Page 1

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 9. SEPTEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22834 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U GENERALNOJ SKUP[TINI UN SRBIJA I EU NASTUPAJU DANAS SA ZAJEDNI^KOM REZOLUCIJOM O KOSOVU

Prona|ena formula dijaloga za budu}a re{ewa str. 2

KO[ARKA[KA REPREZENTACIJA NI@E PODVIGE

NASLOVI

Politika 3 Ujediweni regioni Srbije u Novom Sadu

Ekonomija 4 Gra|ani gra|anima obaraju cenu NIS

Nov~anik 6 Na{a nafta u agraru

I {e}er zagor~ao poskupqewe

Novi Sad 7 Uli~ni svira~i od danas caruju gradom 8 Stanarinu ne pla}a 45.000 doma}instava 9 Besplatne oaze prepune kola

str. 6

Vojvodina 11 Stranci zainteresovani za Rumsku petqu

Crna

Na{e mleko mo`e u Evropu

Zakucani svetski prvaci

12 Poginuo skija{ki reprezentativac Srbije 12 Iza obe}anog posla prostitucija

Dru{tvo

str. 16

str. 6

Zidari sede usred sezone

str. 4

RASTE BROJ QUDI KOJI DI@U RUKU NA SEBE

Samoubistvo u Vojvodini svakih 17 sati

str. 15

SPORT

Hladnije s ki{om

Najvi{a temperatura 27° S

str. 16 – 21

„ SRBIJA NA EVROPSKOM PRVENSTVU S PET POSADA

Foto: N. Perkovi}

JU^E PO^EO [TRAJK UPOZOREWA GRA\EVINARA

14 Abortusu jo{ nije odzvonilo 15 Akt o oduzimawu nepokretnosti uslov za restituciju

JU^E U VRBASU

Policija spalila 250 kila indijske konopqe „ DELFINI SE NE PLA[E HRVATSKIH BARAKUDA

„ VISOK LET KANARINACA

str. 12


2

POLITIKA

~etvrtak9.septembar2010.

DNEVNIK

U GENERALNOJ SKUP[TINI UN SRBIJA I EU NASTUPAJU DANAS SA ZAJEDNI^KOM REZOLUCIJOM O KOSOVU

Tekst zajedni~ke rezolucije o Kosovu Ministarstvo spoqnih poslova Srbije dostavilo je ju~e generalnoj skup{tini UN redefinisani predlog rezolucije o Kosovu, koji je Srbija usaglasila sa Evropskom unijom. Tekst Rezolucije Republike Srbije usagla{en sa EU koji je podnet Generalnoj skup{tini UN glasi: „ Generalna skup{tina , a) Svesna ciqeva i principa Ujediwenih Nacija; b) Uzimaju}i u obzir wene funkcije i ovla{}ewa na osnovu Poveqe Ujediwenih Nacija; c) Podse}aju}i na wenu Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008. kojom se tra`i od Me|unarodnog suda pravde da da svoje savetodavno mi{qewe u vezi sa slede}im pitawem: ‘’Da li je jednostrano progla{ewe nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na

Kosovu u skladu sa me|unarodnim pravom?; d) Primiv{i sa uva`avawem savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde od 22. jula 2010 o tome da li je jednostrano progla{ewe nezavisnosti u skladu sa me|unarodnim pravom kada je u pitawu Kosovo i nakon pa`qivog razmatrawa istog, ukqu~uju}i i pitawa o kojima je dato mi{qewe; e)Prima k znawu sadr`aj savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano progla{ewe nezavisnosti u skladu sa me|unarodnim pravom kada je u pitawu Kosovo, kao odgovor na zahev Generalne Skup{tine; f) Pozdravqa spremnost Evropske Unije da olak{a proces dijaloga izme|u strana. Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regio-

REAGOVAWA

Dra{kovi}: Hrabar i dobar potez Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} uputio je ju~e punu podr{ku predsedniku Srbije Borisu Tadi}u za hrabru odluku koju je doneo pokazav{i spremnost i sposobnost za strate{ku politiku koja }e Srbiju dovesti do Evropske unije. Beograd i Brisel postigli su dogovor oko usagla{enog teksta rezolucije o Kosovu o kojoj }e se Generalna skup{tina Ujediwenih nacija izjasniti 9. septembra. „Dajem punu podr{ku predsedniku Srbije Borisu

Tadi}u za hrabru odluku koju je doneo. Pokazao je spremnost i sposobnost za strate{ku politiku koja }e Srbiju dovesti do Eevropske unije i demokratskog sveta kojem te`imo i za koji smo se borili uz tolika stradawa i `rtve“, naveo je Dra{kovi} u pisanoj izjavi dostavqenoj Tanjugu. Druga~ija odluka odvela bi Srbiju tamo gde ju je vodio Slobodan Milo{evi}, a taj put nije mogao izabrati demokratski predsednik“, naveo je Dra{kovi}.

SRS: Ne prihvatamo kompromis [ef poslani~kog Kluba SRS u parlamentu Srbije Dragan Todorovi} ka`e za na{ list da ova stranka apsolutno ne prihvata nikakav kompromis sa EU, niti zajedni~ku rezoluciju koja je zamenila prvobitan tekst. - Ta rezolucija ne}e koristiti Srbiji, jer je evidentno

da EU ve} 20 godina poku{ava na sve mogu}e na~ine da nanese na{oj zemqi neprocewivu {tetu i da nam otme Kosovo i Metohiju.Verovatno je i ovaj kompromis u tom pravcu, kao {to je i misija Euleksa i sve predhodne aktivnosti EU, nagla{ava Todorovi}. D. M.

Jovanovi}: Kraj pogre{ne politike Prihvatawe predloga Evropske unije ohrabruje jer je kona~no napravqen prvi korak u „odustajawu od pogre{ne politike kojom je Srbija bila dovedena na samu ivicu trajnog gubitka evropske budu}nosti“, izjavio je danas lider te stranke ^edomir Jovanovi}. On smatra da je za Srbiju i wene gra|ane bilo mnogo boqe da je dogovor za Briselom i Va{ingtonom napravqen pre podno{ewa inicijalnog teksta srpske rezolucije o

Kosovu, kao {to je to tra`io LDP. „Dana{wa razumna odluka ne sme da bude samo izolovani korak, na~iwen pod pritiskom problema u koji smo se sami doveli“, ukazao je lider LDP-a i dodao da prvi naredni treba da bude da ministar spoqnih poslova podnese ostavku ili da bude smewen odmah po povratku iz Wujorka, jer je dana{wi dogovor ujedno i poraz wegove politike i stila stalnog gurawa u poraze i konfrontacije sa svetom.

DSS: Akt kapitulacije Prihvatawe predsednika Republike i Vlade Srbije da se izmeni predlog rezolucije predstavqa akt kapitulacije pred ultimatumima zapadnih sila za oduzimawe Kosova i Metohije. Ovakvom rezolucijom Srbija }e na Generalnoj skup{tini UN pobediti samu sebe i srpski narod. Sada se kona~no vidi da je sada{wa vlast vi{e od dve godine najgrubqe obmawivala narod tvrde}i da brani Kosovo i

Metohiju. Ovom rezolucijom sudbina Kosova i cele Srbije predaje se u ruke va{ingtonske i briselske birokratije. Umesto da se za Kosovo i Metohiju i daqe borimo u Savetu bezbednosti UN, na osnovu ove rezolucije prepu{ta se EU da daje dobre usluge Srbiji i Kosovu u razvijawu dobrosusedskih odnosa, izjavio je za “Dnevnik” potpredsednik DSS prof. dr Slobodan Samadrxi}. D. M.

G17 plus: Zamah ka EU Mi smo naravno prezadovoqni takvim ishodom i mislimo da je na ovaj na~in otklowena jedna ozbiqna prepreka na putu Srbije ka evropskim integracijama. O~ekujem da }e nakon ovog spo-

razuma sa EU na{e integracije ka Evropi dobiti novi zamah, ka`e zamenik {efa poslani~kog Kluba G 17 plus u Skup{tini Srbije Vlajko Seni} za „Dnevnik“. D. M.

Rojters: Ustupak Evropskoj uniji Agencija Rojters prenosi da je Srbija u~inila ustupak Evropskoj uniji ubla`avawem teksta rezolucije. Brisel je dosta kritikovao srpski nacrt rezolucije u ~ijoj su originalnoj

verziji tra`eni novi pregovori o statusu Kosova a nezavisnost ocewena kao „neprihvatqiva“, i upozorio da bi to moglo da ugrozi perspektive Srbije za ~lanstvo u Uniji, navodi Rojters.

nu. Ovaj dijalog bi imao za ciq da unapredi saradwu, ostvari napredak na putu ka Evropskoj Uniji i poboq{a `ivote qudi“. Iz prvobitnog teksta koji je Srbija uputila u Wujork je izostavqena re~enica u kojoj se konstatovalo da je Generalna skup{tina „svesna da nije postignut dogovor izme|u strana o posledicama jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova od Srbije“ i naredna u kojoj je pisalo da „jednostrana secesija ne mo`e biti prihvatqiv na~in za re{avawe teritorijalnih pitawa“. Izba~en je potom i ~lan u kojem Generalna skup{tina „poziva strane da prona|u uzajamno prihvatqivo re{ewe za sva otvorena pitawa putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradwe u regionu“.

Tadi}: Prona|ena formula dijaloga za budu}a re{ewa Srbija i Everopska unija postigle su dogovor i sa zajedni~kom rezolucijom o Kosovu istupaju danas pred Genmeralnu skup{tinu Ujediwenih nacija. Predsednik Republike Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da je zajedni~ka rezolucija Srbije i EU proizvod zajedni~kog rada i konsenzus razli~itih stavova zemaqa, onih koje su priznale nezavisnost Kosova, onih zemaqa koje neza-

zemaqa, ~lanica EU, koje nisu priznale nezavisnost Kosova i rad na predlogu sa predstavnicima svih drugih zemaqa, doveli su do kompromisa i zajedni~ke rezolucije Srbije i

Nakon ovog dogovora koji je Tadi} postigao sa Briselom, danas }e se na zasedawu Generalne skup{tine UN na}i zajedni~ki, revidirani predlog rezolucije o Kosovu, koji je,

Predlogom rezolucije ni na koji na~in se ne priznaje nezavisnost Kosova (Vlada Srbije) visnost nisu priznale i Srbije koja na miran i diplomatski na~in brani svoje legitimne nacionalne interese. - Zajedni~ki imeniteq koji je postignut, plod je kompromisa koji podrazumeva da je posle odluke Me|unarodnog suda pravde prona|ena formula kojom se otvara dijalog o budu}im re{ewima, koja se poziva na Povequ Ujediwenih nacija i koja ne sadr`i priznawe nezavisnosti Kosova ni na koji na~in- rekao je predsednik Tadi} i dodao „da smo do usagla{enog teksta rezolucije do{li sa iskrenom `eqom da sva pitawa re{avamo u partnerskom odnosu sa EU i svim drugim va`nim me|unarodnim faktorima, uvereni da je to jedini na~in da se do re{ewa zaista i do|e“. Predsednik Srbije je podsetio da je proces usagla{avawa rezolucije sa EU po~eo jo{ 26. jula kada je bila sednica Skup{tine Srbije na kojoj je i obe}ao razgovor sa Evropskom unijom, i ostalim va`nim faktorima u me|unarodnoj zajednici. - Stalni kontakti sa predsednicima i premijerima pet

koja je, kako saznajemo, sednicu odr`ala telefonskim putem i dala saglasnost na dogovor koji je postigao {ef dr`ave. Kako je navedeno u saop{tewu Vlada Republike Srbije donela je odluku da GS UN predlo`i rezoluciju koju je Srbija usaglasila sa svih 27 zemaqa Evropske unije - 22 koje su priznale nezavisnost Kosova i sa pet koje nezavisnost nisu priznale. Ovaj dokument je kompromis koji je Srbija

[ef srpske diplomatije Vuk Jeremi}, koji je ve} u Wujorku, na zasedawu GS UN pro~ita}e i predlo`iti tekst rezolucije u ime Srbije i EU

E{ton: Evropska perspektiva Srbije Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton pozdravila je saop{tewe predsednika Srbije Borisa Tadi}a o slede}im koracima, uo~i Generalne skup{tine Ujediwenih nacija, koji se ti~u predloga rezolucije o savetodavnom mi{qewu Me|unarodnog suda pravde o Kosovu. Ova rezolucija bi}e predlog koji zajedno podnosi 28 dr`ava Evrope, svih 27 ~lanica EU i Srbija, rekla je E{ton. Radili smo zajedno sa Srbijom i ovo je rezultat na{e zajedni~ke predanosti evropskoj perspektivi Srbije, istakla je E{ton. Posle glasawa u Generalnoj skup{tini 9. septembra, naglasila je E{ton, va`na stvar je da }e mo}i da po~ne dijalog Beograda i Pri{tine. Ovaj dijalog bi}e faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu, zakqu~ila je E{ton. EU koja }e omogu}iti dijalog za re{ewe kosovskog pitawa koje }e biti potvr|eno u Savetu bezbednosti UN. Od samog po~etka zalagali smo se za razgovore kako bi do{li do re{ewa za KiM jo{ od 2005. godine i to dosledno radimo i danas- naglasio je predsednik Tadi}.

kako obja{wavaju u kabinetu predsednika, „Srbija usaglasila sa svih 27 zemaqa ~lanica EU“.Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} koji je ve} u Wujorku na zasedawu GS UN pro~ita}e i predlo`iti tekst rezlucije u ime Srbije i EU. Ovo je potvr|eno i ju~era{wom odlukom Vlade Srbije,

postigla u saradwi sa EU i u potpunosti je u skladu sa odlukom Narodne skup{tine Republike Srbije od 26. jula 2010. godine. Usagla{enim tekstom zatvara se proces pred Me|unarodnim sudom pravde i poziva na dijalog Beograda i Pri{tine {to je u skladu sa na{im pricipijelnim stavom da se jedino putem pregovora mo`e prona}i obostrano prihvatqivo re{ewe pitawa Kosova koje }e biti potvr|eno u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija. Predlogom rezolucije ni na koji na~in se ne priznaje nezavisnost Kosova. Tako|e, predlog rezolucije sadr`i odredbe poveqe Ujediwenih nacija, daje mogu}nost Republici Srbiji da nastavi da brani svoje legitimne i nacionalne interese na miran i diplomatski na~in, u saradwi sa Evropskom unijom i svim va`nim me|unarodnim faktorima, ka`e se u saop{tewu Vlade Srbije. D. Milivojevi}

PROFESOR FPN PREDRAG SIMI] O SPORAZUMU SA BRISELOM ZA „DNEVNIK“

„Yek pot” i cena ko{tawa - Ja sam uvek pri~ao „xek pot“, samo {to }e to ko{tati dosta.... ^iwenica je da je EU morala da postigne konsenzus oko Kosova, jer, kao {to se dugo godina govori Kosovo je problem u zadwem evropskom dvori{tu, kao {to je bila i cela jugoslovenska kriza. Kompromis je potsignut tako {to je na zahtev 22 dr`ave ~lanice EU koje su priznale Kosovo iz zajedni~kih smernica za pregovore sa Beogradom izostavqeno pomiwawe jednostranog progla{ewa nezavisnosti i tako daqe, dok je na zahtev pet zemaqa koje nisu priznale Kosovo izostavqen zahtev Srbiji da i ona to u~ini. U ovom trenutku dakle imamo dupli kompromis,

kopromis izme|u dva dela EU i EU koja je tu na{la svoj politi~ki stav i samo zbog toga {to ga je na{la Ketrin E{ton je mogla da predovara sa predsednikom Tadi}em, u suprotnom ne bi imala o ~emu da pregovara. [ta je tu ko dobio, a {ta izgubio, o tome }e se verovatno jo{ dugo pri~ati, ali fakat jeste da je izbegnuto ono {to je bio najmawe po`eqan scenario da se tokom zasedawa Generalne {kup{tine UN Beograd i Brisel na|u na suprotnim stranama barikada prilikom glasawa, {to bi verovatno za dugi niz godina sve evropske snove Srbije odlo`ilo u stranu, prokomentarisao je ka`e ekspert za me|unarodne od-

nose profesor FPN Predrag Simi} sporazum koji je predsednik Boris Tadi} postigao sa Briselom, kroz dijalog vo|en sa viskom predstavnicom EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton. O konkretnim detaqima sporazuma sa EU se u ovom trenutku vi{e nega|a nego {to se zna, dodaje Simi} i ukazuje da je ipak poznato da ono {to je bio glavni ciq za EU da postigne svoj zajedni~ki stav, postignuto. - I verovatno da ona bude ta koja }e organizovati slede}e pregovore Beograda i Pri{tine- zakqu~uje Simi} za „Dnevnik“. D. M.


G17 PLUS I NARODNA PARTIJA BIV[E NOVOSADSKE GRADONA^ELNICE MAJE GOJKOVI] PREGOVARAJU O ZAJEDNI^KOJ ODBORNI^KOJ GRUPI

Ujediweni regioni Srbije u Novom Sadu Novi Sad bi, posle Kwa`evca, mogao da bude drugi grad u kome }e biti osnovana odborni~ka grupa Ujediwenih regiona Srbije, potvrdili su ju~e na{em listu novosadski predstavnici vladaju}e G17 plus i opozicione Narodne partije, ~lanice tog pokreta na ~ijem ~elu je predsedik G17 plus Mla|an Dinki}. Me|utim, i jedni i drugi napomiwu da se o tome jo{ razgovara, a od ishoda pregovora, ka`u u Narodnoj partiji, zavisi}e da li }e zatra`iti rekonstrukciju vlasti u Novom Sadu. Da li to zna~i povratak na vlast biv{e novosadske gradona~elnice Novog Sada Maje Gojkovi} preko NP koju vodi? U vladaju}oj Demokratskoj stranci nemaju komentar. - Zaista nikakvu informaciju o formirawu wihove zajedni~ke odborni~ke grupe nemam – ka`e {ef odborni~ke grupe “Za evropski Novi Sad – Boris Tadi}” u novosadskoj skup{tini Bo`idar Proti}. Zamenik predsednika Gradskog odbora G17 plus Boris Barjaktarovi} ka`e da URS `eli da postane prepoznatqiv politi~ki faktor i da }e u svim lokalnim parlamentima u Srbiji, tamo gde ~lanice Unije imaju svoje odbornike formirati odborni~ke grupe s tim nazivom.

- U Kragujevcu su to “Zajedno za Kragujevac” i G17 plus, pa }e to biti URS, a u Novom Sadu su G17 plus i Narodna partija, tako da je to mawe-vi{e prirodan

put i posledica nekih dogovora na Predsedni{tvu URS-a – ka`e Barjaktarovi}, ali ne mo`e da odredi nikakav vremenski okvir za to. Zamenik {efa odborni~ke grupe NP u novosadskoj skup{tini Neboj{a Kora} rekao je ju~e na{em listu da se “to ne ti~e samo NP, nego i svih drugih stranaka u URS-u”, a da u Novom

Sadu “jo{ nije finalizovana cela pri~a”. - Definitivno postoje razgovori o tome da se u nekom budu}em periodu zajedno formiraju

odborni~ke grupe, ali ne bih prejudicirao kad bi to moglo da bude u Novom Sadu. Ukoliko bude do{lo do toga, definitivno }e biti pokrenuto pitawe rekonstrukcije gradske vlasti ka`e Kora}, koji napomiwe da o tome svemu treba da odlu~i Predsedni{tvo NP. Predsedni{tvo NP bi o tome moglo da razgovara, po re~ima

~lana tog strana~kog tela Sa{e Adamovi}a, na sednici 18. septembra. - U svakom slu~aju, bi}emo u kontaktu sa na{im partnerima iz URS-a. Nadam se da }e to nedequ-dve biti mnogo jasnije – ka`e Adamovi} za na{ list. O tome da li je G17 plus spreman da podr`i rekonstrukciju gradske vlasti, Barjaktarovi} ka`e da o tome “nikakvih razgovora, ni izme|u na{eg Gradskog odbora G17 plus i NP, ni u okviru koalicije, nije bilo”. - To je ve} stvar sa kojom u ovom momentu ne bi ba{ trebalo licitirati – ka`e Barjaktarovi}, koji pak isti~e da namera o formirawu zajedni~ke odborni~ke grupe generalno postoji i da je to “logi~an sled doga|aja, po{to se prvo u Kwa`evcu formirala prva odborni~ka grupa URS-a” - Onda je krenula pri~a na temu da li }e se to nastaviti. Da, nastavi}e se. Da li }e sti}i do Novog Sada – ho}e – kazao je Barjaktarovi}. Na ~elu Novog Sada je demokrata Igor Pavli~i}, sa Gradskim ve}em koje ~ine DS, LSV, G17 plus i SPO. U Skup{tini sa 78 mesta, ve}inu ~ine odbornici ZENS (26), LSV (7), G17 plus (5), SPO (3), dok su u opoziciji SRS (26* spor sa napredwacima), NP (7) i DSS (4). S. Nikoli}

DEMOKRATE IZ SREMSKE RA^E REAGOVALE NA KRITIKE IZ LSV

Sremcima je most dragocen Komunikacija me|u koalicionim partnerima u Banovini ovih dana, ~ini se, nije na partnerskom nivou. Nakon

prekju~era{wih kritika iz Lige socijldemokrata Vojvodine na ra~un Vlade Vojvodine

i wenog premijera Bojana Pajti}a zbog izdvajawa novca iz pokrajinske kase za izgradwu mosta kod Sremske Ra~e, ju~e

se saop{tewem oglasio i Mesni odbor Demokratske stranke iz tog pograni~nog mesta

izme|u Srbije i Bosne i Hercegovine, u kojem se liga{ima sugeri{e da se ubudu}e boqe infromi{u o aktivnostima Pokrajinske vlade. Mesni odbor Demokratske stranke u Sremskoj Ra~i konstatuje da su „neki funkcioneri Lige socijaldemokrata“ protiv ulagawa u gradwu tog mosta, kao i da „stvari ho}e da predstave tako kao da se u posledwih nekoliko godina ba{ zbog tog mosta u Pokrajinu nije ni{ta ulagalo“. U saop{tewu demokrate „neke funkcionere Lige“ podse}aju i da je Pokrajinska vlada „samo u posledwih nekoliko godina u Vojvodini izgradila preko 1.400 kilometara saobra}ajnica, 5 mostova, jedno pristani{te, 65 sportskih i {kolskih hala i terena, 3 pozori{ta, 20 odbrambenih nasipa, 31 kanalsku mre`u, 152 vodovodne mre`e, 127 sistema fekalnih mre`a, Urgentni centar Vojvodine

i jo{ 5 ustanova Klini~kog centra Vojvodine, 19 bolnica, ambulanata i domova zdravqa, 44 {kolsko-obrazovne ustanove, 15 industrijskih zona i jo{ mnogo toga“. - Obave{tavamo neke funkcionere Lige da je sve to ura|eno preko Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine, a svi se dobro se}amo da je Liga socijaldemokrata Vojvodine glasala protiv osnivawa Fonda. Toliko o brizi za Vojvodinu - napomiwe se u saop{tewu. Dodaje se da je most kod Sremske Ra~e „Sremcima dragocen i na wega smo ponosni“. - Ali molimo neke funkcionere Lige da redovno ~itaju novine. Time sebe ne}e dovesti u polo`aj da “s velikom pa`wom prime vest” i neprijatno se iznenade tek onda kada se ceo most zavr{i i pusti u saobra}aj - zakqu~uje se u ju~era{wem saop{tewu demokrata iz Sremske Ra~e. B. D. S.

REKLI SU

Zukorli}: Simbol otpora 4. septembar

Ceri}: Bo{waci konstitutivni narod u Srbiji

Jusufspahi}: Jovanovi} nek pomogne u Beogradu

Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli} ~estitao je ju~e dolaze}e bajramske dane s porukom da je zavr{nicu ovog Ramazana obele`ila slika „neprijatnog i neprirodno bliskog“ susreta „ahmedija“ i vernika s policijom. Zukorli} je stoga 4. septembar proglasio danom {ehida (boraca) Haxeta, novopazarskog naseqa u kome je u subotu odr`an protest, koji }e se, kako je rekao, godi{we obele`avati dovom (molitvom) protiv nasiqa za wihovu du{u. „Ovaj dan osta}e duboko urezan u svesti Bo{waka Sanxaka, prerastaju}i u simbol otpora protiv otimawa vakufa i skrnavqewa masovnih grobnica genocida na Haxetu“, poru~io je on u bajramskoj poruci.

Reis ul ulema Islamske zajednice u BiH Mustafa Ceri} izjavio je ju~e da }e Rijaset podr`ati svaki dogovor Bo{waka i Srba u Srbiji kao „dva konstitutivna naroda“. On je rekao i da Rijaset podr`ava poziv Bo{wa~kog nacionalnog ve}a da Brisel {to pre po{aqe evropske posmatra~e u Sanxak. „Jer, politika koja je po~inila genocid i koja to jo{ negira, spremna je to opet da u~ini. Zato je potreban konstruktivni dijalog da se u Sanxaku smire tenzije i da tamo{wi Bo{waci ne strahuju od policijske repesije“, rekao je Ceri} uo~i Ramazanskog bajrama. Kazao je da pa`qivo prati sve {to se u Sanxaku doga|alo tokom svetog meseca Ramazana i da je „{okiran brutalno{}u beogradskih vlasti i bezobzirno{}u bo{wa~kog politi~kog fenomena Sejde Bajramovi}a“.

Zamenik reis ul uleme i srbijanski muftija Muhamed Jusufspahi} pozvao je ju~e lidera LDP-a ^edomira Jovanovi}a da, umesto {to podr`ava muftiju Muamera Zukorli}a, muslimanima Beograda pomogne da {to pre dobiju grobqe i islamski centar. „Mi muslimani `ivimo slobodno, ispovedamo svoju veru slobodno, uz Islamsku zajednicu Srbije, i u svemu }emo imati meru, iako nam stawe nije idalno... Zato pozivam ^edomira Jovanovi}a i Vesnu Pe{i} da pomognu muslimanima Beograda. On je poru~io da muslimani u Sanxaku `ive slobodno, a ako nema posla to je zbog krize. Pozvao je vlast da ne poklekne pred „maharaxom Zukorli}em“. To, dodao je, treba da znaju i Bo{waci kojima je Zukorli} bio opcija, bilo na politi~kom bilo na verskom koloseku. On je Zukorli}a pozvao da bude hoxa i da se prikqu~i IZS.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak9.septembar2010.

3

MITING OPOZICIJE NA SVE TAWIM NOGAMA

Ko{tunica i daqe }uti Jo{ uvek nije do{lo do sastanka lidera DSS i SNS Vojislava Ko{tunice i Tomislava Nikoli}a, rekao je „Dnevniku“ dobro obave{teni izvor iz vrha DSS-a. Samim tim odr`avawe mitinga opozicije sve je na tawim nogama, jer bez pristanka Ko{tunice i odbijawa radikala da idu u bilo {ta zajedno sa SNS-om, nema dovoqno govornika za „opozicionu“ binu. Kako stvari sada stoje, u neko skorije vreme do tog susreta ne}e ni do}i, procewuje na{ izvor, koji je zahtevao anonimnost. U toj stranci jo{ uvek se ne ogla{avaju da li je jo{ uvek na snazi koaliconi sporazum DSS i SNS o zajedni~kom politi~kom delovawu, ali se izme|u redova mo`e pro~itati da je naru{en, budu}i da je DSS javno prozvao napredwake da su odustali od ranijih principa. Tim pre {to je jo{ pre vi{e od godinu dana Ko{tunica nakon kako je rekao „podrobnih razogovora“ sa Nikoli}em izjavio da „zarad dobra i unutra{we obnove Srbije moramo jo{ vi{e i sna`nije raditi na zajedni~kim principima koje smo utvrdili“. Izvori iz vrha NS i SNS rekli su nam nezvani~no da se jo{ uvek ne zna da li }e mitinga opozicije biti. „Otom, potom ,vide}emo {ta se de{ava posle zasedawa UN, pa ne}e vaqda opozicija da pri~a sve {ta }e da radi.“ Ni predsednik IO NS Miroslav Marki}evi} ne `eli da otkriva detaqe razgovora opozicionih stranaka.

- [to se razgovora o saradwi ti~e, to rade {efovi, ja o tome ne znam ni{ta- rekao je Marki}evi} za „Dnevnik“. - Da li se sre}u lide{ na{e stranke i Ko{tunica, to morate da pitate

Velimira Ili}a, a ja mislim da se sastaju. Marki}evi} odbacuje ocene da NS sada sedi na dve stolice, po{to „{uruje“ i sa SNS i DSS- om. - Ma ko tako ne{to ka`e. Mogu samo da vam saop{tim da smo mi u koaliciji sa DSS-om, da imamo izvanrednu saradwu sa wima. Na{a `eqa je da se ujedine u delovawu NS, DSS i SNS, jer bi to bila izvesna alternativa sada{woj vlasti, koju bi gra|ani mogli jasno da prepoznaju, poja{wava Marki}evi} za „Dnevnik“. S. Stankovi}

VESTI Podr{ka Slovenije Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} boravila je ju~e u jednodnevnoj radnoj poseti Sloveniji.Predsednica parlamenta sastala se sa slovena~kim predsednikom Danilom Tirkom. Tokom razgovora su odnosi dveju zemaqa oceweni kao dobri, ali uz jo{ puno mogu}nosti za daqi razvoj, naro~ito u oblasti razmene iskustava, gde bi slovena~ka iskustva koristila Srbiji na wenom putu ka evro-atlantskim integracijama. Tirk je ovom prilikom posebno istakao zna~aj socijalnog sporazuma koji }e stupiti na snagu 1. novembra i koji }e prema wegovom mi{qewu „pozitivno uticati na ceo spektar odnosa izme|u Slovenije i Srbije“. Kao posebno zna~ajnu za saradwu, sagovornici su istakli izgradwu `elezni~kog koridora od Hamburga do Istanbula - Koridor 10.

Senta: SVM optu`uje vlast ^elnici sen}anske organizacije Savezas vojvo|anskih Ma|ara optu`ili su na ju~ara{woj konferenciji za medije akteulnu op{tinsku vlast koju ~ini koalicija Demokratske stranke Gra|anskog saveza Ma|ara, Lige socijaldemokrata Vojvodine i G17 plus za poteze s kojima se ne sla`e, kao i da sprovodi ~istku kadrova SVM-a.

Predsednik SVM-a Sente Rudolf Cegledi tvrdi da su na du`nosti direktora Javnog komunalno stambenog preduze}a „Senta“ i JP „Elgas“ postavqeni kadrovi DS-a koji su pre nekoliko meseci uzeli otpremnine u dr`avnim ustanovama. Biv{i predsednik op{tine Zoltan Pek (SVM) kritikovao zastoje u realizaicji mnogih projekata zapo~etih dok je on bio na toj du`nosti... M. Mitrovi}

NS tra`i ostavku ministra trgovine Nova Srbija zatra`ila je ju~e u saop{tewu „momentalnu ostavku“ ministra trgovine Slobodana Milosavqevi}a, za kojeg smatra da je nekompetentan i neodgovoran. „Radi se o podstreka~u i mentoru monopola u Srbiji“, ukazuje se u saop{tewu NS. Prema stavu NS, sastanak Milosavqevi}a sa uqarima bio je „{kolski primer kartelskog sastanka i dogovarawa cena“ u organizaciji ministra. Osvr}u}i se na nesta{icu mleka, NS tvrdi da }e „ona biti hroni~na i dugotrajna do trenutka obnavqawa sto~nog fonda, obuzdavawa monopola, za{tite doma}eg agrara, osnivawa razvojne agrarne banke i obezbe|ivawa subvencija primarnim poqoprivrednim proizvo|a~ima“.

SNS: [tuke, ajkule i pivo Srpska napredna stranka u Zrewaninu ocenila je ju~e da je nedavno zavr{ena petodnevna manifestacije „Dani piva“, lo{e organizovana, uz prenaduvane ra~une za nastupe muzi~ara, {to je gradski buxet ko{talo najmawe dva miliona dinara. Na konferenciji za novinare saop{teno je da je samo za nastup muzi~ara na „@itnom trgu“ ispla}eno 5.922.750 dinara, od ~ega je oko 5.500 evra dato satavu „Letu {tuke“. Uz ocenu da su „{tuke“ odletele u Bosnu i Hercegovinu punih xepova, na-

predwaci u Zrewaninu pitaju da li je pored {tuka bilo i ajkula i predla`u da to utvrde nadle`ni organi. Na novinarsko pitawe kako je iz buxeta za „Dane piva“ 2008. godine, dok je on bio gradona~elnik, utro{eno 11 miliona dinara, Goran Kne`evi}, sada{wi ~lan predsedni{tva SRS i koordinator za Sredwebanatski okrug, odgovrio je da je tada budxet bio duplo ve}i, da je te godine bio investicioni zamah i da je utvr|eno kako se tro{io svaki dinar.


4

EKONOMIJA

~etvrtak9.septembar2010.

NASTAVAK NEZADOVOQSTVA U VRBASKIM FIRMAMA

JU^E PO^EO [TRAJK UPOZOREWA GRA\EVINARA

Zidari sede usred sezone Predstavnici tri granska sindikata gra|evinara i industrije gra|evinskog materijala - Saveza samostalnih sindikata Srbije, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata i UGS “Nezavisnost” organizovali su ju~e {trajk upozorewa od 10 do 11 ~asova i skrenuli pa`wu Vladi i nadle`nim ministarstvima na te`ak polo`aj ove privredne grane.

DNEVNIK

mir Bajilo ka`e da radnici “sede i ovako i onako”, pa i nema potrebe da se to zove {trajk. Posla je malo, najavqeni projekti nisu za`iveli, a neimarima je ostala samo briga {ta }e i kako daqe. Vlasnik ciglane zrewaninskog “Neimara” Budimir Jovanovi} izjavio je da {trajk gra|evinara kasni godinu dana. Novi Zakon o planirawu i izgradwi,

„Vital” i „Medela” bez radni~kih prava Predsednici samostalnih sindikata preduze}a “Medela” i “Vital” , koja su u vlasni{tvu kompanije “Invej “ Predraga Rankovi}a Peconija , izjavili su da radnici tih preduze}a zahtevaju potpisivawe kolektivnih ugovora, kako bi odnosi izme|u radnika i poslodavaca bili ure|eni tim aktom, a ne Pravilnikom o radu. Predsednik samostalnog sindikata fabrike konditorskih proizvoda “Medela” Darko Zarubica ukazao je da oko 80 radnika proizvodnog sektora tog preduze}a {trajkuje vi{e od mesec dana, tra`e}i potpisivawe kolektiv-

nog ugovora, kao i pove}awe zarada. Isti~u}i da radnici tog preduze}a {trajkuju napoqu, u krugu fabrike, jer im za to nije obezbe|en odgovaraju}i prostor, Zarubica je dodao da se zaposleni ne mogu da ostvare osnovna prava - na {trajk, na rad i na zaradu. Prema wegovim re~ima, u toj fabrici je u posledwih godinu i po dana smawen broj zaposlenih sa 158, na 96 radnika, a produktivnost je pove}ana pet puta. “Smatramo da bi zato plata radnika u proizvodwi trebalo da bude ve}a od sada{we koja prose~no iznosi 21.000 dinara,

sa toplim obrokom”, dodao je Zarubica. Predsednik samostalnih sindikata “Vitala” \or|e Vukovi} rekao je da su radnici u toj fa-

brici pod velikim pritiskom jer im rukovodstvo osporava pravo na sindikalno organizovawe i preti otkazima ukoliko ne istupe iz sindikata.

BESPLATNE AKCIJE NAFTNE KOMPANIJE PADAJU LI PADAJU

Gra|ani gra|anima obaraju cenu NIS Na{a anketa je pokazala da neki nisu ni prekidali radni proces, a drugi su zbog ranije obustave proizvodwe u trajnom {trajku. Predsednik Sindikata ciglane “Stra`ilovo” u Sremskim Karlovcima, koja je u sastavu “Nekse grupe” Josip Modi} izjavio je za na{ list da je organizovan {trajk upozorewa, koji podr`avaju ne samo ~lanovi

koji je donet u ovo vreme lani, glavni je krivac za zastoj u izgradwi, jer je blokirao mnoge investitore koji bi, mo`da, i ulo`ili pare, ali je nastala pometwa oko izdavawa gra|evinske dozvole, a birokratija i daqe ote`ava rad. Fabrika pomalo radi, me|utim, zbog velikih zaliha i u ovoj ciglani je mogu}e ga{ewe pe}i.

Solidarnost u „Lafar`u – BFC” U beo~inskoj fabrici cementa “Lafar` - BFC” sindikat je podr`ao {trajk gra|evinara. Kako nam je rekla direktorka Sektora za komunikacije Sne`ana Petrovi}, radnici cementare nisu {trajkali protiv svog poslodavca, ali su se solidarisali s kolegama gra|evincima ~iji poslodavci ne po{tuju svoje obaveze prema zaposlenima, kao {to je isplata redovne zarade, uplata doprinosa i pravo na bezbedan rad. Sagovornica ka`e da se kriza odrazila i na ovu fabriku, prodaja je sve te`a, pa se i u septembru bele`i pad u odnosu na avgust. sindikata, nego svi radnici i poslovodstvo, jer problem je zajedni~ki: velike zalihe na skoro petomese~nom proizvodnom nivou, ote`ana prodaja i transport, posebno u Rumuniju i Bugarsku, za kuda moraju da koriste doma}e skupqe bar`e, ili kopneni put. Od 10 do 11 sati uga{ene su sve ma{ine, prese, utovarna automatika, viqu{kari, buldo`eri na pripremi gline... Predsednik Akcionarskog dru{tva novosadske gra|evinske firme “Budu}nost” Drago-

U GP “Prezident” {trajka nema, kao ni u “Energoprojektu - Niskogradwi”, koje zajedno s “Interkopom” gradi novosadsku obilaznicu. Dragan Mijovi} ka`e da se ovaj projekat finansira iz kredita EBRD, redovno se pla}aju i radovi i zarade, me|utim, problem je {to dr`ava i grad nikako da razre{e problem izme{tawa instalacija naftovoda i gasovoda sa trase, {to neopravdano ko~i izgradwu. R. Dautovi}

Krenuli vozovi Srba, Hrvata i Slovenaca Predstavnici slovena~kih, hrvatskih i srpskih `eleznica sastali su seju~e u Beogradu, zbog uskla|ivawa predloga za osnivawe zajedni~kog preduze}a sa zakonodavstvom tri dr`ave, u ciqu smawivawa vremena transporta robe na Koridoru 10, rekao je pomo}nik ministra za infrastrukturu zadu`en za `eleznicu Dejan Lasica. “Prakti~no su 8. i 9. septembar datumi za ozbiqne pregovore od kojih o~ekujemo da }emo dobiti kroki osniva~kog akta, nakon ~ega }e vlade sve tri dr`ave morati da potvrde osnivawe zajedni~kog preduze}a”, rekao je Lasica i izrazio o~ekivawe da }e taj posao biti zavr{en u oktobru. Prvi vozovi ~iji se polasci zajedni~ki dogovaraju, prema wegovim re~ima, ve} su po~eli da saobra}aju.

Vrednost akcija Naftne industrije Srbije nastavqa da pada i ju~e je cena bila 461 dinar, {to je za 11 dinara mawe nego u utorak, a od pojavqivawa na Beogradskoj berzi, vrednost je pala za ~ak 44 dinara. Tako je od osam dana na berzi, vrednost akcija NIS-a {est dana u padu, samo jednom je rasla, a jednom stagnirala. Osnovni uzrok pada cena akcija NIS - a na Beogradskoj berzi jeste neravnomeran odnos izme|u ponude i tra`we za hartijama tog preduze}a, izjavio je glavni analiti~ar berze Miroqub Risti} i dodao da je pre dva dana izdato vi{e od milion naloga na strani ponude za prodaju akcija, a samo 8.000 naloga je bilo na strani tra`we. Ju~e je dodatno pove}an broj naloga za prodaju na vi{e od 1,2 miliona, pove}ao se i broj naloga na strani tra`we na oko 12.500. Kada se NIS na{ao na berzi, 30.avgusta, akcija je vredela 505 dinara, i tog prvog dana je prodato 78.000 akcija po ukupnoj ceni od 39,4 miliona dinara. Tokom tog dana cena akcija fluktuirala je izme|u 501 i 550 dinara, odnosno prose~na cena bila je 506 dinara. Me|utim, vrednost akcija NIS-a na Beogradskoj berzi je u padu i ju~e je vredela bila 461 dinara, a prodato je oko 12.680 akcija po ukupnoj ceni od oko 5,9 miliona dinara. Tako se, ipak, pokazalo da re~ stru~waka ima te`inu, jer su oni ukazivali da vrednost akcija NIS-a ne}e puno porasti, a da je

I Aerodrom uskoro besplatno Besplatne akcije Aerodroma „Nikola Tesla” mogle bi da se na|u u rukama gra|ana ve} do kraja godine, najavio je ju~e direktor Centra za podr{ku privatizaciji Agencije za privatizaciju Boris Majstorovi}. On je dodao da se o~ekuje i podela besplatnih akcija od prodaje “Telekoma”, u zavisnosti od odluke Vlade Srbije za dinamiku kojom }e se one deliti. Majstorovi} je istakao da je podela hartija od vrednosti Elektroprivrede Srbije (EPS), “kao najve}eg sistema”, ostavqena za slede}u godinu, po{to se jo{ kontroli{e radni sta` prijavqenih zaposlenih i biv{ih zaposlenih radnika. mogu}e da }e, zbog velikog broja akcionara koji poseduju mali broj akcija, ponuda biti daleko ve}a od tra`we. I da je, mo`da, boqe sa~ekati s prodajom akcija. Po onome {to je nedavno rekao broker KBC Sekjuritisa Du{an

Rok za podno{ewe predloga projekata koji }e se finansirati iz fonda bespovratne pomo}i Evropske unije, u okviru drugog poziva za podno{ewe prijava Regionalnog dru{tveno-eko-

nomskog programa razvoja 2, isti~e u petak 10. septembra, saop{teno je ju~e iz tog programa. Do tada bi trebalo da predaju potrebnu dokumentaciju svi koji imaju pripremqene projekte u

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena 367

36.700

11,11

200

58.800

Jubmes banka, Beograd

5,62

13.507

175.590

Dunav osigurawe, Beograd

5,15

2.000

12.000

3,57 Promena %

5.800 Cena

81.200 Promet

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Energomonta`a, Beograd

-12,00

3.036

Srbolek, Beograd

-12,00

AMS osigurawe, Beograd

-10,06

BB Minakva, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

103,333

105,441

107,867

103,016

Australija

dolar

1

74,1533

75,6666

77,4069

73,9263

Kanada

dolar

1

77,5712

79,1543

80,9748

77,3338

Danska

kruna

1

13,8744

14,1576

14,4832

13,832

Norve{ka

kruna

1

13,0875

13,3546

13,6618

13,0474

jednoj od predvi|enih grana privrede - poqoprivredno-prehrambenoj industriji, neposrednoj proizvodwi, distribuirawu i skladi{tewu, poslovnim uslugama i turizmu. Predvi|eno je

da se mawi projekti finansiraju svotama od 75.000 do 250.000 evra, dok je za velike projekte predvi|eno da budu finansirani sa najmawe 250.000, a najvi{e sa milion evra.

Svrqig, Svrqig Tigar, Pirot Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (627,08

Promet

19,93

Valuta

7. 9. 2010.

1.277,82854

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Gradina, U`ice

Zemqa

Markovi}, u prvoj nedeqi trgovawa akcijama NIS-a, interes da kupe hartija od vrednosti doma}e naftne kompanije nisu pokazali ve}i institucionalni investitori, odnosno kupci su uglavnom bili gra|ani. Po wegovim re~ima,

Isti~e rok za pare EU

Kolorit, Beograd

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

iako je pore|ewe sa sli~nim kompanijama u okru`ewu, poput MOL, INA ili OMV, nije najsre}nije i najpreciznije ipak neka bazi~na komparacija mo`e donekle, kako je naveo, razjasniti izostanak tra`we i dati odgovore na mogu}e pravce kretawa cene NIS-a u budu}nosti. Dakle, akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi trguju, uglavnom, gra|ani. Neki su odlu~ili odmah da ih prodaju, jer im je novac potreban, a neki, izgleda, imaju dovoqno vi{ka novca, pa ula`u kupuju}i NIS-ove hartije od vrednosti nadaju}i se da }e uskoro one vredeti znatno vi{e. Ipak, na osnovu obima trgovine, moglo bi se re}i i da oni koji su spremni da prodaju akcije odmah, nisu spremni da ih daju mnogo ispod cene koju bi mogli dobiti u februaru naredne godine. Jer broj akcija na Beogradskoj berzi raste, ali opada broj transakcija {to bi moglo da se protuma~i i da su prodavci cifru po kojoj su spremni da prodaju akcije stavili iznad cifre va`e}e na berzi. D. Mla|enovi}

Naziv kompanije

0,18)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,21

2.806

1.761.920

Komercijalna banka, Beograd

0,00

27.750

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

1,21

919

335.278

Agrobanka, Beograd

1,34

7.350

411.600

Univerzal banka, Beograd

0,00

5.770

0,00

54.648

Imlek, Beograd

3,13

1.548

1.032.236

88

10.560

Soja protein, Be~ej

0,00

679

2.984.628

1.100

11.000

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,20

1.950

499.200

Privredna banka, Beograd

-9,09

500

134.500

-5,38

580

3.480

-5,83 Promena %

630 Cena

6.300 Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-1,23

3.440

10.320

Tigar, Pirot

-5,83

630

6.300

-2,33

461

5.964.054

Meser Tehnogas, Beograd

-0,43

5.350

32.100

[vedska

kruna

1

11,0978

11,3243

11,5848

11,0638

NIS, Novi Sad

[vajcarska

franak

1

80,5586

82,2027

84,0934

80,312

Soja protein, Be~ej

0,00

679

2.984.628

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.105

0,00

V. Britanija

funta

1

124,964

127,514

130,447

124,581

Mlekara, Subotica

0,00

1.498

2.883.650

Telefonija, Beograd

0,00

1.400

0,00

SAD

dolar

1

81,3515

83,0117

84,921

81,1024

Veterinarski zavod, Subotica

0,39

515

22.145

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 9. 2010. godine

Do`a \er|, Ba~ka Topola

0,00

3.200

320.000

FKL, Temerin

0,00

1.300

143.000

Svi iznosi su dati u dinarima


c m y

DNEVNIK

~etvrtak9.septembar2010.

5


6

NOV^ANIK

~etvrtak9.septembar2010.

„DELTA” OTVORILA NAJVE]U HLADWA^U U REGIONU

Na{a nafta u agraru “Delta” se ne povla~i iz poslova maloprodaje i nekretnina ali }e agrar biti najzna~ajniji posao u budu}nosti kompanije izjavio je ju~e predsednik Delta holdinga Miroslav Mi{kovi} prilikom otvarawa ULO

se pove}aju subvencije za poqoprivredu kako bi bile jednake onima u okru`ewu. Mi{kovi} je poru~io da poqoprivreda ne mo`e da se bavi socijalnim pitawima i re{avawem socijalnih problema.

„DNEVNIK” SAZNAJE

DNEVNIK

EVROPSKA KOMISIJA DIGLA RAMPU ZA NA[E PROIZVODE

Mleko iz Srbije mo`e u EU Srbija je ju~e od Evropske Komisije dobila dozvolu za izvoz mleka i mle~nih proizvoda na tr`i{te Evropske

unije, saznaje “Dnevnik” u Vladi Srbije . Na ovaj na~in je potvr|eno da je Srbija ispunila sve neop-

Dogovor Dragina i „Imleka” Kompanija Imlek nastavi}e smawewe izvoza mleka i mle~nih wproizvoda na okolna tr`i{ta dok se ne postigne stabilnost snabdevawa u Srbiji, saop{teno je ju~e iz te kompanije nakon razgovora ministra poqoprivrede Sa{e Dragina sa rukovodstvom Imleka. “Imlek }e preko svoje mati~ne kompanije Dunav hrana grupa, koja je najve}i regionalni proizvo|a~ hrane i pi}a, obezbediti da se prema Srbiji preusmere svi raspolo`ivi vi{kovi sirovog mleka”, preneo je generalni direktor kompanije Imlek, koja posluje u ve}inskom vlasni{tvu investicionog fonda Salford, Slobodan Petrovi} ministru Draginu. Tokom razgovora je analizirana aktuelna situacija u snabdevawu tr`i{ta mlekom i mle~nim proizvodima i problemima farmera u primarnoj proizvodwi sirovog mleka.

hodne uslove i standarde te da je na najboqi na~in regulisala proizvodwu i promet mleka. Prema mi{qewu farmera i agroekonomsita otvarawe granica EU za na{e mleko kratkoro~no ne}e imati ve}eg efekte, zbog trenutnih problema u doma}em mlekarstvu, ali }e zato dugoro~no imati ogroman pozitivan zna~aj. Srbija u su{trini tom dozvolom dobila veliku {ansu da svoje proizvode, pre svega kajmak i sireve, plasira na evropsko tr`i{te. Da podsetimo, sli~an dopis je iz EK prvi put stiga u Srbiju 18. aprila 2008. godine, ali zbog proceduralnih problema

ozbiqnijeg izvoza nije bilo, a dozvola je morala biti obnovqena , {to se ju~e i desilo. Sada me|utim problema ne}e biti, a izvoz na{ih proizvoda trebao bi da bude nesmetan. Ukoliko naravno budemo imali dovoqno mleka za izvoz.

STIGLO NOVO UQE PO MASNOJ CENI OD 142 DINARA

I {e}er zagor~ao more poskupqewa hladwa~e na planta`i jabuka u ^elarevu, na imawu “Podunavqe” Delta agrar grupe. Isti~u}i da se kompanija opredelila za agro biznis u oblasti vo}arstva povrtarstva, sviwogojstva i tova junadi prvi ~ovek Delta holdinga kazao je da je u hladwa~u kapaciteta {est hiqada tona, ina~e najsavremeniju te vrste u regionu, ulo`eno 10 miliona evra.

- Isto kao {to ne mo`e industrija cementa ili neka druga. Ovo je trenutak da dr`ava proglasi poqoprivredu na{om nafrom, a parlament da ka`e da je to strate{ka grana zemqe - kazao je Mi{kovi} dodaju}i da bi i kreditirawe poqoprivrede moglo bi da se poboq{a tako {to bi obavezne rezerve banaka mogle da budu smawewe za kredite plasirane u agrar.

Jo{ 30 miliona - U naredne tri godine u pro{irewe vo}waka Delta agrara u ^elarevu bi}e ulo`eno jo{ 30 miliona evra, a planirano je da se kapacitet hladwa~e pove}a na 12.000 tona - kazao je Miroslav Mi{kovi}. Dosada{wa ulagawa u ovaj vo}wak iznose 20 miliona evra. Oceniv{i da Srbija ima dobru priliku da zauzme zna~ajno mesto u proizvodwi hrane on je naglasio da dr`ava treba vi{e da ula`e u poqoprivredu jer bi to dovelo do smawewa trgovinskog deficita, pove}awe broja zaposlenih, a zaustavilo bi i ga{ewe sela i omogu}ilo veliku sirovinsku bazu za prehrambenu industiju. Kako je rekao, sela nestaju jer dr`ava o wima nije vodila dovoqno ra~una. Me|utim, na{ agrarni buxet je nedovoqan, ~ak deset puta mawi nego u susednim zemqama i potrebno je da bude izjedna~en sa zemqama u regionu, istakao je Mi{kovi} ocewuju}i da bi u naredne tri godine trebalo da

Podsetiv{i da je Pokrajina u posledwe dve i po godine plasirala 28 milijardi dinara za pomo} poqoprivredi predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} istakao je da je budu}nost na{e poqoprivredne u intezivnoj poqoprivrednoj proizvodwi, u poboq{awu strukture na{e poqoprivredne proizvodwe. - Mora biti vi{e vo}arstva, povrtarstva, vinogradarstva i moramo insistirati na granama u koje se ula`e vi{e rada i energije, vi{e sredstava. Tada }emo svi `iveti boqe. Ta vrsta proizvodwe nije rezervisana samo za kompanije i imu}ne poqoprivrednike, ve} i za male proizvo|a~e - kazao je on. S. G.

Na rafove trgovinskih lanaca ju~e je stiglo dovoqno uqa ali po masnijim cenama. Uqari su preduhitrili Robne rezerve i wihov “interventni” zejtin, koji tek treba da stigne u prodavnice, pa je bilo samo onoga iz fabrika, a ko{talo je do 142,90 dinara. Od svih uqara samo zrewaniska jo{ uvek nije korigovala cene i wen “dijamant” u najve}im trgovinskim lancima ko{ta od 106,90 do 109,90 dinara, me|utim, te{ko ga je bilo na}i. Ostale uqare promenile su cenovnike, neke i za vi{e od 30 dinara po litru. Tako, recimo u “Maksiju” uqe “cvet Banata” iz fabrike u Novoj Crwi ko{ta 128,90 dinara, “sunce” je 141,90, dok je “vital” 142,90 dinara. U “Tempu” su na primer, cene ni`e za par dinara, pa tako “banat” ko{ta 124,90 dinara, “sunce” je 139,90, dok je “vital” 140,90 dinara. Trgovci o~ekuju da im stigne i “dr`avni” zejtin jer je Vlada Republike Srbije ju~e odobrila, na predlog Ministarstva trgovine i usluga, da Republi~ka direkcija za robne rezerve u ciqu stabilizacije tr`i{ta intervento proda pet miliona litara rafinisanog suncokretovog uqa po ceni od 100 dinara, bez obra~unatog PDV. Naime, u maloprodajnim objektima na}i }e se proizvodi ve}ine proizvo|a~a, a bi}e obele`eni kao „uqe iz robnih rezervi“ i to po maloprodajnoj ceni do 119 dinara po litru, sa obra~unatim PDV, trgovinskom mar`om i drugim tro{kovima. Kako je ju~e izjavio direktor Robnih rezervi Goran Tasi}, ono

Dr`avno uqe u 15 marketa Interventno uqe }e se distibuirati preko trgovaca koji su zainteresovani za prodaju kroz wihov lanac trgovina. Za sada se javilo petnaestak trgovina iz cele Srbije: “Aman”, “Vero”, “Gomeks”, “Delta maksi”, DIS, “Intereks”, “Kvin”, “Merkator”, “Novitas”, SOS marketi, “Trgopromet”, “Tu{“, “Univereksport” i “Familija marketi”. Kako se navodi u saop{tewu Ministarstva trovine ukupne zalihe rafinisanog suncokretovog uqa u Republi~koj direkciji za robne rezerve su 14.673.460 litara i uskladi{tene su kod {est ovla{}enih skladi{tara. bi u radwama trebalo da se pojavi za dva dana, a koli~ine koje }e biti isporu~ivne pojedinim krajevima Srbije, odre|ene su na osnovu broja stanovnika na pojedinim podru~jima. Elem, uqe je kona~no stiglo, pa makar i po paprenim cenama, ali mleka jo{ uvek nema dovoqno. Ina~e, cena kratkotrajnog mleka je oko 55 dinara za li-

SLOVENA^KA KOMPANIJA SPASLA SE NAJGOREG I OVDE I U REGIJI

„Merkur” u Srbiji ne}e oti}i u ste~aj

Kompanija “Merkur” je sa bankama ve} postigla na~elni dogovor oko finansijskog programa i do ste~aja firme sigurno ne}e do}i, izjavio je sino} Tanjugu direktor tog trgovinskog lanca u Srbiji Bojan Pongrac. Pongrac je napomenuo da je u Sloveniji, pa i u pojedinim srpskim medijima, objavqena vest o skorom ste~aju te slovena~ke kompanije koja posluje i u Srbiji i dodao da je bilo veoma va`no tuma~iti kontekst u kome je to re~eno. “To bi se dogodilo u slu~aju da banke ne prihvate ve} dogovoren na~in poravnawa obaveza, ali one su na prvom sastanku ve} dale saglasnost”, rekao je Pongrac i dodao da }e “Merkur” u ponedeqak predstaviti finansijski program, u kom su planirane i odre|ene strate{ke promene u poslovawu. On je naglasio da, bez podr{ke banaka, problem u poslovawu ne bi imao samo “Merkur”, nego i sve kompanije u Sloveniji i Srbiji, jer nijedna firma nije toliko finansijski jaka da bi sa obrtnim ka-

Investirano 60 miliona evra On je izneo podatak da je “Merkur” u prodajne objekte u Srbiji od 2005. godine investirao ukupno 60 miliona evra, kao i da ta slovena~ka firma u Srbiji vidi strate{ki zna~ajno tr`i{te. “Merkur planira jo{ investicija, ali nam je potpuno jasno da tempo koji smo postavili pre tri godine u ovoj godini ne mo`emo da ispratimo, tako da do kraja 2010. u Srbiji ne}e biti novih investicija”, istakao je Pongrac.

pitalom mogla da prati svoje poslovawe. Slovena~ka kompanija “Merkur” planira da do kraja 2012. otpusti izme|u 670 i 1.080 prekobrojnih radnika u Sloveniji. Na pitawe da li se otpu{tawa mogu o~ekivati i u Srbiji, Pongrac je odgovorio da }e verovatno do}i do strukturnih promena, po{to na ovim prostorima u okviru Merkur grupe posluje pet preduze}a “Merkur internacional”, “Mertil”, “Validus kapital”, “Mikros gradwa” i “Merkur ~elik”. On je istakao da bi se delatnosti u Srbiji mogle smawiti ukoliko “Merkur” odlu~i da se u budu}nosti na ovim prostorima ne bavi nekim od sada{wih poslova, ali nije mogao da precizira u kojim oblastima i da li }e se to zaista dogoditi. Pongrac je naglasio da je promet robnih ku}a te kompanije mawi u Srbiji u odnosu na isti period lane, iako od kraja pro{le godine posluju u tri tr`na centra, u Beogradu i Novom Sadu, u kojima ima oko 320 zaposlenih. E. D.

tar, a dugotrajnog (kada ga ima) oko 100. Ovih dana nedostajao je i {e}er pa u radwama vi{e nema onoga po 55 dinara po kilogramu. Kako se kampawa prerade {e}erne repe zahuktava, vi{e ne}e biti problema u snabdevawu ovom namirnicom, ali i ona sada ima vi{u cenu. Sada u fabrikama, na veliko, ko{ta 58 dinara.

- Nema nesta{ice {e}era i ne treba ni da bude jer ga ima dovoqno. A kada je o ceni re~, bili smo prinu|eni na korekcije s obrizom na to da su svi inputi u proizvodwi enormno poskupeli. Recimo, lane smo gas pla}ali 23, a sada 39,6 dinara, a taj nam energent sa 20 odsto u~estvuje u ceni. Tako je i sa naftom, skupqa je i {e}erna repa... - ka`e za “Dnevnik” direktor {e}erane u Senti Qubi{a Radenkovi}. U ovoj {e}erani kilogramsko pakovawe {e}era ko{ta 62 dinara, a na tu cenu treba dodati porez, trgova~ku mar`u... Elem, dok do|e do rafova u radwama, stigne do 72,90 dinara. Direktor u `abaqskoj {e}erani @eqko Kova~evi} napomiwe da ve} ~etiripet godina {e}eru nije mewana cena. I pre pet godina u fabrikama je ko{tao 51 ili 52 dinara, a navi{e su i{li svi inputi u proizvodwi. Sada {e}er na veliko u {e}erani u @abqu ko{ta 58 do 59 dinara, a kilogramsko pakovawe je tri-~etiri dinara skupqe. Ina~e, ove }e namirnice biti dovoqno, ove godine }emo proizvesti 400.000 do 450.000 tona. Ako je za utehu, nakon cumanija poskupqewa u avgustu, kada gotovo da nema namirnice i neke od osnovnih potrep{tina doma}instva kojima nije korigovana cena, trgovci o~ekuju mirniji period. Kako nam je re~eno u “Maksiju” za sada su poskupqewa najavili pojedini konditori, ali samo za deo asortimana, i to za pet do 10 odsto, a “oti}i }e” i neka alkoholna pi}a iz uvoza. S. Glu{~evi}

U |ubrivu nema monopola? Ministarstvo poqoprivrede demantovalo je danas tvrdwe pojedinih proizvo|a~a, uvoznika i trgovaca ve{ta~kih |ubriva da je wihovo poslovawe ugro`eno zbog regresirawa nabavke tog |ubriva, isti~u}i da na tr`i{tu ima “sasvim dovoqno prostora za sve”. Svako, bez ikakvih problema, mo`e da poku{a da “pridobije kupce svojim kvalitetom, uslugom i cenom”, ocenilo je Ministarstvo. Predstavnici proizvo|a~a i prometnika izneli su ju~e tvrdwu da mala i sredwa preduze}a, koja su me|u wima u ve}ini, ne mogu da ispune “nemogu}e” uslove javnih poziva za ponu|a~e, kao i da koli~ina ve{ta~kog |ubriva ~ija se nabavka regresira, uglavnom u celosti pokriva potrebe doma}eg tr`i{ta, pa za wih “nema prostora”. Kako je Tanjug- u re~eno u Ministarstvu poqoprivrede, svako ko je registrovan za promet mineralnih |ubriva i ispuni propisane uslove mogao je, bez obzira na to da li je malo, sredwe ili veliko preduze}e, da u~estvuje na javnom pozivu bez ikakvih ograni~ewa. “[ta vi{e, veoma jasno je definisano da postoji mogu}nost udru`enog nastupa prodavaca mi-

neralnih |ubriva, {to konkretno zna~i da vi{e malih ili sredwih preduze}a mogu da udru`e finansijske potencijale ~ime bi, bez problema, ispunili uslove javnog poziva, ukoliko to ve} ne mogu da ispune sami”, isti~u u tom ministarstvu. “O navodima da ih ova mera, koja se sprovodi od 2008.godine, ugro`ava, govori i podatak da je gotovo svaka od ovih firmi u 2009.godini bele`ila rast prihoda, odnosno rast prometa, {to jasno ukazuje da pomenuti navodi nisu ta~ni i da na tr`i{tu ima sasvim dovoqno prostora za sve”, ka`u u Ministarstvu. Komentari~u}i tvrdwe da je Ministarstvo poqoprivrede sa regresirawem mineralnih |ubriva u koli~ini od 150.000 tona pokrilo 100 odsto potreba ove dr`ave, u tom ministarstvu ka`u da to “govori o elementarnom nepoznavawu poqoprivrednih prilika u dr`avi”. Kako je precizirano, ako se uzme podatak o obradivoj zemqi u Srbiji i ukoliko se primewuje minimalna agrotehnika, “prostom ra~unicom mo`e se zakqu~iti da su potrebe za mineralnim |ubrivima najmawe ~etiri puta ve}e”.


OD 9.30 DO 13.30 ^ASOVA

Gluv telefon „Vodovoda” Zbog tehni~kih razloga telefon kontakt centra JKP „Vodovod i kanalizacija“, s brojem 0800-333-021 ne}e danas raditi ~etiri sata, saop{tavaju iz ovog preduze}a. Prekid }e trajati od 9.30 do 13.30 ~asova. Z. Ml.

NA MONTA@NO-DEMONTA@NOM MOSTU

Gotov posao u centru

Brod opet o~e{ao stub Moldavski brod samohotka „Stil Bi“ ju~e je, kako saznajemo, oko 12 ~asova, tokom plovidbe Dunavom o~e{ao jedan od stubova monta`no-demonta`nog mosta. U Lu~koj kapetaniji ka`u da je nakon nezgode brod malo o{te}en, ali to ne uti~e ne wegovu plovnu sposobnost, dok na mo-

stu o{te}ewa nisu vidqiva. Podse}amo, svake godine nekoliko puta dogodi se da brodovi okrznu ili udare u stub monta`no-demonta`nog mosta, pre svega zbog ~iwenice da ni wegova visina ni razmak izme|u stubova nisu po propisanim standardima plovidbe. B. M.

Trg slobode, Ulica kraqa Aleksandra, Wego{eva i Modene su parterno sre|ene, a {to se ti~e posla u strogom centru, ostalo je jo{ ne{to posla u Ulici Ilije Ogwanovi}a i u delu kod taksi stajali{ta. Bitno je da je oko trga legao novi asfalt, zemewene su uni{tene kamene plo~e, pa }e danas ulickani parter spremno do~ekati armiju muzi~ara i zabavqa~a koji u~estvuju na Festivalu uli~nih svira~a. B. M.

Novosadska ~etvrtak9.septembar2010.

^

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Polovan `ivot

ini se da je sirotiwska kritalica „Gde ~eqad nisu besna, ku}a nije tesna“, na`alost, ve~ito prisutna u na{im `ivotima. Nikad nije bilo da je sve potaman, jer i u „vremenima kada se `ivelo dobro“ svako malo falilo je kafe, zejtina ili goriva, iako smo ’ladno i{li na letovawa, ili kupovali „leviske“. Trend ozbiqne nema{tine po~eo je posledwe decenije pro{log veka, a nastavqa se i danas samo je sada teskoba `ivqewa uvijena u lep{e pakovawe. Istina, `ivi se boqe u smislu da se fri`ider mo`e napuniti do vrha, i platiti ra~uni, ali {ta ostaje? Pa, po svemu sude}i ne mnogo, jer se sugra|ani masovno

obla~e u prodavnicama u kojima se roba sumwivog kvaliteta prodaje po niskim cenama. Masovno pratimo modu i u prodavnicama polovne robe. Pravi presek stawa mo`e se dobiti i nedeqom na „Najlonu“ gde je tu`no videti qude kako prodaju krive eksere, spajalice i istro{ene flomastere, ali jo{ tu`nije videti one koji to kupuju. Zbog u{tede roditeqi deci sve ~e{}e kupuju polovne kwige, a nov automobil je za prose~nog gra|anina jo{ uvek `eqa pusta, pa ko mo`e, taj skrpi za dobrog polovwaka. Dakle, polovna garderoba, polovne kwige, polovan auto. U dve re~i, polovan `ivot. B. Markovi}

DANAS PO^IWE JUBILARNI 10. FESTIVAL MUZIKE, KABAREA, SMEHA...

Uli~ni svira~i caruju gradom Jubilarni 10. internacionalni festival uli~nih svira~a po~iwe danas, a tokom tri festival-

ska dana na {est lokacija u gradu, od Trga slobode do Dunavskog parka, nastupi}e preko 200 izvo|a~a

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 13 sati ulice Filipa Vi{wi}a i Ja{e Igwatovi}a. Kisa~: od 9 do 12 sati celo mesto. ^ortanovci: od 8.30 do 12 sati deo vikend naseqa Kara{. Bano{tor: od 8 do 13 sati Kru{evqe.

Otpad leti s Limana 3 Kontejneri za odlagawe krupnog otpada od danas do subote, 11. septembra bi}e postavqeni na podru~ju Mesne zajednice “Liman 3”. Bi}e postavqeni u Balzakovoj ulici kod brojeva 13 i 37, u [ekspirovoj 20 i u Ulici Narodnog fronta kod broja 22. I. S.

V REMEPLOV

Danas nastupa Yesika Arpin iz Brazila...

iz Srbije, [panije, Hrvatske, Brazila, Slovenije, Italije. Nastupom oko 30 {tula{a i vrta~a vatre iz organizacije „Cirkusfera“ u pratwi novosadskog benda „Tripsajkl“ ve~eras u 21 sat na Trgu slobode sve~ano }e biti otvoren festival posve}en artistima ulice. Ina~e program prvog dana festivala po~iwe predstavom sa cirkuskim elementima mlade umetnice Xesike Arpin u 17. 30 ~asova kod Zmaj Jovinog spomenika. Na istom mestu nastupa u 19.30 ~asova i komi~ni kabare sastav “Orcheztra Zbylenka” iz Italije. Potom oko 22 nastupa Cirkusfera u izvedbi „Sun~icinog plami~ka“. Na Trgu slobode, sat pre sve~anog otvarawa u 20 ~asova }e

...i Enano iz [panije

nastupiti jedan od {panskih najtalanetovanijih uli~nih slobodnih umetnika Enano, ~ija predstava se sastoji od serije gegova uz kori{tewe krajwe jednostavnih rekvizita. Za najmla|e Novosa|ane oko 19 ~asova na trgu bi}e organizovan de~iji maskenbal. N. Vukovi}

UDRU@EWE „KOM[IJA” POZIVA

Ne bacaj, recikliraj U toku je akcija “Ne bacaj, recikliraj” koja ima za ciq prikupqawe papirnog i metalnog otpada namewenog za recikla`u. Prikupqena sredstva }e se upotrebiti za izradu eko kontejnera za PET, aluminijumsku ambala`u i papir, kao i za ure|ewe de~ijih i sportskih igrali{ta. Akciju organizuje udru`ewe gra|ana “Kom{ija-Petrovaradin” koje je do sada pomagalo velik broj sli~nih akcija. Zainteresovani za ukqu~ivawe u akciju mogu da se jave na telefon 064/3101315 ili na mejl adresu ugkomsija@gmail.com. M. D. - U. [. VE^ERAS U OMLADINSKOM CENTRU CK13

Ska ve~e uz „Mango”

Grci ugledni Novosa|ani Po{to su Turci 1739. pod svoju vlast vratili Beograd, me|u hri{}anima koji su izbegli u Austrijsko carstvo bio je i Grk, Nikola Duka. Naselio se u Novi Sad, uspe{no trgovao, a 9. septembra 1749. u~estvovao je u jednom sporu pred Magistratom. Cela wegova velika porodica se posrbila, a on je postao

c m y

gradski senator. Mnogi wegovi potomci su bili visoki oficiri ili dr`avni ~inovnici. Jedan od wih, major Petar Duka, istakao se u borbama u toku Velike bune 1848. i posle wenog pada, kao komandant Novog Sada bio zaslu`an za obnovu skoro sasvim sru{enog i raseqenog grada. N. C.

Koncert {esto~lanog letonskog benda “Mango” bi}e odr`an sutra u 22 ~asa, u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Ulaznice ko{taju 200 dinara, a mogu se kupiti na ulazu u Klub pre po~etka koncerta. Bend ~ine pasionirani, energi~ni fanovi ska muzike iz Rige, koji su uspeli da kombinuju najboqe od lokalnog zvuka, kao i najboqih pank i ska bendova i tako stvre svoje pesme tre}eg ska talasa. A. V.

Foto: R. Hayi}

FIZIOTERAPEUTI NA TRGU OBELE@ILI SVOJ DAN

Pokret ~uva zdravqe Dru{tvo fizioterapeuta Srbije ju~e je na Trgu slobode obele`ilo Me|unarodni dan svoje profesije i organizovalo akciju pod sloganom „Pokretom do zdravqa“. Uli~nim performansom i deqewem promotivnog materijala upu}ivali su gra|ane na preventivne mere i savetovali ih kako da ve`baju i sa~uvaju zdravqe. S najmla|im sugra|anima radili su ve`be za tabane i ki~mu. Ciq akcije je da se skrene pa`wa javnosti na rad fizioterapeuta i doprinos zdravqu qudi. - Ovo je na~in da promovi{emo na{u struku i da istaknemo neophodnost zakonske regulative u ovoj oblasti. U Srbiji je trenutno registrovano 3.163

fizioterapeuta {to je nedovoqan broj na 8 miliona stanovnika – rekla je potpredsednica Dru{tva fizioterapeuta Srbije Nina La~anski. Potpredsednica Skup{tine AP Vojvodine Maja Sedlarevi} podsetila je na veliku ulogu fizioterapeuta u dru{tvu, koji su specijalizovani da olak{aju bol, o~uvaju pokret i poboq{aju mobilnost.Trebalo bi da se zavr{i Zakon o fizioterapeutskoj praksi kojim bi se uredilo poqe rada, a buxetska sredstva treba da obezbede nova radna mesta. ^lan Gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo prof. dr Aleksandra Novakov Miki} napomenula je da nema boqe preventive od saveta stru~waka. I. D.


8

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak9.septembar2010.

DNEVNIK

„INFORMATIKA” PRVO OPOMIWE, PA TU@I

Stanarinu ne pla}a 45.000 doma}instava Sugra|ani koji nisu izmirivali svoje obaveze prema komunalnom sistemu grada, u oktobru }e uz ra~un objediwene naplate “Informatike” dobiti i opomene pred tu`bu. PR menaxer u “In-

DANAS PIJACA „MOJ SALA[”

Riznica zdrave hrane Pijaca “Moj sala{“ odr`ava se danas na platou ispred SPC “Vojvodina” od 14 do 20 ~asova. Posetioci }e mo}i da se upoznaju sa organskim i tradicionalnim poqoprivrednim i nepoqoprivrednim proizvo|a~ima iz

Novog Sada i drugih vojvo|anskih gradova. Gost pijace bi}e glumica Jasna \uri~i}, a govori}e o tome za{to se odlu~ila da podr`i ovu akciju. Naredne pijace bi}e organizovane 16, 23. i 30. septembra. M. D.

NA 39. BRANKOVOM KOLU

Naj~itaniji pesnici

Dugovawa pravda sezonom godi{wih odmora i polaskom dece u {kolu, ali i navodi da iz ranijih iskustava znaju da ve}ina wih nakon opomene izmiri dugovawa. No, uve postoji onih 10.000 doma}in-

Ako korisnici stana ne izmire dugovawa ni posle pravosna`ne sudske presude, pribegava se plenidbi pokretnosti, a ako su dugovawa ve}a, oduzima se nepokretna imovina formatici” Gordana Gale{ev ka`e za “Dnevnik” da }e dugovawe biti iskazano na ra~unu u zasebnoj ku}ici kao da }e tu pisati i rok za uplatu. - Na{e preduze}e nije du`no da {aqe opomene, me|utim, mi to ~inimo vi{e da bi potsetili sugra|ane da plate svoje obaveze, kako bi izbegli tu`be – obja{wava Gale{ev i isti~e da se broj oko 45.000 du`nika ustalio.

stava protiv kojih podnose tu`bu, koja zadaje dodatne tro{kove i preduze}u i sugra|anima. Kada sugra|ani mogu da o~ekuju tu`be, sagovornica nije precizirala, me|utim nije iskqu~eno da bi one na ku}nu adresu mogle da stignu ve} krajem oktobra, odnosno po~etkom novembra. U ovom preduze}u nisu znali ni da nam ka`u koliko u ovom trenutku gra|ani duguju, jer uvek postoji mogu}-

nost da neko u me|uvremenu uplati svoja dugovawa. Kako saznajemo, neki sugra|ani duguju za komunalije ~ak i 600.000 dinara. Oni koji ni po tu`bi ne plate dug mogu da ostanu i bez stana. U Informatici ka`u da je plenidba posledwa mera kojoj se pribegava i da se upravo zbog toga i {aqu opomene i tu`be. Ako korisnici stana ne izmire dugovawa ni posle pravosna`ne sudske presude,

pribegava se plenidbi pokretnosti, a ako su dugovawa ve}a, oduzima se nepokrtna imovina. Pre nekoliko godina zbog duga koji je iznosio 900.000 dinara oduzet je jedan stan. U ovakvim situacijama, stan ide na licitaciju, na osnovu duga odredi se po~etna cena, te se od prodaje izmiruju du`ni~ke obaveze prema komunalnom sistemu. Q. Nato{evi}

„POSLOVNI PROSTOR” OBELODANIO

Novo lice za {est zgrada

Kwi`evnica Qiqana Habjanovi}-\urovi} predstavi}e se danas publici u 12.30 sati u Karlova~koj gimnaziji u sklopu 39. Brankovog kola. O magijskom realizmu u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu od 19 ~asova govori}e Radomir V. Ivanovi}. Z. Ml. IZ KARLOVA^KOG CRVENOG KRSTA

Od tih novaca skup{tine stanara pla}aju 30 odsto, {to je ne{to vi{e od 2,2 miliona dinara, dok Poslovni prostor treba da izdvoji 5,2 miliona.

Namirnice, garderoba, paketi Predavawe o bezbednosti dece u saobra}aju bi}e odr`ano danas od 13.30 sati u Osnovnoj {koli “23. oktobar” u Sremskim Karlovcima, saznajemo od sekretara karlova~kog Crvenog krsta Dragane Kqaji}. Nameweno je prvacima i odr`a}e ga pripadnici MUP - a, koji su u saradwi s Crvenim krstom i organizovali ovu akciju. Prvaci }e danas u 15 sati biti i sve~ano primqeni u podmladak te humanitarne organizacije, a taj ~in bi}e obavqen u Domu Crvenog krsta, u Pupinovoj 16. Dana{we predavawe i prijem prvaka u podmladak samo je uvod u niz aktivnosti koje }e do 21. septembra Crveni krst organizovati u Karlovcima. Ve} u subotu od 10 do 17 sati na centralnom gradskom trgu ekipa prve pomo}i i novoformirana omladinska terenska jedinica povodom Svetskog dana prve pomo}i pokaziva}e prolaznicima kako se postupa kod nekih povreda i deli}e propagandi materijal. Naredne sedmice povodom Nedeqe solidarnosti svakog dana aktivisti Crvenog krsta pru`a}e pomo} onima kojima je potrebna. Oko 50 higijenskih paketa podeli}e deci do 10 godina iz porodica koje se hrane u narodnoj kuhiwi. Tridesetak paketa hrane nameweno je siroma{nim sugra|anima, koji nisu korisnici usluga narodne kuhiwe. Istovremeno }e ugro`enima biti poklawana i garderoba. Dragana Kqaji} poziva Karlov~ane da se prikqu~e ovim akcijama i, ukoliko su u prilici, donesu hranu, sredstva za higijenu i ode}u za one koji to nemaju. Z. Ml.

Adamovi}eva palata nije pro{la, jer nije podneta sva dokumentacija, kao ni predra~un za radove

Na konkursu za obnovu fasada koje je raspisao "Poslovni prostor" pro{lo je {est od sedam zgrada. Direktor tog preduze}a Marko Cvijan rekao je ju~e za na{ list da je prva na spi-

sku zgrada u ulici Vojvode Putnika 1, poznatija kao U~iteqski dom, jer su oni podneli najuredniju dokumentaciju. Zatim slede Wego{eva 16, Nikole Pa{i}a 26, Pozori{ni trg 4,

Temerinska 8 i Maksima Gorkog 38 a. - Na `alost Adamovi}eva palata nije pro{la, jer nisu podneli svu dokumentaciju, kao ni predra~un za radove, tako da ne

znamo da li bi se uklopili u ovu sumu od 15 miliona dinara. Kada su u pitawu ostale zgrade vrednost radova je oko sedam i po miliona dinara – isti~e Cvijan.

U SUSRET KARLOVA^KOJ BERBI GRO@\A

Poskupeo zakup tezgi Za 20 odsto poskupelo je zauze}e javnih povr{ina za vreme “Karlova~ke berbe gro`|a”, koja }e biti odr`ana od 1. do 3. oktobra u Sremskim Karlovcima. Zauze}e javne povr{ine za zabavne parkove sada ko{ta 396 dinara po metru kvadratnom na dan. Za tezge, {atore i prikolice do10 kvadratnih metara, namewene pru`awu ugostiteqskih usluga, zakup staje 2.060 dinara po metru kvadratnom za dan. Vlasnici ugostiteqskih objekata izme|u 11 i 50 kva-

dratnih metara treba da plate 1.650 dinara metar kvadratni na dan, dok oni ~iji su objekti izme|u 51 i 100 kvadrata, pla}aju zakup 1.320 dinara po metru kvadratnom. Cena zauze}a za ugostiteqske objekte ve}e od 100 kvadrata je 1.070 dinara za metar kvadratni na dan. Proizvo|a~i slika, suvenira i neprehrambenih proizvoda zakup tezge pla}aju 1.030 dinara po metru kvadratnom na dan. U~e{}e vinara i vinogradara na ovoj najpoznatijoj manifestaciji u Sremskim Kar-

lovcima napla}uje se na druga~iji na~in. Vinari i vinogradari zakupquju {tandove koji su istovetni i uglavnom ih koriste po dvojica. Sa ovim poskupqewem pola {tanda na centralnom gradskom trgu staje za sva tri dana 21.650 dinara, a na Trgu patrijarha Brankovi}a 15.840 dinara. Zahtevi za zauze}e javne povr{ine za zabavne parkove i ugostiteqske objekte podnose se Odeqewu za komunalno stambene poslove i za{titu `ivotne sredine, a za tezge s

proizvodima doma}e radinosti i vinogradarske {atandove Odeqewu za buxet i privredu. Kako ka`u u karlova~koj op{tini, veliko je interesovawe za zauze}e. Novi cenovnik na snazi je od ju~e, a do sada vi{e od dvadesetak proizvo|a~a suvenira, slika i drugih predmeta zainteresovano je za u~e{}e na manifestaciji. Veliki je interes i za mesta na dolmi, koja su rezervisana za va{arske sadr`aje. Z. Ml.

- Slede}e nedeqe bi u slu`benom listu Grada Novog Sada trebalo da iza|u rezultati konkursa, a nakon toga, na{e preduze}e raspisuje tender za izvo|a~a radova. Konkurs i prikupqawe ponuda je otvoren 30 dana. Mora}emo obazrivo da pregledamo sve ponude potencijalnih izvo|a~a, kako bi se oni uklopili u ovu sumu – ka`e Cvijan. Kada se ova procedura okon~a, prionu}e se na posao kako bi zgrade napokon dobile izgled koji i dolikuje Novom Sadu. Q. Nato{evi}

VESTI Dobrovoqno davawe krvi Akcija dobrovoqnog davawa krvi koju tradicionalno organizuje Gradski odbor Srpske radikalne stranke odr`ava se danas od 8.30 do 12 sati. Dobrovoqni davaoci krvi treba da do|u u prostorije GO SRS na Bulevaru Mihajla Pupina 18/b. I. S.

Slike Alise Matovi}

Izlo`ba slika Alise Matovi} iz Kraqeva bi}e otvorena danas u 20 sati u Galeriji Gradi}. Galerija se nalazi u podgra|u Petrovaradinske tvr|ave, u Beogradskoj 11. Z. Ml.


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

U CENTRU VOZA^I RADO ESKIVIRAJU „PARKING SERVIS” I PRAVE KRKQANAC

Besplatne oaze prepune kola U samom centru grada voza~i mogu da se parkiraju na dva parkirali{ta zatvorenog tipa, kod Srpskog narodnog pozori{ta i na Trgu galerija, a pored toga postoji stotine parking mesta oko ~itavog centra u plavoj i crvenoj zoni. Parking oko strogog centra omogu}ava voza~ima da do|u bukvalno do samih granica pe{a~ke zone, te se u jutarwim ~asovima mnogi utrkuju da svog qubimca "u~a~kaju" na najboqe mesto, gde }e ih posle radnog vremena i sa~ekati. Naravno samo ako redovno pla}aju sate i ako se propisno parkiraju. U suprotnom – pauk nosi. Opet, me|u voza~ima uvek ima onih koji `ele da nekako "zaobi|u" sistem naplate, te se zavla~e po uli~icama u ko-

U SUBOTU AKCIJA „OTVORENI DANI” NAMEWENA GRA\ANIMA

Kasarna „Jugovi}evo” ~eka znati`eqne Prva brigada Kopnene vojske u subotu po tre}i put organizuje akciju “Otvoreni dani” tokom koje }e gra|ani mo}i da obi|u kasarnu “Jugovi}evo” u Avijati~arskoj ulici 24 i da izbliza vide oru`je, opremu i svakodnevne aktivnosti pripadnika jedinice. Poseta kasarni je omogu}ena od 10 do 14 sati. Dru`ewe pripadnika Vojske s gra|anima u istom terminu bi}e organizovano i u kasarnama Prve brigade u Sremskoj Mitrovici i Ba~koj Topoli. I. S.

Bukova~ki maraton u subotu

U Ulici Dimitrija Avramovi}a automobili kao sardine

jima nema zone za parkirawe. To pravi dodatni krqanac u novogradwom oja|enim ulicama oko samog centra. Ulice kao {to su Vuka Karaxi}a kod Vatrogasnog doma, Lukijana Mu{ickog, Arhimandrata Jovana Raji}a, Vojvode [upqikca, Svetojovanska, \ur|a Brankovi}a u prepodnevnim ~asovima zakr~ene su automobilima. Ovakve pojave prave dodatne probleme stanarima pomenutog kvarta, jer nemaju mesto za svoj automobil , ukoliko ne poseduju gara`u,a wih i nema previ{e. Sli~an primer tra`ewa uto~i{ta za automobil mo`e se zapaziti u Ulici Dimitrija Avramovi}a, iza picerije "]ao". Tamo postoje dva par-

kinga namewena stanarima zgrada koje izlaze na Bulevar oslobo|ewa, kao i onih okolnih. Ta dva platoa okru`eni su plavom zonom oko zgrade Socijalnog na @itnom trgu i okolnih ulica i odatle ~esto sti`u voza~i u `eqi da se negde ubace besplatno. I oko zgrade NIS-a u ulicama Narodnog fronta i Podgori~koj stanari za vreme radnog vremena na velikom parkingu wima namewenom nemaju mesta. Sli~no je i oko Limanske pijace, ili drugim mestima koji privla~e veliki broj gra|ana. Pro{irewe naplatnih zona ima za posledicu to da voza~i kola samo prebace u ulicu ni`e.Naravno,van naplatne zone. N. Vukovi}

„PARKING SERVIS” USPE[NO PRODAJE SVOJ PROIZVOD PO SRBIJI

Novom Sadu procenat i slava revcem, a najnoviji budu}i korisnici novosadskog sistema su Smederevo i Stara Pazova. - U protekle dve godine intenzivno smo radili na promociji na{eg softvera i za sada imamo 13 sklopqenih ugovora, sa `eqom da do kraja godine taj broj poraste na 15, jer `elimo da budemo lideri u ovoj oblasti kod nas - ka`e Jekni}. On dodaje da se wihovi stru~waci svakodnevno ~uju s predstavnicima gradova, ta~nije preduze}a koja su kupila wihov softver jer ga oni i odr`avaju, i kako ka`e, wihova iskustva su

^ITAOCI PI[U SMS

veoma dobra. Kao primer navodi U`ice gde je SMS sistem naplate za`iveo ovog leta i za vrlo kratko vreme se uz pomo} wega zaveo red u parkirawu. Obja{wavaju}i put od potpisivawa ugovora do konkretne primene sistema, Jekni} nagla{ava da je jedan od prvih koraka odlazak wihovih informati~ara u odre|eni grad kako bi organizovali ceo posao i obu~ili radnike. Naravno, radnici "Parking servisa" su tu da i na svaki drugi na~in pomognu da sistem pravilno profunkcioni{e.

Kada naplata po~ne da se primewuje "Parking servis" svakog meseca od svakog grada dobija odre|eni procenat zarade na osnovu prodatih parking karata u gradovima {irom Srbije. - Jedan deo od zarade na ovaj na~in preko komunalne taske vra}amo u gradsku kasu, dok ostatak koristimo za unapre|ewe sopstvenih tehnologija. Procenat zarade nije veliki i to je ra|eno namerno, jer je prvenstvena `eqa na{eg preduze}a promocija Novog Sada - zakqu~uje Jekni}. B. Markovi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Kvadratni metar kvari sre}u Dobili smo divan kej, koji ovaj Grad i zaslu`uje! A zar je mogu}e da jedan kvadratni metar keja ne bude poplo~an na samom kraju, kod kanala. Dodu{e, i to bi li~ilo na nas??? 064/4758... *** Oteti, odnosno racionalizovati u`inu deci. Ponosite li se gospodo gradski oci? 061/2172... *** Za{to se vlasnici pasa stalno ne{to pravdaju! Neka pokupe nered za svojim ku}nim qubimcem i niko ih ne}e prozivati. 064/1442... *** Taksiste nipo{to ne vra}ati u potkovicu! Ometaju pro-

9

POD GESLOM „BUDI U PRIRODI JER SI TI DEO WE”

[palir vozila u Ulici Lukijana Mu{ickog

Da su namere "Parking servisa" u vezi s promocijom Novog Sada {irom na{e zemqe ozbiqne, govori ~iwenica da je do danas ovo preduze}e sklopilo 13 ugovora o poslovno-tehni~koj saradwi, ta~nije primeni novosadskog SMS sistema naplate parkinga u drugim gradovima. Naravno, pored promocije "na{e pameti" ovi ugovori donose konkretnu korist i Novom Sadu i "Parking servisu". Prema re~ima portparola pomenutog preduze}a Radovana Jekni}a sve je po~elo 2008. godine kada je ozvni~ena prva saradwa s Po`a-

~etvrtak9.septembar2010.

laz busevima, a leti su nedoli~no obu~eni-razga}eni, pa stvaraju lo{u sliku. Uni-

formisati ih! Zabraniti im zadr`avawe po bus stajali{tima, jer busevi tada stanu na sred druma da bi putnici u{li, dok on beskrupulozno sedi u taksiju ~ekaju}i dokonog putnika. Uvesti im znawe engleskog, jer stranaca je sve vi{e. Beograd je to ve} pokrenuo. Borislav. 064/0863... *** Kritikujemo ovu vlast da tro{i pare, a da li znate da je prethodna poklonila radikalima zgradu pored

Banovine od 4 sprata, na ~iji tro{ak? I ko je doneo odluku ? Koliko ko{ta mesto na toj lokaciji? 064/2952... *** Mogao bi Bala{evi} da predstavi svoj film i na Salajki (obzirom da i producentska ku}a nosi ime tog dela grada) pa bi mo`da onda na Salajku do{li i gradona~elnik i direktor ZIG-a , da vide kako `ivimo mi na Salajki! \ole i Oqa pomagajte, jel’ ovi druga~ije ne}e ni do}i na Salajku ! 065/5206... *** Dr`ava ne daje plate, radnici neprijavqeni ili na minimalcu kojim mogu samo da plate da`bine i koji hleb, a uvode komunalnu policiju (xandare).. 063/7244...

Planinarsko dru{tvo "Vilina vodica" iz Bukovca, u subotu 11. septembra odr`a}e 8. bukova~ki maraton na Fru{koj gori. Start je predvi|en za 9.30 ~asova, a u Bukovac se mo`e do}i prigradskim autobusom broj 64, koji polazi sa @elezni~ke stanice u 7.20 i 8.20 sati. Za u~esnike koji `ele da u Bukovac do|u dan ranije i da nakon maratona u Bukovacu ostanu, obezbe|en je kapm, a omogu}eno je i spavawe u zidanom objektu u sopstvenim vre}ama za spavawe. Mo`e se koristiti i sme{taj u Planinarskom domu na Stra`ilovu, koji je od Bukovca udaqen oko tri kilometra. Pripremqene su ~etiri staze: za najmla|e od sedam kilometara od Bukovca do Vilinih vodica i nazad, osnovnog maratona od Bukovca preko Vilinih vodica, Astala i Brankovog groba (Stra`ilovo) do Bukovca, u du`ini od 16 kilometara, sredweg maratona od Bukovca preko Vilinih vodica, Astala, pored TV torwa, manastira Grgeteg, Kru{edol i Velika Re-

meta, Brankovog groba do Bukovca, u du`ini od 35,2 kilometra i velikog maratona od Bukovca preko Vilinih vodica, Astala, Iri{kog venca, manastira Novog Hopova, Starog Hopova, TV torwa, manastira Grgeteg, Kru{edol i Velika Remeta, Brankovog groba do Bukovca, u du`ini od 47,8 kilometara. Ova sportsko-rekreativna manifestacija namewena svima, odvija se pod geslom „Budi u prirodi jer si ti deo we”. Najmasovniju ogranizovanu grupu organizator nagra|uje peharom, a wihovo ime bi}e upisano na veliki pehar maratona. Za detaqnije infomacije brojevi telefona su 021/ 825017, 064 3300 898 Branislav Vjerg, 021/ 825-410 Jelisaveta Qubinkovi} ili 021/ 826-275 Milivoj Podra{~anin. Pokroviteq je Uprava za omladinu i sport grada, Mesna zajednica "Bukovac", uz podr{ku Planinarsko-smu~arskog saveza Vojvodine. Q. Na.

Rumunska peva~ica Ina na Spensu Koncert popularne peva~ice Ina bi}e odr`an sutra u ledenoj dvorani JP “Sportski i poslovni centar Vojvodina”. Karte po ceni od 990 dinara mogu se kupiti od 12 do 20 sati na centralnoj blagajni Spensa. Z. Ml.

UTORKOM I ^ETVRTKOM „DNEVNIK” ^ITAOCIMA POKLAWA KWIGE

„Pono} u }ilibaru” na dar

Izdava~ka ku}a "Alnari", u saradwi s "Dnevnikom", u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige svakog utorka i ~etvrtka. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana Amande Kvik "Pono} u }ilibaru". Od zanosnih balskih dvorana londonskog visokog dru{tva do veli~anstvenog ukletog zdawa u udaqenim divqinama Jork{ira, Amanda Kvik ispreda jo{ jednu pri~u o dvoje naizgled nespojivih qudi - pri~u o uzbudqivom pono}nom susretu koji vodi pravo u qubav... Dvadeset~etvorogodi{wa Viktori Tington smatrala je da je sasvim sposobna da prepozna lovce na miraz i da od wih pobegne. Sve dok nije upoznala Lukasa Kolbruka, mra~nog i tajnovitog grofa od Stounvala. Me|u {arenim pti~icama vidokog dru{tva, Stounval je bio pravi kobac. Nakon {to ju je poveo u divqe, nepromi{qene pono}ne avanture, shvatila je da ne mo`e da mu odoli. Viktorija nije mogla ni da nasluti da }e to biti samo uvod u pogibqenu pustolovinu o

kakvoj nije mogla ni da sawa. Privla~ni grof }e iskoristiti sve wene slabosti kako bi je osvojio, zaveo i odveo pred oltar. Ova smerna dama uskoro }e se na}i u tro{nom dvorcu na engleskom selu gde }e doznati pravi motiv svog novog supruga...Tamo }e je do~ekati duhovi mra~ne pro{losti spremni da ugroze wen `ivot, ~ast i jedinog ~oveka kog je ikada volela. Kwige }e ~itaoci preuzimati u novoj kwi`ari "Vulkan", otvorenoj u tr`nom centru "Merkator", u kojoj se mogu na}i i mnoga druga izdawa po specijalnim popustima. A. V.


VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak9.septembar2010.

TRENINZI U ORGANIZACIJI SLEPIH

Obu~avawe za tra`ewe posla KIKINDA: Organizacija slepih „Severni Banat” zapo~iwe treninge za hendikepirane osobe, kako bi ih podstakla i osposobila za tra`ewe posla. Za projekat pod nazivom „Vi{e informacija-lak{e do posla” Sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova odobrio je Organizaciji slepih „Severni Banat” u Kikindi 110.000 dinara. - Na evidenciji nezaposlenih u Kikindi je devet osoba bez vida, pa je projekat namewen i nezaposlenima s drugim hendikepima - ka`e predsednica Organizacije Branka [obot-Jeli~i}. - Smatramo da osobe s invaliditetom imaju problem u komunikaciji sa poslodavcima, nemaju dovoqno samopouzdawa prilikom tra`ewa posla. Danas postoje poslovi koje ove osobe mogu da obavqaju uz pomo} ra~unara s govornim programom. Radionice-treninge vodi}e jedan stru~wak iz Republi~kog zavoda za zapo{qavawe i psiholog, kao i predstavnik Za{titne radionice „Lira” Livnice „KikindaCimos”. Grupa od 20-tak polaznika ima}e naredna tri meseca devet radionica. O~ekuje se da }e biti osposobqeni da sami napi{u svoju biografiju i da se predstave mogu}em poslodavcu, {to je posebno aktuelno od po~etka primene Zakona o zapo{qavawu osoba s invaliditetom. U posledwih 20 godina nijedna osoba bez vida u Kikindi nije zasnovala stalni radni odnos. A. \.

c m y

10

ODR@AN GOLF TURNIR „ZRENJANIN FOR INVESTORS”

Steci{te uspe{nih poslovnih qudi ZREWANIN: Prvi golf turnir pod nazivom „Zrenjanin for investors” odr`an je u Golf klubu „Centar” kod @abqa. Turnir je sve~ano otvorio gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov. Na turniru se okupilo oko 50 u~esnika i posetilaca, od ~ega je 20 takmi~ara igralo u kategoriji A, B i juniori, a najuspe{nijima je na kraju dana uru~en i simboli~an pehar uz nagrade sponzora. Golf klub „Centar” nalazi se u najpitomijem delu vojvo|anske ravnice, naslowen na desnu Idealno mesto za dru`ewe i sklapawe poslova obalu panonske lepotice reke Tise, na samo 10 kilometara gra|en golf teren sa devet poqa, - Veliko nam je zadovoqstvo od Zrewanina, 30 od Novog Sada i kao i klub sa recepcijom, klup{to grad Zrewanin prepoznaje 80 od Beograda. Prostire se na skim salonom, ~lanskom kancelana{ golf teren kao jedan zna~apovr{ini od 45 hektara. U okvirijom i terasom sme{tenom u sajan centar susretawa sportskih, ru ovog kompleksa nalazi se izmom srcu lokacije. turisti~kih i poslovnih intere-

U~esnici prvog golf turnira kod @abqa

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Grozan ja" (17 i 18.30), "Posledwi vladar vetrova" (20), "Salt" (21.45). Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Neka ostane me|u nama" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945". Izlo`ba slika akademskog slikara Georgi Josifova do 26 .septembra. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): izlo`ba "Petar Lubarda – heroika vizije" (do 12. septembra)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od utorka, 7. septembra, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Nina Melkus iz Novog Sada, Andrijana Savi} iz Nadaqa, Tawa ]ulibrk i Bojana Li~ina iz Futoga, Jelena ^vorkov iz Iriga, Stanislava Vukorep iz Ba~ke Palanke, Andrijana Terek iz Zrewanina, Milana Cvetanovi} iz ^erevi}a i Jasmina Ba{i} iz Sremske Kamenice, DE^AKE: Tamara Zori~i} -Deuri}, Muza}ete Haqiti, Timea ^onka{, Mirjana Vasi}, Sne`ana [evi}, Jelena Georgievska-Xakula iz Novog Sada, Biqana Novakovi} iz Petrovaradina, Ana Babiakova iz Ba~ke Palanke, Angelina Jem{i} iz Iriga, Mirjana @ivojinovi} iz ^erevi}a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Zlatica Jovana Petkovi} (1941) u 14 sati, Evica Petra Stefanovi} (1933) u 14.45, Bojana Darka Milija{evi} (2008) u 15.30 i Zora \oke Jankov (1940) u 16.15 ~asova. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas u 15 sati bi}e sahrawen Branko Mla|ena Kla~ar (1946). Na dowem starom grobqu u Futogu u 13 sati bi}e sahrawen Milan Jovana Mini} (1924), a u 15 ~asova Ivica Stanoja Manojlovi} (1966). Na centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen u 17 sati Slavko Du{ana Mar~eta (1960).

sa u svom okru`ewu - rekao je predsednik Golf kluba „Centar” Sa{a Joki}. Ovde vele da je golf jedinstvena igra, izvor sportskog i takmi~arskog duha, rekreacije, ali i uspe{nog biznisa. Golf teren je ste~i{te uspe{nih poslovnih qudi. Kako sama igra zahteva dosta vremena neprekinutog bilo ~ime, osim zamahom {tapa - golf teren je idealno mesto za dru`ewe sa klijentima, potencijalnim kupcima i qudima od uticaja. U velikom biznisu vlada pre}utno pravilo da je golf, izme|u ostalog, igra u kojoj se plete mre`a poslovnih veza i grade poslovni odnosi. @. B.

Zaseda Be~ejski parlament BE^EJ: Razre{ewe starih ~lanova upravnog odbora pred{kolske ustanove „Labud Pejovi}” i {kolskih odbora [kole za osnovno muzi~ko vaspitawe i obrazovawe „Petar Kowovi}” i pet osnovnih i tri sredwe {kole na teritoriji be~ejske op{tine i imenovawe novih ~lanova bi}e u centru pa`we dana{weg, 28. po redu u ovom sazivu, zasedawa be~ejskog parlamenta. Jer, od ukupno 35 ta~aka dnevnog reda, ovoj problematici pripadaju, ~ak, 24 ta~ke. Podse}awa radi, na minuloj sednici SO Be~ej, pre ta~no 44 dana, ova problematika je kompletno skinuta s dnevnog reda, jer jo{ nisu bila stigla mi{qewa Ma|arskog nacionalnog saveta. Sada je kompletiran materijal i zato }e dana{wa sednica, bar po dnevnom redu, imati maratonski tok. U preostalom delu done}e se re{ewa o usvajawu izve{taja o izvr{ewu Odluke o buxetu za prvih {est meseci ove godine i izve{taja o radu op{tinskog Saveta za bezbednost, zatim se o~ekuju dono{ewa odluka o javnoj kanalizaciji otpadnih voda, o usvajawu LAP za preduzetni{tvo mladih do 2012. godine, o zabrani parkirawa teretnih vozila i autobusa i dopuni Odluke o parkirawu u Be~eju, o odre|ivawu lokacije za odlagawe gra|evinskog otpada i zakqu~ivawu ugovora o osnivawu Dru{tva za obezbe|ewe LINK FTO. V. J.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK OBEZBE\ENI TRO[KOVI PUTOVAWA BE^EJSKIH U^ENIKA

Za |a~ke karte preko osam miliona BE^EJ: Nova {kolska godina uvek donosi nove probleme roditeqima, sredwo{kolaca. Ipak, za roditeqe |aka putnika iz be~ejske op{tine, jedna briga je delimi~no umawena. U pitawu su izdvajawa za mese~ne karte sredwo{kolaca, ~ija {kola nije u mestu stanovawa. - Na konkursu za ova sredstva prijavilo se ukupno 530 u~enika koji putuju u {kolu. To je ne{to vi{e nego minule {kolske godine. Za te potrebe iz op{tinskog buxeta }emo mese~no izdvajati oko 840.000 dinara. Kako {kolska godina traje deset meseci, na godi{wem nivou }e za ove potrebe biti izdvojeno oko 8,5 miliona. Najvi{e je, ukupno 409, u~enika kojima }e se participirati 30 procenata od redovne putne karte, 116 ih je kojima }e par-

ticipacija biti 40 odsto, jer su to deca ~iji su roditeqi ostvarili pravo na de~iji dodatak, i petoro u~enika, s troje pratioca, su ostvarili pravo na stopostotnu participaciju mese~ne autobuske karte ka`e predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi. I dok je ovo, uslovno re~eno, dobra voqa lokalne samouprave, zakonska obaveza je stopostotna participacija |a~ke karte za u~enike osnovnih {kola. To su, uglavnom, deca iz Drqana i Mile{eva, gde se nalaze isturena odeqewa od 1. do 4. razreda be~ejskih {kola, pa vi{e razrede moraju da poha|aju u mati~nim be~ejskim {kolama. Za ovu zakonsku obavezu iz op{tinskog buxeta se izdvaja oko osam miliona dinara godi{we. V. J.

GALERIJA „STOJKOV” OTVORENA ZA POSETIOCE

Du{a na staklu

SOMBOR: Nekoliko meseci nakon sve~anog otvarawa, stalna galerijska postavka dela somborskog proslavqenog slikara Save Stojkova, sme{tena u zgradi Preparandije Pedago{kog fakulteta u ovom gradu, otvorena je i za {iru javnost. Naime, zbog pribavqa-

ura|ene tehnikom uqa na staklu, {to je jedna od „zaboravqenih disciplina” u slikarstvu. - Po~eo sam da slikam na staklu na nagovor upravnice Galerije Matice srpske Olge Miki}. Kako do tada nisam imao prilike da se upoznam sa ovom tehnikom, zahvaquju}i pre svega studirawu radova Rembranta, poznatog po vi{eslojnosti, oku{ao sam se u ovoj tehnici posvedo~io je Stojkov, koji i u 85. godini svakog jutra u svanu}e po~iwe rad u svom ateqeu. - Na staklu se Sava Stojkov u susretu s predstavnicima medija ina~e, rade mawa neophodnih dozvola kako bi se wi formati, kako bi se moglo nePFS mogao baviti i galerijskom prestano kontrolisati napredelatno{}u, {iroj publici i podak, po{to je to u su{tini slika {tovaocima bogatog opusa Save u negativu, koja se radi sa unutraStojkova vrata su {irom otvore{we strane stakla - rekao je na tek od prvog dana septembra. umetnik, koji je za jesen najavio Tim povodom rodona~elnik i perizlo`bu novih dela nastalih na janica lirskog realizma u srpstaklu.

Stojkovu nacionalna penzija Kustos galerije i muzeja PFS Milan Stepanovi} je obelodanio i inicijativu Fakulteta, Grada, svih ustanova somborske kulture i nacionalnih ve}a Sombora, pokrenutu pred Ministarstvom kulture, da se na ovogodi{wem konkursu za priznawa za doprinos nacionalnoj kulturi (tzv. nacionalne penzije) na|e i slavni somborski slikar Sava Stojkov. - Uputili smo ovaj predlog Ministarstvu kulture obrazlo`en na 50 stranica, uz svest da se uop{te ne radi o nekom materijalnom momentu, ve} iskqu~ivo o verifikaciji umetni~kih dostignu}a slikara koji iza sebe ima bezmalo hiqadu, {to samostalnih, {to kolektivnih , izlo`bi - naglasio je Stepanovi}. skom slikarstvu Sava Stojkov se jo{ jednom zahvalio fakultetu i rodnom gradu, koji su otvarawem ove galerije poku{ali da se odu`e neumornom umetniku za ~iwenicu da je na skoro 1.000 izlo`bi pronosio slavu sredine u kojoj je ponikao i u kojoj jo{ uvek stvara. Svoj ju~era{wi susret sa predstavnicima medija Sava Stojkov je odr`ao u sali koju krase slike

Galerija sa delima Save Stojkova u somborskoj Preparandiji je otvorena svakog dana od devet do 20 sati u letwem periodu, s tim {to }e se u zimskim mesecima zatvarati jedan sat ranije. Cena ulaznica je 100 dinara. U~enici i studenti }e pla}ati 50 dinara, dok je poseta ovoj galeriji za vojnike i osobe sa invaliditetom besplatna. M. Miqenovi}

~etvrtak9.septembar2010.

KUPOVINA NOVIH AUTOMOBILA NAI[LA NA KRITIKU

Predsednik op{tine insistirao na {tedwi KIKINDA: ^lanovi OO DSS-a kritikovali su ~elnike lokalne vlasti zbog kupovine dva nova automobila za potrebe lokalne samouprave. Odgovaraju}i na kritike predsednik Op{tine Ilija Vojinovi} istakao je da je „opel vektra”, koja je u op{tinskom vlasni{tvu i kojom se voze predstavnici lokalne samouprave, stara {est godina i da je pre{la blizu 300 hiqada kilometara, te se ~esto i kvari. Stoga su na lizing kupqena dva automobila marke „{koda”.

Automobili koji su u op{tinskom vlasni{tvu ~esto se kvare, jer ih je malo i pre{li su veliku kilometra`u. S obzirom na potrebe, predsednik Op{tine Ilija Vojinovoi} pre tri meseca predlo`io je Op{tinskog ve}u kupovinu novih automobila. - Ja sam taj koji predlo`io Op{tinskom ve}u kupovinu dva automobila na lizing. Jedan auto bio bi na upotrebu predsedniku i drugi automobil }e slu`iti za potrebe ~lanova op{tinskog ve}a. Insistirao sam

da automobili ne budu skupi ka`e Vojnovi}. Odlu~eno je da se kupe dva automobila marke „{koda” prvenstveno iz razloga {to nisu veliki potro{a~i. -Radi se o automobilima „{koda super B”, 2.000 TDI, koji ko{ta oko 3,1 miliona dinara i „{kodi oktaviji” 1,6 MPI, ~ija je cena 1,6 miliona dinara zajedno sa porezom na dodatu vrednost – obja{wava Ilija Vojinovi}. - Automobili su kupqeni na lizing, sa periodom otplate od pet godi-

KOD RUME SE PRIPREMA NOVA RADNA ZONA

Stranci zainteresovani za Rumsku petqu RUMA: Op{tina Ruma poku{ava da napravi iskorak, da ubrza razvoj privrede i da broj nezaposlenih sa 5.680 radnika, svede na najmawu mogu}u meru. U formirawu nove radne zone Rumska petqa vide {ansu za dovo|ewe investicija, uzdaju se u novo zapo{qavawe u Fabrici gume „Mitas”, a udaren je kamen temeqac za fabriku hrane za ku}ne qubimce u Hrtkovcima. Najava i interesovawe stranih investitora za gra|evinske lokacije u zoni Rumska petqa na povr{ini od oko 280 hektara, predsedniku op{tine Goranu Vukovi}u i wegovim saradnicima uliva odNova industrijska zona kod Rume re|enu nadu. - Kad je re~ o ovom poslu, mi ne. Jedan broj budu}ih radnika ne gubimo vreme, `urimo da je na obuci u pogonima „Mitazonu opremimo {to pre i to sa” u ^e{koj, gde se obu~avaju za pokazuje i podatak da su poodrad na novim ma{inama. makle pripeme za izgradwu - Postavqen je kamen temetrafo-stanice, bez koje se zeqac za fabriku u Hrtkovcima, mqi{te ne mo`e davati u zakup, jer investitorima treba siguran izvor energije. Op{tina za gradwu ovog energetskog postrojewa u~estvuje sa 40, dok „Elektrovojvodina” ula`e 20 miliona dinara. Distributer garantuje da }e do zone Rumska petqa struja sti}i ove jeseni.U zoni je na snagu stupila nova parcelacija, tako da sada mo`emo pristupiti projektovawu saobra}ajnica u zoni. Za ure|ewe Rumske petqe dobili smo 128 miliona dinara iz Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine i mi ra~unamo da Goran Vukovi} }e do jeseni ova zona biti infrastrukturno komkoja }e biti sagra|ena na 3,9 pletirana i tada }e biti na hektara. Dogovor je da im se raspolagawu budu}im investiova lokacija ustupi bez naknatorima – ka`e Vukovi}. de. To }e biti investicija od ^e{ki „Mitas” }e u fabrici 10 miliona evra, a prve godine u Rumi uvesti jo{ jednu smenu zaposli}e se 30 radnika i prosa 60 novih radnika, koji treba zvoditi 36.000 tona hrane za da po~nu da rade do kraja godiku}ne qubimce, s ~ime }e se

podmirivati ovaj deo evropskog tr`i{ta. Krajwi ciq investitora je proizvodwa 100.000 tona hrane za tr`i{te CEFT-a ugovora, ali i tr`i{te Rusije, Belorusije i jo{ nekih zemaqa. Investitor planira da u fabrici, koja }e imati 12.000 kvadratnih metara proizvodno-poslovnog prostora, kada bude kompletno zavr{ena, posao dobije 76 radnika. To je velika {ansa za nezaposlene, posebno iz Hrtkovaca. - Sve ~inimo da ubla`imo problem nezaposlenosti, jer, ve}im zapo{qavawem stvaramo boqe `ivotne uslove svojim sugra|anima, pa smo u planu predvideli i pomo} za samozapo{qavawe radnika koji se vode kod Nacionalne slu`be zapo{qavawa na listi nezaposlenih. Naime, Op{tina je za ovu godinu ve} izdvojila sedam miliona dinara i spremni smo da svakom nezaposlenom, koji se odlu~i za vlastiti biznis–samozapo{qavawe, bespovratno dodelimo, pored onog {to obezbe|uje Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe u ovakvim slu~ajevima, po 200.000 dinara bespovratnih sredstava, kao podsticaj za po~etak novog posla. S. Bojevi}

^ELNICI BE^EJSKE OP[TINE NAJAVQUJU:

Za deset projekata 230 miliona dinara BE^EJ: Zahvaquju}i razumevawu Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine, be~ejska op{tina }e do kraja ove i tokom naredne godine imati na raspolagawu oko 230 miliona dinara za deset investicionih projekata. Prioritet za raspisivawe tendera }e se, ako to bude uva`eno, dati bu{otini geotermalne vode, jer dozvola za izvo|ewe dataqnih geolo{kih istra`ivawa podzemnih geotermalnih voda na aktuelnom prostoru za potrebe bawe u Be~eju va`i do kraja teku}e godine, i sanaciji, bar, dela od ukupno planiranih 30 ulica i puteva u op{tini, izneli su na zajedni~koj pres konferenciji ~elnici be~ejske op{tine, predsednik Peter Knezi i wegov zamenik Budislav Meduri}. - Lokalni buxet nema kapacitete za razvoj op{tine, ve} se koristi samo za pokrivawe elemen-

11

tarnih tro{kova indirektnih buxetskih korisnika. Novac nam je potreban za razne investicije, a zato {to se godinama nije ulagalo u infrastrukturu, komunalnu pogotovo, treba nam mnogo sradstava, moramo obezbediti iz izvora sa strane. Jedan od takvih izvora je Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine - rekao je Peter Knezi. Najvi{e novca, ukupPeter Knezi i Budislav Meduri} no 102 miliona dinara, nameweno je za sanaciju ulica i Samo ne{to mawe, ukupno 92 puteva u be~ejskoj op{tini. U miliona dinara, nameweno je voBe~eju }e se sanirati 18, Ba~kom dosnabdevawu. Za ve} pomenutu Petrovom Selu osam i Ba~kom geotermalnu bu{otinu nameweno Gradi{tu {est ulica. Radovi u je 40 miliona dinara, bu{ewe dva nekim ulicama }e po~eti jo{ ove bunara, obezbe|ewe boqeg pritijeseni, a najve}i deo }e se raditi ska i adekvatne pitke vode u Ba~tokom naredne godine. kom Petrovom Selu 25,8 milio-

na, bu{ewe dva bunara u vodozahvatnom pojasu Be~eja, ~ime }e se poboq{ati kapacitet za potrebe grada, 17,2 miliona dinara i bu{ewe jednog bunara i poboq{awa pritiska i obezbe|ewe pitke vode u Ba~kom Gradi{tu 8,7 miliona dinara. Za zavr{etak adaptacije spomen ku}e bra}e Tan u Be~eju, ~ija prva faza po~iwe naredne nedeqe, 20 miliona dinara, renovirawe stare {kolske zgrade u Drqanu 7,7 miliona dinara i zamenu krovnog pokriva~a na be~ejskom Domu kulture oko dva miliona dinara. Skoro tri miliona dinara utro{i}e se za adaptaciju i sanaciju javnog osvetqewa u Ba~kom Petrovom Selu, te 1,6 miliona dinara za adaptaciju i sanaciju sportskih terena u dvori{tu O[ „Petefi [andor” i 1,4 miliona dinara za istu namenu u O[ „[amu Mihaq”.

- Mimo sredstava dobijenih od pokrajinskog Fonda za kapitalna ulagawa, odra|eno je ili }e se odraditi jo{ nekoliko investicija iz drugih izvora. Da napomenemo zamenu vodovodnih cevi u tri be~ejske ulice, postavqawe trafo stanica u Industrijskoj zoni, prvu fazu izgradwe fiskulturne sale u O[ „Petefi [andor”, nabavku laptopova za rad elektronske vlade, formirawe kol centra u Gradskoj ku}i i pokretawe projekta Tr`nog centra „Delta” u centru grada, koji }e zaposliti pedesetak mladih sugra|ana. Dobili smo i sredstva za planove detaqne regulacije, jer je to preduslov za razvoj grada. Ako nema ura|enog Plana detaqne regulacije, nema lokacijske dozvole, nema investitora, nema novih radnih mesta - konstatovao je Budislav Meduri}. V. Jankov

na, a mese~na rata je 85. 806 dinara. „Opel vektra” stara {est godina koja je do sada slu`ila za potrebe predsednika, pre{la je vi{e od 300 hiqada kilometara ~esto se kvari, tako da je za tro{kove odr`avawa od jula 2005. godine do danas, za ovaj automobil izdvojeno oko 436 hiqada dinara. U svom voznom parku op{tina ima„ punta”, „opel korsu” koja se tako|e ~esto kvari, „zastavu 101” i „opel vektru”. Sa nova dva automobila, ima ih ukupno {est. A. \.

VESTI Filmski festival u Ba~u BA^: Filmski festival „Bdewe du{e” gostuje sutra u bioskopskoj sali u Ba~u. Projekcije po~iwu u 20 ~asova, a ulaz je besplatan. U Ba~ dolazi operativni direktor, poznati rediteq i teoreti~ar filma Miroslav Bata Petrovi} i umetni~ki direktor festivala, predsednik Udru`ewa filmskih i TV radnika Vojvodine Sr|an Ili}, a organizator ovog de{avawa je mladi multimedijalni umetnik Branko Radakovi}. Festival „Bdewe du{e” zami{qen je kao festival dokumentarnih filmova koji tretiraju naj{ire podru~je srpske istorije, kulture i duhovnosti. Na ovom festivalu bi}e prikazani neki od najva`nijih filmova sa sva tri dosada{wa odr`ana festivala. H. V.

Skromniji „Tisin cvet” NOVI KNE@EVAC: [esti festival kamerne muzike „Tisin cvet” odr`a}e se u Novom Kne`evcu u organizaciji Narodne biblioteke „Branislav Nu{i}” sutra i prekosutra. Festival }e trajati samo dva dana sa skromnijim programom nego prethodnih godina zbog finansijske oskudice, a pod pokroviteqstvom op{tine Novi Kne`evac i podr{ku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Pamela Ki{

U sali biblioteke sutra od 20 ~asova, qubiteqima muzike }e se predstaviti Vladimir Markovi} (violina) i Julijana [ulovi} (klavir) iz Beograda, a u subotu u isto vreme nastupi}e istaknuti mladi muzi~ki pedagozi i umetnici i studenti muzi~kih akademija u zemqi i inostranstvu Timea Barto{ i Ivana Mirkov (harmonika), Jelena Klepi} (klavir) i Pamela Ki{ (sopran). M. Mr.


~etvrtak9.septembar2010.

CRNA HRONIKA

c m y

12

DNEVNIK

PRITVOR NOVOSA\ANKI ZA TRGOVINU QUDIMA

Iza obe}anog posla – prostitucija De`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Tatjana \ura{kovi} odredila je pritvor do 30 dana Vesni P. iz Novog Sada, osumwi~enoj za trgovinu qudima. Okrivqena se tereti da je vrbovala jednu Novosa|anku, la`no joj

obe}av{i da }e u Hrvatskoj raditi kao hostetsa, a zatim je uz naknadu od 5.000 evra, predala Rije~aninu M. K., koji je primorao devojku da se za wegov ra~un bavi prostitucijom, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Vesni P. se pripisuje da je na isti na~in vrbovala jo{ dve devojke, iz Beograda i Lazareva. U me|uvremenu, hrvatska policija li{ila je slobode M. K.. Osumwi~enoj se tako|e stavqa na teret da je jednoj Novosa-

|anki i dvema Para}inkama la`no obe}avala frizerski posao, a zatim ih , na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji, anga`ovala kao poslovnu pratwu, dodaje se u saop{tewu policije. M. V.

ODLUKA PRVOG OSNOVNOG SUDA U BEOGRADU

U SAOBRA]AJNOJ NESRE]I U HRVATSKOJ

Poginuo skija{ki reprezentativac Srbije U te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se u utorak posle podne dogodila na autoputu Zagreb-Beograd poginuo je ~lan Skija{kog kluba „Jelenak“ iz Sjenice Amar Garibovi}, dok je Amor Garibovi} te{ko povre|en. Smu~arski savez Srbije saop{tio je da su trener kluba Murat Garibovi} i takmi~ar Ajlan Rasti} s lak{im povre-

U saop{tewu izdatom povodom ove tragedije, Skija{ki savez Srbije je izrazio duboko `aqewe i uputio sau~e{}e porodici preminulog takmi~ara. Hina je ranije javila da je u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila prekju~e oko 17.45 sati na ju`noj traci autoputa Zagreb-Lipovac, prilikom sletawa kombija poginuo devetnaestogodi{wi srpski dr-

Odba~en zahtev za progla{ewe Ratka Mladi}a mrtvim Prvi osnovni sud u Beogradu odbacio je zahtev da se ha{ki begunac Ratko Mladi} proglasi mrtvim, koji je 16. juna ove godine podnela wegova porodica, izjavila je ju~e Tanjugu portparol tog suda Gordana Vukovi}. Ona je navela da je sud re{ewe o obacivawu doneo 28. juna zbog procesnih nedostataka u zahtevu, kao i da na re{ewe nije izjavqena `alba. „Re{ewe o obacivawu postalo je pravosna- Ratko Mladi} `no i predmet je arhiviran, ali da sudu podnese novi zahtev“, kakako u toj stvari nije meritorzala je Vukovi}eva. no odlu~ivano, ve} je zahtev odOdbijenim zahtevom, koji je bijen zbog procesnih razloga, potpisao sin biv{eg komandanMladi}eva porodica ima pravo ta Vojske Republike Srpske

Darko Mladi}, predlo`eno je da se za dan smrti Ratka Mladi}a proglasi 1. mart 2008. godine, po{to je, kako se tvrdi u zahtevu, to dan kada je on posledwi put vi|en. Porodica tvrdi da najtra`enijeg begunaca niko nije video sedam godina i da kao „veoma bolestan ~ovek“ nije mogao da opstane bez konstantne lekarske nege. „Mladi} je oti{ao od ku}e u maju 2002. godine i vi{e se nije vra}ao. Postoje saznawa preko jataka da se jo{ neko vreme skrivao po vojnim objektima u Beogradu, ali nam od februara 2003. godine nije ostavio nikakav trag da je `iv“, obja{eweno je u zahtevu. Tako|e je sugerisa-

no da sud uzme na uvid izve{taj o zdravstvenom stawu Ratka Mladi}a s Vojnomedicinske akademije, gde se ha{ki optu`enik svojevremeno le~io. Porodica tvrdi da je Mladi} 2006. godine imao mo`dani udar, a kasnije i probleme sa srcem i stomakom. O ovom zahtevu odlu~uje se u vanparni~nom postupku. Shodno Zakonu, onaj ko pokre}e postupak nadle`nom sudu mora da podnese predlog da se odre|ena osoba proglasi za umrlu. Sud zatim postavqa staraoca, a u „Slu`benom glasniku“ se objavquje oglas da se u roku od 30 dana javi „nestala“ osoba i svako ko o woj ima neke informacije. Zatim sud zakazuje ro~i{te, saslu{ava porodicu i eventualne svedoke i donosi odluku.

VI[E TU@ILA[TVO U PAN^EVU

Deset prijava protiv biv{eg direktora „Higijene”

dama zbrinuti u bolnici u Slavonskom Brodu. Amar Garibovi} je bio ~lan reprezentacije Srbije u nordijskim disciplinama na Olimpijskim igrama u Vankuveru 2010. godine. Na FIS me|unarodnom takmi~ewu u roler skijawu, koje je proteklog vikenda odr`ano u Oroslavqu (Hrvatska), Amar Garibovi} je osvojio srebrnu medaqu.

`avqanin, a da su ~etiri osobe povre|ene. [esti u~esnik u saobra}ajnoj nesre}i, voza~ K. J (37), dr`avqanin BiH, pro{ao je bez povreda. Nesre}a se dogodila kad je voza~ izgubio kontrolu nad kombijem registarskih oznaka BiH i s autoputa skliznuo u odvodni kanal, navela je hrvatska novinska agencija. (Tanjug)

Kriminalisti~ka policija podnela je Vi{em tu`ila{tvu u Pan~evu deset krivi~nih prijava za zloupotrebu slu`benog polo`aja protiv biv{eg direktora pan~eva~kog gradskog preduze}a „Higijena“ Milana B. „Na{i inspektori utvrdili su osnovanu sumwu da je biv{i direktor od 2008. do 2010. godine izvr{io krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja u kojima je o{tetio preduze}e za oko 23 miliona dinara“, izjavio je ju~e {ef Odseka za privredni kriminalitet pan~eva~ke policije Sini{a Jankovi}. Krivi~ne prijave se odnose na gra|evinske poslove razli~itih izvo|a~a za ra~un „Higijene“,

poput ure|ewa stare gradske deponije, obele`avawa i odr`avawa parking mesta u Pan~evu ili fiktivnog ~i{}ewa tavana filijale Zavoda za zdravstveno osigurawe, naveo je Jankovi}. Dodao je da provere u „Higijeni“ nisu okon~ane i da inspektori istra`uju poslove na izgradwi i ure|ewu nove gradske deponije. Protiv Milana B. je u junu ve} podneta jedna krivi~na prijava za proneveru oko milion dinara za ra~un fiktivnih gra|evinskih radova na ure|ewu upravne zgrade „Higijene“. Posle toga je on, na zahtev Gradskog odbora Demokratske stranke u Pan~evu, podneo ostavku. E. D.

Direkcija pan~eva~ke „Higijena”

JU^E NA GRADSKOJ DEPONIJI U VRBASU

Policija spalila 250 kila indijske konopqe Vrbaska policija ju~e je na gradskoj deponiji uni{tila 248 kilograma indijske konopqe, prona|ene u prethodnih par dana na teritoriji te ju`noba~ke op{tine. Uz prisustvo komisi-

je sa~iwene od policijskih slu`benika i pomo} radnika vrbaskog JKP „Standarda“, na deponiji je spaqeno nekoliko stotina stabqika konopqe, a prema re~ima Vladimira Glo|evi-

}a, policijskog inspektora iz Vrbasa, u toku je utvr|ivawe svih ~iwenica o ovom slu~aju. - Ova konopqa je prona|ena na tri razli~ite lokacije i mi sada radimo na tome da se utvr-

di ~ije je zemqi{te gde je prona|ena, da li je samonikla ili je zasa|ena s namerom da se proizvede marihuana - rekao je Glo|evi}. Prema wegovim re~ima, ove podatke policija }e

vrlo brzo prikupiti, nakon ~ega }e se znati naredni koraci u ovom slu~aju. S obzirom na prona|enu koli~inu zasada, policija je za transport konopqe morala da

anga`uje vrbaske komunalce, koji su stabla du`ine i do tri metra dovezli traktorskom prikolicom na deponiju, gde su zapaqena uz pomo} benzina. N. Perkovi}


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak9.septembar2010.

13

UO^I PO^ETKA SU\EWA U PONEDEQAK

Gazda Jezda o~ekuje preciziranu optu`nicu Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu jo{ uvek nije dostavilo Vi{em sudu preciziranu optu`nicu u predmetu Jezdimira Vasiqevi}a, biv{eg vlasnika „Jugoskandika“, kome bi ponovqeno su|ewe u ~uvenoj aferi s po~etka devedesetih godina pro{log veka, trebalo da po~ne u ponedeqak, saznaje “Dnevnik” u tom sudu. Naime, krajem maja, kada je po~etak ponovqenog su|ewa odlo`en za 13. septembar, predsednica sude}eg ve}a sudija Sla|ana Markovi} je najavila da }e spis predmeta biti prosle|en Tu`ila{tvu da bi se „s obzirom na iz-

Jezdimir Vasiqevi}

SU\EWE ANDRIJI DRA[KOVI]U PO SEDMI PUT

Ubistvo u samoodbrani?

Apelacioni sud u Beogradu odbacio je zahtev odbrane optu`enog Andrije Dra{kovi}a za izuze}e predsedednika Vi{eg suda u Beogradu Dragoquba Albijani}a i sudskog ve}a sudije Zorane Trajkovi}, pa je su|ewe za ubistvo Zorana Ple}i}a krenulo ispo~etka po sedmi put. Sudija Trajkovi} je poru~ila odbrani optu`enih za Ple}i}evo ubistvo da ukoliko sumwaju u pristrasnost wenog sudskog ve}a podnesu krivi~ne prijave tu`ila{tvu. Za ubistvo Ple}i}a 11. septembra 2000. godine u restoranu "Knez", sudi se Dra{kovi}u i wegovom kumu Aleksandru Golubovi}u Batanku. Po{to je su|ewe krenulo ispo~etka zbog promene ~lanova

mene krivi~nog i procesnog zakonodavstva koje su se u me|uvremenu dogodile, s wima uskladila i optu`nica”. Advokat Dragoqub \or|evi}, branilac Vasiqevi}a, izjavio je za “Dnevnik” da }e „odbrana zatra`iti dodatno vreme za izja{wewe o preciziranoj optu`nici i upoznavawe s wenim sadr`ajem, ukoliko je ne dobiju pre zakazanog termina pretresa“. - Jezdimir Vasiqevi} `eli da se utvrdi istina u ovom postupku -isti~e advokat \or|evi}. On je naveo da se wegov brawenik Vasiqevi}, koji se nalazi u pri-

centimetara pogo|en s dva metka u grudi i jednim u ~elo kad je po~eo da pada, navodi se u optu`nici. Optu`eni su ponovo negirali navode optu`nice tvrde}i da je Ple}i} ubijen u samoobrani, navode}i da ostaju pri svojim ranijim iskazima. Dra{kovi}ev branilac Veqko Deliba{i} insistirao je da se na su|ewu neposredno saslu{aju svi svedoci i ve{taci kako bi se novi ~lanovi ve}a upoznali s dokazima, ali je to sudsko ve}e odbilo, dok }e o zahtevu za novu rekonstrukciju odlu~iti naknadno. Sud je re{io da najbitnije iskaze svedoka i ve{taka ~ita na glavnom pretresu. Su|ewe se nastavqa danas u 10 sati.

tvoru beogradskog CZ-a, sprema za su|ewe, te da ga je obavestio da ima u planu da zatra`i novo finansijsko ve{ta~ewe i da }e „zatra`iti da se utvrdi koja su dokumenta verodostojna , a koja nisu“. - Vasiqevi} tako|e smatra da bi novo finansijsko ve{ta~ewe trebalo da uradi institucija, a ne ve{tak pojedinac - ka`e \or|evi}. Odbrana Vasiqevi}a, nagla{ava advokat \or|evi}, sve vreme ukazuje da „Jugoskandik“ nikad nije bio banka ve} preduze}e , koje je imalo ugovor o poslovnoj

PROCES BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA GORANU KNE@EVI]U

„Donacija je samo donacija” U nastavaku su|ewa biv{em gradona~elniku Zrewanina Goranu Kne`evi}u i ostalim optu`enima u takozvanoj “zrewaninskoj aferi” pred Specijalnim sudom u Beogradu, ju~e se ~ulo jo{ jedno svedo~ewe u kojem su iznete tvrdwe da su firme u kojima je ve}inski vlasni~ki udeo imao ili ima okrivqeni biznismen Mile Jerkovi} davale donacije brojnim kulturno-umetni~kim, humanitarnim i sportskim organizacijama {irom Srbije, te da ni po ~emu nije druga~ije bilo ni u vezi s donacijom lokalnom zrewaninskom klubu “Sportal”. Svedokiwa Vi{wa Jerkovi}, ~lan rukovodstva u firmi “Vi{wa produkt” u Novom Sadu, kazala je ju~e na glavnom pretresu, da su sve firme u kojima je preduze}e wenog oca Mileta Jerkovi}a, imalo ili ima ve}inski vlasni~ki udeo, gotovo uvek izlazile u susret i odgovarale pozitivno na mnobrojne pozive za sponzorstva koji su stizali od raznih organizacija s raznih strana, te da je, koliko je woj poznato, tako bilo i u leto 2007. godine u slu~aju odobrene donacije klubu

Specijalni sud

“Sportal” u iznosu od 500.000 dinara. Ona je navela da se odbravawe donacije “Sportalu” ni po ~emu ne razlikuje od odobravawa sponzorstva bilo kojoj drugoj organizaciji, kao i da je data uz ugovor o donaciji. Izvesno je da je Vi{wa Jerkovi} jedan od nekoliko svedoka koji su na glavnom pretresu saslu{ani u vezi s ta~kom op-

tu`nice kojom se biv{em gradona~elniku Zrewanina Goranu Kne`evi}u pripisuje navodno primawe mita od nekada{weg ve}inskog vlasnika “Autobanata” Mileta Jerkovi}a, da bi , kako navodi optu`ba, toj firmi na javnom konkursu 2007. godine, bili povereni poslovi javnog linijskog putni~kog prevoza u tom gradu u periodu od pet godina.

U LOZNICI OSU\EN BIV[I POLICAJAC

Andrija Dra{kovi} (levo) i Aleksandar Golubovi}

sudskog ve}a, ju~e je ponovo pro~itana precizirana optu`nica prema kojoj su Dra{kovi} i Golubovi}, nakon prepirke s Ple}i}em, koji je do{ao za wihov sto dok su ru~ali, izvadili pi{toqe i ispalili pet hitaca u wega. Prethodnom optu`nicom, na osnovu koje su dva puta osu|eni na vi{egodi{we kazne zatvora, a jednom oslobo|eni, izba~ena je formulacija da je Ple}i} u jednom trenutku ustao i desnom rukom krenuo prema pojasu. Kako je navedeno u optu`nici, Ple}i} je u tom trenutku bio le|ima okrenut Golubovi}u i bo~nom levom stranom prema Dra{kovi}u. Ple}i} je s razdaqine 10 do 15

Ovo je ina~e, ~etvrto prvostepeno su|ewe Dra{kovi}u i Golubovi}u pred {estim ve}em, posle 10 godina od pogibije Ple}i}a 21. septembra 2000. godine. Su|ewe, koje je posle vi{e glavnih pretresa dovedeno do kraja i zakazano izricawe presude, sredinom jula vra}eno je na po~etak zbog promene vi{e ~lanova peto~lanog sudskog ve}a. Izricawe presude koje je bilo zakazano za 6. jul odlo`eno je jer je sud odlu~io da izvr{i dopunu dokaznog postupka ve{ta~ewem Ple}i}eve ura~unqivosti, koji je u trenutku ubistva bio u alkoholisanom stawu s 2,24 promila alkohola u krvi, a potom je do{lo i do promene sudskog ve}a. (Tanjug)

NAKON OBRA^UNA U KOSOVSKOJ MITROVICI

Kriminal motiv likvidacije?

Portparol kosovske policije za severni deo Kosova Besim Hoti je ju~e izjavio da policija veruje da je kriminal motiv za ubistvo Albanca u mitrova~kom Mikronasequ. "Policija intenzivno radi na ovom slu~aju i mi ne mo`emo sa sigurno{}u tvrditi koji je motiv, ali se kao prva pretpostavka name}e da ubistvo nije motivisano me|uetni~kim ve} kriminalnim razlozima", rekao je Hoti za FoNet. U utorak uve~e, ispred bilijar kluba u

Mikronasequ u severnoj Mitrovici, ubijen je Hakif Mehmeti. Komandir policijske stanice u severnoj Mitrovici Branislav Kragovi} izjavio je ju~e za FoNet da je situacija u Mikronasequ "trenutno relativno mirna". On je rekao da su istragu ovog ubistva preuzele regionalne jedinice policije. U kosovskoj policiji nisu mogli da potvrde da je Hakif Mehmeti radio u kancelariji ministarstva za lokalnu upravu u ju`noj Mitrovici.

saradwi s crnogorskom Bankom privatne privrede koja je primala {tedne uloge gra|ana. Sada{wa optu`nica, podignuta u junu 2001. godine, okrivqenom Vasiqevi}u, vlasniku takozvane piramidalne {tedionice „Jugoskandik“ koja je propala po~etkom devedesetih godina pro{log veka, stavqa na teret zloupotrebu slu`benog polo`aja u saizvr{ila{tvu s trojicom wegovih saradnika i {tetu pri~iwenu {tedi{ama „Jugoskandika“ u ukupnom iznosu oko 190 miliona nema~kih maraka. J. J.

[est meseci zatvora za napad na novinara Sudsko ve}e Osnovnog suda u Loznici ju~e je u ponovqenom postupku donelo presudu kojom je biv{i policajac Q.T. osu|en na kaznu zavora u trajawu od {est meseci zbog fizi~kog napada na dopisnika ''Ve~erwih novosti'' iz Loznice Vladimira Mitri}a. Tako je pred tim sudom zavr{en vi{egodi{wi proces u kome je isto ve}e, tada Op{tinskog suda, u prvostepenom postupku donelo istovetnu presudu na koju je osu|eni Q. T. ulo`io `albu zbog ~ega je usledio ponovni sudski postupak i ju~era{we izricawe presude. Presuda je doneta pet godina posle brutalnog fizi~kog napada na Mitri}a, kome su 12. septembra 2005. godine u ulazu zgrade u centru grada, u kojoj je stanovao, palicom za bejzbol nanete te{ke telesne povrede. Prema oceni stru~waka za sudsku medicinu, taj napad je predstavqao poku{aj ubistva, ali je kvalifikovan kao nano{ewe te{kih telesnih povreda, a prakti~no je istovetan na~inu na koji je u Jagodini 2001. godine ubijen novinar Milan Panti}. Brutalni napad na Mitri}a ranije su osudili Udru`ewe novinara Srbije (UNS), lokalni parlament i naj{ira javnost, a zbog procewene ugro`enosti, pretu~eni novinar ve} godinama ima celodnevnu policijsku za{titu. Pre nego {to je Mitri} bio brutalno fizi~ki napadnut wegov automobil parkiran u centralnom gradskom prostoru tri puta je bio o{te}en, a po~inioci ni do danas nisu otkriveni. Predsednik Izvr{nog odbora UNS-a Petar Jeremi} je ju~e rekao za Tanjug da je ''Udru`ewe zadovoqno {to je napada~u izre~ena osu|uju}a presuda, ali ne i visinom kazne jer je na taj na~in poslata poruka da je novinare bez ozbiqnijih posledi-

ca i daqe mogu}e tu}i i ubijati''. ''Posle traqavo vo|enog postupka i wegove opstrukcije od strane policije i tu`ila{tva, smatramo da je apsolutno neprihvatqivo da se napada~ na novinara osudi minimalnom, a zapre}ena kazna za to delo je pet godina zatvora'', rekao je Jeremi}. ''Ovo je jo{ mawe prihvatqivo posle usvajawa izmena Krivi~nog zakonika i stvarawa atmosfere da se napadi na novinare tretiraju kao napadi na slu`bena lica za {ta su sad i poo{trene sankcije'' dodao je Jeremi} koji je rekao da Mitri}ev slu~aj prati i OEBS. On je objasnio da je OEBS ''zainteresovani za ovo, mi smo im prosledili celokupnu dokumentaciju o tome i oni vr{e monitoring nad ovim slu~ajem koji }e u}i u wihov izve{taj za Savet Evrope''. ''Na gotovo istovetan na~in je ubijen kolega Panti} u Jagodini, dok je napada~ na Mitri}a, prema kvalifikaciji optu`nice koju je zastupalo tu`ila{tvo, osu|en za nano{ewe te{kih telesnih povreda, a za nas je to neopozivo bio poku{aj ubistva'', naglasio je Jeremi}. Povodom danas izre~ene presude, novinar Mitri} je za Tanjug rekao da ne `eli da je komentari{e ali je ostao pri ranijem stavu da je ''u ovom slu~aju trebalo da se sudi za poku{aj ubistva jer se sve dogodilo na sli~an na~in kao sa kolegom Panti}em'' od koga je on ''imao samo vi{e sre}e''. "@ivot mi je i daqe ugro`en, nisu re{ena tri slu~aja uni{tavawa moje imovine, niti su otkriveni, nisu bili ni istragom obuhva}eni, nalogodavci napada koji sam, sre}om, pre`iveo, a ja ih se i danas pla{im i, ako bi bile ukinute mere policijske za{tite koju imam pet godina, vi{e ne bih imao {ta da tra`im u Srbiji'', kazao je Mitri}.

Obojica okrivqenih, i Kne`evi} i Jerkovi} su u odbrani iznetoj pred sudom u potpunosti odbacili optu`be. Ina~e, advokat Mileta Jerkovi}a ju~e je najavio da }e sudskom ve}u dostaviti spisak svih organizacija koje su dobile donacije od jedne od firmi u kojima je ve}inski deo akcija imalo preduze}e wegovog klijenta. Odbrana insistira na tvrdwama da „Autobanat“ tri decenije kontinuirano u Zrewaninu prevozi gra|ane u gradskom i prigradskom prevozu, te da u tom delu Banata ne postoji nijedna firma takve opremqenosti za prevoz putnika, kao i da su na javnom konkursu 2007. ispo{tovani tada{wi propisi. Biv{i gradona~elnik Zrewanina Goran Kne`evi} i jo{ 20 okrivqenih osoba, me|u kojima i nekoliko biv{ih op{tinskih funkcionera, optu`nicom se za period od 2006. do 2008. godine, uglavnom terete za navodnu zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s pojedinim postupcima javnih nabavki, naj~e{}e vezano za jedan broj postupaka davawa u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta. J. J.

ZBOG SUMWE DA SU O[TETILI FOND ZA RAZVOJ

Prijave protiv 11 direktora iz Loznice [aba~ka policija je, nakon vi{emese~nog operativnog rada, podnela krivi~nu prijavu Vi{em javnom tu`ila{tvu u [apcu, protiv 11 direktora privrednih dru{tava i jednog vlasnika zanatske radwe, zbog sumwe da su o{tetili Fond za razvoj Republike Srbije za iznos od oko 24 miliona dinara. Iz MUP-a, Policijske uprave u [apcu, saop{teno je da je krivi~nom prijavom obuhva}en direktor privrednog dru{tva Dragan P. (50), zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~na dela zloupotreba slu`benog polo`aja, zloupotreba ovla{}ewa u privredi i falsifikovawe isprave. Zatim direktori privrednog dru{tva Goran B. (35), Zoran S. (37), Goran S. (41), Goran V. (40), @eqko F. (21), Aleksa R. (24) i vlasnice zanatsko metalske radwe Vladanke P. (41), zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja, svi sa podru~ja grada Loznice. Zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neosnovano dobijawe i kori{}ewe kredita i druge pogodnosti, krivi~na prijava je podneta protiv direktora privrednih dru{tava Predraga K. (28), Zdravka K. (42), Marije [. (34) i Jelene T. (21), svi sa podru~ja Loznice. Sumwa se da su oni tokom 2009. godine uz posredovawe Dragana P. uz nov~anu nadoknadu, pribavqali la`ne profakture i druga dokumenta, za navodnu nabavku opreme za privredna dru{tva i zanatsku radwu, koju nisu nabavili ve} su celokupni iznos kredita nenamenski iskoristili za privatne potrebe i regulisawe drugih obaveza. (Tanjug)


~etvrtak9.septembar2010.

SEPTEMBAR POSVE]EN EDUKACIJI MLADIH O KONTRACEPCIJI

Abortusu jo{ nije odzvonilo

Podaci govore da u na{oj zemqi godi{we ima od 6000 do 7000 trudno}a kod adolescentkiwa. Stopa adolescentnih trudno}a u Srbiji je 50 na hiqadu devojaka uzrasta od 15 do 19 godina. Zato ne ~udi {to se po broju abortusa na{a zemqa nalazi na samom vrhu zemaqa u kojima je nasilni prekid trudno}e i daqe naj~e{}i vid kontracepcije. Prema tim

odsto `ena, a u Nema~koj, koja u ovome predwa~i, ovaj metod za{tite od ne`eqene trudno}e koristi ~ak 59 odsto `ena. Pokretawem diskusije na Forumu sajta „21dan“ i debate na popularnoj mre`i Fejsbuk na temu „Savremena kontracepcija – ~ija je to odgovornost“, Udru`ewe za reproduktivno zdravqe prati globalnu inicijativu Svetskog dana

DRU[TVO

Uo~i jeseni na{ih samoubistava U Novom Sadu i okolini pre dva dana su se dogodila tri samoubistva. Tri mu{karca i jedna `ene, starosti oko 60 godina, oduzeli su sebi `ivot ve{awem. Iako su samoubistva u Vojvodini ~esta, retko se dogodi da se u jednom danu zabele`e tri takva slu~aja na podru~ju samo jednog grada. Ju~e se ta-

Edukacija, ali i zabava

kontracepcije koji }e 26. septembra biti obele`en u vi{e od sto zemaqa u svetu. Niz edukativnih predavawa i informisawa mladih po univerzitetskim gradovima u Srbiji, kao i savetovawe u`ivo mladih od strane lekara i prijateqa Udru`ewa za reproduktivno zdravqe, aktivnosti su pomo}u kojih }e Udru`ewe tokom ~itavog meseca septembra mladima slati poruke kako putem tradicionalnih medija, tako i putem novih dru{tvenih mre`a. - Odgovornost je kqu~ni momenat u izboru kontracepcije s obzirom na to da se vrlo ~esto de{ava da mladi parovi imaju neza{ti}en odnos jer i momak i devojka misle da }e drugi partner preuzeti odgovornost - ka`e predsednica

DNEVNIK

U VOJVODINI SE SVAKIH 17 SATI UBIJE JEDNA OSOBA

Povodom ovogodi{weg obele`avawa Svetskog dana kontracepcije, svi zainteresovani u~esnici na Forumu sajta „21dan“, koji je i najpose}eniji odeqak na sajtu, ve} sada mogu da u~estvuju u postavqenoj diskusiji na temu odgovornosti mladih u seksualnom odnosu i iznesu svoje mi{qewe. U nedeqi od 20. do 26. septembra, Udru`ewe za reproduktivno zdravqe, }e u saradwi sa lokalnim domovima zdravqa i lekarima organizovati informisawe i edukaciju mladih u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Ni{u. Tokom ~itavog meseca, pored edukativnih, bi}e organizovan i niz zabavnih sadr`aja na sajtu „21dan“ i Fejsbuku, poput igrica i nagradnih konkursa, dok }e 24. septembra, uo~i samog obele`avawa Svetskog dana kontracepcije, biti organizovano interaktivno onlajn savetovawe mladih o upotrebi savremene kontracepcije. Ove aktivnosti Udru`ewa, pored renomiranih ginekologa lekara, podr`avaju i brojne dr`avne institucije, nevladine organizacije, kao i poznate li~nosti. podacima, na jedno ro|eno dete dolazi pet abortusa. Lekari tvrde da na{i mladi nisu naoru`ani znawem i ve{tinama koje su potrebne za prve korake u seksualnom `ivotu pa nisu ni svesni trudno}e. Poznato je da se petina svih predbar~nih trudno}a dogodi u prvih {est meseci seksualne aktivnosti. Studije ka`u da se petina dogodi u prvom mesecu polnog `ivota. Seks ve} u {kolskoj klupi ve} odavno nije retkost. Istra`ivawa govore da mladi u Srbiji kre}u u seksualni `ivot sa pogre{nim pobudama, kao na primer „potvrda“ zrelosti, strah da ih partner ne ostavi zbog odbijawa seksa, da se ne razlikuju od vr{waka, radoznalost... Jo{ uvek je broj mladih koji se pre seksualne

c m y

14

ko|e u Novom Sadu dogodilo jo{ jedno samoubistvo, a u pitawu je `ena u pedesetim godinama koja se bacila sa ~etvrtog sprata zgrade. Broj qudi koji sebi oduzimaju `ivot iz godine u godinu raste i dostigao je nivo od milion samoubistava godi{we u svetu. Stopa samoubistva u svetu je oko 16 na 100.000 stanovnika, a u Evropi 13 na 100.000 stanovnika. Do skora na vrhu liste samoubistava bila je Ma|arska, ali posledwih godina po broju samoubistava predwa~i severna Evropa, odnosno Litvanija, Letonija, Ukrajina, Finska... U Srbiji stopa samoubistava iznosi 18 na 100.000 stanovnika, a u Vojvodini, pogotovo u wenim severnim predelima, stopa samoubistava se kre}e oko 30 na 100.000 stanovnika. U proseku svakih 17 sati u Vojvodini se ubije jedna osoba. Za{to se qudi ponekad odlu~uju na samoubistvo i za{to je ono ~e-

{}e u pitomoj, ravni~arskoj Vojvodini, tema je brojnih studima. - Poznato je da ravni~arski predeli mogu ponekad depresivno da uti~u na stanovnike, ali nikako se ne mo`e tvrditi da je to jedini niti glavni razlog pojave samoubistava - ka`e psiholog Jovana Lemaji}. - I klimatski uslovi, kao {to su promene vremenskih prilika, pritisak ili vlaga mogu i na ina~e zdrave osobe da deluju te{ko i depresivno, posebno na one qude koji su meteoropate. Zato se veliki broj samoubistava dogodi u jesen i zimu, odnosno kada se mewaju godi{wa doba. Tu su i nasle|eni faktori jer pojedini qudi naslede „narav“ koja je sklona depresijama, strahu i teskobama, pa je kod ovih qudi tako|e u~estaliji broj poku{aja samoubistava. Ali, ~esto se de{ava da ni{ta od navedenog nije uticalo na takvu odluku, ve} je to porodi~na tragedija, nesre}na qubav, te{ka bolest, dakle problemi s

kojima ~ovek ne mo`e da se izbori pa izlaz vidi u prekra}ivawu svog `ivota. Kako ka`u stru~waci, smrt kao posledica samoubistva samo je jedan deo problema, jer su 10 do 20 puta ~e{}i poku{aji samoubistva od realizovanog samoubistvo. Poku{aji samoubistva mogu varirati u nameri i medicinskoj

Vratari za spas [ta u~initi da se broj samoubistava kod nas smawi? Smatra se da bi kod dece najefikasnije re{ewe bilo akcija javnog zdravqa usmerena na smawewe izvora nesre}nog, siroma{nog detiwstva kao socijalne nepravde i podr{ka interventnim programima koji obezbe|uju pomo} problemati~nim, odnosno rizi~nim porodicama. Jedno od re{ewa koje se nudi u prevenciji samoubistava u dobi od 15 do 24 godine je edukacija takozvanog „vratara“ - oni stupaju u kontakt ili prepoznaju osobe koje `ele da izvr{e samoubistvo. Tu spadaju socijalni radnici koji vode ra~una o deci, volonteri zajednice, treneri, porodi~ni lekari, policija i sve{tena lica. Drugo re{ewe je podsticawe da se obrate za pomo} i promovisawe programa koji omogu}avaju upravqewe ve{tinama za re{avawe problema i besa kod oba pola. Rad „vratara“ zna~ajan je i kod prevencijea samoubistava kod starih osoba, ali zna~aj se pridaje i programima razvoja zajednice koji promovi{u socijalne kontakte, podr{ku starima i odr`avawe odnosa sa starima preko zdravstvenih centara.

ozbiqnosti, ali svi oni upu}uju na ozbiqne poreme}aje, nesre}e ili mentalno oboqewe. Samoubistva mladih od 15 do 24 godine je zna~ajan problem javnog zdravqa i vode}i uzrok smrti mladih u mnogim zemqama. Mladi mu{karci ~e{}e izvr{avaju samoubistvo, dok `ene ~e{}e poku{avaju da se ubiju. Ova razlika se obja{wava, izme|u ostalog, time {to mu{karci primewuju smrtonosnije metode, nerado zovu pomo} zbog emocionalnih problema i vi{e koriste alkohol i drogu. Ve}ina mladih koja izvr{i samoubistvo uglavnom je imala probleme s mentalnim zdravqem, depresijom, zloupotrebom alkohola i droge, a ~esto su to i asocijalne osobe i one s napadnim pona{awem. Samoubistva su jedan od vode}ih uzroka smrti kod odraslih, posebno me|u mu{karcima. Stopa samoubistava u mnogim zemqama je najve}a kod starih osoba. Generalno, stare osobe mu{kog pola imaju ve}i rizik da izvr{e samoubistvo nego `ene iste starosne dobi. J. Barbuzan

NOVI ^ASOPIS ZA OBOLELE OD DIJABETESA

Samo u Vojvodini 200.000 obolelih Oboleli od dijabetesa u Srbiji, ali i svi ostali gra|ani koji vode ra~una o svom zdravqu, dobili su nov ~asopis, „Dijabetes i mi“, ~iji se prvi broj ve} nalazi u prodaju. U wemu se mogu pro~itati saveti stru~waka o le~ewu {e}erne bolesti, na~inu ishrane i `ivota koji omogu}avaju kvalitetan `ivot uprkos hroni~noj bolesti. - Informisanost dijabeti~ara je jedna od glavnih karika i wihovom le~ewu - ka`e glavni i odgovorni urednik ~asopisa

Sa{a Jovanovi}. - Pokretawem ~asopisa `elimo da se o dijabetesu {to vi{e sazna kako bi se {to uspe{nije bolest prevenirala, le~ila i kvalitetno `ivelo sa wom. Posebnu pa`wu }emo pokloniti deci dijabeti~arima, kao i stru~nim savetima za roditeqe obolelih mali{ana. Po re~ima na{eg sagovornika, samo u Vojvodini ima oko 200.000 obolelih od {e}erne bolesti, a u Srbiji ih je oko 500.000. Ovo su samo otkriveni sli~ajevi obolelih

od dijabetesa, jer se procewuje da na svakog obolelog dolazi najmawe jedna osoba koja ne zna da ima povi{ene vrednosti {e}era u krvi. Statisti~ki podaci govore da godi{we od ove bolesti u Srbiji umre oko 2.500 osoba. ^asopis „Dijabetes i mi“ }e izlaziti dvomese~no, prodava}e se na teritoriji Srbije, a izdava~ je Ekolo{ko udru`ewe „Zeleno pitawe“ iz Novog Sada. J. B.

A ONDA SU DUGO I SRE]NO @IVELI U BA^KOJ PALANCI...

Sve je mawe zlatnih svadbi aktivnosti obra}aju savetovali{tima za mlade vrlo mali. I narednih godina odlazak devojaka kod ginekologa vezan je samo za neki zdravstveni problem. Po zvani~nim statisti~kim podacima u Srbiji se godi{we obavi oko 200.000 abortusa. Ali, kako se veliki broj nasilnih prekida trudno}e obavqa u privatnim ordinacijama koje ne prijavquju ovakve zahvate, broj abortusa daleko je ve}i od pomenutog. Ovi podaci govore da na{e devojke i `ene jo{ nisu prihvatile kontraceptivna sredstva kao za{titu od ne`eqene trudno}e. Naime, u Srbiji svega 1,18 odsto `ena koristi pilule kao kontraceptivnu za{titu. U ve}ini evropskih zemaqa pilule koristi oko 30

Udru`ewa za reproduktivno zdravqe i na~elnica preoperativnog odeqewa GAK „Narodni fronte“ dr Ana Mitrovi} - Jovanovi}. - Zbog toga je pokretawe diskusije na ovu temu veoma zna~ajno jer odgovornost u seksualnoj vezi i odnosu treba da preuzmu oba partnera. Ovogodi{wi moto obele`avawa ovog va`nog datuma „Kontracepcija - Tvoj `ivot Tvoja odgovornost“, kao i niz aktivnosti koje }e Udru`ewe u okviru kampawe obele`avawa ovog datuma sprovesti ovog meseca na lokalnom nivou treba da podsete na va`nost odgovornosti oba partnera u seksualnoj vezi kao i zna~aj edukacije i savetovawa o upotrebi savremene kontracepcije. J. B.

Nije Ba~ka Palanka izuzetak kada je re~ o starewu Srbije, a sve je vi{e onih koji u ovom delu priobaqa Dunava tvrde da doktori nisu u pravu kada ka`u da je qudski vek produ`en: produ`ena je starost, vele. Bajkovita pri~a o mladima koji su se voleli i dugo i sre}no `iveli u Ba~koj Palanci jednim delom je zaboravqena mada ima jo{ onih koji obele`avaju pola veka zajedni~kog `ivota. Sve je mawe onih koji se sete kada im je zlatna svadba, a sve vi{e onih koji, ipak jedan vredan jubilej, do~ekaju sami. U Ba~koj Palanci, ali prvenstveno u selima ove op{tine, jer je to u mawim sredinama uo~qivije, postoje ~itavi {orovi koje me{tani nazivaju ulicama udovica. @ene i definitivno du`e `ive od mu{karaca, ali kako jedan deo wih ka`e, samo se

Torta za zlatnu svadbu

du`e pate. Vreme tranzicije udaqilo je decu i roditeqe. Potomci su dobrim delom oti-

{li u gradove ili negde daleko u Evropu. Stari samuju ili su sme{teni u gerentolo{ke cen-

tre i tamo se mnogo boqe se}aju kako je pre nekoliko decenija sve bilo mnogo boqe, mirnije, bogatije. Ima i onih koji sa svojim malim penzijama izdr`avaju svoju ve} ostarelu decu, ili nejake unuke. Obele`iti zlatnu svadbu treba mo}i, jer iako nije velika kao mladala~ka, ipak je treba organizovati i bogami od penzijica te{ko platiti. Zato su ove svadbe skromnije, jeftinije – uz kafu, sok, tortu i sitne kola~i}e, a mo`da i po koje pivo i rakijicu. Sve ih je mawe, a stari ka`u da }e ih tek biti sve mawe. Jer, vele, mladi na to od trke za `ivotom, borbom za opstanak, ne mogu da misle. Tamo gde su dedovi i bake, sinovi i snaje i unu~ad pod jednim krovom, skromne sve~anosti koje `ivot zna~e ipak opstaju. M. Sy.


DRU[TVO

DNEVNIK

CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE PODNELE 3.049 ZAHTEVA ZA VRA]AWE IMOVINE

Akt o oduzimawu nepokretnosti uslov za restituciju Gradska vlast Novog Pazara nema jasan odgovor otkud Islamskoj zajednici u Srbiji posedovni list za sporno zemqi{te na Haxetu iz 1999. godine u kojem se vidi da je kao vlasnik upisan vakuf "Mearif". Na pomenutoj parceli, zbog koje sada "vri" Sanxak, 1999. godine izgra|ena je ~etvorospratna stambena zgrada namewena bra~nim parovima jer je postojala dokumentacija da je ona op{tinska. Zahtev za vra}awe zemqi{ta na Haxetu u Novom Pazaru Direkciji za restituciji, koja jedino mo`e da vrati crkvama i verskim zajednicama ono {to je nekada oduzeto, podneli su i Islamska zajednica Srbije i Islamska zajednica u Srbiji iz Novog Pazara. Obe su zahtev Direkciji podnele 2008. godine, ali ona jo{ nije donela odluku zato {to nije utvr|eno ko je pravni sledbenik nekada{we zajedni~ke islamske zajednice. Naime, donedavno je postojala jedna islamska zajednica, ali nakon unutra{wih razmirica registrovale su se dve i obe su dobile potvrdu Ministarstva vera da se mogu upisati u registar. Ministarstvo vera je samo prihvatilo da se obe islamske zajednice registruju, a to nije dovoqno da se samo na osnovu upisa u registar ka`e ~ija je koja imovina. Zbog toga Direkcija za restituciju jo{ nije rekla svoju posledwu re~ jer smatra da pravo na imovinu nekada zajedni~ke zajednice mo`e imati ili Islamska zajednica Srbije ili Islamska zajednica u Srbiji, ali nikako obe. Rukovodilac grupe za postupak vra}awa imovine ostalim verskim zajednicama u Direkciji za restituciju Tatjana Lukovi} - Jevremovi} isti~e da niko od podnosilaca zahteva, dakle ni Islamska zajednica Srbije ni Islamska zajednica u Srbiji, nije polo`io akt o oduzimawu nepokretnosti {to je ina~e uslov za restituciju. Svakako da plac na kojem je trebalo biti izgra|eno obdani{te u Novom Pazaru ne}e biti jedino oko ~ega }e se dve islamske zajednice sporiti jer su Direkciji za restituciju crkvene imovine podneti brojni zahtevi koji se odnose na povra}aj zemqi{ta, objekata, poslovnog prostora i grobaqa koji su oduzeti nakon Drugog svet-

skog rata. Prema podacima objavqenim na sajtu Direkcije za restituciju, Islamska verska zajednica podnela je zahteve za vra}awe 51 hektara zemqi{ta, pet stambenih, 33 poslovna objekta i 18 grobaqa. Sasvim je sigurno da se me|u delom zahteva koji Direkcija naziva "ostale crkve i verske zajednice" nalaze i neki koji je podnela Islamska zajednica u Srbiji. Ina~e, u tom delu potra`uje se 463 hektara zemqi{ta, 19 stambenih objekata, dva poslovna i dva grobqa. Najve}e potra`ivawe od dr`ave na osnovu restitucije ima

Jevrejska verska zajednica podnela je 520 zahteva kojima se tra`i povra}aj 583 hektara zemqi{ta, 254 stambena i 62 poslovna objekta i 59 grobaqa.

Dualitet imovine islamske zajednice Dve islamske zajednice u Srbiji imaju dodatne pote{ko}e u odnosu na druge crkve i verske zajednice jer i pored toga {to je nesporna ~iwenica da je dosta imovine oduzeto pre 1946. godine, imaju problem koja organizaciona struktura ima pravni kontiunitet u Srbiji, odnosno ko }e biti naslednik imovine koja bi trebalo da se vrati. To je dodatni problem u samom povra}aju ~ak i onih delova za koje je utvr|eno vlasni{tvo i za koje su papiri u redu. Zbog postojawa dualiteta imovina nije za{ti}ena, a o~igledno su i jedna i druga islamska zajednica nestrpqive da je {to pre uzmu, pravdaju}i se da }e to u~initi neko drugi: primer placa na Haxetu to potvr|uje. Srpska pravoslavna crkva koja je podnela 1.619 zahteva. Ona potra`uje povra}aj 73.150 hektara zemqi{ta, ~ak 696 stambenih i 451 poslovnih objekata

kao i 83 grobqa i isto toliko mati~nih kwiga. Rimokatoli~ka crkva podnela je 467 zahteva a potra`uje 3.999 hektara zemqi{ta, 167 stambenih i 81 poslovnih objekata, 41 grobqe i 73 mati~ne kwige. Gr~kokatoli~ka crkva podnela je 42 zahteva kojima tra`i da joj se vrati 766 hektara zemqi{ta, 11 stambenih i 6 poslovnih objekata , 10 grobaqa i jedna mati~na kwiga.

Slova~ka evangalisti~ka crkva ima 236 zahteva u kojima se nalazi povra}aj 2.075 hektara zemqi{ta, 64 stambena i 39 poslovnih objekata i 17 grobaqa. Rumunska pravoslava crkva u 37 zahteva potra`uje 1.136 hektara zemqi{ta, {est stambenih i tri poslovna objekta, dva grobqa i dve mati~ne kwige. Evangelisti~ka hri{}anska crkva podnela je 28 zahteva u kojima se tra`i 359 hektara zemqi{ta, 32 stambena i 21 poslovni objekat i 23 grobqa. Fizi~ka lica su podnela 19 zahteva za povra}aj crkvene imovine. Kada se podvu~e crta vidi se da je Direkciji za resituciju od strane crkava i verskih zajednica u Srbiji podneto ukupno 3.049 zahteva za povr}aj oduzete imovine. Tra`i se povra}aj 82.582 hektara zemqi{ta, 1.254 stambena i 697 poslovnih objekata, kao i 253 grobaqa i 161 mati~na kwiga. Srpska pravoslavna crkva kao najbroj-

nija konfesionalna organizacija u Srbiji podnela je po prirodi stvari najvi{e zahteva. Unutar SPC od 14 eparhija najvi{e zahteva za vra}awe oduzete imovine podnele su Ba~ka, Sremska, [umadijska i Banatska eparhija - ukupno 1.037. Od drugih crkava i verskih zajednica najvi{e zahteva podnela je Jevrejska verska zajednica - 520, a sledi Rimokatoli~ka sa 467 i Slova~ka evangelisti~ka crkva sa 236 zahteva. Od vra}enog zemqi{ta najvi{e je vra}eno crkvama i verskim zajednicama {uma i {umskog zemqi{ta - 12.000 hektara, zatim poqoprivrednog zemqi{ta - 3.000 hektara, dok je vra}eno samo tri hektara gra|evinskog zemqi{ta. Vra}eno je i 12 stanova i drugih stambenih objekata, kao i 26 poslovnih prostora i objekata u povr{ini od preko 6.500 kvadratnih metara. No, iako je Zakon o povratku imovine crkvama i verskim zajednicama donet jo{ 2006. godine, wime zapravo niko nije zadovoqan. Jedni zato {to se on sporo primewuje i {to im se vra}a par~e po par~e ili ~ak ni to, a drugi jer smatraju da je sporan i da ne reguli{e na dobar na~in ovu materiju. Tako Jevrejskoj verskoj zajednici i pored toliko zahteva nije vra}eno ni{ta {to oni ocewuju kao posebnu nepravdu pogotovo {to su podr`ali dono{ewe ovog zakona i verovali da }e on isplaviti nepravdu koja im je u~iwena. Predsednik Saveza jevrejske zajednice u Srbiji Aleksandar Ne}ak smatra da }e zbog toga {to do sada nisu dobili ono {to su od Direkcije tra`ili biti dodatno o{te}eni usvajawem Zakona o prostornom planirawu koji im nanosi jo{ ve}u {tetu jer zemqi{te, i to ono najskupqe u Beogradu, sada mogu da koriste oni koji na wemu `ive i rade ili imaju svoje objekte, a ne oni koji ga potra`uju i imaju dokaze da su vlasnici. Ina~e, pre dve godine podneta je inicijativa Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustanovnosti Zakona o povratku oduzete imovine i Vlada Srbije ~eka wegovu odluku kako bi mogla da se opredeli za model denacionalizacije koja treba da obe{teti i obi~ne smrtnike kojima je imovina oduzeta nakon rata. Q. Male{evi}

VESTI Petsto umetnika za nacionalnu penziju

A {ta sa tehnolo{kim vi{kovima

Na konkurs za dodelu posebnih priznawa zaslu`nim umetnicima javilo se vi{e od 500 umetnika. U slu`bi za informisawe Ministarstva kulture ka`u da je do posledweg dana konkursa bila prava navala predaje dokumentacije. Ministarstvo jo{ nije formiralo komisiju koja treba da uradi najte`i deo posla koji je do sada uvek izazivao polemike o tome ko se na{ao na spisku predlo`enih kandidate za posebno priznawe, a ko ne. Izvesno je da }e je ~initi sedam ~lanova - ~etiri koje }e predlo`iti Koordinacioni odbor umetni~kih udru`ewa, a tri Ministarstvo. Kona~nu odluku o tome ko }e dobiti posebno priznawe koje zna~i dodatnih 50.000 dinara svakog meseca na postoje}u penziju odlu~i}e Vlada Srbije. Isplata nacionalnih penzija po~e}e ve} narednog meseca po objavqivawu odluke vlade u Slu`benom glasniku.

Status budu}ih penzionera koji su progla{eni za tehnolo{ki vi{ak re{i}e se izmenama Zakona o zapo{qavawu i osigurawu za slu~aj nezaposlenosti, izjavila je dr`avna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Radina Todovi}. Ona je rekla da }e se tim zakonom precizirati prava koja }e na ostvarivawe penzija imati mu{karci i `ene koji su kao tehnolo{ki vi{ak oti{li iz preduze}a i ostvaruju pravo na naknadu za nezaposlene. - Svi ostali zakoni koji su prate}i moraju da se uskla|uju sa osnovnim zakonom o penzijsko invalidskom osigurawu. Kada bi mi u ovom zakonu uveli odredbu da pravo na penziju imaju i radnici koji su iz preduze}a oti{li kao tehnolo{ki vi{ak, mi bismo osiguranike doveli u neravnopravni polo`aj - naglasila je Radina Todovi}. - Onaj osigurnik koji podnese zahtev za odlazak u penziju 1. januara 2011. ostvarivao bi pravo po nepovoqnijim uslovima od onih koji su ostvarili pravo na

~etvrtak9.septembar2010.

15

AUSTRIJSKE VISOKO[KOLSKE INSTITUCIJE PREDSTAVQENE NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU

Otvorena vrata studentima iz Srbije Nekoliko austrijskih visoko{kolskih institucija predstavilo je ju~e, u okviru manifestacije "Dani Be~a u Beogradu", budu}im studentima iz Srbije mogu}nosti studirawa i usavr{avawa u Austriji, kao i programe koji }e omogu}iti saradwu kadrova u obrazovawu. - Austrija je najva`niji privredni i ekonomski partner Srbije i na{e dve dr`ave odr`avaju odli~ne odnose - rekla je zamenica gradona~elnika Be~a Renate Brauner, na promociji u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, kojoj su prisustvovali ministar prosvete @arko Obradovi} i rektor UB Branko Kova~evi}. Renata Brauner je istakla da privreda postavqa velike zahteve pred mlade qude u pogledu obrazovawa, koje je kqu~ za socijalni razvoj svakog grada i dr`ave i podsetila na sporazum u oblasti istra`ivawa i

razvoja, koji su dve dr`ave potpisale u julu ove godine. Ukazuju}i na dosada{wu uspe{nu saradwu Austrije i Srbije, Obradovi} je rekao da su u toku pripreme za potpisivawe novog protokola o wihovoj saradwi i revidirawe dokumenta iz 2005. Tako|e je podsetio da na{i univerziteti sara|uju s visoko{kolskim institucijama u Be~u, Gracu i Insbruku, te da se odli~no sara|uje i pri dodeqivawu stipendija, u razmeni lektora, sredwo{kolskom obrazovawu, turizmu... Na skupu je ukazano da se obim bilateralne trgovine posledwih godina stalno pove}ava, kao i da su austrijska preduze}a najve}i investitori u Srbiji. Globalnoj privredi potrebni su sve boqe obu~eni kadrovi, pri ~emu krilatica "do`ivotno u~ewe" dobija sve vi{e na zna~aju, re~eno je na skupu.

DELEGACIJA EVROPSKOG UDRU@EWA BAWA BORAVILA U SRBIJI

Nije bawa samo br~kawe u vodi Delagacija Evropskog udru`ewa bawa (ESPA), koja okupqa ~lanice iz 20 dr`ava, boravak u Srbiji zavr{ila je posetom Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju "Bawa Kawi`a", gde je doma}in bio direktor kawi{ke ustanove primarijus dr Ferenc Ago{ton sa saradnicima. Pre obilaska kawi{ke bawe delegacija je boravila u bawskim zdravstvenim ustanovama u Sokobawi, Ni{koj bawi, Vrwa~koj

dan Ve{kovi} ka`e da }e stru~waci ESPA, dati najboqe preporuke {ta da se uradi na unapre|ewu bawskog turizma, koji je jedan od najprofitabilnijih segmenata turizma u Evropi. - Smatramo da imamo dovoqno bawa, vi{e nego kvalitetne stru~ne medicinske kadrove u ovoj oblasti, o prirodnim potencijalima se govori jako dugo, pa je krajwe vreme da se raspolo`ivi potencijal pot-

Delegacija ESPA u bawi Kawi`a

dobijawe nov~ane naknade Nacionalne slu`be za zapo{qavawe pre stupawa na snagu ovog zakona - objasnila je ona i dodala da bi to bila protivustavna odredba.

Panonski va{ar u Vrbasu Od sutra pa sve do nedeqe, 12. septembra, Vrbas }e biti doma}in etno-manifestacije pod nazivom "Veliki panonski va{ar". Tokom manifestacije odr`a}e se 32. "Festival folklornih tradicija Vojvodine", tre}i po redu "Sajam starih zanata i doma}e radinosti", uz koji tradicionalno ide i "Izlo`ba starih jela". U petak, prvog dana, u Centru za fizi~ku kulturu u Vrbasu publici }e se predstaviti {esnaest de~ijih izvornih ansambala iz desetak vojvo|anskih mesta, dok }e na istom mestu u subotu nastupiti 42 kulturno-umetni~ka dru{tva. Tre}eg dana svoje nastupe }e imati izvorne grupe iz Sivca, Ba~ke Topole, Derowa, Kova~ice, Pa~ira, Ba~kog Petrovca, Ba~kog Brega, Ba~a, Sombora, Prigrevice, Pan~eva i drugih mesta.

Organizator manifestacije je Savez amatera Vojvodine, Zavod za kulturu Vojvodine, Kulturni centar "Vrbas", i ovda{wi CFK "Drago Jovovi}", a pokroviteq je Op{tine Vrbas. N. P.

Ostavka Svetlane Vukajlovi} Direktorka Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Svetlana Vukajlovi} podnela je ostavku na tu funkciju. Naime, Upravni odbor je na zahtev Vukajlovi}eve povukao iz procedure predlog za weno ponovno imenovawe zbog ~iwenice da Vlada vi{e od ~etiri meseca nije razmatrala predlog Upravnog odbora Zavoda o imenovawu direktora. Svetlana Vukajlovi} ka`e da nije bilo konkretnih politi~kih pritisaka, zahteva, niti kontakata da se posle {est i po godina povu~e sa mesta direktorke. To {to Vlada od maja nije razmatrala zahtev Upravnog odbora za weno ponovno imenovawe Vukajlovi}eva je protuma~ila kao poruku da nema saglasnosti da ona i daqe obavqa taj posao i odlu~ila je da prva "prese~e".

bawi, Ribarskoj bawi, bawi Koviqa~i i Zlatiboru, a ciq dolaska delegacije ESPA predvo|ene generalnim sekretarom Joakimom Liberom, u kojoj su bili jo{ direktori za kvalitet dr Kurt von Stork, za projekte Rajnhard Petri i predsednik komisije za peloide dr Teodor Stofira, uspostavqawe evropskih standar-

puno iskoriste, da se Srbija mo`e ponositi svojim bawama - rekao je Ve{kovi}. Bawski turizam u Srbiji ima tradiciju skoro dva veka, a razvoj do nivoa koji mo`e da se ponudi strancima, kako je istaknuto, ne}e se mo}i ostvariti bez sluha, razumevawa i podr{ke resornog ministarstva i dr`ave, ali i

Jako je va`no razbiti predrasude o bawama, da se ne misli vi{e kako je re~ samo o br~kawu u vodi, pa bi vlasnici bawa zajedno sa dr`avom trebalo da porade na wihovoj konkurentnosti da u srpskim bawama, kako bi one mogle da pru`aju usluge i zadovoqe potrebe inostranih gostiju. Dogovoreno je da se uspostavqawe standarda sprovede {to je pre mogu}e, a da bi se i poslovi zapo~eli stru~ni qudi ESPA su obi{li one bawske centre koje trenutno mogu da pru`e usluge i inostranim gostima, da bi snimili stawe i dali predloge za daqe aktivnosti. Sekretar Udru`ewa bawa Srbije Vla-

ukqu~ivawe privatnog kapitala. - Jako je va`no razbiti predrasude o bawama, da se ne misli vi{e kako je re~ samo o br~kawu u vodi, pa bi vlasnici bawa zajedno sa dr`avom trebalo da porade na wihovoj konkurentnosti, pogotovo {to u Srbiji vidimo veliku budu}nost u unapre|ewu bawskog turizma i prirodnih le~ili{ta - smatra Rajnahard Petri. M. Mitrovi}


SPORT

~etvrtak9.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

PRVA ^ETVRTFINALNA UTAKMICA MUNDOBASKETA

Teo trojkom zakucao svetske prvake Srbija - [panija 92:89 (27:23, 22:18, 18:23, 25:25) ISTANBUL: "Sinan Erden Doum", gledalaca: 10.000, sudije: Estevez (Argentina), Kenedi (SAD) i Ejlen (Australija). SRBIJA: Teodosi} 12 (2 trojke, 5 sk, 8 as), Tepi} 2, Ra{i} (4 gr), Pauni}, Bjelica 14 (3), Markovi}, Savanovi} 15 (2, 5 sk), Ke{eq 17 (5), Krsti} 13 (9 sk), Perovi} 2, Veli~kovi} 17 (3, 5 sk, 4 ol), Ma~van.

bru 3 (1), Garbahosa 18 (4, 6 sk). [ut ukupno: 62-30 (48,4%). Za 1 poen: 2219 (86,4%). Za 2 poena: 36-20 (55,6%). Za 3 poena: 26-10 (38,5%). Skokovi: 34 (23+11). Asistencije: 17. Gre{ke 16. Qudi moji, kakav je igra~, ma igra~ina, taj Milo{ Teodosi}! Pogodio je trojku iz druge dimen-

Savanovi} u duelu s Rejesom

[ut kupno: 65-34 (52,3%). Za 1 poen: 17-9 (52,9%). Za 2 poena: 3519 (54,3%). Za 3 poena: 30-15 (50%). Skokovi: 32 (22+10). Asistencije: 17. Gre{ke: 14. [PANIJA: San Emeterio, Fernandez 15 (5 sk), Rubio 3 (1), Navaro 27 (4, 5 as, 4 gr), Lopez, Rejes 2, Klaver, Vaskez 4 (4 sk), Quq 4, M. Gasol 13 (5 sk), Mum-

zije sa skoro 10 metara, preko Garbahose, odvev{i Srbiju u polufinale 16. Svetskog prvenstva u Turskoj. Iako tokom prethodnih 39 minuta i 35 sekundi nije igrao na svom nivou, ~im je uzeo loptu za posledwi napad u svoje ruke, znali smo da je re{io da sudbinu Srbije uzme u svoje ruke. I, ako je neko bio skepti~an po

Nije pomogao ni Pau Gasol Najboqi {panski ko{arka{ u istoriji ovog sporta na Iberijskom poluostrvu Pau Gasol, ju~e je doputovao u Istanbul da bodri svoje drugove iz reprezentacije u ~etvrtfinalnoj utakmici sa Srbijom. Usput je odradio posao stru~nog konsultanta za {pansku TV "La seksta". Po zavr{etku utakmice, kamera je na trenutak uhvatila lice sjajnog ko{arka{a L.A Lejkersa, koji nije skrivao zaprepa{}enost i veliku tugu zbog eliminacije iz borbe za medaqe svojih drugova. pitawu znawa, hrabrosti, ume}a i sportskog bezobrazluka Milo{a Teodosi}a, sigurni smo da vi{e sumwi mesta nema. Milo{ je ko{arka{ki velemajstor, a Srbija je u polufinalu! Neo~ekivano? Jeste - po rejtingu, ali nikako nije po onom {to su na{i fenomenalni ko{arka{i pokazali u duelu s do ju~e jo{ aktuelnim prvakom sveta. Znali smo da }e za ulazak me|u ~etiri najboqe ekipe na svetu na{em timu trebati mnogo vi{e od svega onog {to su do sada pokazali na Mundobasketu. Mudri Du{an Ivkovi}, seti}emo se sada i toga, nagla{avao je da moramo biti najspremnija ekipe na svetskom samitu, a ju~e se najboqe videlo i zbog ~ega. U paklenom ritmu bespo{tedni megdan delili su evropski {ampioni [panci i vice{ampioni Srbi. Pra{talo je na sve strane, ni jedna jedina lopta nije osvajana bez sto muka, svaki ko{ bio je zlata vredan. Otvorili su na{i momci utakmicu kako se samo po`eleti moglo. Veli~kovi}, pa Bjelica, pa opet Veli~kovi}, pa onda opet Bjelica - sevale su trojke i "crvena furija" bila je slu|ena. Jesu fenomenalni Navaro i Garbahosa uzvra}ali, ali po~etnih

Junak na{e pobede: Milo{ Teodosi}

23:13 nismo ni u najlu|im snovima prepoznali. Naravno, bio je to samo po~etak, jer ne bi [panija osvajala sve te titule i medaqe da nema ekstra kvalitet. Predvo|eni Navarom, igra~i u crvenim dresovima koristili su iskustvo, vr{ili stalni pritisak i na na{e igra~e, ali i na sudije. Uz to, dobro su i skakali, ali nisu uspevali da pre|u u vo|stvo. Taman kada su se obradovali zaustavqawu Teodosi}a i izlasku s parketa Veli~kovi}a i Bjelice, nestvarno hrabri i sjajni Marko Ke{eq, ne{to kasnije i Du{ko Savanovi}, a u borbi pod ko{evima stameni Nenad Krsti}, uverili su ih da razlike za-

pravo ni nema. Sada su neki novi na{i igra~i izletali u prvi plan, a [panija je stalno imala "samo" Navara i Garbahosu. E, tu je nastajala razlika. Niko ko se u ko{arku razume ne bi ni za tren pomislio kako smo mnogo bli`i pobedi ni posle onih 49:41 na poluvremenu. Odmah su [panci u nastavku preuzeli inicijativu i napravili su seriju od 10:0, povev{i sa 51:49. Da je na mestu wihovih rivala

Dana{wi program ^etvrtfinale SAD - Rusija Litvanija - Argentina

17 20

faktor ni kod arbitara, koji su, uprkos `estokom pritisku Ser|a Skariola i wegovih izabranika, ostali dosledni i omogu}ili su ravnopravne uslove. U wima su "orlovi" leteli visoko, "furi-

Kao mladi}: selektor Du{an Ivkovi}

Slavqe na{ih reprezentativaca

IZJAVE POSLE ME^A SRBIJA–[PANIJA

Snaga tima kqu~ pobede U centru pa`we brojnih srpskih, ali i svetskih novinara po zavr{etku utakmice Srbija [panija bili su na{i igra~i. Kako i ne bi, kada su izbacili iz borbe za medaqe svetskog i evropskog prvaka [paniju. Ipak, novinari iz Srbije, naravno, imali su prednost u odnosu na ostale, pa je selektor Du{an Ivkovi}, s osmehom na licu, rekao: - Bila je ovo pobeda snage tima. Od po~etka priprema insistirao sam na tome da `elimo da igramo modernu ko{arku i ve~eras smo u tome uspeli. Ube|en sam da je ovo bila najboqa utakmica na Mundobasketu i presre-

}an sam {to smo mi u woj pobedili. Sada }u na miru da pogledam susret Turska - Slovenija i zaista mi nije bitno ko }e u wemu da pobedi. Neka trijumfuje ko{arka, kao {to je trijumfovala u na{oj pobedi nad [pancima. Junak pobede bio je neverovatni Milo{ Teodosi}. Jo{ zadihan, pred kamerom RTS-a on je rekao: - Ne ose}am se kao junak. Junaci smo svi, od prvog do posledweg. Borili smo se do posledwe kapi znoja i zaslu`ili ovu pobedu. Sada brzo moramo da ohladimo glave i da po~nemo da se pripremamo za polufinale.

Reporter Slobodan [arenac upitao je popularnog Tea kako uspeva da bude toliko hladan kada na terenu sve vri. - To je sve stvar treninga - odgovorio je s de~a~kim osmehom Teodosi}. Novica Veli~kovi}, kako ve} to samo on ume, borio se do iznemoglosti tokom svakog sekunda koji je proveo na parketu. On je dodao: - Zaslu`ili smo ovu pobedu jer smo u utakmicu u{li re{eni da se pobijemo ako treba za svaku loptu. Bilo je vi{e va`nih momenata, poput one trojke Ke{eqa u fini{u i, naravno, onog ne-

stvarnog poteza Teodosi}a tri sekunde pre kraja. Sada moramo da ostanemo sabrani. Pokazali smo da puno vredimo i ve} gledamo ka polufinalnom duelu. Kapiten Nenad Krsti} nije krio odu{evqewe: - Ma, mi smo ~udo! Odigrali smo najboqe kada je to bilo najpotrebnije i pokazali da ni{ta nije slu~ajno, pa ni ona srebrna medaqa iz Poqske pro{le godine. Sada, kada smo do{li do polufinala, nemojte da sumwate da }emo nastaviti s velikom borbom, jer medaqa nam je na dohvat ruke. A. P.

bio neko drugi, mo`da bi u tim momentima bio i re{avan pobednik, ali Srbija u ko{arci nije makar ko. Razigrao se Savanovi}, rasturao Garbahosu u napadu, Ke{eq je, svaki put kada bi ostao sam, bio neumoqiv u {utu za tri poena i xaba je Rudi Fernandez po~eo da igra ne{to boqe. Spremni i da se pobiju za svaku loptu, na{i mladi}i nisu ustuknuli, u{li su u otvoreni rat sa sportskim rivalom. [panci su silno `eleli pobedu, ali, hej, Srbi su je `eleli jo{ vi{e. U duelu jedne od najstarijih ekipa ([panije) i najmla|eg tima na Mundobasketu (Srbija), mladost nije brenovala veli~inu imena protivni~kih igra~a. Uh, sva sre}a je da to nije bio presudan

ja" je furiozno poku{avala da ih dohvati i tako je bilo - do posledwih 25 sekundi i rezultata 89:89. A onda je loptu uzeo Milo{ Teodosi}... Na{a reprezentacija izborila je ovom pobedom i olimpijsku vizu za London 2012. godine, ali nema nameru, ni razloga tu da stane. Pri~ao je pred Svetsko prvenstvo selektor Ivkovi} kako je srebro iz Poqske mo`da do{lo malo preuraweno, a wegovi u~enici, na najlep{i mogui na~in, pokazali su mu da nije bio u pravu. Veliki Duda sada ima novi zadatak, da spremi polufinale, a to }e biti slatke muke. Srbija je, definitivno, ponovo svetska ko{arka{ka sila! A. Predojevi}


SPORT

c m y

DNEVNIK

Karayi} nezadovoqan Predsednik FSS Tomislav Karaxi} bio je vidno razo~aran nakon remija sa Slovenijom. - Slaba igra cele ekipe, izuzimaju}i posledwih deset minuta. Sve ostalo nam ne daje nadu da mo`emo ostvariti ciq, a to je plasman na Evropsko prvenstvo - istakao je Karaxi}.

~etvrtak9.septembar2010.

17

ORLOVI BEZ PRAVE IGRE IPAK IZBORILI REMI PROTIV SLOVENACA

Vredan pomena samo bod Fudbalska reprezentacija Slovenije ba{ ne le`i orlovima. I peti okr{aj ove dve reprezentacije okon~an je remijem. Propu{tena je prilika da se nakon drugog kola u kvalifikacijama za EP u grupi „C“ takmi~ewe nastavi uz maksimalan u~inak, o~ekivanih {est6 bodova. Ovako, popularne „zmaj~eke“ vratili smo u igru nakon wihovog kiksa protiv Iraca, pa }e trka za vrh tabele, koji su zaposeli „azuri“, biti vi{e nego zanimqiva i neizvesna. U nevreme smo se namerili na ~vrstu, ambicioznu i izvanredno organizovanu ekipu, koju ve{to predvodi sa klupe selektor Matija` Kek. Jednostvano, ve-

}ina na{ih reprezentativaca je van pune takmi~arske forme na startu sezone. Uz to, mo`da je rivalima ve} jednostavno da pro~itaju osmi{qeni koncept igre koji forsira selektor Anti}. Bledo izdawe na Marakani pro{lo je ipak bez drasti~ne kazne, nekako smo na konto stavili bod. - Odigrali smo utakmicu ispod na{eg nivoa, a vredan pomena je tek osvojeni bod. O~ekivali smo tvrdu ekipu koja preti iz kontre, ali nismo prona{li pravi recept da ih nadmudrimo. @ao mi je zbog publike koja nas je nosila, nismo ih obradovali trijumfom. Bitno je da i daqe sve zavisi od nas, da }emo podi}i igru u nastavku kvalifika-

Penal kao ku}a Tomislav Karayi}

U kuloarima se ve} {u{ka da je spreman otkaz selektoru. - Ni bih ni{ta da prejudiciram. Na IO FSS je da ka`e posledwu re~. O~igledno, da je igra na{e reprezentacije bila jako lo{a i u narednim danima }emo da analiziramo kompletnu situaciju i iznesemo zajedni~ki stav – ostao je zagonentan prvi ~ovek srpskog fudbala.

Prekr{aj za penal, {kolski primer sudijama kada se mora pokazati na belu ta~ku vi|en je u 82. minutu me~a kada je Danko Lazovi} oboren u kaznenom prostoru... - Nisam jo{ video snimak, mada svi drugari ka`u da je situacija ~ista kao suza. Ali, takve stvari se de{avaju u fudbalu. Lane mi je protiv

takti~ki iznenadili. Ovo susret u kojem je bilo najva`nije za pozitivan skor posti}i prvi gol. Gosti su u tome uspeli, pa je rezultat na kraju realan. Va`no je u ovakvom sistemu takmi~ewa ne gubiti duele. A, onda je Lazovi} uzvratio na konstatciju novinara da je ovo ipak bilo skromno i bledo izdawe orlova.

Me~ na Marakani orlovi napustili namr{teni

cija. Puno mi zna~i {to sam se opet upisao u listu strelaca, jer sam dugo postio - glasi komentar Nikole @igi}a. Malo toga je funkcionisalo u igri orlova. Nije bilo kreativnih pasova, ofanzivnih po gol opasnih akcija. Zatajio je vezni red, nije bilo proboja po bokovima, {tucali smo i u defanzivi. - Nismo stvorili veliki broj {ansi, gubili smo sa 1:0, pa je rezultat na kraju dobar. Ne ka`em da smo zadovoqni, jer smo imali imperativ pobede. Su|ewe ne bih da komentari{em, mada je penal postojao. Ipak, razloge za ovakvo izdawe treba potra`iti u na{im redovima. Nisu nas Slovenci iznenadili taktikom, pretpostavili smo kako }e stajati na terenu. Takmi~ewe je dugo, verujem da }emo imati prilike da nadoknadimo izgubqene bodove i plasiramo se na EP - smatra Nemawa Vidi}. Kapiten Dejan Stankovi} sa nekoliko re~enica poku{ao je da sagleda sve bitne elemente megdana protiv Slovenije. - Ne znam za{to se ovako su|ewe protiv nas nastavqa. O{te}eni smo za klasi~an penal, ali

Gde je granica Katastrofalna odluka portugalskog sudije Benkuerense, koji u fini{u me~a nije penalom sankcionisao start nad Dankom Lazovi}em, ba{ je razbesenla Savu Milo{evi}a, koga su prisutni u sve~anoj lo`i stadiona Crvene zvezde jedva spre~ili da fizi~ki ne nasrne na delegata utakmice Rolanda Tisa. Susret Milo{evi}a i Tisa o~i u o~i zavr{io se uz bujicu pogrdnih re~i, a Milo{evi} nije bio ni{ta mirniji ni po izlasku sa stadiona. - Sramota. UEFA i FIFA gledaju samo svoj inters, a ne fudbal, posle ovoga {to sam video i do`iveo na Marakani moram da postavim pitawe gde je granica. Po{tenije bi bilo da ka`u na po~etku kvalifikacija da Srbija ne mo`e da pro|e ili da je Italiji nameweno mesto na Evropskom prvenstvu – istakao je Milo{evi}. Legendarni reprezentativac nije skrivao emocije. - Ma qudi, dorbo poznajem fudbal, niko ne mo`e da me folira, su|ewe je „name{teno“. Poslata je jasna poruka Savezu da mi ovoga puta ne mo`emo na zavr{ni turnir, pored Italijana. Treba reagovati, poslati pismo u sedi{te UEFA, ukazati na sva de{avawa.

Igrali fudbal 57 sati Ni`erazredne fudbalske ekipe Lidsa i Vulvsa odigrale su najdu`i me~ u istoriji ovog sporta koji je trajao punih 57 sati i zavr{en je rezultatom 425:354 u korist „jazavaca“. Ovaj rezultat svakako }e u}i u Ginisovu kwigu rekorda a me~ je odigran u humanitarne svrhe ~iji }e prihod biti doniran organizacijama za borbu protiv meningitisa. Me~ je odigran na univerzitetu „Vorvik“. Obe ekipe su brojale po 18 igra~a, koji su se konstantno smewivali i imali odmor od pet minuta na svakih sat vremena. Na kraju je pobedio Lids rezultatom 425:354, ~ime je prethodni svetski rekord oboren za 15 sati.

Momenat kada Slovenci sapli}u Lazovi}a

Farana pomogao rukom da postignem gol, pa to arbitri nisu videli ^iwenica je da bi nam penal zna~io, uz to vaqda bi bio i crveni karton, mo`da bi mogli do preokreta - mirnim tonom }e Lazovi}. Osvrt na tok me~a. - Jasno je da su Slovenci defanzivno orjentisani, da su do{li da se brane. Znali smo da igraju ~vrsto, disciplinovano uz puno tr~awa. Nisu nas

\ilardino se o{tri Napada~ Italije golom protiv Farskih Ostrva prekinuo post i najavquje jo{ boqe partije za azure. Italija narednu utakmicu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo igra u gostima protiv Severne Irske, a samo ~etiri dana kasnije u \enovu dolazi Srbija (12. oktobar). Azuri su u prva dva kola zabele`ili dve pobede. Estonija je savladana „na mi{i}e“ (2:1), dok je protiv Farskih Ostrva bilo lak{e - 5:0. Prvi pogodak protiv „ribara“ postigao je Alberto \ilardino, koji je pre ove utakmice ~ak 11 meseci bio bez gola u dr`avnom dresu. Posledwi put napada~ Fiorentine je pogodio za Italiju jo{ 10. oktobra pro{le godine protiv Kipra u Parmi (3:2). \ilardino je tada bio strelac sva tri gola. On je posle tog me~a odigrao jo{ pet utakmica za azure i nije uspeo da se upi{e u strelce sve do 12. minuta me~a sa Farskim Ostrvima. - Uvek mi je va`no da dam gol, pogotovo kada me ne}e, kao {to je bio slu~aj na posledwih pet utakmica. Nisam pogodio ve} sto godina i bilo mi je posebno bitno da „proradim“. Drago mi je {to sam gol postigao u Firenci pred svojim navija~ima rekao je posle pobede protiv Farskih Ostrva Alberto \ilardino.

- Suvi{e ste negativni, ne znam da li je to posledica de{avawa u Savezu posle SP. Malo slabije izdawe ne mo`e da dobije etiketu katastrofe. Ne mo`e se stalno ubeqivo pobe|ivati. Slovenija je bila u~esnik Mondijala, sjajno organizovana ekipa, branili su se i imali sportske sre}e. Uveren sam da }e ve} naredne utakmice doneti boqitak - zakqu~io je Danko Lazovi}.

Ritam Slovenaca nam ne odgovara Selektor Anti} opet je izbegao susret sa novinarima posle me~a, a po nalogu delegata morao je da mewa i lo`u iz koje je pratio utakmicu. Bilo kako bilo tek mister je odradio polovinu kazne, a pred predstavnike medija poslao je fiktivnog selektora Re{ada Kunovca. - Neizvestan me~ koji je ponovo, kao i u prethodna ~etiri susreta, okon~an remijem. Ne sla`em se da je Slovenija ostavila boqi utisak, mada je ta~no da su nam nametnuli spori ritam koji nam nikako nije odgovarao. To posebno va`i za prvo poluvreme. Dakle, igrali smo onoliko koliko nam je rival dozvolio. Krenuli smo sa To{i}em, koji je u dobroj formi, sa `eqom da iznenadimo protivnika. Ali, Bambi je u poluvremenu ostao u svla~ionici jer je dobio udarac u kuk, nije mogao da nastavi me~. Svaki naredni susret u kvalifikacijam bi}e te`ak i neizvestan - apsolvirao je utiske Kunovac. neki dubqi komentari mogli bi da budu kontraproduktivni. Setimo se kako je pro{ao na{ selektor na Mondijalu. Nije bilo jednostavno igrati protiv ~vrstog rivala, koji stoji iza lopte sve vreme. Upla{io sam se nakon glupo primqenog gola, ali tada smo izvukli maksimum, pokazali karakter. Optimista sam, tek je pro{la prva petina takmi~ewa. U novom kvalifikacionom ciklusu orlovi nisu polo`i-

Gau~osi demolirali svetskog {ampiona Argentina - [panija 4:1 (3:0) Argentina je pobedila [paniju 4:1 u prijateqskoj utakmici u Buenos Ajresu. „Gau~osi“ su vaqda iskalili sav bes. Oni su eliminisani u ~etvrtfinalu Mundijala u Ju`noj Africi i to je ostavilo traga na wima. Sve frustracije izle~ili su na svetskom i evropskom {ampionu. Do~ekali su [pance na stadionu Monumental (na kome igra River Plata) u prijateqskoj utakmici i - ispra{ili ih 4:1 (3:0). Dodu{e, na klupi nije bilo Maradone kao na Mundijalu. Selektor Argentine je sada Serhio Batista, koji je u reprezentaciju vratio igra~e Intera, Estebana Kambijasa i Havijera Zanetija (nije ulazio u igru). I po~eo je Batista sa trojicom napada~a {to mu se brzo isplatilo. Ve} u desetom minutu doma}in je poveo, tri minuta kasnije bilo je 2:0, a u 34. i 3:0. Lionel Mesi je „na~eo“ [pance na asistenciju Karlosa Teveza. U strelce se zatim upisao i Gonzalo Iguain po{to se na{ao „o~i u o~i“ sa Pepeom Reinom. [panski golman je kasnije napravio veliku gre{ku koju je u ubedqivo vo|stvo od 3:0 pretvorio Tevez. U 84. minutu Qo-

Mesi posti`e prvi gol za Argentinu

rente je smawio prednost „gau~osa“, ali je kona~an rezultat postavio Kun Aguero u 91. minutu na centar{ut Gabrijela Hajncea. ARGENTINA: Romero - Zaneti, Demikelis, Gabi Milito, Haince - Maskerano, Ever Banega, Kambijaso - Mesi (od 88. D’Alesandro), Iguain (od 68.

Aguero), Tevez (od 59. Di Marija). [PANIJA: Reina (od 47. Valdes) - Arbeloa, Pike, Mar}ena, Monreal - Buskets, ]abi Alonso (od 70. Pedro), Fabregas (od 57. ]avi) - Inijesta (od 47. Kazorla) - Viqa (od 47. Qorente), Silva (od 47. Hesus Navas).

li premijerni test koji je u sebi nosio specifi~nu te`inu. Da li je re~ o prolaznoj slabosti, da li se pla}a danak zbog konfuzije i poreme}enog ambijenta nakon Mondijala, pokaza}e vreme. Uostalom, kroz mesec dana sledi novi dvome~, sa Estonijom kod ku}e i protiv Italijana u \enovi, tada }e mo`da mnoga otvorena pitawa dobiti i adekvatne odgovore. Z. Rangelov

Bugari bez selektora Posle poraza u drugom kolu kvalifikacija za EP od Crne Gore, selektor reprezentacije Bugarske Stanimir Stoilov podneo je ostavku. Na startu kvalifikacija Bugarska je na gostovawu u Engleskoj izgubila 0:4, a poraz na svom terenu u duelu sa konkurentom za drugo mesto znatno je udaqio od plasmana na zavr{ni turnir. Stoilov je izjavio da je wegova ostavka neopoziva, a tvrdi da bi wegovim stopama mogao da krene i kapiten nacionane selekcije Stilijan Patrov. Petrov je kapitensku traku preuzeo u maju od Dimitrija Berbatova, kada se napada~ Man~ester Junajteda povukao iz reprezentacije. - Stilijan je razo~aran i nagovestio je da bi mogao da se oprosti od reprezentacije. Nadam se da }e se predomisliti i da }e se u ekipu vratiti i Berbatov, jer bez wih dvojice te{ko mo`emo do prvenstva Evrope - rekao je Stoilov. Ostavku je najavio i sportski direktor reprezentacije Nasko Sirakov, koji ka`e da je veoma razo~aran igrama i rezultatima u prva dva kola kvalifikacija. Predsednik Fudbalskog savez Bugarske Borislav Mihajlov ka`e da u ovom trenutku ne zna ko }e naslediti Stoilova i dodaje da }e to gotovo sigurno biti doma}i strucwak.


18

SPORT

~etvrtak9.septembar2010.

DNEVNIK

Visok let kanarinaca Novi Sad - Zemun 2:1 (1:1) NOVI SAD: Stadion na Detelinari, gledalaca: 500, sudija: \oki} (U`ice). Strelci: ^ekovi} u 36. i Bogunovi} u 65. minutu za Novi Sad, Vujo{evi} u 8. minutu za Zemun. @uti kartoni: Bajat, Milovac (Novi Sad), Jovanovi}, Stankovi}, Ra{ovi} (Zemun). NOVI SAD: Vesi} 7, \uki} 8 (od 79. Jakovqevi} -), Josimov 8, Simeunovi} 7, Jovanovi} 7, ^ekovi} 8 (od 81. Pandurov -), \orovi} 7, Bogunovi} 8, Bajat 8, Kav~i} 7, Baji} 7 (od 58. Milovac 7). ZEMUN: Kirovski 6, Zagorac 6, Blagojevi} 7, Ako 6 (od 82. Georgijevi} -), Jovanovi} 6, Simeunovi} 6, Cvetkovi} 6 (od 68. Ra{ovi} -), KomlenoDamir ^ekovi} posti`e prvi gol za Novi Sad vi} 6, Vujo{evi} 7, Stankovi} 7, Te{i} 6(od 70. za usamqenog Vujo{evi}a na igre. Josimov je dobro izveo Vukobrat 6). drugoj strani pretvoren je u korner po desnoj strani, a sjajFudbaleri Novog Sada u dervo|stvo Zemunca 1:0. Igrao se ni ^ekovi} na{ao se sam na prbiju petog kola Prve lige sa20. minut, kada je raspolo`eni voj stativi, i glavom matirao vladali su posle preokreta, neVujo{evi} udarcem sa 25 metaKirovskog. zgodnu ekipu Zemuna 2:1, i tako ra po drugi put na me~u pripreU drugom poluvremenu mnogo posle slavqa u Lazarevcu vezatio Novosa|anima, ali je lopta boqa igra Novosa|ana, iako su li drugu prvenstvenu pobedu. zavr{ila tik iznad gola Vesigosti opet prvi imali priliku Tre}u u {ampionatu. Izabra}a. Posle ove akcije fudbalera da postignu pogodak. Ako Tjeri nici trenera Govedarice neZemuna, doma}i su se probudise na{ao sam ispred Vesi}a {to opreznije su u{li u duel li, i vezali tri lepe prilike. ali je udarac tamnopitog fudprotiv borbene ekipe Zemuna, Najpre je u 31. minutu ^ekovi} balera zaustavila pre~ka. Kaa takav pristup im se obio o osvojio loptu po desnoj strani, ko je vreme odmicalo, `utoglavu ve} u osmom minutu. Jovananizao dva igra~a odbrane Zeplavi su igrali sve sigurnije, novi} je uposlio Blagojevi}a muna, na{ao se o~i u o~i sa Kiimali loptu u svom posedu i po levoj strani, golman kanarovskim ali je lopta zavr{ila stezali obru~ oko gola Zemuna. rinaca Vesi} nepotrebno istru spoqnoj mre`i. Na izjednaU 64. minutu Josimov je sjajno ~ao sa gola, a pas Blagojevi}a ~ewe se ~ekalo jo{ pet minuta ubacio loptu u kazneni pro-

Jeremi} odlu~io

Be`anija - Banat 0:1 BEOGRAD: Stadion Be`anije, gledalca. 300, sudija: Obradovi} (Jagodina). Strelac: Jeremi} u 33. minutu. @uti kartoni: Ostoji} (Be`anija), Milojevi}, Pe{i}, Ki{, \oki}, Vujovi} (Banat). BE@ANIJA: Ostoji} 7, Markovi} 6, Radulovi} 6, Ivanovi} 6, (od 57. Bon|i} 7), Mili} 6, Tufeg|i} 7, Mirkovi} 6, Nedeqkovi} 6 (od 69. ]iri} 6), Skokna 7, Bo`i~i} 7 (od 46. Mrkaji} 6), Vukojevi} 6. BANAT: \oki} 8, ]ulibrk 7, Jeremi} 7 (od 90. Cavri} –), Stamenkovi} 6, Metoua 7, Pe{i} 6, Milojevi} 7 (od 69. Vujovi} 6), Kujunxi} 6 (od 63. Grumi} 6), Ki{ 7, Stevanovi} 7, Baqak 6. Kiks {topera doma}ih Mili}a u 33. minutu bledog susreta, ispostavilo se, odlu~io je pobednika. Naime, posle jedne dubinske lopte defanzivac Novobeogra|ana je bukvalno poklonio loptu Jeremi}u koji je rutinski savladao nemo}nog Ostoji}a. Do gola odluke doma}in je imao terensku inicijativu sa slabom zavr{nicom. Gosti su se ve{to branili i neuspe{no poku{avali da ugroze protivni~ki gol iz kontri. Posle jedne kontre Banat je mogao u 39. minutu da do|e do drugog pogotka. Jeremi} je u zavr{nici prevario Markovi}a, ali je ovoga puta {utirao u spoqni deo mre`e. Nastavak me~a doneo je igru na polovini Banata. Bon|i} je u 60. minutu silovito {utirao sa 25 metara, a loptu koja je i{la pod pre~ku \oki} je izbacio u korner. Pripretio je zatim ]iri} iz slobodnog udarca u 74. minutu, \oki} se ponovo istakao dobrom intervencijom. @estoke atake u ovom delu me~a "lavovi" su mogli u 90. minutu da kruni{u izjedna~ewem. Mrkaji} je sve dobro uradio, ali je wegov udarac \oki} dobrom intervencijom zaustavio. M. Maksimovi}

Foto: A Erski

stor gostiju, ali Bogunovi} glavom, a zatim i Milovac nisu uspeli da sprovedu loptu iza le|a Kirovskog. Samo minut kasnije, sli~na akcija Novosa|ana. Prodor po levoj strani Josimova, zatim precizan centar{ut za Bogunovi}a na desnoj strani, koji je {utirao iz prve sa nekih 10 metara za vo|stvo kanarinaca 2:1. Do kraja susreta fudbaleri Novog Sada imali su priliku da do|u do tre}eg gola, ali je bombu Milovca sa 35 metara, golman gostiju Kirovski jedva uspeo da izboksuje preko gola. I. Grubor

Jeli} zaustavio Lu~ance Mladost - Proleter 0:0 LU^ANI: STadion Mladosti, gledalaca: 200, sudija: Ili} (]uprija), @uti kartoni: Tomi}, Jeremi}, Stamenkovi} (Mladost), Kova~evi} (Proleter). MLADOST: Krznari} –, Vasi} 7, Jeremi} 6, @uni} 7, Stamenkovi} 7, Tomi} 7, Avramovi} 6 (od 90. Milunovi} –), Radivojevi} 6, Gruji~i} 6, Udovi~i} 6 (od 53. Josipovi} –), Boji} 6 (od 60. Mijatovi} 6). PROLETER: Jeli} 8, Rodi} 7, Asani 7, Paripovi} 7, @igi} 7, Glogovac 7, Ra{iovan 6, Vislav-

ski 6, \ori} 5 (od 70. Damjanovi} –), Sekuli} 6 (od 84. Ki{ –), Kova~evi} 5 (od 74. Zuki} –). Proleter je, u Lu~ane, do{ao po bod, znala~ki se branio i stigao do ciqa. Mladost je napadala, stvarala {anse, ali kada se ziceri ne iskoriste onda nema ni tri boda. Gruji~i} je, u 7. minutu, prvi put pripretio Jeli}u, tri minuta kasnije @uni} je izbio loptu ispred Sekuli}a i spasao Krznari}a. Udovi~i} je, u 28. minutu, ubacio loptu pred gol Novosa|ana, ali Boji} je bio kratak. [est minuta

kasnije Boji} je bio asistent Gruji~i}u, ali popularni Bubo propisno se obrukao. U 37. minutu Udovi~i} je {utirao sa osam metara, a spretni Jeli} ukrotio je loptu na gol liniji. Prvu priliku, u nastavku, imao je Stamenkovi}, ali udarac je blokirao Paripovi}. ^etiri minuta pre kraja i Vasi} je poku{ao sa 16 metara, lopta je na putu ka golu zaka~ila nekoga u odbrani Novosa|ana i zavr{ila u korneru. \or|e Jeli}, u 89. minutu, u{ao je u Avramovi}ev {ut sa 14 metara za zaslu`eni bod Novosa|ana. M. Jeli}

Bikovi spasavali bod Big bul Radni~ki - Kolubara 2:2 (1:0) [ID: Gradski stadion, gledalaca 500, sudija: Cicvari} (Sevojno). Strelci: Vukobrat u 44. i Petkovi} u 90. za Big bul Radni~ki, a Obradovi} u 55. i Dobra{inovi} u 71. minutu za Kolubaru. @uti kartoni: Aperli} (Big bul Radni~ki), a Marinkovi} i Dobra{inovi} (Kolubara). Crveni karton: Dobra{inovi} u 83. minutu (Kolubara). BIG BUL RADNI^KI: Davidovi} 6, Aperli} 6, ^i`ik 6, Babi} 6, Vukobrat 7, @ivkovi} 6, \ukanovi} 6, Simeunovi} 6 (Trebovac), Drobwak 6 (^obanovi}), Petkovi} 7, No`ini} 6 (Veselinovi}). KOLUBARA: N. Rankovi} 7, Marinkovi} 6 (Ka{i}), Jovanovi} 6, Dimitrijevi} 7, M. Rankovi} 7, A{kovi} 7, Radovanovi} 6 (Dobra{inovi} 7), Radovanovi} 6, Opsenica 6, Brajovi} 6, Kali~anin 7, Obradovi} 7. Bikovi su razo~arali protiv izuzetno borbenih Lazarev~ana i tek u posledwem minutu golom

golgetera Mi{e Petkovi}a uspela da is~upaaju bod. U prvom delu susreta vi|ena je slaba igra, uglavnom na sredini terena, a uporni gosti su ~ak vi{e vremena proveli na delu terena doma}ih. Pred kraj prvog poluvremena sa desne strane centrirao je levi bek ^i`ik, kapiten Simeunovi} je u gu`vi loptu dobacio slobodnom Vukobratu koji je glavom doveo svoj tim u vo|stvo. U nastavku do{lo je do preokreta. Posle uba~ene lopte sa strane u skoku je najvi{i bio levo krilo gostiju Obradovi} i efektnim udarcem glavom savladao je golmana Davidovi}a. Ni to nije bila dovoqna opomema [i|anima koji su i daqe stihijski napadali.A rezervista Dobra{inovi} je pro{ao svoje ~uvare, u{ao u {esnaesterac i preciznim udarcem u desni dowi ugao doveo Kolubaru u vo|stvo. I kada su svi o~ekivali novi poraz bikova, golgeter [i|ana Petkovi} je u posledwem minutu uspeo da savlada golamana Rankovi}a.

REPUBLI^KA LIGA – GRUPA VOJVODINA

Sen}anima prijaju gostovawa Cement - Senta 1:2 (0:1) BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca oko 250, sudija: Mi{i} (Zrewanin). Strelci: Stoji~i} u 86. za Cement, a Milivojev u 39. i Jovi} 63. minutu za Sentu. @uti kartoni: Xari}, Stan~eti} (Cement), a Cvetkovi} (Senta). CEMENT: Risti} 6, Tanasin 6, Trbovi} 6, Ga{parevi} 6 (\uki}), \eri} 7, Gostovi} 6, Xari} 7, Markovi} 6 (Stan~eti} 6), Grkovi} 6 (Stoj~i} 7), Bursa} 6, Raki} 6. SENTA: Romi} 8, Farka{ 7 (\eri 7), Kaka{ 8, Radin 8, Cvetkovi} 7, Gruji} 7, Jovi} 8, Popov 7, Stojanov 6 (Na| 6), Nikolin 7, Milivojev 8.

Gosti iz Sente predstavili su se beo~inskoj publici u vrlo dobrom izdawu. Radi se o iskusnoj ekipi koja je znala da kazni svaku gre{ku mlade ekipe Cementa. I pored blede partije cementa{i su imali svoje {anse, ali su strelci zatajili. Gosti koriste prvu gre{ku odbrane Cementa u 39. minutu i dolaze u vo|stvo preko Milivojeva. Jo{ jednom odbrana Cementa zatajila, ovoga puta znao je da kazni Jovi}. Pred kraj utakmice rezervista Bojan Stoji~i} na efektan na~in ubla`io poraz svoje ekipe udarcem sa preko 20 metara. B. Star~evi}

PRVA LIGA SRBIJE NOVI SAD: Novi Sad - Zemun SOMBOR: Radni~ki - Dinamo [ID: Big bul Radni~ki - Kolubara BEOGRAD: BASK – Srem LU^ANI: Mladost - Proleter BEOGRAD: Be`anija - Banat NOVI PAZAR: Novi Pazar - Sin|eli} KRAGUJEVAC: Radni~ki - Napredak PO@AREVAC: Mladi radnik - Teleoptik

2:1 2:0 2:2 2:1 0:0 0:1 1:1 4:2 3:3

1. Banat 5 4 0 1 6:3 12 2. Proleter 5 3 1 1 7:3 10 3. BASK 5 3 1 1 6:2 10 4. Radni~ki 1923 5 3 1 1 10:7 10 5. Big bul 5 3 0 2 7:4 9 6. Novi Sad 5 3 0 2 6:6 9 7. Radni~ki (S) 5 2 2 1 5:3 8 8. Teleoptik 5 2 2 1 8:7 8 9. Mladost (L) 5 2 1 2 7:4 7 10. Sin|eli} 5 2 1 2 4:4 7 11. Be`anija 5 2 1 2 2:2 7 12. Novi Pazar 5 1 3 1 5:5 6 13. Zemun 5 1 2 2 5:6 5 14. M. radnik 5 1 1 3 4:8 4 15. Dinamo 5 1 1 3 2:8 4 16. Srem 5 0 3 2 3:5 3 17. Kolubara 5 1 1 3 4:8 1 18. Napredak 5 0 1 4 5:11 1 U slede}em kolu (11/12. septembra) sastaju se: Proleter - Novi Pazar, Srem - Novi Sad, Banat - BASK, Big bul Radni~ki Mladi radnik, Teleoptik - Mladost (L), Sin|eli} - Radni~ki (S), Dinamo - Radni~ki 1923, Napredak - Be`anija, Kolubara Zemun.

Sigurni Somborci Radni~ki (S) - Dinamo 2:0 (1:0) SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 300, sudija: Milanovi} (Petrovac na Mlavi). Strelci: \uli} u 21. i Resanovi} u 63. minutu. @uti kartoni: Vidovi} (Radni~ki), a Dobri} (Dinamo). RADNI^KI: @akula -, Medi} 7, \uli} 7 (Ivanov 6), Dabi} 7, Vidovi} 7, Tomanovi} 7, Zeli} 6, Dubaji} 6 (Mi{kovi}), Rikanovi} 6 (Pe{i}), Resanovi} 7, Lazareski 7. DINAMO: Disi} 6, Mijatovi} 6, Milo{ Tasi} 6, Stamenkovi} 6, A. Tasi} 6, Jovanovi} 6, Trajkovi} 6, Dobri} 6 (Crkvewakov), Osmanovi} 6, N. Tasi} 6, Milenkovi} 6 (Stojkovi}). Radni~ki nije igrao kao protiv Banata, me|utim, bio je ubedqivo boqi tim i slavio je sigurnu pobedu. Od samoga po~etka susreta, gosti su se orijentisali na odbranu svoga gola, uz to veoma dobro odugovla~ili vreme. Gleda-

oci su prvi put `ivnuli u 9. minutu, kada je Rikanovi} pravom bombom pogodio pre~ku. U 21. minutu \uli} je izveo korner, dobio je povratnu loptu i sa 18 metara postigao je gol. Gosti prvi i jedini put su pripretili u prvom poluvremenu u 33. minutu, nakon slobodnog udarca brzonogi Milenkovi} je dobio loptu u prazan prostor, ali je proma{io gol. U nastavku nakon ulaska u igru Ivanov je nagovestio novi pogodak iz prvog dodira sa loptom, za koji santimetar je proma{io ra{qe. U 63. minutu Resanovi} nakon solo prodora izvanrednim {utem sa 18 metara udvostru~io je prednost Radni~kog postaviv{i kona~an rezultat me~a. U daqem toku doma}ini zadovoqni postignutim, trudili su se samo toliko da odr`e postignutu razliku. J. Dukat

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Dva gola Mudrinskog Vojvodina – Indeks 6:0 (2:0) VETERNIK: FC “Vujadin Bo{kov”, gledalaca 100, sudija: Labus (Novi Sad). Strelci: Abubakar u 4, Meleg u 19, Mudrinski u 50. i 59, Bilbija u 65. i Kragovi} (autogol) u 70. minutu. VOJVODINA: Kesi}, Vuli}evi}, Karan, Milovi}, Pavlovi}, Mito{evi}, Stevanovi}, Tumbasevi}, Meleg, Katai, Abubakar. Igrali su jo{: Pajovi}, Meji}, Novakovi}, Trajkovi}, Nestorovi}, Radoja, Smiqani}, Poletanovi}, A|uru, Bilbija, Mudrinski. INDEKS: Buzaxija, Staki}, Maravi}, \orovi}, Radovi}, Powevi}, Blagojevi}, Kosanovi}, Vujanovi}, Radoji~i}, \or|evi}. Igrali su jo{: Kalajxi}, \or|ijevski, Grani}, O`vat, Kisa~anin,

]ali}, Guberini}, Stani}, Nedi}, Savi}, Kragovi}. Fudbaleri Vojvodine pobedili su u prijateqskoj utakmici vojvo|anskog liga{a, ekipu Indeksa 6:0 (2:0). U prvom poluvremenu mre`u studenata pogodili su Abubakar i kadet Meleg, dok su u nastavku bili raspolo`eni napada~i Mudrinski i Bilbija. Ogwen Mudrinski bio je dvostruki strelac, a najlep{i gol postigao je u 50. minutu, kada je loptu posle dobrog centar{uta Smiqani}a glavom smestio u mre`u. U `eqi da glavom interveni{e izme|u Mudrinskog i Trajkovi}a u 70. minutu, igra~ Indeksa Kragovi} pogodio je sopstvenu mre`u. S. S.

Partizan i Ma{inac kod ministarke Ministarka za sport i omladinu Sne`ana Samarxi}-Markovi} ju~e je primila predstavnike Srbije u Ligi {ampiona FK Partizan i @FK Ma{inac (`ene). Ministarka je dva kluba istakla kao primer pametnih ulagawa, misle}i na stadion u

Ni{u i sportski centar u Zemunelu, kao i plasmane u Ligi {ampiona. Ministarka po`elela im je sve najboqe u najja~em evropskom takmi~ewu.I FK Partizan i @FK Ma{inac u grupi igraju sa engleskim Arsenalom.

Oti{li kompleti Ulaznice za me~eva Partizana koje }e kao doma}in igrati okviru Lige {ampiona "planuli" su za samo nekoliko minuta. Menaxer za projekte Partizana Predrag Vujovi} rekao je da su kompleti rezervisani za samo nekoliko minuta, a da je u ponudi ostao jo{ jedan mali deo bo~nih delova Istoka i Zapada. - Prodaja je po~ela u 9 sati, a samo tri minuta kasnije prijavqeno je 72.157 potencijalnih kupaca - ka`e Vujovi}.


c m y

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak9.septembar2010.

19

EVROPSKO PRVENSTVO ZA VATERPOLISTE U ZAGREBU (29. 8 – 11. 9)

Delfini se ne pla{e hrvatskih barakuda Vaterpolo reprezentacija Srbije igra}e danas u polufinalu Evropskog prvenstva u Zagrebu sa doma}inom Hrvatskom. Me~ na bazenu Mladosti odigra}e se u 17.45 ~asova. U drugom polufinalu snage }e odmeriti Ma|arska i Italija. Mnogi su predvi|ali da }e medaqe u Zagrebu deliti Srbi, Hrvati i Crnogorci, ali spletom okolnosti Srbija i Crna Gora sastale su se ve} u ~etvrtfinalu i delfini su posle veoma uzbudqivog me~a slavili 6:5 i izborili mesto me|u ~etiri najboqa tima u Evropi. Delfini posle velike pobede nad izuzetnim rivalom sa realnim optimizmom do~ekuju me~ sa Hrvatima. Svesni su izabranici Dejana Udovi~i}a snage doma}ina, ambijenta u kojem }e bar 5000 navija~a biti protiv wih, kao i „doma}inskog“ su|ewa, ali veruju u sebe, znaju i svoje mogu}nosti i smatraju da imaju {ansu da izvojuju pobedu. Selektor Dejan Udovi~i} je rekao da je Crna Gora ve} zaboravqena i da je ciq delfina da ponove igru u odbrani kao u ~etvrtfinalu, da iskontroli{u me~, posebno na po~etku kada }e odmorniji Hrvati `eleti da prelome duel. - Moramo da budemo pametni i da se dr`imo dogovora. Ne bojimo se publike i nadamo se da ne}e biti ekstrema. Ne igraju navija~i ve} igra~i. Ve} smo se nalazili u ovakvim situacijama i znamo da se postavimo. Dobro se poznajemo, nema iznena|ewa, ali

Dana{wi program Me~ za 11. mesto: Rusija Makedonija (10). Razigravawe od 7. do 10. mesta: [panija - Gr~ka (12), Turska - Rumunija (14). Polufinale: Srbija - Hrvatska (17.45), Italija - Ma|arska (20.40).

Dejan Udovi~i} uspe{no vodi delfine

Tribine nas ne interesuju

@ivko Goci} i Milan Aleksi}

Andrija Prlainovi} dao je pobedonosni gol Crnogorcima i veoma je zadovoqan trijumfom. - Ne verujem da bi mi birali Hrvate ili oni nas u polufinalu. Bi}e te{ka utakmica i ko zna kako }e se odvijati. Voleo bih da bude {to mawe golova. Hrvati }e imati podr{ku, {to je i normalno, ali kada po~ne me~ nas tribine vi{e

zaboravqamo sve utakmice koje smo ovoga leta odigrali sa wima. Mo`emo da popravimo jo{ neke segmente u igri, kako bismo {to spremniji do~ekali utakmicu rekao je selektor Udovi~i}. Iako je bolestan igrao u ~etvrtfinalu Vawa Udovi~i} je pru`io vanserijsku partiju i gotovo sam tri ~etvrtine vodio bitku sa Crnogorcima. - Ne volim kada me tap{u po le|ima, a `ele da vas pobede. Imali smo te`ak duel sa Crnogorcima, ostvarili smo veliki ciq i stigli do polufinala. Uz dva osvojena zlata ovoga leta to je uspeh vredan najve}eg po{tovawa. Imamo pred sobom te{kog rivala, koji kao i mi `eli da pobedi i stigne do finala. Nije sramota izgubiti, ali samo ako se da sve od sebe. Da ne verujemo da mo`emo da budemo uspe{ni ne bismo ni igrali. Bi}e te{ko, ali moramo da gledamo prvenstveno sebe, damo maksimum i probamo da ostvarimo dobar rezultat - rekao je kapiten Udovi~i}.

ne}e interesovati - rekao je Prlainovi}. @ivko Goci} se nadovezao: - Bi}e izazov igrati pred 5000 protivni~kih navija~a. Ne ose}am pritisak. Hrvati imaju odli~ne centre i bekove i u~ini}e sve da pobede, ali i mi smo spremni za duel. Centar Slobodan Niki} je istakao da mu je me~ sa Crnom Gorom bio jedan od najte`ih u karijeri.

- Sada nas ~eka sli~an okr{aj, ali je pritisak na strani Hrvata. [teta je {to je jedna velika ekipa ispala iz borbe za medaqu, a na nama je da nastavimo da igramo kako znamo. Nismo igrali dobro na po~etku, ose}ao se zamor, ali sada je sve mnogo boqe. Odbrana protiv Nema~ke i Crne Gore bila je odli~na i nadam se da }e biti i protiv Hrvata - rekao je Niki}.

Nema karata za Srbe Generalni sekretar VSS Marko Stefanovi} rekao je da nema {ansi da se obezbede karte za srpske navija~e. - Imali smo sastanak i re~eno nam je da su sve karte rasprodate. Na{e pristalice su kupile 80 karata, ali ni{ta drugo ne postoji u

prodaji. Poku{ali smo sa raznim predlozima, kako bismo obezbedili dodatni prostor, ali oni nisu prihvatili. Pohvalili su na{e navija~e u duelu sa Crnom Gorom, ali to nama ni{ta ne zna~i, jer karata nema - rekao je Stefanovi}.

Rudi} strepi od Vawe Hrvati pred veliki duel sa Srbima isti~u kako se na{ selektor Udovi~i} `alio na status koji delfini imaju u Zagrebu. On je napomenuo da nije normalno da svetski prvaci igraju u juterwem terminu po velikoj hladno}i, pa se ve}ina na{ih igra~a razbolela. Tada je na{ selektor izjavio „pamti pa vrati“. Dodu{e, na status i termine igrawa utakmica `alio se i Petar Porobi} selektor Crne Gore, da ne bude kako se samo Srbi `ale. Ali, doma}ini pred polufinale spu{taju loptu. - Srbija je sna`na reprezentacija, ali i mi imamo svoje kvalitete. Siguran sam da ne}emo razo~arati publiku na koju smo svi jako ponosni, jer do sada nisu uputili ni jedan zvi`duk dok se svirala protivni~ka himna - rekao je jedini golman Hrvata Josip Pavi} dodav{i da }e utakmica biti izjedna~ena i da }e odlu~ivati gol ili dva. I slektor Hrvata Ratko Rudi} ka`e da iznena|ewa nema, jer se ekipe odli~no poznaju, a zajedno su se spremale i za Evropsko prvenstvo. - Siguran sam da }emo nastaviti sa dobrim igrama i jo{ jednom obradovati navija~e. Za mene je uvek boqe osvojiti prvo mesto u grupi i tako obezbediti direktan pla-

Vawa Udovi~i}

sman u polufinale. S druge strane, Srbija je odli~no pripremqena i euforija nakon pobede nad Crnogorcima }e im pomo}i da anuliraju umor. Rudi} posebno upozorava na kapitena Udovi~i}a. - Srbija ima sjajne igra~e. Posebno }emo morati da pripazimo na Vawu Udovi~i}a, koji ih je pro-

tiv Crne Gore dr`ao i u napadu i u odbrani. Sli~nog razmi{qawa je i Petar Muslim koji je naglasio da je najva`nije da se zaustavi na{ trojac Udovi~i}, Filipovi} i Prlainovi}. - To ne}e biti lako, ali uz pomo} publike verujem u na{u pobedu.

Ma|ari favoriti Vaterpolisti Ma|arske izborili su prvo mesto u grupi B u Zagrebu i direktno se plasirali u polufinale. Rival }e im danas u 20.40 biti Italija, koja je u ~etvrtfinalu savldala Nema~ku 6:2. Ma|ari su u ovom duelu favoriti, iako su i jedna i druga reprezentacija „renovirali“ timove. Ma|ari su do sada osvojili 12 evrospkih titula i po tome su rekorderi. Na posledwem {ampionatu starog kontinenta u Malagi pre dve godine osvojili su bronzanu medaqu. Iskusni selektor Dene{ Kemew, koji je odli~nom taktikom uspeo da pobedi Srbe u grupi ipak poziva na oprez. - U ovom sastavu u kojem sada igramo prvi put smo se sastali sa Italijanima krajem avgusta na Vodafon kupu u Budimpe{ti. Uspeli smo da ih pobedimo tek golom u posledwoj sekundi (9:8) i osvojiom ovaj turnir. Dosta smo popravili formu u odnosu na po~etak Evropskog prvenstva, igramo boqe, ali i Italijani iz duela u duel

su sve boqi. I pored svega o~ekujem pobedu i plasman u finale - rekao je Kemew. Italijani su u Malagi bili peti. I dok se plasman Ma|ara u polufinale i o~ekivao, Italijani su izjedna~ili svoj najboqi rezultat od 2001. plasmanom me|u ~etiri najboqa tima. Dodu{e, i azuri se mogu podi~iti evropskim naslovima (imaju ih tri), a posledwi su osvojili jo{ 1995. Italijani }e u posledwe dve utakmice u Zagrebu nastupiti oslabqeni. Igra}e bez Mauricija Feluga, koji je polomio prst u ~etvrtfinalnom duelu sa Nemcima. On se ve} vratio u Italiju zbog operacije i mora}e da pauzira {est do sedam nedeqa. Ina~e, Felugo je jedan od naiskusnijih i najboqih igra~a azura i ~lan {ampionskog Pro Reka. G. Malenovi}


20

SPORT

~etvrtak9.septembar2010.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Tovarni~ani ka`weni zbog proma{aja Sloboda – OFK Bresta~ 2:3 (0:1) DOWI TOVARNIK: Igrali{te Slobode, gledalaca 100, sudija Miji} (Batajnica). Strelci: Jar~anin i Vra~evi} za Slobodu, Stefan Mladenovi}, Strahiwa Mladenovi} i Srzi} za OFK Bresta~. @uti kartoni: Teodorovi}, Vra~evi} (Sloboda), Strahiwa Mladenovi}, ^ejovi}, Sretkovi}, Lon~ar, Srzi} (OFK Bresta~). SLOBODA: N. Spasojevi} 6, Simi} 6 (Veselinovi} 6), Nikoli} 6, Kosti} 6, Mirilov 5, Teodorovi} 6, Vra~evi} 6, Devrwa 6, Jar~anin 6, Brankovi} 6 (G. Spasojevi} 6), Zori} 6 (Gruji~i} 6). OFK BRESTA^: Paliku}a 7, ^ejovi} 5, Petkovi} 7, Lazi} 7, Nikolov 7, Srzi} 7, N. Savi} 7 (D. Glu{ac 7), Strahiwa Mladenovi} 7, Stefan Mladenovi} 7 (S. Krwulac 6), Sretkovi} 6, Lon~ar 7 (Vu~kovi}). Gosti su od prvog minuta re{ili da uzmu bodove i u tome su i uspeli.Boqom igrom u prvom delu mogli su voditi i ve}om razlikom. U nastavku doma}ini izjedna~uju i potom su prokockali ~etiri pet lepih {ansi i na kraju su ka`weni zbog proma{aja. D. Bracanovi}

Mladost (P) – Sremac (De~) 2:0 (2:0) PRHOVO: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100, sudija Stepanovi} (Dowi Tovarnik). Strelci: Savi} u 15. i Stoilkovi} u 35. @uti kartoni: Babi}, Poznanovi}, Stoj{i}, Stoilkovi} (Mladost), T. Mijatovi}, Macavara, Vuka{inovi} (Sremac). MLADOST: Nini} 8, \. Babi}, (Popovi} 7), Stoilkovi} 8, Rakoni} 8 (Krwaji} 7), D. Toma{evi} 7, Poznanovi} 7, Pe{terac 8, Stoj{i} 8 (Kri~ka 7), Savi} 8, Matanovi} 8, V. Toma{evi} 7. SREMAC: Vuka{inovi} 7, Drqa~a 6 (Macavara 6), D. Mijatovi} 6, Juri{i} 6, T. Mijatovi} 6, Bezbradica 6 (Jovanovi} 6), Vuleti} 7 (Zdelari} 6), B. Kresojevi} 7, Pe{i} 6, Medi} 6, @ivanovi} 7.

Podmla|eni doma}ini, neo~ekivano, su lako slavili u duelu protiv iskusnih i favorizovanih De~ana. Z. Vasi}

Vitez – Popinci 1:4 (0:1)

SUBOTI[TE: Stadion Viteza, gledalaca 100, sudija Horvat (Ruma). Strelci: Obradovi} u 70. za Vitez, Pejovi} u 39, Tica u 60. i 72. i Baki} u 82. za Popince. VITEZ: Milinkovi}, Damjanovi}, Cuci}, Staki}, Vra~evi}, Ristanovi}, Obradovi}, Babi}, Stefanovi}, Aleksi}, Cvetinovi}. POPINCI: Malba{i}, Baki}, [arac, Ninkovi} (Erceg), B. Gojkovi}, Pejovi}, Sirixanski (Krasni}i), I. Gojkovi}, Tica, Jovi~i}, Stoj~evi} (^vorkov). Mogli su Popin~ani slaviti i ve}im rezultatom. P. Kova~evi}

[umar – Grani~ar 3:1 (2:1) OGAR: Igrali{te [umara, gledalaca 100, sudija Jovanovi} (Dowi Tovarnik). Strelci: Mitrovi} u 20. i 26. i Ne{kovi} u 87. za [umar, Devrwa u 28. za Grani~ar. @uti kartoni: Kova~evi}, Dragosavac, Obradovi}, Mitrovi} ([umar), ^avi}, Nikoli}, Jovanovi}, Velimir (Grani~ar). [UMAR: Jela~a 7, Z. Mili~evi} 5, Dupor 7, Ranisavqevi} 6, Dragosavac 6, Kova~evi} 7, Mati} 6, Obradovi} 6, Mitrovi} 8 (Peke~ 6), Lazi} 6, Jovi~i} 7. GRANI^AR: Z. Orlovi} 7, ^avi} 6, Dra`i} 5, Jovanovi} 6, N. Orlovi} 7, I. Nikoli} 6, Velimir 6, Lisulov 6 (Zori} 6), Markovi} 6, Devrwa 7, M. Nikoli} 6. O~ekivana pobeda Ogar~ana. Gosti pru`ili dosta otpora i u nekim trenucima bili i boqi rival. S. [teti}

Lovac – Napredak 2:4 (0:4) KARLOV^I]: Igrali{te Lovca, gledalaca 300, sudija Pa-

OGAR: [umar – Grani~ar 3:1, SUBOTI[TE: Vitez – Popinci 1:4, PRHOVO: Mladost – Sremac (De~) 2:0, DOWI TOVARNIK: Sloboda – OFK Bresta~ 2:3, KARLOV^I]: Lovac – Napredak 2:4, A[AWA: Kameni – Srem 2:0. Sloven iz Siba~a je bio slobodan. 1. OFK Bresta~ 3 2. Sloboda 3 3. Sloven 2 4. [umar 3 5. Popinci 3 6. Mladost (P) 3 7. Napredak 3 8. Sremac (De~)3 9. Kameni 2 10. Lovac 3 11. Srem 3 12. Grani~ar 2 13. Vitez 3

3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0

0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0

0 7:3 1 11:5 0 4:0 1 6:3 1 6:3 1 7:7 1 10:11 2 7:5 1 7:7 2 9:11 2 3:7 2 1:5 3 2:13

9 6 6 6 6 4 4 3 3 3 3 0 0

vlovi} (Ogar). Strelci: Popovi} u 46. i 85. za Lovac, Bogojevi} u 12, M. Jovanovi} u 19. i 22. i Marjanovi} u 40. za Napredak. LOVAC: Samarxi}, Majstorovi}, Radosavqevi} (Kova~evi}), G. Mi}ovi}, Masal, Kosani}, \. Devrwa, Naumovski, Popovi}, M. Maksimovi}, Mihailovi} (B. Maksimovi}, Ostoji}). NAPREDAK: S. Marjanovi}, Maksimovi}, Darko Be`anovi}, B. Jovanovi} (D. Ninkovi}), B. Banova~ki, M. Jovanovi}, Kokanovi}, Dobrikovi}, M. Marjanovi}, Dragan Be`anovi}, Bogojevi}. U fer igri favorit je potpuno nadigrao ne ba{ slabe doma}ine. M. Klin~arevi}

Kameni – Srem 2:0 (1:0) A[AWA: Igrali{te Kamenog, gledalaca 50.Strelci: Radoj~i} u 24. i Uro{evi} u 72. minutu. KAMENI: Tri{i}, Miqu{ (Kova~evi}), Draga{, Trifunovi}, S. Balaban, Vu~evac, Jovanovi}, Ili} (Cveji}), Radoj~i}, Uro{evi} (U. Vasi}), M. Balaban. SREM: G. Rogi}, Vukomanovi} (Mati}, Kosani}), Dragosavac (Gaji}), Mari~i}, Bajlovi}, Miti}, Bo{kovi}, A. Rogi}, Vesi}, ^avi}, Turudi}. Gosti su unapred osvojili bodove, ali danas su bili nadigrani u svim elementima fudbalske igre. M. Mickovi}

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (DRUGI RAZRED)

Jaza~ani kao carevi Car Uro{ – Borac (S) 6:0 (3:0) JAZAK: Igrali{te Car Uro{a, gledalaca 100, sudija Vrani} (Ruma). Strelci: Basara tri, L. Jovanovi}, Poznan i M. Jovanovi}. CAR URO[: Petru{ , M. Jovanovi}, Poznan (Majstorovi}), G. Nedi}, N. Joci}, J. Joci}, Pavlovi}, Basara, L. Jovanovi}, Radovanovi}, Markovi} (D. Nedi}). BORAC (S): Jankovi}, M. Jefti}, Petrovi}, D. Jefti}, P. Utvi}, Jovanovi}, Buli}, Luki}, [krbi}, Mili}, Stepanovi} (Maksimovi}, I. Utvi}). Igralo se samo na jedan gol, ali je Ja nkovi} nekoliko puta ve{to otklonio opasnost ispred svog gola. B. Gruji}

Sloga (V) – Borac (K) 1:1 (0:0) VOGAW: Igrali{te Sloge, gledala ca 100, sudija: \oki} (Ruma). Strelci: Dragi}evi} u 89. za Slogu, Stojkovi} u 64. za Borac. @uti kartoni: Kuzmanovi}, P. ^anaxija, Z. ^anaxija , Vu~kovi}, Bi}ani} (Sloga), Z. Tomi}, @ivkovi}, S. Ili} (Borac). SLOGA: Ma~ak, Vukovi}, Dragi}evi}, Pupovac, Z. Spasojevi}, Skakavac, Kuzmanovi} (Bi}ani}), Radovanovi}, R. Ili} (^ubrilo), P. ]anaxija, Z. ^anaxija (Tep{i}).

BORAC: Milenkovi}, Sto{evski, Z. Tomi}, @ivkovi}, S. Ili}, Ku`~in, Golubovi}, M .Mati}, Jovi}, Jovanovi}, Samarxi} (Stojkovi}). Gosti bili boqi rival. Vodili i propu{tali {anse, a onda ih kaznio za mnoge proma{aje Dragi}evi}. Z. Tomi}

Vojvodina – Planinac 1:2 (0:0) NERADIN: Igrali{te Vojvodine, gledalaca 150, sudija Krmar (Ruma). Strelci: Vu~ini} u 77. za Vojvodinu, B. Paji} u 70. i V. Paji} u 80. za Planinac. @uti kartoni: Milojevi}, Patrik (Vojvodina), Stevanovi}, ]iri} (Planinac). Crveni karton: Stojkovi} (Vojvodina). VOJVODINA: Jovi~i} 5, Stankovi} 5, Petrovi} 5, Milojevi} 5, Bizumi} 5, Boj~i} 5, Vi{wi} 5, B. Radovanovi} 5, Bre~ko 5, Risti}, M. Radovanovi} 6 (Pu{i}, Stameni}, Patrik). PLANINAC: Avramovi} 6, ]osi} 6, V. Paji} 7, Perovi} 6, B. Paji} 7, S. Paji} 6, Stoj{i} 6, Stevanovi} 6, R. ]iri} 6, S. ]iri} 6, Putica (Antonijevi} 7). Favorizovani doma}ini pklekli su pred borbenom eki-

DNEVNIK

[ATRINCI: 27. oktobar – Mladost (b) 1:4, JAZAK: Car Uro{ – Borac (S) 6:0, VOGAW: Sloga – Borac (K) 1:1, NERADIN: Vojvodina –Planinac 1:2. Mladost iz Pavlovaca je bila slobodna. pom Rivi~ana. Mogli su gosti slaviti i sa ve}om razlikom. S. Jankovi}

27. oktobar – Mladost (B) 1:4 (0:1) [ATRINCI: Igrali{te 27. oktobra, gledalaca 100, sudija Jovi} (Ruma). Strelci: Fekete u 53. za 27. oktobar, Aleksi} u 3, B. Bo`i~kovi} u 48. i 75. i Petrovi} u 62. za Mladost. @uti karton: Bo`i~kovi} (Mladost). 27. OKTOBAR: [irak 6, Trivunovi} 7, Mago{ 6, Segedi 6, Sekere{ 6, Gre~ 6, Fekete 6 (Ston~ik 6), Biriwi 6 (Varga 6), Zec 6, Markovi} 6 (Xaji}), Pavin 6. MLADOST (B): Veselinovi} 7, Simi} 7, Krivo{i} 7, Ko{uti} 7, Kukoq 7, S. Bo`i~kovi} 7, Dudukovi} 7, N. Ko{uti} 7, B. Bo`i~kovi} 8, Aleksi} 7, Qubinkovi} 7. Branko Bo`i~kovi} je bio nere{iva enigma za doma}u odbranu. S. Pavin

Isidorovi} matirao Slovence In|ija – CM Ceqe 1:0 (0:0)

IN\IJA: Stadion kod `elezni~ke stanice, gledalaca: 200. Sudija: Maksimovi} (In|ija). Strelac: Isidorovi} u 85. minutu. @uti kartoni: An|elkovi} i Isidorovi} (In|ija), Puri{i}, Rahmanovi} i Mujakovi} (CM Ceqe). Crveni karton: Mujanovi} (CM Ceqe). IN\IJA: Poleksi}, Novakovi}, \uroRadost fudbalera In|ije vi}, Mili~i}, Jovanovi}, Vukobratovi}, Vejnovi}, KoKleb~ar, ^adikovski. Igrali su xo, Nagli}, Bareiro, An|elkovi}. jo{: Fink, Bakari~, Gobec, KuqaIgrali su jo{: Vujasinovi}, Qunac, Ka~i~nik, Horjak, Mujakovi}, binkovi}, Jak{i}, Dimitrov, KraPopovi}, Pantovi}, Zajc, Bezjak. si}, ^ovilo, Kosti}, Joksimovi}, Me|unarodnu prijateqsku utakIsidorovi}, Batioja, Lemaji}. micu izme|u superliga{a In|ije i CM CEQE: Muj~inovi}, Meslovenskog prvoliga{a CM Ceqa dved, Kluk, Kopi~, Puri{i}, Rahdoma}ini su minimalnim rezultamanovi}, Bre`i}, Mo~i}, [traus, tom ali zaslu`eno re{ili u svoju

korist. Imali su terensku inicijativu i daleko vi{e povoqnih prilika. Bareiro je u 12. minutu pogodio pre~ku a Krasi} u 76.minutu nije bio precizan. Potpuno slobodan {utirao je sa 12 metara, iskosa sa desne strane, ali je lopta oti{la pokraj gola. Gosti su poku{avali da kontranapadima ugroze Poleksi}a i Vujasinovi}a, izveli su nekoliko dopadqivih akcija ali su u zavr{nici bili neprecizni pa pomenuti ~uvari mre`e nisu bili na te`im isku{ewima. Pobedonosni gol postigao je Isidorovi} u 85. minutu. Uposlio ga je Batioja, brzonogi napada~ zeleno-belih je levom stranom pobegao ~uvarima i pogodio suprotni ugao. Da. Vi}enti}

SP U MOSKVI

KVALIFIKACIJE ZA EP 2012.

Na{i svi eliminisani Drugog dana Svetskog prvenstva u rvawu gr~ko-rimskim stilom u Moskvi na struwa~u su iza{la preostala na{a tri takmi~ara i na`alost nisu uspeli da ostvare zapa`eniji rezultat. Posle Aleksandra Maksimovi}a (zauzeo 13. mesto u kategoriji do 66 kilograma) i druga uzdanica srpskog nacionalnog tima Davor [tefanek (60 kg) nije uspeo da se ume{a u borbu za medaqu. Naprotiv, on je bio slobodan u prvom ko-

lu, da bi ga u osmini finala porazio Dil{od Aripov iz Uzbekistana, pa je [tefanek na kraju zauzeo 24. mesto. Petar Balo, u kategoriji do 84 kilograma, u prvom kolu je pobedio Ulukbeka Kara~olokova iz Kazahstana, a potom je u {esnaestini finala pora`en od Tur~ina Nazmi Avluke. Na{ te{ka{ Milo{ Spasi} ve} u prvom kolu eliminisan je od Gruzijca Gurama Ferselidzea. J. G.

Atlanta se poja~ala iskusnim [ve|aninom Iskusni {vedski hokeja{ Frederik Molin napustio je ekipu Los An|elesa i pre{ao u Atlantu Tre{erse, za koju }e igrati u nastavku karijere u NHL ligi. ^elnici tima iz Xorxije nisu obavili koliko su Platili Modina i na koliko je sezona on potpisao ugovor. Modin je do sada na 858 NHL utakmica zabele`io 225 goloTURNIR U PAN^EVU

^etiri dr`avna rekorda

Na turniru u Pan~evu u disciplini FITA 144 strele, postignuta su ~etiri dr`avna rekorda u mla|im kategorijama, a dvoje seniora bilo je na distanci od 30 metara za krug slabije od dr`avnih rekorda – Danilo Miokovi} (Pan~evo) kompaund stilom 358 (rekord 359) i Svetlana Nikoli} (Ni{) olimpik stilom 321 (322). Novi rekrderi Srbije su mla|i pionir Stefan Streli} (Ko{utwak) sa 1.171 krugom (stari rekord 837), stariji pionir Nemawa Grbi} (Pan~evo) sa 958 krugova (stari 601) a prvi dr`avni rekordi upisani su kadetkiwi Aleksanadri Panajotu (BSK) olimpik stilom 1.045 i starijem pioniru kompaund stilom Luki Sole{iju (Pan~evo) 1.136 krugova. Takmi~ewe je odr`ano po vetrovitom vremenu, ali je poslu`ilo kao dobra proba pred [ampionat Srbijer koji }e se u nedequ 12. septembra odr`ati na terenima Vojne akademije gde su ga|ali streli~ari i za Univerzijadu 2009. Ogranizator je klub Pan~evo. Ubedqeivi su bili pobednici Ivan Tasi} (Ni{) olimpik stilom sa 1.190 krugova i Danilo Miokovi} (Pan~evo) kompaund stilom sa 1.353 kruga, ba{ kao i seniorka olimpik stilom Svelana Nikoli} iz Ni{a sa 1.110 krugova!

va i 227 asistencija. [ve|anin je draftovan od strane toronta, a nastupao je jo{ za Tampa Bej, Kolumbus i Los An|eles. Sa Lajtningom je u sezoni 2003-2004. osvojio Stenli kup, a bio je i olimpijski {ampion 2006. sa [vedskom reprezentacijom. Atlanta je pro{le sezone zavr{ilana desetom mestu na Istoku i nije igrala plej-of.

Grupa A Turska - Belgija Austrija - Kazahstan Nema~ka - Azerbejyan Grupa B Rusija - Slova~ka Makedonija - Jermenija R. Irska - Andora Grupa C Srbija - Slovenija Italija - F. Ostrva 1. Italija 2. Srbija 3. S. Irska 4. Estonija 5. Slovenija 6. F. Ostrva

2 2 1 2 2 2

2 1 1 1 0 0

0 1 0 0 1 0

0 0 0 1 1 2

3:2 2:0 6:1 0:1 2:2 3:1

7:1 4:1 1:0 3:3 1:1 1:5

Grupa D Belorusija - Rumunija Albanija - Luksemburg BiH - Francuska Grupa E [vedska - San Marino Holandija - Finska Ma|arska - Moldavija Grupa F Gruzija - Izrael Malta - Letonija Hrvatska - Gr~ka Grupa G Bugarska - Crna Gora [vajcarska - Engleska Grupa H Danska - Island Norve{ka - Portugal Grupa I ^e{ka - Litvanija [kotska - Lihten{tajn

1:1 5:0 6 4 3 3 1 0

0:0 1:0 0:2 6:0 2:1 2:1 0:0 0:2 0:0 0:1 1:3 1:0 1:0 0:1 2:1

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Kanonada Palan~anki Nopal – Vrbas 50:24 (23:11) BA^KA PALANKA: Sportska hala Tikvara, gledalaca 50, sudije, Xaji} (Ba~ka Palanka), Kova~evi} (Vrbas), sedmerci, Noapal 1 (1), Vrbas 1 (0), iskqu~ewa, Nopal 6, Vrbas 12 minuta. NOPAL: Kova~evi}, Atanaskovi} 1, B.Ili} 3, Pavlov 15 (1), Mirkovi} 3, \okovi} 9, Krivdi} 1, Tiosavqevi} 1, J.Kolar, Tomi} 6, Stojkovi} 11, ^ubrilo, S.Ili}.

VRBAS: J.Kankara{, Luki}, Cvelf 2, Nota 4, Reqi}, D.\ura{inovi} 1, Grozdani} 1, Milivojac, M.\ura{inovi} 1, Majki} 11, Ve{kovi} 2, Kastor 2, Jovi}, Radulovi}. Ba~kopalan~anke su lako i bez mnogo napora stigle do ubedqive pobede u duelu sa simpati~nom i borbenom ekipom VrbasaU doma}oj ekipi Pavlov, \okovi} i Stojkovi} najvi{e pokazale, kod go{}i Majki} mnogo boqa od ostalih. M. \. Kremenovi}

MEMORIJALNI TURNIR U ALIBUNARU

Banatski Karlovac pobednik U znak se}awe na svoje rukometa{e u Alibunaru je odr`an tracionalni memorijalni turnir "George Tiberije - Nikolaj Bok{an". U~esnici su bili drugoliga{i Sin|eli} iz Beograda, Hercegovina iz Se~wa, Banatski Karlovac i doma}a Budu}nost. U razgiravawu Hercegovina je pobedila doma}u Budu}nost 17:14 a Banatski Karlovac Sin|eli}a 24:11. U susretu za tre}e

mesto Sin|eli} je uz veliki otpor pobedio Budu}nost sa 25:11. U finalu uz `estoko nadmetawe rukometa{i Banatskog Karlovca sa golom prednosti pobedili su ekipu Hercegovine sa 25:24. Bilo je to ve~e dinamo~nog rukometa, a qubiteqi ove igre iz Alibunara i okoline u`ivali su u lepim akcijama i majstorijama drugoliga{kih ekipa. R. Jovanovi}


DANAS PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO U PORTUGALIJI

Srbija s pet posada Na Evropskom prvenstvu za seniore, koje }e se u periodu od 10. do 12. septembra, odr`ati u Montemoru o Vequ (Portugalija), nastupi}e pet posada vesla~ke reprezentacije Srbije, {to je najve}i broj na{ih ekipa koje nastupaju na jed-

selektor Srbije Neboj{a Ili} i dodao: - Iva Obradovi} se prikqu~ila na{oj reperezentaciji nakon sezone provedene u Americi i ovo }e biti wen prvi nastup za reprezentaciju Srbije ove sezone. O~ekujem da postigne rezultat koji }e dodatno

c m y

SPORT

DNEVNIK

u~vrstiti wenu poziciju u `enskom skifu i koji }e joj omogu}iti da slede}e godine ispuni olimpijsku normu za nastup na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. [to se ti~e dubl skula, re~ je o mladoj ekipi koja }e se boriti za {to boqi plasman na Evropskom prvenstvu, ali }e prevashodno sticati dragoceno iskustvo za nastup na najve}im svetskim takmi~ewima - naglasio je Neboj{a Ili}, neposredno pred odlazak u Portugal. Evropsko prvenstvo predstavqa najstarije vesla~ko takmi~ewe, koje je u kontinuitetu odr`avano od 1893. do 1973. godine, da bi, nakon ne{to vi{e od 30 godina neodr`avawa, na insistirawe evropskih zemaqa, bilo ponovo obnovqeno 2007. godine. Na Evropskom prvenstvu mogu}nost u~estvovawa imaju 42 evropske dr`ave i Izrael, a takmi~ewa se odr`avaju u 14 olimpijskih vesla~kih disciplina. J. G.

UZ PO^ETAK EKIPNOG [AMPIONATA

Br`e i zanimqivije

Po~eo je ekipni [ampionat Srbije u stonom tenisu u mu{koj i `enskoj konkurenciji. Postignuti sumawe-vi{e o~ekivani rezultati, a s obzirom na to da su mnogi timovi pretrpeli znatne promene, jasno je da }e im i ambicije biti druga~ije. Utisak je da }e Crvena zvezda, Spartak, Partizan i Banat voditi glavnu re~ u mu{koj konkurenciji, dok je pro{logodi{wi u~esnik plej-ofa Vojvodina drasti~no oslabqena i predstoji joj gr~evita borba za opstanak. Sen}anke }e voditi glavnu re~ u `enskoj konkurenciji, a Vojvodina, Flip, ^oka i Kikinda tra`i}e mesto u plej-ofu. Iz lige ispadaju po dve najslabije plasirane ekipe. Op{ti je utisak da je novi sistem takmi~ewa (do tri pobede) doneo br`e i uzbudqivije me~eve, a uloga prvog igra~a znatno je dobila na zna~aju, jer prakti~no s dve dobijene partije ekipi su znatno pove}ane {anse za pobedu. @arko Zaki}, posle premijerne pobede svog tima nad IMT-om 3:1 ovako oceweuje start liga{kog dela: - Odli~an start {ampionata, mnogo je bitno ostvariti pobedu i sada psiholo{ki lak{e ulazimo u naredne duele. Nije IMT ba{ tako lak protivnik kao {to rezultat govori, ali nas je odli~ni Bor~i} odveo u mirnu luku. Pohvalio bih i

Petkova i Majstorovi}a, bez obzira na poraz ovog drugog. Ovo je mladom Iliji bilo vatreno kr{tewe u Banatu, izvu}i }e on pouke i bi}e vrhunski igra~ – rekao je Zaki}. Wegov kolega Branko \uki} iz Vojvodine zadovoqan je u~inkom `enske ekipe, dok }e mu{karcima ovo biti neizvesna sezona. - Realnost je takva da }e se na{e devojke boriti za plasman u plej-of, a mladi}i za opstanak. O~ekuju nas veliki izazovi, a sve bi bilo lak{e kada bi zaigrao iskusni I{tvan Poqak – veli \uki}. U prvenstvu sada sledi dvonedeqna pauza zbog Evropskog prvenstva koje se od 11. do 19. septembra odr`ava u ^e{koj (Ostrava). Rezultati 1. kola mu{ke Superlige: Spartak – Kikinda 3:0, Crvena zvezda – Vr{ac 3:0, Banat – IMT 3:1, Partizan – Vojvodina 3:0, Stenes – Faks 2:3. U slede}em kolu (18. i 19. septembra) sasta}e se: Kikinda – IMT, Faks – Banat, Vr{ac – Stenes, Vojvodina – Crvena zvezda, Spartak – Partizan. Rezultati 1. kola `enske Superlige: Obili} – Senta 0:3, Vojvodina - ^elarevo 3:1, Flip – Vr{ac 3:0, ^oka – Novi Sad 3:1, Smederevo – Ba~ka Topola 0:3. U slede}em kolu (18. i 19. septembra) sasta}e se: Novi Sad – Ba~ka Topola, ^elarevo – Smederevo, Vr{ac – Vojvodina, Senta – Flip, ^oka – Obili}. S. S. – N. J.

21

OTVORENO PRVENSTVO AMERIKE (US OPEN)

Federer i Soderling u zavr{nici Posle devetog dana US opena poznati su svi u~esnici mu{kih ~etvrtfinala. Uprkos eliminaciji Endija Marija i Endija Rodika, konkurencija je ove sezone ja~a nego posledwih godina, a svi koji su se obreli u zavr{nici pokazali su impresivnu igru u dosada{wem toku turnira i veruju u uspeh, pa i u osvajawe titule. Pre svih, tu je ve~iti Roxer Federer. Iako ni pribli`no dominantan kao prethodnih godina, iskusni [vajcarac je u posledwih {est sezona u Wujorku igrao isto toliko finala, dok je osvojio ~ak pet uzastopnih titula. I na US openu „Fedmen“ je standardno dobar. U prva ~etiri susreta nije izgubio ni set, dok je samo protiv Austrijanca Jirgena Melcera u osmini finala igrao taj - brejk (u drugom setu). Federer je pobedio Melcera 6:3, 7:6, 6:3. Na „Artur

E{u“ je vi|en odli~an tenis a Federer je u borbi za {estu titulu u Wujorku u prvom setu delovao ubedqivo. Dobro je servirao, oduzeo dva servisa Austrijancu, izgubio jedan svoj i posle 27 minuta poveo. U drugom setu Melcer je bio siguran na servisu, Federer tako|e i za mawe od 50 minuta stiglo se do taj brejka. [vajcarac ga je dobio rezultatom 7:4. Tre}i set li~io je po svemu na prvi i posle dva ~asa igre bilo je gotovo. Federerov bekhend radio je dobro, [vajcarac je napravio vi{e ‘vinera’ (41:27) i mawe neiznu|enih gre{aka (27:31), imao uspe{niji prvi servis i vi{e as udaraca. U ~etvrtfinalu }e Federer igrati sa „du`nikom“ Soderlingom. Iako su do sada igrali 13 puta a [ve|anin dobio samo jedan me~, taj, na Rolan Garosu ove godine prekinuo je rekordni niz

Iva Obradovi}

nom EP, u istoriji ovog takmi~ewa. Boje na{e zemqe brani}e: Nikola Stoji} i Marko Marjanovi} u dvojcu, Iva Obradovi} u skifu, i Goran Jagar, Radoje \eri}, Igor Vasi} i Miqan Vukovi} u te{kom ~etvercu. Milo{ Tomi}, Nenad Babovi}, Nemawa Ne{i} i Milo{ Stanojevi} nastupi}e u lakom ~etvercu, dok }e se u dubl skulu takmi~iti Du{an Bogi~evi} i Jovan Jovanovi}. - Na Evropskom prvenstvu nastupamo sa rekordnim brojem posada. Tri na{e posade, dvojac bez kormilara, ~etverac bez kormilara i ~etverac bez kormilara za lake vesla~e su u~estvovale i osvajale medaqe na ovogodi{wim regatama Svetskog kupa i ulaze u krug favorita za osvajawe jedne od medaqa na predstoje}em Prvenstvu. Wihov glavni zadatak je da pru`e svoj maksimum, ostvare najboqi rezultat ove sezone i siguran sam da uspeh ne}e izostati - rekao je

~etvrtak9.septembar2010.

Kim grabi ka tituli Belgijanka Kim Klajsters plasirala se u polufinale nakon trijumfa nad Australijankom Samantom Stosur u tri seta - 6:4, 5:7, 6:3. Protivnica belgijskoj teniserki koja brani titulu posledweg ovogodi{weg gren slem turnira bi}e Amerikanka Venus Vilijams. Starija sestra Vilijams bila je boqa od Italijanke Fran~eske Skjavone sa 7:6(5), 6:4. Duel izme|u Klajsters i Venus, koji }e biti finale pre finale, zakazan je za ~etvrtak od 17 ~asova.

Robin Soderling

[vajcarca i bio prili~no bolan za u tom trenutku prvog tenisera sveta. [ve|anin Robin Soderling stigao je do ~etvrtfinala pobedom nad Albetom Montawesom iz [panije. Posle dva sata i 15 minuta igre bilo je 4:6, 6:3, 6:2, 6:3 za [ve|anina. Samo u prvom setu Montawes je bio dobar, uspeo je da stigne do vo|stva zahvaquju}i tome {to je iskoristio jedinu priliku za brejk u me~u. I [panac Rafael Nadal plasirao se u ~etvrtfinale pobedom nad sunarodnikom Felisijanom Lopesom 6:3, 6:4, 6:4. Me~ je trajao 127 minuta, a prvi teniser sveta je sve vreme bio mnogo boqi protivnik i kontrolisao je tok susreta. U sva tri seta Major~aninu je bio dovoqan po brejk da bi bez problema do{ao do novog trijumfa. Nadalov protivnik u ~etvrtfinalu bi}e osmi nosilac, tako|e [panac Fernando Verdasko, koji je prethodno posle trilera savladao sunarodnika Davida Ferera u pet setova 5:7, 6:7, 6:3, 6:3, 7:6. Me~ je zavr{en tek oko 1:30 ujutru po lokalnom vremenu, prvenstveno zbog velikog ka{we-

NIS VOJVODINA U FAZI PRIPREMNIH UTAKMICA

Planirano – u~iweno Odbojka{i NIS Vojvodine po povratku s visinskih priprema sa Kopaonika nastavili su rad u svojoj mati~noj sali u Spensu, ali su zbog radova u novosadskoj sportskoj palati bili primorani da na kratko promene ranije odre|en put priprema i okrenu se prijateqskim utakmicama. Odradili su crveno-beli dosada{we spremawe za sezonu

Nikola Salati} i Luka ^ubrilo

bez trilinga koji je bio zauzet reprezentativnim obavezama na Evropskom juniorskom prvenstvu (Mrdak, Jovovi}, Kapur), ali trener Nikola Salati} isti~e da je gotovo sve {to je bilo planirano odra|eno besprekorno. - Za ranu fazu priprema bio sam prezadovoqan sve{}u igra~a i wihovim zalagawem. Na Kopaoniku se pakleno radilo i samo je {teta {to nismo bili komplet-

ni. Od sutra nam se prikqu~uju na{i bronzani juniori Nikola Jovovi}, Milija Mrdak i Milorad Kapur, a u tom slu~aju fali}e nam samo Borislav Petrovi} koji je sa A reprezentacijom na{e zemqe. Sedam igra~a koji }e ravnopravno konkurisati za prvu postavu, radilo je sa mla|im igra~ima iz kluba, a kada se kompletiramo, o~ekuje nas jo{ ja~i rad - rekao je Nikola Salati}, uz informaciju da je jedino tehni~ar Luka ^ubrilo imao problema s lak{om upalom plu}a. Odigrali su ju~e Novosa|ani me~ sa Spartakom iz Qiga, a sutra idu u Po`arevac na megdan Mladom radniku, a potom ih o~ekuje put u Rusiju na trdcionalni turnir u Ufi. - Kroz prijateqske me~eve sti~emo neophodnu ~vrstinu u igri i tek sada }e nam utakmice donositi nove koli~ine prekopotrebnog iskustva. Ponovo }emo biti mladi, kao i ranijih sezona, jer su nam oti{li iskusni igra~i, Vemi} i Radi}, kao i ^urovi} i Mutap~ija, a do{ao je iskusni Ximi Simeunovi} koji }e nam biti od velike koristi. ^inimo sve kako bismo se {to boqe spremili za predstoje}u sezonu u kojoj `elimo nivo igara iz pro{le i napad na pehare. Odigrali smo ve} nekoliko kontrolnih susreta, a tek predstoji put u Rusiju gde igramo pet utakmica, a u kakvom }emo raspolo`ewu i formi do~ekati prvenstvo, vide}e se na Memorijalu @aretu Petrovi}u od 14. do 16. oktobra gde }emo ugostiti Budvansku rivijeru, Bled i Aris - zakqu~io je Salati}. M. Risti}

wa zbog trajawa prethodnih susreta. Maratonski duel Stanislasa Vavrinke i Sema Kverija pripao je [vajcarcu koji se posle ~etiri i po sata neizvesnog tenisa sa 3:2 plasirao u ~etvrtfinale. U potpuno izjedna~enom duelu 25. i 20. nosioca, Vavrinka je bio koncentrisaniji u odlu~uju}em setu i prvi stigao do brejka koji mu je doneo pobedu sa 7:6, 6:7, 7:5, 4:6, 6:4. Dva tenisera su bila izjedna~ena u svom segmentima igre, sli~no su servirali, napravili pribli`no isti broj neiznu|enih gre{aka i servisa, bili izjedna~eni i u vinerima, ali je Vavrinka iskoristio brejk loptu vi{e, iako je imao mawe prilika, pa }e on u duelu sa Mihailom Ju`wim tra`iti prolaz u polufinale. Rus Ju`wi je pobedio posle ne{to vi{e od tri sata igre [panca Tomija Robreda sa 3:1 u setovima. Iako je napravio vi{e neiznu|enih gre{aka od rivala, Ju`wi je boqe servirao lak{e dolazio do brejk prilika i na kraju zaslu`eno slavio sa 7:5, 6:2, 4:6, 6:4.

Baton uveren u pobedu [ampion Formule jedan Xenson Baton uveren je da mo`e da nadoknati zaostatak u odnosu na timskog kolegu Luisa Hamiltona na predstoje}oj Velikoj nagradi Italije. Posle trke u Belgiji, koju nije uspeo da zavr{i zbog udesa, Batonov zaostatak u odnosu na Hamiltona je pove}an na 35 bodova. Razlog za Batonovo odustajawe na stazi “Spa Frankor{amp” je potez Sebastijana Fetela, kojim je voza~ Red Bula {ampiona izbacio iz trke, a sebe ostavio bez bodova. Do kraja sezone vozi se jo{ {est trka, a Britanca nema razloga za paniku. - O~igledno je da odustajawe u Belgiji nije bilo idealno u mojoj borbi za odbranu titule, ali u Moncu idem s odlu~no{}u da se vratim u konkurenciju za naslov prvaka jer mislim da to mogu. Na{ ritam tokom celog vikenda na “Spa Frankor{ampu” je veoma ohrabruju}i, bolid razvijamo neverovatnom brzinom i sve vreme u~imo o wemu, tako da sam optimista - istakao je Baton. Voza~ Meklarena je tako|e istakao da ose}a da je legendarna “Monca” prava staza za wegov stil vo`we. - Jo{ uvek imamo mnogo posla jer moramo da budemo sigurni da je bolid odli~no pode{en za stazu, ali znam da su na{i in`eweri napravili odli~ni korak napred tako da mislim da }e sve biti u Monci - naglasio je Baton. Trka za Veliku nagradu Italije, 14. u ovogodi{wem {ampionatu Formule jedan, vozi se u nedequ od 14 ~asova na legendarnoj stazi “Monca”.


22

EKOLOGIJA

~etvrtak9.septembar2010.

PROJEKAT „ENERGIJA SVUDA OKO NAS”

Mladi misle zeleno Povodom zavr{nice projekta „Energija svuda oko nas“, nedavno je u vojvo|anskoj Vladi odr`ana sednica Centralne komisije, na kojoj je bilo re~i o odzivu vojvo|anskih {kola i pristiglim radovima na istoimeni konkurs, koji je imao za ciq unapre|ivawe u oblasti alternativne i obnovqivih vidova energije. Podse}amo, radi se o projektu, ~ija realizacija je zapo~ela po~etkom ove godine u sklopu zajedni~ke saradwe koju su ostvarili Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Pokrajinski sekretarijata za obrazovawe i Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike u Novom Sadu. Na konkursu je u~estvovalo 40 osnovnih i 16 sredwih {kola, sa preko 1.500 radova. Od ovog broja, stiglo je 355 literarnih radova, ~ak 787 likovnih radova, kao i 208 multimedijalnih prezentacija i 137 maketa. Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovi-

Na konkursu je u~estvovalo 40 osnovnih i 16 sredwih {kola, sa preko 1.500 radova ne Radoslav Strikovi}, pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{ i predsednik Centra za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike u Novom Sadu dr Slobodan Popov ocewuju da su mladi qudi u

na{oj sredini vrlo zainteresovani za oblast energije, o ~emu svedo~i odaziv velikog broja u~enika i wihovih mentora. To ujedno, ka`u, potvr|uje va`nosti same teme prema kojoj su se |aci i wihovi mentori poneli

izuzetno kreativno i ponudili inovativna re{ewa za probleme koje imaju sa energijom u sopstvenoj sredini. - Centralna komisija je u obavezi da poku{a da prona|e dodatna sredstva i posebno nagradi u~enike koji su se pojavili sa vanserijskim radovima. Nadam se da }e ovaj predlog biti usvojen prilikom rebalansa buxeta, kako bi po~etkom oktobra priredili zavr{nu manifestaciju, koja }e imati za osnovnu poruku da se sa ovim projektom nastavi, te omogu}i da se {to ve}i broj mladih qudi ukqu~i u wegovu realizaciju kazao je resorni sekretar Radoslav Strikovi}. Zavr{na manifestacija i smotra, kao i dodela nagrada po~etkom oktobra bi}e odr`ana u centralnom holu Vlade Vojvodine. Organizacioni odbor }e do tada verifikovati rezultate akcije „Energija je svuda oko nas’’ i doneti konkretan program zavr{ne menifestacije. A. B.

RADIONICA O KVALITETU VODE NA PMF-u

Savremene tehnologije kao lek Na Departmanu za hemiju, biohemiju i za{titu `ivotne sredine Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu, se od 7. do 10. septembra odr`ava

se, ~etrnaesti po redu, Water Workshop pod nazivom „Kvalitet voda“. Centralne teme ovogodi{weg stru~nog skupa su

“Savremeni trendovi u instrumentalnoj hemijskoj analizi vode za pi}e“ i „Osnovi upravqawa otpadnim vodama.” Pored predavawa, bi}e organizo-

vani i okrugli stolovi o zna~aju akreditovanih laboratorija, kontroli kvaliteta otpadnih voda, malim vodovodnim

EVROPA SE PREISPITUJE

Kriza kroji eko-planove Evropa pla}a danak preambicioznim o~ekivawima brzog izlaska iz ekonomske krize, a evropske zemqe rigorozno smawuju buxete i subvencije za ekolo{ka re{ewa i tehnologije, ~ime }e planovi borbe protiv klimatskih promena o~igledno sa~ekati neka boqa vremena. [panija, Nema~ka, Francuska, Italija i ^e{ka Republika ve} su najavile smawewe subvencija, a i ostale zemqe se „prera~unavaju” Samo [panija }e smawiti buxet za 1,3 milijarde evra do 2013. godine, u okviru koga je i smawewa subvencija u energetskom vetro-sektoru za 35 odsto. [panija je ubedqivo najperspektivnija zemqa za razvoj vetro-tehnologije i o~ekuje se da bi do 2030. godine celokupna energetika mogla da pre|e na vetro-turbine. U Nema~koj i Francuskoj, gde postoji velika svest o solarnim tehnologijama, subvencije su smawene zbog pada cena solarnih plo~a za ~ak tre}inu zbog velike konkurencije i uvoza iz Kine. U Velikoj Britaniji o~ekuje se smawewe deficita od oko 250 milijardi dolara, dok je britanski nezavisni Komitet klimatskih promena pozvao vladu da ne smawi fond od 550 miliona funti namewen ulagawu u ~iste tehnologije. Sva ova rezawa buxeta i subvencija dolaze u vreme kada je Evropska unija posve}ena da do 2020. godine petina energije dolazi iz obnovqivih izvora i dovede do smawewa emisije ugqen-dioksida od 20 odsto, ali se zvani~nici iz ove oblasti sla`u da mora prvo da se sa~eka da kriza pro|e. Podse}amo, ministri ekologije Francuske, Velike Britanije i Nema~ke postigli su unilatelarni sporazum o smawewu emisije {tetnih gasova od 30 odsto, {to je podr`ano od strane 20 najve}ih evropskih kompanija koje posluju globalno. Me|utim, da li je ovo samo deklarativno ili politi~ki marketing, ukoliko se zna da ulagawa u fosilna goriva daleko prema{uju ulagawa u obnovqive izvore energije.

logija za pre~i{}avawe otpadi kanalizacionim sistemima i nih voda. Ukoliko se nastavi novim pristupima u analizi postoje}i trend zaga|ivawa vovoda.... da, ozbiqan }e biti problem - Po pitawu voda, stawe u kori{tewa nekih vodenih reVojvodini je alarmantno, u odsursa kod nas, pre svega zbog ponosu na Srbiju imamo najve}i tencijalne mogu}nosti ugradwe procenat zona veoma zaga|enih zaga|ewa u lanac ishrane. Stovoda – ka`e za „Dnevnik” profesor dr Bo`o Dalmacija. – ga je jedan deo predavawa ove godine posve}en temi upravqawa Stoga su teme vezane za upraotpadnim vodama, tehnikama za vqawe otpadnim vodama veoma pre~i{}avawe, normativima i aktuelne za na{ region, poznazakonima. to je da smo suo~eni sa probleNa radionici }e biti re~i i mom arsena, zastarelim i sve o pripremi vode za pi}e, vodi u lo{ijim sistemima odr`avaprehrambenoj inwa, nema inevdustriji, laborasticija. Imamo torijskoj i oprenajni`i procePo pitawu voda, za pripremu i nat pre{i}avastawe u Vojvodini je mi pre~i{}avawe... wa otpadnih voda alarmantno Ove godine }e u Evropi i tu treba napravi (Dr Bo`o Dalmacija) istovremeno biti predstavqeno novi pristup. nekoliko savreKroz ovu radiomenih analiti~kih instrumenicu poku{a}emo da uka`emo nata, bi}e prikazane i metode na lo{ sistem upravqawa otdezinfekcije vode sa proizvodpadnim vodama i na na{e crne wom dezinfektanta na licu meta~ke – kao {to su Veliki ba~sta, kao i daqinska kontrola ki kanal, Aleksandrova~ki kadezinfekcije. Ovakav na~in nal, Begej... Ovo je prilika da dezinfekcije i kontrole, pose upoznamo sa novim metodama red ostalog, zna~ajan je za male i postrojewima za pre{i}avavodovodne sisteme, jer im omowe i mogu}nostima da recimo gu}uje stru~nu kontrolu, kao i ta postojewa budu i energetksi neophodan servis sistema za efikasna. Samo uz sticawe nodezinfekciju. Tokom radionivih znawa i usvajawe novih ce, stru~waci iz inostranstva principa i tehnologija mo`e}e kroz predavawa i diskusije mo da doprinesemo za{titi `ina okruglim stolovima prenevotne sredine. ti deo svog iskustva iz oblasti Sve ve}i zahtevi za kvalitetkontrole kvaliteta voda. nim vodnim resursima uslovqaA. B. vaju primenu savremenih tehno-

DNEVNIK

ME\UNARODNI KONKURS „ARMALOVOG” FONDA

Ambasadori vode Mariborska livarna objavila je konkurs Armalovog fonda za {kolsku godinu 2010/2011., namewen osnovnim {kolama iz Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, a ove godine i prvi put iz Crne Gore. Sa ciqem da se kod mladih podsti~e briga za o~uvawe ~iste `ivotne sredine i prirode, {kolama koje budu prijavile najoriginalnije projekte na temu odgovornog postupawa sa vodom ponovo }e pokloniti armature svoje priznate robne marke Armal. [kole iz Slovenije mogu da se prijave na konkurs do 27. septembra, a {kole iz inostranstva do 1. oktobra. Rezultati izbora ovogodi{wih Armalovih {kola bi}e poznati do po~etka novembra. Armalov fond za zdravu vodu za pi}e u {kolama odra`ava dru{tvenu odgovornost Mariborske livarne Maribor koja je kao jedno od ve}ih industrijskih preduze}a u Slove-

niji svesna svog uticaja na okolinu i poku{ava da joj uzvrati. Glavni ciq Armalovog fonda jeste da podsti~e mlade na aktivan i pozitivan odnos prema okolini i prirodi. Mariborska livarna `eli da Armalovim fondom odgaja i mlade ambasadore vode, do sada ih se nakupilo ve} preko 10.000 i oni }e svojim aktivnostima, znawima i odgovorno{}u prema qudima oko sebe i prirodi {iriti va`nu poruku o zna~aju o~uvawa ~istih izvora vode. Izabrane {kole oprema Livarna je opremila kvalitetnim Armalovim armaturama, a te`i{te akcije je usmereno na podsticawe razmi{qawa mladih o vodi i zna~aju brige o woj. Sadr`ina konkursa sa svim uslovima za prijavu na raspolagawu je na veb strani Armala www.armal.si. Osnovne {kole u Sloveniji imaju vremena za prijavu na konkurs do ponedeqka, 27. septembra, a ostale {kole do petka, 1. oktobra.

TERMOELEKTRANA „KOSTOLAC“ ULA@E U EKOLOGIJU

Mawe pepela, zdraviji `ivot U Termoelektrani „ Kostolac B” Elektroprivrede Srbije otvoren je novi sistem za prikupqawe, odlagawe i transport pepela i {qake koji }e poboq{ati za{titu `ivotne sredine i u koji je ulo`eno 35 miliona evra. - Za ovaj projekat Evropska banka za obnovu i razvoj je obezbedila 25 miliona evra, a preostalih 10 miliona Elekroprivreda Srbije iz sopstvenih sredstava - rekao je direktor TE „Kostolc“ Dragan Jovanovi}. –Novim sistemom odlagawa pepela spre~eno je wegovo razvejavawe, a na novoizgra|enoj deponiji, savremenim tehnolo{kim re{ewima, obezbe|ena je za{tita ne samo zemqi{ta, nego i podzemnih vodotokova od eventualnog zaga|ivawa, {to je posebno zna~ajno sa aspekta za{tite `ivotne sredine. Izgradwom silosa za pepeo i {qaku stvorena su tehnolo{ka re{ewa i za kori{}ewe pepela u gra|evinskoj industriji i putogradwi, {to se u svetu odavno primewuje. Na deponiju od 15 hektara postavqena je vodonepropusna folija, kako bi se spre~ilo zaga|ewe zemqi{ta i podzemnih voda, a do kraja sprovo|ewa projekta predvi|eno je postavqawe folije u fazama na oko 130 hektara, {to }e biti dovoqno prostora za odlagawe pepela sa

blokova Kostolca u narednih 20 godina. Planirana je izgradwa dva silosa za pepeo kapaciteta 3.000 kubnih metara i dva silosa od 500 kubnih metara za {qaku, koji }e omogu}iti utovar pepela u kamione za potrebe gra|evinske industrije i brodogradwe. Ve} je izgra|en cevovod od 6,5 kilometara od kruga termoelektrane do odlagali{ta pepela.

Ministar za za{titu sredine Oliver Duli} je istakao da ovom investicijom „zelena kwiga EPS-a nije mrtvo slovo na papiru“ i da samo nekoliko deponija u Srbiji ima sistem za{tite koji }e od danas biti primewn u Kostolcu. Prema re~ima ministara energetike i rudarstva dr Petara [kundri}a radi se o jednom od najzna~ajnijih projekata koji se realizuje u oblasti energetike. U EPS je, kazao je [kundri}, u posledwih nekoliko godina ulo`eno 1,5 milijardi evra, a u TE „Kostolac”, ne ra~unaju}i dana{wu investiciju, 85 miliona evra. A. B.

Ubaci limenku – dovr{i skulpturu „Ubaci limenku dovr{i skulpturu“ slogan je pod kojim se pozivaju svi stanovnici Subotice da se aktivno ukqu~e u projekat ~i{}ewa jezera Pali}. Pre par dana ispra`wena je `i~ana riba prepuna limenki, koja je sredinom jula, postavqena na Pali}u. Organizatori festivala elektronske muzike “Summerzp” su tada postavili konstrukciju ribe, odnosno skulptiru izra|enu od odba~enih materijala koja je delo mladog suboti~kog umetnika Jugoslava Sivi}a, kao i bilbord sa sloganom “Ubaci limenku, dovr{i skulpturu”. - U proteklih mesec i po dana gra|ani su u kantu u obliku ribe ubacili preko 4000 limenki i tako dovr{ili kreirawe skulpture u javnom prostoru - rekao je ispred NVO AC Vlatko Jovi}evi}. – Tako su pokazali da se otpad moe iskoristiti za ulep{avawe prostora u kojem `ivimo.Tako|e, tokom mesec dana napuweno je i ispraweno 40-tak kontejnera za

pet ambala`u, postavqenih pored “Ribe”. Ovaj eko-art projekat imao je za ciq podizawe ekolo{ke svesti i potrebe za separacijom sme}a, recikla`om i eko-

lo{kim aktivizmom posetilaca i stanovnika Pali}a. Prvog oktobra skulptura se seli u naseqe Prozivka. Projekat je podr`an od Ministarstva `i-

votne sredine, norve{kog fonda za recikla`u “Recan”, kompanije “Koka-Kola Hellenik” Srbija i JKP “^isto}a i zelenilo” iz Subotice. A. A.


KULTURA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak9.septembar2010.

23

DANAS PO^IWE KAWI[KI FESTIVAL

KWI@EVNA KOLONIJA „^ORTANOVCI 2010” OD 10. DO 17. SEPTEMBRA

Yez pozivnica s pijace

Dru`ewa i ve~eri li{eni akademizma

Me|unarodni festival "Xez, improvizovana muzika..." koji u Kawi`i 16. put organizuje Umetni~ka radionica "Kawi{ki krug" po~iwe danas i traja}e do nedeqe. Svojevrsnu muzi~ku pozivnicu Kawi`anima na gradskoj pijaci }e od 8,30 sati uputiti duo Bele Burawa (saksofon) i Robert Reves (gardon). U Galeriji "Tihamer Dobo" u 19,30 sati je otvarawe izlo`be na kojoj }e se fotograf festivala Edvard Molnar predstaviti ciklusom xez fotografija ve}ih formata. Kawi{ki festival na kome }e pored istaknutih umetnika iz Srbije nastupiti gosti iz Ma|arske, Holandije, SAD i drugih zemaqa, sve~ano }e u 20 sati otvoriti pokrajinski sekretar za kulturu AP Vojvodine Milorad \uri}, a potom }e nastupiti poznati holandski trombonista Volter Vajbrosa, kontrabasista Vilbert de Xud i karibski gitarista Frank Daglas. Na sceni Doma umetnosti publika u Kawi`i od 21 sat ima priliku da vidi dve radne premijere najnovijih ostvarewa is-

Nastup muzi~ara na kawi{koj pijaci na otvarawu lawskog festivala Foto: M. Mitrovi}

taknutih stvaralaca modernog teatra Jo`efa Na|a i Dene{a Debreija iz produkcije Regionalnog kreativnog ateqea "Jo`ef Na|" i partnera kawi{ke ustanove, ~ije premijere }e biti 1.oktobra u ma|arskom gradu Pe~uju, evropskoj prestonici kulture 2010. Na| je na scenu po-

stavio duo minijaturu "Slika Senka" u kojoj nastupa sa partnerkom francuskom glumicom Anom Sofijom Lancelin, dok je Debrei re`irao komad "Med Tisinog cveta" u kome igra sa Peterom Partijem, Henrijetom Varga i Katom Kantor, uz `ivu muziku. M. Mitrovi}

U NEDEQU 12. SEPTEMBRA U NOVOSADSKOJ GRADSKOJ KU]I

Koncert plesa i kastaweta Sowe Amelio Primabalerina Sowa Amelio iz Meksika, jedna od najboqih svetskih solistkiwa s kastawetama, nastupi}e u nedequ 12. septembra u 19 ~asova u sve~anoj sali novosadske Gradske ku}e. Muzi~ka omladina Novog Sada ovaj koncert realizuje povodom dva veka nezavisnosti Meksika i sto godina meksi~ke revolucije, a ulaz je slobodan. Sowa Amelio je zavr{ila studije za koncertni klavir na nacionalnom Konzervatoriju-

mu za muziku, a u isto vreme je zapo~ela karijeru kao klasi~na balerina. Sa {est godina je imala svoj prvi koncert kao solista u Palati lepih umetnosti u Meksiko Sitiju, a {est meseci kasnije kao balerina u Gradskom pozori{tu. Tada je dobila i svoju prvu od 350 naciKONKURS ZA ARHITEKTE

Nagrada za `ivotno delo Asocijacija srpskih arhitekata (ASA) saop{tila je da je raspisala konkurs za dodelu Velike nagrade arhitekture za `ivotno delo arhitekata. Uslovi su da je arhitekta ~lan neke od konstitutivnih jedinica ASA, da je stariji od 65 godina i da je nominacija iz sredine u kojoj je kandidat prete`no delovao.Nagrada se sastoji od organizacije javnog izlagawa ukupnog dela nagra|enog arhitekte i odgovaraju}eg kataloga. "O~ekujemo da se setite svojih starijih kolega, u~iteqa i uzora u arhitekturi, da bismo im odali dostojno priznawe za doprinos na{oj arhitektonskoj kulturi", navedeno je u saop{tewu ASA.

onalnih i me|unarodnih nagrada. Iako meksi~ka umetnica, Sowa Amelio je priznata na svih pet kontinenata, jer je, kako navode u Muzi~koj omladini Novog Sada, uspela da kastawete kao instrument uzdigne na simfonijski nivo izvode}i u isto vreme svoje sopstvene koreografije na muziku velikih majstora: Betovena, Lista, Baha, Paganinija... Veliki sovjetski kompozitor Aram Ha~aturijan posve-

tio je Sowi Amelio svoje delo “Udovica iz Valensije” koje je prilagodio wenom stilu. Solisti~ke koncerte je Sowa Amelio prire|ivala skoro u celom svetu, izme|u ostalog i u Etiopiji, Vijetnamu i Keniji. Zbog velikog uspeha koji je postigla u tim zemqama, imeno-

vana je za umetni~kog ambasadora Meksika. Na svojoj nedavnoj turneji po Aziji, Bliskom istoku, Evropi i Africi, predstavila se kao solista na 5. Me|unarodnom festivalu plesa i muzike u Kini, i u konkurenciji od 21 zemqe, dobila dve zlatne medaqe i ~etiri specijalne nagrade. Slo`en i kompleksan nastup, kako ga sama umetnica obja{wava, obuhvati}e nekoliko segmenata. Na po~etku }e Sowa Amelio, na muziku Rodriga, izvesti presek razli~itih koreografija koje je radila tokom karijere, a nazvala ga je “Orijentalna fantazija”. Potom sledi koregrafija uz ples i kastawete na muziku Debisija, a na posletku i jedan deo trilogije koju je Sowa Amelio posvetila Ani Pavlovoj. "Koncert plesa i kastaweta" Sowa Amelio }e sutra prirediti i u Beogradu, tako|e povodom pomenutih jubileja meksi~ke dr`ave, kojima ona, kako je sama izjavila, dodaje i li~ni petnaest godina posve}enih borbi za mir u svetu. Posle beogradske i novosadske publike, meksi~ku balerinu 15. septembra vide}e i ona u Nema~koj, a dan kasnije }e biti odr`ana i premijera filma u kome Sowa Amelio glumi. N. Pej~i}

INICIJATIVA FONDACIJE „FOKUS”

Subotica postaje grad festivala Fondacija "Fokus" u Subotici uz pomo} Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine, predstavila je projekat ”Subotica - grad festivala”. S obzirom na to da se u toku godine u Subotici odr`ava blizu 20 festivala razli~itog profila (Festival evropskog filma Pali}, Kwi`evni festival „Pisci u fokusu“, Trenchtown festival, Summer3p, Romart, Guitar open festival, Festival qubavi i vina itd), organizatori su poku{ali da ih, bez obzira na razli~ite teme kojima se bave, predstave kao jedinstvenu kulturno-turisti~ku atrakciju. “Subotica je, kao grad na raskr{}u kultura sa vekovnom fe-

stivalskom tradicijom, oduvek bila va`na ta~ka na kulturnoj mapi ovog dela Evrope. Ovaj grad `ivi svoje festivale tokom ~itave godine i punim srcem privla~i veliki broj gostiju iz ~itavog sveta“, saop{tili su organizatori. “Misija projekta “Subotica Grad festivala“ je da postavi temeqe kontiunirane i `ive komunikacije grada i wegovih manifestacija sa {irim okru`ewem, naj{irim auditorijumom i da, nezavisno od ciqnih grupa svakog gradskog festivala pojedina~no, pozicionira Suboticu kao jedinstvenu kulturolo{koturisti~ku destinaciju“ dodaje se u saop{tewu.

Me|unarodna kwi`evna kolonija "^ortanovci 2010" koju Srpsko kwi`evno dru{tvo (SKD) organizuje deseti put, od 10. do 17. septembra okupi}e devet doma}ih i stranih pisaca, najavqeno je ju~e na konferenciji za novinare u SKD u Beogradu.Kwi`evnici, wih devet, mahom pesnici iz Francuske, Republike Srpske, Rumunije, Danske, Irske i iz Srbije, predstavi}e se publici u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Ba~koj Palanci i Beogradu, gde }e u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda 16. septembra biti odr`ano zavr{no kwi`evno ve~e. Ove godine kolonija ne}e biti odr`ana u ^ortanovcima, po kojima je i dobila ime, jer je prostor u kome se do sada odvijala renovira, ve} }e gosti tri dana boraviti u Novom Sadu, a ostatak na Iri{kom vencu.Pisci }e se dru`iti, putovati i dr`ati kwi`evne ve~eri u prisnoj atmosferi li{enoj akademizma, rekao je sekretar Dru{tva, pesnik Du{ko Novakovi}, isti~u}i da je rezultat takvih susreta

tokom prethodnih devet kolonija vi{e na{ih kwiga {tampanih u inostranstvu, ali i inostranih kod nas. On je rekao da su ove godine piscima iz inostranstva dali "doma}i zadatak" da napi{u esej na temu "Kako zami{qam Srbiju", primetiv{i da }e, s obzirom na ono {to je ve} imao priliku da pro~ita, tu biti zanimqivog {tiva. Rumun Nikolae Koande, izme|u ostalog, napisao je da je na{ Vasko Popa omiqeni pesnik ameri~kog predsednika Baraka Obame, ispri~ao je Novakovi}. Sekretar SKD je ukazao na "putuju}i program" ovogodi{we manifestacije, tokom koje }e pisci imati priliku da plove Dunavom, obi|u manastire Fru{ke gore, Novi Sad i wegove muzeje, Sombor sa galerijom "Kowovi}" i slikarskom radionicom Stojkov, Sremske Karlovce, gde }e se kwi`evnim predstavqawem ukqu~iti u manifestaciju "Brankovo kolo" u ~ast na{eg pesnika Branka Radi~evi}aali i na kraju Beograd i wegovu tvr|a-

vu. Takav program bi}e prilika da steknu realnu sliku o na{em narodu i civilizaciji sa dugom tradicijom i tako odagnaju predrasude kojih je o Srbiji uvek bilo previ{e, ocenio je Novakovi}. Predsednik Upravnog odbora SKD Milovan Mar~eti} napomenuo je da su "^ortanovci..." najzna~ajniji projekat Dru{tva, koji je prvenstveno va`an zbog komunikacije sa svetom i koji ve} ima zavidnu reputaciju u Evropi. U proteklih devet godina na woj je u~estvovalo oko 90 pisaca iz zemqe i sveta, mahom iz regiona, napomenuo je on, podse}aju}i da }e, kao i ranije, wihovi radovi biti objavqeni do kraja septembra u ~asopisu SKD, "Kwi`evnom magazinu", kao i u pojedinim inostranim ~asopisima. Pokroviteqi ovogodi{we manifestacije su Ministarstvo kulture Srbije, Izvr{no ve}e Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Op{tina Stari grad. (Tanjug)

NA[I PISCI U ^ASOPISU „SLOVOTO DNES”

Srpska kwi`evnost na bugarskom Ugledni bugarski ~asopis "Slovoto dnes", posvetio je ~itavu avgustovsku svesku savremenoj srpskoj kwi`evnosti. Ovaj projekat je posledica saradwe Dru{tva kwi`evnika Vojvodine i Saveza pisaca Bugarske. Na isti na~in, decembarska sveska ~asopis "Zlatna greda" posve}ena je savremenoj bugarskoj kwi`evnosti. Ovakvo reprezentativno predstavqawe srpske kwi`evnosti otvara {ire mogu}nosti za pro{irewe srpsko-bugarske saradwe na kwi`evnom poqu, a i upoznavawe dveju kwi`evnosti koje je decenijama bilo jedna vrsta pre}utnog tabua. Bugarskim ~itaocima i kwi`evnoj javnosti sada se pru`a mogu}nost za {ire sagledavawe savremenih tendencija i kretawa na srpskoj kwi`evnoj sceni."Slovoto dnes" donosi {irok izbor poezije i proze, ali i esejisti~kih i kriti~kih tekstova. Od pesnika su zastupqeni: Stevan Rai~kovi}, Jovan Zivlak, Novica Tadi}, Dragan Jovanovi} DaZA BUKEROVU KWI@EVNU NAGRADU

[est autora u u`em izboru Dvostruki dobitnik Bukerove (Booker) nagrade Piter Keri jedan je od {estoro pisaca u ovogodi{wem naju`em izboru za to ugledno kwi`evno priznawe. Australijski autor se za nagradu, vrednu 50.000 funti (77.000 dolara), nadme}e sa romanom "Parrot and Olivier in America". U konkurenciji su i irska kwi`evnica Ema Donohju sa romanom "Room", Dejmon Galgat sa romanom "In a Strange Room", Hauard Xejkobson i wegova kwiga"The Finkler Question" , Andrea Levi roman "The Long Song" Andree Levi i Tom Makarti sa romanom "C". Za Bukerovu nagradu konkuri{u autori iz Velike Britanije, Irske i zemaqa Komonvelta.Ime ovogodi{weg dobitnika bi}e saop{teno 12. oktobra. Bukerova nagrada ustanovqena je 1969. Keri ju je dobio 1998, za roman "Oskar i Lusinda" i 2001, za "Istinitu pri~u o Kelijevoj bandi".Pro{le godine, Bukerova nagrada pripala je Hilari Mantel, za istorijski roman "Vu~je leglo".

nilov, Nina @ivan~evi}, Zoran \eri}, Du{ko Novakovi}, Ivan Negri{orac, Maja Solar, Dragan Radovan~evi}, Milan Nenadi}, Pero Zubac, Radomir D. Mitri}, Be}ir Vukovi}, Radivoj [ajtinac, Mom~ilo Bakra~, Mihal \uga, Ne-

boj{a Devetak, Branko Risti}, Vesna Kora}, Nedeqko Terzi} i Bo{ko Toma{evi}. Od proznih pisaca sa pri~ama ili odlomcima iz romana zastupqeni su: David Albahari, Vladimir Tasi}, Milica Mi}i} Dimovska, Frawa Petrinovi}, Idilko Lova{, \or|e Pisarev, Igor Marojevi}, Milo{ Latinovi}, Jovanka Nikoli}, Jovica A}in, Milisav Savi}. Esejisti~ke i kriti~ke tekstove potpisuju Alpar Lo{onc, Vladimir Gvozden, Mladen Veskovi}. Prilog svakog autora opremqen je odgovaraju}om biobibliografskom bele{kom. Sve tekstove ovog obimnog predstavqawa savremene srpske kwi`evnosti prevela je afirmisana bugarska pesnikiwa Levena Fil~eva. Broj je opremqen likovnim prilozima savremenih srpskih slikara Vladimira Duwi}a i Milana Tucovi}a. ^asopis izdaje Dru{tvo kwi`evnika Bugarske, 1000 Sofija, ul. „6. septembri“ 35; mejl adresa sbgp@abv.bg

NA SCENI BEOGRADSKOG ATEQEA 212

Tri premijere u ciklusu „Revolucija” Predstava "rEVOLUCIJA: Master klas", ra|ena u koprodukciji s pozori{nom trupom "Baca~i sjenki" iz Zagreba, premijerno }e biti izvedena 14. septembra u Teatru u podrumu "Ateqea 212", najavqeno je iz tog beogradskog pozori{ta. Predstava je nastala prema konceptu, u re`iji i dramaturgiji "Baca~a sjenki" (Katarine Pejovi} i Borisa Bakala), a koautori i izvo|a~i su Aleksandar Jankovi}, Hristina Popovi}, Ana Markovi}, Joana Kne`evi}, Sr|an Jovanovi} i Bojan Krivokapi}. Na po~etku nove sezone, koja }e se odvijati pod nazivom "nEXt YU", u septembru }e pred beogradskom publikom premijerno biti izveden i komad "Rasprava s Ernestom ^e Gevarom" Hosea Pabla Fajnmana 23. septembra, u re`iji Du{ana Petrovi}a.Najavqena je, tako|e, premijera predstave "Gospodin" Filipa Lolea, u re`iji Stevana Bodro`e, koja je zakazana za 30. septembar. "Rasprava sa ^e Gevarom" je komad koji vrlo ozbiqno polemi{e s isplativo{}u revolucije, koji preispituje da li tako veliki i ra-

dikalni zahvati, sa `eqom da se dru{tvo promeni na boqe, smeju da se plate tom koli~inom krvi i nesre}e drugih qudi. Uloge u predstavi tuma~e Aleksandar Sre}kovi}, Branka [eli}, Tihomir Stani}, Milo{ Timotijevi}, Vladislav Mihailovi} i Dragana \uki}. U koprodukciji s Kulturnim centrom Pan~eva i uz podr{ku Gete instituta nastala je predstava "Gospodin", sa Svetislavom Gonci}em, Bojanom @irovi}em i Milenom Predi} u glavnim ulogama, koja }e biti premijerno izvedena 30. septembra.U komadu "Gospodin" jedan ~ovek re{ava da odbaci sve stege vremena u kojem `ivi i da napravi svoju intimnu revoluciju, da se ne povinuje nikakvim pravilima, nikakvim marketin{kim zahtevima, da `ivi svoj `ivot.Tokom protekle sezone, koja se odvijala pod nazivom "Revolucija", u Ateqeu 212 premijerno je izvedeno {est predstava, me|u kojima je i mjuzikl "Kosa" u re`iji Kokana Mladenovi}a.Septembarskim premijerama bi}e zaokru`ena sezona "Revolucija", a naziv naredne bi}e "nEXt YU".


24

SVET

~etvrtak9.septembar2010.

DVA I PO MILIONA FRANCUZA PROTESTOVALO PROTIV REFORME PENZIJA

Radnici odbijaju vladine mere {tedwe PARIZ: U francuskoj `eleznici je prepolovqen broj vozova koji saobra}aju, a otkazan je svaki ~etvrti let na pariskom aerodromu. Demonstranti su nezadovoqni najavom da }e minimalna starosna granica za odlazak u penziju biti pomerena sa 60 na 62 godine, a za pravo na dobijawe pune penzije potrebno je napuniti 67 godina, umesto ranije 65. Na ulice {irom Francuske u utorak je, prema podacima francuskih sindikata, iza{lo 2,5 miliona qudi, protestuju}i zbog reformi penzionog sistema koje je najavio predsednik Nikola Sarkozi. Prema zvani~nim procenama ministarstva unutra{wih poslova u proteste se ukqu~ilo 1,1 milion qudi, dok je portparol sindikata CFDT rekao da je protestovalo oko 2,5 miliona qudi, {to je za pola miliona vi{e nego {to je u~estvovalo na prethodnim demonstracijama u junu. Ukoliko se vlada ne bude obazirala na pozive sindikata da odustane od planiranih reformi i ne odgovori na wihove zahteve, vo|a vode}eg sindikata u zemqi CGT Bernar Tibo rekao je da }e

protesti biti nastavqeni i "da ni{ta nije iskqu~eno". Tibo je rekao da }e se sa vo|ama sindikata sastati danas popodne i da ako od vlade ne dobiju povoqan odgovor jo{ jedan {trajk je mogu}, prenela je agencija Rojters. Dok su protesti trajali, ministar rada Erik Vert branio je u parlamentu zakon o reformama penzionog sistema, koji bi trebalo da bude usvojen u oktobru. Istra`ivawa javnog mwewa pokaza-

la su da dve tre}ine glasa~a misli da je Sarkozijev plan nepravedan, ali isti broj ispitanika smatra da {trajkovi ne}e ni{ta promeniti, naveo je Rojters. Protesti radnika zbog vladinih mera {tedwe pogodili su i druge evropske zemqe, kao {to su Gr~ka, [panija, Italija i Rumunija, dok vlade tih dr`ava poku{avaju da smawe dugove i ubla`e krizu nastale usled globalne recesije. (Tanjug)

ZAPADNONILSKI VIRUS [IRI SE EVROPOM

U Rumuniji novi slu~ajevi obolelih

BUKURE[T: U Rumuniji su posledwih dana zabele`eni novi slu~ajevi obolelih od "zapadnonilskog virusa", od koga su dosad dve osobe ve} podlegle, potvrdilo je Ministarstvo zdravqa te zemqe.Lekari savetuju da se gra|ani ~uvaju od komaraca, koji su prenosioci ovog virusa.Ugro`ena su starija lica koja imaju oslabljen imunitet. Prema najnovijim podacima koje prenosi novinska agencija „A|erpres“, dosad je u Rumuniji ukupno obolelo 20 gra|ana, uglavnom na jugu i istoku zemqe. Stru~waci obja{wavaju da se ovaj retki virus ove godine pojavio zbog klimatskiih promena, odnosno ekstremno visokih temperatura, koje pogoduju razmno`avawu

komaraca koji ga prenose. Ovaj virus je u regionu krajem jula prvi put otkriven u Gr~koj. Taj retki virus izaziva meningitis i encefalitis, ali smrtni ishod se de{ava svega u pet odsto slu~ajeva

obolelih. @rtve virusa su, po pravilu, starije osobe. Virus nosi neobi~an naziv "zapadnonilski virus", po{to je prvi put otkriven u Ugandi 1937. godine, u pokraijini Zapadni Nil. U nekim zemqama ga jo{ nazivaju i "nilska groznica". Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), na koje se poziva rumunska agencija, u Evropi je dosad otkriveno skoro 600 obolelih od "nilskog virusa", od koga je 20 qudi umrlo. Najvi{e slu~ajeva je otkriveno u Gr~koj 173 (15 osoba je podleglo), u Rusiji -365 ({est mrtvih), u Ma|arskoj tri obolela, Italiji i Portugalu po jedan slu~aj. Prema podacima SZO, u Izraelu su dosad otkrivene 24 osobe zara`ene "zapadnonilskim virusom". (Tanjug)

Uhap{eni zbog mu~ewa srpskih civila ZAGREB: [ibenska policija uhapsila je ju~e ~etiri osobe osumwi~ene da su kao pripadnici hrvatskih oru`anih snaga maltretirali i ne~ove~no postupali prema srpskim ratnim zarobqenicima i civilima u {ibenskom vojnom zatvoru Kuline tokom 1992. godine.^etvo-

rica uhap{enih su u prostorijama Policijske uprave, izjavila je medijima portparol {ibensko-kninske policijske uprave Marica Kosor, ne navode}i da li }e zbog ratnog zlo~ina u Kulinama biti novih hap{ewa. Uhap{ene se tereti za maltretirawe pripadnika srpskih

jedinica, ali i civila koje su s podru~ja te `upanije 1992. godine dovodili u Kuline kojima se Hrvatska vojska (HV) u ratu koristila kao vojnim zatvorom za neprijateqske vojnike, ali i pripadnike HV-a koji su se ogre{ili o zakon. (Tanjug)

DNEVNIK

Timo{enkova blokira rad skup{tine KIJEV: Poslanici Bloka Julije Timo{enko (BJT) blokirali su ju~e govornicu i predsedni{tvo Vrhovne rade (skup{tine), nakon ~ega je progla{ena pauza u zasedawu, izve{tavaju ruske novinske agencije, navode}i da lideri poslani~kih grupa ne mogu da se dogovore o dnevnom redu. Blok biv{e premijerke Ukrajine tra`i da se najpre razmotre predlozi zakona o moratorijumu na pove}awe cena stambeno-komunalnih usluga i pove}awe starosne granice za odlazak `ena u penziju. Predsednik skup{tine Vladimir Litvin proglasio je pauzu i sazvao {efove poslani~kih grupa radi dogovora, navodi ruska dr`avna agencija. Pre toga je poslanik bloka Timo{enkove

Crno tr`i{te mesa

ZAGREB: Evropska unija Hrvatskoj prodaje staro i lo{e meso, jer Evropa ne `eli da svoje qude hrani time po{to zna da bi joj jako porasli tro{kovi zdravstva! Tako tvrdi sagovornik „Jutarweg lista“, koji otkriva kako funkcioni{e crno tr`i{te mesa u Hrvatskoj i kome zagreba~ki dnevnik ne objavquje ime. Razumqivo, jer on ka`e: "Bojim se za `ivot! Otkad sam progovorio, dr`ava i mafija mi ne daju disati"! Lanac {verca stoke, usko povezan s prodajom zara`enog, pokvarenog ili nekvalitetnog mesa koje zemqe EU ne `ele prodavati svojim gra|anima, uzdrman je aferom s kravom [anom. "Sje}ate li se afere s kravom [anom za koju se sumwalo da ima kravqe ludilo, da bi se na kraju otkrilo da je pro{vercana i ilegalno zaklana? Iz laboratorije u Velikoj Britaniji su nakon detaqnije analize poru~ili da ipak nije. [ta je prava istina niko ni danas ne zna. Afera nikad nije do kraja razre{ena. Pravi {ok je usledio nakon {to se otkrilo da je ta krava zapravo ilegalno zaklana i pro{vercovana, pretpostavqalo se iz Srbije, ~ime se potvrdila sumwa da veterinarska inspekcija radi brojne propuste u kontroli hrane. Prema neslu`benim podacima to tr`i{te obuhva}a najmawe tre}inu trgovine hranom u Hrvatskoj. Obznaweno je i da se meso {vercuje najvi{e iz Srbije, Crne Gore, Bosne... Dokaz da {verc nije prestao je nedavno otkri}e velike koli~ine ilegalnog mesa. Od po~etka ove godine zapleweno je ~ak 8 tona mesa bez dokumentacije. (FoNet)

Julija Timo{enko

Sergej Mi{~enko najavio je da }e ta grupa, koja od danas nosi naziv

„BJT-Otaxbina“, blokirati parlament dok ne uva`i zahteve opozicije. Premijer Ukrajine Nikolaj Azarov je na sednici vlade rekao da je kabinet ministara spreman na saradwu sa opozicijom i da od we o~ekuje konstruktivne predloge. „Na`alost, prvi dan rada skup{tine, pokazao je da opozicija nije spremna na saradwu“, rekao je Azarov. Predsednik Ukrjaine Viktor Janukovi~ je ju~e u obra}awu poslanicima na otvarawu sedmog zasedawa pozvao poslanike na konstruktivan rad jer „odluke Vrhovne rade treba da uvedu red u zemqi“, prenela je agencija RIA Novosti. (Tanjug)

ENERGIJA

Miler: „Gasprom” ne}e odustati od Ju`nog toka MOSKVA: "Gasprom" ne namerava da odustane od izgradwe gasovoda Ju`ni tok, izjavio je predsednik uprave te ruske energetske kompanije Aleksej Miler, komentari{u}i predloge da modernizacija ukrajinskog sistema za transport gasa bude zamena za wegovu gradwu. "Taj projekat }emo realizovati", rekao je on u susretu sa ukrajinskim novinarima u Moskvi i dodao da su kapaciteti Ju`nog toka potrebni evropskom tr`i{tu. Podse}aju}i da su novi gasno-transportni projekti "Gasproma" ve} osigurani sporazumima, Miler je istakao da potrebe i tra`wa evropskog tr`i{ta za ruskim gasom rastu i da }e i daqe rasti. Ukrajinske vlasti su ranije vi{e puta ukazivale na pripremqene projekte modernizacije i dogradwe svog sistema za transport gasa koji su efikasniji i zahtevaju mawe izdataka od izgradwe gasovoda Ju`ni tok. Ministar spoqnih

poslova Ukrajine Konstantin Gri{~enko je u utorak izjavio da ukrajinska strana ~ini sve {to mo`e da ubedi Rusiju da odustane od projekta "Ju`ni tok" koji je, kako je ocenio, nepotreban i mnogo ko{ta, a uz to, mo`e da ugrozi ekologiju Crnog mora. On je predlo`io da Ju`ni tok bude zamewen modernizacijom ukrajinskog sistema za transport gasa. "Razmatramo pitawa vezana za najboqe kori{}ewe na{eg sistema. To je najkra}i, najefikasniji put za isporuke gasa iz Rusije i sredwe Azije u Evropu. Smatramo da nema nikakve potrebe da se gradi Ju`ni tok i jo{ nije kasno da se odustane od tog projekta", rekao je Gri{~enko. Ukrajinski ministar energetike Jurij Bojko je izrazio bojazan da bi obim tranzita gasa preko ukrajinske teritorije izgradwom Ju`nog toka mogao da bude smawen za 50 odsto. (Tanjug)

Ma|arska otkupquje akcije MOL-a od Rusa BUDIMPE[TA: Vlada Ma|arske je otpo~ela pregovore sa ~etvrtim po veli~ini proizvo|a~em nafte u Rusiji, kompanijom "Surgutweftegaz", o otkupu wenih 21,2 odsto udela u ma|arskoj nafnoj kompaniji MOL, saop{tilo je ju~e ma|arsko ministarstvo za nacionalni razvoj. Ma|arska `eli da oja~a ulogu dr`ave u kqu~nim privrednim granama, ukqu~uju}i energetiku, ukazalo je ministarstvo. "Surgutweftegaz" je kupio 21,2 odsto udela u MOL-u u prole}e pro{le godine za 1,4 milijarde evra, ali su ma|arske vlasti od-

bile da odobre taj sporazum dok ne dobiju dodatne informacije, podsetio je Rojters. Zbog toga ta ruska kompanija, koja ne otkriva ko su weni vlasnici i ne objavquje fiansijske pokazateqe, obra~unate po me|unarodnim standardima, nije uneta u registar akcionara i nije pro{le godine u~estvovala na godi{wem sastanku MOL-a. U junu je ma|arski ministar za nacionalni razvoj Tama{ Felegi izjavio da }e Budimpe{ta po~eti pregovore sa "Surgutom" o otkupu wegovih 21,2 odsto udela u MOL-u.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAK OBAMA Ameri~ki predsednik Barak Obama poslao je ~estitku povodom jevrejske Nove godine, Ro{ Ha{ana, u kojoj je apelovao na Izraelce i Palestince da iskoriste {ansu za mir."U vreme kada su se Izraelci i Palestinci vratili direktnom dijalogu, na nama je da ohrabrimo i podr`imo one koji su voqni da pre|u preko svojih razlika i rade na bezbednosti i miru u Svetoj zemqi."

TONI BLER Londonska promocija kwige biv{eg britanskog premijera Tonija Blera odlo`ena je ju~e zbog pretwi demonstracijama. Blerovi nedavno objavqeni memoari ponovo su podstakli diskusiju o wegovoj odluci da povede Britaniju u rat protiv Iraka i drugim spornim potezima. Bler je do~ekan protestima pro{le nedeqe u Irskoj gde je doputovao na potpisivawe kwige.

MARTIN [LAF Policija u Izraelu preporu~uje dr`avnom tu`ila{tvu da podigne optu`nicu zbog korupcije protiv austrijskog milijardera Martina [lafa. „Izraelski vode}i politi~ari dobijali su milionske iznose od biznismena [lafa iz Austrije", pi{e dnevnik „Haarec“. Vi{e od 4,5 miliona dolara navodno je preba~eno samo na ra~une sinova biv{eg premijera Arijela [arona.

GODI[WICA TERORISTI^KOG NAPADA NA SJEDIWENE DR@AVE

Izgradwa yamije uzburkala javnost WUJORK: Amerika }e i ovaj 11. septembar obele`iti dostojanstveno, se}aju}i se `rtava teroristi~kog napada iz 2001. iako }e ova godi{wica, zbog gu`ve koja se podigla oko najave izgradwe xamije na dowem Menhetnu, biti ne{to vi{e u centru pa`we javnosti nego nekoliko prethodnih. Godi{wice napada Al kaide su, sa protokom vremena, sve skromnije obele`avane. Prostor oko takozvane nulte ta~ke, na mestu gde su se nalazile kule bliznakiwe Svetskog trgovinskog centra, jo{ je samo veliko gradili{te iz koga sporo ni~u nova obele`ja Wujorka. Ovog puta to }e tim prostorom dominirati jedan oblakoder, pod nazivom "Kula jedan" i bi}e ne{to vi{a od dve sru{ene kule, a zajedno sa antenom bi}e visoka simboli~nih 541 metar i posta}e najvi{a zgrada u SAD. Trg pored "nulte ta~ke", gde je 2001. godine oko 2.800 qudi na{lo smrt, posta}e spomenik svim `rtvama i bi}e otvoren idu}e godine, kada se obele`ava 10. godi{wica napada. Zajedno sa muzejom, ~ije otvarawe je odlo`eno za 2013. godinu, o~ekuje se da }e to postati jedna od glavnih turisti~kih

atrakcija u gradu. Planira se izgradwa i dva memoraijlna bazena, sa najve}im ve{ta~kim vodopadom u SAD. Dugo su se vodile bitke oko tog zemqi{ta: potraga za ostacima `rtava produ`ila se na pet godina, gra|evinari i osiguravaju}e kompa-

Trg pored nulte ta~ke, gde je 2001. godine oko 2.800 qudi na{lo smrt, posta}e spomenik svim `rtvama i bi}e otvoren idu}e godine, kada se obele`ava 10. godi{wica napada nije "ratovali" su zbog odlagawa, dr`ava i investitori oko finansirawa i oko broja zgrada koje }e se na tom mestu podi}i. Diskutovalo se i o tome kako na najboqi na~in odati po~ast mrtvima. Po{to su re{eni problemi izme|u gradskih vlasti i investitora, pokazalo se da postoji veliko interesovawe za kancelarijski

prostor u pet novih poslovnih nebodera koji }e biti izgra|eni na mestu Svetskog trgovinskog centra, posebno u „Kuli jedan", koja se gradi na mestu gde se nalazila severna kula bliznakiwa. Planovi za "nultu ta~cku" ni u jednom trenutku nisu imali ideju da taj prostor pretvore u ne{to nalik na grobqe, a polazilo se i od ~iwenice da svuda u svetu posve}ena mesta imaju nekakav javni karakter. Kada se idu}e godine taj prostor otvori za javnost, iako pravila pona{awa jo{ nisu ustanovqena, mo`e se zamisliti da }e se tuda i xogirati, da }e klinci izvoditi brejkdens za sitni{, a zaposleni svra}ati u pauzi da u`inaju. Odobrewe za izgradwu Islamskog kulturnog centra, u ~ijem sklopu }e biti i xamija, na mestu Park 51, svega dva bloka od "nulte ta~ke", pokrenulo je, me|utim, `estoke reakcije i sada se svi u SAD, ne samo u Wujorku, opredequju oko tog pitawa. Neki ka`u da bi centar, zbog osetqivosti pitawa trebalo premestiti na drugu lokaciiju, drugi ka`u da bi to predstavqalo ograni~ewe verske slobode i ustupak netoleranciji. Sa{a Nikoli}


DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak9.septembar2010.

25


26

~etvrtak9.septembar2010.

OGLASI

DNEVNIK

ZLATIBOR izdajem de luks apartman za odmor, zaseban ulaz, dvori{te, novogradwa. Telefoni: 031/511-159, 064/23-71-985, 065/511159-9. 9490

PROFESOR sa iskustvom uspe{no daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon: 063/490-136. 9256 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 9392 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 9393

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 9394

IZDAJEM sobu za jednu studentkiwu sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Liman IV, Narodnog fronta br. 62. Telefon 021/6362-512. 9115 IZDAJE se soba devojci, u trosobnom stanu, kod fakulteta. Telefon 063/601-661. 9214

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 422-439 ili 063/534-505. 10004 IZDAJEM jednosoban stan, nov, prazan na Novoje Detelinari, gradsko grejawe, topla voda. Telefon 6398-497 radnim danom od 11-14h. 9307 IZDAJEM name{ten stan od 30m2 (klima, ve{ ma{ina, kablovska) u ulici Novosadskog sajma. Telefon 065/366-7050. 8616 IZDAJEM trosoban name{ten stan u centru Novog Sada, studentima ili porodici. Telefon 063/7769337. 8920 IZDAJEM nename{ten trosoban stan, u Mike Anti}a 18 (centar), II sprat, CG. Telefon 021/422-137. 8934 IZDAJEM dva dvosobna name{tena stana, prvi sprat, 51m2 u Narodnog fronta i Pariske komune, 200 evra. Telefon 064/124-97-91, 021/6334-104. 8982 IZDAJEM poluname{ten jednosoban stan, ugao Radni~ke i Lov}enske, cena 200Evra. Telefon 063/534039 i 063/809-2521. 9073 IZDAJEM stan kod Limanskog parka za bra~ni par. Telefon 6624-448. 9170 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan, terasa, telefon, 1. sprat, Turgeweva ul. Telefon 063/54-2727. 9177 IZDAJEM name{ten stan 27m2 u Petrovaradinu. Telefon 065/8884657. 9220 IZDAJEM nov dvosoban stan 48m2 visoko prizemqe Svetislava Kasapinovi}a 23 cena 200E mese~no. Telefon 066/911-0348. 9260 IZDAJEM jednosoban stan u privatnoj ku}i sa zasebnim ulazom. Telefon i prikqu~ak za internet. Telefon 021/6341-364. 9297 IZDAJEM sobu studentu ili radnici, povoqno, Liman 3. Telefon: 6363615. 9309 IZDAJEM jednokrevetnu i dvokrevetnu sobu u komfornom stanu na Limanu II za studente ili zaposlene. Telefon: 021/6398-559 i 062/8530694. 9317 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, 40m2, kod @elezni~ke stanice. Telefoni: 063/875-23-29, 064/66548-29. 9337 IZDAJEM u Petrovaradinu blizu tvr|ave 2 nova apartmana kompletno name{tena, CG, klima, ve{ ma{ina za studente ili parove. Telefon 063/8740405. 9379


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Ste~ajni upravnici ste~ajnih du`nika: KOMPANIJA „FIDELINKA“ AD u ste~aju, „FIDELINKA-NEKRETNINE“ DOO u ste~aju i „FIDELINKA-MLINARSTVO“ DOO u ste~aju, svi sa sedi{tem u Subotici, ^antavirski put br.1, objavquju

ISPRAVKA OGLASA U oglasu objavqenom u dnevnom listu Dnevnik od 08. septembra 2010. na 27. strani O PRIKUPQAWU PONUDA RADI PRIJEMA, SU[EWA, SKLADI[TEWA I IZDAVAWA ROBA U SILOSIMA DU@NIKA umesto : Naknada za kori{}ewe gore navedenih kapaciteta iznosi najmawe 8.000.000,00 din. + PDV mese~no (puno za prazno). treba da stoji : Naknada za kori{}ewe gore navedenih kapaciteta iznosi najmawe 6.000.000,00 din. + PDV mese~no (puno za prazno). Ostali uslovi objavqeni u gore pomenutom OGLASU objavqenom 08. septembra 2010. ostaju isti.

PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 10001 PRODAJEM garsoweru 30m2, sre|enu, klasi~na gradwa, veliko kupatilo, terasa, odvojena kuhiwa, tre}i sprat, Ul. Cara Lazara kula, Telefon: 063/8257-193. 9456 PRODAJEM novu useqivu garsoweru na Novoj Detelinari blizu master centra. Telefon 63-41-521. 9079 JEDNOSOBAN stan 31m2 na Bulevaru cara Lazara preko puta hotela Aleksandar, ukwi`en, terasa, CG, lift, cena 40.000E. Telefon:062/979-9348. 9277 CENTAR, jednosoban dvori{ni prizemqe, C.G. Dobar, odmah useqiv. ^isti papiri, svoje brojilo 20.000E, kredit ne! Telefoni: 6621797, 063/598463, 064/652-15-13. 9408

[IRI CENTAR, ukwi`en, noviji, useqiv 2.0 stan od 54m2 za 53.500. Tel. 636-6952. 15004 SAJAM, odli~an ukwi`en 2, 0 stan od 64m2 po ceni 62.000. Tel. 6366952. 15005 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 10002 HITNO - povoqno preko puta @elezni~ke stanice dvosoban stan 55m2, drugi sprat, bez agencije, ukwi`eno, vlasnik, mo`e i kredit. Telefon: 063/518-781. 8880 LIMAN I kod fakulteta prodajem dvosoban stan kompletno renoviran, odmah useqiv. Telefoni: 063/761-24-81, 064/161-0-330. 9385

Osoba za kontakt: Zoran Stojanovi}, ste~ajni upravnik tel: 063/8555 288 OG-1

IZDAJEM name{tenu garsoweru u ]irpanovoj ulici u zgradi 150E, obavezan depozit. Telefon 021/524658 ili 064/2289-361. 9397 IZDAJEM povoqno stan. Telefon 064/211-34-59. 9402 POVOQNO izdajem jednosoban komforan name{ten stan. Telefon: 021/6363-964, 063/8967-305. 9407 IZDAJEM odmah useqiv jednoiposoban stan na Novom nasequ, Ul. Mom~ila Tapavice, prvi sprat, 41m2. Telefon 063/8944-168. 9413 IZDAJEM odli~an prazan jednoiposoban stan, na Bulevaru Sl. Jovanovi}a, III sprat, pla}awe mese~no 160E. Telefoni: 021/533-829, 063/434-916. 9417 IZDAJEM trosoban name{ten stan na Limanu 2/III sprat, lift, cg, klima, telefon, kablovska. Pla}awe mese~no unapred. Telefon 062/801-49-45.. 9418 IZDAJEM trosoban name{ten stan, Liman I, Fru{kogorska ulica. Telefon: 063/7722-321. 9429 IZDAJEM name{ten jednosoban stan, 39m2, ul. Bogdana Garabandina, CG, terasa. Telefoni: 6363-469, 064/330-16-48. 9449 NAME[TEN dvosoban stan, Liman 3 od 1 oktobra i u komfornom stanu dvokrevetna soba ( kuhiwa, kupatilo, boravak).Telefon: 6369560, 036/841-667, 064/2755731. 9451 IZDAJEM stan na Klisi, Ul. Aksentija Maksimovi}a br. 1. Telefon: 6412-664. 9462 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Novom Sadu ul. Du{ana Vasiqeva, povoqno. Telefon 063/71094-49. 9464 KEJ sa pogledom na Dunav izdajem prazan komforan stan 42m2, 3. sprat, zaposlenoj `eni ili mladom bra~nom paru. Telefon 063/690-989. 9482 KOMPLETNO name{ten stan u zgradi, 1. sprat, kod Limanske pijace, Pu{kinova, CG, tel, kablovska, za tri osobe, 250E. Telefon 063/8511-906. 9497 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan 40m2 kod Sajma, Medicinskog fakulteta, tre}i sprat, terasa, telefon, kablovska Cena 160 Eura. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 9503 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan 37m2, ul. Mi~urinova, pogodan za dva studenta, lift, klima, cena povoqna, 160E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 9506 IZDAJEM poluname{ten dvosoban stan 55m2 ul. Jug Bogdana, IV sprat lift, terasa, telefon, kablovska. cena: 180 eura. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 9507

IZDAJEM prazan dvoiposoban stan 63 m2 ugao ]irpanove ulice, Bulevara oslobo|ewa, lift, terasa, klima, Cena 220 eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290 9509 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 9510 LIMAN 2, kod fakulteta izdajem potpuno name{ten 3-soban stan 75m2, 4 le`aja, odmah useqiv. Telefon 064/09-07-889, 021/547-920. 9511 GRBAVICA - Do`a \er|a izdajem prazan dvosoban stan 45m2 sa kuhiwskim elemenitima odmah useqiv, cena 170E. Telefon 064/42015-73, 021/547-920. 9512 BULEVAR OSLOBO\EWA, izdajem name{tenu garsoweru 25m2, sa dva le`aja, useqiva odmah, 150E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547920. 9513 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru 25m2, dva le`aja, VM, TV, kod bolnice, cena 140E, useqiva odmah. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547920. 9514 IZDAJEM name{ten dvosoban stan 54m2, Liman 2, dva le`aja, cena 180E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 9515 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan, 35m2, dva le`aja, kod sajma, odmah useqiv, cena 150E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 9516 IZDAJEM luksuzno name{tenu garsoweru, ugao Bulevara oslobo|ewa i Novosadskog sajma. Telefon 063/765-36-32. 9519 IZDAJEM luksuzno name{ten dvosoban stan, ugao Bulevara oslobo|ewa i Novosadskog sajma. Telefon 021/442-711. 9520 IZDAJEM luksuzno name{ten jednosoban stan, ugao Bulevara oslobo|ewa i Novosadskog sajma. Telefon 064/169-09-48. 9521

STAN 71m2 nov, dupleks. Mo`e zamena za mawi, dogovor, ili za ku}u do 100m2. Telefon 060-345-1313, 021/6313-237. 9499

GRBAVICA, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera na III spratu od 27m2 i kod Betanije novija garsowera na I spratu za 30.100. Tel. 063/82-88-377. 15001 BULEVAR, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera po ceni od 27.800. Tel. 064/220-95-65. 15002 BULEVAR, kod Lutrije, odli~an stan od 37m2 po ceni od 41.900. Tel. 636-8429. 15003

CENTAR, ukwi`en 3, 0 stan od 71m2 na III spratu po ceni od 67.000. Tel. 063/82-88-377. 15006 KEJ, odli~an, ukwi`en 3, 0 stan od 71m2 po ceni od 69.000. Tel. 6366952.. 15007 LIMAN, Dom zdravqa, odli~an raspored, ukwi`en 2,5 stan od 71m2. Tel. 636-6952. 15008

HITNO

PRODAJEM STANOVE PRED USEQEWEM 50M2, TROSOBAN, CENA 650 E, 90M2 ^ETVOROSOBAN, CENA 630 E U NOVOM SADU, LEGALIZACIJA U TOKU. TELEFON: 063/332346.

IZDAJEM lokal, Mi~urinova ulica, 50m2, izlog do ulice, tri odvojene celine, ispuwava uslove za apoteku, cena 350E. Telefon 021/544540, 063/517-290. 9504 IZDAJEM dvoipsoban stan za poslovni prostor, name{ten za kancelarije ugao ]irpanove i Bul. oslobo|ewa. Cena 250 E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 9508 PRODAJEM lokal 52m2 centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Opremqen za butik, ukwi`en. Telefon 063/8923-168. 8506 U SOMBORU na tranzitnom putu prodajem ili izdajem poslovni prostor 3000m2 placa; lokali, kancelarije, magacini 1670m2. Telefoni: 063/159-1450, 025/420-908. 9213

~etvrtak9.septembar2010.

27

Sa dubokim bolom i prevelikom tugom javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ voqeni sin, brat i ro|ak

Milan Todorovski preminuo 8. 9. 2010. godine u 34. godini. Sahrana je danas, 9. 9. 2010. godine, u 15 sati, iz kapele u Starom \ur|evu. O`alo{}ena porodica Todorovski. 892010/P1

OTKUP vozila havarisanih, ispravnih i neispravnih. Realna procena, dolazak i isplata odmah. Telefon 064/846-8870. 8196 OTKUPQUJEM automobile ispravne, mogu i havarisani. Dolazak, procene i isplata odmah. telefoni: 064/150-1200 i 021/824-885. 8624 PRODAJEM Ladu Samaru 1300, 90. godi{te. Ura|ena limarija, ali nije ofarban. Radi perfektno. Nije registrovan. Telefon 021/6341-364. 9294 [KODA "rumster" 1, 4 90 KS, 2007. Mo`e zamena za jeftinije. Telefon 060/345-1313. 9498

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/1312135. 7956 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167 9420

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore. Dolazak i isplata odmah! Non -stop! Mladen. Telefoni: 421-516, 064/157-25-14. 8613 PRODAJEM odli~ne kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 evra!!! Dostavqam na adresu. Non - stop, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/157-25-14. 8614 NOVIJI kolor televizor E-72, 100 programa, TXT. Povoqno! Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 421-516, 064/157-2514. 8615

Milan Todorovski ... " mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla izvan stvari, iluzija, izvan `ivota. I s wim spava, nevi|ena wegova lepota. Mo`da `ivi i do}i }e posle ovog sna. Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla... Voli te tvoj brat Daniel. 892010/P2

Sau~estvujemo u bolu na{e koleginice Dese, za prerano izgubqenim sinom

Milanom Koleginice iz Oglasnog sektora.

892010/P3

9296

EKSKLUZIVNA PONUDA - useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437,063/534-505. 10003

CENTAR, nov, useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija. Tel. 636-8429. 15009 KOD “MERKATORA”, ukwi`en, odmah useqiv 3.5 stan po ceni od 81.600. Tel. 6369-6952. 15010

KLISA: nova, okretnica, dobar plac, 5 ari. Hitno prodajem! Cena 15.000E. Telefoni: 6618-184, 063/598-463 . 9410 SREMSKA KAMENICA - staro selo, plac 9017m2, opciono 15.000m2, 6 km od Merkatora, put, neposredna blizina vode, struje, gasa, telefona, 15e/m2. Telefon 063/588-852. 9357

IZDAJEM lepo ure|en uli~ni lokal, razne namene, 42m2+12m2, telefon, cg, wc, klima, re{etka. Vrlo povoqno. Branimira ]osi}a. Telefoni: 021/6350-088, 060/6350-088. 9415 VELIKA ku}a u centru Sremskih Karlovaca 200m2 kod Gimnazije kao poslovni prostor. Telefon 063/690-989. 9483 IZDAJEM lokal 25m2, Kosovska ul, nova zgrada, pogodan za kozmeti~ki ili frizerski salon. Telefon 060/4526-418. 9489

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje osamnaestonedeqne mlade koke nosiqe i rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539051, 063/521-559. 8063

VEOMA povoqno prodajem garsoweru 22m2, centralno grejawe, kablovska, telefon u Danila Ki{a 11, ukwi`en kao gara`a. Informacije na telefon:063/47-57-65. 9401 RENOMIRANOM restoranu u Novom Sadu potrebni kuvari i konobari. Informacije: 064/161-2358. 9403

Posledwi pozdrav prerano preminulom sinu na{e koleginice Dese

Milanu Todorovskom Radnici Dnevnik Vojvodina Presa.

892010/P

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 8847 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefon 6618-846, 063/8485495. 9205 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 065/444-26-18, 063/12-43056 i 061/67-826-23. 9361 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 062/896-38-43 i 066/51286-45. 9362

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ otac i deda

Borivoj [eguqev Bora Ispra}aj je u ~etvrtak, 9. 9. 2010. godine u 14 ~asova iz porodi~ne ku}e u ^urugu. O`alo{}eni: }erka An|elka, zet Predrag i unuke Kristina i Aleksandra. 9610

Posledwi pozdrav

Ivici od porodica: Verner i Kati}. 9590


28

^ITUQE z POMENI

~etvrtak9.septembar2010.

Sa qubavqu, po{tovawem i tugom opra{tamo se od oca, dede i svekra koji je preminuo u 96. godini.

Opra{tamo se od na{e najdra`e sestre i tetke

Posledwi dragom

pozdrav

DNEVNIK

na{em

Posledwi pozdrav na{oj maloj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da smo ostali bez na{eg malog an|ela

Ivici Manojlovi}u a porodici iskreno sau~e{}e. Kom{inica Qiqa Ili} sa porodicom. 9562

Radoslav M. Mihajlovi}

Posledwi kom{iji

Zore Jankov

Posledwi ispra}aj obavi}e se u subotu, 11. 9. 2010. godine, u 12.30 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: sin Dragoqub, unuka Milica, snaja Qiqana i mnogobrojna rodbina.

pozdrav

Bojani Milija{evi}

1940 - 2010.

Ivici Manojlovi}u

Neka po~iva u miru.

a porodici iskreno sau~e{}e Ka}a i Ratko, Zoran i Maca sa porodicama.

9597

Posledwi pozdrav Ne|inom bratu

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je moja mama

i

od: strica Dragana, strine Nade i bra}e Danijela i Bojana.

od Du{ana i Svetlane Kne`evi}.

9581

Posledwi pozdrav

dragom

9561

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Bojane Milija{evi} Sahrana je danas, 9. 9. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: otac Darko, majka Branka i brat Milan.

9571

Posledwi pozdrav ujaku

9570

Posledwi pozdrav na{oj

Ivici Manojlovi}u od Dragane Jela~e s porodicom. 9567

Zora Jankov Ivici

Ivici Manojlovi}u

Posledwi pozdrav dragom suprugu, sinu, bratu i stricu

ro|. Jovanovi}

od: Mileta, Dragana i \ure sa porodicama.

od porodice Luburi}.

Sahrana je 9. 9. 2010. godine, u 16.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin \or|e, snaja Gordana i unuci Bole i Kaja.

9589

9578

9580

Posledwi pozdrav dragoj

Iliji Mari~i}u

preminula 7. 9. 2010. u 71. godini.

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Ivici Manojlovi}u Oti{ao si prerano i ostavio nas u dubokoj tuzi i bolu.

Bojani Milija{evi}

od: Maje, Miqe, Sile, Nikole i Bo{ka.

od porodice Pavlovi}.

9554

9572

Posledwi pozdrav bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana danas, 9. 9. 2010. godine, u 15 ~asova, na Novom dowem grobqu u Futogu. O`alo{}eni: Mira, Ivanka, Ne|a, Dragana, Ivana i Boris. 9563

Branko Kla~ar Smiqi [ovqanski ro|. Kra~unov Posledwi pozdrav od porodice Malba{i}.

Milivoju Anoj~i}u

od drugarica iz [MC/ST, generacija 76/77.

O`alo{}eni: }erka Jelica, zet Radoslav i unu~ad.

9582

9586

9588

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke bolesti preminuo u 74. godini

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 74. godini preminula na{a voqena

Iliji Mari~i}u od: Nikole, Jarmile, Ivane, Ane i Du{ana.

9555

Posledwi pozdrav jedinom bratu i ujaku

Posledwi pozdrav direktoru ZPRU MELBAT-a

Dragiwa Mandi} Sahrana mile nam pokojnice je u petak, 10. 9. 2010. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

Milivoju Anoj~i}u

Milivoj Anoj~i} Toma Sahrana je danas, 9. 9. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Ka}u. O`alo{}eni: supruga Marija i sin Slavko sa porodicom. 9585

Hvala ti {to si postojao i u~inio za nas. Neka te an|eli ~uvaju. Tvoja sestra Zorica i sestri~ine Jasminka i Biqana.

O`alo{}eni: suprug Stevo, sin Nikola, k}erka Danica, zet Radoslav, unuci Igor, Maja, Aleksandar i Jelena.

9587

Iliji Mari~i}u Zaposleni.

9556

9595

Dana, 7. 9. 2010. godine, preminula je majka, supruga, baka... u 52. godini.

Smiqa [ovqanski Ivica Manojlovi} Posledwi pozdrav od kolektiva iz picerije „]ao�.

1073/P

Kumo moja, qubavi moja, bila si sjaj u oku mom, bila si osmeh lica mog. Plamen qubavi koji si u moje srce usadila ve~no }e sijati mojim srcem. Svakoga dana u suzi mog oka ogleda}e se bla`eno lice tvoje. Neizmerna je sre}a {to sam te imala a prevelika tuga {to te nisam mogla spasiti, {to sam te izgubila. Tvoji voqeni, kuma Slavica i kum Zoran. 9574

Smiqa [ovqanski Sahrana je danas, 9. 9. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. O`alo{}ena porodica [ovqanski. 9575


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. 9. 2010. godine u 64. godini preminuo na{ dragi

Branko Kla~ar

~etvrtak9.septembar2010.

SE]AWE

POLUGODI[WI POMEN

8. 9. 1946 - 7. 9. 2010. Sahrana je danas, 9. 9. 2010. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom gobqu u Sremskoj Kamenici.

S qubavqu i zahvalno{}u ~uva}emo te u na{im srcima i mislima.

Wegovi najmiliji: supruga Slobodanka, sin Vladimir, }erka Irena, snaha Tawa, te porodice: Kla~ar, Terzi} i Are`ina.

Supruga Nevenka s decom.

9540

9411

Posledwi pozdrav dragom

POMEN Danas, 9. 9. 2010. godine navr{ava se dvadeset godina od kako nema na{e drage mame i tri ipo godine od kako nije sa nama na{ voqeni tata i deda

Branko Kla~ar

Branku

od: \akovi}a: Vu~ete, Senke, Petra i Nine.

Biserka

Vlada Tupawac

Uspomenu na vas ~uvaju va{i najmiliji.

POMEN

9527

9542

arhitekta 9. 9. 1993 - 9. 9. 2010. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

O`alo{}eni: suprug Sima, rodbina i prijateqi.

9414

9485

JEDNOGODI[WI POMEN dragom suprugu, ocu i dedi

DVOGODI[WI POMEN Navr{avaju se dve godine od kako nisi sa nama, ali te se uvek rado se}amo i spomiwemo Te.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 11. 9. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu obele`iti godi{wi pomen. Ve~no }emo te nositi u srcu sa po{tovawem i qubavqu. Tvoji najmiliji:supruga, sin i }erka sa porodicama.

Kolege iz Stomatolo{ke slu`be Doma zdravqa „Novi Sad�.

\ura Stupar

Tvoji najmiliji.

9389

9525

Na{oj majci

POMEN

Voqeni ne umiru.

Tvoji: Sne`a i Daca sa porodicama.

745/P

9565

od tetke Zore i ostale porodice Are`ina.

9524

POMEN

Ve~na tuga i nezaborav za sve dane provedene sa tobom. Tvoj plemeniti lik uvek je sa nama.

stomatolo{koj sestri

Tvoja porodica.

^uvamo Te od zaborava: Verica, Nenad, Svetlana i unuke Nikolina i Mia.

9. 9. 1999 - 9. 9. 2010.

Smiqi [ovqanski Branku Kla~aru

9. 9. 2008 - 9. 9. 2010.

9386

Koviqki Bjeqac

Du{an Balunovi}

Nikola Mili}

voqenoj tetki

Posledwi pozdrav dragoj

1995 - 2010.

obele`i}emo 11. 9. 2010. godine u 10.30 ~asova, na Mo{orinskom grobqu.

Supruga Olga i sestra Verica.

9. 9. 2003 - 9. 9. 2010.

Posledwi pozdrav dragom zetu

9. 9. 1996 - 9. 9. 2010.

S neizmernom qubavqu ~uvamo te u na{im srcima.

Emiliji Bedov Milu{ki

Radoslavu [olaji

Posledwi pozdrav dragom tati od sina Vladimira i snahe Tawe.

9541

[ESTOMESE^NI POMEN voqenoj supruzi

in`. Dragan Ivkovi}

\or|e Nosovi}

29

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Dana, 7. 9. 2010. godine preminula je

Vreme prolazi, se}awe na na{e

Stankov Acu 9566

i

S neizmernim bolom u srcu i du{i opra{tamo se od najdra`e majke, bake i ta{te

Stankov Krunu

Zlatica Petkovi} Sahrana je u ~etvrtak, 9. 9. 2010. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

~uva wihova sestra i }erka Tinka sa decom.

Porodice: Petkovi} i Radoni}.

Zlatici Petkovi}

Zlatici

Uvek si bila i ostaje{ na{a najsjajnija zvezda vodiqa.

Puno si nas volela, a mi }emo te se rado se}ati.

Tvoji: Danijela i Vladimir.

Brat Milenko, Nada, Gordana i Vasa.

9502 9577

9553

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav od porodice Plav{i}, od prijateqa Mime i Braneta.

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav dragoj priji

Evici Stefanovi}

Evici Stefanovi}

9501

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

Evice Stefanovi} 1933 - 2010.

Smiqa [ovqanski Nikada te ne}emo zaboraviti, ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoja }erka Mirjana, zet Dejan i voqeni unuk Nikola. 9576

Nikada ne}emo zaboraviti neizmernu qubav i pa`wu koju si nam nesebi~no poklawala. Sahrana je danas, 9. 9. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Evici Stefanovi}

O`alo{}eni: k}i Vesna, zet Jovan i unuci Stefan, Jovana i Zorana.

od kuma @eqka \aji}a s porodicom.

9530

9533

od Gorana Mileusni}a s porodicom. 9531

Rajku Ivo{evi}u

od: prije Zore, Oqe i Radovana Nikoleti}a.

Porodica Markov.

9532

9543


06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 00.05 01.35 03.00

TV PROGRAM

~etvrtak9.septembar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti ^emu... Plej gejms PCTV Centar sveta Kuhiwica Vesti Kosmos Garsowera Vesti Svetkovine ^udesni svet Vesti Na{a zemqa, film Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Gra{ak Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz @ivopis Tabloid Vojvo|anski dnevnik Hronika Brankovog kola Klasik rok Gruvawe Premlada za smrt, film Irena Hus: Figura kowa, film Svetkovine, strana dok. serija

Art boks (Panonija, 18.30) 07.30 08.00 08.10 09.00 10.15 10.20 11.00 12.30 14.00 14.40 15.30 15.50 15.55 16.00 16.45 17.30 18.30 20.00 20.25 20.35 22.00 22.30 22.40 23.40

Glas Amerike Jutarwi program Beli luk i papri~ica U ogledalu Tin in Bila jednom jedna nedeqa Vili `eli da zna Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Barometar O~istimo Srbiju U ogledalu Situacije Vojvo|anske vesti Art boks Vojvo|anske vesti Barometar Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Barometar Lice s naslovnice Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.04 09.55 09.59 10.31 10.55 11.00 12.00 12.15 12.33 12.40 13.38 15.35 15.43 16.30 16.40 17.20 17.40 18.56 19.30 20.11 21.07 23.25 23.30 00.35 00.50 00.58 01.19 03.07 03.11 04.03 04.30

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sre}ni qudi Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Vesti Kapri Dnevnik Sport plus Evronet Porodica Soprano Par-nepar, film Vesti Selo gori a baba se ~e{qa Vesti Beogradska hronika [ta radite, bre Vaterpolo - EP: polufinale: Srbija - Hrvatska, prenos Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Film: Delta odred Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet Sta`isti No}ni bioskop: Staklene o~i, film Vesti Sat UNHCR-povratak: Kosovo Sasvim prirodno

Garsowera Voditeqi: Sowa Kokotovi} i Aleksandar Buji} (RTV 1, 13.05)

06.30 Kuhiwica (ma|) 07.00 Irena Hus: Figura kowa, film 08.30 Zmajeve de~ije igre 09.00 Paideja 09.30 Nikad dosta 09.45 Poslovni uspeh (ma|) 10.30 Na{a zemqa, film 12.10 ^udesni svet 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Ukrajinska panorama 13.05 Tajna hrane: [qiva 13.15 Tek ro|eni 14.10 Neverovatne pri~e 14.30 Crtani film 14.45 Bajko kviz 15.15 Dobro ve~e Vojvodino (rum) 16.45 TV Magazin (rus) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Crtani film (ma|) 19.35 Kuhiwica (ma|) 20.00 Dobro ve~e, Vojvodino (rus) 21.30 Tek ro|eni 22.20 Kad se jednom rodi{, film 00.15 TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.10 11.40 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 15.10 16.05 16.35 16.45 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25

10.00 11.00 11.30 12.00 14.00 16.30 18.15 20.00 20.45 22.30 23.00

Hrana i vino [ira, princeza mo}i Sve je `ivot, sve je fado Moja porodica Rski zatvori, nekad i sad Podbara i crkva Sprint Torwevi banatske ravnice Objektiv Ruska imperija Dokumentarni program Gangsteri iz 18-te Istraga Neon siti Objektiv (slov) Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Vitra` Ruska imperija Objektiv Ruski zatvori, nekad i sad Neon siti Misterije KGB

Ful Tilt poker Svetski Sport magazin Klupske TV Liga {ampiona: Lion – Bajern Kvalifikacije za EP U21: Engleska–Litvanija Kvalifikacije za EP: [kotska–Lihten{tajn Klupske TV Premijer liga, magazin Profi boks: Tua – Baret Atletika Ful Tilt poker

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Tajne avanture @ila Verna, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Auto fle{, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 OSAA, 22.45 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Kviz: Zlatna planeta, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Info 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Info 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Kviz: Tuti-fruti

^ak Noris

Delta odred Grupa libanskih terorista otima ameri~ki putni~ki avion boing 707 na letu 282 iz Atine ka Wujorku. Uzev{i sve putnike za taoce grupa Nova svetska revolucionarna organizacija, koju predvodi Abdul Rifi primorava pilota Royera Kembela da preusmeri let za Bejrut. Uloge: ^ak Noris, Li Marvin Re`ija: Menam Golan (RTS 1, 21.07)

06.15 07.43 07.57 08.13 08.19 08.44 09.08 09.15 09.32 10.30 10.37 11.06 11.31 12.02 12.32 13.00 14.03 14.49 15.16 15.33 16.00 16.36 16.41 16.51 18.55 19.25 20.00 21.30 23.00 23.30 00.30 00.59 01.23 02.24

07.00 07.30 08.30 09.30 10.00 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.45 00.30 01.00

Ramazanski bajram, prenos U zdravom telu Kuvati srcem: Nela Bijani} [umska {kola 2 Zverilija Tri medveda Ozi bu Sazve`|a i legende Zdravo Evropo, kviz Enciklopedija Igraj fudbal, budi sre}an U svetu Recikla`a u turskom kupatilu Trag u prostoru \avoqi triler: Nemawa Radulovi} Trezor Verujte, ali ne preterujte Ve~ni sjaj detiwsta Sazve`|a i legende Tehnologija danas Ovo je Srbija Datum Verski kalendar Ko{arka - SP: SAD-Rusija, ~etvrtfinale, prenos Metropolis Kontekst Odbojka: 10. me|unarodni turnir „Trofej Beograda“: Srbija-Bugarska, prenos Ko{arka - SP: Litvanija-Argentina, ~etvrtfinale, snimak Odbojka - EP: juniorke, reporta`a Kapri Ad libitum Tehnologija danas Trezor Ko{arka - SP: SAD-Rusija, ~etvrtfinale

Simpsonovi Gor{tak Zlo~ina~ke namere Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Za dobar dan Simpsonovi ^ist ra~un Vesti Milica na kvadrat Dokumentarni program Dr Haus NCIS Vesti Simpsonovi ^ist ra~un Denis napast Milica na kvadrat 24 Film: Svi na{i strahovi Zlo~ina~ke namere Milica na kvadrat Film: Valander - Ubice bez lica

Ben Aflek

Svi na{i strahovi 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 11.55 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 00.30 00.40

Sonik Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Fidel Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Crni Gruja Opasne igre Hiqadu i jedna no} Film: U`i~ka republika Foks vesti Largo

U politi~kom trileru novajlija u CIA, analiti~ar Yek Rajan upada u komplikovanu mre`u {pijuna`e kada Nemerov, ruski politi~ar koga je Yek prou~avao, postane predsednik Sovjetskog Saveza. Za razliku od svojih kolega, i ve}ine zvani~nika iz Bele ku}e, Yek tvrdi da Nemerov nije militantan. Uloge: Ben Aflek, Kiran Hejns, Morgan Frimen, Alan Bejts Re`ija: Fil Alden Robinson (Avala, 21.30)

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije 07.00 Uz kafu, 07.15 Vi{e od sporta, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 CI 5, 11.00 Ku}ica u cve}u, 11.30 Nemi svedok, 12.30 Auto fle{, 13.00 Farma, 14.00 @ivot je to ..., 15.00 Sportski pregled, 16.00 Lek iz prirode, 17.00 Beni Hil, 18.00 Portret, 19.00 Objektiv, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

DNEVNIK

c m y

30

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.25 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti B92 za osobe o{te}enog sluha 13.35 Bi-Bi-Si na B92: Neobi~ne `ivotiwe 14.00 Film: @ivot nema pravila 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija: Planeta meso`dera - Lav 17.30 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Hitna 94 21.00 Film: ^ovek za posao 23.00 Vesti B92 23.35 Stjuardese 00.25 Nacionalna geografija: Planeta meso`dera - Lav 01.25 Dr Hu 02.15 Ukqu~ewe u B92 Info

Kristina Enapo

Okrutne namere 3 Kesidi Mertuil, daleka ro|aka Ketrin Mertuil, dolazi u Santa Barbaru u Kaliforniji na koley. Upoznaje Yejsona, starog sredwo{kolskog prijateqa, koji tako|e studira na tom koleyu. Yejson za cimera dobija Patrika Bejlsa i wih dvojica kuju opak plan: da zavode i ostavqaju mlade studentkiwe. Uloge: Ker Smit, Kristina Enapo, Natali Remzi, Tom Parker, ^arli Veber Re`ija: Skot Zil (Pink, 00.00) 06.15 07.00 10.00 12.15 12.30 14.30 14.45 15.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.00 01.45 01.55 02.00

Nodi (Ko{ava-Hepi, 08.20) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 13.25 13.40 13.55 13.58 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Kliford Tele{op Presovawe Iza neba ^eli~ni alhemi~ar Sedou rajder Konan Presovawe Kilari Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Idemo u`ivo Tele{op Plejada - najboqe Tajanstvene pri~e Telemaster Kliford Klinika I to je `ivot Arena, politi~ki tok {ou Luda ku}a Telemaster Riko{et La Lola Plejada - najboqe Vremenska prognoza Klinika

Valentina Dobro jutro Film: Pas koji je voleo vozove Siti kids Pali an|eo Siti Top {op U tu|oj ko`i Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola U sosu Nacionalni dnevnik Kursayije Sve za qubav Ni{ta za sakriti Crna hronika Film: Okrutne namere 3 Siti Ekran Film: Yi

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

~etvrtak9.septembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

31

NA DRUMOVIMA PUTA SVILE

18

Pi{e: Kolin Tjubron 07.00 09.15 10.15 10.25 11.15 12.00 12.30 13.15 14.20 15.05 15.35 16.20 17.10 18.35 19.30 20.10 21.10 22.15 22.50 23.25

Keti Li Krosbi

00.00 00.45

Dobro jutro, Hrvatska Divqi u srcu Fotografija u Hrvatskoj Odiseja odevawa, dok. serija Opra {ou Dnevnik More qubavi Letwa slagalica Sutra je novi dan Tina ide na sever, dok. film [kriwa Luda ku}a Hrvatska u`ivo ^arolija Dnevnik Apokalipsa: Drugi svetski rat, dok. serija Otvoreno Kratki susreti Dnevnik 3 Hrvatski gospodarski forum Dr Haus Posle ven~awa, film

Trka s vremenom Posle smrti svoje prve supruge, Glen ima problema s pomirewem svog osmogodi{weg sina Kevina i nove supruge Koni. Kada mu stari prijateq Yeory, ponudi putovawe novim vozom, Glen u tome vidi priliku da cela porodica ode na odmor... Uloge: Robert Urih, Patricija Kalember, Yon de Lansi, Keti Li Krosbi, Udo Kir Re`ija: Armand Mastrojan (Nova TV, 03.40) 08.05 08.15 08.45 10.50 12.50 13.35 14.30 16.25 18.30 19.15 20.05 21.05 23.05 23.20 00.55 01.25 02.25 03.15 03.40

Fifi, crtani Roari, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Najboqe godine Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Najboqe godine Karate kid 4, film Ve~erwe vesti Neraskidive veze, film Seks i grad Ezo TV IN Verovali ili ne Trka s vremenom, film

08.00 Isus Hrist – godine koje nedostaju 09.00 Drevni plasti~ni hirurzi 10.00 Dikensova tajna qubavnica 11.00 De{ifranti 12.00 Carstvo mora 13.00 Tajni ratovi 14.00 Istina o... 15.00 Rimsko carstvo 16.00 Ovo je civilizacija 17.00 Drevni plasti~ni hirurzi 18.00 Normani 19.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 20.00 Atina: Istina o demokratiji 21.00 Lovci na naciste 22.00 Doktor Yekil i mister Hajd: Istinita pri~a 23.00 Ko si zapravo ti? 00.00 Ovo je civilizacija 01.00 Drevni plasti~ni hirurzi

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Kraq dinosaurusa Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Kraq dinosaurusa Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Buba{inter Gwurac Wujor{ka luka Neplanirano ven~awe Neki drugi ~ovek Pri~a o vojniku Pustiwski mesec F.S.I. Ples u plavoj iguani

06.00 Tomi i mazga 07.30 Sredw{kolski mjuzikl: Maturanti 09.20 Ponovo 17 11.00 Rog izobiqa 12.40 62. dodela nagrade Emi 14.40 Transformersi: Osveta pora`enog 17.05 Plavi slon 18.20 Veridba (2009) 20.05 Elegija 21.55 Hotel Paradise 22.55 Betonski faraoni 23.45 Otmica u metrou 123 (2009) 01.30 Nezvani gosti 02.55 Nadzira~i

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00

01.00 02.00 04.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Roki Blu Sudija Ejmi Ne{ Briyis Prave doma}ice okruga Orany Ubistva u Midsameru Zakon i red Ne{ Briyis Bra}a i sestre Prave doma}ice okruga Orany Medijum Prave doma}ice okruga Orany Zakon i red Du`nost koja obavezuje Ubistva u Midsameru

07.55 10.05 10.20 11.05 12.30 13.20 14.10 15.45 17.25 18.55 19.10 20.00 21.30 00.10 01.45 02.45 04.25

RTL ritam zona Ekskluziv Punom parom 1001 no} Nestala Los Viktorinos An|eo i |avo Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina! 1001 no} CSI 11. sat Astro {ou Voqeni, film @estoki momci, film

14.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 23.00

Voqeni

Liv Tajler

Prodavnica plo~a „Empajer rekords” je mala prodavnica nosa~a zvuka u gradi}u u Delaveru. Poslovo|a je dobrodu{ni Yo, koji se prema svojim zaposlenima odnosi kao otac. Uloge: Entoni Lapagiqa, Maksvel Kaulfild, Rene Zelveger, Liv Tajler, Brendan Sekston Re`ija: Alan Mojl (HRT 2, 22.00) 08.10 08.20 08.35 09.00 09.20 09.45 09.55 10.10 10.35 12.15 13.44 14.20 14.45 15.35 16.15

22.00 23.30 01.15 01.35

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac @derowa, crtana serija Deksterova laboratorija Abeceda EU Iznad crte Na prvi pogled Mladi madjioni~ar, film Beverli Hils Fali~ni pansion Dr`avnik novog kova Zvezdane staze Palata Transibirskom `eleznicom, dok. film EP u vaterpolu - emisija Zagreb: EU u vaterpolu - 1/2 finale: Hrvatska - Srbija, prenos EP u vaterpolu - emisija Mu}ke Ve~erwa {kola Zagreb: EP u vaterpolu - 1/2 finale: Ma|arska - Italija, prenos Prodavnica plo~a, film Studio 60 na Sanset Stripu Dva i po mu{karca Momci s Medisona

06.20 08.30 10.30 11.00 12.30 13.20 15.20 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Ma~ak sa devet repova Intermeco 1 Pri~e veka S vetrom u le|a Intermeco 2 Odmetnici Pri~e veka S vetrom u le|a Majstori horora Intermeco 3 No} begunca Studio [andon Ubica cara Troje se vratilo ku}i

17.00 17.45 18.55 19.10 20.05 20.35

06.20 08.40 10.00 12.00 14.00 17.50 20.00 22.00 00.20

Hofa Povratni efekat [arlota Grej Svi su ludi za Meri Boufinger Qudi od ~asti Situacija Samovo leto Heteroseksualac 3 – gre{ne no}i 02.00 ^edno zavo|ewe

Posle samoubistva wegove tre}e supruge, jedan ~ovek biva optu`en kako ju je upravo on naterao na taj ~in. Izgleda me|utim, kako sudski proces ne}e otkriti ni{ta zna~ajno sve dok poziv za svedo~ewe ne dobije i Heda Amerson... Uloge: Vilijam Hrt, [on Pen, Evelin Dignam, Ri~ard [if, Robin Rajt Pen Re`ija: Erin Dignam (RTL, 02.05)

[on Pen

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Razorna laboratorija Kako se pravi? Kako to radi O~evidac Auta po meri 2008. Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Ameri~ke drvose~e Ekstremne eksplozije Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi? Kako to radi Velike eksplozije Pravo mesto zlo~ina Pobe}i od smrti Trenuci u`asa Auta po meri 2008. Prqavi poslovi

03.00 05.00 07.00 08.30 09.00 11.30 13.00 13.30 16.30 17.30 19.00 19.10 01.00

Tenis Tenis Tenis Tenis Bilijar Tenis Tenis Bilijar Biciklizam Tenis Fudbal Tenis Tenis

Uzalud je Staqin izmi{qao dr`ave S

a gudure Kenkol u Kirgistanu pru`a se poHodo~asnici stalno dolaze: stariji mu{karci gled na more vo}em zasa|enih bre`uqaka, sa `enama pod velom, mladi sa nao~arima za sunkoji dopiru do doline. Talas. Tu su negde ce, poslu{na deca, `ene s visokim {tiklama. Svi Arapi 751. pobedili kinesku vojsku. Od tad je qube meke zidove grobnice, pod {iqatom kulom islam po~eo da prodire na istok, a pora`eni Kinalik na {ator. Ne verujem da bi im svetalo kad nezi, vi~ni izradi papira i svile, }ije su ve{tibi znali da letopisi bele`e kako je to zapravo ne kasnije o~arale Evropu, bili su potisnuti na grob princeze Kjanizjak-katun, }erke mongolskog zapadu. emira, koja je umral u 14. veku. Natpis, ipak, zaU tom kraju, za svaki kameni krug ili zemqana brawuje skidawe maltera. humka, vezana je po neka od mno{tvo legendi o MaDva dana sam putovao na jug i bio zaustavqan na nasu. Tu je bacio veliki kamen, tamo se zaustavio dva grani~na prelaza. Kirgiski vojnici su mi doda pije, onde odapeo strelu. Sahrawen je u podno`ju brda, na mestu koje se ne vidi od drve}a, ali je postalo dr`avno svetili{te. Staza vodi preko mosta s balustradama od kopaqa pobodenih me|u cvetnim lejama u kojima roze i crvene ru`e ovozemaqski sjaje. Okolo bazaju ratnici u ble{tavim oklopima, nalik filmskim statistima, koji ne znaju {ta }e sa sobom od dosade. S wima su i ~uvari odeveni kao turske konkubine, sa za{iqenim perjanicama i odorama od {iforan. U “ku}i izle~ewa” {amanke nude seanse i garantuju izle}ewe posredstvom kosmi~ke sile mrtvih. Posvuda su bilbordi s na~elima proisteklim iz epa o Manasu, jedinstvu otaxbine i qubavi prema prirodi. Ta paganska pozornica podignuta Juna{tva kraqa Artura u azijskoj verziji je da se zale~i jedna velika rana – da se popuni prazvolili da pre|em ni~iju zemqu, ali uzbe~ki znina koju je ostavio nestanak komunizma. Kad se stra`ari su zapovedali da se vratim. Ti pripro1991. raspao SSSR, Kirgistan, u izvesnom smislu sti vojnici u pustiwskim uniformamama i sa svojevremeni Staqinov dar, svrgao je stare boq{apkama na glavi su istr~ali u prolaz zakr~en {evi~ke vladare i usvojio liberalnu demokratiju barikadama i po`urili jednu staricu da otvori – mala [vajcarska u srcu Azije. Novi predsednik torbu kako bi je pregledali, dok su mene cele noAkajev nije bio birokrata, ve} fizi~ar. Nasledio }i primoravali da se vu~em od jedne do druge kanje veoma lo{u ekonomsku situaciju i korumpiranu celarije u carinskoj ku}ici. administraciju. Zemqa je bila podeqena regioU centralnoj Aziji, gde su trgovci nekad putonalnim i plemenskim sukobima, pa je i on na kraju vali kako su hteli izme|u muslimanskih kanata, usvojio neke navike diktatora – u}utkao je opozikoji su se raspadali, danas su povu~ene nove graciju i podjarmio parlanice i caruje birokratiment. ja. Svestan da bi mu jeHerojska pri~a o Manasu, Usredsredio se na nadinstven muslimanski cionalno jedinstvo i pa- koja je kr{tenica i ujedno nacionalna blok unutar SSSR mogao `wu skrenuo na veliku, stvoriti probleme, Stahimna kirgiskog naroda, herojsku pri~u o Manasu najdu`i je poznati usmeni ep – du`i qin odredio granice je – najdu`i poznati usmetih dr`ava i tako ih od „Ilijade”, „Odiseje” ni ep, du`i od “Ilijade”, oven~ao ve{ta~kom i „Mahabharate” zajedno “Odiseje” i “Mahabharaistorijom. Ali te su te” zajedno. Se`e hiqadu granice bile bezuspegodina u pro{lost i vremena kad su Kirgizi po{an poku{aj da se uspostavi nova etni~ka realkorili Ujgure, govori o borbi Manasovog naroda nost. ^ak i danas se turkijski dijalekti me|usobprotiv Mongola vekovima kasnije i zavr{ava se no prepli}u. Uzbekistan, iskrivqen kao pas koji prihvatawem islama. Istorija i legenda su nelaje na Kinu, rasejava svoje narod u sve zemqe oko razmrsivo isprepletane. To je ujedno kr{tenica sebe. Sr` wihovih starih gradova Samarkanda i kirgiskog naroda i nacionalna himna. Me|utim, Buhare ~ine Taxici i drugi iranski narodi, ali Akajev je u jednom va`nom govoru – svetstan da u oni su se naselili i u Avganistanu, ~ak i Kini. wegovoj zemwi ima mnogo Rusa, Uzbeka i pripadTurkmeni su se nastanili u Iranu i Avganistanu, nika drugih naroda – istakao univerzalnu vreda Rusa, Ukrajinaca, Tatara, Nemaca, Ujgura, Kinost epa, kao i da su Manasovi ratnici bili raneza i korejaca ima u celoj centralnoj Aziji. znih nacionalnosti. Uzbekistanski grad Namangan je velik i siroU muzeju nalik svetili{tu, na centralnoj slima{an, besposleni qudi se tiskaju po parkovima ci Manas je prikazan kao ~elikom opto~eno ~udo i stanicama. Na ulicama se moraju otvoriti ~e– polu~arobwak, polujunak, sli~an herojima iz tvore o~i u ovom mestu na lo{em glasu. Drve}e doba kraqa Artura – kako se uspiwe na nebo sa koje su Rusi posadili dostiglo je punu visinu, ali oblacima pastelnih boja, dok su iza wega wegovi Rusa vi{e nema. Lewinov trg je preimenovan u ratnici nalik sablasnoj {umi barjaka. Pri~a kaTrg slobode, ali je dodatno cini~no {to je na me`e da je Manasova `ena, mudra Kanikaj, natovaristu gde je nekad bila Lewinova statua danas kip la glinu na 600 kamila i ispekla cigle za mu`eBabura, osniva~a mongolskog carstva. U memorivqevu grobnicu. Danas je pred wom veliki crni jalnom parku posve}enom Drugom svetskom ratu kamen koji je Manas vezivao svog kowa, ~udesnog nema slavopoja narodnim herojima i sovjetskoj Akulu, ~iji mu je sjaj osvetqavao put. odaxbini, niti ve~nog plamena. Kwigu Kolina Tjubrona „SENA PUTA SVILE” (izdava~: „Mono i Mawana”, Vatroslava Lisinskog 11, Beograd, www.monoimanjana.co.rs), uz popust od 20 odsto, za 672 dinara plus PTT tro{kovi i PDV, mo`ete naru~iti preko telefona 011/ 3087–515.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

~etvrtak9.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

^etvrtak je dan za diplomatska re{ewa, pa se obuzdajte i potrudite u tom pravcu. Aktivni ste u odnosu na druge, na partnera ili u javnosti, pa se mo`ete prezentovati na najboqi na~in. Saradwa.

BIK 20.4-20.5.

Va{a bogiwa i za{titnica Venera danas mewa znak, {to }e uticati i na vas, na unutra{wem i spoqa{wem nivou. Ulazi u vodeni znak [korpije, pa se povla~ite u svoj svet. Intuicija i fanatizam.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

9. septembar 2010.

Primeti}ete i sami da se stvari ne odvijaju pravolinijski, lako, ni planirano. Budite oprezni i strpqivi, spremni na neprijatna iznena|ewa, zamke i prevare. Mesec danas plovi kroz vazdu{ni znak Vage, pa ste spremni na kompromise i zajedni~ke interese, usagla{avawe i diplomatiju. U svom domu i svojoj du{i, prvo ostvarite sklad i ravnote`u. Komunikacija je nagla{ena, {to vam ide u prilog. Mo`ete osetiti tu|e slabosti i osetqive ta~ke, ali }ete ostati pozitivni u svakom smislu. Kra}i put udvoje vi{e je nego prijatan i po`eqan. Poslovna situacija vam pru`a mnoge mogu}nosti izbora. U vezi sa tim, promewiva ose}awa vam ne}e dati mira. Budite realni, a ne brzopleti. Mudre odluke i ve{ta sredstva, iz vi{e puta.

VAGA 23.9- 23.10.

Okre}ete se poslu, koji dobija zna~ajniju dimenziju. Nemojte otkrivati svoje planove, kontakte, veze i tajne, da vas neko ne bi predupredio i iskoristio ih. I daqe se od vas o~ekuje inicijativa.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Neke skrivene okolnosti vam idu u prilog. Bilo da se radi o tajnoj qubavi ili vas neko podr`ava iz senke, tek, bi}e boqe da }utite o svemu tome. Poslovna i finansijska situacija su iste. Neko od prijateqa }e se pokazati u svom pravom, pozitivnom i negativnom svetlu. Ukoliko vam ponudi uslugu, znajte da to ima svoju cenu. Da}e vam dva, da bi vam uzeo pet. Budite oprezni.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Po~iwete da mislite pozitivno, da se doterujete i uga|ate sebi, od danas pa nadaqe. Mo`ete i}i u {oping i obilaziti radwe, tro{iti novac, u`ivaju}i pri tome. Pove}awe prihoda.

Hipici su deca cve}a, a ta deca jo{ uvek di{u punim plu}ima. Di{ite i vi, {etajte se, u`ivajte u sun~anim danima, dok ih oblaci ne sakriju. Ose}aj univerzalnosti, pacifizam, saose}awe... Na|ite sebe u poslu koji radite, da bi on imao smisao i da bi vam lak{e pale obaveze. Va{a kreativnost i kampawski pristup svemu {to ~inite iziskuju ~este pauze i promene okru`ewa.

TRI^-TRA^

Fani qubi Maksa V REMENSKA

PROGNOZA

HLADNIJE

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

23

Sombor

23

Kikinda

26

Vrbas

24

B. Palanka

25

Zrewanin

26

S. Mitrovica 26 Ruma

25

Pan~evo

27

Vr{ac

26

Srbija Beograd

27

Kragujevac

28

K. Mitrovica 30 Ni{

Hrvatska novinarka Fani Stipkovi} navodno je u vezi sa zgodnim ameri~kim glumcem Maksom Rajanom, koji u filmu „Seksi i grad 2” glumi glavnog frajera. - A {ta da vam ka`em, Maks je super osoba i odli~an mu{karac, ali zaista ne `elim da komentari{em prirodu na{eg odnosa. Mogu tek re}i da mi je vrlo prijatno u wegovom dru{tvu - izjavila je Fani i time potvrdila {u{kawa da je u Los An|eles otputovala da bi se dru`ila s Maksom. Fani je sa slavnim Maksom upoznala agentkiwa Marina Masovijetski. Po holivudskim krugovima se pri~a da je Maks trenutno slobodan, a iza sebe ima nekoliko ozbiqnih veza. Navodno se nedavno i prijateqima pohvalio da je upoznao jednu duhovitu i pametnu `enu.

30

S KI { OM

Evropa

NOVI SAD: Malo ni`a temperatura, uz promenqivo vreme sa ki{om i pquskovima. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale. Temperatura od 15 do 25 stepeni. VOJVODINA: Malo sve`ije, uz promenqivo vreme sa ki{om i pquskovima. Vetar umeren jugoisto~ni, u ju`nom Banatu poja~an. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 14, a maksimalna 27 stepeni, na jugu. SRBIJA: Promenqivo vreme uz smenu sun~anih perioda, povremene ki{e i lokalnih pquskova sa grmqavinom. Na severu }e biti sve`ije sa vi{e padavina, a u ju`nim i centralnim predelima toplo. Vetar umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 13, a maksimalna 31 stepen u ju`noj Srbiji. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak zahla|ewe sa obilnom ki{om. U subotu hladno sa ki{om. U nedequ postepen prestanak padavina. U ponedeqak delimi~no razvedravawe uz blagi porast temperature. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se nepovoqan uticaj biometeorolo{kih prilika, pa se hroni~nim bolesnicima preporu~uje da smawe uobi~ajene aktivnosti i da se striktno pridr`avaju saveta lekara. Od meteoropatskih reakcija vi{e }e biti izra`eni glavoboqa, razdra`qivost i bolovi u kostima i zglobovima. Mogu}e je zamarawe. U~esnicima u saobra}aju je neophodna poja~ana opreznost.

Madrid

28

Rim

26

London

21

Cirih

19

Berlin

15

Be~

20

Var{ava

15

Kijev

20

Moskva

17

Oslo

14

VIC DANA Koja je razlika izme|u babe na svadbi i „Crvene zvezde”? - Baba odigra bar dva kola.

SUDOKU

St. Peterburg 20 Atina

33

Pariz

20

Minhen

19

Budimpe{ta

20

Stokholm

14

4

1 5

5

8 4

6

8

8

7

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

1 7 4 8 3 6 9 5 2 TISA

6

SAVA

Bezdan

493 (4)

Slankamen

386 (16)

Ja{a Tomi}

Apatin

532 (10)

Zemun

349 (11)

Tendencija stagnacije

Senta

276 (-20)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

340 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (-30)

Tendencija porasta i stagnacije

Smederevo

484 (6)

Titel

380 (16)

NERA

Ba~. Palanka 406 (14) Novi Sad

391 (17)

Tendencija porasta

Hetin

72 (-12)

-40 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

N. Kne`evac 237 (-16) S. Mitrovica

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusi}

70 (6)

4

8

2

4

2 6 8 1 5 9 3 7 4 9 5 3 4 7 2 6 1 8

5

6 2 9 3 4 7 1 8 5

288 (10)

9 6

3

9

5 7

7 3 1 6 8 5 4 2 9 4 8 5 9 2 1 7 6 3

5

8 1 6 2 9 4 5 3 7

38 (-2)

8 2

4

6

2

5 9 2 7 6 3 8 4 1

7

6

3 4 7 5 1 8 2 9 6 Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 9.septembar 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"