Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

^ETVRTAK10.FEBRUAR2011.GODINE

GODINALXIX BROJ22985 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PONAVQASEIGRASVE[TA^KIIZAZVANIMNESTA[ICAMAIPOSKUPQEWIMA

Ko je sklonio bra{no iz prodavnica str. 6

DRIPODNELAPRIJAVEZBOGKR[EWAZAKONA OBUYETSKOMSISTEMU

Na listi Qaji}, Obradovi}, Dragin i Mrkowi} str. 2 NASLOVI 3 Pajti}: Lako je Nikoli}u u stanu od 400.000 evra

Ekonomija 4 Za lawske stambene kredite lawski popusti 5 „Nikola Tesla” pao na 549 dinara 5 Malo radimo jer bedno zara|ujemo

Nov~anik 6 Pqu{te prijave za fal{ robu

NoviSad 7 Bez grejawa }e ostati deo grada 9 Temerinskom ulicom haraju lopovi

Vojvodina 11 Porez na motore prevr{io meru

RI BAR CU ISTOVREMENO POR CI JA LEDA I SUNCA

Dru{tvo

Na ostrvu dva godi{wa doba

14 Po broju nau~nica zreli smo za EU 14 U 250 {kola u Vojvodini ~asovi po pola sata

s tr. 7

KONA^NAPRESUDA^ETVORICIMLADI]AZBOGLIKVIDACIJELASLAELEMEKAIZTEMERINA2009.

Za ubistvo starca na sala{u 74 godine robije str. 12

MINISTAREKONOMIJEMLA\ANDINKI]POTPISAO UGOVORESFIRMAMA„RADIJATOR”I„POMPEA”

U Zrewaninu 500 novih radnih mesta

str. 4

SPORT

PORODI^NADRAMAUPAN^EVU

Zagonetna smrt majke i sina

str. 12

str. 16 – 19

n SRPSKETENISERKEUFEDKUPU GOSTUJUUSLOVA^KOJ

n NAJAVQENASARADWAFUDBALSKIhKLUBOVAVOJVODINAINOVISAD UZBURKALANOVOSADSKUSPORTSKUJAVNOST

n INERhOFERUZLATO USUPERVELESLALOMU

Mraz pa sunce Najvi{a temperatura8°S

Foto: R. Hayi}

Politika


POLiTikA

~etvrtak10.februar2011.

DRI PODNELA PRIJAVE ZBOG KR[EWA ZAKONA O BUYETSKOM SISTEMU

NalistiQaji}, Obradovi},Dragin iMrkowi} – Dr`avna revizorska institucija podnela je ju~e Prekr{ajnom sudu u Beogradu 13 zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv ~etiri ministra i devet odgovornih lica u ministarstvima, zbog kr{ewa Zakona o buxetskom sistemu – izjavio je vr{ilac funkcije predsednika tog suda Milan Marinovi}. – Zahtevi su podneti protiv ministra za rad i socijalnu politiku Rasima Qaji}a, ministra prosvete @arka Obradovi}a, ministra poqoprivrede Sa{eDragina i ministra za infrastrukturu MilutinaMrkowi}a. Pre kr {aj ni po stup ci se tra`e i protiv sekretarke za na u ku i teh no lo {ki raz voj Biq an e Spas i}, di rek tor ke Upra ve za tre zor Svet lan e Qubi~i} i biv{eg direktora Ivana Mari~i}a, dr`avne sekretarke Ministarstva za rad Tat jan e Mat i}, di rek to ra Upra ve za ve te ri nu Zor an a Mi}ovi}a, pomo}nika ministra poqoprivede i {umarstva MilanaStegi}a i direktora Uprave za za{titu biqa Jana Bo}anskog, dr`avnog sekretara Ministarstva za rad ZoranaMartinovi}a i dr`avnog sekretara Ministarstva za nauku Milo{a Nedeqkovi}a. Marinovi} je napomenuo da se pojedina lica pomiwu u po dva zahteva. Po{to se predmeti dodele u rad sudijama, oni }e prvo utvrditi urednost zahteva a potom zakazati saslu {a we okri vqe nih ili glavni pretres, napomenuo je

dnevnik

c m y

2

REAGOVAWA

DS:Nikonijenedodirqiv Predstavnici parlamentarnih stranaka podr`avaju rad dr`avnog revizora i smatraju da svi koji su prekr{ili zakon treba da odgovaraju i da niko ne sme biti amnestiran. Potpredsednica DS-a Jelena Trivan veruje da rad revizora mo`e omogu}iti boqi rad Vlade jer kontrolni mehanizmi pru`aju ve}u transparentnost i obavezuju sve koji rukovode dr`avom na to da rade odgovornije.

– Va `no je {to ko na~ no imamo, s jedne strane, nezavisno sudstvo, a s druge, ministre koji nisu nedodirqivi, kao i {to postoji kaznena politika za sve koji kr{e zakon – naglasila je Jelena Trivan, i ocenila da je veliki napredak za Srbiju {to drugu godinu zaredom revizorska institucija objavquje izve{taj o kontroli tro{ewa dr`avnog novca.

Podr{kaSPS-a, G17iPUPS-a [ef po sla ni~ ke gru pe SPS-a Brank oRu` i} ta ko |e ve ru je da rad dr `av nog re vi zo ra mo `e do pri ne ti efi ka sni jem ra du Vla de, kao i da je

vr{ilac du`nosti predsednika Prekr{ajnog suda. Ministar prosvete @arko Obradovi} ka`e da }e sudiji za prekr{aje podneti svu dokumentaciju o radu svog ministarstva i da }e po{tovati odluku suda kakva god da bude. – Sudiji za prek{aje dostavi}emo brojnu dokumentaciju Ministarstva. Naravno da }u se odazvati pozivu suda i obavestiti sudiju o stavovima Ministarstva – rekao je Obradovi}.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} izjavio je ju~e da to ministarstvo po{tuje rad i aktivnosti Dr`avne revizorske institucije i da o~ekuje da }e taj rad rezultirati stvarawem zna~ajne discipline u svim dr`avnim institucijama. On je dodao da problem predstavqaju nasle|eni modeli delovawa iz pro{lih vremena. – Moram dodati da se ne radi o bilo kakvim zloupotre-

bama, mahinacijama, da je neko tro{io novac, ve} je re~ o gre{kama u proceduri i razli~itom tuma~ewu, pre svega Zakona o javnim nabavkama – rekao je Qaji}. Po wegovim re~ima, najve}a pouka ovogodi{weg izve{taja DRI-ja jeste to da }e ubudu}e adresa za bilo kakav postupak za nabavke biti ta institucija, a ne Uprava za javne nabavke, gde je to ministarstvo do sada tra`ilo odobrewa.

SamoBubaloosu|en Dr`avna revizorska institucija podnela je u februaru pro{le godine prijave protiv 19 funkcionera, od kojih {est sada{wih i pet biv{ih ministara u Vladi Srbije zbog kr{ewa Zakona o buxetskom sistemu a u vezi s tro{ewem novca iz buxeta za 2008. Prekr{ajni sud u Beogradu je pro{le godine oslobodio ministra trgovine Slobodana Milosavqevi}a odgovornosti, po prekr-

{ajnoj prijavi da je nenamenski tro{io novac iz buxeta 2008. i na tu presudu DRI je ulo`ila `albu. Ministar Milosavqevi} je bio osumwi~en za kr{ewe Zakona o buxetskom sistemu, za {ta je zapre}ena kazna do 50.000 dinara. Biv{i ministar trgovine PredragBubalo jedini je do sada osu|en pred Prekr{ajnim sudom za nenamensko tro{ewe buxeta za 2008. godinu. Tom presudom, na koju

je ulo`io `albu, nalo`eno mu je da plati 50.000 dinara. Zbog sumwi da su prekr{ili Zakon o buxetskom sistemu, DRI je podnela prijave protiv jo{ nekih sada{wih i biv{ih ministara – GoranaBogdanovi}a, @arka Obradovi}a, Tomice Milosavqevi}a, Neboj{e Bradi}a, Olivera Duli}a, Sa{e Dragina, SlobodanaSamarxi}a, ZoranaLon~ara i VojislavaBrajovi}a.

va `no da svi po li ti~ ki ~i ni o ci po mog nu ne za vi sni rad DRI-ja. Po we go vim re ~i ma, ta in sti tu ci ja ima stru~ ni i ad mi ni stra tiv ni ka pa ci tet ko ji mo `e sta vi ti u funk ci ju iz na la `e wa bo qeg i efi ka sni jeg mo de la ra da dr `av nih or ga na, uka za ti na od re |e ne pro pu ste ko je oni pra -

ve, ali ko ji "ni su uze li ve li kog ma ha". Zamenik {efa poslani~ke grupe G17 plus Vlajko Seni} je naglasio da DRI mora da nastavi da radi kao i u protekle dve godine, nezavisno od toga ko je mi ni star prav de ili premijer ili protiv ko ga su pod ne te pre kr {aj ne pri ja ve. Sli~nog mi{qewa je i {ef po sla ni ka PUPS-a Momo ^olakovi}, koji veruje da }e rad dr`avnog revizora doprineti transpa rent ni jem ra du Vla de i drugih institucija. – Da je mo pu nu po dr {ku svim regulatornim telima, a posebno DRI-ju, da utvr|uje ~iweni~no stawe i da pokre}e postupke u skladu sa zakonom. Niko ne mo`e biti amnestiran – rekao je ^olakovi}.

Sumwenapredwaka Napredwaci, me|utim, sumwaju da }e trud dr`avnog revizora, koji je, po wihovom mi{qewu, nesporan, uroditi plodom, odnosno da }e oni koji su nezakonito tro{ili dr`avni novac zaista i biti ka`weni.

– Da li je dr`avni revizor doveden u red ili }e on dovesti u red dr`avne slu`benike, ~inovnike i funkcionere da tro{e javni novac, to upravo treba da nam poka`e ishod prijava – rekla je poslanica SNS-a JorgovankaTabakovi}.

Avioni,kamioni,farsa [ef poslani~ke grupe DSS-a Milo{ Aligrudi} ne mo`e prognozirati da li }e prijave DRI-ja, ~ak i ako dovedu do ka`wavawa, uticati na transparentniji i boqi rad Vlade jer se "niko ne uzbu|uje zbog wih". – Ne mogu da ka`em da DRI ne radi svoj posao, ali mi se ~ini da im promi~u druge o~igledne stvari kojih su novine pune. Prolaze avioni i kamioni, a to nije predmet razmatrawa DRIja – kazao je Aligrudi}.

I radikali smatraju da sve mere koje DRI preduzima ne}e imati nikakvog efekta jer je, kako su ocenili, ta institucija pokazala da je "instrument vladaju}e ve}ine". [ef poslani~ke grupe SRS-a DraganTodorovi} je rekao da je vlast stvorila virtuelnu sliku o pravnoj dr`avi u kojoj postoje sve institucije koje bi trebalo da obezbede i doka`u da takva dr`ava zaista funkcioni{e, ali da je to samo farsa.


politika

dnevnik

POTPREDSEDNIKDS-aBOJANPAJTI]KRITIKUJEOPOZICIJU

Lako je Nikoli}u u stanu od 400.000 evra Potpredsednik Demokratske stranke BojanPajti} kritikovaojeju~eSrpskunaprednustrankuiopozicijuuSrbijiioce-

nio da oni ne nude nikakvu alternativnu politikuiprogram. „Kolikogoddasumeprijatnoiznenadilired,miriorganizacijasamogskupanapredwakaiwihovihpartnerauBeogradu, tolikome,na`alost,nijeiznenadionedo-

Va`nojedastrankekoje~ine Vladujo{o{trijespre~esvaku pojavuarogancijeinemarau svojimredovima statakvaqanihidejaivizijerazvoja”,naveo je Pajti} u pisanoj izjavi medijima, u kojojjezakqu~iodajeSrbijajednaodretkihzemaqaukojimaopozicijanenudialternativnupolitikuiprogram.

„Akoopozicijaimadobreideje,nekaih saop{ti–svesudobrodo{le.Akoihnema, nekaneobe}avakuleigradove.LakojeNikoli}u:onkupistanza400.000evra,aonda pri~auimesiroma{nihinevoqnihuSrbiji”,naveojePajti}. Dok lider SNS-a Tomislav Nikoli}, kakojePajti}rekao,„budesedeonastiroporunaulici,nekapriminekeodtihqudi da borave u wegovom stanu, pa neka se li~no uvere u to kako `ivi i koliko ih razume”. Potpredsednik DS-a smatra da Vlada Srbijenemo`ebitiodgovornazaefekte svetske finansijske krize, ali je va`no, dodao je, da stranke koje je ~ine „jo{ o{trije spre~e svaku pojavu arogancije i nemarausvojimredovima”. S.N.

~etvrtak10.фебрuar2011.

3

VLADAAPVUSVOJILAIZVE[TAJOIZVR[EWU BUYETAZA2010.GODINU

U kasi ostvareno {est milijardi mawe od plana Vlada Vojvodine usvojila je ju~e izve{taj o izvr{ewu pokrajinskogbuxetaza2010.godinu, po kojem je od planiranih primawa u iznosu od 60,998 milijardidinaraostvareno55,398 milijardi,odnosno90,82odsto. U saop{tewu iz Pokrajinske vlade navodi se i da su ukupni rashodi i izdaci buxeta u pro{lojgodiniiznosili52,4milijarde dinara. Dodaje se da su ustupqeni prihodi iznosili ukupno 7,497 milijardi dinara, od~egajeodporezanazaradeu pokrajinskukasuu{lo4,796mi-

lijardi, odnosno 96,89 odsto od plana,aodporezanadobitpreduze}a 2,7 milijarde, odnosno 112,54 posto od planiranih para. Buxetski deficit, koji je bio planiran u iznosu od 12,8 milijardi dinara, ostvaren je u iznosuod8,3milijardedinara. VladaAPVsaop{tilajeida je 20 milijardi dinara od ukupno25milijardiizstalnebuxetske rezerve pro{le godine utro{eno za otklawawe {tetnih posledica i odbranu od poplava na teritoriji AP Vojvodine.

BALINTPASTOR,SVM

VLADAJU]ESTRANKEOPETNAJAVQUJUPROMENEUVLADISRBIJE

Ima li kapitena Tek{tosestaramedijska pri~a o rekonstrukcijiuNemawinoj 11 sti{ al a, vic ep remijer Mla|an Dinki} ponovo ju je raspalio izjavomdajeVladaSrbije izgubila autoritet i da su hitno potrebn e „kad rovs ke i su{ tins ke prom en e”. Krit ik uj u} i „vo| ew e Vlade”kojetrebabude „mnogoozbiqnije”,liderG17plusjekazaoi da o~ekuje razgovore i omogu}ojsmenipremijera. U Demokratskoj stranci,kojajepremijera Mirka Cvetkovi}a pre tri god in e predl o` il a kao nestrana~kuli~nost,poru~uju da }e pri~a o prom en am a u Vlad i uskoro biti okon~ana, alizasadjo{nemaodgovorana pitawekolikobitirezovibiliduboki. Portparolka DS-a Jelena Trivan, potpredsednica stranke,podse}anatodasudemokrate i predsednik Boris Tadi} promeneuVladiiniciralijo{ pre nekoliko meseci jer se, ka`e, Vlada na{la pred druga~ijemizazovimanegokadajeformirana.Nisusesvi,dodaje,ina odgovaraju}i na~in, sna{li u vremenu ekonomske krize, smawenog buxeta i velikih pritisaka. – Sve vreme nismo imali jasnuipunupodr{kuzato.Drago namje{tosejedanodkoalicionih partnera pridru`io toj na{oj inicijativi. Nakon analize, razgovora koje imamo i dogovora, vide}emo kolika }e dubinatihreformibiti.O~ekuj em da }emo uskor o imati promeneuVladi,iliuvidurekonstrukcije,iliuviduperso-

nalnih promena – ka`e Jelena u~inimo Vladu najefikasnijom Trivanza„Dnevnik”. mogu}om–ka`eona. Ipak,mnogobrojnenajavepoI potpredsednik DS-a i militi~araimedijskespekulacinistarodbraneDragan[utanoje,kaoijanuarski„rok”kojije vac o~ekuje razgovore o promepomiwankaotermindokadabi nama u Vladi, isti~u}i da prese vi{e znalo o mijer dobro obae v e n t u a l n i m vqaposao. PoznatisuDinki}evi promen ama u –Nesla`emse manirikadsedo|e s tim da Mirko Vladi, nis u se unekusituacijuili Cvetkovi} nije obi s tin il i. Od sveg a, stig lo je dobar„kapiten”– krizu obave{tew e o kazao je ju~e [u(Momo^olakovi}) ostavc i min itanovac, komenstra zdravqa Totari{u}i re~i miceMilosavqevi}a izDinki- dr`avnogsekretaraizDinki}e}evepartije,zbog„dubokoli~- ve stranke Vlajka Seni}a da se nihrazloga”.PortparolkaDS- „mora promeniti ritam koji anemislidajetodeopri~eo Vladidajekapiten”.[utanovarekonstrukcijiVlade. cu je, pak, va`nije da se ispune –Tonemanikavevezesrekon- obe}awakojejeVladadala,nego strukcijom, iz prostog razloga ko }e biti promewen ili ko }e {tonemislimodaonatrebada jevoditi. bude bilo kakav marketin{ki U Partiji ujediwenih penzipotez,negoistinskiodgovorna onera Srbije, koja ima svog vi{itawekakodaciqevekojesmo cepremijera,nedeleDinki}evo zacrtali privedemo do kraja i mi{qewe. Poslanik PUPS-a

Momo^olakovi} ka`eda suto„poznatiDinki}evi manirikadsedo|euneku situacijuilikrizu”. –Vladafunkcioni{eu skladu s pet principa na kojima je formirana i dokgodjetotako,uzodre|ene kompromise, Vlada }eimatina{upodr{ku– ka`e ovaj poslanik PUPS-azana{list. SPO podse}a na to da su se o rekonstrukciji Vlade,ukojojimajumesto ministra dijaspore, ve} izjasnili i da s mogu}im rezovimanemajuproblem. –Bitnojedasetapri~ave}jednomzavr{i.Ne{to poput onog {to je ure|eno u Hrvatskoj, jer vidimodatotamodajedobrerezultate.Zna~idaje Vlada razdrmana – ka`e za na{ list potpredsednikSPO-a@ikaGojkovi},ocewuju}i da bi to moglo dovesti dowenogefikasnijegrada. Autoritet Vlade se, isti~e on, gradi dobrim odlukama i neostavqawem afera iza sebe. SPOje,dodaje,nezadovoqantime {to, iako partner u vlasti, nije dovoqno pitan o kqu~nim stvarima. –Tosmojasnogovoriliikadajeupitawudono{ewezakona orestitucijiizakonaootvarawudosijea,aliikadajeupitawu blagonaklon odnos prema tajkunima,pogotovoporeskapolitika i oporezivawe najbogatijih – ka`e poslanik SPO-a Gojkovi}. Socijalisti ju~e nisu komentarisali ima li Vlada autoritet i treba li mewati „kapitena”.Wihovpartijski„kapiten”, zamenik premijera i ministar policije Ivica Da~i}, ju~e je biouOhaju. S.Nikoli}

rekli su

Jovanovi}: Odgovornost Ko{tunice i Stojkovi}a Predsednik LDP-a ^edomirJovanovi} izjaviojeju~e da policija i Tu`ila{tvo u slu~ajupreduze}a„Kolubara” najpre moraju da obave informativne razgovore i utvrde odgovornost lidera Demokratske stranke Srbije i biv{eg premijera Srbije Vojislava Ko{tunice inekada{wegministrapravdeZoranaStojkovi}a.Kakosenavodiusaop{tewuLDP-a,Jovanovi}jeKo{tunicuiStojkovi}a ozna~io kao „najistaknutije politi~ke za{titnike lopovluka u ‘Kolubari’”, navode}i da je „redosled poteza jasan ako vlast `eli da utvrdi punu istinu o ‘Kolubari’”. Po Jovanovi}evim re~ima, ozbiqnaistragai„gowewe”uaferi„Kolubara”najboqe}epokazaticenu„la`nogpatriotizma”DSS-a,kojijeposle5.oktobra postavio svoje qude, ukqu~uju}i i Vladana Jovi~i}a,namestadirektora„Kolubare”.

Petkovi}: Mr`wa, patike i yipovi

Tasi}: Dinki} podr`ao Nikoli}a

Portparol DSS-a Petar Petkovi} odbacio je  optu`be LDP-a o odgovornosti lideratestrankeVojislava Ko{tunice i nekada{weg ministra pravde Zorana Stojkovi}a za nezakonito poslovaweRudarskogbasena „Kolubara”. Petkovi} je naglasio da su funkcioneriDSS-auvekpo{tovalizakon i radili u interesu dr`ave, kao i da se DSSuvekzalagaozatodasvedr`avneinstitucije obavqaju svoj posao po zakonu. OnjeuizjavidostavqenojTanjugurekaoda jeJovanovi}evamr`wapremaDSS-u–„mr`wapremaSrbijiisvemu{tojesrpsko”. „PravojepitawekakojeJovanovi}upolitikuu{aospohabanimpatikamaipreko no}i stigao do dediwskih vila, xipova i luksuznihstanova.Zarazlikuodwega,uSrbijipostojequdikojisudugoupoliticii za sebe nikakve privilegije nisu prisvojili”,naveojePetkovi}.

MinistarMla|anDinki}, reaguju}inasubotwimiting koji je predvodila Srpska napredna stranka sa svojim koalicionim partnerima, podr`ao je „osnovnu misao s platoaispredDomaNarodne skup{tinedajeSrbijiporebanhitanpreokret”,ocenilajeportparolkaPSS-aJadrankaTasi}.Powenimre~ima,PSSsesla`esDinki}emutomedaSrbija, bez krupnih promena, „ne mo`e iza}i izsada{wekatastrofalnesituacije”.Me|utim, smatra ona, „za tako ne{to su potrebni novi qudi s druga~ijim vizijama, spremninatodaistinskisuzbijukorupciju i kriminal”. „Ova vlada, ministar Dinki},ba{kaonipredsednik,nisudokazali daimajukapacitetdatoiu~ine”,ukazalaje Jadranka Tasi}. Zato je, po wenoj oceni, „najmawe{tomoguuraditiuovomtrenutku da bi nam svima bilo boqe – da raspi{u vanredneparlamentarneizbore”.

Licemerje i blanko ostavke Od ukupno 250 poslanika Skup{tine Srbije, blanko ostavke ima 220, izjavio je BalintPastor,republi~kiposlanik Saveza vojvo|anskih Ma|ara.Smatramdajeodnosstranaka premainstitutublankoostavki licemeran jer, s jedne strane, stalno isti~u zna~aj ukidawa tog instituta zbog procesa evropskeintegracije,dok,sdrugestrane,nijednomnepropu{tajuprilikudatra`eodsvojihposlanikadaihpotpi{u”,rekaoje Pastorzaizdawe„Ma|arsoa.” Pastor je rekao da SVM „ve} du`e vreme” nema blanko ostavke,po{to„u21.vekunijepotrebno slu`iti se takvim sredstvi-

ma”.Pastorjekazaodabiblanko ostavke trebalo ukinuti po mogu}stvubezizmeneUstavaSrbijejersmatradasenebimoglaposti}i dvotre}inska ve}ina poslanikazaizmenuUstava.

TS: Sloboda poslanika i lobirawe Organizacija Transparentnost Srbija  pozdravila je ju~e nameruSkup{tinedauredina~in podno{ewa ostavki narodnih poslanika i to tako da blanko-ostavke budu jasno stavqene van zakona, oceniv{i da slobodanmandatpredstavqatemeqnu tekovinu demokratije. TSje,me|utim,ukazaladajezabrnuta jer je, i pored mnogih upozorewa doma}ih stru~waka, re{avawe tog pitawa pokrenutotekkadajeonovisokopostavqeno na listu zahteva Evropske unije. Tako|e, TS je podsetio i na odluke Ustavnog suda Srbijeizaprila2010.godineo ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o lokalnim izborima kojetretirajuistiproblem:ta-

da su, osim blanko-ostavki kao neustavni ozna~eni i elementi „posrednog proporcionalnog sistema” u ~lanu 84. Zakona o izboru narodnih poslanika. Te odredbe omogu}avaju partijskom vrhu da deset dana posle izboraodrediko}esesaliste kandidata zaista na}i u skup{tini,bezobziranawihovredosled na izbornoj listi, upozoriojeTS.Taorganizacijakojasebaviborbomprotivkorupcije je istakla da bi, u ciqu smawewa rizika da se sloboda odlu~ivawa pretvori u prodaju uticaja, trebalo urediti lobirawe, kako je i predvi|eno antikorupcijskomstrategijomkoju je Skup{tina donela pre vi{eodpetgodina.

Za skele 180.000 evra Iznajmqivaweskelaza rekonstrukciju Doma Narodne skup{tine ko{ta vi{e od 180.000 evra. Po{toradovinisuzavr{eni u roku, 11. decembra, ugovor }e biti produ`en aneksima. Sekretar Skup{tine Veqko Odalovi} za B-92 ka`e da se nije radilo zbog lo{ih vremenskih uslova i zasedawa Skup{tine. Odalovi} smatra da }e radovi biti gotovi zadesetakdanaitvrdida subilineophodni. Skup{tina nikako da zasijausvompunomsjaju. Gotovo godinu dana je pro{lo od postavqawa ~eli~ne konstrukcije ~iji samo jedan radni dan ko{ta700evra,aposlusenenazirekraj. Slu~ajemskup{tinskihskelabavioseipoverenikzainformacije od javnog zna~aja Rodoqub[abi}.Onjenazah-

tev jedne nevladine organizacije, iako nije nadle`an za parlament, od sekretara tra`io da se objavi ugovor o iznajmqivawu skela s kompanijom“Omnistok”,kojinijetrebalodabudejavan.


4

ekonomija

~etvrtak10.februar2011.

MINISTAREKONOMIJEMLA\ANDINKI] POTPISAOUGOVORESFIRMAMA„RADIJATOR”I „POMPEA”

UZrewaninu 500novih radnihmesta Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mla|an Dinki} potpisao je ju~e u Zrewaninu ugovore o dodeli novca za direktne investicije s predstavnicima kompanija “Radijator”i“Pompea”,~ime}e,kakoje najavqeno, biti otvoreno blizu 500 novih radnih mesta. Italijanskopreduze}e“Pompea”,koje trenutno zapo{qava 658 radnika,odlu~ilojedapro{iripro-

tora” Nedeqkom Grube{om i predstavnikomfirme“Pompea” AdrijanomRodelom. Kaoiusvojimposledwimpoliti~kim izjavama, Dinki} je i ovimpovodomnekolikoputaponovio re~ “preokret”, napomiwu}idajeoptimistaidasedr`ava, kroz ovakve projekte, mo`eizvu}iizkrize. – Svesni smo toga da je ekonomska situacija te{ka, ali ja

dnevnik JANUARSKIDEFICITBUYETA

Dr`avave}napravila mawakod 2,3milijarde Deficit buxeta Srbije u januarubio2,3milijardedinara, objavilo je Ministarstvo finansija. Ostvaren je prihod od 55,4 milijardi, a rashod od 57,7 milijardi. Najve}i deo prihoda odnosi se na uplatu poreza na dodatu vrednost,30,7milijardidinara. Od akciza je prikupqeno 12,5 milijardi,odporezanadohodak gra|ana pet milijardi, poreza nadobitpreduze}a1,9milijarda,aodcarina2,2milijarde. Najve}ibuxetskiizdaciujanuaru bili su transferi organizacijama obaveznog socijal-

nog osigurawa, 20,6 milijardi dinara, a za plate u dr`avnoj slu`bi je dato 16,29 milijardi. Za socijalnu za{titu je ispla}eno sedam milijardi dinara, a kapitalni izdaci buxeta bili su327,4miliona.Ostaliteku}i rashodi buxeta bili su 3,24 milijarde dinara jer je s te pozicije, po odluci suda, ispla}ena naknada od 2,9 milijarde za anga`ovaweizraelskogsatelita. Buxetom za 2011. godinu planiranisuprihodidr`avnekase od724,4milijardedinarairashodi od 844,9 milijardi, uz deficitod120,5milijardi.

VLADADANASMEWAUREDBUOSUBVENCIONISAWUKUPOVINESTANOVA

Zalawske stambenekredite lawskiipopusti Na|enkupacza~araparu Mla|anDinki}jeju~eizjaviodajeposledugovremenana|enore{eweizazrewaninskuFabriku~arapa“Udarnik”u ste~aju,ukojojjeproizvodwaodavnoobustavqena. –Uskoro}emodovestistrate{kogpartnerakoji}epokrenutiproizvodwu.Radiseoozbiqnominvestitorukojijezainteresovanzatodatou~inive}odmarta–najaviojeministarekonomije. izvodwu tekstilne robe i otvorijo{300radnihmesta,po150u Zrewaninu i Brusu, gde tako|e imapogone.PrekoprogramaMinistarstva ekonomije za dodelu novca za podsticaj investicija, koji administrira SIEPA, “Pompea”jedobila5.000evrapo novom radniku, odnosno ukupno 1,5milionevra.Sdrugestrane, fabrika “Radijator”, koja je u vlasni{tvukonzorcijumahrvatskih firmi, dobila je 955.000 evrazaotvarawe191novogradnogmesta. –^uosammnogopri~aotome da Ministarstvo ekonomije navodno ne podr`ava projekte investitorauVojvodini.Ovoje44. projekat u Pokrajini koji smo finansirali bespovratnim sredstvimaizrepubli~kogbuxeta,{tojeotprilike30odstood ukupnorealizovanihprojekatau Srbiji.Nastavi}emodapodr`avamosve,bezobziranaop{tinu iligrad,ilikojenavlasti,samoukolikodo|emodoozbiqnih investitorakojiho}edazaposle radnikeiobezbe|ujuimredovne plate–poru~iojeDinki}nakon potpisivawa ugovora s predsednikomUpravnogodbora“Radija-

sam jedan od onih koji veruju u preokret,iube|ensamutodase samoovakvimpotezima,krozzapo{qavawe qudi i pove}awe proizvodwe i izvoza, mo`emo izvu}iizkrize.Ovosukonkretnikoracikatompreokretu.Nastavi}emoutompravcu,samomoramo da ubrzamo tempo – naglasiojeministarDinki}. Nedeqko Grube{a je napomenuodaje“Radijator”,kojidanas poslujekaolivnicazaizraduodlivaka kaminskog, kanalskog i {ahtovskog programa, lane ostvarioprihodod12milionaevra idajegotovo90odstoproizvodweizvezenonainostranotr`i{te,uglavnomuEvropskuuniju. Objasniojedaseplaniraizgradwanovelinijezalivewe,zahvaquju}i kojoj }e biti uposleno jo{oko200radnika,avrednost proizvedene robe bi}e uve}ana dodatnih16-17milionaevra. Po re~ima Adrijana Rodele, proizvo|a~ doweg rubqa “Pompea” je zadovoqan dosada{wim u~inkomuSrbiji,gdeposlujeod 2006. godine, zbog ~ega je odlu~iodapro{irikapacitete,au Zrewaninu izgradi i pogone farbare. @.Balaban

Krenulo iSremcima Industrijska proizvodwa u Sremskomokruguupro{lojgodinibilaje30,1postove}auodnosu na2009,dokjeudecembru2010.u

pore|ewu s istim mesecom prethodne godine, bila 45,3 procenta ve}a, re~eno je ju~e Tanjugu u Regionalnojprivrednojkomori. Najve}i rast zabele`en je u oblasti proizvodwe motornih

vozilaiprikolica,zatimizradi odevnih predmeta od krzna i proizvodwi od nemetalnih minerala. U odnosu na prethodnugodinu,izvozje pove}an 44,1 posto, a uvoz39,28. Najvi{e se izvozilo u Sloveniju, Austriju i Bosnu i Hercegovinu, a kupovalo se prete`no u Austriji, Nema~koj i Italiji. Ustrukturiizvoza najve}iudeoimalisu proizvodi od uqarica, elementi za distribuciju elektri~ne enegije i spoqne pneumatske gume. Vode}i izvoznici bila su preduze}a s gradskog podru~ja Sremske Mitrovice, zatim iz {idske,rumskeistaropazova~ke op{tine.

Sude}iponajnovijojinformaciji iz Nacionalne korporacijezaosigurawestambenih kredita, dr`ava je, izgleda, ipak odustala od toga da izigragra|anekojisukrajempro{legodinepodnelizahteveza subv enc io n is an e stamb en e kredite,akojijo{nisuobra|eni.Najavqenojeda}esewima omog u} it i kred it i pod lawskim, povoqnijim uslovima, za razl ik u od ovog od i{wih, nepovoqnijih, koji }e se odnositi samo na nove zahteveiz2011. Sudbinom gra|ana koji su pro{legodinepodnelizahtev za dodelu dugoro~nog stambenog kredita uz dr`avne subvencije u iznosu od 20 odsto i vlastitou~e{}eodpetprocenata vrednosti kredita poi- gravale su se nadle`ne institucijeotkakojedonetaovogodi{waUredbaomeramapodr{ke gra|evinskoj industriji kroz subvencionisawe kamate zastambenekrediteidugoro~no stamb en o kred it ir aw e. Najprejere~enoda}eselawski zahtevi re{avati po lawskim povoqnijim pravilima, onda je to Korporacija javno demantovala, uz obrazlo`ewe danemogudane{toplateako u kasi nema novca i da }e svi

Novikreditiprodu`uju`ivot Subvencionisanestambenekreditemogu,kaoiranijihgodina,uzimatimladido45godina`ivotaisprimawimado120.000 dinara.Zajmoviseodobravajuna30godina,stimdaseuprvih25 godinadugvra}abanci,apreostalihpetdr`avizadatou~e{}e. Starosnagranicazaotplatuposledweratekreditapomerenaje sa65godinana70. stari zahtevi biti tretirani po novim, nepovoqnijim pravilimaizovegodine. Me|utim, po{to se u javnosti stvorila neverica da je mogu}a takva prevara besku}-

nika, koji su pro{le godine investitorima ve} uplatili pet odsto vrednosti stana na imeu~e{}aikojisusena{li u nezahvalnoj situaciji kako daqe jer, ili su se morali

oprostiti s datim u~e{}em, ili izmisliti jo{ toliku sumu–kojazastanod50.000evra po novom iznosi 5.000 evra – nadle`nisupopustili. Nacionalna korporacija za osigurawe stambenih kredita i Ministarstvo ekonomije i regionalnograzvojarazmotrilisumogu}nostdasepodnosiocimazahtevazadobijawesubvencionisanog kredita za kupovinu ili izgradwu objekta, ~ije zahteve Korporacija nije uzela u obradu zbog ograni~ewa buxetskih para opredeqenih Uredbom za 2010, a koje su bankeuputilenawihovportal do 31. decembra 2010, iza|e u susret dopunom teksta nove Uredbe za 2011, ~ime bi im se omogu}ilo da im se zahtevi odobrepoduslovimaizlawske Uredbe.O~ekujesedaVladana dana{wojsedniciusvojidopunuUredbe. R.Dautovi}

08. 02. 2011.

1.320,40927

Nova{ansazabawunaPali}u Dr`avnisekretarzaturizamGoranPetkovi} najaviojeju~eda}euskorobitiraspisan novitenderzaigrawubawenaPali}u,sobziromnatodajeslovena~kafirma„TermeOlimija” odustala. On je na konferenciji lista „Danas”oinvesticijamauturizmukazaodaje

tamosvepripremqenozainvesticiju,iizraziouvereweda}eseinvestitoriodazvatijer je re~ o destinaciji koja ima potrencijalnih 5,5milionaturista. Slovena~ka firma je na pro{lom tenderu jedina otkupila ugovor o gradwi bawe Pa-

li} itermalnogkompleksa,sciqemdauskladu s Master-planom postane strate{ki partner. Direktor „Parka Pali}” Goran Gabri} izjaviojenedavnodasusejavilizaiteresovaniinvestitoriizMa|arske,Izraela,Amerike,kaoidoma}efirme.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Polet, Novi Pazar

20,07

658

1.316

[ajka{ka {e}erana, @abaq

20,00

600

29.400

Sloga, Perlez

19,35

74

518.000

Neostar, Novi Sad

10,09

600

33.000

5,64 Promena %

2.604 Cena

781.280 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac Pet akcija s najve}im padom @itoprodukt, Kragujevac

-12,00

22.440

112.200

Karneks, Vrbas

-11,93

1.321

441.214

PK Sombor Holding KO, Sombor

-11,92

495

4.950

Autoprevoz, Gorwi Milanovac Progres, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,76

915

2.745

-11,11 Promena %

104 Cena

31.221 Promet

NIS, Novi Sad

-0,20

490

35.116.785

Soja protein, Be~ej

0,79

1.016

5.449.725

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Veterinarski zavod, Subotica Karneks, Vrbas

2,30

3.376

BELEX 15 (768,18 0,57)

Promet

2.987.299

0,00

635

991.500

-11,93

1.321

441.214

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,64

4.101

73.755.231

Komercijalna banka, Beograd

-0,11

30.017

30.196.831

Energoprojekt holding, Beograd

1,00

1.008

1.029.923

Agrobanka, Beograd

0,10

9.094

13.287.524

Imlek, Beograd

1,57

2.196

854.340

Soja protein, Be~ej

0,79

1.016

5.449.725

Univerzal banka, Beograd

-0,90

5.306

191.010

Metalac, Gorwi Milanovac

5,64

2.604

781.280

Privredna banka, Beograd

-0,14

697

1.351.023

Tigar, Pirot

-2,72

752

105.834

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,30

3.376

2.987.299

Meser Tehnogas, Beograd

-1,46

6.701

201.030

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.480

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

635

991.500

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik

„Nikola Tesla” pao na 549 dinara

Minimalac u agraru 95 dinara Minimalnazaradaupoqoprivredi i duvanskoj i prehrambenojindustrijibi}e95dinarapo satu, dogovorili su ju~e Samostalni sindikat zaposlenih u timdelatnostimaiUnijaposlodavaca. PotpisivawuKolektivnogugovorasindikataiUnijeprisustvovaojeiministarzaradRasimQaji},kojijenajavioda}eposledu`e pauze idu}e nedeqe biti odr`ana sednica Socio-ekonomskog saveta. –O~ekujemda}eSavezsamostalnihsindikatapreporu~itipro{ireno dejstvo za taj granski kolektivni ugovor i ugovor u oblasti gra|evine–rekaojeQaji}.

Ti pro{ireni kolektivni ugovori,powegovojoceni,trebalobi da podstaknu potpisivawe i drugihgranskihkolektivnihugovora. – Verujem da su poslodavci i sindikati vrlo blizu zakqu~ewa granskih kolektivnih ugovora u oblastimetalskeindustrije–naveo je Qaji}, i dodao da nastupa novorazdobqeukolektivnompregovarawuuSrbiji. Potpredsednik Samostalnih sindikata poqoprivrede i duvanskeiprehrambeneindustrijeDraganZarubica rekaojedaje,posle petogodi{wihpregovora,predvi|en topli obrok za zaposlene u timdelatnostimaida}eonbiti 20odstominimalnezarade. – Topli obrok }e biti oko 160 dinarapodanu,{tojeoko3.200dinaramese~no–kazaojeZarubica. Onjerekaodajedogovoreniregres oko 17.000 dinara, s tim da oniposlodavcikojidobroposluju imajumogu}nostdapove}ajuiregresitopliobrok.

Tender na Koridoru 10 „KoridoriSrbije„raspisali javni poziv za gradwu autoputa naisto~nomkrakuKoridora10 krozSrbiju,odCrveneRekedo ^iflika, a rok za dostavqawe ponudaje14.april. Deonica je duga 12,7 kilometara, a radovi }e obuhvatiti gradwu petqe Bela Palanka. Rokzaizgradwuje540dana. Gradwu finansira Evropska bankazaobnovuirazvoj.

Cena akcija aerodroma „NikolaTesla”nazatvarawutre}egtrgova~kogdanazakqu~enajena549 dinarapoakciji,{toje44dinara maweuodnosunapo~etnucenukojajeju~eujutroiznosila593dinara, pokazuju podaci ju~era{weg

MisijaMe|unarodnogmonetarnogfondadanasuBeogradupo~iwerazgovoresasrpskimvlastima povodomsedme,posledwerevizije stend-baj aran`mana, pre wegovog isteka u aprilu, potvr|eno je  u KancelarijiMMF-auBeogradu. Misija MMF-a trebalo bi da ostaneuSrbijido22.februara,a predvodi}e je, kao i tokom prethodnihposeta,AlbertJeger. Do kraja ove sedmice misija MMF-a trebalo bi da obavi pripremne, tehni~ke razgovore, dok

trgovawa na Beogradskoj berzi. Tako je cena akcije beogradskog aerodromaju~ezabele`ilapadod 7,42procenata. Akcije beogradskog Aerodroma,dapodsetimo,prvogdanapojavqivawanaberzi,uponedeqak7.

februara, dostigle su u jednom trenutkuivrednostod700dinara po akciji, da bi od tada imale konstantnipad.Tako|e,trebare}iidajenominalnavrednostakcije Aerodroma pre izlaska na Berzubila600dinara.

RADNANEDEQAUSRBIJIKRA]ANEGOUEUIUKOM[ILUKU

Malo radimo jer bedno zaradimo Efikasnost rada u Srbiji dram at i~n o opad a u got ov o svim oblastima privrede, ali je najve}i pad zabele`io metalski sektor, i to ~ak 36 odsto. I produktivnost prera|iva~keindustrijeuSrbijejesve mawa.Naime,posledwipodaci pokazujudajeu2009.godiniona bila 4,1 odsto lo{ija nego godinudanaranije. Ekonomskakrizasmawilaje i u~inak radnika, ali ne zato {to ne `ele da rade ve} zbog toga {to nemaju {ta da rade. Statistika pokazuje da je ~ak 250.000 qud i za dve god in e krizeostalobezradnogmesta, ali i pored toga gazde imaju sve maw e nar uxb in a pa ili smawuju broj zaposlenih ili se radi skra}eno. No, u isto vremeimaigazdakojeradnike teraju da rade i du`e od osam ~asova dnevno, ili ~etrdeset ~asovanedeqno,kolikozakon propisuje da je obaveza za zaposlene. Ina~e,kodnasjeiprekrize efektivnaradnanedeqabilau proseku kra}a nego u zemqama Evropskeunije.Predvegodine prosek u EU iznosio je 39,5 a kodnas30satii25minuta.Dakle, na{i radnici su radili devet sati nedeqno mawe od „kolega”uevropskimzemqama. Sam podatak o devet sati kra}emnedeqnomraduposlu`ioje poslodavcima,aliinekimministrima, da zakqu~e da su na{i zaposleni neradnici, a pogotovo se za tim pose`e sada kada {trajkuju prosvetni radnici, za koje je Unija poslodavacaSrbijeizra~unaladarade prose~no 25-30 sati nedeqno, {to bi zna~ilo da za obaveznimradnimvremenom,kojejedino garantuje punu zaradu ko-

MMF od danas u kontroli }e u ponedeqak, 14. februara, po~etizvani~nirazgovori. Glavnetemerazgovora,ponajavama,bi}emakroekonomskirazvoj Srbije u okviru programa i u~inak kad je re~ o ciqevima postavqenimzakraj2010. Kako je Tanjugu ranije izjavio stalnipredstavnikMMF-auBeogradu Bogdan Lisovolik, tako|e }ebitire~iopreostalimstrukturnim reformama, posebno o uspostavqawumehanizmazarestrukturirawekorporativnogduga.

Kupovni Va`iza zadevize

Babei`abe ^ak i kada bi na{i radnici nedeqno radili 56 sati, {to zna~ibezslobodnogvikenda,uzminimalacod95dinara,najvi{e {to bi dobili je 5.320 dinara nedeqno, a na mese~nom nivou, za 30 dana, zarada bi im bila 22.800 dinara ili oko 200 evra.No,zatih200evrazaceomesecisvakodnevniradodosam satinebiradionijedanradnikniujednojevropskojdr`avis kojomseporedimo. jomsuoninezadovoqni,zaostaju10-15sati. Me|utim,kadaseradnaefikasnost zaposlenih – za koju nikonemo`ere}idajeevropska i da radimo kao, recimo, Nemci, Poqaci, ^esi... mada ne zna~i da radnici ne bi da imaju gde i za koga – uporedi posektorima,vidisedazaposleni kod privatnika rade sedam sati i 15 minuta dnevno doksenaistimradnimmestimaujavnomsektoruradisamo trisatai40minuta.Kakostatis tik a i suv op arn i pod ac i uvekdo|udozakqu~kadajede-

mosarmuadapritomenekojede samo meso a drugi samo kupus, tako se i dolazi do zakqu~kadasuradniciuSrbiji neradnici jer rade devet sati mawe od onih u evropskih zemqama, a da se upravo ovi podaciotomekoradigotovopuno osmo~asovno dnevno radno vreme a ko mawe od polovine, zanemare i uzima prosek koji samposebini{tanegovori. Pomiweseda,recimo,Rumuniradinajvi{euEvropijerje wihova radna nedeqa 41 sat i 12 minuta, zatim radnici na Malti–40satii42minuta,pa

u Luksemburgu – 40 sati i 36 minuta.IstotolikoradeizaposleniuEngleskoj.Radniciu Nema~kojrade40satii25minuta,uBugarskoj–40satii30 minuta, u Holandiji ravno 40 sati... S druge strane, najmawe raderadniciuFinskoj–37satii18minuta,zatimuFrancuskojiIrskoj–37satii24minuta. Malo vredniji su Norve`anis37satii48minuta,kao iItalijanis37satii54minuta. Vi{e od 38 sati rade zaposleniuDanskoj,Belgiji,[vedskoj,PortugaluinaKipru. Podaci bez sumwe potvr|uju dana{iradnicis30satii25 minuta zaostaju u izvr{avawu dnevnih radnih obaveza. No, isto toliko radnik u Srbiji, paivi{e,zaostajeuzaradijer nesporno je da bi i radna produktivnost bila mnogo ve}a da sezaradpla}aonolikokoliko on vredi. Drugim re~ima, ma {taisticalegazdeiministri, poreditiradnesateuSrbijis radom u bilo kojoj evropskoj dr`avi,pa~akisonimaiznajbli`eg kom{iluka, a ne pomenuti koliko radni sat ko{ta tamoakolikoovde–jednostavnonijepo{tenonitirealnoi jedino mo`e slu`iti gazdama da doka`u da su na{i iovako malo pla}eni radnici skupi jer su neradnici. Istina je, pak,malodruga~ijaiwupotvr|uje prosta ra~unica. Gotovo polovina radnika u Srbiji zara|uje minimalnu zaradu, {to zna~i da im gazda za radni sat pla}a 95 dinara, odnosno da za osamsatirada,atozna~iizidawa,kopawa,no{ewatereta... zarade 760 dinara. Nedeqno za 40 sati rada zarade 3.800 dinaraamese~nooko16.000. Q.Male{evi}

MINISTARODBRANE DRAGAN[UTANOVAC

Vojska ne da General{tab Telekomu Min is tar odb ran e Drag an [ut an ov ac dem ant ov ao ju~ e informaciju da }e dr`ava Telekomu Srbija na ime duga od 20milionaevraustupitizgraduGeneral{tabauUliciknezaMilo{a. [utanovacjenapredstavqawumonografijeVojskeSrbije rekao da je re~ o dezinformacijiidaMinistarstvoodbraneniskimnijerazgovaraloo davawuvojneimovinekaokompenzacijeTelekomu. –@eqanamjedatuimovinu razmenimoilizanovaciliza

novuzgradunaBawi~komvisu zaVMA,ajane}udozvolitida bil o ko ra~ un a na imov in u Min is tars tva odb ran e kao imovinu kojom mo`e potkusurivati neke druge projekte i ideje.Svakokoimaidejudane{toodVojskeuzme,adazauzvratnedailinekretnineili novac, ne}e mo}i da dobije taj posao–rekaoje[utanovac. Onjetako|erekaodakasarna „Gro{nica„ u Kragujevcu nijebesplatnoustupqena„Fijatu„, ve} da }e Vojska za uzvrat dob it i {est mil io n a evra,odkojih}ebitiizgra|eno vi{e od 20.000 kvadratnih metara najsavremenijeg magacinskogprostorakojije,kako je rekao ministar, Vojsci ve} sadneophodan.

USKOROMOGU]NOSTPROMENEMOBILNOGOPERATERAUZZADR@AVAWEBROJATELEFONA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

5

SVEJEFTINIJEBESPLATNEAKCIJEAERODROMA

DOGOVORENANAJMAWA CENARADA

Zemqa

~etvrtak10.februar2011.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,2860

103,3530

105,7300

100,9760

Australija

dolar

1

75,1881

76,7225

78,4871

74,9579

Kanada

dolar

1

74,6286

76,1516

77,9031

74,4001

Danska

kruna

1

13,5840

13,8612

14,1800

13,5424

Norve{ka

kruna

1

12,8712

13,1339

13,4360

12,8318

[vedska

kruna

1

11,5227

11,7579

12,0283

11,4875

[vajcarska

franak

1

77,0586

78,6312

80,4397

76,8227

V.Britanija

funta

1

119,3280

121,7630

124,5640

118,9630

SAD

dolar

1

74,2184

75,7331

77,4750

73,9912

Kurseviizovelisteprimewujuseod9.2.2011.godine

Svoj broj nosim konkurentu

–Korisniciuslugamobilnetelefonije u Srbiji }e od aprila imati mogu}nost da promene mobilnog operatera ali da zadr`e svoj dosada{wi broj telefona – najavila je ju~e ministarka za telekomunikacijeJasnaMati}. I ministarka i predstavnici organizacijazaza{titupravapotro{a~asla`useda}etoverovatnodoprinetipove}awukvaliteta uslugakojekompanijepru`ajuvlasnicimamobilnihtelefonauSrbiji. – Prenosivost broja }e stvoritipravukonkurencijunatr`i{tu jer }e korisnicima jedini kriterijum pri izboru operatera biti kvalitet i cena, a ne iskqu~iva potrebadazadr`esvojbroj–navelajeministarkaMati}. Ona je objasnila i da se mogu}nostpromeneoperaterauzzadr`avawebrojanekoristimnogouzemqamagdejetomogu}e,alidasama „pretwa da korisnik mo`e pre}i kod drugog operatera mewa pona{awekompanija„.Onajepodsetilanatodasuoperateriimalivremena da se pripreme za pru`awe ove usluge jer je ona predvi|ena jo{ pre dve godine u akcionom

Dodvadana Direktor RATEL-a Milan Jankovi} je naveo da }e Agencija za pru`aweoveuslugebitispremnauprvojnedeqimarta,kada}ejoj biti raspolo`iva centralna baza podataka, nakon ~ega po~iwe testiraweusluge. –Operaterisuukqu~eniuceoovajprocesiodwiho~ekujemoda ispunesvojeobavezekojesuimunapredpoznate–istakaojeJankovi}. Onjepodsetionatoda}eprocedurazameneoperateratrajatido dvadana,apostojimogu}nostdasenakonnekogvremenatajperiodi smawi. planukojijedeoStrategijerazvojatelekomunikacijauSrbiji. – Tokom ove dve godine Ministarstvo je radilo na pove}awu transparentnosti i predviqivo-

stidabioperateriznali{taih ~ekauoblastiregulative–dodala jeJasnaMati}. Predsednica UO Asocijacije potro{a~a Srbije Edina Popov

obja{wava da bi borba za kupce, odnosnopotro{a~eusluga,trebalo da bude prisutna na svim segmentima tr`i{ta, pa i u sektoru mobilnetelefonije. – To svuda u Evropi ve} dugo funkcioni{e,ainovimobilni operaterinana{emtr`i{tusu toodavnotra`ili,alinijebilo voqedaimseiza|eususret.Sada se qudi vi{e ne}e bojati da promene operatera ~ijim su uslugama nezadovoqni samo iz straha da }e izgubiti svoj dotada{wi broj telefona – ka`e EdinaPopov. Ona dodaje da je ovo trebalo uraditiznatnoranije,adajejedan odrazlogaza{tosetonijedesilo to{touupraviRepubli~keagencije za telekomunikacije (RATEL) nema predstavnika potro{a~kih udru`ewa, iako to zakon nala`e. –Udrugimzemqama,paiuHrvatskoj na primer, predstavnici potro{a~a imaju svoju poziciju u ovakvimagencijama.Dajetoikod nas slu~aj, odavno bismo pitawe prenosivosti broja stavili na dnevnired–ka`eEdinaPopov. V.^vorkov


6

nOv^Anik

~etvrtak10.februar2011.

dnevnik

PONAVQASEIGRASVE[TA^KIIZAZVANIMNESTA[ICAMAIPOSKUPQEWIMA

Ko je sklonio bra{no iz prodavnica Bra{na ju~e u nekim novosadskim prodavnicama nije bilo, a pojedini trgovci su ~ak ograni~ili kupovinu ove namirnice na deset kilograma. Nesta{ica, dodu{e, jo{ nije uzela maha i bra{no se mo`e kupiti u ve}ini marketa, ali su mu cene paprene i idu do 77 dinara kilogram! Ina~e, po novim cenovnicima, kilogram bra{na „tip 400” ko{ta od 49 do 77 dinara, a „tip 500” je od 45 do 65 dinara. Osnovni razlog ovom poskupqewu je visoka cena p{enice na tr`i{tu i wen stalan skok. Ovih dana u radwama nedostaje upravo kilogramsko pakovawe bra{na. Recimo, ju~e ga nije bi-

lo ni u svim objektima „Maksija” u Novom Sadu, {to je interesantno jer „Delta” gazduje i oranicama i mlinovima pa bi bilo

„naduvale” cenu bra{na pa kada se na wu nakaleme i trgova~ke mar`e, kilogram lako dogura do 75 dinara i vi{e. Ipak, upu}eni

Poskupelo – Kilogram bra{na T-500 u maloprodaji }e ko{tati oko 60, a glatkog bra{na T-400 oko 75,76 dinara. I cene bra{na T-550/1 u xakovima od 50 kilograma bi}e pove}ane na 40,5 dinara, {to je cena kakva odavno nije zabele`ena – ka`u u kompaniji „@itko”, navode}i, tako|e, da su cene bra{na i testenina morali da koriguju sedam posto zbog visoke cene p{enice. logi~no da barem svog bra{na ima dovoqno. S druge strane, mlinarske industrije, koje isti~u da nemaju problem s koli~inama p{enice, dobrano su

u de{avawa na tr`i{tu `ita o~ekuju da se problem s nesta{icom kilogramskog pakovawa uskoro re{i, ali je pitawe kako }e se ubudu}e kretati cene.

DR@AVANA[LARE[EWEZAP[ENICU?

Presipawe `ita iz izvoznih taksi u kvote Dr`ava je kona~no prelomila da }e ograni~iti izvoz p{enice, ali to ne}e u~initi uvo|ewem izvoznih taksi, kako se dugo spekulisalo, ve} }e posegnuti za kvotama, po{to nadle`na ministarstva procene koliko `ita mo`e biti prodato na drugim tr`i{tima a da to ne ugrozi doma}e potrebe.

Ova informacija ju~e je potvr|ena u udru`ewu „@ita Srbije”, kao i na novosadskoj Produktnoj berzi. – U Srbiji }e uskoro biti uvedene izvozne kvote za p{enicu da bi bile sa~uvane koli~ine hlebnog `ita neophodne za doma}u potro{wu do nove `etve – rekao je ju~e direktor te berze u Novom Sadu @arkoGaletinpredstavqaju}i rezultate poslovwa ove institucije u minuloj godini i procene daqih de{avawa na tr`i{tu. – U svakom slu~aju, propisivawe odre|enih koli~ina p{enice koje bi se jo{ mogle plasirati u inostranstvo uvodi se zbog rasta cene te robe na svetskom tr`i{tu i ve}e potra`we. P{enica je, naime, „narasla” na 29,5 dinara, bez PDV-a, i ~ak joj je po toj ceni na{la sigurnog kupca, a o~ekuje se da }e i daqe rasti. Nestabilno }e biti i svetsko i na{e tr`i{te poqoprivrednih proiz-

voda, odnosno hrane, a ovog puta, za razliku od, recimo, 2008. godine, kada su zabele`ene rekordne cene, wihov rast }e biti mnogo dugotrajniji i sinhronizovan. On nije mogao navesti na koje }e koli~ine biti uvedene izvozne kvote za p{enicu, ali je napomenuo da, imaju}i u vidu na{u lawsku proizvodwu od oko 1,65 mi-

Ukinuticarine Po re~ima direktora „@ita Srbije” VukosavaSakovi}a, najboqe re{ewe problema s p{enicom bilo bi ukidawe carine na uvoz. Op{ta stopa iznosi 30 posto, a za Evropsku uniju je 23. Ako bi carine pale, doma}a p{enica bila bi izlo`ena konkurenciji, a kupci bi mogli birati. lion tona i prelazne zalihe od prethodne godine, kao i dosada{wi izvoz od oko pola miliona tona, ostaje „prostora” za jo{ oko 100.000 tona. Naime, do sada smo izvezli, {to p{enice, {to bra{na – 423.000 tona, a imali smo zalihe od 500.000 tona, tako da je situaciuja problemati~na.

KAKODOSTABILNOGTR@I[TA

Udvostru~iti proizvodwu – Poqoprivredno-prehrambena proizvodwa u Srbiji morala bi se udvostru~iti da bi

se cene hrane stabilizovale – ocenio je Vojislav Stankovi} iz Centra za nau~noistra`iva~ki rad Privredne komore Srbije u izjavi Tanjugu. – Dr`ava bi u tom ciqu trebalo da pove}a buxetska sredstva i subvencije namewene poqoprivrednoj proizvodwi. Treba razmisliti o tome da li je boqe otvarati socijalne kuhiwe ili deo tih para ulo`iti za podsticaje poqoprivrednoj proizvodwi. Vreme je za hitne intervencije jer se tro{e zalihe iz pro{logodi{we proizvodwe pa su i rezerve gotovo svih proizvoda na izmaku, {to }e uticati na rast maloprodajnih cena i pove}awe uvoza.

– Enigma je, me|utim, rod 2011. godine – ocenio je Galetin. – Veliki svetski proizvo|a~i su u problemu, globalni usev je ugro`en zbog svih kijameta koji su zadesili planetu, a uqe na vatru dolila je politi~ka situacija na severu Afrike gde se u`urbano popuwavaju zalihe. Sve to, naravno, ima uticaja na nas. Veoma je jasna

korelacija izme|u svetskog i na{eg tr`i{ta. Me|utim, razlog vi{e za ovako visoku cenu p{enice u Srbiji je to {to smo gotovo istro{ili izvozne vi{kove i doveli u pitawe bilansne koli~ine za ovu godinu. Pomenimo, u godini kada se o~ekuje op{ti rast cena, soja }e biti jedna od napouzdanijih kultura. Cena joj se, kako smo ~uli na berzi, „vrti” oko 330-350 evra po toni i zadr`a}e dobru poziciju. Kukuruz }e tako|e cenovno dobro stajati, a ako nastavimo da ga izvozimo ovim tempom, i s `utim zrnom mogli bismo imati problema. Naime, u ekonomskoj 20102011. godini ostvari}emo ukupnu proizvodwu od 7,1 miliona tona, {to je rekord u posledwe dve decenije, a ima}emo izvoznog vi{ka 1,5 do dva miliona tona, te bismo mogli zaraditi 350 miliona evra, {to bi tako|e bio rekord. S.G.

Predsednik Unije privatnih pekara Zoran Pralica izjvio je da je skok cene p{enice na berzi, do nivoa od 28 dinara

kilogram, podstakao mlinare na to da pripreme novo poskupqewe bra{na. On je rekao da ostaje na snazi ranija najava

SVEVI[E@ALBINATRGOVCEPOSLEUSVAJAWAZAKONA OZA[TITIPOTRO[A^A

Pqu{te prijave za fal{ robu

U Centar Ministarstva trgovine za za{titu potro{a~a stiglo je u toku januara 617 prijava potro{a~a na neispravnu robu, {to je ~etvrtina svih dosada{wih prijava ovom centur, osnovanom u martu pro{le godine. Najvi{e prijava – 183 – odnosilo se na garancije kod tehni~kih proizvoda, {to ~ini 29,66 odsto svih prijava. Zatim slede 73 prijave na kvalitet obu}e i 62 koje su se odnosile na neispravnost tehni~kih proizvoda, pre svega ra~unara, ra~unarske opreme i mobilnih telefona. Potro{a~i su uputili i 28 prijava zbog lo{eg kvaliteta ode}e i 24 zbog neispravnosti name{taja, a `albi na name{taj bilo je 3,89 odsto od ukupnog broja. O~ito, otkako je na snagu stupio novi Zakon o za{titi potro{a~a, pqu{te prijave nezadovoqnih potro{a~a, {to, naravno, ne zna~i da je do 1. januara ove godine roba bila kvalitetnija ve} da gra|ani ipak imaju razvijeniju svest o tome da ima ko da ih {titi i kome da se `ale kada su im prava ugro`ena. Ina~e, kqu~na novina u tom zakonu je izme{tawe tereta dokazivawa s potro{a~a – gra|anina kao jedinke na trgovce, proizvo|a~e, turisti~ke agencije i finansijske institucije. Po novom zakonu, garantni rok za svaki proizvod je dve godine, a {est meseci je rok u kojem se obavqa zamena proizvoda. Minimalna garancija na kupqenu robu, po novom Zakonu o za{titi potro{a~a, jeste dve godine, {to }e re}i da potro{a~i ne moraju ~ak ni da tra`e garantni list. Odgovor na reklamaciju za neispravne stvari od trgovca ~eka se najvi{e 15 dana umesto dosada{wih osam, a rok da serviser popravi stvar vi{e nije 45 dana ve} „primeren“, ma {ta god to zna~ilo. Iako su udru`ewa potro{a~a ocenila zakon, koji je na snazi od 1. januara, kao „dobar“,

o~igledno je da ima dosta stvari koje nisu ba{ najjasnije, a dodatni problem potro{a~ima, ali i trgovcima, stvara to {to nisu najupu}eniji u to kakva su wihova prava, {ta smeju, a {ta ne. Pokretu za za{titu potro{a~a Beograd samo od Nove godine ja-

Zakonpoevropskojmeri

vqa se dnevno deset do 15 nezadovoqnih kupaca, a naj~e{}i problemi koje imaju ti~u se kvaliteta robe, pre svega tehni~ke, ali i ode}e i obu}e, kao i problema s isporukom robe, s kojom trgovci ~esto mnogo kasne. – Zovu nas da pitaju kako da reklamiraju neku stvar i mi im savetujemo da to urade pismeno. Nedavno smo dobili poziv od gospo-

Sviwetina u Pan~evu najjeftinija

Cena kilograma sve`eg {arana bila je od 220 dinara u Kragujevcu do 349,90 u Vrawu. Cene na malo poqoprivrednih proizvoda ina~e se evidentiraju dva pu-

|e koja je kupila sto, ali joj nije isporu~en na vreme. Kada ga je na kraju dobila, ispostavilo se da to uop{te nije ono {to je ona naru~ila, a prodavac je savetovao da zadr`i taj sto i plati ga mawe. Na{ savet je bio da napi{e reklamaciju i zatra`i vra}awe

– Novi zakon o za{titi prava potro{a~a u potpunosti je harmonizovan s evropskim standardima. Time smo uspostavili pravni okvir koji gra|anima omogu}ava za{titu kakvu imaju korisnici usluga u Evropskoj uniji – rekla je pomo}nica ministra trgovine i usluga QiqanaStankovi}, predstavqaju}i u Novom Sadu rezultate koje je ovaj zakon postigao u prvih mesec dana primene. – Otvarawe kol-centra za potro{a~e i ~etiri regionalna savetovali{ta, u Novom Sadu, Beogradu, Jagodini i Ni{u, deo su nastojawa Ministarstva da se oja~a informisawe, savetovawe i re{avawe problema korisnika usluga – naglasila je ona, i dodala da su predvi|ene i izmene i dopune Zakona, podzakonskih akata, kao i korekcije pona{awa trgovaca, u zavisnosti od povratnih informacija koje }e pristizati od gra|ana.

[ARENECENEODGRADADOGRADA

Cena tele}eg mesa u Srbiji u drugoj polovini januara iznosila je od 479 dinara u Kraqevu do 795,90 u Kragujevcu, Pan~evu i Sremskoj Mitrovici, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Sviwsko meso je ko{talo od 298 dinara u Pan~evu do 475 u U`icu, dok je junetina bila najskupqa u Kragujevcu, gde je ko{tala 495,90 dinara, a najjeftinija u Vaqevu, gde je wena cena iznosila 384,99. Stanovnici Smedereva kilogram sve`eg pile}eg mesa pla}ali su 160 dinara, dok je ista koli~ina piletine u U`icu ko{tala 299.

pekara da }e hleb, poznat pod imenom „sava”, u februaru poskupeti na 55 dinara po vekni, i napomenuo da se to jedino ne odnosi na proizvo|a~e koji odlu~e da se ukqu~e u dobrovoqnu akciju „ispu{tawa” 50.000 tona p{enice iz Robnih rezervi, o ~emu je u petak postignut dogovor izme|u Ministarstva trgovine i Unije privatnih pekara. Naime, pekari koji se odlu~e na pozajmicu p{enice, ima}e obavezu da hleb od bra{na T-500 prodaju po staroj ceni od maksimalno 44 dinara za veknu do isteka uredbe, koja je produ`ena za {est meseci – do septembra, podsetio je Pralica. S.G.

ta mese~no, na pija~ni dan koji pada u periodu od 1. do 7. i od 15. do 21. u mesecu. „Snimawe” se obavqa u prodavnicama i na pijacama s najve}im prometom.

novca – navode u tom potro{a~kom udru`ewu, napomiwu}i da je jedna od novina u odnosu na prethodni zakon i ta {to je omogu}en jednostrani raskid ugovora u roku ne du`em od 14 dana, s tim {to potro{a~ nije du`an da obja{wava zbog ~ega to `eli. Dovoqno je, naime, da se napi{e izjava i u roku od 30 dana trgovac je du`an da vrati iznos. S.G. „E-KAPIJA”BIRA INVESTITORAGODINE

„Aurea” za najulaga~a

Poslovni portal „E-kapija” }e krajem marta tre}i put zaredom izabrati najboqu investiciju u Srbiji. Nagrada „Aurea” pripa{}e projektu koji se najboqe rangira po inovativnosti, dru{tvenoj korisnosti i finansijskom potencijalu. Rok za slawe prijava je 1. marat, a bitan kriterijum je da je investicija realizovana tokom pro{le godine. Osim glavne nagrade, predvi|ena su i dva specijalna priznawa, za inovativnost i za dru{tvenu korisnost. Zainteresovane kompanije mogu se prijaviti i same na www.ekapija.com ili D.V. www.aurea.rs.


Nestanakstrujezamutiovodu Ju ~e ra {we za mu }e we vode iz gradskog vodovoda na sta lo je zbog ne stanka struje u fabrici vode na [trandu, saop{teno je ju~e iz „Vodovo da i ka na li za ci je”. Oko 11 ~asova do{lo je do pada pritiska i kratkotrajnog nestanka vode u po je di nim de lo vi ma

Tra`iliduhovenatvr|avi

grada, a kada je uspostavqen redovan pritisak do{lo je do podizawa taloga u vodovodnoj mre`i i zamu}ewa vode. Kako je navedeno u saop{tewu, pritisak j stabilizovan i voda je trebala ubrzo nakon toga da se izbistri. S. K.

Novosadska ~etvrtak10.februar2011.

Kabinene}e poja~atistrasti

P

`u, zbog „uva`avawa brojnih zahteva gra|ana”. Uzimaju}i u obzir kakva se gungula stvara svake godine oko iznajmqivawa kabina, mo`emo samo zamisliti {ta bi se desilo da je odlu~eno da se pregra|uju. Ovako, sve ostaje po starom {to zna~i da }e pri izzajmqivawu prednost imati stari zakupci, osobe sa posebnim potrebama, pa onda svi ostali. Kako saznajemo, izdavawe bi moglo da po~ne slede}eg meseca i zbog toga, dragi na{i [trandaro{i, budite u niskom startu, ali probajte da ove godine ne nastane cirkus u vidu kampa pred ulazom na pla`u i danono}nog stra`arewa uz termose sa kafom. B. Markovi}

U SOKOLSKOM DOMU

Klizali{tedo15.februara Klizali{te u Skolskom domu bi}e otvoreno do 15. februara, saop{teno je ju~e iz „Gradskog zelenila“. Kako navode iz preduze}a, za mesec i po dana klizalo se

Novosa|ana i svih istra`iva~a i qubiteqa Petrovaradinske tvr|ave. [ta su otkrili u dugim hodnicima i tunelima ispod Petrovaradinske tvr|ave, prikazano je u najnovijoj epizodi „Lovaca na duhove” emitovanoj 2. februara 2011. na ameri~kom nau~nofantasti~nom SyFy TV kanalu. Ina~e, „Ghost Hunters International” ~ini tim istra`iva~a paranormalnih pojava koji koriste najsavremeniju tehnologiju.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o zavr{etku pro{logodi{we kupali{ne sezone na [trandu gradom je prostrujala vest da postoji opcija da „Gradsko zelenilo” pregradi odre|eni broj velikih kabina na pla`i, kao bi se dobilo vi{e drvenih ku}ica i tako jo{ sugra|ana uspelo da ih iznajmi. Po{to su Novosa|ani jako osetqivi na ovu temu, odmah je do{lo do podele na dva tabora. Na one koji ne `ele da im se kabine prepolove, jer su, kako ka`u, i ovako male, i na druge kojima se ova ideja svidela, jer kabina „zlata vredi”. Me|utim, ~ini se da su zahtevi prvopomenutih bili glasniji, jer su iz „Zelenila” odustali od ove ideje, kako ka-

Me|unarodni istra`iva~ki tim emisije „Ghost Hunters International” (Lovci na duhove) sa ameri~kog SyFy TV kanala posetio je Novi Sad i istra`ivao podzemqe Petrovaradinske tvr|ave, prenosi RTV. Koriste}i veoma sofisticiranu i hipersenzitivnu opremu, ovaj tim je istra`ivao podzemqe Petrovaradinske tvr|ave u potrazi za dokazima paranormalnih i spiritualnih pojava koje su vekovima budile pa`wu

5.000 gra|ana, od kojih je ve}ina iz najm qi va la kli zaq ke „Zelenila“. Tokom sezone organizovane su i ~etiri {kole klizawa sa nekoliko desetina polaznika. S. K.

PO^IWE REKONSTRUKCIJA TOPLANE „SEVER“

Bezgrejawadeograda Deo grada izme|u ulica Novosadskog sajma, Hajduk Veqkove, Rumena~ke, Bulevara Ja{e Tomi}a i Bulevara oslobo|ewa, kao i hotel „Park“ danas ne}e imati grejawe do kasno uve~e, jer Toplana po~iwe re kon struk ci ju to pla ne „Sever“ i iz ovog preduze}a navode da se ova vrsta posla mo`e obaviti iskqu~ivo u toku grejne sezone. Ipak, u saop{tewu Toplane stoji da su stanovi u ovom delu grada sino} do pono}i poja~ano grejani, kako bi se zadovo-

Dadaizmu u~ast Film „Posledwa dadaisti~ka predstava” bi}e prikazan danas u 19.30 ~asova, u Spomenzbirci Pavla Beqanskog, Trg Galerija 2, a povodom obele`avawa 95 godina od po~etka dadaizma. Film je realizovala TV Novi Sad 1992. godine po scenariju dr JasneJovanov, u re`iji Aleksandra Davi}a. Ulaz je slobodan. T. L.

qa va ju }i ni vo tem pe ra tu re odr`ao do ve~eras, a da }e grejawe biti poja~ano i kada se posao zavr{i. Kako saop{tavaju iz Toplane, investicija na koju je preduze}e ~ekalo 10 godina, podrazumeva spajawe toplane „Sever“ na TE-TO, ~i me }e „Sever“ preuzimati toplotnu energiju iz ovog postrojewa, smawiti pritisak u vrelovodnoj mre`i, a time omogu}iti sta bil ni je i kva li tet ni je grejawe za potro{a~e. S. K.

OD DANAS NA KIOSCIMA GSP-a

Besplatnegodi{we kartezapenzionere Gradski prevoznik od danas po~iwe da prima zaheve od penzionera starijih od 65 godina radi dobijawa besplatnih godi{wih karata za gradski i prigradski prevoz. Zahtevi se mogu podneti na terminalima gradskog prevoznika u [afarikovoj ulici, kod Futo{ke pijace i kod @elezni~ke stanice od 5.30 do 19. 30 ~asova. Kiosk kod marketa „Rodi}” na Novom nasequ i preko puta Limanske pijace radi}e

od 7 do 14.30 ~asova, a tri {altera na MAS-u bi}e otvoreni od 7 do 14 ~asova. Za vikend kiosci ne}e raditi. Penzionerima je potrebno da imaju kod sebe fotokopiju li~ne karte, fotografiju novijeg datuma i 750 dinara, koliko staje izrade godi{we besplatne karte. Za dva dana od podno{ewa zahteva na istom kiosku penzioneri }e dobiti novu pokaznu. Besplatne karte od lane va`e do 31. marta. Z. D.

V remeploV

„Naftagas”u{ao uistoriju Re{ewem Vlade FNRJ od 10. februara1949. osnovano je preduze}e za istra`ivawe nafte sa sedi{tem u Zrewaninu. Zadatak preduze}a je bio da istra`uje zemqi{te i otkriva le`i{ta naf-

zemqu pokazivale da u wenoj utrobi ima i nafte i gasa. Zato se preduze}e kadrovski i tehni~ki opremalo za eksploataciju nalazi{ta. Po~etkom pedesetih godina pro{log veka imalo je oko

RIBARCU ISTOVREMENO PORCIJA LEDA I SUNCA

Naostrvudvagodi{wadoba te i gasa. Preduze}e je poslovalo pod administrativno - operativnim rokovodstvom Generalne direkcije za naftu i gas. Preduze}e je nazvano „Naftagas”, a ne{to kasnije je sme{teno u Novi Sad. Ve} su prve bu{otine u banatsku

500 zaposlenih, me|u kojima je bilo vi{e desetina in`ewera geologije, rudarstva i ma{instva. Oni su 1956. proizveli skromnih 6.432 tone nafte, da bi ve} 1960. proizvodwa iznosila 630.000 tona. N. C.

Priroda ovih dana pokazuje svoju }ud, jer smo u samo nekoliko dana osetili debeli minus i pravo prole}e. Ovaj vremenski „salto mortale” jednima donosi zdravstvene tegobe, drugima silno ~u|ewe, a tre-

}ima priliku da se izvale u ba{te kafi}a i u`ivaju u februarskom suncu. Pravi primer ovog vremenskog kontrasta mo`da je najupadqiviji na Ribarskom ostrvu, na ~ijem je po~etku Dunavac okovan le-

dom, dok je na drugom kraju prava idila, da ~ovek ne poveruje. Mo`emo naga|ati da je za dva godi{wa doba koje deli nekoliko stotina metara krivo globalno zagrevawe i razna ~uda prirode, ali jedno je si-

gurno - ovakvi prizori nisu uobi~ajeni, ali se de{avaju. Pa zar nije za vreme jedne bitke nedaleko od Novog Sada u avgustu pao sneg? B. M. Foto:R. Hayi}

Iskqu~ewastruje NoviSad:od9do13 sati Me|umesna autobuska stanica, od11do 12.30 Bulevar oslobo|ewa od 1 do 5 i 11. SremskaKamenica:od9do 11 sati ulica Ketrin Maksvel, od 11.30do13.30ulice Mo{e Pijade od 11A do 18, 23 i 24, Radeta Kon~ara od 29 do 41 i od 30 do 42, Slavka Rodi}a od 1 do 19, od 2 do 16, od 21 do 37 i od 18 do 38, Svetozara Mileti}a, Vladimira Nazora od 1 do 27 i od 2 do 26, vrti} „Plavi ~uperak”. Ka}:od8do13povremeno u pojedinim ulicama od centra

prema Budisavi. Koviq:od8.30do 12.30 ulice Svetozara Mileti}a od 1 do 19 i od 2 do 26 i Laze Kosti}a od 58 do 76 i od 95 do 107, od 8.30do13.30 ulice 7. jula od ulice Stevana Pe{i}a do ulice Vojvo|anskih brigada i Vojvo|anskih brigada, Poqska i Branka Radi~evi}a. Sremski Karlovci: od 9 do11 sati ulice D. Obradovi}a od 44 do 66 i od 53 do 65, Gavrila Principa, Milo{a Crwanskog. ^ortanovci: od 9 do 13 sati deo vikend naseqa Banstol.

c m y


~etvrtak10.februar2011.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Napoklonkwige oLaziKosti}u Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih osam sedmica da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se svakog dana ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Oni koji se ove nedeqe najbr`e jave na navedeni telefon, dobi}e besplatan primerak kwige “Lazin kros `ivotu uz nos”. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452744. Povodom 170 godina od ro|ewa i 100 godina od smrti Laze Kosti}a (Koviq, 12. februar 1841. – Be~, 26. novembar 2010.) izdava~ke ku}e “Tiski cvet” i “Prometej” objavile su kwigu Milana @ivanovi}a “Lazin kros `ivotu uz nos”.

Me|u Kosti}evim profesorima posebno mesto imaju Jovan \or|evi} i \or|e Nato{evi}. \or|evi}, osim {to je bio kwi`evnik i prevodilac, osnovao je i Srpsko narodno pozori{e u Novom Sadu, a Nato{evi} je bio lekar, {kolski reformator i prvi pisac uxbenika po Vukovom pravopisu. Kosti} je upravo svom omiqenom profesoru \or|evi}u ispevao pesmu na nema~kom jeziku, ali je umesto pohvala dobio ukor, jer je nije ispevao na materwem. U jednom pismu profesor je napisao: - Pored drugih jezika, nemoj da na materwi jezik zaboravi{. Lepo je znati tu|e jezike, ali svoj zanemariti, to je sramota i grehota. ^uvaj se toga. U stranom ste svetu, pa je sva prilika tu. ^itaj narodne pesme, al uz wih – ako je mo`no – i nema~ki prevod, pa makar samo zato da vidi{ koliko je i najlep{i prevod za originalom zaostao. A. J.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

„Nemaopravdawa” Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak kwige “Nema opravdawa“ BrajanaTrejsija. Re~ izdava~a: Nije istina da svi uspe{ni qudi kre}u u `ivot s mnogim povlasticama i zbog toga ostvaruju velike uspehe. Uspeh nije slu~ajnost. Na`alost, nije ni neuspeh. Za uspeh vam nije potrebno da budete ro|eni pod sre}nom

zvezdom, neverovatno bogati, imate idealne kontakte i veze ili specijalne talente. Jedino {to vam je neophodno je samodisciplina. Autor kwige „Nema opravdawa“ Brajan Trejsi upravo se bavi temom neophodnih stvari za postizawe uspeha i neprekidnom nizu izgovora kojima se slu`i tri ~etvrtine qudi - nazivaju}i je bole{}u „opravdawitisa“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana” i „Alnari”. A. V.

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

8

dnevnik

SUGRA\ANI PRIMETILI, NADLE@NI NE ZNAJU NI[TA

NaDunavu(ni)jebila masnamrqa? Vest koju su nam javili ~itaoci da se na {picu, pre tri dana, na mestu gde se Kanal DTD uliva u Dunav pojavila velika masna mrqa puna plasti~nih kesa i fla{a veli~ine trideset sa trideset metara, bila je dovoqan razlog da proverimo da li su ovi navodi ta~ni. Nakon okretawa prili~nog broja telefona saznali smo da niko od nadle`nih nema podatak o pojavi masne

mrqe na Dunavu, jer da se to desilo informacija bi, kako ka`u, ve} do{la do wih. Me|utim, ono {to je najzanimqivije u celoj pri~i je poku{aj da do|emo do odgovora na pitawe o mrqi i ~iwenica koju karakteri{e prebacivawe odgovornosti i nadle`nosti s jednih na druge. Naime, najpre smo pozvali Gradsku ekolo{ku inspekciju gde su nam kazali da nemaju

prijavu gra|ana u vezi sa masnom mrqom, ali da takve stvari zapravo treba prijaviti Vodoprivrednoj inspekciji i Pokrajinskoj inspekciji za za{titu `ivotne sredine. U Pokrajinskoj inspekciji su nam rekli da ni oni nemaju takvu informaciju i da zovemo Vodoprivrednu inspekciju, gde nam je slu`benica kazala da se u wihovim kancelarijama niko ne javqa na telefon i da je naj-

boqe probati pozvati izme|u 8 i 9 sati izjutra. Na posletku, u „Vodama Vojvodine” su nam rekli da ni oni ne znaju ni{ta o ovom slu~aju, kao i da bi, da se to desilo, sigurno ne{to ~uli od wihovih radnika na terenu. Da li je zapravo bilo velike masne mrqe do kraja nismo uspeli da ra{~ivijamo, jer sugra|ani ka`u jedno a nadle`ni drugo. B. M.

MUKE @ITEQA MI^URINOVE ULICE 48–50

Divqadeponijaopstaje 15godina Divqe deponije su slika svih Novosa|ana, onih koji ih prave i onih ko ji „za `mu re” ka da prolaze pored wih. Ima ih na svakom }o{ku - od periferije grada, preko urbanih naseqenih delova, sve do centra. Koliko god da se “^isto}a” trudila da ih ukloni, one svakodnevno ni~u ko pe~urke posle ki{e. Zbog ne mar no sti po je di na ca, gradska administracija je primorana da iz buxeta godi{we izdvaja oko 20 miliona dinara za uklawawe divqih deponija. S jednom takvom deponijom ve} 15 godina muku mu~e stanari Mi~urinove ulice od broja 48 do 50. Ovi sugra|ani javili su se na{oj redakciji, jer smatraju da su im novinari posledwa nada. - Zvali smo sve nadle`ne, od “^isto}e” do komunalne inspekcije. U “^isto}i” nam je re~eno

da oni izlaze na teren po nalogu komunalne inspekcije. Kada smo pozvali nadle`nu inspekciju, re~eno nam je da ta deponija nije u wihovoj nadle`nosti, ve} u nadle`nosti izvo|a~a radova, koji je tu zgradu gradio. Kada smo objasnili da se ta firma raspala, re~eno nam je da se organizujemo i da je sami uklonimo - pri~aju gra|ani. Ka`u da bi im u tom slu~aju trebao kamion, jer se ne radi o maloj koli~ini sme}a. U preduze}u „^isto}a„ ka`u da postojawe divqe deponije mora da se prijavi komunalnoj inspekciji, jer ovo preduze}e uklawa divqe deponije, tek po dobijawu naloga za ~i{}ewe od komunalne inspekcije. Glavni komunalni inspektor Sr|anJakovqev ka`e za „Dnevnik” da je Mi~urinova ulica, po pitawu deponija, sre|ena.

- Divqa deponija se nalazi na privatnom posedu i mi ti nismo nadle`ni. To nije usamqen slu~aj u gradu, jer ima dosta napu{tenih ku}a i placeva gde ni~u deponije. Ono {to mo-

^ITAOCI PI[U SMS

`emo da uradimo, je da poku{amo vlasniku parcele ili investitoru da u|emo u trag i da mu nalo`imo da ukloni deponiju isti~e Jakovqev. Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Komarcisti`u, atender? Da li }e ove godine biti na vreme raspisan tender za prskawe komaraca u februaru ili }emo se, kao pro{le godine, mu~iti celo leto sa tim napastima? 063/8703... *** Zna~i, u Srbiji se struja iskqu~uje kada dug pre|e 50.000, a u Vojvodini 5.000 dinara! Jel su u ovoj dr`avi neki gra|ani povla{}eni?! 062/1625... *** Gledam ameri~ku tv seriju „Sopranos“ i ne{to kontam, ne bi bilo lo{e da i sam postanem kao taj bos Toni, ali... zar ne bi onda bio kao i ostali {efovi gradskih stranaka, uf taj Holivud, a tek Srbija. 061/6128... *** Oni {to su svojevremeno ispirali „zlatni pesak devedesetih”, kako bi „zaradili” svoj prvi milion, danas nam posredno ili neposredno ispiraju mozak! Ima li koga ko bi smeo da ih lupi po prstima ?! 063/1050... *** Prvo nisam mogao zbog neopisivih gu`vi da do|em na red da registrujem auto, a sad uop{te ne mogu da ga registrujem - ka`u {trajkuju. Registracija mi isti~e za pet dana. Onda }e ti isti ,,policajci’’ da me kazne po{to mi je auto neregistrovan, a oni }e i daqe da {trajkuju... 064/5111... *** U „Dnev ni ku” na slov: „Ni nakon vi{e od tri godine nije utvr|ena odgovornost za uklawawe zida na Petrovaradinskoj tvr|avi!” Va`no je da su u’vatili traktoristu, koji je ru{io „svetsku ba{tinu” i dobio uslovnu kaznu kao: „no, no, mali”. A ko je glavni? Jo{ se ne zna! Policijo, sudije, da li je to mogu}e?! S’po{tovawem! 063/523...

*** Zar iz ^uruga nema nijedan tekst koji mo`e da se objavi, ni kada gra|ani daju krv, niti bilo koji drugi doga|aj nije vredan pa`we? 064/1922 *** I o korupciji i o monopolima gra|anima je sve odavno jasno . Nadle`ni samo treba da krenu tragom „rekla - kazala „ i eto im posla preko glave. Ako i do sada „ nisu znali „. 064/2466... *** [trajkuju ovi, {tajkuju oni, a gde smo mi {to radimo kod privatnika, {to ne smemo ni zuc nu ti, kao dru ga dr `a va.

*** Posledwih dana bombardovani smo vestima o {trajkovima prosvetnih radnika, ali nikad o visini wihovih stvarnih primawima, ve} samo nekim koeficijentima. 063/8910... *** Ako obezbe|ewe u O[ „Du{an Radovi}“ ko{ta 500 dinara za tri meseca, koliko ko{ta jedan mesec? Arhimed 064/6862.. *** [ta bi od rekonstrukcije, mislim Vlade? Mawe pri~ajte gospodo, a vi{e radite! 064/3978...

Pot pi {i ugo vor o ra du na 16.500 di na ra, pre voz 1.600, ako ne potpi{e{ - kupi se, a s tim plati hladne radijatore i toplu struju za dogrevawe. A jesti i ne moramo. 064/5747... *** Javna je tajna da se, pa bar, dve decenije unazad daje mito u iznosu od 500 maraka, odnosno evra u novije vreme, za poro|aj u Betaniji! Zna~i lekari u dr`avnoj ustanovi koje dr`ava pla}a (od na{eg poreza) uzimaju novac. 064/0498...

*** Ovo stvar no ni je u re du! Gro mo gla sno se na ja vqu je {trajk u zdravstvu, a da novi ministar nije jo{ ni preuzeo du`nost! Pa strpite se i dajte bar malo vremena ~oveku, ko god to bio! To bi bilo razumno! 066/9294... *** Ustao jutros u 5 sati i brzo upalih 2 ringle da se ugrejem. Pla}am 6.200 komunalije za 27 kvadrata, a grejem se na ringle??? 062/1522...


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak10.februar2011.

9

PO^EO DIJALOG ZAKUPACA KIOSKA I GRADA

Rentaopetnatapetu Predstavnici vlasnika kio- ska i monta`nih objekata sasta}e se jo{ jednom u ponedeqaksGordanomPu{i},~lanicom Gradskog ve}a za komunalne poslove, re~eno je posle ju~era{wegsastanka,nakojemim je predo~ en o da se godi{wa renta mora platiti. Susret s malim preduzetnicima je uprili~en na zahtev zakupaca javne povr{ine kojima je renta skupa.Me|utim,gradskaministarka je predo~ila „Dnevniku”da serentaubirasvakihpetgodi-

na,odnosnoprilikomsklapawa novog petogodi{weg ugovora o zakupu javne povr{ine izme|u vlasnikakioskaiGrada.KazalajedajeGradsadaponudiozakupcimadagodi{wurentuplateu12ratainaveladasetaksa ne mo`e nikako ukinuti, jer je doneta na osnovu Odluke o lokaln im komun aln im taks ama, kojajenasajtugradastajalamesecdana. - Na tu odluku u decembru 2010. godine niko se od malih privrednikanije`alionista-

vio primedbu da taksa ne odgovara privrednom trenutku -istaklajePu{i}. Ilustrovala je ponudu grada koja kada se izra~unaju kvadrati kioska i monta`nih objekata staje male preduzetnike mese~nood7.403dinarado28.000 hiqada. -Tajnajve}iiznosseodnosi nakioskveli~ineod25kvadratadokmalovi{eod7.000dinara treba da plate zakupci koji radeukioskuod{estkvadrata -reklajePu{i}inaglasilada

tiiznosipodrazumevajusvapotra`ivawa koje mese~no imaju vlasnici kioska i monta`nih objekatapremaGradu. Zakupci su rekli da su zadovoqni ju~era{wim sastankom, jersustekliutisakdaGradima nameru da im iza|e u susret maksimalno. - U ponedeqak }emo imati jo{ jedan sastanak na koji }e do}ivi{enas-kazalajeSlavicaBrki},jednaodmalihpredu- zetnika. Z. Deli}

NEMA DOVOQNO POLICAJACA ZA POZORNI^KO POKRIVAWE

Temerinskomulicom harajulopovi Tokom pro{le godine u Temerinskoj ulici prijavqene su 43kra|e,agra|animajeizku}e nestajao naj~e{}e alat, gra|evinskimaterijal,oluci,novac, ra~unari, dok su prodavnicama

Anga`ovawe pozornika zahteva celodnevno pokrivawe, a za to treba vi{e qudi u policijskoj ispostavi na Klisi u ovom kraj u pqa~k e gotovo normalnastvar.Policijskaispos tava Klis a, koj a pok riva ovuulicu,zasadajeobezbedila samopovremenepatrole,alini nakon ovoliko prijava Temerinska ne}e postati pozorni~ki reon, re~eno nam je u policiji.

Foto:F.Baki}

-Anga`ovawepozornikazahteva celodnevno pokrivawe, a zatonamtrebavi{equdi.Mi nemamodovoqnopolicajacakoji bi to radili. To prosto ne

zavisiodnasnegoodPUNovi Sad i Min is tars tva unutra{wih poslova Srbije. Potrebnojeizvr{itisistematizaciju radnih mesta. Do tada nama su

ruke vezane- objasnio je zamenik komandir a PI Klis a AleksandarPetkov. Po weg ovim re~ ima Temerinska ulica nije jedino krizno podru~je na Klisi. I stanovnici Salajke i Slane bare imaju problema i zahtevaju ~e{}e patrole, isto kao Partizanska i Kisa~ka ulica i Najlon pijaca. Kako je Petkov rekao, po~inioci ovih kra|a naj~e{}esunarkomaniiponavqajuistakrivi~nadelanekoliko puta,tesuve}inompoznatipoliciji. - Temer ins ka je izuz etn o frekventna ulica, u woj ima i punoprodavnicaikafi}a,teje ~es ta meta kradqivac a. Posledwih nekoliko godina wihov broj se i pove}ao. Mnoge smo po~inioce ve} i otkrili, ali to je sve {to mi trenutno mo`emo da uradimo - zakqu~io jePetkov. D. Baji}

SPO O SABOTA@I U NOVOSADSKOJ TOPLANI

Videonadzorotkrivakrivce? PotpredsednikGOSrpskogpokretaobnoveNemawaStarovi} pozdraviojeodlukuSkup{tinegradaBeogradakojomjeregulisanoradnovremeugostiteqskihobjekatautomgraduipodsetionasli~nuinicijativuSPO-ajo{predvegodine. -Sada{weneprimerenoradnovremekoje je zvani~no do tri sata iza pono}i, a vrlo ~estosenitonepo{tuje,moraseograni~itinamaksimalnojedansatizapono}i,kao {to je to bilo do 2008 godine kada je Maja Gojkovi} topromenilaiprodu`ilanatri sata-rekaojeStarovi}naju~era{wojkonferenciji za novinare. On je naglasio da Policijska uprava mora hitno reagovati,

koriste}i sistem video nadzora koji je instaliranugraduiotkritipo~iniocesabota`euNovosadskojtoplani.

Tra`i se skra}ewe radnog vremena ugostiteqskih objekata -Odtoliko{ahtovabaremjedanilidva su pokriveni video nadzorom, te se mo`e identifikovatiosobailiosobekojesuto uradile.Najbitnijajeanalizamotivakroz kojusemo`esuzitikrugosumwi~enih,ako

je to u~inio imao je veoma dobar razlog da to uradi ba{ u danima kada su postojali i drugipoblemiuToplani–rekaojeStarovi}. Kakojere~enowihovadrugaakcija,stvarawe 8 gradskih op{tina upravo ulazi u tre}ufazu. - Trenutno klasifikujemo i obra|ujemo 20.000prikupqenihpotpisaiovihdanapo~iwemointezivnekonsultacijedaseu2011. stvoriinstitucionalniokvirzare{avawe ovog pitawa, sa na{im koalicionim partnerima - gradona~elnikom i gradskim institucijama-zakqu~iojeStarovi}. A. L.

U SREMSKIM KARLOVCIMA DO 1. MARTA

Zamenasaobra}ajnihznakova Nabavka{ezdesetaksaobra}ajnihznakova,10tablisanazivima ulica i tri dopunske o zabrani bacawasme}a,28stubovaijednog saobra}ajnog ogledala ko{ta}e karlova~ku op{tinu 272.842 dinara. U cenu nije ura~unata ugradwa,{tozna~ida}ezamenai dopuwavawe saobra}ajnih i drugihznakovauKarlovcimastajati ne{tovi{eodovesume.Kakosa-

znajemo u karlova~koj op{tini, ovajposaobitrebalodabudeobavqen tokom februara, jer po Zakonu o bezbednosti saobra}aja, zamena znakova, ~ija je osnovna boja`uta,trebadabudezavr{ena do1.marta. Dotogrokaplaniranojedabudu postavqeni novi znakovi „naziv naseqenog mesta” i „zavr{etaknaseqenogmesta”,11saozna-

Aqaski malamut~eka vlasnika Novosa|anka Mirjana Kolarovi} prona{la je psa rase aqaski malamut na Bulevaru oslobo|ewa.U`eqidaprona|eiwegovog vlasnika, odvela ga je do veterinara da bi saznala da nije ~ipovan, ali ostalo je pitawe ~iji je pas. Sugra|anka je nakon bezuspe{ne potrage za vlasnikom odlu~il a da kont akt ir a red akc ij u „Novosadske hronike” i da tako potra`idomizgubqenoj`ivotiwi.Opisujegakaolepog,umiqatog,mirnog,starogokopetgodina.Telefonnakojijojsevlasnik psamo`ejavitije063/825-1319. A. J.

komograni~ewabrzinena40kilometaranasat,dvasaograni~ewembrzinena30,35znakovakoji ozna~avaju ukr{tawe sa putem saprvenstvomprolaza.Po{tose ugradwa saobra}ajnog ogledala pokazala kao dobro re{ewe za karlova~keulice,odlu~enojeda se,zasada,nabavijo{jedno. Namera nadle`nih je da, osim obaveznezamene,saobra}ajnezna-

kvepostaveiuperifernimdelovima Karlovaca, gde ih, ina~e, imamawenegoucentru.Uistom periodubi}epostavqeneitable sa nazivima ulica. Neke ulice kao {to su Vorosovo i E{ikova~ka prvi put }e dobiti table, dok}eonebitizameweneiliponovosatvqenetamogdesuume|uvremenunestale. Z. Ml.

Foto:A.Erski

VASPITA^I U^E DA NAU^E DECU

Zdravenavike zaceo`ivot Pravilna ishrana i fizi~ka aktivnost dece, tema je ju~era{weg edukativnog seminara za vaspita~e, koji su odr`ali predava~isInstitutazajavnozdravqeVojvodineuvrti}u„Novosa|an~e”. ^lan Gradskog ve}a za zdravstvo Aleksandar Kiraq, kaoroditeqjerekaodaimapuno poverewa u vaspita~e, koji ~ak vi{e vremena od roditeqa provodesdecom. InstitutzajavnozdravqeVojvodine, u saradwi s Gradom i Gradskom upravom za zdravstvo, izradiojekalendarzadecuiwihove edukatore, koji je koncipiran tako da na zanimqiv na~in deciprenosiporukeopravilnoj ishrani. Kalendar je predstavi-

la s Instituta dr Jelena Bjelanovi},omotivacijizaprihvatawezdravihstilova`ivotagovorilajedrMilkaPopovi},oneophodostipravilneishraneifizi~ke aktivnosti predavala je Oqa Ni}iforovi} [urkovi}, a o posledcama nezdravog na~ina `ivota uputila je Dragana Bala}. DirektorPU„Radosnodetiwstvo” Borislav Samarxi} istakao je da je edkucija zaposlenih prilikadaseznawapro{ire,ai 30.000 roditeqa, ~ija deca idu u pred{kolsku ustanovu, ima}e prilikuda~ujunakojina~inda vodera~unaopravilnojishrani dece. I. D.

UKisa~uispumpavaju podzemnevode IspumpavawepodzemnihvodauKisa~upo~iwedanas,aposao jepoverenVDP„[ajka{ka“kojeimaugovorsagradomzaodr`avaweotvoreneatmosferskekanalizacije.Dabivoda,kojaugro`ava ku}e od naboja i wive, imala kuda da oti~e, „[ajk{aka“ trebajo{danapravipropustispod`elezni~kepruge. Ujedno, po~iwe izgradwa 2,5 kilometra otvorene atmosferskekanalizacije,kaoiprojektovawepreostalih15kilometara. Izgradwa preostale kanalizacije, kako navode u Zavodu za izgradwugrada,trebalobidabudezavr{enaovegodine. Novaczaovajposao,vredan120milionadinara,obezbedioje FondzakapitalnaulagawaAPV,ainvsticijuvodiZavodzaizgradwugrada. S. K.

UrbanistiSrbije uKarlovcima Izlo`banagra|enihradovasa 19. Me|unarodnog salona urbanizmabi}eodr`anadanasu11.30 satiusve~anojsalikarlova~kog Magistrata.Istovremeno}ebiti predstavqeni uranisti~ki planovi Sremskih Karlovaca, kao i jedan studentski rad ~ija

tema su tako|e Karlovci.  Prezentacijaiizlo`basastavnisu deo dana{weg skupa urbanista Srbije u Karlovcima. Predsedni{tvo Udru`ewa urbanista Srbije nakon izlo`be, odr`a}e uMagistratusednicu. Z. Ml.


~etvrtak10.februar2011.

VOJVODINA / NOVI SAD

c m y

10

ПЕТИЦИЈА ДА СЕ УМАЊЕ РАЧУНИ ЗА ГРЕЈАЊЕ

Желетоплије станове

Учесници квиза

Квиз„Јаволим веронауку”

ЧУРУГ: У организацији Српске Православне општине Чуруг одржан је квиз „Ја волим Веронауку“. У квизу су уче ствовали ученици из све четири основне школе општине Жабаљ. Ученике за ово такмичење су припремали њихови вероучитељи.Уче сници квиза су присуствовали Светој Литургији у чурушком Светом храму, где су се причестили, а затим дошли са својим вероучитељима у просторије Спомен вртића ОШ „Ђура Јакшић“, где је квиз и одржан. Протонаме сник отац Пет ар Тривуновић је поздравио госте и све учеснике и укратко објаснио како ће тећи такмичење. Учесници су били подељени у две групе,

млађу и старију, а такмичење се одвијало у пет игара.Такмичење је водио отац Петар Тривуновић, а помагала му је вероучитељ ЖељкаБубњевић-Живковић. У млађој групи победила је екипа ОШ „Милош Црњански“ Жабаљ, друга је била екипа ОШ „Јован Јовановић-Змај“ Ђурђево, трећа екипа ОШ „Ђура Јакшић“ Чуруг и четврта екипа ОШ „Жарко Зрењанин“ из Го спођинаца. Код старијих група прва је била школа из Госпођинаца, друга је била чурушка школа, трећа школа из Ђурђева, а четврта школа из Жабља. Овом такмичењу су присуствовали и свештеници из храмова општине Жабаљ. Л. К.

Стиже јапанска група „Варики”

СЕНТА: Јапанска музичка група „Варики“ гостоваће у суботу, 12. фебруара, у Сенти. Концерт под називом „Додир јапанског лава среће“, који представља јединствен ужитак за љубитеље музике, уприличили су Амбасада Јапана у Републици Србији, компанија „Јапан Тобако Интернешнел“ и општина Сента.

Група „Варики“ ће се на сцени сенћанског Дома културе, од 16 часова, представити дрвеним звуком таико бубњева, шамисен гитаре, јокобуе флауте и кото јапанске харфе. Састав „Варики“ дочарава музику и плес традиционалног Јапана, проткан савременим сензибилитетом и естетиком. М. Мр.

DaNas u GRaDu BIOSKOPI Arena: „Montevideo, Bog te video!” ( 15, 18, 19, 19.30, 21, 22, 22.30), „Tilva ro{„ (18.30), „Medved Jogi” (14, 15.40), „Upoznajte male Fokerove” (16.30), „Turista” (22.20), „Guliverova putovawa” (12.45), „Hari Poter i relikvije smrti„ (13,16), „Zlatokosa i razbojnik” (14.45, 16.15), „Pri~a o igra~kama” (14.15), „Paranormalna aktivnost 2” (22.40), „Artur i rat dva sveta (14.30), „Letopisi Narnije 3D” (17), „Bez obaveze” (17.30, 20, 22.10), „”Sinema komunisto” (18.15, 20.15), „Motel Nana” (20.30). Jadran: „^arobni svet Paje Patka” (18), „[i{awe” (19.45), „Rec 2„ (21.30). Art bioskop „Vojvodina„ na Spensu „Mu{karci koji mrze `ene” (20).

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Pera Dobrinovi}”: „Greta, stranica 89” (19.30), Kamerna scena: „Dobar de~ak” (21) Pozori{temladih, velika sala: „Cirkus iz {e{ira” (18)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: JelenaRad iz Beo~ina (de~ake), DEVOJ^ICE: KristinaStojiqkovi} iz Novog Sada, ^ilaSele{i iz Srbobrana, KristinaRadulovi} iz Crvenke, JovanaKosijerAnabusi iz Sremskih Karlovaca, IvanaJaji} i DanijelaVukanac iz Veternika, DraganaNovakov iz @abqa, JelenaJovanovi} iz Futoga i Mirjana]ulum iz Titela, DE^AKE: Tawa@ivi}, Biqana]osi}-Keri} i MilenaSremac iz Novog Sada, Monika Erdudac iz Ba~a i Qiqana Muratovi} iz Ba~kog Jarka.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Bogdan @arka Radosavqevi} (urna) (1929) u 9.45 sati, [arlota Josipa Vasiqevi} (ispra}aj) (1918) u 10.30, Nikola Jovana [kori} (1931) u 11.15, Radoje Milorada Mili~i} (1965) u 12, Katica Mi{e Zadravec (1922) u 12.45, Sima Jovana Suba{i} (1926) u 13.30, Marko Radeta Maqevi} (1936) u 14.15 i Lozika Josipa Guzina (1935) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawene Katica Adama Sabo (1938) u 13 i Milka Marka ]upurdija (1938) u 15 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen @ivko \ura|a Pei} (1929) u 15 sati.

КИКИНДА: Станари Галацке тим ни то није помогло. Потписала прикупљају потписе за петицију сам петицију, јер је ове зиме грејакоја ће бити прослеђена Јавном ње лоше – каже Жикић. предузећу „Топлана“.Станари ниПетиција ће на потпис бити посу задовољни грејањем у станови- нуђена станарима у свих пет улаза ма, а петицијом траже да им се у Галацкој, а до сада је потписало умање рачуни за дане када га због шездесетак грађана. квара није било, као и да станови Потпредседница Српске напредбуду топлији када га има. С друге не странке Станислава Хрњак, стране из Јавног предузећа „Топлана“ поручују да ће свим корисницима даљинског грејања којима су дуже од 24 сата радијатори били хладни, рачуни бити умањени. Критику Јавном предузећу „Топлана“ упутили су и представници Српске напредне странке. Станарка из улаза број пет Драгана Родић истакла је да су станари пет улаза у Галацкој започели прикупљање потписа за петицију, која ће бити про- Пет дана хладни станови у Галацкој слеђена Јавном предузећу „Топла- која је сазвала конференцију за нона“. винаре у Галацкој, каже да се и ова Петицијом грађани траже да им политичка партија придружује несе умање рачуни за грејање за дане годовању грађана и додаје да се већ када га, због квара, није било, као и годинама ништа није урадило на да станови буду топлији када греја- реконструкцији топловода, те да то ња има. Мира Жикић из улаза није критика или политичка демаброј два каже да у Галацкој живи гогија, него чињеница. од 1982. године. Из Јавног предузећа „Топлана”, - Грејањем од када живим овде, поводом прозивки станара Галацнисам била задовољна. Неколико ке, стигло је саопштење директора пута су обављане поправке, међу- Николе Терзина, у којем он још

једном упућује извињење свим корисницима који нису имали грејање у претходних неколико дана. - Основни узрок хаварија које смо имали, а самим тим и проблема са грејањем, јесте дотрајала вреловодна мрежа у Улици браће Татић, стара преко 35 година. Од мог преузимања функције директора ЈП „Топлана“, посвећено радим на санацији комплетне вреловодне мреже и проналажењу средстава за тај велики подухват. Као што смо раније најавили, покрајински Фонд за капитална улагања одобрио је 12 милиона динара за реконструкцију овог потеза и почетак радова очекујем већ у првим данима пролећа, по завршетку грејне сезоне. – каже Терзин. Директор „Топлане” у саопштењу „подсећа оне који су данас исполитизовали техничке проблеме ЈП „Топлана”, да су у периоду од 2004. до 2008. године њихови кадрови били на челу Топлане и града, а да ништа нису урадили по питању реконструкције поменутог вреловода, иако је проблем и тада био познат.“ У саопштењу стоји да је пре два дана донета одлука да ће рачуни за текући месец свим станарима који нису имали грејање, бити процентуално умањени. А.Ђуран

„Јеленпиво”бренддеценије АПАТИН: „Апатинска пивара“, са својим водећим производом „јелен пивом“, добитник је престижног признања Бренд деценије Клуба привредних новинара Србије.Уз признање Апатинска пивара је за свој бредн добила и златник цара Душана. - Овим признањем још једном је потврђен висок квалитет „јелен пива“, који подједнако препознају и цене не само шотрошачи, већ и стручна и шира јавност Србије. Ми у Апатинској пивари верујемо да је

само дугорочним инвестицијама и стварањем јаких домаћих брендова, извесно повећање извоза и самим тим и бољег живота грађана - рекао је директор маркетинга „Апатинске пиваре“ Слободан Срећковић,који је примио награду. У протеклих пет година у Србији попијено више од 2,6 милијарди кригли „јелен пива“, па је, како кажу, напродаванији пуивски бренд у региону југоисточне Европе. Ј. П.

ДАН НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА „СТЕРИЈА”

Сценски колажза Вршчане

ВРШАЦ: Поводом 10. фебруара – Дана позоришта и 66. годишњице рада и постојања, Народно позориште „Стерија“ од 6. до 13. фебруара организовало је „Недељу театра“. У том периоду сваке вечери на две сцене овог позоришта и у фоајеу су бројни културна догађања. На радост љубитеља сценске уметности, овде је гостовало Позориште из Смедеревске Паланке, наступила је Сцена на румунском језику при „Стерији“, било је књижевно вече Милоша Латиновића. Народно позориште „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, а у петак ће наступити Народно позориште из Кикинде, а потом у суботу и недељу домаћини са два позоришна комада. На дан позоришта 10. фебруара у десет сати запослени ће на Стеријин гроб положити цвеће, потом у фоајеу је свечаност за 66. годишњицу постојања, а од запослених Дојна Петровић, Драгина Балан и Милена Ћосиђ добиће букете цвећа за рад у позоришту, пошто нема пара за јубиларне награде. Увече је на великој сцени музичко сценски колаж „Уметници своме граду“ у режији Тибора Вајде. Биће поезије, монолога, инсерата из неких представа, а у паузи певачке нумере Марка Аџића, Драгана Џанкића и других уз пратњу на клавиру Татјане Гердец Мрђа. Р. Ј.

Балетског студија„Stage“

НОВИБЕЧЕЈ: Дом културе општине Нови Бечеј организује у суботу полугодишњи концерт балетског студија „Stage“ из Зрењанина. На концерту ће наступити полазници из Новог Бечеја и Зрењанина, а на репертоару су нумере модерног џез балета, класичаног балета и хип-хопа. Концерт ће се одржати у позоришној сали Дома културе, почеће у 18 сати, а улаз је слободан. М. К.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA  ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA  ZA MALE @IVOTIWE,  Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET  „DIJAGNOSTIKA  CENTAR”,  rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

ZDRAVSTVEnASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA  ORDINACIJA  „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA  ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO,  Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

~etvrtak10.februar2011.

11

ДИНАМИКА ИСПЛАТЕ ДУГА И ДАЉЕ СЕНЕ ПОШТУЈЕ У ПИК „БЕЧЕЈ“

Плате„непредвиђено”касне

Једна од оштећених кућа у Сенти

Фото:М.Митровић

У СЕНЋАНСКОМ НАСЕЉУ КЕРТЕК

Десет кућа није за становање

СЕНТА: У сенћанском насељу Кертек укинуто је ванредно стање уведено због недавних поплава услед надирања подземних вода, пошто је стање санирано, али су сувишне воде причиниле знатне штете на стамбеним објектима.Председница општине Анико Ширкова, која је одлуку о окидању ванредног стања у петак донела на предлог Штаба за ванредне ситуације општине Сента, саопштила је јуче да је Комисија за процену штете од поплаве одрадила свој посао и установљено је да десет кућа нису погодне за становање, док су на девет кућа утврђена знатна оштећања. Према речима Ширкове, у међувремену је у месне заједнице

стигло још осам пријава о оштећењу стамбених објеката, па ће комисија до краја ове недеље изићи на терен и утврдити оштећења.Ширакова је саопштила да ће се у петак одлучити о виду помоћи оштећеним грађанима, а првенствено се размишља да им се додели грађевински материјал за санацију оштећених кућа.- Ниво подземних вода на угроженом подручју у насељу Кертек је смањен,а на неким местима су и скорз елиминисане. Захваљујући предузетим активностима најгоре је прошло.Ископани су канали,пумпе су радиле даноноћно и више нема директне опасности -каже Ширкова. М.Мр.

МОСТУСЕЧЊУ ОДДАНАСДЕЛОМПРОХОДАН

ПрекоТамиша једном траком

Петданаилеповремезазавршетакмоста

СЕЧАЊ: Једна коловозна трака на мосту преко Тамиша,код Сечња, чија је реконструкција започета пре четири месеца, од данас ће бити у функцији,најавио је председник сечањске општине Предраг Милошевић.Он је нагл��сио да су стручњаци Техничког факултета у Новом Саду почетком недеље обавили неопходна испитивања,додајући да су резултати били добри и да ће се,због тога, једна трака на мосту,изграђеном по свим европским стандардима, моћи користити од 10.фебруара.На динамику завршних радова,иначе,утицаће временски услови. -За коначан завршетак радова потребно је пет радних дана и да температура ваздуха буде изнад 15 степени Целзијуса,како би радници могли поставити хидроизолацију.Иако је рок за финализацију посла 10. март, очекује се да ће комплетан мост бити у функцији раније.Извођач радова,предузеће „Интер мост” из Шапца,посао је обавио у рекордном року и изнад свих наших очекивања –рекао је за „Дневник”Милошевић, подсећајући да је реконструкција веома важног моста за општину Сечањ коштала око три милиона евра и да су новац издвојили Влада Србије, Покрајина и Јавно предузеће „Путеви Србије”.

Оправка моста, који се налази на магистралном путу између Зрењанина и Вршца, започета је још 24.септембра прошле године. Од тада, за возила са посебним потребама прелазак је био организован преко привремено постављеног понтонског моста,док су остали учесници у саобраћају морали да иду обилазним путем дужим чак осамдесет километара. Због тога је фреквенција саобраћаја била смањена па није било већих недаћа. У Полицијској станици Сечањ кажу да су једини проблеми који су се последњих месеци појављивали били они везани за временске (не)прилике,односно када су биле велике падавине, а ниво реке Тамиш растао. Како је навео Милошевић,општина Сечањ налази се у специфичној ситуацији јер се пет села на њеној територији налази са друге стране Тамиша. Милошевић истиче да је захвљујући великој помоћи Владе Војводине омогућено и да у ванредним околностима, у току обимних радова,привредници,ватрогасне службе, ученици и остали могу да се крећу локалном трасом,а не далеко дужим обилазним путем,што би изискивало,не само пуно више времена,него и далеко веће трошкове. Ж.Балабан

Сајам рукотворина

ЗРЕЊАНИН: Сајам рукотворина у организацији „Монарт креативне радионице” и Културног центра Зрењанина биће одржан у петак и суботу,од 10до 18 сати, у холу КЦ. Манифестација је осмишљена да промовише традиционални ручни рад и нове хоби арт технике.Циљ је да се посетиоцима представе креативност излагача и најразличитије рукотворине од народних (везене,хеклане, штрикане) до популарних

трендова у свету хобистике који је највише заступљен код млађих генерација - прављење накита, декупаж кутије, сликање на свили, мозаик на употребним предметима и слично. Овај догађај је такође повод да се новчано помогне Дневном смештају за децу са посебним потребама „Алтернатива“,пошто ће све паре од котизације учесника и добровољних прилога бити уплаћене на рачун те установе. . .

БЕЧЕЈ: Обећање дато непосредно пред новогодишње празнике да ће им до марта ове године бити намирена заостала дуговања и да ће се тада ухватити жељени ритам исплате зарада „месец за месец“, по свему судећи, остаће само „новогодишња честитка“ запосленима у ПИК „Бечеј“. Јер, после првог фебруарског квартала „пиковцима“ се дугују две и по плате. Друга половина новембарске и прва половина децембарске зараде требалоје,по утврђеној динамици,да се исплате у јануару, а током овог месеца на рачун запослених требало је Александар Пешић и Бранислав Шекеровић да легну заостале зараде из Успели смо,у сарадњи с локал- висини две и по плате. Имамо друге половине децембра и це- ном самоуправом, да спречимо уверавања од стране Републичла јануарска плата. искључење електричне енергије ке и Покрајинске Владе да др-Ниједан договор до сада ни- „пиковцима“ због неплаћених жава ради свој део посла,те да је у потпуности испоштован од рачуна и све пролонгирамо за би у догледно време требало стране менаџмента наше компа- извесно време. Још увек се на- очекивати да се путем конверзиније.Увек се догоди нешто „не- дамо да ће договорено бити ис- је обавезе ПИК „Бечеј“ према предвиђено“ и „кола се ломе“, поштовано, па макар и с зака- држави и другим великим повепо правилу,на запосленима.Не- шњењем. Јер, мала је вероват- риоцима претворе у власнизадовољство из дана у дан ра- ноћа да ће се до краја овог месе- штво државе,што би допринело сте,јер је присутна немаштина. ца обезбедити средства за дуг у да држава постане већински

ЗБОГ КОРМАНПОЉАИСПАШТАИ СОМБОРСКА„ЗАСТАВА”

Каснидоговор са„Столом”

СОМБОР: Посета сомборској фабрицистручногтимаиз „Столе“, једног од највећих компоненташа италијанског „Фијата“, фирме намерне да преузме сомборску фабрику „Застава специјални аутомобили“ и компаније чији је годишњи промет преко 250 милиона евра, била је најављена током јануара или првих дана фербуара,аликасни.У „Застависпецијалниаутомобили“нису знали због чега. Извори „Дневника“ у италијанској пословној заједници, која гравитираКрагујевцу, пак, незванично говоре о томе да је протест бившихвласниказемљиштана Корманпољу,накојем је требало да се изграде фабрике „Фијатових“ компоненташа, пролонгираопословеовекомпаније, не само у срцу Шумадије, већ је узроковао и кашњење у плановима за отварање других погона у Србији, па тако и у Сомбору. Токомнедавногобиласкасомборскефабрике„Заставаспецијални аутомобили“ председник групе„Стола“РобертоЂината, изражавајућизадовољствооним штојеуовомградувидео,јасно је нагласио да ће ангажовање овефирмеуСомборуипреглед капацитета и потенцијала сомборске фабрике „Застава“ уследити тек након детаљних дого-

Производњаспецијалнихвозиланејењава

вора са њиховим највећим пословним партнером, торинским аутомобилскимџином. -Ових дана треба да се договоримо са потенцијалним партнерима из „Столе“ о доласку њиховог стручног тима, а контактирали смо и ресорно Министарство економије које спремно да пружи подршку нашој фабрици,која је и до сада постојала - каже генерални директор „Заставе специјални аутомобили“ Боро Лека. - До пред крај фебруара највећи број радника је на планираном колективном годишњем одмору,а у складу са

потребама, поједине раднике ангажоване на додатним програмима можемо да повучемо са годишњег одмора -каже Лека и прецизира да је у кругу фабрике 70 скоро завршених специјалних аутомобила,који ће се у складу са потребама купаца, дорађивати. - Како се ради о специјалним возилима, у зависноти од тога да ли је купац из пекарске бранше,здравства или друге специјализоване делатности, возила се финиширају тек када се сазна за шта возило требадаслужи-каже Лека. М.Миљеновић

СПОРТСКИРИБОЛОВЦИНЕГОДУЈУЗБОГПОВЕЋАЊАНАМЕТА

Порезнамоторе превршиомеру

АПАТИН: Чланови Удружења спортских риболоваца „Буцов“ из Апатина на редовној годишњој скупштини негодовали због драстично повећаних пореза на ванбродске моторе, јер је он вишеструко повећан у односу на прошлу годину.Тако и за најчешће коришћену „томосову“ четворку, коју спортски риболовци имају на својим чамцима, годишње треба да издвоје 9.000динара, што је углавном више него што вреди сам мотор,па је питање колико ће држава убрати тог пореза јер,бар према апатинским риболовцима,биће мало оних који ће моћи да плате ове дажбине. Спортски риболов који је пре свега био хоби пензионера и омладине,све више постаје елитни спорт,а сигурно је да ће пореске мере негативно утицати и на наутички туризам,који је код нас још увек у повоју, а од којег се много очекује.Већ и сама регистрација чамца, риболовачка до-

звола и привез у марини укупно износи око 9.000 динара, а још толико би требало платити држави уколико се регистрије и мотор. -Представници „Буцова“ били су на разговорима у Покрајинском секретаријату за заштиту животне средине, јер настоје да се у наредном периоду више уради на ревитализацији природе, реши питање привредних рибара на Дунаву, јер је нелогично да у заштићеном делу постоје привредни рибари, заштити рибљи фонд, да се повећа број рибочувара и да се предузму акције на смањењу броја корморана који више нису на листи заштићених врста.Иако смо желели да се разговори обаве у присуству представника „Воде Војводине“ и „Војводина шума“они нису били присутни, међутим, обећано нам је да ће ускоро уследити такав заједнички састанак - рекао је секретар Удружења Зоран Дубајић.

Скупштини апатинских спортких риболоваца нису присуствовали представници „Војводина шума“који су управљачи вода,па су многа питања спортких риболоваца остала без одговора.Скупштини је присуствовао командир програмничне станице полиције Саша Чудић, који је истако да је у протеклих годину и по дана постојања службе,поднето 45пријава за прекршиоце на Дунаву и да ће у наредном периоду,бољом опремом, много чешће излазити и на Дунав,како би спречили риболов недозвољеним средствима и тиме допринели заштити рибљег фонда. Скупштини су присуствовали и представници спортких риболоваца из Осијека у Републици Хрватској с којима Апатинци желе заједнички да реше проблеме који постоје у с��ортском риболову на Дунаву,али и да заједнички конкуришу за средства Европске уније. Ј.Прелчец

власник ПИК „Бечеј“,а онда би, надамо се сви, била далеко боља ситуација за све - јединствени су у оцени председници два синдиката у ПИК „Бечеј“, Александар Пешић (Независност)и Бранислав Шекеровић (СССС). Истовремено, све забрињава новонастала ситуација у којој је Марфин банка с Кипра покранула код Привредног суда у Београду претходни стечајни поступак ради утврђивања разлога за покретање стечајног поступка над дужником Друштвом са ограниченом одговорношћу „Ирва инвестиција“. -Нас интересује какве би,у читавој ситацији,последице биле по ПИК Бечеј,пошто „Ирва инвестиције“у овом тренутку има већински део у нашој компанији.Одговор очекујемо од функционера Владе Србије Звонка Никезића на састанку који би требало да се одржи до краја овог месеца,додали су синдикални лидери у ПИК „Бечеј“. В.Јанков

VESTI Радниципекаре „Кикинда” нежелестечај КИКИНДА: Радници пекаре „Кикинда” која не ради већ неколико месеци, не желе да фирма оде у стечај. Прошле недеље Кикинду је посетио покрајински секретарМирославВасин, којије разговарао са повериоцима, власницима и представницима синдиката,тејетадаистакаодајејединорешењедаовафабрикаодеу стечај.Наиме,већдвегодинеПекара„Кикинда”јеублокади,акадасестечајпокрене,можесенаћи купацкојићезапослитидеосадашњихрадника. -Стечај је најгори могући сценарио за нас запослене – каже преедседниксиндикатаСлободан Кикић.-Услучајустечајасвиакционари губе право на акције, а губимо и право на власништво у предузећу. Уколико буде проглашенраднистечај,нећенисвиони којисетренутноводекаозапослени, остати да раде. Број радника ће највероватније бити преполовљен,апитањејештаћебитиса онимакојиостанубезпосла. За петак је заказан још један састанаксаповериоцима,власницима и представницима запослених на којемћебитиречиодаљимкорацимакојићебитипредузети. А.Ђ.

Концертзадан заљубљених ЗРЕЊАНИН: Глумац Иван Босиљчић приредиће концерт на Дансветог Трифуна,14.фебруара, у20сати, уДомукултуре.Босиљчићјенаконференцијизановинаререкаодаће музичко-поетсковечебитидобарповоддасеподруги пут појави пред зрењанинском публиком. - Позвани смо у Зрењанин због великогинтересовања.Извешћемо најпопуларнију музику шездесетих,којаћебитииспреплетенастиховима Јесењина, Шантића и  Бодлера.Концертимаформупозоришногчина,штомипричињававелико задовољство јер сам по професијиглумац -рекаојеБосиљчић. КаогостинаступићеМинаЛазаревић и Ивана Кнежевић, а Босиљчић јенајавиоигостеизненађења.Улазницакошта1.000динара. Н.Р.


12

~etvrtak10.februar2011.

crna hronika

dnevnik

ZAGONETNASMRTURITSKOJULICIUPAN^EVU

Majkaisinna|enimrtvi Pan~eva~kapolicijaprona{lajeju~eranoujutrodvabe`ivotna tela u Ritskoj ulici 36.Istragomjeutvr|enodase radiomajciisinu.IzVi{eg sudauPan~evusaop{tavajuda na telima nije bilo vidqivih povreda,alidajeiporedtoga nalo`enaodbukcija. Po informacijama do kojih jedo{laTVPan~evouVi{em sudu, u pitawu su Bo`ica Ne-

{i}, stara oko 80 godina, i wensinMom~iloNe{i},star oko60godina,izPan~eva.De`urniistra`nisudijaiza{ao jenalicemestaodmahpopozivu, odnosno oko 6.20 ~asova. Osimsudije,nalicemestastigao je i obducent, koji je procenio da su Bo`ica i Mom~iloNe{i}mrtvioko12~asova. Portparolka Vi{eg suda Sandra Medakovi} izjavila je

za TV Pan~evo da su Ne{i}i prona|enimrtviidanawihovim telima nije bilo vidqivihpovredakojebimogleukazatinanasilnusmrt,alidaje bezobziranatu~iwenicunalo`enaobdukcija. Po nezvani~nim informacijama, Bo`ica je na|ena na ve-ce {oqi, dok je Mom~ilo, kojijete{kopokretan,le`ao na krevetu. Majka i sin su se

prenekolikogodinadoselili iz Sokobawe i `iveli su od penzije.Mom~ilojeradiokao moler, ali kada se razboleo, retkojeizlazioizku}e. Gula i Gabi, Rumuni koji su `iveli kod wih, donosili su imhranui,pore~imakom{ija,brinuliseowima.Policija ih je privela na informativnirazgovor. E.D.

Ku}aukojojsuzate~enimrtvimajkaisin

APELACIONISUDUNOVOMSADUDONEOKONA^NUPRESUDU^ETVORICIMLADI]AZBOG LIKVIDACIJELASLAELEMEKAIZTEMERINA2009.

Zaubistvostarcana sala{u74godine

OstatakprugeKawi`a–Senta

UGORWEMBREGU,KODSENTE

Petorkauhva}ena ukra|ipruge Patrola sen}anske policije uhvatila je na delu kradqivce pruge u blizini Lova~kog doma kod vikend-naseqa "Brioni" kod Gorweg Brega. Na delu stare pruge Senta–Kawi`a, koja nije u funkciji, patrola policije je prekju~e oko 16.30 sati zatekla pet lica iz Sente koja su u teretno motorno vozilo utovarila11~eli~nih{inadu`ineokoosammetara. Policija je saop{tila da su protiv svih lica uhva}enih u kra|i {ina preduzete zakonom predvi|enemereteda}epopri-

jemu od{tetnog zahteva od JP "@eleznice Srbije" biti podnete odgovaraju}e krivi~ne prijave. [ine od `elezni~ke pruge, kakosaznajemo,lopovisuru~no tovariliukamion,alisvakaod wihte`ioko300kilograma.Jedan od uhva}enih u blizini mestagdejedru`inauhva}enaupoku{aju odno{ewa {ina ima i ku}u. Okolnosti nesvakida{we kra|ekodGorwegBregaispitujuistra`niorgani,aimenaprestupnikanisusaop{tena. M.Mr.

ApelacionisuduNovomSadu potvrdiojepresuduVi{egsudau Novom Sadu kojom je Milo{a Vulina (1988), Milka Jakovqevi}a (1988), Gabora Bawaija (1978) i @eqka [urlana (1988) oglasio krivim za te{kog ubistvo. Okrivqeni Milo{ Vulin osu|en je na kaznu zatvora od 20 godina,aMilkoJakovqevi},Gabor Bawai i @eqko [urlan od po 18 godina. Svi okrivqeni su upu}eninaizdr`avawekaznezatvorauKPZ"SremskaMitrovica" 24. januara ove godine, saop{tilajeju~eza"Dnevnik"portparolkaVi{egsudauNovomsadu Milo{Vulin SvetlanaTomi}-Joki}. Krivi~nove}enovosadskogsuda predsednice Zore Jamu{akov utvrdilo je da su u no}i izme|u 18.i19.avgusta2009.uTemerinu, nasala{u202ubliziniputaTemerin–Be~ej,okrivqenili{ili `ivota Lasla Eleka (70) iz Temerina.Okrivqenisunajprenameravali da po~ine razbojni{tvo jer su pretpostavqali da Lasloimavi{edesetinahiqada evra.Podolaskunasala{,Vulin jezatra`iovode,aliihjeLaslo oteraore~imadaimaoru`je.Posle kra}eg dogovora, okrivqeni kre}u ponovo i s ulazne i zadwe GaborBawai

SUDBiHODLU^IVAOOHRVATSKOMRATNOMVETERANU

Purdipritvorprodu`en do{estmeseci SudBiHodlu~iojeju~e daprodu`iekstradicioni pritvor hrvatskom dr`avqaninu Tihomiru Purdi do {est meseci, kako bi sud dobio potrebno vreme daodlu~iozahtevuzawegovo izru~ewe Srbiji, koja ga tereti za ratni zlo~inuVukovaru1991.godine. Hrv ats ki elekt rons ki medijiprenosere~iportparola Suda BiH Selme Haxi} dajesudskove}eposle rasprave ju~e odlu~ilo da uva`i zahtev dr`avnog tu` il a{ tva BiH za produ`ewepritvora,sobzirom na ~iwenicu da 14. februara isti~e privremeni ekstradicioni pritvor koji maksimalno iznosi 40 dana.  Kako sud

TihomirPurda

PRITVORENADVOJICAIZJAKOVA

Osumwi~eni zarazbojni{tvo TomislavK. (22)iMiomirP. (24)izJakovali{enisuslobodezbogosnovanesumwedasuizvr{ilikrivi~nodelorazbojni{tva na{tetuprodavnice"Luki"uSuboti{tu.Osumwi~enima jeodre|enamerazadr`avawa,saop{tilajePolicijskaupravau SremskojMitrovici. TomislavK.iMiomirP.steretedasunaoru`anivatrenim oru`jemu{liuprodavnicuiodradnicaprotivpravnoprisvojilinovacirobuvrednu oko50.000dinara. Osumwi~enisuuzakonskomrokuuzkrivi~nuprijavuprivedeniistra`nomsudijiVi{egsudauSremskojMitrovici, kojiimjenakonsaslu{awaodrediopritvordomesecdana. S.L.

BiHdo14.februarane}e mo}i da donese odluku o izru~ewu,donetajeodluka da se produ`i ekstradioni pritvor u trajawu do {est meseci od dana Purd in og hap{ ew a, rekla je Haxi}eva i dodala dasenatuodlukusudskog ve}aodbranamo`e`aliti apel ac io n om odeq ewu. Purdin advokat Josip Muselimovi} najavio je prigovor na odluku suda jer, kako je rekao, nema nikakvog osnova za pritvornizaekstradiciju. "Zakon o me|unarodnoj pravnoj pomo}i ka`e da ekst rad ic ij e nem a ako nemapravomo}nepresude ili osnovane sumwe da je zlo~in po~iwen, a toga u

Purdinom slu~aju nema", rekaojeMuselimovi}. Purda se u pritvoru nalazi od 5. januara kad je na grani~nom prelazu Ora{je u BiH uhap{en na osnovu srpske poternice. Hrvatska nije mogla datra`iwegovoizru~ewepo{to je hrvatsko dr`avno tu`il a{ tvo sprov el o ist rag u na osnovu srpskih optu`bi i zakqu~ilodaPurdanijekriv. Srbija isti~e da je Purda priznao zlo~in za koji se tereti, a to je da je u novembru 1991. u Vukovaru s jo{ nekim vojnicimapucaougrupurawenihpripadnikaJNAidvojicu ubio, a jedan je nakon toga umroubolnici.Odlukuomogu}em izru~ewu done}e krivi~nove}aSudaBiH,akona~nure~otomeima}eministar pravdeBiH. (Tanjug)

BEOGRADSKAPOLICIJAUHAPSILA ^EVORICIMLADI]A

Izabravezbogpqa~ke banaka Beogradska policija uhapsila je ~etiri osobe zbog pqa~ke banaka i po{te u Beogradu i Kru{evcu, saop{teno je ju~e. Uhap{eni su Veqko P. (24) i Milo{ \. (23) iz Kru{evca, MilanM. (22)i^edomirS. (21) izBeograda,dokjeZoranB. (33) izBeogradaubekstvu. Osumwi~eni su, uz pretwu automatskimpu{kamaipi{toqima, 2010. godine opqa~kali tribankeuBeograduipo{tuu

Kru{evcu,ioduzelioko4,3milionadinarai1.000evra.Prilikom pretresa stanova osumwi~enih prona|eni su automatska pu{ka, 150 grama heroina i trivozilakojasukori{}enaza izvr{ewe navedenih razbojni{tava. ^lanovi kriminalne grupe }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedenide`urnomistra`nom sudijiVi{egsudauBeogradu. E.D.

Milko Jakovqevi}

@eqko [urlan

strane ku}e bacaju lubenice, kamewe i cigle u nameri da o{te}enog izvukuizku}e.Kakoutomenisuuspeli,Jakovqevi}iBawajisunasilurazvaliliulaznavrata. KadjeLaslovideokolikoihima, uspeojedasekiromudariBawaijau ~elo, ali ga je tad Vulin savladao. Poleglisu`rtvunapodi`estoko tuklinogamairukamaoko15minuta.Kadsuprekinulifizi~kutorturu, Jakovqevi} je povikao: “Majku tima|arsku,dajpare,gdesupare…” O{te}enijeodgovoriodanovcanema,osimstoevrai600dinara.Kad su razbojnici shvatili da ima tako malonovca,nastavilisudagatuku dosmrti. Novac koji su ukrali od Eleka podelilisutakodajesvakidobio po2.300dinara,apotro{ilisuga na konzumirawe alkohola, pi{e u saop{tewu. Pre nego {to su napustili sala{, Eleka pokrili slamom i komadimaname{taja.Elekje,ume|uvremenu, preminuo od zadobijenih povreda,awegovasmrtprijavqena jetek19.avgustauve~erwimsatima. Policija je dobro organizovanomakcijomurokuodsamo48sati posle prijave li{ila osumwi~ene slobode. M.B.

BEOGRADIZAGREBUPUTILIMOLBE FRANCUSKIMVLASTIMA

„[korpiona”ho}ei SrbijaiHrvatska Ministarstvo pravde Srbije podnelo je nadle`nim organima Francuske molbu za izru~ewe Milorada Momi}a, biv{egpripadnikaparavojne jedinice "[korpioni", koji se sumwi~i za ubistvo Bo{waka u Srebrenici 1995. godine, re~eno jeju~eTanjuguutomministarstvu. Molba je podneta u utorak, 8. februara, naveli su u Ministarstvu pravde. Momi} se nalazi u ekstradicijskom pritvoru otkakojeuhap{en31.januara u Grenoblu dok je i{ao na posao. Radio je u gra|evinskompreduze}u,a u Francuskoj se skrivao pod imenom Gi Monije, s MiloradMomi} la`nimdokumentima. mestu u blizini Vinkovaca toSrbijateretiMomi}adajeu kom1991. I Hrvatska je od Francuske seluTrnovo,ujulu1995.godine, u~estvovaoustreqawu{estmu- zatra`ila izru~ewe Momi}a. slimanskih civila iz Srebre- Portparolka Ministarstva nice, me|u kojima su bila tri pravde Vesna Dovrani} potvrmaloletnika. Zbog tog zlo~ina dila je da je ministar Dra`en ~etvorica pripadnika "[kor- Bo{wakovi}potpisaozahtevza piona"osu|enasu2007.godineu izru~ewe, koji je s potrebnom Srbiji na ukupno 50 godina za- propratnomdokumentacijompotvora. slat francuskim vlastima. VeSlobodana Davidovi}a 2005. sna Dovrani} je objasnila da je zagreba~ki @upanijski sud francusko sudstvo nema rok u osudiona15godinazatvora.Da- kojemmoradaodlu~iotomzahvidovi}jeosu|enzbogu~e{}au tevu. ubistvu {estorice mladih BoMomi}avukovarski@upanij{waka,odkojihsutrojicabili ski sud tra`i zbog ratnog zlomaloletnici,uGodinskojBari, ~inapo~iwenognapodru~juisblizuTrnovauBiHtokom1995. to~neSlavonije.Teretigaida izbogzlostavqawainano{ewa je kao pripadnik "[korpiona" te{kihpovredahrvatskomvete- u~estvovaoulikvidacijamaBoranu@eqkuJuna~komuBobovu, {wakauSrebrenici1995.


crna hronika

dnevnik

USKORORASPLETPOKU[AJAUBISTVATROVAWEMVLASNIKA TELEVIZIJE„PINK”

@eqkoMitrovi}sti`e 26.februara? Vlasnik Televizije „Pink” @eqko Mitrovi}, koji sumwa da je bio `rtva poku{aja ubistva trovawemizbogtogajeusvojumedijsku ku}u uveo vanredno stawe, jo{uvekjenale~ewuuNema~koj, ali dobro reaguje na terapiju i planira uskoro da se vrati u Srbiju. Kako „Puls onlajn” saznaje iz poverqivih izvora, @eqko Mitrovi}nameravadasevratiuSrbiju26.februara,{to}euvelikoj meri olak{ati istragu povodom wegovih sumwi da je bio `rtvanamernogtrovawa.NaTeleviziji„Pink”ve}du`etrajevanrednostawejersubezmalosvizaposleni pod prismotrom. Ukoliko se Mitrovi} zaista vrati pred kraj februara, ~ini se da }e ovaj triler, koji traje ve} nedeqama, kona~nodobitisvojrasplet.

@eqko Mitrovi}

– Istina je da @eqkov organizam odli~no reaguje na terapijuidaseose}asveboqe,ali jo{jeranodaselicitiradatumom wegovog povratka – ka`e

direktorka„Pinkmedijagrupe” Tawa Vojtehovski. – Realno je da}eseuskorovratiti,alijo{ jeranogovoritiotomekojeg}e seta~nodanatodesiti.

PREKSINO]EKSPLOZIJAUVRBASU

Bomba{ razdrmaokvart Nepoznatasobaaktiviralajepreksino}oko22sataru~nubombu M-52uVrbasu,natravnatojpovr{iniizme|uBlokaVasilijaKopriviceiUlicemar{alaTita.Gelerisuo{tetilifasadeistaklanaokolnimzgradamakaoidrve}e. Policijaintenzivnotragazaosumwi~enimkojiseteretizaizazivaweop{teopasnostiizanedozvoqenodr`aweino{eweekspolozivnih materija, navodi se u saop{tewu novosadske Policijske uprave. M.V.

UHAP[ENVRBA[ANIN

Osumwi~enza pqa~kuiprovale Vrbaska policija uhapsila je i zadr`ala do saslu{awa Dragana V. (1987) iz tog grada pod sumwom da je 23. januara, maskiran i uz pretwu imitacijom pi{toqa, naterao radnicu jedne prodavnice da mu predanovac.

Policija,tako|e,sumwadaje onuno}iizme|u4.i5.februaraprovalioujo{jednuradwui kiosk, odakle je odneo izvesnu koli~inu robe. Deo ukradenih stvarivra}enjevlasnicima,saop{tila je ju~e novosadska Policijskauprava. M.V.

NOVOSA\ANINUHVA]ENNADELU

Provalauapoteci Kriminalisti~ka policija podnela je krivi~nu prijavu protiv Novosa|anina\or|aG. (1979),kojiseteretidajepreksino}oko23 sataprovaliouapotekuuRumena~kojulici.Wegajenalicumesta uhvatilade`urnapatrolainterventnepolicijeipotomodvelau slu`beneprostorije.Osumwi~enomsepripisujekrivi~nodelote{kekra|e,ka`eseuju~era{wemsaop{tewupolicije. M.V.

~etvrtak10.februar2011.

13

APELACIONISUDUNOVOMSADU

Potvr|enekazne dilerimaheroina Apelacioni sud u NovomSadupotvrdiojepresuduVi{egsudauNovom Sadu kojom je 12 osoba osu|enonavi{egodi{we kaznezatvorazbogprodaje i posedovawa heroina, saop{tila je ju~e „Dnevniku” portparolka novosadskog Vi{eg suda SvetlanaTomi}-Joki}. Kako se navodi, zbog prodaje heroina Strahiwa[uwevi} izKosovske Mitrovice osu|en je na ~etiriipogodinezatvo- Apelacioni sud u Novom Sadu ra, Aleksandar @ivkovi} iz Zbogistogkrivi~nogdelaDraAran|elovca i Nenad Jovanovi} ganGalin i\or|eVojnovi} osudobilisupopetgodina,Aleksan- |enisunapo~etirigodinezatvodarSimovi}izKosovskeMitro- ra, Gavra Kalem na tri godine, a viceosu|enjenapetipo,aPre- TrivunJosipovi} dobiojepetgodrag\uki} nadveipogodineza- dina zatvora. Darku Babi}u potvora. tvr|enajekaznaoddvegodine,Ve-

limiru Vuleti}u od dve godine i osam meseci, a \uri@igi}u kaznaodtri ipogodine. Optu`eniGoran@igi} oslobo|en je od optu`be zaneovla{}enodr`awei stavqawe u promet opojnih droga, dok je protiv BojanaDavidovi}aizSe~wa obustaveqen postupak jer je u me|uvremenu preminuo u Okru`nom zatvoru u Novom Sadu u drugoj polovinijanuara2010. Po navodima optu`nice,okrivqenisuodkraja2007.do 8.avgusta2008.godineuNovomSadu i Ba~kom Jarku preprodavali heroinkojisunabavqalinaKosovu,aprvookrivqeni[uwevi}jeu ve}ini otkrivenih akcija bio glavninabavqa~. M.B.

ZAHTEVZAOD[TETUODMILIONDINARA

[ari}evaprijateqica tu`ilaministarkupravde Prijateqica Darka [ari}a Lana Popovi} (30), podnela je tu`bu Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv ministarke pravde Srbije Sne`ane Malovi} kojomtra`imiliondinara od{tete, re~eno je ju~e Tanjugu utomsudu. – Re~ je o tu`bi za naknadu nematerijalne {tete zbog povrede ~asti i ugleda i pretrpqenihdu{evnihbolova–izjavilajeportparolkasudaIvana Rami}, i dodala da je tu`bom, osimministarke,obuhva}enoi Ministarstvopravdeidaimje tu`ba upu}ena na odgovor koji bitrebalodadostaveurokuod 30dana. [ari}eva neven~ana supruga, kojajeostalabezvi{eobjekata zbogsumwedasukupqeni[ari}evim novcem ste~enim prodajomkokaina,tvrdidajojjeministarka svojim izjavama o oduzimawu imovine ugrozila egzistenciju, preneo je ju~e dnevni list„Blic”.Tajlistnavodida LanaPopovi}utu`bitvrdida joj je naneta „nenadoknadiva {tetajerjojjezbogneistinitih informacija bio ugro`en `ivot pa je stoga bila primorana na to da se iseli iz zemqe, a okolina je prema woj ispoqila prezirvelikihrazmera”. Utu`bisejo{navodidaLanaPopovi},kojajepozanimawu vaspita~ikojojje,izme|uosta-

Privremeno oduzeti vrti} u Zemunu

Malovi}:Nastavakpritisaka MinistarkapravdeSne`anaMalovi}izjavilajeju~edajetu`bakojujeprotivwepodnelaprijateqicaDarka[ari}aLana Popovi}jo{jedanunizuu~estalihpritisakapripadnika[ari}evogklananapravosudneorgane. Sne`anaMalovi}jeuizjavizaTanjugnavelada}ese,ukolikodobijesudskipoziv,nawegaodazvati,isti~u}idasvakotrebadabudedostupansudskimorganima. MinistarkajeoceniladajeZakonooduzimawuimovineuneo pometwuukriminalnekrugove,kojikoristesvemetodepritisakaipretwinebiliza{titilinelegalnoste~enuimovinu. – Nikakvi pritisci i pretwe ne}e me spre~iti da nastavim borbu protiv svih vidova kriminala, posebno organizovanog – poru~ilajeministarkaMalovi}.

logprivremenooduzetiprivatni vrti} u [ilerovoj ulici, zbog izjava ministarke „vi{e nije u mogu}nosti da se zaposli”, kao i da je „prinu|ena na todaseosamiiizbegavaqude”. [ari}jeprekosvojihadvokata dosadapodneovi{etu`biprotiv dr`avnihfunkcionera,novinara imedijajermuje,kakotvrdi,„povre|enapretpostavkanevinosti”. Sredinom septembra 2010. tu`io jepredsednikaSrbijeBorisaTadi}a, ministre pravde i unutra{wih poslova – Sne`anu Malovi}iIvicuDa~i}a,kaoidr`avnogsekretaraMinistarstvapravde Slobodana Homena i tra`io desetmilionadinaraod{tete. OdLanePopovi},kaolicapovezanog sa [ari}em, privremeno je zapleweno obdani{te u [ilerovoj 87 od 142 kvadratna metra, kao i parcela na istoj adresi od 300kvadrata.Istomsudskomodlukom od marta 2010. oduzet joj je i automobilBMW X-3,kaoi17.250 evrakojisuprona|enikodwe. Objekat za obdani{te ona je kupila za 166.500 evra od „Mat kompanije”, ina~e [ari}evog preduze}auPqevqima.Uodluci o oduzimawu navodi se da je o~ita nesrazmera izme|u zakonitih primawa i imovine koju poseduje,azakojunijepru`ila nijedan dokaz da ju je zakonito stekla. (Tanjug)

UBEOGRADUNASTAVQENOSU\EWEZAUBISTVOHRVATSKOGNOVINARAIVEPUKANI]A

JocaAmsterdamtra`iza{tituod medijskihnapisa OPQA^KANAZLATARAUVAQEVU

Lopoviodnelinakit vredan100.000evra –Maskiranilopovi,odkojih jejedanbionaoru`an,opqa~kalisuokotrikilogramazlatnog nakita,vrednog100.000evra,iz zlatare „W.O.G.–zlatarstvo” u Vaqevu – izjavio je osniva~ i vlasnik ove zlatare Tomislav Petrovi}. Onjerekaodasuuponedeqak uve~e,zasamonekolikominuta, lopovi u{li u zlataru i, uperiv{i pi{toq u slepoo~nicu prodava~icama, naredili da im dajusavzlatannakitizsefa,a zatim, spakovav{i nakit u vre}u za sme}e, pobegli niz Kolubaru.

– Razbojnici su, uprkos brzoj intervencijipolicijskepatrole,uspelidapobegnu–rekaoje Petrovi}. Ova zlatara zapo{qava 16 radnika, a wen nakit se proizvodi na najsavremenijim ma{inama, koje je Petrovi} sopstvenim parama uvezao iz Amerike. Petrovi},kojijenamnogimsajmovima u na{oj zemqi i inostranstvu osvojio brojna priznawazakvalitetidizajnzlatnognakita,verujeda}epqa~ka{ibitiotkrivenijersukra|u registrovale video-kamere u zlatarskomcentru. (Tanjug)

Optu`eni Sreten Joci}, zvani JocaAmsterdam,zatra`iojeju~e odSpecijalnogsudauBeograduda ga, kako je naveo, za{titi od medijskihmanipulacija,kaoiistraguomedijskim napismaotomeda, navodno, iz wegovih krugova sti`u pretwe sudiji Vladimiru Vu~ini}u, predsedniku sudskog ve}a koje postupa u procesu u kojem se Joci}u, @eqku Milovanovi}u i MilenkuKuzmanovi}u sudipooptu`bama za ume{anost u ubistvo novinara hrvatskog „Nacionala“ IvePukani}a. U nastavkusu|ewau„predmetu Pukani}“, okrivqeniJoci}sepovodom takvog napisa u ju~era{wem broju jednog beogradskom lista obratio sudu molbom da se, kako je rekao, „sprovede puna istragaosvemu“. –Moliobihvasdameza{tititeuovompostupku.Ranijejeumedijima na isti na~in pomiwan i predsednik dr`ave i svi ostali. Kadjatrebadaseborimdadoka`emsvojunevinost,unovinamase pi{edajeugro`enpredsednikve}a–kazaojeJoci}.Dodaojedaseu

Sreten Joci}

medijima godinama protiv wega sva{tapi{etedamutonanosi veliku {tetu, ali da ipak nije tu`io nijedanmedij. Glavni sudija Vladimir Vu~ini}jenaveodajemi{qewada glavnipretresnijemestogdebi serazmatraopomenutimedijski napis, te da „ne vidi razlog da se to istra`uje ovde na pretresu“. Sudija Vu~ini} je pozvao medijedaobjektivnoizve{tavaju,kakojenaglasio„uzpo{tova-

we pretp os tavk e nev in os ti okrivqenog, kao i da se uzdr`e odbilokakvihinformacijakoje bi remetile tok postupka, {to je, uostalom, i wihova zakonskaobaveza“. –Postojeslu`be,nadle`niorgani ove dr`ave, ~iji je posao da ispitajutakvesituacije.Smatram dajepona{aweokrivqenihuovoj sudnicikorektno.Mislimdamoje mi{qewedelei~lanovisudskog ve}a–kazaojesudijaVu~ini}. Ju~ejenaglavnompretresuzavr{enoispitivawesvedokaoptu`be TomislavaMarjanovi}a,kojijesvedo~ioiz@upanijskogsudauZagrebuputemvideo-konferencijskeveze.Uprocesukojije u Zagrebu okon~an u „predmetu Pukani}“uprvomstepenuosu|uju}om presudom izre~enom okrivqenimaRobertuMatani}u,Slobodanu \urovi}u i ostalima, Marjanovi}jebiokrunskisvedok optu`be. Danas bi, kako je najavqeno, putem video-linka trebalodasvedo~ioptu`eniSlobodan \urovi}, ina~e, kum Sretena Joci}a.

Optu`nica srpskog Tu`ila{tvo za organizovani kriminal tereti Joci}a za organizovawe kriminalnegrupekojaje,ponavodima optu`be, 23. oktobra 2008. godine u Zagrebu izvr{ila ubistvonovinaraPukani}a,skimjeu podmetnutojeksplozijipoginuoi wegovsaradnikNikoFrawi}. Optu`nicom se Joci}u stavqa nateretdajesa„zasadaneidentifikovanim licem postigao dogovor da za jedan i po milion evra organizuje ubistvo Pukani}a“. Drugookrivqenog @eqka Milovanovi}a optu`nica tereti da je 23. oktobra 2008. na parkingu ispred zgrade “Nacionala”, „pored Pukani}evog automobila ostavio skuter s eksplozivnom napravom, kojujeneidentifikovanipripadnik grupe aktivirao daqinskim upravqa~em“. Pred @upanijskim sudom u Zagrebu postupak je vo|en protiv RobertaMatani}a,LukeMatani}a, Amira Mafalanija, Slobodana\urovi}a,BojanaGuduri}a,te uodsustvuiprotiv@eqkaMilovanovi}a. J.J.


14

dru[tvo

~etvrtak10.februar2011.

DVA SINDIKATA U PROSVETI I DAQE [TRAJKUJU

U VI[ENACIONALNOJ SENTI I SEVERNOBANATSKOM OKRUGU

Policajciu~e ma|arskijezik Uvi{enacionalnojpotiskoj op{tiniSentaiostalimsredinamanapodru~juSevernobanatskogokrugastawebezbednostiocewujesekaovrlodobro, obezbe|enostpotpuneza{tite `ivota,li~neiimovinskesigurnosti gra|ana tako|e se ocewuje povoqnim, a uz to isti~eseio~uvanopovoqnostawe me|unacionalnih odnosa. Nagla{ava se da nije bilo reme}ewajavnogredaimira,nitisukobananacionalnojosnovi. Kada su u vi{e navrata na sen}anskimulicamapro{leje-

dnevnik

me|unacionalnoj osnovi, jer Sentajeoduvekbilaoazamirnog su`ivota pripadnika razli~itih nacionalnih zajednica. Dodu{e,ukupanbrojkrivi~nihdelanapodru~jusen}anske op{tinepove}anjeza19odsto, u oblasti op{teg kriminalitetalanejekrivi~nihdelabilo vi{e za 27,76 odsto, ali je rasvetqavawe krivi~nih dela sa nepoznatim izvr{iocima bio ~ak 75,24 odsto. To je doprinelodaPolicijskastanica Senta bude najefikasnija na podru~ju Policijske uprave

U250{kolauVojvodini ~asovipopolasata Dok je Sindikat obrazovawaSrbijeuponedeqakiozvani~io svoju odluku o prestanku{trajka,aSindikatradnika u prosveti Srbije, posle kontradiktornih informacijaopovla~ewuivra}awupotpisanaprotokolsVladom,tako|eobustaviosvakividprotesta,u250{kolauVojvodini {trajk se nastavqa, ali sada vi{e nema {kola u kojima je nastava potpuno obustavqena, negoseuonimakojesuidaqe u protestu odr`avaju ~asovi skra}enina30minuta.Pore~im a Mio d rag a Prot i} a iz

jedni~ke platforme za daqe pregovoreovadvasindikatas Vladomjerdosada{wa,kojusu potpisalasva~etirisindika-

Erdeqi: Vlada poku{ava da zavadi sindikate

Ministar: U skladu s mogu}nostima Ministarprosvete@arkoObradovi}jeizjaviodanovipredlogprotokolakojisunajaviladvasindikatau{trajkujo{nije stigaouVladu. –Kadabudemodobilitopismo,naravnoda}emoodgovoritii pozvatiresornesindikate.Vladajespremnadaradisasindikatimanaunapre|ewumaterijalnogpolo`ajazaposlenih,alivode}ira~unaoekonomskimmogu}nostimazemqe.

Sindikata posvetnih radnika Vojvodine,uzakonskom{trajku je jo{ ovaj sindikat, kao ~lanUnije,iSindikat„Nezavisnost”. –Osim202{koleuVojvodini koje su ~lanice SPRV-a, ~asovisuskra}eniiu50{kola ~lanica Sindikata „Nezavisnost” u Pokrajini – ka`e Proti}.–Utokujeizradaza-

PredsednikUnijesindikata prosvetnih radnika Srbije Leonardo Erdeqi rekao je da Vlada poku{ava da zavadi sindikatekojisu,nezadovoqni predlogom protokola, nastavili{trajk,inaveodaod po~etka{trajkatajsindikat ima 7.000 novih ~lanova, odnosno da ih je u Uniji sada 45.000. takojasuzapo~ela{trajk,vi{eneva`ipo{tosupotpisivawem protokola koji je Vlada predlo`ila druga dva sindikataprikinula{trajk. D. Deve~erski

MINISTARSTVO NAUKE U EVROPSKOM UPITNIKU PREBROJAVALO I QUDSKI KAPITAL

senihuliganino}upaliliputni~ke automobile, za koje se kasnijeispostavilodasumaloletnici, koji nisu gledali na registarske oznake, tako da su paqena vozila Ma|ara i Srba bila sa raznim doma}im, pa i ma|arskim tablicama. Jasno kao dan bilo je da u huliganskomnaletunijebilonacionalisti~ke niti druge pozadine, pa~aknijenibilopoku{ajada sepaqevinaautomobilasvrsta na klizav i opasan teren koji bi podgrejavao me|unacionalnunetrpeqivost. Gradona~elnica Sente Aniko[irkova isti~edajesaradwa policije i lokalne samoupravedobra,ukazuju}idanepoverewekojesugra|aniuranijemperioduimalipremapolicijinestaje. -Gra|anitrebadashvateda je policija tu da otkrije krivi~na dela i obezbedi wihovu sigurnost - konstatuje [irkova.-Bilojeuprethodnimgodinamaslu~ajevakadasepolicaj-

Kikindakojajepou~inkuprva u Vojvodini i u samom vrhu u Srbiji, a za sen}anskim policajcima, iako dobrim prose~nimu~inkom,zaostajukom{ije iz ^oke, Ade, Kawi`e, Novog Kne`evcaiKikinde. Klica nepoverewa kojeg je bilo ranijih godina bila je i zbogtoga{topolicajcikojisu uSentu,ilinekudrugusredinu sa ve}inskim ma|arskim stanovni{tvom,dolazilisastrane i nisu znali jezik sredine, ali se prevazilazi i jezi~ka barijera. Za policijske slu`benikeodpredvegodine,zahvaquju}isaradwiPolicijske upraveKikindailokalnihsamouprava,organizovanisukursevi u~ewa ma|arskog i romskogjezika. - Pravi profesionalci policajci, u ovoj sredini sa ve}inskim ma|arskim `ivqem, ako`eleuspe{nodaobavqaju svojposaomorajupoznavatijezik, kulturu i obi~aje, da bi u`ivalipovereweibilipra-

U Kikindi idu na kurs romskog Osnovnekursevema|arskojjezikauSentiiKawi`ije pro{lopo15polaznikapolicijskihslu`benika,usedi{tu Severnobanatskog okruga u Kikindi upravo je zavr{enkursma|arskogza12,aprejekurspoha|alo19policajaca. U Kikindi je 20 policajaca zavr{ilo i osnovni kursromskogjezika. ci nisu primereno odnosili, pajezbogtakvihpostupakapoverewebilopoquqano.Gra|aniusvakodnevnimkontaktima polako prime}uju da se odnos zna~ajno promenio, a tome je doprineloipoboq{anostawe bezbednosti, zahvaquju}i efikasnom rasvetqavawu krivi~nihdelanana{empodru~ju.Raduje {to u na{oj sredini nije biloregistrovanihekscesana

vipolicajci.Una{emprogramu za policajce koji ne znaju ma|arski, ili ga ne znaju dovoqno, sprovode se kursevi za u~ewejezika.Tojeprihva}eno odstranepolicijskihslu`benikapasuve}poha|aliosnovni kurs i nastavi}e da u~ewe usavr{avajunanaprednomkursu-ka`ekomandirPolicijske stanice Senta Dragan Todorovi}. M. Mitrovi}

Pobrojunau~nica zrelismozaEU

Ministarstvozanaukuitehnolo{ki razvoj objavilo je na svom sajtuitakostavilonauvidjavnosti, pitawa i odgovore na Upitnik Evropske komisije (o kandidaturi Srbije za ~lanstvo u EU) kojiseodnosenadomenovogministarstva. To su poglavqa 7 i 35, kojatretirajupravointelektualnesvojineinaukuiistra`avawa. UovompotowemMinistarstvoje „propitivano”ioja~awuqudskog kapitala i pokretqivosti istra`iva~a,patakosaznajemo(popodacimaRepubli~kogzavodazastatistiku)dajeuSrbiji2009.uistra`ivawu i razvoju bilo zaposleno11.534qudi,akakojeukupno zaposlenih tada bilo 1.889.085, zna~idasunau~nici~inili0,611 odstoukupneradnesnage! Od ukupnog broja istra`iva~a ~ak 47 odsto su `ene, {to polnu strukturunau~nika~inipozitivnomiiznadprosekaevropskihzemaqa.Pri~aokadrovimauUpitnikujetretiranaikrozkvantitativneinformacijeovisokoobrazovanima u periodu 2005–2008. BrojupisanihstudenatauSrbiji tihsegodinauglavnomkretaooko 233.000, s „kolebawima” plus ili minus 1.000-2.000, dok je istovremeno broj diplomiranih, kao i onihkojisutou~iniliuroku,rastaoizgodineugodinu.O~iglednodajevreme„ve~itihstudenata” pro{lo,paje2005.godinediplomusteklo27.537studenata,dokje 2008. diplomiralo ~ak 40.330, od kojih je 24.512 studentkiwa! Od ukupnog broja diplomiranih u 2008,wih25.476steklojeakademsko obrazovawe, odnosno zavr{ilofakultet,a14.854zavr{iloje visoku(vi{u){kolu.Najmasovnijisu,naravno,diplomcinadr`av-

nim univerzitetima, kojih je 20.775(ucentralnojSrbiji15.325, auVojvodini5.450),dokjenaprivatnim univerzitetima diplomirao 4.701 student (u centralnoj Srbiji 2.654, u Vojvodini 2.047). Prema podru~ju obrazovawa, najvi{ediplomacau2008.imalismo udru{tvenimnaukama,poslovawu i pravu – 16.778, tehnici, proizvodwi i gra|evinarstvu 5.752, obrazovawu4.598,umetnostiihumanisti~kim naukama 3.446, prirodnimnaukama,zdravstvuisocijalnoj za{titi 3.310, matematici i informatici 2.839, uslugama 2.486 i u poqoprivredi i veterinarstvu1.121. Evropanasjepitalaidalipostojiproblemodlivamozgovaistra`iva~ainau~nika,postojeli podaci o tome koliko je srpskih nau~nikauinostranstvuigde? Ministarstvo u odgovoru navodidaje,popopisuiz2002,vi{e od 400.000 gra|ana Srbije u zemqama{iromsveta,apreko50

odsto iseqenih napustilo je zemqu od 1991. do 2002. Vi{e od {est odsto ukupnog broja, wih 25.254,imavisoku{kolskuspremu.Me|utim,isti~esedajebroj visokoobrazovanih qudi koji su napustili Srbiju potcewen jer rezultati studije o broju imi-

Kako zadr`ati mlade stru~wake? NapitawekakvimpolitikamaVladapristupare{avawuproblemaodlivanau~nihmozgova,Ministarstvojeodgovorilodaje uStrategijinau~nogitehnolo{kograzvojaSrbije2010–2015,u okviruprojekatakojiserealizujunovcemdobijenimizfinansijskogaran`manasEvropskominvesticionombankom,predvi|eniprojekatpovratkana{ihnau~nikaizdijaspore.Posebnog strate{kogdokumentaowihovompovratkuizinostranstvaSrbijanema,aliseuposledwedvegodinerealizujevi{eprojekata(vladinihinevladinihorganizacija)usmerenihnare{avawe tog problema. Tako|e, Ministarstvo je 2009. pokrenulo izradu bazepodatakana{ihistra`iva~auinostranstvuidosadaihse prijavilo660.Posebnosuapostrofiranemerepodr{keipodsticawapovratkana{ihnau~nikakojepreduzimaPokrajinski sekretarijat za nau~ni i tehnolo{ki razvoj Vojvodine, koji je od2005.do2009.realizovaoiprogramskielaborat„400mladih istra`iva~azaputkaevropskojintegraciji”.

granataiemigranatauzemqama OECD-a pokazuju da je od ukupnogbrojasrpskihicrnogorskih migranata 11,9 odsto s visoko{kolskom diplomom. Odliv mozgova nastavio se i posle 2000. godineiprocewujesedajeemigriralo oko 50.000 qudi, od kojih 6.000 visokoobrazovanih. Naj~e{}edestinacijezaemigracijuistra`iva~asuprekookeanske zemqe (Kanada, SAD i Australija),teVelikaBritanija, Nema~ka, Francuska i [vajcarska. Po prof. dr Vladimiru Gre~i}u, srpska nau~na dijaspora obuhvata vi{e od 10.000 istra`iva~a, {to je pribli`no brojuistra`iva~auSrbiji.„Budu}i trendovi odlaska nau~noistra`iva~kog kadra iz Srbije prvenstveno }e zavisiti od potra`we stranih zemaqa za tim stru~wacima, kao i od brzine razvoja nacionalne ekonomije i nauke”,isti~eseuodgovoruMinistarstvazanaukuitehnologijunaupitEK-a. V. ^eki}

VESTI Studentidoktorskih studijaostali bezstipendija Studentima specijalisti~kih i doktorskih studijadrugeitre}egodine,kojisustipendirani iz Republi~ke fondacije za razvoj nau~nog i umetni~kogpodmlatka, ukinutesustipendije,tako da nem aj u mog u}n ost da upi{ u {kols ku 2010/2011. godinu, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare. Vlada Srbije u oktobru je usvojila odluku o buxetskim kvotama samo za studente koji su u 2010/11, upisali prvu godinu postdiplomskihstudija. Takosustaristipendisti, koji ve} poha|aju doktorske ili specijalisti~ke studije, ostali bez obe}ane {kolarine i bezmogu}nostidapre|unabuxetskofinansirawe,budu}idaseodlukaVladenemo`eprimeniti retroaktivno. Oni trenutno nemaju pravo da upi{u2010/2011.{kolskugodinu,daredovnopo-

ha|ajunastavuipola`uispitejernemajufinansijskupodr{kuFondacije.

UBeograduprogla{ena epidemijagripa Na teritoriji Beograda progla{ena je epidemija gripaodkojegjeobolelovi{eod7.000osobaizabrawene su posete pacijentima na bolni~kom le~ewu. EpidemiologZavodazajavnozdravqePredragKonje naveo da je u 11 op{tina preostro`nim nadzorom utvr|eno da je odnos obolelih i zdravih 450 prema 100.000,pase„indirektnokonstatuje”dajetokompro{lenedeqebilovi{eod7.000obolelihodgripa. - Ova situacija je o~ekivana za ovo doba godine i predstavqa uobi~ajenu situaciju epidemijske pojave gripa.O~ekujesedaseunarednetrido~etirinedeqeodr`ava,paipove}avaaktivnostvirusagripa,zatimnakondostizawakulminacijedolazidopada-rekaojeepidemiolog.

Dovoqnocitostatika ubolnicama Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe sproveo je tender za nabavku 16vrstacitostatika pod posebnim re`imom izdavawa,kojisenalazenalisti C, pa su, kako ka`u Zavodu, sve zdravstvene ustanove u kojimasele~eonkolo{kibolesnicisnabdevene dovoqnim koli~inama ovih lekova.Utu svrhuizzdravstvenekaseje odvojeno 2,675milijarde dinara.Za 26 vrstacitostatikaslisteBRZZO je za ovu godinu izdvojio 1,3milijardu dinara. Kakoisti~uuZavodu,za le~ewe svake maligne bolesti postoji lek na pozitivnoj listi lekova.Svaki od tih lekova nabavqa se o tro{ku Zavoda, a pacijenti ih dobijaju prema potrebama i indikacijama koje se odre|uju prema svetskim i evropskim standardima u le~ewu ovih bolesti.Potkomisija za maligne bolesti,koju ~ine vode}i stru~waci iz oblasti onkologije, redovno sagledava potrebe,uskla|uje indikaci-

je sa savremenim stru~nim trendovima i obavqa distribuciju lekova u zdravstvene ustanove.U okviru Ministarstva zdravqa potkomisije za maligne bolesti daje svoje preporuke za uvo|ewe odre|enih lekova u terapiju. J. B.

LekariiVlada pregovaraju 16.februara Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titisaop{tiojeda}epregovoriozahtevimazapoboq{awematerijalnogpolo`ajazaposlenihuovom sektoru biti nastavqeni 16. februara u MinistarstvufinansijaSrbije,kada}esepojedina~noanaliziratiikvantifikovatisvizahtevekojejeovajsindikatpredaoVladi. PredstavnicimaSindikataju~e jeuru~enaplatformaounapre|ewumaterijalnogpolo`ajazaposlenihujavnomsektoru.


kultura

c m y

dnevnik

ФОРМИРАНАБАЗАПОДАТАКАОКУЛТУРНИМ МАНИФЕСТАЦИЈАМАУСРБИЈИ

Виртуелнаагенда Завод за проучавање културног развиткасаставиоје,наиницијативу Министарства културе, Агенду манифестација Србије и представиће је јавности на конференцији 11.фебруара,најављенојеизЗавода.Након детаљног истраживања формирана је највећа база културних манифестација у земљи, која ће грађанима Србије, али и иностраним посетиоцима, приближитиразличитакултурнадешавања. УСрбијисесвакегодинеодржи на стотине културних манифестација, међу којима су најстарије основане још у 19. веку. Агенда представљаколикоихјеукупно,ко ихорганизује,акопосећује,гдесе одржавају,којесунајзначајније,које најнеобичније.Сви заинтересованимоћићенабрзиједноставан начин да претражују културне догађаје у Србији према називу, месту и времену одржавања, години оснивањаиврстиманифестације.

На презентацији ће говорити министар културе Небојша Брадић,државнисекретарзатуризам у Министарству економије и регионалног развоја Горан Петковић,директорЗаводаАлександар Лазаревић, помоћник директора Туристичке организације Србије МилошМиловановићиистраживач-сарадникМајаМиличевић. Том приликом биће презентованирезултатиистраживања,начин коришћења Агенде, као и значајкојитабазаможеиматиза културни и туристички развој Србије. Агенда ће бити доступна на интернетстранициЗаводазапроучавање културног развитка (www.zaprokul.org.rs),асадржаће описе манифестација, фотографијекојеприказујуатмосферуса догађаја,каоидетаљнеподаткео организаторимаитонасрпскоми енглескомјезику.

ПОВОДОМПЕТДЕЦЕНИЈАОДПЕСНИКОВЕ СМРТИ

Барељефсаликом БранкаМиљковића Барељеф са ликом песника Бранка Миљковића (1934-1961), радвајараНебојшеМитрића,биће откривен данас у просторијама Удружења књижевника Србије, поводом обележавања 50 година одсмртитогистакнутогпесника. Песник, есејиста и преводилац Бранко Миљковић рођен је у Нишу1934,дипломираојенаФилозофском факултету. Прве песме објавиомујеОскарДавичоучасопису“Дело”итимесумубила отваренавратаосталихчасописаи издавача,ањеговапрвазбиркапесама“Узалудјебудим”,објављена је 1956.Поред поезије, писао је есејеикритикеибавиосепревођењем руских и француских песника.

Због личних неспоразума са једним бројем песника и пријатеља, 1960.јенапустиоБеоградотишаоу Загребгдејерадиокаоуредниккултуре у Радио Загребу. Миљковић је 12. фебруара 1961. пронађен мртав, обешеннадрвету,ањеговаизненаднасмртизазвалајебурнереакицијеи нагађањадалијепесникизвршиосамоубиство или је убијен.Званични извештајполицијеосмртиМиљковића,биоједајепесникизвршиосамоубиство, али његова породица то није прихватила, тврдећи да су на његовомтелупронађенитраговинасиља. Миљковићјеауторзбиркипесама: “Смрћу против смрти” (1959), “Ватраиништа”(1960),“Пореклонаде” (1960)и“Крвкојасветли”(1961).

15

МИКИМАНОЈЛОВИЋНИЈЕВИШЕНАМЕСТУПРЕДСЕДНИКАУОФИЛМСКОГЦЕНТРАСРБИЈЕ

Узалуднинапори уродилиоставком Глумац Предраг Мики Манојловићподнеојеоставкунаместо председника Управног одбора Филмског центра Србије (ФЦС). У кратком образложењу које је упутиопредседникуВладеСрбије Мирку Цветковићу и министру културе Небојши Брадићу се каже:”До краја уверен да су се двогoдишњинапорикојесамуложио у унапређење постојања ФилмскогцентраСрбијеидопри-

децембру најавио могућност оставке. Потврда о Манојловићевој оставцистиглајеиодвршиоцадужностидиректораФЦСМирољуба Вучковићакојијерекаодајезатеченовомоставкомидажализбог тога. - Манојловић је донео велику енергију, креативан потенцијал и заједносачлановимаУОФЦСуложиоенергијууредифинисањеста-

Министарствоизразиложаљење Министарство културе изразило је жаљење поводом оставке Предрага Микија Манојловића на место председника Управног одбора ФилмскогцентраСрбије,јерјеон,премаоцениминистарства,даовеликидоприносизрадинацртаЗаконаокинематографији. УсаопштењуминистарствакултуреистакнутоједајеовајЗаконвеома важан за успостављање културне политике у области филма, за штасеионозалаже. Какојесаопштено,Владаћеунаредномпериодуименоватиновог председникаУОФЦС,водећирачунадасенатомместу,важномзауспостављањеодрживекултурнеполитикеуобластифилма,нађекултурнименаџерсадобримувидом. Министарствосматрадајетопосебноважнојерпредстоји“Година филма”уСрбији,којаћебитноодредитикултурнуполитикууовојобласти,апосебностатусеинституцијаизапосленихуњима. (Танјуг) нос стварању здраве основе српскекинематографијеупраксивише пута показали непотребним, подносим оставку на дужност председникаУправногодборакоју стемиповерили”. НатојфункцијиМанојловићје биоодфебруара2009.годинекадајеименованзапредседникаУО ФЦС. Иако делује изненадна, упућени кажу да је у протеклих пар месеци, Манојловић отвореноисказиваонезадовољствозбог неусвајања системског закона  о српскојкинематографијиидајеу

КОНЦЕРТЗАПАМЋЕЊЕКВАРТЕТА„РУБИКОН”ИИЗРАЕЛСКОГПИЈАНИСТЕ ИТАМАРАГОЛАНАНАКОЛАРЦУ

Фасцинантно усвакомдетаљу ИзборЦентразамузикуКоларчеве задужбине и његовог главногуредникаМирјанеЛазаревићдазаобележавањеДанавеликедворане,ауоквиру репрезентативногциклусаВеликанимузичкесценеизабере условнодомаћеуметнике,чланове Квартета „Рубикон” (показало се поново, тонски изузетно усклађеног ансамбла) и као специјалног госта израелског пијанисту Итамара Голана,уродиојеједномоднезаборавних,врхунскихконцертних вечери. Био је то пун погодак организатора,акакоречедоајен српске виолске педагогије иусвојевременашнајугледнији извођач на виоли, проф. Петар Ивановић, ови млади људи су тренутно „најбоље штоимамо”,уколикосезањих можерећидасунаши.Одчланова квартета, виолиниста МилошПетровићивиолончелистаДраганЂорђевићделују Квартет„Рубикон” набеоградскомФакултетумузичке рађаинтеракцијунајвишегстепена, уметности,првивиолинистасаста- алиидаседоњенестижеувекод ваРоманСимовић,тренутноједан првог тренутка. Тако је и  музика од концертмајстора Лондонског овограногромантичарадонетакао симфонијскогоркестра,заовусре- поступно усклађивана слика кондинубиојевезанпостдипломским трастнихатмосфера,којанауском студијама у Новом Саду и интен- простору супротставља драматизивном свирачком активношћу, а чан немир нервозног тремола и виолиста Бранко Кабадаић, други лирскутоплинуиболнукантилену. Разумеседајепосебну„тежину“ солистанемачкогоркестраБамбершкисимфоничари,замногејегото- слављеничкој вечери дало учешће вочудеснооткровење.Такобеспре- једногоднајвећихсветскихпијаникорночисттон,мистичанидубок, ста у домену камерног музицираалиикадифеномекизаобљен,по- ња, управо невероватног Итамара временоисветлообојен,давнони- Голана кога смо већ слушали као смочулиоднекогдомаћегуметни- изванредног сарадника београдскихвиолинскихљубимаца,неодоканаовоминструменту. Већуводномкомпозицијом,Шу- љивихЈулијанаРахлинаиМаксима бертовимКвартетскимставомуце- Венгерова.КлавирскиквинтетуАмолу,показаноједаспојпонаособ дуруАнтоњинаДворжака,делобосјајних солиста, спремних да под- гаторасцветанемелодике,виталне редесвојејединственеперсонално- ритмике, сензибилно осенчених сти један другом и тако усагласе расположења и бриљантних звучидејеозаједничкојинтерпретацији, нихефеката,пријемчивозаслуша-

~etvrtak10.februar2011.

ње, био је такође својим укупном ведриномирадошћу,тепријатном чешком фолклорном тематиком, добар избор  -  права композиција за приказивање Голанове блиставе харизме и фантастично тумачење пијанистичке партије префињеним исофтним,аопетвеомаекспресивним тоном, као и остваривање саживљено симбиотичке сарадње с гудачима и перфектних слагања у ритмичкомидинамичкомнијансирању,темпима.Утисакдатакоразиграно и перласто, савршено лако вођена клавирска деоница стално подстичеи„гура“уједињениваријационимузичкитоксведобогато озвученекодепрвогстава,укључујућиисонорнууводну„реч“свиолончеломинестварандијалогсвиолом,остаојеитокомиспевавања елегичне украјинске песме Думка (2.став),каои„вицкасто“игривог Скерца (чешке игре Фуријант) и скоро„распојасаног“Финала,при чемујерасположена,права„музикантска“ суигра квартета, на тренутке стварала скоро оркестарску звучност. Удругомпоглављуовогизузетног концерта, с Квартетом“Рубикон“каоглавнимјунаком,представљенјејединиГудачкиквартетМорисаРавела.Фасцинантноусваком детаљу,спуноинвентивнихмоменатаиједномособеномпрозрачношћу и колоритом, извођење је поставило праву меру. У суштини обојено благом меланхолијом, али и блиставом сензуалношћу (у првом ставу), прштавом ритмичношћу(упицикатимаСкерца),счежњивоосенченомводећомвиолом и пуно ефеката тонског бојења (у савршено донетом трећем ставу), освајалојеспецифичномтоплином иуживахномфиналу,каоидоследном распеваношћу једноставних тема кроз целу композицију. Вече запамћење! МаријаАдамов

ња ствари у области кинематографијеуСрб��ји.Увремеактивности, односно председниковања Микија Манојловића, ФЦС је донео нови статут.ТајдокументјенедавноусаглашенсаЗакономокултури,рекао јеВучковићагенцијиТанјугиистакао да је у истом периоду УО ФЦС донео два правилника о поступкуспровођењаконкурсазасуфинансирањепројекатаизобласти филмскогстваралаштваитотоком самодвегодине. Вучковић је подсетио да је Манојловић био члан комисије за из-

радуЗаконаокинематографији,који на жалост није усвојен и чије усвајањејеидаљенеизвесно,каои дабиусвајањемЗаконабиледефинисане делатности, домени одговорности и такође финансирање у областикинематографије,каоиположајиулогаФЦС. Према његовим речима, “Мики Манојловићјеуказиваонанезадовољство процесом усвајања, односнонеусвајањаЗаконаокинематографији”. УизјавиТанјугуредитељГоран МарковићјеповодомМанојловићеве оставке био још експлицитнији рекавши да би тај гест требало схватитивеомаозбиљно,јер“тоби моглодазначикакоозбиљниљуди, значајни уметници, почињу да дижу руке од борбе за цивилизовану државу”. - Мики Манојловић, Горан Паскаљевићијасмо,заједноса

запосленима из Министарства културе,узучешћевеликогброја филмских радника и уметника, уложили много времена и труда да бисмо израдили нацрт Законаокинематографији-подсетио је Марковић, који је био члан радне групе за нацрт тог закона. Он је истакао да би нас “доношење закона о кинематографији сврсталомеђуцивилизованенародекојисугавећдонелииодавно убирајуњеговеплодове”. -Нажалост,свевремесмонаилазилинаотпориопструкцијуљуди из појединих политичких кругова,којисунасједноставнозамајавали,шаљућинасодједногминистарствадодругог,првосаједномврстомпримедаба,аодмахзатимсапотпуноопречнимидејама, -указаојеМарковић. Познатирежисерједодаодаразуме Манојловића, “који је изгубио наду,анијежелеодаизгубиидостојанство”. -То,уосталом,нимиосталинећемо себи дозволити. Ако појединимафилмикултуранисупотребни,анемабашмногостварисакојимабисеоваземља,каосакинематографијом, могла подичити, онданимитунемамоштадатражимо.Некпутујуиониињихови следбеници даље без нас, ако већ не виде даље од личних или партијскихинтереса-изјавиојеМарковић који је овом приликом поставиои питање-ЗарнајаваприпајањаМинистарствакултуреМинистарствузаспортиомладинуне говорисве-такосхватајукултуру: каојефтинузабаву,једанодначина заразбибригууовимтешкимвременима? В. Ц.

ВЕЧЕРАСПОЧИЊЕ61.БЕРЛИНАЛЕ

Напрограму400филмова Пројекцијом вестерна браће Коен “Човек звани храброст”уБерлинусевечерасотвара61.међународнифилмскифестивал,накојемћедо20.фебруарабитиприказаноготово400филмова.Филмбраће Коенјеримејкистоименогкласикаиз1969.годинеса ЏономВејномунасловнојулози,којууновојверзијитумачиЏефБриџиз.Поредњега,уфилмуодевојцикојасесветиубицамасвогоца,глумеиМетДејмон,ЏошБролинимладаиталентованаХејлиСтајнфелд.МеђуфилмовиманапрограмуБерлиналабиће редитељскидебиглумцаРејфаФајнса“Кориолан”и филм “Пина”, о покојној немачкој кореографкињи ПиниБаушкојијеВимВендерсснимиоу3Дтехници. За Златног медведа надметаће се 16 остварења, укључујућиновуверзијуШекспироветрагедије“Кориолан”којујеФајнсснимиоуСрбији.Међуфилмовимаамеричкепродукцијекојићебитиприказаниу такмичарскојконкуренцијисутрилерЏ.С.Чандора “Margin Call” у којем играју Кевин Спејси и Деми Мурифилм“TheFuture”глумицеиредитељкеМирандеЏулај.“YellingtoTheSky”ВикторијеМехони, о17-годишњакињипрепуштенојсамојсебиуЊујорку,откриваталенатЗоиКравиц,кћеркерокераЛенијаКравицаиглумицеЛизеБонет. Ирански редитељ Асгар Фархади, који је пре две године освојио Сребрног медведа за режију, долази са филмом “Nader and Simin, a Separation”, о двоје

људи које изненадни догађај поново зближава. Публикаћемоћидавидиприличноширокизборфилмова,билодајеречодрамама,ауторскимделимаили документарцима. У главној селекцији, по жељи самогдиректорафестивалаДитераКослика,доминирајумладиредитељиижене. ЖирићепредводитиглумицаИзабелаРоселини,а међу члановима жирија је ирански редитељ Џафар ПанахикојијеуИрануосуђеннашестгодиназатвора.Синеастијезабрањеноданаредних20годинанапуштаИранкаоидаснимаипишесценарије.Током смотре биће приказано неколико Панахијевих филмова.

ЗБОРНИКРАДОВАСАСИМПОЗИЈУМАОЛАЗИКОСТИЋУ

Искушењасавршенства Убилиотеци„Златнагреда“Друштво књижевника Војводине ових дана је објавило зборник радова „ПоезијаиестетикаЛазеКостића“. Уовојкњизисабраноједвадесетак саопштења са прошлогодишњег, истоименог симпозијума који је одржан у Сомбору, поводом стогодишњицесмртивеликана.УзДКВ, суорганизатори су били Заједница писацаСомбора,Српскачитаоница „ЛазаКостић“иЗУС„Коријени“.У овомградуЛазајепровеонајзрелијестваралачкегодине,окончаосвој бурниживотитупочива. ПриређивачиуредниковогзборникаЈованЗивлакнавеојеууводу:СпоровиокоЛазесупочелизањеговаживотаинаставилисусесведо данаданашњег,идућиураспонуод истицања овог песника као једног од најзначајнијих у новијој српској

књижевности, зачетника модернизмаисамоосвешћености,падопорицања које маргинализује његову песничкуиинтелектуалнуулогу. Тема Алпара Лошонца била је „Укрштајпоезијеифилозофијекод ЛазеКостића“,аДамираСмиљанића- „Син(ес)тетичка метафизика ЛазеКостића“.Његовоместетиком бавили су се Јелена Косановић и ДраганПроле,атемаИванаНегришорцанаовомсимпозијумубилаје „Парадигматичност случаја Лазе Костићаиискушењапесничкогсавршенства“. МилошКовачевићпотписујерад „ОпоетизмимаЛазеКостића“,НиколаГрдинићтекму„Костићеванеметричка поезија“, а Јован Зивлак„ЛазаКостић:фантазијасветогпомирења“. Најпознатијим Лазином песмом„SantaMariadellasalute“ба-

вилисусеНиколаСтрајнић,Милан Степановић,апомињанајеиудругим саопштењима. О Костићевом комедиографскомрадуписаојеЗоран Ђерић, о његовим сновиђењима,ДавидКецманДако,аоједном његовом новинском тексту, СнежанаШаранчићЧутура.ОсталирадовиосветлилисуКостићевкњижевно-критичкииполитичкирад,каои његовевезесасавременицима. Узсвакосаопштењештампанису и резимеи на енглеском језику, а зборникрадоваилустрованјемање познатим фотографијама из његовог живота.Издавач овог зборника изражаванадудаћеовирадовиоткритијошпокојускривенучестицу једногдејствауокриљимавремена, смисла и културе где се стварао и преображавао језик српске поезије икњижевности. Р.Лотина


SPORT

~etvrtak10.februar2011.

NAJAVQENA SARADWA VOJVODINE I NOVOG SADA UZBURKALA NOVOSADSKU SPORTSKU JAVNOST

Pro{lostko~i budu}nost

Najavqena saradwa dva vode}a novosadska fudbalska kluba, Vojvodine i Novog Sada, prilu~no je uzbrkala sportsku javnost u glavnom gradu Pokrajine. Ne bez razloga, jer dugo ova dva kluba nisu imala gotvo nikakvih dodir-

- Nismo imali re{ewa za nagomilane probleme - ka`e sportski direktor Novog Sada Vladimir ]etkovi}. - Poku{avali smo sve ali nismo uspeli da saniramo dugove. Mislim da je ovo najboqe re{ewe, dugoro~na saradwa mo`e samo da koristi i Vojvodini i Novom Sadu. Rad u

glasili stavove i da ~ekaju ponudu Vojvodine. - Uveren sam da je interes Grada da dva kluba sara|uju - smatra Maksimovi}. – Saglasili smo se da prihvatimo ponudu Vojvodine. Verovatno }emo ve} danas ili najkasnije sutra sesti za sto i dogovoriti se {ta i kako daqe. ^ekamo da Vojvodina konkretizuje predlog. Ve}ina istinskih zaqubqenika u fudbala s odobravawem gleda na nove odnose izme|u Vojvodine i Novog Sada, ali ima i onih koji ne mogu da zamisle da ova dva kluba zaista mogu da sara|uju. Mla|a grupa navija~a kanarinaca pozdravqa odluku Skup{tine da prihvati ponudu Vojvodine, ali tvr|a struja (stariji navija~i) nije za ovo re{ewe. - Bilo bi to isto kao kada bi ^elzi i Fulam postali jedan klub - ka`e predstavnik navija~a u Skup{tini Novog Sada Uro{ VeqoStadionnaDetelinari vi}. - Nemamo ni{ta nih ta~aka, rivalitet je bio veoma izradva kluba bi}e objediwen, tako da }e ta- protiv Vojvodine, ali rivalitet mora `en iako su samo tri godine proveli u lentovana deca lak{e pronalaziti put da ostane. Fudbalski klub Novi Sad je istom rangu takmi~ewa. Dodu{e, igra~i do vrha. Da nismo prihvatili incijativu uvek bio deo Detelinare i nikada nije su nesmetano prelazili iz jednog u druVojvodine mislim da bismo vrlo brzo bio filijala nekog drugog klub. Verogi klub: Zoran Mari}, Mladen Jovani}, nestali sa scene.Umesto da igramo sa vatno da postoji i drugo re{ewe, ali niSlavi{a Jokanovi}, Qubomir Dun|erVojvodinom, mi bismo derbi utakmice ko u rukovodstvu `utih nije bio spreski i mnogi drugi uspe{no su man da ga prona|e. Nije mi nosili i `uti i crveno - bejasno za{to Grad Novi Sad Pregovara~kitimovi li dres. nije prisko~io u pomo} kaSada, kada su kanarinci Po zavr{etku klupske Skup{tine kanarinci su odredili narincima. U svakom sludo{li na sam rub provalije pregovara~ki tim na ~ijem ~elu je Aleksandar Maksimovi},a ~aju, mi navija~i poku{aprva je u pomo} prisko~ila ~lanovi su jo{: Bane Milo{evi}, Vladimir ]etkovi}, \ura }emo u narednih nekoliko Vojvodina i predlo`ila reBabi}, Branko Vujovi} i Mihajlo Mikleti}. Vojvodinu }e preddana da prona|emo drugo, {ewe za izlazak iz krize -da stavqati: Du{an Vlaovi}, Radisav Rabrenovi}, advokat \or|e kvalitetno re{ewe. im Novi Sad bude filijala, Nedeqkov i \er| Balaton. O~igledno da u Novom kao {to je Teleoptik ParSadu, kada je o navija~ima tizanu. Skup{tina kanarire~, postoje dve struje. Nenaca je pru`enu ruku oberu~ke prihvaigrali s obli`wim @elezni~arom. Ova- ki jo{ uvek nisu zaboravili vremena katila, jer besparica uzima svoj danak, ko, siguran sam da ne}emo izgubiti iden- da su dva kluba bila bila daleko jedan trenutno RFK Novi Sad duguje 15 mititet i da }e Novi Sad oja~ati. od drugog i kada su me|usobne me~eve liona dinara, iskqu~ena je struja, nePredsednik Radne grupe Novog Sada igrali samo kada su to gradski ~elnici ma vode,a igra~i, treneri i radna zaza saradwu sa Vojvodinom Aleksandar naredili. jednica nisu dobili platu godinu dana. Maksimovi} isti~e da su vrlo brzo usaG. Kova~

A|uru napragu odlaska Ako je suditi prema telefonskom pozivu sportskog direktora Miodraga Panteli}a iz Novog Sada, Nigerijac Naemeka A|uru mogao bi ve} danas da krene za Kinu i potpi{e ugovor s tamo{wim Gvan`uom, timom u kojem bi karijeru trebalo da nastavi i Brazilac Kleo. Naime, A|uru je bilo onemogu}eno da do|e do neophodnih papira, jer kineska ambasada nije radila do 9. februara.

Nevoqesa {toperima Vojvodina na pripremama u Crnoj gori ba{ nema sre}e sa {toperima. Na osnovu snimka elektromagnetnom rezonancom, koji je povre|eni fudbaler Vojvodine Dejan Karan na~inio prilikom povratka iz Budve u Novom Sadu, potvrdile su se prognoze lekara dr Borka Vukosava. Radi se o o{te}ewu pereponalne tetive koja se pru`a od mi{i}a na spoqnom delu lista, preko ~lanka ka stopalu. Re~ je o vrlo retkoj, ali neugodnoj povredi i prema prvim prognozama Karanu predstoji pauza od mesec dana. Na drugoj strani, na posledwem treningu uo~i utakmice s Grbqem, bol u predelu zadwe lo`e osetio je {toper Branislav Trajkovi}. Dr Vukosav je odmah ustanovio o ~emu je re~, pa je korpuletni defanzivac prepu{ten fizioterapeutima Nemawi Miji}u i Goranu Marjanu. S obzirom na to da je Daniel Mojsov odsutan zbog obaveza u reprezentaciji Makedonije.

dnevnik

c m y

16

NOVOSA\ANI ODIGRALI TRE]I KONTROLNI SUSRET U CRNOJ GORI

Bledaigra rezervista Grbaq - Vojvodina 1:0 (1:0) (Od na{eg specijalnog izve{ta~a)

RADANOVI]I: Stadion Grbqa, gledalaca 200, sudija: Markovi} (Cetiwe). Strelac: Glavan u 41. minutu. @uti kartoni: Jankovi}, Bo{kovi}, Mr{uqa (Grbaq), a Trajkovi}, M. Novakovi}, A|uru i Jao (Vojvodina).

}em koji je nekada nosio dres Vojvodine, doma}i tim bio je silno motivisan i ostavio je mnogo boqi utisak od renomiranog gosta. Stoga i zaslu`ena pobeda Grbqa koji je doma}inu obezbedio Ilija Glavan u 41. minutu. Bio je to

Tumbasevi}ju~enosiokapitenskutraku

GRBAQ: \urovi}, Radulovi}, Martinovi}, Glavan, Skopqak, Golubovi}, Kajevi}, Jankovi}, I. Bo{kovi}, Vasi}, Dragi~evi}. Igrali su jo{: Kosti}, Pe|onovi}, Vlaisavqevi}, Savi}, Jovanovi}, Mr{uqa, Mikeq, Peri{ i N. Bo{kovi}. VOJVODINA: Pajovi}, Stevanovi}, Pavlovi}, Trajkovi}, M. Novakovi}, A|uru, Tumbasevi}, Katai, Lazeti}, Abubakar, Ili}. Igrali su jo{: Lazovi}, Vuli}evi}, Nestorovi}, S. Novakovi}, Jao, Bilbija i Kosovi}. Kombinovani tim Vojvodine razo~arao je u tre}oj prijateqskoj utakmici na pripremama u Crnoj Gori.Novosa|ani su pora`eni od Grbqa (0:1) i nisu bili na visini izdawa koje su prikazali u prethodne dve utakmice sa Petrovcom i Mogrenom. Opravdawe ne mo`e da budeni to {to je Vo{a me~ po~ela bez pet reprezentativaca (Brki}, Medojevi}, Mito{evi}, Mojsov i Mereba{vili) kao i bez Vuli}evi}a, s obzirom na to da nema pravo igrawa u prvom prole}nom kolu. Samo u pojedinim periodima igre Vojvodina je delovala onako kako bi trebala, a to se odnosi na igru u poqu kada je lopta i{la brzo, precizno i te~no. No, toga je ovoga u ovoj utakmici bilo na ka{i~icu uz svega jednu ozbiqnu priliku pred golom Crnogorskog tima. Sa druge strane predvo|eni iskusnim centarforom Ivanom Bo{kovi-

Stigao predsednik U posetu fudbalerima Vojvodine stigao je i predsednik kluba Ratko Butorovi}, ali to nije uticalo puno na igru tima. nezadovoqstvo vi|enim Butorovi} je odmah ispoqio, bez re~i je s posledwim zvi`dukom sudije napustio stadion u Radanovi}ima. korner koji je Dragi~evi} o{tro izveo sa leve strane, a Glavan je na ivici peterca, u visini prve stative, nadvisio odbranu Novosa|ana i preko mladog Pajovi}a glavom poslao loptu u suprtoni ugao. Prethodno je Ivan Bo{kovi} imao sjajnu {ansu pa je umakao Milku Novakovi}u, a potom poku{ao da lobuje istr~alog Pajovi}a, ali je lopta preletela preko pre~ke. Motivisaniji, borbeniji i nadahnutiji doma}in zaslu`eno je obradovao svoje navija~e, a treneru Milinkovi}u ostavio dovoqno prostora da razmisli o mogu}nostima pojedinaca koji konkuri{u za najboqi sastav Vojvodine. Slede}u proveru Novosa|ni imaju 12. februara kada }e se sastati sa Novim Pazarom. S. Savi}

MARKO PEROVI] I SPASOJE JELA^I] NAJBLI@I SARADNICI ZORANA MILINKOVI]A

Vo{inpozivseneodbija BE^I]I: Obojica su nekada nosila dres Vojvodine kao igra~i, a sada to isto ~ine kao treneri prvog tima novosadskog fudbalskog superliga{a. Re~ je o Marku Perovi}u i Spasoju Jela~i}u, najbli`im saradnicima {efa stru~nog {taba Zorana Milinkovi}a. Obojica poseduju A licencu, peku zanat, svesni da im je pru`ena {ansa lepa prilika da jo{ vi{e u~vrste svoje pozicije u sve zahtevnijem trenerskom poslu. Pauzu izme|u dva treninga iskoristili smo da u {etwi du` pla`e od Be~i}a do Rafailovi}a i nazad, sa sve predahom uz kafu, pro}askamo s obojicom, pretresemo pro{lost, sagledamo sada{wost i naslutimo budu}nost. Za Marka (39) je dana{wi datum specifi~an. Podse}amo, 9. februara pre 19 godina, sedam dana pre po~etka prole}ne sezone, u generalnoj proveri Vojvodine s AIKom posle jednog starta suparni~kog igra~a pukla mu je noga. - Bio je to pakleni trenutak za mene jer sam jedva ~ekao nastavak prvenstva – prise}a se Perovi}. – Ulsedilo je le~ewe, gips, plo~ice…pa odlazak u vojsku. A u Vo{u sam stigao zajedno sa zemqacima iz leskova~ke Dubo~ice, Bratislavom @ivkovi}em i Aleksandrom Koci}em. Prelazak u Crvenu zvezdu izavao je veliku buru. - Neki su nas prozvali izdajnicima, ali nikada se tako nisam ose}ao. Odigrao sam kao mlad igra~ 27 me~eva za Vojvodinu. Ugovor mi je istekao, Crvena zvezda je

SpasojeJela~i}iMarkoPerovi}uretkimtrenucimapredaha

iskoristila trenutak i anga`ovala me kao talentovanog igra~a. Bio je to moj korak u karijeri, jer sam u toj sezoni, pod vo|stvom Qupka Petrovi}a osvojio duplu krunu, a Vojvodina je, koliko se se}am, krivicom klupskih administrativaca ostala bez obe{te}ewa. Sve je potom za Marka bilo kao u fudbalskoj bajci. - Prelazak u Kremoneze, tada novog ~lana serije A, bitno je uticao na moj `ivot. Prvo, pristojno sam zaradio, drugo, igrao sam tada u najja~oj ligi na svetu, a upoznao sam i `enu svog `ivota, Barbaru, s kojom danas imam sina Luku (6) i }erku Milu (8).

Bez pehova , ipak, ni kod Marka nije moglo da pro|e. - Dva kola pre kraja Skudeta opet sam imao prelom. Ne volim ni da se podse}am na te trenutke. No, bio sam jak i karijeru posle oporavka nastavio u Holandiji, u Viteseu. Put me je daqe vodio u {panski Sporting iz Hihona, pa u be~ku Austriju, Rad sa Bawice i opet u Italiju, gde sam posledwe ~etiri godine igrao u Ankoni, Napoliju, Grosetu i Pistojezeu. Bogata igra~ka karijera bila je dobar preduslov da se Perovi} oproba u trenerskim vodama. - U Srbiji sam polo`io za A licencu, a poziv Zorana Milinkovi}a sam odu{evqeno prihvatio.

Vo{a se ne odbija, a od svega mi we bilo najte`e da prona|em FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku, jer se u me|uvremenu sve izgradilo, toliko se promenilo…Sada sam na novom po~etku, a verujem da }u uz Zorana Milinkovi}a mnogo nau~iti, a onda, jednog dana, ko zna? Vidite i sami gde me je sve odveo igra~ki put – veli Perovi}. Spasoje Jela~i} (42) je prvo naglasio: - Marko je zaboravio da ka`e das mo ga, po dolasku iz Leskovca, mi Novosa|ani sjajno prihvatili u klubu. Ka`em to kao neko ko je pro{ao sve selekcije u crvenobelom dresu, od pionira do prvog tima. Debitovao sam za Vojvodinu 1987. godine na Bilinom poqu u Zenici, kada je trener @arko Nikoli} u me~u s ^elikom uveo Mijuci}a, Kasa{a, [kori}a i mene. Jela~i} je podelio sudbinu mnoge Vo{ine dece koja su, usled `estoke konkurencije, kao mladi igra~i poslati na kaqewe. - Bio sam u Kabelu, a vratio sam se u Vojvodinu kada je tim preuzeo Jova Kovrlija. Odigrao sam petnaestak me~eva i potom pre{ao u Novi Sad gde sam proveo ~etiri lepe sezone, postav{i kapiten tima sa Detelinare. Put me je daqe vodio u ^elarevo, ponovo u Kabel, pa na Maltu, gde sam u dresu Hibernijansa te`e povredio Ahilovu tetivu, i tako sam s 30 godina aktivnom igrawu rekao zbogom. Jela~i} je kao pomo}ni trener pekao zanat uz Miroslava Vuka{inovi}a u Kabelu.

- Radio sam i u francuskom ~etvrtoliga{u San Marselinu, ali kada su mi u sezoni 2000/01. godine zatra`ili B licencu, nisam mogao da ispunim uslov jer to kod nas jo{ nije postojalo. U Francuskoj nisam mogao da pola`em ni pismeno, ni usmeno, jer jezik nisam dobro poznavao. Zato sam, ~im sam se vratio, po~eo da u~im i vremenom sam stekao A licencu. Povratak u Novi Sad doneo mu je rad s mla|im kategorijama kanarinaca, a ubrzo i mesto najbli`eg saradnika Zorana Mari}a u prvom timu. Kada je Ximi pre{ao u Vojvodinu, iznenadna o~eva smrt odvojila je Jela~i}a {est meseci od fudbala. - Kasnije sam bio dve godine u Fru{kogorcu iz Sremske Kamenice, gde sam sjajno sara|ivao s Du{kom A}imovi}em, a zatim sam vodio futo{ki Metalac s kojim sam osvojio prvo mesto u Vojvo|anskoj ligi. Na poziv Branislava Novakovi}a, vratio sam se u Vojvodinu gde sam vodio generaciju 95. Za razliku od Marka Perovi}a, koji je ve} sara|ivao s Milinkovi}em u Sremu (SM), Jela~i}u se ta {ansa ukazala pro{log leta prvi put i oberu~ke ju je prihvatio. - Odli~no se sla`emo svi u stru~nom {tabu, zadovoqstvo nam je da radimo s ovim mladim momcima i da}emo sve od sebe da ne razo~aramo navija~e i novosadsku fudbalsku javnost – poru~io je iz Crne Gore Spasoje Jela~i}. S. Savi}


SPORT

dnevnik

SPORTSKUETIKUFUDBAL(NE)POZNAJE

UEFAje ba{svemo}na Izo~aja,nakonsilnihispada na{ih„navija~a“name|unarodnojpozornici,aponekadiradi nekakveuteheuslednemo}idase huliganima stane na put znali smo u momentima dok se kr~ka drakonska kazna da ponavqamo frazu - UEFA je stroga i pravedna. ^ini se da nakon posledwe odluke evropske ku}e fudbala moramosamodasegorkonasmejemo,progutamojo{jednugorku i bolnu knedlu, ali pomenutoj frazidodamoisegment-svemo}na. Kasa FSS osta}e kra}a za 25.000evrazbogverbalnogincidentauVIPlo`iMarakanena kvalifikacionojutakmiciprotivSlovenije,kadasuSavoMilo{evi}iIvicaDragutinovi} izvre|alidelegata,posmatra~a su|ewa i jo{ neke zvani~nike UEFA jer nas je arbitar po-

seukazala{ansadaseprebrinu svetakmi~arskebrige.Skr{tenih ruku posmatrali su kako grupica huligana divqa, nisu `eleli da ih zaustave. Barem oni imaju iskustva u organizacijiutakmicavisokgrizika,jer na wihovim stadionima vlada dekora ni nalik pozori{noj predstavi.Nestrpqivosu~ekali prekid i bodove za zelenim stolom.Azurinebitrebalovi{edabrinu,prvomestougrupi je ve} overeno. Mo`e i UEFA daodahne.

Razli~itiar{ini Pravila koja nude akti UEFAmorajusepo{tovati,madaihnekadanijelakorazumeti. Jednostavno, ar{ini nisu identi~ni za sve ~lanice velike fudbalske porodice. Primera radi,ba{togIvicuDragutino-

Felipe Skolari udara Ivicu Dragutinovi}a

krao.Nisususemo}niciizNiona,kojibrinuofudbaluna~itavom kontinentu i konstantno se zala`u za promovisawe ferpleja,ravnopravnost,borbuprotivrasizma,zadovoqilifinansijskom sankcijom. Preprou~ili su, u formi naredbe, da se dvojciistaknutihfudbalerazabraniulazaknastadionupreostalih {est kvalifikacionih duelaorlova.

Istinaboli SavoiIvicasuqudibezprekr{ajne ili krivi~ne odgovornosti,bilisuuulozigledaoca, istina u VIP lo`i. Sportski instinktgovorioimjedasedolenatraviodigravasudijskare`ija. Reagovali su burno, i tu ni{ta nije sprono. Preterali su.Ali,trustmozgovaizNiona prema{iojesveingerencije,jer disciplinski pravilnici koje tuma~e u zavisnosti od snage onogakojenaoptu`eni~kojklupi,i~ijeinteresetrebaza{titi,nemoguseprimentiinagledaoceuonojmerikojojsupodlo`naslu`benalicaname~u.Mo`da}esutraizNionasti}idepe{anaadresuselektoraPi`onaukojojpreporu~ujukojitima daizvedeikakodaigramo,recimo,protivIracanapraznojMarakani. Izgleda da je Platinijevu vladu zabolela istina, a wu je izrekaoba{SavoMilo{evi},a medijijepreneli,nakontogme~asaSlovencima.Rekorederpo brojunastupaunacionalnomtimuistakaojedasmodobilijasnu porukudanaEUROnemo`eSrbija,ve}datrebapomo}ijakim aliposrnulimItalijanimakojisuseobrukalinaMondijalu. Nije trebalo dugo ~ekati rasplet,desilase\enova,dalismo samipovodzareakciju,platili danak podelama i haosu u kojem `ivimo.Cehjebioo~ekivanoi nelogi~no papren, jer je doma}in odigrao lukavo, svestan da

vi}a nokautirao je na terenu u Lisabonu selektor Portugala Skolari.Ba{gajeUEFAzbog ne~uvenog incidenta po{teno odrapila. ^etiri me~a suspenzije,anakon`albekaznajeprepolovqena. Anti} je opsovao u Ju`nojAfriciposlesusretasa Australijomsudijuisankcijaje bilaistovetna. Skloni smo da sve neda}e pravdamo teorijama zavere. Nemarazlogazatakone{to,jersvi znamo status i rejting na{e dr`ave,uokviruwesportaifudbala. Na niskim smo granama, alinemasadanirazlogazaservilnostkojujeiskazaopredsednik FSS Tomislav Karad`i}. Osudio je pravovremeno postupakMilo{evi}a,oti{aopotom korakdaqepreporu~iv{iSavi da sam plati kaznu. Navodno, uz dosta muka je uverio Platinija da je Milo{evi}evo mi{qewe povodom „pona{awa i delawa UEFA“ usamqeno. Prostora za `albu jednostavno nema, svi na{iprigovoriodavnosuuko{u, prenegoidospejudovelelepnog zdawauNionu.Zatotrebauplatitiglobunara~unUEFA,ali nikako zvani~nim aktom stopirati ulazak na stadione Savi i Ivici. Istina, Milo{evi} }e olak{atiposaoSavezu,jerodavnojeraskrstiosasrpskimfudbalom i nema nameru da prati reprezentaciju.Ali,Dragutinovi},kojiseoporavioodpovrede i mogao bi da konkuri{e za sastav u nastavku kvalifikacija, ponaloguUEFAmoradaseodrekne nacionalnog tima. Ivica smatra da su mu povre|ena qudskaprava,imanamerudaanga`uje advokate i potra`i pravdu. Dobrojedi}iglas,madaefekta ne}ebiti,jerUEFAjesvemo}na i ne priznaje odluke civilnih sudova.Ustrojstvoimnala`eda slede svoj put na kojem se ~esto sportskaetikaipravdaneprepoznaju,alisuzatosefoviuvek puni. ZoranRangelov

Galasnapu{taTotenhem Fudbaler Totenhema i francuski reprezentativac Vilijam Galasmogaobinakrajusezoneda pre|e u ameri~ki klub Wujork. Galas(33)jeprekinuopregovore u vezi produ`ewa ugovora s Totenhemom, a najverovatnije }e u junu da napusti londonski klub, po{to Hari Rednap nije zadovoqanigramafrancuskogfudbalera.Francuzjeujulupro{legodineimaoponuduWujorka,alije

odlu~io da ostane u Totenhemu. OnbiuWujorkumogaodasepridru`isaigra~uizfrancuskereprezentacijeTijerijuAnriju. Galas je u Totenhem do{ao pro{le godine, a pre toga je igraozaArsenal,^elsi,Marsej iKaen.Onjeovesezoneodigrao 22 utakmice za londonski klub. ZareprezentacijuFrancuskenastupio je na 84 me~a i postigao petgolova.

~etvrtak10.februar2011.

ZVEZDANEUBEDQIVAPROTIVRUMUNA

]osi}usve ve}aminuta`a Crv en a zvez da se nije ba{ proslavila protiv rumunske ekipe Univ erz it at ea (0:0),kojaseborizaopstanaku nac io n aln om {amp io n at u, u novomkontrolnomme~uuTurskoj. Istina, izboren je remi bez golova, ali igra posebno u prv om pol uv rem en u kad a su {ansu dobili oni koji su najbl`istartnojpostavinijebila na o~ekivanom nivou. Konfuznojedelovalaodbrana,pas igrajeizostala,aopasnostipo mre`uRumunanijenibilo.Susret su po~eli: Bajkovi}-Miki}, Adi, ]osi}, To{i}-Isah, Evand ro, Laz ov i}, Kor om an, Borha-Kalu|erovi}. U nastavku je promewena gotovo kompletna postava koja je boqe funkcionisala. -Veoma~vrstme~ukojemsmo pokazali dobre i lo{e strane. Momci su se trudili, bilo je i nekih prilika za gol, ali posebnomebrinuprekidi.Nesnalazimosedobroutimsituacijama - prokomentarisao je trener Beogra|ana Robert Prosine~ki. Mladi{toperUro{]osi}, kojeg je klub nedavno vratio iz moskovskog CSKA, preciznije doveona{estomese~nupozajmicu,odigraoje~itavsusretprotivRumuna. -Ose~aseumornakonnapornihtreninga,alitojesastavni

Momenat s utakmice izme|u Crvene zvezde i Univerzitatee

deo priprema. Mislim da smo solidno igrali protiv Univerzitatee, naravno uvek mo`e boqe. Poku{ali smo da ispo{tujemo zahteve stru~nog {taba istakaoje]osi}. Sa posebnim motivima Uro{ o}ekujenastavakserzone. -Nemogunidaopi{emkakav jeose}ajkadavamseostvari`eqakojajeujednomtrenutkuizgledala kao nemogu}a misija.. Nebihdasevra}amnapitawe„za{to sam oti{ao”, ve} da se zahvalim Upravi kluba koja je

ulo`ila napor da se pozajmica realizuje.@elimdaiskoristim ovajperiodnanajboqina~in,da napredujem i osvojim neki trofej.Da}usvojmaksimum,ijedva ~ekam da osetim travu Marakane i ~ujem prepoznatqiv navija~kihuksasevera.Imampodr{kutrenera,kojistalnoisti~e da godine nemaju veze sa statusomutimu,da}eigratinajboqi i najspremniji - zakqu~io je mla|aniUro{]osi}. Zvezdu danas o~ekuje novi test,me~protivSteaue. Z.R.

17

SUSRETMLADIH REPREZENTACIJA

Orli}i pobedili Izrael-Srbija 0:1(0:0) Mlada fudbalska reprezentacija Srbije pod vo|stvom nov og sel ekt or a Aleks and ra Jank ov i} a uspe{no je polo`ila prvi testupredigriduelanajja~ihtimovauTelAvivuna Blumfild stadionu  orli}isusavladaliodgovaraju}i sas tav Izrae l a s 1:0(0:0),ajedinipopogodak postigao je Marko [}epovi}u67.minutu Ovaj me~ bio je debi na klupi „orli}a” selektora Aleksandra Jankovi}a, koji je tako uspe{no zapo~eo pripremniperiodpredpo~et ak kval if ik ac ij a za EURO 2013. godine. Duel u Izrae l u bio je prv i od {est prov er a kol ik o }e „orli}i” imati pred start novog ciklusa kvalifikacija. Jankvi} je pre me~a rekao da }e isprobati {to vi{e takti~kih zamisli, aliidame~saIzraelcima shvata kao takmi~arki, a ne prij at eqs ki i da od igra~azahtevamaksimalnu po` rt vov an ost i ozbiqnost na terenu. Tako je i bil o, „orl i} i” su imal i vi{e od igre na stadionu „Blumfild.

Abramovi~ vra}aHidinka Vlas nik ^elz ij a Roman Abramovi~spremanjedaponudi Holan|aninu Gusu Hidinku mes to sports kog dir ektor a londonskog kluba. Hidink (64)

je bio trener ^elzija tokom 2009. godine, a trenutno je selektor reprezentacije Turske. Abramovi~ `eli da vrati Holan|aninana„Stamfordbrix”

Gus Hidink i Roman Abramovi~

po{to Gidinku preti otkaz u Turskoj. Hidink je sa Turskom ostvariopodvepobedeiporaza u Grupi A kvalifikacija za Evropskoprvenstvo2012.godine u Poqskoj i Ukrajini. Turska }e naredni me~ u kvalifikac ij ama za EP igrati sa Austrijom,auslu~ajuneuspeha najverovatnije je da }e holandski stru~wak da dobije otkaz. On je ranije vodio reprezentacije Rusije, Australije, Ju`ne Koreje, Holandije, kao i PSV, Betis, Real, Valensiju, Fenerbah~eiDeGraf{ap. Britanski mediji ranije su objavilidaAbramovi~`elida za narednu sezonu stvori mo}an tim,anaprvinalisti`eqaje kapiten Arsenala Cesk Fabregas. ^elzi je u zimskom prelaznom roku kupio [panca FernandaToresaiBrazilcaDavida Luiza.

FERNANDOTORESTVRDI

Liverpulve}iod^elzija Novi napada~ ^elzijai{panskireprezentativac Fernando Toresponoviojedaje Liverpul ve}i klub od ekipe sa „Stamfordbrixa”. - Liverpul }e uvek bitiposebanzamene. Zbog svoje istorije Liverpul je ve}i klub od ^elsija, ali prolazi kroz te`ak period - rekao je Tores. Toresjepredeveta dana stigao u ^elsi iz ekipe sa „Enfild rouda”. - Novac nije bio va`an. @elim da napredujem sportski i profesionalno. Mislio sam da ostanem jo{ jedn u sez on u i prihvatim to kao prelaznu godinu, ali Fernando Tores kako je vreme odmicalo gubio nena|enatmosferomu^elziju, samentuzijazam.Kadamijesve punosmeha,zezawa,lepoje-doizgledalocrno,pojaviose^elz daojeTores. saponudom.SveseodigralobrOn je sa reprezentacijom zo, prethodnih deset dana bili [panije osvojio Evropsko prsu vrlo uzbudqivi, ispuweni venstvo2008.iSvetski{ampikaoceomesec.Prijatnosamiz- onat2010.godine.

DelPjero ostaje uJuventusu KapitenfudbaleraJuventusa Alesandro del Pjero najavio je dajespremannaprodu`eweugovorastorinskimklubomdojuna 2012. godine. Torinski klub je saop{tiodasuutokupregovori dvestrane,ao~ekujesedakona~an dogovor bude postignut narednihdana.DelPjeronavodno tra`i godi{wu platu od tri miliona evra, dok ~elnici Juventusanudepolamilionaevra mawe. Del Pjero (36) je u Juventus stigao 1993. godine iz Padove, a za torinski klub odigrao je 666 utakmica i postigao 280 golova. On je sa „starom damom” osvojio pettitulauSerijiA,~etiriSuperkupa Italiije, Kup Italije, Ligu{ampiona,evropskiSuperkupiInterkontinentalnikup.

Arsenal `eliPepea

- @elim da u`ivam sa reprezentacijom po{to smo {ampioni sveta. Dobro }e mi do}i da malo skrenem misli - rekao je Tores, koji }e igrati za reprezentaciju [panije na ve~era{wemme~uprotivKolumbije.

^elniciengleskogpremijerliga{a Arsenala ponudili su madridskom Realu 30 miliona evra za portugalskog reprezentativca Pepea. Portugalac ima ugovor s Realomdojuna2012.godine,alije nedavno odbio da produ`i saradwu s „kraqevskim klubom”. ^elniciRealasuzbogtogaodlu~ili danakrajusezoneprodajuPepea. Interesovawe za odbrambenog fudbalera Reala pokazalo je nekoliko engleskih klubova, a Arsenaljenavodnoposlaoponuduod 30milionaevra. Pepe(27)jeuRealstigao2007. godine,apretogajeigraozaPortoiMaritimo.Onjeza„kraqevski klub” odigrao 95 utakmica i postigaodvagola,dokjezareprezentaciju Portugala nastupio na 30 me~eva i dva puta se upisao u listustrelaca.


18

sport

~etvrtak10.februar2011.

Muslina pozajmici Ko{arka{ Kaha Laboral i mladireprezentativacSrbije Dejan Musli igra}e na pozajmici do kraja sezone u italijanskom prvoliga{u Montegranaru. Musli je ponikao u ekipi FMP @eleznika, a u klub iz Vitorije stigao je uo~ipo~etkaovesezone.Mladi srpski ko{arka{ je odigraosamo{estme~evazaKahu LaboraluACBligi,apo{to nije mogao da se izbori za mestoustartnojpostaviprosle|enjeuMontegranaro. Musli je pro{ao sve omladinskeselekcijena{egnacionalnog tima, a pro{le godine igrao je mladu reprezentaciju Srbije na Evropskom prvenstvuuHrvatskojgdejeprose~nopostizao12poenaiimao8,4 skokova po me~u. Montegranarosenalazinapetommestuna tabeli italijanskog {ampionatasapodevetpobedaiporaza. Srpski centar }e za novi klubdebitovatiname~uKupa ItalijeprotivVirtusaizBolowe.

NOVOSA\ANKEUFUTOGUDO^EKUJUEKIPURADIVOJKORA]

Prilika zarevan{ Porazom na gostovawu u Gospi}u, tre}em u nizu, ko{arka{ice Vojvodine NIS ostavilesuzasobomserijute{kim me~eva. Mlada ekipa iz NovogSada,nakonpobedeprotiv Vo`dovca, prebrodila je duelesaCeqem,Partizanomi Gospi}em,ave~erasigraodlo`enuutakmicu13.kolaprotiv beo g rads kog Rad iv oj Kor a} a. Kako su svi termini u Spensu zauzeti,utakmice}eseodigratiuhaliuFutogu(18.30~asova). Uprvomdelu{ampionataRadivojKora}jeslaviosubedqivih81:49,pa}eizabranicetrenera Mirkovi}a imati motiv vi{edaserevan{irajuieventualno osvoje dva boda koji se prenoseuSuperligu.Bi}eovo sudar trenerskih znalaca, Zorana Mirkovi}a s jedne i Dragana Vukovi}a s druge strane.Zapa`enu rolu u ekipi Kora}aigraNovosa|ankaIvaMusulin, koja uz Nevenu Jovanovi}, Ines Ajanovi} i Biqanu Stjepanovi} predstavqa I osnovnusnagutima. Nov os a| ank e u duel ulaz e oslabqewe, oti{la je Josipa Bura(^elik,Zenica),aliuprkostometrenerMirkovi}o~ekujeneizvestanme~sasre}nim ishodom: - U duelu sa Kora}em ulazimo oslabqeni, pa smo proteklihdanapoku{alidauigramo

Pol Pirs brani}e titulu u takmi~ewuu{utirawuzatri poena na ovogodi{wem "Ol Star"vikendu,arivali}emu biti Kevin Durent, Rej Alen, Stefon Kari. Kako je saop{tila NBA liga, tu su jo{ igra~ Majamija, Xejms Xouns, ko{arka{ Golden Stejta DorelRajt,kaoinajboqi{uter o~ajn og Kliv lend a Dan ij el Gibson. Prem a pis aw u amer i~k ih medija, iznena|ewe predstavqaodlukaligedautakmi~ewe uvrsti najboqeg strelca Kevina Durenta. Rej Alen je uzPirsajedinikojijeosvajao titulu i to pre deset godina. Alen nije bio planiran da u~estvuje u takmi~ewu ali je odgovorio na prozivke svog saigra~apreko"Tivitera"da libiume|usobnomduelubio boqi. "Rej Rej" je trenutno drugi najboqi trojka{ NBA lige svih vremena. Potrebne sumujo{samodvedaprestigne legendarnog Rexija Milera. Pro{le godine u finalu u Dalasu, Pol Pirs je pobedio Stefona Karija ubaciv{i 20 poena u finalnoj rundi. Takmi~ ew e u {ut ir aw u trojk i odr`a}ese19.februarauLos An|elesu.

VawaMilo{evi}

tim. U svakom slu~aju uloga favoritajenastranirivala,a mi}emopoku{atisvenebili osvojili i ova dva boda kako bismo ostali u trci za tre}e mestounastavkudoma}eg{am-

pionata – zakqu~io je Mirkovi}. Utakmica Vojvodina NIS Rad iv oj Kor a} igra u hal i sportova u Futogu od 18.30 ~asova. I.Grubor

Novi ko{arka{ Dalasa Predrag Stojakovi} izjavio je da je zadovoqandebijemuekipiMaveriksa.Stojakovi}jepredvenedeqepotpisaougovorsaDalasom,aodigraojeprvime~uNBA ligiposle26.novembrapro{legodine.OnjenadebijuzaMaverikse postigao osam poena i imao pet skokova, a na terenu je proveo20minuta. -Ose}aosamsedobro.Ovojebiomojprvikontaktposledva meseca.Mojetelojedobroreagovalo.Sada}uimativi{etreningasaekipomiutakmicaivremenom}upovratitiose}aj-rekaojeStojakovi}idodao:-Igrasezasnivanapunokretawalopte.Igrawesamomcimakao{tosuXejsonKid,DirkNovickii XejsonTeri,kojiprivla~epunopa`we,sigurno}emenidoneti dostaotvorenih{uteva. Stojakovi}(33)jepreDalasaigraozaToronto,WuOrleans, Indijanu,Sakramento,PAOKiCrvenuzvezdu. Udoma}ojekipinajboqisubili Kevin Martin i Kortni Li sapo23poena. U ostalim utakmicama NBA lige, postignuti su slede}i re-

zultati: Filadelfija - Atlanta 117:83, LA Klipers - Orlando 85:101, San Antonio - Detroit 100:89,Indijana-Majami112:117 iToronto-Milvoki74:92.

RealnudiMesiniprodu`etakugovora IakoRealnebele`isjajnerezultateodkako jeodjuna2009.naklupiEtoreMesina,~elnici klubasuponudiliItalijanuprodu`eweugovorazagodinudana.Uklubusuube|enida}eMesina doneti trofeje "kraqevskom klubu" u narednimsezonamaiprekinutidominacijunajve}eg rivala, Barselone. Mesina se 18. juna 2009. obavezao na trogodi{wu vernost Realu, a sada

munudenoviugovorkoji}eisticatileta2013, uzopcijuprodu`ewanajo{najmawegodinudana. Ostajedasevididali}eItalijanprihvatitiponudu.RealsetrenutnonalazinaprvommestuugrupiGTop16fazeEvroligesasvetripobede, a u ACB ligi je na deobi prvog mesta sa Barselonomsa17pobedai3poraza.

Crven~aniunedoumici ~etka prole}nog dela prvenstva,kadauprvomkoluigrajuu Smederevu. -Zaistaposleovihnekoliko slabih izdawa, dva poraza na turniruuApatinuiovajuLazarevcu, nemogu da ka`em pravu ocenu i razloge o (ne)spremnostina{eekipe-dostarezigniranoka`etrenerRadosavKova~evi}. ^iwenicajedaekipanijebilakompletna.Izostajalisunaj~e{}ebekovi\urovi}iNikoli}, zatim novajlije Mili} na mestu pivota i golman Dokni}.

Ujanuarskomprelaznom roku najvi{e su se poja~ale dve na{e najboqe ekipe, Zvezda i Partizan. Najvi{e pra{ine diglo se oko odlaska u Kinu. Srpski{ampionjedugotra`io inakrajuna{aozamenuzasjajnogBrazilca.Do{lisuTejgoi Adija, a operativac Partizana Albert Na| tvrdi da wegov klub mo`e da bude prvak i bez Klea. - Nadam se da }emo biti boqi nego jesenas, ako to nije mogu}e,

DvagolaAdije Fudbalskareprezentacija Gane pobedila je selekciju Togoa ubedqivim rezultatom 4:1 u prijateqskom susretu ~ime je novi selektor Goran Stevanovi} debitovaopobedomnaklupi"crnih mambi".

Stojakovi}zadovoqan debijem

UO^INASTAVKAPRVENSTVA

Neslavnojebilogostovawe rukometa{a Crvenke u Lazarevcu, gdesuuokviruosmine finalakupavisokoiubedqivo pora`eni u susretu protiv Kolubare(38:29).Izuzevpo~etnik minuta, sve ostalo vreme bili su u potpuno podre|enom polo`aju,naro~itounastavkususreta.Nemo`esere}idaseo~ekivalo da naprave rezultatski podvig, ali se mislilo da }e prikazanom igrom, odnosom i zalagawem stvoriti optimisti~no raspolo`ewe uo~i po-

Najboqismo uSrbiji makardazadr`imonivoigaraiz minulesezone.Potpisujemdasmo najboqi tim u Srbiji, ali }emo tomoratidadoka`emonaterenu. U klub su do{la dva reprezentativca Gane, ali, za sada, samonapozajmicu. -Uugovorimasuiopcijepo kojima,poistekupozajmica,sa wih ov im klub ov im a, Hof enhajmom i Milanom, mo`emo da pregovaramoootkupu.Tozavisi od toga kako se Dominik i Prinspoka`u,dali}ezadovoqitizahtevePartizana.

FudbalskiklubPartizanodustaoodanga`ovawadvojice ArgentinacaizBokeJuniors,GastonaRosijaiLeandraKuska,kojisuprethodnedvenedeqetreniralisa"crno-belima"napripremamauTurskoj.GastonRosiiLeandroRodrigo Kusko nisu pokazali vi{e od onoga {to igra~ki pogon {ampionaSrbijeuovomtrenutkuposedujenawihovimpozicijama,pajeupravaklubaodlu~iladaimsezahvali. Rosi je isproban uz desnu aut liniju. Pokazao je odre|en kvalitet,alinijedokazaodajepreteranodobardabiizboriomestouprvomtimuPartizana.TrenerAleksandarStanojevi} na toj poziciji ima dvojicu igra~a - Aleksandra Miqkovi}aiIvanaStevanovi}a.Sli~nojeisanapada~em Kuskom, strelcem jednog gola na pripremama u Antaliji. Partizan se ve} oprostio od tandema iz Boke Juniors, ali jo{uveknijeodMilo{aBogunovi}a.Odwegovogtransfera,odnosnopozajmiceOFKBeogradune}ebitini{ta.

Krsti}solidan Ko{arka{i Oklahome pora`eni su na svomterenuposleprodu`etka od ekipe Memfisa rezultatom 105:101 u me~u NBA lige. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Zek Randolf sa 31 poenom i 14 skokova,dokjeToniAlendodao27. U pora`enoj ekipi najboqi je bioKevinDurantsa31poenom i10uhva}enihlopti,dokjekapiten srpske reprezentacije NenadKrsti}postigaoosampoena i imao devet skokova za 28 minutauigri. Minesota je u gostima savladalaHjuston112:108.Kodgostiju, najefikasniji je bio Kevin Lav,kojijezabele`io20poena i 14 skokova. Crnogorski ko{arka{ Nikola Pekovi} proveonaterenu19minuta,azato vreme postigao je {est poena i imaosedamskokovaijednuasistenciju, dok Srbin Darko Mili~i} nije igrao zbog povrede.

PARTIZANSESELIUDUBAJI

KuskoiRosinisupro{li

NOVIPORAZOKLAHOME

Pirs brani titulu

dnevnik

Me|utim,kadaseznadaonineredovno treniraju, pogotovo Mili} i Dokni}, wihovo neigrawe ne mo`e biti opravdawe za slab u~inak ostalih. O~iglednojene{todrugoupitawu. Znasedarukometa{iCrvenke zbog potpune besparice ve} du`evremenaigraju"naveresiju", ali da nikad zbog toga nisu pravilinekive}iproblemili opstrukcijeuvidunezalagawai sli~no. Imali su razumevawa i bilizadovoqniakoimsesvremenanavremeisplatikakavminimalac.Utisakjedasetosada

promenilo. Da li je u pitawu mo`dasmi{qenailipodsvesna reakcija na dovo|ewe trojice novajlija,sobziromdaseznada onisigurnoneigrajuzalepeo~i ili pod uslovima svojih novih saigra~a. - Nije iskqu~eno ni to, mada sepome|usobnomodnosuuradu na treninzima to neispoqava kratakjekomentartreneraKova~evi}a,kojiiporedsvegaverujedaovaekipaimakvaliteti da}egaispoqitikadabudenajva`nije. T.Jovovi}

Najistaknutiji u pobedi Ganebiojenoviigra~Partizana Dominik Adija, koji jepostigaodvagola,u9.i83. minutu. U me|uvremenu, strelcisujo{biliMensah u62.iAsamoau69.minutu. Za reprezentaciju Gane je naovomsusretuigraoidrugi igra~ Partizana koji je ove zime stigao u Humsku, PrinsTejgo.

Partizanjedugo“jurio”nekadrugaimena,anajvi{esuse pomiwali Mpela, [abalala, Muson, Zabija. Niko od wih nije zavr{io u klubu iz Humske. - Razloga je vi{e, ali smo radilisveuinteresuPartizana. Nekad ne zavisi sve od nas. Pratili smo i igra~e u Evropi, Srbiji, zemqama u okru` ew u. Nas tav i} em o da ih snimamo, ve} se sad zna da }enekoodwihujunudado|e kod nas. Radimo na tome da trans fer e dog ov or im o pre po~etka narednog prelaznog roka. U prol e}n em del u prv enstva uz Klea crno–beli dres ne}enositijedanodnajboqih igra~a tog tima Almami Moreira. - Koga nema bez wega se mo`e i – mora. A, Partizan je pokazao da ume bez bilo koga, nijedan pojedinac nije iznad kluba. Gabrijel nam je dosta doneo, zadu`io klub u svakom pogledu, ali ko ka`e da Tejgo ne}ebitiboqiodwega. Odlazak Moreire Na| nije `eleodakomentari{e.Crnobeli posle tri dana odmora danas se ponovo okupjaqu i kre}u put Dubaija, gde }e nastavitipripreme.

DANASPO^IWESVETSKIKUPUESTONIJI

^etiriaduta uTalinu

Kugla{ki savez Srbije prijavio je za 19. pojedna~ni seniorski Svetski kup i deveti pojedna~ni juniorski Svetski kup,koji}eseodigratiuTalinu (Estonija) od danas do nedeqe,~etvorou~esnika.Useniorskojmu{kojkonkurencijizatitulu }e se boriti Vilmo{ Zavarko (Sport, Podbrezova), svetski seniorski {ampion po-

jedin~anoizakombinacijupro{le godine u Ricingu, dok }e u omladinskom Svetskom kupu igrati dr`avni {ampion za junioreikadeteRobretErwe{i izSenteVisaprom.U`enskoj kokunrenciji igra}e dve kugla{ice suboti~kog Pionira. Za seniorsku titulu bori}e seNevenkaJokovi},dok}eujuniorskoj konkurenciji nastupatiLivijaSanto.

NAMITINGUUSARAJEVU

Srbijasa osampliva~a Pliva~ka juniorska reprezentacija Srbije danas kre}e put Sarajeva,gdeseodsutrado nedeqe odr`ava me|unarodni pliva~ki miting «"Sarajevo Akvatiks 2011"». Srbiju }e u glavnomgraduBosneiHercegovine predstavqati osam najboqihjuniora:MiroslavUdicki, Bojan Udicki, Dejan Peri{i},

Igor Terzi}, Radomir A{}eri},DraganaIvanovi},Milana Ba{i} i Jelena Olah, pod vo|stvom saveznog trenera Vladimira Risti}a. Ovo takmi~ewe predstavqa zvani~no FINA akreditovani miting, koji se nalazi na FINA listi kvalifikacionihmitingazaSvetsko prvenstvo u plivawu, [angaj 2011.


SPORT

dnevnik

~etvrtak10.februar2011.

19

U LONDONU OBAVQEN @REB ZA FED KUP

Srbija u Slova~koj

Kristof Inerhofer

SVETSKO PRVENSTVO U GARMI[ - PARTENKIRHENU

Inerhoferu zlato u superveleslalomu

Ital ij ans ki skij a{ Kristof Inerh of er osvoj io je zlatnumedaquusuperveleslalomunaSvetskomprvenstvuu nem a~k om Garm i{-Part enkirhenu. Inerhofer je prve zlatnemedaqenaSPstigaou vremenuminut,38sekundii31 stot ink a. Sreb rn a med aq a pripalajeAustrijancuHanes Rajheltu, koji je za pobednikomkasnio60stotinki,dokje tre}ibioHrvatIvicaKosteli} koji je ostvario vreme od 1:39.03.

NarednatrkanaSPbi}eodr`ana 11. februara kada je na programu superkombinacija u `enskojkonkurenciji. Rezultati: 1. Kristof Inerhofer(Italija)1:38.31,2.HanesRajhelt (Austrija) 1:38.91, 3. Ivica Kosteli}(Hrvatska)1:39.03,4.Didije Ku{ ([vajcarska) 1:39.34, 5. BewaminRajh(Austrija)1:39.65,6. RomedBauman(Austrija)1:39.79,7. Karlo Janka ([vajcarska) 1:40.03, 8.VernerHel(Italija)1:40.13,9. Peter Fil (Italija) 1:40.34, 10. AdrijenTeo(Francuska)1:40.44...

LOTUS TRA@I ZAMENU ZA POQSKOG VOZA^A

Kubica pred novom operacijom

Poqak Robert Kubica}esigurnomorati da propusti po~etaknovesezoneu{ampionatu F1, koji je zakazan za 13.marttrkomzaVNBahreina. Kubicajerazo~aran{to}emoratidapropustistartsezoneu {ampionatuFormulejedan,izjavio je wegov menaxer DanijeleMoreli.Kubicajeoperisan ubolniciSantaKoronauPjetra Ligure gde je preba~en po{tojeunedequdo`iveote{ku nesre}utokomu~e{}anaReliju "Ronde di Andora" kada je svojom "{koda fabijom" izleteo sa staze i udario u zid crkve. Kub ic a je pro{ao sa ozbiqnim povredema desne ruke,{akeinoge. -Rekaosam{tamusedogodilo i kakve je povrede do`iveo. [okiraosekadajeto~uo.Shvatiojeda}enadu`evremebiti vanF1.Onpatizbogtoga.Sada jeve}trebalodabudeuHerezu natestirawubolidasvojeekipe -rekaojeMoreli.

[efodeqewaintenzivnenege u bolnici u Pjetra Liguru \ordoBarabinonajaviojeda}e Kubicaostatiubolnicinajmawedokrajameseca. - Kubica je pozitivno reagovao na terapiju, pri svesti je i wegovo stawe je stabilno - naveo je Barabino i naveo da }e Poqak najverovatnije morati nanovuoperaciju. [ef ekipe Reno Lotus Erik Bulije izjavio je da francuski timintenzivnotra`izamenuza povre|enog poqskog voza~a RobertaKubicu. - Imena koja razmatrano su BrunoSena,VinantonioLiuci iNikHajdfeld-rekaojeBulijeposleposeteKubiciubolniciSantaKoronauPjetraLigureu. Sena je trenutno test voza~ Renoa,doksuLiuciiHajdfeld bezanga`mana. -BliskismoRobertui~eka}emogara{irenihrukunadaju}iseda}esevratitiprekraja sezone-dodaojeBulije.

Od ~etiri mogu}a rivala, teniserke Srbije dobile su ako ne najte`e, a ono najnezgodnije suparnice u bara`u za popunu najkvalitetnije svetske grupeFedkupa.Na{aselekcija, tako je odre|eno ju~era{wim `rebom u Londonu, gostova}e u Slova~koj, najverovatnije u Bratislavi,iima}eprilikuda serevan{iradoma}ojselekciji zapro{logodi{wiporazuBeogradu.TadasuSlovakiweslavilesa3:2iplasiraleseuAgrupu,dokjeporazna{edevojkeko{tao selidbe u drugu diviziju Svetskegrupe. -Dobilismoveomate{kerivalke-rekaojezana{listselektor Srbije Dejan Vrane{. Izgleda da su nam Slovakiwe su|enekaorivalke,jer,evo,ve} tre}iputigra}emoswimaveomava`ansusret.[tadaseradi, ve}sadaseokre}emopripremamazasusretuSlova~koj,aja}u, ME^ 1. KOLA A SVETSKE GRUPE

Slova~ka - ^e{ka 2:3 U me~u 1. kola A Svetske grupeFedkupa,Slova~kaje, kaodoma}inudvoraniSibamakArenauBratsilavi,pora`ena od selekcije ^e{ke sa 2:3. Selektor Slovakiwa MatejLiptakutomme~ura~unaojenaDanijeluHatuhovu(32.naVTAlisti),Dominiku Cibulkovu (27.), Magdalenu Ribarikovu (101.) i JanuCepelovu(438.). Utomsusretu,posleprvog dana, ^e{ka je povela 2:0, nakon{tojeLusiSafarova pobedilaDanijeluHantuhovusa7:5,6:1,aPetraKvitovabilaboqaodCibulkove6:2, 6:3. Odluka o pobedniku u ovom me~u pala je ve} posletre}egme~akadajeKvitova savladala i Hantuhovu sa6:4,6:2,pasuostalisusretibilipukaformalnost. NajprejeSafarovapredala me~ Slovakiwi Cepelovoj kod rezultata 6:4, 6:7, a onda je par Cepelova/Ribarikova doneo drugi poen Slovakiwama, pobedom nad kombinacijom Pe~ke/Zahvalova-Stricovaod6:1,4:6,7:6.

TURNIR U PATAJI

Ana se mu~ila Srpska teniserka Ana Ivanovi} plasirala se u ~etvrtfinale VTA turnira u tajlandskoj Pataji. Ivanovi}eva, koja je na turniru postavqena

martu pro{le godine istekla 20-mese~na suspenzija zbog kori{}ewa dopinga na Tur de Fransu2008. "Slu`ba anti-doping tu`ioca je pokrenula disciplinski postupakprotivRikanaosnovu vestikojesusepojavileumedijima",saop{tiojeCONI. Italijanske vlasti su u septembru pro{le godine pretresle ku}u Rika u vezi istrage o dopingu. U ku}i su zaplewene neidentifikovane tablete, ali nije pokrenuta istraga protiv Rika.

Opet bez trenera Srps ka ten is erk a Ana Ivanovi} saop{tila je da jeraskinulasaradwusadosada{wimtreneromPortugalcem Antonio van Grihenom. U kratkom saop{tewu navodi se da je Van Grihen bio na probn om rad u u stru~nom {tabu Ivanovi}eve, koja je odlu~ila da raskine saradwu sa portugalskimstru~wakom. Srpska teniserka je pre Van Grihena sara|ivala sa Hajnc om Gunt ard om, Kregom Kard on om i Sven om Grenefeldom. Ivanovi}eva se nalazi na 19. mestu VTA liste.

Riko sam sebi ubrizgavao krv Italijanski biciklista Rikardo Riko poku{aojesamsebida obavi transfuziju krvi, saop{tio je Italijanski olimpijski komitet (CONI). RikosenalazibolniciuModeni, a lekarski tim je saop{tio da je italijanski biciklista ugrozio sebi `ivot, po{to je sam sebi poku{ao da ubrizga krv,kojuje~uvao25dana.Lekari su obavestili ~elnike CONI-ja,kojisupokrenulidisciplinski postupak protiv Rika. Italijanskom biciklisti je u

Sa Slovakiwama za A grupu: Fed kup reprezentacija Srbije

koliko sutra, poslati poziv svim kandidatkiwama za sastav kakobiimaledovoqnovremena da porazgovaraju sa svojim stru~nim{tabovimaiodgovore napoziv. Dali,pova{imsada{wimsaznawima, postoji mogu}nost da Srbijanastupiunajja~emsastavuume~usaSlovakiwama? - Puno bi nam zna~ilo, to ne treba posebno napomiwati, kadabismoutomsusretuzaigrali s na{e dve najboqe rangirane teniserke - Jelenom Jankovi} i AnomIvanovi},alinebihbio nezadovoqan ni da makar jedna odwihbudeumogu}nostidazaigra-odgovoriojeVrane{inastavio: - Bojana Jovanovski je u me~u s Kana|ankama u Novom Sadupokazaladaumedasenosi spritiskomidonelanamjeoba poenausinglu,iakonijeigrala na gorwoj granici mogu}nosti. Vide}emojo{doaprilameseca kakvi }e odgovori sti}i od Jelene i Ane i u~ini}emo sve da se pripremimo {to boqe za taj susret.

Ana Ivanovi}

za drugog nosioca, pobedila je uosminifinala97.teniserku sveta Amerikanku Xil Krajbas rezultatom 2:1, po setovima4:6,6:1,7:5.Srpskateniserka igra}e u ~etvrtfinalu sa ItalijankomRobertomVin~i, koja je bila boqa od Kineskiwe[uai@ang7:5,6:1. Ivanovi}eva je trenutno 19. teniserka sveta, dok je Vin~i na 38. mestu WTA liste. Srpska i italijanska teniserka odigrale su ~etiri me|usobna duelaukarijeri,aIvanovi}eva je dobila sva ~etiri me~a.VTA turnir u Pataji igra sezanagradnifondod220.000 dolara.

Foto:F.Baki}

Nema~ka gostuje u SAD Uplej-ofuzapopununajkvalitetnijegrupeFedkupa,voqom `rebauLondonu,16.i17.aprilasasta}ese:Slova~ka-Srbija, SAD-Nema~ka,[panija-FrancuskaiAustralija-Ukrajina. U plej ofu za ostanak u B Svetskoj grupi, u kojem }e igrati ekipekojesupora`eneu1.koluBgrupeipobedniciprvegrupe Evro-afri~kezone,igra}e:Estonija-Belorusija,ArgentinaJapan,Kanada-Slovenijai[vajcarska-[vedska. Slova~kajejedinazemqakoja jebilau`rebuzakojusmoznali da, ukoliko budemo igrali s wom,moramodagostujemo? - Jeste i zbog toga sam pri`eqkivao [paniju s kojom bismo sigurno igrali kod ku}e, u Novom Sadu - objasnio je Vrane{.-DasmoizvukliAustralijuiliSAD`rebombibioodre|en doma}in i zato mislim da nismodobropro{lina`rebuu Londonu.Jedinagoraodove,bilajesolucijadasmoizvukliza rivalaselekcijuSAD,dajeodre|enodagostujemoidazaAmerikanke nastupe sestre Vilijams. Naravno, ako nastupimo u

najja~emsastavuuduelusaSlovakiwama, na{e {anse jako rastuinastoja}emodatamoodemo sasvimraspolo`ivimsnagamai vratimoseuAgrupu. Nakraju,`eleojeDejanVrane{ da apostrofira jo{ jednu stvar: -@elelismodaigramouNovom Sadu,jernamjeovajgradomogu}io maksimlane uslove za pripremu i zasamme~sKanadom,aimalismo sjajnupodr{kustribina.Nadamse da}emopobeditiSlovakiweibi}enovihprilikadaseNovosa|ani i mi ponovo sretnemo i zajedni~kimsnagamakrenemounovepobede. A. Predojevi}

Jelena u Dubaiju SrpskateniserkaJelenaJankovi} u~estvova}e naredne nedeqe na turniru u Dubaiju. Osim Jankovi}eve, na turniru }e u~estvovati jo{ sedam teni-

serkiizTop10liste,Svetlana Kuzwecova,SamantaStosur,Na Li,Fran~eskaSkijavone,KarolinaVoznijacki,KimKlajsters iElenaDementijeva.


20

~etvrtak10.februar2011.

ekOLOGiJA

dnevnik

KAKOSTVORITIENERGETSKIODR@IVUZAJEDNICU

Temerinpoevropskommodelu Potpredsednica Skup{tine AP Vojvodine prof. dr Branislava Beli}, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi}, pokrajinska sekretarka za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du{anka D. Srema~ki, stru~wak Skup{tine evropskih regija dr Urlih Klam{tajner i rukovodilac projekta Skup{tine evropskih regija Kristina Digelman predstavilisunovinarima zajedni~ki projekat Skup{tine i Skup{tine evropskih regija(AER)podnazivom"Kako stvoritienergetskiodr`ivuzajednicuuVojvodini". Ovaj projekat pokrenula je Skup{tina AP Vojvodine zajednosaSkup{tinomevropskihregija, a finansirala ga je Centralna evropska inicijativa

(CEI). Realizacija projekta AER-aokori{}ewuobnovqivih izvoraenergijeuVojvodini:"Kakostvoritienergetskiefikasnu op{tinu u Pokrajini", vrednog 43hiqadeevra,po~elaje useptembru2010.godine. Na konferenciji za novinare prezentovan je kona~an izve{taj eksperata AER-a o situaciji u Vojvodiniuovojoblastiukomese nalazepreporukekakopromeniti lokalnu politiku dono{ewa odlukauciqupromovisawaiboqeg kori{}ewa obnovqivih izvora energije. Potpredsednica Skup{tine Vojvodine dr Branislava Beli} podvukla je da je projekat veoma zna~ajan, jer }e op{tina Temerin, u kojoj }e biti konkretizovan,bitiprvakoja}eprimeniti evropske standarde u oblasti

TRANSPARENTNOSTUOBLASTIEKOLOGIJE

Zeleno pravogra|ana

UCentruzafizi~kukulturu uVrbasuodr`anjeForumoprimeni Arhuske konvencije u Srbijinakojemsugovorilibrojni stru~waci iz oblasti za{tite `ivotnesredine.Ovakonvencijajeusvojena25.juna1998.godineudanskomgraduArhusu,are~ je dokumentu koji ure|uje dostupnost informacija, u~e{}e javnosti u dono{ewu odluka i pravnoj za{titi u pitawima `ivotne sredine. Narodna Skup{tina Srbije usvojila je ovajdokumenat12.maja2009.godine,azasadajediniArhuscentar je osnovan u Kragujevcu sa ciqemdasekontroli{eimplementacija Arhuske konvencije kod nas. Primenu Arhuske konvencije u Srbiji je podr`ala i misija OEBS-a, a na forumu u Vrbasu je o ovoj temi govorila savetnica za `ivotnu sredinu OEBS-a u Srbiji Olivera ZurovacKuzman. -PrimenuArhuskonvencijeu Srbiji podr`ava na{e Odeqewezademokratizacijusaciqem daoblastza{tite`ivotnesredinebudepotpunotransparentnazasvegra|ane,kaoidasegra|ani upoznaju sa svim pravima kojaimajuuovojoblastiupravo poosnovukonvencijekojujeSrbija usvojila pre skoro dve godine-reklajeOliveraZurovac Kuzman. Poredwenaforumusugovorili i ~lan Gradskog ve}a u

Kragujevcu Sr|an Matovi}, pravnik u kragujeva~kom Arhus centru Neboj{a Obradovi}, predsednikEkolo{kogpokreta uVrbasuRatko\ur|evac,kaoi predsednikvrbaskeop{tinedr @eqkoVidovi}. -Ovaoblastjesvakakoposebno interesantna za vrbasku op{tinu koja je zbog zaga|enosti Velikogba~kogkanalave}godinama ozna~ena kao crna ekolo{ka ta~ka Evrope i svakako je obezbe|ivawe zdrave `ivotne sredine jedan od na{ih najva`nijihzadataka.Obziromnaveli~inu problema zaga|enosti kanala u re{avawe su se pored doma}ihinstitucijaukqu~ilii stranidonatoribezkojihnebilomogu}ere{itiovajproblem. Mi se trudimo da sve informacijeoprojektimavezanimzaRevitalizacijuVelikogba~kogkanala budu dostupne za svakog, a poredtogagra|animoguuvekda iznesu neke svoje primedbe i predlogeiutomsmislusmatram dapostupamouskladusakonvencijom o ~ijoj se primeni danas govori-rekaojeVidovi}. NaforumuuVrbasupredstavqeni su neki modeli pravnih akata koji se preporu~uju lokalnimsamoupravauciquprimeneArhuskekonvencije,dokje Ratko \ur|evac predstavio projekat Monitoringa aero polenauvrbaskojop{tini. N.Perkovi}

PRIKUPQAWESME]AUKAWI[KOJOP[TINI

Ambala`niotpad u`utimyakovima

Na podru~ju kawi{ke op{tine "Brantner otpadna privcreda"d.o.oizNovogBe~eja, kojoj je pre ne{to vi{e odgodinudanapoverenabriga okomunalnomotpadu,usaradwi sa lokalnom samoupravom otpo~ela je uvo|ewe sistema odvojenog sakupqawa otpada namestunastanka. Kontejneri za odvojeno sakupqawe komunalnog otpada na lokacijama kolektivnog stanovawa, javnih i obrazovnih ustanova i drugih firmi, gde je prisustvo ambala`nog Kontejnerizaselektivnoprikupqawe otpada najizra`enije, posta- sme}a vqenisujo{odpo~etkaposlovanogambala`nogotpadaizsistewa "Brantner otpadne privrede" ma"`utogxaka",atako|eiizpouKawi`i,aodpo~etkafebruara stavqenih kontejnera, donosi}e po~elo je sa odvojenim sakupqase u sedi{te "Brantner otpadne wemPETambala`e,papira,karprivrede", gde }e ga zaposleni tona, tetrapaka, aluminijumskih razvrstavati,presovatiidistrilimenki i najlona iz svih domabuirati centrima koji se bave }instavaposistemu"`utogxaka". preradom,takoda}esecelokupna Xakovezaodvojenosakupqawe koli~ina odvojeno sakupqenog ambala`nog otpada i raspored ambala`nogotpadarecikliratii odno{ewaujanuarusupodeqeni ne}eodlagatinadeponiji. besplatno svim doma}instvima. Prema proceni iz "Brantner Raspored za izno{ewe odvojeno otpadne privrede" na ovaj na~in sakupqenog otpada nije vezan sa oko 150 do 200 tona ambala`nog rasporedom izno{ewa redovnog otpadane}ezavr{avatinadepokomunalnog otpada. Prilikom niji,~ime}esezna~ajnouticati odno{ewa ambala`nog otpada naza{titu`ivotnesredine,podoma}instvima }e ujedno bessebno ako se ima u vidu da ovoj platno biti dostavqani novi vrtsiotpadatrebaidvavekada praznixakovizanaredniperiod. serazlo`euprirodi. Sva koli~ina odvojeno sakupqeTekst i foto: M.Mitrovi}

energetske efikasnosti i kori{}ewa obnovqivih izvora energije. Op{tina Temerin posta}e model strategije koja }e biti primewena i u drugim vojvo|anskimop{tinama,paiucelojSrbiji. Pokrajinski sekretar za energetikuimineralnesirovineRadoslavStrikovi}naglasio jedajepotrebnodasvakaop{tinauVojvodiniimasvogenergetskogmenaxera.Radnaovomprojektuukazujenatehni~kuipoliti~ku podr{ku koju nam pru`a AER - naglasila je Du{anka Srema~ki. - Posebno nam je va`no{tosunamevropskistru~waci pokazali i dokazali da u Vojvodini posedujemo kapacitetedagradimoenergetskiefikasneobjekteidakoristimoobnovqiveizvoreenergije.

Rukovodilac projekta Skup{tineevropskihregijaKristina Digelman naglasila je da je ovajprojekatpolaznata~kaiza druge potencijale projekte u AER-u. Ona smatra da eksperti mogu sa~initi analizu i dati proporuke, ali da je za sprovo|ewe strategije energetske efikasnosti i za kori{}ewe obnovqivihizvoraenergijeva`nodasuqudinalokalnuedukovani. Stru~wak Skup{tine evropskihregijadrUrlihKlam{tajnerrekaojedasuuanaliziprepoznati problemi lokalnih zajednica, da energetska efikanostienergetskaodr`ivostnije problem samo dr`ave i Pokrajine, ve} je i privatni problemsvakog. R.D.

Zaga|ewevazduhai zdravqestanovni{tva Za{tita `ivotne sredine i zdravqe stanovni{tva nesporno su u tesnoj uzro~no-posledi~noj vezi,ali se i pored svih deklarativnih zalagawa nedovoqno pro`imawu. Ovo pitawe posta}eveomava`no zbog pribli`avawa na{e zemqe Evropskoj uniji i ispuwavawa visokih standarda koje ona pred nas postavqa. Nesporno, je me|utim, da se deo tih aktivnosti mora pokrenuti zbog nas samih i to bez odlagawa. Te aktivnosti planirane su i u Strategiji za javno zdravqe Srbije  kao i u Akcionom planu za `ivotnu sredinu i zdravqe dece u Republici Srbiji, pogotovo u prioritetnomciqu 3kojiseodnosi na uticaj kvaliteta vazduha na zdravqedece. Unameridaovumaterijuprivli`i onima kojima je najpo-

trebnijauneposrednomokru`ewu, Univerzitet EDUKONS Fakultetza{tite`ivotnesredineuSremskojKamenici,usaradwisPokrajinskimsekretarijatom za za{titu `ivotne sredineiodr`ivirazvojiFondomzaza{titu`ivotnesredine Republike Srbije, organizuje edukativni  seminar u Centru Andrevqe od 21. do 22. marta 2011 godine. Tema ovog edukativnog skupa je "Upoznavawe s aktuelnom zakonskom regulativomizoblastiuticajazaga|ewa vazduha na zdravqe stanovni{tva:stawe i {ta treba inicirati sa lokalnog nivoa". Potrebneinformacijemogusedobiti na telefon Fakulteta 021/4893-676 ili mobilni 063/17-54-345. Mejl je: jasnasrnka@yahoo.com. V.S.

PROJEKATEKOLO[KOGPOKRETASREMSKAMITROVICA

O~uvawebiodiverziteta rekeSave Projekat “U~e{}e javnosti u o~uvawu biolo{ke raznovrsnostirekeSave”, kojijeraspisaoPokrajinskisekretarijatzaza{titu`ivotnesredine i odr`ivi razvoj, a ~iji je koo rd in at or Ekol o{ ki pokret Srems ka Mit rov ic a, stvorenjesaciqemdaop{tinam a i mes nim zaj edn ic am a du` sliva Save omogu}i prepoz nav aw e, odr e| iv aw e i upravqaweekolo{keibiolo{ke raznovrsnosti ovog regiona.Premare~imapredsednika UO Ekol o{ kog pok ret a

skog zna~ aj a i pov ez an i su plovn om rek om Sav om, {to pru`a mogu}nost kombinovawa ekoturizma sa nauti~kim turizmom. Osim toga, u Posavinisenalazinekolikoarheolo{kih lokaliteta, Sirmium,Gomolava,Debrc,manastira i drugih kulturno-istorijskih spomenika, koji predstavqaju prvorazredne turisti~kemotive-rekaojeVi{erov. Na konferenciji u Zagrebu, odr` an oj 2007. god in e, zvani~niciizSlovenije,Hrvatske, Srbije i BiH slo`i-

Stani{tezaretkevrste Re~naobalaSave,vodenirukavciibarekaodelovinekada{wegre~nogkoritaipoplavnipa{waci,idealnasuuto~i{tabrojnimretkimvrstamaptica.Tuspadaoraobelorepan, za kojeg je re~ni basen ove reke jedno od najva`nijih podru~jauovomdeluEvrope,atusuioraoklikta{,crnai bela roda, ka{i~ar, mali vranac, crni ibis, patka worka, kolonije ~apqi. U{}e Drine u Savu jedino je gnezdili{te male~igreuSrbiji. Naovimstani{timaprisutnesuiza{ti}enevrstegmizavacaivodozemacakao{tosu{arka,gatalinka,zelena`aba, barska korwa~a, belou{ka. Rezervati Zasavica i Obedska barastani{tesudabra,kojiva`izaprirodnuretkost,kao ividraidivqama~ka. SremskaMitrovicaRadomira Joveli}a Vi{erova, projekat trebadapodignesvestoulozi predelaprirodedu`slivarekeSave.Onverujeda}eekoturizambaraimo~varapostati imix Srb ij e i da pos avs ke eko-tur is ti~k e des tin ac ij e mogu biti izazovne i u evropskimrazmerama. - Mo~varni ekosistemi Posavine mogu biti iskori{}eniurazvojuekoturizma.Tosu, pre svega, Obedska bara, bare Zasavica, Ribwa~a, Orla~a i druge. Ovi ekosistemi stani{ta su ptica mo~varica, mo~varne flore i faune evrop-

lisusedabiSavatrebalada pos tan e potp un o plovn a. U tokuovegodineSavskakomisijabitrebaladau~inireku plovnom za celu godinu, od SiskauHrvatskojdoBeogradauSrbiji,anesamo250danagodi{we,kakototrenutna situacijadozvoqava.Na{saogovornik ka`e da da }e ovo pitawepovu}imnogosporova sobziromnatodajerekaodre|ena kao kqu~ni region u okviru Panevropske strategije o za{titi biolo{ke i predeone raznovrnosti, a obnova nauti~kog puta donela bi pretwu prirodni resursi-

ma. Podsetio je da je pro{le godine potpisana poveqa kojomjeSavaprogla{enazaprvu nacionalnu ekostazu, saglasno prostornom planu Repub lik e Srb ij e o za{ tit i

vodn ih tok ov a i obalnogpodru~ja, vla` nih i zab aren ih pov r{ in a, kao i za{ tit e podru~ja sa autoht on im {um am a. Kak o ka` e, prirodni kompleksi u Posavini treba da o~uvaju ekolo{ku ravnote`u, a istov rem en o da zadovoqe rastu}e ekol o{ke potrebe~oveka. - Iako su neki prirodni objekti za{ ti} en i, ipak to nije dovoqno, te dolazi do sve ve}e “turisti~ke dig res ij e” odn osno deg rad ac ij e sred in e. Sveo b uhvatnaza{titaje potrebna ne samo zbog pro{ ir iv awa resursne baze tur iz ma, neg o i stvarawa celovitogsistemazaza{tit u biqn og i `ivotiwskog-napom iw e Jov el i} Vi{erov. On je naj av io da Ekolo{ki pokret Srems ka Mit rov ic a zap o~iwenizakcijai pred av aw a koj e }e javn ost upoznati sa zna~ajem o~uv aw a bio l o{ke raz nov rs nosti Save te da bi se poboq{ala prekogrni~na saradwa nap oq u za{ tit e prir od e i odr` iv e upot reb e vod en ih resursa. A.Jerini}

KODSUBOTI^KEFABRIKE„ZORKA”

Zemqi{tezaga|eno,pretiopasanotpad Zem qi{ teipodz emn evod e kodsub ot i~k efab rik e"Zorka" su zag a| en i, pok az al a je prv a faz a Stud ij e o staw u zag a| en os tizem qi{ taivod a na lok ac ij i hem ijs ke ind ustrij e"Zork a". - Na poj ed in im lok ac ij am a prim e} en o je zna~ ajn ij e zag a|ew e, dok pos eb an prob lem preds tav qaopas anotp ad-rekla je ~lan Grads kog ve} a za ekol og ij uikom un al ij eSuz anaDul i}.-Por edtog a,nebi sesmel ozan em ar it iniistorijs kozag a| ew e. Da pods et im o, fab rik a je izg ra| en a pre 102 god in e i bav il aseproi zv odw ommin eraln ih |ub riv a i pes tic id a. Pre par god in a je priv at iz ovan aikup il ajuje"Vikt or ia grou p". Stud ij u je nar u~ io grad,kak obiseznal oukomje

staw u zem qi{ te, zbog bud u}ihulag aw a. - Objekat se prostire na 55 hektaraiutvr|enojedapostoje

lokacijegdejedo{lodozna~ajnijegzaga|ewapodzemnihvodai zemqi{ta.Radioaktivnogotpadanema,aliposebanproblemje

opasan otpad. Najve}i sada{wi zaga|iva~i su pirit, fosforgips,otpadmineralnih|ubriva idrugo.Slede}ikorakjeizrada drugefazeStudije,kojabidala re{ewe za sanaciju postoje}eg zag a| ew a - obj a{ wav a Suz an a Duli}. Stud ij ujeizr ad ioZav odza javn o zdrav qe iz Beg rad a, a sar a| iv ao je sa Zav od om za javn o zdrav qe iz Sub ot ic e i Geo m eh an i~k im zav od om. Izrad a prv e faz e stud ij e ko{tal aje4,5mil io n adin ar ai u plan u je izr ad a drug e koj a }e pon ud it i re{ ew a kak o da seopor av izem qi{ te. Bezobz ir a{tosezag a| en o zem qi{ te nal az i u bliz ni vod oz ahvta 1, sub ot i~k e Fabrik e vod e, vod a nij e zag a| enaidob rogjekval it et a. A.A.


OdMOR

dnevnik

~etvrtak10.februar2011.

21

Сремска Митровица привлачитуристе

С

ремску Митровицу је у 2010.посетило готово 40 хиљада туриста,изјавила је данас за Тањуг директор Туристичке организације Сремске Митровице Тања Познић. Обновљену Царску палату античког Сирмијума обишло је 12.500 домаћих и иностраних гостију.У Специјалном резервату природе “Бара Засавица“,било је 17хиљада посетилаца. Такође, више хиљада гостију обишло је фрушкогорске манастире.

Више од 15 хиљада посетилаца древног града на Сави, који је у доба тетрархије био једна од престоница Римског царства, на име боравишне таксе оставило је 770 хиљада динара, који су били приход градског буџета. У Туристичкој организацији тврде да је по том основу приход буџета мого бити и бољи, када би град имао веће и квалитетније смештајне капацитете.

Туристичка организација највећег сремског града имаће свој штанд на предстојећем Међународном сајму туризма у Београду, а управо у првом плану биће презентација античког Сирмијума, Специјалног резервата природе “Бара Засавица“ и фрушкогорски манастири. Госте ће испред штанда дочекати девојке у античким одорама, урађене у оквиру пројекта “Сачувати од заборава“.

ЗЛАТИБОРЗИМИ

Снежназабава засвачијиџеп

Кипарсенада бољојсезони

З

Т

уристички приход Кипра повећанјеза3,8процената у2010.годинина1,54милијарде евра, захваљујући расту поверења у економски опоравак у земљама Европске уније (ЕУ), званично је данас саопштено у Никозији.Прихододтуризмана Кипру од јануара до децембра дотигао је 1,54 милијарду евра (2,1 милијарду долара), у поређењу са 1,49 милијарди евра у 2009,пренелајеАФП. Приход од туризма учествује саскоро12одстоубрутодома-

ћемпроизводутуистичкогострва.Тојепрвоповећањеприхода одтуризмаод2007.годинекада језарадаКипрапремашила1,85 милијарди евра, упркос децембарскомлошемвременуширом

Европе,кадајесмањенбројдолазака.Удецембруминулегодине туристисупотрошили40,9милиона евра на Кипру, 4,2 одсто мење него у децембру 2009, када је потрошено42,7милионаевра. БројтуристанаКипрунајвишеје регистровано2001.године,2,69милиона, који су потрошили рекордних2,17милијардиевра. Влада очекује да ће повећање прихода од туризма помоћи да привреднирастбудеоко1,5одсто у 2011, после рецесије у 2009. Процењује се да ће привредни растземљеу2010.годинибити0,8 процената, након посртања од 1,7 одстоу2009. Кипарпокушавадасмањифискални дефицит који је прошле године скоро удвостручен у односу на дозвољени проценат од триодстоучланицамаЕУ. Влада је због тога подигла порезе и смањила издатке у настојањима дадефицитсведенаисподчетириодстоовегодине,ускладуса захтевомБрисела.

латиборскависораван,окружена планинским висовима Таре, Златара, Голије, Јавора и Муртенице, налази се на надморској висини од 700 до 1.500 м и пружа идеалне услове за одмор и зимске спортско-рекреативнеактивности. СкицентарТорникналазисе9 кмодтуристичкогцентраЗлатибор,наистоименомнајвишемврху Златибора. Укупан капацитет скијалишта је око 5.400 скијаша на сат. На Торнику ће бити у функцији три стазе са три ски лифта.Укупнадужинасвихстаза је7.000метара.Четиристазе,Чигота, Торник, Рибница и Змајевацпокривенесусистемом за вештачко оснежавање, тако да овај ски центарвишенећезависити од временских услова. У ски центру Торник постоји и нова врста инсталације, тзв. „тјубинг“, која,каоисамажичара,може да се користи и у летњемиузимскомпериоду године. Ски центар је опремљенидечијимигралиштемикаруселом. СедмодневнаскикартанаТорникузаодраслесекреће,узависностиодпериода,од5.950-6.500 динара(неопходнајефотографија). Такође, у центру Златибора, на Обудојевици налазе се ски стазезаскијашепочетнике.Ски-

јашима стоји на располагању дечјискилифтовиискилифттипа сидро. У току зимске сезоне гостимогудапосетеМузеј„Старо село“ и Музеј плетиља у Сирогојну, „Дрвенград“ на Мећавнику, Стопића пећину, „Шарганскуосмицу“.

Уовомпериодуорганизујусе бројне манифестације, а најпознатије су „Пршутијада“ и „Саборловаца“. Ценеухотелимаприлагођенесу џеповимапосетилаџа,пасетакоу приватном смештају може преноћити за 600 до 1200 динара, док полупансионухотелимакоштаизмеђу 3100 и 8300 динара, у зависности од датума, врсте хотела и нивоа услуга. Специјални завод “Чигота”заонекојижеледасмршају и поведу рачуна о здрављу нудисмештајпоценикојасекреће између3274и4902динара,узависностиодпотребапацијента.

богатствоврстаиеколошкихпроцеса,пејзажиневероватнеинеуобичајенелепотеприродомсликанихакварела–представљајуокосницу туристичког производа Царскебаре,гдесе,поредчистог посматрањаприроде,штојесамо посебиугођај,можеирибарити, могу се посматрати птице, а заступљен је и еколошки туризам, узразличитеобликерекреације. Акостеодлучилидасеупознате са Специјалним резерватом, првотребадаодаберетеначинда гаистражите:воденимиликопненим стазама, или да комбинујте обаистраживачкаприступа. Акостеодабрали„воденипут”, нудивамсевишеначинапловидбе.Можетедасеукрцатенатуристички брод који креће када постоји довољан број заинтерсованихпутника.Услучајудабродне пловиилидавишеволитеинтимнија истраживања, можете изнајмитикануиличамацисамостал-

но, или у пратњи водича обићи резерват. Ако волите копнене путеве, у поход овом „царству” крените обележеном Стазом здравља. Управа резервата организује и програме посматрања птица, а фото-сафари је уобичајен начин дазабележитеуспомененаретке ивреднестановникеЦарскебаре. Рибарско газдинство Ечка у понуди има атрактивне терене заловце.НаподручјуРезервата, у складу са режимом заштите, могућ је рекреативни риболов. Такође,зарекреативнериболовце привлачне су воде највећег природног рибњака у Европи – језера Јоца. У непосредној близини Резервата налазе се занимљив етно-комплекс Тигањица ихотелСибила. Оближња, такође занимљва, дестинацијајеиексклузиванкомплексКаштелЕчка,којиупонуди имаразноврснесадржаје.

ЦАРСКАБАРА

Зацаревеиљубитељептица

Ц

арскабараназивједобила захваљујући владарима којисујепоходили,амеђу њима били су и аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд и српски краљ АлександарКарађорђевић,сасвојимсвитама. Богатство биљног и животињскогсвета,разноврсност станишта (мочвара, шума и ливада), а посебно присуство заиста великог броја различитих врста птица сврстали су тај простор у специјални резерват природе „Стари БегејЦарскабара”. На сајту домаћина постоји занимљиво упутство:„Кадабисмонакарти Србије повукли праве линије између Београда, Новог Сада и Зрењанина, веома близу геометријског центра добијеног троугла налази се плава површинанеправилногоблика.Наравно, то је начин да у картографском приказу означимо водене површине. Заиста, негде у тежишту, између три града налази се пространо и чисто, плаво огледало украшенозбијенимтракаматрске и шевара, степа и врбака. То је Царскабара. Ово познато стециште птица налазисеумеђуречјуТисеиБегеја. Најближа насеља су: Бело Блато, Перлез, Лукино Село и Стајићево. Данас је готово немогућеодредитидалијенекададав-

ноБегејпромениотокиизлиосе надеснуобалу,илијеТисапрекорачила на леву, тек у прошлости се на овом простору протезало безбројвећихимањихмочвара.” Данас простором Резервата природе доминирају влажна

станишта: Тигањица, Царска бараиПерлескабара,текорито СтарогБегеја.Посебнаприроднавредносттогпросторајеимпозантна колонија птица, око 250врста,одкојихсу140станарице,а110селице,збогчегаје Царска бара једна од најзначајнијих орнитолошких станица у Европи. Како је то једно од важних одморишта на миграциономпутуптицаселица,некеврсте ту бораве једва десетак дана,анеке,попутдивљихгусака изСибира,туизимују. НаЦарскојбарисегнездисвих осам врста европских чапљи, такодајечапљапосталазаштитни знакрезервата.Утојбогатојиразноврсној колонији птица чести су и пеликани, орао белорепан,

ливадскеимочварнееје,корморани,копци... У мозаичном распореду шумске,ливадске,степскеимочварне вегетацијесвојестаништепронашлесуинекереткеизаштићене врсте биљака: бели локвањ, слатинскапаламида,борак,жутилоквањ,гороцвет,мочварнаорхидеја, водени орашак, камфорика, слатинскиљутић... Међуврбама,тополама,јасеновима, дивљим ружама и купињацимасвојестаништепронашлаје и занимљива популација инсеката:вилинкоњиц,воденестенице, малијеленак,мошуснастрижибуба, бубамаре, а међу сисарима припадници ретких и угрожених врста су видре и дивље мачке. Свет гмизаваца употпуњују барска корњача, белоушка, ливадски гуштер,смук... Делови Резервата који су трајноподводомиповршинекојесе повремено плаве представљају велики водени простор за природнурепродукцијуриба,којету долазенамрестиисхрануизСтарогБегеја.Рибљафаунајебогата и разноврсна, чак 20 врста риба из седам фамилија, међу којима су и штука, смуђ, шаран, црвенперка,деверика,бодоркаијаз. УРезерватупостојеирибекоје се налазе на списку природних реткостиВојводине.Једнаодњих јеигавчица,којајеправиприроднииндикаторквалитетавода.Разноликост природних феномена,


22

~etvrtak10.februar2011.

Svet

dnevnik

VOJ NI RAZ GO VO RI DVEJU KO RE JA OKON ^A NI BEZ DO GO VO RA

PosredovaweCrvenogkrsta uspajawuporodica SEUL:Ju`na i Severna Koreja su zavr{ile pripremni sastanak vojnih predstavnika bez dogovora, nakon {to je pukovnik iz Pjongjanga napustio sastanak odbiv{i da se izvini i prizna odgovornost za oru`ane incidente od pro{le godine, javila je danas ju`nokorejska agencija Jonhap. „Razgovori su prekinuti i nije postignut dogovor”, rekao je predstavnik ministarstva odbrane u Seulu Kim Min-seok, dodav{i da dve strane nisu uspele da se dogovore ni o datumu budu}eg preliminarnog sastanka.Pripremni razgovori vojnih predstavnika, prvi od novembarskog bombardovawa ju`nokorejskog ostrva, trebali su da utvrde kada i gde }e biti odr`ani razgovori na vi{em vojnom nivou, koji bi trebalo da smawe vojnu napetost na poluostrvu. U utorak, prvog dana razgovora, predstavnik Sevrne Koreje nije `eleo da se eksplicitno izvini za pro{logodi{we bombardovawe ostrva i potapawe broda, kao ni da pru`i obe}awe da wegova zemqa ne}e vi{e preduzimati

sli~ne akte.Severna Koreja je i do sada negirala ume{anost u potapawe ju`nokorejskog patrolnog broda ^eonan. Pjongjang je tako|e tvrdio da je artiqerisjki napad na ostrvo Jeonpjeong bio opravdan jer je izprovociran artiqerijskom ve`bom vojske Ju-

`ne Koreje koja je ga|ala u vode Severne Koreje. Neuspeh vojnih razgovora do{ao je u trenutku kada je Ju`na Koreja ju~e saop{tila da je prihvatila predlog Pjongjanga o odr-

UKRATKO

`avawu razgovora o ujediwavawu porodica razdvojenih ratom 19501953., {to je protuma~eno kao jo{ jedan znak popu{tawa tenzija na podeqenom poluostrvu. Pod pritiskom SAD i Kine susedi su posledwih nedeqa prestali s ratnohu{ka~kim porukama i

prihvatili razgovore koji bi otvorili put za nastavak dijaloga {est dr`ava o odustajawu Pjongjanga od razvoja nuklearnog programa u zamenu za ekonomsku pomo} severu.

Uzimaju}i u obzir tok pregovore ranijih godina, analiti~ari smatraju da ju~era{wi ishod nije ni{ta neo~ekivano i da }e se razgovori nastaviti u stilu naprednazad, jer je i do sada vojnim razgovorima obi~no trebalo vi{e nedeqa da bi dve strane postigle neki dogovor. „Ju`nokorejska vlada je saglasna sa Severnom Korejom da se o humanitarnim pitawima, ukqu~uju}i i o ponovnom ujediwewu porodica, treba da razgovara”, rekao je predstavnik Ministarstva za ujediwewe u seulu. Posledwih decenija vi{e od 20.000 stanovnika Ju`ne Koreje je na kratko videlo svoje ro|ake na Severu, ali polako isti~e vreme za vi{e od 80.000 ve} starijih ro|aka da dobiju svoju {ansu za susret s porodicama preko granice podeqenog poluostrva. Pro{log oktobra 200 korejskih porodica razdvojenih ratom videlo prvi put za vi{e od 50 godina i to je bio posledwi takav organizovani susret kojih je bilo vi{e prethodnih godina od kada je po~elo otopqavawa odnosa. (Ta njug)

Novazategnutost naKavkazu BAKU, JEREVAN: Trka u naoru`avawu, zastoj u mirovnim pregovorima i u~estali oru`ani incidenti na granici, sve vi{e optere}uju odnose izme|u Azerbejxana i Jermenije, {to bi moglo da dovede do novih oru`anih sukoba. „Pove}ani vojni kapaciteti obe strane mogli bi da dovedu do oru`anog sukoba mnogo te`eg od onog 1992-1994, godine”, upozorila je Me|unarodna krizna grupa (MKG) u najnovijem izve{taju, prenose agencije. Baku i Jerevan se ve} 15 godina spore oko statusa provincije Nagorno Karabah, koja se otcepila od Azerbejxana i proglasila nezavinost koju dosad niko nije priznao. U tim sukobima je strada-

lo najmawe 20.000 qudi, posle ~ega je sklopqeno primirje. U ovom sporu posreduje takozvana OEBSova Minska grupa (Rusija, SAD i Francuska ) ali zasad bez uspeha. U izve{taju Me|unarodne krizne grupe se uka`uje na pove}ani broj oru`anih incidenata na granicama izme|u dve zemqe u kojima je pro{le godine poginulo 25 lica. U januaru 2011.stradala su tri vojnika.Sukob izme|u dve zemqe mogao bi ozbiqno da ugrozi stabilnost na Kavkazu i da ugrozi transport kaspijske nafte i gasa do zapadnih kupaca, upozoravaju u MKG. Pogovoto {to se na Kavkazu prelamaju strate{ki interesi SAD, Rusije i Turske. (Ta njug)

POT PRED SED NIK EGIP TA UPO ZO RIO DE MON STRAN TE 

Uhap{enbiv{iambasador BUDIMPE[TA:Ma|arska policija uhapsila je troje biv{ih visokih funkcionera pod optu`bom da su o{tetili dr`avu za najmawe sedam milijardi forinti, ili oko 26 miliona evra, prodajom jedne nekretnine u Moskvi. Privedeni su i, kako su javili mediji, odmah saslu{ani nekada{wi ma|arski ambasador u Rusiji Arpad Sekeq, biv{a dr`avna sekretarka u Ministarstvu inostranih poslova Marta Feksi i tada{wi generalni direktor Ma|arskog nacionalnog ureda za imovinu Miklo{ Tatrai. Svi su ulo`ili `albu na privo|ewe i negirali krivicu. Biv{i diplomata se tereti da je potpisom

neovla{}eno prodao Trgovinski centar Ma|arske (Kerki) u Moskvi po daleko ni`oj ceni od realne, dok su drugo dvoje u tom poslu optu`eni kao sau~esnici.Sekeq je, naime, bez saglasnosti ma|arskog MIP-a, 5. novembra 2008. godine potpisao ugovor o prodaji zdawa od 17.000 kvadratnih metara predstavniku „Diamond Era”, firme registrovane u Luksemburgu, za 21,3 miliona dolara. Pomenuta zgrada, ne{to kasnije preprodata je ruskom preduze}u „Rosimus~estvo” za potrebe Ministartsva za regionalni razvoj po ceni od ~ak 52 miliona dolara. (Ta njug)

Kinapo{tujevoqu Ju`nogSudana PEKING: Kina je ju~e saop{tila da po{tuje ishod glasawa o nezavisnosti Ju`nog Sudana i da `eli mir i stabilnost u tom naftom bogatom regionu, iz koga se zadovoqavaju i potrebe Kine u energentima. Peking je nastojao da odr`ava prijateqske odnose sa ju`nm regionom kako bi za{titio kineske investicije u naftu, dok je istovremeno bio i kqu~ni politi~ki saveznik sudanskih vlasti na severu. Ju`ni Sudan }e formalno postati najmla|a nezavisna dr`ava u julu, nakon {to je pro{log meseca refe-

rendum pokazao skoro jednoglasnu podr{ku za nezavisnost juga. Sudan je u podsaharskoj Africi tre}i proizvo|a~ nafte sa 490.000 barela dnevno, od kojih dve tre}ine ide u Kinu.Kineska vlada je prilagodila svoje veze sa Sudanom na na~in koji bi joj omogu}avao dobre odnose i sa severom i sa jugom, {to se tuma~i kao strate{ki potez da se obezbede wene investicije i qudstvo anga`ovano na poslovima u toj afri~koj zemqi.Procewuje se da u Sudanu `ivi i radi oko 25.000 Kineza. (Ta njug)

Protestinemogu jo{dugotrajati KAIRO: Potpredsednik Egipta Omar Sulejman upozorio je ju~e da vlast ne mo`e jo{ dugo trpeti stalne proteste na centralnom trgu Tahrir u Kairu i da kriza mora biti zavr{ena {to je pre mogu}e. Sulejman je rekao da ne}e biti „kraja re`ima” i da predsednik Hosni Mubarak ne}e odmah oti}i sa vlasti, javila je dr`avna novinska agencija MENA, u izve{taju o sastanku egipatskog potpredsednika i {efova dr`avnih i nezavisnih novina. Re`im, prema wegovim re~ima, `eli dijalog kako bi odgovorio na zahteve za demokratske reforme, prenela je agencija AP. „Ne `elimo da se sa egipatskim dru{tvom suo~avamo policijskim sredstvima”, rekao je Sulejman. Desetine hiqada egipatskih demonstranata i ju~e su okupirale Tahrir, zahtevaju}i odlazak Mubaraka, uz obe}awe da se ne}e povu}i sa protesta dok se „revolucija ne dovede do kraja”. Prema posledwim podacima, za 16 dana koliko traju protesti, poginulo je najmawe 297 qudi. Nekoliko stotina antivladinih

demonstranata blokiralo je ju~e u Kairu zgradu parlamenta. Demonstranti su se okupili oko zgrade doweg doma parlamenta koju {tite pripadnici vojske i oklopna vozila. Prema re~ima u~esnika protesta, demonstranti `ele da spre~e ulazak ~lanova Mubarakove vladaju}e Nacionalne demokratske stranke (NDP) u zgradu oko koje nameravaju da ostanu, dok se sa vlasti ne

povuku i predsednik i ~itav re`im. Vi{e hiqada demonstranata provelo je jo{ jednu no} na trgu Tahrir u centru grada, glavnom mestu protestnih okupqawa protiv vlasti od 25. januara.Vlada je ponudila ustavne reforme, a Mubarak je rekao da se ne}e ponovo kandidovati za predsednika po isteku mandata u septembru.Me|utim, demonstranti koji nasta-

Po ziv na yi had Ogranak Al Kaide u Iraku pozvao je antivladine demonstrante u Egiptu na xihad i uspostavqawe vlasti zasnovane na islamskom zakonu, saop{tila je ameri~ka slu`ba za pra}ewe vebsajtova SITE. Ovo saop{tewe „Islamska dr`ava Irak” prva je reakcija neke grupe povezane sa Al Kaidom na proteste u Egiptu, a u poruci koja se ju~e pojavila na islamisti~kim forumima egipatskim demonstrantima je poru~eno da je „tr`i{te xihada” u wihovoj zemqi sada otvoreno. “Vrata mu~eni{tva su otvorena i svaki sposoban mu{karac mora da se prikqu~i”, navodi se u poruci ove grupe. Egipatski potpredsednik Omar Sulejman rekao je da je me|u hiqadama zatvorenika koji su pobegli iz egipatskih zatvora tokom protesta pro{log meseca bilo i ekstremista.”Potrebno nam je mnogo napora kako bismo ih vratili u zatvor”, rekao je Sulejman

vqaju okupqawa zahtevaju da predsednik ovaj polo`aj napusti odmah. Rusija je predlo`ila Savetu bezbednosti UN posetu Bliskom istoku zbog zastoja u mirovnim pregovorima izme|u Izraela i Palestinaca i nastavka protesta u Egiptu, potvrdio je ruski predstavnik u svetskom telu. Ambasador Vitalij ^urkin je rekao da je to predlo`io za vreme nedavnih konsultacija, ali da detaqe puta tek treba razraditi, bri`qivo razmotriti poruku koja }e se preneti i koje }e se zemqe posetiti. Od 15 zemaqa ~lanica, SB nije posetio region Bliskog istoka jo{ od 1979. godine, podsetio je ^urkin, a preneo AP. „Predlo`ili smo sada, jer smo zabrinuti za situaciju na Bliskom istoku. Napori da se obnove izraelsko palestinski pregovori su u zastoju i situacija u regionu je zaista osetqiva i vezana s drugim mogu}im komplikacijama,” rekao je ^urkin, izraziv{i uverewe da bi misija SB mogla pomo}i u oba slu~aja. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DEJVIDPETREUS Komandant snaga SAD i NATO u Avganistanu, ameri~ki general Dejvid Petreus, upozorio je ju~e da }e se ove godine borbe poja~ati, po{to }e talibani poku{ati da povrate oblasti iz kojih su ih me|unarodne snage uklonile u proteklih nekoliko meseci.”Ostvaren je zna~ajan napredak u preuzimawu talibanskih upori{ta. Oni moraju da uzvrate”rekao je Petreus.

SILVIOBERLUSKONI Italijanski premijer Silvio Berluskoni (74) izjavio je ju~e u Rimu da su seksualne optu`be na wegov ra~un „odvratne” i da ova istraga, koju javnost sve ~e{}e zove „Rubigejt”, {teti wegovoj vladi.Obra}aju}i se novinarima nakon {to je tu`ila{tvo u Milanu podnelo zahtev za hitno su|ewe, Berluskoni je izjavio da se tu`ila{tvo pona{a „subverzivno”.

SINTIJANIKSON Glumica Sintija Nikson (43), poznatija kao Miranda iz popularne TV serije „Seks i grad”, dobila je sina sa svojom partnerkom Kristinom Marinoni (42), s kojom je u lezbijskoj vezi od 2004. Marinoni je prekju~e rodila de~aka, Maksa Elingtona, izjavio je glumi~in portparol za onlajn ~asopis US Magazine dodaju}i da se porodiqa i beba ose}aju dobro.

Sajentolo{kacrkvaosumwi~ena zatrgovinuqudima BEOGRAD: Sajentolo{ka crkva ponovo se na{la u `i`i javnosti po{to je ameri~ki magazin „Wujorker” objavio da je pod istragom Ef-Bi-Aja zbog trgovine qudima. Optu`be se zasnivaju na tvrdwama o dr`awu ~lanova u ropskom polo`aju i tvrdwama vi{e ~lanica te crkve da su kao tinejxeke bile prinu|ene na abortus, jer onda ne bi mogle da rade na lo{e pla}enim poslovima, koje su lideri te organizacije ugovarali. Ovo, me|utim, nije prvi put da se policija ili sud bave radom ove crkve. Francuski sud je 2009. godine osudio zbog prevare „psiholo{ki osetqivih” sledbenika na nov~anu kaznu od 600.000 evra Sajentolo{ki verski centar u Parizu, a wihovog lidera Alena Rosenberga na uslovnu kaznu zatvora od dve godine i kaznu od 30.000 evra. Pariski tu`ioci su tra`ili i da se zabrane aktivnostitog ver-

skog centra u Parizu, ali je zbog izmene zakona po kojem sudije nemaju pravnu mo} da zabrawuju organizacije osu|ene za prevaru, onemogu}ena i formalna zabranu Sajentolo{ke crkve u Francuskoj.

ligija. U Nema~koj i Britaniji ona nije priznata kao verska zajednica. Sajentolo{ka crkva ima zna~ajnu podr{ku javnih li~nosti, poput ameri~kog glumca Toma Kruza, we-

[panski sud je 2002. godine obustavio proces protiv me|unarodnog predsenika sajentologa koji je trajao 14 godina zbog optu`bi o „nezakonitom udru`ivawu” i ocenio da bi Sajentolo{ka crkva [panije trebalo da bude uneta u registar zvani~no priznatih re-

nog potparola na me|unarodnoj sceni. ^lanovi te „crkve” su i brojne zvezde: re`iser Oliver Stoun, tv voditeq Lari King, glumci Xon Travolta, Dastin Hofman...Biv{i sajentolog Marti Retban izjavio je da je jedna od metoda za pravilno usmerewe i

spoznaju vere i nasiqe, odnosno batiwawe u kome zdu{no u~estvuje i Tom Kruz.Scenario duhovnog isceqewa za one vernike koji se ne pridr`avaju pravila je brutalan podrazumeva pesni~ewe i {utirawe, naveo je Retban.On je otkrio da je jednom prilikom Kruz obe}ao upravnicima sajentolo{kog kompleksa u Kaliforniji da }e li~no u~estvovati u „prevaspitavawu” neposlu{nih. Posle Habardove smrti 1986. godine lidersku ulogu je preuzeo Dejvid Miskevix. Sajentologiju, koju nazivaju jo{ i „Kalifornijska crkva”, u svetu ne smatraju za versku ve} za profitabilnu organizaciju. Poznato je da su u Americi, Kanadi i Italiji osu|eni brojni pripadnici sajentoloske crkve zbog poreskih pronevera, kriminalnih radwi i uzimawa novca. (Tanjug)


balkan

dnevnik

BeogradiBawaluka obudu}nosti zapadnogBalkana BAWALUKA: Srbija je vitalno zainteresovana za prosperitet i stabilnost Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i zapadnog Balkana, izjavio je ju~e u Bawaluci ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi}, istakav{i da Beograd i Bawaluka imaju zajedni~ke pogelde na budu}nost zapadnog Balkana. Jeremi} je novinarima u Bawaluci rekao da je ju~e sa predsednikom RS Miloradom Dodikom razgovarao o predstoje}em sastanku Saveta za primenu Sporazuma o specijalnim paralalenim vezama Srbije i RS, koji }e se za nekoliko sedmica

odr`ati u Beogradu. [ef srpske diplomatije je naveo da je bilo re~i i o situaciji u BiH, odnosno RS, kao i o situaciji uopo{te na zapadnom Balkanu. Jerem} je rekao da je veoma va`no da do|e do formirnaja svih organa vlasti, nakon izbora odr`anih u BiH, navode}i da je Republika Srpska taj posao zavr{ila. „Va`no je u periodu koji je pred nama da postoji puno razumevawe izme|u Beograda i Bawaluke i da delujemo na jedan sinhronizovan na~in”, rekao je Jeremi}, dodaju}i da se stvar kre}e u dobrom pravcu. (Tanjug)

Mesi}:NaBlajburgu nijebilozlo~ina ZAGREB: Najava ministra unutra{wih poslova Tomislava Karamarka o intenzivirawu istrage komunisti~kih zlo~ina deo je kampawe za izbore, a komunisti~kih zlo~ina nije bilo, izjavio je biv{i hrvatski predsednik, po~asni predsednik Saveza antifa{isti~kih boraca i antifa{ista Stjepan Mesi}. Isti~u}i da na Blajburgu nije bilo zlo~ina, ve} da su se tamo vodile borbe desetak dana nakon kapitulacije Nema~ke, Mesi} je ocenio da se „radi o kampawi, jer

718 lokacija sa 628 masovnih grobnica i 171 pojedina~nom grobnicom u kojima je skoro 90.000 ubijenih vojnika NDH, ali i civila, `ena i dece. „Ako je poginulo 1.500 partizana i 3.000 raweno, jasno je da su i na drugoj strani qudi masovno pogibali i tu se ne mo`e govoriti o zlo~inima ni o `rtvama”, rekao je biv{i hrvatski predsednik. Mesi} je podsetio da su velike grupe odmetnika, biv{ih pripadnika kvislin{kih formaci-

~etvrtak10.februar2011.

URumunijiuhap{eno170osoba zbogkorupcijenagranici BUKURE[T: Rumunska policija je u akciji protiv korupcije na grani~nim prelazima sa Srbijom uhap{ila 170 policajaca i carinika, a posle vi{e~asovnih saslu{awa oko 45 je zadr`ano u pritvoru do su|ewa, javila je danas rumunska agencija “A|erpres”.Policija je u me|uvremenu konfiskovala ~etiri miliona cigareta, a jo{ 15 carinika i policajaca bi}e saslu{ano u Apelacionom sudu u Bukure{tu. U prekju~era{woj akciji na grani~nim prelazima Naida{, Stamora Moravita i Deta Kru~eni u~estvovalo je vi{e od 1.200 policajaca i pripadnika Direkcije za borbu protiv korupcije, koji su, pored toga, pretra`ili vi{e desetina ku}a zaposlenih na granici.Istra`iteqi su, u okviru prikupqawa dokaza, instalirali ra~unare s kamerama i mikrofonima, a carinici i policijaci sumwi~e se da su od {vercera uzimali novac za {verc cigareta, pa je tako jedna smena od 12 qudi zara|ivala i do

Akcijapolicijenagrani~nomprelazuStaraMoravica

6.000 evra dnevno. Pored toga, rumunsko ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo je da je u zdru`enoj akciji policije, `andarmerije, pograni~ne policije i radnika iz drugih dr`av-

Sukobpolicijeiseqaka upredgra|uAtine ATIN A: Dva policajca su po vre |e na, a pet se qa ka je uhap{eno u sukobima pro{le no}i u jednom selu nedaleko od Atine u kome se seqaci protive otvarawu deponije za odlagawe sme}a. Sukob je izbio po{to je policija prethodno pretresla nekoliko ku}a i li{ila slobode jedno lice, kod koga su prona|eni „molotovqevi kokteli”. Stanovnici sela Keratea se protive da se u wemu otvori deponija za odlagawe sme}a i to je u posledwa dva meseca bio

razlog za povremene sukobe izme|u gra|ana i pripadnika slu`be bezbednosti. Posle preksino}weg pretresa ku}a, stanovnici sela su kamewem i „molotovqevim kokterila” napali lokalnu policijsku stanicu i dvojica ~uvara reda su zavr{ili u bolnici, javila je agencija ANA. Vlasti su odlu~ile da u tom selu otvore mesto za odlagawe sme}a, kako se otpad vi{e ne bi ostavqao prakti~no svuda i ugro`avao zdravqe qudi. (Tanjug)

nih struktura, sprovedenoj od 31. januara do 6. februara, konfiskovano ~etiri miliona cigareta i 37 vozila koja su kori{}ena u {vercu ove robe. Policija je zatra`ila ukupno 700 nov~anih

ATINA: Premijer Luksemburga i ~elnik Evrogrupe, @anKlod Junker, izrazio je uverewe da }e se Evropa izvu}i iz du`ni~ke krize i pohvalio je prezadu`enu Gr~ku za primenu nepopularnog programa {tedwe. Junker je u Atini, nakon razgovora sa gr~kim premijerom Jorgosom Papandreuom, izjavio kako je „uveren da evro nije u opasnosti” i odbacio mogu}nost da bi Gr~ka mogla da bude izba~ena iz monetarne unije zbog svojih akutnih

Riker:Nikone}ere{avati problemeMakedonije ja, nekoliko godina harale po mnogim krajevima Hrvatske i po Srbiji, o~ekuju}i sukob Istoka i Zapada.Oni su se sukobqavali s pripadnicima vojske i milicije i imali su gubitaka, rekao je on.Priznaju}i da je od strane partizana po~iwen odre|en broj zlo~ina, Mesi} je naglasio da krivica treba da bude individualizovana, a ne da se pri~om o komunisti~kim zlo~inima nastoji da socijalisti~ko ure|ewe i antifa{izam budu izjedna~eni s fa{izmom. Istragu zlo~ina starih 65 i vi{e godina Mesi} je ocenio kao deo politi~ke kampawe uo~i skorih parlamentarnih izbora. „Ali qude ne mo`e prevariti”, rekao je on i dodao da bi, ako bi se nekom sudilo, Hrvatska bila jedina u Evropi koja bi sudila pobednicima. (Tanjug)

SKOPQE: Ambasador SAD u Makedoniji Filip Riker izjavio je ju~e u Skopqu da }e make don ski pre mi jer Ni ko la Gruevski 16. februara u Va{ingtonu razgovarati sa potpredsednikom SAD Xozefom Bajdenom i sa dr`avnim sekretarom Hilari Klinton. Na konferenciji za novinare nakon povratka iz Va{ingtona, Riker je izrazio ~u|ewe zbog me dij skih iz ve {ta ja u Skopqu da je Gruevski pozvan u Va {ing ton zbog si tu a ci je u Makedoniji, nakon {to je opozicija odlu~ila da bojkotuje parlament.Niko pa ni Va{ington ne}e re{avati va{e probleme, kazao je Riker i naveo da je poseta Gruevskog planirana mesecima unazad. Riker je potvrdio zabrinutost Va{ingtona za situaciju u Makedoniji, ali je kazao da

ne zbog aktulenog stawa u Makedoniji. Portparol UN Martin Nesirski je uo~i ju~era{weg Nimicovog sastanka u Nwujorku sa predstavnicima Gr~ke i Make do ni je iz ja vio da Ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki Mun o~ekuje od Atine i Skopqa da poka`u dobru voqu i da uz pomo} posrednika UN Metjua Nimica prona|u re{ewe za spor oko imena dr`ave, koji je va`an ne samo za bilateralne odnose ve} i za {iri region. Makedonija je 1991. godi ne pro gla si la ne za vi snost pod tim imenom, ali je zbog protivqewa Gr~ke 1993. primqena u UN kao Biv{a Jugoslovenska Republika Makedonija. Zbog spora sa Skopqem oko imena, Gr~ka je blokirala Makedoniju na putu ka ~lanstvu u EU i NATO. (Tanjug)

SAOP[TEWE SRPSKOG NACIONALNOG SAVETA

CRNA GORA

ZadeportacijuBo{waka nisukrivisamopolicajci PODGORICA: U Vi{em sudu u Podgorici okon~an je dokazni potsupak protiv devetorice biv{ih policajaca za deportaciju 79 Muslimana i Srba iz Crne Gore u Republiku Srpsku (RS), a zavr{ne re~i su zakazane za 15. februar. Od devetorice optu`enih petorici se sudi u odsustvu. Ve}ina deportovanih Muslimana je ubijena u logorima u Republici Srpskoj. Opozicioni Pokret za promjene (PzP) ocenio je ju~e da }e za deportaciju Muslimana (Bo{waka) iz Crne Gore 1992. godine morati pred sudom da odgovaraju biv{i predsednik Crne Gore Momir Bulatovi} i premijer Milo \ukanovi}. Povodom odluke Vi{eg suda u Podgorici da biv{i crnogorski dr`avni funkcioneri ne}e biti

FilipRiker

nema nameru da nudi re{ewa, ve} da to treba da urade predstavnici naroda. On je dodao da zamenik ameri~kog dr`avnog se kre ta ra za Evro pu i Evro a zi ju To mas Kan tri men dolazi u posetu Skopqu, danas u okviru balkanske turneja a

saslu{ani u sudskom postupku protiv grupe policajaca, zbog odgovornosti za deportaciju Bo{waka iz Bosne i Hercegeovine, PzP je u saop{tewu naveo da }e se

Vi{isuduPodgorici

morati suditi i biv{em ~lanu Predsedni{tva Crne Gore Svetozaru Marovi}u, kao i nekada{wem

dr`avnom tu`iocu Vladimiru [u{ovi}u. „Odgovornost za deportaciju nemogu}e je ograni~iti na ni`e policijske funkcionere”, ocenio je PzP. Vi{i sud u Podgorici odbio je ju~e predlog branilaca optu`enih za deportaciju bosanskohercegova~kih izbeglica 1992. za svedo~ewe tada{weg dr`avnog vrha me|u kojima su i biv{i premijer Milo \ukanovi} i nekada{wi ~lan Predsedni{tva Republike Crne Gore Svetozar Marovi}. Sud je ocenio nepotrebnim zahtev odbrane za svedo~ewe tada{weg dr`avnog vrha: Mila \ukanovi}a, Svetozara Marovi}a, Zorana @i`i}a, Milice Pejanovi} \uri{i} i dr`avnog tu`ioca Vlada [u{ovi}a.

kazni u ukupnom iznosu od skoro 250.000 evra, a otvoreno je 57 krivi~nih slu~ajeva u okviru kojih je pod istragom 108 osoba. Rumunski predsednik Trajan Basesku izjavio je za nacionalnu televiziju TVR da su najnovije operacije u borbi protiv korupcije proistekle iz dokumentacije o slu~ajevima izbegavawa poreza, koju mu je pro{log leta do sta vi la jed na oba ve {taj na slu`ba na osnovu informacija o velikom bogastvu pojedinih carinika. „Re~ je o dvospratnim vilama izgra|enim nakon samo dve godine rada na carini, o velikim ima wi ma ku pqe nim na ve o ma skupim mestima”, rekao je Basesku.On je, tako|e, naglasio da su vlasti razmatrale kakav }e uticaj ova akcija imati na proces pristupawa Rumunije „{engenskoj zoni”, ali da je odlu~eno da problem mora da se re{i.Prema podacima poreskih slu`bi, Rumunija godi{we zbog krijum~arewa cigareta izgubi oko milijardu evra. (Tanjug)

Gr~kaievro pre`ive}ekrizu

GRUEVSKI POLOVINOM FEBRUARA U POSETI VA[INGTONU

ako se govori o zlo~inima, onda to treba postaviti u istorijski kontekst”. U preksino}wem Dnevniku Hrvatske televizije biv{i hrvatski predsednik je istakao da se ne mo`e govoriti o „komunisti~kim zlo~inima”, jer je „u narodnooslobodila~koj borbi u~estvovalo najmawe komunista, tek negde oko pet odsto”. Govore}i o zbivawima na kraju i odmah nakon rata 1945. godine, Mesi} je rekao da su usta{ke snage pru`ale otpor znaju}i da se zbog zlo~ina koje su po~inile ne mogu predati. „Na Blajburgu nije bilo zlo~ina. Tamo je bila pobuna, poginulo je ne{to malo qudi. Nakon Blajburga, na Kri`nom putu je verovatno bilo zlo~ina, ali ove brojke se naduvavaju i od toga nema ni{ta”, rekao je Mesi} na tvrdwe da je u Hrvatskoj poznato

23

Decane}eu~iti crnogorskijezik PODGORICA: Srpski nacioka, protiv Ministarstva prosvenalni savet (SNS) saop{tio je te i sporta podneti tu`bu zbog ju~e da nema ni{ta protiv da deca diskrminacije po jezi~kom osovu crnogorskog jezi~kog srpskog naroda i ostaidentieta poha|aju lih nosilaca srpskog nastvu na crnogorjezi~kog identiteta”, skom jeziku, ali, tvrnavedeno je u saop{tede, da ni pod kojim wu SNS-a. uslovima ne}e priU saop{tewu koje je hvatiti nametawe crpotpisao predsednik nogorskog jezika deci tog saveta Mom~ilo srpskog jezi~kog Vuksanovi} napomiwe identiteta. se da je najnovijom od“Srpski nacionallukom Saveta za opni savet ~eka obe}ane {te obrazovawe, koodgovore od Minijom je usvojen program starstva za prosvetu za crnogorski kao nei sport koji }e poja- Mom~iloVuksanovi} materwi jezik, vlast sniti na~in kako je zami{qeno poslala jasnu poruku da namerava izvo|ewe nastave na srpskom jeda taj jezik nametne u~enicima ziku za u~eiike osnovnih i sredosnovnih i sredwih {kola kojiwih {kola. U protivnom }e, na ma on nije materwi. me|unarodni dan materwih jezi(Tanjug)

du`ni~kih problema, prenela je agencija AP. Nakon {to je nagomilala veliki buxetski deficit i javni dug, Gr~ka je lani izbegla bankrot samo zahvaquju}i finansijskoj pomo}i Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda u vidu trogodi{weg zajma u iznosu od 110 milijardi evra. Junker je pohvalio vladu u Atini za „ozbiqnu, konkretnu i doslednu” primenu mera {tedwe. (Tanjug)

ALBANIJA

Uhap{eni gardisti TIRANA: Albanske vlasti uhapsile su dvjicu pripadnika specijalnih jedinica, koji se dovode u vezu sa ubistvom ~etvoro qudi tokom antivladinih protesta u Tirani pro{log meseca, saop{tila je ju~e kancelarija glavnog tu`ioca. Dvojica pripadnika Nacionalne garde, zadu`ene za obezbe|ivawe vladinih institucija i zvani~nika, glavni su optu`eni za smrt demonstranata , ubijenih u sukobu s policijom na protestu 21. januara u Tirani, dodaje se u saop{tewu. Jo{ {estorica pripadnika Garde privedeni su i ispitani, ali su kasnije pu{teni na slobodu, prenela je agencija AP.Oko 150 qudi povre|eno je u sukobima, koji su izbili kada su demonstranti po~eli da ga|aju kamenicama pripadnike Garde i policije koji su obezbe|ivali zgrade vlade. U istrazi o ovom slu~aju, albanskim vlastima pomagali su i ameri~ki stru~waci. Sukobi u Tirani i pogibija ~etvoro qudi izazvala je veliku zabrinutost u Va{ingtonu i Briselu, koji tra`e da dve strane otvore dijalog i re{e probleme koji ve} du`e vreme optere}uju wihove odnose. Albanski premijer Saqi Beri{a optu`io je lidera opozicije i gradona~elnika Tirane Edija Ramu da je protestni skup iskoristio kako bi sproveo dr`avni udar, {to Rama negira.Rama je u me|uvremenu organizovao jo{ dva protestna skupa na kojima nije bilo sukoba. Albanski predsednik Bamir Topi optu`io je politi~ke partije da vr{e pritisak na kancelariju tu`ioca koja je vr{ila istragu o ubistvu demonstranata. „Ni Albanskim vlastima ni narodu jo{ nije jasno {ta se i na koji na~in dogodilo. Duga politi~ka bitka...ometa pravdu da razdvoji istinu od neistine”, rekao je Topi na konferenciji za novinare. I evropski i ameri~ki zvani~nici vi{e puta su pozvali i opozicione socijaliste i vladaju}u Demokratsku partiju da prona|u kompromis i razre{e krizu. (Tanjug)


MOJA kU]A

~etvrtak10.februar2011.

dnevnik

c m y

24

Kancelarijauku}i –na~in`ivota D

obro osmi{qena kancelarija u ku}i izraz je li~nog izbora. To je prostorija posebno stvorena da zadovoqi va{e potrebe, li~nost i ukus. Va{a kancelarija u ku}i trebalo bi da bude oblikovana prakti~no, ali udobno. Za preure|ewe u kancelarije u ku}i va`no je izabrati prostor. Ako kod ku}e nameravate da radite puno radno vreme, onda }ete tu provoditi ve}inu dana, zato izaberite prostor koji }e postati privla~an i prijatan, a ne neki vla`an i taman koji je te{ko koristiti. Odabrani prostor mo`e biti odre|en potrebama posla: na primer, crta~i i dizajneri vole dobro, jednoliko osvetqewe, zato je idealan prostor u potkrovqu ili zadwem delu ku}e s mnogo prirodnog svetla. Ako mo`ete, kancelariju postavite na mirniju stranu ku}e, daleko od bu~nih prostorija, posebno ako su vam za potpunu fokusiranost potrebni mir i ti{ina. Ako, pak, razmi{qate o preure|ewu podruma ili suterenske prostorije u kancelariju, setite se da prostori bez dobrih izvora prirodne svetlosti mogu izazvati poti{tenost, umor, odnosno nezdravi su za boravak. Pa`qivo razmotrite stil i tip name{taja koji vam je potreban i proverite da }e sve to biti funkcionalno sme{teno i raspore|eno, jer u suprotnom biste mogli ose}ati teskobu zbog pretrpanog prostora. Sigurno je da `elite kancelariju

koja odra`ava va{ stil i li~nost i odgovara va{im specifi~nim potrebama na poslu, zato nemojte `uriti s odlukama.

osvetqena, jer dobra rasveta pri radu smawuje o~ni napor, glavoboqu i umor. A koliko vam je svetlosti potrebno, zavisi}e od vrste posla koji obavqate. Dizajneri name{taja vrlo su svesni potreba korisnika ra~unara, pa su osmislili ne samo prakti~ne, ve} i vrlo lepe stolove. Ima ih u razli~itim varijantama, od savremenih do klasi~nih, s dobrim sistemima za kablove i prostranim radnim povr{inama. Umesto klasi~nih stolova u obliku slova L, gra|enih od radne povr{ine i mesta za opremu, dana{wi stolovi imaju privla~niji oblik, s mekanim krivinama umesto o{trih uglova i nezgodnih ivica, ukra{eni su pastelnim bojama i lamini-

Za sigurnu i udobnu radnu okolinu va`no je ulo`iti novac u dobro oblikovan name{taj. Razmislite o va{em na~inu rada, vremenu koje }ete provoditi u radnoj prostoriji i tome koliko ste spremni da potro{ite da biste imali {to udobniju radnu okolinu. Posvetite dovoqno pa`we izboru radne stolice, jer ona je ipak najva`niji deo opreme za kancelariju u ku}i. Ulagawe u kvalitetnu, ergonomski oblikovanu radnu stolicu temeqno je pitawe zdravqa i efikasnosti radnika. Potrudite se da prostorija bude {to boqe

Votkom ilavandom protivprqavih zavesa

Malisavetiza veliku{tedwustruje K

u}ni ure|aji u~estvuju sa oko 20% u ukupnoj po tro {wi ener gi je u va{em doma}instvu. Imajte na umu da pri kupovini novog ure|aja razmotrite nabavne tro {ko ve, ali i tro {ko ve rada tog ure|aja. ^esto je isplativije kupiti skupqi ure|aj koji ko ri sni je tro {i energiju. Obratite pa`wunaenergetskirazred-Pri kupovini novog ku}nog ure|aja potra`ite oznaku razreda energetske isko ri sti vo sti pro iz vo da. Proizvodi su ozna~eni slovima A, B, C, D, E, F, G. Ure|aji s oznakom A tro{e najmawe energije. Odab er ite vel i~ in u fri`idera prema porodici - Kod izbora fri`idera pripazite da ne kupite preveliki - pravilo je ovakvo: za dve odrasle osobe dovoqan je fri `i der za premi ne 120-180 litara, a za svakog dodatnog ~lana poro di ce do daj te jo{ 20 litara. Prav iln o smes tit e fri`ider - Fri`ider postavite daleko od izvora toplote, ukqu~uju}i direktnu sun~evu svetlost. Oko fri`idera osigurajte dovoqno prostora za neometanu cirkulaciju vazduha. Naime, motor i kompresor fri `i de ra pro iz vo de toplotu, pa ako se ona slabo odvodi, fri`ider tro{i vi{e energije.

Pravilno koristite i odr`avajtefri`ider-U fri`ider ne stavqajte tople namirni ce, a vrata otvaraj te samo kada i koliko je po treb no. Re dovno otklawajte naslage leda, ukoliko fri`ider nema ure|aj za samootapawe. Led u unutra {wo sti deluje kao izolator pa kompresor mora du`e da radi. Podesitetermos tat fri` idera na optimalnu temperaturu - U fri`ideru namestite temperaturu izme|u 3 i 5 ste-

peni C. Daqe sni`avawe temperature je nepotrebno i tro{i energiju, a time i va{ novac. Pravilno koristite zamrziva~ - U zamrziva~u odr`avajte stalnu temperaturu od 15 stepeni C i nastojte da uvek bude pun, jer tako tro{i mawe energije. Odaberite veli~inu elektri~negrejneplo~e-Energiju }ete u{tedeti i pravilnim izbo rom veli ~i ne elek tri~ ne grij ne plo ~e na {po retu. Energetski najkorisnije, ali i najbr`e }ete kuvati na ringli ko ja odgo vara veli ~i ni dna kori{}ene posude. Pravilno koristite grejnu plo~u{poreta-Nikada ne zagrevajte praznu ringlu. Krat-

ranim uzorcima umesto dosadnog zelenog ultraplasta. Ve}ina, tako|e, ima kanali}e za kablove, zato razmislite o potrebama i izaberite sto koji je najprikladniji za va{ kompjuter. Mali, pokretni ra~unarski sto je savr{en ako za wim radite povremeno ili deo radnog vremena. Kad ga ne koristite mo`ete ga odgurati u ostavu ili drugu sobu. Pripazite da izaberete stabilan model na koji }e stati sva va{a oprema i koji se ne}e prevrnuti kad ga pomerate. Jaki to~kovi vrlo su va`ni ako nameravate da pomerate potpuno optere}en radni sto. [ta treba znati pre kupovine: • Odredite potrebe pre nego izaberete sto, jer }e one uticati na izbor veli~ine radne povr{ine. • Razmislite da li su vam na stolu potrebni dodatni kablovi za telefon ili lampu. • Neki proizvo|a~i nude stolove sa ugra|enim skrivenim uti~nicama. To je mnogo boqe re{ewe od kablova koji po podu prolaze do zidnih uti~nica.

z pomo} votke i lavande re{ite se neprijatnog mirisa zavesa. Ovo je problem sa kojim se naj~e{}e susre}u osobe kod kojih je pu{ewe cigareta u stanu dozvoqeno. Zavese vrlo brzo poprime miris dima.

U

ko vreme pre nego je jelo gotovo iskqu~ite ringlu - grejna plo~a }e ostati topla, jelo }e nastaviti da se kuva, a vi }ete smawiti potro{wu elektri~ne energije i u{tedeti novac. Ekspreslonac-Ekspres lonac skra}uje vreme kuvawa sa 1 sat na 10 minuta!!! Ekspres lonac {tedi struju, vreme (novac) i ~uva hranqive materije u hrani. Poklopac na {erpama skra}uje potrebno vreme i potrebnu struju za kuvawe i ~uva ukus hrane. Ne otvar ajte vrata rern e - Vrata rer ne otvarajte samo po potrebi - svaki put kada ih otvo ri te naj mawe 20% toplote se gubi. Koristi te po li ce u rer ni (nivoe) da spremite vi{e jela odjednom. [tedite vreme, struju i novac. Iskqu~ite rernu ranije - Iskqu~ite rernu 10 minuta pre nego je jelo gotovo - toplota u rerni je dovoqna da dovr{i pe~ewe jela. Redovno~istiterernu -Nakupqena prqav{tina u rerni smawuje wenu iskoristqivost. Moderne rerne imaju programe samo~i{}ewa, pri ~emu se prqav{tina otklawa pri vrlo visokim temperaturama. Mawe }e se energije potro{iti ukoliko program samo~i{}ewa ukqu~ite dok je rerna jo{ vru}a, dakle, neposredno nakon pe~ewa.

Upotrebqavajtemikrotalasnererne-Ukoliko je mogu}e, upotrebqavajte mikrotalasne pe}i, posebno za pripremawe mawe koli~ine hrane. Mikrotalasne pe}i elektri~nu energiju koriste znatno kra}e u odnosu na klasi~ne elektri~ne rerne. Ve{-ma{ in u kor is tit e prema prep or uk ama proi zv o|a~ a-Ve{ ma {i nu i ma {i nu za su do ve na pu ni te pre ma pre po ru ka ma pro iz vo |a ~a, jer je po tro {wa ener gi je u tom slu ~a ju naj ma wa. Ka da je mo gu }e, ko ri sti te ni `e tempe ra tu re pra wa i {ted ne pro gra me. Ta ko |e, slo bod no ko ri sti te ni `e tempe ra tu re (40, 60 ste pe ni) po {to }e da na {wi mo der ni de ter xen ti bi ti efi ka sni i na tim tempe ra tu ra ma. Ma{ina za prawe sudova Koristite ma{inu za prawe posu|a samo kada se sakupi dovoqno sudova. Ma{ina tro{i mawe energije od ru~nog prawa toplom vodom iz bojlera. Ma{ina za prawe sudova tro{i vi{e na su{ewe nego na prawe posu|a. Ostavite da se tawiri su{e prirodno. Iskqu~ite ure|aje koje ne upotrebqavate - TV, video i stereo ure|aji, ra~unari i ra~unarska oprema i u tzv. stendbaj radu tro{e odre|enu koli~inu energije. Nemojte potcewivati ~ak ni ovakve male u{tede. U{teditenovac-Sve ku}ne aparate poku{ajte da {to vi{e koristite u vreme ni`e tarife.

Potopite zavese u toplu vodu, dodajte pet kapi uqa od lavande, kao i {oqicu votke. Lagano istrqajte i isperite. Istim rastvorom mo`ete ~istiti i kuhiwske aparate.

Zablistave plo~ice ko kerami~ke plo~ice oko va{e kade ili umivaonika vi{e ne blistaju, ili ako su na wima vidqive naslage od sapuna i mrqe od vode, lako ih mo`ete o~istiti uz pomo} sir}eta. Napravite me{avinu od 100 ml belog sir}eta, 100 ml amonijaka, 50 g boraksa i 4 litre tople vode i wom o~istite

A

plo~ice, a posle ih isperite hladnom vodom i pustite da se osu{e. A ako su i fugne promenile boju, zaprqale se ili potamnele, mo`ete ih izbeleti uz pomo} ~etkice za zube, koju }ete umo~iti u nerazre|eno belo sir}e i wom dobro izribati fugne.


GLOBUS

dnevnik

~etvrtak10.februar2011.

Kadstvarnoima{noskaopu{ku talijan je kinuo i u maramiciprona{aometak, pi{ebritanska{tampa. Dark o San| erm an o (28) slu~ajnojepogo|enmetkomu glavu u Napuqu tokom proslave Nove godine na ulici. On je {etao sa svojom devojkom kada ga je pogodio zalutali metak koji je u vazduh ispalilanepoznataosoba. San|ermano je hitno preba~en u bolnicu, gde je konstatovanodamujemetakpro{aokrozdesnustranuglave, izao~nedupqeizaustaviose u nosnoj {upqini. Nevero-

I

vatno, ali metak mu nije naneoozbiqnu{tetu. Dokje~ekaodagapregleda specijalista, San|ermano je kinuo,aiznosamujeizleteo metak,naop{tezaprepa{}ewemedicinskogosobqaiqudikojisusezatekliu~ekaonici. San| erm an o se vrat io u rodni Turin, gde je operisan kako bi mu lekari izvadili fragmente kosti koje je metak ostavio za sobom. Ose}a sedobro,ine}eimatitrajne pos led ic e nak on ovog neobi~nograwavawa.

Skrivala bunduuga}ama merikankaStefaniTraveta Moreland ukrala je skupocenu bundu i sakrila je takodobrodapolicijatridana nije mogla da otkrije gde. Stefani je ukrala skupocenu bunduizjedneradweuMinesoti,{tosuzapazilizaposleni ibrzopozvalipoliciju.Kada jepatrolastigla,zamolilisu kradqivicudapriznazlo~in, ali se ona samo nasmejala i ~akujednomtrenutkupodigla

A

Maneken sagradili{ta a{ titn o lic e modn e ku}e „Dol~e i Gabana” jemladizidarDanijelVitak er. Dev etn ae s tog od i{wak iz Liverpula katapultiraoseusvetmodepo{to je wegova sestra kri{omposlalawegovefotografije jednoj britanskoj modnojagenciji. Zastupniciitalijanskog giganta „Dol~e i Gabana” odmah su ga uzeli za svoje za{titnolice. Nakon samo godinu dana predobjektivom,tinejxerje zidarski kombinezon zamenio najfinijim modelima visoke mode, i uveliko se priprema za {etwe pistama za„DiG”i„Versa}e”. „Nemogudaverujemkako mi se `iv ot prom en io! Nervozansamzbogselidbe u Milano, ali sam veoma uzbu|en”, rekao je plavookitinejxer.

25

Z

haqinu kako bi pokazala da „nekrijeni{ta”. Kada su zaposleni prebrojaliskupocenakrznauradwi videlisudajednabunda,ba{ ona koju je Stefani tra`ila davidi,idaqenedostaje,policija je morala da debequ{kastuAmerikankusprovede upritvor. Tamojeprovelaceovikend, ~ekaju}idaiza|enasudiodgovori na optu`be vlasnika krz nars ke radw e. Sedela je u svojoj }eliji dva dana, a ondaje,nadankada sujesprovodilido sudnice, pred policajcima podigla haqinu i izvukla bundu iz ga}a koju je tamo uspela da sakrije! „Rekla je da ne mo`e vi{e da izdr`i i izvukla ju je”, rekaojejedanodpolicajaca i dodao da Stefani ima 120 kilogramaidazato nisu ni pomislili daje„salceokostomaka i na guzi” zapravobundauvu~ena udowive{.

Lisica upucalalovca namodava`ezalukave`ivotiwe,alidaznajudapucaju... U {umama Belorusije tokomlovadogodioseobrtkoji je obradovao sve qubiteqe `ivotiwa, kada je rawena lisica uspela da se spase tako {to je svog nesu|enog ubicu upucalaunogu.

Z

@enaojadilafudbalere edn a `ena opqa~kal a reprezentacijuKostarike.Iz hotelauPanamiukojemsubilisme{teni,ukrala17.000dolara,laptopove,satove... ReprezentativciKostarike kojisenalazenaKupuSredwe AmerikeuPanami,postalisu `rtve pqa~ka{ice iz Perua. Popovratkusatreninga,fudbaleri su primetili da su im soba nestali novac, kompjuteri, satovi i mobilni telefoni, sve u vrednosti od 80.000 dolara. Policija je brzo reagovalaiotkriladajepqa~ku izvr{ila `enska osoba, koja je ubrzo uhap{ena sa plenom naaerodromu. Kos tar ik a je nak on dve utakmiceobezbedilaprolazu drugikrugtakmi~ewa.

J

Deda,sramte bilo

[utnii pozovilift apanska kompanija predstavila je liftove koji dugme zapozivimajuoko20centimetaraiznadpoda. „Veliki broj qudi koji se vra}aku}iimapuneruketorbi ili kesa, novine pod mi{kom ili mobilni telefon u ruci. Zgodnojedadugmezapozivzato budenavisinikojaselakomo`edohvatitinogom”,navodise uopisuproizvoda.

J

Lift ima i dugme u visini struka,zaonekojimarukenisu zau z et e, ili jedn os tavn o ne `ele da {ut ir aw em doz ov u lift. Ovakvi liftovi ve} su postavqeni u Fukui, a proizvo|a~isenadajuda}edosti}i velikupopularnost.

enzioner zaradio hiqade evratako{tojeprijavqivaodajepaonaulici,aondanapla}ivaoosigurawe. ^e{ki penzioner, ~ije ime niti godine nisusaop{teni,putovao je u inostranstvo, ipresvakogputaosiguravao se kod nekoliko kompanija. Po povratku, donosio je potvrde o padovima i povredama rebara i zglobova, i napla}ivaood{tetuodosiguravaju}ihdru{tava. Deda je naj~e{}e „padao” u Bratislavi, Berlinu,Budimpe{ti iBe~u,alekarskepotvrde pisao je sam i {tampaoihnaku}nomra~unaru. Okogodinuipodanajepenzioner napla}ivao od{tetu od najmawe pet osiguravaju}ih kompanija po putu, a ukupno je zaradiovi{ehiqadaevra.

P

Wegovaprevarajeotkrivena kadajedetektivosiguravaju}eg dru{tva „Alijanza” i{ao da

„Voajerska” reklamazave{ Prvojelovacupucaolisicu, a onda je pri{ao i po~eo da je udara dr{kom sa~marice kako bi je dokraj~io. Rawena `ivotiwa je po~ela da se opire, a onda slu~ajno {apom zaka~ila okida~iupucalalovcaunogu. Osramo}enilovacjezavr{iou bolnici,alisicajepobegla.

anekenka @ozefin de la Bom je zvezda nove reklame kompanije„Agent provocateur”.Lepa@ozefin(26)jesamaustanu,pa seskida,presvla~i,radive`be,aliiprime}ujedajenekogleda... Tajanstvenomsnimatequ~ak{aqepoqubacutoplesu.Ovajsnimak jeproteklihnedeqaobi{aoInternet,amnogisusepitalikojeto snimiofrancuskuglumicuimanekenku,ina~edevojkuproducenta MarkaRonsona. @ozefinina„tajna”jeotkrivena-re~jeoreklamizabritanski brend„Agent provocateur”.Me|uprethodnimlicimaoveku}ebilesu KejtMos,KajliMinogiMegiXilenhol.

M

Bacitegrudvuiudaqitese edanBritanacosu|enjenadvonedeqniku}ni pritvorinanov~anukaznujerjejednupolicajkuga|aogrudvom. DinSmit(31),kojijepriznaokrivicuzaovaj „zlo~in”, mora}e da plati 85 funti i provede dvenedeqeuku}nompritvorujersezaigrao... „Kada su policajci do{li po mene, mislio samdajere~o{ali”,rekaojeSmitnovinarima,

J

Udrihostesu poguzi epotice na sajmovima, osim performansi automobila, moraju da znaju i kako da se odbraneodmu{karaca... Jedanodnajpose}enijihsajmovaukojojgodzemqi dasenalazite,svakakojesajamautomobila.Nesamozbogtoga{too~ekujetedaviditekakoizgleda novi Bi-Em-Dabl ju 650i kabriolet, ve} zbog mladihdamakojestojeporedautomobila... Upravozboglepihhostesasudvamladi}aizHrvatskeposetilasajam,alionisenisukao„ovina{i”foliralidaslikajukolasvojimtelefonima,a zapravo zumirali lepotice, oni su oti{li korak daqeizaigraliigru„Udrihostesupoguzi”. Jestedajeru`nouradititakone{todevojkama kojeosimperformansisvakogautomobilamoraju da znaju i da se odbrane od nasrtqivih momaka, alijesme{no.

L

rutinskiproveriwegovslu~aj, iuprkos„lekarskoj”preporuci da miruje, zatekao „povre|enog”kakokositravuise~edrva ispred svoje ku}e u ^e{kim Budejovicama.

pokazuju}i elektronsku narukvicu za pra}ewe kojumoradanosi14dana. Smit ka`e da se incident dogodio kada je i{aoubo`i}nukupovinusaporodicomiu{alibaciogrudvunapolicajku. Predstavnicipolicijesureklidasenijeradiloo{ali.„Grudvajeba~enanaagresivanna~inzbogmr`wekojuSmitose}aprema`rtvi”.


26

~etvrtak10.februar2011.

oglasi

dnevnik

IZDAJEM odmah garsoweru 26m2 na Grbavici ul. Danila Ki{a 11. Telefon 064/4054653. 21477 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u ku}i bra~nom paru ili studentkiwe, dve zaposlene devojke, dogovor. Telefon 064/495-2319. 21269 IZDAJEM lepo name{ten jednosoban sta, blizu centra, sa pogledom na Dunav. Telefon 062/534-352. 21405 IZDAJEM dvosoban stan 50m2, u Pariske komune, prizemqe, name{ten + 2 telefona - 160E. Tel.: 064/124-97-91, 021/452-550. 21410 IZDAJEM prazan trosoban stan, Liman 2, drugi sprat. Bulevar oslobo|ewa 139. Cena 180 evra. Telefon 063/547-451. 21481 IZDAJEM jednosoban name{ten stan na Novom nasequ. Telefon 021/662-2405. 21504

SLOBODAN mu{karac (okolina Novog Sada) 50 godina `eli poznanstvo `enske osobe do 40 godina bez obaveza radi dru`ewa, braka. Avanture iskqu~ene. Radovan. Telefon 062/19-00-343. 21576

^ASOVI nema~kog jezika. Telefon 064/231-0032. 21329 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Tel.: 021/6399-305. 21472

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 21473 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 21578

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 21474

IZDAJEM stan u novijoj zgradi, strogi centar, kod Ribqe pijace, 55 m2 prvi sprat, po potrebi name{ten. Telefon 066/916-4230. 21475

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25 m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna. 20701

PRODAJEM garsoweru 23m2, terasa, 3. sprat, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{i telefoni: 421437 ili 063/534-505. 10001 BULEVAR, ukwi`ena, komplet renovirana garsowera, odli~na za izdavawe po ceni od 27.400. Tel. 064/220-95-65. 15001 BUL. MIHAJLA PUPINA, odli~na zgrada, ukwi`en stan, 30m2, cena 36.000. Tel. 636-6952. 15002

BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 10002


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik NOVA DETELINARA, nov odmah useqiv i ukwi`en, 1,5, cena 41.000, I sprat. Tel. 6368429. 15003 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en, dobar, 1,5 stan, 47m2, cena 43.200. Tel. 636-6952. 15004 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2,0, odmah useqiv stan od 50m2 cena 52.000. Tel. 064/220-9565. 15005 BULEVAR, Ul. Kraqevi}a Marka, 2,0 stan odli~nog rasporeda od 52m2, II sprat, ukwi`en, cena 48.000. Tel. 6368429. 15006

PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 21518

~etvrtak10.februar2011.

Posledwi pozdrav dragom ocu

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! non stop. Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14. 20911 NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu! Nonstop. Mladen! Telefoni: 421516, 064/157-25-14. 20912

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Jovici

@ivku Pei}u

Loziki Guzini Iskreno sau~e{}e Miloradu i porodici.

od: }erke Dragice, zeta Petra i unuka Tawe i Milice. PRODAJEM povoqno dvoiposoban stan, Liman III, kod Limanskog parka. Telefon 063/506-198. 21294 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan, 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437, 063/534-505. 10003 LIMAN 2, odli~an ukwi`en 3,0 stan 77m2, II sprat, terasa, lift, cena 79.300. Tel. 636-8429. 15008

GRBAVICA, Alekse [anti}a, ukwi`en 4,5 stan (nije dupleks) + gara`a od 20m2, cena 128.000. Tel. 064/220-9565. 15007 CENTAR, @elezni~ka ulica, nov, odli~an 3,5 stan cena 90.000. Tel. 636-8429. 15009 LIMAN, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an 4,0 stan od 95m2. Tel. 636-6952. 15010

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 10004

21655

Posledwi kom{iji ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 18878 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 21095 TRA@IM ambicioznog advokata za zastupawe na kredit u vezi nepokretnosti. Telefon 064/275-3577. 21284

PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419-375, 060/4419-375. 21499 KU]A, 300m2, sa dvori{tem i objektima, gara`a, centralno grejawe. Kontakt telefon 064/528-15-19, Sivac. 21524

IZDAJEM lokal 75m2, sanitarni ~vor, ugao Mi{e Dimitrijevi}a i Gogoqeve, uli~ni deo zgrade namewen za sve delatnosti. Kontakt telefon 063/504-430. 21376 SAJAM - bulevar izdajem povoqno, odli~no razra|en restoran - piceriju, 135m2 sa inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa. Tel.: 063/16128-73, 064/596-58-74. 21409 IZDAJEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8. Telefon 063/505-198. 21476 IZDAJEM u @elezni~koj ulici 10. 3 kancelarije sa telefonima, parkinzima, ~ajna kuhiwa, grejawe, klima. Cena 200E. Telefoni: 063/535-944, 021/66-12-600. 21557

Porodica Baji}.

PRIMAM dve radnice za pakovawe prehrambene robe na odre|eno vreme. Telefon 063/541-938. 21588

Posledwi pozdrav dragom ocu

@ivku Pei}u

pozdrav

dragom

@ivku Pei}u

Pposledwi pozdrav

Po{tovanom ujaku

Jagodi Popovi} @ivku od kom{ija Markanovi}.

Kumovi Popovi} i Vujkov.

21651

21642

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

na{em

Draganu Gligori}u Baji

Dragoj kom{inici

Ujkice, bio si moja zvezda koja }e zauvek sjati i podse}ati na sve ono {to si u~inio za sve dobronamerne qude, tvoju familiju, mene i moju porodicu. Tvoj lik i tvoja dela }e zauvek ostati u na{im srcima. Neka ti je ve~na slava legendo moja!

Cveti

od stanara iz Radni~ke 31a.

Ve~no o`alo{}eni: \o|a, Bude, Stefan, Boris, Aleksa i Sandra.

posledwi pozdrav od stanara Bulevar Cara Lazara 25.

21648

21645

21629

21656

Posledwi pozdrav dragom bratu

21637

dragom kolegi i prijatequ i iskreno sau~e{}e porodici od Kolektiva „Agrotehne�.

5940/P

profesoru dr. Du{anu Popovi}u

od: }erke Radmile i unuka Monike i Marije.

27

Dragom prijatequ i kom{iji

Simi Suba{i}u

od: sestre \ur|ije, zeta Nedeqka, sestri}a [pire, Rajka i Velimira.

posledwi pozdrav od: porodice Nikoli} Petra, Qiqane i Svetlane.

Posledwi pozdrav dragoj

Radoje Mili~i} Milici Mikovi} Dragi Rade, bila je ~ast imati te za druga. Uvek }e{ ostati sa nama.

od porodica: Pani}, Gari} i Peter.

Tvoj Mire. PRODAJEM suterensku gara`u, 16m2, u @elezni~koj 46, sa daqinskim. Telefon 064/14-63505. 21505

21658

21650

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. 2. 2011. godine, preminuo na{ dragi

21620

21628

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

PRODAJEM jugo 55 1991 registrovan, pogon na gas u dobrom stawu, zimske gume, 550e. Telefon 063501914. 21291

DIHTOVAWE drvenih prozora aluminijumskim fleksibilnim lajsnama, za{tita od promaje, buke i pra{ine, cena 150 din/m. Telefoni: 021/500-612, 063/8426848 i 063/8424-716. 20371 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 21452

Milica Mikovi}

@ivko Pei}

1938 - 2011.

1929 - 2011. Sahrana je danas, 10. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, u Futogu. Tvoji najmiliji: supruga Sofija, sin Dragan, unuk Marko i unuka Sawa. 21654

preminula posle duge i te{ke bolesti u 73. godini. Sahrana }e se odr`ati u subotu, 12. 2. 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Mikovi}. 21619


28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak10.februar2011.

Preminuo je moj dedika

dnevnik

Posledwi pozdrav bratu

Preminuo je na{ dragi otac, deda i svekar

Posledwi pozdrav bratu Baji.

Dragan Gligori} Baja Baji

1942 - 2011.

1942 - 2011.

Kad je `ivot kap vode pa tako zemqa sve pokupi. Opra{tamo se od brata Baje, preminulog u Be~u. Sahrana je danas, 10. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, u Obrovcu kod Ba~ke Palanke. Brat Qubomir, snaja Rozalija i sin Dragan sa porodicom.

od: sestre Milene, Zvonka, Zage i Vesne sa porodicom. Kako vreme prolazi tako se sve vi{e gubimo. 21606

prof. dr sci. med. Du{an N. Popovi}

redovni profesor Medicinskog fakulteta Osniva~ Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici

Radovao se svim mojim uspesima.

Ve~no o`alo{}eni unuk Du{an N. Popovi}, apsolvent ekonomije i hemije.

21611

Posledwi pozdrav {ogoru

Posledwi pozdrav dugogodi{wem nastavniku i biv{em dekanu

dr sci. med. Du{an N. Popovi}

ginekolog aku{er

21608

Komemoracija }e se odr`ati u ~etvrtak, 10. 2. 2011. godine, u 12 ~asova, u sali, za sastanke, Instituta za onkologiju, u Sremskoj Kamenici. Ispra}aj }e se odr`ati u petak, 11. 2. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Upokojio se moj veliki otac

prof. dr Du{anu Popovi}u S po{tovawem }emo negovati uspomenu na uva`enog profesora. Nastavnici, studenti i zaposleni Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. 5937/P

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj majci

Sin Nikola Popovi}, }erka dr Marina Popovi}, unuk Du{an N. Popovi}, snaja doc. dr Zora Pavlovi} - Popovi}.

21609

Petru Jankovi}u 4. 12. 1951 - 7. 2. 2011.

Petar Jankovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini preminula na{a voqena mama, supruga, ta{ta i baka

Simi Suba{i}u Milki

4. 12. 1951 - 7. 2. 2011. Smrt je ja~a od `ivota, ali ne i od qubavi koju nosim u du{i prema tebi. [ogor Bora. 21602

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Porodica ^awi. Wegova dobrota, plemenitost i qubav kojom me je nesebi~no okru`ivao, snaga i hrabrost osta}e zauvek u mom srcu. Sahrana je u petak, 11. 2. 2011. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni sin Miroslav.

21604

Milka ]upurdija ro|. Kqaji} Sahrana je danas, 10. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu. O`alo{}eni: sin Du{an, }erka Danijela, suprug \uro, zet Mirko, snaja Zorica i unuci Ivana, Marina, Marko i Milo{.

Sin Du{an, snaja Zorica i unuke Ivana i Marina.

21612

21615

21601

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj majci

Loziki Guzini

Izbori}u se za tvoje `eqe. Sa tugom i ponosom na tvoju hrabrost, plemenitost i po{tewe. Nedostaja}e{ nam mnogo.

Milan Tankosi} Hvala ti za sve provedene zajedno.

Stanari Bulevara kraqa Petra I, 15.

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj kom{inici

trenutke

Porodica Bogdanovi}.

21618

21625

Posledwi pozdrav dragom kumu i prijatequ

Posledwi pozdrav

Prof. dr Du{an Popovi} Milki ]upurdiji

Maj~ice, `ive}e{ ve~no u na{im srcima. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav, ja~a od vremena i zaborava. Hvala ti za sve.

Radetu

Strina Smiqa, @eqka, Maja i @eqko.

Tvoja }erka Danijela, zet Mirko i unuci Marko i Milo{.

21616

21613

1928 - 2011. Osniva~ i prvi direktor Instituta za onkologiju Vojvodine

Margiti Vereckei

Sa posebnim pijetetom opra{tamo se od ~oveka koji je osnovao na{ Institut, vi{e godina ga uspe{no vodio i u~estvovao u wegovoj stru~noj i nau~noj afirmaciji. Posebno je doprineo u {kolovawu prvih kadrova iz onkologije, kao i u formirawu stru~nog profila Instituta. Hvala mu za sve {to je u~inio vojvo|anskoj onkologiji. Kolektiv Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

1427/P

Ki{ Laciki

od stanara ulaza Lo`ioni~ka 53.

Jelica, Doru, Aleksandra i Viktor Trifu.

21626

21622


^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN I TU@NO SE]AWE na na{e drage roditeqe i brata

Navr{ava se pet godina od kada nije sa nama na{a mila i draga supruga, mama i baka

Milena Josimovski

Marija Hajtl 10. 2. 1991 - 10. 2. 2011.

Nama ostaje samo da tugujemo i spomiwemo te. Tvoji: suprug Aleksandar, }erka An|elka sa porodicom i sin Dejan sa Vesnom.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se posle duge i te{ke bolesti na{a draga majka i voqena baka

TROGODI[WI POMEN

Ivan Hajtl

SEDMODNEVNI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN najdra`oj majci, baki i svekrvi

Radoslavu Veqkovi}u

Tatjana Momirovi} 1928 - 2011. upokojila 8. februara u 83. godini. Posledwi ispra}aj je u petak, 11. februara, u 15.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene }erke Milana i Mirjana sa porodicama.

Lidiji Nikoli} Tvoji }o{karo{i: ]ira, Steva, ^i~a, ^a|a, ^elica, Vasica, Korejac, Aca-[erka, Ro}ko, Bixa i Marko Tarzan.

21605

21388

29

~etvrtak10.februar2011.

21556

GODI[WI POMEN dragom ocu, dedi i pradedi

3

Weni najmiliji.

21583

[ESTOGODI[WI POMEN

2005 - 2011. ^ETRDESETODNEVNI POMEN

Nemawa Dra`i} Bata Stevan Hajtl 2007 - 2011. Sa setom Vas spomiwemo, sa ponosom Vas se se}amo. Va{i najmiliji.

\or|u Ninkovu

1933 - 2008.

10. 2. 2010 - 10. 2. 2011.

S tobom su ostale ve~ne uspomene da se pamte i pri~aju s qubavqu i ponosom. Tvoje srce i daqe kuca u na{im srcima. Tvoja supruga Julijana sa porodicama [avelin i Risti}.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. U ime pomena poklawamo prilog za izgradwu Svetog hrama u Petrovaradinu.

21483

21495

Posledwi pozdrav Milaninoj majci

dr Dragoslav Joji} Dragi tata, jednom kada nam je bilo mnogo te{ko zbog gubitka nekog koga smo voleli, rekao si: „`ivot je skup se}awa.” Zaista, ba{ kao u Seganovom „Kontaktu”, delu kojem smo se oboje jednako divili, {etam zami{qenom obalom pod iskri~avim univerzumom, i di{em slobodno punim plu}ima jer znam da si tu. Za mene }e{ ve~no biti `iv. Neizmerno ti `elim mir i spokoj do na{eg ponovnog susreta. ]erka Olga.

Tvoja }erka Mirjana i unuka Bojana sa porodicom.

Oliveri Radanovi} Oqi iz Ba~kog Jarka Sve {to Gospod mo`e darivati qudskom bi}u tebi je dao najmilija, lepa, dobra, pametna i vredna. Sve {to sam imala na ovom svetu bila si nam ti. O~i pla~u, srce i du{a tuguju. Ja te jo{ uvek najvi{e volim. Tvoja mama Mira.

21391

[ESTOGODI[WI POMEN

21400

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

21533

Oliveri Radanovi} Oqi

3

Tatjani Momirovi} od koleginica i kolega iz JP „Poslovni prostor” u Novom Sadu.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

891/P

Vreme ne donosi zaborav, ve} naviku da `ivimo bez tebe. U na{im srcima, mislima i pri~ama `ivi{ i `ive}e{. Tvoje mesto je prazno, a mi jo{ uvek ~ujemo tvoj glas i vidimo te. Mnogo nam nedostaje{. Tvoji Radanovi}i: Nada, Marija, Sa{a i Dragan.

Ma{i

od: Lenke, Gorana, Zvonka, Vere i Nenada.

21582

21591

Posledwi ro|aku

Posle duge i te{ke bolesti u 81. godini zauvek nas je napustila na{a majka, baka i prabaka

Rozalija Puji} baba Ru`a

pozdrav

dragom

Miroslavu Markovi}u

]erka Valerija, zet Kosta, i unuci Danilo i Nenad.

dr Dragoslav Joji}

prof. dr Du{anu Popovi}u

dragom

Porodica Vulanovi}.

Sestra Dobrica sa porodicom.

21584

21585

specijalista internista 21596

Posledwi pozdrav dragom i cewenom kolegi i prijatequ

pozdrav

Miroslavu Markovi}u

Ispra}aj je u petak, 11. februara 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Sin Petar, snaha Galija, unuke Anita i Brigita sa porodicama.

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

dragom

Simi Suba{i}u

od kolega Ginekolo{ko-aku{erske sekcije Dru{tva lekara Vojvodine.

od porodice Lozi}.

5939/P

21598

Dana 11. 2. 2011. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od upokojewa na{eg voqenog supruga i oca. Zahvaqujemo se mnogobrojnim prijateqima, kolegama i poznanicima na iskrenim izjavama sau~e{}a, i obave{tavamo sve da }e parastos biti odr`an u petak, 11. 2. 2011. godine, u 10 ~asova u Sabornoj crkvi Svetog \or|a u Novom Sadu.

Dobrom ~oveku, prijatequ

dragom

Simi Suba{i}u O`alo{}eni: supruga Sun~ica i }erka Olga sa porodicom.

Posledwi pozdrav prijatequ

Ki{ Laslu

posledwi pozdrav. Prijateqi: Marko, Ilija, Rade i Ante. Porodica ^uturilo.

21531

21595

21594


30

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30

(Панонија, 19.00)

Фортепијано У оквиру емисије “Фортепијано”гледаоцићемоћида удваделапогледајупортрет маес траЛуцијана Штефана Петровића. Сазнаћете како јетеклањеговабогата50-годишња музичка каријера и штаоњемукажуњеговидугогодишњисараднициипријатељи Бора Дугић, Пера Попа иЗвонко Богдан. Ауторкаиводитељка:Кристина Плањанин-Симић (РТВ 1, 23.00)

23.00 23.30 23.40 01.30

Јутарњипрограм Микијевакујна Чаририболова ПутовањесаТеријем Бајкоквиз Вести Зеленисат Безупута Кухињица Десилосе Вести Космос Дуелструна Српскиекран–емисијаМТВа(Мађарскетелевизије)на срп. ПутовањесаТеријем Вести Другополувреме,филм Десилосе ТВДневник Тајнахране:Ананас Кухињица Разгледнице ТВДневник ТВФонија–квиз Имамједнужељу Живопис–Маестро Војвођанскидневник Портретивојвођанскихуметниканароднемузике Фортепијано Микијевакујна Вечнаљубав,филм Концертгодине

06.30 07.00 07.25 07.50 08.45 09.45 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.10 00.05

Кухињица(мађ) Тадивнастворења Маштаоница Грување Музичкипрограм Пословниуспех(мађ) Последњипутзаувек,филм Плеснострес Вести(мађ) Украјинскапанорама Микијевакујна Јермолови ВестиизМатице Плавикруг Бајкоквиз ДобровечеВојводино(рум) ТВМагазин(рус) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица(мађ) Добровече, Војводино(рус) Замрзнутикадар,филм Јермолови ТВПродаја

14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.25 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Љубав на продају Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Нашгост,ФИП Комерц

Арт-бокс

Кристина Плањанин-Симић

06.30 08.20 08.30 09.05 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.05

tv program

~etvrtak10.februar2011.

15.30 15.55 16.00 17.25 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00 00.35

09.05 09.30 10.00 10.05 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.05 14.00 14.05 14.30 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Војвођанске вести Очистимо Србију У огледалу Природно из Србије Простор Војвођанске вести Љубав на продају Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Глас Америке Ноћни програм

Хранаивино НСклинци Вести Живаватра Немисведок Вести Агродан Азбукародитељства Неонсити Разоткривени Вести Друм Витраж Живаватра Објектив(слов) Објектив(мађ) Објектив ИЦТплус Неонсити Новосадскопоподне Неонсити Агродан Објектив Хранаивино Скарлетнавидовчица Живаватра Објектив Разоткривени Немисведок

06.05 08.00 09.02 09.44 10.04 10.36 11.05 12.00 12.15 12.31 12.44 13.29 15.05 16.04 16.39 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 20.59 22.05 00.20 01.05 01.12 01.58 02.13 03.10 04.04 04.34 05.15 05.48

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 09.50 11.00 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.00 00.15 00.45 01.00 02.00

Јутарњипрограм Јутарњидневник Бољиживот Уздравомтелу Сасвимприродно Светриболова Очајнедомаћице Дневник Спортплус Гастрономад Касл ГоспођицаМарпл:Уснуло убиство,филм Сат Позориштеукући Куватисрцем ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Окомагазин Слагалица,квиз Дневник Белалађа Распакивање Професионалац,филм Касл Евронет Шериф ТВпродаја Преносникзаразе,филм Распакивање Окомагазин Сасвимприродно ТВпродаја Верскикалендар

Експлозив Ексклузив Елениндух Ценасреће Дођинавечеру Гумуш Ценасреће Филм: Безизлаза Елениндух Кадалишћепада В.И.П Дођинавечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Кадалишћепада Филм: Торнадо Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

Торнадо 10.00 ФуллТилтПокер 11.00 АТПРотердам1/8финала 17.00 Фудбалпријатељска:Црвена Звезда-Стеауа 19.00 Премијерлига,вести 19.30 АТПРотердам1/8финала 21.30 НБАакција 22.00 ФулТилтПокер 23.00 Фудбалпријатељска:Црвена Звезда:Стеауа 00.45 НБАуживо 01.00 КошаркашкикупКрешимир Ћосић,финале 02.30 АТПРотердам1/8финала

08.00Дечијипрограм,09.00Кухињица,10.00Излог страсти, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњихемисија,13.00Метрополеирегијесвета,14.00ИнфоК9,15.00Метрополеирегијесвета,16.00ИнфоК9,16.45Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 Лек из природе, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45Бибер,20.15Аргументи,21.15Спортиздругогугла,22.15Бибер,22.30 ИнфоК9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћнипрограм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00Жива ватра,11.00Кућа 7жена,14.00Ветар у леђа,16.00Љубав на продају,18.00Године пролазе,19.00Објектив, 20.00Фолк шоу,22.00Објектив,22.30Ток шоу,04.00Филмски програм

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00 15.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00

Kоцка,коцка, коцкица Основни концепт серије је остаоисти,алимењајусегенерације деце и са њима и питања. Промене се, пре свега, односе на форму, па тако сад имамо неку врсту рубрика унутар емисије, на ритам, али Коцкица и даље одолева разним визуелним трик овима које нуди нова технологија. (РТС 2, 08.29) 07.02 07.31 07.36 07.41 07.52 08.20 08.29 08.56 09.10 09.50 10.09 11.05 11.35 12.00 13.00 13.58 14.00 15.05 15.33 16.00 16.36 17.59 19.22 20.00 20.30 21.00 21.48 22.50 23.15 23.48 01.15 01.46

Мина Тандер

Најтоплије лето последњих година: метеоролог Јан се враћа из Оклахоме... Наконштојепретрпеотрауматскукатастрофузавремеобављања опасних истраживања,ЈанстижеуБерлин... Улоге:Матијас Коберлин, Мина Тандер, Рудолф Ковалски, Харалд Шрот, Гунц Шуберт Режија: Андреас Линке (Прва, 21.00)

dnevnik

07.30 07.50 08.00 08.01 09.00 09.01 09.30 10.10 11.00 12.00 12.15 12.25 13.00 13.02 13.40 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.01 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

Куватисрцем Зеленосветло Пепапрасе Оливија У ноћној башти Алексуџунгли Коцка,коцка,коцкица Математичкеприче Књижевностстареијужне Србије Рецептзаигру Играј фудбал,буди срећан Екорецепт Путокосвета Концертансамблазастару рускумузику„Светилен” Трезор Кустендорф Коцка,коцка,коцкица Необичнообиљкама Енциклопедија ОвојеСрбија Оченаш,гдеси Одбојка -ПС:Партизан-Јединство,пренос Зеленосветло Ваљевскагимназија Метрополис Очајнедомаћице Светоавскисабормладихпољопривредника,снимак Контекст Адлибитум Гитарартфестивал ТВпродаја Оченаш,гдеси

Вести Отворенистудио Инфо Отворенистудио Инфо Отворенистудио Топшоп РејчелРеј Љубавузалеђу Вести Милица² Топшоп Инфо Отворенистудио Милица² Изавести Инфо Сликеживота Копаоник Вести Љубавузалеђу Инфо Горштак Чистрачун ПородицаСерано Филм:Острвогусара ДокторХаус Вести Милица² Филм:Отац,синиљубавница Чистрачун

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије 12.00 Хроника општине Инђија, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45 МобилЕ,17.00Новости1,17.15ХроникаопштинеС.Пазова,18.10Бунтовници, 19.00Новости2,19.30Ши-Ра,20.00Безтамбуренемапесме,21.15Вашарташтине,22.00Новости3,22.30Бунтовници,23.15Џубокс,00.00ГласАмерике.

21.00 23.00 23.35 01.10 01.55

Радијскодизање ТВдизање ВестиБ92 Квиз:Супергеније Трнавчевићиудивљини Топшоп Филм:Трибоје-Црвено Би-Би-Си наБ92:Изгубљени светкомунизма Најбољегодине ВестиБ92 Спортскипреглед Најбољегодине Квиз:Супергеније ВестиБ92 СунђерБобКоцкалоне Би-Би-Си наБ92:Изгубљени светкомунизма Филм:Дик ВестиБ92 Филм:МалиградуМонтани ФлешГордон УкључењеуБ92Инфо

Кирстен Данст

Дик Многојетеоријаотомекако је разоткривена афера “‘Вотергејт”икојебиоизвор информација новинарима ВашингтонПоста.Сумњападанадветинејџерке,Бетсии Арлинкојеимајупо18година инајбољесудругарице. Улоге:Кирстен Данст, Мишел Вилијамс, Ден Хедаја Режија:Ендрју Флеминг (Б92, 21.00)

Хорслeнд Цртана серија која прати групудецекојапосећујуХорсленд,ранчзакоње,крозниз авантура у јахању, учењу и великомнапорудасасвојим коњима уђу у свет такмичења. (Хепи, 11.30) 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.45 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00

Ноди Малапринцеза СаБоуавантуру Мегаминималс Здраво,Кити Абу Телешоп Вести Ангелинабалерина Југио Бакуган ХалоКити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови уживо Јелена Телешоп Вести ТНТ Парови Телемастер ЦрниГруја Парови,прегледдана Вести Лудакућа Парови уживо,номинације ТНТ Вести Парови,уживо ТНТ

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 14.00 15.00 16.50 17.20 18.15 18.30 19.30 20.00 21.00 22.30 23.15 23.45 01.30

Тријумфљубави Добројутро Двор Ситикидс Забрањенаљубав Папарацо лов на познате Двор Националнидневник Тријумфљубави Курсаџије Тереза Националнидневник Двор-преглед дана Све за љубав Немогућа мисија Црнахроника Двор Филм: Играј колико те ноге носе 03.20 Сити 03.25 Екран 03.30 Филм: Жан де ла фонтејн

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм. 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak10.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

КристаАлен

Тихиотров Дубокоуџунглинаудаљеном острву у Тихом океану живи нова мутирана врста змије. Доктор Андреа Свансонињенпомоћникистражитељ Џејк проучавају врсте у тајном војном експерименту как о би развили противо- тров... Улоге: Лук Пери, Криста Ален, Том Беринџер, Луис Мандлор, Ентони Тајлер Квин Режија:ФредОленРеј (НоваТВ,23.30) 08.15 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 23.15 23.30 01.00

Бумба Сломљеносрце Гумуш Аси Ин Заувекзаљубљени Сломљеносрце Најбољегодине Гумуш ИН Дневник Најбољегодине Аси Проверено Вечерњевести Тихиотров,филм Најслађестворење,филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.30

Гениједизајна Римскоцарство КутијеСтенлијаКјубрика БлискисусретиуСибиру КинематографијаЖанЛик Годара Уморуватре Чачапоја:Мистерија изгубљенецивилизације ФармаизВикторијанског доба–посебнобожићно издање Дневникскулптура Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац Хитлеровомиљениплемић Кракатау–последњидани ТајниградовиАмазона Једандануборби Торинскипокров.новидокази ПотрагазаСеверозападним пролазом Дневникскулптура Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац

13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Малапринцеза Црвенкапа Успаваналепотица Путописнаемисија Доручаксађаволом Граница Обојенабрда Колачићсудбине Играпророка ТражећиЕрика Сексимедицинскесестре Љубавналекција

07.35 09.10 10.55 12.40 13.10 14.50 16.45 18.15 20.05 21.40

ДалистечулизаМорганове Вулкан ХанаМонтана Исправљање погрбљених Труманов шоу Зашто сам у браку? Операција Морско прасе Икс Мен почеци:Волверин Евет,пристајем Кинесканеприродна катастрофа:Сузепровинције Сечуан Огледала Међународна завера Америчка прича Чист и трезан ПројекатАлцхајмер: Деда, знашликосамја?

22.20 00.10 02.05 03.25 05.25

16

31

SlavNiStRaNcigoStiSRbiJe

Pi{e:RadovanPopovi} 07.00 Добројутро,Хрватска 09.12 Студио60наСансетСтрипу 10.10 Путовањенашихпредака, док.филм 11.00 КодАне 11.15 Опрашоу 12.00 Дневник 12.33 Морељубави 13.20 ПунакућаРафтера 14.20 Тренутакспознаје 14.55 Мојапородица 15.25 Водаупустињи,док.филм 16.00 Хрватскауживо 17.25 8.спрат,токшоу 18.12 КодАне 18.25 Дневникједнеплавуше 18.35 Твојасамсудбина 19.24 Дора-идемонаЕвросонг 19.30 Дневник 20.10 1против100,квиз 21.05 Животидедаље 21.55 Поласатакултуре 22.30 Дневник3 23.10 ПутевимаАмазона,док. серија 00.05 Ловцинанатприродно 00.45 Ксена-принцезаратница 01.30 ДрагиЏоне 01.55 Лажими

07.50 08.20 08.45 09.30 09.55 10.45 11.00 12.30 13.00 13.10 13.40 14.00 15.30 15.45 16.30 17.15 17.40 18.05 18.50 19.40 20.00 20.45 22.30 23.15 23.25 00.40

МалаТВ ЛагодниживотЗекаиКодија Школскипрограм. СлучајзаекипуБАРЗ Твојасамсудбина Културнабаштина Степинчево,мисаиз Крашића АлпеДунавЈадран Гласдомовине Школскипрограм МалаТВ Малиптичар,филм Жупанијскапанорама Студио60наСансетСтрипу Оверланд3 ХанаМонтана СлеџХамер ПунакућаРафтера Путовањенашихпредака, док.филм Хитдана Дображена Филмовинашихсуседа: Турнеја,филм Лажими Дневникплавуше Малиптичар,филм Ноћнимузичкипрограм

МираФурлан

Турнеја Године 1993. шесторо београдскихглумаца,притиснути лошом финансијском ситуацијом, несвесни озбиљности ратногстања,пристајудаотпутују у Српску крајину како битамоуместуСрбобранизвели представу „Буба у уху„. Путујуутранспортеруиубрзо доживљавајупрвобомбардовање... Улоге:  Тихомир Станић, ЈеленаЂокић,ДраганНиколић, Мира Фурлан, Јосиф Татић,ГорданКичић Редатељ:ГоранМарковић (ХРТ2,20.45)

10.30 Успондогубилишта 12.00 Интермецо2 13.00 ХарииХендерсонови 13.30 Светромулеђа 15.00 Унутрашњаватра 17.00 ДосијеДрезден 18.00 ХарииХендерсонови 18.30 Интермецо3 19.00 СветацФортВашингтона 20.45 Turneja,филм 21.15 Трава 22.00Бункер 00.00 Кућа4:Доме,смртоносни доме 01.50 Ораоукавезу

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

У одбрану живота свог Негде далеко Крива огледала Флерт Дохвати стену Пет асова Девојка број 6 Незасити Лезбејке 2.-диве

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.50 01.50 03.40

Адвокатоваказна Меклаудовећерке Дијагноза:Убиство Адвокатоваказна НешБриџис Филм:Савршен план Фојлов рат Браћаисестре Дијагноза:Убиство НешБриџис Браћаисестре Медијум Филм:Преварена Дијагноза:Убиство Филм:Употрази за судбином Фојлов рат

ЏорјаФокс

СЕРИЈА

ЦСИ Полицајац Бел је убијен у великом обрачуну после којегјенађенонастотинечаура.Случајпочињедасекомпликујекадасепокажедасу Софија Кертис и Џим Брас присуствовали паљби и  чак билиублизинижртава.... Улоге:ВилијамПетерсен, Марџ Хелгенбергер, Гери Дурдан,ЏорџИдс,ПолГилфојл,ЏорјаФокс (РТЛ,21.45) 07.00РТЛритамзона 08.55Бибинсвет 09.45ЕксклузивТаблоид 10.151001ноћ 11.15 Езел 12.10 Вечераза5 13.00Клон 13.45Аурора 15.20 Свештојебитно 16.15Мењамжену 17.30Бибинсвет 18.00ЕксклузивТаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Вечераза5 20.001001ноћ 20.50Езел 21.45ЦСИ 00.15РТЛВести 00.30Кости 01.20 Путосвете 02.05Астрошоу 03.05РТЛДанас 03.40 Заборављенислучај

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Новисвет Преживљавање Америчкедрвосече Хотродшегрт Генералка Прљавипослови Америчкедрвосече Преживљавање Човек,жена,дивљина Разоткривањемитова ПограничнаполицијаСАД Какосеправи? Какотораде? Оружјебудућности Најбољиостају Какопреживетикатастрофу ПограничнаполицијаСАД Хотродшегрт:ХардШајн Прљавипослови

08.30 09.30 10.30 11.30 12.30 13.30 14.00 17.30 18.45 19.00 19.10 21.00 23.00 00.00 01.00

Фудбал Алпскоскијање Билијар Фудбал Алпскоскијање Тенис Тенис Биатлон Алпскоскијање Фудбал Тенис Борилачки спорт Биатлон Фудбал Алпскоскијање

Љубоморну жену шамарима дотерао у ред

К

рајем шездесетих година у Београд је дошао број кухињи, Ланкастер је изазвао инцидент – ишамаамерички писац Сол Белоу, добитник Нобелове рао је своју жену, због љубоморне сцене коју му је нанаграде за књижевност 1976. Моми Капору је, правила. десетак година касније у Њујорку причао: *** „Моји родитељи су дошли из Петрограда у МонтреУ пролеће 1970. допутовао је у Београд и Лајош Зиал. Варшава и Београд били су први словенски градолахи. Популарни писац дошао је из Њујорка, где је живи које сам видео у животу. Стигао сам у Београд зивео после одласка из Мађарске у емиграцију. Писац ми и видео своје детињство: улице затрпане снегом, романа „Арарат“ и „Самртно пролеће“, с којима је долица слична као у Америци моје младости. Било је то живео велики успех код југословенских читалаца, доврло дирљиво“. Капор наглашава Белоуово интересовање за Јару Рибникар, која је у својим вишетомним сећањима с посебном топлином писала о Белоуу: „Објаснио ми је да је допутовао с једним својим пријатељем, али су се успут некако изгубили и сад не зна у којем хотелу треба да га тражи. Док смо о томе расправљали, чула сам како неко преко гласноговорника тражи Белоуа. Отишли смо до информација и тамо, чим је Сол узео слушалицу, пронашли изгубљеног. Он је већ био у ’Метрополу’, јер му је Сол помињао да је тамо становао кад је Београд посетио први пут. Ја сам му резервисала собу у ’ЈуМаршал и генерал надреалиста Коча Поповић гославији’. Али кад смо ушли у, како мислимо, најлепши хотел, Сол је рекао да шао је на преговоре с филмским продуцентима. И рату не може да живи јер је сувише удаљен од града. Реније је био у Београду, покушавајући да постигне докао је да воли живот улице, трга, хоће да има око себе говор о игрању његових дела у позориштима или на Београђане. И тако сам га преселила у ’Метропол’ и филму, али није имао успеха. Овога пута, у 79. години, тамо срела адвоката Голдберга. То је необичан човек, осећајући да се крај ближи, желео је по сваку цену да духовит, радознао и изнад свега воли књиге. Солу је успе. не само пријатељ већ га и разводио од његових жена. У Београду је разговарао у Савременом позоришту, Обојица преморени од великог света, после Њујорка, али није имао среће. Ни Мира Траиловић, управница Лондона, Париза, дошли су у Југославију да се мало „Атељеа 212“, позоришни посленик Београда свакако одморе. Сол је имао доста најупућенији у светска поновца и жељу да га потроши. зоришна збивања, и сама поЛајошЗилахијеуспеода Хтео је да иде у Дубровник, зоришни и телевизијски ре„Неопланти“утрапиза али ја сам га одвела у Врњачдитељ, није показала неко ку бању. Шетали смо између веће занимање за његова пофилмовањесвојроман топле и хладне воде, а он би зоришна дела. Зилахи је ус„Самртнопролеће“.Боравиоје застајао на мостовима. Дуго пео да „Самртно пролеће“ месецимауновосадскомхотелу би сам, оборене главе, гледао прода новосадској филмској „Парк“,куваосебихрануна доле у поток. Нагледао се ракући „Неопланта“. Боравио зних океана, река, свега. је месецим�� у новосадском решоуитуговао ’Ово је ненадмашиво’, гохотелу „Парк“, кувао себи зародномМађарском,укоју ворио је показујући поточић. храну на решоу и туговао за нијесмеодауђе Предлагала сам му да одеродном Мађарском, у коју мо до Сопоћана, да види нашу није смео да уђе. стару културу. *** ’Све вам то верујем, као да сам видео, али радије Крајем маја у Атељеу 212 је гостовао француски бих остао овде.’ драмски ансамбл с Бекетовим комадом „Крај партије“. И тако смо остали у бањи, која за нас, на нашу среДогодио се призор невиђен: ћу, није знала. Он је, осим осетљивости према облаче„Коча Поповић је са свог седишта закорачио право њу, веома скроман. Јео је најобичнија јела, пиће га нина сцену – у следећем тренутку наш политичар се наје привлачило. А за облачење, после Париза и Лондошао у дугом и срдачном загрљају с Рожеом Бленом, на, није код нас могао ништа да пронађе. управником групе“. *** Блен, велики француски глумац и редитељ, близак У јануару 1968. године у Београд су стигле две вепријатељ и сарадник Артоа, Бекета, Женеа, с Кочом се лике звезде – режисер Сидни Полак и глумац Берт није видео, како је касније рекао, готово 35 година! Ланкастер, ради снимања филма „Чувари замка“. ПроДруговали су у Паризу током надреалистичких догаслављени глумац је тумачио улогу мајора у филму о ђања, а и касније, у време Шпанског грађанског рата. групи америчких војника који су током рата били виБлен је објаснио да је за њега Поповић фасцинантна ше пута рањавани. Дошли су у замак да се одморе. Рат личност: „Ми надреалисти, док смо то били, били смо је за њих практично био завршен. У таквој ситуацији занимљив народ. Коча је био омањи младић и велики долази до борбе с нацистима који надиру све до замка занесењак! Био је песник, па ’шпанац’, илегалац, генеу којем су. У Клубу књижевника, чувеном састајалирал, па министар. Он је живео. А живети много треба шту писаца и уметника главног града, познатом по до– много!“ KwiguRadovanaPopovi}a„SLAVNIGOSTISRBIJEXX VEKA” mo`etekupitiukwi`ari „Slu`benogglasnika”(Jevrejska13,NoviSad),uzpopustod30odsto,po910dinara,ilinaru~itiputemtelefona021/6622–609ilii-mejla knjizara4@slglasnik.com.

Prvibroj Slobodnevojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazavojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. od1.januara1953. Slobodnavojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSvetoZaRMaRKovi]toZapogubqenodokupatora9.februara1943. izdava~„Dnevnikvojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,bulevaroslobo|ewa81.telefaksredakcije021/423-761. elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, internet:www.dnevnik.rs. glavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).generalnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqaMaksimovi}(480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarDe|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,421-674,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), PetarTomi} (svet480-6882),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6820),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.besplatnimalioglasizaoglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Dnevnik-[tamparija”,NoviSad;Direktor021/6613-495. @irora~uni:aiKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


32

monitor

~etvrtak10.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Окрените се оним лепим стварима које живот значе. Када купујете по радњамаилиседитеукафићима,чинитетосазадовољством.УгодитесебијерјеМесецузнакуБика,штовам пружамогућностуживања.Трошкарење.Наличномпланустеактивни.

BIK 20.4-20.5.

Емотивно сте сензибилнији и осетљивијипасвеприматексрцу.Имате могућностидакрозмноштвоконтаката исастанакадоброрадитеијошбоље зарадите. Зато се и потрудите у том правцујерновацдоносизадовољство. Укаријеривладаблажихаос.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

10. februar 2011.

Сарадња с иностранством, преписка пutem компјутера, отвара вам новемогућностииширивидике,штоне би требалo да пропустите. Ипак, разликујте добро од промашаја, да не бистe трошилисвојевремеиенергију насвестране,непотребно. МесецузнакуБикаупућујенасмиреностилењост.Тешкоујутруустајете,тешкосепокрећете,аликадакренете, ништа вас не може зауставити. Пословна и финансијска ситуација је под стресним околностима, што није разлогдаодустанете. Ваше Сунце у знаку Водолије није најбољепозициониранопаиматеслабијиимунитетиневладатеситуацијамаупотпуности.Упартнерскомодносусумогућанеслагања,антагонизам. Немојтесекачитизапровокације.Будитеслободни. С одређеном женском особом остварујетепоуздануилепусарадњу, на истим темељима засновану, с идентичнимциљевима.Уљубавитребамеђусобнодапоштујетеједнодругог у смислу различитих индивидуалности.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Пословна ситуација је мање-више слична из дана у дан. На Западу ништаново,илијесвакогданапонешто ново. Уколико сте започели неки пројекатилисарадању,останитедоследни и упорни, и поред првобитног неусаглашавања.

[KORPION 24.10- 23.11.

Храбросесуочаватесасвимизазовимаипословима,преузимајућиодређенризик.Ипак,нистеуситуацијида одржите контролу над надолазећим ситуацијама, које су подложне промнени. Данас уживајте у љубави са сталнимпартнером.

STRELAC 24.11- 21.12.

Ваше појављивање у јавности изазива реакције, и с лакоћом можете пробудититуђеинтересовањезасвоје циљеве, па и придобити одређене особезасвојепословеипројекте.Дакле,започињетеновуфазу,укојојморатебитиефикасни.

JARAC 22.12-20.1.

Мистика и тајне љубави, па и емоција,енергије,могузаокупиративаше интересовање све док су Венера и Плутонспојениувашемзнаку.Љубавни однос добија дубљу и фаталнију димензију, коју не можете порећи. Трансформацијаосећања.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Штаћетепрерадитиодсвегаонога што бисте хтели и што би требало? Само без панике и журбе јер, нешто ћете урадити, и то је довољно, а нештосвакаконећетестићибашсадаи одмах.Недозволитедаслужитедругимавећихорганизујтепосвоме.

RIBE 20.2-20.3.

Оставите узнемирења иза себе и остварите лепу комуникацију. Можете много тога постићи на лакши и шармантнији начин, без нервозе и журбе. Краћипутсдрагомособомјесвојеврсноосвежењеибегизхаотичнестварности.Зато,самоопуштено!

TRI^-TRA^

Складомдодијете V REMENSKA

PROGNOZA

У јУтро

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

6

Sombor

8

Kikinda

6

Vrbas

7

B. Palanka

7

Zrewanin

7

S. Mitrovica

7

Ruma

8

Pan~evo

7

Vr{ac

6

Srbija Beograd

7

Kragujevac

7

K. Mitrovica

7

Ni{

7

мраз , током дана сУнчано

Evropa Madrid

НОВИСАД: Ујутруслабмраз,атокомданасунчано.Ветарслабсеверозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -4, а Rim максималнаоко7степениЦелзијуса. London ВОЈВОДИНА: Ујутруслабмраз.ТокомданасунчаноузслабсеверозападниветаридневнутемпературумалоизнадпросеказаоводобагоCirih дине.Притисакизнаднормале.Минималнатемпература-7,амаксималBerlin на8степени. СРБИЈА: Ујутруслабмраз.ТокомданасунчаноузслабсеверозападBe~ ниветаридневнутемпературумалоизнадпросеказаоводобагодине. Var{ava Притисак изнад нормале. Минимална температура -7, а максимална 10 степени. Kijev ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Упетакујутруслабмрази Moskva понегдемагла,атокомданасунчаноитоплије.КрајемдананасеверуСрбијеумереноузнаоблачење.УсуботузахлађењеинаоблачењеузмогуOslo ћукраткотрајнукишуисуснежицупонегденасеверуСрбије.Увећиникрајеваостајесувовреме.Однедељепостепенохладнијеипочеткомидуће St. Peterburg седмицеоблачнијеузмогућупојавуслабесуснежицеиснегапонегде. Atina

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Биом  етеоролошкеприликесуповољне,алитермичкиусловизахтевајуопрезкодсрчанихицеребро-васкуларнихболесника. Препоручује се адекватно одевање. Потребна је максималнапажњаусаобраћају.

14 17 11 8 6 8 3

TAMI[

Bezdan

182 (-4)

Slankamen

322 (-16)

Apatin

244 (-8)

Zemun

356 (-12)

Bogojevo

210 (-15)

Pan~evo

368 (-12)

Smederevo

510 (-12)

Ba~. Palanka 230 (-12) Novi Sad

247 (-13)

Tendencija porasta stagnacije i opadawa

Ja{a Tomi}

-15 0 -10 16

Pariz

14

Minhen

9

Budimpe{ta

7

Stokholm

0

2

4

7

1

6

9

SAVA

1

6

7

9

3

5

8

2

4

S. Mitrovica 231 (19)

4

9

2

6

8

1

5

7

3

2

4

9

7

5

3

6

1

8

7

1

6

4

2

8

3

9

5

5

8

3

1

9

6

7

4

2

3

7

4

8

6

2

9

5

1

9

5

1

3

7

4

2

8

6

6

2

8

5

1

9

4

3

7

Senta

327 (-9)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija porasta i opadawa

Titel

332 (-15)

NERA

Tendencija opadawa

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 5

Tendencija porasta

Tendencija stagnacije

SUDOKU

3

301 (-7)

90 (0)

Долазидокторумладазгоднадевојка исњомједнанаборанастарица. - Скинитесе-кажедоктормладојжени. -Опростите,алионајеменедовела напреглед-речестарица. -Падобро,ондаисплазитејезик.

8

N. Kne`evac

Hetin

110 (0)

TISA

VIC DANA

-1

VODOSTAwE DUNAV

Бивша тенисерка Моника Селеш отворено је проговорила у својој књизи „Проналазак склада измеђутела,умаисамесебе” опроблемимаспреједањемкојејеималазбогстреса. Укњизитакође спомиње инциденткадајује1993.годинена теренууХамбургукухињскимножемурамеубопомахниталиобожавалац тенисерке ШтефиГраф. -Свеушта самулагалацелусебеутомтренуткујенестало.Хранамијепосталаодбрамбенимеханизам. У тренуцима у којима ми је спортски светмогаобитиподногама,јасамостајалакодкућескесицама чипса,јелаиплакала - написала је Моника. Ситуацијустежиномпогоршалајеипреранасмртњеног оцаКарољаи несрећнељубави. До2003.годинеМоникаједобилавишеод15килограмаитадајерекладоста. -Напунила сам30годинаиодусталаоддијета. Унајмиласамколибицуна Костарики,искључила телефон,заборавилатенис,почеладасебавим јогом и здраво једем. Кренула сам у дуге шетње у којимасамнапоконспозналасамусебе.Постала самискренапремасебииоткриладанијепроблем ни у тежини ни у ономе што једем, већ у ономе што мене изједа изнутра. Није било лако, али успеласам! -закључилајеМоникаСелеш.

Beograd

Kusi}

304 (-12)

64 (6)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 10.februar 2011.