Page 1

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 9. FEBRUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23342 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DOMA]A VALUTA NAJSLABIJA ZA POSLEDWE DVE GODINE

sunovrat dinara zbog posrtawa privrede?

str. 5

VLADA SRBIJE PREPORU^ILA NOVE MERE [TEDWE ENERGIJE

Vlada Republike Srbije ju~e je preporu~ila nove mere racionalizacije potro{we energije i energenata u uslovima ekstremno niskih temperatura, koje ozbiqno ugro`avaju energetski sistem i snabdevawe energijom i energentima u na{oj zemqi. Ministarstvu prosvete i nauke preporu~ila je da do 17. februara obustavi rad u svim obrazovnim ustanovama koje su u nadle`nosti tog ministarstva, a svim energetskim subjektima da upute poziv potro{a~ima da racionalizuju potro{wu energije i energenata, kako bi se stvorile u{tede i spre~ilo eventualno uvo|ewe ograni~ewa isporuke.

Lokalnim samoupravama Vlada je preporu~ila da donesu odluke o racionalnoj upotrebi elektri~ne energije za javnu rasvetu, svetle}e reklame i panoe, i da potro{wu elektri~ne energije za te namene svedu na najmawi mogu}i nivo. Organima dr`avne uprave, sudovima, privrednim dru{tvima i drugim pravnim licima, javnim preduze}ima, ustanovama kulture i sporta preporu~eno je da razmotre mogu}nost da se dva neradna dana za Dan dr`avnosti, 15. i 16. februar, spoje s vikendom, tako da i petak 17. februar bude neradni dan.

Tadi}: Najsiroma{niji bez ra~una za struju za februar

str. 4

Foto: S. [u{wevi}

Produ`iti raspust, a Dan dr`avnosti spojiti s vikendom

UKLAWAWE sNEgA sA sAobrA]AjNicA: Vozila novosadskog preduze}a „Put” ju~e su u toku prepodnevnih sati ~istila sneg u Budisavi, Rumenci, Veterniku, Ledincima, Adicama... Tako|e, nastavqeno je odvo-

`ewe snega sa ve}ih saobra}ajnica, budu}i da se sutra i za vikend o~ekuje novi talas sne`nih padavina. Ju~e je ovaj posao ra|en na Bulevaru oslobo|ewa i na Somborskom bulevaru u Novom Sadu.

str. 9

GRADONA^ELNIK NOVOG SADA PROZVAO AGENCIJU ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

U NOVOSADSKOM VELIKOM RITU TE[KO SE BORE S HLADNO]OM

Pavli~i} tra`i ostavku i javno izviwewe Zorane Markovi}

str. 3

NASLOVI

Politika

Novi Sad 9 Minus opusto{io pijace

2 Beograd polo`io sve ispite EU

Vojvodina

Lo`e {ta stignu str. 9

Foto: F. Baki}

Ekonomija 4 Paori i traktori bi puteve izvukli iz snega 5 Vojvodina izvozi, a Beograd uvozi

Ekologija 6 Potami{je raj za retke ptice

Dru{tvo 13 Ne izbegavajte sudske pozive zbog TV pretplate

Crna 14 Starica ubijena i zakopana

str. 16 – 20

SPORT

n \OKOVI]U PRIORITET OLIMPIJADA I ROLAN GAROS

12 U Kikindi vatrgasci uklawaju ledenice

n FUDBALERI VOJVODINE IZGUBILI U ANTALIJI

n ODBOJKA[I VOJVODINE DO^EKUJU MLADI RADNIK

Mraz i magla Najvi{a temperatura - 11 °S


2

~etvrtak9.februar2012.

Stefanovi}: Oja~ali smo poziciju [ef tima Beograda za pregovore s Pri{tinom BorislavStefanovi} rekao je da je u Be~u imao redovan sastanak s posrednikom EU Robertom Kuperom i da je Beograd ponovo pokazao svoju konstruktivnost u tom procesu. Stefanovi}, koji je s Kuperom razgovarao o regionalnom predstavqawu Pri{tine, istakao je da je Beograd oja~ao svoju poziciju predlagawem novih re{ewa, dodav{i da }e me|unarodna zajednica u narednim danima voditi „dinami~ne raz-

govore” s Pri{tinom da bi odustala od maksimalisti~kih zahteva i rigidnog pristupa dijalogu. – Srbija je opet predlo`ila nekoliko novih re{ewa koja sva po{tuju Ustav, zakone, nacionalni interes i sadr`e Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Takav konstruktivan pristup, verujem, omogu}ava i pozitivan ishod jer na{i argumenti ne mogu do}i na argumentovano odbijawe me|unarodne zajednice – rekao je Stefanovi} za Tanjug.

\ANFRANKOFINISDR@AVNIMVRHOMSRBIJE OKANDIDATURISRBIJE

Beograd polo`io sve ispite EU – Beograd je polo`io sve ispite i ima jake argumente na osnovu kojih tra`i da Srbija postane kandidat za ~lanstvo u Evropskoj uniji – izjavio je ju~e u Beogradu predsednik Doweg doma italijanskog parlamenta \anfrankoFini.

On je iskazao uverewe da bi Srbija trebalo da dobije takav status jer to otvara novu fazu u stabilnosti Balkana. – Koliko mi je poznato, ne postoji uslov za Beograd da dogovor o regionalnom predstavqawu Pri{tine mora biti postignut do kraja ove nedeqe da bi Srbija dobila status kandidata – rekao je Fini, i dodao da svi znaju da je pitawe regionalnog predstavqawa Pri{tine „jo{ na stolu”, ali to nije uslov bez kojeg se ne mo`e daqe. Visoki gost iz Italije se tokom jednodnevne posete sastao s predsednikom BorisomTadi}em, predsednicom parlamenta Slavicom \uki}-Dejanovi} i zamenikom premijera i ministrom policije IvicomDa~i}em. Predsednik Tadi} razgovarao je s predsednikom Poslani~kog doma Italije o bilateralnim odnosima i unapre|ewu ekonomske saradwe dveju zemaqa. Kako je saop{tila Pres-slu`ba predsednika Srbije, Tadi} je izrazio zahvalnost Finiju na podr{ci Italije evropskim integracijama Srbije.

Nakon razgovora s predsednicom Skup{tine Srbije, na ~iji je poziv do{ao, kao i {efo vi ma po sla ni~ kih gru pa, Fini je izme|u ostalog rekao da dijalog Beograda i Pri{tine treba nastaviti i da on mora doneti napredak. On je do-

dao, ukazuju}i na to da je to wegovo li~no mi{qewe, da niko u EU ne mo`e prenebregnuti ~iwenice da 90 odsto severnog Kosova pripada srpskoj kulturi i jeziku, kao i da manastiri na Kosovu imaju veliki zna~aj za Srbiju. – Polaze}i od ove dve ~iwenice, svi imaju obaveze da se prona|e re{ewe koje }e prihvatiti sve strane a temeqi se na ovim ~iwenicama – rekao je Fini, ~ija je ocena da je Srbija „zavr{ila i polo`ila sve ispite” za dobijawe statusa kandidata. Slavica \uki}-Dejanovi} je rekla da dijalog nema alternativu kada se govori o pitawu Kosova i Metohije, navode}i da je tema razgovora s Finijem bila i kako Evropa procewuje Srbiju. Po wenim re~ima, razgovoralo se o ulozi parlamentaraca u ja~awu bilateralne saradwe. Ona je podsetila na to da u Srbiji radi 200 italijanskih kompanija, koje zapo{qavaju 20.000 radnika i da je Italija me|u pet dr`ava koja su najvi{e investirale u Srbiju. D.Milivojevi}

Trajno na proslave Administrativni odbor usvojio je ju~e odluke kojima se precizira kori{}ewe parking-prostora ispred zgrade Skup{tine, slu`benih vozila, poslani~ke i trajne legitimacije, kao i stenografskih bele{ki koje se vode tokom sesija. U odluci o kori{}ewu prostora za parkirawe vozila oko zgrade Narodne skup{tine se navodi da se taj prostor ne mo`e koristiti kao javni parking. Pristup prostoru za parkirawe bi}e obele`en saobra}ajnom signalizacijom, a posebno }e biti obele`ena i mesta za parking koja koriste {efovi poslani~kih grupa. Uvodi se i trajna legitimacija za poslanike kojima je mandat istekao na wihov zahtev. Generalni sekretar Veqko

Odalovi} je objasnio da }e s trajnom legitimacijom oni mo}i da pristupe arhivi i dokumentima o radu parlamenta kojima su imali pristup dok su bili poslanici, kao i da ona omogu}ava prisustvo, u skladu s protokolom, dr`avnim sve~anostima u parlamentu. Stenografske bele{ke sa sednica parlamenta, u skladu s ju~era{wom odlukom, objavqiva}e se na internet-stranici Narodne skup{tine. Odbor je, na zahtev ministra `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa OliveraDuli}a, potvrdio mi{qewe dato pro{le godine, kojim mu se omogu}ava da jednom nedeqno radi u svojoj profesiji doktora ortopedije, u zdravstvenoj ustanovi u Savskoj ulici u S.St. Beogradu.

POLiTikA

dnevnik

KOMPROMISUSKUP[TINININAVIDIKU

Vlast tra`i dva glasa Srpski parlament ju~e je debatovao o kadrovskim re{ewima vezanim za najvi{e pravosudne instance, ali je de{avawa u samoj sali bacila u zasenak dilema o tome kako }e vladaju}a ve}ina izglasati te dve ta~ke vanrednog zasedawa. ^etiri poslanika SPO-a ni ju~e nisu odstupila od strana~kih zahteva za smenu ministra Sr|anaSre}kovi}a i dr`avne sekretarke Sawe^ekovi} i bojkotovali su sednicu. No, i pored toga, {efica kluba ZES-a NadaKolunxija u izjavi novinarima bila je optimista i izrazila uverewe da }e se sednica zavr{iti glasawem, iako vladaju}oj koaliciji jo{ uvek nedostaju dva glasa. – Verujem da }emo izglasati ove odluke zato {to su one va`ne, ne samo za nastavak procesa reformi pravosu|a ve} i za nastavak procesa evropskih integracija, po{to je potrebno da se upotpuni sastav pravosudnih tela kao pretpostavka da taj sistem funkcioni{e u punom kapacitetu – objasnila je Nada Kolunxija, dodaju}i da o~ekuje da }e „za predloge koji su na dnevnom redu glasati oni koji kao i mi razumeju va`nost ovih pitawa“. – Ko }e to biti, vide}emo u danu za glasawe, a kada }e to biti – odredi}e predsednica parlamenta – istakla je Nada Kolunxija. – Te{ko je razumeti da neko insistira na smeni ministra mesec dana pre raspisivawa izbora, kao i da jedan untarstrana~ki problem mo`e poprimiti razmere koje }e blokirati mnogo va`nije stvari. Istovremeno mi je te{ko da razumem i one koji su do ju~e bili u toj partiji, a sad se na taj na~in obra~unavaju sa svojom biv{om partijom. Po wenim re~ima, kako se pribli`avaju izbori, „raste

se od go vor no od no si pre ma svom polo`aju – smatra Nada Kolunxija, najavquju}i da }e se i daqe raditi na tome da se postigne saglasnost i o glasawu na ovoj sednici i o narednoj sednici. – Ali mnoga pi-

– Stranke Rasima Qaji}a i Nenada ^anka dale su podr{ku pravu SPO-a da promeni ministra. Ne vidim razlog za{to jedino DS ne daje to pravo SPO-u i ta stranka duguje obja{wewe – rekao je Jugovi}.

bore i {to je bojazan aktera u tawa nisu u na{oj nadle`nopolitici {ta }e biti nakon sti i ne mo`emo ih mi re{atih izbora ve}a, utoliko je i vati, ve} ih treba re{avati nervoza ve}a. Racionalno je tamo gde ta nadle`nost jeste. da se postigne dogovor o onim Potpredsednik SPO-a i natemama i ta~kama oko kojih rod ni po sla nik Aleks and ar ne ma spo ra i Jugovi} ponovio ko je se za jed je ju~e da poslaBojimsedave}ine ni~ki procewunici te stranke ne}ebitidokraja ne}e u~estvovati ju da su va`ne i da par la ment sazivaSkup{tine u radu parlamenradi nakon ta(Milo{Aligrudi}) ta dok ne budu isko postignutog pu we ni wi ho vi dogovora. Ukozah te vi, na vo de li ko ta kvog do go vo ra ne ma }i da to najvi{i zavisi od zbog te predizborne nervoze, Demokratske stranke. On je boqe je ne dovoditi ~itavu podsetio na to da su sve ~lajavnost u situaciju u kojoj se ni ce vla da ju }e ko a li ci je stvara ose}aj drame i neizve- imale pravo da mewaju minisnosti. Treba posao raditi stre, osim SPO-a, i upitao tako da qudi znaju da svako predstavnike DS-a za{to je ima svoj deo odgovornosti i da to tako.

– Mi ne}emo u}i u salu dok nam vla da ju }a ko a li ci ja ne obezbedi za{titu i mogu}nost da promovi{emo na{u politiku i program. Kada se bude po{tovao dogovor u vladaju}oj koaliciji, u}i }emo u salu, a do tada ne u~estvujemo u radu vladaju}e ve}ine – pru~io je Ju go vi}, ko ji tvr di da se iskreno zala`e za kompromisno re{ewe da bi se omogu}io rad parlamenta, kao i da niko ne mo `e da sum wa u `e qu SPO-a da se na sta vi put evropskih integracija. Po wegovom uverewu, ministarsko mesto Sr|ana Sre}kovi}a zloupotrebqava se da bi se de val vi ra la po li ti ka SPO-a i onemogu}ila podr{ka gra|ana toj stranci na izborima. [ef po sla ni~ ke gru pe DSS-a Milo{ Aligrudi} izrazio je bojazan da nosioci pra vo sud nih funk ci ja ne }e mo}i biti izglasani je vladaju}a koalicija nema 126 poslanika. – Bojim se da ve}ine ne}e biti do kraja saziva Skup{tine. Prvi put Skup{tina se na{la u situaciju redovnih izbora i parlament je u obavezi da radi do kraja saziva. Ne verujem da }emo to u Srbiji videti jer ~lanovi vladaju}e koa li ci je slu {a ju sa mo svo je par tij ske in te re se. To ni je problem opozicije ve} vladaju}e ve}ine koja je ~etiri godine uni{tavala Srbiju – zakqu~io je Aligrudi}. S.Stankovi}

pomalo i ta predizborna nervoza, {to svaki parlament dovodi u poziciju da ote`ano radi“. – I to mi bez ikakvog skrivawa ose}amo sada. Ja sve ovo tuma~im kao nervozu pred iz-

Kolunyija:Svakore{eweje~asno Na pitawe novinara da li }e se dogovor tra`iti i izvan vladaju}e koalicije, pre svega s nezavisnim poslanicima, Nada Kolunxija je odgovorila da ne iskqu~uje „dogovor, niti razgovor ni sa kim, ali postoje odluke koje mo`ete povu}i i da su one razumne i odgovorne, a kada one izlaze van tog okvira, prosto ne mo`ete da ih povla~ite“. – Ali sigurno }emo razgovarati i poku{ati da prevazi|emo ovu situaciju. Mi neprestano o mnogim pitawima razgovaramo, ovo nije jedino pitawe o kojem razgovaramo svakodnevno sa svima unutar parlamenta. To je samo jedno od pitawa o kojima razgovaramo. Po mom dubokom uverewu, ovo pitawe je izuzetno va`no i mislim da nijedno personalno re{ewe ne mo`e biti va`nije od toga da institucija VSS-a i DVT-a rade u punom kapacitetu i da, izme|u ostalog, na taj na~in ispunimo o~ekivawa Evropske komi-

sije. Smatram da je to pitawe va`nije od svakog personalnog re{ewa. To zna~i da svi moraju imati isto saznawe o tome da nijedno pojedina~no personalno re{ewe ne mo`e biti va`nije od ovoga – rekla je Nada Kolunxija. Na pitawe ho}e li Sre}kovi} mo`da sam podneti ostavku ka`e: – Mnoga su re{ewa mogu}a, svako je podjednako ~asno za sve strane. Imamo jedan posao koji je va`an, za koji procewujemo, ne samo mi, da je va`no zavr{iti ga u ovom mandatu. Zato }emo pozvati sve koji su spremni da nam pomognu da taj posao zavr{imo i mi }emo ga na taj na~in zvavr{iti. Ne mogu da razgovaram u kategorijama koja poslani~ka grupa, koji pojedinac ili tako ne{to. Verujem da je racio i odgovornost svih koji su ovde u parlamentu na nivou koji }e omogu}iti da se to izglasa – zakqu~ila je Kolunxija.

Hvalanasaradwi Parlament Srbije zavr{io je ju~e raspravu o predlogu Visokog saveta sudstva da za ~lana te sudske instance bude izabran sudija apelacionog suda u Kragujevcu Miroqub Tomi}. Na dnevnom redu bio je i predlog Dr`avnog ve}a tu`ilaca da se izabere vi{e zamenika javnog tu`ioca, me|u kojima je taj da se na ovu funkciju u Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Novom Sadu izabere Miroslav Raki}. Predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} sesiju koja je okon~ana ve} u popodnevnim satima, zavr{ila je samo re~ima: Zahvaqujem na saradwi. Na dobacivawe iz klupa kada }e biti nastavak, ona je odgovorila: Ni{ta ne brinite, bi}ete obave{teni na vreme, kao i uvek. Demokrate i socijalisti najavili su podr{ku predlogu VSS-a da sudija Tomi} bude novi ~lan VSS-a i pozvali poslanike i vlasti i opozicije da podr`e wegov izbor, ali jo{ nije poznato da li }e biti ve}ine za izbor Tomi}a i predlo`enih tu`ilaca. Sam po~etak sednice startovao je nesmetano i bez poslanika SPO-a, budu}i da je u sali bilo 103 poslanika, ali za izglasavawe dnevnog reda potrebno je 126 parlamentaraca. Na po~etku ju~era{we sednice poslanici su konstatovali ostavku dosada{we ministarke sporta Sne`ane Samarxi}-Markovi}, podnetu 3. februara, jer je imenovana na poziciju generalnog direktora Direktorata za demokratiju Saveta Evrope.

poSlAni~ke teMe

[e{eqiSeverina Poslanik Srpske radikalne stranke AleksandarMartinovi} pitao je „ko to nama garantuje da su qudi koji se sada predla`u za ~lanove VSS-a toliko stru~ni i moralni“. On je zamerio VSS-u {to se do sada nije oglasio povodom su|ewa Vojislavu[e{equ pred Ha{kim tribunalom, u kojem je lider SRS-a ve} devet godina bez presude. – Dozvoqeno je da se u Narodnoj skup{tini promovi{e estradna zvezda iz Hrvatske Severina Vu~kovi}, u akciji jedne televizije „Bitka za bebe“, u prisustvu predsednika Republike. A kada je poslani~ka grupa SRS-a uputila zahtev da se u maloj sali promovi{e kwiga Vojislava [e{eqa „Vikiliks mi javqa“, to je odbijeno – zamerio je Martinovi}, podse}aju}i na to da je [e{eq bio nosilac izborne liste SRS-a.

DilemaLDP-a Potpredsednica Skup{tine Judita Popovi} (LDP) podsetila je na to da je ta stranka podr`ala reformu pravosu|a, ali i da je u dilemi postoji li ozbiqna politi~ka voqa da se ona sprovede.

– Rad VSS-a je kompromitovan, {ta drugo re}i nakon {to je jedan ~lan dao ostavku, jedan je u pritvoru, a jedan nije bio obave{ten da je trebalo da zatra`i mi{qewe Agencije za borbu protiv korupcije o tome da li je u sukobu interesa – upozorila je Judita Popovi}, navode}i i da je „zna~ajno da se VSS konsoliduje, da napokon po~ne da radi u svom punom kapacitetu i sastavu jer se preko wega prelamaju svi problemi koji su aktuelni u pravosu|u“.

Predsednica„{titi” VesnuPusi} Poslanica SRS-a Vjerica Radeta zahtevala je reakciju Tu`ila{tva zbog izjave {efice diplomatije Hrvatske Vesne Pusi}, koju je nazvala pripadnicom „usta{ko-hrvatskog re`ima“, da je „bila {okirana kada je prolazila kroz Beograd i videla plakate i bilborde sa [e{eqevim likom“. Reagovala je predsednica Skup{tine Slavica\uki}-Dejanovi}, navode}i da „kada je u pitawu Vesna Pusi}, radi se o li~nosti koju bi svako `eleo za predstavnika diplomatije svoje zemqe“. – Sve {to ste rekli – da treba osuditi zlo~in, masovna ubistva i sve oblike agresije – svakako gospo|a Pusi} svojim delima i re~ima to i ~ini. Dugo je i sama bila u parlamentarnim klupama i imam potrebu da wenu li~nost i funkciju {titim s pozicije predsedavaju}eg – konstatovala je predsednica parlamenta. S.Stankovi}


c m y

politika

dnevnik

GRADONA^ELNIKNOVOGSADA PROZVAOAGENCIJUZABORBUPROTIVKORUPCIJE

Pavli~i} tra`i ostavku i javno izviwewe Zorane Markovi} Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} zatra`io je ju~e od direktorke Agencije za borbuprotivkorupcijeZorane Markovi} da podnese ostavku natufunkcijuidasejavnoizvini Novosa|anima zbog niza propusta, nestru~nosti, zloupotrebe slu`benog polo`aja i nan o{ew a {tete gradu zbog krivi~neprijavekojujepodnela Tu`ila{tvu za organizovanikriminalprotivwegai~lanovaGradskogve}a.

Pisa}eiKacinu Na pitawe novinara da li }egradskavlastpodnetiizve{taj o ovom predmetu Jelku Kacinu,Pavli~i}jerekaoda ho}e. – Podne}u izve{taj, ali trenutno prikupqamo dokumentajerjepredmetobiman,a i ATP „Vojvodina” je imala mnogo poverilaca. Zato `elimdaizve{tajbude{tokompletniji–zakqu~iojePavli~i},idodaodaimasaznawada je protiv biv{e gradske vlasti po pitawu ovog slu~aja podnetakrivi~naprijava. –ProtivdirektorkeMarkovi} i drugih odgovornih osoba iz Agencije pokrenu}emo sve mogu}e sudske postupke u svoje ime i u ime grada Novog Sada jer nam je nan eta neop is iva {teta na privatnom, ali i na poslovnom planu s partnerima grada – istakao je Pavli~i} ja ju~era{woj  vanrednoj konferenciji za novinare. – Tako|e,

tra`i}emo i druge postupke, kao i postupak za utvr|ivawe odgovornosti drugih qudi. Neka svi znaju da preko ovoga ne}emotakolakopre}i. Povod konferencije je bio {tojeVi{ejavnotu`ila{tvo uNovomSaduodbacilokrivi~nu prijavu Agencije za borbu protiv korupcije podnetu protiv gradona~elnika i jo{ 12 ~lanovaGradskogve}a. – Veoma je va`no {to je ova prij ava odb a~ en a, ali cel a stvarmoradaseisteradokraja.Nikadanismoosporavalida je veoma va`no da dr`avni organi re{e ovaj predmet i spor. Jo{va`nijenamje{tosedokazalodanijebilopravnogosnova da se ova vlast tu`i za ne{to u ~emu nije u~estvovala – istakaojePavli~i},idodaoda je prethodn a vlast na~ in il a {tetan ugovor, da se na kraju posva|ala, te da sada aktuelna

mora da tera i istera spor u kor ist grada NovogSada. Tak o| e, smatra da }e ovo odb ac ivaw e krivi~n e prij ave olak{atiisudskipostupak u Privrednom sudu u Novom Sadu ATP„Vojvodina”protivgrada,kojijezakazan za 13. februar, a gde je ume{a~ Ilija Devi}. – Sada }e i nadle`nimo}islobodnoda sude bez nep ris trasnih odl uk a. Tak o| e tra`im da se utvrdi koji motiv stoji iza ovogjerjeupitawuvelikamater ij aln a vredn ost ugovor a. Kako je mogu}e da se Agencija

Prethodnavlast na~inilaje{tetan ugovor,nakrajuse posva|ala,tesada aktuelnamoradatera iisterasporukorist gradaNovogSada nebavionimakojisusklopili ugovor2006.godine,negosebavi nama, za{to nije ispitala kako je biv{a gradona~elnica mogla potpisati tako vredan ugovor bez tendera ili javnog poziva i kako je mogu}e da ova izvr{navlastbudeprogla{ena kriminalnom grupom, a da u potpisivawu ugovora nije ni u~estvovala – navodi Pavli-

~i},ipitasekako}eimZoranaMarkovi}nadoknaditi{tetu {to ih je nazvala zlo~ina~komdru`inom. Agencijazaborbuprotivkorupcije podnela je 25. januara krivi~nuprijavuzbogsumweda su izvr{il i krivi~n o del o zloupotrebe slu`benog polo`aja,protivPavli~i}aiwegovih saradnika Tu`ila{tvu za organizovanikriminal,kojeju je prosledilo nadle`nom Vi{emtu`ila{tvuuNovomSadu. Nakonproveresvihnavodakrivi~ne prijave, Tu`ila{tvo je utvrdilo da „u radwama prijavqenihnemaelemenatakrivi~nog dela zloupotrebe slu`benog polo`aja, niti bilo kojeg drugog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti”. Krivi~n om prij avom, osim Pavli~i}a,bilisuobuhva}eni wegov zamenik Zoran Mandi}, kao i ~lanovi Gradskog ve}a @ivko Makari}, Sini{a Bubwevi},AleksandarKravi},Sawa Stoj an ovi}, Gordan a Pu{i},JelenaAtanackovi}-Jeli~i}, Nemawa Starovi}, Marko Nar an~ i}, Mil en a Pop ovi}Subi}, Andrej Bursa} i AleksandarKiraq. UprijaviTi`ila{tvuzaorganizovani kriminal bilo je navedeno da se osnovano sumwa da su gradona~elnik i ~lanovi Ve}a, zloupotrebom slu`benog polo`aja, „naneli vi{emilionsku {tetu” gradu, preduze}u ATP„Vojvodina”iwegovomve}inskom vlasniku Iliji Devi}u. Q.Nato{evi}

Nema izviwewa, to je politi~ki pritisak komentarisati ne{to {to je samo odba~eno a da nema obrazlo`ewa – kazao je ^upi}. – Ako Tu`ila{tvo nema pravnu argumentaciju, vaqanu i boqu odonekojujeponudilaAgencija, to bi se moglo tuma~iti na raznena~ine.Ajedanodna~ina jeste politi~ki pritisak; mo`e biti privatni pritisak; mo`e biti i neka sumwa o ko znakakvojsaradwi. ^upi} je rekao da ima onih kojika`udajeAgencija„urukamaDS-a”,alidasad,kadjeu pitawukadartestranke,„onda onatovi{enije,ondanevaqa niDS-u”. –Tojeupoliti~kom`ivotu, koji je dosta nestabilan, prostoprate}apojava.Aline}uu

todaulazim,tojepitawepoliti~kih odnosa i snaga, politi~ke mo}i i wenog dejstva – dodaojeprof.^upi}. On smatra da Pavli~i} kao javnifunkcionermo`etra`itiostavkudrugogfunkcionera, ali ne i izviwewe gra|anima

Novog Sada jer „nije Igor Pavli~i} Novi Sad,nitijemesija,niti upravqa gra|anima NovogSada”.AAgencijaje, dodaje,nezavisnidr`avni organ osnovan zakonom, koji je, podse}a, po tom zakonu, reagovao na predstavku gra|anina Ilije Devi}a iz Novog Sada i podneo prijavu protivgradona~elnika. –Ovdeje,ustvari,pokrenuta odgovornostqudikojinisuni{ta uradili za ~etiri godine zatog~oveka,koji–takojemeni bar re~eno u Agenciji, ima vaqanepravnedokaze–naveoje ^upi}. S.N.K.

REKLI SU

Qaji}: Nisu qudi brojevi Jedanodretkihuredovimaaktuelnevlastikoji govori o glomaznoj administracijijeministar zaradisocijalnapitawa Rasim Qaji}, koji priznaje da prostora za dodatnuredukcijuima. – To jeste ta~no, ali osim o stvarnoj produktivnosti i potrebama za odre|enim radnikom, treba voditi ra~una i o socijalnoj komponenti jer se ne mogu qudi tek tako ostavitibezposla.Umomministarstvusmo pro{le godine otpustili 60 zaposlenih i ponekimna{improcenamaimaprostoraza smawewebrojabarzajo{20–ka`eQaji}. On,me|utim,napomiwedasemoraimati naumudatiqudinisusamobrojeviidase tonemo`enatajna~inposmatrati. –Smawewebrojazaposlenihudr`avnoji javnoj upravi mo`e se odlagati, ali se ne mo`eizbe}i–upozoravaministarQaji}.

Milosavqevi}: Ima vi{ka na sve strane Slob odan Mil os avqevi},kojijeudvanavrata vodio Ministarstvo trgovine, ka`e da je i u periodu dok je on bio na ~elu tog resora bilovi{kaqudi,posebno u samom Ministarstvu. – Smawewe broja zaposlenihsvakakojepotrebno,alikonkretno u Ministarstvu trgovine potrebna je preraspodela jer, recimo, tr`i{ne inspekcijenikadanisuimaledovoqnoqudi, dokihjeusamomMinistarstvubiloprevi{e–ka`eMilosavqevi}.–UsamomMinistarstvuidanasimavi{kazaposlenih.To odgovornotvrdim,kao{tosamsiguranuto daseni{taneradinasmawewubrojazaposlenihkakojeplanirano,ve}imamopotpunosuprotnetendenciji.

3

I u Crnoj Travi na vezi zbog Kosova PredsednikSrbijeBorisTadi} dobiojeju~e,podolaskuuCrnu Travu,telefonskipozivkojise,kakojeobjasnionovinarima,odnosionadijalogoKosovu.Napitawenovinaraokakvompozivujere~, Tadi}jeodgovoriodaseradiodijaloguBeogradaiPri{tine,ana dodatnopitaweza{tojedelovaozabrinutozavremetograzgovora, onjerekao:„Uveksamzabrinutkadajeotompitawure~”. PredsednikSrbijeje,uz{aludajeprirodarazgovorabilane{to kao„politi~koborbenadejstva”,izraziouvereweda}enakrajuprocesatra`eware{ewazaKosovosvibitiraspolo`eniji.

Da~i}: Ovo je test funkcionisawa nadle`nih institucija Ministar unutra{wih poslovaikomandantRepubli~kog {taba za vanredne situacije IvicaDa~i} istakaojeju~eda je situacija, koliko god bila te{kanateritorijiceleSrbije, veliki test funkcionisawa svih nadle`nih institucija,ijo{jednomponovio da se mora praviti razlika izme|u vanrednogstawaivanrednesituacije. – Pozivam sve koji imaju mehanizaciju da je stave na raspolagaweishvatedajesadau pitawu pomo} narodu, dr`avi, a nikako prilikadasezaradi.Ovo nije vanredno stawe ve} samo situacijaukojojjepotrebnamehanizacijaiqudikojiznajuda jekoriste–rekaojeDa~i}novinarima u Skup{tini grada Beograda. On je naglasio da samo anga`ovawe ledolomaca ko{ta tri milionadinaradnevnoidamoramo biti vrlo oprezni u pra}ewuopasnostidanebido{lo dove}ihposledicanakonizlaskaizovihledenihdana. –Svakomoradaimarazra|en sistemkakodafunkcioni{e,a dasene~ekasamoprogla{ewe

vanredne situacije. Gra|ani o~ekuju da dr`ava reaguje pravovremeno,vremenskaprognoza nam ne ide naruku i moramo se svipotruditidaseizbegnute{ke posledice u narednim danima–kazaojeDa~i}.

Svestantogadagra|anine}e biti u potpunosti zadovoqni, Da~i}jeporu~iodasvakomora da se zalo`i da da svoj maksimum, poput Vlade Srbije, Vojske,policijeilokalnihsamou- pravakojesuobezbedileiqude imehanizacijudabinajugro`enijimabilapru`enapravovremenapomo}. – Na svim dr`avnim organima je da funkioni{u brzo i efikasnoisdostataktadabi seneprijatnostiizbegle,asvi sistemi, naro~ito energetski, odr`ali–rekaojeDa~i}.

FUNKCIONERURS-aSLOBODANMARA[

REAGOVAWEAGENCIJEZABORBUPROTIVKORUPCIJE

– Izjava gradona~elnika IgoraPavli~i}a jepoliti~ki pritisak na rad nezavisne institucije – rekla je ju~e za „Dnevnik” portparolka Agencijezaborbuprotivkorupcije Aleksandra Kosti}, navode}i da je to stav te agencije. – Mi smo uradili na{ posao. Tu`ila{tvo je donelo svoju odluku, avisadpitajteTu`ila{tvoo osnovanostiteodluke. ^lanOdboraAgencijeprof. dr^edomir^upi} ka`ezana{ list da ni Tu`ila{tvo nije vanzakonaidamoradapo{aqe obrazlo`ewe o tome za{to je odbacilo krivi~nu prijavu protivPavli~i}a. –Tu`ila{tvo,naravno,treba uva`avati, ali ne mo`e se

~etvrtak9.februar2012.

Kne`evi}: Ve}ina otaqava I biv{i ministar prosvete Ga{o Kne`evi} prepri~ava situaciju koju je zatekao po~etkom 2000. godineusvomresoru. – Postojalojerelativno malo jezgro me|u zaposlenimakojejeradilo,ostatak je otaqavao posao, ~ekao penzijuibionezainteresovan.Znate,svejetustvarmotivacije,utovremeplatesubilemalepasuvaqdabilinemotivisanizarad,asdrugestrane,dr`avnaslu`ba jesigurnapara,{tojebilamotivacijadaostanu–obja{wavasvojaiskustvaKne`evi}. Onka`edajezaposlenogudr`avnojslu`bi te{kootpustitiiporedtoga{toni{taneradijergaZakonoradu{titi onakokakoradnikeuprivatnomsektorunikadanije. –Zavrememogmandatasamodvaputasamiskoristiopravodanekomedamotkaz,itozbog povrederadnediscipline.Obaputasumedobilinasudu–pri~aKne`evi}.

Neke op{tine bahato tro{e FunkcionerUjediwenihregionaSrbijeSlobodanMara{ rekao jeju~edaseunekolikoop{tinai gradova u Vojvodini „bahato tro{i„ iz lokalnih buxeta u kojima nakonizmenaZakonaofinansirawu lokalnih samouprava, usvojenih na inicijativu URS-a, ima mnogovi{enovca. –Drasti~anprimerjeop{tina Senta,~ijibuxetjeposleizmena

milionadinarazatamo{weradove. Mara{jetako|enaveodajebuxetBa~kePalankeve}i274milionadinara,ili2,7milionaevra, alidajetamo,uprkosproblemima sasme{tajemdeceuobdani{te,24 putapove}aniznosnaimenagrada zazaposleneuop{tini. UTemerinujebuxetve}i1,5milionevra,alijeto,kakojekazao,

Kolikobiko{taomuzi~kidinar zakafi}e Govore}i o zakonskom predlogu za muzi~ki dinar, Mara{ je kazaodaseURSizboriozatodatajnametvi{enepla}ajuzanatlije,adasezaostaletriputumawi.Onjenaveodabikafi}do 50 kvadrata u centru Novog Sada pla}ao 1.274 dinara, umesto 5.155.Naperiferijigradatajiznosbibio698dinara,umesto 4.689. Dodao je da bi takav kafi} u Oxacima za muzi~ki dinar trebalodaizdvoji484dinara,umesto5.206. ovog zakona ve}i 103 miliona dinara, ili milion evra. Tamo je prihva}ena inicijativa URS-a da se pomogne nezaposlenim porodiqama da dobijaju naknadu dok im detenenapunigodinudana,alito nakrajunijeniu{loubuxet–kazao je Mara{ na konferenciji za novinareuNovomSadu. Sdrugestrane,Sentaje,powegovimre~ima,re{iladapomogne Fondu za kapitalna ulagawa Vojvodineipreuzelawihovdugod16

podeqenozaposlenimauop{tini kao13.plata,svakomepo10.000dinara. Dodatni novac podeqen je, ka`e,iugraduSomboru,iakotamo, powegovimre~ima,imavi{kazaposlenih,dokjestanovni{tvadanasdesetodstomawenegopredesetgodina,anezaposlenostnajve}a. Tako|e,rekaojedajeuKovinu kupqenslu`beniautomobil,umestopomo}itrudnicama. S.N.K.

Promenu imovine prijavio 1.591 funkcioner Promeneusvomimovinskomstawudo31.januaraprijavioje 1.591funkcioner.Utokujeupore|ivaweizve{tajakojisustiglipo{tomsonimkojisuposlatiuelektronskomoblikunakon ~ega }e ovi izve{taji biti objavqeni na veb-sajtu Agencije za borbuprotivkorupcije. Budu}idajeAgencijaodovegodineuvelanovna~inprijavqivawaimovine,ovojetako|ebilaisvojevrsnatest-fazaukojoj sufunkcioneriimaliprilikudavidekako}eizgledatiprijavaimovinenakonpredstoje}ihizbora.


4

ekonomija

~etvrtak9.februar2012.

dnevnik

SRBIJAMORADA[TEDIELEKTRI^NUENERGIJU

Strujipretikolaps –USrbijisuneophodneefikasnijemerezasmawewepotro{wa struje, ali to ne zna~i da }ebitiredukcijairestrikcija struje – izjavio je ju~e pomo}nik generalnog direktora ElektroprivredeSrbijeZoran Manasijevi} posle sastanka Radne grupe za sigurno snabdevaweenergentima.–Proizvodnemogu}nostiEPS-asesmawujuzbogzale|enostiiniskihvodotokova potrebnih za rad hidroelektrana i zbog smawewa zaliha ugqa, zbog ~ega je potrebno smawiti potro{wu strujeuSrbijinaoko130milionakilovat-satidnevno.Mogu}e je da se donese odluka kojom bi se definisale grupe potro{a~a koji bi morali mawe da tro{e,alinenikakodaseide na redukcije i restrikcije. EPSzasadauspevadauvezedodatne koli~ine struje koje su nampotrebne,alijeproblemda

sestrujanabavijerje~itavregion u krizi i ~ak i tradicionalni izvoznici sada uvoze elektri~nuenergiju. Uvoz struje se radi na dnevnom nivou, danas otvaramo po-

nude za slede}u sedmicu i o~ekujemodaseuvoznastaviuovim koli~inamadogjetopotrebno, istakaojeon,idodaodasenajvi{e struje uvozi iz Bugarske jerutojzemqiradinuklearka.

Onjeponoviodadosada{we mere za smawewe potro{we strujenisuurodileplodomjer potro{wakonstantnoraste,a bilobipo`eqnodasesmawi, posebno proizvodwa u akumulacionim hidroelektranama, koje su ovih dana intezivno radile. S druge strane, Republi~ki{tabzavanrednesituacije}enareditidaseuSrbiji smawijavnarasvetaisvetla u izlozima da bi se {tedela strujaispre~iokolapsenergetskogsistema,najaviojeju~e predsednik tog {taba, zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}. Onjerekaonovinarimada}e ta odluka biti obavezuju}a za sve na podru~ju Srbije, istakv{i da „{tedwa struje nije samodobrovoqna,ve}jeuovom trenutkuobavezna”.

Tadi}:Najsiroma{niji bezra~unazafebruar PredsednikSrbijeBorisTadi} izjaviojeju~eda}enajsiroma{nija doma}instva biti oslobo|ena pla}awa struje za februar,alijeapelovaonagra|aneda{tedeelekti~nuenergiju. „Moramodaobezbedimodanikonebudeiskqu~ensamre`e uovimte{kimokolnostima”,rekaojepredsednikTadi},prilikomobilaskaop{tineCrnaTrava,jedneodnajugro`enijih sne`nimpadavinamainiskimtemperaturamauRepublici. Onjeporu~iodauovakote{kimokolnostimanikonesmeda budeiskqu~ensamre`e,idasenadle`niorganimorajupostarati da elektroenergetski sistem funkcioni{e na najboqi mogu}ina~inuovakvimuslovima. „Najva`nijejedaseodr`ielektri~namre`a.Svakotreba da preuzme svoj deo odgovornosti, a gra|ani i institucije da {tedegdegodjeikolikogodjemogu}e”,ponoviojeTadi}

Da~i}jeupozorionatodase morao~uvatistabilnofunkcionisawe elektroenergetskog sistema. – Izda}emo naredbu da se smawejavnarasvetaisvetlau izlozima zato {to mnogo rizikujemo da do|e do raspada energetskog sistema, {to }e izazvati nevi|eni kolaps – rekaojeon. Preduze}e „Elektrovojvodina” tako|e je apelovalo na po-

tro{a~e da racionalno tro{e strujujerjesistempodvelikim optere}ewem zbog izuzetno niskihtemperatura. „Svakasijalicakojajebespotrebno ukqu~ena je potro{a~ kojioptere}ujesistem.Akobi svaki od oko 900.000 kupaca ’Elektrovojvodine’ u svom doma}instvu iskqu~io makar jedno svetlo, sistem bi funkcionisaosigurnije”,navodiseusaop{tewu. KOMPANIJA[IRI PROIZVODWU

EVROPSKAPRAKSAPOKAZUJEDAPOQOPRIVREDNAMEHANIZACIJAMO@EDA^ISTIDRUMOVE

Paoriitraktoribi puteveizvukliizsnega NISOBNAVQA RAFINERIJU

Evropsko gorivo izPan~eva –Rekonstrukcijaimodernizacija Rafinerije u Pan~evu bi}ezavr{enauavgustu,apo~etkomnovembra}epo~etida se proi zv od i gor iv o evropskogkvaliteta–najaviojedirektorNaftneindustrijeSrbije Kiril Krav~enko. – U 2013.godini`elimodauPan~evu pove}amo kapacitet prerade 100 odsto, osnosno na ~etirimilionatona. Krav~enko je kazao da }e i „izgradwa postrojewa za preradu istro{ene sumporne kiseline u Rafineriji, vredna oko 15 miliona evra, biti zavr{enaumartuovegodine”. Kako je dodao, rekonstrukcija pristani{ta Rafinerije bi}e zavr{ena do februara 2013, {to }e NIS ko{tati oko34milionaevra. U NIS-u navode da }e rekons trukc ij a Raf in er ij e u Pan~evu omogu}iti smawewe emisije {tetnih materija u atmosferu, energetsku optimizaciju procesa prerade deriv at a naft e i dos tiz aw e standarda Evropske unije za proizvodwu benzina i dizelgorivasasmawenimsadr`ajem sumpora.

U mnogim evropskim zemqama odr`avawem puteva u zimskim uslovima ne bave se javna komunlanapreduze}ave}privatnipreduzetnici koje anga`uju lokalne, odnosno regionalne vlasti. Ovaj sistem smatraju isplativijim za lokalne buxete, ali i efikasnijim,posebnokadjere~o~i{}ewu saobra}ajnica koje nisu na magistralnim pravcima, a koje ina~e ne predstavqaju prioritet u takvim okolnostima ukoliko se odr`avawem bave iskqu~ivo javnisektor. Uvo|ewe javno-privatnog partnerstvausistemzimskihkomunalnihslu`bisvojevremenoje predlagao biv{i predsednik nekada{weg Izvr{nog ve}a Vojvodine\or|e\uki},kojisezalagaozatodaseposloviodr`avawaregionalnihilokalnihputevauPokrajinipovereprivatnim licima,odnosnopoqoprivrednicimakojiimajuodgovaraju}umehanizaciju. Po toj inicijativi, koju je \uki} pokrenuo podstaknut primerima kakvi postoje u zapadnoevropskim zemqama, takve poslove poqoprivrednici u Vojvodiniobavqalibipougovoru i za odre|enu nadoknadu. Predlogpredesetakgodinanije pro{ao jer nije imao politi~ku podr{ku u tada{woj pokrajinskojvlasti. \uki}idanassmatradajejavno-privatnopartnerstvonajboqi model za odr`avawe puteva drugogitre}egredauzimskimuslovima, i sa stanovi{ta efikasnosti,aliizbogtoga{toje,kakoje

ocenio,neuporedivojeftinijeod postoje}egsistema. –Osnovnaidejadasenatenderuililicitacijiposloviodr`avawalokalnihiregionalnihputeva prepuste privatnicima, odnosno poqoprivrednicima u slu~aju Vojvodine, po{to oni ve}

Mo`eibezkomunalaca \or|e\uki}jenaveoidatakavsistemjavno-privatnogpartnerstva funkcioni{e u evropskim zemqama, navode}i primer gradaLilehameruNorve{koj,gde,kakoka`e,nepostojinijednalokalnajavnaslu`ba.Me|utim,komunalnisistemfunkcioni{ebesprekornojerjewegovoodr`avaweprepu{tenopreduzetnicimakojiposlovedobijajuposistemulicitacije. imaju odgovaraju}u mehanizaciju zateposlove–objasnioje\uki} u izjavi za „Dnevnik”. – Tako|e, onajkodobijeposaobiobiuobavezidapolo`iodre|enidepozit, dok bi za svoj rad bio pla}en po utvr|enim parametrima, odnosno

POQOPRIVREDAZABOQUSARADWUNABALKANU

Imihranu zaTurskuimamo

SrbijaiTurskaimajuogromanprostorzaunapre|ewesaradwe u oblasti poqoprivrede, i to u svim sektorima – biqnoj proizvodwi, sto~arstvu, vodoprivredi i nau~noj saradwi,ocenilisuju~euBeograduministripoqoprivredeSrbijeiTurske,Du{anPetrovi}i MehmetMehdiEker. Petrovi}jenakonsastanka sturskimkolegomistakaoda je 2012. godina kada postoje realne mogu}nosti da se napravi vrlo zna~ajan napredak usaradwidvezemqeiunapre|ew u trg ov ins kih odn os a u oblasti poqoprivrede i prehrambeneindustrije.Onjeistakao da je obim razmene poqop riv redn o-preh ramb en ih proizvoda Srbije i Turske u 2011.bionavi{emnivounego u 2010, da je generalno obim

trgovinepove}an,aliidodao da su trgovinski odnosi tek napo~etkurazvoja. Petrovi} je na konferenciji za novinare u Vladi Srbijepreciziraodajeizvoziz Srbije u Tursku u 2011. pove}an 80 do 90 posto, a da je deficit na srpskoj strani smawen. Mehmet Mehdi Eker ukazao jenaneophodnostunapre|ivawa i pov e} aw a sar adw e u oblastipoqoprivredejer,kakojeistakao,taoblastuti~e nasvakodnevni`ivotiosnova je za razvoj ukupnih trgovinskihiekonomskihodnosa. Onjekazaodaseoko20odsto stanovni{tva i u Srbiji i u Turskoj bavi poqoprivredom, tedaobezemqetrebada{to vi{e sara|uju u toj oblasti i razmewujuinformacije.

du`iniputakojiodr`ava.Takav preduzetnikdu`anjedaseodazovenaprvipozividasvojudeonicu~istineprekidnodoksnegpada. Naravno, taj rad bi se mogao kontrolisati tako {to bi se iskoristilisavremenisistemi,odnosnoprekoGPS-a,jerbisetako

ta~no znalo koliko je sati rada utro{eno.Dakle,tujesvemerqivo,svemo`edaseiskontroli{e. Uzto,tobizaVojvodinuzna~ilo da,kadpo~nedapadasneg,usvim mestimaistogtrenutkanaputeve izlazimehanizacija.Iutomslu-

~ajunemo`esedesitidabudemo zavejanidu`edo20minuta. \uki} navodi da bi takav sistembuxetelokalnihsamouprava i Pokrajine oslobodio velikog delatro{kova,sobziromnatoda se zaposleni u javno-komunalnim preduze}ima pla}aju tokom cele godine, dok zimske slu`be posla imajusamokadpadasneg. Direktor „Vojvodinaputa„ MarkoCigi} skepti~anje,me|utim,upogleduprimenetakvogmodela u organizaciji zimskih slu`biuna{ojzemqi.Onjeuizjavi zana{listoceniodazatouSrbiji ne postoji ni odgovaraju}a zakonska regulativa, ni kultura poslovawa i iskustvo koje imaju neke evropske zemqe, posebno skandinavske. –Ceokonceptodr`avawaputevauzimskimuslovimazasnivase naorganizaciji,{topodrazumeva dausvakomtrenutkumorateimatispremneekipe,odnosnodauroku od nekoliko sati mobilnost mora biti potpuna. To bi i{lo te{kosanga`ovawemve}egbroja poqoprivrednika koji imaju ili nemaju spremnu mehanizaciju, i bez podr{ke radionice ili terenskih ekipa na licu mesta – oceniojeCigi}.–Jer,~estesusitaucije da ma{ine rade i po dvadesetsatineprekidno,{tonaizrazito niskim tempretaturama dovodi do wihvih velikih o{te}ewaituondanastajuproblemi. Zato mislim da model javno-privatnog partnerstva nije najboqe re{ewe za organizaciju zimskih slu`bi. B.D.S.

„Nestle” izSrbije izvozi sladoled Potpredsednik prehrambrene kompanije„Nestle„LoranFreks izjaviojeda„Nestle„planirainvesticije u dve svoje fabrike u Srbiji i izvoz proizvoda iz Srbijenatr`i{teEvropskeunije. –Srpskotr`i{tejeodstrate{ke va`nosti, {to potvr|uju i

planovi da ula`emo u razvoj postoje}ih proizvoda, kao i u proizvodwu „Nestle„ brendova koji se trenutno uvoze u Srbiju – kazaojeFreksprilikomposeteBeogradu. Kako se navodi u saop{tewu „Nestlea„,Freksjeurazgovorus premijerom Srbije Mirkom Cvetkovi}em istakaodajekompanija „Nestle„ prepoznala potencijalsrpskeprivrede,naro~itou prehrambenom sektoru. Kako je dodaoFreks,natoukazujuiinvesticijeuSrbiji,ukqu~uju}iinedavno preuzimawe „Centroproizvoda„izSur~ina. –Po~etakizvozasladoledana tr`i{teEvropskeunijedokazuje konkurentnost „Nestleovih„ fabrikauSrbiji,aistimodelplaniramodaprimenimoinaproizvode iz fabrike u Sur~inu – kazaojeFreks,idodaoda„Nestle„ planira ja~awe saradwe s lokalnimdobavqa~ima.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Vunil, Leskovac

20,13

179

179

TP Zvezda, Beograd

19,99

3.392

50.880

Galeb GTE, Beograd

15,38

300

1.200

Imtel kompjuters, Beograd

15,00

920

8.774.040

Vino `upa, Aleksandrovac Pet akcija s najve}im padom

13,33 Promena %

6.800 Cena

272.000 Promet

Industrijske nekretnine, Beograd

-11,36

195

3.900

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-10,08

981

22.560

Jugoelektro, Beograd

-5,71

660

825.000

Meser Tehnogas, Beograd

-5,11

3.606

14.424

-2,82 Promena %

1.652 Cena

55.615 Promet

NIS, Novi Sad

0,92

658

17.805.258

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

4.400

Soja protein, Be~ej

-0,17

Mlekara, Subotica

Komercijalna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

BELEX 15 (527,61 Naziv kompanije

0,79)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,93

1.729

150.131

NIS, Novi Sad

0,92

658

17.805.258

Komercijalna banka, Beograd

-2,82

1.652

55.615

Imlek, Beograd

4,28

2.925

1.520.432

Soja protein, Be~ej

-0,17

579

287.225

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,20

506

411.038

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

551

0,00

Jubmes banka, Beograd

0,00

12.838

128.380

Agrobanka, Beograd

11,50

2.027

915.365

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.651

0,00

Univerzal banka, Beograd

-1,04

1.905

19.050

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.000

15.000

660.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.700

0,00

579

287.225

Tigar, Pirot

0,00

515

5.150

-2,70

1.800

37.800

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

360

720

-10,08

981

22.560

Sviiznosisudatiudinarima


POTRO[WABILAMAWA ODINFLACIJE

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak9.februar2012.

5

DOMA]AVALUTANAJSLABIJAZAPOSLEDWEDVEGODINE

Smaweni dr`avni rashodi?

U Srbiji je rast javne potro{we za prvih jedanaest meseci 2011. godine bio ni`i od prose~ne inflacije pa su rashodi realno ni`i nego u istom periodu 2010, objavilo je Ministarstvo finansija. Ukupni rashodi sektora dr`ave u periodu januar–novembar realno su 2,4 odsto mawi nego u istom periodu 2010, dok je nominalni rast 8,8 posto, obja-

vqeno je u najnovijem broju Biltenu javnih finansija. Kretawe rashoda u tom periodu bilo je povoqno i sa stanovi{ta strukture javne potro{we, imaju}i u vidu da su teku}i rashodi bili realno ni`i 2011. nego u istom periodu prethodne godine, dok su kapitalni rashodi realno ve}i nego u istom periodu prethodne godine. Realni nivo mase plata u sektoru dr`ave ni`i je u posmatranom periodu2,5 odsto. Nominalni rast je 8,7 posto, a usled odmrzavawa zarada u teku}oj godini taj trend }e biti nastavqen. Pojedina~no, nominalna kretawa su slede}a: ostvareni rast u buxetu republike je 13,4 posto, a kod lokalnog nivoa vlasti 8,9 posto. Rast rashoda za zaposlene u ovom periodu vi{i je od planiranog s obzirom na to da je stopa inflacije, kojom se indeksiraju plate u sektoru dr`ave, vi{a od projektovane.

Sunovratdinarazbog posrtawaprivrede? Svi koji su tvrdili da }e se dinar ove godine kretati u rasponu od 103 do105 za jedan evro ponovo su proma{ili, a bilo ih je mnogo. I analiti~ari, i bankari, i qudi iz Vlade, i oni iz Narodne banke. Doma}a valuta je ve} na korak da dostigne najgori rejting od uvo|ewa evra: za to fali samo jo{ da sklizne 0,2 dinara, a gde }e stati i ko }e je i kako zaustaviti pitawe je na koje hitno moramo dobiti odgovor. Elem, di nar na sta vqa da slabi prema evru i ju~e je izgubio jo{ 0,7 odsto vrednosti pa je zvani~ni sredwi kurs bio 107,3461 dinara za jedan evro. Tako slabu vrednost diUprkos silnim tvrdwama da nar nije imao cele pro{le go}e doma}a valuta biti reladi ne jer je we go va naj ni `a tivno stabilna, jo{ pre usvavrednost, zabele`ena 6. januajawa buxeta za ovu godinu bilo ra 2011, bila 106,4947 dinara je jasno da }e se evropska fiza evro. nansijska kriza preliti u SrOd po~etka ove godine dibiju i da }e, kao i uvek, prvi nar je bio najjana uda ru bi ti ~i 11. ja nu a ra, di nar a sle de ka da je sred wi Doma}avalutajeve} pad proizvodwe kurs bio nakorakdadostigne i smawewe izvo103,6922 di na ra za. A di nar je najgorirejtingod za evro, a najslamorao da krene uvo|ewaevra:zato nadole jer je rubi ji do sa da 7. falisamojo{da fe bru a ra, sa pa u bu xe tu za sredwim kursom ovu go di nu 1,6 sklizne0,2dinara od 106,5622 dinamilijardu evra, ra za evro. ozbiqnijih priNa mese~nom nivou, dinar je liva stranih investicija neprema zajedni~koj evropskoj ma, ekonomska kriza naravno valuti oslabio 1,9 odsto, a na nije pro{la jer se i ministri godi{wem 3,7. Dinar je prema u Vladi Srbije, poput Nebojevru bio najslabiji 4. novem- {e]iri}a, pla{e da mo`e dobra 2010. godine, kada je zva- }i do pada proizvodwe i klini~ ni sred wi kurs iz no sio zawa zemqe u novu recesiju. 107,5216 dinara za jedan evro. Kada se tome dodaju problemi

DOKAPITALIZACIJEMORABITI

Komercijalnabanka bitnazadr`avu Po re~ima potpredsednik Izvr{nog odbora Komercijalne banke Dragana Santovca, dokapitalizacija ove banke je od zna~aja i za dr`avu, ali i za gra|ane. Santovac obja{wava da }e banka na taj na~in mo}i s jo{ ve}im kapitalom i u ve}em obimu da isprati privredu.

– Veliki tim od 3.000 qudi uspeo je da stvori dobru banku i mi smo zadovoqni zbog tog rezultata. Sigurno je korisno za dr`avu, privredne subjekte i gra|ane da imaju banku s ve}inskim doma}im kapitalom – ocenio je potpredsednik IO Komercijalne banke. – Dokapitalizacija treba da bude zavr{ena do kraja ove godine, a na taj na~in dr`ava }e zadr`ati pro-

porcionalno u~e{}e u kapitalu banke. Santovac je dodao da }e s ovim dodatnim kapitalom banka sigurno biti jo{ ja~a, iako je ve} sada dobra i uspe{na. – Visina udela dr`ave u Komercijalnoj banci definisana je akcionarskim ugovorom izme|u dr`ave i Evropske banke za obnovu i razvoj – dodao je Santovac, preciziraju}i da je re~ o ulagawu sto miliona evra, kojim bi dr`ava zadr`ala proporcionalno u~e{}e u toj banci. – Dr`ava direktno ili indirektno u~estvuje s 51 odsto u kapitalu, s vlasni~kim akcijama i pravom upravqawa, a ovom dokapitalizacijom to pravo bi zadr`ala i nakon 2012. godine. Dokapitalizacija }e se odnositi samo na Komercijalnu banku Beograd, a ne i na Komercijalnu banku Bawaluka i Budva. – Kapitalna osnova tih banaka je dobra i jaka tako da za wihovom dokapitalizacijom nema potrebe – kazao je Santovac.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

105,1992

107,3461

109,8151

104,8771

Australija

dolar

1

85,7369

87,4866

89,4988

85,4744

Kanada

dolar

1

79,6602

81,2859

83,1555

79,4163

Danska

kruna

1

14,1515

14,4403

14,7724

14,1082

Norve{ka

kruna

1

13,7334

14,0137

14,3360

13,6914

[vedska

kruna

1

11,8883

12,1309

12,4099

11,8519

[vajcarska

franak

1

86,9128

88,6865

90,7263

86,6467

V.Britanija

funta

1

126,0928

128,6661

131,6254

125,7068

SAD

dolar

1

79,2939

80,9121

82,7731

79,0511

Kurseviizovelisteprimewujuseod8.2.2012.godine

nosio 2010. godine. Takav trgovinski minus doma}a valuta ne mo`e da izdr`i, a da nije gastarbajtera koji u Srbiju {aqu pare, situacija s doma}om valutom bi bila mnogo crwa. Kako stvari sada stoje, dinar jedino mo`e spasti intervencija Narodne banke, a to }e nas svakako ko{tati i utica}e na smawewe deviznih rezervi zemqe. Privrednici ve} upozoravaju na to da }e ih oscilacije dinara prakti~no dotu}i, ali izgleda da se u kratkom roku malo {ta mo`e uraditi. Osim, naravno, da NBS zavu~e ruku u devizne rezerve.

Spoqnidug23,8milijarde Spoqni dug Srbije na kraju novembra 2011. godine iznosio je oko 23,84 milijarde evra, {to je 69 miliona vi{e u odnosu na prethodni mesec, navedeno je u ~asopisu „Konjunkturni trendovi Srbije”, koji izdaje Privredna komora Srbije. Dug po glavnici iznosio je oko 23,77 milijarde evra, od ~ega je dospela glavnica na naplatu 1,19 milijardu, a redovna kamata 224,8 miliona. Spoqni dug javnog sektora iznosi oko 10,61 milijardi evra, od ~ega vi{e od 80 odsto otpada na centralni nivo vlasti. Dug privatnog sektora je 13,24 milijardi evra, od ~ega se oko dve tre}ine odnosi na kompanije a tre}ina na komercijalne banke. naj ve }eg srp skog iz vo zni ka, smederevske @elezare, jasno je da je doma}a valuta, ali i ceo eko nom ski si stem, u ozbiqnom problemu. Deficit Srbije u spoqnotrgovinskoj razmeni sa svetom i daqe je ogroman i najverovatnije }e za 2011. godinu biti ve}i od 5,2 milijardi evra, koliko je iz-

Ana li ti ~a ri ob ja {wa va ju da je tra`wa za evrima velika, a da dinar ne spasava ni velika zainteresovanost investitora za dr`avne hartije. Iako je prekju~e prodata gotovo cela emisija godi{wih zapisa, vrednih oko 9,77 milijardi dinara, evro je nastavio da raste. E.Dn

MINISTRIUVLADI OPTIMISTI

Polo`i}emo ispitkod MMF-a Ministar ekonomije Neboj{a ]iri} izjavio je Tanjugu da je na sastanku s delegacijom Me|unarodnog monetarnog fonda razgovarao o izdavawu garancija za kredite privredi, i izrazio uverewe da }e razgovori predstavnika Fonda i Vlade Srbije biti uspe{no zavr{eni. ]iri}, koji se ju~e sastao s predstavnicima MMF-a, nagovestio je da bi razgovori s misijom za postizawe dogovora o prvoj reviziji teku}eg aran`mana „iz predostro`nosti„, koji su po~eli 2. februara, trebalo da se zavr{e danas kasno po podne. I ministar rada i socijalne politike RasimQaji} razgovarao je s delegacijom MMF-a, koju je predvodila {efica misije za Srbiju ZuzanaMurgasova, i tom prilikom najavio da }e isplate svih socijalnih prava do kraja godine biti redovne. Tokom sastanka, ministar Qaji} i delegacija MMF-a razgovarli su o isplati zakonski garantovanih socijalnih prava u 2012. godini, kao i o inicijativama za izmene postoje}eg Zakona o radu. Kada su u pitawu inicijative za izmene Zakona o radu, posebno u delu vezanom za du`inu rada na odre|eno vreme i visine i na~ine ispla}ivawa otpremnina, ministar Qaji} je ocenio da u ovom trenutku ne postoji saglasnost svih socijalnih partnera za izmene tog zakonskog akta i da wegova sveobuhvatnija izmena treba da bude jedan od prioriteta budu}e vlade.

REGIONALNIRASPOREDLAWSKESPOQNOTRGOVINSKERAZMENE

Vojvodinaizvozi, aBeograduvozi Najve}e u~e{}e u izvozu Srbije u 2011. godini imao je region Vojvodine, 37,2 odsto, dok je najve}e u~e{}e u uvozu imao Beogradski region – 45,5 odsto, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Po sle Voj vo di ne, naj ve }e u~e{}e u izvozu imao je Beogradski region – 23,5 odsto, region [umadije i zapadne Srbije – 20 odsto, region ju`ne i isto~ne Srbije – 19 odsto, a oko 0,3 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama. Najve}e u~e{}e u uvozu, posle Beogradskog regiona, imao je region Vojvodine – 30,3 odsto, region [umadije i zapadne Srbije – 13,2 odsto, region ju`ne i isto~ne Srbije – 9,9 odsto, a oko 1,1 odsto uvoza je nerazvrstano po teritorijama. Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedi{tu vlasnika robe u trenutku prihvatawa carinske deklaracije. To zna~i da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proiz-

Brazil spremio300 milionaevra Brazil je spreman da u Srbiju ulo`i 300 miliona evra iz svoje razvojne banke, i to u infrastrukturne projekte, objavqeno je ju~e na sastanku privredne delegacije te zemqe s ministrom za infrastrukturu i energetiku MilutinomMrkowi}em, odr`anom u Beogradu. Brazilci su pre svega zainteresovani za Koridor 11, zavr{etak beogradskog `elezni~kog ~vora, kao i izgradwu tunela i podzemnih objekata. Na sastanku kod ministra Mrkowi}a u~estvovali su ambasador Brazila u Beogradu Aleksander Ador Neto i predsednik kompanije „Zagora” za Evropu.

Najvi{esmouvozilinaftuiderivate,itoza 2,26milijardedolara,prirodnigasza1,19 milijardu,drumskavozilaza1,07milijardudolara vo|a~i, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Tu ~iwenicu treba imati u vidu pri-

likom tuma~ewa podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najve}im delom

se obuhvata u regionima Vojvo di ne i Be o gra da, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije, naveo je RZS. Po odsecima Standardne me|unarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu najve}e u~e{}e imali su gvo`|e i ~elik s 992 miliona dolara, obojeni metali – 878 miliona, elektri~ne ma{ine i aparati – 745 miliona, `itarice i proizvodi od wih – 732 miliona i povr}e i vo}e – 658 miliona. Prvih pet odseka s najve}im u~e{}em u uvozu su nafta i naftni derivati s 2,26 milijarde dolara, prirodni gas – 1,19 milijarda, drumska vozila – 1,07 milijarda, industrijske ma{ine za op{tu upotrebu – 850 miliona, elektri~ne ma{ine i aparati – 838 miliona, a wihov uvoz ~ini 30,8 odsto ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada ukqu~uje i roba na carinskom skladi{tu, ima visoko u~e{}e u ukupnom uvozu od 6,1 odsto.


6

ekOLOGiJA

~etvrtak9.februar2012.

dnevnik

NISUEKOLO[KEPROJEKTEULA@E400MILIONAEVRA

Savremenetehnologije smawujuzaga|ewe Ministar`ivotnesredine,rudarstvaiprostornogplanirawaOliver Duli}izjaviojeju~edajerealizacijomekolo{kihprojekataNaftneindus trij e Srb ij e zna~ ajn o smaw en a emisija zaga|uju}ih supstanci, pri ~emujeprioritetdatobudesvedeno naminimum. - Bez obzira na svetsku ekonomsku krizu i wene posledice po doma}u ekonomiju,investicijeuekologijuse nastavqaju. U Pan~evu, koje je 2008. godine bilo jedno od crnih ekolo{kih ta~aka, problemi i danas po-

stoje,alidasuuzna~ajnojmerismawenizahvaquju}iinvesticijamauza{titu `ivotne sredine u rafineriji. Tamo je tokom pro{le godine zabele`eno nekoliko slu~ajeva emisije bezena preko dozvoqenih koli~ina,na{tajeNISuvekadekvatnoreagovao–rekaojeDuli}. Min is tars tvo }e nas tav it i da sprovodi monitoring i strogu kontroluuskladusazakonom,pri~emu }e biti sankcionisano sve {to bi moglo da dovede do ugro`avawa `ivotnesredineizdravqagra|ana

-NaftnaindustrijaSrbijeplaniradado2015.godineuekolo{keprojekteulo`i400milionaevra,{toje 6,5 puta vi{e nego {to je planirano kupoprodajnim ugovorom - izjavio je generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko.-Poredprojekataza{tite`ivotnesredine,NIS}einvestirati u infrastrukturne projekte sa ekolo{kim efektom, modernizaciju benzinskih stanica i projekte energetskeefikasnosti. Kako je Krav~enko objasnio, NIS }eunarednedveipogodineulo`iti

vi{eod100milionaevraumodernizaciju i izgradwu novih benzinskih pumpi u Srbiji. On je najavio da }e bitirealizovaninizprojekataunapre|ewatehnologijauciqusmawewa emisije {tetnih gasova i izgradwe postrojewa u skladu sa evropskim standardima. Ministar Duli} je izrazio o~ekivawe da }e realizacijom planiranih investicija NIS-a pove}awe koncentracije bilo kojih zaga|uju}ih supstanciuvazduhu,vodiizemqi{tu bitisvedenonaminimum. R.D.

Konkursza „Maslinovu granu” Poslovni sistem „Visan„ i Radio Beograd2sasvojimEkolo{kimmagazinom „^ekaju}i vetar„ otvaraju konkurs za dodelu „Maslinove grane„, priznawazau~iwenodobroprirodiu du`em vremenskom periodu. Pravo u~e{}anakonkursu,kojijeotvorendo 31.marta,imajupravnaifizi~kalica sateritorijeSrbije. Predloge sa obrazlo`ewem slati na adresu: maslinova.grana@hotmail.com ilinaadrese:RadioBeograd2za„Maslinovu granu„ Hilandarska 2 , 11000 BeogradiliPoslovnisistem„Visan„ za„Maslinovugranu„,JernejaKopitaraBB11080Zemun.

UPRIPREMINOVIPRAVILNIKORIBOLOVNIMVODAMA

Ve}akontrola pecaro{kihdozvola

ZREWANINSKIFONDZAZA[TITU @IVOTNESREDINE

Zaekologiju 150milionadinara Gradskive}niciuZrewaninu Planiranojei3,5milionaza prihvatilisuprogramraspode- rekonstrukciju postoje}ih parlesredstavabuxetskogFondaza kova, a tro{kovi revizije proza{titu`ivotnesredineu2012. jektno-tehni~kedokumentacije godini.Sumaod150milionadi- bi}e3,3milionadinara–dodao nara,koliko}ebitinaraspola- jeJovanov. gawuovegodine,bi}eostvarena Ove godine je u buxetskom odnaknadezaza{tituiunapre- Fonduzaza{titu`ivotnesre|ewe`ivotnesredinekojupla- dine,zapra}ewekvalitetava}ajusvigra|ani(60milionadi- zduha, rezervisano ~etiri minara), ali i od naknade za zaga- lionadinara,zamerewekomu|ewe `ivotne sredine koju iz- nalne buke 840.000, kontrolu mirujupojedinefirme(10mili- kvaliteta povr{inskih voda ona)inaknadezaemisijeugqen 1,2miliona,azamereweaerodioksida i drugih gasova i pra- polena u vazduhu 377.000 dina{kastih materija (200.000). Ta- ra. Milion dinara planirano ko|e,iz2011.jeu jezaodr`avawe ovogodi{wi buz a { t i } e n i h Novac }e biti xetski Fond za prirodnih dousmeren u sanaciju za{titu`ivotne bara, a to su sredine preneto postoje}e i izgradwu @ u p a n i j s k i 79,8 miliona dipark, hrast lunove privremene nara. `wakibelidud deponije sme}a Na~elnik odeu Belom Blatu. qewazaza{titu Za projekte ne`ivotnesredineGradskeuprave vladinihorganizacijabi}eizuZrewaninuDejanJovanov veli dvojeno 300.000 dinara, dok je da od tog novca lokalna samou- pet miliona rezervisano za pravamoraisplatiti56milio- hitneintervencije. na dinara za sanaciju postoje}e Za program raspodele buxetdeponijesme}a,{toje,zapravo, skogFondazaza{titu`ivotne preostalidugzatajposao.Pro- sredine dobili smo saglasnost gramomsupredvi|ena24milio- nadle`nogministarstva.Jedina nadinarazaizgradwunovepri- primedbabilajedasenastavak vremene deponije, kao i 7,6 mi- akcije ~ipovawa pasa ne mo`e liona za asfaltirawe puta do finansiratiizovogFonda,kawe. Za izradu projektne doku- ko smo prvobitno planirali – mentacije za budu}u regionalnu objasniojeJovanovinapomenuo deponiju komunalnog otpada na- da}ese,uva`avaju}istavresormeweno je 15,8 miliona dinara, nog ministarstva, poslovi zoo- dok }e projektno - tehni~ka do- higijene, kao i suzbijawe komakumentacijazapre~ista~otpad- raca i krpeqa na}i u gradskom nih voda ko{tati 11,9 miliona buxetukaozasebnestavke. dinara. @.B.

APELVRBASKIHEKOLOGA

[e}erana zagaravilagrad Ekolo{ki pokret Vrbasa uputiojejavnipozivrukovodstvuFabrike {e}era „Ba~ka”, kao i MK grupi u okviru koje posluje vrbaska{e}erana,daprestanusazaga|ivawemovda{we`ivotnesredine.Vrbaskiekolozisu,stojiuapelu, bili primorani da reag uju na ~este `albe gra|ana koji `ive u industrijskomdeluVrbasazbogvelikihkoli~inagare`akojiseispu{taizdimwakaFabrike{e}era„Ba~ka”. U apeluEkolo{kogpokretaVrbasa koji je potpisao predsednik udru`ewaRatko\ur|evac,izme|u ostalog,senavodifabrikautoku jednesezonesagorevaoko60.000tonalignita idatozaposledicuima emisiju {tetnih materija. Ekolo-

zi od [e}erane o~ekuju da izradi dokumentore{avawuovogproblema, ~ime bi „pokazala opredeqenost za ~istim tehnologijama i dru{tvenu odgovornost prema ambijentuukojemposluje”. Oni podse}aju i na veoma lo{u situacijukadajere~oza{titi`ivotnesredineuop{tiniVrbas. „UzdimwakFabrikeuqaibiqnihmasti„Vital”inelegalnokori{}ewe suncokretove quske kao energentabezfiltera,vrbaskivazduhsvevi{epodse}anaonajuKostolcu, kao da nam Veliki ba~ki kanal nije dovoqno velika muka”, stoji u apelu Ekolo{kog pokreta Vrbaskojijenaslovqensa:„Imi svojKostolacimamo”. M.Kk.

Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa priprema novi pravilnik o kategorizaciji ribolovnih voda, kojim }e iza}i u susret rekreativnim ribolovcimaiomogu}itiimdakoriste jedinstvenuribolova~kudozvolu bez doplate na ve}em broju ribolovnih voda. Zakonom o odr`ivom kori{}ewu ribqeg

fonda predvi|ene su doplatne dozvole, koje su korisnici ribarskih podru~ja napla}ivali od 1.500 do 4.000 dinara. Prema va`e}em Pravilniku doplatne ribolova~ke dozvole su se napla}ivale za kategorisane ribolovne vode, koje ispuwavaju propisane uslove. Novim pravilnikomtiuslovi}ebitidodatno poo{treni, ~ime }e se

znatno smawiti broj ribolovnih voda na kojima }e biti mogu}e da se napla}uju doplatne dozvole. Naplata tih dozvola }e biti ukinuta tamo gde nisu neophodne, ~ime }e biti vra}en zna~aj jedinstvenih dozvola i rekrea- tivniribolovcisarazli~itih ribolovnihpodru~jabi}edovedeni u ravnopravniji polo`aj.

Tako|e, Ministarstvo }e spre~iti da korisnici ribarskih podru~ja selektivno napla}uju ribolovnedozvole. Paralelno sa izmenama Pravilnika bi}e nastavqene mere za{tite ribqeg fonda, a inspekcijski nadzor nad izdavawem jedinstvenih i doplatnih dozvola}ebitipoja~an. R.D.

ZA[TITAJEDNOGODNAJZNA^AJNIJIHVODENIHSTANI[TASRBIJE

Potami{jenetaknuti rajzaretkeptice Potami{je se na{lo u `i`i obele`avawa Svetskog dana vla`nihpodru~japrenedequdana,na licumesta,uOpovu,BarandiiSakulama,kojesupohodilipredstavnicinadle`nihdr`avnihinstitucija, doma}ih i me|unarodnih civilnih organizacija. Oni se zala`uda,uzdevetlokalitetauSrbiji kojisuuvr{teninalistume|unarodnozna~ajnihvla`nihpodru~ja, nacionalnuza{titudobijeiPotami{je, koje ima epitet jednog od najvrednijih vodenih stani{ta u Srbiji. Koordinatoraktivnostizastavqawe pod za{titu Potami{ja Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavodazaza{tituprirodebavise prirodnimvrednostimaPotami{ja,podru~jauz118kilometaratoka Tami{a izme|u Ja{e Tomi}a i Pan~eva,gdeseporedsredwegdela toka od Boto{a do Opova nalazi preko 15.000 hektara redovno plavqenih,dinami~nihvodenihpovr{ina,samno{tvomprate}ihpojavakarakteristi~nihzasporoteku}i dolinski deo re~nog toka. Stru~waci isti~u da na tom delu odbranaodpoplavanijenipotrebna,smatraju}idabizapriroduPotami{jatobilokatastrofalno.

potami{kih naseqa ih je gotovo 350.Sakulesupravoseloroda,jer su tu registrovana 33 gnezde}a para, u jo{ nekoliko naseqa je 30 i vi{eparova,{tojeiuevropskim okvirimaitekakozna~ajno.Pored dvame|unarodnozna~ajnapodru~ja zaptice,ukojaspadajuGorwePo-

Marko Tucakov kraj zale|enog jezera ribwaka u Sakulama

tami{jeiSredwePotami{je,deo me|unarodnozna~ajnogpodru~jaza biqkejepodru~jeSredwegBanata, kao i centralno podru~je nacio-

Sekule su pravo selo roda, jer su tu registrovana 33 gnezde}a para,u jo{ nekoliko naseqa je 30 i vi{e parova, {to je i u evropskim okvirima itekako zna~ajno Tu se nalaze mrtvaje, rukavci, bare,mo~varice,depresije,poplavnipa{waci,aluvijalne{ume,ali iribwaci,mozai~nepoqoprivrednepovr{inei`ivopisniruralni predeli. - Tami{ je izbegao regulaciju u sredwem delu toka, pa tako stvara okvirzaegzistencijuvelikogbiodiverziteta specifi~nog za poplavnapodru~ja-nagla{avaTucakov.-Tusuna{enajbrojnijekolonije ~apqi, vranaca, ibisa, ka{i~arai~igri,odkojihsenekevrste samo gnezde u Potami{ju i nigde vi{euSrbiji,doksudrugeglobalno ugro`ene i od me|unarodnog zna~aja. Potami{je je i ogromno odmarali{tevodenihpticanaseo- bi,adadanijepotami{kihselane bibilonisjajneperspektivezana{ebelerode. Odoko1.100parovabelihroda, kolikoihsegnezdiuSrbiji,u20

punotogadaka`u.Neznamoza{to jetako,istra`iva~avrednostiPotami{ja je ne mali broj, postoji obiqe materijala, me|utim, ~ini sedaodstraneonihkojisezvani~nobavesistemomza{titeprirode uSrbijitonijeupotpunostivrednovano.

nalneekolo{kemre`e,pajeirazumqivo{tosePotami{jenalazi u postupku za progla{ewe za{ti}enimpodru~jem. - Nastojawa su da zajedno sa lokalnimpartnerimaPotami{jeizvedemoizanonimnosti,dasestavi na pravo mesto u sistemu za{tite prirodeuSrbiji,podru~jekojevolimodapose}ujemo-ka`eTucakov. - Pokrajinski zavod za za{titu prirodejenai{aonapodr{kulokalnezajednice,ciqevinamsepoklapajuizbogtogao~ekujemdaStudiju za{tite zavr{imo relativno brzo,anakontoganadamoseda}ei proces progla{ewa ovog podru~ja za{ti}enim biti gotov. Na{ Tami{jejednaduga~kareka,spajaRumunijuiSrbijuiuglavnomkadapitate qude koji s ebave hidrologijom, turizmom i ostalim aktivnostima usmerenim na prirodu, {ta mogudaka`uoPotami{ju,nemaju

Tami{ izvire ispod Karpata i tokom dugim 359 kilometara jedna jeodve}ihlevihpritokaDunavau koji se uliva kod Pan~eva. Basen Tami{a pokriva oko 13.000 kvadratnihkilometara,anatokukroz na{ deo Banata proti~e kroz pet op{tinasredwegiju`nogBanata: Se~aw,Zrewanin,Kova~ica,Opovo i Pan~evo, s tim da je jedino Opovo prava potami{ka op{tina, jersusva~etirinaseqadirektrno

mi{jebiomnogodu`i480kilometara,pajeskra}enzaoko120kilometara, kod nas je izgra|eno {est ustava u sklopu sistema DTD, ali jo{uvekrekajeslobodnoteku}ai usredwemdelutokawenopriobaqe nije ome|eno odbrambenim nasipimaizme|uBoto{ai^entena deonici dugoj oko 43 kilometra predstavqa tipi~no netaknuto ekolo{ki izuzetno vredno ravni~arskopodru~je-nagla{avaTucakov. Osim Pan~eva u Potami{ju nemagradskihnaseqa,negoseuzTami{nalazeruralnanaseqasadobro o~uvanom tip~nom panonskom seoskom arhitekturom, gde po posledwem popisu `ivi oko 18.000 stanovnika,odkojihnajvi{e`ive od poqoprivrede, a izuzetno su prisutnemigracijeovda{wegstanovni{tva prema Beogradu, Pan~evu, Zrewaninu i Kova~ici. Potami{je je u dobroj meri zapostavqeno,jersuop{tineOpovoiKova~ica u dru{tvu nedovoqno razvijenih. Ipak, ima i svoje turisti~ke brendove, poput muzejskog kompleksaposve}enogMihajluPupinu u Idvoru, selo roda Sakule pro~ulosepoov~arskimdanimai trkama magaraca, ribolova~ke reviregodi{weposetioko10.000pecaro{amahomihBeogradaiPan~eva,Barandijekriladalosnimawetelevizijskeserije„Vrati}ese rode”,Toma{evacjepostaopoznat posvetskomprvenstvuubanatskim {orama, u posledwe vreme Potami{je vrlo intenzivno pose}uju

Labudovimaipatkama1.000hektara Izme|uBarandeiSakulaprostireseribwaknaprekohiqadu hektara,drugipoveli~iniuSrbiji,kojisesamomawimdelom koristizaintenzivniuzgojribe,ave}ideojeprepu{tenprirodi,pajejednoodnajva`nijihstani{tapticauSrbiji.Dajetako uverilisuseiu~esniciskupakojimjeovdeobele`enRamsarski dan,posmatraju}inaodu{kuzale|enogjezerakodSakulabr~kaweprekostotinulabudova,divqihpatakaidrugihptica. naslowena na ovu reku. Tami{ je tipi~na meandriraju}a reka sa svimprirodnimpojavama,visokim vodostajemuapriluiveomaniskim uoktobru. -KaoisverekeuEvropiTami{ ima dugu istoriju regulacije toka, kojesuzavr{ene1977.godine,kada je deo Tami{ja ukqu~en u sistem DTD.Na`alost,rekajetokomprocesaregulacijeskra}enaudelutokapogotovouSrbiji.PretogaTa-

istra`iva~iprirode,paserazvojna{ansavidiuturizmu. Pogotovo {to je evidentno da turizam vezan za vla`na podru~ja ima svoje vrednosti i prednosti, pa su iskustva turizma u vla`nim podru~jimaupravoicentralnatema Me|unarodnog dana vla`nih podru~jaza2012.godinu,po{to~ak 35 odsto Ramsarskih podru~ja {irom Sveta bele`i rekordne turisti~keposete. M.Mitrovi}


^i{}ewesnegauMZ„Ostrvo” Mesnazajednica„Ostrvo„pozivasugra|ane da danas u~estvuju u akciji dobrovoqnog ~i{}ewasneganateritorijiovogdelagrada,apo~etakjeu10sati. Zbornomestojeu prostorijamaMZ„Ostrvo„,uUliciNarodnogfronta71.Starijisugra|ani, osobekoje

seote`anokre}uilizbogzdravstvenihtegobanemogudaizlazenapoqe, mogudadobiju pomo} u nabavci namirnica i lekova. Oni kojimajetakavavrstapomo}ipotrebnatrebadasejavenabrojtelefona466-430,svakog radnogdana utokuprepodneva. D.Ig.

Krizni{tabnaNovomnasequ MZ „Bistrica” formirala je [tab za elementarne nepogode kako bi se pomoglo ugro`enim,starijim,bolesnimigra|anima koji`ivesami.Pomo}seogledaunabavci

lekova,namirnica,merewupritiska...Gra|anisaNovognaseqamogudasejavenabroj telefona402-484svakogdanaod8do20sati doktrajuvremenskeneprilike. D.Ig.

Autobusi za aerodrom „ Nikola Tesla”ne}esaobra}ati,kakoka`uuSlu`bi za informisawe Gradskog saobra}ajnog preduze}a,do15.februara,a|a~kipolascisuukinutidokseu~enicinevrateu {kolskeklupe.Autobusigradskogprevoznikaju~esusaobra}aliusvimpravcima, osimdoGrabova.Ime|umesniprevozju~e se odvijao uobi~ajeno, a obnovqen je i prevozputnikazaCrnuGoru. Z.D.

Novosadska ~etvrtak9.februar2012.

Tartanstaziminusne{kodi

Obustavqenprevoz doaerodroma

Tartan staza na Keju kojom se grad toliko ponosi, iako nije o~i{}ena, ne}e pretrpeti o{te}ewa zbog velikihnaslagasnega,tvrdequdiizpreduze}a koja se bave ugradwom tartana. Na{ sagovornik obja{wava da je najva`nijiasfaltnakojemjetartanstazapostavqena,jerakoonnijekvalitetanidobronapravqen,ondadolazido pucawa. -Tartanmo`edapodneseovakonisketemperatureinebitrebalodabu-

de nekih problema ili poreme}aja. Otporanjenasneg,ki{uisunceitako je pravqen da mo`e da izdr`i sve vremenske uslove. Kad bi se `iva u termometruspustiladominus40stepeni Celzijusa, {to su ekstremni uslovi,neznam{tabisedesilo.Sneg mo`edaseo~istisastaze,ainemora. Re~jeovrloizdr`qivojupresovanoj gumiipoliesteru-objasnioje Bogdan R. izbeogradskogpreduze}akojeugra|ujetartan. D.Ig.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

T

[kolamatreba novi„kaput”

ermografskisnimcienergetskeefikasnostiu{kolama pokazala su da se energijarasipaidajeizolacija neophodna. Neizolovani objekti tro{evi{eenergije,apo{toje energijasvakidansveskupqa,o potro{wisemoravoditivi{e ra~una.Potrebnoje{toprepo~eti sa izolacijom, kako bi se smawili gubici toplote i umawili ra~uni zautro{ene energente.Ugra|evinskojindustriji postojiraznovrsnaponudamaterijala za opremawe i izolaciju objekata, ali jo{ nema kredita banaka. Sobziromnatodasmosiroma{nazemqaiizolacija{kola ne mo`e da krene odjednom. Za to}ebitipotrebnomnogogodina i dosta novca. Novosadske {kolesuizgra|enepretrii~e-

tiri decenije, a upravo u tim starim {kolima termografski snimcisupokazalidasenajvi{e izgubitoplote.Izolacijom{kolebidobilenov“kaput”,uu~ionicamabibilotoplije,ara~uni zagrejaweznatnobisesmawili. Uovda{wimosnovnim{kolamauprosekusepotro{i160kilovat-satienergijepokvadratu, a u sredwim {kolama prosek je 195 kilovat-sati, dok se evropski prosek kre}e ispod stotinu kilovat-sati po metru kvadratnom! U  EU postoje propisi vezani zaprokjektovaweobjekata,akod nas }e od oktobra svaki novi objekat, uz upotrebnu dozvolu, morati da ima energetski paso{,odnosnodanetro{ivi{e energijeodpropisanepotro{we pokvadratnommetru. Z. Deli}

V remeploV PogubqenSvetozarMarkovi}Toza UkasarniunovosadskojFuto{kojulici9.februara1943. ma|arski okupatorjeobesioSvetozaraMarkovi}aTozu,sekretaraPokrajinskog komitetaKP,potowegnarodnogheroja.Uprepaduma|arskepolicijei vojskenailegalnupartijsku{tamparijuuku}ikrznara]ire[ovqanskog,kodAlma{koggrobqa,Markovi}jete{korawen,advojicawegovihsaradnikaubijena.PolicijajezacelilaMarkovi}everane,dabiga potomstavilanate{kemuke,o~ekuju}ida}eprogovoritiopartizanskojborbi.Onim,me|utim,nijeni{tarekao. N.C.

DUNAV70ODSTOPOKRIVENLEDOM

Ledolomac„Vu~evo” uskoroupogonu Sektorzavanrednesituacije MUPSrbijeizdaojeju~enalog „Dunavgrupaagregati”daosposobi ledolomac „Petrovaradin” za plovidbu, koji je ina~e usidrenkodBeograda.Direktor saobra}aja„Dunavgrupaagregati”AleksandarKrsti}ka`eza „Dnevnik”, da do kraja sedmice o~ekuje da se i ledolomac „Vu~evo”kodNovogSadapokrene. -Skorosigurnojeda}esti}i nalog za osposobqavawe ledolomca „Vu~evo”, a ako bude potrebei„^akor”}esepokrenuti slede}e sedmice. Od procene Sektora za vanredne situacije zavisi gde }e se uputiti ledolomci.Pretpostavqamdajenajkriti~nije kod pontonca NIS rafinerije, u zimovnicima, ru-

kavcimagdeimaplovnihobjekatainamestimagdepretepoplave.NijebitnaudaqenostodNovogSada,jerakonadle`niodlu~eledolomcimogudasepo{aqu ina\erdap,akojetamopotrebna pomo}. Plovidba Dunavom je ve}nekolikodanazabrawena,a pokrivenost ledom kod Novog Sada je ve} 70 odsto. Od Novog SadadoBeogradanatrimestaje Dunav potpuno zale|en - rekao jeKrsti}. Premapodacima„VodaVojvodine”, debqina leda na Dunavu kod Novo Sada ju~e je bila pet centimetara, a temperatura vodeiznosilajenulastepenicelzijusa. Na svim rekama u Vojvodinijeredovnaodbranaodleda, anadeluSavejevanrednajerje

formiranpotpunvodostaj.Potpuno su zale|ene Tisa, Tami{, Begej i Nera. Direktor DirekcijezavoduAleksandarProdanovi} po~etkomsedmicejenajaviozana{listda}enabanatskimvodamabitiminirawakakobiseledrazbio. Zbogniskihtemperaturavazduha procenat pokrivenosti ledomvodnogogledala}esepove}avati kao i debqina leda. Pritom se o~ekuje ve}i nanos leda Dunavom jer su Hrvati sa ~etiriledolomcave}razbijali leduDravi.IzRepubli~koghidrometereolo{kog zavoda (RHMZ)upozoravajuda}esenarednihdananaDunavuformirati delimi~ni ledostaj, a na banatskim vodotocima i Tisi po-

ve}a}e se debqina leda. Zbog pojave leda poreme}en je prirodni re`im te~ewa vode u rekama. Ina~e, u Ba~koj je prema proceniRHMZvremeokarakterisanokaovrloopasno.Tozna~i da se o~ekuju opasne vremenskepojave,atakvogsuinteziteta da mogu prouzrokovati velikumaterijalnu{tetuibitiveoma opasne po bezbednost qudi i`ivotiwa. Prognozavremenaka`edanas narednihsedamdanao~ekujeveoma hladno vreme, ledeni dani sa jakim i umerenim jutarwim mrazevima.Naro~ito}etobiti izra`eno danas, a o~ekivane temperaturesuod-25do-15stepenicelzijusa. D.Igwi} Foto:N.Stojanovi}

JU^EUULICISOWEMARINKOVI]

Ukloweneledenice svrti}a„^arolija” Gradona~elnik Igor Pavli~i} i predsednk Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} obi{li su ju~e radnike „Elektrovojvodine”i„Stana”kojisuuzpomo}mehanizacijeuklawaliledenicesavrti}a„^a-

rolija“ PU „Radosno detiwstvo„ u Ulici SoweMarnikovi}.Sakrovazgradevisile su duga~ke ledenice koje su predstavqale velikuopasnostzaprolaznike,aliizamali{aneizaposleneuovojustanovi. -Svakegodineugraduimamoproblemsa ledenicama,aovegodinejesituacijaveoma kriti~na,jerjepalonajvi{esnega.Zao~ekivatijeda}emounarednimdanimaimati svevi{eproblemazbognajavqenihpadavina.Nasastanku[tabazavanrednesituacijeutvr|enojekojeodgovoranzauklawawe ledenica,atosuprvenstvenogra|anikoji nakon{toopazeledenicetrebajudaihskidajusasvojihku}a,atamogdenisuumogu}nostitodaurade,du`nisudasejaveKomunalnoj policiji koja daqe upu}uje pozive javnimpreduze}imakojaposedujuma{inei mogudado|udovisinadokojihgra|anisaminemogu–rekaojeIgorPavli~i}. Gradona~elnikapelujenagra|ane,gdeje tomogu}e,ogradeprostorgdepretipadledenica.Onjepodsetiodatrenutnouovom posluu~estvujeVatrogasnabrigada,alii javnapreduze}a„Stan”,„Put”,„^isto}a”i „Elektorovojvodina” sa svojom mehanizacijom. Nakon ju~era{weg apela da se uklawaju ledenicesaku}a,zgradaiostalihobjekata, kao i uklawawe privatnih vozila i ostalihdobara,Komunalnapolicijajeprimila velikibrojpoziva.StogaNovosa|animogu

daprijavegdesenalazeledeniceilinije o~i{}ensnegnabrojevetelefona4872-402, 4872-403,4872-404,4872-444inamejldispecer@inspekcija.novisad.rs G.^. Foto:N.Stojanovi}

c m y


8

~etvrtak9.februar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA OTVORENA TURISTI^KA BERZA NA SPENSU

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Odamawemzlu” Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana”u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e

~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca,ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765,a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici,biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „Oda mawem zlu” Voje ^olanovi}a u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. Janko i Mina su proveli ~udesneromanti~neierotsketrenutke uSalcburgu,wihovibrakovisusepoquqaliiliraspali, i sada je Mina, Finkiwa, stiglauBeograd,alisamonajedan dan. ^ovek ne bi verovao {ta se sve tog dana desilo. Ko voli otmenost duha i `eli da svevremedok~itasa~uva osmeh nalicu,na{aojekwiguzasebe. U woj se oblikuje jedan karakterkakavdosadanije postojaou srpskojkwi`evnosti. A. Va.

PREDLOG PREDSEDNIKA SKUP[TINE GRADA:

Nesmawivatiplate radnicimauprave Predsednik Skup{tine grada AleksandarJovanovi} uputioje ju~e pismo Gradskom ve}u u kom predla`e da se prilikom uskla|ivawakoeficijentazaobra~un i isplatu plata zaposlenima u organima grada, ne primene odredbe kojima se smawuju plate. Jovanovi}smatradabiumawewe pogodilo550radnikaitimedoveloupitaweegzistencijuwihi wihovihporodica. -ZaposleniuGradskojupravi, pored i ovako niskih primawa, rade u interesu gra|ana, pa bi

predlo`eno umawewe ozbiqno ugroziloifunkcionisaweGradskeuprave.TauredbaVladeSrbijejasnopokazujedabipojedine nadle`nostitrebalodapreuzme Autonomna pokrajina Vojvodina kakobiseovakvaproblematika uspe{nijere{avala.Predla`em Gradskom ve}u da uputi Vladi Srbijeinicijativuzaizmenuodredabauredbe,takodasenesmawuje koeficijent za obra~un i isplatuplatelicasasredwomi ni`omstru~nomspremom-stoji usaop{tewuJovanovi}a. D. Ig.

KOMISIJA ZA PREDSTAVKE I PREDLOGE

Kafanskabuka remetimir

Buka iz kafana i klubova u stambenim zgradama najve}i su problem`iteqimaTrganeznanog junakaiDostojevskeulicesaznali smo ju~e na sednici Komisije za predstavkeipredlogeSkup{tine grada.Kakosunaglasilistanovnici Trga neznanih junaka, najvi{e im smeta no}na buka, koja ne prestajenidopetsatiujutru.Kafi}i uovojulicisvakeno}iradedositnihjutarwihsati,azbogbukepenzioneri,stanarizgrade,nemoguda spavaju.Dodatniproblemsuiletwe ba{te ovih kafi}a, od kojih stanarinemogudaprolazetrotoa-

rom. Oni su se obra}ali i Komunalnoj policiji, ali ni{ta nisu postigli.Komisijajepredlogovih gra|ana prosledila Komunalnoj policijiinadle`niminspekcijamaiodwihzahtevalaodgovor. Sli~anproblemimajui`iteqi Dostojevske ulice u kojoj no}ni klubradidoranihjutarwihsati. I oni su se obra}ali nadle`nim institucijama,kodkojihsuseuverili da su kazne ispisane, ali se ni{tanijepromenilo.Komisijaje saslu{alaiovajpredlogiuputila ganadle`niminspekcijama. N. R.

DRU[TVENI CENTAR ORGANIZUJE EKO-RADIONICE

Mali{aniprave maskeza„Ma{karadu” U susret „Ma{karadi„- karnevalu koji organizuje Muzej Vojvodine,aktivistiDru{tvenogcentraosmislilisuradio- niceizrademaski,usaradwisa Italijanskim kulturnim centrom, Ulica Maksima Gorkog 17. U ovom kulturnom centru, 11. i 18. februara, od 12 do 18 ~asova, odr`a}e se radionice nakojima}emali{anipraviti karnevalske maske od recikliranogmaterijala. - Italijanski kulturni centar pon ud io je Dru{ tven om centrudazauzmewegovprostor nadvadanakakobisetuodr`aleradionicezadecustarijuod

pet godina, ali dobrodo{li su i mla|i u pratwi roditeqa. Kartonsketubeodkuhiwskogi toalet papira, tetrapak ambala`a od jogurta i mleka, stare novine,folijeod~okolade,krpice, gumice, perje i razni materijali koji ina~e zavr{e u kontejneru,posta}e{arenemaskezamali{ane-ka`eseupozivuDru{tvenogcentra. Radionicu vodi magistar vajarstva Jelena Janev uz pomo} drugara iz Dru{tvenog centra. Mali{ani}esvojemaskepokazatina„Ma{karadi”kojajezakazanaza21.februar. J. Z.

„PatiDifusa” uTeatru34 Predstava„PatiDifusa”bi}eodigranana„Sceni34”novosadskog pozori{ta „Teatar 34„ upetaku20~asova.Izovogteatraporu~ujudajeikodwihprogla{eno vanredno stawe, te da

kartezasvepredstaveufebruarumogudasekupeuz50odstopopusta. Ulaznice se mogu rezervisati na internet stranici: scena34.orgilinabrojtelefona 021/6613-328. J. Z.

PredavaweuMZ„Bistrica” Predavawe „Celestinsko proro~anstvo usud ~ove~anstva” bi}e odr`anosutrauMesnojzajednici„Bistrica”.Predavawepo~iweu 18sati.Predava~jeStanislavNovakovi},aulazjebesplatan. D. Ig.

dnevnik

Gr~kahitdestinacija izaovoleto NaSpensuispredGradskekafane ju~e je otvorena „Turisti~kaberza”,nakojojposetioci mogu da izaberu povoqnije letwe aran`mane, nove zanimqivedestinacijezaputovawe, a pored turisti~ke ponude, predstavqeni su i proizvo|a~i vina, meda i raznih rukotvorina. - Turisti~keagencijeizNovog Sada, wih 15 predstavi}e ponudu za sezonu prole}e - leto 2012 godine. Na manifestacij i u~es tvuj e i Tur is ti~k a organizacijaNovogSada,kaoi proizvo|a~i autenti~nih vojvo|anskihproizvoda,vinarii med ar i. Ovo je svoj ev rs tan

uvod u Beogradski sajam turizma,koji}ebitior`ankrajem ovogmeseca-kazalajeorganizatorka Jelena [kundri}-Babi}. Prema re~ima direktorke TONS-a Jadranke Beqan-Balaban, berza slu`i za  sagledavawe vrednosti i ponude kojima raspola`eNoviSad. - TONS `eli vi{e ovakvih doga|aja tokom godine, jer smatramodasetimenanekina~in stimuli{e i o`ivqava rad zaposlenih u turisti~koj privredi, a Novosa|anima se pru`a mogu}nostdaodaberugdebiotputovali  po povoqnijim cenama - ka`e Beqan-Balaban. - Na

predstoje}emBeogradskomsajmu turizma,TONS}estavitiakcenatnaonopo~emujeNoviSad prepoznatqiv,atojebogatamanifestaciona delatnost i kongresno-poslovniturizam. Ve}ina agencija potencira letovawa u Gr~koj, koja je ve} godinamavode}aturisti~kadestinacija.Izagencije„NStravel”@eqkaDamjanovi}pomamu za Gr~kom obja{wava pristupa~nim cenama i relativno dostupnom destinacijom, bez potrebedasedotamoputujeavionom.Uzavisnostiodizboramesta, sme{taja i termina, aran`man za Gr~ku se kre}e od 100 evra.

Agencija „Magelan” u svojoj ponudi izdvaja jednodnevne izletepoVojvodini,kojiseorganizujusvakogvikenda.Mestakoja se obilaze na najboqi na~in predstavqaju autenti~nost Vojvodine i bogatstvo razli~itih kultura, obi~aja, tradicije, gastronomijeifolklora,istakla je Ana Lazarevi}. Kao primer navodi Belo Blato nadomak Zrewanina, u kojoj `ivi 21 nacija, a govori se sedam jezika, napomiwu}i da takav region, poputVojvodine,bogatrazli~itostima,nepostojiuEvropi. Spensova turisti~ka berza zatvarasesutra. I. D.

I POSLE NEKOLIKO GODINA

Muzejskeustanove usukobuzbogprostora Muzej Vojvodine i Muzej savremene umetnosti Vojvodine ovihdanaglavnisuakteripri~eonedostatkuprostorazaradi iseqavawu  postavke vojvo|anskogmuzejaizzgradeuDunavskoj 37, poznatije kao Muzej revolucije. Sindikalna organizacija MuzejaVojvodineapelujenanadle`ne da zaustave, kako tvrde, nezakonito kori{}ewe prostorauDunavskoj37,ukomve}nekolikogodinaboraviMuzejsavremeneumetnosti. -UzgradiMuzejaVojvodineu Dunavskoj35izlo`enesuarheologijaiistorijaVojvodinedo 19.veka,asveono{tosede{avaloodtadadopolovine20.veka,jeuMuzejurevolucije.Tako je nastala celovita izlo`ba koja je po~iwala u Muzeju Vojvodine,azavr{avalaseuMuzejurevolucije,zakqu~nosa1946. godinom.Nekomejenakon2001. godine zgrada u Dunavskoj 37 trebalaikrenulisuujavnosti da stvaraju sliku da Muzej Vojvodineovajprostornekoristi - ka`e predsednik sindikata Muzeja Vojvodine Ivan Kukurov. Kakoobja{wava,Muzejsavremene umetnosti se, usled nedostatka svog prostora, uselio u ovuzgraduikoristiojewenma-

wi deo, me|utim vremenom se pro{irionadelovekojimunisu stavqeni na raspolagawe i demontirao postavku Muzeja Vojvodine bez i~ije saglasnosti. -Zakonojavnojsvojinikojise primewujeodpro{legodine,dozvoqavaorganimaPokrajine,da

Kako ka`e, jedna od boqki Muzeja Vojvodine je i {to ova ustanovakulturegodinamanema direktorave}sunatojfunkciji bilirazli~itivr{iocidu`nosti,abrineihipri~aosmawewubrojazaposlenih. - Zahtevamo da se prestane sa otima~inom zgrade,  mi prihva-

nakon {to budu ukwi`eni kao vlasnici zgrade, potezom pera prenesupravakori{}ewaupotpunosti na Muzej savremene umetnosti.Dakle,sti~useuslovi da se ono {to se deceniju sprema,kona~noiozvani~i,ami mislimodajetonezakonito-dodajeKukurov.

tamodaMuzejsavremeneumetnosti ostane u Dunavskoj 37, ali moramoznatidokada.Nepristajemonapreno{ewezgradeusvojinskom smislu i `elimo da se kona~noimenujedirektorMuzejaVojvodine-ka`eKukurov. PokrajinskisekeretarzakulturuijavnoinformisaweMilo-

^ITAOCI PI[U SMS

rad\uri} ka`edanemarazloga za uznemirenost zaposlenih u Muzeju Vojvodine. Kako tvrdi, nede{avasenikakvaotima~ina zgrade,niti}ebitibilokakvog isterivawa. -To{toseprimewujeZakono javnoj svojini, kojim se defini{e{taje~ijeuPokrajini,ne}e su{tinskiuticatinaove dveustanovekulture,koje su obe pokrajinske i podjednako nam je stalo i do jedne i do druge. Na`alost,zbogekonomskekrize nemamo novca za novu zgradu Muzeja savremene umetnosti,patrebadabudemosolidarni.Osimtoga,nemagovoraniokavim otpu{tawima - obja{wava\uri}. Vr{ilac du`nosti direktoraMuzejasavremene umetnosti Vladimir Kopicl izjavio je da je pronala`ewe prostora za MSUVpri~akojajebilaaktuelnaprenekolikogodina,aidaqe nepostojenaznakeda}eovajmuzejuskorodobitisopstvenuzgradu.Kakojerekao,doksetonedesi,trebahladneglavepristupitidijalogukakobisena{lonajboqere{ewezaobamuzeja. J. Zdjelarevi}

065/47-66-452

Nisutu~istaposla [ta se de{ava kada imate ozbiqanzdravstveniproblem,a lekarvamprepi{eleksapla}awem bez prava na participaciju?^ijisutuinteresiuigri? 064/3078... *** Ova dr`ava je fenomenalna. Usred zime padne sneg, a oni proglase vanredno stawe iako sve funkcioni{e! Pitawe: Da liovdeimanormalnih?Izbori }e odgovoriti, ali pla{im se odgovora...:( 064/3078... *** Gledamo prenose skup{tinskih zasedawa, vesti, tv duele, ~itamo{tampu...i{tamo`emo da konstatujemo?! Vi{e od 20 godina,istepartije,wihovilideriiostali,mlatepraznuslamu,otro{kunasporeskihobveznika, a nama sve gore i gore! Lakojewima,odevenimauskupa firmirana odela, da ovom slu|enom narodu pri~aju bajke sa skup{tinske govornice! [ta mo`edaimfali?!Zimiimtoplo,letiihrashla|ujeklima,u skup{tinskimrestoranimajelo ipi}ezabagatelu,paondakonferencijeza{tampu,gostovawa u TV emisijama, slike i izjave po novinama... a lova do krova! Kadtakoleposveznaju,{tone oduuSartid,Zastavu,IMT,neku fabriku tekstilne konfekcije... i svuda gde {kripi! Ako

setudoka`u,narod}eimisam poveritidaobavqajuidr`avne poslove,adatoonininezatra`e. 063/1050... *** Na{a Maja paktovala sa Deli}em, potpisala mu ugovor, Mirovi} to urbanisti~ki upakovao, wihova skup{tina usvojila,iostavilidagra|anipla}ajuwihovegre{ke,sramota! 064/2952... *** Zgranuta sam {to je u Novom Sadubebaumrlaodgladiizapu-

stranijeprijavilasocijalnoji policijskoj slu`bi u kakvim uslovima`ivebebe? 063/5070.. *** Narod11godina~ekaod{tetu od zaraze trihinelom u Novom Be~eju. To je to novo, efikasnopravosu|e?!?Gorismood Zimbabvea i Taxikistana. Sramota 062/2630.. *** ^udno mi je ovo sa strujom? Tro{e se kilovati,  rekord do rekorda i {ta? Ni{ta! Elek-

{tenosti.Odraslasamnasala{u,bezstrujeivode,sazemqanimpodom,asvejemirisalona jabukeraneina~istesobepodmazane.Stra{nojekakokodnas mnogodecera|ajubesposli~ari ilewivcidabidobilipareod dr`ave. Za{to patrona`na se-

troprivreda moli gra|ane da mawe tro{e, sme{no i tu`no. Pa, ko je blesav da baca pare? Vidimdanijednasijalicaugradu nije uga{ena. Za{to gospodo?Mo`dajevamauinteresuda se {to vi{e potro{i, odnosno kupiodprivatnihfirmi,aoni

}e platiti ru~ak, zar ne gospodo? 064/2403... *** Dostawih,odgovornihlicau javnom `ivotu, od kojih nam zavisihlebnasu{niiostalo,vele da je istina sve {to ka`u. Delboj,junakengleskeTVserije„Mu}ke”ka`eujednojepizodi da nije la`ov, ali da ponekad la`ucne.Pa,kadaEnglezitako ka`u{taondatomezameriti. 064/5447... *** Za063/5070...kandanemateroditeqe, ili pre podne mrzite sebe,apopodneceosvet. 064/5809... *** Kodna{ihlopovanemanacionalnih,nipoliti~kih,niverskih razmirica. „Posao” mora daide.Samopo{tenobra}o,pa kokogazezne.ZrelizaEU! 064/2466... *** Tezadasmonebeskinaroddefinitivnojepalauvodu29.januara2012.godine.Rukometa{i, vaterpolistiiNovakuSidneju i Londonu su dokazali da smo ipaknazemqi. 060/0227... *** Izjava Ferka da su gra|ani razma`eni,jersapravomkritikuju wegovo preduze}e, je skandalozna! 062/2148..


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak9.februar2012.

9

ZASEDAO OKRU@NI [TAB ZA VANREDNE SITUACIJE

Svi putevi prohodni Prema izve{tajima Gradskog {taba za vanredne situacije stawenapodru~juNovogSadaje zadovoqavaju}e i svi putevi su prohodni. Postoje problemi sa uklawawemsnegasaparkirali{ta, ali je va`no da su putevi ure|eni, rekla je komadant Okru`nog{tabazavanrednesituacije Darija [ajin nakon ju~era{we vanredne sednice tog tela.Nasednicijedonetzakqu-

~ak da se apeluje na gra|ane da uklawaju ledenice sa krovova ku}a kako one ne bi bile opasnost po okolinu, kao i da se stalnade`urstvanastavqaju. - Gradski {tab za vanredne situacije se naj~e{}e sastaje, svegradskeslu`beijavnapreduze}asuukqu~enaure{avawe problema sa snegom, pa je pripravnost u gradu  na veoma visokom nivou. ^ini se sve kako

bi se gra|anima olak{ala nastalasituacija-dodalaje[ajin. Prema wenim re~ima Okru`ni{tabzavanrednesituacije jeustalnojkomunikacijisalokalnimsamoupravama.Usvih12 op{tina Ju`noba~kog okruga ~lanovi {tabova za vanredne situacije de`uraju 24 ~asa, a otvoreni su i telefoni za prijavegra|ana.

Na podru~ju Ju`noba~kog okrugaanga`ovanoje148ma{inaiistotolikotimovaslu`bi koje su radile svakodnevno. Snabdevawem strujom, gasom i osnovnim`ivotnimnamirnicamafunkcionisalojebezprekidainazadovoqavaju}emnivou. Dodalajedajesadanajva`nije pripremiti se za nove padavine i veoma niske temperature koje sunajavqenezasutra. B. M. Foto: S. [u{wevi}

ZIMSKE SLU@BE IMAJU PUNE RUKE POSLA

U VELIKOM RITU TE[KO SE BORE S HLADNO]OM

Lo`e plasti~ne boce, daske, papir I dok ve}ina Novosa|ana u`iva u svojim domovima, uz tople radijatore, grejalice i pe}ke, stanovnici Velikog rita nemaju taj luksuz. Oronulestra}arezavejanedebelimsnegom, ispred kojih je oka~en ve{ ovih dana su prizor koji se mo`e zate}i u ovom, ne ba{popularnomdelugrada.Mla|ineose}ajutolikohladno}u,anekiodwihseiradujusnegu. - Volim zimu, kao i sneg. Nije nam problem ni da ~istimo, ba{ bi voleli da pomognemo,kao{tosuovihdanastarijii{li dapomognugradu-ka`emaliRomdoktr~karanose}ilopatusasvojimdrugom.

SadrugogstolajavqaseRamizskre}u}i pa`wu nanedavnu akciju ~i{}ewa ulica. - Ovde je velika nema{tina, nemamo od ~ega da `ivimo. Kada bi uvek bilo posla kaouponedeqakiutorak.Skoroosamdeset odstostanovnikaRitajeoti{loda~isti, ho}equdidarade.Miovdekaoda`ivimo upraistorijskomdobu.Snalazesequdikakoznajuiumeju.Oduu{umupodrva,dabi imali bar malo da se greju, do|e {umar i naplatiimkaznu.Nekivukupapir,aujednu trokolicu stane 50 kila papira. To je samo 150 dinara - ka`e Ramiz ispijaju}i ~aj.

Odvoze sneg sa saobra}ajnica

Vozilapreduze}a„Put”ju~esu utokuprepodnevnihsati~istila sneguprigradskimnaseqimaito u Budisavi, Rumenci, Veterniku, Ledincima,Adicama...Tako|e,nastavqeno je i odvo`ewe snega sa ve}ihsaobra}ajnica,budu}idase sutraizavikendo~ekujenovitalassne`nihpadavina. Ju~ejeovaj posaora|ennaBulevaruOslobo|ewainaSomborskombulevaru. Kakoka`uupomenutompreduze}uwihoveekipenaterenizlazena osnovu planiranih dnevnih mar{uta,ponalogunadzornihorgana, ali i po pozivu gra|ana. Veliki problemuradunamawimulicama idaqestvarajunepropisnoparkiranavozila,napojedinimlokacijamasaobestraneulice.Vozilane mogudapristupekakonebio{tetili automobile i izazvali veliku materijalnu {tetu. Stoga se apelujenavoza~edaobratepa`wu kakoigdeparkiraju.

Iz„^isto}e”poru~ujugra|animakoji`iveunaseqimanasremskoj strani grada i prigradskim naseqima da i daqe ne mogu da prazne kante i kontejnere prema redovnim programima. Sme}e se odnosiuskladusatimekolikosu ulice prohodne, te mole gra|ane za razumevawe. Kamioni za odno{ewesme}anisuumogu}nostida u|u u veliki broj ulica. Mole se gra|anidasme}eodla`uudodatne vre}e ili kese, a svo sme}e }e biti odneto ~im se budu stekli uslovi. [tab za vanredne situacije gradaju~ejekonstatovaojedacelokupna Zimska slu`ba grada funkcioni{enazavidnomnivou, danazalihamaimadovoqnosoli iostalihsredstavazatretirawe saobra}ajnica i da su qudstvo i mehanizacijaspremnizanovihladnitalasnajavqenzakrajovenedeqe. B. M.

U Bukovcu ulice ~iste

Stariji ipak, imaju ve}e brige. Iz loVlasnik ~ajxinice se ubacuje, obja{wakalne ~ajxinice vlasnik prstom upire u vaju}idajetookowegamaloboqideoRiobli`wuku}uiobja{wava ta.Dubokisnegkojisuutabaleprikolice -Viditetamo,tamo`ivijedan,bolestan sakowimavodimalodaqe,uve}unema{tije jako. Vidite, ni oxak se ne dimi, nema nu.Ispredoronuleku}estariRahim osla{ta da zalo`i, eventualno ako uspe da waju}isena{tap,nose}ipapu~e,pixamui zgrabinekudaskuitoje xemperobja{wavaza{to to.Aima{estorodece, se toliko plasti~nih Skoroosamdesetodsto dobija socijalnu pomo} fla{a nalaze u takozvaod 15.000 dinara, ali noj{upi. stanovnikaRita,ka`u, {tajetonawihtoliko, - Plastiku lo`imo i oti{lojeda~istisneg nemajunihrane,`enamu tako se grejemo, ne priugraduzadnevnicu ide da prosi, a i to je mam ni socijalno ni deprotivzakonito pa je ~ije, ni{ta. Evo kako se stalnoteraju-ka`evlasnikEmru{. izdr`avamo, `ivela majka kanta, {ta da - A ovaj sneg nam je najmawi problem. vamka`em.Imamdesetorodecei40unuka. Kad krene da se topi, e tu nastaje pravi Jedanodunukapokazujenaku}u. -Vidi, nemamo ni prozore, samo najcirkus.Vodaulaziuku}e,unekimdelovimabudeiprekopolametravode.Aoblatu lon preko rupa. Jako je hladno - ka`e maliS. dainepri~amo-dodajeon.

ZBOG SNEGA NA GRADSKIM ULICAMA

Prepolovqen broj taksista Sne`nepadavineizazvalesunajvi{e problema u saobra}aju, a sugra|ani su zbog ka{wewa gradskih autobusa i nemogu}nostidaizsnegaizvukusopstvena vozila, u ve}oj meri koristili usluge gradskih taksi preduze}a. Iskustva su razli~ita, bilo je pote{ko}a u pronalasku slobodnog vozila, ali u ve}ini slu~ejevataksistisudolazilinavreme i pred vrata. Kako ka`e predsednik Sindikata gradskih taksista Radoslav Krsti}, na ulicama grada ovih je dana oko40odstotaksivozila. -Mnogitaksisti`ivevangrada,pa nemogudastignunaposao,nitidarade zbog lo{e o~i{}enih ulica. Lak{e se vozi glavnim saobra}ajnicama,  me|utim ve}ina puteva je i daqe zatrpana snegom, pa taksi ne mo`e ni da pri|e adresi-obja{wavaKrsti}. Nap om en uo je da sug ra| an i koj i o~ekujudataksistado|epravoispred ulaza, moraju da imaju razumevawa ukoliko se to ne desi, upravo zbog

neo~i{}enih ulica. Na Klisi, Telepu ili u Petrovaradinu ima takvih ulica. -Trebadapozovetetaksidonajbli`e ta~ke koja je prohodna. Neke gradske ulice,~akikadajelepovreme,nezgodnesuzaprilaz.Onikoji`iveutakvim ulicama treba objektivno da procene gdetaksimo`edastane-dodajeKrsti} i apeluje na sugra|ane da ne zovu vi{e taksi udru`ewa odjednom, jer se neretkode{avadastrankazovenekolikovozilaiondau|euprvokojestigne,doksu drugivozilizaxabe. Predsedniktaksiudru`ewa„Sitans„ MilanPaunovi} ka`edataksistiovih danauglavnomnisuhtelidavoze,jerim se ne isplati. Uslovi vo`we su katastrofalni,pasetro{ivi{egoriva,ai daqemukumu~escenama.Obasagovornikaka`udaote`aniusloviradanisuuticalinacenuidasutaksistivozilipo uobi~ajenojtarifi. J. Zdjelarevi}

OvezimeBukov~anisuobilne sne`ne padavine do~ekali spremnije nego ikad. Celo selo o~i{}enojeodsnega,bezobzira {tosubelepahuqepadaleskoro neprekidno nekoliko dana. Za sve to su zaslu`ni, kako ka`e ~lan saveta MZ Ilija Mar~eta, predsednica saveta MZ Slavica Uzelac i me{atanin Ra{aAntoni}. - Radnici preduze}a „Put” ~isteglavnusaobra}ajnicu,Kara|or|evu ulicu, redovno do centrasela,azasveostaleulice,ovegodine,zadu`enjeRa{a Antoni} koji sa bagerom ukla-

wasneg.Onunazadnekolikodanaradibezprestankaitomnogo zna~i, jer je selo u potpunosti prohodno - istakao je Mar~eta. Powegovimre~imaiprilazi ispredosnovne{kolesu~isti, a za prostor ispred ambulante anga`ovanajejednaosobakojaje de`urna 24 ~asa i koja brine o tome da pacijenti nesmetano mogu da do|u kod lekara. Kako ka`e i Bukov~ani su vrlo revnosni,jersvi~isteispredsvojih domova, pa je bez obzira ne veliki sneg, sve uredno kao nikadranije. B. M.

U KARLOVCIMA

Sve pod kontrolom Foto: F. Baki}

I dok polako pada mrak, ovi qudi ne vide neku svetlu bud}nost, ni izlaz iz svojesituacije.Jedino{tomogudaurade jedaubacejo{jednufla{uuvatrunadaju}i se da }e im biti bar malo toplije. Ostajeimsamodasenadajuda}ezimabrzodapro|e. A. Varga

Minus opusto{io pijacu

Foto: N. Stojanovi}

Temperatureuminusuipromajasasvihstranadanimaostavqajupusto{nanajprometnijojFuto{koj pijaci. Ve}ina tezgi zvrjala je prazna, a ono malo trgovaca, koji uporno odolevaju hladno}i, ka`u da imseminussauliceuselioiunov~anike.Prazna pija~namestalogi~ansusledokolnosti,jersetrgovcimaneisplatidaizla`uproizvode,kojibrzo mrznu,atakveihkupcisigurnone`elenasvojojtrpezi.Osimbrigezaproizvode,ovihdanamu~ilaih jeibrigazasopstvenozdravqe,jerjeiporedslojevitogidobrogobla~ewate{kojestajatisatimaza tezgom.Zbogtogasumnogiodlu~ilidaoduna„odmor”isa~ekajumalotoplijedane,kada}eovapijacaponovoza`iveti. N. R.

Premaju~era{wemizve{taju Op{tinskog {taba za vanredne situacije u karlova~koj op{tini,kojiodpo~etkasedmiceprati razvoj doga|aja u Sremskim Karlovcima zbog obilnih sne`nihpadavina,uovommestusve funkcioni{ebezve}ihproblema. Saobra}aj se odvija dobro, uzimaju}i u obzir vremenske okolnostiistawenakolovozu. Nauklawawusnegaanga`ovanasudvaspecijalnavozilai13 radnika,koji~isteudvesmene, od2do23sata.Dnevnosepotro{iokodvetonesoli. Snebdevawe vodom, strujom, gasomiosnovnim`ivotnimna-

mirnicamajeuredno,isti~eseu ovom izve{taju. Broj telefona Op{tinskog {taba za vanredne situacijeje685-3001. Z. Ml.


VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak9.februar2012.

DNEVNIK

c m y

10

ШТЕФАН МИХАЕЛ ИЗ ЕЧКЕ НЕПОКРЕТАН ОД СВОЈЕ ПЕТЕ ГОДИНЕ

Скромном младићу огрев најпотребнији

СРПСКО-НЕМАЧКИ И МАЂАРСКО-НЕМАЧКИ ВРТИЋ У СУБОТИЦИ

Стиглекњиге изФранкфурта

СУБОТИЦА: Билингвалном вртићу у Толстојевој улици у Суботици стигао је поклон из Франкфурта. Некадашња Суботичанка, која већ десет година живи и ради у Немачкој Тунде Беде Сукновић по-

слала је вртићу око 20 дечјих књига и цд-ова на немачком језику. Идеја о донацији је потекла од њене мајке, Еве Садецки која је деци и уручила поклон. - Обданиште је на поклон добило бајке, сликовнице и друге књиге на немачком језику. Поред тога, су послати и цд-ови на немачком језику.

Питала сам ћерку да ли може да пошаље неке књиге и она је рекла да нема проблема, јер у Немачкој родитељи често доносе књиге и поклањају библиотеци. Ћерка ми је рекла да већ спрема и други пакет - објашњава Ева Садецки, пензионерка из Суботице. Ема Хусар из ПУ „Наша радост” каже да је захвална на поклону, јер ће пуно помоћи у раду са децом. За сада има три групе од по 25-торо деце која похађају билингвално одељење. Постоје две групе на немачко-српском и једна на немачко-мађарском језику. - Билингвално одељење ради већ шест година. Нама овакве донације много значе јер су књиге скупе. Добијамо помоћ са разних страна- рекла је Ема Хусар. С. И.

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: scena „Pera Dobrinovi}” drama „Tartif” (19.30), Kamerna scena drama „Dobar de~ak” (20.30) Pozori{temladihvelika sala „Tri praseta” (18) Novosadskopozori{te„Mara” (19)

BIOSKOPI Arena: „Parada” (16.15, 20.30), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (12.20, 14.10, 16.10), „Misija spasiti Bo`i}” (12.30, 14.30), „Ma~ak u ~izmama” (11.15, 13, 15.10), „Kung fu panda 2” (12.15), „Hepi fit 2” (11.45, 13.10, 13.45), „Mu{karci koji mrze `ene” (22.15), „Mapetovci” (14.15), „Kupili smo zoo vrt” (15.45), „Yek i Yil” (18.30), „Podzemni svet: Bu|ewe” (18.10), „Izdaja” (22.45), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15, 17.30, 20, 22.30), „Sigurna ku}a” (20.10, 22.35), „I u dobru i u zlu” (18, 20.15, 22.25), „Ratovi zvezda: epizoda jedan - Fantomska pretwa” (17, 19.45, 22.20), „Putovawe 2: misteriozno ostrvo” (16.30, 18.20, 20.20) Kulturni centar Novog Sada: „Kako su me ukrali Nemci „ (18.30), „Najmra~niji sat” (21)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Jasmina Biro, Jelena Markovi}, Marija Powiger, Milena\eki} i KristinaJovanovi} iz Novog Sada, OlgaMitrovi} iz Koviqa, Gordana Bulat iz Mo{orina i Ivana Perc iz Zrewanina, DE^AKE: Aleksandra Petrovi}, Dijana Lakovi}, Mirjana Rogi}, MirjanaPreli} i DuwaKilibarda iz Novog Sada, QiqaRajkovac iz In|ije, BiqanaMarkovi} iz Veternika, MilankaRadi} iz Oxaka, AnaDimi} iz \ur|eva, ZoricaMaleti} iz ^eneja, JelenaDragi~evi} iz Ravnog Sela i SabrijaIbinci iz Beo~ina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Zagorka Marka Preli} (1930) u 10.30 sati, Danica Stojana Radanovi} (1932) u 11.15, Jelena @ivorada Ivi} Blagojevi} (1974) u 12, Miho Nikole Skaramuca (1932) u 12.45, Tomislav Ivana Krvavica (1934) u 13.30, Jelica Petra Markov (1924) u 14.15 i Bo`o Milo{a Labus (1930) u 15 sati. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Josip Aleksandra Dobo (1948) u 13 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Nikola Nikole Nik{i} (1963) u 13 sati.

ЕЧКА: Тежак је живот тридесеттрогодишњег Штефана Михаела из Ечке, који са мајком живи у трошној кући. Од своје пете године овај скромни младић болује од дистрофије мишића и везан је за постељу. Каже да је реч о релативно лакшем облику дистрофије, мада, додаје, ниједно обољење тог типа није лако. Уз то, његово здравствено стање с годинама се погоршава. Завршио је основну школу, али услова за даље школовање није било. - Време проводим дружећи се са људима на интернету, корисник сам

„Фејсбука“, а пратим и вести на глобалној мрежи. И то је мој прозор у свет. Дакле, дани ми пролазе у кући - каже Михаел кога су пре неколико дана, самоиницијативно, посетили млади из овог села, недалеко од Зрењанина. Био је, вели, изненађен том посетом. Јер, ретко су данас људи заинтересовани да помогну другоме. На питање како он и мајка преживљавају, у први мах одговара – „Сналазимо се“. - Компликовано је то питање, а још је сложеније набројати шта ми

Трошна кућа у којој Штефан живи

је све потребно. Огрев нам је, ипак, најпотребнији. Живимо од 22.000 динара које добијамо на име накнаде за туђу негу и помоћ. Ако кажем да је мало, нећу бити у праву, јер има људи који имају и мање. С друге стране, није ни то довољно. Једноставно, некако гурамо. Тако је, како је – казује Штефан. Њега је јуче посетио заменик градоначелника Зрењанина Горан Каурић, одазвавши се на позив младих из Ечке који су одлучили да притекну у помоћ Михаелу.

Штефан Михаел гледа кроз прозор у свет

- Услови у којима он живи заиста су непримерени, а осим тога, Михаел је од своје пете године непокретан. Упознао сам се са његовим проблемима и град ће му помоћи. Најпре ћемо одобрити одређена средства како би му се, будући да су температуре изузетно ниске, омогућила куповина огрева. Касније ћемо се потрудити да њему и мајци обезбедимо бар неке од основних потреба и да им на тај начин олакшамо живот - обећао је Каурић . Ж. Балабан

Младиволонтеринаевропскимпословима

БЕЛА ЦРКВА: Део велике породице програма „Млади у акцији”, који се спроводи под покровитељством Европске комисије, постала је и белоцркванска Канцеларија за младе. Од јесенас Канцеларија је акредитована као организација за слање волонтера у програму „Млади у акцији”, а ова акредитација важи до 2014. године. Координатор Канцеларије за младе Горан Бељин објаснио је да ова акредитација даје могућност да се млади Белоцрквани укључе у програм „Европски волонтерски сервис” ЕВС. Циљеви овог програма су да промовише активно учешће младих, развија солидарност

и толеранцију, јача узајамно разумевање, развија квалитетне системе подршке за омладинске активисте и организације и охрабрује сарадњу на нивоу Европе у области рада са младима. Програм, како је Бељин нагласио, доприноси повезивању са младим људима из Европе. Овај велики подухват Европске комисије обухвата младе од 18 до 30 година, без обзира на образовање и претходно искуство, а најчешће раде са децом, тинејџерима, особама са хендикепом, бескућницима и другима мањинским групама. Ангажовање волонтера може трајати од два до дванаест месеци, а по-

кривени су им трошкови становања, здравственог осигурања и исхране за све време боравка, док се путни трошкови рефундирају у износу од 70%. Сваки програм може укључивати до тридесет волонтера, може бити индивидуални или групни, и организован на локалном, регионалном, националном или међународном нивоу. Једна од укључених организација преузима улогу координатора и подноси предлог пројекта у име свих партнера, а у сваком ЕВС пројекту мора учествовати бар једна земља чланица Европске уније. М. Витомиров

VODI^

TElEfONI VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik РАСПИСАНИТЕНДЕРИУКИКИНДИ

Двадесетмилиона зауређењешкола

КИКИНДА: Од почетка године кикиндска Дирекција за изградњу града расписала је јавне тендере за послове који ће бити урађени у наредном периоду. Како сазнајемо од директорке ЕдитеДивковић, на појединим јавним објектима радови су већ започели. У Основ ној шко ли „Мо ра Ка рољ” у Са ја ну би ће ура ђе на вен ти ла ци ја и по ста вља ње лекса на на фи скул тур ној са ли, за шта ће би ти утро ше но 235 хи ља да, од но сно, 320 хи ља да ди на ра. У шко ли у Ба ша и ду би ће ура ђе не тер мо-ра све та и тер мо и зо ла ци ја та ва на за шта ће би ти издво је но 330 хи ља да, док су у шко ли у Мо кри ну мон ти ра ни

ру кохвати и ви ша огра да на уну тра шњем сте пе ни шту што је ко шта ло 235 хи ља да ди на ра. То је ура ђе но по на ло гу ин спек ци је. У шко ли у Ба нат ској То по ли уго во ре на је за ме на бе тон ских про зо ра. По ста вља ње но вих ПВЦ про зо ра ко шта ће 228 хи ља да ди на ра. Расписан је и тендер за замену спољне столарије у ОШ „Свети Сава”, за шта су предвиђена два милиона динара. За реконструкцију и санацију свих санитарних чворова у Гимназији „Душан Васиљев” биће издвојено 3,6 милиона динара, а на тенедеру је радове добила фирма „Златна греда”.

ЗАСУБОТИЧАНЕСТАРИЈЕОД65ГОДИНА

Бесплатне аутобускекарте СУБОТИЦА: Од почетка марта Суботичани старији од 65 година имаће право на бесплатну аутобуску карту у градском превозу. Директор ЈКП „Суботица-транса” Тибор Фазекаш каже да су у програму предузећа предвидели повластице за пензионере старије од 65 година, али да се то, за сада, односи само на градски превоз. У Суботици има око 15.000 становника који су старији од 65 година, а бесплатан превоз у граду ће им умногоме олакшати кретање. Председница Удружења пензионера Суботице Драгица Лучев објашњава да су дуго чекали на ову повластицу: - Пензије су мале и морам да кажем да смо одушевљени што нам је „Суботица-транс” изашао у сусрет са повластицама. Свакако пензионери имају повластице приликом превоза, али сада ће сви старији од 65 година моћи бесплатно да се возе јавним превозом по граду.

Суботичани који испуњају услове за добијање бесплатне аутобуске карте можи ће на шалтерима аутобуске станице да до 20. фебруара добију легитимацију. Потребно је да са собом понесу личну карту, једну слику и 300 динара колико кошта израда легитимације. Сваке наредне године делиће се контролне маркице. - Шалтери ће бити посебно обележени. Одлучили смо да овако издајемо легитимације да би скратили пут папирологије за суграђане, јер је реч о старијим Суботичанима. Поред тога, договорили смо да сви пензионери имају 10 одсто попуста на све наше туристичке аранжмане. Ускоро ћемо имати и лепу вест, јер ћемо купити 10 мини бусева. Ову инвестицију смо реализовали уз помоћ града који нам је помогао да добијемо кредитни аранжман у вредности од 80 милиона динара - рекао је Фазекаш. С.И.

ЛОШЕВРЕМЕНЕЋЕПОРЕМЕТИТИ ШИДСКУМАНИФЕСТАЦИЈУ

Такмичењеубрзој обрадисвиња ШИД: Такмичење у брзом клању и преради свиња неће бити одложено због лошег времена. На традиционалну манифестацију, која се одржава по 15. пут ове године су позвани и представници Мађарске, Словачке и Хрватске, а такмичења су заказана за суботу и недељу, 11. и 12. фебруара на терену поред игралишта ФК „Једнота” Шид.

Тачно у 12 сати почеће такмичење у брзом клању и преради свињског меса. Сат касније на реду је друго такмичење у брзом једењу кобасица, а затим и такмичење у брзом прављењу кобасица. Котизација за такмичаре је 1.500 динара по екипи од пет чланова. Свака екипа добиће 5 килограма меса и црева за пуњење. Међутим, они су обавезни да са

- Почетак свих планираних радова зависи од временских прилика. Захвати који би ометали наставу и рад школе обавиће се током пролећног распуста, у првој половини априла, док су мање адаптације и санације у току - каже Дивковићева. У уређење школа у читавој општини ове године биће утрошено око 20 милиона динара. Планом ЈП Дирекције за изградњу града за адаптације и санације школских зграда утрошиће се 10 милиона динара. За текуће поправке и одржавање основних школа у буџету Општине за ову годину предвиђено је шест милиона, док ће 3,2 милиона динара бити утрошено у средњим школама. А.Ђуран

~etvrtak9.februar2012.

ПотписимаКуљани враћајусуд КУЛА: Скоро 7.000 грађана општине Кула потписало је петицију за поновним оснивањем Општинског суда у овом месту, а народни посланик у републичком парламенту др Ђура Мученски (ДС) је обећао да ће петицију предати Одбору за правосуђе Народне скупштине и Министарству правде. Тим поводом, он је разговарао са председником Привременог органа Жељком Ковачем и изразио наду наду да ће надлежни органи уважити аргументе и оправданост иницијативе грађана и озбиљно размотрити овај захтев. Куљани су од пре две године, када је од општинског суда формира-

ПЕТИЦИЈА ЗА СМАЊЕЊЕ ТАКСИПРИЛИКОМ РЕГИСТРАЦИЈЕ

Чамацзахоби илијахта

АПАТИН: Незадовољни таксама на чамце са моторима, риболовци удружења „Буцов”, њих око 800, покренули су петицију којом се траже измене у делу Закона о порезу на употребу пловила, сматрајући да такса за чамце не може бити као за луксузне аутомобиле, нити је рационално да се плаћа сваке године. Због високих такси за регистрацију већина власника није регистровала чамце, а против тридесетак је покренута прекршајна пријава. Власници пловила плаћају таксу сваке године за чамац дужине пет метара и мотор до 10 КС у износу од 3.000 динара, док за исти такав чамац, само са кабином, такса износи чак 9.000 динара. - У делу Закона о порезима на употребу пловила само се у Србији мора платити регситрација сваке године. Код нас се исто третира чамац од шест и од 15 метара дужине који је већ у категорији брода. Због тога спортски риболовци, рекреативци, којих је највише, нису у могућности да плаћају таксе, посебно пензионери - каже Милан Ћопић, председник УСР „Буцов”, који је на Управном одбору и Скупштини, прихватио предлог да се покрене петиција за измену тог дела Закона о порезу и апелује на остала удружења у земљи да се придруже овој акцији апатинских риболоваца. Он још додаје да је

Казнезанерегистровањечамацаидо100.000динара

нелогично да исту таксу плаћају власници мотора „томос 4”, који кошта 100 евра и „хонде 9,9” која кошта 3.000 евра. - Мало који пензионер, под овим условима, може себи приуштити одлазак у природу и на пецање. Већина их издржава децу и унуке, тако да мало новца остаје за њихов хоби, риболов који су упражњавали деценијама - каже Раде Дражић Оџа. У апатинској Капетанији кажу да заједно са граничном полицијом само поступају по Закону, када кажњавају власнике нерегистрованих пловила. - Поднели смо тридесет пријава због нерегистрованих чамаца

са моторима, као и због тога што управљачи пловила нису полагали испит за руковање чамцима. Од пловила риболоваца до сада је регистровано тридесетак чамаца док је сигурно 150 нерегистровано. Казне се крећу до 100.000 динара. Упозоравали смо риболовце, да реагују када је Закон о порезу на пловила пре годину дана био у процедури, јер би тада рационалан предлог био да такса за чамце до 10 метара дужине и до 10 КС мотора буде јединствена и износи 1.000 динара - каже Урош Стојковић, шеф Капетаније у Апатину, који је задужен за спровођење закона. Ј.Прелчец

МЕСЕЧНОНОВАЦЗАНАЈУГРОЖЕНИЈЕ

Попомоћумеснуканцеларију

ВРБАС: На последњој седници Скупштине општине Врбас, одборници локалног парламента су изгласали одлуку према којој ће све месне заједнице добијати новчана средства из општинског буџета. Тако је за три месне заједнице у Врбасу опредељено месечно по 200.000, док ће сеоске добијати по 400.000 динара Секретар Друге месне заједнице у Врбасу Наташа Миловић истиче да ће овај новац

углавном бити употребљен за пружање једнократне помоћи социјално најугроженијима. - Помагаћемо најугроженијим Врбашанима који живе на територији наше месне заједнице да барем мало побољшају животни стандард кроз плаћање њихових заосталих рачуна за неке услуге или кроз набавку огрева за зиму. У сарадњи са Центром за социјални рад, Предшколском установом и школама, као и локалном самоуправом имаће-

мо у виду којим се породицама помаже и на који начин, како се не би догодило да иста породица добија помоћ на више страна, а нека нигде - рекла је Миловић. Сви они којима је помоћ неопходна треба да у месну канцеларију донесу фотокопије неизмирених рачуна и молбу за помоћ, а Савет МЗ одлучиваће једном месечно како поделити ова средства намењена социјално угроженим породицама. М. Кк.

ПОВЕЋАНБРОЈАКАДЕМАЦАКОЈИМАПОМАЖЕОПШТИНА

С прошлогодишњег такмичења у брзој свињокољи

- Сремски свињокољ сваке године окупи и по неколико хиљада посетилаца који на штандовима излагача могу да купе различите врсте свињских прерађевина по нижим ценама. Ми ћемо и ове године организовати штандове за продају по нижим ценама, а побринули смо се да за посетиоце обезбедимо шатор од 2.000 квадратних метара са подом. Под шатором ће посетиоци свињокоља моћи за 200 динара да добију порцију сремског паприкаша, хлеб и салату - каже директор туристичке организације Шид Мирослав Мића Јањић. Отварање манифестације у суботу у 11 сати, биће праћено презентацијом трактора „Џон Дир”.

собом понесу машину за млевење меса, топ за пуњење кобасица и зачине. Екипе које желе да се такмиче могу се пријавити до петка. У 16 часова у суботу биће проглашење победника у свим категоријама. За сво то време за добру атмосферу побринуће се тамбурашки оркестар. Други организатор у ове манифестације је СКУД „Једнота”. Они ће током оба дана примати узорке сремских ферментисаних кобасица. У 16 часова у недељу је оцењивање квалитета, а у 19 свечана свињокољска вечера и проглашање победника уз забавни оркестар. Улазница за свечану вечеру је 600 динара по особи. Д.Савичин

Стипендијеза147 студената

РУМА: План локалне самоуправе у Руми био је да ове године стипендије добије стотину студената. Међутим, комисија за доделу стипендија донела је одлуку да финансијски подржи још два студента који нису на буџету, али су без једног или оба родитеља, а постигли су резултате током школовања, као и да прошири листу стипендираних студената. Тако је број студената које ће у 2011/12. години стипендирати румска општина 147. Услов је да су студенти са територије општине и да их не стипендира Република Србија. - Јако је тешко подвући црту међу онима који испуњавају услове, тако да смо одлучили да свима доделимо стипендије. Средства ћемо обезбедити ребалансом буџета

или на неки други начин. Као и претходне и ове године ради се о износу од по 7.050,00 динара, који ће се исплаћивати током десет месеци за школску 2011 - 2012. годину. Критеријуми су нешто блажи за студенте из рањивих друштвених група – истиче председник румске општине Горан Вуковић. Број стипендиста у румској општини је тако 47 студената са прве године основних студија првог степена, од тога осам из осетљивих друштвених група, 84 студетана од друге до последње године студија првог степена, од чега 15 из осетљивих друштвених група и 16 студета са дипломских и академских студија, односно мастер. Правило је да се стипендирају они који су на буџету, али ове године

11

ће се у појединим случајевима од тога одступити и то у случају два студента, која нису на буџету, а немају једног или оба родитеља. Они ће добити финансијску подршку, три пута по 20 хиљада динара. Начелник Одељења друштвених делатности општине Рума Светислав Дамјанчук истиче да су у случају ових двоје студената узети у обзир тешки услови у којима живе, те жеља да буду стимулисани. Изузев стипендирања студената, новчана средства Општина обезбеђује и за најбоље средњошколце и спортисте, а пред Нову годину једнократним новчаним износом награђени су и студенти са највишим просечним оценама. Ј.Антић

на судска јединица Основног суда у Сомбору, принуђени да уколико воде неки судски спор путују по неколико десетина километара, а додатни проблем им представљају и трошкови одласка у Сомбор. Представници опозиционих партија у Кули, иако истичу да би поновно оснивање суда у овом месту било веома значајно за њене грађане, критикују што је иницијатива потекла од локалног одбора Демократске странке, кад је та странка, како кажу, најодговорнија за доношење закона Закона о седиштима и подручјима судова и тужилаштава којим су укинути општински судови. М. Кк.

Попуст повећаоуплате

ТЕМЕРИН: У последње две године 3.500 домаћинстава у Темерину добило је пластичне канте за смеће, запремине 120 литара. У питању су житељи главних улица у Темерину, Бачком Јарку и Сиригу, као и редовне платише комуналних услуга. ЈКП „Темерин“ је привремено обуставило поделу канти, до набавке новог контингента. - У јануару смо имали повећане уплате наших суграђана, јер се за редовне платише цена услуга смањује за пет одсто, а имају и приоритет у набавци амбалаже за смеће. Конкурисали смо за средства за још 2.000 канти, а из сопствених извора обезбедићемо набавку додатних 1.000 пластичних амбалажа за отпад - каже МирославКљајић, директор ЈКП „Темерин“. Чланови Управног одбора ЈКП „Темерин“ усвојили су предлог ценовника услуга угоститељства у спортској хали у Темерину, као и уговор са Самосталном занатском радњом „Металац” Драге Миловца, предузетника из Равног села о сакупљању секундарних сировина: тврде пластике, дрвета, најлон фолије, гуме, пет амбалаже, папира и метала на депонији смећа на Сиришком путу. Поменута фирма се обавезује да за ове послове месечно плати ЈКП „Темерин“ 30.000 диМ. М. нара.

Премија за ученике у Ечки ЗРЕЊАНИН:Државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу Душко Радаковић уручио је јуче градоначелнику Зрењанина Милети Михајлову решење о додели финансијских средстава за које је локална самоуправа конкурисала по јавном позиву за расподелу новца од игара на срећу. Радаковић је прецизирао да је министарство одлучило да се граду Зрењанину додели 2,1 милион динара за пројекат фискултурне сале у Ечкој. - Изузетно ми је драго што можемо да помогнемо граду у намери да у школама, у свим сеоским срединама, обезбеди фискултурне сале рекао је Радаковић. Градоначелник Михајлов је подсетио да свака четврта школа на територији града Зрењанина нема адекватне услове за одвијање наставе физичког васпитања, али да се у ову годину кренуло са акцијом побољшања тих услова. - Намера нам је да свака школа добије фискултурну салу, јер смо свесни чињенице шта оне значе за нашу децу. Недавно је започета изградња фискултурних сала у Арадцу и Михајлову, за шта је град издвојио 57 милиона динара, а сада могу рећи да ће салу за физичко ускоро имати и ученици у Основној школи „Др Александар Сабовљев“ у Ечки - казао је Михајлов. Ж.Б.


~etvrtak9.februar2012.

c m y

12

vojvodina

dnevnik

ПРЕСТАНАК ПА ДАВИНА УЗ ХЛАДНО ВРЕМЕ ДОНОСИ НОВЕ НЕВОЉЕ

Ватрогасци уклањају леденице КИКИНДА: Како је јуче рекао шеф Штаба Зимске службе БраниславЧолак, власници зграда и корисници станова су у обавези да очисте снег испред објеката, а обавезни су и да уклањаjу леденице, на местима где је то могуће. Уколико су леденице тешко доступне, њих ће уклањати ватрогасци. Кикиндска ватрогна служба нема ауто-лестве које ће се набавити ускоро, тако да леденице уклањају са прозора или тераса станова. На местима где не може да се приђе, простор се обележава тракама, које упозоравају грађане да је пролаз забрањен. До сада су ватрогасци уклонили леденице на објектима Градске пекаре, Скупштине општине Кикинда, неколицини зграда у Галадској и у улици Ђоке Радака. Леденице су уклањане на основним школама „Свети Сава” и „Јован Поповић”. Поред овог посла ватрогасци су током претходне ноћи гасили пожар у породичној кући у Кикинди, а угасили су и два мања пожара. - Са „Електровојводином” преговарамо да нам уступе корпу којом ћемо моћи да приђемо недоступним местима. Ватрогасци истичу да је тешко прићи зградама те је неопходно да се станари организују и очисте пролазе, а ангажоваћемо и

мале машине да помогну у чишћењу – додаје Чолак. Штаб за ванредне ситуације у приправности је 24 сата. Грађанима је доступан број телефона 22-901 на који могу пријавити све проблеме

Претња над главама

које имају било да се тичу снега или лединица. Хладно време и температуре у минусу изазвали су стварање леденица на зградама и кућама које могу бити опасне по пролазнике. Леденице ће бити још опасније када снег почне да се топи и када буду падале са кровова. А. Ђ.

Појачан рад хитне службе

СЕНТА: Уз повећану приправност свих институција на подручју сенћанске општине континуирано се решавају проблеми услед ванредне ситуације, оцењује Кризни штаб. Од објеката Предшколске установе „Снежана” у Сенти је дежурство уведено само у објекту „Бамби” у делу града Песак. За стара лица и социјално угрожене категорије грађана Дом за дневни боравак Центра за социјални рад у Сенти отворен је од 6 до 17 сати. Директорка Дома здравља др Ибоља Ленђел Виг каже да у интересу обезбеђења несметане опскрбе болесника у Служби хитне помоћи, уместо једне, ангажова-

не су две екипе и да је појачан број медицинских сестара које обављају кућну негу болесника. У Општој болници у Сенти, према речима директора др Михаља Вашаша пружање услуга функционише без сметњи, а због снежних падавина протеклих дана није било знатнијег повећања несрећа са преломима. У ЈКСП „Сента” појачана су дежурства на спречавању смрзавања бунара и одржавање у функцији система за одвођење отпадних вода. Поред комуналних екипа ангажованих на чишћењу тротоара у четири смене, укључен је и већи број добровољаца. М. Мр.

У Чонопљи -23

СОМБОР: Као што је претходних дана био рекордер у висини снежног покривача, када су у питању урбане средине, Сомбор је јуче заузео неславну титулу и најхладнијег града у Србији, пошто се просечна температура у овој вароши спустила на 21 степен испод нуле. Да се ради само о просеку, сведочи податак да се у једном од села сомборског подручја, Чонопљи, живин стуб спустио на чак 23 подељку испод нуле. Ипак и у оваквим, готово сибирским, условима, сва јавна и јавна комунална предузећа која се брину о енергетском снабдевању Сомбораца, радила су без већих застоја. - Снабдевање електричном, али и топлотном енергијом се одвијало без хаваријских застоја, па се може рећи да тренутно успешно одолевамо оваквим ниским температурама - каже Предраг Ракоњац из градског Штаба за ванредне ситуације.- Један од највећих проблема су нам леденице које прете са кровова, узроковане ведрим и сунчаним данима, па морамо упутити упозорење грађанима да на то обрате пажњу. Нажалост, већини кровова је у овим условима немогуће прићи, па нам преостаје само појачан опрез - каже Ракоњац, према чијим речима све службе у

часа доставе Окружном штабу за ванредне ситуације спискове угрожених места и лица, као и спискове са утврђеним недостајућим количинама горива, хране и осталих потрепштина за угрожене, о чему ће затим бити упознати покрајински, односно републички штаб за ванредне ситуације ради предузимања даљих мера – саопштила је Дуловићева. ЈКП „Чистоћа и зеленило” из Зрењанина потврдило је да његова зимска служба ради већим интензитетом у односу на ранији период. Од механизације овог предузећа, на терену су четири мала трактора, велики скип, два кипера и два камиона којима се однос снег са површина за чије је одржавање задужена „Чистоћа и зеленило”. У Одељењу за збрињавање и пријем хитних стања овдашње Опште болнице „Др Ђорђе Јоановић” веле да је, практично, смањен број пацијената који се јавља-

Гредером равнају путеве ШИД: Сви локални и регионални путеви општине Шид и поред великих снежних падавина проходни су. Још пре три дана настало је алармантно стање на 68 километара локалних путева, па су комунална предузећа ангажовала сва расположива возила. - Искористили смо сва возила ЈКП „Шидина”, ЈКП „Стандард” и неких приватних фирми на која се може монтирати гредер за чишћење снега. Ми смо за сва возила обезбедили бесплатно гориво - каже инжењер Зоран Семеновић, директор Јавног комуналног предузећа за стамбену изградњу и грађевинско земљиште у Шиду. - Поред локалних путева чи-

шћене су и пешачке стазе у Карађорђевој улици, како би пешацима бар у главној улици били обезбеђени чисти пролази. На подручју општине чисте се и регионални путеви Шид-Адашевци, аутопут из правца Товарника и други правац Товарник-Шид-Кукујевци аутопут, каже Семеновић. Због ниских температура ово ЈКП које је задужено за одржавање путне мреже, не посипа путеве сољу. То ће чинити кад дођу нешто више температуре, а за сада се свакодневно гредером заравнавају путеви локалног карактера. То значи да се скида један слој снега, како би се заравнале рупе које кидају возила. Д. С.

на и достављен пакет са храном, пошто нису били у могућности да се пробију кроз снежбне наносе - каже Клипа. У Сомбору скоро 2.700 грађана током године поднесе захтеве за доделу социјалне помоћи, па је у синхронизоване активно сти Штаба за ванредне ситуације укључен и овдашњи Центар за социјални рад. Било је неколико пријава грађана када су у питању немоћне и особе у социјалној потреби, тако да је Центар посредовао у хитном смештању шесторо

Волонтери на дежурству У сомборском Црвеном Крсту је организовано дежурство младих волонтера који ће у наредним данима, у преподневним сатима, помагати старијим Сомборцима, уколико сами не могу да оду у продавницу или по лекове. У ту сврху је отворена и телефонска линија на број 431-430, на који се времешнији Сомборци могу пријавити, како би им млади волонтери ЦК помогли. нутној спречено сти или вишој сили, односно, немогућности да се људи уопште домогну наших просторија на Апатинском путу каже БиљанаКлипа из сомборског Црвеног Крста. - Имали смо ситуацију да неколико корисника Народне кухиње није могло да дође по оброке, а у сарадњи са градским Штабом је једној породици на салашком насељу Гради-

Сомбораца у здравствене установе. Из Центра за социјални рад подсећају суграђане на одредбе Закона о породици, који је врло јасан када је у питању понашање најближих сродника према старим и (или) немоћним лицима и који прописује и кривичне санкције у случају занемаривања најближих сродника. М. Миљеновић

ВРБАС: Екипе Јавно комуналног предузећа „Стандард” из Врбаса су непрекидно на терену и раде на рашчићавању снега, уз помоћ механизације из приватног сектора. У овом комуналном предузећу кажу да су сви путеви и улице у општини Врбас проходни, а због ванредне ситуације уведени су дежурни телефони 021 7954 000 и 021 706 083 на које грађани могу да пријаве проблеме и позову помоћ. У Јавном предузећу за превоз путника „Врбас”, због мањег обима саобраћаја, важи ред вожње који се односи на дане викенда. Основне и средње школе неће радити целе ове недеље, а у Предшколској установи „Бошко Буха” је донесена одлука да се због мањег броја деце у вртићима, уводи дежурство, па ће тако до петка у Врбасу дежурати централни објекат, објекат у блоку 18 и, уколико буде потребно, објекат у насељу Виногради. Национална служба за запошљавање је обавестила јавност, а посебно незапослена лица, да сва редовна јављања, која су им заказана у наредном периоду због елементарних непогода се могу обавити по престанку ванредне ситуације, односно када временски услови то буду дозвољавали. М. Кк.

Храна и брикети за најугроженије

СТАРА ПАЗОВА: Штаб за ванредне ситуације у Старој Пазови је предузео низ мера повезаних са проглашењем ванредне ситуације и одредио привредне субјекте, јавна и друга предузећа и установе, као носиоце одређених послова значајних за што нормалнији живот у условима високих снежних наноса и ниских температура, саопштио је новинарима јуче председник Општине Горан Јовић. Штаб је за чишћење снега, леда, бацање соли и предузимање других неопходних мера по насељима задужио: „Сремпут” који ће чистити на подручју ове општине саобраћајнице које су и раније биле у његовој надлежности, „Гас Феромонт градња” са две машине радиће у Старој Пазови, „Уређење” из Бешке у Новој Пазови, „Бета-семе” у Голубинцима, „Напредак” пут до Петровићевог салаша и са „Сремпутем” правац Стара Пазова-Голубинци,„Пољоаграр” из Војке је задужен за

Има падова и ломова ЗРЕЊАНИН: Окружни штаб за ванредне ситуације Средњобанатског управног округа свакодневно заседа и разматра стање на терену, изазвано снежним падавинама и ниским температурама. На последњој седници оцењено је да је ситуација на терену у средњем Банату генерално задовољавајућа. - Обезбеђена је проходност путева, електроенергетски систем функционише нормално као и све хитне здравствене службе које збрињавају и транспортују болесне, те нема посебних критичних ситуација – реферисала је командант штаба и начелница Средњобанатског округа Тања Дуловић. Сви општински штабови, подсетила је она, у обавези су да прате стање становништва у насељеним местима, што се посебно односи на општину Сечањ, која је прогласила ванредну ситуацију. - Сви штабови, уколико и када процене, дужни су да у року од 24

граду чине максимум како би се живот у Сомбору и околини одвијао колико-толико нормално. Екстремно ниске температуре и висок снег најтеже су пали социјално угроженим Сомборцима, па је овдашњи Црвени крст, поред редовних 500, протеклог дана припремио додатних десетак куваних оброка у Народној кухињи. - Редовно смо у контакту са свим корисница Народне кухиње који се нису појавили да преузму намирнице, како бисмо имали информацију да ли се ради о тре-

Аутобуси као викендом

ју на прегледе. Дневно, лекарску помоћ овде затражи од 100 до 110 грађана. - Међутим, промењена је структура пацијената, односно повећан је број оних из такозваног првог реда хитности. У једном дану, такође, за помоћ се обратило и 18 пацијената због повреда, од којих су 12 последица падова. Од тога, осам су били преломи, а три случаја су категоризована као тешке телесне повреде. Слична ситуација била је и претходних пар дана - рекла је начелница овог одељења др Славенка Петковић Ћурић. Она је упутила савет, пре свега хроничним болесницима, да не излазе напоље у раним јутарњим и вечерњим сатима. Сваки излазак на ниске температуре, објаснила је она, доводи до сужења крвних судова, пре свега срца, што може изазвати погоршање здравственог стања. Ж. Балабан

путеве у овом селу, „Дунав група” из Новог Сада за путеве у Новим Бановцима и насељу „Бановци Дунав”, „Шљункара промет” за Старе Бановце, а СР „Кили” је одговорна за проходност саобраћајница у Белегишу и Сурдуку. Горан Јовић је истакао да су Дирекцији за изградњу пребачена средства из буџета за куповину четири машине за чишћење тротоара у Старој и Новој Пазови, као и да ће ових дана 41 најсиромшнија породица на подручју општине добити по две тоне брикета, а 52 породице пакете са намирницама. Школе неће радити до краја недеље, док вртићи раде. Омладинска задруга је добила наредбу да обезбеди 50 људи за чишћење снега, а општинска управа за куповину по 50 лопата, разбијача снега и прописаних прслука за опремање тих радника. А. Мали

Телефон за позиве грађана Пре него што је планирано почео је да ради општински КОЛ центар. Телефонски број 311999 свакодневно до 20 часова на располагању је грађанима, а пошто Штаб за ванредне ситуације прати стање на терену 24 сата, телефон 310-170 је грађанима на располагању ноћу.

Прати се лед на Нери БЕЛА ЦРКВА: На састанку Штаба за ванредне ситуације општине Бела Црква, који води председник Општине Жељко Црногорац, саопштено је да се редовно чисте све улице, тако да нема застоја у саобраћају. Оцењено је да су залихе соли довољне, а остварује се и изу-

пацијената до болнице у Вршцу. Проток леда на реци Нери прати АД „Ушће” и припрема се да разбија лед уколико дође до његовог повећања и стварања ледених брана. Председника Штаба Жељко Црногорац рекао је да су се многи грађани јавили са жељом да добровољ-

зетна сарадња са д.о.о. „Трки”, које рашчишћава улице, као и да се чисте улице које су алтернативни правци за кретање возила. Директор пословне јединице „Војводина пута” у Белој Цркви ДраганПоповић је истакао да нема никаквих потешкоћа у рашчишћавању регионалних путева, сва возила су способна за рад, стање је редовно, саобраћај се одвија несметано, а посебно је истакао да је стање у општини Бела Црква много боље него у другим градовима. Додао је да је ово предузеће снабдевено са довољним количинама соли и ризлом. Приоритет је, по његовим речима, одржавање пута Бела Црква - Стража - Вршац, због превоза

но допринесу преовладавању настале ситуације, те да их треба упутити на Јавно предузеће за грађевинско земљиште, комуналну делатност и путну привреду општине Бела Црква ради евентуалног распореда. Ледени дани донели су више посла белоцркванском Центру за социјални рад. Забележен је рекордан број захтева за одобравање једнократне новчане помоћи. Како је објаснила директор Центра Вера Смиљанић први пут за овакав вид помоћи добили су 125 захтева и већина се тиче набавке огрева. По налогу Министарства за социјални рад запослени у Центру прате стара и немоћна лица, и помажу када је то потребно. М. В.

Отворити сливнике и олуке

ВРШАЦ: Вршчани су се некако изборили са великим количинама снега на путевима и саобраћајницама, али сунчано време донело је нове невоље. То су леденице и велике количине снега на крововима кућа, па Штаб за кризне ситуације упозорава грађане на ову опасност. Налаже се свим власницима кућа, пословног простора, или њиховим закупцима и корисницима да таква места са леденицама и снегом на крововима видно ограде и да снег са тротоара очисте, да при том не затворе сливнике и олуке. Наложено је и комуналним инспекторима да, онима који не поштују ову наредбу, на лицу места наплате казну од 1.500 динара. Р. Ј.

Апел за помоћ старијима ТЕМЕРИН: Зимска служба у Темерину ангажована је већ пет дана и оцена надлежних је да је веома добро обавила досадашње послове. Служба је ангажована на чишћењу локалних саобраћајница у дужини од 130 километара, бициклистичких стаза, стаза на гробљима, уклањању снега са аутобуских стајалишта, јавних паркинга, пијаце, посипању соли и ризле на пешачким прелазима у центру и испред јавних установа и школа. Поред својих радника и механизације ЈКП „Темерин” користи услуге Самосталне занатске радње „Бруно” на источној страни Прве МЗ Темерин, Опште земљорадничке задруге „Жуњи Силак” за уклањање снега са уличних саобраћајница на подручју западне стране Прве МЗ, фирме „9. мај” на територији Старог Ђурђева и Бачког Јарка и „Панакве” за Сириг. Комунални инспектор Владимир Карановић каже да су грађани веома одговорни у чишћењу тротоара испред својих домова и локала, а да су комунални редари опоменули појединце који нису правовремено чистили стазе испред кућа. Црвени крст Темерина је апеловао на све грађане да у духу солидарности и бриге о људима, обрате пажњу на своје старе комишије и евентуално провере да ли им је потребна помоћ уколико нису у могућности да излазе из својих домова. Јасмина Божичић, секретар Црвеног крста истиче да је обезбеђен дневни центар у Дому омладине, сваког дана од 8 до 20 часова, у који могу да дођу сви који имају потребу да се угреју и евентуално попију чај, али да није било долазака. Друга акција добровољног давања крви биће организована данас од 8 до 11 часова у Дому омладине у Темерину. М. М.


dRU[TvO

dnevnik

VOJVO\ANSKI PACIJENTI NA ZRA^EWU U KLADOVU

Br`e do terapije i to uz pratwu lekara Svakog meseca, od novembra pro{legodine,40pacijentaiz Vojvodine uz pratwu lekara s Ins tit ut a za onk ol og ij u u Srems koj Kam en ic i, ide na zra~ewe u Kladovo, potvrdio je za na{ list na~elnik Odeqew a za ter ap ij u zra~ ew em Instituta za onkologiju Vojvod in e prof es or dr Mark o Erak.–Na{ilekarizajednos pacijentima iz Vojvodine odlaze u bolnicu u Kladovo na radioterapijsku seansu jer tamo postoje aparati koji nisu dovoqno iskori{}eni po{to nema dovoqan broj pacijenata. Kako je kod nas na Institutu za onkologiju gu`va jer rade samodvaaparatazaceluVojvodinu, uz pomo} Ministarstva zdravqa i Republi~kog fonda zazdravstvenoosiguraweobezbedili smo br`i dolazak do radioterapijezadeona{ihpacijenata kod kojih se ona adekvatnomo`esprovesti. OndodajedauKladovunema lekararadiologa,donedavnoje tamo radio jedan koji je pre{aonaraduSremskuKamenicu pa je prisustvo lekara sa Instituta za onkologiju  Vojvodine neophodno. Napomiwe dasenazra~eweuKladovopacijenti{aquteknakonoperacije, kao i da je precizirano kojesutolokacijenabolesniku koje mogu i treba da se zra~e. – Tam o {aq em o pac ij ent e nakon operacije tumora debelog creva i ginekolo{kih tumora,dokseoniskarcinomom dojkeneupu}ujuuKladovo.Na{i lekari dr`e pod kontrolom kompletnu terapiju, obavqaju jutarwe i ve~erwe vizi-

ProfesordrMarkoErak

te. Lekari se mewajunedeqno,{tozna~i da svakih sedam dana neko od na{ih specijalista ide da radi s pacijentima iz Vojv od in e. To funkc io n i{ e dobroipacijentikoji suzavremeterapije sme{teni u stacio- narima su zadovoqni. Rep ub li~k i fondzazdravstveno osigurawe priznaje tro{kovezaovepacijente, pla}aju im se putni tro{kovi zaj edn o s prat io cem. Min is tars tvo zdravqa je podr`alo odl az ak na{ ih pacijenata u Kladovojersuutokurazgov or i i nab avk a

Jo{ 5.000 ampula „5-fluorouracila” iz interventnog uvoza Izinterventnoguvozastiglojejo{5.000ampulacitostatika “5-fluorouracil”iMinistarstvozdravqapo~elojedaihdistrubuiraposvimcentrimagdesele~eosobeoboleleodkarcinoma.Tozna~ida}esvih25centarauSrbijidobitiovajneophodan citostatik,alijeve}sadajasnodasutokoli~inekojesudovoqnetekzanedequilidveida}eseopetpojavitinesta{ica.Na tenderecentarazaonkologijujavqajuseproizvo|a~iidistrubuterikojizaovajcitostatiktra`emnogove}ucenunego{toje biladosada,pravdaju}isedajeonnasvetskomtr`i{tuposkupeo ~ak23puta,odnosnoumesto15dolarapobo~icisadako{ta350. Nekizdravstvenicentriuspelisudaleknaru~epocenivi{oj negodosada,alineiovojkojakotiranasvetskomtr`i{tu,ali }enaisporukumoratida~ekajudomaja.^elnikRFZO-adrAleksandar Vuksanovi} poru~uje da, ukoliko se ne re{i situacija i akoseovajcitostatikzaistaikodnasbudeprodavaoposvetskim cenama,postojimogu}nostdaseumestowegazanekemalignebolestikoristiskupqicitostatik.

dva nova aparata za Institut za onkologiju u Kamenici da bi se smawilo ~ekawe na zra~ewe. Dok ne stignu – a to bi trebalo da bude tokom ove godine – deo na{ih pacijenata i daqe }e odlaziti u Kladovo – isti~eprofesorErak. Na{ sagovornik napomiwe dasusadanazra~eweuKladovoposlatipacijentikojimaje komisija u novembru pro{le godine odobrila terapiju zra~ewemikojibiovdemnogodu`e~ekalidado|unaredjerje listanaInstitutuzaonkologijuduga. –SlawemuKladovoskratilismolistu~ekawasobzirom natodajeonaduga,kaoinato da na mese~nom nivou imamo prijemnovih220pacijenataiz Vojvodine.Po~elismo,upravo zbog tolikog broja onih koji ~ekaju na terapiju zra~ewem, daradimoutrismene,ali,eto, i da koristimo ~iwenicu da u nekimgradovimaSrbijepostoje aparati koji nisu dovoqno iskori{}eni. Sve se ~ini da bi pacijenti {to pre dobili odgovaraju}u terapiju. O~ekujemodazanekolikodanauInstitutu za onkologiju pustimo u rad novi aparat za planiraweterapijezra~ewemkojismo sami nabavili za 80 miliona dinara.Tojenovackojismozaradili u dopunskom radu, mada sunaszbogtoga{tosmoradilispacijentimaizRepublike Srpske tokom 2009. godine ~esto prozivali i kritikovali. Zatosadaimamonovacdakupimonoviaparatkojijepacijentima u Vojvodini potreban – zakqu~iojeprofesorErak. Q. Male{evi}

[ta jesti tokom ledenih dana Tokomekstremnohladnihdana netrebasmawivatienergetskiunosuorganizam,jersuwegovepotrebezbogniskihtemperaturave}enegouobi~ejeno,rekla je ju~e na~elnica Jedinice za unapre|ewe ishrane i kontrolu zdravstvene ispravnosti hraneuGradskomzavodzajavno zdravqeBeogradVesnaPanti}Palibrk. [to je du`a izlo`enost spoqnim niskim temperaturama, energetske potrebe su ve}e, jer se metabolizam, odnosno kalorijska potro{wa poja~ava kako bi organizam odr`ao

neophodnu telesnu temperaturu i normalno funkcionisao. Osnovne preporuke za ishranu zatose,kakojenavela,nerazlikujubitnoodosnovnihpreporuka za pravilnu ishranu, ali obroci treba da budu ja~i u odnosunauobi~ajenuishranu.Raspodela obroka treba da bude pravilna,ujutrujeobaveznodoru~kovati i pravilno raspodeliti hranu u tri ‘’glavna’’ obrokaijednudodvevo}neu`inednevno. Doktorka Panti}-Palibrk je naglasilaidaishranatrebada

bude raznovrsna, kao i da treba davatiprednostsezonskomvo}u i povr}u - pomoranxama, mandarinama, grejpfrutu, naru, kiviju, jabukama, brusnicama, bundevama,kupusu,paprikama,per{unu... Ona je podsetila da cink, kojimsubogateriba,jaja,mleko i `itarice, tako|e ima va`nu uloguuborbiprotivinfekcija, kao i da se namirnice bogate flavonoidima - crveni luk, {argarepa, brokoli, crveno i naranxasto vo}e, orasi, mahune, jabuke, kru{ke preporu~uju u hladnimdanima.Potrebnojeje-

sti i beli luk, ren, bundevu i krompir, pasuq, gra{ak, meso, ribu,jaja,`itariceiproizvode od `itarica, a pri izboru mesa prednost treba dati nemasnom mesu - pile}em, }ure}em, tele}em. Po{tojetokomzimskogperioda kra}i boravak na suncu i mawa produkcija vitamina D, potrebno je unositi vi{e kalcijumakrozmlekoimle~neproizvode,aliidovoqnote~nosti, posebno sokove od sve`e ce|enog vo}a i ~ajeve, tople supe i ~orbe.

UNIVERZITET U NOVOM SADU JEDINI IZ SRBIJE U KAMPUSU EVROPE

Mobilni studenti ukidaju granice

Univerzitet u Novom Sadu, kojijejeve}gotovodecenijujedini univerzitet iz Srbije u programu mobilnosti studenata Campus Europae – CE (Kampus Evrope), koji se realizuje pod okriqemEvropskeuniverzitetske fondacije sa sedi{tem u

vqivawezainteresovanihstudenata na UNS-u traje do 15. februara,ana{istudenti,uzavisnostiodoblastikojustudiraju, mogu i}i na neki od slede}ih univerziteta:uAlkali([panija), Ankari (Turska), Aveiru (Portugal), Be~u (Austrija),

Evrope bavi se razmenom studenata osnovnih i master studija izme|uuniverzitetautojmre`i uoblastimafizike,hemije,biologije, medicine, prava, tehni~kih nauka (elektronika i ra~unarstvo, ma{instvo, in`ewerski menaxment), jezika i kwi-

Luksemburgu,odre|enibrojsvojihstudenataiu2012/13.akademskoj godini posla}e na jednogodi{wi studijski boravak na nekom od partnerskih univerziteta u mre`i koja se prote`e od Finske do Turske, ba{ kao {to }e i odre|eni broj stranih akademaca do}i da na nekom od fakultetausastavuUNS-astudira godinu dana. Konkurs za prija-

Luksemburgu(Luksemburg),Grajfsvaldu i Hamburgu (Nema~ka), Lo|u (Poqska), Joensuu (Finska), Nansiju (Francuska), Rigi (Letonija), Sankt Peterburgu (Rusija), Trentu (Italija), Evropskom univerzitetu dru{tvenihnaukauViqnusuiUniverzitetu u Kaunasu (oba u Litvaniji). Me|unarodni program mobilnosti studenata Kampus

`evnosti,sociologije,ekonomije, pedagogije, turizma, filozofije, politi~kih nauka), ali se ovaj dinami~an program stalno {iri. Specifi~nost ovog programa je {to insistira na tome da studenti nau~e jezik zemqe doma}ina, {to boqe upoznaju wennarod,obi~aje,kulturu...Po povratkunasvojmati~nifakultetstudentimasepriznajuispi-

tikojesupolo`ilinanekomod partnerskihuniverziteta. UNSzasadaorganizujerazmenu za studente druge, tre}e i ~etvrte godine osnovnih studija, a pravo da konkuri{u za 2012/13. imaju akademci koji }e tada studiratidrugu,tre}uili~etvrtu godinu,sprosekomosamibezobnovqene godine. Treba odli~no daznajuengleskiiposedujusredwi nivo poznavawa francuskog/nema~kog ako pretenduju da idunauniverzitetuLuksemburgu ili Grejfsvaldu. Potrebno je i dobropoznavaweradanara~unaru,aktivnokori{}eweinternetaielektronskepo{te,dasukomunikativniiumejudasesna|uu novoj sredini. O tome {ta im je potrebnoprilikomkonkurisawa zainteresovani mogu saznati na sajtuUNS-a(www.uns.ac.rs). Prvesvojestudenteurazmenuu okviru Kampusa Evrope UNS je poslao u akademskoj 2004/5. i do sada to ~ini svake godine, s tim {toiprimastranestudentekoji na na{im fakultetima provedu odgovaraju}ugodinustudija. V. ^eki}

~etvrtak9.februar2012.

13

Promovisani doktori nauka NaUniverzitetuuNovomSadurektorprof.drMiroslavVeskovi} sve~ano je promovisao petnaest doktora nauka. Najvi{i nau~nistepensteklisu:JelenaBorocki,VeqkoKrstono{i},Jelena Kova~evi}, Sne`ana Kravi}, Zoran Radosavqevi}, Vesna Tumbas iJaroslavKatona (tehni~kenauke),BranislavaSr|enovi},SvetlanaSimi} iVesnaStojanovi} (medicina),MirjanaBrkovi},Nata{aKaranfilovi} iDemirAlihoxi} (kwi`evnost)i Gordana[trbac iMilivojAlanovi} (filologija). V. ^.

POKRAJINSKI OMBUDSMAN UPOZORAVA GRA\ANE

Ne izbegavajte sudske pozive zbog TV pretplate

Savetima,kojiseovihdanapojavquju u javnosti, u kojima se obvezniciRTVpretplatepozivajudane primajusudskepo{iqkesadr`epogre{nenavodeonepostojawuosnova obaveze pla}awa pretplate, a gra|anisedovodeuzabludu,upozoriojeju~epokrajinskiombudsman. Zbogtoga,ka`eseusaop{tewu,mo`e do}i do propu{tawa kori{}ewapravanaefikasnopravnosredstvoidrugihnegativnihposledica kojeiztogaproizlaze. „Obavezapla}awaradio-televizijskepretplate,kaoivisinaina~inpla}awaiosloba|aweodobaveze pla}awa pretplate utvr|eni suZakonomoradiodifuziji.Nasuprot navodima prisutnim u javnosti,Ustavnisudnijeproglasioneustavnim odredbe Zakona o radiodifuzijikojeseodnosenaradio-televizijsku pretplatu ve} je re{ewem iz 2009. godine obustavio postupakzaocenuustavnostiizahteve za obustavu primene pojedinih odredabaovogzakona”,ka`eombudsman.„Zakonomoradiodifuzijije propisanirokpla}awapretplate, te u skladu s osnovnim pravilima gra|anskog prava du`nik dolazi u ka{weweukolikoneispuniobavezu u odre|enom roku, a poverilac sti~e pravo da ispuwewe zahteva. Postupak ostvarivawa potra`ivawaRTSpokre}epodno{ewempred-

logazaizvr{ewenaosnovuverodostojneispravenadle`nomsudu.Re{ewe kojim se predlog usvaja sud dostavqa obvezniku pretplate. Ukolikore{ewanijebilomogu}e dostavitiurokuodpetradnihdana oddanaupu}ivawapisma,nakon15 danaoddanaistekaprethodnogroka poku{a}e se ponovna dostava. Akonovadostavanebudeuspe{na, dostavaseisti~enaoglasnutablu suda. Smatra se da je dostava izvr{enaprotekompetradnihdanaod isticawa na oglasnu tablu suda„, stojiusaop{tewuombudsmana. Podostavqawure{ewadu`nik mo`eizjavitiprigovorprotivre{ewaurokuodpetradnihdanaod danadostavqaware{ewa.Ukoliko izvr{nidu`nikpropustiovajrok, re{ewe postaje pravnosna`no i mo`esepristupitiprinudnomizvr{ewu.Uprigovoruprotivre{ewadu`nikmo`eosporavatinastanakpotra`ivawa,kaoidajeobavezaizvr{enailidajenadrugina~inprestala,tedajepotra`ivawe zastarelo, s obzirom na to da potra`ivawazastarevajuzajednugodinu.Du`nikjedu`andauprigovoruiznesesverazlogepobijawai uzprigovorprilo`isvedokazena kojimaseprigovorzasniva,auslu~aju da to ne u~ini, gubi pravo da naknadnoiznosi~iweniceipredla`edokaze. P. K.


~etvrtak9.februar2012.

crna hronika

c m y

14

dnevnik

PRESUDAZAUBISTVONANOVOJDETELINARI

Tandemu16godinarobije

Dvori{tesa{upomukojojjena|enastarica

ZLO^INUIRIGU

Staricaubijena pazakopanau{upi Telo osamdesetjednogodi{we JelisaveteB.prona|enojezakopano u {upi u dvori{tu wene ku}euKara|or|evojulici106u Irigu. Telo je bilo nekoliko danazatrpanozemqom,aprona|enojenakon{tojesinnesre}ne Jelisavete Mile B. doputovao iz Pule u Irig i prijavio nestanak majke. Prvoosumwi~eni za ubistvo je Jelisavetin unuk,aMiletovsin,NemawaB. (28) koji je iznenada nestao. Unuk je s babom `iveo od septembrapro{legodine. Kom{ije, koje su `elele da ostanu anonimne, pri~aju da je Nemawa bio „veoma ~udan mladi}„,kojijeizlaziosamono}u, i to isqu~ivo da kupi potrep{tineuprodavnici.Pri~asei dajeNemawapozvaosvogocada do|euIrig,saop{tiv{imuda jebabaumrla,aMilejekom{i-

jama kazao da mu je majka „tragi~no nastradala”, ne rekav{i ko mu je to javio. Mile tvrdi i daneznagdemujesin.Pri~ase da se Nemawa, preko Ma|arske, vratiouHrvatsku. Nakon uvi|aja, de`urni istra`ni sudija Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici nalo`io jedasetelonastradaleJelisavete uputi na obdukciju u InstitutzasudskumedicinuuNovomSadudabiseutvrdiouzrok smrti. Poprvimnalazima,utvr|eno jedajestaricaubijena,alinije saop{teno i na koji na~in. Po saop{tewuPolicijskaupraveu Sremskoj Mitrovici, policija intenzivnoradinarasvetqavawu slu~aja, a o svemu otkrivenomjavnost}ebitiblagovremenoobave{tena. J.Anti}

SRPSKAPOLICIJANEMAPOTVRDUOTOMEDALIJE OSUMWI^ENINARKOBOSLOCIRANUJU@NOJAFRICI

Da~i}:Ni{ta zvani~noo[ari}u

–Srpskapolicijadosadanijedobilanikakvuzvani~nupotvrduotomedalijeDarko[ari} uJu`noafri~kojRepublici – izjavio je ju~e zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, i podsetionatodajesrpskiInterpol zatra`io informaciju otomeodkolegauJAR-u.–Postoji komunikacija i o~ekujemodanamsedapotvrdadalije re~o[ari}uiline...nikakav posebnimaterijalnismodobili. Da~i}jepodsetionatodaje srpska strana i iz tog razloga predlagala potpisivawe policijskogsporazumasJAR-om.On je dodao da je o tome poslat predlog kolegama u JAR-u, ali dadopotpisivawasporazumao policijskoj saradwi nije do{lo.

Da~i}jeupozorioinatoda „nije dobar ovakav na~in (putem medija) saop{tavawa javnosti (i o [ari}u)”, dodav{i danerazumeza{tosesvetoradi. –Neznamkakvajelogikada sesaop{tidajenekolocirani da se prati i da }e biti uhap{en–tojekaodastemujavili da }e biti uhap{en i da ima jo{nekolikodanadapobegne– rekaojeon. Da~i}jeistakaoida„nerazume logiku svega toga” i da su kolege,„akozaistapostojeinformacije,trebalodaihpodelesnama”. Pojedini mediji su proteklihdanaobjavilidaseDarko [ari}, koga srpsko pravosu|e tereti za {verc vi{e od dve tone kokaina, krije u Ju`noj Africi. (Tanjug)

– Okrivqeni za te{ko ubistvo Petera Gregorina (1965) u avgustupro{legodinenanovosadskoj Novoj Detelinari MilanJankovi}(1986),sprijavqenim prebivali{tem u Prokupqu,aboravi{temuNovomSadu, osu|en je u novosadskom Vi{em sudu na 12 godina zatvora. Maloletnom [. D., optu`enom zapomagaweuovomzlo~inu,izre~enajekaznaod~etirigodine maloletni~kog zatvora – saop{tilajeju~eza“Dnevnik”portparolka ovog suda sudija SvetlanaTomi}-Joki}. Pods et im o, le{ Pet er a Greg or in a pron a{ ao je oko podneva11.avgustawegovotac kad je do{ao da ga poseti. U stanunaprvomspratuuUlici KostaRacina7,ukojemjeovoj

PalatapravdeuNovomSadu

mladi} povremeno stanovao, zate~ene su ispreturane stvari. Prilikom uvi|aja utvr|e-

no je da je nestao `rtvin mobilnitelefon,saznalismona po~ etk u ist rag e. Prep os ta-

vqalo se je smrt nasupila u toku no}i pre pronalska be`ivotnogtela. Ubrzo,nakonokotridesetsati rasvetqavawa zlo~ina, pripadnicikriminalisti~kepolicijeli{ilisuslobodeosumwi~enogJankovi}a,apotom~etiru danaoddoga|ajai{esnaestogodi{wakakojemsestavqanateretdamujepomogao. Gregorinjezadavqen,verovano telefonskim kablom, ali je na wemu zate~ena i posekotina navratunanetase~ivom,posvoj prilici no`em koji je izgrednikuzeoustanu`trtve,saznali smoposleuvi|aja. Su|ewe je bilo zatvoreno za javnost, jer je drugookrivqeni maloletnik. M.V.

IAKOVELIMIRILI]NIJEJU^EDO[AO,UNOVOSADSKOMSUDUODR@ANORO^I[TE ZBOGNAPADANANOVINARA

Svedok:Pomisliosamda}e gaudaritinogomuglavu Iako se Velimir Ili}, kao mirJe{i}postaviopitaweo –Brzosmosespakovali,nani wegov branilac, nisu poja- srodstvu sa Strahiwom Ilipustilizgraduikadasmokrevilinaju~era{wemzakazanom }em. U tom trenutku je `ena tali kolima, videli smo dva ro~i{tuuparnicipokrenutoj koja je bila u prostoriji, vevozila koja sti`u i nekoliko zbognapadananekada{wegno- rovatnoizstrana~keadminimomakakojiulazeuzgraduNovinaraTV„Apolo”Vladimira stracije,tra`iladaseprekive Srbije. Pomislili smo da Je{i}a,sudijaOsnovnogsudau ne snimawe, a Velimir Ili} }emo`dakrenutizanamaautoNovom Sadu Nata{a Da~i} je uz psovke i pogrdne re~i putem pa smo odlu~ili da se u ipakgajeodr`alaisaslu{ala ustao i nogom udario Je{i}a. Novi Sad vratimo starim puiskaz jo{ jednog svedoka ovogdoga|ajakaoijednog sudskogve{taka. Naime,branilacVelimira Ili}a je telegramomobavestiosuddazbog vremenskih uslova nije u mogu}nosti da do|e do Novog Sada i tra`io da se ro~i{te odlo`i, ali jesudijaodbilatajzahtev jerjeusamojsudnicipreko operatera Auto-moto savezaSrbijeutvr|enoda jeputod^a~kadoNovog Sadaprohodan. Pred sudom je ju~e svedo~io Goran Trajkovski, kojioincidentugovorio kao deo ekipe TV „Apolo„kojajeujunu2003.godineoti{lauBeogradda snimiintervjusVelimirom Ili}em tokom kojeg VladimirJe{i}(prvizdesna)sadvokatom jedo{lodoincidenta.Powe- Zatim je nastavio da psuje i temdanasnebipresreli–svegovim re~ima, dolazak u pro- preti i poku{ao je da uzme do~iojeTrajkovski. On je svedo~io i o samom storije Nove Srbije protekao traku iz kamere – rekao je udarcukojijeIli}zadaoVlajeuopu{tenojatmosferikojoj Trajkovski. Onjekao,iprethodnisvedimiru Je{i}u, tvrde}i da je je doprineo i sam Ili}, do~edoci tu`ioca, potvrdio da je Ili}verovatnohteodaJe{ikav{i TV-ekipu u papu~ama i cel a ekip a bil a upla{ en a }audarinogomuglavu. trenerci. zbog tog incidenta jer su se – Int erv ju s Vel im ir om –Powegovomzamahusampobojalida}eIli}evoobezbe- mislio da }e ga udariti u glaIli}emjetekaonormalnosve |ewedo}idaimotmetrake. dotrenutkakadamujeVladivu,alijepogodioJe{i}auko-

leno, koje je primilo najve}i deo udarca, a zatim mu je noga proletelanavi{esvedovisine Je{i}eve glave, udariv{i usputifasciklukojujeVladimirdr`aourukama–rekaoje Trajkovski. On je tako|e posvedo~io da je Vladimir Je{i} mesecima nakonovogincidentabio upla{en za svoju bezbednost,~akizasvoj`ivot, kao i da je zbog toga drasti~nopromeniosvojenavikeipona{awe. – Brzo nakon tog doga|aja Vladimir Je{i} je prestao da snima te emisije, a onda se prakti~no ipovukaoiznovinarstva. Kolikosamjamogaodazakqu~im, te odluke su do{le kao posledica incidenta s Velimirom Ili}em~ijeseodmazdebojao jer je Ili} raspolagao obezbe|ewem, a incidentesnovinarimajeimaoi pre i posle napada na Je{i}a – rekao je Trajkovski. Na sled e} em ro~ i{tu, koje je zakazano za 5. mart, predvi|eno je da se saslu{aju svedoci odbrane, kaoisudskive{tak,neuropsihijatar dr Milan Stankovi} koji }e izneti nalaze o psihi~kim posledicama koje je Je{i} do`iveo za vreme samog incidenta i u periodu nakontoga. N.Perkovi}

USUBOTICIMUKUMU^ESILEGALNIMMIGRANTIMA

Rastrzaniizme|uhumanostiizakona Ilegalni migranti su jedan odnajve}ihproblemaSubotice. Gradona~elnik ovog grada na severu dr`ave Sa{a Vu~ini} isti~edajedosadapisao nek ol ik o pis ma nadl e` nim ustanovama kao i humanitarnimorganizacijamaspitawem {tadasepreduzmeuovojsituaciji kada se oko stotinu qudismrzavanaperiferijigrada.Onjerekaodave}izvesno vreme tra`i tuma~ewe od po-

krajinskih i republi~kih organa {ta da radi. S jedne starane je humanost, jer se qudi smrzavaju na -13 stepeni Celzij us ov ih i treb a spre~ it i mogu}e posledice, a s druge stranejezakon. U utorak je sedmogodi{we deteizPakistanasocembilo sme{tenouprihvatili{teza besku}nike. –^ekamdaPokrajinskiCrvenikrstodgovorinapitawe

IlegalcisnimqeninaperiferijiSubotice

kako Crveni krst u Subotici trebadapostupauovimokolnostima. Smestili smo maloletno dete u prihvatili{te, ali ne mo`emo sve da ih tamo smestimo.Sdrugestrane,dali

uto~i{te uz finansijsku nadoknadu, ~ine krivi~no delo. Obja{wavajudasvionikojiu na{oj zemqi borave ilegalno ilisutra`iliazil,trebada budu sme{teni u Bawi Kovi-

Uku}i23ilegalca Suboti~ka policija je odredila meru zadr`avawa do 48 sati StipanuK. (1956)iStevanuK. (1985)obojicaizSubotice,zbog postojawaosnovasumwedasuizvr{ilikrivi~nodelonedozvoqenogprelaskadr`avnegraniceikrijum~arewaqudi. Osumwi~eniseteretedasustranimdr`avqanimauku}iStipanaK.obezbedilisme{tajuznov~anunaknadu.Pretresomku}e, policijajeprona{la23dr`avqaninaAvganistanaiPakistana, protiv kojih su podneti zahtevi za pokretawe prekr{ajnog postupkaikojisuka`wenizatvorskimkaznama. StipanK.iStevanK.suuzodgovaraju}ukrivi~nuprijavuprivedeniistra`nomsudijiOsnovnogsudauSubotici. smopredlogdoksuovakvivanredniuslovidaihsvesmestimounekotakozvano{atorsko naseqe, gde }e imati grejawe, }ebad, krevete, hranu... Birokratija je spora i ~ekamo da vidimo {ta }e da nam ka`u, a danebudemousukobusazakonom jer oni ovde borave ilegalno–rekaojeVu~ini}. U policiji obja{wavaju da svi koj i mig rant im a pru` e

qa~i i Bogova|i, dok se ilegaln i mig rant i sme{ taj u u PadinskuSkelu. Nakon emitovawa priloga nalokalnojJUEKOteleviziji u Subotici o migrantima, mnogi gra|ani su zvali televiziju u `eqi da im pomognu. Svi koji `ele da im pomognu mogu se javiti Isto~noevropskojmisijiutomgradu. S.I.

GRUPASIRIJACAUPALAJU^EUDIPLOMATSKO PREDSTAVNI[TVOSVOJEDR@AVE

Grafitinazidovima ambasade Vi{e sirijskih dr`avqana koji`iveuSrbijiu{lojeju~e okopodnevaudvori{teambasadeSirije.Ispisalisugrafite nazidovimairazbilistaklona gara`nimvratima,re~enojeTanjuguuMUP-uSrbije. Kakojenavedeno,nakontogasu se uputili u nepoznatom pravcu. Vrata sirijske ambasade u Beo-

gradu su zakqu~ana, a na zgradi nema o{te}ewa, javio je reporterTanjuga.Grafitikojisubili ispisani, u me|uvremenu su prefarbani.Slu`beniciambasadenisu`elelidakomentari{u doga|aje, a snimawe nije dozvoqeno. Istraga u vezi s ovim incidentomjeutoku,re~enojeu MUP-u.


crna hronika

dnevnik NALOGVI[EGSUDAUBEOGRADU

Poternicaza prvooptu`enimu aferi„Jugoskandik” –PonaloguVi{egsudauBeogradu, raspisana je poternica za prvooptu`enim u procesu za aferu „Jugoskandik” Miloradom Vukoti}em iz Podgorice jer se u vi{e navrata nije odazivao na pozive suda – izjavila jeju~eTanjuguportparolkasuda Du{icaRisti}. Iako je proces zbog malverzacijautojpiramidalnoj{tedionici,kojimajeoja|enovi{ehiqada gra|anaSrbije,po~etkomdevedesetihgodinapro{logvekapoznat powenomvlasnikuJezdimiruVasiqevi}u, zvanom gazda-Jezda, prvinaoptu`nicijeVukoti},koji je tada bio direktor Banke privatneprivredeCrneGore. –Krivi~novanpretresnove}e sudaje,nazahtevVi{egtu`ila{tva u Beogradu, 19. decembra 2011. donelo re{ewe i da se Vukoti}uodredipritvor,kaoida musesudiuodsustvujerjebiona samo jednom od sedam zakazanih pretresa–umajupro{legodine –objasnilajeDu{icaRisti}. Vukoti} je tada tra`io da se postupakprotivwegarazdvojii ustupi pravosudnim organima CrneGorejer„nijednuradwunijeu~iniouSrbiji”,atu`ilacu CrnojGorijeodbiodagagoni,na {tamujesudijaSla|anaMarkovi} poru~iladaustupaweCrnoj Gori„nedolaziuobzir”. Izme|u Srbije i Crne Gore postoji Sporazum o me|usobnom izru~ewu dr`avqana, po kojem bi susedna dr`ava trebalo da uhapsi Vukoti}a zbog optu`bi beogradskogtu`ila{tvaiisporu~igaBeogradu.

Prewega,iVasiqevi}jedva puta be`ao od pravosudnih organa Srbije, prvi put devedesetihgodina,auhap{enjenaaerodromu u Beogradu u februaru 2001. po povratku s Kipra. U pritvoru je tada proveo devet meseci,odaklejepu{ten22.oktobra 2001, kada je sud odlu~io da prihvati wegovo jemstvo da bigapustionaslobodu–hipotekunaku}uwegovogprijateqa Nikole Kubatlije na beogradskom Dediwu. Hipoteka je stavqena za iznos od 500.000 evra, alijeposleponovnogbekstvaiz zemqeiraspisivawapoternice jemstvo propalo, tako da zalo`ena ku}a ~eka javnu prodaju. Drugiputjepobegao2006,alije tri godine kasnije uhap{en u Holandiji, koja ga je 26. marta 2010. godine izru~ila Srbiji. Upu}enjepritvorOkru`nogzatvorauBeogradugdeidaqeboravi. OsimVukoti}aiVasiqevi}a, naoptu`nicisuDraganAntonijevi}, Qubivoje [undi} i advokatStevanProti}.Svisunapo~etkusu|ewaudecembrunegirali krivicu za zloupotrebu slu`benogpolo`aja,prevareiutaje uvezispiramidalnom{tedwom u „Jugoskandiku” po~etkom devedesetih. Wima }e su|ewe biti nastavqeno danas, kada bi odbranu trebalo da iznese Vasiqevi}, po{to je na po~etku su|ewa rekao da se „ne ose}a sposobnim”, iako su ve{taci ocenili da je sposoban za u~e{}e u sudskom postupku.

SASTANAKDODIKAIDARKAMLADI]A

IzbuyetaRS zaodbranu generalaMladi}a Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik razgovarao je s Darkom Mladi}em, sinom ha{kogoptu`enikaRatkaMladi}a,oizdvajawunovcaizbuxeta RS za odbranu wegovog oca predTribunalom. Darko Mladi} je u Bawaluku doputovao u pratwi bijeqinskog advokata Miodraga Stojanovi}a i beogradskog advokatskog tima, a sastanku je prisustvovao i predsednik bora~ke organizacije RS Pantelija ]urguz,preneoje„Dnevniavaz„. Sastanak, koji je u utorak, u Palati RS, trajao gotovo dva

sata,nijebionajavqenmedijima.Poslesastanka,DarkoMladi} nije `eleo da daje izjave. „Ne,hvala,nemamni{tare}i”, kratkojeodgovorio. Ne{toranijeMladi}evsini tim advokata odr`ali su sastanakispredsednikomOrganizacije porodica zarobqenih, poginulihboracainestalihcivilaRS NedeqkomMitrovi}em. Dodikjeprenekolikomeseci najavio da }e „za potrebe svih optu`enih za ratne zlo~ine iz RS”bitiotvorenposebanfond koji}ekoristitizawihovuodbranu. (FoNet)

DANASNASTAVAKSU\EWAZVEZDANUTERZI]U ISARADNICIMA

Svedo~eprodati fudbaleri

Su|ewe biv{em predsednikuFudbalskogsavezaSrbijei dir ekt or u OFK „Beo g rad” Zvezdanu Terzi}u i wegovim saradnicima bi}e nastavqeno

ZvezdanTerzi}

danas saslu{awem svedoka u Vi{emsuduuBeogradu. Nasu|ewesupozvanidasvedo~esrpskiicrnogorskifudbalski reprezentativci BranislavIvanovi} iMarkoBa{a, kao i fudb al er i Vaw a Gruba~ i Sr|an Stani}, ali jo{ nije poznato da li }e se pojavitiusudu.

Terzi}u, kao i biv{em direktoru OFK „Beograd” Vladimiru Bulatovi}u i fudbalskommenaxeruDra`enuPodunavcu,sudisezbogoptu`bida su, zlou p ot reb om slu`benog polo`aja, prot ivp ravn o prisvoj il i oko ~et ir i milionaevraodprodaj e tri fudb al er a OFK„Beograd”. Pos tup ak je privrem en o razd voj en prot iv nek ad a{ weg sekretara Zajednice prvoliga{a Milovana Nikodinovi}a jer jete{kobolestanod gangrene desne noge, ali je mogu}e da se posle oporavka proces i pon ov o spoj e. Sviseteretezakrivi~n o del o zlou p otrebe slu`benog polo`aja, za koje im preti kazna od dve do 12godinazatvora. Onisuoptu`enizaprotivpravno prisvajawe novca od trans fer a fudb al er a OFK „Beograda”VaweGruba~a,Sr|an a Stan i} a i Bran is lav a Ivanovi}a. (Tanjug)

~etvrtak9.februar2012.

15

MINISTARUNUTRA[WIHPOSLOVAIVICADA^I]NAJAVQUJE:

Rasvetli}emosve~iwenice opoku{ajubekstva cija ne ~uva zatvorenike, ve} je samousistematizaciji@andarmerijeodre|enodawenipripadnici ~uvaju spoqni prsten oko zatvora–izjaviojeDa~i}novinarima. Na pitawe koliko su kvalifikovani ~uvari u zatvorskom sistemu Srbije, Da~i} je rekao daje,iakotajposaonijeunadle`nosti policije, siguran uefikasnostsistemaprovere wihovih sposobnosti. – Treba utvrditi da li je re~ samo o propustima ili o nekakvom organizovanomdelovawu.Veomasu va`ne stalne bezbednosne provere ~itavog sistema da bi se ovakvi doga|aji predupredili – upozorio jeDa~i}. Ministar unutra{wih poslova je insistirao na ~iwenici da su upravo pripadnici@andarmerije odigralipresudnuuloguu spre~avawupoku{ajabekstva Kalini}a i Milovanovi}a. – Da nije bilo wih, ne ]elijaupritvorskojjediniciuSpecijalnomsudu treba ni da zami{qamo – Istraga je u toku, odre|eno kako bi izgledao dana{wi dan, je policijsko zadr`avawe za- odnosnopotragazaodbeglima– tvorskim ~uvarima, za koje bih rekaojeDa~i}. pojasniodanisuizredovapoliOsvr}u}i se na spekulacije cije, odnosno da su u nadle`no- medija o mogu}im organizatoristiMinistarstvapravde.Poli- maipomaga~imabekstva,Da~i}

Ministarunutra{wihposlova Ivica Da~i} izrazio je ju~e uverewe da }e istraga pokazati dalisepoku{ajbekstvaSretka Kalini}a i@eqkaMilovanovi}a izzatvorauUstani~kojulici uBeograduodigraouzne~ijupomo},inije`eleodakomentari{espekulacijemedijaomogu}im pomaga~ima.

Snimakbekstva

Danassednicaskup{tinskekomisije SednicaKomisijeSkup{tineSrbijezakontroluizvr{ewa krivi~nihsankcija,nakojoj}eposlanicibitiupoznatisde{avawimapovodompoku{ajabekstvaSretkaKalini}ai@eqka Milovanovi}a iz pritvorske jedinice Specijalnog suda u Beogradu,bi}eodr`anadanas,najaviojeju~e~lantekomisije MehoOmerovi}. Sednici Komisije, koja }e biti otvorena za javnost, prisustvova}edirekorUpravezaizvr{ewekrivi~nihsankcijaMilanObradovi},rekaojeOmerovi}novinarimauSkup{tini. je rekao da }e mediji i nadaqe spekulisatiotomedalijeneko mogao da pomogne Kalini}u i Milovanovi}uiko. –Sansvakogrobija{ajedapobegne, to je stara pri~a. Na{ ciqiposaojedaihonemogu}i-

mo. Na potezu su Tu`ila{tvo, sud,policijaisvioniu~ijojje nadle`nostiovajslu~aj,okojem zasadanemanovihdetaqa,alije veomabitnodaserasvetliupotpunosti–kazaojeDa~i}. (Tanjug)

SARADNIKINSTITUTAZAKRIMINOLO[KAISOCIOLO[KAISTRA@IVAWAZLATKONIKOLI]

Rupaupreza{ti}enom sistemu

- Nema zatvora iz kojeg niko nijepobegaoilipoku{aodapobegne - ka`e za na{ list saradnikInstitutazakriminolo{ka i sociolo{ka istra`ivawa ZlatkoNikoli}-jeronnitipostojinititrebadapostoji. – Kod osu|enika uvek postoji grupa begunaca. Deo wih su stvarni, a deo umi{qeni, koji stalno planiraju da be`e a zapravonikadninepoku{aju–obja{wavaNikoli}.–Onisuumi{qeni ili psiholo{ki bolesnici.Zatvorsamposebistvara patwe zbog li{ewa slobode, autonomije, heteroseksualnih kontakata, sigurnosti i svega drugog {to zatvarawe nosi. Posebnojete`akpritvorskiboravaku}elijama,kojipodrazumeva izolaciju i zabranu velike komunikacijesdrugimqudima. ZaNikoli}ajenajindikativnije to kako su Kalini} i Milovanovi} uspeli da se dogovore, uprkos pritvorskom re`imu,dauistomtrenutkuiza|uiz }elija. - Umi{qeni begunci znaju da do detaqa isplaniraju bekstvo ali ga nikada ne realizuju. Oni ~ak qubomorno ~uvaju svoj plan oddrugih.Grupakojanajvi{ezabriwavasuonikoji}euvekpoku{avatidapobegnu,aovadvojica upravo woj pripadaju. Nema pri~edane}epoku{ati,ipored ovog neuspeha, da opet pobegnu. Nastavi}eidaqedapoku{avaju jerwih,jednostavno,ubijapomisaonatoda}e30godina`iveti

ZlatkoNikoli}

negdezatvoreni.Oniimajulogiku “boqe jedan dan kao lav nego deset kao magarac” - isti~e ZlatkoNikoli}. Na{sagovorniktvrdidaturpijawere{etkinijevelikiproblemidatomo`euraditisvaki zatvorenik,dodaju}idajetonajbezazleniji deo ovog poku{aja bekstva.Mnogojeve}epitawe– aonotra`iidaodgovornibudu prozvani – kako su oni u pritvorskimjedinicama,daklesmestagdesumoralibitirazdvojeni i gde nisu smeli imati kontakt,uspelidasedogovoreocelojakcijiizajednoiza|uiz}elijaiisko~eudvori{te. –Verujemdajeupitawunerad inemar,kojisudovelidotogada sepritvorskire`im,kakavjezami{qen,nerealizuje.Zbogtoga

Novacnijeuigri? Napitawedalijenovacdovoqanmotivdabinekopoku{ao da pomogne dvojici zatvorenika koji su optu`eni za najte`a krivi~na dela i koji su dugo godina izmicali pravdi upravo zbogtoga{tosuimalimnogoparaidaseskrivajuidapla}aju drugima da im poma`u, Nikoli} odgovara da ne veruje da je u ovomslu~ajustra`apotkupqenajerjete{kopoverovatidabi biloko“sovakvimtipovima”imaoposlazamakojepare. –Poznavaju}istra`u,jersamdugoradioswima,nisamsreo ~ovekakojibisovakvimtipovimasadilatikve.Ta~nojedanovac~ini~uda,alineverujemdajebilokoodstra`arapoverovaodajetajnovacsiguran.No,dabiseizbeglamogu}nostdase ovakvopitawe~akipostavi,stra`ariuovakvomsudumorajuda sestalnorotiratidasenebivezalizazatvorenikenizbli`iliswima.Osimtoga,Kalini}iMilovanovi}sunesigurnii wimanikonitimo`enititrebadaveruje.^akidasuuspeli dapobegnu,nebiimaokodaihsakrije,jersuisuvi{epoznati, adobranosuve}iskoristilisvemogu}nostiskrivawaipla}awausluga–ka`eNikoli}.

jebiloimogu}edakontaktiraju i ~ak sinhronizuju akciju bekstva. Javnosti je naopako predstavqeno da su oni razvalili vrata,madajesasnimkajasnoda nikakvograzvaqivawanijebilo idanavratimanemare{etkikojejetrebalodaposeku.^akjere{etkeveomalakose}ijerjedovoqno da se nao{tre neke kineske ili tajvanske `ice i da se presekuo~asposla.Najboqejeda se re{etke {tite niskonaponskomstrujom–ve}samokadpecnedatoodmahomogu}ide`urnom ~uvaru i zvu~ni i svetlnosni alarm. Toga ovde nije bilo. Svi suseoslonilisamonavideo-nadzor. Me|utim, taj video-nadzor nekotrebadapogledaiuCentru

madileme,alijeprostoneverovatnodajenekoodmahistogdana utvrdio da postoji i krivi~na odgovornost. Ali to neka radi policija,jerjetowenposao.Me|utim,odgovornostzaovajslu~aj snosemnogi.Nemo`esesvesvesti samo na stra`are i da se ne idedaqeodwih.Ta~nojedaoni nisusprovodilikontroluonoga za {ta su bili zadu`eni i zbog togajesukriviitrebadaodgovaraju. Ali, jo{ neko nije radio svoj posao, pre svega oni koji je trebalowihdakontroli{u.Lanackomandovawajezatajio.Jer, iznadstra`arajena~elnikkoji je morao da vidi da se ne{to sprema po{to nije cela akcija pripremqena za jedan dan. Ne-

Poja~anoobezbe|ewe

iude`urnojsobi.Kalini}iMilovanovi} su o~igledno prona{li“rupu”upravoutomsistemu iiskoristilitajpreza{ti}eni sistem. Treba znati da sve ono {tosesmatraapsolutnoza{ti}enim je zapravo preza{ti}eno, atojejednakoneza{ti}enomjer uvekpostojemogu}nostidasene{tozaobi|e–ka`eNikoli}. Onodbacuje,madaneupotpunosti,verovatno}udasuzatvorski ~uvari “kupqeni”, odnosno dasunamernodozvoliKalini}u i Milovanovi}u da poku{aju bekstvo i, kako isti~e, nije mu jasno da je za jedan dan odmah utvr|enodajewihpetkrivopa suiuhap{eni. – Svakako postoji disciplinskaodgovornosti~uvaraitune-

{to ne {tima u organizaciji i rukovo|ewu, i to ovaj slu~aj jestepotvrdio.Osimtoga,postoji odeqewe za nadzor, a nadzor na pritvorom kao {to je ovaj obavqapredsednikVi{egsuda.Iskqu~ivopredsednikVi{egsuda inikodrugi.Onmo`eovlastiti nekog,atoneide,izatoseovoi de{ava.Tuseodmahpostavqapitawe za{to ministarka pravde ne natera svoje predsednike da izvr{avajusvojuobavezuizatoi onasnosideoodgovornostizbog ovog{tosedogodilouSpecijalnomsuduuBeogradu.Odstra`aradoministrapravde–nikone mo`e pro}i bez preispitivawa odgovornosti–zakqu~ujeNikoli}. Q.Male{evi}


SPORT

~etvrtak9.februar2012.

dnevnik

c m y

16

NOVAK\OKOVI]POSLEDVAIPOMESECADO[AOUSRBIJU

PrioritetOlimpijada iRolanGaros Novak \okovi}, od pre nekoliko dana ne samo najboqi teniser sveta ve} i najboqi sportista sveta, do{ao je u svoju Srbiju. Nije ga bilo dva i po meseca. U me|uvremenu je poosvajao neke „sitne” trofeje i pobedio na Australijan openu. Ponovo je doneo radost srpskoj naciji, koja prati svaki wegov korak, svaki wegov me~. Pre dva dana u Londonu je dobio sportskog Oskara, ta~nije priznawe Laureus za najboqeg sportistu u 2011. godini. U restoranu „Novak” organizovano je neformalno dru`ewe \okovi}a i novinara. Najboqi teniser sveta rekao je da mu je glavni prioritet u 2012. godini takmi~ewe na Olimpijskim igrama, kao i osvajawe Rolan Garosa. On je kazao da ne zna da li }e ove godine u~estvovati u Dejvis kupu zbog gustog rasporeda. - Dejvis kup je jedino timsko takmi~ewe u tenisu gde mo`emo da predstavqamo prvo svoju zemqu, a zatim sebe. @ao mi je {to ne}u igrati protiv [vedske u Ni{u. Da li }u ove godine u~estvovati u tom takmi~ewu, ne mogu da obe}am unapred - rekao je \okovi}. Reprezentacija Srbije prvo kolo Dejvis kupa igra u Ni{u protiv [vedske, a \okovi} }e u dogovoru sa selektorom Bogdanom Obradovi}em propustiti taj duel kako bi se odmorio za nastavak sezone. On je dodao i da jo{ nije definitivno da li }e igrati na Srbija openu, koji }e se odr`ati od 30. aprila do 5. maja.

- Za sada sam na listi, ali bi}e te{ko da se sve organizuje. Morao bih da napravim par radikalnih poteza u rasporedu. Done}u odluku u dogovoru sa svojim timom.

Jagodina~eka \okovi}a Novaka \okovi}a }e danas u Ja go di ni, po vo dom pred sta vqawa wegove figure u Muzeju vo{tanih figura, do~ekati nekoliko hiqada gra|ana.Ovo je Tanjug u izjavio gradona~elnik tog grada Dragan Mar-

kovi} Palma. On je istakao da je dolazak \okovi}a u Jagodinu velika ~ast za grad. - \o ko vi} tre ba da bu de idol mladima, o ~emu stalno govorim, a ne politi~ari - rekao je Markovi}. Za \okovi}ev do~ek je sve spremno i do tan~ina je isplaniran svaki trenutak wegovog bo rav ka u Ja go di ni. Po sle

pred sta vqa wa fi gu re u Sportskoj hali JASA, u 17 sati zvani~no }e otvoriti me~ za titulu svetskog prvaka u kik bok su, di sci pli na lou kik, izme|u Bobana Marinkovi}a iz Jagodine i Brazilaca Tijago Belo Ferar da Silvo. Vo{tana figura \okovi}a, rad beogradskog vajara Svetomira Rado vi }a, od ~e tvrt ka }e bi ti deo stal ne po stavke Muzeja vo{tanih figura, i iz ra |e na je na osnovu video snimaka i fotografija najboqeg tenisera sveta. Figura je visoka 1,88 metra i obu~ena je u or gi nal ni dres i obuvena u pa ti ke sa „Head speed pro” reketom koji je o{te}en kada ga je \okovi} u svom karak te ri sti~ nom po kre tu ba cio. Na unu tra {wem delu reketa pi{e „Novak”. Mu zej vo {ta nih figura u Jagodini jedini je u Srbiji i {esti u Evropi. Otvoren je 29. aprila 2008. go di na, a u po stavci ima 28 vo{ta nih fi gu ra zna me ni tih li~ nosti iz kulture i prosvete, vere, politike i sporta iz Srbi je i sa pro sto ra biv {e SFRJ. - Od 700.000 turista, koliko je Jagodinu posetilo pro{le godine, gotovo 90 odsto ih je posetilo muzej, a figura \okovi}a, siguran sam, privu}i }e ubudu}e mnogo vi{e turista - mi{qewa je Markovi}.

On je kazao da se u Londonu, gde je nedavno progla{en za najboqeg sportistu u 2011. godini, sreo s Monikom Sele{ i da ju je tom prilikom pozvao da do|e u Beograd.

- Postoji mogu}nost da organizujemo revijalni me~, kao i da poseti Srbija open. Srpski teniser je istakao da je prilikom dodele presti`ne Laureus nagrade u Lonodonu bio naj-

sre}niji kada je video italijanskog skija{a Alberta Tombu, svog, kako je rekao, sportskog idola iz detiwstva. \okovi} je naveo da su zna~ajan utisak na wega ostavili jo{ sportisti sa hendikepom - ju-

`noafri~ki atleti~ar Oskar Pistorijus i holandska teniserka Ester Verger, kao i biv{i fudbaler, a sada trener Rud Gulit, biv{i fudbalski golman Edvin van der Sar i golfer Geri Plejer. - Oni su neverovatni qudi! Svi pri~aju o mojih 40’ak pobeda u nizu, a ta `ena nije izgubila me~ devet godina! Kada sam je pitao koliko ima grend slem titula, pogledala je u mu`a i rekla -dvadesetak. Neverovatno! - rekao je \okovi}, koji se sa Ester Verger slikao na ceremoniji dodele priznawa u Londonu i tu fotografiju oka~io na svoj tviter profil. Vode}i svetski teniser rekao je da }e odmor u Srbiji iskoristiti za skijawe na Kopaoniku. - Voleo bih da odem na Kopaonik, da malo stanem na skije, nisam bio tamo {est-sedam godina. Me|utim, pregovori u porodici jo{ traju. Mama nije za to da idem gore, ka`e da je mnogo hladno. Velika mi je `eqa da odem, nisam se po{teno skijao dve godine, samo sam jedan dan u Italiji stao na skije. Skijawe je moja najve}a qubav posle tenisa i priznajem da `alim {to se nisam oprobao na nekom profesionalnom takmi~ewu. Skijawe je kompleksniji sport od tenisa, priznajem i to - kazao je \okovi}. On je jo{ rekao da u slobodno vreme voli da se dru`i s prijateqima, igra golf, slu{a muziku i ~ita kwige. - U posledwe vreme ~itam kwige na raznim jezicima. Trenutno, „Gladne igre„ od Suzan Kolins istakao je najboqi sportista na planeti.

[VE\ANIPREDME^DEJVISKUPAUNI[U

Srbisufavoriti [vedski teniser Robert Linsted rekao je da srpski tim ima dobre igra~e i da se ne treba pla{iti jednog, ve} celog tima. On je izdvojio Janka Tipsarevi}a i Viktora Troickog kao dvojicu visoko rangiranih igra~a na svetskoj listi. Selektor {vedske reprezentacije Tomas Enkvist rekao je na konferenciji za novinare da se raduje susretu sa Srbijom i priznao da }e wegov tim poku{ati da se ravnopravno bori, iako igraju bez najboqeg - Robina Soderlinga. - Srbija ima fantasti~an tim, ali i [vedska ima dobru tradiciju u Dejvis kupu i nekoliko puta je bila pobednik tog takmi~ewa - kazao je {vedski selektor. ^lan reprezentacije Mihael Ridersted rekao je da su u Ni{u dobro do~ekani i da se svi prema wima odnose sa pa`wom. On je kazao da za sada nisu mogli da vide grad i da vreme provode u hotelu i na treninzima. - Jedva ~ekamo da po~ne me~ sa Srbijom kazao je Ridersted. ^lanovi {vedske ekipe su jo{ Filip Prpi} i Karl Bergman. Dok su {vedski reprezentativci odgovarali na pitawa novinara, u hali ^air je bio u toku trening srpskih reprezentativaca. Me~ prvog kola Svetske grupe Dejvis kupa izme|u Srbije i [vedske igra se od 10. do 12. februara. @reb za predstoje}i

Reprezentativac[vedskeMihaelRidersted

duel bi}e odr`an danas u 12 ~asova. Srbija i [vedska su pro{le godine u ~etvrtfinalu Svetske grupe Dejvis kupa odmerile

snage u Halm{tadu, a izabranici selektora Bogdana Obradovi}a ubedqivo su slavili sa 4:1.

[PANCINEPOBE\UJUSLU^AJNO: Legendarni francuski teniser Janik Noa optu`io je pre nekoliko meseci najboqe {panskesportistezaupotrebudopingsredstava. Tim povodom francuska televizija Kanal+napravilajekomi~anvideoukojem ismejavaRafaelaNadala(naslici)iindirektnogaoputu`ujezadoping,avideoodjavquje sa: „[panski sportisti ne pobe|uju slu~ajno!” Lik Rafaela Nadala vozi se u svom tromom „rejny roveru”, nestaje mu goriva i on stajenabenzinskustanicu.Umestodopumpe, {panski teniser ulazi u prodavnicu i pije fla{u mineralne vode. Pri povratku do vozila olak{a se u rezervoar, sedne za volan, a motor wegovog yipa odjednom zabrujikaobolidFormule1. Videojesigurnonasmejaopubliku{irom sveta,alite{koda}ebitisme{anNadalu i uop{te {panskoj sportskoj javnost, koja ovihdanatrpi`estokekritikezbogpresudeSudazasportskuarbitra`u(CAS){panskombiciklistiAlbertuKantadoru.


c m y

dnevnik

PARTIZAN SE VRATIO IZ IZRAELA

Finalizacija u Turskoj Posledvonedeqnihpriprema u Izraelu fudbaleri Partizana vratili su se u Beograd, gde }eodsutrado13.februaratrenirati u SC Teleoptik. Crno– beli su do sada odigrali tri testme~aiusvatripobedili: ruskogdrugoliga{aSKAEnergiju(4:2),MakabiizHaife(3:0) i izraelskog drugoliga{a Hapoel A{kelon (2:0). [ansu su dobili svi fudbaleri, a ista-

StefanBabovi}

kaoseBrazilacEduardosatri gola,dokjeStefanBabovi}postigaodva. - U Izraelu smo napravili odli~ne posao, postavili smo bazu. U Turskoj }emo finalizirati zapo~eto - ka`e Babovi}.

^inisedasveidekaopoloju, igratedobro,pobe|ujete,dobro sara|ujetesatrenerom? - U pripremama ka`u da nisu va`nirezultati,alimeniuvek jesu. Zna~i da dobro igramo, upijamo nove ideje. Svaki trener ima svoju filozofiju, pa iakonismomewalistiligreod jesenasGrantjeuveoinekenovine. Atmosfera u ekipi je odli~na. Ne kvari je nezadovoqstvo KamareiDijaretrenutnimstatusom? -Moramdaka`emdasuiKamaraiDijaravelikiprofesionalci. Ako imaju neko nezadovoqstvo to je wihovo privatno po{torademaksimalnonatreninzimaineremeteatmosferu. Izuzetnosamdobardrugsaobojicom i prezadovoqan sam {to sukodnasutimuivoleobihda {to du`e ostanu. A, mi saigra~i, pomo}i}emo im sve {to im treba. TrenerGrant,~inise,znakakodapri|eigra~ima. - ^ovek je pun iskustva i po{to znam engleski jezik ~esto komuniciramo.Onje~ovekkomunikacije, voli kontakt sa igra~ima,pozitivanjeiduhovit. Sledi odlazak u Antaliju i vrlozgusnutterminodigravawa test utakmica. Ima}ete ih ~ak pet, a dve su vrlo ozbiqne, moskovskikluboviCSKAiDinamo? - Radujem se tim utakmicama, ima}emo ozbiqne protivnike. Usvakomslu~aju,svakautakmicajeboqaodsuvogtr~awa–istakaojeBabovi}. I. L.

ZVEZDA U SOLIDNOM IZDAWU PROTIV LITEKSA

Prvenac Luke Milunovi}a

FudbaleriCrvenezvezdesuu tre}oj utakmici tokom druge faze priprema u Turskoj  prvi pupobedili.Savladanajeekipa Levskog (2:1) koju predvodi legendarni Stoi~kov, golovima Borhe i Milunovi}a. Trener RobertProsine~kiimaojerazlogazazadovoqstvo. - Ekipa je ispo{tovala sve dogovore, a posebno me raduju neke sitnice na kojima stalno insistiram. Jo{ uvek nemamo sve`inuuigri,imadetaqakoje moramo da popravimo. Ali, sve

drugom poluvremenu i iskoristio je na najboqi mogu}i na~in, prvim pogtokom u Zvezdinomdresu. -Tojevaqdanagradazatrud koji sam ulo`io u prethodnom periodu.Pogodakjeposledica anga`ovawa i presinga na kojem insistira {ef. Naravno, cela ekipa je igrala na visokom nivou, sjajno smo {etali loptu i ispo{tovali veliki deoonoga{tojebiodogovoru svla~ionici.Spremamosenajboqe{tomo`emo,arezultati

HristoStoi~koviRobertProsine~ki

pohvalezbogtr~awa,anga`ovanosti i upornosti - istakao je Prosine~ki. Crveno-beli su imali terensku dominaciju, mnogo ve}i posed lopte, forsirali su i presingnaposledwulinijurivala. -Bugariimajumladuipoletnuekipu,amismoimadekvatno parirali,nismodozvolilidase razletenaterenu.Uostalom,do trijumfasmodo{lipresingom, kadasmooduzeliloptuprotivnikuipostiglidrugigol. KvartetMiki},Mladenovi}, To{i} i Maksimovi} u defanzivinaj~e{}edobija{ansu,ali jo{uvek,premami{qewuProsine~kog, nije dostigao potrebannivosigurnosti. -Nisudovoqnouigrani,nema mirno}e i sigurnosti u pasu. Ipak,generalnosolidnosuobavili zadatak - smatra u~iteq Beogra|ana. Novajlija Luka Milunovi} dobioje{ansuprotivLiteksau

}ebitirefleksijana{egrada - presre}an je Luka Milunovi}. Povremeni reprezentativac Marko Miri} priznaje da jo{ uevknijespremandau`estokom ritmu odradio svih 90 minuta me~a, - Hvatam ritam ekipe, uklapamse,kaoisvenovajlije.Mislim da }u vrlo brzo biti jo{ boqi i da }u pokazati sav svoj kvalitet.Tomijeiciq.@elim da opravdam Zvezdin dres i da poka`emdasamgaitekakozaslu`io. Radi se mnogo ja~e i druga~ijenego{tosamnavikao. Konkurencija je velika i to je zaista dobro za svakog igra~a. Mislim da se tako najboqe napreduje. Trenutno sam spreman za60minutajakogritma,alitu je i velika grupa igra~a koja je na90minuta,~inimise.Prole}e}emodo~ekatispremni–ka`eMarkoMiri}. Z. Rangelov

SPORT

~etvrtak9.februar2012.

17

BRANA ILI], JEDAN OD NAJISKUSNIJIH IGRA^A VOJVODINE

Na razme|i ostanka i odlaska (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) ANTALIJA: Dugo ve} traje neizvenost okotogadali}eBrana Ili}, najboqi strelac Vojvodineuteku}em{ampionatu, ostati ~lan crveno-belih ili }e oti}i u inostranstvo. U jednom trenutku u~inilo se da je prelazak 27-godi{weg igra~a u ^ernomorec iz Odese gotova stvar, ali je Ili}, evo, i daqe sa igra~ima kojinosecrveno-belidresiuAntalijisevrednopripremazaprole}nu polusezonu. Dodu{e, pred polazakuTurskusportskidirektorMiodragPanteli}rekaojeda je iskusni golgeter dobio produ`eni rok za pregovore sa zainteresovanim inostranim ekipama, panijenemogu}edaon,ipak,promenisredinu. -Ikadasepojavilapri~aoko toga da postoji {ansa da odem u Ukrajinu, naglasio sam da imam va`e}iugovorsVojvodinomida }uizvr{avatisveobavezeprema klubu dokle god sam wegov ~lan. Idaqesamigra~Vojvodine,jo{ uvekimammogu}nostdaodem,ali trudim se da radim najboqe {to umemidaizvr{avamsveono{to trener Vuki}evi} zahteva. Treniramnavisokomnivou,poku{avam da se nametnem za prole}ni deo sezone i u`ivam u sjajnim

BranaIli}

uslovimakojeuAntalijiimamo. Pona{amsekaoda}uostati,ali ipregovaramsnekimklubovima, izme|u ostalih i s ^ernomorecomkojijejo{uvekzameneaktuelan.Usvakomslu~aju,prihvati}u samo eventualnu ponudu kojom

}emo biti zadovoqniijaiVojvodina,usuprotnomosta}uuNovom Sadu - ka`e Ili}. Tokom prelaznog roka u Vojvodinu su stigli Almami Moreira, Stiven Apija, a ne{to pre wih i Aleksandar Katai i Milovan Milovi}. Konkurencija za mesto u timu se zao{trila? - Jeste, konkurencija je izuztenojakaisvako od nas mora da radi maksimalnim intenzitetom kako bi se nametnuo treneru. Dolazak novih fudbalera dodatnonasmotivi{e,timpre{to nasnaprole}eo~ekujuvelikiizazovi.ApijaiMoreirasuiskusni igra~i, poseduju vrhunski kvalitetiverujemda}emoswimadobitidostanakvalietuigre.Imamo odli~nu ekipu, apsolutno dostoj-

nu ispuwewa ciqeva koji su pred svima nama. Sada treba da kroz pripremneme~evedostignemo`eqeninivoforme. Mo`e li Vojvodina da osvoji peharuKupuSrbije? - Na{a pri~a o Kupu je sasvim realna,aliimavremenadasewome bavimo. Kroz pobede u prvenstvu treba da stvaramo pobedni~ku atmosferu i da nam one budu svojevrsna uvertira za izazove u Kupu.Mislimdajo{nijevremeda o tome konkretno pri~amo, ve} treba da stvaramo igru i  pobedni~kiduhkoji}emokasnije,nadam se,pretvoritiuvelikepobede. Iskreno, da li biste vi{e volelidaodeteuinostranstvoili dasVojvodinompodignetepobedni~kipeharkupa? -Vrememijedaodem,imamve} 27 godina i treba da re{im egzistenciju i naplatim sve ono {to samgodinamaulagaoutreningei utakmice. Ve} devet godina sam u srpskom fudbalu, ali ne}u imati nikakavproblemukolikoostanem i daqe u wemu. U Novom Sadu se ose}amodli~no,prvisamstrelac ekipeitre}istrelacuprvenstvu imogujo{danapredujem,takoda motive uvek imam – istakao je BranaIli}. A. Predojevi}

VOJVODINA U ANTALIJI ODIGRALA PRVI KONTROLNI ME^

Lo{a premijera Novosa|ana Vojvodina – Slova~ko (^e{ka) 2:4 (2:2) ANTALIJA: Teren SC “IsmailGek~ek”,gledalaca:50, sudija: Bi}ikci (Turska). Strelci:Abubakaru3.iIli}u 32. minutu za Vojvodinu, a Vol{}ik u 14. (iz penala) i 27, Valentau48.iDo{eku76.minutu zaSlova~ko.@utikartoni:Mito{evi} i Mojsov (Vojvodina), Do{eki^vrtni~ek(Slova~ko). VOJVODINA: Supi}, Vuli}evi}, Pavlovi}, Trajkovi}, Mojsov, Mito{evi}, Qubinkovi}, Stevanovi}, Ili}, [kuleti}, Abubakar. U drugom poluvremenu igrali su jo{: Jano{evi}, Smiqani}, A|uru, Brankovi}, Moreira, Bojovi}, Katai, Milovi}, Novakovi} i Kova~evi}. SLOVA^KO: Filijko, Kubdo{ (Ko{ut), Trousil, Mezlik, Dani~ek,Kardela,Valenta,Ondrejko, Vole{}ik, ^vrtni~ek, Dosek. Nilepa,aniuspe{nanijebila premijera fudbalera Vojvodine u Antaliji, kada je re~ o

Mojsov, a slabi turski sudija pokazao je na belu ta~ku. Da li je Mojsovigraorukom,te{ko jere}i,aneumoqiviegzekutor najstro`e kaznebiojeVole{}ik. Nastavili su igra~i iz ~e{ke da diktiraju tempo,aVole{}ikseu 27. minutu i drugi put upisao me|u strelce. U timtrenucimaizuzetno slabo je funkcionisao vezni red Novosa|ana, pa su wihovi rivali uspevali veoma brzo da se tranformi{u iz odbrane u napad, koriste}i ekstremnu visinu svojih{picevaDo{eka i ^vrtni~eka. Ova dvojica igra~a stvarala su RadostNovosa|anaposlegolaAbubakara dosta problema centralnim besvesnagekojimaraspola`u.Za{ansu da pru`im skoro svima. kovima Vojvodine, iako se mora hvaquju}i tome, rival na{eg Rezultat nam nije bio u prvom naglasiti da ~esto nisu birali tima dr`ao je sve konce igre u planu,jerdajeste,nebihnaposredstva, ni na~in da do|u do svojim rukama, diktirao tempo luvremenu povla~io iz igre lopte. ionemogu}ionapaducrveno-beAbubakara i Ili}a. Primetno lihdastvoriijednupovoqniju je da neki igra~i fantasti~no priliku. rade i odnose se prema obavezaPovelisu~esisa3:2ve}u48. ma, ali postoji i grupa igra~a Apija samo trenirao minutu,kadajeValentaiskorikoja je jako daleko od onog {to Ukonkurencijizatimuju~era{wojutakmicinijebilonajvestiogre{kuodbraneVojvodine, dresVojvodinezahteva.Oniili }egpoja~awaNovosa|anaStivenaApije.AsizGanejo{uvekniasli~anscenariozbioseiu76. }e brzo promeniti navike, ali je potpuno fizi~ki spreman i, dok su wegovi saigra~i igrali minutu,kadajeme~re{enposle }e imati posla sa mnom. Ima}u me~sa~esima,Apijajenaterenuporednapornoradioskondigola visokog Do{eka. Bilo je jo{ strpqewa, jer igra~i su izcionimtreneromZoranomBani}evi}em. Ju~euigrunisuulazilinimladi}iPoletanovi}iRadoja,a tre}igolmanMarkoKordi}ucivilujepratioutakmicu.NateTri kapitena renujejedinoMiroslavStevanovi}proveosvih90minuta. ZanimqivostsusretaVojvodina–Slova~kojedasukapitenskutrakume|ucrveno-belimanosila~aktrojicaigra~a. Ekipujenaterenizveo“pravi”kapitenMiroslavVuli}evi}. treningme~evima.Boqiodwih Izuzetno raspolo`en za igru Kada je on u poluvremenu zamewen, traka se na{la na mi{ici bilisuigra~iekipeSlova~ko, biojeBranaIli},kojijenaleBranislavaTrajkovi}a,akadajeionnapustioigru,zavr{ilaje osmoplasiranog tima ~eskog voj strani napada crveno-belih okorukeMiroslavaStevanovi}a. {ampionata, koji su, posle kvapravio dar-mar, a takav nastup litetnije igre u ve}em delu su27-godi{ni napada~ krunisao je sreta, zaslu`eno trijumfovali u 32. minutu. Slobodan udarac s Jankovi} pratio utakmicu 4:2.Ovakavepilogdostajenaqudesne strane izveo je Mito{eSe l ek t ormladereprezentacijeSrbijeAleksandarJankovi} tio trenera Novosa|ana Dejana vi},{kuleti}jepropustiolopbiojeme|ugledaocimakojisupratilisusret.Onjesposebnom Vuki}evi}a, posebno indolentukroznoge,aIli}jemajstorpa`womgledaou~inakVukaMito{evi}a,kojijestandardanna tan odnos pojedinih fudbalera skim{utemsavladaoidrugiput wegovomspiskuikoji}enastupitiuprijateqskojuatkmicisa premadresukluba~ijebojebraFilijka. Do kraja poluvremena selekcijomBiHkojajenaprogramu29.februara. ne. imala je ekipa iz Novog Sada UtakmicisuprisustvovaliipoznatiestradnimenaxerRaka Po~elo je lepo, jer je ve} u jo{ dve prilike, ali je jednom Mari},fudbalerCrvenezvezdeMiri}ijo{nekipoznatiqudi tre}em minutu Abubakar Oumadobro reagovao golman ^eha, a vezanizasrpskifudbal. ruiskoristioodli~noproigradrugi put je Abubakar pogodio vawe Stevanovi}a i pogodio spoqnideomre`e. mre`u suparnika za vo|stvo od U nastavku je Vuki}evi} iz1:0. Me|utim, ^esi su pokazali vr{iodostaizmena,`ele}ida, puno praznina u igri odbrane lo`eni velikim naporima, ali da su ~vrsta, agresivna, discikao{tojeinajavio,{ansuprucrveno-belih, sredwi red se goniononijebeskrajno.Jo{ne}u plinovanaikvalitetnaekipai `isvimigra~ima,dokjetrener tovonijeniprime}ivao,aonda imenovati igra~e iz te grupe, nije proteklo puno vremena do Slova~kog zamenio samo jednog ninapada~inisuimalipriliku ali}eteisamiuo~itikosuoni. trenutka kada su izjedna~ili fudbalera. O~igledno, ^esi su daseistaknu. Ovakve utakmice su, uostalom, (14. minut). Odbrana crveno-beu me~ u{li takmi~arski, s na-Nikadanijeprijatnokadase najboqi pokazateq ko mo`e da lih nije dobro reagovala posle merom da ga dobiju i ni{ta ne izgubi – rekao je Dejan Vuki}epratiambicijevelikogkluba,a slobodnogudarcazarivala,lopeksperimenti{u, dok su Novovi}. – Igrali smo s jako kvalikone. tu je klize}im startom izbio sa|anihtelidaisprobajuskoro tetnim rivalom i `eleo sam A. Predojevi}


18

sport

~etvrtak9.februar2012.

dnevnik

NOVOPAZOV^ANIODR@ALISKUP[TINUKLUBA

IN\IJCEOMETASNEG

@eqavi{irang

Polakopakuju kofere

Fudbaleri novopazova~kog Radni~kog pod vo|stvom trenera Nenada Vani}a po~eli su pripreme za prole}i deo prvenstva u Srpskoj ligi, Vojvodina. Trenira se po snegu na novom pomo}nom terenu od ve{ta~ke trave. Na sne`nom terenu je 25 igra~a me|u kojima su ~etvorica novajlija, napada~i Du{an Jovi} iz Sente, Marko \ur|evi} iz Obrenovca i Nemawa Ostoji} iz Zemuna i golman Mijat Trifunovi} iz Stare Pazove. Radni~ki je napustio samo Boban Stojanovi}. Bilo je govora da }e oti}i i Pavlovi}, Rni} i Baji}, ali su oni ipak odlu~ili da ostanu i da zavr{e zapo~eti posao kako bi s Radni~kim stigli do Prve lige. U Radni~kom su obavqene izborene formalnosti. Usvojen je novi statut, izabrana je nova Skup{tina kluba koja broji 25 ~lanova, a za predsednika je izabran Ostoja Kne`evi} poznati pazova~ki privrednik, koji je ujedno i zvani~ni zastupnik kluba. - [to sam obe}ao u dosada{wem rukovo|ewu klubom uradio sam - rekao je Ostoja Kne`e-

Skup{tinaFudbalskogklubaRadni~kibilaizuzetnopose}ena

vi}. - Radni~ki se vi{e ne bori za opstanak, nego za vi{i rang. Obezbedili smo pomo}ni teren s ve{ta~kom travom kakvih je malo u Srbiji. @eqa mi je da u junu slavimo ulazak kluba u Prvu ligu. Na predlog Kne`evi}a u Upravni odbor kluba izabrani su: Aca Mihajlovi}, Ra{a Orlovi}, Jovan Ti{ma, Milivoje ]irkovi}, Goran Milojevi},

Sr|an Stani{i}, Dragan Todi}, Dragan Todorovi}, Dragi{a Pani} i @eqko Peseq. ^lanovi skup{tine su obave{teni da }e se ovog prole}a na stadionu Radni~kog postaviti reflektori za odigravawe no}nih utakmica, a tokom godine bi}e ura|ena prva faza novih tribina s klupskim prostorijama. J. Vukovi}

DOSTAPROMENAUNOVOSADSKOJCRVENOJZVEZDI

Novesnageza boqiplasman

Na prvoj prozivci vojvo|anskogfudbalskog liga{a Crvene zvezde treneru Miroslavu Gordani}u javilo se preko 30 igra~a i ~ak 14 novajlija. Listu predvode dvojica proverenih internacionalaca Davor Mago~ (Novi Sad), Du{an Broj~in (Radni~ki, Sombor) koji }e biti i zadu`en za rad sa golmanima, pa }e se dodati stru~nom

MiroslavGordani}

{tabu zajedno sa Miroslavom Gordani}em i koordinatorom Jovom Vuk~evi}em. Novajlije su: Vlade Jovanovi} (Jedinstvo, Rumunka), Du{an Ivkovi} (In|ija), @arko Alimpi} (1. maj, Ruma), Danijel Dujkovi} (Sutjeska, Fo~a), Bojan Stoji~i} i Zoran Vu~kovi} (Petrovaradin), Jovan Peki} (Morava, Velika Plana), Aleksandar Baji} (Radni~ki, Irig), Mirko Okiqevi}

(Kabel), Ogwen Klisura (^SK Pivara) i omladinac Proletera Miroslav Spasojevi}. Sa druge strane redove ekipe s Najlona napustili su: Mirko Pekez (Proleter), Aurelio Ra{iovan i \or|e Celin (Kabel), Nemawa \or|evi} (Jugovi}, Ka}), Nikola \or|evi} i Slobodan Sladojevi} (Mladost, Ba~ki Petrovac). - Znatno smo izmenili tim u odnosu na pro{lu polusezonu. Prevashodan ciq nam je da {to daqe doguramo u Kupu i naravno {to boqi plasman u prvenstvu. Navikli smo navija~e da budemo me|u pet najboqih klubova pa i pored devetog mesta i osvojenih 19 bodova time ne mo`emo zadovoqiti. Radi}emo na na{em terenu, bez obzira na sneg, verujem da }emo ispuniti plan. Zbog mnogo novajlija planirali smo da odigramo i desetak priremnih utakmica koje }e nam poslu`iti da se uigramo i spremno do~ekamo borbu za bodove. Me|utim, pitawe je dali }emo plan ispuniti. Moramo od prvog prole}nog kola biti pravi, jer do~ekujemo jeseweg prvaka Radni~kog iz Sremske Mitrovice. Mnogo su nas zadu`ili na jesewoj premireri u kojoj smo pora`eni (2:0). @arko `elimo da im vratimo istom merom - optimista je Miroslav Gordani} strateg Crvene zvezde. M.Popovi}

Krenulii Crwani Prvu prozivku fudbalera obavio je i trener vojvo|anskog liga{a Budu}nosti iz Srpske Crwe Slobodan @ivkov. Na prozivci su bili slede}i fudbaleri: golmani ]irkovi} i Grban, igra~i Vasiqevi}, Topalov, \ukanovi}, Ili}, Radi{i}, D. Antin, @. Radin, M. Radin, V. Popov, J. Popov, Martinov, Prpa, Manojlovi}, Tica, Perin. A novi igra~i su: Markov (Borac, Novi Sad), Jankov (^SK) i Mom~ilov (Vojvodina, Novo Milo{evo). U prelaznom roku iz kluba su oti{li: Lukin i S. Radin (poja~ali Crvenu zvezdu iz Vojvode Stepe) i Mini} (Zadrugar, Lazarevo). Trener Slobodan @ivkov je optimista uprkos lo{im uslovima za trening. - Radi}emo na na{em terenu i u sali - ka`e Slobodan @ivkov. - Posle prvog del planiramo da odigramo nekoliko prijateqskih utakmica. U tefteru je ve} sedam-osam utakmica, ali pitawe je dali }emo plan ispuniti. U pripremnim utakmicama dogovoreno je da se sastanemo sa Sentom, Zadrugarom, Crvenom zvezdom iz Ruskog Sela, Borcem iz Livada, Crvenom zvezdom iz Vojvode Stepe kao i sa jo{ nekoliko klubova. Na{e ambicije su da prvenstvo do~ekamo u gorwem delu tabele. M.S.

TOPOL^ANISEPRESELILIUSALU

Kekezovi}zaopstanak Vremenski uslovi ne idu na ruke fudbalerima Ba~ke Topole, ~alnovima Vojvo|anske lige, istok. Tereni su zale|eni i pokriveni snegom pa se trenira po izuzetno te{kim uslovima. Topol~ani su otkazali i dve provere, a najverovatnije je da }e i ove nede qe ostati bez utakmica. Dok se stru~ni {tab i igra~i mu~e na treninzima rukovodstvo je zakqu~io prelazni rok. - Odlu~ili smo se da osve`imo ekipu sa petoricom novajlija a sa wima imamo dobre izglede da se izborimo za mesto u zlatnoj sredini - ka`e sportski direktor kluba Pala|i Sabol~. Najve}e poja~awe je defanzivac Dejan Kekezovi}, jesenas

~lan superliga{a Hajduka iz Kule a bio je i u Smederevu, Spartaku i Radni~kom iz Bajmoka. Me|u poja~awima su i :Milan Krivokapi} (Island), Aleksandar Axi} (Kuvajt), Dejan Resanovi} (Hajduk, Kula) Boris Dra{kovi} najboqi strelac Baj{e. Iskusni centarhalf Milan Samarxija pre{au je u Mi}unovo, Slobodan Mazi} u Austriju, a golman @eqko Belecan nastavi}e svoju fudbalsku karijeru u Ma|arskoj. Trener @eqko Ra~i} iako su uslovi lo{i ne odstupa od plana, pored svakodnevnih treninga na otvorenom , radi se i u sportskoj hali u Ba~koj Topoli. S.Stojiqkovi}

Fudbaleri In|ije se, koliko to vremenske prilike dozvoqavaju, pripremaju za start prole}ne sezone u Prvoj ligi Srbije. Odigrali su dosada tri kontrolne utakmice, protiv Hajduka iz Be{ke (2:1), Hajduka iz Kule (0:0) i Ma~ve (0:0), a dve utakmice su zbog velikog snega odlo`ene pa ~elnici kluba razmi{qaju o odlasku u toplije krajeve. Posledwih nekoliko dana In|ijci uglavnom treniraju u balon-sali u Lejama, a kako su kontrolne utakmice nasu{na potreba, lako se mo`e dogoditi da zeleno-beli ipak spakuju opremu i otputuju u Ulciw ili neko drugo primorsko mesto. Odluka o tome done}e se u narednih nekoliko dana. A, {to se prelaznog roka ti~e, bilans je slede}i. Redove in|ijskog prvolidga{a napustili su: Marko Jak{i}, Dalibor Rodi}, Nenad @ivanovi}, Vladimir Radovanovi} i Neboj{a Vukoj~i}, verovatno }e wihovim stopama i mladi Darko Lemaji}, koji je probi u Parmi, a umesto wih dovedeni su: Boris Mileki} ( Radni~ki, Ni{), Miroslav Milutinovi} (Novi Sad), Aleksa Dukanac (Balkan, Mirijevo), \ura Stevan~evi} (Sloboda Point), Miodrag Vasiqevi} (Radni~ki, Sremska Mitrovica) i Stefan Karaxi} (Tatra, Svova~ka) a vratili su se Milo{ Milinovi} (Borac, Bawa Luka), Nikola Petrovi} (Napredak, Kru{evac), Nikola Grurevi} (Kan, Francuska), Aaleksan-

\uraStevan~evi}

dar Marjanovi}(Dowi Petrovci) i Dragan Rodi}, koji je ponikao u Qukovu, a kao internacionalac nekoliko sezona proveo u BiH i Makedoniji.

Pored wih, radu sa prvotimcima prikqu~eno je nekoliko omladinaca pa se veruje da }e trener Zoran Govedarica mo}i da skocka veoma dobar tim. D.Vi}enti}

BE^EJCISEUVELIKOPRIPREMAJUZANASTAVAKSEZONE

Trenerzadovoqnotrqaruke Po{to je dotakao tiski muq, Fudbalski klub Be~ej se trgao iz letargije. Vreme je bilo. Prvo je na izmaku godine, posle ko zna kog vremena, odr`ana godi{wa skup{tina, izabrano je novo rukovodstvo, a sada se, paralelno, radi na poboq{awu uslova za rad i stabilizaciji igra~kog pogona. - Za kratko vreme ura|eno je dosta. Rekonstruisan je sistem grejawa u klupskoj zgradi na stadionu, kupqen je ugaq i prostorije su spremne da prime igra~e. Ka`em prime, jer prvi deo priprema, koje su po~ele 23. januara, odvija se u sadr`ajima pod krovom sportskog centra Mladost, rekao nam je novi predsednik Radoslav Vasin. Trener be~ejskih fudbalera Vladimir Grbi}, za razliku od posledwih {est utakmica jesewe polusezone od kada vodi tim, sada zadovoqno trqa ruke. Na

spisku je 27 igra~a, a svakodnevno ih je na treninzima dvadesetak. Jesenas ih je, naj~e{}e, jednocifren broj bio na treninzima, a jedva se sakupqao dovoqan broj fudbalera da se odigra utakmica. Prepoznala su mladi}i entuzijazam rukovodstva kluba i rado se vra}aju u klub. Jedni iz sredina gde su, u me|uvremenu, igrali, a drugi su odlu~ili da se reaktiviraju. - Sada imamo kvantitet i na nama je da od toga tokom predstoje}e polusezone stvorimo kvalitet za narednu sezonu, kada imamo ambicije da se iskobeqamo aktuelnog ranga takmi~ewa, zapo~iwe pri~u trener Be~ejaca Vladimir Grbi}. Zadovoqan sam kako momci rade, pogotovo kada se zna da ovaj prvi deo priprema, gde je akcenat stavqen na sticawu fizi~ke snage, nije omiqen kod igra~a. Istakao bih optimalne uslove

ZMAJEV^ANISNOVIMTRENEROM

KlupaMarkovi}u I zmajeva~ki Obili} ~lan Vojvo|anske fudbalske lige, zapad krenuo s pripremama, posle sasatanka i prozivke odr`an je prvi trening. Trenerska palica poverena je mladom stru~waku Branislavu Markovi}u biv{em igra~u Obili}a kojem je ovo i trenerski debi. Na spisku trenera Markovi}a je dvadeset igra~a ali se prvoj prozivci odazvalo dvanaest fudbalera dok preostalih osam zbog radnih i li~nih obaveza nisu bili u mogu}nosti da prisustvuju prozivci. Ceo tok priprema Obili} sprovodi}e se u zmajeva~kom rekreacionom centru i u tri faze : fizi~ke i kondicione, takti~ko tehni~ke i uigravawe kroz kontrolne utakmice. Nekoliko igra~a je najavilo odlazak iz kluba zbog ~ega rukovodstvo Obili}a nije zabrinuto jer se u klub o~ekuje dolazak nekoliko kvalitet-

nih iskusnih fudbalera me|u kojima i nekoliko iz kulskog Hajduka. ÂŤAtmosfera u Obili}u je dobra, {to je dobar predznak za prole}nu fudbalsku sezonu. - Predstoji nam te{ka i gr~evita borba za opstanak, veliku pa`wu posve}ujemo pripremama, naro~ito sticawu snage i izdr`qivosti jer nam je upravo to bila najve}a boqka u jesewem delu. Finansijska konstrukcija jo{ nije zatvorena ali se nadamo pomo}i pre svega op{tine. - ka`e novi trener Branislav Markovi}. - Uspostavili smo saradwu sa svim klubovima iz na{e op{tine i bli`e okoline. Posebno zadovoqstvo nam je {to smo uspostavili kontakt sa superliga{em Hajdukom iz Kule sa kojima }emo sara|ivati u raznim domenima {to }e biti od obostrane koristiÂť. L.Ki{

za rad u sportskom centru, a sada nas ~eka rad pod vedrim nebom i na snegom prekrivenim terenima. Vremenski uslovi su nam malo poremetili plan igrawa kontrolnih utakmica, pa }emo, umesto planiranih osam, odigrati samo {est. Mislim da }e i to biti dovoqno da spremno do~ekamo nastavak prvenstvene trke. I daqe se Be~ejci oslawaju na igra~e iz sopstvene sredine. Jedino }e Novobe~ejac Strahiwa Vaskovi} biti igra~ koji }e prvi put osetiti atmosferu na gradskom stadionu kraj Tise. Ostalo se klupska deca. Bojan Lovre se oporavio od povrede i trebalo bi da bude veliko poja~awe na prole}e, a povratnici su Bojan Bilbija, te mladi}i Strahiwa Gavri}, Marko Kesi}, Alen Kri`evac i Igor Priji}. V.Jankov MOKRIN^ANISNOVIM PREDSEDNIKOM

[oklova~ki na~elu Delije Ovih dana do{lo je do promene rukovodstva kluba Delija iz Mokrina koji 28. avgusta ove godine slavi devet decenije postojawa, a trenutno se takmi~i u okviru Me|uop{tinske lige Kikinda - Novi Be~ej. Za predsednika kluba izabran je Svetislav [oklova~ki. Umesto dosada{wi trenera Miklo{a Mono{torija nova uprava je u potrazi za novim u~iteqem. Kako nezvani~no saznajemo, novi trener bi}e nekada{wi fudbaler ovog kluba Radovan Miladinov. U Mokrinu o~ekuju da te sledi konsolidovawe igra~kog kadra, odnosno da se za slede}u takmi~arsku sezonu vrate Mokrin~ani koji brane boje okolnih klubova. Ovako poja~ani bi bili konkurenti mogli bi igrati zna~ajniju ulogu u ligi.. Za sada su mokrinski fudbaleri pri dnu Me|uop{tinske lige. M.S.


O RUKOMETNOJ FANTAZIJI JO[ JEDNOM

Spenszaradio ~istupeticu U znak zahvalnosti za dobru saradwu u organizaciji nedavno odr `a nog Evrop skog pr venstva, ~elnici Rukometnog sa ve za Sr bi je i Voj vo di ne, predvo|eni Velimirom Marjanovi}em i Zoranom Stanojevi}em, posetili su Sportsko poslovni centar Vojvodina i tom pri li kom da ri va li di rektora Borisa Barjaktarovi}a uramqenim komadom tarafleksa (rukometni teren) sa potpisima danskih igra~a, novih prvaka Starog kontinenta. - Ovom prilikom istakao bih izuzetnu saradwu sa ruko-

predsednik RSV i direktor takmi~ewa u Novom Sadu Zoran Stanojevi}. Di rek tor Spen sa Bo ris Barjaktarovi} zahvalio se na lepim re~ima navode}i da je dobra organizacija posledica dobre me|usobne interakcije i saradwe dve institucije. - Spens je `iveo nekoliko nedeqa za Evropsko prvenstvo i ponosni smo {to smo bili deo rukometne fantazije. Pre po~etka Prvenstva mnogi su bili skepti~ni po pitawu organizacije i sposobnosti na{eg centra, ali mi smo uspeli sve radove da privedemo kraju

BorisBarjaktarovi}primapoklonodZoranaStanojevi}a

vodiocima i radnicima Spensa tokom presti`nog takmi~ewa. I pored te{ko}a koje su nas pratile pred po~etak EP, takmi~ewe smo organizovali vi{e nego uspe{no, {to su s najvi{im ocenama vrednovali i ~elnici evropske ku}e rukometa. Statisti~ki, ovo takmi~ewe je pratilo preko milijardu i po qudi, {to je prema{ilo gledanost s prethodnog {ampionata. Iz Novog Sada je izve{tavalo 189 akreditovanih novinara, a 15 utakmica u Spen su u`i vo je pra ti lo 30.000 stranaca. Da smo bili dobri doma}ini potvrda su i pohvale koje su stigle od svih reprezentacija koje su boravile u na{em gradu, zato bih se jo{ jednom zahvalio Spensu na odli~noj saradwi i podr{ci - rekao je, izme|u ostalog,

na vreme i spremno do~ekamo po~etak EP. Ovom prilikom zahvalio bih se svim zaposlenim u Spensu na velikom doprinosu u sjajnoj organizaciji. Ve} kra jem sle de }e go di ne o~ekuje nas doma}instvo Svetskop prvenstvu za rukometa{ice, gde }emo, nadam se, biti jo{ boqi i uspe{niji organizatori i doma}ini - istakao je Barjaktarovi}. Na kraju je sa `aqewem konstatovano da je propu{tena jedinstvena prilika da pokrajinski i dr`avni organi celokupni sportski kompleks, staru tri de se to go di {wu da mu Spens, de taq no re kon stru i {u, s ~ime se slo`io i predsednik dr`ave Boris Tadi}, i tako produ`e vek ove gra|evine za bar jo{ tri decenije. J. Gali}

Savi}pozvao kadete Trener kadetske rukometne reprezentacije Srbije Aleksandar Savi} saop{tio je spisak od 18 igra~a na koje ra~una na pripremama u Staroj Pazovi, gde }e se generacija 1994. pripremati zajedno sa vr{wacima iz Francuske.

(Borac M – tel), Vojislav Brajovi} (Crvana zvezda), Nikola Poti} (Partizan), Aleksandar Radovanovi} (Partizan), Darko \uki} (@elezni~ar), Ivan Popovi} (Partizan), Dejan Babi} (Crvana zvezda – Mokrin), Nikola Novakovi} (Spartak Voj-

KadetiSrbijenaokupu

Na spisku se nalaze: Bojan Ra|enovi} (Spartak Vojput), Ogwen Petrovi} (Napredak), Nemawa Mladenovi} (Vfl Gumersbah), Nemawa Pra{~evi} ([amot), Igor Mr{uqa (Partizan), Rastko Spasojevi} (Metaloplastika), Jawa Vojvodi} (Vrbas), Bogdan Ogrizovi} (Partizan), Stefan Radulovi}

SPORT

c m y

dnevnik

put), Janko Gemaqevi} (Radni~ki – Kg), Vladimir Cupara (SC Vo`dovac) Okupqawe je predvi|eno za 13. februar u hotelu Srbija, a potom odlazak u Staru Pazovu gde }e ostati do 18. februara. Predvi|ene su i tri kontrolne utakmice. J. G.

~etvrtak9.februar2012.

19

VOJVODINA NS SEME PRED KAMERAMA DO^EKUJE PO@AREVA^KI MLADI RADNIK

Bodovizakotudva Tri ko la pre kraja odbojka{i Vojvo di ne NS seme nalaze se na drugoj po zi ci ji pr ven stvene tabele i dana{wi susret s po`areva~kom Mladim radnikom za wih je vi{estru ko va `an. Naj pre, eventualna pobeda vredna tri boda gotovo bi im osigurala dru gu po zi ci ju pred ula zak u plej-of, a treba i poravnati ra~une s Po`arevqanima koji su ih u prethodnom susretu dobili (3:2). Ekipa iz Po`arevca je mo`da i najprijat ni je iz ne na |e we prvenstva, jer uz stabilizaciju kluba do{li su i dobri rezultati i gotovo je izvesno da }e u postsezonsko doigravawe s mesta nosioca. S druge stra ne, No vo sa |a ni su u prvnstvu zabele`ili pet uzastopnih pobeda i `ele nastavak uspe {nog ni za, ali i svaka slede}a utakmica bi}e im dobra pri pre ma za predstoje}i finalni turnir Kupa koji organizuju. - Dolaze nam me~evi za plasman koji }e ra sve tli ti ko }e s kojeg mesta u plej-of, ali je ve o ma za ni mqivo i u borbi za op sta nak. Za nas je druga pozicija realnost i `eqa, jer te- MilijaMrdak,korektorVojvodineNSseme {ko mo`emo da stignemo li~ak su izbacili Zvezdu u ~edera, a upravo pobeda nad Potvrtfinalu Kupa. Cenim po`a re vqa ni ma mo `e da nam `areva~ki klub i zato {to obez be di tu po zi ci ju. Me~ rade s mladima, a sada uz poima epitet derbija kola jer su dr{ku grada do{li su do kvaobe ekipe kvalitetne i u vrhu litetne ekipe i dobro igraju su tabele. Mladi radnik do- rekao je sportski direktor bro igra, {to je pokazao u meVojvodine NS seme Nikola ~evima s jakim protivnicima, Mari}.

IZ UGLA IGRA^A

Cr ve no-be li re spek tu ju sva kog pro tiv ni ka, po taj no raz mi {qa ju i o fi nal nom turniru Kupa, ali nikako da ih mimoi|u problemi. - Glavni ciq nam je da ostane mo dru gi na ta be li pred plej-of. Mla di rad nik je skockao ekipu i ima kvalitet-

Favoritismo!

Pet uzastopnih pobeda Novosa|ana i boqa pozicija na tabeli govore da su crveno-beli favoriti u dana{wem susretu, a tako misle i igra~i. - Bez obzira na poraz u Po`arevcu u prvom delu sezone, danas smo favoriti i tako }emo pristupiti me~u. Potencijalna tri boda pribli`i}e nas osigurawu druge pozicije i `elimo da s te pozicije u|emo u plej-of - rekao je korektor Milija Mrdak.

Slo`io se i Nemawa ^ubrilo, koji je ove sezone s pozicije sredweg blokera prekomandovan na korektora. - Realno smo kvalitetniji od Mladog radnika iako su ekipa za respekt. Porazili su nas u prvom delu sezone, ali tada smo bili nekompletni i slabije smo igrali. Do nove pobede nas deli na{a dobra igra i nadam se da }emo prikazati partiju vrednu celog plena - rekao je mla|i od bra}e ^ubrilo.

ne pojedince na svim pozicijama. Sve okolnosti sada ukazuju na to da treba da pobedimo, jer smo u prvom me~u bili nekompletni, a mogli smo i do trijumfa i u Po`arevcu. Kvalitet je na na{oj strani, ali nedostaje nam ve} du`i period Milan Kati}, a i danas ne}e biti u sastavu jer je ju~e imao temperaturu 41 stepen. Sada igramo na na{em terenu, u dobroj smo formi i `elimo da na sta vi mo po bed ni~ ki niz. Tre ba da od i grao smi re no, koncentrisano i ozbiqno, jer samo uz takvu igru na{ kvalitet mo`e da do|e do izra`aja istakao je trener crveno-belih Nikola Salati}. Utakmica }e se igrati u velikoj sali Spensa od 18 ~asova, uz direktan TV prenos. M. Risti}


20

sport

~etvrtak9.februar2012.

IZ FSS

Orli}inamegdan Bosancima Prednastavakkvalifikacija za Evropsko prvenstvo, koje }e 2013. godine biti odr`ano u Izraelu, mlada fudbalska reprezentacijaSrbijeima}edobruproveru. Fudbalski savezi Srbije i BiH dogovorili su prijateqski me~ mladih selekcija 29. februara u Beogradu, saop{teno je iz FSS-a. Za selektora Aleksandra Jankovi}a i wegove izabranike ovo }e biti va`na proba. Orli}i }e narednuutakmicuuGrupi4kvalifikacija za kontinentalni {ampionatodigrati5.junauTor{avnu protiv Farskih Ostrva. TrenutnoSrbijazauzimaprvomestou svojoj kvalifikacionij grupi sa 11bodova. Istog dana kada mlada reprezentacijaSrbijebudeigralaprijateqskime~saBiHbi}eodigrana i jedna kvalifikaciona utakmica,ukojoj}eMakedonijauKumanovudo~ekatiSevernuIrsku.

Selektororli}aAleksandarJankovi}

Kapelopred otkazom Italijanski stru~wak i selektor fudbalske reprezentacijeEngleskeFabioKapelomogaobi dokrajanedeqedaostanebezposla,prenoseengleskimediji.Kapelao~ekujurazgovorisa~elnicima Fudbalske asocijacije Engleske (FA) zbogtoga{tojeodbiodaoduzmekapitenskutraku Xonu Teriju, nakon {to je {toper ^elsija osumwi~enzarasisti~kopona{awe.IakojeFA odlu~iladaoduzmetrakuTeriju,tomeseuspro-

^elsidovodi Falkaa? Londonski^elsijeudrugomplanuuPremijerligi,potrebnajehitnarekonstrukcijatima,amenaxerViqas-Boa{}everovatnokrenutiodnapada.Prvametabi}ecentarforAtletiko Madrida Radamel Falkao, a mediji na ostrvu procewuju da je ^elsi spreman da Madri|animaponudivi{eod50milionafunti. Portugalacjeletos,kadajepreuzeoplavce, `eleodasasobomizPortapovedesjajnogkolumbijskog napada~a, ali je on ipak pre{ao u Atletiko Madrid za 40 miliona evra. S obziromdajenapadnajslabijakarikautimu^elsija (odbrana poja~ana Gerijem Kejhilom, vezni red Huanom Matom), Roman Abramovi~ }e sigurnoparetro{itinacentarfore,nakon{to je Nikolas Anelka oti{ao u Kinu, sve bli`i odlasku je i Didije Drogba, a Fernando Tores nepoga|aninatreningu. Jedinasvetlata~kajemladiDanijelStarix, prvistrelactimasa9golovauPremijerligi. Dvadesetpetogodi{wi Radamel Falkao je u AtletikoMadridu16me~evapostigaoje14golova.

FabioKapelo

tivioItalijanrekav{idamuSaveznatajna~in ru{iautoritet. - Smatram da je najispravnija odluka da Teri ostanekapitenEngleske.Onjeidaqenevindok senasudunedoka`esuprotno,zarne?Sobzirom da}epresudabitidoneta9.jula,nekolikodana posle Evropskog {ampionata, ne vidim razlog za{to bi ga sada anatemisali - rekao je Kapelo italijanskojstaniciRAI1.

dnevnik

U SUSRET SVETSKOM PRVENSTVU U NOVOM SADU U VUKF ASOCIJACIJI

Vizitapohvalila doma}ine

UNovomSadu}eseod10.do14.oktobraodr`atiSvetskoprvenstvoukarateu u VUKF asocijaciji, kojoj pripada Karate unija Srbije. Na borili{tima }e za medaqe boriti deca, kadeti i juniori. Tim povodom u vizitu su do{li predsednik VUKF OsvaldMesijasOlivieraipotpredsednikLivijeKrisan.Obi{lisuSpensihoteleukojima}e bitisme{teniu~esniciislu`benalica. ^elniciVUKF-abilisuprezadovoqnionim {to su videli u Spensu, a naro~ito velikom salom,ukojoj}esetakmi~eweodr`avati. -Obojicasuprezadovoqniioficijelinimhotelima-istakaojepredsednikKarateunijeSrbije Du{an Da~i}, majstor karatea 8. DAN-a. - Naravno i mi, kao organizatori, smo zadovoqni. O~ekujemodolazakoko2.000takmi~arauzrastaod 7do21godine.Naravno,bi}etuitrenerii~elnici saveza iz 50 zemaqa i sto federacija. Prili~nuzaraduima}eina{grad. Premare~imana{egsagovornika,svete~ekako je i zami{qeno i veruje da }e organizacija biti navisokomnivou. -Mnogosunampomogliqudiizgrada,naro~itoAleksandarKravi},zadu`enzasportiomladinu.Tonammnogozna~iizatosvimakojisunam pomoglinabilokojina~in`elimodaseodu`imo.Tomo`emosamoosvojenimodli~jimaiverujemda}etakoidabude.Svina{itakmi~aripripremajuseusvojimklubovima.Me|utim,ima}emo izajedni~kepripreme,{tojeuobi~ajenouna{em radu.Verujemda}einaborili{timasvete}ikao uorganizacijiovogvelikogtakmi~ewa-naglasio jeDa~i}. M. Pavlovi}

Du{anDa~i}

SA SEDNICE UO SAVEZA SPORT ZA SVE VOJVODINE

Bez~lanarineu2012. ^lanovi Upravnog odbora Samaranijojodluci,aonava`iisavezasportzasveVojvodinepo~e- da,~lanoviOKnemogubitibirali su sednicu ~estitkama Novaku ni,odnosnoimenovani,uorganei \okovi}uzaizbornajboqegspor- radna tela koja formira Olimtisteplanete,malodiskutovalio pijski komitet. Dakle, sada samo sjajnom priznawu velikom srp- preostaje da predlaga~i dostave skom sportisti, a potom nastavi- imena kandidata za Olimpijski li rad. Sednicom je predsedavao komitet 11. SORV kancelariji predsednik Saveza Milorad Pe- Saveza. ri{i}istakav{idasve{tojebiUsvojena je i odluka o broju loplaniranodaseuradiodpo~et- ~lanovaIzvr{nogodborakoji}e ka godine da je uglavnom ispuweno i da se po{tuju zadati rokovi. Savez je registrovan kod APR i dobio re{ewe, predati su konkursni projekti Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu i svi neophodni izve{taji dostavqeni su nadle`nimorganima. Na sednici je razmatranaiusvojenaodlukaobrojuistrukturi ~lanova Olimpijskog komiteta 11. SORV koja }e se odr- SednicaUpravnogodborauNovomSadu `ati 2015. godine u Srbobranu. imati sedam ~lanova, kao i PriOvoteloima}e27~lanova.Najvi- premnog odbora grada doma}ina {i organ 11. SORV ~ini}e pred- kojijeautonomanusvomraduiodstavnici:SavezasportzasveVoj- govoran za realizaciju pokrajinvodine (4 ~lana), reprezentativ- skogprvenstvaizavr{nemanifenihsindikata(5),gradadoma}ina stacije11.SORV.Pripremniod(4),nau~no–nastavnihustanovau bor}esvetorealizovatiuskladu oblastisporta(2),zona–regiona saop{timiposebnimpropozici(8), Pokrajinskog sekretarijata jama i ugovorom koji je zakqu~io za sport i omladinu (1), Sport- grad doma}in 11. SORV i Savez skogsavezaVojvodine(1),Pokra- sport za sve Vojvodine. Odluku o jinskogzavodazasport(1),Unije brojuisastavu~lanovaPripremposlodavaca Vojvodine (1). Ove nog odbora donosi nadle`ni orodlukebi}edostavqenepredlaga- ganlokalnesamouprave. ~ima~lanovaOK,koji}epokonNa sednici UO u Novom Sadu stituisawu pripremiti sva po- donetesuislede}eodluke:danatrebna akta za nesmetan rad  i knada,odnosnodnevnicazaovugopripremitiplaniprogramsvojih dinuiznosi1.600,00dinara(iako aktivnosti. Istaknuto je da, pre- mo`edabude1.859,00),dasenakna-

dazatro{koveputapriznajeuvisinikartejavnogprevoza,adanaknada za kori{}ewe sopstvenog automobilazapotrebeSavezaiznosi20procenataodcenegoriva pokilometru.Donetajeiodluka oizgledunovogpe~atai{tambiqaSaveza.Ijednaodnajva`nijih odlukaza~lanicejedauovojgodinine}epla}ati~lanarinuSavezu jersuimaleili}eimati,pove}a-

netro{koveokopreregistracije, iliregistracije,kodAgencijeza privredneregistre. Vo|ena je i rasprava o programuaktivnostiuovojgodini.Ukalendaruje29manifestacija,ve}inom tradicionalnih, ali ima i novih.Savez}eu~initisvedase onerealizujuucelini,noukoliko ne bude dovoqno novca za sve odlu~i}eseoprioritetima. Za mart je bila planirana redovna sednica skup{tine Saveza, alijeonaodgo|enazaperiodkada sezatouka`epotreba,jerSkup{tinatrebaidaverifikujeneke oddonetihodluka,pavaqasa~ekati i konstituisawe Olimpijskog komiteta. S. Jakovqevi}

NBA LIGA

Pekovi}Kingsimaposkidaokrune

DAVIDVIQAHO]ENAEVROPSKI[AMPIONAT: FudbalerBarseloneireprezentacije[panijeDavidViqadobroseoporavqaodlomanogeisvejeve}ioptimistakadajeupitawu wegovou~e{}enaEP2012. -KadasamsepovrediorekaosamdajemojciqdaseoporavimdoEvropskogprvenstvaidapomognemBarseloniufini{usezone.Svakidansamsveve}ioptimista,jerseoporavakodvijaveomadobro-rekaoje30-godi{winapada~. Viqajeudecembrupolomionogu(naslici)uutakmiciSvetskogprvenstvazaklubove. -Pro{logpetkasumidoktoriizvadilidva{rafaiznoge.Svejepro{logodli~noioti{ao samku}ibezikakvihproblema.Tojejo{jedanva`ankorakumomoporavku-dodaojeViqa. EvropskoprvenstvouUkrajiniiPoqskojodr`a}eseod8.junado1.jula.Reprezentacija[panijepoku{a}edaodbranitutituluprvakaEvrope,osvojenupre~etirigodineuAustrijii[vajcarskoj.Viqajenatomturnirubionajboqistrelacsa~etirigola.

Minesota je nadigrala tesnim rezultatom Sakramento (86:84) i notirali 13. pobedu ove sezone i tre}uunizu,aNikolaPekovi}je bionajzapa`enijipojedinacme~a. Biv{i as Partizana upisao je 23 poena,10skokova,uztriukradene lopte za skoro 37 minuta igre, na me~uukojemjebiostarter.Utimu Minesote,kojajenastupalabezsuspendovanog Kevina Lava, istakao sejo{MajklBizlisa17poenai14 uhva}enihlopti,dokjeRikiRubio fantasti~noupo{qavaosvojesaigra~e,[panacjeupisao14asistencija,uzpo{estpogodakaiskokova. - Pekovi} je razlog zbog kojeg smo pobedili, izjavio je ruki Derik Vilijams, koji je sa osam sko-

NikolaPekovi}

kova i tri blokade tako|e doprineopobedi. Bostonjenastaviouspe{anniz ipredsvojimnavija~imanadigrao je[arlot(94:84).Ukupnopetupobedu u nizu najvi{e }e pamtiti PolPirskojijesa15pogodaka,uz

osam skokova i devet asistencija stigaododrugogmestave~neliste najboqihstrelacaSeltiksa.Onje sa21.797pogodakapretekaolegendarnog Lerija Birda, koji je u karijeri dao {est mawe, a ispred Pirsasadajejo{samoXonHavli~ek sa 26.395 postignutih poena.KevinGarnetjekodzelenihbio najefiksaniji sa 22 poena, dok je Aleksandar Pavlovi} na parketu proveone{tomaweodsedamminuta,alibezu~inka. Rezultati: Milvoki - Finiks 105:107, Minesota - Sakramento 86:84,GoldenStejt-OklahomaSiti 116:119, Indijana - Juta 104:99, Boston - [arlot 94:84, Majami Klivlend107:91.


Svet poznatih

c m y

dnevnik

~etvrtak9.februar2012.

21

PAPARACO

РепубликаСрпскакаже „не”Анђелининомфилму

Ф

Р

РеперДрејк васмоли запомоћ

еперДрејк јеобјавиоидругисинглсаактуелногалбума „Тејк кер„, а спот за песму „Пректикл„изгледакаофанви-

илмАнђелинеЏоли„У земљи крви и меда” неће бити приказан у РепублициСрпској,потврдила је Ивона Лушић из дистрибутерскекуће„Блицфилм&Видео”. „Нажалост,филмјепонуђен свим приказивачима у РепублициСрпској,алијеодбијен”, реклајеЛусић.ВладимирЉевар,власникидиректорбањалучкогмултиплекса„Палас”,јединог биоскопа у овом граду, изјавио је да за Анђелилинин филмнемаинтересовањауРС,каоидаовоостварање,које јеназваосмећем,неможеигратиумањементитетуБиХ,пише„Дневниаваз”. Лушићева, међутим, не искључује могућност приказивања филмаЏолијевеунекомдругомпросторууБањалуци. „Уколикопостојипросторкојиимаусловеирегистрованјеза ту делатност, а жели приказати филм, ми смо, свакако, заинтересовани”,реклајеона.

У К ол у м б и ј и ИстиЏорџКлуни? с ун це

З

аштојеДејвидГлендон (27)изКилкенијауИрскојпроглашен задвојникахоливудскогзаводника,никоменије јасно.Разлог што је од 782 пријављена мушкарца за двојника изабран мушкарацкојинеличинањега,мождалежиу чињеници дајетакмичењеорганизованоуирскомвискибару,каоидаје“двојник”из истогместаизкојег потичеКлунијевафамилија.

део у којем модел Кајра Кеос вежбазаводљивиплессамаса камером уз реперову музику. Накрајуспотасеу„неуредном собичку”појављујеиДрејк... Дрејк јенасвомблогупозвао фанове да му пошаљу своје сличне видео снимке, за потребе будућих „Practice” верзија. Неки од снимака ће да се нађу и као пратећи видео на његовојтурнеји„Клуб Парадис” која ће да почне на Дан заљубљенихуМајамију.

АврилЛавињ поновосама

К

анадска певачица је раскинула са дечком после две године везе. Аврил Лавињ (27) иучесникријалитија„Hills”Броди Џенер (28) почели су да се забављајунаконштосепевачицаразвела одмузичараДерека Виблија након три године

ДОК ЈЕ ЕВРОПА ОКОВАНА ЛЕДОМ

Док је скоро цела Европа окована снегом и ледом, Колумбијци уживају у високим температурама, а активисти за права животиња су на уобичајен начин протестовали против борби бикова.

ДемиМур:Времеје застручнупомоћ Х

оливудска глумица Деми Мурпријавиласеуцентар за одвикавање од алкохола и дрогеукојемсу,прење,биле иЛондзиЛоханиЕваМендез. Деми Мур се пријавила на клинику„Cirquelodge„неколико недеља након што је примљена у болницу због исцрпљености, односно конзумирања непознате супстанце наликмарихуани. Глумица би у центру за рехабилитацију требало да останемесецдана.

Какобило,Глендонјеосвојиопрвунаградууовом такмичењуи осимштоћемоћидасехвалидаје“пљунути ЏорџКлуни”, онјеза наградудобиопут уЛосАнђелесиулазницузадоделуОскара. “Пријавиосамсеиззезања,асадаидемнадоделуОскара”, рекао јеГлендон. Такмичење је организовао редитељ и историчар из Ирске Габријел Мари, а “Дејли мејл” пише да се организатори Оскара ваљданећезбунитикаддвојник уђеусалу…

ЈованаЈоксимовић: Променилосе презиме

В

одитељка јутарњег програма телевизијеПинкрекла је за “Ексклузив” да се ништа није променилооткакојесталаналудикамен,осимпрезимена. „Јесам Јоксимовић, алинисам‘госпођа’”,рекла је Јована и открила да су она и Жељко венчање на Малдивима планирали два месеца, као и да је била њена жељадасеуданахришћанскипразник. „Желеласамдасеудамна СветогЈованаитосмоиурадили,мислимдајелеподатибрачне заветенаједанвеликиправославнипразник”. ЈованаједодаладаонаиЖељкојошнеразмишљајукадаигде ћебитиодржановенчањеуБеограду.

брака. Разлог разлаза је наводно чињеница да је Аврил желелаопетдасеуда,аБроди није био спреман за пут до олтара. Бродисепрославиоучешћем уријалитију„Hills”каналаМТВ, аповременосепојављиваоиу шоуовима породице Кардашијан, пошто је његов отац Брус ожењен мајком сестара Кардашијан, Крис Џенер.

„Блејдранер2”ипак безХарисонаФорда

Напустом острву сМеганФокс

Б

разилскашколастранихјезикаЦЦААдошлајенанеобичнуидејукакобиинспирисалаљудедаупишукурсеве.Зарекламу су ангажовали лепотицу Меган Фокс,каоибившегбоксераМајка Тајсона. Младибродоломцидопливавајунапустоострво,идокпокушавајудасеосвесте,усусретимдолазиМеганФокс. „Добродошли на моје острво”, каже глумица, а иза ње се појављујејошједнаМеган,пајош једна... Острво је настањено клоновима лепотице из „Трансформерса”, али постоји проблем - младићи не знају енглески!Фоксовазатимпобесни и врати их у море, а на другом острвучекаихМајкТајсон...

Иматепетсатиза АдријануЛиму А

дријана Лима постала је заштитно лице аутомобилске компаније Киа, а реклама у којој се појављује поред бенда Motley Crew и новог аутомобила, биће емитована на Супербоулу. Оноштојеинтересантноједајекомпанија Киа издвојила један сегмент ове рекламе и снимилаверзијукојатрајепетсати.У„филму” који траје дуже од било ког филма, главну улогуиграАдриjанаЛима.

Уколико имате пет сати вишка, проведите их са Адриjаном... Ако немате толико времена, погледајте обичну, кратку рекламу. У њој вилењак излази из ормара и са собом носи магичнипрахзаслаткеснове.Кадањимапоспе жену,онапочињеда сањашпанскусеријуукојој играглавнуулогу,акадакренекамужевљевом кревету,саплетесеипроспецелукантупраха. Тада муж почиње да сања Адриjану Лиму која мудајезнакзапочетактрке...

С

амо неколико дана након што је објављено да ће славни глумацрепризиратиролуунаставкуфилма „Блејдранер2”, продуцентисусаопштилидаодтоганеманишта... Компанија „Elkon entertainment” која ће да стоји иза наставка веомауспешногфилма из1982.британскогредитеља Ридлија Скота је демантовала наводе медија да ће Харисон Фордопетдазаиграистребљивача Рика Декарда. „Тренутно преговарамо са Ридлијем о томе како да урадимо нови филм,аизборглумацанамјошувекнијенапаметипаиинформација да ће Форд опет да игра Рика није тачна”, наведено је у саопштењу. Снимањенаставкабитребалодапочнесрединомлета.


22

kultura

~etvrtak9.februar2012.

ДАНАСПОЧИЊЕФИЛМСКИФЕСТИВАЛУБЕРЛИНУ

„Збогом,краљице” наотварању Филмски фестивал у Берлину, чувено “Берлинале” почиње вечераси до 19.фебруара,у званичној конкуренцији ће представити 18 филмова који ће се такмичити за Златногмедведа”.У трци за награде 62.берлинског фестивала,снаге ће,између осталих одмерити филмови с редитељским потписом Билија Боба Торнтона и Роберта Па-

програм отвара француски “Збогом краљице”Беное Жакоа,драма о Француској револуцији и Марији Антоанети. Били Боб Торнтон режирао је и глуми у драми “Аутомобил Џејн Менсфилд”, заједно са Џоном Хартом,Робертом Дувалом и Кевином Бејконом. „На фестивалу ће бити много филмова о променама које се деша-

шког врта”, о девојчици коју подиже чувар жирафа,и “Цезар мора да умре”италијанских редитеља Паола и Виторија Тавијанија. Они су покушали да један Шекспиров комад сместе у затворско окружење. За “Златног медведа” конкурише британска драма “Бел Ами”рађена по делу Ги де Мопасана.

Из филма „Збогом, краљице”

тинсона (с новим глумачким изразом), прича о последњој француској краљици са Дајаном Кругер у главној улози, као и кинески еп “Поље белог јелена”. Холивудској глумици Мерил Стрип биће уручена награда за животно дело,а биће приказан и редитељски деби Анђелине Џоли “У земљи крви и меда”.На пратећим програмима ће бити документарних филмова,али и радионица чија ће тема бити шта ће се дешавати у арапском свету после прошлогодишњих револуција. Такмичарски

вају у свету„,рекао је директор фестивала Дитер Кослик, а пренели медији. „Поље белог јелена„ светску премијеру имаће на Берлиналу, а према најавама организатора, рађен је по једној од најконтроверзнијих прича у модерној кинеској књижевности. Филм се бави тешким животима неколико генерација породица на кинеском селу, пола века пре комунизма. Међу осталим такмичарима су филм индонежанског редитеља Едвина “Разгледнице из зооло-

Прошле године Златног медведа добио је ирански редитељ Ашгар Фархади за филм „Развод„. Филм је награђен и у глумачким категоријама, а ове године је номинован за Оскара за најбољи страни филм. Фархади је члан осмочланог жирија који ће ове године бирати победнике.Жири ће предводити британски редитељ Мајк Ли, а у њему су и глумци Џејк Џиленхал, Шарлота Гензбур, фотограф Антон Корбиџин и француски редитељ Франсоа Озон.

НОВИПРЕВОДИНАШЕЛИТЕРАТУРЕ

Књига Јелене Ленголд на бугарском језику Књига изабраних прича „Претестериши ме„ Јелене Ленголд, добитнице Европске награде за књижевност,биће објављена на бугарском језику у издању издавачке куће „Фабер„из Великог Трнова. Књига ће бити објављена до краја године у преводу Желе Георгиеве,најпознатијег преводиоца српске књижевности на бугарски језик,најавио је српски издавач „Архипелаг”. У књизи „Претестериши ме„ објављене су изабране приче из

прве две прозне књиге Ленголд „Покисли лавови„ и „Лифт”.То ће бити трећи наслов Јелене Ленголд на бугарском језику. Раније је објављена књига прича „Вашарски мађионичар„ и роман „Балтимор”. „Архипелаг„, есклузивни издавач Јелене Ленголд,у последњих шест месеци склопио је уговоре за објављивање најпознатије књиге ове ауторке „Вашарски мађионичар„на шест европских језика.

dnevnik ТРИБИНАУЧАСТ200.РОЂЕНДАНАНАЈВЕЋЕГЕНГЛЕСКОГПИСЦА ВИКТОРИЈАНСКЕЕПОХЕИЈЕДНОГОДСВЕТСКИХКЛАСИКА

ОчемубиДикенс данасписао Пре два века родио се велики енглески писац Чарлс Дикенс (1812-1870)и тим поводом 7.фебруара је у Центру за културну деконтаминацију у Београду организована дискусија на тему „О чему би Дикенс данас писао?” коју су организовали Британски савет и Амбасада Велике Британије. Заменик амбасадора Велике Британије Дејвид Мек Фарлен је поздрављајући скуп подсетио да се трибина одржава у оквиру Недеље Велике Британије у Београду,која је почела прекјуче на дан када су пре 175 година успостављени званични билатерални односи између Србије и Уједињеног Краљевства.Овај програм, истакао је Мек Фарлен,део је међународне прославе 200. рођендана највећег енглеског писца викторијанске епохе и једног од светских класика. На питање „О чему би Дикенс данас писао„ Мек Фарлен је одговорио да он лично нема одговор,али ће га веома занимати какве су одговоре припремили учесници дебате. Модератор уредник Првог програма Радио Београда Ђорђе Влајић је објаснио да циљ разговора „да се подсетимо друштвено-економске ангажованости у Дикенсовим делима од “Оливера Твиста‘ до “Великих ишчекивања‘и да се покуша наћи аналогија са садашњим тренутком и ак-

ски писац Тања Шљивар и координаторка Центра за интеграцију младих и пројекта Свратиште за децу улице Милица Ђорђевић. Као зналац англосаксонске књижевности, Пауновић је дао кроки Дикенсовог места у њој и неке разлоге зашто је, не само био највећи у своје време,већ је остао „жив„до данас. За Пауновића је пресудна, за неке битне одлике Дикенсове прозе,што је у раној младости био приморан да, за извесно време, прекине школовање и ради под нехуманим условима какви су владали у енглеским радионицама на почетку 19.века.

ПрославауБританији ВеликаБританијајеобележила200.годишњицуодрођењаЧарлсаДикенса,првогглобалногписцаихроничараградскогживота каквоггаиданасзнамо.Писаојеоживотуумодерномградуса својимадвокатима,криминалцима,банкарима,ситнимлоповима, сањаримаичиновницима.Створиојеликовекојисуиданаспознатимилионимаљудиусвету- ЕбенизераСкруџа,МалогТима,Пипа,ГоспођицуХавишам,ФагинаиОливераТвиста. ПринцЧарлсињеговасупругаКамила, придружилисусеКантерберијскомнадбискупуРоуануВилијамсу,глумцуРејфуФајнсу инизудостојанственикаиДикенсовихпотомаканакомеморацији којајеодржанауВестмонстерскојопатијиуЛондону. Сличанскуп одржанјеиуПортсмауту,најугуЕнглеске,гдеје7.фебруара1812. славниписацрођен. туленим социјалним, економским и политичким изазовима пред којима се налазимо на локалном и глобалном плану”. У разговору који је уследио учествовали су шеф катедре за англистику Филолошког факултета у Београду др Зоран Пауновић, књижевник и драматург Иван Јовановић, економиста и аналитичар у Народној банци Србије Мирослав Здравковић,драм-

„Када је доцније писао о деци која су сурово експлоатисана као у “Оливеру Твисту‘ Дикенс је био искрен јер је то и сам искусио и зато су му читаоци веровали и тада и сада„,оценио је он. Пауновић је закључио да је Дикенс нудио читаоцима борбу за правду, узбуђење и дубоке емоције што се тражи и данас и зато његова дела имају ванвременску димензију.

Приметивши да је само на први поглед Дикенсово време, по неким елементима,слично ономе што се данас збива код нас, као што је првобитна акумулација капитала, Јовановић је истакао да се читаоци којима се обраћао Дикенс битно разликују од савремених. За њега је битно што се Дикенс, пишући друштвено-економски ангажовану прозу,обогатио, а сале у којима ју је читао биле су распродате,док би данас у Србији неко ко би писао попут њега био извиждан, ако би уопште нашао издавача. Сликајући црну слику актуелне домаће књижевне продукције у којој „пролазе„ескапистичке,сладуњаве љубавне приче и псеудоисторијски хвалоспеви митским јунацима, Јовановић је закључио да књиге које би се бавиле стварним проблемима друштва не би нашле читаоце,јер ни они који су читали Дикенса „нестанују више овде”. Сличан став је имала и Тања Шљивар,која сматра да савремену омладину не занимају проблеми радничке класе и бексућника, већ им је разлог за револт забрана продаје алкохола у касним вечерњим сатима. Она је свесна да је њена генерација веома себична и нема слуха за невоље оних који живе у беди,али не види како би се то могло изменити. Милица Ђорђевић је говорила о деци која долазе у Свратиште и констатовала да у Београду живи на улицама најмање 2.000 деце која немају где да склоне главу. За њу је поразно што немамо систем институција које би водиле бригу о њима и све се своди на појединачно ангажовање. (Танјуг)

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА О ДУБРОВАЧКОМ ВЕЛИКАНУ РЕНЕСАНСЕ

Лексикон Марина Држића Неко је рекао да Држић (15081567)до сада баш и није имао среће са својим јубилејима, јер би га увек засенио Иван Гундулић. Но, како је поводом 500. годишњице пишчевог рођења приметио Милован Татарин,овога пута “обожаваоци дубровачког комедиографа, предани истраживачи и верни читаоци, па и сам дум Марин, могу бити задовољни”. Пре четири године је свечано обележен јубилеј Марина Држића, а 2008. и 2009. протекле су у знаку великих открића, значајних симпозијума, превода, студија, пригодних радова, капиталних издања. Наредних година уследили су зборници радова,а како је на свим манифестацијама учествовао низ еминентних “држићолога”, слависта и истраживача ренесансне књижевности, видело се колико су читања Држићевог опуса нова и колико мењају и надопуњују слику о њему. Као својеврсна круна јубиларне посвете аутору “Дунда Мароја”, “Скупа” и других познатих дела објављено је двотомно издање Лексикона Марина Држића (уредници Слободан Просперов Новак и Милован Татарин,Лексикографски завод “Мирослав Крлежа”, Загреб).

Излазак књиге која би окупила сва релевантна знања о Држићу био је најављен у више наврата,а рок се увек одлагао уз образложења да посао око припрема још није довољно одмакао,те да су жеље једно а могућности нешто друго.На одређени начин,и сама Држићева го-

као и уобичајено везивање за округле годишњице, на неки начин су убрзали активности и омогућили да Лексикон коначно угледа светлост дана. Поред поменутих Новака и Татарина, око припрема су највише помогли лексикографкиња Мирја-

Два новосадска „Дунда” Тек после 1945.године,захваљујући пресељењу у Србију великог позоришног стручњака Марка Фотеза,интерес за сценске поставке Држићевих дела је све популарнији и присутнији.Најпознатије дело дубровачког комедиографа (“Дундо Мароје”)било је пет пута у програму Стеријинoгпозорја (1959,1977,1981,1982,2010).Када је реч о Српском народном позоришту у Новом Саду, осврнућемо се на “Дунда” који је постављен 1948. у режији Јована Коњовића. Занимљиво да је у овој подели Помета играо Стеван Шалајић,Петруњелу Љубица Раваси,а да је једног од стражара играо млади Стојан Дечермић.Друга представа “Дунда Мароја” постављена је 2005.у режији Радослава Миленковића.Иако је лајтмотив радње непромењен, Миленковић је своје ликове,који и даље говоре дубровачким језиком уз примесе италијанског,ставио у 20.године прошлог века. дишњица и обавезе око појединих свечаности,одвукли су вишак очекивања у односу на један по свему крајње озбиљан научни пројекат. Дистанцирање од критика о мегаломанском енциклопедијском делу и прекомерном трошењу новца,

на Матаија и др Лео Рафолт,иако за њима следи 110стручних сарадника,хрватских и страних научника,који су за две године интензивних припрема написали 963лексикографске јединице.Кроз приближно 1000 појмова уједињена су

знања различитих струка о лику и делу Марина Држића, његовом времену и савременицима.У књизи је темељно обрађен Држићев књижевни опус - описана су сва његова штампана и рукописна дела, а свака јединица садржи жанровски, стилски и компаративни опис. Лексикон доноси сазнања пишчевих историографа 18. и 19. века,као и модерне држићологије, те податке о материјалној култури његове свакодневице и особама са којима је био у контакту.Посебно занимљив део књиге,чине јединице којима је обухваћен позоришни аспект Држићевих дела -простори у којима су извођене његове драме, глумачке дружине, ренесансни трактати о сценографији. У Лексикону су уједињена знања из различитих струка -књижевно-историјске, театролошке, музичке, ликовне, филозофске. Није било могуће заобићи ни појмове као што су ренесанса, петраркизам,комедија,трагедија,аркадија, златно доба,љубав,лепота,гротеска,бурлеска,карневал,па је Лексикон Марина Држића уједно лексикон његовог доба.У књизи је обрађена и материјална култура (зграде, улице, летњиковци, врто-

ви), култура свакодневице (одевање, храна, породица, мираз,положај жене,стереотипи о етнички, родно или конфесионално Другом,опоруке, крчме, проституција, кажњавање, светачки култови, накит). У Лексикону се исто тако налазе и неке необичне “натукнице”, као што су балун, балоте, пигмеји, штипање,као што има речи и о флори и фауни,пословицама и загонеткама,прибору за писање, шпијунажи, прогонству,екскомуникацији,силовању,шкртости,старости. У књизи су инкорпорирана и сва нова сазнања о Држићу до којих се дошло до краја 2008.године.Три недавна открића на најбољи начин демантују критичаре овог сложеног пројекта,који су сматрали да је одавно требало написати енциклопедију о великану дубровачке ренесансе. Наиме,у фебруару 2007.у фирентинском Државном архиву,историчар Ловро Кунчевић пронашао је писмо које је Држић 1566.упутио Козиму Медичију,а из откривене коресподенције разјашњене су неке недоумице из пишчеве фирентин-

ске епизоде.Октобра 2007, музиколог Енио Стипчевић је у миланској Националној библиотеци пронашао две Држићеве књиге објављене у Венецији “Пјесни” и “Тирену” (сматрано је да је објављена једна). Коначно, септембра 2008.у Сијени је пронађено издање Држићеве “Тирене” из 1607.Сва ова открића не би била обухваћена ранијим издавањем Лексикона,као што ће нека будућа наћи своје нове тумаче међу истраживачима Држићевог дела. Синиша Ковачевић


kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak9.februar2012.

23

НОВОИЗ„СЛУЖБЕНОГГЛАСНИКА”

Позивнапутовање У библиотеци „Уметност и култура“јавногпредузећа„Службени гласник“ постоји колекција „Србија и коментари“, а осми наслов у тој колекцији је књига „Средњовековни путовођа“чијисуауториРадивојРадић и Радослав Петковић. Радић је професоруниверзитета,историчар, византолог, а Петковић, један од најзначајнијих савременихсрпскихкњижевника. Аутори су, сваки за себе, и свакинасвојначин,писалиотеми из наслова овог занимљивог штива.Кадасекњига отвори, са леве стране је историчарев текст„Путоватикроз Србијуусредњемвеку“, а са десне, књижевни есеј „Путовање или двосмисленост“.Даутисакбуде потпун, доприносе и бројне колор илустрације-сликеостатака средњовековних утврђења, новца, накита,посуђаидругих предмета из свакодневицељудикојису живели у средњем веку. Уредниковогиздања Горан Петровић наводи да „Средњовековни путовођа“ лагано, поуздано, на узбудљив и занимљив начин реконструише једно друго време, када се путовањенијепредузималозбогдоколицеили радипрестижа. Туриста готово да и није

било, нарочито у модерном значењутеречи, (насталомупрвој половини 19. столећа), али се итекакопутовало. Историчарусвомделузаједничкекњигетврдидасеначовекасредњегвекаусрпскимземљамасправомможедапримени синтагма homo viator (човек путник). Акњижевникобјашњавазаштојеондашњимпутницимабиловажнодауочавајудетаље и да их памћење добро служи.Петковићјеерудитапанам, сем делова сопствених путопи-

са, доноси и размишљања другихауторанатемупутовања.За њега су путовања двосмислена, вишезначна („Путовање или двосмисленост“) и напокон, „Увек је питање за чим путник трага“. Људи се одвајкада и смеју и плачунадистимстварима,наводиусвојим„Есејима“Монтењ,а цитира га Петковић на почетку свогесеја.Петковићнакрајузакључује: „А читалац има права да се смеје тамо где путописац плаче, заплаче тамо где се овај насмеје“. Ова књига, и са леве и са десне стране,тумачинам и колико узбудљивих значења крије уобичајенасинтагма„срећанпут“,ондаисада. Радић и Петковић сусарадициодраније. У годинама током којихјенастајаоПетковићев изванредни роман„Савршеносећање на смрт“(који се,измеђусталог,бави падом Константинопоља ), историчар је писцу помогао да буде историјски прецизнији. У књизи „Средњовековни путовођа“ два различита рукописа потпуно су компатибилна, стапајусе, заправо,у једанпоглед,којисавременом читаоцу (и путнику) нуди невероватне увиде у временазакојасепогрешномислидасубила Р. Лотина мрачна.

БИБЛИОТЕКАГРАДАБЕОГРАДАПАРТНЕРУПРОЈЕКТУЕУРОПЕАНЕ

Промовисање преносазнања Библиотека града Београда постала је један од партнера у великом међународном пројекту „EuropeanaAwareness„,највећем пројекту по броју учесника који се финансира средствима Европске комисије.Реч је о трогодишњем пројекту, који води Фондација Еуропеана и окупља 48партнера из 29земаља Европе, а укупан буџет исноси пет милиона евра,саопштила је Библиотека града Београда. Градска библиотека,као једини партнер из Србије,у наредне три године сарађиваће на реализацији два од укупно шест радних пакета пројекта. Циљ пројекта EAwarenes је промоција портала Еуропеана свим корисницима, нарочито онима који утичу на креирање политике како би се подстакли да користе ресурсе и подигну свест о томе да је културно наслеђе често по-

кретач економског развоја и да промовишу пренос знања. Пројекат има за циљ и подстицање сарадње четири кључна сектора која тренутно нису довољно искоришћена од стране Еуропеане - јавне библиотеке, архиви, емитери и корисници производа насталих на основи отворених културних програма (програмери, истраживачи, активисти...), затим поставку нових облика дистрибуције садржаја Еуропеане у оквиру сектора туризма и охрабривање институција да се прикључе Еуроепани и да искористе постојеће механизаме за решавање питања ауторских права. Библиотека града Београда ће заједно са партнерима из Немачке, Данске, Грчке, Шпаније и Велике Британије креирати мреже 100јавних библиотека Европе кроз коју ће корисницима би-

ти понуђене нове услуге које ће за основу имати (у овом тренутку) више од 22 милиона дигиталних објектата европског културног наслеђа обједињених кроз портал Еуропеана. Србија ће кроз овај пројекат добити пуну подршку Еуропеане за промоцију најмање једног друштвеног догађаја. Активности Пројекта су у потпуности усклађени са Стратешким планом Еуропеане за период од 2011.до 2015.године. Почетна конференција пројекта одржана је недавно у Краљевској библиотеци у Хагу,(Холандија). У раду конференције учествовали су директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков,помоћник директора за финансијске,правне и опште послове Милијана Јокић и помоћник директора за библиотечку делатност Предраг Ђукић.

Фото:Б.Лучић

ПОЗОРИШНЕПРЕМИЈЕРЕ

Уздравомтелу здравдух Пресрећниљуди,ПредрагШтрбац,Српсконароднопозориште Није баш да инспирише одговоренапитањаофрустрацијама, нити поставља нека нова у вези са тим, али се може рећи да је представа „Пресрећни људи“ ПредрагаШтрпцауСрпскомнародномпозоришту духовита,поучна,икаотакваипакдобра органска терапија на путу оздрављења.Тајдух,здравкадаитело, у најстаријем театру у Срба коначносе помера иунапред,касавремености. Управо вођени свеприсутном фрустрираношћу или стресом, готово као друштвеним оправдањем, редитељ Предраг Штрбац, иначе склон експериментисању, режији слободногстила,и екипа довољно посвећених глумаца, креирали су модерну представу (постмодерну/ постдрамску) у којојсвеврцаодасоцијација,врломалоодфиксација,штојезгодан израз кад је већ психологија на тапету. А психологија, која је на тапету овог не толико истраживања колико испражњавања, примарна је преокупација позадинскихмотивапредставе„Пресрећни људи“. Њени фронтални су у вези са глумачким умећем, боље рећи изазовом који је пред извођачем када он сам учествује

у креирању текста и његовом сценском уобличењу. Редитељ Штрбацјесвакакохтеодабављење тренутно уметнички доминантним сценским језиком искористи и за његово иронисање, башкаоштоњеговидиректнисарадници глумци – Милован Филиповић, Соња Дамјановић, Небојша Савић, Сања Микитишин, Мирослав Фабри, Лидија Стевановић,АлександарГајин(Глас)– као да су се присетили студентских дана, пуштајући машти на вољу и самоуверено изводећи „свеоноштосухтелианикаднисусмели“даураденасценикласичногтеатра. Представа се састоји од осам поглавља експлицираних таблама. Насведенојсценисминимумом реквизита – столица, софистицираноцрнепластичнеканцеларијске кутије садрже све што треба нашим педантним педагозима у вечерњима оделима. Воркшопрадпреточиосеуворкшопсценскиизраз итематизацију. Полазници су публика. Тема радионице – фрустрације. Из сцене у сцену – „Дефиниција“, „Симптоми“, „Узроци“, „Подела“,„Типовиреакција“,„Механизми одбране“, „Последице“, „во-

НАРЕПЕРТОАРУБИОСКОПА„АРЕНАСИНЕПЛЕКС”

Четириновафилма Дугоочекивани филм “Star Wars епизода I: Фантомска претња 3Д”наћи ће се одданас на редовном репертоару „Арене синеплекс“. Посетиоце који буду ко-

Мирољубивој планети којом влада млада али мудра краљица Амидала (Натали Портман)прети корумпирана Трговачка федерација,у служби злог лорда Сита и

стимирани у неке од јунака „Ратова звезда“,уз купљену карту очекују гратис велике кокице.„Фантомска претња“ је, хронолошки, први део нове трилогије, који приповеда о почецима јунака из саге „Ратовизвезда“ Оваепизода авантуристичке и научно-фантастичне саге редитеља и сценаристе Џорџа Лукаса снимљена је 1999,алиникаданијеприказанау нашимбиоскопима.

његовог застрашујућег ученика, Дарта Мола. Наизглед добронамерни сенатор Палпатин (Ијан Макдермид) је краљичин саветник, мада многи сумњају у њега. Витезови Џедаји Квај-Гон Џин (Лајам Нисон)и Оби-Ван Кеноби (Јуан Мекрегор)позвани су да интервенишу у расправама у вези се трговином.У току преговора,њихов ученик постаје млади Анакин Скајвокер (Џејк Лојд). Смештена

ФИНАЛИЗУЈУСЕПРОСЛАВЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕАРТКЛИНИКЕ

Зечјаопераза једнуособу УАртклинициуНовомСадусутрау19часова биће уприличени изложба, концерт, пројекција и коктел,асвеусклопузавршеткапројекта „Лепус ин фабула“ Николе Џафа, односно финализовања програма „Велике прослава“, којим Арт клиника обележавасвојудесетогодишњицу. Изложбакојаћесвојеместонаћиу„Шок“галерији Арт клинике, биће посвећена фотографијама насталимтокомотварањаизложбе„Лепусинфабула“ Николе Џафа у Музеју савремене уметности Војводине, односно током премијерног извођења „Зечје опере“ као централног догађаја отварања. Изложбуфотографијаназвану„Зечјаоперазаједну особу“ пратиће и пројекција записа „Зечје опере“ изМСУВ. Новина изложби у „Шок“ галерији је да ће их, уместо каталога, пратити свеске из новонастајуће едиције„Наистомзадатку“,одкојихћепрвабити посвећена управо изложби „Зечја опера за једну особу“. ЏафоваизложбауМСУВ главнијемотивифилма„Лепусинфабула“ФилипаМарковиновића,којићетакођебитиприказантокомсутрашњевечери, уоквиру„Великепрославе“Артклинике. И. Б.

дитељи радионице“ се сваки час претварајууоноочемусеговори и на илустративан или пренесен начин, уз подоста цитата и имитација, обрађују псеудонаучне слике површине и дубоке укорењеностипроблема.Иакоформалноосвешћене,свеонепокушавају, односно успевају да насмеју посматрача, не нудећи му улаз, него заправо излаз из проблема. Например, када се апатија као симптом фрустрације дефинише каополитичка,ондасезакључује да је неизлазак на (предстојеће) изборе њен прави облик. Дакле, фрустрирани смо. Када се агресији као симптому фрустрације изабере насиље на стадионима, ондасусланинарипатетичнинаспрам праве навијачке стоке око ФКРад.Дакле, смејемосе. И уз необавезан хумор, прегрштсамоироније,џигере(заоне који не знају, „џигерица“ или „џигера“ је народни израз за народњачке мотиве у уметности), „Пресрећни људи“ је представа којанепрезаниодчегаисмело подсећа на природу и опасности психологије паланке, парафразирајућипознатитерминРадомира Константиновића. Игор Бурић

у„далекој,далекојгалаксији”,сага„Ратовизвезда”јекаостворена за 3Д искуство, а епизода „Фантомскапретња”обилујенекимод најузбудљивијих и најспектакуларнијихсценаизцелогсеријала, од инвазије Набе, преко потера у свемиру,добиткесветлосниммачевимаизмеђуДартаМолаиЏедаја. УАрени” одданасјенапрограми акциони трилер “Сигурна кућа“. укомеиграјуоскаровацДензел Вошингтон и Рајан Рејнолдс. Вошингтон игра најопаснијег одметникаизЦИА-е,којићесепојавитинамапипоследеценијекоју је провео у бегу. Кад сигурну кућу у Јужној Африци у коју је враћен нападну плаћене убице, оперативац почетник (Рејнолдс) побећићесањим. На репертоару ће се наћи и филм ”Путовање2: Тајанствено острво”. Ново путовање почиње када млади авантуриста Шон (ЏошХачерсон)примишифрованипозивупомоћсатајанственог острванаместугденикаквоострво не би требало да постоји. Ту наилазимонамноштвочуднихврста, златних планина, смртоноснихвулкана,ивишеодједнезапањујуће тајне. Улоге тумаче.Двејн Џонсон, Мајкл Квејн, ВанесаХаџенс Публикуодданасочекујеиновадрама“Иудобруиузлу“. Свеже венчани пар се опоравља после саобраћајне незгоде због које јесупругазавршилаукоми.Када сепробудисаозбиљнимгубитком памћења,њенсупругсетрудида поново освоји њено срце.Улоге: тумаче Рејчел Мекадамс, Ченинг Тејтум,СемНил,ЏесикаЛанг.


24

svet

~etvrtak9.februar2012.

dnevnik

RASTEZABRINUTOSTZBOGKRIZEUSIRIJI

EKONOMIJA

EU priprema izolaciju re`ima u Damasku

EU u deficitu 11 milijardi evra BRISEL: Evropska unija je ve} na po~etku 2012. zabele`ila deficit od 11 milijardi evra (14,6 milijardi dolara), izjavio je ju~e komesar EU za buxet Janu{ Levandovski. On je u ~lanku, objavqenom u ju~era{wem izdawu nema~kog lista „ Fajnen{el tajms Doj~land”, upozorio da }e biti primoran da izvr{i pritisak na 27 ~lanica EU da pove}aju finansirawe buxeta kako bi se nadomastio mawak. EU je na kraju pro{le godine imala veliki ra~un od 15 milijardi evra za ukazivawe strukturalne pomo}i, od ~ega je samo deo te sume uspela da pokrije u 2011, rekao je Levandovski, prognoziraju}i deficit u 2012. „Na kraju ove godine }e verovatno biti zabele`en deficit zbog ~ega }u morati da zatra`im (od ~lanica) dodatne finansije”, upozorio je on. ^lanice EU ove godine o~ekuju te{ki pegovori o postizawu sporazuma o prioritetima kad je re~ o buxetskoj potro{wi u slede}m sedmogodi{wem buxetskom ciklusu od 2014. do 2020. (Tanjug)

[trajk „Er Fransa” PA RIZ: Fran cuska avi o kompanija „Er Frans” je ju~e otkazala oko 40 odsto svojih leto va na daqe desti naci je zbog {trajka pilota i drugog osobqa povodom ukaza Vlade koji nala`e da {trajka~i ubudu}e najave svoju akciju najmawe dva dana unapred. Aviokompanija je preporu~ila putnicima da preusmere svoje putovawe do petka, kada se o~ekuje prekid {trajka. [trajk zaposlenih je danas u{ao u svoj tre}i dan i „Er Frans” je saop{tio da se nada da }e mo}i da garantuje 60 odsto letova na duge razdaqine i 70 odsto sredwih i kratkih letova. (Tanjug)

U Kini plata 240 dolara PEKING: Vlada Kine je u okviru ju~e objavqenog plana o zapo{qavawu obe}ala pove}awe minimalnih plata za najma we 13 od sto go di {we do 2015. i po kre ta we me ra za otva ra we 45 mi li o na no vih radnih mesta. Minimalne plate u Kini se kre}u od 1.500 juana (240 dolara) mese~no u [en`enu na jugu Kine, do 870 juana u najmnogoqudnijem kineskom gradu ^ong}ing sa vi{e od 28 miliona stanovnika. Vlada u Pekingu `eli da minimalne plate do 2015. dostignu 40 odsto prose~ne lokalne plate, ukazano je u planu, objavqenom na vladinom veb-sajtu. (Tanjug)

DAMASK: U Evropskoj uniji se pripremaju nove sankcije protiv sirijskog re`ima dok su mnoge zapadne i arapske zemqe povukle ambasadore kako bi izolovale sada{we vlasti u Damasku. Posle

}i gra|anima Sirije da sami re{e svoju sudbinu, a ne da se pona{a kao „slon u staklarskoj radwi” i dodao da se u Libiji doga|aju „stra{ni zlo~ini” o kojima se }uti. On je kao primer „u`asnih po-

SergejЛavrovuDamasku

blokade rezolucije u Savetu bezbednosri UN, u Briselu se pripremaju nove sankcije kako bi se izolovao re`im Ba{ara al Asada {to bi moglo da dovede do wegovog pada i prekida krvoproli}a, javqa agencija AFP. Prema nezvani~nim nagove{tajima novi „paket” sankcija trebalo bi da se dogovori do kraja meseca. Evropska unija je pro{le godine zamrzla imovinu i uskratila vize za 108 sirijskih zvani~nika. Evropski blok je tako|e poja~ao embargo na izvoz oru`aja u Siriju. Evropska unija zasad ne planira da povu~e svoju delegaciju iz Damaska. Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je ju~e da bi me|unarodna zajednica trebalo da omogu-

sledica” vojne intervencije spoqa naveo Libiju, isti~u}i da “sada iz nekog razloga niko ne govori {ta se de{ava u Sirtu i drugim grado-

tin, naglasiv{i da isti scenario mo`e da se ponovi u Siriji. Rusija i Kina ulo`ile su pro{le nedeqe veto na predlog rezolucije o Siriji u Savetu bezbednosti UN koji su podr`ale ostalih 13 ~lanica SB, a, kako je objasnila zvani~na Moskva, jedan od razloga za odbijawe rezolucije je weno protivqewe da se za vi{emese~no nasiqe u Siriji okrive samo vlasti u Damasku. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov odbio je ju~e da ka`e da li je zvani~na Moskva zatra`ila od sirijskog predsednika Ba{ar al Asada ostavku i naglasio da Sirijci sami treba da odlu~e o svojoj sudbini. Posle razgovora sa pakistanskim ministrom inostranih poslova Hinom Rabani Har u Moskvi, Lavrov je na konferenciji za novinare rekao da je i sirijska opozicija tako|e

HitnakonferencijaoSiriji Turska }e inicirati hitno odr`avawe me|unarodne konferencije kako bi se na{lo re{ewe za sada{wu krizu u Siriji. Ministar spoqnih poslova Turske Ahmet Davutoglu izjavio je da }e u rad te me|unarodne konferencije biti ukqu~eni glavni „regionalni igra~i”, kao i „svetske sile”. Taj skup }e biti odr`an u Turskoj ili eventualno u nekoj od zemaqa regiona, istakao je on, ali nije izneo druge pojedinosti. vima koji su podr`avali Gadafija. Tamo se de{avaju stra`ni zlo~ini. O tome se ne govori, zbog toga {to su to u`asne posledice oru`ane intervencije”, kazao je Pu-

odgovorrna za nasiqe u Siriji. Na obe strane ima onih koji sprovode politiku za oru`ani sukob”, kazao je Lavrov. (Tanjug)

[EFOVIDIPLOMATIJEIZRAELAISADOIRANU

Spre~iti Teheran da napravi bombu

TEL AVIV: [ef izraelske diplomatije Avigdor Liberman izjavio je danas da su se on i ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton slo`ili, na sastanku u Va{ingtonu, da se mora spre~iti naoru`avawe Irana atomskom

Prema Libermanovim re~ima ta zemqa tra`i na~ine da transfer{e novac, uprkos sankcijama i mora se ograni~iti wena sposobnost da operi{e u bankarskom sistemu.Izrael smatra Iran najve}om pretwom po svoju egzistenciju i

PrekidprodajenafteEvropi Vi{e od dve tre}ine poslanika iranskog parlamenta podr`alo je ju~e inicijativu kojom se poziva na prekid prodaje sirove nafte zemqama Evropske unije, pre nego {to po~ne primena sankcija Unije prema Iranu od jula.”U slu~caju nastavka nelogi~ne politike EU, Iran }e potra`iti alternativne kupce za svoju naftu, pre nego {to evropski embargo stupi na snagu ovog leta”, prenosio je iranski dr`avni radio. bombom. Izrael i svet }e nadgledati efekte sankcija, koje su ve} na snazi, rekao je ju~e Liberman za izraelski radio, istakav{i da se zahvalio SAD za najnovije napore da se uvedu nove sankcije protiv Islamske Republike Iran.

tvrdi da ta zemqa razvija nuklearni program da bi napravila atomsku bombu, {to Teheran pori~e. Jevrejska dr`ava , za koju se veruje da je jedina nuklearna sila u regionu, jasno stavqa do znawa da }e iransku pretwu zaustaviti po svaku cenu. Me|utim, eksperti na-

vode da se na takvu retoriku mo`e gledati kao na strategiju ~iji je ciq da se preduhitri potreba za napadom ja~awem pritiska na Iran i me|unarodnu zajednicu. Izraelski ministar za strate{ke poslove Mo{e Jaalon upozorio je ovih dana da su sva iranska postrojewa osetqiva na izraelski napad, nakon ~ega je premijer Bewamin Netanijahu zatra`io od vojnih i politi~kih zvani~nika da prestanu da „brbqaju” o takvom napadu. Izraelski vojni i obave{tajni ekspert Ronen Bergman smatra da je retorika dobar na~in da jevrejska dr`ava preventivno opravda eventualnu vojnu operaciju. Izrael poku{ava da ka`e svetu: „Rekli smo vam da, ako vi ne delujete, mi }emo,” kazao je Bergman koji je u januaru objavio naslovni ~lanak „Ho}e li Izrael napasti Iran”? On, me|utim, isti~e da jo{ uvek postoji neizvesnost jer nije doneta odluka. (Tanjug)

O@IVQAVAWESPORAZBOGFOKLANDSKIHOSTRVA

Argentina }e se `aliti UN

BUENOS AJRES: Argentina }e se zvani~no `aliti Ujediwenim nacijama na odluku Velike Britanije da posaqe jedan od svojih najsavremenijih ratnih brodova na Foklandska ostrva, {to prema oceni argentinskih vlasti predstavqa ozbiqan rizik po bezbednost u tom delu sveta, javqaju agencije. Predsednica Argentine Kristina Kir{ner optu`ila je britanskog premijera Dejvida Kamerona za militarizaciju spora koji dve zemqe imaju oko Foklanda. Ona je rekla da su Argentinci jedinstveni u `eqi da povrate Malvine, kako oni zovu Foklandska ostrva putem diplomatije i pregovora i pozvala Kamerona da „pru`i {ansu miru,” preneo je AP. „Pre`iveli smo previ{e nasiqa da bi nas privla~ile vojne igre i ratovi,” izjavila je Kir{ner u govoru koj su preneli nacionalni mediji. Argentina smatra

Malvine svojom teritorijom koju su Britanci uzurpirali pre gotovo 180 godina. Britanci tvrde da su oni otkrili i posedovali ta ostrva 100 godina pre nastanka Argentine. Najpre je na wih polagala pravo {panska kruna, a zatim nezavisna Argentina, da bi ih 1833 zauzeli Britanci koji su isterali gau~ose i doveli naseqenike iz Britanija. Predstavnik Forin ofisa je rekao AFP-u da su stanovnici Foklandskih ostrva britanski dr`avqani po svom izboru.U me|uvremenu, argentinska vlada odlu~ila je ju~e da u ~ast obele`avawa 30. godi{wice zavr{etka Foklandskog rata fudbalsko prvenstvo ove zeqe nosi naziv Liga „Krstarica general Belgrano”. To je ratni brod koji je 1982. godine potopila jedna britanska podmornica, a poginula su 323 ~lana posade. (Tanjug)

Na Filipinima stotinak `rtava

MANILA: U zemqotresu koji je pre dva dana pogodio centralni deo Filipina `ivot je izgubilo 48 osoba i 92 se vodi kao nestalo, saop{tio je j~e regionalni vojni komandant centralnog dela Filipinima, pukovnik Fransisko Patrimonio. U zemqotresom pogo|enim delovima Filipina hiqade vojnika i su pod gomilama zemqe, tragali za `rtvama. Po{to su se javila klizi{ta posle pomerawa tla male su {anse da }e iko biti na|en `iv, upozorava Patrimonio, prenela je agencija AFP.

Zemqotres ja~ine 6,9 stepeni Rihterove skale izazvalo je pomerawe podmorskih plo~a na 72 kilometara severno od Dumagete, glavnog grada pokrajine Negros Oriental, na 650 kilometara jugoisto~no od Manile. Mnoge osobe koje se vode kao nestale, ostale su zatrpane u svojim domovima po{to su se aktivirala klizi{ta. Planinska zajednica Guhulnganu nalazi se pod, oko 10 metara ru{evina, pa su spasila~ki napori veoma spori jer su pre`iveli imali samo budake, lopate i gole ruke za kopawe. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI RIK SANTORUM Republikanska predsedni~ka trka postaje sve neizvesnija. Biv{i senator iz Pensilvanije Rik Santorum preksino} pobedio u Misuriju, Minesoti i Koloradu. On je iznenadio sve analiti~are odnev{i pobede u tri dr`ave, i sebe postavio na mesto glavnog Romnijevog protivnika u daqoj kampawi. Posledwih dana ~esto je isticao svoju orijentaciju protiv gej prava i prava na abortus.

ALI ABDULAH SALEH Predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh obe}ao je da }e se vratiti u Jemen da glasa na predsednickim izborima kasnije ovog meseca. Saleh je rekao da }e uzeti u~e{}e na prevremenim izborima 21. februara u Jemenu na kojima je wegov zamenik Abdrabuh Mansur Hadi jedini kandidat, prenela je agencija AFP. Jemenski predsednik se nalazi u Wujorku na le~ewu.

KRISTIJAN VULF Tabliod „Bild” traga za bogatim prijateqima nema~kog predsednika kristijana Vulfa, koji su umesto wega, platili ra~une. Vulf je, pi{e ovaj tabloid, od 31. oktobra do 3. novembra 2007. godine sa suprugom Betinom, bio na nema~kom ostrvu Silt, u isto vreme kada i predsednikov dobar prijateq, filmski menaxer Dejvid Grenevold (38), koji je platio i predsednikov boravak.

MosadobelodaniodetaqehvatawaAjhmana TEL AVIV: Izraelska obave{tajna agencija Mosad otvorila je ove nedeqe svoju arhivu da obelodani detaqe legendarnog hvatawa naciste Adolfa Ajhmana,zadu`enog za primenu Hitlerovog „kona~nog re{ewa”, plana za istrebqewe Jevreja u Evropi. Izlo`ba „Operacija finale” u Muzeju dijaspore - Beit Hatfutsot u Tel Avivu otkriva tajne dokumente, imena i predmete koji nikada ranije nisu vi|eni, a kori{}eni su za otkrivawe i otmicu Ajhmana u Argentini 1960. godine. „Arhitekta holokausta”, kako su ga zvali zbog uloge u nacisti~koj politici genocida, je iz Buenos Ajresa preba~en u Izrael, gde je osu|en na smrt i pogubqen 31. maja 1962. Izlo`ba je pri~a o uspehu koja nudi najsveobuhvatniju sliku do sada o toj operaciji, a koja je doprinela zaokru`ivawu imixa agencije.

„Bilo je to prvi put da je Mosad izveo veliku prekomorsku operaciju i morao je da izmisli sve te stvari u stilu Xemsa Bonda u tom procesu”, rekao je kustos, oficir Mosada, koji se

Su|eweAjhmanuzaholokaust

predstavio samo kao Amir, na osnovu pravila agencije, prenosi AP. On je ocenio da je ta operacija u~inila Mosad onim {to jeste, jer je „dokazao sebi i ~ita-

vom svetu da mo`e da izvede operaciju na kraju sveta, pod svim vrstama identiteta, uz razna tehni~ka i tehnolo{ka sredstva.” Izlo`en je, izme|u ostalog, originalan dosije Mosada o Ajhmanu pod tajnim imenom „Dibuk”, {to u prevodu s hebrejskog zna~i zao duh, ta{na sa skrivenom kamerom kojom su napravqene prve fotografije Ajhamana u Buenos Ajresu, la`ne registarske tablice agenata za vozila kojima je pra}en, rukavice kori{}ene da bi bio {~epan, igla kojom mu je ubrizgan sedativ i la`ni Ajhmanov paso{ da prokrijum~ari iz Argentine. Tako|e su izlo`ene li~ne stvari koje je imao kod sebe - ~e{aq, xepni no` i plasti~nu mu{tiklu. Na su|enu Ajhmanu u Jerusalimu svedo~ilo je javno vi{e od 100 Jevrjea koji su pre`iveli u`ase logora smrti. Oni su obelodanili stravu poku{aja „ko-

na~nog re{ewa”, ostaviv{i i jevrejsku dr`avu i svet bez danha. [est miliona Jevreja ubili su nacisti i wihovi saveznici u Drugom svetskom ratu. Ajhman je osu|en za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti i obe{en naredne godine. Bio je to prvi i jedini put da je Izrael izvr{io smrtnu kaznu. Ajhman je nakon poraza Nema~ke pobegao iz ameri~kog zarobqni{tva i posle nekoliko ne u spe lih po ku {a ja da bu de uhva}en na{ao uto~i{te u Argentini pod imenom Rikardo Klement.Sve do 1957. godine nije se znalo gde je, dok se wegov sin Nik nije sprijateqio sa devojkom Silvijom, ~iji je otac Lotar Herman pre`iveo holokaust. Uve~e 11. maja 1960. grupa od sedmoro qudi je sa~eka la Ajh ma na na auto bu skoj stanici na koju je svako ve~e stizao sa posla u fabrici mercedesa. (Tanjug)


BALkAn

dnevnik HRVATSKIPREDSEDNIKOGRANICAMA SASUSEDIMA

Sabor ga nije ratifikovao, jer je Hrvatska naknadno zatra`ila ponovno otvarawe pregovora, nezadovoqna {to su Mali i Veli [koq, dva grebena kod Neuma, pripala BiH. Hrvatska ne priznaje ni pravo BiH da ima pristup otvorenom moru. Hrvatska trenutno arbitra`om re{ava problem grani~ne linije sa Slovenijom, a mogu}e je sli~no re{ewe i sa Crnom Gorom. Sa Slovenijom je arbitra`a dogovorena

NejasnagranicanaDunavu Sa Srbijom je nerazja{wena granica na Dunavu, jer Srbija zastupa princip da granica ide sredinom reke, dok Hrvatska `eli granice predratnih katastarskih op{tina, koje prelaze na obe obale Dunava, napomenuo je Josipovi}

za rije~ki “Novi list”. On smatra da bi arbitra`u trebalo dogovoriti bilateralno, bez inostranih partnera i u direktnim pregovorima kako bi se pojeftinio i skratio postupak u odnosu na arbitra`u granice sa Slovenijom, pa i u odnosu na verovatnu arbitra`u s Crnom Gorom o granici kod Prevlake. „Moglo bi se dogovoriti tako da svaka zemqa predlo`i po dvojicu arbitra`nih sudija, da se o petom zajedno usaglase, kao i tome da pristaju na svaki rezultat arbitra`e”, smatra Josipovi}. Sa BiH je potpisan Sporazum o granici, ali

nakon gotovo dve decenije neuspe{nih pregovora i dvogodi{we slovena~ke blokade hrvatskih pregovora s EU. Sa Crnom Gorom je 2002. uspostavqen privremeni re`im na spornoj granici kod Prevlake, koji od tada funkcioni{e bez te{ko}a. Zvani~nici su u nekoliko navrata spomiwali mogu}nost da neka od uglednih nadle`nih institucija, poput Me|unarodnog suda pravde ili Me|unarodnog suda za pravo mora, trajno arbitrira i tako re{i problem, ali re{ewe jo{ nije usagla{eno. (Tanjug)

SKUP[TINACRNEGOREOAKADEMIJAMA

Crnogorizacija nauke PODGORICA: Poslanici Skup{tine Crne Gore razli~ito su ju~e - od podr{ke do totalnog odbijawa - reagovali na vladin predlog o objediwevawu Crnogorske akademije nauka i umetnosti (CANU) sa Dukqanskom akademijom nauka i umetnosti (DA-

sada ima 40 ~lanova, DANU -24, a {est su istovremeno ~lanovi obe akademije. Poslanik Nove srpske demokratije Emilo Labudovi} kazao je da predlo`ene izmene Zakona o CANU nisu u skladu sa evropskim standardima. Prema wegovim re~ima, motivi za izmene Zakona o CANU su ideolo{ki i politi~ki. “Na delu je crnogorizacija svih nau~nih ustanova u Crnoj Gori, {to je suprotno wenom gra|anskom karakteru”, naveo je Labudovi}. Poslanik Pokreta za proJu~era{wa rasprava u parlamentu mene Ko~a Pavlovi} kazao je da je u NU). Poslanici vladaju}e koaliCrnoj Gori na delu hiperprodukcije najavili su podr{ku predlocija kriminalaca, a sada }emo gu o spajawu CANU i DANU s imati i hiperprodukciju akadeobrazlo`ewem da se tako objedimika, naveo je on. wuje nau~ni potencijal Crne GoCANU je ranije pozvala poslare, dok u opoziciji navode da je nike Skup{tine Crne Gore da ne nepoznat primer u svetu da se ujeusvoje vladin predlog izmena zadiwuju renomirana nau~na ustakona o toj nau~noj ustanovi, ocenova i jedna nevladina organizawuju}i da je taj dokument antiucija. stavan i da predstavqa veliki Ministarka nauke Sawa Vlakorak unazad. Podse}aju}i da je i hovi} kazala je da se predlo`e27 nacionalnih akademija iz nim izmenama zakona ne kr{i Evrope ukazalo na {tetnost autonomija CANU, koja }e, kako predlo`enog zakona, CANU je je kazala, i daqe biti najreprenavela da vladin predlog o objezenttivnija nau~na ustanova u diwavawu sa DANU samo mo`e Crnoj Gori. Izmenama zakona dovesti do mnogih nesporazuma, predvi|eno je objediwavawe nasuprotnih efekata i voditi dau~nog potencijala u Crnoj Gori, qoj dezintegraciji. navela je ona, dodaju}i da CANU (Tanjug)

BugarskaiRumunijane ulazeu{engenskuzonu BRISEL: Evropska unija kritikovala je ju~e Rumuniju i Bugarsku zbog sporog reformisawa pravosudnog sistema i nedovoqno energi~ne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, {to }e te dve dr`ave onemogu}iti da u dogledno vreme postanu ~lanice {engenske zone. Holandija smatra da su Rumunija i Bugarska ostvarile neki napredak u tim oblastima, ali da moraju da urade neuporedivo vi{e.

„Nekih pomaka je bilo, ali za ulazak u {engensku zonu neophodno je da se uradi mnogo vi{e”, rekao je ministar za evropska pitawa Holandije Ben Knapen, a to mi{qewe deli i finski ministar unutra{wih poslova Paivi Rasanen. U izve{taju Evropske komisije navodi se da Bugarska i Rumunija ni pet godina po ulasku u EU nisu ispunile o~ekivawa, pre svega u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. (FoNet)

25

BALKANOKOVANSNEGOM,PRETEREKE

UBiHugro`eno snabdevawestrujom

Bilateralnidogovori iliarbitra`a RIJEKA: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} predlo`io je da Hrvatska sa Srbijom i BiH dogovori arbitra`u o grani~nom problemu, ukoliko ne uspe da se u bilateralnim pregovorima re{e sporna pitawa. „Smatram da bi trebalo ostaviti jo{ neko kra}e vreme za bilateralna re{ewa, a ako se ona ne postignu, bilo bi mudro dogovoriti arbitra`u o granici sa svakom od tih zemaqa”, izjavio je Josipovi}

~etvrtak9.februar2012.

SARAJEVO, MOSTAR: Prema informaciji [taba civilne za{tite Hercegova~ko-neretvanskog kantona (HNK), na jednom delu isto~nog Mostara jo{ je ote`ano napajawe elektri~nom energijom zbog kvara na dalekovodima. Ote`ano je i snabdevawe pitkom vodom, pa pojedini gra|ani tope sneg da bi do{li do vode. Prema re~ima na~elnika [taba civilne za{tite HNK-a Vladimira Babi}a, situacija u kantonu voma te{ka, pogotovo kada se uzmu u obzir prognoze o novim vremenskim neprilikama. Na podru~ju op{tine ^apqina situacija je zadovoqavaju}a u urbanom delu op{tine, ali u prigradskim naseqima ima problema mada se I na tim podru~jima situacija polako normalizuje. U op{tini Stolac putni pravci prema Neumu, Mostaru, ^apqini, Berkovi}ima i Qubiwu u prohodni, ali

Mostar bez struje

se saobra}aj odvija ote`no. Na podru~ju op{tine Kowic situacija je vrlo te{ka s obzirom na veliku povr{inu te op{tine, rekao je Babi} dodav{i da je situa-

cija najte`a u ruralnim delovima. Snabdevawe elektri~nom energijom je i daqe te{ko u op{tini Neum gde gra|ani ve} ne-

koliko dna nemaju elektri~nu energiju. „Mi uglavnom delujemo po dojavama i upu}ujemo mehanizaciju i qude kako bi se bolesnici mogli probiti do bolnica te kako bi se u najugro`enijim mestima mogle dostaviti `ivotne namirnice”, kazao je Babi}. Iz Solane u Tuzli ju~e je otpremqeno 200 tona soli za posipawe puteva u Kantonu Sarajevo. So je otpremqena vozom iz Tuzle koji bi do kraja dana trebao da stigne u Sarajevo. Solana u Tuzli je odlu~ila da sve dok traje prirodna nepogoda i velike sne`ne padavine prioritet u isporuci ima so za posipawe puteva u Bosni i Hercegovini. Iz Solane tvrde da soli za posipawe puteva ima dovoqno, kao i da se zbog zabrane kamionskog tramsporta, prevoz mora biti najavqen nadle`nim policijskim organima. (Tanjug)

Pozivregionudase pripremizapoplave BAW AL UK A: Pred sed nik vlade Republike Srpske Aleksandar Xombi} pozvao je ju~e predsednike vlada BiH, Srbije, Crne Gore i Hrvatske da osnuju zajedni~ko koordinaciono telo sa ciqem da se unapred pripremi plan za za{titu stanovni{tva i spre~avawe poplava ne`eqenog obima. Pi smo sa ovim pred lo gom Xombi} je uputio premijerima Federacije BiH Nerminu Nik{i{cu, Srbije Mirku Cvetkovi}u, Crne Gore Igoru Luk{i}u i Hrvatske Zoranu Milanovi}u, u nameri da se preduprede sve mogu}e posledice eventualnih poplava, podse}aju}i da su

sne`ne nepogode proteklih dana pogodile ve}inu zemaqa regiona, prenela je agencija FENA. „Svestan ~iwenice da svi zajedno ~inimo maksimum shodno ka pa ci te ti ma ko je ima mo da bismo pomogli svim ugro`enima kojima je pomo} neophodna, smatram da na{i problemi ne}e prestati, samim prestankom sne`nih padavina”, ukazao je pre mi jer Re pu bli ke Srp ske. Zato je ve} sada potrebno usmeriti pa`wu na period kada se sneg potpuno otopi i kao mogu}u posledicu donese novu elementarnu nepogodu - poplave, smatra Xombi}. (Tanjug)

I ma{ine ostale zavejane

Hrvatskaproglasilaredovnu odbranuodledanaDunavu ZAGREB: U Hrvatskoj su ju~e progla{ene redovne mere odbrane od leda na Dunavu, a ~etiri ledolomca i daqe rade na

skoj je pokrio 50 odsto povr{ine reke. „Pet ledolomaca u Baji u Ma|arskoj je spremno za borbu pro-

Led na Savi

razbijawu leda na Dravi. Kako je izjavio Zorana \urokovi}a, direktor „Hrvatskih voda” u Osijeku, led na Dunavu u Ma|ar-

tiv zale|enog Dunava. Od wih su dva ledolomca namewena za rad u Hrvatskoj i Srbiji”, rekao je \urokovi}.

Ledeni problemi ne poznaju granice, pa }e posledice stvarawa ledenih barijera u Hrvatskoj osetiti i Srbija i Ma|arska, rekao je {ef „Hrvatskih voda”. Na hrvatskoj strani Dunav je najugro`eniji kod daqske krivine u Osje~ko-barawskoj `upaniji. Naglasiv{i potrebu spremnosti za najcrwe prognoze koje se odnose na mogu}nost ledenih poplava, \urokovi} je rekao da je do sada u~iweno sve da do toga ne do|e. ^etiri ledolomca stalno su anga`ovana na Dravi, a dva ledolomca su se od u{}a Drave u Dunav kod Aqma{a probila do Osijeka i stalno rade na tom potezu kako se ne bi stvorile ledene barijere.\urokovi} smatra da bi u slu~aju naglog topqewa leda i ledene poplave, najugro`eniji bio prostor kod osje~ke Tvr|e, jer ne tom potezu nema obrane od poplave. (Tanjug)

NaPaguburaizbacilastotine kilogramaribenaobalu

ZAGREB: Nekoliko stotina kilograma morske ribe, sipa i ligwi izbacila je bura na obalu ostrva Pag. „Ve~erwi list” prenosi izjavu direktora Turi-

godina. I tada je, kao i minulih dana, bilo izrazito hladno - na Pagu je po~etkom sedmice bilo minus 10 stepeni. Bura je duvala ogromnom `estinom i iz hlad-

Evo, i tri dana nakon {to je sve po~elo, skupqa se riba. To se najvi{e doga|a no}u, pa }e biti zanimqivo videti {ta nam donose nove najavqene hladne no-

sti~ke zajednice Kolana Ive Butkovi}a da se na podru~ju od Kolana do Zr}a na Pagu u protekla tri hladna dana dogodilo ono {to je vi|eno pre ta~no 56

nog, a plitkog mora riba je zavr{ila na kopnu. „Bilo je tu komada ribe te`ih i od jednog kilograma. Neki su pokupili vi{e kilograma.

}i”, ka`u me{tani Kolana, a Butkovi} je najavio da }e se me{tani po~astiti ribom na zajedni~kom dru`ewu. (Tanjug)

Vojska dostavqa hranu SKOPQE: U Makedoniji }e danas i sutra helikopteri Makedonske armije dostavqati hranu i lekove stanovnistvu zavejanih sela. Prvi }e hranu iz robnih rezervi dobiti stanovnici nekoliko op{tina u okolini Skopqa, koji }e i od Crvrnog krsta dobiti pakete sa sredstvima za li~nu higijenu. Za ra{~i{}avawe puteva dogovoreno je da se anga`uju gra|evinske firme koji }e svojom mehanizacijom pomo}i da se oni raskr~e od snega. Prema podacima Centra za upravqawe krizom, oko 40 sela u Makedoniji je zavejano, a u wima je ukupno oko 3.000 stanovnika, a najugro`eniju su u skopski, prilepski i kumanovski region. U 44 op{tine obustavqena je nastava. Ju~e su sne`ne padavine prestale, ali su i daqe polarne temperature od minus 19 do minus 3 stepena. Od petka se najavquje novi sne`ni talas koji }e trajati i tokom vikenda.Sa skopskog aerodroma „Aleksandar Veliki” nema otazanih letova. (Tanjug)

Me}avana severu CrneGore PODGORICA: Crna Gora je na udaru sne`ne me}ave, pra}ene olujnim vetrom i niskim temperaturama, a stawe je najkriti~nije na severu te dr`ave, koji je ve} danima okovan snegom i ledom. Na severu Crne Gore ima problema i sa redovnim snabdevawem strujom, pa su tako podru~ja Mojkovca i Kola{ina ve} 48 sati bez elektri~ne energije.U tom delu Crne Gore i daqe je na snazi odluka o odlagawu nastave u {kolama, zbog velikog nevremena. Podgori~ki i tivatski aerodrome od ju~e su ponovo otvoreni za saobra}aj, a letovi se realizuju po planiranom redu. (Tanjug)


У

MU[kA poslA

~etvrtak9.februar2012.

c m y

26

Брак – ин или аут

последње време често слушамоопоразнимстатистикамакадједуговечност бракова у питању. Према статистикама,чаксвакичетврти браксезаврширазводом,апита-

ње јеквалитетамногихкојиопстају. Је ли брак застарела институција или занемарена вредност? Временасемењају,алиинституцијабракасенемењаукоракс

временом. Сам чин склапања бракајеувекузбудљив,аколико ће та заједница потрајати у том трену није примарно питање. Елизабет Тејлор удавала се чак осам пута за седам различитих мушкараца. Но, кад су славни у питању, једна дива ју је ипак престигла. За За Габор на љубавудобруизлусеклела девет пута. По холивудскимкритеријумима, брак који траје годину дана сматра се солидно дугимбраком,докпаровикоји„издрже”заједно неколико година могу славити својеврстан златни пир. Од млађе гарде свакако ваља истакнути свеприсутну Бритни Спирс која је у браку са својим првим супругом Џесон Александром издржала чак 55сати.

Легендаток-шоуа Лари Кингје убракулазиоседампута.Контроверзни глумац Били Боб Торнтон семоже„похвалити“спетпропалихбракова, апоследњакапитулацијамујеонасАнђелином Џоли из2003.године. Свевишевезани недоспедо брака. Ванбрачна заједница је свепопуларнији обликсуживота,аоникојисеодлучезабрак, обичноуњегаступајусвекасније.Сдругестране,збогнепланиранетрудноћемногипаровизанемарујудругеаспектесвојевезеиулазеубракпосвакуцену. За очекивати је да велики део тих бракова неће бити квалитетанјертонисубилиниразлози због којихсуступили убрак. Превелика очекивања, незрелост,непознавањепартнера,интереси, мањак толеранције и компромиса најчешћи су разлозираспадабракова. Бракјетест, анатестовимапролазеонинајбољи...илинајсналажљивији?

Седа коса - мушка мора М

ушкарцисукаовино-штостарији то бољи!” каже стара изрека у коју су многи спремни поверовати (јер,ипак,свеимароктрајања).Изаиста ко би Џорџу Клунију дао педесет година, а некадашњем секс симболу Шон Конерију чак 81? Боре и прве седе су издајице многим женама, а савезници готово свим мушкарцима. Уз изнимке попут Мерил Стрип и Џуди Денч које своје године носефантастично,највећиброј жена жели зауставити процес старења бојењем косе, инекцијамаботоксаилибарем кремомпротивбора.Донедавнотаквоштојеумушкомсветубилонезамисливо. „Седакосајенештоштоникако не можете спречити без обзира јесте ли мушкарац или жена.Тојегенетичкиодређено изадеситћеваспреиликасније. Једно истраживање је показалокакосемушкарцинајвише бојеседекосе,чаквишеодбораилипокваренихзуба,штосамо доказује како се стандарди мењајутекакомушкарцивише нису безбрижни када је изглед у питању. Прве седе већином настају на слепоочницама кра-

јем двадесетих, а до педесетих година већинамушкарацаима80%седихвласи. Временасемењају,паданасмушкарци у једнакој мери користе креме и серуме противбора.Једантабунегесусрушили, алипостојиједанококојегсејошувекломе копља – фарбање косе. Бојење косе је већ неко време табу тема, али кроз исто-

рију је било заступљено и међу мушкарцимаимеђуженама. Многи мушкарци се питају када почети фарбати косу.Некоодређеновременепостоји,алиморатеиматиодређенипостотак седекосекакобибојабилаидеална. Праменовисуодличнизасвекојисутек почели добивати седе, а интензивно тонирање је боље за оне којима је већполовинакосесивеилибелебоје. Трајна боја се препоручује самоуслучајевимакадајесва косаседа.Бојењекосесемора понављати сваке две недеље код кратке, а једном месечно кодполудугекосе. Мушкарци морају користити и посебне боје. Оне су више мат и немају интензиван сјајкаобојезаженезбогкојих је боја уочљивија и изгледа вештачки. Желите ли ипак и даље задржатисвојуседукосу,имајте наумукаковасонаможеучинити старијима, али и шармантнијима. У том случају је важносамодаредовитонегујете и шишате своју косу, јер седакосаможедопринетинеуредномизгледу.

Опет заводе елегантни џентлмени

В

dnevnik

раћасекласичноелегантно црно одело, а лептир-машна изврсно надопуњује стилмодерногџентлмена.Рокгламурјетакођезавладаомоднимпистама. Креацијесустворенезахраброг и одлучног младог човека који је амбициозан,друштвенитежисвом унапређењу. Одевни комади стварајуснажнумушкуфигуру,апрецизнокројенејакнеиздужујусилуету.Доминирају тамноплава,црна, тамносива,бојаслоновачеибордо. На модну писту вратила су се елегантнацрнаоделаукомбинаци-

јисбеломкошуљом,аважноместо заузима лептир-машна. Луксузни материјали одишу гламуром те употпуњују комбинацију у којој стезасвеважнеприликеодевенис пуностила. Доминирасивабоја,аглавниузоракјеидаљекаро.Можетеганоситиодглаведопете,одкошуље,преко кравате, до одела. Чак и модни додацисукарирани.Великеторбеи рубхлачаиграсескароузорком. Волителимањеконвенционалан стил,обожаватерокгламуринеобичнекројевеиузорке?Можетесе одлучитизакожнепанталоне ијак-

нуилиодабратикомадкојинасеби имкожнипачворк.Црноноситеод главедопете.Новихитмеђумладимпословниммушкарцима! Кључни комади једне од нових колекцијасуоделаодсомота,капутисдвострукимкопчањемодкоже понијатепрошивенекожнејакне. Доминирају панталоне широког кројаивисокогструкаукомбинацијислаганимбалонеромметалик детаља. Незаобилазан је и трапер који је ручно обрађен традиционалним процесима у Окаyами и ЛосАнђелесу какобисеприказао правистарински изглед.

Постоји ли разлика између мушког и женског оргазма

М

ушкарце је одувек занимало, јелижeнама каоињима.Или јеженамаипак мождазатрунчицу боље,ха? Исто су питање поставили и психолозиексперименталној групи којајенаосновикраткихописаоргазамаморалапогодитијелитекст написаомушкарацилижена.Погађате,комисијанијезналапогодити пајебезвезелупала.Затимсуупомоћпозванифизиолозикојисузакључили: постоје неке назнаке да сеоргазмиумушкарацаиженанималонеразликују,атосурелатив-

но сличне контракције мишића у подручјукарлице,итосвакихосам десетинкиусекунди.Но,нажалост, вишенеможеморећи. Свеоне женекојевасуверавају даионемогуејакулиратипричају бајке,знајтедавасмуљајуидаје то чисто појачано лучење средства за подмазивање. А када смо већдошлидофикције,женетврде да код мултиплих оргазама ствар функционише тако да је сваки следећиоргазамбољиодпретходног, док је мушкарцима први и најбољи.


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

~etvrtak9.februar2012.

27

Dragoj drugarici

FARMA iz Stepanovi}eva, prodaje: izno{ene koke nosiqe, cepane sviwske polutke, prasi}e. Dostava na adresu-povoqno!. Telefon 021/717-058, 063/539051. 063/521-559 46729

AGENCIJA za zapo{qavawe, potrebne: gerontonegovateqice, bebisiterke, medicinske sestre. Organizujemo kurs za gerontonegovateqice, cena 27.000 u tri mese~ne rate. Telefon 021400148. 46727 AGENCIJA za pomo} starim, bolesnim qudima. Nudimo: gerontolo{ke medicinske kurirske, usluge i izdr`avawe agencija za ~uvawe dece, profesionalno, uspe{no.Telefon 021/496-333. 46728

CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`en stan od 40m2 cena 44.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15015

PROFESOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 46609 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 46676 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 46677

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 46678

POTREBNA cimerka u jednoiposobnom konfornom stanu od 45 m2 kod Sajma, studetkiwa ili zaposlena devojka, od 1. februara. Telefon 6390-326. 46613 IZDAJEM name{tenu garsoweru, 30m2, kod Sajma. Telefon 063/538-413. 46712

KUPUJEMO garsowere, jednosobne na Grbavici, ve}e stanove na keju, zemqu, prvoklasno 20ha, sala{e, ku}e, vikendice. Telefoni: 021/6215260, 021/6621797, 063598463. 46665

KOD RIBQE PIJACE, u novijoj zgradi stan od 32m2, terasa, lift, prodajem po ceni od 35.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15014

NOVO NASEQE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom, hitno i povoqno. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15001 N. DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera na III spratu, cena 27.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15002

@ELEZNI^KA STANICA, ukwi`en, odmah useqiv 2.0 stan od 41m2 po ceni od 37.000. Tel. 063/742-21-80. 15003 NOVA DETELINARA, odli~an, ukwi`en noviji 1,5 stan od 48m2 na III spratu, po ceni 46.400 Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15004 DETELINARA, ukwi`en renoviran 2,0 stan od 51m2 odli~nog rasporeda, cena 38.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15005 LIMAN, klasi~an 2,0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en 53m2, cena 51.900. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15006 NOVO NASEQE, odli~an 2.0 stan na I spratu, kompletno renoviran od 59m2 po ceni od 54.600. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15007 CENTAR, kod Suda i Spensa, odli~an, klasi~an 2,0 stan, bez ulagawa, 57m2, cena 56.500. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 15008

HITNO, Novo naseqe, na [onsiju, odli~an sre|en, kompletno renovirano - kupatilo, kuhiwa ... 2,5 stan, cena 63.800. Tel. 636-8429, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15009 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15010

GRBAVICA, noviji 2,5 stan od 66m2, ukwi`en, na II spratu sa liftom, cena 68.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15011 LIMAN, prodajem ukwi`en 3,0 stan odli~nog rasporeda, lako preuredqiv u 3,5 od 77m2, cena 74.000. Tel. 063/828-83-77, 6366952, www.bomil.rs. 15012

BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4,0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en, nije dupleks, cena 88.600. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 15013

SAJAM, ku}a 430m2, restoran 135m2, autoperionica 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa. cg, 20m front, povoqno, zamena. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 46634

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 46545 STUDENTKIWA medicine profesionalno radi sve vrste masa`e u svom lepo opremqenom stanu. Relaks 1000, komplet 2000, kraqevska 3000. Telefon 062/169-7099. 46673

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 46221 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah!Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 46222

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, eleminisan za 7 dana deda Rado{, telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 46378

Maci Jeli~i}

Hvala ti na dobroti i osmehu koji si nam pru`ala. Zauvek ostaje{ u na{im mislima.

Posledwi pozdrav od porodice ^olovi}.

46802

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 46140 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/5576902, 062/150-33-79, 062/8937120. 46452 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 061/184-0236, 061/1840-237. 46453 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/5576902, 062/150-33-79, 062/8937120. 46719

Qiqi

od wene Mari{ke, Bobe i Na|e.

46799

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga, majka i baka

Maca Jeli~i} 1949 - 2012. preminula 7. 2. 2012. Sahrana je u petak, 10. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gorwem grobqu u Futogu. O`alo{}eni: suprug Mirko, sin Sava, }erka Milica i unuke. 46803

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula u 63. godini na{a najdra`a supruga, majka i baka

Qiqana Rozi} Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u petak, 10. 2. 2012. u 9.45 ~asova. O`alo{}eni: suprug Ante, sin Mitar, }erka Kristina, snaja Qubica i unuci Nikola, Nata{a i Bal{a. 46796


28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak9.februar2012.

Posledwi pozdrav voqenom

dnevnik

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav kumu

Milanu Maksi}u 1957 - 2012.

Simici

od wegovih najmilijih: supruge Donke, sina Du{ana, sestri}a Damira i Maje i tasta Slavka.

Qiqani Rozi} Skaramuca Mihe

od porodice Martinovi}.

Sahrana }e se obaviti u petak, 10. 2. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. 46792

46771

Mom nikad pre`aqenom braci

od: bra}e Slobodana i Dragoquba, snaje Mire, Braneta, Vlade i baka Bose.

46788

Milane Bo`i Labusu

posledwi pozdrav od wegove sestre Milke.

Zaposleni i penzionisani radnici u „Elektrovojvodini” doo.

59752/P1

Posledwi poqubac od seke.

Tamo gde samo qubav postoji, vreme ne zna~i ni{ta! Tamo, gde sada sre}an di{e{, moja qubavi, tamo me ~ekaj!

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e

Posledwi pozdrav

Simica Kolarski 1978 - 2012. Sahrana }e se obaviti 9. 2. 2012. godine, u 14 sati, na pravoslavnom grobqu u Rumenki.

Tvoja Dada.

Posledwi pozdrav dragom deveru i bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi sin i brat

46791

46793

na{em

Posledwi pozdrav deveru i stricu

O`alo{}eni: otac @iva i brat Dragan. 46774

Posledwi pozdrav dragoj

Du{i

od porodice Popi}.

Jo`ef Dobo

Mace Jeli~i}

46787

Bo`i Labusu

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Du{anu - Du{i @ivanovu

1947 - 2012.

od: snaje Milke i brata Nikole Labus iz Novog Sada. 46794

Gordani Nikoli} Zaposleni i penzionisani radnici u „Elektrovojvodini” doo.

Porodica Filep.

od: snaje Zore i sinovca Miroslava sa porodicom.

46785

Cica i Vlada Ugrin~i}.

59752/P

46786

46775

Posledwi pozdrav dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Dobo Josipu

od stanara Balzakove 39.

Bo`o Labus

46789

Dragi Bo`o, se}awe na zajedni~ke trenutke je najja~e oru`je protiv zaborava.

Tvoji: Qiqana, Qubo i Ceca.

Milica Radak

O`alo{}eni: }erke Mila i Maja sa porodicama. 46782

dr Jugoslavi Krajnov

Cacka Hvala ti za sve godine na{eg prijateqstva, ve} mi nedostaje{.

koja }e ostati u ve~nom se}awu svojih kolega kao ~estit ~ovek i lekar.

Sekcija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Dru{tvo lekara Vojvodine Srpskog Lekarskog Dru{tva.

Vera Rapaji}

Sin Mirko, snaha Dragana, unuci Kosta i Ena i praunuk Maksim.

46798

46790

Tu`na srca javqamo da je u 68. godini preminuo na{ dragi tata, tast i deda

Stanko Jovanovi} Sahrana je u petak, 10. 2. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana }e se odr`ati u subotu, 11. 2. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoja Vera, Joca, Gaga i Bojana.

od: An|elke Piva{evi}, Tawe i Sa{e.

46776

46752

Lepa moja

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 8. 2. 2012. godine preminula na{a draga mama, baka i prabaka

An|elki Posledwi pozdrav na{oj dragoj Nori od wenih koleginica: Velinke, Ane V. Rade, Maje, Ane K. Olivere, Qubice i Qiqe.

Sahrana je 10. 2. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

46795

Eleonora Kurin

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

Posledwi pozdrav

~ika Miji

od porodica: Jawi} i Arsovi}.

O`alo{}eni: }erka Neda, zet Milan i unuk Luka. 59753/P

46770

46777


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac i suprug

Na{em milom, voqenom i nikad pre`aqenom suprugu, ocu, svekru i dedi

~etvrtak9.februar2012.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragom tetku

46747

Du{an @ivanov

Vitomiru Ivanovi}u Viti pukovniku

Sahrana je 9. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, u Koviqu.

TU@NO SE]AWE Godine prolaze, a u na{im srcima tuga i bol ne jewava.

Nevenka Ivkovi}

dava}emo polugodi{wi pomen u subotu, 11. februara 2012. godine, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: supruga Radmila, sin Boban, }erka Svetlana i zet Boro.

O`alo{}eni: supruga Mica, sinovi Darko i Dejan sa porodicama i ostala rodbina.

46746

46365

POMEN

Posledwi pozdrav prerano preminuloj }erki i sestri

An|elki Jerkovi}

46758

46733

Draga sestro

An|elka opra{tamo se od tebe sa neopisivom tugom i ve~itom prazninom u du{i.

An|elka Jerkovi} Sahrana }e se obaviti 9. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele na grobqu u Ba~kom Jarku. O`alo{}eni: unuka Sa{a, }erka Qiqana, sin Dejan i snaja Slavica. 46756

Opra{tamo se od na{e drage sestre, svastike i tetke

Posledwi pozdrav

O`alo{}ena majka Stojanka, sestra Mira i zet Miladin sa porodicom.

Krstivoju Ne{ovi}u

46761

An|elke Jerkovi}

Posledwi pozdrav dragom

Milene Stefanovi}

^uva}emo je od zaborava, a weno mesto u mom srcu osta}e prazno.

Nedostaje{ nam. Tvoji najmiliji: sin Bojan, }erka Bojana, suprug Miroslav, svekrva Anka i baba Dragica.

od Udru`ewa Sudija Grada Novog Sada.

Sestra Du{a i zet Stevo sa porodicom.

Zdravko Zdravkovi}

46741

1954 - 2006.

46739

2002 - 2012.

46711

Vreme prolazi, iz o~iju nam i daqe suze liju, u du{i je rana preduboka, a qubav prema tebi ve~ita. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Porodice: Popovi} i Elez.

Sahrawena je 8. februara 2012. godine, po li~noj `eqi, u prisustvu porodice.

46759

Rozika Vukobratovi}

Veselinka.

Zorka Du{ani}

ro|. Ba{i} 1923- 2012.

Weni: Goca, Mi{a i Dragan Kova~evi}.

Sestra Vera i zet Dragi sa porodicom.

Ve} deset godina ~uvam uspomene i tu`no se}awe na moju Roziku.

[ESTOGODI[WI POMEN

Miji Skaramuca

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 57. godini preminula na{a voqena majka

Tvoji najdra`i: suprug Mladen i sinovi Milo{ i Nemawa.

Danas se navr{avaju dve neopisivo tu`ne i bolne godine bez tebe na{e najmilije

An|elki Jerkovi}

od Steve Dumanovi}a sa porodicom.

1959 - 2009.

46742

Preminula je na{a

Smiqa Dopu|

Du{an @ivanov

Posledwi pozdrav od: sestre Bule i ne}aka Braneta Veqanovi}a sa porodicom.

29

Zdravku Zdravkovi}u

324/P

46760

Posledwi pozdrav na{em drugaru Voqeni nikad ne umiru.

od Dragice i Igora.

Sestra Milanka sa decom i unucima.

46768

46767

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni suprug i tata.

Simica Kolarski

Posledwi pozdrav Simi od drugara: Duleta i Mi}ka.

Simi od: @areta, Save, Koleta, Enisa, Dragane, Jace i Mire.

Mama Kaja, sestra Tawa i ~ika Vlada. 46731

46769

46766

[ESTOGODI[WI POMEN

Poslednji pozdrav dragom kumu

Sa tugom i bolom u srcu obave{tavamo sve koji su ga poznavali i voleli, da je 7. 2. 2012. godine preminuo na{ dragi

Zdravko Zdravkovi} 1944 - 2012.

Zorka Du{ani}

Sahrana je 11. 2. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

1954 - 2006. Ostavila si veliku prazninu, ali je se}awem na veliku radost i qubav koju si dala ispuwen svaki na{ dan. Tvoj osmeh `ivi u na{im srcima i ve~no nas prati. S qubavqu, }erka Maja i suprug Lazar. 46732

Dobo Jo{ki

Dobo Josip 1948 - 2012.

Wegovi najmiliji: supruga Danica, deca Svetlana i Aleksandar.

od kumova: Ilonke, Gize i Vase.

Sahrana je 9. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom groblju u Novom Sadu. Po~ivaj u miru. O`alo{}ena porodica.

46744

46743

46765


tv program

~etvrtak9.februar2012.

07.30 08.00 10.00 11.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 21.45 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Панонско јутро Аналија Вреле гуме Вју За корак испред Без цензуре Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Била једном једна недеља Вју Војвођанске вести Док.програм Глас Америке

АристеаСтакић

Сучељавање Тема емисије је: „Да ли је НовиСадидаљемиран,толерантан, безбедан и перспективан град? Вечерас се сучељавају: НебојшаКораћ, Ђурађ Јакшић, Лидија Пирошки и МилошВучевић. Водитељка је Аристеа Стакић (РТВ1,21.00) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.50 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50 00.15 01.05 02.00 02.25 02.55

Добро јутро,Војводино Међународни тероризам од ’45. Заједно Вести Миљеница Комшилук Кухињица Вести Из нашег сокака Додати живот годинама Вести Документ Биоскоп Вести за особе са оштећеним слухом Фолдер култура Плави круг Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Серија недеље:У постељи Сучељавање Војвођански дневник Злогласни атентати Серија недеље:У постељи Један на један Сучељавање Концерт године Фолдер култура Плави круг Документ

08.00 08.15 09.00 09.04 09.42 09.56 10.27 11.06 11.12 12.00 12.15 12.30 12.37 13.20 14.24 14.54 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 21.06 22.00 22.05 23.00 23.05 23.55 00.10

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Доме,слатки доме Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Вести Биографије Дневник Спорт плус Евронет Истражитељи из Мајамија ТВ филм у новом веку: Увођење у посао,филм У име закона И ја имам таленат Ово је Србија Село гори,а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори,а баба се чешља Велики изазов,квиз Вести Да,можда,не Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет

Да,можда,не

06.30 08.30 09.00 09.05 10.05 10.30 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Објектив Серијски програм Човек лав Време је на мојој страни Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри РецептиЛауреРавајоли Објектив Опчињени Ево нас код вас Објектив Украдена срца Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

Како и колико партије на власти служе држави,а у којој мери су државни интереси подређени страначким?Да ли се без странака може добити посао, да ли се може напредовати у служби,успешно пословати или су партије само изговор за сопствену инертности и неспособност?Гостису Душан Бајатовић, председник Покрајинског одбора СПС, Сузана Грубјешић, чланица председништва Уједињених региона Србије иАлександар Југовић, потпредседник Српског покрета обнове. Водитељ је Оливера Ковачевић (РТС1,22.05)

05.40 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 12.45 14.50 15.05

НинаИванишин

Словенка АлександрајеизмалогместауСловенијидошлауЉубљанудастудира.Токомстудијаиздржавасепроституцијом,алиимавеликепланове... Улоге: Нина Иванишин, Петер Мусевски, Примож Пирнат,УрошФурст Режија:ДамјанКозоле (РТС2,00.04) 06.02 06.42 07.16 07.21 07.52 08.03 08.14 08.57 09.30 09.35 09.45 09.51 10.00 10.32 11.01 11.30 11.58 12.30 13.00 14.00 14.43 15.16 15.21 15.32 16.20 16.55 17.55 19.19 19.30 20.00 20.30 21.00 21.56 22.26 23.43 00.04 01.33 01.53 02.43 02.40 04.28

Концерт за добро јутро Слагалица Мифи Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Велики и мали Верујте,али не претерујте Право да знам Зебра,знак,семафор Великани Датум Верскикалендар Српске спортске легенде Контекст У свету Траг у простору Ансамбл Камерата Сербика Беокулт Трезор Верујте,али не претерујте Право да знам Зебра,знак,семафор Великани ТВ лица:АљошаВучковић... као сав нормалан МладиталентиСрбије Достојевски Одбојка -ПС:Војводина -Млади радник,пренос Томас и другари Велики и мали Место за нас Метрополис Поаро Старо српско писано наслеђе БечкиШтраусоркестар ЛиковнаколонијаРТС Фестивал фестивала: Словенка,филм И ја имам таленат Београдски џез фестивал Трезор ТВ лица АљошаВучковић... као сав нормалан свет Место за нас

Оливера Ковачевић 06.40 07.05 08.00 09.00 09.55 10.50 11.45 12.30 12.40 13.05 14.55 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.10 23.40 00.10

Кухињица (мађ) Ток шок Концерт године Грување Грување уживо у студију „М“ Јаззик 2011.-Специал Провиденце Пословни успех (мађ) Вести (мађ) Дечијифестивал„Веселка” (укра) Дуел,филм Центарсвета Добро вече,Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече,Војводино (рус) Поремећај,филм Плави круг ТВ Баштина ТВ Продаја

09.30 Вести 09.45 Премијер лига,вести 10.00 Копа дел Реј: Барселона –Валенсија 11.45 Евролига: Ефес –Олимпијакос 13.30 Евролига: Армани Милан –Јуникс 15.15 НБА уживо 15.30 Копа Италија 1/2Финале: Милан –Јувентус 17.15 Премијер лига,Магазин 18.00 Вести 18.15 Премијер лига,вести 18.30 НБА уживо 18.45 Евролига: Жалгирис –Барселона 20.45 Евролига:Панатинаикос –Фенербахче 22.30 НБА акција 23.00 Копа Италија 1/2Финале: Сијена –Наполи 00.45 Евролига:Галатасарај –ЦСКА 02.15 Вести 02.30 Премијер лига,вести 02.45 НБА уживо

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Под сјајем звезда,14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Фолк шоу,22.00Објектив,22.30Ток шоу,00.00Објектив,00.30Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм,12.00Репризе вечерњих емисија,14.30Инфо К9,15.00Фарма,16.30Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 АБС шоу, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00Кухињица,19.30Бибер,20.15Отворени екран,21.15Спорт из другог угла,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

06.40 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.35 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.15 22.15 23.15 00.10

1001ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Вести Експлозив Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Радна акција Кобра Три хил Експлозив

06.30 06.45 07.00 08.00 08.10 08.30 09.00 11.00 11.30 14.00 15.00 16.30 17.00 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00

Кефалица Фуснота Маратон Кефалица Двоугао Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм:Патриотске игре Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон Улови трофеј Двоугао Слике живота Доктор Хаус НЦИС Филм:Рај на земљи НЦИС Филм:Несташлуци црвених момака 02.00 Копаоник 03.00 Фуснота 03.15 Мајсторски

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

dnevnik

c m y

30

16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.50 20.25 21.20 23.00 23.35 23.55 01.45 02.10

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм:Афера огрлица Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм:Коронадо Вести Спортски преглед Филм:Црвена прасина Саут Парк Укључење у Б92Инфо

05.00 07.55 08.00 08.20 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00

Јутарњи програм Вести Хунтик Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу,мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Винкс

Измеђудвеватре Гост емисије биће Вук Драшковић, председник СПО. Теме су: Одбијање посланика СПО да учествују у раду парламента и захтеви за сменом функционера СПО у влади Србије. (Б92,19.05)

Парови уживо вече номинације (Хепи, 19.00) 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.10 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Сабринин тајни живот Метеор и моћни камиони Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови уживо поподне Серија Вести Телешоп Једна жеља једна песма Телемастер Насловна страна –квиз Парови уживо, вече номинације Мала ноћна музика,филм Вести Серија Парови –преглед дана Парови –уживо ноћ Звездана капија -Атлантис Филм

ВукДрашковић

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 15.00 15.30 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.15 02.00 03.30 05.00

Добро јутро Брачни судија Тајна љубав Градске вести Гранд народ пита Сестре Породични обрачун Национални дневник Сити Мириспролећа Мала невеста Национални дневник Мала невеста Курсаџије Све за љубав 48сати свадба Немогућа мисија Вештачарење Мириспролећа Филм:Убица из комшилука Филм:Алиби Витезови из блата

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak9.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Венчаницаизснова Штанетребаобући Кошишатогпса Спасавањеоронулих грађевина Дадиљаназадатку Богатамлада,сиромашна млада Л.А.Инк Стручњакзаторте Најбољиамеричкикувар Краљпосластичаракаокувар Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Штанетребаобући Кошишатогпса Спасавањеоронулих грађевина Мајамиинк Нованадапосластичара Најбољиамеричкикувар Стручњакзаторте ДрЏи:Форензичнипатолог Л.А.Инк Нованадапосластичара

СикертпротивСарџента Изгубљенидревниградови Краљичинасестра Косакојајепроменила историју Другисветскиратубоји ИзгубљенемумијеПапуе НовеГвинеје СтопамаПучинија Гениједизајна Четиривекателескопа Звездесребрногекрана Исток-Запад:Путовањаиз средиштаЗемље Рим:Последњаграница БорбапротивЦрвеногбарона Животињекојесуушлеу историју СтопамаПучинија Гениједизајна Четиривекателескопа

Легендаозмају Пепељуга Нијенего Октоберфест Кортез Ледениторнадо Крвавароманса Божјидар Еротскифилмови

07.00 Добројутро,Хрватска 08.57 Лудиодљубави 10.20 Путовањажелезницом3,док. серија 11.09 Свећебитидобро 12.00 Дневник 12.33 Кадзаволим,времестане 13.19 ДрОз,токшоу 14.10 Тренутакспознаје 14.40 ХрватскахроникаБиХ 14.57 Културнабаштина 15.15 ПоносРаткајевих 16.00 Алиса,слушајсвојесрце 16.50 Хрватскауживо 17.58 8.спрат,ток-шоу 18.47 Одморисе,заслужиоси 19.30 Дневник 20.02 Свеу7!,квиз 20.56 Поласатакултуре 21.27 ЦиклусдобитникаОскара: Реј,филм 00.10 Дневник3 00.45 МасимоиБигбендХРТ-а, снимакконцерта 01.42 Инмедијасрес 02.17 Трачара 02.57 ЦСИ:Мајами

FEQTON

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20 02.20

НешБриџис УбиствауМидсамеру Вокер,тексашкиренџер Поморскапатрола Видовњак Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствауМидсамеру Поморскапатрола Монк Видовњак Филм:ЕфекатДелфи Филм:Морељубави Медијум НешБриџис

07.05ПопПикс 07.35Кобра11 09.40Ексклузивтаблоид 10.10Вечераза5 11.15Ватренонебо 13.25Ружаветрова 14.20Крвнијевода 15.10Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.05Вечераза5 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00Кости 21.50ЦСИ 00.05РТЛвести 00.20Менталист 01.50Астрошоу 02.50РТЛДанас 03.25Студио45,токшоу

СЕРИЈА

Кости МасимоСавић

СНИМАККОНЦЕРТА

Масимо певаСинатру Непропуститеснимакконцерта одржаног 3. јуна 2009. у КД Ватрослава Лисинског. Популарне мелодије које су Франка Синатру учиниле легендом препуна дворана Лисински доживела је у раскошном звуку Ревијског оркестра ХРТ-а и јединственом гласуиинтерпретацијиМасимаСавића. (ХРТ1,00.45)

Седам месеци након што су Бренан и Бут напустили САД,Керолајнихзоведасе вратеуЏеферсонијанинститут како би спасили Кем од отказаирешиликонтроверзнислучај... Глумци: Емили Дешанел, Дејвид Бореаназ, Ерик Милеган,ТамараТејлор Режија:БериЏозефсон (РТЛ,21.00)

Божјидар Двоје брижних родитеља желедаклонирајусвогубијеног сина да бар некако надокнаде тај губитак. Доктор који врши тај процес полако почињедаихуводиуопасан ивеомасмртоносанекспериментбезмилости... Улоге: Роберт де Ниро, РебекаРоминСтамос,Грег Кинир Режија:НикХам (Синеманија,22.00)

07.50 08.20 08.45 09.30 10.00 10.42 11.04 11.28 11.47 12.32 13.00 13.25 14.55 15.25 16.10 16.35 17.00 17.50 18.10 18.20 20.15 20.55 22.45 23.30 00.10 00.31 01.12 01.33

06.40 08.15 10.15 12.15 13.50 15.20

РебекаРоминСтамос

06.00 07.35 08.00 09.40 10.05 12.00 13.35 14.10 15.55 17.25 19.10 20.05 21.35 22.40 00.15 01.45 03.50 05.25

Господа Бронко Васпитање за почетнике Живети пуним плућима Модерна породица Живот као такав Шрек срећан заувек Када Пруденс пева Туриста Ћерка чувара успомена Сестре Борџије Списак клијената Драга,волим те Јацкасс 3Д Бунтовник Зец без ушију 2 Забрањене фотографије Филмови и звезде

16.50 18.25 19.45 21.20 22.45 00.15 02.15 04.15

06.00 08.00 10.00 12.00 14.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

МалаТВ Амика Школскисат НеухватљивипрашчићРуди Алиса,слушајсвојесрце ДегресиНовинараштај ХотелЗомби ТуђинциуАмерици Другиформат Паралеле Екозона Последњавеликавожња, филм МалаТВ Школскисат ДеграсиНовинараштај Обичнаклинка ДокторХу Регионалнидневник Жупанијскапанорама Загреб:Футсал,ЕП-1. полуфиналнаутакмица, пренос Инмедијасрес Загреб:Футсал,ЕП-2. полуфиналнаутакмица, пренос Трачара ЦСИ:Мајами Увекјесунчаноу Филаделфији Верујми Дваипомушкарца Ловцинанатприродно

Мојаужаснагодина Наоружаниневин Извансумње Песмаизсрца Смртупородици Необичанпар:Поново заједно Светилиште-Премароману НореРобертс Адвокат са плаже Дете беса Чудна фреквенција 2 Мојаужаснагодина Наоружаниневин Извансумње ПериМејсон: Смртоносанначинживота

Милерово раскршће Бејб Дадли је закон Робин Худ,принц лопова Авантуре Рокија и Булвинкла Срећни бројеви Ваши пријатељи и суседи Испод површине Инкогнито Без промашаја Били Медисон

ЕмилиДешанел

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Генералка Аутомобили Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? Уделићусекунде Ловацнастарине Дрвосечеизмочваре Уклетакућа Разоткривањемитова Уделићусекунде

08.30 10.00 11.30 13.00 14.00 17.45 19.00 22.30 23.00 00.00 01.00

Тенис Фудбал Фудбал Тенис Тенис Тенис Тенис Сви спортови Покер Сви спортови Тенис

С

2

31

АУТОБИОГРАФИЈА МОНИКЕ СЕЛЕШ

Утеха из тегле

вако јутро било је исто. Мама је одлазила снаге кад се одбије од жица мог рекета него да рано на посао, али је увек стизала да нам чекам да ми дође. Скраћивање времена реакције направи доручак. Јела бих испред телеви- твог противника – ово је био врло агресиван призора гледајући Тома и Џерија, затим журила низ ступ који је мало играча користило. Нисам имала степенице наше зграде с рекетом у руци. Вежба- појма да учим потпуно нови начин ударања лопла бих стално ударајући о зид наше зграде. Лед, те. Кад се нисам претварала да сам мачка, циљакиша, снег, ветар – какво год да је било време, ја ла сам да рушим лутке на другој страни терена. сам била тамо. Дугујем огромну захвалност љу- Тата би покупио гомилу лутака из моје собе, подима који су живели на првом спрату. Током нео их са собом на паркиралиште – не бринући свих година док сам користила тај зид као спа- се што ће га неко видети тако натовареног – и поринг партнера, нису се жалили. Били су неверо- ставио их на ивицу наше замишљене основне ливатно добри или су сланије. Заузела бих позибо чули. Повремено би цију на другој страни се мој тата нагнуо с балтер ен а и бил а прав и кона са шољом кафе у стрељачки вод у телу једној и новинама у друдевојчице. Ако их све гој руци. Као политички погод им, доб ил а бих карикатуриста, морао је нову плишану животида буде стално у току са њу, као мито! (Било је свим што се дешава у много прилика кад сам свету и ретко кад је васе добро испромашивадио нос из књига или ла, али бих ипак добила страних новина. Кад би нову играчку). Успело се нагнуо, могао је да је: до осме године била види моје мршаве руке сам прв и јун ио рс ки како машу рекетом. Обе играч Југославије. Пона бекхенду, обе на форбеђивала сам девојчице хенду. Кад сам тек кредвоструко више од себе, тала на турнире, тренеали и даље нисам знала ри би одвлачили мог оца како се бележе поени. на страну и питали: Само бих ударала док „Карољ, нећеш ваљда не чујем аплауз. Кад сам доп ус тит и да нас тав и почела да побеђујем на тако да игра, зар не?” мечевима широм Евро„Да, заш то да не?“, пе, наши локални тереодговорио би. ни коначно су се смило„Зато јер није правилвали и допустили ми да но. Неће тако никад поиграм у часовима кад стати велики играч.” није било гужве. Такође Листа разлога бивала сам добила прву порције све дужа. Мање поју медијске пажње и закретљивости, мање вре- Стрељачки вод у телу девојчице вирила у свет познатих Фото:Д.Савић мена за постављање, маличности. Једном прињи домет руку. Тата би их обично прекинуо пре ликом сам била у куповини с мамом и чула сам него што се превише занесу. како је неко изненађено уздахнуо. „Тако је узела рекет у руке. То је оно што осе„Је ли то она тенисерка? Погледај је! Тако је ћа као природно.” мршава! Погледај те танке ножице!“ Уши су ми Једна од најбољих ствари у томе што је мој гореле, а образе је почело да облива руменило. уметник / тениски почетник од тате био мој тре- Данас бих волела да чујем како људи причају о нер је што је прилазио свету тениса отвореног мојој вижљастој конструкцији, али тад је било ума. За њега је ударање форхенда с две руке би- застрашујуће. Мама ме је брзо извела из продавло једнако добро као и ударање једном. Чињени- нице и дала ми да једем „нутеле„ колико ме воца да то нико други није радио није ништа значи- ља кад сам стигла кући. Стављала сам тај крем ла. Сам о смо мор ал и да на све: воће, тост, тестенисмишљамо нове ствари док ну. Али најбоље је било јенапредујемо. сти га директно из тегле. Пред десети рођендан Прво правило је било лаОко мог десетог рођендапојавила се на насловној ко: забавити се. Ако се нина, интензитет медијске пастрани тиражних новина моја сам забављала на терену, жње се појачао. Моја слика фотографија уз напис није било смисла да будем се појавила једног јутра на „Спортисткиња године“. тамо. Ако ћу се дурити, оннасловници тиражних новида само губим време. Оста- Можеш мислити?Спортисткиња на с написом „Спортисткиви рекет и иди кући. Али та- која још није почела ни да носи ња године“. Можеш мислита би учинио да вежбе буду ти? Спортисткиња која још груд њ ак за тре н и р а њ е тако забавне да никад нисам није почела да носи ни грудизлетела с терена љута. Још њак за тренирање. Била сам сам била дете, да ми је било досадно или прете- болно стидљива и нисам желела да се било каква шко, одшетала бих одатле без предомишљања. пажња скреће на мене, а ово није баш помагало. Кад си млад, избор је лак. Ако је забавно, уради У центру града одржана је велика презентација с то. Ако није, немој. Одлазак на Хаваје и испија- много „важних“ људи у оделима. Осећала сам се ње коктела на плажи? Забавно. Уради то. Чишће- сићушно, изгубљено и била свесна тога да се не ње куће и плаћање рачуна? Није забавно. Пре- уклапам. Следеће недеље била је церемонија у скочи то. мојој школи у част мог успеха. Веома сам се труТата би комбиновао своје вештине карикатури- дила да одвојим свој тениски и школски живот, а сте и наш кобајаги тениски терен. Знајући да ни- зашто сам изабрала тенис – спорт индивидуалсам могла да се покренем ујутро без уобичајене нији од свих – и даље не знам. Не можете бити дозе Тома и Џерија, нацртао их је на свакој лоп- више изложени оку јавности него док сервирате ти. Затим би ми рекао да сам ја Том и да треба да меч-лопту на Вимблдону. Али тад нисам мислијурим Џерија својом моћи грабљивца. Захваљују- ла о томе. Кад сам почела да играм, мислила сам ћи његовом познавању биомеханике, схватио је да ћемо тата, Золтан и ја играти заједно заувек. да ће ударање лопте док се подиже донети више Нисам имала појма шта ме чека у животу. Књигу Монике Селеш „АУТОБИОГРАФИЈА /ФОРХЕНДОМ ПРЕКО МРЕЖЕ ЖИВОТА„ (издавач:„АЗБООК”,Тоше Јовановића 2,Београд),можете за 399динара наручити путем телефона 011/2199–439или и-мејла:office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

~etvrtak9.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ваша богиња Венера је данас ушла у знак Овна па сте се наоштрили да радите и зарадите. Желите брзе резултате. Немојте се свађати.Изненаднистраснисусрет јесасвиммогућ.НервозајеОК.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

9. februar 2012.

Обузетистесвакодневнимпословима и навик ама. Није вам до озбиљног рада. Будите пажљиви и концентрисани у саобраћају. Неке ствари и неке реченице би могле измаћиконтроли.Авантура?

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Склони сте трошању енергије и новцанавишестранаивишествари. Пословна ситуација може бити занимљива,акокомбинујетеразличите околности. На личном плану стерастрзаниидруштвени.

Будитепажљивиусаобраћају.Не идитеунедовољнопроверенеситуације,типагрломујагоде.Имавас итуитамопанистесасвимсигурни уонескојимасастанчитеипослујете.Краћипут.

Трошите новац све и да нећете. Иматемногопослаинебашсасвим пријатну атмосферу на радном месту.Избегавајтесукобесколегама. Времеједапоновоанализиратеодређенепословеипројекте.

Некипословниплановиисусрети се одлажу до даљњег. Немојте се нервирати нити превише пажње придавати одређеним проблемима икомпликованимситуацијама.Преоптерећенистеналичномплану.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

То што нисте задовољни – то је због ретроградног Марса. Будите физички активни, али пазите да се неповредите.Избацитеизсебевишак енергије или агресивности, на позитиванначин,каналисањем.

Долази до променљивих околностинапољукаријере пабудитедобардипломатаииграч. Правипути начинјеонајкојистесамиосмислили и којег се држите, упркос свему. Званично,ипозакону.

Пословна ситуација је динамична,креативнаинеизвесна.Свеопције долазе у обзир, па шта прође, прође. Данас можете контактирати синостранствомиискористититуђу колебљивост.Укући–стрес.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Љубавни или пословни односи којиседешавајуутајностимогувам створити непријатности. Исход је сасвим неизвестан и не зависи од вас. Генерално сте оптерећени одговорношћу.

Имате много обавеза које хоћете иличакнећете,алиштаје–тујепа радите с околностима како вам се сервирају.Потребнистесвојојдеци илинекиммладимособама.Избегавајтенервозу.

Трошкови сустижу приходе, и јединоштојеизвеснојенеизвесност. Ипак,будитеоптимистајерћететако много лакше решавати и подносити изненађења и обавезе. Неко васнервира,анековесели.

TRI^-TRA^

Поклон самомсеби V REMENSKA

PROGNOZA

Мраз

Vojvodina Novi Sad

-12

Subotica

Evropa

и Магла

НОВИСАД: Ујутрујакмразимогућамагла.Утокуданасуво

Madrid

9

-11 узнаоблачење.Ветарслабисточни.Притисакизнаднормале.Ми-

Rim

6

Sombor

-12 нималнатемпература-22,амаксималнаоко-12 степениЦелзију-

London

2

Kikinda

-11

Vrbas

-12

B. Palanka

-12

Zreњanin

-12

S. Mitrovica -11 Ruma

-13

Panчevo

-12

Vrшac

-12

Srbija Beograd

-12

Kragujevac

-12

K. Mitrovica -10 Niш

-10

са. Cirih ВОЈВОДИНА: Ујутрувеомајакимразеви,испод-20степениу многимместима.Могућајеимагла.ТокомданасувоузнаоблачеBerlin ње.Дуваћеслабисточниилипроменљивветар.Притисакизнад Beч нормале.Температура од-24 до-11степени. СРБИЈА: Ујутруврлојакимразеви,испод-20степениумноVarшava гимместима.УВојводиниипокотлинамајемогућамагла.Током Kijev дана свугде суво уз наоблачење. Дуваће слаб источни или проMoskva менљивветар.Притисакизнаднормале.Минимална температура -28,амаксимална -9. Oslo ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Упетакизавикенд облачносаснегомкојипочињеупетак,најпреназападуијугуСр- St. Peterburg бије. Почетком седмице слично време, веома хладно са снегом. Atina Доуторкаћепастинових10до30цмснега.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Могућисуглавобоља,вртоглавицаиреуматскиболови.Потребна је максимална концентрација свих учесника у саобраћају.

-4 -2 -5 -9

Економска криза која је захватилацеосвет,португласкогфудбалера Кристијана Роналда уопштенедотичејерјеза27.рођендансебипоклониоуникатногламборџинија са његовим потписом „CR7”, истим оним који је и на његовојмоднојлинији. Роналдојепознаткаољубитељ брзихискупихаутомобила,анајновији „ламборџини” убрзање од нуладо100километаранасатпостиже за импресивних 2.9 секунди.Подхаубомимамотород700 коњскихснага. СлавнифудбалерРеалМадрида усвојој„лименојергели” имадва бентлија, четири аудија, два мерцедеса,поједанастонмартин,масерати и порше! На тренинге долазиуједномодлуксузнихаудија, јермујеовајаутогигантједанод спонзора.

VIC DANA КакоПироћанац одједногдинара направичетири? Пробушинадинаручетири рупепагапродајекао дугмезачетиридинара.

-15 -15 -11 -9 8

Pariz

1

Minhen

-3

Budimpeшta

-7

Stokholm

-5

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

92 (-28)

Slankamen

182 (-10)

Apatin

164 (-20)

Zemun

253 (3)

Bogojevo

129 (-30)

Panчevo

269 (-3)

Smederevo

450 (-2)

Baч. Palanka 173 (-17) Novi Sad

137 (-16)

Tendencija opadawa i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

177 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

232 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

170 (-8)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

64 (24)

TISA

70 (-8)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 138 (21) Beograd

Kusiћ

202 (4)

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 9.februar 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you