Page 1

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 9. MART 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22654 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

„SRBIJAGAS” NAJAVIO NOVE CENE POSLE GREJNE SEZONE

Pqa~ka gra|ana skupim gasom

str. 4

NASLOVI

Politika 2 [ef dr`ave izme|u dva premijera 3 Tadi} i Pastor dogovorili nastavak saradwe

Ekonomija 5 Na{e plate najni`e ~ak i na Balkanu

TANURYI]EVA PALATA SKORO 30 GODINA SIRO^E

str. 15

Grad ne mari za biser arhitekture

str. 9

Tre}e doba 6 @enama du`i rad ne gine

Novi Sad 8 Od oktobra cena grejawa po utro{ku

Vojvodina 11 Palana~ke kafane lete s pijace?

Crna 13 Ko{arka{ i trener jo{ u te{kom stawu

Dru{tvo 14 Osim gladi, ne mo`e nam niko ni{ta 14 Od hleba i ru`a do uvenulih karanfila

PRITVOREN VRBA[ANIN OKRIVQEN ZA SILOVAWE

Do `rtve do{ao preko „Fejsbuka”

str. 13

Hladno i obla~no

Najvi{a temperatura 3 °S str. 16 – 23

SPORT

„ BABI] OSTAJE, KIZITO LICENCIRAN

„ NA STARTU FARANI, NA KRAJU SLOVENCI

„ FIORENTINA SPREMA REVAN[ BAJERNU

„ NA[I I AMERI^KI TENISERI HVALE PUBLIKU

„ IZVE[TAJI I TABELE NI@ERAZREDNIH LIGA


POLITIKA

utorak9.mart2010.

DNEVNIK

c m y

2

DOMA]I EKSPERTI O „TRAJNOJ TRILATERALI” FORMIRANOJ U PTUJU

KOSOVO

Tirana bi da stavi ta~ku Zamenik albanskog premijera i {ef diplomatije Iqir Meta izjavio je ju~e da je wegova vlada spremna da sara|uje s me|unarodnim institucijama povodom tvrdwi o nelegalnoj trgovini organima u Albaniji tokom rata na Kosovu. On je dodao je zvani~na Tirana „~vrsto odlu~ila da jednom za svagda" okon~a taj proces. Biv{a tu`iteqka Ha{kog tribunala Karla del Ponte je u kwizi "Lov" iz 2007. godine navela je da postoji sumwa da su tokom rata na Kosovu otimani Srbi i prebacivani na sever Albanije gde su im u takozavnoj @utoj ku}i va|eni organi radi trgovine.

DSS: Ne i}i u Sloveniju Portparol Demokratske stranke Srbije Petar Petkovi} ocenio je da bi pristanak na{e dr`ave da bez imena u~estvuje na konferenciji zemaqa Zapadnog Balkana na Brdu kod Krawa predstavqao svojevrsno priznavawe nezavisnog Kosova. "Do{li smo u bezizlaznu

situaciju politikom ’Evropa nema alternativu’ jer treba da idemo na me|unarodnu konferenciju bez imena, umesto da branimo dr`avotvornu politiku i jasno i glasno ka`emo da Kosovo nije sused Srbije nego wen sastavni deo", rekao je Petkovi}, koji je pozvao Vladu da se vrati dr`avotvornoj politici, „onoj koja je vo|ena kada je DSS bio na vlasti".

Packe KBS-u Komanda NATO-a je saop{tila da obustavqa obu~avawe Kosovskih bezbednosnih snaga po{to wihovi pripadnici nisu po{tovali obavezu da na proslavi OVK u Pri{tini ne nose oru`je. Alijansa, koja se obavezala na to da obezbedi obuku i snabdevawe oru`jem KBS-a, isti~e da }e obustava ovih aktivnosti trajati sve dok Brisel ne dobije obja{wewe o incidentu na proslavi i garancije da se takva situacija vi{e ne}e ponoviti. Podsetimo, KBS je u planovima NATO-a predvi|en kao jedinica za reagovawe u vanrednim situacijama, poput elementarnih nepogoda, dok su je kosovski lideri ozna~ili kao temeq budu}e vojske Kosova.

[ef dr`ave izme|u dva premijera U Ptuju je pre nekoliko dana izme|u predsednika Srbije Borisa Tadi}a i premijera Slovenije i Hrvatske, Boruta Pahora i Jadranke Kosor, dogovorena trajna „li~na trilaterala“ radi unapre|ewa me|udr`avnih odnosa. – Ta li~na trilaterala je doprinos ja~awu poverewa vode}ih qudi triju dr`ava – ocenio je Borut Pahor. I tako se izme|u dva premijera, koji vode politiku Slovenije i Hrvatske, na{ao jedan {ef dr`ave. [ta je s premijerom Srbije Mirkom Cvetkovi}em, s obzirom na to da je i u Srbiji kancelarski, a ne predsedni~ki sistem? – U Srbiji je na sceni specifi~an aran`man koji daje sasvim razli~ite efekte u odnosu na to da li iza predsednika stoji prijateqska ili neprijateqska vlast, odnosno kakva je pozicija wegove stranke, ~ak i kada je deo vladaju}e koalicije – obja{wava profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu dr Zoran Stojiqkovi} za „Dnevnik“. Po wegovim re~ima, Tadi}eva uloga je bila veoma ograni~ena u situaciji kada je premijer bio iz druge stranke.

KONKRETNA [VAJCARSKA PODR[KA EVROPSKOM PUT SRBIJE

S Alpa nam sti`e 40 miliona evra pomo}i [vajcarska }e u naredne tri godine izdvojiti 40 miliona evra za podr{ku evropskom putu Srbije, potvrdio je ambasador te zemqe u Beogradu Ervin Hofer. Po wegovim re~ima, zajedni~ki prioritet u saradwi dveju dr`ava upravo taj da Srbija bude spremna za ulazak u Evropsku

uniju. On je obrazlo`io da [vajcarska `eli da pomogne Srbiji fininasiraju}i programe koji }e doprineti socijalnom ukqu~ivawu mawinskih i marginalizovanih grupa, smawewu siroma{tava, kao i pove}awu konkurentnosti srpske privrede. "Konkurentnost je va`na za brzi ulazak

u EU, ali je va`no i da, kada u|e u Uniju, Srbija ostane konkurentna", kazao je Hofer, dodaju}i da }e podr{ka biti usredsre|ena i na razvoj op{tina, kao i na ja~awe kapaciteta lokalnih samouprava, zatim vladavinu prava i demokratije, energetsku efikasnost i obnovqivu energiju.

– Sada je, sticajem okolnosti, na kqu~noj funkciji premijera li~nost koja pre ima status i tretman eksperta, nego jakog i uticajnog politi~ara. Stoga se sporovi unutar Vlade re{avaju kod predsedni-

posledwim promenama najvi{eg pravnog akta zemqe pozicija {efa dr`ave tek malo izmenila. Stojiqkovi} ukazuje na to da mi prakti~no imamo „polupredsedni~ki sistem“.

Kolizija neposrednog izbora i ustavnih ovla{}ewa \or|e Vukadinovi} ocewuje da mesto Borisa Tadi}a u „trilaterali“ nije potpuno u skladu s prirodom na{eg ustavnog sistema. Naime, on ukazuje na anomaliju da su predsedni~ka ovla{}ewa relativno mala, a da se {ef dr`ave pri tom bira na neposrednim izborima, {to mu daje izuzetnu politi~ku te`inu. „Predsednik Tadi} to re{ava tako {to nastupa vrlo ~esto i u funkciji premijera, odnosno objediwuje je s predsedni~kom funkcijom, kao i, naravno, pozicijom lidera vladaju}e stranke. Zbog svega toga i nije uvek lako razumeti u kojem svojstvu nastupa”, kometari{e Vukadinovi}. ka Tadi}a. U tim okolnostima Tadi} je nikad uticajniji, ali i nikad u ve}em riziku da svoj veoma dobar rejting smawi poku{avaju}i da pokrije i poziciju Vlade – navodi dr Stojiqkovi}. Komentari{u}i koliko se takva situacija kosi s Ustavom i sistemom podele vlasti u zemqi, na{ sagovornik prime}uje da se

– I u wemu to koliki }e kvantum mo}i biti u rukama samog predsednika zavisi od same li~nosti i od ve} pomenutog rasporeda snaga u vlasti. Ovo {to imamo od 2008. godine jeste situacija u kojoj krajwim naprezawem predsednik Tadi} poku{ava da zapu{i i one rupe u liniji odbrane Vlade i vlasti, a koje, u strogom smislu gleda-

no, uop{te ne moraju biti wegova odgovornost – napomiwe Stojiqkovi}. Politi~ki analiti~ar \or|e Vukadinovi}, ba{ kao i Stojiqkovi}, tako|e ukazuje na ~iwenicu da, kada okosnicu Vlade ~ini ista politi~ka opcija iz koje je i predsednik, onda je on nesporno prva li~nost Srbije. – ^iwenica je da je u Ptuju bio susret prvih politi~kih li~nosti tri zemqe i u tom smislu je logi~no {to je tamo bio Tadi}, mada sa stanovi{ta prirode na{eg sistema nije. No, sve to nije ni{ta iznena|uju}e, ni{ta novo, jer ve} odranije postoji ta praksa da se Tadi} na taj na~in pojavquje u nekim trenucima. Jeste on nosilac izvr{ne vlasti, kao i Vlada, i deli je s wom, ali o~igledno da je, otkako je formirana ovaj kabinet, Cvetkovi}ev, te`i{te na {efu dr`ave ba{ kao {to je od 2000. godine te`i{te bilo na funkciji premijera. Pre toga, u Milo{evi}evo doba, te`i{te je tako|e bilo na predsedniku. U svakom slu~aju, jasno je da sve zavisi od li~nosti, kao i od rasporeda snaga u Vladi – navodi Vukadinovi}. D. Milivojevi}

KOORDINATOR BUDU]EG BELGIJSKOG PREDSEDNI[TVA EU OLIVIJE [ASTEL ZA „DNEVNIK“

Ne}emo Srbiji vratiti vizni re`im Dr`avni sekretar za evropska pitawa i glavni koordinator budu}eg belgijskog predsedni{tva EU Olivije [astel za „Dnevnik“ ka`e da ne postoji mogu}nost da gra|anima Srbije ponovo budu uvedene vize ako vlasti u Beogradu, kao {to su najavile, budu efikasno sprovodile sporazum o readmisiji. – Politi~ari u Srbiji moraju da objasne narodu, pre svega pripadnicima albanske mawine, da je beskorisno dolaziti u Belgiju i tra`iti azil jer ne postoji ni minimalna {ansa da ga dobiju. Mi smo se anga`ovali s Beogradom da se poja~aju poruke i objasni gra|anima da je nemogu}e dobiti azil iz ekonomskih razloga, a vrlo te{ko, gotovo nemogu}e, i iz politi~kih razloga, s obzirom na to da Srbija ne spada u zemqe gde se kr{e qudska prava i politi~ke slobode. Ina~e, Srbija je brzo i odgovorno reagovala na problem „azilanata“ tako da ne postoji opasnost da vize budu ponovo uvedene, ali Beograd mora predano i u kontinuitetu da radi na spre~avawu talasa „azilanata“ u dr`ave EU – ka`e [astel. Kqu~ni ~ovek u organizaciji belgijskog predsedni{tva EU, koje }e preuzeti vode}u ulogu u Uniji od [panije 1. jula, tvrdi da ne}e

i za wu je potrebno posti}i konsenzus unutar EU – ukazuje [astel. Komenatri{u}i izjavu {efa srpske diplomatije Vuka Jeremi}a da }e Srbija izabrati Kosovo a ne EU ako bude morala da bira, [astel ka`e da u procesu evropskih integracija nema izbora ve} ispuwavawa kriterijuma. – Kosovo je priznato od 22 ~lanice Evropske unije i za wih }e biti neprihvatqivo da Srbija u|e u EU s teritorijom koju su oni priznali kao nezavisnu dr`avu.

Svako po zaslugama Govore}i generalno o ciqevima budu}eg belgijskog predsedni{tva EU koji se odnose na pro{irewe, [astel se zalo`io za politiku pojedina~nog pristupa svakoj zemqi, bez pravqewa tzv. paketa za pro{irewe. – Postoje pojedinci u EU koji bi `eleli da se napravi paket zemaqa za pro{irewe, ali mi smo za to da svaka zemqa napreduje u skladu s brzinom reformi koje sprovodi i rezultata koje posti`e u primeni evropskih standarda. Belgija smatra da nije dobro da napravimo paket zapadnobalkanskih zemaqa, iako sve dr`ave regiona imaju evropsku perspektivu. Na{ pristup je svakom prema zaslugama. Ko napreduje, ima}e na{u podr{ku i pomo}, ali odgovornost mora da bude na zemqi kandidatu a ne na EU – zakqu~io je [astel. biti pre~ica za Srbiju na evropskom putu. To, po wegovim re~ima, konkretno zna~i da ne}e biti mogu}e proslediti zahtev Srbije za ~lanstvo u EU Evropskoj komisiji za izradu mi{qewa pre no {to Savet ministara donese odluku o po~etku ratifikacije SSP-a. – Nemamo nameru da preska~emo etape u procesu evropskih integracija sa Srbijom. Slede}i korak je odluka o ratifikaciji SSP-a i ona je vezna za saradwu s Ha{kim tribunalom. Nije mogu}e da Savet prosledi aplikaciju EK-u pre odluke o ratifikaciji SSP-a. Tako|e, ni odluka o prosle|ivawu aplikacije Srbije nije automatska

Dakle, ima}emo teritorijalni problem, a u Uniji smo postigli konsenzus da nema uno{ewa teritorijalnih problema u EU posle lo{ih iskustava iz pro{losti. Mi ne ka`emo da Srbija mora da prizna Kosovo, ali je nemogu}e zamisliti da Srbija postane ~lan EU a da pitawe Kosova nije prethodno re{eno. To jeste te{ko pitawe, ali je isto tako jo{ uvek rano da se ono stavqa na sto – ka`e [astel, uz napomenu da Srbija jo{ nije po~ela ni proceduru za dobijawe statusa kandidata. Na opasku da pet dr`ava ~lanica EU nije priznalo nezavisnost Kosova i da za wih teritorija Sr-

bije obuhvata i Kosovo, [astel priznaje da to ~ini situaciju komplikovanom, ali ne olak{ava put Srbije ka EU. – Prvo, u Beogradu treba da znaju da Srbija ne}e pregovarati s Evropskom komisijom o ~lanstvu u EU ve} s 27 dr`ava ~lanica, koje }e za svako otvarawe i zatvarawe pregovara~kih poglavqa, a kojih ima 35, morati da daju jednoglasnu saglasnost. Dovoqno je da jedna od 22 zemqe koje su priznale Kosovo ne da saglasnost i proces evropskih integracija je blokiran. Kako to izgleda videli smo na primeru Kipra i Turske, Gr~ke i Makedonije, Slovenije i Hrvatske. Samo je, po meni, pitawe vremena kada }e dr`ave koje su priznale Kosovo usloviti daqi napredak evropskih integracija Srbije re{ewem odnosa prema Kosovu. Belgija, me|utim, ne `eli sada da ulazi u to pitawe jer smatramo da je prerano, a kao predsedavaju}i EU ima}emo izbalansiran stav koji }e po{tovati i poziciju pet dr`ava koje nisu priznale Kosovo – najavio je [astel. O mogu}nosti da Srbija vrati pitawe Kosovo u Generalnu skup{tinu UN po dono{ewu mi{qewa Me|unarodnog suda pravde u Hagu o jednostranoj deklaraciji nezavisnosti Pri{tine, belgijski zvani~nik podse}a na to da to mi{qewe nije pravno obavezuju}e. – Za Evropsku uniju, koja se stalno poziva na po{tovawe me|unarodnog prava, bilo je te{ko da odvrati Srbiju da se obrati MSPu. Treba, dakle, da sa~ekamo mi{qewe MSP-a, ali bih podsetio na to da ono nije pravno obavazuju}e ni za koga, ni za one koji su priznali Kosovo, ni za one koji nisu – rekao je [astel. @eqko Panteli}


POLITIKA

DNEVNIK

NARODNA SKUP[TINA NEMA MNOGO SRE]E S PERCEPCIJOM JAVNOSTI

Nisu poslanici ni{ta gori od Srbije

[to god da se de{ava u Skup– Ali i ovako, i kada stranke ku o poslanicima „krivice ima na {tini Srbije, javnost za to ba{ postavqaju poslanike, ima prosve strane“. – Da bi se neko dru{tvo uredinema mnogo simpatije. Sve je po~estora i da se poka`e individuallo, moraju svi da za to budu zaintelo pre nekoliko godina, kada se nost, samo da se vi{e obra}a paresovani. Ne mo`emo re}i kao odijum medija obru{io na „^edi`wa na potrebe gra|ana, a ne samo Kraq Ibi: “Narod treba mewati”. nu zebru“, iscrtanu zbog poslanina potrebe bilo koje stranke – naPa tim sledom onda promeniti i ka u Ulici kraqa Milana, onda se pomiwe sagovornica „Dnevnika”. Skup{tinu i Vladu. To nam je {to na to nadovezao bogat jelovnik naPotpredsednica parlamenta iz nam je. Jedino {to bi svako u svom rodnih tribuna za male pare, pa to redova LDP-a Judita Popovi} nadomenu trebalo da poradi na sebi gde sve putuju (za velike pare), kovodi da je „o~igledno je da postoji da bi to boqe funkcionisalo jer liko zara|uju... zakqu~no s propotreba da se parlament dezavuiima rezervi i u Skup{tini, izvrzivkom zbog crvenog tepiha i Gar{e”. I to se, po wenoj oceni, „ra{noj vlasti, ali i kod samih grade za sve~ani do~ek na po~etku redi prili~no uspe{no“. |ana – ka`e Radovanovi}. dovnog zasedawa parlamenta. Ko je – Evidentno je da lo{em rejtinNa pitawe da li poslanici pokriv zbog „tankog“ ugleda najvigu parlamenta doprinosi i odnos nekad preteruju u „obuhvatu“ pri{eg zakonodavnog tela: poslanici izvr{ne i zakonodavne vlasti, kovilegija koje koriste, Radovanoili mediji? ji nije do kraja definisan. Parlavi} ka`e da je od pro{le godine [efica poslani~kog kluba G17 ment kao najvi{e zakonodavno tesve znatno restriktivnije. ^ak se, plus Suzana Grubje{i} konstatuje lo, osim {to donosi zakone, ima i ka`e, i{lo na {tedda parlament u Srbiji wu i na u{trb posla. „ima, na`alost, miNe mo`emo re}i kao Kraq Ibi: – Da bio poslanici nornu ulogu, iako je „Narod treba mewati”. Pa tim sledom i ceo sistem boqe po Ustavu sasvim drufunkcinisali, mora ga~ije“. onda promeniti i Skup{tinu i Vladu se oti}i i videti ka– Su{tina je u tome (Radovan Radovanovi}) ko to izgleda kod da Vladini predlozi drugog. Nedavno su po pravilu prolaze nam tako u Hrvatskoj otvorili glatko i kroz Skup{tinu i kroz tu kontrolnu ulogu, koja podrazuo~i na primeru korupcije. Naiodbore, pa se u javnosti poslanici meva nadzor nad radom Vlade i me, mi jesmo doneli zakone, do`ivqavaju tek kao pritiska~i sprovo|ewem zakona. A znate kako oformili agenciju, ali i napradugmi}a. U samom parlamentu ima je: u parlamentu imate koaliciju vili veliki previd: tu agenciju malo kvalitetne rasprave, vi{e na vlasti, koja ima ve}inu, ona nema ko da kontoroli{e – pojase pri~a o bilo ~emu drugom nego formira vladu, daje premijera, a {wava Radovanovi} argumente u o dnevnom redu. Kada se sve to skuonda bi ta ista ve}ina trebalo da korist boravka poslanika van pi, takav je i ugled parlamenta. stavi pod znak pitawa rad svoje na{e dr`ave. Me|utim, na ugledu parlamenta vlade – obja{wava Judita PopoPovodom dileme o tome da li bi treba da rade i sami poslanici, vi}. poslanici bili ugledniji kada bi koji bi se mogli malo izmaknuti Ona tako|e ukazuje i na ~iwebili izabrani na ime i prezime, od svojih stranaka i vi{e predstanicu da je parlament taj gde se sve Radovanovi} ukazuje da i onda kad vqati gra|ane – ukazuje Suzana vidi, ko je {ta i kako rekao, koje si izabran kao pojedinac „mora{ Grubje{i} u izjavi za „Dnevnik“. je imao primedbe, amandmane... da ima{ le|a“. Povodom dileme o tome da li – A poslanika ima svakakvih. – I kada bude vlasnik mandata, bi, kada bi poslanik bio vlasnik No, Skup{tina vam je slika i priposlanik ne mo`e da igra sam. I mandata, pona{awe narodnih trilika Srbije. Meni je `ao ako qutada treba da bude deo neke ekipe buna bilo odgovornije, sagovornidi stvarno misle da je Srbija mnoda bi se realizovali programi i ca „Dnevnika“ odgovara potvrdno, go lep{a od one slike koju parlaideje. Da mo`e druga~ije, onda uz obrazlo`ewe da bi tada gra|ament reflektuje – navodi Judita stranke ne bi ni postojale – zani svake izborne jedinice dobro Popovi}. kqu~uje Radovanovi}. znali kako se wihov predstavnik Poslanik LSV-a Radovan RadoS. Stankovi} pona{a u Skup{tini. vanovi} prime}uje da za lo{u sli-

utorak9.mart2010.

POSLE VI[EMESE^NIH PREPUCAVAWA, JU^E SE SASTALI LIDERI DS-a I SVM-a

Tadi} i Pastor dogovorili nastavak saradwe Nesporazumi izme|u Demokratske stranke i Saveza vojvo|anskih Ma|ara, koji su po~eli u republi~kom parlamentu prilikom glasawa o buxetu a kulminirali iskqu~ivawem SVM-a iz vlasti u Subotici, uskoro bi mogli biti prevaza|eni. Naime, lideri ovih stranaka Boris Tadi} i I{tvan Pastor na ju~era{wem sastanaku usaglasili se o potrebi nastavka starte{ke saradwe i u budu}nosti. Iako ni u saop{tewu iz DS-a ni iz SVM-a ju~e nije bilo mogu}e ~uti vi{e detaqa o tom dogovoru, nezva~ino saznajemo da s obe strane postoji voqa da se re{e nesporazumi koji traju ve} dva-tri meseca, a koji su u jednom trenutku doveli u pitawe i stabilnost vladaju}e koalicije. Po na{im saznawima, na ju~era{wem sastanku razgovarano je i o problemima u Subotici i Senti, gde je koalicija prakti~no raskinuta, te konstatovano da razgovore o svim nesporazumima treba nastaviti.

U saop{tewu iz Demokratske stranke navodi se samo da su “predsednik Demokratske stranke Boris Tadi} i predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor razgovarali o nastavku strate{ke saradwe dve stranke, uprkos aktuelnim problemima koji su se de{avali u lokalu i u pro{losti”. Dodaje se da su se Tadi} i Pa-

Vladina komisija re{ava „ustavni problem” Zamenik {efa poslani~kog kluba G17 plus Vlajko Seni} potvrdio je u izjavi “Dnevniku” da se koalicioni partneri ove stranke u Skup{tini Srbije nisu saglasili s tim da se predlog zakona o javnoj svojini, koji je inicirala “stranka eksperata”, uvrsti u dnevni red ove sednice. – Dobili smo uveravawe da se radi o nekim problemima koji zadiru u ustavne kategorije. Koliko je meni poznato, na nivou Vlade uspostavqena je nekakva

komisija koja treba da razre{i dileme i da se u najkra}em roku taj zakon na|e na dnevnom redu – rekao nam je Seni}. Na molbu da pojasni zna~i li to da ustavna re{ewa nisu nepremostiva prepreka za usvajawe ovog zakona, Seni} je rekao da je “optimista, odnosno da bi ti detaqi trebalo da budu {to pre razre{eni”, ali nije naveo i koji su detaqi iz predlo`enog zakonskog teksta sporni. S. St.

Op{tina ponovo pred prinudnom upravom

DEMONSTRACIJE 9. MARTA – 19 GODINA KASNIJE

Protest koji je mogao promeniti Srbiju Srpski pokret obnove }e danas u podne na Trgu Republike u Beogradu obele`iti 19. godi{wicu devetomartovskih demonstracija.

Ne smemo izgubiti i EU Lider SPO poru~io je da je obele`avawe godi{wice demonstracija prava prilika da se ka`e da “ova vlast ne sme izgubiti EU onako kako je Milo{evi} izgubio Kosovo”. “^iwenica je da nas nema kao dr`ave na Kosovu. Mi zato moramo da sna`imo i osna`imo ovo {to imamo, ovaj deo Srbije na kome postoji dr`avni suverenitet. I da se jednog dana, po pravilima savremenog sveta, po pravilima EU, ta sna`na Srbija, koja bi pridobila mo}ne saveznike u Evropi i u svetu, vrati na svoje Kosovo”, ocenio je Dra{kovi}.

Predsednik SPO-a Vuk Dra{kovi} s funkcionerima i simpatizerima stranke zapali}e sve}e i polo`iti cve}e `rtvama devetomartovskih demonstracija, studentu Branivoju Milinovi}u i policajcu Nedeqku Kosovi}u. Demonstracije uperene protiv tada{we vlasti Slobodana Milo{evi}a i neslobode medija bile su zabrawene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spre~i dolazak pristalica opozicije iz unutra{wosti zemqe. Uprkos tome, na Trgu Republike u centru Beograda okupilo se oko 100.000 gra|ana. Pred naletom policije, lideri opozicije sklonili su se u Narodno pozori{te, a vrata im je otvorila tada{wa upravnica, dramski pisac Vida Ogwenovi}. To ve~e oko 20 ~asova na ulice Beograda prvi put posle Drugog svetskog rata iza{li su tenkovi. U sukobima demonstranata i policije dvoje qudi je poginulo, a povre|eno ih je 114 – 58 policajaca i 86 gra|ana.

stor dogovorili da se u budu}nosti problemi re{avaju dijalogom, te da DS i SVM nastave “tradicionalno dobru saradwu, posebno na ubrzavawu evropskih integracija Srbije”. Ju~era{wem sastanku, kako saznajemo, prisustvovao je i {ef vojvo|anskog odbora DS-a Du{an Elezovi}. B. D. S.

VLADAJU]A KOALICIJA ODBILA DA STAVI NA DNEVNI RED PREDLOG ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI

DANAS MO@DA POSLEDWI POKU[AJ ODR@AVAWA SEDNICE SO KULA

Danas u 10 ~asova u Kuli bi trebalo da bude odr`ana sednica SO Kula, ali po svemu sude}i, vladaju}a koalicija, koju predvodi Demokratska stranka, ne}e uspeti da obezbedi kvorum za po~etak zasedawa, kao {to to nije bila u stawu ni pre dvadesetak dana pri prethodnom poku{aju odr`avawa sesije. Naime, petoro odbornika Demokratske stranke je odbilo da potpi{e inicijativu za smenu predsednika SO Kula Velibora Miloji~i}a, tako|e ~lana DS-a, a koju je pokrenuo Op{tinski odbora te stranke. Zbog toga je OO DSa aktivirao blanko ostavke nepo-

3

slu{nih odbornika, ali wihova zamena u SO Kula ne mo`e se sprovesti jer bez petoro pomenutih odbornika, koji iz razumqivih razloga ne `ele da prisustvuju sednici na kojoj bi bili zameweni, vladaju}a koalicija DS–DSS–SVM-a ne mo`e obezbediti kvorum za po~etak sednice. Opozicija, u kojoj je 15 odbornika SRS-a i troje odbornika GG „«Slobodna Srbija”», tako|e ne `eli da obezbedi kvorum za rad SO Kula. Kako lokalni parlament, shodno Zakonu, ima rok da odr`i sednicu do 1. aprila, op{tini ponovo preti uvo|ewe privremenih

mera i vanredni lokalni izbori. Po Miloji~i}evim tvrdwama, pozadina krize u SO Kula jeste wegov sukob s predsednikom op{tine i prvim kulskim demokratom Svetozarem Bukvi}em, ali i s nekim Bukvi}evim bliskim saradnicima. „Po~eo sam, izgleda, da postavqam previ{e pitawa o wihovim poslovima”, izjavio je Miloji~i}. U svakom slu~aju, ukoliko se ni danas ne odr`i sednica SO Kula, DS-u ostaje svega dvadesetak dana da na|u na~in da obezbedi kvorum jer }e u suprotnom op{tina tre}i put u pet godina biti pod privremenom upravom. N. Perkovi}

POSLEDWI DAN UPISA U POSEBNE BIRA^KE SPISKOVE ZA PREDSTOJE]E IZBORE ZA NACIONALNE SAVETE

Na birali{ta krajem maja

– Upis u posebni bira~ki spiskovi nacionalnih mawina danas se, na kraju radnog dana, samo privremeno zaustavqa da bi se utvrdilo koje su mawine ispunile uslov za neposredne izbore – izjavila je ju~e dr`avna sekretarka u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Aniko Mu{kiwa-Hajnrih. Po wenim re~ima, do sada su uslove za direktne izbore za nacionalne savete ispunili A{kalije, Bo{waci, Grci, Ma|ari, Nemci, Rumuni, Rusini, Slovaci, Ukrajinci, Egip}ani i ^esi. S dana{wim danom, uslov bi trebalo da ispune i Albanci, Bugari i Romi, dok }e Buwevci, Hrvati, Makedonci i Slovenci i}i na elektorske izbore jer nemaju dovoqan broj upisanih. Aniko Mu{kiwa-Hajnrih je napomenula da }e postupak formirawa bira~kih spiskova, odnosno upi-

sivawe nacionalnih mawina, biti nastavqen ve} od sutra. Istina, upisivawe }e ponovo biti obustavqeno i 15 dana uo~i predstoje}ih izbora, da bi se napravio presek onih koji su upisom ostvarili svoje bira~ko pravo za tu priliku. Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} }e izbore za nacionalne savete nacionalnih mawina raspisati kada bude znao na koji na~in }e pojedine mawine birati svoje predstavnike. Rok za predizbornu kampawu ne sme biti du`i od tri meseca, niti kra}i od dva, pa se o~ekuje da }e izbori za nacionalne savete biti odr`ani krajem maja ili po~etkom juna. Uporedo s raspisivawem direktnih izbora, ministar }e doneti i odluku o sazivawu elektorske skup{tine za one mawine koje }e nacionalni savet birati elektorskim putem. P. K.

IZBORI U NEGOTINU

Krah SRS-a i DSS-a Na vanrednim izborima za odbornike Skup{tine op{tine Negotin najvi{e mandata – 12 – osvojila je Koalicija „Za evropski Negotin”, koju ~ine DS i SPO. Po preliminarnim rezultatima, Koalicija SPS–PUPS–JS-a osvojila je devet mandata, a LDP }e u novom op{tinskom parlamentu imati osam odbornika. Slede SNS sa sedam mandata, Vla{ka demokratska stranka s pet, Koalicija „@ivim za Negotin – G17 plus” ~etiri mandata, te SDPS, koja je osvojila tri. Cenzus nisu uspeli da pre|u SRS i DSS–NS. Nosilac liste „Za evropski Negotin” Dragan [ujeranovi} izjavio je da je o~ekivao pobedu. „Mislim da je bilo vreme da demokratska opcija do|e na vlast”, rekao je [ujeranovi}. Rezultatima izbora su izuzetno zadovoqni i u stranci ^edomira Jovanovi}a, a uspeh iznad o~ekivawa postigao je i SDPS. „To je i potvrda poverewa gra|ana u predsednika stranke i ministra Rasima Qaji}a”, rekao je funkcioner SDSP-a Meho Omerovi}. U G17 plus su tako|e zadovoqni, a Suzana Grubje{i} ve} je najavila da bi lokalnu vlast trebalo da formiraju stranke koje ~ine Vladu Srbije.


4

EKONOMIJA

utorak9.mart2010.

DNEVNIK

„SRBIJAGAS” NAJAVIO NOVE CENE POSLE GREJNE SEZONE

Pqa~ka gra|ana skupim gasom Najava da }e u Srbiji, najverovatnije po zavr{etku grejne sezone, poskupeti prirodni gas, kao i to da se doma}i gas, koji je maweg kvaliteta od uvoznog, pla}a isto, izazvala je veliko negodovawe potro{a~a. Predsednik Odbora za energetiku nacionalne organizacije potro{a~a Srbije Radomir ]irilovi} ka`e da bi doma}i gas, zbog ni`eg kvaliteta, morao biti jeftiniji 20 odsto, ali i ukazuje na to da sve {to nadle`ni ~ine ide na {tetu potro{a~a, a u korist JP “Srbijagas” i distributera. – Republi~ka vlada mora javno da odgovori na pitawe za{to je dozvolila da doma}i gas ko{ta isto kao uvozni i da li bi po toj ceni mogao biti prodat bilo kome, osim doma}im poreskim obveznicima – ka`e ]irilovi}. – [to se ti~e cene gasa u Srbiji, poznato je da smo zavisni od uvoza prirodnog gasa, da cena zavisi od

one na svetskoj pijaci, pa tra`imo odgovor na pitawe kako je mogu}e da se cena u Srbiji nije smawivala ni mewala od oktobra

Famozni tarifni stav – Uz to, primenom famoznog tarifnog stava “naknada po mestu isporuke”, tro{kovi koji nastaju u poslovawu distributera s kupcem – tro{kovi zakqu~ivawa ugovora, izrade ra~una, {tampawa, slawa ra~una, idu preko grba~e potro{a~a. Pride, ovaj hara~ se uzima i onda kada kupac nema potro{wu, te se danak pla}a na svakom ra~unu, cele godine – ka`e ]irilovi}. Pravo na ovo ima svaki distributer jer je Agencija za energetiku prihvatila da se godi{wa naknada od 1.463,08 dinara podeli na 12 meseci – mese~no 121,92 dinar. Tako recimo, DP “Novi Sad-gas” od 60.000 potro{a~a mese~no inkasira 7.315.200 dinara samo na ime ovih tro{kova. – Zato tra`imo odgovor na logi~no pitawe koje se samo name}e – da li je Vlada Srbije u funkciji poreskih obveznika, ili u funkciji gasnog lobija? – nagla{ava ]irilovi}. 2008. godine, kad je kubik poskupeo 60 posto, jer je 1.000 kubika tada ko{talo oko 500 dolara, bez

OLIVER DULI] POTVRDIO DA JE 11. MART POSLEDWI ROK ZA NELEGALNU GRADWU

Jo{ dva dana za legalizaciju Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Srbije Oliver Duli} pozvao je ju~e gra|ane da prijave svoje objekte za legalizaciju do 11. marta i ponovio da ne}e biti produ`etka roka za prijavu nelegalizovane imovine. Duli} je ocenio da }e, kada se proces legalizacije imovine zavr{i – a radi se o poslu

ka roka. On je objasnio da je 11. mart datum do kada svako treba da ode u op{tinu da prijavi nelegalno izgra|enu imovinu, a ne rok do kada bi trebalo da se skupe svi papiri i dokumenta za legalizaciju. – Nemamo ta~ne podatke o tome koliko se qudi prijavilo za proces legalizacije, ali po na~inu kako nam na~elnici op-

od nekoliko godina – Srbija postati ure|ena dr`ava i svako }e znati {ta poseduje. – Svako }e biti siguran da }e wegovo dete mo}i da nasledi ku}u, da uzme kredit i stavi ku}u pod hipoteku – objasnio je Duli}, i istakao da se o~ekuje 180.000 zahteva samo u Beogradu. – U Srbiji je oko 85 do 90 odsto gra|ana predalo zahtev za legalizaciju. Duli} je ponovio da zbog te ~iwenice ne}e biti produ`et-

{tina, gradona~elnici saop{tavaju podatke, oni su zadovoqni – rekao je on. – U ovom trenutku u vladinoj proceduri su, a potom }e biti i u skup{tinskoj, izmene i dopune zakona koje defini{u porez na imovinu. Duli} je naglasio da je s Ministarstvom finansija dogovoreno da se nelegalni objekti, do eventualnog ru{ewa, oporezuju duplom stopom, {to }e, u perspektivi, biti velika para.

SRPSKA TRGOVINA PRATI SVETSKE TRENDOVE

Samouslu`ne kase u „Merkatoru”

“Merkator S” uveo je prve samouslu`ne, “tik-tak” kase u Srbiji. Kase na kojima }e potro{a~i mo}i samostalno da skeniraju proizvode i pla}aju ono {to su kupili po~ele su da rade ju~e u hipermarketu “Merkator” centra u Novom Sadu. Predsednica Upravnog odbora kompanije u Srbiji i pomo}nica predsednika Uprave Grupe “Merkator” za podru~je “Merkator trgovina jugoisto~e Evrope” Stanka ^urovi} najavila je da }e najve}i prodajni objekti “Merkatora” u na{oj zemqi dobiti ovakve kase i da ih }e vrlo brzo u svakom marketu biti ~etiri do {est. Prvu kupovinu na ovim kasama Novosa|ani su imali priliku da obave zajedno s Upravom “Merkatora S” i u dru{tvu predsednika Olimpijskog komiteta u Srbiji Vladeta Divca. Stanka ^urovi} tom prilikom novinarima je rekla da joj je veoma drago {to je, uprkos vrlo zahtevnim tehni~kim

transportnih tro{kova, dok je sada ista koli~ina oko 330 dolara. ]irilovi} nagla{ava da se zahteva da Vlada ispita su{tin-

uslovima, kompanija uspela da omogu}i gra|anima da prvi put u Srbiji kupuju na samouslu`nim “tik-tak” kasama. – Ciq ovih kasa je brzina i diskrecija prilikom kupovine, {to }e svima koji su zaposleni i nemaju vremena na pretek biti veliko olak{awe, a nekome mo`e biti i dobra zabava – rekla je ona napomiwu}i da je uvo|ewe samouslu`nih kasa odli~an primer primene informacionih tehnologija koje kupcu obezbe|uju br`u i jednostavniju kupovinu. Kako je saop{teno, od po~etka uvo|awa “tik-tak” kasa u “Merkatorovim” prodajnim centrima u Sloveniji i Hrvatskoj 2007. godine, kupci prose~no na ovakvim kasama obave oko 30 odsto kupovina. Na samouslu`nim kasama kupac samostalno o~itava kodove proizvoda koje je odabrao, pri tome dobija mogu}e popuste, a mo`e da bira na~in pla}awa koji mu najvi{e odgovara, gotov novac ili kartice. S. G.

ske razloge gubitaka nastalih u JP “Srbijagas”. Po wegovim re~ima, gubici u ovoj monopolisti~-

koj kompaniji pre svega le`e u kontinuiranom prekobrojnom strana~kom i rodbinskom zapo{qavawu, gubicima u gasovodnom sistemu, neracionalnom poslovawu, ar~ewu novca izigravawem dobrotvora i socijalne ustanove putem donacija i sponzorstva. – Tako|e, o~ekujemo i odgovor na pitawe do kada }e dr`avna Agencija za energetiku biti u funkciji JP “Srbijagas” i distributera, jer bez studioznije analize olako daje pozitivno mi{qewe na cenu i primenu tarifnog sistema, a Vlada Srbije saglasnost na na~in obra~una i nove cene prema tarifnom sistemu – ka`e ]irilovi}. On ukazuje na to da je Vlada Srbije nedavno utvrdila da su distributeri u Srbiji razli~ito obra~unavali odre|ene parametare, te su i cene bile razli~ite, a i nisu bile proverqive, ali nije bilo re~i o tome da }e zbog toga

neko odgovarati ili da }e potro{a~i biti obe{te}eni. Po wegovim re~ima, na osnovu nedavno donete uredbe, distributivna razlika ima svoje tarifne stavove, koji }e ponovo i}i na {tetu po-

tro{a~a jer }e koeficijent prera~unavawa biti 1.0742, odnosno stvarna potro{wa gasa bi}e uve}ana 7,42 posto. Tako }e se potro{wa gasa od 500 kubika uve}ati za dodatnih 37. D. Mla|enovi}

NARODNA BANKA PRIPREMILA PROPIS O SMAWEWU OBAVEZNE REZERVE

Kamate }e pasti, ali dogodine Ho}e li u Srbiji biti vi{e kredita, a kao posledica smawewa obavezne rezerve? Odgovor je da, ali tek dogodine jer Narodna banka Srbije planira da obaveznu rezervu sa 45 na 25 odsto smawi od 1. januara 2011. Ovo }e va`iti za sve devizne depozite privrede i stanovni{tva te dinarske koji imaju deviznu klauzulu i kreditne linije koje se povla~e iz inostranstva. Predlog NBS-a predvi|a i ukidawe obavezne rezerve koje banke osnovane stranim kapitalom dobijaju iz zemaqa osniva~a. NBS je predvideo i da se ukinu sada{we povlastice za subvencionisane stambene zajmove osigurane preko Nacionalne korporacije te subvencionisane kredite namewene potro{a~ima i privrednicima za likvidnost. Da bi mogle smawiti rezervu, banke }e morati da ispune jo{ jedan uslov: da od 2011. obaveznu rezervu odr`e na nivou koji }e imati 18. marta ove godine. Banke }e biti du`ne da vode paralelne obra~une po starom i novom sistemu, odnosno kao da odluka va`i. Ukoliko se ustanovi da po novom imaju vi{ak para, ne}e ih mo}i koristiti do naredne godine. A od 1. januara NBS }e sukcesivno pu{tati rezerve na tr`i{te. Na beneficije banke }e mo}i da ra~unaju samo ako imaju rast subvencionisanih zajmova, i to u neto iznosu. Kada sve ovo stupi na snagu, kredita bi trebalo da bude vi-

Narodna banka Srbije planira da obaveznu rezervu sa 45 na 25 odsto smawi od 1. januara naredne godine {e i da budu povoqniji. Prvo ~itawe odluke bankare nije odu{evilo, smataraju da je rok predug te da }e se prvi efekti videti tek na po~etku 2011. Bankari su posebno skepti~ni prema obavezi paralelnog obra~una jer }e to najvi{e uticati na novac koji povla~e od mati~nih ku}a, a uz o~ekivano pove}awe euribora mogu}nost za smawewe kamata }e biti ni`a. Predvi|eno je i da se rezerva ukine za zajmove koji su odobre-

ni neposredno preko me|unarodnih finansijskih organizacija, kao {to su EBRD, KFV i EIB. Poslovne banke predla`u da se obuhvate i kreditne linije koje idu preko wih, uz argument da su ti zajmovi nameweni poboq{awu infrastrukture, pove}awu zaposlenosti, pa ih, po{to u sebi imaju socijalnu komponentu, treba izjedna~iti s direktnim pozajmicama. O tome kako bi to moglo delovati na kamatnu politiku u

Oportjuniti banci, koja se mnogo vi{e bavi kreditirawem privrede nego stanovni{tva, prvi ~ovek Vladimir Vukoti} ka`e: – Ako bude tako i ne do|e do ve}ih promena, kamate za kredite indeksirane u evrima mogle bi skliznuti dva procenta – obja{wava Vukoti}. – Mi imamo {iroku paletu kreditnih usluga i kamate se kre}u od 5 do 22 posto na godi{wem nivou. U NLB banci (biv{a Kontinental) smatraju da smawewe rezrevi sigurno daje {ansu da se kamate snize jer }e morati mawe novca da anga`uju na stajawu kod NBS-a. – [ansa da se na tr`i{tu na|e vi{e novca svakako omogu}ava da on pojeftini pa da kamate padnu. Ovo je pravo pitawe za sve tre`eri stru~wake u bankama, pa tek kada oni daju procenu, i ostali }e mo}i s vi{e izvesnosti da se osvrnu na ovu odluku – ka`e Zoran Trpovski iz NLB banke. Izvesno je da do primene bankari imaju dosta vremena da se uklope u odluku. D. Vujo{evi}

5. 3. 2010.

1.196,11323

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Lu~i} Prigrevica, Novi Sad

Cena

BELEX 15 (685,66 -0,02%)

Promet

11,22

228

5.700

DIN fabrika Duvana, Ni{

4,70

2.984

2.083.017

Meser Tehnogas, Beograd

4,21

6.900

6.900

Fabrika {e}era, Crvenka

3,13

3.300

46.200

3,11 Promena %

1.756 Cena

Pupin Telekom, Beograd

-12,17

Ni{ka mlekara, Ni{

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,19

2.899

50.589.356

Komercijalna banka, Beograd

1,35

30.400

30.400

Energoprojekt holding, Beograd

-1,65

837

967.575

1.053.300 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,59

8.673

43.365

Univerzal banka, Beograd

1,92

6.439

315.520

202

28.322

Soja protein, Be~ej

0,10

1.001

330.435

-11,76

615

83.640

Imlek, Beograd

-2,12

1.430

663.520

Fasil, Ariqe

-11,64

281

560.595

Metalac, Gorwi Milanovac

-3,45

2.211

1.450.630

Simpo, Vrawe

-6,33

562

170.710

Metals banka, Novi Sad

-2,96

6.259

394.300

-4,86 Promena %

999 Cena

99.900 Promet

Privredna banka, Beograd

-0,28

709

1.394.125

Meser Tehnogas, Beograd

4,21

6.900

6.900

Metals banka, Novi Sad

-2,96

6.259

394.300

Tigar, Pirot

1,47

759

99.500

Soja protein, Be~ej

0,10

1.001

330.435

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.668

0,00

Dijamant, Zrewanin

1,08

9.600

278.400

Telefonija, Beograd

3,11

1.756

1.053.300

Veterinarski zavod, Subotica

-1,76

668

158.890

Veterinarski zavod, Subotica

-1,76

668

158.890

^oka duvanska industrija, ^oka

0,00

1.500

91.500

Telefonija, Beograd Pet akcija s najve}im padom

AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK

utorak9.mart2010.

UPRAVA ZA SPRE^AVAWE PRAWA NOVCA IMA PUNE RUKE POSLA

GUVERNER RADOVAN JELA[I]

Na proveri 1.769 kupaca firmi

Tro{iti samo zara|eno

Agencija za privatizaciju objavila da je do sada Upravi za spre~avawe prawa novca poslala dopise za 1.769 kupaca, radi utvr|ivawa eventualnih smetwi za zakqu~ivawe kupoprodajnih ugovora. Posledwi je poslat 1. marta 2010. Uprava za spre~avawe prawa novca je 5. marta saop{tila da od Agencije za privatizaciju od jula 2008. nije dobila nijedan

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} ocenio je ju~e u Ni{u, na promociji kreditne linije za mala i sredwa preduze}a iz programa LEDIB koji se sprovodi uz finansijsku podr{ku Vlade Danske, da bi bilo dobro da se pove}awe doma}e potro{we fi-

zahtev da pre privatizacije preispita okolnosti koje bi spre~ile potpisivawe ugovora o prodaji dr`avnih preduze}a na aukciji. Agencija za privatizaciju je saop{tila da je Uprava do danas samo u jednom od 1.769 slu~ajeva dostavila informacije na osnovu kojih je Agencija zaustavila i spre~ila privatizaciju. “Ako su mogli da

spre~e jednu pivatizaciju zbog namere ulaska prqavog novca, mogli su to uraditi svaki put jer je Agencija redovno slala sve informacije i sara|ivala s Upravom za spre~avawe prawa novca”, navode u Agenciji. U Srbiji je od 2002. prodato 2.291 preduze}e, a raskinuto je 527 kupoprodajnih ugovora, 23 odsto.

ZA[TO VLADA IPAK MORA DA POVE]A ZARADE U SEPTEMBRU

Na{e plate najni`e ~ak i na Balkanu S prose~nom platom od 299 evra Srbija se vratila tri godine u rikverc i u isto vreme “izbila” na za~eqe u regionu. Sada su ispod srpskih prose~nih zarada samo albanski radnici i niko vi{e, a pre samo tri meseca Srbija je zauzimala “zlatnu” sredinu s prose~nom platom od 368 evra. Januarska plata u Srbiji mawa je 6.860 dinara, {to je 68 evra, od decembarske, ali i 1.052 dinara, ili deset evra, od plate dobijene istog meseca pro{le godine. Gotovo u ve}ini gradova u Srbiji zarade su osetno pale tako da su i zaposleni u donedavno dobrostoje}im centrima, kao {to su Beograd, Novi Sad, Beo~in, Po`arevac... po~eli sve vi{e da ste`u kai{, i to se ve} pro{log meseca pokazalo u trgovinama gde je potro{wa za opala za ~etvrtinu. Jer ~ak ni sre}nici koji dobijaju prose~nu platu od 299 evra, osim jela i pi}a i pla}awa osnovnih komunalnih usluga, vi{e ne mogu ni{ta dodatno da kupe po{to su cene, zbog klizawa dinara u odnosu na evro, doprinele smawewu zarada. Kada su ve} oni iz gradova gde se solidno zara|uje bili prinu|eni na to da kupovinu svedu na osnovne potrebe, te{ko je objasniti kako danas u Srbiji pre`ivqavaju zaposleni u srpskim op{tinama gde je prose~na plata svega 11.187 dinara, odnosno 110 evra. Najvi{e plate i daqe imaju zaposleni u energetskom sektoru, gde je prosek 97.321, a najmawe rad-

nansira iz realnih prihoda, a ne iz zadu`ivawa. Guverner je naglasio da }e u slede}ih nekoliko meseci kqu~no biti “kako daqe”, pre svega kad se radi o buxetskim izdvajawima za isplate zarade i penzija. Glavna tema razgovora s Me|unarodnim monetarnim fondom u maju bi}e, kako je dodao, razmatrawe mogu}nosti da se privredni rast u Srbiji obezbedi bez pove}awa doma}e potro{we. – Za to vi{e ni mi sami nemamo para, niti je inostranstvo zainteresovano da tu na{u pove}anu potro{wu finansira – rekao je Jela{i}. On je ocenio da }e za promene deviznog kursa biti presudno {ta }e biti sa stranim direktnim investicijama, odnosno koliki }e biti priliv deviza u Srbiju.

Za godinu sa 420 evra pali na 299 Prose~na januarska zarada u Srbiji ima vrednost koju je imala pre tri godine jer su oko 300 evra zaposleni posledwi put dobijali u prole}e 2007. godine. Polovinom 2008. godine prose~na plata u Srbiji bila je 420 evra i tada je bele`en rast zarada. Me|utim, ve} pred kraj te i tokom cele pro{le godine prose~na plata pada, ali niko nije prognozirao da }e ve} na po~etku ove godine zabele`iti toliko veliki pad, odnosno da }e u odnosu na decembar biti ~ak za 19,1 odsto mawa. S obzirom na to tro{kovi `ivota ne padaju ve} iz meseca u mesec rastu, te{ko je i prognozirati kako }e gra|ani uspevati da izmire sve obaveze prema dr`avi i da za ostatak zadovoqe osnovne `ivotne potrebe. nici u preradi drveta, gde se dobija svega 14.432 dinara. Pro{li su za oko 400 dinara lo{ije od tradicionalno najslabije pla}enih konfekcionara, koji su ku}i odneli po 14.848 dinara. Slede obu}ari pa tekstilci s mese~nom zaradom od oko 15.000 dinara. Ako se zna da je

ZADU@IVAWE GRA\ANA SE NASTAVQA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

97,7407

99,7354

Australija

dolar

1

65,0824

Kanada

dolar

1

69,5911

Danska

kruna

1

Norve{ka

kruna

[vedska

kruna

[vajcarska

Putevima fali 200 miliona Za obnovu regionalnih i magistralnih puteva u Srbiji nedostaje 200 miliona evra, izjavio je Zoran Drobwak, generalni direktor JP “Putevi Srbije”. U Srbiji ima oko 17.000 kilometara autoputeva, magistralnih i regionalnih puteva, a bilo bi po`eqno da se u narednih pet godina obnavqa od 2.000 do 3.000 kilometara godi{we, ~ime bi i wihovo odr`avawe kasnije znatno mawe ko{talo, rekao je Drobwak u Skup{tini Srbije. Odbor za saobra}aj i veze Skup{tine Srbije usvojio je danas plan poslovawa Puteva Srbije za ovu godinu kojim je predvi|eno da prihodi i rashodi tog preduze}a treba da budu 51,8 milijarda dinara.

„Atlantik” u Vr{cu Hrvatska “Atlantik grupa” planira da kupi zemqi{te u Vr{cu da bi izgradila fabriku za proizvodwu {ume}ih multivitaminskih preparata, a hrvatski mediji naga|aju da je krajwi ciq izvoz tih preparata u Rusiju. “Atlantik”, koji je pre nekoliko godina od vr{a~kog “Hemofarma” kupio kompaniju “Multivita”, po navodima “Poslovnog dnevnika”, planira da u Vojvodini kupi oko 12.000 kvadrata radi gradwe fabrike. Planom gradwe fabrike u Vr{cu predvi|eno je da se proizvodwa {ume}ih vitaminskih preparata vrati u Srbiju.

Elektronska prijava poreza Kompanija Ju point ju~e je prva u Srbiji elektronski prijavila porez na dodatu vrednost. Elektronsko podno{ewe poreske prijave i pla}awe ove godine }e biti mogu}e u Beogradu, na op{tini Stari grad, u Ni{u, Kragujevcu, Leskovcu i Novom Sadu. Od 1. marta 2011. elektronsko poslovawe s poreskom administracijom bi}e obavezno. Direktor Ju pointa Zoran Drakuli} rekao je da kompanija ve} posluje elektronski sa nekim bankama i da im je taj vid poslovawa pomogao da smawe tro{kove i administraciju.

Da li je srpska ekonomija zalutala

To je dugotrajan proces, nije to lako promeniti. Naravno, to je nama lako re}i – {ta je potrebno, evo, ovih nekoliko uslova, ali pitawe je kako da poboq{amo performanse na{e privrede. Na{a industrijska proizvodwa je 42 odsto onoga {to smo imali 1989. godine. I to verovatno samo po sebi govori kakav je wen kvalitet.

Zemqa

VESTI

PO^IWE „BIZNIS FORUM” NA KOPAONIKU

Dug 750 evra po glavi

– Zadu`enost gra|ana Srbije po kreditima, ako se ukqu~e i ~ekovi, kartice i lizing ugovori, iznosi 750 evra po stanovniku – rekao je Sekretar Udru`ewa banaka Srbije Veroqub Dugali}. Gra|ani se uglavnom i daqe odlu~uju na kredite indeksirane u stranim valutama jer su dinarski krediti skupi. Jedan od uslova za ja~awe nacionalne valute, ka`e Dugali}, jesu pozitivna kretawa u privredi, odnosno pove}awe izvoza i smawewe uvoza. – Jo{ uvek je to previ{e skupo i naravno, gra|ani se pona{aju racionalno. Jo{ uvek su ti krediti koji su vezani za evro, ponekad i za {vajcarski franak, jeftiniji u ovom trenutku i vrlo je te{ko promeniti neka shvatawa, navike, svest, poverewe – ka`e Dugali}. –

zvani~no minimalac u Srbiji 15.910 dinara, to zna~i da se u delu Srbije, mada po zakonu ne bi smelo, radnici pla}aju ~ak mawe i od minimalnog iznosa. Velikom padu prose~ne srpske plate u odnosu na region treba dodati i ~iwenicu da su cene u Srbi-

ji vi{e nego u mnogim susednim nam dr`avama pa samim tim zaposleni ovde mo`e da kupi mnogo mawe od radnika u Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji pa i Ma|arskoj. Mada su nas nedavno neki ministri ube|ivali u to da “prose~an Srbin `ivi boqe od prose~nog Ma|ara, Bugarina, Rumuna, Makedonca, Crnogorca i gra|ana BiH”, zvani~ni statisti~ki podaci o prose~noj plati to demantuju. Naime, prose~na plata u Sloveniji je 935 evra, u Hrvatskoj 736, Crnoj Gori 470, Ma|arskoj 450, BiH 400, Rumuniji 361, Makedoniji 331 evro. Mawu platu od prose~ne srpske od 299 evra ima samo Albanija, ~iji prosek je 288 evra. Treba blizu dve prose~ne srpske plate da bi se dobila minimalna zarada u Sloveniji jer je tamo nedavno minimalac pove}an 22 posto i sada iznosi 562 evra. To zna~i da bi svi zaposleni u Srbiji bili zadovoqni kada bi mese~no dobijali slovena~ki minimalac jer bi im onda primawa bila udvostru~ena. S druge strane, radnici koji dobijaju srpski minimalac su posebna pri~a jer oni su tokom cele pro{le godine – a sva je prilika da ih to ~eka i ove – morali da pre`ive s 15.900 dinara, {to zna~i da za isti posao koji “wihov kolega” radi u Sloveniji dobiju 403 evra mawe. Zaostaju na{i radnici znatno i za minimalcima u dr`avama regiona, i tu su na samom za~equ. Q. Male{evi}

5

102,029

97,4415

66,4106

67,938

64,8832

71,0113

72,6446

69,378

13,1273

13,3952

13,7033

13,0871

1

12,1626

12,4108

12,6962

12,1254

1

10,0911

10,297

10,5338

10,0602

franak

1

66,7947

68,1579

69,7255

66,5903

V. Britanija

funta

1

108,336

110,547

113,09

108,004

SAD

dolar

1

71,4792

72,938

74,6156

71,2604

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 3. 2010. godine

Najva`niji ekonomski doga|aj godine, tradicionalni “Biznis forum” na Kopaoniku, po~iwe danas i traja}e do 11. marta. Ve} tradicionalno, ovaj skup okupqa politi~ku, stru~nu i privrednu elitu Srbije, a sude}i po broju prijavqenih u~esnika (vi{e od 400) tako }e biti i ove godine, {to razmeni mi{qewa i ekonomskim procenama savetovawa daje posebnu te`inu. Za temu ovogodi{wih susreta “Srbija posle krize: kako se po-

~etkom 2010. godine nalazi pred novom ta~kom strategijskog zaokreta na koju presudno uti~u efekti globalne recesije i preovla|uju}i na~in izlaska iz we. Po wegovim re~ima, zaglavqivawe banaka i pad tra`we na svetskom nivou, zajedno s rastom zna~aja geoekonomskog faktora, uslo`wavaju zavr{etak ekonomske tranzicije Srbije i wenu integraciju s EU. Osnovna karakteristika te nove situacije je op{ta nesta-

Nova strategija Korisno je dodati razmi{qawe dr Dragana \uri~ina, koji ka`e da je Srbiji potrebna jasna strategija privrednog razvoja. I to iz prostog razloga da “politi~ari, laici i obrazovani egzibicionisti ne bi licitirali o prioritetnim ciqevima i osnovnim na~inima wihovog ostavarewa”. Novi momenat u celoj pri~i, ipak je onaj geoekonomski. Srbija mora da zna gde je i s kim je. Ako je u tome jasna, onda ne}e dugo tragati za re{ewima, ve} }e svojim potrebama prilago|avati modele koje su ve} osmislili oni s kojima nameravamo da delimo sudbinu. zicionirati u globalnoj ekonomiji koja izlazi iz krize?” nije dovoqno samo re}i da je dobro odabrana. Ona je isto toliko i intrigantna jer pokazuje da se, ne samo pred Srbijom ve} i pred globalnom ekonomijom, pre nego {to je re{en veliki problem recesije, pojavquje jo{ ve}i problem iznala`ewa novog koncepta razvoja. Predsednik Saveza ekonomista Srbije dr Dragan \uri~in napisao je u pozivu za “Biznis forum 2010” da se na{a zemqa po-

bilnost, odnosno rast izlo`enosti svim vrstama rizika. Za profesora \uri~ina osnovno je pitawe da li na{ model pona{awa, kada smo izlo`eni svim vrstama rizika, treba da se temeqi na izbegavawu rizika. Wegov odgovor je negativan, jer bi izbegavawe rizika dovelo do daqeg pada ionako niskog nivoa ekonomske aktivnosti u Srbiji. Zato se zala`e za inteligentno upravqawe rizikom, {to bi zna~ilo da se izbegavaju rizici koji se ne mogu kontrolisati, a prihvataju oni

koji vode do natprose~nih prinosa, uz rast nivoa ekonomskih aktivnosti i dru{tveno odgovornog pona{awa. Primena ove koncepcije, to je kqu~na ta~ka u razmi{qawima ovog ekonomiste, zahteva infrastrukturu koja }e se zasnivati na zavr{etku geoekonomskog pozicionirawa Srbije i nastavku privrednih reformi koje }e dovesti do rasta potencijala za privla~ewe investicija. Uz to, neophodno je odrediti prioritete razvoja, osmisliti regionalne politike i izvodqive strategije za wihovu realizaciju. Da li susreti na Kopaoniku donose ne{to novo ili je to samo razrada pro{logodi{we agende? Pre bi se moglo re}i da su se okolnosti dovoqno promenile i da }e ovogodi{wi skup pro}i u atmosferi novih ideja. Pro{le godine su udari svetske krize odredili tematiku save-

tovawa i gotovo sva energija bila je utro{ena na iznala`ewe urgentnih re{ewa za ga{ewe finansijskog po`ara. Sada je fokus na drugim temama, isto toliko ozbiqnim i isto toliko urgentnim. Dodu{e, bez ustru~avawa se mo`e re}i da su unutar pro{logodi{we “vatrogasne” terapije nu|ena re{ewa koja se nisu bavila samo ga{ewem po`ara ve} su u sebi nosila i ne{to dugoro~nije savete. Tako je glavni ekonomista Svetske banke dr Du{an Vujovi}, koji }e i sada biti jedan od najuticajnijih uvodni~ara, nagla{avao da Srbija mora da reformi{e preduze}a i da se usredsredi na razvoj tr`i{ta i trgovine. Osim toga, nu`na je reforma bankarskog sektora i modernizacija infrastrukture. Pojednostavqeno re~eno, re~ je o izlasku iz zone stalnih nestabilnosti i o odr`ivom razvoju. V. Harak


6

TRE]E DOBA

utorak9.mart2010.

DNEVNIK

UPRAVNI ODBOR FONDA PIO PRIHVATIO OSTAVKU DIREKTORA

Sutra penzije Isplata prvog dela februarske penzije po~e}e sutra, 10. marta, za one koji je primaju preko teku}ih ra~una, a u ~etvrtak za one koji ~ekaju po{tara. Po{tari }e penzije raznosti pet dana. Samostalci i paori su svoje prinadle`nosti dobili krajem pro{le nedeqe. Iznos na ~eku je isti kao i Q. M. prethodni.

Dragana Kalanovi} vr{ilac du`nosti Upravni odbor Fonda PIO prihvatio je pro{le nedeqe bez rasprave ostavku direktora Slobodana Zdravkovi}a i za vr{ioca du`nosti imenovao Draganu Kalanovi}, dosada{wu zamenicu direktora.

^lanovi UO Fonda PIO ocenili su rad dosada{eg direktora pozitivno, ali nisu `eleli da ulaze u razloge wegove, kako je istaknuto, “neo~ekivane, iznenadne i ~udne” ostavke. Saglasnost za vr{io-

ca du`nosti direktora Fonda PIO Draganu Kalanovi} treba da da Vlada Srbije. Odlu~eno je i da se u me|uvremenu raspi{e konkurs za prvog ~oveka Fonda PIO. Q. M.

RASPAD SCG JO[ MU^I VOJNE PENZIONERE

Domovina je i da se tu`i

KADA PO^NE PRIMENA NOVOG ZAKONA O PIO

@enama du`i rad ne gine Sva je prilika da }e se novi zakon o penzijsko invalidskom osigurawu pred Vladom Srbije ne}i u maju . Za sada je sasvim izvesno da }e on po~eti da se primewuje od 1.januara naredne godine, a do tada ostaju na snazi postoje}a zakonska re{ewa, za odlazak u penziju je potrebno 65 godina `ivota i 40 godina sta`a za mu{karce, odnosno 60 godina `ivota i 35 godina sta`a za `ene. Od naredne godine `enama }e se pove}ati godine sta`a, s 35 na 38 a samim tim i `ivota s 53 na 58 , kao uslov za odlazak u penziju. Me|utim, pove}awe }e se odvijati postepeno i to ~etiri meseca godi{we. Tako }e dogodine `enama

we `ena bio 37 godina sta`a i 55 godina `ivota. Ve} 2017.godine uslov je 37 godina i 4 meseca sta`a i 55 godine i 4 meseca `ivota. Za osam godina, ta~nije 2018.godine, `ene }e u penziju odlaziti sa 37 godina i 8 meseci sta`a i 55 godina i 8 meseci `ivota, a 2019.godine sa 38 godina sta`a i 56 godina `ivota. Od 2020. do 2023. godine uslov za penzionisawe `ena bi}e 38 godina radnog sta`a, ali }e svake godine za pola godine im biti pove}avane godine `ivota. Naime, 2020. pored sta`a od 38 godina mora}e da imaju 56 godina i 6 meseci `ivota, 2021. godine moraju imati 57 godina `ivota, 2022. 57 godina i 6 me-

Sindikati protiv Oba reprezentativna sindikata u Srbiji, UGS”Nezavisnost” i Savez samostalnih sindikata, smatraju neprihvatqivim i socijalno nepravednim predlog da se `enama, kao uslov za penzionisawe, pove}aju godine radnog sta`a s 35 na 38. Zbog toga su uputili predlog Ministarstvu rada i socijalne politike da se od toga odustane. Pored toga,sindikati tra`e da se u budu}em zakonu o PIO predvidi da se za svako ro|eno dete, zakqu~no s tre}im, u ukupan sta` `enama dodatno ura~una po 1 godina, kao i da se razmotri mogu}nost ponovnog uvo|ewa priznavawa vremena provedenog na porodiqskom odsustvu u radni sta` `enama koje su bez posla. za punu radnu penziju trebati 35 godina i 4 meseca sta`a, a u isto vreme mora}e da imaju najmawe 53 godine i 4 meseca `ivota. Ve} 2012. uslov za odlazak u penziju `enama }e biti 35 godina i 8 meseci sta`a i 53 godine i 8 meseci `ivota. @ene }e 2013. godine morati imati 36 godina sta`a i 54 godine `ivota, godinu dana kasnije, 2014. treba}e im 36 godina i 4 meseca sta`a i 54 godine i 4 meseca `ivota. Za odlazak u penziju 2015.godine `ene }e morati imati 36 godina i 8 meseci sta`a i 54 godine i 8 meseci `ivota, da bi 2016. godine uslov za penzionisa-

seci da bi 2023.godine ispunile uslov da imaju 58 godina `ivota. U ovom predlogu nije jasno {ta }e biti ako `ene po~nu da rade s 18 godina. Kada ispune uslov od 38 godina radnog sta`a one }e imati 56 godina `ivota. Da li }e po godinama sta`a ipak mo}i i}i u penziju, ili }e morati da rade jo{ dve godine kako bi ispunile uslov godina `ivota. Ako moraju da rade jo{ dve godine, da bi stigile do 58 godina `ivota, onda }e u penziju odlaziti sa 40 godina radnog sta`e. Dakle sa mu{kim sta`om. Q. Male{evi}

Posle raspada dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore oko 70 vojnih penzionera ostalo je bez primawa. Nakon dugotrajnih natezawa i tu`ewa s dr`avom u septembru pro{le godine dogovoreno je da 47 penzionera dobija penzije u Srbiji. Tada je Vlada Srbije donela zakqu~ak da Ministarstvo rada i socijalne politike i Ministarstvo odbrane urade sve potrebne provere i utvrde kona~an spisak vojnih lica koja su ostvarila pravo na penziju po vojnim propisima primewivanim pre izdvajawa Crne Gore Dragan Macavara 30 meseci ~eka penziju iz dr`avne zajednice, a koji treba da ovde i dobijamo isplaimaju prebivali{te u Srbiji i tu vojnih penzija. Na stranu to ne primaju penziju ni ovde, ni u {to su nas i u obra~unu ovih naCrnoj Gori. knadno ispla}enih {est penziIstim zakqu~kom Vlada Srja znatno o{tetili, jer smo dobije nalo`ila je Ministarstvu bili mawe nego {to nam pripafinansija da obezbedi novac iz da. ^ak ima delova za koji tvrteku}ih buxetskih rezervi za de da su nam isplatili ali mi privremenu i redovnu mese~nu dobro znamo da nisu. Mawe doisplatu zaostalih vojnih penbijamo izbog “naduvanog” kursa zija od 1.jula do 31.decembra evra . No, nama je ipak najvapro{le godine. Vojni penzio`nije da penzije po~nu redovno ner @ivan Pe{i} iz Sremske da se ispla}uje jer nas 47 ne zna Kamenice, tvrdi da su oni neza{to su nma opet obustavqene kako dobili taj zaostatak od i ko je taj ko se igra s nama - ob{est penzija i to ne odjednom, ja{wava za “Dnevnik” Pe{i}. ve} u dva puta, ali da od po~etOn tvrdi da od tih 47 ugro`eka decembra opet ne dobijaju ni nih, pet vojnih lica, koji su ceo dinara, odnosno da u prethodna radni vek proveli u vojci, `ive tri meseca `ive bez penzija. u Novom Sadu i okolini i da su - Opet ne znamo {ta se de{aprinu|eni posledwih godina da va, jer nas stalno {etaju od Mise snalaze na razne na~ine, ranistarstva odbrane do Minide}i i te{ke fizi~ke poslove starstva rada. U Ministarstvu kako bi prehranili porodicu, a rada , u ~iju nadle`nost }e od neki od wih i platili podstaslede}e godine pre}i i vojni narstvo, s obzirom na ~iwenicu penzioneri, ne spore da mi koji da su penzionisani bez re{enog imamo prebivali{te u Srbiji stambenog pitawa.

Nevoqno mokrewe ubla`ite ve`bama

mu{karaci. U~estao je u menopauzi, pa od wega pati svaka ~etvrta `ena u ovom periodu `ivota. Naj~e{}i oblik inkontinencije je stres inkontinencija, kada nevoqno isticawe mokra}e izaziva dizawe tereta, ka{aq, kijawe, smeh, tr~awe...

Ovaj problem prouzrokovan je slabqewem vezivnog tkiva. Posle menopauze, zbog nedostatka estrogena opu{ta se mi{i}no tkivo. Jedan od rizi~nih fakto-

ra je pove}ana telesna te`ina. Poreme}aj mo`e biti vrlo neugodan, pa ponekad dovodi do povla~ewa `ene iz aktivnog `ivota. Za obolele od inkontinencije postoji veliki asortiman ulo`aka i pelena koji olak{avaju svakodnevne tegobe.Za le-

hraniti. Te{ko je poverovati da dr`avu nije briga za vojnike koji su joj ~asno i po{teno slu`ili i da se niko ne obazire na to da ti qudi danas nemaju od ~ega da `ive i izdr`avaju porodicu. Obra}ao se on svima u ovoj dr`avi, od predsednika do ministara, raznih vladnih slu`benika i ~inovnika, ali od marta 2006.godine jo{ za wega nije prona|eno re{ewe. Kada se vidi sudbina ovih pet vojnih penzionera, koji tolike godine ne dobijaju ni dinara, onda je jasno da je problem nas koji tri meseca ne znamo {ta se zbiva s vojnim penzijama mawe bolan, ali je celokupna pri~a o sudbini vojnih lica, koju je dr`ava koristila kada joj je trebalo, tu`na i da je malo onih koji se

Crnogorski zakon oduzeo i posledwu nadu Nakon provere prebivali{ta vojnih penzionera u Srbiji je dogovoreno da 47, od ukupno 70 nere{enih, dobija penziju u Srbiji. Me|utim, oni koji su radni vek zavr{ili u Crnoj Gori, a imali su prebivali{te u Srbiji, ne mogu da dobiju penziju. Do kada }e ovo “pravilo” va`iti jo{ uvek niko ne zna da ka`e, ali ostaje ~iwenica da 23 vojna penzionera vi{e od 30 meseci ne prima ni dinara, kao i da su svi oni prinu|eni da “na crno” rade bilo kakve poslove, kako bi pre`iveli. Po{to je Crna Gora donela zakon po kome je prebivali{te osnov za dobijawe penzije i ne}e od toga da odustane, problem vojnih penzionera ~iji je dom u Srbiji postao je ni~iji, jer svaka dr`ava smatra da ona druga treba da ga re{i. To {to je izme|u wihovog prepucavawa u pitawu sudbina ~ak 23 porodice, o~igledno malo koga zanima. da, a sasvim sigurno je u najgoroj situaciji Dragan Macavara, koji je s decom podstanar u Petrovaradinu, a nema novac da se izdr`ava. Pro{le godine je imao mo`dani udar i postao invalid. Radio je kao obezbe|ewe kod nekog biznismena na Kamewaru za 140 evra mese~no . Sada je ostao i bez tog primawa, a ima decu koju treba na-

tako odnose prema vojnicima koji su stekli uslove za penzionisawe. I vojna lica, kao i svi drugi qudi, zaslu`uju da imaju mirnu starost i da dane provede od penzije koju su tokom `ivotnog veka stekli a ne da budu qudi drugog reda. Obele`eni i obespravqeni - zakqu~uje Pe{i}. Q. Male{evi}

I OVE GODINE BESPLATAN ODMOR ZA NAJSTARIJE

KAKO LEKAR KA@E

Nevoqno isticawe urina ili inkontinencija predstavqa problem velikog broja osobau tre}em `ivotnom dobu. Od ovog poreme}aja vi{e pate `ene nego

- Mnogi vojni penzioneri su tu`ili dr`avu, a to je najgore {to mo`e da se dogodi, da vojnik tu`i domovinu kojoj je decenijama verno slu`io. Ispada da su vojni penzioneri krivi {to su radni vek zavr{ili u Crnoj Gori, a imali prebivali{te u Srbiji, jer sada svi “peru” ruke od wih. Ne tra`imo mi milostiwu, niti i{ta posebno, ve} samo ono {to nam pripada, kako bi mogli normalno da `ivimo. Me|utim, nije na{a nesre}a najve}a, iako smo `ivotno ugro`eni kada ne primimo ni dinara mese~no, jer ima pet vojnih penzionera, a bilo ih je {est ali je jedan u me|uvremenu preminuo, koji 30 meseci nisu dobili ni dinara. Trojica od wih su iz Novog Sa-

~ewe nema delotvornog farmaceutskog sredstva, ali postoji niz postupaka koji }e ubla`iti simptome. Savetuje se prestanak pu{ewa, uzimawe alkohola vaqa svesti na najmawu meru, ~e{}i i mawi obroci, a izbegavati kasnu ve~eru. Ve`be za ja~awe mi{i}a karli~nog dna nisu zahtevne ni te{ke, a wima se mogu posti}i dobri rezultati, posebno ukoliko je inkontinencija bla`a. Ve`be se sastoje u gr~ewu i opu{tawu ovih mi{i}a, a mogu se raditi sede}i ili le`e}i. Ali kod upornih inkontinencija, kod kojih ne poma`e izvo|ewe ve`bi u du`em vremenskom intervalu, pribegava se operativnom zahvatu koji dovodi do poboq{awa u 90 odsto slu~ajeva. U svetu se ovaj poreme}aj poku{ava re{iti ubrizgavawem kolagenskih proteina u okolinu vrata be{ike kako bi se oja~ali mi{i}i ovog predela. J. B.

Bawe ~ekaju vi{e od 10.000 penzionera Penzioneri }e i ove godine i}i besplatno na odmor i oporavak u vi{e od 25 bawa Srbije. Upravni odbor Fonda PIO doneo je odluku da se ove godine izdvoji 246,5 miliona dinara za besplatnu rehabilitaciju penzionera u bawama, a do kraja ovog meseca bi}e raspisan konkurs za penzionere. Pro{le godine je na besplatan desetodnevni odmor oti{lo vi{e od 10.000 korisnika starosnih, invalidskih i porodi~nih penzija. Upravni odbor Fonda PIO je za to izdvojio 261,23 miliona dinara, {to je 0,1 odsto prihoda ostvarenog od doprinosa, a sredstva su raspore|ena po filijalama penzionerskog fonda. Ove godine se izdvaja mawe novca, jer je i priliv sredstava od doprinosa mawi. Besplatan oporavak penzionera ukqu~uje i lekarski pregled, terapiju, kao i tro{kove prevoza u visini autobuske, odnosno vozne karte drugog razreda. Putni tro{kovi se, po pravilu, pla}aju u bawi, a oni koji to propuste, mogu da se obrate

svojoj filijali Fonda PIO. Uslov da penzioner ostvari pravo na besplatan odmor u bawama je da to pravo nije koristio u posledwe tri godine, a za poqoprivrednike i najmawe deset godina “poqoprivrednog“ sta`a. Bi}e formirana posebna komisija, a wu obrazuje direktor filijale Fonda, koja razmatra sve pristigle zahteve i na kraju spisak objavquje na oglasnoj tabli op{tinske organizacije

penzionera i ispostave odnosno filijale. Na redosled na rang-listi uti~e visina penzije, du`ina sta`a osigurawa, du`ina kori{}ewa penzije, dok }e penzioneri korisnici prava na tu|u negu i pomo} dobijati po 10 bodova. U slu~aju da vi{e penzionera ima isti broj bodova prednost }e dobijati stariji korisnik penzije. ^lanstvo u penzionerskim organizacijama nije uslov za kori{}ewe ovog prava. Q. M.


„GRADSKO ZELENILO” NASTAVQA RADOVE U ULICI IVE LOLE RIBARA

KONKURS FESTIVALA „SINEMA SITI”

Na udaru jo{ 19 javora Radnici „Gradskog zelenila“ nastavi}e rekonstrukciju zelenih povr{ina u Ulici Ive Lole Ribara kod Dunavskog parka, zapo~etu u decembru pro{le godine. U ovoj fazi radova planirana je se~a jo{ 19 preostalih trulih javora ~ije grane ugro`avaju bezbednost qudi. Na mesto pova|enog drve}a, tvrde u ovom javnom preduze}u, zbog uskog profila ulice s desne strane }e biti posa|en 21 piramidalni hrast, a s leve

(uz park) 15 mladih stabala tulipanovac. Tako|e, ure|en }e biti i ceo uli~ni travwak povr{ine oko 600 kvadratnih metara. Tokom najavqenih radova bi}e izmena i u re`imu saobra}aja u ulici. U „Zelenilu“ ka`u da }e za saobra}aj naizmeni~no biti zatvorena po polovina ulice i isti~u da su za to obezbe|ene sve dozvole. Zavr{etak radova, uz povoqne vremenske prilike, o~ekuje se do kraja meseca. D. A.

Tra`e se filmovi ispod 10.000 dolara Festival “Sinema siti”, koji se odr`ava od 5. do 12. juna u Novom Sadu, zvani~no je ju~e otvorio konkurs za selekciju “Up to 10.000 bucks“. Selekcija je takmi~arska, a predstavi}e filmove snimqene buxetom mawim od 10.000 dolara i autore koji su bili dovoqno kreativni da svoju ideju sprovedu u film. Selekcija “Up to 10.000 bucks“ predstavqa jednu od zanimqivijih selekcija festivala “Sinema siti”, koja, uz brojnu publiku, svake godine otkriva nove talente i pru`a im {ansu za

Novosadska utorak9.mart2010.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Kapitalizam progutao 8. mart? Borbu za emancipaciju `enskog roda u nekoliko decenija za nama je simboli~no karakterisalo poklawawe crvenog karanfila u srebrnom celofanu s ma{nicom. Radnim danima su se poslovi zavr{avali ranije, zarad rasko{nih proslava po salama dr`avnih preduze}a. @ene su se frizirale i sre|ivale. Ipak, trendovi su se promenili pa se i taj 8. mart ju~e u Novom Sadu prepoznavao prepodne, u mimohodu, ili po buketi}ima drugog cve}a i poklon~i}ima koje su iscrpqene dame nosile ku}ama kasno popodne sa posla. Martovsko sivilo i najezda nepla}enih ra~una ugasili su prazni~ni ose}aj. Gospo|e na Futo{koj pijaci kratko su dobacivale ~estitke trgovkiwama kojima je ledeni vetar mrsio kose. Kapi-

afirmisawe u filmskoj umetnosti. Konkurs }e biti otvoren do 5. aprila, a svi koji `ele da se prijave mogu to da u~ine na sajtu festivala: www.cinemacity.org/do10000/, a pobedni~ki film osvoji}e i nov~anu nagradu od 2.000 dolara. Selektor programa je Vladimir Peri{i}, rediteq filma “Ordinary People“, koji je na pro{logodi{wem festivalu osvojio Grand pri nagradu za najboqi doma}i film. Na konkurs se mogu prijaviti samo filmovi koji nisu snimqeni pre 2008. godine, a sve vrste i `anrovi su dobrodo{li. N. V.

talizam je sate za proslavu pre{altao u prekovremeni rad u kancelarijama, a jedino je kalendar opomiwao da se ba{ ju~e, ba{ na celoj planeti, pro`ivqavao Dan u ~ast edukovanih, slobodoumnih i emancipovanih `ena. U drugim okolnostima, sitnim gestovima suprotnog pola podsetile bi se pripadnice onog lep{eg da je ~ast ponosno nositi i sukwu, a i pantalone. Gomile neispeglanog ve{a i veliko spremawe sa~ekale bi dan posle, ili neke naredne vikende. Sve u svemu, borba sa aktuelnim `ivotnim pote{ko}ama ne bi smela biti alibi za zaboravqawe koliko su majke, supruge i koleginice bitne u sva~ijem `ivotu, pa makar i tog 8. marta. Mo`da su sada neke druge borbe neminovne. S. Tanuryi}

SINDIKATI PROTIV IZMENA ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURAWU

@enama kra}i sta` do penzije Aktiviskiwe UGS „Nezavisnost“ i Saveza samostalnih sindikata Vojvodine ju~e su skupile oko dve stotine potpisa u peticiji protiv najavqenih izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu. U izmenama je izme|u ostalog predlo`eno produ`ewe radnog sta`a za `ene za tri godine, odnosno da umesto sa 35 godina radnog sta`a u penziju odlaze sa 38 godina radnog veka. Ovom doga|aju prisustvovao je i pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin koji je kazao da se u socijalnom dijalogu mora na}i prava mera.

- ^iwenica je da Srbija kao i Evropa stare, te da kod nas jedan radnik izdr`ava jednog penzionera. Neka razlika izme|u mu{kog i `enskog sta`a mora postojati, a sindikati i zakonodavac u dijalogu treba da se dogovore oko toga naveo je Vasin. Prema re~ima regionalnog povernika UGS „Nezavisnost“ Branke Petrovi} sindikat se zala`e da se i nezaposlenim `enama upi{e godina sta`a tokom porodiqskog bolovawa, te da se `enama za svako ro|eno dete zakqu~no s tre}im poro|ajem ura~unava dodatno po godina sta`a. Ujedno sidnikati smatraju da je nedopustivo da se

radni vek `ene pove}ava za tri godine. Aktiviskiwe su ju~e povodom Dana `ena delile letke u ko-

jima su se, izme|u ostalog, zalagale za puna porodiqska prava zaposlenih `ena Z. D.

ANKETA PITALI SMO NOVOSA\ANKE [TA IM ZNA^I 8. MART

Dan `ena prevazi|en praznik

Prevencija raka Tribina o prevenciji raka grli}a materice i edukaciji `ena za samopregled dojke bi}e odr`ana danas u 18 ~asova u Mesnoj zajednici „Detelinara“, Ulica bra}e Popovi} 4. Govori}e koordinator Preventivnog centra Doma zdravqa „Novi Sad“ Vesna Imbrowev. Tribinu organizuju MZ „Detelinara“ i Dom zdravqa. I. D.

Pitali smo sugra|anke {ta za wih zna~i 8. mart, da li ga proslavqaju i da li se nadaju poklonima. Mnoge od wih smatraju da je taj praznik prevazi|en, da se prime}uje apatija, ali i da zbog te{ke materijalne situacije slavqe i nije mogu}e.

V REMEPLOV

Foto: S. [u{wevi}

Ru`e i karanfili damama na dar

Narodna tehnika narodu U Radni~kom domu otvorena je 9. marta 1957. dvodnevna izlo`ba termi~kih ure|aja koji se koriste u doma}instvima. Organizatori ove, za svoje vreme sasvim neobi~ne, i prema ocenama {tampe neophodne izlo`be, bili su Savez `enskih dru{tava, Sindikat trgova~kih radnika i vi{e novosadskih trgova~kih preduze}a. U to vreme pojavili su se u radwama razni lonci za brzo

kuvawe, ro{tiqi sa infracrvenim zracima, mikseri, bojleri za trenutno grejawe vode, i jo{ mnogo sli~nih ure|aja. Po pravilu, nedostajala su uputstva fabrike za upotrebu ovih stvari. Zato su kupcima izgledale sjajno – i tajanstveno! Nekoliko stru~waka moralo je na novosadskoj izlo`bi skoro celog dana da obja{wava kada se i kako koji aparat koristi. N. C.

Tradicionalno osmomartovski, ju~e je na novosadskim ulicama preovla|ivalo cvetno {arenilo. I pored raznovrsne ponude, kao i godinama unazad, najvi{e su se kupovali karanfili i ru`e. Cene su se kretale u zavisnosti od toga da li se cve}e prodavalo legalno ili nelegalno. Karanfil je stajao 50, 70 ali i 100 dinara, a ru`e 100 do 200. Pored Futo{ke pijace, cve}e su prodavali“divqi“ trgovci, a na na Trgu slobode „Zelenilo“ je postavilo tezge za zakupce koji za tu uslugu nisu morali da plate gradsku taksu. Nekada je 8. mart bio povod kolektivnih slavqa u preduze}ima i dvodnevnih putovawa koja su obavezno pratili prigodni pokloni. Posledwih godina, a pogotovu ovih kriznih i cveti} od voqene osobe puno zna~i. B. P. P.

Iskqu~ewa struje

Milka Levnaji} (penzionerka): - Ovaj praznik mi apsolutno ni{ta ne zna~i. Ne verujem da }u do-

Sowa \uki}

klon ne}u dobiti po{to je moj momak iz Kanade gde se ovaj dan ne obele`ava. Nata{a Deskovski (advokat): - Ovo je za mene dan kao i svaki drugi. Nemam neko posebno ose}awe niti i{~ekujem neki

Milka Levnaji}

biti cvet ali i ne o~ekujem ga. U mojoj porodici ima puno `ena i dece {to smatram ve}im i vrednijim poklonom nego cvet koji uvene. Dragana Ponov-^anak (profesorica): - Mislim da je ovaj praznik prevazi|en. Ja li~no ne o~ekujem po-

Novi Sad: od 9 do 12 sati naseqe Sajlovo sa privrednom zonom. Beo~in: od 8 do 13 sati ulice Branka ]opi}a, 1. maja i deo Branka Radi~evi}a. Petrovaradin: od 8 do 9.30 sati GP „Tvr|ava“, Ulica Marina Dr`i}a, Mostarska, MZ „Petrovaradin“, ^ajkovskog 1, Okrugi}eva, Zlatari}eva; od 9 do 12 sati Ulica Me{e Selimovi}a i Nova 6. Susek: od 8.30 do 11.30 sati deo naseqa i vikend naseqe Susek. Rumenka: od 7.30 do 13.30 sati povremeno u pojedinim ulicama naseqa.

Nata{a Deskovski

poklon. Jedino {to mogu da ka`em jeste da je za mene svaki dan 8. mart. Anita Zirojevi} (pravnica): - Iako }u dobiti poklon od prijateqa ja ovaj dan ne obele`avam.

Dragana Ponov-^anak

klon, ali sigurno }u ga dobiti, zbog tradicije. ]erka }e mi pokloniti ne{to {to je napravila u {koli, a sigurno }e me darivati i u kolektivu. Sowa \uki} (studentkiwa): - Osnovna ideja ovog praznika je da se poboq{a pravo `ena, a poklawawem cve}a taj ciq se ne posti`e. Zbog toga ja ne do`ivqavam ovaj dan kao svoj praznik. Po-

Anita Zirojevi}

Mislim da je 8. mart nekada vi{e zna~io `enama. Sada prime}ujem neku apatiju kod qudi, a verovatno je krivac te{ka materijalna situacija. B. P. P. Foto: S. [u{wevi}

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

utorak9.mart2010.

c m y

8

DNEVNIK

NOV TARIFNI SISTEM ZA OBRA^UN GREJAWA PRED SKUP[TINOM GRADA

Od oktobra cena grejawa po utro{ku U AUTOBUSIMA GSP-a SVE MAWE PUTNIKA BEZ KARTE

[vercerima tesna vrata

U autobusima gradskog prevoznika, samo oko pola procenta, u odnosu na wihov ukupan broj putuje bez karte. To je znatno smawewe {verca od po~etka kontrole voznih karata, kada je usluge gradskog prevoznika koristilo tri do pet odsto putnika bez karte. Portparol Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad“ Milorad Vuka{inovi} ka`e da ~ak oko deset odsto putnika nije kupovalo karte uo~i samog po~etka kontrole karata 1. avgusta 2009. godine. Zahvaquju}i toj akciji, pod sloganom „Red je i Zna se red“, gradski prevoznik je pove}ao mese~ni prihod od prodaje pojedina~nih karata za oko 20 miliona dinara. - Prema izve{tajima Slu`be unutra{we kontrole putnici se prilikom {verca oslawaju na druge metode, kao {to je falsifikovawe svih kategorija markica, posebno |a~kih, o ~emu smo obavestili policiju. Ranije ni-

su falsifikovali vozne markice, ve} su komotno ulazili u autobus, a ako ih kontrolori uhvate bez karte onda su se raspravqali, nisu hteli da iza|u iz autobusa niti na plate kaznu obja{wava Vuka{inovi}. On ka`e da nema pravila koja se grupa putnika i sada {vercuje, a najvi{e ih je na gradskim linijama 4, 5 i 8 i na linijama prema Futogu i sremskoj strani. Osim rigorozne kontrole karata koje putnici moraju da poka`u pri ulazu na predwa vrata autobusa, Vuka{inovi} isti~e da je i preduze}e uvelo niz mera organizacionog karaktera. Jedna od tih je otvarawe dodatnih mesta za prodaju karata od 1. do 5. u mesecu. U GSP-u }e se uskoro analizirati primedbe putnika na odnos voza~a prema wima i drugim svakodnevnim radnim obavezama i o tome izvestiti javnost. Z. Deli}

MINULOG VIKENDA ODR@ANA 32. AKCIJA „OTVORENA VRATA DOMA ZDRAVQA”

^enejce mu~e masno}a i {e}er U akciji „Otvorena vrata Doma zdravqa“, koja je 32. put minulog vikenda odr`ana u Mesnoj zajednici “^enej” pregledano je 298 stanovnika. Laboratorijski nalazi krvi ura|eni su za 296 stanovnika, od kojih je 99 imalo po-

vi{ene vrednosti nivoa {e}era, triglicerida i holesterola u krvi. Merewe krvnog pritiska, te`ine i visine, kao i EKG monitoring uradili su svi posetioci akcije, od kojih je 22 upu}eno izabranom lekaru zbog rezultata koji odstupaju od normale. Indeks telesne mase je izmerilo je 280 posetilaca. Po{to se mart u na{oj zemqi obele`ava kao Nacio-

nalni mesec borbe protiv raka, poseban akcenat u ovoj akciji stavqen je na edukaciju posetilaca o va`nosti redovnih pregleda i prevenciji karcinoma dojke, grli}a materice i melanoma. @ene su imale priliku da ~uju ne{to vi{e o prevenciji raka dojke, grli}a materice i raka debelog creva. Za samopregled dojke edukovano je 58 posetiteqki, a dermatovenerolog dr Jadranka Jankovi} je pregledala mlade`e i razgovarala o faktorima rizika za nastajawe ko`nih tumora sa 59 stanovnika ovog naseqa. Akcija je do sada organizovana u preko tridesetak ambulanti u gradu i prigradskim naseqima , a zdravstveno stawe proverilo je 10.429 gra|ana. Pregledi su organizovani u saradwi s Gradskom upravom za zdravstvo, Zavodom za hitnu medicinsku pomo}, Institutom za javno zdravqe Vojvodine i Institutom za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Q. Na.

POSLODAVAC ISPUNIO OBAVEZE, [TRAJK U LERU

U „Novitet” stigla januarska plata Radnici AD“ Noviteta“ ju~e nisu {trajkovali, jer im je u petak ispla}ena cela januarska plata. [trajka~ki odbor preduze}a uputio je zahtev direktoru Aleksandru Petrovi}u da se potpi{e kolektivni ugovor, koji je sindikat „Solidarnost“ u firmi otkazao i ponudio novi, o kome se poslodavac skoro godinu dana nije izjasnio. U „Novitetu“ su za nepune tri sedmice ispla}ene dve plate, drugi deo decembarske iz 2009. godine i januarska. To je u~iweno pod pritiskom sindikata, koji je najavio {trajk u slu~aju da poslodavac ne ispuni obaveze prema zaposlenima. Z. D.

Gradska Agencija za energetiku usvojila je nacrt novog tarifnog sistema za obra~un grejawa po utro{ku, o kojem treba zavr{nu re~ da da Skup{tina grada. Po re~ima direktora Agnecije Dejana Kova~a da bi Novosa|ani od 1. oktobra po~eli da pla}aju grejawe po utro{ku, prvo po zgradama, a zatim i po stanovima, potrebno je doneti novu gradsku odluku koja ure|uje grejawe, u ~iju izradu su ukqu~eni Agencija, Toplana i Gradska uprava za komunalne poslove. Po Kova~evim re~ima, grejawe }e biti napla}ivano po utro{ku energije, dok }e se ra~un sastojati iz fiksnog dela, iz kojeg }e se finansirati odr`avawe sistema, i promenqivih tro{kova koji }e zavisti od koli~ine utro{ene energije. Da [tedqivi termostatski ventili li }e grejawe biti pla}ano tokom cele godine, kao i do sada, ili }e to biti samo toca, da se odredi ko }e ugra|ivati kalorimekom grejne sezone, kako navodi Kova~, nije tre i ko }e ih o~itavati. Novosa|anima }e do sada precizirano, a to zavisi i od “Srbibiti ostavqeno na voqu da li }e ugra|ivati jagasa”, koji je dobavqa~ gasa za Toplanu. pojedina~no termostatske ventile i delite- U novoj odluci o grejawu bi}e definiqe toplote. Po`eqno je da {to vi{e qudi san odnos Toplane, “Informatike” i kupato u~ini, jer }e tako mo}i da odre|uju tem-

peraturu u svakom radijatoru pojedina~no i da sami prate svoju potro{wu – naveo je Kova~. Kada po~ne novi obra~un, Kova~ ka`e da po evropskim iskustvima, u{teda obra~una po zgradama iznosi 20 odsto, a kada se ugrade deliteqi toplote i termostatski ventili, pewe se na 40 procenata. Uz to, gra|ani u periodu kada iz bilo kog razloga nemaju ili imaju slabije grejawe, ne}e ga pla}ati, ili }e ga pla}ati mawe. Iz Toplane su ranije poru~ili da su tehnolo{ki ve} spremni da obra~unavaju grejawe po utro{ku zgrade, odnosno podstanice, te bi ta koli~ina toplote bila deqena po kvadraturi stana. Od 85.000 potro{a~a Toplane wih 1.600 ve} je u mogu}nosti da pojedina~no kontroli{e temperaturu u stanovima i time i ra~une za svoj dom. Ostali }e morati da izdvoje izme|u 50 i 80 evra po grejnom telu kako bi nabavili termostatske ventile id deliteqe toplote, a Toplana je iskazala spremnost da na|e na~ina da kreditira gra|anima tu nabavku. S. K.

ZAVR[EN TENDER ZA EKSKURZIJE I [KOLU U PRIRODI

Na put uz maksimalnu bezbednost Pred{kolska ustanova „ Radosno detiwstvo“ izabrala je destinacije za letovawa, zimovawa, jednodnevne izlete i vrti} u prirodi za mali{ane pred{kolske, najstarije i sredwe uzrasne grupe. Ponude je pregledala komisija, a celu pri~u oko putovawa odobrio je centralni savet roditeqa. Direktor te ustanove Borislav Samarxi} rekao je ju~e za „Dnevnik“ da im je stiglo preko 100 ponuda od raznih turisti~kih agencija, ali da su oni odabrali nekoliko i to po najstro`im kriterijumima. - Svake godine formiramo komisiju od vaspita~a, kuvara i patrona`nih sestara koje obilaze sva mesta kako bi utvrdili u kakvim bi uslovima deca trebalo da borave. Tako|e, uz pomo} saobra-

„Dru{tvo u pokretu” Promocija publikacije „Dru{tvo u pokretu - Novi dru{tveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas“ bi}e odr`ana danas u 18 ~asova, u Omladinskom centru CK 13. Publikacija predstavqa zbornik radova sa konferencije koja je odr`ana pro{log juna u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Omladinski centar CK13 nalazi se u Ulici Vojvode Bojovi}a 13. N. V.

Koncert Roberta Lakato{a Koncert violiniste Roberta Lakato{a, uz klavirsku pratwu Zafire Alizade, u okviru ciklusa „Prole}ni koncerti“ bi}e odr`an ve~eras u 19.30 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Ulaz je besplatan, a organizator je Kulturni centar grada. I. D.

„Dan je dovoqno dug” Promocija kwige „Dan je dovoqno dug“ autorke Mirjane ^okolov bi}e odr`ana ve~eras u 19 ~asova u galeriji „Prometej“, Trg Marije Trandafil 11. U~estvuju Nenad Gruji~i}, Milan Mici}, Zoran Kolunxija i autorka. B. P. P.

}ajne policije, svaki autobus ide na dodatni tehni~ki pregled, a voza~i se podvrgavaju strogim testovima – ka`e Samarxi} i dodaje da se nakon toga destinacije i turisti~ke agencije predla`u centralnom savetu roditeqa, koji glasaju da li }e deca i}i preko tih agencija ili ne. Ove godine „Radosno detiwstvo“ je izbor mesta za zimovawe i letovawe poverilo turisti~koj agenciji „Balkanik“, a deca mogu da se odmaraju na Tari i Div~ibarima. Preko Agencije „Kompas“ deca mogu da letuju i idu u {kolu u prirodi na Testeri, a preko „MM“ agencije iz Loznice mogu da borave na Gu~evu sedam dana u {koli prirode. Kada su u pitawu jednodnevne eks-

kurzije preko agencije „Kompas“ mogu da odu na Testeru, Letenku, Sala{ Kataji i Pali}, dok preko agencije „Flamenko trevl“ mali{ani na jedan dan mogu da upoznaju Zasavicu, Pali} i Zobnaticu. Agencija „Avenija putovawa“ organizuje za pred{kolce jednodnevni izlet do Obedske odnosno Savske bare, a preko agencije „Kormoran“ do Ade ciganlije i Ba~kog Petrovca. Za mla|e grupe preko „Kompasa“ jednodnevni program se nudi na Testeri i Letenki. Cene je tako|e odobrio centralni savet roditeqa, pa }e deca koja budu na jedan dan i{la na Testeru i Letenku izlet platiti 2.150 dinara, a za daqe destinacije, cena je oko 2.500 dinara. [kola u prirodi na

^ITAOCI PI[U SMS

Gu~evu sedam dana staje 11.900 dinara, a na Testeri za pet dana je od 7.800 do 9.400 dinara u zavisnosti od termina. Zimovawe na Tari sedam punih pansiona je 14.920, zimovawe na Div~ibarima je 15.540, a letovawe je 22.000 dinara. Za letovawe na Testeri u julu i avgustu treba izdvojiti 10.600 dinara. U ovu cenu ura~unata je nadoknada za vaspita~e i patrona`nu slu`bu koja je sada ni`a u odnosu na predhodne godine. Tako|e u svakom od ovih odmarali{ta postoji i de~ji pedijatar tako da su deca sve vreme 24 sata za{ti}ena – ka`e Samarxi} i dodaje da je u vrti}ima po~ela da se sprovodi anketa na koja bi mesta roditeqi `eleli da im idu deca. Q. Nato{evi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Pla}awe besplatne karte? Istra`ivawe sprovedeno u 21 zemqi Evropske unije pokazalo je da osam odsto starih qudi trpi nasiqe u porodici. U Srbiji je taj procenat samo oko ~etiri odsto. Sramota. Inertnost i nesposobnost. U svemu zaostajemo za tim svetom najboqim od svih. Bili smo i osta}emo fewera{i. Kurockin. 064/9130... *** Moram priznati da je, bar na ovim linijama GSP kojima se vozim, qubaznost voza~a na zavidnom nivou. ^uti „Hvala vam“ po prikazivawu pokazne karte, sasvim fino zvu~i. 064/0400... *** Iako su lawske karte JGSP-a penzionere od 65 godina ko{tale oko 15 miliona dinara i daqe nas ube|uju da su besplatne. Nisu i ne mogu biti. One su samo prodate (povla{teno) po ni`oj ceni od 530 dinara po komadu. Nema va|ewa na bilo kakve tro{kove, jer se 65 godina dokazuje li~nom kartom (sve sa slikom), kao u Beogradu, Be~u ili u ostalom svetu. Tu tro{kova nema! 061/1136... *** Predlozi za br`i evropski put u „ime naroda“: 1) Za mar{irawe republi~kih poslanika kroz {palir gardista uz „Bo`e pravde“, preko crvenog tepiha, da u povratku sa napornog rada prave skokove i skle-

kove. 2) Isto za pokrajinske, preko plavog tepiha, uz „Bo`e daj nam“ da sa~uvamo obe vlasti. 3) A za odbornike, jo{ i beli tepih, uz be~ki valcer „Daleko je plavi Dunav“ od lokalne samouprave! Tako transparentnotrobojno smo na pravom putu. 063/1761... *** Gospodine ^anak, kad bilo koje fizi~ko lice (pa bilo ono i predsednik republike) napravi neki prekr{aj, onda sa

Grupa gra|ana sa Futo{kog puta negradskih organizacija zahvaquje svom gradona~elniku i ostalim ~elnicima javnih preduze}a i privatno-strana~kih upravnih odbora na iskrenom odricawu od izvr{ne vlasti, po{tuju}i tako voqu svojih bira~a, glas gra|ana i iznad svega, Ustav posebno ~l. 4-6. 063/1761... *** Znamo da je broj penzionera skoro isti broju zaposlenih. Za-

wim MUP ni Sud nemaju {ta da „kontaktiraju za nekoliko metara vo`we motornim sankama“ i to u kratkim rukavima u centru grada, gde je zabrawena ~ak i vo`wa bicikla. Za{to to ne u~iniste u dvori{tu prijateqa darodavca, ispred svoje hacijende u Lipovom gaju ili na Tatarskom brdu, gde ima dosta mesta za sankawe izme|u kriminalom ste~ene imovine? 063/1761...

posleni {koluju, odevaju i ostalo {to su du`ni da obezbede deci, a penzioneri `ive za sebe. Predla`em da Grad, umesto penzionerima, novac za besplatan prevoz da radnicima, a poslodavci novcem za putne tro{kove uve}aju dohotke jednako svima i eto malog odmrzavawa plata. 063/547... *** Za 064/5789... i onda je vuk pojeo crvenkapu... 063/527...


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

Grad ne mari za arhitektonski biser Tanurxi}eva palata u Ulici Modene, zgrada koja je svojevrsni simbol Novog Sada i nalazi se pod nadzorom Zavoda za za{titu spomenika kulture, prema se}awima “starosedelaca”, u gradskoj re`iji posledwi put je doterana daleke 1980. godine, uo~i Svetskog prvenstva u stonom tenisu. Od tada, o odr`avawu nekada{we sada ve} upadqivo oronule arhitektonske lepotice brinu stanari. Sve donedavno tro{kove odr`avawa su pokrivali od naknade koju su ogla{iva~i pla}ali za isticawe jedne reklame na krovu zgrade. Me|utim, prema informaciji iz gradske inspekcijske slu`be, nadle`na Komisija do sada nije dobila zahtev da reklama i po novim gradskim propisima osta-

Foto: N. Stojanovi}

Potpredsednik Skup{tine stanara Nikola Tanurxi} podse}a da je Grad tokom godina ulagao u obnovu svih zgrada u gradskom jezgru, osim u obnovu Palate. Kao jedan od uzroka nebrige,

NOVA AKCIJA KOMUNALNE INSPEKCIJE

Stop za reklame bez dozvole cije Sr|an Jakovqev i dodaje da u centru ne}e mo}i vi{e na ovaj na~in da se stavqaju reklame, ve} }e postojati reklamni panoi. Inspekcija je prvo krenula od najve}ih reklamnim oznaka na zgradama u centru koje i ne mogu da dobiju dozvole. Obi{li su i Limane, Novo naseqe, Bulevar oslobo|ewa i druge lokacije u gradu, ali i prigradska naseqa.

Ovakvih reklama vi{e ne}e biti

~ila na 80 dinara, a u tre}oj zoni je sa pet cena sko~ila na 60 dinara. To konkretno zna~i da osoba koja u prvoj zoni ima reklamu, mese~no mora da plati 36.500 dinara. Zbog svega ovoga gradska komunalna inspekcija 15. marta kre}e u veliku kampawu uklawawa reklama i panoa s gradskih fasada, krovova i ostaloh mesta. - Sve papire ima tek nekoliko desetina vlasnika, a od 1.000 zahteva podnetih Zavodu za izgradwu grada, odobrewe gradske komisije ~eka jo{ dosta wih. I u februaru je inspekcija intenzivno kontrolisala reklame, a tim povodom je napisao 303 zapisnika – ka`e za na{ list {ef komunalne inspek-

- Popisali smo vi{e od 1.000 reklama, {to je i daqe samo mawi deo od ukupnog broja reklamnih oznaka u gradu. Procewuje se da ih ima oko 5.000 , a tek deo vlasnika svih ovih reklama je pokrenuo postupak pred gradskom komisijom za

Kazne 500.000 dinara Za vlasnike nelegalnih reklama mandatne kazne su u do 2.500 do 10.000 dinara, a prekr{ajne od 250 do 500.000 dinara. Sem kazni predvi|eno je da vlasnici reklama plate i tro{kove uklawawa koji prelaze 100.000 dinara.

Prva ovogodi{wa licitacija, i prva dra`ba posle Drugog svetskog rata na kojoj }e gradsko zemqi{te biti prodavano, odr`a}e se danas u 11 sati u Zavodu za izgradwu grada. Kako nam je ju~e re~eno u ZIG-u, po va`e}im prposima, do po~etka licitacije broj u~esnika i svi ostali podaci vode se kao slu`bena tajna, te nismo saznali kakvo je interesovawe investitora za gradske placeve. Prvi “pik” aukcije bi}e svakako zemqi{te na Bulevaru oslobo|ewa 29, s po~etnom cenom ne{to ni`om od 93 miliona dinara. Ovo zemqi{te bilo je ve} predmet aukcije, ali je pro{le godine oduzeto “Aleksadar grupi” koja nije uplatila izlicitirani iznos. Poslovawe je namena par-

cele na Sentandrejskom putu na Rimskim {an~evima, koja }e pred kupce iza}i sa cenom od oko 50 miliona dinara. Na prodaju }e biti “izneti” i placevi u Novoj ulici, koja spaja

ulice Mileve Simi} i Miroslava Prodanovi}a, severno od Privrednikove ulice izme|u NIT-a i NIVE, te na uglu ulica Heroja Pinkija i Mornarske, u Mitrova~koj ulici i Ulici Radeta Smiqnova. S. K.

Oprema stigla, ~eka se lift

Menaxer razvoja Radomir Novakovi} iz firme “Juspektrum” koja je postavila reklamu ka`e da je podnet formalno – pravni zahtev za dozvolu, ali da }e reklama najverovatnije biti skinuta. Ukoliko se to desi, preduze}e }e tu`iti Grad i tra`iti od{tetu na sudu. - Nova lokalna komunalna taksa za tu reklamu ko{ta skoro koliko i vrednost celog posla. – ka`e Novakovi} - Takse su previsoke, najvi{e u dr`avi, a sa stanovi{ta Zakona o ogla{avawu sporno je i pitawe ogla{avawa na privatnom posedu koji je vidqiv sa javne povr{ine.

Gradska administracija nedavno je podigla cenu gradskih komunalnih taksi za isticawe reklame, a zbog svega ovoga u Novom Sadu ~ak 5.000 postavqenih reklama nema dozvolu. Gradske komunalne takse za isticawe reklame poskupele su za hiqadu odsto, pa sad za prvu zonu umesto 10 dinara po metru kvadratnom ko{ta 100 dinara, za drugu zonu je sa sedam cena sko-

Plac na bulevaru ~eka najvi{u ponudu

JAVNI TOALET USKORO OTVARA VRATA

Taksa najskupqa u zemqi

- Od 2005. godine od predstavnika nadle`nih gradskih slu`bi dobijamo odgovor da novca za sre|ivawe zgrade nema. Ono {to smo mi dobijali od reklama dovoqno je samo za “krpqewe” – ka`e Jaramazov. A na palati ima {ta da se krpi; fasada sa simsa petog sprata se kruni, cele table se obru{avaju na markizu, lupaju pokrov i zavr{avaju na plo~niku ugro`avaju}i prolaznike i stanare koji tuda svakodnevno prolaze.

9

DANAS PRVA PRODAJA GRADSKOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

TANURYI]EVA PALATA SKORO 30 GODINA SIRO^E

ne na istim mestu. Po{to krajwi rok da se to u~ini isti~e 14. marta, reklama }e po svemu sude}i morati da bude skinuta. Prema re~ima predsednice Skup{tine stanara Miroslave Jaramaz, stanari Tanurxi}eve palate pro{le nedeqe su zatra`ili prijem kod gradona~elnika Igora Pavli~i}a kako bi dogovorili neki vid zajedni~kog starawa o gradskom “siro~etu”, ali jo{ nemaju odgovor da li }e do susreta do}i.

utorak9.mart2010.

op{te i komunalno ure|ewe grada. Do sada je podneto oko 1.000 prijava, a komisija je dala saglasnost na oko 500 reklama. Dozvolu od Zavoda za izgradwu grada dobio je tek mali deo vlasnika, koji je pri tome platio i komunalnu taksu – obja{wava Jakovqev i dodaje da su imali {est meseci fore to da u~ine. Reklame }e prvo biti skidane u Zmaj Jovinoj i Dunavskoj ulici, jer tamo vi{e ne}e mo}i na dosada{wi na~in da se stavqaju reklame. Slede}e su Jevrejska ulici i Futo{ka pijaca, a nakon toga na redu je kontrola Bulevara oslobo|ewa. Dodu{e, inspektori }e imati razumevawa za one koji ve} imaju saglasnost komisije i samo im nedostaje jedna dozvola iz ZIG-a, ali ni wima se ne}e ostavqati du`e vreme da kompletiraju dokumentaciju. Inspekcija je s preduze}em „Stan“ sklopila ugovor o uklawawu reklama, pa }e ovog meseca biti uklowene reklame „Frikoma“ sa zgrade Radio Novog Sada, „Karneksa“ sa Tanurxi}eve palate , „Univereksporta“ sa zgrade na uglu Pap Pavla i Jevrejske, „Dinamika“ sa zgrade u [afarikovoj, natpisi „Unikredit banka“ i „Svislajon Takovo“ sa ugla Trga slobode i Modene, a kao i reklama jednog taksi preduze}a i veliki televizijski ekran sa iste zgrade. Pojedine reklame su vlasnici sami uklonili prethodnih nedeqa, nakon {to su obave{teni da za wih ne mogu dobiti dozvolu, pa su tako skinuti natpisi „Matijevi}“ sa zgrade ove firme na uglu Jevrejske i Uspenske, „Jelen pivo“ sa zgrade u Ulici Modene i platno „Donkafe“ s Radni~kog univerziteta. Q. Nato{evi}

on vidi nere{eno pitawe vlasni{tva nad zgradom, ~ije re{avawe zapiwe otkako je uop{te po~elo da se pri~a o restituciji i denacionalizaciji oduzete imovine. I. Sabado{

VESTI Izlo`ba slika Izlo`ba slika posve}ena Danu `ena, bi}e otvorena danas u 18 sati u Klubu za stara i odrasla lica „Grozda Gaj{in“, u Wego{evoj 24. Postavka sadr`i slike 25 autora, ~lanova Kluba „Grozda Gaj{in“ i Udru`ewa likovnih stvaralaca (LUKUM). U programu u~estvuju ~lanovi literarne sekcije „Qubiteqi lepe re~i“ i u~enici osnovne Muzi~ke {kole „Josif Slavenski“. Z. Ml.

Predavawe za in`ewere Predavawe “Energetska efikasnost zgrada i obnovqivi izvori energije”, u organizaciji In`ewerske komore Srbije - regionalnih odbora gra|evinskih in`ewera i izvo|a~a radova iz novosadskog regiona, odr`a}e se danas od 12 sati na Fakultetu tehni~kih nauka. Predava~ je Marija Todorovi}. Prisustvo se prijavquje na internet stranici Komore, a predavawe je za ~lanove besplatno. S. T.

Novi singl „Sleptrepa” Novosadski bend „Sleptrep“ objavio je ju~e maksi singl “Prokrastinacija” koji je dostupan za besplatan za skidawe na internet adresi www.popboks.com/silos kao prvo izdawe u okviru online etikete Popboksa – SILOS. Pored naslovne numere, izdawe sadr`i i dva remiksa singla, te remiks pesme „Qubavna“ sa wihovog debi albuma “Mlad i perspektivan”. „Sleptrep“ je novosadski funk bend osnovan 2003. godine. Krajem 2008. objavili su svoj prvi album “Mlad i perspektivan”, kao ~etvrto izdawe u ediciji Nova srpska scena. Za prvi singl, pesmu „Komentator“, snimqen je spot. N. V.

Radovi u javnom toaletu u Ulici kraqa Aleksandra, privode se kraju, a trenutno se zavr{ava postavqawe kerami~kih plo~ica. Mirko Jevtovi}, portparol u preduze}u “Stan” kojem je povoren ovaj posao ka`e za “Dnevnik” da }e radovi biti zavr{eno do kraja nedeqe, bar kada je wihov deo posla u pitawu. - Stigla je i dodatna oprema, a sada treba da postavimo kamere i ozvu~~ewe, nakon toga bi trebalo jo{ da se postavi lift i da toalet napokon proradi – ka`e Jeftovi} uz opasku da ne zna koje }e preduze}e ugra|ivati lift. Za javni toalet izdvojeno je 12 miliona dinara, a ovim pro{irewem omogu}i}e se da se nekada{wih 50 metara kvadratnih pro-

{iri ispod dela Gradske ku}e na 150 kvadrata. Renovirawe javnog toaleta u centru po~elo je u decembru, rok za zavr{etak je ne{to vi{e od 60 dana, pored postavqawa nove kanalizacione, vodovodne i elektroinstalacione mre`e, novina je i {to }e taj prostor mo}i da koriste osobe s invaliditetom. Iako se za sada ne zna koliko }e ko{tati kori{}ewe toaleta, sigurno je da }e taj noviji i ure|eniji objekat Novosa|anima puno zna~iti, jer vi{e ne}e morati da mole za VC u nekim od obli`wih kafi}a, ili jo{ gore, nu`du obavqaju u okolnim pasa`ima, za {ta su predvi|ene kazne i do 20 hiqada dinara. Q. Na.

„Lica” \or|a Beare Izlo`ba slika „Lica“ akademskog slikara \or|a Beare bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova, u Galeriji novosadskog ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti. Ogranak SANU nalazi se u Ulici Nikole Pa{i}a 6. I. D.

AKCIJA LEGALIZACIJE TRAJE DO ^ETVRTKA

[alteri produ`ili rad do 18 sati Radno vreme {altera i mesnih zajednica u kojima se predaju zahtevi za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata, do ~etvrtka, kada isti~e nacionalna akcija legalizacije, }e trajati od 7.30 do 18 sati. Novosa|ani popuwene zahteve mogu predati u pisarnici Gradske ku}e na Trgu slobode 1, u {alter sali Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove u Radni~koj ulici 2, ali

Katastar glavna ko~nica Slu`ba za katastar nepokretnosti u @elezni~koj ulici po svoj prilici ne}e mo}i svim gra|anima da izda kopije plana i vlasni~ki list do 11. marta, {to je izme|u ostalog potrebno od dokumentacije za legalizaciju bespravno sagra|enih objekata. Iz Republi~kog geodetskog zavoda, dobili smo obave{tewe, da oni ne znaju kojim povodom im stranke tra`e kopije plana i vlasni~ki list. Prilikom predaje zahteva ne navode se razlozi za {ta su potrebni, pa Zavod ne mo`e ni da ubrza ovaj postupak. Tako|e, u Geodetskom zavodu nemaju ni evidenciju koliko je gra|ana predalo zahteve. Pred novosadskom Slu`bom za katastar nepokretnosti i daqe vladaju velike gu`ve. Z. D.

i u mesnim zajednicama “Sremska Kamenica”, “Petrovaradin”, “Adice”, “Klisa”, “Vidovdansko naseqe”, “Futog”, “Veternik”, “Ka}”, “Jugovi}evo”, “Ju`ni Telep”, “Bratstvo-Telep” i “Nikola Tesla” na Telepu. Od po~etka legalizacije ilegalno izgra|enih objekata, 11. septembra, kada je i stupio na snagu nov Zakon o izgradwi, u Novom Sadu je predato preko 7.000 zahteva. Prave gu`ve na {alterima zabele`ene su u samom fini{u akcije. Za prvih pet meseci predato je oko 2.000 zahteva, a samo tokom februara je cifra dostigla 7.000 zahteva. Uz neophodnu papirologiju i republi~ku i gradsku taksu koje zbirno staju 1.720 dinara, podnosioci }e u zavisnosti od zone u kojoj je objekat izgra|en, naknadno pla}ati izme|u 177 dinara i 6.500 dinara po kvadratu za stanove mawe od 50 kvadratnih metara, a za one ve}e izme|u 1.200 do 15.000 dinara po metru kvadratnom. Ukoliko vlasnici bespravno sagra|enih objekata ne predaju zahtev za legalizaciju do ~etvrtka, zakon nala`e da u takvim slu~ajevima nadle`na inspekcija donese re{ewa o wihovom uklawawu. Do sada je i Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine i prostornog planirawa najavqivalo da }e inicirati kod Ministarstva finansija vi{estruko oporezivawe ilegalno izgra|enih objekata, koji nisu legalizovani do 11. marta. S. Tanuryi}


VOJVODINA

utorak9.mart2010.

DNEVNIK

c m y

10

NEOBI^NA PONUDA TURISTI^KE AGENCIJE

Ba~kopalan~ane vode u pozori{te BA^KA PALANKA: Desetak turisti~kih agencija u Ba~koj Palanci odvode ovda{we mu{terije na zimovawa, letovawa kod nas i u svetu, ali veoma malo je onih koji nude ne{to novo. Izuzetak je jedna ovda{wa agencija, koja ve} nekoliko godina Palan~ane ali i Novosa|ane vodi u beogradska pozori{ta. - Izme|u ostalog, organizujemo odlaske na pozori{ne predstave. Najve}e interesovawe je za Zvezdara teatar, Ateqe 212, Beogradsko dramsko, Jugoslovensko dramsko, Teatar na

Terazijama, ali i SNP u Novom Sadu i pozori{te u Subotici – ka`e Slavica Marinkovi}, vlasnica, ove agencije, i dodaje da su u protekle tri godine Palan~ani gledali, predstave poput „Kwegiwa ~arda{a”, „Lari Tompsona”, „Dobro do{li u Srbiju”, „Vesele `ene vindzorske”, „Ne {etaj se gola”, „Maratonci tr~e...”, „Qubavnik velikog stila”... Ovda{we agencije svakako ne mogu da se mere sa velikim kompanijama iz velikih centara poput Beograda ili Novog Sada, ali zato mogu da ponude ne{to {to drugi ne

mogu. A Palan~ani su se o~ito za`eleli pozori{nih predstava, jer je zgrada ovda{weg pozor{ta sru{ena pre skoro dve decenije. Nova zgrada je zapo~eta 1992. godine u centru, pokrivena je, ali nikada nije zavr{ena zbog maratonskog sudskog spora izme|u izvo|a~a radova i lokane samouprave. Dok spor traje, Ba~kopalan~anima nisu daleko ni premijere u Beogradu i Novom Sadu. Ka`u da pozori{ni turizam uop{te nije lo{ i dobro do|e kad zbog predstave malo i proputuju. M. Suyum

TRIBINA O POLO@AJU ROMSKE @ENE

Pobednice sa reform tortom

TORTIJADA UDRU@EWA @ENA „ZLATNA NIT”

U najukusniju reform tortu ulupana 32 jajeta BANATSKI KARLOVAC: U Banatskom Karlovcu prepuni su trotoari tezgi sa cve}em, procvalih jaglika u saksijama, ru`a u raznim bojama, karanfila i brojnih kupaca koji i ne pitaju za cenu, ve} sa buketima `ure lep{im polovinama na ~estitawe. A u sve~anoj sali Mesne zajednice stolovi sa buketima cve}a oki}eni jo{ {arenijim tortama. Wih su za pripremile doma}ice ove manifestacije Udru`ewe `ena „Zlatna nit” koje po deveti put organizuju „Tortijadu”. Za tu priliku najukusniju poslasticu donele su i go{}e i `ene iz Aktiva `ena „Uqma” i Udru`ewa `ena „Dobri~anke”. Brojni posetioci bili su u prilici da u`ivaju u slasti i ukusnim zalogajima, a najukusnije da spakuju i ponesu ku}i. Najvi{e muke je imao `iri. Priznati kulinari za najboqu tortu proglasili su poslasticu Jadranke Todorov i Milenke Stankov iz Dobrice.

- Napravile smo reform tortu u kojoj nema ni grama bra{na. Nas dve radile smo puna ~etiri sata, fil se sprema iskqu~ivo na pari, a ulupale smo 32 doma}a jajeta, 500 grama fine ~okolade, 600 grama oraha, dva kilograma {e}era i margarin. Po{to je skupa i iziskuje mnogo truda, sprema se samo za najzna~ajnija slavqa i mi smo je, eto, pripremile za ovo slavqe `ena na koje smo prvi put do{le, reko{e pobednice „Tortijade” Milenka i Jadranka iz Dobirice. - Sav prihod od prodaje oti}i }e na le~ewe na{e te{ko obolele drugarice, a nekoliko torti smo namenile i za De~iju ustanovu „Poletarac” – re~a predsednica „Zlatne niti” Marija Tapalaga. Ka`e da uskoro odr`avaju i proslavu sa gostima iz brojnih mesta Vojvodine, pa }e i taj novce upotrebiti za istu namenu. R. Jovanovi}

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Jadran: „Alvin i veverice 2“ (17.30), „Da li ste ~uli za Morganove?“ (19.30), „Kutija“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“ (Spens): „Devet“ (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Kamerna scena: „Kako se pravi Milka“ (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, „Novi Sad grad kakvog vi{e nema“ (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“, „Vez po pismu - pismo po vezu“ (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka, 5. marta, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Anu{ka Nikoli}, Ivana [kundri}, Monika Topol~awi, Biqana Guti}, Sofija Stankovi}, Sowa Mileti}, Sowa Orlovi}, Milana Mogin, Marijana Pavlovi}, Sne`ana Stanisavqevi}, Iva Ki{, Olivera Spasi} i Milana Jovanov iz Novog Sada, Kristina Bo}an iz Temerina, Andrijana Ramqak iz Ne{tina, Marija Topuzovi}, Jelena Qubi~i} i Neda Vinoki} iz Futoga, Vidosava Mirkov i Marina Qubi~i} iz Ba~ke Palanke, Ivana Petkovi} i Brankica Jak{i} iz Petrovaradina, Borka Zastavnik iz Beo~ina, Sawa Topi} i Dragana ]ori} iz @abqa, Jovanka Radu iz Farka`dina, Jovana Murtin iz Bege~a, Svetlana Radeka - ^avar iz Koviqa, Kristina Jan~i} iz Be~eja i Bojana \orem iz Budisave, DE^AKE: Suzana Lon~ar, Jelena Deki}, Vesna Plani}, Qubica Gomirac, Nikolina Kapetanovi}, Marina Ti{ma i Vi{wa Bogdanovi} iz Novog Sada, Marija Salapura iz Ka}a, Dragana Gwatovi} iz Ledinaca, Jelena Jovin i Tijana Te{an iz Ba~ke Palanke, Maria Pucko iz Ba~kog Petrovca, Zorica Bugarski iz Be~eja i Tawa \ur|evi} iz Rume.

Moraju vi{e da rade da bi se dokazale STARA PAZOVA: Polo`aj Romske `ene danas tema je tribine koju su u Staroj Pazovi organizovali mladi Romi, organizacija „Romska omladina danas” i javno postavili pitawe ima li diskriminacije u Srbiji. Uz prikazivawe dokumentarnog filma o uspe{nim Romkiwama kod nas, mladi ~lanovi ove organizacije su, u razgovoru na temu polo`aja Romkiwa ukazali na te`ak `ivot svojih majki i baka zakqu~iv{i da je Romska `ena i danas uglavnom u podre|enom polo`aju i u porodici i u dru{tvu, pre svega zbog neobrazovanosti i siroma{tva. Primer Romkiwa koje su uspele da se izbore sa predrasudama, pre svega obrazuju}i se, ali i rade}i vi{e no `ene drugih nacionalnosti da bi se dokazale, pokazuje da vredi i}i napred, da i dru{tvo daje podr{ku

takvim tokovima danas, ali Romima u celini nedostaje ve}a obrazovanost za ukqu~ewe u sve `ivotne tokove danas, naglasio je i predsednik Udru`ewa „Romska omladina danas” Branislav

Jovanovi}. On izlaz vidi u obrazovawu kao najva`nijem na~inu da se stawe po~ne mewati i najavquje po~etak rada Kancelarije za Romska pitawa u Op{tini Stara Pazova ve} za nedequ dana,

a potom dono{ewe akcionog plana obrazovawa Roma. To, sa teku}im aktivnostima na ekonomskom osna`ivawu Roma trebalo bi da mewa sliku i polo`aj Roma u celini, a samim tim i Romske `ene, isti~e Jovanovi}. Op{tina Stara Pazova je stvorila uslov za zapo{qavawe koordinatora za Romska pitawa, ~ime }e i kadrovski biti stvoreni preduslovi za pomo} Romima u re{avawu osnovnih `ivotnih pitawa, a u ovom trenutku, uz obezbe|ivawe ve}eg {kolovawa Romske dece, od pred{kolskog do fakultetskog nivoa, ekonomskog osna`ivawa kroz zapo{qavawe ili samozapo{qavawe, velike su potrebe re{avawa socijalnih i zdravstvenig problema Roma u ovoj sredini, ~ulo se na tribini organizovanoj povodom Dana `ena u Staroj Pazovi. A. N.

PRIJEM ZA @ENE NEOBI^NIH ZANIMAWA

Ni najte`i poslovi nisu im strani KIKINDA: Povodom 8. marta, Me|unarodnog dana `ena; u Skup{tini op{tine uprili~en je prijem za `ene iz kikindske op{tine koje se bave neobi~nim zanimawima. Sa pripadnicima lep{eg pola razgovarali su pomo}nica predsednika Op{tine Gordana Bulatovi} i predsednik Op{tine Ilija Vojinovi}. Prijemu su prisustvovale predsednica Aktiva `ena Novih Kozaraca Mirela Blagojevi}, koja je predstavila svoju organizaciju i tom prilikom istakla da je ciq ovog udru`ewa da uz humanitarni rad pomognu svima kojima je pomo} neophodna. I Stoja Milenovi} iz Novih Kozaraca, sada penzionerka, izdvaja se svojim donedavnim poslom u fabrici „Toza Markovi}” gde je bila zaposlena na najte`im poslovima. Sada je aktivna u Udru`ewu penzionera ~ija je predsednica. Qubica Gavrilov zaposlena je 14 godina u Livnici „Cimos” u Jezgrovnici, a Marica Peji} je u istoj fabrici 27 godina, a radila je na poslovima gloda~a, strugara dok joj je trenutno radno mesto krajcer insert odlivaka.

Dvadesetogodi{wa Ivana Zavi{in iz Mokrina jedina je `enska osoba koja je ~lanica Kowi~kog kluba „Mokrin” i dvostruki je prvak dr`ave u vo`wi kowskih zaprega – dvoprega. Ova mlada dama uskoro }e postati i predsednica svog Kowi~kog kluba. Prijemu su prisusvovale i dve taksistkiwe Dragica Stojkov, koja vozi u Udru`ewu „Kika taksi”, kao i Radmila Galija{evi}, koja je ro|ena u Rumuniji i od 1. oktobra ima svoju taksi firmu. Predstavile su se i Dijana Pe{teri}, Korana Buqin i Nata{a Simi}, vaterpolistkiwe i ~lanice Vaterpolo reprezentacije Srbije. Marica i Brana Vuletin, svekrva i snaja imaju svoju pekarsku radwu, hleb proizvide po tradicionalnim receptima, a peku ga na tulaju. U Mokrinu je wihova porodica poznata po nadimku Kr}a. Wih dve, same, dnevno proizvedu 150 vekni hleba. Kapiten @enskog fudbalskog kluba Dragana Stoiqkovi} tako|e je bila gost u Skup{tini op{tine. Ovu priliku iskoristila je da pozove devoj~ice da im se pridru`e. A. \.

IZLO@BA U ISTORIJSKOM ARHIVU POVODOM 8. MARTA

Be~kere~ke dame 19. veka ZREWANIN: „Be~kere~ke dame 19. veka” naziv je izlo`be fotografija otvorene u Izlo`benom salonu Istorijskog arhiva u Zrewaninu, povodom Me|unarodnog dana `ena, a koja }e trajati do kraja meseca. Autor postavke Ivan Pan~i} veli da posetioci mogu videti fotografije nastale od 1860. godine do kraja 19. veka, pa i

KRAJEM GODINE DE^JE POZORI[TE U PUNOM SJAJU

Dramska radionica na prole}e SUBOTICA: Zbog renovirawa De~jeg pozori{ta u Subotici, predstave za decu izvode se u prostorijama Kulturno umetni~kog dru{tva „Mladost”. V.d. direktorka Pozori{ta Marta Aroksala{i -Stamenkovi} zadovoqna je, jer su glumci kona~no dobili prostor gde mogu nesmetano da rade. - Posledwih nekoliko godina, koliko se obnavqa objekat radimo u neprimerenim uslovima ali bez obzira na to pro{le godine odigrali smo preko 200 predstava. Na prole}e planiramo i dramsku radionicu, a dela koja budu nastala tokom rada radionice, uvrstili bi u repertoar obja{wava v.d. direktorka De~jeg pozori{ta.

Da podsetimo, vi{e od dve godine, koliko traju radovi, predstave nisu mogle da se igraju u ovoj ustanovi. Pre dve godine De~je pozori{te je iz NIP-a dobilo 32 miliona dinara za adaptaciju i rekonstrukciju scene i ulaznog hola, kao i obnovu scenske tehnike. Nakon toga, Fond za kapitalna uganja Vojvodine je odobrio 20 miliona dinara za promenu instalacija. U pozori{tu ina~e nije postojao elaborat o protivpo`arnoj za{titi, pa su morali da nabave i opremu kako bi i taj problem re{ili. U pozori{tu ka`u da bi radovi trebalo da se zavr{e do 25. decembra, na ro|endan ove ustanove kada je odigrana prva de~ja predstava, 1934. u nekada{wem Sokolskom domu. A. A.

Ivan Pan~i}

nekoliko slika iz prvih meseci 20. stole}a. U pitawu su radovi I{tvana Oldala starijeg i I{tvana Oldala mla|eg, Igwaca Funka, Stevana Kremsera i nekoliko anonimnih autora. Ve}i deo poti~e iz privatne kolekcije Ivana Pan~i}a, kao i iz zbirki Istorijskog

arhiva i drugih ustanova i pojedinaca. - Nekada je fotografisawe predstavqalo „tajnu” i qudi koji su hteli da se fotografi{u podvrgavali su se ~itavom malom ritualu pre nego {to bi svoj lik ovekove~ili slikom. Odlazak porodice na fotografisawe predstavqao je do`ivqaj kojem su prethodile duge pripreme i koji se dugo pamtio. Motivi tog vremena prvenstveno su bili portreti i porodi~ne slike – obja{wava Pan~i}. A da bi se takva slika realizovala, porodica bi delegirala nekog od svojih ~lanova na ugovarawe vremena za slikawe. Prolazila bi ~itava nedeqa u pripremama. Odeveni u najlep{a odela, sve`e izbrijani, bri`qivo o~e{qani, svi ~lanovi odlazili bi do „svetlopisca” koji bi ih po ~itav sat „name{tao i razme{tao”, skriven pod crnom maramom, kojom je prekrivao sebe i svoj aparat. - Modeli I{tvana Oldala i drugih onda{wih fotografa verovali su da ostaju kao trajni dokument, da su pobedili vreme i zaborav. Taj uzbudqivi treptaj wihove qudskosti i nade zra~i sa starih dagerotipija, kaloptipija i fotografija. O lepoti negda{wih be~kere~kih dama, majki, sestara, radnica, glumica, sportiskiwa, mo`emo posvedo~iti na ovoj izlo`bi – isti~e Pan~i}. @. B.


VOJVODINA

DNEVNIK DR@AVNA POQA U IN\IJSKOJ OP[TINI DATA U ZAKUP

Arenda za razvoj sela IN\IJA: Prema podacima za pro{lu godinu op{tina In|ija veoma dobro gazduje dr`avnim poqoprivrednim zemqi{tem, kojeg na podru~ju ove op{tine ima oko 4.200 hektara. Ove obradive povr{ine date su u zakup na pet godina, a zakupci uredno pla}aju zakupninu. U zakup je u ovom trenutku 98 odsto povr{ina dr`avnog zemqi{ta. Ovim zakupom ostvaruje se godi{we oko 1,3 miliona evra od zakupnine. Deo zakupnina, od 40 odsto, koje se ubire od dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta, ostaje op{tini In|ija i tim sredstvima se finansiraju projekti koji direktno unapre|uju poqoprivrednu proizvodwu. - Pro{le godine op{tini je od zakupnina pripalo 50 miliona dinara i taj novac se ula`e,

pre svega, u infrastrukturu – seoske i atarske puteve, ure|ewe i odr`avawe kanala za odvodwavawe, podizawe sistema za navodwavawe, za po{umqavawe i druge poslove, koji uti~u na unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe – ka`e direktor Agencije za privredu i lokalni ekonomski razvoj op{tine In|ija Dragan Jankovi}. Sredstvima od zakupa op{tina planira i izradu studije o kori{}ewu resursa u navodwavawu, ali da se kroz tu studiju odgovori, kako na najboqi na~in pomogne razvoju vinogradarstva i vo}arstva, naro~ito u Kr~edinu i Novom Slankamenu, gde postoje idealni uslovi za vinogradarstvo, ali i iskusni poqoprivrednici i vinogradari. S. Bojevi}

utorak9.mart2010.

PALANA^KI KOMUNALCI U DILEMI

Kafane lete s pijace? BA^KA PALANKA: Ove godine na gradskoj pijaci trebalo bi da se produ`i krov i na robni deo tako da }e cela pijaca biti pokrivena. Radi}e se onoliko brzo koliko bude novca. Pomo}nik direktora JKP „Komunalprojekta” ka`e da se razmi{qa i o uklawawu kafana kako bi svi lokali bili jednoobrazni. - Upoznali smo se sa na~inom na koji je to ura|eno u drugim gradovima. Za kafane kojih ovde ima nekoliko mora se na}i re{ewe, jer tokom nekoliko decenija ugostiteqi su imali i velikih ulagawa u ove objekte. Definitivnu odluku nismo doneli, ali na tome radimo. Ova mogu}nost podelila je javnost na one koji smatraju da ugostiteqe ne treba dirati i one koji pozdravqaju inicijativu komunalaca i urbanista. Pijaca se nalazi u centru varo{i i dugo godina se pri~alo o wenom izme{tawu, ali se definitvno od toga odustalo. Kao i u ve}ini gradova osta}e u centru, a nadle`ni su se opredelili za modernizaciju ~ime bi grad od preko 30.000 stanovnika dobio moderni tr`ni centar. Uz pijacu odmah je i autobuska stanica koja je, u me|uvremenu izgubila taj status pa je sada samo stajali{te. Ovaj objekat je u vlasni{tvu ATP „Vojvodina” koje je u ste~aju, a svojevremeno je najavqena sudska prodaja. Potom je prodaja stopirana, a nadle`ni razmi{qaju da ovaj veoma bitan objekat kupi lokalna samouprava mada je dosta wih zainteresovano za licitaciju. Urbanisti kao mogu}nost spomiwu i objediwavanje ova dva objekta. M. Suyum

Palana~ka pijaca

SOMBORSKA „PANONKA” PONOVO NA PRODAJU

Najava koja uliva nadu SAMOSTALNI SINDIKAT „PIJACA I PARKINGA” SAKUPQAO NOVAC ZA GARA@U

Slu`beni auto u ku}i zamenice direktora

ZREWANIN: Samostalni sindikat u zrewaninskim „Pijacama i parkinzima” nastavio je da proziva menaxment ovog javnog preduze}a. Na meti se posebno na{la zamenica direktora Mirjana Gavrilovi} koja je, na pro{lonedeqnoj konferenciji za novinare, priznala da slu`beni automobil stoji parkiran u wenoj ku}noj gara`i i da ga koristi za dolazak na posao. Objasnila je da po sada{woj sistematizaciji ne postoji radno mesto voza~a i da je zato zamenik direktora delom preuzeo i tu ulogu?! - Dogovoreno je da vozilo tokom no}i bude gara`irano, a po{to na{e preduze}e nema svoju gara`u, odlu~eno je da bude kod

principu, ona bi sutra mogla da odnese i kompjuter sa izgovorom da je sigurniji kod we – izjavio je predsednik sindikata @ika @ivadinovi}. On je ponovio da je rukovodstvo kupilo novi auto po ceni ve}oj od dva miliona dinara, i to posle odluke Vlade Srbije o merama {tedwe. - Smatramo da je to neopravdano. Posebno nam smeta ~iwenica da to vozilo zamenica direktora koristi kao svoje privatno. Uvredila nas je wena izjava da je razlog zbog kog ona tim autom dolazi na posao taj {to ona ima gara`u, a firma ne – rekao je @ivadinovi}. Odgovaraju}i na tvrdwe Gavrilovi}eve da po sada{woj si-

SOMBOR: Agencija za privatizaciju raspisala je novi tender za prodaju somborske Prehrambene industrije „Panonka” i to 71,6 odsto od ukupnog kapitala. Tenderska dokumentacija staje 8.000 evra, a pisani zahtevi za wenu kupovinu podnose se do 15. marta. Pravo u~e{}a imaju kompanije, kao i poqoprivredni proizvo|a~i koji se ovom delatno{}u bave u kontinuitetu najmawe posledwe tri godine i koji su u pro{loj godini ostvarili prihod od minimum 1,5 miliona evra. Dokumentaciju, me|utim, mogu otkupiti i investitori koji su u pro{loj godini ostvarili prihod od ~etirti miliona evra. Naime, Agencija za privatizaciju je do sada na dve aukcije i jednom tenderu poku{ala da proda nekada{wu mesnu industriju koja, ina~e ne radi ve} 15 godina, ali su se svi poku{aji zavr{avali neuspe{no. Posledwi u nizu poku{aja se odigrao pro{le godine, kada je Agencija, ta~nije wena Komisija, mesecima pregovarala sa {panskom kompanijom „Friselva” oko kupovine „Panonke”, ali uslovi koje su postavqali potencijalni ulaga~i sa Iberijskog poluostrva su bili vi{e nego neprihvatqivi. [panski investitor je zahtevao otpis svih dugova, na {ta je dr`ava i bila spremna, ali su zahtevali i dugogodi{wi povla{teni, prakti~no nedodirqivi

Zakorovqena „Panonka”

polo`aj, prilikom bescarinskog uvoza sve`eg mesa, {to se pokazalo kao neprihvatqivo za srpsku stranu. U ovom momentu nekadada{wi gigant je doma}in doma}oj kompaniji „Lu~i} grupa”, koja se bavi preradom povr}a i koja je iznajmila preradne i skladi{ne kapacitete fabrike hrane koja je svojevremeno predstavqana kao ~udo moderne tehnologije i motor prera|iva~ke industrije i poqoprivrede, ne samo ovog kraja. Kompanija „Lu~i} grupa” je, zarad anga`mana preko stotinu radnika, nedavno konkurisala za podsticajna sredstva republi~kog Ministarstva za ekonomiju, u iznosu od preko 400 hiqada evra, a svoju podr{ku je obe}ala i pokrajinska Vlada tokom nedavne posete vojvo|anskog premijera dr Bojana Paj-

Zanimqivo je da je direktor „Pijaca i parkinga” \or|e Radu pre i za vreme odr`avawa akcije {etao glavnom gradskom pijacom, sa namerom da vidi kakve su reakcije gra|ana i koliki je odziv novinara. On se ve} du`e vreme nalazi na udaru javnosti i spomiwe se da bi uskoro mogao biti smewen sa funkcije na kojoj se nalazi. stematizaciji u „Pijacama i parkinzima” ne postoji radno mesto voza~a, @ivadinovi} je istakao da je takvu odluku donelo upravo aktuelno rukovodstvo i da je biv{eg {ofera rasporedilo na mesto portira. - Odlu~eno je da mu se oduzme auto i onda ga je prisvojila zamenica direktora, da bi mogla da ga koristi kao svoje. ^udi nas {to je mi{qewa da je taj automobil sigurniji kod we u gara`i, nego ovde u preduze}u, gde imamo portira, kamere, reflektore i kapiju koja se zakqu~ava. Vozilu je ovde mesto, a ne po privatnim gara`ama. To je jedinstven slu~aj da nekom sa takvim opravdawem koristi auto. Smatramo da je ta wena izjava poku{aj da od nas napravi budale - ogor~en je @ivadinovi}. @. Balaban

ti}a. Upravo tada je prvi ~ovek ove kompanije Milo{ Lu~i} najavio da }e se pojaviti na prvoj slede}oj prodaji „Panonke”, kako bi u ovom gigantskom, a sada zakorovqenom, kompleksu daqe razvili posao snabdevawa sve`im i polusmrznutim povr}em dobrog dela Evrope, ve}inom preko velikih multinacionalnih trgovinskih lanaca. Kompanija „Lu~i} grupa” je ina~e izrasla iz somborskog privatnog preduze}a „Ekomiks” koja se na po~etku svog poslovawa bavila proizvodwom premiksa i stoi~ne hrane, da bi nakon akvizicija nekada{wih dru{tevnih poqoprivrednih preduze}a u Novom Sadu, Prigrevici i Kikindi postala ozbiqan igra~ u srpskom agraru. M. Miqenovi}

Mladima pola miliona dinara

Nadzirawe

mene. Tra`ili smo od grada da nam obezbedi gara`u u okviru gradske uprave – precizirala je ona i dodala da se, s obzirom da koristi auto, odrekla putnih tro{kova. @ele}i da parodiraju ovu Gavrilovi}evu izjavu, ~lanovi Samostalnog sindikata minulog vikenda na glavnoj gradskoj pijaci organizovali su akciju „Dinar za gara`u”, pozivaju}i gra|ane da odvoje deo novca za izgradwu prostora u kome bi bilo ~uvano slu`beno vozilo „Pijaca i parkinga“. Akcija je, svakako, bila simboli~nog karaktera. - Naravno da ne mo`emo prikupiti novac za gara`u. Jedina `eqa nam je bila da uka`emo javnosti da nije u redu da se privatna gara`a koristi za sme{taj slu`benog vozila. Jer, po tom

11

Deset novih licenci NOVI BE^EJ: Povodom Me|unarodne nedeqe informati~kog obrazovawa, u Teledomu u Novom Be~eju, koji radi u okriqu Doma mladih „Bratstvo-jedinstvo”, organizovana je sve~anost na kojoj su uru~ene ECDL (me|narodne licence za rad na ra~unarma) polaznicima deseto~lane grupe mladih koji su besplatno pratili nastavu i po-

lo`ili ispite. -Za tri godine postojawa Teledoma u Novom Be~eju, me|unarodne ECDL licence, posle obuke od 32 ~asa, steklo je 82 kandidata, a ovih dana se privodi kraju basplatna obuka za dvadest prosvetnih radnika iz Novog Be~eja i Be~eja – ka`e menexer novobe~ejskog Teledoma Tibor Balo. M. K.

SOMBOR: Na osnovu ovla{}ewa, gradona~elnik Sombora Nemawa Deli} raspisao je konkurs za raspodelu sredstava za finansirawe programa za mlade. Iz gradskog buxeta za ovu namenu izdvojeno je 500.000 dinara. Konkursom je definisano da komisija za jedan projekat mo`e dobiti maksimalno 50.000 dinara. Na konkurs se mogu, kako stoji u pozivu za aplicirawe, prijavqivati projekti od op{teg interesa koji imaju ciq da poboq{aju polo`aj mladih na teritoriji Sombora. Ciqevi i zadaci podnetih projekata moraju se uklapati u jedan ili vi{e prioriteta definisanih ta~kom 4.2.2. Lokalnog akcionog plana za mlade grada Sombora 20102012”, nazna~eno je u tekstu konkursa. Tekst konkursa i konkursna dokumentacija mogu se preuzeti sa zvani~nog sajta Grada Sombora www.sombor.rs i Kulturnog centra „Laza Kosti}” Sombor www.kcsombor.org.rs. M. M}

VESTI Berek ponovo predsednik VI[WI]EVO: Na izbornoj skup{tini Op{tinskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) za {idsku op{tinu Predrag Berek je ponovo izabran za predsednika. On je tom prilikom rekao da je LSV postala relavantan politi~kih faktor na prostoru op{tine [id i da wena snaga le`i ne samo u ~lanstvu ve} i u wihovom ugledu. - O tome svedo~e rezultati nedavnih izbora za ~lanstvo u Savete MZ u {est mesta {idske op{tine u kojoj su izabrani i ~lanovi LSV. Kao slabost u radu Berek je istakao da ne postoji dovoqna komunikacija sa centrom u Novom Sadu, a sti~e se utisak da se ~lanstvu u Sremu ne poklawa potrebna pa`wa. Izbornoj skup{tini odr`anoj u sali Lova~kog doma u Vi{wi}evu prisustvovali su potpredsednik LSV Aleksandar Jovanovi}, potpredsednik Izvr{nog odbora LSV Dejan ^apo koji su tom prilikom uru~ili ~lanske karte novoprimqenim ~lanovima. D. S.

Posledwi izve{taj BE^EJ: Volonterska ~uvarska slu`ba be~ejskog USR „[aran” podnela je posledwi izve{taj o radu skup{tini koja je imenovala. Jer, novim Zakonom o za{titi i odr`ivom kori{}ewu ribqeg fonda, ukida se volonterski na~in kontrole na terenima i sve prepu{ta profesionalnim ribo~uvarima, slu`benim licima sa znatnim ovla{}enima. „Nas trojica volontera odradili smo ukupno 243 sata u kontroli na terenima Tisa 1, Tisa 2 i Cveti}evo. Profesionalni ribari su se korektno odnosili prema ribqem fondu i nisu izlovqavali plemenitu ribu u vreme zabrane zbog wihovog mresta” pi{e u izve{taju koji je, u ime Volontersle ~uvarske slu`be, sastavio Imre [anta. Be~ejski volonteri ribo~uvari uspeli su da prodaju samo jednu dnevnu i dve godi{we dozvole, ali su zato podigli niz mre`a u ukupnoj du`ini 148 metara, 25 strukova s 180 udica, ~etiri vr{ke i jedan senker. Sav alat, kojim je vr{en krivolov, zaplewen je i kasnije komisijski uni{ten. V. J.


12

CRNA HRONIKA

utorak9.mart2010.

DNEVNIK

MISTI^NA DETONACIJA JU^E UZNEMIRILA FUTO@ANE

Grunula bomba u gumi naslowenoj na kola? Detonacija eksplozivne naprave ju~e oko 11 sati uznemirila je stanovnike Futoga u Omladinskoj ulici kod Poqoprivredne {kole. Po prvim saznawima, do eksplozije je do{lo kad je taksista S. M. isterao automobil iz dvori{ta na kolski ulaz ispred ku}e. Po re~ima jednog kom{ije, S. M. je krenuo ka vozilu nakon {to je zatvorio kapiju, ali je tada ugledao automobilsku gumu bez felne naslowenu na vrata svog automobila. [utnuo ju je u jarak i odjednom se na{ao s druge strane kola, jer je u tom trenutku grunula eksplozija. Kako je kazao ovaj na{ sagovornik, samo

Mesto eksplozije

ZREWANINAC OSU\EN ZBOG SAOBRA]AJNE NESRE]E JANUARA PRO[LE GODINE

Dve godine za dve smrti Vladimir Bori} (36) iz Zrewanina osu|en je u zrewaninskom Vi{em sudu na dvogodi{wu kaznu zatvora po{to je u prvostepenom postupku utvr|eno da je izazvao saobra}ajnu nesre}u u kojoj su poginule dve osobe. Sud je, kao meru bezbednosti, Bori}u izrekao i zabranu upravqawa motornim vozilom B kategorije u periodu od dve godine, po~ev od trenutka kada presuda bude pravosna`na. Po navodima presude, on je 14. januara pro{le godine upravqao putni~kim vozilom marke „sitroen ksara-pikaso“, idu}i magistralnim putem iz pravca Zrewanina prema E~ki. U tom trenutku, oko 2.50 ~asa, Bori} je, po navodima optu`nice, bio pod dejstvom al-

kohola od 1,45 promila. Zato je, kako je sud ustanovio, bio nesposoban za bezbedno upravqawe automobilom, pa je u jednom trenutku, pri brzini od 71 kilomatar na sat, pre{ao s desne na levu stranu kolovoza. Nakon toga je sleteo s puta i desnim bo~nim delom auta naleteo na drvo. Tom prilikom, saputnik u wegovom vozilu Qubi{a ^eli} zadobio je te{ke telesne povrede opasne po `ivot, usled kojih je preminuo na putu do zrewaninske bolnice. Te{ko je povre|ena i Hanka Destani, koja je tako|e bila u automobilu, i ona je umrla 23. februara u Urgentnom centru u Beogradu. Tre}a saputnica, Tijana Bori}, lak{e je povre|ena. @. B.

U SENTI PRIJAVA PROTIV DVOJICE IZ MALOG I\O[A

Bra}a osumwi~ena za iznudu Sen}anska policija je podnela krivi~nu prijavu protiv bra}e Norberta (1979) i ^abe F. (1973) iz Malog I|o{a, zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo iznude nad Z. P. iz Sente. Iz Policijske uprave u Kikindi saop{teno je ju~e da su osumwi~eni 26. januara ove godine u ve~erwim satima, u stanu o{te}enog Z. P. u Senti, uz pretwu oru`jem, poku{ali da mu iznude novac na ime ranijeg duga Norbertu F. M. Mr.

~udom nema povre|enih jer je o~igledno u gumi bila bomba. Vi{e qudi iz kraja nam je reklo da vlasnik automobila nije problemati~an ~ovek ve} je, naprotiv, omiqen u kom{iluku. Na kolskom ulazu je posle policijskog uvi|aja ostala sr~a od stakla na vratima automobila, vidqivi su i o`iqci na drvetu ispred susedne ku}e, a nakon svega, automobil, koji je na nekoliko mesta obele`en {rapnelima, ostavqen je parkiran u dvori{tu pored vlasnikove ku}e. Vi{e detaqa o doga|aju o~ekujemo danas iz policije. M. V.

O{te}eni automobil

U KIKINDSKOJ POLICIJSKOJ UPRAVI LANE ZBOG KR[EWA ZAKONA

Osmorica suspendovana, prijave protiv {estorice U Policijskoj upravi Kikinda u pro{loj godini protiv {est radnika podnete su krivi~ne prijave, osam wih je suspendovano s posla, a protiv onih koji su po~inili najte`e propuste pored krivi~nih prijava podneti su i predlozi ministru Ivici Da~i}u da im prestane radni odnos. Otkaz je dobio policijski slu`benik u Senti koji nije razdu`io novac od napla}enih mandatnih kazni u iznosu od oko 1,3 miliona dinara, a na udaru se na{lo troje zbog toga {to prilikom podno{ewa zahteva za nadoknadu putnih tro{kova dali la`ne podatke o mestu prebivali{ta, pa su osumwi~eni za prevare. - Po~etkom ove godine ministru policije prosle|ena su jo{ dva predloga za prestanak radnog odnosa Policijski slu`benici u Senti na udaru zbog zloupotreba policijskim slu`benicima, ali jo{ nisu re{ena - ka`e pusta u radu, zloupotreba pa Jovi} je kategori~an da niko na~elnik PU Kikinda Dragan ~ak je bilo i situacija da su ni na koji na~in ne}e biti izuJovi}. - Prilikom dolaska na gra|ani premla}ivani, ~ak i sa zet ako je u~inio ne{to nezakodu`nost rekao sam da }emo se smrtnim slu~ejem, {to je dovenito, bez obzira da li je u pitatruditi da se zakon jednako lo PU Kikinda do toga da grawu prekr{aj ili krivi~no deprimewuje prema svima, pa i |ani izgube poverewe. Ve} vilo, pa ni radnici PU. prema na{im radnicima. Na{e od dve godine, od kada sam na - Igrom slu~aja nekoliko postojimo da sve propuste u radu i du`nosti na~elnika, zauzeli licijskih slu`benika se na{lo nezakonitosti na odgovaraju}i smo stav da }emo se prvenstveno na udaru krajem pro{le godine, na~in sankcioni{emo. Pre nepotruditi da prvo napravimo ali mi smo prethodne dve godigo {to sam do{ao u Policijsku reda u svojoj ku}i, pa tek onda ne sprovodili intenzivnu konupravu u Kikinda, bilo je dosta da isto to mo`emo tra`iti od trolu, inspekcijski nadzor raprekora~ewa ovla{}ewa, prodrugih. da i obavqali instrukta`u ka-

U VI[EM SUDU U ZREWANINU OSU\EN TODOR GECA IZ ME\E

Uslovna kazna biv{em direktoru zadruge Biv{i direktor Zemqoradni~ke zadruge „Me|a“ iz istoimenog sela `iti{tanske op{tine Todor Geca progla{en je krivim u zrewaninskom Vi{em sudu i sudsko ve}e, kojim je predsedavao sudija Zoran Paripovi}, izreklo mu je uslovnu kaznu zatvora u trajawu od {est meseci, s rokom provere od tri godine. Izre~ena mu je i zabrana obavqawa direktorske du`nosti u trajawu od godinu dana, po~ev od trenutka kad presuda postane pravosna`na. Geca je, ina~e, u prvostepenom postupku odgovarao zbog krivi~nih dela zloupotrebe slu`benog polo`aja i ovla{}ewa u privredi. Oslobo|en je optu`bi za poku{aj zloupotrebe slu`benog polo`aja, za koji ga je Tu`ila{tvo tako|e teretilo, s obzirom na to da je sud procenio da nije dokazano da je po~inio i to krivi~no delo. Presudom je utvr|eno da je Geca tokom 2003. godine iskoristio polo`aj i prekora~io granice

svojih ovla{}ewa tako {to je, protivno zadru`nim pravilima u ZZ „Me|a“, nakon isteka mandata Skup{tine predstavnika zadrugara, na sebe preuzeo wena ovla{}ewa. Tada je samoinicija-

Sud u Zrewaninu

tivno izdao u zakup poslovne prostorije i zemqi{te u vlasni{tvu zadruge. Najpre je jula 2003. zakqu~io ugovor s Ugqe{om Grgurom iz Novog Sada o zakupu dela parcele na potesu „Selo“ do

Foto: B. Lu~i}

2018. godine. Po~etkom septembra iste godine potpisao je ugovor i s Danijelom Bo{kovi} iz Me|e o izdavawu u zakup poslovnog prostora do 2010. Na taj na~in je omogu}io Grguru i Bo{kovi}evoj da stupe u posed i koriste nepokretnosti „Me|e“ bez prethodne odluke i saglasnosti legalnog organa upravqawa zadruge. Utvr|eno je i da je tokom 2000. i 2001. godine, u nameri da za zem- zadrugu pribavi protivpravnu imovinsku korist, odobrio da se obavqa proizvodwa i prodaja p{enice, kukuruza, sviwa i drugih poqoprivrednih proizvoda, te isporu~ena roba napla}uje gotovim novcem i mimo `iro-ra~una preduze}a, neposredno na blagajni. Umesto toga, vodio je posebnu blagajnu, a ukup-

na vrednost ovakvih nedozvoqenih robno-nov~anih fondova iznosila je 2.156.002 dinara. Tu`ila{tvo je Gecu teretilo i da je, protivno Zakonu o radnim odnosima, 30. avgusta 2000. izdao re{ewa grupi od 99 radnika o prestanku radnog odnosa. Umesto pripadaju}e nov~ane naknade u visini od 36 zarada, koja bi za sve zaposlene iznosila oko 7,8 miliona dinara, on je radnicima preneo pravo kori{}ewa 948 hektara zadru`ne zemqe, i to za period od jedne decenije. Na taj na~in je, po mi{qewu Tu`ila{tva, poku{ao da im omogu}i da naknadnim izdavawem ove zemqe u podzakup, {to su radnici i zapo~eli, za sebe ostvare ukupan prihod od 63.847.800 dinara. Takvo delovawe je zabraweno, ali je tokom sudskog postupka ve}e ustanovilo da Tu`ila{tvo nije uspelo da doka`e ovo krivi~no delo, okvalifikovano kao zloupotreba slu`benog polo`aja u poku{aju. @. Balaban

ko i na koji na~in treba da se radi. Jer, bilo je i toga da mnogi ne znaju dobro svoj posao, ili ono {to bi trebalo da rade, pa je iz tog razloga ponekad i nehoti~no ~iweno ne{to {to ne bi smelo. Nije sve bilo zlonamerno s namerom da se o{tete gra|ani, ili da bi se po~inilo krivi~no delo - ukazuje Jovi}. Na izmaku pro{le godine do{lo je i do kadrovskih promena u Policijskim stanicama u Senti i Novom Kne`evcu i Policijskoj ispostavi u Adi. Me|utim, na~elnik Jovi} ka`e da ove promene nisu usledile zbog propusta u slu`bi, nego su posledica nedostatka obrazovanog i stru~nog policijskog kadra, napomiwu}i da stru~nih kadrova nema dovoqno te da ono ~ime se raspola`e nastoje rasporediti tako da daju najve}i doprinos u radu. - Planiramo da izvr{imo jo{ neke kadrovske promene. Me|utim, te{ko se sada primaju novi radnici iz gra|anstva, jer je prijem trenutno obustavqen, ali postoje mogu}nosti da vratimo neke na{e radnike koji su u ranijem periodu oti{li iz PU Kikinda u druge organizaicone jedinice MUP-a Srbije - isti~e Jovi}. M. Mitrovi}

TU^A U KIKINDSKOM KAFI]U

^etvorica povre|ena u obra~unu Epilog tu~e, do koje je u subotu oko 2.30 ~asa do{lo u Kikindi u lokalu "Monera", je ~etvorica lak{e povre|enih mladi}a, a protiv sedmorice Kikin|ana, u~esnika u obra~unu, iz Policijske uprave Kikinda najavqeno je podno{ewe zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog reme}ewa javnog reda i mira. Do tu~e je do{lo nakon sva|e Marija P. (1985) i Dragana B. (1988). S jedne strane se terete da su u tu~i u taboru Dragana B. u~estvovali Nenad R. (1990), Sr|an M. (1990) i Triva B. (1989), a s druge Mario P., Vladimir B. (1984) i Nenad R. (1992), svi iz Kikinde. Wih ~etvorica: Mario P., Dragan B., Vladimir B. i Nenad R. u tu~i su lak{e povre|eni. M. Mr.

NESRE]A KOD UBA

Poginuo u rudniku nemetala – U rudniku nemetala "Kopovi", u selu Slatini kod Uba, poginuo je radnik Jovica Kova~evi} (31) – rekao je ju~e Tanjugu predsednik Vi{eg suda u Vaqevu Veqko Mari}, koji je u ime de`urnog istra`nog sudije obavio uvi|aj. Mari} je kazao da se uzrok nesre}e, koja se dogodila prekju~e, ispituje i da je uz obdukciju nalo`io da nadle`ne inspekcije obave uvi|aj da bi

se razjasnilo pod kojim okolnostima je Kova~evi} poginuo. Rudnik nemetala "Kopovi" je lider u eksploataciji i proizvodwi kvarcnog peska i kerami~kih glina na Zapadnom Balkanu. Kvarcni pesak iz "Kopova" najvi{e se primewuje u liva~koj i staklarskoj industriji, dok se glina najvi{e koristi u industriji keramike.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak9.mart2010.

13

NAKON UDESA KO[ARKA[A „NOVOG SADA” U NEDEQU RANO UJUTRU KOD LAPOVA

Trener i igra~ i daqe u te{kom stawu Konzilijum lekara Klini~kog centra u Kragujevcu saop{tio je ju~e da trener i igra~ ko{arka{kog kluba “Novi Sad” Nemawa Danilovi} i Nenad Grozdani}, koji su `ivotno ugro`eni, imaju veoma te{ke i vi{estruke povrede i da je za wihov oporavak potrebno vreme. – Te{ko je prognozirati daqi tok le~ewa, ali su preduzete sve mere da se odr`e vitalne funkcije, da se omogu}i mo`danim funkcijama oporavak, koji, ako do wega do|e, sigurno ne}e biti brz – izjavio je direktor Odeqewa za anesteziologiju i reanimaciju dr Ivan Grgi}. Na konferenciji za novinare u Klini~kom centru, neurohirurg Qubomir Krsti}, koji je i predvodio tim lekara koji je operisao

struke, jer je re~ o mozgu, nervnom tkivu, o kostima lica i o plu}ima – rekao je Krsti}. Pomo}nik direktora Klini~kog centra i direktor Neuror-

Porodice i direktor uz povre|ene

Nenad Grozdani} u kragujeva~koj bolnici

trenera Danilovi}a, tako|e je naglasio da lekari u ovom trenutku ne mogu davati prognoze:

– Ne mo`emo da dajemo prognoze jer su to vrlo te{ke povrede, povrede koje su udru`ene i vi{e-

PRITVOREN VRBA[ANIN OKRIVQEN ZA SILOVAWE

Do `rtve do{ao preko „Fejsbuka”

Milanu M. (1986) iz Vrbasa, okrivqenom za silovawe, ju~e je, nakon saslu{awa, de`urni

Milan M.

istra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Sadu Miroslav Alimpi} odredio pritvor. Osumwi~enom

se krivi~nom prijavom stavqa na teret da je 4. marta oko pono}i, po prethodnom dogovoru, preko dru{tvene mre`e “Fejsbuk” da se vidi s M. V. (1979), oti{ao s wom na pi}e i do{ao u wenu ku}u u Sremskoj Kamenici te poku{ao da s wom silom stupi u seksualni odnos. Kada ga je odbila, zadao joj je vi{e udaraca {akama u glavu i telo i nad wom izvr{io obqubu. Radi utvr|ivawa ukupnog kriminalnog pona{awa osumwi~enog, policija moli sugra|anke koje su bile `rtve ovakvih napada i prepoznaju osumwi~enog da se jave na telefone 021/488–4138 i 064/ 892–4055. Tako|e, novosadska Policijska uprava upozorava korisnice ovakvih mre`a da budu oprezne zbog mogu}nosti da neke osobe zlopupotrebe kontakt. M. V.

NOVOSA\ANIN LI[EN SLOBODE

Lisice zbog 900 dinara

Novosa|anin Dragan B. (1986) li{en je slobode 6. marta pod sumwom da je po~inio razbojni{tvo. Wemu se pripisuje da je u prodavnici “Frutini” u Ulici Petra Drap{ina oteo 900 dinara i dve paklice cigareta. Ubrzo nakon toga je uhap{en u obli`wem kazinu. Kod wega je tom prilikom prona|en plen, a potom i no` koji je odbacio u {aht, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

U NOVOSADSKOJ KAFANI

Ru~na bomba u yepu Po dojavi gra|ana, policija je u subotu, u jednom novosadskom ugostiteqskom lokalu, oduzela ru~nu bombu od me{tanina Lazara K. (1951) koju je prona{la u wegovom xepu.

Protiv Lazara }e biti podneta krivi~na prijava u redovnom postupku, ka`e se u ju~era{wem sao{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

U Srbiji tri nova zatvora Ministarstvo pravde Srbije najavilo je izgradwu tri nova zatvora, u Pan~evu, Kragujevcu i Padinskoj Skeli, kapaciteta od po 500 pritvorenika, odnosno zatvorenika, kao i skori po~etak primene sistema elektronskog nadzora putem specijalnih narukvica. Dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen izjavio je Tanjugu da }e Srbija izgradwom novih zatvora, kao i upotrebom elektronskog nadzora koja se o~ekuje za najvi{e dva meseca, za du`i niz godina re{iti problem zatvorskih uslova. – Zatvor u Padinskoj Skeli, koji se u potpunosti finansira novcem Republike Srbije, bi}e gotov do jula, dok se po~etak izgradwe druga dva objekta planira za septembar – napomenuo je Homen. – Imaju}i u vidu te{ku ekonomsku situaciju u kojoj ne}e biti mogu}e u skorije vreme osloniti se na buxet, Ministarstvo pravde je prvi put tra`ilo kre-

Izgled novog zatvora u Padinskoj Skeli

dit od Evropske banke za obnovu i razvoj za zidawe jo{ dva nova zatvora. Po wegovim re~ima, kredit bi trebalo da bude odobren do leta, a izgradwa da po~ne u septembru. Obja{wavaju}i potrebu za novim zatvorima, Homen je istakao da Srbija punih 30 godina nije

Elektronski nadzor nad 3.000 osoba Homen o~ekuje da }e u naredna dva meseca za`iveti sistem elektronskog nadzora putem specijalnih narukvica koje }e biti stavqane na ruku pritvorenicima, odnosno zatvorenicima koji budu pod re`imom ku}nog pritvora, odnosno zatvora. – Zakon jasno ka`e da se ku}ni zatvor mo`e odnositi samo na lica koja su osu|ena na kaznu do godinu dana zatvora, a u ovom trenutku u Srbiji ih ima oko 3.000 – naveo je on. Dr`avni sekretar smatra da }e Srbija za du`i niz godina re{iti problem zatvorskih uslova uz budu}u uporebu elektronskog nadzora koji }e osloboditi zna~ajne kapacitete u zatvorima i pritvorima – za 1.500 do 2.000 mesta, i izgradwom novih zatvora s jo{ 1.500 mesta.

Majki}u zatvor, [akoti} oslobo|en pred kluba “Blu lajn”. Po navodima optu`nice, 28. februara 2004. godine oko sat posle pono}i, Majki} i jedna nepoznata osoba su, maskirani fantomkama, pri{li Lugowinom “mercedesu E-400”, parkiranom na Rumena~kom putu bb pored Gradskog grobqa. U akciju su po{li po prethodnom dogovoru s okrivqenim [akoti}em, koji je imao saznawa da Lugowa sa sobom nosi ve}e koli~ine novca. U kolima je bila i Ksenija S. Napada~i su od o{te}enog zahtevali da otvori vrata na automobilu. Kako je on to odbio, optu`eni Majki} je jednom pucao u zadwe bo~no levo staklo, i kroz rupu poku{ao da otvori vrata. Tada ga je Lugowa {utnuo u glavu a optu`eni je ispalio vi{e hitaca i ranio o{te}enog u levu nadlakticu i butinu. Zatim su o{te}ene izveli iz automobila, pa ih naterali da u|u u prtqa`nik i zatvorili ih. Optu`eni Majki} je, s nepoznatim sa-

Ju~e u toku prepodneva kontaktirali smo s direktorom Ko{arka{kog kluba “Novi Sad” Aleksandrom Grmu{om, koji se nalazi u Klini~kom centru u Kragujevcu, uz povre|enog trenera Nemawu Danilovi}a (39) i igra~a Nenada Grozdani}a (20). – Situacija s povre|enim ~lanovima na{eg kluba je, kako su mi rekli lekari, nepromewena – rekao je Grmu{a. – Nemawa Danilovi} i Nenad Grozdani} i daqe su u komi, mada, dodu{e, postoje odre|eni znaci koji bi mogli predstavqati pomak naboqe. Ipak, po iskazu doktora, jo{ je rano za prognoze jer su wihove povrede veoma te{ke. Osim Aleksandra Grmu{e, uz najte`e povre|ene su i ~lanovi wihovih porodica. A. P.

kari u~initi sve {to je u wihovoj mo}i da bolesnicima pru`e maksimalnu pomo}”. Zdravstveno stawe trenera i ko{arka{a nepromeweno je u odnosu na prekju~e i wihovi `ivoti su i daqe ugro`eni. Danilovi} i Grozdani} su povre|eni u saobra}ajnom udesu kod Lapova, koji se dogodio u nedequ u ranim jutarwim satima, i sme{teni su na Odeqewe intenzivne nege, gde su prikqu~eni na aparate za disawe. U toj nesre}i lak{e su povre|ena {estorica ko{arka{a tog novosadskog kluba, ali su svi posle ukazane pomo}i u Urgentnom centru i Klinici za ortopediju, tokom ju~era{weg dana otpu{teni iz kragujeva~kog Klini~kog centra. (Tanjug)

DR@AVNI SEKRETAR MINISTARSTVA PRAVDE SLOBODAN HOMEN

PRESU\ENO ZA PUCWAVU, RAWAVAWE I RAZBOJNI[TVO KOD NOVOSADSKOG NOVOG GROBQA 2004.

Pred krivi~nim ve}em Vi{eg suda u Novom Sadu ju~e je, zbog optu`bi za pqa~ku, rawavawe i li{avawe slobode novosadskog biznismena i vlasnika firme “Lugowa petrol” Gojka Lugowe, koji je pro{le godine preminuo, na ~etiri godine zatvora osu|en Darko Majki} (35), s posledwim poznatim mestom prebivali{ta u [vedskoj. Prvooptu`eni Zdravko [akoti} (52), zvani Kuca, iz Nik{i}a, oslobo|en je optu`bi za organizaciju napada zbog nedostatka materijalnih dokaza, a ujedno je ukinuta i poternica za wim. Dela za koje se dvojac teretio dogodila su se pre vi{e od {est godina, a dvojica optu`enih odranije su u bekstvu. Majki} je, po tvrdwama sa su|ewa, u [vedskoj, gde je i ro|en, a [akoti}, koji se po nekim informacijama visoko kotirao u ovda{wim kriminalnim krugovima, pre nekoliko godina je nestao posle pucwave is-

hiru{ke klinike Radivoje Nikoli} istakao je “da }e u toj zdravstvenoj ustanovi, gde pored tehni~kog dela i znawa ne mawkaju ni medikamenti ni krv, le-

u~esnikom, odvezao automobil Rumena~kim putem, i ostavio ga pred brojem 59. Po kazivawu Ksenije S., motor automobila radio je jo{ najmawe pola sata, a Lugowa je uspeo da provali bravu gepeka posle sat, kada im je ve} ponestajalo vazduha. Par je tada video da su iz automobila odnete wihove li~ne stvari i garderoba, me|u kojom su bile i Lugowine farmerke sa 6.000 evra i 25.000 dinara u xepu. Analizom krvi sa stakla automobila utvr|eno je da je ona Majki}eva. Ve{ta~ewem je tako|e utvr|eno i da je metak kalibra devet milimetara ispaqen iz pi{toqa marke “glok” kakav je on imao. Optu`eni Majki} saslu{an je u rodnoj [vedskoj, gde je u potpunosti negirao krivicu. [akoti} je na saslu{awu kazao da poznaje Majki}a i da wih dvojica zajedno obilaze novosadske kockarnice. S. T.

ulagala u pove}awe zatvorskih kapaciteta, dok se broj pritvorenika i zatvorenika pove}ao po~etkom ozbiqne borbe protiv kriminala, pogotovo organizovanog kriminala, {to je jedan od prioriteta dr`ave. – Ako uporedite situaciju od pre ~etiri godine, kada je bilo svega 6.500 pritvorenika, sa sada{wim brojem od 11.500, uo~qiva je jasna potreba da se izgrade novi zatvori – naveo je Homen. Osim toga, neophodno je i popraviti uslove boravka u postoje}im zatvorima, dodao je on, i ocenio da }e izgradwom tri zatvora u potpunosti biti re{en problem prenatrpanosti, naro~ito uz poja~anu primenu alternativnih sankcija. – Kada budu izgra|eni novi objekti i kada se realizuju preseqewa, bi}e mogu}nosti i da se u|e u renovirawe postoje}ih

objekata, pre svega Centralnog zatvora u Beogradu – rekao je Homen. On je napomenuo da je to plan koji mora da se realizuje jer je Evropski komitet za spre~avawe mu~ewa i torture ve} dva puta dolazio u posetu Srbiji. – Prvi put 2002. godine, kada je izve{taj bio zaista lo{, i drugi put 2006. Situacija u srpskim zatvorima se od tad bitno popravila, ali je daleko od idealne i daleko od nivoa osnovnih qudskih prava koji treba da u`ivaju i u~inioci krivi~nih dela – objasnio je on. Homen o~ekuje da }e uz pomo} investicija slede}i izve{taj biti daleko boqi. Dr`avni sekretar je objasnio da ne treba da ~udi ako u ovom trenutku do|e do odre|enog nasiqa u zatvoru, ili ometawa rada zatvorskog sistema, i podsetio na to da “zatvori nisu bolnice, niti humanitarne ustanove – zna se ko se nalazi u zatvorima”. – Bez obzira na to, mi kao Republika Srbija moramo da uradimo sve {to je u na{oj mo}i da obezbedimo boqe uslove i za pritvorenike i za zatvorenike – zakqu~io je Homen. Srbija trenutno ima 24 zatvora, od kojih ~etiri nemaju pritvore i slu`e iskqu~ivo za boravak osu|enih na izdr`avawu kazni. U Okru`nom zatvoru u Beogradu, poznatijem kao Centralni zatvor – CZ, trenutno boravi oko 1.200 pritvorenika, iako su wegovi kapaciteti svega 450 mesta.

PAR IZ BEOGRADA OSU\EN NA PO 30 GODINA ROBIJE ZBOG UBISTVA

@ena negira ume{anost, policajac priznao pucawe Sudsko ve}e Vi{eg suda u Beogradu osudilo je ju~e na po 30 godina zatvora Nata{u Petrovi} (42) i biv{eg policajca Nenada Bara~a (47) po optu`bi za te{ko ubistvo Nata{inog supruga Nenada Petrovi}a u aprilu 2007. godine. Ju~e izre~enom presudom Nata{a Petrovi} je ogla{ena krivom po optu`bi da je, uz obe}awe nagrade od 20.000 evra, podstrekavala Bara~a na ubistvo svog supruga, a po navodima optu`be, s policajcem je bila u intimnoj vezi. Nenad Petrovi} je ubijen 14. aprila 2007. godine u svom stanu na Bulevaru Avnoja u Novom Beogradu. Advokat Neboj{a Milosavqevi}, branilac Nata{e Petrovi}, ju~e je izjavio da }e se `aliti na presudu Apelacionom sudu u Beogradu jer, kako je naveo, “veruje u istinitost odbrane svoje klijentkiwe koja negira optu`be i

da }e odbrana ipak to uspeti da doka`e”. Na su|ewu, koje je po~elo u februaru 2008, optu`eni Bara~ i Nata{a Petrovi} su pred sudom negirali da su ikada bili u intimnoj vezi, a ona i bilo kakvu vezu s ubistvom supruga, tvrde}i da su imali dobar brak. Optu`eni Bara~ je u odbrani iznetoj pred sudom priznao da je pucao u svog dugogodi{weg prijateqa Petrovi}a, ali, kako je naveo, ne iz koristoqubqa, niti s bilo kakvim umi{qajem, ve} da je do toga do{lo kad mu je on, prilikom posete 14. aprila 2007, rekao da je godinu-dve ranije planirao da mu napadne porodicu zbog izvesnih du`ni~kih odnosa koje su imali u to vreme. Bara~ je kazao da je tog dana posetio drugara i ne pomi{qaju}i na to da }e se taj susret okon~ati hicima. Ispri~ao je da mu se Nata{a Petrovi} krajem januara 2007. obratila tvrde}i da ju je „suprug tukao”, te

da ga je pitala da li mo`e da joj na|e nekoga ko bi ga ubio, ali je Bara~ to odmah “preneo Nenadu jer je mislio da je to neka wihova igra”. – Nenad je insistirao na tome da od Nata{e tra`im novac za ubistvo, {to sam i uradio. Prvo mi je dala 5.000 evra, i kad sam, po Nenadovom nalogu, tra`io jo{, odustala je od svega – kazao je Bara~ u odbrani pred sudom 5. februara 2008. godine. Me|utim, dodao je optu`eni, Petrovi} nije poverovao da je wegova supruga odustala pa je od Bara~a tra`io da je “provocira”, da bi ne{to saznao, te da je ta sitaucija potrajala vi{e od tri meseca. Kobnog 14. aprila 2007. Bara~ je, kako je tvrdio pred sudom, posetio prijateqa da vide {ta daqe, ali su stvari krenule naopako kad je Petrovi} po~eo pri~u od koje mu se sve pomutilo, a do susreta je ve} popio pola litre votke. J. J.


14

DRU[TVO

utorak9.mart2010.

DNEVNIK

SRBIMA NIJEDAN BIV[I BRATSKI NAROD SFRJ NIJE BA[ PO VOQI

Osim gladi, ne mo`e nam niko ni{ta

Centar Auto-moto saveza Srbije za motorna vozila uspeo je za samo {est meseci da napravi vozilo za snimawe puteva i signalizacije koje se primewuje u IRAP-u, me|unarodnom projektu finansiranom od Svetske banka, u ~ijem programu na{a zemqa u~estvuje od 2008. Specijalni “mercedes vito 190 CDI” opremqen je najsofisticiranijim ure|ajima i mo`e uz pomo} kamera visoke rezolucije da snimi 130.000 kilometara puteva da bi se utvrdila wihova bezbednost. U Evropi sli~na vozila postoje samo u [paniji i Nema~koj,

ali daleko skromnijih performansi. Ona mogu da snimaju, pri brzini do 60 kilometara na ~as (operativna brzina na{eg je 80), ali posle {est ~asova podaci moraju da se “skidaju” u bazi ra~unskog centra. – Osim {est meseci rada, ulo`ili smo i oko 200.000 evra u opremu i softver – ka`e direktor Centra za motorna vozila Milan Bo`i}. – Kada smo na{e vozilo promovisali na evropskom sastanku IRAP-a, bili su u neverici jer smo odmah dobili prvi posao u Moldaviji, a u redu ~eka 40 zemaqa. R. Dautovi}

3,5 3,0 2,5 2,0 1,5 1,0 0,5 0,0 -0,5 -1,0 -1,5 -2,0 -2,5 -3,0 -3,5

PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE [ANDOR EGERE[I DAJE GLAS @ENAMA

Od hleba i ru`a do uvenulih karanfila – Da se nekim slu~ajem danas, kao u 6. veku na velikom crkvenom saboru, glasa o tome da li `ena ima du{u, kad je u korist `ena presudio jedan episkopski glas, dobile bi jo{ jedan. Moj! – rekao je predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i, otvaraju}i ju~e skup koji je povodom Me|unarodnog dana `ena odr`an u pokrajinskom parlamentu. Citiraju}i ^er~ila, dodao je da se mora graditi sigurnosna socijalna mre`a kroz koju se ne propada u vrtlog siroma{tva i bezna|a. Navode}i da su dru{tveni i politi~ki konteksti pridavali Osmom martu razli~ite konotacije, Egere{i je kazao da se od velikih protesta i parole “hleba i ru`a”, koja je pre 102 godine simbolizovala ekonomsku sigurnost i kvalitetniji `ivot, stiglo do “uvenulih karanfila”. – Danas smo u Srbiji daleko od ekonomske sigurnosti, a time i ravnopravnosti polova – ocenio je Egere{i, navode}i da je vi{e nezaposlenih `ena nego mu{kara-

ca, a one su na mawe od tre}ine upravqa~kih funkcija u privredi i u politici. Podsetio je i na to da je pokrajinski parlament 2004. doneo Odluku o ravnopravnosti polova, a 2008. Strategiju za za{titu od nasiqa u porodici i svih oblika rodno zasnovanog nasiqa. Tako|e, da je od 2000. u svakom skup{tinskom sazivu poku{ano da se pove}a broj poslanica, ali je danas, od 120 poslanika, “na`alost samo 17 `ena”. Pokrajinski sekretar za ravnopravnost polova Miroslav Vasin je, govore}i o programima zapo{qavawa i obuke `ena, ocenio da “nema pri~e o rodnoj ravnopravnosti dok `ene ekonomski ne osna`imo”. U Vojvodini je 2008. me|u nezaposlenima bilo 52 odsto `ena, a lane 50,3 odsto, “{to nije seznacionalno, ali je ipak u korist `ena”. – Vojvo|anke ne mogu biti Evropqanke ako ne znaju da ukqu~e kompjuter, odu na Internet, popri~aju s nekim na drugom jeziku – kazao je on. S. Nikoli}

Gejevi omra`eniji i od SAD

puna prihva}enost). Tako|e, istra`ivawe je potvrdilo da su strahovi gra|ana Srbije naj~e{}e u vezi sa siroma{tvom i gubitkom posla. Psiholog dr @arko Trebje{anin objasnio je da se radi o realnim strahovima, a ne fobijama. Neki strahovi su povezani, poput pritiska sa Zapada i gladi, jer qudi vi{e ne veruju da im sankcije ni{ta ne mogu. Zbog patrijarhalnog dru{tva, `ene i daqe ~e{}e gaje individualne strahove jer vi{e vremena provode kod ku}e i mawe ih doti~u op{ta pitawa.

da se narod po tom pitawu lagano otre`wuje. Tako su Englezi prvi put gore kotirani od tradicionalno “lo{ih” Nemaca, negativni vrh, razume se, dr`e suvereno SAD, prevashodno zbog svoje spoqne politike. Me|utim, koliko je ova lista pouzdana, odnosno rezon gra|ana, najboqe pokazuje ~iwenica da su gra|anima Srbije Japanci daleko dra`i od Kineza, iako je vrlo malo nas bilo u tim zemqama, niti poznajemo mnogo qudi s Dalekog istoka, wihove navike i kulturu. “Kineze ne volimo jer su, za razliku od Ja-

Srbi

3,4

-0,1

-0,5 Muslimani/ Bo{waci Ma|ari

-1,3

-1,6

Slovenci Hrvati

Romi

-1,3

-1,3

-2 Albanci

-3,3

panaca – ovde”, rekao je Trebje{anin. Ako su nam Albanci, Hrvati, Amerikanci i Englezi odbojni, slobodno mo`emo re}i da smo pripadnike seksualnih i verskih mawina spremili za odstrel. Homoseksualci oba pola, biseksualci i transseksualci bele`e izrazito negativan rezultat u ovom istra`ivawu, {to na{ sagovornik tuma~i kao odraz netolerancije. Odnos prema seksualnim mawinama najboqa je mera tolerancije u nekom dru{tvu, smatra Trebje{anin, a ova je u direktnoj vezi s obrazovawem ispitanika. Oni s visokim i oni s osnovnim obrazovawem bele`e indeksnu razliku ve}u od jednog poena, a isto va`i i za osobe starije dobi, kojima progesivno rastu strahovi, a pada tolerancija. Psiholog je pomenuo da u Srbiji, po drugom istra`ivawu, ~ak tri ~etvrtine gra|ana smatra da je homoseksualnost bolest, dok 25 odsto nas dr`i da gejeve treba proterati iz zemqe! Vernici mawinskih religija nisu u ni{ta boqem dru{tvenom polo`aju. Wih gra|ani Srbije prvenstveno nipoda{tavaju tako {to wihovu veru treti-

raju kao sektu, a odbojnost prema wima sli~na je onoj koju gra|ani gaje prema homoseksualcima. Mo`da se kolektivna netolerancija i neznawe najboqe manifestuju u podatku da su anketirani bliskost sa sve{tenicima svoje konfesije ocenili pozitivno (+1,04), a sa sve{tenicima drugih religija sasvim suprotno (-1,62), {to su ~itava 2,66 indeks poena razlike. Dodu{e, vaqa napomenuti da su ateisti, agnostici i qudi sli~nih ube|ewa pomogli da sve{tenici drugih religija budu svrstani u kategoriju odbojnih, jer su im svi “tu|i”, ali su takvi ispitanici u znatnoj mawini. Ksenofobija, strahovi i agresija ka mawinama svih vrsta nisu srpska ekskluziva. Dr Trebje{anin napomiwe da situacija u kakvoj je srpsko dru{tvo i ekonomija po pravilu di`e tenzije i pove}ava agresivnost. Odbojnost prema mawinskim grupama i ve~ita potraga za `rtvenim jarcem svojstveni su svim dru{tvima, a ~ovekova spremnost da krivicu prvo potra`i u sebi deficitarna je i dragocena osobina na Planeti. Ig. Mihaqevi}

Za dve decenije izumiru dva Nova Sada Svake godine s demografske karte Srbije nestane po jedna op{tina veli~ine Kule, Temerina ili Gorweg Milanovca jer statistika bele`i mawe petnaestogodi{waka nego starijih od 65 godina, a za prose~no doma}instvo dovoqno je samo tri ~lana, umesto ~etiri, kako je nekad ra~unata potro{a~ka korpa. Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} ka`e da je to „ogledalo civilizacijskih promena”, ali je ute{no {to je `ivotni vek Srba 2008. bio ne-

znatno du`i nego 2000. Kako je od po~etka devedesetih mawe `ivoro|enih a vi{e umrlih, dr Milosavqevi} nagla{ava brigu o zdravqu. Pozitivnih pomaka ipak ima, pa je od 2002. do 2007. prepolovqena smrtnost od infarkta, a smrtnost odoj~adi nije pove}avana od 1991. Dr`avna sekretarka Ministarstva rada i socijalne politike Qiqana Lu~i} smatra da se gra|ani sve re|e odlu~uju na potomstvo zbog socijalnih, ekonomskih i

BOKSERSKI [AMPION SLOBODAN KA^AR SREO SE S ROKIJEM

Bi}e tabawa u @iti{tu

Grupni portret s Rokijem

Najbliskiji i najodbojniji narodi biv{e Jugoslavije

Ma ke do nc i

Snima u cugu 130.000 kilometara druma

Zanimqivo je da s godinama strahovi rastu, {to psiholog pravda sve ve}om slabo{}u organizma, ali i porastom realizma ste~enog `ivotnim iskustvom. Iako je lista privla~nih i odbojnih naroda pokazala solidan nivo ksenofobije u Srbiji, Trebje{anin taj podatak tuma~i optimisti~no, budu}i da je me|uetni~ka odbojnost s narodima biv{e SFRJ mawa nego ranije. On podvla~i da pri~a o “ve~itim prijateqima” isto sve mawe pije vodu u Srbiji, te

Cr no gor ci

SPECIJALNO KONTROLNO VOZILO AMSS-a TRA@I 40 DR@AVA

Mada je pro{lo 15 godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma, gra|ani Srbije ne gaje osetno pozitivne emocije ni prema jednom biv{em jugoslovenskom narodu, pokazalo je nedavno istra`ivawe “Bliskosti i distance u srpskom dru{tvu i strahovi gra|ana Srbije na kraju prve decenije 21. veka”. Agencija “Medijum–Galup” i Univerzitet “Megatrend” su tokom decembra istra`ivawem obuhvatili 2.400 gra|ana iz svih demografskih grupa, koji su nedvosmisleno demonstrirali politi~ku ksenofobiju. Osim Rusa, Japanaca i Italijana, nijedna nacija u anketnom obrascu nije imala pozitivan rezultat, koji se kretao od -5 (potpuna odbojnost) do +5 (pot-

Kad je pre neku godinu grupa mladih @iti{tana odlu~ila da podigne spomenik mitskom filmskom junaku Rokiju, mnogi su mislili da je to obi~na {ala ili mladala~ka obest. Okupqeni u Udru`ewu gra|ana “Roki Balboa”, inicijatori ove ideje istrajali su u svojoj nameri i ubrzo je 2007. na glavnom trgu u @iti{tu, nerazvijenoj sredwobanatskoj varo{ici, osvanula statua celuloidnog fajtera. Novac je obezbe|en samo sponzorstvom vizionarstvu sklonih pojedinaca i ustanova. Svi skeptici ubrzo su bili razuvereni kad je u @iti{te, na sve~anost otkrivawa statue, uprili~enu u okviru prvog “^iken festa”, do{lo 140 akreditovanih medija iz celog sveta i 12.000 gostiju. Qubiteqi Rokijevog lika i dela obja{wavali su da su hteli da u~ine ne{to pozitivno za svoju sredinu i promene sliku o woj. A statua predstavqa simbol upornosti, istrajnosti i `eqe za postizawem uspeha, {to je @iti{tu, kao siroma{noj sredini, veoma potrebno. I danas je spomenik, s ~ijom izgradwom je upoznat i glumac Silvester Stalone, koji je

Rokija ovekove~io u filmskom serijalu, jedan od za{titnih znakova mesta i o wemu je ~ak snimqen i dokumentarni film „Amerika idol“, kanadske producentske ku}e “Melbar”. Ovih dana, o~i u o~i s Rokijem, na{ao se legendarni bokser, olimpijski {ampion, amaterski i profesionalni prvak sveta Slobodan Ka~ar, koji je trenutno predsednik Upravnog odbora Pokrajinskog zavoda za sport. I naravno, iskoristio priliku za fotografisawe. Gost je od doma}ina, predsednika i potpredsednika Saveta MZ @iti{te Du{ka Ko~alke i Maneta Dubaji}a saznao pojedinosti o sportu u varo{i i uverio se u to u kakvim uslovima treniraju i takmi~e se ovda{wi |aci i sportisti. Ka~ar je obe}ao pomo} kod adaptacije fiskulturne sale osnovne {kole, koja je u izuzetno lo{em stawu, i najavio da }e se anga`ovati da u @iti{tu bude odr`ano kvalitetno me|unarodno boksersko takmi~ewe, radi promocije pesni~ewa u ovom „frtaqu“ Banata. @. Balaban

ratnih turbulencija tokom devedesetih, ali i spore tranzicije. Po popisu iz 2002, sabrano je 7.478.000 gra|ana, dakle, ako se ovakav trend nastavi, 2030. u Republici }e biti oko 6.800.000 gra|ana. Odnosno, u naredne dve decenije nesta}e qudi koliko broje dva Nova Sada. Direktor Zavoda za statistiku Dragan Vukmirovi} je sumornu sliku dopunio fenomenom da su Srbi em sve stariji, em se sve kasnije ven~avaju. L. N.

Romkiwe ka`wavaju i mu` i dr`ava Romsko-`enska mre`a Srbije pozvala je vlast da zaista primewuje akcione planove o specifi~nom polo`aju Romkiwa, koji su usvojeni u okviru obele`avawa Dekade Roma. Na lokalnom nivou Nada \uri~kovi} to isto o~ekuje i od gradona~elnike i predsednike op{tina. Kao poseban problem navela je podre|en polo`aj Romkiwa u porodici. Naime, upisivawem Roma u registar za izbore nacionalnih mawina uo~eno je da ve}ina `ena nema osnovna li~na dokumenta, a ako ih i ima, kod sebe ih dr`i mu`, kao glava doma}instva. Nada \uri~kovi} skrivenu diskriminaciju vidi u tome {to pravo na de~ji dodatak ima troje dece u porodici, iako romske imaju naj~e{}e vi{e dece i to im je jedini stalni

prihod. „Istovremeno, dr`ava ka`wava ako ~etvrto ili peto dete ne poha|a {kolu“, dodala je ona.


c m y

KULTURA

DNEVNIK

HRONIKA 16. ME\UNARODNOG SALONA KWIGA

U znaku `enskog stvarala{tva Osmomartovska atmosfera ju~e se ose}ala i na 16. me|unarodnom salonu kwiga. Izdava~i su nudili specijalne popuste, a u sajamskim promocijama najvi{e je bilo kwi`evnica.

- Kada sednem da pi{em, to potraje nekoliko sati, potpuno me obuzme i iskqu~i iz spoqa{weg sveta. Pisawe mi ne dozvoqava da mislim da li je, na primer, pegla ostala ukqu~ena, a kada

Ju~e su uru~ene nagrada za dobar dizajn Privredne komore Vojvodine i Novosadskog sajma, a glavno priznawe - veliku povequ, dobio je Javor Ra{ajski, za likovnu opremu monografije

Milica Mi}i}-Dimovska, Qubica Arsi} i Frawa Petrinovi} na Novosadskom sajmu

Na “Danima Laze Kosti}a” prvo su nastupile Milica Mi}i}-Dimovska i Qubica Arsi}. Prva je ~itala odlomke svog romana “U procepu”, a go{}a iz Beograda, delove romana “Tigrastija od tigra”. Kwi`evnice su objasnile da je pisawe - ozbiqan posao, koji, sem talenta, zahteva koncentraciju, mnogo znawa, ma{te i posve}enosti.

zavr{im, prili~no sam umorna objasnila je u svom maniru Qubica Arsi} kako funkcioni{e wena kwi`evna radionica. Tokom popodneva sa ~itaocima se dru`ila Grozdana Oluji}, ovogodi{wa dobitnica NINove nagrade za roman godine. O wenom stvarala{tvu i o nagra|enoj kwizi “Glasovi u vetru” govorio je Marko Nedi}.

Disova nagrada Sa{i Jelenkovi}u Ovogodi{we presti`no kwi`evno priznawe Disova nagrada pripala je Sa{i Jelenkovi}u, pesniku iz Zaje~ara, za ukupan stvarala~ki opus, saop{tio je u ^a~ku predsednik `irija Milutin Petrovi}. U `iriju su bili i Tawa Kragujevi}, Qiqana [op, Mihajlo Panti} i Nenad [apowa.U obrazlo`ewu odluke koja je doneta ve}inom glasova, Kragujevi}eva je rekla da „Jelenkovi} izdvojio u dana{wem srpskom pesni{tvu posebno{}u i upe~atqivo{}u svoga stvarala~kog glasa. Wegove pesme, u kojima se ose}a daleki odjek usuda modernog ~oveka, o kojem je u srpskoj poeziji prvi zapevao Vladislav Petkovi} Dis, predstavqaju upe~atqiv, melanholi~an odgovor usamqenog ~oveka na{em dobu“, dodala je ona.

Jelenkovi} je ro|en 8. avgusta 1964. godine u Zaje~aru. Diplomirao je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Do sada je objavio deset zbirki pesama, a dobitnik je vi{e kwi`evnih nagrada.Poezija mu je prevo|ena na engleski, nema~ki, francuski, rumunski, kineski, slovena~ki i druge jezike. ivi u Zaje~aru, gde radi kao direktor Mati~ne biblioteke „Svetozar Markovi}“. Nagrada, koja se sastoji od Plakete sa Disovim likom i nov~anog iznosa od 200.000 dinara, Jelenkovi}u }e biti uru~ena 21. maja, na zavr{noj sve~anosti 47. Disovog prole}a u ^a~ku, poetske svetkovine koja je u znaku 130. godi{wice ro|ewa velikana srpske poezije.

NA FESTIVALU DOKUMENTARNOG ROK FILMA U HRVATSKOJ

Najboqi film o novosadskom sastavu „Boje” Na festivalu dokumentarnog rok film koji se od 4. do 7. marta odr`avao u Vikovcima, Zagrebu i Rijeci najboqim je progla{en „Prvi pravi `enski zvuk“ Brankice Dra{kovi} autorke iz Novog Sada , o legendarnom novosadskom sastavu

„Boje“ za „informativan i iscrpan prikaz dru{tveno-sociolo{kog i kulturnog konteksta 80-ih godina u kojem je ponikao jedan od prvih `enskih rok sa-

stava u tada{woj dr`avi“. Posebnu nagradu `irija, u sastavu Igor Mirkovi}, Gordan Nuhanovi} i Petar Mitri} „za dinami~nu i dokumentarno relevantnu pri~u o odnosu jedne male sredine prema fenomenu hevi metala i omladinskoj subkulturi“ osvojio je film „Radio Apokaliptiko“ Marka Cveji}a, tako|e novosadskog autora. Prema glasovima publike u Rijeci najboqi film ovogodi{weg DORF- a je „Prvi pravi `enski zvuk“. Posebno priznawe Festival je dodelio Peteru Bratzu iz Nema~ke, za ukupan dosada{wi rad i sjajne filmove koje je snimio. Veliki broj gostiju festivala, zanimawe medija i publike, kao i nastup Darka Rundeka u Vinkovcima obele`ili su ovogodi{we izdawe i potvrdili ispravnost odluke o prikazivawu u tri grada istovremeno.Na Festivalu je prikazan 21 film iz osam zemaqa.Festival dokumentarnog rok filma - DORF ‘10 organizirala je Udruga qubiteqa filma „Rare“ iz Vinkovaca, u saradwi sa „Restartom“ iz Zagreba i „Amandlom“ iz Rijeke.

Foto: R. Hayi}

o Paji Jovanovi}u (“Radionica du{e”). Nakon trodnevnog nadmetawa na Prvom evropskom fejsbuk pesni~kom festivalu, za najboqe su progla{ene dve pesnikiwe: Mirjana Brkovi} iz Novog Sada i Branka Kora} iz Holandije. Nagrada koju daje organizatorBanatski kulturni centar iz Novog Milo{eva u saradwi sa

Novosadskim sajmom, podrazumeva {tampawe zajedni~ke zbirke stihova. Ovo pesni~ko nadmetawe je ina~e bilo jedno od naj`ivqih mesta u hali Master. Poezija se ~ula dva puta dnevno, a nastupilo je oko 150 autora u`ivo, a jo{ toliko se oglasilo preko interneta. Stari poznanici sa Fejsbuka do{li su da se upoznaju i u`ivo. Od portparolke BKC Senke Vlahovi} ~uli smo da su o svom tro{ku u Novi Sad, na ovaj festival do{li pesnici iz [vajcarske, Rumunije, Ma|arske, BiH, Hrvatske i Austrije. Ina~e, izlaga~i su istakli brojne osmomartovske popuste, koji }e za neka izdawa va`iti i danas, posledweg sajamskog dana. Za kwige ~iji su autori `ene, “Klio” je odobravao dodatnih 10 odsto , a “Beokwiga” je snizila cenu edicije “Znamenite `ene”. Ko je kod “Marsoa” kupio dve kwige, jednu je dobio na poklon, a IK “Miroslav” je u pola cene prodavao sva izdawa vezana za bra~ni `ivot i mu{ko-`enske odnose. IP “Buk”je po ceni jedne kwige Milice Jakovqevi}Mir Jam, prodavao dva naslova, a “[tampar Makarije”je kupcima `enskog pola odobravao specijalni popust za wen roman “Izdanci [umadije”. Me|unarodni 16. salon kwiga u Novom Sadu, kao i prate}e me|unarodne priredbe-15. izlo`ba umetnosti “Art ekspo” i 19. izlo`ba name{taja, dizajna i opreme za enterijere “Ambijenta”, zavr{avaju se danas. R. Lotina

utorak9.mart2010.

15

PREDSTAVA SNP-a U FRANCUSKOJ NA FESTIVALU „KVARTET”

„Brod za lutke” u Anseniju Predstava Srpskog narodnog pozori{ta „Brod za lutke“ gostova}e u Anseniju, u Francuskoj, na festivalu teatarske asocijacije „Kvartet“, koji }e trajati od 7. do 15. marta. Na{ teatar osnovao je ovaj festival zajedno sa jo{ tri ku}e iz Francuske, Ma|arske i ^e{ke, koje su i ~lanovi asocijacije „Kvartet“. „Brod za lutke“ Milene Markovi} u re`iji Ane Tomovi} predstavqa SNP na ovom festivalu i izveden je na ve} odr`ana prethodna tri izdawa festivala. U ovoj predstavi, za koju je muziku komponovao Darko Rundek, igraju Jasna \uri~i}, Dragiwa Vogawac, Milica Gruji~i}, Radoje ^upi}, Nenad Pe}inar i Radovan Vujovi}. „Brod za lutke“ je dosad dobio veliki broj nagrada, me|u kojima je i {est Sterijinih. Asocijaciju „Kvartet“ ~ine ~etiri evropska pozori{ta: „Riktus“ iz Ansenija (Francuska), „Geza Gardowi“ iz Egera (Ma|arska), Teatar iz Heba (^e{ka) i SNP iz Novog Sada (Srbija), a osnovana je s ciqem razmene informacija, dramskih tekstova, glumaca, rediteqa i drugih teatarskih umetnika. Tako|e i zbog razmene razli~itih iskustava vezanih za umetni~ke i produkcione okolnosti nastanka pozori{nih predstava. Saradwa se prvenstveno ostvaruje kroz realizaciju festivala „Kvartet“, za koji je svaka od ~lanica ove asocijacije pripremila po jednu predstavu na

zadatu temu (Vizije Evrope) u pribli`no identi~nim produkcionim okolnostima. Sve ~etiri predstave, kako je zami{qeno, bi}e izvedene u izdawima ovog festivala u gradovima ~lanova Asocijacije, po utvr|enom redosledu. Taj niz je zapo~et u Novom Sadu 2008, nastavqen pro{le godine u Hebu i Egeru, a sada se zavr{ava u Anseniju. Pored predstava, glumci - predstavnici sva ~etiri teatra, kao i dramaturzi, tokom festivala u~estvuju i u radionicama i rade na posebnoj predstavi. Wih vodi rediteq iz Francuske Loran Mandon, a u~esnici su po dvoje glumaca iz svake ~lanice Asocijacije i troje dramaturga (Peter Jona{ iz Egera, Aleksandar Milosavqevi} iz SNP-a i dramaturg iz Heba), kao i Marina Sremac, scenograf i kostimograf SNP-a. N. Pej~i}

DODEQENE NAGRADE AMERI^KE FILMSKE AKADEMIJE U HOLIVUDU

„The Hurt Locker” osvojio {est Oskara Ratna drama o Iraku, „The Hurt Locker“ trijumfovala je 82. dodeli Oskara, gde je osvojila {est pozla}enih statueta, me|u kojima i one za najboqi film i za re`iju. Rediteqka Ketrin Bigelou prva je `ena u istoriji Ameri~ke filmske akademije koja je osvojila nagradu za re`iju. Sve ~etiri gluma~ke nagrade, na ceremoniji odr`anoj u nedequ uve~e u Kodak teatru u Holivudu, dobili su umetnici koji ranije nisu dobijali Oskare: Sandra Bulok za glavnu ulogu u ostvarewu „The Blind Side“ i Xef Brixiz za glavnu ulogu u „Crazy Heart“. Mo’nik je dobila Oskara za epizodu u filmu „Precious“ a austrijski glumac Kristof Valc za epizodu u „Prokletnicima“. „Ne postoje re~i kojima bi se ovo opisalo. To je najzna~ajniji trenutak u mom `ivotu“, izjavila je Ketrin Bigelou primiv{i Oskara. „Fantasti~no je biti u dru{tvu sa mojim kolegama koji su nominovani, tako mo}nim sineastima, koji su mi bili inspiracija i kojima se divim, nekima od wih ~ak decenijama“.

Sandra Bulok, koja za 20 godina rada na filmu nikada ranije nije bila nominovana za Oskara, osta}e upisana u istoriju kinematografije kao jedina osoba koja je u samo dva dana progla{ena i za najboqu i za najgoru glumicu. Ona je, dan uo~i dodele nagrada ameri~ke filmske akademije, dobila Zlatnu malinu, antiOskara, za ulogu u melodrami „Sve o Stivu“. Film „Precious“ koji je doneo nagradu Mo’nik, dobio je i Oskara za najboqi scenario adaptiran prema literarnom predlo{ku.

Ketrin Bigelou

Yef Briyis

Me|u konkurentima za najboqi film bio i nau~nofantasti~nih hit „Avatar“ koji je re`irao wen biv{i mu` Xejm Kameron. Wih dvoje su u braku bili od 1989. do 1991. „Avatar“, koji je kao i „The Hurt Locker“ imao devet nominacija, osvojio je samo tri nagrade i to u takozvanim tehni~kim kategorijama: za scenografiju, kameru i specijalne efekte. „The Hurt Locker“, je, uz Oskare za najboqi film i re`iju, nagra|en i za najboqi originalni scenario, monta`u zvuka, miks zvuka i monta`u. Argentinski film „The Secret in Their Eyes“ je na op{te iznena|ewe progla{en za najboqe ostvarewe snimqeno van engleskog govornog podru~ja, umesto favorizovanih francuskog „Proroka“ i nema~kog „Bela traka“. Film „The Cove“ o u`asnim metodima lova na delfine u Japanu, progla{en je za najboqi dugometra`ni dokumentarni film. Oskar za glavnu ulogu predstavqa vrhunac filmske karijere Xefa Brixiza, koji je za 38 godina karijere imao pet nominacija ali je ostajao bez trofeja.

Sandra Bulok

Animirani film „Do neba“ tre}e je ostvarewe studija Dizni Piksar animej{en koje je osvojilo pet od devet Oskara od kad je filmska akademija uvela tu kategoriju. „Do neba“ je nagra|en u kategorijama dugometra`ni animirani film i originalna filmska muzika. Kompozicija „The Weary Kind“ iz filma „Crazy Heart“ nagra|ena je Oskarom za najboqu pesmu. Doma}ini ceremonije bili su glumci Stiv Martin i Alek Boldvin. (Beta)


SPORT

utorak9.mart2010.

c m y

16

DNEVNIK

DANAS PRVA DVA REVAN[ ME^A OSMINE FINALA LIGE [AMPIONA

Fiorentina spremna da se revan{ira Bavarcima Pre tri nedeqe, uz obilatu pomo} norve{kih sudija, Bajern je na Alianc areni u prvoj utakmici osmine finala Lige fudbalskih {ampiona savladao Fiorentinu (2:1). Viole su igrale sasvim dobro u ve}em delu susreta, bili su mo`da i boqi, ali nisu mogli protiv arbitara koji su u fini{u priznali gol Klosea iz debelog ofsajda. Pomo}ni sudija Dag Roxer Neben nije podigao zastvaicu,a glavni sudija Orebro je bez dvoumqewa pokazao na centar, pa su Bavarci tako pobedili. - Bili smo ravnopravan rival velikom Bajernu - tvrdi trener Fiorentine ^ezare Prandeli. – Da nije bilo spornog gola ispunili bismo plan, ovako Bajern je, ipak, favorit u revan{u. Nekoliko puta smo odgledali me~ izme|u Juventusa i Bajerna i verujemo da }e Bavarci i protiv nas primeniti istu taktiku – kontre. Spremni smo za okr{aj, ali napomiwem da }emo biti oslabqeni, Gobi je iskqu~en u Minhenu, Mutu zbog suspenzije ne}e igrati, a pitawe je da li }e u timu biti i kapiten Motolivo. Bavarci su priznali da ih je sudija ~astio u prvom okr{aju, ali isto tako isti~u da su sa malo sre}e mogli posti}i jo{ koji gol. Trener Luj van Gal je u subotu u doma}em prvenstvu taktizirao, odmarao je kqu~ne igra~e. Roben zbog navodne prehlade nije bio ni na klupi, a u timu nije bilo ni ve}ine reprezentativaca. - Fiorentina je tipi~an predstavnik italijanskog fudbala, dobro igra u gostima, kod ku}e je ne{to slabiji, ali se ne smemo time zavaravati. Ako `elimo u ~etvrtfinale moramo posti}i gol – smatra Luj van Gal.

Fudbaleri Bajerna raduju se posle gola Klosea u me~u s Fiorentinom

U Portu rezervni golman Arsenala Fabijanski, koji je zamenio povre|enog Almuniju, ~astio je doma}e pobedom (2:1). Pogre{io je posle centar{uta Varele, krenuo je korak-dva napred i loptu sam ugurao u sopstvenu mre`u. Drugi put je pogre{io u 51. minutu kada je iz ~ista mira uhvatio loptu koju mu je vratio Kembel. Lukavi Portugalci su poklon znali da iskori-

ste. Brzo su izveli indirektan udarac i pogodili mre`u. Portugalci u ve~era{wi revan{ me~ ulaze s predno{}u od jednog gola, me|utim pitawe je da li }e im to biti dovoqno za prolaz daqe, jer tobxije su u Londonu do sada uvek lako izlazili na kraj sa wima (dva puta je bilo 2:0 i jednom 4:0). - Napravili smo neshvatqive gre{ke koje jedna ozbiqna ekipa

Danas LONDON: Arsenal–Porto (prva utakmica 1:2) (sudi De Blekere, Belgija) FIRENCA: Fiorentina–Bajern (1:2) (Malenko, [panija)

Sutra MAN^ESTER: Man~ester junajted–Milan (3:2) MADRID: Real–Olimpik (L) (0:1)

16. marta LONDON: ^elzi–Inter (1:1) SEVIQA: Seviqa–CSKA (1:1)

17. marta BARSELONA: Barselona–[tutgart (1:1) BORDO: Bordo–Olimpijakos (1:0)

ne sme da uradi – ka`e trener Arsenala Arsen Venger. – Verujem da }emo nadoknaditi prednost Portoa. Da smo imali malo sre}e pobedili bismo ve} na Dragaou, Fabijanski je dva puta pogre{io, a Helton je branio fenomenalno. Portugalci znaju da je tradicija na strani Arsenala i da }e na Emiratima imati te`ak zadatak, ali se nadaju da }e uspeti da se plasiraju u narednu rundu. - Red je da prekinemo seriju Arsenala - nada se jedan od najiskusnijih igra~a Raul Mirale{. Moramo da zaustavimo wihovu pas igru i onda da iz kontri postignemo gol. Mislim da imamo realne {anse ~ak i da pobedimo. G. Kova~


SPORT

DNEVNIK JU^ERA[WI DAN U FK VOJVODINA PROTEKAO U SASTAN^EWU

Babi} ostaje, Kizito licenciran

Ju~era{wi dan u FK vojvodina po~eo je sastankom u FC “Vujadin Bo{kov” kojem su prisustvovali direktor Miodrag Panteli}, generalni sekretar Radisav Rabrenovi} i {ef stru~nog {taba Branko Babi}. Dok su oni posle dve prospavane no}i jo{ jednom preispitali uzroke poraza u Kragujevcu, postavku igre, igra~ki kadar i sve ono {to im ostavqa nedoumice, trening su vodili Babi}evi pomo}nici Zlatomir Zagor~i} i Qubi{a Dun|erski. Nedugo zatim, uprili~en je novi sastanak, a sazvao ga je prvi ~ovek kluba Ratko Butorovi}. Na Branko Babi} i stru~ni {tab Vojvodine dvoipo~asovnom brifingu u hote[to se Branka Babi}a ti~e, tu je, lu “Park” na{ao se pored pomenu~ini se, sve jasno. Spreman je da tih aktera i kompletan stru~ni vodi tim, da radi i ubudu}e najbo{tab. qe {to ume ali i da ne odstupi od koncepcije koju je zacrtao. Utisak je da za sada ima podr{ku, koja }e, Kizito ~eka izvesno je, zavisiti i od budu}ih Pitali smo i Xozefa Kirezultata. zita da li je spreman da braIma li kakvih vesti u vezi s ni boje Vojvodine u preostaMojsovim, pitali smo Panteli}a? lim prvenstvenim i kup - Ni{ta konkretno. ^ujemo se utakmicama? skoro svaki dan, ali je jasno da se - Volim Vojvodinu i `eupla{io i pona{a onako kako welim da igram ali sve zavisi gova menaxerska agencija misli da da li }e moj menaxer i klub je za wega najboqe. Svesni smo da uspeti da se dogovore oko je on, ipak, Makedonac, a u pitawu uslova pod kojima bih produje, s druge strane, klub iz Makedo`io ugovor – istakao je Kinije. Vide}emo kako }e se ovaj sluzito. ~aj zavr{iti. Na wega smo, svakako, ozbiqno ra~unali – ka`e Panteli}. - Ni{ta se spektakularno nije Da li se razgovaralo o statusu dogodilo – izjavio je posle sastanXozefa Kizita? ka direktor Panteli}. – Svesni - Kizito je licenciran. Ponusmo da sezona nije startovala predili smo mu dobre uslove da proma na{im o~ekivawima, ali i da du`i ugovor. Verujem da bi za sve smo se nenadano na{li u problenas, ra~unaju}i i wega, bilo najbomima s igra~kim kadrom. Zakquqe da ih prihvati i odigra me~eve ~ak je da nam nema druge nego da do kraja sezone. Sada je on na potejo{ boqim i upronijim radom zu – istakao je Panteli}, izrazivprevazi|emo krizu. {i nadu da }e Vojvodina {to pre Babi}, dakle, ostaje na klupi? uspeti da prevazi|e krizu. - Nikakvih promena ne}e biti. S. Savi}

ZVEZDA POVE]ALA BODOVNU PREDNOST U ODNOSU NA PARTIZAN

utorak9.mart2010.

LISTA IFFHS

Partizan 58. [ampion Evrope Barselona nalazi se na prvom mestu liste najboqih fudbalskih klubova sveta, koju svakog meseca objavquje Me|unarodna federacija za istoriju i statistiku fudbala (IFFHS), a najboqe rangirani kub iz Srbije je Partizan, koji zauzima 58. poziciju. Barselona je pove}ala prednost u odnosu na drugoplasirani ^elsi na 35 bodova. Sa {estog na tre}e mesto probio se Verder iz Bremena, a Man~ester junajted je, zbog poraza u osmini finala FA kupa, sa tre}e pao na ~etvrtu poziciju. Partizan je u proteklih mesec dana pao za dva mesta i sa 154 boda trenutno deli 58. poziciju sa pra{kom Spartom. Pored Partizana, na listi 300 najboqih klubova sveta od srpskih klubova nalazi se jo{ samo Crvena zvezda, koja je pala za ~etiri mesta i sada je na 124. poziciji sa 113 bodova. Prvak Srbije je i najboqe rangirani klub iz biv{e Jugoslavije, a mesto me|u sto najboqih zaslu`io je jo{ zagreba~ki Dinamo, koji zauzima 78. poziciju. Lista 20 najboqih klubova sveta: 1. (1.) Barselona 321, 2. (2.) ^elsi 286, 3. (6.) Verder 284, 4. (3.) Man~ester Junajted 278, 5. (4.) [ahtjor 266, 6. (5.) Arsenal 254, 7. (8.) Estudijantes La Plata 251, 8. (9.) Kruzeiro 249, 9. (7.) Hamburger 242, 10. (10.) Roma 240, 11. (15.) Bajern 226, 12. (12.) Lil 222, 13. (14.) PSV Ajndhoven 216,5, 14. (11.) Galatasaraj 213,5, 15. (17.) Bordo 209, 16. (19.) Inter 205, 17. (20.) Lion 203, 18. (25.) Seviqa 202, 19. (18.) Tvente 201,5, 20. (12.) Gremio 199.

NAKON MARATONSKOG RAZGOVORA UTVR\EN KALENDAR ME^EVA U GRUPI „C“ KVALIFIKACIJA ZA NAREDNO EP

Na startu Farani, na kraju Slovenci Fudbalska reprezentacija Srbije prvu utakmicu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2012. igra}e 3. septembra na gostuju}em terenu protiv selekcije Farskih Ostrva, dogovoreno je na sastanku u~esnika C kvalifikacione grupe u beogradskom hotelu “Hajat”. Posle osam sati razgovora ~lanova delegacija Srbije, Italije, Slovenije, Severne Irske, Estonije i Farskih Ostrva, kona~no je napravqen dogovor oko rasporeda odigravawa utakmica. Iako je skup poprimio maratonski tok, pa je ~ak u pojedninim momentima izgledalo da je dogovor nemogu} i da }e kalendar napraviti UEFA na osnovu `reba, svi akteri su kasnije istakli korektan ambijent, atmosferu op{te tolerancije i kompromise koji su bili neminovni da bi se stiglo do ciqa, pa su na kraju svi donekle zadovoqni ishodom. Prvu utakmicu protiv glavnog favorita grupe, reprezentacije

Slavoqub \or|evi}

la moja ekipa, koja je nagra|ena za sav ulo`eni trud. Naravno, nastavqamo sa radom kako bismo popravili igru i koncentraciju - konstatovao je trener Beogra|ana Vladimir Petrovi}.

Na „plus 5“ u odnosu na kom{ije osvrnuo se zamenik kapitena Slavoqub \or|evi}. - Prvenstvo je dugo, ne razmi{qamo uop{te o kom{ijama. Sve zavisi od nas samih, idemo svojim putem, iz me~a u me~ osvajamo bodove. Logi~no, dobro je do{ao kiks Partizana, ali opu{tawa nema. Mi smo protiv Rada imali motiv da poka`emo kvalitet ekipe za titulu. Bili smo sjajno psiholo{ki pripremqeni, za razliku od duela sa Jagodinom u kojem smo bledo izdawe ipak krunisali trijumfom - rekao je \or|evi}. Centralna figura u pobedi Zvezde na Bawici bio je {toper Milan Viloti}. Ranim golom otvorio je put do bodova, a potom u defanzivi odigrao me~ bez gre{ke. - Ima razloga za zadovoqstvo. Presko~ili smo jo{ jednu, po tradiciji visoku prepreku. Posao su nam olak{ali golovi koje smo postigli na vreme. Usled lo{eg terena opredelili smo se za forsirawe dugih lopti i kontre, {to je prema broju stvorenih prilika potvrda da je recept bio pravi. ^vrsto dr`imo prvu poziciju na tabeli i okre}emo se narednom duelu s Napretkom koji nas je jesenas ba{ zadu`io remijem u Kru{evcu - istakao je Viloti}. Z. Rangelov

Italije, orlovi }e igrati 12. oktobra u gostima dok je revan{ zakazan za 7. oktobar naredne godine. Kvalifikacioni ciklus za plasman na kontinentalni {am-

3. septembar 2010: Farska Ostrva - Srbija 7. septembar 2010: Srbija - Slovenija 8. oktobar 2010: Srbija - Estonija 12. oktobar 2010: Italija - Srbija 25. mart 2011: Srbija - Severna Irska 29. mart 2011: Estonija - Srbija 2. septembar 2011: Severna Irska - Srbija 6. septembar 2011: Srbija - Farska Ostrva 7. oktobar 2011: Srbija - Italija 11. oktobar 2011: Slovenija - Srbija pionat 2012. godine koji zajedni~ki organizuju Poqska i Ukrajina nacionalni tim Srbije zavr{i}e megdanom protiv Slovenije u de`eli 11. oktobra naredne godine. Sastanku koji je bio posve}en utvr|ivawu kalendara takmi~e-

Lopta nije htela u gol Fudbaleri Partizana u 17. kolu Jelen superlige rezultatski su podbacili. Na svom stadionu sa Javorom su odigrali 0:0.

bijali bunker, a i kada su ulazili u {anse vol{ebno su ih ma{ili. Taktika nije sporna, zasniva se na presingu i brzim protivnapadima, ali za wu je

Sa{a Ili} vodio `estoke duele s Ivawi~anima

Me~ je pokazao da {ampion nije toliko tehni~ki superioran u odnosu na ostale ekipe u ligi. Crno–beli su te{ko pro-

potrebno i obu~enijih igra~a. ^esto su se crno – beli odbijali od stamenih defanzivca Javora. Me~ u Humskoj pokazao je

wa u kvalifikacijama za EP prisustvovali su svi selektori, osim Radomira Anti}a koji boravi u Madridu, ali je konstantno bio u telefonskom kontaktu sa pred-

Raspored orlova

TRENER PARTIZANA GORAN STEVANOVI] O REMIJU S JAVOROM

Nagrada za ulo`eni trud

Zvezda je ba{ profitirala u nedequ. Najpre je ostavrila pobedu na Bawici protiv Rada (2:1), a zatim su je obradovali momci iz Javora koji su ostali nepora`eni u Humskoj. Pozicija lidera je u~vr{}ena, Partizan zaostaje pet bodova. - Iluzorno je analizirati utakmicu s Radom koja se odvijala u nefudbalskim uslovima. Najavio sam da }e slaviti tim koji se bude boqe sna{ao po blatu. Radujem se {to je to bi-

17

~ime trenutno raspola`u crno – beli. Trener Stevanovi} nezadovoqan je samo krajwim rezultatom. - Falio je samo gol da utisak bude kompletan. Mu{ki smo odradili utakmicu, ali za to nismo nagra|eni. Hteli smo, trudili se, ali lota nije htela u gol – rekao je Stevanovi}. Po wemu, prvenstvo jo{ nije re{eno. - Svakako, 13 kola je pred nama i sva{ta jo{ mo`e da se desi. Pro{la sezona nas uverava u to. Siguran sam da }e biti jo{ neo~ekivanih rezultata – istakao je trener. Igra~i Partizana pritisak su imali i sa tribina. Ve} na pola drugog poluvremena navija~i su zahtevali pobedu i opteretili svoje qubimce. Na kraju poletele su i grudve, ali ka pogre{nom ~oveku treneru Stevanovi}u, koji je najmawe kriv {to {ampion izgleda tako kako izgleda. I. L.

stavnicima FSS. U “Hajatu” je bio i selektor italijanske reprezentacije Mar}elo Lipi, koji je u jednom trenutku napustio salu odbijaju}i mogu}nost da u intervalu od tri dana „azuri“ podele megdan sa Srbijom i Slovenijom. Z. Rangelov

SINI[A MIHAJLOVI], TRENER KATANIJE

^a{a je do pola puna

Sini{a Mihajlovi} je preporodio Kataniju. Ekipa je pod wegovim vo|stvom osvojila 19 bodova u 12 utakmica i nalaze se na deobi 15. mesta Serija A, sa Udinezeom, sa 28 bodova. Livorno, prvi tim ispod crte, ima 23. Katanija je u Kaqariju igrala nere{eno iako je vodila 2:1 do 74. minuta, kada je Kosu postavio kona~an rezultat 2:2. Mihajlovi} je posle te{kog gostovawa na Sardiniji poru~io da je sre}an, jer wegov tim dr`i sudbinu u svojim rukama.

UZ PORAZ HAJDUKA NA BANOVOM BRDU

Ka`weni za proma{aje I drugu prole}nu packu dobi{e fudbaleri kulskog Hajduka. Nakon poraza u Novom Sadu od Vojvodine, Kuqani su izgubili me~ i na Banovom Brdu od posledweplasiranog ^ukari~kog (0:2). U ovom susretu se potvrdilo nepisano fudbalsko pravilo da se proma{aji ka`wavaju. Pri rezultatu 0:0 napada~ Kuqana Marjanovi} iz idealne pozicije pogodio je pre~ku, da bi taj proma{aj bi ne{to kasnije igra~ doma}ih Zavi{i} uputio udarac ka golu Hajduka, lopta je pogodila Lalevi}a, promenila smer i zavr{ila u mre`i Jov{i}a. - Tako je u to fudbalu, mi smo proma{ili idealnu {ansu, a doma}in je {utnuo prvu loptu u drugom poluvremenu ka na{em golu i uz splet sre}nih okolnosti do{ao u vo|stvo. Da smo mi poveli verovatno bi se utakmica zavr{ila u na{u korist. Dakle, nismo

uspeli da do|emo u vo|stvo {to je prelomilo utakmicu - ka`e {ef stru~nog {taba Hajduka @arko Soldo. Mesta za jadikovawe nema, iako prole}ni porazi opomiwu. Kako iza}i iz ove situacije? - Jedini nam je izlaz i da igramo i da radimo boqe. Ne smemo da se pokolebamo, jer mislim da Hajduk ima kvalitet. Igra~i moraju da imaju jo{ vi{e samopouzdawa, vere u sebe, u klub, u qude oko kluba. Treba nam jedna pobeda da bi se psiholo{ki vratili. Naredni rival je Partizan, rawen remijem s Javorom. - Znali smo i pre po~etka prvenstva da nam je raspored nepovoqan, ali na{e je da se suo~imo sa wim i da verujemo u sebe. Nema nam druge - zakqu~io je Soldo. \. Bojani}

- ^a{a je do pola puna - bio je Mihin komentar. - Nismo imali sre}e, ali smo postigli odli~an rezultat. Iako je do 15-ak minuta pre kraja u xepu imao sva tri boda, ne tuguje. - Doneti bod sa gostovawa kakvo je u Kaqariju nije mala stvar. Uveren sam da }emo izboriti opstanak, bez obzira na rezultate konkurenata. Smatra da su wegovi igra~i i psiholo{ki spremni za `estoku borbu. - Ekipa ima mentalitet neophodan da se obezbedi opstanak - zakqu~io je Sini{a Mihajlovi}.


18

SPORT

utorak9.mart2010.

DNEVNIK

VOJVO\ANSKA LIGA – ISTOK

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA – ZAPAD

Lider zaustavqen u Kne`evcu

Revija golova

Obili} - Sloboda 2:1 (0:0) NOVI KNE@EVAC: Stadion Obili}a, gledalaca 800, sudija: S. Ivani{evi} (Ba~ka Topola), strelci: Trifunac u 79. i Beleuc u 81. za Obili}, a Malinovi} u 87.minutu za Slobodu. @uti kartoni: Besla}, Mandi} (Obili}), Na|alin, Kewalo, Buni}, ^eki}, Vasiqevi}, Markovi} i Lani{tanin (Sloboda). OBILI]: Stiovi} 7, Beleuc, Besla} 8, Mandi} 8, ]ulibrk 8, Radi~ 8, [ibul 8, [urbatovi} 7 (Mudrini} 8), Trifunac 8 (Igwatov), Sarapa 7, ]azi} 8 (Vukovi} -). SLOBODA: @ivkov 8, ^eki} 7, Nadla~ki 7, Lani{tanin 7, Kewalo 6 (Buni} 7), Vasiqevi} 7. Na|alin 7, Geci} 7 (Markovi} -), Gavrilovi} 7, Malinovi} 8.

gi pogodak, mada se doma}in smatra da je bio re~ o nedozvoqenoj ofsajd poziciji. M. S.

Radnik - Budu}nost (A) 2:1 (1:1) STARI TAMI[: Mesni stadion, gledalaca 100, sudija: Lacki (Subotica). Strelci: Petrovi} u 44. i Kova~evi} u 85. za Radnik, a Forgi} u 13. minutu za Budu}nost. @uti kartoni: Smederevac i Popovi} (Radnik), a \apa, Nastanovi}, Radisavqevi} i [eli} (Budu}nost). RADNIK: [arac 7, Hajdukov 6 (Petkovi}), Smederevac 7, Miti} 6, Ostoji} 6, Popovi} 7, Ga{ovi} 7, Paroj~i} 6 (Kova~evi} 7), Andonovski 6, Kopawa 6, Petrovi} 7.

Beleuc {utira na gol Slobode

Posle izjedna~enog odmeravawa snaga u prvom delu, doma}ini su u drugom poluvremenu u potpunosti nadvisili goste, ali mre`a odli~nog golmana Marka @ivkova, zatresla se tek u 79.mintu. Napad doma}ih postao je ubojitiji kada je trener Radomir Elezovi} u vatru ubacio Milo{a Mudrini}a. U 68.minutu @ivkov je odbranio volej Sa{e Trifunca na centar{ut Dragana [ibula, a u 75.minutu sre}a je pratila goste jer je Mudrini} iz idealne pozicije {utirao tik pored leve stative. Posle kornera u 78.minutu opasnog Darka ]azi}a u kaznenom prostoru oborio je Zlatko Vasiqevi}, a odli~ni sudija Ivani{evi} bez dvoumqewa pokazao je na belu ta~ku. Udarac s 11 metara koji je izveo kapiten Obili}a Trifunac odbranio je golman @ivkov. Me|utim, radost je trajala kratko, jer se ve} u slede}em napadu Trifunac iskupio i na centar{ut Mudrini}a sa desne strane glavom poslao loptu pod pre~ku. Tri minuta kasnije prednost Obili}a na asistenciju Dragana [ibula udvostru~uje Goran Beleuc. Gosti su ubla`ili poraz pogotkom u 87.minutu, koji je postigao Mirko Malinovi}, iskoristiv{i gre{ku mladog golmana doma}ih Nikole Stiovi}a. M. Mitrovi}

Kozara - Ba~ka (S) 0:2 (0:1) BANATSKO VELIKO SELO: Igrali{te Kozare, gledalaca 450, sudija Cveti}anin (Vr{ac), strelci: Mili} u 2. i \oki} u 80. minutu. @uti kartoni: Karanovi}, Proti}, Labus (Kozara). KOZARA: Oqa~a 6, Pani} 6, M. Buni} 6 (Sokola 7), M. Rodi} 7, Laki} 7, Labus 7, Reqi} 7, Karanovi} 6, V. Kitanovi} 6 (Bjelanovi} -), Proti} 6, Sole{a 6 (I. Rodi} 7). BA^KA: Tumbas 7, Bator 7, \ura{evi} 7, Babi} 7, Viloti} 8, Te{anovi} 6 (Davidovi} 7), Bosni} 6 (Tri{wevi} -), Lu~i} 7, Perovi} 7, Nikunovi} 7, Mili} 7 (\oki} 8). Fudbaleri Ba~ke iz Subotice odneli su iz Banatskog Velikog Sela velika tri boda koja mnogo zna~e u borbi za vrh tabele. Jo{ se doma}i navija~i nisu smesti kada su gosti poveli pogotkom Mili}a. Doma}in je imao nekoliko prilika da izjedna~i, ali nije uspeo. Deset minuta pre kraja iz kontra napada gosti su pogotkom rezerviste \oki}a postigli dru-

BUDU]NOST: Pozni} 7, Pe{i} 6, Quji} 7 ([elni} 6), \apa 7, Nastanovi} 6, Jovi~evi} 6, Mun}an 7 (Topalaga), Rajin 6, Forgi} 7, Radisavqevi} 6 (Po~u~a 7), Selakovi} 6. Gosti su do{li u vo|stvo u 13. minutu, a strelac je bio Bojan Forgi}. Izjedna~io Petrovi} neposredno pred veliki odmor, sva tri boda doma}inu doneo xoker Nenad Kova~evi} pet minuta pre kraja susreta. S. Miti}

Radni~ki (B) - Jedinstvo (NB) 3:0 (0:0) BAJMOK: Stadion Radni~kog, gledalaca 100, sudija: Ilijevski (Pan~evo), strelci: Vasi} u 50. (iz penala) Ivkovi} u 63. i Petrika u 87. minutu. @uti kartoni: Popo-

postignut u 50. minutu, kada je Drqa~a sru{io Vizina u kaznenom prostoru, sudija Ilijevski je pokazao na belu ta~ku. Precizan je bio Vasi}. Posle udarca Ron~evi}a lopte se dokopao Ivkovi} i plasirao je u mre`u. Najlep{a akcija vi|ena je tri minuta pre kraja kada je Vasi} uputio loptu do Do{ena, a posle centar{uta Petrika je sa 15 metara postavio kona~an rezultat. S. St.

Ba~ka (P) - Dinamo 2:0 (0:0) PA^IR: Igrali{te Ba~ke, gledalaca 300, sudija: Stanojevi} (Subotica). strelci: Vujovi} u 60. i \or|evi} u 80. minutu. @uti kartoni: Maruni}, ]ulafi}, Tonkovi} (Ba~ka), a Tiodorovi} i Vu~i~evi} (Dinamo). BA^KA: Gorjanac 8, Maruni} 7, Maravi} 7, ]ulafi} 8, Rotluk 7 (Sabadi 7), Tonkovi} 7, Karaxi} 7 (Lon~ar), \urovi} 7, \or|evi} 8, Vujovi} 8, Raji} 7 (Vujaklija 8). DINAMO: Aleksi} 6, Marinkovi} 6, Nedu~i} 6, Bun~i} 6 (Arbutina 6), Staji} 6, ]iri} 7, \okovi} 6, S. Pe{ovski 6 (Pejovi} 6), Vu~i~evi} 6, [alipurovi} 7, Tiodorovi} 7 (Savanovi} 7). Fudbaleri Ba~ke odigrali su utakmicu na svom stadion posle {est meseci. Gosti su bili boqi i u prvom delu {anse je propustio Tiodorovi}. Doma}i su posledwih pola sata imali inicijativu i do{li do pogotka u 60. minutu preko Vujovi}a. Pa~irci su nastavili napade, a golman Aleksi} je pogre{io dodao loptu \or|evi}u, koji je sa ~etiri metara plasirao loptu u gol.. S. St.

Radni~ki (ZR) - Budu}nost (SC) 0:0 ZREWANIN: Igrali{te "kraj Skrobare", gledalaca oko 400, sudija: Nedeqkovi} (Novi Kne`evac). @uti kartoni: Uvalin, Zaki} (Radni~ki), a Radin, \ukanovi}, Novkovi} (Budu}nost). RADNI^KI: Magda 7, Juhas 6, \ulinac 6 (Vidakovi} 6), Uvalin 7, Cveti}anin 7, Pajevi} 6 (Xajski 7), Zaki} 7, Boki} 7 (M. Markoski), Radi{i} 7, Kodi} 7, A. Markoski 7. BUDU]NOST: [tevin 7, Radin 7, \ukanovi} 6 (Antin 6), Marjanovi} 7, Lukin 7, Todorov 7,

Kresoja startovao pobedom Polet - BAK 2:0 (1:0) NAKOVO: Stadion Poleta, gledalaca 200, sudija Vasiqevi} (Zrewanin), strelci: N. Zori} u 10. i J. Jari} u 70. minutu. @uti kartoni: An|eli}, Vitomirov, Proboj~evi}, Mini} (BAK). Crveni karton: Proboj~evi} (BAK) POLET: Ribakov -, Ratko 7 (Biki} -), [ibul 8 (Jeli} -), ^udanov 8, D. Zori} 8, J. Jari} 8, Cari} 8, D. Tubin 8, N. Zori} 8, Mom~ilov 8, Anu{i} 8. BAK: Zagorac 5, Nini} 6, Miun~an 6, Nedi} 6, Ker~u 7, Vitomirov 7, Marela 7 (Markovi} 6), An|eli} 6, Jugos 6 (Georgijevski -), Proboj~evi} 5, Tasi} 5. Nakov~ane je sa klupe predvodio novi trener \ura| Kresoja koji i pored ~iwenice da je tokom zime klub ostao bez gotovo celog tima uspeo da formira mladu ekipu koja mnogo obe}ava. Ve} u 10. minutu radovali su se doma}i navija~i i igra~i. Tubin je nabacio loptu u kazneni prostor gostiju, bila je lo{a procena golmana Zagorca i Nikola Zori} postigao je lep pogodak. Pored ovog pogotka ekipa Poleta imala je nekoliko izglednih prilika ali je do vo|stva od 2:0 do{la u 70. minutu kada je Jari} sa nekih 20 metara topovskim {utem savladao gostuju}eg golmana. M. S. vi} (Radni~ki) i Mati} (Jedinstvo). RADNI^KI: Cvjetkovi}, [koro 7 (Tumbas 7), Ivkovi} 8, Vasi} 8, Ilovac 7, Do{en 7, Vizin 8, Popovi} 7, Stojanovi} 7 (Ron~evi} 7), Petrika 8, Galambo{ 7 (Lazi} 7). JEDINSTVO: Nem~ev 6, Vaskovi} 6, Lisica 6, [kero 6, Balaban 6 (Parabucki 7), Drqa~a 6, Male{ 6, [ijanovi} 7, Mati} 6, \oki} 7 (Ringo 6). Na otvarawu prole}ne sezone fudbaleri Radni~kog osvojili su tri va`na boda.U prvom delu doma}in je poku{avao iz kontra napada, imao je nekoliko {ansi, ali su mre`e mirovale. Prvi gol je

Radi{i} 6, Zekanovi} 7, Novkovi} 6, Risti} 7, Meki} 7 (Manojlovi}). Po idealnom terenu ali prohladnom vremenu vi|ena je dobra predstava, samo {to su nedostajali golovi. Bilo je prilika sa obe strane, dobre odbrane golmana, ili proma{aji strelaca su glavni razlozi {to su mre`e mirovale.

Vojvodina (NM) Ba~ka Topola 0:1 (0:1) NOVO MILO[EVO: Stadion Vojvodine, gledalaca 200, sudija: Mijailovi} (Vr{ac). Strelac: Kova~evi} u 5. minutu. @uti kartoni: Arsenov, Penavski, Horvat

Unirea – Glogow 6:4 (4:1)

STARI TAMI[: Radnik - Budu}nost (Alibunar) 2:1, VOJVODA STEPA: Crvena zvezda Bio star Borac (Star~evo) 2:0, BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Ba~ka 1901 (Subotica) 0:2, BAJMOK: Radni~ki - Jedinstvo (Novi Be~ej) 3:0, NAKOVO: Polet - BAK (Bela crkva) 2:0, NOVO MILO[EVO: Vojvodina - Ba~ka Topola 0:1, NOVI KNE@EVAC: Obili} - Sloboda (Novi Kozarci 2:1, ZREWANIN: Radni~ki - Budu}nost (Srpska Crwa) 0:0, PA^IR: Ba~ka - Dinamo (Pan~evo) 2:0. 1. Sloboda 18 12 2. Budu}. (SC) 18 12 3. Ba~ka 1901 18 1 4. B. Topola 18 10 5. Rad. (ZR) 18 10 6. Kozara 18 10 7. Borac 18 9 8. Obili} 18 8 9. Rad. (B) 18 7 10. Jedinstvo 18 8 11. Radnik 18 8 12. Vojvodina 18 6 13. Ba~ka (P) 18 6 14. Dinamo 18 6 15. C. zvezda BS18 5 16. BAK 18 4 17. Budu}. (A) 18 4 18. Polet 18 2

3 2 3 5 2 1 2 4 5 2 2 5 4 2 2 3 0 1

3 4 4 3 6 7 7 6 6 8 8 7 8 10 11 11 14 15

44:16 36:19 45:17 27:12 32:18 28:26 34:27 28:21 29:21 27:24 22:25 30:27 25:27 31:34 17:38 11:40 16:54 17:54

39 38 36 35 32 31 29 28 26 26 26 23 22 20 17 15 12 7

i Vasi~in (Vojvodina), a Kroni}, Jovanovi}, Mom~ilov, Milisavqevi}, Kova~evi}, ^oli} i Stankovi} (Ba~ka Topola). Crveni kartoni: Tomi} (Vojvodina), a Kova~evi} (Ba~ka Topola). VOJVODINA: Popovi} 5, ^olak 6 (Rankov), Kne`evi} 7, Horvat 7, Petrovi} 6, Vasi~in 6, Penavski 6, Nikoli} 6, Arsenov 5 (Be{lin), Tomi}, Stepan~ev 5 (Dimitri}). BA^KA TOPOLA: Kroni} 7, ^eh 6, Panovi} 6, Kuli} 6 (Ka`i}), Rahi} 5 (Perovi} 6), Pani} 6 (Stankovi} 6), ^oli} 6, Kova~evi} 5, Jovanovi} 6, Mom~ilov 6, Milisavqevi} 7. Susret u Novom Milo{evu odlu~io je ve} u 5. minutu "kiks" golmana Vawe Popovi}a. Slobodan udarac sa oko 30 metara izveo je Milo{ Kova~evi}, ali je lopta zavr{ila preko gol linije. Nije se tada moglo pretpostaviti, ali se ispostavilo da je to bio i trenutak odluke. Kada su u 27. minutu doma}i ostali sa igra~em mawe na terenu, posle iskqu~ewa kapitena Toni}a, oni su zaigrali energi~nije i stvorili nekoliko {ansi koje nisu uspeli da realizuju. U 60. minutu sa oko pet metara, neometan on je pogodio golmana Kroni}a, a u 85. minutu divnim makazicama preko glave sna`no {utirao, ali je opet imao nesre}u da pogodi golmana gostiju. Zl. Mari}

Crvena zvezda Bio star - Borac (S) 2:0 (1:0) VOJVODA STEPA: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 200, sudija: Jefteni} (Kni}anin). Strelci: Kuburovi} u 1. i \uri} u 73. minutu. @uti kartoni: \eri}, D. Popovi}, Kuburovi}, Li~ina, ]ur~i}, Kosti} (Crvena zvezda), a Kolak i ]irkovi} (Borac). CRVENA ZVEZDA BIO STAR: In|i} 7, Antovi} 7 (Li~ina 7), Popovi} 7, Ki{ 8, ]ulibrk 7, Na|alin 7, \eri} 8, Ajdari} 7, \akovi} 7 ([uri} 7), ]ur~i} 7, Kuburovi} 8 (Kosti}). BORAC: Omorac 7, Jovanovi} 7, Bo{kovi} 7, ]irkovi} 7, Kolak 7, Vu~i} 6 (Banzi} 6), Nikoli} 6 (Jovanovi} 6), Arsenijevi} 7, @ivkovi} 6 (Petrovi} 6), Perovanovi} 7, Makarun 7. Po veoma te{kom terenu Step}ani su nakon velike borbe uspeli pobediti veoma dobre goste iz Star~eva. Ina~e, po~elo je odli~no za doma}ina, jer ve} u 1. minutu nakon lepog pasa ]ur~i}a, \akovi} je prona{ao usamqenog Kuburovi}a koji s desetak metara {aqe loptu u mre`u. Posle vo|stva doma}ih razvila se rovovska borba na sredini terena, a veliki broj `utih kartona je vi{e plod te{kih uslova za igru nego namere igra~a. U nastavku nekoliko poluprilika na obe strane, a onda \uri} u 73. minutu sa desetak metara iskosa postavqa kona~an rezultat. P. Stojakovi}

UZDIN: igrali{te Uniree. gledalaca:150, sudija: Stankovi} (Pan~evo), strelci: Romanov u 18. Lazi} u 27. Penze{ u 44. 45. i 65. i Rudi} u 74. za Unireu, a Pe{i} u 12. Topal u 72. i 81. Veselinovvi} u 87. minutu za Glogow. @uti kartoni: Tomas, Romanov (Unirea), Cvetkovi} (Glogow). UNIREA: Epure 7, ^erwo{ 6 (Petrovi} 6), Lazi} 7, Poqak 6(Vijatov 6), Milojevi} 6, Tomas 7, Solnoki 7, Penze{ 8 (Sekuli} 7), Ko{ut 6, Rudi} 7, Romanov 8. GLOGOW: Spasi} 7, Cvetkovi} 6, Ili} 6, Milo{evski 7, Veselinovi} 7, S.Filipovi} 6, Topal 7, Nikolovski 7, Pe{i} 7, Arsi} 6, A.Filipovi} 6 (Stevanov 6). B. St.

Borac – BSK 1:1 (0:0) SAKULE: Igrali{twe Borca, gledalaca: 150, sudija: Trifunovi} (Pan~evo), strelci: Rajli} u 84. za Borac, a Jordanovi} u 89. minutu za BSK. @uti kartoni: Rajli} (Borac), D. Vasiqevi} (BSK). BORAC: Palfi -, Matkovi} 6 (D.Kosti} -, Dimitrov 6), Baji} 6, I.Kosti} 7, Malba{i} 6, Savi} 6, Rusov 6, Ro{uq 7, Todorovi} 7, Rajli} 7, Carevi} 6. BSK: Petrovi} 7, Jovanovi} 6, D.Vasiqevi} 6, Krsti} 7, Radi} 6, Atanaskovi} 6 ( Ran~i} 6), Nikoli} 6, Jordanovi} 7, ]iri} 6(Marinkovi} 6), S.Vasiqevi} 7, ^ali} 6 (Pani} 6). B. St.

Francuska U utakmicama 27. kola Prve lige Francuske u fudbalu postignuti su slede}i rezultati: Grenobl - Le Man 1:1 (1:0), Marsej - Lorijen 1:1 (1:0), Bordo Monpeqe 1:1 (0:0), Nica - Nansi 2:3 (2:2), Ren - Monako 1:0 (1:0), Bulow - Lion 0:0, So{o - Tuluz 1:0 (0:0), Lens - PS@ 1:1 (0:0), Okser - Valensijen 1:0 (1:0), Sent Etjen - Lil 1:1 (1:1).

[panija U utakmicama 25. kola {panskog fudbalskog prvenstva postignuti su slede}i rezultati: Majorka - Hihon 3:0 (1:0), Malaga - Kserez 2:4 (1:1), Osasuna Hetafe 0:0, Espawol - Viqareal 0:0, Atletik - Vaqadolid 2:0 (2:0) Saragosa - Atletiko 1:1 (1:0), Deportivo - Tenerife 3:1 (1:1), Almerija - Barselona 2:2 (1:1), Real Madrid - Seviqa 3:2 (0:1).

Italija

U utakmicama 27. kola italijanskog fudbalskog {ampionata postignuti su slede}i rezultati: Fiorentina - Juventus 1:2 (1:1) , Roma - Milan 0:0, Kaqari Katanija 2:2 (1:2), Atalanta Udineze 0:0, Sijena - Parma 1:1 (0:1), Palermo - Livorno 1:0 (0:0), Sampdorija - Lacio 2:1 (2:1), Bari - Kjevo 1:0 (1:0), Bolowa - Napoli 2:1 (2:1), Inter \enova 0:0.

Engleska U utakmicama 29. kola engleske Premijer lige postignuti su slede}i rezultati: Vest Hem Bolton 1:2 (0:2), Arsenal - Barnli 3:1 (1:0), Vverhempton - Man~ester junajted 0:1 (0:0), Everton - Hal 5:1 (2:1).

^elzi rutinski Fudbaleri ^elsija plasirali su se u polufinale FA kupa po{to su danas u ~etvrtfinalu na "Stamford brixu" savladali Stouk rezultatom 2:0 (1:0). "Plavci" su golovima Frenka Lamparda u prvom i Xona Terija u drugom poluvremenu rutinski savladali Stouk i pridru`ili se Aston Vili i Portsmutu u polufinalu najja~eg kupa takmi~ewa u Engleskoj. Posledwi polufinalusta bi}e poznat 23. marta kada u ponovqenenom duelu igraju Totenhem i Fulam. Ta dva tima su u subotu, na stadionu Fulama, "Krejven kotixu", odigrali bez golova

KA^AREVO: Jedinstvo Stevi} Kolonija (Kovin) 3:3, OPOVO: Omladinac - Jedinstvo (Dubovac) 5:0, SAMO[: Pobeda - Omladinac (Deliblato) 1:2, SAKULE: Borac BSK (Bavani{te) 1:1, CREPAJA: Vojvodina - Proleter (Mramorak) 7:0, PAN^EVO: @eqezni~ar - Mladost (Vojlovica) 2:0, SKORENOVAC: Plavi Dunav - Borac (Plo~ica) 2:0, UZDIN: Unirea - Glogow 6:4. 1. Kolonija 16 9 5 2 64:21 32 2. Borac (S) 16 9 3 4 36:17 30 3. @elezni~ar16 9 3 4 31:18 30 4. Pl. Dunav 16 8 6 2 28:18 30 5. Proleter 16 9 3 4 32:25 30 6. Omlad. (O) 16 8 4 4 27:14 28 7. BSK 16 7 5 4 31:22 26 8. Omlad. (D) 16 7 3 6 34:26 24 9. Glogow 16 6 5 5 35:25 23 10. Mladost 16 6 3 7 21:24 21 11. Jed. Stevi} 16 5 4 7 30:37 19 12. Vojvod. (-2) 16 5 3 8 29:36 16 13. Unirea (-1) 16 4 3 9 26:47 14 14. Borac (P) 16 3 3 10 15:37 12 15. Jedinstvo 16 2 4 10 19:62 10 16. Pobeda 16 1 3 12 14:51 6

Jedinstvo Stevi} – Kolonija 3:3 (3:0) KA^AREVO: Igrali{te Jedinstva Stevi}, gledalaca: 100, sudija: Stani} (Pan~evo), strelci: Spai} u 10. Rajkovi} u 12. Nestorovski u 43. za Jedinstvo Stevi},a Ki{ u 63. Zlatkovi} u 70. Bo`i} u 80. minutu za Koloniju. @uti kartoni: Dimitrijevski, Nestorovski, Rajkovi}, Brkovi} (Jedinstvo Stevi}), Du{. Lakovi}, Ki{, [alipur, Lacmanovi} (Kolonija). JEDINSTVO STEVI]: Kne`evi} 8, Stoj~evski 7, An|elovi} 7, Spasi} 7(Ni{evi} 7), Brkovi} 7, Spaskovski 7, Nestorovski 7, Rajkovi} 7 (Atanasov 7), Dimitrijevski 7, Stamenkovi} 7, Veli~kovski 8. KOLONIJA: Vujasinovi} 8, [alipur 6, Du{. Lakovi} 6, Bo`in 7, Lacmanovi} 7, Zlatkovi} 7, Maksimovi} 6, Ki{ 8, Pu{ica 5, N.Lakovi} 6, Batini} 6 (Dar. Lakovi} 6). R. R. KUP NA TERITORIJI KIKINDA–NOVI BE^EJ

Penalima do finala @AK - Jedinstvo (B) 7:6 (1:1, 0:0) BO^AR: Stadion Jedinstva, gledalaca 100, sudija Rati} (Novo Milo{evo), strelci: Barbat u 69. za @AK, a Mirkov u 56. minutu (iz penala) za Jedinstvo. Strelci iz penala: Vojvodi}, \ori}, Fu}ak, Zari}, Milo{ev, Markovi} (@AK), Luki}, Mirko, Vuji}, Adamovi}, Baji} (Jedinstvo). @uti kartoni: Milo{ev (@AK), Lali} (Jedinstvo). @AK: Savi} 7, ^u~ak 7, Markovi} 8, Horvat 7, Zari} 7, Mladenovi} 7 (Buji} 7), [tikovac 7 (Milo{ev 7), Tanackov 7 (Vojvodi} 7), Barbat 7, Va`i} 7, \ori} 7. JEDINSTVO: Mihaqica 7, Berbak 6, Adamovi} 7, N. Markovi} 7, D. Markovi} 7, Tot^ala 7 (Jeremi} -), Luki} 7, Paji} 7, Mun}an 7, Vuji} 7, Mirkov 7, Lali} 6. Penali su u Bo~aru odlu~ili polufinalni me~ izme|u @AK-a koji je bio doma}in u doma}em Jedinstvu. Jedinstvo je povelo u 56. minutu pogotkom Mirkova u 56. minutu a Barbat je izjedna~io u 69. minutu, kod izvo|ewa penala Kikin|ani su bili uspe{niji. Drugi finalist je Delija iz Mokrina. M. S.


SPORT

DNEVNIK

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA

VOJVO\ANSKA LIGA – ZAPAD

Veteran zaustavio Novoseqane

Studenti o~itali lekciju Zvezdi

Sloga - Budu}nost 0:0 BANATSKO NOVO SELO: Igrali{te Sloge, gledalaca 200, sudija: Joki} (Vr{ac). @uti kartoni: Popadi}, [arac, Perla{ (Sloga), a Santra~, Brajovi}, Jovanovi}, Popovi} (Budu}nost). Crveni kartoni: Vasi} (Sloga), a Milanovi} (Budu}nost). SLOGA: Markovi} 7, Popadi} 5 (Vuleta 6), Mar~eti} 6, Bogojevi} 7, Rusuloj 6, Vasi} 5, Milanovi} 5 (Anisimov), Ili} 7, Jovi} 7, [arac 6, Perla{ 6. BUDU]NOST: D. Marinkovi} 8, Maksimovi} (Jovanovi} 6), Grubni} 7, N. Marinkovi} 6, Santra~ 7, Brajovi} 7, Miodrag 6, Neme{anovi} 6, Kosti} 6 (Popovi}), Milanovi} 5, Sladakovi} 6. Po te{kom i blatwavom terenu inicijativa Novoselaca nije urodila plodom, po{to je sve napade doma}ih zastavqao golman Dragan Marinkovi} (50), koji je ujedno i najzaslu`niji za remi gostiju.

Dolovo - Radni~ki (K) 1:1 (1:0) DOLOVO: Mesno igrali{te, gledalaca 100, sudija: Nikoli} (Pan~evo), strelci: Grubeti} u 4. za Dolovo, a Raji} u 68. minutu (iz penala) za Radni~ki. @uti kartoni: Sosi}, Jankovi}, Lazarov i Cvetkovi} (Dolovo), a Matovi} (Radni~ki). Crveni kartoni: Novakovi} (Radni~ki). DOLOVO: An|elkovi} 7, Grubeti} 7, Lazi} 7, Milojkovi} 6, Ivkov 7, Petrovi} 6, Hajdukov 6, Sosi} 7, Jankovi} 6 (Raji}), Lazarov 6, Cvetkovi} 6 (Krstin). RADNI^KI: Popovi} 7, Petri} 7, Jankovi} (Radenkovi} 7), Novakovi} 6, Jeki} 6, Matovi} 7, Pavlovi} 6, Miladinovi} 6, Delibla~anin 6 (Stevi}), Raji} 7 (Kolarski), Golubovi} 6. Uzdali su se fudbaleri Dolova, znatno poja~ani tokom zime u dobar nastavak sezone i be`aniju od fewera. Uzalud, u vaterpolo uslovima tra`e}i slamku spasa protiv Radni~kog iz Kovina nisu prona{li ni balvan. Remi, ravan porazu. S. M.

Vulturul – Slavija 2:1 (0:0) GREBENAC: Igrali{te Vulturula, gledalaca: 100, sudija: Bogdanov ( Pan~evo). Strelci: Jovanov u 74. Stjepanovi} u 76. za Vulturul, a Bire{ u 70. minutu za Slaviju. @uti kartoni: D.Morariju (Vulturul), Atanaskov, Brajovi} (Slavija). VULTURUL: E.Morariju 7, D.Morariju 6 (Nenadov 6), \or|evi} 6, T.Popa 7, Mezeran 6, Paunovi} 7, Jovanov 8 (J.Popa -), Beutu-

Indeks - Crvena zvezda 1:0 (1:0)

GREBENAC: Vulturul - Slavija (Kova~ica) 2:1, VELIKO SREDI[TE: Borac - Crvena zvezda (Pavli{) 4:1, BANATSKO NOVO SELO: Sloga - Budu}nost (Banatski Brestovac) 0:0, DOLOVO: Dolovo - Radni~ki (Kovin) 1:1, GAJ: Partizan - Radni~ki (Baranda) 2:1, BANATSKI KARLOVAC: Proleter Mladost (Omoqica) 2:0, IZBI[TE: Polet - Partizan (Uqma) 0:0, SEFKERIN: Tempo - Jugoslavija (Jabuka) 0:0. 1. Proleter 2. Slavija 3. Rad. (K) 4. Budu}nost 5. Part. (G) 6. Rad. (B) 7. Mladost 8. Sloga 9. Part. (U) 10. Polet 11. Tempo 12. Jugoslavija 13. Vulturul 14. Borac 15. C. zvezda 16. Dolovo

16 15 11 16 9 4 16 8 6 16 9 2 16 7 4 16 7 4 16 7 2 16 6 4 16 5 6 16 4 7 16 4 6 16 4 5 16 4 3 16 4 1 16 4 0 16 2 3

0 3 2 4 5 5 7 6 5 5 6 7 9 11 12 11

38:7 43:26 41:22 25:26 39:25 28:15 26:33 27:21 26:23 23:18 21:27 24:35 18:28 20:33 18:50 19:43

46 31 30 29 25 25 23 22 21 19 18 17 15 13 12 9

ra 6, Su} 7, Sekuli} 7, Stjepanovi} 7. SLAVIJA: Ro{u 6, Atanaskov 6 (Sokol -), Jovanov 7, Bosni} 6, Krajinovi} 6, Stojanovi} 6, ^iki} 6 (Zloh -), Ili} 6, Nikolovski 6, Brajovi} 6, Bire{ 7. Od prvog minuta vodila se ravnopravna igra na sredini terena sa puno lepih poteza. Gosti iz Kova~ice prvi su do{li u vo|stvo u 70. minutu, posle lepe akcije strelac je bio Bire{. Radost gostiju kratko je trajala jer samo posle {est minuta igre golovima Jovanova i Stjepanovi}a doma}i tim je preokrenuo rezultat. B. St.

Proleter - Mladost (O) 2:0 (1:0) BANATSKI KARLOVAC: Stadion Proletera, gledalaca 250, sudija: Veqi} (Pan~evo). Strelci: @ivkovi} u 17. i Mo{esku u 61. minutu. @uti kartoni: Tajdi}, Ivanovi} (Proleter). PROLETER: D. Luki}, Kne`evi} 7, [uqagi} 7, Ivanovi} 7, Teofilovi} 7, @ivkovi} 8, Tomi} 7 (Mladenovi}), Mitrovi} 7 (Lap~evi} 7), Mo{esku 7, I. Luki} 7, Tajdi} 7 (Maksimovi}). MLADOST: Potkowak 6, Deheqan 6, @ivanovi} 7, Bin|a 7, Stojanovski 7, Kalapi{ 6, Veli~kovi} 6, Smiqkovi} 7, \ukanovi} 7, Petrov 7, Maksimovi} 7 (Cvetanovi} 7), Petrovi} 7 (Miqkovi} 6). Utakmica je odigrana na polovini gostiju. Gol Du{ana @ivkovi}a u 17. minutu pamti}e se po tome {to ga je postigao iz kornera. Lopta je pro{la kroz zid brojnih igra~a i zavr{ila kraj leve stative u golu gostiju. R. Jovanovi}

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA – ISTOK

Blatwava goleada Hajdu~ica – Dunav (BP) 7 : 0 (4:0) HAJDU^ICA: Igrali{te kraj bazena, gledalaca oko 100, sudija: Klepan ( Alibunar).strelci: Mu{kiwa, Hrutki, R. Dem{e po dva i Balog. HAJDU^ICA: Melih 7, Radulovi} 7, \. Dem{e 7, Balog 8 (^arapi} 7), Kotnik 7, Stojkovski 7, Mr{i} 7, An|elovski 7 (Tasevski 7), Mu{kiwa 8, (Dem{e 8), Le~i} 7, Hrutka 8. DUNAV: Bradvarevi} 6, Jovanovi} 6 (Brankov 6), Vitomirov 6, (Kolarevi} 6), Stojkovi} 7, Dini} 6, Crqi} 6, Boni} 6, Stojmirov 6, Dun|erin 6, Sto{i} 6, Stanojlovi} 6. Fudbaleri Hajdu~ice borbenom i efikasnom igrom na te{kom terenu ve} u prvom poluvremenu poveli su sa ~etri gola razlike. Na kraju, doma}oj ekipi ostali su tri nova boda, a od terena blatwava oranica. Krenuli su odlu~nop fudbaleri hajdu~ice , Du{an Mu{kiwa je bio opokreta~ svih akcija, postigao je dva gola,a jo{ dva je priipremio Hrutki. U nastavku razigrao se R. Dem{e a odli~an je

JASENOVO: Kara{ - Ratar (Kru{~ica) 1:1, DOBRICA: Dobrica Kara{ (Ku{tiq) sreda 10.3., VR[AC: Vr{ac United - Mladost (Velika greda) 6:1, POTPORAW: Potporaw - Vinogradar (Gudurica) 2:0, VRA^EV GAJ: Borac - Jedinstvo (Vlajkovac) sreda 10.3., [U[ARA: Hajduk - Sloga (Plandi{te) 0:5, DUPQAJA: Banat - Bratsvounirea (Vladimirovac) gosti nisu do{li, HAJDU^ICA: Hajdu~ica Dunav (Banatska Palanka) 7:0 1. Vr{ac Unit.1613 2. Hajdu~ica 16 11 3. Jedinstvo 15 8 4. Dunav 16 9 5. Ratar 16 6 6. Sloga 16 6 7. Dobrica 15 6 8. Kara{ (J) 16 6 9. Mladost 16 6 10. Hajduk 16 5 11. Borac 15 5 12. Vinogradar 16 5 13. Bratstvouni.15 4 14. Banat 15 4 15. Kara{ (K) 14 4 16. Potporaw 15 3

3 2 5 2 6 5 3 3 2 2 1 1 2 2 1 4

0 3 2 5 4 5 6 7 8 9 9 10 9 9 9 8

63:8 43:8 45:18 34:40 25:20 31:21 26:25 24:31 32:39 23:30 19:32 22:44 26:36 15:51 17:26 13:31

42 35 29 29 24 23 21 21 20 17 16 16 14 14 13 13

bio i igra~ sredine terena Dejan Balog. V. Malijar

NOVI SAD: \a~ko igrali{te, gledalaca oko 200, sudija: Jovanovi} (Novi Sad), strelac: Kragovi} u 45. minutu (Indeks). @uti kartoni: Popovi} (Indeks), Vidi}, Celin, Markovi} (Crvena zvezda). Crveni karton: Popovi} (Indeks). INDEKS: Mari~i} 7, Pervaz 7 (O`vat 7), Popovi} 7, Sedlar 7 (\orovi} 7), Josi} 7, Peri{i} 8, Simovi} 8 (Jela~a), Nedi} 7, Malixan 7, Kragovi} 8, Radosavqev 8.

igra~i Radni~kog su napadali i opsedali gol Rumqana, ali iskusni golman Deli} je uspeo da sa~uva svoju mre`u. J. Stevi}

Mladost (T) – Budu}nost 2:1(1:1) TURIJA: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100, sudija: Mandi} (Novi Sad), strelci: Glavardanov u 15. i Stankov u 67. ( iz penala) za Mladost, a Kajtez u 42. minutu za Budu}nost. @uti kartoni: Beri}

Golman Indeksa Mari~i} interveni{e ispred napada~a Foto: F. Baki} Crvene zvezde

CRVENA ZVEZDA: \urikin 7, Vidi} 7, Markovi} 6, Daki} 7, Celin 6, Uzelac 6, Amixi} 6 (Terzi} 6), Ostoji} 6 (Suvajxi} 6), Havim 5, Tomqenovi} 5, Ze~evi} 6 (Ra{iovan 7). Tri boda zaslu`eno su pripala doma}inu. Jedan pogodak, vi{e prilika za gol i lopta u nogama tokom cele, utakmice govore u prilog tome. Gosti su dva puta ozbiqnije pripretili u prvom delu, ali je golman Mari~i} bio odli~no postavqen. Imali su gosti i igra~a vi{e kada je Popovi} u drugom delu utakmice zaslu`eno dobio drugi `uti karton, i, osim nekoliko gu`vi posle prekida, ni{ta.Radosavqev je bio nezaustavqiv za goste. Dr`ao je loptu kada je trebalo, nekoliko puta name{tao prilike svojim saigra~ima, ali je samo jedna, ona u 45. minutu, iskori{}ena. Pro{ao je po desnoj strani, podigao loptu na pet metara, Celin nije dobro intervenisao, Kragovi} je odli~no ipratio akciju i pogodio gorwi deo gola. M. Kova~evi}

Radni~ki (SM) - 1. maj 1:2 (0:1) SREMSKA MITROVICA: Stadion u Hesni, gledalaca: 200. Sudija: In|i} ( Stara Pazova), strelci: Santra~ u 50. za Radni~ki, Sikirica u 24. i Jovanovi} u 47. minutu za 1.maj @uti kartoni: Risti}, Proki}, Santra~, Jeliki} i @ivanovi} ( Radni~ki), Milo{evi}, ^upeli}, Deli} i Jovanovi} (1.maj). RADNI^KI: Staj~i} 7, Pavlovi} 5 (Grabi} 6), Ili} 5, Radovanovi} 7, Jovanovi} 7, Miji} 6, \ur|evi} 6 (Jeliki} 6), Sladojevi} 7, Risti} 6 (@ivanov} 6), Santra~ 7, Proki} 6. 1.MAJ: Deli} 8, Putica 7, Bori} 9 (Vojinovi} 7), ]ori} 7, Milo{evi} 8, Joki} 8, Sikirica 8 (Star~evi} 7), Jovanovi} 8, Je` 7 (Milanovi} 7), Zelinac 8, ^upelji} 7. Utakmica je protekla u zanimqivoj i borbenoj igri oba tima. Od prvog minuta vodila se `estoka borba po izuzetno te{kom, vla`nom i blatwavom terenu. Odli~na ekipa 1. maja iz Rume bila je boqa u svim elementima fudbalske igre. Raspolo`eni Bori} bio je nere{iva enigma za doma}e igra~e. Nakon vo|stva Rumqana od 2:0, doma}i igra~i su po~etkom drugog poluvremena smawili golom Santra~a.. Do kraja utakmice

19

utorak9.mart2010.

(Mladost), @ori}, Niki} (Budu}nost). MLADOST: Stanojev 8, Fulajtar 7, Beri} 7 (Tati} 7), [arenac 7,Vinkovi} 8, [ija~i} 7 (Dudvarski 7), Stankov 8, Kozomora 8, ]uk 7 (Jandri} -), Bojovi} 8, Glavardanov 8. BUDU]NOST: @ori} 9, Baji} 6 (Niki} 6), Vejinovi} 6, Pu|a 7, Ivi} 6, Vigwevi} 7, Soldat 6 (Pro{i} 6), Kremenovi} 6, Mari} 7, Kajtez 7, Grbi} 6 (Siv~evi} 6). Doma}i su ritmom i presingom na gostuju}oj polovini slomili otpor Mladenov~ana. Gosti su se orjentisali na odbranu sopstvene mre`e i iz kontra napada tra`ili svoju {ansu. Posle kornera Bojovi}a, Glavardanov je glavom postigao gol. I obnda hladan tu{, Kajtez je pored smu{ene odbrane doma}ih izjedna~io rezultat. U nastavku gosti su imali {ansu , ali brani{ut sa distance brani Stanojev. Doma}i su imali nekoliko prilika ,ali su se isproma{avali ]uk, Glavardaov, Bojovi}, Kozomora. Posle duplog pasa u 67. minutu Bojovi} je obi{ao golmana koji ga ru{i, a vrlo dobri sudija dosudio je penal kojeg sigurno realizuje Stankov. Nedugo zatim Kajtez je imao zicer ali ~udesnom intervencijom Stanojev spa{ava svoj 0 gol. Potom novi penal za doma}e. Kapiten Stankov preuzima odgovornost ali sada je uspe{niji @ori} koji brani penal. P. Jocic

@AK - Cement 0:0 SOMBOR: Igrali{te @AK-a, gledalaca 300, sudija Majstorovi} (Stari Banovci). @uti kartoni: Puri}, Major, Mra~ina, Vladeti} (@AK), Milanovi} (Cement). @AK: Jovanovi}, Puri} (Te{i}), Vukas, Major, Mra~ina, Bobanac, Furtula, Beri}, Vladeti} (Luki}), Pavi}, ^uqak. CEMENT: Kn`evi}, Dragoqevi}, Trbovi}, Plav{i} (Raki}), Popovi}, Gostovi}, \ari}, Ili}, \ukanovi}, Stoj~i} (Kosovi}), Milanovi}. Podmla|eni sastav somborskih `elezni~ara postigao je lep uspeh protiv jeseweg prvaka, osvojio je bod. U prvom delu susreta gosti preko Milanovi}a imali su dve povoqne prilike, me|utim Vladan Jovanovi} golman @AK-a oba puta je sjajno intervenisao i spasio svoj tim. U nastavku igra je postala izjedna~ena ~ak su za nijansu `elezni~ari bili boqi. Mra~ina

je bio ubedqivo najboqi pojedinac susreta sa Majorom zakr~io je sve puteve prema svom golu, ali ni Somborci nisu uspeli da zatresu mre`u. J. Dukat

Qukovo - Radni~ki (I) 1:1 (1:0) QUKOVO: Igrali{te Qukova, gledalaca 200, sudija: Gali} (Sremska Mitrovica). Strelci: Kne`evi} u 5. za Qukovo, a Babi} u 80. minutu (iz penala) za Radni~ki. @uti kartoni: R. Peji}, Blanu{a, Z. Milanovi}, Ivani{, Dimitrijevi} (Qukovo), a An|i} i Kukuruzovi} (Radni~ki). Crveni karton: R. Peji} (Qukovo). QUKOVO: Mijatovi} 7, Stepanovi} 7 (Miladinovi}), R. Peji} 7, Ivani{ 8, Z. Milanovi} 8, Blanu{a 8, Pejovi} 7, Novakovi} 7, Marjanovi} 7, Jovi~i} 7, Kne`evi} 7 (Puhali}). RADNI^KI: Ko{padi} 7, An|i} 7, Kerleta 6, Ninkovi} 6, Bojovi} 6, I. Stoj~i} 6, Bjelotomi} 7, Ka}anski 6, \eveqekaj 6, Babi} 7, Gre~ 6 (Kukuruzovi} 6). Sudija Gali} je u potpunosti re`irao ovu utakmicu. Prvo je iskqu~io u 73. minutu R. Peji}a zbog navodno te`eg faula u napadu, a onda je u 80. minutu dosudio penal za goste, niko na stadionu nije video osim sudije. N. Trkuqa

Omladinac - Hajduk ([) 1:1 (0:0) BELEGI[: Stadion Podunavca, gledalaca 200, sudija: Mitrovi} (Ruma). Strelci: Vidakovi} u 65. za Omladinac, a Le{wakovi} u 81. minutu za Hajduk. @uti kartoni: Vidakovi}, Kova~evi}, Stefanovi}, Haka~ (Omladinac), a Le{wakovi}, Stoji}, Mrkaji}, Mini}, Svilar, Peri{i} (Hajduk).

KARAVUKOVO: Polet - Borac 3:3, RUMA: Sloven - Solunac 1:3, QUKOVO: Radni~ki - Irig 1:1, BELEGI[: Omladinac - Hajduk ([imanovci) 1:1, KA]: Jugovi} - [ajka{ 2:0, SOMBOR: @AK - Cement 0:0, TURIJA: Mladost - Budu}nost 2:1, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - 1. maj 1:2, NOVI SAD: Indeks - Crvena zvezda 1:0. 1. Solunac 2. Cement 3. C. zvezda 4. Indeks 5. 1. maj 6. Rad. (SM) 7. Borac 8. Mladost 9. Omaldinac 10. Qukovo 11. @AK 12. Rad. (I) 13. Budu}nost 14. Jugovi} 15. Sloven 16. [ajka{ 17. Hajduk ([) 18. Polet

18 11 18 10 18 11 18 10 18 10 18 10 18 9 18 9 18 8 18 7 18 7 18 7 18 7 18 7 18 4 18 5 18 3 18 0

3 5 1 3 1 1 3 3 4 6 3 3 2 2 5 1 5 3

4 3 6 5 7 7 6 6 6 5 8 8 9 9 9 12 10 15

35:18 28:9 36:19 18:15 31:23 40:35 31:24 26:21 28:19 20:17 21:27 21:30 25:27 26:29 24:35 23:33 8:22 20:63

36 35 34 33 31 31 30 30 28 27 24 24 23 23 17 16 14 3

je iz slobodnog udarca sa vi{e od 25 metara pogodio stativu. Golman gostiju Aleksi} se istakao u 65. minutu, sjajnom intervencijom, kada je sna`ni {ut Stefanovi}a krajwim naporom skrenuo u korner. Rusmir je izveo udarac iz kornera, a Vidakovi} je sna`nim {utem iz okreta sa desetak metara pogodio neza{ti}enu mre`u Alesi}a. U nastavku me~a doma}ini propu{taju jo{ nekoliko prilika i zato ih sti`e kazna za proma{aje u 81. minutu. Le{wakovi} je iskoristio neopreznost doma}e odbrane i {utem sa sedam metara matirao nemo}nog Jagodi}a. G. Dragoqi}

Sloven - Solunac 1:3 (1:1) RUMA: Stadion u Borkova~koj dolini, gledalaca 100, sudija: Jocovi} (Vrbas), strelci: Vidakovi} u 42. za Sloven, a Koji} u 26. Orsi} u 78. i Bogunovi} u 85. (iz

VOJVO\ANSKA LIGA–ZAPAD

Kom{ijski derbi Ka}anima Jugovi} - [ajka{ 2:0 (2:0) KA]: Sportski centar "Siget", gledalaca 200, sudija Pupac (Ba~ka Palanka), strelci: Lepar u 3. i Bojovi} u 34. minutu. @uti kartoni: Antuni}, Miqani}, Duvwak (Jugovi}), Bo`oki, Lazi} ([ajka{). JUGOVI]: Duvwak 7, Bla`i} 7 (@ivanov 7), Kqaji} 7, Miqani} 7, S. Laki} 7, Bojovi} 8, Radoj~i} 7, Antuni} 7, Lepar 8 (R- Laki} -), Radin 7 (Stani{i} -), @epina 7. [AJKA[: Simi} 7, Majuri} 7, Kotuqa~ 6, Bo`oki 6, Kosi} 7 (Halavawa 6), Koji~i} 7, Samarxi} 6 (D. Kqaji} 7), Ra|en 6, Lazi} 6, ]ulum 7, S. Kqaji} 6. Kom{ijski derbi zaslu`eno je pripao Ka}anima. Ina~e, tokom cele utakmice puleni Zorana Bla`i}a imali su inicijativu, stvarali {anse a da su napada~i Jugovi}a na ~elu sa mla|anim Zoranom @epinom bili prisebniji rezultat bi bio ubedqiviji. Me|utim, svaka ~as i Koviq~anima iako su u nastavak prvenstva u{li oslabqeni sa novim-starim trenerom Gradojem Milivojevom pru`ili su sna{an otpor starom rivalu. Doma}ini su poveli ve} u 3. minutu, na idealan pas Bla`i}a, Lepar je majstorski pogodio gorwi ugao. Posle centar{uta Antuni}a @epina je udarcem glavom pogodio golmana Simi}a koji je spasao, siguran pogodak. Potom je Radin izvanredno {utirao sa 25 metara, ali je pre~ka spasila gol Koviq~ana. Jugovi} je pove}ao prednost posle prekida, odli~no je korner izveo Radin, a Bojovi} je sa 5-6 metara neometan ubacio loptu u mre`u. Oko 200 gledalaca zadovoqno je napustio Sportski centar "Siget", jer su videli zanimqivu fudbalsku predstavu ali i pobedu svojih qubimaca na po~etku prole}nog dela prvenstva. M. Grbi} Crveni kartoni: [qepica (Omladinac), a Stoji} (Hajduk). OMLADINAC: Jagodi} 7, Savi} 7, [qepica 7, Mrvi} 8, Dani~i} 7, Mirosavqevi} 8, Kova~evi} 7 (Rusmir 7), ]eran 7 (Haka~ 6), Pej~inovi} 7, Stefanovi} 8, Vidakovi} 7 (Haska). HAJDUK: Aleksi} 7, Stoji} 7, Vuk{a 7, Pajovi} 7, Cvijanovi} 7, Mini} 7, Svilar 7, Radulovi} 7 (Domazet), Babi} 7 (Peri{i}), Le{wakovi} 8, Mrkaji} 7 (Velinov). Omladinac je tokom ve}eg dela susreta dominirao i stvorio sijaset prilika pred golom gostiju, dok su gosti iz brzih kontri opasno pripretili golmanu Jagodi}u. Izuzetno raspolo`eni Stefanovi} je 33. minutu proigrao ]erana, a ovaj je sa desetak metara sna`no {utirao, ali je golman Aleksi} odbranio. Mla|ani Dani~i}

penala) minutu za Solunac. @uti kartoni: ^u~kovi}, \ur|evi}, Marinkovi}, Mi{~evi}, Nedi}, Rati} (Sloven), a Radakovi}, Milanovi} (Solunac). Crveni kartoni: Rati} i trener Popovi} (Sloven). SLOVEN: Vujakovi} 6, Mi{~evi} 7 (Hristo), Juri{i} 7, ^u~kovi} 7, Vidakovi} 8, Marinkovi} 7, Trkuqa 7 (Vuji}), Nedi} 7 (Cvjeti}anin), Milojevi} 7, \ur|evi} 7, Rati} 8. SOLUNAC: Antoni} 7, Primorac 7 (Radakovi} 7), Kowevi} 7, Mandi} 8, Ili} 7, Bani} 7, Orsi} 7, Bogunovi} 7, Koji} 8 (Elez), Milanovi} 7, Grahovac 7 (Ismaili 7). Mirnu utakmicu sudija Jocovi} iz Vrbasa doveo je na ivicu incideta. Iskqu~io je trenera doma}ih Popovi}a, a u fini{u susreta i Rati}a jednog od najboqih igra~a na terenu. M. J.


20

SPORT

utorak9.mart2010.

DNEVNIK KUP CRNE GORE

PODRU^NA LIGA SOMBOR

Bo{kanu pehar

Vukovi} odlu~io derbi Stani{i} - Mladost 1:0 (1:0) STANI[I]: Igral{te Stani{i}a, gledalaca 400, sudija A. Marjanovi} (Sombor), strelac Vukovi} u 44. minutu. @uti kartoni: Dragi~evi} (Stani{i}), Krznar, N. Vlahovi} (Mladost) STANI[I]: Ig. [ari}, Bajaji, A. Jagodi}-Kurixa, Il. [ari}, Cveti}anin (Dragi~evi}), Jawi}, Gruji}, Mom~ilovi} (Dra~a), Vukovi}, Kawo (G. Jagodi}Kurica), Kurixa. MLADOST: [}epanovi}, Na|, A. Vlahovi} (N. Vlahovi}, Grdini} (\oki}), Krznar, Kokot, Holova~ki, (Rabrenovi}), ]iri}, Stojanovi}, Ki{juhas, Pap. Sudar kandidata za prvo mesto protekao je u izvanrednoj fudbalskoj predstvavu za koju su zaslu`eni igra~i obe ekipe. Gol odluke pao je neposredno pred odlazak na odmor, nakon vrlo dobro izvedene akcije doma}e ekipe, koji je efektnim pogotkom zav{io Mladen Vukovi} ina~e najboqi akter ovog zanimqivog i do kraja neizvesnog susreta. Sav prihod sa ove utakmice upla}en za le~ewe Andreje Kne`evi}a (tumor mozga) iz Stani{i}a, koji je ba{ u vreme me~a u Stani{i}u uspe{no operisan u Cirihu.

Grani~ar - Kula 0:0 RI\ICA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 150, sudija Raki} (Apatin). @uti karton: Vojonovi} (Kula) GRANI^AR: Pavaslovi} Oluji}, Baji}, Mandi}, Lali}, \umi}, Vidi}, Simi}, [veqo, Timar (Gwatovi}), \or|evi} (Ko`ul). KULA: Veqkovi}, Bodi{, Bo`ovi}, Malacko, Vuja~i}, Vojnovi}, Bukejlovi}, Timan, Radovi} (Der), Popovi}, [arac. Ekipe su odli~no pripremqene za start prvenstva. Doma}i su imali vi{e idealnih prilika za gol, najve}u svako kada su sa dva metara proma{ili prazan gol.

Lipar - Zadrugar 2:1 (0:0) LIPAR: Igrali{te Lipara, gledalaca 100, sudija: Majstorovi} (Stani{i}), strelci: Zraki} u 66. i Pa{ajli} u 77. (iz penala) za Lipar, a Pjevi} u 73. za Zadrugar. @uti kartoni: Vukovi} i

Maqkovi} (Lipar), a Miler (Zadrugar) LIPAR: Pena 6, Poli} 6, Milutin 7, Zubanovi} 6, Jovi{i} 7, (Kova~evi} -), Sin|i} 6 (Prosan ), Vukovi} 6, Pa{ajli} 8, Zraki} 7 (]ato -), Maqkovi} 7, Romi} 6. ZADRUGAR: Jovanovi} 6, Marinkovi} 6, Vukovi} 6 (Dondi} 6), Mn. Stojanovi} 6, Miler 6, Mi.Stojanovi} 6, Miloradov 6, Risti} 6, Pjevi} 7, Mili}evi} 6, Lepojevi} 6. Na otvarawu prole}ne sezone fudbaleri Lipara su ostvarili vrednu pobedu, ali ko zna kako bi se susret okon~ao da je gostuju}a ekipa u 14. minutu iskoristila jedanaesterac. Udarac Mili}evi}a sa bele ta~ke golman doma}ih Pena je odbranio. U drugom poluvremenu, nakon sjajnog centar{uta Pa{ajli}a, u 66. minutu, najiskusniji Zraki} glavom poga|a mre`u i dovodi Lipar u vo|stvo. Nedugo zatim, na jednu naba~enu loptu pred gol Lipara golman Pena je lo{e reagovao, lopta mu ispada iz ruku i ovaj poklon Pjevi} pretvara u izjadna~ewe. Do pobede su doma}ini do{li iz opravdano dosu|enog penala, kada je u {esnaestercu gostuju oboren Romi}. Siguran je bio najboqi igra~ susreta Pa{ajli}, te su tri boda ostala u Liparu. \. Bojani}

je gol. Gosti su pet minuta pre kraja mogli posti}i pogodak, me|utim Svrkota je lo{e primio loptu i odbrambeni igra~ doma}ih uspeo je da izbije u korner. Prigrevica, iako je bila broj~ano dugo slabija zaslu`eno je osvojila bod.

Radni~ki (R) - Rusin 2:1 (1:1) RATKOVO: Stadion Radni~kog, gledalaca 100, sudija: Panxi} (Kula). Strelci: Uhlarik u 27. i 62. za Radni~ki, a Na| u 16. minutu za Rusin. @uti kartoni: Deqanin i Pavlovi} (Radni~ki). RADNI^KI: Miji} 7, Aleksi} 8, Jovovi} 7, Rajevi} 7, Deqanin 7, Spasi} 7 (Bere{), Ivovi} 8, Jovanovi} 7 (Pavlovi} 7), Uhlarik 8, Trifunovi} 7 (Radoji~i} 7), Crwanski 7. RUSIN: @. Oros 6, S. Kolo{waji 6, D. Kolo{waji 6, Senderak 7, [trangar 7, Bodnar 7, Hrn~jar 7, Na| 7, Hardi 7, B. Oros 6 (Ku`i} 6), Sajankovi} 7. Na otvarawu prole}nog dela prvenstva doma}in je do{ao do pobede borbenom ali korektnom igrom. U timu Radni~kog posebno se istakao dvostruki strelac Uhlarik, a treba re}i da su gosti nastupili oslabqeni. A. ^i~i}

Prigrevica - Polet 0:0

BSK - Omladinac (B) 1:2 (1:1)

PRIGREVICA: Igrali{te Prigrevice, gledalaca 150, sudija Vra~ar (Sombor). @uti kartoni: ]u}a, V. Rati}, D. Ostoji}, Kqaji}, Marin (Prigrevica), Dobrijevi}, Ili}, Vukeli}, Pejanovi}, Cime{a (Polet). Crveni karton: Jakovqevi} (Prigrevica). PRIGREVICA: D. Ostoji}, Dmitrovi}, ^ovi}, Jakovqevi}, Kqaji}, ]u}a, Marin, D. Rati}, V. Rati} (Komadina), D. Ostoji}, Griva. POLET: @ivkovi}, V- Pejanovi}, Rako~evi}, Cime{a, Dobrijevi}, Kuli}, Isailovi} (Puri}), [egan (Vukeli}), Svrkota, Maksimovi} (M. Pejanovi}), Ili}. U o{troj utakmici ekipe su podelile plen {to je realan ishod dvoboja. Utakmicu karakteri{e veoma mali broj {ansi. Doma}i su imali jednu u 40. minutu, ali Griva sa nekoliko metara proma{io

BA^KI BRESTOVAC: Igrali{te BSK-a, gledalaca 80, sudija: Kekovi} (Crvenka). Strelci: B. Jelisavac u 5. za BSK, a Raj{i} u 18. i Vlaisavqevi} u 63. minutu (iz penala). @uti kartoni: Beqanski, R. Jelisavac, Divjak (BSK), a @ivkovi} (Omladinac). BSK: Raja~i} 8, Bagi} 6, Bo`i} 6, Popovi} 7, Jano 6 (\ur|evi} 6), Kora} 6, Beqanski 7, Rajkovi} 6, B. Jelisavac 7, R. Jelisavac 6, Divjak 7. OMLADINAC: Dubravac 7, Cvjeti~anin 7, Drezgi} 7, Vrani} 7, Bani} 8, @ivkovi} 7, Raj{i} 7 (Jovanovi} 7), Berlekovi} 7, \ur|ev 7 (Vukadinovi}), Vlaisavqevi} 8, Miji} 7 (Mi{~evi} 7). Doma}a ekipa po~ela je utakmicu veoma dobro. Golom Jelisavca BSK je do{ao do vo|stva u 5. minutu, a proma{io je i dve veoma povoqne prilike. Gosti su izjedna-

KUP NA TERITORIJI OFS ZREWANIN

Zadrugar i Mladost u finalu Zadrugar - Naftagas (B) 2:0 (0:0)

SOMBORSKA ME\UOP[TINSKA LIGA RIBAREVO: Jedinstvo - Hajduk (Stapar) 4:1, SVILOJEVO: Terekve{ - Sloga (^onopqa) 2:3, BEZDAN: Sport - Jedinstvo (Kolut) 1:3, OYACI: Oyaci - Dinamo (Ba~ki Breg) 4:0, ALEKSA [ANTI]: Aleksa [anti} - Dinamo (Sonta) 1:0, SOMBOR: [ikara - Dunav (Ba~ki Mono{tor) 0:4, SOMBOR: Metalac - Panonija (Lali}) 4:0, slobodna je bila ekipa OFK Hajuk. 1. Hajduk 15 12 2. Metalac 15 11 3. Oyaci 15 9 4. Jedins. (K) 15 8 5. Sloga 15 8 6. Dunav 15 8 7. Dinamo(BB) 15 7 8. Terekve{ 15 6 9. Dinamo(S) 15 4 10. Sport 15 5 11. [ikara 15 5 12. Hajduk(-1) 14 5 13. Jed.(R) 15 4 14. A. [anti}(-1) 15 2 15. Panonija(-1) 15 3

0 2 4 3 3 3 2 3 5 0 0 0 0 5 0

3 2 2 4 4 4 6 6 6 10 10 9 11 8 12

55:19 40:15 40:12 36:26 27:20 37:31 33:25 38:27 21:27 17:29 28:42 25:32 16:45 17:38 17:59

36 35 31 27 27 27 23 21 17 15 15 14 12 10 8

Pali} – Senta 1:1 (0:0) PALI]: Stadion Janko Pejanovi}, gledalaca 60, sudija: Harmat (Subotica). Strelci: M. Stankovi} u 85. za Pali}, a Stojanov u 65. minutu za Sentu. Ovo je bila posledwa proba za Pali} i Sentu pred start prvenstva. S. St.

ZLATICA: Igrali{te u Zlatici, gledalaca 200, sudija: Mihajlovi} (Zrewanin). Strelci: Luki} u 68. a Vukoje 73. minutu. @uti kartoni: Vidi} (Zadrugar), Manger, M. Kosanovi}, Obrkne`ev, Golubovi} (Naftagas). ZADRUGAR: Zeqkovi}, Vorgi} 8, Vidi} 7, Kova~evi} 7 (Milanovi}), Vi{kovi} 8, Simani} 7, Pani} 7, Zarin 7, Vukoje 7, Luki} 8 (\urovi}), T. Grbu{i} 7 (V. Grbu{i}). NAFTAGAS: Markov 7, Manger 7, M. Kosanovi} 6, Ba{a 7 (V. Kosanovi}), Tawga 6, Ka{lik 6 (Kulik), Obrkne`ev 7, Kusturi} 6 (Ara|anski), Grbi} 7, Golubovi} 7, Dragi} 7. Po te{kom i neravnom terenu gosti su se `ilavo branili, da bi u 68. minutu Tomislav Grbu{i} odli~no centrirao a Veqko Luki} efektno glavom pogodio mre`u. A, samo pet minuta kasnije iz srca kaznenog prostora Marko Vukoje {utira u daqi ugao i postavqa kona~an rezultat.

OFK Gradnulica - Mladost Luks 2:3 (0:2) ZREWANIN: Igrali{te OFK Gradnulice, sudija: Gajilovi} (Zrewanin). Strelci: Vukovi} u 53. To{i} u 70. za OFK Gradnulicu, a Jerkovi} u 7. Marjanovi} u 44. i 86. minutu za Mladost luks. @uti kartoni: Vukovi} (OFK Gradnulica), @u`a, Titin, Mati} (Mladost Luks).

OFK GRADNULICA: Ilijin 7, Mr{i} 6 (Gvozdenov 6), Obradovi} 7, Kne`evi} 7, Radin 6 (To{i} 7), Ruvarac 7, Markov 7, [orak 7, Vukovi} 7 (Medi}), Georgijev 7, Berdovi} 7. MLADOST LUKS: Kandi} 7, Grubor 7, Deli} 7, @u`a 7, Titin 7, Pavlovi} 8, Mihajlovi} 8, Marjanovi} 8 (Buka), Mi}evi} 7, Jerkovi} 7 (Mati} 7), Maksimovi} 7. Fizi~ki boqe pripremqena ekipa gostiju zaslu`eno je stigla do trijumfa. Kuriozitet ovog susreta je taj {to su gosti sva tri pogotka postigli na identi~an na~in posle centar{uteva- glavom. Prva finalna utakmica se igra u Luki}evu sutra,a revan{ je na programu u Lazarevu za osam dana. Pripremio: M. S. Petrovi} PIJATEQSKA UTAKMICA

Proleter – Sloga 4:0 (2:0)

SRBOBRAN: Igrali{te Srbobrana, gledalaca 100, sudija Brdar (Novi Sad), strelci: Popin u 15. i 30. Hamzi} u 63. i ^i~ak u 80. minutu. Iskoristio je mla|i novosadski prvoliga{ odlagawe prvenstva da u proveri sa Slogom potvrdi da spremno ulazi u prvenstvo. Delovala je ~eta trenera Ristovskog superiorno, mada se mo`e re}i da su Temerinci po {ansama zaslu`ili da postignu barem po~asni pogodak. M. Po.

RI\ICA: Grani~ar - Kula 0:0, DEROWE: Omladinac Borac (Ba~ki Gra~ac) 2:1, STANI[I]: Stani{i} - Mladost (Kru{~i}) 1:0, BA^KI BRESTOVAC: BSK - Omladinac (Bukovac) 1:2, PRIGREVICA: Prigrevica - Polet (Sivac) 0:0, LIPAR: Lipar - Zadrugar (Srpski Mileti}) 2:1, RATKOVO: Radni~ki - Rusin (Ruski Krstur) 2:1, KQAJI]EVO: Kordun - Crvenka 1:1. 1. Stani{i} 2. Mladost 3. Polet 4. Crvenka 5. Kula 6. Radni~ki 7. Omlad.(B) 8. Rusin(-1) 9. Borac 10. Prigrevica 11. Grani~ar 12. Omlad.(D) 13. Zadrugar 14. BSK 15. Lipar 16. Kordun

16 11 16 11 16 11 16 8 16 9 16 8 16 8 16 7 16 7 16 5 16 5 16 4 16 5 16 5 16 4 16 4

3 3 3 5 2 1 1 2 0 3 2 4 1 1 1 1

2 2 2 3 5 7 7 7 9 8 9 8 10 10 11 11

47:11 37:11 30:6 30:14 28:17 29:38 28:40 22:26 22:32 31:37 20:26 18:23 17:31 23:29 19:39 21:42

36 36 36 29 29 25 25 22 21 18 17 16 16 16 13 13

~ili u 18. minutu, a posle toga strpqivom i sigurnom igrom postigli su jo{ jedan gol i zaslu`eno pobedili. A. ^i~i}

Kordun - Crvenka 1:1 (0:1)

KQAJI]EVO: Igrali{te Korduna, gledalaca 200, sudija Mojsovi} (Apatin), strelci: Stanojevi} u 80. za Kordun, a Suboti} u 35. minutu (iz penala) za Crvenku. @uti kartoni: Pavlovi}, Stanojevi} (Kordun), Kon~ar, ^iko{ (Crvenka). KORDUN: Cari}, Pavlovi}, @ivkovi}, (Grubje{i}), Muti}, Kr{i}, Kne`evi}, Stanojevi}, Popadi}, Grjin (Stokrpa), Zori}, Rajkovi} (Grnovi}), CRVENKA: Kalini}, Kukoq, Kon~ar, ^iko{, Su{ilovi}, Dobrijevi}, (Radmanovi}), Perovi}, Suboti}, Licenberger, Martinovi} (Radulovi}), Jovanovi}. U veoma dinami~noj i do kraja susreta vrlo borbenoj utakmici oba protivnika su ulo`ila maksimum truda da bi stigle do `eqene pobede, me|utim ni{ta od toga. Podela plena je ipak najrealniji ishod. Pripremio: J. Dukat

Suboti~anke zaustavile Ni{lijke Spartak - Ma{inac PZP 2:2 (1:1) SUBOTICA: Spartak - Ma{inac PZP 2:2, KRAGUJEVAC: Una fortuna - Su{ica (Kragujevac) 0:0, ZEMUN: Vandini - Lemind lavice (Leskovac) 4:2, LAZAREVAC: Lask - Jerina (Smederevo) odlo`eno, [ABAC: [abac - Napredak (Kru{evac) odlo`eno, PO@AREVAC: Po`arevac - Kolibri (Kur{umlija) 3:1. 1 2 2 0 2 2 2 8 1 2 2 0

0 1 2 5 5 5 6 3 7 7 8 9

38:5 29:8 26:17 20:13 18:21 24:17 13:25 8:17 12:26 15:25 12:29 18:30

34 26 26 18 17 14 24 11 10 9 8 6

SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija: Svetlana Bili} (Ruma). Strelci: [i{kovi} u 6. (iz penala) Tenkov u 63. za Spartak, a Krsti} u 10. i Pe{i} u 65. minutu za Ma{inac PZP. @uti karton: Krsti} (Ma{inac PZP). SPARTAK: Ivanov 7, Tumbas 7, Radinovi} 7, \ilas 7, Adamov 7, Zindovi} 7, Tenkov 8, Baweglav 7, Ledenski 7, Radanovi} 7, [i{kovi} 8. MA[INAC PZP: Miti} 7, M. Nikoli} 7, Sampanidu 7, Dimitrijevi} 7, \or|evi} 6 (Marovi} 6), Vujo{evi} 7, Stankovi} 7 (Stojanovi} 6), N. Nikoli} 6 (Petrovi} 7), Pe{i} 8, Krsti} 8, Radoj~i} 6 (Lili} 6).

Slobodan Bo{kan

DRUGA LIGA SEVER ZA DAME

Siguran korak lidera Ruma – Varadin BMG gradwa 0:3 (9:25, 16:25, 23:25) RUMA: Hala sportova, gledalaca 200, sudije: Roq (In|ija) i J. Petrovi} (Sremski Karlovci). RUMA: Jankovi}, [panovi}, Igwatovi}, Kerkez, Bo`i}, Simi}, Davidovi}, Milankovi}, Grbi}, Jovi}, Dragojevi}, Mi{qijevi} (l). VARADIN BMG GRADWA: Mal~i}, Kuli}, Ra~i}, Ivanovi}, Milovanovi} (l), Peri{i}, Coli}, Mihi}, Milosavqevi}, Pu{owa.

Liderke Druge lige sever odbojka{ice Varadin BMG gradwe lagano su porazile Tumu i iskoristile kiks Kikin|anki da se vrate na prednost od pet poena. Prva dva seta bila su dovoqna da se vidi stawe na terenu, a trener go{}i je u posledwem periodu igre dao {ansu igra~icama s klupe. Pri rezultatu 23:23 vratila se u igru Ivanovi}evai s dva uzastopna poena donale maksimalan trijumf Varadinkama.

ODBOJKA Viner {tedi{e mini-liga (m) (1 - 4. mesto) Partizan - Crvena zvezda 1:3 Radni~ki - Vojvodina NIS 2:3 1. Radni~ki 2. C. zvezda 3. Vojvodina 4. Partizan

20 15 5 20 14 6 20 14 6 20 9 11

53:25 49:25 50:34 34:41

47 43 39 27

Mini liga (m) (5 - 8. mesto) Spartak - Smederevo 1:3 Mladi radnik - Ribnica 0:3 5. Ribnica 6. M. radnik 7. Spartak 8. Smederevo

19 11 8 19 8 11 19 4 15 19 3 16

39:33 36:39 23:50 18:52

Prva mini-liga (m) (1 - 4. mesto) Ni{ - Borac @elezni~ar - Jedinstvo 1. @elezni~ar 2. Jedinstvo 3. Ni{ 4. Borac

PRVA LIGA, @ENE

1. Ma{i. PZP 12 11 2. Napredak 11 8 3. Spartak 12 8 4. Lask 11 6 5. Po`are. 12 5 6. [abac 11 4 7. Una fortu. 12 4 8. Su{ica 12 1 9. Kolibri (-3) 12 4 10. Vandini (-2) 12 3 11. Lemind 12 2 12. Jerina 11 2

Budvanska Rivijera, za koju igra Slobodan Bo{kan, prvi put u istoriji postala je pobednik odbojka{kog Kupa Crne Gore. Budvani su u finalu savladali Budu}nost iz Podogorice, za koju igra Nemawa Petri}, sa 3:0 (25:16, 25:20, 25:21). Mladen Rabrenovi}, predsednik OSCG predao je Slobodanu Bo{kanu, kapitenu Budvanske Rivijere, pehar. U polufinalu, Budvanska Rivijera je savladala Galeb iz Bara sa 3:0 (25:14, 25:12, 25:9), dok je Budu}nost pobedila Danilovgrad sa 3:0 (25:8, 25:19, 25:20).

20 20 20 20

14 13 12 11

6 7 8 9

49:22 45:35 46:38 40:36

Prva mini-liga (m) (5 - 10. mesto) VGSK - GIK Banat Bavani{te - Putevi Novi Sad - Jagodina 5. Jagodina 6. Novi Sad 7. Putevi 8. GIK Banat 9. Bavani{te 10. VGSK

20 12 8 20 10 10 20 10 10 20 9 11 20 7 13 20 2 18

40:36 40:36 43:41 37:39 31:48 18:58

Prva mini-liga (`) (1 - 4. mesto) Vizura - Novi Sad PP Radni~ki NIS - Kolubara 1. Radni~ki 2. Kolubara 3. Novi Sad 4. Vizura

20 20 20 20

17 12 12 13

3 8 8 7

56:19 42:31 43:32 42:33

Prva mini-liga (`) (5 - 10. mesto) [umadija - Vojvodina Putevi - Radni~ki Jedinstvo - Lazarevac 5. Jedinstvo 6. Lazarevac 7. Radni~ki 8. Vojvodina 9. Putevi 10. [umadija

20 13 7 20 11 9 20 10 10 20 7 13 20 3 17 20 2 18

45:28 41:37 37:37 34:45 17:54 16:57

Druga liga (`) VST – Spartak2 Srem – Partizan Ruma – Varadin Futog – Mladost Kikinda – Zrewanin 1. Varadin 2. Kikinda 3. Futog 4. Spartak 5. Mladost 6. Srem 7. Zrewanin 8. Ruma 9. VST 10. Partizan

11 11 0 11 9 2 11 6 5 11 7 4 11 6 5 11 5 6 11 4 7 11 4 7 11 3 8 11 0 11

31 27 14 10

3:0 3:0 43 36 35 32

0:3 3:2 1:3 33 32 31 30 23 5

3:0 3:0 50 36 36 35

0:3 3:1 3:0 38 33 31 23 11 7

3:2 3:0 0:3 3:0 3:2 33:9 30:14 24:17 26:21 22:21 20:20 20:23 17:23 14:29 4:33

30 25 21 19 18 15 15 13 8 0

Druga liga (m) Apatin – Petrovaradin Srem 2006 – Dinamo NIS Vojvodina – RFU Mladost E. – Spartak In|ija – FOK 1. Spartak 2. Petrovara. 3. In|ija 4. Mladost 5. Srem 6. RFU 7. Vojvodina 8. Apatin 9. FOK 10. Dinamo

11 11 0 11 10 1 11 7 4 11 6 5 11 6 5 11 5 6 11 3 8 11 3 8 11 3 8 11 1 10

0:3 3:0 1:3 0:3 3:1 33:8 32:5 22:17 22:19 21:18 18:23 14:25 13:26 13:27 10:30

31 31 21 18 17 14 10 10 8 5

Prva vojvo|anska liga – sever (m) – Kikinda – Vrbas 3:1, Be~ej – Mladost 3:1, Partizan Megal – Spartak 2:3, Topola – Magli} 1:3. Tabela: Kikinda 24, Partizan Megal 23, Magli} 21, Be~ej 17, Vrbas 9, Spartak 8, Mladost 6, Topola 0. Prva vojvo|anska liga – sever (`) – Vojvodina 2 – CVS 3:2, Novi Sad 2 – Ki0230 1:3, Vrbas – Blok aut 2:3, Futog vest – Volejstars 3:1. Tabela: Novi Sad 28, CVS 27, Ki0230 24, Vojvodina 20, Futog vest 15, Ba~ki zmaj 14, Volejstars 12, Blok aut 12, Merkur 9, Vrbas 1. Prva vojvo|anska liga – jug (m) – Banat – Gorwi grad 3:1, Prvi tempo – Radni~ki 0:3, Plandi{te – Hercegovina 0:3, Borac – Sloven 0:3. Tabela: Sloven 27, Banat 24, Radni~ki 19, Hercegovina 17, Gorwi grad 12, Plandi{te 6, Prvi tempo 3, Borac 0. Prva vojvo|anska liga – jug (`) – Vr{ac – Prvi tempo 0:3, @iti{te – NS tim 3:0, Maks – Dinamo 0:3, NS volej tim – Banat Klek 0:3, Kraji{nik – Sloga 3:1. Tabela: Banat Klek 33, Prvi tempo 26, NS volej tim 21, Dinamo 20, @iti{te 14, Maks 12, Vr{ac 11, Sloga 11, Kraji{nik 10, NS tim 7. Prva vojvo|anska liga – centar (m) – [id – Mladost 3:0, Vo{a – NS As 3:0, Dunav volej – Dubl 3:0, Stra`ilovo – Petrovaradin 3:1. Tabela: Dunav volej 27, [id 22, Petrovaradin 18, Dubl 15, Stra`ilovo 10, NS As 8, Vo{a 6, mladost 1.


SPORT

DNEVNIK

utorak9.mart2010.

21

UZ ISTORIJSKI USPEH SRBIJE U DEJVIS KUPU

Publika izvor snage Prvi put u istoriji Dejvis kup reprezentacija Srbije plasirala se u ~etvrt finale ovog presti`nog takmi~ewa. Srbi su do ovog uspeha do{li posle pobede nad reprezentacijom SAD od 3:2. Odlu~uju}i poen na{em timu doneo je Novak \okovi} trijumfom nad Xonom Iznerom. On je nakon pobede nad Amerikancem rekao da mu je publika dala snagu za pobedu. - Amerikanci su sve iznenadili, ukqu~uju}i i nas, zaista nismo o~ekivali ovako sna`an otpor. I Izner i Kveri bili su sjajni, strpqivi i motivisani, igrali su kao da su iskusni u Dejvis kupu. Ipak, mi smo bili slo`ni, jedinstveni, a uz to smo imali i i ogroman motiv da kona~no pro|emo prvo kolo. Zajedno smo ostvarili najve}i uspeh u istoriji srpskog tenisa. Publika mi je bila izvor snage u trenucima kada mi se ~inilo da sam izgubio svaki atom energije. Publika je bila neverovatna. Istina je da je bilo i nekih nepotrebnih komentara u toku poena, ali to je sve bilo sa najboqom namerom, svi su bili puni emocija i `eleli da pobedimo - rekao je \okovi}. On je poru~io da }e i u predstoje}em polufunalnom me~u protiv Hrvatske (od 9. do 11. jula) pru`iti maksimum za jo{ jedan veliki uspeh reprezentacije Srbije. - Rastere}enije }emo u}i u taj okr{aj jer smo se prvi put plasirali u ~etvrtfinale. Oni imaju prednost doma}eg terena, {to igra vrlo bitnu ulogu - tu je podr{ka publike, imaju i mogu}nost da

grad u kome bi bilo najboqe da ugoste na{u reprezentaciju u paklu splitske dvorane, me|u 12.000 navija~a. Sa druge strane selektor Srbije Bogdan Obradovi} ocenio je da bi me~ u Splitu mogao da bude visokorizi~an i izjavio je da bi voleo da se igra u prestonici Hrvatske. - Nadam se da }e ITF prihvatiti na{e razloge, s obzirom na ~iwenicu da bi se u Splitu igrao visokorizi~an me~ - dodao je Obradovi}. Nikola Pili} se slo`io da bi bilo dobro da se ~etvrtfinale protiv Hrvatske igra u Zagrebu, a

Parovi ~etvrtfinala [panija - Francuska Argentina - Rusija Hrvatska - Srbija ^ile/Izrael - ^e{ka

Novak \okovi} i Viktor Troicki umeli da proslave uspeh

biraju podlogu. Ipak, na{ tim je takav da mo`emo da se prilagodimo svakoj vrsti terena. Ponovo je u pitawu nezgodan termin, nove promene uslove posle Vimbldona. Ipak, kada igrate za svoju zemqu uvek na|ete snage i energije da odigrate na najvi{em nivou. Najva`nije je da budemo zdravi - istakao je Nole.

Izner ~estitao Srbiji Amerikanac Xon Izner, koji je u tri dana pokazao da je odli~an

VTA LISTA

Jeca deveta, Ana 28. Jelena Jankovi} i ove sedmice zauzima deveto mesto na listi najboqih igra~ica sveta (VTA) sa 3.770 bodova, dok je Ana Ivanovi} pokvarila plasman za jednu poziciju - 28. sa 1.867 poena. Lista: 1. (1) Serena Vilijams (SAD) 8.645 poena, 2. (2) Dinara Safina (Rusija) 6.480, 3. (3) Karolina Voznijacki (Danska) 5.930, 4. (4) Svetlana Kuzwecova (Rusija) 5.925, 5. (5) Venus Vilijams (SAD) 5.626, 6. (6) Viktorija Azarenka (Belorusija) 5.300, 7. (7) Jelena Dementijeva (Rusija) 4.855, 8. (8) Agwe{ka Radvanska (Poqska) 3.880, 9. (9) Jelena Jankovi} (Srbija) 3.770, 10. (10) Li Na (Kina) 3.466.

teniser, rekao je nakon me~a da je Srbija zaslu`eno trijumfovala. - Novak je odli~no riternirao, napravio sam nekoliko duplih servis gre{aka u kqu~nim poenima {to mi ina~e nije karakteristika. U petom setu me je to ko{talo pobede. Novak svakoga mo`e da pobedi, Srbija ima fantasti~an tim i mo`e daleko da dogura, mogu svakoga da pobede. Znao sam da moram da odigram najboqe da bih imao {ansu. On je talentovan, skidam mu kapu, zaslu`io je pobedu - iskren je bio Izner. Izner se osvrnuo i na atmosferu u Areni. - Bilo je vrlo zabavno igrati pred publikom iako nisu navijali za mene. Bili su sjajni, ne igra se svaki dan u ovakvoj atmosferi. Slede}i turnir je Indijan Vels, poku{a}u da ne dozvolim da ovo uti~e na mene i da nastavim sa dobrim parijama ove sezone - rekao je Izner nakon me~a. Beogradska arena bila je ispuwena neverovatnom energijom posle trijumfa Novaka \okovi}a

DAN VATERPOLA

Udovi~i} je istakao da je ~ast biti u~esnik Dana vaterpola. - Sa takmi~arske strane Srbija }e u utorak 16. marta odigrati susret Svetske lige sa Rumunijom. Prvi put }emo po-

Juna~ko srce - Na{i reprezentativci su pokazali u me~u protiv SAD da imaju juna~ko srce i o~ekujem da }e ih i protiv selekcije Hrvatske voditi ista motivacija. Upravo je motivacija odlu~uju}i faktor

koji }e, nadam se, nama doneti pobedu i plasman u polufinale rekao je selektor Srbije Bogdan Obradovi}. On je napomenuo kako o~ekuje da }e Me|unarodna teniska federacija iza}i u susret zahtevu na{eg tima da se me~ sa Hrvatskom igra u Zagrebu, a ne eventualno u Splitu. Selektor Hrvata Goran Prpi} je jo{ pre prolaska Srbije u narednu rundu odredio Split kao

ATP LISTA

Bez promene Novak \okovi} i ove sedmice sa 8.310 poena zauzima drugo mesto na listi najuspe{nijih igra~a sveta (ATP). Pro{lonedeqne pozicije nisu promenili ni Viktor Troicki i Janko Tipsarevi}, koji sa po 1.110 poena zauzimaju 35, odnosno 36. mesto. Bez promene plasmana je i Ilija Bozoqac - 138. sa 382 boda. Lista: 1. (1) Roxer Federer ([vajcarska) 11.350 poena, 2. (2) Novak \okovi} (Srbija) 8.310, 3. (3) Rafael Nadal ([panija) 7.440, 4. (4) Endi Marej (V. Britanija) 7.255, 5. (5) Huan Martin del Potro (Argentina) 6.275, 6. (6) Nikolaj Davidenko (Rusija) 5.290, 7. (7) Robin Soderling ([vedska) 3.905, 8. (8) Endi Rodik (SAD) 3.720, 9. (9) Marin ^ili} (Hrvatska) 2.970, 10. (10) Fernando Gonsales (^ile) 2.890.

@REB ZA ^ETVRTFINALE EVROLIGE

Negujmo prave vrednosti Dan vaterpola je akcija koja se organizuje od 2003, a pored VS Srbije u~estvuju i humanitarna organizacija Na{a Srbija i Narodno pozori-

nad Xonom Iznerom, koji je ozna~io plasman Dejvis kup reprezentacije Srbije u ~etvrtfinale Dejvis kupa.

srpsku reprezentaciju je ocenio za nekoliko milimetara boqim timom od hrvatskog. - Srpska reprezentacija je ne{to sna`nija od hrvatske, a dubl bi mogao da bude od presudne va`nosti - rekao je Pili}. Viktor Troicki ~estitao je saigra~ima i stu~nom {tabu na velikoj pobedi. On je u posledwem me~u, bez rezultatske va`nosti, izgubio od Sema Kverija. - Bilo mi je va`no da Novak pobedi, tako da sam posle wegovog uspeha jednostavno izgubio motiv - rekao je Troicki. On je dodao da o~ekuje da }e me~ protiv Hrvatske biti te`ak, ali da Srbija mo`e da pobedi. - Mislim da imamo malu prednost. Ima jo{ puno do tog me~a, jer igra se tek u julu. Vide}emo... Nadam se da }emo oti}i {to je daqe mogu}e, pa {to da i ne osvojimo Dejvis kup - zavr{io je Troicki. - Atmosfera u Areni je bila sjajna. Mi smo u`ivali. @ao mi je {to nismo imali vremena da obi|emo znamenitosti grada rekao je selektor SAD Patrik Mekinro.

doga|aj. Iako za nas ova utakmica nema rezultatski zna~aj, jer smo se ve} plasirali na fajnal - ejt Svetske lige ,na{a je obaveza da pred doma}om publikom odigramo {to boqe.

Partizan sa Egerom @reb za ~etvrtfinale Evrolige za vaterpoliste odr`an je u Rimu, a na{ predstavnik Partizan za rivala je dobio ma|arski Eger. Pored Barselonete, Juga, Pro Reka, Budve, Primorca i Jadrana, Partizan nije mogao da dobije boqeg rivala. [estostruki prvak Evrope, koji

Parovi ~etvrtfinala Eger - Partizan, Barseloneta - Jug, Pro Reko - Budva, Primorac - Jadran ove godine ne zna za poraz u svim takmi~ewima u kojima nastupa ove sezone je ve} odmerio snage sa budu}im rivalom u ~etvrtfinalu Evrolige - Egerom. Izabranici Igora Milanovi}a na Bawici su slavili sa 12:6. Crno - beli su pri`eqkivali Eger i ovoga puta im je `reb bio naklowen.

Trener Milanovi} isti~e da Partizan ne be`i od uloge favorita. - Sve osim plasmana na fajnal for bio bi neuspeh, sprema}emo se za ovu utakmicu maksimalno, jer za nas je ovo najva`niji me~. Eger u onoj utakmici Evrointerlige na po~etku sezone na Bawici nije pokazao pravo lice, ali su u duelima sa Pro Rekom i Sintezom u Evroligi kasnije do{li do odre|ene forme - rekao je Milanovi}. @reb je hteo da se ve} u ~etvrtfinalu sastanu dva crnogorska kluba, Primorac (brani titulu) i Jadran iz Herceg Novog. Italijanski Pro Reko (nastupaju Udovi~i}, Filipovi} i Niki}) snage }e odmeriti sa crnogorskom Budvom (igraju nekada{wi reprezentativci Srbije [efik, Trbojevi}, ]iri} i Pekovi}). [panaska Barseloneta }e igrati sa Jugom, a Dubrov~ani }e imati prednost doma}eg bazena u revan{u.

Igor Milanovi}, trener Partizana

Prve utakmice ~etvrtfinala Evrolige na programu su 24. marta, a revan{i su 14. aprila.Ukoliko pro|u Eger vaterpolisti Partizana }e u polufinalu (prvi susret na fajnal - foru) snage odmeriti sa boqim iz duela Pro Reko - Budva. G. M.

EVROINTER LIGA: VOJVODINA U KO[ICAMA

Hornets `eqan revan{a Reprezentacija Srbije trijumfovala na Svetskom {ampionatu u Rimu

{te u Beogradu. Kompletan prihod akcije ide za podr{ku programa Saveza i za pomo} deci. Tako je akcija Negujmo prave vrednosti u okviru Dana vaterpola bila glavna tema konferencije za medije odr`ane na bazenu Ta{majdan. Selektor na{e reprezentacije Dejan

sle Svetskog prvenstva u Rimu biti kompletni i nadam se da }e to Beogra|ani znati da pozdrave - rekao je Udovi~i}. Golman Slobodan Soro se nadovezao: - Nekada su to bile revijalne utakmice, a sada }e susret sa Rumunijom ukrasiti ovaj lep

Sli~nog mi{qewa bio je i @ivko Goci}, a Sawa Bundalo u ime Na{e Srbije je istakla da ova akcija ima humanitarni, sportski i kulturni karakter. Pokroviteq ~itave akcije je Tatjana Tadi}, supruga predsednika Srbije Borisa Tadi}a. G. M.

Vaterpolisti Vojvodine ve~eras igraju utakmicu u Ko{icama sa ekipom Hornetsa u okviru 15. kola Evrointerlige. Novosa|ani su posle te{kog duela sa Ni{lijama otputovali za Slova~ku, a duel sa Hornetsom odigra}e ve~eras u 19.30 ~asova. - Susret u Ko{icama jedan je u nizu koji nas o~akuje u izuzetno zgusnutom kalendaru. Hornets je u odli~noj formi, dobro igra i posledwih pet utakmica u Evrointerligi je dobio. Nadam se da te`ak duel sa Ni{om i du`i put ne}e ostaviti velikog traga na igra~e i da }emo pru`iti dobru partiju u Ko{icama - istakao je trener Dejan Stanojevi}.

U prvoj utakmici ova dva rivala u Novom Sadu u tre}em kolu Evrointerlige (25. novambar) Vojvodina je pobedila sa 7:3. - Doma}in }e `eleti da nam se revan{ira za taj poraz, a na{e }e biti da im ne dozvolimo da nametnu svoj stil igre i odlepe se na startu susreta, pa da kasnije moramo da jurimo rezultat. Ve} ~etvrtu godinu igramo sa wima i svi susreti do sada su bili neizvesni gotovo do kraja. Verovatno da }e tako biti i sada - rekao je Stanojevi}. Novosa|ani bi u Ko{icama rebalo da igraju u punom sastavu. G. Malenovi}


22

SPORT

utorak9.mart2010.

KVALIFIKACIJE ZA IGRE MLADIH

KO[ARKA[KI SEMAFOR NLB LIGA Olimpija - Partizan 73:81, Crvena zvezda - Helios 102:71, Radni~ki - [iroki 71:61, Cedevita - FMP 79:67, Budu}nost Hemofarm 83:68, Bosna - Zadar 87:83, Zagreb - Cibona 76:87.

1. Cibona 2. Partizan 3. Budu}nost 4. Hemofarm 5. Olimpija 6. Zagreb 7. Cedevita 8. Zadar 9. C. zvezda 10. Radni~ki 11. [iroki 12. FMP 13. Helios 14. Bosna

23 22 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 22

19 17 14 14 13 13 12 11 10 10 9 8 5 5

4 5 9 9 10 10 11 12 13 13 14 15 18 17

1822:1563 1698:1548 1735:1652 1827:1705 1782:1679 1828:1850 1802:1844 1891:1740 1855:1796 1621:1786 1709:1796 1740:1822 1548:1825 1478:1730

42 39 37 37 36 36 35 34 33 33 32 31 28 27

PRVA MU[KA LIGA SRBIJE Mega Vizura - Ergonom 104:87, Vojvodina Srbijagas - OKK Beograd 68:78, Proleter - Tami{ 81:82, Ma{inac - Radni~ki KG 06 77:65, Metalac - Sloga 105:80, Napredak - Novi Sad 72:77, Radni~ki Basket - Borac 62:78.

1. Borac 2. Tami{ 3. Beograd 4. Metalac 5. Novi Sad 6. Vojvodina 7. Proleter N. 8. Napredak 9. Mega V. 10. Sloga 11. Ma{inac 12. Radni~ki B. 13. Ergonom 14. Radni~ki

24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24

19 17 16 16 15 15 13 12 12 11 10 7 4 1

5 7 8 8 9 9 11 12 12 13 14 17 20 23

1997:1790 1823:1749 1990:1841 1913:1822 1856:1739 1889:1801 2003:1946 1877:1848 1905:1920 1886:1894 1707:1897 1780:1891 1726:1863 1729:2080

43 41 40 40 39 39 37 36 36 35 34 31 28 25

PRVA @ENSKA LIGA SRBIJE Vojvodina NIS - Radivoj Kora} 71:67, Proleter - Kovin 72:83, Crvena zvezda - Spartak 65:53, Hemofarm [tada - Vo`dovac 81:61, Radni~ki - ^elarevo 77:71, Partizan - Loznica 102:59.

1. Partizan 2. Hemofarm 3. R. Kora} 4. Vojvodina 5. C. zvezda 6. Vo`dovac 7. ^elarevo 8. Proleter 9. Kovin 10. Spartak 11. Radni~ki 12. Loznica

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

20 16 14 13 12 12 8 7 6 4 4 4

0 4 6 7 8 8 12 13 14 16 16 16

1716:1229 1659:1212 1549:1352 1401:1330 1514:1400 1516:1459 1413:1519 1288:1446 1373:1575 1322:1555 1281:1565 1147:1537

40 36 34 33 32 32 28 27 26 24 24 24

PRVA B MU[KA LIGA Mladost - Vizura Smederevo 65:89, Jagodina - Zdravqe 95:92, Jug - FMP 2 78:67, @elezni~ar Beovuk 94:50, Vrbas Karneks Crnokosa 70:87, Radni~ki - Superfund BP 93:91. Partizan 2 Vojvodina sino}. 1. Superfund 20 2. Crnokosa 20 3. Radni~ki (O) 20 4. Vizura Smed. 20 5. Jagodina 20 6. @elezni~ar 20 7. Mladost 20 8. FMP 2 20

17 15 15 14 12 11 11 9

3 5 5 6 8 9 9 11

1851:1648 1639:1529 1633:1541 1750:1634 1666:1612 1552:1463 1635:1696 1597:1665

37 35 35 34 32 31 31 29

9. Jug 10. Vojvodina 11. Vrbas Karn. 12. Zdravqe 13. Partizan 2 14. Beovuk 72

20 19 20 20 19 20

8 8 7 5 5 2

12 11 13 15 14 18

1462:1557 1626:1611 1556:1683 1604:1648 1466:1519 1535:1766

28 27 27 25 24 22

PRVA B @ENSKA LIGA Moravac - [abac 72:77, Tami{ - Bor 81:52, Jugobanat - Kovin MT 107:50, Trep~a - Plej of 79:51, Mladost Kolubara - Beo~in 76:57, Pro Tent - Kraqevo 53:69, Student - Stara Pazova 86:56.

1. Jugobanat 2. Student 3. Kraqevo 4. [abac 5. Mladost 6. Beo~in 7. S. Pazova 8. Kovin MT 9. Plej Of 10. Moravac 11. Trep~a 12. Pro Tent 13. Tami{ 14. Bor

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

19 18 14 12 11 10 10 10 8 8 8 8 3 1

1 2 6 8 9 10 10 10 12 12 12 12 17 19

1645:1203 1560:1083 1452:1333 1356:1282 1338:1189 1350:1338 1450:1445 1432:1449 1202:1380 1297:1368 1262:1309 1308:1435 1188:1448 933:1511

39 38 34 32 31 30 30 29 28 28 28 27 22 20

PRVA SRPSKA MU[KA LIGA - SEVER Srem - Dunav 46:85, Oyaci Nova Pazova 81:86, Spartak Jedinstvo 99:62, Mladost Teletehnika - Sport Ki 98:83, Duga Veternik 68:77, Sveti \or|e Topola 85:67. Kikinda - Novi Sad MT 70:88.

1. Spartak 2. Mladost 3. Dunav 4. N. Pazova 5. Duga 6. Novi Sad 7. Sport Ki 8. Oyaci 9. Veternik 10. Topola 11. S. \or|e 12. Jedinstvo 13. Srem 14. Kikinda

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

20 15 13 13 11 11 10 10 10 9 9 6 2 1

0 5 7 7 9 9 10 10 10 11 11 14 18 19

1770:1415 1719:1522 1581:1426 1656:1520 1630:1565 1574:1571 1751:1658 1488:1520 1508:1513 1531:1567 1550:1634 1530:1642 1473:1746 1328:1790

40 35 33 33 31 31 30 30 29 29 29 26 22 21

PRVA SRPSKA @ENSKA LIGA - SEVER Proleter - Gimnazija 71:30, Banat Milenijum grup - Topol~anka 0:20, Srbobran Reahem Spartak MT i Ruma 92 - Proleter MT nije odigrano. Sivac i Vrbas Medela bili su slobodni.

1. Vrbas M. 14 14 0 1096:602 28 2. Sivac 14 12 2 1057:815 26 3. Proleter 14 10 4 1004:814 24 4. Ruma 92 14 8 6 941:800 22 5. Topol~. 14 5 9 766:967 19 6. Spartak 15 4 11 770:1133 19 7. Proleter MT 14 4 10 810:933 18 8. Banat MG 18 8 10 781:655 18 9. Gimnazija 14 4 10 710:979 18 10. Srbobran 13 3 10 686:923 16

DRUGA SRPSKA MU[KA LIGA - SEVER Hajduk (K) - Ruma 89:83, Stara Pazova - Ba~ka Palanka 85:74, Proleter Naftagas MT - Hajduk (B) 104:86, Radni~ki - Akademik 81:76, Top - Crvenka 94:70, Apatin - Dinamo 66:69. Krajina Grme~ bila je slobodna.

1. S. Pazova 2. Radni~ki 3. Akademik 4. K. Grme~ 5. Top 6. Ruma 7. Proleter 8. B. Palanka 9. Dinamo 10. Hajduk (K) 11. Crvenka 12. Apatin 13. Hajduk (B)

Evrointer liga

1. Partizan 2. Va{a{ 3. Vojvodina 4. Ko{ice 5. Seged 6. Eger 7. Honved 8. Ferenc. 9. Oradea 10. Ujpe{t

14 13 13 12 12 12 13 11 10 16

14 8 8 6 5 5 5 5 3 0

0 2 0 2 2 1 0 1 2 0

0 3 5 4 5 6 8 5 5 16

164:86 42 136:94 26 118:111 24 107:111 20 107:100 17 102:110 16 112:121 15 73:92 13 84:90 11 105:201 0

Prva A liga Rezultati 8. kola: Partizan TENT 18:0, Vojvodina - Ni{ 9:5, Student - Beograd 8:10.

1. Partizan 2. Vojvodina 3. Beograd 4. Student 5. Ni{ 6. TENT

8 8 8 8 8 8

8 6 5 1 1 1

0 0 0 2 1 1

0 118:28 24 2 80:59 18 3 75:59 15 5 49:74 5 6 45:74 4 6 38:110 4

Prva B liga Rezultati 14. kola: [abac Proleter 13:8, Dinamo - @AK 3:15, Spartak - Be~ej 2005 11:8, Rabotni~ki - Go~ 8:5, Singidunum - Zemun prekid kod 13:7.

1. @AK 2. Singid. 3. Rabotni~ki 4. Zemun 5. [abac 6. Be~ej 7. Spartak 8. Proleter 9. Dinamo 10. Go~

14 13 14 13 14 14 14 14 14 14

13 10 9 6 7 7 5 3 3 1

0 2 1 3 0 0 1 2 0 1

1 1 4 4 7 7 8 9 11 12

215:77 39 162:88 32 122:106 28 135:126 21 141:133 21 120:133 21 108:164 16 126:158 11 102:182 9 105:169 4

19 19 18 18 19 18 19 18 17 18 18 19 18

16 14 14 14 13 10 7 7 7 5 5 4 3

3 5 4 4 6 8 12 11 10 13 13 15 15

1772:1470 1650:1527 1549:1403 1611:1400 1719:1513 1529:1531 1587:1531 1466:1499 1179:1385 1345:1414 1283:1525 1379:1626 1420:1665

35 33 32 32 32 28 26 25 24 23 23 23 21

JEDINSTVENA JUNIORSKA LIGA SRBIJE Hemofarm - KG Student UK 93:70, Borac - Partizan 57:73, FMP - Kwa`evac 92:63, Beovuk - Zdravqe 96:55, Radni~ki KG 06 - @itko Basket 80:107, Novi Sad - Mladost odlo`eno. 1. Hemofarm 2. FMP 3. Novi Sad 4. @itko Bas. 5. Beovuk 6. Partizan 7. Kwa`evac 8. Mladost 9. Borac 10. Rad. KG 11. KG Student 12. Zdravqe

19 19 18 19 19 19 19 18 19 19 19 19

17 16 15 12 12 10 9 9 5 4 2 2

2 3 3 7 7 9 10 9 14 15 17 17

1641:1331 1703:1399 1613:1223 1635:1515 1474:1367 1472:1419 1457:1494 1326:1366 1216:1382 1469:1770 1500:1855 1309:1694

36 35 33 31 30 29 28 27 24 23 21 21

KVALITETNA LIGA JUNIORA KSV - PLEJ OF, BA^KA-SREM A grupa Hajduk - Stara Pazova 76:83, Apatin - Spartak 54:83. 1. Spartak 2. Hajduk 3. Apatin 4. S. Pazova

5 5 5 5

4 3 2 1

1 2 3 4

415:361 382:370 345:379 383:415

9 8 7 6

Trifuwagi} proma{io Singapur Mladi reprezentativac Novog Sada @arko Trifuwagi} nije uspeo da se plasira na prve Letwe olimpijske igre mladih u Singapuru, koje }e se odr`ati od 15. do 26. avgusta. U kvalifikacionom takmi~ewu vazdu{nom pu{kom odr`anom u norve{kom gradu Merakeru, uvertiri [ampionatu Evrope vazdu{nim oru`jem (po~iwe u sredu), zauzeo je 15. mesto sa 582 kruga. Za ulazak u finale bio mu je potreban rezultat od 587 krugova. Prva {estorica posle finala obezbedila su u~e{}e na Letwim olimpijskim igrama mladih u Singapuru. - Propustio je veliku priliku – ka`e selektor Zorn Stojiqkovi}. – Odli~no je po~eo, ali je u petoj seriji do{lo do krize, koja se produbila u {estoj seriji. Pogodio je nekoliko osmica. @alio se posle i na pu{ku, odmah smo je odneli na remont, jer je Trifuwagi} ~lan na{e mu{ke juniorske reprezentacije na [ampionatu Evrope. Finale je, ina~e, bilo jeftino, samo 587 krugova. Danas u kvalifikacijama za Igre mladih u Singapuru takmi~i}e se, tako|e vazdu{nom pu{kom, Ni{lijka Katarina Biser~i}. Srbija nema predstavni-

B grupa Kadet - Vojvodina 0:20 (sr), Veternik - Sport Ki igraju 10. marta. 1. Vojvodina S. 2. Sport Ki 3. Veternik 4. Kadet

5 5 4 6

5 3 2 0

0 2 2 6

318:189 10 290:267 8 167:199 6 0:120 0

C grupa

1. Panon sistem 5 2. Sport vorld 5 3. Mladost Telet. 5 4. Vrbas 5

4 4 1 1

1 1 4 4

392:348 429:391 376:390 360:428

Zapa`en nastup Novosa|ana Na do sada odr`anih 14 turnira gradova u Dortmundu (Nema~ka), deca iz Novog Sada su

u~estvovala 12 puta. Najve}e uspehe, me|utim, postigli su Novosa|ani ove godine u Vestfalen hali (70-tih godina u woj

9 9 6 6

Grupa Banat Kris Kros - Jedinstvo (NB) 78:63, Mladost - Zrewaninac 63:55, Sveti \or|e - Tami{ 100:60, Kikinda - Dinamo 55:79, Jedinstvo (K) - Vili 0:20 (sr).

1. Kris Kros 2. Jedin. (NB) 3. Dinamo 4. Zrewaninac 5. Sv. \or|e 6. Kikinda 7. Mladost 8. Vili 9. Probasket 10. Tami{ 11. Jedin. (K)

19 19 17 18 19 20 18 19 18 19 20

16 15 16 13 11 10 9 5 5 3 0

3 4 1 5 8 10 9 14 13 16 20

1399:990 1468:1058 1149:832 1174:940 1218:1059 1196:1102 1097:1050 1052:1247 1173:1349 713:1612 0:400

35 34 33 31 29 29 26 23 23 22 0

Superliga (m) Crvena zvezda - Metalac 5:3 (3483:3380) Kawi`a - Beograd 2.5 : 5.5 (3493:3635) Partizan - Ni{ Put 3:5 (3318:3374) E|{eg - Senta 2:6 (3445:3654) 1. Beograd 22, 2. Ni{ Put 22, 3. Senta 20, 4. Metalac 14, 5. E|{eg 9, 6. C. zvezda 8, 7. Partizan 8, 8. Kawi`a 7, 9. Rudar 2, 10. NIS Petrol bez bodova.

Superliga (`) EDB Beograd - Junakovi} 5:3 (3148:3134) Apatin - Kristal 4:4 (3101:3133) SPC Vojvodina - Venus 7:1 (3169:3016) Putar - Ada Kompjuters 2:6 (2884:2955) Jedinstvo - Pionir 7:1 (3301:3251) 1. Jedinstvo 24, 2. Pionir 24, 3. SPC Vojvodina 20, 4. Junakovi} 17, 5. Ada Kompjuters 13, 6. Kristal 11, 7. Apatin 9, 8. EDB Beograd 8, 9. Venus 8, 10. Putar 6 bodova.

Prva liga - Vojvodina (m) Toza Markovi} - 13. maj 6:2 (2986:2911) Hajduk - Apatin 2:6 (3019:2096) Kristal - Vihor 5:3 (3366:3353) @elezni~ar - Banat 4.5 : 3.5 (3180:3067) Vojvodina (NS) - Jedinstvo 2:6 (3180:3197) 1. Apatin 21, 2. Banat 20, 3. Kristal 19, 4. Vojvodina NS 17, 5. Hajduk 16, 6. Jedinstvo 15, 7. Toza Markovi} 10, 8. @elezni~ar 10, 9. Vuhor 7, 10. 13. maj 5 bodova.

Prva liga - Vojvodina (`) 4:4 (2889:2984) 6:2 (3123:3113) 7:1 (2879:2752) 3:5 (2878:2972) slobodan

Arsovi} (Partizan), juniorke: Ivana Maksimovi} i Dragana Todorovi} (Novi Beograd U{}e) i Katarina Biser~i} (Ni{), juniori: Marko @ivi} (Ni{), Arsenije Todorovi} („Lukawac“, Pirot) i @arko Trifuwagi} (Novi Sad), vazdu{ni pi{toq, seniorke: Jasna [ekari} i Zoran Arunovi} (Crvena zvezda) i Bobana Veli~kovi} (Bor 030), seniori: Damir Mikec (Policajac), Andrija Zlati} („A. Dejovi}“, U`ice) i Dimitrije Grgi} (Akademac). Srbija ne}e imati ekipe u disciplini vazdu{ni pi{toq za juniorke i juniore. Pro{le godine na [ampionatu Evrope u Pragu Srbija je osvojila dve medaqe. Zlatno odli~je u seniorskoj konkurenciji vazdu{nim pi{toqem osvojio je Andrija Zlati}, a sa drugovima iz reprezentacije Damirom Mikecom i Dimitrijem Grgi}em okitio se i ekipnim srebrom.

TURNIR GRADOVA U DORTMUNDU

Ekipa Novog Sada u Dortmundu

je odr`ano jedno od prvih prvenstava Evrope u dvorani). U dva dana takmi~ewa osvojeno je 37 medaqa, a prvi put je i jedna ekipa (pionirke) osvojila prvo mesto. Posebno su se istakli takmi~arke na 60 metara prepone, koji su ostvarile trostruku pobedu drugog dana. To su u~inile Zorana i Jelena Gruji} i Beqanski i bila je to prva trostruka pobeda na do sada odr`anih 14 takmi~ewa. Po pojedina~nom u~inku, ~etiri plasmana me|u tri prvoplasirana ostvario je Nikola Vuliki}, a tri plasmana imao je Petar Novicki. Izuzetno domete pokazali su i osvaja~i zlatnih medaqa - Alegra i Naitije Poqak, Vuk Kruni}, Sara Vje{tica, Nikola Vuliki}, Marijana Beqanski i Zorana Gruji}.

EVRO^ELENY KUP: FMP – LIJE@ (18)

KUGLAWE

Alimenta - Spartak (D) Banat - Toza Markovi} Vojvodina (BG) - Srem E|{eg - Radni~ki (NS) Petrovaradin

@arko Trifuwagi}

ke u disciplini vazdu{ni pi{toq. Na [ampionatu Evrope u Merakeru, Srbiju }e predstavqati – vazdu{na pu{ka, seniori: Nemawa Mirosavqev (Novi Sad), Stevan Pletikosi} („^ika Mata“, Kragujevac) i Dragan Markovi} (Novi Sad), seniorke: Lidija Mihajlovi} (Ni{), Aranka Binder (Novi Sad) i Andrea

Panon Sistem - Mladost Teletehnika 90:76, Sport Vorld Vrbas 79:62.

VATERPOLO Seged - Ferencvaro{ 11:8, Hornets - Eger 12:9.

DNEVNIK

1. Toza Markovi} 22, 2. Petrovaradin 15, 3. Banat 15, 4. Vojvodina (BG) 13, 5. E|{eg 13, 6. Srem 11, 7. Radni~ki NS 11, 8. Alimenta 9, 9. Spartak 3 boda.

Prva vojvo|anska liga (m) Dolina - TSK 5:3 (3127:3104) Rotografika - Spartak (D) 2:6 (3214:3238) Be~ej - Polet 0:8 (3187:3402) Radni~ki LK - Slavia 2:6 (3020:3041) Ada Kompjuters slobodna 1. Polet 19, 2. Dolina 18, 3. TSK 16, 4. Spartak (D) 12, 5. Be~ej 12, 6. Ada Kompjuters 10, 7. Slavia 10, 8. Rotografika 9, 9. Radni~ki LK 6 bodova.

Druga vojvo|anska liga (1 - 8. mesto) Kordun - Srem 7:1 (3286:3172) Vrbas - Petrovaradin 2:6 (3220:3267) Dunav - Radni~ki (NS) 7:1 (3234:2948) Vojvodina (BG) - SLoven 3:5 (2891:2897) 1. Kordun 16, 2. Petrovaradin 14, 3. SLoven 12, 4. Srem 11, 5. Vrbas 7, 6. Dunav 6, 7. Vojvodina 5, 8. Radni~ki (NS) 1 bod.

Druga vojvo|anska liga (9 - 13. mesto) Jadran (Fe.) - Jadran (Gol.) 6.5 : 1.5 (2866:2785) Junakovi} Prigrevica - E|{eg 2:6 (2854:2961) Sloboda slobodna 1. Sloboda 10, 2. E|{eg 8, 3. Jadran (F) 4, 4. Junakovi} Prigrevica 2, 5. Jadran (G) bez bodova.

Bodovi ili debakl Pobeda ili eliminacija! Ko{arka{i FMP neo~ekivano su se suo~ili sa hamletovskom dilemom pred posledwe kolo J grupe Top 16 faze Evro~elenx kupa. Duel sa Belgakom Lije`om (danas u 18 ~asova), prema ranijim prognozama, trebalo je samo da predstavqa overu prvog mesta u grupi pred ~etvrtfinale, ali su porazi od Artlanda i Zagreba potpuno izokrenuli sliku. Da bi se nastavila evropska epizoda i izborio okr{aj sa Getingenom, bodovi

u me~u sa liderom belgijskog {ampionata su imperativ. - Doterali smo cara do duvara, moramo da slavimo. Ni pobeda nam nam ne donosi `eqeno prvo mesto u grupi J, ali nas barem vodi u nokuat rundu, {to je bio prvi ciq pred Top 16 fazu. O porazu ne `elim ni da razmi{qam, a poznato je da on nosi eliminaciju. Dakle, nemamo alternativu – jasan je trener Vlade \urovi}. U drugom duelu J grupe Zagreb do~ekuje Artland. Pobednik ovog me~a zauze}e prvo mesto pred ~etvrtfinale.

TOP 16 EVROKUPA

Zvezda u [paniji Ko{arka{i Crvene zvezde ve~eras igraju odlu~uju}u utakmicu za prolaz daqe u Evrokupu na Kanarskim ostrvimasa Gran Kanarijom. . Putovawe koje je nakon 3.kola izgledalo kao idealan (turisti~ki) zavr{etak uspe{no odra|ene druge faze TOP 16 Evrokupa pretvorio se u me~ koji }e odlu~ivati o evrop-

skom putu crveno-belih za ovu godinu. Ra~unica je za ekipu Aleksandra Trifunovi}a jednostavna, pobeda vodi daqe, poraz }e ozna~iti jedan od najupe~atqivijih kolapsa Zvezde u Evropi u posledwih nekoliko godina. Duel Gran Kanarija-Crvena zvezda igra se ve~eras od 20 ~asova.


SPORT

DNEVNIK POJEDINA^NO PRVENSTVO SRBIJE U ZREWANINU

Na prestolu Pete i Todorovi}eva @olt Pete i Andrea Todorovi} pobednici su Pojedina~nog stonoteniskog prvenstva Srbije u seniorskoj konkurenciji odr`anog u Zrewaninu. U organizaciji STK Banat nadmetalo se ukupno 96 u~esnika, 60 u mu{koj i 36 u `enskoj konkurenciji. Zavr{nica je obilovala uzbudqivim i kvalitetnim duelima, {to svedo~e brojni rezultatski preokreti. Stonoteniserka novo-

lu Jevtovi} je bio boqi od \or|a Bor~i}a tako|e posle sedam setova – 4:3 (9, 7, 10, -9, -9, -7, 11). @ensko finale dublova pripalo je tandemu Aliz \ur~ik (Senta) - Aleksandra Radowi} (Obili}, Novi Kne`evac), koji je u me~u za zlatnu medaqu nadvisio par Marija Galowa – Monika Molnar 3:0 (4, 4, 9). U polufinalu je pobedni~ki par nadma{io Dijanu Holok i Aneliju Lupulesku 3:0 (9, 5, 8), dok su Galowa i Molnar savla-

DRUGA MU[KA LIGA – SEVER

RUKOMET

Suboti~ani potvrdili klasu @elezni~ar – Vojput 24:29 (10:10) IN\IJA: Sportska hala, gledalaca 1.000. Sudije: Ostoji} i Rajkovi} (obojica iz Novog Sada). Sedmerci: @elezni~ar 7 (3), Vojput 1 (1), iskqu~ewa: @elezni~ar 6, Vojput 6 minuta. @ELEZNI^AR: Ra{eta (2 odbrane), Jovanov 5, Mari}, Pavlovi} 1, Savi} 2, Pavi} 2, Duki} 2, Markovi} 1, [jakini} (9 odbrana), Bali} 2, Petrovi}, Stanivuk 6 (3), Jankovi} 1, Jari~i} 2. VOJPUT: Vukoslavovi} (2 odbran, sedmerci), Vru}ini}, Radowi} 3, Me{ter 10 (1), Ta{kovi}, Rojevi} 3, Maki} 4, Ninkovi}, Vitas (7 odbrana), Lakovi}, Ristovski 1, Distol 2, Abazovi} 3, Perovi} 3. Derbi je opravdao o~ekivawa. Vi|en je kvalitetan rukomet i nekoliko neo~ekivanih promena rezultata. Doma}inima, na`alost, prepune tribine i sjajno otvarawe utakmice, poveli su sa 5:0, nije pomoglo da stignu do pri`eqkivane pobede. Gosti su prvi gol postigli tek u 12.

Kne`i} (Vrbas) i Radovanov (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Sombor 3 (2), Hercegovina 4 (3), iskqu~ewa: Sombor 12, Hercegovina 12 minuta. SOMBOR: [trangari}, M. Arbutina 9, Popovi} 1, Nikoli} 4, Kandi} 4, Besla} 2, I. Arbutina, Urukalo 2, @ivkovi}, Radakovi} 7 (2), Trbojevi}, Nenadi}, Zori}. HERCEGOVINA: Berta, Damjanov 4 (1), Dimitri} 8 (2), Spasi} 5, A}imovi} 1, Milo{evi}, Jela~a 2, Kokotovi} 1, Jegdi}, Novakovi}, Savovi}, Deli} 2, Vukoje 1. Mlada ekipa Sombora prikazala je odli~nu partiju u duelu sa Hercegovinom i zaslu`eno osvojila bodove.Ovaj uspeh Somborcima bi mogao da bude zna~ajan podstrek u nastvaku prvenstva gde se bore za opstanak u ligi. M. J.

Hajduk - Proleter 32:28 (17:16) @ABAQ: Sportska hala, gledalaca 150, sudije: Bakmaz i Radakovi} (Novi Sad). Sedmer-

izjedna~enoj igri da bi se na odmor oti{lo sa golom predno{}u za doma}ina. Ve} posle pet minuta nastavka rukometa{i Hajduka stekli su ozbiqniju prednost od ~etiri gola (20:16) i do kraja susreta uspeli su da odr`e tu razliku i zabele`e sigurnu i zaslu`enu pobedu. U doma}em sastavu najsikusniji Sr|an Bundalo i golman Silard Tertei bili su i najboqi, dok kod gostiju pohvale zaslu`uju Uro{ Radosavqevi} i golman Stefan Kuburovi}. Mladi sudijski par se u svemu uklopiou izuzetno fer i krektnu utakmicu. P. Bundalo

Apatin - @SK 30:21 (16:14) APATIN: Sala O[ „@arko Zrewanin“, gledalaca 300, sudije: Damjanovi} (Vrbas), Kowevi} (Feketi}). Sedmerci: Apatin 3 (2), @SK 2 (1), iskqu~ewa: Apatin 12, @SK 12 minuta. APATIN: Vasi}, Sola} 1, ]iri}, Oqa~a, Pejak 4 (1), Milojevi} 3, Duki} 2, Krec 5, Ve-

Oprema ne ~ini ekipu Jedinstvo – Metalac AV 21:26 (10:13)

Andrea Todorovi}

sadske Vojvodine Andrea Todorovi} na najboqi na~in potvrdila je odli~nu formu, pobediv{i u finalu ^elarevku Mariju Galowu 4:3 (-7, 6, -5, -9, 9, 8, 10). Uspeh jo{ vi{e dobija na zna~aju jer je Todorovi}eva i u polufinalu odigrala sedam setova, pobediv{i Moniku Molnar 4:3 (9, 3, 6, -11, -10, -8, 9) i tako istakla ozbiqnu kandidaturu za standardnu reprezentativku u seniorskoj konkurenciji. U drugom `enskom polufinalu Galowa je lako dobila Viktoriju Tru`inski 4:0 (3, 10, 6, 9). @olt Pete (igra u Austriji) je u o~ekivanom finalu nadma{io reprezentativnog kolegu Marka Jevtovi}a – 4:2 (6, -7, 7, -5, 3, 7). Prethodno je te`e nego {to se o~ekivalo u polufinalu dobio mladog reprezentativca Bojana Crepuqu. Presudilo je ve}e iskustvo, pa je me~ zavr{en 4:3 (-9, 9, 7, -10, 10, 9, 6). U drugom polufina-

dale Andreu Todorovi} i Evu Tot 3:1 (8, 4, -4, 4). Marko Jevtovi} (Nema~ka) i @olt Pete (Austrija) pobedili su u finalu dublova Bojana Crepuqu i Lorencia Lupuleskua 3:1 (10, 7, -11, 8). Prethodno su u polufinalu bili boqi od tandema \or|e Bor~i} – Marko petkov 3:2 (-6, 6, -8, 2, 8), dok su Crepuqa i L. Lupulesku nadvisili Zoltana Petea i Aleksandra Radowi}a 3:1 (-4, 7, 11, 6). U igri me{ovitih parova vr{a~ka kombinacija Branislav \an – Una Radak dokopala se najvi{eg postoqa posle pobede u finalu nad miksom iz Vojvodine Zoran Savi} – Andrea Todorovi} – 3:0. U polufinalu su Vr{~ani dobili par Mihailovi} - \ur~ik 3.1, dok su Savi} i Todorovi}eva nadma{ili me{oviti dubl Petkov – Galowa 3:0. S. Savi} - N. Jowev

PRVENSTVO SRBIJE ZA AMATERE

Titula Mati}u Biciklista novosadskog Fanatika Branislav Mati} osvojio je {ampionsku titulu na Prvenstvu Srbije u ciklo krosu za amatere, masterse i poletarce (biciklisti ispod 13 godina) odr`anom u Novom Sadu u organizaciji Elita. Ovo mu je prva titula u karijeri i tre}a pobeda u sezoni.

ma, hrabro su se nosili sa blatom, zahvaqujemo se ekipi hitne pomo}i Novog Sada koja je bila na trci. Titule su osvojili i Milovan Gruji~i} (do 50 godina), Tibor Tarjan (do 60 godina) i Mihajlo Vidakovi} (preko 60 godina), kao i poletarac Aleksa Radivojevi} iz vaqevskog Bobe. U kategoriji „biciklizam za sve“ bio je samo

BE^EJ: Sportska dvorana OSC Mladost,gledalaca100. Sudije: Ivan Mandi} i Nemawa Kova~i} (Novi Sad). Iskqu~ewa: Jedinstvo 18 minuta, Metalac AV 12 minuta,sedmerci: Jedinstvo: 7(5), Metalac AV 3(1). JEDINSTVO: Bakra~ (9 odbrana, jedan sedmerac), Boarov (4 odbrane), Vi{kovi} 1, Paro{ki, Stanojev, Felde{i 4, @ivkov- Ekipa Jedinstva iz Ba~kog Petrovog Sela Aksin 5(2), Jov~i}, Vukas, Slavni} 1, Puha~a 2, su iskoristili indolentnost doma}ina i vi{e Tripolski, Kurdulija 7(3) i Mitrovi} 1. nego zaslu`eno stigli do bodova. Zahvaquju}i METALAC AV: Poli} (14 odbrana, 2 sedmersigurnim odbranama Poli}a gosti su materijaca), Adamovi}, Marjanovi} 5, Ili}, Graji}, Vojlizovali niz kontranapada. Na drugoj strani vodi} 7, Jovanovi} 1, Tojagi} 1, Manojlovi} 2, doma}i igra~i su individualnim akcijama poJoji} 5(1), A}imovi} 5, Zori}, Kor~ok. ku{avali da nadomeste mawak timskog duha, Petrovoselci su istr~ali na teren u novoj ali se to pokazalo kao pogre{an potez. Pored `uto-crnoj opremi i odmah sa tribina dobili golmana Poli}a, u redovima gostiju efikasnonadimak „kanarinci“, ali posle prikazane igre {}u istakao se Vojvodi}, a kod doma}ina je, sanavija~i su ih prozvali „gavrani“. A kako su mo u prvom delu utakmice, odskakao Kurdulija. igrali, tako su rezultatski pro{li. Futo`ani V. Jankov minutu, ali su smogli snage da u prvih 30 minuta stignu do nere{enog rezultata. Po~etkom drugog poluvremena pre{li su vo}stvo, nekoliko puta stigli do prednosti od devet golova razlike, a onda u fini{u me~a dozvolili da doma}ini koliko-toliko ubla`e poraz. Najboqi pojedinac me~a, svakako najzaslu`niji za uspeh lidera na tabeli, bio je Me{ter, a sudije su veoma dobro odradile posao. Da. Vi}enti}

Sombor - Hercegovina 29:24 (17:12) SOMBOR: Gradska hala Mostonga, gledalaca 100, sudije:

ci: Hajduk 3 (3), Proleter 2 (1), iskqu~ewa: Hajduk 4, Proleter 8 minuta. HAJDUK: Gere, Vujkov, Risti} 7, Vidakovi}, Kara} 1, Obrenovi}, Bundalo 10, Labus, Nikoli} 4, Spasojev 8, \uri~i} 1, Tertei, Mili~ev 1, Radanovi}. PROLETER: Kuburovi}, ]irkovi}, \uri} 1, Tomi} 3, Jovkovi} 2, Erva}anin 2, Radosavqevi} 5, Pavlovi} 6, Joki} 4, \eki} 1, Tanelov 4, Jovanovi}. Prvo poluvreme izme|u rukometa{a iz ^uruga i Proletera iz Banatskog Karlovca protekao je u obostrano dobroj i

jin 8 (1), Bogojevi}, Oreq, Medi} 4, Baji} 3. @SK: Matijevi}, Kezija 3, Bosni} 1, Nenadi} 5, Be}iri} 2, Milutinovi} 4 (1), Vi{ez 1, Markovi} 2, Rugowa, Mijatovi}, Vozik, Dobrkovi} 2, Bojani} 1. Apatinci su osvojili va`ne bodove u susretu sa solidnom ekipom @SK-a. U prvom poluvremenu igralo se gol za gol i te{ko je bilo naslutiti ko }e iza}i kao pobednik. Me|utim, u nastavku me~a doma}i rukometa{i su zaigrali mnogo boqe i efikasnije, {to im je donelo ubedqiv trijumf. M. J.

DRUGA @ENSKA LIGA – SEVER

Preokret u nastavku Apatin - Srem Nopal 26:21 (11:11)

Bratislav Mati}

- Staza je bila blatwava i veoma te{ka, pa smo je skratili sa 2.500 na 2.200 metara za starije kategorije i na 1.800 metara za poletarce. Mastersi su vozili 30 minuta, a poletarci dva kruga – ka`e direktor takmi~ewa Tibor Tarjan. – ^estitke u~esnici-

jedan u~esnik, Dejan Stevanovi} iz novosadske Vojvodine. Takmi~ewe amatera i mastersa u Dunavskom kupu nastavqa se trkom u ciklo krosu 14. marta u Novom Sadu. Prva drumska trka na Novosadskom sajmu zakazana je za 25. april.

APATIN: Sala O[ „@arko Zrewanin“, gledalaca 200, sudije: Vi{ekruna i ]irkovi} (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Apatin 3 (2), Srem Nopal 3 (1), iskqu~ewa: Apatin 12, Srem Nopal 8 minuta. APATIN: Kurixa 7, Bursa} 1, Raj{i} 4, @igi} 1, J. Axi}, Vejin, Vladeti}, In|i}, Dra`i} 3, Dimi} 6 (2), Jakovqevi}, Vuk{a, Laki} i N. Axi}. SREM NOPAL: Uskokovi}, Toji} 1, Jeliki} 4, Samac 4, Bo{wak 3 (1), Vasi} 3, Martinovi} 6, Morav~evi}, [upuri} i Varga. Apatinske rukometa{ice su posle nere{enog ishoda u prvom poluvremenu zaigrale nemerqivo boqe u drugom i pobedile sa pet golova razlike, {to se nije moglo ni naslutiti po odlasku na odmor. M. J.

23

utorak9.mart2010.

Halas Jo`ef - Radni~ki (B) 37:25 (15:10) ADA: Hala O[ „Halas Jo`ef“, gledalaca 250, sudije: Markov (Crvenka), Laki} (Sombor). Sedmerci: Halas Jo`ef 8 (6), Radni~ki 4 (3), iskqu~ewa: Halas Jo`ef 18, Radni~ki 14 minuta. HALAS JO@EF: Kri{an, Vuleti} 2, Karanovi}, Ahac 7, Fajka 7, Seke 6, Miku{ak 2, Ereg 4, Rako{, Latak, Irmewi 6, Apro, Mago i Gelen~er 3. RADNI^KI: Stefanovi}, Hajnal 1, Tumbas 5, Toma{kovi} 1, Frank 3, @igmund 3, Komenda, Tot, Vukovi} 10, Aleksi} i Rotluk 2. Rukometa{ice Halas Jo`ef bile su boqe u svim elementima igre i zaslu`eno su visokim rezultatom savaladale mladu ekipu iz Bajmoka. S. St.

Superliga (m) Partizan - Dinamo Jugovi} - Smederevo Vojvodina - PKB Naisus - C. zvezda Radni~. - Metaloplastika Proleter - Kolubara Priboj - Planinka 1. Kolubara 2. C. zvezda 3. Partizan 4. Vojvodina 5. Radni~ki 6. Metalopl. 7. Naisus 8. Jugovi} 9. PKB 10. Priboj 11. Proleter 12. Planinka 13. Crvenka 14. Dinamo 15. Smederevo

17 16 18 17 19 17 18 18 18 18 18 18 18 18 18

16 14 12 10 10 9 9 6 7 5 4 4 3 3 4

0 0 1 3 2 2 2 5 2 3 4 2 4 3 1

1 2 5 4 7 6 7 7 9 10 10 12 11 12 13

34:28 33:27 32:29 33:28 21:21 22:37 24:28

576:422 492:430 532:456 474:456 520:494 462:435 501:482 433:446 480:516 468:480 480:554 482:519 461:553 491:549 505:565

32 28 25 23 22 20 20 17 16 13 12 10 10 9 9

Superliga (`) C.zvezda - Medicinar Radni~ki J. - Kikinda Naisa - V. Bawa K. Milo{ - Dinamo 1. Zaje~ar 2. K. Milo{ 3. Kikinda 4. Naisa 5. V. Bawa 6. Jagodina 7. ^a~ak 8. C. zvezda 9. Radni~ki 10. Medicinar 11. Dinamo

13 14 14 14 14 14 13 14 14 13 13

13 11 9 10 9 6 5 4 3 1 0

0 0 2 0 1 1 1 1 1 1 0

0 3 3 4 4 7 7 9 10 11 13

42:29 25:25 36:26 39:32 473:293 422:386 456:382 420:371 426:387 430:397 339:357 406:430 344:396 345:475 303:490

26 22 20 20 19 13 11 9 7 3 0

Prva liga (m) Mladost TSK - C. zvezda 24:23 N. pazova - BASK 27:35 Napredak - Zaje~ar 31:21 Vrbas Vital - Zlatar 42:36 N. Pazar - Rudar 26:27 Jagodina - Po`arevac 24:29 Vrawe - Dubo~ica odgo|eno 1. Po`arevac 15 2. Rudar 15 3. Vrbas 15 4. Vrawe 14 5. Jagodina 15 6. Zaje~ar 15 7. BASK 15 8. C. zvezda 15 9. Mladost TSK15 10. Napredak 14 11. Dubo~ica 14 12. N. Pazar 15 13. Zlatar 14 14. N. Pazova 15

12 9 10 9 9 7 6 6 6 4 5 4 3 3

0 2 0 1 2 1 2 2 1 3 3 1 1 1

3 4 5 4 4 7 7 7 8 7 6 10 10 11

426:341 452:406 401:376 387:361 466:442 403:388 441:422 410:418 367:382 394:396 371:376 378:455 410:465 386:464

24 20 20 19 18 15 14 14 13 11 11 9 7 7

Prva liga (`) M. sport - Metalac AD @upa - Nopal Pirot - @elezni~ar Cepelin - Proleter S. Napredak - Ku~evo 1. M. sport 11 2. Cepelin 11 3. Nopal 11 4. @elezni~ar 11 5. Proleter 11 6. Metalac 11 7. Radni~ki 10 8. Pirot 11 9. Ku~evo 11 10. Napredak 11 11. @upa 11

10 9 8 8 5 5 4 3 3 4 1

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

1 2 3 3 6 6 6 8 8 7 10

38:24 22:33 24:34 31:26 33:27 300:242 317:261 412:330 339:294 341:327 328:337 301:296 296:328 297:355 297:311 198:345

20 18 16 16 10 10 8 6 6 4 2

Druga liga (m) Jabuka - Milicionar 28:27 Sombor - Hercegovina 28:24 Hajduk - Proleter 32:28 @elezni~ar - Vojput 24:29 Ruma - Radni~ki ([) 38:32 Apatin - @SK 30:21 Gradnuli. - Radni~. (NS) 30:32 Jedin. (BPS) - Metal. AV 21:26 Titel YD slobodan 1. Vojput 19 2. Radni~. (NS) 19 3. @elezni~ar 19 4. @SK 19 5. Ruma 19 6. Titel YD 18 7. Gradnulica 19 8. Jabuka 18 9. Milicio. 19 10. Hajduk 19 11. Metalac AV 18 12. Jedins. (BPS)19 13. Apatin 19 14. Hercegovi. 19 15. Proleter 19 16. Sombor 19 17. Radni~. ([) 19

17 15 15 11 11 10 10 10 9 8 7 7 6 5 3 4 1

1 1 0 2 1 2 1 1 0 2 2 2 0 2 4 0 1

1 3 4 6 7 6 8 7 10 9 9 10 13 12 12 15 17

586:449 614:548 520:433 603:551 641:586 541:482 579:558 495:507 522:485 527:542 498:502 454:501 493:530 480:536 556:611 508:654 430:662

35 31 30 24 23 22 21 21 18 18 16 15 12 12 10 8 3

Druga liga (`) Mladost (SC) - Pan~evo 26:16 Jabuka 95 - Lehel 32:23 Vrbas - Vojvodina 26:26 Jedinstvo (K) - Temerin 24:31 Apatin - Srem 26:21 H. Jo`eh - Radni~ki 37:25 Spartak - Ravangrad nije igrano 1. H. Jo`ef 14 2. Vojvodina 14 3. Temerin 14 4. Mlado. (SC) 14 5. Vrbas 14 6. Pan~evo 14 7. Spartak 13 8. Srem 14 9. Lehel 14 10. Jabuka 95 14 11. Apatin 14 12. Radni~ki 14 13. Jedinstvo (K) 14 14. Ravangrad 13

14 10 9 8 7 6 6 6 6 6 7 5 2 1

0 2 3 1 2 0 0 0 0 0 1 0 0 1

0 2 2 5 5 8 7 8 8 8 6 9 12 11

419:283 413:323 357:324 356:324 388:372 319:317 352:353 382:402 349:371 317:355 297:344 387:402 290:365 253:335

28 22 21 17 16 12 12 12 12 12 12 10 3 3


24

SVET

utorak9.mart2010.

Zemqotres 5,5 stepeni pogodio Tursku ANKARA: U sna`nom zemqotresu koji je ju~e pogodio Tursku, poginulo je 57 i povre|eno oko 100 qudi u {est sela u provinciji Elazig oko 550 kilometara isto~no od Ankare. Zemqotres ja~ine {est stepeni Rihterove skale se, kako javqa AP, dogodio u 4:32 sata i ve}inu seqana je zatekao u snu, a sledilo ga je jo{ vi{e od 30 potresa me|u kojima je najja~i imao 5,5 stepeni. Najte`e je pogo|eno selo Ok~ular, koje je potpuno sravweno sa zemqom i gde je `ivot izgubilo 17 qudi, dok je u selu Jukari Demirxi poginulo 13 qudi. Vlasti su saop{tile da su do ju~e u podne pretra`ene sve ru{evine i da u wima vi{e niko nije zatrpan.

Zemqotres se osetio i u susednim provincijama Tunxeli, Bingol i Dijarbekir, u kojima su qudi u panici be`ali iz ku}i i ostatak no}i ostajali na ulicama. U panici je bilo i povre|enih, jer su neki qudi skakali s prozora iili s balkona. Premijer Rexep Tajip Erdogan i direktor seizmolo{ke opservatorije Mustafa Erdik su apelovali na qude da se ne vra}aju u o{te}ene ku}e, jer se one mogu ru{iti po{to }e novih udara biti jo{ najmawe dva dana. Zemqotresi su u Turskoj su ~esti, a najvi{e ih je bilo na severu Anadolije. Posledwi veoma sna`an bio je 1999, kad je na severoistoku zemqe poginula oko 18.000 qudi. (FoNet)

UKRATKO

PRAZNIK @ENA POVOD ZA RAZMI[QAWE O RAVNOPRAVNOSTI

Verski sukobi u Nigeriji LAGOS: Najmawe 500 osoba je poginulo u sukobima hri{}ana i muslimana nedaleko od mesta Xos, u centralnoj Nigeriji, izjavio je savetnik guvernera dr`ave Plato, ~iji je Xos glavni grad. "U tom stra{nom zlo~inu ubijeno je 500 qudi", izjavio je Frans presu nigerijski zvani~nik dodaju}i da je policija uhapsila 95 osoba osumwi~enih da su u~estvovale u ubistvima. Na meti napada~a na{la su se tri sela u kojima `ive pripadnici etni~ke mawine Berom, ju`no od Xosa, a napad je izvr{ilo nomadsko pleme Fulani. Nigerijske vojska opkolila je sela zahva}ena nasiqem, a vi{e stotina qudi je napustilo svoje domove. Versko i etni~ko nasiqe je veoma ~esto u oblasti Xosa. (Beta-AFP)

Sne`no prole}e u Kini

PEKING: Na severu Kine ponovo je pao sneg, iako je po kineskom kalendaru prole}e ve} stiglo, a ju~e su zatvoreni putevi i otkazani me|unarodni letovi na aerodromu u Pekingu, prenela je agencija Sinhua. Na severu Kine ju~e je zatvoreno 11 autoputeva po{to je tokom prethodne no}i napadalo mnogo snega, saop{tilo je ministarstvo saobra}aja. Na me|unarodnom aerodromu u Pekingu zbog snega je otkazano 49, a odlo`eno 28 letova, rekao je portparol aerodroma. On je dodao je da su tri piste o~i{}ene, ali da je ve}inu ka{wewa izazvalo to {to su neki avioni prekriveni snegom i ledom. Sneg je pao dva dana posle \ingxea kojim se po kineskom kalendaru obele`ava dolazak prole}a. Sneg u prole}e je, po re~ima meterologa retka, ali ne i nenormalna pojava, a hladni talas potraja}e do srede. (Beta)

Slovakiwe vratile premijeru ru`e BRATISLAVA, MOSKVA, PRAG, BRISEL, BERLIN: Slovakiwe iz nevladinih organizacija za ravnopravnost `ena vratile su ju~e premijeru Robertu Ficu ru`e koje im je poslao za Me|unarodni dan `ena, zato {to ga wegova stranka slavi pri~awem neukusnih viceva.Aktivistkiwe dve slova~ke nevladine organizacije uz crvene ru`e u sedi{tu vlade predale su za premijera i otvoreno pismo sa 200 do sada prikupqenih potpisa. "Vi ste premijer zemqe koja se obavezala da }e ispuniti svoje zadatke iz oblasti qudskih prava i rodne ravnopravnosti. Umesto toga pri~ate viceve koji nas vre|aju i doprinose {irewu neravnopravnosti me|u pripadnicima razli~itog pola", pi{e u otvorenom pismu slova~kih `ena premijeru. Proslavu Me|unarodnog dana `ena u Slova~koj organizuje tradicionalno slova~ka levica, a ne propu{ta je ni stranka SMER premijera Fica. Ranijih godina Fico i ministri pokazivali su na proslavama 8. marta kako ne zaziru od "`enskih" poslova i umeju, recimo, da peglaju, ali ovog puta u ~etvrtak na jednoj takvoj proslavi Ficovi ministri pri~ali su okupqenim `enama seksisti~ke viceve o lekarima i medicinskim sestrama. U Slova~koj isto kao i u susednoj ^e{koj Me|unarodni dan `ena spada u kontroverznije praznike, jer ga mnogi vezuju za 8-martovska slavqa po direktivi komunista. Osmi mart je tada slu`io da se drugaricama u kolektivu daju karanfili uz par poletnih fraza, `enama u porodici bombowere, ali pre

svega da se mu{karci napiju i najedu na bogatoj prazni~noj trpezi koju su i na svoj dan pripremile `ene. Prema najnovijoj anketi Me|u-

narodni dan `ena slavi danas tek ~etvrtina ^eha i ^ehiwa, ali tri ~etvrtine smatra da 8. marta treba podsetiti da je to dan `ena. - U Rusiji, po tradiciji, ogromna ve}ina stanovni{tva obele`ava 8. mart - Me|unarodni dan `ena i kao i obi~no, ve}ina wih u krugu porodice, javqaju ruski mediji.Prema sociolo{kim istra`ivawima Centra "Romir" uo~i praznika, Dan `ena planiralo je da obele`i 87 odsto ispitanika, dok je svega sedam odsto reklo da ne}e slaviti 8. mart. @enama Rusije praznik je ~estitao ruski premijer Vladimir Putin, isti~u}i da je u Rusiji potrebno jo{ dosta u~initi za interese `ena i wihovu ravnopravnost sa mu{karcima, kada je re~ o za{titi materinstva, ujedna~avawu zarade

i uslova rada. U Nema~koj petina `ena `ivi iskqu~ivo od primawa ~lanova porodice, a broj `ena zaposlenih sa punim radnim vremenom smawio se od 1999. do 2009. godine za 640.000. Ove podatke objavili su Savezni zavod za statistiku i savezna vlada kancelarke Angele Merkel u odgovoru na upit opozicione Levice povodom Me|unarodnog dana `ena. Vidno je pove}an i udeo `ena koje rade na odre|eno vreme. Dok je pre 10 godina tako radilo 1,71 milion `ena, sada ih je u Nema~koj ve} 2,35 miliona.Savezni zavod za statistiku je u petak objavio da `ene u Nema~koj u proseku zara|uju 23,2 odsto mawe nego mu{karci. U Belgiji, `ene koje imaju decu zara|uju skoro tri puta mawe od mu{karaca i suo~avaju se i daqe sa mnogim preprekama u karijeri, zakqu~ak je izve{taja Me|unarodne trgova~ke unije (MTU) koji je objavqen ju~e. Kako se precizira u izve{taju, `ene koje imaju decu zara|uju u proseku 68 odsto od zarada mu{karaca, a sveukupno, `ene zara|uju 74 odsto od plata pripadnika mu{kog pola. Kako je navela predsednica @enskog komiteta MTU, Dajana Holand ovaj izve{taj je "poziv na akciju na svim nivoima".Poslodavci ~esto kr{e zakon time {to `ene pla}aju mawe nego mu{karce, ne dopu{taju}i im da dovoqno dugo ostanu na porodiqskom odsustvu, ocewuje se u izve{taju. Sli~na studija EU, koja je objavqena u petak, pokazala je da se teku}i evropski zakoni ne bore dovoqno protiv diskriminacije `ene na radnom mestu. (Tanjug-Beta)

DNEVNIK

EU ponudila pomo} Turskoj BRISEL: Evropska unija ponudila je danas pomo} Turskoj zbog te{kog zemqotresa koji je pogodio isto~ni deo Anadolije. U saop{tewu predsednik Evropske komije @oze Manuel Barozo isti~e da je komesara zadu`enog za pomo} pogo|enima elementarnim nepogodama Kristalinu Georgievu zamolio da

se pobrine da pomo} bude upu}ena, ukoliko je potrebna. Barozo je naglasio da je veoma potresen vestima iz Turske, gde je najmawe 57 qudi izgubilo `ivot, a stotinak povre|eno u sna`nom zemqotresu, ja~ine {est stepeni po Rihteru, koji je rano jutros pogodio isto~nu Tursku.

Ameri~ki sekretar Gejts stigao u Kabul KABUL: Ameri~ki dr`avni sekretar za odbranu Robert Gejts stigao je ju~e u Kabul da bi ~uo planove o pro{irewu vojnih operacija u borbi protiv talibana i upozorio Avganistance da predstoji jo{ "te{kih dana" Gejts planira da tra`i nove informacije od avganistanskog predsednika Hamida Karzaija i glavnokomanduju}eg ameri~kim i NATO snagama u Avganistanu generala Stenlija Mekristala o vojnoj ofanzivi na Marxah, prenela je agencija Rojters. Agencija navodi da se ta vojna ofanziva smatra za najve}u akciju tokom osmogodi{weg rata u toj zemqi i ru{ewa talibanskog re`ima 2001. godine. Od generala Mekristala Gejts }e zatra`iti wegovu verziju budu}ih operacija za preuzimawe potpune kontrole nad Kandaharom, koji se smatra biv{om prestonicom talibana, a {to je jedan ameri~ki visoki zvani~nik najavio pro{log meseca kao zna~ajunu akciju kasnije ove godine. "Prvi znaci su ohrabruju}i, ali upozoravam da je narod postao

veoma nestrpqiv i da stvari izgledaju boqe nego {to one zapravo jesu. Predstoji jo{ te{kih dana", rekao je Gejts.Karzai je odlo`io, planirano, predstavqawe novog vladinog kabineta avganistanskim poslanicima. Va{ington je upozorio Karzaija da }e ameri~ka finansijska pomo} biti data, uz uslov da se vodi borba protiv korupcije u zemqi. (Tanjug)

U predgra|u Priza sukob policije i demonstranata PARIZ: Izme|u 200 i 300 demonstranata sukobilo se ju~e sa policijom ispred sedi{ta velike francuske naftne kompanije "Totala", zbog namere te firme da zatvori pogon u Dankerku, na severoistoku Francuske. Policija je, uz upotrebu suzavca, uspela da potisne demonstrante u zapadnom predgra|u Pariza, La Defansu, koji su razbijali stakla na vratima "Totalove" zgrade, javio je AP."Total" je ju~e najavio zatvarawe svog pogona u Dankerku zbog smawewa potra`we naftnih proizvoda, ne samo u Francuskoj,

ve} i u Evropi i SAD, isti~u}i da niko od radnika ne}e izgubiti posao. Pogon u Dankerku, koji je pro{le godine imao gubitke od 130 miliona evra, bi}e uklowen do 2013. godine. Me|utim, "Total" je saop{tio da }e posao zadr`ati dve tre}ine sada{wih radnika te firme u Dankerku, odnosno wih 240, jer je planiran novi program kompanije koji predvi|a centar za podr{ku operacija rafinisawa, centar za obuku i za logistiku. Jedan pogon bi trebalo da proizvodi i biogorivo. (Tanjug)

Samoubica napao zgradu policije LAHORE: Bomba{ samoubica je ju~e napao policijsku zgradu u Lahoreu na istoku Pakistana i ubio najmawe 11 i ranio 61 osobu.Izgleda da je bomba{ samoubica dovezao svoj, eksplozivom natovaren automobil, do ograde poli-

cijske zgrade. Napad se dogodio u vreme jutarwe gu`ve, ispred zgrade federalne policije u provinciji Penxab i ima obele`ja napada pakistanskih talibanskih ekspremista povezanih sa Al Kaidom, navodi Rojters. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DEJVID MILIBAND Velika Britanija treba da ostane glavni igra~ u me|unarodnim odnosima, uprkos verovatnim politi~kim i buxetskim ograni~ewima u godinama koje dolaze, izjavio je ju~e ministar inostranih poslova Dejvid Miliband.“Ne smemo biti zemqa koja okre}e le|a svetu. Takav stav bio bi pogre{an odgovor na podeqena mi{qewa u vezi invazije na Irak, 2003. godine, koju su predvodile SAD.

SILVIO BERLUSKONI Su|ewe Silviju Berluskoniju i jo{ jedanaestorici okrilvqenih za utaju poreza odlo`eno je ju~e za 12. april.Niko od okrivqenih za utaju poreza, vezano za prodaju filmova Berluskonijevoj medijskoj grupi Medijaset, nije do{ao na ju~era{we saslu{awe pred sudom. Sudije su odredile novi datum uprkos tome {to su advokati rekli da }e premijer tog dana biti u Va{ingtonu.

KETI BEJTS Ameri~ka glumica Keti Bejts igra}e u pilot epizodi nove dramske serije Dejvida E. Kelija "Kindreds", objavio je Holivud riporter. Serija televizije En-Bi-Si bi}e pri~a o ~angrizavoj advokatkiwi i wenim saradnicima. Lik je najpre zami{qen kao mu{karac, ali je prera|en za Keti Bejts. Uloga u seriji "Kindreds" bi}e wena prva stalna televizijska uloga.

Irak dan posle izbora: 38 ubijenih i 110 povre|enih BAGDAD: U Bagdadu je ju~e, nakon parlamentarnih izbora koji se smatraju krucijalnim za doglednu budu}nost Iraka, saop{teno da }e se prvi podaci znati za nekoliko dana. Ovi izbori se smatraju sudbinskim zato {to }e SAD do leta borbene trupe, a krajem idu}e godine i sve svoje snage, pa }e nova vlast morati sama da obezbedi stabilnost i funkcionisawe dr`ave. Izbori su, dodu{e, odr`ani u vreme kad je ve} bitno smaweno nasiqe u zemqi. Broj ubijenih civila te ira~kih i ameri~kih vojnika zaista je mawi nego u periodu 2003 - 2009. I daqe, me|utim, vi{e stotina qudi gine svakog mecesa, korupcija je {iroko raspostrawena, a funkcionisawe osnovih komunalija, poput snabdevawa strujom, jo{ je sporadi~no. Bi-Bi-Si, me|utim, javqa da bi zbog vrlo ve-

likog broja stranaka na usitwenoj politi~koj sceni moglo da pro|e i vi{e meseci me|ustrana~kih pregovora pre formirawa nove vladaju}e koalicije u Iraku. Zasad se, kako javqa AP, pouzdano zna samo da je u teroristi~kim napadima na bira~ka mesta ubijeno najmawe 38 i povre|eno 110 qudi. Uprkos tome, utisak stranih posmatra~a je da su Ira~ani hrabro izlazili na birali{ta, ali jo{ ne zna ni koliki je odziv stvarno bio. Predsednik izborne komisije Farad` el Hajdari je ju~e izjavio da }e preliminarni rezultati biti saop{teni "za dva ili tri dana,

najverovatnije u ~etvrtak". Neke stranke su saop{tile svoje rezultate, ali je on upozorio da su to "~iste {pekulacije". El Hajdari nije hteo ni{ta da ka`e o odzivu, osim da }e biti poznat "kasnije u toku dana". Posmatra~i procewuju da je odziv bio izme|u 50 i 60 od-

sto, dakle mawi od 70 odsto koliki je bio u decembru 2005, na prvim parlamentarnim izborima posle strane invazije i obarawa baasisti~kog re`ima Sadama Huseina 2003. Ameri~ki funkcioneri su pozdravili glasawe. Predsednik Barak Obama je saop{tio da "`ali zbog tragi~nih gubitaka... i odaje po~ast hrabrosti ira~kom narodu koji se jo{ jednom suprotstavio pretwama da unapredi svoju demokratiju". Za 325 mesta u ira~kom parlamentu, ina~e, bilo je oko 6.200 kandidata iz ~ak 86 politi~kih stranaka. Premijer Nuri el Maliki, mada je stekao prili~nu popularnost upravo suzbijawem terora, bi}e suo~en s velikim izazovima na ~elu svoje Koalcije za pravnu dr`avu. (FoNet)


BALKAN

DNEVNIK

utorak9.mart2010.

MIROSLAV LAJ^AK O NAJAVQENOJ KONFERENCIJI „EU I BALKAN“

Skup u Sarajevu nije Dejton dva BAWALUKA: [ef slova~ke diplomatije Miroslav Laj~ak, koji je ju~e posetio BiH, izjavio je da konferencija "Evropska unija i Balkan", koja bi trebalo da bude odr`ana u junu, u Sarajevu, nije nikakav Dejton dva, ve} prilika da se obnove napori da se dr`ave zapadnog Balkana pribli`e Evropskoj uniji. Laj~ak, biv{i visoki me|unarodni predstavnik u BiH je rekao da se konferencijom `eli obnoviti progres koji su zemqe zapadnog Balkana ostvarile na putu ka EU. On je istakao da je Sarajevo posebno mesto po mnogo toga i da se nalazi u centru zapadnog Balkana. "Ali, ~ini mi je od toga mnogo bitnija na{a `eqa da se pod-

stakne BiH da nastavi i ubrza put ka EU i da se poka`e da mislimo i na BiH i na ostale dr`ave regiona koje `elimo vide-

Zahtevi za azil – pojedina~ni incidenti SARAJEVO: Ministar inostranih poslova Makedonije Antonio Milo{oski rekao je ju~e u Sarajevu da se izolovani pojedina~ni ili grupni incidenti, koji se ti~u zahteva za azilom gra|ana Makedonije u zemqama Evropske unije (EU), mogu locirati i brzo prevazi}i, javqa Radio Slobodna Evropa.

VESTI Protest bugarskih lekara SOFIJA: Li~ni lekari u Bugarskoj obustavili su ju~e rad u nekoliko gradova, jer im Fond zdravstvenog osigurawa ve} ~etiri meseca nije uplatio naknadu za izvr{ene usluge. Bugarski lekarski savez je saop{tio da }e se u utorak protestima pridru`iti i li~ni lekari iz ostalih gradova Bugarske. Prema re~ima predsednika Udru`ewa samostalnih lekara Qubomira Kirova, dr`ava jo{ nije dozna~ila sredstava za posledwe tromese~je 2009. godine. "Protest }e trajati, sve dok nam ne budu ispla}ena dugovawa", naglasio je Kirov. Kabinet bugarskog premijera Bojka Borisova je saop{tio da je tokom ju~era{weg razgovora sa ministrom finansija Simeonom \ankovom i ministrom zdravstva Bo`idarom Nanevom dogovoreno da se procenat zdravstvenog osigurawa u Bugarskoj sa osam pove}a na 10 odsto. Obe}ano je redovno izmirewe obaveza prema li~nim lekarima, kao i da }e obaveze po~eti da se realizuju od odmah. Li~ni lekari, zasad, ne}e obustaviti proteste, ve} }e sa~ekati krajwi rezultat. (Tanjug)

U Rumuniji minus 23 stepena BUKURE[T,ATINA: U okrugu Hargita, u centralnom delu Rumunije, `iva u termometru ju~e se spustila na rekordnih minus 23 stepena Celzijusa. Sneg i niske temerature zahvatile su i severnu Gr~ku, tako da su {kole u nekoliko oblasti zatvorene. Putevi su prekriveni sne`nim pokriva~em, a saobra}aj je ote`an. Jugozapadni deo Bugarske prekriven je "`utim", snegom koji sadr`i pra{inu iz Sahare - saop{tio je bugarski Hidrometerolo{ki institut pri Bugarskoj akademiju nauka.U saop{tewu se navodi da su sneg i pra{ina pokrili ju~e i isto~ni deo Bugarske. @uti sneg pokrio je Smoqan i predstavqa pravu atrkaciju za engleske skija{e u turisti~kom centru Pamporovo, javili su bugarski mediji. (Tanjug)

"Makedonija je pre vizne liberalizacije sa svim zemqama potpisala sporazume o readmisiji i postoje mehanizmi kako da to bude prevazi|eno", objasnio je Milo{oski na konferenciji za novinare posle sastanka sa ministrom inostranih poslova BiH Svenom Alkalajem. (FoNet)

ti u EU", rekao je Laj~ak sarajevskom "Dnevnom avazu". Govore}i o o~ekivawa od skupa u Sarajevu, Laj~ak je istakao da bi trebalo oboriti tvrdwu da postoji umor od pro{irewa. "EU je spremna da primi zemqe zapadnog Balkana onog trenutka kada dr`ave tog dela Evrope budu spremne, odnosno ispune uslove za ulazak u Uniju. S tim u vezi, postoji mogu}nost da se poku{a definisati {ta treba uraditi u skorijoj budu}nosti", {ef slova~ke diplomatije. On je dodao da se na toj konferenciji ne}e razgovarati o promenama unutra{weg

Laj~ak razgovarao s Lagumyijom SARAJEVO: Ministar spoqnih poslova Slova~ke i biv{i visoki predstavnik u BiH Miroslav Laj~ak razgovarao je ju~e u Sarajevu sa predsednikom Socijaldemokratske partije (SDP) BiH Zlatkom Lagumxijom o aktuelnoj politi~koj situaciji u toj zemqi. Lagumxija i Laj~ak slo`ili su se o potrebi promene Ustava BiH kako bi ona postala

OEBS demantuje Neboj{u Medojevi}a PODGORICA: Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) demantovala je ju~e tvrdwe lidera Pokreta za promjene Neboj{e Medojevi}a da je ta me|unarodna organizacija jedna od retkih koja nije osudula nedavni fizi~ki napad na wega. OEBS je saop{tio da je wihovo reagovawe objavqeno u listu "Vijesti" 23. februara u okviru teksta pod naslovom "Diplomate prate situaciju", a zajedno s reagovawima ambasada SAD i Velike Britanije. Misija je podsetila da je u saop{tewu koje je potpisao portparol OEBS-a Alen Roberts pozvala

sve nadle`ne institucije da pa`qivo ispitaju i utvrde sve okolnosti i ~iwenice koje su u vezi sa ovim slu~ajem. Kancelarija je tada ukazala da nasiqe bilo koje vrste nije na~in za re{avawe problema, niti ostvarivawa interesa. OEBS je saop{tio da izra`ava zaprepa{}ewe i iznena|ewe tvrdwom da nije osudio napad na Medojevi}a kada je to i objavqeno u podgori~kim dnevnim novinama. Medojevi} je u Va{ingtonu optu`io Misiju OEBS-a u Crnoj Gori da lo{e radi, navode}i kao primer da nije osudila nedavni napad na wega ispred zgrade u kojoj stanuje u Podgorici. (Tanjug)

Elektri~ni automobil iz Crne Gore PODGORICA: Direktor Italijanske automobilske kompanije "Lamborgini" Tonino Lamborgini najavio je ju~e da }e u Crnoj Gori otvoriti fabriku elektri~nih automobila.On je podgori~koj "Pobjedi" rekao da jo{ ne zna u kojoj crnogorskoj op{tini }e biti otvorena ta fabrika, ali je naglasio da je ta kompanija zainteresovana da, u saradwi sa vadom i jo{ nekim partnerom, "u|e u taj posao". Lamborgini, koji je ju~e okon~ao dvodnevnu posetu Crnoj Gori,

najavio je da }e se u crnogorskoj fabrici "u po~etku proizvoditi hiqadu elektri~nih automobila, a kasnije bi proizvodwa bila pro{irena". "Postoji mogu}nost da ta fabrika bude podignuta u relativno kratkom vremenskom intervalu", kazao je Lamborgini, navode}i da bi vlada mogla da da "impuls takvoj proizvodwi, tako {to bi elektri~na vozila koristila u policiji, kao i aerodromskim, po{tanskim, turisti~kim i drugim servisima". (Tanjug)

Pucwava u centru Bijelog Poqa PODGORICA: Crnogorska policija saospstila je ju~e da je u nedequ uve}e u Bijelom Poqu uhapsila trojicu Bjelopoqaca zbog poku{aja ubistva dvojice sugra|ana u glavnoj bjelopoqskoj Ulici slobode. Policija je objavila da su uhap{eni Mirko (30), Zoran(22) i Qubi{a(30) Goja~anin poku{ali da ubiju Gorana ^etkovi}a(24) i Milana Bojovi}a (30), pucaju}i na wih iz vatrenog oru`ja oko 14 sati na glavnom gradskom trgu u Bijelom Poqu. "Brzom i efikasnom intervencijom policijskih

ure|ewa BiH. "Stawe u BiH je lo{e. Stagnacija je o~ita, nema napretka i to se vidi i po posledwem kominikeu Saveta za primenu mira. Jasno je da uslovi za zatvarawe OHR-a nisu ispuweni. Ima minimalnog napretka u nizu pitawa, mada dobro ide proces vizne liberalizacije", rekao je Qa~ak. On je naveo da su problemi o~iti kada je, na primer, re~ o Akcionom planu za prijem u NATO, mada to nije oblast koja se direktno ti~e EU, ali je za Uniju i taj proces bitan. "Naravno, do sada nije ni{ta ura|eno na primeni presude Suda za qudska prava iz Strazbura o ravnopravnosti mawina", kazao je Laj~ak. (Tanjug)

slu`benika na licu mesta uhap{en je Mirko Goja~anin, kod koga je prona|en i oduzet pi{toq CZ 99 kalibra 9 mm, a ne{to kasnije uhap{eni su i Zoran i Qubi{a Goja~anin", navodi se u saop{tewu. Policija je saospstila da kriminalisti~ka obrada upu}uje na na to da su osumwi~eni, sa vi{e hitaca ispaqenih iz vatrenog oru`ja, poku{ali da ubiju Bojovi}a i ^etkovi}a. Svi akteri incidenta, u kome nije bilo povre|enih, privedeni su u policiju. (Tanjug)

funkcionalna dr`ava sposobna da izvr{ava svoje obaveze na putu ka evroatlantskim integracijama, kao i prema gra|anima koji u woj `ive, saop{teno je iz SDP. Lagumxija je kazao da od me|unarodne zajednice o~ekuje "da prona|e mehanizme kojima }e aktuelne vlasti naterati da do izbora rade posao za koji primaju platu". (Beta)

25

U Hrvatskoj prekinuta blokada puteva ZAGREB: Hrvatski poqoprivrednici i ministar poqoprivrede postigli su u ponedeqak u \akovu dogovor o na~inu isplate podsticaja za setvu, ~ime su, nakon osam dana, prekinuti protesti seqaka. Poqoprivrednici su izborili isplatu stimulacije za prole}nu setvu 2009./2010. u visini od 86 odsto. Tako se vlada, potpisanim sporazumom, obavezala da }e isplatiti 60 odsto posticaja u novcu i to jedan deo do kraja marta, a drugi do sredine aprila ove godine. Ministar je garantovao seqacima i isplatu od 600 kuna podsticajnih sredstava po hektaru u repromaterijalu, {to je dodatnih 26 odsto. Novina u odnosu na ranije predloge vlade je ispuwewe zahteva seqaka da im se isplati deo duga od 205 miliona kuna podsticaja za prole}nu setvu 2008/2009. do juna 2011. godine, ali samo za poqoprivrednike do 300 hektara. Nakon trosatnih pregovora, na koje je resorni ministar Petar ^obankovi} oti{ao u \akovu, po{to su seqaci odbili da do|u na pregovore u Zagreb, postignut je sporazum, koji su obe strane ocenile kao kompromisno re{ewe. Predstavnici seqaka su istakli da sporazumom nisu ispuweni svi wihovi zahtevi, ali da je on jedina mogu}a realnost u ovom trenutku. Predstavnik udru`ewa seqaka iz Viroviti~ko-podravske `upanije odbio je da postpi{e sporazum, napustiv{i sasta-

Petar ^obankovi}

nak. Ministar je objasnio da se bez obzira na to, sporazum odnosi i na poqoprivrednike iz te `upanije. Hrvatski mediji prenose da su jutros prohodne sve dr`avne i `upanijske ceste, a na putevima se mogu primetiti samo zaostali traktori koje seqaci polako ukqawaju. Tokom prekju~era{weg protesta seqaka do{lo je i do sukoba s policijom na podru~ju Slavonije u kojima je nekoliko osoba lak{e povre|eno, a tri osobe su privedene zbog reme}ewe javnog reda i mira i napada na slu`ene osobe. Seqaci su blokirali mnoge puteve na podru~ju Slavonije, a u nedequ poslepodne bila je blokirana i cesta prema grani~nom prelazu @upawa-Ora{je. (Beta)

KOLIKE SU [ANSE DA SE KRIZA PRO[IRI NA CEO BALKAN

Bugarske banke strahuju od gr~ke krize SOFIJA: Bugarska, ~lanica Evropske unije koja se di~i najmawim buxetskim deficitom u tom bloku, mogla bi do`iveti da wene banke potonu pod pritiskom fiskalnih gre{aka Gr~ke, upozorile su agencija za rejtinge "Fi~" i istra`iva~ka kompanija "Kepital ekonomiks". Gotovo tre}ina bugarskih banaka je, naime, u vlasni{tvu gr~kih mati~nih banaka, kao {to su "Nacionalna banka Gr~ke" i "Alfa banka", ~iji }e tro{kovi finansirawa , kako se o~ekuje, znatno porasti nakon {to je pro{logodi{wi gr~ki deficit od 12,7 odsto bruto doma}eg proizvoda doveo do smawewa kreditnog rejtinga Gr~ke na najni`i nivo u zoni evra. Stroge mere koje je uvela gr~ka vlada umawi}e profitabilnost i kapital banaka i podsta}i finansijsku nestabilnost koja }e se preneti {irom Balkana, upozorili su analiti~ari.

februara snizio i kreditne rejtinge ~etiri gr~ke banke, a "Standard end Purs" i "Mudis" su, tako|e, najavili da bi i oni mogli u~initi to isto, podsetila je agencija Blumberg. Sni`ewe rejtinga zna~i da bi mati~ne banke mogle {tedeti sredstva za svoje doma}e tr`i{te i da ne}e hteti da refinan-

sirawu dugovawa svojih balkanskih podru`nica, ukqu~uju}i "Junajtid bulgarijan bank" koja je u vlasni{tvu "Nacionalne banke Gr~ke" i "Evrobanku EFG Bulgarija", koja se samo delimi~no finansira depozitima klijenata, ukazali su analiti~ari.

Rumunija otpu{ta10.000 `elezni~ara Oko 10.000 qudi }e biti otpu{teno iz Rumunske dr`avne `eleznice(CFR) u okviru mera {tedwe. Prvih 4.700 je izgubilo posao ju~e. Ostali }e napustiti `leznicu do kraja aprila i dobi}e otpreminu najmawe u visini pro{logodi{we plate, sap{tila je vlada. Rumunske `eleznice su zapo{qavale oko 64.000 qudi pre otpu{tawa koje je vlada bila najavila za januar. Vozovi se kre}u malim brzinama zbog starih i lo{ih {ina. Rumunija je u dubokoj recesiji i MMF o~ekuje da }e se rumunska ekonomija ove godine umawiti za 8 procenata. "Najverovatniji kanal {irewa zaraze iz Gr~ke u jugoisto~nu Evropu je posredstvom podru`nica gr~kih banaka", ukazao je direktor "Fi~a" za banke na tr`i{tima u usponu Mark Jang.Gr~ka du`ni~ka kriza se negativno odrazila i na gr~ke banke. "Fi~" je, nakon sni`ewa kreditnog rejtinga Gr~ke, 23.

"Smatramo da }e finansirawe filijala do}i pod pritisak kasnije ove godine", rekao je ekonomista za tr`i{ta u usponu Nil [ering u "Kepital ekonomiksu" u Londonu. "^ak i ako gr~ke banke nastave da finansiraju u narednom kratkoro~nom periodu, postoji veliki rizik da wih, i zapadne

banke uop{te, nedavna recesija primora da smawe svoju izlo`enost evropskim privredama u usponu", dodao je on. Rumunija, jo{ jedna ~lanica EU u tom regionu, gde je oko 12 odsto banaka u vlasni{tvu gr~kih finansijskih institucija, tako|e je pod rizikom, upozorio je "Fi~". Mawe balkanske zemqe koje nisu u EU - Makedonija, Srbija i Albanija - imaju 15 do 25 odsto banaka koje su u vlasni{tvu gr~kih mati~nih kompanija. Zamrzavawe kreditirawa, kao posledica presu{ivawa kapitala, oslabilo bi ekonomije balkanskog regiona, upozorili su analiti~ari. "Moglo bi do}i do obuzdavawa rasta tih gr~kih filijala, u vreme kada doma}a ekonomija po~iwe da izlazi iz krize, ili po~iwe da bele`i prvi rast, {to bi moglo da sputa mogu}nosti ekonomija tog regiona da se kona~no izvuku iz recesije", rekao je Jang. Ekonomija Gr~ke }e ove godine oslabiti "najmawe" ~etiri odsto, prognozirao je ekonomista kompanije "Barkliz kepital" u Londonu Kristijan Keler. Bugarska, koja 10 odsto svog ukupnog izvoza isporu~uje Gr~koj, bi}e najte`e pogo|ena dubqom recesijom u susednoj Gr~koj, smatra Edvard Parker iz "Fi~a", zadu`en za evropske zemqe u usponu. Ekonomski rast u balkanskim zemqama mogao bi biti mawi od zvani~nih prognoza i ugroziti vladine finansije i time u~initi pritisak na kreditne rejtinge, ukazao je "Fi~".Prema prognozi vlade Bugarske, bugarska ekonomija }e ove godine oja~ati 0,3 odsto, dok Parker sada o~ekuje slabqewe, u pore|ewu sa ranije projektovanom stagnacijom. (Tanju )


26

MOJA KU]A

utorak9.mart2010.

DNEVNIK

Lekovito biqe u saksijama vam se svi|aju, koje volite ili koje bi vam mogle poslu`iti u doma}instvu. Aloe vera – kupite nekoliko malih sadnica u nekom od ba{tenskihh centara. Posadite ih u zemqu pome{anu s peskom, sa dobrom drena`om. Kada je presa|ujete, u~inite to u prostoru gde je najmawe 20 stepeni. Prostor u kojem raste neka bude sun~an ili blago u hladovini, a temperatura nikada ne sme pasti ispod pet stepeni jer }e se osu{iti. S obzirom na to da je aloe vera poznata lekovita biqka koja ima i unutra{wu i spoqa{wu primenu, mnoge recepte mo`ete prona}i na brojnim internet stranicama. Jedan od najjednostavnijih je da, ako imate posekotinu ili opekotinu, otrgnete jedan mesnati list i iscedite iz wega sok. Lagano prema`ite o{te}e-

loe vera, nana, `alfija i kamilica samo su neke od lekovitih biqaka koje mo`ete uzgajati u saksijama. Kao {to u saksijama mo`ete uzgajati za~insko biqe, tako mo`ete svoju kuhiwu ili neki drugi prostor u stanu obogatiti saksijama s lekovitim biqem. Ve}ini tih biqaka, kad ih posadite, ne treba poklawati preveliku pa`wu, pa za{to ne biste poku{ali? Zar ne bi bilo zaista lepo kada biste na dohvat ruke imali aloe veru, nanu, kamilicu, `alfiju ili neku drugu lekovitu biqku, koja bi vam pomogla u le~ewu posekotina, po-

A

mogla varewu ili ubla`ila opekotinu? Tako|e, lekovito biqe ne zauzima mnogo prostora, a neke od biqaka mo`ete posaditi zajedno u ve}u saksiju, pa }ete na taj na~in dobiti pravi mali „lekoviti“ vrt u sopstvenom domu. Ukoliko pak imate ba{tu, trajnije lekovito biqe uvek mo`ete preseliti tamo.

Biqna apoteka Kako je prole}e pravo vreme za sejawe i sadwu mladog biqa, po~etak ovog meseca prava je prilika da posadite biqke koje

Tropski stil za topao ose}aj ako biste lak{e pre`iveli ovo jo{ uvek hladno vreme, dodajte prostoru u kome `ivite malo tropskog. Samo jedna slika, mo`da ~ak sa nedavnog letweg odmora, pomo}i }e vam da miris soli i sunca {to du`e ostane prisutan. Ipak, za{to stati samo na tome? Osvetqewe je kqu~na stvar. Tropski stil se vrti oko jarkih zraka sunca. Zato, ako prostor koji ste odabrali nema prozora ili ima veoma mali prozor, pobrinite se da osigurate dovoqno rasvete. Ogledala reflektuju svetlo, pa razmislite kako wih mo`ete uklopiti u prostor. Svetle boje zidova isto tako reflektuju vi{e svetla, pa uzmite to u obzir kada pravite raspored boja. Posle tih glavnih smernica, ve}ina qudi ima svoju interpretaciju tropskog do`ivqaja. Odre|ene boje }e svakoj osobi predstavqati raz-

no mesto tim sokom. Dok se su{i, oblikuje se nevidqivi oblog, koji ne}e propu{tati ni vlagu, ni bakterije. Kamilica – radi se o jednoj od najpoznatijih i najrasprostrawenijih lekovitih biqaka koju naj~e{}e koristimo u obliku ~aja. Pa zbog ~ega ne biste priu{tili pravi doma}i ~aj od kamilice? Iako se na poqu kamilica seje na jesen, vi je u saksiji mo`ete posejati na prole}e. U saksiju koja ima dobru drena`u pospite semenke kamilice, prekrijte ih zemqom i polijte. Nemojte je stavqati direktno na sunce, a mo`ete je staviti sa spoqne strane prozora ili na balkon. Kada se rascveta, uberite sve cveti}e, ra{irite po pamu~noj gazi i osu{ite na senovitom i promajnom mestu. Mo`ete ubrati i cele stabqike i osu{iti

K

li~itu stvar. Ako stvarno `elite da postignete tropsku temu, poku{ajte da prona|ete u prodavnicama zidni tapet ili mural sa tropskim motivom, koji }e u potpunosti doneti pla`u i more u va{u sobu. To }e pristajati u sobi koju koristite povremeno, za opu{tawe, dok }e u sobi koju koristite na dnevnoj bazi biti previ{e te{ko. Zelene sobne biqke }e sigurno pomo}i u stvarawu prave atmosfere. Postoje razli~ite vrste izme|u kojih mo`ete odabrati one koje je lak{e odr`avati. Kupatilo u morskom stilu je najjednostavniji primer. Dekori{ite ga pomo}u {koqki i malo peska, a pomo}i }e vam i ~iwenica da je morskotropska tema ~est dizajnerski motiv kad su kupatila u pitawu, pa vam je izbor veliki. Tu{ zavesa, dr`a~i pe{kira, poklopci za VC {oqu, mogu se na}i sa odli~nim morskim uzorcima.

ih okrenute naopako. Od osu{enih cveti}a i listi}a napravite doma}i ~aj. Nana – jo{ je jedna lekovita biqka koje ima vrlo {iroku primenu. Posejte je ili posadite u vla`no tlo, te je ostavite da raste na suncu ili u blagom hladu. Vrlo brzo se {iri, pa ne}ete morati dugo ~ekati. Redovno je i obilno zalivajte. Prednost je i ta {to listove mo`ete upotrebqavati su{ene ili sve`e, bilo da spravqate vru}e ili hladne ~ajeve, ili neke druge alkoholne ili bezalkoholne napitke. Tako|e, su{ene ili sve`e listove mo`ete upotrebiti za aromati~nu kupku ili za inhalaciju prilikom le~ewa prehlade i gripa. @alfija – je jedna od najlekovitijih vi{egodi{wih biqaka na{eg podnebqa koja }e dobro do}i u svakom doma}instvu. Nije osetqiva na tlo, ali ne sme biti previ{e vla`no, i ne voli mraz. Sadnice naravno mo`ete dobiti od druge biqke, semenki ili kupiti u ba{tenskom centru. Najboqi period za brawe listova je pre nego {to po~ne da cveta jer tada sadr`i najve}u koncentraciju eteri~nog uqa. Kada sakupite listove, su{ite ih nekoliko dana u hladu, na temperaturi do 25 stepeni. Listove sakupite i dr`ite ih u dobro zatvorenim posudicama, u mraku. ^aj od `alfije ima brojna lekovita svojstva od onih antibiotskih, do pomo}i u regu-

laciji hormona i menstruacionih ciklusa. Listi}e `alfije prelijte sa 2-3 dcl vode, ostavite da odstoji pola sata, procedite i popijte. Lavanda – vrlo je lepa i izuzetno lekovita biqka. Ukoliko `elite da je imate u saksiji, najboqe je da je preko prole}a, leta i jeseni imate na prozoru ili balkonu, a zimi, u prostoru u kojem je temperatura iznad nule. Najvi{e joj odgovaraju lagana, pe{~ana, {qun~ana i suva tla, na sun~anom polo`aju. Dobro uspeva u glinasto-humusnoj zmeqi, ali mora da ima dobru drena`u. S obzirom na to da od jednog grma lavande ne mo`ete spremiti eteri~no uqe, ne zna~i da ne mo`ete u`ivati u wenim blagodetima. Kada je u punom cvatu, odsecite wene cvetne {tapove, pove`ite ih sa kanapom i obesite ih naopako da se osu{e. Kasnije wene cveti}e mo`ete koristiti u kupki, za sapun koji mo`ete napraviti kod ku}e, kao i za miris u ormanima koji }e terati moqce s va{e vunene ode}e. Jedna od opcija je da vam bude kao ukras u vazi.

Za savr{eno oprano rubqe oliko ste puta bacili ve{ u ma{inu za rubqe u nadi da }e vam on postati besprekorno ~ist, da biste se neprijatno iznenadili mrqama koje se nikako ne mogu oprati? Sledite ove savete i prawe rubqa }e vam postati brzinska rutina pre nego {to stignete da izgovorite „ve{ ma{ina“. Pripremite ode}u za prawe. Skinite naramenice od grudwaka kako biste spre~ili da se zaka~e za ostalu ode}u. Ispraznite xepove, zatvorite zatvara~e, a osetqivu ode}u stavite u mre`astu vre}icu za prawe kako se ne bi o{tetila. ^itajte oznake na ode}i. Etikete na ve}ini ode}e upu}uju vas na to kako da perete odre|enu stvar i kako da je su{ite kako biste postigli najboqe rezultate. ^itajte i pridr`avajte se toga.

K

Ve{ ma{inu upotrebqavajte na ispravan na~in. Primamqivo je sve zajedno staviti na 40 stepeni, ali ipak bi za potpuno opranu ode}u trebalo da koristite programe namewene za prawe odre|enih materijala i boja. Tretirajte mrqe. Ako vam je ode}a zaprqana vinom, masno}om ili ne~im sli~nim, nemojte zaboraviti pre prawa da stavite odstrawiva~ mrqa jer bi one mogle da ostanu na ode}i, uprkos prawu.

Stavite dovoqno deterxenta. Premalo deterxenta ne}e do kraja o~istiti rubqe, a previ{e opet mo`e ostaviti talog na rubqu. Koja je dovoqna koli~ina zavisi od toga koliko je tvrda voda kojom perete, koliko je ode}a prqava, da li koristite pra{ak ili te~ni deterxent i kolika je zapremina va{e ma{ine. Ako se dvoumite, sledite uputstva na pakovawu ili posetite veb stranicu deterxenta koji koristite za savet. Nemojte se}i etikete na svojoj ode}i. Ma{insko prawe ode}e koju je trebalo oprati ru~no ili u hemijskoj ~istionici mo`e da zavr{i suzama i uni{tenom ode}om. Redovno ~istite ve{ ma{inu. Svakih nekoliko meseci stavite u otvor za deterxent {oqicu belog vinskog sir}eta i pokrenite praznu ma{inu na 95 stepeni kako bi se o~istio kamenac.

Re{ite se nereda periodu od godinu dana se u ku}i vrlo lako stvori nered i haos. Vrlo ~est razlog tome su li~ne stvari koje ~uvamo zbog sentimentalnih razloga iako

U

su sklowene u neku kutijicu gde ih ni ne vidimo. To je navika koju ve}ina qudi stekne, a re{avawe te navike zahteva ~vrst pristup. Donesite odluku da }ete prestati da kupujete ne`eqene stvari, ve} sada i pre nego {to sebe dovedete u situaci-

ju da morate da se zapitate da li vam je stvarno potrebno to {to ste kupili. ^ak i ako neko `eli da vam pokloni ne{to {to vam nikad ne}e trebati, radije pristojno odbijte nego da to nosite ku}i. U slu~aju da ste ostali zbuweni sa koli~inom nepotrebnih stvari i nereda u svom domu i ne znate kako da po~nete sa re{avawem tog problema, krenite prvo s jednom sobom. Tako }ete videti rezultate i nastaviti da tu sobu jednostavno odr`avate bez nepotrebnih sitnica. Ako i nemate dovoqno vremena, poku{ajte nekako da odvojite pola sata do sat vremena dnevno ili bar nedeqno za re{avawe nereda po ku}i.

Nemojte dozvoliti da zbog u`urbanog rasporeda zapostavite proces sortirawa nereda jer se tako stawe nikad ne}e promeniti. Jednom kada napravite sebi organizovan i efikasan prostor za `ivot, lak{e }ete nalaziti stvari koje su vam potrebne. Emocionalnu vezanost za neke stvari bi}e te{ko razbiti. Ipak, morate da nau~ite razliku izme|u dragocene uspomene i gomile sme}a. Ako vam je te{ko da bacite neke stvari u sme}e, a znate da vam ne trebaju, poku{ajte da organizujete rasprodaju ili da te stvari nekome poklonite. Tako }e neko drugi mo`da imati koristi od ne~eg {to vama ni~emu ne slu`i. Kada jednom o~istite ku}u od svega nepotrebnog, celokupan izgled va{eg doma }e se promeniti, ose}a}ete se mnogo prijatnije i svakodnevni `ivot posta}e jednostavniji.


IZ DRUGOG UGLA / OGLASI

DNEVNIK

utorak9.mart2010.

27

Obave{tavamo ro|ake prijateqe da je na{a

i

Ana Kozarevi} preminula 8. 3. 2010. u 63. godini. Sahrana je u sredu, 10. 3. 2010. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu.

Stop gra|evinskoj mafiji Doj~e vele Gra|evinska inspekcija u Severnoj Rajni Vestfaliji ima pune ruke posla. Gra|evinsko preduze}e Bilfinger Berger priznalo je da su wegovi qudi falsifikovali protokole i prilikom gradwe metroa u Diseldorfu. To je pokrajinsku vladu podstaklo da napravi listu svih velikih gra|evinskih projekata u koje je pokrajina bila ume{ana u posledwih 40 godina. Pokrajinski ministar gradwe, Luc Linenkemper, ka`e: “Na delu su o~igledno bili kriminalci koji su se pobrinuli za to da va`na gvozdena u~vr{}ewa ne budu ugra|ena tamo gde spadaju. Sada }emo proveriti ima li jo{ sli~nih slu~ajeva.”

Klaus Vizehigel je {ef industrijskog sindikata gra|evinaca; ranije je i sam zidao. On smatra da odgovornost za ovu katastrofu ne mo`e da se pripi{e nekim pojedincima, ve} pogre{nom razvoju poslovawa u gra|evinskoj privredi posledwih decenija. “Ja sam izu~io gra|evinski zanat. Na to sam bio ponosan i svaki posao sam radio {to sam boqe mogao. Danas se na gra|evinama ~esto anga`uju ~itavi odredi radnika koji na poslu provode po dve nedeqe. Wihova povezanost sa objektom, ili izvo|a~em radova, ili bilo ~ime, ravna je nuli. I onda nas ~udi {to neko zdawe nije podignuto sa istim trudom kao {to je to, recimo, slu~aj sa Kelnskom katedralom.”

No, ne {tede samo gra|evinske firme, ve} i dr`ava. Tako je posledwih godina bitno smawen broj javnih kontrolora. A tamo gde nema kontrole, prevaranti kolo vode. “Kada se radi o ovolikim tonama pokradenog materijala, onda nije iskqu~eno ni da je on ve} direktno od proizvo|a~a transportovan na pogre{no mesto. Da bi prevara imala ovakve razmere, moraju postojati upu}eni na vrlo visokim funkcijama; mora postojati struktura sli~na mafiji.” Zbog toga ni ne ~udi {to je dr`avno tu`ila{tvo, posle metroa u Kelnu i Diseldorfu, sada po~elo da se bavi i superbrzom `elezni~kom prugom Nirnberg-Minhen. I wu je gradila firma Bilfinger Berger. J. [olc, S. Boji}

U{tede u javnom servisu Britanije Bi-Bi-Si Generalni direktor BBC-ja Mark Tompson obelodanio je planove za smawewe programske ponude britanskog javnog medijskog servisa. Planovi prvog ~oveka korporacije obuhvataju ga{ewe dve doma}e radio stanice i jednog dela BBC-jeve internet ponude. Na taj na~in u{te|eni novac, pomiwe se suma od nepunih 650 miliona evra, bi}e preusmeren u proizvodwu kvalitetnijeg programa. BBC ne mo`e da radi ba{ sve, objasnio je zaposlenima direktor Tompson. Sindikalni lideri optu`ili su Marka Tompsona da je neke BBC-jeve servise i radna mesta prilo`io kao `rtvu uo~i predstoje}ih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se odr`e na prole}e. Voditeqka digitalnog muzi~kog Radija 6 zahvalila se slu{aocima na dosada{woj podr{ci i vernosti. Ta mala lokalna muzi~ka radio stanica mogla bi, naime, uz program namewen azijskim slu{aocima “Azijska mre`a”, uskoro da postane deo istorije BBC-ja. Novac u{te|en wihovim ga{ewem kao i smawewem za ~etvrtinu bu-

xeta BBC-jeve internet prezentacije i ukidawem niza sajtova, ku}a }e, po re~ima generalnog direktora Marka Tompsona, ulo`iti u proizvodwu kvalitetnijeg programa. Kriti~ari BBC-ja odavno tvrde da je korporacija prevelika, da je svojim multimedijalnim programskim sadr`ajima prisutna u previ{e razli~itih oblasti i da je shodno tome treba svesti na meru koja bi i wenim komercijalnim rivalima dala dovoqno prostora da di{u. Najava Marka Tompsona je, po mnogima, odgovor na te kritike. Tako razmi{qa i Dejvid Elstajn, direktor jedne od velikih ostrvskih producentskih ku}a: “Mark Tompson je u dana{wem saop{tewu savr{eno jasno predo~io da BBC ne}e biti mawi nego {to jeste. BBC ne mo`e da budi mawi, ali mu prihodi stalno rastu. Ono {to poku{avaju da postignu jeste da gra|anima, uz sve ve}u koli~inu novca, ponude probojniji, vi{e fokusirani i na vr{ewe funkcije javnog servisa daleko usmereniji BBC.” Nezavisni televizijski kriti~ar Xejms Rempton uveren je, me|utim, da bi smawewe obima medijskih usluga koje BBC pru`a bilo

gre{ka: poslovodstvo ku}e je dobrovoqnim pristankom na rezove otvorilo Pandorinu kutiju, jer malo {ta govori da Britanci koji pla}aju televizijsku pretplatu `ele da BBC-ju budu potkresana krila, smatra Stiv Hjulit, voditeq jednog od BBC-jevih radio programa: “Sva ispitivawa javnog mwewa, u koja sam imao uvid, pokazuju da me|u plati{ama TV pretplate postoji odre|ena doza nezadovoqstva nekim od BBC-jevih proizvoda. Posebno kada je re~ o nedostatku dobrog ukusa i pristojnosti, programima koje smatraju sme}em, kao i prekomernim reprizama. Sve to je krajwe legitimno. Ali, da li se javno mwewe diglo na oru`je zbog razmera i veli~ine BBC-ja? Odgovor na to pitawe, pod uslovom da je program dobar, je krajwe negativan.” Javnom servisu Britanije, u kojem bi zbog najavqenih mera posao moglo da, prema tvrdwama sindikata, izgubi {esto zaposlenih, sada preti {trajk. Najavqena smawewa su nepotrebna i politi~ki motivisana i, po re~ima jednog od sindikalnih lidera, iznu|ena pod pritiskom konkurencije i ukupne politi~ke klime uo~i predstoje}ih parlamentarnih izbora.

Muslimansko nasle|e i 1001 pronalazak Glas Amerike Kafa, kompjuteri i klipni motori – da li bi svet mogao da se zamisli bez wih? To su za ve}inu nas sastavni delovi svakodnevnog `ivota i znawe koje je dovelo do wih se zasniva ili na pronalasku ili je preneto iz drevnog muslimanskog sveta. To je tema izlo`be u londonskom Muzeju nauke i daleki odjek nekih shvatawa prema kojim muslimanski i zapadni svet predstavqa sukob civilizacija. Postala je sastavni deo mnogih kultura – ta {oqa kafe – late, kapu}ino, espreso. To je „kaua“ – tamo gde je prvi put po~ela da se koristi kao napitak – na Arabijskom polustrvu, u dana{wem Jemenu. Profesor Salim al Hasani, sa Univerziteta u Man~esteru, obja{wava da su zrna kafe uistinu doneta u Jemen – iz Etiopije. Ima jo{ mnogo pronalazaka i dostignu}a koji poti~u iz drevnog muslimanskog sveta od 7. veka naovamo. „Jedan od wih je pronalazak univerziteta. To je 850. godine u~inila mlada `ena gospodskog porekla po imenu Fatima al-Firhi u gradu Fezu u Maroku. To je koliko znamo bio prvi univerzitet na svetu, na kojem su davane diplome i sli~no.“ Sve je to tema ove izlo`be u londonskom Muzeju nauke. Wen naslov je „1001 pronalazak: muslimansko nasle|e“ – pomalo nalik na poznatu arapsku zbirku bajki „1001 no}“. Me|utim, izlo`ba je usredsre|ena na nau~ne i tehnolo{ke pronalaske i dostignu}a koji su prome-

nili na{ svet – od nekih od najranijih univerziteta, do pronalazaka u medicini, higijeni, pumpi i vodenih to~kova. Zaboravqena istorija? U stvari ne. Upitate li danas bilo koga na ulicama Kaira ili Damaska, spremno }e vam pri~ati o slavnim danima islama – ne samo o osvajawima, nego i o kulturnim, nau~nim i tehnolo{kim dostignu}ima. Do tih dostignu}a je do{lo na vrhuncu islamske imperijalne slave, kada se ona prostirala od Bliskog istoka, preko severne Afrike do ju`ne [panije i daqe. Muslimani su apsorbovali znawe – iz Indije, Kine, od Grka, drevnih Egip}ana – i prenosili ga daqe, kao na primer ovu repliku ~asovnika u obliku slona, koji je napravio muslimanski pronalaza~, matemati~ar i in`ewer al Xazari, u ranom 13. veku. A tu su i matematika i algebra. U op{tem smislu, na{i brojevi su danas poznati kao arapske cifre, ali to nije uvek bilo tako. „Brojevi kojima se danas slu`imo – 1, 2, 3, 4 – nazivaju se arapskim ciframa, ali su ih Arapi u svoje vreme u stvari zvali indijskim brojevima“, ka`e Salim al Hasani. Broj „nula“ na primer – na arapskom „zefir“ – prvi put su upotrebili arapski nau~nici kao sastavni deo matemati~kih jedna~ina. A „nula“ je deo univerzalno va`ne formule nula i jedinica, koja je kqu~na za razvoj kompjutera i nove tehnologije uop{te. Isto kao i bez kafe, {ta bismo danas radili bez toga. Sowa Pejs

O`alo{}ena porodica. 100995

Posledwi pozdrav dragoj majki

IZDAJEM garsoweru 31m2, Trg Marije Trandafilove br. 5. Telefon: 062/580-078. 100465

Jovanki Nikolov 1928 - 2010. Sahrana je u sredu, 10. 3. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

NOV ~etvorosoban, dupleks, Cara Du{ana, odmah useqiv 81 m2 prodajem ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon 063/537-446. 100896

PRODAJEM poslovni prostor na Suboti~kom bulevaru, 120m2, ukwi`en. Informacije 063/47-57-65. 100938 PRODAJEM poslovni prostor na Suboti~kom bulevaru, 65m2, ukwi`en. Informacije 063/47-57-65. 100937

O`alo{}eni: sin Aca i }erka Slavica sa porodicama.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke, kvalitet ekstra. Dostava na adresu, povoqno! Mogu}nost odlo`enog pla}awa.Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 100835

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetka Marki

PRIRODNI preparati protiv hemoroida - {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren. Eliminisawe za 8 dana deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-5549. 100918

Mariji Slivka

100997

koja nam je ulep{ala detiwstvo. Uvek }e biti deo na{ih najlep{ih uspomena. Tamara i Igor Popari}.

PLASTIFIKACIJA kada uvoznim materijamo. Krajne glatki i dugotrajni za{titni sloj. Krpqewe probu{enih, za{titna fugna koja ne bu|a. Telefon 064/0345-345. 100640 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330. 100769 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non - stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/160-4725. 100770 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 100914 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 6396645, 420-183, 063/11-22190. 100083

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274. 100274 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 100358 PRODAJEM drva bukva i bagrem, rezano, cepano, prevoz gratis. Telefon 063/7719-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 100564

100999

Posledwi pozdrav uz neopisivu bol

Marki Slivka

Steva, Sini{a i Verica.

101001

Posledwi pozdrav majci na{eg kolege

Umro je moj dobar prijateq

Bo`ani [ekularac Mihajlo Mihajlov S po{tovawem, kolektiv JKP „Parking servis”, Novi Sad.

338/P

@ali ga \or|e Smaji}.

100998


28

^ITUQE z POMENI

utorak9.mart2010.

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 65. godini preminuo na{

Danica Star~evi} Slavku Stuparu

Slavku Posledwi pozdrav @ikinoj mami od Dragana Dragi~evi}a.

Neka ti je ve~na slava i hvala. Od tvojih kom{ija: Japunxa, Kati} i Vujanov.

Slavko Stupar

Slavku

Sahrana je danas, 9. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na centralnom grobqu u Futogu. od brata Bogdana sa porodicom.

od: sestre Boje i sestri}a Mirka sa porodicom.

O`alo{}ena porodica. 100973

8032010/P

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula na{a draga

Nevenka Zaringer Pinter

100967

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Slavku Stuparu

Sahrana je u utorak, 9. 3. 2010. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od porodica: Tarla}, Markovi} i Titelac.

100979

Posledwi pozdrav

100976

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Slavku

Posledwi pozdrav stricu

Slavku

Slavku

Milo{u Maleti}u

od: brata Milana sa porodicom i snaje Emilije Stupar.

od kumova Dobrin.

od sestre Milke sa porodicom.

od sinovke Mirjane Jovi} sa porodicom.

100980

100977

100975

100960

]erka Vesna, unuka Sne`ana i unuk Marko. 100992

100990

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em drugu

Mariji Slivka

A~ Tiboru Tu`ni smo i ne mo`emo da verujemo da nisi vi{e sa nama. Svaki na{ susret i sva na{a dru`ewa ~uva}emo kao ne{to najlep{e.

od: prije Jelke, Deve i Lane sa porodicom.

Jeja i Guga.

Hvala joj na dobroti, srda~nosti i qubavi sa kojima nas je do~ekivala a nama je bila mio gost.

100991

100993

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i prabaki

baba Juji

od: sina Fi}e, snaje Radmile i unuka Igora.

od porodice Paro{ki: }erke Rozalije, zeta Vladimira, unuka Dejana, snaje Mire i praunu~adi Jovane i Nikole.

100987

Mari

od Dragice i Vlade Grwa.

100966

100969

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ

Milo{u Maleti}u Po~ivaj u miru. Neka te an|eli ~uvaju. od: brata Drage, snahe Zore, sinovaca Nenada i Milana sa porodicom.

Porodica Milojevi}: Du{ko, Ana, Danilo i Milica.

100959

100958

Dana, 9. 3. 2010. godine preminuo je moj dragi tata

Milo{ Maleti}

“@ivot je tren, a bol i se}awe su ve~ni. Postoji qubav, koju smrt ne prekida i tuga, koju vreme ne le~i!�

1951 - 2010. Sahrana je danas, 9. 3. 2010. godine, u 13 sati, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Po~ivajte u miru i neka Vam je ve~na slava. Porodica Zli~i}.

]erka Jelena sa porodicom.

100963

100957

Dana, 7. 3. 2010. godine iznenada nas je napustila na{a draga mama, baka i prabaka

S tugom u srcu javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a draga baka Mara preminula u 83. godini.

Rubu{ - Janu{ko Julijana

Marija Slivka

Posledwi pozdrav voqenoj jetrvi, strini i baki

Marki Slivka

1933 - 2010.

ro|. Grwa

Sahrana je u utorak, 9. 3. 2010. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ve~no smo joj zahvalni na bezgrani~noj qubavi i nesebi~noj brizi koju nam je ceo `ivot pru`ala. Sahrana je u utorak, 9. 3. 2010. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Weni: Zdenko, Goranka, Tijana i Jaroslav.

100985

dragom

Milo{u Maleti}u od wegovih drugova i drugarica: Raleta, Bore, Dese K, Qije Z, \oke, Zorana, [ajtike, Mire M, Mire S, Mihajla, Mike, [kanca, Jelene, Jovanke [, Bo{waka, Pipe i Er`ike.

100986

Ve~no o`alo{}eni: sin I{tvan - Fi}a, }erka Rozalija, snaja, zet, unuci i praunuci.

pozdrav

Milo{u Maleti}u

Danici Star~evi}

Juji

Posledwi bratu

100972

Hvala ti na svim lepim danima provedenim s tobom. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. Jetrva Vukosava Slivka sa porodicom. 100983


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

JEDNOGODI[WI POMEN

utorak9.mart2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

POMEN

29

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragoj }erki

9. 3. 2006 - 9. 3. 2010. Dragi

\or|e Mandi} 9. 3. 2009 - 9. 3. 2010.

Tibor A~

A~ Tiboru

Dragom kumu, s iskrenom tugom i po{tovawem, kuma Mira.

od kolega iz laboratorije: Slavice, Milene, Goce, Verice, Mire i [ekari}a.

100984

100982

Najdra`i na{, navr{ava se godina od kada te nema sa nama, a nedostaje{ nam sve vi{e, tvoj smeh, tvoj pogled i tvoj glas... Uvek }emo te voleti... Tvoji: supruga An|elka, }erka Branka, sin Dejan, snaja Svetlana i unuci Andrea i Milan.

Danica Star~evi}

Tawi Narmoug

Vide

1977 - 2010.

1942 - 2010. Sahrana je danas, 9. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Veterniku. O`alo{}ena porodica.

navr{avaju se ~etiri tu`ne godine a bol i tuga ne prolaze. Nikada te ne}emo zaboraviti. Zauvek tvoji: supruga Milica, }erka Marija i sin Mile. 100635

100955

100988

obele`i}emo u sredu, 10. marta 2010. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu, u prisustvu rodbine i prijateqa. Bol i tuga nisu re~i, ve} praznina u srcu i du{i koja je ostala tvojim odlaskom. Tvoji najmiliji. 100945

POMEN

Posledwi pozdrav

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Zoranu Lazi}u

Darku Krkobabi}u

Darko Krkobabi}

1924 - 2010. obele`i}emo 10. marta 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi kom{iji

O`alo{}ena porodica, rodbina i prijateqi. 100978

100930

dragom

Posledwi pozdrav kom{iji

A~ Tiboru - Tibiki

A~ Tiboru

Dragoj babi

Posledwi pozdrav priji

Danici

Lenka Brzak ro|. Slankamenac iz ^eneja

Sahrana je danas, 9. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, u Irigu. Zauvek neute{ne porodice: Krkobabi}, Radoj~i} i @i`i}.

pozdrav

9. 3. 2008 - 9. 3. 2010.

Sa velikom tugom i bolom javqamo prijateqima da je, 6. 3. 2010. godine, preminuo na{ voqeni sin i brat

od kom{ija Narodnog fronta 19.

Weni najmiliji.

100929

100790

Danas je godina od kako nije sa nama na{

Lukica Ivani{evi}

Danici

1947 - 2009. Vreme prolazi, praznina raste.

od Vu~ka sa porodicom.

od stanara zgrade Bulevar oslobo|ewa 14.

posledwi pozdrav od unuka: Igora i Milo{a.

od: prije Micke, Riske, Zorice i dece.

100953

100954

100934

100935

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i poznanike da je iznenada preminuo 7. 3. 2010. godine u 66. godini na{ dragi

Posledwi pozdrav @ikinoj mami

Wegovi: supruga Nada, sin Nemawa, }erka Jelena, snaha Branislava, zet Dejan i unuci Veqko, Duwa, Tijana i Jovana. 100931

POMEN

Ru`ica Baqak

A~ Tibor

Danici

Godine prolaze, a bol i tuga ostaju nam zauvek.

Ispra}aj je danas, 9. 3. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Verona, }erka Melinda, zet Aleksandar i unuk Antonije.

Porodica Opa~i}.

Tvoji: suprug, sinovi, snaje i unu~ad.

100933

100956

100950

Posledwi pozdrav

Dana, 7. 3. 2010. godine preminula je

Dana, 6. 3. 2010. godine preminuo je na{ dragi

Rafai Imreu Danica Star~evi}

Du{an Suvajxin

ro|. Milo{evi} 1942 - 2010. od zaposlenih iz “Elektrodistribucija Novi Sad� Novi Sad.

114/P

Sahrana je danas, 9. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Veterniku. Ispra}aj je u 12. 30 ~asova, u crkvi u Veterniku. O`alo{}eni: sin @ivko, k}erka Radojka, snaja Slavica i unuci Milo{ i Igor. 100932

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 9. 3. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Suvajxi}. 100936


30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.05 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.35 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.30 00.00

TV PROGRAM

utorak9.mart2010.

Jutarwi program Izlog strasti Folder kultura Bajko kviz Vesti Verski nedeqanik Centar sveta Kuhiwica Vesti Duel struna Vesti No}na smena Muzi~ka tragawa Vesti Plavi krug Paideja Vesti Rastrzane `ene, film ^udesni svet TV dnevnik Tajna hrane: Piletina Izlog strasti Razglednice Plej gejms Hop, hop - kviz TV Dnevnik @ivopis, dok. program Signali Vojvo|anski dnevnik Dokument Plavi krug Rastrzane `ene, film

06.00 07.25 07.30 08.00 08.10 08.50 09.00 10.20 11.00 11.45 12.00 12.30 14.00 14.15 14.25 14.30 15.15 15.30 15.50 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00 22.30 23.50

Muzi~ko svitawe TV datum Glas Amerike Prepodnevni program Poqoprivreda danas Barometar U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Ulovi trofej Tin in Svet divqine, svet `ivotiwa Bez cenzure Beli luk i papri~ica Barometar Tin in Razgovori o zdravqu Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Barometar Poqoprivreda danas U ogledalu Tolerancija, dok. emisija Vojvo|anske vesti Pravila igre Putopis, Kuba Zatvori - dok. emisija RB Na ivici ^uvaj me Vojvo|anske vesti Barometar Glas Amerike

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije.

Ginter Lampreht

SERIJA

Berlin Aleksanderplac Franc Biberkof je zaista upe~atqiv ~ovek: dobronameran, suptilan i ne`an, ali mo`e biti i nasilan, ~ak, veoma brutalan. Dvadesetih godina pro{log veka, on besposleno luta Berlinom bez ikakve perspektive i ciqa. Uloge: Ginter Lampreht, Barbara Sukova , Gotfrid Yon, Hana [igula, Elizabet Trisenar, Karin Bal (RTS 1, 00.56) 08.00 08.15 09.06 09.23 09.37 10.05 10.33 11.00 11.05 12.00 12.15 12.22

Aleksandra Popovi}

Signali Za{to su skup{tinski izve{ta~i postali meta nezadovoqstva nekoliko ~lanova vladaju}e koalicije i otvorili pitawe granice novinarskih sloboda u Srbiji? Da li ova vlast ima problem sa novinarima? Gosti: Ana Tomanova-Makanova, Qiqana Smajlovi}, Zoran Ostoji} i Dinko Gruhowi} Autorka: Aleksandra Popovi} (RTV 1, 21.00)

07.00 Kuhiwica 07.25 Porodica Serano 08.45 Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema 09.15 Putevi nade 09.40 Preokret 10.40 Porodica Serano 12.00 Izravno (hrv) 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Tajna hrane: Ovas 12.45 Ru~ak na lepe o~i 13.00 Karava|o 13.54 Zeleni sat 14.20 @ivopis 14.45 Bajko kviz 15.15 Na{i dani (ma|) 16.15 Verska emisija (ma|) 16.45 Nedeqni magazin (rom) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Tarzan 20.00 Dobro ve~e Vojvodino (rom) 21.30 Porodica Serano 22.54 Karava|o 23.42 Tarzan 00.05 TV Prodaja

15.00 18.30 22.45 02.00

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Mali lete}i medvedi}i Objektiv Sa vetrom u le|a Evo nas kod vas Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv Radionica Najboqi lek Objektiv NS klinci Objektiv (slov) Objektiv Sa vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mali lete}i medvedi}i Za{titimo sove Buntovnici Objektiv Karmelita Sa vetrom u le|a

08.30 Evroliga Magazin 10.00 Ful tilt poker 11.00 NBA: Orlando – LA Lejkers 12.30 Dejvis kup 13.30 Serija A 14.30 [kotska liga 15.15 Italija – Serija A: Kaqari – Katania ili Palermo – Livorno 17.00 Pravi NBA 17.30 Pregled FA kup 18.00 Profi boks 19.30 Belgijska liga 20.00 Dejvis kup 21.00 NHL: Va{ington – Dalas 23.00 Ful tilt poker 00.00 Amaterski boks

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Kultura tela, Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, No}ni program.

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 E TV, 21.15 O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

12.36 13.24 15.03 15.55 15.58 17.00 17.20 17.26 17.45 18.25 19.00 19.30 20.10 20.40 21.30 21.45 22.38 23.35 23.50 00.50 00.56 01.58

06.00 07.00 07.50 08.45 09.40 10.05 11.00 11.10 11.40 12.30 13.15 15.15 15.30 16.20 17.05 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 22.55 00.40 00.45 01.30

Jutarwi dnevnik Jutarwi program U zdravom telu Kuvati srcem: Svetlana Koprivica Slagalica, kviz Kvadratura kruga Razglednica Vesti Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Kuvati srcem: Svetlana Koprivica Ono kao qubav No}ewe sa doru~kom, film Pri|i bli`e Vesti Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Fudbal: Liga {ampiona Fudbal: Liga {ampiona, Fiorentina - Bajern, prenos 1. poluvremena Fudbal: Liga {ampiona Fudbal: Liga {ampiona, Fiorentina - Bajern, prenos 2. poluvremena Fudbal: Liga {ampiona Dnevnik Rim Evronet Berlin Aleksanderplac No}ni bioskop: Dva dana, film

Divqa stvorewa Hiqadu i jedna no} Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajput Ro|en da pre`ivi Film: Glavni svedok Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Take{i Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Take{i Film: Korado Film: Prolaz Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop

06.16 Koncert za dobro jutro 07.08 Kuvati srcem: Svetlana Koprivica 07.39 Saobra}ajna kontrola 08.05 Adi u svemiru 08.10 Holini heroji 08.34 Adi u svemiru 08.38 Ozi bu-pingvini 08.41 Enciklopedija za radoznale 09.10 Adi u svemiru 09.14 Muzi~ki spotovi 09.16 Religije sveta 09.30 Adi u svemiru 09.34 Izme|u igre i matematike 09.43 Adi u svemiru 09.48 Enciklopedija 09.55 Pregled Premijer lige 10.47 Trag 11.17 Gra|anin 11.46 Mateja Marinkovi} i BGO Du{an Skovran 12.30 Art zona 13.00 Trezor 14.00 Reka bez povratka, film 15.40 Datum 15.45 Verski kalendar 16.00 Ovo je Srbija 16.38 Kamerom kroz Srbiju 17.01 Pokretna pro{lost 17.32 Enciklopedija 17.50 Zaje~arska gitarijada 18.19 Saobra}ajna kontrola 18.48 Holini heroji 19.27 Lov i ribolov 20.00 TV mre`a 20.28 Hit libris 21.00 Bostonski advokati 21.50 Priru~nik za neupu}ene 22.11 Nau~ni intervju 22.53 Iza zvona 23.15 Hag: Su|ewe dr Vojislavu [e{equ, snimak (Program zavisi od trajawa snimka iz Haga) 23.15 Koncert Miroslava Ili}a 00.06 Reka bez povratka, film 01.35 Trezor ju~e 02.33 Fudbal - Liga {ampiona: Fiorentina-Bajern 04.15 Fudbal - Liga {ampiona

Hit libris U 98. emisiji serije predstavqeni su dobitnici Nagrada „Me{a Selimovi}“ i „Nikola Milo{evi}“, pesnik @ivorad Nedeqkovi} i kwi`evni istori~ar Milo Lompar. Zatim, nove kwige profesora @arka Trebje{anina, Ivane Kuzmanovi}... Urednik: Josip Babel (RTS 2, 20.28)

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 02.00

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni Divqa ostrva Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op Cepelin Top {op Poslovni dan Top {op Divqa ostrva Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Na zadatku Film: Pri~a o Vendelu Bejkeru Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Na zadatku Cepelin Film: Pri~a o Vendelu Bejkeru

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina. 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Svetiwama u pohode, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Opra {ou, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Komentar utakmice, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls plus, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 00.30 Slavni parovi.

DNEVNIK

07.00 10.00 10.35 11.25 12.10 12.30 12.30 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.20

TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Intervju sa Jugoslavom ]oasi}em Top {op Euromaks Vesti za osobe o{te}enog sluha Nacionalna geografija Film: Izdana Vesti B92 Stawe nacije Reakcija Planeta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Hitna pomo} Film: Slatke pokvarene stvari Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije

Nodi (Hepi, 07.45 i 08.40) 05.00 07.00 07.45 08.00 08.25 08.40 09.00 09.15 10.00 12.00 13.00 13.55 14.10 15.00 15.30

Muzi~ki spotovi Lude godine Nodi Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Vinks Presovawe Kvizi} Bli~ Presovawe Lude godine Vinks Kartel

16.15 17.45 18.35 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 23.00 23.55 00.05 01.00 02.00 04.55

@ivot je lep Tajanstvene pri~e Kviz brzotrz Telemaster Rekord Rebelde Imperija Kin Stars Luda ku}a Telemaster Kartel ]irilica Tajanstvene pri~e Vremenska prognoza

Rene Ruso

Na liniji vatre Frenk Horigan je agent veteran tajne slu`be koji je progowen neuspehom u odbrani Yona Kenedija od atentata. Trideset godina kasnije, on dobija {ansu da se iskupi u trenutku kada jedan briqantni psihopata zapeti da }e ubiti predsednika i Horigana zajedno sa wim. Uloge: Klint Istvud, Yon Malkovi~, Rene Ruso, Dilan Mekdermot, Geri Kol Re`ija: Volfgang Petersen (Pink, 23.30) 06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.55 14.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.30 19.55 20.10 20.50 21.00 22.30 23.30 02.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Ka{mirska mafija Magi~na privla~nost Film: Svet koji nestaje Mobto Danijela Mobto Aksal grand festival Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost Kuku Vasa U sosu Nacionalni dnevnik Mobto Policijska stanica Loto Grand parada Javna tajna Film: Na liniji vatre Film: Makaze

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

utorak9.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MARGINALIJE SRPSKE ISTORIJE

31 19

Pi{e: Dr ^edomir Anti} 07.00 09.15 10.15 11.15 11.40 12.00 12.16 12.32 13.20 14.20 14.43 15.35 16.20 17.40 18.20 18.35 19.30 20.10 20.45 Vivika A. Foks

SERIJA

Nestali Dok FBI-jeva vidovwakiwa, Yes Mastrijani, poha|a Akademiju, pomo}nik upravnika, Yon Polok, }e je pozvati da se pridru`i specijalnom agentu Nikol Skot u potrazi za [iom Sebruk, 15-godi{wom devojkom koja je misteriozno nestala iz trgova~kog centra u Merilendu... Uloge: Vivika A. Foks, Katerina Skorsone, Antonio Kortez, Yon Polok Autor: Glen Dejvis (Nova TV, 00.00) 08.10 08.15 10.10 11.10 12.10 15.55 13.55 14.55 15.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 20.40 22.45 23.00 23.30 00.00 01.00 01.30 02.00 03.00 04.00

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Bumba, crtani Ezo TV Odavde do ve~nosti, crtani Magi~na privla~nost, crtani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Utakmica Lige prvaka Vesti UFC Specijal Sa`eci Lige prvaka Nestali Sajnfild Bra~ne vode Post mortem Vidoviti Milan Scena zlo~ina, film

Misterije istorije Mostovi Wujorka Gospodari rata Vizija Vangari Matajie Carstvo mora Drugi svetski rat u boji Odvezanih nogu Legende o Deda Mrazu Ponovo izmi{qeno Telo… [arlota Luksembur{ka: Vojvotkiwa u ratu Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori Drugi svetski rat u boji ^a~apoja: Misterija izgubqene civilizacije Pisani kod Ponovo izmi{qeno Telo…

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Wujor{ka luka Oktoberfest Sala{ u Malom ritu Vreme za `enidbu Druga strana strasti Me|usvet Seksi fudbalerke

06.00 Misterija ubistva na Menhetnu 07.45 Lovac na blago 09.35 @ivi dokaz 11.05 Koridor 8 12.20 Sivi vrtovi 14.05 Putnici 15.35 Grad duhova 17.15 Sadamova porodica, ep. 2 18.15 Podeqena ku}a 20.05 ^esto postavqana pitawa o putovawu kroz vreme 21.30 ^ita~ 23.30 Poluprofesionalac 01.10 Obo`avaoci 02.40 Brda imaju o~i 2

21.20 21.55 23.15 00.10 00.55 01.40 02.25 04.05 04.35

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca V... kao Vavilon, dok. film Deni na moru 2, dok. serija Kulturna ba{tina Dnevnik TV kalendar Oprezno s an|elom Meklodove }erke TV kalendar Me|u nama Etnoforenzi~ari Hrvatska u`ivo Najslabija karika, kviz Kod Ane Dolina sunca Dnevnik Globalno selo Pustiwe sveta: Australija, dok. serija Poslovni klub Otvoreno Drugi format Zvezdane staze Ksena - princeza ratnica Zlo~ina~ki umovi Pregovara~i Globalno selo Poslovni klub

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Biti Erika Yordan Ne{ Briyis Medijum Pre nego {to ka`em da I bila je ona Opijena ven~awem Advokatova kazna

Pustiwe sveta: Australija Suve bezvodne ravnice nekada su Aboriyinima bile sveta mesta sawawa. Mesta koja su za wih stvorili davni preci. Sve je nastalo u Vreme sawawa: svaki kamen, drvo i izvor, svaka `ivotiwa, ptica, insekt i celo nebo iznad wih. Stvoriteqi su jo{ tu, na skrivenim mestima, u rekama... Re`ija: Stipe Bo`i} (HRT 1, 20.45)

Australijska pustiwa

08.15 08.35 09.00 09.25 10.00 10.55 13.30 13.50 14.10 14.55 15.10 15.40 16.15 17.05 18.20 18.50 19.10

23.30 00.15 00.50

Krava i Pile Holini junaci Loki Leonard Vip Muzi~ki klub Kranford Dokuteka Prijateqi Zovem se Erl Ksena - princeza ratnica Kod Ane Koga briga? TV vrti} Zvezdane staze Drugi format @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Hokej na ledu, polufinale EBEL lige Snimak dodele filmske nagrade Oskar Zlo~ina~ki umovi Fawlty Towers Pregovara~i

07.00 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.30

[pijuni na nebu Moja slatka debequca Saut Park @ene fudbalera Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Zamena Kadenca Saut Park Razbija~ @ene fudbalera Lovac na `ene Pustiwska pobeda

21.55

06.20 08.00 10.00 12.00 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.20 02.00

Bogata{eva `ena CB4 Opasni Yoni [arlota Grej Vorlok Petak posle petka Lova do krova Carstvo vatre Alamo Devoja~ko ve~e Qubavnici

Liv Tajler

[ta mu{karci `ele Nesretnog konobara Rendija ~esto mori razmi{qawe kako mu je `ivot dosadan i predvidqiv, sve dok jedne no}i posle kasne smene na ulici ne spasi zavodqivu Yevel od silovawa. Ispostavi se kako je ~ovek koji ju je poku{avao silovati wen qubomorni de~ko Juta, a sve je bila samo zamka kako bi opqa~kali Rendija... Uloge: Met Dilon, Majkl Daglas, Liv Tajler, Pol Rejser, Meri Yo Smit, Reba Mekentajer, Yon Gudman Re`ija: Harald Zvart (RTL, 22.10) 08.25 09.15 11.20 11.50 12.20 12.45 13.05 13.55 15.30 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00 21.00 22.10 00.00 00.45 01.35 03.20

Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Drugo lice An|eo i vrag Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Jezikova juha Hrvatska tra`i zvezdu [ta mu{karci `ele, film Sara Konor: Hronike Grad uragana Re`i me Astro {ou

09.35 10.30 11.25 12.20

00.40

Budu}i svet Kako to rade? Stvarno velike stvari [egrt za hotrod automobile Ameri~ki ~operi Peta brzina Poslovi za naizdr`qivije Ameri~ke drvose~e Stvarno velike stvari [egrt za hotrod automobile: visoki sjaj Razotkrivawe mitova Kako to rade? Ekstremne eksplozije Vrhunsko graditeqstvo Izgra|eno iz katastrofe Divqe i bez cenzure [egrt za hotrod automobile: visoki sjaj Budu}i svet

08.30 09.00 09.45 10.30 11.30 13.45 14.45 17.15 18.45 20.25 23.00 23.15 23.45 01.00

Olimpijske igre Kros-kantri skijawe Biatlon Skija{ki skokovi Fudbal Skija{ki skokovi Biciklizam Skija{ki skokovi Fudbal Boks Ekstremni sportovi Automobilizam Skija{ki skokovi Fudbal

13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Demokrate zapalile i Elvisa N

evoqa Srbije bila je u tome {to je konzervaBi}e da je Amerika u Srbiji bila u modi jo{ otkativna, katoli~ka i vladaju}a Francuska ko se prvi put ~ulo za wu. Jo{ je prota Mateja zabeuvek bila nenaklowena wenim interesima. le`io da su se, putuju}i u nepoznatu i daleku Rusiju, Do promene je do{lo tek osamdesetih godina 19. veka, ustani~ki emisari na Dunavu ose}ali „kao Kolumbo“ kad je Francuska u{la u savez s Rusijom, a po~etkom kad je po{ao preko okeana. Verovatno i bez namere 20. Srbija u Francuskoj uzela velike ratne kredite. autora sledi da je Amerika bila poznatija od Rusije. I, mada nije u{la u svetski rat zbog Srbije, FrancuA velika prekomorska dr`ava bila je ugledna zbog ska joj je zna~ajno pomogla, ostaju}i posle 1917. wen svoje slobode i demokratije. Upravo zato Nu{i}ev najve}i za{titnik. Ta uloga je u me|uratnom periodu Jovan~a Mici} na mitingu opozicije u Wujorku uzvinestala. Francusko-ruski savezi vi{e nisu sklapakuje: „Je l’ to slobodija amerikanska!?“ ni, engleski jezik je potisnuo francuski, a krajem stole}a Srbi su iza{li iz mode kao mali i ugro`en narod. Ostao je Spomenik zahvalnosti Francuskoj u Beogradu, koji su Milo{evi}eve pristalice dugo dr`ale prekrivenog crnim platnom. Tokom ~itavog 19. veka o~uvawe Osmanskog carstva bilo je predmet posebnog interesovawa Londona. @ivot „bolesnika na Bosforu“ bio je jeftina garancija britanskih imperijalnih i trgovinskih interesa u Aziji i Africi. Ipak, „bugarski u`asi“ iz 1876. i propast reformi iz 1908. su promenili stav Britanije prema Carigradu. Od 1903, kad su zbog ubistva posledwih Obrenovi}a London i Beograd prekinuli diplomatske odnose, do 1916, kada je u svim britanskim {kolama slavqen „Dan Kosova“ 28. jun, do{lo je do kopernikanskog obrta. Ali u funkciji ogor- Krunisani i nekrunisani monasi Elizabeta II i Broz ~ene borbe me|u velikim silama. Zato je u razli~iNezainteresovane za Balkan, SAD su se srpskim tim izdawima “Britanike” Kara|or|e prikazivan u politi~arima ~inile kao idealna saveznica, za koju rasponu od romanti~nog heroja do krvolo~nog ubice je {teta {to nije bli`e. Nije zato ni ~udo {to je {eturskih civila. Prvi svetski rat osta}e upam}en kao zdesetih godina 19. veka ameri~ki konzul u Bukuredoba najve}eg prijateqstva: 600 ~lanova humanitar{tu svom srpskom kolegi u jednom ~asu predao dunih misija, uglavnom `ena, radilo je u Srbiji, a mno`nost, pa je ovaj izvesno vreme predstavqao i ge su u woj i umrle. Stotine izbeglica, uglavnom |aSAD(!), dok je prvi srpski konzul u SAD bio ugledni ka, primqeno je {irom Enwujor{ki trgovac Gerhard gleske. Tek nastala jugosloJansen. SAD su bile druga venska dr`ava smatrana je dr`ava (posle Norve{ke) Ameri~ki konzul u Bukure{tu je, saveznicom Britanije. i prva velika sila koja je zbog povratka u Va{ington, svoju Ipak, weno povla~ewe pred 1919. priznala stvarawe juusponom Nema~ke u~inilo du`nost s punim poverewem predao goslovenske dr`ave. U Drusrpskom kolegi diplomati, koji je je da se staro prijateqstvo gom svetskom ratu ameri~probudi tek po~etkom Druka politika je bila najdo{ezdesetih godina 19. veka gog svetskog rata. Po{to je izvesno vreme predstavqao i SAD slednija u za{titi legitibritanska obave{tajna slumiteta prognane jugoslo`ba pomagala oficirima venske monarhije, ali SAD da obore regentstvo i ukinu sporazum o pristupawu su posle postale i najve}a za{titnica osamostaqeJugoslavije Trojnom paktu, ^er~il je u parlamentu nog Brozovog re`ima. rekao da je jedan narod „prona{ao svoju du{u“. ^etiUverewe srpskih komunista da }e centralizaciri godine kasnije, ratni premijer je, prepu{taju}i Jujom i jednoumqem o~uvati Jugoslaviju, dovelo je do goslaviju komunistima, pitao jednog sagovornika zadonkihotskog suprotstavqawa stvarnosti, pa je Sr{to se brine za wu kad ne}e tamo `iveti. Ipak, ~etibija ispala posledwa zato~nica Hladnog rata i kori godine kasnije, primaju}i jugoslovensku delegacimunisti~kog poretka u Evropi. Sve do bosanske ju u spava}oj sobi, gde je le`ao bolestan (poput Crkrize, SAD nisu bile o{tro suprotstavqene Mivenkapi~inog vuka, sve s kapom za spavawe na glavi, lo{evi}evom re`imu. Ipak, interesi na Bliskom primetio je \ilas), ser Vinston je obe}ao da }e Briistoku i u Evropi su se posle 1991. poklopili. SAD tanija pomo}i Jugoslaviji da o~uva nezavisnost od su pomogle vojnom uspostavqawu suvereniteta HrSSSR-a. Broz je u Britaniji bio svakako najugledniji vatske i Bosne, a samo koju godinu kasnije oru`ano jugoslovenski vladar. Samo tokom wegove vladavine, otcepile Kosovo od Srbije. Srbima je ostavqeno da 1972. jedna britanska krunisana glava (kraqica Elidebatuju o tome da li su imali lo{u strategiju ili zabeta II) posetila je na{u zemqu. Prema Srbima odih Amerikanci prosto mrze. U vreme kad su hrvatnos je bio druga~iji. ^ak i Bugari, predmet op{teg saske trupe, uz pomo} ameri~kog ratnog vazduhoplov`aqewa i solidarnosti posle 1876, do~ekali su tek stva, izgnale narod Srpske Krajine, Demokratska nedavno da posle 120 godina u Sofiju doputuje jedan stranka je pred Ameri~kim kulturnim centrom dr{ef britanske diplomatije. Dva puta – 1991. i 1992. – `ala protestni skup (na koji wen tada{wi predsedpredsednici me|unarodnih konferencija o Jugoslanik Zoran \in|i} sasvim mudro nije stigao da doviji bili su lordovi Karington i Oven, biv{i {efo|e). U atmosferi potpune frustracije, grupa mlavi britanske diplomatije. Nisu uspeli u svojim naudi}a spalila je ameri~ku zastavu, na kojoj je bila i mima, ali mo`da je to i bio ciq. Elvisova slika!

Kwigu ^edomira Anti}a „^ETRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA”, u izdawu “Evolute” iz Beograda, mo`ete naru~iti putem telefona 065/678–3323 i 011/ 2621–204 ili sajtova www.evoluta.co.rs i www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

utorak9.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Venera je uplovila u vatreni znak Ovna pa je neophodno da zacrtate ciqeve na kojima }ete raditi. Niste vi{e hedonisti~ki raspolo`eni, `eqni voqene osobe i ne`nosti. Posao i zarada su aktuelni!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

VAGA 23.9- 23.10.

Materijalisti~ki ste opredeqeni, prisutni u karijeri. Kako je Venera u{la u va{ znak, tako po~iwete da se doterujete i opu{tate u svemu. Qubav je na vidiku, kroz izlaske i provod. Akcija!

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

9. mart 2010.

Dinami~an dan, pa povedite ra~una o tome da odr`ite dogovorene obaveze i susrete. Partner vodi svoju pozitivnu politiku, pa ako ne mo`ete pobediti, pridru`ite se dragoj osobi. Izazovi.

[KORPION 24.10- 23.11.

Kona~no stupate na svoju teritoriju, vra}aju vam se voqa i zadovoqstvo. Poseta prijateqa i gosti su uvek dobrodo{li. Qubavni odnos je zvani~an i lep. Partner u`iva punim plu}ima, na svoj na~in.

STRELAC 24.11- 21.12.

Novi vidici su pred vama, pa i nova poznansta, nove mogu}nosti. Unutra{wi mir i `ivotna filozofija vas opredequju. Mo`ete se posvetiti porodici i uku}anima, na kvalitetan na~in. Ulagawa.

JARAC 22.12-20.1.

Utorak je, Marsov dan za radne aktivnosti. Partner skre}e pa`wu na sebe, pa na|ite dovoqno vremena da ga provedete zajedno. Kra}i put? Draga osoba vas nestrpqivo i `eqno i{~ekuje. Danas ne morate imati odnos razumevawa s drugima pa se okrenite svojim li~nim interesovawima. Poslovna situacija postaje boqa, polako ali sigurno. Zapo~iwete nove aktivnosti na li~nom planu.

Sve ~arolije, pa i ona qubavna, raspr{ile su se poput praha. Zbogom, iluzije! Ostaju vam i preostaju rad i neki novi po~eci. Budite odre|eni, donesite odluke i dr`ite se zacrtanog puta.

Mesec plovi kroz va{ znak, pa ste pomalo nesvesno uznemireni i nespokojni. Jedna `enska osoba mo`e imati uticaja na vas ovih dana. Deca tako|e. Qubavni i partnerski odnos dolazi do izra`aja.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Poslovna situacija je nepromewena. Dugoro~ne investicije i ulagawa su povoqna, bez obzira na trenutne te{ko}e. Aktuelne mogu biti i nekretnine, krediti, `ivotno osigurawe, penzija i {tedwa.

Posve}eni ste poslu, iako gubite entuzijazam s vremena na vreme. Ekspanzija sastanaka i kontakata vam ide u prilog. Mnogo tro{ite, i pre no {to zaradite! U`ivajte u tome, dok traje!

RIBE 20.2-20.3.

Prijateqi su vam veoma va`ni, pa ste spremni i da se `rtvujete za wih. Qubavni odnos vas podr`ava i ispuwava, tako da visoko vrednujete zajedni{tvo s voqenom osobom. Usporeno!

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Grudi prekrila ru`ama

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

2

Subotica

2

Sombor

2

Kikinda

3

Vrbas

2

B. Palanka

2

Zrewanin

2

S. Mitrovica

2

Ruma

2

Pan~evo

1

Vr{ac

3

Srbija

I OBLA ~ NO

Evropa Madrid

NOVI SAD: Hladno i obla~no, tokom dana prete`no suvo, u no}i ka sredi sneg. Duva}e slab do umeren isto~ni vetar. PritiRim sak iznad normale. Temperatura od -2 do 2 stepena Celzijusa. London VOJVODINA: Hladno i obla~no, tokom dana suvo, u no}i ka Cirih sredi sneg. Duva}e slab do umeren isto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -3, a maksimalna 3 stepena. Berlin SRBIJA: I daqe hladno. Tokom prepodneva sneg na jugu i istoBe~ ku zemqe, u ostalim predelima obla~no i suvo. Uve~e nova obla~Var{ava nost donosi sneg. Vetar umeren isto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -4, a maksimalna 3 stepena. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: Obla~no i vetroviMoskva to sa snegom, na zapadu i jugu ki{a i susne`ica. Duva}e jaka ko{aOslo va. U ~etvrtak i petak malo toplije i delimi~no obla~no uz povremenu ki{u i susne`icu, ali i daqe su temperature ispod proseka St. Peterburg za ovo doba godine. Atina

Beograd

2

Kragujevac

1

K. Mitrovica

0

Ni{

1

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Aktuelna biometeorolo{ka situacija }e imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike. Oprez se savetuje astmati~arima i sr~anim bolesnicima. Preporu~uje se poseban oprez svim u~esnicima u saobra}aju.

9 9

Zanosna 34-godi{wa glumica [arliz Teron zahvaquju}i glamuroznoj haqini ukrala je pa`wu fotografa me|u mnogobrojnim zvezdama koje su prodefilovale crvenim tepihom na sve~anoj dodeli 82. nagrade Ameri~ke filmske akademije. Glumica je za ovu priliku odabrala Diorovu haqinu u ne`noj qubi~astoj boji, koja joj je savr{eno pristajala uz ten i boju kose, a sve je za~inila skupocenim nakitom. [arliz Teron je, kao i uvek, izgledala elegantno i zanosno, a posebno su pa`wu privla~ile wene grudi nagla{ene ru`ama.

5

VIC DANA

-2 2 1 0

Ulazi hipohondar kod doktora, a doktor mu ka`e: - Dobar dan, dugo vas nisam video. - Znam, bio sam ne{to bolestan...

-3

SUDOKU

-5 1 -2 13

Pariz

4

Minhen

-4

Budimpe{ta

3

Stokholm

-1

7 9

8

1

5

7

3

6 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

328 (-22)

Slankamen

506 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

405 (-17)

Zemun

558 (0)

Bogojevo

368 (-12)

Pan~evo

550 (2)

Ba~. Palanka

370 (1)

Smederevo

630 (0)

Novi Sad

418 (1)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

540 (1)

S. Mitrovica

627 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

539 (1)

Beograd

514 (3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

463 (3)

Tendencija stagnacije

Titel

525 (1)

NERA

Hetin

376 (24)

TISA

7

216 (-6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

1 9

3 7

3

2

9

2 8

4

118 (-8)

6

5

5

2

6

9

8

5

1

4

7

3

8

4

8

1

3

7

6

5

2

9

3

7

3

5

4

2

9

1

8

6

5

9

2

6

3

7

8

1

4

3

4

7

1

8

5

6

9

2

8

1

6

9

4

2

3

5

7

1

7

4

5

9

3

2

6

8

9

5

3

2

6

8

7

4

1

6

2

8

7

1

4

9

3

5

7 9

6 7

6

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

6

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 9.mart 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you