Page 1

NOVI SAD *

^ETVRTAK 9. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23521 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

RASVETQAVA SE AFERA U AGROBANCI

Sedam uhap{enih, Antoni} u bekstvu str. 13

DOK VARADINSKI MOST ^EKA STATUS I TRAJNU UPOTREBNU DOZVOLU

MLA\AN DINKI] NAJAVIO MERE VLADE

Novi dug Ograda propada, i PDV ZIG najavquje yet bu ne pu popravku

str. 5

Foto: R. Hayi}

I N T E R V J U : ZDRAVKO JELU[I], PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA SDPS-a

st r . 7

Odluka USS nala`e uskla|ivawe Statuta APV s Ustavom str. 3

NASLOVI

Politika 2 Vu~i}: Borba proti korupcije vidqiva u najskorijem roku 3 Krivi~na prijava protiv [utanovca

Ekonomija 4 Kne`evi}: Robnim rezervama protiv rasta cena

Novi Sad POKRAJINA OBEZBEDILA 34 MILIONA DINARA ZA BESPLATNE UYBENIKE

Kwige na poklon i ~etvrtacima str. 6

SUD OTVORIO VRATA SPAJAWU „SUNOKA” I „HELENIK [UGARA”

Sav srpski {e}er u jednoj ruci

KAMILAVKE IZ PORODI^NE MANUFAKTURE U ZREWANINU STI@U DO HILANDARA

str. 4

SPORT

str. 14 – 19

n VATERPOLISTI U POLUFINALU S ITALIJANIMA

[e{ir „indijana yons” za [er beyi ju

str. 6

n VOJVODINA GOSTUJE U BE^U

n RASPORED PRVE FUDBALSKE LIGE SRBIJE

8 Mladi dru`ewe zalivaju alkoholom

Vojvodina 10 U Zrewaninu proizvodwa ve}a 5,8 posto

Ekologija 12 Zaga|ewe oteralo ptice s reke Krivaje

Prete`no sun~ano Najvi{a temperatura 31 °S


2

POLiTikA

~etvrtak9.avgust2012.

dnevnik

JEDINO STRANKAMA NOVCA IZ BUYETA NE]E FALITI

Dupliranaprimawa nara~ungra|ana RAZGOVARALI DODIK I NIKOLI]

Tesneveze SrbijeiSrpske Predsednici Srbije i Republike Srpske Tomislav Nikoli} i Milorad Dodik imali su prve zvani~ne razgovore na kojimasuuprijateqskomrazgovorurazmatralisaradwuRSiSrbije,kaoiaktiviraweradaSavetazasprovo|eweSporazumao specijalnimiparalelnimvezama, saop{tila je Pres-slu`ba predsednika Srbije. Nikoli} i Dodik slo`ili su se u tome da postoji stalna potreba za unapre|ewem uzajamne saradwe baziranenaSporazumuospecijalnimiparalelnimvezamaSrbije i Republike Srpske, navodi seusaop{tewu. Dodik je tokom dvoipo~asovnih razgovora informisao Nikoli}a o mno{tvu strate{kih projekatakojiserealizujuuRS, posebno u oblasti energetike, infrastrukture, telekomunikacija i razvoja poqoprivrede i turizma.Nikoli}rekaojeda}e ulagatimaksimalnenaporedase prijateqskiodnosiSrbijeiRS i daqe unapre|uju. On je dodao dasumiristabilnosturegionu apsolutniprioritetSrbije.

Nikoli} i Dodik saglasili suseutomedajeodr`avawetesnihiprijateqskihvezausvim sferama `ivota garant stabilnosti,temeqzaboqubudu}nost i prvorazredni nacionalni zadatak. DodikjeposlesastankasNikoli}emrekaodasuodnosiBeograda i Bawaluke „u najboqem mogu}em stawu”, i izrazio o~ekivawe da }e odnosi s novim predsednikomSrbijedoprineti ja~awu specijalnih paralelnih veza”. Dodik je istakao da po{tuje ~iwenicu da je Nikoli} legitimnoizabranipredsednikSrbije,iizrazioo~ekivaweda}e zajednomo}idakreirajuiusaglase neke stavove u vezi s politi~kimstatusomsrpskognarodanaKosovuiuBiH.Podsetiv{inatodajepolitikaBeograda i Bawaluke po pitawu Kosova gotovo identi~na, Dodik je istakao da }e RS, koriste}i procedure koje su joj na raspolagawu, i nadaqe spre~avati priznavawe nezavisnosti Kosova.

Politi~ke stranke koje su u parlamentu,wih25,mese~noiz bux eta isp ump aj u 105.403.551 dinar.Zakonseuwihovomslu~ajupo{tujepauplatele`uredovnoizme|u10.i15.umesecu, {toih~inijedinimbuxetskim korisnicima koji ne moraju da strahujuzaopstanak. Tako izda{nu sumu stranke dobijajuzahvaquju}inovomZakonu o finansirawu politi~kih stran ak a, izg las an om u Skup{tinipro{legodine,posle dosta natezawa s Venecijnskom komisijom i Evropskom unijom.ZakonjemoraodaseizglasakaouslovzadobijawestatusakandidatazaEU,astranke supoku{avaledana|uformulu koja }e im doneti {to vi{e novca poreskih obvznika kada sena|uuparlamentu. Tajobra~unka`edasestrankamanovacdelinaosnovubroja poslani~kihmestaibrojaqudi kojisuglasalizawih.Pomalo zbuwuju}ezvu~idaje,naosnovu toga,zasamojednog~lanaSkup{tine mogu}e dobiti izme|u 380.000dinaraimilion. U raspodeli novca iz buxeta G17 plus je s deset mesta obezbedio 5,4 mil io n a din ar a, SDPS s jednim mestom mawe oko 3,4. Srpski pokret obnove mese~no dobija gotovo dva milionadinara,NSpla}amo2,8,a DSS 9,9 miliona, {to je ~ak triput vi{e nego ranije. SVM dobijagotovo2,8milionadinara.Glavninaod105milionadinara svakako }e svakog meseca pripasti napredwacima i demokratama. Direktor„Transparentnosti Srb ij a„ Vladimir Goati za

Da~i}:Zapravednore{ewe PremijerSrbijeIvicaDa~i} i{efUNMIKa Farid Zarif saglasili su se ju~e o tome da je neophodnoobezbeditimiristabilnostnaKosovu,iocenilidajedijalognezamewivure{avawu otvorenihpitawanaKosovu,saop{tenojeizVlade Srbije. Suzdra`avawe od jednostranih poteza jeuslovmiraiodr`ivestabilnosti,konstatovanojeurazgovoru.Svare{ewaproblemanaKosovutrebadabuduuskladusRezolucijomUN1244i trebadaihverifikujeSavetbezbednostiUN,ka`eseusaop{tewu.

„Samo pravedno re{ewe garantuje trajnu stabilnost na Kosovu”, istakao je Da~i}, i izrazio zabrinutost{toistrageoilegalnojtrgoviniorganima nisu dovoqno napredovale. Sagovornici susesaglasiliutomedaprivremeneinstitucije vlasti u Pri{tini nisu adekvatno reagovale na u~estale napade na srpsko stanovni{tvo. „Vlada Srbije uva`ava dogovore postignute u dijalogu BeogradaiPri{tineismatradatrebadaseprevazi|urazli~iteinterpretacijedogovorenihre{ewa”,navodiseusaop{tewu.

Omerovi}zadovoqan odlukomVlade Predsednikskup{tinskogOdborazaqudskaimawinskapravairavnopravnostpolovaMehoOmerovi} pozdraviojeodlukuVladedanalo`iministarstvimapravdeikulturedaispitajuslu~ajopostavqawuspomen-plo~eA}if-efendijiuNovomPazaru. –Verujemda}epredstavnicitihministarstava oti}iidoAdeCiganlijeidrugihmestauSrbiji gde su se na sli~an na~in, podizawem spomenika i vidnimobele`jima,slaviliiveli~alionikojisu sara|ivali s okupatorom ili ~inili zlo~ine, a zbog~egasupravosna`noosu|eni–rekaojeOmerovi}. OnjeoceniodanigdeuEvropi,„ukojusesvizakliwu”,nemaslu~ajadasesaradnicimaokupatorai fa{istimapodi`uspomen-obele`ja. –Samotako}eSrbijanadelupokazatidakaodr`avaimaistitretmanpremasvimakojisuslu`ili okupatoruilisara|ivaliswim–uverenjeOmero-

vi}.–Onikojejeistorija,spravom,stavilanamestokojesusamiodabrali,nesmejudanasimatini versku, ni strana~ku, ni nacionalnu oznaku. Tako }emopotvrditiprivr`enostevropskimvrednostima,ukojejeantifa{izamugra|en,aliidokazatida ogromne`rtvekojejeSrbijadalanisubileuzalud idanisuzaboravqene. VladaSrbijeju~ejeraspravqalaoprisustvuministra Sulejmana Ugqanina postavqawu spomenplo~eA}if-efendijiuNovomPazaruizadu`ila ministarstvapravdeikulturedapripremepredlog meradasporniistorijskidoga|ajineugrozedobre me|unacionalneodnoseiantifa{isti~koopredeqeweVlade.Nasednicijepotvr|enoopredeqewe Vlade da se u Srbiji grade dobri me|unacionalni odnos. Tablau~astA}if-efendijepostavqenajeusubotu, u centru Novog Pazara, u pe{a~koj zoni, na mestunakojemjenekadabilawegovaku}a.

„Dnevnik” ka`e da takvo pona{awestranakauSrbiji,imaju}iuvidukrizuibuxetskerupe, ninajmawenijeuredu,tedabi odredbe iz Zakona o finansi-

jalnogosigurawa,propisalisu izdvajawe od 0,15 odsto buxeta Srbije,APVijedinicalokalnesamouprave.Natajna~inoni su, u stvari, udvostru~ili iz-

rawu, koje propisuju procenat izbuxetamoraledasevratena staro. – Stranke su promenu u finansirawu izvele na vrlo perfidan na~in – ka`e Goati. –

nos na koji ra~unaju, iako su Ven ec ij ans ka komis ij a i Evropska unija upozoravale na todatonebismelodase~ini. Powegovimre~ima,dr`avno finansirawestranakauvelaje

Partijesusadajedinekojesusigurneda}e redovnodobijatinovacizbuyeta,{todr`ava nemo`edagarantujepenzionerimaidrugim buyetskimkorisnicima(VladimirGoati) Napraviv{i novi zakon pro{le godine, oni su promenili procenat koji se izdvaja iz buxeta.Umesto0,15odstonagodi{wem nivou, umaweno za transferedrugimnivoimavlastii organizacijamaobaveznogsoci-

sredin om {ez des etih godin a pro{logvekaSRNema~kazbog sve ve} ih tro{kova wihove promocije. Taj model preuzele su gotovo sve zemqe u Evropi osim Velike Britanije i jo{ nekih.

– Problem je u tome {to su na{e stranke ovakvim zahvatawem u buxet opasno pribli`ene iskqu~ivo buxetskom finansirawu, na {ta EU gleda s mnogokritike–ka`eGoati. Uz pare iz buxeta, stranke imaju pravo da sakupqaju ~lanarine,daprimajupoklone,da proizvode i prodaju svoje simbole.Uzsveto,strankeuzimajui„hara~”od~lanovakojepostave na va`na mesta. Me|utim,ve}inafunkcionerare}i }e uvek da ~ak ni to nije dovoqno za normalno funkcionisawe partija, {to je daleko odistine. –Problemati~nojeifinansiraweproteklihizborajerje nekoliko stranaka, od kojih je ve}inasadauvlasti,potro{ilomnogovi{enego{tojeprihodovalo. Ja ne znam da li su one prona{le alhemijsku formulukojomstvarajunovacniiz ~ega,alijesigurnodasukr{ilezakon–tvrdiGoati. Onka`edasupartijesadajedine koje su sigurne da }e redovnodobijatinovacizbuxeta, {to dr`ava ne mo`e da garantujepenzionerimaidrugimbuxetskimkorisnicima. – Ako ho}e da se postave po{teno, vrati}e formulaciju o procentuizbuxetanazakonsko re{eweiz2003.godinejerovakvo rasipawe mnogo govori o wimauovakriznavremena.Taj vi{akkojisuuzelibukvalnoje otetizxepovagra|ana,dokdrugi propadaju. Usput ne po{tuju ni zakon jer na izbore tro{e vi{enego{to,navodno,sakupe –obja{wavaGoati. P. Klai}

Vu~i}:Borbaprotiv korupcijevidqiva unajskorijemroku Potpredsednik Vlade Srbije iministarodbraneAleksandar Vu~i} izjaviojeda}egra|aniu „najskorijem vremenskom roku” videti da je mogu}e da dr`ava vodi o{triju i jasniju borbu protivkorupcijeikriminala. Vu~i}jerekaodaposaoVlade nijedanajavqujehap{ewa,iako togra|anivole,ve}dau~inida institucijeradesvojposao. –Kqu~nopitawezanasjeko je uzeo narodne pare i kako da vratimo te pare. U tom smislu, institucijedr`aveSrbijepreduze}esveneophodnemere.Unajskorijem,ubukvalnomsmislute re~i,rokugra|ani}evidetida jemogu}edavodimo,kaodr`ava, o{triju i jasniju borbu protiv korupcije i kriminala – rekao je Vu~i} gostuju}i u Dnevniku RTS-a. Onjeistakaodateinstitucije moraju da imaju u vidu da ne sme biti za{ti}enih, bez obzira na politi~ku, partijsku ili bilokojudrugupripadnost. –Uverensamutodatakavrad, uz ja~awe institucija, jeste zalogzabudu}nost.Jer,kadnapravimo sistem, onda to ne}e zavisitiodbilokojegpojedincave}

}e biti kao {to to danas izgleda u Danskoj, Norve{koj ili nekoj drugoj ure|enojzemqismnogomawom stopomkriminalaikorupcije – kazao je Vu~i}, koji je zadu`en za odbranu, bezbednost i borbu protiv kriminalaikorupcije. Vu~i},kojijeisekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, nije `eleo da govori o sadr`aju sednice Biroazakoordinacijubezbednosnih slu`bi, odr`aneprepetdana,jerseu~esnici sastanka potpisom obavezuju na to da ne}e u javnost iznositi sadr`aj sastanka.Onje,ipak,rekaodaje zadatakBiroaonoo~emujegovorio i predsednik Srbije – da ispitaono{tojeEvropskakomisija tra`ila, a to su sporne privatizacije,idodaodamisli da }e qudi u Srbiji zbog toga bitizadovoqniji. –Minijednogsekundane`elimo nekakvu vrstu lova na ve{tice. Mnogo va`nije od hap{ewaje~vrstinaotu`nice.Dakle, nemojte da nekoga dr`ite podevetili13meseciupritvo-

ru, a da posle toga optu`nice padaju.Na{atu`ila{tvamorajudaimajunaj~vr{}umogu}uargumentaciju i onda idemo u postupak–poru~iojeVu~i}. Potpredsednik Vlade je rekaodaSrbijuo~ekujete`akperiod u narednih ~etiri-pet meseci, ali da bi prvi put, iako, kako ka`e, po prirodi nije optimista, „smeo da se usudi da gra|anima ka`e da ima nade da }emozagodinudanamo`dai`ivetiboqe”.

TVIT CRTICA Kuhiwa

Samisebisve

Slu~aj„CrnaReka”pokrenuojemnogopitawa o nesposobnosti dr`ave da se izbori s crkvom, ali i o wenoj odgovornosti. Politi~ar Drago Kova~evi} jetakonapisao: „Pitaosamseza{to crkva ne organizuje javnu kuhiwu, nego ’le~i’ narkomane,madatonezna.Izakqu~iodaimovo drugodonosinovac”.

Neko u ovim burnim politi~kim, sportskimikriminalnimdanimastignedapogleda i preko plota. Napredwak Mario Maleti} nije odoleo a da ne primeti: „Koliko se demokrate sva|aju i napadaju izme|u sebe, wima niko drugi i ne treba, sami sebi su i pozicijaiopozicija”.

Ekskomunikacija

Pravopitawe

Ne{to qu}i ton stigao je od demokrate Zorana @ivkovi}a. On je crkvi poru~io: „PSIHOPATU U MANTIJI SPC mora odmah daekskomuniciraiosudi sli~nenadrilekarske aktivnostisve{tenikaimonaha”.

Dramska spisateqica Biqana Srbqanovi} posvetilajeproblemu„CrneReke„~itavniz „tvitova„. U jednom trenutku se zapitala: „Da neka druga verska organizacija ima kampove bez dozvole gde batina i ubija qude, da

libibilologi~nodabuderapu{tenaiukinuta?”

Bliskisusreti Novi premijer zapo~eo je seriju najrazli~itijihpoliti~kihsastanaka,asastaose i sa {efo m civilne mi sije UN na Koso vu Faridom Zarifom. Miroslav Petkovi} iz DSS-aiskoristiojetaj doga|aj dasepoigra re~ima:„DacicdanassaZarifom,PalmauveksaZirafom”.

Osebinajlep{e Vlada je izabrana i kanonada ministarskih izjava zapquskuje javnost. O sebi, na-

ravno,govoresamonajlep{e. To jeprimetio i biv{i savetnik Borisa Tadi}a Neboj{a Krsti}: „Najdra`i su mi oni ministri (i ministarke)kojimisledasu u Vladisvojom zaslugom”.

Malojetabla „Tvitera{ka„ zajednica iz Srbije zasula je ju~e mre`u zahtevima da Hrvatska stavi oznakezaBeogradna autoput.Potojidejije palodostasarkazma. Socijalista Boris Mili}evi} je napisao: „^ek, iz Zagreba u Beograd vodi samo jedan put kojim vredi i}i i ti tra`i{ putokaz?! Malojeto,jabihtra`ioput!” P. K.


politika

dnevnik

INTERVJU

ZDRAVKO JELU[I], PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA SDPS-a

OdlukaUSSnala`e uskla|ivawe StatutaAPVsUstavom Predsednik vojvo|anskog odbora Socijaldemokratske partije Srbije i odbornik u gradskoj skup{tiniNovogSadaZdravko Jelu{i} izjavio je da koalicijaokupqenaokoSPSa, a u kojoj je i wegova stranka, ne}e inicirati raskid aktuelne koalicije sDS-omiLSV-omipromenuvlastiuNovomSadudok seneuveriutodapostoji „jasna odborni~ka ve}ina koja je za promenu postoje}ih odnosa”.Onjeuintervjuu za „Dnevnik” rekao da }e SDPS insistirati na tomedaseistra`esvesumwiveradwekojesuobele`ileizborni proces na lokalnim izborimauNovomSadu,azbogkojihje, kakoka`e,dovedenaupitaweiizbornavoqaNovosa|ana. – Prethodne izbore u Novom Sadu su obele`ila sumwiva de{avawa koja sada istra`uju nadle`ene slu`be i li~no zbog toga, kao gradski odbornik, imam izvestan stepen nelagode,bez obzira nato {to na{a koalicija nije ni na koji na~in u~estvovala u sumwivim radwama. Ako govorimo o izbornoj voqi Novosa|ana, ona je samim tim dovedena u pitawe i to mora da se istra`i do kraja da ne bi postalo obrazac pona{awa za naredne izbore –kazaojeJelu{i}.

URS:DSpereruke ododgovornosti UjediweniregioniSrbijesaop{tili su da Demokratska stranka naskandalozanna~inpoku{avada opererukeododgovornostizapad kreditnog rejtinga zemqe. URS je optu`io Demokratsku stranku da jeuni{tilastaweikredibilitet javnihfinanijauSrbiji,uzocenu dasuupravoogromandugivisoki deficitbuxetaglavniuzrocipadakreditnogrejtinga.URSjeoceniodatvrdwadajedeficitporastaozbogdecentralizacijepokazujedaDSnerazumenidecentralizaciju, ni javne finansije, ni strukturubuxeta. „Decentralizacija je proces, fiskalnadecentralizacijajesamo jedanodelemenata.UjediweniregioniSrbijeponosnisunato{to sugradovimaiop{tinamavratili novac i imovinu. Nije taj novac oti{aonaMars,negou~itavuSrbiju„, poru~ili su iz URS-a, uz ocenudajepartokratskoicentralisti~koupravqaweodlikaDS-a. URS navodi da je Mla|an Dinki} 2006.godine,kadasepovukaos pozicijeministrafinansija,ostaviosuficitoddvapostoudr`avnoj kasi, a sada, kada se vratio u Ministarstvo finansija, zatekao jemawakodprekosedamodstoijavnidugodgotovo55odstoBDP-a.

l Koliko najave ili partijske direktive za prekomponovawe vlasti u lokalnim samoupravama u Vojvodini dovode u pitawe samo funkcionisawe lokalnih vlasti? –Siguran sam utoda je vertikal a pol it i~k og odl u~ iv aw a koja se prenosi s najvi{ih na ni`e nivoe vlasti ne{to {to dovodi do boqeg funkcionisawa svih nivoa vlasti, i to je uvek na dobrobit gra|ana.To su normalni procesi u svim demokratskim dru{tvima i ne vidim razlog da to ne bude standardan proces i u Srbiji. Ponekad su izuzeci mogu}i, ali samo tamo gde politi~ari u lokalu posedu-

ju visok stepen tolerancije i politi~kog iskustva,kao {to je slu~aj u Beogradu. l Kakva je pozcija SDPS-a u pokrajinskom parlamentu, gde ste u koaliciji sa SPS-om, koja u ovom mandatu nije ukqu~ena u pokrajinsku vlast? – Poslanici SDPS-a }e biti konstruktivna opozicija, kao i cela poslani~ka grupa koalicije oko SPS-a. Na{a pozicija je posledica odluka Pokrajinskog odbora Demokratske stranke,ali je stav da ni na koji na~in ne ugro`avamo stremqewa skup{tinke ve}ine koja su usmerena ka boqem `ivotu gra|ana Vojvodine. l O~ekujete li probleme u funkcionisawu Skup{tine APV i pokrajinske administracije nakon odluke Ustavnog suda o uskra}ivawu dela nadle`nosti Vojvodini? – Problemi mogu nastati, pre svega, kao posledica razli~itih tuma~ewa onih koji ~esto nisu ni pro~itali odluke Ustavnog suda,a spremni su da ih tuma~e.Oni koji su ~itali, mogli su da uo~e da su one izvr{ne,ali ujedno i savetodavne u smislu uskla|ivawa Statuta Vojvodine i Ustava Srbije. l Mislite da slede izmene zakonskih propisa o nadle`nostima i Statuta APV? –Prvo bi trebalo jasno rastuma~iti svaku navedenu stavku,ali

u mestu koje je predvi|eno za to,a to su skup{tinska tela i sama Skup{tina AP Vojvodine. Time bismo imali i jasnu sliku refleksije odluke Ustavnog suda na nadle`nosti predvi|ene Statutom AP Vojvodine. l Koje stavove u tom pogledu }e zastupati va{a stranka, odnosno poslani~ka grupa? – Izlaz iz te situacije treba tra`iti u zakonodavnim telima Srbije i Vojvodine.Siguran sam u to da je to jedini pravi put. Po{to smo mi deo koalicije vladaju}e na republi~kom nivou, na{a pozicija je vi{e nego jasna.

Zbog sumwivihradwi kojesuobele`ile izborniprocesna lokalnimizborima uNovomSadu,dovedenajeupitaweiizbornavoqaNovosa|ana l Da li ta situacija ukazuje i na potrebu ustavnih promena? – Ustavne promene su neophodnost iz vi{e razloga i ovo je samo jedan od povoda da to bude {to pre, ali, naravno, uz {iroki konsenzus, da uskoro ne bismo ponovo imali potrebu za mewawem najvi{eg pravnogakta dr`ave. B. D. Savi}

„DVERI” RASPUSTILE POVERENI[TVO U NOVOM SADU

Sva|azboggradskevlasti Povereni{tvo „Dveri” u Novom Sadu, koje u gradskoj skup{tini ima petoro odbornikame|uredovimaopozicije, raspu{teno je odlukom rukovodstvatogpokreta.Odlukaje stiglaujekupoliti~kihnajava dabiugradukojipredvodedemokrate mogla da bude formirananovaskup{tinskave}ina. Me|utim,predsednikUO„Dveri”VladanGli{i} tvrdidasu razlozizaraspu{tawepovereni{tva „mnogo dubqi” nego {to je to nastojawe wihovih odbornika da u Novom Sadu formiraju ve}inu s opozicionomSrpskomnaprednomstrankom. – Problem je u tome {to Pokret ima svoju strukturu, {tozna~idavi{iorganimoraju da budu pre svega obave{tavani, a to nije bio slu~aj i oni su nas slagali. Drugo, poku{ali su da prave svoju strukturu unutar organizacijepajepo{tenodaondaizna{e iza|u – izjavio je ju~e za „Dnevnik”Gli{i}. Iz„Dveri„su,kakojetosaop{tilo Stare{instvo Po-

kreta, iskqu~eni Miroslav Parovi} iAleksandar\ur|ev kojisupozvanidavrateodborni~ke mandate, „ili, ukoliko tone`ele,u~inesvedasesru-

Nezvani~no sa SNS i DSS Miroslav Parovi} ka`e da su dosad imali samo nezvani~nerazgovoresastrankamaopozicijeuNovomSadu,SNS-omiDSS-om,ofomirawu nove skup{tinske ve}ine. – Kad se ta opcija pojavila, mi smo predani tome da poku{amodafomiramonovu skup{tinsku ve}inu i razvlastimoDSiLSV–rekao jeParovi}. {ivlastDemokratskestranke i Lige socijaldemokrata VojvodineuNovomSadu”. Miroslav Parovi}, koji je unovosadskojskup{tini{ef odb orn i~k e grup e „Dver i”, smat ra da je odl uk a Star e-

{instva „{tetna i licemerna”. – [tetna je jer, na`alost, ide naruku samo DS-u, koji je sad u mogu}nosti da u~vrsti svoje pozicije. A licemerna je jersmomiodprvogdanakadaje izabrana vlast DS–LSV-a u Novom Sadu `eleli da je sru{imo zato {to su dosad veoma lo{evodiligradizbogkvaliteta`ivota,asadaizbogpri~eokoVojvodineiinternacionalizacije. Potrebno je razvlastiti separatisti~ke snage uNovomSadu–rekaojeParovi}za„Dnevnik”. Onjekazaodawihovaodborni~ka grupa ostaje jedinstvena idanikome|uwimane}edati ostavkunamandatjerbitobilo,dodaoje,neodgovorno. Sem DS-a i LSV-a, u koalicijivladaju}ojuNovomSadusu i Srpski pokret obnove i Socijalisti~ka partija Srbije kojesuopozicioninapredwaci nedavno, nakon {to su SNS i SPSzajednou{liuRepubli~ku vladu, pozvali na formirawe nove gradske skup{tinske ve}ine. S. Kova~evi}

REKLI SU Obradovi}:Ne}emo izazivatipotrese – Ne}emo izazivati potrese–rekaojeza„Ve~erwenovosti”ministarprosvet e, nau k e i tehn ol o{kograzvoja@arkoObradovi}, odgovaraju}i na pitaw e kak o se sprov od i plandasenalokalninivo pres lik a rep ub li~k a vlast.–Umedijimasetomnogovi{epomiwenego{tojemogu}esprovestinaterenu. Jer, na lokalu ima stvarno ~udnih kombinacija.Idejajestedasenapravi{tove}i broj koalicija na lokalnom nivou koje }e odr`avati koalicioni raspored na nivou Republike. Na pitawe {ta }e biti s Beograd om, Obr ad ov i} odg ov ar a: „Beo g rad funkc io n i{ e”. Gov or e} i o odn os im a u vladaju}oj koaliciji, Obradovi} ka`e da jepo~eloodli~no. – Na{i odnosi s napredwacima vrlo su korektni i profesionalni. Li~no, prvi putsambiousituacijidaradimsa~elnim qudimaSNS-aiURS-aiodmahsmoprona{liodgovorenasvapitawa–tvrdimiinistar.

Stefanovi}:Pajti} i\ilasdase dogovoresTadi}em Biv{i pregovara~ u dijalogu Beograda i Pri{tine, danas poslanik Demokratske stranke Borislav Stefanovi} u intervjuu za „Kurir„ ka`edaDSmoradasereformi{eidatrebadaodgovaraju svi koji su lo{e radili ili su se okoristili strankom,ukqu~uju}iiqudeizPredsedni{tva,ali i potpredsednike stranke, ako tako utvrde strana~kiorgani. –Imadostaqudikojisupravilipogre{ne poteze,kojisunaskompromitovali,bavilise lo{imkadrovskimre{ewima...Nesamonalokalu nego i u Predsedni{tvu stranke i me|u potpredsednicima, i oni treba da se povuku – smatra Stefanovi}. – Dragan \ilas i Boris Tadi} trebadasedogovoreotomenakojina~in }emoreformisatistranku.Akosetajdogovor postigne,ondane}ebitinikakvihlomova.Ali va`nojedaseuticajnipotpredsednicikojisu postiglidobarrezultat,kao{tosuBojanPajti} i\ilas,dogovorespredsednikompartije.

Trivan: Imeiprezime – Mis lim da nij edn oj organizaciji, pa ni DS-u, nemo`ebitiboqedokse neuvedeprincipodgovornosti i da svaki problem imaimeiprezime–ka`e potpredsednica DS-a JelenaTrivan. Ona smatra da je Goran Je{i} u kritici rukovodstva demokrata ponajmawemislionawu.Uizjaviza„Politiku”onatvrdidajespremnadausvakom trenutku da ostavku i odrekne se funkcije. – Verujem da je od sva~ije pojedina~ne funkcijeva`nijedasestrankaosna`ii stabilizuje. Mislim tako|e da nijednoj organizaciji, pa ni DS-u, ne mo`e biti boqedokseneuvedeprincipodgovornosti i da svaki problem ima ime i prezime.Izatoprethodnotrebadarazgovaramo o odgovornosti i da neko preuzme odgovornostza~iweweine~iwewejerkolektivnipotezi~estoprikrivajupojedina~ne odgovornosti – obja{wava Jelena Trivan.

~etvrtak9.avgust2012.

3

PREDSEDNIK SKUP[TINE SRBIJE NEBOJ[A STEFANOVI]

Izbornisistem zreozapromenu PovodomoceneUstavnogsuda Srbijedasu22odredbeZakonao utr|ivawu nadle`nosti Vojvodine neustavne, Predsednik Skup{tine Srbije Neboj{a Stefanovi} je kazao da parlament po{tujeodlukesudaida}e pa`qivorazmotriti inicijative za razmi{qawe o izmenamazakona. On je dodao da }e parlament pritom tako|e ceniti polo`aj Vojvodine u Srbijikaoi`equdase u skladu sa Ustavom, zakonimaipodzakonskim aktima na najboqi na~in omogu}i dagra|aniVojvodine ostvarujusvojaprava kaoiostaligra|ani Srbije. -Ono {to }e biti polo`aj parlamenta jeste da se ioovojstvarineizja{wava„ad hok” ve} da se na ozbiqan i odgovoranna~inrazmotresvamogu}are{ewaidoneseodlukakoja }e nastaviti da {titi polo`ajgra|anaVojvodineikoja}e nastaviti da omogu}ava da se

kojesmosesamiobavezalidane postojevi{eblankoostavke,da postojipotrebada{tove}ideo Srbije bude reprezentovan u Skup{tini,atako|edaikvali-

tetnim izborom qudi ne bude mogu}prelazakizjedneudrugu stranku, da to bude svedeno na minimum”,rekaojeStefanovi}. Premawegovimre~ima,zato }ebitipotrebnojo{razgovora jernepostojikonsenzusoizboromsistemu.

O pravosudnim zakonima krajem avgusta Stefanovi}jenajavioda}eparlamentkrajemavgustaraspravqatioizmenamadvazakonaizoblastipravosu|a,auseptembruiorebalansudr`avnogbuxetaakotakvainicijativastigne izvlade.O~ekujuseizmeneZakonaokrivi~nompostupku,apo~etkomseptembraslediraspravaozakonuojavnimnabavkama. wihova prava ostvaruju na najboqi mogu}i na~in- rekao je Stefanovi}. On je izrazio o~ekivawe da }eparlamentunarednomperioduimatiprilikudaseizjasnii oizbornomsistemu~ijupromenumoradapraticelokupnareformapoliti~kogsistemaidodao da u ovom trenutku treba razmisliti koji bi izborni sistembionajboqi. „Treba imati u vidu i na{e prikqu~ewe EU i odredbe na

„Pomiwe se i me{oviti sistem poput onog u Vojvodini. Postoji ideja da se promeni broj izbornih jedinica kako bi svaki deo Srbije bio reprezentovan druga~ije. Naravno, postojivi{ere{ewaalizaovoje potrebnodasesvekqu~nerelevantne stranke slo`e. Ne bih voleo da bilo ko zloupotrebi ovutemuidabilokosmatrada }e se ovim povrediti neka od prava gra|ana Srbije”, rekao je Stefanovi}.

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Krivi~naprijava protiv[utanovca Agencijazaborbuprotivkorupcije podnela je ju~e Prvom osnovnom javnom tu`ila{tvu u Beogradukrivi~nuprijavuprotiv biv{eg ministra odbrane Dragana [utanovca jer nije prijavioimovinu. Agencijaje,kakosenavodiu saop{tewu, utvrdila da biv{i ministarodbranenijeprijavio dasuoniwegovasuprugastekli vlasni{tvo nad po 1/10 idealnog dela stana od 63 kvadratna metrauSkerli}evoj20naVra~aru. Sumwasedajetime{tonije prijavioimovinuizvr{iokrivi~nodeloiz~lana72Zakonao Agenciji za borbu protiv korupcije. Agencijajepodnelakrivi~nu prijavuprotiv[utanovca,koji

je i potpredsednik Demokratske stranke, postupaju}i po prijavikojajeprotivwegapodneta. U saop{tewu se navodi da je Agencija, u okviru zakonskih nadle`nosti, proverila izve{tajoimoviniiprihodimakojije[utanovacpodneoAgenciji31.januara2012.iprikupila podatkeodRepubli~koggeodetskog zavoda i Prvog osnovnog sudauBeogradu. „KakoAgencijazaborbuprotiv korupcije nema nadle`nosti da sprovodi istra`ne radwe,krivi~naprijavaupu}enaje nadle`nomtu`ila{tvudabise utvrdile sve relevantne okolnostiuovomslu~aju”,navodise usaop{tewuAgencijezaborbu protivkorupcije.

Zrewanin: Novigradona~elnik 21.avgusta Predsednik Skup{tine gradaZrewaninaRadovanBulaji} zakazao je za 21. avgust sednicunakojojbiodbornici trebalodaizaberunovoggradona~elnika, po{to je aktuelni gradona~elnik Goran Kne`evi} podneoostavkunakon{tojenedavnoizabranza ministra poqoprivrede Srbije. Za wegovog naslednika predlo`enjestrana~kikolega iz Srpske napredne strankeIvanBo{wak (38).

Osim izbora novog gradona~elnika, predvi|eno je da odbornici izaberu i zamenika gradona~elnika i ~lanove Gradskogve}a. U Skup{tini Zrewanina ve}inu su formirali SNS i Socijalisti~ka partija Srbije, a gradsku vlast na konstitutivnoj sednici formiralisuuzpodr{kudvaposlanika s liste Lige socijaldemokrataVojvodineiSrpskog pokretaobnove.


4

ekonomija

~etvrtak9.avgust2012.

Na|enepare zastambene subvencije

MINISTARPOQOPRIVREDEGORANKNE@EVI]

Robnimrezervama protivrastacena

VladaSrbijejeusvojilaizmewenuuredbuzasubvencionisanukupovinustanovaiobezbedilanedostaju}ih 320 miliona dinara za ve} odobrenekreditezaovugodinu,izjavio je ju~e ministar gra|evine i urbanizmaVelimirIli}.Vladaje ju~e usvojila tu uredbu, a isplata kre}eodmah,rekaojeIli}novinarima. „Sveobavezekojesupreuzetebi}e ispla}ene, uredba je pro{la na vladii320milinabi}eupla}eno”, istakaojeIli}uSavezusamostal-

„Izgradiosam4.565kilometaraputa” VelimirIli}izjaviojedajetokomwegovogprethodnogmandata izgra|enorekordnih4.500kilometaraputevauzemqiioko65kilometaranaKoridoru10,kaoida}eovavladaprema{ititajrezultat. „Koncesije su najboqe re{ewe za izgradwu puteva, a ne buxetska sredstvaikrediti”,izjaviojeIli}. nihsindikata,gdejeodr`anakonferencija za novinare povodom obele`avawaDanagra|evinaraSrbije.Novacbitrebalodabudepreba~enNacionalnojkorporacijiza osigurawestambenihkredita. Ina~e,buxetomzaovugodinuza subvencionisane stambene kredite opredeqenoje1,7milijardidinara i odobreno vi{e od 1.100 zajmova. Prose~navrednostkredita,kojise

osigurava kod Nacionalne korporacijajeoko33.000evraiuglavnom sutostanovidooko50kvadrata. Subvencije u kupovini kvadrata deo su uredbe o pomo}i dr`ave i gra|evinskojindustriji.Po~etkom juna, kada je rezervisano svih 1,7 milijardi dinara, banke su po instrukcijiNacionalnekorporacije obustavileprijemnovihzahtevaza subvencionisanestambenekredite.

Gra|evinarstvo tekdvaodstoBDP Neimari su ju~e obele`ili Dan Dangra|evinaraSrbije,upozoriv{i na dramati~an pad u~e{}agra|evinarstvaubrutodoma}em proizvodu zemqe, sa nekada{wih 10 na dva odsto. To je jedan odbitnihpokazateqaprivrednog ambijenta u kojem posluju gra|evinskefirme,izjaviojetimpovodom Du{ko Vukovi}, predsednik Sindikata radnika gra|evinarstvaiindustrijegra|evinskogmaterijala, koji je u sastavu Saveza samostalnihsindikataSrbije.

dnevnik

Vukovi} je istakao da su gra|evinaridanasuglavnombezposlanadoma}emiinostranomtr`i{tu,damnogi`ivenagranicisiroma{tva,kaoidanahiqade radnika mesecima, pa i godinamaneprimazaradu.Isti~u}i dasugra|evinskefirmeuvelikimdugovimaidajewihovbroju posledwe dve godine smawen za oko 3.000, on je dodao da je u istom periodu smawen broj legalnozaposlenihgra|evinarasa 120.000na70.000.

Vlada Srbije intervenisa}e, posredstvomDirekcijezarobnerezerve,nadoma}em tr`i{tu kako bi spre~ila rast cena osnovnih poqoprivredno prehrambenihproizvodazbogsu{e,kojajedesetkovalarodratarskihkultura,izjavioje ju~e za Tanjug ministar poqoprivrede GoranKne`evi}. Onjerekaodajeurazgovorimasapredstavnicimaostalihministarstava dogovoreno da se {to pre obave intervencije pomo}u Robnih rezervi sa sto~nom hranom i gotovim proizvodimakakobiseuticalonapodmirewetra`weiodr`alastabilnostcena. Onjeukazaoda}etajposaobitiobavqenunajskorijevreme,alijeupozorio dajeuovomtrenutkute{kojere}ikakvi }e biti krajwi efekti te mere. Prema

re~ima Kne`evi}a, procene Ministarstvapoqoprivredesuda}eovogodi{wi rodkukuruzaisojebitiumawenzabezmalo50odstouodnosunalawskinivo,suncokretai{e}ernerepeza20do40procenata, {to }e se negativno odraziti i na spoqnotrgovinskibilans,jersutoizvozniproizvodi,aliinadoma}etr`i{te. Onsmatradapoqoprivredamo`ezna~ajno vi{e da doprinese ukupnom ekonomskom rastu Srbije, u kratkom roku ukolikosemeramaagrarnepolitikedefini{eodr`iviiravnomeranrazvoj.U planuje,kakojerekao,daseuskladusa mogu}nostima, zna~ajno pove}a agrarni buxet ali da je te{ko re}i koliko je to realno ve} u 2013. godini zbog ukupne ekonomskesituacijeuzemqi.

SUDOTVORIOVRATASPAJAWU„SUNOKA”I„HELENIK[UGARA”

Savsrpski{e}er ujednojruci MiodragKosti} svejebli`ikupovinigr~kog„Helenik{ugara„,a utomslu~ajuwegova„MK-grupa„,u ~ijem su sastavu {e}erane „Sunoko„,imalabiuotkupu{e}ernerepe i proizvodwi {e}era u Srbiji tr`i{ni udeo od oko 80 odsto. UpravnisudSrbijeje,naime,osporio odluku Komisije za za{titu konkurencije da zabrani spajawe {e}erana„Sunoka„s„Helenikom„, kojiuna{ojzemqiimadve{e}erane–uCrvenkii@abqu.Akonatome ostane, Kosti}u su vrata gr~ke industrije{e}eraotvorena. Podsetimo,inakon{tojeKomisija za za{titu konkurencije po~etkom godine donela re{ewe kojimsenedozvoqavaspajawe„Sunoka”i„Helenika”,iz„MK-komerca„ stizalesuporukedana{akompanijaneodustajeodgr~ke.IsamMiodragKosti}jenedavnokazaodamu jenamerabiladakupifabriku{e}erauGr~koj„Helinik{ugar”teje iztogajasnaiwegovaambicija–da se kroz vertikalnu integraciju firminapraviodr`ivsistemkoji }emo}idasenosiskonkurencijom i na doma}em i na inostranom tr`i{tu. Elem, iz utakmice za „Crvenku” i `abqsku „[ajka{ku”, uz izgovor„krizauGr~koj”,iza{loje vi{eodpolovineigra~a,me|ukojimaidonedavnonajja~ipretedent –nema~ki„Nordcuker”.Apoonome {tosenezvani~nomoglo~utiu{e}ernojbran{i,Kosti}jenaumioda seposvakucenudokopa„Helenika”, anijebilaiskqu~enaniopcijada }e kupovinu da obavi preko jedne gr~kekompanije. Elem, ovih dana se Komisija za za{titu konkurencije i „MK-grupa„dopisujusaop{tewimaukojima kompanija Miodrga Kosti}a stoji nastraniUpravnogsuda.Neiskqu~uju}imogu}nostdanakrajubalade Antimonopolskakomisijaipakdonesere{eweukorist„MK-grupe„,

biv{apredsednicaKomisijezaza{titukonkurencijeDijanaMarkovi}-Bajalovi}za„Dnevnik”jekazaladaUpravnisudmo`esamovratitipredmetKomisijinaponovnoodlu~ivwe. – Upravni sud verovatno nije ulaziousu{tinuodlukeve}sebaviopitawempostupka.Tojeupravni postupak gde, u svakom slu~aju,

Komisija za za{titu konkurencije poodluciSudaponovomoradadonose re{ewe. A mogu}e je da u novompostupkuonaodlu~idruga~ije –objasnilajena{asagovornica. Podsetimo, u Srbiji trenutno radi{est{e}erana,kojimagazduju „Sunoko”,tj.„MK-grupa„,„Helenik {ugar” i italijanski „Sfir”, pod ~ijom je kapom {e}erana u Senti.

„Neprimerenikomentari” „Sunoko„smatradajesaop{teweKomisijezaza{titukonkurencijeukojemsekomentari{eradUpravnogsuda„primernedozvoqenogi neprimerenogkomentarisawaradasudova,so~iglednomnameromda sesopstvenipropustiuradupoka`ukaonameraUpravnogsudada’dezavui{e’radKomisijezaza{titukonkurencije”. „Kada se Komisija ve} poziva na odredbe Evropske konvencije o qudskimpravimaiosnovnimslobodama,akojase,uzgredre~eno,ne odnosinadr`avneorgane,ondaistotakoKomisijatrebaprihvatiti ~iwenicudasudskakontrolaradaupravnevlastiipostojiradiza{titepravaislobodagra|anaipravnihlicao~ijimpravimaodlu~ujeupravnavlast,uovomslu~ajuKomisijazaza{titukonkurencije. Kompanija’Sunoko’nijejavnokomentarisalare{eweKomisijekojimjezabrawenakoncentracijakompanije’Sunoko’nadkompanijom ’Helenil{ugarindustri’,iakojezatoimalamnogovaqanihrazloga,ve}jekoristilazakonompredvi|enapravnasredstvazaodbranu svojihprava„,navodiseuju~era{wemsaop{tewu„Sunokoa”.

Akobi„MK-komerc„kupio„Helenik„,tr`i{te{e}erabibilodobranokoncentrisano,alitonebi bilaspecifi~nostSrbije.Naime, u Evropi postoji tek nekolicina proizvo|a~a,Srbiji,ukoliko`eli daostanena„{e}ernojmapi„,neophodno je da pove}a konkurentnost, odnosno da snizi cene ko{tawa, {to je prili~no te{ko s obzirom namalepreradnekapacitetepofabrici koje imamo. Jer, samo jedna fabrika–onauSenti–proizvodi 100.000tona{e}eragodi{we,{to je zapravo dowa granica proizvodwepofabriciuEU. Ekonomski analiti~ar iz Centrazaslobodnotr`i{teAleksandar Stevanovi} ne vidi u toj koncentraciji ni{ta lo{e, pod uslovomdasetakavpolo`ajnezloupotrebqava. –AkoimamoKomisijuzaza{titukonkurencije,onabitrebaloda imaposledwure~–nagla{avaStevanovi}.–Akobismopustiliomra`enenamstrancedau|unana{etr`i{te,ondanebijednakompanija imala80odstotr`i{ta.Ali,nije uop{teproblemnidaimate80odsto tr`i{ta ako ga ne zloupotrebqavate. Pa „Majkrosoft” ima 90 odsto na svetskom nivou u opertativnimsistemimapanijeproblem. Bitnojedasedominantanpolo`aj nezloupotrebqava,aitosemo`e re{iti tako {to }ete dopustiti {e}eranama koje nisu u wegovom vlasni{tvudakupujurepuuSrbiji. Pomenimo,Komisijazaza{titu konkurencije smatra da je Upravi sudnapraviopropustkadajeponi{tioodlukeozabranispajawe{e}erana „Sunoko„ i „Helenik {ugar„. Komisija Sudu zamera {to je odlukuponi{tiobezjavnerasprave, iako je propisima odre|eno da „u upravnom sporu sud re{ava na osnovu~iwenicanaodr`anojusmenojjavnojraspravi”.S.Glu{~evi}

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

116,2021

118,5736

121,3008

115,8464

Australija

dolar

1

98,8618

100,8794

103,1996

98,5592

Kanada

dolar

1

93,9919

95,9101

98,1160

93,7042

Danska

kruna

1

15,6053

15,9238

16,2900

15,5576

Norve{ka

kruna

1

15,7989

16,1213

16,4921

15,7505

[vedska

kruna

1

13,9311

14,2154

14,5424

13,8884

[vajcarska

franak

1

96,7062

98,6798

100,9494

96,4102

V.Britanija

funta

1

146,3687

149,3558

152,7910

145,9206

SAD

dolar

1

93,7341

95,6470

97,8469

93,4471

Kurseviizovelisteprimewujuseod8.8.2012.godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (440,82

0,05)

Komercijalna banka, Beograd

1,56

1.300

6.498

Lasta, Beograd

1,52

200

100.000

AIK banka, Ni{

0,00

1.400

71.400

Agrovr{ac a.d., Vr{ac

1,01

200

220.000

NIS, Novi Sad

-0,16

610

4.997.570

Energoprojekt holding, Beograd

0,92

440

4.556.873

Komercijalna banka, Beograd

1,56

1.300

6.498

0,89 Promena %

340 Cena

5.270.000 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.478

0,00

Soja protein, Be~ej

-12,50

350

1.317.400

0,00

520

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Pobeda holding, Petrovaradin

-5,00

190

855.000

0,92

440

4.556.873

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Privredna banka, Beograd

-2,91

100

30.500

-1,63

423

197.499

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.492

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.685

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-0,65

2.000

60.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,02

4.000

116.004

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.993

0,00

855.000

Tigar, Pirot

0,00

290

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,89

340

5.270.000

Veterinarski zavod, Subotica Pet akcija s najve}im padom Bor, Bor

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Galenika Fitofarmacija, Zemun Vojvo|anskih top-pet akcija

-1,63

423

197.499

-0,65 Promena %

2.000 Cena

60.000 Promet

Veterinarski zavod, Subotica

0,89

340

5.270.000

NIS a.d., Novi Sad

-0,16

610

4.997.570

Pobeda holding, Petrovaradin

-5,00

190

Agrovr{ac a.d., Vr{ac

1,01

200

220.000

[ajka{ka {e}erana, @abaq

-0,02

4.234

33.872

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik

Jeftina struja idawu? Min is tars tvo energ et ik e plan ir a da uved e tr` i{ nu cenu struje za one plate`no sposobne,aliitakozvanusocijalnu cenu za siroma{ne. Naime, to ministarstvo razmat ra m  ogu}n ost pon ovn og uvo|ewajeftinijeelektri~ne energije svakog dana po dvasata,kaoinedeqom,najavil a je min is tark a Zor an a Mihajlovi} za„Politiku”. Premawenimre~ima,time bi se pomoglo, pre svega, socijalno najugro`enijima kojinemajumogu}nostdapla}ajuskupustruju.Me|utim,ni`atarifaodpono}idoosam satiujutrubilabiidaqena snazi, najavila je ministarkaenergetike. „Pos kup qew a struj e ne} e bit i,alitonezna~ ida}em o ~uv at i soc ij aln i mir, ve} }em oisp it at imog u}n ostve}e nap lat e pot ra` iv aw a i efik as nij egrad ajavn ihpredu z e} a EPS-a i Srb ij ag as a. Kak ojemog u} edanek ogod inam a ne pla} a struj u i gas, a i daq e ga tro{ i, a da nek o drug i red ovn o pla} a. Zbog tog amor adasenap rav idruga~ ij i na~ in nap lat e pot ra`iv aw auobaovajavn apreduz e} a„, obj a{ wav a Mih ai l ovi} ev a.

NIStra`i naftu Naftna industrija Srbije (NIS)saop{tilajedapo~iwe istra`ivawa nafte i gasanapodru~juop{tinaSmeder evs ka Pal ank a, Vel ik a Plan a, Svil ajn ac, @ab ar i, PetrovacnaMlavi,Ku~evo, Malo Crni}e i Lapovo. Za izvo|ewe projektovanih 2D sei z mi~k ih rad ov a, koj a predstavqaju osnovnu metodu istra`ivawa nafte i gasa,dobijenesusveneophodne dozvoleisaglasnostinadle`nihdr`avnihorgana,navodiseusaop{tewuNIS-a. NIS}euokviruplanaistra` iv aw a za 2012. god in u izv od it i ta ist ra` iv aw a prema projektu „2D Markova~kadepresija”.Prepo~etka izv o| ew a rad ov a, predstavnici NIS-a obavesti}e sveop{tineimesnezajednice o predstoje}im radovima nawihovojteritorijiistupi}e u kontakt sa vlasnicima svih parcela koje su na liniji na{ih radova, obavestiti ih o planiranim istra` iv aw im a i zat ra` it i saglasnost o ulasku u wihov posed.

~etvrtak9.avgust2012.

Srbijajeurecesiji Min is tar fin ans ij a i privredeMla|anDinki} izjaviojeju~edaseSrbijanalazi u recesiji, jer podaci pokazuju pad BDP u prvom kvartalu od 1,3 odsto, a u drugom 0,6 odsto. Dinki} je napomenuo da se radi o preliminarnim podacima„isituacija mo`e samo da bude gora, boqa sigurno nije”. Situaciju u privredi dodat-

no ote`ava su{a, rekao je Dinki}inajaviomereuvidu regresaza nabavku|ubriva, semena i goriva. Govore}i o buxetu, Dinki} je rekao da deficit konslidovanog ra~una iznosi preko sedam odsto BDP,dokjedeficitbuxet a Rep ub lik e prek o pet odsto BDP-a i podsetio da je plan ir an i def ic it bio 4,25 odsto.

MLA\ANDINKI]NAJAVIOMERENOVEVLADE

NovidugiPDV punebuyet Utokujeugovarawesredstava za Srbiju iz inostranih izvora, u ukupnom iznosu od oko dve milijardi evra, najavio je ministarfinansijaiprivrede Mla|anDinki}.Onjeju~e,govore}iokqu~nimekonomskim smernicamakojimanameravada ide nova Vlada, naveo i da je mogu}eipove}awestopenekih poreza, pre svega PDV-a na 20 odsto,alida}esetomepribe}i tek kao posledwem re{ewu usmawivawuminusaudr`avnoj kasi. - Na putu smo da ugovorimo lik vidn a sreds tva koj a }e obezb ed it i red ovn u isp lat u plataipenzija- rekaojeDinki} na brifingu za novinare ekonomskih redakcija,alinije `eleo da navede detaqe, osim da je re~ o sredstvima iz inostranih izvora. Te dve milijardi evra mawim delom su vezane za tr`i{te kapitala, odnosno mawi deo }e biti zadu`iv aw e dr` av e izd av aw em hartija od vrednosti, rekao je Dink i} i naj av io da ostaj e plan da se emituju evroobvezniceuovojgodini. Dinki}jerekaoidane}ebitismawewaplataipenzija,da }etaprimawabitiuskla|ivana sa situacijom u privredi i da ne}e biti otpu{tawa u javnimslu`bamadoktrajekrizai dodaoda}esevi{eotomeznatiposlerazgovorasapredstavnicima sindikata.Isti~u}ida }e penzije pratiti rast plata, onjenajavioda}eprvarata 13. penzijebitinajverovatnijeispla}ena izme|u 17. i 19. septembra. Ministar je precizirao da suutokupripremezarebalans buxetai istovremenodono{e-

Direktorimamaweplate Dinki}jerekaodasevi{ene}edoga|atidaplatepojedinihrukovodilacaujavnomsektorubuduenormnovisokeinajaviousvajawezakonakojim }esetoregulisatitokomjeseni. Osnovna plata direktora u agencijama, fondovima, javnim preduze}imaidrugimdr`avniminstitucijamabi}enajvi{e 140.000dinarabezminulograda,najavioje. Navedeniiznosplate}esesmatrati„kaomaksimalninivo primawabilokogakoradiunekomdr`avnomorganu,bezobziranatodalire~oagencijiilifondu,alisene}eodnositinanezavisneregulatorneinstitucije,me|ukojimajeiNarodnabankaSrbije”. Unarednomperiodu}eseiznivelisativisinaplataujavnomiprivatnomsektoru,jernijeuredudaurealnomsektoru,kojiizdr`avajavnisektor,platenerastu,adaseujavnom sektoru onepove}avaju.Prose~neplateujavnomsektorusuu posledwih deset godina uvek bile ve}e, a tokom krize su se uve}alezaoko20procenata,rekaojeDinki}ipodsetiodaje zavremekrizeuprivredibezposlaostalooko250.000qudi, asvega12.000hiqadaujavnomsektoru. webuxetaza2013.godinuinajavio izmenu poreza na dodatu vrednost (PDV), koji }e biti pove}an na najvi{e 20 odsto, ali kao krajwa mera kada sve druge opcije budu isrpqene. Isti~u}idaserazmatraizmenastopePDV-akojane}ebi-

Novi„fijati” kre}uputEvrope @elezni~ki transport automobilanovogFijatovogmodela „500L” od Kragujevca do Luke Barkrenu}e13.avgusta,re~eno jeTanjuguu@eleznicamaSrbije. Prvi voz ima}e 16 vagona i

cujestiglo17„Las”vagonanema~ke `eleznice, koji su kori{}enizaprobnevo`wenasrpskimprugama. U@eleznicamaSrbijenavode da Fijat ima ugovor sa Ne-

ukupno 208 novih automobila „500L”namewenihizvozu. @eleznice su najavile da }e do kraja godine sa 130 vozova transportovati 26.000 automobila,aza2013.jeplaniranprevoz 160.000automobilasa14vozova nedeqno. Po~etkom jula u kragujeva~ku`elezni~kustani-

ma~kom po kome te vagone mo`e da koristi za svoj prevoz u bilo kojoj zemqi i polovinom julajeuSrbijiobavqenaprva probna vo`wa od Kragujevca prem a Bar u, a drug a kraj em pro{logmeseca.NoviFijatov model„500L”,kojiseproizvodi u Kragujevcu, po~e}e zva-

ni~no da se prodaje u Evropi od1.oktobra. U Fijat automobilima Srbijeranijejere~enodasesveuvezi sa proizvodwom i prodajom novogmodela„500L”odvijaplaniranom dinamikom i da }e od oktobra po~eti prodaja, najpre naprioritetnimtr`i{tima-u Italiji i u Srbiji. Generalni direktorFASAntonio]ezare Ferara jepro{logmesecaizjavioda}esenaitalijanskomtr`i{tu „500L” prodavati po ceniod15.500evra,adasezasrpskotr`i{tejo{formiracena. FAS je objavio da je serijska proizvodwanovogFijatovogmodela„500L”uKragujevcupo~ela 4.julainajavioizraduoko30.000 tih automobila do kraja godine. Novi„500L”kojiseproizvodiu Srbijimo`eseodpro{logmesecaporu~itiuItalijiinave}im evropskimtr`i{tima. Novi„500L”bi}eplasiranna vi{e od 100 tr`i{ta u svetu ukqu~uju}i i Sjediwenim Ameri~kimDr`avama,kaoiregion AzijeiPacifika.UFASo~ekujuda}enajboqaprodajabiti naevropskomtr`i{tu,atre}ina prodaje trebalo bi da bude ostvarenanatr`i{tuSAD.

tiiznad20odstoDinki}jenaveo da se najpre mora smawiti rashodna strana buxeta. Pove}awe tog poreza }e se desiti ukoliko sve druge mogu}nosti nebududale`eqenerezultate kako bi se smawio deficit, dok}ePDVna`ivotnenamir-

niceostatinasada{wemnivou odosamodsto. Godina je ve} izgubqena u smislu smawewa buxetskog deficita, ali na{a namera je da on u narednoj godini bude smawenzaoko100milijardidinara,izjavioje. Dinki}jenaveodajeuputio pozivMMF-udado|eu Srbiju i iz prethodnih razgovora sa wima postalo je o~igledno da prethodnizamrznutiaran`man iz predostro`nosti ne va`i, tako da }e se i}i na potpuno novaran`mansaFondom.Dinki} je rekao da su u toku pripremeza dono{ewesetamera, kako na rashodnoj, tako i na prihodnoj strani buxeta, koje }ebitioli~eneu 17zakonai dodaoda}etizakonskipredlozi bitiuSkup{tiniSrbijeu septembru, a najve}i deo mera stupi}enasnaguuoktobru. Nagla{avaju}i da je planiranodasenedonosejednostrane mere pove}awa samo nekih poreskih nameta, ve} i da se smawe rashodi, Dinki} je preciziraodaje planiranoukidawe parafiskalnih nameta. Sa tim u vezi done}e se i zakon o naknadama za kori{}ewe prirodnih i javnih dobara. Odgovaraju}i na pitawa novinara u vezi sa ju~era{wom odlukom ameri~ke agencije za kreditne rejtinge „Standard i Purs” da snizi dugoro~nikreditnirejting Srbije za jedan stepen, sa BB na „BB-”, sa negativnom prognozom, Dinki} je rekao da }e poboq{awe rejtinga na{e zemqe zavisiti od ispuwewa plana za smawewe buxetskog deficita i od uspe{nosti u oporavkuprivredeiizlaskuiz recesije. E.D.

5

Tabakovi} u{lauNBS NoviguvernerNarodnebanke Srbije Jorgovanka Tabakovi} ju~e je zvani~no preuzela du`nostoddosada{wegguvernera Dejana [o{ki}a, saop{tila je centralna banka. Prilikom primopredajedu`nosti,Tabakovi} je rekla da }e nastaviti da sprovodikredibilnumonetarnu politikuiunarednomperiodu, kaoida}enastavitidaradina o~uvawu kredibiliteta NarodnebankeSrbije,kaonezavisnei samostalne institucije. Tabakovi} je na funkciju guvernera izabranasamandatomutrajawu od{estgodina.

MMF:Zvali sunas StalnipredstavnikMe|unarodnogmonetarnogfondauBeogradu Bogdan Lisovolik potvrdio je da je stigao zahtev srpskog Ministarstva finansijaiprivrede,ukojemsetra`idolazakmisijeMMF-auzemquradiprocenestawanaterenu,idodaodaodlukaotome dali}emisijebititektreba dabudedoneta. Lisovolikjenaveodajejo{ rano govoriti o detaqima mogu}eg aran`mana, ukoliko do wegado|e.Onje,napitaweda

BogdanLisovolik

li }e izmene Zakona o NBS uticatinapregovoresaSrbijomidali}euvezisatimbiti nekih uslova, naglasio da MMF pridaje veliku va`nost pitawimaautonomijecentralne banke i sprovo|ewa monetarnepolitike. „Ta pitawa imaju veoma va`nomestouna{imsavetimao ekonomskoj politici, posebno kad je re~ o programima sa Fondom. U tom kontekstu, najnovije izmene Zakona o NBS treba pa`qivo proceni i revidirati,sobziromnamogu}e zna~ajne nepovoqne posledice po celokupnu makroekonomsku stabilnostuSrbiji,kaoiposledice po program sa Fondom”,rekaojeLisovolik.

UPORESKOJUPRAVITVRDE

Boqanaplata porezaidoprinosa Pomo}nik direktora Poreske uprave Dejan Vidojevi} izjaviojedajebrojposlodavacakojiujulunisuupla}ivali porezeidoprinosesmawenza 10odsto.Vidojevi}jerekaoda jezaprvihmesecdanaprimene novogna~inakontroleuplate poreza na zarade i doprinose, ukupno na ra~un poreza i doprinosa u julu upla}eno 58,3 milijarde dinara, {to je sedam odsto vi{e nego u julu pro{legodine. Primenanovogsistemakontrolenaplateporezaidoprinosaukojusuukqu~enebanke po~ela je 3. jula ove godine. Kakojerekao,ujulujenaplatadoprinosave}azatriodsto negoujunu,odnosnoza1,2milijarde dinara. Vidojevi} je dodaodase,{toseti~eporezanazarade,ubuxetslilooko 20milijardidinara.Onjerekao da }e Poreska uprava od 10. avgusta zapo~eti kampawu poz iv aw a pos lod av ac a koj i nisu izmirili obaveze, nakon ~ega}ebitiodre|enrokukome}emo}itodaurade. „Ako poslodavci ne ispo{tujutajrok,vrlobrzo}emo,

u roku od mesec dana, uvesti postupak kancelarijske kontroleiprinudnenaplate”,rekaojeVidojevi}.Onjeocenio da se prva faza ~lana 30a Zakona o poreskom postupku i administraciji,kojijeomogu}io da banke kontroli{u na-

skeuprave,Udru`ewabankai ostalih banaka. Vidojevi} je najavio da }e u januaru 2013. godine biti uspostavqen integ ris an i sis tem Por es ke uprave,banaka,Upravezatrezor,Centralnogregistraobaveznogsocijanogosigurawa.

plat u por ez a i dop rin os a, uspe{nosprovodi. „Sve33bankeukqu~enesuu ovajprocesiprekoUdru`ewa banakasvakodnevnodostavqaju podatke”, rekao je Vidojevi} i izr az io zad ov oqs tvo zbog uspe{ne saradwe Pore-

„Izvr{i}emo izmenu odre|enih zakona, ~lanova zakona i podzakonskih akata i imati savremni sistem, jedan uplatnira~un,jednuporeskuprijavu i efikasnu kontrolu i naplatu ove vrste prihoda”, rekaojeVidojevi}.


6

~etvrtak9.avgust2012.

LEKARIIZRUSIJEPOSETILIINSTITUT ZAKARDIOVASKULARNEBOLESTIVOJVODINE

Saradwomdo efikasnijegle~ewa Nakonvi{emese~nihkontakata, Institut za kardiovaskularnebolestiVojvodineposetilaje delegacija dr`avne Medicinske akademijeizNi`wegNovgoroda. Gosti su upoznati s radom i rezultatima Instituta, narednim projektima (hibridna sala i Kamenica 2) i {irokim opsegom operacijaiinterventnihprocedura.Obi{lisuKlinikuzakardiologijuiKlinikuzakardiovaskularnu hirurgiju, kao i novu Koronarnujedinicu. Prvi rezultati novouspostavqene saradwe prilikom vi{ednevne posete ruske zdravstvene delegacijetrebalobidaseogledaju u usvajawu modela koji InstitutzaKVBVojvodineuSremskojKamenicive}vi{eodgodinu dana sprovodi prilikom urgentnog prijema pacijenata iz ~itave Vojvodine s infarktom

skoj Mitrovici, Rumi, Senti, In|iji,Ba~kojTopoliiSubotici.Tasaradwadoprinosibr`em transportu bolesnika s infarktom srca do Instituta i wihovomefikasnijemle~ewu. –Za35godinaradauInstitutu je pregledano oko 1,2 milion pacijenataaoperisanooko30.000– istakla je prof. dr Nada ^emerli}-A|i}. – Samo pro{le godine ura|enojevi{eod1.200operacijanaotvorenomsrcui36.000supspecijalisti~kih pregleda. Institutjetokompro{legodinehospitalizovao oko 7.000 pacijenata, u sklopu Koronarne jedinice le~enoje2.300,augra|enojei316 pejsmejkera.Le~ewebolestisrca olak{anojeuzpomo}noveinajsavremenije opreme, ~ime je podignut kvalitet le~ewa i postignut jo{ve}ibrojizle~enihioperisanihpacijenata.

dRU[TvO

dnevnik

POKRAJINAOBEZBEDILA34MILIONADINARAZABESPLATNEUYBENIKE

Kwigenapokloni~etvrtacima Madasui|aciinastavnicijo{ na velikom letwem raspustu, u Ministarstvu prosvete pripreme za novu {kolsku godinu uveliko traju. Ministar prosvete profesordr@arkoObradovi} tvrdida svete~epoplanuida}epo~etkom septembra {kole |ake do~ekati spremne.Oneodprvogdo~etvrtog razredanaklupama}edo~ekatii besplatniuxbeni~kikompletiza sve obavezne prtedmete jer i ove godine Ministarstvo nastavqa projekat podele besplatnih uxbenikaosnovcima.Kakoseovajprojekat, zapo~et pre ~etiri godine podelom besplatnih uxbenika prvacima, pro{iruje svake godine, predvegodinebesplatne{kolske kwigedobilisuiu~enicidrugog razreda,laneioniutre}em,aove godinepridru`i}eimseiu~enici ~etvrtog razreda koji su i do sada,odpolaskau{kolu,svakegodine, dobijali besplatne uxbeni-

ke.Poministrovimre~ima,uprotekletrigodine238.000osnovaca dobilo je u okviru ovog projekta oko dva miliona uxbenika za materwi jezik, matematiku, strane jezike,svetokonasiliprirodui dru{tvo,likovnoimuzi~ko,aove

kazafinansijePokrajinskogsekratara za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice Jo`efa Kaboka, za taj projekat Pokrajina je iz svog buxeta izdvojila 34 miliona dinara, {to je ~etiri milionavi{enegolane.

Listeodobrenihuybeni~kihkompletazaobavezne predmetezaprva~etirirazredaosnovne{kole Ministarstvoprosvetedostavilojenakraju minule{kolskegodinesvim{kolamainastavnici sustihlistaodabralikompletezasvojpredmet godine pridru`i}e im se i oko 70.000novih. Kao i ranijih godina, Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe,upravuinacionalnezajednicepomo}i}eMinistarstvuprosvete u finansirawu projekta podele besplatnih u~enika osnovcima. Po re~ima pomo}ni-

Liste odobrenih uxbeni~kih kompletazaobaveznepredmeteza prva~etirirazredaosnovne{kole Ministarstvo prosvete dostavilo je na kraju minule {kolske godine svim {kolama i nastavnicisustihlistaodabralikompletezasvojpredmet,azatimjetajizbor usvojilo nastavni~ko ve}e

svake{kolei{kolajenadle`noj {kolskojupravidostavilaspisak odabranihuxbeni~kihkompletai broju~enikazakojeseoniobezbe|uju. I ove godine dobijene uxbenike, koji nisu radnog karaktera, na kraju {kolske godine |aci }e vratiti u {kolu da bi dogodine moglidaihdobijunovi|aci. Iovajputnastavnicisuimali prili~novelikizboruxbeni~kih kompleta pa je tako samo za prvi razred ponu|eno za srpski jezik ~ak14kompleta,zamatematikui svet oko nas po osam, za muzi~ko pet,zalikovnodva,kaoizaengleski.OsimZavodazaizdavaweuxbenika, ~iji uxbeni~ki kompleti se nude nastavnicima u svim razredimaizasvepredmete,uponudi su i kompleti izdava~kih ku}a „Eduka”, „Epoha”, „Klet”,” Atos”, BIGZ,„Kreativnicentar”,„Nova {kola”,„Dragani}”,„Stilos”... D.Deve~erski

BIBLIOTEKAPATRIJARHAPAVLAUSKORODOSTUPNAJAVNOSTI

Izuzetneiretkekwige Narodna biblioteka Srbije, u saradwi sa Srpskom pravoslavnom crkvom, radi na ure|ewu li~ne biblioteke patrijarha Pavlateseo~ekujedaonauskorobudedostupnajavnosti. Patrijarh Pavle umro je novembra 2009. godine, a posedovao je li~nu biblioteku s impozantnim brojem naslova, raznim vrstama literature i izdawima {tampanim na razli~itim jezicima. Re~ je o izuzetnim i retkimkwigamakoje}eprviputbitipredmiokarda,kaodeoevropskogprojekta„Stent for life„,akoji}eseod sada primewivati i u regionu Ni`wi Novgorod. U ruskoj Medicinskojakademijibi}eusvojeniina~inimedicinskesaradwe Instituta s drugim zdravstvenim centrima u regionu, procedurama dijagnostikovawa infarkta, dopremawa pacijenata u bolnicuiwihovoghitnogmedicinskog zbriwavawa. Naime, da bimogaobrzoiuspe{nodatretira {to vi{e pacijenata s infarktom srca i tako dodatno smawi stepen mortaliteta i listu~ekawa,InstitutuSremskoj Kamenicijeprevi{eodgodinu dana pokrenuo inicijativu za efikasnozbriwavawebolesnika i uspostavqawe istih standarda le~ewazasvepacijenteuVojvodini. Tako je tokom protekle i ove godine Institut potpisao ugovore o saradwi sa zdravstvenimustanovamauVrbasu,Zrewaninu,NovomBe~eju,[idu,Srem-

Dr`avna Medicinska akademija u Ni`wem Novgorodu je jedan od vode}ih centara za obuku medicinskihstru~wakauRusiji. Osnovanaje1920.godine,atokom wenog postojawa tu je diplomiralo vi{e od 30.000 lekara. Na Akademiji u 57 odeqewa radi oko500nastavnika. – Pokazateq posve}enosti radaoveakademijejeivisokopriznaweodSvetskezdravstveneorganizacije – istakao je direktor Nau~noistra`iva~kog instituta, {ef Departmana za dijagnostiku i interventni kardiolog Medicinske akademije prof. dr EvgenijG.[arabrin.–Vladegotovosvihzemaqa{aqusvojeu~enikenaovuakademijuzasticawe vrhunskogmedicinskogobrazovawa i obuke. O~ekujem izuzetno uspe{nusaradwusInstitutomza KVBVojvodine,teda}erazmena bogatih iskustava dve ustanove sigurnopomo}ibolesnicimaobe zemqe. J.Barbuzan

MINISTARSTVOZDRAVQADEMANTUJEDAJE KOMPANIJA„FAJZER”PLA]ALALEKAREUSRBIJI

Nabavkaiprodaja lekovapodkontrolom Ameri~ko Ministarstvo pravde tu`ilo je farmaceutskukompaniju“Fajzer”iwenu k}erku-firmu “Vajet” zbog sumwe da su platile milione dolara mita da bi dobile poslove i pove}ale prodaju svojih lekova u Srbiji i drugim zemqama Isto~ne Evrope, pi{uameri~kimediji.Navodise dajenovacpla}andoktorimai drugim zdravstvenim zvani~nicima u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, ^e{koj, Italiji, Rusiji,KazahstanuiKini. Po navodima Ministarstva pravde SAD i Federalne komisije za hartije, farmaceutski gigant “Fajzer” pla}ao je i davao poklone dr`avnim doktorima i zdravstvenim radnicima da bi uticali na regulatornaodobrewa,odluke onabavkama,recepte,kaoida biseizbeglocariwewe. MinistarstvozdravqaVlade Srbije oglasilo se tim povodom saop{tewem u kojem tvrdidanemasaznawaonavedenomslu~ajunitisebiloko tim povodom obratio Ministarstvu zdravqa. Podse}a na to da su Pravilnikom o ogla{avawu leka i medicinskog

sredstvaizoktobra2010.godineutvr|eniuslovipodkojima seto~ini.Navedenimpravilnikom utvr|eno je da stru~na javnost, odnosno zdravstveni radnici koji propisuju lekove,nesmejutra`itinitiprimati bilo kakvo materijalno ilinematerijalnodavawekao podsticaj za propisivawe, izdavawe, nabavku odnosno potro{wulekova. Podse}aMinistarstvozdravqa inatodajePravilnikom o uslovima, kriterijumima i merilima za zakqu~ivawe ugovora s davaocima zdravstvenih usluga i za utvr|ivawe naknade za wihov rad za pro{luiovugodinuregulisano da davalac zdravstvenih usluganemapravodauokviru radnogvremenakojejeodre|eno za pru`awe ugovorenih zdravstvenihuslugaorganizuje promociju lekova, preparata i terapijskog re`ima iz proizvodnogprogramafarmaceutskih kompanija, kao i da organizuje druge vidove promocija poslova i usluga koje se ne obezbe|uju iz obaveznog zdravstvenogosigurawa. Q.Male{evi}

stavqene javnosti. Na brojnim kwigama su wegovebele{ke,posvetena{ihpoznatihsunarodnikaili~nostiizinostranstva.Osim toga,radiseinasre|ivawugra|e,kaoili~nih rukopisa i bele`aka patrijarha Pavla koji }e se na}i pred posetiocima. Planira sei{tampawekatalogasvihizdawa,{tampanihprimerakairukopisnezaostav{tine izli~nebibliotekepatrijarhaPavla. Sinod SPC prihvatio je inicijativu Narodne biblioteke Srbije i narednih

nedeqatrebadabudepotpisanprotokolo saradwi,dokbisre|ivaweli~nebiblio- teke patrijarha Pavla bio prvi zajedni~kipoduhvat,alibisewimeobnovilaisaradwa posle ~etrdeset godina. Narodna biblioteka Srbije o~ekuje da }e i druge verske zajednice i tradicionalne crkve krenuti putem SPC i s wom uspostaviti saradwu da bi se pripremile i obradile kwigeizli~nihbibliotekawihovihverskihpredstavnika. Q.M.

KAMILAVKEIZPORODI^NEMANUFAKTURE„MOJ[E[IR”UZREWANINUSTI@UDOHILANDARA

„IndijanaYons”za[erbeyiju Samojedanodonihkojisubili na platnom spisku upropa{}ene zrewaninske fabrike {e{ira “Begej” ostao je veran zanatu i pravqewu{e{ira,aliusopstvenoj re`iji i u svom doma}instvu. @eqko ^okawev sada je jedan od mla|ih zrewaninskih zanatlija i vlasnik porodi~ne zanatske radwe“Moj{e{ir”.OnisuprugaNata{a,usvojojradioniciuzrewaninskom nasequ Duvanika, rade {e{ire raznih formi, modela i veli~ina iskqu~ivo ru~no. Za wihove rukotvorine nadaleko se ~ulo,naro~itome|uqubiteqima {e{ira jer je @eqko jedini {e{irxija u Zrewaninu i jedan od retkihuSrbiji. –Zaovajzanat,kojiminijebio porodi~natradicija,odlu~iosam se nakon 24 godine rada u zrewaninskoj fabrici {e{ira. Ostav{ibezposla,pre{estgodina,pokrenuo sam sopstveni biznis, s uverewem da }e za dobre {e{ire uvek biti mu{terija. Nisam pogre{io–veli@eqko. Onjeme|uretkimakojijeostao veranru~nojizradi{e{ira,koja je veoma zahtevna i tra`i mnogo

Nata{ai@eqko^okawev

vremena. Pravi {e{ire, prete`nomu{ke,alii`enske,odze~ijedlake,vuneislame. – Uobi~ajeno, stariji qudi u Vojvodini vole {e{ire s mawim obodom,fijakeristinaru~ujuone svezom.Sve~e{}eimladikupuju, alinekemodernijemodele.Pona-

ruxbipravimoicilindreipolucilindre za pozori{ta i film – kazuje@eqko. Osobenost jedine zrewaninske {e{irxijskeradwejedaseuwoj praveikamilavke,kapezapravoslavnesve{tenike,zakojese~ulo doHilandara.

– Nedavno smo imali isporuku kamilavkizaHilandar,gdesena{e kape ve} neko vreme nose. I me|u qubiteqima {e{ira imali smopoznatihmu{terija.Jedanod na{ih {e{ira, model “indijana xons”,ili“hemfribogart”,kako sugazvaliufabrici{e{ira,nosipoznatiglumacRade[erbexija –veli^okawev. Pre nekoliko meseci radwa “Moj {e{ir” dobila je sertifikatstarihzanata,svojevrsnouverewedasusviartiklistim`igomru~nopravqeniiodprirodnog materijala. To je ono {to ih razlikuje u odnosu na sve ~e{}u ponudujeftinihkrpenih{e{ira sDalekogistoka. – Imamo stalnih mu{terija u Zrewaninui{ire,aodnasuzimajuiradweizBeograda,NovogSada i drugih ve}ih gradova. Plasmannijeproblem,amismozadovoqnijerovojeporodi~namanufaktura, u kojoj sve po~iwe i zavr{avase.@ivimoodovogzanata, ne mo`emo da se obogatimo, ali ne}emo ni propasti – nadovezuje seNata{a^okawev. @.Balaban

BA^KOPALAN^ANKAUAUSTRALIJIPROSLAVILA105.RO\ENDAN

BakaMariji~estitala ikraqicaElizabeta Te{kojezamislitidajeMarijaMadai 1964.godine,kadase sa suprugom iz Ba~ke Palanke iselila u Australiju, razmi{qala o svom 105. ro|endanu, a

ba{ to je do`ivela ove godine. Dakuriozitetbudeve}i,Madaijevisuizrodilidesetorodece, odkojihjesedmoro`ivo.Madaijevisusepre48godinadoseli-

linanajmla|ikontinent,itou KempKrik,itamosusebavili povrtarstvom. Danas Marija `ivi u Sidneju i o~ito da joj klimai`ivotnaovomdalekom kontinentugode. Na proslavi wenog re|endana–atrebare}i,naprimer,da je imala pet godina kada je potonuo„Titanik“–bilojemnogo potomaka. Na fotografiji koju nam je preko Madaijevih dostavio Voja Nikolajevi} iz Ba~ke Palanke vide se deca (stoje sleva nadesno) – Pi{ta, Peter,Mari{ka,Laj~ika,asede (sleva nades no) Pal ik a, Margita, slavqenica Marija Madai i Ilonka. Osim wih, proslavi je prisustvovalo dvadesetorounu~adi,trideset{estoro praunu~adi i jo{ ~etvoro ~ukununu~adi. Kada se tome dodaju snaje i zetovi i daqa

rodb in a, Madai j evi se mog u smatrati za jednu od najbrojnijihporodica,nesamouAustralijive}iuSrbiji.MarijaMadai je, po prostoj ra~unici, u Ba~kojPalanci`iveladosvoje57godine,adeowenevelike familije ostao je u gradu na obal i Dun ava. Fer enc, unuk Marije Madai, poznati ovda{wi proizvo|a~ ~ajeva i lekovitog biqa, preminuo je pre nekoliko godina, a praunuci Katarina iAtila pravisuPalan~ani. Po tradiciji britanske krune,gospo|iMarijiMadaistigla je i prigodna ro|endanska ~estitka kraqice Elizabete: „Gospo|o Madai! Radosna sam {to ~ujemdaslaviteva{105.ro|endan. Primite moje iskrene ~estitke i najlep{e `eqe za ovaj specijalnidan“. M.Suyum


Koncert„Balkanske kamerneakademije” Sastav “Balkanska kamerna akademija” odr`a}e koncert ve~eras u 21 sat u vrtu Sredwo{kolskog doma, Ulica Nikolajevska 1, a izve{}e dela Baha, Marije fon Veber i Krojcera. Ulaznice ko{taju 300 dinara, a mogu se kupiti od 8 do 14 sati u Muzi~koj omladini, koja se nalazi u Katoli~koj porti 5. Karte }e mo}i da se kupe i dva sata pred po~etak koncerta na mestu odr`avawa programa. U slu~aju lo{eg vremena koncert }e se odr`ati u Sinagogi, Jevrejska 11. N. R.

VOJVODINA FEST 8. SEPTEMBRA NA [TRANDU

Bogatstvorazli~itostinajednommestu Manifestacija koja promovi{e multikulturalnost i bogatstvo razli~itosti „Vojvodina fest”, bi}e odr`ana u subotu, 8. septembra od 8 do 19 ~asova na [trandu. Kako ka`u u „Gradskom zelenilu”, `eqa im je da i ove godine okupe predstavnike turisti~kih organizacija vojvo|anskih op{tina, gurmane i majstore kulinarskih ve-

{tina, vinare, majstore starih zanata i one koji se tek dokazuju dobrim idejama i kvalitetnim rukotvorinama, kulturno umetni~ka dru{tva, ansamble i, uop{te, sve koji bi da se predstave i upoznaju nas sa svojim ve{tinama i mestom iz kojeg dolaze. Ove godine u okviru „Vojvodina festa„ bi}e organizovano takmi~ewe u

Novosadska E|{egu{minkan, aprazan

E|{egprolazilisuuzbojazanda }eihmrak,besku}nici,lutalice ikakavdrugigradskinesre}nik upla{itiilineprijatnoiznenaditi kad se iz mra~ne unutra{wosti zgrade pojavi. E|{eg je od1890.godine,kadajesagra|en, okupqaogradskugospodusvihnacijaigeneracija,{tonikakonijebioslu~ajuproteklihnekoliko decenija. Napu{tenoj i nesre}nojzgadikojajeunekommomentuigorela,kona~nojesinulo pro{le jeseni kada je gradska vlast odlu~ila da obnovi ovaj spomenikkulture.Izbiqa,nije pro{lodugo,aE|{egseod`abe pretvoriouprinca.Zasamonekoliko meseci objekat je obno-

vqen od poda do plafona, kako unutra tako i spoqa, opremqen najsavremenijimure|ajimaiinstalacijama.No,vremeprolazi, a sadr`aja koji }e udahnuti `ivot lepom, novom ali praznom prostoru,jo{uveknema.Prema najavama bi}e tu koncerata, izlo`biiostalihkulturnihdoga|ajaaliko}ebitidoma}inina kojina~in}eovu„ku}u”programskiurediti,nikoneznadaka`e. Prolaznicisevi{enepla{esablasneatmosferekojajeobavijalaE|{eg,me|utim,kolikogod impozantanbio,prazanprostor sasobomnosinekusetu.Nadamo seda}e{toprena}i„gazdu”i „stanare”ipostatizna~ajandeo krvotokagradskogkulturnog`ivota. J. Zdjelarevi}

Iskqu~ewastruje NoviSad: od8do13 ~asova 5, 7 i 8 ulica u [angaju. SremskaKamenica: od9do13 ~asova Bogdana Gavrilovi}a 36 i 38 i 27 i 29, Milutina Tati}a od 6 do 12 i 79, Darinke Gruji} 12 i javno osvetqewe. Susek: od8.30do13 ~asova deo vikend naseqa Koru{ka od ^arde na Dunavu prema Bano{toru. ^enej: od8.30do11.30 ~asova deo me|unarodnog puta oko crkve prema ^eneju.

V remeploV

NoviSadsena~ekao uli~nihfewera Posle ~itavih pet godina prou~avawa mogu}nosti javne rasvete u Novom Sadu, poseban „stru~ni odbor” predlo`io je Magistratu 9. avgusta 1844. kako da se to u~ini. „Na glavnim mestima treba razmestiti 30 fewera koji bi svetleli 18 dana, ta~nije no}i, u mesecu”. Ra~unalo se da }e u ostalim no}ima biti dovoqno mese~ine i da nikakva ve{ta~ka svetlost nije potrebna. Predlog je prihva}en,

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

odinama unazad stanovnici G Ulice Antona ^ehova i okolnihulicaporedstarestreqane

O~itavawe potro{ene struje je zavr{eno, a narednih dana na adrese sugra|ana stiza}e ra~uni za utro{enu elektri~nu energiju. Iz Elektrodistribucije “Novi Sad” apeluju na kupce da ra~une izmire na vreme, jer }e na taj na~in ostvariti stimulativne popuste. Ra~uni za potro{enu struju mogu se platiti na blagajni u poslovnoj zgradi “Elektrovojvodine” radnim danima od 7 do 18 sati i subotom od 8 do 12 sati. N. R.

DOK VARADINSKI MOST ^EKA STATUS I TRAJNU UPOTREBNU DOZVOLU

Ogradapropada, ZIGnajavqujepopravku Prelaze}i preko Varadinskog mosta nemogu}e je ne primetiti lo{e stawe u kojem se nalazi wegova metalna ograda koja je na nekim mestima ~ak i polomqewa. Ogradu je dobrano zahvatila korozija, pa se sugra|ani sa pravom pitaju ko se stara o odr`avawu mosta i kada }e on biti sre|en. U Zavodu za izgradwu grada ka`u da }e oni preduzeti potrebne mere i sanirati o{te}ewe na ogradi ovog mosta, a da }e stru~ne slu`be odmah po~eti popravku o{te}enog dela ograde koja je, ina~e, u vrlo lo{em stawu. U ovom preduze}u dodaju da je va`no re}i da jo{ uvek nije re{en status ovog mosta, a problem wegovog odr`avawa je mnogo izra`eniji i obuhvata znatno ve}i posao. Nakon ru{ewa mostova 1999. godine, Republi~ka direkcija za obnovu zemqe je 2000. godine finansira-

Foto:R.Hayi}

~etvrtak9.avgust2012.

pravqewu specijaliteta od ribe, a za najboqe u nekoliko kategorija obezbe|ene su vredne nagrade. Svi koji bi hteli da u~estvuju mogu da se prijave telefonom na broj 021/48 81 633 svakog radnog dana od 10 do 15 ~asova ili mejlom na adresu: marketing@zelenilo.com. Krajwi rok za prijavu je 6. septembar. B. M.

Elektrodistribucija poslalara~une

la izgradwu Varadinskog mosta. Zbog hitnosti izgradwe i nedostatka novca svi radovi nisu izvedeni do kraja ({to se posebno odnosi na antikorozivnu za{titu unutra{wosti sanduka glavne konstrukcije). Iz tog razloga, Zavod za izgradwu grada je jo{ 2008. godine finansirao izradu glavnog projekta sanacije koji je obuhvatio

antikorozivnu za{titu ~eli~ne konstrukcije, antikorozivnu za{titu spoqa{wih povr{ina oslona~kih dijafragmi i ograda i izradu podmeta~a za cevovod. Iako je, kako ka`u, o~igledna neophodnost navedenih radova, u velikoj meri zbog nere{enih pitawa oko mosta, ovaj posao nije odra|en. Zbog lo{eg stawa u ko-

me se nalazi Varadinski, ali i ostali mostovi u Novom Sadu, pro{le godine je sa~iwen “Investicioni program sanacije mostova za 2012. godinu”, na osnovu kojeg je zavr{ena kompletna sanacija Ka}kog mosta, radovi na sredi{wem delu Temerinskog mosta su u toku, a obavqaju se pripreme za po~etak radova i na Sentandrejskom mostu. [to se Varadinskog mosta ti~e, upu}en je zahtev Ministarstvu `ivotne sredine i prostornog planirawa i Gra|evinskoj direkciji Srbije da Zavodu za izgradwu grada dostavi trajnu upotrebnu dozvolu za Varadinski most, kako bi se stekli uslovi da po~nu radovi na wegovom odr`avawu, {to podrazumeva i da se u buxetu Grada, za ovu namenu, obezbedi potreban novac. U dopisu se, pored ostalog, navodi, da su pe{a~ka ograda i za{titne maske na mostu korodirale i da ih treba popravqati, a da je konstrukcija mosta ispravna i da mo`e da primi puno saobra}ajno optere}ewe, dodaju u Zavodu za izgradwu grada. B. M.

VIKENDA[I U@IVAJU U PRIRODI, KRAJ REKE

Ribaraclek zagradskuvrevu ali su feweri zasvetleli tek posle dve godine. Gra|ani su bili prili~no nezadovoqni, najvi{e zato {to zaposleni stalni fewerxija nije revnosno radio svoj posao, jer je ~esto bio pijan. N. C.

Na Ribarcu, po ugledu na beogradsku Adu, u posledwe vreme ni~e sve ve}i broj splavova na Dunavu, dok je sa druge strane marina u kojoj je svakodnevno usidreno na stotine ~amaca, brodi}a i ku}ica na vodi. Ovaj deo Dunava karakteri{e veliki broj ~ardi i kafanica, pa na prvi pogled deluje da tu nema vikendica. Wih, me|utim, na Ribarskom ostrvu ima vi{e od stotinu, a wihovi vlasnici tu nalaze svoj mir i spas od gradskog tempa i naravno velikih vru}ina. Uz pogled na Dunavac i s prelepim ru`ama u dvori{tu, ku}u ima i bra~i par Valerija iVladimirUjfala{i, koji su na Ribarac do{li pre 40 godina.

Vladimir ka`e da u`iva u prirodi i ti{ini, a ~esto se vozaju Dunavom, kupaju i pecaju, po{to imaju ~amac. - Svaki dan dolazimo ovde oko 8 sati, a ku}i idemo oko pono}i. Dodu{e, na{ sin je ovde tokom celog leta, tu spava, jede i sa Ribarca ide na posao. Po{to smo i suprug i ja u penziji obo`avamo da boravimo u prirodi. Ovde na Ribarcu, uz vodu i zelenilo punimo baterije za gradsku vrevu - ka`e Valerija Ujfala{i. Ribarsko ostrvo ima kompletnu infrastrukturu - struju, vodu i sre|en put, {to privla~i i nove vikenda{e. Na Ribarcu se vikendica od tridesetak kvadrata mo`e kupiti za dvadesetak hiqada evra. Jednu takvu je

pre pet godina kupio na{ Novosa|anin, koji nije `eleo da ostane anoniman. Ka`e da `ivi u inostranstvu, a svako leto kada do|e, obavezno provede po desetak dana sam i izolovan od buke. Ipak, ima i onih koji ne vole da samuju, pa tako je dru{tvo iz kom{iluka, ju~e na Ribarcu ru~alo testo s kupusom. Doma}ica Zlatanas je qubazno ponudila da ru~amo sa wom i wenim suprugom Sini{om, koji je tako|e lep{u polovinu pustio da pri~a o blagodetima ovog vikend naseqa. Ovom bra~nom paru nikada nije dosadno, jer im dru{tvo prave troje unu~i}a i kom{ijska deca. - Vikendicu na Ribarcu imamo 30 godina i ~im se vreme prolep{a i otopli, sa Limana se preselimo ovde. Kupamo se na

[picu ili sa druge strane, kod restorana „Elektrovojvodine”. Ipak, koliko god da je lepo, ima i mana, a to je razvaqeni {pic koji niko ne}e da popravi - pri~a Zlata dok posle ru~ka zakuvava kafu za dru{tvance. Na Ribarcu uvek je `ivo i veselo, kako dawu, tako i no}u, kada se grad doslovno preseli na reku. To stanarima ne smeta, kao i najava da }e tu mo`da jednog dana ni}i kamp. Smatraju da }e se tada ko na~ no sredi ti obli`wa {uma koja je sada puna sme}a. Taj kamp bi trebalo da ubrza i najavqenu izgradwu pe{a~kog mosta koji }e spajati kej sa Ribarskim ostrvom, a to }e svakako vikenda{ima olak{ati put do svoje oaze mira. Q. Nato{evi} Foto.R.Hayi}


8

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak9.avgust2012.

SKOKCENAGORIVAMU^IGRADSKOGPREVOZNIKA

ZAVIKENDNA[TRANDU15.MEMORIJALNITURNIR„VLADIMIRFRANCI[KOVI]”

Vi{eod40ekipa uborbizatitulu

Poskupqewekarte merazaoporavak - Korekcija cena usluga u gradskomiprigradskomprevozu jednajeod16mera,kojejeJGSP „Novi Sad” predlo`ilo Gradskom ve}u radi poboq{awa poslovawa firme - izjavila je portparol gradskog prevoznika Sne`anaJakovi}ipodvuklada mera nije istovremeno i zahtev preduze}azaposkupqewem. Po wenim re~ima, gradski prevoznik je nedavno dostavio izve{taj o stawu u preduze}u i naveo predloge mera kako da firma iza|e iz nezavidne finansijskesituacije.Portparolkaka`edafirmane}emo}idugo da izdr`i finansijski pritisak, zbog ~estih poskupqewa goriva,rastakursaevra,poskupqewarezervnihdelovaiizdavawa 30.000 besplatnih godi{wih karata putnicima starijimod65godina.Podsetilajeda jecenagorivaodpo~etkaovegodinesko~ilazaoko22odsto.

- Cena goriva je pove}ana za 30odstoodmajapro{legodine, akartesuposkupelesvega{eset odsto. Od tada nije bilo vi{e povi{ice  usluga gradskog prevoznika-podsetilajeJakovi}i dodaladagradskiprevozniknemanamerudakorekcijacenabudenanivouporastacenegoriva iostalihtro{kovaposlovawa. Pokupqewebi,powenimre~ima,trebalodabudeminimalnoukolikoosniva~,atojeGrad NoviSad,odlu~idadrugimmerama pomogne poslovawe Gradskogsaobra}ajnogpreduze}a,putem subvencija, stavarawem boqih uslova za poslovawe, iskorewivawemnelojalnekonkurencije.Preduze}ejeve}uvelomere {tedwe, ime|u ostalog, kontroli{e se potro{wa goriva, racionalizovanjebrojpolazaka autobusa, smawen broj zaposlenih. Z.Deli}

Prvenstvo [tranda u tenisu glavom, 15. memorijalni turnir „Vladimir Franci{kovi}„ odr`a}eseodpetka,10.donedeqe,12. avgusta nagradskojpla`i.Takmi~i}ese pioniri,juniori,seniori iveterani,ao~ekujeseu~e{}evi{eod40ekipa.Upetaksunaprogramukvalifikacijeirazigravawamla|ihkategorija,dok}eseu subotu i nedequ odr`ati me~evi zaplasmanuseniorskojkonkurenciji. Sve~ano otvarawe turnira je u petaku13~asova,doksuzavr{ni me~evi za plasman na programu u nedequod15sati.Ovegodine,novina je da }e pobednik finalnog me~a u seniorskoj konkurenciji

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana”u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”danas i u~etvrtak da¬ruje~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se danas prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765,a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, dobi}e kwigu“Najlep{e mesto na svetu je ovde” FranseskaMiraqesa iKareSantos u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici kwige mogu preuzetiu novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. Iris, trideset{estogi{wa devojkaskrhanazbogiznenadnesmrtiroditeqa,jednogsumornogjutra nailazinaneobi~ankafekojise

zove “Najlep{e mesto na svetu je ovde”.Neslute}ida}ejojseodtog trenutka promeniti `ivot i poglednasvet,onaulaziukafegde upoznaje Luku, tajanstvenog Italijana u koga }e se i zaqubiti. Svakogdanawihdvojesedeza{est razli~itih magi~nih stolova i razgovaraju o `ivotnim temama. Me|utim,sedmogdanaLukanestaje,azajednosawimi{~ezavaimisterioznikafe.Namestugdejenekadabilo“Najlep{emestonasvetu”, Iris }e poku{ati da u|e u trag Lukinoj zagonetnoj pro{losti.Alipravoiznena|ewe,koje}e ovojpri~idatineverovatanobrt, teksledi… N.R.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (14.20), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.40), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (16), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.30, 13.45, 15.15, 15.30, 17.30, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (11.30, 14, 16, 17.50), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.30, 21.15, 22), „Totalni opoziv” (17.15, 19.45, 21.55) Kulturni centar novog Sada: „Tragovi rimske Panonije” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vremerodilesu: BLIZANCE:QubicaTerzi} izNovogSada(devoj~icuide~aka) iQubinkaSavi} izRumenke(devoj~icuide~aka), DEVOJ^ICE: Dragana Stefanovi}, Danijela Kuzmanovi} i BranislavaNenzi} izNovogSada,BojanaSabo-Bojinovi} izBa~kogPetrovcaiAnkicaVu~kovi} izGajdobre, DE^AKE: Vida Janko, Svetlana Vasiqevi}, Jelena Pavlov i KristinaStoji} izNovogSada,^ilaCiganovi} izTemerina,JovankaKati} iMirjanaGeri} izFutoga,NinoslavaTrnini} izGospo|inaca,MirjanaMihajlovi} izBa~a,Nata{aJovi} izSiriga, Miroslava\uki} izKuleiSawaBo`i} izKa}a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Zoltan Ma}a{a Gobor (1944) u 10.30 sati (urna), Julka Stojana Stankovi} (1930) u 11.15 (urna), Vesna Pavla Xambi} (1955) u 12, Josif Jefte Mijat (1931) u 12.45, Dimitrije Nedeqka Savi} (1937) u 13.30, Darinka \ura Mitrovi} (1936) u 14.15 i Radovan Du{ana Saxakov (1940) u 15.45. Na Mesnom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Aleksandar Stani{e Spasi} (1923) u 13 sati, a na Novom grobqu u Petrovaradinu u 15 sati bi}e sahrawena Soka Nikole Kova~evi} (1928). Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Vlada Petra Holod (1951) u 13 sati, a na Dowem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Dragiwa Jovana Petrovi} (1925) u 15 sati.

bitiekipakojaprvaosvojitriseta,dokjeprethodnihgodinazatitulu bilo neophodno samo dva. Ekipesemoguprijavqivatinasamomterenukoji je pripremqenna centralnomdelupla`ena[trandu,aprijavqivawejemogu}eitelefonomnabroj065/541-58-88ili elektronskom po{tom na adresu: tenis.glavom@gmail.com. Prviturniru„glavometu„ odi- granjejo{ 1987.godine,aod1998. turnirnosiimeVladimiraFranci{kovi}a, tragi~no preminulog vi{estrukog {ampiona. U~e{}e naturnirusenenapla}uje,ageneralnisponzor„AdidasSrbija„ se pobrinuo da najboqim ekipama pripadnuvrednenagrade. B.M.

KOMUNALNAPOLICIJAUSKOROUNOVOJAKCIJI

[ahtoviislivnici podkontrolom

„DNEVNIK”I „MONO I MAWANA”POKLAWAJU

„Najlep{emesto nasvetujeovde”

DNEVNIK

Komunalnapolicijaovihdanakre}euvelikuakcijukontrolekra|e{ahtovaislivnika snovosadskihulica.Na~elnikteslu`beNeboj{a Radovanac ka`e za na{ list da bi do kraja nedeqe trebalo da formiraju ekipe za to. -De`ura}esetokomcelogdana,alinajvi{eno}uitonamestimasakojihnasgra|ani najvi{ezovu.Kra|a{ahtovajeuzelatoliko mahadajojnekomorastatinaput-ka`eRadovanac. Objasniojedakomunalnapolicijanemapravodahapsiiprivodiprekr{ioceodnosnolopove,alikaoslu`benoliceimapravotuosobudazadr`i.Planjedaukolikouhvatelopova nadelu,prekoradiovezenazovunajbli`upolicijskustanicuipredajupo~inioca.Radovanacsenadada}ese,kadaakcijakrene,smawiti brojonihkojiuni{tavajusvojinusvihgra|ana. U Novom Sadu kra|a poklopaca i slivnika imaepidmijskerazmereizaprva~etirime-

PROVODUZ^A[ICUPOSTAONORMALNAPOJAVA

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Za prva ~etiri meseca ove godine ukradeno je vi{e re{etki sa {ahtova nego u celoj prethodnoj

secaovegodineukradenojevi{epoklopacai re{etki sa {ahtova nego u celoj prethodnoj. Samouprvojpolovinigodinenestalojevi{e od500poklopaca. Zbogovoganajvi{etrpi„Vodovodikanalizacija”.Nadle`niiztogpreduze}asunajavili da }e im u narednih nekoliko dana sti}i 1.500 poklopaca, koji }e odmah biti montirani,awihovavrednostje18miliona dinara. S druge strane, gra|ani su zabrinuti, jer u pojedinim delovima grada {ahtovi nisu zameweni i po nekoliko meseci i, prema wihovim re~ima, upravo se na tim mes tim a dog od il o nek ol ik o nez god a. Osim{tosekra|ompoklopacapravimaterijalna {teta, ugro`ava se i bezbednost gra|ana, jer se de{ava da odrasli i dec a upadn u u neob ez be| en i {aht ili o{te}ujusvojeautomobile. Q.Nato{evi}

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Mladidru`ewe „zalivaju”alkoholom Provod uz ~a{icu postao je sastavni deo ispuwavawa slobodnog vremena, uz dru`ewa i izlaske, a adolescenti sve u~estalijepose`uzapi}emitosve do opijenosti. To je pokazalo istra`ivawe Specijalne bolnicezabolestizavisnosti„Vita„izNovogSada. Iako je zakonom zabrawena prodaja alkohola maloletnim osobama, istra`ivawe pokazuje dajepreko80odstomladihdo17 godina probalo alkohol, a preko70odstowihredovnogakonzumira i to ne samo prilikom nekihslavqa,negojetosastavni deo ispuwavawa slobodnog vremena, uz dru`ewe i izlaske. Okopolovineseopija,{tozna~idapijuzbogefekatakojepru`akonzumacijaalkohola. -[toseti~ealkoholizma,to je specifi~na bolest jer se du`e razvija i dru{tvo je tolerantno prema konzumirawu al-

to primeti kao patologija i do`ivikaoproblem,takodasu pacijenti koji se jave na le~eweve}unekimozbiqnijimgodinama.

Le~eweuzsaradwuporodice Direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti „Vita” Milan Vlaisavqevi} ka`e da je osnovni ciq terapijskog programadase,korakpokorak,mewakvalitet`ivotakakobizavisnikdobiomotivacijudasetrudiiboridapozitivnepromene zadr`iusvom`ivotu,a`udwuicrnemisliprevazi|e. Presvegajeneophodanminimalnidobrovoqnipristanakpacijentaiu~e{}eporodice,kaosaradnikaule~ewukakobise povratilome|usobnopoverewe.Zatim,bezbolnadetoksikacija uzmedikamentoznupodr{kukakobipacijentlak{eprebrodio krizu.Anakontogaseradinamewawusvestipacijentaiuklawawuukorewenihobrazacapona{awa.Nakontri,~etirimesecale~ewaradisenaprevencijirecidivaiodr`avawupostignutihefekata,{tosenajboqeposti`egrupnomterapijom. kohola.Tojesastavnideona{eg folklora - ka`e direktor bolnice „Vita” Milan Vlaisavqevi} dodaju}i da mladi prvi put okuse alkohol na nekim porodi~nimslavqima. Tako|e, bolest se du`e razvija u smislu promena u centralnomnervnomsistemu,paje nekih15godinapotrebnodase

Adol es cenc ij a je pos ebn o osetqiv,samimtiminajrizi~nijirazvojniperiod`ivota.U periodu adolescencije naj~e{}edolazidopo~etniheksperimentisawa sa alkoholom i drugimpsihoaktivnimsupstancama {to mo`e da ima dalekose`neposledicenarazvojmladeosobe.

Na razvoj sklonosti ka redovnom pijewu alkohola uti~e vi{e faktora rizika, jedan od wih je svakako i rana zloupotrebe alkohola. Qudski mozak

razijasvojepunekapacitetedo 21.godine`ivotaiutomperiodu je pos ebn o osetqiv na {tetneuticajekakveizazivaju psihoaktivne supstance me|u wima i alkohol. Ukoliko je zloupotreba u~estala i izra`ena,li~nostmladeosobetrpi nepovoqan uticaj {to mo`e da rezultira zna~ajnim osiroma{ewem i umawewem wegovih razvojnih kapaciteta, napomiweVlaisavqevi}. Sagovornik isti~e da se kod mladih,negativneposledicezloupotrebealkohola,presvegavide nanivoupromenali~nostiirazvoja rizi~nih oblika pona{awa. Li~nost mlade osobe se mewa u pravcuimpulsivnosti,agresivnosti,gubitakmotivacijezapostignu}em,dominacijeprincipazadovoqstva. Posebno je ote`an processocijalnogiemocionalnogsazrevawa i razvoj odgovornosti {tomo`eimatidalekose`neposledicevidqiveiukasnijoj`ivotnojdobi. I.Dragi}


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

„NOVOSADSKATOPLANA”PRIPREMASISTEMZAZIMU

Rekonstrukcijavrelovoda naDetelinariiNasequ Po zavr{etku grejne sezone, otpo~eo je period remonta i revitalizacije tehni~kog sistema JKP „Novosadska toplana„. Zavr{eno je ispitivawe vrelovodne mre`e, toplotnih izvora i podstanica kako bi se detek-

tovali i sanirali eventualni nedostaci. U skladu sa Planom investicija za 2012. godinu, ovih dana se rekonstrui{e dotrajao vrelovod u delu Detelinare i Novog naseqa, odnosno u ulicama Todora Jovanovi}a To-

ze i Ilije Bir~anina, a sredinom meseca po~iwu radovi na zameni kriti~ne vrelovodne mre`e u Ulici \or|a Nik{i}a Johana. Va`no je napomenuti da }e zavr{etkom ovih radova isporuka toplotne energije za grejawe i pripremu tople vode biti zna~ajno sigurnija i kvalitetnija korisnicima usluga iz ovih delova grada. Zavr{ena je i izgradwa 300 metara dvocevnog vrelovodnog sistema u Ulici Lasla Gala i delu Ulice Alekse [anti}a. Tako|e zavr{en je posao na izgradwi vrelovodnih prikqu~aka u ulicama \ur|a Brankovi}a i Vojvode [upqikca, kao i u Ulici Cara Du{ana. Radnici Toplane uradili su i eta`irawe vrelovoda i Foto: N. Stojanovi} vrelovodnih prikqu-

RadoviuUliciIlijeBir~anina

~aka u delu Ulice Vojvode [upqikca, od Ulice Arhimandrita Jovana Raji}a do Bulevara kraqa Petra prvog. Nedavno je zavr{ena i izgradwa 100 metara vrelovoda u Ulici Branislava Nu{i}a, ~ime je re{en dugogodi{wi problem sa protocima i pritiskom u sistemu, a time obezbe|eno kvalitetnije grejawe za `iteqe ovog dela grada. Izgra|en je i prikqu~ak za objekat u univerzitetskom kampusu za Gra|evinski fakultet u Ulici Dr Ilije \uri}a, kao i prikqu~ci za objekte u Ulici Veselina Masle{e od broja 60 do broja 64. U Ulici Bogdana Garabantina zavr{eni su radovi na rekonstrukciji dela vrelovoda, a u sklopu planiranih radova Zavoda za izgradwu grada. Rekonstruisani su i glavni delovi postrojewa za toplu potro{nu vodu na Toplani „Jug„ ~ime je obezbe|ena stabilnost u isporuci tople vode. B.M.

VELIKEVRU]INEOSU[ILETRAVWAKENAGROBQIMA

Cve}ezahvaquju}izalivawuizdr`ava Vrtlari iz JKP „Lijse” svakodnevno zalivaju povr{ine pod sezonskim cve}em, cvetne `ardiwere i mlada stala posa|ena jesenas i ovog prole}a. - Suvo i `arko leto uzima danak, pa su na grobqima najvi{e stradali travwaci na velikim parkovskim povr{inama i na ure|enim parcelama.One se redovno nasipaju plodnom zemqom, a seme trave bi}e posejano na jesen. Sada se priprema samo teren za novo podizawe travwaka - ka`e iz Slu`be za

informisawe „Lisja” Slavica Zeqkovi}. Napomiwe da su tokom jula vrtlari radili od 5 do 13 ~asova, a i sada u avgustu za vreme paklenih vru}ina rade od 6 do 14 ~asova, jer su dani malo kra}i. - „Lisje” se vodom snabdeva iz sopstvenog bunara, pa s potro{wom vode ne}e biti problema. Svaki dan se zaliva cve}e, perene i cve}e u `ardiwerama. Mlado drve}e se zaliva jednom do dva dva puta nedeqno. Svaki dan se napune tri, ~etiri ci-

^ITAOCI PI[U SMS

sterne s vodom, a zapremina jedne cisterne je oko 7. 500 litara vode, pa se sa Gradskog grobqa voda u cisternama odnosi na stara i spoqna grobqa - navodi Slavica Zeqkovi}. Na Gradskom grobqu je u toku peti krug ko{ewa korova na neodr`avanim grobnim mestima, dok se velike parkovske povri{ne kose {esti put. U toku je, nagla{ava, ko{ewe i na grobqima u Futogu, na Uspenskom i Reformatorsko - evangelisti~kom u Novom Sadu, kao i

065/47-66-452

Stajali{tablede, autobusinesti`u Bulevar Evrope davno otvoren za saobra}aj, autobuska stajali{ta vidno obele`ena, samo nedostaju autobusi koji bi saobra}ali bulevarom! Bojim se izblede}e ta obele`ja za stajali{ta... 063/5130... *** Sramota!!! Samohrana majka sam osmogodi{weg deteta, bez imovine, bez zaposlewa, koje uporno tra`im. Biv{a kom{inica mi je pomogla, pa moje dete i ja imamo gde da spavamo, a od dr`ave dobijam 2.800 dinara de~ji dodatak, kao sve samohrane majke. Zahtev za socijalnu pomo} sam podnela pre 4 meseca, ali odgovora nema, a i kad ga bude pitawe je da li me dr`ava smatra dovoqno ugro`enom, a da alimentacija ... otac je o~igledno pre 2 meseca zaboravio da ima sina jedinca. Zapitam se... imam toliko velik de~ji dodatak da svaki dan mogu kupiti ceo hleb, a ja se ne{to bunim... Narode srpski probudi se, deca su nam gladna!!! 060/6054... *** Uvek je bilo nezadovoqnih, ali {efu poslani~ke grupe Pastoru skidam kapu na izlo`enom, kao i na istorijatu parlamentarizma Srbije. Verujem da }e SVM biti kooperativniji, nego neke opozicione stranke koje svoje prisustvo svode na podmetawe klipova u to~kove

lokomotive koja je spremna da povu~e u EU. 065/9137... *** Turcima je trebalo 100 godina, po{to su izgubili Srbiju, da se uzdignu. 062/1643... *** Ka`u da su Rusi kupovinom NIS-a dobili pravu firmu, a

Srbi magare}e u{i. Ma la`, kolko je meni poznato kod nas je bila na delu ona pri~a o caru Trajanu i kozjim u{ima. 065/9137... *** [trajk u „^isto}i” - bilo radno i ~eka se julska plata, zamrznuto do daqweg. Pogre{na

politika gradskih vlasti, ni{ta drugo nema na vidiku za boqitak, osim gomilawa radne neproduktivne snage. Firmi preti kolaps. 065/9137... *** Mo`emo mi da jadikujemo do bola, zemqa je spaqena, a da li su krive samo vru}ine ili su to zemqu zaposeli oni za koje je wiva postala kao brza hrana i sada je ve}ini kriva dr`ava koja im je tu mogu}nost i dala. Nema zalivnih sistema!? Majstor prvo pribavi radilo, pa mu nije kriva ni zemqa, ni nebo, a na{i zemqoradnici navikli na obiqe i radilo gde `uqeva nema. A, „Nebo nema miqenika”. 060/0227... *** Mo`da bi bilo vi{e zainteresovanih sugra|ana za istoriju na{eg grada da je cena normalna! Na ovu krizu dati ~etiri do sedam hiqada?! 064/3323... *** 10.40 sati u Ulici Omladinskog pokreta, mimoi{la sam se sa petoricom momaka, nakon par koraka sa le|a mi prilazi jedan i kida lanac oko vrata. Nakon pola sata isto se desilo `eni u Branimira ]osi}a. Tih dana, otimaju na uglu Gagarinove i Bulevara kraqa Petra Prvog jednom momku mobilni telefon... Gospodine Da~i}u, a Vi se i daqe fotografi{ite sa Japancima i prona|enim biciklovima, odli~no! Ro|ena Novosa|anka 063/4709...

okopavawe povr{ina pod zelenilom. - Okopavawe povr{ina pod {ibqem, ru`ama i cve}em se radi redovno. Na Gradskom grobqu su hemijski istretirane staze protiv korova na platou ispred kapele na prvom, drugom i petom grobnom poqu. Hemijska za{tita ru`a ura|ena je na Centralom grobqu u Futogu, a hemijsko tretirawe staza protiv korova na Katoli~kom, Jevrejskom i groboqima u Petrovaradinu i Veterniku - isti~e Zeqkovi}. Z.D.

~etvrtak9.avgust2012.

9

ULETWOJBIBLIOTECINA[TRANDU

Najpopularniji romaniidnevna {tampa Letwu biblioteku, koja ve} ~etvrtu godinu radi na [trandu, dnevno poseti vi{e od 100 korisnika svih uzrasta. Za razliku od prethodne tri godine, biblioteka je ovog leta otvorena ne{to kasnije zbog Egzit kampa. Svim posetiocima [tranda u woj omogu}eno je besplatno kori{}ewe literature svakog dana od 10 do 20 ~asova uz bilo koji li~ni dokument. Korisnik je du`an da vrati kwigu u biblioteku do kraja radnog vremena, a ~itaocima je omogu}eno kori{}ewe vi{e od sto naslova za decu

Korisnici su veoma pa`qivi prema kwigama, najpopularniji su romani, dok penzioneri najvi{e ~itaju dnevnu {tampu - navela je inicijator ovog projekta Milica Kir}anski i dodala da kod gra|ana postoji veliko interesovawe za kori{}ewe biblioteke. - Ima i onih koji stignu pre radnog vreme-

Budikreativannarecikla`anna~in U okviru Letwe biblioteke Pokret gorana svake ve~eri do kraja avgusta odr`ava edukativne radionice pod nazivom „Budi kreativan na recikla`an na~in” . Na radionicama, koje su prvenstveno namewene mladima od 15 do 30 godina, se obra|uju recikla`ni materijali kao {to su staklo, papir, karton i kanap koji obezbe|uje Pokret gorana. Simboli~na ulaznica za radionicu su dve prazne limenke ili hartija za recikla`u. U~esnik koji donese najvi{e recikla`nog materijala tog dana kao nagradu dobija godi{wu ~lanarinu u Gradskoj biblioteci. Radionice po~iwu u 19 ~asova i traju sat vremen, a vodi ih stru~ni saradnik Pokreta Gorana Novog Sada JelenaKapor. i odrasle. Pored kwiga, dostupna je dnevna i periodi~na {tampa na srpskom, kao i na ma|arskom i slova~kom jeziku. Ideja za ovaj projekat potekla je sa Zapada gde su kwige dostupne korisnicima na javnim mestima kako bi se podigla kulturna svest qudi. - Ovo je jedina biblioteka u Srbiji koja ima ovakav na~in rada.

na i strpqivo ~ekaju da pro~itaju omiqenu {tampu. Fond kwiga obezbe|uje Gradska biblioteka, koja je zadu`ena za organizaciju Letwe biblioteke, a objekat u kome se ~uvaju kwige „Gradsko zelenilo„. Biblioteka }e raditi do kraja letwe sezone, osim ako joj vremenski uslovi to onemogu}e. T.S.-M.S.-M.V.


10

vOJvOdinA

~etvrtak9.avgust2012.

dnevnik

ПРЕДСЕДНИКОПШТИНЕЧЕШЉАОПШТИНСКИБУЏЕТ

Смањењетрошкова првизадатак

ЕпископсремскиВасилијеслужиосветулитургију

Безгужвеипомпе участсветеПетке

ВОГАЊ: И ове године је епископсремски Василије, уочивеликог православног празника у част светеПетке,асеоскеславеуВогњу,служиосветулитургију,узсаслужење румских свештеника, у капелисветеПетке,познатијојкао вогањска Водица. Необично мало људијеприсуствовалоовомчину,а уместо по пола сата, на ред да се дође до воде, за коју се верује да имаисцелитељскасвојства,чекало сесвегапарминута.Разлогзаприсуствоовакомалогбројаљудиниконијезнаоданаведе.

Ништа боље није било ни на раскршћу овог сремског села, где је дуж главне улице, као и свих ових година, било постављено мноштвотезгисаразноразномробом,рингишпилиишаторисапићем и храном. Свега је било, сем купаца. -Шестугодинузаредомсамовдеиникаданијебилооваколоше. Незнамштаседогађа,алиљудије јакомало,акупацанинавидику– жалио се румски угоститељ МилорадЦимеша. Ј.Антић

ПЕЋИНЦИ: Као што је и обећаонаконизбора,новоименовани први човек пећиначке општине Сава Чојчић са својим сарадницима, кренуо је у „чешљање“ општинског буџета. Такојенасастанкунакомесуприсуствовали начелници свих одељења пећиначке Општинске управе, урађена анализа стања у самој Општинској управи, јавним предузећима и установама, школамаипредшколскојустанови,чимејенаправљенделимичан увидустањедуговања. - Моји претходници нису домаћински водили општину. Пећинци су изгубили свој некадашњисјај,абећарикојисуводили општинусукривизато.Каошто ми није јасно зашто су главна вратазаулазакупросторијеОпштинебилазакључана,пасеулазилосаспореднестране,такоми нисујаснинимногирасходикоји

стријској производњи учествује сапреко90одсто. -Сигурноједаможемобитизадовољнијунскимнивоомрастаиндустријскепроизводњеунашемрегиону, с обзиром на остварене резултатеуовојобластинарепубличком и покрајинском нивоу. Уз уверењедаћеумесецимакојидолазе индустријска производња имати прогресивнијирасткакоурегиону, такоиудржави,отварајунамсеоптимистичкепрогнозезаизвеснијеи стабилнијепревазилажењекризеи стварањеусловазабржиистабилнији раст привреде у целини – заЖ.Б. кључујеНиколчић.

Једна од новина у раду пећиначке Општинске управе је и ново радно време.Тако ће Општинска управа општине Пећинци од понедељка,13.августа,почети да ради од 7,30часова до 15,30часова,са паузом за доручак од 10до 10,30часова. До промене радног времена је дошло,по речима председника Чојчића,због усклађивања рада Општинске управе са радом републичких органа. су присутни у буџету. Моји сараднициијасмосеодлучилиза драстично смањење трошкова. Одмахћемоукинутиједноместо помоћника председника општине,укинућемоједнојавнопредузеће, односно, интегрис аћемо Културни центар и Народну библиотеку,штозначиједнодиректорскоместоиједануправниодбормање,аОпштинсковећеуместо досадашњих девет, сада већ броји седам чланова – истиче председникЧојчић.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

нивоевласти,пресвеганаМесне заједнице за уређење атарских путева, која износе осам милиона. Поред тога ту је и дуг ЈКП „Канализације“одпетмилионаи ЈКП„Сава“којиизносидвадесе-

СаваЧојчић

Новорадновреме

Прерађивачиподижу просек

ЗРЕЊАНИН: Регионална привредна комора у Зрењанину тврди да је индустријска производњаусредњемБанату,упрвој половини ове године, била већа за5,8одстоуодносунаистипериод2011,докјесамоујунубила већа за 6,3 одсто у односу на исти месец прошле године. Потпредседник РПК Момчило Николчић објашњава да је индустријска производња средњобанатског региона у јуну 2012. годиневећауодносунапретходни месец за 0,5 одсто захваљујући, пресвега,раступрерађивачкеиндустрије, која у укупној инду-

Председник Чојчић је истакао и то да су дуговања пећиначких јавних предузећа и установа недопустиво велика и као пример наводидугФондазаграђевинско земљиштекојиизноси210мили-

онадинара,пресвегапремаизвођачимавећизведенихрадова. - Оно што смо успели да хронолошкисложимо,поштонепостоји ни прави софтверски про- грам за рачуноводствене и књиговодственепослове,тоједугпокривен фактурама и уговорима, којиизноси41милион,дугЦрвеног крста од шест милиона, дуг по испостављеним захтевима од 14милиона,дугпопројектујавнихрадоваосаммилионаидобијенасредстванепренетананиже

такмилиона,стимштонамдолазигрејнасезонаиштоћетрошкови расти због набавке огрева за школе,гденамтреба200кубних метарадрваи40тонаугља,аследујенаминабавкамазута–казао јеновоизабранипрвичовекпећиначкеопштинеСаваЧојчић. Чојчићједодаоитодаприходовнастранабуџетадоброфункционише, али да отплаћивањем дуговањанасталихупретходном периодусеисамофункционисање Општинске управе доводи у питање. Зато ће, по његовим речима, бити потребна помоћ виших нивоа власти, при чему се пресвегаослањанапокрајинску власт,аондаинарепубликчку,и додаједауколикобисепојавила нека већа инвестиција и продаја земљишта у државној својини, бибилоодвеликогзначајазадаље функционисање Општинске управе. Ј.Антић

УСУБОТУДВАКУЛИНАРСКАТАКМИЧЕЊА

Златникотлић чекакуваре

САНАД: Четврто међународнотакмичењекулинараукувању рибље чорбе „Златни котлић Санада2012”приређујесеусуботу 11. августауСанадукодЧоке.Организатори манифестације су ентузијасти Љубитеља кувања „Лала„изСанадапредвођениВладаном Суботином и Зораном Надрљанским,апокровитељјеТуристичкаорганизацијаВојводине. До јуче пријавило се преко 60 кулинарских екипа из војвођанских места и суседне Мађарске, такодасе, каоипретходнихгодина, очекујевеликакулинарскафе-

шта. Котизација за учешће је 1.600динара,заштаорганизатори обезбеђују рибу, огревно дрво и поклонпакетесвимкулинарима. - Такмичари треба да понесу котлиће и зачине и да боравак у Санаду искористе у добром расположењу. За три кулинара који премаоценижиријаскувајунајукусније чорбе припремили смо вредне награде - каже организаторВладанСуботин. Скупкулинараиподеларибеје у17сати,почетактакмичењасат касније,апроглашењепобедника М.Мр. у21сат.

Пехаризапобеднике

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

БАЧКО ГРАДИШТЕ: Тради-

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

цинални „Златни котлић Бачког Градишта“одржаћесеусуботу,11. августа, у СРЦ „Ђорђе Тапавица Џоја“. Организатор атрактивног такмичења је месни Фудбалски клуб „Војводина“, који се, после организованог турнира на травнатомтерену,инаовајначинукључује у обележавање предстојеће сеоскеславеПреображењеГосподње. -Пријавесуутокуизаинтересованитребадауплате2.500динара наимекотизације,амимуобезбеђујемо 2,5 килограма квалитетне рибе,огрев,стоистолицезаекипу ипријатеље.Такмичарсамдоноси приборзакувањеијело.За15сати смо заказали поделу рибе пријављенимучесницима,потпаљивање

ватреподкотлићимајесатвремена касније, а проглашење победника предвиђенојеза19сати.Трипрвопласирана такмичара биће награђенипехаримаиробнимнаградама - каже један од организатора КарољБока. Иакојеорганизаторорочиопријављивање до 10. августа, толерисаће се неодлучност појединаца све до самог почетка такмичења. Самопријављивањеивишеинформацијаосвимжељенимдетаљима суботње манифестације у Бачком Градиштумогуседобитителефонским путем на бројеве: 062/1071950 (Карољ Бока), 060/1519979(СтојанСтојановић)и 062/8016721(РадеШибалић). В.Ј.

Конкурсзадоделунаграде

ВРБАС: Комисија за доделу наградеопштинеВрбасрасписала јеконкурскојијеотворендо1.октобра. Предлоге за додељивање наградмогудаподнесусвазаинтересованафизичкаиправналицана адресу: Скупштина општине Врбас - Комисија за доделу награде општине Врбас, Улица маршала Тита89. Предлози се подносе у писаној формииморајубитиобразложени, аусупротномсенећеразматрати.

НаградаопштинеВрбасседодељујезаизузетнаинајвишадостигнућаиостварењаусвимобластима радаистваралаштваодопштегзначајазаопштинуВрбас.Наградасе може доделити грађанину, групи грађана за заједничко дело или остварења,предузећима,установама, организацијама, месним заједницама, удружењима грађана и другим организацијама. Додељује се20.октобраповодомобележавња М. Кк. ДанаопштинеВрбас.

ОПОЗИЦИЈАКРИТИКУЈЕ ЛОКАЛНУВЛАСТ

Смене укулској општини

КУЛА: Представници Српске напредне странке, Демократске странкеСрбијеиУједињенихрегионаСрбије којичинеопозицију у општини Кула, одржали су заједничкуконференцијузановинаренакојојсуоштрокритиковали актуелну локалну власт, посебно сеосврнувшинасменуначелника Општинске управе Стјепана Вакуле,којаседогодилапредвадана.Иначе,локалнувластукулској општини,пренештовишеодмесец дана, формирали су ДС – СПС-ЈС–„Преокрет“–СВМ. ПредседникОпштинскогодбораДССуКулиДамјанМиљанић истакао је да је смена Стјепана Вакулеизвршенанезаконито. -Вакула јенаместоначелника постављен по конкурсу и остало му је још годину дана до истека мандата узобразложењедаонне доприноси развоју Општинске управе,адобројепознатодајеза време његовог мандата општина Кула проглашена за једну од најмодернијих. Владајућа већина ће сада поставити в.д. начелника Општинске управе, а таква категоријанепостојиузакону–рекао јеМиљанић. ОнјенајавиодаћеВакулаподнетитужбупротивопштинеКула збогсмене. - Поред начелника Општинске управе,новоформиранавладајућа већинајесменилаитридиректора јавних предузећа који су били из редоваДСС-а,аједномодњих мандат истиче тек за три године. Свионисунајавилитужбезакоје верујемо да ће бити пресуђене у њихову корист, што би локалну самоуправумоглодакоштаукупноблизу10милионадинара–напоменуојеМиљанић. Да је смена Стјепана Вакуле урађенанезаконито,мишљењасу и Жарко Шевин (СНС) и ВелиборМилојичић (УРС). - У наредном периоду, ми очекујемодаћедоћидо уподовљавањавластиуопштиниКуласаактуелном политичком власти на републичкомнивоуидаћемостати на пут једном бахаћењу актуелнелокалневластинарачунграђанакулскеопштине–нагласиоје Милојичић. М. Кековић

Крадесунце, акрадуи људи ПАНЧЕВО: Градоначелник Панчева др Светозар Гавриловић разговараојеса стручњацима Института „Тамиш“ и представницима удружења пољопривредника из Старчева, Долова и Качарева о последицама суше у панчевачком атару. Поред суше, панчевачке ратаре мучи и крађа већ преполовљеногрода. -Градјетувећпредузеомере да се боље организује пољочуварска служба, како би произвођачи имали мању штету. Надлежни за пољопривреду у овој градској власти биће стално у контактусапољопривредницима итрудићемосесвидапроблеме, коликојеунашојмоћи, одмахрешавамо -рекао јеградоначелник дрГавриловић. -Локалнасамоуправа ће радити на комасацији земљишта, штоћеолакшатипримену агротехничких мера, а посебноизрадуквалитетногсистемазанаводњавање,јерћеодтога у наредним годинама, кад су сушејакеидуготрајне, зависитии род пољопривредних култура изјавио једрГавриловић. З. Дг.


kULTURA

dnevnik

~etvrtak9.avgust2012.

11

ИЗЛОЖБА РА ДОВА СА 33. СУСРЕТА АКВАРЕЛИСТА У ЕЧКИ

Лични микросвет из женског угла

ВЕЧЕРАС НА КОНЦЕРТУ „НОВОСАДСКОГ МУЗИЧКОГ ЛЕТА”

Изложба радова насталих на 33. Сусрету акварелиста у Уметничкој колонији Ечка биће отворена 20. августа у Салону Савремене галерије Зрењанин и трајаће до 21. септембра. Ове године окупило се пет уметница - Анђела Мујчић, Габријела Паригрос, Невена Пријић, Милица Ракић и Моника Сигети – Божовић, које се у свом раду нису често сусретале са том техником, избегавајући ограничења која им акварел намеће. Овај сазив био је јединствен јер га чине искључиво

је поновно одвајање мушких и женских сазива у колонији, него подсећање на допринос Уметничке колоније Ечка који је дала у скретању пажње и признавању уметница и уметности која није искључиво мушка. То што су уметнице жене не значи да инсистирају на феминистичком приступу, али радови рађени у овим околностима, друштвеним, економским, културолошким, политичким, могу се окарактерисати као специфично женски. Осећа се њихов лични печат, истражују по-

Балканска камерна академија

На „Новосадском музичком лету“вечерас наступају неки од наших најбољих музичара, мајстори својих инструмената, како најављују у Музичкој омладини Новог Сада, окупљени у састав под називом Балканска камерна академија. Они ће свирати дела Ј.К.Баха, Вебера и Кројцера. Идејни творац и уметнички директор овог ансамбла је Огњен Поповић, први кларинетиста Београдске филхармоније. Концерт је заказан у 21 сат у врту Средњошколског дома у Николајевској улици, а у случају лошег времена биће одржан у Синагоги. Улазнице стају 300 динара и продају се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/3, тел.021 452 344), од 8 до 14 часова, као и два сата пред почетак концерта на месту одржавања програма. - Жеља да се формира овај ансамбл проистекла је из музичког искуства кларинетисте Огњена Поповића које је стекао свирајући у разним саставима свуда

у свету, превасходно у чувеном немачком ансамблу ,,Villa Musica“ – наводе у Музичкој омладини Новог Сада. - Намера Огњена Поповића била је усмерена на стварање живе и разноврсне концертне активности најбољих музичара, али и младих талената који би свирајући у овом оркестру стицали непроцењиво музичко искуство. Главни покретач у раду Академије јесте и достизање највиших стандарда у извођењу камерне класичне музике. Овај ансамбл је до сада наступао на свим значајнијим фестивалима у земљи, као што су Бемус, Мокрањчеви дани, Номус и Нимус. Балканска камерна академија је остварила је запажени наступ у Атини у склопу Олимпијских игара 2004. У сарадњи са Културним центром Панчева и уз подршку града Панчева, Академија од 2011. организује „Класик фест “ – међународни фестивал камерне музике. Н. Пејчић

ЗАВРШЕН ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У ХЕРЦЕГ НОВОМ

Кристијан Мунђију добитник „Златне мимозе“ Гран при 26. Филмског фестивала Херцег Нови - Велика златна мимоза додељен је филму “Иза брда” Кристијана Мунђијуа, док је Златну мимозу за најбољи сценарио добио Мирослав Момчиловић за филм „Смрт човека на Балкану” Филм „Дјеца„ Аиде Бегић освојио је две награде - Златну мимозу за режију и најбољу женску улогу - Марија Пикић. Специјално

вет фестивала и Центар филм Београд доделили су редитељу Дарку Бајићу. Награда се састоји од статуете аутора Никше Косића и слике академског сликара Љубисава Милуновића.О победницима одлучивао је жири у саставу председник Владимир Блажевски, Милена Марковић и Адемир Кеновић. Златна мимоза за најбољу мушку улогу додељује се еx аеqуо

додељен је филму “Други” (Framing the other) холандског редитељског тандема Вилема Тимерска и Иље Кок, према одлуци жирија кога чине Драгомир Зупан, председник, Гена Теодосиевска и Иван Маровић. Од ове године на филмском фестивалу у Херцег Новом су у такамичаркој селекцији били приказивани и студентски филмови. За

Из филма „Иза брда“ Кристијана Мунђијуа

признање жирија, како преносе црногорски медији, припало је редитељу Бојану Вулетићу за филм „Практични водич кроз Београд са певањем и плакањем”. Награду ‘’Милан Жмукић„ за изузетан допринос Фестивалу, Са-

Бранимиру Поповићу за улогу у филму „Аа пик - лоша судбина„, редитеља Драшка Ђуровића и Емиру Хаџихафисбеговићу за улогу у филму „Смрт човека на Балкану„ Мирослава Момчиловића. Гран при за документарни филм је

најбољег су изабрани” Танго у три лика и три простора”, редитеља Страхиње Савића и “Касно смо се срели” Марка Грбе Синга. Филмски фестивал у Херцег Новом трајао је од 1. до 7. августа.

МИНИСТАР КУЛТУРЕ ПЕТКОВИЋ ОБИШАО НАРОДНУ БИБЛИОТЕКУ

Угрожена културна баштина Министар културе и информисања Братислав Петковић посетио је јуче Народну библиотеку Србије у Београду и том приликом се упознао са актуелним програмима који се реализују у националној библиотеци и проблемима са којима се та установа суочава. Вршилац дужности управника националне библиотеке Дејан Ристић упознао је министра Петковића, током његове прве званичне посете најстаријој институцији културе, са актуелним активностима и програмима који се реализују у Народној библиотеци Србије, као и са тешкоћама са којима се библиотека суочава у погледну мањка складишног простора и одгова-

рајуће, савремене рачунарске и друге опреме. Министар Петковић изразио је забринутост због угрожености дела националне културне баштине и указао на спремност да Министарство културе и инфомисања, у складу са могућностима, у наредном периоду помогне Народној библиотеци Србије да сачува непроцењиво културно благо које је похрањено у њеним депоима и трезору. Приликом посете, Петковић је честитао стручњацима националне библиотеке јубиларну 180. годишњицу оснивања Народне библиотеке Србије и одао признање на досадашњим резултатима постигнутим у отежаним условима рада.

Рад Анђеле Мујчић

уметнице, а од њих се очекивало да кроз рад укажу на положај и улогу жена у савременом друштву. Одржавање колоније омогућили су Министарство културе, информисања и информационог друштва, Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање и град Зрењанин. - Након више од педесет година поново су се у Ечки окупиле искључиво уметнице. Циљ тога ни-

родична и лична питања, односно кроз свој рад повезују се са феминистичким слоганом “лично је политичко”, да све оно што се дешава у личним микросветовима представља глобалну слику друштва – објашњава кусто скиња Савремене галерије Славица Попов. У дигиталној ери брзог раста технолошких достигнућа, наводи Славица Попов, помишља се да је

сликање техником акварела излишно, нарочито јер одабране уметнице у свом раду користе различите медије. Међутим, техника акварела омогућила им је да изразе интимне тренутке јер је кроз историју често третиран као секундарни медијум за интимне сликарске забелешке. А карактеристика акварела да не трпи поправке и дораде наметнула је уметницама да јасно конципирају своје радове. - Уметнице имају развијену свест како о глобалним тако и о појединачним, тачно одређеним проблемима које потресају наше друштво а нарочито жене. Њихови радови проналазе упориште на класичним поставкама другог таласа феминизма као што су проблематика мушког насиља, истражују границе издржљивости, деструкције и сексуалности али и преиспитују наслеђен начин презентације жене и женског тела у уметно сти, што подразумева и креирање лажних идола и идеала, односно брисање хероина из колективне свести, као и преиспитивање дубоко укорењених односа између мушкарца и жене – наглашава Славица Попов. Уметничка колонија Ечка прва је војвођанска колонија која је 1957. године, у свом другом сазиву, позвала и жене уметнице, сликарке и вајарке. С обзиром на то да су тих првих година уметници у колонији боравили у неколико, углавном у “две смене”, последња смена те 1957. била је резервисана за осам уметница. Каснији сазиви су прекинули са праксом одвајања мушких и женских учесника, односно омогућили су им да заједно раде у колонији. Ж. Балабан

НА БИОСКОПСКОМ РЕПЕРТОАРУ НОВИ ФИЛМ ЛЕНА ВАЈСМАНА „ТОТАЛНИ ОПОЗИВ”

Између стварности и сећања На репертоару биоскопа „Арена синеплекс“ од данас је ново остварење Лена Вајсмана, “Тотални опозив“. Акциони филм „Тотални опозив” римејк је познатог остварења из 1990. године. Уместо Арнолда Шварценегера, улогу Дагласа Квејда тумачи Колин Фарел, а играју и Џесика Бил, Кејт Бекинсејл, Брајан Крестон и други. Филм је заснован на чувеној причи Филипа К. Дика која говори о танкој граници између стварности и сећања. Дагласу Квејду, раднику у фабрици, претварање снова у сећања, што нуди компанија “Сећање”, звучи као савршени бег од његовог стресног живота. Међутим, када се читав процес искомпликује, он почиње да верује да је шпијун и бежи од полиције, коју контролише Кохејген, предводник слободног света. Квејд се потом удружује са побуњеничком ратницом како би пронашао вођу подземља и зауставио Кохејгена. Граница између фантазије и реалности постаје све нејаснија, а судбина света виси о концу, док Квејд постепено открива свој идентитет, праву љубав и коначну судбину. Продуценти Тоби Џеф и Нил Мориц дошли су на идеју да сниме римејк филма „Тотални опозив„ када су у књижари наишли на антологију Дикових прича. - Сматрали смо да можемо да проширимо оригиналну причу и освежимо постојеће ликове- изјавио је Мориц.- Његова прича је подједнако актуелна данас као и када је први пут објављена током шездесетих година прошлог века. Одушевљен сам идејом да људима можете да уградите сећања и да када се пробуде, имају осећај да су стварно све то проживели. Такав сценарио отвара гомилу питања: Шта је стварност, а шта сећање? Како да знамо шта се заиста догодило у прошлости? Редитељ Вајсман је управо због концепта уграђених успомена желео да сними мешавину психолошког трилера и акционог спектакла смештеног у далеку будућност. Уместо да се радња од-

вија на Марсу, као у оригиналном филму, Вајсман је задржао ликове на Земљи, где доминирају две нације: Уједињена федерација Британије и Колонија. „Сетили смо се да у Диковој причи јунаци не одлазе на Марс, што нам је отворило пуно нових могућности. Нисмо били ограничени амбијентом, епохом или разлозима зашто би Даг напуштао планету- објаснио је редитељ.- Желели смо да прикажемо Квејда као обичног момка кога заиста можете да зами-

слите као индиспонираног радника у фабрици. Колин Фарел објашњава: „Ово је препознатљива прича, о човеку који је незадовољан својим животом и има жарку жељу да га промени. Међутим, он се губи и кроз читав филм покушава да успостави равнотежу између разума и емоција и да открије ко је прави Квејд. Ова улога покреће питања идентитета, ега и супер-ега, међуљудских односа, што представља занимљиву психолошку игру“. К. Р.


12

ekOLOGiJA

~etvrtak9.avgust2012.

dnevnik

STUDENTIBIOLOGIJEIEKOLOGIJENATERENU

Istra`ivawa nabariTrskova~i ^lanovi Nau~no-istra`iva~kog dru{tva studenata biologije i ekologije „Josif Pan~i}“ iz Novog Sada, u okviru kampa na podru~ju specijalnog rezervata prirode Zasavica, posetili su i stani{te bara Trskova~a, koje je nakon studije Zavoda za za{titu prirode pro{le godine progla{eno za za{ti}eno prirodno dobro tre}e kategorije. Na povr{ini od 170 hektara, Trskova~a je jo{ uvek nedovoqno istra`ena, a predstavqa stani{te retkih vrsta, kao {to su riba liwak i zlatni kara{. Krajem osamdesetih godina ovde je isu{ena bara, kako bi se dobile ve}e povr{ine za poqoprivredu. Kvalitet zemqi{ta nije postignut, a isu{eno je va`no stani{te za{ti}enih vrsta, stoga je potrebno da se nivo vode vrati u prvobitno stawe. Dvadesetak studenata su do~ekali ekolozi Ivana Miji}, Marija ]ui} i dr TamaraJurca u Turisti~koj organizaciji op{tine Ruma, kojoj je dat na

upravqawe ovaj rezervat prirode. Po wihovim re~ima voda u kanalu je na jako niskom nivou, {to dovodi u pitawe opstanak vodenih `ivotiwa i biqaka. Ciq posete je upoznavawe studenata sa vrednostima ovog za{ti}enog prirodnog dobra, a plan je da ova jednodnevna poseta slede}e godine preraste u istra`iva~ki kamp po ugledu na kampove ko-

je organizuje ova nevladina studentska organizacija {irom Srbije. - Na{e nau~no istra`iva~ko dru{tvo sara|uje sa Zavodom za za{titu prirode, a preko kampa u Zasavici ~uli smo i za Trskova~u. Ciq nam je da upoznamo teren, kako bi mogli da planiramo budu}e posete i organizujemo letwi kamp. Najva`nije je da vidimo kakvi su potencijali bare i biqne i `ivotiwske vrste koje zadovoqavaju uslove za prou~avawerekao je student Prirodno-matemati~kog fakulteta iz Novog Sada Marko[}iban. Uspe{na realizacija ovog kampa na „Bari Trskova~a“ i budu}a saradwa sa NIDSB ’’Josif Pan~i}’’ bila bi izuzetno zna~ajna za revitalizaciju ovog zati}enog stani{ta zbog prikupqawa podataka o `ivom svetu, s obzirom na to da je ovo prirodno dobro relativno neistra`eno. M.Maru{i}

ME\UNARODNIVOLONTERSKIKAMPNAOBEDSKOJBARI

Jubilarnodvadeseto okupqawe Na Obedskoj bari po~eo je ve} tradicionalni Me|unarodni ekolo{ko-radni kamp u okviru projekta “Povratak ibisa”. Ove godine, od 5. do 18. avgusta, odr`ava se jubilarni dvadeseti kamp uz u~e{}e 12 volontera iz [panije, Turske, Ju`ne Koreje, Francuske i ^e{ke i tri volontera iz na{e dr`ave koji vode kamp. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine ovogodi{wi kamp organizuje u saradwi sa Op{tinom Pe}inci, Javnim preduze}em “ Vojvodina{ume”, Pokra-

jinskim zavodom za za{titu prirode i Mladim istra`iva~kima Srbije. Mladi }e raditi na lokaciji izme|u livada Kupinika i Majka Angelina, a narednih na potesu izme|u livade Majka Angelina i bare ^vor~a, zatim na ^ewenskim livadama, pa na u{}u Revenice, kao i u okolini etno sela Kupinovo. Pored promocije za{ti}enog podru~ja kamp ima za ciq i stvarawe uslova za povratak retkih ptica mo~varica po kojima je Obedska bara ~uvena u svetu, a koji se posti`u ~i{}ewem vla`nih livada i otvorenih vodenih povr{ina. Q.M.

REKAKRIVAJAIISTOIMENOAKUMULACIONOJEZEROSVEUGRO@ENIJI

Zaga|eweoteraloptice Reka Krivaja i istoimeno akumulaciono jezero koje se nalazi na 13 kilometara od Ba~ke Topole iz godine u godinu postaju sve ugro`eniji, a lo{e upravqawe i konstatno zaga|ivawe ovog vodotoka polako dosti`e nivo zaga|ewa Velikog ba~kog kanala kod Vrbasa. Prema re~ima \ura Vavro{a, predsednika ekolo{kog udru`ewa „Hrast” iz mesta Krivaja, zbog niskog vodostaja i stalnog zaga|ewa koje sti`e Krivajom iz pravca Pa~ira i Stare Moravice, u jezeru su ~esti pomori riJezerosepolakoisu{uje be koja se svakog dana mo`e videti kako pluta jezerom. i wih su privukle uginule ribe - Pre nekog vremena prokoje stalno plutaju na vodi. na|en je uginuo tolstoloZbog su{e vuku puno vode iz jebik od 50 kilograma, a zera koje se povuklo par stotistalno vi|amo i druge na metara jezera {to je ugrozikrupne ribe koje umiru u jelo ogroman broj `ivotiwskih i \uroVavro{ukazujenapomorribe zeru. Do toga dolazi zbog biqnih vrsta - ka`e Vavro{. velikog izvla~ewa vode iz jezera mu nego sav otpad pu{taju u KriZbog dugogodi{weg zaga|iza navodwavawe i prqave vode vaju. Da stvar bude gora isto se vawa na dnu jezera koje jo{ koja sti`e rekom. Ove godine je pona{aju i u tamo{woj mesnoj uvek spada u tre}u kategoriju velika su{a, a i pove}ali su po- zajednici i stanici policije - po kvalitetu vode, natalo`ilo vr{ine koje zalivaju iz jezera, ka`e Vavro{. se mnogo organskog muqa „obodok je zaga|ivawe Krivaje ostalo isto, ako nije i poja~ano - ka`e Zbog su{e vu~e se puno vode iz jezera, {to je Vavro{. ugrozilo ogroman broj `ivotiwskih i biqnih Prema wegovim re~ima u Krivrsta, a pomori ribe sve su u~estaliji vaji zavr{avaju otpadne vode nekoliko firmi iz Stare Moravice koja se nalazi uzvodno, a koje Prema wegovim re~ima, po- ga}enog” te{kim metalima i se izme|u ostalog bave preradom sledwih godina zaga|ewe je do- drugim otpadnim materijama i metala i ko`e zbog ~ega se u reci stiglo najvi{i nivo o ~emu neophodno je zaustavqawe zai jezeri talo`e te{ki metali. svedo~i i nestanak ptica, kao ga|ivawa i izmuqavawe jezera. - Poseban problem je fekalno {to su ~apqe, rode i druge bar- Ukoliko se to ne uradi, vrzaga|ewe iz Stare Moravice gde ske ptice kojih je ovde nekada lo brzo }e ovo postati veliki reka proti~e kroz mesto, a u uli- bilo u jatima. ekolo{ki problem poput Veci od skoro dva kilometra goto- Sada su se pojavili galebo- likog ba~kog kanala u Vrbasu, vo nijedna ku}a nema septi~ku ja- vi za koje se zna da su strvinari a odlagawem re{avawa cena Na Tisi, od Novog Be~eja do Kawi`e i natrag, u nedequ je zaplovila nauti~ko, ekolo{ka i umetni~ka ekspedicija, sa ciqem ukqu~ivawa civilnih organizacija u potiskim op{tinama u proces izrade Prostornog plana multifunkcionalnog ekolo{kog koridora Tise. Ovu jedinstvenu flotu i dru`inu okupilo je Udru`ewe za za{titu Tise i razvoj nauti~kog turizma „Gradi{te” iz Novog Be~eja, a predvodi je predsednik Milan Kne`ev, jedan od izuzentih pobornika o~uvawa i afirmacije vrednosti Tise i wenog priobaqa. - Tek je doneta inicijativa za izradu i ura|en koncept Prostornog plana podru~ja posebne namene multifunkcionalnog ekolo{kog koridora Tise, a mi smo zaplovili da obi|emo teren. Ideja je da ukqu~imo sve nevladine organizacije organizacije sa ovog podru~ja koje su zainteresovane za o~uvawe Tise i wenih vrednosti, pa je ova ekspedicija sa namerom da se o svemu obavesti i stanovni{tvo potiskih mesta, koje su mu osnovne smernice i ciqevi - ka`e Kne`ev. Posle isplovqavawa iz Novog Be~eja prvo pristajawe ekspedicije bilo je u

Krivi~neprijave zbogpomoraribe I kod Srbobrana zbog veoma niskog vodostaje reke Krivaje, koji ne prelazi 10 santimetara, tokom pro{le nedeqe do{lo je do pomora ribe, a biqni svet je potpuno ugro`en. Problem je nastao zbog neumerenog kori{}ewa brane kod Feketi}a, a prema re~ima Dragana Kurja~kog, sekretara Ekolo{kog pokreta Srbobrana ovaj problem se ponavqa gotovo svakog leta, posebno kada je godina su{na kao {to je ova. Na poziv Ekolo{kog pokreta Srbobrana, Pokrajinska inspekcija za vodoprivredu obi{la je teren i konstatovala da

UmestorekeKrivajekodSrbobrana,ostalosamoblato

remedijacije ovog toka i jezera je ustava kod Feketi}a zatvorese sve vi{e pove}ava. Ono {to na, da se okolno poqoprivredno nikakve pare ne}e mo}i da nazemqi{te navodwava i da nizdoknade je {teta koju pre`ivodno od ustave nije obezbe|en vqa va biq ni i `i vo tiw ski minimalni protok vode. Insvet koji polako nestaje iz jespekcija je upozorila da zbog toga postoji opasnost od nestanzera i okoline - ka`e Vavro{. ka flore u koritu reke. N.Perkovi}

- Srbobranski poqoprivrednici koji crpe vodu nizvodno od brane za potrebe zalivawa svojih ratarskih i povrtarskih kultura, nisu u mogu}nosti da je koriste jer vode uop{te nema ili je wena dubina najvi{e10 santimetara, te ju je nemogu}e crpeti. Problem se mora sagledati dugoro~nije i u takvom pravcu ga i re{avati. Najbezbolnije re{ewe je podizawe nivoa Krivaje nizvodno od feketi}ke brane za oko metar i to podizawem postoje}e brane na Rekavici, kako je to nekad i bilo – istakao je Kurja~ki. Ovim povodom, predsednik op{tine Srbobran Zoran Mladenovi} podneo je krivi~ne prijave protiv NN lica zbog pro{lonedeqnog pomora ribe na toku reke Krivaje, a o akcidentu je obavestio sva nadle`na ministarstva. - Neko mora snositi odgovornost zbog ~iwenice da su gra|ani op{tine Srbobran ovim slu~ajem dovedeni u opasnost – naglasio je Mladenovi}. Kako bi re{ili ovaj dugogodi{wi problem, Ekolo{ki pokret Srbobran pokrenu}e akciju za izgradwu mini brane na Rekavici, {to bi spasilo floru i faunu u Krivaji. - Izgradwom brane na Rekavici vodotok nizvodno od we ne bi bio ugro`en jer je spojen sa vodom iz Velikog ba~kog kanala koja se sliva u korito Krivaje kada je u woj nizak vodostaj – rekao je Kurja~ki. M.Kekovi} Foto:R.Hayi} i D.Kurja~ki

NAUTI^KAEKOLO[KO-UMETNI^KAMISIJAUPOTISJU

PrivilegijajeboravitinaTisi Adi, gde su na obali Tise umetnici priredili izlo`bu u kampu, a uve~e su predstavnici nevladinih organizacija i op{tine upoznati sa konceptom plana. - Tisa je kao koridor atraktivna, ne samo za nas nauti~are i qude koji vole da plove ili borave kraj ove predivne reke, nego je za region Potisja va`na i kao ekonomski i razvojni kapacitet, jer je zna~ajan me|unarodni plovni put. Op{tine su ukqu~ene u izradu plana na UAdi,naobaliTise,umetniciprirediliizlo`bu profesionalnom institucionalnom ni- teresi koji }e se definisati ovim plavou, ali nama je ciq da ukqu~imo i ne- nom sa interesima i potrebama qudi u vladine organizacije, jer ponekad se pla- Potisju i ugrade se u Prostorni plan konovima ne prepoznaju neposredni intere- ridora Tise - dodaje Kne`ev. su qudi koji `ive na tom prostoru, pa je Pored Kne`eva koji svojim brodi}em svrha ove ekspedicije da se pribli`e in- „Rusalka” predvodi flotu, tu su Ferenc

Zedi sa brodi}em „Anamarijom”, Du{an Popov kormilari „Tulipanom”, u ekspediciji su sa nekr{tenim brodi}em @ivica Marjanski, pa Dragan Stojan~ev, Du{anGruji}, Du{anPetrovi} i drugi ~lanovi posada, a u Adi ih je u ulozi doma}ina do~ekao iskusni mornar sa Tise i vlasnik brodi}a „Viki” Milorad Biba Mati}. Umetni~ki deo ekspedicije sa brodi}em „Librijum” slikarksom ki~icom diriguje Branislav Stojan~ev-Pa{a iz Novog Be~eja. On je i prethodnih nekoliko godina okupqao „Likovni krug sedam”, pa kormilario plove}om likovnom kolonijom „Tisi s qubavqu”. U~estvuju slikari Zoran Kuzmanov iz Kikinde, JosipKler iz Crvenke, Radislav Vincilir iz Novog Sada, Du{anJosimovi} iz Novog Be~eja, MilenaKrstin iz Mokrina i Valerija Barna Kolo`i iz Ade, a umetni~ku idilu upotpuwava i novobe~ejski poeta Milo{Galetin.

- Ve} ~etvrti put plovimo sa na{om pri~om i obilazimo sedam potiskih varo{i, pa svojim ostvarewima inspirisanih rekom Tisom, ukazujemo na wene vrednosti i nastojimo da afirmi{emo Potisje kao izuzetno vredan region - ka`e Branislav Stojan~ev-Pa{a. - Sve slike uglavnom poklawamo i zahvaqujemo se svim dobronamernim qudima koji nam ukazuju gostoprimstvo, a posebno onima koji vode ra~una o reci – ka`e Zoran Kuzmanov. Svaki put susre}emo se na Tisi i sa nemarom, bacawem plasti~nih fla{a i sme}a u reku. Poku{avamo svojim li~nim primerom da poka`emo da se mo`e i druga~ije, odgovornije, pa makar i simboli~no pokupimo plasti~ne fla{e iz reke, a uvek se trudimo da za nama sve pospremimo, kako bi trebali da ~ine i svi koji borave na reci. M.Mitrovi}


crna hronika

dnevnik

Kriminalisti~ka policija odredila je meru zadr`avawa Vladislavu V. (1971) iz Novog Sada zbog sumwe da je po~inio poku{aj te{kog ubistva, tako {to je preksino} oko 22 sata u Mi~urinovoj ulici zadao tri ubodano`emupredeluki~me~etrdesetogodo{woj Novosa|anki kaoidveposekotinepogrudnom ko{u wenoj jedanaestogodi{woj }erki.Okrivqenomsestavqana teret da je krivi~no delo po~inioustanuo{te}ene,nakon{to je prethodno razbio staklo na ulaznim vratima zgrade u kojoj

stanuje.Kaomogu}imotivtogdela nezvani~no se spomiwe da je osumwi~enitra`iosvojusuprugu,kojajesestrapovre|ene`ene. Posle doga|aja izgrednik je pobegao, ali ga je policija ubrzo posle toga li{ila slobode i prona{lano`zakojisepretpostavqadajekori{}enpri~iwewukrivi~nogdela. Vladislav V. je uz krivi~nu prijavu ju~e priveden na saslu{awepredistra`nogsudijuVi{eg suda u Novom Sadu Tatjanu \ura{kovi},kojamujeodredila pritvor. M.V.

PORODI^NATRAGEDIJAUALEKSINCU

Pucaou`enu paseubio

U Aleksincu je ju~e ujutro mu` poku{ao da ubije `enu, a potom je izvr{io samoubistvo. Detaqi poku{aja ubistva i samoubistvajo{nisupoznati,ali senezvani~nosaznajedajeu[u-

matova~kojulicimu`pucaona suprugu a potom digao ruku na sebe. @ena je s te{kim povredama glave preba~ena u Klini~ki centar u Ni{u i u te{komjestawu. (Tanjug)

NESRE]AKODBLACA

Udavilaseu septi~kojjami Policija je u selu Stubale kodBlacausepti~kojjamiprona{la telo pedesetogodi{we `ene,saop{tenojedanasizpolicije u Prokupqu. Policija pretpostavqadaje`enastradala nesre}nim slu~ajem i da je

upalausepti~kujamuiudavila se. Uvi|aj su obavili istra`ni organi Vi{eg suda u Prokupqu itelojeposleuvi|ajaiidentifikacije predato porodici stradale. E.D.

ISPLIVALOTELONAJEZERU

Le{mu{karca izvu~ennaAdi NaAdiCiganliji,ublizini restorana „Jezero”, ju~e ujutro prona|en je u vodi le{ jedne osobekojijebioufaziraspadawa,potvr|enojeuInformativnojslu`biMUP-aSrbije.

UHitnojpomo}ijeranijere~eno da je be`ivotno telo jednogmu{karcaizvu~enoju~eujutroizvodenaAdiCiganlijiu Beogradu, ali da jo{ uvek nije identifikovan. (Tanjug)

NAKONSUDARAKODVRBASA

Beogra|anka podleglapovredama Marija N. (1991) iz Beograda podlegla je preksino} povredama u vrbaskoj bolnici nakon udesa istog dana oko 14 sati na autoputu Subotica–Beograd, kodVrbasa.Donesre}ejedo{lo kadajeona,upravqaju}i„mercedesom” pan~eva~kih registarskih oznaka ka Novom Sadu, otpozadi udarila u prikolicu kamiona s bugarskim tablicama

koji se kretao u istom smeru, a za ~ijim upravqa~em je bio dr`avqanintezemqe(1961). Sdevojkomkojajenastradala u automobilu je bio sugra|anin iprezimewakGoranN. kojijeu sudaru tom prilikom zadobio lake telesne povrede, saznaje „Dnevnik”nezvani~no. Saobra}ajci }e poslati izve{tajoudesuTu`ila{tvu. M.V.

ZBOGOTIMA^INAUNOVOMSADU

Uhap{enBeogra|anin Beogra|anina Vladimira J. (1986) li{ila je slobode novosadska kriminalisti~kapolicijazbogsumwedajenapodru~juNovogSada po~iniovi{ekrivi~nihdelate{kekra|e.Osumwi~enomsepripisuje da je na ulicama otimao Novosa|ankama ta{ne, nakit i druge vrednestvari.Wemujeodre|enozadr`avawedo48satiibi}edovedennasaslu{aweistra`nomsudiji,saop{tavanovosadskapolicija, kojajo{utvr|ujedalijeVladimirimaozasobomjo{nekadelazbog kojihbimoglausleditikrivi~naprijava. Pozivajuseosobekojesubile`rtveotima~inadasejavekriminalisti~koj policiji na telefon 021/ 488–4142, dodaje se u saop{tewu. M.V.

PRITVORZA[AP^ANINA

Opqa~kaopumpu Predrag M. iz [apca uhap{enjepodsumwomdaje,maskiran maramom i uz pretwu pi{toqem, iz fioke prodajnog pultabenzinskepumpeoteooko 30.000dinara.[aba~kapolicijajeubrzonakonizvr{enogkrivi~nog dela razbojni{tva na benzinskoj pumpi u Ma~vanskoj uliciu[apcu,identifikovala i li{ila slobode izvr{ioca

togkrivi~nogdela,navodiseu saop{tewupolicije. Zbogpostojawaosnovasumwe da je u ponedeqak, 6. avgusta, u 13.45satiizvr{iokrivi~nodelorazbojni{tva,slobodejeli{en i uz krivi~nu prijavu priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u [apcu Predrag M. (1978),stojiusaop{tewu. E.D.

13

RASVETQAVASEAFERAUAGROBANCI

QUBOMORNISUPRUGDIVQAOZBOG@ENE

No`em nasvastiku iwenu}erku

~etvrtak9.avgust2012.

Sedamuhap{enih, Antoni}ubekstvu Biv{i predsednik izvr{nog odb or a „Agrob ank e” Du{ an Antoni} napustio je Srbiju, a sedamwegovihbiv{ihsaradnika je li{eno slobode. Prema izvorima TV B92, Antoni} je jo{ ju~e rano ujutru napustio Srbiju i vi{e nije dostupan policiji i pravosudnim organima,kojisuimalinameruda Antoni}aprivedunainformativnirazgovor. Zbog sumwe da su u~estvovaliumalverzacijamakojesudovel e do prop as ti ove bank e uhap{enisuSlavoqubK.,Branimir U., Suad H., Vehbo P., BobanL.,Milo{U. iBojanZ. Prema re~ima Miqka Radisavqevi}a, tu`ioca za organizovani kriminal, sumwa se da jevelikibrojkreditau„Agrobanci” odobrovan grupama povezenihpravnihlicasuprotno zakonu. - To je imalo za posledicu nenaplativost odobrenih kreditauvisiniodpreko200miliona evra. Uskoro treba da po~n e sas lu{ aw e osumw i~ enih, me|u kojima su odgovorna lica u „Agrobanci” i dva privatna preduze}a „Hed komerc” i„Drinatimber„kojapoosnovuneizmirenihobavezapokreditima trenutno duguju „Agrobanci” preko 530 miliona dinara.Radiseopravnimlicima ~iji je suvlasnik najbli`i ro|akjednogodbiv{ihrukovodilaca u „Agrobanci”, rekao je Radisavqevi}. On je dodao da broj osumwi~enih nije kona~an jer je dat nalogdaseproveresvisporni kreditiuovojbanci.

Agrobankajezboggubitkaod 300 miliona evra izgubila dozvolu za rad i Narodna banka Srbijejeuvelaprinudnuupravu,aposledwihmeseciaferau toj banci je u `i`i interesovawa srpske javnosti. Biv{i

donekle priznao i sam Antoni}. Antoni}jeuintervjuudatom pre par dana optu`io Prinudnuupravuubancidajenapravila gub it ak od 300 mil io n a evra.

Pred kamerama se ponudio istrazi, pa pobegao iz zemqe

~elnik Agrobanke je pre samo dvadanauintervjuuzatelevizijuB92odbaciokaoneosnovane {pekulacije da je banka poslovala sa gubitkom dok je on bio na wenom ~elu, tvrde}i da je 2010. zavr{ila sa dobitkom od1,1milijardidinara. Od kada je obelodaweno staweu„Agrobanci”,doma}iekonomistisuukazivalidajeono posledica davawa kredita raznim firmama, ~esto bez ikakvog sredstva obezbe|ewa, kao idanatomesigurnodoprineli i pojedini politi~ari {to je

Onjetadaizraziospremnost da se pojavi pred istra`nim organima, ukoliko ga pozovu, napomiwu}i da svoje re~i mo`edapotkrepikonkretnimdokazima.Me|utim,ume|uvremenu se o~igledno predomislio bekstvom iz zemqe izbegao susretsapravosudnimorganima. U toku dana o~ekuju se novi detaqi o akciji koju je prakti~no najavio potpredsednik Vlade, Aleksandar Vu~i} kada jegovorioda}e„dokrajaavgusta bit i razr e{ en a vel ik a aferaujednojdoma}ojbanci”.

NarodnabankaSrbije(NBS) je 25. maja ove godine oduzela dozvolu za rad „Agrobanci”, u kojoj je bila uvedena prinudna upravaod29.decembra2011. Kako su prinudni upravnici i NBS ocenili da aktivnosti koje su sprovedene u toku prinudne uprave nisu, i pored odre|enihrezultata,poboq{ale fin ans ijs ko staw e u banc i, centralnabankajeutvrdilada su ispuweni propisani uslovi ioduzelabancidozvoluzarad. „NovaAgrobanka”,~ijijejedini vlasnik Agencija za osigurawe depozita, odnosno dr`ava,osnovanajeradiprenosa svihobavezaidelapotra`ivawa„Agrobanke”natubanku. Re{ewem Privrednog suda u Beograduujunujeotvorenste~ajni postupak nad „Agrobankom”. Predsednik Izvr{nog odbora„NoveAgrobanke”inekada{wi prin udn i upravn ik „Agrobanke„ Milorad Xambi} izjaviojedanasdasuneosnovanetvrdwedajeprinudnauprava u toj banci napravila gubitakod300milionaevra. Xambi} je u izjavi  Tanjug u istakaodajeapsolutnonemogu}edaprinudnaupravazadvadana,od29.decembra2011.kadaje uvedena,dokrajategodine,napravitolikigubitaku„Agrobanci”, ali nije `eleo detaqnije da komentari{e tvrdwe Antoni}a. Pre uvo|ewa prinudne upraveuAgrobanku,Antoni}jepet godina rukovodio tom finansijskomorganizacijom. E.D.

OSUMWI^ENOMZAUBISTVO[TI]ENIKACENTRA„SRETEWE”PRODU@ENPRITVOR

Batineosnovaprograma odvikavawaoddroge Ju~e po podne pred Vi{im sudom u [apcu saslu{an je BranislavPeranovi},upravnikCentra zaodvikavaweoddroge„Sretewe”, osumwi~endajeuponedeqakuve~e u prostorijama Centra ubio {ti}enikaNeboj{uZarupca(39)jerje posumwaodajeovajuneodrogu. Istra`ni sudija Vi{eg suda u [apcu Slobodan Velisavqevi} odredio mu je jednomese~ni pritvor, a saslu{awe pred istra`nim sudijom trajalo je tri i po sata. – On je detaqno odgovarao na pitawa o slu~aju i samom radu Centra za odvikavawe od droge. Osumwi~enjezaubistvoizazvano velikim brojem udaraca drvenim {tapomipesnicama,usled~egaje Zarubacpaounesvestiudaviose `eluda~nim sokom, {to je zvani~an izve{taj patologa – rekao je Velisavqevi}. Sudijajenaveoda}ezakona~nu kvalifikaciju dela biti potreb-

bilo je redovni deo programa odvikavawa, ali su ipak ostajali, {toizstraha,{tozbogistrajnostidaseizle~e. Dannakon{tojeEparhija{aba~kaizdalasaop{tewepovodom tragi~nesmrti{ti}enikakampa zale~ewezavisnostiuJo{evu,u kojem izra`ava `aqewe zbog nemilog doga|aja i sau~e{}e porodici,bezpomiwawasvogsve{tenika Branislava Peranovi}a, ju~ejeusledilonovoobra}awejavnosti. U wemu se isti~e da „zbog sumwedajesve{tenikBranislav Peranovi} u~inio ubistvo, episkop {aba~ki ga stavqa pod privremenu zabranu sve{tenodejstva do okon~awa krivi~nog postupka”. Istovremeno, dodaje se u saop{tewu, stavqa se u du`nost eparhijskom Crkvenom sudu da prati tok krivi~nog postupka i preduzmeodgovaraju}emereusvojoj nadle`nosti prema svojim ovla{}ewima.

{io Peranovi}a u „Crnoj Reci„, aligaSPCzvani~nonikadanije ra{~inila.PredlogSinodajepostojao, ali nije dobio takav epilogdabiPeranovi}ubilozabraweno da obavqa sve{teni~ku du`nost. Jeste da sud u Tutinu nije doneo kona~nu presudu po optu`nicizanasiqeitorturukojuje sprovodionadzavisnicimau„CrnojReci„,alitonijesmelobiti preprekadagaSPCra{~ini.

vih karakternih osobina i uklawawu uzroka zavisnosti, nego su to samo takozvana skloni{ta – izolacije od spoqa{weg sveta i rad, rad i samo rad i fizi~ko i psihi~ko zlostavqawe – naveo je Ivanovi}.–Onenikadnisubile re{ewezaproblemzavisnostiniti}edonetirezultateutojoblasti.Pozivamvlastdaovogputane budekorumpiranaodSPCinezata{kava ovaj problem. Kao neko

Kada se cela pri~a o fizi~koj torturinadzavisnicimau„Crnoj Reci„ sti{ala, Peranovi} je osnovaonovikampipre{aounadle`nost druge eparhije koja nije u~inilani{tadazaustaviwegovo “spasavawe”narkomana. Osniva~ i direktor Rehabilitacionog centra “Raskr{}e” iz NovogSadaSa{aIvanovi} obja{wavadadr`ava,kadave}nijeni{ta uradila prvi put kada se desio incident u „Crnoj Reci„, danasmoradazaustaviradizatvori svetakvecentrekojiradepodpokroviteqstvom crkvenih zajednica,dodaju}idaimtoaspolutnone dajenikakavkredibilitet. – Te takozvane komune nemaju nikakavprogrampokojemseradi sa{ti}enicimanapromeniwiho-

kose12godinabaviovomproblematikom insistiram na tome da svicentriSPCkojiradepoovim metodama budu zatvoreni po hitnom postupku da se uskoro ne bismosuo~ilisjo{ve}imposledicamaitragedijama. U saop{tewu Organizacije za borbu protiv narkomanije “Izlazak”, koju ~ine biv{i zavisnici, navodisedajeubistvo{ti}enika nastavak nestru~nog i nehumanog odnosapremazavisnicima,kaoida se tako ne{to moglo naslutiti. Oni obja{wavaju da su upozoravalinatokakvimsetoruturamaslu`iurehabilitaciomcentru„CrnaReka”,alidaonikojitrebanisuhtelidaih~uju,{tozaposledicuimaubistvozavisnika. Q.Male{evi}

Podeqenami{qewa Posledwadvadanadostasegovoriloometodamakojesekoristeualternativnimcentrimazaodvikavaweoddroge.Posebno je{okantnaispovestmajkeubijenog,kojaka`edane`alisina jedincajerjeonzadvedecenijesvognarkomanskogsta`apotpunorazorioporodicu.OnajerekladanekriviPeranovi}a„jer jesigurnoimaorazlogadaistu~eNeboj{u„. Onikojipravdajupostojaweovakvihcentaraisti~udasuoni dobrovoqniidasusepokazalikaouspe{ni,dokkriti~arismatraju da ih treba pozatvarati jer ne postoji nikakva kontrola takvihmesta,kaoidaneispuwavajupropiseizteoblasti.Osim toga,govoriseiotomedajeboravakualternativnimcentrima besplatan,adasezapravonapla}ujemese~noipo350evra. no dodatno ve{ta~ewe, a predvi|ena kazna za ubistvo, za koje je optu`ensve{tenikPeranovi},je odpetdo15godina. Nakonubistva,Centarjenapustio ve}i broj {ti}enika, od kojih su neki ispri~ali detaqe o svomboravkuuCentrukojijevodioosumwi~eniPeranovi}. Po wihovim ispovestima, maltretiraweibatinawe{ti}enika

Tako }e sve{tenik Peranovi}, kojije2009.godinepostaopoznat po “lopatawu” zavisnika u sli~nom centru za odvikavawe „Crna Reka”,opetimatiprivremenuzabranusve{tenodejstvakao{toje imaoiodbiv{egepiskopaArtemija.Naime,episkopArtemijeje nakonpodizawakrivi~neprijave protivPeranovi}ausuduuTutinu,nazahtevSinodaSPC,razre-


14

~etvrtak9.avgust2012.

sport

dnevnik

30.LETWЕ OLIMPIJSKЕ IGRЕ ULONDONU(27.JUL–12.AVGUST) DRAMAU^ETVRTFINALU

Ma|arimamaraton Rukometa{i Ma|arske pobedili su Island posle produ`etaka sa 34:33 (27:27, 16:12)u~etvrtfinaluOlimpijskih igara. Ma|ari, koji su u svojoj grupi bili ~etvrti, odigrali su sjajno prvo poluvreme, u drugom se Island vratio u igru i bio nadomak pobede, ali je Mate Lekai pogotkom na dve sekunde pre kraja izborio produ`etak. Prethodno je Snori Gu|onsonproma{iosedmerac,a Lekaijeukontriodr`aoMa|areu`ivotu. Posleprvogprodu`etkabilo je 30:30, a odgovornost u produ`ecimapreuzeojefantasti~ni Laslo Na|, koji je ukupno dao devet golova. Ipak, kqu~ni pogodak postigao je Gabor ^asar za34:32. Na kraju, posle velike drame i 80 minuta igre, Ma|arska je do{la do borbe za medaqe. Uz

DuelNa|aiStefansona

Na|a,kodpobednikasuseistakli Ivan~ik i Har{awi sa po petgolova,abriqantanjebioi golmanFazeka{sa22odbrane. Islan|ane je predvodio Gudjon Valur Sigurdson sa osam

golova,Palmarsonjeupisaosedam, a Peterson {est golova. Razo~arao je Olafur Stefanson, koji je dao smo tri gola iz deset poku{aja, ukqu~uju}i i proma{enisedmerac.

BIV[ISELEKTORBRANISLAVPOKRAJAC

Privatnopreduze}e vodirukomet Biv{i selektor rukometa{a BranislavPokrajacrekaojeda je razo~aran nastupom nacio- nalnog tima na Oilmpijskim igramauLondonu. Pokrajac je, tako|e, rekao da ne `eli da daje komentare sve dok srpski rukomet vodi privatnopreduze}e. -Ve}nekolikogodinane`elim da se me{am. Jedno vreme sam ukazivao, ali {ta god da se ka`e, nema efekta i aposlutno ne vredi pri~ati sve dok privatno preduze}e postoji i vodi na{ rukomet. Ne postoji koordinacija izme|u onih koji vode ra~unaosrpskomsportu,Olimpijski komitet Srbije, kao krovna organizacija, pu{ta saveze da rade {ta ho}e. Mora da postoji vi{e kontrole - rekao jePokrajac. Srpskirukometa{isutakmi~eweugrupizavr{ilinapretposledwem mestu sa jednom pobedom i ~etiri poraza. Za plasman u ~etvrtfinale izabrani-

SjajniHoj osvojio {estozlato Britanski biciklista Ser KrisHojosvojiojezlatoukeirinu na Olimpijskim potvrdio i tako jo{ jednom potvrdio titulu najuspe{nijeg olimpijca Britanijeikada. Hoj je u borbi za svoje {esto zlatouspeodaseoduprenapadu Nemca Maksimilijana Levija, dok su bronzu podelili Sajmon van Felthoven sa Novog ZelandaiHolan|aninTeunMulder. BritanijajetrijumfomHoja, koji je tako odbranio titulu osvojenu u Pekingu, kompletirala dominaciju na velodromu, gde je osvojila ~ak sedam zlatnihmedaqa.Istogdana,britanskisportistisunadma{ilirezultatpostignutpre~etirigodine,od19zlata,iIgreuLondonu{estdanaprekrajau~inili svojim najuspe{nijim posle vi{eoddecenije. Hojjesa{estzlatnihmedaqa sadaprestigaoSeraStivaRedgrejvapobrojuzlatniholimpijskih medaqa za Britaniju, dok se izjedna~io sa Bredlijem Viginsompobrojumedaqauop{te. Obojicaimajuposedamodli~ja, aliHojima{estnajsjajnijih,a Viginssamo~etiri. -Keirinjekaolutrija,jedna gre{kamo`edavasko{tasvega -rekaojeHoj-Nemogudaizrazim svoja ose}awa u ovom trenutku.Ovojesavr{enkrajmoje olimpijske karijere. Da sam staoposleSidneja,biobihpresre}an, ali nisam,  99,99 odsto samsigurandane}ubitiuRiju, tako da je ovo savr{en opro{taj.

BranislavPokrajac

cima Veselina Vukovi}a bio je dovoqan i bod protiv Ma|arske,alisuizgubilisa26:23. -Nemam{talepodaka`em onastupusrpskihrukometa{a i ru`no bi bilo da sa ove po-

zic ij e kom ent ar i{ em bil o {ta. A da se ne la`emo, ima {tadaseanalizira-dodaoje Pokrajac. Biv{ i sel ekt or zat im se osvrnuo na Evropsko prvenstvouBeogradunakojemjeSrbijaosvojilasrebrnumedaqu. - Imate posledwa dva takmi~ewa pre Evropskog prvenstvauBeogradu,kvalifikacijezaOlimpijskeigre,gdesmo uposledwimsekundamauspeli da izvadimo vizu za London i nastup u B grupi, a sa druge stranesrebrouBeogradu,koje dosta{tr~i-rekaojePokrajac. Pok raj acjekaosel ekt orsa rep rez ent ac ij om Jug os lav ij e osvoj io zlatn u med aq u na Olimp ijs kim igram a 1984. u Los An| el es u i sreb rn u medaq unaSvets kom{amp io n atuuNem a~k oj1982,kaobronzan u med aq u na Svets kom prvens tvu u Franc us koj 2001. god in e.

PROGRAM Danas Atletika 10.00 Desetoboj (Mihail Duda{) Kajak 11:35 Finale 500 metara: Nikolina i Olivera Moldovan

(Damir Fejzi} - Piter lopez, Peru) 11.30 Kategorija do 57 kg (Dragana Gladovi} - Yejd Yons, Velika Britanija)

Tekvando 11.15 Kategorija do 68 kg

STAJNERUTEGPAONAGLAVU: Nema~ki diza~ tegova Matijas Stajner do`iveo je stra{nu nesre}u u Londonu kada je iz trzaja poku{ao da podigne teret od 196 kila, a teg mu pao na glavu. Stajner je ve} na po~etku primetio da ne}e mo}i da podigne teret. Podrhtavalo mu je celo telo i sve je govorilo da ne}e mo}i da podigne teg, ali je ipak odlu~io da poku{a do kraja. Naravno, nije uspeo, a teg mu je pao pravo na vrat ali je nesre}ni Nemac uspeo nekako da se izmakne, me|utim teg mu je prikqe{tio noge dok je le`ao na podu. Omah su pritr~ali lekari i redari, a Stajner se ubrzo pridigao i mahnuo publici, a daqe takmi~ewe je zavr{io. - Lekari nisu otkrili ni{ta akutno, Matijas nema nikakvu povredu ali ose}a bolove - rekao je nema~ki trener Mark Mantek.


SPORT

dnevnik

~etvrtak9.avgust2012.

15

30.LETWEOLIMPIJSKEIGREULONDONU(27.JUL-12.AVGUST)

Delfinipreokretomdopolufinala, gdeih~ekajuItalijani Australija-Srbija8:11(3:2,4:2,1:2,0:5) LONDON: Vaterpolo arena, gledalaca: 5.000, sudije: San~es ([panija) i Rotsort (SAD). Igra~ vi{e: Australija 6 (2), Srbija 10 (3). Dva igra~a vi{e: Australija 1 (0). AUSTRALIJA: Denerli, Kembel 2, Klilend 1, Koteril, Janger, Bedsvort 2, Rou~, Mekgregor, Valan 1, Vuds, Hauden 1, Miler 1, Klark. SRBIJA: Soro, [apowi}, Goci} 2, Udovi~i} 1, Mandi}, D. Pijetlovi} 1, Niki}, Aleksi} 1, Ra|en, Filipovi} 3, Prlainovi} 2, Mitrovi} 1, G. Pijetlovi}.

Vaterpolo reprezentacija Srbije plasirala se u polufnale olimpijskog turnira savladav{i u ~etvrtfinalu selekciju Australije sa 11:8. Tamo ih ~ekaju Italijani, koji su napravili iznena|ewe i savladali favorizovane Ma|are sa 11:9 (2:2, 3:2, 3:1, 3:4). Dvostruki olimpijski {ampioni tako ne}e imati priliku da brane titulu. Kako je i upozoravao selektor Dejan Udovi~i} bio je ovo i najte`i ispit za delfine u Londonu. Sre}om uspe{no su ga polo`ili zahvaquju}i, najvi{e fenomenalnoj odbrani u drugom

delu me~a kada su primili samo jedan, a dali sedam golova. Mo`da, je prelomilo i to {to je u te dve ~etvrtine Udovi~i} odlu~io da {ansu pru`i drugom golmanu Gojku Pijetlovi}u koji ju je maestralno i iskoristio. Odbranio je nekoliko veoma va`nih lopti i skupio na{u odbranu, a iz sigurne odbrane kona~no je proradio i napad delfina, pa su se na kraju na{i momci radovali i ponovo }e na jednom velikom takmi~ewu u~estvovati u borbi za odli~ja. Aktuelnog evropskog {ampiona propisno su namu~ili neugodni

Australijanci koji su i protiv delfina primenili isti recept kojim su izbaciili Grke. Sre}om, kvalitet na{ih momaka do{ao je do izra`aja kada je i bilo najpotrebnije. Utakmica je po~ela ba{ onako kako smo se i nadali, jer su srpski vaterpolisti sa dva gola @ivka Goci}a poveli sa 2:0, pa se o~ekivalo da ne}e imati posebnih problema. Me|utim, delfini su hteli brzo da re{e me~ i u toj `eqi napravili neke gre{ke, a to su Australijanci iskoristili. Zaigrali su neo~ekivano dobro i sasvim preuze-

KAPITENVAWAUDOVI^I]ZAMOLIO

Srbijo,skinioptere}ewesanas Kapiten vaterpolista Srbije Vawa Udovi~i} posle te{ke pobede protiv Australije i plasmana u polufinale Olimpijskih igara u Londonu pozvao je srpsku javnost da skine optere}ewe sa wih. - Molim sve qude i celokupnu javnost da skine optere}ewe sa nas, jer niko ovde nije do{ao da se izle`ava, nego da na pravi na~in prezentuje Srbiju. Molim da prestanete da pri~ate o lakim me~evima na Olimpijadi, da prestanete da pri~ate kako su vaterpolisti jedini koji su ovde do{li s razlogom. Verujte, i svi drugi do{li su ovde sa velikim razlogom, svako daje svoj maksimum, a ja molim da nas pustite sve dok ne zavr{imo takmi~ewe u dahu je posle me~a ispri~ao Udovi~i}. Sa kapitenom se slo`io i selektor Dejan Udovi~i}. - Ovo nije humano, stvarno nije fer prema momcima. Svih 500 qudi koji su ovde do{li ve} nas vide kao {ampione, kao nekog ko treba da iskupi sve druge. Nije fer, delom je i rezultat toga preterana nervoza u prvom delu, ne pravdam nikog, ali vaterpolsiti najmawe zaslu`uju takav tretman. Molio sam igra~e da iskqu~e telefone i televizore,

nije zlonamerno, ne mislim ni{ta lo{e, ali bi}u nasjsre}niji kada svi ovi koji su ispali prekosutra odu za Beograd i skinu nam taj pritisak - poru~io je Dejan Udovi~i}. Drugi golman vaterpolo reprezentacije Srbije Gojko Pijetlovi}, junak preokreta u ~etvrtfinalu olimpijskog turnira protiv Australije, rekao je posle me~a da je tri godine ~ekao ovakvu {ansu i da je sre}an {to je opravdao poverewe. - Od 2009. godine sam u reprezentaciji i sada sam prvi put u{ao u jednom ovako va`nom me~u. Drago mi je {to se ovako zavr{ilo, mislim, nije mi drago zbog Sora, on je vrhunski golman, smatram da nije lo{e branio, ali trener je osetio potrebu da ga zameni i to se isplatilo - izjavio je Pijetlovi} novinarima u Londonu. Prema wegovima re~ima, me~ nije prelomio on, nego dobra odbrana celog tima. - Prelomila je na{a odli~na igra u odbrani u drugom delu kada smo primili samo samo jedan gol. Australijanci su bili nezgodni u prvom delu, prvenstveno jer na{ napad sa igra~em vi{e nije bio na nivou. To moramo da popravimo za polufinale, a odbrana je i do

sada funkcionisala i funkcionisa}e i daqe - poru~io je Pijetlovi}. Selektor Dejan Udovi~i} istakao je da se sada najboqe videlo da wegova upozoroewa o ~etvrtfinalu kao najte`em me~u nisu bila uzaludna. - Ovo je olimpijski turnir, svako je do{ao da uradi najboqe {to mo`e. ^etvrtfinale je biti ili ne biti, jer su sve ekipe maltene izjeda~ene i nebitno je da li si prvi ili ~etvrti na tabeli. Na po~etku me~a smo naseli na wihov trik, brzopleto smo zavr{avali napade i prihvatili duel igru na dva metra. Problemi u odbrani su posledica slabog napada, hteli smo da damo tri gola iz jednog napada, a to ne mo`e. Posle smo i{li korak po korak i sve nam se vratilo - rekao je Udovi~i}, uz konstataciju da je i wemu i igra~ima svejedno sa kim }e igrati u polufinalu. Na pitawe ko }e biti prvi golman u tom me~u Udovi~i} je rekao: - Soro, naravno. Imam poverewa u wega, nije on kriv {to smo primili {est ili sedam golova. Zamenio sam ga vi{e psiholo{ki, nego rezonski - poru~io je Udovi~i}.

Ma|arskikajaka{i dominiraju Ma|arski kajaka{i obele`ili su takmi~ewe u sredu, po{to su osvojili zlatne medaqe u mu{kom dvosedu i `enskom ~etvorosedu na Olimpijskim igrama u Londonu. Rudolf Dombi i Roland Kekew pobedili su u kajaka{koj trci na 1.000 metara, po{to su u foto-fini{u bili ispred protivnika iz Portugala. Dombi i Kokew su trku zavr{ili 53 hiqadita dela sekunde ispred Fernanda Pimenta i Emanuela Silve, koji su osvojili srebrnu medaqu, dok je bronzana pripala Nemcima Martinu Hol{tajnu i Andreasu Ileu. Srebro koje su osvojili Portugalci je prva medaqa u istoriji wihove zemqe u kajaku i kanuu. @enski ~etverac Ma|arske u sastavu Gabrijela Sabo, Danuta Kozak, Katalin Kova~ i Kri-

stina Fazeka{ na 500 metara prekinuo je 16-godi{wu dominaciju Nema~ke u toj disciplini. Ma|arice su trku zavr{ile za 1:30.827 minuta, ispred Nemica i Beloruskiwa.

Zlatnu medaqu u kanu sprintu na 1.000 metara osvojio je Nemac Sebastijan Brendel, srebrnu [panac David Kal Figeroa, a bronzanu Kana|anin Mark Older{o.

KAJAKJEDNOSED –1.000METARA

Tomi}evi} deseti Dobro je veslao u B finalu Marko Tomi}evi}, reprezentativac Srbije u kajaku jednosedu, zavr{io je trku na 1.000 metara za 3:30.754 minuta. Ostvario je br`e vreme nego u polufinalu, a malo slabije nego u kvalifikacijama i taj rezultat bio je dovoqan za osvajawe drugog mesta u B finalu, a 10. u kona~nom plasmanu. Tomi}evi} je dobro startovao, na pola trke, posle 500 metara, bio je tre}i, u drugom delu staze jo{ je poja~ao ritam. Na 750 metara je bio prvi, ali ga je Kubanac Garsija prestigao pred ciqem. Zlatnu medaqu osvojio je Erik Veras Larsen iz Norve{ke, srebro je pripalo Adamu Van Koverdenu iz Kanade, a bronza Nemcu Maksu Hofu.

OsmaolimpijadaJozefeIdem Italijanska kajaka{ica Jozefa Idem u Londonu se osmi put takmi~i na olimpijskim igrama i sa 47 godina uspela je da se plasira u finale trke K 1 na 500 metara u Itonu koje je po raspredu danas. Prvu olimpijsku medaqu (bronzanu) osvojila je na Igrama u Los An|elesu 1984. i nije propustila ni jedne do sada! U Atlanti 1996. ponovo je bila bronzana, u Sidneju 2000. zlatna, u Atini 2004. i Pekingu 2008. srebrna! Ona je i jedina `ena koja ima osam u~e{}a na OI. - Jo{ uvek treniram ~etiri sata svakog dana – rekla je Idem, ro|ena 1964. u Nema~koj, koja ima dvoje dece a trener joj je suprug Italijan Giqermo

Gverini za koga se udala posle OI u Seulu a od 1992. ima italijansko dr`avqanstvo.- Ne optere}ujem se da li }u osvojiti medaqu, jedino sam sigurna da }u dati sve od sebe. U Los An|elesu 1984. veslala je u dvosedu za SR Nema~ku i osvojila bronzu, sve ostale medaqe osvajala je u jednosedu za Ita li ju. Sa {am pi o na ta sveta ima pet zlatnih, devet sre br nih i {est bron za nih medaqa a 2009. kada je osvojila posledwe svetsko zlato posta la je naj a sta ri ja svet ska {ampionka u istoriji kajaka{kog sporta. Na olimpijskim igrama najstarij osvaja~ medaqe je strelac Oskara [van koji je 1920. kao ~lan ekipe

FilipFilipovi}

li inicijativu. Preokrenuli su rezultat i odr`avali stalno vo|stvo sve do posledwe ~etvrtine (5:2, 7:4, 8:5). Ekipa Australije iskoristila je konfuziju u redovima delfina kojima u tim trenucima ni{ta nije polazilo za rukom. Na{ tim gotovo punih 20 minuta igre nije mogao da se prepozna. „[kripalo” je u napadu, a i u odbrani, a kenguri su imali stalnu prednost ne dozvoqavaju}i na{im momcima da naprave preokret. To {to smo ~ekali ~itav susret desilo se u posledwih ~etvrtinu ipo. Srbija je postigla {est golova zaredom i od 5:8 stigla do 11:8. Prvo je Andrija Prlainovi} na 3,36 pre kraja tre}e ~etvrtine smawio na 8:6, da bi po~etkom ~etvrte deonice Du{ko Pijetlovi} postigao gol za 8:7. Prlainovi} je zatim doneo iz-

jedna~ewe, prvo na me~u posle 2:2 u prvoj deonici. Usledila su jo{ tri va`}na gola, prvo Filipa Filipovi}a, uz pokli~ koji je izgleda dao jo{ dodatne snage delfinima, pa su Milan Aleksi} i Stefan Mitrovi} golovima stavili ta~ku na ovu veoma te{ku i napetu utakmicu. Pobeda je izborena zaslu`eno, ali se u igri videla nervoza na{eg tima, koja je izme|u ostalog prouzrokovana i velikim o~ekivawima, kako nacije, tako i ostalih na{ih sportista i delegacije u Londonu. Da do sada nas nikada nisu izneverili, uvek su nam donosili radost, ~ak i kada su drugi zakazivali, ali i oni su kao i su samo qudi. I niko vi{e od wih 13 - orice u bazenu ne `eli tu medaqu i treba im mir i koncentracija i da je osvoje. A sada su na tom putu...

KirilenkovodiRuse upolufinale Ko{arka{i Rusije plasirali su se u polufinale Olimpijskih igara, po{to su savladali Litvaniju sa 83:74. Najboqi je bio Andrej Kirilenko sa 19 poena (5-8 iz igre), 13 skokova i po 3 rampe, ukradene lopte i asistencije. Sjajan je

poena (6-12 iz igre), Darju{ Songaila postigao je 15, a Mantas Kalnietis 14 poena. U potpunosti je podbacio [arunas Jasikevi~ijus – po 3 poena i asistencije i ~ak 6 izgubqenih lopti. Ekipa Dejvida Blata vodila je tokom celog me~a, sredinom tre}eg perioda i sa 14 poena

AndrejKirilenko(levo)

bio i nepredvidqivi Timofej Mozgov sa 17 poena i 4 skoka, Viktor Hrjapa imao je 12 poena, 6 skokova i 8 asistencija, Fridzon je imao 11, a Mowa 10 poena. Rusi su do{li do pobede uprkos katastrofalnoj igri Alekseja [veda – 4 poena, 2-12 iz igre, 0-4 penali, 6 asistencija i 4 izgubqene lopte. Rimantas Kaukenas predvodio je Litvaniju sa 19

razlike, ali su po~etkom posledwe ~etvr ti ne Li tvan ci pri{li na poen zaostatka kada Rusi tri i po minuta nisu dali ko{. Me|utim, Hrjapa i Mowa ponovo su doneli Rusiji ne{to ve}u prednost, Kirilenko je bio odli~an na obe strane terena, a taj vi{ak od pet do devet poena Rusi su sa~uvali do kraja me~a.

Zaharovuzlato sdaske JosefaIdem

[vedske osvojio srebro sa 72 godine i 278 dana. Najstarija takmi~arka koja je osvojila medaqu na OI i je Sibil Nu-

val (Velika Britanija) koja je u Londonu 1908. pobedila u streli~arstvu i imala je 53 godine i 275 dana.

Rus Iqa Zaharov, ove godine {ampion Evrope, dvostruki svetski vice{ampion, okitio se zlatnom olimpijskom medaqom u skokovima u vodu sa daske u Londonu. Sakupio je 155,90 poena i pretekao olimpijskog {ampiona iz Pekinga u sinhronizovanim skokovima sa daske i brozanog sa daske Kai ]ina (Kina) koji je ima 541,75 bodova. Olimpijski {ampion sa daske iz Pekinga Kinez ^ong He sa 524,15 bodova osvojio je tre}e mesto. Zaharov je u Londonu ve} osvojio srebro u sinhronizovanim skokovima sa daske. ]in i He imaju u Londonu i zlato u sinhronizovanim skokovima.


16

sport

~etvrtak9.avgust2012.

dnevnik

30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU (27. JUL – 12. AVGUST) RUSKI SKAKA^ UVIS ZABORAVIO MAJICU

Nijeimaodres, aosvojiozlato Rus Ivan Uhov morao je da pozajmi majicu od kolege iz reprezentacije usred nadmetawa u skoku uvis na Olimpijskimigramajerjewegovdresnekoukrao. - Stavio sam majicu u torbu odmah nakon skoka, kao {to i

uvekradim,alimajicajenestala!Moradajujenekoukrao-rekao je veseli Rus koji je i uzeo zlatnumedaquuskokuuvis,sko~iv{i2metrai38centimetara. Navija~i na stadionu, kao i milioni gledalaca pored malih ekrana,bilisuzapawenidoksu gledaliUhovakakosezale}eza

Ivan Uhov

pobedni~ki skok u maloj plavoj majci umesto u opremi ruskog tima. Uhov je zamolio reprezentativnogkolegudamudarezervnu majicukadajeotkriodajewegovanestala. - Pla{io sam se da bih mogao biti diskvalifikovan jer ne nosim pravi dres, ali na kraju je sve ispalo dobro.Imaimalosimbolike da sam zlato osvojio nose}i Silnovu majicu koji je osvojio zlato u Pekingu. Izgleda da je preko majice Andrej preneo sre}u iz 2008. godine na mene - rekao jeUhov. Ovonijeprviputda sportisti ostaju bez opremenaolimpijskim nadmetawima. Britanskom biciklisti Bredliju Viginsu je {orts bio ukradendoksetu{irao nakon trke u kojoj je uzeo zlatnu medaqu pro{lenedeqe.

Prvaatleti~arka izSaudijskeArabije Atleti~arkaSaraAtarjeprva`enaizSaudijskeArabijekojasetakmi~ilauatletskojdisciplininaOlimpijskimigrama.Atarjetrku na800metarazavr{ilaposledwa,mahnulajepublicikadajepro~itanowenoime.

Iakojebilaposledwausvojojgrupiikrozciq pro{la oko 44 sekunde iza pobednice, Sara je u{lauistorijukaoprvadamanaatletskojstazi ijednaoddve`eneizSaudijskeArabijekojesuse ikadatakmi~ilenaOlimpijskimigrama.

Deostrelaca sevratioku}i Deo streqa~ke reprezentacije Srbije doputovao je u Beo- grad,anaaerodromusu ih do~ekale porodice, prijateqi,kolegei~elniciOKS. U Beograd su stigli osvaja~ bronzane medaqe Andrija Zlati},AndraArsovi},BobanaVeli~kovi} i Nemawa Mirosavqev. Ivana Maksimovi}, Zorana Arunovi},Jasna[ekari}iDamirMikecostalisuuLondonu dabodreostalesrpskeolimpijce. - Nisam iskoristio veliku {ansu koja mi se ukazala u discipliniMKpi{toq.Morami da priznam da koliko sam imao sre}e u ga|awu vazdu{nim pi{toqemdasvipogocibudu,bar {to se ti~e onih decimala, na mojojstrani,tolikonisamimao sre}e u drugoj disciplini, rekaojeAndrijaZlati}kojijevazdu{nim pi{toqem osvojio

Aleks [vacer, ne}e braniti zlato u trci na 50 kilometra u brzomhodawuosvojenonaOlimpijskim igrama u Pekingu. Italijanski reprezentativac je pao na doping testu, jer je koristio nedozvoqeno EPO sredstvo. [vacer se nalazi u Italiji gde jeprivodiokrajupripremezanastupnaOI,trebaojedau~estvujenatrkina50kilometra11.avgusta. Pred doma}im novinarima, a po{tojesaznaodane}eputivatiu London,[vacerjerekaodajenedozvoqenosredstvoEPOkupiou Turskoj i ~uvao ga u kutiji vitaminaufri`ideru. Rasplakao se i krio lice rukama dok je obja{wavao kako je prekoInternetasaznaozaEPO i wegovu upotrebu. [vacer je demantovao spekulacije da je drogudobioodMikelaFerarija, lekara kome je 2002. godine italijanska Biciklisti~ka federacija zabranila pristup sportistima.

Londonje odli~an doma}in Predsednik Me|unarodnog olimpijskog komiteta @ak Rog rekaojedajeLondonveomadobar doma}inIgaraidajeorganizacijanavisokomnivou. -Sveusvemu,mogudaka`emda suovozaistadobreigre.Izuzetno sam sre}an ~ovek zbog toga rekaojeRogbritanskimmedijima. Iakojebilosportistakojisu imalinekeprimedbe,presvegana sme{taj i hranu u Olimpijskom selu,~etiridanaprekrajaIgara sve deluje da funkcioni{e bez problema.

Britanskoslavqe udresuri Britanskitimkoji ~in i Karl Hes ter, Lau r a Beht or [ei mer i [arl ot a Du`ardin osvojili su zlatnu medaqu u dresuri na Olimpijskimigrama. Britanci su osvojili 79,979 bodova. Srebro je pripalo ne-

@enske rukometne reprezentacijeNorve{ke, [panije, Ju`ne KorejeiCrneGoresu polufinalisti olimpijskog turnirauLondonu.Norve{kaje u ~etvrtfinalu savladala Brazil 21:19 (9:13) tek posle boqe igreudrugompoluvremenuiako suBrazilkevodileisa{estgo-

NA FUDBALSKOM TURNIRU

FinaleMeksiko–Brazil Fudbalska reprezentacija Meksika prvi je finalista mu{kogolimpijskogturnira. Meksikanci su u polufinalu, posle preokreta, savladaliJapan3:1.Zatitulu}eseboriti sa Brazilom koji je pobedio Ju`nu Koreju 3:0 (1:0). Strelcisubili:Romulu38.i Damjaou57.i64.minutu. Japanci,kojisunaIgramabilifantasti~ni,povelisuspektakularnim golom prvotimca Borusije Menhengladbah Jukija Ocua u 12. minutu. Meksiko je uzvratio 20 minuta kasnije golom glavom Marka Fabijana. Bio je to prvi pogodak koji su primili Japanci na turniru,

mu ima sportista koji mogu da namsepridru`eiosvojeodli~ja,zakqu~iojeZlati}. AndreaArsovi}jeistaklada polasmani nisu opravdali o~ekivawa. -Plasmaninisuonakvikakve sam o~ekivala. Nedostajalo je malosportskesre}e.Zamenesu olimpijske igre bile i jedan prekrasan do`ivqaj i veliko

iskustvo na takmi~arskom planu”ka`eArsovi}. Nemawa Mirosavqev se jedva izvukaoizzagrqajak}erkeMijeisinaAndrije. - Imali smo sjajan olimpijskitim,alinetebadazaboravimo da su kod ku}e ostali i Stev an Plet ik os i}, Lid ij a Mih ajl ov i}, Dim it rij e Grgi}... koji po kvaletetu imaju mesta ali na `alost moglo je da ga|a samo osmoro. Bio sam priremqen za vrhunski rezultatuLondonu,ovosumojepete igreiponovomijesre}aokrenula le|a. Zbog mnogo devetki elektronskimereno9,9ili9,8 u me~u ispustio sam plasman u finaletrostava.Takvipogoci „ubij aj u“ psih u strelc a. Sve urad i{ kak o treb a, opal i{, misli{centarkadono9,9!Nisam gubio nadu do kraja, zavr{iosamsa99krugovauposledwojserijiinadaosamseda}u seizvu}i,alijemalonedostajalo. Najboqi plasman deseto mesto, zabele`io sam MK pu{kom60metakale`e}igdesam najmawe o~ekivao. Moja nova {ansajeRio2016.Ne}usepredatidokneosvojimolimpijsku med aq u, odl u~ an je Mir os avqev.

po{to su ostali nesavladani u duelimasa[panijom,Hondurasom,EgiptomiMarokom. Prelomni trenutak dogodio seta~nonasredinidrugogpoluvremena,kadajeOribePeralta ukraoloptuna20metaraodgola i dijagonalom je smestio u gorwiugao.Unadoknadivremena trijumf tima iz Sredwe Amerikepotvrdiojerezervista HavijerKortes. Meksik~i fudbaleri su tako obezbedili medaqu svojoj zemqu, {estu po redu. Posledwu timskumedaquMeksikudoneli suko{arka{i1936. Finalni me~ igra se na Vembliju, u subotu od 16 po na{em vremenu.

Natalija I{~enko i Svetlana Roma{ina

Rusijizlato usinhronomplivawu Ruskiwe Natalija I{~enko i Svetlana Roma{ina osvojile su zlatnu medaqu u sinhronom plivawu na OlimpijskimigramauLondonu. One su u finalu parova me{ovitim stilom imale 98.900 bodova.

ma~kom timu koji je sakupio 78,216bodovaabronzaHolan|animasa77,127bodova. Na pro{lim Olimpijskim igramauPekinguzlatosuosvojiliNemci. Britanskitimsuprenekolikodanaosvojilizlatnumedaqu upreskakawuprepona.

Crnogorkeu polufinalu

Ivana Arsovi} i Andrija Zlati} na beogradskom aerodromu

ali i kako su rivali ga|ali. Mislim da na{e medaqe nisu posledwenaovimIgrama,bi}e ihjo{,una{emolimpijskomti-

Mirosavqev sa k}erkom Mijom i sinom Andrijom

bronzu i doneo 99. olimpijsku medaqu srpskom sportu. On ka`eidaganijeiznenadilamedaqaIvaneMaksimovi}. -Svakoodnasosmoroustreqa~komtimujemogaodaosvoji medaqu.Tolikosmobilidobro pripremqeniimotivisani.Sve sutovrhunskistrelcialijekona~anplasmanzavisioiodraspolo`ewa, da li si imao dan,

Italijanpao nadoping testu

Srebrna medaqa pripala je OniKarboneliiAndreiFuentesiz[panijesa96.900bodova, abronzaHuangSue~eniLiuOu izKinesa96.770. Ruskiwe nisu izgubile na Olimpijskim igrama u ovoj disciplini jo{ od Atlante 1996. godine.

Kineskiwamaekipnatitula @enska stonoteniska reprezentacija Kine osvojila je zlatnu olimpijsku medaqu savladav{i u finalnom me~u selekcijuJapana3:0. Bronzana ekipna medaqa pripala je stonotineserkama Singapura,kojesupobedileJu`nuKorejutako|e3:0.Borbezamedaqeumu{kojekipnojkonkurencijinaprogramusudanas,kadaseufinalusastajuKinaiJu`naKoreja,azabronzuNema~kaiHongkong.

lova prednosti (15:9). [panija je savladala Hrvatsku 25:22 (13.12), a Ju`na Korej Rusiju 24:23 (14:11). U posledwem ~etvrtfinalnomme~uCrnaGora je pobedila Francusku 23:22 (13:3). U polufinalu }e se sastati: Norve{kaJu`naKorejai[panija-CrnaGora.

Riznicamedaqa Zemqa Kina SAD V.Britanija J.Koreja Rusija Francuska Italija Nema~ka Kazahstan Holandija Australija Iran Ma|arska S.Koreja Kuba Belorusija NoviZeland J.Afrika Ukrajina Japan Rumunija Danaska Brazil Poqska Jamajka Hrvatska Etiopija [panija Kanada [vedska ^e{ka Kenija Slovenija Gruzija Dom.Republika [vajcarska Litvanija Granada Venecuela Al`ir Meksiko Kolumbija Egipat Slova~ka Azerbejyan Belgija Indija Jermenija Indonezija Mongolija Norve{ka Srbija Tunis Kipar Estonija Gvatemala Malezija Tajland Tajpeh Gr~ka Moldavija Argentina HongKong Saud.Arabija Kuvajt Portoriko Katar Singapur Trin.iTobago Turska Uzbekistan

Z 34 30 22 12 10 8 7 6 6 5 4 4 4 4 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

S 21 19 13 5 18 9 6 14 0 3 12 3 2 0 3 2 1 1 0 13 5 4 1 1 1 1 0 4 3 3 3 2 1 1 1 1 0 0 0 0 3 3 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

B UK 18 73 21 70 13 48 6 23 20 48 11 28 4 17 7 27 1 7 6 14 9 25 1 8 3 9 1 5 1 7 3 8 5 8 0 4 6 9 14 29 2 9 2 8 5 8 5 8 1 4 0 3 2 4 1 6 7 11 3 7 1 5 2 5 2 4 1 3 0 2 0 2 1 2 0 1 0 1 0 1 2 5 1 4 0 2 3 4 2 3 2 3 2 3 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1


SPORT

dnevnik

~etvrtak9.avgust2012.

17

VE^ERAS(21.05,TV)REVAN[UTAKMICAKVALIFIKACIJAZALIGUEVROPE:RAPID–VOJVODINA

Crveno-beli se ne}e braniti u Be~u Na stadionu „Gerhard Hanapi” u Be~u, veruje se pred svih 17.000gledalaca,ve~eras}erevan{utakmicu3.kola kvalifikacija za Ligu Evrope odigratidoma}iRapidiVojvodina. Novosa|ani u ovaj duel ulaze s predno{}u ostvarenom na„Kara|or|u”,kadasugolovimaAbubakaraiBojovi}astigli do lepe prednosti, koju je, bukvalno u posledwim trenucima me~a, smawio Alar, rezervni igra~Rapida.Jesulitih2:1dovoqanzalogzaveruutodacrveno-belimoguunarednu,posled-

Sino} su , od 19 ~asova, Zagor~i}evi u~enici odradili trening i danas }e se mentalno pripremati za veoma va`nu utakmicu.Uwojpunomogudadobiju,togasusvisvesniiba{zatoimje`eqadaizdr`epo~etnu ofanzivu Rapida, ali i da pod obaveznopostignugol. - Moramo da postignemo gol ako `elimo da pro|emo daqe, jerjesigurnodaseuBe~une}emobraniti-objasniojeZlatomir Zagor~i}. - To zna~i da ostajemodosledniopredeqewu da igramo ofanzivni fudbal, ali i da se organizovano i do-

Iz vru}ine u vru}inu Crveno-beli qubazno su do~ekani na Kipru. Iako aerodromskezvr~keklubova doma}ina nisu retkost uo~i evropskih utakmica, ekspedicija Crvene zvezde pre{ la je po slet aw u u Larnaku put od aviona do autobusakasme{tajuzasedamminutaive}uprevozu dobila kqu~eve soba. Izuzetn o prij atn i dom a} in i u~inili su sve da igra~i bez stres a do| u do svog sme{taja(Hotela„Hilton park”) i da se relaksiraju odnapetogputa. Par turbulentnih periodatokomletauznemirilo je ve}inu putnika ~arter leta na liniji Beograd Larnaka,alinebitrebalo o~ek iv at i da taj det aq uti~e na ekipu. Na Kipru je „beo g rads ki” vru} e. Igra~ejedo~ekalatemperaturaodtridesetikusur step en i, kao i nes nos na vlaga. Vremenska prognoza ukazuje na to da ni danas uve~ e ne} e bit i mnog o hladnije, pa ve} mo`emo zakqu~iti da }e igra~ima bitinaporno.

(1:3)

19.00:Aelesund-Apoel

(1:2) (1:2)

19.00:Rozenborg-Servet

(1:0)

19.30:Gent-Videoton

(0:1)

19.30:Spartak(T)-Steaua

(1:0)

19.30:JangBojs-Kalmar

(0:1)

20.00:Leh-AIKStokholm

(0:1)

20.00:Mura-Arsenal(K)

(0:3)

20.00:PAOK-BneiJehuda

(2:0)

20.00:Sparta(P)-Admira

(2:0)

20.00:Vitorija(P)-Ruh

(2:0)

20.00:Vitese-An`i

(0:2)

20.00:Zeta-Srajevo

(1:2)

20.30:Burzaspor-KuPS

(0:1)

20.30:Hanover-St.Patriks (3:0) 20.30:Rapid(Bu)-Herenven (0:4) 20.45:Inter-Hajduk

(3:0)

20.45:Marsej-Eske{irsport(1:1) Ho}elisefudbaleriVojvodineradovati

Vladana Pavlovi}a po levom boku zaigra mladi i sve boqi BojanNasti}. Naravno,najve}enadeokopostizawa`eqenogpogotkapola`useuAbubakaraOumarua.On jeusvetridosada{weutakmice u Evropi tresao mre`e rivala, pa }e i ve~eras biti o{trica napada crveno-belih. Me|utim, logi~nojeitoda}eseodbrana Rapidafokusiratinatodazau-

OmonijaseuBeogradupostavili tako da ni mi{ nije imao gdedapro|euodbrani,pajetako Kasalica kao najistureniji biospre~endaprona|epukotinu,prostorzabek,sprintiverovatni pogodak. Ipak, Kiprani pred svojim navija~ima ne}e mo}i da stoje kao u kordonu na 30,40metaraodsvoggola. - Ne}e mo}i tako da igraju, proba}edanasnapadnu,atokolegamaiznapadaimeniostavqa

FilipKasalicaobe}avapogodakuNikoziji

igrom pomognemo, jer svi znamo daodbranapo~iweodnapada-rekao je Kasalica - Slu{ao sam {taje{efpri~aonakonferenciji za {tampu i apsolutno se sla`emswimdanijeva`nodali }emoigratiuna{ojstandardnoj varijanti 4-3-3 ili }emo pre}i na4-4-2.Va`nijeodsvegabi}eda ispunimo sve {to od nas bude tra`ioidabudemoodgovornina terenu, a onda sam uveren da }e do}iitrenutakradosti.

(0:0)

18.45:Slaven-Atletik(B)

19.00:M.Boleslav-Tvente (0:2)

stavikamerunskognapada~a. - Nije nam Abubakar jedina opcija u napadu - dodao je Zagori~i}. - Imamo mi i drugih kapacitetakadajeovajdeotimau pitawu, ali neka o tome razmi{qajuutaborurivala. Prema posledwim informacijama iz Be~a, do ju~e uve~e prodato je oko 10.000 ulaznica iinteresovawezautakmicune jewava. O~ekuje se da }e orga-

Gol re{ava sve lazak u plej-of rundu kvalifikacijazaLiguEvrope. - Idemo tamo s ciqem da postignemogol,auverensamdajedangolobezbe|ujenarednurundu kvalifikacija.Uprkostome{to stvari nisu funkcionisale protivBelorusa,uprvomme~uprotivOmonijenaMarakanividelo se da imamo fantasti~ne igra~e uodbraniuuop{tenesumwamu wih.Miostali,bi}emotudaanga`ovanom i po`rtvovanom

(1:1)

18.00:Omonija-C.zvezda

19.00:Metalurg(D)-Tromso (1:1)

CRVENAZVEZDADANASUNIKOZIJIIGRASOMONIJOM(18)

UCrvenojzvezdisvisesla`u -golnaKiprubi}edovoqanza prolazak daqe.Tako misli trener Robert Prosine~ki, tako misleiwegovadvaadutaunapadu Filip Kasalica i Luka Milunovi}. Obojica su istakli da bi lopta iza le|a [vajcarca Xonija Leonija zna~ila i pro-

(2:2)

18.00:Elfsborg-Horsens

19.00:Legija-Rid

BE^: Stadion „Gerhard Hanapi”, kapacitet: 17.500 mesta. Glavnisudija:RobertMalek,pomo}nici:Kr`i{tofMirmu{i MasiejVjer`bovski(sviizPoqske). RAPID:Kenig{efer,Sonlajtner,Kulovic,Heikinen,Hofman, Kacer, Drazan (Idiz) Pi~ler, Alar (Burg{taler), [impelsberger,Bojd. VOJVODINA:Supi},Vuli}evi},Trajkovi},\uri},Nasti} (Pavlovi}),Grin,Poletanovi},Moreira,Stevanovi},Bilbija ([kuleti}),Abubakar. TVprenosutakmicenakanaluRTV1ipo~iweu21.05,uzkomentarLazeBakmaza. bro branimo kada budemo prinu|eni da to ~inimo. Rapid je iskusna,jakaikvalitetnaekipa,alismoseuveriliuprvom me~u da s wim mo`emo ravnopravnodasenosimoidanamje potreban visok nivo samopouzdawa ako `elimo da pro|emo daqe. TrenerNovosa|ananajavioje da }e se Branislav Trajkovi} gotovosigurnovratitiuekipu, {tozna~idabi,uodnosunanovosadskiduel,izwemogaodaispadne novajlija \or|e Joki}. Ipak, Zagor~i} je ostavio jo{ vremena,darazmisliotimu,jer postoji mogu}nost i da umesto

(1:2)

18.00:Dinamo(M)-Dandi

19.00:Anortozis-DilaGori(1:0)

Rapid–Vojvodina

wu rundu kvalifikacija, sazna}emoposlebe~kih90(ilivi{e, akobudeprodu`etaka)minuta. EkspedicijaVojvodineju~ese avionom iz Beograda preselila uglavnigradAustrije.Naaerodromu u Be~u Novosa|ane je sa~ekao Vo{in bus koji je stigao ne{toranijesopremomigra~a. Timsepotomsmestiouhotelna nekih50-takkilometaraudaqen od grada. Atmosfera me|u Novosa|animajenavisokomnivou, igra~iverujudaimajukvalitet isnagudaelimini{udoma}ina, alineprete,ve}setrudedadobro izmere svaku re~ i ostanu realni.

18.00:Aktobe-Genk

vi{e prostora za beg. Smatram danamtoodgovaraiverujemda }emoiskoristitive}prvu{ansu za pogodak. A, ve} sam rekao da sam uveren da }e to biti dovoqno.-optimistajeKasalica, kojegjepredputnaKiparobradovaopozivzaAreprezentaciju CrneGore. Crvena zvezda ima mlad tim. Ve}ina igra~a nema evropskog iskustva.Redomsesla`etedaje gol dovoqan za prolaz daqe.

Ukoliko Omonija bude bila ta kojaprvapostignegol,dali}eteimatidovoqnosmirenostii iskustva da ne padnete i uzvratiteistommerom? - Nisam o tome razmi{qao, verujem ni ostali momci. Mogu samo da uporedim ono {to nas o~ekuje, sa revan{ utakmicom protivPartizanaupolufinalu Kupapro{logprole}a.Tadsmo jo{ kra}e bili zajedno, i{li smo u kom{iluk na revan{ i znalismodanas~ekaofanziva protivnika. Bili smo smireni, sa~ekali da nalet pro|e i onda uzvratili golovima. Verujem u saigra~eimislimdamo`emoto daponovimoinaKipru-isti~e U`i~anin. Levoodwega,ukolikonebude takti~kih iznena|ewa od Prosine~kog,igra}eMilunovi}. -Spremamosedautih90minuta na Kipru pru`imo maksimum.Nadamseda}etobitidovoqno da izborimo plasman u slede}u, odnosno posledwu rundukvalifikacija,prekona~nog ciqa. Iskreno, berujem da mo`emodapro|emoOmoniju-ka`e Milunovi}. - Dobra su i iskusna ekipa. Videli smo u Beogradu,iakosusesamobranili. Ambicijaimjebilasamodasa~uvajusvojgolitamo}emorati daigrajudruga~ije,amisepripremamodaodgovorimonasvaku postavku igre koju oni budu spremili. Mo`da su iskusniji nego {to sam mislio, to se odmahosetilonaterenu.Dobrosu stajaliipokrivalijednidruge. S druge strane, mi smo ja~i za jednoiskustvouprvih90minuta i nadam se da }e na Kipru biti samojo{boqeponas. Revan{me~izme|uOmonijei Crvene zvezde igra se ve~eras od18satiuNikoziji.

Foto:N.Stojanovi}

nizovanouAustrijusti}ioko 500 navija~a Vojvodine, ali je veliki i broj onih koji }e putovatiusopstvenojre`iji.Uz to,interesovawejeizra`enoi me|u na{im qudima koji `ive i rade u Austriji, tako da }e Vojvodina sigurno imati lepu podr{ku s tribina. Nadamo se da }e na kraju me~a imati razlogadaseraduju,jerRapidnije u najsjajnijoj formi, niti je

21.00:Maritimo-Asteras

(1:1)

21.05:Liverpul-Gomel

(1:0)

21.05:Rapid(B)-Vojvodina (1:2)

ekipakojaulivastrahopo{tovawe. Upravo samopouzdawe moradabudevelikooru`jeNovosa|anakoji,uzbrzinuigra~a kojeimaju,aliiuzpunopo{tovawe rivala,  mogu da stignu i do4.kolakvalifikacijazaLiguEvrope. A.Predojevi}

Vidi} veruje u Junajted Man~esterjeproteklesezone preranoispaoizLige{ampiona,ve}ugrupnojfaziovogtakmi~ewa da bi evropski put neslavno zavr{io i u UEFA Evropaligigdeje|avoleizbacio {panski Atletik Bilbao. NeuspesiuEvropisubilisamo po~etakjerjeJunajteduposledwim kolima Premijer lige ispustiotitulu,atrofejjeosvojio gradski i najqu}i rival, Man~esterSiti. - Za nas su dosta utakmica igrali neki vrlo mladi igra~i koji su iz svega toga dosta nau- ~ili,svismonau~ili-rekaoje Vidi}kojisekona~novra}ana terennakondugogoporavkazbog povredekolena.-UEvropismo proteklih godina bili jako uspe{niigralismotrifinala i jedno polufinale, mo`da smo sezbogtogamaloopustili. Vidi} se na teren vratio nakonosammesecioporavka,aprvi nastup imao je pro{log vikenda kada su |avoli odigrali pripremnuutakmicubezgolova sa Valerengom iz Norve{ke, a ube|enjeda}eMan~esterjunajtedbitija~iiboqiunastupaju}ojsezoni.

NemawaVidi}

-Ka`wenismozbogna{egodnosapremaigriuproteklojsezoni, imali smo i par povreda kojesunasomeleuostvarivawu ciqeva, nadam se da }e nas povredeovesezonezaobi}i.Ponavqam, mladi igra~i su imali prilike da u~e i steknu iskustvoupro{lojsezoniitomo`e biti plus za nas sada i ube|en samda}esti}iboqirezultati iigre-rekaojeVidi}.

RANG-LISTAFIFA

Srbija napredovala za dva mesta FudbalskareprezentacijaSrbijepopravilajeplasmanzadva mesta na najnovijoj rang-listi Svetske fudbalske federacije (FIFA)isa675bodovanalazisena35.poziciji.Prvomestoi daqezauzimareprezentacija[panije,dokjedrugaNema~ka. Me|uprvih10napravqenajejednapromena,po{tojeEngleska preteklaUrugvajnatre}emmestu.Petostrukisvetski{ampioniBrazilcinazadovalisuzadvepozicijeisadasuna13.mestu. Wihjena11.pozicijipreteklaRusija,dokjeGr~kaidaqe12. FIFA}eslede}iputobjavitirang-listu5.septembra.


18

SPORT

~etvrtak9.avgust2012.

dnevnik

RAS P O RE D UTAK MI CA JE SE WE G DE L A P R VE N STVA P R VE FUD BAL SKE L I GE SR BI JE

1.

kolo

(11. av gu sta, 17.30)

Proleter-Teleoptik Banat-Radni~ki(NP) Kolubara-Sloga Borac-Metalac Vo`dovac-^ukari~ki In|ija-Napredak Mladost(L)-JedinstvoPutevi Mladenovac-Timok Be`anija-NoviSad

2.

7.

11.

kolo

kolo

(22. septembra,16.30)

Borac-Teleoptik Vo`dovac-Kolubara In|ija-Banat Mladost(L)-Proleter Mladenovac-Radni~ki(NP) Be`anija-Sloga NoviSad-Metalac Timok-^ukari~ki JedinstvoPutevi-Napredak

15.

kolo

(20. oktobra, 14.30)

In|ija-Teleoptik Mladost(L)-Vo`dovac Mladenovac-Borac Be`anija-Kolubara NoviSad-Banat Timok-Proleter JedisntvoPutevi-Radni~ki(NP) Napredak-Sloga ^ukari~ki-Metalac

(17. novembra, 13)

Mladenovac-Teleoptik Be`anija-Mladost(L) NoviSad-In|ija Timok-Vo`dovac JedinstvoPutevi-Borac Napredak-Kolubara ^ukari~ki-Banat Metalac-Proleter Sloga-Radni~ki(NP)

kolo

(18. av gu sta, 17.30)

Teleoptik-NoviSad Timok-Be`anija JedinstvoPutevi-Mladenovac Napredak-Mladost(L) ^ukari~ki-In|ija Metalac-Vo`dovac Sloga-Borac Radni~ki(NP)-Kolubara Proleter-Banat

3.

kolo

(25. av gu sta, 17)

Banat-Teleoptik Kolubara-Proleter Borac-Radni~ki(NP) Vo`dovac-Sloga In|ija-Metalac Mladost(L)-^ukari~ki Mladenovac-Napredak Be`anija-JedinstvoPutevi NoviSad-Timok

4.

kolo

kolo

(29. septembra,15.30)

Teleoptik-Napredak ^ukari~ki-JedinstvoPutevi Metalac-Timok Sloga-NoviSad Radni~ki(NP)-Be`anija Proleter-Mladenovac Banat-Mladost(L) Kolubara-In|ija Borac-Vo`dovac

(9. septembra,16.30)

9.

(6. oktobra, 15.30)

Vo`dovac-Teleoptik In|ija-Borac Mladost(L)-Kolubara Mladenovac-Banat Be`anija-Proleter NoviSad-Radni~ki(NP) Timok-Sloga JedisntvoPutevi-Metalac Napredak-^ukari~ki

10.

kolo

kolo

(15. septembra,16.30)

Teleoptik-JedinstvoPutevi Napredak-Timok ^ukari~ki-NoviSad Metalac-Be`anija Sloga-Mladenovac Radni~ki(NP)-Mladost(L) Proleter-In|ija Banat-Vo`dovac Kolubara-Borac

12.

Teleoptik-Metalac Sloga-^ukari~ki Radni~ki(NP)-Napredak Proleter-JedisntvoPutevi Banat-Timok Kolubara-NoviSad Borac-Be`anija Vo`dovac-Mladenovac In|ija-Mladost(L)

13.

(3. novembra, 13.30)

Mladost(L)-Teleoptik Mladenovac-In|ija Be`anija-Vo`dovac NoviSad-Borac Timok-Kolubara JedinstvoPutevi-Banat Napredak-Proleter ^ukari~ki-Radni~ki(NP) Metalac-Sloga

14.

Teleoptik-^ukari~ki Metalac-Napredak Sloga-JedisntvoPutevi Radni~ki(NP)-Timok Proleter-NoviSad Banat-Be`anija Kolubara-Mladenovac Borac-Mladost(L) Vo`dovac-In|ija

(24. novembra, 13)

Teleoptik-Radni~ki(NP) Proleter-Sloga Banat-Metalac Kolubara-^ukari~ki Borac-Napredak Vo`dovac-JedinstvoPutevi In|ija-Timok Mladost(L)-NoviSad Mladenovac-Be`anija

17.

kolo

kolo

(13. oktobra, 15)

16.

kolo

(27. oktobra, 13.30)

kolo

kolo

Kolubara-Teleoptik Borac-Banat Vo`dovac-Proleter In|ija-Radni~ki(NP) Mladost(L)-Sloga Mladenovac-Metalac Be`anija-^ukari~ki NoviSad-Napredak Timok-JedinstvoPutevi

6.

8.

kolo

kolo

(1. septembra,17)

Teleoptik-Timok JedisntvoPutevi-NoviSad Napredak-Be`anija ^ukari~ki-Mladenovac Metalac-Mladost(L) Sloga-In|ija Radni~ki(NP)-Vo`dovac Proleter-Borac Banat-Kolubara

5.

FudbaleriNovogSadaiProleterasvelikimambicijamaulazeunovusezonu

(10. novembra, 13.30)

Teleoptik-Sloga Radni~ki(NP)-Metalac Proleter-^ukari~ki Banat-Napredak Kolubara-JedinstvoPutevi Borac-Timok Vo`dovac-NoviSad In|ija-Be`anija Mladost(L)-Mladenovac

(1. decembra, 13)

Be`anija-Teleoptik NoviSad-Mladenovac Timok-Mladost(L) JedinstvoPutevi-In|ija Napredak-Vo`dovac ^ukari~ki-Borac Metalac-Kolubara Sloga-Banat Radni~ki(NP)-Proleter


sport

dnevnik PRIPREME PO^EO I BA^KOPALANA^KI NOPAL

Evropskascenablizu idaleko Sa prip remama su startovale i rukometa{ice ba~koplana~kogNopala.Otklowenesusvedilemeinepoznanice isadajeizvesnoda}esepopularne tigrice u narednoj sezoni takmi~iti u Superligi. Sa druge strane jo{ uvek je pod znakom pitawa u~e{}e Ba~ko-

tinaevrosceni,aakoonikoji otomeodlu~ujuodlu~edaekipa ne}enastupitiuovomtakmi~ewu,toimsvakakone}eslu`iti na~ast. -  Kako je start prvenstva sredinomseptembra,mislimda je {est nedeqa priprema neki optimalan period da u zvani~na takmi~ewa u|emo potpuno

Rukometa{iceNopalanatreningu

palan~ankiuevropskomtakmi~ewu, ta~nije u ^elnx kupu. Pripreme}eseodvijatiiekipa}eraditikaoda}enastupi-

spremni. Predstoji nam napornasezonaukojoj}emo,nadamse, pored u~e{}a u nacionalnom {ampionatubitiiu~esnicipo

STEVO KNE@EVI], PREDSEDNIK KLUBA

Smetamo{tosmouspe{ni Povodom neizvesne situacije vezane za u~e{}e ba~kopalana~kihrukometa{icau^elenx-kupu,oglasioseipredsednik klubaStevoKne`evi}. -Kaonajorganizovanijiinajboqiklubuop{tini,mismose navremeobratilinovojlokalnojvlasti.Decidnosmonaveli {tasuna{eambicijeikojisuna{iciqevi.Napomenulismo dasunamzatopotrebnasredstvakakobiistorijskiuspehbio napravina~inzaokru`en.Napo~etkusmopriprema,amijo{ uveknemamoodgovorodlokalnesamouprave.Jo{uvekneznamo dali}eop{tinskorukovodstvostatinastranusportaitakmi~ewasaevropskimekipama.Nepoznaniceidaqeostaje.Komejeciqdaovotraje{todu`e?Kaodanekomsmetamo{tosmo uspe{ni.Mimo`emoda~ekamojo{nekolkodana.Nadamosei verujemoupravdukojajenana{ojstrani.Vaqda}epoliti~ki mo}nicidonetipravuodlukuivaqda}enamomogu}itinastup u^elenxkupu,dokogasmostiglinakonvelikogradaimnogo odricawa-napomiwe Karanovi}.

prvi put u istoriji kluba i evropskog takmi~ewa. Naime, ako bude raspolo`ewa i razu- mevawa,presvegaulokalnojsamoupravi, mi bismo 10.i 17.novemb ra treb al i da odi g ramo dve utakmice u okviru prvog kola ^elenx kupa sa francuskimNimom.Na{aje`eqabiladaizlaskomuEvropupoja~amoekipusanekolikoigra~ica idanapravina~inreprezentujemona{ulokalnuzajednicu i sport u na{oj op{tini. Nismo ni sawali da }emo do}i u ovakvu situaciju, da }e sve biti preba~eno na rukovodstvo kluba koje jednostavno nije u mogu}nosti da re{i novonastalu situaciju.Na`alost,unovusezonu ne ulazimo poja~ani ve} oslabweni,obziromdajeZlata Paplacko napustila na{e redove,jervi{enijemoglada~eka da se formir a lok aln a vlast.Mikojismotugodinama ~ekamodavidimo{ta}euraditinovaop{tinskavlast,dali }enampomo}idaodigramobar jednokolo^elenxkupa.[tose ti~e ambicija u narednom prvenstvu, na{a je prevashodna `eqa da ostanemo u Superligi –isti~etrenerNopalamrDraganKuburovi}. Osim Zlate Paplacko, redove ba~kopalana~kog kluba napustilesuDraganaMirkovi}i ArijanaKrivdi}. - Bilo bi logi~no da ekipa odenegdenapripreme,alismo prinu|eni, kao i mnogo godina ranije, da ih obavimo u Ba~koj Pal anc i. Svak ak o da nam je primarna fizi~ka priprema i zbogtoga}emonatomsegmentu posebno insistirati. Pripreme smo po~eli sa `eqom da ih obavimonanajboqimogu}ina~in i da u takmi~ewa u|emo {to spremniji. I pored toga {tosmouovomtrenutkuslabijinegouproteklojsezoni,jai daqe verujem u ove igra~ice, koje su se dokazale tokom proteklihsezona.Svakakodajeodlazak Zlate Paplacko veliki hendikep,aliakouspemodadovedemojednogiskusnoggolmana iovajproblem}ebitikolikotoliko re{en – nagla{ava Kuburovi}. M. \. Kremenovi} MASTERS U TORONTU

Raoni} zaustavio Viktora

Mladikajaka{iElita

ELIT U BE^EJU STIGAO DO PRVIH MEDAQA

Istorijskirezultat U Be~eju je protekle sub ot e odr` an a kajaka{ka regata, na kojoj su ~lanovi KK Elit, ostvar il i istor ijs ki uspeh. Naime, na ovom takmi~ewutakmi~ariElitasuosvojili prve medaqe u istoriji kluba. - U Be~ej smo otputovali sa jasnim ciqem da za na{ klub i Ba~ku Palanku, osvojimo neku od medaqa. U prethodnih nekolikotakmi~ewabilismovrlo blizu osvajawa odli~ja, {to je bionagove{tajda}emoihvrlo brzoiosvojiti.Toseidogodilo.IzBe~ejasmouspelidadonesemotrimedaqe,{tojesvakakovelikiuspehzaovemlade kajaka{e kojima je ovo prva takmi~arska sezona. Srebrnu med aq u u k-2 na 500 met ar a osvojili su Ogwen Kozomora i Marko Radusin, a bronzana me-

daqa je pripala Mioni Nikoli}iAwi[anti}uk-2na500 metara,kaoiJeleniBodoruk1na500metara.RezultatMio- ne Nikoli} i Awe [anti} je svakako sjajan, ako se zna da su wihdveveslalesastrijimtakmi~arkama. Blizu osvajawa medaqa su bili i ostali na{i takm i~ ar i, Mil ic a Rad us in, Darko [anti}, Luka Radusin, Radovan Jati} i Nevena Plav{i}. Nemawa Duki} se takmi~io prvi put i zauzeo je solidnodesetomestoukonkurenciji daleko iskusnijih takmi~ara – ist i~ e Bran is lav Mi{kov, trenerKKElit. Pore~imaMi{kova,kajaka{iElitasunakonnadmetawau Be~ejudobilijo{ve}uvoquza raditakmi~eweisanestrpqewemo~ekujupredstoje}aprvenstvaVojvodineiSrbije. M. \. Kremenovi}

Srpski Dejvis kup reprezentativacViktor Troicki pora`en od Kana|anina  Milo{a Raoni}a (3:6, 4:6) u drugom koluRoxerskupa. Viktor Troicki zavr{io je kanadski mar{ na drugom koraku. Posle trijumfa nad Aleksom Bogomolovim naleteo je na doma}eg tenisera crnogorskog poreklaMilo{aRanoi}ai,na`alost,izgubio. Troicki je u prvom setu ostvariosamotridirektnapoena, {to je Raoni} lako iskoristio i stekao prednost u setovima. Sli~nascenavi|enajeiudrugom, koji je Viktor ispustio u tre}em gemu, kada je dopustio rivalu da osvoji gem na wegov servis. Raoni} u tre}oj rundi rundiidenaboqegizduelaMari–]ipola.

~etvrtak9.avgust2012.

19

Povratak FrenkaLamparda Sre}an je Roj Hoxson, selektorengleske fudbalske reprezentacije, {to za prijateqski me~ protiv Italije koji je na programu 15. avgusta na Vembliju, mo`e da ra~una na Frenka Lamparda. Hoxson je postavio visoke ciqeve predsebeisvojeizabranike, napada}e prvo mesto na SP 2014 u Brazilu i selektoru je va`no da zna na koga mo`e da ra~una u planovima koje je projektovao. ZatoseHoxsonobra- FrenkLampard dovaopovratkuFrenkaLamparEnglezi se o{tre za duel sa dakojijeEURO2012propustio ItalijanimanaVembliju,`eqzbogpovredebutnogmi{i}a. nisurevan{azaporazu~etvrt-

CiqBarsetitula Andres Inijesta tvrdi da Barselona uo~i nove sezone Primere ima ta~no odre|en ciq. Svi su slo`ni u jednom vratitititulunaNouKamp. - Poku{a}emo da svrgnemo {ampionasavrha.Prednamaje ozbiqan zadatak da pobedimo Real. Imamo dodatnu motivaciju.Onisupro{lesezonenamauzelitrofej,sadajeredna nas -  kazao je Inijesta {panskimmedijima. [panske „ve~ite rivale” uskoro o~ekuje i dvome~ u Superkupu[panije,{to}ebiti najboqina~indasenajaviborbaunovojsezoniuPrimeri.

Glazgovvoli Renyers GlazgovRenxersjezbogfinansijskihproblema,ogromnogduga, proglasio ste~aj, pa je najpoznatiji {kotski klub morao da se preseliu~etvrtirangtakmi~ewa. Me|utim, navija~i ostaju verni vi{estrukom prvaku [kotske.UprvomkoluLigakupa,ukojemjeRenxersdeklasirao tre}eliga{a Ist fajv (4:0) na tribinama stadiona Ajbroks je bilo38hiqadanavija~a! Trka za ulaznicama je po~ela danima pre utakmice, po~etak me~ajekasnio15minutajermnogi gledaoci nisu stigli da zauzmu svoja mesta na tribinama. Zbogvelikepotra`wezasezonskim kartama rok za prodaju je morao da bude produ`en. Podr{kaGlazgovRenxersune}emawkatininagostovawima,jo{po~etkom sedmice rasprodate su sveulaznicezasubotwime~protivPeterhidauBalmuru.

- To je va`no takmi~ewe za nas,jersetuosvajaprvatitula usezoni.Ipak,ishodSuperkupane}euticatinaprvenstvenu trku.Ono{toje~iwenica,da }e pobednik Superkupa imati ve}esamopouzdawenapo~etku Primere -  poru~io je fudbalerBarse. Prva utakmica Superkupa [panije igra se 23. avgusta u Barseloni, a revan{ je {est danakasnijeuMadridu.Prvo kolo Primere u sezoni 2012/2013. zvani~no startuje 18. avgusta, a Barselona dan kasnije do~ekuje Real Sosijedad.

finalu EP, azuri su pro{li u polufinale nakon boqeg izvo|ewapenala.

Liverpul zadr`ao Suaresa Urugvajski fudbaler Luis Suares potpisaojenovivi{egodi{wiugovors engleskimklubomLiverpulom. -To{tosampotpisaonoviugovorza mene je neverovatno, jer sam veoma sre}anuklubu,kaoi`ivotomuLiverpulu -rekaojeSuares. Onjedodaoidajekaode~ak`eleoda igrazaLiverpul,takodajenoviugovor ostvarewesnazawega.Suaresjedo{ao na„Enfild”izholandskogAjaksaujanuaru 2011. godine i potpisao petogodi{wiugovor.Urugvajacpro{lesezoneje postigao21golna54nastupazaLiverpulibioutimukojijeosvojioLigakup.

I FRU[KOGORSKI PARTIZAN PO^EO PRIPREME

Kasaprazna, igra~idolaze

Fudb al er i Fru{ kog ors kog part iz an a najz ad su po~ el i pripreme za narednu sezonu u Novosadskoj ligi. Da li }e uspeti da izguraju prvenstvo te{ko je re}i, jer kasa kluba je praz na. Preds edn ik Mio d rag Vukovi} ~ini sve da ovaj kolektiv ne nestane sa scene posle 66 godina postojawa. Trener je ostao Dragan Tuti}, a zbog por od i~n ih prob lem a, ekip u tren utn o vod i Zor an Star~evi}. - Va`no je da smo skoro sve obav ez e izm ir il i. Me| ut im, kasajepraznaineznam{tada radimodabismonabavilineki din ar za po~ et ak prv ens tva. Ima}emo oko dvadeset fudbaleranaraspolagawu,jervra}aju se u svoj mati~ni klub neki momci koji su bili u drugim

kol ekt iv im a. Svi su ro| en i 1993. ili 1994. godine. Dakle, imamo lepu perspektivu i nikakonesmemodadozvolimoda se klub ugasi. Mo`da }e se i neko u selu setiti da postojimo,pa}enampomo}i-istakao jeMiodragVukovi}. Trener Tuti} naglasio je da `eli da ostane s ovim momcima. -Ovojenajtalentovanijageneracijafudbalerai{tetabi bilodaovajkolektivnepostoji. Kasno su pripreme po~ele, ali {ta je tu je. Va`no je da igramo fudbal, jer momci su me|usobnodobridrugari.Bi}e vel ik ih te{ ko} a. Ni jed an klub nema toliko igra~a iz svog mesta kao Bukov~ani i to je velika vrednost - rekao je Tuti}. M. Pavlovi}

Zimowi} startovao pobedom Srpski teniser Nenad Zimowi}iAustralijanacPolHenli uspe{no su startovali u konkurenciji dublova na turniru mastersserijeuTorontu. Onisuuprvomkolusavladali argentinsko-japanski par KarlosBerlok/KeiNi{ikorisa2:0 usetovima6:3,7:5. Zimowi} i Henli u osmini finala sastaju se sa Indijcima Mahe{om Bupatijem i Rohanom Bopanom,kojisukao{estinosiocibilislobodniuprvomkolu.

PE]IN^ANIGOSTOVALIUADORJANU: Posledwi test pred start u elitnom dru{tvu fudbaleri novog superliga{a Doweg Srema iz Pe}inacaimalisuprotivekipeTiseizAdorjana. Pe}in~ani su test pro{li pobedom od 4:0, pri~emusumre`udoma}inazatreslidvaputa To{i} i po jednom Ristov i Josimov. Ovo je u Adorjanu bilo tre}e gostovawe Doweg Srema u posledwih pet godine, kako je uspostavqena saradwaovihfudbalskihklubova.Prethodnadva

izletanaseverBa~kePe}in~aniimalidoksuse takmi~ili u Vojvo|anskoj ligi-zapad i kao srpskoliga{i. Pored ~elnika Doweg Srema i Tise Milenka \ur|evi}a i ^abe Bor{o{a, stari znanci su i treneri dve ekipe. Strateg superliga{a Bogi} Bogi}evi} ekipu je vodio i pretpro{le sezone, kadajesada{witrenerTiseBranislavBulatovi}predvodiosrpskoliga{aSentu. Tekstifoto: M. Mitrovi}


20

svet

~etvrtak9.avgust2012.

TURCIBESNIZBOGGESTAAMERI^KOGPREDSEDNIKA

Ujednojrucitelefon,udrugoj bejzbolpalica ANKARA: Na ra~un ameri~kog predsednika Baraka Obame sti`u kritike iz Turske zbog fotografije na kojoj razgovara sa turskim premijerom Rexepom Tajipom Erdoganom. Obama na fotografiji, koju je Bela ku}a objavila na zvani~nom Tviter nalogu, u jednoj ruci dr`i telefon, a u drugoj bejzbol palicu. Fotografija iz Ovalnog kabineta koju je snimio zvani~ni fotograf Bele ku}e Pet de Souza, razbesnela je tursku opoziciju. Smatraju da im Obama time {aqe poruku. „Fotografija otkriva od koga na{ premijer prima nare|e-

BarakObamana„`ici” sReyepomErdoganom

UKRATKO

wa kako da upravqa zemqom”, rekao je jedan zvani~nik Republikanske narodne stranke. Drugi poru~uju da fotografija vre|a Tursku i turski narod. Neki tamo{wi mediji su, me|utim, ceo „skandal” videli malo opu{tenije. Tako je kolumnista turskog lista „Hurijet” Ahmet Hakan napisao da Turska treba da uzvrati istom merom. „Na{ premijer treba da dr`i ne{to u svojoj ruci dok zove Obamu, predla`em papu~u, kai{ ili oklagiju”, napisao je Hakan. Turski premijer Erdogan odbacuje kritike opozicije i ka`e da

mu je Obama prijateq, koji se prema wemu uvek odnosio u~tivo i sa po{tovawem. Upitan da li fotografija ima skriveno zna~ewe, sekretar Bele ku}e Xej Karni je samo odgovorio da je Obama veliki qubiteq bejzbola i da ve} dugo podr`ava tim „^ikago Soksa”. „Fotografija je objavqena samo s jednim razlogom – kako bi dokazala predsednikova nastojawa da se nastave dobri odnosi s Turskom i da bi se obratila pa`wa na va`an razgovor koji su dvojica politi~ara vodila o pogor{awu stawa u Siriji. (Tanjug)

VOJSKAPO^ELAKOPNENUOFANZIVUNAGRADALEP

Udartajfuna Haikui [ANGAJ: Tajfun Haikui zahvatio je rano ju~e ujutro isto~nu kinesku provinciju Xe|ang sa vetrovima brzine do 50 kilometara na sat i izazvao poplave Uo~i oluje evakuisano je vi{e od 1,8 miliona qudi iz delova gusto naseqenog [angaja i susednog Xe|anga, javqa kineska novinska agencija Sinhua. Brodovima je tako|e nare|eno da se usidre u lukama zbog nailaska Haikuija, tajfuna koji za mawe od sedam dana tre}i put udara na Kinu. U gradi}u Hepu, tajfun je pred zoru izazvao poplave, i izolovao najmawe 130 qudi, javila je Sinhua. Za sada nema podataka o materijalnoj {teti i eventualnim `rtvama. Kineska meteorolo{ka slu`ba proglasila je crveni, najvi{i nivo uzbune povodom tajfuna Haikui i saop{tila da se u narednih 48 sati o~ekuju jake ki{e i sna`ni vetrovi. Ovo je najvi{i nivo uzbune koji je progla{en od po~etka godine. U [angaju, gradu sa 23 miliona qudi i finansijskom centru Kine, zabrawena su sva okupqawa, zatvoreni svi parkovi i suspendovane letwe {kolske aktivnosti.

Autobussleteo, 31poginuo WUDELHI: Najmawe 31 osoba je ju~e poginula, a 27 qudi je povre|eno kad je autobus prepun putnika sleteo u dubok klanac na severoistoku Indije u dr`avi Meghalaja. „Izvukli smo 31 telo”, rekao je zvani~nik lokalne policije. Preliminarna istraga pokazala je da je voza~, koji je, tako|e, poginuo, vozio neoprezno po kolovozu mokrom od ki{e, preneo je AFP. Indija dr`i neslavan svetski rekord u broju saobra}ajnih nesre}a, sude}i prema posledwem izve{taju Svetske zdravstvene organizacije iz 2009. godine.

Jordanskikraq: Mogu}raspadSirije DAMASK: Sirijska vojska po~ela je kopnenu ofanzivu na Alep, najve}i grad u toj zemqi i krenula tenkovima i blindiranim vozilima u deo grada koji je pod kontrolom pobuwenika, rekao je jedan izvor blizak bezbednosnim slu`bama u Damasku. „Ofanziva je po~ela”, rekao je agenciji Frans pres taj izvor i dodao da je ciq zauzimawe kvarta Salahedin. „Poku{aji napredovawa vojske se nastavqaju, a vojnicima Slobodne sirijske vojske je veoma te{ko da vode kontraofanzivu”, rekao je izvor. U bombardovawu polo`aja pobuwenika u Alepu ju~e je poginulo najmawe 13 osoba, saop{tila je organizacija za qudska prava OSDH. Ta nevladina organizacija navodi da su me|u poginulima jedna `ena i dvoje dece, koji su stradali kada je raketa pala na wihovu ku}u. Najvi{e bombi palo je na ~etvrti Karta|i, Tarik el Bab i [ar, navodi organizacija, koja informacije dobija od pobuwenika i o~evidaca {irom Sirije. Nove `rtve zabele`ene su dan nakon {to je sirijski predsednik Ba{ar el Asad obe}ao da }e ze-

JordanskikraqAbdulah

mqu „o~istiti od terorista”. Vojska, koja je pro{log vikenda uputila znatno poja~awe u Alep, gde se od 20. jula vode borbe, spremna je za „odlu~uju}u” bitku, navodi neimenovani izvor iz bezbednosnih snaga. U Alepu se, prema vojnim izvorima, nalazi najmawe 20.000 vojnika, dok se procene broja pobuwenika kre}u od 6.000 do 8.000. „Sirijski predsednik Ba{ar el Asad mogao bi da tra`i osnivawe enklave za {iitsku sektu alavita, kojoj i sam pripada, ukoliko ne bu-

Ubijenruskigeneral? DAMASK: Jedna pobuweni~ka grupa u Siriji tvrdi da je u okolini Damaska ubila ruskog generala koji je radio kao savetnik sirijskog ministarstva odbrane. Rusi demantuju. Pobuweni~ka grupa koja sebe naziva „Bataqonom sokolova za specijalne operacije” i „divizijom Vojne komande grada i oblasti Damask” navela je u video izjavi u koju je agencija Rojters imala uvid da je ubila generala Vladimira Petrovi~a Ko~jeva. Grupa je na snimku pokazala identifikacioni dokument sirijske armije sa imenom ruskog generala. Ista grupa je pro{log meseca preuzela odgovornost za ubistvo ~etiri oficira sirijske armije, koji su bili kqu~ni saradnici predsednika Ba{ara al Asada u Damasku.

de mogao da odr`i kontrolu nad celom Sirijom”, izjavio je jordanski kraq Abdulah Jordanski kraq je u izjavi ameri~koj televizijskoj mre`i Si-Bi-Es ocenio da bi to izazvalo decenijske probleme u regionu. „Imam ose}aj da bi, ukoliko ne bude mogao da vlada celom Sirijom, enklava alavita mogla da bude plan B”, rekao je kraq Abdulah. „Mislim da bi to za nas bio najgori mogu}i scenario, jer to zna~i cepawe Sirije, ali i otimawe za zemqu, {to po meni, nema nikakve logike. To bi moglo da stvori probleme od kojih decenijama ne bismo mogli da se oporavimo”, upozorio je jordanski kraq. Pobunu protiv Asada predvode prete`no suniti, koji su i ve}insko stanovni{tvo u Siriji, dok su alaviti mawina, podsetio je Rojters. Jordanski kraq, ~ije se ve}insko sunitsko kraqevstvo na severu grani~i sa Sirijom, smatra da se Asad ne}e povu}i sa vlasti. „On veruje da je u pravu. Mislim da re`im smatra da nema druge alternative nego da nastavi”, rekao je kraq Abdulah. Kraq je zakqu~io da nije problem samo u sirijskom lideru, ve} u na~inu na koji funkcioni{e sirijski sistem. „Nije u pitawu samo Ba{ar ili pojedinac, ve} sistem po kome postoji re`im. Ako se Ba{ar povu~e u bilo kojim okolnostima, da li }e onaj ko ga zameni biti sposoban za politi~ku transformaciju Sirije?”, upitao je on.

dnevnik

EGIPAT

Vojskaubila20 ekstremistanaSinaju KAIRO: Nekoliko dana nakon {to je 16 egipatskih policajaca ubijeno u napadu islamskih militanata u blizini granice sa Izraelom, egipatska vojska ubila je 20 ekstremista na Sinaju, javila je dr`avna televizija. Kako je prenela agencija „Frans pres”, televizija Nil wuz javila je da egipatski vojni helikopter „apa~„ ispalio vatru na vozila ekstremista,

na severu Sinajskog poluostrva. Zvani~nik vojske na Sinaju koji je zatra`io da ostane anoniman rekao je da je „20 terorista ubijeno” u operaciju armije u selu Tumah i dodao da se „operacija nastavqa”. U napadu ekstremista u nedequ je na Sinajskom poluostrvu u napadu na policijsku stanicu, u blizini granice sa Izraelom, ubijeno 16 egipatskih policajaca.

RUSIJA

Dr`alidecupod zemqom MOSKVA: Rusko tu`ila{tvo optu`ilo je pripadnike jedne malobrojne muslimanske sekte za zlostavqawe svoje dece, koju su dr`ali u podzemnim }elijama vi{e od 10 godina. Prema ju~era{wem izve{taju ruske televizije Vesti, tu`ioci u gradu Kazanu, administrativnom centru ve}inski muslimanske provincije Tatarstan, optu`ili su tako|e osniva~a sekte Faizrakmana Satarova (83) za nemar. Satarov je sebe proglasio za proroka - {to je tvrdwa koja se kosi sa principima islama - i naredio svojim sledbenicima, kojih je oko 70, da prekinu sve kontakte sa spoqnim svetom i po~nu da `ive u podzemnim }elijama. Te }elije su ~lanovi sekte iskopali ispod jedne ku}e na periferiji Kazana po~etkom pro{le decenije. Vesti prenose tvrdwu kazanskih tu`ilaca da je dvadesetak dece, ~ija je starost izme|u jedne i 17 godina, tako|e bilo unutra. Neka od wih nikada nisu videla svetlost dana.

BELORUSIJA

Optu`nicazbog medvedi}a MINSK: Dva dr`avqanina Belorusije optu`ena su za ume{anost u prodemokratski trik u kome je {vedska laka letilica pro{log meseca izbacila nekoliko stotina pli{anih medvedi}a iznad te zemqe, saop{tio je beloruski KGB, a prenosi agencija Rojters. Ovaj trik, koji je izmislila i montirala {vedska kompanija za odnose s javno{}u, doveo je do toga da predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko smeni komandanta vazdu{ne odbrane i {efa pograni~nih slu`bi, i izazvao je diplomatski spor u kome je Belorusija proterala {vedskog ambasadora, podse}a britanska agencija Rojters. Pet dana nakon proterivawa {vedskog ambasadora iz

Minska, Belorusija je odlu~ila da protera sve {vedske diplomate, a najavquje i zatvarawe svoje ambasade u Stokholmu. „Predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko vra}a sve {vedske diplomate iz Belorusije”, napisao je {vedski ministar spoqnih poslova Karl Bilt na Tviteru. Prema beloruskom ministarstvu spoqnih poslova, ambasada u Stokholmu ne mo`e da funkcioni{e u sada{wim okolnostima i Belorusiji „ne preostaje ni{ta drugo nego da povu~e svoje osobqe iz [vedske”. Kao odgovor, zasnovan na principima reciprociteta, {vedskoj strani je savetovano da do kraja avgusta povu~e svoje osobqe iz Belorusije.

MEKSIKO

Borbaprotivpti~jeggripa MEKSIKOSITI: U Meksiku je dosad uni{teno osam miliona `ivine, a 66 miliona je vakcinisano da bi se suzbio pti~ji grip, koji je izbio na zapadu zemqe. Meksi~ki zvani~nici za bezbednost hrane napomiwu da je pti~ji grip, izazvan virusom H7N3, me|u doma}im koko{kama prvi put utvr|en 20. juna. Meksi~ke vlasti predvi|aju da u prvoj fazi vakcini{u ukupno 80 miliona komada `ivine, a potom da analiziraju rezultate te akcije pre nego {to nastave sa drugom fazom. Virus H7N3 je povremeno izazivao i obolevawe qudi na raznim stranama sveta, ali ne spada u viruse koji se lako prenose sa ~oveka na ~oveka. Neke druge forme virusa pti~jeg gripa, kao {to je H5N1, su izazivale ozbiqno obolevawe qudi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 2003. od virusa je obolelo 607 osoba, od kojih je ~ak 358 umrlo.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN Ruski predsednik Vladimir Putin ka`e da je Rusija imala plan aktivnosti za slu~aj rata sa Gruzijom i da je ~ak obu~avala pripadnike milicije u Ju`noj Osetiji. Govore}i povodom ~etvrte godi{wice kratkog ali krvavog rusko-gruzijskog rata, Putin je kazao da je odobrio plan kao odgovor na eventualni napad Gruzije mesecima pre trodnevnog rata iz 2008.

EVA GLAVI[NIG Lider stranke Zelenih Eva Glavi{nig, koja se zala`e za uvo|ewe ograni~ewa brzine od 30 kilometara na ~as u Be~u, uhva}ena je kako juri na autoputu. Jedan gra|anin snimio je kako wen zeleni automobil na elektri~ni pogon marke „opel ampera” kr{i sve propise i autoputem A2 juri sa 160 kilometara na ~as. Liderkin voza~ potvrdio je da je vozio ve}om brzinom jer je {efica morala da stigne na sastanak.

VEJD MAJKL PEJY Amerikanac Vejd Majkl Pejx koji je pre dva dana ubio {estoro qudi u hramu Sika kod Milvokija u Viskonsinu, imao je dugogodi{wi problem sa alkoholizmom. On je zbog toga izgubio posao u vojsci, a kasnije je dobio otkaz i kao voza~ kamiona, pi{u ameri~ki mediji. Pejx je otpu{ten iz vojske 1998.godine, nakon {est godina provedenih u armiji, po{to je otkriveno da je pijan dolazio na ve`be.

Madonatra`isloboduzaNa|u, KatjuiMa{u MOS KVA: Se ri ja skan da la koji prate turneju Madone dobila je novi nastavak. Posle provokacije upu}ene Marin Le Pen iz Tel Aviva, pokazivawa grudi u Istanbulu, „ubijawa” igra~a na nastupu u Parizu, 1. avgusta na red je do{la ^e{ka, a sada i Rusija. Na Olimpijskom stadionu u Moskvi, pred 80.000 obo `avalaca, Madona je uputila apel u korist tri mlade rokerke, ~lanice grupe „Pusi rajot” kojima se sudi zbog izvo|ewa pesme-molitve protiv predsednika Rusije Vladimira Putina u katedrali u Moskvi. „One su u~inile ne{to hrabro. Platile su cenu za taj ~in. Molim za slobodu Na|e, Katje i Ma{e”, rekla je u

MadonauMoskvi

utorak uve~e kraqica popa, a wene re~i su propra}ene ovacijama. Nastup ameri~ke peva~ke zvezde po~eo je sa tri

sata zaka{wewa. Uo~i koncerta, nekoliko udru`ewa bliskih Ruskoj pravoslavnoj crkvi tra`ilo je da se Madoni

zabrani koncert u Moskvi, kao i ju~era{wi u Sankt Pe terburgu. Udru`ewe pravoslavnog bratstva optu`ilo je peva~icu da se „me{a u unutra{we stvari zemqe i ruga ruskim zakonima, tradiciji i kulturi”. Pravoslavne organizacije zameraju joj {to je nazvala „cenzurom” slu~aj ruske pank grupe „Pusi Rajot” ~ijim se ~lanicama trenutno sudi zbog izvo|ewa pank molitve protiv Putina u Hramu Hrista Spasiteqa u Moskvi. Madona je u izjavi za AP rekla da podr`ava slobodu govora i da se nada da }e ruske rokerke, kojima preti sedmogodi{wa kazna zatvora zbog huliganizma, uskoro biti pu{tene na slobodu.


BALkAn

dnevnik POMENSRPSKIM@RTVAMAUAKCIJI„OLUJA”

Komemoracijai parastosuDvoru DVOR: U Dvoru je odr`ana komemoracija svim srpskim `rtvama koje su u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji „Oluja” u avgustu 1995. godine i nakon we poginule na podru~ju op{tine Dvor. Odavawe po {te `rtvama po~elo je ju~e ujutro komemorativnom sedni com u zgradi op{tine, posle ~ega je usledio parastos u crkvi Svetog Georgija i polagawe venaca na grobqu na kome je sahrawen ve}i broj `rtava „Oluje”, od kojih mnoge nisu identifikovane.

„Po zva li smo sve na ~el ni ke op {ti na s pod ru~ ja Ba ni je i Kor du na oda kle je ve li ki broj `r ta va ko je su na stra da le na pod ru~ ju op {ti ne, kao i dru ge lo kal ne i `u pa nij ske ru ko vo di o ce i ve} ni ke, ukqu ~u ju }i i

~el ne qu de i ve} ni ke u srp skim ma win skim ve }i ma”, re kao je na ~el nik op {ti ne Dvor Ni ko la Ar bu ti na. „Osim wih pozvali smo i predstavnike SD[, ukqu~uju}i i saborske poslanike i ~elne qude SNV-a”, naveo je Arbutina, nagla{avaju}i da je pozvao i predstavnike srpskih izbegli~kih udru`ewa. Nikola Arbutina je podsetio da za vreme same akcije Srbi na podru~ju Dvora uglavnom nisu stradali od Hrvatske vojske nego od Petog korpusa Armije BiH, ali su u da ni ma i sed mi ca ma na kon operacija po~inioci zlo~ina bili Hrvati.

NOVOUPONUDITURISTI^KEAGENCIJEIZISTANBULA

Trino}ewauSarajevu iabortus–600dolara SAR AJ EV O: Kom pa ni ja „Barracuda Tour Company” iz Istanbula pre dve sedmice po~ela je da organizuje turisti~ka putovawa ~iji je ciq izvo|ewe abortusa u stranoj zemqi, a jedna od veoma popularnih destinacija je BiH, gde tri no}ewa i abortus ko{taju 600 dolara, pi{u bosanski mediji. Uz obilazak grada i abortus, `enama je omogu}en i oporavak, nakon ~ega se vra}aju ku}i kao da se ni{ta nije desilo. Za nepune dve nedeqe ~ak 16 Turkiwa odlu~ilo je da uplati ove aran`mane, a sve u `eqi da u tajnosti abortiraju. „Kad je ne{to zabraweno ili te{ko ostvarivo, uvek se na|e re{ewe”, ka`e vlasnik agencije Cem Polatoglu, dodaju}i da turisti~ke agencije koriste pogodnosti koje nudi tr`i{te.

Sarajevo

vi{e od 1.800 dolara. Na Krimu je cena 370 dolara, pi{e sarajevski „Dnevni avaz”. Kako bi obavile poba~aj u nekoj od tih dr`ava, klinike s kojima turisti~ka agencija

ima ugovoreni aran`man ne tra`e nikakvu posebnu dokumentaciju osim nalaza lekara iz Turske. Po la to glu na vo di da su aran`man za BiH kupile tri

`ene. „@ene koje putuju su mla|e od 35 godina. Dobijamo pozive iz svih delova Turske, ali je ve}ina klijenata iz Istanbula”, rekao je Polatoglu. Abortus u Turskoj nije protivzakonit, iako je o tome otvorena rasprava u toj zemqi. Motiv koji mlade Turkiwe navodi da abortus obave u inostranstvu uglavnom su okru`ewe u kojem `ive i dru{tveni stereotipi s kojima su suo~ene. „One odlaze van zemqe jer ne `ele da ih osu|uju porodica ili prijateqi”, pojasnio je Polatoglu.

Dinamitomnadiskoteku „Tophil”uBudvi BUDVA: Dve eksplozivne naprave ba~ene su rano ujutru u ponedeqak nedaleko od popularne diskoteke „Top hil” na brdu Topli{ iznad Budve. Povre|enih i {tete nije bilo. Diskoteka je bila zatvorena

Pretpostavqa se da je, najverovatnije, re~ o dinamitu koji je ba~en iz automobila u pokretu, koji je velikom brzinom pro{ao pored ulaznog platoa ispred te, kako ka`u, najve}e diskoteke na Balkanu.

Da li su bombe neka vrsta upozorewa?

nekoliko sati ranije, a naprave su eksplodirale na dvadesetak metara udaqenosti od diskoteke, pi{u „Vijesti”.

21

BOSNA I HERCEGOVINA

Lagumyija:Nisam prekr{ioUstav SARAJEVO: [ef diplomatije BiH Zlatko Lagumxija ka`e da nije prekr{io Ustav i zakone time {to je predstavniku Misije BiH pri UN nalo`io da glasa za rezoluciju o Siriji On je danas uputio pismo srpskom ~lanu Predsedni{tva BiH Neboj{i Radmanovi}u u kojem tvrdi da nije prekr{io Ustav i zakon. „Uveren sam da u ovom slu~aju nisu prekr{eni Ustav i zakon. Naprotiv, sa~uvani su ugled na{e zemqe i weni interesi„, navodi se u pismu. Lagumxija je naglasio da nikada ne bi stao na stranu pogubne spoqne politike glasawa protiv Rezolucije o Siriji, navode}i da bi Radmanovi} javnosti BiH trebalo da objasni {ta ga je motivisalo da tra`i „svrstavawe BiH na pogre{nu stranu”. [ef diplomatije BiH ocenio je da bi se, usvajawem Radmanovi}evog stava, BiH glasawem protiv Rezolucije o Siriji svrstala uz vojnu huntu Mjanmara, Luka{enkovu Belorusiju, ^avesovu Venecuelu ili Severnu Koreju. Lagumxija smatra da bi rasprava o ovom pitawu trebalo da se vrati u institucije, pre svega u Predsedni{tvo BiH. Ministar inostranih poslova BiH potom opovrgava svoju krivi~nu i ustavnu odgovornost u slu~aju glasawa za rezoluciju o Siriji, navode}i da je instrukciju o na~inu glasawa predstavniku Misije BiH pri UN poslao na osnovu pisma predsedavaju}eg Predsedni{tva BiH Bakira Izetbegovi}a. On je naveo da ga je Izetbegovi} 3. avgusta obavestio da Predsedni{tvo BiH ranije zauzelo jasan stav o situaciji u Siriji,

Zlatko Lagumyija

glasaju}i za rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a o Siriji jo{ 4. novembra 2011, kao i da je Predsedni{tvo BiH kasnije jednoglasno podr`alo i Rezoluciju o Siriji od 17. februara ove godine. „Najnovija rezolucija Saveta bezbednosti, kako po duhu, tako ni po slovu, ne razlikuje se od prethodne dve”, navodi se u Lagumxijinom pismu. On jo{ isti~e da je od Predsedni{tva BiH dva puta zatra`io stav u vezi sa glasawem o najnovijoj rezoluciji o Siriji, ali da je umesto zvani~nog stava dobio Radmanovi}ev „li~ni stav” da BiH ne mo`e podr`ati rezoluciju i „zvani~ni stav” Izetbegovi}a da BiH „u ciqu kontinuiteta i principijelnosti treba da glasa za rezoluciju„. „Imaju}i u vidu ~iwenicu da smo se ve} pridru`ili izjavama

EU spram situacije u Siriji, osu|uju}i stradawa nevinih civila, te da ~inom potpisivawa Sporazuma za stabilizaciju i pridru`ivawe imamo obavezu na{e stavove sve vi{e usagla{avati sa zajedni~kom bezbednosnom i spoqnom politikom EU, prosledio sam instrukciju na{oj Misiji pri UN da glasa za rezoluciju”, naglasio je Lagumxija. „Umesto da meni pi{ete pisma, zamolio bih vas da wima objasnite {ta vas je motivisalo da li~nim stavom tra`ite svrstavawe BiH na pogre{nu stranu”, poru~io je Lagumxija Radmanovi}u. Predsednik RS Milorad Dodik prekju~e je zatr`io Lagumxijinu ostavku ili smenu, jer je, kako je naveo, prekr{io Ustav i zakon daju}i instrukciju predstavniku Misije BiH pri UN da podr`i rezoluciju o Siriji.

HRVATSKA

Za nepune dve nedeqe ~ak 16 Turkiwa odlu~ilo je da uplati ovaj aran`man Uz BiH agencija „Barracuda Tour Company” klijentima nudi turisti~ko razgledawe uz abortus i na Kipru, Krimu i u Ve li koj Bri ta ni ji, gde je aran`man najskupqi i ko{ta

~etvrtak9.avgust2012.

Kako pi{e list, samo satdva ranije diskoteka je bila puna, a posledwi gosti su je napustili oko pet ~asova. U tre-

nutku napada u diskoteci je bilo samo osobqe koje je sre|ivalo lokal. Iz menaxmenta popularnog „Top hila” je saop{teno da eksplozija nije izazvala bilo kakva o{te}ewa na diskoteci. Bomba{ki napad je prijavqen budvanskoj policiji, koja je odmah blokirala okolne saobra}ajnice, ali niko nije priveden, niti se zna motiv zbog ~ega bi neko bacio dinamit ispred diskoteke. Diskoteka „Top hil” je glavno mesto zabave u Budvi, pa se gotovo svake druge no}i u woj organizuje nastup neke od poznatih zvezda sa prostora biv{e Jugoslavije. Ina~e, diskoteku „Top hil” neki povezuju i sa odbeglim narkobosom Darkom [ari}em, jer je wegova firma u~estvovala u gradwi diskoteke. „Vijesti” navode da je pre deset dana sli~na naprava ba~ena u zoru ispred no}nog kluba „Maini“, na drugom kraju grada, pa policija povezuje ova dva napada. „Ne iskqu~uje se mogu}nost da su bombe neka vrsta upozorewa...”, pi{u „Vijesti”.

HrvatiizBiHho}e uEvropuradiposla ZAGREB: Posle pet anketa me|u mladima, apsolventima, radno sposobnim osobama koje su upisane na zavode za zapo{qavawe, nevladina organizacija „Kroacija libertas” do{la je do podatka da }e ~ak 70.000 Hrvata napustiti BiH i potra`iti posao u nekoj od zemaqa EU. Na pitawe „ho}ete li potra`iti posao u EU nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju?”, ~ak 98 odsto od ukupno 4.000 anketiranih odgovorilo je potvrdno.

Sude}i prema rezultatima ankete, gotovo svi radno sposobni bosansko-hercegova~ki

Hrvati bez posla poku{a}e da potra`e zaposlewe u Evropskoj uniji. Broj Hrvata u BiH

smawio bi se za polovinu, navodi portal. Zbog nedostatka po sla i ne mo gu} no sti za po {qavawa u BiH, mladi i nezaposleni jedini izlaz iz te{ke si tu a ci je vi de u od la sku i tra`ewu posla u nekoj od zemaqa EU. Po{to imaju hrvatsko dr`avqanstvo, mnogi }e lep{u budu}nost potra`iti u inostranstvu, koriste}i pogodnosti koje }e imati kao stanovnici EU. Op{ti izbori 2014. godine u BiH pokaza}e pravo lice i stawe hrvatske politike u BiH koja }e ostati bez 50 odsto bira~kog tela i time dodatno ote`ati polo`aj Hrvata u toj zemqi, ali i vlastitu mogu}nost da „u{i}ari” poneku fotequ, zakqu~uje portal. U Bosni i Hercegovini, prema zvani~nim procenama, Hrvati ~ine oko 15 odsto stanovni{tva.

GR^KA

Zlatnazoraprotiv optu`enogimigranta ATINA: Pristalice ekstremne desni~arske partije Zlatna zora u Gr~koj napale su policijsko vozilo kojim je prevo`en Pakistanac optu`en za poku{aj ubistva 15-godi{we devoj~ice. Vi{e od 20 qudi upalo je na trajekt kada je pristao u luku blizu Atine i potuklo se s policijom, dok je vozilo u kojem je bio 21-godi{wi Pakista-

nac napu{talo brod. Partija Zlatna zora i policija potvrdile su da je izbio incident. Nije bilo uhap{enih. Pakistanac je optu`en da je pro{log meseca napao devojku na ostrvu Paros i da joj je naneo te{ke povrede glave. Zlatna zora je na parlamentarnim izborima u junu osvojila skoro sedam odsto glasova.

Po`arnaSvetojgori ATINA: Na Svetoj gori izbio je ju~e po`ar u oblasti Monokselitis, blizu manastira Hilandar, koji nije ugro`en vatrenom stihijom, javili su gr~ki mediji. U ga{ewu vatre na gr~kom poluostrvu Sveta gora (Atos), na Halkidikiju, u~e-

stvuje devet vatrogasaca sa troje vatrogasnih kola i dva aviona za ga{ewe po`ara. Po`ar, koji je zahvatio borovu {umu, izbio je u regionu Monokselitis nedaleko od manastira Hilandar, ali sam manastir nije ugro`en, prenosi agencija ANA. Agen-

cija javqa da je po`ar izbio i u regionu Kardamena na ostrvu Kos, gde gori suva trava i rastiwe, a u ga{ewu po`ara u~estvuje 14 vatrogasaca sa ~etiri vatrogasna vozila i uz pomo} dva aviona. Tri hotela su evakuisana iz predostro`nosti.


22

Svet poznatih

~etvrtak9.avgust2012.

ИРасел Кроуодеу редитеље

П

од редитељском палицом славног оскаровца ускороћедапочнеснимање биографскогфилмаокомичаруБилуХиксу. РаселКроујепрвотребалодаиграБилаубиографскомфилмучијеснимањеје требало да почне 2008. године, али су продуценти од пројектаодусталибезобразложења. Међутим, четири годинекасније,Раселјеодлучиодастанеизакамере. Утокусукастинзизаглавне улоге у филму који ће да прикаже живот аустралијског комичара који је после дуге борбе са раком умро 1994. кадајеимаосамо32године.

Викторијинианђелипију,пабију

П

ијанаманекенкаСелитаИбенкс„набола” јеједнуводитељкуисломилајојнос.Телевизијска водитељка и манекенка Лиза Ирицари (34) тужи бившег „Викторијиног анђела” Селиту Ибенкс због обрачуна у једном ноћномклубууМајамију. Лиза тврди да је била у том клубу, и срела глумцаиводитељаТеренсаЏеја,којијеувези са Ибенксовом. Пошто познаје Теренса годинама, Лиза га је пољубила у образ, али тадаје„долетео”бившиВикторијинанђео. „Селитајебилавидноподутицајемалкохола, и упркос чињеници да се из авиона видело да смо Теренс и ја само другари, рекла ми је - не

смеш да љубиш мог дечка, и ударила ме песницом”, наводи Ирицаријева и додаје да јој јеунападуполомљеннос. Она на суду у Њујорку тражи одштету због повреде и нанетог душевног бола, као и надокнаду болничких рачуна. Полиција истражује да ли има основа да против Ибенксове, чији адвокат ове тужбе назива „глупостима”, буде подигнута оптужница због нападаинаношења тешких fizičkihpovreda. Селита је позната у свету моде, снимала је едиторијале за „Вог” и „Спортс илустрејтед”, и била члан „Викторијиних анђела” од 2005. до 2009.године.

dnevnik

Балотелии друштвопопили за 50.000евра

М

„Бићеововеликиизазовза глумца, али ни Расел неће иматилакпосаопредсобом”, изјавио је сценариста Марк Строфер. Филмбиубиоскопиматребалодасепојави,најкасније, напролеће2014.године.

арио Балотели лудовао је протеклих неколико дана на Ибици, где се дружио и са старлетом Парис Хилтон, а сада је његов нови провод доспеонанасловнестранежутештампе. Власник клуба Линекер на ИбицинасвомТвитер налогу је објавио да је фудбалер Манчестерситијаобориорекорду висини рачуна за цирку. „Луда ноћ синоћ са Балотелијем.

Направио је највећи рачун у историјиклуба”,написаојеВејн Линекер и открио да је Марио кеширао невероватних 50.000 евра. Фудбалер, који ће ускоро постатиотац поштомујебивша девојкатрудна,наИбицујеповеоиновулепшуполовину.ЛепуплавушупоименуАмбер,чијепрезимеизанимањенисупознати, свима је представљао каосвојуновудевојку.

„Бруно”морадаплати Г

лумац Саша Барон Коен нагодио се са човеком којегјеусвојојкомедијипредставиокаотерористу. АјманАбуАитаизПалестинеприказанјеукомедији„Бруно”каотерориста,аувремеснимањафилманијезнаода„камерераде”.ЛажниаустријскиновинарБруноинтервјуисаогајенаСредњемИстоку, али је испод његовог имена у монтажи написано „Припадник Бригаде мученика Ал-Аксе”. Аита, који засебекажедајехришћанинипацифиста,тврдида

Хермиона уеротскомтрилеру Е

маВотсонутрцизаглавнуулогууадаптацијиромана„Педесетнијансисиве”. Вотсонова,познатакаоХермионаГрејнџеризсеријалаоХаријуПотеру,наводнојеутрцизаулогуАнастасијеСтилуадаптацијиеротскогроманаауторкеЕ.Л.Џејмс. Књигапратинаивнустуденткињукојасклапасексуалнипакт са мистериозним бизнисменом, а тренутно обара рекорде продајеширомсвета. Раније се помињало да би филм „Педесет нијанси сиве” требалодарежираАнђелинаЏоли,алионајетодемантовала. ЗаулогуКристијанаГреја,бизнисменакојиуводиАнастасију у свет сексуалних игара, надмећу се Крис Пајн и Александер Скарсгард.

Тридоживотнеказне убици породицеЏениферХадсон

В

илијам Балфур (31) проглашен је у мају кривимзатрострукоубиство,иууторакму је изречена максимална казна. Мушкарац којијеубиомајку,братаинећакаоскаровкеЏениферХадсоносуђенјенатридоживотнеказне. „Ви имате душу празну као мрачно беспуће, и срце хладно као арктичку ноћ„, рекао је судија ЧарлсБурнсусуднициуЧикагу. Џенифер Хадсон и њена сестра Џулија, Балфуровабившадевојка,присуствовалесуизрица-

њу пресуде и плакале у судници, преноси америчкаштампа. Балфур је2008.упаоукућупородицеХадсони убио мајку и брата Џенифер Хадсон, Дарнел Доналдсон(57)иЏејсонаХадсона(29). Балфур, који је рекао полицији да је реаговао „заслепљен бесом” због чињенице да је његова бивша девојка Џулија нашла новог дечка, киднаповаојеизкућењеногседмогодишњегсина Џулијана. Дечак је након вишедневне потраге пронађенубијенунапуштеномаутомобилу. Балфур се пред судом изјаснио да није крив, алимунисуповеровалинијавност,нисудијани порота,паједобиотридоживотнеказне.

јеод2009.добиовишепретњисмрћу,итужиојеКоеназбог клеветеивређањаугледа. Његов адвокат Џозеф Дренан саопштио је да се његов клијентнагодиосаКоеном,алинијеоткриоколикујеодштету„Бруно”мораодаплати.Уоригиналнојтужби,помињани сучитавимилионидолара.

ПотуклисеЏексонови П

ар дана након скандала са тестаментом краљапопаинестанкањеговемајке,Џексоновиопетподлупомјавности. ПолицијаЛосАнђелесасаопштилаједасу се позорници одазвали позиву комшија због букеитучеукућиЏексонових,пише„Диџитал спај”. „Патрола је у дому Џексонових утврдила даједошлодосвађе која је ескалирала у физичкиобрачун”,саопштилајеполиција. „ТМЗ” преноси да се потукло двоје члановабројнепородице покојног краља попа Мајкла Џексона. Полиција није потврдилаокомејереч,мада исти сајт преноси да једообрачунадошло између сестре краља попа Џенет и његове ћерке Парис, које је затим раздвајао МајкловбратРенди. Пренеколикодана, породица је пријави-

ланестанакМајкловемајкеКетрин (82),закојусеутврдилодаборави уустанови уАризони, а америчка штампа пише да су Џексонови целу фрку дигли да би мајку прогласили неспособном да се стара о Мајкловој деци и богатствукојејојјеоставио.


odmor

dnevnik

~etvrtak9.avgust2012.

„МАТАДОРОВА” ТОП-ЛИСТА

23

ОД 21. СЕПТЕМБРА У БЕЧУ

Спремите се за шопинг фестивал З

Најбистрије воде света П

оред бројних листа најбољих светских дестинација, између градова, планина, грађевина, недавно се појавила и топ-листа чак 33 најбистрије воде света, коју је саствила позната веб страна Матадор. Суседна Хрватска је ове године на самом европском врху по квалитету и чистоћи воде за купање, што је оцењено према најстрожим прописима Европске агенције за заштиту околине. Зато није ни чудо што нас вебстрани Матадор није изостала са листе од 30-ак места с најбистријим водама широм света. Захваљујући Матадору, врло читаној веб страни о путовањима, имамо прилику да видимо фотографије неких од најбистријих вода у свету, толико привлачних да бисте одмах пожелели да у њих зароните и истражите подморје. Доносимо вам предивне призоре као на пример оних с острва Линапакан на Филипинима - рају у коме се налазе бројне плажа са суперчистом водом. Ту су и неизоставни Малдиви - чији богати животињски и биљни светом и предивна чиста вода привлаче бројне туристе, за-

а све шопинг-холичаре који аустријску престоницу радо посећују због шопинга, ево информације о одржавању „Фестивала бечких шопингулица”. Осим у самом центру града у Бечу се у куповину може ићи и у градске општине тј округе ван центра. Сваки округ (бецирк) има своју „Шопингзону“ или тржни центар. Током трајања фестивала куповине, 21. септембра биће организовано вече „Late-Night-Shop-

Одмор под звездама

Д

тим панамска острва Сан Блас, кубанско рајско острво Кајо Коко... Од 33 плаже плаву заставу освојила је и плажа у

Хрватској, у Примоштену, и то на 18. месту са најчистијом водом на Јадрану. Пошто је добро познато да фотографије

Мали трикови паковања

Г

лавно правило паковања већ јако добро знате - носити што мање ствари и што боље их сложити у што мањи пртљаг. То је тајна одмора који почиње и завршава се без стреса. Ови мали трикови паковања олакшаће вам питање гардеробе тих неколико недеља како бисте у миру и са стилом могли да уживате! Бројни су трикови које искусни путници предлажу за штедњу места и времена, али свакако, најбољи приједлог је планирање свих „издања„ унапред. Иако је овај процес помало напоран, донијеће олакшање и вама и вашој путној торби. Ослоните се и на мултифункционалне комаде - парео нек вам буде веран супутник ког по потреби можете претворити у мараму, хаљину или сукњу, а високе потпетице слободно пустите да и саме одраде заслужени одмор - за шетњу плажом, каменитим улицама или целоноћни плес много ће вам удобније бити сандале с ниском петом или јапанке.

Ако, волите сунчање, али истовремено га се и помало бојите, не заборавите да спакујете креме са високим заштитним фактором, наочаре и шешир.

говоре више од речи, доносимо вам неке како би барем на кратко завирили у ове несвакидашнеј призоре...

ping“ када ће продавнице бити отворене до 22 сата. Посетиоцима фестивала у понуди ће бити велика снижења, наградне игре, поклони, фестивалски програм и још много тога. Овим фестивалом, Град у сарадњи са Привредном комором Беча лобира за градске продавнице и њихову разноврсну понуду. На фестивалу ће учествовати 84 шопинг-зоне и 17 тржних центара. Извор: www.b92.net

ва француска хотела/кампа, Етрап Реве у Боуше ду Роне у близини Марсеја и Скај Ривер близу места Лорет Шер су у којима можете спавати под звездама. Концепт је осмислио француски дизајнер Пјер Стефан, желећи да створи еколошки прихватљив простор - јер кад се пластични балон спакује, простор остаје готово нетакнут. Балони су мали и удобни, пречника око четири метра. Неки су у потпуности провидни, док други пружају нешто више приватности. Ако желите удобност какву пружа Риц, ови необични балони веројатно нису за вас. Али ако желите да потпуно заштићени спавате окружени природом и да ноћу гледате

звезде из кревета - крените у Француску. Можда се пробудите док вас веверица радознало гледа?


24

~etvrtak9.avgust2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik LIMAN, ukwi`en originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15016 NOVA DETELINARA, ukwi`en noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15017 GRBAVCA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15018 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4.0 stan od 100m2 cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15019

PRODAJEM ku}u u Rakovcu 140m2 sa dva nivoa. Kanalizacija, struja, voda i plin. Od puta udaqena 250m. Tel/ 6275-509. 58199 SREMSKA KAMENICA, Staro Selo, 7.000m2 plac idealna zas sve namene, put, struja, izvor na placu, lep pogled. Telefon 069/18-26-726. 57779

IZDAJEM sobe i dvokrevetni apartman u prirodi, Bawa Vrdnik u blizini bazena. Telefon 063/7511-606. 58206 POVOQNO izdajem garsoweru u centru Budve blizu mora, Kumbor, sobu sa kupatilom i kori{tewem kuhiwe za 4 osobe. Telefon 0038269045009. 58236

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-3050. 58210 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 58211 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 58232

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 58212

IZDAJEM stan u Petra Drap{ina 50m2. Telefon 060/0686710. 58076 KOMPLETNO name{tena nova ve}a garsowera, 34m2 sa dve sobe, terasa, TV, klima. Telefon 064/1463126. 57858 IZDAJEM dvoiposoban stan u Rumena~koj 7, pored Sajma. Telefon 064/147-3956. 57880 IZDAJEM stan, 56m2, prvi sprat, Danila Ki{a 2, pored OTP banke na Bulevaru oslobo|ewa. Telefon 063 / 10 77 808. 58057 DVOSOBAN, 54m2, prazan stan, Narodnog fronta iza NIS-a i gara`no mesto preko puta NIS-a. Telefon 064/188-70-89. 58150 IZDAJEM jednosoban name{ten stan na Grbavici, ulica Alekse [anti}a. Telefon 063/850-11-220. 58189 U DUNAVSKOJ ULICI jednosoban stan, lepo name{ten, kompletno opremqen izdajem porodici. Telefon: 063/519-500. 58237

LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 15001

KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 82.400. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15002

PRODAJEM nov jednosoban stan 29m2 visoko prizemqe u centru, ukwi`en. Pogodan za poslovni prostor. Tel. 063-154-42-92. 58200 BUL. OSLOBO\EWA, u novijoj zgradi, ukwi`ena kompletno name{tena garsowera, cena 28.600 Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15003 GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 32.000. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15004

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000E. Telefon 063/239-411. 57272 CARA DU[ANA, ukwi`en 2.0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15005 NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 1.5 stan od 35m2 po ceni od 36.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15006 GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15007 NOVO NASEQE, odli~an klasi~an ukwi`en 2.0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 38.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15008 LIMAN, klasi~an 2.0 stan od 50m2 u prizemqu, cena 41.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15009 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56.650, mo`e i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Tel.: 6366-952, www.bomil.rs. 15010

NOVO NASEQE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15011 LIMAN, u novijoj zgradi od fasadne cigle, prodajem ukwi`en 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 66.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15012 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15013 NOVA DETELINARA, odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2, ukwi`en, po ceni od 62.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15014 RUMENA^KA ul., ukwi`en 2.5 stan od 61m2 po ceni od 46.350. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15015

BEZ POSREDNIKA prodajem salonski stan na drugom spratu, 75m2, dvostrano orjentisan, kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/7 520-501, 456-636, 432-172. 57907

PRODAJEM lokal 43m2, CG, klima, telefon, Bul. Kraqa Petra br. 2. Telefon: 065/55-10655. 58233 PRODAJEM ili izdajem poslovni prostor od 220m2 do 740m2 u Novom Sadu, Salajka. Telefon 061/140-2000. 58272

GA[ENI KRE^, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/61383-68. 55280

VODOINSTALATER - izrada kupatila, zamena i snimawe cevi, ma{insko odgu{ewe kanalizacije, kamera, hitne intervencije. Telefon: 6393-737 i 064/160-47-25. 58049 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 58096 MOLERSKI RADOVI - povoqno. Telefon: 064/230-6898, 6435231. 58167 MAJSTOR - moler i farbar radi drvenariju, lepqewe tapeta i farbam radijatore. Nazovite na telefon 021/6435-095. 58182

PE^EWARI potrebna konobarica. Tel. 064/ 406 00 27. 58283 AGENCIJI „BOMIL� potreban agent prodaje sa iskustvom, plata dogovor mogu} i fiksni deo! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15020

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 57881 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 58234

Zauvek nas je napustila

Vesna Xambi} Sahrana je danas, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Branislav i rodbina Mi{a, Svetlana i Kata. 58284


^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

Posledwi pozdrav tati

~etvrtak9.avgust2012.

25

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac, tast i deda

GODI[WI POMEN na{em voqenom, milom, predobrom i nikad pre`aqenom suprugu, ocu, svekru i dedi

Aleksandar Polak Milica Stojevi}

1982 - 2005.

Georgiju Andri}u

Po dobroti }emo te pamtiti, s ponosom pomiwati, od zaborava ~uvati.

Vitomiru Ivanovi}u Viti od }erke Ka}e sa porodicom.

pukovniku

Porodica Mojsilov. 58304

58289

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je danas, 8. avgusta u 62. godini preminuo

Posledwi pozdrav bratu

obele`i}emo u subotu, 11. avgusta 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. Ne postoje re~i kojima bi smo izrazili najdubqu zahvalnost za svu dobrotu, sre}u i nesebi~nu qubav koju nam je pru`ao do posledweg daha svog `ivota.

Dragi na{ Sa{a, pro{le su godine. Tvoja mala sestrica sad je devojka. Drugovi su odrasli, rasuli se kao klikeri i oti{li za svojim `ivotom. Sve prolazi, samo tuga u srcu je ista. Vole te: tvoja mama Slavica i sestra Tijana.

Bo{ko Divqak 1928 - 2012. geometar u penziji preminuo 7. 8. 2012. godine. Za wim tuguju porodice Divqak i I|u{ki. 58261

58178

Posledwi pozdrav ocu na{e cewene doktorke.

Posledwi pozdrav

S tugom i po{tovawem wegovi najmiliji: supruga Mica, sinovi Darko i Dejan sa porodicama i ostala rodbina. 58235

Georgiju Andri}u Georgije Andri} od sestre \ur|ine sa porodicom.

58305

Posledwi pozdrav strini

Sahrana je 9. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na seoskom grobqu u Svilo{u.

O`alo{}eni: supruga Jelena, sin @ikica, snaja Sawa i unuci \or|e i Bo{ko.

58303

Grozdi Mi{kovi}

Obave{tavamo na{e prijateqe i ro|ake da dajemo ~etrdesetodnevni pomen 11. avgusta, subota, 2012. godine, u 11 sati, u Sabornoj crkvi Sveti Georgije u Pa{i}evoj ulici u Novom Sadu na{em dragom, milom i voqenom bratu

Sa neizmernim bolom, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena

od: sinovca Milivoja, snaje Vere, unu~adi Mirka i Dejana i wihovih porodica.

Saradnici radiolo{ke slu`be u Novom Sadu.

58266

58291

Posledwi pozdrav

Borislavu - Braci Jak{i}u in`eweru i slikaru 1946 - 2012. Oti{ao si u ve~nost. Za sve nas si besmrtan i ve~an. Imao si zlatne ruke, sve si znao da umetni~ki napravi{ i uradi{. Bio si izuzetno darovit slikar i muzi~ar. Voleli su te qudi kao i Ti wih. Bio si plemenit i dobar ~ovek. Tvoja qubav, veliko srce, dobrota i vedrina duha osta}e da `ivi u nama zauvek. Tvoj brat Stevan - Bata, sestra Ana - Seka Jak{i} i mnogobrojna familija i prijateqi.

Borisu ^udanovu mr farm. Branki Pivarski Kolektiv Apoteke Novi Sad.

58064

mr. ph Branka Pivarski

Bo{ko Divqak

Dragom bratu od sestre Zorice sa porodicom ]ur~in.

Posledwi pozdrav po{tovanoj i dragoj koleginici

58287

Obave{tavamo rodbinu, kom{ije i prijateqe da je 7. 8. 2012. godine preminula

Dimitriju Savi}u

^ETRDESETODNEVNI POMEN

od porodice ^ortan - Savkovi}. Hvala ti {to si bio deo na{ih `ivota. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

609-P

58265

Sa velikom tugom se opra{tam od tebe draga moja

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

1949 - 2012. preminula 7. avgusta u 63. godini.

Grozda Mi{kovi} Sahrana }e se obaviti u petak, 10. 8. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u 11.15 ~asova. O`alo{}ena porodica: sinovac Vitomir, snaja Du{ica i unuka Jasmina.

Sahrana }e se obaviti u petak, 10. avgusta, u 13 sati, na Toma{eva~kom grobqu u Zrewaninu. Se}awe na wu, na wenu qubav, dobrotu i beskrajnu plemenitost osta}e zauvek u na{im srcima. Weni najmiliji: brat Miodrag, sestra Jelena, brati} Igor i zaova Marija.

58286

Darko Joksimovi} Hvala za divno detiwstvo i svu qubav koju si mi pru`ala. Tvoja Jovana sa mamom i tatom.

O`alo{}ena porodica.

58224

58278

58277

58301

GODI[WI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se pomen odr`ati 11. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na Novom grobqu, u Futogu.

baka Julka

U subotu, 11. 8. 2012. godine, u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu odr`a}e se parastos na{em najvoqenijem ocu i suprugu. Kad bi suze, tuga i bol mogle da izgrade stepenice do neba, ja bih do{la po tebe i vratila te sebi i na{oj deci. Zauvek tu`ni tvoji: supruga Jadranka, }erka Ines i sinovi Nikola i Rade.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se u subotu, 11. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu, obele`iti ~etrdesetodnevni pomen na{em voqenom ocu

Julijana Carin

Sa tugom se opra{tamo od na{eg velikog druga

Borisa ^udanova

Milica Stojevi} Najlep{a se}awa na tebe ostaju uteha i svedok iz vremena kada su tvoje re~i, tvoja plemenitost i qubav prema nama grejali na{a srca. Suprug Sava, }erke Tatjana i Biqana sa porodicama. 58288

Nedeqku Jotanovi}u 1941 - 2012. O`alo{}eni sinovi: Tomislav i Aleksandar sa porodicama. 58282

Posledwi pozdrav od: @aka, Coje, Steve, Matasa, Svete, ]umija, Trosmija, Raduleta i Zlaje.

58281

Sahrana je u petak, 10. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Posledwi - tetki

pozdrav

sestri

Qubinki Brki} od brata @ike sa porodicom.

58274


26

ФУДБАЛ

Рапид (Аустрија)Војводина (РТВ1,21.00) 06.30 Добројутро, Војводино 09.00 Олимпијскахроника 09.30 Центарсвета 10.10 Неустрашивапланета 11.00 Кариби–егзотикакојатраје 11.25 Кухињица 11.50 Имемогсокака 12.00 Вести 12.10 Изнашегсокака 13.05 Додатиживотгодинама 14.05 Документ 14.30 Повратакнасело 15.00 Вестизаособесаоштећеним слухом 15.05 Фолдеркултура 15.30 Плавикруг 16.00 Неустрашивапланета 16.50 Временскапрогноза 17.00 ТВДневник 17.25 Разгледнице 19.00 Кариби–егзотикакојатраје 19.30 ТВДневник 20.05 Серијанедеље: ФранкРиваЦрвенианђео 21.00 Фудбал:Рапид(Аустрија)Војводина,пренос1. полувремена 21.50 Војвођанскевести 22.05 Фудбал:Рапид(Аустрија)Војводина,пренос2. полувремена 22.55 Олимпијскахроника 23.15 Оперативци 00.10 ФранкРива-Црвенианђео 00.55 Концертгодине2011. 01.45 Фолдеркултура 02.10 Плавикруг 02.35 Документ

06.50 07.15 08.25 09.15 10.05 10.45 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 23.35 00.00

tv program

~etvrtak9.avgust2012.

Кухињица–мађ. Токшок Концертгодине2011. Грување ГрувањеуживоустудијуМ КонцертуСинагоги Пословниуспех (мађ) Вести(мађ) Украјинскапанорама Биографије Концертгодине2011. ТВбаштине Добровече, Војводино(рум) ТВМагазин(рус) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Добровече, Војводино(рус) Оперативци Биографије:ЏонБонЏови Фолдеркултура ТВбаштине ТВПродаја

06.00 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 22.35 00.00

Музичкосвитање Панонскојутро Лола Врелегуме Закоракиспред Теманедеље Путоманија Војвођанскевести Панонскахроника Војвођанскевести Лола Путопис Војвођанскевести ДрМартин Војвођанскевести Барометар Распустсадуховима ГласАмерике

dnevnik

06.01 Летњеолимпијскеигре2012, р. 10.25 Летњеолимпијскеигре2012. -најавапрограма 10.30 Летњеолимпијскеигре2012, пренос 17.55 Кошарка: ТрофејБеограда,утакмциаза 3.место,пренос 19.00 Одбојка(ж):ЛОИ 2012, полуфинала 17.55 Кошарка:ТрофејБеограда, финале,пренос

ФУДБАЛ:КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗАЛИГУЕВРОПЕ

Омонија– Црвеназвезда (РТС1,17.55) 06.05 08.00 09.03 09.55 10.27 10.58 12.15 12.30 13.20 13.45 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 17.55

06.30Новосадскојутро 08.30Хранаивино 09.00Вести 09.05УбиствауМидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украденасрца 11.32 ЦИ5 12.30РецептиЛауреРавајоли 13.00Вести 13.05Опчињени 14.00Евонаскодвас 15.00Вести 15.05Зовеморе 15.30Азбукародитељства 16.00Украденасрца 16.30Хранаивино 17.00УбиствауМидсамеру 18.40Белимантил 19.00Објектив 19.30Објективнасловачком 19.45Објективнамађарском 20.00Личнагрешка 20.30Витраж 21.00Опчињени 22.00Објектив 22.30Зовеморе 23.00ЦИ5 23.55Украденасрца

06.00 БарсаТВ:ПСГ–Барселона 09.30 Кошарка:Италија–Хрватска 11.15 КвалификацијеЛиге шампиона:Даделанџ– Марибор 13.00 АТПМастерсТоронто 14.45 Фудбал:Манчестерјунајтед– Барселона 16.30 СКТенис 17.00 АТПМастерсТоронто1/8 Финала 03.00 КвалификацијеЛигеЕвропе: Мура–АрсеналКијев

Фолкшоу Уживаћете у песмама које за вас изводе Данијел Ђурић, Алегро бенд, Пеђа Д Бој, Ли Мен, Амадеус бенд, Дарус Деспот,ИванаСелаков,Апсолутно романтичноиСлађаИванишевић. Музички коктел за све љубитеље правемузике! (КТВ,20.00)

19.01 19.30 20.05 21.00 21.32 23.45 00.41 01.23

Јутарњипрограм Јутарњидневник Камионџије Сасвимприродно МојалепаСрбија Запамтиме Спортплус Местозлочина ДизнинаРТС Летњибиоскоп:Бејб,филм ОвојеСрбија Срећниљуди ДневникРТВ Штарадите, бре Београдскахроника Фудбал:Омонија-Црвена звезда,квалификацијеза ЛигуЕвропе,пренос1. полувремена Слагалица Дневник Срећниљуди Шестикруг Градскикаубој,филм Местозлочина Злочиначкиумови Ноћнибиоскоп:Поклонићути звезде,филм

Николина иОливера Молдован

06.50ИнспекторВаландер 08.30Топшоп 08.50Долинасунца 09.45Топшоп 10.00Вести 10.35Америчкитоп-модел 11.30 Цртанифилмови 14.10Филм:Свадбенипевач 16.00Вести 16.40Спортскипреглед 17.05 Штребери 17.30Пријатељи 18.30Вести 19.10СунђерБобКоцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10Гладијатори 21.10Филм:Смокиибандит 23.00Вести 23.35Спортскипреглед 23.55Уводуанатомију 00.45Филм:Мусолинијевакћи,2. део 02.25СаутПарк 02.50Гладијатори 03.40Америчкитоп-модел 04.30Уводуанатомију

ЛОИ2012:Кајак (РТС2,11.35)

06.30МирославЛазански 07.00Маратон 08.00Цртанифилм 09.00Документарнасерија 10.00Филм:ЛагерНиш 12.00Топшоп 12.30Здрављеиви 13.00Љубавузалеђу 14.00Злочиначкенамере 15.00Мућке 16.15Документарнасерија 17.15Обичниљуди 18.15Филм:ЈованаЛукина 20.00Мућке 21.00Филм:Жаомије,хејтери 23.00Удовице 00.00Мућке 01.00Филм:Преосталовреме 03.00Домаћамузика 04.30Филм:Жаомије,хејтери

07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.15 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 20.00 23.00 00.30 01.00 02.45 03.30 04.00 05.00 05.45

Добројутро МојесрцекуцазаЛолу Брачни судија Недељнопоподне Тачноуподне-живо Маланевеста Национални дневник Кукавица Гуча2012,специјал Академијадебелих-уживо Национални дневник Маланевеста Госпођица 48сати свадба Академијадебелих-преглед дана Све за љубав Немогућа мисија Филм: Монструм Вештичарење Великидан Златнисат МојесрцекуцазаЛолу Кукавица

Жаомије,хејтери

Концерт Владе Георгиева ПопуларнипоппевачВладо Георгиев одржаће концертуградусвогдетињства, Херцег Новом. И док жељно ишчекујемоновепесменакојимапознатикантауторвредноради,сКанликулеређаће сеомиљенихитови.... (Прва,23.15) Езел Дођинавечеру Одбачена Филм:Телохранитељ Тачно1 Трачара Изгубљеначаст Срећневести Рањеносрце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљеначаст Езел Филм:Времеплов Концерт:ВладоГеоргиеву ХерцегНовом 01.00 Трачара 02.00 Срећневести 02.05 Експлозив

Фиби нимало није задовољна својим послом на телевизији и углавном се истреса на своју колегиницу ФилисМекинтајер.Токомједног путовања до места у предграђу, таксиста Ашад, муслиман,јојсеповеридаје хапшењењеговогбратазбог сумњедајетерористадовелоњеговупородицунаивицу хаоса. Улоге: Робин Рајт, АбделатифКешиш,ЕлодиБуше, СандраОх Режија: ЏефСтанцлер (Авала,21.00)

07.00 08.00 09.00 10.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.30 23.15

Шарлиз Терон

Монструм Мрачна прича базирана на дешавањима из живота Ејлин Вурнос, једне од први жена - масовних убица у Америци. Њено детињство, пуно злостављања и окрутности, утицало је на њено стањесвестиидаљитокњеногживота.У13. годинипостала је проститутка и исте године остала у другом стању... Улоге: Шарлиз Терон, Кристина Ричи, Брус Дерн, ЛиТергесен Режија:ПетиЏенкинс (Пинк,01.00)

ЛазарРистовски

Такосекалио челик

Радник,ливац,хтеобида живи мирно и срећно, али друштвојеукризипанињегов живот није онакав каквимгајезамишљао.Тешки радни услови, нерентабилна фабрика и директори у хистеричној трци желе да уграбе што више док брод непотоне.Уистовреме,ливац,западаиуприватнихаос. Улоге: Лазар Ристовски, ЉиљанаБлагојевић,ТатјанаПујин Режија:ЖелимирЖилник (Хепи,20.05) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.50 01.50 03.20 03.50

Јутарњипрограм Звезданиште ТајнисветмедеБенџамина Нодиуземљииграчака Залившкољки Телешоп Винкс ГенераторРекс Бакуган Мојиџепниљубимци ПопПикси Метеоримоћникамиони Квизић БеверлиХилс Телешоп Вести Јелена МојаСрбија Телешоп Вести Једнажељаједнапесма Насловнастрана –квиз Телемастер Летњиковац Такосекалиочелик,филм Агенција БеверлиХилс Љубавнисигнали Агенција Голиживот Насловнастрана-квиз Јелена

Radio Novi Sad

СандраОх

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Подсјајемзвезда,14.00Живетисвојживот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,20.00Фолкшоу,22.00Објектив,22.30Токшоу,00.00Објектив,00.30Фолкшоу

08.15Бање Србије,08.45Топ шоп,09.00Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9,17.00Бибер,18.00Лек из природе,18.30Инфо К9,19.00Кухињица, 19.30Бибер,20.15Отворени екран,21.15Спорт из другог угла,22.15Бибер, 22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00Сремнадлану:Инђија,13.00Џубокс,14.30 Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Сремнадлану:Пећинци,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30Ловцина змајеве,20.00ДокторХу,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30 Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) :09.00Преглед штампе,09.30Актуелно,10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм. 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak9.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

27

ЈОВАН ЈОЦА ЛАЛОШЕВИЋ – ОД НАЦИОНАЛИСТЕ ДО АУТОНОМИСТЕ

Пише: др Саша Марковић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Најгора мама на свету Дадиља на задатку Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Соул фуд породица Ургентни центар Л.А. Инк Најбољи амерички кувар

08.00 Тајни рат 09.00 Геније дизајна 10.00 Историја америчких индијанаца 11.30 Животиње које су ушле у историју 12.00 Викторијанска апотека 13.00 Завођење у граду 14.00 Импресионисти 15.00 Тајм тим година X 16.00 Геније дизајна 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Викторијанска апотека 19.00 Средњи век 20.00 Исток-Запад 21.00 Вучице 22.00 Тајни рат 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Прича о пољопривреди 01.00 Путовање у свет тетоважа

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Гости из галаксије Тајна Николе Тесле После секса Торенте 1 Прозак нација 5x2 Еротски филм Еротски филм

5x2

На почетку филма се сусрећемо са Марион и Жилом на дан када потписују папире о разводу. Затим нас режисер враћа назад у време. Филм је састављен од 5 делова са двоје главних актера, па је отуда и назив филма. Улоге: Валерија Бруни-Тедеши, Стивен Фрајс, Џералдин Пајлас, Франсоаз Фабијан Режија: Франсоаз Озон (Синеманија, 22.00)

Валерија Бруни-Тедеши

06.00 Дадиља Мекфи и велики прасак 07.50 Породица Тиш 09.25 X-Мен. Прва класа 11.35 Краљев говор 13.35 Вода за слонове 15.35 Прави кантри 2: Поклон 17.25 Моје име је Кан 20.05 Дивни дечак 21.45 Камелот 23.30 Кејти Морган 00.30 Ђавоља суза 02.00 Отимачи 03.45 Резервни играчи 05.30 Холивуд на снимању ИX

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.50 01.40

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Краљевски болесници Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Краљевски болесници Игра Живи једанпут, умри двапут Медијум

07.40 10.05 11.15 12.15 12.40 13.35 14.10 16.05 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 20.55 00.30 00.45 03.50

Езел Кисмет - окови судбине Штиклама до врха Ексклузив таблоид Вечера за 5 Бибин свет Пороци Мајамија Бибин свет РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Штиклама до врха Моби Дик РТЛ вести Клијент, филм Астро шоу

Дру Баримур

Луда кућа Улоге: Бен Стилер, Дру Баримур, Ајлин Есел Режија: Дени де Вито (ХРТ 1, 22.28) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Доме, слатки доме 10.12 Заволите свој дом, док. серија 11.01 Експедиција тигар, док. серија 12.00 Дневник 12.10 Спорт 12.33 Моћ судбине 13.17 Мали Бигфут 2: Путовање кући, филм 15.11 Дубине, док. серија 15.43 Свет око нас, док. филм 16.15 Понос Раткајевих 17.23 Хрватска уживо 18.23 Лоза 19.08 Наврх језика 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Кратки сусрети 20.37 Црно-бели свет, док. филм 21.10 Стипе у гостима 21.43 Дневник 3 22.28 Луда кућа, филм 00.02 Секс и град 00.27 Љубавни филмови: Рецепт за живот, филм

08.05 Амика 08.30 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М) ИЛИ ватерполо четвртфинале, снимак 09.45 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (М) - четвртфинале, снимак 11.15 ОИ Лондон 2012.: Енглески доручак 11.30 ОИ Лондон 2012.: Теквондо до 57 кг - квалификације, пренос 12.00 ОИ Лондон 2012.: Одбојка на песку - финале (Ж), снимак 12.45 ОИ Лондон 2012.: Одбојка (М) - четвртфинале, снимак 14.00 ОИ Лондон 2012.: Једрење Класа 470 - плов за медаље, пренос 15.00 ОИ Лондон 2012.: Кајак на мирним водама - финале, снимак ИЛИ одбојка на песку (Ж), снимак финале 16.00 ОИ Лондон 2012.: Теквондо до 57 кг - четвртфинале, пренос 16.30 ОИ Лондон 2012.: Одбојка (Ж) - полуфинале, укључење у пренос 17.40 ОИ Лондон 2012.: Време за чај 17.50 ОИ: Лондон 2012. Рукомет (Ж) - полуфинале, пренос 18.45 Фудбал: Европска лига, 3. претколо: Славен Белупо Атлетик Б, 1. полувреме 10.41 Фотаграфија у Хрватској 19.50 Фудбал: Европска лига, 3. претколо: Славен Белупо Атлетик Б, 2. полувреме ОИ Лондон 2012.: Теквондо до 57 кг - полуфинале, снимак ОИ Лондон 2012.: Атлетика финале, пренос ОИ Лондон 2012.: Даљинско пливање (Ж) - 10 км, снимак 20.45 Фудбал: Европска лига, 3. претколо: Интер - Хајдук, 1. полувреме 21.36 Фотографија у Хрватској 22.40 ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан 22.45 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (Ж) - полуфинале, укључење у 2. полувреме 23.33 Битанге и принцезе 00.10 Сестра Џеки

09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Биографија - Дени Девито Четврти спрат Ненајављени гост из таме Биографија - Кирсти Ели Дивље страсти Подмукле жеље Биографија - Дени Девито Ненајављени гост из таме Биографија - Кирсти Ели Једини Угинуле птице

10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Много буке ни око чега Жртве рата Соколови Лох Нес Бат 21 Мрачна половина Жена под уценом Еротски филм

Клијент 11-годишњи Марк Свеј случајно сведочи самоубиству мафијашког адвоката Џерома Клифорда. Мафија верује да је Џером пре смрти Марку открио детаље о мафијашком смакнућу сенатора Бојда Бојета и месту где је сенаторово тело сахрањено. Улоге: Сузан Сарандон, Томи Ли Џонс, Бред Ренфро, Мери-Луиз Паркер, Ентони Лапаља Режија: Џоел Шумахер (РТЛ, 00.45)

Мери-Луиз Паркер

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Мајстори за оружје Ништа лично Амерички чопери Америчке дрвосече Обнова Њујорка Мајстори за оружје

08.30 10.00 10.30 12.00 13.00 13.55 14.00 17.00 18.00 19.25 19.30 23.15 23.45 00.15 01.15

Атлетика Атлетика Кануинг Атлетика Скокови Олимпијске игре Мултиспортови Одбојка Рукомет Олимпијске игре Атлетика Кошарка Олимпијске игре Скокови Фудбал

П

Нови Лалошевић

риврженидоследанидејикултурногуздиза- идеју постојања Српства на овим просторима моња српског народа, Лалошевић се од 1910. нументалоиупечатљивоосведочио.Унадахнутом године првенствено посветио раду на кул- и емотивном говору који је том приликом одржао турно-уметничкомпољу.Тојеуједноизначилопо- Лалошевић,акојииуказујенањеговуодлучујућу степенпрестанакњеговогписањазаСлогу чланака ангажованостутимдогађајима,изновасмовидели политичкеидруштвено-аналитичкеприроде.Оста- најснажнију црту његовог одређења националне је нејасно да ли је његова намера била последица идеје. ‘’Хоћу да нагласим  још једанпут, да је ово апатијеианимозитетакојисејавиоикодвећегде- културна тековина народа српског, дакле не дедола тадашње интелигенције или је сматрао да је политиканство проблематичан пут одбранесрпскогидентитета. Тек,од1911.годинеимамо нову преовлађујућу црту карактера Лалошевићеве личности. Пред нама је виспрен интелектуалац,склонакадемскимпромишљањимаиуметничким надахнућима која су у значајној мери супротна дневнополитичким садржинама.Породичнонаслеђенаи негованасклоносткамузици ипридавањедостојногместа њеном значају Лалошевићу су утрли пут у стварању и усклађивању погледа који се темеље на одсудном утицају културне и образовне компоСомбор заживео на културној мапи ненте у стварању националногидентитета.Смиреност,потрагазахармонијом винаовогаилионога,неновједанпредметнаших мисли и дела, отклон према популизму и полити- сићушнихзађевицаитрзавица,негоосвећенихрам кантскомкаријеризму,културноуздизањеинегова- српске просвете, топло огњиште најдрагоценијег њеиорганизовањеуметничкихманифестацијаса- алем-камена у круни српске народне уметности: мосунекеодособинакојесупроистеклеизтихЛа- огњиштесрпскепесме’’.КакосунаЛалошевићево лошевићевих склоности. Да се Лалошевић посве- ангажовање и истрајност у намери да се подигне тио организацији уметничког стваралаштва, и то Дом гледали његови сународници и савременици врло успешно, говорио је и податак да је те 1910. видисеиизодлукеСкупштинепевачкогдруштва предводиоСомборскупевачкудружинунагостова- даунутрашњостдомабудеилуминиранаипортрењууБеоградукодпевачкогдруштва‘’Станковић’’. томЛалошевићакојијенарученоднашегславног Натакмичењутомприлиуметника Уроша Предиком одржаном Сомборци ћа. Скромна свечаност Еволутизам, насупрот суосвојилипрвоместо. поводом постављања Лареволуционарности и одлучној ЛалошевићјеокоУскрлошевићевог порт рет а, са 1911. учествовао у због ‘’непредвиђених акцији, био је надахнут оснивању, у Сомбору, Сапрепрека’’, била је одлопромишљањем поступака веза српских певачких жена за почетак октобра и залагао се за родољубље, где је друштава Војводине, Хр1912.године. емоција обуздана разумом ватске,Славоније,Боснеи Гласило новоформираХерцеговине. Требало је ног и амбицизоно саглеобјединити сва или што даваног друштва био је вишепостојећихсрпскихпевачкихдруштваспро- часописГуслеснамеромдаизлазиједноммесечно, стораМонархијеујединственсавез,основатинова осимјулаиавгуста.Часописјеоперативноитео- друштва, осмислити садржину деловања Савеза и ретски радио на оснивању српских певачких друјасноодредитињеговуулогууочувањунационал- штава,алијебиоотворениспреманзасарадњус ногидентитета.Лалошевићјеизабранзапредсед- певачкимдруштвимадругих,пресвегасловенских никаУправногодбораСавеза,аштојекаснијепре- народа.УредникчасописабиојеЂорђеЦвејић,хоиначеноузаслужнутитулупочасногпредседника. ровођа.Утаквимоколностима,ствараласеиједна Године1907.основаноје„Девојачкоколо„.Позива нова свест међу младима о потреби сопственог изБеоградаЖивојинаО.Дачића,МиланаВ.Ђор- образовногуздизањакаопрагакојитребадостићи ђевића, др Владана Ђорђевића, Вукашина Петро- дабисеотпочеораднаочувањуијачањусрпства. вићададржеуСомборупредавање.Женсказадру- Слога иЛалошевићбилисузаговорницитаквеидега у Сомбору успева да београдска ‘’Лада„ 1910. јеипоздрављалисупокушајењенеартикулацијеи приреди у Сомбору веома значајну прву српску надахнутеобјаве. уметничку изложбу у Војводини. Године 1911. Одлучна, делотворно напета и патриотски исоснива се овде Савез српских певачких друштава, кључива, реторика организација омладине, након којипокрећесвојлистГусле теусвакомбројутога анексијеБоснеиХерцеговинеоктобра1908,била листа пламеним одушевљењем пропагира наше јенадмоћноприсутнаиуказанајојјезначајнапокултурноинароднојединство.Заразликуоддота- дршкаиоднашихнајугледенијихинтелектуалаца дашњег рада, Лалошевић је обогатио своју дру- тогдобапопутЈованаЦвијића.Еволутизам,насуштвенукаријеруипредавањима.Онјепутоваопо прот револуционарности и одлучној акцији, који територијиданашњеВојводинеидржаопредавања сенудиоизграђанскогдемократскогпокретадела посвећенакултурномстваралаштвуунационалној СрбауВојводини,биојенадахнутпромишљањем прошлости. поступакаизалагаосезародољубљегдејеемоциЗначајан подстицај раду Савеза певачких дру- јаобузданаразумом,насупротономкојијенастао штава,конкретније,радупевачкогдруштвауСом- уисхитреностиодлукеобузетеутиском,аускраћебору,алииуопштеродољубивомприступунацио- незапроницљивост. Почетком1912.годинеЛалоналнојидеји,далајеизградњаиотварањеСрпског шевића је краљ Петар одликовао орденом Светог певачкогдома.Биојетојединствендогађај,којије Саве.

Студију др Саше Марковића „ПОЛИТИЧКА БИОГРАФИЈА ЈОВАНА – ЈОЦЕ ЛАЛОШЕВИЋА” објавио је Педагошки факултет у Сомбору Новосадског универзитeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

~etvrtak9.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Диванданзавас,упослуина личном плану. Повећање приходаћевасумиритииподстаћижељузашопингомиличистхедонизам, излазак у ресторан и провод.Љубав.

BIK 20.4-20.5.

Романтични сте, сензуални и помало успорени, што има својих чари. Пок ажите партнеру емоције икреативностуљубави.Али,прилагодите се могућностима драге особе.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

9. avgust 2012.

Сусрет у тајности ће пок азати своје лепо лице и добру страну. Али, ни сусрет у јавности неће бититаколош.Угодитесебиивише се одмарајте. Смањите изласке.

Месец у стабилном знаку хедонистичког Бик а доноси вам емотивни и ментални спокој. Проведитевремесдрагомособом,опуштеноилепо.Новипочетакуљубави.

Нећете погрешити ако се ослањатенасебеиједнуособуодповерења.Данассумогућипроблемис партнером. Ако имате утисак да васнекоилинештоугрожава,пролазноје.

Имате подршку из сенке, али и одређену стабилност у раду и сарадњинапослу.Данасјеповољан и успешан дан, посебно у вези с иностраством или путовањем негдедалеко.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уколико радите иза затворених врата,разграничитештајезавас, а шта за друге, ауторитет који ће убрати ловорике успеха. У приватномпослувладафрк аидинамик а.

Неки добици ће вам добро доћи. Чак и ништа да не радите, други ће се побринути за то да добијате све што вам треба. Поведите рачуна о свом здрављу. Некретнине.

Не откривајте своје намере и тајне, ни своје страхове, јер би други могли искористити ту карту каоџокера.Данасједиванданза љубав и излазак, вечерицу уз музику.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Некоодпријатељаћесепок азат и као добра допун а ономе штовамтреба,чијисаветможете послушати. Имајте разумевања за партнерово понашање и потребе.

Иматестрастизапутовањаиистраживања живота, проширивање видика, па вас не држи место. У приватан бизнис ћете унети много маште и идеја. Почињу нови послови.

Клупкосеодмотаваибићетеу мог ућн ос ти да разр еш ите све енигмеирешитетекућепослове, на личном и пословном плану. Нек ако ће све потећи својим током.

TRI^-TRA^

Пишкиуканту V REMENSKA

PROGNOZA

Претежно

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

29

Sombor

30

Kikinda

30

Vrbas

31

B. Palanka

30

Zreњanin

31

S. Mitrovica 30 Ruma

30

Panчevo

31

Vrшac

30

Srbija Beograd

30

Kragujevac

31

K. Mitrovica 33 Niш

Кад крочи на позорницу, америчка певачица Кети Пери претвара се у гламурозну диву, али признаје да неколико минута пре него се попне на бину не изгледа тако. - Кад станем на позорницу, осећам се чаробно, али све пре тога је мучење. Док ме закопчавају, че сто ми уштину кожу, а пошто немам времена да одем до тоалета, пишким у канту у гардероби - искрена је једна од најпожељнијих славних дама данашњице Кети Пери. Како би проверила да ће током наступа који укључује пуно плеса одећа остати на месту, певачица се у костиму растеже и прескаче уже пред огледалом. - Морам бити сигурна да ми груди неће испасти јер ће онда публика од шоуа добити пуно више - рекла је Кети.

33

VIC DANA

Evropa

Сунчано

НОВИ САД: Сунчано уз слаб дневни развој облака и без велике врућине.Ветарслабдоумеренсеверниисеверозападни.Притисакизнаднормале.Минималнатемпература16,амаксимална30степени. ВОЈВОДИНА: Претежносунчаноузслабдневниразвојоблакаи безвеликеврућине.Ветарслабдоумеренсеверниисеверозападни. Притисакизнаднормале.Минималнатемпература14,амаксимална 31степеннајугуВојводине. СРБИЈА: Сунчаноуздневниразвојоблакаибезвеликеврућине. Поподнејемогућаређапојавалокалнихпљусковаујужнимпределима.Ветарслабдоумеренсеверниисеверозападни.Притисакизнад нормале. Минимална температура 14, а максимална 34 степена на крајњемјугуСрбије. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Упетактоплоузјошстепен-два нижу температуру и ређу појаву локалних пљускова на југу Србије. За викенд свежије и пријатно време уз температуру у свим крајевимаиспод30степени,анасеверуСрбијеоко25степени.Биће доста сунчаних сати уз дневни развој облака и могуће је врло мало краткотрајнекишепонегде.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Биометеоролошкеприликебићеидаљерелативноповољнезавећинухроничнихболесника.Благиопрезсесаветујецереброваскуларнимболесницима.Метеоропатскереакцијеувидупоспаностииглавобољемогубитиизраженеублагојформи.

Madrid

40

Rim

32

London

26

Cirih

25

Berlin

21

Beч

27

Varшava

22

Kijev

27

Moskva

24

Oslo

20

St. Peterburg 15 Atina

37

Pariz

27

Minhen

26

Budimpeшta

28

Stokholm

18

Синусеближишестирођендан иотацгаупита: -Штажелишдатитатакупи? -Тампоне! -викнесинсавсрећан. -Паштаћетебитампони,сине? -Сњимамогусве-дапливам, возим бицикл,играм тенис, аништаодтогасаданезнам.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

136 (4)

Slankamen

200 (-15)

Jaшa Tomiћ

Apatin

212 (0)

Zemun

242 (-15)

Bogojevo

200 (-5)

Panчevo

260 (-12)

Smederevo

442 (-8)

Baч. Palanka 214 (-8) Novi Sad

180 (-14)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

191 (1)

S. Mitrovica

51 (14)

Tendencija stagnacije

Senta

264 (1)

Beograd

186 (-15)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

334 (-10)

Tendencija stagnacije

Titel

182 (-16)

NERA

Hetin

89 (-7)

TISA

-37 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 9.avgust 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you