Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

^ETVRTAK9.JUN2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23100 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NIBENSGRUPAUGROZILAIZGRADWUAUTOPUTA

Puteviublokadi, Koridor10nastranputici str. 4

PO^EO FESTIVAL „ZOV RAVNICE” NA NOVOSADSKOM [TRANDU

NASLOVI

Politika

ЧЕТВОРОЧЛАНАЗРЕЊАНИНСКАПОРОДИЦАЖИВИ УНАПУШТЕНОЈИОРОНУЛОЈЗГРАДИ

Pacovino}u napadaju decu

2 Holandija nije ratifikovala SSP

Ekonomija 4 Barel jeftiniji, a na{em gorivu cena ska~e

Nov~anik

str. 11

6 Gde }e stanovnici Srbije ove godine letovati

PREDSEDNIKOP[TINEAPATIN@IVORAD SMIQANI]OVRA]AWUIMOVINE LOKALNIMSAMOUPRAVAMAIVOJVODINI

NoviSad 7 Otvorena obnovqena pijaca u Petrovaradinu 9 Podzemne vode Kisa~anima do grla 12 „Vitamin” zadr`ao pravo na znak „Najboqe iz Vojvodine”

Dru{tvo 13 Novosadski univerzitet spreman za 8.710 bruco{a

Foto: R. Hayi}

Vojvodina

Danamsevratei zemqa,iobjekti,i infrastruktura...

Tri da n  a igre i razonode

str. 3

Sve`ije

str. 9

PRITVOREN[TI]ENIKDE^JEGSELAOKRIVQENZASVIREPOUBISTVOKUVARICE

Foto: F. Baki}

Maloletni {ti}enik De~jeg sela u Sremskoj Kamenici S. M. (1993), okrivqen za te{ko ubistvo na svirep na~in kuvarice u toj ustanovi Svetlane Zori} (1977) iz Novog Sada, po~iweno s vi{e uboda no`em preksino} u tom domu za decu bez roditeqakog starawa, izneo je ju~e odbranu pred sudijom za maloletnike, nakon ~ega je upu}en u pritvor do 30 dana. Na re{ewe o pritvoru branilac okrivqenog je najavio `albu, saop{tila je ju~e za „Dnevnik” portparolka Vi{eg suda sudija Svetlana Tomi}-Joki}.

str. 15

ZLO^INIZKORISTOQUBQAUBAJMOKU

ODLUKOMAPELACIONOGSUDAUNOVOMSADU

Bakaubijena Pove}anakaznaubici usvojojku}str. i 15 stanodavke str. 14 SPORT

str. 16 – 20

n POPI@ONOVOMUKUSU n ORLI]INAEPSTURSKOM, n TROICKIU^ETVRTFINALU n STONOTENISERIS INVALIDITETOMNI@UUSPEHE TURNIRAUHALEU [PANIJOMIBELGIJOM SAMORA]APETROVI]

Najvi{a temperatura 25°S

Foto: N. Stojanovi}

[tajekliknulouglavi de~aka zaprimer


POLiTikA

~etvrtak9.jun2011.

dnevnik

c m y

2

HOLANDIJA NIJE RATIFIKOVALA SSP

^ekajuBramerca Holandski parlament nije prihvatiopredlogdaratifikuje Sporazumostabilizacijiipridru`ivawu Srbije i Evropske unijeprenego{todobijezvani~ni izve{taja Ser`a Bramerca o saradwiSrbijesHa{kimtribunalom,objaviojeB-92. – Na`alost, parlamentarna ve}ina nije prihvatila ovaj predlog – rekao je predsednik

Komiteta za spoqne poslove holandskog parlamenta Henk Jan Ormel. U Hri{}ansko-demokratskoj partijisureklidaparlamentza sadane}eglasatioratifikacijijerse~ekazvani~niizve{taj Ser`a Bramerca. Holandija je nastavak evropskih integracija Srbije,pasamimtimiratifikaciju SSP-a, do sada uslovqa-

\eli}: Nadam se brzoj ratifikaciji PotpredsednikVladezadu`enzaevropskeintegracijeBo`idar \eli} izjaviojeju~edasenadada}eVladaHolandijevrlobrzoproslediti parlamentu te zemqe izve{taj glavnog tu`ioca Ha{kog tribunalaSer`aBramercakojijepodneoSavetubezbednostiUNuz preporukudaonotpo~neprocesratifikacijeSporazumaostabilizacijiipridru`ivawuizme|uSrbijeiEU.„Svakidrugiscenario biposlaonegativnuporukuSrbijiiwenimgra|anima”,saop{teno jeizkabinetavicepremijera\eli}apovodomju~era{wegodbijawa holandskogparlamentadaotpo~neprocesratifikacijeSSP-a.

vala punom saradwom Srbije s Ha{kim tribunalom, odnosno hap{ewemRatka Mladi}a. Kakojepismeniizve{tajkoji je Bramerc podneo Savetu bez-

nio pozitivno, Holandija ~eka dadobijezvani~nuverziju.O~ekujesedaBramercovizve{taju Parlament Holandije stigne u narednihnekolikodana,aowe-

Delevi}: Nastavqamo reforme DirektorkaKancelarijeVladezaevropskeintegracijeMilica Delevi} izrazilaje`aqewezbogtoga{toholandskiposlanicinisuprihvatilidaraspravqajuoratifikacijiSSP-asaSrbijom,ali jedodalada}eSrbijanastavitidasprovodireforme.NakonferencijizanovinareuVladiSrbije,MilicaDelevi}jerekladajojje `ao{tonijedo{lodorazgovoraoratifikacijiSSP-ajerbito bio signal podr{ke Srbiji, ali da nema sumwe da }e do toga do}i ~imbudeispuwenformalniuslov,odnosnokadauparlamentbude stigaoizve{tajSer`aBramercaSavetubezbednostiUN. bednosti UN bio negativan jer jepisanpreMladi}evoghap{ewa, a usmeno je prilikom predstavqawaizve{taja6.junasaradawu Srbije s Tribunalom oce-

mu }e se raspravqati 30. juna. Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu do sada je ratifikovalo 18 od 27 dr`ava ~lanicaEU.

Tadi}:Nedramatizovati PredsednikSrbijeBoris Tadi} izjavio jeju~edaverujeda}eParlamentHolandije,kaoiostalezemqeEUkojetojo{nisu uradile, ubrzo ratifikovati Sporazum o stabilizacijiipridru`ivawusaSrbijom, i ocenio da je taj ciq dosti`an. Tadi} je izjavio da ne treba dramatizovati to {to

seholandskiparlamentju~eizjasnioda,u skladu s procedurom, ~eka zvani~an stav VladeHolandijeoratifikacijiSSP-asa Srbijom, isti~u}i da ta odluka nije obeshrabruju}a. –Tajciqjedosti`an,aono{tojevi{i ciqjedobijawestatusakandidataza~lan-

stvouEUi,posletoga,istorijskizna~ajanpo~etakpregovoraopristupawu,nakon ~ega nema povratka s evropskog puta – rekao je Tadi} novinarima po{to je s predsednikom Azerbejxana Ilhamom Alijevim otvorioobnovqeniparkTa{majdanuBeogradu.

PREDSEDNIK AZERBEJYANA U BEOGRADU

Korakkastrate{kom partnerstvu Predsednici Srbije i Azerbejxana Boris Tadi} i Ilham Alijev ocenilisuju~edaseodnosi dveju dr`ava razvijaju u pravcu strate{kog partnerstva. Dvojicapredsednikasu,poslesusretauPalati„Srbija”,konstatovaladatapovezanostproizlaziiiz~iwenicedaseobedr`ave suo~avaju s pretwom svom teritorijalnom integritetu i suverenitetu–SrbijanaKosovui Metohiji, a Azerbejxan u oblastiNagornoKarabaha. – Zahvalan sam predsedniku AlijevuzbogstavauvezisKosovomiMetohijom.Kao{toSrbijapodr`avateritorijalniintegritetisuverenitetAzerbejxana, tako i Azerbejxan podr`ava integritet i suverenitet Srbije. Takvi stavovi su u saglasnosti s me|unarodnim pravom i globalniminteresima–rekaoje

Tadi} na zajedni~koj pres-konferenciji. Alijevjeizneoprincipijalni stavdanijednadr`avanemapravo na to da mewa granice druge

PORTPAROLKA HA[KOG TRIBUNALA NERMA JELA^I]

Mladi}ev`ivot nijeugro`en Portparolka Ha{kog tribu~i}, i dodala da je Mladi} jo{ nala Nerma Jela~i} opovrgla je odvojen od drugih pritvorenika, ju~espekulacijeotomedajeRatali je podvukla da „nije izoloko Mladi} smrtnobolestaniizvan”kao{tosunekimedijijavijavila da Ha{ki tribunal nema li.Re~je,istaklaje,ostandardinformacije o tme da je Mladinojproceduripokojojoptu`eni}evozdravstvenostawetakvoda cipodolaskuupritvorskujedimuje`ivotugro`en. nicuprvunedequprovodeodvoje–Ono{tomogudaka`emjeda nioddrugihpritvorenikainalekari u pritvorskoj jedinici laze se u krilu gde mogu da budu imaju du`nost i podnadzoromida obavezudainforobave sve lekarMladi}eva mi{u Sekretariskeanalize. jat ukoliko po– Mladi}eva integracija stoji sumwa da je integracija te~e te~eglatko `ivot pritvoreglatkoiuskoro}e nika ugro`en. To biti sme{ten u dosada nije prijavqeno – dodala standardnokrilo–reklajeNerje Nerma Jela~i} na konferen- ma Jela~i}, demantuju}i izvecijiza{tampu. {taje nekih medija u Srbiji da Onajeobjasniladasuanalize Mladi} {trajkuje gla|u. – SluMladi}evogstawautokuidane- `beniciSekretarijatasusesuma prava da detaqnije govori o srelisoptu`enikomvi{eputai wegovom zdravqu budu}i da je i uskladuspravilimasudatrenutsamoptu`enikinsistiraonato- no poma`u Mladi}u u formirame da sudsko saslu{awe o tome wutimaodbrane. budezatvoreno. Ona je objasnila i da }e, uko– Kao {to ste mogli videti likoseMladi}nebudeizjasnio prilikom wegovog pojavqivawa ooptu`nici,prilikomslede}eg usudnici,~inisedajetokomgo- pojavqivawa pred sudom autodina skrivawa zanemario svoje matski biti zavedeno da se izjazdravqe – rekla je Nerma Jela- sniokaonevin.

dr`ave, i da su po tom pitawu AzerbejxaniSrbijapotpunosaglasni. Kada je re~ o ekonomskim odnosima, Tadi} je objasnio da je

Srbijaiznadsvegazainteresovana za saradwu u oblasti energetike i infrastrukture, posebno zastrate{kopartnerstvouprojektugasovodaAGRIikooperaciju u izgradwi puteva i `eleznica. Alijev je podsetio na to daAzerbejxanimapotvr|enerezerveod2,2trilionakubnihmetaragasa,alidasepretpostavqa daonedvostrukove}e,takodasada{wimtempomtajenergentmo`e da eksploati{e u narednih sto godina i da se posredstvom postoje}ihsedamnaftovodaigasovoda, kojima treba da se pridru`iiAGRI,izvozinasvetsko tr`i{te. Tadi} je Azerbejxan nazvao „stegono{omidejemultikulturnosti”,dokjeAlijevporu~ioda obe dr`ave mogu biti globalni ~inilacu{irewuduhatolerancije.

poslani^ke teMe

Odkreditadoprodaje simbola Poslanicirepubli~kogparlamenta nastavqaju danas sednicu raspravom o amandmanima na predlog zakona o finansirawu politi~kihaktivnosti.Zasadasu u ruke parlamentaraca stiglisamopredloziposlanika, vi{e od 130 amandmana, dok Vlada, kojajenajavilada}eizborno jemstvo svesti samonavra}aweakontacije–20odstoodukupnesumekojustrankadobijaod dr`ave,jo{nijeprosledila svoj amandman. Dodu{e na “liniji” Vladinogobe}awasuamandmanipotpredsedniceSkup{tineizredovaDS-aGordane ^omi},kaoiposlanikaPDD-aRize Halimija, koji predvi|aju da izbornojemstvouvisiniod20odsto pola`e stranka koja planira da koristinovacizbuxeta. Parlamentarci se ne sla`u s timdasenezakonitodobijenepareautomatskiupla}ujuudr`avnu kasu,DSpredla`edaseurokuod 15 dana vrate uplatiocu, s tim {toSPSprecizirada,ukolikoje tonemogu}e,novacideudr`avnu kasu. SNSjezatra`iodaseprepolove pare koje politi~ke stranke dobijajuizbuxetazaredovanrad, tako da im, umesto 0,15, pripadne

Odluku o eventualnom u~e{}u Srbija}edonositinakonpozivakojijojuputiEU.Konkretan vid doprinosa bi}e odre|en na osnovu interesa i dogovara u konsultacijama sa EU. Republik a Srb ij a kroz evrops ki proces izgra|uje kapacitete i sposobnostisistemanacionalnebezbednostiiuciquja~awa sopstvene, regionalne i globalne bezbednosti unapre|uje odnosesaEUnaosnovamaneposredne i bliske saradwe, saop{tiojeMSP.

DelegacijaVladeVojvodine uposetiBretawi PredsednikVladeVojvodineBojan Pajti} predvodidelegaciju Pokrajinske vlade u vi{ednevnoj poseti francuskoj pokrajini Bretawi, saop{tio je ju~e Pokrajinski sekretarijat zakulturuijavnoinformisawe. Delegacija Pokrajinske vlade ima}e niz sastanaka s politi~kimpredstavnicimaBretawe,kaoisusretespredstavnicima poslovnih i privrednih udru`ewa, prehrambene industrijeipoqoprivrednihorganizacija,aglavnatemasastanakabi}eja~awesaradwedvejuregija. Udelegacijisuipotpredsednikvojvo|anskevladeipokrajinski sekretar za privredu I{tvan Pastor, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin idirektorFondazapromocijuinvesticijauVojvodiniBranislav Bugarski.

nogradadodequjesrazmernobroju osvojenih mandata, a ne po broju glasovabira~a. Poslanici kluba “Napred, Srbijo!” predla`u da politi~ki subjekti,osimparaizjavnihiprivatnih izvora, imaju pravo i na sopstveneizvoreodpromotivnih aktivnosti,zadu`ivawakodbanakaidrugihfinansijskihorganizacija. Nasuprot wima, radikali tra`edasestrankamazabranida se zadu`uju kod banaka i drugih finansijskihorganizacija,alida prihodemogusticatiodizdava~ke i promotivne delatnosti sa simbolimasvogvizuelnogidentiteta.

Uzatvorzbogpritiska ipretwi Poslani~ki klub LDP-a predla`eamandmankojimseprecizirazabrana“bilokakvogpritiska, pretwe ili diskriminacije, ili bilo kojeg drugog oblika neposrednogiliposrednogstavqawau nepovoqniji polo`aj fizi~kog ilipravnoglicakojedajeprilog politi~kom subjektu”. Dr`avni organibilibidu`nidaspre~ei kazne svako nasiqe, pretwu ili kr{ewepravazbog~iwenicedaje neko dao prilog politi~koj stranci. LDP je predlo`io u takvimsituacijamakaznuzatvoraod trimesecadotrigodine.Ukoli-

koovajamandmannebudeusvojen, kako upozoravaju u LDP-u, stranke,naro~itoopozicioneimawinske,bi}eugro`ene,apotencijalnidavaociprilogaustrahuda}e trpetinegativneposledice. BrisaweodredbepokojojAgencija za borbu protiv korupcije mo`e, posle kontrole finansijskih izve{taja politi~kih stranaka, uputiti zahtev DRI-ju za obavqawe revizije, zatra`ili su SNS,DSSiSDP,uzobrazlo`ewedajetosuprotnoUstavuizakonuinaru{avanezavisnostisamostalnostDRI-ja.

Odbranaizazatvorenih vrata Narednesedmicetrebalobida bude odr`ana sednica na kojoj }e biti razmatran izve{taj ministarstvaodbrane.^lanOdboraza

SporazumSrbijeiEU Ministar spoqnih poslova SrbijeVuk Jeremi} i{efDelegacijeEUVensan De`er potpisali su ju~e u Beogradu Sporazumizme|uRepublikeSrbije i EU koj im se usp os tavqa okvir za u~e{}e Srbije u operacijamaEUzaupravqawekrizama. Ovim Spor az umom se utvr|uju op{ti uslovi u~e{}a Srbije u EU operacijama za upravqaw e kriz ama, ali se istovremeno ne implicira weno obavezno u~e{}e u svakoj operaciji, saop{tio je MSP.

0,075 odsto, kao i da im redovne prinadle`nosti iz dr`avne kase priti~u prema broju poslanika. SRStra`idasepartijamanovac iz buxeta za finansirawe redov-

bezbednost Konstantin Samofalov (DS) ka`e za “Dnevnik” je neophodnodauredimona{einstitucije i da se po{tuju odre|ena pravila. – U svim razvijenim dr`avama potpunojenormalnodaisednice wihovihodborazaodbranuibezbednostbuduzatvorenezajavnost jerseraspravqaorazli~itimiz-

ve{tajima,{toslu`bibezbednosti,{todrugihdr`avnihorgana. Jerukolikoodsvihtihtema,kao {touna{empoliti~komfolkloru postoji obi~aj – pravimo cirkus, nema ozbiqne diskusije.Atonijeuinteresu na{ih gra|ana. Odre|ene stvari jednostavno ne mogu da se raspravqaju profesionalno ukoliko je prisutna javnost jer tada nemamo stru~nuraspravu,ve} dnevnopoliti~ku.Na ovoj sednici bi}e prisutan ministar odbraneDragan [utanovac imaksimummo`emoizvu}isamoukolikojeonazatvorena.Poslanici}e razmatratiizve{tajkojiseodnosi na dugoro~ni plan razvoja sistema odbrane, nema nikakve mistifikacije, ali ako `elimo da debatujemo na profesionalni na~in, to treba da pro|e bez o~iju javnosti.

Radikalitra`esednicu oHagu Poslani~kagrupaSRS-azatra`ilajedaseidu}esedmiceodr`i sednica Skup{tine na kojoj bi predstavnici nadle`nih organa odgovaralinapitawaposlanikao odnosuSrbijepremavojnimsavezimairezultatimasaradwesHa{kimtribunalom. Nakonferencijizanovinareu Skup{tiniSrbijeposlanikSRSaBoris Aleksi} rekaojedajeneprihvatqivo da se u Beogradu od 13.do15.junaodr`iStrategijska vojna konferencija za partnere,

na kojoj }e u~estvovati i predstavnicizemaqaNATO-a. Na pitawa o saradwi Srbije s Ha{kim tribunalom odgovore trebadadaju,kakojenaveoAleksi}, premijer Mirko Cvetkovi}, predsednik Srbije Boris Tadi}, predsednik Nacionalnog saveta zasaradwusHa{kimtribunalom Rasim Qaji}, ministarka pravde Sne`ana Malovi} i tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi}. S. Stankovi}


politika

dnevnik

URS-ovpredlognije fiskalnoodr`iv Fiskalni savet ocenio je da model fiskalne decentralizacije koju su predlo`ili Ujediweni regioni Srbije, nije fiskalno odr`iv. Kako se navodi u analizi, u koju je agencija Beta imala uvid, fiskalna decentralizacija, predvi|ena izmenama Zakona o finansirawu lokalne samouprave, rezultirala bi pove}awem deficita bruto doma}eg proizvoda od 1,1 posto na godi{wem nivou, odnosno blizu 40 milijardi dinara u 2012. „Stoga predlo`eni model nije fiskalno odr`iv te bi wegovo usvajawe zahtevalo zna~ajno fiskalno prilago|avawe od 1,1 odsto BDP-a na centralnom nivou dr`ave. U suprotnom, do{lo bi do grubog kr{ewa fiskalnih pravila, dozvoqeni deficit u 2012. godini bi bio prema{en za tre}inu, {to bi naru{ilo fiskal-

nu odr`ivost i makroekonomsku stabilnost”, navodi se u analizi. Kako se dodaje, predlog da 80 odsto prihoda od poreza na zarade pripadne lokalnim samoupravama nije utemeqen u modernoj fiskalnoj praksi, koja preporu~uje da porez na zarade dominantno pripada centralnom nivou vlasti. Tako|e, dodatni prihodi od poreza na zarade pove}avaju razlike izme|u buxetskih prihoda razvijenih i nerazvijenih op{tina. Fiskalni savet je ocenio i da su predlo`ene promene transfera lokalnim samoupravama u najve}oj meri arbitrarne i inferiorne u odnosu na sistemska re{ewa u postoje}em Zakonu o finansirawu lokalnih samouprava. Kada je re~ o predlogu izmena Zakona o poqoprivrednom zemqi{tu, koje predvi-

|aju da prihodi od davawa u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u budu}nosti pripadaju iskqu~ivo lokalnim samoupravama, Fiskalni savet u analizi navodi da bi imale za posledicu gubitak prihoda u republi~kom buxetu od oko 1,5 milijarde dinara i gubitak buxeta AP Vojvodine od oko 1,4 milijarde dinara u 2012. godini. „Primena ovog predloga zahteva u{tede identi~nog iznosa na drugim buxetskim pozicijama da bi se izbeglo pove}awe deficita u buxetu Republike i buxetu AP Vojvodine”, navodi se u analizi. Kako se dodaje, primena predloga o izmenama zakona o porezima na imovinu rezultirala bi gubitkom prihoda lokalnih samouprava od oko dve milijarde dinara.

PREDSEDNIKOP[TINEAPATIN@IVORADSMIQANI]OVRA]AWUIMOVINE LOKALNIMSAMOUPRAVAMAIVOJVODINI

Danamsevrateizemqa,i objekti,iinfrastruktura... Za razliku od lidera Socijalisti~ke partije Srbije Ivice Da~i}a, funkcioner te stranke i predsednik op{tine Apatin @ivoradSmiqani} smatra da lokalnim samoupravama i AP Vojvodini treba pod hitno vratiti svu imovinu koju koriste i koju su stvarali na tim nivoima vlasti. U izjavi za „Dnevnik” Smiqani} je ocenio polemike o tome {ta sve treba da u|e u javnu svojinu koja bi se novim zakonom vratila op{tinama i gradovima, kao i APV besmislenim, „kad se ta~no zna {ta ~ini tu imovinu”. – Treba da se vrati sve, od zemqi{ta do objekata i infrastrukture... Pa, mi u op{tini Apatin ve} 46 godina imamo samodoprinos i sve {to je izgra|eno, izgra|eno je od na{ih para. I sve mora da nam se vrati – istakao je on. Dodao je i da je to praksa i u Evropskoj uniji, te pozvao cen-

stanu vlasni{tvo Republi~ke direkcije za imovinu, koja ih u svakom trenutku mo`e prodati a da op{tine od toga ne dobiju ni dinara u lokalnu kasu. – Op{tina Apatin, uz pomo} Pokrajine, izradila je nekoliko

Povrataknanivoprekresawa Smiqani} napomiwe da pove}awe udela op{tina i gradova u porezu na li~ni dohodak sa 40 na 80 procenata ne}e biti dodatni izvor u lokalnim buxetima ve} da }e se samo finansirawe vratiti na nivo pre kresawa transfera. – Ovo pove}awe sa 40 na 80 odsto zna~i da }emo od tog poreza u op{tinskoj kasi umesto deset miliona dinara imati 20 miliona. Me|utim, toliki iznos su nam uzeli smawewem transfera, tako da }emo se samo vratiti na staro – objasnio je Smiqani}, dodav{i da je i „i to dobro u situaciji kad brojne op{tine prakti~no nisu mogle ispuwavati osnovne funkcije”. Po wegovim re~ima, pove}awe udela u porezu na dobit preduze}a ne}e se znatnije odraziti na obim lokalne kase, s obzirom na to da su u toj op{tini, kako je naveo, „nakon privatizacije brojne firme uga{ene”. On je izrazio nadu da }e nakon ovih izmena zakon biti po{tovan, odnosno da op{tine ne}e biti ponovo zakinute kao {to se to desilo pre gotovo tri godine kada su im nezakonito smaweni transferi. tralnu vlast da u odnosu prema lokalnim samoupravama doka`e svoju proevropsku orijentaciju na delu. On je naveo i da je apsurdno da objekti koje kupi op{tina po-

odmarili{ta za decu. U Hrvatskoj imamao tri: na ostrvu Silba, u Vodicama i u Zadru. I to treba da pripadne nama. U protivnom, nama je svejedno da li }e tu imovinu privatizovati Hr-

vatska ili }e je prodati na{a Direkcija za imovinu jer od toga ne}emo videti ni dinara. A, uostalom, mi i ne `elimo da se to prodaje, ve} da to koriste deca iz na{e op{tine – kazao je Smiqani}. On je istakao da se op{tinama mora vratiti i vlasni{tvo nad zemqi{tem, kao i mogu}nost da wime raspola`u i eventualno odlu~uju o promeni wegove namene, a zbog potencijalnih investicija. Me|utim, wegov starna~ki lider Ivica Da~i} ovih dana je poru~io da prirodna bogatstva i sirovine treba da budu vlasni{tvo dr`ave te da ta stranka nema ni{ta protiv toga da se lokalnim sredinama vrate „odre|eni oblici svojine, ~ime bi trebalo da bude obuhva}ena i Vojvodina”. Da~i} je, me|utim, ocenio i da „postoje realne pri~e i bajke”, te da „Vojvodina treba da ima ni mawe ni vi{e od onoga {to je obuhva}eno Statutom Vojvodine”, koji, ina~e, to pitawe reguli{e na~elnom odredbom. Smiqani}, pak, ka`e da su wegovi stavovi poznati i u partiji kojoj pripada, kao i me|u kaolicionim partnerima te da neme nameru da ih mewa. On smatra i

da je javna rasprava o vra}awu imovine lokalnim samoupravama apsolutno nepotrebna jer se, kako je naveo, o toj temi ve} predugo polemi{e u javnosti – gotovo ve} 16 godina, ali nema nikakvih pomaka. Istakao je da je krajwe vreme da se zakon o javnoj svojini kona~no na|e u proceduri republi~kog parlamenta. Predsednik op{tine Apatin ocenio je i da je veoma va`no da se pod hitno usvoje izmene Zakona o finansirawu lokalnih samouprava, o ~emu je, ina~e, izgleda postignut dogovor u vladaju}oj koaliciji. – O~ekujem da }e te izmene vrlo skoro biti na dnevnom redu da bi op{tine uop{te mogle da

Pa, mi u op{tini Apatin ve} 46 godina imamo samodoprinos i sve {to je izgra|eno, izgra|eno je od na{ih para. I sve mora da nam se vrati funkcioni{u, {to je dovedeno u pitawe nakon drasti~nog smawewa transfernih sredstava iz republi~kog buxeta – rekao je on. Ina~e, po izjavama predstavnika vladaju}e koalicije, izmene Zakona o finansirawu lokalnih samouprava mogle bi se na}i u proceduri sredinom ovog meseca, dok jo{ uvek nije izvesno kad }e se pred poslanciima na}i i zakon o javnoj svojini. Naime, nakon najava da }e taj zakon biti usvojen do letwe pauze, usledile su i nove – da }e se to desiti na jesewem zasedawu, a da bi se, navodno, u me|uvremenu obavila javna rasprava o tom aktu. Ipak, iz izjava zvani~nika o~igledno je i da o tom zakonu u koaliciji jo{ uvek nema saglasnosti. B.D.Savi}

rekli su

Pastor:Deo demagogije Lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvanPastor ocenio je da ni na dr`avnom, ni pokrajinskom ni lokalnom nivou vlasti ne postoji stvarna re{enost da se smawi administracija. Pastor je za „Ma|ar so” rekao da je odluka Skup{tine Vojvodine da 110 slu`benika iz pokrajinske administracije premesti u institucije koje }e tek osnovati demago{ka. – Sa stanovi{ta buxeta to je potpuno bezna~ajno i deo je demagogije – ocenio je Pastor, koji je i potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za privredu. Po wegovim re~ima, velika administracija je nasle|ena odranije i sad ne postoje uslovi za weno smawewe jer nema realnog prostora ka kojem bi vi{ak zaposlenih bio pomeren.

Jankovi}:Najvi{e pritu`binaMUP

[abi}:Ozbiqni problemi

Za {tit nik gra |a na Sa{a Jankovi} izjavio je ju~e da se wegovoj slu`bi pro {le go di ne obra ti lo oko 20.000 gra|ana, da je pristiglo vi{e od 8.000 pritu`bi, kao i da je iz vr {e no 2.500 kontrola po tim pri tu `ba ma. Jan ko vi} je rekao da je najve}i broj pritu`bi gra|ana Srbije podneto na Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije, ali i da to mi ni star stvo „naj br `e ot kla wa ne do statke”. – Dobro je kada je veliki broj pritu`bi i kada je to propra}eno efikasno{}u u otklawawu uo~enih propusta. To pokazuje da sistem funkcioni{e i da organ o kojem se radi, u ovom slu~aju MUP, ne okleva da prizna gre{ku – istakao je Jankovi}.

Poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Rodoqub[abi} istakao je da je zabrinut zbog velikog i konstantnog porasta broja zahteva za za{titu prava koji mu upu}uju gra|ani, novinari, mediji i drugi. – U 2009. godini broj predmeta registrovanih kod poverenika u oblasti slobode pristupa informacijama bio je 1.865. Godinu dana kasnije taj broj je bio 2.898, dakle oko 55 posto ve}i. U prvih pet meseci 2011. godine registrovano je vi{e od 1.700 predmeta, {to zna~i da bi ih moglo biti i vi{e od 4.000. To potvr|uje porast svesti i spremnosti gra|ana da insistiraju na svojim pravima, ali govori i o odr`avawu ozbiqnih problema u komunikaciji izme|u organa vlasti i gra|ana – istakao je [abi}.

~etvrtak9.jun2011.

3

MAJAGOJKOVI]OPLANOVIMAURS-a

Samostalnona naredneizbore – Ujediweni regioni Srbije „za sada” nameravaju da samostalno iza|u na naredne izbore i s partnerima iz aktuelne vladaju}e ve}ine nisu vo|eni razgovori o novim postizbornim koalicijama – izjavila je ju~e ~lani ca Predsedni {tva URS-a Maja Gojkovi}. Ko men tari {u}i raz go vore predstavnika URS-a s liderom Jedinstvene Srbije i gradona~elnikom Jagodine Draganom Markovi}em Palmom, ona je navela da su s wim, kao i s mnogim drugim predstavnicima lokalnih samouprava, vo|eni razgovori o podr{ci peticiji za decentralizaciju, koju je pokrenuo URS. – Vrata ujediwenih regiona Srbije otvorena su za sve ugledne ~elnike lokalnih sredina. Tako da ostavqamo svim predsednicima op{tina i gradona~elnicima da razmisle o tome i da se prikqu~e pokretu – kaza-

la je ~lanica Predsedni{tva URS-a. Maja Gojkovi} je istakla i zna~aj usvajawa zakona o vra}awu imovine loklanim samoupravama, koji je jedan od dokumenata u „evropskoj agendi”. Po wenim re~ima, jo{ ne postoji podr{ka izmenama zakona koje bi omogu}ile neposredan izbor gradona~elnika i predsednika op{tine.

SPO:MewatiUstav Srpski pokret obnove saop{tio je ju~e da se zala`e za promenu Ustava Srbije, navode}i da „va`e}a re{ewa ne omogu}avaju su{tinsku decentralizaciju dr`ave i formirawe funkcionalnih regiona”. ^lan Predsedni{tva te stranke Milan\uki} je na konferenciji za novinare ukazao na neophodnosti promene najvi{eg pravnog akta da bi bila sprovedena „prava decentralizacija dr`ave” i, umesto statisti~kih, formirani regioni s realnim nadle`nostima. – Poput saradwe s Ha{kim tribunalom, to moramo u~initi zbog interesa gra|ana Srbije, a ne zbog toga {to to predstavqa obavezu na evropskom putu – naglasio je \uki}.

KAKO]EOVEGODINETRO[ITINOVACSKUP[TINA VOJVODINEIWENASLU@BA

Savetnicima 50.000evra

Pokrajinski poslanici idu na letwu pauzu posle dve skup{tinske sednice odr`ane od po~etka godine. Slede}i put Skup{tina Vojvodine }e „punom parom” raditi na jesen. – Slede}a sednica bi}e u septembru – rekao je ju~e na{em listu predsednik skup{tinskog Administrativnog odbora Milo{ Gagi}. Vojvo|anski parlament }e ove godine potro{iti oko 344,5 miliona dinara, predvi|eno je finansijskim planom Skup{tine Vojvodine i wene slu`be, koji je ju~e usvojio Administrativni odbor. Time je skup{tinski finansijski plan uskla|en s rebalansom pokrajinskog buxeta za ovu godinu. Za samu Skup{tinu nameweno je oko 334 miliona, a za Pokrajinsku izbornu komisiju 10,4 mi-

Ove godine o~ekuje se da }e za tro{kove putovawa poslanika biti potrebno 15,9 miliona dinara, od ~ega 10,9 miliona za dnevnice, sme{taj i druge tro{kove slu`benog puta u zemqi, a ostatak u inostranstvu. Usluge po ugovoru, po finansijskom planu Skup{tine, staju 15 miliona dinara. Najve}i deo je namewen za reprezentaciju (6,9 miliona) i anga`ovawe savetnika predsednika i potpredsednika (4,5 miliona). – ^udno je da se 4.490.000 dinara, {to je oko 50.000 evra, izdvaja za savetnike predsednika i potpredsednika Skup{tine a ka`ete da vodite politiku {tedwe – rekao je ju~e opozicioni poslanik radikala MiloradMir~i} na sednici Administrativnog odbora. Sekretar Skup{tine Milorad Ga{i} naveo je da, sem predsedni-

^inovniciradeidopunski O~ekuje se da }e prate}a skup{tinska slu`ba ove godine ko{tati oko 110,8 miliona. Taj novac uglavnom je namewen za plate zaposlenih (81,7 miliona) i socijalne doprinose (14,7 miliona). Jo{ 4,9 miliona staju usluge po ugovoru, od ~ega najve}i deo vuku stru~ne usluge qudi anga`ovanih za potrebe poslani~kih grupa, kao i usluge savetnika predsednika i potpredsednika Skup{tine, a preko ugovora o dopunskom radu. Za socijalna davawa zaposlenima u Slu`bi izdvojen je 1,8 milion. Za prevoz na posao i s posla, koji se ispla}uje u gotovini, planiran je 1,7 milion, a jo{ milion dinara za one koji u prevozu koriste markice, u okviru ~ega je i ra~unica za poklone za decu skup{tinskih slu`benika i name{tenika. Wihova putovawa po zemqi i u inostranstvo ko{ta}e, po planu, 1,2 milion, usavr{avawe i obrazovawe 500.000 dinara... liona dinara. U odnosu na buxet pre rebalansa, promena skup{tinskog tro{kovnika je u tome {to je sada za finansirawe politi~kih stranaka izdvojeno 611.000 dinara vi{e. Vi{e od dve tre}ine sume namewene za rad Skup{tine potro{i}e, po planu, poslanici koji su tamo zaposleni i primaju svakog meseca platu i poslani~ki dodatak. Naime, wihove plate i socijalne doprinose poreske obveznike ko{ta}e 122,6 miliona dinara, a poslani~ki dodaci jo{ 106,5 miliona.

ka, po jednog savetnika imaju potpredsednici, ~iji ugovor prestaje s prestankom mandata funkcionera. – U mom slu~aju, to je vi{e nego skromna naknada, na nivou 32.000 dinara – rekao je ~lanovima Administrativnog odbora Branimir Mitrovi}, jedan {estoro potpredsednika Skup{tine Vojvodine. Izme|u ostalog, ~etiri miliona dinara bi}e potrebno da se namire telefoni, internet, usluge dostave i sli~no. S.Nikoli}


4

ekonomija

~etvrtak9.jun2011.

DR@AVAPOMOGLAZAPO[QAVAWE U„NOPALLUKSU”

U Palanci 120 novih radnih mesta Potpredsednica Vlade SrbijeVericaKalanovi} ju~eje u Ba~koj Palanci kompaniji „Nopal luks” uru~ila ugovor ozapo{qavawu120novihradnika zahvaquju}i programu podr{ke investitorima koji administrira Agencija za promocijuizvozaistranaulagawa(SIEPA).

laboratorije za ispitivawe kvaliteta i sertifikaciju proizvoda, u ciqu wihovog plasmana na tr`i{ta Evropskeunije,RusijeiUkrajine. Generalna direktorka te kompanijeJovanaJakovqev zahvalilajedr`avi{tojeprepoznala potencijal projekta tekompanijeinaveladapome-

dnevnik

USKLA\IVAWEAKCIZAGURAPOSKUPQEWEBENZINAIDIZELA

Barel jeftiniji, a na{em gorivu ska~e cena Cena nafte na svetskom tr- morajuizjedna~iti,apredlo`e- VladaSrbijeukazujunatoda}e `i{tuuposledwevremepolako ne izmene predvi|aju da za sve predlo`enim izmenama, odnopada,anadoma}emnaftnomtr- vrstemotornihbenzinaubudu}e sno izjedna~avawem iznosa ak`i{tuve}ihpromenanema,ali va`ijedinstvenaakcizaod49,5 cizenasvevrstemotornihbenbi moglo biti sasvim obrnuto dinarazalitarizadizel-gori- zina i dizel-goriva, biti obezzboguskla|ivawaakciza. vaod37dinarazalitar.Ukoli- be|ena odr`ivost planiranih Umesto pojeftiprihodaodakcizena wewa,uSrbijisledi derivatenafte. Ukolikogorivabezpredznaka„evro”zbog poskupqewe, ali saNadoma}impumpamo derivata koji se pove}awaakcizeposkupe,litarbezolovnog ma,gotovobezrazliproizvode u rafinekeibezobziranato benzinaBMB-95pribli`i}eseceni rijamaNaftneinduevropremijuma,dok}elitardizelaD-2 koja je kompanija u strije Srbije, a ne i pitawu, cene litra bitioko125dinara onih koji se uvoze. evrodizela i evroNaime, od po~etka premijuma kre}u se godine i promene akcize na gokosetoidesi,anajverovatnije oko 135 dinara, litra bezolovrivo,akcizanauvoznederivate je da ho}e, akcize na sve vrste nog benzina BMB-95, bez predjevi{anegonaonekojisepro- goriva bi}e iste. Na taj na~in znaka„evro”,jedvane{toispod izvodeuSrbiji.Budu}idajeiz bi akciza na motorne benzine 129 dinara, a litra dizela D-2 Evropske komisije ukazano na bila 4,5 dinara po litru vi{a, oko122dinara.Ukolikogoriva todanesmebitirazlikeuvisi- dok}ezadizel-gorivoonabiti bezpredznaka„evro”zbogpoveniakcizezaistagoriva,onese vi{a dva dinara po litru. U }awaakcizeposkupe,litarbez-

olovnog benzina BMB-95 pribli`i}esecenievropremijuma, dok }e litar dizela D-2 biti oko125dinara. D.Mla|enovi}

NIBENSGRUPAUGROZILAIZGRADWUAUTOPUTA

„Nopalluks”dobio3.500evraposvakom novozaposlenomradniku „Nopalluks”sebaviproizvodwomiplasmanomproizvodazaku}neelektri~neinstalacije i dobila je 3.500 evra po svakom novozaposlenom radniku u okviru Programa dodele bespovratnih sredstavazapodsticajinvesticija. Verica Kalanovi} je rekla da je ciq Vlade da se podr`e investicije i podigne konkurentnost na zahtevnim inostranim tr`i{tima i da }e dr`avanastavitidapodr`ava „hrabre, inovativne firme, spremne da se upuste u borbu natr`i{tu”. Ukupnavrednostinvesticije „Nopal luksa” iznosi milionipethiqadaevraipodrazumeva rekonstrukciju postoje}ih i kupovinu novih objekata, kao i kupovinu proizvodne opreme, pro{irewe

nutih 120 qudi ve} na radnim mestima. Verica Kalanovi} je prethodno obi{la i kompaniju „Tarket”, koja se bavi proizvodwom vinila i vi{eslojnog parketa – proizvoda jedinstvenog na doma}em tr`i{tu. Generalni direktor „Tarketa” Miroslav Okuka rekao je da ta kompanija spada me|u najve}e izvoznike u Srbiji i dajeu2010.prodalarobuvrednu vi{e od 150 miliona dolara na razli~itim stranim tr`i{tima,presvegauZapadnoj Evropi. On je naveo da }e ta kompanijanastavitidauve}ava investicije narednu godinu-dveidazatoo~ekujepodr{kuVladeSrbije. „Tarket” sada u Srbiji ima ~etiri fabrike i zapo{qava 1.300radnika.

IMANADEZAPOSRNULEPOGONE POQOMEHANIZACIJE

Italijani mera~e propale fabrike MinistarekonomijeNeboj{a ]iri} izjaviojedasuitalijanske kompanije pokazale veliko interesovawe za ulagawe u Sr-

talskogsektoraifinansijskih institucijakojepratekompanijeizItalijekadainvestirajuu inostranstvu–kazaojeon. ]iri} je naglasio da su obavqeni i konkretni, bilateralni razgovori s predstavnicima potencijalnih investitora iz Italije, od kojih su neki ve} po~eli pripreme za ulagawe u Srbiji. Kako je precizirao,re~jeoitalijanskoj kompaniji koja je zainteresovanazakupovinu fabrike u Srbiji koja se bavi proizvodwom poqoprivrednih ma{ina i trenutno ne radi, a Italijani su spremni da investiraju od deset do 15 miliona evra. ]iri} je dodao da je Italijanisuspremni bi lorazgovoraispreddainvestirajuod10do15 stavnicima uspe{nih milionaevra malih i sredwih preduze}aikompanijamakoje biji zahvaquju}i pozitivnim su zainteresovane za razvoj diiskustvima„Fijata„i„Beneto- stributivnih i logisti~kih na„. centarauSrbiji. ]iri} je kazao da je na predstavqawu mogu}nosti za ulagawe u Srbiji na okruglom stolu organizovanomuPrivrednojkomoriLombardijeuMilanuu~estvovalo 20 italijanskih kom07. 06. 2011. panijakojedosadnisuinvesti1.295,68179 raleuSrbiji. –Me|utimkompanijamabilo je predstavnika tekstilne i automobilske industrije, me-

Putevi u blokadi, Koridor 10 na stranputici Svikojiioleverujuuvilei vra~areslo`ilibisedajeizgradwa severnog kraka Koridora 10 od Horgo{a do Novog Sadaukletainikakodasezavr{i:najpresuseVojvodinai Srb ij a god in am a preg aw al e okopropalekoncesije,adanas radoveblokiraNIBENSgrupa,~ijijevlasnikMilo\ura{kovi} uhap{en.Takojeiposledwe produ`eni rok do 20. jula (s 1. februara, pa 1, marta...) ponovo doveden u pitawe jer put ar i nem aj u osnovn e uslovezarad. „Vojvodinaput–Ba~kaput” je napustilagradili{tejernema ~imedaplatinigas,nistruju, nirepromaterijal,upreduze}u su se svi digli na noge, od poslovodstva do sindikata i danas }e blokadom bagera poku{ati da na|u re{ewe za nastavakposla.IPZP„Beograd”je ostalo bez kapi goriva, kao i kamenaibitumena,anemoguda platenistrujuzaasfaltnubazuuSrbobranu. Svim ~lanicama NIBENS grupejedogorelodonoktijupa dan as org an iz ov an o kre} u u {trajk blokadom saobra}ajnica.Upreduze}u„KoridoriSrbije”smatrajuda}esetonegativno odraziti na izgradwu Koridora10.DirektorMihajlo Mi{i} ocewuje da su ugro`ene i druge deonice autoputa, pa se poku{ava na}i {to boqe re{ewe i za zavr{etak

Vladavolibanke Generalni direktor „Vojvodinaputa–Ba~kaputa” Marko Cigi}citiraradnugrupuVladeSrbije,kojajesaop{tila:„Niza jedno preduze}e iz okvira NIBENS grupe ne}e biti raskinut kupoprodajniugovorjerbiutomslu~ajubankeoti{leuste~aj”. Sdruge,pak,strane,Agencijazaprivatizacijuobe}avaprodu`ewerokovazazavr{etakKoridora,{tozna~i,prime}ujuputari,dasuulogeVladeiAgencijezamewene.Utakvojsituaciji,kadaseneznakokosi,akovodunosi,umestonagradili{ta, putariNIBENSgrupedanasizlazenaputeve,apodr{kuimdajeiRepubli~kiodborsamostalnogsindikataputara.Izgradwa autoputa}e,o~ito,ponovomoratidapri~ekaidasevidi{ta }ebitispreduze}imaNIBENSgrupe.Uopcijijedaupravqawepreuzmubankekaonajve}ipoverioci. ugovorenogposlaisudbinuzaposlenih. – Nadamo se kompromisnom re{ewukoje}ebitikorisnoza sve–ka`eMi{i}.–Idejajeda, shodnokonzorcijumskomspora-

zumugrupeizvo|a~a,ukojempostojiklauzulaosolidarnojodgovornostiostalihizvo|a~aza izvr{ewe ugovorenih obaveza, drugapreduze}a–~lanovikonzorcijuma kojima je na tenderu

poverenposao–preuzmuradove i obezbede plate i neophodne energentedabisezavr{ilozapo~eto.Verujemoda}etoshvatiti ostali putari – ~lanovi konzorcijuma i zavr{iti posloveupredvi|enomroku. Iako preduze}e „Vojvodinaput–Ba~kaput” nije u ugovornom odnosu s „Koridorima Srbije”, ipak, ~iwenica da su bili anga`ovani kao podizvo|a~i,adadaqenemogudarade,ne mo`enikogaostavitiravnodu{nim:niizvo|a~akojiihjezaposlio, ni investitora, tim pre{tonijeneophodnodaseu tenderskojdokumentacijinavodesvipotencijalnipodizvo|a~ijerugovoripredvi|ajudase podizvo|a~i ukqu~uju i tokom izvo|ewaradova. Doku„Vojvodinaputu–Ba~kaputu” insistiraju na raskidu ugovora o privatizaciji, koja, kako tvrde, nije zavr{ena zato {to kupac nije ispunio sve odredbekupoprodajnogugovorani nakonrokaod60danakojimuje Agencijazaprivatizacijuodredila u martu ove godine, iz Agencije poru~uju da raskid ugovora ni s jednom ~lanicom NIBENS-a ne bi re{io problem (osim novosadskog preduze}a, tu su jo{ i PUP „Beo- grad”, PZP „Ni{„, PZP „Kragujevac”,PZP„Vrawe”),ve}da }e prema wima biti tolerantnijiida}edobitinoverokove! R.Dautovi}

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom Jafa fabrika biskvita, Crvenka

Promena %

Cena

11,11

10.000

10.000

Kopaonik, Beograd

6,79

1.698

8.490

Morava, Jagodina

4,62

680

61.200

Neoplanta, Novi Sad

2,04

250

500

0,90 Promena %

4.490 Cena

139.190 Promet

-12,02

1.200

Fabrika {e}era, Crvenka Pet akcija s najve}im padom BAS, Beograd

BELEX 15 (778,64 -1,58)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-2,68

3.300

646.800

NIS, Novi Sad

-1,43

756

4.755.676

Komercijalna banka, Beograd

0,00

3.000

180.000

Energoprojekt holding, Beograd

-1,15

860

989.295

Agrobanka, Beograd

-2,58

8.416

8.475.115

12.000

Imlek, Beograd

0,00

2.051

0,00

Morava, Po`arevac

-11,63

380

38.000

Soja protein, Be~ej

0,16

1.237

1.476.687

Vino `upa, Aleksandrovac

-11,13

6.710

80.515

Univerzal banka, Beograd

-1,81

3.802

490.475

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-9,96

2.558

222.552

-1,08

550

1.528.767

-7,89 Promena %

3.500 Cena

2.047.500 Promet

Jubmes banka, Beograd

-2,16

13.990

153.890

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,40

2.464

258.714

-1,43

756

4.755.676

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-9,96

2.558

222.552

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

0,16

1.237

1.476.687

-2,96

8.800

176.000

Veterinarski zavod, Subotica

-5,99

471

273.336

Tigar, Pirot

0,00

809

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-5,99

471

273.336

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-9,96

2.558

222.552

Sunce, Sombor

0,00

2.288

160.160

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik PROTIVGRADNAZA[TITA

Na~elnikSektorazavanredne situacije MUP-a Srbije PredragMari} izjaviojeju~e, posle otvarawa ponuda za nabavku protivgradnih raketa, da sezanekolikodanao~ekujepo~etakdistribucijeprvihkoli~inatihprojektila. Mari}jerekaoTanjugudaje otvarawe ponuda proteklo u najboqem redu a da su konkurisalatridoma}aproizvo|a~aod

kojihjepotrebnohitnonabavitioko3.000komadaprotivgradnihraketa. OnjepodsetiodajeVladaSrbijeobezbedila100milionadinara za hitnu nabavku protivgradnih raketa, koje ne mogu da se uvezu zbog specifi~nosti lanserrampikojesuraspore|ene{iromSrbije. Iholdingkorporacija„Kru{ik” iz Vaqeva u~estvuje na tenderuSektorazavanrednesituacije,zahitnukupovinu3.000 protivgradnihraketa,potvrdio jegeneralnidirektorJovanDavidovi}. „Raspisivawe tendera je poboqsawe sistema nabavke protivgradnih raketa u odnosu na prethodne sezone kada tendera nijebilo”,rekaojeDavidovi}. Onje,me|utim,oceniodajekupovinuraketatrebalozavr{iti do 15. aprila, kada zvani~no po~iwesezonaprotivgradneza{titeuSrbiji,jerbi„utomslu~aju biopostignutpunefekat”.

NIS radio najboqe, a „@eleznice” najgore – Zaustavqen je pad profitabilnosti srpske privrede–izjavilajeju~e registratorka finansijskihizve{tajaipodataka o bonitetu pri Agenciji zaprivredneregistreRu`icaStamenkovi}. Onajenaveladajeukupan gubitak srpske privredeu2010.godiniiznosio 90 milijardi dinara (oko 900 miliona evra) i mawi je 12,2 odsto nego u 2009. NakonferencijizanovinareRu`icaStamenkovi} je rekla da je pro{le godinevi{eod 51.000preduze}auSrbijiposlovalopozitivno, oko 31.000 ih je poslovalosgubicima,dokvi{eod7.000 preduze}anijeiskazaloposlovni rezultat. Ona je navela pet najve}ih „gubita{a” u 2010. godini i to su „@eleznice Srbije” s gubitkom od 17 milijardi dinara,„Ju-Esstil”s15,„Velefarm”s12,„VIPmobajl”s11 i „Petrohemija” iz Pan~eva s gubitkomod5,5milijardidinara. Me|u pet najuspe{nijih kompanija u 2010. godini Ru`ica Stamenkovi} je nabrojala NaftnuindustrijuSrbijesdobitkom od 16,5 milijardi dinara, Telekom „Srbija” s 15,5 milijardi , PTT saobra}aj „Srbija„ s oko pet milijardi dinara, „Tarket”izBa~kePalankesdobitiodoko~etirimilijardei „Tigar”izPirotasokotrimilijardedinara. Ona je istakla da su velika privrednadru{tvalaneimala gubitkeod42milijardedinara kojisugotovoprepolovqeniu

Najuspe{nije kompanije 2010. godine kompanija

dobit

NaftnaindustrijaSrbije

16,5 milijardi dinara

TelekomSrbija

15,5 milijardi dinara

PTTsaobra}ajSrbija

oko 5 milijardi dinara

Tarket

oko 4 milijarde dinara

Tigar

oko 3 milijarde dinara Najve}i gubita{i 2010. godine

kompanija

gubitak

@elezniceSrbije

17 milijardi dinara

Ju-Esstil

15 milijardi dinara

Velefarm

12 milijardi dinara

VIPmobajl

11 milijardi dinara

Petrohemija

5,5 milijardi dinara

odnosuna2009,kadasuiznosili 78 milijardi dinara. Sredwa privredna dru{tva tako|e bele`e pozitivnu tendenciju

NBSPOO[TRAVAKREDITNUPOLITIKU

Te`e do zajmova u evrima NarodnabankaSrbijedonela jeodlukudaod1.julauvedeobavezandepozitod30odstozasve kredite u evrima, izuzev stambenih,kaoidapove}aobavezno

na sajtu NBS-a. Kako se navodi, banka mo`e fizi~kom licuodobritikreditkojijeindeksiran deviznom klauzulom pod uslovom da je valuta oba-

`ivawe u stranoj valitu a podsti~edinarskekredite. Kako je ju~e novinarima rekla vic eg uv ern erk a Mir a Eri}-Jov i}, nov e mer e su u funkcijidinarizacijeimogle bipove}atiponudusvihdinarskih kredita na tr`i{tu. Po

NBS doneo odluku da od 1. jula uvede obavezan depozit od 30 odsto za sve kredite u evrima, izuzev stambenih, kao i da pove}a obavezno u~e{}e za stambene kredite na 20 odsto

u~e{}e za stambene kredite na 20odsto. „Ciqmerajesmawewerizika koji proizlazi iz visokog u~e{}a kredita odobrenih u stranojvalutiiliudinarima sdeviznomklauzulom”,navodi se u odluci koja je objavqena

vezeevro.U~e{}eod30odsto seneodnosinakreditudinarima koji nije indeksiran deviznom klauzulom i kreditnu karticu. Na taj na~in u su{titni dr`avapoku{avadauvededeevroizaciju jer destimuli{e zadu-

wenim re~ima, mogle bi podsta}i banke na to da po~nu da odobravaju stambene kredite u dinarima. Onajerekladanijesaglasnas tvrdwama da }e obavezno u~e{}eod20odstozastambenekredite u evrima negativno uticati na gra|evinsku industriju i prodajustanova.

Osigurawe nerazvijeno KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

5

SRPSKEFIRMELANEPOSLOVALESGUBITKOMOD900MILIONAEVRA

Sti`u rakete

Zemqa

~etvrtak9.jun2011.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,5887

99,5803

101,8710

97,2900

Australija

dolar

1

70,9633

72,4115

74,0770

70,7460

Kanada

dolar

1

68,0345

69,4230

71,0197

67,8263

Danska

kruna

1

13,0848

13,3518

13,6589

13,0447

Norve{ka

kruna

1

12,4265

12,6801

12,9717

12,3885

[vedska

kruna

1

10,8147

11,0354

11,2892

10,7816

[vajcarska

franak

1

79,4244

81,0453

82,9093

79,1813

V.Britanija

funta

1

109,2090

111,4370

114,0000

108,8740

SAD

dolar

1

66,5272

67,8849

69,4463

66,3235

Kurseviizovelisteprimewujuseod7.6.2611.godine

Viceguvernerka Narodne banke Srbije Mira Eri}-Jovi} ocenila je ju~e da je tr`i{te osigurawa u Srbiji stabilno i solventno ali da nije dovoqno razvijeno. Onajenakonferencijioosigurawu,kojujeorganizovalarevizorskaku}aKPMG,kazalada je od 2004. godine, kada je NBS po~eodaradisupervizijutr`i{ta osigurawa, bilansna suma osiguravaju}ih kompanija porasla ~etiri puta, da je kapital udvostru~en, da je tehni~ka rezervaporasla{estputa,ukupna premija 2,5 puta, a `ivotnog osigurawapetputa.

poslovawaigubitkesusmawila za tre}inu pa su na kraju 2010.iznosilidesetmilijardi dinara.

Powenimre~ima,mala preduze}a, koja su lane imalagubitakod38milijardidinara,bilasuunajte`oj poziciji jer ih karakteri{e velika nelikvidnost i nemogu}nost daizmirujusvojeobaveze, zbog ~ega su pribegavala kratkoro~nom zadu`ivawu tako da su im rashodi porasli 65 procenata u odnosuna2009. Posmatrano sektorski, gubitke u 2010. zabele`ili su razmewivi sektori, prera|iva~ka industrija 32 milijarde dinara, sektortrgovinenamaloivelikopetmilijardi,gra|evinarstvo 12 milijardi, sektor saobra}ajaiskladi{tewa12milijardi dinara. Informacioni i komunikacioni sektor poslovali su pozitivno s dobitkom od ~etirimilijardedinara. Ru`ica Stamenkovi} je podsetilanatodasenegativneekonomske prilike u srpskoj privredi nisu zna~ajnije promenile u 2010, istakav{i da su to slabqewe doma}e valute, inflacija, pad doma}e tra`we i investicija, nezaposlenost, nelikvidnost, visoka zadu`enost. Onajeupozorilainarastkratkoro~ih kredita i stalno smawewevlastitogkapitalapreduze}a kao izvora finansirawa u odnosu na pozajmice. Po wenim re~ima, u 2010. kratkori~ni krediti porasli su 15 procenata dok su dugoro~ni rasli pet procenata i ukupno finansiraweprivredesezasnivanapozajmicama, {to mo`e ugroziti produktivnost. D.U.

SMAWENSPOQNIDUG

Razdu`eni 250 miliona evra SpoqnidugSrbijekrajemmarta2011.godineiznosiojeoko22,67 milijardeevra,{toje255,2milionamawenegouprethodnommesecu.Upore|ewusmartomprethodnegodine,spoqnidugje270,7milionaevrave}i,navedenojeu~asopisu „Konjunkturni trendovi Srbije”,kojiizdajePrivrednakomoraSrbije.Ustrukturiukupnog spoqnogdugaSrbijenakrajumarta dugoro~ne obaveze u~estvuju s 21,56 milijardom evra, a kratkoro~ne s 1,12 milijardom. Spoqni dugSrbijenakrajupro{legodine bio je oko 23,79 milijarde evra, {tozna~idajeuprvatrimeseca ovegodinesmawenoko1,11milijarduevra.

Ponton u Kawi`i U Kawi`i }e danas  sve~ano bitipu{tenuradpontonnare~nomgrani~nomprelazu,atome}e prisustvovati dr`avni sekretar Ministarstvaekonomijeiregionalnog razvoja Goran Petkovi}, saop{tilojetoministarstvo. Na re~nom grani~nom prelazu kodKawi`edoskoropostojalaje samo upravna zgrada, a na samom podru~juprelazanareciTisinijebilopristana,{tojeote`avalo rad kontrolnih organa. U saradwiMinistarstvaekonomijei regionalnograzvojailokalnesamouprave Kawi`a, sada je postavqen ponton za obavqawe standardne grani~no -carinske kontrole, pa }e time prelaz biti pro{iren i dobiti nove sadr`aje,navedenojeusaop{tewu.

VLADASPREMILANOVIPAKETZAPRIVLA^EWEINVESTITORA

Duplo vi{e para za posrnule op{tine –VladaSrbijeuskorotreba da pro{iri program za dvostruke podsticaje investitorima u onim op{tinama u Srbiji koje imaju stopu nezaposlenosti ve}u od prose~ne – najavila je ju~e potpredsednica Vlade Verica Kalanovi}. – Op{tine koje imaju vi{e od 50.000stanovnikaistopunezaposlenostiiznadprosekaunaredn om per io d u }e dob ij at i udvostru~enepodsticajezainvestitore spremne da otvore nove pogone, {ire postoje}e i zapo{qavajunoveradnike. Onajereklada}epro{irivawelistezaduplepodsticaje biti doneto u okviru paketa reagovawa na osnovne problemeusrpskojprivrediu2011,a tosunezaposlenost,nelikvidnost i nedovoqna finansijska disciplina privrednih subjekata. Trenutno pravo na dvostruki iznos podsticaja za otvarawe novih radnih mesta imaju Ni{, Zaje~ar, Novi Paraz i Kraqevo, kao i op{tine progla{ene za devastirana podru~ja. Vlada Srbije daje podstic aj e od 2.000do10.000evrapootvorenomradnommestu. Potpredsednica je podsetilanatodajeVladave}donela mere za podsticaj zapo{qavawaismawivawebrojaqudikoji rade u „sivoj zoni” po{to u Srbiji vi{e od 200.000 qudi radineprijavqeno. Tako|e, Vlada bi danas trebalodausvojiodlukuoreprogramu kredita za preduze}a – izjavila je Verica Kalanovi}. – Nadam se da }e Vlada danas usvojitizakqu~akkojipredvi|a da se kroz pojedina~ne razgovoreposlovnihbanakaikorisnikakreditaizna|umogu}nostizasu{tinskireprogram. Tim preporukama omogu}i}e se kompanijama koje ne ka-

Vlada bi danas trebalo da usvoji odluku o reprogramu kredita za preduze}a sne sa pla}awem vi{e od 90 dan a i koj e su pret rp el e ozbiqne posledice zbog svetskeekonomskekrize,aliimajuizglededasevratenatr`i{te, da razgovaraju o su{tinskim reprogramima dugovawa, kazalajeona. Kako je istakala Kalanovi}eva, to }e dovesti do pove}awawihovelikvidnosti. Potpredsednica Vlade Srbijejekazalaidao~ekujeda}e unarednimdanimabitiusvojene mere za borba protiv ka{wewaupla}awu.Dr`avapolazi od sebe i svojih institucija,naglasilajeKalanovi}eva, tako da }e ograni~iti rok pla}awa kroz ugovorne obaveze naru~ioca i isporu~ioca robeiusluga. „To istoremeno zna~i da }e seidr`avasasvojestranepotruditi da se u zna~ajnoj meri smawi nelikvidnost (privrede) kroz borbu protiv ka{we-

waupla}awu.Sveto}emorati da bude pra}eno nov~anom disciplinom”, istakla je Kalanovi}eva. Ona je istakla da je Vlada u fazi sprovo|ewa ~itavog paketa mera za privredu, podsetiv{i na to da je ve} usvojena odluka o podsticaju zapo{qavawaismawivawasiveekonomije. –Stabilnostprivredeipodr{ka izvoznicima bi}e strate{koopredeqeweVladeunarednom periodu. Podr{ka izvoznicima,ukqu~uju}ituipoteze Narodne banke, mora da bud e strat e{ ko opred eq ew e ako`elimodaispunimopostavqene ciqeve, a to je da u~e{}eizvozaod50odstouukupnoj vrednosti bruto doma}eg proizvoda bude na{a realnost – rekla je Verica Kalanovi}, dodav{i da dr`ava ne bi trebalo da stimuli{e uvoznike kursomdinara.


6

nOv^Anik

~etvrtak9.jun2011.

„Simpo” sevra}a uRusiju – Najve}i srpski proizvo|a~ nam e{ taj a, komp an ij a „Simpo” iz Vrawa, vra}a se na rusko tr`i{te gde }e poku{atidaponovinekada{wi rezultat od 50 miliona dolara izvoz a, koj i je ostvar en 1995. godine – izjavio je ju~e savetnik predsednika kompanije „Simpo” Sr|an Simi} u

izjavi Tanjugu. – To treba da omogu}e dva ugovora potpisana s partn er im a iz Rus ij e, vredna dva miliona evra, a u zavr{noj fazi zakqu~ivawa jejo{jedan. POPUSTU„TELENORU„

Iinternet napoklon Kompanija „Telenor„ saop{tila je ju~e da postpejd koris nic i nek og od ~et ir i „Pren es i i surf uj’’ pak eta imaju na raspolagawu neograni~eniinternet. U okviru pretplate za ove pakete, pored neograni~enog interneta, korisnicima su na raspolagawu besplatni minuti prema svim mre`ama i velike koli~ine SMS-poruka, kaoidodatniminutiuokviru „Telenor„ mre`e. Paketi su nameweni onima koji `ele da koriste „pametne” modele telefona,nesamozarazgovori porukeve}izapretra`ivawe internetaikori{}eweaplikacija. Osim neograni~enog interneta, „Telenor„ je omogu}io dauzpaket„Prenesiisurfuj 3000’’ korisnici sve telefone iz ponude kupe za jedan dinar. Tako|e, taj paket uz mese~nupretplatuod4.490dinara donosi i 1.200 besplatnih minuta u doma}em saobra}aju, 3.000 SMS-poruka i isto toliko dodatnih minuta u mre`i,kaoitrigigabajtainternet-saobra}aja po maksimalnojbrzini.

dnevnik

ZABANKELANENIJEBILOKRIZE

ZASADABEZPOSKUPQEWA

Zaradilidobroprodaju}ipare –BankarskisektoruSrbijiu2010.godiniposlovaojepozitivnoiostvariodobit od22,6milijardedinara,{toje28,8posto vi{enegou2009.godini–izjavilajeju~e registratorka finansijskih izve{taja i podataka o bonitetu pri Agenciji za privredneregistreRu`icaStamenkovi}.

Ona je na konferenciji za novinare rekladasu22bankeuSrbijiposlovalepozitivno,dokje11poslovalosgubitkom. –Brojzaposlenihubankarskomsektoru lane je opao 5,2 odsto – dodala je Ru`ica Stamenkovi}. Po wenim re~ima, osiguravaju}a dru{tva tako|e su poslovala pozi-

tivno i ostvarila dobit od 1,9 milijardi dinaradokjebrojradnikaopao6,7procenata. – Negativno poslovawe pra}eno smawewem broja zaposlenih imala su brokersko dilerska dru{tva i davaoci finansijskih usluga–dodalajeRu`icaStamenkovi}.

GDE]EMOOVEGODINELETOVATIIPOKOJOJCENI

PreseqeweSrba izAfrike uGr~ku,Tursku... Gra|ani Srbije }e i ovegodinenajvi{eletovati u Gr~koj i Turskoj, bele`e u turisti~kim agencijama, ali, kako su nam rekli u nekima, hit }eovogletabitiiCrna Gora. Kako se bli`i glavna sezona, raste interesovawe turista za ovudestinaciju,auagencijama smatraju da su srpske turiste ka crnogorskom moru okrenuli prazni xepovi jer se ipak,kadasesvesaberei oduzme,kodovihkom{ija mo`e najjeftinije letovati. Jedan od razloga zbogkojihsegra|aniSrbije vra}aju crngorskom morujeito{toimzato putovawe ne trebaju paso{i jer se „qudima ne stoji u reduzanoveputneisprave„,kazalisunamvlasnicinekihnovosadskih turisti~kih agencija, uz ocenu da je ina~e interesovawena{ihturistazaodmor na moru u odnosu na juni pro{legodineipakslabije.Barem kadasupitawuaran`maniprimereniji prose~nom srpskom xepu. Pomenimo, pro{le godine je okopolamilionaSrbaletovalo u Gr~koj, a rekord }e ovog leta verovatno biti oboren i zbog nemira koji su po~etkom godine potresali Tunis i Egipat.Ocenajeda}ezbogdoga|awa na severu Afrike turisti iz Srbije zaobilaziti ove destinacijeiporedtoga{to{to suceneni`eido30odsto. – Kao i prethodnih godina, najvi{e interesovawe gra|ani Srbije je pokazuju za letovawe uGr~kojiTurskoj,aliovogle-

@alesenadoru~ak Turistise`alenaka{weweniskobuxetnihavio-kompanija, ka{wewe~arter-letova,sku~enamestauavionima,neprestane doplatezatakseinapla}ivaweprtqaga,hraneipi}a.Isrpskituristisukivninaavionskiiautobuskiprevozdomora, alitokomletovawadalekovi{eihnervirajuhranaisme{taj, pasenatoi`ale.Tako,naprimer,srpskituristigodinama imaju probleme s doru~kom. Uprkos tome {to svuda u svetu „kontinentalni doru~ak” podrazumeva hleb, buter, pekmez i kafu,sviseuvekiznenade{tonisudobili„engleskidoru~ak” –pr`enajaja,vir{le,kobasice... tasevi{enegolanezanimajui za[panijuiItaliju–ka`eza „Dnevnik” Milica @arkovi} iz „Kontikija”, dodaju}i da su nekihotelijeriutimzemqama podiglicene,alisuuovojagencijioneostalenapro{logodi{wemnivou.–Kodnasjemnogo ve}e interesovawe nego pro{le godine za Gr~ku, Tursku i [paniju. Od marta ove godine

aktuelizovali smo aran`mane zaTunisiEgipat,aonisu,uzavisnosti od polaska i hotela, jeftiniji25do40odsto. KadajeoGr~kojre~,iovegodine }e, po re~ima na{e sagovornice, najprivla~niji biti Halkidiki, Krf, Krit, Zakintos,acene}esekretatiod200 evra na bazi polunsiona, do 1.200evrauhotelimaspetzve-

zdica i avionskim prevozom. Recimo, za 11 dana u hotelunaKrfu,sura~unatim avio-prevozom, potrebnoje270evra,dok za deset no}i na Rodosu, preko „Kontikija”, treba290evra.Ucenujetako|eura~unatavion. Unovosadkojagenciji „Kos mop ol it” dob ro ide prodaja aran`mana za Bugarsku, a kako ka`evlasnikagencijeZoran Baji}, mnogo boqe neg o lan e „ide” Crn a Gora. Recimo, autobuski prevoz do bugarskih letovali{ta ko{ta 7.000 dinara, a hotelski sme{tajjeod60do150evra. – U hotelu s tri zvezdice „Andrejev” u Nesebaru deset no}ewa ko{ta od 70 do 150 evra. Po{le godine je sme{taj bio skupqi 20 do 40 posto, ali pratimo de{avawa na tom tr`i{tu i prilago|avamo im se. Veomasupovoqniiaran`mani zaCrnuGoru.Recimo,uhotelu „Kastelo” u Baru, koji je tako|e s tri zvezdice, deset polupansiona ko{ta od 130 do 170 evra–ka`eBaji}za„Dnevnik”. Uturisti~kimagencijamadodaju i da }e zbog visokih cena Hrvatskaiovegodinete{kozainteresovati ve}i broj srpskih turistadakrenuutuzemqu.Hrvatskugodi{weposetimaweod 90.000turistaizSrbije.^iwenica da se oni, u proseku, zadr`e po tri dana dokazuje i tvrdwe dispe~era Beogradske autobuske stanice da iz autobusa za Zadargotovosviiza|uuKninu S.Glu{~evi} iBenkovcu.

Cene hrane naodmoru

Cene hrane u Srbiji trenutno „miruju”ilisuublagompaduitakav trend trebalo bi da se odr`i tokomletaipo~etkomjeseni. Trgovci isti~u da u proteklih nekolikonedeqanijebilozna~ajnih poskupqewa osnovnih namirnicauSrbiji,dodaju}idajezabele`en blagi pad cena hrane. Oni izra`avaju o~ekivawe da }e se takavtrendnastavititokomleta,do septembra i oktobra, navode}i da

suinekiproizvo|a~iraspolo`enidaspustecenejersmatrajudaje boqedaprodajurobuponi`imcenamanegodasezadr`avaurafovimaprodavnicaimagacinima. U letwim mesecima mo`e se o~ekivati pove}awe cene fla{iranihvodaisokova,{tojesezonskogkarakterajerjeutomperiodu ipotro{watihnapitakave}a. Stru~wakizPrivrednekomore Srbije Vojislav Stankovi} mi{qewajedasecenehranenisuzna~ajnije mewale u proteklim mesecima zbog pove}ane ponude ranog povr}aivo}ausezoni. – Cene bobi~astog vo}a su zna~ajnopalezbogbogateponude,aza kojidantrebadasepojaviko{tuni~avovo}e–vi{wa,tre{wa,kajsija,pa}etakretawasezonskizna~ajnostabilizovatitr`i{te–naglasiojeon. – Dugoro~no posmatrano, kreatoriekonomskepolitikemorajuda istraju na najavqenim merama agrarne politike gde treba da dobijeprioritetpovrtarstvo,vo}arstvoisto~arstvodabisetr`i{te iceneosnovnihnamirnicauSrbiji dugoro~no stabilizovale – oceniojeStankovi}. Po wegovim re~ima, poqoprivredaimavelike{anse,alinawoj treba raditi jer Srbija ne mo`e `iveti od sirovina i `itarica ve}trebadaunaprediprera|iva~ke kapacitete, ne samo radi pove}awaizvozave}izadovoqewapotrebadoma}egtr`i{ta. Profesorka Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov smatrada}ecenepoqoprivredno-prehrambenih proizvodaunarednimgodinamaidaqebiti visoke i u najboqem slu~aju se mo`eo~ekivatidaostanunasada{wemnivou.

NOVIZAKONOUVO\EWUSTANDARDASTUPANASNAGU11.JUNA

Prodavcineksedr`e higijene,aneHACCP-a FAOPROGNOZIRA@ETVU

Rodrekordan, a`itoskupo Svetski rod `itarica bi u 2011.trebalodadostignerekord, zahvaquju}ive}ojsetvi,ali}ezabrinutost oko neodgovaraju}eg nivoazalihaodr`avatinestabilnost i visok nivo cena i tokom 2012, prognozirala je Agencija UN za hranu i poqoprivredu (FAO). U najnovijem izve{taju o perspektivama tr`i{ta hrane FAO predvi|a da }e globalni rod `itaricauovojgodinidasepove}a 3,5posto–na2,315milijardetona,poslepadaodjedanodstoupro{lojgodini,prenosiRojters. Mada su izgledi ohrabruju}i u Rusiji, Ukrajini i jo{ nekim zemqamakojesuzna~ajniproizvo|a-

~i,suvi{emaloilipremnogopadavinabimogloumawitiprinose kukuruzaip{eniceuEUisevernoameri~kimzemqama. FAO o~ekuje globalni rod p{eniceod674milionatona,{to jeporastod3,2posto,alipredvi|aopadawesvetskihzalihahlebnog `ita za 2,6 odsto na kraju predstoje}e sezone (jul 2011 – jun 2012) –na183milionatona. Ruska odluka da ukine zabranu izvoza`itaricaodjulamoglabi doprineti izvesnom opadawu tih cena u svetu, ali one }e svakako ostati hirovite zbog neizvesnostioko`etveuSADivode}imzemqama proizvo|a~ima u EU, previ|aFAO.

Na~ eln ic a Vet er in ars ke ins pekc ij e Saw a ^el eb i} anin izjavila je ju~e da proizvo|a~i i prometnici hrane u zemqi nemaju razloga da se pla{e 10. juna, jer }e tada samo po~eti inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o bezbednostihrane. –Inspekcije}eutokuslu`benih kontrola maloprodajnih objekata davati potrebna uputstva i instrukcije u vezi sa sprovo|ewem samokontrole i poslovawa u skladu s dobromhigijenskomidistributivnompraksom–kazalajena~elnica^elebi}anin. Ona je objasnila da su svi objektikojisebaveproizvodwom i preradom hrane bili u obav ez i da uved u HACCP stand ard (Prog ram anal iz e opasnosti i kriti~nih kontrolnihta~aka)jo{1.januara 2009.Powenimre~ima,10.juna se ni{ta ne}e promeniti, po{tosusenovinedesileiskqu~ivo u objektima koji se bave prometom hrane na malo – kasapnicama, ribarnicama, odnosnomestimagdeserukuje hranom pre isporuke krajwem potro{a~u.

Uputstva Na~elnica je naglasila da za proizvo|a~e i prometnike ne}ebitinikakvihdodatnihtro{kovave}}edobitisveinstrukcije i uputstva od inspektora koji budu dolazi u slu`benukontrolu. –Inspektori}eihupoznatistime{tajetoodzapisakoje moraju da vode i niko ih ne}e ka`wavati, niti donositi nekakaverepresivnemere,aciqjedapomognemona{imsubjektimauposlovawuhranedananajboqimogu}ina~inuvedusistemesamokontrole–iznelajeSawa^elebi}anin. Min is tars tvo poq op rivrede i trgovine saop{tilo je 6. juna da objekti za pro-

met hrane na malo nisu obavez ni da uvod e HACCP standard ve} samo dobru di-

strib ut ivn u i hig ij ens ku praksu. –Veomajeva`nodaumaloprodajnim objektima postoji dobra distributivna i higijenskapraksa,dasevodizapisnik o na~ina ulaska sirovine, odnosno hrane, i na~inu wene prodaje krajwem potro{a~u – navela je Sawa ^elebi}anin. Na~elnica je dodala da je va`noidasulicakojadolaze u kontakt s hranom pod kontrolom, da su obu~ena za poslove koje obavqaju, kao i da imaju podatke o zdravstvenom statusu. – Da li neko ima uveden HACCP program ili su mu dov oqn e stand ardn e san it acijske operativne procedure zavisi iskqu~ivo od kapaciteta i vrste proizvodwe i tu nemani~egaspornog–istakla jeSawa^elebi}anin,iponoviladaprotivproizvo|a~ai prodavacahraneposle10.juna ne}e biti preduzimane nikakvekaznenemereve}}eihinspekcijatokomslu`benekontrole upoznati s „onim {ta trebadaimajuinakojina~in dasprovodesamokontrolu”.


Koncertusaletli KoncertAkademijeumetnostiodr`a}eseve~erasu18~asovauDunavskojsaletli.Nastupi}eStanislava Kosta,Bojana Brankovi},Tawa Radulovi} iIvana Grui~i} navioliti,Aleksandra Markovi} iDimitrije Zagorac naviolii Vladimir Pavlovi} iMilena Radovi} naviolon~elu.Usu~ajulo{egvremena program}ebitiodr`anuantreuMuzejaVojvodine. A. V.

Osmutnimvremenima Pristupnopredavawe„Kadsu`ivizavidelimrtvima“kwi`evnikaidopisnog ~lana Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti Mladena Markova bi}e odr`anove~erasu19~asova.MestopredavawaosmutnimvremenimajeSve~anasalaFakultetatehni~kihnauka,TrgDositejaObradovi}a6.

Dobrovoqci dajukrv Akcijadobrovoqnogdavawakrviodr`a}esesutraod9do11~asova u Zavodu za transfuziju krvi, UlicaHajdukVeqkova9.Davaoci su Udru`ewe ratnih vojnih invalidai~lanovaporodicapalihboraca.Danas od 8.30 do 12 ~asova u prostorijama Gradskog odbora SRSdobrovoqnidavaocimogudatikrv.Sedi{testrankejenaBulevaruMihajlaPupina18b. G. ^.

U KOVIQU 18. JUNA TAKMI^EWE I RAKIJADA

Dudova~aopetidenapijedestal Koviqskarakijada„Parastosdudu”odr`a}ese18.junauKoviqu,atakmi~ariproizvod -rakijuoddudatrebado15.junadadonesuili po{aqu organizatoru manifestacije, Udru`ewugra|ana„Parastosdudu”~ijejesedi{te uKoviqu,UlicaVojvo|anskihbrigada57. Programovogodi{we16.poredupriredbe po~iweu15~asova,otvarajeRa{a Popov,zatimsledipe~ewedudareidegustacijazaposetioce,takmi~ewemladihpecaro{ainadmeta-

Novosadska ~etvrtak9.jun2011.

weupravqewu{trudli.Bi}euprili~enaizlo`bastarihzanata,prodajasuvenira,vo`wa fijakerimai~amcimapoDunavu.U17~asova je progla{ewe pobednika. Ceo program bi}e propra}enzvucimatambura{aiuzrecitacije glumaca.Uokviruprogramasuiposetarodne ku}epesnikaLazeKosti}a,~arde„Nakrajsveta”naArkawu,lova~kogdomairajskihrukavaca Dunava. Kontakt telefon  Udru`ewa „Parastosdudu”je021/88-558. Z. D.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

U

Te~nistres

sveop{toj rezignaciji kojaseukorenilame|u ovda{wi svet dvadeset og od i{ wim pos rt aw em dru{tva i dr`ave, nekako se najo tp orn ijim pok az ao revoltuslugamajavnihpreduze}a. Barem onih lokalnih. Izme|u grejawa, vode, puteva,~isto}eizelenila, ovih dana primat u nezadovoqstvu preuzelo je vodosnabdevawezbogzamu}ewavode. Nekisusenavikli,mnogi nisu.Tojezasada,barkako ka`u u „Vodovodu”, neminovnost. Te{ko je nekome, kojijeceodanradionadva posla,kadado|eku}idazatekne kako mu iz slavine teku sve nijanse tamnomutnevode,daimarazumevawa zadugogodi{weneodr`ava-

wevodovodnemre`e,daposeduje znawe o interakciji hloraimetalaizcevi,ida sa~uva `ivce za neke dnevne probleme, kojih ima na pretek. Uostalom, radi se najva`nijojnamirnici,koju, naravno,pla}amo. Ipak,akojeverovatiPajtonovcima, uvek treba gledati vedriju stranu `ivota: vode ima,  dostupna je, bi}e je i daqe, ispravna je zapi}e,zarazlikuodmnogih drugih vodovoda u Pokrajini. Ako je ovo mantra za prevazil a`ewe stres a izazvanog talogom u kadi, ili lavabou, onda ni ovaj tekst nije uzal ud an. Jer, kao {to reko{e oni od kojih nam zavisi snabdevawe vodom – zamu}ewa su neminovnost. S. Krsti}

TribinauPetrovaradinu iBukovcu GradskiodborSrpskeradikalnestrankeve~erasorganizujedvetribine,nazvane„Pitajtenas”.U18~asovazakazana je tribina u Petovaradinu uMZuUlici^ajkovskog1/a, au20~asovauBukovcu,uMZ

u Kar a| or| ev oj ulic i 76. U~es tvov a} e preds edn ik GO SRS  \u ra| Jak {i}, potpredsednicaSne`ana Mu{icki,sekretarLazar Kaqeri} i odborniciuSkup{tinirada. Z. D.

V remeploV

U PETROVARADINU OTVORENA OBNOVQENA TR@NICA

Foto:R.Hayi}

Pijacasijapreroka Obnovqenu Petrovaradinsku pijacu u Preradovi}evoj ulici ju~e su sve~ano otvorili gradona~elnik Novog Sada Igor Pa vli ~i}, preds edn ik gradskogparlamentaAleksandar Jovanovi} idirektor„Tr`nice” Du{an Baji}. Radovi naadaptacijipo~elisu4.maja, a zavr{eni su za 35 dana, daleko ranije od planiranog rokaod90do180dana.Gradona~elnik i predsednik Skup{tine grada usaglasili su se da su stan ovn ic i Pet rov aradin a kon a~n o dob il i savremenu pijacu s pristojnim uslovimazarad. -Adaptiranapijacaimadaleko ve}i kapacitet {to }e omogu}iti i boqi kvalitet

usluge,asamimtimijeftinijurobu-kazaojeJovanovi}. Pijaca ima 45 zelenih tezgi, 16 robnih, ~etiri tezge za prodaju cve}a, tu su i gon-

red toga, uvedena je infrastruktura,rasveta,sanitarni ~vor, a pijaca je ogra|ena uz 20parkingmestai~etirimesta za kam io ns ku prod aj u.

Radovipo~eli4.majaizavr{eniza35dana, aplaniranijerokod90do180dana. Pijacaima65tezgi,gondolezaprodajubostana, kioskzaribuipekaru,~etirirashladnevitrine zamle~neproizvodei`ivinskogmeso, infrastrukturu,rasvetu,sanitarni~vor… dole za prodaju bostana, kiosk za prodaju ribe i pekaru, kao i ~etiri rashladne vitrinezaprodajumle~nihproizvodai`ivinskogmesa.Po-

Stari zakupci, kojih ima 32, dobi}e tezge na rekonstruisanoj pijaci bez nadoknade uz pla} aw e zak upn in e, a tez ge koje ostanu prazne i}i }e na

int ern u lic it ac ij u, ve} od slede}enedeqe. -Gra|aniPetrovaradinasu dob il i pros tor dos toj an za promet poqoprivredih i robnih proizvoda, a nadamo se da }emounarednimnedeqamadobiti i nadle`nost za izgradwupijaceuSremskojKamenici - rekao je direktor „Tr`nice”Baji}. Gradona~elnik Pavli~i} je napomenuo da se nastavqaju ulagawa u Petrovaradin, u toku je sre|ivawe pe{a~ke i biciklisti~kestazeispred{kole,aslediiuvo|ewekanalizacije.UlagaweuPetrovaradinsku pijacu ko{talo je oko 11 milionadinara,aGradjeobezbediove}ideonovca. I. D.

DO SUTRA „RADOSNO DETIWSTVO” ^EKA RODITEQE PRIMQENE DECE

Bezpotpisa nemavrti}a Gr~kiprivrednici odu{evqeni Delegacija gr~kih privrednikaboravilaje9. juna 1930. u NovomSadu.Razgledalisudr`avnusvilaru,obi{lisavremeno ure|eno poqoprivredno imawe [tefana Geriha i posetili`ivinarskufarmuSaveVuji}a. SutradansubiligostiBeo~inskefabrikecementa,aboravili su i jedan dan u Subotici.Gostinisukriliodu{e-

vqewe onim {to su videli, a vo|a delegacije, prvi ~ovek gr~keduvanskeindustrije,izjavio je da gra|ani, posebno privredniciuwegovojzemqi, dobro poznaju staru Srbiju, alidasuimostalideloviJugoslavijesasvimnepoznati. Sada su se, me|utim, uverili u velike mogu}nosti privredne i svake druge saradwe Gr~keiJugoslavije. N. C.

Roditeqi dece koja su primqena u vrti}e na konkursu Pred{kolskeustanove„Radosnodetiwstvo“trebalobidase dosutrajaveuUpravuoveustanove,uulicuPavlaSimi}a9, dapotpi{uizjavuoprihvatawuuslovaboravkaiobaveza,te da dobiju upisnicu. Ukoliko roditeq ne potpi{e ovu izjavu smatra}esedajeodustaoodprijemaiupisadetetauvrti}e, saop{tavajuiz„Radosnogdetiwstva“. [altersalaradisvakogradnogdanaod8do14~asova. A. V.

Noseba{tenskiotpad Ba{tenski otpad danas }e se odnositi u Sremskoj Kamenici, Ledincima i Bukovcu, a sut ra na Podb ar i, Sal ajk i, ^eneju, Adamovi}evom nasequ, Detelinari, delu Buleva-

ra Ja{e Tomi}a, Velikom ritu,MalomBeograduiPeji}evimsala{ima. Gra|anitrebaovajotpadda ostaveispredsvojihku}ado6 ~asova. A. L.

Toplanapoma`e SrbenaKosmetu RadniciNovosadsketoplane posetili su manastir Gra~anicu na Kosovu i Metohiji gdesupredaliprekotritone namirnica namewenih narodnim kuh iw am a org an iz ac ij e „Majka devet Jugovi}a”. Prema re~ima Branke Be`anov, rukovodioca PR sektora ovog novosadskog preduze}a, `eqa je da se ovim gestom poka`e narodunaKosmetudanisuzaboravqeni. -Poredbrojnihpreprekauspeli smo da stignemo do odredi{taipredamopomo}kojusu prikupili radnici na{e fir-

me.Nadamoseda}enamirnice koje smo sakupili barem donekle dop rin et i norm aln om funkcionisawu narodnih kuhiwa u kojima se hrani oko 2.000qudiisigrunojeda}emo seiubudu}etruditidapomognemo kad god i koliko god mo`emo-reklajeBe`anov. Organizacija „Majka devet Jugovi}a”jeufebruaruovegodineuputilaapelzapomo}jer suobrocikojisedeleunarodnim kuhiwama za deo ugro`enogstanovni{tvauju`nojsrpskoj pokrajini i jedini koje imaju. N. P.


nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak9.jun2011.

PROTESTOSOBASAINVALIDITETOMURODIOPLODOM

EKIPE„STANA”IMAJUPUNERUKEPOSLA

Usijaose Kolcentar

Zavi{eoddvamesecaradaKol centar JKP”Stan” pozvalo je oko 6.000 gra|ana kako bi prijavili kvaroveustanovimaiuzgradama, problemesvodom,kanalizacionim instalacijama,zastojemliftovai proki{wavawem, saop{teno je iz Slu`bezamarketing„Stana”.

Uovompreduze}uka`udajesvakipozivnabroj0800300330odnedavnoupotpunostipodkontrolom, uvo|ewem elektronskog naloga, {topodrazumevadasepratinalog od prijema poziva do izvr{ewa radnognaloga. U„Stanu„}ejo{sutraimatisastanak sa predstavnicima skup{tinastanarauovojsezoni.Odr`ano je tridesetak susreta, a po{toseoninajvi{e`alenavisinu ra~una za vodu, Slu`ba za marketing„Stana”jenateskupovepo~ela da poziva i predstavnike iz „Vodovodaikanalizacije”. Do sada je „Stanu” 60 sku{tina stanarapoverilodaihprofesionalno zastupa, dok jo{ stotinak skup{tinanameravadaposaopredsednikaSkup{tinestanara,putem ugovora, poveri ovom komunalnom preduze}u. Z.D.

„DNEVNIK”I„ALNARI”POKLAWAJUKWIGE

„Memoarijednegej{e” Iz¬da¬va~¬keku¬}e„MonoiMawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa podvekwi¬geutorkomi~etvrtkom. Da¬nas}edva~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬jaseprva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana „Memoari jedne gej{e„ Artura Goldena, u izdawu „Alnarija“.  Briqantan autenti~anlirskiromankojidonosiisti-

nitupri~uojednojodnajslavnijih japanskih gej{i. Glavna junakiwa, NitaSajuri,osvr}esenasvoj`ivotni put, iznena|uju}e neposredno pripovedaju}i pri~u o jednoj gej{i. Dobitnici}ekwigepreuzimatiunovojkwi`ari„Vulkan”utr`nomcentru„Merkator”,gdemogu na}iimno{tvodrugihizdawaku}a„MonoiMawana”i„Alnari”. A.V.

„DNEVNIK”I„PROMETEJ”NAGRA\UJU

„Ispecipareci”nadar Izdava~kaku}a„Prometej”usaradwisa„Dnevnikom”daruje~itaoce na{eg lista sa po dve kwige. Dve~itaocakojeseprvajaveod15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765,dobi}epoprimerakkwige.

Danas poklawamo kwigu „Ispeci pareci”autoraIvanaKlajna.Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari „Most- Prometej”, Ulica Zmaj Jovina19,telefon452-744. N.R.

Novaczaprevoz zadesetakdana Novaczagorivo,registraciju i odr`avawe kombi vozila Udru`ewa distrofi~ara i Udru`ewa paraplegi~ara NovogSadabi}eupla}ennawihov ra~unnakonnovogkonkursa,koji }e biti raspisan za desetak dana. Finansirawe prevoza ovih udru`ewa izdejstvovano je nakon jednosatnog protesta na Trguslobodeukojemsuu~estvovala navedena udru`ewa uz podr{ku Udru`ewa obolelih od multiple skleroze „Multis” i Udru`ewagra|anade~jeicerebralneparalize„Sunce”. Predsednici ovih udru`ewa primiqeni su u kabinet gradona~elnika, a ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu i de~iju za{titu Sawa Stojanovi} obe}ala im je ispuwewe jednog dela zahteva.Novaczaodmorirehabilitaciju nisu dobili, jer prema novom Zakonu koji je usvojenuSkup{tiniSrbijelokalna samouprava ne mo`e da finansiraovajdeozdravstvene za{tite.

zaosobesainvaliditetom.Ukoliko za desetak dana ne uplate novac za prevoz, blokira}emo raskrsnice-rekaojeVl~ek. Ova udru`ewa poku{ala su nekoliko puta pre protesta da se dogovore sa Sawom Stojanovi}daimsedodelesredstva,za {ta prema re~ima Vl~eka, ona nije`elelanida~uje.

Vodimobriguoinvalidima -Nakon{tosmosaznalida}enovosadska udru`ewa paraplegi~ara, distrofi~ara, obolelih od multiple skleroze i Udru`ewe gra|ana„Sunce, okupqenihuKoordinacioni odbor Grada, svoje nezadovoqstvo izraziti putem protesta odmah smo sazvali vanrednu sednicuOdborazabriguoosobamasainvaliditetom Grada Novog Sada - izjavila je ju~e na konferenciji za novinare ~lanica Gradskogve}azasocijalnuide~juza{tituSawa Stojanovi}. - Prema izve{taju Komisije o sprovedenomJavnomkonkursuzadodelusredstavaizbuxetaGradaNovogSadazarealizaciju programa kojima se obezbe|uju posebni oblici socijalne za{tite, udru`ewima gra-

Egzitfestivalme|udevet najboqihnasvetu britanskog Glastonberija. U pregledujedataiistorijaEgzita, kratak pregled ovogodi{wih izvo|a~a razli~itih muzi~kih pravaca, od Arkade Fire,PuliPortisheaddosastava kao {to su Undervorld, Jamiroquai,TigaiMagnetik Man. U saop{tewu Egzita iz-

Foto:S.[u{wevi}

Predsednik Koordinacionog odboragradaJosipVl~ek naglasiojedajezadovovoqandogovorom. - Obe}ali su nam da }e od sutra po~eti uklawawe arhitektonskih barijera, a radi}e i na tomedaseuvedevi{eniskopodnih autobusa. Dogovoreno je da seugradvratiisanitarni~vor

-Reklisunamdanemoramoda imamokombivozilazato{tosada postoji dispe~erski centar. Ovajcentarimasamojedankombizasveosobesainvaliditetom u gradu, a samo na{a udru`ewa imaju700~lanova.Kadajeraspisan konkurs za raspodelu sredstavare~enonamjedanemo`emo dau~estvujemo,alida}enamnovac biti upla}en preko programarada.Pozavr{etkukonkursa obave{teni smo da sredstva nismodobili,jernismou~estvovaliukonkursu-rekaojeVl~ek. Transparente „Gluvi ne ~uju, slepi ne vide, ovako vi{e ne ide”, „Uklonite nam arhitektonskebarijere”,„Stopdiskriminaciji”i„Ne}emopovrataku devedesete”nosilojeju~enaTrgu slobode oko pedeset Novosa|ana sa invaliditetom. Zbog zdravstvenihproblema,vremenskih prilika i zbog toga {to nemaju prevoz mnogi ~lanovi ovih udru`ewa, koja okupqaju ceo Ju`noba~ki okrug, nisu do{linaprotest. N.R.

UGRADSKOJKU]ITVRDE:

POOCENAMAME\UNARODNOGIZDAWACNN-a

Festival Egzit na{ao se me|udevetnajboqihfestivalanasvetu,premaocenamame|unarodnog izdawa CNN-a „CNN Vorld fiesta”. Novosaskifestivalna{aosetako u dru{tvu najve}eg svetskog festivala Samerfest u ViskonsinuuSAD,kaoi~uvenog

dnevnik

c m y

8

datimovimpovodom,navodise i da je festival dvostruko jeftiniji od ve}ine nabrojanih, te da je pro{le godine privukao mnogobrojne inostranegostekojisuuSrbijii NovomSadupotro{ili13miliona evra i ostavili deli}e svojihkultura. S.K.

PROMOCIJAFILMOVA

Overskom obrazovawu Promocijafilmova“Uloga verskog obrazovawa” i “Pravnaregulativa”ipanel diskusija odr`a}e se sutra od 11 ~asova u Nezavisnom dru{tvu novinara Vojvodine,ZmajJovina3/1. Filmovisudeodokumentarnog serijala „Drugi druga~iji”. B.M.

|anakojasuukqu~enaukoordinacionotelo odobrena su sredstva u ukupnom iznosu od 11.070.000,00dinara{topredstavqa~etvrtinu ukupnih sredstava Uprave za socijalnu i de~ijuza{tituzatenamene.Osimtoga,odobrenasuisredstvazatro{koveprevozakombijemUdru`ewugra|ana„Sunce“,uiznosuod 1.000.000,00 dinara, kao i 780.000 dinara Udru`ewu za obolele od multipleskleroze“Multis“. Onajeobjasniladadrugadvaudru`ewanisu dobila sredstva za tro{kove kori{}ewa kombivozilajernaJavnikonkursnisuaplicirali sa programima kori{}ewa kombi vozila koji im je Grad obezbedio, nego su sred-

^ITAOCI PI[U SMS

stva tra`ili u okviru projekata koji nisu odobreni. Potpredsednica Skup{tine grada Marija Vrebalov naglasila je da zahtev ~etiri udru`ewazafinansirawemklimatskogoporavkai rehabilitacije nije opravdan jer ~lanovi pomenutih udru`ewa imaju mogu}nost bawskog le~ewaprekoRepubli~kogfondazazdravstvo. Premare~ima~laniceKomisijezadodelu sredstavazaposebneoblikesocijalneza{tite Milica Mima Ru`i~i}-Novkovi}, predsednica Centra `iveti uspravno, Grad je u posledwihnekolikogodinanapravioprili~an iskorak na poqu unapre|ewa polo`aja gra|anasainvaliditetom.

065/47-66-452

Investicijajefabrika, ane{opingcentar Qudi, nije investicija gradwa tr`nog centra, nego gradwa fabrika. Me|utim, to ova gradska vlastnijesposobnadauradi. 063/520... *** JestesramotazaSBB.Tra`imo vra}awekanalaTVPanonija,StudioB,TV5iRAIiliotkazujemo pretplatu. 063/514... *** Sramota! Na{ gradona~elnik izgledaneznagdeje Salajka?  Za svog mandata je bio samo jednomitodaotvori nedovr{enu fiskulturnu salu u O[„VukKaraxi}“, ali i onda su ga ~ekali vi{e od pola sata od najavqenog termina (verovatno tra`e}i gde je taj deo grada)! Nadamo seda}emonekaddobiti gradona~elnikakojiznagdejeSalajka i kojeg }e interesovati problemi`iteqajednogod najstarijih delova grada! 065/5206... *** Po Vujaklijinom leksikonu 1936/37, nacionalizam, stranica 773: „narodwa{tvo, qubav prema svom narodu, rodoqubqe...” za to ^anak optu`uje Dobricu ]osi}a. Ali,mo`dajeVelikiBratume|uvremenu redefinisao pojam (ali samozaponekenarode). 061/6598... *** Svaka~astpaorima,gledaosam izve{taje TV, ali da je Milo{ Obrenovi} imao takvu mehanizacijunebidanasbilobarikada. 064/1127... *** Izjava g-dina \uki}a pokrajinskogsekretarazafinansije„dane

verujedanasRepublikaSrbijaminira” jer ne {aqe ogromna sredstvaVojvodinikojasuUstavomzagarantovana“ je neverovatno zastra{uju}a. Umesto da objasni za{tosredstvatolikokasne,kojesu posledice po Vojvodinu zbog tog ka{wewaikojeodgovoranzato,on pronalazihiqaduopravdawazatakav stav. Wega ne interesu posledice po gra|ane Vojvodine zbog ovolikogka{wewa,ve}miruwegovojstranci. 063/524...

*** Natalitetnamnanuli,anasvakom}o{kucrkvaumestovrti}a! 064/3333... *** Prostoneverovatnokakose”Tr`nica”imnogizaposlenipona{ajupremanamazakupcimakojiuovaj graddolazimoizokolnihmestana Najlon pijacu. Napla}ivawem rezervacije na polupraznoj pijaci oteralisumnogeprodavce,toliki novactrebaizdvojitiiplatitiza {esto~asovnoradnovreme,kadase uzmeuobzirdajeprodajatotalno stala.Takovisokecene nemate ni u Istambulu. Te{ko nampadaidilkontrolorasodre|enimzakupcima,kojiseprodaju zanekukineskukrpicu,aliizanekidinar,paverujemdamikojido-

|emo sa strane, to moramo da nadoknadimo. 064/9415... *** BuxetSrbijepunise91,4procenataizmaleprivrede,apoliti~arideruihpaderu,terajudazatvaraju radwe. Jesu li oni svesni da opstaju samo oni koji peru prqav novac dok pravi mali privatnici umiru!? 063/545... *** Eeej,mojaVojvodino,tikojamo`e{dahrani{pola Evope, do~ekala si da oni koji te seju sedeigladujunadrumovima. Uni{tili su nam fabrike, ostadosmobezposla, uni{ti{e nam seqakeostadosmogladni, zatrova{e nam drogomdecu,osta}emobezbudu}nosti,a oniidaqeparlajuo Evropi. I daqe i sve dubqe tonemo u ambis,spasanamnema! Odo{e nam pametni umovi, ostado{e penzioneri, politi~ari i oni koji ne znaju ni gde, ni kuda... Ne interesuje nas politika, `elimo daradimo,dastvaramo,dara|amo, daimamo!Dostajekra|a,otimawa, oduzimawa,neka`ivirad,anelopovluk! 064/2488... *** NajstarijistanovnikNovogSada i Vojvodine, vremeplov na{eg grada od 1928. godine, umrla je 15. majau106.godini.Nikoizgradase nijeudostojiodaizrazisau~e{}e wenom sinu niti da stavi jedan cvetnabakaMaringrob.Miprijateqiwenogsinaikom{ijesmoi bezwihnadostojanstvenna~inna Alma{komgrobquispratilibaka Maru na ve~ni po~inak. Laka joj crnazemqainekapo~ivaumiru! 062/9669...


FotoR.Hayi}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak9.jun2011.

9

SPOR ATP „VOJVODINA” I GRADA

Zakazano novoro~i{te

PO^EO FESTIVAL „ZOV RAVNICE”

Tridanapesmeiigrena[trandu Festival igre i muzike na [trandu „Zov ravnice” otvoren jeju~eitraja}edosubote,svakog dana od 9 sati do pono}i. Manifestaciju organizuju Folklorno udru`ewe„Velikokolo”i„Gradsko zelenilo”, a na wemu }e nastupati veliki broj izvo|a~a, dok }e atmosferu upotpuniti preko 70 izlaga~a vina, rakije, ru~nih radova, suvenira, kola~a, meda...Program je prilago|en svim generacijama pa }e u wemu mo}i da u`ivaju kako mali{ani

tako i oni stariji, jer }e za svakogabitipone{to. -Nafestivalu}ebitipreko dvehiqadeu~esnika{tojepravo

za etnofestival „Vojvodina fest”. Gosti nam dolaze iz cele Srbije,{iregregiona,abi}etu i jedna organizacija iz Sijera

Tu je i preko 70 izlaga~a vina, rakije, ru~nih radova, suvenira, kola~a, meda… Gosti ~ak i iz Sijera Leonea zadovoqstvo, jer su ovakvi doga|aji, pokazalo se, vrlo interesantni i pose}eni. Ovo je i uvod

Leonea - istakla je direktorica „Gradskog zelenila” Na{ata Ra{eta.

Gradona~elnik Igor Pavli~i}, koji je sve~ano otvorio festival,rekaojedajeveomava`no da je [trand iz godine u godinu svelep{i. -Do20.juna}ebitikompletnozavr{ennoviprilazpla`ii novi kej. [to se [tranda ti~e, ovegodine}emoimatipunosadr`ajaimanifestacija,alimoramo da se potrudimo da ih bude jo{ vi{e nego ranije - dodao je Pavli~i}. B. M.

PrivrednisuduNovomSadu nijeju~erazmatraoizmenuplanareorganizacijeATP„Vojvodina”kojijepredlo`ioste~ajni upravnik Nikola Pavlovi}, ve}jezakazanonovoro~i{teza 8.juli.Kaorazlogzaodlagawe navedeno je da sud kasno dobio dokument.Iizmenaplanareorganizacijepodrazumevapo~etak rada nove autobuske stanice, ali ste~ajni upravnik Pavlovi}nijeju~esuduobrazlagao na koji na~in predla`e da stanicapo~nesradomidasenamire poverioci. Advokat biv{eg vlasnika „Vojvodine” Ilije De-

vi}a, Emir Ja{arevi} rekao je ju~e na ro~i{tu da se ste~ajni upravnik Pavlovi} u podnesku Privrednom sudu odrekao utvr|ivawa {tete po svim osnovama koje preduze}e trpi, i da tra`i samove{ta~ewezaizgubqenudobit zato {to stanica ne radi a lokali su prazni. Po presudi Apelacionogsuda,naglasiojeJa{arevi},nalo`enojekompletno utvr|ivawe{tetekoje„Vojvodina”trpizato{toautobuskastanica ne rad. Pred Privrednim sudom  u Novom Sadu u toku je sporizme|u”Vojvodine”iGrada. Z. D.

ZAVR[EN SPOMENIK AZERBEJYANSKOM KOMPOZITORU UZEIRU HAYIBEJLIJU

PredsedniciTadi}iAlijev danasotkrivajubistu Predsednik Srbije Boris Tadi},predsednikAzerbejxanaIlhan Alijev i gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} prisustvova}esve~anojceremonijiotkrivawa spomenika azerbejxanskom kompozitoru Uzeiru Haxibejliju,zakazanojzadanas,oko10 ~asova.BistakompozitoraHaxibejlija poklon je Republike Azerbejxan Novom Sadu a posta-

vqena je na Beogradskom keju, ta~nije na potesu izme|u ulica Episkopa Visariona i Marka Miqanova. Savet za kulturu Skup{tine gradapo~etkomdecembrapro{le godine prihvatio je inicijativu ambasade Republike Azerbejxan za postavqawe spomenika ovom kompozitoru, potom je utvrdio predlogodlukeopostavqawupo-

prsja, {to je na posledwoj lawskoj sednici Skup{tine grada i odobreno. Kako je obrazlo`eno, inicijativa je odobrena  kao izraznamereuspostavqawaija~awa odnosa izme|u dveju republika.UzeirbejAbdulHuseinoglu Haxibejli(1885-1948)biojeazerbejxanskikompozitor,publicista, dramaturg, nastavnik i prevodilac,poznatkaootacazerbej-

NADOMAK GRADA @IVE KAO POSLE ZEMQOTRESA

Podzemnevode Kisa~animadogrla stanovnika. Wihov, tako|e, velikiproblemjeto{tonikone}e da im pru`i nov~anu pomo} kojom bi nadoknadili ve} u~iwenu{tetuinastavilida`ive normalnoibezstrahadaseku}e uru{e.

Nekolikowih,kojisutra`ilidaostanuanonimni,ustvrdilisudapomo}nisudobiliqudi~ijisudomovibilinajugro`eniji, ve} da su tim novcem, mnogi renovirali svoje ku}e iako su bile u daleko boqem

Vlasnici ku}a s kojima smo razgovarali rekli su da je pomo}uselostiglasamojednomi dajetadaMesnazajednicadobila2,5milionadinara.Raspodela tih sredstava, ka`u, bila je problemati~na.

stawu. Navode i primer `ene, koja nije mogla da preuzme pomo} samo zato {to je u tom momentu bila u bawi, pa je posle moraladaprodadeozemqesamo da bi uradila ono najosnovnije kakosezidovinebisru{ili. Kisa~anka ZuzanaFilko,koja se u aprilu usmeno obratila Komisiji za predloge i predstavke u Skup{tini grada, nedavno je dobila odgovor u kome se opet ne pomiwe od{teta za ku}e. -Ogor~enasamjerstvarnovi{eneznam{tatrebadauradim da bi neko obratio pa`wu na nas. Svi kojima se smo se obratili prebacuje odgovornost na nekogdrugogitakoukrug.Sramotno je da Grad koji se stalno hvali kako pazi na nacionalne mawine, dozvoli ovako ne{to reklajeFilko. G. ^etnik

Foto:S.[u{wevi}

Neke ku}e Kisa~u izgledaju kaoposlezemqotresa.Utisakje kaoda}esesvakogtrenutkasru{iti,jerupojedinimdelovima krovove dr`e improvizovani stubovioddrveta.Podrumikoje su`iteqiovogmestanekadkoristilizazimnicu,sadasupod vodom, a ako i izvuku vodu oni }e ostati suvi samo do prvih obilnijihpadavina. Najve}i razlog za ovakvo katastrofalno stawe je {to se ovoselonalazinanajgorojlokacijiuVojvodini,{toseti~e podzemnih voda. Pored zgrada one uni{tavaju ba{te i oranice,anekideloviKisa~aizgledaju kao mo~vare iz kojih raste trskavisokaiponekolikometara. Mu~eweiborbaovihqudiza normalan`ivottraje12godina. Obra}ali su se svim relevantnim institucijama, gradona~elnicima, ombdusmanu, Gradu i

Pokrajini ali bi sve ostajalo na praznim obe}awima. Gradona~elnik Igor Pavli~i}, pre okomesecdana,prisustvovaoje po~etkusanacijedelamelioracionogkanala,kojom}esedonekle re{iti vi{egodi{we muke

xanske klasi~ne muzike i opere. Tvoracjeprvemuslimanskeopere“LejlaiMajnun”akomponovao jeihimnuRepublikeAzerbejxan. Poprsjevisine165centimetara, {irine176idebqine132centimetra,izra|enojeubronziibi}epostavqenonapostamentuvisine145centimetara,{irine76 idebqine66centimetara. J. Z.

I„NSblok”zaRekom Inicijativu Regionalne komisijezautvr|ivaweiobjavqivawe~iwenicaosvim`rtvama ratova od 1991. do 2001. godine nateritorijinekada{weSFRJ, podr`ali su potpisom ju~e odbornici grupe gra|ana „NS blok”,na{tanduudru`ewa„Rekom” u Zmaj Jovinoj ulici ispredbroja3. -Dobiosaminformacijudaje 15.000 Novosa|ana dalo potpis ovojakciji,akakoznamodaqu-

di danas te{ko daju potpise, ocewujem da je ovo izuzetno dobarrezultat.Inicijativa}ese nastavititokomcelogovogmeseca,tepozivamsveNovosa|ane daseprikqu~esvojimpotpisom -rekaojepredsednik„Nsbloka” Sa{a Igi}, napomiwu}i, da }e se samo utvr|ivawem relevantnih ~iwenica iz godina ratova do}i do pomaka napred u celom regionu. A. L.


NOVOSADSKA­HrONIKA

~etvrtak9.jun2011.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ ­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (13.10),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (13.50), „ran­go”­(14.20),­„Hop”­(12.15),­„rio”­(12,­15),­„Cr­ven­ka­pa”­(16),­„Pi­ra­ti­sa Ka­ri­ba­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(14.15,16.50,­19.30,­20,­22.45),­„Ma­mur­luk­u Bang­ko­ku”­(16.30,­18.30,­20.30,­22.30),­„Go­di­ne­qu­ba­vi”­(17),­„Ce­na­isti­ne”­(22),­„H­Men:pr­va­kla­sa”­(15.15,­17.40,­20.10,­22.40),­„Kung­fu­pan­da­2” (13,­14,­16,­18,­19.15,­21),­„Ha­na”­(18.10,­20.20,­22.35) Jadran:­„Be­li­la­vo­vi”„­(19),­„Mo­ja­na­zo­vi­`e­na”­(21)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„Kos­i­li­si­ca”­(18)

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta -­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941 -­1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka „Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Nada Radovanovi}, Borislavka Milo{evi}, ValentinaAramba{i} i MajaPetrovi} iz Novog Sada, JelenaDavidovac iz Ka}a, DaliborkaJerosimi} iz Novih Karlovaca, Sla|ana Srdi} iz Koviqa, DaliborkaMla|enovi} iz Rumenke, IvanaJoveti} iz Temerina, Aleksandra Jovi~i} iz Ba~ke Palanke i Deana \ur|evi} iz Bukovca, DE^AKE: Smiqana Fleger, Kristina Tojagi}, Vesna Ivan~evi}, Ma{a[krbi}, DraganaPetrovi} i VahideMehmeti iz Novog Sada, Ana^ernivec i Zorica^astvan iz Ba~kog Petrovca, Desanka Vidovi} iz Futoga, Zorica Markovi}- Negovanovi} iz [ida i DraganaKne`evi} iz Temerina.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Sini{a Milenka Tanasijevi} (1958) u 11.15 ~asova, Svetlana Svetka Zori} (1977) u 12, Smiqa Du{ana Berbakov (1926) u 12.45, Qubica Rista Vujakovi} (1951) u 13.30, Rudolf Rudolfa Rac (1942) u 14.15, Du{an Dragosava Boji} (1936) u 15 i Momir Ranka Mirki} (1942) u 15.45 ~asova.

c m y

10

DNEVNIK

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki. Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

Фестивалмузичких друштаваВојводине

РУМА: Фестивал музичких друштава Војводине, најзначајнија је музичка манифестација у културно-уметничком аматеризму покрајине одржава се 11. и 12. јуна у Културном центру у Руми. Оба концертна дана почињу у 19 сати, а улаз је слободан. Ова година припада хоровима и оркестрима који су претходно прошли селекцију. Одабрано је 14 хорова и два оркестра сериозне музике. Градски хор културног центра из Куле, Камерни мешовити хор „Барток Бела” из Куле, Мешовити хор СКУД „Херој Чмелик” из Старе Пазове, Српско певачко друштво из Руме, Хор Јеврејске општине „Ха-

VESTI ВечеТање Крагујевић СЕНТА: Завичајна фондација „Стеван Сремац” у Сенти приређује данас, од 19 сати, књижевно вече на којем ће се новим књигама „Ружа, одиста”, „Мотел за збогом” и „Талог недовршеног” представити песникиња и есејиста Тања Крагујевић Београда. О новим књигама Крагујевићеве, родом Сенћанке, уз њено учешће, говориће књижевна критичарка ДраганаБелеслијин, а домаћин вечери је председник сенћанског Друштва чланова и пријатеља Матице српске ПетарТерзић. М.Мр.

Уређујесе пијаца ТЕМЕРИН: Прва пијаца у јуну изузетно је богата понудом, пре свега воћа и поврћа, бројем купаца и посетилаца. На улазу на пијачни трг протеклих неколико дана уређен је паркинг простор за такси станицу и аутомобиле. Улични продавци, који су годинама заузимали овај простор, као и цела пијаца, померени су нешто западније, од Првомајске до улице Николе Пашића. Прошлогодишњом одлуком одборника општинског парламента било је планирано да се до 1. јуна уклоне монтажни киосци, како би се цео трг могао уредити у модерну пијацу, са канализационом мрежом и санитарно хигијенским условима. Рокови су прошли, а требаће много времена да Темерин добије модерну пијацу. М. М.

шира” из Новог Сада, Мешовити хор КУД „Светозар Марковић” из Новог Сада, Мушки хор Румунске националне мањине из Алибунара, Мешовити хор „Јединство” из Апатина, Црквени хор „Розанов“ из Ђурђева, Мушки хор КУД „Штефан Штефу“ из Ечке, Црквени хор

„Св. Теодор Вршачки“ из Вршца, Гимназијско певачко друштво „1838“ из Новог Сада, Црквени хор „Свети Јован Крститељ“ из Бачке Паланке и гостујући хор „Мусица вива“ Крањ – Примосково из Словеније. Два оркестра сериозне музике: Оркестар хармоника АКУД „Соња Маринковић” из Новог Сада и Мешовити оркестар Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада. Жири у саставу: диригенти Борис Черногубов, Јурај Ферик и Тамара Петијевић, доделиће бронзана, сребрна и златна одличја. В.Х.

~etvrtak9.jun2011.

11

ШИЂАНИПРОТЕСТОВАЛИЗБОГНЕСВАКИДАШЊЕОДЛУКЕ ЦЕНТРАЗАСОЦИЈАЛНИРАД

НедајумалуАндријану

ШИД:Пре готово годину дана, седамнаест дана стара Андријана додељена је хранитељској породици Прерадовић,ДрагицииЉубомиру, на старање. Како њихови син Горан и снаха Дубравка не могу да имају деце, Прерадовићи су се распитали и сазнали да као хранитељи имају предност приликом усвајања малене Андријане. Прошли су све обуке, попунили гомилу образаца и све време су их у Центру за социјални рад уверавали да имају апсолутну предност у односу на остале усвојитеље. Међутим, 24. маја Милена Пешкир из шидског Центра за социјални рад саопштила им је да је Андријана додељена другој породици, ван Шида, без икаквог објашњења. - Немамо своје деце, а жеља нам је да имамо децу и у Центру за со-

цијални рад су нам објаснили да приликом усвајања наше Андијане имамо предност у односу на друге – скрхана прича Дубравка Прерадовић. Ова вест прострујала је Шидом као метак и подршка Прерадовићима је почела да стиже са свих страна. Прошле седмице организовани је и скуп подршке испред Центра за социјални рад, на коме је више стотина Шиђана осудило одлуку Центра да Андријана буде додељена другој породици. Прерадовићима је подршка стигла и од општинског руководства и председнице Општине Шид НаташеЦвијетковић. - Општинско руководство на челу са председницом Наташом дало је пуну подршку породици Прерадовић. Процес је сада стопиран од стране Покрајинског секретаријата

за здравство и социјалну политику и ради се потпуно преиспитивање одлуке да малена Андијана буде додељена другој породици. Покрајински секретаријат ће донети и коначну одлуку и до тада Андријана остаје код Прерадовића – каже помоћница председнице Општине Шид за социјалну политику БиљанаСарап. У шидском Центру за социјални рад нису били расположени за причу, уз образложење да је „колегиница Милена Пешкир на службеном путу“, а да је „директор управо изашао“. Било како било, Прерадовићи су одлучни у свом науму да Андријану задрже, а стотине Шиђана им свакодневно даје подршку спремни да се поново окупе и спрече да Андријану одведу из Шида. Ј.Антић

ЧЕТВОРОЧЛАНАПОРОДИЦАЖИВИУНАПУШТЕНОЈИОРОНУЛОЈЗГРАДИ„МЕДИВЕТА”

Пацовиноћунападајудецу ЗРЕЊАНИН: Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин. Да је прва реченица у класику Лава Николајевича Толстоја “Ана Карењина” сушта истина показују и несрећне, социјално угрожене зрењанинске фамилије. Не прође пуно времена, а да на површину не исплива нека нова трагична животна сторија која посведочи о тешком социјалном положају припадника овдашњег друштва. Говорили су медији о невенчаном пару који живи у напуштеном, рђом покривеном вагону, недалеко од главне железничке станице у Зрењанину, затим о жени која са бившим супругом и малолетним сином, немајући куд, борави у просторијама старе бензинске пумпе, о бескућницима који спавају у урушеним објектима или испод мостова… Тужна је и судба БранкеГрабовац (34). Она са невенчаним супругом ТомиславомОрловцем, и двојицом синова, тринаестогодишњим Александром и шестогодишњим Кристијаном, већ пет година живи у једној соби напуштене зграде “Медивета”, недалеко од центра града. Ова четворочлана породица добија социјалну помоћ од 6.000 динара и дечији додатак од 5.000 динара. То им је сав приход. Струје

Двефамилијемучеистумуку

немају, воду, али само хладну, добили су ангажовањем локалне самоуправе. Немају ни купатила, ни тоалета, ни кухиње. - Кувам на бурету, тако што ложим крпе. Спремам шта стигнем – неку чорбу, насуво са кромпиром, некад богами и ништа. И од комшинице повремено добијемо нешто за јело. Купамо се у лавору, јер немамо купатило, нити тоалет. Хладну воду грејемо на бурету да бисмо децу окупали у лавору. Ни струје немамо, овде нема чак ни електричних инсталација, па због тога ноћу углавном палимо свеће – прича за “Дневник” Бранка Грабовац.

БранкаГрабовацсмужемидецом

Настаниласејошједнафамилија У оронулој згради “Медивета”, која је данас у приватном власништву, али газда са њом тренутно ништа не намерава да учини, обитава и петочлана ромска фамилија. Муж, жена и њихово троје малолетне деце такође муку муче са нехуманим условима за живот. Ни они не знају шта им је чинити. Многима су се, вели, обраћали за помоћ. Пре две године посетио их је и председник Скупштине града Зрењанина Александар Мартон, обећао да ће стамбено бити збринути, али после тога никада им се више није јавио.

- Једно време смо од неких људи из иностранства добијали 120 евра да плаћамо кирију за стан. Али, престали су да нам шаљу новац, па смо се вратили овде. Били смо раније у једној другој просторији, али су пацови почели да скачу по деци. Ноћу

нисам смела због тога да заспим, па смо прешли у другу просторију. Осећам да ово више не могу да издржим – казује бивша спремачица запослена у Робној кући “Београд” која је пре осам година добила отказ као технолошки вишак. Без посла је и Томислав, некадашњи радник зрењанинске уљаре. Не може да се запосли јер има пет деценија живота. А да зло никада не иде само, показало се и у њиховом случају. Старији син Александар добио је кожну болест, касније ће се испоставити богиње. Потребни су лекови. Пара нема. А Бранка полако почиње да губи и наду. Ж.Балабан

ПОЈЕКАТЦЕНТРАЗАСОЦИЈАЛНИРАДИОПШТИНЕ

Хаусмајстори занајстарије

Донација Дому здравља

БЕОЧИН: Црква Исуса Христа из Америке поклонила је Дому здравља ’’Др Душан Савић Дода’’ у Беочину донацију вредну три хиљаде долара, а која се састоји од ситног инвентара потребног за рад лекара и медицинских сестара. Донација садржи шприцеве, вату, газе, ртг филмове, неке лабораторијске реагенсе, папир за екг, стетоскопе, мераче притиска... Сарадњу са мисионарима, Стивом и Шери Лабун, хуманитарним волонтерима ове цркве, успоставило је удружење грађана ‘’Романо Камавипе’’ из Беочина које је истакло потребу беочинског дома здравља за овим ситним инвентаром, јер је несташица потрошних материјала уочљива у свим здравственим установама. Хуманитарци из Америке тренутно делују на подручју Србије и Босне и Херцеговине, а средства из

којих финансирају бројне пројекте из области здравства, водопривреде, народне кухиње и друге потичу од чланова цркве којих и��а око 14 милиона у свету. - Ми помажемо људима којима је помоћ потребна и одлично сарађујемо са невладиним сектором у Србији. Бројне су области у којима делујемо и на овај начин најбоље успостављамо односе са људима – рекли су Стив и Шери Лабун. Захвалност за поменути материјал изразио је доктор Александар Ћетковић, шеф службе опште праксе истакавши чињеницу да је беочински дом здравља изузетно добро опремљен амбулантним колима, квалитетним апаратима за ултразвук, рендген, лабораторију, али да се у последње време јавио проблем са потрошним материјалом. В.Недић

КИКИНДА:Општина Кикинда и Центар за социјални рад реализују пројекат под називом „Хаусмајстори за најстарије“. Средства су обезбеђена путем конкурса јавних радова које је расписала Национална служба за запошљавање. -Хаусмајстори помагаће уређење старачких домаћинстава. Сматрам да је овај пројекат добар и потребан јер сви морамо водити рачуна о старијима. Пројекат подразумева да ће четворица радника: бравар, молер, електричар и водоинсталатер обављати ситне поправке у старачким домаћинствима - истакао је председник Општине ИлијаВојиновић. За овај пројекат утрошиће се 655 хиљада динара, а циљ је увођење новог вида помоћи за социјано угрожене најстарије Кикинђане. Центар за социјални рад већ дуже време тражи начин како да додатно помогне корисницима социјалне помоћи

старијим од 60 година. Излазак мајстора и њихова услуга су за кориснике бесплатни, док ће корисници или власници кућа набављати материјал. Пројекат је започет 16. маја и траје пет месеци. Пријаве за ову услугу могу се подносити лично у Центру за социјални рад или на телефоне:062-85-77-337 и 21-169 - рекла је директорица Центра за социјални рад МирјанаБарошевић. Пројекат ће се спроводити само у граду и према евиденцији Центра за социјални рад постоји 120 домаћинстава који ће имати могућност да искористе ову услугу. Радници који су запослени на овом пројекту добијаће наредних пет месеци зараду у износу од 18.000 динара од Националне службе за запошљавање. Хаусмајстори ће обићи сва старачка домаћинства и објаснити им на који начин им могу помоћи. А.Ђ.

Пијаца под надстрешницом

ЗРЕЊАНИН: ЈКП “Пијаце и паркинзи” завршило је наткривање конструкције на делу главне зрењанинске пијаце. Из предузећа поручују да ће овим бити побољшан стандард и квалитет пијаце, а тиме ће и продавцима бити омогућени бољи услови за рад. -Посао смо обавили сопственим средствима, а вредност пројекта је 2,3 милиона динара. Карактеристика је што су надстрешнице покривене полигалом који зауставља УВ зрачење, отпоран је на ватру и није склон ломљењу. Основа је у томе да заустави зраке како би се роба, посебно на зеленом делу пијаце очувала – рекао је директор ЈКП “Пијаце и паркинзи” Боривоје Дорословачки, нагласивши да закупци тезги већ дужи период инсистирају на надкривању продајног простора. Како кажу у овом предузећу, набавком надстрешница максимално се испоштовао однос цене и квалитета. Од сада, на том делу пијаце, неће бити разапетих шаторских крила и најлонских церада које су штитиле изложену робу пијачних продаваца, а у исто време отежавале прилаз граЖ.Б. ђанима.

Потписивањеуговораостипендирању

ПРВИСТИПЕНДИСТИЧЕШКОГНАЦИОНАЛНОГСАВЕТА

Стипендијезастуденте завршнихгодина

БЕЛАЦРКВА: Студент четврте године Милан Фрумоси и студент треће године Филолошког факултета у Београду, катедра за чешки језик и књижевност Марјан Стрнад први су стипендисти Националног савета Чеха у Србији. Они су са председником Националног савета Штефаном Клепачеком потписали Уговор о стипендирању, по коме средства која ће добити не морају да врате. Конкурс за стипендирање студената је, како је за „Дневник” рекао председник одбора за просвету у Савету ЈарославХоц, мало касније расписан тако да ће они сада ипак добити чек на све заостале стипендије, а за наредну годину ће се Национални савет потрудити да овај посао обави на време. Стипендирање младих који студирају чешки језик, је по њему један од најважнијих функција националног савета, а наредни корак је враћање чешког језика у школе. Обраћајући се стипендистима, председник Националног савета Че-

ха Штефан Клепачек је обећао да ће ово бити само први корак и да се нада да ће они, након стицања дипломе на Филолошком факултет у Београду, моћи своје знање да искористе за рад са децом у белоцркванској општини. Задатак је да се овај језик који се не изучава у нашим школама већ пет деценија, иако је у службеној употреби врати у образовни систем, па макар као факултативан предмет. М. В.


12

vojvodina

~etvrtak9.jun2011.

ЗАКИКИНДСКЕГРАЂЕВИНЦЕПУНЕРУКЕПОСЛА

Уређење тротоара, трга,библиотеке КИКИНДА: Ове године биће реконструисани тротоари у Кикинди, Банатском Великом Селу, Накову и Банатској Тополи. Јавна набавка за адаптацију је у току - истакла је директорица Дирекције Едита Дивковић. - За поплочавање од улице Иве Лоле Рибара до Градске пекаре предвиђена је велика јавна набавака и тендер је у току. Уредиће се и тротоари од Градске пекаре до Улице Михајла Пупина, која ће се асфалтирати. Друга набавка представља поправку бетонских тротоара у граду, и то: испред Болнице и у улицама где су грађани и инспекције реаговали. За ове намене утрошићемо око1,5 милиона динара, па и више уколико се укаже потреба - каже Дивковић. У току лета биће поплочан улаз у Курију. Средства у износу од 870 хиљада динара обезбеђена су у буџету ЈП „Дирекција за изградњу града“ , а извођач радова је фирма „Златна греда“.

Бачкопољски гусларинајбољи удржави БАЧКО ДОБРО ПОЉЕ: На недавно одржаном Фестивалу гуслара Србије у Тополи на Опленцу, титулу првака државе понело је Друштво гуслара „Војвода Лазар Сочица“ из Бачког Доброг Поља. Овај 19. фестивал по реду, организовали су Савеза гуслара Србије и домаћин овогодишњег такмичења Друштво гуслара „Карађорђе“ из Крагујевца. Учествовало је око 130 најбољих гуслара из целе Србије. Гуслари из бачкопољског друштва Зоран Самарџић, Миљан Вујовић, Вуко Вуковић и Љубомир Павловић освојили су прво место и то по други пут у претходне три године. Друго место припало је Друштву домаћина, док су трећепласирани били Друштво гуслара „Вук Караџић“ из Београда. Такође, Вујовић, Самарџић и Вуковић изборили су пласман на предстојећи Савезни фестивал „Српских гуслара“ на којем ће наступити по десет најбољих гуслара из Србије, Републике Српске и Црне Горе. М. К.

- Урађена је јавна набавка за поправку плоча „Олимпија“ на Градском тргу. За ове радове предвиђено је до милион динара – објашњава наша саговорница -Грађани су имали прилику да виде и да је санирана фонтана за шта је утрошено око пола милиона динара. Искористила бих прилику да замолим све грађане, нарочито матуранте да не улазе у фонтану јер се могу повредити. Током наредног периода биће настављена адаптација и реконструкција зграде Народне библиотеке. Планирана је и замена инсталација, као и извлачење влаге које би проузроковало поновно малтерисање и кречење објекта. С обзиром на то да је зграда под заштитом државе као споменик културе инсталације се не могу мењати изнад него у зиду што ће проузроковати и пропратне послове. За замену столарије обезбеђена су 3,3 милиона динара, а како каже Дивковићева, остали радови зависиће од средстава која буду на располагању. А.Ђ.

ЗАЧЕТИРИДАНАБЛОКАДЕПУТЕВА

„Аутопревоз” изгубио близу двамилиона динара

КИКИНДА:Због блокаде путева Јавно предузеће “Аутопревоз” четири дана протекле недеље није било у могућности да превози путнике до Београда, Новог Сада и Суботице, рекао је директор Мићо Стојановић. Он додаје да су током блокада претрпели губитке од 1,5 до 1,8 милиона динара. Дневно је губитак “Аутопревоза” износио од 350 до 400 хиљада динара. Превозили смо путнике једино у кикиндској општиној, као и раднике фабрика “Ле Белијер”, “Цимос” и “Нафтагас”. На иђошком мосту и на путу према Новом Милошеву имали смо по два аутобуса која су возила до блокаде и од блокаде. Један од највећих проблема су и екскурзије чији је превоз договорен. Реч је о ђачким екскурзијама, а требало је да путују ученици из кикиндске, зрењанинске

и новоцрњанске општине. Овакви превози ђака биће организовани ове недеље. - У наредном периоду морамо штедети на појединим ставрима како би надокнадили губитак – каже Стојановић. - Извињавам се путницима који нису могли да путују у данима блокаде, али против више силе нисмо могли. Од 1. јуна требало је да почне да ради и нова аутобуска линија Кикинда-Ада-

Падеј-Мол, али је због објективних разлога, први аутобус на новој линији кренуо у понедељак, 6. јуна. Поласци за нову линију из Кикинде су у: пет, шест и 13 сати, док су поласци из Мола за Кикинду у: 6 и 10, 7 и 10, 14 и 10 и 15 и 10 сати. Поласци из Аде су пет минута после полазака из Мола. - За ове поласке проценили смо да ће бити од обостране користи и за путнике и за нас – објаснио је наш саговорник Једини полазак из Кикинде у шест сати има преседање јер се уклапа у полазак за Суботицу. Највеће ефекте нове аутобуске линије очекујем у септембру јер су неопходна бар два месеца да се људи навикну на нове поласке и доласке. Цена карте у једном ��равцу за релацију Кикинда-Мол је 280 динара, 240 – Кикинда-Ада, а 160 динара је Кикинда-Падеј. Повратна карта од Кикинде до Аде је 380 и од Кикинде до Мола је 450 динара. А. Ђ.

ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА АД„ВИТАМИН“ У ХОРГОШУ ЗАДРЖАЛА ПРАВО НА ЗНАК„НАЈБОЉЕ ИЗ ВОЈВОДИНЕ“

Запршка зачињена и успешном приватизацијом ХОРГОШ: У Прехрамбеној инустрији АД „Витамин„ у Хоргошу посебно су поносни на производњу зачинске паприке, која се у фабрици прерађује већ више од 60 година, а у хоргошком атару узгаја више од два века. За производњу

Јачинапон струјеучетири улице

Из погона хоргошког „Витамина”

ТЕМЕРИН:Житељи дела улице ЈНА, Максима Горког и Пап Павла у Темерину, ускоро ће добити јачи напон електричне енергије и бољу јавну расвету. Протеклих двадесетак дана радници Јужне Бачке поставили су нови подземни кабел од трафо станице код фирме у изградњи Елмед у улици ЈНА до трафо станице у улици Пап Павла. М. М.

слатке млевене зачинске паприке хоргошка фабрика је 2008. године понела знак „Најбоље из Војводине, који се додељује на три године, а ове је управо задржала право на коришћење престижног знака и у наредном периоду. Поред тога хоргошка фирма стабилно послује је и пример је успешне приватизације. - Експертски тим потврдио је изузетан квалитет нашег производа, по

којем је „Витамин„ познат јер се већ деценијама бави селекцијом и унапређењем производње зачинске паприке, а хоргошке сорте слатке и љуте паприке су постале чувене не само на нашем, него и иностраном тржишту - истиче директорка „Ви-

Фото:М.Митровић

тамина„ Веселинка Поповић. - Поред тога, на недавном Међународном пољоприврендом сајму у Новом Саду понели смо две златне медаље Новосадског сајма за квалитет слатке млевене паприке и додатак рибљој чорби „Алас„. У „Витамину„ већ више година функционише интегрисани систем ИСО и ХАЦЦП квалитета и здравствене исправности производа, ко-

МАЛОДРУГАЧИЈАБОРБАПРОТИВНАРКОМАНИЈЕИДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Занемеликадсучули искуствавршњака

БЕЛАЦРКВА:Превенција насиља и деструктивног понашања младих, циљеви су за које се кроз пројекат „Ја хоћу бољу будућност” бори „Лотос- Театар млади за младе” кроз интерактивно позориште. Како то изгледа имали су прилике да се увере ученици белоцркванских средњих школа на представи коју су за њих организовали у холу Техничке школе „Сава Мунћан”.. Овај пројекат, како је за „Дневник” рекла Исмета Нојгебауер, финансира се новцем Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, а у њему би требало да учествују ученици средњих школа из Вршца, Беле Цркве, Алибунара и Пландишта. Кратким приказима о ситуацијама дискриминације у школи, расизма и коришћења опојних друга, које су за своје вршњаке извели глумци „Лотос Театра млади за младе”, ученици су уведени у причу, а затим их је кроз дискусију водила ДаријаПоповић. Циљ је био да они препознају проблеме, неке ситуације које им се дешава-

ју и на прави начин на њих реагују. Реакције су биле веома различите, па су на неке ситуације ученици радо реаговали, а код других су се тешко отварали. За већину присутних овакав начин рада путем интерактивног позоришта био је потпуна новина. На крају представе ученицима је представљен кратак документарни филм, исповест двојице младића који су на путу без повратка, а желели су да укажу колико су погрешили и шта све чека оне који крену истим путем. После одгледаног филма ученици су били прилично шокирани и није било коментара, чак ни оних злурадих на које су некада веома спремни. - „Лотос Театар млади за младе” основан је у Алибунару 2007. године, као Невладина организација. Намера оснивача, Исмете и Карла Нојгебауера је да се боре против насиља, које је како су рекли постали наша стварност, а визија им је „Србија без насиља”. М. В.

ЈАВНИРАДОВИУПЕЋИНЦИМА

Чистијасванасеља ПЕЋИНЦИ:У општини Пећинци почели су јавни радови, који се реализују на основу пројекта ЈКП „Сава“ које брине о комуналном реду свих 15 насеља ове локалне самоуправе. Пројекат је прошао на конкурсу Националне службе за запошљавање и за реализацију јавних радова које предвиђа ЈКП “Сава” је одобрено 894 хиљаде динара, што је омогућило ангажовање девет лица која ће у период од три месеца чисти-

dnevnik

ти и комунално уређивати сва насеља у овој општини. Како истиче Јован Волчевски, директор ЈКП „Сава“, пре свега ће се радити на уређењу јавних површина у свих петнаест насеља пећиначке општине, а управо се утврђује динамика радова са председницима савета месних заједница. - Прва радна недеља је била у знаку чишћења и кошења јавних површина у Пећинцима као седишту општине, уређен је простор око зграде

општине и јавних установа, очишћен и покошен кружни ток на улазу у Пећинце. Радови се настављају у Ашањи и Обрежу, а потом на ред долазе Сремски Михаљевци и Карловчић истакао је Волчевски нагласивши да ће динамика радова у осталим местима зависити од договора са месним руководствима, али да ће, после тромесечног труда и улагања, сва места пећиначке општине изгледати лепше и уредније. А. Мали

јим се како истиче директорка Поповић обезбеђује свеобухватна контрола квалитета производње и здравствене безбедности и исправности од њиве до трпезе. Зачинску паприку производе искључиво из семена сопствених заштићених сорти, пошто су управо у Хоргошу створене и признате пет сорти слатке и две сорте љуте паприке, тако да је у целости заокружен ланац производње од сопственог семена до млевене зачинске паприке. На подручју Војводине од површина засејаних зачинском паприком 80 одсто су хоргошке сорте, међу којима је од слатких сорти најзаступљенија „ХС-6”, која се показала као најрентабилнија. Конкуренција су сорте из Мађарске, али су искуства овдашњих произвођача на страни хоргошких сорти зачинске паприке, које дају најквалитетније си-

десет одсто и износи 30,80 динара. - Као и до сада пружамо пуну подршку нашим произвођачима, па смо обезебдили средства за авансирање трошкова производње за издатке за копање, заштиту биља и бербу, а произвођачима обезбеђујемо и стручну саветодавну помоћ додаје директорка Поповић. Упркос економској кризи пословање и ликвидност у „Витамину„ су стабилни, 115 запослених има редовна примања, исплату сировина обављамо из сопствених извора Веселинка Поповић без ангажовања банкарских кредита, производа, где су уз зачинску папришто је у данашње време јако тешко ку најзначајнији зачини и зачинске смеше, додаци јелима, адитиви за обезбедити. - У позицији смо да сада примамо индстрију меса, широка палета чајенове раднике у производњи пошто ва и слатких програм. Извозни постарији одлазе у пензију, а врата су слови у приходима учествују 15 одсто, при чему су најзначајнији извозни артикли зачинска паприка и Зачинскупаприкупроизводеискључивоизсемена универзални додатак јелима „хоргошки зачин„, а углавном се извози на сопственихзаштићенихсорти,поштојеуправо тржиште земаља ЦЕФТА споразууХоргошустворено ипризнато петсортислатке ма. У прошлој години је започета идвесортељутепаприке инвестиција у нове млинове за паприку. Улагање је вредно око пола ровине на војвођанском поднебљу. стално отворена квалитетним висо- милиона евра и треба да се заврши у Ове сезоне „Витамин„ је уговорио костручним кадровима, тако да је у идућој години, а у овој треба да се производњу 5.000 тона сирове за- структури запослених сада сваки пе- реализује и улагање у набавку нове чинске паприке, понудивши произ- ти са високом стручном спремом - опреме за осавремењавање производње и лансирање нових производа вођачима цену од 28 динара по ки- истиче Поповић. У свом производном програму у вредности 400.000 евра. лограму, док је за семенску произМ.Митровић водњу гарантована цена увећана за „Витамин„ има преко стотину врста

Бесплатно стерилисање паса

БЕЧЕЈ:Друштво за заштиту животиња и природе Бечеј упозорава суграђане на озбиљан проблем везан за напуштене кућне љубимце, првенствено псе и мачке, на територији читаве општине. - Алармантно је да се сваког дана пси убијају, јер нема ко о њима да брине. Зато, апелујемо на суграђане да стерилишу своје псе, како њихови штенци не би патили одрастајући на улицама, по парковима или неком другом отвореном простору без одговарајуће бриге и неге. Стерилисање паса и мачака је бесплатно и спроводи се у бечејском Прихватилишту за псе крај Иђошког пута, - рекли су у Друштву за заштиту животиња и природе Бечеј. Заинтересовани могу више информација о овој акцији да добију и телефонским путем на бројеве 064/1535775 и 064/8931707. В.Ј.

Представљањекњижевнице МирјанеЂурђевић

ЗРЕЊАНИН: У оквиру манифестације “Корзо фест”, а у организацији Градске народне библиотеке “Жарко Зрењанин”, у зрењанинској кафетерији “Двориште” вечерас ће, у 20 часова, бити представљена књижевница Мирјана Ђурђевић. Она је ауторка једанаест романа, између осталог добитница је и награде “Женско перо”, као и престижне награде “Меша Селимовић” за дело “Каја, Београд и добри Американац” које је проглашено за најбољи роман у 2009. години за подручје Хрватске, Србије, Црне Горе и БиХ. О досадашњем стваралаштву, наградама, српској књижевној сцени и многим дру-

гим темама са Мирјаном Ђурђевић разговараће књижевни критичар ВладимирАрсенић. Манифестацију “Корзо фест” организује “Зона унапређеног пословања”, у сарадњи са локалном самоуправом, културним установама, “Зрењанинским пословним кругом”, “Дунав осигурањем”, “Војвођанском банком” и угоститељским радњама у главној улици. Основна идеја манифестације јесте да се кроз квалитетан програм током лета оживи централна градска џада. “Корзо фест” трајаће до 1. јула, а програми ће се одвијати радним данима од 19 часова на седам локација у градском центру. Ж.Б.

Канализација у четириулице КИКИНДА: Изградња фекалне канализације у четвртом рејону почела је нпрошле недеље. Извођач радова је фирма „Телекомуникације“ из Блаца истакла је на градилишту директорица ЈП „Дирекција за изградњу града“ Едита Дивковић. -Канализацију ће добити становници четири улице овог дела града. Укупна дужина основне каналске мреже је 1.093 метра. Она подразумева 129 прикључака, а у радове ће бити уложено 22,9 милиона динара. Рок за завршетак радова је 90 радних дана. Драгутин Дедић из фирме „Телекомуникације“ истакао је да су припремни радови завршени без проблема: -Надам се да ће послови и у наредном периоду протећи без проблема јер смоп водили рачуна да не оштетимо инсталације у земљи. Наишли смо на добар пријем мештана у улицама у којима се гради фекална канализација и очекујемо да ће радови бити завршени у планираном року. Због блокаде путева камион са неопходна бетонском галантеријом заустављен је у Ченти. Извођачи радова очекују да неопходан материјал стигне ових дана, а до тада, радиће се други послови. А.Ђ.


dRU[TvO

dnevnik INICIJATIVAUSENTIDAPOTISKAVARO[ DOBIJEOSNOVNISUD

Paprenira~uni zbogpravde OdborniciGra|anskogsaveza Ma|ara (GSM) podneli su inicijativu Skup{tini op{tine Senta,koja}eserazmatrati13. juna,dasezatra`iizmenaidopunaZakonaosedi{timaipodru~jimasudovaijavnihtu`ila{tava, s ciqem da se u Senti formiraosnovnisudzateritoriju op{tina Ada, Kawi`a i

netro{kovekojidosti`umilionskeiznose.Takopredo~avada jesamozaputnitro{aksvedoka upro{lojgodiniispla}eno8,4 miliona,azatro{kovezaposlenih jo{ 12 miliona dinara. Tometrebadodatiitro{kovetu`ioca, sudija porotnika, slu`benih stanova u Subotici i odr`avawa zgrade suda u Senti

ZgradasudauSenti

Senta, sa sudskim jedinicama u AdiiKawi`i,iosnovnojavno tu`ila{tvoSenta.Predsednik Skup{tine op{tine Senta i GSM-aLasloRacSabo predo~avadabitime,osimsmawewaizuzetno „paprenih” ra~una i nepotrebnih tro{kova zbog putovawauSuboticu,kojisuupro{loj godini iznosili vi{e od 30 miliona dinara, ma|arski `ivaq,koji~inioko80odstou ovim potiskim op{tinama, imaolak{iipodjednakpristup pravdi. Odbornicipredla`udasesudijebirajushodnonacionalnom

pa ra~unica pokazuje da nepotrebni tro{ak prema{uje 30 milionadinaragodi{we. – Zgrada Suda u Senti, povr{ineokohiqadukvadrata,potpuno je opremqena i ima sve uslove za rad, a tro{kovi za grejawe, elektri~nu energiju i komunalije se pla}aju isto kao da funkcioni{e samostalno – ka`eLasloRacSabo. Jo{ prilikom dono{ewa Zakonaosedi{timaipodru~jima sudova i javnih tu`ila{tava predlagano je da Senta bude sedi{te osnovnog suda, me|utim, kodformirawamre`esudovau

sastavuidaimjematerwijezik ma|arski i da su bar osnovnu {kolu poha|ali na tom jeziku, da bi se ubrzao postupaka i pojeftiniosistem.Tako|eseukazujenatodaSentaima150godinatradicijeusudstvutedajeza vreme postojawa Op{tinskog suda Ministarstvo za qudska i mawinska prava, zajedno s OEBS-om, organizovalo seminaredovode}isudijeitu`ioce sa juga Srbije da bi se i prakti~no upoznali s time kako se vodi sudski postupak na dva jezika. LasloRacSabonagla{avada jejedanodbitnihrazlogavelikiinepotrebniizdatakzaput-

Ministarstvupravdejeodlu~eno druga~ije. Rac Sabo navodi primerkakoje18osobaizSenteputovalouSuboticuzbogjednog sudskog spora ~iji su samo onibiliakteri.Onukazujeina todaukrajevimagdejealbanski `ivaquve}inisudovinisuuga{eni,kao{tojetoslu~ajsma|arskim `ivqem u Vojvodini. Mada je pre uspostavqawa nove mre`e sudova Op{tinski sud u Sentibiojedanodnajefikasnijih i naja`urnijih u Srbiji, u kojemsusepostupcibezproblema vodili dvojezi~no na srpskom i ma|arskom jeziku, on je ipakuga{en. M.Mitrovi}

Mre`aprotiv siroma{tvaSrbije Mre`a protiv siroma{tva Srbije, koju ~ini vi{e od 20 nevladinih organizacija, ju~e jepo~elarad,aunarednomperiodu zagovara}e politiku smawewa siroma{tva i socijalnogukqu~ivawaosetqivih dru{tvenih grupa. Jedna od glavnih aktivnosti koju }e Mre`a sporovoditi bi}e nastojawedasedr`avaukqu~iu kofinansirawe projekata civilnog dru{tva na konkursima EU, naveo je predsednik Upravnog odbora Mre`e SlobodanCveji}. – Na tim konkursima mogu u~estvovatiiprojektikojise ti~usmawenasiroma{tva,ali je potrebno da dr`ava delom u~estvuje u wihovom finansi-

rawu–rekaojeCveji},dodaju}idatakvapraksave}postoji uzemqamauokru`ewu. Po wegovim re~ima, bi}e odr`avaneirazli~iteradioniceiobukesciqemrazmene iskustvaiu~ewa,a nevladine organizacije na lokalnom nivousprovodi}erazneaktivnosti da bi se siroma{tvo u~inilo vidqivijim i pove}ala aktivnost lokalnih vlasti na tupojavu. Mre`ajeosnovanauokviru projekta „Umre`avawem protivsiroma{tva”,kojisprovode Grupa za razvojnu inicijativuiEvropskamre`aprotiv siroma{tva,ao~ekujeseiweno povezivawe s takvim mre`amauzemqamaEU.

13

PRVIUPISNIROKNADR@AVNIMFAKULTETIMAIVISOKIMSTRUKOVNIM[KOLAMAOD22.JUNA

Novosadskiuniverzitet spremanza8.710bruco{a

Ovogodi{wimaturantikojinameravajudanastave{kolovawena fakultetimailivisokimstrukovnim{kolama~ijijeosniva~dr`ava verovatno se ve} uveliko pripremajuzapolagaweprijemnogispitajerzasamodvesedmice,22.juna, u Srbiji po~iwe prvi rok za upis studenata u prvu godinu osnovnihiintegrisanihstudijau {kolskoj2011/12.godini.Konkursniroktrajeod22.junado18.jula,a prva tri dana – 22, 23. i 24. jun, predvi|ena su za prijem prijava i dokumenata kandidata. Zajedni~kim konkursnim „kalendarom” za sveustanovepredvi|enodaseprijemniispitipola`u27,28.i29.juna,ali,sobziromnatodajeponegde provera znawa, talenta i sposobnosti specifi~na i vi{ednevna,neophodnojedasepotencijalni bruco{i blagovremeno informi{uuustanovigde}ekonkurisatio svimdatumimaisatnicama.Zaone kojima ne uspe da steknu indeks u prvomroku,ostajedruga{ansa,od 1.septembra,kad}emo}idakonkuri{unapreostalamesta. Jedini dr`avni univerzitet u Vojvodini, Univerzitet u Novom Sadu, u akademskoj 2011/12. godini spreman je da upi{e ukupno 8.710 studenata u prvu godinu osnovnih (strukovnihiakademskih)iintegrisanih studija, od ~ega je 4.829 mestanamewenoonimakoji}estudirati na teret buxeta, a 3.881 za samofinansiraju}e studente. ^etrnaestfakultetausastavuUNSa,sasedi{timauNovomSadu(devet),Subotici(tri),Zrewaninui Somboru(pojedan)prijaveidokumenta prima}e 22, 23. i 24. juna, s tim{tojenaAkademijiumetnosti rasporedmalodruga~ijipaseovde za upis na  Departman dramskih umetnostikonkuri{eve}(isamo) 20. juna, na Departman muzi~ke umetnosti24.juna,akandidatikoji `ele da konkuri{u na Departmanulikovnihumetnostiprvo24.

juna predaju mape svojih radova,26.i27.junapola`u preliminarni ispit iz crtawa (eliminatorni), pa oni koji pro|u predaju dokumenta 29. juna. Prijemni ispiti na UNS-utako|eprvostartuju na Akademiji umetnosti,gdeproveraznawa italentazaupisnadramskeumetnostipo~iwe21. juna, 27. juna na Muzi~kom,a1.julanaLikovnom departmanu; 29. juna su prijemni na Tehnolo{kom, Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa, Gra|evinskom i U~iteqskomfakultetunama|arskom nastavnom jeziku (ovdejeprethodnaprovera sposobnosti 27. juna); 29. i 30. juna je provera Obaveznaproveraznawaitalenta(sjednog znawa na PoqoprivredodprethodnihprijemnihispitanaUNS-u) nom i Pravnom; 29. i 30. Foto:A.Erski junai1.julanaFilozofskom,Fakultetutehni~kihnaukai hovim programima (ve}ina je ~ePrirodno-matemati~kom; 29. juna tvorogodi{wa)jeinajvi{emesta i 1. jula na Medicinskom; 30. juna za bruco{e, ukupno 7.986 (od ~ega naEkonomskom,Tehni~komfakul- 4.424nabuxetu).Najvi{ebruco{a tetu „Mihajlo Pupin” i Pedago- –1.610(od~ega~ak1.060nabuxetu) {kom (ovde je prethodna provera mo`e da upi{e Fakultet tehni~-

[kolarinekaolane [kolarine za samofinansiraju}e studente u 2011/12. ne}e biti pove}avane,odnosnocenaostajekakvajesad.NaUniverzitetuuNovom Sadu najjeftinija je {kolarina na Pedago{kom fakultetu u SomboruiU~iteqskomfakultetunama|arskomnastavnomjezikuu Subotici–50.000dinara,anajskupqajenaprogramuOSSoptometrije–218.900dinara. sposobnosti25.juna).Pokonkursu UNS-a, predvi|eno je da se upis primqenih kandidata zavr{i do 15.jula. Svih14fakultetaUNS-aimaju osnovneakademskestudijeinawi-

kih nauka, pa slede Ekonomski 1.260 (400 buxet), Filozofski 938 (506),Pravni880(180),Prirodnomatemati~ki 870 (650), Poqoprivredni665(520),TF„MihajloPupin” 422 (210), Fakultet sporta i

fizi~kogvaspitawa350(170),Tehnolo{ki240(210),Pedago{ki235 (115), Medicinski – programi zdravstvenenege,specijalneedukacije i rehabilitacije i medicinskerehabilitacije–187(135),Gra|evinski 144 (120), Akademija umetnosti 130 (113) i U~iteqski fakultetnama|arskomnastavnom jeziku55(35). Integrisane akademske studije (master) koje traju pet, odnosno {est godina, imaju ~etiri fakulteta,sukupno495mesta,od~ega345 buxetskih. Ove studije najrazvijenijesunaMedicinskomfakultetu, gdesutomedicina,stomatologijai farmacija,nakojeukupnomo`eda seupi{e355bruco{a(280nateret buxeta).Integrisanestudijeveterinarske medicine ima Poqoprivrednifakultetituje60mesta(45 buxetskih), PMF ima master akademskestudijedvopredmetnenastaveprirodnihnaukaimatematikei ra~unarstva,gdeje60mesta(dvana buxetu) za bruco{e, u postupku akreditacijejeistudijskiprogram dvopredmetne nastave muzike na Akademiji umetnosti, gde }e upis bitiuavgustu/septembru,aplaniranoje20mesta(18buxetskih). Osnovnestrukovnestudije(trogodi{we) postoje tako|e na ~etiri fakulteta, a u 2011/12. ukupno mo`edaseupi{e229bruco{a(samo 60 na teret buxeta). Fakultet tehni~kihnaukaima100mesta(60 buxetskih) na programima elektroenergetike-obnovqivi izvori energije i na softverskim i informacionimtehnologijamaunovootvorenom Odeqewu u In|iji. PMFmo`edaupi{e30studenata naprogramoptometrije,Medicinski24studentanaOSSzdravstvenenegeiFakultetsportaifizi~kogvaspitawa75studenatanaprograme za trenere i menaxere u sportu,asvudasepla}a{kolarina inemauop{tebuxetskihmesta. V.^eki}

ZREWANINKAMILANAKOSTI]USPE[NANAFILOZOFSKOJOLIMPIJADI

A{tonebiba{Senta –MoralibismoimatibarjedanosnovnisuduSrbijiumestugdejema|arski`ivaquve}ini,atobimoglabitiupravoSenta–smatraRacSabo,uverenutoda}einicijativana sedniciSOSentabitiusvojenaida}eposletogabitiprosle|ena Narodnoj skup{tini, Vladi, Ministarstvu pravde i onomzaqudskaimawinskaprava,VladiVojvodineiNacio- nalnomsavetuMa|ara.

~etvrtak9.jun2011.

Qudipostajuposlu{ni imedijskioblikovani

Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov uprili~io je ju~e u Plavom salonu Gradske ku}eprijemzau~enicu~etvrtog razreda Zrewaninske gimnazije Milanu Kosti} koja je osvojila po~asnu medaqu na Me|unarodnoj filozofskoj olimpijadi u Be~u. Ova olimpijada odr`ava seve}19godina{iromsveta,a Milana Kosti} je, uz Bogdana Panti}a iz ]uprije, predstavqalaSrbiju.Nagradajojjepripalazaestetskisenzibilitetu o{trojkonkurenciji66u~esnikaiz33zemqe.Takmi~ewesesastojalo u pisawu eseja na nematerwem – engleskom, {panskom ilifrancuskomjeziku,nanepoznat filozofski citat, a ove godinebilasu~etiri–Konfu-

~ijev, Demokritov, Hjumov i Gudmenov. – U~e{}e na Me|unarodnoj filozofskojolimpijadibiloje neverovatnoiskustvo.Samaprilikadaupoznamtolikoqudiiz celogsveta,skojimadeliminteresovawa i stavove, bila je dovoqnadau~inita~etiridanau Be~ulepim.^inimisedasamo takmi~ewe i pisawe eseja nisu biliodprimarneva`nosti.Kako je rekao jedan u~esnik iz Austrije, takmi~ewe u pisawu esejakaodajebilosamoizgovor zanasdasesastanemoirazmenimosvojefilozofskeipoliti~keidejeistavove.Svidelomise to{tosmo,iporedsvihtihturisti~kih, mogli da posetimo i mestanakojimaseokupqajustu-

dentifilozofije,umetnici,pisci,boemi...–izjavilajeMilana Kosti}. Temaokojojjepisalaesejjeste citatfilozofaNelsonaGudmena:„Umetnostnijekopijastvarnogsveta.Jednaprokletastvarje dovoqna“.Ka`eda,zapravo,kada jezavr{ilapisawe,nijenirazmi{qalaoosvajawumedaqe.Nijeverovaladajeono{tojenapisaladovoqnodobro. –Bilasamveomaiznena|enai sre}na kada sam saznala da sam dobilapo~asnumedaqu,ajo{vi{ekadajenasajtutakmi~ewaobjavqenakona~narang-listaikadasamsaznaladasambilanakorakodosvajawabronze–reklaje ova u~enica, i dodala da je bila iznena|ena time koliko su svi

u~esnici dobro informisani, ~akioSrbiji,obrazovani,ifilozofskiijezi~ki,ikolikosu wihovirazgovoribilidruga~ijiuodnosunaonona{tajenavikla. Profesorka Zrewaninske gimnazije i Milanina mentorka AleksandraMaksi} jeistaklada jepotrebazafilozofskimobrazovawem danas ve}a nego ikada. Svet, po wenim re~ima, postaje dehumanizovan, nauka dogmati~na,aqudipasivni,medijskioblikovaniiposlu{ni. – Jedan od puteva za promi{qawekrizesuiovimladiqudi,produktivniusvojojkreativnostikaotemeqnadebudu}ecivlizacije–poru~ilajeAleksandraMaksi}. @.Balaban

VESTI [trajkpolicije– smawenabezbednost

Novizahtevzasmenu ~lanaRRA

Zadvegodine elektronskirecepti?

Predsednik Policijskog sindikata Srbije Veqko Mijailovi} izjavio je da taj sindikat, koji je najavio {trajk 13. juna, tra`i poboq{awe materijalnog polo`aja pripadnika policije. Sindikat tra`i dodatna sredstva za policiju, da se na policijske slu`benike primewuju zakoni kao nasvebuxetskekorisnike,rekaojeMijai- lovi},izraziv{io~ekivaweda}eseVlada Srbije ukqu~iti u re{avawe tih problema. Onjerekaodabi,ukolikoSindikatpolicijebudestupiou{trajkuponedeqak,a prethodno i Nezavisni sindikat policije od10.juna,policijaobezbedilasamominimum procesa rada, {to bi uzrokovalo smawewe bezbednosti. Policija bi se u tom slu~ajuograni~ilasamonate`akrivi~na dela,spre~avawenaru{avawejavnogredai mirauve}emobimu,abilabismawenawenaprisutnostnauliciinebiobezbe|ivalajavneskupoveisportskemanifestacije.

Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine je, kakoizve{tavaTanjug,usvojeimeiime40civilnih organizacija i sedam pojedinaca, ju~e ponovo uputilo zahtev Savetu Republi~ke radiodifuzneagencije(RRA)dasmeniDalibora Bubwevi}a s mesta ~lana Upravnog odbora RTV-a. „SavetRRA-eje4.majaovegodineodbiokao neblagovremenopodnetprigovorNDNV-aprotivimenovawapromoterakwige’Slu~ajNacionalnistroj’iuwojsadr`anogprogramateorganizacije, Bubwevi}a, u UO RTV-a. Ustavni sudjevodiora~unaoUstavuioza{titiwegovihvrednosti,aSavetRRA-esesakrioiza’neblagovremenosti’ipokazaodavi{erespektuje formalizam od zakona, morala i interesa dr`aveidru{tva„,isti~eseizme|uostalogusaop{tewu. NDNV i drugi potpisnici inicijativepozivajuSavetRRA-edaprimeniodredbe iz~lanova94i87Zakonaoradiodifuzijiida nazakonompredvi|enna~inodmahsmenipromotera“Nacionalnogstroja”izUORTV-a.

MinistarzdravqaZoranStankovi} izjaviojedao~ekujeda}edomarta2012.godinedomovizdravqadobitimogu}nostda izdaju elektronske upute i recepte, {to }e zna~ajno olak{ati rad lekarima. MinistarStankovi}jenajavioiformirawe operativnih timova za preventivne preglede i rano otkrivawe simptoma karcinomadojki,matericeidebelogcreva. Stankovi}jeizjaviodasulekariudomovimazdravqamaweposve}enibolesnicima, a vi{e administrativnim poslovima–izdavawurecepata,uputa,idodaoda }e se to promeniti uvo|ewem jedinstvenog inf orm at i~k og sis tem a u dom ov e zdravqa. –Svakidomzdravqaima}esvojkompjuter i mo}i }e da komunicira sa svim domovimazdravqauzemqi.Uve{}emoelektronskerecepteiuputedasenebigubilo vreme na wihovo izdavawe – rekao je ministar.


14

CRnA HROnikA

~etvrtak9.jun2011.

U HRVATSKOJ PODIGNUTA OPTU@NICA PROTIV PRIPADNIKA „ZEMUNSKOG KLANA” KOJI JE POBEGAO U SRBIJU

Za{tojeSimovi} pucaouKalini}a

@upanijsko tu`ila{tvo u VelikojGoricipodiglojeoptu`nicuprotivMilo{aSimovi}a,koga tereti za poku{aj ubistva SretkaKalini}a.Obojicasuuto vreme bili pravosna`no osu|eni uodsustvunapo30godinazatvora zbog u~e{}a u ubistvu premijera Srbije Zorana \in|i}a. Re~ je o Simovi}evom poku{aju da ubije Kalini}a pre godinu dana u prigradskom zagreba~kom kvartu Rakitje a, kako pi{e „Ve~erwi list”,Simovi}u,kojijetrenutno, kaoiKalini},uCentralnomzatvoru u Beogradu, optu`nica }e tamo biti i uru~ena. Ona je ovih danadiplomatskimputemposlata u Srbiju. Kad optu`nica postane pravosna`na,Simovi}u}eseuodsustvusuditiu@upanijskomsudu uVelikojGorici. Simovi} se tereti da je 8. juna 2010. izneutvr|enogoru`jaispaliodvahicauKalini}a,raniv{i ga opasno po `ivot. Posle rawavawaKalini}a,Simovi}jepobegao pajesamodvadesetaksatinakonobra~unauhap{en~imjepre{ao hrvatsko-srpsku granicu. Do graniceje,navodno,do{aonabiciklu,apre{aojujepe{ke. Kalini}aje,te{korawenog,naobali jezera u Rakitju na{ao lokalni

ribarpajenakonlekarskepomo}ipru`eneubolniciprevezenu zatvorskubolnicuuDubravi,gde jeiostaodoizru~ewaSrbijiuavgustu pro{le godine. [ta je motiv razra~unavawa dvojice pripadnika„zemuskogklana”iza{to su za taj obra~un odabrali ba{ Hrvatsku, pitawe je na koje nije odgovorenopro{lugodinudana. Nakon obra~una Simovi}a i Kalini}a, hrvatska javnost je bila{okiranatime{tosudvojica me|u vode}im srpskim kriminalcimanesmetanogodinama`iveli uZagrebui{etalipoHrvatskoj, a da to ni hrvatske tajne slu`be ni hrvatska policija nisu znali. Kalini}jeimaoidvahrvatskapaso{a, a po jedan od wih li~no je do{ao25.avgusta2006.uzagreba~ku policiju. Drugi mu je izdat u jednom od hrvatskih konzulata u BiH, a kako ih je, odnosno preko koga,dobio,neznasenidanas. Godinudanaodobra~unanaRakitju, Kalini} i Simovi} nedavno su se ponovo sreli u sudnici SpecijalnogsudauBeogradu.Obojiciseponovnosudizbogatentata na\in|i}aidrugihzlo~ina„zemunskog klana„ jer su prvi put osu|eniuodsustvu. (Tanjug)

PO^ELO RO^I[TE PO TU@BI EMIRA KUSTURICE PROTIV E-NOVINA

Rediteqtra`idva milionazauvredu

U Vi{em sudu u Beog radu ju~e jepo~elosu|ewepotu`bire`isera Emira Kusturice protiv urednika internet-portala „Enovine” Petra Lukovi}a, kojom tra`i naknadu {tete od dva mi a dinara zbog povrede ~asti lion i ugleda tekstom „Novogodi{wa bajkazaubice”.Sudjeza28.septembarzakazaodaseKusturicai Lukovi}utomparni~nompostupkusaslu{ajukaostranke.Kusturicaju~enijedo{aousudalisu ga zastupali punomo}nici iz advokatskekancelarije„Tomanovi}„. Osim Lukovi}a, tu`eni su Zoran Jani} i Miroslav Boj~i}, autorispornogtekstakojisu„Enovine„preuz elesasajta„Pe{~anika„. Tu`ena je i medijska ku}a B-92, kao vlasnik internet-domenawww.pescanik.net kojijeobjavio tekst.

UspronomtekstuKusturicase dovodi u vezu s Veselinom – Veskom Vukoti}em, koji je bio osu|enna20godinazatvorazbogubistvaDu{kaBo{kovi}a1997.godine u Pr~wu. Emir Kusturica se spomiwe kao Vukoti}ev prijateq iosobazavezusaSlu`bomdr`avnebezbednostiuvremeVukoti}evog skrivawa u inostranstvu od Interpolovepoternicekojujeza wim raspisala Crna Gora. Vukoti}u (50) }e 30. juna pred Vi{im sudomuNovomSaduzbogoptu`bi zaubistvoBo{kovi}apo~etiponovqenosu|ewejerjenapomenutu kaznubioosu|enuodsustvuupodgori~kom sudu. Ministarstvo pravdeSrbijejeprethodnoodbilo molbuCrneGorezawegovoizru~ewejerzatonisuispuwenepretpostavke,po{togajeBelgijapre dve godine izru~ila pod uslovom (Tanjug) damusesudiuSrbiji.

Opqa~kanazlatara – U centru Smedereva dvojica napada~a opqa~kala su zlatarsku radwu „Zlatarne Ceqe„ i pod pretwom pi{toqima iznelitripostoqasazlatnimnakitom–rekaojeju~eTanjuguna~elnik odeqewa kriminalisti~ke policije policijske upraveutomgraduDejanAn|elkovi}. Pqa~ka se dogodila preksino}oko18~asova. – Dvojica nemaskiranih napada~a u{la su u prodavnicu „ZlatarneCeqe„,raspituju}i

se za de~je narukvice. Potom suizvadilipi{toqe,radnicu zakqu~ali u toalet i ukrali tri postoqa sa zlatnim nakitom.Prodavnicusuzakqu~ali ipobegli–rekaojeAn|elkovi}. ]erkaradnice„ZlatarneCeqe„do{lajepomajkupajetako policija saznala da je ona unutrazakqu~ana.Policijajerazvalilaulaznavrataioslobodila prodava~icu. Za razbojnicimaseintenzivnotraga.

^uvaraubila ~etvoricalopova ^etirimu{karcaizBeograda uhap{ena su zbog sumwe da su ubili no}nog ~uvara firme „Tehno-papir”M.S.(71)izZemuna,saop{tenojeju~eizpolicije. Be`ivotnoteloM.S.prona|eno jeukrugufirme25.majaovegodine,azbogsumwedasuizvr{ilitoubistvouhap{enisuHamza T. (27),Ba{kimD. (33),^aka [. (24)i Bajram[. (21).Usaop{tewusenavodidasuosumwi~eniu no}iizme|u24.i25.majado{li do magacina firme „Tehno-papir”daukradu200kilogramabakarnih`icaidaje~uvarubijen upoku{ajudaspre~ikra|u.

„Sumwasedasuprilikomobijawa magacina skrenuli pa`wu no}nog~uvara,kojijeupoku{aju datospre~izadobiote{ketelesnepovrede,odnosnoprelomkostiju lica i glave, zbog kojih je nalicumestapreminuo”,ka`ese u saop{tewu. Nakon povre|ivawa~uvara,osumwi~enisunastavili da iznose kradeni bakar i iste ve~eri sve prodali, dodaje seusaop{tewu. Osumwi~eni su, uz krivi~nu prijavu,privedenide`urnomistra`nomsudijiVi{egsudauBeogradu. E. D.

Yepariliuautobusu ProtivNovosa|ana[andoraB. (1989)iLaslaV. (1978)policija jepodnelakrivi~nuprijavuzbogsumwedasuugradskomautobusuu NovomSadu,iskoristiv{igu`vu,izta{nejednesugra|ankeukralinovacidveplatnekartice.PripadniciMUP-asuihuhvatili priizlaskuizvozilaiukradenestvarivratilivlasnici.Protiv osumwi~enihjepodnetakrivi~naprijavazakra|u,saop{tavanovosadskaPolicijskauprava. M. V.

dnevnik

ODLUKOM APELACIONOG SUDA U NOVOM SADU

Pove}anakaznaubicistanodavke Apel ac io n i sud u Nov om Sad u je, uva` av aj u} i `alb u Vi{eg javnog tu`ila{tva u Novom Sadu, svojom presudom preina~io presudu Vi{eg suda u Nov om Sad u koj om je okrivqeni Miqan Jovanovi} (25) iz Crvenke 19. novembra pro{le godine ogla{en krivimzakrivi~nodelo ubistva. Jov an ov i} je prv os tep en om presudom osu|en na 12 godina

zatvora a, kako je navedeno u ju~era{wem saop{tewu, koje je potpisala portparolka suda sudija Svetlana Tomi}-Joki},Apelacionisudmujekaznu preina~io na 14 godina robije. Podse}amo na to da je Jovanovi} osu|en zbog brutalnog ubistva Novosa|anske Stane Markovi}(63),kojuje15puta izbo no`em po grudima i vra-

tu,dabijenakontogazapalio podmetnuv{ipo`arustanuiz kojeg je pobegao nakon {to je napraviopremeta~inuiodneo ve} u kol i~ in u pron a| en og novca.Zlo~inseodigrao2.jula2009.godineustanuunovosads koj Ulic i Bo{ ka Buh e 10a, gde je osu|eni Jovanovi}, ina~edugogodi{winarkoman, bio podstanar kod svoje `rtve. E. D.

MiqanJovanovi}

IZMENE KRIVI^NOG ZAKONIKA, NA OSNOVU ISKUSTAVA ZEMAQA U OKRU@EWU, NE TREBA PREBRZO PRIMENITI

Oprezsazloupotrebom slu`benogpolo`aja Srbija planira da u doglednojbudu}nostiusvomKrivi~nomzakonikupromenikoncepciju krivi~nog dela zloupotrebe slu`benog polo`aja tako{to}eizweizbrisatinormukojaseodnosinaprogonodgovornog lica u subjektu privrednogposlovawa,~ime}eto delo,kaoiuEU, bitipredvi|eno iskqu~ivo za slu`bena lica u dr`avnim organima i javniminstitucijama. Upu}eni najavquju da bi ta promenamoglausleditizatri godine, {to nagove{tavadase ne}e na}i u predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivi~nog zakonika, ~ije se usvajawe planira ove jeseni, u okviru harmonizacije na{eg krivi~nogzakonodavstvasevropskim. Naime,idejajedaseodovejeseni, nakon usvajawa izmena KZ-a,todeloneprimewujekod novih optu`ewa odgovornih licausubjektuprivrednogposlovawa, ali da se promena ne unosi u KZ dok se ne okon~aju ve} pokrenuti krivi~ni postupci. Dr`avni sekretar Ministarstva pravde i predsednik radnegrupezaizmenuidopunu KZ-aSlobodanHomen ka`eza „Dnevnik”dausrpskompravosu|u„ovegodineima850postupakazakrivi~nodelozloupotrebe slu`benog polo`aja, {to je dvostruko vi{e nego 2010“. –Sobziromnato,mismodogovorili s asocijacijom GREKO Saveta Evrope (Grupa dr`ava SE za borbu protiv korupcije),daparalelnosuvo|ewem novih, odnosno razradom postoje}ih koruptivnih krivi~nihdela,itokrivi~nodelo zloupotrebe slu`benog polo`aja ostane formalno u KZ

doksenezavr{epomenutipostupci–istakaojeHomen,dodaju}idabiuslovizaizmenu u vezi s krivi~nim delom zloupotrebeslu`benogpolo`ajai u samom KZ-u mogli bi biti ostvarenizaokotrigodine.

vi trebalo tako da postupe – navodiJovan~evi}. Stimuvezidodajedauslu~ajudaje ume|uvremenudo{lo do zastarevawa dela pod koje bi se mogle podvesti opisane radwe okrivqenog, „usled zastaredolazi doodbijaju}epresude“. – Koliko je meni poznato, u HrvatskojjetomizmenomKZ-a bilovi{eod500obustavqenih postupaka. Ina~e, govore}i principijelnos pravnogaspekta, u slu~ajevima gde je vo|en krivi~nipostupakpado{lodo

Vreme{ni predmet „Jugoskandik”

SlobodanHomen

Ina~e,HrvatskaiCrnaGorakojesuproteklihgodinazakonski koncept krivi~nog dela zloupotrebe slu`benog polo`aja upodobile s modelom u zakonodavstvu EU,uglavnomsu ve} „pregrmele“ efekte te promenenadotada{wekrivi~neproceseukojimasuzatodelo bila procesuirana brojna odgovorna lica u subjektima privrednogposlovawa. Profesor krivi~nog prava dr Nedeqko Jovan~evi} ka`e da,kadsedesetakve izmene,to „ne zna~i samo po sebi da }e svalicakojasuutomtrenutku optu`ena za to delo biti i oslobo|ena jer sud nije vezan za pravnu kvalifikaciju dela“.Onobja{wavada„sud,postupaju}i u nekom predmetu, mo`e inkriminisane radwe

U MA\ARSKOJ NASTAVQENO SU\EWE [ANDORU KEPIRU

Svedo~ewani{ta nerazja{wavaju Su|ewe[andoruKepiru (97), optu`enom za ratne zlo~ine u Novosadskoj raciji1942.godine,nastavqeno je ju~e pred sudom u Budimpe{ti svedo~ewima koja nisu doprinela razja{wewu wegove uloge u tom zlo~inu.SudijaBelaVarga je rekao da pisana svedo~ewa Ma|ara koji su u vreme zlo~inabilidecapokazuju danijedanodwih„nije~uo Kepirovo ime niti ga je prepoznao na slici iz tog doba”. Kako pi{e agencija Frans pres, istori~ari su krajemmajadoveliusumwu legitimitet kazni izre~enih Kepiru na su|ewima 1944. i 1946. godine kada je osu|ennadeset,odnosno14 godina zatvora, ali ih nikada nije odslu`io jer je pobegao u Argentinu, odakle se vratio u Ma|arsku prenekolikogodina. Su|ewe Kepiru je odlo`eno za 16. jun. Po advokatima odbrane, presuda bi moglabitiizre~enapo~et-

optu`enogkvalifikovatikao neko od krivi~nih dela kojem opistihradwiprirodnoodgovara, a u vreme spornih de{avawajepostojalouKZ-u“. – Po saznawim koje imam, u Hrvatskoj,aiuCrnojGori,nakon{tosutedr`aveizmenile koncept dela zloupotrebe slu`benog polo`aja tako {to je ono,datakoka`em,dekriminalizovanouodnosunaodgovorno liceuprivrednomsubjektu,sudovi su naj~e{}e donosili osloba|aju}e presude u tim predmetima. Me|utim,smatram

kom jula. Kepiro tvrdi da nije kriv za zlo~ine koji musestavqajunateret.Su|ewejepo~elo6.maja,anakolikodanakasnijejeprekinuto na zahtev wegovih advokata da bi se proverilodalijeoptu`eniustawudapratisu|ewe. Ovaj biv{i ma|arski `andarmerijski kapetan teretisedajeod21.do23. januara 1942. godine u~estvovao u Novosadskoj raciji u kojoj su okupacione snageubileipodledDunava bacile najmawe 1.200, a po najnovijim istra`ivawimaivi{eod4.000Novosa|ana.Tu`ila{tvozaratne zlo~ine Srbije je 2008. godine pokrenulo istragu protivKepira,alijeume|uvremenu ustupilo predmet ma|arskom pravosu|u. Kepirojepetinalistinajtra`enijih odbeglih nacistaizDrugogsvetskograta za kojima traga Centar „Simon Vizental” iz Jerusalima.

Me|u najpoznatijim u {iroj javnosti je slu~aj Jezdimira Vasiqevi}a Gazda Jezde, optu`enog za zloupotrebu slu`benog polo`aja kao vlasnik biv{e piramidalne {tedionice „Jugoskandik“, koja je propala u prvoj polovni devedesetih godinapro{logveka. Optu`eniVasiqevi}jeupritvorubeogradskogCentralnogzatvoraotkakojeumartupro{legodineizru~enSrbiji izHolandije,a predesetakdanajezbogwegovoglo{egzdravstvenogstawa,ponovoodlo`enpo~etakponovqenog postupka u tom predmetu pred Vi{im sudom u Beogradu. Ina~e, prvi terminzapo~etakponovqenogsu|ewautompredmetubioje zakazanza31. majpro{legodine. Podsetimo,optu`nicaprotivVasiqevi}aijo{triosobe podignutajeprepunihdeset godina,u junu2001.godine.Prvo su|ewe, koje je po~elo u aprilu 2004, nije daleko odmaklo. OkrivqeniVasiqevi},kojiseutovremeuzjemstvobranio sa slobode, zbog bolesti je ~esto izostajao, uz obrazlo`ewe danijesposobandaprisustvuje su|ewu.Kadse,nakonmi{qewa komisije lekaradajesposobanzapostupak,Vasiqevi}~etiriputauzastopnonijepojavionasu|ewu,zawimjeraspisanapoternica,asudjejemstvoproglasio propalim. Uaprilu2009. godineVasiqevi}jeuhap{enuHolandiji. principijelno da bi,kadjere~ otakvojizmenizakona,uslu~ajevima kadseodre|ena pona{awa  mogu kvalifikovati kao nekoodkrivi~nih dela protiv privrede, koje je postojalo i u vremewihovogizvr{ewa,sudo-

odbustave,odbijaju}eiliosloba|aju}epresude,ukolikojenekopretrpeoneku{tetu,naprimer, proveo neko vreme u pritvoru, on ima pravo da tra`i nekunaknadu{tete–navodidr Jovan~evi}. J. Jakovqevi}

U ALBANIJI, ZBOG NEKOMPLETNOSTI I NEUPLA]IVAWA SUDSKE TAKSE

Odbijenatu`baprotiv DikaMartija Nadle`nisuduTiraniodbaciojetu`bu albanskog dr`avaqanina Imera Brame, koji je podneo tu`bu protiv {vajcarskogsenatoraDikaMartija zato{tojeusvomizve{tajuozna~iowegovu ku}u kao mesto gde su pripadnici Oslobodila~ke vojske Kosova ubijali Srbeiuzimaliwihoveorganeradiilegalnetrgovine.Uizve{tajuDikaMartija, koji je u januaru usvojio Savet Evrope, tvrdisedajeOVKodvodiozarobqene Srbe u Albaniju, gde su u dve ku}e, pretvorene u improvizane klinike,ubijaniraditrgovinewihovimorganima.Lokalninovinarisuotkrilidaje jednaodtihku}a–kojasepomiweuMartijevimizve{taju–useluBuraj,25kilometaraodTirane,idajevlasni{tvo porodiceBrama. PorodicaBramajeposletogapodnela tu`bu protiv Martija i lokalnih dnevnihnovinaMAPO,kojesuobjavile da se radi o wihovoj ku}i koja je bila pretvorenau„kliniku”ukojojsuzarobqenicima uzimani organi koji su, posletoga,avionimaizTirane,transportovaniiprodavaniuZapadnojEvropii Izraelu.Utezlo~inesubiliume{ani pripadnici OVK-a, a u Martijevom izve{tajuseutomkontekstupomiweisada{wikosovskipremijerHa{imTa~i.

Porodicaje,kakojeizjavioImerBrama,tu`ilaMartijaitra`ilaod{tetu od200.000evrazbogukaqanogugleda,mada nije {vajcarski senator konkretno pomenuowegovoimeve}jetouradiolokalni list. Nadle`ni sud je, kako su prenelilokalnimediji,odbaciotu`bu jerjebilanekompletnapo{tonisuprilo`eninikakvikonkretnidokazidaje Martirekaodaseradiba{oku}iporodiceBrama.Sudijajetako|enaveodatu`ilac, kad se obratio deliocima pravde,nijeplationeophodnusudskutaksu. U izve{taju Dika Martija iznete su te{ke optu`be protiv kosovskih i albanskihvlasti,kojesudemantovaneiu Pri{tiniiuTirani.Srbijajepredlo`ila da Savet bezbednosti UN odredi nezavisneikompetentnestru~wakekoji bistvarnoutvrdili{tasekrajemdevedesetih godina pro{log veka de{avalo naKosovuiudve„`uteku}e”uAlbaniji.Natrgovinuqudskimorganimaprva jeukazalabiv{aglavnatu`iteqicaHa{kogtribunalaKarladelPonte uautobiografskojkwizi„Lov:Jairatnizlo~ini”.Onajeposleodlaskastefunkcijenapisaladasuprona|enimnogidokaziotrgoviniqudskimorganima,alise ispostavilo da su u me|uvremenu uni{teni. (Tanjug)


CRnA HROnikA

c m y

dnevnik

~etvrtak9.jun2011.

15

PRITVOREN [TI]ENIK DE^JEG SELA OKRIVQEN ZA SVIREPO UBISTVO KUVARICE

[tajekliknulouglavi de~akazaprimer Maloletni {ti}enik De~jeg selauSremskojKameniciS.M. (1993), okrivqen za te{ko ubistvonasvirepna~inkuvariceu toj ustanovi Svetlane Zori} (1977)izNovogSada,po~iwenos vi{e uboda no`em preksino} u tom domu za decu bez roditeqakogstarawa,izneojeju~eodbranu pred sudijom za maloletnike, nakon~egajeupu}enupritvordo 30 dana. Na re{ewe o pritvoru branilac okrivqenog je najavio `albu, saop{tila je ju~e za „Dnevnik” portparolka Vi{eg suda sudija Svetlana Tomi} Joki}. Ju~e smo na mestu doga|aja zatekli{ti}enikekojimanijebilo do razgovora, ali ba{ svi su biliveomaozbiqni,aponegdesu sevideleskupinetinejxerakoji susedru`iliupotpunojti{ini. Neko od wih je dr`ao novine u rukamai~itaoilipresamogledaoustranicecrnihhronika.I osumwi~eni za ubistvo i `rtva bilisuomiqenime|uwima. Zvani~no nije potvr|eno {ta sedesilouposledwih20minuta `ivotaubijenekuvarice.O~evi-

dacanema.Ipak,porekonstruciji nekih stanovnika De~jeg sela, osumwi~eni je prethodno bio u ku}isasedmoricomcimerainegovateqicom i, nakon {to su oprali sudove u porodi~noj atmosferi, kako je to uobi~ajeno,

Zamenik direktora De~jeg sela Vidoje Radulovi}

osumwi~eni je u 18.40 sati oti{aodokuhiweudrugomobjektu. Kad se vratio u 19.01 s krvavim rukama umotamnim u pe{kir, obratio se svojoj negovateqici

Svetlana Vukosavqevi} ispred ku}e u kojoj je `iveo S. M.

Svetlani Vukosavqevi} i izgovorio:„UbiosamSvetlanu”.Kad ga je negovateqica prenera`eno pitala „[ta pri~a{, koga si ubio, koju Svetlanu?”, on je navodno odgovorio: „Pa Svetlanu, kuvaricu”. Usledili s pozivi hitnimslu`bamairukovodiocimaustanove. Osumwi~eni je s lakim telesnim povredama, koje su nastale, kako neki tvrde, kao posledica poku{aja samoubistva se~ewem vena, prevezen u Klini~ki centarVojvodineuNovomSadu.On jepreksino},odmahposlezlo~ina,li{enslobodeaplaniranoje da nakon uvi|aja bude priveden de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda Miroslavu Alimpi}u, alijezboglekarskeintervencijeuzanestezijusaslu{awekodsudijezamaloletnikeodlo`enoza ju~e posle podne. Prona|en je i no`duga~akvi{eod20centimetara, za koji se pretpostavqa da je upotrebqen u brutalnom ubistvu. NegovateqicaSvetlana,zvana Ceca,ju~ejesamosmoglasnageda pri|enovinarima,alijeiznenadabriznulaupla~iizvinilase, uzobja{wewedanemo`edapri~aoovojtragediji. –Molimvas,razumiteme,paja samwihprimilasvotrojeijako ih volim, celu no} nisam spavala.Jakomijete{ko–izustilaje jecaju}iova`ena. Kad je kazala „svo troje„, mislilajeinadvojicubra}eosumwi~enog,od19i23godine.Jedan jesadazavr{iosredwu{kolu,a drugi studira tre}u godinu PMF-a.Onisutako|e{ti}eniciDe~jegsela.Ina~esuro|eniu Plati~evukodRume,aporeklom suizBosne,odHanPijeska.Do{li su pre deset godina. Wihov otacjeumro1995.godine,amajka seposlepreudalau[apcuitamo rodilanajmawedvojedece.Poro-

ODLO@ENO SU\EWE OKRIVQENIMA U AFERI „AGRO@IV”

Razboleose Miroslav@ivanov

UzrewaninskomVi{emsuduju~e je odlo`en glavni pretres u krivi~nom postupku protiv biv{egsuvlasnikapan~eva~kekompanije“Agro`iv”Miroslava@ivanova (60) i 19 wegovih saradnika, kojima se na teret stavqaju zlou- potrebaslu`benogpolo`ajaifinansijske malverzacije po~iwene, navodno, od 2004. do 2008. godine. Su|ewe je odlo`eno zbog bolesti prvooptu`enog@ivanova,anastavakjezakazanza6.septembar. Naprethodnomglavnompretresu, odr`anom 5. maja, preslu{avanisupreostalitranskriptiprislu{kivanih razgovora okrivqenih,~imejenastavqenoizvo|ewe dokaza.Sudskove}e,kojimpredsedavasudijaIle{Bako{,nijeprihvatilo zahtev branilaca @ivanova i drugih da se transkripti uni{te i ne koriste kao dokaz. Argumentodbraneglasiojedapo novom Zakonu o krivi~nom postupkuTu`ila{tvonijepokrenulopostupakurokuod{estmeseci odpribavqawadokaza,aliovakav stav nije pro{ao kod ve}a. Preslu{ano je ukupno 38 tajno snimqenih telefonskih razgovora, koje je Vi{e javno tu`ila{tvo u Zrewaninuponudilokaodokazza po~iwena krivi~na dela. Uglav-

nomseodnosena@ivanova,alii fiktivnostvarawekapitalnedowegovenajbli`esaradnike–Srebiti kompanije, a na osnovu ~ega tenku Ivani{evi}, @eqka Buvasu @ivanov i ostala trojica su~a,\uruUgqe{ina,Radeta\urivlasnika neosnovano naplatili }a,MilanaAnti}a iBrankaVradividendu ve}u od 1,5 milijarde we{a. Optu`eni su, me|utim,tvrdilidanemogu daprepoznajusvojeglasoveidanisusigurniu to da pripadaju wima jer,navodno,nikadaranijenisu~ulikakozvu~e preko telefona. Zbogtogajesudskove}e odlu~ilodaseobavive{ta~eweglasova. Iz ovih razgovora, vo|enihsprole}aipo~etkomleta2007.godine, mo`e se razaznati dasu@ivanovisaradnici naslutili da im policija prati svaki korak. U “Agro`iv” je u to vreme ve} u{la Poreska inspekcija pa Prvooptu`eni sa svojim advokatom suse@ivanoviostali dogovarali o tome kako da pridinara. Ali, i zadu`ili “Agrokriju finansijske transakcije o `iv”kodposlovnihbanakazagotrgoviniudelimazavisnihpredu- tovo100milionaevrapajeposle ze}a iz sistema “Agro`iva”, za izbijawa afere kompanija zavrkoje optu`nica tvrdi da je od {ilauste~aju. 2004.do2008.godineposlu`ilaza @. Balaban

U{tinuli15,5miliona PDV-a Pripadnicikriminalisti~kepolicijeuSomboru, Odseka za suzbijawe privrednog kriminaliteta, li{ilisuslobodeiodredilimeru zadr`avawado48satiMilo{uK. (51)izApatinaiGoranuL. (49)izNovog Sadazbogosnovasumwedasuizvr{ilikrivi~no delozloupotrebeslu`benogpolo`aja. GoranL.jeosumwi~endaje, kaoosniva~ivlasnik jedne novosadskefirme, od 2008.do2010.godine ispostavqaora~unekupcu,Zemqoradni~koj zadruzi„Rade Kon~ar“ iz Apatina, s vi{estruko uve}avanom vred-

no{}u robe.Takvira~unisukwi`eniuposlovnojdokumentaciji„RadeKon~ara“ipoosnovuwihjedirektorMilo{K.jeostvariopovra}ajPDV-a,anovacs ra~unazadrugepredavaoGoranuL., ~imesuo{tetili buxetRepublikeSrbijeza vi{eod15,5milionadinara. Ovajdvojacosumwi~enihjeju~euzkrivi~nuprijavusproveden nadle`nomistra`nomsudijiVi{egsuda uSomboru. M. M-}.

Mesto stravi~ne tragedije: kuhiwa u De~jem selu

di~nasituacijanijebiladobrai smestilisuseuSremskojKamenici. Osumwi~eni S. M. je do kobnogdoga|ajasvimaslu`ioza primer,saznajemonezvani~no. –Prezlo~inabiojeleporaspolo`en,kaoiprethodnihdana,

skim upisom zbog objektivnih okolnosti, odnosno porodi~nih problema. [ta mu se desilo za tih petnaestak minuta u utorak uve~e, {ta mu je kliknulo, nije mi jasno – komentari{e za na{ list zamenik direktora De~jeg

Osumwi~enijeu18.40satioti{aodokuhiweu drugomobjektu.Kadsevratiou19.01,skrvavim rukamaumotamnimupe{kir,obratio senegovateqiciiizgovorio: „UbiosamSvetlanu”

pomagaojetove~e„tetki”dapere sudove, ba{ je zavr{io prvi razred, a bio je dobar u~enik Sredwe ma{inske {kole. Za godinu dana nikad nije izostao iz {kole.Kasniojesasredwo{kol-

selaVidojeRadulovi}.–Ina~e, dobrotvor De~jeg sela, sportski radnik Mladen Vu~ini}, koji namjeprenekolikogodinazave{tao svoj stan, pre desetak dana je poklonio dobru vikend-ku}u s

Foto:F.Baki}

placom u Rakovcu upravo ovoj trojici{ti}enika.Tojeformalizovano,prepisanoovihdanai u sudu. I on je ju~e posetio ovu ustanovu.Bioje{okirandoga|ajemiplakaojesvevreme,apotom je odveo bra}u osumwi~enog kod sebe–ka`eRadulovi}. Jedan od bra}e ka`e da jednostavno ne mo`e da poveruje {ta se dogodilo i da poku{ava da se probudiizko{marnogsna. PoRadulovi}evimre~ima,kuvarica Svetlana Zori} je bila divna osoba, radila je u De~jem seluokodvegodine,astanovala je, kako nam je kazao, s majkom, ocem,bratomisestromuNovom Sadu. Pojednojverziji,onaje,osim vi{estrukih uboda no`em, zadobilaipovredeglavekojepodse}ajunaodsecaweskalpa. M. Vuja~i}

Su|eweBogdanovu 24.juna –Navija~komhuliganuIvanu Bogdanovu, koji je nedavno deportovan iz Italije, za 24. jun je zakazano su|ewe u Prvom osnovnom sudu u Beogradu zbog krivi~nogdelaspre~avawaslu`benog lica u vr{ewu du`nostiusticajusnasilni~kimpona{awem – izjavila je Tanjugu portparolkasudaIvanaRami}. Bogadanov,kojijejedanodvo|anavija~a„Crvenezvezde”, teretisedajeu~estvovaoumasov-

nojtu~inavija~apredko{arka{ku utakmicu „Partizan” – „Crvena zvezda” 13. juna 2006. godine. On }e na optu`eni~ku klupu bitidovedenizpritvoraOkru`nogzatvora kojimujeodre|en odmahpodeportacijiizItalije24.majazbogopasnostidabi mogaoponovitikrivi~nodelo. BogdanovjedeportovanizItalije, gde je u martu bio osu|en na tri godine i tri meseca za-

tvorazbogizazivawaneredana fudbalskoj utakmici Italija–Srbijaoktobrapro{legodine u \enovi. Sud u \enovi je, me|utim, prihvatio predlog wegovog branioca da mu kaznu zameni deportacijom i zabranom ulaska u Italiju i sve zemqe EU u narednih pet godina. Odmah po sletawu na aerodrom „Nikola Tesla” uhap{en je i sproveden u Okru`ni zatvor u Beogradu.

ZLO^IN IZ KORISTOQUBQA U BAJMOKU

Bakaubijenausvojojku}i Be`ivotno telo Piro{ke [evarac(76)prona|enojeuselu Bajmok,ta~nije,delukojisezoveRata.Sumwasedajere~oubistvu i da je baka u svojoj porodi~noj ku}i na adresi Gavrila Principa 2 ugu{ena. Policija senijeoglasilasaop{tewemjer su uvi|aj vodili Vi{e tu`ila{tvoiistra`nisudija.Dabise odrediota~anuzroksmrti,telo jeposlatouNoviSad,uInstitutzasudskumedicinu. Piro{ku su prona{le kom{ije,ta~nijeonesushvatileda ne{tonijeureduizvalepoliciju jer je ku}a bila zakqu~ana iznutra. Prva kom{inica Marica @upan ka`e da u prvi mah nijeshvatiladajePiro{kaubijena. –Ujutrosamoti{lakodweda popijemo kafu ali nisam mogla da otvorim – rekla je Marica @upan. – Bilo mi je ~udno {to bake nema. Tada sam primetila da su fioke ispreturane, a Piro{ka je bila izuzetno pedantna. Potom sam videla preko ogradedajelopovu{aokrozpo-

Ku}a Piro{ke [evarac

drum i izrezao mre`u i zvala sam kom{ije i policiju. Veoma mije`ao,bilamijedobrakom{inica. Mi smo ~uli da je ugu{ena,alinikonamni{tanegovori. UpolicijiiTu`ila{tvunisu `eleli da komentari{u slu-

~aj, ali, kako nezvani~no saznajemo, traga se za N. N. licem. Uvi|aj je obavqen 4. juna. Kom{ijepri~ajudajebakaprenekoliko dana prodala okruwen kukuruzitakozaradilaparepase sumwadajeubijenaipokradena. A. A.


SPORT

~etvrtak9.jun2011.

SU TRA I U SU BO TU OR LO VI DO ^E KU JU POR TU GAL CE

Vremejezaigru U me~evima tre}eg vikenda Svetske lige odbojka{i Srbije do~eka}ePortugal,ame~evi u Beogradu i Novom Sadu bi}e prava prilika da orlovi kona~no do|u do ptrepoznatqive igre. ^etiri utakmice i polovi~anu~inaknisunipokojem kriterijumuzadovoqilio~ekivawavezanazafavoritaCgrupe. Uprkos neo~ekivanim porazima,Srbijajeidaqeprvifavorit za plasman na finalni turnir u Poqsku (6. - 10. jul), ali je pod imperativom da u predstoje}em dvome~u s Portugalcimaprika`edobruigru,pa daposledvepobedeopu{tenije gleda ka zavr{nici interkontinntalnefazenajprofitabilnijegtakmi~ewanasvetu. U oba susreta koje su orlovi izgubili prima~ka dijagonala Kova~evi}-Niki} nije bila na

DANAS

Francuska-Kuba Odbojka{i Francuske i Kubeotvori}esvojimsusretom tre}i vikend Svetske lige. Me~ se igra u Turu, a po~iweu20.30~asova. nijim protivnikom. Sutra i u subotudo~eka}ena{ireprezentativci Portugal, reprezentaciju koja je u prva dva kola savladala Finsku, ali je potom dvaputaglatkopora`enaodgau~osa.OPortugalcimaseveoma malozna,alijerealnodaishod oba me~a zavisi iskqu~ivo od na{ihodbojka{a. -Sada}emoigratipodpritiskom, ali sami smo krivi za to zbog propusta u minulim me~evima.Ovanedeqanamproti~eu

c m y

16

dnevnik

U FK VOJ VO DI NA SVE BLI @I IZ BO RU TRE NE RA

Nikoli},Ristovski iliBekvalac UFudbalskomklubu Vojvodina,izme|uuveravawa da ne `ure i nagove{taja da }e, ipak, sve u vezi s novim trenerom biti poznato do sutra, su`avaju krug kandidata za Milinkovi}evog naslednika. Prema onome {to se moglo ~uti i pro~itatiprethodnihdana,tri imena ni na jedan na~in nisu eliminisana. Re~ je o trojici stru~wakakojisuuminulomprvenstvu vodili superliga{ke timove,apotompostalislobodniuizborunovesredine. Marko Nikoli} (Rad, Beograd), Qubomir Ristovski (Spartak Zlatibor vode, Subotica) i Dragoqub Bekvalac (Hajduk,Kula)svakinasvojna~in figuriraju za mesto {efa stru~nog{tabanovosadskihcrveno-belih. Ako i daqe preovladava nagla{enistavdaVojvodina`eli mla|eg trenera, onda su prakti~no u igri samo dva imena: MarkoNikoli}iQubomirRistovski. Iz Vo{ine perspektive, obojica s podjednakim {ansama figuriraju za odgovorno mesto. Marko Nikoli} je s Radom izborioizlazakuEvropuosvojiv{i~etvrtomestoipritome lans ir aj u} i plej adu sjajn ih igra~a.Sveono{tojeu~inios Radom,odwegabiseo~ekivalo da ponovi u Vojvodini s naznakomdajetre}emestominimum ispod kojeg se ne mo`e. Ono

QubomirRistovski

{to je posebno interesantno, velikibrojnavija~aVojvodine apsolutnopodr`avaNikoli}a, {toprethodnihgodinasvakako nijebioslu~ajkadaseunapred radilo o trenerima iz Beograda. Sveono{tosmoreklizaNikoli}a, prakti~no va`i i za QubomiraRistovskog.Usitua- ciji kada je preuzeo suboti~ki Spartak,Ristovskijeostaobez golgeteraVojeUbiparipa.Me|utim, Suboti~ani su i postiglivi{egolovaiosvojilivi{e bodova u periodu kada ih je vodio Ristovski, nego u prvom delu sezone, ali je sve to bilo dovoqno za peto mesto. Ono {toRistovskomideuprilogje itodajeVo{inodete,Novosa|aninkojijepro{aosveselek-

MarkoNikoli}

cije crveno-belih do prvog tima, da bi ga put potom vodio u Novi Sad (kapiten), ~a~anski BoracikasnijeuPortugaliju. Trenerski put gradio je korak pokorak,odbeo~inskogCementa,prekotre}eidrugeligevode}i Veternik, Proleter, sve doelitekadajeostavioupe~atqivtraguSubotici.Nijetajna da Ristovski ima nekoliko ponuda,aho}eliba{ondobiti prednostutrcizatreneraVojvodine,zna}esevrlobrzo. Sve glasnije se u novosadskim fudb als kim krug ovima mo`e~utidajeodlukaonovom treneruVojvodineve}doneta,a da je sve ostalo lakirovka i opip avaw e puls a. Navodn o, prednostnadpomenutimkandidatima dobi}e Novosa|anima

DragoqubBekvalac

dobro poznati, iskusni Dragoqub Bekvalac koji je spasao Hajduk isp adaw a iz elitn og dru{tva. Wegovi aduti su svakakoiskustvoi„~vrstaruka”,a ono {to mu ne ide u prilog je ~iwenicadajeve}~etiriputa sedeonaklupiVojvodineipitaweje{tabitonovomogaoda ponudiVojvodiniikaoklubui wenimnavija~ima. I jo{ ne{to. Po{to su Novosa|animajstoriutrenerskoj promenadi,ne}ebitiiznena|ewenitoukolikoseumoruimena, pojavi i neko potpuno novo koje niko nije pomiwao prethodnihdana,ba{kakojetobilo i pril ik om ang a` ovaw a Branka Sose Babi}a ili ZoranaMilinkovi}a. S. Sa vi}

PO ZNAT PLAN PRI PRE MA PAR TI ZA NA

^etiriprovereuSloveniji MarkoPodra{~anin

o~ekivanom nivou, a adekvatne zamene nije bilo, pa su morali dapolo`eoru`jepredrazigra-

Karte kodVo{e Drugi me~ s PortugalcimaSrbija}eigratiuNovom Sadu (subota, 20 ~asova), a pored blagajni Spensa, svi zainteresovani karte mogu da kupe u prostorijama Odbojka{kog kluba Vojvodina NSsemeod8.30do14~asova (MaksimaGorkog22-24). Cena karte za isto~nu tribinu je 350, a za zapadnu 250dinara.

maksimalnomraduisiguransam da}etodati`eqeniefekat,ne samo na dvome~u s Portugalom, ve}ikasije.O~ekujunasdvagostovawa u Evropi, nisu daleka, alioduzimajuvreme,pajepitawe koliko }e vremena biti za trening. Nemamo prostora za isprobavawe novih segemnata igre,ve}moramodasezbijemoi da poku{amo da pobedimo najpredvaptaPortugal,akasnije da dora|ujemo formu za zavr{nicu-istakaojena{selektor IgorKolakovi}. Prvi me~ Srbija }e s Portugalom igrati sutra u beogradskom„Pioniru”,ausubotuuvelikoj sali novosadskog Spensa. Obame~apo~e}eu20~asova. M. R.

PRVA LIGA - ME^ 30. KOLA Kolubara-Radni~ki(S) 1.BASK 2.Radni~ki 3.NoviPazar 4.Banat 5.Radni~ki(S) 6.Sin|eli} 7.Proleter 8.Napredak 9.Mladost(L) 10.NoviSad 11.Be`anija 12.Mladiradnik 13.Teleoptik 14.Srem 15.Kolubara 16.Zemun 17.Bigbul 18.Dinamo

2:1(1:0) 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32

23 20 19 14 13 13 12 12 10 11 11 11 8 7 8 7 7 6

5 8 8 11 9 8 9 9 12 8 7 7 11 12 9 9 5 5

4 4 5 7 10 11 11 11 10 13 14 14 13 13 15 16 20 21

52:17 57:22 41:19 38:27 29:27 33:30 42:33 33:31 26:37 37:39 25:24 34:45 31:43 28:40 28:37 28:38 25:47 18:60

74 68 65 53 48 47 45 45 42 41 40 40 35 33 30 30 26 23

Uslede}emkolu(12.juna)sastajuse-NOVISAD:NoviSadNoviPazar,SREMSKAMITROVICA:Srem-Mladiradnik,ZREWANIN: Banat - Big bul Radni~ki, NI[: Sin|eli} - Kolubara, VRAWE: Dinamo - Proleter, ZEMUN: Zemun - Mladost (L), BEOGRAD: BASK - Radni~ki (S), Be`anija - Radni~ki 1923, KRU[EVAC:Napredak-Teleoptik.

S kakvim }e timom fudbaleri PartizanaovesezonenapastiLigu{ampionajo{nijepoznato,ali trenerAleksandarStanojevi}}e ve} u ponedeqak, 13. juna, sazvati zboruZemunelu.Samodvenedeqe imalisu{ampioniSrbijezaoporavakposledugeiuspe{nesezone. KvalifikacijezaLigu{ampiona sebli`e,pajeneophodnopo~etis pripremamaranije. MladenKrstaji}jekopa~kezamenioodelomikravatomifunkcijomsportskogdirektora,Ivica Iliev je oti{ao, Ivan Stevanovi} se vratio u So{o, verovatno }eiRadosavPetrovi},MarkoJovanovi}...Pitaweje{ta}ebitis igra~imakojisunapozajmicamaMilanom Lolom Smiqani}em, Stefanom Babovi}em i Prinsom Tejgom.Bezobziranato{tojo{ neznakoga}esvetrenirati,Stanojevi}moradazasu~erukaveida radisaraspolo`ivimsnagama.A osim onih koje nismo nabrojali, bi}e tu i novi igra~i Vladimir Volkov,VladimirJovan~i},verovatno Dejan Babi} iz BSK Bor~e... Prvih10danapripremaPartizan}eraditiuZemunelu,a23.juna sledi odlazak u Sloveniju na drugi deo priprema. Destinacija

OdVladimiraJovan~i}acrno-belimnogoo~ekuju

jeMaribor,ta~nijePohorjeihotel „Arena”. Tamo }e crno-beli ostatido3.jula,kadasledipovratakuBeograd,ave}12.ili13.ju-

lapo~iwukvalifikacijezaLigu {ampiona prvom utakmicom protiv protivnika koji }e biti poznatposle`rebauNionu20.juna.

@REB ZA EVROP SKO PR VEN STVO OMLA DI NA CA

SrbijasTurskom, [panijomiBelgijom Omladinska reprezentacija Srbije u fudbalu, igra~i do 19 godina,igra}enaEvropskomprvenstvu u Rumuniji u grupi B s Turskom, Belgijom i [panijom. UgrupiAporeddoma}inaRumunijetakmi~i}esejo{^e{kaRepublika, Gr~ka i Republika Irska. Srbiju su u Bukure{tu predstavqali Mitar Mrkela direktor mla|ih selekcija, selektor Dejan Govedarica i sekretar stru~nog {taba Pavle Simi}, kojinamjepreneoutiskesa`reba: -Na`alost,dobilismozarivale suprotne reprezentacije od onihkojimasmosenadali.Miodrag Beloledi} nije bio sre}ne rukezaSrbijujernasjeizvukao na poziciju broj 1 Druge grupe.

DejanGovedarica

Mismosenadalida}emoigrati sdoma}inomkojegsmonedavnou

prijateqskom me~u dobili 3:0. @elelismoiIrceskojimasmo se sastali u prvom krugu kvalifikacija i bez ve}ih napora ih pobedili 1:0. Ipak, jo{ ve}a nevoqajedaimamoproblemsdvojicom kqu~nih igra~a, Uro{em ]osi}emiFilipom\uri~i}em, jer}eCrvenazvezdaiherenvenu vreme odr`avawa Evropskog prvenstva igrati me~eve kvalifikacija za Ligu UEFA - jadikuje Simi}. Evropsko prvenstvo za omladinceuRumunijipo~iwe20.juna, kadajeiterminzaprvime~.Dulidrugogkolanaprogramusu23, a tre}eg 26. juna. U polufinale }e se plasirati po dve prvoplasirane ekipe (prvi s drugim i obrnuto),afinalejeplanirano za1.avgust. S. S.

U Sloveniji }e Partizan odigratiinekolikotreningme~eva, a na sajtu crno-belih objavqen je raspored odigravawa i protivnici. Prvi me~ Beogra|ani }e odigrati 23. juna protiv Olimpije u Qubqani, na novom stadionu u Sto`icama (kapacitet 16.038 mesta).Susret}ebitiodigranpovodom proslave 100 godina fudbala u Qubqani i Partizan je pozvan dauveli~atuproslavu.Drugime~ usledi}e 25. juna protiv MariboranastadionuQudskivrt,aMaribor~ani tom prilikom slave svoj50.ro|endan. ^etiri dana kasnije (29. juna) protivnikPartizanabi}enorve{ki Rozenborg, koji specijalno zbog te utakmice dolazi ~arter letom. Me~ srpskih i norve{kih crno-belihbi}eodigrannastadionu Mure u Murskoj Soboti. Posledwu proveru na pripremama u Sloveniji, Partizan }e imati 2. julaprotivArsenalaizKijevana stadionuuMariboru. Crno-beli se 3. jula vra}aju u Beograd,aposledwime~predpo~etak kvalifikacija za Ligu {ampiona odigra}e sa makedonskim vice{ampionom MetalurgomizSkopqa.

Mitou [vedskoj ^estosmosklonidaverujemo kako samo kod nas u Srbiji vlpadaju mito i korupcija. Da nije tako, svedo~i i slede}i slu~aj koji preti da uzdrma [vedsku: Dva neimenovana gradska zvani~nika iz Solne, predgra|a Stokholma, i predstavnik jedne od kompanija ukqu~enih u izgradwu stadiona sa 50.000 mesta, koji }ekoristitifudbalskareprezentacija [vedske, sumwi~esezapodmi}ivawe. RadovinastadionuuSolnitrebalobidabudugotoviu2012.godini,aon}ebiti novi dom fudbalera {vedskereprezentacije,kojijetrenutnouRasundi.


SPORT

dnevnik KVALIFIKACIJEZAEURO2012.

Faraniboqi odEstonaca Fudbalska reprezentacija Farskihostrvaodavnonijeprotivnik za popravqawe gol-razlike,asadaseprotivwenemo`e ra~unati ni na sigurna tri boda.Faranisuukvalifikacijama za prethodni Mundijal remiziralisAustrijomipobediliLitvaniju,doksuukvalifikacijama za EP u Poqskoj i UkrajiniotkinulidvabodaSevernojIrskoj(1:1),aEstonijiu utoraksvatri-2:0!Uobaslu~ajasupopularniribariu~inili uslugureprezentacijiSrbije. Estonija,kojajepobedilaorlove u Beogradu (3:1) i izbegla poraz u Talinu (1:1), sa sedam bodova iz sedam utakmica vi{e nije ozbiqan kandidat za drugo mesto u grupi i plasman u bara`. Farani su prvi gol dali iz penala, a drugi nakon neuspelo izvedenenajstro`ekazne.KapitenFrodiBewaminsenpogodio je mre`u u 42. minutu (on je i sru{en u {esnaestercu), a u 47. minutugajeuidenti~nojsitua-

Cgrupa

1. Italija 2. Slovenija 3. Srbija 4. Estonija 5. S. Irska 6. F. Ostrva

6 7 6 7 5 7

5 3 2 2 1 1

1 2 2 1 3 1

0 14:1 16 2 9:4 11 2 8:9 8 4 7:11 7 1 3:3 6 5 5:18 4

Preostali me~evi: Severna Irska - Farska Ostrva (10. avgusta), S. Irska - Srbija, Slovenija - Estonija, F. Ostrva - Italija (2. septembar), Italija - Slovenija, Srbija F. Ostrva, Estonija - S. Irska (6. septembar), Srbija - Italija, S. Irska - Estonija (7. oktobar), Slovenija - Srbija, Italija - S. Irska (11. oktobar).

ciji pro~itao golman Parejko, ali je Arnbjorn Hansen najspretnijereagovaonaodbitak. Desetak minuta kasnije su Estonciostalisigra~emmawe, zbog drugog `utog kartona Purija. Mogli su uprkos tome bar do po~asnog pogotka, ali lopta ihba{nijehtela.

UBRAZILUJO[JEDANIGRA^OTI[AOULEGENDU

Oprostiose iRonaldo

LuisNazariodeLimaRonaldo, jedan od najtrofejnijih i najboqih fudbalera svih vremena, u SaoPaoluoprostioseodfudbalanavrloemotivanna~in.

Ronaldo

-Hvalavamzasve{tosteuradilizamenetokomkarijere.Hvalavam{tostemeprihvatiliovakvogkakavjesam,{tosteplakali kadasamplakao,asmejalisekada samsesmejao-poru~iojesterena navija~ima34-godi{wiRonaldou poluvremenuprijateqskeutakmiceBrazil-Rumunija. Brazilskimedijiprenelisuda jeRonaldoigrao15minutaupobe-

didoma}eselekcijeod1:0,golom Freda u 20. minutu, a da je teren napustioumotanuzastavuBrazilaiuzovacijestribinaiigra~a obereprezentacije. Onjenaterenu{aou30.minutu,umestostrelcajedinoggola,a svaki wegov kontakt ispra}en je aplauzom. - Imao sam tri {anse za pogodak,aliigromsudbine,nisamuspeodaseupi{emustrelceusvom posledwemme~u-rekaojejedanod najuspe{nijhgolgeterauistoriji fudbala. Ronaldojeufebruaruobjavio kraj 18-godi{we karijere, tokom kojejedvaputasBrazilomosvojio titulu svetskog prvaka, a u~estvovaonajo{dva.S15golova najboqi je strelac u istoriji Mundijala. Legendarni Pele jedini je igra~kojijeunacionalnomtimu Brazilapostigaovi{egolovaod Ronalda.Pelejeza reprezentaciju petostrukog svetskog prvaka postigao 77 pogodaka na 92 utakmice,dokjeRonaldo62putabio strelacu98me~eva. Biv{i fudbaler Kruzeira, PSV Ajndohvena, Barselone, Intera, Real Madrida i Milana, karijerujezavr{ioudomovini,u Korintijansu. Poredbrojnihklupskihiindividualnih titula, jedan od najomiqenijih fudbalskih „debequca” je tri puta progla{en za najboqegigra~anasvetu,uizboru Svetske fudbalske federacije (FIFA).

IN MEMORIAM

MiroslavStupar (1961–2011) Posle te{ke bolesti u Rusiji je prestalo da kuca srce Miroslava Mikice Stupara (50), trenera mla|ih kategorija FK Vojvodina. Mikica Stupar pro{ao je sve mla|e kategorije FK Vojvodina, a potomjeigraouMladostiiz Ba~kogJarka.Sredinom90-ih po~eojedaradismla|imkateg or ij am a crv en o-bel ih i prva generacija koja je stasalapodwegovimstru~nimnadzoromjeonakojusupredvodila bra} a Kras i}, Vuk eq a, Stepanov...Kasnije,Stuparje sasvojimselekcijamaosvajao Kupiprvenstvodr`ave,ado pre nepunih godinu dana ni{ta nije nagove{tavalo tragi~an kraj. Zdravstveni problemi odvojili su ga jesenas odfudbalskogterenaiposle dve hir ur{ ke intervenc ij e javila se nada da }e Mikica ponovo na teren i posao koji jeradiosu`ivawemtrenira-

~etvrtak9.jun2011.

17

KRUGPOTENCIJALNIHREPREZENTATIVNIHKANDIDATAPOSLESEULAIMELBURNA NIJEPRO[IREN

Pi`onvideosamo Ra}uPetrovi}a

Izu z etn o je bil a nap orn a i zaht evn a turneja orlova u fini{u sezone po Aziji i Okeaniji, verovatno i finans ijs ki isp lat iv a. Mo` da zvu~i kao fraza, ali za wom uvekpose`ureprezentativcii stru~ni {tab, a ona glasi da nema prijateqskih susreta kad nastupa nacionalni tim, odnosno da je rezultat uvek bitan. Sa tog aspekta turneja je bila neuspe{na. Glatko smo pora`eniodJu`neKoreje,remizirali smo protiv Australije. TakonemisliiselektorVladimirPetrovi}. -Generalniutisakjepozitivan. U Melburnu je bilo mnogo boqe nego u Seulu, mada smo i protivKorejeunekimmomentima pokazali da imamo igru. Protiv Australije smo igrali fudbalkojemkaotrenerte`im, uz prepoznatqiv pas i oslawawe na individualne vrednosti. Bilo je lepih akcija i poteza, nedostajalisusamogolovi-zakqu~iojepopularniPi`on. Ako na stranu gurnemo neke alibi elemente, umor, promena klimeivremenskihzonasti`emo do zakqu~ka  da sem zavidne borbenosti,posebno u drugom duelu, nema previ{e mesta za pohvale. Primarna korist od ovihsusretakojisuorganizovani u sklopu priprema za zavr{nebitkeukvalifikacijamaza EP,saciqemdaseprovereneke nove snage i pro{iri krug potencijalnih reprezentativaca,

RadosavPetrovi}

nije velika. Jednostavno, debitanti nisu odsko~ili (Ili}, Petronijevi}, Jovanovi}, Damjanovi}...) nisu se proslavili ni povratnici Despotovi} i Obradovi},aprelazneocenezaslu`ujugolmani[aranoviKahriman, kao i {toper Viloti}, te veoma agilni Tomovi}. Analiziratistarosedeocebezkojih setimnemo`enizamislitipoput Stankovi}a, Kolarova ili To{i}anemasvrhe. - Zad ov oq an sam u~ink om mla|ihigra~a,aposebnoRado-

savaPetrovi}akojijeiskazao kvalitet u oba me~a i obezbedio mesto u postavi za takmi~arske okr{aje. Tek su mu 22 godine - konstatovao je selektor. Zanimqivo je bilo i razmi{qawe kapitena Dejana Stankovi}a povodom zavr{ene turneje. -Nismobilisvesni{tanas ~eka, koliko je turneja bila zaht evn a. ^es titk e svim a na ulo`enomtruduiodricawima. ProtivKorejesmoigralisla-

bo, priznajem to bez obzira na mnogo razloga koji su uticali na to. Novi {ok ~ekao nas je u Australiji.Samotrisatasna, ose}ao sam strahovit umor i pospanost. Dogovor je bio da snagom voqe iznesemo posledwime~usezoni.Takojeibilo. Delovalismodobronaterenu, stvorilidosta{ansi,nedostajaojesamogol.Kadsecrtapodvu~e,ukupnaocenajetriplussmatraStankovi}. Kapiten je zabele`io 98 nastup u reprezentaciji, protiv kengura, pokazav{i kako se na pravina~inpredvoditim. -Trudimsedaopravdamdres koji nosim. Ne be`im ni od pri~eorekordu,alito}edo}i samo po sebi, nema razloga za nekuoptere}enost.Bitnojeda sa zadovoqstvom igram za reprezentaciju. Mogu da budem lo{kaouSeulu,ilidobarkao uMelburnu.Dragomijedamogu da pomognem iskustvom tokomjesenikadakrenuodlu~uju}e bitke za EP. Bori}emo se maksimalno za bara`, a to bi biove}iuspehodonogakadsmo se plasirali na SP. Naravno, nipo{to ne `elim da umawim zna~ajtogrezultata-zakqu~io jeDejanStankovi}. Orl ov e~ek ajo{jed antest, 10. avg us ta gos tov aw e u Moskviiokr{ ajsaRus im a,koj i }e bit i i gen er aln a prob a za Pi` on ov e izab ran ik e pred ulaz akuzav r{ nic ukval if ikac ij azaEP. Z.Rangelov

MLADAREPREZENTACIJAZAVR[ILAMINI-TURNEJUSDVAPORAZA

Oscilacijeuigrinajve}abriga Posle kratke turneje i dve odigraneprijateqskeutakmice s Francuskom u Ruenu i [vedskom u Falkenbergu, u kojima su oba puta pora`eni (0:1 i 1:2), mladi fudbaleri Srbijevra}ajuseprili~nozabrinuti. Ako je suditi prema re~imaselektoraAleksandra Jankovi}a najve}a briga vezanajezaneverovatneoscilacije koje su orli}i pru`ili u obame~a.Slikasekretalaod sjajadoo~ajainatragiobrnuto. - U me~u sa [vedskom u prvih45minutauveksmokasnili za korak, za deli} sekunde zarivalom.Kadasmounastavkupreokrenulitokigreusvojukorist,bilismobrzopleti. `el el i smo po{ to-pot o da preokrenemo i rezultat i to nasjeko{taloporaza-smatra Jankovi}. Tri dana ranije u Francuskojvi|enajedruga~ijaslika. Orl i} i su dob ro otvor il i utakmicu s galskim petlovima,proma{ilidvelepe{anse i dozvolili rivalu da se vrati u `ivot, a na kraju i pobedi. - Porazi ne prijaju ni kada su pret rp qen i u prij at eqskim utakmicama. Predstoji nam dub ok a anal iz a, ima u ovim proverama i dosta pozitvnih stvari, a na nekimi igra~imajeidarazmi{qajuo svomeuonome{tojeizawihi izvuku pouke - smatra Jankovi}. Zan im qiv ojedana{sel ektor ne} e odm ar at i, ve} }e od 11. jun a prat it i me~ ev e Prvens tva Evrop e za mlad e u

BranimirAleksi}spre~iote`iporazod[ve|ana

Dans koj,gdeSrb ij apos le~etir i uzas topn a u~e{ }a ne} e imat i pril ik u da se ogled a u zav r{ nic i najb oq ih sel ekcij a. -SaDancima}emoigratiu kvalifikacijama za slede}e Prvenstvo Evrope u Izraelu. Zato`elimdaseuverimuwihove kvalitete. Slede}e provereima}emo10.i11.avgusta u Ukraj in i. U Kij ev u }em o u~es tvov at i na mem or ij al u „ValerijLobanovski”,zajedno s doma}inom Rumunijom i ^e{kom-rekaojeJankovi}. Jedan od igra~a koji je na obamesta(zadwiveznii{to-

per) pru`io zadovoqavaju}e partijejeprvotimacVojvofineSlobodanMedojevi}. - Protiv Francuza su nas prop u{ ten e {ans e ko{ tal e poraza,aume~usa[ve|anima dugo nismo mogli da do|emo sebi, stvarali su nam doma}ini{ansekaood{aleitonam je unelo dodatnu nervozu. U nastavkusmobilimlizupreokreta ali nismo uspeli i svakao da nam, ne godi to {to se vra}amosdvaporaza-priznaje Medojevi} kojem predstoji sedam dana odmora pa pripremesNovosa|animazanovusezonu.

Golman Spartaka Zlatibor vode Branimir Alksi} najzaslu`niji je {to nam Vikinzi u prvom poluvremenu nisu napunilimre`udovrha. - Slaba mi je to uteha jer smo pora`eni. Ipak, pohvale zaodbraneprijaju,aliovageneracija mo}i }e mnogo vi{e ukoliko budemo izvukli pouke iz dve provere koje su za nama. Dobro je {to smo igrali sa jakim reprezentacijama i uvideli koliko mo`emo u por e| ew u s vr{ wac im a u ovom ~asu - rekao je golman Suboti~ana. S.S.

„KARLSBERGSRBIJA”PODR@AVAMALEKLUBOVE

ju}i Vo{inu decu. Ipak, odlazaknale~eweuMoskvubio je i wegov opro{taj od porodice (supruge i dve }erke), rodbine, prijateqa, trenera i fudbalera sa FC „Vujadin Bo{kov”kojimujebiodruga ku}a. Miroslav Stupar preminuoje7.juna,amestoidatum sahrane bi}e naknadno objavqen.

Zatvara~imadonovegarniture Kompanija „Karlsberg Srbija” sa svojim brendom„Lav”iovegodinepru`a{ansumalimfudbalskimklubovimadaosvojesportskugarnituru(kompletdresova).Ovegodine akcija je nazvana „Igraj za svoj klub” i trajedo31.avgusta. Timpovodomdirektorrazvojaposlovawa „Karlsberg Srbija”, Andrej Besla}, ka`e:

- Kao tradicionalni i prepoznatqiv partner i prijateq srpskog fudbala odlu~ilismodaiovegodineakcijompomognemo malefudbalskeklubove{iromzemqe.Ponosnismona~iwenicudajeproteklihgodinavelikibrojklubovaprepoznao{ansuda za svoje igra~e pribavi opremu vrhunskog kvaliteta.O~ekujemodaovegodineuprikupqawuzatvara~au~estvujuifanoviklubo-

va,~ime}esesamoja~ativezaizme|usportskihkolektiva,igra~ainavija~a. „Lav” timovi iz kompanije „Karlsberg Srbija”}eobi}isveklubovekojisebhudu prijavili za u~estvovawe, a potom }e mo}i dapopuneizvani~nidokumentou~estvovawuuakciji.Detaqnijeinformacijeuvezis akcijom mogu da se dobiju na telefon 011/2029600.


18

SPORT

~etvrtak9.jun2011.

dnevnik

FINALE PLEJ-OFA U SLOVENIJI

[ouKlobu~ara, Olimpijapredtitulom Kako je po~elo finale slovena~kog ko{arka{kog plej-ofa pob edom Krk e nad Olimpijomod23poenarazlike -~iniloseda}etimna{egtrenera Aleksandra Xiki}a lagano sti}i do druge titule zaredom. Me|utim, Olimpija je uz dosta sre}e izjedna~ila na 1:1 (61:59),dabiutre}emme~uiznenadila Krku trijumfom od 69:63(15:23,24:9,13:13,17:18). Rezervniplejmejkerdoma}ih Krivec trojkom je smawio na 65:63,alijeKeniGregoriuposledwim trenucima napada pogodiozaplus~etiri.Nadrugoj stranisenijesna{aoDragi{a Drobwak,dabiGregorizakucavawem uz zvuk sirene samo potvrdiova`nupobedu.Ipak,mo-

`da i najzaslu`niji za slavqe zmaj~ ek a bio je nek ada{wi ~lanPartizanaJakaKlobu~ar, kojijeudrugoj~etvrtinizamawe od tri minuta postigao 13 poena - bez proma{aja! Wegova serija bila je deo furioznog naleta Olimpije od 18:0, posle kojeg je pre{la u vo|stvo od 33:25. Klobu~ar je sa tih 13 poena bio i najefikasniji pojedinac utakmice.Uwegovomtimususe istaklijo{Gregorisa12iDamirMarkotasa11poena,dokje biv{iigra~VojvodineSrbijagasDu{an\or|evi}predvodio Krku sa 12 poena i osam asistencija. Slede}ime~igraseve~erasu Qubqani, a eventualna majstoricausubotuuNovomMestu.

JakaKlobu~ar

POSLE PORAZA OD PANATINAIKOSA

lo{Teodosi},zakogasenavodi da je na izlaznim vratima i da }e gotovo sigurno karijeru nastavitiuBarseloni. O~ekivano, velika pa`wa je posve}ena i tome da li trener Du{an Ivkovi} ostaje ili ne? Daleko vi{e informacija zna}eseovihdana,kadabudeokon~an sastanak vlasnika kluba, bra}eAngelopulosiselektora Srbije. O sudbini Marka Ke{eqa i ZoranaErceganijebilore~i.

@ENSKA EKIPA @ELEZNI^AR METAL CINKARE DRUGA U PRVOJ LIGI

In|ijkenaterenu izborileelitu

Rukometa{ice @elezni~ar Metal Cinkare su osvojile drugo mestouPrvojligi:zabele`ile su 18 pobeda, remi i tri poraza, sakupile 37 bodova pa}e,najesenzaigratiuSuperligi. Tijana Predojevi}, Marina Rupi}, Svetislava Mili}, DuwaOrlovi},BranislavaJak{i}, Vesna Vasi}, Vasilija Cveti},SawaDrowakovi},Milica Rankovi}, Sara Garovi}, Dragana Veraja, Jovana Jankovi},VawaSimjanovski,Milica Jezdi},MilicaRan~i},Jasmina Zori}, Andrea Ivkovi}-Ivandeki},TamaraPopovi},Sandra Popovi},TijanaPajki},Bojana Jeremi} i Marija ^itlu~anin, predvo|ene mladim trenerom Aleksandrom Roganovi}em su trikolaprekrajaborbizabo-

PAOposlaoTea uBarselonu Novi poraz od ko{arka{a Panatinaikosaugr~komprvenstvudone}esigurnonovevelike promene u Olimpijakosu, pa je nepoznata i sudbina ~etvorice Srba. Nepuna 24 ~asa po zavr{etku turbulentnog finala plej-ofa (3-1 za PAO), gr~ki mediji su najavili potpunu rekonstrukcijutimaizPireja. Navodiseda}eklubskresati buxet,kaoida}ebitipromena na svim nivoima. Od na{ih internacionalacaufokusujeMi-

In|ijskerukometa{iceirukovodstvoklubaproslaviliplasmanuSuperligu

Milo{Teodosi}

PREMA NAJAVAMA DENIJA EJNYA, PRVOG OPERATIVCA SELTIKSA

Krsti}iPavlovi} ostajuuBostonu

NenadKrsti}uduelusTimomDankanom

NEZABORAVNO DRU@EWE FUDBALSKIHSUDIJAUKULI: Na stadionu Fudbalskog kluba Hajduk odigran je zanimqiv fudbalski susret u kojem su snage odmerili delioci fudbalske pravde iz kulske i ba~kotopolske op{tine. Boqi su bili gosti i golovima Mom~ilovi}a, Simovi}a i Suyukovi}a ostvarili pobedu od 3:1, a ~ast doma}ina spasao je golom sa bele ta~ke Bo`ovi}. Ono po ~emu }e ovaj susret biti upam}en je podatak da ga je sudio legendarni sudija iz Kule @arko Popovi}, dobro za{ao u osmu deceniju `ivota, koji je postizawe pogotka ozna~avao

Srpskiko{arka{iNenadKrsti}i Aleksandar Pavlovi} su drugi deo NBA sezone odigrali u dresu Boston Seltiksa,alisusadaslobodniigra~i. Kapiten Srbije Krsti} je navodno dobio bogate ponude najboqih evropskih ekipa, me|u kojima su CSKA, Olimpijakos,BarselonaiKahaLaboral.Me|utim,on}eodoktobraidaqe biti ~lan legendarnog tima iz Masa~usetsa, bar prema najavama glavnih

onako kako se to radilo dok nije postojalo pi{taqke – mahawem maramicom. Naravno, nakon okon~awa de{avawa na fudbalskom terenu usledilo je „tre}e poluvreme„, uz jelo, pi}e i `ivu muziku i stekao se utisak da su mnogi bili aktivniji za stolom nego na terenu. Uostalom, sve je stvar treninga, a ovakvi susreti i jesu prilika za dru`ewe. Dakle, pobedile su sudije iz Ba~ke Topole 3:1, a selektor ekipe Nenad Nikoli} i wegov prvi saradnik Zdravko Savi} su ukazali poverewe \urni}u, Jovanu i Jeleni Baweglav, Duda{u, Bracanovi}u, Simovi}u, Iqki}u, Suyuko-

qudi Seltiksa.  Prvi operativac KeltaDeniEjnx,izjaviojeda`elida vidi na{eg reprezentativca i AleksandraPavlovi}aopetuzelenomdresu, {to }e biti wegov prioritet u prelaznom roku. Po{to Nenad i Sa{a, koji su slobodni igra~i, `ele da nastave NBA karijere, ostalo je jo{ samodasevididali}esesBostonom dogovoritipreeventualnog“lokauta” iliposle.

vi}u, Mom~ilovi}u, Hajboku i Savi}u, a igrali su jo{ i Paroci, Drowak, Pavlica, Pavlovi} i tri Nikoli}a: Danilo, N. Vladimir i R. Vladimir. Selektor sudija iz kulske op{tine Ivan Feri je poverewe ukazao Jeli~i}u, Fini, Novakovi}u, Kekovi}u, [}epanovi}u, @ari}u, Bo`ovi}u, Deli}u, Milo{evi}u, Rabrenovi}u i Aleksi}u, a igrali su i Vuji}, Bulatovi} i Kozomora. Susret je sudio @arko Popovi}, a asistirali su mu Zoran Lazi} i @arko Rabrenovi}, dok je ~etvrti sudija bila Aleksandra Grozdi}. \. Bojani}

dove, po{to su tre}eplasirani Proletersavladaliuobeutakmice,obezbedileplasmanuelitnodru{tvo{toje,dosada,najve}i ekipni uspeh nekoga od `enskih klubova in|ijske op{tine. -Nu|enonamjepro{legodine da umesto Kikinde, koja je istupila iz takmi~ewa, kao tre}eplasiranaekipanatabeliPrve lige popunimo elitno dru{tvo, ali to nismo prihvatili. Hteli smo da po plasmanu, dakle regularno, izborimo mesto u najkvalitetnijemrangutakmi~ewa.Sadasmoutomeuspeli{tonassve u klubu raduje - istakla je predsednica@RK@elezni~arMetal Cinakre, Sun~ica Bo`i}. – Nastoja}emo da poja~amo redove. Potrebnisunamgolmanibekovi,ostalerukometa{ice}eosta-

tivernezeleno-belimbojamapa }emo,verujemo,postatistabilan superliga{.Prati}enassponzori,MetalCinkaraiGasteh,prona}i}emomakarjo{jednusolidnu firmu i zatvoriti finansijsku konstrukciju za igrawe u elitnomrangutakmi~ewa. Velikom uspehu @RK @elezni~ar Metal Cinkare, pored predsednice kluba i trenera, doprineli su tehni~ki rukovodilac Petar Rakar, sekretar MladenJankovi},fizioterapeuti Sawa Dudi}-Miqkovi} i SawaAdna|evi}ivrednirukometni radnici Nemawa @ivanovi}, Bojan Mijalkovi}, MarkoVra~ariNemawaMilojevi}. Pojedina~noisvizajednougradilisusvojraduistorijuuspehain|ijskogkluba. Da. Vi}enti}

^ETVRTA UTAKMICA FINALA PLEJ-OFA U NBA LIGI

Novickija~iod prehladeiMajamija Nema~ki ko{arkavreme,alisuufini{usveupr{ki reprezentativac skali.DvejnVejdjeusamomfiDirkNovickije,uprni{ume~adoveosvojtimnasakos prehladi i upali mopolako{azaostatka(83:84), sin us a s tel es nom aposlesigurnihpoenaTerijas temperaturom od prelinije slobodnih bacawa imao ko38stepenicelzijuje priliku da izbori produ`esa,bionajefikasnijiuredovi- tak, ali se prekombinovao s ma Dalasa i najzaslu`niji za Majkom Milerom, nakon ~ega trijumf pred doma}om publi- suigra~iHitaostalikratkih kom - 86:83. Ubacio je 21 poen, rukava. od ~ega ~ak 10 u posledwem Vejdjes32poenai{estskokvartalu,ukqu~uju}iipolaga- kovabiocentralnafiguramewe 14,4 sekundi pre kraja za kqu~no vo|stvo (84:81) i kasniju pob ed u. Ovom pob edom Dalas je izjedna~io u ukupnom skoru na2:2. Skromni Novicki, kojijeimaoi11skokova i jednu asistenciju, izjavio je posle me~a da je samo „radiosvojposao”,kaoi dasenadada}emumalovi{esnaunaredna dva dana i lekovi pomo} i da se opor av i pred pet i duel finalneserije. Uz nem a~k og asa najboqijebioXejson Teri sa 17 poena, dok je [on Merion upisao 16 pogodaka. Tajson^endlerdaojevelik i dop rin os trijumfus13poenai~ak DirkNovicki 16 skok ov a. Pred rag Stojakovi}naterenujegotovo ~a, a Kris Bo{ dodao je 24, uz samotrepnuo,zadr`av{isena {estuhva}enihlopti. wemuravno-dvesekunde. Pet i me~ fin aln e ser ij e, A Majami? Imali su gosti koja se igra do ~etiri pobede, velike {anse, koje nisu isko- na programu je u no}i izme|u ristili. Vodili su gotovo sve ~etvrtkaipetkauDalasu.

Yeksontrener Voriorsa Nekada sjajni plejmejker, a do nedavno TV komentator dobio je svojprvivelikitrenerskiposao.GoldenStejtVoriorsisaop{tilisuda}etre}inajboqiasistentuistorijiNBAlige,MarkXeksonnaklupizamenitiKitaSmarta. -Odu{evqensam{tosamdobio{ansu.Radujemsenovomizazovu, ho}u od Golden Stejta da napravim ozbiqnu, takmi~arsku ekipu. izjaviojeXeksonkojijeu17godinadugojigra~kojkarijerinastupaouLAKlipersima,Indijani,Denveru,Torontu,JutiiHjustonu.


SPORT

dnevnik

~etvrtak9.jun2011.

19

NA[A IGRA^ICA POKU[AVA DA KRENE NAPRED

Anaopet tra`itrenera Ana Ivanovi} se, poslerazo~aravaju}eg nastupa na Rolan Garosu, okrenula pripremama za Vimbldon. Ona }e na turniru u Birmingemu, gde je drugi favorit, poku{ati {to boqedasezagrejezasezonume~eva na travi. Svesna da je iza we veoma lo{ period, ponovo je pokrenulapitawetreneraiodlu~iladakreneupotraguzanovim stru~wakomkoji }ejojpomagati uradu. -Bilojedostapadovaiuspona umojojkarijeritokomposledwih godina.Moramdaprona|emtrenera koji }e mi pomo}i da igram boqeikonstantnije,aliznamda jeto veomate{ko. Ve}imamlistustru~wakaskojimabih`elela dasara|ujem,alijeveomate{ko uspostaviti kontakte i prona}i pravog u jeku sezone - rekla je biv{abrojjedan. Srpska teniserka je dodala da je svesna da je pred velikim izazovom,alida}esepotruditida

AnaIvanovi}

re{i to pitawe u {to kra}em periodu. -Prona}i dobrog trenera koji }e sara|ivati s vama na pravi na~in, putovati i provoditi vremenatreninzimavelikajestvar. To treba da bude dobar

stru~wak koji }e vam pomagati, ali i osoba koja }e uvek biti spremnadarazgovarasvama,bilo dajene{todobroililo{e.Ne `elim vi{e oscilacije u svojoj karijeri, `elim to da prevazi|em i jo{ ja~a iza|em iz lo{eg perioda - dodala je Ivanovi}eva. Ana je polovinom februara otpustila Holan|anina AntonijavanGri~ena,nakontoga i kondicionog trenera Mariju Lojanicuiradilajesamosasparing partnerom. Takav „recept” nije joj doneo uspeh, ve} samo mawak samopouzdawa i ~este povrede,kaoiizlazakvantop20 naVTAlisti,pajeipakizjavila da }e u narednom periodu poku{ati da prona|e stru~waka kojibijojpomogaodasevratina stazestareslave. Prakti~no, posle sjajne 2008. godine, kada je osvojila Rolan GarosibilaprvanaVTAlisti, Anina karijera je polako krenulasilaznomputawom.

NOVOSA\ANIN PE\A KRSTIN, TENISKA BUDU]NOST SRBIJE

@elim{topre navrh

Novosa|anin Pe|a Krstin je 16-godi{wimomakkojidolazii okome}esevrlobrzogovoriti kaoojo{jednomteniskombiserusovihprostora.NaITFlistinajboqihjuniorasvetatrenutnozauzima31.poziciju.Wegovoteniskoume}eizdanaudan jesvekonkretnijeisnagawegovog talenta je sve jasnija, mada, kako i on sam tvrdi, talenat je samodvadesetprocenatauspeha, a ostatak predstavqa veliki rad.APe|azaistaradi,treniraisvestanjedadouspehane}e sti}iukolikoizsebeneiscedi litreznoja. Nedavno se Krstin vratio iz Pariza,nemo`esere}idajetaj wegov prvi izlazak na veliku scenu i prvi juniorski grendslembiouspe{an,aliPe|anijerazo~aran.Naprotiv. -Ispaosamrano,uprvomkolu, ali sam generalno zadovoqan prvim nastupom na Rolan Garosu.Voqom`rebamoraosam naterenprotivjednogodnajboqihjuniorasveta,SlovakaFilipa Horanskog, tre}eg igra~a nalistiitre}egnosiocaiizgubio 6:0, 2:6, 7:9. Imao sam u tom me~u svojih prilika, odigrao sjajno prvi set, Slovak se vratio u drugom, a u tre}em je biloneizvesnodokraja.Iakoje toizlizanafrazautenisu,ali bukvalno je me~ odlu~en s par lopti.Moglojedabudeidruga~ije, ali... U nekim momentima nisamimaosre}e. Pe|a Krstin ka`e da mu je u~e{}e na turniru u Parizu, presvega,predstavqaoneprocewivoiskustvo. - Fantasti~an je ose}aj igratinaRolanGarosu.Atmosfera je potpuno druga~ija nego na svim drugim takmi~ewima na kojimasamigrao.Tagu`va,promenada,svitiigra~iiigra~iceokojimasamsamoslu{ao,odjednomsutu,poredtebe,sre}e{ ihnaterenu,uprolazu,restoranu...Najzad,tusuinajboqijuniori,mojivr{waci.Jedva~ekam svoj slede}i nastup na grendslemu. A taj slede}i je, ni mawe ni vi{e, nego Vimbldon. Turnir

nadturnirima,takmi~eweokomesesawa,ma{ta,mestokojeje, zapravo,teniskaMeka,ateniseri-hodo~asnici. -Da,idemnaVimbldoniveoma sam nestrpqiv. Bi}u na mestukojejezasveteniseresveta pojam. Zaista jedva ~ekam odlazakuLondon.Naravno,uprvom

teniskomterenu,satodvajamza kondiciju, ostatak sloobodnog vremena rasporedim za odmor i u~ewe. Iz razgovora sa svojim vr{wacimasaznajemdaseioni pridr`avaju iste „satnice„, kadajeupitawutenis.U~eniksam sredweEkonomske{koleuNovom Sadu i nemam problema da

ViktorTroicki u~etvrtfinalu Srpski teniser Viktor Troickiveomaubedqivojestigaodo~etvrtfinala ATP turnira „Geri Veber open” u nema~kom Haleu.Trenutno12.tenisersvetaekspresno je eliminisao Rusa Igor Andrejevasa6:3,6:1zasamo52minuta igre. Troicki je fenomenalno koristio lo{ servis rivala i realizovaopetod{estbrejkprilika. Rival Troickom bi}e ^eh Toma{Berdihkojijedobiozemqaka JanaHernih7:6,6:3. Na samom otvarawu duela TroickiiAndrejevsuodmahimalipo

brejkpriliku,Rusnijeiskoristio svoju, ali Srbin jeste pa je odmah poveo 3:0. Potom su oba tenisera osvojila po gem na svoj servis, da biondaAndrejevpo{tojesmawio na4:2iskoristiosvojudrugubrejk prilikuiuzvratioTroickom. Me|utim,srpskiteniserjeodmahodigraoagresivnijenaservis rivalakojijelo{ekoristiodrugiservis,stigaodonovedvebrejk lopte i iskoristiv{i prvo stigao do 5:3 i servisa za prvi set. Iako je stigao do ~etvrte duple servisgre{ke,Troickijeosvojio prvisetsa6:3.

Viktor je nastavio u istom tempuiudrugomsetukojijeodmahotvoriobrejkomposleo~ajnog servisa Andrejeva, {to je brzo kapitalizovao u 2:0. Imao jeTroickiponovo{ansudaset otvorisa3:0,alijeRusprviput na me~u spasao brejk {ansu rivalaismawiona2:1. Ovim je srpski teniser prelomiome~jerjeposlaveomalako stigao do jos dva brejka i sa ubedqivih6:1za25minutaivrlo ubedqivo stigao do tre}eg kola „Geri Veber opena” u Haleu.

TURNIR U KVINSU

Tipsarevi}utre}emkolu Janko Tipsarevi} pobedio je u me~u drugog kolaturnirauKvinsuMajklaRaseloaizSAD 7:6,7:6,iakojeki{advaputaprekidalame~. PosebnojeuzbudqivbioprvisetjerjeTipsarevi} lo{e po~eo me~. Rasel je prvo osvojio gemnasvojservis,azatimjebezizgubqenogpoena napravio brejk (2:0). Ve} u slede}em gemu srpskiteniserimaojedve{ansedaanulirazaostatak. Jo{ jednu priliku propustio je u petomgemu,pajeRaselpoveosa4:1.Prirezultatu5:2AmerikanacjeimaodvesetloptenaTip-

sarevi}evservis,alinijeihrealizovao.Kako toobi~nobivausportu,Raseljeplatiocenuza propu{tene{anse,pajeJankounarednomgemu uhvatioposledwivozismawiona5:4. Vi{enijebiloprilikazabrejk,papobednika prvog seta re{ava taj brejk. Janko je boqe po~eo,vodisa4-2,automtrenutkuki{auLondonuprekinulajeme~.Sre}om,tonijeporemetiloTipsarevi}a,kojijepopovratkunateren uspeodaslaviutajbrejkusa7-3ipovedeusetovima.

REVIJALNA UTAKMICA

Partizans ReprezentacijomLige Pe|aKrstin

planu mi je da ovog puta moja epizodanebudekratka.Mislim da mogu da ostvarim uspeh. Samopouzdaweimam,snaguiznawe tako|e i samo je na meni da to sve preto~im u pobede. Nikada nisamigraonatravnatojpodlozi, stoga sam pomalo i nestrpqiv.Sadasambogatijizaiskustvoste~enouParizu.Ibezobzira {to je trava najbr`a podloga,nestrepim.Mogu~akre}i da mom stilu odgovara takva podloga. Mladi teniser je trasirao svojteniskiput.Ambiciozanje, punenergijei,nadasve,sobenoge~vrstostojinazemqi.Usvom teniskom,aliionomdrugomnapredovawu, mora da prona|e ravnote`u,uskladizahtevekoje predwegapostavqateniskakarijera, ali istovremeno ne sme dazapostavi{kolovawe. - Treniram oko pet ~asova dnevno,~etirisataprovedemna

uskladim vreme za treninge i u~ewe. Ponesem kwige na put i u~im, izme|u nastupa na turnirimaitreninga.Morasetako. Pe|a Krstin ima isplaniranenastupeuperiodudoUSopena u Wujorku. U julu, posle Vimbldona,igra}enafju~ersima u Srbiji i regionu, ~eka ga nastup za reprezentaciju Srbije, a onda, to je bar `eqa, put preko „bare” i jo{ jedan grendslem,onajnaterenimaFle{ing Medousa u Wujorku. @eqa za usavr{avawemjeevidentna,Pe|inavoqa-neograni~ena,amogu}nosti velike. [ta mu je `eqa, nezavisno od igara s reketomuruci. - Mo`da da dobijem jo{ koji santimetar na visini. Do sada samstigaodocrteod183cm,kadabihporastaojo{dva-trisantimetra, mislim da bi to bilo idealno-rekaojenakrajuPe|a Krstin.

Teletovi}predvodiBosance Selektor ko{arka{aBosneiHercegovineSabitHaxi},ju~eje objavio spisak igra~a na koje ra~una za predstoje}i {ampionatEvropeuLitvaniji. Na spisku su 24 imena: Kenan Bajramovi} (Lijetuvos Ritas), Mirza Teletovi} (Kaha Laboral), Ratko Varda (Prokom),

TURNIR U HALEU

Edin Bav~i} (Aris), Elmedin Kikanovi} (bez kluba), Adnan Hoxi} (NCAA), Ermin Jazvin (Slask), Henri Domerkant (Spartak Sant Peterburg), Goran Ikoni} (Krka), Nihad \edovi} (Lotomatika), Nemawa Gordi}(Lotomatika),Sa{aVasiqevi}(Doweck),AleksejNe{ovi}(Budu}nost),DiegoKape-

lan (NCAA), J. R. Bremer (Samara), Mujo Tuqkovi} (Poznaw), Milan Milo{evi} (Keravnos), Ante Ma{i} (Zagreb), Bo`o\urasovi}(Bosna),Miralem Halilovi} (Zagreb), Feliks Kojadinovi} (Marusi), Dra{ko Albijani} (Borac), MuhamedPa{ali}(Bosna),AldinVrabac(Bosna).

Rukometa{i Partizanaovegodineosvojilisutitulu{ampiona Srbije. Kako tradicija nala`e, tim povodom, u nedequ u 17 ~asova, u Beogradu u SportskomcentruVo`dovacna Bawici,bi}eodigranarevijalnautakmicaukojoj}esnageodmeritiaktuelni{ampionPartizan i Reprezentacija Superlige. Ciqoverevijejepopularizacija rukometa, daqe zbli`avaweklubovaSuperligeistvarawe pozitivne atmosfere u Srbiji pred Evropsko prvenstvo 2012. godine. Trener Reprezentacijezaovuutakmicubi}etrener tre}eplasirane ekipe Vladimir Dragi}evi} (Kolubara), po{to se trener drugoplasirane ekipe Crvene zvezde Igor Butulija,zbogobavezapremajuniorskoj reprezentaciji Srbije,zahvalionapoverewu. Trener Dragi}evi} je u konsultaciji sa selektorom Veselinom Vukovi}em, vode}i ra~unaoiga~imakojiulazeusastav plaveicrveneseniorskereprezentacije Srbije, odredio spisakigra~azarevijalnuutakmicu. Boje reprezentacije Lige brani}e - golmani: 1. Koci} (Planinka), 2. Kukobat (Jugovi})iRadovanovi}(PKB),leva krila: 1. Cvetinovi} (Radni~ki), 2. Ili} (PKB) i Joki} (C. zvezda), levi bekovi: 1. Mandi}

MirkoLali}(Jugovi})ume~usacrno-belima

(Vojvodina), 2. Lali} (Jugovi}) iLazi}(Dinamo),sredwibekovi:1.Mitrovi}(Metaloplastika), 2. Petkovi} (Naisus) i Todorovi}(PKB),desnibekovi:1. Jo{i} (Jugovi}), 2. Tica (Radni~ki) i Pqevaq~i} (Po`arevac), desna krila: 1. Radulovi} (C. zvezda), 2. Pap (Jugovi}) i Stankovi}(Crvenka),pivoti:1.

Popov (Vojvodina), 2. Milo{evi} (Metaloplastika) i Vu~i}evi}(Jugovi}).Tre}iigra~na svakojpozicijijerezervaibi}epozvanuslu~ajudaotka`ejedanodprvadvaigra~a. Posle revije bi}e odigrana utakmica izme|u dva tima reprezentacije Srbije: Plavi – Crveni. J. Gali}


20

sport

~etvrtak9.jun2011.

dnevnik

OTVORENO PRVENSTVO SRBIJE U NI[U

PRVENSTVO SRBIJE U IN\IJI

PerjaniceLen|er iSimonovi}eva Najboqe rezultate na nedavno zavr{enom Otvorenom prvenstvu Srbijeuplivawu,koje je odr`ano u Ni{u, ostvarili

IvanLen|er

suIvanLen|eriKatarinaSimonovi}. Pliva~zrewaninskogProletera Len|er u disciplini 50m delfin ostvario je rezultat 23,94sekundeiosvojio925FINA bodova. Wegova klupska drugaricaKatarinaudisciplini 200m slobodno ostvarila je rezultat 2:04,69 i osvojila 800 FINA bodova. Drugi po vrednostirezultatumu{kojkonkurencijiostvariojeRadovanSiqevski iz novosadske Vojvodine, a tre}i wegov klupski drug Nikola Simi}. U `enskoj konkurenciji drugi najboqi rezultatostvarilajeTijanaVukanovi} (Vojvodina, Novi Sad), a tre}eJovanaBogdanovi}. Najvi{e A finala imali su ~lanovinovosadskeVojvodine. Ni{jekaodoma}innaOtvorenom prvenstvu Srbije okupio pliva~eiz33klubakakoizna{e zemqe tako i iz Hrvatske i Makedonije. S. S.

BANAT OBELE@IO DEVET DECENIJA POSTOJAWA

Superliga zajubilej

Kugla{ki klub BanatizZrewaninaovih danajeobele`io90godina postojawa. Generalni sekretar kluba Du{an Popadi} ka`e da je ovo slavan trenutakzaBanat,jerjemu{ka ekipa, sastavqena uglavnom od mladihigra~a,u{lauSuperligu,{tojenajlep{idarzajubilej. -Imamoi{kolukuglawakoja nam omogu}ava da kvalitetne igra~e{aqemoureprezentaci-

oceniodajeovajklubjo{jedan od dokaza da je Zrewanin grad sportova. Siguran sam da veliki broj Zrewaninaca i ne zna da su upravoovikugla{iprvacisveta i to u tri kategorije: omladinskoj, kadetskoj i seniorskoj, stim{tosuovegodineuSarajevupodrugiputodbranilititulu svetskog prvaka. Na tome im ~estitam – poru~io je Kauri}, izraziv{i zadovoqstvo {to je zrewaninska kuglana,

Na|uzlato

Ilija\ura{inovi}iMitarPaliku}a(usredini)osvojilizlatnumedaqu

POSLE SLOVA^KE SRBIJA ODLI^NA I U RUMUNIJI

^etiriodli~ja uKlu`u Odmahpozavr{etku takmi~ewa u Slova~koj, stonoteniska reprezentacija za osobe sinvaliditetomprodu`ilajeu RumunijugdejeuKlu`uodigralaturnirSvetskogkupaiosvojila~etirimedaqe(triupojedina~noj i jednu u ekipnoj konkurenciji). Mu{karci su u pojedina~nom delu osvojili srebro i bronzu. Ilija \ura{inovi} i Mitar Paliku}asadvepobedelakosu pro{li prvi krug kao prvi u grupi. Paliku}a je u ~etvrtfinalu pobedio Francuza  Garbija, dok je u polufinalu izgubio odprvogsvetskogreketaNorve`aninaTomijaUrhaua-2:3.\u-

ra{inovi} je do finala stigao pobedom nad Britancem Hanteromod3:1aufinalujeizgubio odNorve`aninaUrhaualakosa 0:3. Mitar Paliku}a je u borbi zatre}emestonadvisioBritancaHantera3:0. U pojedina~nom delu u `enskojkonkurencijiZoricaPopadi}jesadvepobedeijednimporazompro{lagrupukaodrugau grupi,dokjeprijatnoiznenadila Sawa Mitrovi} i sa tri pobedebilaprvaugrupi.Upolufinalu, u srpskom duelu Popadi}eva je pobedila Mitrovi}evu3:0,dokjeufinaluporazena odJordankeFalmeh1:3iosvojila srebrnu medaqu. U me~u za bronzuMitrovi}evajepora`e-

naoddrugeJordanke,Falen,1:3. Mu{ka ekipa u sastavu Ilija \ura{inovi} - Mitar Paliku}a prvo je porazila Ju`nu Afriku 3:0, zatim u ~etvrtfinaluItaliju3:0,aupolufinalu ameri~ko-britansku kombinacijuSkot-Hanter3:1.Ufinaluuborbizazlatopobe|enaje norve{ko-rumunska kombinacija Urhau-Irfoza  3:2 i doneli Srbijizlato! UKlu`ujenastupilo180takmi~ara iz 26 zemaqa. Za na{u reprezentaciju na ovom Svetskomkupuigralisu:ZoricaPopadi}, Sawa Mitrovi}, Ilija \ura{inovi}iMitarPaliku}a i trener-selektor Zlatko Kesler. S. S.

MILORAD TRPKOVSKI POTVRDIO

Balkanijadaipak uSmederevu

Kugla{iBanataponosZrewanina

juSrbije.Redovnismoposetioci kampa kuglawa koji organizuje Kugla{ki savez Srbije, a na{itakmi~arisu~lanovipionirskih, kadetskih i juniorskihselekcija.Banatseoslawa namladeiverujesamomladima –rekaojePopadi},navode}ida u {koli trenutno ima oko dvadesetak devoj~ica i desetak de~akakojiredovnotreniraju. Devet decenija postojawa ~lanovimaBanata~estitaojei predsednik Kugla{kog saveza SrbijeUro{Dragojlovi},kaoi zamenik zrewaninskog gradona~elnika Goran Kauri}, koji je

iako dosta stara i tehni~ki prevazi|ena,odr`avanabesprekorno. Powegovimre~ima,uuslovima ekonomske krize, kada nema dovoqno nov~anih sredstava, Banatjepozitivanprimerkako sedoma}inskiradiikakoseentuzijazmom mogu posti}i dobri rezultati. Potrudi}emosedaovimsportistimaomogu}imoboqeuslove zakvalitetnijirad,posebnojer jevelikibrojmladihqudikoji sebavekuglawem–obe}aojeKauri}. @. B.

Generalni sekretar BalkanskestonoteniskeunijeMilorad Trpkovskiotkloniojeiposledwu nedoumicu u vezi s (ne)odr`avawem Balkanijade za mla|e kategorije ove godine, ~iji je doma}inSrbija. -Ta~nojedajeujednomperiodupostojalamogu}nostdaBalkanski{ampionatbudeotkazan, alismodobiliuveravawada}e Smederevo ugostiti najboqe stonotenisere i stonoteniserkeBalkanaukadetskojijuniorskoj konkurenciji u periodu od 30.junado3.jula-veliTrpkovski. Onjedodaodajeve}razgovaraospredsednicimarumunskei turske federacije koji su najavilidolazakunajja~imsastavima. -Verujemda}eiSrbijaimati najboqe igra~e, ali o tome }e odlu~iti selektor Boris Vukeli}. - Prema na{im procenama obezbe|enojeu~e{}ezapo{estoro takmi~ara u mu{koj i `enskojjuniorskojkonkurenciji, odnosno po petoro u kadetskoj konkurenciji. Balkanijada

Verujeseda}eAliz\ur~iksaniratipovredupalca

svim reprezentacijama dolazi kaoodli~naproveraza[ampionatEvropekojimla|ekategorijeo~ekujeuRusiji,uKazawu, od14.do25.julaovegodine-ka`eTrpkovski.

Na{i reprezentativci pripremajuseuKawi`i,ajo{uvek je neizvesno kakva }e biti sudbina stonoteniserke Sente Aliz\ur~ik,kojajepovredila palac. S. S.

PrvenstvoSrbije za seniore u in|ijskoj sportskoj hali obele`ilojenadmetawe dvojice najboqih srpskihdiza~ategova,takmi~ara apsolutne kategorije preko 105 kilograma, ^abe Na|a i Veselina Jakovqevi}a. Na kraju,zlatnamedaqajepripalaNa|usapodignutih165kilogramatrzajui200kilogramauizba~aju,{tojemalobrojna publika aplauzima nagradila. IgorTomi}jeukategoriji do94kilogramasapodignutih 181 kilograma u izba~aju postavionovidr`avnirekorda uspe{an je bio i doma}i takmi~ar, sedamnaestogodi{wi Bo{ko Miqu{ u kategoriji do56kilogramasapostavqena ~aktridr`avnarekordazajuniore.Podigaoje75kilogramautrzaju,100kilogramauizba~ajui175kilogramauolimpijskombijatlonu. Tituluprvakaukategoriji do62kilogramaprigrabiojei drugi doma}i takmi~ar, tako|e mladi Mario Pola{ek u kategorijido62kilograma. U~estvovalasu42takmi~araiz11klubovaaKDTDSKamenjebioveomadobarorganizator. Da. Vi}enti} PRED SPEKTAKL U BAWALUCI

Rivaliprete Ostalojejo{tridanadoboksme~auBawa Luciukome}esezatituluevropskog{ampiona u WBO kruzervejt kategoriji boriti najboqi srpski bokser u te{koj kategoriji Nenad Borov~anin i Bugarin Konstantin Koko Semerxijev. Me~ u kome }e se Borov~aninboritizanajve}utitulu u dosada{woj karijeri bi}e odr`an 11. juna u 20.30 ~asova u HaliBorik. Glavni akteri me~a, Borov~aniniSemerxijevnajavilisuratu ringu,doposledwegatomasnage. -Nenad}eseuringuprovesti kao svojevremeno Bene{ protiv mog zemqaka Plamena Jankova, a to zna~i samo jedno – pobedi}u. Spremansamisvakakoda}upru`enu priliku znati da iskoristim–samouverenjeBugarinKokoSemerxijev. Nenad Borov~anin mu nije ostaodu`an. -Svakoimapravodabudeoptimista,aliusubotu}ujabititaj koji}eseradovatiuzsvouva`avawe mog protivnika. U svakom slu~aju,bi}eovolepaborba,obojica smo fajteri i publika }e u`ivatiuna{emokr{aju–rekao jeBorov~anin. Organizator ovog me~a najavqujebokserskispektaklkojido sadanijevi|ennaovimprostorima, uz direktan prenos nekoliko TVstanicaizregiona–TVRTRS, Sportklub, TV In Crna Gora i UkrajinskaTV. Predsednikorganizacionogodborapredstoje}egme~ajeproslavqeni svetski i srpski filmski rediteq Emir Kusturica, pokroviteqi me~a su kabinet predsednikaRepublikeSrpskeMilorada Dodika, Vlada Republike Srpske igradBawaLuka. J. G.

REPREZENTATIVNE SELEKCIJE PO^ELE PRIPREME

SeniorinaSrebrnomjezeru,juniorinaGru`anskom Pripreme reprezentativnihselekcijauveslawupo~elesuju~e.Seniori se nalaze na Srebrnom jezeru, dok su juniori na Gru`anskom.DvojacusastavuMarko Marjanovi} i Nikola Stoji}, kao i ~etverac bez kormilara za lakevesla~e(NemawaNe{i},Milo{Stanojevi},NenadBabovi}i Milo{ Tomi}) nalaze se na pripremama na Srebrnom jezeru za drugiSvetskikup(17.-19.jun)koji }e se odr`ati u Hamburgu (Nema~ka).Sovimdvemaposadamaod danas}eraditii~etveracMilo{ Vasi},Radoje\eri},MiqanVukovi}, Goran Jagr, dubl skul AleksandarFilipovi},Du{anBogi}evi}kaoikandidatizareprezenta-

ciju koji su zavr{ili sezonu u SAD–JovanPopovi},GoranTodorovi},IgorLuci}iLuka\or|evi}. –Seniorskavesla~kareprezentacijaSrbijenalaziseupunomsastavupo{tosunamseposlevi{e nego uspe{ne sezone u SAD pridru`ili i na{i „Amerikanci”. Luci}i\or|evi}supostaliprvaciAmerikebrane}ibojeUniverziteta Berkli na {ta smo svi ponosni–kazaojeselektorNeboj{a Ili},komeuradunaSrebrnomjezerupoma`utreneriDejanGuslov iOleksandarFedotov,auekspedicijijeifizioterapeutStevanKastratovi}.–Dvojaci~etveracbez kormilarazalakevesla~epriprema}esedoponedeqka,kada}epo-

NikolaSimovi}iVukMatovi}

~etidasepakujuzaputuHamburg naSvetskikup.O~ekujemodaMarjanovi} i Stoji} poboq{aju plasman sa Svetskog kupa u Minhenu predvenedeqekadasubiliosmi, dokNe{i},Stanojevi},Babovi}i Tomi} prvi put ove sezone izlaze na stazu Svetskog kupa i wima }e takmi~eweuHamburgubitisvojevrsna priprema za Svetski kup u Lucernu(8.-10.jul).Ina~e,misli sunamnanekina~inve}usmerene na SP na Bledu krajem avgusta i sve{tosadaradimojetakore}iu funkcijitogtakmi~ewa.Osnovni kriterijumzau~e{}enaBledubi}enamindividualnaformaiu~inaknapripremadotada.Usitua- cijismodabiramopo{tovi{evesla~akonkuri{ezajednomesto,a

odsvakogponaosobzavisi}edali }eizboritimestoutimu. Tako|e,ju~esupripremepo~eli i juniori. Na Gru`anskom jezeru kod Kni}a treneri Aleksandar Ivkovi}, Du{an Kova~evi} i IvanBrajtigamodju~e.pado20.juna radi}e sa juniorskim dvojcem, ~etvercem i ~etvercem sa kormilarom koji se spremaju za u~e{}e na Evropskom juniorskom prvenstvu (24. - 26. jun) odr`ati u poqskom gradu Kru{evicu. Pored juniora na Gru`anskom jezeru priprema}eseiIvanaFilipovi},kojoj se nedavno zavr{ila sezona u SAD.Filipovi}eva}esepriprematizau~e{}enaSvetskomprvenstvuzasenioredo23godine(21.24.jul)uAmsterdamu. J. G.


kULTURA

dnevnik

~etvrtak9.jun2011.

21

СУТРА„АЛАБАМАСОНГ“ПРЕМИЈЕРНОУ НОВОСАДСКОМПОЗОРИШТУ /УЈВИДЕКИСИНХАЗУ

БурнаљубавСкотаиЗелдеФицџералд Представа „Алабама сонг“, по романуЖилаЛероа,ауадаптацијиКатеЂармати,и режији Рахима Бурхана,премијерноћебитиизведенасутрау19часовау Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз. „Алабама сонг“ описује везу чувеног писца Скота Фицџералда и његове  супруге Зелде, такође уметнице,заноснеифаталне жене којајеумеладаизмамиуздахемушкарацаишокирацеосветсвојим понашањем. Зелда Фицџералд је трагичноизгубилаживоту47.години у пожару у психијатријској клинициукојојседуголечила. Бурна љубавнавеза Фицџералдових и живот у лудим двадесетим / тридесетим годинама прошлогвека,уроманујеописанаиз Зелдине, односно женске перспективе. Лероа је, иначе, за овај романдобио2007.Гонкуровунаграду. ЗелдуФицџералдиграЕмина Елор, Скота Фицџералда Иштван Кереши, а у осталим улогама је практично цео ансамбл Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз:ИренАбрахам,АтилаГириц, ЕдитФараго,ГабриелаЦрнковић, Габор Понго, Атила Немет, Арон Балаж, Атила Мађар, Золтан Ширмер,СилвиаКрижан,Даниел

Хуста,АтилаНемет,ДаниелГомбош (к.г),затимМелиндаЈашков, ТерезиаФигура иАготаСилађи. -Ираније самсеупредставама бавио женским принципом и његовом одбраном, и овде ме је одмах заинтригирало то како је злоупотребљена Зелдина креативност, како је њен рођени супруг користио њен таленат и њене идеје.Ишао је чак дотле да очијука са психијатрима по санаторијумима у којима је Зелда боравила да би јој у једном тренутку забранили да пише јер то,наводно,није било добро за њено ментално здравље –речисуредитељаовепредставе Рахима Бурхана који сада први пут ради у Новосадском позоришту/Ујвидекисинхаз.-Говоримо дакле о породици. О жени,која је живела са човеком који јој није давао ништа, с којим није могла да оствари чак ни интиман живот. Веома ми је важно што сам у Новосадском позоришту нашао једну дивну глумицу која је тако здушно и страсно загрлила Зелду,дајући јој све валере које је та чудесна жена имала.Ова улога као саливена је за Емину Елор. Главни мотив је,поречимаКате Ђармати, била злоупотреба Зелдиног талента. Скот Фицџе-

Редитељ Рахим Бурхан са ансамблом на једној од проба

ралд је узимао Зелдине идеје,њене целе текстове и стављао их у

АНДРЕЈТИШМА ИЗЛАЖЕУБЕОГРАДУ

Човеккаопањ Изложбадигиталнихпринтоваивидеорадова „Цивилизовано усековање“ новосадског  ликовног и веб уметника Андреја Тишме, биће отворена вечерас у Установи културе „Вук Караџић“ у Београду. Изложбу ће отворити историчар уметности и ликовни критичарСаваРистовићкојијеоизложбизаписао:„Тишмапокушавадауглобалномсветускренепажњуназаборављенудимензију– етику.Збогтогапањеви,каосвојеврснилајтмотивовог,пресвегадидактичкиицинички обојеногциклуса,могудасетумачекаоостаци неких култура, али и као остаци човека. Јер, шта је човек, шта је народ без морала? Само пањ који подсећа да је некада ту било живобиће“. Андреј Тишма (1952, Нови Сад) дипломираојенаАкадемијиуметностиуПрагу.Излажеод1969,аНовиСад,Београд,Милано,Сеул, Њујорк, Будимпешта, Лондон, Токио, самосунекиодградоваукојимајеимаосамосталне изложбе. Тишма се бави конкретном поезијом, мејл-артом, печатном уметношћу, фотографијом,перформансом,електрографиком,видеом,веб-артом,музиком. Новосадска публика изложбу „Цивилизовано усековање“ имала је прилике да види пре неколико година, у оквиру фестивала Инфант уНовомСаду.Беоргадскаћебитиу могућноститодаучинидо22.јуна. И. Б.

КЊИЖЕВНАПЕРИОДИКА:ЛЕТОПИСМАТИЦЕСРПСКЕ

Српскохрватскајезичка интернационала Најновију,мајскусвескуЛетописаMатицесрпскеотварајустихови Новице Тадића, неколико песама из његове заоставштине. Поезију су у ЛМС објавили још МиланЂорђевић,МиланРадуловић и Бахит Кенжејев (препев Владимира Јагличића са руског). Прозу су објавили Бранко Брђанин Бајовић, Милосав Ђалић и Момчило Антић . Нова свеска ЛМС доносииодломакизромана у настајању „Делта“ Миодрага Матицког , под насловом „Моји градови. Сентандреја и Сремски Карловци“. РубрикуОгледииспуњаварасправаНенадаНиколића„Српскохрватска интернационала“, која себавикњигомСњежанеКордић „Језик и национализам“, која се појавила половином прошле годинеуЗагребу.Овакњигајеизазвалабројнеполемикеурегиону, анаадресуХрватскогминистарствакултуре,којејесуфинансирало њено појављивање, стигла је тужба од хрватских десничара. ОнисматрајудаКордићкинатеза како су хрватски и српски један, полицентричан језик, угрожава хрватскикултурниидентитет. И Ненад Николић оспорава многе тврдње из ове књиге. Он закључује:

-Уколикосе,пак,српскакултура приклони презентистичким и интернационалистичким схватањима попут оних на којима је Сњежана Кордић утемељила књигу„Језикинационализам“,то ће довести до тога да ће се „све штојесрпско...свестинасрбијанско...да би све што није србијанско,престалодабудесрпско“,па ће се прошлост српске културе претворити у јужнословенску прошлост из које ће свака нова нација моћи да изабере шта јој

треба за конституисање своје историје. Рубрика Сведочанства углавном је испуњена сећањима на двојицу недавно преминулих књижевнихвеликана-НовицуТадића(1949-2011)иБошкаИвкова (1942-2010). Из Тадићеве заоставштине објављенисузаписи:опесми,очитању,опропустима,окритичарима,оиронијиисарказму,освету, ограду,онебу,огреху,опутовању.Свежи,мудри,духовити,једноставникаоињеговепесме.„Од екранасеодметни,пронађинеку књигу,окренипрвилист,идисад својим добрим путем“- рекао је Тадић о читању. О њему су у ЛМС своје текстове објавили Јован Делић и Драган Хамовић.О БошкуИвковујеписаоИванНегришорац. Блок Сведочанстава посвећен јестваралаштвуВеселинаМарковића,којијенедавнодобионаграду „Шпиро Матијевић“ , за свој други роман „Ми различити“ (Стубови културе, 2010). ИнтервјусањимпотписујеРадмилаГикић Петровић. Марковићевом књигом бави се и Драгана БелеслијинурубрициКритика,посвећеној најновијој издавачкој продукцији. Р. Лотина

своја дела,наводиКатаЂармати, ачак и кад није било физичке кра-

ђе, била је ту ментална, интелектуална.

-Говоримо о љубави, јер у нашој представи Зелда и Скот се воле,али и о интересу,о љубави из интереса и интересу из љубави. То је та нека чудна уметничка симбиоза између њих двоје.И сад се питам,где су границе тог и таквог искоришћавања?- размишља КатаЂармати. О Зелди глумица Емина Елор наводидајеонанаграници између генија и лудака,не припада ни ту,ни тамо,алидајеона истовременоиобичнаженапрепунаемоција.Скот Фицџералдиз представе другачији од Скота каквог зна јавност, напомиње глумац ИштванКереши,и додаједамује то била прва препрека коју је у стварању овог карактера морао да савлада. Друга велика потешкоћа била му је„комплексност овог лика:проналажење свих тих финеса које се налазе у карактеру овог писца и проналажење правих мера односа разних осећања према Зелди,према писању,у алкохолизму... „ Сценограф представе „Алабама сонг“је МаријаКалабић,акостимографјеДејанРадуловићсакојимје редитељ Бурхан сарађиваоу ТеатруандерРуруНемачкој.За музикуикореографијузадуженје ЛаслоБобиш. Н. Пејчић

ДОДЕЉЕНАНАГРАДАПАЛИЋКОГФЕСТИВАЛА„АНДЕРГРАУНДСПИРИТ“

Добитницишведски редитељски дуо Шведски редитељски дуо Ола Симонсон и Јоханес Стјерне Нилсон добитници су награде ‘’Андерграунд спирит” овогодишњег Фестивала европског филма Палић,саопштили су јуче организатори фестивала. Овај редитељски двојац снима филмове од 1990.године развијајући јединствен стил којим доминира иронични поглед на гротескност савременог живота и механичка природа људске свакодневице, наводи се у саопштењу. Пар је светску славу стекао филмом „Мизика за стан и шест бубњара„који је премијерно приказан на Канском фестивалу 2001. године. Слика музичких терориста који упадају у туђе станове како би одржали концерт свирајући на намештају и кућним уређајима постаје њихов заштитни знак.Овај концепт разрађују својим првим дугометражним филмом ‘’Звук буке„из 2010. године у којем цео град постаје музички инструмент и простор за терорисање његових становника.Ретроспектива филмова овог пара биће приказана током фестивала где ће им бити уручена и награда. Награда ‘’Андерграунд спирит„ установљена је 2008.године и додељује се за изузетан рад на пољу неКОНКУРСГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕИМЗКОВИЉ

Награда „СтеванПешић“ Сваке године у знак сећања на СтеванаПешића(1936-1994),песника,приповедача,есејисту,путописца идрамскогписцадодељујесеистоимена награда, најбољем новообјављеном књижевном делу, оствареномусрпскомјезикуужанровимаи удухукојејезаступаоовајписац.У конкуренцији за награду улази и укупанопусписцасаобразложењем зацелокупандопринос,стимдаје објавио и нови наслов између два конкурса. ТимповодомГрадскабиблиотека уНовомСадуиМесназаједницаКовиљпозивајуписце,издавачеикњижевнаудружењададоставепредлог заовогодишњуседамнаестунаграду. Жири ћесаопштитиодлукуодобитникутокомјесени,ауручењеће бити у оквиру манифестације „Меморијал Стевана Пешића“ у Ковиљу.Књиге (по три примерка) слати до краја јула на адресу Градскe библиотекr уНовомСаду,Дунавска 1,са назнаком: за награду „Стеван Пешић“.Примерци достављених књиганевраћајусепредлагачу.

завистног филма и јединствену ауторску поетику изграђену ван главних токова филмске индустрије.Награду су до сада добили француски синеаста Ф.Ж.Осан,немачки режисер Ули М.Шипел и Желимир Жилник. Осамнаесто издање Фестивала европског филма Палић, једног од најзначајнијихфилмскихфестивала урегиону,одржаћесеод16.до22.

јуланавишелокацијаупрелепом природном окружењу крај језера ПалићиуСуботици. Фестивалскипрограмовегодине чини десет филмских селекција: Главнитакмичарскипрограм,Паралеле и судари, Млади дух Европе, Омажпрограмзадобитникенаграде Александар Лифка, Омаж програм посвећен добитнику награде AндергрaундСпирит,Новипољски филм, Нови мађарски филм, Еkо Докс, Дечји програм и селекција: Како је почео рат на мом Балкан-

ском (полу)отоку? Најбољим филмовимауоквируГлавногтакмичарскогпрограмабићедодељененаграде-Златниторањзанајбољифилм иПалићкиторањзанајбољурежију,атакођећебитидодељенаиНаградазанајбољифилмизселекције Паралелеисудари.ФестивалћетакођеуручитидвенаградеАлександар Лифка за изузетан допринос европскојкинематографији. Фестивал европског филмаПалић2011иФестивал документарног рокфилмаДОРФизВинковаца позивају филмске ауторесаискуствомурадунафилму(дигиталним или другим техникама) даучествујуурадионици музичког документарног филмаCrossovers. Кроз теоријски и практични рад полазницићеиматиприликударазмене искуства са предавачима, радећи на заједничком документарном пројекту који ће пратити пет концерата савремених, инвентивних група из Европе и региона у оквиру фестивалског програма Млади аутори Европе. Резултат заједничког рада, у форми филмског омнибуса, биће премијерно приказан на Фестивалу у Винковцима, а затим и у неколико градова у ХрватскојиСрбији.

„ТОСКА“ИЗВАЛЕНСИЈЕНАВЕЛИКОМПЛАТНУ УНОВОМСАДУ

Операуживо НовиСадћесе13.јуна наћи у друштву четрдесетак европскихградоваБугарске,Шпаније, Румуније, Пољске, Грчке, Кипра, Холандије, Литваније, Мађарске, Велике Британије, Ирске,ХрватскеиСрбије,укојимаће путемпројекцијенавеликим платнима бити организован директан пренос опере „Тоска“ЂакомаПучинија,урежији Франсеска Пералеса, из Уметничког центра краљице Софије у Валенсији у Шпанији.Најављено је учешће великих звезда светскеоперскесцене као што су Оксана Дика, Хорхе де Леон, Брајан Терфл, као и Хор Регионалне владе Валенсије, Оркестар општине Валенсија, а диригент је славниЗубинМехта. Пренос„Тоске“изВаленсије названје„ВиваЕвропа“,деоје европске године волонтерства иодвијасеподпатронатомпотпредседнице Европске комиси-

је за правду, основна права и држављанство,ВивијанРединг. За праћење преноса „Тоске” навидеобиму,нановосадском Тргу слободе биће постављено око1.000седишта,аобезбеђен јеи квалитетанвидеосигнали озвучење.Услучајулошегвремена пренос ће се пратити у Синагоги. НовиСадјеипрошлегодине учествовао у пројекту „Вива Европа“, када је организован преносопере„Кармен“Жоржа Бизеа, такође из Уметничког центра краљице Софије у Валенсији. Опера„Тоска“сесматраједнимоднајбољихинајрепрезентативнијих остварења италијанског веризма и то пре свега због снажног драмског интензитетаивеликогбројапознатих и омиљених оперских арија. Каокључеречи„Тоске“,издвајајусе:интрига,насиље,страст. И. Б.


22

svet

~etvrtak9.jun2011.

dnevnik

POSETANEMA^KEKANCELARKEAMERICI

UKRATKO

MerkeliObama: Gadafimoradaode

Poplaveodnele 23`ivota PORT-O-PRENS: Broj nastradalih na Haitiju gde ki{a ne prestaje da pada ve} sedmi dan, popeo se na 23, na desetine qudi je povre|eno, dok se {est osoba vode kao nestale. Nabujale reke poplavile su mnoge ku}e, a qudi spas tra`e na krovovima. Ulice Porto- Prensa su blokirane ra{~upanim drve}em i ru{evinama zgrada. Po re~ima portparola hai}anskog odseka za civilnu za{titu Edgara @ozefa, najve}i broj qudi je poginuo u prestonici, dok je 13 nastradalo u Petionvilu, jugoisto~no od Port-o-Prensa. Oluja je zahvatila ve}i deo Karipskih ostrva, a poplave ugro`avaju i Dominikansku Republiku, Jamajku, Portoriko i ameri~ka Devi~anska ostrva. Vlasti su saop{tile da su dve osobe nastradale u Dominikanskoj Republici, a jedna u Jamajci. Predstavnici civilne za{tite u Dominikanskoj Republici su saop{tili da je 25 ku}a uni{teno, a vi{e od 8.400 qudi evakuisano iz ugro`enih podru~ja.

VA[INGTON: Ekonomska kriza u evrozoni gde se pojedine ~lanice nalaze pred bankrotom, ne bi smela da ugrozi i svetsku ekonomiju, saglasili se Barak Obama i Angela Merkel. Dok se Evropa bori sa du`ni~kom krizom, pre svih Gr~ka, u SAD jedan za drugim izve{taji pokazuju pad zaposelnosti. Tokom {este pose-

AngelaMerkeluVa{ingtonu

Laserski napadnaavion MOSKVA: Posada ruskog putni~kog aviona „boing 735”, koji je leteo iz Moskve u Rostov na Donu, bila je preksino} prilikom sletawa zaslepqena laserom, ali je uspela da bezbedno spusti letelicu. Kako navodi Interfaks, pozivaju}i se na aerodromsku upravu u tom gradu, u avionu se nalazilo 97 putnika, a povre|enih nema. Predstavnik aerodroma kazao je da je to ve} drugi slu~aj laserskog napada od po~etka meseca. Prema wegovim re~ima, u no}i izme|u 2. i 3. juna zaslepqeni su ~lanovi posade „erbasa320”, koji je tako|e leteo iz Moskve. Tada je kapetan posade izvestio upravu letova da je pilot nekoliko minuta bio zaslepqen zelenim svetlom.

dr{ku, mislimo da ekonomski rast SAD-a zavisi od razumnog re{ewa ovog problema. Bilo bi katastrofalno ako bi do{lo do nekontrolisane spirale i propasti evra u Evropi jer bi to moglo da izazove ~itav niz doga|aja”, kazao je Obama. Merkelova je poru~ila da ~lanice evrozone imaju zajedni~ki interes da problemi jedne zemqe ne ugroze stabilnost monetarnog bloka u celini. Ona je uverena da }e se Va{ington pridr`avati svoje fiskalne odgovornosti, ba{ kao {to to ~ini i EU. Tokom posete, i Obama i Merkelova su jo{ jednom ponovili da su wihove zemqe saveznici na mnogim poqima. [to se Libije ti~e, iako se Nema~ka uzdr`ala od glasawa u UN i nije poslala svoje vojnike u NATO misiju, Merkelova se sla`e da Gadafi mora da ode sa vlasti.

Bombenapukovnikov 69.ro|endan TRIPOLI: Intenzivno bombardovawe Tripolija nastavqeno je i prethodne no}i, a sna`ne eksplozije su se ~ule u sektoru u kojem se nalazi rezidencija libijskog vo|e u centru grada, javio je Frans pres Prema re~ima portparola libijske vlade Muse Ibrahima, „NATO je izveo napad pun mr`we na Tripoli, izbaciv{i vi{e od 60 bombi na grad”. Ibrahim je na konferenciji za novinare rekao da je u tim napadima poginula 31 osoba, a da je vi{e desetina raweno. Napadi su izvedeni na dan kada je, pre 69 godina ro|en libijski vo|a.”Bombardovawa su blizu mene, ali ja se ne dam”, rekao je Gadafi pozivaju}i jo{ jednom narod da pru`i otpor. Kako je ranije navela libijska agencija Xana, Gadafi se ju~e sastao s plemenskim vo|ama. Libijski re`im napustio je jo{ jedan visoki zvani~-

EUponudilamr{avu kompenzaciju LUKSEMBURG: Veliki proizvo|a~i vo}a i povr}a, [panija, Italija i Francuska, zahtevali su na kriznom sastanku u Luksemburgu nadoknade za svoje poqoprivrednike, quti zbog ogromnih gubitaka koje, pre svega proizvo|a~i krastavaca, trpe nakon {to je u Nema~koj izbila zaraza bakterijom e{erihija koli. Komesar za poqoprivredu EU Da~ian ^olos je na po~etku prekju~era{weg skupa nudio 150 miliona evra kompenzacija, {to su ministri poqoprivrede ~lanica EU listom odbili, isti~u}i da farmeri Unije trenutno gube po 417 miliona evra nedeqno, preneo je AP. ^olos je potom ponudio ve}e kompenzacije, ~ija bi visina trebalo da bude poznata ovih dana, a bile bi ispla}ene farmerima tokom juna. Ma|arski ministar poqoprivrede [an-

Gnevni{panskifarmeribacajupovr}eisprednema~kog konzulatauValensiji

dor Fazeka{ je napomenuo da je cena vo}a i povr}a u EU opala za dve tre}ine i da ovi proizvodi trenutno ne mogu da se plasiraju u Evropi, pri ~emu su uzga-

jiva~i potpuno nedu`ni u celoj stvari. [panska ministarka poqoprivrede Rosa Agilar zatra`ila je da EU ugro`enim farmerima isplati kompenza-

nik. Ministar rada Al Amin Manfur koji se nalazi u @enevi, pru`io je podr{ku opozicionom Prelaznom nacionalnom savetu. U Bengaziju, upori{tu libijskih pobuwenika, boravio je i specijalni ruski izaslanik Mihail Margelov koji je rekao da je Moskva spremna da preuzme ulogu posrednika kako bi se omogu}io dijalog Gadafija i pobuwenika. [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov u me|uvremenu je napomenuo da Rusija, ipak, ne namerava da preuzme kqu~nu ulogu posrednika u libijskom konfliktu, uz ocenu da taj zadatak pripada Afri~koj uniji. Predstavnici Afri~ke unije me|utim, ve} sedmicama poku{avaju da posreduju u tom konfliktu, ali, za razliku od re`ima u Tripoliju, gde ih rado do~ekuju, u Bengaziju opozicija odbija svaki razgovor dok Gadafi ne ode s vlasti.

INDIJA

EVROPSKIFARMERITRA@EOD[TETUZBOGGUBITAKAIZAZVANIHZARAZOMUNEMA^KOJ

Ubijeno11qudi SIJUDADDEMEKSIKO: U napadu naoru`ane bande na centar za bolesti zavisnosti na severu Meksika ubijeno je 11 qudi, a raweno dvoje, saop{tila je policija. Policija je u{la u trag naoru`anoj grupi qudi i sukobila se s wima, izvestio je lokalni list „Siglo”. Jo{ nije jasan motiv napada na kliniku za odvikavawe od droge, rekao je Giqermo Flores, {ef policije u gradu Toreonu, u severnoj dr`avi Koauili. Pro{le godine, na severu Meksika je napadnuto pet centara za rehabilitaciju, podsetio je AFP. Vlasti smatraju da bi iza tih napada mogle da stoje narkobande koje deluju u regionu, a meta su im lokalni dileri droge koji se kriju u centrima za odvikavawe. U Meksiku je u posledwih pet godina, u zlo~inima povezanim s trgovinom drogom, ubijeno oko 37.000 qudi.

te nema~ke kancelarke SAD otkad je Obama postao predsednik, dvoje dr`avnika razgovaralo je i o intervenciji u Libiji o kojoj postoje razlike u stavovima izme|u te dve zemqe. Ameri~ki pedsednik Barak Obama me|utim ne misli da wegova zemqa upada u jo{ jedan krug recesije. On je na zajedni~koj konfereniji sa svojom go{}om nema~kom kancelarkom poru~io da }e i SAD sara|ivati, preko MMF-a, u naporima da se re{e problemi Gr~ke. „@elimo da poru~imo i Nema~koj i svim ostalim zemqama koje su povezanebi}emo tu za vas, `elimo da pru`imo po-

LIBIJA

Slonoviizgazili ~oveka

cije u visini 90 do 100 odsto gubitaka, {to je ^olos odbacio kao nerazumno. Ni Poqska ne namerava da se zadovoqi predlogom Evropske komisije i za poqske povrtare tra`i puno pokrivawe gubitaka. „Poqska o~ekuje do Evropske unije pune kompenzacije ratarima koji ne mogu da prodaju svoje povr}e ili ih prodaju znatno jeftinije”, rekao je poqskim medijima ministar poqoprivrede Marek Savicki, procenuju}i da je {teta milijardu evra na godi{wem nivou. Komesar za zdravqe EU Xon Dali je na ju~era{wem skupu opomenuo Nema~ku da vi{e ne istupa u javnosti sa preurawenim i neta~nim zakqu~cima o izvoru zaraze, jer time unosi strah u stanovni{tvo, a proizvo|a~ima vo}a i povr}a nanosi ogromne {tete.

MISOR: Dva slona izgazila su na smrt jednog ~oveka u Misoru, gradu na jugu Indije, saop{tile su lokalne vlasti. Slonovi su rano ju~e ujutro u{li u grad i divqali oko tri sata, pregaziv{i 55-godi{weg ~oveka, koji je iza{ao da vidi {ta se de{ava. Na televizijskim snimcima se vidi telo `rtve, kao i slon koji besno {utira kravu, prenose agencije. Gra|anima je preko medija upu}en poziv da ostanu u ku}i i ne ga|aju kamewem `ivotiwe. [umari i zaposleni u zoolo {kom vr tu us pe li su da uspavaju slonove kako bi ih bezbedno vratili u divqinu. [kole }e, iz predostro`nosti, ostajti zatvorene do kraja dana, a na ulicama }e biti razme{ten ve}i broj policaja ca. Slo no vi su do {li iz obli`we {ume, zajedno s jo{ dva druga slona, koji su i daqe na slobodi na obodu grada. U Indiji svake godine stotine qudi izgube `ivot u napadima divqih zveri, koje ponekad ulaze u gradove u potrazi za hranom.

Otvorenprelazizme|uGazeiEgipta GAZA: Glavna kapija koja povezuje pojas Gaze sa spoqnim svetom - grani~ni prelaz Rafaju~e je ponovo otvoren, saop{tili su palestinski zvani~nici.Egipat je zatvorio taj grani~ni prelaz u subotu bez prethodnog upozorewa, pa su se qutiti Palestinci okupili na kapiji u znak protesta. Naknadno je re~eno da je terminal

Rafa, jedini prelaz koji ne kontroli{e Izrael, bio zatvoren u sklopu redovnog odr`avawa, kako je naveo egipatski bezbednosni izvor na koji se poziva Aso{iejted pres. Zvani~nici u Gazi, kojom vlada islamisti~ki Hamas, rekli su da o tome nisu unapred obave{teni. Hamas je potom iznenada zatvorio terminal dan kasnije,

objasniv{i da se stalno odla`e prelazak. Novi lideri Egipta otvorili su taj prelaz nedavno za stalno, ~ime je okon~ana ~etvorogodi{wa blokada pojasa Gaze koju je uveo svrgnuti egipatski predsednik Hosni Mubarak u saradwi s Izraleom. Me|utim, napetost na terminalu Rafa se poja~avala nakon {to je Hamas op-

tu`io Egipat da ograni~ava broj qudi koje pu{ta da pre|u. Direktor terminala Ajub Abu [aer rekao je danas da je postignut dogovor s Egiptom, ne ulaze}i u detaqe. On je samo naglasio da }e prioritet dati bolesnicima i qudima koji nisu mogli da iza|u iz Gaze pro{le nedeqe.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI ANDERSFOGRASMUSEN Ministri odbrane zemaqa NATO saop{tili su ju~e da }e intenzivno bombardovawe Libije biti nastavqeno, „koliko god bude neophodno”, sve dok Muamer Gadafi ne podnese ostavku. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je Briselu da su se „svi ministri saglasili da }e poja~ati pritisak koliko god je potrebno da se to brzo zavr{i”.

HILARIKLINTON Politi~ka karijera ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari Klinton toliko je inspirativna za autore ku}e „Bluvoter prodak{ns“ da su posle dve godine „morali“ da objave drugi strip o woj. U ameri~ke prodavnice ju~e je stigao novi strip o Hilari. Ista ku}a objavila je stripove i o peva~ici Lejdi Gaga, tinejxeru Xastinu Biberu i politi~arima Baraku Obami i Sari Pejlin.

TRINIDADHIMENES „[panija priznaje pobuweni~ki Prelazni nacionalni savet kao legitimnog predstavnika libijskih vlasti”, izjavila je ju~e {panska ministarka spoqnih poslova Trinidad Himenes tokom posete Bengaziju, upori{tu pobuwenika na istoku Libije. „Ovde sam da bi potvrdila da je Prelazni nacionalni savet jedini legitimni predstavnik libijskog naroda”, rekla je {panska ministarka.

HitlerovopismouMuzejutolerancije LOS AN\ELES: Centar „Simon Vizental” saop{tio je da je do{ao do pisma nacisti~kog vo|e Adolfa Hitlera u kome je prvi put opisano wegovo vi|ewe odnosa prema Jevrejima. Pismo }e biti izlo`eno u Muzeju tolerancije u Los An|elesu na ulazu u odelewe o Holokaustu. U saop{tewu Centra se precizira da je pismo iz 1919. napisano {est godina pre nego {to je izdata Hitlerova kwiga „Majn Kampf”. „Ovo je jedno privatno pismo, mi{qewe jednog ~oveka, ali se pretvorilo u Magna kartu jedne nacije i skoro da je dovelo do istrebqewa jevrejskog naroda,” izjavio je dekan Vizentalovog centra u Los An|elesu rabin Marvin Hier. Po wegovim re~ima, va`no je da budu}e generacije vide da demagozi zaista misle to {to ka`u i da to i sprovedu u delo ako mogu. U pismu kucanom na pisa}oj ma{ini, koje je Hitler

potpisao, iznosi se plan za „beskompromisno uklawawe Jevreja u potpunosti”, {to se mo`e posti}i samo pod „vladom nacionalne snage, a nikada pod vladom nacionalne nemo}i”. Hitler je u pismu naveo da se „emotivno antisemitizam izra`ava kroz pogrome” i zahteva legalno oduzimawe prava Jevreja.

Denvnik Wujork tajms navodi da je takozvano Gemlihovo pismo napisano na zahtev Hitlerovog stare{ine kapetana Karla Majra, koji mu je naredio da u pisanoj formi obrazlo`i svoje ideje o odnosu prema Jevrejima kako bi on to prosledio vojniku Adolfu Gemlihu. Sva trojica su bili u sastavu jedinice Bavarske vojske

koja se bavila propagandom protiv boq{evika. Majr je umro u koncentracionom logoru Buhenvald po{to se okrenuo protiv firera tokom rata. „Wujork tajms” ka`e da stru~waci nisu spremni da bezrezervno potvrde autenti~nost pisma, jer postoji bar jo{ jedna kopija koja je u dr`avnoj arhivi Bavarske u Minhenu i zbog toga {to je dosad bilo vi{e slu~ajeva falsifikovawa navodnih Hitlerovih pisama i dnevnika. List, me|utim, prenosi, da je rabin Hier ube|en da je pismo autenti~no, {to je potvrdio i nema~ki ekspert Otmar Plokinger. Pismo je pred kraj Drugog svetskog rata prona{ao ameri~ki vojnik Vlijam Zigler u ru{evinama sedi{ta nacisti~ke partije u Nirnbergu. Vizentalov centar je platio 150.000 dolara za pismo kolekcionaru, koji ga je kupio pre nekoliko godina kada centar nije mogao da sakupi dovoqno novca za kupovinu. (FoNet)


BALkAn

dnevnik

UKRATKO Izboladrugaricu zbog{minke SOFIJA: U~enica prve godine sredwe {kole izbola je xepnim no`em {kolsku drugaricu u bugarskom gradu Pleven zbog sukoba oko kozmetike. Incident se dogodio u hodniku gimnazije, saop{teno je iz Okru`ne direkcije MUP-a u Plevenu. Incidentu je prisustvovalo mnogo o~evidaca, koji tvrde da je ubod no`em usledio usred rasprave o senkama za o~i. Rawena petnaestogodi{wa sredwo{kolka nalazi se u bolnici. Sa tinejxerkom izvr{iocem krivi~nog dela radi}e inspektor de~je pedagogije.

Pahorho}e da~estita ZAGREB: Premijer Slovenije Borut Pahor ocenio je ju~e u Gospi}u u Lici da }e za Hrvatsku, region i EU biti veliki uspeh ukoliko hrvatski pristupni pregovori budu zavr{eni do kraja juna.”Ako }e Hrvatska 24. juna, u predve~erje 20. godi{nice suverene dr`ave, dobiti garancije da }e zavr{iti pregovore i ako }e premijerka (Jadranka) Kosor biti pozvana na sastanak Saveta EU voleo bih da budem prvi koji }e na tome ~estitati i aplauditati”, rekao je Pahor novinarima. Premijeri Hrvatske i Slovenije u Gospi}u su polo`ili kamen temeqac za fabriku „Kalcit Lika” koju gradi slovena~ka firma „Kalcit”, a projekat je vredan 15 miliona evra. Hrvatska premijerka je izrazila uverewe da }e pregovori biti zavr{eni do kraja juna. Premijeri dve dr`ave su ocenili da su bilateralni odnosi dobri i da je od kada su odblokirani hrvatski pristupni pregovori potpisivawem dogovora o re{avawu grani~nog spora, me|usobni odnosi zna~ajno napredovali. Pahor je naveo da je ove godine trgovinska razmena izme|u Slovenije i Hrvatske porasla 17 odsto, dodav{i da Hrvatska u Sloveniji ima prijateqa, kao {to i Slovenija ima prijateqa u Hrvatskoj.

Sastanak na~elnika izregion  a OHRID: Na petoj konferencija general{tabova zemaqa s Balkana, koja se odr`ava u Ohridu, oceweno je da su bezbednost i stabilnost regiona na visokom nivou. Makedonski presednik \or|e Ivanov pozdravio je na~elnike general{tabova i rekao da se region bori za evropske vrednosti slobode, demokratije i vladavine prava. „Uveren sam da }e jugoisto~na Evropa na}i pravo mesto u sistemima kolektivne bezbednosti i odbrane”, rekao je Ivanov. Sastanku na~elnika general{tabova prisustvuju i prestavnici NATO.

Portugal vra}aorden PODGORICA: Portugal }e Crnoj Gori predati kopiju ordena Veliki krst Kraqevskog vojni~kog reda Isusa Hrista, kojim je portugalska kraqica Monairiere 1905. godine odlikovala crnogorskog kraqa Nikolu Petrovi}a. Iz crnogorske vlade je najavqeno da }e se ceremonija predaje odlikovawa odr`ati u petak na Cetiwu, u Dvorcu kraqa Nikole. Potugalski orden kraqa Nikole izgubqen je tokom burne crnogorske pro{losti, a pripadao je kolekciji vladarskih odlikovawa koja su ~uvana u Muzeju na Cetiwu. Po~asni crnogorski konzul u Portugalu Pereira Pinto je prilikom ranije posete Muzeju kraqa Nikole zapazio da u kolekciji odlikovawa nema portugalskog ordena i tada je obe}ao da }e wegova zemqa obezbediti identi~nu kopiju ordena. Portugalski orden je iskovan u istoj kova~nici u Lisabonu, u kojoj je izra|en i original odlikovawa. Kova~nica ~uva odlivke svih predmeta koji su ikad napravqeni u toj radionici, pa je me|u wima i odlivak ordena za kraqa Nikolu.

MINISTARUNUTRA[WIHPOSLOVAIVICADA^I]UBUKURE[TU

Izgradwacrnomorskog prstenazna~ajna zaSrbiju BUKURE[T: Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e u Bukure{tu da je region Crnog mora jedan od najva`nijih evroazijskih transportnih i energetskih ~vori{ta, tako da uloga Organizacije za crnomorsku i ekonomsku saradwu vi{e dobija na zna~aju i tra`i jasne i konkretne reakcije na postoje}e i predstoje}e izazove. Da~i}, koji u~estvuje na ministarskoj konferenciji Organizacije ekonomske saradwe u crnomorskom regionu (BSEC), izjavio je da je jedan od ciqeva Crnomorske inicijative izgradwa infrastrukturnog crnomorskog prstena, koji je za Srbiju zna~ajan po tome {to }e biti nadovezan na Koridor 10. „Srbija }e od 1. januara slede}e godine preuzeti predsedavawe od Rusije, {to }e biti prilika za reaktivirawe ove organizacije koja nedovoqno koristi potencijal”, objasnio je Da~i}.

IvicaDa~i}iTeodorBaskonski

„Organizacija za crnomorsku i ekonomsku saradwu daje veliki doprinos miru i stabilnosti i dobrim odnosima u regionu Crnog mora”, istakao je Da~i}. Prilikom posete Bukure{tu, Da~i} se sastao i sa ministrom inostranih poslova Rumunije Teodorom Baskonskim sa kojim je potpisao Sporazum o readmisiji, {to predstavqa jo{

jedan korak daqe u evropskom integracijama Srbije. Ministri su zajedno istakli dobre me|udr`avne i prijateqske odnose izme|u dva naroda, a Da~i} je izrazio zahvalanost na principijelnom stavu rumunskih zvani~nika u vezi sa o~uvawem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. (FoNet)

NAMARGINAMAEKONOMSKOGFORUMAUBE^U

Tirk:Slovenijaspremna dapomogneSrbiji BE^: Predsednik Slovenije Danilo Tirk izjavio je ju~e da je wegova zemqa spremna da podr`i evrointegracije Srbije, ali da se ~lanstvo u EU dobija ispuwavawem svih kriterijuma koje je postavila Evropska komisija. U izjavi Tanjugu na marginama ekonomskog foruma u Be~u on je rekao da je u ovom trenutku te{ko proceniti da li }e Srbija, pored statusa kandidata, dobiti i datum za otpo~iwawe pregovora sa EU, jer sve zavisi od izve{taja Evropske komisije.“Sve zavisi od izve{taja Evropske komisije i wenih ocena da li je Srbija ispunila sve kriterijume. ^lanstvo u EU se dobija za ispuwewe {irokog spektra kriterijuma. Nije dovoqno ispuniti samo jedan, ve} je potrebno ispuniti sve“, poru~io je Tirk.

On je pohvalio hap{ewe ha{kog optu`enika Ratka Mladi-

}a, i dodao da je potrebno ispuniti i ostale kriterijume. Tirk je istakao da su reforma pravosu|a i borba protiv korupcije standardne prioritetne teme u raspravi o novim ~lanicama. Slovenija, prema wegovim re~ima, podr`ava evropsku integraciju Srbije. „Mi smatramo da je Srbija osposobqena da sama ispuni potrebne kriterijume. Ukoliko je Srbija zainteresovana za pomo} Slovenije, mi }emo konkretno pomo}i“, rekao je Tirk, podse}aju}i da je Slovenija sna`no podr`avala ukidawe viza srpskim gra|anima. „Sve zavisi od toga kako Srbija sama defini{e svoje prioritete. Slovenija je u pripravnosti da pru`i podr{ku“, zakqu~io je {ef slovena~ke dr`ave.

SUSRETMILORADADODIKAISILVIJABERLUSKONIJA

PotrebanulazakBiHuEU BAWALUKA, RIM: Predsednik RS Milorad Dodik i italijanski premijer Silvio Berluskoni saglasili se u Rimu da je potreban ulazak BiH i RS u Evropsku uniju Ulazak BiH u EU bio bi jedan od na~ina dugoro~ne stabilizacije i prosperiteta na zapadnom Balkanu, saglasila su se dvojica zvani~nika. Govore}i o poseti Rimu, Dodik je u izjavi Radioteleviziji RS rekao da }e vlada Italije obezbediti finansijsku konstrukciju za realizaciju

projekta izgradwe hidroenergetskog sistema „Sredwa Drina” u koji su ukqu~ene RS, Italija i Srbija. On je kazao da je poseta Italiji uspe{na za me|unarodnu poziciju RS. „Sve {to ~inimo je deo na{ih globalnih napora da RS ostvari prodor na me|unarodnom planu i da obezbedi investicije koje treba da garantuju razvoj, odnosno da izolovanost i zatvorenost RS iz ranih vremena budu iza nas. To ostvarujemo na na~in na koji smo to

radili nedavnim sastancima sa Ketrin E{ton, [tefanom Fileom i s Berluskonijem”, rekao je Dodik. On je istovremeno najavio i skore razgovore s vode}im qudima Ruske Federacije. [to se ti~e privredne saradwe RS sa Italijom, Dodik je rekao da je u usponu, kao i politi~ki odnosi, odnosno razumevawe koje Italija ima za probleme i procese u BiH , jer je vidqivo da ula`e napore da bude aktivna u re{avawu svih pitawa u BiH.

SudodbioSanaderovu`albu SALCBURG: Zemaqski sud u Lincu odbacio je `albu biv{eg hrvatskog premijera Ive Sanadera na odre|ivawe pritvora, objavilo je dr`avno tu`ila{tvo u Salcburgu. Sanaderov advokat Verner Supan razmi{qa da podnese `albu austrijskom vrhovnom sudu u kojoj bi se pozvao na Sanaderova osnovna qudska prava. Ve}e suda u Lincu raspravqa}e 21. juna o izru~ewu Sanadera Hrvatskoj, a advokat Supan na tu je odluku ulo`io `albu. Sanader je od 10. decembra u ekstradicionom pritvoru u Salcburgu. Biv{i hrvatski premijer se tereti za zloupotrebu polo`aja i ovla{}ewa u

vi{e slu~ajeva. Istra`uje se wegova uloga u nezakonitosti-

ma u slu~aju kompanije „Fimi medija” preko koje se isisavao novac iz dr`avnih preduze}a i ministarstava, Hrvatske elektroprivrede i petrohemijskog kombinata „Dioki”, kao i u slu~aju uzimawa provizije od 3,5 miliona kuna (oko pola miliona evra) za vreme pregovora s Hipo bankom o davawu kredita Hrvatskoj. Austrijsko dr`avno tu`ila{tvo za borbu protiv korupcije u Be~u jo{ nije okon~alo istragu protiv Sanadera zbog sumwe za prawe novca preko jedne banke u Austriji. Sanader je ranije zatra`io da mu se sudi pred austrijskim sudom jer smatra da u Hrvatskoj ne bi imao pravedno su|ewe.

~etvrtak9. jun2011.

23


24

ekologija

~etvrtak9.jun2011.

dnevnik

EVROPSKAUNIJAPOMA@EINSPEKCIJUZAZA[TITU@IVOTNESREDINE

Sti`enajmodernijaoprema

LETWIKAMPOVIZAOSNOVCEISREDWO[KOLCE

Istra`ivawe prirodeuzdru`ewe

Goranski ekolo{ki, omladinskiiistra`iva~kikampovi za decu i mlade odr`a}e se i ovogletauorganizacijiPokreta gorana Novog Sada.  Dani kampovawabi}eispuwenizanimqivim interaktivnim predavawima prilago|enim uzrastu deceuzbrojnekreativneradionice,ave~erisurezervisaneza dru`ewe i zabavu. Predavawa }e dr`ati dugogodi{wi stru~ni saradnici Pokreta gorana botani~ariizooloziprofesori kao i studenti biologije i geografije, stru~waci iz Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Nacionalnog parka „Fru{ka gora” i Nacion  alnog parka„Tara”. Ovog leta organizuje se pet kampova, eko kampovi na Fru{koj gori i Tari, i eko-omladinskiiistra`iva~kikampovi uSremskimKarlovcima. Kamp „Leto su Sremskim Karlovcima” je eko-kamp koji se odr`ava u Ekolo{kom centru u Karlovcima od 18. do 25. juna.Namewenjeu~enicimatre}eg razreda novosadskih osnovnih{kola,aprogramserealizujeuzpodr{kuGradskeuprave za obrazovawe obrazovawe. Kroz{etwuiboravaknaDunavu,naStra`ilovuiuDvorskoj ba{tideca}eupoznatilivadu, `ivotptica,svetinsekata,metodesnala`ewauprirodiikakosekompostira.Bi}eorganizovaneiradionicenakojima}e mali{animo}idanau~edapraveku}iceihranilicezaptice, cvetne aran`mane, slike od presovanih biqaka, ramove od prirodnihmaterijalaidrugo. Najpopularniji kamp na koji godi{wedo|eoko70u~enikaje naTesteri,aodr`avaseve}13 godinanaFru{kojgori.Ovegodineodr`a}eseod21.do28.juna,apredvi|enjezau~enikepetog razreda novosadskih osnov-

nih{kola.Nekeodtemakojesu zastupqenenakampusuupoznavawe biqnog i `ivotiwskog sveta Fru{ke gore, za{to je Fru{kagoraprogla{enazanacionalni park, kako se {titi priroda,kakosenasle|uosobineimnogedruge. Kamp na Tari se realizuje svakog leta od 2007. godine, u okviru objekta Nacionalnog parka „Tara”na Mitrovcu. Namewen je polaznicima od 14 do 17godinakojisuve}u~estvovali na eko kampovima. Odr`a}e seod1.do8.avgusta,apolaznici kampa }e se upoznavati sa vrednostima Nacionalnog parka kroz planinarske {etwe do zna~ajnih prirodnih lokaliteta.Jedandanu~enici}eprovesti na Mokroj gori, voze}i se [arganskomosmicom.Osimtoga u~estvova}e u ekolo{kim i kreativnim radionicama o {tedwienergijeirecikla`i. Omladinski kamp „Pre`ivqavawe” odr`ava se u Sremskim Karlovcima od 25. do 31. jula, sa ciqem da mladi kroz razli~iteaktivnostinaterenu ja~aju, sti~u samostalnost, odgovornost,nekenoveve{tinei razvijajuzajedni{tvokroztimskirad. Ovegodineprviputseorganizujeistra`iva~kikamp„Stopamaprvihbotani~ara”od8.do 16.avgustauEkolo{komcentru uSremskimKarlovcima.Namewenjeu~enicimasredwih{kola i podr`an je od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Ciq ovog kampa je za{tita savladavawa osnovnih metoda botaniu~kih istra`ivawa i za{tita biodiverziteta. SvedodatneinformacijemogusedobitinabrojevetelefonaPokretagoranaNovogSada 451-788i523-865. A.Varga

-Srbijajeuproteklomperiodudonelavelikibrojzakonaiz oblastiza{tite`ivotnesredine,auprotekledveipogodine uspeli smo da u potpunosti usaglasimo na{e zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske unije, izjavio je ju~e ministar `ivotnesredine,rudarstvaiprostornogplanirawaOliverDuli}. On je povodom po~etka tviningprojekta„Ja~aweinspekcijezaza{titu`ivotnesredinei relevantnih zainteresovanih stranauSrbiji”,kojisesprovodi u saradwi sa Austrijom, rekao da je Srbija iz oblasti `i-

podsetio nas je dugogodi{wi novinar “Dnevnika” Dimitrije Jovanovi}.Onjeuonda{wojJugoslaviji,jo{od1987.godine,u na{em listu pokrenuo redovnu rubriku posve}enu ekologiji. Predano, temeqno, sa istan~anomnovinarskom`icom,godnamajebele`iosveva`nezelene teme.Ta~no149tekstovaposve}enih ekologiji ( svrstanih u vi{epoglavqa)objavqivanihu na{emlistuuperioduod1987. do1993.godineJovanovi}jesa-

kupioiobjavioukwizi“Domu korovu”. - Dobro je {to su se novine, posebno“Dnevnik”,vratiletemama iz ekologije. Jo{ dugo }e tobitineiscrpanizvorinformacija.No,wihovbrojjejedno,

kazne. Upravo tu stupa inspekcijaiveomajeva`nodainspektori rade dobro, kvalitetno, efikasno, da bi se sva ta kr{ewa zakona na{la i pred sudom, izjaviojeDe`er. Tokom projekta posebna pa`wa bi}e posve}ena industrijskom zaga|ewu, hemijskim akcidentima, upravqawu otpada, ispu{tawu voda i ugro`enim vrstama.Ekspertiiznekolikozemaqa ~lanica EU bi}e anga`ovani tokom trajawa projekta, a sara|iva}e sa predstavnicima administracije i grupa zainteresovanihstranaizSrbije.

Rekultivacijapovr{inskog kopapropaleciglane cije Ciglana „Tera rustika” u Kupovinom ~okanske Ciglane Zbog odl ag aw a ovog otp ad a ste~aju, je prodata odlukom ste„Terarustika”sen}anskaFabripre tri godine `iteqi ^oke su ~ajnog ve}a Privrendog suda u ka {e}era „TE-TO” re{i}e propisalipeticiju,pokrajinskainZrewaninu,anajavnomnadmetablemeodlagawasaturacionogmupekc ij a za za{ titn u `iv otn e wu imovinu je kupila Fabrika qa iz kapmawe prerade {e}erne sredineje~akizabrawivalaod{e}era „TE-TO”, bez preuzimarepe,kojiina~eve}~etirigodilagaweotpada,alijeposleurawa bilo kakvih obaveza nastane odla`e na kopovima gline, a |en og Proj ekt a rek ult iv ac ij e lihizranijegposlovawa~okangeneralni direktor sen}anske degradiranog prostornog povrskeciglane. {e}erane mr Qubi{a Radenko{inskogkopaciglane-pozajmivi} tvrdi da }e odlagawe otpada biti u funkciji rekultivacije zemqi{ta. Sen}anska {e}erana je imovinu „Tera rustike” u ste~aju kupila na licitaciji kao jedini zainteresovani kupac plativ{i je oko150.000evra. U ^oki je prethodnih kapmawa,odkadajepo~elo odlagaweotpadaizsen}anske fabrike, bilo nezadovoqstva me{tana. U pitawu je odlagawe oko 10.000 tona otpada u toku jedne kampawe,kojinastajeprilikom prerade {e}erne repe. Sa prethodnim vlasnikom ciglane Fabrika {e}era„TE-TO”jesklopiOdlagaweotpadaiz{e}eranenapovr{inskomkopuciglaneu^oki ladesetogodi{wiugovoro Foto:M.Mitrovi} deponavawu zemqe, li{}a - Na nekada{wem pozajmi{tu {a„Terarustika”,zakojijedoiostatakarepe,za{tajepla}ala gline nastavi}emo da odla`emo bijena saglasnost Ministarstva znatna sredstva, a u postupku steotpad iz kampawe prerade {e`ivotne sredine i prostornog ~aja odlu~ila se za kupovinu ci}ernerepe.Nijeupitawukomuplanirawa Republike Srbije i glane,~ijiproizvodisunekadabinalni otpad ili industrijski doz voq en o dep on ov aw e otp ad a lipoznatijersusecrvenecigle, otpad, koji je {tetan i ~esto od prerade repe. Tim projektom zbog kvalitetne zemqe i specitoksi~an,ve}plodnazemqakoja je predvi|eno da se otpad depofi~ne pripreme i pe~ewa koriseodstrawujesakorenarepe,linujenapovr{inskomkopupovrstiliizagradwucrkava. {}eitravaod~ega}evremenom {ine 6,81 hektara u krugu CiRadenkovi} ka`e da [e}erana postati najkvalitetniji humus. glane „Tera rustika”, gde }e se nemanamerudasebaviproizvodCiglanesuina~ebileuobavezi nakon zatrpavawa na povr{inwomcigle,nego}eukrugu~okanda sa~ine program kojim bi poskom sloju podi}i topolova {uske ciglane nastaviti sa odlagazajmi{ta odakle se vadi zemqa ma. Posle neuspele privatizawemotpadaodpreraderepe.

Ekologijaneiscrpan izvorinformacija

Jovanovi} je 149 tekstova posve}enih ekologiji, objavqivanih u na{em listu, u kwizi „Dom u korovu”

[ef Delegacije Evropske unijeuSrbijiVensanDe`er rekao je da se oko 30 odsto evropskog zakonodavstva odnosti na oblast za{tite `ivotne sredine.Jasnojedagra|aniEUkaoi gra|ani Srbije `ele zdravu i ~istu`ivotnusredinuiodr`ivirazvoj.Utompravcurazvijaju seraznizakoni,propisi,alisamodono{ewezakonanijedovoqno-istakaojeDe`er. Prema wegovim re~ima, bitnijikorakusvemutomejesprovo|ewenaterenu,dokzasveone kojinepo{tujupropiseizakonemoradapostojeodgovoraju}e

SEN]ANSKA[E]ERANA]EOTPADIZKAMPAWEIDAQEODLAGATIU^OKI

PORUKANA[EGNOVINARADIMITRIJAJOVANOVI]A

Temama vezanim za za{titu `ivotne sredine, odr`ivi razvoj, proizvodwu zdrave hrane… na{ list posve}uje veliku pa`wu i prostor i to ne samo od 2003.godine,odkadajednomnedeqno izlazi strana ekologije. Dasmobiliekolo{kipioniri

votnesredinedonelaoko20razli~itih,velikihiva`nihzakonai300podzakonskihakata. -Vrednostprojektajetrimilionaevra,aodtesumemilion jeizdvojenozanabavkunajmodernijeopremezainspekcijskeslu`be na svim nivoima vlasti, od republi~kedolokalne.UproteklomperioduSrbijanijeimala dovoqan broj inspektora, koji su bili dobro obu~eni i opremqenikakobipromenilisvete standarde. Zahvaquju}i ovom projektunabavi}emonovuopremu,aliiodr`ati~itavnizedukacijaobjasniojeDuli}.

a stvarnost ne{to drugo.Nevidimneki boqitak u Srbiji za ovih ~etvrtak veka rekao je Jovanovi}, koji se u “Dnevniku” susreo sa grupom novinara koji se u svojim redakcijama bave ekologijom. Tom prilikom im je uru~io primerak kwige “Dom u korovu”, uz poruku da ostanu dosledni u svom pisawu i izve{tavawu. Ekolo{ka svest gra|ana i ekolo{ko delovawe dru{tva, ra~unaju}i tu i vlade, podrazumevaju vi{i nivo kulturne svesti uop{te. U dr`avi, poput na{e, put do ozbiqnijeg ekolo{kog osve{}ewa}e,zato,bitiduginaporan. Nisamsigurandaidanapredviji svet ve} ne podruvaju ekolo{kenevoqe,soqaiiznutra,delovawemru{ila~kemo}ikapitala–rekaojeJovanovi}. R.D.

OTKRIVENENOVEVRSTE

Jakumre`u darvin plete Paukkojipredejakumre`u,buba{vaba koja ska~e, fluorescentnape~urka,bakterijakojajeder|u, pu`nazvantiranosaurus-tosubi}anaspiskutop10vrstaprona|enih2011.godine,saop{tilisunau~nicisMe|unarodnoginstituta zaistra`ivawevrstapriUniverzitetuuArizoni,kojisvakegodineobjavqujespisaknovihneobi~nih`ivotiwskihvrsta,aspecijalizovanjezataksonomiju(naukuo klasifikaciji`ivihorganizama) i zala`e se za za{titu novih vrsta. Po re~ima Kventina Vilera, koji vodi ovaj Institut, od 1758. godine do sada otkriveno je mawe od20odstosvihbiqaka,`ivotiwa i bakterija na na{oj planeti, a procenajedaimajo{oko10miliona vrsta koje treba na}i, imenovatiiklasifikovati. Prvo mesto klasifikacije za 2011. godinu uzeo je pauk darvin (caerostris darwini), ~ija je mre`a dva puta ja~a od mre`e obi~nog pauka,amo`edapredevi{eod25 metara mre`e kako bi pre{ao preko reke Madagaskar, gde je i prona|ena. Prona|enajebakterijakojajede r|unaolupinibroda„Titanik„,a nau~nicismatrajudabitabakterijabilakorisnaza~i{}ewenaftnihplatforminadnuokeana.

za pe~ewe cigle vrate u prvobitno stawe. Odlagawem otpada odprerade{e}ernerepeu^oki jenajpovoqnijere{ewejer}ese poslesanacijedobitikvalitetno zemqi{te pogodno za drugu delatnost-ka`eRadenkovi}. On dodaje da je rekultivacija povr{inskog kopa u ^oki od interesa za ovu sredinu jer sada prostor biv{e ciglane predstavqa ru`no odlagali{te sme}a, po{tojedosadanatomprostoru odlagaokoje{tastigao. -[e}erana}etajprostoro~istiti, urediti i postaviti obezbe|ewe.Sigurnojedaposlekupovine„Terarustike”~ijismosada vlasnici,ne}emodozvolitidase ovdedovla~ikomunalniilibilo kakav drugi otpad - kategori~an jeRadenkovi}. ^okani su u negodovawu zbog odlagawaotpadaizkampaweprerade{e}ernerepeuwihovojpropaloj ciglani, postavqali pitawe za{to se to ne ~ini na povr{inskom kopu biv{e sen}anske ciglane,kojijeod{e}eraneudaqensveganekolikostotinametara, nego se dovozi na desetak kilometara udaqeniju lokaicju u ^oku. Radenkovi} obja{wava da je biv{i vlasnik sen}anske ciglane potpisao vi{egodi{wi ugovorsalokalnomsamoupravom op{tineSentazaodlagawekomunalnog otpada na tom povr{inskom kopu. Prema re~ima Radenkovi}a,bilobikorisnijezaSentudasetamoodla`eotpadiz{e}eranenegokomunalniotpad,ali danatakvoopredeqewenisumoglidauti~u. Tekstifoto: M.Mitrovi}

BE^EJCINAGRA\ENINAKONKURSU „MOJEZELENODELO“

Stimulanszanove promene Odsek za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa op{tine Be~ej iz godine u godinu trudi se da pribli`i problematikuza{tite`ivotnesredinesugra|anima, kako bi se zajedni~kim snagama borili za ~istiju i zdravijubudu}nost.Upravoiztih razloga realizovane su akcije „Zelenosandu~e“i„Promenomza promene“,kojesunai{lenadobar odzivme|u`iteqimanajve}epotiskeop{tine,alisuprime}ene i na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredinepoimenu„Mojezelenodelo“ povodomDanaplaneteZemqe. -Radujenas~iwenicadajena{ trudprepoznatidasmoukategorijiop{tinadobilinagradu,kojanamjeovihdanauru~enauPokrajinskom zavodu za za{titu prirode, ponosno nam je rekla u imebe~ejskeop{tineBojanaBo`i}. Podse}awaradi,Be~ejcisuprva lokalna samouprava u Srbiji kojaje„zelenosandu~e“postavila unutarGradskeku}eiomogu}ila sugra|animadasvojepredloge,sugestije, pohvale ili primedbe ubacuju u „sandu~e“, a nadle`ne slu`beiorganiOp{tinskeupravesvetorazmatrajuiu{tokra-

}em vremenskom roku odgovaraju iliuo~eniproblemrazre{avaju. Istovremeno, akcijom „Promenom za promene“, u be~ejskoj op{tiniseplasti~nekesezamewuju papirnim i platnenim, ~ime se daje koonkretan primer za{tite `ivotnesredine. Nemasumweda}epomenutanagrada„Mojezelenodelo“bitidodatnistimulansBe~ejcimanesamodanastaveuistompravcu,ve} i da unaprede aktivnosti kojima }edoprinetiza{titiipoboq{awustawa`ivotnesredineiodr`ivograzvojausvomokru`ewu. V.Jankov


iz drugog ugla

dnevnik

~etvrtak9.jun2011.

25

БАЊАЛУКА

„Напабирченеемоције иинформације контрапродуктивне”

У

Radio Slobodna Evropa

Бањалуци је на Петој међународној конференцији о систему усташких логора смрти Јасеновац,усвојена декларација о геноциду почињеном у том логору. У Декларацији се од Републике Хрватске захтева да одлуком својих највиших органа прихвати одговорност за почињени геноцид над Србима,Јеврејима и Ромима током Другог светског рата у НДХ,укључујући и подручје БиХ, те да исплати правичну одштету жртвама Јасеновца и њиховим потомцима. Декларација, међутим, није изазвала највише пажње јасвности, већ иступ Милорада Додика, председника Републике Српске. Он је рекао да се због Јасеновца догодила Сребреница. Историја, по Додику, је таква да се Сребреница десила на крају војних операција,те да,иако се ради о великом злочину, како је рекао,то је неупоредиво са Јасеновцем. И поред 60реферата о страдању жена и деце током Другог светског рата у концентрационом логору Јасеновац, највише пажње привукло је обраћање учесницима конференције председника РС Милорада Додика, који је утврдио да је прећуткивање злочина у Јасеновцу одредило збивања 90-их година на простору Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. „Страх од Јасеновца био је покретачка чињеница за моделирање политичких процеса у процесу распада бивше Југославије, бар код једног народа.Друга два

народа,Хрвати и Муслимани тога времена,су потпуно минимизирали догађаје у самом Јасеновцу и тиме допринели колективном јачању страха Срба од тога да се он неће поновити“, казао је председник РС. Додик је, такође, казао да је неприхватљиво да се свакодневно минимизира оно што се десило у Јасеновцу и наглашава оно што се десило у Сребреници.

„Чињеница да се Сребреница десила у оквиру завршних војних операција рата на овим просторима,у чему је у основи самој вероватно био и сам Јасеновац,и то што није било јасне истине о самом Јасеновцу.Сребреница јесте место великог злочина,али она је неупоредива са Јасеновцем и неупоредива је са начином и снагом на који је тај Јасеновац трајао и уништио огроман број људи“,рекао је Додик.

Додикове Коментаришући оцене,социолог Јања Беч –Нојман, експерт за ратне злочине, истакла је да оне не доприносе враћању поверења у земљама у региону. „Политички лидери морају бити врло опрезни код давања разних оцена. Ја не знам да ли наши политички лидери имају икога да су изгубили,да ли знају шта значи патња губитка најблискијих.Према томе,ту треба бити врло опрезан. Господин Додик по томе није познат,

ни по степену разумевања, ни по степену знања ситуације,а о емпатији да и не говорим. Напабирчене емоције, односно напабирчене информације,које су онда употребљавају је апсолутно контрапродуктивно“, оцењује она. Професор историје на загребачком Филозофоском факултету Иво Голдштајн, иначе аутор више књига о Јасеновцу, каже:

„Уистину немам правог коментара за читав низ тврдњи које су овде изречене,почев од чињенице да се на неки чудноват начин Сребреница сада доводи у везу са Јасеновцем,као ето то је на неки начин освета. Ако ово друштво или уопште неко функционише на принципу освете, онда је то стварно цивилизацијско дно.“ Мада су и учесници конференције у Бањалуци сложили да тачан број страдалих у Јасеновцу никада неће бити познат,према њиховим претпоставкама у том усташком логору страдало 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000Рома. Голштајн сматра да су ови подаци предимензионирани и каже да је у Јасеновцу највероватније страдало нешто више од 100.000људи. Из прошлости увек треба извлачити поуке,али не на начин на који то чини господин Додик,сматра професор социологије на мостарском Свеучилишту Славо Кукић. Према ријечима Беч –Нојман, сваки геноцид се може упоредити са другим и такав приступ има већина људи који се бави истраживањима ратних злочина и геноцида. Међутим, она додаје: „Пошто се не ради само о броју жртава и да ли се то десило на почетку или на крају војних операција,него се ради о томе да ли је постојала намера да се у потпуности или делимично уништи једна група.“ Говорити о злочинима и геноциду и када се не слажемо изузетно је важно,јер ћутање омогућава да се такве ствари понове,закључује Беч -Нојман. ЕрдуанКатана

Мoгуће јачање трговинске сарадње са САД Glas Amerike

П

оводом стратегије америчког председника Барака Обаме за повећање извоза, која је недавно представљена члановима Америчке привредне коморе у Србији,новинар Бранко Микашиновић упитао је председника Пословног савета САД-Србија,Џона Сејлора,како би Србија могла да повећа извоз својих производа у Америку. Сејлор: „У складу са Националном извозном стратегијом председника Обаме са циљем удвостручавања америчког извоза у наредних пет година, која обухвата и Србију, постоји могућност реципрочне активности, односно повећања српског извоза у САД.Као председник не само Пословног савета САД-Србија,већ и Америчког савета за извоз, који окупља око 1200 америчких фирми,могу да кажем да ће ова иницијатива резултирати све већим настојањима америчких компанија да трагају за одговарајућим, реномираним српским партнерима,ради пласирања својих производа у Србији. Другим речиима, америчке компаније ће долазити у Србију да би установиле шта им је потребно ради извоза своје робе у ту земљу,а Србија,којој је извоз далеко потребнији од увоза, радиће на пласману своје робе у

САД.Да би повећала извоз,Србији су потребни опрема,технологија и информације,што може да набави у САД. Ако српске компаније немају готовину за то, постоји Извозно-увозна банка САД, која има специфичан програм за помоћ земљама као што је Србија за куповину потребне технологије.У томе може да им помогне и америчка амбасада у Београду,односно њен комерцијални аташе Бред Харпер. Глас Америке: Шта можете да нам кажете о извозу српских производа у САД?

Сејлор: „Највеће могућности Србије у извозу на америчко тржиште леже у пољопривредним производима, информативној технологији,намештају,аутомобилској индустрији, аутомобилима и деловима, алатима, итд. О томе смо разговарали и са пермијером Цветковићем и потпредседником владе Ђелићем, током њихове посете Вашингтону - како и на који начин да се привуку инвестиције у Србију. Мислим да би овдашње трижиште морало да буде боље информисано о ономе шта Србија

нуди, што се може постићи путем размене трговинских и политичких делегација, оснивањем трговинских представништава, рекламирањем у овдашњим медијима о потенцијалу земље, о специфичним компанијама, производима, итд. Дакле,Србија би морала да далеко интензивније рекламира своји нови имиџ и отвореност за пословну сарадњу.” Глас Америке: Има ли примера двосмерне трговинске сарадње у виду увоза и извоза? Сејлор: „Већ сада имате пар америчких компанија које извозе сировине у Србију које се тамо прерадјују,а производи извозе у САД. Србија има одличну радну снагу, локацију и општи потенцијал,и то би требало искористити на ефикасан и организован начин. Рецимо, у САД се продају огромне количине артикала произведених у Кин��.Иста та роба могла би веома лако да се производи и у Србији и продаје на америчком тражишту. Поред тога, српске компаније би могле да самоиницијативно покушају да своје производе пласирају на овдашње тржисте, а потребне информције о томе могу да добију од америчке амбасаде у Београду.”

Фифа економски здрава, моралноболесна Doj~e vele

Н

емачкарадио-телевизијска мрежа „Дојче Веле” оценилајеповодомпоновног избора Сепа Блатера на чело Међународне фудбалске федерације дајеФИФАекономскиздрава,али морално,веомаболесна. „Економски, ФИФА пуца од здравља, али је највише светско фудбалско тело у моралном погледувеомаболесно”,оцениоје водећи коментарор ДВ Стефан Неслер. ОнјенагласиодајеизборБлатеразапредседникаФИФА„правиапсурд”,јерседесиоусредвелике корупциоаншке кризе која потресаврхФИФА. „Замислите једну велику корпорацију коју годинама потреса серија коруопционашких сканадала,ањенизвршнишефостане насвомместу.Тојезаистанешто незамисливо. Али не и за ФИФА.”,ироничноконстатујеаутор текста.

Неслер наводи да је светска фудбалска организација успела дапрођекрозразнескандале,као права кеш машина, увлачећи огромне количине новца, делећи га националним асоцијацијама, али и задржавајући добар део за себе. Истичеседајеизмеђу2007.и 2010. године ФИФА „нагомилаларекорднусумуод4,3милијарде евра, највише захваљујући МундијалууЈужнојАфрици”. У коментару се наводи да су многифудбалскизваничницикоји су можда и желели да се супродставе Блатеру одлучили да остану„сакривени”јерсуисами некада у прошлости профитиралиизтаквогсистема. „ФИФА воли да одаје утисак демократске организације. У стварности,пак,онафункционише каоправаолигархија.Новац јетајкојиконтролишесве,повлачи конце и одлучује коме ће се дати право организације првенстава света”, закључује се у коментару.

Сукобиполицијеидемонстраната

СИРИЈА

Опозицијаодбила амнестију Glas Amerike

Л

идери сиријске опозиције на састанку у Турској,одбацили су владину понуду опште амнестије и саопштили да ће наставити борбу за промену режима. Састанку у Анталији присуствовало је више од 300дисидената. У међувремену, Сиријска влада је ослободила стотине политичких затвореника, дан пошто је председник Башар алАсад понудио амнестију. То ослобађање је очигледан покушај председника Асада да одобровољи опозицију која тражи његову оставку. У сваком случају, портпарол Државног секретаријата Марк Тонер је изјавио да председников потез није довољан и да треба да буду ослобођени сви политички затвореници. Председник Асад је објавио формирање одбора који треба да припреми оквире за национални дијалог. Државни медији наводе да је Асад рекао да ће национални дијалог обухватити питања сиријске социјалне,економске и политичке будућно-

сти. За то време, организација „Хјуман рајтс воч“ је саопштила да располаже извештајима о недавним убиствима и мучењу од стране сиријских трупа,који би могли да се окарактеришту као злочини против човечности. Организација са седиштем у Њујорку објавила извештај заснован на више од 50интервјуа са жртвама и очевицима насиља.Извештај је усредсређен на догађаје у Дари на југу земље, где су припадници сиријских снага наводно извршили неке од најтежих злочина над цивилима од почетка протеста против власти у марту. Организација за људска права наводи да су очевици причали о пребијању, мучењу помоћу електричних направа и притварању људи којима је неопоходна медицинска нега.Сиријска влада се у извештају „Хјуман рајтс воча“ позива да одмах прекине коришћење прекомерне силе. Изјаве очевидаца из Сирије,као и званична саопштења, тешко је независно проверити,с обзиром да је влада после избијања немира забранила рад већини страних новинара у земљи.


26

mre@a

~etvrtak9.jun2011.

dnevnik пАо СКАЈп

Водич зА КУпоВиНУ ФотоАпАРАтА – 1. део

Стандардни за лепше успомене У

време када многи мобилни телефони праве одличне фотографије,вероватно ћете се запитати да ли је потребно потенцирати причу о фотоапаратима. Сматрамо да су фотоапарати и даље далеко од тога да буду прогутани од мобилних телефона. Мобилни телефони јесу почистили више врста уређаја, али фотоапарати сличну судбину неће доживети још доста времена. У осталом, фотоапарати имају много већи стаж него телефони и сасвим је јасно зашто мобилни телефони и даље не могу да буду комплетна замена за фотоапарат.

овом тренутку у потпуности не може да замени фотоапарат, чак ни онај од 100евра или мање. За свакога коме је битна успомена у затвореном и/или мрачном простору - а признаћете да се већина славља и сличних дешавања одвија у оваквом амбијенту - просто је неопходан фотоапарат. Апарате у овом водичу за куповину смо поделили у три класе. Мада треба имати на уму да то нису класичне класе фотоапарата, већ су то групе уређаја за бољу, пре свега ценовну, али и функционалну оријентацију. Ми смо ове групе фотоапарата назва-

Могуће је направити мобилни телефон који ће у потпуности заменити аматерски фотоапарат, штавише такви мобилни телефони су већ прављени, али за тржишта далеког истока. Међутим, када се погледа како ти мобилни телефони изгледају, види се да више личе на фотоапарате са могућношћу телефонирања. Данас мобилни телефони праве сасвим пристојне фотографије по дану,али не и у случајевима са слабим светлом. Неколико је разлога због чега су фотоапарати у тим слу- Panasonic FP1 чајевима у значајној ли стандардни, напредни и СЛР. предности. Прва и најбитнија ствар је Овог пута представљамо каракблиц -прави блиц -а не ЛЕДио- теристике и оквирне цене станде.Блиц омогућава да објекти до дардних фотоапарата. неколико метара буду пристојно осветљени,за разлику од мобилCanon PowerShot ног телефона. A495 Друга ствар је величина сенУ питању је најјефтинији Кезора,јер већи сензор на фотоапарату пружа мање шума при ви- нонов фотоапарат од новијегенесоким осетљивостима сензора рације фотоапарата. Иако Кенон (који су неопходни за тешке све- никада није правио чуда у овој класи,јасно нам је да многи људи тлосне услове).

кајпсеизгледасрушио,баремзавеликидеокорисникауЕвропикојисуобасу-

Canon IXUS 105 Иксус за мале паре? Зашто да да не. Овом Иксус фотоапарату тешко је наћи суштинске мане, осим оне да не снима ХД видео. Ипак,какојеупитањунајјефтинијиИксус,тојепотпунооправдано.Иксус није само име,већ су то мале димензије, квалитетно кућиште и добре перформансе. Добар квалитет фотографија са Кеноном није споран. Карактеристике: 12 МП, 28мм - 112мм, Ф2.8 - Ф5.9, 640x480видео Цена: око 150евра

Веома популаран фотоапарат код нас.Наша замерка иде на рачун 37мм објектива који није довољно широк, али је то случај и саКенон А495фотоапаратом (који је истина нешто јефтинији). Никони су се увек издвајали по лакоћи коришћења и природним фотографијама. Не очекујте за овај новац фантастично чисте фотографије, али ни не очекујте да ће вас Л22разочарати. Карактеристике: 12 МП, 37мм - 134мм, Ф3.1 - Ф6.7, 640x480видео Цена: око 10.000динара

Olympus FE-4050 Олимпус ФЕ модели одувек су нудили одличан однос цене и квалитета. Модел 4050 је нешто скупљи од Цанон и Никон модела који су овде предложени,а нешто јефтинији од Иxус модела (на БМФото акцији), па тако представља решење за оне који траже нешто између.У односу на Цанон А495 и Никон Л22, овај Олyмпус нуди широкоугаони објектив, али и веће димензије него малени Иxус 105. Карактеристике: 12 МП, 27мм - 108мм, Ф3.2 - Ф5.9, 640x480видео Цена: око 12.000динара

Трећа, ништа мање битна ствар, јесте и објектив фотоапарата који не само да што пружа могућност зумирања, већ и омогућава да што квалитетнији детаљи дођу до сензора фотоапарата. Дакле,ма колико ваш мобилни телефон добро фотографисао, у

који не могу да издвоје већу своту цене овај бренд.А495се истиче својом ценом, а све оно што му фали, такође ће се правдати ценом. Уколико можете, свакако треба да издвојите више,али уколико не можете, не брините. А495ће завршити посао.

Панасоник ФП1 је дигитални фотоапарат који представља идеално решење за све оне којима је минимална дебљина јако битна особина апарата. Мале димензије, између осталог, остварене су коришћењем перископ усправног објектива.Без обзира на овај систем објектива, оптички зум је чак 4x. Карактеристика Панасониц фотоапарата је да нуди 720п видео чак и код најјефтинијих апарата, што је предност ФП1 модела у односу на конкуренцију из овог сегмента. Карактеристике: 12 МП, 35мм - 140мм, Ф3.5 - Ф5.9, 1280x720видео Цена: око 140евра извор: http://multimedia. benchmarкs.rs

софт,пачакиоснивачаБилаГејтса мултимилионска аквизиција Скајпајошнијезавршена. Скајп је најпознатији пружалацуслугагласовнихивидеопозиванаинтернету.Тренутноима 663 милиона корисника диљем света.Акостеивиједниодмногихкојиседанаснемогуслужити Скајпом, саветујемо вам да пратитеТвитеррачун@Skype. Скајп је издао саопштење да ако сте већ били искључени са истог, да „ није потребно да се поново пријављујете јер би то требало да се обави аутоматски али чим систем буде у могућноститоучинити”. ТакођеизСкајпастижеиоптимистичнавестдасе„виденазнакедасеситуацијапобољшава”. извор: www.net.hr

ФБ функција препознавања лица и код нас

С

вакогданаљудиширомсвета тагују 100 милиона фотографија на Фејсбуку. Какобиимтоолакшао,Фејсбуксада сугеришеимепријатељакојећете таговатинаодређенимфотографијама. Нова опција заснована на технологији препознавања лица функционише на следећи начин кадавииливашпријатељпоставитеновефотографије,помоћусофтвера за препознавање лица која упоређујеновефотографијесастаријимнакојимастевећозначени, сличнефотографијесегрупишуи Фејсбук предлаже име пријатеља којисенањиманалази. Сугерисање тага је подразумевано,ауколикокорисницинежеледањиховоимебудесугерисано потребно је да је онемогуће у оквируподешавањаприватности. ПутањазатојеCustomizeSettings -Thingsothersshare-Suggestphotosodmetofriend.Новафункција била је најпре омогућена корисницима у Америци, а сада су је добиликориснициувећиниземаља, међу којима је и Србија. Ипак,чињеницадајујеомогућио без посебног обавештења корисника навела је многе компаније којесебавебезбедношћуиочувањемприватностинаинтернетуда осудеовајпотезФејсбука. - Поново се чини да Фејсбук нарушава онлајн приватност својихкорисникатакоштојескриварекаојеједаноданалитичаракомпанијеСопхос. Сличногмишљењасуиадвокати из организације ЕлектроникПрајвасиИнформејшнСен-

тер,ањенпредседникМаркРотемберг рекао је да није сигуран да ли би људи изабрали овакваподешавања. -Бољаопцијабибиладозволитиљудидаопцијуомогуће-рекао јеон,агенцијиРојтерс.

УколикојевашизборизвораинформацијаФејсбук,лајкујтеТехнополис Б92 страну како бисте увек били у току са новостима из ИТ света.ОсимФејсбука,Технополис можетепратитиинаТвитеру. извор: www.b92.net

ФРАНЦУСКА

Без помињања друштвених мрежа

Ф

ранцуска регулаторна агенција за медије забранилајепомињањедруштвенихмрежа Фејсбук и Твитер на свим телевизијскимирадиостаницама,осимуколиконисутеме новинскихизвештаја.Одлукасеспроводипозивањем на законску одредбу из 1992. године, према којојиупотребаовихсервисанаинтернетупредстављарекламу.Портпаролфранцускерегулаторнеагенције,КристинКели,објаснила једасепомињањемназивадруштвенихмрежа,овимкомпанијамакојесувредневишемилијардидолара,дајепредностуодносунасличнесервисекојисеборезасвојеместонаинтернету. -Помињањеовихмрежапредстављанарушавањеконкуренције.АкодозволимопомињањеТви-

Panasonic FP1

Niкon Coolpix L22

лиТвитермноштвомтвитоваукојимасежаледасенемогуспојити. Многи од њих криве Мајкро-

Карактеристике: 10 МП, 37мм - 122мм, Ф3.0 - Ф5.8, 640x480видео Цена: око 85евра

Nikon Coolpix L22

Canon PowerShot A495

С

Срушило се све

И

тераиФејсбукауетру,тобиотворилоПандорину кутију,иондабинамсејавилеосталедруштвене мрежеипиталенас:Азаштонеими?-нагласила јевладинаслужбеницаКристинКели. Међутим, познати француски блогер, Метју Фрејзер,овузабрануобјашњаватрадиционалним француским протекционизмом када је у питању ширење америчке културе. “Фејсбук и Твитер су америчке друштвене мреже и оне у Француској представљајусимболангло-саксонскедоминације и провоцирају укорењени анимозитет у францускојпсихиуодносунаангло-саксонскукултуру.” УФранцускојјејош2003.годинеукомуникацији између државних институција забрањена употребаречи“е-мејл”.

Азур у Фајерфоксу 7 ако се тек недавно појавила верзија 4претраживача Интернета Фајер-

фокс, Мозила већ увелико ради на Фајерфоксу 7. Нова верзија Фајерфокса би требала да доне-

се велико побољшање графичких перформанси кроз графички АПИ Азур 2Д. Наиме, већ прва неоптимизована верзија показује значајно убрзање у односу на садашњи Каиро АПИ који се користи у Фајерфоксу 4,5и 6. Према наводима Мозилиних представника Азур је оригинално требао да буде издат средином ове године,што је теоретски и постигнуто иако ће Фајерфокс 7,који ће први имати интегрисан Азур, бити издат тек на јесен. Такође се истиче како је неоптимизована верзија Азура добра као Каиро у погледу коректности кода. извор: www.bug.hr


oglasi

dnevnik

~etvrtak9.jun2011.

27

NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2 po ceni od 52.000. 15008 Telefon 63-66-952.

POZIV POTENCIJALNOM NASLEDNIKU Pozivaju se mogu}i zakonski ili testamentalni naslednici pok. Vitman Bele, ro|enog 4. 9. 1891. godine u Velikom Be~kereku, Ulica Ma|arska broj 306, od oca Re`ea i majke Borbale, ro|ene Johum, da se u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog oglasa, izjasne da li }e se koristiti pravom pre~e kupovine, po osnovu prava suvlasni{tva od 4/64 idealna dela nekretnine koja je upisana u listu nepokretnosti broj 6356 k.o. Zrewanin I Nikola Tesla, parcela broj 2331, porodi~na stambena zgrada sa tri pomo}ne zgrade, zemqi{te pod zgradom - objektom povr{ine 01a 00m2, zemqi{te pod zgradom - objektom povr{ine 32m2, zemqi{te pod zgradom - objektom povr{ine 2m2, zemqi{te pod zgradom - objektom povr{ine 16m2 i zemqi{te uz zgradu - objekat povr{ine 02a 37m2. Cena po kojoj se prodaje 60/64 idealna dela opisane nekretnine je 16.875 evra. Ukoliko su mogu}i naslednici zainteresovani, mogu se javiti Stevenu Jovovi}u na adresu Ulica Carinska broj 22. Telefon 023/536-389.

GRBAVICA, noviji odmah useqiv 3.0 stan od 65m2 na II spratu po ceni od 70.000. Telefon 63-68-429. 15009 KEJ, ukwi`en 3.0 stan od 72m2 po ceni od 63.500. Telefon 636-8429. 15010

30504

LIMAN, u zgradi od fasadne cigle odli~an 4.0 stan od 93m2, cena 95.800. Telefon 063/8288-377. 15011

IZDAJEM name{tenu garsoweru u stambenoj zgradi Ul. Jug Bogdana. Telefon 064/8223848. 30150 IZDAJEM na du`i rok, odmah useqiv prazan stan, povr{ine 68m2, Gagarinova ulica, 16A, 5/17, Novi Sad. Telefon 30290 063/564-034. IZDAJE SE garsowera 28m2 name{tena, preko puta Futo{ke pijace, 130E. Telefon 062/17-46-004. 30296 NOVO NASEQE - izdajem dvosoban stan 52m2 na du`i period, mese~no pla}awe. Telefon: 021/66-18-814 i 064/130-52-71. 30389 IZDAJEM prazan komforan dvosoban stan na Bulevaru Ja{e Tomi}a, cena 120E mese~no. Telefon: 063/510-792. 30450

NOVO NASEQE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Telefon 636-8429. 15001

IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. 018/213-708, 064/849-6109 i 067/859-097. 28671 U KUMBORU apartmani, sobe uz more svih struktura sa pogledom na Herceg Novi, ulaz u Bokokotorski zaliv. Telefon 021/461-072, 00-38231-684-719. 29234 SOBE I APARTMANI na moru, Utjeha kod Bara. Blizu mora. Povoqno. Telefoni: 021/6363-291, 064/316-2303. 30445 BOKA KOTORSKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite pla`e, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora. Cena 6 evra. Telefon 00382/32371-657. 30467

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311482, 064/322-19-49. 30177

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 30435 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 30436

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 30437

IZDAJE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822-368. 28741 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a. Svoj parking u dvori{tu. Cena 200E od 1. 7. Telefoni: 064/35-31-161 i 062/83-74-805. 30011

SAJAM - ABC centar, odli~an kompletno renoviran prazan i odmah useqiv, ukwi`en 1.0 stan 32m2. Telefon 636-6952. 15002 [IRI CENTAR, nova odmah useqiva i ukwi`ena garsowera, cena 31.000 sa povratom PDV-a. Telefon 063/516-478. 15003 DETELINARA, ukwi`en 1.0 stan od 31m2 na II spratu po ceni od 27.800. Telefon 6366952. 15004

POVOQNO prodajem nov dvosoban stan 49m2 ul. Marka Miqanova 7. Novi Sad. Telefon 063518446. 30192 VETERNIK jednoiposoban, ukwi`en, I sprat, vlasnik 40m2, izuzetna gradwa. Bez posrednika, povoqno. Telefon 062/588-799. 29977 POVOQNO! Dva jednoiposobna stana 41m2 i 36m2, ~etvrti i peti sprat, Prezidentova zgrada, Futo{ki put i Bulevar Evrope. Telefon 063/47-57-65.30432 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan, bez ikakvih ulagawa za 41.000. Telefon 063/828-83-77. 15005 NOVA DETELINARA, odli~an ukwi`en nov 1.5 stan, cena 39.500. Telefon 63-66-952. 15006 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2, cena 40.000. Telefon 636-6952. 15007

BULEVAR - Sajam, ku}a 430m2, restoran 135m2, autoperionica 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa. UTU, cg, 20m front. Novo, 258.000E, zamena. 063/161-28-73, Telefoni: 064/596-58-74. 30412 PRODAJEM obradivo zemqi{te u ataru izme|u Sajlova, Rumenke i Veternika, parcele 1, 5; 2, 8; 3, 2; 6, 5 jutara- 1, 5 evra/m2. Telefon 063/511-939. 29758 PRODAJEM gra|evinsku parcelu 20 ari u Petrovaradinu, Bukova~ki put posle broja 3 pogodna za sve gra|evinske objekte. Telefon 063/547-782. 30183 10 JUTARA ZEMQE u komadu pripremqeno za jesewu sadwu 800m od asvalta i fabrike, vode u Jasku. Telefon 064/40141-80. 30323 PRODAJEM na Kamewaru spratnu vikendicu povr{ine 90m2. Ima vodovod, plin, satelitska, pokrivena terasa 50m2 plac 6 ari. Telefoni: 063/508747, 021/400-073. 30372 PRODAJEM 3 jutra zemqe u ^erevi}u. Telefon 876-362. 30457 PRODAJEM zemqu, Stara Kamenica, 4800m2 plus 600m2 puta. Cena 0.80E/m2. Telefon 066/63-33-403. 30430

CENTAR - izdajem lokal u centru od 85m2. Telefon 064/90-143-90. 28861 SAJAM - Bulevar izdajem odli~no razra|en restoran piceriju, 135m2 sa ekskluzivnim inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa, mese~ni najam, depozit. Telefoni: 063/161-28-73, 064/59658-74. 30411

PRODAJEM gara`u od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Cena 6.900Eura. Telefon 063/520-245. 29490

PRODAJEM renault clio II DCI 60(82)5v-2003, registrovan do kraja januara 2012, ful oprema, gara`iran, 4100E. Telefon 066/63-33-403. 30429

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 30324

PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina, vrlo povoqno! Polovni televizori 15- 30Evra! Dostavqam na adresu! Non-stop. Mladen! Telefon 421-516, 064/157-2514. 30440


28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak9.jun2011.

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen. Telefon 421516, 064/157-2514. 30441

PRODAJEM koke nosiqe stare 10 meseci, komad 150 din. Mogu}nost dostave. Telefon 021/848-188, 063/511-932. 30442

Posledwi pozdrav dragoj

dnevnik

Danas, 9. 6. 2011. godine navr{avaju se tri tu`ne godine od kako, samo fizi~ki, nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i zet

Posledwi pozdrav na{em

Qubici Vujakovi}

Miroslavu Stuparu mr Ivan [efer

PE] trodelna, devet tepsija, prokron, nova, struja. Cena 700E. Ledomat polovan, 10l leda na sat. Cena 200E. Telefon 064/611-73-32. 30399 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495. 30125

Fudbalski klub VOJVODINA.

od: Savke, Milorada, Miroquba i Marjane.

S qubavqu i po{tovawem, trajno je u srcima najmilijih.

Posledwi voqenoj

pozdrav

na{oj

Svetlani Zori} Ceci od porodica: Maodu{, Markovi} i Vasi}.

906011/P 30567

Dana, 8. 6. 2011. godine preminula je na{a draga mama i baba

30542

30541

Mom bratu

Mom bratu

Posledwi pozdrav suprugu na{e koleginice

3 Tu`nim srcem opra{tamo se od na{eg dragog supruga, oca i dede

Dragiwa Simin

Du{anu Boji}u

Du{anu Boji}u

Miroslavu Stuparu

Sahrana je 9. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Kolektiv Novosadskog sajma. O`alo{}eni: sin i k}erka sa porodicama.

posledwi pozdrav od sestre Rade sa porodicom.

posledwi pozdrav od brata Nikole sa porodicom.

30537

30539

59936/P 30565

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

SE]AWE

na{em

Mom bratu

Dana, 9. 6. 2011. navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{ voqeni i nepre`aqeni

Du{ana Boji}a

Sahrana je danas, 9. 6. 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu.

Luki Gari}u

Branislavu Krasi}u Krasi

1930 - 2011. Supruga Verica, }erke Sne`ana i Du{ica sa porodicama.

Sestra Bojana sa porodicom.

Igor Sari}

Du{anu Boji}u

od stanara Mokraw~eva 24.

posledwi pozdrav od sestre Jovanke sa porodicom.

30550

30540

2007 - 2011. Posledwi prijatequ

pozdrav

30532

30563

na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Danas se navr{ava 8 dana od kako je preminuo na{ dragi zet

Posledwi pozdrav

Tvoja porodica.

59935/P

Mikici od wegovih kolega iz Omladinske {kole FK „Vojvodina�: Vasketa, Tep{e, Zorana, Jove, Borisa, Gruje, Kosana, Vlade, Zage, Spase, @ike, Mike, Gavane, Rade, Stanka, Nemawe, Gorana, Mi{e, ~ika Pante, Braneta i Ogwena.

Elizabeta Kapamaxin

Posledwi pozdrav

1932 - 2011. Ispra}aj je u petak, 10. 6. 2011. u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

na{em

od porodice Medakov.

O`alo{}eni: suprug Jovan, }erka Valentina, sin Dragan sa porodicama. Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo. Porodica Joji}.

30562

30545

dragom

Posledwi pozdrav dugogodi{wem drugu i prijatequ

30556

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

Milorad Mahovac

Du{anu Boji}u

Svetlani Zori}

30535

Posledwi pozdrav

1977 - 2011.

Zate~eni, nemi od bola i tuge opra{tamo se od na{e setne, tihe i blago - nasme{ene Cece. Sau~estvujemo u neprebolu porodice za tragi~nim gubitkom wihove Cece! Neka joj je ve~na slava i Hvala.

Jusufu [abi}u

Jusufu [abi}u ]erke Vesna i Emina, zetovi Ivan i Du{an i unuci Vladimir, Branko i Sa{ka. 30559

Sini{i Tanasijevi}u

Du{anu Boji}u

Ispra}aj }e se obaviti na gradskom grobqu u Beo~inu, danas, 9. 6. 2011. godine, u 15 ~asova.

Deca i radnici SOS De~ijeg sela.

Supruga Julijana i porodice ^ondi} i Raji}. 30560

1958 - 2011.

Dule, kada si ju~e oti{ao ostao je tvoj plemeniti lik da `ivi sa nama. Porodica Trifkovi}: Mile, Milena i ^edo.

1718/P

30531

Sahrana je danas, 9. 6. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Prijateqi su uvek tu, kada im treba{, ili ti trebaju. Dule i Mi{a. 30543


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav kom{inici

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

~etvrtak9.jun2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 68. godini nakon te{ke bolesti preminuo na{ dragi suprug, otac, brat i deda

29

SE]AWE

Prof. dr Svetozar Mili}ev 9. 6. 2001 - 9. 6. 2011.

Svetlani Zori}

Qubici

od stanara iz Pasterove ulice br. 10.

Tvoj Dejan i porodice [ipka i Beni}.

30551

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Miroslavu Stuparu

Momir Mirki}

Ceco, nikada ne}emo zaboraviti tvoje prijateqstvo i qubav koju si nam nesebi~no pru`ala sve ove godine.

Ispra}aj dragog nam pokojnika obavi}e se danas, 9. 6. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Milka, sin Sini{a, }erka Sne`ana, snaja, zet, unu~ad, brat i sestra i ostala rodbina i prijateqi.

pozdrav

drugu

i

Miroslavu Stuparu

Prolazi {est godina od kada nisi sa nama voqeni.

Milutin Nedeqkovi}

Na{a sestra i tetka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a majka

Qubica Vujakovi}

3. 1. 1935 - 9. 6. 2005. od Du{ana Petrovi}a sa porodicom.

od Jevte sa porodicom.

30547

30526

28647

30524

30523

Posledwi prijatequ

Sestra Radmila, brat Svetozar i zet Branko.

Vreme prolazi a uspomene na tebe ~uvaju: supruga Zora, sin Dragan i snaja Nada.

sklopila je svoje umorne o~i. Draga, Buba i Mi}o.

Mara Peri~evi} Sahrana je danas, 9. juna 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Bukovcu. Weni: sin Miroslav, Quba, Ivana i Tina. 30510

S nevericom i bolom opra{tamo se od na{e voqene

30503

Posledwi pozdrav drugu

Posledwi pozdrav dragoj majci

Posledwi pozdrav mojoj majki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka i baka

Miroslavu Stuparu

Svetlane

30434

Qubica Vujakovi}

Mari Peri~evi}

Mari Peri~evi}

1951 - 2011. Wena ekipa.

od Milana Pandurovi}a.

Sahrana je danas, 9. 6. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica.

30549

30527

30502

Obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je na{a draga }erka i sestra

Qubici Vujakovi}

Sahrana je danas, 9. 6. 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Zori}: mama Du{anka, tata Svetko, sestra Jelena i brat \or|e. 30548

SE]AWE

Posledwi pozdrav dragoj baki

30512

Radomir Stojanovi} Bata

Mari Peri~evi}

Posledwi pozdrav na{oj majki

Mari Peri~evi}

Mnogo nam nedostaje{. od prijateqa Du{ana i Branke Krmar.

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

30530

Posledwi pozdrav mojoj majki

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. 6. 2011. godine preminuo na{

30375

Posledwi dragom i prijatequ

pozdrav na{em uvek skromnom

Mari Peri~evi}

Qubomir \urov

Unuka Biqana \uki} sa porodicom.

30513

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

Svetlana tragi~no preminula u 34. godini.

]erka Petra Tica, unuk Bojan i Zoka.

1935 - 2011.

Unuk Dalibor, Milana i praunuke.

Wena }erka Borka, zet Riste Duli} i unuk Marko.

30515

30514

Posledwi pozdrav dragoj priji

Mari Peri~evi}

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Mari Peri~evi}

Stevanu Plav{i}u

Sahrana je danas, 9. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na seoskom grobqu u Gardinovcima. O`alo{}eni: supruga Stanka, }erke Meri i Maja, unuka Elena i zetovi Danilo i Darko. 30538

Unuk Sini{a Duli} sa porodicom.

Familija Popov.

30511

30501

od prijateqa Desimira Mari~i}a sa familijom.

Sestra Jera Podra{~anin sa familijom.

30517

30516


30

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.20 11.30 11.55 12.00 12.15 13.05 14.00 14.05

23.30

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Зелени сат Бароница Ди Карини Змајевијада Кухињица Десило се Вести Космос Без упута Вести Српски екран –емисија МТВа (Мађарске телевизије)на срп. На трагу природе Вести Фаца Бароница Ди Карини Десило се ТВ Дневник Тајна хране:Лигње Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија –квиз Шункафест Војвођански дневник Фолдер култура Портрети војвођанских уметника народне музике Господин Наполеон,филм

08.00 08.30 09.30 10.00 10.25 10.55 11.20 11.45 12.30 12.40 13.10 14.00 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.25 00.05

Класик рок Грување Дијалогвојвођанскихкултура Изстудија„М” Та дивна створења Маштаоница Доколица Пословниуспех(мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Циганско срце Десило се Матица (Вести из Матице) Плави круг Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести на мађ. Кухињица –мађ. Добро вече,Војводино (рус) Силвија,филм Циганско срце ТВ Продаја

14.30 15.00 15.10 15.45 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 22.00 22.30 23.00

tv program

~etvrtak9.jun2011.

Дијалози војвођанских култура

Данасћегледаоцимоћида погледају документарац „Страх од ближњега свога“, заснован на личним исповестимаприпадникамалихверских заједница у Војводини. Њихове приче су неретко тешкеиговореодискриминацијиилошимискуствимакојесу имали током живота, а филм дотиче и законску регулативу Србије,укојојсеналаземноге дискриминаторне одредбе којеонемогућавајуилиотежавају функционисање и регистрацијумалихверскихзаједница на овим просторима... Ауторке: Маја Леђенац и ЈелицаНиколић (РТВ2,09.30)

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Наш гост Зоо пузле Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм-репризе

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Вести Храна и вино НС клинци Вести Авантуре Шерлока Холмса Вести Тајанствене приче Вести Агро дан Азбука родитељства Неон сити Вести Одељење за убиства Вести Спринт Дунавска салетла Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив ИЦТ плус Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Лична грешка Витраж Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

09.30 10.00 12.00 20.00

Фул Тилт покер НБА Финале:Далас –Мајами АТП Хале 1/8финала НХЛ Стенли куп:Бостон – Ванкувер НБА акција Фул Тилт покер Премијер лига Магазин Преглед аргентинске лиге Гранд При ТВС НБА Финале:Далас –Мајами

22.30 23.00 00.00 00.30 01.30 02.00 03.00

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.05 10.08 10.42 11.08 11.53 12.00 12.15 12.26 12.32 13.16 15.10 15.20 15.43 15.57 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.04 21.50 21.55 23.45 00.00 00.50 00.55 01.00 01.57 03.32 04.47 03.50 04.19 04.53 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Горе-доле Вести Сасвим природно Свет риболова Ружна Бети Егзитупокрету Дневник Спорт плус Евронет Место злочина:Њујорк, Доручак код Тифанија,филм Вести И ја имам таленат Гастрономад Вести Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Горки плодови Распакивање Вести Полицијскаприча,филм Дневник Место злочина:Њујорк Евронет Егзитупокрету Оперативци Ноћни биоскоп Гастрономад Вести Око магазин Сасвим природно Горки плодови Верски календар

07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.15 21.00 22.00 23.00

Ексклузив Аурора Неко те посматра Дођи на вечеру Забрањено воће Филм:Убиство по ставкама Аурора Када лишће пада Бандини Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Радна акција Жене Филм:Небески капетан и свет сутрашњице 01.30 Радна акција 02.30 Ексклузив 02.45 Експлозив

Ток шоу

У  емисији „Ток шоу” угостили смо екипу из ријалити програма „Парови”. О догодовштинама из велелепне виле, тешкоћама, али и лепим тренуцима које носе из ње,освојимновимплановимазапредстојећипериодговорићевамПеђаД‘ Бој,Џими Барка, Данијел Ђурић, Кристина Спремо и Ивана Милуновић. (КТВ,22.30)

dnevnik

НАПОМЕНА:НаРТС2 у10.00часовамогућје преносседницеСкупштине РепубликеСрбије 06.02 06.49 07.16 07.29 07.34 07.39 07.51 08.19 08.31 09.02 09.20 09.41 09.48 09.57 10.10 10.40 11.10 11.35 12.10 12.48 14.04 14.34 14.52 15.13 15.19 15.28 15.49 16.00 16.35 17.07 18.05 18.13 18.43 18.48 18.53 19.06 19.34 20.03 20.32 21.00 21.45 22.40 23.13 23.43 00.12 01.11

Концерт за добро јутро Слагалица Верски календар Тако је причао Дарвин Мифи Френине ципеле У ноћној башти Томас и другари Вечни сјај детињства Како научити математику 2 Мала школа великог срца Досије икс и окс Великани Енциклопедија Играј фудбал,буди срећан Српске спортске легенде У свету Траг у простору 44.мокрањчеви дани Верскикалендар Вечни сјај детињства Како научити математику Малашколавеликогсрца Досије икс и окс Великани Ликовна колонија РТС Егзитупокрету Ово је Србија Млади таленти Србије ГоспођаХоле,филмзадецу Енциклопедија ЕКВ,музички програм Тако је причао Дарвин Мифи Френине ципеле У ноћној башти Томас и другари Живот и стандарди Метрополис Ружна Бети Видик Контекст Арт зона Београдски фестивал игре Трезор Живот и стандарди

Милицанаквадрат УданашњојемисијисазнаћетекогапознатедамеуСрбијижеледапољубе,којису модели купаћих костима актуелни овога лета, а ексклузивноћемочутиидеопесме којуснимајуЗоранаПавић и Јована Пајић. У госте нам долазе и Гоца Тржан, водимоваснаконцертСтинга... Водитељк а и уредница: МаринаКотевски (Авала,19.00) 06.00 06.30 07.00 08.00 08.25 09.00 09.15 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

ВОА Иза вести Маратоон Милица² Топ шоп Вести Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм:Несташлуцицрквених момака Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Топ шоп Вести Љубав у залеђу Инфо Отворени студио Вести Чист рачун Милица² Без трага Филм:Ималипилотауавиону2 Доктор Хаус Вести Милица² Филм:Брдаимајуочи

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Метрополе и регије света,16.00Инфо К9, 16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00АБС шоу,18.30Инфо К9,19.00 Кухињица,19.30Бибер,20.15Аргументи,21.15Спорт из другог угла,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

08.15Бање Србије,08.45Топ шоп,09.00Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Под сјајем звезда,14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Фолк шоу,22.00Објектив,22.30Ток шоу,00.00Објектив,00.30Фолк шоу

12.00Срем на длану:Инђија,13.00Џубокс,14.30 Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану:Пећинци,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30 Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

Нбуш Рајт

Блејд Непосредно пре него шта гајеродила,Блејдовумајкује ујеовампир,збогчегасемали Блејд родио као полу човек - полу вампир. Годинама касније, он живи разапет измеђудвасвета,анајвећамотивацијамуједаосветисмрт своје мајке и заштити људе одзлевампирскерасе. Улоге: ВеслиСнајпс,Крис Кристоферсон, Стивен Дорф,ДоналЛог,НбушРајт Режија: Стивен Норингтон (Б92,21.00) 05.58Ново јутро 09.00Вести Б92 09.30Кажипрст 10.00Вести Б92 10.10Топ шоп 10.25Сунђер Боб Коцкалоне 11.15 Пингвини с Мадагаскара 11.40 Топ шоп 11.55 Квиз:Супер геније 12.20Филм:Незаустављив 14.05Гордон Ремзи:Кухињски кошмари 15.05Доме,слатки доме 16.00Вести Б92 16.35Спортски преглед 17.00Најбоље године 18.00Квиз:Супер геније 18.30Вести Б92 20.05Пријатељи 19.40Два и по мушкарца 20.30Секс и град 21.00Филм:Блејд 23.25 Вести 00.00Временска прогноза:Шта да обучем? 00.05Спортски преглед 00.25Филм:Преваранти 02.10Гордон Ремзи:Кухињски кошмари

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 01.30 02.00 03.45 05.00

Поље лала Добро јутро У сосу ИсплатисеТВпродаја Позови великог брата Забрањена љубав Тереза Моћниренџери Гавриловићи -ријалити Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Гавриловићи Национални дневник Велики брат Све за љубав Наслеђе једне даме Велики брат -преглед дана Немогућа мисија Велики брат -без цензуре Црна хроника Филм:8милиметара Филм:Гангстерска сахрана Филм:Викенд страха

05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.20 10.40 11.15 11.40 12.10 12.20 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 00.00

Јутарњи програм Вести Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво,Кити Мали тигар Телешоп Вести Хорсленд Принцезе сирене Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник З Одред Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Вести Други светски рат,док.програм Изгубљене године Телемастер Стаљин,докудрама Успон великих сила,док.програм Вести Ризница Црни Груја Изгубљене године Династија Кин Филм

Оља Ивањицки

Ризница У колажу названом „Измеђујавеисна“представићемо вам Ољу Ивањицки, у ком онаговори,аудругомделу говоре они које је она много волела,њениученици,алии они од којих је она учила. У емисијиговоре и НедаАрнерић, Милош Шобајић, КостаБрадић каои ЂорђеКадијевић. Aутор и водитељ: Ана Марковић (Хепи,20.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм. 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak9.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

PISMAMILEVEMARI]ZAVI^AJU

Pi{e:dr Drago Wegovan 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.08 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.03 Код Ане 11.13 Опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Господарица твога срца 13.20 Родитељи и деца 14.19 Тренутак спознаје 15.02 Дхарма и Грег 15.25 Мара Маточец - прва хрватска политичарка, док. филм 16.02 Твоја сам судбина 17.07 Хрватска уживо 18.16 8. спрат, ток шоу 19.12 Код Ане 19.30 Дневник 20.13 1 против 100, квиз 21.10 Разред 2011. 21.46 ХАЗУ Заводи 22.20 Дневник 3 23.00 Залив, док. филм 00.30 Разред 2011. 01.05 Додир живота и смрти 01.44 Два и по мушкарца

МајклМадсен

Паклена вожња Пистолеро, глава банде озлоглашених бајкера под именом Вик торс спрема освету за убиство њихвог члана. За убиство је крива супарничка банда 666. Заједно са својим суборцима и пријатељима Гентом и Команчеом, Пистолеро креће у освету... Улоге: Мајкл Мадсен, Лери Бишоп, Вини Џонс, ДенисХупер,ЕрикБалфур Режија: ЛериБишоп (НоваТВ,23.25) 08.05 08.20 08.35 09.15 11.15 12.10 13.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.00 23.05 23.25 01.05 02.40 03.30 04.30

Бумба Рори Томица и пријатељи Победа љубави Чувар правде ИН Победа љубави Аси Мастерчиф, ријалити шоу Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Мастерчиф, ријалити шоу Проверено Вечерње вести Паклена вожња, филм Осветник, филм Острво смрти Езо ТВ, тарот шоу Кобна жена., филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00

Шекспирови портрети Летећи носач авиона Азијске монархије Египат Крв на нашим рукама Кутије Стенлија Кјубрика Небески пут чаја Како је уметност створила свет Дешифранти Ратници Ноћ сломљеног стакла Изгубљени древни градови Један дан у борби Заборављена убиства Стопама Пучинија Како је уметност створила свет Дешифранти

17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.45 09.10 10.50 12.25 14.00 15.15 17.20 19.10 20.05 21.45 23.15 00.50 02.40

Лепотица и звер Острво Корњача Ози Бу – сезона 2 Мајка Ноли Острво Корњача Жикина женидба Слепи хоризонт Ауто-стопер Медитеранео Последњи кинески цар Господин суботње вече Лептирица Дворана греха

Пљачка у Бруклину Маторани Лекције из чоколаде Божићна прича Лорина звезда и тајанствени змај Ниан Ладy Гага Пресентс: Тхе Монстер Балл Тоур ат Мадисон Сqуаре Гарден Надимак Царство порока - Броадвеј лимитед Сусрети четврте врсте Одбројавање до нуле Принц Пенсилваније Доријан Греј Сестринство крви

07.50 08.20 08.45 09.30 10.00 13.30 14.00 15.30 15.45

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм. Плесне ноте Преноси из Сабора Мала ТВ Ева и ватрени коњ, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт

06.10 07.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00

Закон и ред Судија Ејми Све по закону Ерика Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Препоручена пошиљка Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Медијум Чаробна младост Медијум

07.00 07.50 08.45 09.25 10.45 11.15 12.10 13.00 13.50 14.45 16.05 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.50 00.05 00.55 01.40 02.40 03.30

Аурора Врата раја Драгон Бол З Езел Ексклузив Таблоид Аурора Наследници Кобра 11 Крв није вода 1001 ноћ Врата раја Крв није вода Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Езел Биг брадер, ријалити шоу Увод у анатомију РТЛ Вести ЦСИ ЦСИ: Њујорк Астро шоу, емисија уживо Биг брадер, ријалити шоу ЦСИ

СЕРИЈА

Увод у анатомију

БранкаКатић

Ми нисмо анђели

Болница је под највећим сигурносним мерама с обзиром да су шеф Вебер и његови доктори добили новог пацијента, важну политичку особу са Средњег истока којој покушавају да спасу живот... Улоге: ЕленПомпео,СандраОх,ПатрикДемпси,Џастин Чекмберс, Чандра Вилсон, Џејмс Пикенс Џуниор, Сара Рамирез, Ерик Дејн,ШерилЛи (РТЛ,22.00)

Никола је апсолвент светске књижевности и велик фрајер. Вози преуређену жабу, слуша Запу, живи с откаченом цимерком, опија се и мења жене. Ускоро Никола среће Марину... Улоге: Никола Којо, Бранка Катић, Милена Павловић, Срђан Тодоровић, Соња Савић, Зоран Цвијановић, Предраг Мики Манојловић Режија: Срђан Драгојевић (ХРТ2,21.25) 16.30 17.20 17.44 18.14 18.55 19.50 20.00 20.47 21.25 23.15 00.00 00.10 01.10

Шаптач псима Џони Браво Трава зелена Родитељи и деца Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Браћа и сестре Афрички дневник Филмови наших суседа: Ми нисмо анђели, филм Закон и ред Дневник плавуше Снимак концерта Ноћни музички програм

08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Породични пас Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Једно тело превише Интермецо 2 Фаџ Без части Породични пас Хари и Хендерсонови Сиквест ДСВ Фаџ Интермецо 3 29та улица Сиквест ДСВ Саборци Заводнице Олуја у шољици чаја

06.00 08.00 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Граница Аполо 13 Животна прилика Албино алигатор Бубамаре Нестао Милагро Чворови Пет минута раја Пишчево уточиште Слатка као трешња

ЕленПомпео

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Човек, жена, дивљина Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Врхунско оружје Мајстори за оружје Повратак у Авганистан са Росом Кемпом Иза решетака у туђој земљи Амерички чопери Генералка Врхунско оружје

08.30 09.30 10.30 11.30 12.30 16.00 17.30 19.30 21.00 22.00 00.00 01.15

Коњички спорт Тенис Фудбал Бициклизам Тенис Бициклизам Тенис Трке аутомобила Фудбал Трке аутомобила Бициклизам Сви спортови

Мамин шал од шпиценштофа

сец дана док писмо стигне и то са авионом. Те сам се Цирих, 5. март 1941. наде манула, да ћемо се још једанпут видити. Још Драги моји Кумови! Примила сам обадва писма и новчану пошиљку и много најлепших поздрава од нас обоје свима Вама. лепо хвала! Штета што се банка није могла да одлуВаша Мица. чи да све исплати! Мислим да није далеко време, кад Цирих, 18. март 1941. ће они прекрасно све исплатити, само на жалост не Драги моји кумови! нама. Ако би се још што могло какогод добити, ви ми Примила сам ваше писмо и ево се журим да Вам молим Вас пошаљите. Из Босне нисам никад ништа одговорим. Ствар је у томе, да су овде све тканине рачула. Можда би било циониране т.ј. може се најбоље, кад би когод врло мало купити. Ја могао да оде тамо и да сам прошле године тосе распита до чега столико дуго морала да ји, да се толико отеже, лежим и нисам још дуи да бар сазна о колиже могла да излазим, кој своти се ради. Онда па сам пропустила би боље могли расудиприлику, да покупујем ти, да ли је вредно узешто је најнужније, док ти адвоката. Ти, драги се још могло. Дакле Ђоко, видим да ниси ако се може нешто од најбоље са здрављем, веша послати, добро па нећеш наравно моби дошло. Само никаћи путовати. Не знам ко не би желила, да се да ли би можда Тима од чега било све помогао. Он је опет вечишље, јер поред све ове то у великом послу. садашње мизере, не Али можда би ми ипак могу да напуштам научинио ту велику ду, да ћемо још један услугу. Трошкове би пут макар на кратко му све платили, ако још тамо доћи, па да и има времена. Ја иначе тамо бар нешто иманикога не знам. мо. Она три везена јаАко је нужна нова стука и још три од ограда у башти и ако платна да се сашију. има новаца, Ви је поМожда би прегледали дајте направити. Штеи оне старе, па према та што сте морали татоме колико још дован испразнити јер табрих видећете. Знам мо има дивно много да је још мама говорипростора. Врло ме је ла, да јој јастуци издаМилевина кућа у Цириху жао да баш ништа неју и зато је и купила мам оданде тек као спомен макар. Мислила сам већ, онај дамаст, па ето никад није ни дала сашити. Мода ли би се каква маленкост могла послати, ако Вам жда и који пешкир; и онај штиковани чаршав за сто и то неби задало великог труда. Рецимо које парче ве- салфетице. Чак и она фланерска хаљина, коју сам ша н.пр. – који јастук и што би највећма волела то је оставила у шифоњеру а исто тако и она плава свилемамин велики шал од шпиценштофа. Ако се сме ши- на, добре би биле, јер свега тога овде се тешко добиљати можда и мало више што ја бих Вас чак молила, ја. Могла би је прекројити и код куће имати. Само да од оног платна за јастуке што молим да се јасно назначи, да је је још било, дате оној нашој Сото све моје и да је ношено; што ки да ми који јастук сашије; биби можда требало да буде напиОвде су све тканине ло је тамо и неки хеклераја, мо- рациониране, може се врло сано немачки или француски, да жда би и то могла употребити. и овде има вредности. Има тамо Добро би ми дошло, јер би тре- мало купити. Ја сам прошле и доста српског платна, да ли би године толико дуго морала бало нешто да преновим а овде се могла још која ноћна кошуља је сад тешко или немогуће штонаправити; што може бити једда лежим, па сам год тако купити. Ако је могуће, ноставније, кимоно или како бипропустила прилику, наравно, и опростите што Вам ло, сасвим је свеједно. да покупујем најнужније, опет задајем труда, али да су маШто се тиче босанске ствари, док се још могло ло друкчије прилике, било би и ја сам Вам благодарна, што мито сасвим друкчије. слите да Ви идете; онда би најОбрадовало ме је да чујем, да се Олга опет повра- боље знали у чему је ствар. Али наравно само тако, тила. Не могу јој то никако одобравати, да је отишла ако Ђоки то неће бити презаморно. Ја сам све више па оставила децу. Али морам и то рећи, да не би би- тога мишљења, да су они рачунали да се на ону објало право само њој давати кривицу, што је тако изи- ву нико неће јавити после толико дугог времена. Мошло. Она је доста детињаста а ваљда нема никога, да жда су се чак и распитивали. И то би било вредно и је мало посаветује. А како се мени онда чинило, она исплатило би се, јер кад би они право исплатили, бисе у тој њеној кући није осећала као код своје куће. ла би то доста велика сума. Можда су дознали, да је Тима по цео дан није код куће а она сама са две све- и Зора умрла, па су рачунали да се нико неће јавити, крве! Са тетом, морам рећи – премда ми је тетка – ни- онда би они били извршили своју дужност и свршеје било лако изићи на крај! на ствар. То је и психолошки врло интересантно. ВрАли што је најглавније, то је да ме је врло жао, да ло ми је драго да је свима Вашима добро и да је Љити драги Ђоко са здрављем мало кубуриш. Али све те ља тако добра певачица. Наравно да школа већ доноствари могу се лечити па молим те, немој ништа да си бриге али само кад се има и успеха, онда је све досе пропусти или занемари. Код нас је све прилично, бро. Молим да их све најлепше поздравите. Вама још да немамо толико бриге, било би још боље. Из Аме- много поздрава од Тетеа и од мене. рике добијам добре вести, само треба више него меВаша Мица. Kwigu„MilevaMari}-Ajn{tajn –Dragimojikumovi„, uizdawu„Prometeja„, s popustomod20odsto, mo`etekupitiza650 dinaraunovosadskojkwi`ari„Most„ (ZmajJovina22, tel.021/520–899)

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{tare­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar \ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{an Vlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: Nada Vujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),Dejan Uro{evi} (ekonomija480-6859), Petar De|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada @ivkovi} (novosadskahronika,421-674,faks6621-831), Nina Popov-Briza (kultura480-6881),Svetlana Markovi} (vojvo|anskahronika480-6837), Petar Tomi} (svet480-6882),\or|e Pisarev (dru{tvo480-6815),Mi{ko Lazovi} (reporta`eifeqton480-6857), Branislav Puno{evac (sport480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), Ivana Vujanov (revijalnaizdawa480-6820),Filip Baki} (foto480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), Nedeqka Klincov (tehni~kiurednici480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`baprodaje480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasnisektor480-68-68),Filip Gligorovi} (Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Dnevnik-[tamparija”,NoviSad;Direktor021/6613-495. @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

~etvrtak9.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Пословно ангажовање вам доносисатисфакцију.Иматемогућности да уз то и уживате, спојите лепо и корисно. На личном плану сте немирни и бунтовни, тражећи променеипроширивањесвојихвидика.

BIK 20.4-20.5.

Опуштени сте, жељни уживања. Већсутраследидругаситуацијапа данасугодитесвомхедонизмуибудите креативни. Партнеру је стало до вас много више но што вам се чини.Будитезадовољни.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

9. jun 2011.

Имавас свудаичесто.Напросто чинитекаковампаше,аоколности сувамнаклоњенедабудетесвојии радитепосвоме.Понекадвас друштво,играилиедукацијамогуи сувишезанети.

Месец је данас у знаку Девице, што утиче на ваш практични приступстваримаипословима.Засукалистерукавеиприонулимајсторисању, анализи проблема и свакодневнимобавезама.Будитевредни.

Друштвени сте, окружени пријатељима. Пословна ситуација је занимљиваиизискујемного састанакаидоговора.Добросеорганизујте и поделите задатке извршиоцима. Новчанитрошковисунеопходни.

Променљивог сте расположења. Некеженскеособеваспомалозбуњујуизабављају.Усвакомслучају, немојтегубитисвоједрагоценовременаповршност.Породицавасподржава.Безнервозе!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Могуће су компликованије ситуације на које не можете утицати директно. Поведите рачуна о свом здравственом стању и више се одмарајте.Преузиматемного одговорностинасебе.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Моратепризнатидавамјевеома динамично. С више особа сте у сталном партнерском контакту, било пословном или љубавном. Све то некако има ментални призвук и смисао.Путовања.

Оноштојепримарноинајлепше, штовамседешавауовомпериоду, јесте љубавни однос. Али, како је све променљиво, ни то неће дуго трајатиуовоминтензитету.Збогтогауживајтедоктраје.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Опредељени сте ка другима и у сталном сте контакту с јавношћу. Потрудитеседаиматеразумевања и за ону другу страну, за партнера, који очекује сву пажњу и љубав, трудипосвећеност.

Тешко се концентришете на посао. Толико лепих и изазовних утисака вас напросто мами да их није лако реализовати. Будите свесни онихкојивамцрпеенергију.Љубав иматеусвомдому.

Заносите се на личном плану и идеалистастеудуши.Товамможе успорити или разблажити вољу за радомизарадом.Кампањскимприступоммноголакшереализујетепосаоисвеостало.

TRI^-TRA^

ЛепаЏени V REMENSKA

PROGNOZA

Свежије

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

23

Sombor

23

Kikinda

24

Vrbas

23

B. Palanka

24

Zrewanin

25

S. Mitrovica 24 Ruma

23

Pan~evo

25

Vr{ac

25

Srbija Beograd

25

Kragujevac

27

K. Mitrovica 30 Ni{

Међу бројним светским познатим личностиманахуманитарнојвечерипод називом„Надазадецу”,уЊујоркуистицала се Џенифер Лопез која је просто блистала. Уцрвенојхаљиниускогкроја,ЏејЛо јепривлачилапогледезнатижељника.У њенојпратњибиојесупруг Марк Антони, који своју драгу није испуштао из вида. Тамосепојавилаи ДемиМуруцрној вечерњојхаљинидубокогдеколтеа,која сеиу 49.годиниможепохвалитивитком линијом.Ипак чиниседамалопретерујесвежбањем.Њеноелегантновечерње издањепокварилесупремршавеиизразитомишићаверуке,каоикошчатолице.

29

VIC DANA

Evropa

време

Madrid

НОВИСАД: Свежијеипријатнијевремеузмогућупролазнукишу или локални пљусак. Дуваће слаб до умерен северозападни ветар. Rim Притисак испод нормале. Минимална температура 16, а максимална London око24степена. ВОЈВОДИНА: Свежијеузпролазнукишуилокалнепљускове.ВеCirih тар ујутру слаб, а по подне умерен северозападни. Притисак испод Berlin нормале.Минималнатемпература15,амаксимална25степенинајугуБаната. Be~ СРБИЈА: Стижеосвежењеузпролазнукишуипљускове.Самона Var{ava крајњемјугуСрбијеврлотоплоупрвомделудана,алиитамоосвежењепоподне.Ветарујутруслабзападни,апоподнеумеренсеверозаKijev падни.Притисакисподнормале.Минималнатемпература15,амаксимална30степенинајугуСрбије. Moskva ПрогнозазаСрбијуунареднимданима:УпетакјошмалосвежиOslo јесаређомпојавомслабекише.Завикендипочеткомнареднеседмицепријатнедневнетемпературеод22до26степени.Бићепроменљи- St. Peterburg веоблачностисасунчанимпериодима,алиимогућомповременомкиAtina шом,посебноунедељуипонедељак. Pariz БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Услед поMinhen вољније биометеоролошке ситуације очекује се смањење тегоба код већине хроничних болесника. Астатичарима и срчаним болесницима Budimpe{ta сепрепоручуједапослушајусаветелекара.Метеоропатскереакцијесу могућеалислабијегинтензитета.Усаобраћајусесаветујеопрезност. Stokholm

23 25 19 17 21 18 23

Секретарицаплавушадоноси директоруписмо којеје управооткуцала. -Овдеиманајмање 20грешака.Па,виганисте нипрочитали - рече директор љутито. -Али,шефе,мислиласам дајеповерљиво.

31 23 19 26 32 20 19 21 25

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

129 (-5)

Slankamen

232 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

199 (-4)

Zemun

278 (-2)

Bogojevo

194 (0)

Pan~evo

298 (0)

Smederevo

466 (4)

Ba~. Palanka 202 (-3) Novi Sad

184 (-4)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

184 (3)

S. Mitrovica

190 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

245 (0)

Beograd

232 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

224 (0)

NERA

Hetin

96 (0)

SAVA

5 (-3)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

50 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 9.jun 2011.