kultura
dnevnik АУСТРИЈСКО ПОЗОРИШНО ПРИЗНАЊЕ ЗА МЛАДОГ УМЕТНИКА
риште. У образложењу жирија наведено је да је Лолић „минималним средствима приказао генијални комад Волфганга Бауера „Магично поподне“. „Звездани тренуци позоришта су ретки, али њих доноси млади редитељ из Београда, Милош Лолић. Ослобођена робовања традицији и сентименталним сећањима на касне шездесете, његова режија
доноси целовит текст у његовој пуној снази и величини„, оценио је жири. Награда „Нестрој„ се додељује од 2000. за изузетна позоришна достигнућа на аустријским сценама. Овогодишњим седмочланим жиријем, састављеним од угледних критичара аустријских медија, председавала је др Карин Катрајн. Лолић је први добитник овог престижног признања за младог уметника који није са немачког говорног подручја. Награду „Нестрој„ за режију до сада су добили, између осталих, Лик Бонди, Петер Цадек, Алвис Херманис, Гжегож Јажина, Криштоф Марталер. У Југословенском драмском позоришту Лолић је режирао представе „Друга страна„ Дејана Дуковског (2006) и „Сањари„ Роберта Музила (2008) за коју је добио Гран при „Мира Траиловић„ на Битефу 2009. Лолић је награђен и Гран пријем „Борштниково сречање 2011” за представу „Бартлби, писар„, а на фестивалу „Bayerische The a ter ta ge Aug sburg 2012” припала му је награда за режију представе „Крваве свадбе„ за коју је добио и Политикину награду за режију на овогодишњем „Битефу”. Тренутно припрема представу „Отело„ у Југословенском драмском позоришту. У глумачкој подели су: Војин Ћетковић, Никола Ђуричко, Милена Живановић, Бранислав Лечић и други. Премијера је планирана за крај децембра.
Егзил духовни, географски и политички Представа „Одисеј“ Горана Стефановског, у режији Александра Поповског, највећа копродукција у региону (Театар „Улисис“ Радета Шербеџије / Бриони, „Гавела“/ Загреб, Словенско народно гледалишче / Марибор, Атеље 212 / Београд, Српско народно позориште, Стеријино позорје/ Нови Сад и Театар на навигаторот / Скопље) имаће овог месеца своју новосадску премијеру и биће изведена 22, 23. и 24. новембра на сцени „Јован Ђорђевић“ СНП -а. Из поменутих позоришта и градова је и глумачка екипа, састављена готово од свима познатих имена. Одисеј је Озрен Грабарић, Пенелопа је Анита Манчић, а у осталим улогама су Бранко Јордан (Телемах), Наташа Матјашец Рошкер (Атена), Светозар Цветовић (Зевс / Менелај), Борис Исаковић (Посејдон / Нестор), Јасна Ђуричић (Одисејев пас / Калипса / Одисејева мајка), Дијана Видушин (Меланта / Наусикаја / Кирка / Хекуба), Фрањо Дијак (Просац / Дечак с Исмара / Киклоп / Астијанакс) и Никола Ристановски (Певач / Тиресија). Драматуршкиња је Дора Делбианко, сценографи су „Нумен“ и Ивана Раденовић, костимографкиња је Марита Ћопо, а аутори музике „Фолтин“. „Егзил може бити и духовни и географски и политички. Човек може бити у егзилу и код куће. Није свака кућа - дом, а није ни
У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У БЕОГРАДУ
Премијера балета „Петар Пан” Премијера балета „Петар Пан” у кореографији Бруса Стајвела, директора балета Народног позоришта, биће одржана у суботу, 10.новембра на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Балет који је светску премијеру имао пре десет година у Лас Вегасу, поруџбина је Балета Неваде, и игран је у више америчких балетских компанија. За међународно признатог кореографа и педагога Стајвела поставка балета „Петар Пан” је испуњење животног сна, чувена прича Џејмса Берија о дечаку који одбија да одрасте њега се и даље дотиче као и сан о летењу за који је уверен да је сан сваког човека. Балет који је поставио пре десет година на оригиналну музику америчког композитора Томаса Семанског технички је веома сложен и за извођење у Народном позоришту подршку је дала амбасада САД у Београду. Према речима Стајвела, на једног играча иде још двоје помагача јер сви ликови сем Звончице лете, попут атлетичара дижу се у ваздух, играју подигнути на конопцима. Бајковита балетска представа првенствено је намењена деци али, према искуству
десетогодишњег живота „Петра Пана” у америчким позориштима и родитељи ће са задовољством гледати овај балет.
О поставци балета у Народном позоришту, раду са играчима, Стајвел је имао само речи похвале, истакао је висок ниво израде ко-
19
НА СЦЕНИ СНП-a 22, 23. и 24. НОВЕМБРА НАЈВЕЋА КОПРОДУКЦИЈСКА ПРЕДСТАВА „ОДИСЕЈ”
Милошу Лолићу награда „Нестрој” Млади редитељ Милош Лолић добитник је аустријске позоришне награде „Нестрој 2012”, у категорији најбољи млади уметник, за представу „Магично поподне„ Волфганга Бауера, у продукцији бечког „Волкстеатера„, саопштило је Југословенско драмско позо-
~etvrtak8.novembar2012.
стима и сцене и рад са солистима. „Велико је задовољство видети како други солисти дају другу боју улози коју тумаче. Две недеље смо учили играче како да лете, ако се не „залепе” о зидове, представа ће добро проћи”, нашалио се Стајвел. Играчи у представи, солисти Балета Народног позоришта казали су да је за њих рад на овом балету потпуно ново искуство, да је су рад и атмосфера били одлични. Многи од њих први пут играју у представи за децу, радују се јер су и сами родитељи као Јован Веселиновић (Петар Пан) или Силвија Џуња (Звончица). Милош Кецман (Мајкл) је рекао да је за све њих рад на новој представи био интересантан, било је лепо да се друже и граде своје карактере за које су сигурни да ће се допасти деци. Милош Марјан игра Џона, Бојана Жегарац Венди а Капетана Куку амерички играч Нејтан Котам који је увај лик тумачио и у САД на преми(Танјуг) јери пре десет година.
свака идеја дома аутентична. Кажу да је дом тамо где је срце, али шта ако не знамо тачно где је срце?”, наводе писац и редитељ у најави представе. - Чак и они који не знају ништа о Одисеју, знају што значи Одисеја. Знају да то означава некакво
програмској књижици за ову представу. - Што значе појмови путовања, дома, данас кад је свијет постао дигиталан, виртуалан, отворен? Што данас значи појам враћања кући? Која је то сила која вуче Одисеја назад према Итаки? Што је дом?
путовање с многим непредвидивим догађајима који углавном завршавају повољно, с повратком кући. Путовање и повратак кући су битне ставке подсвјесног колективног сјећања, наративна матрица наших живота и начина на које видимо себе. Наша представа има циљ испитати, поиграти се и истражити театарске разлоге ових двају феномена – пише у
Уз подсећање да се филм “Чаробњак из Оза” завршава реченицом The re is no pla ce li ke ho me / Нигде као код куће, у најави за ову представу скрећу пажњу и да она на енглеском језику има дупло значење. Једно је афирмативно, да нема таквог места као што је дом, а друго “негативно”, да је дом нешто што не постоји, нешто чега нема, да је то само
ПРОМОЦИЈА СРПСКЕ ОПЕРСКЕ ЛИТЕРАТУРЕ
Концерти по Војводини Солисткиња Опере Српског народног позоришта у Новом Саду, Лаура Павловић, сопран, уз клавирску сарадњу Страхиње Ђокића, отпочеће пројекат посвећен промоцији српске оперске литературе. Концепт се темељи на тежњи уметнице да из, ионако ограниченог, оперског опуса нашег поднебља изабере одломкеарије и призоре и представи их у пет градова Војводине. Тиме ће се публици представити одломци из опера Биничког, Бајића, Коњовића и Александре Вребалов, које она врло ретко има прилику да чује, услед одсуства оперских дела српских композитора са домаће оперске и концертне сцене. Програму се придружује и пар песама Јосифа Маринковића и Милоја Милојевића, као и Балканске игре Марка Тајчевића за клавир. Као подухват од посебног значаја, овај пројекат подржали су заједнички Град Нови Сад и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање АПВ. Концерти ће бити одржани у Сомбору (Галерија Културног центра Лаза Костић, 15. новембра), Кули (КПЗ Куле, 20.новембар), Шиду (Галерија Сава Шумановић, 27. новембар), Новом Саду (Галерија Матице српске, 5.децембар) и Суботици (јануар 2013.). Организатор пројекта је Удружење у култури Ингмарт.
део наше мисли, сећања, подсвести. „Питање је хоће ли Одисеј, кад се врати, наћи оно што је некад давно изгубио. Хоће ли се моћи смирити и хоће ли, кад се послије свих тих година врати на почетак, установити да је Итака његов прави дом. Или га послије повратка чека жеља за новим путовањима. Враћајући се кући, откривамо сами себе, оно што смо заборавили или сакрили док смо одлазили, растурали, рушили. Дом је тамо гдје имамо потребу рећи гдје смо били“ (Из програмске књижице). Театар „Улисис“ Радета Шербеџије такође налази везу са овом темом. „Кретање у уметност, помак и путовање ознака су активног става спрам стварности и повести. Путовање је један од начина немирења с неминовном судбином, типично за медитеранску културу, од Хомера надаље. Ту је сваки човек осуђен на лутање, спољашње или унутрашње, свако је у трагању за властитом Итаком. Путују појединци и ликови, а Уликс им је свима амблематска фигура, те подсетник за то да се никада не престане надати, радити и трагати за новим изразима, како би се избегло затварање у егоцентрични свет који окреће леђа стварности и другима. Уликс је митска и песничка фигура лукавог ума који, крећући се кроз друге језике и културе, увек спаја различитости“. Н. Пејчић
САРАДЊА ЧЕТИРИ ФИЛМСКА ФЕСТИВАЛА НА ДУНАВУ
Подршка младих аутора У Београду је јуче представљен пројекат „Fresh Da nu be Films„ који представља почетак сарадње четири филмска фестивала на Дунаву - Синема сити из Новог Сада, Cros sing Euro pe из Линца, Дорф-а из Винковаца и Слободне зоне из Београда. Пројекат у трајању о годину дана осмишљен је са циљем промоције и подржавања културне различитости и креативне синергије кинематографија дуж Дунава умрежавањем и стварањем едукативне платформе за младе ауторе, објаснили су представници четири фестивала новинарима у галерији Артгет. Директор и селектор Слободне зоне Рајко Петровић рекао је да је синоћном пројекцијом аустријског филма „Твоја лепота не значи ништа„ у оквиру фестивала Слободна зона, званично обележен почетак сарадње. Према његовим речима, значај овог пројекта је што ће представити дебитантске филмове младих аутора и што ће ти филмови бити приказивани у оквиру ова четири фестивала. Милош Игњатовић, директор фестивала Синема сит рекао је да је идеја да пројекат за годину дана, колико је замишљено да траје, успостави мрежу која ће потом расти и у коју ће бити
укључени и други фестивали и филмски професионалци. Циљ пројекта је међусовно повезивање, размена и промоција, поручио је он. Вођа пројекта Ивана Тодоровић надовезала се рекавши да су циљеви ФДФ-а промоција културне разноликости дунавског региона, едукација младих филмских професионалаца, промоција младих аутора. Циљ је да се у мрежу укључе и други фестивали и институције као и да се формира онлајн база са корисним информацијама за младе филмаџије. Сабин Гебетсројтер из филмског фестивала Cros sing Euro pe из Линца изразила је задовољство учешћем у пројекту чији је циљ промовисање младих аутора из дунавске регије чиме ће се створити нешто ново у свету филма. Директор Дорф фестивала из Винковаца Тони Шарић оценио је да ће ФДФ помоћи у размени искустава међу земљама дунавске регије и допринети бољој културној сарадњи. Пројекат би требало да таје до 15. децембра 2013. године али организатори нису искључили могућност продужења пројекта који је финансијски подржан од стране Европске фондације за културу.
PRO^ITATI
Kwiga
Akteri
Pisac: Ed na O’Bra jen Prevod: Vik to ri ja Kromb holc Izdava~: Agora, 2012. (Zrewanin)
Sveci i gre{nici
Citat
Sadr`aj
Re~ kritike
No}, sre di na le ta ili tu ne gde. Vre li na ku qa iz re {e ta ka na plo~ ni ku, ~u je se zvuk tru be, ili to be {e trom bon, ru k e bes k u} n i k a i wi h o v i tan ki pr sti na lik gra wu pru `a ju se i pre kli wu da im se {ta ude li. U ne ku ru ku bi li smo jed n o dru g om stran c i, stran ci u tom u`ur ba nom gra du {to odi {e `i vo tom.
Kwi ga pri ~a ir ske spi sa te qi ce, na {e sa vre me ni ce, ko ja, bez `ur be, u do bro pro na |e nim si `e i ma ot kri va jed na kost iz me |u `i vo ta i fik ci je u lir ski obo je noj in ten ziv noj i ne za us ta vqi voj pro zi pro tiv ko je od bra ne ne ma: ona vam, ka ko je ve} pri me }e no, bu kval no iz mi ~e tlo pod no ga ma. (Ne ka da je za to do vo qan i sa mo na slov pri ~e - „Ki {u po {a qi ko re wu mom“!)
Tu `ni, ne sre} ni ili za lud no za qu bqe ni ju na ci – a po naj vi {e ju na ki we - u me lan ho li ji ne iz be `nog `i vot nog po ra za otvo re nog gar da ka ko pre ma sop stve noj, ta ko i pre ma sud bi ni ~i ta la ca ko ji osta ju slo mqe nih sr ca. (Iz ne ve re na o~e ki va wa bi bli o te kar ke, use de li ce i qu bi teq ke po e zi je, i jed nog pe sni ka; od ma zda nad ir skim po bu we ni kom u idi li~ nom re sto ra nu pod li ti com pla nin skog lan ca; ir ski emi grant, usa mqe nik, ne po vrat no slo mqe nog sr ca itd). Kwi ga pri ~a „Sve ci i gre {ni ci“ {i ri pri vla~ nu le po tu no stal gi je i ta ko iz gu bqe nih, a ta ko bo ga tih sud bi na: lep {e, ube dqi vi je i tra gi~ ni je od sa mog `i vo ta. Ni je slu ~aj no da je ~u ve ni Fi lip Rot za pi sao: „Naj na da re ni ja `e na ko ja da nas pi {e pro zu na en gle skom“. \or |e Pi sa rev