Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 9. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22925 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PU[TEN U SAOBRA]AJ AUTOPUT U ZONI NOVOG SADA

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE BOJAN PAJTI]:

Nismo promenili stav o ponudi VAC-a

Srbija najve}e gradili{te u Evropi

U plati mawe uqa, mleka, kupusa...

Pretresena ku}a sestre Gorana Hayi}a

str. 6

str. 5

Foto: A. Erski

Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} u izjavi za na{ list ju~e je potvrdio da je „stav Pokrajinske vlade apsolutno nepromewen“ u odnosu na odluku od 29. septembra ove godine, kojom je prihvatila ponudu Medijske grupacije VAC da pokloni svoj udeo od 55 odsto zaposlenima u preduze}u „Dnevnik Vojvodina pres“, odnosno listu „Dnevnik“. – Mislimo da je prirodno i pravedno da zaposleni u listu „Dnevnik“ budu wegovi ve}inski vlasnici. Mislimo da je to i logi~no re{ewe jer VAC o~ito nije u mogu}nosti da uva`i sve one obaveze koje je imao na osnovu ugovora i mi vlasni{tvo radnika nad akcijama do`ivqavamo kao vlasni{tvo Pokrajine u krajwoj liniji, jer qudi koji rade u „Dnevniku“ jesu gra|ani Pokrajine i jesu qudi koji su taj list stvarali – ka`e Pajti}. str. 3

str. 12 NASLOVI

NAKON KRA\E IZ ZLATARE U NOVOM SADU

Me|u uhap{enima i deca od 10 i 14 godina

Politika

Novi Sad

2 Demokrate za promene, SPO protiv

Ekonomija

Vojvodina 11 Veliki brat nekad zataji

Crna

str. 13 4 Nov ar{in za cenu goriva 5 Na krizu povika, a gazde radnicima ko`u deru

POSLE ODBIJAWA SRBIJE I JO[ OSAMNAEST DR@AVA DA PO[AQU SVOJE PREDSTAVNIKE U OSLO

Nobelova nagrada za mir unela nemir

Nov~anik 6 Bi}e vekna 60 dinara?

Dru{tvo 15 Pozovi poslanika radi diskriminacije 15 Signal mladim talentima

Najvi{a temperatura 17 °S str. 16 – 20

„ ]IRO TVRDI: PROSINE^KI ZA ZVEZDIN PREPOROD

„ RUKOMETA[ICE SRBIJE DANAS SA [PANIJOM

13 Veselinu [qivan~aninu kona~no deset godina

Jutro toplo, uve~e sneg

str. 14

SPORT

8 Koliko dece, toliko otvorenih vrti}a 9 Direktor „Stana” podneo ostavku

„ KO[ARKA[I PARTIZANA „ FUDBALERI VOJVODINE U GOSTIMA KOD MAKABIJA IDU NA ZASLU@EN ODMOR


2

~etvrtak9.decembar2010.

OMBUDSMAN UKORIO ^IPLI]A ZBOG PROPUSTA U IZBORIMA NACIONALNIH SAVETA

Dva meseca za izmenu spornih pravila Za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} preporu~io je ministru za qudska i mawinska prava Svetozaru ^ipli}u da stavi van snage poslovnike o radu konstitutivnih sednica nacionalnih saveta, koje je, kako ka`e, doneo bez izri~itog ovla{}ewa u zakonu. Ombudsman je preporu~io i da se izmeni Uputstvo o upisu u poseban bira~ki spisak nacionalnih mawina, ~iju je primenu u praksi pratio niz zloupotreba. To su, ina~e, dve najve}e primedbe za{titinika gra|ana i poverenika za informacije od javnog zna~aja na zakonska re{ewa koja su tokom ove godine izazvala nekoliko skandala u oblasti o~uvawa mawinskih prava. Za{titnik gra|ana je kontrolu pokrenuo posle informacija o nepravilnostima koje je dobio od poverenika Rodoquba [abi}a, poverenice za za{titu ravnopravnosti Nevene Petru{i}, Ministarstva unutra{wih poslova, kao i od gra|ana i javnosti. Ombudsman je utvrdio da je Ministarstvo za qudska i mawinska prava svojim delovawem dovelo do kr{ewa prava gra|ana na za{titu podataka o li~nosti, kao i da je time naru{ena samostalnost nacionalnih saveta i ministru ^ipli}u dao 60 dana da ga obavesti o sprovo|ewu preporuka.

podneo krivi~nu prijavu protiv qudi koji su se predstavqali kao pripadnici vla{ke mawine. Oni su, naime, falsifikovali na stotine zahteva za upis u poseban bira~ki spisak i podnosili ih op{tini bez saglasnosti qudi koji su na tim spiskovima bili. Tu je ~ak do{lo i do istrage, pa je inspektorima MUP-a 86 od 101 gra|anina tvrdilo da nije potpisivalo nikakav zahtev. I pored ovakvih primedbi i ozbiqnih kr{ewa prava gra|ana, upis u posebne bira~ke spiskove je nastavqen, a ^ipli} je sve vreme umawivao ili zanemarivao upozorewa, pre svega poverenika [abi}a. Najve}i skandal, proistekao direktnim delovawem Ministarstva, desio se nakon izbora za Bo{wa~ki nacionalni savet. Naime, svi nacionalni saveti konstituisani su dvotre}inskom ve}inom, ali taj se uslov nigde u pravilniku, koji je napisalo Ministarstvo, nije zahtevao. Dan pre konstitutivne sednice bo{wa~kog ve}a, taj ~lan je uvr{}en u pravilnik jer su dvojica poslanika "Bo{wa~kog preporoda", koji pripada Rasimu Qaji}u, „pretr~ala“ u tabor muftije Moamera Zukorli}a. Da bi ga onemogu}ili da sastavi nacionalni savet, u Ministarstvu su utvrdili pravilo dvotre}inske ve}ine

^ipli}: Bo{waci ponovo na izbore Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} izjavio je ju~e da su preporuke za{titinika gra|ana dobrodo{le i da se one ne odnose na Nacionalni savet Bo{waka koji nije formiran u zakonom predvi|enom roku, pa }e biti raspisani novi izbori. Ministar je optu`io glavnog muftiju Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorli}a da je svojim delovawem onemogu}io formirawe Nacionalnog saveta Bo{waka, odnosno Bo{wa~kog nacionalnog ve}a. "Preporuke za{titnika gra|ana su dobrodo{le i nakon sprovedenih izbora i mi u Ministarstvu smo pristupili izradi dopuna zakona, sa saznawem da odre|ene proceduralne stvari treba definisati zakonom na druga~iji na~in. Drugim re~ima, poklopila su se na{a iskustva i preporuke za{titnika gra|ana", rekao je ^ipli} Tanjugu. Na pitawe kako }e se novonastala situacija odraziti na i daqe sporno formirawe i funkcionisawe Nacionalnog saveta Bo{waka, ^ipli} je rekao da je Zakon jasano definisao jedan od razloga za raspu{tawe nacionalnog saveta. Po Zakonu, podsetio je on, Savet se raspu{ta ukoliko ne funkcioni{e {est meseci. Po wegovim re~ima, taj rok je istekao i jedino {to je preostalo da se konstatuje je ta ~iwenica i da se pristupi organizaciji narednih izbora. "Podse}am na to da se nacionalni savet raspu{ta ukoliko ne funkcioni{e du`e od {est meseci. S obzirom na to da su 9. juna saop{teni kona~ni rezultati, taj rok se ra~una od tog dana, i 9. decembra se sti~e uslov za raspisivawe izbora", naveo je ministar. Poverenik za informacije Rodoqub [abi} je jo{ u avgustu ombudsmanu poslao dopis s dokazima o tome da je u Subotici bilo nezakonite obrade podataka o li~nosti 17 bira~a. Do sli~nog problema do{lo je i u Vr{cu. U oba slu~aja podnete su krivi~ne prijave. Nadzora je bilo i u pojedinim op{tinama u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu i tamo je zabele`eno ~ak 270 slu~ajeva kr{ewa zakona, zbog ~ega je podneto 14 krivi~nih prijava. Gradske uprave su te slu~ajeve pravdale postupawem po Instrukciji o postupku upisa gra|ana u posebne bira~ke spiskove, koju je donelo ^ipli}evo ministarstvo. Poverenik je zbog ovakvog kr{ewa qudskih prava i zakona nalo`io Nema~kom nacionalnom savetu da obri{e sa spiska 26 pripadnika tog naroda koji su tvrdili da nikoga nisu ovlastili da ih upi{e niti su to sami u~inili. Nacionalni savet bo{wa~ke nacionalne mawine je bilo, na isti na~in, prinu|en da izbri{e ~ak 32.458 upisanih gra|ana jer je utvr|eno da su podaci o wima dospeli do neovla{}enih lica koji su wima raspolagali na nezakonit na~in. U Po`arevcu je, aprila ove godine anonimni gra|anin

prilikom konstituisawa saveta i dovoqno je bilo samo da se vlasti lojalni ~lanovi ne pojave. Ministar ^ipli} je kasnije taj potez pravdao strahom da bo{wa~ki savet, zbog prebega s liste na listu, ne}e biti odraz voqe bira~a i da se ovom odredbom, u stvari, {tite wihova prava. Ministarstvo je kasnije izbrisalo sporni ~lan, ali je je u odgovoru imbudsmanu rekao i da „Ministarstvo i daqe ne smatra da je na taj na~in do{lo do pravqewa neopravdane ili opravdane razlike u pogledu uslova za formirawe Nacionalnog saveta bo{wa~ke mawine“. Zbog svih ovih neda}a, koje je nedore~eni Zakon o izboru nacionalnih saveta do sada proizveo, za{titnik gra|ana ocenio je da je potrebno da budu utvr|eni minimalni uslovi za odr`avawe konstitutivne sednice saveta nacionalnih mawina jer je to jedna od mera kojima se garantuje legitimitet saveta u interesu pravilnog predstavqawa nacionalne mawine, ali i da je te uslove neophodno propisati zakonom, a ne ostaviti na procenu Ministarstvu ili samom ministru. P. Klai}

POLITIKA

DNEVNIK

NAKON DVE DECENIJE IZBORNI SISTEM PONOVO LOMI VI[ESTRANA^KU DEMOKRATIJU

Demokrate za promene, SPO protiv Danas je ta~no pro{lo dve decenije od prvih vi{estrana~kih izbora u Srbiji, nakon kojih je tada{wa demokratska opozicija, predvo|ena SPO-om i DS-om, odmah zatra`ila da se izborni sistem u Srbiji promeni. U sada{woj vladaju}oj koaliciji demokrate, kao najja~a stranka koja je predvodi, tra`e izmenu izbornih pravila, a na SPO je ostao drugom tasu. – Zahtev smo izneli dan nakon {to su 9. decembra pre 20 godina odr`ani ti izbori. Tra`ili

smo proporcionalni izborni sistem, i dobili ga, i ne vidim za{to bismo danas, 20 godina posle, odustajali od tih svojih demokratskih zahteva – ka`e za „Dnevnik“ potpredsednik SPOa Aleksandar Jugovi}.

novnici jednog beogradskog solitera. To ne govori o decentralizaciji Srbije, naprotiv. Moramo napraviti izborni sistem koji }e omogu}iti predstavnicima svih regiona i lokalnih samouprava da imaju svoje zastupnike u republi~kom parlamentu – obja{wava Jugovi}. On ka`e da bi slede}i izbori trebalo da budu po va`e}em zakonu, a da do promena izbornog sistema treba da do|e s izmenama Ustava. – Dakle, koliko regiona, toliko izbornih jedinica, a SPO

se zala`e da u wima bude zadr`an proporcionalni izborni sistem. Nismo, zna~i, odstupili ni korak od svojih demokratskih zahteva posle prvih vi{estrana~kih izbora u Srbiji – dodaje Jugovi}, i podse}a na to

DS ne name}e re{ewe ve} ga tra`i – Mi poku{avamo da do|emo do re{ewa izbornog sistema prihvatqivog za koaliciju, pa za ostale stranke, i ne sva|amo se ni sa kim i ni{ta ne name}emo, ali je argument "tra`ili ste pre 20 godina jedno, sada drugo" besmislen – isti~e \uri{i}. Na pitawe da li su po~eli razgovori o izmeni izbornog sistema, bar u DS-u, i po kojem }e Srbija glasati na prvim narednim izborima, \uri{i} ka`e da nema informacije o tome. – To su stvari koje se dogovaraju na sednicama Vlade. Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} je najvio da ima spremne neke zakonske predloge i dijalog o tome treba da se vodi unutar koalicije i Vlade. Li~no ne znam u kojoj je to trenutno fazi – dodaje \uri{i}. – Zahtev je ostao isti {to se ti~e izbornog sistema jer je proporcionalni najboqi za Srbiju, s tim {to, kao i tada, smatramo da Srbija mora biti podeqena na izborne jedinice i imati predstavnike u parlamentu koji }e zastupati sve regione i op{tine u zemqi – obja{wava na{ sagovornik model koji }e SPO zahtevati za Srbiju. Jugovi} najavquje da }e ova stranka zbog toga pokrenuti kampawu za promenu najvi{eg dr`avnog akta „da bi se Srbija iznutra evropeizovala i bila ure|ena kao najrazvijenije evropske zemqe“. Potpredsednik SPO-a ka`e da u politici koju }e zatupati ne}e biti rivalstva s ostalim „regionalistima“, pa ni URSom Mla|ana Dinki}a, koji ima platformu sli~nu SPO-ovoj iz 2007. godine, ni vode}im

Stranka

Broj glasova

Broj mandata

SPS SPO DS DZVM SDA Partija za demokratsko delovawe Narodna seqa~ka stranka DSHV Srpska demokratska stranka Stranka Jugoslovena UJDI Demokratska reformska stranka Muslimana SRSJ za Vojvodinu Stranka saveza seqaka Srbije Grupa gra|ana

2.320.587 794.789 374.887 132.726 84.156 21.998 68.045 23.630 32.927 21.784 24.982 3.432 3.432 52.663 456.318

194 19 7 8 3 1 1 1 1 1 1 1 2 2 8

Dve decenije vi{estrana~ja Danas se navr{avaju dve decenije od uvo|ewa modernog vi{estrana~ja u Srbiji, s obzirom na to da su tokom 1990. godine, posle vi{edecenijske dominacije jedne partije, osnovane prve stranke, a 9. decembra odr`ani i prvi vi{estrana~ki parlamentarni izbori. Ustavnim promenama iz 1989. godine i dono{ewem novog Ustava Srbije u septembru 1990. godine zvani~no je ukinut jednopartijski sistem s dominantnom ulogom Saveza komunista, a uveden je sistem vi{estrana~kog parlamenOn obj{awava kakve su izmene potrebne. Ka`e da Srbija mora imati onoliko izbornih jedinica koliko bude imala regiona. – Po sada{wem izbornom zakonu, Skup{tina mo`e imati 250 poslanika, a svi da budu sta-

tarizma, pa su mnoge stranke tokom 2010. godine obele`ile dve decenije delovawa na politi~koj sceni Srbije. Me|u prvima su formirani DS – u februaru 1990. godine, u januaru Srpska narodna obnova, iz koje su kasnije nastali radikali, a SPO u martu iste godine. Socijalisti~ka partija Srbije nastala je u julu 1990. godine ujediwewem Saveza komunista Srbije i Socijalisti~kog saveza radnog naroda, a Nova demokratija – pokret za Srbiju mesec dana ranije.

da je danas 20-godi{wica tih izbora po ve}inskom izbornom sistemu. On podse}a i na to da je SPO osvojio 15 mandata i s ostalom demokratskom opozicijom „tra`io da izborni sistem u zemqi bude proporcionalni“.

partnerom DS-om, jer je to u interesu gra|ana. Ina~e, lider SPS-a Ivica Da~i} je ovih dana „uskovitlao“ temu izbornog sistema tvrdwom da dve najve}e stranke u Srbiji, DS i SNS, tra`e promenu izbornog sistema jer im to odgovara.

– Nemojte to da onda krijete iza ideje o rekonstrukciji Vlade ili o tome da je dobar dvopartijski sistem. Ako jeste, za{to ste se onda protiv toga borili deset godina – poru~io je Da~i}, i dodao da ne pristaje na to da se politi~ki principi utvr|uju "kad kome odgovara". – Ve}inski izborni sistem nije pravedan, tako su govorili DS, SPO i radikali, tada je bio 9. mart, Vidovdanski sabor i okrugli sto vlasti i opozicije na kojem sam se u ime SPS-a slo`io da se pre|e na proporcionalni izborni sistem. Po{to se pre{lo, ne prihvatam da se danas o tome razgovara. Predsednik IO DS-a Marko \uri{i}, komentari{u}i za na{ list Da~i}eve tvrdwe, ka`e da „ne zna da je DS tra`io povratak na ve}inski izborni sistem“. – Ali je potpuno besmisleno porediti razvoj politi~kih stranaka i uslove za kampawu 1990. i 2010. godine – ka`e \uri{i}. – Tada su ti razlozi bili opravdani jer je SPS, nastao iz SK-a i SSRN-a, imao svu mogu}u strukturu i vlast, a opozicija nije imala ni{ta, sem jednog telefona u nekoj kancelariji. Nije bilo slobodnih medija, ni {tampanih ni elektronskih, i tada, u takvoj situaciji, taj izborni sistem je doneo onaj rezultat koji smo imali pre 20 godina. Danas se svi sla`emo, bar mislim, da je potrebno promeniti izborni sistem u Srbiji i uskladiti ga s ovim vremenom. Da li je najboqe re{ewe ve}inski ili neki drugi – DS `eli da do re{ewa do|e dijalogom, pre svega s koalicionim partnerima, a onda i sa svim drugim strankama u Srbiji. Predsednik IO DS-a ka`e da se ne sla`e s tim da su ovo „otpu`be“ koalicionog partnera, i dodaje da partneri u vlasti mogu razgovarati „u mirnom, normalnom demokratskom dijalogu“. U wemu, kako ka`e, svaka stranka mo`e predlo`iti re{ewe koje smatra da je najboqe. – Ako se ne sla`emo, ne zna~i da jedni druge optu`ujemo, no potpuno mi je besmisleno re}i "pre 20 godina ste tra`ili ukidawe ve}inskog sistema, a sada tra`ite vra}awe". U to doba je demokratija u Srbiji tek nastajala, postojala tek nekoliko meseci. Danas su u zemqi druge okolnosti, u kojima je potrebno da se izborni sistem redefini{e. To je na odre|eni na~in i obaveza dobijena od Evropske komisije – zakqu~uje predsednik IO DS-a, i dodaje da je vreme da se razmi{qa o promeni. Dragan Milivojevi}

Olako data obe}awa – U proteklih godinu dana analizirali smo 700 izjava oko 150 politi~ara i drugih javnih li~nosti i utvrdili da se obe}awa veoma lako daju i da postoji wihova hiperprodukcija – izjavila je ju~e direktorka projekta "Istinomer" Vukosava Crwanski. Glavni i odgvorni urednik sajta Zvonko Ninkov je izneo podatak da se, po podacima "Istinomera", od ~etiri obe}awa ispuni samo jedno i da su, u proseku, od ~etiri izjave, samo tri

istinite. Ipak, postoje i odgovorni politi~ari, rekao je Ninkov, i precizirao da je jedan od wih gradona~elnik Beograda Dragan \ilas, koji ima vi{e ispuwenih nego neispuwenih obe}awa.On je kao pozitivan primer pomenuo i ministra policije Ivicu Da~i}a, i podsetio na to da je ispunio obe}awe i jedini utvrdio ta~an datum stupawa na snagu "belog {engena", iako su time "mnogi licitirali". Kao izrazito negativan primer,

on je pomenuo ministra za infrastrukturu Milutina Mrkowi}a, koji "sam sebe zadaje rokove, a od toga uglavnom ne bude ni{ta". – U svakom slu~aju, ministar ekonomije Mla|an Dinki} je rekorder u obe}awima, s tim {to se mora re}i da neka i ispuni – rekao je Ninkov.On je pomenuo i primer {efa diplomatije Vuka Jeremi}a, koga je ocenio kao "veoma doslednog u stavovima, ali ga je "stvarnost ~esto demantovala".


c m y

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak9.decembar2010.

3

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE BOJAN PAJTI]:

Nismo promenili stav o ponudi VAC-a Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} u izjavi za na{ list ju~e je potvrdio da je “stav Pokrajinske vlade apsolutno nepromewen” u odnosu na odluku od 29. septembra ove godine, kojom je prihvatila ponudu Medijske grupacije VAC da pokloni svoj udeo od 55 odsto zaposlenima u preduze}u “Dnevnik Vojvodina pres”, odnosno listu “Dnevnik”. – Mislimo da je prirodno i pravedno da zaposleni u listu “Dnevnik” budu wegovi ve}inski vlasnici. Mislimo da je to i logi~no re{ewe jer VAC o~ito nije u mogu}nosti da uva`i sve one obaveze koje je imao na osnovu ugovora i mi vlasni{tvo radnika nad akcijama do`ivqavamo kao vlasni{tvo Pokrajine u krajwoj liniji, jer qudi koji rade u “Dnevniku” jesu gra|ani Pokrajine i jesu qudi koji su taj list stvarali – ka`e Pajti}. On isti~e da uop{te nije bio obave{ten o tome da }e “Dnevnik holding”, mawinski vlasnik DVP-a, koji je prethodno obavestio upravu VAC-a da prihvata wihovu ponudu o poklawawu 55 odsto lista “Dnevnik” wegovim radni-

cima, promeniti stav i, u prekju~era{wim razgovorima s predstavnicima VAC-a u Novom Sadu, svoj pristanak sad uslovqavati promenom vlasni~ke strukture nad listom “Dnevnik” tako da Holding bude wegov ve}inski vlasnik (54 odsto), a da zaposlenima u listu pripadne mawinski paket. – Ako je do{lo do promene stava, to je u~iweno bez konsultacija s nadle`nim pokrajinskim organima, odnosno onima koji i postavqaju ~elne qude u Holdingu. Vide}emo o ~emu se radi, svakako predstavnici “Dnevnik holdinga” nisu predstavnici svojih privatnih interesa i svojih mama i tata i kad zauzimaju stavove, oni moraju da se konsultuju s onima koji su ih postavili, a to je Pokrajina – izri~it je Pajti}, koji je potvrdio da “nema nikakvo saznawe o tome da je ‘Dnevnik holdingu’ do{ao nekakav papir ili savet iz Agencije za privatizaciju ili od privatizacionog savetnika, a ako je ne~eg takvog bilo, onda je obaveza ‘Dnevnik hodinga’ da o tome obavesti osniva~a”. V. ^eki}

MEDIJSKA GRUPACIJA VAC ODBIJA ZAHTEVE „DNEVNIK HOLDINGA”

Peter Lange: Stojimo na strani zaposlenih Medijska grupacija VAC saop{tila je ju~e da je s velikim negodovawem primila k znawu da “Dnevnik holding” ne `eli da prihvati wenu velikodu{nu ponudu/poklon i `eli da sprovede promenu vlasni~ke strukture zajedni~kog dru{tva “Dnevnik Vojvodina pres” (DVP). U saop{tewu se navodi da Holding `eli da, s udelom od 54 odsto, postane ve}inski vlasnik DVP-a, a “to je u gruboj suprotnosti s na{om prvobitnom ponudom, po kojoj smo na{ udeo u DVP-u hteli da poklonimo zaposlenima u tom dru{tvu“, naglasio je ~lan uprave VAC-a i wen predstavnik za Srbiju Peter Lange. Ta medijska grupacija je navela da se generalna direktorka “Dnevnik holdinga” Jasmina Ma{ulovi} tek 2. decembra pi-

smenim putem saglasila s ponudom VAC-a datom zaposlenima, dodaju}i da “navodno sad veto Agencije za privatizaciju predstavqa razlog za opoziv i nove zahteve”. U saop{tewu se podse}a na to da su zaposleni u DVP-u tako|e s nerazumevawem reagovali na izmewene uslove; tvrde da su u suprotnosti s ponudom koju su prethodno prihvatili i Vlada Vojvodine i Upravni odbor dru{tva. – Ne mo`emo prihvatiti stav “Dnevnik holdinga” i stojimo na strani zaposlenih. Glasine da je Medijska grupacija VAC ve} potpisala sporazum s Holdingom nisu istinite – naveo je Peter Lange. Podse}a se na to da su zastupnici DVP-a u Novom Sadu jo{ 10. septembra prihvatili ponudu Medijske grupacije VAC, po

kojoj je trebalo da zaposleni u DVP-u postanu i vlasnici svog preduze}a, kao i da je Vlada Vojvodine tako|e prihvatila nameru VAC-a.

– Imamo poverewa u izjavu Vlade Vojvodinei uvereni smo da }e otkloniti neslagawa po{to se radi o budu}nosti zaposlenih u DVP-u – kazao je Lange. Osim zaposlenih u DVP-u i Vlade Vojvodine, dodaje se u saop{tewu, ponudu VAC-a pozdravqaju i mnogobrojne regionalne organizacije, kao i one koje deluju na prostoru cele Srbije.

Dru{tvo novinara Vojvodine u prepu{tawu VAC-ovih udela zaposlenima DVP-a ~ak vidi pionirski model i za druge medije u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, a podr{ku izme|u ostalog daju i Udru`ewe novinara Srbije, ve}i broj sindikalnih udru`ewa, kao i Misija OEBSa u Srbiji, saop{teno je iz VAC-a. Podse}a se na to da uslov za ponudu, odnosno poklon, jeste da “Dnevnik holding” odustane od svih potra`ivawa prema Medijskoj grupaciji VAC. Tako|e, da je Medijska grupacija VAC spremna da se u okviru poklona odrekne 55 procenata, odnosno 1,8 milion evra, {to je, kao ~lan dru{tva, dala DVP-u u vidu zajma, kao i da bi zahtev za vra}awe ostalih kredita odlo`ila za pet godina i u tom periodu bi se odrekla i pripadaju}ih kamata.

UNS podr`ava redakciju „Dnevnika” Udru`ewe novinara Srbije je ju~e podr`alo zahtev redakcije novosadskog “Dnevnika u kojem se tra`i da Vlada Vojvodine sprovede svoju odluku od 29. septembra ove godine kojom se saglasila s tim da Medijska grupacija VAC prepusti svoj udeo od 55 odsto zaposlenima u “Dnevnik Vojvodina presu”. Za UNS je neshvatqivo da, uprkos odluci Vlade Vojvodine, mawinski vlasnik DVP-a “Dnevnik holding”, ~iji je osniva~ Pokrajina, sada tra`i promenu vlasni~ke strukture da bi postao ve}inski vlasnik “Dnevnika”, isti~e se u saop{tewu tog udru`ewa.

Kako se navodi, takav zahtev ne samo da je suprotan odluci Vlade Vojvodine i Upravnog odbora “Dnevnik holdinga” nego je i u suprotnosti sa Zakonom o informisawu, po kojem dr`ava i teritorijalna autonomiji ne mogu biti ni posredno ni neposredeno osniva~i javnog glasila. UNS od Vlade Vojvodine o~ekuje da po{tuje svoju odluku od 29. septembra ove godine, Zakon o javnom informisawu, ali i ~iwenicu da je Medijska grupacija VAC spremna da se odrekne 55 odsto kapitala zajedni~kog preduze}a u korist zaposlenih

kao i dela potra`ivawa koja ima prema DVP-u od 1,8 milion evra, pi{e u saop{tewu. UNS je istakao da neuspehe u privatizaciji medija ne treba ispravqati novim podr`avqewem ve}, naprotiv, razvla{}ivawem dr`ave u wima i pru`awem {anse zaposlenima da se izbore za opstanak na tr`i{tu. Izazov pred kojim su se na{li zaposleni u “Dnevniku” mogao bi postati model po kojem bi postupala dr`ava u brojnim primerima neuspe{ne i nedovr{ene privatizacije medija, ocewuje se u saop{tewu.

REKLI SU Nikoli}: Mewati Ustav

Dinki}: Pozdravqamo ideju napredwaka

Deli}: Pogre{no me preneli

Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} najavio je ju~e da }e napredwaci predlo`iti smawewe broja poslanika u republi~kom parlamentu s 250 na 125 i prepolovqavawe broja ministara u Vladi, dok }e predsednika dr`ave Borisa Tadi}a i premijera Mirka Cvetkovi}a pozvati na dijalog s opozicijom. “SNS je na sednici Predsedni{tva doneo odluku o tome da pristupi prikupqawu 150.000 potpisa podr{ke za predlog promene Ustava Srbije i smawene broja poslanika”, kazao je Nikoli} na konferenciji za novinare. On pozvao ostale stranke da se izjasne o tom predlogu, ukazav{i na to da se SNS zala`e za smawene tro{kova, kao i da ta stranka “`eli ozbiqno da vodi dr`avu”.

Ujediweni regioni Srbije, ~iji je lider Mla|an Dinki}, pozdravili su ju~e spremnost predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikoli}a za promenu Ustava Srbije. URS je, me|utim, saop{tio da Ustav ne treba mewati samo radi smawewa broja poslanika ve} i radi promene na~ina na koji se u Srbiji odlu~uje i na koji dr`ava funkcioni{e. “Ujediweni regioni Srbije smatraju da su i radikalno smawewe broja ministarstava i smawewe broja poslanika sasvim opravdani, ali da se paralelno s tim mora raditi na regionalizaciji Srbije i preno{ewu ovla{}ewa na lokalni i regionalni nivo vlasti”, saop{tio je URS.

Potpredsednik Srpske napredne stranke Bo`idar Deli} saop{tio je ju~e da su pojedini mediji wegov stav o ispuwavawu me|unarodnih obaveza Srbije preneli pogre{no i tendenciozno, kao stav kojim `eli da opovrgne politiku SNS. ”U pojedinim medijima su pogre{no i zlonamerno interpretirane moje izjave i tako stvaran utisak da u javnosti iznosim stavove suprotstavqene zvani~nim stavovima predsednika SNS Tomislava Nikoli}a”, naveo je Deli} u nameri da “otkloni nesuglasice i pri~e kojima je ciq da izazovu sukobe u SNS”. Deli} je dodao da zvani~nu politiku SNS uvek iznosi predsednik stranke i da se on sa wom, kao i svaki drugi ~lan, u potpunosti sla`e.

POSLANI~KE TEME

Ministarka kasnila dva i po sata Poslanici Skup{tine Srbije po~eli su ju~e sednicu nakon dvoipo~asovne pauze, po{to se niko od predstavnika Vlade ni-

je pojavio u parlamentu da bi u~estvovao u raspravi o predlozima izmena zakona o igrama na sre}u i o duvanu. Osim mini-

starke finansija Diane Dragutinovi}, bili su pozvani Bo`idar \eli}, koji je bio na sednici Odbora za evropske integracije, ali i ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}. Nakon obja{wewa predsedavaju}e Gordane ^omi} da ministri “nisu bili u mogu}nosti da do|u”, po~etak sednice dva puta je odlagan, da bi se u 12.30 ~asova napokon pojavila ministarka Dragutinovi} i sednica po~ela. Na predlo`ene izmene i dopune Zakona o duvanu podneto je devet, a na propis koji reguli{e igre na sre}u 42 amandmana.

Diani od srca – Nata{a Potpredsednica Skup{tine iz redova radikala Nata{a Jovanovi} poklonila je ministarki finansija kwigu lidera SRS-a Vojislava [e{eqa od oko hiqadu stranica “Stanko Suboti} @abac, kraq duvanske mafije”. – To je od srca moj poklon vama, da vidite hronologiju, gospo|o Dragutinovi}, da se ti prqavi tokovi novca kroz razne kanale nastavqaju u Srbiji. Meni nije jasno za{to vi niste reagovali kao resorni ministar u Vladi kada ste kona~no saznali da je za kupovinu “Novosti” i Luke “Beograd” dao 56 miliona evra tajkunima, pre svega Mi{kovi}u i Beku, da se otu`nica koja je podneta protiv wega izmeni jer je lo{e napisana – pita se Nata{a Jovanovi}.

Kolunyija: Nisam podnela ostavku [efica poslani~kog kluba “Za evropsku Srbiju” Nada Kolunxija demantovala je ju~e spekulacije o tome da }e podneti ostavku na ~elno mesto u tom klubu. Ona tvrdi da tako ne{to nije najavila i da niko u stranci s wom nije razgovarao na tu temu nakon {to nije pro{la wena kandidatura za potpredsednicu DS-a. – Mo`da ima onih koji bi to `eleli, ali moja ostavka nije tema – rekla je Kolunxija. Ujedno, upozorila je na to da bi u slu~aju da novinske spekulacije prerastu u kampawu protiv we, to ipak moglo uticati na obavqawe funkcije {efice poslani~ke grupe. – Imam dobru saradwu s poslanicima vladaju}e koalicije, ali i opozicije, i wihovu podr{ku. Ako se neko nada da }u da se naqutim i povu~em takav potez kakav je ostavka, to nema nikakve veze sa mnom – poru~ila je Kolunxija. – Ne vidim za{to bi se promenila moja pozicija jer ni do sada

nisam bila potpredsednica stranke. Ne treba me{ati strana~ke i dr`avne funkcije jer one ne moraju da budu podudarne i ne uslovqavaju jedna drugu – istakla

je ona, uz opasku da nije zadovoqna zastupqeno{}u `ena u strana~kim organima, ali “da je to proces koji traje”. Na pitawe za{to je odustala od kandidature za potpredsedni~ko mesto u DS-u, Nada Kolunxija je ponovila da je jo{ pre izborne trke u stranci najavila da se sama ne}e kandidovati za ovo mesto. – Sve drugo je deo strana~kih aktivnosti – tvrdi ona.

Danas o dr`avnoj upravi Poslanici }e danas rasparavqati o izmenama i dopunama Zakona o dr`avnoj upravi. Na taj zakonski predlog, koji za ciq ima afirmaciju i razvoj e-uprave u Srbiji, podneta su ~etiri amandmana, od kojih je Vlada Srbije prihvatila jedan. Predlo`enim izmenama i dopunama ustanovqava se obaveza organa dr`avne uprave i lokalnih samouprava da u svim postupcima po zahtevima gra|ana moraju sami da pribavqaju ona dokumenta koja su im dostupna putem elektronske komunikacije. Time }e, kako o~ekuje Vlada Srbije, biti poboq{an polo`aj stranke u postupku po{to je organ dr`avne uprave du`an da obavqa uvid, pribavqa podatke iz evidencije, odnosno registra koji vodi neki drugi dr`avni organ, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava, ~ime se “potvr|uje uslu`an odnos prema gra|anima”.

Upitnik i rendgenski snimak Srbije Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli} izjavio je ju~e da }e odgovori na Upitnik Evropske komisije odra`avati realno stawe u na{oj zemqi i naglasio da je uveren da }e oni nai}i na pozitivan odgovor Evropske komisije. “Na{ zajedni~ki posao }e biti takav da ovo {tivo bude rendgenski snimak Srbije u datom momentu na{eg istorijskog razvoja”, kazao je \eli}, predstavqaju}i Upitnik na sednici skup{tinskog Odbora za evropske integracije.\eli} je kazao da je Upitnik, koji Srbija treba da dostavi Evropskoj komisiji do 1. februara, preveden na srpski, da ga javnost mo`e pro~itati na sajtu Vlade Srbije, i naveo da je do sada pripremqeno 85 od-

sto po~etnih odgovora na 2.483 pitawa, odnosno ura|eno oko 50 odsto ukupne materije i da se na tom poslu neprestano radi. On je ukazao da je u tom poslu veoma va`na saradwa koju Vlada Srbije ima sa Narodnom skup{tinom i Savetom za evropske integracije i pozvao sve relevantne grupe da konsultuju stru~nu javnost tokom pripremawa odgovora na pitawa iz Upitnika, koji je evropski komesar za pro{irewe [tefan File predao vlastima Srbije 24. novembra. “Nema potrebe da neko bude pozvan da bi u~estvovao, pozivam sve institucije i gra|ane da na sajtu Kancelarije za evropske integracije ostave predloge”, kazao je on. S. Stankovi}


4

EKONOMIJA

~etvrtak9.decembar2010.

POSTOJI RE[EWE ZA KURSNE RAZLIKE

Heyovawe spasava srpsku privredu Te{ko je na}i privrednika u Srbiji koji se ne}e po`aliti na to da mu je poslovawe ove godine bilo ote`ano zbog konstatnog slabqewa doma}e valute. Podaci govore da je od po~etka godine do sada dinar deprecirao dvanaest odsto. ^ak i s mawim padom, privrednicima je te{ko da se sna|u i imaju izvesnost u poslovawu i na kra}e

staze. Spas se zove hexovawe, odnosno terminska kupovina deviza. Mogu}nosti ovog na~ina poslovawa za privrednike letos je predstavqena u Narodnoj banci Srbije i wenim filijalama, pa i u Novom Sadu. Kako to funk-

mogu fiksirati kursevi i drugih valuta ako su na listi NBSa. Uz evro, koji je najpopularniji, klijente najvi{e interesuju {vajcarski franak, engleska funta i ameri~ki dolar. Terminska kupovina im omogu}uje da na ovaj na~in prevladaju i razlike do kojih dolazi iz dvovalutnih poslova. O tome kako sve to funkcioni{e direktor sektora u Banci ]ira Jovanovi} ka`e: – Zakqu~ivawe ovog ugovora treba shvatiti kao polisu osigurawa, ali kada su u pitawu valutni rizici – obja{wava sagovornik. – Na taj na~in klijent dobija znatne povlastice u odnosu na konurenciju jer ta~no zna ce-

Nema zarade Prilikom dogovora o ceni valute nema proizvoqnih poga|awa ve} banka to izra~unava po formuli i referentnoj stopi koja je vezana za valutu o kojoj se radi i dinarskoj kamati na na{em me|ubankarskom tr`i{tu, a to je belibor. Primer ka`e da se u januaru, kada se za evro davalo 96,58 dinara, za decembar hexovalo 103,70. Zna~i da su korisnici prema dana{wem kursu u{tedeli pet dinara po evru. Svi koji su ove godine sklapali ove poslove dobro su pro{li. Me|utim, ne mora uvek tako i da bude. Klijente je interesovalo da li ugovor koji potpi{u moraju da iskoriste. Odgovor je da se mora. Klijent ima i tu mogu}nost, a takva vrsta posla zove se opcija, ali su uslovi druga~iji i devize ne{to skupqe. cioni{e i koje su prednosti unapred poznatog kursa privrednicima iz Novog Sada ju~e su obja{wavali stru~waci iz Unikredit banke. Terminska kupovina deviza namewena je iskqu~ivo pravnim licima. To zna~i da klijent s bankom ugovara kurs po kojem }e kupovati ili prodavati devize na precizno odre|en dan. Uobi~ajeni je da se on zakqu~uje na tri meseca ili pola godina jer su to rokovi u kojima se roba pla}a, mada mo`e i du`e. Sem evra, na ovaj na~in se

nu, a ne mora sam da se upu{ta u prognoze. S druge strane, kada bi svi ~ija krajwa cena je vezana za evro ili neke druge valute imali ove ugovore, i inflacija bi u Srbiji bila mawa. Izvesno je da poslovawe na ovaj na~in mo`e ubla`iti kursne razlike, ali ne mo`e doneti profit samo po sebi. S obzirom na to da se o~ekuje da se deprecijacija dinara nastavi, terminska kupovina deviza mogla bi u 2011. spasti mnoge poslove D. Vujo{evi}

VIP FOND U IN\IJI

Znawem do investicija [ta preduzeti da bi se privuklo {to vi{e investitora i na taj na~in doprinelo privrednom razvoju lokalnih sredina – bila je tema seminara “Znawem do investicija” ju~e odr`anog u In|iji, u organizaciji Fonda za razvoj i podr{ku investicija u Vojvodini. Seminaru “Mogu}nost saradwe lokalnih samouprava i ekonomskotrgovinskih odeqewa ambasada na

se one upoznaju s potrebama potencijalnih invesitora. – In|ija je, svi smo svedoci, op{tina koja je u posledwe vreme privukla zna~ajan broj investicija jer ~ini korake koji investitorima obezbe|uju dobre uslove za rad – rekao je Bugarski. – To je najboqi na~in za privla~ewe investicija i iskustva ove op{tine doborodo{la su svima.

Treba boqi ambijent U~esnici ovog skupa iz vi{e evropskih zemaqa ~iji su privrednici ve} investirali u Srbiji, ukazali su na to da je privredna saradwa sa Srbijom dobra, ali i da su mogu}nosti daleko ve}e. S mnogim dr`avama privredna razmena raste, a osim stranih investicija u Srbiji, raste i broj investicija srpskih privrednika u drugim zemqama. Posedovawe potpune informacije o ponudi i potrebama izuzetno je va`no za uspostavqawe saradwe. Dr`ava treba da stvori povoqan ambijent za privrednu saradwu, a privrednici }e, ukazala je savetnica za privredu ambasade Hrvatske u Srbiji Svetana Bo`inovi}, da uspostave saradwu. Po wenim re~ima, saradwa srpskih i hrvatskih privrednika sve je boqa, a budu}i da su privrede dvaju zemaqa vi{e komplementarne nego konkurentne, mogu}nosti za weno pro{irewe samo rastu. privla~ewu stranih direktnih investicija” su, osim predstavnika lokalnih samouprava, prisustvovali i predstavnici ambasada i privrednih delegacija Rusije, Amerike, Nema~ke, Francuske, [vedske, Danske Hrvatske, Italije i ^e{ke, a bilo je re~i o dosada{woj privrednoj saradwi sa Srbijom, privrednoj razmeni, ulagawima, nastupu na tre}im tr`i{tima... Po re~ima direktora VIP fonda Branislava Bugarskog, ovakvi susreti omogu}avaju da se dobije slika o ponudi i mogu}nostima lokalnih samouprava, ali i da

Predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} ukazao je na to da su uvek otvoreni za sve potencijalne investore i da je Srem, koji je pre sedam godina bio me|u najnerazvijenijm podru~jima Vojvodine, zahvaquju}i proaktivnoj politici lokalnih uprava, sve razvijeniji. Najva`nije je, rekao je Je{i}, da lokalne samouprave svojim radom uklone potencijalne prepreke pred kojima se investitor mo`e na}i, da administracija bude brza, saradwa bude stalna i da se eventualni problemi, kojih uvek ima, re{avaju na na~in koji }e svima koristiti. D. Mla|enovi}

DNEVNIK

LIBERALIZACIJA DOMA]EG NAFTNOG TR@I[TA OD SLEDE]E GODINE

Novi ar{ini za cenu goriva Budu}i da }e 1. januara naredne godine doma}e tr`i{te naftnih derivata biti liberalizovano, odnosno bi}e dozvoqen uvoz goriva, va`i}e i novi na~in za formirawe cene goriva, re~eno je na ju~era{wem okruglom stolu o liberalizaciji tr`i{ta naftnih derivata. Po re~ima predstavnice Ministarstva rudarstva i energetike Aleksandre Babi}, cena goriva formira}e se po novoj uredbi, koja }e koristiti najvi{e cene osnovnih naftnih derivata, umesto dosada{weg na~ina formirawa vezanog za cenu sirove nafte. Nova uredba bi}e doneta do kraja godine, a primewiva}e se od 1. januara 2011. godine. Liberalizacija doma}eg tr`i{ta naftnih derivata, ukazala je Aleksandra Babi}, obezbedi}e da se na doma}im pumpama to~i gorivo evropskog kvalite-

ta, a od 1. januara naredne godine, osim evrodizela i te~nog naftnog gasa, bi}e mogu} i uvoz motornog benzina i ostalih dizelgoriva. Istovremeno, s otvarawem tr`i{ta naftnih derivata o~ekuje se ve}a konkurencija i mogu}nost izbora, a da li }e to uticati na to da cena litre goriva biti ni`a, za sada se ne mo`e precizno re}i. Za Naftni industriju Srbije, ukazao je izvr{ni direktor NIS-a Oleg [alimov, liberalizacija tr`i{ta ozbiqan je izazov, a kompanija se ozbiqno i sprema za to. On je rekao da }e rafinerije u Srbiji biti konkurentne stranim proizvo|a~ima posle zavr{etka modernizacije, koja je u toku i trebalo bi bude da zavr{ena 2012. godine, kada }e svi derivati koji se proizvode u NIS-u biti evropskog kvaliteta. D. Ml.

MINISTARKA JASNA MATI] RAZJA[WAVA [TA SE PRODAJE S MOBILNIM OPERATEROM

Ode i Telekom i infrastruktura Dva dana pred istek roka za otkup tenderske dokumentacije za prodaju Telekoma “Srbija”, ministarka za telekomunikacije Jasna Mati} objasnila je javnosti da je u prodaju 51 odsto akcija te dr`avne kompanije ukqu~ena i prodaja telekomunikacione infrastrukture. – Odluka da se proda i infrastruktura Telekoma zasnovana je pre svega na ~iwenici da je ta infrastruktura ve} jednom prodata 1998. godine, kada je Telekom privatizovan, i na taj na~in je i vo|ena u kwigama preduze}a – izjavila je Jasna Mati}. Ona je precizirala da je zbog toga danas gr~ki OTE, koji ima 20 odsto akcija Telekoma “Srbija”, istovremeno i mawinski vlasnik telekomunikacione infrastrukure te kompanije. Vlasnik OTE-a je, podsetimo, nema~ki “Doj~e telekom”, koji, ina~e, slovi za jednog od potencijalnih kupaca Telekoma. Zbog nejasno}a u vezi s tim da li }e se s Telekomom na tenderu prodati i telekomunikaciona infrastruktura, ovih dana je protestovao i Savet za borbu protiv korupcije. Savet je, obra}aju}i se predsedniku Borisu Tadi}u, ukazao na netran-

Zainteresovani Interesovawe za kupovinu 51 odsto akcija Telekoma “Srbija” do sada su iskazali “Doj~e telekom”, “Frans telekom”, “Telekom Austrija”, “Amerika movil” i “Veder investments”. Ministarka za telekomunikacije Srbije kazala je i da su jo{ dve velike svetske telekomunikacione kompanije zainteresovane za kupovinu Telekoma “Srbija”, ali nije navela o kojim kompanijama je re~. – Broj zainteresovanih za Telekom bi trebalo da bude pove}an na sedam. To jeste dosta visok nivo interesovawa koji bi trebalo da garantuje da }e proces prodaje biti konkurentan – kazala je ona, i ocenila da }e toliko zainteresovanih doprineti da se ostvari dobra tr`i{na cena i da }e dr`ava dobiti dobrog strate{kog investitora koji investirati, podi}i nivo kvaliteta usluga i gra|anima i privredi omogu}iti elektronske konmunikacije kakve imaju u Evropi.

sparentnost i mogu}u nezakonitost takve prodaje. Ekonomista Aleksandar Stevanovi} ka`e da je, u slu~aju da se proda i infrastruktura a broj licenci za fiksnu telefoniju i ubudu}e ostane nepromewen, sasvim mogu}e da se cene telefonskih usluga u narednom periodu ne}e smawivati, ve} da }e mo`da biti ~ak i pove}ane. – U tim okolnostima novi vlasnik ne}e imati nikakav podsticaj na to da barem u prvo vreme nudi i{ta povoqnije cene, a mogu}e je i da se odlu~i za poskupqewe da bi otplatio tro{kove kupovine tr`i{ta zajedno s firmom – ka`e Stevanovi}. Ina~e, rok za otkup tenderske dokumentacije isti~e sutra, potencijalni kupci svoje ponude mo}i }e da dostave do 21. februara 2011, a o~ekuje se da }e aukcijska prodaja ve}inskog paketa akcija Telekoma “Srbija” biti organizovana krajem tog meseca. Ministarstvo finansija tender za prodaju 51 odsto akcija Telekoma “Srbija” objavilo je 20. oktobra, a ukupna vrednost kompanije procewena je na 2,43 milijarde evra. V. ^v.

Novo rukovodstvo „Jata” Vlada Srbije je za vr{ioca du`nosti generalnog direktora “Jat ervejza“ ju~e postavila Vladimira Ogwenovi}a, dosada{weg zamenika generalnog direktora, a za predsednika Upravnog odbora dosada{weg ~lana tog tela Du{ana Baji}a. Oni su na te fukcije postavqeni umesto Sr|ana Radovanovi}a i Sa{e Vlaisavqevi}a, koji su podneli ostavke.

Istovremeno je Skup{tina akcionara JAT-a najavila }e vanredno pregledati ovogodi{we finansijske rezultate kompanije zbog javnih spekulacija da JAT i ovu godinu zavr{ava duboko u dugovima. Resorni ministar Milutin Mrkowi} ka`e da je iznena|en ostavkom generalnog direktora, iako priznaje da Vlada ne zna {ta }e biti s JAT-om nakon slede}e godine.

7. 12. 2010.

1.274,41835

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (662,47 1,38)

Promet

Gradina, U`ice

20,00

300

120.000

Sab Monet, Beograd

19,05

500

2.820.000

AIK banka, Ni{

0,56

3.385

5.537.150

Galeb GTE, Beograd

13,68

216

1.735.128

Komercijalna banka, Beograd

5,91

27.250

54.499

Vojvodinaput Zrewanin, ZR

11,00

999

5.994

Energoprojekt holding, Beograd

-0,74

937

882.260

10,89 Promena %

499 Cena

19.960 Promet

Agrobanka, Beograd

0,15

7.307

328.800

Imlek, Beograd

4,96

1.800

532.800

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.382

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,47

840

489.660

Metalac, Gorwi Milanovac

2,24

2.149

211.500

Privredna banka, Beograd

-3,41

652

119.340

Tigar, Pirot

1,60

700

27.999.600

Meser Tehnogas, Beograd

0,26

5.500

148.500

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.300

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.000

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,17

590

7.080

Iritel, Beograd Pet akcija s najve}im padom Ratko Mitrovi}, Beograd

-11,67

530

10.600

Univerzal, Lozovik

-11,36

780

31.980

Vino `upa, Aleksandrovac

-10,71

7.500

225.000

Informatika, Beograd Pekabeta, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Mlekara, Subotica Soja protein, Be~ej

-9,88

2.700

16.200

-6,76 Promena %

3.200 Cena

163.200 Promet

0,21

484

42.398.136

10,06

1.499

1.223.184

0,36

840

1.186.330

BB Minakva, Novi Sad

0,00

7.500

600.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-4,64

3.146

364.934

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima


c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

~etvrtak9.decembar2010.

BOGDAN LISOVOLIK

SRBIJA DOGODINE DOBIJA NOVI, RIGIDNIJI ZAKON O RADU?

MMF tra`i realan buyet

Na krizu povika, a gazde radnicima ko`u deru

– ^iwenicu da }e penzioneri i zaposleni u javnom sektoru u januaru naredne godine dobiti upola ni`u povi{icu nego {to je to utvr|eno nedavno donetim zakonom MMF ne vidi kao kr{ewe utvr|enih fiskalnih pravila – istakao je stalni predstavnik te me|unarodne institucije u Srbiji Bogdan Lisovolik za internet-sajt “Skockajte buxet”. – Po na{em mi{qewu, izmenama Zakona o buxetskom sistemu postavqena je hijerarhija fiskalnih pravila. Po woj je limit za zadu`ivawe i visinu deficita najva`nije pravilo. Utvr|ivawe visine potro{we dr`ave za penzije i plate u javnom sektoru mo`e se smatrati pravilom drugog reda. Zato se i mogu mewati, ako je to neophodno da bi se odr`ao utvr|en nivo duga i deficita. Po wegovom mi{qewu, odluka o odmrzavawu zarada u javnom sektoru i penzija nije lo{a imaju}i u vidu nedavni inflatorni talas, ali je pitawe {ta je zaista mogu}e kada je u pitawu pove}awe primawa u januaru. – Sporazum o {estoj reviziji aran`mana bi}e napravqen kada Srbija na~ini korake neophodne da bi se u narednoj godini ostvarili zacrtani makroekonomski ciqevi – rekao je Lisovolik. Po wegovim re~ima, glavni ciq makroekonomske politike u Srbiji za narednu godinu treba da bude odr`avawe buxetskog deficita na nivou od 4,1 odsto BDP-a, uz ve}u za{titu socijalno ugro`enih grupa. U tom smislu, na rashodnoj strani moraju da se sprovedu kqu~ne mere. Parametri indeksacije plata u javnom sektoru i penzija moraju da se utvrde u skladu s novcem raspolo`ivim za tro{ewe. Moraju da se sprovedu kqu~na ograni~ewa u oblasti takozvane “diskrecione potro{we”, kao {to su subvencije.

Unija poslodavaca Srbije na kraju je ipak odlu~ila da odustane od istupawa iz Op{teg kolektivnog ugovora, uz obrazlo`ewe da }e kona~nu odluku o tome ipak doneti krajem januara naredne godine, kada }e se pregovarati sa sindikatima i Vladom Srbije o novom radni~kom aktu. No, razlog zbog kojeg je UPS najavqivao povla~ewe potpisa nije samo u lo{oj ekonomskoj situaciji u Srbiji i nametima kojima je privreda optere}ena ve} i Zakonu o radu, koji oni, iako po proceni stru~waka malo daje radni~koj klasi, nikada nisu prihvatili i koji u stvarnosti i ne primewuju. Ekonomska kriza je gazdama do{la kao dobar izgovor da ne mogu po{tovati Zakon o radu, a prava istina je da to ne bi ~inili i da je situacija druga~ija jer su od samog wegovog usvajawa tvrdili da radnicima daje prevelika prava. Naime, o potrebi da se promeni postoje}i Zakon o radu pri~a se ve} vi{e od godinu pa je tako bilo najavqivano da }e do kraja ove godine biti izra|en nacrt novog. Pri~a je “podgrejana” kada su pro{log meseca strani investitori srpskom premijeru, u zamerkama zbog kojih sve mawe ula`u u Srbiji, naveli upravo postoje}i Zakon o radu i ukazali na to da se on mora mewati, i to tako da gazde dobiju jo{ ve}a a radnici mawa prava da bi bili jo{ jeftinija radna snaga, odnosno razlog zbog kojeg bi stranci ulagali u na{u dr`avu. Kako je do kraja godine ostalo tri nedeqe a nacrt jo{ nije ugledao svetlost dana, jasno je

ANALIZA EKONOMSKOG INSTITUTA

U Srbiji i dobro i lo{e Po procenama rezultata za prvih deset meseci 2010, ranije o~ekivani porast BDP-a od oko 1,5 posto, kolika je bila i procena MMF-a, ostvarqiv je, ocewuju ekonomisti, autori on-lajn izdawa Ekonomskog instituta “Makroekonomske analize i trendovi”. Procena ekonomista je da }e trgovinski deficit u ovoj godini biti oko 350 miliona evra mawi nego u 2009.

“Me|utim, ovi rezultati su pra}eni neo~ekivano visokom inflacijom, deprecijacijom kursa dinara izazvanom velikim podba~ajem u bilansu finansijskih odnosa s inostranstvom, smawivawem deviznih rezervi, rastu}im te{ko}ama u finansirawu buxetskog deficita, daqim padom investicione aktivnosti i, najzad – s obzi-

rom na to da se o~ekivawa u EU za narednu godinu revidiraju nani`e – pogor{anim uslovima u pogledu privrednog rasta, zapo{qavawa, porasta tra`we i wene `eqene strukture i u narednoj godini”, upozoravaju autori izve{taja. U izve{taju se navodi da je nakon tromese~nog desezoniranog porasta i rekordne industrijske proizvodwe u dvogodi{wem periodu, u oktobru zabele`en pad proizvodwe u desezoniranoj seriji od 3,2 odsto. “Prvi put u toku ove godine me|ugodi{wi mese~ni rezultat je negativan, a proizvodwa je opala do nivoa koji je gotovo najni`i u 2010”, navode autori. Oni dodaju da analiza rezultata po oblastima otkriva da su za pad proizvodwe prera|iva~ke industrije najodgovornije redukcije prehrambene industrije, hemijske i naftne. Vrednost ukupno izvedenih gra|evinskih radova izvo|a~a iz Srbije u tre}em kvartalu 2010. u odnosu na isti kvartal 2009. smawena je u teku}im cenama 7,9 odsto. E. Dn.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

105,1260

107,2710

109,7380

104,8040

Australija

dolar

1

77,8074

79,3953

81,2214

77,5692

Kanada

dolar

1

78,4636

80,0649

81,9064

78,2234

Danska

kruna

1

14,0993

14,3870

14,7179

14,0651

Norve{ka

kruna

1

13,1773

13,4462

13,7555

13,1369

[vedska

kruna

1

11,4706

11,7047

11,9739

11,4355

[vajcarska

franak

1

80,2976

81,9363

83,8208

80,0518

V. Britanija

funta

1

124,8230

127,3700

130,2990

124,4410

SAD

dolar

1

79,4901

81,1123

82,9779

79,2467

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 12. 2010. godine

Kriza gazdama do{la kao dobar izgovor da ne mogu po{tovati Zakon o radu, a prava istina je da to ne bi ~inili i da je situacija druga~ija da od novog zakonskog akta za radnike nema ni{ta, ali to nikako ne zna~i da on ne}e biti usvojen ve} naredne godine, i to s odredbama mnogo stro`im prema radnicima. Pomo}nica ministra za rad Radmila Bukumiri}-Kati} obja{wava da je dono{ewe nacrta pomereno za po~etak slede}e godine jer je dogovoreno da se na wegovoj izradi radi zajedni~ki, odnosno da svoje mi{qewe iznesu i poslodavci i sindikati. – @elimo da na|emo najpre zajedni~ki jezik s wima, da ne dozvolimo da se desi da neke krucijalne stvari ostanu nepromewene – objasnila je Radmila Bukumiri}-Kati}. – Zato je i

formirana radna grupa za novi zakon u kojoj su, osim predstavnika Ministarstva, ~lanovi Unije poslodavaca, reprezentativnih sindikata i Agencije za mirno re{avawe sporova. ^lanovi radne grupe su profesori s vi{e univerzireta u Srbiji i poslu svi pristupaju profesionalno. Ima dosta toga da se uradi da bi se na{ zakon pribli`io evropskim standardima. Mada se jo{ uvek ne zna {ta }e se ta~no na}i u novom zakonu a {ta }e se od va`e}ih normi i pravila ostaviti, ipak se mo`e naslutiti da }e promene i}i ka tome da se poslodavcima omogu}i privremeno zapo{qavawe da bi se suzbio rad na crno. Kako

isti~e Radmila Bukumiri}Kati}, bitno je osnovati agenciju za privremeno zapo{qavawe, ~iji zadatak }e biti da privremeno zaposli neke qude. Osim toga, kako ka`e, trebalo bi uvesti skra}eno radno vreme, regulisati privremeni i prekovremeni rad, odnosno uvesti vi{e fleksibilnijih formi. U novi zakon o radu moraju se – jer je sada to izostavqeno – uneti i odredbe za porodiqsko i trudni~ko bolovawe. Ona tvrdi da se na druga~iji na~in mora re{iti i pitawe otpremnina koje radnici dobijaju kada se progla{avaju tehnolo{kim vi{kovima. – Mora}emo da reguli{emo i otpremnine koje zaposleni uzimaju kad napu{taju neko radno mesto. Sada se de{ava da oni mogu uzeti otpremninu za svaku godinu sta`a, oti}i na neki drugi posao, s kojeg }e ponovo mo}i da odu i uzmu otpreminu, i to za sve godine sta`e. To treba mewati, i to tako da gazda daje otpremnine za vreme provedeno kod wega na radu, a ne na ukupan radni sta`. Kqu~ne izmene morali bi da pretrpe i kriterijumi za utvr|ivawe reprezenativnosti socijalnih partnera jer je pre pet godina u Srbiji bilo 2,2 miliona zaposlenih, a sada ih je 1,8, {to zna~i da se mora iz po~etka utvr|ivati reprezentativnost i onih koji zastupaju, ali i onih koji zapo{qavaju radnike, ali i da se to mora ~initi pod kriterijumima druga~ijim od onih koji su va`ili pre pet godina kada je ovaj Zakon o radu donet – zakqu~uje Radmi~a Bukumiri}-Kati}. Q. Male{evi}

5

SRBIJA S NORVE[KOM, [VAJCARSKOM...

EFTA kre}e dogodine

Puna primena Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa zemqama EFTA-e trebalo bi da po~ne idu}e, 2011. godine, po{to ga ratifikuju parlamenti Norve{ke i Islanda, saop{teno je ju~e u Privrednoj komori Srbije. Sporazum su za sada ratifikovali [vajcarska i Lihten{tajn. Pomo}nica ministra ekonomije Srbije Bojana Todorovi} kazala je da bi sporazum sa zemqama EFTA-e trebalo da dovede do pove}awa robne razmene i stranih ulagawa iz Norve{ke, [vajcarske, Islanda i Lihten{tajna u Srbiju, ali i da stvori mogu}nost da se zajedno ula`e na tre}a tr`i{ta.

Pare EU za na{e carine Uprava carina Francuske pomo}i }e unapre|ewe carinske kontrole u Srbiji, za {ta je Evropska unija izdvojila 1,4 milion evra, saop{tila je ju~e Uprava carina Srbije. Projekat }e trajati 18 meseci, a deo je programa pretpristupne pomo}i (IPA) Evropske unije Upravi carina Srbije, vredne 8,9 miliona evra. Namera je, kako se navodi u saop{tewu, da Uprava carina Francuske prenese iskustva i pomogne Upravi carina Srbije u osposobqavawu i uskla|ivawu sa standardima EU, pre svega u analizi rizika i kontroli da bi se spre~ila zloupotreba na granici i pove}ali prihodi od carine. Carina dr`ava EU godi{we proveri 20 odsto svetskog uvoza, odnosno vi{e od dve milijarde tona robe.

PU[TEN U SAOBRA]AJ AUTOPUT U ZONI NOVOG SADA

Srbija najve}e gradili{te u Evropi Ju~e je pu{teno u saobra}aj 8,5 kilometara autoputa E-75 u zoni Novog Sada, 12 kilometara servisnih saobra}ajnica i kompletna petqa “Centar”. Osim izvo|a~a radova – “Energoprojekta – Niskogradwa”, “Interkopa” i podizvo|a~a, sve~anosti su prisustvovali ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi}, predsednik Pokrajinske vlade dr Bojan Pajti}, gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}, direktor JP “Putevi Srbije” Zoran Drobwak i drugi. Goran Kalini} iz “Energoprojekta” je rekao da jo{ treba da se zavr{e radovi u zoni Zrewaninske petqe, gde se radi pod saobra}ajem, te na lokaciji naftovoda i gasovoda, koji bi mogli biti gotovi na prole}e. Vlasnik “Interkopa” Rade Nikoli} obe}ao je da }e do maja zavr{iti preostali deo posla, ukoliko se u me|uvremenu re{i problem s izme{tawem instalacija naftovoda i gasovoda. Zoran Drobwak je rekao da }e se preko zime dogovoriti o tome kako }e se re{iti problem s instalacijama koje su zako~ile izgradwu preostalog dela novosadske obilaznice, za {ta treba obezbediti oko 15 miliona evra. – Kada sam pre ~etiri godine tra`io ocenu stawa infrastrukture u Pokrajini, rekli su mi da je oko 90 posto puteva u Vojvodini u lo{em ili izuzetno lo{em stawu, zbog ~ega smo se koncentrisali na modernizaciju saobra}ajne infrastrukture, koja je preduslov za otvarawe novih radnih mesta i za razvoj privrede – rekao je dr Bojan Pajti}. – U protekle ~etiri godine izgradili smo 2.000 puteva {irom Pokrajine, investirali oko 22,5 milijarde dinara, a najva`nija od svih

„@e`eq” na prole}e Ono {to je most kod Be{ke u drumskom saobra}aju na Koridoru 10, “@e`eqev” most je u `elezni~kom. Izgradwa }e po~eti na prole}e, a istovremeno }e se graditi i prilazni putevi. Finansira}e se novcem evropskih banaka, grada i Pokrajine, a kompletna dokumentacija se radi kod nas i u italijanskoj projektantskoj ku}i. saobra}ajnica je ova koju gradi Vlada Srbije, koja }e stvoriti preduslove da se na potesu do Ma|arske granice razvija privreda i oko koje }e biti `ari{te privrednih kretawa. Izgradwa ovog autoputa kasni 50 godina i ova generacija qudi }e kona~no zavr{iti ovaj istorijski posao. Ministar Mrkowi} je rekao da su pozitivne kritike predsednika dr`ave bile vrlo konstruktivne i zbog toga je ura|eno vi{e nego {to je planirano. On je pohvalio gra|evinare i naglasio da kod izgradwe 110 kilome-

tara autoputa posao ne mo`e da se ugradi za kratko vreme. Smatra da je u Srbiji najve}e gradili{te u Evropi – po~ev od izgradwe dva nadvo`waka u In|iji, preko mosta kod Be{ke, novosadske obilaznice i autoputa Horgo{ – Novi Sad s “ipsilonkrakom” kod Subotice. On je izrazio nadu da bi novi most preko Dunava kod Be{ke mogao biti zavr{en oko 1. maja slede}e godine, iako su drugi ne{to obazriviji u procenama. – Rok za zavr{etak autoputa Horgo{ – Novi Sad je 1. februar

idu}e godine – rekao je ministar Mrkowi}. – Gra|evinari rade non-stop, pu{ta}e se deonica po deonica da bi se olak{ao saobra}aj i ve} je u pripremi da se pusti 55 kilometara autoputa. I “ipsilon-krak” }e biti zavr{en kada se pomeri dalekovod, a to tra`i izvesno vreme, zbog ~ega }e se rok proodu`iti maksimalno za {est meseci, ali samo za tu deonicu. Igor Pavli~i} je izrazio zadovoqstvo {to je u potpunosti zavr{ena Temerinska petqa jer smo imali samo jedan ulaz u Novi Sad s autoputa, a zahvaquju}i zavr{etku radova, bi}e olak{an saobra}aj i rastere}en grad, {to }e ubrzati zavr{etak Ka}kog mosta. Kada se zavr{i Bulevar Evrope, Pavli~i} je rekao da }e se Novi Sad rasteretiti iz vi{e pravaca i osloboditi nove zone za privredni razvoj. R. Dautovi}


6

NOV^ANIK

~etvrtak9.decembar2010.

CENU HLEBA DO PROLE]A ^UVA STARA UREDBA, A POSLE...

NEMA PROSE^NOG KUPCA

Podeqeni smo na bogate i sirote – Vrtoglavi tempo promena, za koje dru{tvo u svetu nije spremno, bi}e glavni trend 2011. godine – izjavio je ju~e izvr{ni direktor „Adi`is instituta“ u Beogradu Neboj{a Cari}. On je na Skup{tini Privredne komore Beograda, predstavqaju}i istra`ivawe tog instituta o trendovima u svetu za narednu godinu, rekao da se smawio prose~an vek proizvoda s nekada{wih 30 do 40 godina, na samo 30 do 40 nedeqa, {to predstavqa velike izazove i za marketing i za proizvodwu. Najuspe{nije firme, po wegovim re~ima, ostvaruju 60 do 70 odsto profita od proizvoda razvijenih u posledwe dve godine.

Cari} je predo~io da vi{e nema prose~nog kupca i da je do{lo do raslojavawa na ekstremno bogate i ekstremno siroma{ne, ~emu je prva Kina prilagodila svoju proizvodwu. Tako je ta zemqa Srbiji ponudila najjeftinije proizvode, a mestu Santa Barbara u Americi najskupqe. Cari} je rekao i da }e se nastaviti trend od ove godine, da se pove}ava broj gladnih u svetu, kao i trend zapo~et 2006. da qudi sve mawe u`ivaju u radu. U nekim zemqama samo dva odsto ispitanika se izjasnilo da u`iva rade}i neki posao. To je ozbiqan udar na motivisanost i kreativnost, upozorio je on, i dodao da su u svetu prisutni i trendovi da altruisti~ka kultura nestaje, a da se koli~ina znawa svakih nekoliko godina udvostru~uje. – Brzina komunicirawa nastavi}e da se pove}ava i idu}e godine, a mo`e se o~ekivati i daqe veliki privredni rast Kine, Indije, Rusije i Poqske, a posebno }e Centralna i Isto~na Evropa zabele`iti mnogo ve}i rast od Zapadne – rekao je Cari}.

DNEVNIK

Bi}e vekna 60 dinara? Predsednik Unije privatnih pekara Zoran Pralica izjavio je ju~e da o~ekuje da }e se cena hleba u Srbiji kretati izme|u 38 i 44 dinara do isteka va`ewa Vladine uredbe o obaveznoj proizvodwi i prometu hleba od bra{na T-500. Po isteku uredbe, koja traje do 31. marta idu}e godine, hleb bi trebalo da ima tr`i{nu cenu izme|u 50 i 60 dinara, ocenio je Pralica. On je izjavio da bi cena p{enice, koja je ranije iznosila 13 do 14 dinara, trebalo da se zaustavi na 25 dinara, dok bi cena bra{na trebalo da iznosi izme|u 35 i 40 dinara, plus porez na dodatu vrednost.

Uredba o obaveznoj proizvodwi i prometu hleba od bra{na T-500, kojom je predvi|ena obaveza da hleb od te vrste bra{na, poznat kao „sava“, ~ini najmawe 40 odsto dnevne proizvodwe svih vrsta hleba, stupila je na snagu 28. oktobra. Ona propisuje da najvi{a obra~unata mar`a, koja je deo veleprodajne cene hleba, za veknu te`ine 500 grama ne mo`e biti ve}a od dva posto, a najvi{a obra~unata mar`a koja je deo maloprodajne cene hleba, za veknu te`ine 500 grama ne mo`e biti ve}a od sedam procenata. Najvi{a ukupna stopa mar`e, odnosno tro{kova prometa (ukqu~uju}i sve vrste

rabata, kasas konto i sli~no), ne mo`e biti ve}a od 9,14 posto u odnosu na proizvo|a~ku cenu hleba. Po Prali~inim re-

~ima, uredba je uveliko pomogla pekarskim proizvo|a~ima pa se cena hleba, koja je ranije trebalo da iznosi 49 dinara, zaustavila na 44. – Akcija Unije privatnih pekara i Ministarstva trgovine i usluga s „ispu{tawem“ 100.000 tona p{enica doprine}e da u pojedinim pekarama i na mnogim mestima cena hleba ostane stara i da se zadr`i na 38 dinara – rekao je Pralica. On je naveo da je u Hrvatskoj cena hleba od 90 do 120 dinara i da je minimalna cena 90, a da je u Crnoj Gori 65 dinara i da bi i Srbija trebalo da ima tr`i{nu cenu te osnovne namirnice.

RASTE SAMO KUPOVNA NEMO] STANOVNI[TVA

U prose~noj plati mawe uqa, mleka, kupusa... Prognoze stru~waka i agencija za istra`ivawe tr`i{ta koje snimaju situaciju u na{im nov~anicama i na trpezama da }emo ove godine dota}i dno evropske lestvice kada je o kupovnoj mo}i re~, sve bli`e su istini. Za sada se, gledaju}i indeks kupovne mo}i, po istra`ivawima dr`imo na 34. mestu me|u 41 evropskom zemqom, ali sve ukazuje na to da se na toj poziciji ne}emo zadr`ati. Na{e su zarade sada oko 320 evra u proseku, {to je najni`e u regionu – pretekli su nas ~ak i stanovnici BiH i Makedonije. – Kupovna mo} stanovni{tva u Srbiji sve je mawa i mawa, a borba s inflacijom sve te`a – tvrdi saradnik Instituta za tr`i{na istra`ivawa (IZIT) Sa{a \ogovi}, ilustruju}i to podatkom da je u septembru potro{a~ka korpa u Srbiji iznosila 38.596 dinara, {to je 0,6 posto vi{e nego mesec dana ranije ili 7,3 posto vi{e nego u septembru 2009. godine. – Koliko je kupovna mo} prose~nog doma}instva u Srbiji opala mo`e se prikazati preko odnosa nekih bitnijih prehrambenih proizvoda u septembru 2009. i istom mesecu 2010. godine, koji su se mogli kupiti za jednu prose~nu platu – ukazuje on. – Recimo, u septembru ove godine za jednu prose~nu platu bez poreza i doprinosa moglo se kupiti 272 litara uqa, a u istom mesecu lane 298. U devetom me-

Koliko se proizvoda moglo kupiti za prose~nu platu proizvod

septembar 2009.

septembar 2010.

uqe

298 l

272 l

{e}er

512 kg

467 kg

krompir

1.069 kg

960 kg

kupus

1.407 kg

960 kg

limun

226 kg

143 kg

secu teku}e godine mogli smo kupiti 467 kilograma {e}era, a lane 512. Pro{le godine u septembru mogli smo da kupimo 1.069 kilograma krompira, a ove 100 i vi{e kilograma mawe, ta~nije 960 kilograma, a sli~na je situacija i kod ogromne ve}ine drugih proizvoda. – I u narednoj godini treba o~ekivati intenzivirawe inflatornih pritisaka, {to }e biti posledica poskupqewa proizvo-

da i usluga pod ingerencijom dr`ave i uskla|ivawa akcizne politike s inflacijom – tvrdi \ogovi}. – Za razvoj inflacije od kqu~nog zna~aja bi}e i na~in upotrebe novca od prodaje Telekoma, ali i odmrzavawe plata u 2011. Uz prodaju Telekoma, do}i }e do ja~awa tra`we i potro{we zbog rasta plata u narednoj godini, {to }e uticati na rast inflacije, a to u 2010. nije bio slu~aj jer su plate bile zamrznute.

Po wegovim re~ima, o~ekuje se da }e Narodna banka Srbije zao{triti kurs i restriktivnu kreditno-monetarnu politiku preko pove}awa referentne kamatne stope ili pove}awa stope obavezne rezerve, {to }e produbiti nelikvidnost relanog sektora. \ogovi} je dodao da je istra`ivawe IZIT-a pokazalo da prognoze u narednih {est meseci ukazuju na zahuktavawe inflacije jer 59 odsto anketiranih privrednika o~ekuje rast cena proizvoda, a nijedan da }e cene padati. U po~etnim mesecima 2011. godine o~ekuje se i osetni rast cene energenata koji imaju zna~ajan uticaj na formirawe cena ostalih proizvoda. – Ako se pogledaju koverte sa zaradama, ve} sada su gra|ani od po~etka godine siroma{niji tridesetak evra mese~no – procewuje stru~wak Instituta za ekonomiku poqoprivrede Vladana Hamovi}, dodaju}i da }e pove}awe primawa u javnom sektoru, kao i penzionera, najverovatnije biti pojedena. – Dok simboli~ne povi{ice stignu, inflacija }e ih obezvrediti i zapravo nikakvog realnog pove}awa standarda ne}e biti – ka`e ona, ukazuju}i i na ~iwenicu da mnogo gra|ana nije izmirilo svoje obaveze kada su u pitawu komunalije, {to }e tako|e predstavqati udar na zarade po~etkom naredne godine. S. Glu{~evi}

„LURALIN” USKORO U SRBIJI

Nova hrana iz Japana Na tr`i{tu Srbije do kraja ove godine na}i }e se najnovije dostignu}e na poqu zdrave ishrane - japansko prirodno vlakno „luralin“ (LuraLean) iz biqke propola, koje ima vi{estruko pozitivno dejstvo na qudsko zdravqe. „Luralin“ smawuje koli~inu masno}a u krvi, doprinosi gubitku te`ine, stabilizuje nivo {e}era, poboq{ava probavu i op{tu otpornost organizma, a ta svojstva potvrdila je i Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA). Pomenuto biqno vlakno bez boje, mirisa i ukusa ima prakti~no neograni~enu primenu u prehrambenoj industriji i mo`e se na}i u vodi, sokovima i drugim vrstama napitaka, kao i svim mesnim, mle~nim i konditorskim proizvodima i suplementima, re~eno je na predstavqawu tog pronalaska proizvo|a~ima hrane iz Srbije i regiona u Privrednoj komori Srbije. Predstavnik ambasade Japana Manabu [oxi istakao je da je u 2009. godini promet na tr`i{tu zdrave hrane u toj zemqi iznosio deset milijardi evra, i izrazio o~ekivawe da }e uslediti zna~ajan porast ovog tr`i{ta i u na{em regionu.

DR@AVA NE PREPOZNAJE ZNA^AJ KONDITORSKE INDUSTRIJE

Carine zagor~avaju na{e slatki{e NAGODBA NE UTI^E NA „MERKUR” U SRBIJI

Nema otpu{tawa radnika – Na poslovawe „Merkura“ u Srbiji ne uti~e postupak prisilnog poravnawa u sedi{tu tog preduze}a u Sloveniji, ve} pre svega slabqewe kupovne mo}i ovda{weg stanovni{tva, zbog kojeg je smawen i obim prodaje u posledwim mesecima

da i „Merkur“ u Srbiji, nije uvedeno prisilno poravnawe. – Planom finansijskog restrukturirawa „Merkura“ d. d. u Sloveniji predvi|ena je konverzija potra`ivawa u vlasni{tvo u visini od 85 miliona evra. Po sada{woj situ-

Na poslovawe „Merkura” u Srbiji ne uti~e postupak prisilnog poravnawa u Sloveniji, ve} slabqewe kupovne mo}i ovda{weg stanovni{tva – izjavio je ju~e Tanjugu direktor „Merkur internacionala“ u Srbiji Bojan Pongrac. On je, povodom vesti da }e banke, poverioci „Merkur grupe“ u Sloveniji, odobriti 35 miliona evra likvidnog kredita da bi se napunile police u nekoliko tamo{wih trgova~kih centara, rekao da u ostalim filijalama, me|u koje spa-

aciji i saznawima, taj plan }e biti sproveden – istakao je Pongrac. Po wegovim re~ima, uprkos smawewu obima prodaje usled smawene kupovne mo}i stanovni{tva, u ovom trenutku nema potrebe za preduzimawem mera koje se odnose na prodaju imovine ili otpu{tawe zaposlenih u Srbiji.

– Dr`ava ne prepoznaje zna~aj konditora, iako je u posledwe dve decenije ova industrija Srbije jedna od najvitalnijih privrednih grana – isti~e u razgovoru za „Dnevnik“ generalni direktor koncerna „Bambi–Banat“ Miroslav Mileti}. Pomenimo, vrednost godi{we proizvodwe konditorske industrije je oko pola milijarde evra, a izvoza oko 150 miliona. Proizvo|a~i slatki{a u Srbiji koriste uglavnom doma}e sirovine i godi{we izvezu proizvode vredne oko 50 miliona evra vi{e nego {to daju za uvoz sirovina. Me|utim, kako ~esto isti~u,

postoji odbojan odnos u re{avawu kqu~nih problema u toj oblasti te je neophodno stvoriti uslove za povoqniji uvoz sirovina i repromaterijala, dakle ono ~ega nema na na{em tr`i{tu. – Tra`imo da se onima koji su i u ovim, te{kim uslovima, pokazali vitalnost, kao {to je konditorska industrija, omogu}i da proizvode pod okolnostima barem sli~nim kakve su u okru`ewu. To zna~i da bi cene i uvoznih sirovina i re-

Vi{e kredita – mawe slatki{a Osvr}u}i se na stawe u konditorskoj industriji, generalni direktor kompanije “Jafa” iz Crvenke Ratko Kupre{ak izjavio je ju~e da se ove godine o~ekuje pad od 10-12 odsto kao posledica „drasti~nog pada kupovne mo}i stanovni{tva, pre svega zbog kursa“. On je kazao da je smawewe potro{we konditorskih proizvoda tako|e posledica straha gra|ana od krize te se zbog vra}awa kredita ili {tedwe odri~u slatki{a. – “Jafa” planira da slede}e godine proizvede vi{e od 11.000 tona slatki{a i ostvari prihod od 35 miliona evra – najavio je ju~e Kupre{ak. – U ovoj godini ra~unamo na prihod ne{to mawi od 30 miliona evra i plasman na doma}e i strano tr`i{te gotovo 10.000 tona proizvoda.

promaterijala trebalo da budu pribli`ne onima koje su na tr`i{tima EU – ukazuje Mileti}. – Ovako, recimo, imamo izdatak za kilogram maslaca od 200 dinara, a do te sume “doguramo” kada ura~unamo prelevmane, carine i sve {to se pla}a pri uvozu. Prvi ~ovek na{e vode}e konditorske industrije podse}a na to da se svake ~etiri godine obnavqa zahtev da se skinu velike da`bine za sirovine iz uvoza. – To je poku{aj Grupacije konditora pri PKS-u da se

uva`i na{ apel da nam se omogu}i da proizvodimo uz inpute kakve imaju industrije u razvijenom svetu. Znam da to nismo, u smislu razvijene ekonomije, ali nonsens je da konkuri{emo i izvozimo na{ proizvod napravqen od maslaca koji je dva evra po kilogramu skupqeg od onoga u okru`ewu. Zapravo, prelevmani, carine i ostale da`bine toj sirovini podi`u cenu 40 posto – obja{wava Mileti}, uz ocenu da bi, u suprotnom, i cene doma}ih konditorskih proizvoda bile stabilnije. S. G.


ZAMENIK GRADONA^ELNIKA RAZGOVARA SA SUGRA\ANIMA

Otvorena vrata za `albe gra|ana

Sugra|ani koji `ele da razgovaraju sa zemenikom gradona~elnika Zoranom Mandi}em o predlozima i sugestijama kao i o problemima koje bi grad mogao da re{i, razgovor mogu zakazati preko „Otvorene kancelarije“ na brojeve telefona 526 - 127 i 480 - 7791, po{tom ili tako {to }e svoje zahteve do-

Bitka za 300 radnih mesta

staviti na pisarnicu u Gradskoj ku}i. Ovo je jedan od na~ina da gra|ani na nadle`nom mestu ka`u {ta ih ti{ti. Mandi} je u proteklih nekoliko nedeqa primao sugra|ane kako bi s wima ostvario {to boqi kontakt, a namera je da re{avaju svaku primedbu koja je u nadle`nosti grada. B. M.

Sajam zapo{qavawa odr`ava se danas od 10 do 16 ~asova u zapadnom holu Spensa, a nezaposlenima }e 27 prijavqenih poslodavaca ponuditi oko 300 radnih mesta. Zimski i posledwi sajam za ovu godinu potencijalnim kandidatima ponudi}e najvi{e poslova u osiguravaju}im ku}ama na mestima agenata i referenata, kao i poslove menaxmenta prodaje i marketinga. Na tematskoj tribini predstavi}e se zajedni~ki program agencija Ujediwenih nacija “Zapo{qavawe i migracije mladih”, a

Novosadska ~etvrtak9.decembar2010.

Bitka s vetrewa~ama mer u Bukovcu, ne smeta takvo okru`ewe. Nejasno je kako ne prijave svakog koji im pored ku}e pro|e sa prikolicom sme}a? Uostalom, malo je verovatno da neko iz drugog mesta dovozi otpad u taj Bukovac, {to na listu „osumwi~enih“ stavqa uglavnom me{tane. Time je inspekcijama, ukoliko `ele, posao olak{an. Kako deponiju od 30.000 kubika nije ba{ lako napraviti, wene graditeqe bi mo`da vaqalo zaposliti na gradwi ne~eg dru{tveno korisnog. Umesto 800 dinara, kazna bi mogla da bude lopata u ruke i ume{nost pokazati gradwom puteva, vrti}a, {kola i parkova... A. Vidanovi}

„Qudi od re~i” Promocija kwige “Qudi od re~i” autorke Gordane Dragani}-Nonin odr`a}e se sutra u 19 sati u Radio kafeu, Ulica Mileti}eva 45. O kwizi }e pored autorke govoriti novinar i publicista Teofil Pan~i} i urednik i izdava~ Nenad [apowa. Kwiga obuhvata intervjue, ~lanke objavqene u novinama i ~asopisima od 1993. godine do danas. Organizator promocije je Kulturni centar i Radio kafe. M. M.

„Laza Kosti} i muzika” Muzi~ko-poetsko ve~e “Laza Kosti} i muzika” odr`a}e se ve~eras u 19 sati u sve~anoj sali Matice srpske, Ulica Matice srpske 1. U programu }e u~estvovati dramski umetnik Petar Kraq i pijanistkiwa Marina Mili}-Apostolovi}. N. R.

V REMEPLOV

Profesor, pisac, atleti~ar... Jakim-Ja{a Bakov, sredwo{kolski profesor francuskog, pisao je poeziju i kwi`evnu kritiku na svom materwem, rusinskom jeziku, bio je u doma}oj javnosti, a i na strani pre svega uva`avan kao sportista i ume{ni propagator sporta. Ro|en je 9. decembra 1906. u \ur|evu, `iveo i radio u Somboru, u Novom Sadu, Beogradu, Pan~evu, Sarajevu... Vi{e od pola veka bio je takmi~ar, trener i organizatir sportskih delatnosti. Lakom atletikom po~eo je da se bavi jo{ 1924. i bio dr`avni rekorder u svojoj disciplini, skoku s motkom i u~estvovao kao takmi~ar na Olimpijadi u Berlinu 1936. Prestao je da se zvani~no takmi~i posle dvadesetak godina. Bakov je posebno kao takmi~ar, a jo{ vi{e kao trener,

po`eqno je da nezaposleni sa sobom ponesu vi{e primeraka radne biografije. Iz Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, organizatora sajma, o~ekuju i do 2.000 hiqade posetilaca koji }e o uslugama NSZ-a mo}i ne{to vi{e da saznaju iz informativnog materijala, ali i kroz neposrednu komunikaciju na wihovom {tandu. Ujedno, nezaposleni mogu predati svoje radne biografije za rad kod poslodavaca koji su spre~eni da prisustvuju ovogodi{wem sajmu. A. L.

Nov parking za 204 automobila

Novo parkirali{te kod Instituta u Sremskoj Kamenici po~iwe da radi danas, a kako ka`u u „Parking servisu“ do narednog ponedeqka parking se ne}e napla}ivati. Posle toga po~iwe naplata, a kako }e ovaj prostor imati rampu, ona }e se obavqati na izlasku s parkinga. Sat parkirawa ko{ta}e 35 dinara i napla}iva}e se svakog radnog dana od 7 do 20 ~asova. Na parkingu }e biti mesta za 204 automobila. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Recikla`a, kompostirawe i ekologija postale su nu`nost za one koji bi da o~uvaju prirodu i zdravo okru`ewe otkada su industrijalizacija i potro{a~ko dru{tvo zavladali svetom. Me|utim, pored nedostatka industrije, u na{oj varo{i, o~ito, nedostaje i ekolo{ke svesti, jer nas sme}e okru`uje na svakom koraku. Ti baca~i i graditeqi deponija uporno odbijaju svest o pametnom odlagawu sme}a, te su uspeli da ove godine naprave 5.000 deponija, koliko „^isto}a“ ka`e da je uklonila. Naravno, ovom preduze}u je to i posao, ali prosto je neverovatno kako qudima koji `ive pored deponija, kao na pri-

KOD INSTITUTA, U KAMENICI

SAJAM ZAPO[QAVAWA NA SPENSU

doprineo napretku hokeja na ledu i brzom klizawu. Umro je u Novom Sadu 1974. N. C.

„INFORMATIKA” I STROGA I PRAVI^NA

Zbog nepla}enih ra~una 15.000 tu`bi Ovog meseca je 1.000 doma}instava dobilo ra~un s nulom za no-

„Informatike“ ka`e za na{ list da su ra~une s nulom dobili sugra-

ku}na ra~unaqka“. Distribuirano je 145.357 ra~una, {to je za 700 vi{e u odnosu na predhodni mesec. Naplativnost je odli~na ako se u obzir uzme ekonomska kriza. Naplativost na mese~nom nivou je 65 odsto, a re~ je o gra|anima koji ra-

da obuhvati sve redovne plati{e. Informaciju o tome koju kuglicu u okviru akcije „Plava ku}na ra~unaqka“ imaju, kao i informaciju o broju bodova, svi gra|ani mogu da pro~itaju od narednog meseca na svom ra~unu-priznanici.

Ovog meseca 1.000 doma}instava, koja savesno pla}aju komunalije dobilo ra~un s nulom za novembar

vembar, {to zna~i da je za godinu dana od kada traje akcija preko devet hiqada sugra|ana grad ~astio s jednim ra~unom. Milan Jovi} iz

Film o ekstremnim sportovima Premijera dokumentarnog filma „Life cycles“ bi}e odr`ana u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13, danas u 21 ~as. Tako|e, bi}e odr`ana i promocija brenda „COMA clothing“ i ~asopisa „Switch pages“. O filmu }e pri~ati jedan od osniva~a pomenutog brenda Nikola Luki~i}, a nakon toga odr`a}e se `urka na kojoj }e nastupati DJ Chiod i DJ Rasheed . Ulaz je besplatan. A. J.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8.30 do 13 ~asova crpka [ajka{ka na Kamewaru, Ivana Bol`idara od Vatroslava Jagi}a do ]irila i Metodija i ul. ]irila i Metodija od J. Atile do F.Klare, 8.30 do 12 ~asova Rumena~ki put od izlaza iz Novog Sada do grobqa, od 8 do 13 ~asova povremeno u ulici Mornarska, S. Matavuqa i H. Pinkija od S. Matavuqa do Mornarske, od 9 do 11 ~asova Jovana Miki}a Spartaka, od 9 do 12 ~asova Ulica Futo{ka neparna strana od 57 do 59, Laze Nan~i}a 2 i Cara Du{ana parna strana od 2 do 10, od 9.30 do 14 ~asova Kotorska ulica od Mitrova~ke do Feje{ Klare, Mitrova~ka od 14 do 18, Kozara~ka od 1 do 18 i Bra}e Miladinov od 1 do 8. Ka}: od 8.30 do 12 ~asova ulice Dobrovoqa~ka od Narodne vojske do Ive Lole Ribara. Bano{tor: od 8.30 do 12 ~asova vikend naseqe Prqu{a. Koviq: od 8.30 do 13 ~asova deo naseqa od Trga solunskih dobrovoqaca do kraja prema manastiru, od 8.30 do 13.30 ~asova Kraqa Petra Prvog od Ive Lole Ribara do centra.

|ani ~iji je maksimalan broj bodova bio oko 588. - Veoma smo zadovoqni kako sve ovo te~e u okviru akcije „Plava

nune pla}aju mesec za mesec - obja{wava Jovi} i dodaje da je naplativost na godi{wen nivou oko 90 odsto procenata. Uslov za dobijewa jednog ra~una s nulom je da gra|ani posledwih {est meseci pla}aju redovno ra~une za komunalije i to do 20. a penzioneri do 30. u mesecu. Akcija bi trebalo da traje dve godine i

Tako|e u skladu sa odlukom o objediwenoj naplati, komunalnih i drugih usluga „Informatika“ je u novembru uputila i tu`be onima koji neredovno pla}aju i duguju7 za komunalije. Broj tu`bi koji je oti{ao u prigradska naseqa je 5. 922, a u Novom Sadu je 9.000 doma}instava dobilo tu`be. Q. Na.

MZ „^ENEJ” OPET KAO NOVA

Posle {est decenija kompletna obnova Gradona~elnik Igor Pavli~i} obi{ao je ju~e Mesnu zajednicu „^enej“ koja je rekonstruisana prvi put od 1948. godine kada je i sagra|ena. Kompletna rekonstrukcija 650 kvadrata ko{tala je 12 miliona dinara, a posao je zavr{en krajem pro{log meseca. - Na ^eneju smo bili polovinom avgusta kada se desilo veliko nevreme koje je zahvatilo ovaj kraj i tada smo se dogovorili s qudima iz mesne zajednice i gra|anima {ta treba da se uradi. Za ne{to vi{e od tri meseca ura|eno je puno, nadokna-

Gradona~elnik Pavli~i}: kanalizacija slede}i projekat

Foto: R. Hayi}

|ena je sva {teta, a i rekonstruisana je cela zgrada mesne zajesnice. Zgrada je bila u prili~no lo{em stawu i dodatno o{te}ena nevremenom tako da smo je kompletno renovirali sa sve igrali{tem i reflektorima. Sre|eni su i putevi, ne{to je krpqeno ne{to presvu~eno asfaltom, i drago mi je da smo ispunili ono {to smo obe}ali. Pavli~i} je dodao da na ^eneju ostaje da se uradi jo{ projekat kanalizacije za koji je kazao da }e biti gotov najverovatnije do polovine slede}e godine, kada }e se i u}i u ovu investiciju. B. M.

c m y


8

~etvrtak9.decembar2010.

„DNEVNIK” SAZNAJE

Gradi se „Prezident” hotel u Karlovcima Koliko do jeseni slede}e godine, u centru Sremskih Karlovaca bi}e izgra|en hotel sa pet zvezdica, {to sigurno ni najve}i optimisti nisu mogli da pretpostave. Investitor je renomirana novosadska gra|evinska kompa-

velnes i spa centaru, zatvorenom bazenu, a hotel }e imati i teretanu, saunu, restoran i kafi}. - Rezultati istra`ivawa tr`i{ta koje smo sproveli, pokazali su da postoji velika potreba za pove}awem sme{tajnih kapaciteta u Karlovcima – obja{wava Borojevi}. - Sremski Karlovci su istorijsko i kutlurno blago Srbije i kao takvi predstavqaju idealno mesto za gradwu jednog ovakvog hotela, koji mo`e da zadovoqi sve poIzgledom hotel }e se uklopiti u ambijent trebe doma}ih i Sremskih Karlovaca stranih turista nija “Prezident”, koja je pre i poslovnih qudi. Namera nam dve godine podigla luksuzni je da privu~emo goste iz zemqe hotel pod istim imenom u Fui inostranstva, ali i da promoto{koj 109 u Novom Sadu. vi{emo takozvani vikend tu-

Nagrada oti{la u prave ruke Hotel "Prezident" u Novom Sadu dobitnik je presti`ne internacionalne nagrade International quality crown award London 2010 za kvalitet usluge, upravqawe i uspe{no poslovawe, koju dodequje B.I.D. International QualityConvention. Best Western To jejedini hotel u Evropi koji je dobio ovo priznawe. Uru~ewe nagrade uprili~eno je nedavno u hotelskom kompleksu Guoman Tower u Londonu. Objekat u Karlovcima bi}e sagra|en pored Bogoslovije, na parceli u Kara|or|evoj ulici 2, gde je trenutno u toku ru{ewe prizemne ku}e. Hotel u Karlovcima }e, kako saznajemo od menaxerke kompanije “Prezident” Ivone Borojevi}, imati pedesetak le`ajeva, odnosno oko 25 soba. Ima}e sve~anu salu sa oko 300 mesta, u kojoj }e osim seminara, kongresa, konferencija i drugih skupova, mo}i da se odr`avaju i svadbe. Gosti }e mo}i da u`ivaju u

rizam. Mislim da }e ovim hotelom Vojvodina i Srbija dobiti reprezentativan objekat, idealan za poslovne skupove, koji }e dati novi kvalitet turisiti~koj ponudi kako Karlovaca, tako i Novog Sada. Po re~ima Borojevi}eve, svojim izgledom hotel }e se uklopiti u ambijent Sremskih Karlobvaca, o ~emu vodi ra~una Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture, sa kojim projektanti intenzivno sara|uju posledwih meseci. Z. Ml.

NOVI KONTEJNERI USKORO U SREMSKIM KARLOVCIMA

Zvoni}e eko-telefon U toku je prikupqawe ponuda za nabavku 15 kontejnera, 10 univerzalnih i pet za PET ambala`u od para, koje je karlova~ka op{tina dobila od Pokrajinskog sekretarijata za loklanu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu. Kupovina kontejnera samo je deo aktivnosti karlova~ke op{tine i Javnog komunalnog preduze}a “Belilo” u okviru projekta koji treba da doprinese boqoj komunikaciji izme|u gra|ana i lokalnih samouprava, odnosno komunalnih preduze}a. Ovim projektom koji finasira Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu, izme|u ostalog, predvi|eno je uvo|ewe separacije otpada u Sremskim Karlovcima. Sa ranije nabavqenih devet kontej-

nera za PET ambala`u od Ministartva za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa, u razdvajawe otpada u Karlovcima startova}e se sa ukupno 14 posuda za tu vrstu sme}a. Oni }e biti raspore|eni u sve delove grada, a uporedo sa wihovim postavqawem obavqa}e se i edukacija osnovaca, za koju }e biti zadu`eni volonteri iz Pokreta gorana. Kako saznajemo od vr{ioca du`nosti direktora JKP “Belilo” \or|a Horvata, u toku je izrada ra~unarskog programa za preduze}e, planira se i pokretawe vebsajta i uvo|ewe “zelenog telefona”, koji }e omogu}iti Karlov~anima da direktno prijave svaki oblik uni{tavawa i ugro`avawa `ivotne sredine “Belilu”. Z. Ml.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

„Ovde sam ve} hiqadu godina”

Izdava~ke ku}e "Mono i Mawana" i "Alnari", u saradwi s "Dnevnikom", u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige utorkom i ~etvrtkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak romana "Ovde sam ve} hiqadu godina" Marioline Venecija, u izdawu "Mono i Mawane". Re~ izdava~a: Ova rasko{na pri~a, jo{ jedna u ediciji Evergrin govori o jednoj bezvremenoj zemqi na istorijskom prelazu, prati generacije porodice koja pre`ivqava o~ekivawa i izdaje, politi~ke ideale, razo~arewa,

gre{ke, sre}u i nesre}u. Wihova `eqa za `ivotom prevazilazi granice svake ideologije, verovawa i religije, pa ~ak i romanti~nu qubav i wene zamke. Po~ev od glave porodice Falkone, don Fran~eska i wegovih buri}a s dragocenostima zakopanih, a da niko ne zna gde, do posledwe naslednice koja vek kasnije be`i od ku}e da bi zaboravila sve, li~nosti iz ove porodice uhva}ene su u trenucima `ivotnog uspona, da bi ih zatim progutao vrtlog vremena. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari "Vulkan" u tr`nom centru "Merkator", gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a "Mono i Mawana" i "Alnari". A. V.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

MALI[ANI NA RASPUSTU OD 24. DECEMBRA DO 17. JANUARA

Koliko dece, toliko otvorenih vrti}a Uprava Pred{kolske ustanove "Radosno detiwstvo" odlu~ila je da }e zimski raspust za mali{ane trajati od 24. decembra do 17. januara. Uskoro }e }e ovo obave{tewe na}i i na oglasnim tablama. Ipak, kako ka`u u toj ustanovi to je samo formalna odluka, i ne zna~i da vrti}i ne}e raditi. Ako svih 100 odsto roditeqa bude insistiralo da wihova deca idu u vrti}e za praznike, svih 67 vrti}a radi}e po uobi~ajenom re`imu. Direktor te ustanove Borislav Samarxi} ka`e za "Dnev-

nik" da }e ovih dana po~eti da anketriju roditeqe da li }e i u kom periodu wihova deca odsustvovati, kako bi za vreme raspusta bilo obezbe|eno dovoqno

stoji mogu}nost da neki vrti}i budu zatvoreni, a ostala deca i}i }e u drugi najbli`i vrti}. To se radi zbog ekonomi~nosti i u{tede, a ako bude interesova-

I ove godine organizuje se boravak dece u novogodi{woj no}i a roditeqi }e biti anketirani obroka. Naglasio je da je u vreme praznika i ina~e mawi broj mali{ana u vrti}ima. - Ako odre|eni broj dece zbog praznika ne bude dolazio, po-

we da svi vrti}i rade, tako }e i biti - navodi sagovornik. "Radosno detiwstvo" i ove godine organizuje boravak dece u novogodi{woj no}i i po ovom

pitawu roditeqi }e biti anketirani roditeqi. Tako }e vrti}i biti otvoreni od 19 sati 31. decembra do 10 sati 1. januara U „aran`man” su ukqu~ena tri obroka i no}ewe, a roditeqe }e ko{tati oko 2.000 dinara po detetu. Tako|e u okviru vrti}a savet roditeqa je odlu~io da roditeqi za Novu godinu daju po 500 dinara, u tu cenu ulazi kupovina zajedni~ke igra~ke za grupicu, slikawe s Deda Mrazom i pozori{na predstava. Novac od pozori{ne predstave iskoristi se za potrebe vrti}a. Q. Na.

INVESTITOR PRESEKAO VODOVODNE CEVI, NIKO ODGOVORAN

Stanari u centru {est meseci `edni Stanovnici ku}e u Ulici Vuka Karaxi}a 18 ve} {est meseci ~as imaju, ~as nemaju vodu, a razlog je, kako ka`u, {to im je investitor firme “Friland Mijanovi}”, koji pored gradi zgradu, presekao cevi za dovod vode. Slavi{a Jevri}, vlasnik jednog od stanova, ka`e da je ise~en i odvod, pa mesecima plivaju i u fekalijama. - Voda sada nema gde da ode te se preliva preko {ahtova u dvori{tu, a kad skroz prelije onda se ~ak me{a i s pija}om. Sada je zima pa se ne oseti smrad, ali ina~e sve ove mesece ovde se od smrada nije moglo `iveti - po`alio se Jevri}. Na zajedni~ko brojilo u Ulici Jovana Suboti}a 19, na zgradu u izgradwi zbog koje su i dopali u ove nevoqe, prikqu~eno je svih osam stanara ove ulice. Direktor investitorske ku}e koja gradi ovaj objekat, Aleksandar Mijanovi} ka`e da oni za ovo nisu odgovorni. Sve dozvole za izgradwu postoje, kao i potvrda iz "Vodovoda" da }e sva individualna dma}instva koja su prikqu~ena na brojilo u Ulici Jovana Suboti}a 19 izmestiti na zasebno. - Osam meseci pre izvo|ewa radova poslali

^ITAOCI PI[U SMS

smo dopis "Vodovodu" da smo nai{li na kanalizacione cevi i da se ku}a u Ulici Vuka Ka-

raxi}a 18 prikqu~i na svoje brojilo. Odgovor nismo dobili. Ali u dozvoli koju smo dobili od "Vodovoda" jasno pi{e da su oni du`ni da obezbede zasebno brojilo za individualna doma}instva. Morali smo da po~nemo s radovima- objasnio je Mijanovi}. U “Vodovodu” saznajemo da je ovo slu~aj za Komunalnu inspekciju, koja jeste sa~inila zapisnik, ali do sada nije izdala nikakvo re{ewe po kom bi trebalo da se postupi. Du`nost “Vodovoda” je da u me|uvremenu interventno postupa, {to oni i ~ine. Zato je sporna ku}a i prikqu~ena na brojilo u Ulici Jovana Suboti}a 19. Stanari su se obra}ali i jednoj i drugoj insituciji, te kona~no i gradona~elniku Igoru Pavli~i}u, ali su se svi oni izjasnili da nisu nadle`ni za wihov slu~aj, te im ostaje jo{ samo tu`ba, koja bi mogla da potraje i do tri godine. Toliko vremena oni nemaju. - Sada }e zima i ako temperatura ode u minus i zaledi, pitawe je dana kada }emo plivati u fekalijama, a i dovod pija}e vode se mo`e zalediti po{to je to sada samo privremeno crevo koje nam dovodi vodu. A ovo je centar grada - dodao je Jevri}. D. B.

065/47-66-452

Desetine hiqada kvadrata ne donose pare JP „Stan” u gubitku? Odr`avaju 90 odsto stambenog prostora u gradu. Oni ne moraju ni da rade, a novac sti`e od pau{ala za "redovno odr`avawe". Gde odlazi taj novac ? Oni jesu skupi, ali pouzdani i pustite ih da rade, potrebni su gra|anima. P.S.S.V.K.N.S. 063/523... *** Ogromno bravo qudeskare sportske! Vratili ste mi veru u Srbiju, bar na kratko! ^udan ose}aj, ganu}e i odu{evqewe ogromnim uspehom, a onda, {ok (ko da se Spilberg ume{ao ),~ove~e, spektakularno, a qudsko, {i{awe! @ivi nam bili (i ponovili nam se) a mi vas volimo i pozdravqamo. 064/4210... *** Nakon pobede teniske reprezentacije Srbije nad Francuskom u Dejvis kupu, palo je {i{awe na }elavo! Ponesen tim gestom, Bo`idar \eli}, potpredsednik Vlade Srbije, obe}ao je da }e se i on o{i{ati na }elavo, ~im Srbija u|e u Evropsku Uniju! Hmmm! Pla{im se da }e, pre nego {to svoju mudru glavu poveri kakvom brici za hokus-pokus opservacije, do tada i sam dobrano o}elaviti. Na kraju, {ta re}i osim one narodne :" Vid'la `aba 'di se kow potkiva, pa i ona digla nogu ! " 063/1050... *** Koliko greje Toplana grejawe treba bar 50 odsto da pojeftini! 062/263... *** Kakva ste vi prevaranti iz Toplane. Mi na Limanu 4 pla}amo skupo i preskupo toplu vodu, a vi svaki drugi dan smawujete grejawe i iskqu~ujete toplu vodu. A ceo novembar niste grejali, a umawewa cene nema! Ne-

sposobni partijski kadar nema vi{e gde da sedi, koliko ste ih pozapo{qavali u firmi. E tu vi tro{ite na{e pare! 064/0498... *** Sve laboratorijske analize na poliklinici KCV se napla}uju po redovnoj ceni kao i u privatnim laboratorijama, hormoni {titne `lezde i prostate vi{e ne mogu u ovom gradu da se urade na osnovu uputa i o tro{ku zdravstva, ve} ko ima plati, a ko nema neka umre, dokle vi{e otimawa....narodu!!! Novinari, reagujte 064/1400... *** Jaooo...haj! Hoj! [ta li }e nam pokloniti Deda Mraz?!? Znam!!! Paket novih vladinih mera! Lepo! A da mu vratimo taj paket? [ta mislite? 066/9494... *** Kakva legalizacija?!To je jedna velika prevara. Ako `ivite u gradu na

svojoj dedovini ne}ete dobiti dozvolu, ali platiti morate takse i dokumenta. Nisu to male pare, za gradsku kasu daj {ta da{. 064/1765... *** Svaka ~ast teniserima, a ja {to se smrzavam za minimalac, gde je meni nacionalna penzija??? 063/7244...

*** Ceco! Ceco! Koliko si platila avionsku kartu za Australiju? Jel, bio dovoqan samo jedan KOFER ?! 063/8776... *** Molim vas da se raspitate {ta }e se desiti kada me “Parking servis” neosnovano bude tu`io za nepla}enu doplatnu kartu, iako je uz stanarsku kartu auto bio propisno parkiran. Ne `elim da interveni{em radi stornirawa postupka jer je ovo tre}i put da me pogre{no opomiwu, ~ekam tu`bu. Imam li prava na kontratu`bu ili bar nov~anu naknadu ako se ispostavi da sam u pravu? Molim Dnevnik da sazna i pi{e o tome. 069/2914... *** U na{em narodu, na svu sre}u, ima jako mnogo takvih kao {to je po{tovani gra|anin 065/6673... Takvi qudi odvajaju od usta zalogaj - da pomognu! [teta {to im ne znamo imena... A gradona~elnik? Pa wemu je pre~i Van Gog za Novu godinu, nego neki mladi pacijent kome treba transplantirani bubreg! Lekovi! Bolnica! [ta }e nam bolnice? S' po{tovawem! 063/523... *** Zima. Najgore godi{we doba za u~enike sredwe ekonomske {kole "Svetozar Mileti}". Na ~asovima moramo da sedimo u jaknama. \aci koji sede pored prozora ~esto imaju upale uha ili sinusa, jer kroz stare, izlomqene prozore {iba hladan vazduh. Na hodnicima nije ni{ta druga~ije, samo {to tamo mesto svakog radijatora greje svaki drugi. Puna {kola bolesne dece, a onda se `ale jer ima puno izostanaka. Sramota! 064/3070.. *** U Skup{tini Srbije trenutno se meri temperatura toplote: {teluje se na{telovano - pravosu|e. 060/0227...


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak9.decembar2010.

[TRAJK U „STANU”

U \OR\A JOANOVI]A 4

Otkud bakterije u vodi Stanare ulaza zgrade u Ulici \or|a Joanovi}a 4 do~ekalo je ju~e obave{tewe da piju bakteriolo{ki neispravnu vodu. Sino} je sazvana skup{tina stanara, jer se, na osnovu nalaza Zavoda za javno zdravqe Vojvodine, u vodi iz slavine na petom spratu nalaze "aerobne mezofilne bakterije". Dodu{e, na nalazu se nalazi i opaska da je "uzorak vode donela stranka". Kako ka`e predsednik Skup{tine stanara ovog ulaza Qubomir Vislavski, stanari su nedavno hteli da zamene probu{enu vodovodnu cev u ulazu, ali to nije po{lo za rukom radnicima "Stana" koji odr`avaju zgra-

U ulazu osvanulo obave{tewe

Foto: F. Baki}

du, po{to nisu mogli da zavrnu ventile u {ahtu. Vislav-

ski navodi da su bili i radnici "Vodovoda" koji su im

rekli da se ventili ipak mogu zatvoriti, te da je zamu}ewe vode uobi~ajeno i da }e, nakon ispirawa lokalne mre`e, ono prestati. Po re~ima Vislavskog, stanari ~ekaju da se zavr{i {trajk u “Stanu” kako bi zamenili probu{enu cev i vodene pumpe, a {to se ti~e daqih koraka u vezi s bakterijskom neispravno{}u vode, o tome su stanari odlu~ivali sino} na sednici skup{tine stanara. Kako se sve odigralo kasno ju~e nismo uspeli da dobijemo komentar nadle`nih u "Vovodovodu", ali }emo danas poku{ati da saznamo stavove i poteze "Vodovoda" u vezi s ovim doga|ajem. S. Krsti}

GRAD, KOMUNALNA PREDUZE]A I ELEKTRODISTRIBUCIJA POTPISALI PROTOKOL O SARADWI

Prikqu~ewe na infrastrukturu tre}inu jeftinije Protokol o saradwi grada i javnih komunalnih preduze}a i "Elektrovojvodine" potpisan je ju~e u Gradskoj ku}i, i trebalo bi da doprinese koordinaciji i efikasnijem radu ovih preduze}a na gradskoj infrastrukturi, dok }e Novosa|ani pla}ati u proseku za tre}inu ni`e takse na mi{qewa i saglasnosti ovih preduze}a za prikqu~ivawa na infrastrukturu. Potpisnici ovog dokumenta jesu gradona~elnik Igor Pavli~i} i direktori Elektrodistribucije “Novi Sad”, Zavoda za izgradwu

dana unapred, u svim preduze}ima potpisnicima preuzeta je obaveza da svoje radove planiraju unapred i da ih koordini{u s drugim preduze}ima koja se bave infrastrukturnim radovima od javnog interesa. Bitno nam je zbog legalizacije i budu}ih investicija u grad, da {to vi{e uprostimo procedure i da takse budu jeftinije – naveo je Pavli~i}. Direktor “Vodovoda” Branko Bjelajac rekao je da je za gra|ane va`no da se radovi pojednostavquju i smawuju se tro{kovi, ako

Programi na jednom mestu - Za slede}u godinu ima}emo kompjuterski program koji }e biti jednooobrazan za sva preduze}a i u koji }emo ubaciti wihove programe poslovawa. Prvi put }emo imati u gradu kontrolu {ta se radi, kako se radi i tro{i novac iz buxeta. Morali smo za to da postavimo opti~ku mre`u, pove`emo “Urbanizam” i Zavod za izgradwu grada, “Elektrovojvodinu”, preduze}a koja su bitna u sistemu za izdavawe dozvola. To ni{ta nije moglo preko no}i. Nama je trebalo dve godine to da sredimo, ali }e nam trebati jo{ vremena da uredimo grad i da `ivimo u ure|enom sistemu – zakqu~io je Pavli~i}. grada, “Vodovoda i kanalizacije”, “Toplane”, “Informatike”, “Puta” i “Zelenila”, dok je, iako najavqen, izostao predstavnik DP “Novi Sad – Gasa”. - Ve} u planirawu programa aktivnosti, koji se usvajaju godinu

vi{e preduze}a istovremeno radi na jednoj lokaciji. - Ovo je velika prednost za gra|ane jer }emo ih mawe maltertirati i mawe }emo tro{iti novac iz buxeta. Sada }emo morati da da potpi{emo bilateralne sporazu-

unaprediti na planu efikasnosti, kako bismo najbr`e mogu}e izdavali potrebna dokumenta i {to vi{e snizili takse, kako bi u krajwem ra~unu gra|anima prikqu~ci na struju, gas, vodu bili jeftiniji – rekao je direktor EDBNS Mirko Majstorovi}. Napomenuo je da }e strujni prikqu~ak sada ko{atati 70.000 dinara, umesto 100.000, a razlika se do sada jedino mogla opravdati, kako se izrazio, “telefonskim pozivima na{ih saradnika ili tro{kovima papira”. Direktor Toplane Vladimir Jeli} rekao je da }e cena energetske saglasnosti ovog preduze}a biti ni`a izme|u 15 i 20 procenata. Na pitawe za{to preduze}e koje ima najviFoto: R. Hayi} {e takse, DP “Novi Sad - Gas “ me, gde }emo jedni prema drugima nije na skupu, gradona~elnik Panapla}ivati saglasnosti samo vli~i} je rekao da su oni saglasni 1.000 dinara. I kada to uradimo, u na~elu. vrednost prikqu~ka na vodovod - Ovo je proces, postoji dobra bi}e 40.000 umesto 120.000 dinara. voqa, ali nije lagan posao, nekim Na taj na~in }emo gra|anima olakpreduze}ima nije se lako odre}i {ati dosada{wa besmislena plaprihoda. Znate koje imamo proble}awa – izjavio je Bjelajac. On je me s “Novi Sad – Gasom” i da imanapomenuo da u vrednosti primo osniva~ka prava koja je sud kqu~ka sami radovi ko{taju jednu osporio, ali ~iwenica je da su i tre}inu cene, dok su sve ostalo oni prihvatili. S Po{tom ne}e takse i saglasnosti. biti problem – napomenuo je Pa- Nadamo se da }emo sa danavli~i}. {wim ~inom bilateralne odnose S. K.

U NOVOGODI[WOJ NO]I ZABAVA UZ „VAN GOG”, „FRAJLE”...

@urka samo na Trgu slobode U novogodi{woj no}i, Novosa|ane }e na jedinoj bini na Trgu slobode zabavqati beogradska rok grupa "Van Gog" ~ijem nastupu }e prethoditi nastupi Olaha Vincea, grupe "Bestbit", "Frajli" i "Moomina". Posle pono}i na scenu }e iza}i Cveta Majtanovi} i Vlada A}i}. Kako je na ju~era{woj konferenciji za {tampu rekao ~lan Gradskog ve}a zadu`en za kulturu Andrej Bursa}, ovogodi{wa pro-

Satnica slavqa Veseqe }e u centru grada zvani~no otvoriti nastup Olaha Vincea u 20.30 ~asova, nakon koga }e u 21.20 ~asova na binu iza}i beogradski tribjut bend "Bestbit", za koji ka`u da je klon "Bitlsa". Zanimqive, teatralne i muzikalne "Frajle" poznate po sjajnim scenskim nastupima i ni{ta mawe sjajnim vokalnim sposobnostima, nastupi}e u 22.10, a odmah posle wih slavqu }e se prikqu~iti i "Moomin" u 23 ~asa. Zvezde ve~eri - grupa "Van Gog" nastupa u 23.45 ~asova, a nakon wih se od 1.10 ~asova posle pono}i o~ekuju Cveta Majtanovi} i Vlada A}i}.

Zvonimir \uki} \ule

slava je ne{to skromnija od onih koje su organizovane proteklih godina. Iz buxeta grada je izdvojeno nepunih 20 miliona dinara od kojih polovina ide u humanitarne svrhe, odnosno u fond za socijalno najugro`enije Novosa|ane. Po re~ima direktora Kulturnog centra Lasla Bla{kovi}a, za nastup u Novom Sadu grupa "Van Gog" dobi}e 22 hiqade evra, "Frajle" }e zaraditi pet hiqada, a o ciframa koje }e dobiti ostali izvo|a~i nije bilo govora, jer sa nekima jo{ nisu zvani~no potpisani ugovori. Konferenciji su prisustvovali i peva~ "Van Goga" Zvonimir \u-

9

„Frajle”

ki} \ule, koji je najavio kako }e red i mir biti naru{eni samo muzikom i rokenrolom, ali u duhu pristojnog pona{awa, i "Frajle", koje su izrazile odu{evqewe samim novogodi{wim anga`manom. Kako ka`u, nakon samo godinu dana nastupawa imaju priliku da zapevaju na glavnom gradskom trgu. Predstavnik Policijske uprave Novi Sad Predrag Veli~kovi} govorio je o bezbednosnim merama koje }e obezbediti sigurnu proslavu do~eka 2011. godine. - Tokom proslave }e na ulicama Novog Sada biti pove}an broj policajaca a rampe na prilazima cen-

Foto: R. Hayi}

tru grada bi}e postavqene ve} oko podneva. U u`i centar grada ne}e mo}i da se unesu zapaqive materije i te~nosti, hladna i vatrena oru`ja kao i alkoholna i bezalkoholna pi}a u staklenoj ambala`i - rekao je Veli~kovi}. Tender za javne nabavke preko koga se unajmquju firme koje obezbe|uju ovakve doga|aje jo{ je otvoren te se ne zna ko }e ove godine pored policije biti zadu`en za sigurnost gra|ana. Kako ka`e direktor Kulturnog centra Bla{kovi}a, ove godine }e svakako biti lak{e jer je u pitawu samo jedna lokacija u gradu. J. Z.

Direktor podneo ostavku Direktor "JKP "Stan" Milenko Peri~in podneo je ju~e ostavku i od ju~e je na bolovawu. Uprkos tome Peri~in }e voditi "Stan" dok Skup{tina grada ne imenuje vr{ioca du`nosti direktora. Peri~in je vodio preudze}e malo du`e od pola godine, a ni ju~e kao i prekju~e nije dolazio u "Stan" i nije odgovarao na telefonske pozive. Skup{tina grada Peri~ina je imenovala pre vi{e od mesec dana, uprkos tome {to je 310 radnika od ukupno 430 zaposlenih stavila potpise na peticiju, tra`e-

}i od odbornika u gradskom parlamentu, da ne prihate predlog Upravnog odbora preduze}e o wegovom imenovawu. U preduze}u je i ju~e bio {trajk ali se i pregovaralo sa zadu`enim pregovara~em iz Grada, ~lanom Gradskog ve}a za obrazovawe Milanom \uki}em u vezi prekida {trajka i potpisivawa pojedina~nog kolektivnog ugovora. [trajka~ki odbor istrajava u zahtevu da se sa minimalca, koji zaposleni primaju skoro godinu dana, pre|e na isplatu pune plate po kolektivnom ugovoru. Z. D.

BEOGRADSKA „ALBA PARTNERS” TRA@I STRATE[KOG PARTNERA GRADSKOM PREDUZE]U

Privatni kapital ulazi u „Stan”?

Beogradska firma "Alba partners"i "Stan" potpisali su ugovor da im Beogra|ani na|u strate{kog partnera, rekla je za "Dnevnik" iz "Albe" Jelena Radulovi}. Osim ovoga ni{ta nije mogla vi{e da ka`e jer dokument koji nosi naziv "Odluka o pronala`ewu strate{kog partenra",koji je u decembru pro{le godine potpisao biv{i direktor Dragoslav Gavran~i}, sadr`i klauzulu da se podaci ~uvaju u tajnosti. Prekju~e smo pisali oslawaju}i se na sindikalne izvore da je "Stan" prema ugovoru s poslovnim partnerom iz Beograda u martu i novembru ove godine prebacio"Albi" 10.000 evra za pronala`ewe kupca. - Jedino kada iz "Stana" dobijeno napismeno da nas osloba|aju ~uvawa podataka spremni smo da iznesemo detaqe - kazala je Radulovi}. "Alba partners" posluje od 2007. godine i bavi se finansijskim savetovawem pri prodaji i kupovini preduze}a. Wihova zasluga je po re~ima Radulovi}eve, dolazak jedne od najve}ih investicionih banaka u svetu Meril Lin~ u "MPC proper" koji se bavi razvojem nekretnina. Biv{i direktor Dragoslav Gavran~i} koji sada radi kao savetnik direktora u "Tr`nici" kazao je da s "Albom" nisu ni{ta radili sem {to su potpisali ugovor. - Sve je bilo transparetno i sa znawem Upravnog odbora, kada smo videli da od Grada nemamo nikakvu podr{ku - kazao je Gavran~i}. Me|utim predsednik Upravnog odbora @eqko Ka~avedna prekju~e je tvrdio za "Dnevnik" da nije upoznat s odlukom, a ju~e je prekinuo vezi re~ima " Dobar dan , izvinite". Predstavnici zaposlenih iz "Stana" u Upravnom odboru ju~e su rekli da se ni na jednom sastanku

nije razgovaralo o strate{koma partnerstvu. ^lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} koji je zadu`en da vodi pregovore zbog {trajka u"Stanu"i u vezi pojedina~nog kolektivnog ugovora rekao je "da se bavi poslovawem"i da ne zna ni{ta u vezi odluke o pronala`ewu strate{kog partnera. O tome ne zna ni{ta ni pomo}nik gradona~elnika za komunalne poslove Vitomir Vu~kovi} koji ka`e da odlu-

ka predstavqa novost u Gradskom ve}u. Treba re}i, da izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima nisu jo{ donete. Postoji Nacrt ali predlog o tome nije jo{ dospeo u Vladu Srbije. Sindikati i Privredna komora Srbije zahtevaju da se komunalna oblast re{i u celini, a ne parcijalno. Dok se nova regulativa ne usvoji primewuje se zakon od pre 15 godina, po kome se ne mogu prodavati vodovodni sistemi, toplane i {inski prevoz. To je po zakonu, javno vlasni{tvo. Me|utim, ako se po|e od toga da zakon postoji, Upravni odbor "Stana"je prvo trebalo da obavesti Gradsko ve}e, a ono predlog odluke o pronalasku strate{kog partnera stavi na dnevni red Skup{tine grada. Odluka o pronalasku strate{kog partnera s "Albom"jedino bi mogla biti potpisana da je predlog izglasan, {to nije slu~aj. Z. Deli}

GO DSS PREDSTAVIO PROGRAM ZA RAZVOJ GRADA

Vratiti gradu lidersku poziciju

Socijalni razvoj, zdravstvo, kultura, {kolstvo i energetika osnovne su odrednice programa za Novi Sad koji je Gradski odbor Demokratske stranke Srbije predstavio ju~e na konferenciji za novinare u Plavoj sali Skup{tine grada. Kako ka`u iz DSS, kqu~ za re{avawe dana{wih problema vide u tome {to Novi Sad ima obrazovanu radnu snagu, Dunav kao najjeftiniju evropsku saobra}ajnicu i u bli-

zini dva autoputa. Sve to treba da vrati grad u nekada{wu lidersku poziciju po razvijenosti i standardu `ivota u zemqi. Program u kratkim crtama predstavio je predsednik Stru~ne komisije GO DSS-a prof. dr Miodrag Dimitrijevi}, a predsednik GO DSS-a Borko Ili} naglasio je da Novi Sad mora da prestane da bude grad virtuelnih projekata. A. L.

VESTI Promocija „Kamen~i}a u cipeli” Promocija kwige "Kamen~i} u cipeli" Nata{e Joci} odr`a}e se ve~eras u 19 sati u Gradskoj biblioteci. Pored autorke u~estvova}e kwi`evnici Vasa Pavkovi} i Pero Zubac. Re~ je romanu prvencu koji nepretenciozno i ~esto duhovito opisuje svakodnevicu u Novom Sadu po-

laze}i od li~nih iskustava Joci}eve, wenih uku}ana, ro|aka i prijateqa. N. H.

Akcija za davaoce krvi

Srpska radikalna stranka danas od 8.30 do 12 sati organizuje tradicionalnu akciju dobrovoqnog davawa krvi. Zainteresovani mogu da do|u u Gradski odbor SRS-a, Bulevar Mihajla Pupina 18/b. D. B.


~etvrtak9.decembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

U SUSRET TURISTI^KO-GASTONOMSKOJ PRIREDBI „ROGAQ”

„Rimski dani” u slavu `ivota i rodne godine HRTKOVCI: Festival dobre voqe „Rimski dani Hrtkovci”, koji je 18. septembra odr`an u centru Hrtkovaca, je nastavak starorimskog festivala „Ludi Romani”, koji se na ovim prostorima odr`avao od 300 godine pre nove ere do 550 godine nove ere. Sa mawom stankom od 15 vekova, u Hrtkovcima taj festival nastavqa da `ivi i daNajatraktivniji modeli namla|ih

Izlo`ba modelara aerokluba NOVI BE^EJ: ^lanovi Aero kluba „Jedinstvo”, u saradwi sa Domom kultura op{tine Novi Be~ej, priredili su zanimqivu izlo`bu vazuhoplovne opreme i modela letilica. Iako daleko od aerodroma i bilo kakvih aviona, aero klub u Novom Be~eju postoji ve} nekoliko decenija. Najaktivniji deo kluba ~ine najmla|i ~lanovi modelarske sekcije, koji svake godine sugra|anima prika`u svoje najboqe radove.Tako je i

ove godine, kada je modele izlo`ilo dvadesetak ~lanova modelarske sekcije. U holu Doma kulture i Galerije „Selo” izlo`eno je ~etrdetak modela aviona ,nastalih u posledwih godinu dana, uz pomo} nstruktora Sini{e Davidovca. Na otvarawu izlo`be, najaktivnijim ~lanovima sekcije uru~ene su diplome. Izlo`ba }e trajati do kraja nedeqe. M. K.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Alisa u zemqi ~uda“ (18), „[i{awe“ (19.45 i 21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: Festival evropskog i nezavisnog filma: „Kinofil“ (19), „Toksi~no igrali{te“, „Nepomi~ne ptice“ (20), „Juniverzal lav“ (20.30), „Ameri~ki prijateq“ (22)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Kamerna scena: „Posetilac“ (20.30) Pozori{te mladih, velika sala: „Veseli muzi~ari“ (18) Novosadsko pozori{te: „Portugal“ (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Helena Jovanovi} iz Novog Sada (devoj~icu i de~aka) i Mirjana Kuqi} iz Gajdobre ( devoj~ice), DEVOJ^ICE: Sawa Te{anovi}, Bojana Topelovi}, Tawa Mili}evi}, Violeta Rikalo, Maja Milutinov iz Novog Sada, Sne`ana Cvjetkovi} iz ^uruga, @eqka Te{anovi} iz Bukovca, Miqana Milankovi} iz Temerina, Dragica Golub iz Nadaqa, Silvana Kodi} iz [apca i Gordana Smiqani} iz Sivca, DE^AKE: Dragana Bunovi}, Branka Ja}imoski, Milijana Pili}, Marija Zdravkovi}, Jelena Markovi}, Ana Le|anac, Suzana Kova~evi}, Danijela Cvetkovska-Sandiki iz Novog Sada, Zorica Kati} iz \ur|eva, Vida Miqevi} iz Petrovaradina, Kristina Salonski iz Gospo|inaca, Sne`ana Kova~evi} iz Beo~ina, Dragana Mili} i Edita Kne`evi} iz Ba~ke Palanke, Vesna Cerovski iz Kulpina, Tinde Garbac iz Temerina i Milica Markovi} iz Futoga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Mirko Rista Miranovi} (1921) u 9.45 ~asova, Bogdan Stevana Bosan~i} (1932) u 10.30, @eqko Milana Brkanli} (1953) u 11.15, \oka Paje Kalu|erski (1930) u 12, Radomir Stevana ^ankovi} (1947) u 12.45, Obrenka Sime Trajkovi} (1931) u 13.30, [tefanija Antuna ]esarov (1928) u 14.15 i Nada Mata Rado{evi} (1934) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Radomir Radomira Pani} (1933) u 13 ~asova dok }e u isto vreme na Novom grobqu u Petrovardinu biti sahrawen Mile Daneta Li~ina (1935).

postane i danas. Gomolava koja je danas zanemarena i ne pravedno zaboravqena, kojoj preti nestanak na{a je ba{tina iz pro{losti i legat koji svi zajedno moramo ostaviti potomcima. Jer sve po ~emu se danas ponosimo, kulturom, hranom, vinom, obi~ajima, sve nam je to sa nekim mawim izmena ostalo jo{ od onog vremena. Festival je otpo~eo

^itaoci biraju najboqu vojvo|ansku manifestaciju Poslovno-turisti~ka manifestacija „Rogaq” i susret poqoprivrednika pod nazivom „Dobar dan doma}ine”, u organizaciji NVO „Agroprofit” i list „Gazdinstvo” iz Novog Sada, okupi}e vojvo|anske turisti~ke i gastronomske priredbe. Zajedni~ka promocija bi}e u subotu, 18. decembra, u SPC „Vojvodina” u Novom Sadu. „Dnevnik” je medijski sponzor priredbe i u narednih nekoliko dana, predstavqa}e manifestacije koje su najavile dolazak. ^itaoci }e imati priliku da izaberu najboqu, a „Dnevnik” nudi kupone za glasawe. Organizatori obe}avaju nagrade za ~itaoce koji u~estvuju u glasawu. Pokroviteq manifestacije je Vlada Vojvodine - Sekretarijat za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu. nas, ~ine}i ga tako jedinim od najstarijih festivala u modernom svetu, proslavqaju}i radost `ivota i zavr{etak rodne godine. Festival su organizovali svi me{tani Hrtkovca, bez obzira na poreklo i ube|ewa, rade}i zajedno, sa `eqom da svetska, a na{a Gomolava koja je zajedno sa ovim regionom u starom veku bila kultruno sredi{te sveta onoga vremena, to

Sve vreme na bini su nastupali najeminentnije amaterske folklorne grupe, predvo|ene svetskim prvacima SKUD „J P [afarik” iz Novoga Sada i pra}ene uz zvuke evropskih {ampiona „[a{ina~kih tambura{a”. Selo je bilo oki}eno rukotvorinama mladnih umetnika, na svakom koraku bili su mladi kaligrafi, {ahisti, pesnici. Na centu sela {epurila se replika rimske dvokolice a sve goste do~ekivale su Vestalke koje su nudile obrednu rimsku poga~u poslu`enu iz originalnog rimskog iz kotli}a.Uz mirise spremnih jela, dobru kapqicu i zvuke tambure festival je potrajao do kasnih ve~erwih ~asova. Festival je zatvoren velikim rok

koncertom koji je trajao do pred zoru. Prema re~ima doma}ina, kao i gostiju iz Vojvodine, Bosne, Ma|arske, Hrvatske i Slova~ke, Festival je pokazao da je danas ko `eli dobro da se zabavi, dobro pojede i popije i pre svega da se ose}a bezbedno Hrtkovci i Rimski dani su pravi izbor! L. N.

me|unarodnim juniorskim rukometnim turnirom „Dr M Po`ega” i nastavqen je takmi~ewima za izbor najlep{eg kotli}a od sviwskog mesa, najlep{e rakije i vina, najboqe rukotvorine. Pratili su ga defile motociklista, izbor za najlep{u masku inspirisanu dobom rima, takmi~ewe u atletskim disciplinama, obarawe ruku i nadvla~ewu konopa.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak9.decembar2010.

11

BE^EJSKI PARLAMENT POSPE[UJE LEGALIZACIJU DIVQE GRADWE

Pogodnost za gra|ane i buyet

Slu`ba za investicije i ekonomski razvoj

Foto: M. Mitrovi}

KAWI@ANI POMA@U POTENCIJALNIM INVESTITORIMA

Putokaz za ulaga~e KAWI@A: U Op{tinskoj upravi Kawi`e po~ela je da radi Slu`ba za investicije i ekonomski razvoj, kojom se `eli pru`iti konkretna podr{ka i neposredna pomo} investitorima iz zemqe i inostranstva zainteresovanim za ulagawa u ovoj sredini. U kancelariji su anga`ovana tri mlada stru~waka, a kako je najavila koordinatorka Kornelija Fejstamer, predstavqa}e sponu izme|u poslovnih qudi i

lokalne samouprave, kako bi im se u najkra}em roku obezbedili svi preduslovi za otpo~iwawe novog ili razvoj postoje}g biznisa. Putokaz potencijalnim ulaga~ima sve informacije u vezi mogu}nosti ulagawa i aktuelnim projektima, kao i baza podataka o industrijskim zonama i drugim pogodnim lokacijama, bi}e i a`urna internet prezentacija na zvani~nom sajtu kawi{ke op{tine. M. Mr.

NOVOST NA SREMSKOMITROVA^KIM ULICAMA

Startovala komunalna policija SREMSKA MITROVICA: Od ju~e na ulicama Sremske Mitrovice {etaju ~etiri komunalna policajca, a uskoro }e ih biti duplo vi{e. Wih ~etvorica, Sini{a Stefanovi}, @eqko [u}ura, Goran Stevi} i Miroslav ^ajka iza{li su ju~e na ulice i ka`u da im je zadatak da razgovaraju sa gra|anima, da pomognu u re{avawu komunalnih problema, parkirawa, bacawa sme}a i u drugim prilikama, te da upozoravaju gra|ane, a najmawe da ka`wavaju. Na~elnik Uprave za stambeno-komunalne poslove Zoran Bere`wi ra~una da }e komunalni policajci biti pomo} gra|anima i gradu, da }e biti vi{e komunalnog reda i grad uredniji, da komunalni policajci svojim

pona{awenm i delovawem treba da steknu poverewe gra|ana i da zajedni~ki ukazuju na komunalne probleme koje treba re{avati. Grad Sremska Mitrovica, prema propisima o komunalnoj policiji na ovom poslu mo`e anga`ovati 17 izvr{ilaca, me|utim, za po~etak }e ih biti osam. Sada{woj ~etvorici prikqu~i}e se ovih dana jo{ ~etiri nova komunalna policajca, koji su pro{li kompletnu obuku. Za opremawe komunalne policije, nabavku uniformi i opreme, te dva automobila Gradska uprava je izdvojila iz buxeta oko dva miliona dinara, a od marta slede}e godine bi}e opremqen i centar za komunikacije izme|u gra|ana i komunalne policije. S. Bojevi}

SOMBOR U ZNAKU JUBILEJA

Po{ta velikanima SOMBOR: Sombor }e u narednih nekoliko dana potpuno biti u znaku velikana srpske lirike i pripovetke - Laze Kosti}a i Veqka Petrovi}a, time odaju}i po{tu ovim poslenicima kwi`evnosti ~ije je delo neraskidivo vezano za Sombor. Uz sino}wu Sve~anu akademiju odr`anu u sve~anoj sali zdawa Skup{tine Grada pod naslovom „Pohvala Prometeju”, u znak obele`avawa 100 godi{wice smrti Laze Kosti}a, koji je svoj najplodniji stvarakla~ki period `ivota proveo upravo u Somboru, tom periodu }e biti posve}ena i izlo`ba „Laza Kosti} u Somboru” u Gradskom muzeju, koja }e biti otvorena danas u 18 sati. Da je varo{ koja ne zaboravqa svoje velikane, Sombor do-

kazuje i tre}im po redu „Veqkovim danima”, manifestaciji posve}enoj Veqku Petrovi}u, zasigurno jednom od najve}ih srpskih pripoveda~a, koja }e trajati danas i sutra. Nakon sve~anog otvarawa „Dana” predvi|enog za prvi dan manifestacije, u petak }e pored predstavqawa dela pro{logodi{weg laureata nagrade „Veqkova golubica” Danila Nikoli}a, javnosti biti saop{ten i ovogodi{wi dobitnik kwi`evne nagrade koja postaje sve presti`nija. U zgradi Preparandije, zadu`bini patrijarha Georgija Brankovi}a, bi~e predstavqen i dobitnik nagrade „Golubi}”, namewene za autora najuspelije pri~e osnovno i sredwo{kolskog uzrasta. M. Miqenovi}

BE^EJ: Ako vlasnik bespravno izgra|enog, dogra|enog ili rekonstruisanog objekta, u postupku legalizacije odlu~i da plati nadoknadu za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta jednokratnom isplatom u celosti, obra~unati iznos }e mu se umawiti za 20 odsto. Ko se, pak, odlu~i da divqu gradwu legalizuje na otplatu, maksimalni rok je 36 meseci, pri ~emu minimalni iznos jedne mese~ne rate iznosi 3.000 dinara. To je dopuna Odluke o naknadi za ure|ivawe gre|evinskog zemqi{ta u be~ejskoj op{tini, koju su odbornici usvojili na minuloj 30. sednici SO Be~ej.

- Po{to je ovo pionirski posao i nemamo nikakve pokazateqe kako }e te}i realizacija, ukoliko ponu|ena dopuna postoje}e Odluke o legalizaciji poka`e da je to preveliki namet, sve }emo korigovati u hodu. Ipak, mislim da smo na dobrom putu, jer je sada{wa Odluka s jedne strane pogodnost za sugra|ane, a s druge strane }emo ostvariti solidan prihod u osiroma{enom op{tinskom buxetu - konstatovao je predsednik be~ejske op{tine Peter Knezi. U raspravi po ovom pitawu u~e{}e su uzeli odbornici Dora Horvat (DZVM), Robert Ki{ (Vojvo|anska partija) i Dragan @iv-

kov Xaja (koalicija Srpska sloga za Be~ej), ali i direktor JP Direkcija za izgradwu Be~eja Zvonimir Stankov, koji je istakao: - Postavqa se pitawe da li oni koji su svojevremeno legalno gradili i platili sve potrebne dozvole sada treba da budu u neravnopravnom polo`aju s onima koji su svoje objekte nelegalo izgradili, dogradili ili rekonstruisali. Prilika je sada da svi koji su u postupku legalizacije, stave ta~ku na vi{egodi{wi problem. A takvih predmeta je iz prethodne legalizacije 1.974, a u posledwoj akciji zavr{enoj sredinom marta ove godine V. Jankov novih 1.642 predmeta.

KRATKOTRAJNE SMETWE NA SISTEMU VIDEO NADZORA

Veliki brat nekad i zataji

ZREWANIN: Gradom se ovih dana pronela vest da sistem video nadzora u naju`em centru Zrewanina ve} du`e vreme nije u funkciji. Navodno je iskqu~en monitor u Centru za video nadzor, koji se nalazi u prostorijama zrewaninske Policijske uprave, a niko od slu`benika ne kontroli{e i bele`i doga|aje u glavnoj gradskoj ulici, kao i na Trgu Slobode i delu platoa ispred Vojvo|anske banke. Pomo}nik gradona~elnika Zrewanina Predrag Stankov ka`e za „Dnevnik” da, koliko je wemu poznato, ta informacija nije ta~na. - Ba{ ovih dana pripremamo se da sistem video nadzora pro{irimo i na ulaze u Zrewanin, iz pravca Beograda, Novog Sada, Kikinde i Se~wa, kod Industrije uqa „Dijamant” Oprema je ve} nabavqena i ~im budu odra|eni pripremni radovi, kamere }e biti postavqene. Ako sve bude teklo po planu, to bi trebalo da se desi do kraja godine – isti~e Stankov i nagla{ava da }e time bezbednost gra|ana biti podignuta na jo{ ve}i nivo. Odgovor na pitawe da li i na koji na~in funkcioni{e video nadzor u centru grada potra`ili smo i u ovda{woj Policijskoj upravi, gde su nam priznali da sistem povremeno zataji. „Povremeno je, zbog tehni~kih smetwi, dolazilo do kratkotrajnih prekida u signalu.

VESTI Uvodi se ekolo{ka taksa [ID: Od prvog dana posle Nove godine stanovnici {idske op{tine mora}e platiti naknadu za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine - ekolo{ku taksu. Tako }e vlasnici i zakupci stambenih i pomo}nih stambenih objekata pla}ati naknadu u visini od 50 para po kvadratnom mestu, a vlasnici ili zakupci poslovnog prostora, zavisno od povr{ine objekta, od 25 para do 2,5 dinara po kvadratu. Naknada }e se napla}ivati tromese~no: u februaru, maju, avgustu i novembru D. S.

Rokeri poma`u Kraqevu

Glavna zrewaninska ulica pod budnim okom kamere

Nakon otklawawa odre|enih problema u softveru za pra}ewe i snimawe, video nadzor funkcioni{e bez smetwi i zastoja”, navodi se u odgovoru koji je na{oj redakciji prosle|en iz zrewaninske policije. Sistem koji se putem linka mo`e posmatrati i u zgradi Policijske uprave, u upotrebi je od maja 2008. godine. Projekat je bio vredan tri miliona dinara, a gradska vlast je sa wim konkurisala u republi~kom Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu. - Sistem }e slu`iti svim gra|anima. Zahvaquju}i wemu bi}e pove}an stepen bezbednosti u gradu. Prethodnih nekoliko go-

dina u centru Zrewanina sve je ve}a koncentracija qudi, a na tom podru~ju pove}ana je i stopa kriminaliteta - naglasio je Stankov prilikom sve~anog pu{tawa u rad video nadzora, dodaju}i da je instalirano ukupno pet kamera, od kojih jedne mogu da zumiraju do 18, a druge do 35 puta. Kamere, koje imaju mogu}nost snimawa no}u, trebalo bi da su u funkciji 24 sata dnevno, a nadzor se obavqa u posebno opremqenoj prostoriji, koja se nalazi u zgradi policije. Kompletan snimqeni materijal ~uva se odre|eno vreme. Softver je pode{en da posle toga bri{e najstarije video zapise. @. Balaban

SENTA: Humanitarni koncert za pomo} {kolama u Kraqevu za sanirawe posledica zemqotresa prire|uje se sutra, u sen}anskom „Moxo klubu”. Nastupaju sen}anski rok muzi~ari i wihovi gosti. Po~etak koncerta je u 22 sata. M. Mr.

Talentovani osnovci BE^EJ: Talentovana deca be~ejske O[ „Sever \urki}” predstavi}e se sugra|anima na ve~era{woj priredbi po imenu „Dajte im krila...”, koja }e se odr`ati u Gradskom pozori{tu, s po~etkom u 18 sati. Pored talentovanih mali{ana iz raznih oblasti delovawa: recitatora, muzi~ara, peva~a, plesa~a, foklorista, {kolskog hora, na sceni }e se na}i i gosti pred{kolci De~ijeg vrti}a „Labud Pejovi}” i u~enici be~ejske Muzi~ke {kole „Petar Kowovi}”. Pozivi su upu}eni svima, a ulaznice se prodaju po ceni od 100 dinara. V. J.

NAPREDWACI PROTIV OSNIVAWA JU „SPORTSKI OBJEKTI”

Izmi{qaju nova radna mesta?

Ju~e po~eli radovi

OTVORENO GRADILI[TE U SVETOSAVSKOJ ULICI

Parking }e biti besplatan

KIKINDA: Rekonstrukcija Svetosavske ulice od Ulice partizanske do \oke Radaka po~ela je ju~e. Zamenik predsednika Op{tine Milo{ Latinovi}, na otvarawu gradili{ta, istakao je da su ovi radovi va`ni za sve gra|ane. -Ovaj projekat je jedan dobar konzenus i politi~kih i qudskih resursa jer se kao finansijejeri pored Op{tine Kikinda pojavquju i Nacionalni investicioni plan i Javno preduze}e „Putevi Srbije” - rekao je Latinovi}. Vrednost investicije je 75 miliona dinara i sva tri finansijera izdvoji}e po 25 miliona dinara. Pomo}nik predsednika Op{tine Stanislav Maqugi} rekao je da }e se svi potruditi da se za predvi|eni novac uradi {to je vi{e mogu}e poslova. -Predstavnici Minisitarstva za nacionalni investicioni plan i „Puteva Srbije” obe}ali su da }e,

ukoliko bude potrebno, izdvojiti i dodatna sredstva kako bi se rekonstruisala kompletna ulica, do krivine kod Auto-ku}e. Osim rekonstrukcije kolovoza bi}e izgra|ena i parking mesta od Gradske pekare do Mikronaseqa, koji se ne}e napla}ivati – rekao je Maqugi}. ^lan Op{tinskog ve}a za komunalnu infrastrukturu i investicije Branislav ^olak objasnio je da }e tokom ove faze radova biti rekonstruisano 1.500 metara puta {irine 10,6 umesto dosada{wih osam metara. -Ovo je nastavak pro{logodi{wih radova, kada je saniran i reknstruisan deo puta od rampe do Auto-ku}e – objasnio je Branislav ^olak. - Rok za izvo|ewe radova je 30 radnih dana, me|utim zbog ulaska u zimski period, uradi}e se onoliko koliko je mogu}e, a na prole}e }e biti zavr{eno. Izvo|a~ radova je firma „Vojvodinaput” iz Zrewanina. A. \uran

ZREWANIN: Gradski odbor Srpske napredne stranke u Zrewaninu osudio je ju~e odluku lokalne samouprave da osnuje Javnu ustanovu „Sportski objekti”, koja bi se starala o hali sportova i vojnom stadionu. Portparolka zrewaninskih napredwaka Marijana Vuj~in zapitala se na ju~era{woj konferenciji za novinare da li postoji ijedan racionalan razlog za osnivawe jo{ jedne ustanove ~iji bi rad bio finansiran iz buxeta grada, pokrajine i republike. [ta da radimo sa tolikim menaxerima kada nam deca odo{e? Ponos Zrewaninaca le`i u ~iwenici da smo `iveli u gradu sportova – rekla je ona i naglasila da

su gra|ani ponosni na rezultate pliva~a, atleti~ara, ali da moraju biti svesni da su oni odavno na drugim adresama, a da ih za Zrewanin vezuje samo mesto ro|ewa i prvi sportski koraci. Te{ko je re}i, smatraju u SNS, da u novoj hali i brojnim drugim sportskim objektima nema uslova za rad. -Pre bi se reklo da se radi o lo{oj organizaciji, nemaru i devalvaciji pravih vrednosti. Zar se sportski duh razvija stvarawem izmi{qenih radnih mesta koja }e popuniti novoformirani Odsek za sport u okviru Odeqewa za dru{tvene delatnost – upitala je Vuj~inova. @. B.

POTPISAN UGOVOR O SARADWI S KOMPANIJOM „MANPOWER”

Pomo} nezaposlenoj omladini

ZREWANIN: Zrewanin je prvi grad u Srbiji koji je potpisao ugovor o saradwi sa globalnom kompanijom za razvoj radne snage „Manpower”. Zahvaquju}i tome od januara }e po~eti sprovo|ewe projekta „Razvoj karijere mladih”. Wegova svrha je da se omladini pomogne u tra`ewu posla i gra|ewu ispravne karijere. - @elimo da pru`imo iskustvo dugo preko {ezdeset godina o tome kako se tra`i posao, {ta o~ekuju poslodavci i kako mladi qudi mogu da budu konkurentni

na tr`i{tu rada. Na{i kursevi pomo}i }e mladima u Zrewaninu da do posla do|u br`e i efikasnije – navela je direktorka kompanije „Manpower” Branka Mini}, koja je ugovor o saradwi potpisala sa zamenikom gradona~elnika Goranom Kauri}em. Koordinatorka za mlade u Ministarstvu omladine i sporta Vesna Vidojevi} naglasila je da je jo{ tokom izrade Strategije za mlade i istra`ivawa wihovih potreba, nezaposlenost prepoznata kao najve}i problem. @. B.


CRNA HRONIKA

~etvrtak9.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

12

JU^E U NOVOM SADU POTRAGA ZA HA[KIM BEGUNCEM, NEKADA[WIM PREDSEDNIKOM REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE

Pretresena ku}a sestre Gorana Hayi}a Pripadnici Slu`be za otkrivawe ratnih zlo~ina zavr{ili su ju~e, petnaestak minuta pre 10 sati, pretres ku}e sestre ha{kog begunca Gorana Haxi}a u Ulici Arawi Jano{a 9 u Adamovi}evom nasequ u Novom Sadu. Na toj adresi su dve ku}e koje pripadaju porodici Haxi}, a iz kojih je on pobegao u leto 2004. godine, neposredno pred hap{ewe. – Od jutarwih sati, na osnovu naredbe tu`ioca za ratne zlo~ine Vladimira Vuk~evi}a, pripadnici Slu`be za otkrivawe ratnih zlo~ina pretresali su dve lokacije u Novom Sadu – ku}e i stanove bliskih ro|aka Gorana Haxi}a – izjavio je portparol Tu`la{tva za ratne zlo~ine Bruno Vekari}. Po wegovim re~ima, ciq akcije je potraga za dokazima i tragovima koji bi ukazali na lica koja mu eventualno poma`u u skrivawu i koja bi mogla pomo}i u wegovom pronala`ewu. Akcija pretresa ku}e sestre Gorana Haxi}a po~ela je u ranu zoru, izme|u {est i sedam ~asova, saznaje „Dnevnik“ nezvani~no. U toj ku}i sada `ive samo Goranova supruga @ivka, sin Sre}ko i sestra Goranka. Goranova }erka Ivana je udata i s porodicom `ivi u Petrovaradinu. Pripadnici @andarmerije do{li su u dva xipa u Ulicu Arawi Jano{a. Dvoji-

ca, naoru`ani pu{kama i s maskama preko ve}eg dela lica, stala su ispred kapije, a ostali su bili raspore|eni pored zida koji opasuju ku}u. Ispred je ~istina i nisko rastiwe koji se prostiru do novoizgra|enog Bulevara Evrope. Inspektori su bili unutra. U dvori{tu, ispred samog ulaza u ku}u, s obli`weg bedema se mogao videti `andarm na stra`i. Prestres je zavr{en oko 10 ~asova. Najpre su pripadnici @andarme-

rije u „landroveru“ napustili Ulicu Arawi Jano{a u 9.45 ~asova. Pola sata kasnije oti{li su i inspektori. Jedan je nosio dve aktovke, drugi je izneo kartonsku kutiju. Jedna `ena iz tima inspektora je nosila fascikle kojima je zaklawala lice od fotoreportera. Inspektore su do kapije ispratili @ivka i Sre}ko Haxi}. Iz dobro obave{tenih izvora saznali smo da su inspektori i ovoga puta bili korektni. Mada

kona i obi~aja ratovawa. U optu`nici se navodi da je Goran Haxi}, kao predsednik Srpske Autonomne Oblasti Slavonija, Barawa i Zapadni Srem, i nakon toga, kao predsednik Republike Srpske Krajine (RSK), u~estvovao u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu kao saizvr{ilac tokom oru`anih sukoba u Republici Hrvatskoj. Goran Haxi} je napustio svoju ku}u u Arawi Jano{a u Novom Sadu 20. jula 2004. godine – ~etiri

Jedva pre`ivqavaju Haxi}eva porodica je, ina~e, u velikom stresu zbog svega {to im se doga|a, a ju~era{wa akcija jo{ vi{e ih je pogodila. Saznajemo da jedva sastavqaju kraj s krajem. Ni @ivka niti Sre}ko nisu zaposleni, a nekako pre`ivqavaju od babine penzije. Svi ih zaobilaze, niko im i ne dolazi. Na metalnim vratima {to vode u ulaz u ku}u stoje zalepqena dva papiri}a na kojima je sve`e hemijskom olovkom ispisana poruka: na jednom pi{e utro{ak gasa, a na drugom stawe brojila na strujomeru. Pored, na zidu, je zvonce, ali na wemu nema tastera.

Da~i}: Redovne aktivnosti policije Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da je policija ju~e pretresla dve ku}e u potrazi za ha{kim optu`enikom Goranom Haxi}em u sklopu redovnih aktivnosti koje se sprovode na osnovu naloga nadle`nih dr`avnih organa. Da~i} je novinarima u Palati „Srbija“ rekao da nema nikakvih posebnih razloga za{to je ba{ ju~e do{lo do te akcije, i objasnio da se sve aktivnosti koordiniraju i sprovode u saradwi s Tu`ila{tvom za ratne zlo~ine i nadle`nim dr`avnim organima, odnosno Akcionim timom Vlade Srbije. On je naveo da MUP izvr{ava wihove naloge i proverava sve detaqe vezane za ha{ke optu`enike, kao i o eventualnim vezama qudi koji im poma`u. Na pitawe da li je tokom pretresa ne{to otkriveno, Da~i} je rekao da je i za to nadle`no Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine, istakav{i da policija sve {to prona|e dostavqa tom dr`avno organu.

Qaji}: Potraga i narednih dana Predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom Rasim Qaji} izjavio je da je ju~era{wi pretres ku}a ro|aka ha{kog optu`enika Gorana Haxi}a redovna aktivnost i da }e potraga biti nastavqena i narednih dana „da bi se {to pre stavila ta~ka na ha{ku pri~u“. – Tra`e se dokumenta, materijali i drugi dokazi koji mogu biti kori{}eni kao trag koji vodi ka ha{kom optu`eniku Goranu Haxi}u i te potrage }e se nastaviti i narednih dana s ciqem da se {to pre stavi ta~ka na Ha{ku pri~u – rekao je Qaji} za TV B-92.

je prestres ovoga puta bi}e kra}i od prethodnog, izvor „Dnevnika“ ka`e da je bio detaqniji. Nakon odlaska inspektora, @ivka i Sre}ko Haxi} su dali iskaz u novosadskoj policiji i taj informativni razgovor trajao je, kako saznajemo, vi{e od tri sata. Ju~era{wi pretres ku}e u kojoj `ivi porodica Gorana Haxi}a nije veliko iznena|ewe za stanovike male Ulice Arawi Jano{a jer su ve} navikli da vi|aju uniformisane i civilne inspektore. Radnici s obli`we zgrade u izgradwi ka`u da su vi|ali policajce u wihovim tradicionalnim uniformama, zatim u zelenim, a ju~e su prvi put videli `andarme u crnim odelima. Prethodni pretres ku}e u Ulici Arawi Jano{a 9 obavqen je 9. oktobra pro{le godine. Pretres je tada trajao {est sati – od 6.30 do 12.30 ~asova. Inspektori su tako|e odneli ne{to u kutijama, a odveli su i @ivku i Sre}ka da daju izvaju u policiji. Ha{ki tribunal optu`io je 2004. godine Haxi}a za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe za-

Kontrola i u Petrovaradinu Pripadnici Slu`be za otkrivawe ratnih zlo~ina pretresli su ju~e i ku}u u Petrovaradinu u kojoj s porodicom `ivi }erka Gorana Haxi}a Ivana, saznaje „Dnevnik“ nezvani~no. Detaqi ove kontrole nisu poznati. dana po{to je sudija Ha{kog tribunala El Mahdi potpisao odluku kojom je obelodawena optu`nica protiv biv{eg predsednika RSK. Optu`nicu je podneo tu`ilac 21. maja 2004, a 4. juna ju je potvrdio sudija. Odlazak, odnosno bekstvo Gorana Haxi}a iz Novog Sada, snimili su saradnici Ha{kog tribunala. Pre nego {to }e napustiti vojvo|ansku prestonicu, Haxi} je radio u „Naftagas prometu“, a otkako je oti{ao iz svoje ku}e, nikada ga niko nije video. Nije bio ni na sahrani oca, koji je umro pre dve

KRAJ SU\EWA BIV[EM DIREKTORU SUC-a U PREDMETU „KIPARSKA AFERA“

Presuda Mihaqu Kertesu 27. decembra Specijalni sud u Beogradu zakazao je za 27. decembar objavqivawe presude biv{em direktoru Savezne uprave carina Mihaqu Kertesu u predmetu u javnosti poznatom kao „kiparska afera“, nakon {to je ju~e, na kraju glavnog pretresa, optu`eni izneo zavr{nu re~ svoje odbrane. – @elim da mi sud donese presudu u ime naroda, a ne u ime Tu`ila{tva. Smatram, na osnovu argumenata izvedenih u postupku, da sud treba da me oslobodi krivice i optu`bi – rekao je ju~e Kertes u zavr{noj re~i, dodaju}i da u potpunosti prihvata i

prekju~e iznetu zavr{nu re~ svog branioca advokata Predraga Milovan~evi}a. Kertes je i ju~e u potpunosti odbacio optu`be koje ga, kako je apostrofirao, terete za zloupotrebu slu`benog polo`aja od maja 1994. do oktobra 2000. godine, tako {to je, po tezi optu`be, „deo sredstava SUC-a bez pravnog osnova usmeravan u 1.182 preduze}a i druga pravna lica u Srbiji, da je u dva navrata iznosio novac na Kipar, te da je bio ~lan kriminalne grupe koju su ~inili tada{wi predsednik dr`ave sada pokojni Slobodan Milo{evi} i

biv{i potpredsednici Savezne vlade Nikola [ainovi} i sada pokojni Jovan Zebi}, koji je u jednom periodu bio i savezni ministar finansija“. – Nijedna optu`ba nije ta~na – kazao je Kertes, i dodao da tvrdi da je protiv wega, kao istaknutog predstavnika biv{eg re`ima, „proces politi~ki iskonstruisan“. Biv{i direktor SUC-a Kertes je od marata ove godine na odslu`ewu kazne od godinu i po dana zatvora na koju je osu|en u predmetu „Ibarska magistrala“. J. J.

godine, a u javnosti se spekuli{e o tome da ga kriju bogati jataci u Rusiji. Biv{eg predsednika SAO Slavonija, Barawa, zapadni Srem, a zatim i RSK, na 15 stranica i u 14 ta~aka, ta optu`nica tereti za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede zakona ili obi~aja rata. Zlo~ina~ki poduhvat je, obja{wava optu`nica, nastao posle 25. juna 1991. godine i trajao do decembra 1993, a Haxi} je u wemu u~estvovao sa i preko vi{e pojedinaca, doprinose}i time ostvarewu op{teg ciqa zlo~ina~kog udru`ewa. Goran Haxi} je optu`en za istrebqewe ili ubistvo vi{e stotina hrvatskih i drugih nesrpskih civila, ukqu~uju}i `ene i starije osobe, u Daqu, Daq Planini, Erdutu, Erdut Planini, Klisi, Lovasu, Grabovcu i Vukovaru u Hrvatskoj; za dugotrajno i rutinsko zatvarawe i zato~ewe vi{e stotina hrvatskih i drugih nesrpskih civila u zato~eni~kim objektima u Hrvatskoj i izvan we; uspostavqawe i odr`avawe nehumanih `ivotnih uslova za hrvatske i druge nesrpske civile zato~ene u zato~eni~kim objektima; stalno mu~ewe, bati-

nawe i ubijawe hrvatskih i drugih nesrpskih zato~enih civila. Haxi} je okrivqen i za deportaciju ili prisilno preme{tawe desetina hiqada hrvatskih i drugih nesrpskih civila, ukqu~uju}i deportaciju najmawe 5.000 stanovnika Iloka i 20.000 stanovnika Vukovara u Srbiju i prisilno preme{tawe najmawe 2.500 stanovnika Erduta u druga mesta u Hrvatskoj; za namerno uni{tavawe stambenih objekata i druge javne i privatne imovine, kulturnih ustanova, istorijskih spomenika i verskih objekata hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva u Vukovaru, Erdutu, Lovasu, Aqma{u, [arengradu, Bapskoj, Tovarniku. Ovim delima i propustima Goran Haxi} po~inio je zlo~in protiv ~ove~nosti. Goran Haxi} je ro|en 7. septembra 1958. u Pa~etinu, op{tina Vinkovci. Pre sukoba u Hrvatskoj radio je kao magacioner VUPIK-ovog pogona u rodnom selu. Goran Haxi} je 26. februara 1992. izabran za predsednika Republike Srpske Krajine i na tom polo`aju ostao do decembra 1993. godine. M. Bozokin Foto: N. Stojanovi}

UHAP[EN SUBOTI^ANIN

Lisice za marihuanu Suboti~ka policija je li{ila slobode Zorana G. (37) iz Subotice, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~na dela neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga i nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija. Zbog postojawa osnova sumwe da nabavqa i prodaje marihuanu, policija je izvr{ila pretres stana Zorana G., gde je prona|eno 72,9 grama marihuane, dve digitalne vage i gasni pi{toq. Zoran G. }e uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici. A. A.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak9.decembar2010.

13

NAKON HAP[EWA OKRIVQENOG ZA POKU[AJ TE[KOG UBISTVA PRI PQA^KI NOVOSADSKE ZLATARE „[IKET”

U pritvoru, posle dvomese~nog skrivawa Osumwi~eni za poku{aj te{kog ubistva pri oru`anoj pqa~ki novosadske zlatare"[iket" Andrija Bjeladinovi} (1987) iz Risna u Crnoj Gori, koji je uhap{en prekju~e oko 17 sati u Beogradu, priveden je iste no}i de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu Ankici Kurja~ki koja ga je potom uputila u pritvor. Prilikom saslu{awa, okrivqeni se samo izjasnio o tome gde se skrivao nakon zlo~ina. Po{to je o ovom slu~aju ve} doneto re{ewe o sprovo|ewu istra`nog postupka odmah nakon saslu{awa ranije li{enog slobode drugog osumwi~enog u

Hap{ewe osumwi~enog Andrije Bjeladinovi}a

NAKON KRA\E IZ ZLATARE U NOVOM SADU

Me|u uhap{enima i deca od 10 i 14 godina Novosadska policija podne}e krivi~nu prijavu protiv osamnaestogodi{weg Beogra|anina Zlatka J. i dvojice ~etrnaestogodi{waka iz Be~eja i Novog Sada S. [. i S. P. zbog sumwe da su, zajedno s de~akom od deset godina iz Ba~kog Gradi{ta i dvanestogodi{wim Novosa|aninom, pokrali zlataru u centru Novog Sada! Golobradu dru`inu, kojoj se pripisuje da je razbila staklo i ukrala lan~i}e postavqene u izlogu zlatare "Sezam" u @e-

lezni~koj ulici, uhvatili su pripadnici MUP-a odmah posle kra|e, prekju~e sat posle pono}i. Trojica osumwi~enih terete se za te{ku kra|u, a dvojica starih ispod 14 godina ne mogu krivi~no odgovarati zbog uzrasta pa }e se "provu}i" samo s izve{tajem Tu`ila{tvu o wihovom "nesta{luku". Iako tako mladi, neki od ovih prestupnika ve} su dolazili u sukob sa zakonom, saznajemo nezvani~no. M. V.

PRITVOREN ZBOG KRA\E U SREMSKOJ KAMENICI

Poharao Dom zdravqa?

Tihomiru J. (1976) iz Sremske Kamenice, okrivqenom za te{ku kra|u po~iwenu u Domu

zdravqa u ovom prigradskom nasequ, odre|en je pritvor do mesec dana nakon saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Osnovnog suda. Wemu se stavqa na teret da je u no}i izme|u 4. i 5. decembra razbio prozor pomenute ustanove i ukrao ra~unarsku opremu, te neodre|enu koli~inu novca i lekova. Ukupna materijalna {teta procewuje se na oko 300.000 dinara. M. V.

ISTRAGA PROTIV ^ETVORICE OSUMWI^ENIH ZA MAHINACIJE S ADAPTACIJOM [KOLA U ZREWANINU

Drugi zara|ivali dok su u~enici radili? Protiv biv{eg na~elnika finansija u Gradskoj upravi Zrewanina Davida D. (54), vlasnika i direktora preduze}a “GM-Saga” Milana G. (71), profesora Sredwe tehni~ke {kole Slobodana G. (50) i vlasnika beogradske firme “Jugo biro” Dragana M. (44), u zrewaninskom Vi{em sudu otvorena je istraga zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja i Draganu M., navodno, omogu}ili protivpravnu imovinsku korist od 46 miliona dinara, saznaje “Dnevnik”. Wima se stavqa na teret da su od 2004. do 2008. godine name{tali poslove za adaptirawe osnovnih i sredwih {kola na teritoriji grada Zrewanina. Po navodima krivi~ne prijave, po{to su znali da u gradskom buxetu postoje pare za finansirawe teku}eg odr`avawa {kolskih zgrada, Milan G. i Slobodan G. posetili su gotovo dvadeset {kola. Od direktora su dobijali informacije o tome {ta treba da se adaptira, a onda sa~iwavali tri fiktivne ponude za izvo|ewe gra|evinskih radova. Najpovoqnija je uvek bila ona firme “GM-Saga”, mada je i takva bila zna~ajno uve}ane

razbojni{tvu Nenada Sko~i}a, uskoro }e ga saslu{ati istr`ni sudija koji ve} vodi istragu o tom doga|aju. Nije iskqu~eno da se Bjeladinovi} sakrivao na Kosovu i Metohiji i u Bosni i Hercegovini. Kako je "Dnevnik" pisao, Bjeladinovi} je uhap{en u akciji novosadske kriminalisti~ke policije i wihovih beogradskih kolega iz Uprave u MUP-u dok se tramvajem vozio Nemawininom ulicom u centru Beograda. Nezvani~no saznajemo da pri tome nije pru`ao otpor, navodno – za to mu u muwevitoj akciji inspektori u civilu nisu ni pru`ili priliku.

vrednosti za utro{eni materijal i usluge. Zatim bi, ugovorom o cesiji, {kole neka svoja navodna potra`ivawa od grada ustupale preduze}u “GM-Saga”. Isplatu je, navodno, odobravao na~elnik David D., ina~e jedan od okrivqenih pred Specijalnim sudom u Beogradu u procesu protiv “zrewaninske gra|evinske mafije”. Ukupno je, kako se sumwa, iz buxeta na ovaj na~in oti{lo 136 miliona dinara. Za izvo|ewe radova na {kolama fiktivno je bio anga`ovan Dragan M., odnosno wegovo preduze}e, koje je tako|e potpisivalo fiktivne ugovore s dobavqa~ima i podizvo|a~ima iz Elemira, Zrewanina i Beograda. Wemu je za ~etiri godine ispla}eno 46 miliona dinara. U stvarnosti, neke radove obavili su qudi koje su anga`ovali Milan G. i Slobodan G, a oni su, opet, te radnike ispla}ivali u gotovini – “na ruke”. Pravi kuriozitet je tvrdwa iz krivi~ne prijave da je osumwi~eni profesor za izvo|ewe nekih radova u Sredwoj tehni~koj {koli anag`ovao ~ak i u~enike koji su posao obavili u okviru stru~ne prakse! @. B.

Zlatara "[iket" u @elezni~koj ulici, u centru Novog Sada, opqa~kana je 24. septembra oko 12.30 ~asova, kada su dve osobe povre|ene rafalnim hicima iz automatskog pi{toqa "{korpion". Tad je prostrelnu ranu zadobio sin vlasnika zlatare Aron [iket (1985), dok su tri metka pogodila wegovu devojku Elenoru Urban (1986) koja je zaposlena u zlatari, kazano je nezvani~no na licu mesta posle doga|aja. Po re~ima o~evidaca, osumwi~eni za razbojni{tvo su u zlataru upali nose}i ribilova~ke kape na glavi i bili su maskirani maramama preko lica. U trenutku kad se razbojni-

{tvo odigralo, u lokalu je bilo petoro zaposlenih i isto toliko mu{terija. Posle pucwave, razbojnici su pobegli s plenom kroz pasa`e ka Ulici Maksima Gorkog i odmah potom se razdvojili. Ali, iste ve~eri, oko 20.30 ~asova, u Ulici Vase Staji}a nedaleko od mesta zlo~ina, pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije li{ili su slobode osumwi~enog Nenada Sko~i}a. U BMW-u, koji je ukraden dan ranije na Limanu u Novom Sadu, za koji se pretpostavqa da je trebalo da poslu`i za beg, prona|en je ukradeni nakit i "{korpion", za koji se sumwa da je upotrebqen u pqa~ki. E. D.

KONA^NA PRESUDA HA[KOG TRIBUNALA OFICIRU BIV[E JNA

[qivan~anin osu|en na deset godina zatvora @albeno ve}e Ha{kog tribunala osudilo je ju~e biv{eg oficira JNA Veselina [qivan~anina na deset godina zatvora, {to je tre}a i kona~na presuda u tom procesu, doneta nakon vanrednog preispitivawa pravosna`ne presude. Kona~nom presudom [qivan~aninu, prvi put u istoriji Ha{kog suda, preina~ena je jedna pravosna`na presuda. [qivan~anin je osu|en za pomagawe i podr`avawe mu~ewa hrvatskih zarobqenika na farmi "Ov~ara" kod Vukovara 20. i 21. novembra 1991. godine, a poni{tena je osuda za pomagawe i podr`avawe ubistva 194 zatvorenika po{to je utvr|eno da je iskaz biv{eg oficira JNA Miodraga Pani}a kredibilan. Pani} je u svom iskazu naveo da 20. novembra 2001. nije ~uo da je pukovnik Mile Mrk{i} obavestio [qivan~anina o povla-

Veselin [qivan~anin

Advokat: Istorijska presuda Branilac biv{eg oficira Jugoslovanske narodne armije Veselina [qivan~anina advokat Novak Luki} ocenio je ju~e da je presuda Ha{kog tribunala, izre~ena wegovom braweniku, istorijska jer je `albeno ve}e priznalo da je pogre{ilo. – @albeno ve}e, u kojem sede dva biv{a predsednika tog tribunala, prihvatilo je svoj propust u prethodnoj presudi, kojom je [qivan~anin bio osu|en na 17 godina zatvora, i to je zaista istorijska i vrlo zna~ajna odluka – rekao je Luki} Tanjugu. On je, ipak, ocenio da je kazna od deset godina zatvora, na koju je biv{i oficir JNA kona~no osu|en zbog zlo~ina na "Ov~ari", visoka, i dodao da bi se o woj moglo mnogo polemisati. Luki} je izrazio o~ekivawe da }e [qivan~anin ostatak kazne izdr`ati u tom pritvoru u nasequ [eveningen u Hagu, ocewuju}i da nema svrhe da se prebacuje u neku drugu dr`avu na izdr`avawe kazne.

~ewu JNA s "Ov~are", ~ime su zarobqenici ostavqeni u rukama pripadnika lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga, koji su ih te no}i streqali. @albeno ve}e je istaklo da je odbrana dokazala tu novu ~iwenicu koja negira krivicu [qivan~anina za pomagawe ubistva zarobqenika. @albeno ve}e ukazalo je na to da to zna~i i umawewe krivice i da je neophodno bilo da se pravosna`na presuda sa 17 godina zatvora preina~i na 10 godina. @albeno ve}e je istaklo da }e u novu kaznu od deset godina biti ura~unato vreme koje je [qivan~anin proveo u pritvoru, tako da bi trebalo da odslu`i jo{ dve i po godine, po{to je u pritvorskoj jedinici bio od 1. jula 2003. godine. [qivan~anin je u prvostepenom postupku osu|en na pet godina zatvora 27. septembra 2007. godine. @albeno ve}e ga je, 5. maja 2009. godine, pravosna`no osudilo pove}av{i mu kaznu na 17 godina zatvora i proglasiv{i ga krivim za pomagawe ubistva, a ne samo za mu~ewa 194 hrvatska zarobqenika na farmi "Ov~ara" kod Vukovara 20. i 21. novembra 1991. godine. Odbrana je u januaru ove godine podnela zahtev za reviziju pravosna`ne presude, pozivaju}i se na iskaz kqu~nog svedoka, penzionisanog

oficira JNA Miodraga Pani}a. [qivan~anin je u vremenu obuhva}enom optu`nicom bio na~elnik za bezbednost Gardijske brigade JNA kojom je komandovao Mrk{i}. Tribunal je Mrk{i}a zbog pomagawa zlo~ina na "Ov~ari" pravosna`no osudio na 20 godina zatvora. Ha{ki tribunal je odobrio odr`avawe vanredne rasprave o reviziji presude, {to je prvi put za 16 godina rada Tribunala da se raspravqalo o preispitivawu neke presude, {to je, ina~e, posledwi pravni lek. [qivan~aninova odbrana zatra`ila je ukidawe presude za pomagawe i podr`avawe ubistva i smawewe kazne na najvi{e {est godina, dok je optu`ba negirala postojawe novih ~iwenica na koje se poziva odbrana, usprotiviv{i se reviziji presude i zatra`iv{i da se optu`enom izrekne nova kazna od 15 godina zatvora. [qivan~anina su uhapsile srpske vlasti 13. juna 2003. godine, u pritvorsku jedinicu Ha{kog suda preba~en je 1. jula 2003, a su|ewe je po~elo 11. oktobra 2005. godine. [qivan~anin je u pritvoru Tribunala, tokom pretprocesnog postupka i su|ewa, izdr`ao 90 odsto prvostepene kazne od pet godina zatvora. Na privremenu slobodu, posle te presude, pu{ten je u decembru 2007. godine, a vratio se 4. maja 2009. godine, dan uo~i izricawa pravosna`ne presude kojom je bio osu|en na 17 godina zatvora. (Tanjug)

U NASTAVKU PROCESA PROTIV BIV[IH DIREKTORA „AGRO@IVA” SASLU[AN MILAN ANTI]

Pravna slu`ba uverila u ispravnost ugovora

Nakon dva odlagawa zbog bolesti nekih od okrivqenih, ju~e je pred Ve}em Vi{eg suda u Zrewaninu, kojim predsedava sudija Ile{ Bako{, nastavqeno su|ewe biv{em suvlasniku pan~eva~ke kompanije “Agro`iv” Miroslavu @ivanovu (59) i dvadesetorici wegovih saradnika, kojima se na teret stavqa da su po~inili brojne privredne mahinacije i zloupotrebili slu`beni polo`aj. S obzirom na to da je su|ewe za{lo u tre}u godinu, sudija Bako{ je zamolio sve aktere u postupku da budu kooperativniji u narednom periodu da bi se prvostepni proces zavr{io bar do prole}a 2011. Ju~era{we su|ewe obele`io je govor jednog od optu`enih – Milana Anti}a, ina~e biv{eg direktora “Juko holdinga” iz @iti{ta, preduze}a koje je poslovalo u sa-

stavu pan~evan~e kompanije. Anti} je odbacio sve optu`be na svoj ra~un i kazao da ni po koju cenu ne

Milan Anti}

bi potpisao nijedan ugovor da je samo naslutio da se iza wih krije mrvica sumwe. – Dobio sam uveravawa od pravne slu`be kompanije da ne kr{im zakone i da su ugovori pravno vaqani – istakao je u novoj ispovesti Anti}, koji je do detaqa opisao razvoj “Agro`iva” u protekloj deceniji, ali i wegov sunovrat nakon afere 2008. godine. “Juko holding”, na ~ijem je ~elu bio Anti}, jedan od najbli`ih @ivanovqevih saradnika, bio je ukqu~en u poslovawe svih drugih dru{tvenih preduze}a iz klani~ne industrije u @iti{tu, ukqu~uju}i i “Juko klanicu”. Kompanija “Agro`iv” je, ina~e, preko preduze}a “Agro`iv–Juko” iz @iti{ta, od 1999. godine po~ela da preuzima svu proizvodwu `ivinskog mesa u ovom sredwobanatskom me-

stu, ukqu~uju}i farme, silose, klanicu... I “Juko holding” je s “Agro`ivom” trgovao udelima zavisnih preduze}a, a Anti} je optu`en da je potpisao dva ugovora. Kako se navodi u optu`nici, on je tako opteretio imovinu holdinga, bez znawa i saglasnosti Skup{tine i Upravnog odbora, ali i bez saglasnosti Agencije za privatizaciju. Po{to, po optu`nici, holding iz @iti{ta nije ispunio preuzete obaveze iz ugovora, “Agro`iv” je prisvojio sve wegove nepokretnosti, ~ak i upravnu zgradu. Zahvaquju}i ovoj trgovini udelima, kompanija je iskazala i fiktivnu kapitalnu dobit, a @ivanovu i jo{ trojici suvlasnika kompanije omogu}ena je u 2004. i 2005. nezakonita isplata dividende od preko 503 miliona dinara. @. Balaban


DRU[TVO

~etvrtak9.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

14

NAKON ODBIJAWA SRBIJE I JO[ OSAMNAEST DR@AVA DA PO[AQU SVOJE PREDSTAVNIKE U OSLO

Nobelova nagrada za mir unela nemir Dodela Nobelove nagrade za mir je i ove godine izazvala sve sem mira i konsenzusa oko izbora slavodobitnika, ovaj put kineskog disidenta Liju Sjaoboa, koji u svojoj domovini izdr`ava jedanaestogodi{wu zatvorsku kaznu pod optu`bom za subverziju. Nakon {to su Kina, Rusija i jo{ 17 dr`ava demonstrativno odbile da po{aqu predstavnike na ceremoniju dodele nagrade, ne sti{ava se bujica reagovawa u kojima prevladava stav da je u pitawu proizvod pritiska najmnogoqudnije dr`ave na svetu. Naravno, ovo se mo`e posmatrati i druga~ije – dr`avama koje su uskratile podr{ku ovakvom izboru Nobelovog komiteta je, pragmati~no, va`nija naklonost Kine i svih wenih potencijala i na politi~kom i na ekonomskom planu, nego puko prisustvo na dodeli nagrade ~iji se sve kontroverzniji legitimitet ve} nekoliko nominacija unazad i te kako dovodi u pitawe. Bilo da je u pitawu prvi ili drugi razlog, tek, protivnicima Sjaboovog izbora se pridru`ila i Srbija... Dodu{e, ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} je tim povodom bio poprili~no jasan, rekav{i da su "sve na{e odluke, kao i odluke svih drugih vlada, vezane za ostvarivawe nacionalnih interesa i dr`avnih prioriteta", pri ~emu je konstatovao da je Kina jedan od najva`nijih bilateranih partnera Srbije, a da Beograd doprinos za{titi

qudskih prava dokazuje aktivnom politikom koju vodi u zemqi. On nije direktno pomenuo Kosovo i kinesku podr{ku zvani~noj dr`avnoj politici Srbije glede samoprogla{ene nezavisnosti, ba{ kao {to to nije u~inio ni lider SNS-a Tomislav Nikoli}, rekav{i ju~e da "dr`ava mora da misli o interesima svojih prijateqa, kao {to oni misle o na{im interesima". Me|utim, su{tina takvog stava je poprili~no razgovetna i bez toga. Da je odluka "u skladu s dr`avnom politikom Srbije" potvrdio je ju~e i potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli}, odogovaraju}i na pitawa poslanika na sednici

samodovoqnost i takvu kakvu jeste, dok na Srbiju ne}e. Sli~ni su i stavovi SPO-a i LSV-a, koji su se oglasili zajedni~kim saop{tewem u kojem se konstatuje da je odluka MSP-a veoma lo{a poruka svetskoj javnosti, a posebno EU kojoj te`imo i u kojoj je po{tovawe qudskih parava jedna od temeqnih vrednosti. Upitnu odluku dr`ave ju~e su kritikovale i brojne nevladine organizacije. Odlukom o bojkotu "vo|stvo Srbije pokazuje da ne razume savremene me|unarodne odnose, da omalova`ava qudska prava i da daje primat ucenama", navedeno je u zajedni~kom saopskup{tinskog Odbora za evropske integracije. S druge strane, Evropska komisija je ju~e izrazila ve-

Da Jeremi} podnese izve{taj LDP je ju~e zatra`io sazivawe hitne sednice Odbora za inostrane poslove, na kojoj bi se razmatrala odluka o bojkotovawu dodele Nobelove nagrade za mir i wene politi~ke posledice. Oni predla`u da se na sednicu, radi razja{wewa ~iwenica, pozove Vuk Jeremi}. – Naru{ili smo svoj ionako slab kredibilitet u demokratskom svetu skrivawem iza maglovitog razloga, koji je zapravo nastavak robovawa na{e diplomatije prevazi|enom modelu “kosovske politike”. LDP je uveren u to da dono{ewe ovakve sporne odluke duboko kompromituje interese Srbije. Zato Odbor hitno mora da raspravqa o ovoj temi i da donese odgovaraju}e zakqu~ke koji bi makar delimi~no umawili sramotu i {tetu – podvukao je ^edomir Jovanovi}. [efica poslani~kog kluba ZES-a Nada Kolunxija saop{tila je da je Odbor za inostrane poslove ve} zatra`io da Jeremi} podnese izve{taj o spornoj odluci Vlade i ona o~ekuje da }e sednica biti odr`ana uskoro. S. Stankovi}

liko razo~arawe odlukom zvani~nog Beograda, i ocenila da bi Srbija, koja `eli da postane ~lan Evropske unije, morala da deli i wene vrednosti i uskladi svoj stav s EU, koji }e svakako prisustvovati sve~anosti u Oslu. Predsednik LDP-a ^edomir Jovanovi} smatra da izostanak Srbije s dodele Nobelove nagrade za mir predstavqa sramotu za ovu zemqu, rekav{i da ideal qudskih prava i gra|anskih sloboda mora biti ve~iti pokreta~ na{eg dru{tva koje je na tome nastalo. "@ao mi je {to se sada na sceni mi pojavqujemo uz zemqe koje su same sebi dovoqne, poput Kine i Rusije, a ne u dru{tvu zajednice modernih zemaqa okupqenih oko EU", poru~io je Jovanovi}, dodaju}i da }e svet pristati na kinesku

va i predsednica Fonda za politi~ku izuzetnost Sowa Liht, rekav{i da "~ovek koji se bori za osnovno qudsko i gra|ansko pravo – kao {to je ovaj ~ovek koji je dobio Nobelovu nagradu za mir u zemqi u kojoj o~igledno za takvu borbu mo`ete zavr{iti u zatvoru, je ~ovek koji se nesporno bori za ne{to za {ta se zala`e Srbija". Ina~e, kineski ambasador u Srbiji Vei \inghua je ju~e izjavio da Kina "visoko ceni" odluku Srbije, i ocenio da "srpski narod zna da dodela Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu nema veza s mirom", ba{ kao {to, kako je

Kineski pandan Kina }e danas u Pekingu dodeliti sopstvenu, "Konfu~ijevu nagradu za mir", samo dan pre no {to }e u Oslu kineskom disidentu Liju Sjaobou biti dodeqena Nobelova nagrada za mir. Nazvana po slavnom kineskom filozofu, nova nagrada je stvorena da "interpretira gledi{ta na mir koja ima kineski narod", navodi se u saop{tewu komiteta za nagrade, a poznat je i prvi laureat, i to }e biti biv{i tajvanski potpredsednik Lijen ^an jer je "sagradio most mira izme|u domovine i Tajvana". {tewu Beogradskog centra za qudska prava, Centra za prakti~nu politiku, Fonda za humanitarno pravo, Komiteta pravnika za qudska prava, Helsin{kog odbora za qudska prava i Gra|anskih inicijativa. Protiv odluke da Srbija ne po{aqe predstavnike na dodelu nagrade je predsednica Spoqnopoliti~kog saveta Ministarstva spoqnih poslo-

dodao, Srbija zna da ni dodeqivawe Nobelove nagrade biv{em specijalnom izaslaniku UN za Kosovo Martiju Ahtisariju nije imalo veze s qudskim pravima. Podse}awa radi, dodeli Nobelove nagrade za mir Ahtisariju pre dve godine odbilo je da prisustvuje deset dr`ava, me|u kojima su bile i Srbija i Kina. A. Grube{a


DRU[TVO

DNEVNIK

SAVET ZA UNAPRE\EWE POLO@AJA OSOBA S INVALIDITETOM

Unose ih u Gradsku ku}u Na ju~era{woj sednici Skup{tine grada Zrewanina odbornici su podr`ali odluku o formirawu Saveta za unapre|ewe polo`aja osoba s invaliditetom. Predsednik zrewaninskog parlamenta Aleksandar Marton ocenio je da ovo predstavqa “kvalitativan iskorak u nastojawima grada da predstavnicima organizacija koje okupqaju osobe s invaliditetom omogu}i da saradwu s lokalnom samoupravom podignu na vi{i nivo i time lak{e re{avaju svoje probleme”. – Apelujem i na zakonodavnu vlast u Republici Srbiji da {to pre sve propise iz ove oblasti uskladi s Evropskom poveqom, a izvr{na vlast da ih dosledno primewuje – poru~io je Marton i konstatovao da svi segmenti dru{tva moraju biti svesni potrebe poboq{awa polo`aja osoba s invaliditetom i da tu civilizacijsku obavezu ima i Zrewanin, gde `ivi vi{e od hiqadu invalida.

Na`alost, oni se, kako u Srbiji, tako i u ovom gradu, svakodnevno susre}u s otvorenom ili prikrivenom diskriminacijom, od kretawa po javnim povr{ina-

ma, pristupawa javnim objektima i ustanovama, do problema u {kolovawu, zapo{qavawu i na radu. A ukoliko `eli to da spre~i, gradska vlast trebalo

bi prvo da po|e od sebe. Jer, odavno su zrewaninski paraplegi~ari ukazivali na problem ulaska u Gradsku ku}u, zato {to im ovaj objekat uop{te nije prilago|en. Predsednica Udru`ewa paraplegi~ara Banata Kristina @ivanki}, jedna od budu}ih ~lanica Saveta za unapre|ewe polo`aja osoba s invaliditetom, ka`e za “Dnevnik” da }e se u tom telu anga`ovati upravo da bi zavr{ila zadatke koje je sebi davno postavila. – Jedan od wih je i izgradwa ulaznog lifta za paraplegi~are u Gradskoj ku}i. On ne bi remetio izgled zgrade. Potrebna je samo dobra voqa. Kad we bude, na}i }emo i re{ewe. Kada sam bila odbornica, ~etiri godine su me nosili uz stepenice da bih do{la u skup{tinsku salu. Bilo je neprijatno i ru`no. @elim da u zgradu u|em kao i svi ostali gra|ani, a ne da se ose}am lo{e – naglasila je Kristina @ivanki}. @. Balaban

NACIONALNI PROSVETNI SAVET O REZULTATIMA PISA TESTIRAWA

Na dobrom smo putu – Nacionalni prosvetni savet je zadovoqan {to rezultati testirawa PISA 2009. ukazuju na poboq{awe kvaliteta sistema obrazovawa i vaspitawa u Srbiji – ka`e predsednica ovog tela prof. dr Desanka Radunovi}. – Posebno ohrabruje zna~ajno poboq{awe u domenu ~itala~ke pismenosti jer je ona preduslov za uspe{an nastavak {kolovawa i celo`ivotno u~ewe. Napredak, ali zna~ajno mawi, postignut je i u domenima matemati~ke i nau~ne pismenosti, a s obzirom na to da su one me|u kqu~nim kompetencijama u 21. veku, neophodno je posebnu

Nacionalni prosvetni savet zabriwava {to je tre}ina na{ih u~enika u sve tri oblasti PISA testirawa tek na prvom nivou postignu}a, dakle s nedovoqnim nivoom funkcionalne pismenosti u domenu ~itala~ke, matemati~ke ili nau~ne pismenosti. Osim toga, broj u~enika s nedovoqnim kompetencijama u domenu matemati~ke i nau~ne pismenosti pove}an je nekoliko procenata u odnosu na PISA 2006, dok u uspe{nim obrazovnim sistemima ve}ina u~enika dosti`e tre}i i

Utvr|ivawe standarda Na ovonedeqnoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta usvojeni su standardi kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova i razmatrana lista indikatora za pra}ewe stawa u obrazovawu. Pro{le godine usvojeni su standardi postignu}a u~enika za kraj osnovne {kole i standardi kvaliteta uxbenika, a uskoro predstoji razmatrawe i obrazovnih standarda za prvi ciklus obaveznog obrazovawa. Primena ovih dokumenata stvori}e uslove da rezultati narednih testirawa budu jo{ boqi. pa`wu posvetiti poboq{awu kvaliteta obrazovawa u ovim oblastima.

~etvrti nivo, i ovaj procenat opada idu}i ka najni`em ili najvi{em nivou.

– Druga va`na informacija koju nam rezultati testirawa PISA 2009. daju jeste da je na{ obrazovni sistem postao pravedniji nego pre tri godine – ka`e predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta. – Pravednost obrazovawa u odnosu na socioekonomski status u~enika je vi{a u Srbiji nego u zemqama OECD-a i ve}ini onih u regionu, {to je posebno zna~ajno s obzirom na ekonomsku krizu i pove}awe broja siroma{nih kao wenu posledicu. Razlike u postignu}ima de~aka i devoj~ica su sli~ne

rodnim razlikama koje postoje u zemqama OECD-a. Rezultati testirawa PISA 2009. pokazuju da smo na dobrom putu da obezbedimo kvalitetno obrazovawe za svu decu, smatra NPS, ali i upozorava na to da to ne treba da nas zavara da mislimo da smo uradili sve {to je potrebno, ve}, naprotiv, da nas motivi{e da nastavimo unapre|ivawe kvaliteta, pravednosti i efikasnosti sistema obrazovawa u Srbiji na svim nivoima. – Nacionalni prosvetni savet }e ugraditi pouke iz PISA studije u dokument „Pravci razvoja i unapre|ivawa obrazovawa i vaspitawa“, ~ije se dono{ewe o~ekuje uskoro – ka`e dr Radunovi}. – Nadamo se da }e ovaj dokument poslu`iti Ministarstvu prosvete kao osnov za to da se u toku slede}e godine, anga`ovawem svih relevantnih ~inilaca, izradi celovita strategija razvoja obrazovawa. Strategijom i prate}im dokumentima definisa}e se {ta sve treba mewati u obrazovnom sistemu Srbije i kojom dinamikom. D. Deve~erski

MISIJA SVIH NAS

Pozovi poslanika radi diskriminacije – Diskriminacija je ra{irena i u privatnoj i u javnoj sferi, a najvi{e brine to {to se ~esto toleri{e i opravdava – rekla je zamenica pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov na javnoj tribini „Zajedno protiv diskriminacije“ prekju~e u Alibunaru, saop{tio je Pokrajinski sekretarijat za informacije. To je tre}a javna tribina koju u vojvo|anskim op{tinama organizuju Skup{tina Vojvodine, pokrajinski ombudsman i Misija OEBS-a u Srbiji. Danica Todo-

rov je ukazala na to da je neophodno da gra|ani koriste mehanizme za{tite od diskriminacije i prijavquju takve slu~ajeve i kr{ewa prava. – Pokrajinski ombudsman prima pritu`be gra|ana i kada se radi o diskriminaciji, posebno u organima uprave – rekla je zamenica. – Gra|ani Alibunara su lo{e informisani o svojim pravima, a gotovo 49 odsto wih je reklo da se ne informi{e uop{te – navela je koordinatorka istra`ivawa

iz ovog projekta Vi{wa Ba}anovi}. – Gra|anstvo smatra da je diskriminacija najrasprostrawenija u zapo{qavawu, dok je zaposleni u ustanovama te{ko prepoznaju. Potpredsednik Skup{tine Vojvodine Martin Zloh je istakao da je borba protiv diskriminacije „misija svih nas“. U tome je, smatra, va`na saradwa institucija, nevladinih organizacija, poslanika i gra|ana. Poslanici Quban Pani} iz Vr{ca i Dragan Stani{i} iz

~etvrtak9.decembar2010.

15

POKRAJINA PLA]A [KOLOVAWE 1.445 BUYETSKIH STUDENATA MASTER I DOKTORSKIH STUDIJA UNS-a DO KRAJA 2010.

Signal mladim talentima

Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj finansira}e s ukupno 26,7 miliona dinara {kolovawe ukupno 1.445 studenata master i doktorskih studija na 13 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, kao i na studijskim programima univerzitetske Asocijacije centara interdisciplinarnih i multidisciplinarnih studija do kraja ove kalendarske godine. Re{ewa o tome i ugovore s dekanima, prodekanima i rektorom ju~e je u Banovini, uz prisustvo predsednika Vlade Vojvodine dr Bojana Pajti}a, potpisao pokrajinski sekretar za nauku

UNS-u, Vlada Vojvodine 1. decembra donela je odluku da se finansirawe ovih studenata do kraja 2010. obezbedi novcem Pokrajinskog sekretarijata za nauku predvi|enim za podsticawe razvoja talentovanog mladog nau~noistra`iva~kog kadra. Tih ukupno 26,7 miliona dinara iz Petrovi}evog resora ju~e je, kroz pojedina~na re{ewa i ugovore, dodeqeno fakultetima i ACIMSI-ju. – Svaka zemqa mora da vodi ra~una o svojoj budu}nosti, a na{a budu}nost jesu upravo ovi izvanredni studenti koji su ispunili sve najvi{e „bolowske“ standarde i koji su

Osniva~u na poklon ESP bodovi Rektor UNS-a prof. dr Miroslav Veskovi} istakao je da je Pokrajina i ovim ~inom jo{ jednom pokazala kako se vodi ra~una o svom univerzitetu i mladima, te da }e dodeqeni novac omogu}iti da nastava na master i doktorskim studijama funkcioni{e besprekorno, kao i dosad. Uz duhovitu opasku da u Vladu nisu do{li samo da bi ne{to dobili ve} i ne{to „poklonili“, rektor je premijeru Pajti}u i sekretaru Petrovi}u poklonio tabelu s podacima o uspe{nosti studirawa svih dosada{wih „bolowskih“ generacija na Novosadskom univerzitetu, od prve, upisane 2006/7, do pro{logodi{we. Iz tabele se vidi da je svaka generacija sve uspe{nija i bogatija ESP bodovima, pa je u onoj prvoj 32,42 odsto studenata ostvarilo 60 bodova, a u onoj 2009/10. wih 36,48 odsto, dok su ukupni pozitivni rezultati jo{ impresivniji. Tako je u prvoj generaciji od 40 do 60 ESPB-a ({to je bila takozvana buxetska zona) imalo 68,24 odsto akademca, a 2009/10. od 48 do 60 ESPB realizovalo je ~ak 89,67 odsto. „Na takav na~in Univerzitet `eli da se odu`i svom osniva~u“, poru~io je rektor Veskovi}.

i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslav Petrovi}. Petrovi} je podsetio i na to kako je do{lo do toga da Pokrajina umesto resornog ministarstva pla}a za ova buxetska mesta, i objasnio da je Vlada Vojvodine, na osnovu univerzitetskog predloga buxetske upisne kvote za ove nivoe studija, jo{ 5. maja donela odluku za ukupno 2.771 buxetsko mesto, a da je, tek u novembru, kad su studenti ve} upisani, Ministarstvo prosvete saop{tilo da u buxetu ima para da finansira svega 1.326 ovih akademaca. U razgovoru premijera Pajti}a s ministrom prosvete dr @arkom Obradovi}em, koji je potvrdio da u prosvetnom buxetu do kraja 2010. nema para da plati {kolovawe i za preostalih 1.445 upisanih buxetskih master i doktorskih studenata na

upisani kao buxetski studenti, a suo~ili su se s problemom da je u jednom trenutku trebalo da plate {kolarinu iz svog xepa. Mi imamo obavezu ne samo da im damo podr{ku nego i da ih ne obeshrabrimo – naglasio je Bojan Pajti}. – Zbog toga sam s ministrom Obradovi}em dogovorio da Pokrajina finansira wihovo {kolovawe u 2010, a da odmah na po~etku 2011. razgovaramo i s Ministarstvom i fakultetima da se ovaj problem finasirawa svih studenata upisanih u prvu godinu master i doktorskih studija na Novosadskom univerzitetu u 2010/11. premosti do kraja te akademske godine. To je veoma va`no jer time dajemo signal mladim qudima da su nam potrebni, da ra~unamo na wih i da je va`no da nastave da studiraju ovako dobro. V. ^eki}

Zrewanina naglasili su da je stalan kontakt s gra|anima bitan, kao i to da dru{tvo u celini o{tro osu|uje diskriminaciju i podsti~e toleranciju da bi koristilo sve resurse za razvoj i napredak. Savetnik za dr`avnu upravu u Misiji OEBS-a u Srbiji Gizbert fon Haugvic rekao je da ta misija aktivizam poslanika vidi kao va`an deo razvoja i promocije demokratskih vrednosti, koju }e Misija nastaviti da podr`ava. S. N.

VESTI Pedeset miliona za prekobrojne na RTV-u Vlada Vojvodine }e u~estvovati u re{avawu problema vi{ka zaposlenih u Radio-televiziji Vojvodine. Po re~ima pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslava Vasina, u te svrhe }e iz pokrajinskog buxeta biti izdvojeno 50 miliona dinara. – Vlada Republike Srbije i Vlada AP Vojvodine }e zajedni~ki finansirati odlazak 125 radnika iz RTV-a. Socijalnim programom predvi|ena je naknada u visini od 200 evra po godini radnog sta`a, {to je istovetno iznosima koji se ispla}uju i na nivou RTS-a – rekao je Vasin. Upravni odbor RTV-a je 15. oktobra doneo odluku kojom se usvaja program re{avawa vi{ka zaposlenih u Radiodifuznoj

ustanovi Vojvodine. Odluka je doneta na osnovu sveobuhvatne analize stawa i strategije razvoja RTV-a, kao i neposredne saradwe s reprezentativnim sindikatima te medijske ku}e i s novosadskom filijalom Nacionalne slu`be za zapo{qavawe.

Ra{~iweno 17 Artemijevih sledbenika Veliki crkveni sud Srpske pravoslavne crkve, kojim je predsedavao vladika ba~ki Irinej, preina~io je presudu Crkvenog suda Eparhije ra{ko-prizrenske i 17 klirika li{io mona{kog i sve{teni~kog ~ina i vratio ih u red laika. Kako je saop{teno iz SPC, oni su stavqeni i pod privremenu zabranu sve{tenodejstva, a kao laici }e ubudu}e pri-

padati crkvama prema mestu stanovawa. Re~ je o odbeglim jeromonasima, sledbenicima ra{~iwenog episkopa Artemija koji su, kako se navodi, u me|uvremenu po~inili ~itav niz kanonskih prestupa. Wima je na teret stavqen nedavni upad u vi{e manastira Eparhije ra{ko-prizrenske, zatim bogoslu`ewa pod zabranom sve{tenodejstva, saslu`ivawe s umirovqenim, a sada ra{~iwenim episkopom Artemijem, koji je bio pod zabranom sve{tenodejstva, podizawe paralelnog `rtvenika bez blagoslova nadle`nog episkopa i izazivawe javne sablazni. Na taj na~in, dodaje se, oni su prekr{ili vi{e svetih kanona SPC, zbog ~ega je odlu~eno da Veliki crkveni sud preina~i raniju odluku Eparhijskog suda i svih 17 klirika li{i sve{teni~kog i mona{kog ~ina i vrati ih u red laika.

Dr Smiqana Mirkov

PET DECENIJA VISOKE [KOLE: Sve~anom akademijom ju~e je obele`ena pedesetogodi{wica postojawa Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija u Zrewaninu. Direktorka ove obrazovne ustanove dr Smiqana Mirkov kazala je da je na ju~era{wi dan pre 48 godina odlu~eno da se tada postoje}e dve vi{e {kole spoje u Vi{u tehni~ku {kolu, koja je 2007. prerasla u Visoku tehni~ku {kolu strukovnih studija. Ona je istakla da u ovom trenutku ograni~ene finansijske mogu}nosti ote`avaju rad: „Ali, mi se trudimo da i s malo para s koliko raspola`emo uradimo ne{to kvalitetno za na{e studente i za grad u kojem smo. Ove godine akreditovana su dva nova studijska programa – tehnolo{ko in`ewerstvo sa ~etiri modula i in`ewerski menaxment s dva. Zahvaquju}i wima, upisali smo 50 posto vi{e studenata nego lane. O~ekujemo da u slede}oj godini osna`imo te studijske programe i akreditujemo druge da bismo tr`i{tu obrazovawa u Banatu ponudili nove obrazovne sadr`aje“, rekla je direktorka {kole koju poha|a 800 studenata. @. B.


~etvrtak9.decembar2010.

SPORT

c m y

16

PRED TRADICIONALNI 48. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[ICE SRBIJA U DRUGOM KOLU EVROPSKOG PRVENSTVA IGRA SA [PANIJOM

Naru{en mit o vice{ampionu Rukometa{ice Srbije nisu uspele da naprave iznena|ewe protiv Danske, koja je igrala na svom terenu u Alborgu, u prvom kolu grupe A na Evropskom prvenstvu (7. - 19. decembar). Pred skoro punim tribinama gledalaca koji su navijali za protivnika, Srbija je lo{e po~ela utakmicu i lo{e odigrala prvo poluvreme. U drugom poluvremenu igrala je mnogo boqe, ali nije uspela da nadoknadi propuste iz prvog dela me~a. Selektor `enske rukometne reprezentacije Srbije Du{ko Mili} izjavio je posle startnog poraza od Danske 25:20 da wegove igra~ice imaju neki gr~, kao i da su slabo delovale u napadu. - Generalno, devojke su igrale dobro protiv Danske. Ni-

pora`ene od Rumunije sa 30:26. [panija je na prvenstvo stigla sa nizom pobeda u pripremnom periodu i epitetom vice{ampiona Evrope sa pro{log prvenstva u Makedoniji kada su bile apsolutni hit, a pri tom su ostvarile i najve}i uspeh u istoriji `enskog reprezentativnog rukometa u svojoj zemqi. Do tada im je iz predhodna ~etiri u~e{}a na evropskim smotrama osmo mesto bilo maksimum (Ma|arska 2004).

gowu Fernandes, ostavqaju}i malo re{ewa Marti Mange u napadu. Mislim da i mi trebamo u istom pravcu da razmi{qamo. I pored poraza na premijeri, [tevin napomiwe da nikako u me~ sa [panijom ne smeju u}i opu{teno. - [panija ima dobar tim, igra brzo i sa wima ne bi smeli da ulazimo u jurwavu. Me|utim, dva puta u kvalifikacijama za smo se sastale s wima i oba puta smo izgubile.

Rezultati i program

Grupa B

Crna Gora - Rusija Hrvatska - Island Danas: Island - Crna Gora Rusija - Hrvatska

26:30 25:20

24:22 35:25

Grupa C

Nema~ka - [vedska 25:27 Ukrajina - Holandija 13:25 Danas slobodan dan

Grupa D

Ma|arska - Slovenija 28:19 Norveska - Francuska 33:22 Danas slobodan dan smo uradili ono {to je trebalo i precenili smo Dankiwe u prvom poluvremenu kada su se odlepile. ^im smo po~eli da dajemo golove na{a igra je bila boqa. Moramo da se opustimo na terenu, jer imam utisak da su devojke pod nekim gr~om - rekao je Mili}. Srbiju danas u drugom kolu o~ekuje duel sa [panijom (18.45), koje su u prvom kolu

Bli`i se po~etak tradicionalnog 48. „Dnevnikovog” turnira u malom fudbalu, a kako dani odmi~u, interesovawe za najve}u smotru mini fudbala u Srbiji je sve ve}e. Desetak ekipa je i ju~e zvalo na{u redakciju i najavilo sigurno u~e{}e, a me|u wima su i Carigrad i Bilding invest, koji su posledwih godina redovno igrali u zavr{nici. I nas je iznenadilo veliko interesovawe za turnir starijih veterana, u najavi ve} imao {est ekipa, a izgleda da }e ovo takmi~ewe biti brojnije od turnira veterana. Kao i ranijih godina, uplate za turnir primaju se svakog radnog dana u sportskoj rubrici „Dnevnika” (Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat, soba 14) i na `iro ra~un broj 340 – 2511 - 60, [ahovskog kluba “Dnevnik”, a kotizacija je slede}a – seniori: 14.000 dinara, veterani 12.000, stariji veterani 11.500, kadeti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 7.000 dinara. Informacije se mogu dobiti na broj: 021/480 - 6827.

Momenat s pro{logodi{weg turnira

Turnir bi prema dogovoru sa Spensom trebalo da po~ne 18. decembra, a pred Novu godinu i po-

Kao i pro{le godine, sve utakmice tradicionalnog 48. „Dnevnikovog” turnira u malom fudbalu snima}e „Dodig multimedija”, a bi}e postavqen i video bim. Naravno, ekipe }e mo}i posle utakmice da otkupe snimak me~a. „Dodig multimedija” jo{ uvek u svojoj videoteci ima i me~eve minulog 47. „Dnevnikovog” turnira, pa ekipe i sada mogu da se podsete kako su igrale pro{le godine. Naravno, samo treba da se jave vlasniku agencije, Sre}ku Dodigu, na telefon: 063/ 876-7676.

18.45 20.45

18.15 20.15

I Carigrad najavio u~e{}e

„Dodig multimedija” snima sve me~eve

Grupa A [panija - Rumunija Danska - Srbija Danas: Srbija - [panija Rumunija - Danska

DNEVNIK

ATP IZABRAO

Dijana [tevin

Na SP u Kini su plasmanom u polufinale pokazale da wihove dobre igre i rezultati nisu prolaznog karaktera. Postale su ozbiqna i konstantna pretwa velikim reprezentacijama. Za razliku od {ampionata u Makedoniji i prvenstva u Kini kada prolazak grupe i skupqawe bodova nije bilo tako veliki problem, sada }e to biti slu~aj. - Eto, [pankiwe su ve} na staru pora`ene od Rumunki, pa je mit o aktuelnom evropskom vece{ampionu po~eo da se ru{i - ka`e Dijana [tevin, bek srpskog nacionalnog tima. - Rumunke su ve} u prvom poluvremenu uspele da slome otpor [pankiwa, dobar posao su uradile u odbrani, potpuno su iz igre izbacile opasnu Be-

sle Nove godine igralo bi se svakodnevno. Finalni me~evi bi trebalo da se odigraju 9. januara. Kod mla|ih kategorija za kadete mogu da nastupe igra~i koji su ro|eni 1994. i mla|i, za pionire 1996. i mla|i, a za mla|e pionire de~aci ro|eni posle prvog januara 1997. godine. Kod veterana igra}e se u dve starosne kategorije, u onoj prvoj mogu nastupiti fudbaleri koji na dan utakmice napune 35 godina, dok }e u starijoj grupi nastupati igra~i koji su na dan utakmice napunili 45 godina. G. K.

Istina tada smo igrale bez Andree Leki}, a malo nam je nedostajalo. Smatram da je ovo EP prava prilika da im se osvetimo. Mi jesmo tim u razvoju, zbog toga mo`emo da izgubimo od svakoga, ali isto tako i da pobedimo. Ako budemo igrale dobro, niko i ni{ta ne}e mo}i da nas zaustavi. Posle poraza od Danske, mo`da }e mnogi re}i otkud nam pravo da pretimo? U su{tini mi nikom ne pretimo, ali sam ube|ena da sa svima mo`emo da se nadigravamo. [panija je bila hit pre dve godine, ne zna~i da je i danas. Pred nama je te`ak ispit, ali imamo pravo na nadu - rekla je Dijana [tevin. Utakmica [panija - Srbija igra se ve~eras u 18.45 ~asova u Alborgu. J. Gali}

Nadal–Mari me~ godine Zvani~ni sajt profesionalnih tenisera (ATP) objavio je listu od pet najboqih me~eva 2010. godine. ^ak tri od pet me~eva su sa posledwa dva turnira, a drugo mesto na listi zauzela je pobeda Novaka \okovi}a nad Rod`erom Federerom na US openu. Prvo mesto pripada pobedi Rafaela Nadala nad Endijem Marijem na zavr{nom Mastersu, tre}i je najdu`i me~ u istoriji tenisa izme|u Xona Iznera i Nikole Maua, ~etvrto mesto zauzima duel Soderlinga i Qodre

Rafael Nadal

VE^ERAS (19) JUGOVI] GOSTUJE U LAZAREVCU

Ka}ani vrebaju {ansu Ceo vek je pro{ao otkako su lazareva~ki i ka}ki rukometa{i trebali da odigraju svoju prvenstvenu utakmicu. Ovaj me~ s posebnim nestrpqewem o~ekuju lepe Lazarev~anke, jer im u goste dolazi Mirko Lali}, plavokosi momak u plavom dresu Jugovi}a. Doneli ste iz Lazarevca pune ruke pehara, a verovatno i mnogo lepih uspomena van terena, obra}amo se prvom tobxiji Ka}ana Mirku Lali}u. - Idem u mesto za koje me ve`e najve}i sportski uspeh, osvajawe titule i dva kupa, ali kao {to rekoste i lepe uspomene van sportskog terena, gde sam stekao mnogo drugova i prijateqa za ceo `ivot. Drago mi je {to se vra}am na mesto uspeha - rekao je Lali}. ^emu se Jugovi} mo`e nadati ve~eras (19 ~asova) u Lazarevcu protiv Kolubare, osvaja~a duple krune? - Na{a filozofija i poimawe rukometa je uvek ista. U svaku utakmicu ulazimo da pobedimo, ne gledamo ko je s druge strane terena, nema unapred bele zastave. Poku{a}emo da iskoristimo to {to su Lazarev~ani umorni od derbija s Crvenom

Mirko Lali}, topyija Ka}ana

zvezdom od pre tri dana i da damo sve od sebe da uzmemo bodove jako dobroj ekipi. Kostur tima je ve} ~etiri-pet godina nepromewen, dobro se poznaju, provereni su i iskusni igra~i, a predvode ih Jovanovi}, Mitrovi}, Vasi}... Vide}emo da li posle remija s Beogra|anima kod wih preovladava podstrek ili umor. Na nama je da to iskoristimo. Jugovi} ulazi u topovsku zavr{nicu. Susret koji sledi je jedan u nizu te{kih utakmica?

- Sve ~etiri preostale utakmice su za nas te{ke, a rival nije lak. Nesre}na okolnost je ta {to smo tri sedmice bili bez utakmica. Taman smo bili u uzlaznoj putawi s formom i onda je usledela dvadesetodnevna pauza. To je mnogo uticalo na na{u formu. Sada }emo za deset dana da odigramo ~etiri te{ke utakmice, {to }e predstavqati ote`avaju}u okolnost za na{ mlad tim - naglasio je Mirko Lali}. J. Gali}

u Parizu, a peto me~ Monfisa i Federera na istom turniru. Poredak: 1. Rafael Nadal – Endi Mari 7:6, 3:6, 7:6 (polufinale zavr{nog Mastersa u Londonu), 2. Novak \okovi} – Roxer Federer 5:7, 6:1, 5:7, 6:2, 7:5 (polufinale US opena), 3. Xon Izner – Nikola Mau 6:4, 3:6, 6:7, 7:6, 70:68 (prvo kolo Vimbldona), 4. Robin Soderling – Majkl Qodra 6:7, 7:5, 7:6 (polufinale turnira serije 1000 u Parizu), 5. Gael Monfis – Roxer Federer 7:6, 6:7, 7:6 (polufinale turnira serije 1000 u Parizu).

Samprasu pokrali trofeje Ve}ina trofeja biv{eg prvog tenisera sveta Amerikanca Pita Samprasa ukradena je pre tri sedmice, objavio je „Los An|eles tajms“. Navodi se da su lopovi odneli ve}inu od 64 pehara, me|u kojima i dva Dejvis kup trofeja, olimpijsku medaqu i {est odli~ja za prva mesta osvojena na zavr{noj ATP rang-listi od 1993. do 1998. godine. Kako je precizirano, od ukupno 14 gren slem pehara koje je u karijeri osvojio Sampras, nestao je samo prvi - trofej osvojen na Australijen openu. Sampras, koji je zavr{io karijeru 2003. godine, izjavio je da mu je najvi{e `ao {to ne}e mo}i svojoj deci da poka`e trofeje. - Imam ose}aj kao da mi je neko oteo svu moju tenisku istoriju. Sportski trofeji biv{eg ameri~kog tenisera nisu bili osigurani, jer nije mogla da se odredi wihova vrednost. - Za mene su oni bili neprocewivi, jer su bili nameweni mojoj deci.


SPORT

c m y

DNEVNIK

~etvrtak9.decembar2010.

17

ZVEZDA IZABRALA NOVOG TRENERA

Prosine~ki pred promocijom Sve~arski dekor na Marakani, a povod zaista prijatan, obele`avawe 19 godina od osvajawa Intekontinentalnog kupa u Tokiju, kada je u finalu ubedqivo savladana ekipa Kolo Kolo sa 3:0. Evocirane su uspomene na zlatne dane na{eg najtrofejnijeg kluba, a bila je to prilika i za promociju novog Zvezdinog kalendara.

Yaja po`eleo reprizu Zanimqivo je bilo zapa`awe legendardnog Dragana Xaji}a uo~i izbora novog trenera Crvene zvezde. - Se}am se da je Prosine~ki stigao kao anoniman igra~ na Marakanu, a da je nakon ~etiri godine napustio kao veliki as. Bilo bi lepo da sve to reprizira i u ulozi trenera. @elim mu mnogo sre}e u radu ako dobije podr{ku uprave kluba. Jednostavno, Zvezdi je neophodan stru~wak koji }e praviti rezultate, osvajati doma}e trofeje, i na evropskoj sceni polako dizati rejting ekipe - poru~io je Xaji}.

Ipak, ~ini se da je najaktuelnija tema u taboru crveno- belih izbor novog trenera a nakon smene Aleksandra Kristi}a. - Mogu samo da ka`em da }e danas (17) Upravni odbor kluba odlu~iti ko je novi {ef stru~-

nog {taba Zvezde, osim toga ni{ta vi{e - konstatovao je predsednik Vladan Luki}. ^ini se da su sve enigme otklowene, da je konkurs brzo zatvoren i da }e na vru}u klupu Robert Prosine~ki.

ALEKSANDAR KRISTI] ANALIZIRAO JESEWI U^INAK ZVEZDE

Ekipa pru`ila maksimum Smeweni trener crveno-belih Aleksandar Kristi} za razliku od nekih svojih prethodnika nije oti{ao u ilegalu i izbegao susret sa novinarima. Bio je spreman da ponudi odgovore na sva pitawa posle svoje, o~igledno, kratke i neuspe{ne misiji na u`arenoj klupi. - Sla`em se sa svakom odlukom koja je dobra za klub i tim. Imao sam normalan razgovor sa rukovodstvom, a epilog je poznat. @elim Zvezdi boqe rezultate tokom prole}a. Ostajem svim srcem uz klub, spreman da pomognem koliko mogu i uz `equ da u nekoj budu}nosti dobijem novu {ansu - konstatovao je najpre Kristi}. Ambiciozni stru~wak smatra da je dostojanstveno izneo na svojim ple}ima silan teret tokom burne jeseni. - Odlazim uzdignuta ~ela, jer nisam klonuo duhom ni u te{kim trenucima kroz koje smo prolazili suo~eni sa nizom problema. Sa~uvao sam integritet i to je velika satisfakcija. Kola su krenula nizbrdo nakon poraza u derbiju. - Tako bih podelio sezonu, jer do derbija smo bili u uzlaznoj formi, a onda pad koncentracije u tom 5. minutu i poraz koji nas je odveo u duboku krizu. Preuzimam na sebe odgovornost za drugi kiks u Kuli. Trajao je taj pakao nedequ dana, da bi tim pokazao karakter i ponovo po~eo da pobe|uje. Zaslu`ili smo trijumf protiv Vojvodine i sa tim

Foto: F. Baki}

Robert Prosine~ki

- Legenda kluba, veliki ~ovek, odgledao je nekoliko utakmica Zvezde ove sezone. U kontaktu smo, a da li }emo krenuti tim putem odlu~i}e UO - poru~io je Luki}. Ho}e li na stolu ~lanova Zvezdine vlade biti ime samo jednog trenera o ~ijem statusu }e se raspravqati ili je u opticaju vi{e kandidata? - Ako sada ka`em {ta }e biti na UO, glupo ga je onda i odr`ati. Dobi}ete nakon sednice sve informacije o donetim odlukama. Dakle, na potezu je rukovodstvo kluba, znaju se pravila rada i nadle`nosti. Predsednik ne bira sam novog trenera - objasnio je Luki}. Hrvatski mediji ve} su konstatovali da je Prosine~ki prihvatio ponudu Zvezde. - Ne mogu da komentari{em ne{to {to se nije dogodilo. Jednostavno, pozovite Prosine~kog, pitajte ga. Ponavqam, zna se ko {ta radi u klubu i kakva su ovla{}ewa svih - uzvratio je prvi ~ovek crveno-belih. Kakav je profil stru~waka potreban u ovom ~asu klubu? - Onaj koji veruje u snagu Zvezde i ima viziju {ta treba da uradi u narednom periodu. Ne govorim o par meseci unapred. Ciqevi su uvek vezani za osvajawe trofeja, ali ako klub zavisi iskqu~ivo od toga da li }emo se domo}i pehara u narednoj sezoni, onda Zvezda nije na dobrom putu - zakqu~io je Vladan Luki}. Ako se preko no}i ne promene razmi{qawa ~lanova UO, dilema gotovo i da ne postoji, novi {ef stru~nog {taba bi}e Robert Prosine~ki, nekada sjajni fudbaler generacije crveno-belih koja se okitila evropskom i svetskom krunom, sada ~lan stru~nog {taba hrvatske reprezentacije. Z. Rangelov

FUDBALERI VOJVODINE DANAS ODLAZE NA ZASLU@ENI ODMOR: Dana{wim treningom od 11 ~asova i zajedni~kim ru~kom fudbaleri Vojvodine zavr{i}e radne obaveze u 2010. godini. Iza Novosa|ana je uspe{na jesen koju su zavr{ili na tre}em mestu Jelen superlige i plasmanom u polufinale Kupa Srbije. pri tome, osta}e upam}eno da je Vojvodina primila samo pet golova u 15 prvenstvenih me~eva, {to je najboqi u~inak u evropskim klupskim prvenstvima ove jeseni. Na dana{woj konferenciji za novinare, zakazanoj za 13 sati u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku, sportski direktor Miodrag Panteli}, {ef stru~nog {taba Zoran Milinkovi} i kapiten @eqko Brki} da}e ocenu iz svog ugla o minuloj jeseni, ali i predo~iti planove u vezi s onim {to crveno-bele o~ekuje. A kada je o tome re~, najvi{e pa`we pobu|uje po~etak priprema za prole}nu sezonu, zimski prelazni rok, dolasci i oddlasci, kao i to gde }e Novosa|ani odraditi zimske pripreme. S. S.

MILOJKO PANTI]:

Robi, ne dolazi! Proslavqeni srpski komentator Milojko Panti} savetovao je Roberta Prosine~kog da ne preuzima Crvenu zvezdu. On je u intervjuu za hrvatski portal "Gol.hr" rekao da samo naivan ~ovek mo`e da prihvati ponudu sada{weg rukovodstva Zvezde. - Svi vrlo dobro znaju moje mi{qewe o Robiju. Prosine~ki je moj omiqeni lik, a ovo {to se sada pri~a kako je on novi trener Zvezde je ta~no onaj stil qudi koji danas vode Crvenu zvezdu. Ako je naivan, on }e prihvatiti wihov poziv! Sada{wa uprava Zvezde `eli da dovo|ewem takve legende prikrije svoje neznawe i zamagli o~i navija~ima. Nadam se da }e uraditi pravu stvar, a to je da }e im se zahvaliti i odbiti - rekao je Panti}, i dodao: Zvezda vi{e nije onaj klub koji je nekada bila. Sagorela je u ratnom po`aru dr`ave ~iji je bila {ampion, i koja joj je pomogla da dostigne nebeske visine - zakqu~io je Milojko Panti}.

]IRO BLA@EVI]:

Preporodi}e Zvezdu

Aleksandar Kristi}

bodovima imali bismo boqu poziciju na tabeli - istakao je Kristi}. Da li biste sada ne{to promenili u odnosu na poteze koje ste vukli tokom {ampionata ? - Ni{ta drasti~no, mada je bilo nekih gre{aka. Mislim samo na odre|ene detaqe. Uvek sam `eleo da se uhvatim u ko{tac sa svim problemima, bio sam hrabar i to sam uspeo da prenesem i na tim. Uostalom, video sam igra~e pre dva dana i osetio re{enost kod wih da se u nastavku sezone `estoko bore za trofeje - ka`e Kristi}. Da je sastav Zvezde bio limitiran, potvr|uje i najava sportskog direktora Axi}a o anga`ovawu nekoliko poja~awa u prelaznom roku...

- Alibi nikada nisam tra`io. Ovaj tim bi}e u boqem polo`aju u drugom delu sezone, jer }e imati {est meseci zajedni~kog sta`a i redovne pripreme. U proteklom periodu smo u hodu pravili ekipu i igru, jer su nam u etapama stizali igra~i. Neki su tek u fini{u sezone dosegli zavidan nivo forme (Milovanovi}, Koroman i To{i}), a svi znaju da smo u defanzivnoj liniji zbog povreda stalno rotacijama pronalazili prinudna re{ewa. Dakle, ako se uzmu u obzir svi prate}i faktori, tim je uglavnom pru`io trenutni maksimum - zavr{io je Kristi} po`elev{i svom nasledniku mnogo sre}e u nastvaku takmi~ewa. Z. Rangelov

Biv{i selektor reprezentacije Hrvatske Miroslav Bla`evi}, ~ovek koji je 1987. godine izjavio da }e „pojesti trenersku diplomu“ ukoliko Robert Prosine~ki u Crvenoj zvezdi postane igra~, izgleda da je nau~io lekciju i sada tvrdi da }e Robi na Marakani dokazati da je veoma telentovan trener. - Mislim da je Crvena zvezda napravila izvanredan potez. Prosine~ki }e u Beogradu dokazati trenerski talenat, a ja znam da ga ima. Za wega je to izvanredna prilika da se lansira u posao za koji je ro|en – rekao je Bla`evi}. Prosine~ki je za hrvatske medije potvrdio da je dobio ponudu Crvene zvezde, a za ~etvratak je najavio odlazak u Beograd. O~ekuje se da bi ve} u petak mogao da bude predstavqan kao novi {ef stru~nog {taba crveno-belih.

HRVATI VERUJU ASOVIMA

Davor [uker novi predsednik HNS Jedan od najboqih hrvatskih fudbalera u istoriji Davor [uker posta}e predsednik Fudbalskog saveza Hrvatske (HNS) 2012. godine, prenose hrvatski mediji. [uker se u utorak i zvani~no ukqu~io u trku za prvim ~ovekom hrvatskog fudbala, a nakon dogovora sa predsednikom Dinama Zdravkom Mami}em. Sve je dogovoreno na sastanku Mami}a i [ukera. Vlatko Markovi} }e odraditi posao do kraja kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Poqskoj i Ukrajini 2012. godine, a onda }e se povu}i sa Davor [uker mesta predsednika, koje }e prepuDavor [uker je tokom bogate stiti Davoru [ukeru. Wegovim igra~ke karijere nastupao za ustoli~ewem, Fudbalski savez Dinamo, Seviqu, Real Madrid, Hrvatske bi imao ve}i ugled u Arsenal, Vest Hem, a sa repreUEFA, po{to se zna koliko [uzentacijom je bio tre}i na Munkera cene u evropskim okvirima. dijalu 1998. godine. Tada je bio i Tako|e, on bi odmah postao ~lan najboqi strelac takmi~ewa sa tela Evropske fudbalske unije. {est golova.

IVICA DRAGUTINOVI] POTVRDIO

Seviqa `eli Petrovi}a Srpski fudbaler i ~lan {panske Seviqe Ivica Dragutinovi} potvrdio je da se ta ekipa interesuje za veznog igra~a Partizana i reprezentativca Srbije Radosava Petrovi}a. - Istina je, Seviqa se interesuje za Petrovi}a. Sportski direktor Mon}i me je pitao za wega, prethodno ga je gledao na utakmici reprezentacije i dopao mu se. Mo`da sam komentarom da me mnogo podseca na Slavi{u Jokanovi}a, koji je bio priznato ime u Primeri, samo poja~ao `equ rukovodstva. Od tada je pro{lo punih {est mese-

ci, skauti su slali izve{taje u centralu, krajem ovog meseca zna}e se ne{to vi{e - rekao je Dragutinovi}. Ivica Dragutinovi}je potvrdio da bi na teren trebalo da se vrati po~etkom 2011. godine. - Tetiva sama zate`e. Ipak, ne pravim pauzu, zauzet sam od devet ujutro do 14.30, najpre odlazim u teretanu, onda se prepu{tam terapiji, da bih se opet vratio teretani. Posle we idem na tr~awe u patikama po travi, radim sa loptom. U`eleo sam se fudbala - priznaje Ivica Dragutinovi} (35).

Ronalda ignori{u saigra~i Fudbalera madridskog Reala Kristijana Ronalda ingori{u saigra~i tima zbog wegovog egocentri~nog pona{awa, prenose {panski mediji. Prema tvrdwama medija na Pirinejima, sa Ronaldom razgovaraju samo wegovi zemqaci Pepe i Rikardo Karvaqo, dok ne mogu da ga podnesu Iker Kasiqas, ]abi Alonso, Serhio Ramos i Alvaro Arbeloa. Wih ~etvorica su posebno

imali {ta da ka`u Ronaldu posle debakla od Barselone (0:5), kada su mu u svla~ionici poru~ili da je toliko bio sebi~an da to nema nigde. Me|utim, Portugalac im nije ostao du`an rekav{i da ih wihovo mi{qewe ne interesuje. Igra~i SU besni zbog najavqewe promene kapitena u Realu. Navodno predsednik Perez poku{ava da traku oduzme Kasiqasu i dodeli je Ronaldu.


18

SPORT

~etvrtak9.decembar2010.

DNEVNIK

SVETSKA LIGA

Delfini boqi od pancera Nema~ka - Srbija 9:13 (2:3, 2:2, 1:5, 4:3) MAGDEBURG: Gradski bazen, gledalaca: 600. Sudije [ajdakov (Rusija) i Tajlon (Turska). Iskqu~ewa: Nema~ka 7, Srbija 10. NEMA^KA: Kong, Klajn, [reder, Ril 3, [tam 1, Police 1, Bukovski 1, [ojler 2, Roh, Ojler 1, [loterbek, Eldner. SRBIJA: Soro, Avramovi}, Goci}, Udovi~i} 2, Vapenski, D. Prva grupa Rezultati 2. kola: Nema~ka - Srbija 9:13, Makedonija [panija 8:12. 1. Srbija 2. [panija 3. Nema~ka 4. Makedonija

2 2 2 2

2 1 1 0

0 1 1 2

23:15 23:20 21:24 14:22

6 4 2 0

Druga grupa Rezultati 2. kola: Rumunija - Crna Gora 6:15, Turska - Rusija 3:9.

1. Crna Gora 2. Rusija 3. Rumunija 4. Turska

2 2 2 2

2 1 1 0

0 1 1 2

31:8 16:11 14:22 5:25

6 3 3 0

Tre}a grupa Rezultati 2. kola: Gr~ka Hrvatska 4:10, Holandija Italija 6:16. 1. Italija 2. Hrvatska 3. Gr~ka 4. Holandija

2 2 2 2

2 2 0 0

0 0 2 2

27:12 25:11 10:21 13:31

6 6 0 0

Du{ko Pijetlovi}

Pijetlovi} 3, Niki} 3, Aleksi}, Ra|en, Filipovi} 1, Prlainovi} 4, Mitrovi}, G. Pijetlovi}. Vaterpolisti Srbije zabele`ili su i drugu pobedu u Prvoj grupi evropskih kvalifikacija u Svetskoj ligi. Posle Makedonije izabranici Dejana Udovi~i}a savladali su i reprezentaciju Nema~ke u Magdeburgu 13:9. Nemci su se dobro dr`ali u prve dve ~etvrtine, ali su na{i momci onda u tre}oj pru`ili odli~nu partiju i uspeli kona~no da

razbiju otpor borbenih pancera, koji su imali i pomo} sudija. Posle dve deonice delfini su vodili sa minimalnih 5:4, a onda su u tre}oj dali jo{ pet pogodaka i pred posledwu ~etvrtinu poveli 10:4. Ubrzo su Srbi imali prednost i od 12:5, ali su do kraja borbeni Nemci uspeli da ubla`e poraz. Srbi su duel u Magdeburgu dobili na kvalitet. Bilo je dovoqno da samo jednu ~etvrtinu odigraju kako umeju i da ukwi`e nova tri boda. Najefikasniji u na{im redovima bio je Andrija Prlainovi} sa ~etiri gola, a po tri su dali na{i centri Du{ko Pijetlovi} i Slobodan Niki}. Kod Nemaca Xulijan Ril je dao tri gola. - Zadovoqan sam jer smo pobedili bez pravog treninga. Ali, mu~ili smo se u prve dve ~etvrtine, prilago|avali smo se uslovima u bazenu i su|ewu. Kasnije je sve do{lo na svoje. Sada nam predstoji da se {to boqe pripremimo za slede}u utakmicu sa [pancima, koja nas o~ekuje 25. januara - rekao je selektor Dejan Udovi~i}. G. M.

ODIGRANO OSAM UTAKMICA POSLEDWEG KOLA LIGE [AMPIONA

No} rezervista Sve se znalo pre posledweg kola Lige fudbalskih {ampiona. Ostale su samo male nedoumice, pa je ve}ina timova igrala s rezervnim sastavima, jednostavno da otaqaju posao. Barsa je po~ela me~ sa samo dvo-

zagustilo, u{ao je Mesi i stvorio onu neophodnu razliku, pa je Barsa slavila. Sli~no je bilo i na Old Trafordu. I Ma~ester junajted i Valensija igrali su sa rezervnim timovima, pa je izostala o~ekivana velika partija. Doduu{e,

da su u Bremenu od standardnih me~ zapo~eli samo Zaneti, Eto, Kambijaso i Pandev, pa nije nikavo ~udo da je Verder do{ao do lake i ubedqive pobede.A da je Benitez digao ruke od me~a u Bremenu potvr|uje i to da je u nastavku, posle drugog primqe-

EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[ICE

Poraz na startu Danska - Srbija 25:20 (14:6) ALBORG: Gigantum arena, gledalaca: 6.223, sudije: Brunovski i ^anda (Slova~ka), sedmerci: Danska 3 (3), Srbija 7 (4), iskqu~ewa: Danska 4, Srbija 2 minuta. DANSKA: Melgard, Kvisegard 4, Thorsgard 2, Augustesen 3, Dalbi 3, Krog{ed 1, Mortensen (19 odbrana, 2 sedmerca), Meler 3, Larsen, Pedersen, K. Kristensen, Jergensen 3, Troelsen 3, Nergart 3 (3), B. Kristiansen, Skov. SRBIJA: Tatalovi}, ]ubela, Krpe` 1 (1), Leki} 7 (3), [tevin 2, Dmitrovi} 1, Damwanovi} 2, \eri} (2 odbrane), Vu~koGrupa A [panija - Rumunija Danska - Srbija 9. decembar: Srbija - [panija Rumunija - Danska Grupa B Crna Gora - Rusija Hrvatska - Island 9. decembar: Island - Crna Gora Rusija - Hrvatska Grupa C Nema~ka - [vedska Ukrajina - Holandija Grupa D Ma|arska - Slovenija Norveska - Francuska

26:30 25:20 18.45 20.45 24:22 35:25 18.15 20.15 25:27 13:25 28:19 33:22

vi}n 2, Bala} 2, Rajovi} 1, PopLazi}, Toma{evi} (3 odbrane), @ivkovi}, Ni{avi} 1, Barto{i} 1. U igri sa obostrano mnogo gre{aka, rukometa{ice Srbije su, vi{e nego zaslu`eno, pora`ene od Dankiwa, doma}ina prvenstva Evrope - 25:20. Na{e re-

Duel Lerke Meler i Sawe Damwanovi}

prezentativke su utakmicu po~ele veoma boja`qivo u odbrani i prili~no pani~no u napadu. Sve do 7. minuta Dankiwe su bile nemilosrdne u realizaciji propusta protivni~kog tima, postigav{i {est golova iz {est napada. Tek kada su izabranice selektora Mili}a zbile redove, zaigrale agresivnije u odbrani i kura`nije u napadu, u periodu od 7. do 15. minuta, ponadali smo se da mo`emo sti}i do mnogo povoqnijeg rezultata nego li je to na po~etku izgledalo. Ipak, za rezultatski preokret nedostajali su nam mnogo raspolo`eniji bekovi i raznovrsnija igra u napadu, pogotovo preko krila, koja su bila obi~ni statisti na terenu. Malo `ivosti u igru na{eg tima, u drugom poluvremenu, unela je Tawa Vu~kovi}, a veli-

FIBA EVROKUP

A GRUPA Le Man - Uniks Banvit - EVE Baskets

Nemci boqi i u Vr{cu

1. Uniks 2. Le Man 3. Banvit 4. EVE Bas.

Hemofarm [tada - Getingen 67:79 (15:25, 21:19, 12:18, 19:17)

Hernandez posti`e vode}i gol za Valensiju

jicom standardnih fudbalera Pikeom i Busketsom , klupu su grejali Pujol, Inijesta, Mesi, Valdez, Abidal, a za ]avija i jo{ nekolicinu prvotimaca nije bilo mesta ni na klupi. Posle tridesetak minuta trener Gvardiola je iz igre izveo i Krki}a i \ofrana (povredio se), pa su na Kamp nou igrali potpuni anonimusi. Ipak, u drugom delu, kada je

|avoli su zadr`ali okosnicu tima, ali su se i tako mu~ili protiv desetkovanih slepih mi{eva. Na kraju me~ je zavr{en bez odluke, {to je i odgovaralo Junajtedu. Inter se provukao u {esnaestinu finala. Uz to, trener Rafael Benitez ima silnih problema s povredama kqu~nih igra~a, pa nije nikoga za~udilo

Grupa A Tvente - Totenhem 3:3 (Ladzart u 22 (iz penala), Rosejl u 55, ^adli u 64 - Viserhof u 12 autogol, Defo u 47. i 59). Verder - Inter 3:0 (Prodl u 39, Arnautovi} u 49, Pizaro u 88)

Grupa C Man~ester j. - Valensija 1:1 (Anderson u 62 - Hernandez u 32) Bursaspor - Renyers 1:1 (Jildrim u 79 - Miler u 19)

1. Totenhem 2. Inter 3. Tvente 4. Verder

6 6 6 6

3 3 1 1

2 1 3 2

1 18:11 11 2 12:11 10 2 9:11 6 3 6:12 5

Grupa B Lion - Hapoel (TA) 2:2 (Lisandro u 62, Lakazete u 88. - Sahar u 63, Zahavi u 69.) Benfika - [alke 1:2 (Luisao u 87. - Jurado u 19, Huvedes u 81).

1. [alke 2. Lion 3. Benfika 4. Hapoel TA

6 6 6 6

4 3 2 1

1 1 0 2

1 10:3 13 2 11:10 10 4 7:12 6 3 7:10 5

1. Man~ester j. 2. Valensija 3. Renyers 4. Bursaspor

6 6 6 6

4 3 1 0

2 2 3 1

0 7:1 14 1 15:4 11 2 3:6 6 5 2:16 1

Grupa D Barselona - Rubin 2:0 (Fontas u 51, Vaskez u 82) Kopenhagen - PAO 3:1 (Vingard u 26, Gronkjaer u 50 (iz penala), Sise u 73. (autogol) - Kante u 92) 1. Barselona 2. Kopenhagen 3. Rubin 4. Panatinaikos

6 6 6 6

4 3 1 0

2 1 3 2

0 14:3 14 2 7:5 10 2 2:4 6 4 2:13 2

nog gola, iz igre izvukao Zanetija, Motu i Santona. Jedina prava utakmica igrana je u Kopenhagenu, gde su Danci jurili pobedu u susretu s Panatenaikosom . I dileme i nije bilo. Kopenhagen je lako preko Vingarda poveo sredinom prvog dela. Kada je Gronkjer s penala postigao i drugi gol bilo je jasno da }e vikinzi u osminu finala. Nekako u isto vreme stigla je vest da je mladi Fantas probio bedem Rubina i svi su odahnuli na Parken stadionu. Ali za svaki slu~aj ,fudbaleri Kopenhagena su uz veliku pomo} Sisrea postigli i tre}i gol. Tvente i Totenhem odigrali su revijalni me~, bez puno obaveza pa su se i mre`e ~esto tresle. Na kraju, susret je zavr{en bez odluke. I u Lionu se igralo otvoreno, Olimpik je po~eo me~ bez prvih zvezda Tulalana, Kelsterema, Bastosa, pa nije ni ~udo da su mu~ili protiv slaba{nog Hapoela i tek u fini{u do{li do boda. Bila je to no} rezervi Lige {ampiona, nije se puno vodilo ra~una o reezultatima, a ni uo plasmanu, jer i nije bilo puno razlike da li }e neki tim zauzeti prvo ili drugo mesto u svojoj grupi. G. Kova~

VR[AC: Sportska dvorana "Milenijum", gledalaca 2.500, sudije: Roberto (Italija), Lepeti} (Crna Gora), Jovovi} (Hrvatska). HEMOFARM [TADA: Pavkovi} 12, Bo`ovi} 1, Abu Hamid 8, [utalo 10, Ma~van 17, Savovi}, Borisov 11, Kne`evi}, Petrovi}, Xordan, Mara{ 8, Andru{i}. GETINGEN: Skot 26, Bulacki 6, Mi~am 11, Valekovski, Dale 4, Decner, Meks 4, Vule, Done 2, Anderson 26, Rasington, Adler. U samo sedam dana ko{arka{i Hemofarma dva puta su pora`eni od predstavnika Nema~-

Miqan Pavkovi}

ke u Evrokupu, Getingena. Nakon poraza u gostima Vr{~ani su do`iveli jo{ ubedqiviji poraz na svom parketu. Ipak, treba priznati da je mladi tim Hemofarma na ovoj utakmici imao izuzetno raspolo`enog rivala, pre svega ameri~ki tandem Skot - Anderson, koji su bukvalno sa-

B GRUPA Hemofarm - Getingen Be{ikta{ - Asvel 1. Getingen 2. Hemofarm 3. Be{ikta{ 4. Asvel

4 4 4 4

4 2 1 1

0 2 3 3

ki teret u napadu ponele su Sla|ana Pop-Lazi} i Sawa Rajovi}. Uz to, Dankiwe su, no{ene velikom `eqom da dominiraju pred svojom publikom, ~esto nerezonski {utirale ili srqale ka protivni~koj zoni. Na`alost, u tim trenucima, kao i na celoj utakmici, ruka nije htela na{eg golgetera Sawu Damwanovi}, pa je izostala uzbudqivija zavr{nica, u kojoj je moglo do}i do rezultatskog preokreta. Dankiwe su ostvarile relativno ubedqivu pobedu, ali wihova igra nije bila ni izbliza izdawe tima koji reflektuje na najvi{i plasman. Na{e devojke, pak, ukoliko `ele da izbore plasman u drugi krug, moraju ispoqiti vi{e prisebnosti i sluha za igru po celoj {irini protivni~ke zone. J. Gali}

4 4 4 4

3 2 2 1

1 2 2 3

65:98 81:72

330:256 286:299 284:318 299:327

7 6 6 5

C GRUPA Budu}nost - Budivelnik 69:54 Siauliai - Gran Kan. 70:89 67:79 80:74

320:287 315:331 339:350 335:350

8 6 5 5

U slede}em kolu (14. decembar) sastaju se: Hemofarm [tada - Be{ikta{, Getingen Asvel. mi pobedili vr{a~ki tim. S druge strane, uprkos velikoj `eqi doma}i ko{arka{i nisu mogli da zaustave ubita~ni ritam gostiju niti da zna~ajnije ugroze wihovu pobedu, jer nakon po~etnih 7:0 ko{arka{i Getingena su u pojedinim fazama susreta imali 17 poena prednosti. Dodu{e, sredinom tre}e ~etvrtine, nakon dve trojke Borisova i Ma~vana, Hemofarm se pribli`io na -4 (50:46), ali tada Vr{~ani nisu realizovali 5-6 uzastonih napada, a serijom od 7:0 gosti su ponovo napravli prednost. Uprkos porazu tener Hemofarma @eqko Lukaji} nije imao puno zamerki i nakon utakmice je rekao: - Proces stvarawa ekipe je dug i naporan, ostali smo bez sedam igra~a. U{li smo u posledwim utakmicama u neke probleme, koji su, pre svega, rezultat povreda i bolesti. Borili smo se ve~eras, ali nismo mogli vi{e. Igrali smo koliko nam je to dozvolio protivnik. Bez obzira na ~etiri poraza ne mogu biti nezadovoqan onim {to smo postigli, jer smo na vrhu NLB lige,a u Evroligi plasiralo smo se u drugi krug. J. Turkoane

1. G. Kanarija 2. Budivelnik 3. Budu}nost 4. Siauliai

4 4 4 4

3 3 2 0

1 1 2 4

329:270 260:249 288:290 284:352

D GRUPA Azovma{ - Hapoel G. Aris - Cedevita 1. Aris 2. Azovma{ 3. Cedevita 4. Hapoel G.

4 4 4 4

3 2 2 2

1 2 2 2

7 7 6 4

92:88 85:76 340:316 331:334 312:325 349:362

7 6 6 5

E GRUPA Panelinios - Galat. 66:62 Kantu - Gas Tera Flejms 81:54 1. Galatasaraj 2. Kantu 3. Panelinios 4. Gas Tera F.

4 4 4 4

3 2 2 1

1 2 2 3

285:241 284:267 244:264 250:289

7 6 5 5

F GRUPA Roan - PAOK 60:72 Beneton - Estudijantes 79:72 1. PAOK 2. Beneton 3. Estudijantes 4. Roan

4 4 4 4

3 3 2 1

1 1 2 3

304:279 283:266 253:245 284:324

G GRUPA Hapoel J. - Nimburk Riga - Kahasol 1. Hapoel J. 2. Kahasol 3. Nimburk 4. Riga

4 4 4 4

3 2 2 1

1 2 2 3

7 7 6 5

91:82 83:82 325:305 342:319 317:326 319:353

7 6 6 5

H GRUPA Anvil - Krasnije Krila 83:98 Alba - Kazerta 79:62 1. Alba 2. Krasnije k.4 3. Kazerta 4. Anvil

4 2 4 4

4 0 332:273 2343:3366 2 2 307:315 0 4 316:374

8 6 4

Prva liga Srbije (M) Mega Vizura - Borac Crnokosa - FMP

97:89 67:92


SPORT

c m y

DNEVNIK

PARTIZAN MTS VE^ERAS (20) GOSTUJE U TEL AVIVU

Bez obe}awa, ali s boqom igrom Ko{arka{i Partizana MTS ve~eras igraju s prvakom Izraela, ekipom Makabija, u ~uvenoj Nokia areni. Trener Beogra|ana Vlade Jovanovi} rekao je da ne obe}ava pobedu u evroliga{kom dvoboju s „Ponosom Izraela“ u Tel Avivu, ali i da }e crno-beli u~initi sve da poprave veoma lo{ utisak nakon poraza od Himkija u Moskvi. Doma}in je izraziti favorit, jer je vode}i tim u A grupi, uz to igra u sjajnoj formi,

ali to nikako ne zna~i da se na{ prvak unapred predaje i da nema plan. - ^eka nas veoma te{ko gostovawe, pogotovo {to smo u pro{loj utakmici protiv Himkija odigrali ispod nivoa. Ne pri~am sada o porazu, ve} o tome da nismo ni u odbrani ni u napadu odigrali kako umemo. Ne mogu da obe}am pobedu, ali `elim da vratimo igru koju smo imali do pro{le nedeqe i poraza u Moskvi - rekao je Vlade Jovanovi}, trener Partizana MTS.

Branislav \eki} u prvom me~u s Makabijem

Crno-beli su u dosada{wih sedam utakmica zabele`ili ~etiri pobede i tri poraza, dok je Makabi izgubio samo jednom. - Makabi je i pre po~etka Evrolige va`io za jednog od favorita. Opravdali su tu ulogu i u dosada{wem toku takmi~ewa igraju veoma dobro. Zaslu`uju prvo mesto u grupi, a pobeda protiv Partizana im to i donosi, kao i mogu}nost da izbegnu ja~e rivale u narednoj fazi - dodao je Jovanovi}. U prvoj ovosezonskoj utakmici Partizana i Makabija, izraelski tim je slavio u hali Pionir. - Tu utakmicu smo odigrali veoma lo{e. Makabi ima specifi~an stil igre i u odbrani i u napadu. Ove sezone, za razliku od prethodnih, uspeli su individualni kvalitet da podrede kolektivu. U posledwem me~u Evrolige protiv @algirisa su pokazali da imaju i dobru hemiju i karakter - zakqu~io je Jovanovi}. Ko{arka{ Partizana Du{an Kecman podsetio je da ko{arka{i i navija~i Makabija dobro pamte pro{logodi{wu pobedu crno-belih u Tel Avivu koja je srpskoj ekipi otvorila put ka zavr{nom turniru Evrolige. - Oni }e biti veoma motivisani, jer bi pobedom obezbedili prvo mesto u grupi. Prvi ovosezonski me~ protiv wih smo odigrali lo{e, mora}emo boqe da se prilagodimo specifi~noj odbrani Makabija. Dobro pamte i poraz iz pro{le sezone, zbog ~ega }e poku{ati da nas savladaju i to s velikom razlikom. Mi }emo, s na{e strane, poku{ati da popravimo utisak iz Moskve - rekao je Kecman. A. P.

~etvrtak9.decembar2010.

MATS VILANDER BEZ DLAKE NA JEZIKU

Federer da se ugleda na \okovi}a Nekada{wi {vedski teniser Mats Vilander izjavio je da bi Roxer Federer trebalo da se ugleda na Novaka \okovi}a kada je odnos prema nacionalnoj reprezentaciji u pitawu. Vilander je ~esto bio veliki kriti~ar \okovi}a, ali ovoga puta nije propustio priliku da mu ~estita na osvajawu Dejvis kupa sa Srbijom. - \okovi} je pokazao kako se brane boje svoje zemqe. Bio je pravi lider ekipe u finalu protiv Francuza i mogu samo da mu ~estitam. Mislim da Roxer Federer sada treba da se stidi po{to je odbio da igra za svoju nacionalnu zemqu. \okovi} mu je pokazao pravi odnos prema reprezentaciji - bio je jasan Vilander. [ve|anin je tako|e imao re~i hvale i za Viktora Troickog, koji je doneo odlu~uju}i poen u pobedi Srbije nad Francuzima u Beogradskoj areni. - Viktor je posle razo~aravaju}eg nastupa u dublu pokazao neverovatnu snagu, pre svega mentalnu i uspeo je da do|e do jedne od najve}ih pobeda u karijeri. Ovo mu je mo`da i najboqi me~ koji je u `ivotu odigrao objasnio je Mats Vilander.

`io i Vol, koji je me~ okon~ao sa 20 ko{eva i 14 dodavawa. Dalas je u~vrstio drugo mesto na Zapadu trijumfom nad Golden Stejtom 105:100. Ponovo je odli~an bio Dirk Novicki sa 25 poena, a veliku pomo} imao je u Xejsonu Teriju, strelcu 20 ko{eva. Na drugoj strani, 21 poen Stivena Xeksona, dok je poen mawe imao Dejvid Li, uz osam skokova i sedam asistencija. Finiks je pora`en od Portlanda 106:99, i pored toga {to je Stiv Ne{ imao jednu od najbo-

Reno mewa ime u Lotus Reno GP Tim Renoa u {ampionatu Formule jedan od naredne sezone }e se zvati Lotus Reno GP. Do promene imena do{lo je zbog partnerstva sa Grupom Lotus, proizvo|a~em sportskih automobila sa sedi{tem u Maleziji. Za sada je poznato da }e za ekipu u narednoj sezoni voziti Poqak Robert Kubica, dok }e identitet wegovog timskog kolege najverovatnije biti poznat do kraja godine. - Presre}ni smo {to mo`emo javno da objavimo da }emo

se od 2011. godine takmi~iti pod imenom Lotus Reno FP. Neverovatno je uzbudqivo zapo~eti novu eru za tim partnerstvom sa Grupom Lotus i nastavi}emo sa jakom vezu sa Renoom tokom narednih sezona - rekao je Xerard Lopez, prvi ~ovek tima. Saradwa Renoa i Lotusa sada dovodi u pitawe kako }e se zvati tim Lotusa, na ~ijem ~elu je Toni Fernandes, po{to je pre nekoliko meseci objavqen plan da se tim preimenuje Tim Lotus, uprkos problemima oko prava na to ime.

qih partija sezone, 24 poena i 15 asistencija, dok je Hjuston zahvaquju}i Luisu Skoli pobedio Detroit 97:83. Sjajni Argentinac je ubacio ~ak 35 poena, uz 12 uhva}enih lopti. [arlot je zahvaquju}i Bilapsu, postigao 25 poena, savladao Denver 100:98, dok je Atlanta bila boqa od Wu Xersija 116:106, ostaviv{i mre`ice na dnu Atlantik divizije. Klivlend je nastavio sa porazima, ovoga puta uspe{nija je bila Filadelfija 117:97.

Kli~ko osvetnik Ukrajinski bokser Vladimir Kli~ko verbalno je napao svog narednog rivala u borbi za titulu svetskog prvaka u te{koj kategoriji, Derika ^isoru, rekav{i da }e ga kazniti zbog toga {to je pretukao svoju devojku. ^isora je poznat po incidentima u privatnom `ivotu a posledwi u nizu problema je kada je pretukao svoju devojku, {to je izazvalo posebnu reakciju kod Vladimira Kli~ka. - ^isora je dobar bokser, ali je odvratna osoba! Premlatio je devojku i stalno pravi neke incidente. ^ovek koji tu~e `ene je gubitnik i zato }u da ga kaznim - poru~io je Kli~ko.

Mats Vilander

SEMINAR ZA SEKRETARE SPORTSKIH I OP[TINSKIH SAVEZA, KLUBOVA I UDRU@EWA

Uz entuzijazam i zakoni

Ministar omladine i sporta Sne`ana Samarxi} Markovi} otvorila je u Palati Srbije V Nacionalni seminar za sekretare sportskih i op{tinskih saveza, klubova, udru`ewa i

Lejkersi trijumfovali nad Va{ingtonom Ko{arka{i Los An|eles Lejkersa savladali su Va{ington na svom parketu 115:108 u odigranom me~u NBA lige. Jezerxije je do trijumfa predvodio trio Brajant Gasol - Odom. Kobe je bio najefikasniji sa 32 poena, Odom je ubacio 24, uz osam skokova, dok je Gasol me~ zavr{io sa 21 ko{em i 14 skokova. U timu Vizardsa istakao se Jang sa 30 poena, dok je odli~nu partiju pru-

19

Sne`ana Samaryi}–Markovi}

ostalih sportskih organizacija, koji uz podr{ku Ministarstva za omladinu i sport organizuje Sportski savez Srbije i Republi~ki zavod za sport. Sne`ana Samarxi}–Markovi} zahvalila se Sporstkom savezu Srbije i Republi~kom zavodu za sport na naporima koje ula`e za unapre|ewe srpskog sporta i istakla zna~aj kontinuirane saradwe i edukacije za daqi napredak i vra}awe ugleda sportu:

- Dobri rezultati koje na{i sportisti ostvaruju rezultat su napornog rada i entuzijazma koji postoji. Entuzijazam u sportu je dobar, ali ceo sistem ne mo`e po~ivati samo na wemu, ve} se moraju utvrditi i sprovoditi zakonske mere, istakla je Sne`ana Samarxi}–Markovi} i dodala da je pro{log ~etvrtka, na redovnoj sednici Vlade Nacrt zakona o sportu postao Predlog zakona o sportu. Govore}i o unapre|ivawu sistema i razvoju sporta, ministarka omladine i sporta osvrnula se na probleme dopinga i nasiqa u sportu i istakla od kakvog su zna~aja mere prevencije i edukacija za re{avawe ovih bitnih pitawa: - Problem nasiqa je {irok dru{tven problem, koji se reflektuje i u sport. Edukacija je jedan od kqu~nih faktora za odr`ivost razvoja procesa u sportu i to je jedan od prioriteta u okviru aktivnosti Ministarstva omladine i sporta. Rezultati ne smeju biti rezultati entuzijazma, ve} rezultati moraju biti proizvod sistema, koji predstavqate - naglasila je u svom obra}awu prisutnima ministarka omladine i sporta.

ZA VIKEND FINALE KUPA SRBIJE

Vojvodina i @AK, Partizan i Zvezda Zavr{ni turnir Kupa Srbije za vaterpoliste odigra}e se ovog vikenda u Beogradu. Polufinalni susreti bi}e odigrani u subotu na bazenu „Bawica“. Partizan Rajfajzen i Crvena zvezda Vet sasta}e se u 15, a Vojvodina i @AK u 17 ~asova. Prvu utakmicu sudi}e ]iri} i Putnikovi}, a drugu Golijanin i Stefanovi}. Finalni susret na programu je u nedequ u 17 ~asova, a sudi}e ]iri} i Golijanin. Sve utakmice polufinala i finala Kupa Srbije prenosi}e TV Arena sport. G. M.

FINALE PIONIRSKE LIGE SRBIJE

Tri zlata An|eli

U gimnasti~koj dvorani Sokolskog doma u Novom Sadu odra`no je finale po spravama Pionirske gimnasti~ke lige Srbije za devoj~ice. Nastupilo je dvadesetak devoj~ica iz svih srpskih klubova. U predselekciji na preskoku je bila najboqa Jovana Lu~i} iz Sokolskog dru{tva Vojvodina (Novi Sad), na dvovisinskom razboju Aleksandra Stankovi} iz Kru{evca, na parteru wena klupska drugarica Miqana Simonovi}, a na gredi Neomi Paceka iz Subotice. U prvoj selekciji An|ela \ur|evi} iz Sokolskog dru{tva Vojvodina (Novi Sad) je uzela tri zlata (na preskoku, gredi i paretru), a wena klupska drugarica Lara Ko~i} bila je najboqa na dvovisinskom razboju. U drugoj selekciji medaqe su podelile Dejana Kuzmanovi} (SD Vojvodina) i Milica \inovi} (Beograd). Kuzmanovi}eve je pobedila na preskoku i parteru, a \inovi}eva na dvovisinskom razboju i gredi. G. M. ZA EKIPNO EP U NOVOM SADU

Poznati delegati U 2011. godini Srbija }e biti doma}in Prvenstva Balkana u krosu, Prvenstva Balkana u planinskom tr~awu, ali i Ekipnog prvenstva Evrope Druge lige koje }e se odr`ati u Novom Sadu 18. i 19. juna. Tim povodom EA je saop{tila imena delegata koji }e biti zadu`eni da nadgledaju i u~estvuju u organizaciji Ekipnog prvenstva Evrope. Predvodi ih ~lan saveta EA Rus Vadim Zeli~enok, tehni~ki delegat dolazi iz Portugalije Samuel Lopes, doping delegat je Lusijen Atard, dok se u vrhovnoj sudijskoj komisiji nalaze tri ~lana: Sabine Heker (Nema~ka), Andreas Gogas (Gr~ka) i \er| Smozer (Ma|arska).


20

SPORT

~etvrtak9.decembar2010.

DNEVNIK

U KMF VOJVODINA VREDNO TRENIRAJU I DEVOJ^ICE

NAJAVQEN BOGAT SUBOTWI PROGRAM U KAWI@I

Duga~ka niska uspeha

Kup, humanost i jubilej

U okviru KMF Vojvodina, selektirana je ekipa talentovanih devoj~ica, ~ija je qubav prema fudbalu, krunisana zapa`enim rezultatima na brojnim {kolskim takmi~ewima, a od ove sezone i u~e{}em na Mini- maksi ligi. Pod okriqem Osnovne {kole ''Dositej Obradovi}'', u~enice ~etvrtog razre-

Vuk~evi}, ~iji je golgerski niz nastavqen i na Me|uokru`nom {kolskom prvenstvu u Kuzminu. Pred naletima raspucanih Novosa|anki, oru`je su polo`ile O[ ''Branko Radi~evi}'' iz Kuzmina (4:0) i O[ ''23. oktobar'' iz Golubinaca (7:0). Do titule {ampiona me|uokruga, ekipu su predvodile Duwa Vuk~evi} (sedam golova) i Ana Zori}, najbo-

se nadam da }e ova generacija ostaviti dobar utisak i potvrditi da dosada{wi rezultati nisu plod slu~ajnosti – ka`e trener Jovan Vuk~evi}, ujedno i predsednik KMF Vojvodina. Iz vikenda u vikend, potezima i efektnim golovima, beru simpatije i kr~e put ka nekoj od medaqa: Jelena Mitrovi}, Amanda Ga{jani, Jovana Mila-

Iz Rva~kog kluba Potisje u Kawi`i za subotu 11. decembra najavqen je bogat celodnevni program. Jedini kawi{ki prvoliga{ki klub u sportskoj hali Bawe Kawi`a od 11 sati bi}e doma}in finala Kupa Srbije za starije pionire i juniore, za 16 ~asova je zakazan humanitarni me~ kadetskih reprezentacija Srbije i Ma|arske, a u 18 ~asova je sve~anost kojom }e se obele`iti 45 godina postojawa kluba. Aktuelni predsednik Potisja Atila Ladawi i biv{i rva~ i predsednik Zoltan Balint na konferenciji za medija najavili su da se za obele`avawe jubileja o~ekuje oko 150 nekada{wih rva~a i sportskih pregalaca kluba, poznatih imena ovog sporta iz na{e zemqe, kao i onih koji su pomagali da Potijse zauzme dostojno mesto u rva~kom sportu. ^etiti osvojene titule seniorskog ekipnog dr`avnog prvaka i brojne medaqe i pehari na doma}oj i me|unarodnoj sceni svedo~e o postignutim uspesi-

Zoltan Balint i Atila Ladawi

ma, a kako su istakli Ladawi i Balint, zahvaquju}i predanom radu sa podmlatkom kawi{ki klub je jedini uz suboti~ki Spartak koji je stekao pravo da ove sezone nastupa u finalnim takmi~ewima Kupa Srbije u svim starosnim uzrastima. Na inicijativu i anga`ovawe ~elnika RK Potisje, Rva~ki savezi Srbije i Ma|arske pru`ili su podr{ku Kawi`anima za organizaciju humanitarnog me~a kadet-

Foto: M. Mitrovi}

skih reprezentacija dve zemqe. Prihod sa ovog me~a namewen je pomo} porodici prvotimca Potisja i kadetskog reprzentativca Srbije Kristijana Gazdaga za sanirane posledica po`ara u kome je porodici Gazdag izgorela ku}a. Na struwa~i }e snage odmeriti po 14 najboqih kadeta Srbije i Ma|arske, a u sastavu selekcije Srbije bi}e Kristijan Gazdag, Nikola Luka~evi} i @olt Molnar. M. Mitrovi}

NA 35. INTERNACIONALNOM PRVENSTVU BEOGRADA

Prijavqeno 246 strelaca iz 16 zemaqa U~enice Tatjane Jan i Jove Vuk~evi}a odli~no igraju fudbal

da, trijumfovale su na {ampionatu novosadskih osmoletki, gde su u finalu bile boqe od O[ ''Miroslav Anti}'' (3:1) i na taj na~in izvadile vizu za prvenstvo Ju`no ba~kog okruga. Pod vo|stvom profesora Tatjane Jan, Novosa|anke su pobedile O[ ''Petar Petrovi} Wego{'' iz Vrbasa (3:0) i O[ ''Slavko Rodi}'' iz Ba~kog Jarka (1:0). Golovima i asistencijama, u prvi plan je isko~ila Duwa

DOWI SREM NA ODMORU

Poja~awa ve} sti`u

Trener lidera jeseweg dela fudbalskog prvenstva Srpske lige – Vojvodina, ^eda Mati}, dao je voqno fudbalerima do10. januara, kada }e po~eti pripreme za nastavak sezone. I ove zime fudbaleri Doweg Srema }e deo zimskih priprema odraditi na Dojranu, od 17. do 28. februara. Za sada, igra~ki potencijal je poja~an sa ^orda{i}em (Tekstilac Ites, Oxaci), Milanovi}em (Veternik) i \ukanovi}em (Big bul Radni~ki, [id). Po svemu sude}i, na ovim poja~awima se ne}e stati. Igra~ku karijeru u drugoj sredini nastavi}e Davidovi}, Cvjetinovi}, ]iri} i Pavi}evi}. @. Radivojevi}

IN MEMORIAM

Nada Ro{ul Srpsko kuglawe ostalo je bez sjajne igra~ice i velikog zaqubqenika u ovaj sport Nade Ro{ul. Preminula je, posle duge i te{ke bolesti, u 54 godini. Po~ela je da kugla u kikindskom Radni~kom 1985. i igrala je neprestano do 2000. odine. Bila je ~lanica ekipe koja je 1988. godine izborila plasman u Prvu saveznu ligu Jugoslavije i uspe{no igrala u elitnom takmi~ewu u sezoni 1988. – 1989. Isticala se izuzetnom borbeno{}u, davala je primer mla|im igra~icama kako se bori i voli klub. Nada Ro{ul je sahrawena u Kikindi.

qa igra~ica ove zavr{ne smotre. Klinceze ro|ene 2000. godine, pod dirigentskom palicom trenera Jovana Vuk~evi}a, po~ele su i premijernu sezonu u novosadskoj Mini Maksi ligi. - Brane}i boje KMF Vojvodina, devoj~ice ro|ene 2000. godine, takmi~e se u konkurenciji godinu dana mla|ih de~aka. Prvi utisci o kvalitetu i organizaciji lige su veoma pozitivni. Ekipe su dosta izjedna~ene, ali

kovi}, Teodora Kne`evi}, Jovana Milenovi}, Dragana Kaluger, Duwa Vuk~evi}, Ana Kovi}, Milica Jaji}, Nastasija Zori}, Milica Barjaktar, An|ela Smiqani}, Marijana Jaji}, Ana Zori}, Marina Ro{ka i Isidora Male{evi}. Dobra selekcija i stru~an pedago{ki rad, polako daju rezultate. Ako se po jutru dan poznaje, pred Novosa|ankama je fudbalska staza posuta cve}em. M. Meni}anin

TVR\AVA IZ BA^A ZIMUJE NA DNU PODRU^JA

Sumorna jesen

Jedno od neprijatnijih iznena|ewea novosadskog fudbalskog podru~ja je Tvr|ava iz Ba~a. Osvojili su momci trenera Milana Kr~mara samo 14 bodova, igrali neubedqivo, potogovo na doma}em terenu, pa }e na zimski odmor oti}i sa puno briga jer se nalaze u zoni ispadawa. - Svi u klubu smo o~ekivali, sigurno, mnogo vi{e. Ko se nadao da }emo ostvariti tri pobede, ~etiri nere{eno i osam poraza? Jesen je rezultatski bila katastrofalna relano sagledava stvari strateg Tvr|ave i dodaje: - Najve}i problem je bila hroni~na neefikasnost, iako u ekipi imamo drugog strelca lige Dragana Bojani}a (7 golova). Zato su ostali podbacili. Posle wega je velika praznina. Slede Vlaji} sa tri gola, Ninkovi} i Mili~evi} po jedan. Ukupno smo postigli 12 golova, uz 22 primqena i to je za brigu. Propisno smo se isproma{ivali a po onom starom nepisanom pravilu, ako ga ne da{, primi{ ga. Kr~mar je zadovoqan samo utakmicom u Stepanovi}evu. - Kod ku}e smo pro}erdali celih 11 bodova, a sa wima bi-

Dva tima Tokom jeseni treneri Kr~mar i Kesler imali su na raspolagawu 22 igra~a: \uri}a i Vu~kovi}a (Golmani), Kerkeza, [e}erova, Janovi}a, Xenadiju, Jari}a, Cviji}a, [omo{ija, Vlaji}a, Mili~evi}a, Vrane{evi}a, Guli}a, Ogwenovi}a, Vukojeva, Bojani}a, Doro{kog, Ninkovi}a, Devi}a, ]osi}a, Danilova i Rosi}a. smo bili u gorwem delu tabele, {to je bila na{a `eqa i ambicije pre po~etka prvenstva. Ovako, moramo tokom pauze realno sagledati stvari, videti {ta nam je ~initi, jer ako se vrlo brzo ne konsolidujemo, odosmo u ambis. Klub sa tradicijom od 100 leta nije zaslu`io da tavori. Zato }emo svi u klubu da zasu~emo rukave i prionemo na ozbiqan posao. Moramo se poja~ati sa nekoliko kvalitetnih igra~a, jer nas u prole}e o~ekuje `estoka borba za opstanak – ka`e Kr~mar. M. Popovi}

Internacionalno prvenstvo Beograda u streqa{tvu odr`a}e se 11. i 12. decembra u sali beogradskog sportskog centra Kovilovo i okupi}e 246 strelaca iz 16 zemaqa! Organizator je Streqa~ki savez Beograda uz veliku pomo} Skup{tine grada Beograda i Sekretarijata za sport i omladinu Beograda. - Imamo ne{to mawi broj prijavqenih strelaca nego lane, ali iz vi{e zemqa – ka`e direktor takmi~ewa Nikola Mari}. – Bi}e sme{teni u hotelima Srbija i Prezident. Trudili smo se, iako je to veliko optere}ewe jer program dugo traje, da sa~uvamo formulu da strelci ga|aju dva puta u dva dana, {to je dobro i za trenere da vide formu takmi~ara i takmi- Zorana Arunovi} i Andrea Arsovi} ~arki. Takmi~ewe je podeqeno je Velika nagrada Beograda u na dva dela. U subotu je Trofej apsolutnoj, mu{koj i `enskoj Beograda, kada }e se deliti mekonkurenciji sa oba oru`ja. daqe u juniorskoj i seniorskoj Predsednik Orgnizacionog odkonkurenciji vazdu{nom pubora 35. Internacionalnog pr{kom i pi{toqem, a u nedequ venstva Beograda je predsednik

MILAN [OTRA O ORGANIZACIJI [AMPIONATA EVROPE

Pote{ko}e evidentne Predsednik Streqa~kog saveza za lete}e mete Srbije Milan [otra upoznao je ~lanove Predsedni{tva na sastanku u Beogradu sa odre|enim pote{ko}ama u pripremama Evropskog {ampionata (vazdu{no i MK oru`je, ga|awe glinenih golubova i veliki kalibar) ~iji }e doma}ini od 31. ju-

LEPA VEST ZA KIKIN\ANKE

Flipu nove prostorije Prea re~ima direktora SC “Jezero” u Kikindi, Milovana Ran~i}a, u toku su zavr{ni radovi oko izgradwe dvorane za stoni tenis koja }e se nalaziti u sklopu ovog sportskog objekta, pri ulazu na otvorene bazene. Novi sportski objekat najvi{e }e koristiti stonoteniserke

superliga{a Flipa za pripreme, jer je ovaj sportski kolektiv ostao bez odgovoraju}eg mesta za odvijawe svoje delatnosti. Ina~e, Flip }e i daqe prvenstvene me~eve igrati u prostorijama kikindskog "Partizana". Dvorana }e slu`iti u slobodnom terminu i za rekreaciju svih gra|ana Kikinde uz pristupa~mu nov~anu nadoknadu. M. S.

Streqa~kog saveza Beograda Bojan Bojani}. Pro{le godine na Trofeju Beograda sve ~etiri titule u seniorksoj konkurenciji pripale su srpskim strelcima. Pu{kom su slavili Andrea Arsovi} (Partizan) i Milutin Stefanovi} („^ika Mata“, Kragujevac) a pi{toqem Zorana Arunovi} (Crvena zvezda) i Damir Mikec (Policajac) koji je sa 587 krugova izjedna~io dr`avni rekord osnovnog dela. Drugog dana ponovo su pobedili Milutin Stefanovi} i Damir Mikec, najboqa pi{toqem bila je Francuskiwa Ridi`e, a pu{kom Hrvatica Pej~i}. Jasna [ekari} je bila druga pi{toqem, a Zorana Arunovi} tre}a. Pehar Sekretarijata za sport i omladinu Beograda dobila je Ivana Maksimovi} za dva najboqa rezultata u konkurenciji juniorki pu{kom, kao i Hrvatica Swe`ana Pej~i} za apsolutnih 400 krugova prvog dana vazdu{nom pu{kom.

David Kostelecki i Milan [otra

la do 14. avgusta idu}e godine biti Beograd na streli{tu u Kovilovu i Pan~evu (veliki kalibar). - Evropski {ampionat je izuzetno veliko takmi~ewe, koje }e po broju u~esnika nadma{iti sve {to je do sada organizovano u Beogradu, a sa Streqa~kim savezom Srbije nismo us-

postavili onaj nivo saradwe i komunikacije koji bi bio po`eqan i normalan u ovoj situaciji – rekao je u izlagawu predsednik Milan [otra. [otra je obavestio i o sastanku, koji je posle skoro dvomese~nih odlagawa, odr`an sa predsednikom Streqa~kog saveza Srbije Obradom Stevanovi}em i wegovim saradnicima. - Ponudili smo da SC Kovilovo preuzme kompletnu organizaciju [ampionata Evrope, uz anga`ovawe stru~nih kadrova Streqa~kog saveza Srbije neophodnih za organizaciju takmi~arskog dela u disciplinama MK i vazdu{no oru`je. Jedan od glavnih razloga za ovakav predlog, uz ve} dokazanu ume{nost i iskustvo u organizaciji velikih me|unarodnih takmi~ewa koje ima SC Kovilovo, nalazi se u ~iwenici da se u funkciju takmi~ewa stavqaju svi raspolo`ivi kapaciteti i qudstvo. Konkretan odgovor jo{ nismo dobili, a ve} je vreme da se potvrde rezervacije hotelima i ozbiqno po~nu pripreme.


KULTURA

c m y

DNEVNIK

SIMPOZIJUM O SAVREMENOJ GRAFICI NA AKADEMIJI UMETNOSTI

Izme|u Istoka i Zapada do fotografike Akademija umetnodentskog art festivasti u Novom Sadu orla, bi}e otvorena daganizuje peto izdawe nas u MultimedijalStudentskog art fenom centru Akademije stivala - Startfesta, umetnosti (\ure Jakkoji je ove godine po{i}a 7) u 10 sati. Posve}en likovnoj grazivu za u~e{}e u fici. Danas od 10 do Startfestu odazvali 17, 30 ~asova se odr`asu se Fakultet muzi~va simpozijum o savrekih i vizuelnih umetmenoj grafici sa tenosti, Pe~uj (Ma|armom „Izme|u Istoka i ska), Fakultet likovZapada do fotografinih umetnosti, Solun ke“ na kojem }e pored (Gr~ka), Fakultet liprofesora umetni~kovnih umjetnosti, kih fakulteta/akadeCetiwe (Crna Gora), mija iz Srbije i regioUmjetni~ka akademija, na, u~estvovati i reOsijek (Hrvatska), nomirani grafi~ari, Fakultet likovnih likovni kriti~ari, umetnosti, Beograd i teoreti~ari i stru~Fakultet primewenih waci iz oblasti kulumetnosti, Beograd. ture i umetnosti iz zeStartfest je pomqe i sveta.Ciq simkrenut 2006, a zamipozijuma je da predsta{qen je kao studentvi savremene tokove u Rad „Vagy, vagy” Marije Bodo, studentkiwe iz Pe~uja ska manifestacija likovnoj grafici, wen odnos sa Grafi~kog kolektiva i druge koja omogu}ava i podsti~e sunovim medijima, te da pru`i pristru~wake. srete studenata i profesora liku studentima i profesorima Startfest 2010. obuhvati}e visokoobrazovnih umetni~kih da ~uju izlagawa renomiranih dedve izlo`be grafika. Sino} je u institucija/umetni~kih akadelatnika kulture i umetnosti pozgradi Akademije umetnosti na mija iz susednih zemaqa i zeput dr Rolfa Kulc-Mekenzija, Petrovaradinskoj tvr|avi otvomaqa Centralne Evrope radi nema~kog arhitekte i slikara; dr rena izlo`ba radova nastavnika razmene svojih znawa i iskuIlene Pintilie, istori~arke i saradnika Katedre za grafiku stava. Ciq ove manifestacije umetnosti i likovne kriti~arke Akademije umetnosti kao i raje da razvije me|unarodnu saiz Rumunije; Lilijane Stepandova studenata master studija radwu, da podstakne me|ukul~i~, slovena~ke istori~arke grafike. Centralna izlo`ba raturni dijalog u formi izloumetnosti i menaxerke u kultudova studenata umetni~kih fa`bi, radionica i prezentacija ri, pomo}nice ministra kulture kulteta/akademija iz Srbije i i da promovi{e umetni~ke Republike Slovenije; Qiqane regiona koji su pozvani da sa svo{kole kao i wihove domete iz ]inkul, umetni~ke direktorke jim profesorima budu gosti Stuoblasti umetnosti.

~etvrtak9.decembar2010.

21

SUTRA PREMIJERNO PREDSTAVA „UJE@” NA SCENI SNP-a

U zamci sujete, ta{tine i gluposti Predstava "Uje`" Branislava Nu{i}a, u re`iji Radoslava Milenkovi}a, premijerno }e biti izvedena sutra na sceni "Pera Dobrinovi}" Srpskog narodnog pozori{ta. Ovaj komad na{eg poznatog komediografa, posledwi put postavqen na scenu SNP-a 1974. godine u re`iji Dejana Mija~a, ina~e je re|e igran {to, po re~ima upravnika ovog teatra Aleksandra Milosavqevi}a, nije ~ud-

we porodice. U ovom komadu, svi koji se bave time, upadaju u zamku sujete, ta{tine i gluposti, dok im se `ivoti ru{e. Pritom, nemaju koristi od tog rada, ni karijeru, niti pare, ve} samo glupu sujetu. Ta zamisao bavqewa kobajagi javnim radom, i to izopa~ewe jedne dobre ideje, za mene je bilo najva`nije u ovom komadu - napomiwe Radoslav Milenkovi}. Naziv ovog komada ina~e predstavqa skra}e-

troje Lazi}eve dece nije nimalo zavidna, mada zapravo na kraju ne dolazi ni do kakve katarze. - Taj krah porodice na kraju bi trebalo da dovede do katarze, ali we naprosto nema. Sve se nastavqa u ludilu `ene, koja nakon svega {to se izde{avalo u wenoj porodici, odlazi na sednicu, i uprkos svemu nastavqa da se bavi javnim radom - pomiwe rediteq Milenkovi}.

nicu za Udru`ewe jugoslovenskih emancipovanih `ena, koje se sastaje u salonu gospo|e Lazi} (Gordana Jo{i}-Gajin), majke troje dece i supruge profesora Lazi}a (Dragomir Pe{i}). Komad govori o ovim aktivistkiwama i wihovim namerama, dok u isto vreme zapostavqaju svoju decu, a porodica gospo|e Lazi} prolazi kroz mnoge te{ko}e. Komad je adaptiran, utoliko {to je, po re~ima Radoslava Milenkovi}a koji ga je adaptirao sa Barbarom Horvat, tekst zna~ajno skra}en, odnosno {trihovan, a uz to je i sveden na dva umesto tri ~ina. Predstava je ra|ena kao komedija, ali na kraju }e publika imati ~emu da se zamisli, navodi Milenkovi} dodaju}i da je kraj ovog komada tragi~an, jer sudbina sve

Uz Gordanu Jo{i} Gajin, u ulozi Lazi}ke, lika koji je u ovoj predstavi obojen ne{to druga~ijim naglaskom koji ukazuje na to da je ona nekada{wa do{qakiwa u Beograd iz Bosne, u ostalim ulogama su: Dragomir Pe{i}, Jovana Mi{kovi}, Marko Savi}, Marija Medenica, Aleksandar Gajin, Miroslav Fabri, Jugoslav Krajnov, Aleksandra I. Pleskowi}, Sawa Mikiti{in, Lidija Stevanovi}, Milica Janevski, Olivera Stamenkovi}, Jelena Antonijevi}, Gordana Kamenarovi}, Qubica Raki}, Milovan Filipovi}, Sawa Risti}-Krajnov i Rade Kojadinovi}. Scenograf je Juraj Fabri, kostimograf je Jasna Badwarevi}, a muziku je izabrao rediteq Radoslav Milenkovi}. N. Pej~i}

VE^ERAS STRU^NO VO\EWE KROZ IZLO@BU U SPOMEN-ZBIRCI PAVLA BEQANSKOG

Kreativni univerzum Marka ^elebonovi}a

U spomen-zbirci Pavla Beqanskog u toku je izlo`ba "Kreativni univerzum" Marka ^elebonovi}a. Ve~eras od 19

Marko ^elebonovi}, [ah, 1933.

~asova kroz izlo`bu ovog istaknutog likovnog umetnika vodi}e autorka postavke dr Jasna Jovanov, upravnica Spomenzbirke.

Publici }e biti pribli`ena stvarala~ka li~nost Marka ^elebonovi}a (Beograd, 22. novembar 1902 – Sen Trope, 23. jul 1986), jugoslovensko-francuskog slikara, akademika SANU i profesora Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, koji je `ivotom bio vezan za Francusku, posebno za Sen Trope. ^elebonovi} je bio ~lan grupa „Oblik“, „Dvanaestorica“ i „Samostalni“, redovno je u~estvovao na pariskim i beogradskim salonima i drugim grupnim izlo`bama, a u Beogradu, Parizu, Sen Tropeu i mnogim umetni~-

RESITAL PIJANISTE PIJERSA LEJNA U NOVOSADSKOJ SINAGOGI

Koncertna posveta Kosti}u i [openu Koncertom eminentnog britanskog pijaniste Pijersa Lejna, u nedequ, 12. decembar u 19.30 ~asova, u novosadskoj Sinagogi }e biti sve~ano obele`ene dve zna~ajne godi{wice na{e i svetske kulture – vek od smrti velikog srpskog pesnika Laze Kosti}a i dvestota godi{wica ro|ewa pijaniste i kompozitora Frederika [opena. Na programu resitala na}i }e se izabrane klavirske balade Frederika [opena, kao i ciklus „Sedam koncertnih etida“ srpskog kompozitora Vasilija Mokrawca. Kao svojevrsni uvod u ovaj koncertni doga|aj, u Sinagogi }e u 19.00 ~asova po~eti prigodno predkoncertno predavawe docenta novosadske AU, pijaniste Milana Miladinovi}a, koji }e govoriti o klavirskom stvarala{tvu Frederika [opena, a deo programa bi}e posve}en i predstavqawu nedavno objavqenog

kompakt diska sa delima Xona Tavenera – ciklusom pesama „Poslanice qubavi“ u izvo|ewu sopranistkiwe Patri{e Rozario i pijaniste Xulijusa Drejka i Mokraw~evih sedam koncertnih etida, u interpretaciji Pijersa Lejna, a izdava~ tog CD je Fond „Laza Kosti}“. Koncert organizuje Fond „Laza Kosti}“ u saradwi sa Ambasadom Poqske u Beogradu. Ulaznice po ceni od 1000 dinara za gra|ane i 600 dinara za studente i penzionere prodaju se na blagajni Srpskog narodnog pozori{ta. Narednog dana, u ponedeqak, 13. decembra u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, u Ulici \ure Jak{i}a 7, bi}e organizovan susret i razgovor sa Pijersom Lejnom. Resital Pijera Lejna sa istim programom bi}e prire|en i u utorak, 14. decembra, u Kolar~evoj zadu`bini u Beogradu. B. H.

kim centrima imao je veliki broj samostalnih izlo`bi. U Francuskoj je nastupao sa mnogim zna~ajnim imenima evropske umetnosti. Pored bogate dokumentarne gra|e koja prati najzna~ajnije aspekte ^elebonovi}evog `ivota i stvarawa, do sada retko vi|anih crte`a i pastela, kao i rekonstrukcije slikarevog ateqea, publika mo`e da u`iva i u {est slika ovog autora iz Umetni~kog fonda Spomen-zbirke Pavla Beqanskog: Enterijer (1935), Devoj~ica u plavim pantalonama (1930), [ah (1933), @ena sa turbanom (1933), Mrtva priroda (1933) i Autoportret (1930). Neposredno pre stru~nog tuma~ewa izlo`be dr Jasne Jovanov, koja }e publici predstaviti najzna~ajnije momente iz umetni~ke biografije Marka ^elebonovi}a, posetioci }e biti u prilici da pogledaju desetominutni dokumentarni promotivni film o ovom slikaru.

TARNEROVO PRIZNAWE ZA SAVREMENU UMETNOST

Nagra|ena zvu~na instalacija

[kotska umetnica Suzan Filips dobitnica je ovogodi{we britanske nagrade Tarner za savremenu umetnost.Ova 45.godi{wakiwa, rodom iz Glazgova, nagradu i ~ek na 25.000 funti dobila je za zvu~nu instalaciju na kojoj se nalazi trostruka obrada {kotske narodne pesme iz XVI veka "Lowlands Away".Pored toga {to je ovo bio prvi put da neka zvu~na instalacija pobedi od kada je nagrada Tarner ustanovqena 1984. godine, radi promovisawa moderne britanske umetnosti, Filips je ujedno i ~etvrta `ena koja dobila ovu presti`nu nagradu. Dobitnica je za Bi-Bi-Si izjavila da je "veoma po~astvovana, ali da jo{ nije svesna postignutog uspeha". Za nagradu Tarner mogu da konkuri{u britanski umetnici mla|i od 50 godina. Me|u ranijim dobitnicima tog priznawa su Dejmijen Herst i Trejsi Emin.

Iz predstave „Uje`”

no s obzirom da se smatra da "Uje`" ne spada u Nu{i}eve boqe komade, odnosno komedije. No, uprkos nekim dramatur{kim slabostima, ovaj komad je odabran s dobrim razlogom, kako je naveo Aleksandar Milosavqevi} jer je Radoslav Milenkovi} ponudio odli~an koncept. I u ovom komadu je prisutno sve o ~emu Nu{i} pi{e na svoj osobeni na~in, o na{em mentalitetu, o Beogradu izme|u dva rata, kao i uvidu u qudskost, kako prime}uje rediteq ove predstave, i mada se obi~no smatra da se bavi feminizmom, odnosno antifeminizmom, a zapravo se bavi glupo{}u koja mo`e da bude i mu{ka, jednako kao i `enska. - "Uje`" opisuje sredinu u kojoj javni rad, odnosno wegova simulacija, ima za posledicu uni{tava-

NA GODI[WOJ SKUP[TINI U TALINU

Paskaqevi} u bordu Evropske filmske akademije Srpski rediteq Goran Paskaqevi} izabran je za ~lana borda Evropske filmske akademije (EFA) na godi{woj skup{tini te institucije, koja je odr`ana u Talinu (Estonija). Vest o imenovawu u najvi{i organ EFA Paskaqevi} je primio na ostrvima Galapagos u Ekvadoru gde je prisustvovao filmskom festivalu u gradu Kvenka, pod za{titom Uneska, koji mu je odao po~ast prikazuju}i izbor od pet wegovih filmova. Paskaqevi} je izjavio da }e wegovo anga`ovawe u bordu EFA, izme|u ostalog, biti usmereno ka ve}oj afirmaciji kinematografija isto~ne i jugoisto~ne Evrope, pogotovu kinematografija balkanskih zemaqa. Prema wegovoj oceni, filmovi sa Balkana su, i pored kinematografskog uspona u posledwih nekoliko godina, ipak zapostavqeni u odnosu na finansijski mo}ne evropske kinematografije, kao {to su francuska, nema~ka ili {panska. Na skup{tini EFA u Talinu u glasawu je u~estvovalo 2300 ~lanova Akademije, a Paskaqevi} je izabran izme|u 12 kandidata da predstavqa teri-

toriju isto~ne i jugoisto~ne Evrope. Bord ima ukupno 15 predstavnika. Predsednik Evropske akademije je proslavqeni nema~ki rediteq Vim Venders, a potpredsednici su oskarovac Folker [lendorf i britanski rediteq Nik Pauel. Po~asni ~lanovi borda su slavni ma|arski rediteq I{tvan Sabo, francuska diva @ana Moro, britanski glumac Ben Kingsli, kao i ~uveni srpski rediteq Du{an Makavejev.

NAGRADA „KO^I]EVA KWIGA”

Dobitnici Jergovi} i Bajac Kwi`evnici Miqenko Jergovi} i Vladislav Bajac dobitnici su ovogodi{we kwi`evne nagrade "Ko~i}eva kwiga", koju dodequje Zadu`bina "Petar Ko~i} Bawaluka-Beograd", koja }e im biti uru~ena 15. decembra u Beogradu. Direktor i urednik zadu`bine Nikola Vukoli} ka`e da je `iri tu odluku za visoka dostignu}a u savremenoj kwi`evnost i odanosti Ko~i}evoj re~i i misli doneo jednoglasno. On isti~e da se za Bajca i Jergovi}a mo`e re}i da su izuzetne li~nosti na{ih kultura, veoma obrazovani, vi{estruko talentovani. "Oni su ne samo poznati i priznati kwi`evni stvaraoci, pripoveda~i, romansijeri, pisci, prevodioci, izdava~i nego i svojevrsni kulturolozi pa i istori~ari", ka`e Vukoli}, navode}i da je kwi`evno delo Jergovi}a i Bajca dostojno najiskrenijeg ~itala~kog po{tovawa i divqewa. Zadu`bina "Petar Ko~i}" u posledwih 15 godina dodequje kwi`evnu nagradu "Ko~i}eva kwiga" za celokupno stvarala{tvo.


22

EKOLOGIJA

~etvrtak9.decembar2010.

DNEVNIK KONFERENCIJA O KLIMATSKIM PROMENAMA U MEKSIKU

POLA VEKA POKRETA GORANA VOJVODINE

Osvedo~eni ~uvari prirode Pokret gorana Vojvodine obele`i}e danas 50 godina rada. Sve~anost povodom velikog jubileja ove organizacije, koja se smatra prete~om ekolo{kog pokreta kod nas, bi}e odr`ana u Karlova~koj gimnaziji u 12 sati. Zahvaquju}i Pokretu gorana Vojvodine u Pokrajini je proteklih 50 godina, uz u~e{}e 3,2 miliona gra|ana, podignuto 21,6 hektara {uma, 19,4 hektara zelenila, 1.269 ha za{titinih pojaseva. Odnegovano je 14.107 hektara zasada, 30.196 hektara zelenila i proizvedeno 17 miliona sadnog materijala. Proizvodawa rasadni~kog materijala bila je osnovna aktivnost organizacije, ali je posledwih godina zbog nedostatka para u svim rasadnicima svedena samo na prostu reprodukciju. Od 1980. godine Pokret gorana zna~ajnu pa`wu posve}uje edukaciji gra|ana u oblasti horti-

kulture, pejza`ne arhitekture, za{tite `ivotne sredine i ekologije. Sastavni deo edukativnih programa su veoma zapa`eni eko - kampovi za decu i mlade u

@ivotna sredina ne poznaje granice Regionalna konferencija Balkan Grin Dil, u organizaciji pokreta „Bels”, zavr{ena je u Beogradu uz zakqu~ak da je sna`no partnerstvo na teritoriji zapadnog Balkana u oblasti `ivotne sredine neophodno kako bi se br`e dostigli standardi Evropske Unije. Kreirawe “zelenih politika” je politika budu}nosti – ocena je u~esnika dvodnevne konferencije posve}ene regionalnoj saradwi na o~uvawu `ivotne sredine i odr`ivog razvoja. Regionalni koordinator pokreta „Bels” Aleksandra Knez Milojkovi} istakla je da `ivotna sredina ne poznaje admini-

strativne granice, niti politi~ke boje i dodala da je wihov pokret dobar primer da saradwa u regionu mo`e biti uspe{na. Govore}i o va`nosti ukqu~ivawa svih sektora dru{tva, naro~ito donosioca odluka, u re{avawe problema `ivotne sredine, ona je rekla da je “politi~arima neophodno vi{e znawa o `ivotnoj sredini. Ambasador Holandije u Srbiji Laurent Luis Stokvis rekao je da “civilni sektor mora vr{iti pritisak da bi politi~arima `ivotna sredina postala prioritet kada biraju izme|u o~uvawa sredine i zarade“. A. B.

KIKINDA NAJVE]E SVETSKO ZIMOVALI[TE SOVA U[ARA

Korisne, vredne, jedinstvene Centar Kikinde godinama je mesto gde se okupqaju male sove u{are ili utine, kako bi prezimile. Istra`ivawem ko-

je dugi niz godina sprovode stru~waci iz novosadskog Centra za za{titu sova Srbije, utvr|eno je da je centar Kikinde najve}e svetsko zimovali{te ovih sova. - Pre dve godine smo utvrdili da su najve}a jata sova u{ara tokom zime u ~itavom svetu ba{ u Vojvodini - ka`e Dimitrije Radi{i} iz Centra za za{titu sova. - Posebno nam je bilo interesantno {to se ve} tada najve}e jato nalazilo u Kikindi, a brojalo je 402 ptice. Nastavili smo i naredne dve godine da prebrojavano i istra`ujemo sove na ovoj teritoriji i tokom protekle godine smo bili odu{evqeni, kada je oboren svetski rekord po broju u{ara ili utina na jednom mestu – 743 primerka u toku jednog dana izbrojano je u Kikindi! Jedna u{ara za no} pojede do tri glodara, pa je wihova ko-

rist u poqoprivredi i za{titi ~ovekove sredine jasna. U{are nisu agresivne i nikada ne napadaju ~oveka, a stru~waci savetuju da ih ne treba uznemiravati, jer postoji mogu}nost da onda trajno odu sa mesta gde trenutno borave. - Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine odobrio nam je sredstva za na{ projekat „Odr`ivi razvoj poqoprivrede u Vojvodini kroz aktivnu za{titu male u{are”. Projekat se odnosi na na{ nastavak prou~avawa i promovisawa sova, tako da }emo uskoro ozna~iti sva mesta gde sove borave, a pogotovo Kikindu. Bi}e postavqene informativne table koje }e na dopadqiv na~in skretati pa`wu na ovaj fenomen, kako u samoj Kikindi, tako i u okolnim selima – ka`e Milan Ru`i} iz Centra.

Jedna utina za no} pojede do tri glodara U svakom mestu gde budu postavqene table bi}e organizovana i predavawa o u{arama, planiran je i rad sa decom, a snima}e se i promotivni film. Sve ove akcije svakako }e Kikindu u~vrstiti na turisti~koj mapi Srbije. U{are zimuju ovde od novembra do kraja marta, kada jedan broj odlazi u skandinavske zemqe, Rusiju, Ukrajinu i Poqsku, a drugi deo jata ostaje u kikindskom ataru. A. \.

za{ti}enim prirodnim dobrima kao {to su Fru{ka gora, Kopaonik, Tara, Div~ibare, Zasavica, Deliblatska pe{~ara, Sremski Karlovci, Durmitor.

Najzna~ajniji me|u programima odr`ivog razvoja su podizawe pojaseva uz vodotokove, puteve, lovne remize, poqozatitnih pojaseva, projekti “@iveti bez ambrozije” , “100% jelka – jelka sa busenom”, obnova spomenika Branka Radi~evi}a. Neke od programa Pokreta gorana akreditovalo je Ministarstvo prosvete - Zavod za unapre|ewe obrazovawa i vaspitawa poput “Male {kole aran`irawa cve}a” i terenske obuke za nastavnike i u~enike iz biologije “Povratak prirodi”. Pokret gorana od 2004. godine organizuje me|unarodne volonterske kampove, a 2007. uveo je “zeleni telefon”. Za doprinos za{titi `ivotne sredine Pokret gorana Vojvodine dobio je 1989. godine povequ Ujediwenih nacija i niz drugih doma}ih priznawa. Z. Ml.

Himalajima preti vru}ina - Napori me|unarodne zajednice vi{e pogo|ene zagrevawem. Toda se zaustavi klimatsko zagrevapqewe gle~era na Himalajima powe na{e planete su nedovoqni godi}e stanovni{tvo u Indiji, Parekao je na na me|unarodnoj konfekistanu i Kini. renciji o klimi u Kankunu gene- Stoga Kankun treba da predralni sekretar Ujediwenih nacija stavqa prodor. Pro{lo je vreme Ban Ki Mun. - Vrlo sam zabrinut ~ekawa u kome ceo svet samo glezbog ~iwenice da su na{i dosadada, mora da se dela – nagasio je pr{wi napori bili vi ~ovek UN Mun i nedovoqni i uprdodao da bi daqe Odlagawe postizawa odlagawe postizakos vi{egodi{wim pregovoriwa sporazuma o sporazuma o klimi ma, jo{ nismo na klimi ugrozilo ugrozilo celu visini izazova. celu planetu, priplanetu Konferencija, vredu i blagostakoja traje od 29. nowe qudske rase. vembra do 10. deUprkos upozorecembra, okupila je predstavnike wa nau~nika da }e se teperature na 200 zemaqa u poznatom meksi~kom planeti znatno povisiti tokom letovali{tu. Na skupu je predstaovog veka, mali napredak je u~iwen vqeno vi{e izve{taja koji ukazuju u posledwoj deceniji kako bi bio na o~igledne probleme izazvane postignut novi sporazum o smawepromenom klime. Novi izve{taj wu emisije {tetnih gasova koji bi ukazao je na oblast oko Himalaja, zamenio sporazum iz Kjota od 1997. kao jednu od onih koje }e biti najgodine, navela je agencija AP.

ENERGETSKA EFIKASNOST ZALOG ZA BOQU BUDU]NOST

Malim koracima do u{teda - Energetska efikasnost u dana{we vreme postaje sve aktuelnija tema i va`no je da qudi shvate da na~ini na koje tro{imo prirodne resurse, pre svega energente, nije odr`iv – ka`e za „Dnevnik” predsednik organizacije „In`eweri za{tite `ivotne sredine” Igor Jezdimirovi}. – Energetski efikasno pona{awe nije samo potreba da se smawe tro{kovi i u{tedi, ve} i moralna obaveza svih nas prema budu}im generacijama, kojima smo du`ni da omogu}imo u`ivawe u istim prirodnim blagodetima, u kojima smo i mi u`ivali. Na{ sagovornik isti~e da su Evropske zemqe, srazmerno svojim mogu}nostima, oti{le mnogo daqe od Srbije po

Primenom niskobuyetnih mera mo`e se ostvariti u{teda 15 do od 20 odsto, pa i vi{e ovom pitawu i da mora da se sagleda ono {to je praksa pokazala, a to je da energetskla efikasnost pru`a velike mogu}nosti, koje mo`emo i moramo da iskoristimo. Jezdimirovi} ka`e da se u Srbiji energija tro{i prili~no rasipni~ki. To najboqe, ka`e on, pokazuje industrija, jer posle privatizacije oni koji su `eleli da ula`u i razvijaju proizvodwu prvo su ulo`ili u efikasnost, kako energetsku, tako i racionalizaciju potro{we vode, jer su na taj na~in smawili tro{kove koje imaju za dobijawe finalnog proizvoda. - Sli~na situacija bi morala da se uradi i u doma}instvima, naravno to trenutno nije prio-

ritet, zbog niske, socijalne cene elektri~ne enrgije, ali s druge strane koja nije ekonomski isplativa i ne ura~unava sve ono {to je potrebno da bi to stvarno bila ekonomska cena struje - ka`e Igor Jezdimirovi}. - Srbija veliku koli~inu elektri~ne energije tro{i u doma}instvima, preko 50 odsto, a najve}i deo te struje se dobija iz nisko kvalitetnog lignita, koji se se prvo pod te{kim i neefikasnim uslovima iskopava, sagoreva.... tako da svaki kilovat koji na li-

cu mesta, u doma}instvima ili industriji u{tedimo zna~i mnogo vi{e nego {to mo`emo da primetimo, jer smo samim tim u{tedeli i na prirodnom resursu – lignitu. In`eweri `ivotne sredine su radili istra`ivawe o aktivnostima koje malo ko{taju, a mogu da doprinesu energetskoj efikasnosti – kao {to je recimo zamena obi~nih sijalica energetski efikasnim, koje jesu skupe ko{taju 300 do 400 dinara, ali dugoro~no, ostvaruju u{tedu.

Neophodna edukacija - Edukacija i ja~awe svesti, po pitawu energetske efikasnosti, je neophodna – nagla{ava Jezdimirovi}. - Pored formalnog obrazovnog sistema, odnosno izu~avawa ekologije u {kolama, ovom temom treba {to vi{e da se bave mediji, nevladine organizacije i naravno dr`avne institucije. Samo u parterstvu i zajedni~kim delovawem mo`e da se uradi mnogo. Na{a organizacija se trudi da edukuje i enga`uje mlade, osnovace i sredwo{kolace, putem likovnih i literarnih sastava, takmi~ewa, kvizova, seminara. Uz to, izdali smo i nekoliko ekolo{kih publikacijama, me|u kojima je i ona u kojoj smo dali kratke preporuke kako da u svakodnevnom `ivotu budemo energetski efikasni i odgovorni, a koja se mo`e, besplatno skinuti sa na{eg veb sajta http://www.activity4sustainability.org/ publikacije

Analize su pokazale da se primenom niskobuxetnih mera mo`e ostvariti u{teda 15 do 20 odsto, pa i vi{e. Tu se, pre svega, misli na preporuke za {tedwu u doma}instvima, recimo da se prilikom zagrevawe i kuvawa jela posude poklope, da su istog promera kao i ringla, da fri`ider ne stoji pored {poreta, da se ve{ isudo ma{ine ukqu~uju samo kada su pune, da se ve{ su{i prirodno... Energetska efikasnost, ka`u mladi in`eweri, podrazumeva one mere koje nam omogu}avaju isti konfor i u{tedu, ali za mawu koli~inu utro{ene energije. - Ukoliko dr`ava prepozna da je energetska efikasnost ne{to u {ta treba da se ula`e, a ne stalna `eqa da se grade novi i novi energetski kapaciteti, onda imamo mogu}nost da razli~itim beneficijama i subvencijama do|emo do toga da se gra|ani stimuli{u da recmo kupuju aparate klase A +. Va`no je da sagledamo kako tro{imo energiju i da li je potrebno da je stvarno tro{imo ili recimo imamo mogu}nost da u{tedimo, od recimo upotrebe {tedqivih sijalica, pa do boqe izolacije ku}a. Cene energenata i drugih prirodnih resursa tokom godina }e biti sve ve}e, posebno kako se wihova koli~ina bude smawivala, a potreba za wima rasla. Jedini nacin da se izborimo sa krizama, koje nam se de{avaju i onima koje nam predstoje, jeste da od prirode uzimamo samo onoliko koliko nam je stvarno potrebno i da svoje navike uskladimo sa principima odr`ivog razvoja. Jedino tako }emo uspeti da obezbedimo zdravu `ivotnu sredinu budu}im generacijama ka`e – Igor Jezdimirovi}. A. Brzak

Erste banka ula`e u zelenu energiju Tokom ove godine Erste Bank a.d. Novi Sad plasirala je pet miliona evra za finansirawe projekata koji podrazumevaju kori{}ewe obnovqivih izvora energije. Podr`ana je izgradwa dve mini hidroelektrane ukupne snage 4,6 megavata na reci Vlasini, u okolini Crne Trave. Prva }e po~eti da radi do kraja 2011. godine, a druga do kraja 2012. Obe elektrane gradi „Eco Energo Group“ kompanija koja

je prva potpisala ugovor o otkupu elektri~ne energije sa Elektroprivredom Srbije po posebnim, subvencionisanim tarifama. - Naredne godine Erste banka namerava da zna~ajnije finansira projekte u oblasti obnovqivih izvora energije - izjavila je direktorka Sektora poslova s pravnim licima Erste Bank a.d. Novi Sad Aleksandra Gaji}. - Osim kori{}ewa hidropoten-

cijala, podr`a}e se projekti koji podrazumevaju kori{}ewe potencijala vetra, zatim biomase, biogasa, kao i solarne energije. Ona je naglasila va`nost znawa i iskustva koje Erste Grupa ima u finansirawu ovih projekata u regionu, a na koje se Erste Banka mo`e osloniti i pomo}i budu}im investitorima i prilikom definisawa projekata.


SVET

c m y

DNEVNIK

Evropska komisija danas usvaja Dunavsku strategiju BRISEL: Evropska komisija trebalo bi danas da usvoji Dunavsku strategiju. O dokumentu }e govoriti komesar za regionalnu politiku Johanes Han, a zatin }e biti upu~en na usvajawe u Savetu Evropske unije i Evropskom parlamentu. Strategija se odnosi na dr`ave dunavskog sliva i wihove neposredne susede - Nema~ku, Austriju, Slova~ku, ^e{ku, Ma|arsku, Sloveniju, Rumuniju i Bugarsku, u okviru EU, i na Hrvatsku, Srbiju, BiH, Crnu Goru, Moldaviju i Ukrajinu. Komisija je Dunavsku strategiju razvila na osnovu zvani~nog zahteva Saveta EU od 19. juna

2009. godine u kojem se navodi da bi „odr`ivi razvoj ovog regiona trebalo da se sprovodi na osnovu temeqnog i integrisanog pristupa specifi~nim izazovima sa kojim se suo~avaju individualni regioni“. O~ekuje se da Savet EU i EP zvani~no usvoje strategiju

sredinom naredne godine, u vreme ma|arskog {estomese~nog predsedavawa EU. Glavni ciq Dunavske strategije je ve}i prosperitet, bezbednost i mir za stanovnike regiona, pre svega kroz ja~awe prekograni~ne, transregionalne i transnacionalne saradwe i koordinacije. Strategiju }e nositi tri osnovna stuba - poboq{awe me|usobne povezanosti, pre svega u oblastima saobra}aja, energije i informacija, zatim o~uvawe `ivotne sredine i za{tita od prirodnih katastrofa i, na kraju, ja~awe potencijala za dru{tveni i privredni razvoj. (Tanjug)

~etvrtak9.decembar2010.

Video-snimak zarobqenog vojnika u Avganistanu KABUL: Talibani su prikazali na svom veb-sajtu novi video-snimak na kome se vidi mu{karac za koga se veruje da je jedini ameri~ki vojnik zarobqen u Avganistanu, saop{tila je ju~e grupa koja prati ekstremisti~ke veb-sajtove. Talibani dr`e u zato~eni{tvu Boua Bergdala iz Ajdahoa od 30. juna 2009. godine, kada je nestao u provinciji Paktika, na istoku Avganistana, podse}a agencija AP. Grupa IntelSenter, ~ije je sedi{te u SAD, saop{tila je da se, pored

KINA ODBACUJE POLITIKU ZASTRA[IVAWA SEVERNE KOREJE

Ja~awe vojne saradwe SAD, Ju`ne Koreje i Japana SEUL: Pjongjang je ju~e ispalio nekoliko projektila koji su pali na ju`nokorejsku stranu sporne pomorske granice, saop{tile su ju`nokrejske vlasti.U saop{tewu se navodi da su projektili verovatno ispaqeni tokom vojne ve`be koju izvodi Pjongjang i da oni nisu razlog za ve}u zabrinutost“. Na~enik Zdru`enog general{taba ameri~ke vojske, admiral Majk Malen, izjavio je ju~e da bi Japan, Ju`na Koreja i SAD trebalo da izgrade ja~i savez zbog agresivnog nastupa Severne Koreje, a da bi Kina trebalo da poka`e liderske sposobnosti tako {to }e zauzdati savezni~ki Pjongjang. Malen, koji boravi u poseti Ju`noj Koreji, slo`io se sa tamo{wim zvani~nicima da bi Va{ington i Seul trebalo da organizuju vi{e vojnih ve`bi kako bi zastra{ili Pjongjang, prenela je agencija Rojters. „Nadam se da }e, koliko je to mogu}e, u ve`be biti ukqu~ene va{e kom{ije i partneri, posebno Japanci“, rekao je Malen. Iako su Seul i Tokio saveznici, odnosi dve zemqe optere}eni su ranijom japanskom kolonijalnom vladavinom na Poluostrvu. Malen je kazao da je ohrabren time {to je Ju`na Koreja poslala posmatra~e na ovone-

deqnu ameri~ko-japansku vojnu ve`bu i pozdravio trilateralni sastanak {fova diplomatija, odr`an u Va{ingtonu. „Nadam se da }emo u budu}nosti videti vi{e trilateralnih sastanaka u regionu“, rekao je on. Ministri spoqnih poslova tri zemqe izrazili su na sastanku u ponedeqak zabrinutost zbog nedavnog artiqerijskog napada Severne Koreje na ju`nog suseda i pozvali Kinu da iskoristi uticaj koji ima na Pjongjang i stabilizuje situaciju u regionu. Kina je u prekju~era{wem

23

Bergdala, na video-snimku vidi jo{ jedan mu{karac koji je izgleda talibanski komandant koji je svojevremeno pretio da }e ubiti ameri~kog vojnika. Novi video-snimak koji prikazuje i ekstremisti~ke napade u Avganistanu objavila je video produkcijska ku}a Manba al-Xihad, povezana s talibanima. Na ovom snimku vojnik Bergdal se pojavquje samo na kratko, a talibani su do sada prikazali ukupno tri video snimka sa wim. (Tanjug)

UKRATKO

U Iranu zatvorena TV stanica zbog sapunice TEHERAN: Iranske vlasti zatvorile su u Teheranu prostorije televizijske stanice „Farsi 1“ u vlasni{tvu medijske korporacije „Wuz korp“ i uhapsila petoro qudi zaposlenih u toj televiziji zbog „pomagawa antirevolucionarnog pokreta“. Ova televizija, koja je po~ela da radi 2009. godine, emituje preko satelita popu-

larne sapunice i serije ameri~ke, latinoameri~ke i azijske produkcije prevedene na persijski. Iranski tu`ilac Abas Xafari Dolatabadi je rekao da su se u prostorijama TV „Farsi 1“, u centru Teherana, prevodile televizijske serije na farsi „kako bi se pomoglo antirevolucionarnom pokretu“, preneo je Rojters.

Eksplozija bombe u Pakistanu KOHAT: Petnaest qudi je ju~e poginulo u eksploziji bombe na pijaci na severozapadu Pakistana, saop{tila je policija. Bomba je bila postavqena u minibus parkiran na autobuskoj stanici, rekao je policijski zvani~nik Mohamad Xehangir, a televizija je prenela da je ovaj napad, verovatno, izveo bomba{ samoubica. Talibanski Zajedni~ka ve`ba SAD i Ju`ne Koreje

Kina poru~uje da bi SAD, Ju`na Koreja i Japan morali da razgovaraju sa Severnom Korejom i da je to jedini na~in za smirivawe konflikta odgovoru poru~ila da tri zemqe treba da razgovaraju sa Severnom Korejom i da je to jedini na~in za smirivawe konflikta. „Kina ima jedinstven uticaj. Stoga, ona snosi jedinstvenu odgovornost“, ponovio je ju~e Malen.

Predsednik Ju`ne Koreje Li Mjun-bak najavio je da }e pet ostrva wegove zemqe uz nemirnu granice sa Severnom Korejom biti pretvoreno u „vojne tvr|ave“, {to }e zaposliti tamo{we civile, ukqu~uju}i i one sa nedavno napadnutog ostrva Jeonpejong. We-

gova izjava je data pred ju~era{wi sastanak na~elnika zdru`enih general{tabova SAD i Ju`ne Koreje, admirala Majka Malena i generala Han Minkua u Seulu. Malenova poseta usledila je posle sastanka {efova diplomatija SAD, Japana i Ju`ne Koreje, odr`anih u ponedeqak u Va{ingtonu, na kojem je jo{ jednom o{tro osu|en severnokorejski napad i od Kine zatra`eno da vi{e uti~e na Pjongjang radi smirivawa napetosti. (Tanjug)

pobuwenici sve ~e{}e izvode samoubila~ke bomba{ke napade kao odgovor na vojne ofanzive pokrenute pro{le godine protiv wihovih upori{ta na severozapadu zemqe, prenele su agencije. Ina~e, pakistanski talibani, koji su povezani sa Al Kaidom, preuzeli su odgovornost za dvostruki napad u ponedeqak. (Tanjug)

Klizi{ta u Kolumbiji i Venecueli BOGOTA: Kolumbija i Venecuela zahva}ene su poplavama koje su izazvale klizi{ta u kojima je poginulo najmawe 30 qudi u Kolumbiji i 35 u Venecueli, dok je vi{e hiqada qudi evakuisano. Iz klizi{ta koje je u nedequ pogodilo mesto Beqo, siroma{no predgra|e Medelina na severozapadu Kolumbije, do sada je izva|eno 30 tela, dok se jo{ 90 qudi vode kao nestali, javio je AP. Me|u mrtvima je najvi{e dece. Kolumbijski

predsednik Huan Manuel Santos pozvao je skoro 500 qudi da se isele iz drugog predgra|a koje bi moglo da bude nova `rtva klizi{ta. Vlasti u Venecueli evakuisale su vi{e od 5.000 qudi iz oblasti ugro`enim poplavama i klizi{tima, tako da je u toj zemqi ukupno evakuisano vi{e od 100.000 qudi od kada su po~ele obilne ki{e pre nekoliko nedeqa. Do sada je u poplavama i klizi{tima u Venecueli poginulo 35 qudi. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun izjavio je da bi daqe odlagawe postizawa sporazuma o klimi ugrozilo celu planetu, privredu i blagostawe qudske rase. On je na po~etku razgovora na visokom nivou na konferenciji o klimatskim promenama u meksi~kom letovali{tu Kankunu, rekao da je „duboko zabrinut zbog toga {to su na{i napori nedovoqni“.

NIKOLAUS BERLAKOVI] Ministar za{tite `ivotne sredine Austrije Nikolaus Berlakovi} na Samit UN o klimatskim promenama u Meksiku stigao je sa dan zaka{wewa, jer nije uspeo da se ukrca na vreme u Parizu na let za Meksiko siti. Pored odluke o vra}awu austrijskog ata{ea za poqoprivredu Birgit Hel iz Pariza u Be~, ministar je odlu~io i da uputi zvani~nu protestnu notu „Er Fransu“.

MOHAMED EL BARADEJ Jedan od vode}ih boraca za demokratiju u Egiptu Mohamed el Baradej ozna~io je nedavno odr`ane parlamentarne izbore kao farsu i upozorio na mogu}nost nasiqa ako vlasti poku{aju da spre~e odr`avawe mirnih proreformskih skupova. El Baradej je bojkotovao parlamentarne izbore, kao i opozicione stranke, koje su se povukle pred drugi krug pro{log vikenda.

Elektri~ni automobili i metanol zamena za naftu BRISEL: Evropa }e za mawe od 10 godina pre}i na upotrebu elektri~nih automobila, jer je nafta sve skupqa, dok je svaka nova generacija baterija jeftinija i efikasnija od pretnodne, ocenio je generalni direktor kompanije „Betr plejs“ [ai Agasi na debati u Evropskom parlamentu o budu}nosti bez nafte. „Potro{a~i }e prigrliti elektri~ne automobile kada im budu pru`ili isto ({to im pru`aju vozila na fosilna goriva), a wihova cena i tro{kovi odr`avawa budu istovetni“, rekao je Agasi ~ija }e firma po~etkom 2011. po~eti da odr`ava mre`e za puwewe baterija u Danskoj i Izraelu. Prema wegovim re~ima, problem malog radijusa kretawa sada{wih elektri~nih automobila bi}e re{en uspostavqawem ovakvih mre`a za puwewe i zamenu baterija.

„Cena za pravqewe ovakve mre`e u jednoj zemqi ili na kontinentu ekvivalentna je ceni {estodnevne potro{we goriva“, rekao je Agasi, koji je pozvao evropske parlamentarce da brzo reaguju po ovom pitawu, jer im je „Kina ve} za petama“.

man potencijal i prednosti koje pru`a prelazak sa vozila sa motorom na unutra{we sagorevawe na elektri~ne automobile, koji ve} sada predstavqaju zna~ajan deo evropskog automobilskog tr`i{ta. Dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1995. godine Pol Krucen

U 20. veku je stanovni{tvo u~etvorostru~eno, gradske sredine su udesetostru~ene, industrija pove}ana 40 puta, a upotreba energije 16 puta je ve}a (Pol Krucen) Agasi se evropskim parlamentarcima obratio u okviru godi{we debate u organizaciji parlamentarne jedinice za procenu nau~nih i tehnolo{kih mogu}nosti. Potpredsednica Evropskog parlamenta, koja je zadu`ena za ova pitawa, Silvana Koh-Merin ukazala je, otvaraju}i skup, na ogro-

ukazao je na razvoj ~ove~anstva u 20. veku podsetiv{i da je stanovni{tvo u~etvorostru~eno, gradske sredine su udesetostru~ene, industrija pove}ana za 40 puta, a upotreba energije je 16 puta ve}a. „Zbog svega ovoga, ispu{tawe {tetnih gasova za koje su odgovorni qudi je dva puta ve}e od pri-

rodnog. Samo ispu{tawe ugqendioksida pove}ano je za 40 odsto, a metana za vi{e od 100 odsto“, rekao je on. Kao re{ewe ovog problema, Krucen jasno vidi u{tedu energije i pove}anu upotrebu obnovqivih izvora energije. Wegov kolega, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1994. godine Xorx Olah kao alternativu zavisnosti od nafte, prirodnog gasa i ugqa vidi upotrebu metanola. „Kada ova goriva sagorevaju, ona ispu{taju ugqendioksid koji bi trebalo sa~uvati i iskoristiti za transformaciju metana u metanol, gorivo koje mo`e zameniti benzin i dizel“, rekao je on. Olah je Evropqanima savetovao boqu upotrebu geotermalnih izvora i suficita u proizvodwi elektri~ne energije i wihovu upotrebu u proizvodwi metanola. Filip Rodi}


24

BALKAN

~etvrtak9.decembar2010.

DNEVNIK

Makedonija uzela kredit za ja~awe rejtinga VA[INGTON: Generalni direktor Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik [tros-Kan pozdravio je ju~e odluku Makedonije da od te finansijske institucije zatra`i kreditnu liniju iz predostro`nosti (PCL), ~ime }e ta zemqa biti prva ~lanica MMF koja }e iskoristiti pogodnost tog novog kreditnog aran`mana, namewenog zemqama sa stabilnom ekonomskom politikom radi podsticawa me|unarodnog poverewa. „Makedonija ima du`i period stabilne ekonomske politike. Weni fundamentalni ekonomski pokazateqi i okvirna politika su jaki i makedonske vlasti su pokazale odlu~nost da te solidne rezultate odr`e. Stoga nameravam da hitno reagujem i zatra`im brzo odobrewe Izvr{nog odbora MMF za zahtev Makedonije za dobijawe aran`mana PCL“; rekao

Dominik [tros-Kan

je [tros-Kan. Makedonija je zatra`ila dvogodi{wi aran`man u okviru te nove kreditne linije MMF, koja postavqa bla`e uslove od ostalih zajmova MMF, u visini koja odgovara pribli`no 344,5 miliona specijalnih prava

vu~ewa (SDR) (oko 400 miliona evra, odnosno 500 odsto od makedonske kvote) u prvoj godini i 413,4 miliona SDR (pribli`no 480 miliona evra, 600 odsto kvote) u drugoj godini, navedeno je u saop{tewu MMF.

BOSNA I HERCEGOVINA

Slabiji zemqotres u Sarajevu SARAJEVO: Sarajevo je ju~e pogodio zemqotres ja~ine 2,7 stepeni Rihterove skale u epicentru, koji je bio na podru~ju grada, potvr|eno je u Centru za seizmologiju Federalnog hidrometeorolo{kog zavoda. Zemqotres se dogodio ju 5.26 sati, a wegov intenzitet je bio tri stepena Merkalijeve skale. Re~ je o zemqotresu koji ne mo`e prouzrokovati materijalnu {tetu, ve} samo dovesti do maweg uznemirewa stanovni{tva. Ovakvi potresi se kod nas de{avaju barem jednom godi{we, rekao je seizmolog Ivan Brlek. (FoNet)

Tel Aviv nudi pomo} u razvoju poqoprivrede Izraela upoznao sa politi~kom situacijom u BiH nakon nedavnih izbora i procesom konstituisawa vlasti. Radmanovi} je ponovio da u BiH svi nemaju isto mi{qewe o mnogim pitawima me|unarodnih odnosa, pa tako ni o situaicji

[ef izraelske diplomatije Avgidor Liberman je rekao da bilateralni odnosi dve zemqe gotovo ne postoje. „Izrael je spreman da sa BiH podeli znawe i tehnologiju, naro~ito u oblastima poqoprivrede i energetike. Zato je neophodno pripremiti pravni okvir i dokumente o privrednoj saradwi, sporazum o izbegavawu dvostrukog oporezivawa i uvesti redovne

Svaki Arapin, gra|anin Izraela, koji se bori protiv cionizma, treba da postane gra|anin budu}e palestinske dr`ave. (Avidor Liberman)

Neboj{a Radmanovi}

lateralnih odnosa dve zemqe. Radmanovi} je s `aqewem konstatovao da su odnosi BiH i Izraela na niskom nivou, navode}i da ta okolnost daje prostor za novi po~etak na tom planu. Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH je visokog gosta iz

Avgidor Liberman

na Bliskom Istoku, odnosno izraelsko-palestinskom sukobu. „Zbog toga je za nas u BiH va`no da ~ujemo i stavove Izraela o politi~koj situaciji u tom delu sveta“, naveo je Radmanovi}.

konsultacije izme|u ministarstava spoqnih poslova“, rekao je Liberman. Sagovornici su se slo`ili da su ekonomija i bezbednost dobre formule za sve regione sveta u kojima postoje nere{ena politi~ka pitawa, za postizawa kona~nih i op{teprihvatqivih re{ewa, ka`e se u saop{tewu predsedavaju}eg Predsedni{tva BiH. Liberman je kasno popodne imao razgovore i sa zvani~nicima Republike Srpske. (Tanjug)

SLOVENIJA

Pahor u Albaniji sa sto privrednika QUBQANA, TIRANA: Premijer Slovenije Borut Pahor boravio je u prvoj poseti Albaniji, ~iji je glavni ciq ja~awe ekonomske saradwe dve zemqe, {to potvr|uje i podatak da je u delegaciji s wim i vi{e od 100 slovena~kih privrednika. Pahor je jednodnevni boravak u Tirani po~eo razgovorom sa albanskim kolegogom Saqijem Bari{om, a sastao se i sa predsednikom Albanije Bamirom Topijem i drugim li~nostima. Glavne teme tih razgovora, kako prenosi agencija STA,

bili su bilateralni odnosi, s naglaskom na privredne veze, situacija na zapadnom Balkanu i pribli`avawe Albanije Evropskoj uniji, {to Slovenija podr`ava. Centralni doga|aj posete bila je albansko-slovena~ka poslovna konferencija, u organizaciji privrednih komora Albanije i Slovenije, kojoj su prisustvovali i premijeri Pahor i Beri{a. Pahor je ju~e otvorio ambasadu Slovenije u Tirani. (Tanjug)

ATINA: Atina je ju~e bila paralisana 24-~asovnim {trajkom zaposlenih u javnom saobra}aju, koji protestuju zbog o{trih mera socijalisti~ke vlade Gr~ke, usvojenih radi prevladavawa duboke ekonomske krize u zemqi. Autobusi, podzemna `eleznica i tramvaji u gr~koj prestonici su mirovali, a {trajku su se delimi~no pridru`ili i zaposleni u dr`avnoj `eleznici, zbog ~ega su otkazani mnogi polasci vozova. Mere {tedwe koje je vlada predvidela za ovaj sektor obuhvataju prestrukturirawe dr`avnih transportnih kompanija i smawivawe dr`avnih subvencija, navela

je gr~ka agencija ANA. Ju~era{wi {trak nije izazvao poreme}aje u trajektnom i vazdu{nom saobra}aju. Gr~ki sindikati su za 15. decembar zakazali generalni {trajk na kojem }e zatra`iti ubla`avawe o{trih mera {tedwe, koje su bile uslov da zemqa dobije finansijsku pomo} iz inostranstva. (Tanjug)

Papa Benedikt XVI uskoro u Bukure{tu BUKURE[T: Poglavar Rimokatoli~ke crkve Benedikt XVI uskoro }e posetiti Rumuniju, zvani~no je potvr|eno u Bukure{tu. Ministar spoqnih poslova Rumunije Teodor Bakonski izjavio je da se papa Benedikt u „skoroj budu}nosti“ o~ekuje u Rumuniji. [ef diplomatije nije precizirao kada }e ta poseta biti realizovana, ali je naglasio da wegova zemqa pridaje veliki

[EF IZRAELSKE DIPLOMATIJE LIBERMAN U POSETI BiH

BAWALUKA: Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi} razgovarao je ju~e sa zamenikom premijera i {efom diplomatije Izraela Avgidorom Libermanom, i izrazio o~ekivawe da }e wegov poseta BiH doprineti poboq{awu bi-

Instrument PCL, pokrenut ranije ove godine, na raspolagawu je ~lanicama MMF sa stabilnim ekonomskim pokazateqima i politikom, koje nemaju stvarnih finansijskih potreba, ali koje se suo~avaju sa rizicima koji bi mogli dovesti do takvih potreba. Zbog toga se o~ekuje da zemqe koje su dobile PCL aran`mane ne povuku fondove koji su im na raspolagawu, sem ukoliko ne iskrsne potreba za wima. Misija MMF u Makedoniji je prognozirala rast makedonske ekonomije od tri do 3,5 odsto u idu}oj godini, zahvaquju}i jakom oporavku velikih trgovinskih partnera te zemqe. Niske kamatne stope, rastu}i bankarski depoziti i prili~no velika likvidnost wenog bankarskog sektora tako|e }e doprineti rastu makedonske ekonomije u idu}oj godini, ukazala je misija. (Tanjug)

Atina paralisana {trajkom u javnom saobra}aju

Teodor Bakonski

zna~aj odnosima sa Svetom stolicom, javila je rumunska novinska agencija „A|erpres“. [ef rumunske diplomatije je tako|e izrazio nadu da }e italijanska vlada uskoro priznati Rumunsku pravoslavnu episkopiju u Italiji. Ministar Bakonski je ovo izjavio povodom obele`avawa 90-godi{wice uspostavqawa diplomatskih odnosa izme|u Rumunije i Svete stolice. (Tanjug)

Rumunski senator tra`i uslovqavawe podr{ke Srbiji BUKURE[T: Senator u Parlamentu Rumunije Viorel Badea je izjavio da bi Rumunija trebalo da uslovi podr{ku Srbiji zbog polo`aja rumunske zajednice u Timo~koj krajini, preneo je ju~e rumunski javni radio. Odbor za spoqnu politiku Senata namerava da ambasadora Srbije u Rumuniji Zorana Popovi}a, ali i rumunskog ministra spoqnih poslova Teodora Bakonskog pozove na razgovor o polo`aju Rumuna u Timo~koj krajini. U utorak su na razgovoru u Odboru Senata sa spoqnu politiku bili predsednik Kulturne asocijacije „Arijadne Filum“ Zavi{a @ur` i potpredsednik Demokratske partije Rumuna u Srbiji Dragan Demi}, i govorili o „te{koj situaciji rumunske zajednice“ u Timo~koj krajini. Lideri Rumuna iz Srbije su opisali „dramati~nu situaciju 300.000 Rumuna-Vlaha u Timo~koj krajini zbog, kako ka`u, antirumunskih akcija srpskih vlasti, ali i pojedinih jerarha Srpske pravoslavne crkve“, prenosi agencija Rumanian Global News. Prema toj agenciji, Demi} i

@ur` su naveli da rumunskoj zajednici u Srbiji nedostaju {kole na rumunskom jeziku, institucije kulture i crkve za Rumune, i me-

mo} Rumunima u Timo~koj krajini. Potpredsednik odbora za spoqnu politiku Senata Viorel

Viorel Badea

diji na rumunskom jeziku. @alili su se i na to da srpske vlasti saslu{avaju i prete rumunskim liderima. Odbor za spoqnu politiku Senata je zakqu~io da treba odmah pozvati na razgovor rumunskog ministra spoqnih poslova Teodora Bakoskog, ambasadora Srbije u Rumuniji Zorana Popovi}a i formirati poseban fond za po-

Badea je izjavio da je Rumunija u te{kim vremenima bila uz Srbe, ali izgleda da je potrebno da promen politiku prema Srbiji. Dodao je da je polo`aj rumunske zajednice u Timo~koj krajini „jedina osetqiva ta~ka“ u odnosima sa Srbijom, ali mo`e da postane problem i u balkanskom kontekstu, prenosi ju~e rumunski radio.

HRVATSKA

Poja~ana carinska kontrola zbog nuklearne bezbednosti ZAGREB, VAR[AVA: Hrvatski dr`avni zavod za radiolo{ku i nuklearnu bezbednost predlo`io je poja~anu carinsku kontrolu na hrvatskim granicama nakon {to je od Dr`avne uprave za za{titu i spasavawe primio informaciju da je u Poqskoj otkriveno da nedostaje sedam olovnih kontejnera s radioaktivnim kobaltom. Kako je saop{teno, Javna uprava je ju~e primila informaciju sistema za rano obave{tavawe u slu~ajevima radiolo{ke ili nuklearne uzbune da su inspektori poqske Nacionalne agencije za atomsku energiju otkrili da u napu{tenoj topionici u Lublinu nedostaje sedam olovnih kontejnera s radioaktivnim kobaltom.

Zbog mogu}nosti da se kontejneri poku{aju uvesti u Hrvatsku, Zavod je o tome obavestio Carinsku upravu Ministarstva finansija i predlo`io da carinski slu`benici poja~aju kontrolu na grani~nim prelazima, koriste raspolo`ivu opremu za otkrivawe nuklearnog i drugog radioaktivnog materijala i da obrate naro~itu pa`wu na olovne kontejnere, navedeno je u saop{tewu. Poqska Dr`avna nuklearna agencija saop{tila je ju~e da je koli~ina radioaktivnog kobalta, koji je ukraden iz jedne livnice na istoku zemqe, suvi{e mala da bi bila opasna. Kra|a izme|u pet i sedam kontejnera sa kobaltom-60 otkrivena je pro{log meseca tokom pravqewa procene u bankro-

tiranoj i zatvorenoj livnici Ursus u Lublinu. Portparolka Dr`avne nuklearne agencije Monika Skotni~na izjavila je da kobalt, koji je korri{}en u ma{inama za vr{ewe tehni~kih merewa, ne predstavqa pretwu po javnost zbog male koli~ine i starosti. Iako od kobalta mo`e da se napravi tzv. „prqava radioaktivna bomba“, Skotni~na ka`e da ukradena koli~ina nije dovoqna za pravqewe bilo ~ega opasnog. „Ukradena koli~ina je premala i, stoga, beskorisna za teroriste“, kazala je ona, dodav{i da su kontejnere, od kojih je svaki te`ak po nekoliko desetina kilograma, verovatno ukrali skupqa~i metalnih delova. (Tanjug)


IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

Propisima do igra~aka bez olova Kanadijan onlajn o~ev od 8. decembra u Kanadi po~iwu da va`e novi propisi za koje se tvrdi da su najstro`i u svetu, kojima se insistira na bezbednosti proizvoda namewenih deci. Novim propisima ograni~ava se ukupno prisustvo olova u igra~kama namewim deci mla|oj od tri godine na 0,009 odsto, {to zna~i 90 miligrama po kilogramu. Isto ograni~ewe bi}e primewivano i na sve ostale proizvode koji deca stavqaju u usta, poput cucli svih vrsta, slam~ica i levaka sa pakovawa napitaka, piskova za muzi~ke instrumente, {titnika za zube i sli~nih naprava. Kako nagla{ava Ministarstvo za zdravqe, ukupna

P

koli~ina olova je izabrana kao osnovni kriterijum zato {to se stvari habaju, pa bi pristajawe na ograni~ewe po sloju moglo da zna~i da bi brojke mogle biti i vi{estruko ve}e. Novi propisi sadr`a}e i amandmane kojima se zna~ajno smawuje nivo ukupno dozvoqenog olova u bojama i materijalima za povr{insku za{titu odre|enih proizvoda. Prethodno dozvoqena koli~ina olova iznosila je 0,06 odsto, {to je bilo 600

miligrama po kilogramu. Ministarka zdravqa Liona Aglukak izrazila je zadovoqstvo, i kao ministarka i kao majka, {to je Kanada uzela ulogu svetskog lidera u smawivawu dozvoqenih koli~ina olova. Olovo je opasno jer uno{ewe ovog metala bilo kroz grickawe igra~aka ili gutawe nekog deli}a, ~ak i sa malom koli~inom olova u sebi, mo`e da dovede do o{te-

ekoliko ma|arskih novina i vebsajtova iza{o je pro{log ~etvrtka sa praznim, potpuno belim, naslovnim stranama - u znak protesta protiv nacrta zakona koji }e, kako ka`u, ograni~iti slobodu medija u zemqi. U ma|arskom parlamentu je u toku rasprava o nacrtu zakona koji bi, ako bude usvojen, omogu}io Agenciji za nadzor rada medija da izri~e obavezne visoke nov~ane kazne za neuravnote`eno izve{tavawe, ili za kr{ewe propisa o predstavqawu seksa, nasiqa i alkohola u medijima. Ma|arska vlada desnog centra, premijera Viktora Orbana, ka`e da }e zakon koji je predlo`ila stvoriti uravnote`enije medije, dok urednici u medijima ka`u da vlada pomo}u ovog zakona vr{i pritisak na novinare. BBC-jev dopisnik u Budimpe{ti ka`e da je nacrtom ovog zakona predvi|eno uvo|ewe novih tela za nadzor sadr`aja koji se objavquju u medijima koja }e biti ovla{}ena i da izri~u visoke nov~ane kazne. Sa praznim (belim) naslovnim stranama, u ~etvrtak su se na kioscima pojavili nedeqnici "Ma|ar naran~" i "Ilet es irodalom" - dok je dnevni list blizak opozicionim Socijalistima "Nepsabad{ag" objavio da }e tu`iti vladu Ustavnom sudu ako wen novi nacrt bude usvojen i preto~en u zakon. Novine ili internet sajtovi mogu da budu ka`weni i sa 90 hiqada evra, {to za ve}inu medija zna~i i zatvarawe... Vlada trenutno u`iva veliku popularnost i prakti~no mo`e da radi {ta ho}e. Liberali u zemqi i novinari bliski politi~koj levici su spremni ~ini se na borbu sa vladom oko ovog zakona, jer su uvereni da bi zakon otvorio put vladaju}oj stranci Fide{u da narednih nekoliko decenija kontroli{e medije, i to kako javni servis, tako i privatne medije. Vlada se brani, tvrde}i da }e nova tela za nadzor medija (zadu`ena za elektronske medije, internet sajtove i {tampu) zna~iti kraj "nefunkcionalnog" sistema informisawa u Ma|arskoj.

N

Andra{ Ko{a, zamenik urednika internet sajta "Hirsezo", koji je na naslovnoj strani objavio fotografiju Severne Koreje uz naslov "Podr`avamo predlog vlade" - ocenio je gostuju}i u programu BBC-ja da predlo`eni zakon dovodi ma|arske medije pod gvozdenu kontrolu vlasti, kao u totalitarnim komunisti~kim re`imima. Predvi|ene kazne su, ka`e Ko{a, drakonske.

"Novine ili internet sajtovi mogu da budu ka`weni i sa 90 hiqada evra, {to za ve}inu medija zna~i i zatvarawe, imaju}i u vidu te{ke ekonomske prilike u kojima posluju. Predlo`eni zakon otvara mogu}nost vlastima da uti~u na medije i da vr{e pritisak na urednike i novinare. Na{im protestom poku{avamo da animiramo javnost, koju, da budem iskren, stawe u medijima ne zanima previ{e. Vlada trenutno u`iva veliku popularnost i prakti~no mo`e da radi {ta ho}e", objasnio je Ko{a razloge za nezadovoqstvo novim zakonom o medijima. Od usvajawa prvog zakona o medijima, sredinom 1990-tih godina, nadzorna tela i vladine agencije za medije su bili paralisani politi~kim sporovima svojih ~lanova. BBC-jev dopisnik u Budimpe{ti podse}a da je Fide{ je osvojio vlast u aprilu 2010. ubedqivom pobedom koja mu je dala ~ak dvotre}insku ve}inu u parlamentu - a zatim je {okirao svoje politi~ke protivnike kad je izvr{io dalekose`ne promene ustavnom poretku, ustanovqenom odmah posle pada komunizma pre dve decenije.

25

Kuma za bebu tra`i na Fejsbuku Otava san udu}a mama Romi Alpineli, koja treba da se porodi po~etkom decembra, ne mo`e nikako da se odlu~i koje ime da izabere za svoju bebu. O~ekuje devoj~icu i, po wenim re~ima, lepa su joj mnoga `enska imena koja su joj pala na pamet, ali `eqa joj je da ime nije previ{e ~esto, da lepo zvu~i na raznim jezicima ({panskom i italijanskom, pre svega), i da je `enstveno. Ova 34-godi{wa nastavnica iz Toronta po`elela je unikatnije ime za svoju }erku dok je radila u {koli na zameni i kada je primetila da po nekoliko dece nosi isto ime. Svoj problem podelila je sa prijateqicom koja radi u “Fabfajndu”, kanadskom socijalnom komercijalnom sajtu za povoqno nabavqawe svega i sva~ega. Zaposleni u toj firmi dali su joj neuobi~ajenu ideju - da se za pomo} pri birawu imena zajedno obrate posetiocima Fejsbuka. Kreirana je i posebna onlajn prijava za davawe predloga i glasova za sve zainteresovane posetioce Fejsbuka i Tvitera, gde se primaju samo originalne prijave. Na adresu www.fabfindbaby.com javilo se preko hiqadu qudi voqnih da kumuje nero|enoj

B

bebi. Kako pi{e, nadmetawe se zavr{ava 11. decembra, ili kada se beba rodi, i bi}e izabrano ime koje bude dobilo najvi{e glasova. Za sada vodi Aria, Melanija zaostaje tek nekoliko glasova, a u samom vrhu su jo{ i Obri, Sofija, Parsija i Izabela ili Bela. Budu}a majka priznaje da su ona i wen suprug Mark u jednom trenutku po~eli da se pribojavaju mogu}ih efekata ove ~itave ujdurme. Palo im je na pamet da bi se moglo desiti da glas naroda izabere neko ~udno ime, jer svoj glas i svoj predlog mo`e da da svako i to za {ta god po`eli. Me|utim, ispostavilo se da su se svi koji su se ukqu~ili shvatili svoj zadatak veoma savesno i odgovorno i da povremeni ~udni predlozi veoma brzo ispadnu iz konkurencije jer nemaju dovoqan broj glasova. I ~lanovi porodice budu}ih roditeqa mogu da glasaju, a ukoliko se desi da dva imena imaju podjednak broj glasova, onda majka bira ono koje joj vi{e odgovara. Ona je u obavezi da prihvati ime sa najvi{e glasova i da to, pri preuzimawu nagrade, doka`e izvodom iz mati~ne kwige ro|enih. I majka i pobednik ovog glasawa dobijaju nagradne poene za nabavku preko “Fabfajnd” sajta.

Diplomatska misija Volta Diznija

Nezadovoqni ma|arski mediji Bi-Bi-Si

}ewa mozga deteta, ukoliko je du`a izlo`enost u pitawu. Novi propisi daju vladi ovla{}ewe da zabrani uvoz ili prodaju proizvoda koji sadr`e ve}e ukupne koli~ine olova od dozvoqenih. No, na `alost, to ne zna~i automatski da takvih stvari vi{e ne}e biti u prodaji. Prethodna iskustva pokazuju da trgovci nastavqaju da pronalaze put do kanadskog tr`i{ta, ili pak, kao {to je slu~aj kod de~jih |in|uva, da se na tr`i{tu pojavi ne{to jo{ opasnije. Opozicioni kriti~ari ve} su iskazali sumwu u efikasnost primene novih propisa, kojima definitivno nedostaje onaj deo koji ~ini da se proizvo|a~i i trgovci obave`u i da ih sprovode. Nigde se ne pomiwe dodatna inspekcija i ka`wavaw ve}, se po re~ima Megan Lesli iz NDP-a, kod potro{a~a samo stvara la`ni ose}aj sigurnosti. Gidion Forman, direktor Asocijacije lekara za okru`ewe, zala`e se za propise koji uop{te ne dozvoqavaju prisustvo olova i `ive u igra~kama, kao {to se ve} planira u [vedskoj.

~etvrtak9.decembar2010.

Glas Amerike nimator Volt Dizni podario nam je Miki Mausa i Paju Patka, a zatim 1938. godine prikazao Sne`anu, prvi dugometra`ni animirani film. Narednih decenija, Diznijeva imperija je rasla i ukqu~ila igrane filmove, televizijsku mre`u i zabavne parkove. Me|utim novi dokumentarni film osvetqava relativno nepoznato poglavqe Diznijeve istorije: Volta Diznija kao diplomatu. Godine 1941, Stejt Department je poslao slavnog filmskog animatora Volta Diznija u Latinsku Ameriku, u desetonedeqnu misiju dobre voqe. SAD se jo{ nisu pridru`ile svojim saveznicima u ratu, ali je postojala zabrinutost zbog ja~awa nacisti~kog uticaja na ameri~kom kontinentu. Dizni je stavio u stranu finansijske brige i {trajk svojih animatora kako bi krenuo na putovawe.

A

"Banci smo dugovali 4,5 miliona dolara, ceo svet se ru{io u tom trenutku, tako da sam prakti~no zaustavio celu produkciju", rekao je ~uveni Volt Dizni u intervjuu. Filmski autor Ted Tomas prati Diznijevo putovawe u filmu "Volt i El Grupo", u produkciji porodi~ne fondacije Volta Diznija. Dizni je ve} bio poznat u Ju`noj Americi, a wegova grupa trebalo je da predstavi najboqe ameri~ke kvalitete i Sjediwenim Dr`avama osvoji nove prijateqe. Volt i wegovi saradnici sastali su se sa umetnicima i {efovima dr`ava u pet zemaqa. "Gde god da su i{li do~ekivali su ih kao rok zvezde. Stotine qudi bi do{le na aerodrom da ga pozdrave", pri~a rediteq dokumentarca, Ted Tomas. Dizni je do`ivqavan kao heroj, a wegov tim umetnika, pisaca i kompozitora impresionirao je doma}ine na svakom kora-

ku. U toku putovawa, animatore su inspirisale nove ideje, latinoameri~ke melodije i likovi kao {to je brazilski papagaj sa cigarom Xo Karioka koji se prvi put pojavquje u Diznijevom putopisu iz 1942. "Saludos Amigos" - pri~i o putovawu Diznijeve grupe po ju`noameri~kom kontinentu. Lik Xoa Karioke inspirisan tokom putovawa po latinoameri~kim zemqama. Tomas ka`e da je samba tako|e o~arala animatorku Meri Bler. To putovawe je bilo kataliza-

tor koji je potpuno promenio wen stil, paletu boja, dizajn, tako da je postala ne samo jedna od vrhunskih umetnika u Diznijevoj kompaniji ve} i u SAD u celini", pri~a rediteq. Film "Volt i El Grupo" istra`uje diplomatsku misiju umetnika i crta~a. Tomas ka`e da su Dizni i wegov tim pokrenuli talas dobre voqe prema Sjediwenim Dr`avama, ba{ ono ~emu se Va{ington i nadao. "Qudi me uvek pitaju koju ulogu umetnost mo`e da igra u svetu, a ja mislim da ona ima ogromnu mo} da na pozitivan, konstruktivan na~in izmeni ose}awa qudi jednih prema drugima", obja{wava Tomas. "Volt i El Grupo" se prikazuje u bioskopima, muzejima i filmskim festivalima {irom SAD, a DVD izdawe ukqu~uje i bonus - originalnu kombinaciju animiranog i igranog filma "Saludos Amigos". Rozen Skirbl

Bezbednost te{ka sto milijardi evra Doj~e vele erorizam, organizovani kriminal, gusarewe, prirodne katastrofe – nikada nije bilo toliko posla za firme koje se bave bezbedno{}u kao danas. Izmi{qaju se sateliti, inteligentne bespilotne letelice, sistemi nadzora i kontrole zgrada i puteva, najmoderniji ure|aji za komunikaciju… procene su da je ~itava bran{a te{ka nekih 100 milijardi evra! A ta vrednost godi{we raste za dobrih pet odsto. Zato je i nema~ka vlada napravila strategiju kako bi podr`ala doma}e ponu|a~e, obja{wava ministar privrede Rajner Briderle. „Tr`i{te bezbednosti obe}ava dugoro~ni rast. To je propratni efekat rastu}e bezbednosne pretwe u svetu. Voleli bismo da je svet bezbedniji. Ali po{to nije, onda moramo da podr`imo ovu granu privrede. Pokre}emo ovu po-

T

dr{ku izvozu pod motom ’Security made in Germany’.“ Kamen temeqac svih poslova trebalo bi da budu sporazumi me|u vladama. Tako dr`avna delegacija Nema~ke uskoro putuje u Indiju i Ujediwene Arapske Emirate. Preduzetnici su ve}

dobili dozvolu da, pod nadzorom nema~kog Ministarstva privrede, po~nu poslove u Brazilu, Kini i Japanu. „Potencijal le`i i

u organizaciji velikih sportskih i kulturnih manifestacija. Recimo, u Brazilu }e se odr`ati Svetsko prvenstvo u fudbalu (2014) i Olimpijske igre (2016). To su bile glavne teme mojih sastanaka u Brazilu. Vlada ogromno interesovawe za na{e usluge“, dodao je Briderle. Nema~ke firme ve} dr`e primat kada je o bezbednosti na aerodromima i grani~nim prelazima re~. Oko 70 odsto svih ure|aja za kontrolu paso{a dolazi iz Nema~ke. Sa sve`im idejama predwa~e male firme, poput “Mikrofluidik ~ip {opa”. Ova firma je nedavno sa ameri~kim partnerima razvila sistem koji za dva pru`a kompletnu DNK sliku ~oveka, {to mo`e ponekad biti neophodno za identifikaciju. Me|utim, ni konkurencija ne spava, a borba za ugovore i zarade postaje sve qu}a. Zato je glavni ciq Nemaca da postavqaju me|unarodne standarde. Jer, ko uvodi standarde, taj, standard-

no, najboqe prolazi. Ipak, postoji i druga strana medaqe. Neke dr`ave `ele da upotrebe bezbednosnu tehnologiju za ne ba{ plemenite ciqeve. Nedemokratski re`imi mogu tako nema~kom tehnologijom da {pijuniraju opoziciju. Karl-Ernst Brauner, koji je u Ministarstvu privrede zadu`en za izvoz, zadu`en je da o tome brine. „Ako `elimo da prodamo robu bezbednosnim snagama neke zemqe, recimo policiji neke slabe afri~ke dr`ave, uvek imamo dilemu za {ta }e se na{a oprema koristiti. Ako je u pitawu oprema za komunikaciju – ne mo`emo znati da li }e se wome nare|ivati kr{ewa qudskih prava.“ Oprema mo`e pasti i u ruke terorista od koji ba{ ovih dana cela Nema~ka strahuje. Zato, priznaje Brauner, pri proizvodwi bezbednosne tehnologije eti~ka pitawa moraju biti ispred profita. Sabine Kinkarc Nemawa Rujevi}


26

~etvrtak9.decembar2010.

OGLASI

DNEVNIK POLUNAME[TEN jednosoban stan, 32m2 ul. Milana Toplice1, III sprat, kablovska, CG, telefon, llift, useqivo od 15. decembra, 150E+depozit. Telefon 063/516159. 16705 IZDAJEM dvori{ni jednosoban, name{ten stan u centru. Telefon 063/450-063. 16821 IZDAJEM dvoiposoban stan 68m2 Bul. oslobo|ewa 43, komplet renoviran i sre|en. Telefon 062/595359. 16938 IZDAJEM dvosoban stan u zasebnoj ku}i bra~nom paru ili dve zaposlene osobe na du`e vreme Svetosavska, dogovor. Telefon 064/495-23-19. 16955 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan u Ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 063/765-36-32. 17009 IZDAJEM prazan trosoban stan sa kuhiwskim elementima, klimom, drugi sprat, lift, ul. Bulevar oslobo|ewa 139, cena 200E, Telefon 063/547451. 17012 IZDAJEM name{tenu garsoweru, Ilije Bir~anina 27. Slobodna odmah. Cena 130 Evra plus depozit. Telefoni: 063/107-1033, 069/107-1003. 17015 IZDAJEM garsoweru kod sajma, prvi sprat, terasa, lepo opremqena dvokrevetna, na du`e 120E+depozit. Telefoni: 063/536-423, 021/463-519. 17017

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25 m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna. 15876

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 17004 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 17005 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 17008

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 17006

IZDAJEM jednokrevetnu sobu studentkiwi, blizu fakulteta, Fru{kogorska ulica. Telefon 063/8974667. 16950

MEWAM dvosoban stan od 60m2, za garsoweru, lokacija Novo naseqe, {ifra: „dogovor ku}u gradi“. Telefon 064/01483-11. 16872

IZDAJEM POVOQNO name{ten uli~ni jednosoban stan u ku}i sa posebnim ulazom 100Evra. Telefon 521-362, 064/236-280-9. 16956 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Vr{a~koj ulici. Telefon 021/504-691, 063/519344. 16989 IZDAJE SE name{tena garsowera 25 m2 CG, telefon, terasa u \ur|a Brankovi}a odmah useqiva po`eqni Rumqani i Mitrov~ani. Telefon 061/474-5711. 17053 IZDAJEM jednosoban name{ten stan nepu{a~ima, CG, telefon, KTV, ve{ ma{ina, Liman III. Telefon 064/186-1045. 17096 IZDAJEM nov jednoiposoban kompleno name{ten stan 39m2, Pu{kinova 13. nov name{taj, ve{ ma{ina, terasa, Cena 250E. Telefon 021/544-540 063/517290. 17098 IZDAJEM nov jenoiposoban kompletno name{ten stan, 41m2, ]irpanova ulica, nov name{taj . cena 200 Evra. Telefon 021/544-540, 063/517290. 17100 IZDAJEM novu kompletno name{tenu garsoweru, Nova Detelinara, 26m2 blizina Sajma, ve{ ma{ina, lift, terasa. Cena 150Evra. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 17101 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 17102 IZDAJEM nov luksuzan stan u nasequ Park Siti. Telefon 063/77-34-668. 16454 IZDAJEM garsoweru, luksuzno name{tena, nova, u blizini Sajma - Cankareva, zaposlenoj osobi na minimalno 12 meseci. Cena 150E + depozit. Telefon 064/222-73-63. 16543

HITNO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, lift, terasa, cena 29.500E. Telefon 021/544-540, 063/517290. 17099 PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505. 10001

PRODAJEM ili mewam dvosoban ukwi`en stan u Mileti}evoj, 61m2. Telefon 062-650152. 16916 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 10002

PRODAJEM trosoban stan, Liman IV, 78m2, dva lifta, dve terase, ukwi`en, odmah useqiv, 88.000. Telefon 6617-958. 16849 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437,063/534-505. 10003

BULEVAR - Sajam, ku}a sa restoranom 135m2, autoperionicom 65m2. Sve u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa. UTU, cg, 20 m front. Novo 276.000Evra. Zamena (630E/m2). Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 16758 PRODAJEM ku}u bez posrednika na Telepu, Ulica Ru`in gaj 26, Novi Sad. Telefon 6392-021. 16949 HITNO prodajem plac u Ba~kom Jarku, sa temeqom, gra|evinskom dozvolom, pla}enim komunalijama, asfalt, struja, voda, gas, 18.000E. Telefon 021/544-540, 063/517290. 17097 10 JUTARA ZEMQE u komadu 800metara od asfalta i fabrike vode, ispitana za vo}e u Jasku kod Vrdnika. Telefon 064/401-41-80. 16960

PRODAJEM gra|evinski plac 2.000m2, pogodan za izgradwu poslovnih objekata ili skladi{ta. Plac se nalazi u Petrovaradinu, Bukova~ki put 3a. Dozvoqena izgra|enost 50% povr{ine placa. telefon 063/547-782. 17035

SAJAM - bulevar izdajem povoqno, odli~no razra|en restoran piceriju, 135m2 sa inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa. Telefoni: 063/161-2873, 064/596-58-74. 16961 LOKAL, 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik. Novogradwa, mesto ekskluzivno. Ukwi`en. Cena povoqna. Telefon 063/89-23-168. 16959 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. Oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Tel.: 422-439 ili 063/534-505. 10004

KUPUJEMO automobile novije i starije, ispravne i havarisane. Dolazak, procena i isplata odmah. Telefoni: 021/824-885, 064/150-12-00. 16914 PRODAJEM povoqno Jugo 45, alu felne, bela ura|ena, 400E, 1984 god. Telefon 063/8706401. 16923

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam brzo, kvalitetno. Prodajem {iva}e ma{ine i industrijske pegle. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23.Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 15424 DIHTOVAWE drvenih vrata, prozora fleksibilnim aluminiumskim lajsnama, velika za{tita od vetra i buke. Samo 150 din/m. Telefon 021/500-612, 063/8426848, 063/8424-716. 16701 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 16811 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330. 16927

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/1572514. 16386 NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, 20 - 40E, dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen! Telefon: 421-516, 064/157-2514. 16387

PUDLA, {tenci sa odli~nim pedigreom stari 2 meseca, aprikot i braon. Telefon 021/6322-700 ili 062/416-202. Novi Sad. 17069

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 16351 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni:066/95052-46, 063/835-98-16, 063/835-9814. 16992 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30. 16993 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 17000


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav priji

Mom dragom i jedinom zetu

~etvrtak9.decembar2010.

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da nam je na{ dragi i voqeni

preminuo 8. 12. 2010. godine, u 88. godini.

Vladimir Simi}

Ispra}aj pokojnika je 10. 12. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

1943 - 2010.

posledwi pozdrav od wegovog {uraka Brane.

od Ozrena i Vukice.

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je moj dragi suprug

Slobodan Kresovi}

Vladimiru Simi}u

Nadi

27

O`alo{}eni: supruga Despa i porodica Mili}. preminuo posle kratke i te{ke bolesti, u 67. godini. 17173 17182

Posledwi pozdrav

17189

Posledwi pozdrav dragom dedi

na{em

Sahrana je u petak, 10. 12. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sa neizmernim bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je posle duge i te{ke bolesti, zauvek napustila na{a draga

O`alo{}eni: supruga Branislava, }erka Sr|ana, sin Sr|an, zet Dragan i unuk Ilija.

17184

Vladimiru Simi}u

~ika Ra{i

Mom `ivotnom saputniku i osloncu u `ivotu

Posledwi pozdrav

Qubinka Prodanovi} 1948 - 2010.

koji }e ve~no biti u na{im mislima i srcima. od Popa sa porodicom.

Wegov unuk Ilija, }erka Sr|ana i zet Dado.

17183

17188

voqenom

Posledwi pozdrav na{em dragom i voqenom tati

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Sahrana }e se odr`ati na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 10. 12. 2010. godine, u 12 ~asova. Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoji: suprug Milan, }erka Oqa, unuk Nemawa i zet Boban. 17174

Vladimiru Simi}u

Dana, 9. 12. 2010. navr{ava se godinu dana od kad si nas napustila

~ika Ra{i

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

posledwi pozdrav. Wegova Cica. 17185

Posledwi pozdrav tetku

Vladimiru Simi}u

Vladimiru Simi}u od: sestre Cice, zeta Srede i sestri}a Pe|e i Sa{e.

Uvek }e nam nedostajati. Zauvek }emo ga se se}ati i misliti na wega. Wegova }erka Sr|ana i sin Sr|an.

pozdrav

dragom

Novica i Jelena Pejovi} sa porodicom.

17187

17190

Posledwi prijatequ

Ra{i ^ankovi}u

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Posledwi pozdrav dragom

17163

17179

na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

@eqku Brkanli}u @eqi

Vladimiru Simi}u

od Vawe i Mijata. od porodica: Radnovi} i Stanojev. Po~ivaj u miru. 17191

Pustolove, veliko je zadovoqstvo i ~ast {to smo te poznavali i dru`ili se s tobom. ^uva}emo te od zaborava u najlep{oj uspomeni.

Bogdan Bosan~i} 1932 - 2010. Sahrana }e se obaviti 9. 12. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Pajo, Desa, Sla|ana, Dajana, Vuka{in i Jovana.

O`alo{}ena porodica.

17167

17170

na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

17192

Posledwi dragom

3

od: Nemawe i Jovane, [ejka, Radeke, Toce, Rileta, Nik{e i Marine, porodica Vitaz, Obadov i Borocki.

pozdrav

Jaroslava Bo`i}

Qubinki Prodanovi}

ro|. [inka S qubavqu, kuma Caca sa porodicom.

od porodice Stanar.

17165

17175

Posledwi pozdrav na{oj dragoj Qubi

Draga na{a Goco,

Qubinka Prodanovi}

Qubinki Prodanovi}

uspomenu na tebe i tvoj veseo osmeh ~uva}emo od zaborava. @arko i Mira.

od tvojih: Nade i Veroquba Naumovi}.

17177

17178

Sudbina je tako htela da ode{ prerano, moja voqena sestro, tetka i bako

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci

@eqku Brkanli}u

Milici Mitrovi} iz Berkasova 1918 - 2010. Po~ivaj u miru u ve~noj ti{ini. O`alo{}ena tvoja deca sa porodicama. 17186

Galebe moj, ja o~i vi{e nemam. Ne sle}e na moje srce, i srce nije moje. Pogledaj vrhove ledene, i livade zelene i ~uj: dok se tvoje krilo u nebo mirno vije, kao nemir u wima moje srce bije. Vrati se jatu svome. Porodica Kne`evi}. 17169

Ru`ica Tasi}

Qubinka Prodanovi}

1944 - 2010.

ro|. Vasi}

Sahrana }e se obaviti 9. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na Mesnom grobqu u Ka}u.

Tuguju za tobom tvoji: sestra Zora, Boba, Oqa, Ogwen i Dimitrije.

O`alo{}ena porodica. 17168

17176


28

^ITUQE z POMENI

~etvrtak9.decembar2010.

Danas, 9. decembra 2010. godine, navr{avaju se tri tu`ne godine od smrti mog dragog i voqenog supruga

Zaspao je ve~nim snom na{ braco

DNEVNIK

Posle duge i te{ke bolesti, tiho, kako je i `iveo, umro je na{ tata i deda

Posledwi pozdrav

tata Slobi

\oka Kalu|erski Nikada se ne}emo pomiriti sa surovom istinom. Suze su usahle, bol i tuga nikad prestati ne}e.

Ra{o

Bo{ka Mari}a

Samo ja znam koliko je bola i tuge ostalo za tobom. Moja se}awa su tu`na, moja tuga je stvarnost, a moja qubav prema tebi je ve~na.

Tuguje za wim porodica Konti}.

Neute{ni, tvoja }erka Dragana i unuk Sini{a.

Tuga je velika, ali ponos {to sam te poznavao je jo{ ve}i... Ogwen Bjeli}.

17136

17127

Ostaje nam se}awe na divnog ~oveka

Posledwi pozdrav

Tu`nog srca opra{tamo se od dragog brata, devera i strica

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Tvoja supruga Stoja Mari}.

17135

17137

Radomiru ^ankovi}u

Slobodana Petronijevi}a

Posledwi pozdrav na{em penzioneru

\uro Kri~kovi} sa porodicom.

Porodica Raci}.

17159

^uvamo uspomenu na najboqeg prijateqa

Radomiru - ]anetu ^ankovi}u

Sa tugom javqamo preminuo na{ dragi

Radomira ^ankovi}a Ra{e Ostala je jedna velika praznina, se}awe koje ne bledi, dobrota koja se pamti i tuga koja ne prestaje.

bra{a Ra{i Tvoja plemenitost i dobrota osta}e nezaboravqena u mom srcu i srcima mojih najmilijih.

Brat Milorad, snaja Rajka sa decom.

Br~in Nikola, sna{a Zora, sinovci Nemawa, Neboj{a i Maja.

17138

17109

17113

je

Dragom prijatequ i velikom ~oveku

da

Posledwi pozdrav

od zaposlenih i penzionisanih radnika Privrednog dru{tva za odr`avawe i za{titu objekata i ugostiteqstvo „Odr`avawe i usluge� d.o.o. Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa br. 100. 394/P

Mario Quboja IN MEMORIAM

Slobodana Petronijevi}a

mr Aleksije Ber dr Luka Berkovi} dr Radovan Vukovi} mr Aqo{a Gava mr Vojislav Gaji} mr Ferenc Gal Olga Gluvakov dr Borislav Dimkovi} dr Branko Dragi} \or|e \erman dr Vojislav \uri} mr Stevan @ivoti} mr Adolf Zahorjevi} dr Vida Ivan~evi} Vasilije Jovanovi} dr Mihaq Kova~ Blagoja Kuki} mr Stevan Labat Radivoje Leki} Gordana Qevar Budislav Mileusni} dr Miloje Milojevi} Gospava Mitrovi} mr Branko Mrki} Branislav Nikoli} @ivan Pani} Ester Se~ewi mr Lajo{ Sokolai Novka Slavni} Zvonimir Slonka dr Miodrag Steji} mr Miroslav Todorovski Nikola Titelac An|elka Titelac Aleksandar ]orovi} dr Danica Uli} Tereza [}epanovi}

Slobodanu Petronijevi}u

1957 - 2010. Sahrana je u petak, 10. 12. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodica [ar~ev.

O`alo{}eni: majka Silvija, }erka Dolores, brat Mladen i bratanci Igor i Marko.

17157

Posledwi pozdrav

@eqku Brkanli}u @eqi

Zaposleni na Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa u Novom Sadu.

Porodica Mirkovi} iz Bege~a.

17139

17140

17143

59199/P

Bio si velika ~ovek i takav }e{ ostati u na{im srcima.

\oka Kalu|erski

Sahrana je, 9. 12. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Dragica, }erka Mirela i Milena - Lena sa porodicama. 17142

Posledwi pozdrav kumu

@eqku

Slobodana Petronijevi}a

od porodice Gruji}.

1953 - 2010.

17125

17153

od strica Dule sa porodicom.

@eqko Brkanli}

od: Marka, Du{ana, Fileta, ]okija, Lopija i [oneta.

Osta}e nam u trajnom se}awu.

S po{tovawem se opra{tamo od dragog nam prijateqa

Obave{tavamo da je 7. 12. 2010. godine, u 57. godini preminuo na{ voqeni

Na Dan Fakulteta, sa velikim pijetetom, se}amo se na{ih koleginica i kolega.

posledwi pozdrav od porodice Stankov.

17154

Posledwi pozdrav

@eqku Brkanli}u @eqi

~ika Ra{i

Tvoja kuma To{ka sa porodicom.

17160

Posledwi pozdrav na{oj

Sesi

Tvoji: Mi}a, Tamara, \ole i Mira.

od: Vi{we sa porodicom, Nemawe i Bebe.

17161

17146


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Sofija Popovi}

[tefica ]esarov

17166

17131

Branka sa porodicom.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

SE]AWE

Sotir Vol~evi} 1921 - 1990.

Ujna, hvala ti za sve lepe trenutke provedene zajedno.

Posledwi pozdrav kumu

Pro{la je tu`na godina

IN MEMORIAM

Sahrana }e se obaviti 9. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na Mesnom grobqu u Beo~in Selu. O`alo{}ene porodice: Popovi} i Mila{in.

~etvrtak9.decembar2010.

9. 12. 2008 - 9. 12. 2010.

Pro{lo je 40 dana otkada se preselio u se}awa i pri~u na{ voqeni i po{tovani suprug, otac, deda i brat

Mile Trbojevi}

Milutin Kosti}

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se ~etrdesetodnevni pomen odr`ati u petak, 10. 12. 2010. godine, u 11 sati, na pravoslavnom grobqu u \ur|evu.

Pavle Mikala~ki 9. 12. 2009 - 9. 12. 2010.

Na dana{wi dan pre dvadeset godina oti{ao je u ve~nost na{ voqeni suprug, otac i deda. Uspomenu na wega ~uva}emo od zaborava dogod postojimo.

29

Tvoji najmiliji.

Wegovi najmiliji. 17043

17020

O`alo{}ena porodica: supruga Slavica, }erka @eqka sa porodicom, sin Nenad i }erka Bojana sa porodicom.

na na{e roditeqe

SE]AWE

Supruga Eva, deca Ksenija i Borislav sa svojim porodicama.

16975

16911

Posledwi pozdrav dragom kumu

Slobodanu Petronijevi}u

Mom tati

Slobodanu Petronijevi}u

Porodica Jovanovi}.

Du{an Deliba{i}

Danica Deliba{i}

1931 - 2010.

ro|. ^obanski 1937 - 1998.

Hvala, tata i mama za svu qubav, plemenitost i dobrotu koju ste nam pru`ili. Voqeni nikad ne umiru,

od porodice Stopin{ek.

va{e }erke: An|elka i Slavica. 17129

17029

17112

3

9. 12. 1981 - 9. 12. 2010. Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Radomiru ^ankovi}u Ra{i

Pavlu Mikala~kom

Bo`ijom milo{}u upokojila se na{a draga kuma

Pro{la je godina, ali bol i tuga su sve ja~i.

Vera i Nikola Ga}e{a. ]erka Bojana sa porodicom Mirosavqevi}.

Slobodan Petronijevi}

Paja - Pavle Radovanovi}

Obrenka Trajkovi}

S qubavqu, wegovi najbli`i.

Ve~na joj slava i veliko hvala. Du{an i Mirjana Kravi}.

Sahrana }e se obaviti danas, 9. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

O`alo{}ena porodica: Rada, }erke Branislava, Sr|ana, zet Ivan i unuk Mihajlo.

17149

17019

Sa velikim po{tovawem opra{tamo se od na{eg oca, dede i pradede

Dana, 7. 12. 2010. godine preminula je na{a majka

17111

16947

^ETVOROGODI[WI POMEN u subotu, 11. 12. 2010. u 11 ~asova.

17060

\oke Kalu|erskog Hvala mu za sve {to je ~inio za nas. Neka ga an|eli ~uvaju. ]erka Qubica, unuci Voja i Stanislav Kurbatfinski, zet Jovan Agbaba, snaja Vesna i praunuci Stefan i Nera.

Nada Rado{evi} Sahrana je danas, 9. 12. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Sinovi: Slobodan i Dubravko.

17044 17120

17123

Posledwi pozdrav {ogorici i teti

Posledwi pozdrav priji

Slobodan Petronijevi} U stawu smo neopisive tuge i {oka, zbog gorke istine da si nas napustio. Na{im du{ama je zavladala praznina u koju su se slile iskrene suze, ali i ose}aj ponosa. Ponosa, zato {to nas je Gospod u~inio beskrajno bogatim daju}i nam retku privilegiju da Te upoznamo. Zato i molimo Gospoda Boga, da Ti ve~nu postequ za miran i beskrajni sanak, u~ini dostojnom Tvoje dobrote. Po~ivaj u miru po{tovani prijatequ. Porodica Medi}. 17114

[tefaniji ]esarov od familije Brki}: Dragan, Petra, Bane, Andreja, Milan, Tamara i Luka.

17117

Milorad Rodi} Miki Pro|o{e, dragi Miki, ~etiri najtu`nije godine u na{im `ivotima. Ne izbrisa{e nam tvoj dragi lik, prelepi osmeh i nenadma{nu dobrotu. Ne umawi{e na{u tugu i bol. Uvek }e{ ostati u na{im mislima i srcima. Tvoja deca, supruga i roditeqi.

dragoj

[tefaniji ]esarov

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice povodom smrti na{e drage

[tefice ]esarov

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Radomiru ^ankovi}u Ra{i

od porodice Lovri}.

Kumovi Zeremski.

od stanara Ul. 1.300 kaplara br. 1.

17118

17108

17115


06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05

Jutarwi program ^ari ribolova Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Zeleni sat Plej gejms PCTV Centar sveta Kuhiwica Vesti Kosmos Duel struna

Yudit Dejvis

Smrt ne zaboravqa nikog @an Rikuar se vratio sa robije `eni Mariji i sinu. Po izlasku iz zatvora zaposlio se, ali su uslovi za rad bili veoma te{ki, a plate male. Zbog toga su radnici u fabrici vr{ili diverzije... Uloge: Malik Zidi, Yudit Dejvis, Nata{a Lindinger, Erik Desmares, Re`ija: Loren Hajneman (RTV 1, 23.30) 14.00 Vesti 14.05 Srpski ekran – ma|. MTV-a (na srp.) 14.30 Slon Benyamin 15.00 Vesti 15.10 Tek ro|eni 16.00 Grad an|ela 17.00 TV Dnevnik 17.25 Tajna hrane: Pasuq 17.30 Kuhiwica 18.00 Razglednice 19.30 TV Dnevnik 20.10 TV Fonija - kviz 20.30 Imam jednu `equ 21.30 @ivopis: Podunavqe 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Portreti vojv. umetnika narodne muzike 23.00 Forte piano 23.30 Smrt ne zaboravqa nikog, film 01.00 Koncert godine 2000., muz. program

06.30 06.55 07.20 07.45 08.40 09.35 10.20 11.15 12.00 12.30 12.40 13.15 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.00 00.00

TV PROGRAM

~etvrtak9.decembar2010.

Kuhiwica (ma|) Ta divna stvorewa Ma{taonica Gruvawe Najva`nija adresa Poslovni uspesi (ma|) Tek ro|eni Grad an|ela Ples no stres Vesti (ma|) Ukrajinska panorama Doba zlo~ina Vesti iz Matice Plavi krug Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV Magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Mali grad, film Doba zlo~ina TV Prodaja

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.30 13.00 14.00 14.30 15.20 15.30 15.55 16.00 16.35 17.25 17.30 18.00 19.00 20.00 20.25 20.35 22.00 22.35 23.05

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Info Vesti U ogledalu Info Vesti Qubav na prodaju Vrele gume Tin in Bila jednom jedna nedeqa Putomanija Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost, FIP Komerc [qaka- info NSZ Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Servisne informacije Prirodno iz Srbije Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Art-boks Vojvo|anske vesti Barometar Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Italijanski vegeterijanski kuvar 00.00 Glas Amerike 00.35 No}ni program-reprize

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije

Nikolas Kejy

Zandali Ve} du`e vreme nezadovoqna brakom s profesorom kwi`evnosti i neuspe{nim pesnikom Tijerijem, atraktivna Zandali ose}a da su joj zagrqaji supruga suvi{ni. Sve joj je te`e da slu{a svakodnevno Tijerijevo kukawe o gubitku vere u `ivot. Nekoliko dana kasnije, u wihov stan sti`e Tijerijeva majka sa novim de~kom Luisom. Uloge: Nikolas Kejy, Stiv Bu{emi, Erika Anderson Re`ija: Sem Pilsbri (RTS 1, 02.10) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.01 09.44 10.00 10.04 10.35 11.00 11.05 12.00 12.15 12.32 12.39 13.30

09.00 09.30 10.20 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 17.00 17.10 17.20 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.30

Hrana i vino Put za Ejvonli Agro dan Dokumentarni program Objektiv Nemi svedok Sprint Drum Objektiv Izme|u redova Razglednice Objektiv Put za Ejvonli Azbuka roditeqstva Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Popodnevni program ICT plus Objektiv Hrana i vino Skarletna vidov~ica Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok

10.00 Ful Tilt poker 11.00 Bajern TV: [alke – Bajern 12.30 Evroliga: Cibona – Montepaski 14.15 Evroliga: AJ Milano – Efes 16.15 Evroliga: CSKA – Valensija 18.00 Premijer liga, magazin 19.00 Evroliga: Panatinaikos – Olimpija 20.45 Evroliga: Kaha Laboral – Kimki 22.30 NBA akcija 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Premijer liga, magazin

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 ABS {ou, 18.00 Lek iz prirode, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.15 Biber, 22.30 Info, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Evropska zvezda, 11.00 Travel, 11.30 @iveti svoj `ivot, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Galenov svet, 15.00 Auto sprint, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 [ampioni, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.30 Folk {ou

14.55 15.05 15.50 15.54 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.07 22.00 22.04 00.10 00.25 01.21 01.20 02.10

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 09.45 10.49 11.30 12.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.15 21.00 22.00 00.00 00.20 00.40 01.10

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Boqi `ivot U zdravom telu Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Vesti Raspu{teni Gari Dnevnik Sport plus Evronet Operativci Fudbal - Liga {ampiona, pregled Vesti Sat Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Raspakivawe Vesti U lo{em dru{tvu, film Dnevnik Operativci Evronet Tabloid No}ni bioskop: Zandali, film

Eksploziv Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Cena sre}e Film: Lo{e namere Elenin duh Kada li{}e pada Hiqadu i jedna no} Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Kada li{}e pada Survajver Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti

DNEVNIK

c m y

30

06.44 06.58 07.12 07.19 07.30 07.37 07.47 08.00 08.20 08.27 08.53 09.53 10.00 10.32 10.57 11.03 11.25 11.34 12.03 12.30 13.00 14.02 14.49 15.15 15.32 16.00 16.35 16.42 16.52

U zdravom telu Kuvati srcem: Maja Zagorac Datum Verski kalendar [umska {kola 2 Brodi} Elijas Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula Viva la muzika Zdravo Evropo Enciklopedija Igraj fudbal, budi sre}an U svetu Datum Nauka 2009: Aneurizma aorta Verski kalendar Put oko sveta, dok. program Mokraw~evi dani ^itawe pozori{ta Trezor Verujte, ali ne preterujte Viva la muzika Vera je `ivot Antologija o `ivotiwama Ovo je Srbija Datum Verski kalendar Bardovi teatra: Branislav Ciga Jerini} 17.51 Enciklopedija 18.00 Pesni~ke vedrine 18.40 Rukomet (`) - EP: Srbija [panija, prenos

RUKOMET (@) – EP

Srbija – [panija

Rik Stajn: Putovawe po Dalekom istoku Rik nastavqa svoje pute{estvije u Tajlandu, gde upoznaje jednog od svojih heroja, Dejvida Tomsona, ~oveka koji je svoj `ivot posvetio tome da razume tai kuhiwu. Kasnije Rik vozom odlazi na Puket, da bi nau~io kako se pravi quto-kiseli tom jam gung, kulinarska ikona Tajlanda... (B92, 16.50) 06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Nacionalna geografija: Lovci na zmije 11.30 Top {op 12.00 Film: Prevari varalicu 14.00 Ros Kemp: Najopasnije bande sveta 15.00 Nacionalna geografija i BiBi-Si: Rik Stajn - Putovawe po Dalekom Istoku 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Nacionalna geografija i BiBi-Si: Rik Stajn - Putovawe po Dalekom istoku 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Ros Kemp: Najopasnije bande sveta 21.00 Film: Osveta marinaca 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Se}awe na ubistvo 01.20 Nacionalna geografija: Lovci na zmije 01.45 Ukqu~ewe u B92 Info

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.10 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.30 03.00 04.00 04.30

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Lovci na dorke iz svemira Kalamiti Yejn Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Pqa~ka Tre}eg rajha Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota 1. svetski rat Jelena Vesti Hepi stars Luda ku}a Zvezdana kapija SG-1 7 `ivota Na ve~eri kod... Hepi stars Zvezdana kapija SG-1 Film Jelena

(RTS 2, 18.40) 20.15 Ko{arka - Evroliga: Makabi Partizan MTS, prenos 21.50 Raspu{teni Gari

KO[ARKA: EVROLIGA

Makabi – Partizan MTS (RTS 2, 20.15) 22.37 23.00 23.30 00.00

@ivot i standardi Metropolis Kontekst Mera za muziku

07.30 07.45 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 13.00 14.00 14.30 15.00 15.02

Vesti Otvoreni studio Info Jagodica Bobica Vesti Rej~el Rej Info Qubav u zale|u Vesti Milica na kvadrat Info Vesti Simpsonovi Info Dok. serija: Pravi Da Vin~ijev kod Otvoreni studio Qubav u zale|u Rej~el Rej Vesti Simpsonovi Porodica Serano Info Film Vesti 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Ruska ku}a

15.50 16.00 17.02 18.00 18.30 19.02 20.30 20.32 22.30 22.35 23.30 23.45 00.00

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

05.30 06.30 07.00 10.00 10.05 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 22.30 00.00 00.30 02.30 02.35

Valentina Farma Dobro jutro Medela ~arolija Farma Siti kids Pali an|eo Farma More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Sve za qubav Farma Crna hronika Film: Bitka u Sahari Siti Ekran

Dim Radio Novi Sad u svoj program vra}a radio-dramu. Premijerno slu{amo komediju „Dim”, koja prati sudbinu dvojice junaka strastvenih pu{a~a, Mirka i Slavka, koji poku{avaju da se izbore za svoje pu{a~ko mesto u op{toj antipu{a~koj klimi. Uloge: Ratko Radivojevi}, Zoran Andrejin, Emil Kurcinak, Vera Hr}an-Ostoji}, Dejan [arkovi} Autor: An|elko Erdeqanin (Radio Novi Sad, 23.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

~etvrtak9.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

4

31

DNEVNIK ALBANSKE GOLGOTE SRPSKOG DOBROVOQCA IZ SREMA

Milenko Simonovi}

Lili Sobijeski

Staklena ku}a Kada roditeqi Rubi Bejker poginu u nesre}i, ona i brat Ret moraju u Malibu gde se useqavaju kod Terensa i Erin, svojih biv{ih kom{ija. U po~etku svi su sre}ni, ali uskoro Rubi saznaje da su ona i brat bogati naslednici... Uloge: Lili Sobijeski, Dajen Lejn, Stelan Skarsgord, Brus Dern, Keti Bejker Re`ija: Danijel Sakem (Nova TV, 22.55) 07.55 08.20 08.45 09.45 10.50 12.40 13.25 14.25 15.20 16.15 18.25 19.15 20.05 21.05 21.35 22.40 22.55 00.45 01.15 01.40 03.10

Jagodica Bobica Roari Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Provereno Ve~erwe vesti Staklena ku}a, film Seks i gad Verovali ili ne Zlo~in, film Na rubu zakona

08.00 Ana Letenska – glumica i nacisti 09.00 Drevni plasti~ni hirurzi 10.00 [arlota Luksembur{ka: Vojvotkiwa u ratu 12.00 Pozdrav 13.30 Velike britanske vojskovo|e 14.00 Sicilijanske mumije 15.00 Duhovna muzika 16.00 Rembrantovo “Optu`ujem” 18.00 Pet ameri~kih giganata 19.00 Pali asovi 1. sv. rata 20.00 Gospodar Sipana 21.00 Tajni ratovi 22.00 Egipat 23.00 Duhovna muzika 00.00 Rembrantovo “Optu`ujem”

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 07.45 09.30 11.05 12.55 14.15 16.40 18.25 20.05 21.55 22.55 00.40 02.45 04.10 05.30

Bo`i} pli{anih meda Fantasti~na ~etvorka Kraq dinosaurusa Gde si zubna vilo Fantasti~na ~etvorka Putopisna emisija: Putuju}e pri~e Marion – kraqica lopova 2. Jedinstveni Liland Putopisna emisija: Putuju}e pri~e Pobuna Porodica Menson Riskantni `ivot crvene bra}e Podnebqa Erotski film Agire, gnev bo`iji

Progawawe Meri Vulkan Qubav boli Rej~el se udaje Dvostruki dobitak Transformersi: Osveta pora`enog Misterija ubistva na Menhetnu Vegas za dvoje Elegija Hotel Paradise Pacifik Gordost i slava Prevaranti ^ekaju}i Gafmana Filmovi i zvezde

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.07 Lugarnica 10.15 Malavi i Zvezdano jezero, dok. film 11.05 Kod Ane 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.32 More qubavi 13.20 @ivot u Africi 14.20 Trenutak spoznaje 15.00 Luda ku}a 15.40 Moj prijateq romski pomaga~, dok. film 16.15 Hrvatska u`ivo 17.35 8. sprat, tok {ou 18.20 Kod Ane 18.35 Na{i i Va{i 19.30 Dnevnik 20.10 1 protiv 100, kviz 21.05 Otvoreno 21.55 Pola sata kulture 22.30 Dnevnik 3 23.15 Na ivici nauke 00.05 @ivot u Africi 00.45 Eureka 01.30 Fringe - Na ivici 02.20 Opra {ou 03.00 Fotografija u Hrvatskoj

02.10 Film: Bo`i}na pesma 04.00 Film: Ubistva u Midsameru 06.00 Sudija Ejmi 07.00 Meklaudove }erke 09.00 Dijagnoza: Ubistvo 11.00 Sudija Ejmi 12.00 Ne{ Briyis 13.00 Doma}ice iz okruga Oranx 14.00 Film: Ubistva u Midsameru 16.00 Dijagnoza: Ubistvo 17.00 Ne{ Briyis 18.00 Bra}a i sestre 20.00 Doma}ice iz okruga Oranx 21.00 Medijum 22.00 Misterija Hejvena 23.00 Zakon i red

07.50 09.10 10.20 10.50 11.50 12.45 14.35 15.30 17.15 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.45 23.35 23.50 00.40 01.30 02.30

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv Tabloid 1001 no} Ezel Klon An|eo i |avo Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Doma}ice RTL Vesti Kosti Put osvete Astro {ou Tajna mog uspeha, film

SERIJA

Kosti Gvinet Paltrou

Qubavnici Leonard je duboko nesretan i pomi{qa na samoubistvo. Napustila ga je verenica u koju je bio zaqubqen i nije se prona{ao u poslovnom pogledu. Zbog toga `ivi s roditeqima, koji dr`e hemijsku ~istionicu, gde i on po~iwe da radi. Uskoro upoznaje smirenu Saru ali i divqu Mi{el... Uloge: @oakin Feniks, Gvinet Paltrou, Vinesa [ou, Izabela Roselini, Moni Mo{onov, Yon Ortiz Re`ija: Yejms Grej (HRT 2, 21.50) 07.50 08.25 08.50 09.35 10.00

21.50 23.40 23.50 00.35 00.55 01.40

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Crno proro~anstvo Prenos sednice Hrvatskog sabora Eureka [kolski program Kojak Generacija Ipsilon Osijek: Tenis: Ivani{evi} - Qubi~i}, prenos Malavi i Zvezdano jezero, dok. film Hit dana Rukomet, EP (@): Hrvatska - Rusija, prenos Qubavnici, film Dnevnik plavu{e Fringe - Na ivici Zovem se Erl Blizu doma Ksena - princeza ratnica

08.30 10.30 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.15 22.00 00.00 01.50

Intermeco 1 @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Intermeco 2 Pompeja - 1. deo @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Zemqa 2 Intermeco 3 Prvih devet i po nedeqa Trava Ri~ard 3. Pompeja - 2. deo Iznad pravde

13.25 14.10 15.00 16.55 17.15 19.00 19.50 20.05

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.10 22.00 00.00

Bogata{eva `ena Ubistvo prvog stepena Moj tata lopov Na sve`em vazduhu Pre i posle Negde daleko Gol! Kviz I kaubojke pla~u Bogata{eva `ena Devoja~ko ve~e

Po{to su re{ili ubistvo bogate naslednice, Brenan i But se vra}aju ku}i. To {to joj se Ian ne javqa, Brenan oba{wava time {to je odbila da spava s wim. Ali uskoro saznaje da je Ianov stan izgoreo, a da je na krevetu prona|en kostur... Uloge: Emili De{anel, Dejvid Boreanaz, Erik Milegan, Tamara Tejlor, Yohn Frensis Dejli Re`ija: Beri Yozefson (RTL, 23.50)

Emili De{anel

10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`ja budu}nosti Auta po meri 2008. Generalka Prqavi poslovi Lovci na oluje Oru`ja budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako to rade? Oru`je budu}nosti Potera za ubicom Zatvor okruga Kuk Istraga zlo~ina Auta po meri Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti

08.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 16.30 18.00 19.00 19.10 20.00 23.00 23.30 00.30

Karling Bilijar Biatlon Biatlon Fudbal Bilijar Bilijar Najja~i ~ovek Fudbal Bilijar Bilijar Rvawe Rvawe Automobilizam

Komandanti be`e na ~elu kolone M

oja tetka Manda je mlada udovica, pu{i od hleba. Imali su, dodu{e, i komandanta i lekara. Pr`alosti za mu`em, a potajno je ve} verena s vi je jo{ iz Ra{ke strugnuo, drugi predwa~io na kodrugim, i to Srbijancem, borcem. \uvegija lima, a decu pustio. je poha|a obi~no rano u zoru, sveta radi. Uze ona da U Staroj Srbiji, 28. oktobar pe~e kavu i sve uzdi{e. Ja mislim iz drugih razloga Mitrovicu preplavile izbeglice. Vlada je jo{ na i uzeh je te{iti, a woj `ao {to nema {e}era. Kako Ra{koj, ali se stanovi za wene ~lanove ve} vetre i ja nisam nosio kave, a pila mi se, to se uorta~ismo: otvoreni prozori kao da {apu}u: Nije dobro, brate ona kavu, ja {e}er, a na{lo se u mene i nekih boqih Alile, neprijateq nas u stopu goni. Oskudica je u cigareta. Pe} se ugrejala, kava miri{e, a Manda se hrani za obi~ne smrtne velika, a za banke ne da jo{ otkravila, uspija kao svaka nova mlada, jezik se od Ni{a niko ni{ta. ^uh od mehanxike da se u crodre{io pa veze li veze. Jadan je `ivot udovice u ovakvim prilikama. 25. oktobar Nedeqa, a na pazaru sve vri. Po magazama ~u~e Turci, prevr}u o~ima, kad ih ~ovek {togod zapita i {u{kaju me|u sobom. Znalo se i bez novina da je neprijateq ve} u U{}u i da mi je zaviriti po turskim ku}ama, na{ao bih zacelo sve~ana odela gde se vetre i no}u dr`e tajne sednice. Neko ve} u~i mo`da i pozdravni govor za [vabu, a crne kwige svi odavno znaju napamet. Te{ko na{oj sirotiwi kad se vojska povu~e! 26. oktobar Bilo {to sam svaki dan bio slabiji, tek su se moja civilska ramena po~ela toliko buniti da sam se kod Uniformisani ~inovnici i u ratu profitiraju prvog hana morao stati. U neke se izvi{e jedna kokvenoj op{tini mewa novac, iako to Isus vernima la, pa druga i tre}a. Pomozi, Bo`e, mislim i, kao da nije osobito preporu~io. Odem onamo, ali je navala sam u ministarskom predsobqu, uzmem slagati re~i bi tolika da nisam mogao do}i na red. Posao je vrlo kako }u zamoliti da mi prime prtqag. Bi}e izgovokomplikovan: posle podne se izdaju ceduqe za sutra, ra da je vu~a premorena, ali nai|e neki mlad vojnik. ali kako se ne mo`e proveravati, ve}ina dolazi svaDok dobro skrojeno gra|ansko odelo ~esto vara poki dan, pa prodaju "pravo" za dinar-dva onima koji smatra~a u korist lica koje ga nosi, dotle propisno nisu do{li na red, ili ih mrzi gurati se. vojni~ko pada u protivnu krajnost, premda se ni iza Na{lo mi se jo{ ne{to sitnine te po|em po ~arkoporana ne mo`e sakriti {kolovan i oplemewen {iji da tra`im hleb. U jednoj ulici presrete me ~ovek. Gospodin F. mi re~e da je komandant vrlo qubazan i zacelo }e me primiti. Srpska se vlast prema svom narodu pona{a kao Na ~elu komora sna`an, malo neki mu`evi: ro|enoj `eni piju krv na pamuk, ugojen pe{adijski kapetan. Poka`em svoje hartije i prtqag bi naa svakoj tu|oj sudoperi qube ruke, da bi tovaren na jedna kola. Gospodin izgledali napredni prof. K. slu`io je ovde prvog rata, svud ga prijateqski pozdravqaju, i to ponaosob Arnauti. Arnautin i u prvoj kapiji tanku proju iz nedara poOtkad je ~uo da smo u Kraqevu digli punu dvomenudi za dva dinara. [ta }u, dam mu i po|em ku}i. U se~nu platu i pu{teni svako sebi, klimao je zabri"Hotelu Bitoq" vidim pisara gde mewa novac. Prinut glavom: "Samo da nam ne preseku prolaz..." stupim mu stidqivo, kao zaqubqeno |a~e svome prDaqe se nije moglo. Skrenusmo kraj jednog hana u vom idealu. Ali kasno. Da se do|e do sitnine, idu stranu na no}i{te. ~inovnici po du}anima i mehanama i oduzimaju siZamalo pa kresnu vatra u okviru kola i {atortan novac, koji se onda deli u op{tini. Ali, uniskih krila. forma je uniforma, te se krenuli i dobeglice pisa"Gde ga kupiste?", zapita kapetan, spu{taju}i se ri da vr{e isto nare|ewe, samo za sebe. Jedan skupio na seno. nekoj visokoj gospo|i 6.000 u srebru. "Dadoh banku za wega", odgovori jedan, a meni se Posle podne sam xowao pred op{tinskim vratiu~ini da mu se lakat omakao put kom{ijinih rebara. ma. ^im po~e{e ~inovnici dolaziti, nagrnu svet Pala no}, a na ra`wu cvr~i pe~enica. Qudi kraj kao da iz zemqe ni~e. Nijedna nacija ne voli vaqda vatre xaraju po `aru i {ale se kao da smo u berbi. tako vlast kao Srbi! Po~elo se ve} smrkavati i vojGomila je potrebna ~oveku, a sve`i optimizam srpnici se guraju u kavane na no}i{te. Vlada im osiguskog seqaka u stawu je razgaliti i najmrgodnijeg ~orala glavno: vodu i krov, a za hranu se moraju sami vekomrsca. brinuti. ^oveka je stid gledati ih kako se izgladne27. oktobar li i bez oru`ja vuku po pazaru i ~isto pogledom moU Bawskoj od doba Strahiwi}a bana slabo se {ta le da im se {togod udeli. Di`u iz blata zelen i prinaboqe promenilo u kulturnom pogledu. Wegovu je nose je onako prqavu ustima da se zalo`e. I gdegod kulu izelo vreme, lepu crkvu, {to nisu u~inile gose pribli`e, svako ih tera, Srbi i Arnauti, kao {udine, dokvarili su qudi. U jednoj kotlini na|em gave pse. Iste te qude, {to su pre tri godine prode~ka, sedi na kamenu i pla~e za majkom, a lice mu {li ovim istim krajem kao kosovski osvetnici. gori u groznici. Povorka oti{la, on ostao. Pomo}i Ali na{e su vlasti kao ono neki mu`evi: svojoj romu nisam mogao, sem da ga na le|ima nosim do Mi|enoj `eni piju krv na pamuk, a svakoj tu|oj sudopetrovice onako izgladnela, jer pet dana nije okusio ri qube ruke da izgledaju napredni. Kwiga Milenka Simonovi}a „Tragedija srpskog naroda / Dnevnik jednog dobrovoqca”, u izdawu “Dnevnika – Novine i ~asopisi”, ko{ta 330 dinara i mo`e se naru~iti putem telefona 021/ 525–494 ili kupiti u zgradi “Dnevnika”, Bulevar oslobo|ewa 81.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

~etvrtak9.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

9. decembar 2010.

Danas obratite pa`wu na sve ono {to vam se uliva u `ivot, de{ava mimo va{ih planova i ciqeva jer vam mo`e zasmetati u perspektivi, dezorijentisati vas i pogre{no usmeriti. Neslagawe `ena.

BIK 20.4-20.5.

Qubavni odnos je u krizi, ili na ispitu zrelosti. Nemojte dozvoliti da reagujete na osnovu ose}awa, niti bilo kakav upliv drugih `enskih bi}a. Mogli biste se pokajati kasnije. Va`na je dobra komunikacija.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

Napeti ste i izlo`eni odre|enim pritisku. Delom biste da ~ekate, a drugim da delate u roku od odmah. [ta ~initi u takvoj situaciji? Opustite se, za po~etak, a onda krenite u akciju. Mesec plovi kroz vazdu{ni znak Vodolije pa mo`ete biti izba~eni iz svog oklopa, nervozni s vremena na vreme, periodi~no, ali puni interesantnih ideja. Dru{tveni ste, pomalo nedosledni, nemirni.

LAV 23.7-22.8.

Obratite pa`wu na partnerovo pona{awe i nemojte sve uzimati zdravo za gotovo. Imajte vi{e razumevawa za tu|e probleme. Imate dobre odnose s inostranstvom i saradwu koja zaslu`uje pa`wu.

DEVICA 23.8- 22.9.

Rad, red i disciplina odlikuju atmosferu na poslu. Nemojte se i suvi{e dr`ati krutih ideja jer to ba{ i nije dobro. Radije budite mladala~kog duha, a zreli i realni, idite srewim putem.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Pridr`avate se pravila igre, ali ne mora se preterivati u strogosti i doslednosti. Autoritet sobom nosi i odgovornost, {to mo`e prili~no da vas optereti. Imate izra`en ose}aj za pravi~nost i istinu.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Otvorene su mogu}nosti u svakom pogledu i domenu, bilo da se to odnosi na posao, nova poznanstva ili seobu, putovawa. Prijaju vam promene okru`ewa. Zbog toga ne mirujete ni trena. Tro{kovi su gotovo neminovni i nepredvidivi. Novac se rasipa na sve strane. Potrudite se da zaustavite tu finansijsku eroziju koja }e trajati i narednih dana. Qubavni odnos je stabilan i iskren.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Okru`eni ste osobama koje su vam naklowene pa i onima koje vas obo`avaju. Dramaturgija opet mo`e do}i do izra`aja, ve} samom pojavom posesivnosti i qubomore. U ku}i – haos.

Stalno posmatrajte svoje stawe svesti. Ukoliko ste uznemireni, nervozni i nezadovoqni, niko vam nije potaman, okrenite se sebi i svojim originalnim idejama. Toliko toga ~eka na vas!

^etvrtak vas primi~e vikendu, kada }ete se odmarati i izle`avati. Zato budite optimista i s vi{e voqe radite svoj posao. Neko od `enskih bi}a bi vam mogao dodatno zakomplikovati `ivot.

TRI^-TRA^

Depresivno prejedawe V REMENSKA

PROGNOZA

JUTRO

Vojvodina Novi Sad

14

Subotica

11

Sombor

11

Kikinda

14

Vrbas

14

B. Palanka

14

Zrewanin

16

S. Mitrovica 16 Ruma

15

Pan~evo

17

Vr{ac

17

Srbija Beograd

17

Kragujevac

18

K. Mitrovica 18 Ni{

19

Glumica Mi{el Vilijams za potrebe novog filma „Blue Valentine� morala je da nabaci nekoliko kilograma, a redateq filma Derek Kianfrans otkrio je kako joj je to po{lo za rukom. Naime Mi{el i kolega Rajan Gosling takmi~ili su se ko }e nabaciti vi{e kilograma. - Mi{el je na kraju zavr{ila cmizdre}i i `ale}i se zbog ~iwenice da je dobila ~ak sedam kilograma, dok je Rajan dobio samo pet. Mi{el je jela puno sladoleda od kokosovog mleka i sendvi~a s avokadom. Ba{ je prionula na posao. U`ivela se u ulogu lika koji pro`ivqava samouni{tewe i veliku mr`wu prema sebi - otkrio je redateq Derek. Mi{el i Rajan u filmu glume bra~ni par koji ima petogodi{wu devoj~icu, a ~iji se brak raspada. Iako je redateq na po~etku zamislio da zbog razvoda Mi{elin lik propada i mr{avi, 30-godi{wa glumica je imala drugu ideju. - Mislim da bi weno stawe bilo o~iglednije ako se zapusti dobijawem, a ne gubitkom kilograma - rekla je Mi{el, a Derek se slo`io.

TOPLO , UVE^E SNEG

Evropa

NOVI SAD: Jutro i pre podne toplo uz naobla~ewe sa ki{om. Po podne naglo zahla|ewe i ki{a prelazi u sneg uve~e. U toku no}i ka petku sneg prestaje. Vetar najpre ju`ni, a po podne poja~an severozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 11, maksimalna 14 stepeni. VOJVODINA: Jutro i pre podne toplo, a po podne naglo zahla|ewe sa ki{om koja prelazi u sneg. U toku no}i ka petku padavine prestaju. Vetar najpre umeren ju`ni, a po podne poja~an severni i severozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 8, a maksimalna 17 stepeni. SRBIJA: Jutro i pre podne vrlo toplo, a po podneva i ve~eri naglo zahla|ewe sa ki{om koja uve~e prelazi u sneg. U toku no}i ka petku zahla|ewe sa snegom i u ostalim krajevima. Vetar najpre umeren ju`ni, a po podne na severu Srbije poja~an severozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 7, a maksimalna 19 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od petka sledi period hladnog vremena sa povremenim snegom. Idu}e sedmice od utorka jo{ hladnije uz temperature ispod nula stepeni tokom celog dana. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Zbog nagle promene vremena tokom dana iznad na{eg podru~ja, vremenska situacija je nepovoqna. Razdra`qivost, reumatski bolovi i glavoboqa mogu biti izra`eni i u jakoj formi. Skre}e se pa`wa i na adekvatno odevawe kao i dodatni oprez u saobra}aju.

Madrid

15

Rim

18

London

1

Cirih

3

Berlin

1

Be~

6

Var{ava

1

Kijev

5

Moskva

-2

Oslo

-8

St. Peterburg -4 Atina

21

Pariz

2

Minhen

1

Budimpe{ta

9

Stokholm

-3

VIC DANA Kad je Bog stvarao `enama mu`eve, obe}ao im je da }e dobre i idealne mu{karce na}i u skoro svakom uglu sveta. I potom je napravio Zemqu okruglu.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

188 (-7)

Slankamen

468 (10)

Apatin

265 (-10)

Zemun

548 (12)

Tendencija opadawa

Senta

498 (20)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

540 (12)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

416 (16)

Tendencija opadawa i porasta

Smederevo

626 (8)

Titel

486 (12)

NERA

Novi Sad

353 (2)

Tendencija stagnacije i porasta

Hetin

142 (-34) N. Kne`evac

SAVA

Bezdan

Ba~. Palanka 280 (-7)

Ja{a Tomi}

TISA

86 (-6)

Tendencija stagnacije

501 (21) S. Mitrovica 712 (-23)

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

506 (11)

80 (-16)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 9.decembar 2010.