Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD

PETAK 8. OKTOBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22863 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

^UVAR RAWEN DOK JE SPRE^AVAO LOPOVE DA OBIJU YIP NA BOLNI^KOM PARKINGU

Foto: N. Stojanovi}

Pucwava pred institutima u Sremskoj Kamenici str. 13

NASLOVI

BI]E POSLA ZA NOVOSADSKE AUTOLIMARE

Politika 2 Izglasali lustraciju da bi je ignorisali 3 Za statistiku nema konsenzusa

Ekonomija

Otrovno blato stiglo do Dunava

4 Skoro milion qudi radi za crkavicu 4 Jeftin {oping za milione potro{a~a

str. 22

Dru{tvo

Traga~i za poslom posustali

str. 7

Foto: N. Stojanovi}

6 Nastavnika bez norme sve mawe

Karambol na mostu

Novi Sad 9 Ra~un besplatan za jo{ 800 porodica 9 Vazdu{ni yepovi ko~e grejawe

Vojvodina 11 Septi~ke jame odlaze u istoriju

str. 12

Crna 12 Pi{toq u glavu `rtava?

KAKO UMESTO DVA DOZVOQENA SATA OSTATI U CRVENOJ ZONI CEO DAN

Prodavci iz gepeka nadmudrili pravila str. 9

str. 16 – 21

SPORT

Povremeno sunce

Najvi{a temperatura 15° S

REPORTA@E

„ SRBIJA @ELI BODOVE PROTIV ESTONIJE „ ANA BOQA OD DEMENTIJEVE

@IVOT NA VISOKOJ NOZI DEJANA NIKOLAJEVI]A, NESU\ENOG PILOTA IZ PAVLI[A, KRAJ VR[CA

Majstor me|u vr{a~kim oblacima „ VO[A NA KRILIMA PUBLIKE KA ELITI

„ ORLOVI CIQAJU SVETSKO FINALE

„ POMO] KLADIONI^ARIMA

str. 15


2

POLITIKA

petak8.oktobar2010.

POSLANI^KE TEME

Ministar preporu~uje vakcine Poslanici su ju~e razmatrali u pojedinostima predlog zakona o akreditaciji, na koji je podneto 33 amandmana, i vi{e od 250 amandmana na predlo`eni zakon o za{titi potro{a~a. Poslanici opozicije u vi{e navrata su izra-

`avali nezadovoqstvo time {to im je na temu akreditacija sagovornik ministar zdravqa Tomica Milosavqevi}. Me|utim, iako ga je predsednica Skup{tine u vi{e navrata prekidala da se ne radi o povezanoj temi, Miroslav Marki}evi} (NS)

istrajao je u zahtevu da ministar objasni da li bi vakcine protiv novog gripa uop{te bile nabavqene da je ovaj zakon postojao pre godinu dana. – Ako bi se za mesec dana zaista pojavila neka epidemija, ili pandemija, {ta je s poverewem gra|ana u zdravstveni sistem koji je poquqan prevarom pro{log puta? Ko }e verovati da ne}e biti davane vakcine kojima je istekao rok? – pitao je Marki}evi}. – Niti sam ja kupovao vakcine, niti sam sprovodio nabavku vakcina, ve} je to radio onaj ko je po zakonu nadle`an – RZZO – i to za novac osiguranika – odgovorio je ministar Milosavqevi}. – Vakcinacija protiv ovog virusa po~ela je i ove godine 15. septembra i traja}e tom vakcinom do 31. oktobra, a vama savetujem, ako niste prele`ali grip i ako se niste vakcinisali, u~inite to.

Nejasna primawa [efica poslani~ke grupe ZES-a Nada Kolunxija upitala je sekretara republi~kog parlamenta Veqka Odalovi}a kako je mogu}e da se u izve{tajima o finansijskim tro{kovima Skup{tine Srbije uz ime poslanika stavqaju i tro{kovi hotelskog sme{taja, putnih i drugih tro{kova za u~e{}e u radu parlamentarnih delegacija. Wu je interesovalo i kako se u poslani~ka primawa svrstavaju doprinosi i kako se kao stavka koju poslanik prima mo`e pojaviti ono {to dr`ava uzima kao i kod svakog drugog zaposlenog.

Ona je od Odalovi}a zatra`ila da pripremi predlog izve{taja “kojim bi se u~inila jasnija slika {ta su primawa poslanika, a {ta tro{kovi wihovog rada u okviru redovnih aktivnosti parlamenta”. – Razumemo da neki imaju interes da vode kampawu protiv parlamenta, ali ponekad, i kad su dobronamerni, iz podataka koje dobijaju mediji ne vidi se jasno {ta je ono {to narodni poslanik primi, a {ta redovni tro{kovi Narodne skup{tine – pojasnila je Nada Kolunxija.

Otkud Tijani}eva ra~unica Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} saop{tila je ju~e da republi~ki parlament nema nikakvih ugovornih obaveza prema RTS-u vezanih za prenose skup{tinskih zasedawa, niti para da isplati potra`ivawa te medijske ku}e koja prema{uju tri miliona evra. Ona je potvrdila da je od 2006. godine RTS prenosio oko 3.000 sati skup{tinskih zasedawa, kao i da je parlament obavezan da obezbedi javnost u svom radu, ali i da nema nikakvih formalnopravnih obaveza prema RTS-u. – Parlament nema novca i uop{te nismo u mogu}nosti da razgovaramo na takav na~in. Naravno da je Vlada na realciji s javnim servisom i u wenom odgovoru bi}e razja{weno koje su za-

pravo te relacije – objasnila je Slavica \uki}-Dejanovi} odgovaraju}i na pitawe poslanika LDP-a Zorana Ostoji}a, koga je interesovalo kako se, ako ugovora nema, do{lo docifre duga od 3,3 miliona evra. – Ako skup{tinski prenos ko{ta ovoliko, koliko ko{taju komercijalni programi na toj televiziji? Recimo, ona serija koja je gledana, kako se zove “Baba gori, a selo se ~e{qa”, ili tako nekako – naveo je Ostoji}, zahtevaju}i da se obelodani “finansijsko poslovawe RTS-a, da li ima gubitke i dobitke, koliko je novca do sada iz republi~kog buxeta javni servis dobio za tehniku i otpremnine radnika i da li }e Dr`avna revizorska institucija da prekontroli{e poslovawe RTS-a”.

Radikali brinu zbog [e{eqa Poslanici SRS-a ju~e su na mestu gde ispred svakog parlamentarca stoji ime i prezime dr`ali plakate s porukom “Zaustavite ubijawe Vojislava [e{eqa u Hagu”. [ef tima za odbranu Vojislava [e{eqa poslanik Boris Aleksi} pitao je {ta Vlada Srbije radi na za-

{titi prava srpskih pritvorenika u Ha{kom tribunalu. – [ta zaista ~ekate? Morate da reagujete {to pre ako brinete o qudskim pravima, umesto da se dodvoravate EU i trpite egzekuciju Srba u Ha{kom tribunalu – konstatovao je Aleksi}.

Ukidawe vojne obaveze Poslanici vlasti ju~e su se uglavnom slagali s predlogom Vlade da se ukine vojna obaveza, dok se radikali o{tro protive takvoj odluci. Protiv su i poslanici PUPS-a jer, kako je rekao poslanik te stranke Konstantin Arsenovi}, jo{ uvek nije vreme za tu odluku po{to “postoje izvori nestabilnosti u zemqi”. ^lan Odbora za odbranu i bezbednost iz DS-a Konstantin Samofalov rekao je novinarima u parlamentu da ta stranka u “potpunosti podr`ava profesionalizaciju Vojske Srbije i sve napore koje Vlada i Ministarstvo odbrane ~ine na tom putu”. – Va`no je napomenuti da i daqe ostaje mogu}nost slu`ewa vojnog roka za one koji to `ele, a za

to }e sigurno imati neke beneficije, poput prednosti prilikom pristupawa profesionalnoj vojsci ili zapo{qavawa u dr`avnim organima – istakao je Samofalov. Zamenik {efa poslani~ke grupe G17 plus Vlajko Seni} ocenio je da je profesionalizacija Vojske Srbije jedan od najva`nijih koraka u reformi sistema odbrane. Zamenik {efa poslani~ke grupe SRS-a Aleksandar Martinovi} je naveo da radikali osu|uju ukidawe obaveze slu`ewa vojnog roka jer je to “protivno srpskoj tradiciji i nacionalnim i dr`avnim interesima”. – Srbiji je potrebna prava, narodna vojska, a ne pla}eni~ka – naglasio je Martinovi}. S. Stankovi}

DNEVNIK

Qaji}: Bramerc se bavi politikom Predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom Rasim Qaji} izjavio je ju~e da istupawe glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala Ser`a Bramerca pred holandskim parlamentarcima predstavqa „iskakawe na politi~ki teren“. „Iako je Bramerc dosta be`ao od toga da se wegov mandat ozna~i politi~kim, ovo jeste iskakawe na politi~ki teren. Ako u holandskom parlamentu tra`i politi~ki pritisak na Srbiju, to je ~ista politika“, rekao je Qaji} novinarima u Beogradu. On je ponovio da bi `eleo da od Tu`ila{tva ~uje koje to konkretne preporuke nisu uva-

`ene, koje aktivnosti i akcije za pronala`ewe ha{kih optu`enika nisu sprovedene. Qaji} je rekao da }e dr`ava nastaviti aktivnosti i akcije, nastaviti saradwu s Tribunalom u svim svojim segmentima jer je, kako je naveo, „na{ interes vi{e nego i Tribunala i holandskog parlamenta“ da se Ratko Mladi} {to pre na|e u Hagu. Na pitawe o mre`i Mladi}evih pomaga~a, predsednik Nacionalnog saveta je rekao da sve {to je ura|eno prethodnih meseci i godina ukazuje na to da je ona svedena na minimum i na mali broj qudi. Po wegovim re~ima, postoji nekoliko qudi koji Mladi}u poma-

`u u skrivawu, ali u tome ne u~estvuje nijedna institucija, dr`avni organ niti bilo ko iz institucija. Qaji} je izrazio uverewe da }e Mladi} biti lociran i uhap{en prvenstveno zahvaqu}i aktivnostim srpskih slu`bi bezbednosti. „Zahvaquju}i na{im slu`bama izru~ili smo sve optu`ene uz vrlo malu pomo} stranih slu`bi ili Tribunala. Od stranih slu`bi dobijali smo informacije koje uglavnom nisu bile ta~ne“, naveo je on, i dodao da je bio „jedan ili jedan i po slu~aj“ kada su u locirawu pomogle strane slu`be.

VLASTI VE] DESET GODINA @MURE NA KR[IOCE QUDSKIH PRAVA

Izglasali lustraciju da bi je ignorisali – Liga socijaldemokrata Vojvodine zatra`i}e u parlamentu izmenu Uakona o lustraciji da bi se va`ewe tog propisa, koji je usvojen 2003. godine, s deset godina produ`ilo na 20 – izjavio je ju~e predsednik LSV-a Nenad ^anak na Radiju B-92. – LSV }e parlamentu podneti predlog zakona o izmeni Zakona o odgovornosti za kr{ewe qudskih prava, odnosno o lustraciji. – Taj zakon sadr`i odrebu da se on primewuje deset godina od dana stupawa na snagu, a po predlogu LSV-a, potrebno je jo{ 13 godina od danas da se bavimo ovim zakonom – rekao je ^anak. Zakon o lustraciji je donet septembra 2003. godine uz dosta problema koje su tada stvarali pre svega poslanici SPS-a i mawa frakcija koju je otcepio Branislav Ivkovi}. Zakon je izglasan tesnom ve}inom, a socijalisti su danima kasnije tvrdili da ne va`i jer je bilo kra|e glasova, preme{tawa kartica i za sve to optu`i-

zakon ikada po~ne da funkcioni{e – ka`e Vodineli}. – Nikada nismo osnovali komisiju koja bi mogla za sve kandidate, crno na belo, prikazati imaju li optere}ewe iz autoritarne pro{losti i da li su onda oni zaista bira~ima po`eqni kandidati kojima }e poveriti svoj glas. Zakon o lustraciji bio je u zoni “mekih” zakona, za razliku od nekih drugih, kakav je, na

Da~i}: „Da ih streqamo”

rati komisiju za sprovo|ewe postupka lustracije, {to se ne doga|a ve} sedmu godinu. Vlast, ~iju je okosnicu u dva krwa mandata ~inio DSS, lustraciju nije ni pomiwala, da bi na istom fonu ostala i sada{wa, okupqena oko DS-a.

^e{ka najozbiqnije udarila na pro{lost Lustracija je karakteristika posttotalitaristi~kih re`ima, uglavnom u Evropi. Najozbiqnije se time pozabavila ^e{ka 1991, zabraniv{i javne funkcije svima koji su radili za komunisti~ki re`im od 2. svetskog rata do tada. U zemqama biv{e Jugoslavije lustracija se „primila“ samo u Makedoniji (2008. godine) i Srbiji, ali samo u formi zakona, ~ije sprovo|ewe se stalno zanemaruje. U Crnoj Gori i Bosni i Hrvatskoj se o lustraciji povremeno govori, ali jo{ nije stavqena u pravne okvire. Posledwa dr`ava u na{em okru`ewu koja je donela zakon o lustraciji je Rumunija. Kom{ije su zakon donele ove godine, a ve}ina analiti~ara je taj potez rumunskog parlamenta nazvala “veoma zakasnelim”. vali Ivkovi}eve poslanike. Bez obzira na sve, zakon je opstao, ali nikada nije za`iveo. Da bi odredbe tog zakona za`ivele, bilo je potrebno formi-

^anak, pak, ka`e da }e wegova partija podneti tu inicijativu parlamentu ~im se za to steknu uslovi. On je naglasio da lustracija i pozivawe na od-

govornost ne mogu zastariti. Potreba za lustracijom, pa i pri~a o woj, javqala se proteklih sedam godina sporadi~no, u slu~ajevima kada bi na va`ne dr`avne funkcije dolazile, navodno, inkriminisane osobe. Jedan od takvih primera je bio i jedan od kreatora zloglasnog Zakona o informisawu po kojem je re`im Slobodana Milo{evi}a drakonski ka`wavao medije, Zoran Balinovac. On je 2007. godine postavqen u Republi~ki sekretarijat za zakonodavstvo, na burno negodovawe nevladinih organizacija, opozicije i medija. Upravo taj primer uklapa se u nameru Zakona da bude preventivna mera kojom }e qudi, koji su ranije kr{ili qudska prava, biti onemogu}eni da obavqaju javne funkcije. Tvorac tog zakona profesor Vladimir Vodineli} tvrdi da je on danas mrtvo slovo na papiru. – Funkcionisawe Zakona o lustraciji ~ak ni danas ne odgovara pojedinim qudima iz vlasti, a sli~no je bilo i 2003, kada tako|e nekome iz tada{we strukture nije odgovaralo da taj

Osvr}u}i se na povratak nekada{wih kadrova SPS-a na politi~ku i javnu scenu, lider SPS-a Ivica Da~i} je pre nekoliko dana ironi~no napomenuo da „predla`e da ih streqamo.“ – I da se dogodila lustracija, dosad bi pro{ao taj period i vratili bi se – rekao je on. primer, bio donet u ^e{koj. Vodineli} obja{wava da, za razliku od stro`ih pandana u inostranstvu, srpska lustracija nije trebalo da zabrawuje pojedincima bavqewe politikom, ve} da ih ozna~i kao osobe koje su u pro{losti kr{ile qudska prava i neeti~ki obavqale funkcije. Wima bi se na kraju ostavilo na savest ho}e li se ubudu}e kandidovati na neku funkciju ili ne}e. – Da smo uspeli da dobijemo sedmo~lanu komisiju koja bi pretresala sve slu~ajeve iz pro{losti, ~ak ni dana{wa Vlada ne bi izgledala ovako kako sada izgleda – rekao je Vodineli}. Iz LSV-a su, povodom desetogodi{wice 5. oktobra, poru~ili da su uvereni u to da }e se dr`ava u narednom periodu ozbiqnije pozabaviti ovim pitawem, te da je predlog za izmenu Zakona o lustraciji ve} u pravnoj proceduri. P. Klai}

SE]AWE NA ANTIFA[ISTI^KI SKUP 2007.

^anak: Lustracija je za nas prva re~ Liga{i su organizovali {etwu kroz grad kao znak se}awa na antifa{isti~ki skup odr`an 2007. godine, kada je spre~eno okupqawe neonacista u Novom Sadu. Na ju~era{wi dan pre tri godine, kod Zmaj Jovinog spomenika okupilo se vi{e hiqada gra|ana u organizaciji vi{e nevladinih organizacija i politi~kih partija. Tada je do{lo do sukoba demonstranata s nekoliko desetina neonacista koji su kamenovali kolonu iz dvori{ta Doma Vojske. Sukob je prekinula policija, uhapsiv{i pedesetak osoba, uglavnom

pripadnika „Nacionalnog stroja“. Priveden je i vo|a grupe „Nacionalni stroj“ Goran Davidovi}, kasnije osu|en na godinu zatvora zbog napada na u~esnike antifa{isti~ke tribine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2005. godine. – Svi oni koji su u~estvovali, osmi{qavali, opravdavali zla koja su se dogodila na ovim prostorima, moraju da plate. Liga socijaldemokrata Vojvodine }e u~initi sve da takvi qudi budu privedeni pravdi – rekao je predsednik LSV-a Nenad ^anak, polo`iv-

Foto: F. Baki}

{i venac na spomenik `rtvama racije povodom trogodi{wice od antifa{isti~kog skupa. – Za nas je lustracija prva re~ jer xelati i `rtve ne mogu biti isto.

^anak je istakao da su Novosa|ani rekli „ne“ fa{izmu pre tri godine kao i danas, i dodao da je ovo podse}awe na to da se pojave poput neonacizma vi{e ne smeju doga|ati. P. K.


petak8.oktobar2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

POKRAJINSKA VLAST PREDLO@I]E ANIKO MU[KIWU-HAJNRIH ZA NOVOG OMBUDSMANA

Za statistiku nema konsenzusa – Dosada{wa dr`avna sekretarka u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Aniko Mu{kiwa-Hajnrih bi}e kandidat za novog pokrajinskog ombudsmana – izjavio je ju~e na{em listu koordinator vladaju}e koalicije u Vojvodini Dragoslav Petrovi}. On je kazao i da }e ovu kandidaturu podr`ati sve stranke vladaju}e koalicije i da je u toku prikupqawe potpisa, da bi se o novom ombudsmanu poslanici izja{wavali na sednici Skup{tine Vojvodine u ponedeqak, 11. oktobra. – Koalicija }e zajedni~ki predlo`iti da to bude Aniko Mu{kiwa-Hanjrih, koja u me|uvremenu treba da budu razre{ena s funkcije u Ministarstvu. Neophodno je da taj predlog potpi{e najmawe trideset poslanika, a u toku dana on }e biti prosle|en u skup{tinsku proceduru. O~ekujemo da ovaj predlog, uz poslanike Koalicije „Za evropsku Vojvodinu“ potpi{u i na{i partneri iz LSV-a, SPS-a, SVM-a i G17 plus – kazao je Petrovi}. Po svemu sude}i, u koaliciji ipak ne}e biti konsenzusa o incijativi Lige socijaldemokrata Vojvodine za formirawe pokrajinske statisti~ke slu-

vawe statisti~kog zavoda AP Vojvodine, „nakon wegovog izostajawa iz Zakona o prenosu nadle`nosti“, bilo povezano „s nizom te{ko}a“. U pisanoj

Novi poslanici Na sesiji u ponedeqak bi}e verifikovani i mandati petoro novih poslanika. Oni }e u skup{tinskim klupama zameniti strana~ke kolege koje su se pre pet meseci odrekle mandata zbog sukoba interesa. Uz {efa poslani~ke grupe ZEV-a Dragoslava Petrovi}a i lidera Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvana Pastora, mandate je tad vratilo jo{ troje poslanika iz najve}e poslani~ke grupe: Tawa Dulovi}, Miroslav Kri{an i @ivko Markovi}. Oni su se opredelili za funkcije u lokalnoj samoupravi, odnosno u upravnom okrugu, dok su Dragoslav Petrovi} i I{tvan Pastor re{ili da zadr`e funkcije u Vladi Vojvodine. Umesto wih, najve}u poslani~ku grupu u drugoj polovini mandata predstavqa}e Predrag Srem~i} iz [ida, @aklina Mijalkovi} iz Pan~eva, Daniel Ungar iz @iti{ta i Strahiwa Simovi} iz Novog Sada, a s liste Ma|arske koalicije poslani~ki mandat dobi}e Robert Fajstamer iz Kawi`e. `be. Na to ukazuju i reakcije iz G17 plus, gde smatraju da za konstituisawe takve institucije nema potrebe, ali i stavovi najve}eg koalicionog partnera – Demokratske stranke. Naime, novi {ef poslani~ke grupe ZEV-a Borislav Novakovi} ocenio je da bi osni-

izjavi za „Dnevnik“ Novakovi} je ukazao i na to da je „zakonska obaveza privrednih subjekata s teritorije AP Vojvodine da sve relevantne podatke dostavqaju Republi~kom zavodu za statistiku, koji ih obra|uje i stavqa ih na raspolagawe zainteresovanim institucijama

vati i o rebalansu buxeta za teku}u godinu, kojim se predvi|a pove}awe iznosa namewenog za potro{wu za 4,21 milijarde dinara, odnosno oko 7,44 posto, tako da }e ukupno iznositi 60,75 milijardi dinara. Po obrazlo`ewu Pokrajinske vlade, jedan od razloga za predlo`eni rebalans je set propisa kojima Vlada Srbije podsti~e gra|evinsku industriju. Uz to, kao razlozi navode se i dono{ewe Odluke o otu|ewu neizgra|enog gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini Vojvodine, nova procena ostvarewa prihoda i primawa do kraja 2010. godine, kao i korekcija iznosa prenetih neutro{enih novaca iz ranijih godina po Zavr{nom ra~unu buxeta APV za 2009. godinu. Osim toga, rebalansom }e se utvrditi i pove}awe prihoda od doma}ih zadu`ivawa za 2,39 milijarde dinara, te primawa od privatizacije za milijardu. Vlada Vojvodine predlo`ila je da se od toga 3,7 milijarde dinara prevashodno usmere za finansirawe kapitalnih ulagawa i projekai organima“. On ipak konstata iz programa podr{ke gra|etuje da aktuelna metodika Revinskoj industriji u uslovima publi~kog zavoda za statistiekonomske krize, dok je za reku u obradi podataka, kao i dostrukturirawa subjekata ~iji stupnost informacija, „ne zaje osniva~ AP Vojvodina namedovoqavaju u potpunosti ni brweno 216 miliona dinara. zinom, ni kvalitetom, potrebe Odluka o formirawu novog korisnika iz APV“, uz ocenu tela Skup{tine APV – saveza da poslove u nacionalnih ovoj oblasti zajednica ipak treba unapredi- Osnivawe statisti~kog ne}e biti na ti. zavoda AP Vojvodine, dnevnom redu – To je sloove sesije. Kako nakon wegovog `en posao koji saznajemo, u toizostajawa iz Zakona o tra`i strpqeku je izja{waprenosu nadle`nosti, vawe poslanika we, vreme i stubilo bi povezano diozne priprepo nacionalnoj me. Pokrajinpripadnosti, s nizom te{ko}a ska vlada je (Borislav Novakovi}) {to bi trebalo prakti~no poda bude okon~akrenula ovaj no do ponedeqproces jer je, u dogovoru s Unika i na onovu ~ega }e se defiverzitetom u Novom Sadu, u tonisati kvote po kojima }e parku konstituisawe posebnog lamentarne stranke dobiti projekta i centra za razvoj stasvoje predstavnike u ovom telu, tisti~ke obrade i prezentaciu kojem je 15 mesta predvi|eno je podataka s podru~ja Pokraza pripadnike mawinskih zajine. Wime }e biti unapre|ena jednica, a 15 za poslanike iz metodologija u ovoj oblasti i ve}inske populacije. Uz ovu, i predlo`ena konkretna i odluka o izmeni pokrajinskih stru~na re{ewa – naveo je Noizbornih propisa trebalo bi vakovi}. da bude pripremqena za naredIna~e, u ponedeqak }e se ponu sednicu Skup{tine. krajinski poslanici izja{waB. D. Savi}

DS osu|uje grafite nasiqa Poslanici Demokratske stranke u Skup{tini Srbije saop{tili su da najo{trije osu|uju grafite koji od jutros mogu da se vide na ulicama Beograda, a kojima se diskrimini{e pravo LBGT populacije na slobodno udru`ivawe i izra`avawe. Pozivi na nasiqe i govor mr`we predstavqaju najgru-

bqe kr{ewe osnovnih civilizacijskih normi, Ustava Srbije, kao i Zakona o zabrani diskriminacije koji predstavqa deo na{eg pravnog poretka, a koji jasno propisuje da je svako du`an da po{tuje na~elo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije, ocenili su poslanici DS. U saop{tewu koje

je podeqeno novinarima u Domu Narodne skup{tine, navodi se da DS `eli da Srbija postane dru{tvo bezbedno za sve svoje gra|ane, bez obzira na wihovu versku, nacionalnu, polnu, seksualnu i svaku drugu pripadnost. Oni o~ekuju da nadle`ni dr`avni organi sankcioni{u svako pona{awe po-

jedinaca koje predstavqa govor mr`we i kr{ewe Ustavom zagarantovanih prava gra|ana. Izra`avamo uverewe da }e Parada ponosa prote}i u najboqem mogu}em redu i da }emo zajedno pokazati da je Srbija slobodno evropsko dru{tvo u kojem se qudska prava po{tuju iznad svega.

REKLI SU ^ipli}: Pridru`ite se

Da~i}: Ispit kakvi smo

Amfilohije: Qubav i pohota

Ministar za qudska i mawinska prava Srbije Svetozar ^ipli} pozvao je ju~e sve gra|ane da mu se pridru`e u „Paradi ponosa“ 10. oktobra, i ocenio da }e ta manifestacija pro}i bez problema i biti veliki korak za Srbiju. „Pozivam sve vas i sve nas da nam se pridru`ite“, rekao je ^ipli} na konferenciji za novinare organizatora skupa. Po ministrovim re~ima, nema zvani~nih potvrda o tome da }e, pored wega, na „Paradi ponosa“, {etwi centrom Beograda u organizaciji lezbijskih, gej, biseksualnih i transksualnih udru`ewa, u~estvovati jo{ neki predstavnici Vlade. Dodao je, me|utim, da na osnovu privatnih saznawa o~ekuje prisustvo jo{ dva ministra i nekoliko narodnih poslanika. „Siguran sam u to da }e ’Parada ponosa’ kao doga|aj biti zabele`ena u modernoj istoriji Srbije“, poru~io je ^ipli}.

Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} pozvao je ju~e gra|ane da svoje nezadovoqstvo „Paradom ponosa“ ne izra`avaju nasiqem prema u~esnicima tog skupa. „Parada ponosa“ }e, na neki na~in, biti ispit da li je Srbija spremna da organizuje i obezbe|uje ne{to {to se ne svi|a ve}ini gra|ana, rekao je Da~i} novinarima posle otvarawa seminara o uspostavqawu mre`e `ena policajaca Jugoisto~ne Evrope. On je istakao da policija prikupqa i analizira sve informacije vezane za taj doga|aj i da joj predstoji veliki posao obezbe|ewa „Parade ponosa“. Izra`avaju}i nadu da }e skup prote}i bez incidenata, Da~i} je najavio da ~iwenica da }e „Paradi ponosa“ prisustvovati odre|eni broj stranih diplomata name}e potrebu da ona bude dodatno obezbe|ena.

Mintropolit crnogorsko primorski Amfiloije apelovao je ju~e na u~esnike gej parade da prestanu sa nasilni~kom propagandom koja ih dovodi u opasnost izazivawem drugih da se nasilno pona{aju, ali i na dr`avu da ove grupacije uputi na druga~iji na~in ostvarivawa svojih navodno ugro`enih prava. Pozivaju}i se na Jevan|eqe on je objasnio da tajnom qubavi dvoje postaju jedno bi}e, a da je svojstvo istinske qubavi da ra|a i daruje novi kvalitet `ivota. „Svo|ewe qubavi na beslovesnu pohotu: ‘pohotu ploti’ i ‘pohotu o~iju’, a takvo je raspaqivawe pohote mu{kog na mu{ko, i `enskog na `ensko, predstavqa obesmi{qewe velike i sverodne tajne qubavi mu`a prema `eni i `ene prema mu`u“, kazao je Amfilohije u intervjuu ~asopisu „Pe~at“.

[ANDOR EGERE[I U BRISELU

Dunavska regija le~i nacionalne egoizme – Izrada strategije EU za dunavski region, kao i formirawe dunavske evroregije, jedan je od najzna~ajnijih evropskih razvojnih projekata 21. veka – izjavio je predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i u Briselu, na sve~anom zatvarawu III dunavske konferencije, koju je organizovala nema~ka pokrajina Baden-Virtemberg, saop{teno je iz Egere{ijevog kabineta. – Smatram da je ovde re~ o evropskim projektu pomirewa, ponovnog zbli`avawa, afirmacije evropskih i civilizacijskih vrednosti, kao {to su me|usobno uva`avawe, mir i tolerancija. Projekat dunavske regije shvatam i kao veliki izazov – nestajawa i posledwih ostataka podeqene Evrope, i

kao relaksaciju i harmonizaciju nacionalnih egoizama – rekao je Egere{i. On je naglasio da je ukqu~ivawe u dunavsku saradwu za Srbiju jedinstvena {ansa da ne samo potvrdi svoju evropsku politiku ve} i da ima aktivnu ulogu u evropskim integracijama, kao ravnopravni partner, navodi se u saop{tewu, i dodaje da je Vojvodina dunavsku strategiju prepoznala i definisala kao svoj „par excellence“ prioritet daqeg razvoja i budu}nosti. Egere{i je boravio i u radnoj poseti Evropskom parlamentu, gde je odr`ao sastanke s poslanikom EP-a i izvestiocem za Balkan Jelkom Kacinom, te evropskim poslanicima Doris Pak i ^abom Tabajdijem, navodi se u saop{tewu.

PALMA OSNOVAO STRANKU U BA^KOM PETROVCU

Do|ite da vidite kako mi to radimo Jedinstvena Srbija osnovala je ju~e Op{tinski odbor stranke u Ba~kom Petrovcu. Za predsednika je izabran Miroslav ]eman, saop{teno je na strana~koj tribini u toj op{tini kojoj su prisustvovali funcioneri i simpatizeri JS, predstavnici Jagodine i Ba~kog Petrovca, kao i slova~ke ambasade.

gra|ane Ba~kog Petrovca da do|u u Jagodinu, a da }e im on obezbediti “i prevoz i ru~ak i doru~ak”, ali ih je zamolio da tamo ne ostanu da `ive, nego da se, kako je kazao, vrate u svoje mesto. Po wegovim re~ima, JS se zala`e za socijalnu pravdu u zemqi u kojoj su plate male i mnogo nezaposlenih. Naveo je i da se JS

- Zovemo se Jedinstvena Srbija iz razloga {to su za nas Vojvodina i Kosovo sastavni deo Srbije, a svi gra|ani jedna velika porodica. Da je to tako, govori i to {to smo za predsednika Op{tinskog odbora izabrali va{eg sugra|anina koji je Slovak – rekao je u obra}awu zvanicama predsednik JS Dragan Markovi} Palma, narodni poslanik i gradona~elnik Jagodine. On je kazao da se ne nalazi tu da bi kritikovao funkcionere Ba~kog Petrovca, ve} da bi izlo`io program JS. - A u programu pi{e ono {to je realizovano u vi{e gradova u Srbiji – dodao je Markovi} i pozvao

“prakti~no bori” protiv bele kuge i ponovio da se JS protivi Paradi ponosa. - Bog je stvorio Adama i Evu, a ne Adama i Stevu – kazao je Markovi}. On je rekao da je JS za ulazak Srbije u EU i da nisu pogre{ili kada su podr`ali proevropsku Vladu, ali je pitao “{ta ta Evropa vi{e ho}e od nas?” Markovi} je ocenio da }e izbori biti u redovnom terminu 2012. godine. On je kritikovao Vladu zbog oduzimawa novca lokalnim samoupravama i dodao da i Vojvodina ima pravo da autonomno tro{i svoje pare. S. N.

Foto: S. [u{wevi}

VESTI Peticija gradova Predstavnici Stalne konferencije gradova i op{tina predali su ju~e peticiju Vladi Srbije, kojom tra`e pove}awe nov~anih transfera lokalnoj samoupravi u 2011. godini, koji su zbog ekonomsku krize bili umaweni u protekle dve godine. Peticijom se zahteva vra}awe transfera na zakonski predvi|en iznos, sastanak sa predstavnicima vlasti, kao i isplata pomo}i najugro`enijim op{tinama, koja je predvi|ena, a nije ispla}ena, rekao je predsednik SKGO Sa{a Paunovi}.

Poziv iz Kragujevca Stranka „Zajedno za [umadiju“, ~iji je lider kragujeva~ki gradona~elnik Veroqub Stevanovi}, pozvala je opozicione partije, a posebno SNS, da podr`e inicijativu o stavqawu Zakona o javnoj svojini na dnevni red jeseweg zasedawa Skup{tine Srbije. Usvajawem tog zakona kona~no, posle 15 godina, lokalnim samouprava bila bi vra}ena imovina i istakla da taj evropski zakon koji predstavqa jo{ jedan korak ka decentralizaciji ne defini{e samo svojinu op{tina i gradova, ve} im omogu}ava i razvoj, nove investicije i otvarawe novih radnih mesta.


4

EKONOMIJA

petak8.oktobar2010.

DNEVNIK

PO^IWE GRADWA AUTLET CENTRA U IN\IJI

Jeftin {oping za milione potro{a~a

Prvi autlet centar u Srbiji, u ~iju }e izgradwu biti ulo`eno 30 miliona evra, po~iwe da se gradi u In|iji. Autlet centar }e biti otvoren na jesen naredne godine, a projekat zajedni~ki finansiraju dve kompanije - “Fe{en haus” i “Blek oak”. Objekat }e biti sme{ten na 30 hiqada kvadratnih metara, ima}e 125 lokala u kojima }e

no nema nijedan pravi autlet centar, a da s obzirom na broj stanovnika, svest o brendovima i kupovnu mo}, ima potrebe za wih nekoliko. Oreli je ukazao da ta firma ima velikog iskustva u izgradwi autlet centara u svetu, koji postaju sve popularniji, jer prozvo|a~i nastoje da se po isteku sezone, oslobode zaliha brendi-

OD NAREDNE GODINE

O{trije kazne za izbegavawe poreza Preduzetnici i pravna lica koji od naredne godine ne budu ispuwavali svoje poreske obaveze mora}e da plate vi{estruko ve}e kazne. Izmenom Zakona o poreskom postupku i poreskoj adminstraciji, koji }e po~eti da se primewuje 1. januara, kazne su za pojedine prekr{aje s 10.000 do 25.000 dinara pove}ane do 100.000. Osim toga, nesavesnim obveznicima preti i mera zabrane delatnosti do tri godine. Ta~nije, pravno lice ili preduzetnik koji ne podnese poresku prijavu, obra~una porez ali ga ne plati u zakonom predvi|enom ro-

ku, plati}e kaznu od 10 do 15 odsto poreza, s tim {to }e minimalna kazna za preduzetnike biti 10.000 dinara a za pravna lica 100.000. Istu kaznu mora}e da plati i obveznik koji je ispunio sve obaveze oko prijavqivawa i obra~unavawa ali porez nije platio. Imamo i tre}u varijantu: u slu~aju da obveznik porez obra~una i plati, ali ne podnese poresku prijavu, slede iste kazne. Ovi prekr{aji su i do sada bili sankcionisani zakonom, ali su kazne bile za pravna lica od 15.000 do 25.000 dinara a za preduzetnike 5.000.

Obveznici se `ale na to da im te`e od kazni pada zabrana obavqawa delatnosti. Ova mera }e se od 2011. izricati samo ako stranka ponovi prekr{aj u roku od dve godine, a u tom slu~aju to }e biti na rok od {est meseci do tri godine. Olak{ice }e mo}i da o~ekuju oni koji sami priznaju gre{ku. Ako obveznik sam prijavi prekr{aj i plati ga, izbe}i }e i pokretawe postupka i kaznu. Od naredne godine mewa se i redosled u pla}awu poreskih dugovawa. Kad po~ne izmirivawe starih dugova, obveznik je du`an da prvo plati

porez koji duguje, zatim kamatu i na kraju tro{kove postupka. D. Vujo{evi}

ZAPOSLENI U SRBIJI DALEKO OD DOSTOJANSTVA

Skoro milion qudi radi za crkavicu brendirana roba mo}i da se kupi po cenama ni`im od 30 do 70 odsto. U autlet centru i prate}im objektima }e biti zaposleno 1.000 qudi a u centru }e robu koja im se nalazi u zalihama mo}i da prodaju i srpske kompanije, re~eno je novinarima. Predstavnik kompanije “Fe{n haus” Brendon Reli je najavio da je autlet centar samo deo ukupne investiocije od 100 miliona evra, koja podrazumeva izgradwu objekata svetskih trgovinskih lanaca, poslovnog centra, hotela i zabavnog parka. On je istakao da Srbija trenut-

rane robe, koju onda prodaju, uz izuzetno velike popuste, {to je opet povoqno i za potro{a~e, koji uz put mogu i dobro da se zabave. Posle Gdawska, Bukure{ta i Moskve, odlu~ili smo se da jedan centar podignemo u Srbiji, jer ovde postoji visoka svest qudi o modi i modnim trendovima i dobro se razumeju u svetske brednove, rekao je Oreli. Kako je re~eno, autlet centar }e se graditi du` autoputa na izlazu iz In|ije, na pola puta izme|u Beograda i Novog Sada, ~ime }e “pokrivati” 2,8 miliona stanovnika.

VESTI Sremsku komoru vode volonteri Mesto predsednika Sremske privredne komore od danas preuzima Dragica Kova~evi}, direktorka PTT-a iz In|ije, koja }e biti vr{ilac du`nosti. Dosada{wem predsedniku Vladimiru Malba{i}u ju~e je istekao drugi mandat, a Skup{tina komore, ~ija je Dragica Kova~evi} predsednica, od tri kandidata na konkursu nije na sednici 30. septembra izabrala nijednog. Upravni odbor je za predsednika predlo`io agronoma Ratka Filipovi}a, koji radu u Privrednoj komori Vojvodine, a na konkursu su u~estvovali i magistar Dragan Milenkovi}, biv{i i posledwi direktor „Matroza“, i ekonomista Zoran Stankovi} iz Pe}inaca. Na ju~era{woj vanrednoj sednici Upravnog odbora SPK-a usvojen je zakqu~ak da Nadzorni odbor preispita odluke posledwe Skup{tine, na kojoj je, osim poku{aja izbora predsednika, promewen i statut Komore, pa }e ubudu}e predsednik i potpredsednik biti volonteri. Deo ~lanova UO i Skup{tine Komore tvrdi da su na Skup{tini donete nelegalne odluke, da je kod poku{aja izbora do{lo do polarizacije na isto~-

ni i zapadni Srem, {to su potencirali pojedinci s podru~ja Pe}inaca, Stare Pazove i In|ije, da bi normalno bilo da predsednik bude iz isto~nog dela Srema, jer je u ovim op{tinama privreda, navodno, u velikom usponu. S. B.

Energija je svuda oko nas Projekat “Energija je svuda oko nas”, u kojoj je u~estvovalo 36 osnovnih i 14 sredwih {kola sa teritorije Vojvodine, uspe{no je zavr{en, a u Vladi Vojvodine ju~e su uru~ene nagrade za najma{tovitije i najoriginalnije radove. U~enici su se bavili obnovqivim izvorima energije, merama {tedwe energije i problemima upravqawa otpada. Projekat su zajedni~ki realizovali Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i Centra za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike u Novom Sadu. - Na{ ciq je bio da decu upoznamo sa ~iwenicom da ih okru`uju razli~iti vidovi energije, ali da se oni nedovoqno koriste rekao je pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi}. A. B.

Svetski Dan dostojanstvenog rada radnici u Srbiji su i ju~e, kao i prethodnih godina, do~ekali bez op{teg i ve}ine granskih ugovora, s neredovnim i neispla}enim zaradama, u firmama koje su zbog neuspe{nih privatizacija ili ve} dobile katanac na ulaz ili im se on priprema. Mada dostojanstven rad podrazumeva da se za rad dobija zarada dovoqna za pristojan `ivot, ali i da se po{tuje radno zakonodavstvo, srpski radnici su suo~eni ne samo s kr{ewem osnovnih prava ve} i s ka{wewem plata od nekoliko meseci. ^ak i tre}ina zaposlenih koji dobijaju platu na vreme od we ne mogu da `ive ni deset dana jer su iznosi ~esto mawi od minimalnih. Koliko su zaposleni u Srbiji daleko od dostojanstvenog rada i zarada, najboqe svedo~i ~iwenica da se ve} tri meseca “krbaju” s poslodavcima i dr`avom da minimalna cena radnog sata bude 100 dinara, {to bi im omogu}ilo da do|u do mese~ne plate od 170 evra. Dakako, ni u tome nisu uspeli jer niti su gazde niti dr`ava, koja je ina~e gazda za oko pola miliona zaposlenih, spremni na to da plate vi{e od onoga {to su do sada pla}ali. Kao na pijaci, ponudili su radnicima 93 dinara

Orbovi}: Ne odustajemo Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi} izjavio je da sindikalci ne odustaju od zahteva da se minimalna cena rada po satu pove}a sa 90 na 100 dinara. Orbovi} je rekao da bi u tom slu~aju minimalna mese~na zarada iznosila 17.400 dinara i naglasio da je sve ispod tog predloga neprihvatqivo za taj sindikat. Predsednik SSSS je rekao da je odluka o minimalnoj ceni rada na Vladi Srbije i podsetio da na pro{lonedeqnoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta predstavnici Ministarstva finansija i poslodavaca nisu podr`ali zahtev sindikata. Ministar rada Rasim Qaji} izjavio je ranije da }e vladi predlo`iti da minimalna cena rada po radnom satu bude podignuta sa 90 na 95 dinara.

Zemqa EMU

Valuta evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

103,909

106,029

108,468

103,591

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Progres, Beograd

6,60

113

15.342

Fabrika {e}era, Crvenka

5,10

3.300

33.000

Radijator, Zrewanin

4,56

390

390

Kopaonik, Beograd

3,45

1.500

150.000

3,24 Promena %

3.185 Cena

89.180 Promet

Labudwa~a, Vajska

-11,93

155

9.765

Sloga, Perlez

-11,50

685

47.950

-9,36

997

9.970

AMS Osigurawe, Beograd

dolar

1

73,4079

74,906

76,6288

73,1832

Kanada

dolar

1

73,8146

75,321

77,0534

73,5886

Danska

kruna

1

13,9365

14,2209

14,548

13,8938

Norve{ka

kruna

1

12,9409

13,205

13,5087

12,9013

[vedska

kruna

1

11,1141

11,3409

11,6017

11,0801

NIS, Novi Sad

0,43

472

44.900.699

[vajcarska

franak

1

77,4976

79,0792

80,898

77,2604

Galad, Kikinda

0,00

400

1.408.400

funta

1

118,482

120,9

123,681

118,119

SAD

dolar

1

74,6525

76,176

77,928

74,424

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 10. 2010. godine

ili ~ak ni to, ne mogu preterano govoriti ni ostali zaposleni u Srbiji jer je prose~na plata pro{log meseca iznosila svega 320 evra, {to je najmawe u konkurenciji biv{ih jugoslovenskih republika, a drugim evropskim dr`avama nismo ni do kolena. Jer, slovena~ki prosek plata je tri puta ve}i od na{eg – 966 evra, hrvatski 744, crnogorski 466. Boqi od nas je i prosek zaposlenih u BiH – 409 evra, dok nam Makedonija be`i za deset evra jer je tamo prosek 330 evra. Nije na odmet podsetiti i na to da smo pre samo dve godine po prose~noj plati bili ispred Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Mnogi

ekonomisti smatraju da smo prethodnih godina `iveli nerealno, mada to ni tada nije doprinosilo da se ose}amo dostojanstveno, da smo dobijali nerealne zarade i imali nerealni kurs, a da smo zapravo tek sada u srpskoj stvarnosti koja je takva da se radniku i pomiwawe dostojanstvenog rada ~ini kao rugawe wegovoj nevoqi. Na uru{avawe dostojanstvenog rada zaposlenih u Srbiji svakako uti~e i ~iwenica da broj zatvorenih preduze}a i preduzetni~kih radwi raste od po~etka svetske krize. Tokom pro{le godine katanac je stavilo 3.598 preduze}a i 36.444 radwe. U prvih devet meseci ove godine u istu situaciju je do{lo 5.280 firmi i 26.576 preduzetnika. U Agenciji za privredne registre napomiwu da je broj u posledwa dva meseca pove}an jer je stupio na snagu novi Zakon o automatskom ste~aju. S druge strane, podaci pokazuju da se radwe i preduze}a i otvaraju pa je tokom pro{le godine otvoreno ~ak 10.013 preduze}a i 39.365 radwi, a da je u prvih devet meseci ove godine novoosnovanih 7.504 preduze}a i 27.548 preduzetni~kih radwi. Q. Male{evi}

6. 10. 2010.

1.287,72161

Telefonija, Beograd Fabrika hartije, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Agroseme, Kikinda

-3,45

1.230

123.000

-2,97 Promena %

490 Cena

23.030 Promet

0,00

1.000

BELEX 15 (612,35 -0,15)

Promet

Australija

V. Britanija

lion zaposlenih, ne mo`e se ni ove godine pri~ati o dostojanstvenom radu. O dostojanstvenom radu, pored onih koji ili primaju minimalac

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

po radnom satu, da bi potom resorni ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} procenio da bi najboqe bilo da minimalna cena radnog sata bude 95 dinara i da tako najni`a plata bude oko 16.500 dinara, {to je mawe od 160 evra mese~no. Pri~ati o dostojanstvu radnika u trenutku kada utvr|ivawe najni`e cene rada ne samo kasni tri meseca ve} je po drugi put ove godine dekretom donosi Vlada Srbije zna~ilo bi ni{ta drugo do dodavati so na radni~ku ranu. Jer, iako je minimalac u Srbiji daleko ispod nivoa socijalne pomo}i koju imaju nezaposleni u evropskim dr`avama, ~ak ni wega u ovom trenutku ne prima 370.000 zaposlenih. Naime, izme|u 350.000 i 370.000 radnika, iako svakog dana radi, minimalnu zaradu nije primilo izme|u tri i 15 meseci. U isto vreme, najmawe 400.000 radnika prima minimalac koji sada iznosi 15.500 dinara. Dakle, za gotovo 800.000 radnika, od ukupno 1,8 mi-

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,72

2.750

154.345.094

Komercijalna banka, Beogwrad

-0,16

26.990

26.990

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

945

2.377.125

Agrobanka, Beograd

0,29

6.862

1.097.930

Imlek, Beograd

0,00

1.855

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.650

0,00

Soja protein, Be~ej

-1,22

650

276.869

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,05

1.899

131.040

Privredna banka, Beograd

0,16

638

1.149.221

Tigar, Pirot

0,00

570

570

Meser Tehnogas, Beograd

-0,41

4.800

24.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

3,24

3.185

89.180

847.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.000

1.312.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

486

0,00

Soja protein, Be~ej

-1,22

650

276.869

Do`a \er|, Ba~ka Topola

0,00

3.200

256.000

Svi iznosi su dati u dinarima


KOMISIJA ZA ZA[TITU KONKURENCIJE

Radili smo dobro

Komisija za za{titu konkurencije odbacila je ju~e {pekulacije u javnosti da je radila lo{e, nestru~no i neuspe{no, navode}i da je i predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} pozitivno ocenio wen rad. "Ako je kompletna smena svih ~lanova Saveta Komisije, odnosno izbor potpuno novih ~lanova Saveta kako bi se ostvario potpuni diskontinuitet u razvoju ove ustanove stvar politi~ke voqe, to je razumqivo ali kao politi~ka ~iwenica", navedeno je u saop{tewu Saveta komisije za za{titu konkurencije. "Ne pristajemo, me|utim da se to dovodi u vezu sa navodnom nestru~no{}u, nekompetentno{}u ili nea`urno{}u i neefikasno{}u bilo ~lanova Saveta, bilo zaposlenih u Komisiji", navodi se daqe u saop{tewu koje su potpisali ~lanovi tog Saveta Dijana Markovi}-Bajalovi}, Petar \uki} i Miroslav Stankovi}.

Komisija je dobila pozitivne ocene od premijera Cvetkovi}a i evropskih institucija "Nije ta~no da je Komisija u prvom mandatu rada Saveta od 2006. do 2010. godine radila lo{e, nestru~no, neuspe{no i formalno, niti da predsednica Komisija (Dijana Markovi}-Bajalovi}) vodi sopstvenu karijeristi~ku bitku za fotequ. Komisiju ~ine dvadeset i sedam zaposlenih radnika, kao i ~lanovi Saveta sa Predsednikom", dodaje se u saop{tewu. U saop{tewu se navodi da je jedna od prepreka za rad Saveta bila i "nedovoqna praksa i obu~enost nadle`nog sudstva za pravo konkurencije". Pored toga {to "ve} godinu i po dana radi u nepotpunom sastavu", rad Komisije ograni~cavalo je i to {to je novi Zakon po kome je Komisija imala ve}e ingerencije stupio na snagu tek 1. novembra 2009. godine, "tako da su pravna sredstva procesuirawa slu~ajeva po prethodnom Zakonu prestala da va`e, a nova jo{ nisu uspostavqena". "Skup{tina Srbije je bila du`na da imenuje dva ~lana Saveta kako bi se rad Komisije neometano odvijao, a Savet radio legitimno do primene novog Zakona, {to uprkos podse}awu nikada nije u~iweno", navodi se u saop{tewu. Uprkos svemu, podse}a se u saop{tewu, "Komisija je dobila visoke ocene od predstavnika Evropske komisije za za{titu konkurencije iz Brisela, kao i iz svih relevantnih tela u okru`ewu".

Dinki} o~ekuje ~etiri puta vi{e investicija Iako su investicije u prvoj polovini 2010. mawe od pola milijarde evra, vicepremijer Mla|an Dinki} ka`e da je realno da ulagawa u 2011. budu osam puta ve}a. Dinki} je izjavio da je iznos od ~etiri milijarde evra investicija u slede}oj godini ostvarqiv, imaju}i u vidu zainteresovanost za ulagawa u Srbiju. On je naveo da Srbija postaje sve atraktivnija destinacija za ulagawa u centralnoj Evropi i da sve vi{e kompanija, zbog smawewa tro{kova, dolazi u Srbiju i gradi nove fabrike. Konsultant za strana ulagawa Mahmut Bu{atlija izjavio je ranije ove nedeqe da ukupne

investicije u prvih {est meseci ove godine iznose 480 miliona evra, {to je katastrofalan rezultat i da to ukazuje da ulagawa u ovoj godini ne}e prema{iti milijardu evra. Uz ocenu da Srbija polako izlazi iz krize, Dinki} je rekao da o~ekuje da do kraja godine rast bruto doma}eg proizvoda bude oko dva odsto, {to je boqe od ve}ine zemaqa u okru`ewu ali, prema wegovim re~ima, to nije dovoqno i treba jo{ raditi na tome. "Izvoz srpske privrede za osam meseci ove godine je 21 odsto ve}i nego u istom periodu pro{le godine, a rast industrijske proizvodwe pet odsto

Posledweg dana septembra tr`i{na kapitalizacija Beogradske berze bila je 934,3 milijarde dinara (8,8 milijardi evra), za 0,64 odsto ni`a nego u avgustu. Tokom sedam meseci od po~etka godine ukupna tr`i{na kapitalizacija Berze bila je ispod 900 milijardi dinara da bi se u avgustu i septembru vratila do nivoa s kraja pro{le godine. Tr`i{na kapitalizacija indeksa Beleks 15 na kraju pro{log meseca je bila 102,9 milijardi dinara, tre}inu procenta ve}a nego posledweg dana avgusta. Kapitalizacija akcija koje ~ine op{ti indeks Beleks lajn pove}ana je u prethodnom mesecu nepun procenat, na 181,2 milijarde dinara.

Mutno u „Energoprojektu” Vlada Srbije, koja je vlasnik tre}ine akcija "Energoprojekta" preuzela je upravqawe tom kompanijom, iako po zakonu nema pravo na to, prenosi B92. "Energoprojekt holding", koji je privatizovan pre 2000. godine jedno je od retkih preduze}a u Srbiji koje nije propalo, a u kojem dr`ava ima ~ak tre}inu vlasni{tva. Me|utim, po za-

i to su podaci koji ohrabruju, ali smo jo{ daleko od toga da smo iza{li iz krize", rekao je Dinki} na otvaraju poslovnog skupa "Upoznajte kupca". U Srbiji je, prema re~ima Dinki}a, visoka nezaposlenost, ali se taj trenutno najve}i problem re{ava, {to se vidi iz podatka da je u septembru bio najmawi broj nezaposlenih u posledwih godinu i po. Ciq poslovnog skupa "Upoznajte kupca" je da se mala i sredwa preduze}a pove`u sa multinacionalnim kompanijama koje u posluju u Srbiji i najve}i su izvoznici sa udelom od 50 odsto u ukupnom srpskom izvozu.

TEKSTILCI TVRDE DA BI SRBIJA MOGLA BITI EVROPSKA KINA

Jo{ da dr`ava ne `muri na {vercere – Da dr`ava ima vi{e sluha za probleme tekstilne industrije, Srbija bi mogla postati evropska Kina. Imamo tradiciju kvaliteta, nisku cenu rada i svoju robu mo`emo prodavati po cenama tri puta ni`im od konkurencije. To vide strani investitori, koji su spremni da do|u, ali ne i na{a dr`ava – ka`e za "Dnevnik" predsednik Unije tekstilaca Milan Kne`evi}, navode}i da je srpska tekstilna industrija pro{le godine ostvarila izvoz vredan od oko 600 miliona evra, da je uspela uvozom da pokrije izvoz, te da }e ove godine ostvariti jo{ boqi rezultat. Po wegovim re~ima, ovih dana u poseti na{im tekstilnim firmama bili su proizvo|a~i iz Italije i Nema~ke, zainteresovani za saradwu. [to je najva`nije, stranci vi{e ne tra`e od na{ih tekstilaca samo usluge ve} bi ovde i da proizvode. – Ekonomski im je isplativije da mi za wih proizvedemo gotove, takozvane komercijalne komade ode}e. Blizu smo tr`i{tu EU, pratimo te trendove, "prepisujemo" od wih i stranci to znaju. Recimo, za nas je zainteresovana italijanska firma "Motivi", koja godi{we fakturi{e dve milijarde evra, kao i "Kaza grande", koja za najpoznatije svetske kreatore i modne ku}e sa{ije vi{e od 150.000 odevnih predmeta – ka`e Kne`e-

Pola zemqe se obla~i na pijacama

konu, dr`ava ~ak i kada ima svoj paket akcija, nema pravo da se bavi poslovawem tog preduze}a. Nikada se nije postavqalo pitawe za{to je donet zakon koji spre~ava dr`avu da donosi odluke, a jo{ ~udnija stvar koja se dogodila nedavno jeste to da je, kako otkriva “Insajder”, sada{wa Vlada Srbije odlu~ila da prakti~no prekr{i zakon i preuzme upravqawe nad “Energoprojektom”. “Energoprojekt holding”, najve}e je gra|evinsko preduze}e u zemqi u ~ijem sastavu posluje 9 zavisnih firmi, uz osam preduze}a u inostranstvu.

Otkazi u „Takovu” Polovina od 1.200 zaposlenih u pogonu kompanije "Svislajon-Takovo" u Gorwem Milanovcu bi}e otpu{tena do kraja godine, objavili su predstavnici sindikata. Predsednici samostalnog i nezavisnog sindikata u Takovu Milojko @ivanovi} i Du{ko Joksimovi} ka`u da je uz to i deo proizvodwe izme{ten u druge dr`ave. U trenutku privatizacije tog preduze}a bilo je 4.000 radnika, a sada su radnici uceweni da pod pritiskom potpisuju dobrovoqni odlazak, navode @ivanovi} i Joksimovi}. "Svaka dva meseca se pravi si-

Foto: A. Erski

Hoda}emo goli? Pad kupovne mo}i gra|ana i te kako se oseti u ovoj grani. Po podacima Unije tekstilaca, u ovoj godini kupovali smo 50 odsto mawe tekstila nego lane. S obzirom na skok cena pamuka na svetskom tr`i{tu, mogu se o~ekivati nova poskupqewa ode}e. Me|utim, od toga nas i daqe ~uvaju na{i prazni xepovi. – Poskupeo je pamuk koji dolazi iz Kine, Sudana i Pakistana, i to 25 do 30 posto u odnosu na 2009. godinu. Mi jo{ uvek nabavqamo najve}i deo iz Turske, koja zna~ajan deo prodaje u evrima, pa se ta razlika na inputu jo{ uvek ne odra`ava zna~ajnije na maloprodajne cene. Ukoliko sirovina poskupi 20 posto, to bi trebalo da rezultira time da se maloprodajna cena pove}a za oko 40 procenata, ali ne mo`emo di}i cene kada znamo kakva nam je kupovna mo} – isti~e Kne`evi}.

VESTI Akcije u bunaru

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

stematizacija i ukidaju radna mesta i nudi otpremnina sa pri~om da to va`i samo u tom trenutku i da ko ne prihvati dobija mawe pla}en posao zbog ~ega radnici u o~aju pristaju", kazao je @ivanovi}.

Beri}etno s Turskom Vrednost robne razmene Srbije i Turske je u prvih osam meseci 2010. dostigla 251 milion dolara i pove}ana je za oko 110 procenata u odnosu na pro{lu godinu. Tokom 2010. je do{lo do zna~ajnijeg rasta srpskog izvoza u Tursku, koji je vredeo 51 milion dolara, dok je uvoz iz Turske u istom periodu vredeo oko 200 miliona.Saradnik Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja zadu`en za bilateralne odnose s Turskom Sr|an Stevi} je istakao da su turske kompanije do sada malo investirale u srpsku privredu. Od srpskih investicija u Turskoj, Stevi} je napomenuo da je kompanija "Bomeks" ulo`ila 10 miliona dolara u proizvodwu vatrostalnih opeka. Stevi} je izrazio o~ekivawe da }e po potpisivawu Sporazuma o slobodnoj trgovini s Turskom, koji je stupio na snagu 1. septembra, bilateralna ekonomska saradwa biti zna~ajno pove}ana.

vi}, napomiwu}i da sve na{e firme koje su tehnolo{ki opremqene mogu na}i sli~an anga`man i da za takve, na`alost malobrojne, nema zime. Me|utim, na{ sagovornik nagla{ava da je problem u na{oj tehnologiji, kadrovima, investirawu u ovu privrednu granu. A najve}i je – sivom tr`i{tu. – Ukoliko dr`ava nastavi da tretira {verc kao socijalni program, nelojalna konkurencija sahrani}e doma}u tekstilnu industriju. Kada bi se crno tr`i{te uvelo u legalne tokove, tra`wa za doma}im tekstilom uve}ala bi se vi{e od 500 miliona evra, {to bi omogu}ilo nove investicije, ali i zapo{qavawe novih radnika. Ovako }e i najuspe{niji srpski tekstilci polako sasvim ugasiti proizvodwu zato {to u ovom poslu vi{e ne vide smisao – upozorava Kne`evi}, dodaju}i da crno tr`i{te tekstila u Srbiji ostvaruje prihod od 1,5 milijarde evra godi{we, a buxet na ovaj na~in gubi oko 400 miliona evra samo na ime poreza. Zbog svega toga prvi ~ovek srpskih tekstilaca strahuje i za sudbinu "Niteksa", "Jumka", "1. maja"... Najgore stawe trenutno je u nekada uspe{nom tekstilnom preduze}u "Kulski {tofovi", ka`e on, dodaju}i da }e, kada se na wu stavi katanac, biti zatvorena posledwa firma koja je u Srbiji proizvodila sirovinu. S. Glu{~evi}

petak8.oktobar2010.

5

Rast plata gura cene Guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} ka`e da bi slede}e godine moglo do}i do novog rasta cena, zbog korekcije plata u javnom sektoru i penzija. "Mi se nadamo da }e dr`ava da uradi svoj deo posla kada je re~ o kontrolisanim cenama koja su u wenoj nadle`nosti", rekao je [o{ki}. [o{ki} je podsetio da je sa MMF dogovorena korekcija plata i penzija slede}e godine, a ta korekcija bi se radila za indeks potro{a~kih cena u proteklih {est meseci. „U taj period, ukqu~uju se i ovih nekoliko meseci sa jakim poreme}ajima na tr`i{tu cena hrane, pa }e korekcija plata i penzija biti ve}a, nego {to smo planirali i to }e dodatno stimulisati rast cena", naglasio je [o{ki}.

Prodaja PPT In`eweringa Tenderska komisija, koja prati sprovo|ewe javnog tendera za prodaju 70 odsto dru{tvenog kapitala preduze}a za projektovawe i in`ewering "PPT In`ewering", donela je odluku o po~etku pregovora sa jedinim ponu|a~em na tenderu - ruskom kompanijom OAD "Trast Hidromonta`", saop{tila je Agencija za privatizaciju. Komisija za pregovore bi}e formirana u roku od sedam dana od dono{ewa odluke Tenderske komisije o otpo~iwawu pregovora sa jedinim u~esnikom na tenderu, {to je u skladu sa Uredbom o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom. Ruska kompanija ponudila je cenu od 150.000 evra, investicioni program u vrednosti od 98.000 evra, a bezuslovno je prihvatila i minimalne obaveze socijalnog programa. Rok za okon~awe pregovora je 60 dana od obrazovawa Komisije za pregovore, navedeno je u saop{tewu.

Kina za infrastrukturu Ambasador Kine u Srbiji Vei \inghua ka`e da se, uz obnovu i razvoj ekonomije Srbije, pove}avaju potrebe za infrastrukturnom izgradwom. "Kina je u tim oblastima stekla bogata iskustva. Nadamo se da }e dve strane ja~ati saradwu u infrastrukturnoj izgradwi i investicijama, kako bi preneli odli~ne politi~ke odnose u jaku pokreta~ku snagu za produbqivawe ekonomsko-trgovinske saradwe", dodaje. \inghua ka`e da je jedna od glavnih ta~aka ekonomsko-trgovinske saradwe Kine i Srbije projekat izgradwe mosta Zemun - Bor~a na Dunavu.

Zemqi{te spremno za koridor Eksproprijacija zemqi{ta za potrebe izgradwe Koridora 10 trenutno se sprovodi u 27 gradova i op{tina, a "Putevi Srbije" do sada su iz sopstvenih sredstava ranijim vlasnicima isplatili vi{e od ~etiri milijarde dinara. Od po~etka eksproprijacije zemqi{ta na trasi putnog Koridora 10 kroz Srbiju - septembra 2008. do danas doneto je vi{e od 5.000 re{ewa i zakqu~eno vi{e od 4.500 sporazuma o naknadi, dok je oko 30 vlasnika odbilo da prihvaZa ti ponu|enu cenu, saop{tili su "Putevi Srbije". Eksproprijacija je zavr{ena na deonicama: granica Makedonije - Bukarevac u du`ini od 10,7 kilometara, Autoput E-75, Bukarevac - Levosoje 10,3 kilometara, Srpska Ku}a - Dowi Neradovac {est kilometara, obilaznica oko Novog Sada 12 kilometara, petqe izme|u Novog Sada i Beograda (Stara Pazova, In|ija, Koviq, Be{ka i Maradik). Taj proces je zavr{en i na deonicama Horgo{ - Novi Sad u du`ini od 108 kilometara, obila-

znica oko Dimitrovgrada 8,7 kilometara, Dimitrovgrad – Pirot istok 12 kilometara, Prosek Crvena reka 22,5 kilometara, obilaznica oko Beograda na delu Batajnica -Dobanovci 10,5 kilometara i obilaznica oko Beograda od Orlova~e do Bubaw Potoka pet kilometara. Eksproprijacija je zavr{ena i na deonici budu}eg autoputa Beograd - Ju`ni Jadran, na trasi Koridora 11, od Uba do Lajkovca

Dolina - Grdelica - 12 kilometra, Grdelica - Grabovnica 7,9 kilometra, Crvena reka - ~iflik 12,6 kilometra, ~iflik Pirot istok 26,6 kilometra. Na trasi budu}eg Koridora 11 predvi|ena je eksproprijacija na deonicama Obrenovac - Ub 24 kilometra i Lajkovac - Qig 26 kilometra. Na tim deonicama postupak eksproprijacije }e biti pokrenut nakon prethodno sprovedenog postupka cepawa parcela potrebnih za izgradwu autoputa u eksproprijaciju do sada pla}eno nadle`nim kata~etiri milijarde dinara strima. Preduslov za po12 kilometra. Taj proces na tra~etak cepawa parcela potrebsi Koridora 10 je u u toku ili je nih za eksproprijaciju i izgradu ve}em delu zavr{en na deonicawu predstavqa prethodno zavrma Kelebija – Subotica 24 kilo{ena tehni~ka kontrola glavmetara, katarstarska op{tina nih projekata. Za svih sedam na(KO) Bikovo, KO Dowi Grad, vedenih deonica zakqu~eni su Vladi~in han - Dowi Neradovac Ugovori o tehni~koj kontroli i 26,2 kilometra, Levosoje - Srpwihova realizacija je u toku. ska ku}a 10 kilometara. Imaju}i u vidu da postupci ceU narednom periodu planirapawa parcela u katastrima traju na je eksproprijacija na preostau proseku dva do tri meseca, ekslim deonicama Koridora 10: proprijacije na tim deonicama Vladi~in Han – Cari~ina Doli}e biti zapo~ete i realizovane na – 14,3 kilometra, Cari~ina tokom 2011. godine.


6

DRU[TVO

petak8.oktobar2010.

RACIONALIZACIJA U VOJVO\ANSKIM [KOLAMA

PROMOVISAN UNIVERZITETSKI PROGRAM RADNE PRAKSE U LOKALNIM SAMOUPRAVAMA

[ta mlade o~ekuje u svetu rada

Nastavnika bez norme sve mawe

Kako nova {kolska godina odmi~e, i problemi nastali zbog racionalizacije u prosveti, koja za posledicu ima smawewe broja odeqewa u {kolama, a samim tim i pojave tehnolo{kih vi{kova, se smawuju. Po re~ima ministra prosvete profesora dr @arka Obradovi}a, trenutno je u {kolama u Srbiji 113 zaposlenih tehnolo{ki vi{ak, a 2.727 nastavnika nema pun fond ~asova, ali postoji i 2.553 raspolo`ivih radnih mesta koja }e se popuniti preraspodelom nastavnog kadra ostalog bez cele norme ili wenog dela. – U sva tri banatska okruga racionalizacija je izuzetno dobro ura|ena pro{le godine, tako da ove nismo imali velikih zahvata, pa ni tehnolo{kih vi{kova – ka`e na~el-

wim. U me|uvremenu je svim nastavnicima razredne nastave na|en posao, pa su danas bez posla jo{ dvoje nastavnika stru~nih predmeta tekstilne struke iz zatvorenog odeqewa u Oxacima. – Pre po~etka {kolske godine u Ju`noba~kom i Sremskom okrugu bez norme je bilo 79 nastavnika, ali je u me|uvremenu za wih 65 na|en posao u drugim {kolama – ka`e na~elnik [kolske uprave u Novom Sadu Petar Vi|ikant. – Bez punog fonda ~asova imali smo na po~eku {kolske godine 982 nastavnika, ali je do sada dopuwena norma u 60 odsto ovakvih slu~ajeva. Da ipak nije ba{ sve teklo bez problema, govori ~iwenica da je bilo i slu~ajeva kada su na upra`wena radna mesta u

DNEVNIK

Oslawaju}i se na pozitivna iskustva svih partnera u sprovo|ewu Univerzitetskog programa radne prakse u Skup{tini i Vladi Vojvodine u minulih sedam godina, Univerzitet u Novom Sadu je, u saradwi s pokrajinskim parlamentom, pokrenuo Univerzitetski program radne prakse u jedinicama lokalne samouprave u APV u 2010/11, s ciqem da se studentima i diplomcima pru`i mogu}nost da se neposredno upoznaju s radom lokalnih organa i institucija i steknu prva radna iskustva u oblastima svog budu}eg profesionalnog i stru~nog anga`ovawa. Ju~era{woj promociji ovog programa u Skup{ti-

ni Vojvodine prisustvovali su predstavnici pokrajinskih organa, Univerziteta, Misije OEBS-a u Srbiji, ambasade SAD, lokalnih samouprava, stu-

Na{ model prepoznat kao evropski Radnom obukom „u lokalu“, po re~ima pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslava Vasina, moglo bi biti obuhva}eno 45-47 studenata. – Ovo je nastavak lepe sedmogodi{we kampawe radne prakse studenata u Skup{tini i Vladi Vojvodine. Veliki broj tih mladih qudi iza{ao je iz na{ih institucija obu~en novim znawima i iskustvima i kasnije su, zahvaquju}i tome, kao i na{im preporukama, na{li i posao – rekao je Vasin, i naglasio da je, zahvaquju}i svojoj strategiji i politici zapo{qavawa, Vojvodina uspela da broj nezaposlenih smawi u trenutku kad je u gotovo svim zemqama pove}an. – Taj na{ model je ovih dana hvaqen u Briselu i prepoznat kao evropski, a deli} tog modela je sigurno i ova univerzitetska radna praksa.

dentskih organizacija, kao i akademaca koji su obavili praksu u pokrajinskim organima. Potpredsednik Skup{tine Vojvodine Sini{a Lazi} ocenio je da je univerzitetski program prakse u pokrajinskim organima dao odli~ne rezultate, te da je posebno zna~ajno to {to se odre|eni broj diplomacapraktikanata i zaposlio. On je naglasio da su ovi mladi stru~waci dokazali da poseduju kvalitetno znawe, ve{tine i sposobnost da odgovore izazovima savremenog dru{tva. Rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Veskovi} rekao je da je posebna `eqa „da na{i diplomirani studenti na|u zaposlewe u na{oj

sredini“, te ukazao na problem, ne samo na{ ve} i evropski, da poslodavci ne prepoznaju kompetencije onih koji su stekli naziv be~elora. Zato je, smatra, veoma va`an i odnos s lokalnim samoupravama, posebno s wihovim javnim preduze}ima, gde bi studenti UNS-a mogli obaviti praksu i videti {ta ih o~ekuje u svetu rada, a poslodavci prepoznati kojim kompetencijama vladaju akademci. Gizbert fon Haugvic (Misija OEBS-a) je rekao da je qubomoran {to nije imao ovakav program univerzitetske prakse u toku studija, i poru~io na{im studentima da }e wihov uspeh govoriti o uspehu AP Vojvodine i wenih institucija, dodav{i da je Misija OEBS-a spremna da za uspeh ovog programa u 2010/11. ponudi sve mogu}e resurse. Koordinatorka programa „World Learning“ Marijana Todorovi} obavestila je studente o mogu}nostima jednogodi{weg boravka na univerzitetima u SAD, koje nudi ovaj program, dok je studentkiwa Bojana Filipovi} predstavila rezultate istra`ivawa zaposlenosti i daqeg usavr{avawa biv{ih u~esnika Univerzitetskog programa radne prakse. V. ^eki}

SVE SPREMNO ZA KONGRES FARMACEUTA SRBIJE

Da ipak nije ba{ sve teklo bez problema, govori ~iwenica da je bilo i slu~ajeva kada su na upra`wena radna mesta u {kole primani nastavnici koji nisu na listama tehnolo{kih vi{kova, ali su reagovali sindikati nik [kolske uprave u Zrewaninu Stani{a Bawanin. – Pre po~etka {kolske godine deset nastavnika je ostalo bez norme, ali se taj broj do sada prepolovio, a i daqe se smawuje. U Banatu je trenutno u {kolama i oko 200 nastavnika s nepotpunom normom, ali se iz dana u dan i taj broj smawuje jer su {kole koje imaju upra`wena radna mesta du`ne da, pre raspisivawa konkursa za prijem novih radnika, preuzmu postoje}e s liste onih koji su ostali bez cele norme ili wenog dela. – Ove godine u Severnoba~kom i Zapadnoba~kom okrugu broj odeqewa je smawen za 36 i na po~etku {kolske godine imali smo 319 zaposlenih s nepotpunom normom, ali se posle prvog kruga preuzimawa taj broj smawio na 156, jer je za 163 u {kolama prona|en nedostaju}i deo norme – ka`e na~elnik [kolske uprave u Somboru Borislav Stani~kov. – Proteklih dana i ovaj broj se smawio tako da trenutno s nepotpunom normom imamo jo{ 130 nastavnika. Po re~ima ovog na~elnika, potpuno bez norme na severu i zapadu Ba~ke na po~etku ove {kolske godine bilo je devet nastavnika, uglavnom razredne nastave u osnovnim {kolama i stru~nih predmeta u sred-

{kole primani nastavnici koji nisu na listama tehnolo{kih vi{kova, ali su reagovali sindikati pa je to, u saradwi sa {kolskim upravama, re{eno. – De{ava se i da zaposleni s nepotpunom normom, kada mu se na|u nedostaju}i ~asovi, ne `eli da ih prihvati iz nekih svojih razloga – ka`e Vi|ikant. – Problema ima i kada se nedostaju}i ~asovi nekom na|u u nekoj udaqenoj nerazvijenoj op{tini, koja nema novca da pla}a putovawe nastavnika vi{e nego {to je pla}ala pro{le godine, ili kada {koli treba nastavnik s punim fondom ~asova, a za taj predmet na listi za preuzimawe ima pet nastavnika kojima nedostaje po 20 odsto norme. Po re~ima na~elnika {kolskih uprava, do problema dolazi i kada {kola primi na dopunu norme nastavnika sa spiska za preuzimawe u svom okrugu, ali iz nekog udaqenog mesta, mada odgovaraju}i kadar ima mnogo bli`e u susednom mestu, ali u susednom okrugu, kao {to su, recimo, Novi i Stari Be~ej ili Pe}inci i Beograd. Me|utim, liste za preuzimawe prave se na nivou jednog okruga, tako da ovakve situacije ne mogu da se re{e na druga~iji na~in. D. Deve~erski

Spona izme|u lekara i pacijenta Le~ewe bolesnika, kao i prevencija zdravqa, nezamislivi su bez primene farmaceutskih proizvoda. Lekovi i pomo}na lekovita sredstva postali su sastavni deo `ivota velikog broja qudi koji boluju od neke bolesti, ali i onih koji `ele da, uz primenu savremenih saznawa iz oblasti farmacije, zdravqe o~uvaju i o~eli~e ga. To je struka koja povezuje medicinske i hemijske nauke i ~iji je ciq da osigura bezbedno i efikasno kori{}ewe lekovitih sredstava. – Uloga farmaceuta u zdravstvenom sistemu Srbije je takva da predstavqaju nezamewivu sponu izme|u lekara i pacijenata – ka`e predsednica Farmaceutskog dru{tva Srbije prof. dr Ivanka Mileti}. – Spajaju}i nauku, edukaciju i praksu, farmaceuti danas, kroz

kontinuiranu edukaciju, vi{e nego ikada imaju mogu}nost da zna~ajno doprinesu zdravqu pacijenata i dru{tva u celini. Kvalitetnijoj edukaciji farmaceuta u Srbiji doprinela je i Farmaceustka komora. Dosada{we iskustvo s uvo|ewem sistema licencirawa farmaceuta pokazalo je pozitivne rezultate, {to potvr|uje i ~etiri hiqade licenciranih farmaceuta. Agencija za lekove i medicinska sredstva, pored svoje primarne uloge, nastoji da pru`i podr{ku nau~nim i stru~nim skupovima, a to je u~inila i za predstoje}i Peti kongres farmaceuta Srbije s me|unarodnim u~e{}em, koji }e od 13. do 17. oktobra biti odr`an u Beogradu. U svetlu predstoje}eg Kongresa svakako ne}e biti zaboravqena ni vrlo aktuelna te-

ma – odlagawe i uni{tavawe medicinskog otpada i lekova kojima je istekao rok trajawa. Ovaj problem sve je izra`eniji u zdravstvenim ustanovama, apotekama i veledrogerijama. Tako|e, poznato je da lekovi iz ku}nih apoteka gra|ana zavr{avaju na deponijama sme}a i u kanalizaciji jer kod nas nije razra|ena praksa da se vrate apotekama. Odlagawe i uni{tavawe lekova s isteklim rokom trajawa skup je i slo`en posao. Radi se o potencijalno toksi~nom otpadu i wegovo uni{tavawe zahteva posebnu proceduru, kako zakonsku i administrativnu, tako i tehni~ko-tehnolo{ku. Na`alost, Srbija jo{ nema ovakvu regulativu pa ne ~udi {to medicinski otpad vrlo ~esto zavr{ava kao i komunalni – na deponijama sme}a. J. Barbuzan

DODEQENE STIPENDIJE PRIVATNOG ZREWANINSKOG FONDA

Finansijska pomo} za {estoro studenata Sve~ano progla{ewe dobitnika stipendija Humanitarnog fonda “Qiqa i Milka Mijatov”, prvog i jedinog zrewaninskog privatnog fonda, uprili~eno je u Gradskoj narodnoj biblioteci “@arko Zrewanin”. Od ukupno 45 konkursnih prijava koje su prispele do 25. septembra, Upravni odbor fonda, koji ~ine predsednik \ura Mijatov i ~lanovi Nadica Jakovqev i Vladimir Vasiqev, jednoglasno je odlu~io da stipendije za {kolsku 2010/2011. godinu dobiju studenti Zorica Me|o (Arhitektonski fakultet u Beogradu, s prose~nom ocenom tokom studija 9,92), Jelena Savanovi} (Fakultet politi~kih nauka u Beogradu, prose~na ocena 9,67), Neda Pi{tiwat i Milica Latinovi} (obe Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu, prose~na ocena 10,00) i Jelena Radanov i Milo{ Mojsin (oboje Tehni~ki fakultet “Mihajlo Pupin” iz Zrewanina, s prose~nom ocenom tokom

studija 10,00). Studenti }e svoju prvu stipendiju dobiti do nedeqe, a Gradska narodna biblioteka “@arko Zrewanin”, u saradwi s regionalnom Radio stanicom “Zrewanin”, prati}e wihov rad i uspehe u procesu visokog {kolovawa. Javni poziv raspisan je 10. septembra, a pravo u~e{}a imali su studenti drugih i vi{ih godina studija dr`avnih univerziteta koji su tokom {kolovawa ostvarili prose~nu ocenu najmawe 8,5. – Novina u konkursnom ciklusu za 2010/2011. godinu je da se dodequje {est, umesto dosada{wih pet mese~nih stipendija, i to po dve stipendije za studente Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Novom Sadu i zrewaninskog Tehni~kog fakulteta „Mihajlo Pupin“. Oni }e u toku narednih devet meseci redovno primati stipendije koje na mese~nom nivou iznose 5.000 dinara – objasnila je Nadica Jakovqev. @. B.

„Kosmopoliti” otputovali u [vajcarsku Sredwo{kolska grupa „Kosmopoliti“ iz Be~eja, sastavqena od {est u~enika Gimnazije i po ~etvoro u~enika Ekonomske i Tehni~ke {kole, otputovala je ju~e u podne za [vajcarsku, gde }e u De~jem selu „Pestaloci“ u Trogenu ostati do 24. oktobra. Be~ejci ne}e biti jedina grupa iz Srbije, po{to su im se u autobusu pridru`ili vr{waci iz Vrbasa i Zrewanina. Ekspediciju be~ejskih „Kosmopolita“ predvode profesorka Gabrijela Te`er i Na|a Dekani}. Kada su, pak, u~enici u pitawu, u ekspediciji su Ivana Avramov, Roland Vajda, Predrag Grabe`, Ariela Gregu{, Eme{e Erdeg, Otilija Zedi, \or|e Il~e{in, Kristijana Krstev, Kristina Marjanac, Kristina Petrovi}, Du{an Radi}, Tawa Slavni}, Nikola ]ulum i Dejan Xini}. V. Jankov

VESTI I daqe se ne po{tuju prava `ena Za{titnik gra|ana Srbije Sa{a Jankovi} izjavio je ju~e u Novom Sadu da je {irewe svesti o potrebi po{tovawa prava `ena kao posebne kategorije qudskih prava u Srbiji nedovoqno razvijeno, ~ak i u akademskim i intelektualnim krugovima. On je na otvarawu regionalne konferencije ombudsmana o rodnoj ravnopravnosti i po{tovawu ustavnih i zakonskih odredbi u toj oblasti, rekao da poseban izazov predstavqa ~iwenica da se u Srbiji svest samih `ena o sopstvenim pravima u velikoj meri razlikuje u zavisnosti od toga da li `ive u seoskim sredinama ili u gradovima. Po wegovim re~ima, od institucije ombudsmana se o~ekuje da se u okviru svojih ovla{}ewa i ovim pitawem ba-

vi argumentovano i objektivno da bi svojim autoritetom navela organe uprave na to da dosledno po{tuju na~ela jednakih mogu}nosti i rodne ravno pravnosti.

Studenti s invaliditetom ostali bez asistenta Po odluci Ministarstva prosvete, studenti s invaliditetom koji stanuju u studentskim domovima u Novom Sadu ubudu}e ne}e imati pravo na pratioca ve} }e morati da ga tra`e me|u studentima koji su konkurisali i dobili dom! Predsednik Novosadskog udru`ewa studenata s invaliditetom Danijel Kula~in ukazuje na to da je ova odluka otvorila niz problema za mnoge studente s invaliditetom kojima je neophodna personalna asistencija prili-

kom odr`avawa li~ne higijene, `ivotnog prostora, pri ishrani ili kretawu (odlasku na fakultet), a osobama o{te}enog sluha ili vida – i prilikom u~ewa. Ovo udru`ewe se ve} tri puta obra}alo ministru prosvete @arku Obradovi}u i pomo}niku ministra Zoranu Trnini}u, ali, na`alost, bezuspe{no. V. ^.

Protiv rasizma i netolerancije – U Srbiji i Vojvodini, gde se 34 odsto stanovnika izja{wava kao pripadnik neke od etni~kih grupa, primewuju se najvi{i evropski standardi u ostvarivawu qudskih, pa samim tim i mawinskih prava – izjavila je potpredsednica Vlade AP Vojvodine i pokrajinska sekretarka za informacije Ana Tomanova-Makanova ju~e na sastanku s

delegacijom Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope. – U Vojvodini sedi{te ima ~ak 12 nacionalnih saveta nacionalnih mawina jer imaju dobre uslove za daqi razvoj i kontinuirano podizawe kvaliteta svog polo`aja. Delegaciji Evropske komisije predo~eni su i podaci za sa~iwavawe godi{weg izve{taja o eventualnim pojavama rasizma i netolerancije.

Alternativni sme{taj za ugro`ene Rome Koalicija protiv diskriminacije i partnerske organizacije zahtevaju od gradskih vlasti Beograda da bez odlagawa obezbede alternativni sme{taj za 36 Roma, ~ije su domove u Vojvo|anskoj

25 gradske vlasti ju~e po~ele da ru{e. U saop{tewu se navodi da, iako su porodice jo{ ranije zahtevale da im se obezbedi privremeni sme{taj, to nije u~iweno i stanari, ukqu~uju}i i dvanaestoro dece, su na ulici. ^lanice Koalicije su Centar za unapre|ivawe pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris, Antitrafiking centar, Mre`a odbora za qudska prava, Udru`ewe studenata s hendikepom, PRAXIS, Regionalni centar za mawine i Gayten LGBT. Saop{tewe su podr`ali i Inicijativa mladih za qudska prava, Fond za humanitarno pravo, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beogradski centar za qudska prava, Helsin{ki odbor za qudska prava u Srbiji, @ene u crnom, LINET, Centar za razvoj civilnih resursa iz Ni{a, Inicijativa za integracije iz Vrawa i Resurs centar – Beograd.


USLED DEMONTA@E STARIH STEPENICA U PODZEMNOM PROLAZU

Poja~an prevoz zbog zadu{nica

Zatvoren izlaz kod Glavne po{te

U podzemnom prolazu u centru; trenutno je u toku demonta`a starih pokretnih stepenica, a izlaz kod Glavne po{te je zatvoren za prolaznike, dok je onaj kod Bazara delimi~no zatvoren. Zbog demonta`e stepenica, mnogi sugra|ani izbegavaju prolaz kroz pothodnik, zbog dima koji je izazvan radovima. Direktor ovog preduze}a Marko Cvijan rekao je ju~e za “Dnevnik” da su radovi po~eli pre nekoliko dana i da teku po predvi|enom planu.

- ^im demontiramo stare stepenice, postavi}emo nove. Ono {to je bitno, jeste da }e ugovor biti ispo{tovan i da }e radovi biti zavr{eni do kraja ovog meseca – najavio je Cvijan. Podsetimo, Grad je u prethodnih nekoliko godina ulo`io vi{e miliona dinara u odr`avawe pokretnih stepenica, koje se vi{e ne mogu popravqati. Novo stepeni{te ko{ta}e oko 12 miliona dinara. Q. Na.

Novosadska petak8.oktobar2010.

Zub vremena D

legama ide daqe, veruju}i da ih u pravnoj dr`avi prilikom organizovawa protesta niko ne}e legitimisati, niti im zamerati {to pi{taqkama skre}u pa`wu na probleme i zahteve. [ta se konretno ranije desilo, pa je i zub prinet na "oltar" tranzicije? Sudiji za prekr{aje napisana je prijava da otpu{teni radnici iz "Petra Drap{ina" tokom protesta, iako imaju dozvolu za skup, remete javni red i mir. S druge strane, nadle`ne institucije `mure pred ~iwenicom da je aukcija "Drap{ina" poni{tena pune ~etiri godine posle raskida privatizacije te firme. Z. Deli}

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 7.30 do 13.30 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa Ju`ni Telep, od 8.30 do 11.30 ~asova Alaska od 3 do 13 i od 4 do 16. Branka ]opi}a od 193 do 229 i od 156 do 226, Ratarska od 1 do 25 i od 6 do 30, Medena, Veterni~ka od 2 do Kragujeva~ke, deo Ulice Veterni~ke, Jefiminijina od Ulice Veterni~ke do M. Bursa}, od 9 do 12 ~asova preduze}a “Mlinoservis”, “Rapid” i “Mihaq~i}” na Rimskim [an~evima, od 11 do 13.30 ~asova Trg Kamenskog 5. Sremska Kamenica: od 8.30 do 11 ~asova naseqe

Tatarsko brdo, Rade Kon~ara od 43 do 71 i od 44 do 68, RTV “Lala”, Slavka Rodi}a od 39 do 57 i od 38 do 58, Vladimira Nazora od 29 do 47 i od 28 do 48, od 10 do 12.30 ~asova Branka Radi~evi}a od 1 do 21 i od 2 do 24, deo Ulice Gavrila Principa, I. G.Kova~i}a od 23 do 45 i od 4 do kraja, Mali do, Mali do 2 i deo Ulice Save Kova~evi}a. Susek: od 8.30 do 13 ~asova deo vikend naseqe Koru{ka od ~arde prema Suseku i ribwak u Suseku. Veternik: od 8.30 do 11.30 ~asova deo Ulice Podunavske oko nasipa.

V REMEPLOV

Fabrike kvarile o~i Drugi kongres oftalmologa Jugoslavije zavr{en je 8. oktobra 1950. Tokom tri dana o~ni lekari iz svih krajeva zemqe su razmewivali nau~na saznawa i iskustva u borbi protiv pojedinih bolesti. ^ak 13 lekara podnelo je referate o traumatologiji oka. U stvari, bilo je to vreme nagle i {iroke industrijalizacije, i mnogi qudi se nisu dobro

nizovati prevoz vozi}em do grobnih mesta, a red vo`we je istaknut na ulazu. Stariji i invalidi ima}e na rasplagawu kombi. Uprava pogrebnog preduze}a zamolila je posetioce da posle posete ugase sve}e i kandila. Z. D.

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o sada su radnici koje je zgazila tranzicija le`ali na `elezni~kim {inama, odsecali sebi prste, skidali se polugoli i skakali s visine ne bi li skrenuli pa`wu na lo{ polo`aj u dru{tvu. Prekju~e u sudnici za prekr{aje, kada je sindikalni vo|a sebi izvadio zub, videlo se jo{ jednom koliko je bogat arsenal onoga na {ta je spremna radni~ka klasa u nameri da uka`e na bezizlaznost stawa u kojem se na{la bez svoje krivice. O doga|aju iz sudnice ju~e su brujali mediji, a danas je sve to ve} na putu zaborava, ba{ kao {to vi{e niko ni ne spomiwe ranije slu~ajeve. Sindikalnom lideru koji je `rtvovao zub ostaje da s ko-

Gradski prvoznik }e sutra poja~ati prevoz ka Gradskom grobqu, na liniji 14. Umesto solo vozila na toj trasi saobra}a}e zglobni autobus, a u rezervi }e biti i dva autobusa, od 8 do 16 ~asova, u slu~aju ve}ih gu`vi. "Lisje" }e orga-

snalazili u fabrikama, pa je otuda bilo mnogo povreda o~iju. Bilo je mnogo re~i i o tuberkulozi oka. O tada velikoj nevoqi, trahomi, naro~ito rasprostrawenoj po Vojvodini, nije bilo ni re~i! Jer - sve se znalo. Samo je trebalo mnogo truda u borbi protiv we. Wega je i bilo, pa u nas ve} vi{e od 40 godina nema vi{e ove bolesti. N. C.

BIO SAJAM ZAPO[QAVAWA, A NA SAJMU...

Traga~i za poslom posustali Sajam zapo{qavawa, trideseti po redu, odr`an je ju~e na Spensu. Na manifestaciji koju je uz podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova i Saveta za zapo{qavawe Gradske uprave Novog Sada organizovala Filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, 24 preduze}a i dve privatne agencije

zonski varira tako da su ovaj put u potrazi za poslom dominirali mladi. Nezaposlenu omladinu ina~e bije glas da su veliki izbira~i. Na {tandu agencije koja nudi poslove na prekookeanskim turisti~kim brodovima, poslove iz oblasti ku}ne nege i anga`man ma{inskim i gra|evinskim rad-

Posetioci nisu bili toliko brojni kao ranije. Struktura nezaposlenih koji pose}uju Sajam sezonski varira, te su ovaj put dominirali mladi za zapo{qavawe ponudili su nezaposlenima skoro 300 radnih mesta. Najvi{e je bilo ponuda za prodavce osigurawa i trgova~ke putnike, komercijaliste, radnike iz pekarske i industrije prerade mesa, ma{ince razli~itih nivoa kvalifikacija, skladi{tare i fizi~ke radnike. Me|utim , ~ini se da ponuda nije ostavila previ{e utiska na posetioce, koji nisu bili toliko brojni kao na prethodnim izdawima Sajma. Tako|e se moglo primetiti da struktura nezaposlenih koji pose}uju Sajam se-

nicima za posao u inostranstvu, uglavnom su popuwavane aplikacije za kruzere dok se slabo ko interesovao za arbajt u tu|ini. Ali naravno da ima izuzetaka. Pravniku Milanu nedavno je istekao jednogodi{wi pripravni~ki sta` iz programa "Prva {ansa". ka`e da je poslodavac sve vreme bio fer, ali da ne mo`e da ga zaposli. Zato na Sajmu tra`i "drugu {ansu" - Vidim da ima ponuda za pravnike, ali nemam radnog iskustva koliko se tra`i. Me|utim, navikao sam se da radim, a i na platu,

Foto: A. Erski

tako da mislim da bi radio i van struke – pri~a on. Nedostatak radnog iskustva mori i Mirka koji je nedavno diplomirao Mikrora~unarsku elektroniku. Ka`e da je to tra`ena struka, ali da firme tra`e radnike koji ve} imaju prakse, a on je kako ka`e sa fakulteta nije poneo dovoqno. S druge strane, Dragan koji je skoro 30 godina radio kao trgovac pri~a klasi~nu "tranzicionu" pri~u svoje generacije.

JU^E JE BIO DAN DOSTOJANSTVENOG RADA

Zaposlenima svake godine sve gore Dan dostojanstvenog rada, 7. oktobar, obele`en je ju~e i u Novom Sadu. Savez samostalnih sindikata Vojvodine ju~e je u Zmaj Jovinoj ulici pre podne, delio propagadni materijal nazvan " Odbijamo" ~iji se sadr`aj odnosi na predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, istovremeno obave{tavaju}i gra|ane da }e povodom ove regulative 22. oktobra u 14 ~asova na Trgu slobode odr`ati veliki protest. - U Srbiji ne mo`emo govoriti o dostojanstvenom radu jer imamo najni`e plate u regionu i najvi{e nezaposlenih, nemamo kolektivne ugovore ni op{ti kolektivni ugovor - kazao je predsednik vojvo|anskog Saveza samostalnog sindikata Milorad Mijatovi}, dodaju}i da se svake godine konstatuje jedno te isto, da je zaposlenima sve te`e, sve mawe se po{tuju prava zaposlenih, sve ih je te`e ostvariti i sve vi{e se radi.

- Preduze}e gde sam radio privatizovano je, gazda pootpu{tao radnike a firma je propala. Sada sam ponovo bez posla, ali me nije sramota jer nisam ja kriv {to sam ga izgubioka`e on. - Da imam 30 godina, ne bi bilo problema, ali sa 55... Nemam dovoqno sta`a ni godina starosti za penziju, a ko }e me zaposliti na tih par godina, ne znam. I. Sabado{

VESTI Pe{a~ewe do Vrdnika Planinarsko-smu~arsko dru{tvo "@elezni~ar" u nedequ organizuje pe{a~ewe na Popovici. Trasa ide od Popovice preko Kraqeve stolice i Vrdnika i nazad na Popovicu. Staza je duga~ka oko 20 kilometara i dosta zahtevna za pe{a~ewe. Polazak je u 8 sati sa @elezni~ke stanice autobusom na liniji 74, koja vozi na Popovicu. I. S.

Izlo`ba slika u „Porti”

Dostojanstven rad, ka`e Mijatovi}, podrazumeva da se od rada mo`e obezbediti egzistencija za sebe i porodicu, {to u Srbiji mo`e da ostvari mali broj zaposlenih. - Nema optimizma ni ose}aja da }e biti boqe. Boqitak se ne mo`e ostvariti sve dok zaposleni ne shvate da se za prava mora-

ju boriti i zbog toga i organizujemo protest.Predlog zakona o penzijskom osigurawu je lo{. I od sada{wih i od budu}ih penzionera stvara socijalne slu~aje, jer }e penzije ako zakon ugleda svetlo dana svesti na nivo socijalne pomo}i - zakqu~io je Mijatovi}. Z. Deli}

Prodajna izlo`ba slika Miwe Nikol~ina otvorena je ju~e u kafeu “Porta”, u Katoli~koj porti. Izlo`ene su slike najznamenitijih novosadskih toponima, a u novembru }e autor u istom kafeu prirediti novu postavku. “Porta” poziva sve zainteresovane novosadske slikare da u wihovom prostoru uprili~e svoje prodajne izlo`be. Ig. M.

Grafike Petra Gaji}a u Karlovcima Izlo`ba linoreza i grafika Petra Gaji}a bi}e otvorena danas u 19 sati u galeriji Kulturnog centra "Karlova~ka umetni~ka radionica" u Sremskim Karlovcima. O umetniku i delu govori}e istori~ar @arko Dimi}. Izlo`ba }e mo}i da se pogleda do 23. oktobra, a organizovana je u saradwi sa Me|uop{tinskim istorijskim arhivom iz [apca. Z. Ml.


8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak8.oktobar2010.

DNEVNIK

NOVI SAD NAJBOQE OBEZBE\EN GRAD U SRBIJI

Oko kamere iza svakog }o{ka

Foto: N. Stojanovi}

DONACIJOM DDOR NOVI SAD RENOVIRANA KU]A U DE^JEM SELU

Udobniji dom mali{anima

Ku}a 4, u kojoj `ivi 11 dece iz De~jeg sela u Sremskoj Kamenici, obnovqena je donacijom kompanije DDOR Novi Sad. Kako je rekla direktorka sela Branisalava Balaban, ova kompanija je ulo`ila 2.300.000 dinara uz pomo} kojih su renovirali ku}u koja je gorela 1997. godine. Tada je bila obnovqena, ali je opet bilo potrebno urediti je kako bi bila {to boqi dom deci. Direktorka direkcije za marketing DDOR-a Sne`ana Ro`nov je istakla da su ovakve donacije u skladu sa strategijom kompanije, te da }e i daqe u~estvovati u sli~nim akcijama s akcentom na pomo} deci.

- Verujemo da }e sada ovi mali{ani mo}i da u`ivaju u novom komfornijem domu u kojem su promewene sanitarije, elektri~ne instalacije, stolarija, krov, ishoblovani podovi, okre~eni zidovi i u kojem je veliki deo name{taja nov – rekla je Ro`nov. De~je selo ~ini 13 porodi~nih ku}a, upravna zgrada, otvoreni amfiteatar, dobro ure|en sportski teren i ku}a-pansion. U wemu boravi 117 dece i mladih, uzrasta od tri do 18 godina. DDOR Novi Sad nadzirao je kompletno izvo|ewe radova, a obnavqawe ku}e obavqeno je po najvi{im gra|evinskim kriterijumima, ka`u u SOS De~jem selu. A. V.

Novi Sad je postao najobezbe|eniji grad u Srbiji sistemom video-nadzora sa rekordnim brojem kamera. Na novosadskim ulicama i objektima trenutno je u funkciji preko 800 kamera, a kako ka`u u preduze}u “Informatika”, prema planu, bi}e ugra|eno jo{ 200. Do sada su postavqene u parkovima, Katoli~koj porti, Gradskoj ku}i, na Petrovaradniskoj tvr|avi. Kamere koje su postavqene ko{tale su od 700 do 1.200 evra po komadu, {to zna~i da je iz buxeta za video nadzor izdvojeno skoro milion evra, jer je kupqeno vi{e od 900 kamera. Primewuju}i iskustva vode}ih evropskih gradova, Novi Sad je uspeo da obezbedi pokrivenost video-nadzorom na celom podru~ju, tako da osim u funkciji suzbijawa kriminala, on }e pomo}i i u re{avawu drugih problema. Re~ je o takozvanim pametnim kamerama koje 24 sata snimaju {ta se doga|a na novo-

Priznawe „Informatici” Novosadska „Informatika“ u Minhenu je dobila nagradu za najboqi projekat video nadzora realizovan u 2009/2010 godini. Kompanija AXIS, svetski poznat proizvo|a~ kamera i proizvoda za profesionalni IP video nadzor, organizovala je u Minhenu u septembru Konferenciju svih svojih distributera i partnera u Evropi. Organizator je, vidno zadovoqan, predlo`io da slede}u konferenciju organizuje u Novom Sadu kako bi svojim partnerima mogao da poka`e realizovan projekat.

BORCI OSPORAVAJU KRITERIJUME KOMISIJE

Poni{titi dodelu stanova

Teniski turnir za rekreativce Teniski turnir za rekreativce, u organizaciji SPC „Vojvodina“ i Teniskog kluba Spens, po~iwe sutra na teniskim terenima Spensa. Turnir traje dva dana i zavr{ava se u nedequ, a teniseri rekreativci }e se takmi~iti u tri starosne kategorije: takmi~ari do 35 godina, takmi~ari od 36 do 50 godina i takmi~ari preko 50 godina. Pravo u~e{}a ima}e samo prijavqeni igra~i, a prijavqivawe takmi~ara je u sutra od 9 do 10 ~asova. U~e{}e na turniru pla}a se 1.000 dinara, a svi zainteresovani mogu da se prijave i informi{u na telefone Dejana Cvetkovi}a 063/448651 ili Dragana Krnete 064/3285352. A. V. VE^ERAS U CRNOJ KU]I

Otvoreno o javnim prostorima Tribina „Otvoreno o javnim prostorima“, kojoj }e prethoditi zajedni~ka vegetarijanska ve~era, odr`a}e se ve~eras u Omladinskom centru CK 13. Ve~era }e biti pripremqena u 18 sati a tribina po~iwe u 19 ~asova. Na tribini }e se govoritio o razli~itim iskustvima omladinskih i aktivisti~kih inicijativa u vezi sa jav-

nim prostorima. Predstavi}e se Dobrica Veselinovi} iz Gra|anskih incijativa iz Beograda, Branka ]ur~i} iz Centra za nove medije Kuda.org iz Novog Sada, Vi{wa [ija~i} iz Omladisnkog centra CK 13 i Nata{a Vujkov iz Inicijative „Za kulturne politike-politika kulture“ iz Novog Sada. Ulaz je slobodan. J. Z.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ringi{pil” krhke balerine Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i pet-

kom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak romana “Ringi{pil, Jelene Ba~i}-Alimpi}. Re~ izdava~a: “Jelena Ba~i}Alimpi} ispisuje intimnu povest balerine krhkog tela i xi-

novskog duha, koji je ostavio pe~at na svim slavnim baletskim scenama, grade}i istovremeno pri~u o malim-velikim qudima, sala{arima i umetnicima, pesnicima i wihovim muzama, senovitim ba~kim sala{ima i gradi}ima, jutrima koja miri{u na slatko od duwa i nezaboravnim ruskim zimama”. „Weni pokreti bili su tananiji i suptilniji od svake note. Weno telo je sinonim za strast i umetnost istovremeno. Elegancija, lirska izra`ajnost, emocije i gracioznost u sebi nose jedno ime: Ana Balint. Znala je da voli wega, jedinog, strasnom, dubokom, ~istom, nemerqivom qubavqu. Sve druge qubavi u wenom `ivotu bile su blede replike tog nikada zaboravqenog ose}aja bliskosti, tog pripadawa drugoj du{i, u kojoj se wena ogledala, tih neizrecivo tananih i ne`nih emocija.“ Uz kwigu se dobija CD sa muzikom specijalno pisanom za ovaj roman. Detaqe o kwizi, fotografije, mi{qewa, kao i pesme, mo`ete videti i ~uti na sajtu kwige www.ringispil.rs. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. A. V.

sadskim ulicama i o tome detaqe neposredno predo~avaju nadle`nima u novosadskoj policiji. Oni mogu preventivno da interveni{u i odmah upute patrole da ispitaju {ta se de{ava. Prilikom postavqawa videonadzora prioritet su imale {kole, obdani{ta i rizi~ne raskrsnice. Nove kamere trebalo bi da stave pod nadzor domove zdravqa, bulevare i ulice s najve}om frekvencijom saobra}aja. Ipak da bi se kamere postavile na svim saobra}ajnicama potrebno je postaviti i opti~ke kablove, {to se trenutno na nekim saobra}ajnicama i radi. Da je ulagawe znatnih sredstava u opti~ku strukturu i kamere pravi potez, ukazuju i podaci da je za kratko vreme, zahvaquju}i sistemu video-nadzora, odnosno kamerama na terenu re{eno vi{e bezbednosnih slu~ajeva, jer su snimci pomogli u otkrivawu po~inilaca krivi~nih dela. Q. Nato{evi}

Foto: F. Baki}

ZA 25 PORODICA RATNIH VOJNIH INVALIDA I PALIH BORACA

Od gradona~elnika kqu~ u ruke Dvadeset pet porodica palih boraca i ratnih vojnih invalida ju~e je dobilo krov nad glavom. Gradona~elnik Igor Pavli~i} i ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za de~ju i socijalnu za{titu Sawa Stojanovi} uru~ili su kqu~eve stanova porodicama koje }e narednih deset godina biti oslobo|ene pla}awa zakupnine, kako je predvi|eno Ugovorom o zakupu koji su potpisali. - Kada sam do{ao na mesto gradona~elnika, ova zgrada je po~ela da se gradi i jedan od primarnih zadataka bio je da ovaj posao privedemo kraju. Promenili smo tridesetak qudskih sudbina i bar u nekoj meri im olaka{ali `ivot. Od sada }e pla}ati samo redovne tro{kove kao i svi mi, a teret podstanarskog `ivota ostaje iza wih. Na ovaj na~in smo pokazali da dr`ava ipak o wima vodi ra~una i da nisu prepu{teni sami sebi - rekao je Pavli~i}. Ukupno devetnaest porodica ratnih vojnih invalida i {est porodica palih boraca ostvarilo je pravo na stan na osnovu odluke Komisije za re{avawe stambenih potreba ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca. Stambena zgrada na Novom Nasequ, koja broji 26 stanova, izgra|ena je novcem iz buxeta grada. J. Z.

^ITAOCI PI[U SMS

Udru`ewe boraca ratova od 1990. godine Grada Novog Sada izrazilo su ju~e ozbiqnu sumwu u pravilnost rada gradske Komisije koja je raspodelila stanove za porodice ratnih invalida i palih boraca; ~ije kqu~eve je ju~e podelio gradona~elnik Igor Pavli~i}. Predsednik Udru`ewa Nikola Mandi} kazao je da je me|u sedam ~lanova Komisije svo troje delegiranih ispred “zainteresovane strane” pripada istom bora~kom udru`ewu, da se kod rangirawa kandidata kriterijumi nisu dosledno primewivani i da je rang lista ozvani~ena a stanovi podeqeni pre nego {to je istekao rok za `albu. Tako|e, naveo je primer kandidata koji je podneo dokumentaciju s neta~nim podacima. Iako je Komisija tog kandidata skinula s liste, Mandi} ka`e da bi prema proceduri ceo konkurs morao biti poni{ten i raspisan ponovo. - Stav na{eg Udru`ewa je da konkurs mora biti poni{ten. Me|utim, gradske vlasti ishitrenim uru~ivawem kqu~eva pre isteka rokova za `albu imaju nameru da skrenu pa`wu s neodgovornog i subjektivnog rada Komisije, a da nezadovoqstvo javnosti usmere na nas koji smo

ukazali na nepravilnosti, a ne na one koji su ih po~inili – kazao je Mandi}. Prema wegovim re~ima, iako je on li~no me|u kandidatima kojima je dodeqen stan, Udru`ewe ~iji je predsednik ne}e odustati od svih zakonskih sredstava za ponavqawe konkursa, kako bi svi u~esnici bili tretirani pravedno. - Konkurs je ve} dvaput ponavqan, tako da mo`e biti oboren jo{ jednom. Pitam, {ta ako ga sud poni{ti i oduzme stanove, gde }e onda iseliti sve te qude usred zime? – zakqu~io je Mandi}. Me|utim, gradski ~elnici su ju~e poru~ili da takav strah nije osnovan. Kako je kazala ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za socijalnu i de~ju za{titu Sawa Stojanovi}, prilikom osnivawa Komisije za dodelu stanova bora~kim udru`ewima je prepu{teno da sami izaberu predstavnike, dok je gradona~elnik Pavli~i} rekao da }e stan oduzet kandidatu koji je podneo neta~nu dokumentaciju biti dodeqen najadekvatnijem kandidatu koji je u prvoj podeli ostao ispod crte, ali se ostala re{ewa ne}e mewati niti }e se konkurs ponavqati. I. Sabado{

065/47-66-452

(P)osvedo~ene demokrate Nije ta~no da nije bilo 6. oktobra! Dokaz za ovu konstataciju su razni „vuci“ koji su se, uz pomo} dva svedoka, uvukli u jagwe}u ko`u, pa i danas „drmaju“ dr`avnim institucijama! Ko vele, kad su neki mogli posle Drugog svetskog rata sa dva svedoka da ostvare pravo na bora~ku pe(m)nziju, za{to oni, sa dva svedoka, ne bi dokazali da su od uvek bili demokrate u du{i, samo to nisu smeli javno da ispoqavaju! 063/1050... *** Izgubqen nov~anik u ponedeqak 4. oktobra sa dve li~ne karte porodi~nim sli~icama i va`nim telefonskim brojevima. Molim po{tenog nalaza~a da mi vrati stvari koje su samo meni va`ne ili ubaci u po{tansko sandu~e. Mama je stara i bolesna, te je te{ko napraviti novu li~nu kartu. Hvala 064/3673... *** Ho}u i ja da `ivim kao ^eda, da ne radim ni{ta i obla~im se u „Bosu“. On mi je uzor. @iveo! 060/3030... *** Molim vas da objavite ovu poruku jer je u pitawu jedan ozbiqan problem. Naime, svi studenti druge godine Poqoprivrednog fakulteta du`ni su da odrade radnu praksu. Ve} pola godine na pitawe da li praksu treba prijaviti kao ispit, u studentskoj slu`bi odgovarali su da ne treba ili da }emo biti obave{teni. Danas je na oglasnoj tabli napisano da se praksa mora prijaviti kao ispit, u oktobru. Elem, ne bi tu bilo problema da prijava za oktobar nije odavno pro{la. A praksa sada mo`e da se prijavi u dodatnom oktobarskom roku, kada

prijava jednog ispita ko{ta 1.000 dinara i kada mogu da se prijave samo dva ispita. Tako da prijavom prakse gubimo pravo polagawa jednog ispita. Svaka im ~ast! 065/5405... *** Ja sam sve` penzioner. J...m dr`avu kojoj smo mi i kojekakvi Krkobabi}i budu}nost, a ne deca i mladi obrazovani qudi. 064/2749... *** Sude}i po obimu ostvarenih poslovnih prihoda u 2009. godini, u „Delti“ i „Telekomu“ kod nas se najvi{e pazari i brbqa 064/2466... *** Dragi moji Novosa|ani, kako }ete se grejati ove sezone? Pa ovako, prvo se u~lanite u SPO, to je po~etak. Drugi problem, ako vam zgradu odr`ava priu~eni monter koji je wihov ~lan i od {kole ima zvawe, grafi~ar, konobar, portir, u~iteq, dobija zvawe monter CG i koeficijent „2“, znao-neznao taj posao, ~lanstvo je vazno. E on }e vam otklawati kvarove, pa neka vam je bog u pomo}i za ovu sezonu da ne bude kao pro{la. Ali sa takvim majstorima i sli~nim rukovodstvom ko nam garantuje da ne}e bit gora, jer koga su sve primili-primaju na izmi{qena radna mjesta boqe da ne znate. Pozdrav od wihovog korisnika toplotne energije. 063/7292... *** Gospodin Pastor vidi da u Beogradu nema partnera za vi{e autonomije! Na{ je problem

{to nam je trebalo 10 godina da to shvatimo. Nema stranke u Beogradu koja je iskreno osudila pu~ u Vojvodini ’88, wegov ciq i izvr{ioce, {to je dovelo do svih zala na ovim prostorima. 065/4439... *** S obzirom na to da je }utawe o Autonomiji Vojvodine, vra}awu nadle`nosti i zakonu o finansirawu istih toliko evidentan i sraman da ne preostaje ni{ta osim NE glasati za buxet Srbije za 2011. godinu, dok se ne donesu dokumenta potrebna za funkcionisawe Autonomije Vojvodine. Dosta sa obmanama. 063/524... *** Kao {to vidimo, diskriminatorski odnos prema privatnim vrti}ima se nastavqa. Zna~i 15 ustanova sa po 50 dece minimum po vama nisu problem jer wihovi roditeqi pla}aju privatniku i verovatno se greju na sunce, a ne ~itaju „Dnevnik“ ve} ih boga izve{tava... Kreirawu monopola ste pomogli i vi gospodo kao PR „Radosnog detiwstva“, diskriminatorskim i jednostranim prilazom problemu. Da ka`em demokratija je protok novca, robe, qudi ali i informacija ali mo`da kod druge {tampe. Ja tolko, a vi...?! 064/2491...


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak8.oktobar2010.

9

„INFORMATIKA” O SEPTEMBARSKOM CEHU ZA KOMUNALIJE

Odlukom Grada Novog Sada sugra|anima koji su redovno pla}ali komunalne ra~une omogu}eno je da budu oslobo|eni pla}awa jednog mese~nog ra~una objediwene naplate. Ovog meseca je preko 800 doma}instava oslobo|eno pla}awa ra~una za septembar a PR menaxer u preduze}u "Informatika" Gordana Gale{ev ka`e za na{ list da su za pro{li mesec ra~une s nulom dobili sugra|ani ~iji je maksimalan broj dobova bio 664 odnosno 588. - Veoma smo zadovoqni kako sve te~e u okviru akcije "Plava ku}na ra~unaqka". Distribuirano je 144.568 ra~una a naplativnost je odli~na, ako se u obzir uzme ekonomska kriza. Na

mese~nom nivou naplativost je 60 odsto: re~ je o gra|anima koji ra-

~une pla}aju mesec za mesec. Od kada traje akcija do danas ra~une

s nulom dobilo je oko sedam hiqada doma}instava- obja{wava Gale{ev i dodaje da je naplativost na godi{wen nivou oko 90 odsto procenata. Uslov za dobijewa jednog ra~una s nulom je da gra|ani posledwih {est meseci pla}aju redovno ra~une za komunalije i to do 20. a penzioneri do 30. u mesecu. Akcija bi trebalo da traje dve godine i da obuhvati sve redovne plati{e, kojih je svakog meseca oko 34.000. Informaciju o tome koju kuglicu u okviru akcije "Plava ku}na ra~unaqka" imaju, kao i informaciju o broju bodova, svi gra|ani mogu da pro~itaju od narednog meseca na svom ra~unupriznanici. Q. Na.

U NEKIM ZGRADAMA TOPLOTA NIJE STIGLA DO RADIJATORA

Vazdu{ni yepovi ko~e grejawe Grejna sezona ju~e je po~ela u Novom Sadu, prvom gradu u Srbiji, a grejawe je najkasnije, sino}, stiglo na Detelinaru, gde je puwewe sistema kasnilo zbog rekonstrukcije vrelovoda u Ulici Ilije Bir~anina, koja je zavr{ena u utorak uve~e. Ka-

na da se grejawe stabilizuje u celom sistemu i oko 4.000 podstanica, te mole gra|ane za strpqewe. Gra|ani ~ije su zgrade na privremenom re`imu grejawa, a koje imaju upotrebnu dozvolu i ~ije su instalacije fino po-

de{ene, preba~eni su na redovno grejawe, dok }e Toplana dugove investitora tih zgrada naplatiti direktno od wih, {to zna~i da gra|ani ne}e morati da brinu da li }e imati grejawe na po~etku svake grejne sezone. Zgrade koje nemaju

Tribina o pla}awu po utro{ku Tribina u okviru Toplanine kampawe "Da pla}amo onoliko koliko potro{imo" bi}e odr`ana danas u 18 sati u MZ "Ostrvo" u ulici Narodnog fronta 71. Direktor Toplane Vladimir Jeli} predstavi}e gra|anima novi sistem obra~una i naplate po utro{ku i prru`i}e detaqe o po~etku grejne sezone.

KAD VISOKA POTRO[WA NAPRAVI ZASTOJ U MRE@I

Regulator gasu di`e pritisak Gra|ani koji `ive u Qermontovoj ulici `alili su se ju~e na{oj redakciji da ne mogu da se greju na gas, jer ga, navodno, nema u mre`i, kao i da se to ponavqa ~im po~ne hladno vreme. Me|utim, iz DP "Novi Sad- Gas" navode da iz te ulice nisu imali primedbi, da gasa u mre`i ima, ali i da pri po~etku ve}e potro{we dolazi do privremenog pada pritiska u mre`i, te je potrebno resetovati regulatore pritiska. S. K.

Radovi iskqu~ili struju Usled gra|evinskih radova na izgradwi vodovodne infrastrukture koju je radilo preduze}a AD „Ba~ka“, ju~e je do{lo do ispada 20 kilovolti izvoda „Naftagas centar“ u trafostanici „Novi Sad 7“, saop{tila je „Elektrovojvodina“. Zbog toga su bez struje ostali poslovna zgrada „NIS“-a, Limanska pijaca i mawi deo Alibegovca. Iskqu~ewe je prouzrokovano o{te-

}ewem kablovskog voda 20kV izme|u trafostanice „Tunel“ i trafostanice „Barutana“ na Alibegovcu. Najve}i deo potro{a~a dobio je struju ju~e u 9.55 ~asova. TS „Tunel“ je ukqu~ena u 10.36 ~asova, dok su potra{a~i TS „Barutana“ ukqu~eni u 14.03 ~asova, po zavr{etku popravke o{te}enog kablovskog voda. A. V.

IGOR PAVLI^I] PRIMIO NAJUSPE[NIJE U^ENIKE I PRED[KOLCE

[kola „Ivan Gunduli}” najaktivnija Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} primio je ju~e decu pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta, koji su se istakli uspesima postignutim u vannastavnim aktivnostima, a uru~ene su i plakete najaktivnijim {kolama. De~ji savez Dru{tva u~iteqa, koji na kraju svake {kolske godine upore|uje ostvarene rezultate, proglasio je najuspe{niju Osnovnu {kolu “Ivan Gunduli}”, a nagrada je jednodnevni izlet i godi{wa plaketa. - Kada u~iteqi i nastavnici po`rtvovano rade sa svojim |acima, deca posti`u boqe rezultate i uspeh je neizbe`an – rekla je nastavnica O[ “Ivan Gunduli}” Biqana Joki}. Za uspe{an rad u vannastavnim aktivnostima pohvaqene su i slede}e osnovne {kole: “Jovan Jova-

novi} Zmaj” iz Sremske Kamenice, “Ivo Andri}” iz Budisave, “Dositej Obradovi}” i “Nikola Tesla iz Novog Sada i [OSO “Milan Petrovi}”. Uru~ene su i pojedina~ne plakete u~enicima koji su se iskazali u volonterskom radu i na likovnim konkursima. Gradona~elnik je istakao da je ovo prilika da se obele`i zavr{etak lepih aktivnosti povodom De~je nedeqe. - Va`no je nagraditi sve za postignut uspeh, ali treba biti i svestan toga da se ne mora uvek pobe|ivati i biti najboqi, najva`nije je truditi se – naglasio je Pavli~i}. Sve~anost su ulep{ali i mali{ani iz vrti}a “Veseli Patuqci”, koji su zaigrali u folklornoj no{wi. I. D.

U I[^EKIVAWU KARLOVA^KOG FILMSKOG FESTIVALA „BDEWE DU[E”

Video izlo`ba fotografija

Zgrade koje nemaju upotrebnu dozvolu, ura|enu finu regulaciju i ~iji su investitori du`ni Toplani, a takvih je 129, ne}e dobiti grejawe dok ne izmire dugove ko navode u Toplani, pojedine zgrade imaju te{ko}a s grejawem, jer se u instalacijama nalazi vazduh koji radnici Toplane moraju da ispuste. Iz preduze}a ka`u da su svi radnici na terenu, a da je, kao i obi~no, potrebno nekoliko da-

Foto: B. Lu~i}

Ra~un besplatan za 800 porodica

upotrebnu dozvolu, ura|enu finu regulaciju i ~iji su investitori du`ni Toplani, a takvih je 129 do ju~e ujutro, ne}e dobiti grejawe dok ne izmire dugovawa. Od ovog broja zgrada wih 12 se vodi na gra|evinskom re`imu grejawa, a investitorima tih zgrada omogu}eno je da produ`e ugovor do tehni~kog prijema zgrade i prelaska na privremeni re`im, kako bi stanari tih zgrada bili za{ti}eni.

Ipak, te zgrade ne}e dobiti grejawe dok dugovawa ne budu izmirena. Za sva pitawa, prijave kvarova i te{ko}a s grejawem, gra|ani mogu da pozovu korisni~ki centar Toplane na besplatni telefonski broj 0800100-021, slu`bu reklamacija na broj 4881-104 i odsek za odnose s potro{a~ima na brojeve 423712 i 420-853, ili da do|u u kancelariju Toplane na prvom spratu Spensa. S. Krsti}

“Pravoslavqe na internetu” naziv je video izlo`be fotografija, koja }e danas u 18.30 sati biti otvorena u Patrijar{ijskom dvoru u Sremskim Karlovcima, kao uvodni program ^etvrtog karlova~kog filmskog festivala “Bdewe du{e”. Izlo`bu fotografija autora iz Srbije i devet zemaqa sa tri kontinenta otvori}e episkop sremski Vasilije, a u programu u~estvuju hor Karlova~ke bogoslovije, kwi-

`evnik Sekula Petrovi}, likovni kriti~ar Luka Slapura i filmski radnik Sr|an Ili}. Festival “Bdewe du{e”, ~etvrti po redu, bi}e odr`an u Sremskim Karlovcima 22. i 23. oktobra. U me|uvremenu }e biti odr`ani i posebni filmski programi za |ake Karlova~ke bogoslovije i Gimnazije 11, 14, 18. i 22. oktobra, a promotivni programi festivala bi}e i u Temi{varu. Z. Ml.

DANAS I SUTRA PIJACA PRED SPENSOM

Plato cve}a pun "Cvetna pijaca", tre}a po redu, odr`a}e se danas i sutra na platou ispred Spensa. Na ovoj jesewoj manifestaciji predstavi}e se izlaga~i koji proizvode sezonsko i saksijsko cve}e, sadni-

ce i opremu za ure|ewe dvori{ta, ba{ta i balkona. Ponudu }e upotpuniti desetak proizvo|a~a zdrave hrane i meda, kao i izlaga~i koji izra|uju tradicionalne rukotvorine. I. D.

KAKO UMESTO DVA DOZVOQENA SATA OSTATI U CRVENOJ ZONI CEO DAN

Prodavci iz gepeka nadmudrili pravila U delu Bulevara oslobo|ewa kod Futo{ke pijace sat parkirawa ko{ta 45 minuta i gotovo uvek je velika gu`va, pa je za pronala`ewe mesta za ostavqawe automobila potrebno debelo strpqewe. Upravo zbog ove ~iwenice pojedini voza~i su kivni na prodavce iz gepeka koji na ovim parkinzima stoje po ceo dan, prodavaju}i raznoraznu robu, i pitaju se kako je to mogu}e i da li oni uop{te pla}aju parking. Kako ka`u u "Parking servisu," svi prodavci koji su od automobila na parkinzima napravili improvizovane tezge uredno pla}aju parking, ali su prona{li {emu kako da na jednom mestu stoje

ceo dan. Naime, na parkirali{tima najpre uplate za sat pa

kada im ono istekne uplate jo{ sat koliko je maksimalno do-

zvoqeno zadr`avawe na jednom istom mestu. Da bi se ponovo parkirali na isti parking mora da protekne 20 minuta, ali za to vreme }e, naravno, neko ve} stati. Oni zato isparkiraju vozilo u zaustavnu traku kolovoza, sa~ekaju malo, vrate se, i tako u krug. Stvar je u tome da vozilo ~im se pomeri sa parkinga vi{e nije u nadle`nosti "Parking servisa" i to je, kako ka`u u pomenutom preduze}u, caka za celodnevno stajawe na istom mestu. Me|utim, neretko po isteku dva dozvoqena sata prodavci dobiju i doplatne karte, ali ~ini se da im to nije problem, jer se svaki dan mogu na}i na staroj lokaciji. B. M.


petak8.oktobar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

JUBILARNI DANI LUDAJE U KIKINDI

Banatski fru{tuk, „Balkanika” i jo{ pone{to KIKINDA: U Kikindi danas po~iwu Dani ludaje koji }e trajati do nedeqe, 10. oktobra. Ova jedinstvena manifestacija zapo~e}e nizom kulturnih de{avawa. Danas od 17 sati u Kulturnom centru bi}e odr`ano kwi`evno ve~e Udru`ewa kwi`evnika Srbije za Brani~evski okrug i Kulturno prosvetne zajednice Po`arevca. U Galeriji Narodnog muzeja bi}e otvorena izlo`ba naive iz Kova~ice, a posebna atrakcija je slika Jana Glozika dimenzija dva sa ~etiri metra koju je slikao sedam meseci i na kojoj je 200 qudskih figura. Tu su i koncerti vokalne grupe Muzika viva, iz Sombora, pijanistkiwe Maje Gruji} i solistkiwe Radoslave Vorgi}, a u 21 sat i 30 minuta na Gradskom trgu bi}e odr`an koncert grupe „Balkanika”. Subotwa manifestacija po~iwe ve} u 10 sati. Prvi je „Banatski fru{tuk” gde }e biti predstavqena sela kikindske op{tine, zajedno sa „Evropskim kutkom” u kojem u~estvuju gosti iz inostranstva: Slova~ke, Ma|arske, Bosne i Hercegovine, kao i iz na{e zemqe. Kikindski trg u subotu }e biti najve}a gostinska soba jugoisto~ne Evrope u kojoj

}e se ~uti muzika i pesma. U dvori{tu zgrade Kurije organizova}e se i „Ludanijada” kreativna radionica pred{kolaca koji }e biti obu~eni u plodove jeseni, a u~enici osnovnih {kola pravi}e maske od ludaje u radionici nazvanoj „Ba{ je stra{no, a nije kobajagi” i igre i igrarije sa luda-

I Udru`ewe prieduzetnika u Kikindi organizuje mini – sajam preduzetni{tva u okviru „Dana ludaja”. Izlo`beni prostor je na Gradskom trgu, a u~estvuje 35 preduzetnika. U nedequ }e pored sportskih takmi~ewa biti organizovani i takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe.

Mogu}e obarawe rekorda Kako smo puzdano i ekskluzivno saznali od dr Jano{a Berewija, na{eg najve}eg stru~waka za ludaje, ovog vikenda se o~ekuje obarawe bar jednog, a mo`da i oba dosada{wa rekorda koji dr`e Sredwa poqoprivredna {kola iz Futoga, sa ludajom te{kom 254 kilograma i novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo sa tikvom dugom 2,5 metra.

Promoteri Dane ludaje sa bilborda u Novom Sadu i Beogradu ove godine promovi{u teniserka Ana Ivanovi} i fudbaler Mladen Krstaji}. Ivanovi}eva ima rodbinske veze u Kikindi, dok je Mladen Krstaji} u Kikindi zapo~eo svoju fudbalsku karijeru. jom. Sve~ano otvarawe manifestacije je u 17 sati kada }e biti uprili~eno i merewe najdu`ih i najte`ih plodova tikve uz bogat muzi~ki program. Od 20 sati i 30 minuta na trgu je i koncert @eqka Samarxi}a.

Ove godine manifestaciju finansiraju donatori i sponzori od kojih je prikupqeno tri miliona dinara. Organizator je Turisti~ka organizacija Kikinde, a generalni pokroviteq je Skup{tina op{tine Kikinde. A. \uran

Slike Ide Marunki} NOVI BE^EJ: U Narodnoj biblioteci u Novom Be~eju, u sredu je otvorena samostalna izlo`ba slika slikarke iz Novog Be~eja Ide Marunki}. To je wena peta samostalna izlo`ba slika i prva otvorena u potkrovqu biblioteke. Izlo`bu, koja sadr`i dvadesetak slika uglavnom pejsa`a, ra|enih u tehnicu uqa na platnu, otvorio je slikar iz Novog Be~eja Tibor Na|. Izlo`ba }e trajati nedequ dana. M. K.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „[rek sre}an zauvek“ (18), „^arli sent Klud“ (19.30), “Po~etak“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Divqe travke“ (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“: „[ampawac i jagode“ (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Mirela Ili~i}, Svetlana Berowa, Danijela Dostani}, Gana Idriza i Jelena Ninkovi} iz Novog Sada, Petra Xambas iz Loka, Marijana Rosi} iz Ba~kog Jarka, Maja Ka{ikovi} iz Ba~ke Palanke, Dragana Kozlina iz In|ije, Aleksandra Radi{i} iz \ur|eva i Katica Stoj{i} iz @abqa, DE^AKE: Qubica Veselinovi}, Mela Paunovi} i Andrea Krsti} iz Novog Sada, Vedrana Vu~enovi} iz Ka}a, Milena Zoranovi} iz Rumenke, @elmira Rami} iz Ba~ke Palanke i Marica Nikoli} iz Gardinovca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ivanka Milana Fratucanov (1930) u 11.45 ~asova (urna), Jo`ef \ure ^or (1928) u 12.30 (ispra}aj), Nenad [kari} (1975) u 13.15 i Savka Ostoje Kreji} (1931) u 14 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Dragi{a Vojina Vlaovi} (1939) u 13 ~asova, na Gorwem starom grobqu u Futogu An|a Slavka [ebez (1928) u 11, na Dowem starom u Futogu Stoja Cvija Bawac (1923) u 15, a na Dowem novom u Futogu Smiqa Milo{a Vukobrat (1929) u 13 ~asova.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

petak8.oktobar2010.

11

POTPISAN UGOVOR ZA ZAVR[ETAK KANALIZACIONOG SISTEMA

Septi~ke jame odlaze u istoriju

Gra|ani protestuju ispred Op{tine

KIKIN\ANI NE ODUSTAJU OD ZAHTEVA DA SE OTKRIJE IZVOR NEPRIJATNOG MIRISA

„Idemo u ministarstvo” KIKINDA: Stanovnici ulice Vodice i okolnih ulica, koji se ve} neko vreme `ale na neprijatan miris koji se {iri u drugom rejonu, danas su se sastali sa gradskim ~elnicima insistiraju}i da se problem zaga|ewa i nesnosnog smrada re{i {to pre. Iznete su optu`be na ra~un Javnog komunalnog preduze}a „6. oktobar” i Fabrike za preradu povr}a „Prima produkt” koji su ozna~eni kao potencijalni zaga|iva~i. Na sastanku je dogovoreno da se sa~eka 15 . oktobar, kada }e javno komunalno preduze}e zameniti pojedine delove na pre~ista~u otpadnih voda. Ukoliko to ne bude ura|eno gra|ani najvaquju da i}i do resornog ministra. ^lan Op{tinskog ve}a Branislav ^olak potvrdio je da pre~ista~ otpadnih voda star i da lokalna samouprava ve} neko vreme razmatra mogu}nost da konkuri{e za sredstva za izgradwu novog. Prema procenama vrednost tih radova je oko dva miliona evra {to lokalna samouprava ne mo`e sama da obezbedi. Vodoprivredni isnpektor je ve} nalo`io Javnom komunal-

nom preduze}u „6. oktobar” da do 15. oktobra zameni o{te}ene reduktore i ugradi o{te}ene lopatice i fine re{etke. Pokrajinski inspektor za za{titu `ivotne sredine nalo`io je da se dostavi izve{taj o kvalitetu voda koje se upu{taju u pre~ista~, kao i da se do 15. novembra za projekat postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda uradi analiza uticaja na `ivotnu sredinu i analiza muqa. Direktor Javnog Komunalnog preduze}a Milan Kara} isti~e da je pre~ista~ sistem koji ima redovno odr`avawe. - Glavni uzrok neprijatnog mirisa je pu{tawe ranije gra{ka, a sada kukuruza {e}erca i boranije iz firme „Prima produkt” zato {to ova fabrika nema predtretman otpadnih voda. „Prima produkt” dobila je nalog od nadle`nih inspekcija da u roku od osam dana dostavi vodnu dozvolu, kao i da preko ovla{}ene i akreditovane laboratorije obavi analizu otpadnih voda kada se vr{i predaja kukuruza i {e}erca i boranije, ali ovoga puta uz prisustvo predstavnika Javnog komunalnog preduze}a. A. \uran

ZASEDAO OP[TINSKI PARLAMENT KAWI@E

Rasprava o novim vozilima, upravi i vetroparku KAWI@A: Davawe saglasnosti za kupovinu novih automobila, izmena i dopuna odluke o Op{tinskoj upravi i informacija o projektu vertoparka u ataru Malih Pijaca, teme su koje su na

Mihaq Wila{

ju~era{wem zasedawu najvi{e zainteresovale odbornike Skup{tine op{tine Kawi`a. Desetoro opozicionih odbornika iz DS-a posle rasprave su glasali protiv davawa salasnosti DOO

novo pokrenu pitawe nadzora poslovawa dva DOO-a, od kojih je jedno „Dispe~er” koje objediwuje vozni park op{tine i ustanova ~iji je ona osniva~. Predsednik op{tine Mihaq Wila{ je rekao da su dva DOO-a osnovana pre dve godine uredno rgeistrovana, tako da se ne mo`e dovoditi u pitawe wihova legalnost, da OV kontinuirano vr{i nadzor, kategori~no odbacuju}i tvrdwe da ima propusta u radu, niti da ima prawa novca preko ovih firmi. Demokrate su se usprotivile i izmenama i dopunama odluke o Op{tinskoj upravi, koje se odnose na obrazovawe osnovnih organizacionih jedinica i obrazla`e sprovo|ewem reorganizacije u Op{tinskoj upravi. Biv{em predsedniku op{tine, sada odborniku Karoqu Kermeciju (DS) kritikovao je izmene, pri ~emu mu je posebno zasmetalo formirawe kabineta predsednika op{tine kao zasebne osnovne organizaicone jedinice. Vanredno uvr{tena informacija o ostvarivawu projekta vetroparka u katastarskoj op{tini Male Pijace, koju je pod-

VRBAS: Ministarka za Nacionalni investicioni plan (NIP) Verica Kalanovi} potpisala je ju~e u Vrbasu ugovor za projekat zavr{etka kanalizacionog sistema u naseqima te op{tine, za {ta }e ministarstvo NIP-a, izdvojiti oko 252 miliona dinara. Re~ je o projektu izgradwu kanalizacione mre`e u du`ini od 31,5 kilometara za sedam naseqa te op{tine, sa ukupno 1.300 novih prikqu~aka. - Jasno je da je Veliki ba~ki kanal u Vrbasu, najve}i problem ovog podru~ja i to ne samo kao zaga|enog vodotaka jer uti~e na sve sfere `ivota u ovoj op{tini - Kalanovi}. Prema wenim re~ima, ministarstvo NIP-a }e pomo}i da se jedan deo tog kopleksnog problema u Vrbasu re{i. - Prema trenutnim procenama bi}e potrebno oko 50 miliona

Potpisivawe ugovora

evra. Zato pored ministarstva za NIP u ovome u~estvuju i neka druga ministarstva, Fond za kapitalna ulagawa APV i sama op{tina Vrbas koja je tako|e ulo`ila zna~ajna sredstva u

NOVKA MOJI] OBRADOVALA MALI[ANE U BA^U I ADI

^okolade i didakti~ki materijal BA^: Pokrajinski sekretar za socijalnu politiku i demografiju Novka Moji} ju~e je povodom De~je nedeqe, posetila mali{ane iz Pred{kolske ustanove „Kolibri” u op{tini Ba~, kojima je odnela na dar ~okolade i didakti~ki materijal. Ona je istakla da se danas najvi{e suo~avamo sa zlostavqawem i siroma{tvom kod dece, {to su goru}i problemi, kao i da je Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju puno toga uradio kako bi demografska i populaciona politika u Vojvodini bila boqa. - Za prvore|eno dete u porodici pomo} iznosi 30 hiqada dinara, za blizance 400 hiqada, dok se za trojke izdvaja po 600 hiqada dinara. Za decu tre}eg reda ro|ewa pla}a se boravak u vrti}u. Po re~ima sekretarke Moji}, sve demografske mere ne mogu odmah da daju rezultat, ve} se ti podaci sumiraju tek za deset go-

dina, kada o~ekujemo boqu demografsku sliku Vojvodine. Predsednik op{tine Ba~ Tomislav Bogunovi} je najavio je da op{tina planira u narednom periodu da izgradi jo{ jedan vrti},i istakao da je puno toga ulo`eno u najmla|i nara{taj, sredwo{kolce i

„Dispe~er” za kupovinu dva nova putni~ka i jedno teretno vozilo kao zamena za postoje}a vozila u Pred{kolskoj ustanovi „Poleterac”. Ervin Hu`var, Imre Kova~ i drugi odbornici demokrata iskoristili su priliku da po-

nela koordinatorka projekta Kornelija Fejstamer, pobudio je interesovawe odbornika. Insistira se da se za vlasnike zemqi{ta obezbedi odgovaraju}a naknada. M. Mitrovi}

studente, koji dobijaju stipendiju od 4.000 dinara. Pored toga, objasnio je Bogunovi}, refundiraju se i tro{kovi putovawa svim sredwo{kolcima, a onima koji borave u |a~kim i studentskim domovima pla}en je sme{taj. L. N.

Uz igrali{te i slatki{i MOL: Pokrajinska sekretarka za socijalnu politiku i demografiju AP Vojvodine Novka Moji} posetila je Mol, gde je za izgradwu novog de~ijeg igrali{ta iz pokrajinske kase investirano 450.000 dinara. Moji}eva je u okviru De~ije nedeqe, u prisustvu doma}ina iz MZ Mol i a|anske op{tine, mali{anima Pred{kolske ustanove uru~ila slatke pakete. Pokrajinska sekretarka Novka Moji} je naglasila Mali{ani u molskom vrti}u obradovani slatki{ima da Vlada Vojvodine nastoji da svoj deci obezbedi podrijat na ~ijem je ~elu sprovodi jednake uslove za odrastawe i niz mera ~iji je ciq unapre|ewe sre}no detiwstvo, te da sekretapopulacione politike.

Prema re~ima Moji}eve, jedna od mera posebno zna~ajna roditeqima, i koja je od po~etka primene dala veoma pozitivne rezultate jeste regresirawe tro{kova boravka tre}eg i ~etvrtog deteta u pred{kolskoj ustanovi. Ona je podsetila da Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju za svako prvoro|eno dete u Pokrajini izdvaja 30.000 dinara, dok po ro|ewu blizanaca porodice dobijaju 400.000, a za trojke 600.000 dinara jednokratne nov~ane pomo}i. M. Mr.

Cve}e na spomen–zid

De~ji va{ar APATIN: U~enici Osnovne {kole „@arko Zrewanin” u Apatinu su, povodom De~ije nedeqe, organizovali va{ar na kojem se okupio veliki broj mali{ana, bilo kao prodavci, ili kao kupci. U~enici su po simboli~nim cenama prodavali svoje igra~ke, kwige, delove obu}e i ode}e, plo~e, sve ono {to im vi{e ne treba. A kupaca je bilo dosta, ~ak su vaspita~ice organizovano izvele decu Pred{kolske ustanove „P~elica” da vide ovaj nesvakida{wi de~iji va{ar. J. P.

Uspomenama protiv zaborava BE^EJ: Op{tinska bora~ka organizacija }e danas, na dan kada je Be~ej oslobo|en od fa{izma, odr`ati sve~anu akademiju u Gradskom pozori{tu, u 19 sati. Predsednik be~ejskog Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva „Ostrog” Qubomir Mandi} rekao je ka`e da }e pored brojnih u~esnika prigodnog kulturno-umetni~kog programa, u kojem }e biti aktera i iz Ba~ke Palanke i Sombora, posetioci imati priliku da, u produkciji ovog Dru{tva, vide dokumentarni film u kojem Be~ejci evociraju uspomene na dan kada je Be~ej 1944. godine oslobo|en od najve}eg svetskog zla. Saradwa s bora~kom organizacijom ne}e se zavr{iti na ovome, po{to }e zajedno s wima poku{ati da se urede zapu{tena spomen obele`ja iz Drugog svetskog rata. - Isti~em nekada tradicionalnu sportsko-rekreativnu manifestaciju „Trke ulicama grada”, koju

Go{}e iz Rusije

Novka Moji} u Ba~u

Laureati „Pro urbe” Odbornici su jendoglanso doneli odluku o dodeli ovogodi{wih op{tinskih priznawa „Pro urbe”, koje }e se dodeliti za Dan op{tine 20. oktobra. Dobitnik plakete „Pro urbe”, sa nov~anim iznosom je Zoltan Na||er| iz Horgo{a, a diploma Lazar Konc iz Tre{wevca, [andor Elek iz Adorjana, Karoq Pu{ka{ iz Kawi`e i Dru{tvo ba~kih ~asnih sestara iz Martono{a.

projekat revitalizacije Velikog ba~kog kanala. Naravno dobar deo sredstava je stigao iz stranih donacija od vlada Holandije i Norve{ke, kao i do nekih evrospkih fondova i uz do-

bru koordinaciju, nadamo se da }e ovaj problem u Vrbasu biti re{en u neko dogledno vreme obzirom na to da ogroman obim radova koje treba zavr{iti - rekla je ministarka Kalanovi}. U ime op{tine Vrbas, ugovor je potpisao dr @eqko Vidovi}, predsednik op{tine, koji je najavio da }e radovina izgradwi kanalizacione mre`e u selima vrbaske op{tine po~eti ve} naredne nedeqe. Me|unarodni tender raspisan za izgradwu Centralnog postrojewa, vredan oko 13 miliona eura je zavr{en i u toku je razmatrawe desetak pristiglih ponuda. Prema najavima iz lokalne samouprave izvo|a~e bira me|unarodna Komisija, a ve} po~etkom naredne godine mogla bi da po~ne izgradwa. Novac je obezbedila EU kroz program MISP. N. Perkovi}

BE^EJ: U znak se}awa na `rtve iz Drugog svetskog rata, OO SUBNOR Be~ej }e danas u 10 sati odr`ati komemoraciju kraj Spomen–zida `rtvama fa{izma na Gradskoj ku}i. Tom prilikom }e se evocirati uspomene na dan kada je pre 66 godina Be~ej oslobo|en od fa{izma i bi}e polo`eno cve}e kraj spomen–zida na kojem se nalazi 540 plo~ica od terakote sa imenima Be~ejaca koji su tokom Drugog svetskog rata izgubili `ivot u borbi s fa{izmom. V. J.

Program akademije bi}e oplemewen nastupom be~ejskog Crkvenog hora „Sveti velikomu~enik Georgije”, u~enicima Gimnazije, mu{kom peva~kom etno grupom KUD „\ido”, pesnikiwom Milicom Miri}, ali i go{}ama iz Rusije, koje }e prirediti mini koncert po imenu „Klasika i savremenost”, a u~estvuju direktor De~ije umetni~ke {kole „Harmonija” iz ruskog grada Vol`skij Qudmila Para{kova, sopran iz iste sredine Lilija Para{kova, uz klavirsku pratwu Julije Skorupko iz Moskve. }emo organizovati zajedno s osnovnim i sredwim {kolama. S Gradskim muzejom Be~ej smo postigli dogovor da oni za taj dan postave izlo`bu iz svoje bogate istorijske zbirke u Gradskom pozori{tu po imenu „Da se ne zaboravi”, kako bi u~esnici i posetioci akademije imali priliku da se upoznaju s doga|ajima od pre {est i po decenija i iz ovog aspekta - dodao je Qubomir Mandi}. Ambasada Rusije u Beogradu ponudila da se u Be~eju odr`e i Dani ruske kulture. Najbli`a realizaciji je manifestacija „Dani ruskog filma”, u okviru koje bi be~ejsko Dru{tvo dobilo 20 originalnih kvalitetnih ruskih filmskih produkcija i te projekcije bi se besplatno prikazale u Gradskom pozori{tu. V. Jankov


CRNA HRONIKA

petak8.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

12

TU@ILA[TVO U BEOGRADU ZATRA@ILO ISTRAGU PROTIV BOJANA ZARUBICE

Pi{toq u glavu `rtvama?

Pripadnici JSO tokom blokade dela „Gazele”

ISPITUJU SE OKOLNOSTI PROTESTA JEDINICE ZA SPECIJALNE OPERACIJE NOVEMBRA 2001.

Pomaci u rasvetqavawu pobune „crvenih beretki” Tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} izjavio je ju~e Tanjugu da je Tu`ila{tvo ostvarilo pozitivne pomake u rasvetqavawu okolnosti pod kojima je do{lo do protesta Jedinice za specijalne operacije (JSO) u novembru 2001. godine. Po wegovim re~ima, na osnovu prikupqenih informacija Tu`ila{tvo za organizovani kriminal sada ima jasniju sliku o doga|aju iz novembra 2001. godine kada su pripadnici JSO-a napustili objekat u Kuli i blokirali most "Gazela" u Beogradu. – Do{lo je do pozitivnih koraka u rasvetqavawu tog doga|aja, kao i o ulozi pojednih lica u wemu – rekao je Radisavqevi}, i istakao da se imena osoba koje su Tu`ila{tvu dostavile potrebne informacije, kao i imena vinovnika doga|aja, ne

mogu saop{titi javnosti da se ne bi ugrozio daqi tok pretkrivi~nog postupka. Tu`ilac je podsetio na to da je po pravosna`nosti presude za ubistvo premijera Zorana \in|i}a Tu`ila{tvo za organizovani kriminal nastavilo da vodi pretkrivi~ni postupak u vezi s izlaskom pripadnika JSO-a iz wihovog centra u Kuli i svih okolnosti koje su povezane s tim doga|ajem. Kao jedan od organizatora ubistva premijera \in|i}a na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina osu|en je upravo komadant JSO-a Milorad Ulemek Legija, dok je pripadnik te jedinice Zvezdan Jovanovi} istu kaznu dobio kao neposredni izvr{ilac atentata. Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da }e MUP, ukoliko postoji nalog

Tu`ila{tva vezan za istragu o politi~koj pozadini ubistva premijera Zorana \in|i}a, raditi na tome. Da~i} je novinarima, nakon predstavqawa izve{taja "Uspostavaqawe mre`e `ena policajaca u Jugoisto~noj Evropi" u Centru "Sava", rekao da nije obave{ten o postojawu pretkrivi~nog postupka vezanog za istragu \in|i}evog ubistva. – To je odavno izvan MUP-a. Slu~aj se nalazi u pravosudnim organima, ali }e MUP, ukoliko ima takvog naloga Tu`ila{tva, raditi na tome – rekao je Da~i}. Mediji su ju~e preneli da Tu`ila{tvo vodi pretkrivi~ni postupak o pobuni Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. godine koja se mo`e dovesti u vezu s politi~kom pozadinom atentata na premijera Zorana \in|i}a.

– Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Bojana Zarubice, zbog sumwe da je po~inio ~etiri silovawa i {est razbojni{tva – izjavio je ju~e Tanjugu portparol Republi~kog javnog tu`ila{tva Tomo Zori}. On je rekao da je Zarubica krivi~na dela silovawa vr{io na izuzetno svirep i brutalan na~in, pa je jednoj od `rtava naneo te{ke telesne povrede. Zarubica je, dodao je Zori}, iskazao naro~itu bezobzirnost prema `rtvama silovawa i beskrupuloznost, uz odsustvo svake qudskosti. Zbog brutalnosti i surovosti, kao i dru{tvene opasnosti krivi~nih dela, Tu`ila{tvo }e tra`iti najstro`e zatvorske kazne, rekao je on, podsetiv{i na to da se i za silovawe i za razbojni{tvo mo`e izre}i zatvorska kazna do 15 godina. Po wegovim re~ima, Zarubica je razbojni{tva po~inio s drugim okrivqenima, uz kori{}ewe oru`ja, tako {to bi

uperili pi{toq u glavu `rtvama, uglavnom vlasnicima samostalnih trgovinskih radwi, mewa~nica i kioska, a nakon

Privo|ewe Bojana Zarubice

toga im oduzimali novac i dragocenosti. Postoji osnovana sumwa da je Zarubica s drugim osumwi~enima, a to su Strahiwa @., Nemawa K., Stefan M., Igor B., Marko Z., Vladica C., Stefan K. i Marko K., vr{io krivi~na dela razbojni{tva,

Uhap{ene tra`i Interpol

Sud u Kosovskoj Mitrovici odredio je 15 dana pritvora Sr|anu Vulovi}u, uhap{enom u sredu kada se predao sudu, saop{tio je Euleks. On je brat prethodno uhap{enog Dejana Vulovi}a, prenosi ju~e pri{tinski list "Koha ditore".

On se sumwi~i za pretwe upu}ene jednom funkcioneru, neovla{}eno posedovawe oru`ja i ometawe slu`benih osoba u vr{ewu du`nosti. – Tu`ila{tvo je predstavilo dokument u kojem se ka`e da je moj klijent tra`en u Srbiji za te{ka krivi~na dela i da je za wim raspisana

Interpolova poternica – rekao je advokat Sr|ana Vulovi}a Mahmut Halimi. Pretpretresni sudija je wegovog brata Dejana Vulovi}a oslobodio, po{to su mu oduzeta dokumenta i nalo`eno da se organima reda i pravosu|a javqa dva puta nedeqno. Povodom hap{ewa u severnom delu Kosovske Mitrovice, ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} je rekao da Euleks treba da odr`ava ravnote`u i zbog kriminala hapsi na celoj teritoriji Kosova i Metohije da neko ne bi pomislio da je ta akcija usmerena samo protiv srpskog naroda. On je dodao da Srbija podr`ava borbu protiv kriminala, ali da tu borbu treba odvojiti od politizacije. Da~i} je rekao da da MUP Srbije nema ni{ta s akcijama hap{ewa na Kosovu i da o tome nije obave{ten, i objasnio da je praksa da o takvim akcijama Euleks obavesti MUP Srbije kada se one zavr{e. – Mi podr`avamo borbu protiv kriminala, a za nekim od lica koja su uhap{ena tragao je i MUP Srbije – rekao je Da~i} novinarima. (Tanjug)

KARAMBOL NA MOSTU SLOBODE: U dve odvojene saobra}ajke koje su se dogodile na novosadskom Mostu slobode ju~e oko 10 sati, jedna za drugom, nije bilo povre|enih. Nezgode su verovatno prolaznicima li~ile na lan~ani sudar, ali, sre}om, u wima nije bilo ni lakih telesnih povreda, saznajemo nezvani~no u novo-

sadskoj policiji. Ina~e, na podu~ju ove policijske uprave, odnosno u Ju`noba~kom okrugu, posle primene novog i rigoroznijeg Zakona o bezbednosti u saobra}aju broj saobra}ajnih nezgoda je spao na oko 15 dnevno i primetno je smawen broj povre|enih i poginulih osoba. E. D.

Voditeq se tereti za pornografiju

Jasminko Stepi}

ke na kojima su maloletna lica. Optu`nicom je obuhva}eno ukupno tridesetak spornih fotografija, na kojima su prikazana deca i maloletnici, uglavnom obna`eni, dok su pojedine fotografije eksplicitno pornografskog sadr`aja. Okrivqeni Stepi} je u odbrani iznetoj u prethodnom postupku pred policijom, tvrdio da nije kriv, a pred istra`nim sudijom se branio }utawem. J. J.

oni }e biti izvedeni pred istra`nog sudija Vi{eg suda u Beogradu, koji }e ih saslu{ati i nakon toga odlu~iti o tom predlogu Tu`ila{tva. Tako|e, dodao je Zori}, bi}e predlo`eno dono{ewe re{ewa o sprovo|ewu istrage.

U KOSOVSKOJ MITROVICI PRITVORENA BRA]A VULOVI]

PODIGNUTA OPTU@NICA PROTIV JASMINKA STEPI]A

Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu podiglo je optu`ncu protiv biv{eg voditeqa Radio Beograda Jasminka Stepi}a kojom mu se na teret stavqa krivi~no delo prikazivawa, pribavqawa i posedovawa pornografskog materijala i iskori{}avawa maloletnog lica za pornografiju. Optu`nica tereti Stepi}a zbog toga {to su u wegovom mobilnom telefonu i kompjuteru prona|ena dva video-zapisa i MMS-poru-

neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i prometa eksplozivnih materija. Tu`ila{tvo predla`e da im sud odredi pritvor i

Sud u Kosovskoj Mitrovici

PRIVODI SE KRAJU SU\EWE OPTU@ENIMA ZA RATNI ZLO^IN U TUZLI

U Apelacionom sudu u Beogradu danas }e Tu`ila{tvo i odbrana izlo`iti zavr{ne re~i

Ilija Juri{i}

na su|ewu Iliji Juri{i}u, optu`enom za ratni zlo~in nad kolonom JNA u Tuzli, maja 1992. godine. Po najavi iz tog suda, sudsko ve}e }e u kratkom roku na javnoj sednici saop{titi presudu, odnosno odluku u Juri{i}evom predmetu. Apelacioni sud odlu~io je da u `albenom postupku otvori glavni pretres i neposredno saslu{a pojedine svedoke koji nisu bili saslu{ani pred Ve}em za ratne zlo~ine, koje je Juri{i}a osudilo na 12 godina zatvora. Apelacioni sud u Beogradu mo`e da potvrdi presudu, da je preina~i ili da je ukine i nalo`i

novo su|ewe prvostepenom sudu. U toku pretresa koji je vo|en pred ovim sudom saslu{ani su svedoci odbrane, me|u kojima su bili i gradona~elnik Tuzle Selim Be{lagi} i komandant {taba Teritorijalne odbrane Tuzla Enver Delibegovi}. Juri{i} je optu`en da je kao de`urni operativnog {taba stanice bezbednosti Tuzla naredio napad na kolonu vojnika JNA koja se povla~ila iz kasarne "Husinska buna" 15. maja 1992. godine, a uhap{en je 2007. godine na beogradskom aerodromu i od tada je u pritvoru. U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. poginuo je najmawe 51 vojnik, oko 50 wih je raweno, a uni{ten je i ve}i broj sanitetskih vozila. (Tanjug)

Foto: N. Stojanovi}

Zavr{ne re~i za Iliju Juri{i}a


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak8.oktobar2010.

13

PRODU@EN PRITVOR VLASNICI DOBROTVORNOG FONDA

Katarina Rebra~a jo{ 30 dana iza re{etaka

Foto: N. Stojanovi}

PUCWAVA NA PARKINGU KOD INSTITUTA U SREMSKOJ KAMENICI

Obijali yip, rawen ~uvar Radnik obezbe|ewa instituta u Sremskoj Kamenici Dragan Matkovi} (1983) iz Novog Sada zadobio je lak{e telesne povrede, ju~e sat posle pono}i, kada je na wega pucao za sada nepoznati izgrednik koji je poku{avao da obije xip na glavnom parkingu nadomak rampe ispred ovo ustanove. Povre|eni mladi} odmah je prevezen u Klini~ki centar Vojvodine gde je zadr`an radi dijagnostike. On je van `ivotne opsanosti. Policija intenzivno traga za osobom koja }e po svoj prilici biti osumwi~ena za poku{aj ubistva, saop{tava novosadska Policijska uprava. Kako "Dnevnik" nezvani~no saznaje iz pouzadnih izvora, Matkovi} je krenuo u redovni obilazak terena koji obezbe|uje i pri tom je ~uo na parkirali{tu buku koja je podse}ala na lom stakla. Pri{ao je i osvetlio baterijskom lampom taj prostor i ugledao dve osobe pored razbijenog stakla na sivom xipu "kia", koji je u vlasni{tvu jednog lekara. Odmah je reagovao, poku{ao je da uhavati nekog od wih i pri tom oborio jednog lo-

pova na zemqu, ali ga je u tom momentu drugi pogodio hicem u stomak. Matkovi} je potom s prostrelnom ranom uspeo da stigne do prijemnog odeqewa Institu-

kada je do{lo do pucawe, iako ga du`i. Sam doga|aj nije snimila ni jedna video kamera, ali policija ima od ~ega da po~ne identifikaciju prestupnika. Ina-

ta za kardiovaskularne bolesti i po wega je stigla ekipa hitne pomo}i. Ubrzo je na lice mesta stiglo nekoliko vozila policije, a uvi|aj povodom ovog zlo~ina je potrajao do osam sati ujutro. Kako saznajmo, radnik koji je rawen nije imao oru`je kod sebe

~e, svi objekti u krugu Instituta Vojvodine imaju fizi~kotehni~ko obezbe|ewe, a u planu je modernizacija postoje}eg sistema i nabavka novog videonadzora. Istraga je u toku. M. V.

U OSNOVNOM I VI[EM SUDU U SUBOTICI

Mawe starih predmeta U Subotici je predstavqen USAID-ov projekat podele vlasti i podr{ke sudovima u Srbiji. Tim povodom predstavnici USAID-a su posetili Vi{i i Osnovni sud u Subotici. Ciq posete je nastavak saradwe ovog suda s Programom podele vlasti na

gramom podele vlasti u naporima ka re{avawu „starih“ predmeta, kao i prezentacija dosada{wih rezultata oba suda. Predstavnik USAID-a za reformu u Srbiji Nikola Vojnovi} rekao je da je re~ o petogodi{wem programu vrednom nekoliko dese-

Suboti~ka palata pravde

anga`ovawu tima Vi{eg suda u Subotici na Projektu otklawawa zastoja u parni~nim postupcima, odnosno nastavak saradwe Osnovnog suda u Subotici s Pro-

tina miliona dolara. Projekat se odnosi na reformu sudske uprave, ubrzavawe sudskih postupaka, re{avawe starih predmeta i smawewe odlagawa ro~i{ta.

– Moram ista}i da su oba suda u Subotici postigla dobre rezultate, kada se uzme u obzir nedavna reforma sudstava i da ima mawe sudija. Za {est meseci treba da se re{e predmeti koji su stari i do pet godina. Re~ je o timskom radu, tako da u svakom trenutku sudija mo`e imati uvid u predmet i kako on te~e – ka`e Nikola Vojnovi}. Gra|ansko odeqewe Vi{eg suda u Subotici ove godine je primilo 1.100 predmeta, od kojih 331 nere{en a 769 je re{eno. – Od svih zaprimqenih predmeta oko 15 odsto pripada krivi~noj, a ostalo gra|anskoj parnici. Najvi{e starih predmeta imamo iz te oblasti i zato smo i odlu~ili da se ukqu~imo u projekat. Osim toga, podne}emo inicijativu da se formira jedna ustanova za prihvatawe maloletnih lica, jer sada moramo da ih vodimo u Beograd. To je problem za sve sudove, a ne samo kod nas – rekao je vr{ilac funkcije predsednika Vi{eg suda u Subotici Ferenc Molnar. U Osnovnom sudu u Subotici ka`u da se za dva meseca broj starih predmeta smawio deset odsto i da se planira da se za {est meseci, koliko se projekat realizuje, smawi 25 procenata. A. A.

HAP[EWE U BEOGRADU

Bra}a osumwi~ena za iznudu Beogradska policija uhapsila je bra}u Milomira M. (42) i Milivoja M. (46), osumwi~enu za iznudu, i odredila im zadr`avawe do 48 sati, saop{teno je ju~e iz Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. Kako se navodi u saop{tewu, o{te}eni je od bra}e Milomira i Milivoja pozajmio oko 120.000 evra, a vratio je samo na ime kamate vi{e od

140.000 evra. Osumwi~eni su potra`ivali i glavnicu duga – jo{ 240.000 evra zajedno s kamatama. Krivi~no delo su izvr{ili tako {to su stalno pretili o{te}enom i wegovoj porodici, vi{e puta fizi~ki nasrtali, vr{e}i pritisak telefonom ili odlaze}i kod o{te}enog ku}i. Oni }e uz krivi~nu prijavu biti privedeni de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. E. D.

Vi{i sud u Beogradu saop{tio je da je ju~e za jo{ 30 dana produ`io pritvor vlasnici dobrotvornog fonda za prevenciju raka dojke Katarini Rebra~i i wenim saradnicama optu`enim za protivpravno prisvajawe 37 miliona dinara iz tog fonda. Razmatraju}i, po slu`benoj du`nosti, razloge za pritvor, Krivi~no vanraspravno ve}e suda produ`ilo je pritvor Katarini Rebra~i, wenoj majci Sandrini Bogunovi} i Sla|ani Mironiji jer se terete za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja za koje je zapre}ena kazna zatvora vi{a od deset godina, saop{tio je sud. Pritvor im je produ`en i zbog postojawa posebno te{kih okolnosti pod kojima je delo izvr{eno, navedeno je u saop{tewu dostavqenom Tanjugu. U saop{tewu se napomiwe da je ve}e po slu`benoj du`nosti preispitalo razloge za pritvor Katarini Rebra~i i wenim saradnicama, posle podizawa optu`nice proitiv wih. Prethodno je, 28. septembra, Apelacioni sud u Beogradu, odlu~uju}i po `albama branilaca okrivqenih, ukinuo re{ewe Vi{eg suda u Beogradu od 7. septembra o produ`ewu pritvora i predmet se vratio na ponovno odlu~ivawe. Ponovo odlu~uju}i o pri-

Katarina Rebra~a

tvoru, ve}e Vi{eg suda je 1. okrobra donelo re{ewe kojim je Katarini Rebra~i, Sla|ani Mironiji i Sandrini Bogunovi} produ`ilo pritvor jo{ 30 dana, i to zbog postojawa posebno te{kih okolnosti i zapre}ene kazne za krivi~no delo koje im se stavqa na teret, navodi se u saop{tewu. Rebra~a, Bogunovi} i Mironija uhap{ene su 7. aprila i od tada su u pritvoru Okru`nog zatvora u Beogradu. Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu podiglo je 6. septembra optu`nicu pro-

tiv Rebra~e, wene majke, i Mironije koja se brani sa slobode, zbog zloupotreba novca iz dobrotvornog fonda. Optu`nicom se terete da su od marta 2006. do aprila 2010. protivpravno prisvojile 37 miliona dinara, koja su na ra~une Dobrotvornog fonda "Katarina Rebra~a", uplatili donatori radi edukacije i informisawa `enske populacije o prevenciji raka dojke, uglavnom preko uplatnica "Infostana". Po{to optu`nica stupi na pravnu snagu, sud bi trebalo da im zaka`e su|ewe. Za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja zapre}ena je kazna do 12 godina zatvora. Rebra~a je fond osnovala maja 2006, a wegove aktivnosti su zapo~ete septembra te godine. Za kratko vreme fond je postigao sve kratkoro~ne ciqeve, navedeno je na sajtu ove nevladine organizacije. Osnovni ciq osnivawa fonda je borba protiv raka dojke u Srbiji. Po~etkom jula uhap{ena je i grupa zaposlenih na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, s direktorom prof. dr Nenadom Borojevi}em na ~elu, zbog sumwe da su vr{ili malverzacije s citostaticima i izvr{ili krivi~na dela primawe i davawe mita.


petak8.oktobar2010.

LOV

c m y

14

DNEVNIK

NA 10. KUPU NOVOSADSKOG SAJMA U TRAPU

Futo`ani dominirali, Jovanovi} najprecizniji

U LOVU NA DIVQE SVIWE U BA^KOM NOVOM SELU

^etiri odstreqene, mnogo vi{e utekle U lovnom reviru Ba~ko Novo Selo kraj Ba~a, drugog oktobarskog dana, skupila se sedamnaesto~lana grupa pasioniranih lovaca na divqe sviwe. Posredstvom agencije “Target 021”, po prediv-

nom jesewem danu idealnom za lov, stigli su lovci iz Beograda, Novog Sada, Futoga i drugih mesta i mogli su se pohvaliti solidnim ulovom – pale su ~etiri divqe sviwe. Divqa~i je i te kako bilo, pa

samo trojica nisu opalila metak. Odstrel nije bio ve}i zbog nepa`we lovaca koji su bili na do~eku. Ovaj grupni lov je odli~no organizovan, a vodio ga je poznati upravnik revira Arif Masnica.

Ovogodi{wa zvani~na vojvo|anska takmi~ewa u ga|awu glinenih golubova zavr{ena su minule nedeqe na sjajnom futo{kom streli{tu “AM – trap”, kada je okon~an 10. – ti jubilarni Kup novosadskog sajma, kog je organizovalo Lova~ko dru{tvo “Jarebica” iz Futoga. Strelci su, o~igledno, `eleli da se jo{ jednom oprobaju pred po~etak glavne lovne sezone koja je na pragu, te podese “ni{anske sprave”. Tako se na ovom takmi~ewu prijavilo 147 takmi~ara, a pucawe je trajalo od osam ujutru do osam uve~e, te je zavr{eno pod svetlo{}u reflektora! U ekipnoj konkurenciji, Futo`ani nisu dozvolili da im neko preotme prvo mesto na wihovoj “busiji”, te su jo{ jednom pokazali za{to su prvaci Ju`noba~ke lige i vice{ampioni u Vojvodini. Iza Kru{evqana, dobru formu su pokazali i Bege~ani zauzev{i tre}e mesto. Nakon raspucavawa u plej – ofu u pojedina~noj konkurenciji pobedio je Novosa|anin Aleksa Jovanovi}, potvrdiv{i sjajnu formu. Podse}awa radi, kako je svojevremeno Ju`noba~ka liga pod okriqem Lova~kog savgeza Vojvodine odmicala, Aleksa je iz ga|ao sve boqe. Mada po godinama ispuwava uslove da puca u konkurenciji veterana, u Futogu se sjajno nosio sa mla|ima koji su na kraju morali da mu gledaju u le|a. U juniorskoj konkurenciji, o~ekivano, pobedio je Maksim Egeqa, odli~ni petnaestogodi{wak, koji se bez problema rapsucao na doma}em terenu, streli{tu na kom ina~e trenira. “Prednost doma}eg terena” je iskoristio i Dejan Milkov u konkurenciji veterana.

Ekipno 1. Futog 2 2. Kru{evac 3. Bege~ Pojedina~no 1. Aleksa Jovanovi} – Novi Sad 2. Fabri Mi{ko – Slankamena~ki Vinogradi 3. Miladin @ivanovi} 4. Goran Deli} – Oyaci 5. Slobodan Jari} – Futog 6. Du{ko Medve| - Bege~ Juniori 1. Maksim Egeqa 2. Ilija Stevanovi} 3. Branko Drqa~a Veterani 1. Milkov Dejan 2. Pandil Srbinovski 3. Ilija Prekoga~i}

TAKMI^EWE NA NOVOSADSKOM SAJMU

Foto: J. Pap

Nadmetawe lovaca Srbije u opona{awu rike jelena i takmi~ewe hornista odr`ano je na {tandu JP "Vojvodina{ume" u okviru “Lorista”. Najboqi hornista je Josip Sabo iz {umskog gazdinstva Novi Sad - Plavna. Drugo i tre}e mesto zauzeli su hornisti iz {umskog gazdinstva Sombor Josip - Joca \ipanov i Dragan Tasi}. U opona{awu rike jelena, prvo mesto osvojio je Ivan Bla`ev iz {umskog gazdinstva Sombor. Drugoplasirani je Vinko Krstin, {umsko gazdinstvo Novi Sad, a tre}eplasirani je Branislav Miji}, {umsko gazdinstvo Sombor. Na takmi~ewima je u~estvovalo 15 lovaca. Privukla su mno{tvo posetilaca, a organizatori su izrazili zadovoqstvo {to ona prerastaju u tradiciju.

LOVA^KO–EKOLO[KA IZLO@BA U NOVOM KNE@EVCU

Racionalan lov s blagoslovom bo`jim Novokne`eva~ka biblioteka "Branislav Nu{i}" u saradwi sa LD "Novi Kne`evac" i biolo{kim kabinetom Osnovne {kole "Jovan Jovanovi} Zmaj" priredila je 2.oktobra izlo`bu lova~kih enciklopedija i monografija, stru~nih kwiga i lova~ke {tampe "Ekologija i lov", kao i izlo`ba fotografija poznatog majstora lova~ke fotografije, na{eg fotoreportera Jaroslava Papa. Stru~ni saradnik Lova~kog saveza Srbije Aleksandar Penteli} istakao je na otvarawu izlo`be da

je Novi Kne`evac poznat po dobro organizovanom lova~kom dru{tvu i bogatom lovi{tu, te da izlo`ba nije slu~ajno uprili~ena u ovoj sredini uo~i slave lovaca - Svetog Jevstatija. Lov je svuda, u svim religijima i delovima sveta, delatnost koja se obavqa sa blagoslovom bo`jim. Loviti se mora, ali uvek se lovi druga~ije, a ova izlo`ba ukazuje na vremena kada }e se loviti racionalnije, opreznije i restriktivnije, uz vi{e po{tovawa i brige o divqa~i i `eqom da se trajno, raci-

onalno i pouzdano obezbedi opstanak divqa~i - rekao je Panteli}. Na razvijawu ekolo{ki svesti kod mladih u Novom Kne`evcu ukazala je profesorka biologije Ivanka Alvaxin, dok je Ka}a Okovacki iz novokne`eva~ke biblioteke predstavila opus Jaroslava Papa, uz nadu da }e se ubudu}e u lov ~e{}e i}i sa fotoaparatima. U~enica Miqana Elezovi} kazivala je poeziju, a prikazani su filmovi iz produkcije RTS-a i JP Centar za informisawe novokne`eva~ke op{tine. M. Mitrovi}

ZANIMQIVOST

Spavawe u letu Podaci o spavawu roda u letu tokom jesewe seobe dobijeni su kada su im na grudi pri~vr{}eni osetqivi radiooda{iqa~i. Tako je utvr|eno da spavaju lete}i, tako {to glavu polo`e na krilo. Svaka roda spava oko 10–15 minuta, ali to joj je dovoqno da povrati snagu za daqi let. Pojedina~no jato roda koje se sprema za spavawe, odlazi u sredinu velikog jata. Dok spavaju lete po sluhu tako {to kroz san ~uju krike budnih roda i po wima se orjenti{u. Kada mawe jato odspava, odlazi na novo mesto u “velikom klinu”, a na wihovo mesto dolazi novo jato ~iji je red za spavawe. (“^ari prirode”)

Pripremio: Du{an Kne`i}

Foto:J. Pap

Sabo najboqi hornista, Bla`ev vabilac


REPORTA@E

DNEVNIK

petak8.oktobar2010.

15

@IVOT NA VISOKOJ NOZI DEJANA NIKOLAJEVI]A, NESU\ENOG PILOTA IZ PAVLI[A, KRAJ VR[CA

Majstorski radovi me|u oblacima nad Vr{cem Ima u starostavnom Vr{cu i okolini qudi koji `ive na visokoj nozi koliko ti srce i{te. „Posadio“ se pod Vr{a~kim bregom glasoviti „Hemofarm“, sad preimenovan u „[tadu“, svetska firma, pa svetska i zarada. Makar vrhunskog menaxmenta. Ima i drugih kojih prenose koje{ta do Rumunije i nazad, pa sve skidaju}i kajmak s tog pazara odr`avaju standard, ali ako se doslovno shvati termin „`ivot na visokoj nozi“, bez presedana sve te bizmismene {ije momak iz, na pqucomet od Vr{ca, sela Pavli{a. Dejan Nikolajevi}, nesu|eni filolog i jo{ nesu|eniji avijati~ar, gotovo svaki dan provodi na neslu}enim visinama. Nije gos’n nikakav tajkun, ne vozi „zabra|eni“ xip, niti ima telohraniteqe i video-nadzor nad hacijendom, ve} je jadac u tome {to su on i wegova omalena firma „Atlas“ atestirani za radove nebu pod oblake, dakle majstorluk vo|en s industrijskog u`eta. Ovih dana sitna deca po vr{a~koj varo{i uobra`avaju da su duhovita, pa dok Deja i ekipa mu vise s hrama katedralnih razmera, rimokatoli~ke crkve svetog Gerharda, dre~e k’o neslana: Vidi Spajdermen! Lepa bi to pri~a bila i za sportske strane da je Dejan zaqubqenik u alpinizam, pa rukuju}i brenerom na 80 metara, za-

Nije problem popeti se i si}i, ve} raditi kraj pernate faune u letu

ra|uje ne bi li {erpase nepalske pla}ao i, recimo, K-2 osvajao. Istina je negde izme|u. Jeste on zaqubqenik u adrenalin, uostalom, zato je kao de~ki} {to se ni brijati nije po~eo, i upisao Vojnu gimnaziju ne bi li do avijati~arskih epoleta dospeo, ali pre svega mu ovaj opasan i zahtevan posao porodicu hrani. – Dobro, postoji ta qubav prema izazovima, ali na prvom mestu su mi Ogwen i Helena i potreba da se wima sve obezbedi – pri~a Dejan o svom ~etvorogodi{wem nasledniku i mla|oj mu sestrici dok alpinisti~kim mirom kupi u`ad

koja mu `ivot zna~e nakon sati provedenih u dru`ewu s visinama, ali i ~eki}em, dletom, fleksom i ostalim majstor-

skim, narodski re~eno, „aksesoarom“. – Zavr{io sam Vojnu gimnaziju u nesre}no vreme, kad se,

Za razvod alpinista potrebniji od advokata – Javqao nam se onomad jedan gospodin iz prestonice i tra`io da obavimo neke visinske radove. Do|emo na Novi Beograd sa sve opremom, kad se ispostavi da je naru~ilac posla usred nekog nesre}nog razvoda braka, te po{to ga biv{a supruga ne pu{ta u brakorazvodnom parnicom dodeqeni stan na 15. spratu, od nas o~ekuje da s vrha solitera u|emo unutra preko balkona i iznutra ga otvorimo. [ta }e{!? Zahvalimo se na pozivu, uputimo ga na obi~nog bravara, pa nazad za Pavli{ – smeje se sam svojoj majstorskoj muci Nikolajevi}.

BANA]ANI DOKAZALI DA SU BOQI I BROJNIJI HARMONIKA[I OD BA^VANA?

Sve se treslo uz „^etir’ kowa debela” ^este prozivke Ba~vana da su i brojniji i boqi harmonika{i od Bana}ana toliko su rasrdile Zrewaninca Savu Ma|areva (62) da je odlu~io da preduzme kontraofanzivu. Nije mu bilo te{ko da se raspita o potencijalnim u~esnicima samita, koji je odlu~io sam da organizuje. Kao TVmehani~ar zna sve u Be~kereku i ataru, a pride je birta{ko dete. – Ve} vi{e od veka moja porodica je vezana za kafanu. Deda je bio vlasnik ~uvene gostione „Veliki Spremni za prole}nu invaziju na Stapar most“ i dr`ao je i {atre za velismo mi Bana}ani i brojniji i bo– Ta, kako bi’ ih mrzio, kad se ka slavqa. Otac @iva, zvani @iqi harmonika{i. Javim ja to mom moj kum Jovica Vragovi} „ud’o“ va Ma|arica, gazdovao je motelom prijatequ Bori, pa je wegova ekio’de u Be~eju – iskreno }e Ma|a„Trofej“ i poznatom kafanom pa sve to ovekove~ila. U ba{ti rev. – Samo ne volem kad se tamo „Lala“. Odrastao sam u dimu birGradske ku}e {ta zna pokazalo je neki falu. Izazvali smo sad mi cuza i uz muziku kakva sleduje. Iako nikad nisam u~io da sviram harmoniku, wen zvuk mi je stalno Zbog sitnih novaca {to im be}ari bio u u{ima. I Ba~vani da mi katuraju u harmonike kad teraju keru, mnogi svirci su `u da su boqi od nas! E, preko toga nisam mogao pre}i. Gurnuli su se zavadili i decenijama nisu divanili. nam prst u oko, pa sam re{io da }u Zrewaninski samit je bio prilika da se izmire. ja wima u oba. Al’ ne jako, da ne Mogli su i pre, ali niko nije hteo prvi da popusti bole, ve} samo svrbi, pa nek se ~e{u – {eretski }e Sava. Staparci su za kultni televizijski serijal Bore Oti}a „Pet68 seniora i petoro „pripravniBa~vane, pa ~ekamo odgovor. E, kazawe“ okupili 18 harmonikaka“. Najstariji ~ika Vesa Momirtek tad }u biti zadovoqan jer sam {a, za novogodi{we izdawe te ski (75), a najmla|i petogodi{wi sve ovo pokren’o da qudikamo. emisije Novosa|ani Dario iz Mu`qe. Ve} su nas zvali Staparci da im u 27, {to je ohrabrilo Sve se treslo od namaju budemo gosti. Sti`emo s dva Ba~vane da se hvale. {e svirke, pogotovo puna autobusa harmonika{a, pa Al’ ne zadugo. kad su razvukli mehokad se udru`imo... – Krenem ja u akcive za „^etir’ kowa Dakle, Stapar je progla{en za ju i sastavim spisak debela“. Bilo je to ta~ku masovnog pomirewa. od 175 harmonika{a zdravo lepo dru`e– Kako uz muziku ide da se novu Zrewaninu i okolwe, koje smo nastavi~anice re|aju u meh, to se harmonim selima. A ima ih li uz koktel, pa konika{i ~esto zavade. Mnogi su se, sigurno i vi{e. Obiliko ko izdr`i – pozbog malo para, posva|ali pa onda {ao sam 117 adresa i nosan je Sava na svoju godinama, pa i decenijama, nisu svima natenane pojaujdurmu, zbog koje je divanili. Ovo je u Zrewaninu bisnio {ta mi je na obukao i lalinsku la prilika da se svi redom izmiumu. Bili su odu{eno{wu. re i izqube. Ta, jedva su do~ekali, vqeni, al’ zbog slabog Sava Ma|arev Po{to se razgoal’ niko nije ’teo prvi da popuzdravqa nisu ba{ svi mogli da se vor u Be~eju {irio, to je bilo sve sti. Tako }emo se brzo i lako izodazovu pozivu da se na jednom mejasnije da Sava ne mrzi Ba~vane. miriti i s Ba~vanima – optimistu okupe, zasviraju i doka`u da Naprotiv. sta je Ma|arev. V. Jankov

makar je meni tako izgledalo, sve ~inilo ne bi li se vojni poziv unizio i obesmislio, pa sam posle uspe{no polo`ene prve godine fizike upisao Filolo{ki fakultet u Beogradu, na kojem sam jo{ uvek formalno apsolvent – „prebrojava“ se Dejan, koji je kao najstarije dete dugogodi{weg majstora emisione tehnike Radio Beograda morao da povede ra~una o mla|oj sestri i bratu kad su dorasli za visoke {kole. – Jedan dan sam sasvim slu~ajno u novinama naleteo na oglas firme koja tra`i radnike za rad na visinama i prethodno nudi obuku, {to mi je zazvu~alo intere-

santno, prijavio sam se i tako je sve i po~elo. [egrtovao je u stonom Beogradu dve-tri godine, pentrao se po palati „Albanija“, „Beogra|anki“, Jela{i}a staklenoj kuli NBS-a i ostalim velegradskim i {irom Srbije razasutim „vidikovcima“, da bi se nakon toga osamostalio i otvorio „Atlas“, gde je sam svoj gazda i nastojnik radova. – Ima momaka koji dolaze i tra`e posao, ali ~esto ne shvataju da je gotovo najmawi problem popeti se, ta~nije – spustiti se niz u`e. Firme i qudi koji nas anga`uju pre svega `ele da se posao obavi, a ne da mu se tek tako pentrate po fasadi. Fizi~ki spremnog pojedinca mo`ete obu~iti za dve-tri nedeqe osnovnim alpinisti~kim tehnikama, merama sigurnosti pri pewawu, ali da dobijete saradnika sposobnog da uz to obavqa ~esto te`ak i komlikovan rad, doslovno su potrebne godine – tvrdi Dejan, i kao primer navodi radove na monst-halama pan~eva~ke staklare, gde wegova ekipa se~e i spu{ta po nekoliko tona te{ke ~eli~ne nosa~e tridesetak metar iznad maj~ice zemqe, ni na prvi pogled bezazlen posao. Kako li tek izgleda na {ezdesetak metara visine vodenim topovima od vekovne prqav{tine ~istiti vitke banatske crkvene torweve? Mili} Miqenovi}

IRIG OBNAVQA JEDINSTVEN SPOMENIK POSVE]EN KUGI

Sremci od zaraze be`ali u {umu S obe strane puta Irig–Ruma, tamo gde se grani~e varo{ki atari, dva su u svetu jedinstvena spomenika. Sagradili su ih Rumqani, zahvalni {to ih je po{tedela kuga, koja je 1795/6. harala Sremom. Letopisci bele`e da su ih lokalni neimari podigli dve godine kasnije, a odavde su rumqanski katolici kretali u poqa i vinograde, da se mole za beri}etnu letinu. Ina~e, na tom mestu su tokom katastrofalne po{tasti bili postavqeni sanitarni kordoni koje su spre~avali ulazak i izlazak iz zara`enog Iriga. Levi spomenik, jedan od retkih u ovom delu Evrope posve}en zdravstvenoj kulturi, ima formu baroknog

oltara, dok desni zaokru`uju jednostavni stubovi. Na`alost, kamene skulpture Isusa Hrista, ispod koga kle~e `ena i rimski vojnik, znatno su o{te}ene. Op{tina Irig je od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu dobila 1,2 milion dinara za sanaciju ovih spomenika, a pomo} je obe}ao i Rotari klub iz Rume jer je, po proceni iri{kog gradona~elnika Vladimira Petrovi}a, potrebno jo{ 800.000 dinara. Ina~e, tokom epidemije, koju su u varo{ doneli turski trgovci, od 4.813 `iteqa umrlo je 2.584, a od 912 domova, koliko je Irig tada imao, da se zaustavi {irewa zaraze spaqeno je vi{e od 400. Me{tani koji

Epidemija prepolovila Irig

Rekonstrukciju poma`u i rotarijanci

su napustili varo{, po~eli su se vra}ati tek 17 meseci posle smirivawa bolesti. U zvani~nom izve{taju iz januara 1796. pi{e: "Varo{ be{e velika, a u woj malo qudi, jer su mnogi pomrli ili se razbegli u {ume. Mnoge ku}e stoje pune poku}stva, ali qudi u wima ne be{e. Svud smo nailazili na robu izumrlih porodica, svakojaki drowci bolesnih i umrlih su razbacani po ulicama i raskr{}ima. „U Gr~koj mali be{e dosta ku}a o~i{}eno, a str{ilo je i nekoliko razvalina od tro{nih poru{enih ku}a, no u samom Irigu treba jo{ mnoge spaliti. U mestu i oko wega nebrojeni grobovi odavahu pokopane bez obzira na propise. Le{ine su svuda, po avlijama, ulicama, ba{tama, {qivicima i vinogradima, pa ~ak i {umama, no sve plitko zakopane i to samo u haqinama. U po~etku je 113 ku`nih ukopano u grobqu usred varo{i, a ra~unalo se, da je vi{e od hiqade koji gdi zakopano." S. Bojevi}


SPORT

petak8.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

16

SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[E U ITALIJI (25. SEPTEMBAR - 10. OKTOBAR)

Orlovi ciqaju finale Svetsko prvenstvo za odbojka{e ulazi u samu zavr{nicu. Sutra se u Rimu igraju polufinalni me~evi, a o raspodeli medaqa odlu~iva}e Srbija, Kuba, Brazil i Italija. Sve ~etiri reprezentacije u dosada{wem toku prvenstva pokazale su zavidan nivo forme i uigranosti i svako ima puno pravo da se nada najsjajnijem odli~ju na svetskoj smotri. Najpre }e na borili{te u Ve~nom gradu iza}i Srbija i Kuba, selekcije koje su se ve} sastale u drugoj rundi Svetskog prvenstva i gde je na{a reprezentacija slavila 3:1. U sutra{wem duelu orlovi su blagi favoriti, pre svega zbog ~iwenice da su ve} nadvisili neugodnog protivnika, kao i zbog podatka da su u me~u za tre}e mesto u nedavno zavr{enoj Svetskoj ligi ve} bili boqi i okitili se bronzanom medaqom. S druge strane, mlad sastav Kubanaca, predvo|en Simonom, iznenadio je iskusne Bugare u odlu~uju}em me~u za mesto me|u ~etiri najboqe selekcije i nikako nije za potcewivawe. Kubanska mladost }e sigurno do}i do visina u budu}nosti, ali je sada{wa realnost na strani Srbije koju predvodi iskusni dvojac Nikola Grbi} - Ivan Miqkovi} i to je jo{ jedan teg na tasu srpske strane vage. Ipak, uvek je problem istog protivnika dva puta savladati na prvenstvu u razmaku od nekoliko dana, ali nema sumwe da su puleni Igora Kola-

Danas Me~evi za plasman od 5. do 8. mesta (Modena) Rusija - Bugarska (17.00) Nema~ka - SAD (21.00) Me~evi za plasman od 9. do 12. mesta (Firenca) Argentina - [panija (17.00) ^e{ka - Francuska (21.00)

Sutra Polufinale (Rim) Srbija - Kuba (17.00) Italija - Brazil (21.00)

Nedeqa (Rim) Me~ za tre}e mesto Finale

Radost na{ih odbojka{a posle trijumfa nad Rusima

kovi}a kadri da ispune taj ciq, kao {to su pre dva dana nadvisili izuzetno kvalitetan sastav Rusije. - Kubu smo ve} jednom pobedili na Svetskom prvenstvu - obja{wava na{ trener Igor Kolakovi}. - Te{ko je istog protivnika pobediti dva puta u roku

samo nekoliko dana, ali se nadam da }emo sti}i do ciqa - finala. Naravno, skenirali smo jo{ jednom Kubance, mo`da je i boqe {to igramo s wima nego s Bugarima. Znamo sve o wima, odu~i}e zaista nijanse i nadam se na{e iskustvo. O drugom finalisti odlu~iva}e doma}in pr-

venstva Italija i Brazil osvaja~ svih svetskih smotri u ovom milenijumu. Sve je, ~ini se, bilo podre|eno da doma}in stigne do polufinala, jer je imao najlak{i put do borbi za medaqe, ali }e mu u susretu za finale te{ko pomo}i i dosada{wa naklonost `reba pa ~ak i publika.

Brazil i Italija su reprezentacije koje su dominiraju svetskom odbojkom, uz na{u selekciju, gotovo 20 godina, ali su karioke ponovo glavni favoriti za osvajawe tre}e uzastopne titule svetskog {ampiona. Jedan od najboqih igra~a svih vremena @iba, iako se nije naigrao u do-

(17) (21)

sada{wem toku prvenstva (povrweda kolena) u{ao je u istoriju s na{im dvojcem Grbi}-Miqkovi} kao ~ovek koji je u~estvovao u ~etiri uzastopna polufinala na Svetskim prvenstvima i sigurno ne}e dozvoliti da Brazil igra bez wega kada je to najpotrebnije. Zbog kvaliteta polufinalista sigurno je da }e publika u Rimu gledati najvatreniju i najkvalitetniju odboju na svetu, a nijanse }e oslu~ivati o krajwem poretku jer tajni vi{e nema i odlu~i}e trenutna inspiracija pojedinca ili ekipe. M. Risti}

Kubancima drama Odbojka{i Srbije bori}e se sa Kubancima za finale Svetskog prvenstva u Italiji. Kuba je u sredu uve~e, posle velike borbe i mnogo preokreta, pobedila Bugarsku sa 3:2 i tako obezbedila plasman u polufinale, gde je ve~e pre toga ve} stigla na{a ~eta. Bugari su imali 2:1, ali su morali da se zadovoqe borbom za plasman od petog do osmog mesta. U Firenci, u posledwem ko-

1990. godine, kada je Kuba osvojila srebro. Isti uspeh ostvarila je reprezentacija Jugoslavije 1998. godine, s tim da Kubanci imaju i dve bronze (1978, 1998), a na{a zemqa dva poraza u me~evima za tre}e mesto. Ove godine, na{a reprezentacija bila je na korak da do~eka priliku da se revan{ira Bugarima za poraz u me~u za bronzu na prethodnom SP, odr`anom 2006. godine u Japanu. Tada

tek ~etvrto finale SP u istoriji. U redovima Kube Vilfredo Leon Venero zabele`io je 22 poena, kapiten Robertlandi Simon Atijes zaustavio se na 20, a 25 poena Kubanci su dobili na poklon gre{kama protivnika. Ve~ni Vladimir Nikolov bio je najboqi strelac utakmice sa 28 poena, od ~ega je {est asom, Matej Kazinski pratio ga je sa 20, ali nije bilo tre}eg igra~a u

Rezultati Grupa O Francuska - SAD 0:3 (16:25, 14:25, 23:25) SAD - Italija 1:3 (25:14, 23:25, 26:28, 22:25) Italija - Francuska 3:1 (25:18, 25:20, 25:27, 25:19) 1. Italija 2 2. SAD 3. Francuska

2 0 2 1 1 2 0 2

6:2 4:3 1:6

4 3 2

Grupa P Srbija - Argentina 3:1 (25:15, 21:25, 25:22, 25:18) Rusija - Srbija 1:3 (26:28, 25:16, 21:25, 25:27) Argentina - Rusija 0:3 1. Srbija 2. Rusija 3. Argentina

(22:25, 17:25, 15:25) 2 2 0 6:2 4 2 1 1 4:3 3 2 0 2 1:6 2

Grupa Ku [panija - Bugarska 1:3 (21:25, 25:27, 28:26, 18:25) Kuba - [panija 3:1 (25:22, 15:25, 25:22, 25:22) Bugarska - Kuba 2:3 (25:22, 23:25, 28:26, 28:30, 11:15) 1. Kuba 2. Bugarska 3. [panija

2 2 0 2 1 1 2 0 2

6:3 5:4 2:6

4 3 2

Grupa R ^e{ka - Brazil 2:3 (20:25, 25:22, 25:23, 21:25, 8:15) Nema~ka - ^e{ka 3:0 (25:23, 25:18, 25:13) Brazil - Nema~ka 3:0 (25:17, 25:20, 25:19)

1. Brazil 2. Nema~ka 3.^e{ka

Mladi Leon bio kqu~ni igra~ kubanske reprezentacije

lu Grupe Q: Bugarska - Kuba 2:3 (25:22, 23:25, 28:26, 28:30, 11:15). Drugi polufinalni par ~ine doma}in Italija i branilac titule Brazil. Me~ Srbija - Kuba bi}e odigran u subotu od 17 ~asova u rimskoj dvorani "Lotomatika", a iste ve~eri, od 21, sasta}e se Italijani i Brazilci. Finale, kao i duel za tre}e mesto, na programu su nedequ, 10. oktobra. Srbija i Kuba ve} su se sastajale u Italiji i to u drugoj fazi takmi~ewa, kada je na{a reprezentacija pobedila sa 3:1 (16:25, 25:19, 25:22, 25:19). Najve}i uspeh kubanske odbojke bio je plasman u finale SP

su na{e kom{ije bile boqe sa 3:1, a ~etiri godine kasnije, Bugari su propustili veliku priliku da se drugi put uzastopno plasiraju me|u ~etiri najboqe ekipe na svetu. Vodili su u Firenci sa 2:1, u drami ~etvrtog seta dopustili protivniku da se vrati u me~ (28:30) i onda posrnuli u taj-brejku. Kubanci su prvu osetniju razliku u petom setu stvorili pre odlaska na prvi tehni~ki tajmaut (8:5), potom je bilo i 12:8, ali su Bugari naizgled vratili neizvesnost (12:10). Tada je usledio tajm-aut Kubanaca, serija od dva poena (14:10) i druga realizovana me~ lopta za

redovima Bugara sa dvostrukim brojem ostvarenih poena. Ovaj tim bio je "u me~u" najvi{e zahvaquju}i velikom broju gre{aka Kubanaca, ~ak 41. Me~ je trajao dva sata i tri minuta. Ne{to lak{e, doma}in Italija pobedila je u prestonici Rimu, Francusku sa 3:1 (25:18, 25:20, 25:27, 25:19). Na taj na~in, bez izgubqenog me~a na turniru, trostruki svetski prvaci plasirali su se u prvo polufinale Mundijala jo{ od 1998. godine, kada su i posledwi put uzeli titulu. Tada su, u Japanu, Italijani pobedom na Jugoslavijom, osvojili tre}u uzastopnu titulu prvaka sveta, a od tada

2 2 0 2 1 1 2 0 2

6:2 3:3 2:6

4 3 2

po~iwe era Brazilaca, wihovih protivnika u polufinalu. Najboqa svetska reprezentacija od 2000. godine, Brazil, rutinski je pobedila Nema~ku u sredu popodne - 3:0 (25:17, 25:20, 25:19) i potom ~ekala ishod me~a Italija - Francuska. Brazilci su nekako pre`iveli me~ prvog kola tre}e faze, protiv ^e{ke, kada su dobili sa 3:2, a gubili sa 2:1. Kada su se tu izvukli, plasman u polufinale nije vi{e dolazio u pitawe, ali }e za finalni me~ {ampioni iz Argentine 2002. i Japana 2006. godine morati da pobede doma}ina, koji jo{ nije osetio gor~inu poraza na turniru.

Grbi} i Miqkovi}

Grbi} i Miqkovi} u{li u istoriju Nikola Grbi} i Ivan Miqkovi} ve} su u{li u legendu. Srpski reprezentativci su prvi odbojka{i u istoriji koji su u~estvovali u polufinalima na ~etiri uzastopna svetska prvenstva. Grbi} i Miqkovi} }e sa ostalim izabranicima Igora Kolakovi}a u subotu od 17 sati poku{ati da naprave korak daqe i preko Kube se domognu finala. Lepo je ~uti takve stvari, ali nikada nisam igrao odbojku da bih kao pojedinac pisao istoriju. Siguran sam da tako razmi{qa i Ivan i da smo sada nas dvojica najsre}niji {to je na{a reprezentacija ~etvrti put zaredom u polufinalu Svetskog prvenstva", rekao je 37–godi{wi kapiten Srbije.

Davne 1998. u Japanu u dresu reprezentacije Jugoslavije osvojili su srebrnu medaqu, a na naredna dva planetarna {ampionata bili su ~etvrti. Vreme je za jo{ jedno odli~je. - Odli~no je to {to iza sebe imamo nekoliko jakih utakmica, protiv Nema~ke, Poqske, Kube, pa i Argentine i {to smo uspeli da pobedimo ovako jaku Rusiju. To je va`no i sa rezultatskog aspekta i u moralnom smislu, jer je to potvrda da mo`emo da igramo dobro, da mo`emo da se nosimo sa svima, da mo`emo svakoga da pobedimo. Ta vrsta ube|ewa je sada prisutna me|u svima nama i to je ne{to {to nam u ovom trenutku treba zakqu~io je Nikola Grbi}.

Ivan {esti poenter Me|u najboqim pojedincima u do sada odigranim utakmicama na Svetskom prvenstvu u Italiji najboqe se od Srba kotiraju Ivan Miqkovi} i Nikola Grbi}. Miqkovi} je {esti poenter sa 116, a Grbi} {esti tehni~ar sa 7,54 po setu. Najboqi poenter za sada je Amerikanac Klejton Stenli sa 127 poena, a tehni~ar ^eh Luka{ Ti{a~ek sa 10,44 po setu. Klejton Stenli vodi i na listi najboqih servera sa 85 servisa (0,78 po setu). Na{

Miqkovi} je 24. server sa 59 servisa (0,19). Kod blokera vodi Kubanac Robertlendi Simon Aties sa 1,17 bloku po setu, a na{ Dragan Stankovi} je osmi (0,65). Najboqi napada~ je Rus Maksim Mihajlov sa 60,49 procenata, a na{ Miqkovi} je 14. (48,85%). Kod prima~a vodi ^eh Peter Platenik sa 71,70 procenata prijema, a na{ Bojan Jani} je 15. sa 54,89 procenata. Najboqi libero je Nemac Ferdinand Tile sa 7,88 po setu, a na{ Nikola Rosi} je 11. (3,96).


c m y

DNEVNIK

Anti} tu`io FSS Dugo je trajala saga o „qubavi“ izme|u Radomira Anti}a i Fudbalskog saveza Srbije. I nije imala sre}an kraj kao {panske sapunice, do{lo je do „razvoda“. Me|utim, pri~a se tu ne zavr{ava. Radomir Anti} tu`io je „srpsku ku}u fudbala“ tra`e}i da mu isplati preostalo dugovawe, {to je prema ra~unici biv{eg selektora skoro dva miliona

blem, i to posle neuspeha „orlova“ na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. „Palo“ je mnogo te{kih re~i (~itaj optu`ba) sa obe strane, strasti su se smirile uo~i po~etka kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, ali je do razlaza ipak do{lo posle dve utakmice, odnosno posle remija sa Slovenijom u Beogradu. Dakle, Anti} tra`i da mu se isplate pare koje mu sleduju po

Tomislav Karayi} u dru{tvu poredice Anti}

evra. Anti} je anga`ovao ekipu advokata, koja se ve} obratila nadle`nim organima UEFA i FIFA. Anti} je selektor Srbije postao 2008, a po~etkom ove godine ugovor je produ`en do 2012. Oko novog ugovora je i nastao pro-

slovu ugovora, u FSS veruju da to ne moraju da u~ine jer (tada{wi) selektor nije mogao da obavqa svoj posao zbog ~etiri utakmice suspenzije posle crvenog kartona dobijenog na Mundijalu... Ova sapunica }e potrajati.

Karayi}: Nismo du`ni Predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Tomislav Karaxi} tvrdi Savez ne duguje novac biv{em selektoru nacionalnog tima Radomiru Anti}u. - Malo je simtomati~no da se takve informacije pojavquju ba{ pred nama va`nu utakmicu protiv Estonije. Organi FSS rekli su o Anti}u {ta su imali. Anti} je svoj posao u Savezu zavr{io. [to se ti~e wegove eventualne tu`be, to je apsolutno wegovo pravo. Mi znamo da smo u pravu i uop{te se ne pla{imo rekao je Karaxi}. On tvrdi da ugled FSS nije do{ao u pitawe, jer su i

FIFA i UEFA bili upoznati sa situacijom. - Svako ima pravo da tu`i, da dobije ili izgubi. To su normalne stvari. Mi smo i FIFA i UEFA obavestili o na{im postupcima. Imamo mi{qewe na{e advokatske kancelarije i uop{te se time ne}emo daqe baviti. Mislim da bi Anti} trebalo da potra`i neki drugi posao, ako ga mo`e dobiti u Evropi, jer dugo vremena nije radio pre dolaska u Srbiju. Red bi bio da se zaposli na nekoj drugoj strani, da nekog drugog trenira - zakqu~io je Karaxi}.

PARTIZAN RUTINSKI PROTIV MLADOSTI

[estica za mirnu pauzu

Vrlo brzo fudbaleri Partizana uspeli su da se oporave od {oka u Novom Sadu. Kako trener Stanojevi} ka`e ekipa je u prvom kolu kupa, u Apatinu pokazala karakter kakav se od we i o~ekuje. Iako protivnik nije bio adekvatan {est datih golova ipak govori o pristupu igri srpskog {ampiona. Partizan je u Apatin doveo najboqe {to je mogao, ne potceniv{i, objektivno, nedoraslog rivala. Kleo i Babovi} su blistali i postigli po dva gola, a {ansu su dobili i omladinci Mul}an i Aksentijevi}. I utisak trenera je, iskoristili je. Partizan je popravio raspolo`ewe pred odlazak na prvenstvenu pauzu. - Ovakve pobede su vrlo va`ne. Kada do`ivite {ok, a potom idete na odmor’ vrlo je bitno {ta vas prati – rekao je Aleksandar Stanojevi}, osvr-

nuv{i se na role Mun}ana i Aksentijevi}a. Posle prvenstvene pauze Partizan o~ekuju te{ka isku{ewa. Najpre 16. dolazi Smederevo, a tri dana kasnije vaqak gostuje Bragi. Ve} 23. oktobra {ampion igra ve~iti derbi na Marakani. - Ako ponovimo partije protiv Vojvodine lo{e nam se pi{e. Ali, stru~ni {tab, ja i rukovodstvo kluba u~ini}emo sve da se to ne desi. Jasno smo stavili do znawa igra~ima da opomena vi{e ne}e biti. Najboqi smo u ligi, ali to na terenu moramo i da doka`emo. Kako stvari stoje protiv Brage bi mogao da zaigra Almami Moreira. Bar je to `eqa stru~nog {taba posle lo{ih igara i pona{awa Nemawe Tomi}a. Nema sumwe da bi Portugalac Partizanu bio veliko poja~awe i mo`da doneo dodatnu sigurnost. I. Lazarevi}

Snajder ostaje u Interu Fudbaler Intera i holandski reprezentativac Vesli Snajder izjavio je da o~ekuje da }e da produ`i ugovor s milanskim klubom. Snajder (26) ima ugovor sa Interom do juna 2013. godine, a uskoro bi trebalo da produ`i saradwu sa milanskim klubom na jo{ dve sezone. Inter je moj klub. U narednih petnaestak dana o~ekujem da se zavr{e pregovori i da

potpi{em novi ugovor do 2015. godine - rekao je holandski fudbaler. On je do{ao u Inter pro{le godine iz Reala. Holan|anin je pre madridskog kluba igrao za Ajaks, a za Inter odigrao je 49 utakmice i postigao 10 golova. Za reprezentaciju Holandije nastupio je na 68 me~eva i 19 puta se upisao u listu strelaca.

SPORT

petak8.oktobar2010.

17

ORLOVI U KVALIFIKACIJAMA ZA EP DO^EKUJU VE^ERAS ESTONIJU

Pi`on {iri krila orlovima Nacionalni tim Srbije potro{io je jedan deo kredita u kvalifikacijama za EP u grupi „C“ nakon remija sa Slovenijom na Marakani. Ceh je platio Radomir Anti}, a novi selektor Vladimir Petrovi} u debiju na klupi orlova protiv Estonije nema izbora niti pravo na gre{ku. Samo pobeda vra}a potpuni mir u reprezentativni tabor i odr`ava ambicije na `eqenom nivou. - Puno smo pri~ali prethodnih dana, bilo je i pohvala, a sada dolazi ono pravo. Sa re~i prelazimo na dela. Tokom kratkih priprema smo osve`ili fudbalere nakon silnih klupskih obaveza, na treninzima smo ve`bali ono {to `elimo da prika`emo na utakmici, a nadam se da smo sposobni da sve zamisli prenesemo na teren kako treba. Svi su zdravi, nema mesta za kalkulisawe i ~uvawe snaga. Idemo juna~ki u boj, do dobrog rezultata - istakao je u uvodnom izlagawu selektor Petrovi}. Delovao je Pi`on veoma smireno, a na pitawe da li }e mu ovo biti najva`niji susret u trenerskoj karijeri uzvratio je mudro. - Svaka naredna utakmica je najva`nija. Bi}e ih vaqda jo{ sa ovako velikim ulogom. Imam pozitivnu tremu, uobi~ajenu nervozu pred me~. Ose}am ogromnu odgovornost, gr~ koji te tera da uradi{ sve najboqe {to mo`e{ kako bi se domogao va`nih bodova. Nema dileme, na nekom novom po~etku rezultat je uvek u prvom planu - konstatvao je Pi`on. Selekcija koja sti`e sa Baltika ne spada u rang „top klase“ u Evropi. Rola favorita namewena je Srbiji. - Dugo i pa`qivo smo analizirali reprezentaciju koja nema veliko i zvu~no ime, ali mo`e ba{ zbog toga da bude nezgodan rival. ^vrsti su, tvrdi u odbrani, jaki u duelu, pokretqivi. Mo-

}emo tada lak{e do ciqa. Zadatak nije jednostavan kako mnogi misle. Verujem da }emo imati pravi ambijent za igru - poru~io je Petrovi}. Osvrnuo se selektor na kraju i na duel Iraca i Italijana, ~iji ishod mo`e da kreira daqi plasman na tabeli grupe „C“. - Mislim da bi nam najvi{e odgovarao remi, pa je logi~no da takav rezultat i pri`eqkujem. Nekoliko kvalitetnih selekcija merka tron, a grupa je izjedna~ena i svaki bod ima specifi~nu te`inu. Ne mo`emo, ni mi ni Italijani, da se oslonimo na prognozu da }emo do kraja kvalifikacija sve susrete dobiti. Smatram da }e kona~na odluka pasti u posledwa dva megdana, koja su za nas neobi~na te{ka, jer

Vladimir Petrovi}

gu da zaprete iz kontre, pa Italijani su se mu~ili sa wima, matirali ih posle dva kornera. Video sam i kako su parirali sjajnim [pancima u pro{lom kvalifikacionom ciklusu. Predo~io sam momcima da moraju biti koncentrisani, uz maksimalan pristup susretu mo`emo do trijumfa koji je neobi~no va`an. Pobeda di`e samopouzdawe, stvara se pozitivna klima. Dakle, u mislima su samo Estonci, a kada taj deo posla obavimo okrenu}emo se derbiju protiv Italije koji nas ~eka za ~etiri dana u \enovi smatra Petrovi}. Stil igre orlova iz prtehodnog perioda ne}e pretrpeti bitnije korekcije. - Nije bilo vremena da se dubqe pozabavimo promenama u igri, jer smo spremali taktiku za Estoniju. Treba nam agilan i kretivan vezni red kako bi do izra`aja do{la igra preko krila, kako bi @igi} imao na raspologawu dovoqno lopti. Moramo da budemo opasni i iz prekida, jer imamo odli~ne skaka~e. Ali, ponovi}u, zanima me samo pobeda u ovom trenutku, ne i na~in na koji

Selektor izdiktirao tim Ni stariji hroni~ari koji prate de{avawa u nacionalnom timu ne pamte kada je jedan selektor dan uo~i takmi~arske utakmice saop{tio bez oklevawa sastav tim. Ba{ to je u~inio Vladimir Petrovi} na pres konferenciji u Hajatu. - Odavno sam rekao da startnu postavu imam u glavi, a ni{ta se nije promenilo ni tokom ovih mini priprema. Nemam razloga da bilo {ta krijem, ho}ete da izdiktiram imena - upitao je Pi`on veliki broj prisutnih novinara. U sali je nastao tajac, neverica, jer ovakvih presedana gotovo nikada nije bilo. Petro}emo do}i do bodova - veli selektor. Te{ko je proceniti kakvu }e podr{ku imati reprezentacija ve~eras na stadionu Partizana, koliko }e se publike okupiti... - Pozivam navija~e da nam pomognu, da nas slo`no bodre, jer

KAPITEN DEJAN STANKOVI] APELUJE NA NAVIJA^E

Pobede su recept za sve boqke Pun iskustva i samopouzdawa kapiten orlova Dejan Stankovi}, uo~i megdana sa Estonijom, `eleo je najpre da apsolvira neprijatnu epizodu, duel sa Slovenijom. - De{avaju se u fudbalu poreme}aji, koji nisu ni nas zaobi{li nakon Mondijala. Ni{ta stra{no. Ne znam koliko je sve to uticalo na igru pro-

prva utakmica je najbitnija. Verujemo u sebe, da}emo maksimum da je ostvarimo. Tek nakon toga mo`emo re}i da smo napravili lepu uvertiru pred put u Italiju. Ina~e okr{aj u \enovi doma}in je progalsio za „me~ istine“ za novu generaciju koju predvodi Prandeli. Sasvim je izvesno da nas „azuri“ ba{ respektuju - objasnio je Stankovi}.

Dejan Stankovi} s navija~ima

tiv ozbiqnog rivala, Slovenije, ali znam da se najmawe tih dana pri~alo i mislilo na taj susret, jer su neke druge stvari bile u `i`i. Promenila se situacija, strasti su se primirile, i sada opet u fokus sti`e fudbal, rezultat - smatra Stankovi}. Estonci bi trebalo da poslu`e orlovima kao poligon za dobar zalet uo~i okr{aja sa Italijom. - Nema prostora za kalkulacije. Potrebna nam je pobeda zbog psiholo{ke stabilnosti, ova

Da misli orlova ne lete ve} ka stadionu „Marasi“? - Nemamo problem sa motivacijom za Estoniju, iako veoma brzo sledi derbi sa atraktivnim Italijanima. Uvek je kod nas prisutna odgovornost prema publici, a pobede su penicilin za sve boqke. Estonci su sasvim solidan protivnik, u formaciji „4-4-1-1“ znaju da suze odbrambeni zid, puno tr~e, pa treba uzvratiti na isti na~in i {to pre neku od stvorenih prilika pretvoriti u gol. Osetio je potrebu kapiten i da po{aqe svojevrstan apel publici.

Nizbrdica Jedan od sportskih sajtova u Italiji svrstao je Dejana Stankovi}a u idealan tim sa~iwen od stranaca koji su tokom protekle tri decenije ostavili poseban pe~at u „kal~u“. - Kad po~nu da ti broje utakmice i trofeje zna~i da si na nizbrdici, da se bli`i kraj karijere. [alim se naravno, lepo priznawe, prija mi, ali sada sam okrenut samo reprezentaciji i duelu sa Estonijom- prokomentarisao je Stankovi} dobijaju}i silne ~estitke ali pohvale selektora da je neverovatno napredovao u karijeri i da je oduvek bio uzoran profesionalac. - Setimo se pro{log ciklusa i me~a sa Austrijom na Marakani koji bi izgubili bez vetra u le|a koji nam je stizao sa tribina. Bio je kraj sezone, stigao nas je umor, ali publika je verovala, ponela nas da izdr`imo sve neda}e, ne primimop gol. Kad je tako onda letimo na terenu. Dobro, poquqalo se malo toga posle SP, ali ista je to ekipa, poznaju nas, nije se bitnije ni{ta promenilo, i ne vidim razloga da i daqe ne budu na{ 12. igra~, da imaju poverewa u tim. Setimo se kako nam je lepo bilo posle Rumunije i slavqa zbog odlaska na veliko takmi~ewe. Ima nade i {ansi da se to ponovi - konstatovao je Stankovi}. Z. R.

vi} je shvatio zbuwenost predstavnika „sedme sile“, pa je lagao po~eo da nabraja startere... - Na golu Stojkovi}, po bokovima Ivanovi} i Lomi} (Obradovi}), {toperi Vidi} i Lukovi} (Suboti}), dva vezna Stankovi} i Kuzmanovi}, po krilima Krasi} i Jovanovi} (To{i}), u {picu @igi} iza wega Ka~ar (Ninkovi}). Nema dileme, ovim gestom selektor je na prvom koraku pokupio simpatije novinara. Me~ protiv Estonije igra se na stadionu Partizana, po~iwe u 20. 30 sati a deqewe pravde povereno je Rusima, na ~elu sa Maksimom Laju{kinom. do~ekujemo „azure“ i idemo na noge Slovencima - zakqu~io je selektor Vladimir Petrovi}. Da li }e Pi`on ra{iriti ponovo krila orlovima, spremiti ih za pobedni~ki let, vide}emo ve} ve~eras protiv Estonaca. Z. Rangelov

Prandeli s tri napada~a Selektor fudbalske reprezentacije Italije ]ezare Prandeli najavio je da }e „azuri“ igrati sa tri napada~a na me~u protiv Severne Irske u okviru grupe C kvalifikacija za plasman na Evropsko prvenstvo, koje }e biti odr`ano 2012. godine u Poqskoj i Ukrajini. Prandeli je istakao da }e Italija igrati u formaciji 4-3-3, a u startnoj postavi bi}e: Vivijani, Kazani, Bonu}i, Kjelini, Kri{ito, De Rosi, Pirlo, Mauri, Pepe, Borijelo i Kasano. - Igra}emo sa tri {pica, a mislim da su De Rosi i Borijelo ispravan izbor u prvih 11 bez obzira na igre Rome u posledwe vreme. Vivijani }e biti na golu jer je pokazao jak karakter i verujem da je ova ekipa sposobna da trijumfuje u Belfastu - istakao je selektor Italije.

Muriwo pu{ta Kaku Trener fudbalera Reala @oze Muriwo pristao je da Brazilac Kaka po~etkom naredne godine pre|e u Inter. Ovaj list tvrdi da su ~elnici Intera odlu~ili da po svaku cenu dovedu Kaku u milanski klub, po{to se brazilski fudbaler navodno nije uklopio u igru Madri|ana. Muriwo je pristao da proda Kaku u slu~aju dobre ponude, a na wegovom mestu }e igrati Mesut Ozil, koji je nedavno stigao u „kraqevski klub“. Kaka (28) je ponikao u Sao Paulu, a od 2003. do 2009. igrao je za Milan. Brazilac je pro{le godine stigao u Real, a za madridski klub odigrao je 33 utakmice i postigao devet golova.


18

SPORT

petak8.oktobar2010.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA

Kvalifikacije za Euro 2012. Grupa A Danas Kazahstan - Belgija Austrija - Azerbejyan Nema~ka - Turska

1. Nema~ka 2. Turska 3. Austrija 4. Belgija 5. Azerbejyan 6. Kazahstan

2 2 1 2 1 2

2 2 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0

Grupa B Danas Jermenija - Slova~ka Andora - Makedonija R. Irska - Rusija 1. R. Irska 2. Slova~ka 3. Rusija 4. Jermenija 5. Makedonija 6. Andora

2 2 2 2 2 2

2 2 1 0 0 0

0 0 0 1 1 0

0 0 0 2 1 2

0 0 1 1 1 2

Grupa C Danas Srbija - Estonija S. Irska - Italija Slovenija - F. Ostrva 1. Italija 2. Srbija 3. S.Irska 4. Estonija 5. Slovenija 6. F. Ostrva

2 2 1 2 2 3

2 1 1 1 0 0

0 1 0 0 1 0

0 0 0 1 1 3

NA[ PREDLOG

Turski mar{ na Berlin

(18) (20.30) (20.45)

7:1 6:2 2:0 2:4 1:6 0:5

6 6 3 0 0 0

(17) (19) (20.45)

4:1 2:0 2:1 2:3 2:3 1:5

6 6 3 1 1 0

(20.30) (20.45) (20.45)

7:1 4:1 1:0 3:3 1:2 1:10

6 4 3 3 1 0

Grupa D Danas Luksemburg - Belorusija (20.15) Albanija - BiH (20.30) Sutra Francuska - Rumunija (21) 1. Albanija 2. Belorusija2 3. Francuska2 4. BiH 5. Rumunija 6. Luksemburg 2

2 1 1 2 2 0

1 1 0 1 0 0

1 0 0 1:0 1 2:1 0 1 2 0 2 0:4

2:1 4 3 3:2 1:1 0

4

3 2

Grupa E Danas Ma|arska - San Marino (19) Moldavija - Holandija (20.30)

1. [vedska 2 2. Holandija 2 3. Moldavija 2 4. Ma|arska 2 5. Finska 2 6. San Marino 2 0

2 2 1 1 0 0

0 0 0 0 0 1 0 1 0 2 2 0:11

Grupa F Danas Gruzija - Malta Gr~ka - Letonija Sutra Izrael - Hrvatska 1. Hrvatska 2. Izrael 3. Letonija 4. Gruzija 5. Gr~ka 6. Malta

2 2 2 2 2 2

1 1 1 0 0 0

1 1 0 2 2 0

8:0 7:1 3:2 2:3 1:4 0

6 6 3 3 0

(19) (20.45) 0 0 1 0 0 2

(21.05)

3:0 3:1 2:3 1:1 1:1 1:5

4 4 3 2 2 0

Grupa G Danas Vels - Belorusija (20.30) Crna Gora - [vajcarska (20.30) 1. Engleska 2. Crna Gora 3. Vels 4. [vajcarska 5. Bugarska

2 2 1 1 2

2 2 0 0 0

0 0 0 0 0

Grupa H Danas Kipar - Norve{ka Portugal - Danska 1.Norve{ka 2. Danska 3. Kipar 4. Portugal 5. Island

2 1 1 2 2

2 1 0 0 0

0 0 1 1 0

Grupa I Danas ^e{ka - [kotska [panija - Litvanija 1. [kotska 2 2. Litvanija 2 3. [panija 1 4. ^e{ka 1 5. Lihten{tajn2 0

1 1 1 0 0

0 0 1 1 2

7:1 2:0 0:1 1:3 0:5

6 6 0 0 0

(1.50) Nema~ka - (3.40) Turska (6.00)

Rise, Huger, Braten i Kerju. Debi u nacionalnom dresu ima}e 18 - godi{wi Henriksen iz Rozenborga. Kiprani su na startu kvalifikacija remizirali protiv Portugala 4:4. Okas, Alonefitis, Avram i Konastantinu bi}e uzdanice doma}ina na stadionu Antonis Papadopulos u Larnaki. Bi}e ovo i prilika da se fudbaleri Kipra domognu prvog boda ili ~ak pobede, nakon pet poraza u duelu protiv Norve{ke. Na{ predlog: 3+

Reprezentacija Nema~ke u tre}em kolu grupe A, kvalifikacija za EP 2012. ugosti}e selekciju Turske u Berlinu na Olimpijskom stadionu. Bi}e ovo prvi sudar ova dva rivala nakon dramati~nog susreta u polufinalu EP u [vajcarskoj 2008 godine. Selektor pancera, Joakim Lev posle dva vezana slavqa protiv Belgije i Azerbejxana `eli da nastavi seriju dobrih rezultata. Povre|en je Mertezaker, ali }e Lam, Klose, Ozil i Podolski biti uzdanice Nemaca u Berlinu. Turska koju predvodi Holan|anin Gus Hidink, tako|e je startovala sa dve pobede, a put Nema~ke ne}e krenuti povre|eni Selxuk, a nova lica u nacionalnom dresu su Gomen i Hurma~i. Cetin, Erdogan, Alintop, [enturk su uzdanice Turaka. Tradicija je na strani Nemaca, pet pobeda, jedan remi i jedna pobeda gostiju. Na{ predlog: 1

(1.60) Portugal - (3.40) Danska (5.00)

(4.80) Jermenija - (3.15) Slova~ka (1.65) Fudbaleri Slova~ke su pobedom nad favorizovanom Rusijom (1:0), vezali i drugu pobedu na startu kvalifikacija za odlazak na EP 2012. godine i u dobrom raspolo`ewu putuju u Jermeniju. Doma}in je na po~etku kvalifikacija pora`en od Irske 1:0, a protiv Makedonije su remizirali 2:2. Selektor Minasjan pozvao je igra~a sredine terena Pogsjana, koji }e zameniti povre|enog Mkosjana i ne}e biti ni Mktr~jana. Selektor Slova~ke Vladimir Vajs, zbog povrede ne mo`e da ra~una na Viteka, ali su zato tu [ebo, [krtel, [alata, Ham{ik i [estak. Zanimqivo je da se ova dva rivala nikad do sada nisu sastajali, pa }e rezultat ovog duela imati istorijski karakter. Na{ predlog: 2, 3+

Tomas Miler

(4.85) Severna Irska (3.15) Italija (1.65) Interesantan me~ se igra u Belfastu na stadionu Vindzor, a snage }e odmeriti Severna Irska i lider grupe Italija. Ova dva rivala su se do sada sastajala sedam puta, pet puta su pobedili azuri,a po jedan me~ je zavr{en remijem i pobedom Iraca. Selektor Vortington pozvao je po prvi put tandem Seltika Pata Mekartnija i Nila Mekgina. Tu je iskusni Evans iz Man~estera, kao i tandem Laferti - Paterson.Selektor Italioje \ezare Prandeli ima dosta problema oko sastava ti-

1 0 1 0 0 0 0 1 2 1:6

(20) (21.45)

3:1 1:0 4:4 4:5 1:3

6 3 1 1 0

(20.15) (22)

2:1 1:0 4:0 0:1 0

4 4 3 0

Teri spreman za Crnogorce Kapiten ^elsija Xon Teri potvrdio je da }e igrati za reprezentaciju Engleske na me~u sa Crnom Gorom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, koje }e biti odr`ano 2012. godine u Poqskoj i Ukrajini. Teri je zbog povrede zadwe lo`e propustio pre mesec dana prva dva me~a u grupi G kvalifikacija za EP protiv Bugarske (4:0) i [vajcarske (3:1). - Dobijam lakat u rebra na svim me~evima. Me|utim, ovaj posledwi je bio posebno neprijatan, jer mi je ostavio masnice. Maseri mogu samo nakratko da mi ubla`e bol. Bio sam na snimawu i sre}om ni{ta nije slomqeno, ali me boli kada kijam, ka{qem ili kada se smejem. Nema veze, bi}u spreman za igru - rekao je Teri.

ma \ilardiwo i Antoneli su povre|eni, golman Bufon je ve} dugo van stroja, pa je od iskusnih ostao jedino Pirlo. Na{ predlog: 2

(3.10) Kipar - (3.00) Norve{ka (2.10) Reprezentacija Norve{ke pobedom u duelu protiv Portugala 1:0, najavila je da }e biti jedan od favorita za osvajawe prvog mesta u Grupi H. Izabranici selektora Olsena put Larnake krenuli su bez povre|enog Solija, a wegova zamena bi}e wegov klupski kolega iz Brana Moen, kome }e dru{tvo praviti

(2.90) Izrael - (3.10) Hrvatska (2.30) [ahovni~ari nakon pobede na startu kvalifikacije protiv Letonije (3:0), igrali su nere{eno u Zagrebu protiv Gr~ke(0:0), a sada ih o~ekuje te{ko gostovawe protiv Izraela. Utakmica u Ramat Ganu bi}e sedmi duela Izreala i Hrvatske, a do sada doma}in nije slavio ni na jednom susretu ( remi i pet pobeda gostiju). spremni Srna, Kraw~ar, Petri}, Mordi}, Oli}, Rakiti} i Eduardo. Na{ predlog: 2 I. G.

[eik iz Sitija bacio u senku Abramovi~a Vlasnik fudbalskog kluba Man~ester siti {eik Mansur

0 0 0 1 2

Sudar Portugala i Danske na stadionu Dragao u Portu bi}e prilika da se vidi koja ekipa }e posle tre}eg kola ostati u trci sa Norve{kom za najvi{i plasman u Grupi H. Ronaldo i drugovi posle osvojenog boda u duelu sa Kiprom 4:4, primorani su da se vade protiv odli~ne Danske koja je u prvom kolu bila boqa od Islanda (1:0). Selektor doma}ina, Paolo Bento, stalno mewa tim , sada su novi na wegovom spisku Ma~ado i Pereira, koji }e uz Ronalda, Nanija i Almeidu predvoditi Portugal. Gosti sa severa Evrope bi}e ja~i za oporavqenog golmana Sorensena, Ilindergarda, napada~e Romedala, Agera i Kjera. Tradicija je na strani Portugalaca koji su slavili na {est duela, dva susreta su zavr{ena podelom bodova uz isto toliko pobeda Danaca. Na{ predlog: 1

bin Zajed al Nahijan progla{en je za najbogatijeg vlasnika

u Engleskoj u tradicionalnoj listi magazina „4-4-2“, dok su

Lista najbogatijih Vlasnici

Treneri

Fudbaleri

1. [eik Mansur (Man~ester siti) – 20 milijardi funti 2. Porodica Mital (KPR) 17 3. Ali{er U{manov (Arsenal) 8 4. Roman Abramovi~ (^elsi) 7,4 5. Porodica Liber (Sautempton) 3 6. Xo Luis (Totenhem) 2,7 7. Denis O’Brajen (Seltik) 1,8 8. Stenli Krenki (Arsenal) 1,8 9. Porodica Glejzer (Man~ester junajted) 1,5 10. Berni Eklston (KPR) 1,4

1. Fabio Kapelo (Engleska) 36 miliona funti 2. Roj Kin (Ipsvi~) 28 3. Aleks Ferguson (Man~ester junajted) 26 4. Karlo An}eloti (^elsi) 21 5. Arsen Venger (Arsenal) 17 6. Sven Goran Erikson (Lester) 15 7. Roberto Man}ini (Man~ester siti) 15 8. Ole Gunar Solskjer (Man~ester junajted) 10 9. Mark Hjuz (Fulam) 10 10. Hari Rednap (Totenhem ) 10

1. Dejvid Bekam (LA Galaksi) 100 miliona funti 2. Majkl Oven (Man~ester junajted) 40 3. Rio Ferdinand (Man~ester junajted) 36 4. Sol Kembel (Wukasl) 31 5. Rajan Gigs (Man~ester junajted) 27 6. Vejn Runi (Man~ester junajted) 25 7. Stiven Xerard (Liverpul) 22 8. Frenk Lampard (^elsi) 22 9. Xon Teri (^elsi) 19 10. Patrik Vijera (Man~ester siti) 18

[eik Mansur bin Zajed al Nahijan

titule u konkurenciji trenera i fudbalera pokupili Fabio Kapelo i Dejvid Bekam. Bogati Arapin je, izdvajawem ogromnih svota novca na poja~awa u prethodne dve godine, u potpunosti u drugi plan bacio vlasnika ^elsija Romana Abramovi~a kao neprikosnovenog finansijskog maga u Premijer ligi. Mansur sa kontom od 20 milijardi funti u banci vodi ispred Indijca Lak{mija Mitala ~ija porodica dr`i Kvin Park Renxers koji na ra~unu ima 17 milijardi, dok je tre}i Uzbekistanac Ali{er U{manov (osam milijardi funti) koji poseduje 26 odsto akci-

Me|unarodne prijateqske utakmice

Danas Bolivija - Venecuela (02.30) Japan - Argentina (12.50) Kina - Sirija (13.35) Indonezija - Urugvaj (15) Kuvajt - Bahrein (17) Ma|arska ( 21) - C. (21) (18) Ukrajina - Kanada (20) Franc. (21) - Turska (21) (20.45) Peru - Kostarika (23) Sutra Ekvador - Kolumbija (02.30) Panama - Salvador (04.00) Novi Zeland - Honduras (08.30) Australija - Paragvaj (11) Saud. Arabija - Uzbekistan (17) UAE - ^ile (18.30) Nedeqa SAD - Poqska (02.00) Jamajka - Trin. i Tobago (23) ITALIJA SERIJA–B

Subota Triestina - Sijena Peskara - Sasuolo Nedeqa Frosinone - Re|ina Krotone - Vareze Empoli - Pja}enca Livorno - Citadela Padova - Groseto Modena - Albinolefe Portosumaga - Novara Vi}enca - Askoli Atalanta - Torino 1. Sijena 7 5 2 0 2. Novara 6 4 1 1 3. Empoli 7 3 4 0 4. Atalanta 7 3 3 1 5. Re|ina 7 3 2 2 6. Padova 7 2 4 1 7. Triestina 7 2 4 1 8. Vi}enca 7 3 1 3 9. Krotone 7 2 4 1 10. Torino 7 3 1 3 11. Portosumaga7 3 1 3 12. Livorno 7 2 3 2 13. Peskara 7 2 3 2 14. Askoli 7 2 3 2 15. Frosinone 7 2 3 2 16. Groseto 7 2 2 3 17. Modena 7 2 2 3 18. Sasuolo 7 2 1 4 19. Vareze 6 1 3 2 20. Albinolefe 7 1 2 4 21. Citadela 7 1 1 5 22. Pja}enca 7 0 2 55:12

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 11:4 17 11:4 13 8:5 13 7:2 12 11:9 11 10:5 10 8:6 10 10:9 10 8:7 10 8:9 10 7:8 10 10:10 9 6:6 9 9:10 9 6:7 9 6:6 8 6:12 8 8:9 7 4:6 6 6:12 5 6:13 4 2

[PANIJA–SEGUNDA

Subota R. Vaqekano - Viqareal B Kartagena - Himnastik Las Palmas - Betis El~e - Albasete Selta - Alkaron Nedeqa Numansija - Kordoba Kserez - Hueska Salamanka - Granada \irona - Rekreativo Ponferadina - Vaqadolid Barselona B - Tenerife 1. Betis 6 5 0 1 2. Selta 6 5 0 1 3. R. Vaqekano 6 5 0 1 4. Salamanka 6 4 2 0 5. Las Palmas 6 3 3 0 6. Kserez 6 3 0 2 7. Barselona B 6 4 0 2 8. Vaqadolid 6 3 2 1 9. Alkaron 6 3 2 1 10. Albasete 6 2 3 1 11. Viqareal B 6 3 0 3 12. Kartagena 6 2 1 3 13. Kordoba 6 2 1 3 14. Granada 6 2 1 3 15. El~e 6 2 1 3 16. Numansija 6 2 0 4 17. \irona 6 2 0 4 18. Himnastik 6 1 0 5 19. Rekreativo 6 0 3 3 20. Hueska 6 0 2 4 21. Ponferad. 6 0 2 4 22. Tenerife 6 0 1 5

(16) (18) (18) (18) (20) (17) (17) (17) (17) (19) (21) 15:5 15 12:6 15 12:6 15 7:3 14 12:5 12 9:6 12 8:9 12 12:5 11 10:7 11 6:5 9 9:10 9 11:8 7 9:10 7 7:9 7 4:8 7 7:8 6 11:13 6 4:8 3 3:10 3 2:10 2 2:13 2 4:12 1

Benajun pauzira nekoliko meseci

Dejvid Bekam

ja Arsenala. Selektor Engleske, Kapelo, na bankovnom ra~unu poseduje 36 miliona funti, menaxer Ipsvi~a Roj Kin 28, a menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson dva mawe. Dejvid Bekam mo`e da se pohvali da u „{teku“ ima ravno 100 miliona funti. Englezi ~iwenicu da Roman Abramovi~ nije me|u tri najbogatija vlasnika u Premijer ligi obja{wavaju da to ne zna~i da je Rus postao siroma{an, ve} da je sve vi{e milionera zainteresovano da ula`e u engleski fudbal. Na primer, prva lista, koja je iza{la 2003. godine, dala je samo dvojicu prebogatih vlasnika, a danas ih ima 15.

Fudbaler ^elsija i izraelski reprezentativac Josi Benajun odsustvova}e van terena nekoliko meseci zbog povrede Ahilove pete. Benajun se trenutno nalazi u domovini gde se reprezentativci Izraela pripremaju za me~eve protiv Hrvatske i Gr~ke u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, koje }e biti odr`ano 2012. godine. Izraelski reprezentativac se povredio 22. septembra na utakmici Liga kupa izme|u ^elsija i Wukasla (3:4). Iako se prvobitno mislilo da se radi o lak{oj povredi posle pregleda magnetnom rezonancom utvr|eno je da }e fudbaler ^elsija da pauzira nekoliko meseci. Benajun (30) je u ^elsi stigao u letwem prelaznom roku iz Liverpula. On je pre ekipe s Enfilda igrao za Vest Hem, Rasing, Makabi Haifu i Hapoel Ber [evu. Za reprezentaciju Izraela nastupio je na 80 me~eva i postigao 23 gola.


SPORT

c m y

DNEVNIK

petak8.oktobar2010.

19

KVALIFIKACIONI TURNIR ZA EVROLIGU U NOVOM SADU

Na krilima publike do elite Vaterpolisti Vojvodine od danas do nedeqe doma}ini su kvalifikacionog turnira za Evroligu, grupe F. Turnir se igra na bazenu Slana bara, a pored Vojvodine za dva mesta koja vode u Evroligu nadmeta}e se italijanska Bre{a, ruski Sintez iz Kazawa i ma|arski Seged. Ukoliko ne budu uspeli da ponove pro{logodi{wi uspeh i zauzmu prva dva mesta u grupi koja vode u Evroligu Novosa|anima preostaje jo{ jedna prilika da nastave da igraju u LEN Kupu. Novi kapiten Vojvodine, reprezentativac Boris Vapenski isti~e da ekipa igra u izmewenom sastavu u odnosu na pro{lu godinu i da su iz kluba oti{la ~etiri (Kalini}, Kova~evi}, Filipovi}, Vuki}evi}), a do{la dva (Ubovi}, Matovi}) igra~a. - Oti{la su ~etiri sjajna igra~a, ali mi u tome nemamo prava da tra`imo alibi. Va`no je da odigramo ono {to smo uradili na treningu, a onda nam prostaje da se nadamo dobrom rezultatu. Ne `elimo ni{ta da obe}avamo, osim toga da }emo dati sve od sebe i da }emo ostaviti srce u bazenu. Pozivamo navija~e da do|u u {to ve}em broju, kako bismo uz wihovu pomo} uspeli da izborimo povoqan rezultat. Ali, {ta god da se desi u ova slede}a tri dana mi }emo iza}i

Danas Vojvodina - Seged (19.30 RTV) Bre{a - Sintez (21.15)

Sutra Vojvodina - Bre{a (19.30 RTV) Sintez - Seged (21.15)

Nedeqa Vojvodina - Sintez (9.45 RTV) Bre{a - Seged (11.30)

Boris Vapenski

Foto: F. Baki}

podignute glave i nastaviti daqe. Nadam se da }emo posle ovog turnira mo}i svi da se pogleda-

mo u o~i i da ne}emo imati {ta jedan drugom da prebacimo - ka`e Boris Vapenski, koji je ovoga

Seged predvodi Molnar Seged sa klupe vodi Zoltan Ka{a{, a u ekipi je i trostruki vlasnik olimpijskog zlata Tama{ Molnar. Ekipa Segeda je pre dve godine u ~etvrtfinalu LEN Kupa eliminisala Vojvodinu, a dva tima odli~no se poznaju, jer ~esto sparinguju. Bre{u predvodi nekada{wi reprezentativac iskusni Roberto Kalkatera, tu je, tako|e, nekada{wi reprezentativac Leonardo Bin-

Startuje VK Dunav U Novom Sadu je registrovan novi Vaterpolo klub pod imenom Dunav, a zateh za ~lanstvo prosle|en je Vaterpolo savezu Srbije. Prijem novog kluba u ~lanstvo, koji }e se takmi~iti u B ligi i koji }e zapravo biti ispostava Vojvodine, desi}e se na slede}oj sednici Upravnog odbora VSS. - Kada se obave svi administrativni poslovi ima}emo dve ekipe u saveznom rangu. Vojvodina }e se takmi~itu u A, a Dunav u B ligi. Novi klub je registrovan sa ciqem da na{a deca igraju i tako se afirmi{u. Za Dunav }e igrati svi mla|i igra~i koji nisu uspeli da u|u u prvi tim, ali i oni za koje je stru~ni {tab procenio da im treba dodatni rad kako bi stasali za prvi tim - rekao je sportski direktor Vojvodine Koqa Lazor. G. M.

Prva liga rukometa{a N. Pazova - Vrbas Vojput - Obili} Bask Soko - Zlatar Dubo~ica - Jagodina Zaje~ar - Mladost TSK C. zvezda - M. Gora Napredak - Rudar Proleter - N. Pazar

1. Zaje~ar 2. Jagodina 3. Vrbas 4. Napredak 5. Mladost 6. Obili} 7. C. zvezda 8. Zlatar 9. Rudar 10. Vojput 11. Proleter 12. N. Pazova 13. N. Pazar 14. Bask 15. M. Gora 16. Dubo~.

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 2 2

3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 0 0 1 0 0 0 1 0 0 0 1 1 0 0 0

0 0 0 0 1 1 1 1 2 2 2 2 2 3 2 2

22:24 23:26 29:30 0:10 28:21 28:25 31:30 29:26

97:69 6 74:58 6 85:75 6 79:72 5 56:51 4 85:84 4 67:68 4 82:86 3 83:83 2 80:81 2 79:85 2 80:83 1 67:72 1 79:87 0 44:63 0 0 20:20 0

ki, ali i sada{wi ~lan A tima azura Kristijan Preskjuti. Boje Bre{e brane i tri Hrvata: Ka~i} (golman), Frani~evi} i Elez. Za Sintez iz Kazawa igrao je sada{wi direktor Vojvodine Danilo Ikodinovi}. Ruski tim je spoj iskustva i mladosti. Predvode ih golman Nikolaj Maksimov, te Marat Zakirov i Nemac Tomas [ertvitis.

Mercedes nezadovoqan [umaherom Qubiteqi najbr`eg cirkusa su razo~arani, jer u povratni~koj sezoni nisu videli ni{ta od Mihaela [umahera. Mo`ete misliti kako je tek qudima iz Mercedesa, koji su reaktivirali sedmostrukog svetskog {ampiona u Formuli 1. Ni nema~ka ekipa nema beskrajno

mnogo strpqewa. [umaher je tek deseti u generalnom plasmanu voza~a posle 15 trka, sa samo 46 bodova. Zato mu je Mercedes postavio ultimatum - u narednoj sezoni mora da bude mnogo boqi. Bez obzira na trogodi{wi ugovor vredan 63 miliona evra, Mercedes }e se odre}i [umahera ako se u 2011. godini rapidno ne popravi. - Ve} sam po~eo pripreme za slede}u sezonu - poru~io je [umi.Pore|ewa radi, [umaherov klupski kolega Niko Rozberg ima 126 bodova. - Niko odli~no vozi. @elimo da se wih dvojica smewuju, da jedan pa drugi budu boqi, jer tako je najboqe za ekipu. Mihael nije ispunio o~ekivawa - izjavio je Ros Braun, {ef nema~kog tima. Ina~e, Rozberg je ~ak 12 puta bio ispred [umahera.

PO^IWE PRVA LIGA SRBIJE

Ambiciozni Suboti~ani Odbojka{i Spartaka su se vratili u prvoliga{ko dru{tvo, a prvi me~ u novoj sezoni igraju danas, Od 19 sati u suboti~koj Hali sportova golubovi do~ekuju ekipu Kleka, a ako je suditi prema najavama iz tabora Spartaka, predstoji zanimqiv me~. – Raspored je hteo tako da ve} u prvom kolu imamo veliki izazov – govori Goran Ili}, trener Spartaka. - Klek je sigurno jedan od prvih favorita za lidersku poziciju. Dobro su se poja~ali u prethodnom periodu, stigli su Ateqevi}, potom Tomi} koji je pro{le sezone igrao kod nas. Ne}e biti lako igrati protiv ovakve ekipe, ali imamo i mi na{e adute. Naime, ekipu Kleka smo pre dese-

tak dana savladali u prijateqskom me~u i tu }emo sigurno tra`iti da ponovimo takvu igru. Svakako da o~ekujem da nas publika podr`i, ne samo u ovom me~u, ve} i u narednim. Prva liga Srbije }e ove sezone biti izuzetno jaka, mnogo je igra~a iz inostranstva koji su se vratili i poja~ali konkurenciju. Odbojka{i Spartaka rade ve} dva meseca u pripremnom periodu, a pre nedequ i po dana su po~eli sa takmi~arskim me~evima. Ekipa koja je sastavqena ve}inom od igra~a iz Subotice, bila je uspe{na u Kupu Vojvodine, u finalu je sa 3:1 (25:18, 25:23, 22:25, 25:22) savladala Novi Sad i plasirala se u Kup Srbije. N. S.

leta sa reprezentacijom Srbije osvojio dva zlata (Svetska liga, Svetski kup) i jednu bronzu (Evropsko prvenstvo). Vapenski je istakao da je Vojvodina pro{le godine zabele`ila izvanredan uspeh, ali da se ekipa vi{e na to ne sme osvrtati. Prvi rival Novosa|anima danas }e biti Seged (19.30), sutra je na redu Bre{a (19.30), a u nedequ Sintez (9.45). - Pred nama je nova sezona, dva nova igra~a su se odli~no uklopila, a atmosfera u ekipi je odli~na. Uz wih, te, mlade igra~e

prikqu~ene prvom timu i nas, koji smo koji smo ve} neko vreme tu, mislim da mo`emo da se plasiramo u Evroligu. Imamo dobru ekipu i ja verujem u moje saigra~e. Respektujemo sve rivale, ali se nikoga ne bojimo. Ne treba previ{e obja{wavati ko su Bre{a, Seged ili Sintez. Skenirali smo ih, trener nam je rekao {ta trebada uradimo i sada nam preostaje samo da to u bazenu i potvrdimo. Rivali su na papiru ja~i od nas. Najvi{e poznajemo Seged, do sada smo s wima odigrali ~etiri susreta, oni vo-

de 2:1, uz remi, a mi }emo danas probati da popravimo taj skor. Proba}emo da ve} u toj utakmici otvorimo put za daqe i da u narednim utakmicama probamo da se nadigravamo sa rivalima - zakqu~io je Vapenski. I wegov saigra~ Milo{ Mili~i} imao je ovoga leta priliku da osvoji jednu medaqu sa reprezentacojom, zlatnu u Oradei u Svetskom kupu. On ka`e da Vojvodina nema {ta da izgubi na ovom kvalifikacionom tuniru, ve} mo`e samo da dobije. - Mlada smo ekipa i `elimo da napredujemo. Po{tujemo sve protivnike, ne bojimo se i `elimo da se nadme}emo sa dobrim igra~ima. U ekipama s kojima }emo odmeriti snage u naredna tri dana ima vrhunskih igra~a i nama }e biti ~ast da igramo protiv wih. Mora}emo da damo maksimum , kako bismo ponovili pro{logodi{wi uspeh, a to je plasman u Evroligu. Dobro smo se spremili za sve rivale i nadam se da }emo ispuniti sve zadatke koje nam je trener dao - rekao je Mili~i}. Igra~i i rukovodstvo Vojvodine pozivaju publiku da do|e u {to ve}em broju kako bi na wihovim krilima ostvarili zacrtani plan. Karte za utakmice prodava}e se po ceni od 200 dinara po danu i to na ulazu u bazen Slana bara. G. Malenovi}


20

SPORT

petak8.oktobar2010.

DNEVNIK

VE^ERAS KRE]E NOVI NLB KARAVAN

Plejada mladih na sceni Puna ko{arka{ka sezona po~iwe tokom vikenda koji je pred nama. Ve~eras }e u novu prvenstvenu trku u}i klubovi koji nastupaju u NLB ligi, a od sutra isto }e u~initi i najboqi klubovi Srbije, kroz Prvu A ligu. [to se regionalnog takmi~ewa ti~e, ono }e premijeru imati u derbiju 1. kola u Vr{cu, gde se ve~eras od 20,15 ~asova (TV Arenasport), snage odmeriti Hemofarm [tada i Cibona. Po mnogima, upravo su Vr{~ani i Zagrep~ani

na Milosavqevi}a (Radni~ki Kragujevac), iskusnog centra Ra{ka Kati}a (Hemofarm [tada) i Nemawu Jaramaza (Mega Vizura). Mladi}i poput Jana Veselog, Branislava \eki}a, Aleksandra Mitrovi}a, Bogdana Bogdanovi}a, Nemawe Be{ovi}a, Nemawe Jaramaza i Save Le{i}a dobi}e priliku za punu afirmaciju, time i {ansu da poka`u koliko vrede. Kao i pred pro{lu sezonu, Partizan ima po imenima slabiji tim, ali, kada su crno-beli u pitawu, zakqu~ke o wihovom potencijalu

Pro{losezonska ekipa Partizana, prvaka NLB lige

ekipe iz kruga favorita za visoki plasman, a koliko su u pravu vide}e se u wihovom me|usobnom duelu. Titulu i {ampionski prsten brani Partizan , ali s novim trenerom Vladom Jovanovi}em i zna~ajno izmewenom ekipom. Crno-beli u novu sezonu ulaze s kombinacijom mladosti i iskustva, ali i otvorenom mogu}no{}u da dovedu jo{ neko poja~awe iz SAD. U odnosu na minulu sezonu u sastavu nema Amerikanaca Lorensa Robertsa i Boa Mekejleba, a klub su napustili i Aleks Mari}, Slavko Vrane{, Aleksandar Ra{i}, Strahiwa Milo{evi} i Darko Balaban. Umesto wih, rukovodstvo kluba anga`ovalo je slovena~kog reprezentativca Jaku Klobu~ara (do{ao iz Olimpije), Australijanca Nejtana Xavaija (Sijuks Fols), potencijalnog reprezentativca Srbije DragaJADRANSKA LIGA (@)

Pobeda Partizana U prvom kolu Jadranske lige za ko{arka{ice postignuti su slede}i rezultati: Vojvodina NIS - Jedinstvo 62:58, Partizan - Gospi} 100:96, Radivoj Kora} - Medve{~ak 89:70, Vo`dovac - Lupa Zagreb 70:62, Ceqe Maribor 83:66, [ibenik - ^elik Zenica 86:67.

i mo}i ne treba prerano donositi. Istina je da na{ {ampion i u~esnik fajnal fora Evrolige u pro{loj sezoni vi{e ne predvodi fenomenalni Du{ko Vujo{evi}, ali Vlada Jovanovi} je godinama radio uz wega, sticao znawe i usvajao pobedni~ku filozofiju. Koliko je u tome uspeo, vide}emo veoma brzo. Hemofarm je, po snazi, drugi srpski klub u NLB dru{tvu. I Vr{~ani su dosta toga promenili u odnosu na pre nekoliko meseci, a odlascima Bobana Marjanovi}a (CSKA) i Stefana Markovi}a (Beneton) izgubili su dva bazna oslonca ekipe. Sre}om po tim iz Banata, na{ reprezentativac Milan Ma~van ostao je u Vr{cu, a veliki dobitak za ~etu trenera @eqka Lukaji}a je oporavak od povrede, odnosno neugodne bolesti (mononukleoza) Milivoja Bo-

`ovi}a i kapitena Miqana Pavkovi}a. Bojan Krstovi}, Marko [utalo, Milo{ Borisov i Boris Savovi} bi}e igra~i na ~ijem iskustvu i kvalitetu }e Lukaji} graditi igru, a mladi Amerikanci Mustafa Hamid (22, stigao s Univerziteta UKLA) i Xerom Xordan (24, Univerzitet Tulsa) mogli bi da predstavqaju zna~ajna poja~awa, kada se u potpunosti priviknu na evropsku ko{arku. Naravno, puno se o~ekuje i od stasitog Crnogorca Ivana Mara{a, ali i mla|ih snaga koje predvode Danilo An|u{i}, Uro{ Petrovi}, pa i mladi Novosa|anin i juniorski reprezentativac Luka Mitrovi}. Najdramati~nije promene od na{ih klubova do`ivela je Crvena zvezda. Suo~eni s velikim problemima finansijske prirode, crveno-beli su morali da istrpe odlaske Marka Ke{eqa, Nemawe Bjelice, Olivera Stevi}a, Vuka Radivojevi}a, Vladimira [timca, Elmedina Kikanovi}a i Majkla Tejlora, dakle kompletne osovine lawske ekipe. Umesto wih anga`ovani su Strahiwa Milo{evi} (Partizan), Uro{ Mirkovi} (Polfarma), Xamar Jang (Wu Meksiko stejt), Uro{ Nikoli} (Krka), Strahiwa Dragi}evi} (Tibingen), Darko Balaban (Partizan), Luka Dr~a (Univerzitet Juta) i Nemawa Arnautovi} (Mega Vizura), koji }e s mladi}ima Aleksandrom Cvetkovi}em, Stevanom Jelovcem, Nemawom Nedovi}em, Lazarom Radosavqevi}em i Ivanom Marinkovi}em, kao i oporavqenim Borisom Baki}em, ~initi ekipu ~iji }e primarni ciq biti da sa~uva status NLB liga{a. Kona~no, Radni~ki iz Kragujevca opet je stvorio tim koji, barem na papiru, izgleda veoma zanimqivo i kvalitetno. U fini{u prelaznog roka trener Miroslav Muta Nikoli} anga`ovao je trojicu odli~nih ko{arka{a - Stefana Stoja~i}a, Amerikanca Majka Lija i

Nakon ~etiri odigrane utakmice u kvalifikacijama za Evroligu, sezonu u NLB ligi ko{arka{i Hemofarm [tade otvori}e ve~era{wim duelom protiv standarnog Evroliga{a, zagreba~ke Ci-

borimo za visok plasman. @reb nam nije bio nimalo naklowen, jer u prva ~etri kola igramo protiv ~etiri prvaka. Ve~eras ugo{}ujemo Cibonu, zatim gostujemo Partizanu, potom do~ekuje-

Subota BEOGRAD: Partizan- Budu}nost (17, TV Arenasport), NIMBURK: Nimburk - Crvena zvezda (18), [IROKI BRIJEG: [iroki - Krka (20.15), ZAGREB: Cedevita Zadar (17), QUBQANA: Olimpija - Igokea (20)

Barseloni, Svetskom prvenstvu u dvorani u Dohi, a bila je prva i na Kontinental kupu u Splitu. Hrvatica je ovo priznawe ve} osvojila 2007. godine i sada se izjedna~ila sa Ruskiwom Jelenom Isinbajevom. Nagrade za atletske zvezde u usponu tako|e su oti{le u Hrvatsku, odnosno Francusku. Za najperspektivniju evropsku atleti~arku izabrana je Sandra Perkovi} iz Hrvatske, koja je ove godine postala {ampionka Evrope u bacawu diska, a u mu-

ZAGREB: Zagreb - Radni~ki (17, TV Arenasport) iskusnog Vladislava Dragojlovi}a, koji su se pridru`ili Vladanu Vukosavqevi}u, [ve|aninu Antonu Gadefosu, Strahiwi Stoja~i}u, Stivenu Markovi}u, Miqanu Raki}u, Danilu Mijatovi}u i Danilu Dra{kovi}u. Kragujev~ani su, kada se podvu~e crta, promenili ~itavu ekipu i sada ne treba sumwati da }e dvorana „Jezero“ ponovo biti ispuwena do posledweg mesta, po{to Muta ima tim s potencijalom da se ume{a u borbu za sredinu, a, bude li sre}e, mo`da i gorwi deo tabele. Nisu samo na{e ekipe mewale puno u igra~kom kadru tokom letwih meseci. Velike migracije de{avale su se i u Zadru, Ciboni, Olimpiji, Zagrebu, Igokei... Veoma dobru ekipu ima i ~e{ki Nimburk, a na scenu stupaju mladi igra~i, kao da se dogodila svojevrsna smena generacija i bi}e veoma zanimqivo pratiti kako }e se oni snalaziti u novom okru`ewu. Upravo zbog toga, te{ko je davati prognoze bazirane na realnim ~iwenicama, ali je izvesno da su ponovo Partizan, Hemofarm [tada, Cibona, Zadar i Zagreb, kao i Nimburk, barem na papiru, najve}i favoriti za titulu. A. Predojevi}

mladi momci `eqni rada i afirmisawa. - Imali smo dosta oscilacija u igri. U NLB ligi startujemo sa velikim ambicijama, da branimo i odbranimo sve ono {to su predhodne generacije Hemofarm [tade uradile, da sa~uvamo renome kluba i da poku{amo da ove sezone napravimo i korak vi{e. Ono u {ta su se Vr{a~ni mogli uveriti i tokom kvalifikacija je da }e se ova ekipa maksimalno boriti na svakom me~u. To o~ekujem i ve~e-

Blanka Vla{i} i Kristof Lemetr

tri zlatne medaqe. Blanka Vla{i} je dobila priznawe u konkurenciji 19 atleti~arki, a najozbiqnija konkurencija joj je bila Britanka Xesika Enis (sedmoboj). Blanka je ove godine osvojila zlatnu medaqu u skoku u vis na Evropskom prvenstvu u

{koj konkurenciji to je Francuz Tedi Tamgo, koji je neprikosnoven u troskoku. Dobitnicima }e priznawa biti uru~ena slede}e nedeqe na Evropskoj atletskoj konvenciji u Beogradu, koja }e biti odr`ana od 16. do 19. otkobra.

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Zrewaninci nastavqaju seriju Banat - Vr{ac 3:0 ZREWANIN: Hala sportova Medison. Gledalaca: 50. Sudija: Nedeqkov. Rezultati po me~evima: Majstorovi} - Sabo 3:0 (11:4, 11:5, 11:0), Bor~i} \or|ev 3:0 (11:9, 11:3, 11:9), Gordi} - \uri{ 3:0 (11:5, 11:5, 11:5). Zrewaninci su za mawe od 45 minuta savladali podmla|enu ekipu Vr{ca sa maksimalnih 3:0 i tako u~vrstili hod ka plej ofu. Svoju prvu pobedu u seniorskoj konkurenciji ostvario je mla|ani i ekstratalentovani Ilija Majstorovi} koji je slavio pobedu nad Sabom. U drugom me~u odli~no je igrao \or|e Bor~i}, potvrdio svoju klasu i lako iza{ao na kraj sa \or|evim. Tre}a odlu~uju}a partija pripala je poja~awu Banata Uro{u Gordi}u koji je svojim trijumfom doneo nove bodove ekipi iz grada na Begeju. - Rutinska pobeda na{eg tima, nismo se mnogo mu~ili sa podmla|enom ekipom Vr{ca koja nije mogla da parira. Bili smo motivisani jer nama je svaki

bod bitan, `elimo prvo u plej of, a onda i da juri{amo na titulu - rekao je Ilija Majstorovi}, prvotimac Banata. N. J.

Stenes - Vojvodina 3:1 ZREWANIN: Hala sportova Medison. Gledalaca: 50. Sudija: Ni}etin. Rezultati po me~evima: Lugowa - Starovi} 3:0 (11:3, 11:9, 11:6), Smiqi} - ^abrilo 1:3 (11:13, 11:6, 9:11, 11:6, 9:11), V.Bor~i} - Grbi} 3:0 (11:7, 11:6, 11:4), Lugowa - ^abrilo 3:2 (4:11, 11:6, 11:9, 10:12, 11:8). Te`e nego {to su o~ekivali igra~i Stenesa do{li su do pobede rezultatom 3:1 koja ima najverovatnije obezbe|uje opstanak u superliga{kom dru{tvu nad ekipom Vojvodine, koja je na korak bila do velikog iznena|ewa. Kod doma}ina odli~nu partiju pru`io je iskusni Lugowa koji je sa dve pobede i doneo bodove svom timu, dok se u gostuju}em sastavu istakao ^abrilo sa pobedom i minimalnim porazom. N. J.

Posle skoro osam meseci pauze Miqan Pavkovi} ponovo }e, kao kapiten Hemofarm [tade, predvoditi saigra~e na jednoj prvenstvenoj utakmici. - Po nekom nepisanom pravilu protiv Cibone uvek igramo dobro. Ne bih hteo da nam se ponovi pro{la sezona kada smo izgubili na startu i do{li u situacaiju da u nastavku prvenstva jurimo pobede u gostima kako bi nadoknadili propu{teno. Recept za ve~era{wu utakmicu ~vtrsta odbrana i strpqiv napad rekao je Pavkovi}.

Miqan Pavkovi}

bone (20.15). Izabranici @eqka Lukaji}a na samom startu lige nisu mogli da pri`eqkuju ja~eg i atraktivnijeg rivala. Nikad NLB liga nije bila toliko ujedna~ena i samim tim toliko neizvesna kao ove sezone, ocena je direktora Hemofarm [tade Marka Ivanovi}a. - Podsetio bih da smo uvek igrali u zavr{nici Jadranske lige. Ove sezone nemamo precizne ciqeve, ali bez obzira na velike promene u ekipi te`i}emo da nastavimo tradiciju i da se

Skakaka~ica u vis, Hrvatica Blanka Vla{i} i francuski sprinter Kristof Lemetr najboqi su evropski atleti~ari u 2010. godini, saop{teno je u Beogradu posle glasawa u kojem su u~estvovali qubiteqi „kraqice sportova“, predstavnici medija i stru~ni `iri. Francuz Lemetr je najbr`i beli sprinter svih vremena (9,97 sekundi), a na leto{wem Evropskom prvenstvu osvojio je

Nedeqa

Pavkovi} spreman

Rukomet

Prva `enska liga - Proleter Superprotein - @elezni~ar MC (19.30). Druga mu{ka liga, sever - NOVI SAD: Radni~ki Cement - Jedinstvo (16.30, Slana bara), FUTOG: Metalac AV - Harcegovina (19.30). Druga `enska liga, sever - NOVI SAD: Vojvodina Radni~ki (18.15, Slana bara). Prva vojvo|anska mu{ka liga - SIVAC: Sivac 69 - Putinci (18), ^ESTEREG: Napredak - Kikinda (20). Prva vojvo|anska `enska liga - DOLOVO: Dolovo Topola (19).

Odbojka

Danas VR[AC: Hemofarm [. Cibona (20.15, TV Arenasport)

@reb protiv Vr{~ana

DANA[WI PROGRAM

Viner {tedi{e `enska superliga - BEOGRAD: Po{tar 064 - NIS Spartak (20), ZREWANIN: Klek - Jedinstvo (U) (19). Prva mu{ka liga - IVAWICA: Putevi - Obili} (18), SUBOTICA: Spartak - Klek Srbija{ume (19), PAN^EVO: Borac VGSK (18). Prva `enska liga - KRAGUJEVAC: Sme~ 5 - Varadin BMG gradwa (18).

Parovi prvog kola

Blanka i Kristof najboqi

mo prvaka Crne Gore ekipu Budu}nosti, a zatim i prvaka BiH tim [irokog. Iza nas je izuzetno te`ak period. Zadovoqan samo pre svega kako smo odigrali kvalifikacije za Euroligu. Pripreme smo odradili bez Ma~vana, Borisova i Mara{a, pa se tek sada uigravamo - re~i su Marka Ivanovi}a. Trener Hemofarm [tade @eqko Lukaji}, naglasio je da je iz pro{logodi{weg sastava oti{lo ~ak sedam igra~a i da su dovedeni

ras, bez obzira {to igramo protiv Cibone koja je znatno promenila tim u odnosu na pro{lu godinu. U svojim redovima imaju, po meni, najzapa`eweg igra~a hrvatske reprezentacije Bojana Bogdanovi}a, vratili su Roka Stip~evi}a i doveli Amerikanca Markusa Xonsona - rekao je Lukaji}. Uprava ko{arka{kog kluba Hemofarm [tada odlu~ila je da na startu sezone ulaz u halu bude besplatan. J. Turkoane

PRIPREME STONOTENISERA ZA SP ZA OSOBE S INVALIDITETOM: Mu{ka i `enska reprezentacija Srbije priprema se u Novom Sadu i Beogradu za Svetsko prvenstvu u stonom tenisu za osobe s invaliditetom, koje }e se odr`ati u Ju`noj Koreji, u Gvan`unu, od 25. oktobra do 3. novembra. Pod nadozorom trenera Frawe Keslera i Gorana Koci}a, a uz materijalnu pomo} “Lukoila”, u SPC “Vojvodina” ve`baju Zlatko Kesler, Ilija \ura{inovi}, Branislava Peri} Rankovi}, Nada Mati} i Zorica Popadi} (u~esnici SP), a sparinguju im Dragan Bun~i}, Mitar Paliku}a i Zoran Mati}. Na prethodnom SP u [vajcarskoj Zlatko Kesler osvojio je zlatnu medaqu, a devojkama }e ovo biti prvo u~e{}e. S. S. Foto: F. Baki}


SPORT

c m y

DNEVNIK

ZAKON DAJE REZULTATE

Mawe incidenata Broj incidenata i izvr{enih krivi~nih dela na utakmicama od maja pro{le godine do danas smawen je za 20 odsto, a broj prekr{aja za 10 odsto, izjavila je ministarka sporta i omladine Sne`ana Samarxi} Markovi}. - Prema izve{taju MUP-a, pro{le godine izvr{eno je 326 krivi~nih dela, a ove godine taj broj iznosi 254. - rekla je Samarxi} Markovi} na konferenciji za novinare posle sednice Saveta za spre~avawe nasiqa i nedoli~nog pona{awa u sportu u Vladi Srbije. Na sednici Saveta oceweno je da je jedan od problema za realizaciju utakmica i infrastruktura stadiona, jer neki od wih nemaju ni upotrebnu dozvolu, a neki ni odgovaraju}e slu`bene prostorije. Ministarka je istakla da je Savet pohvalio pona{awe navija~a na fudbalskim utakmicama Crvena Zvezda - Slovan i Partizan Arsenal u Beogradu, kao primere uzornog i ispravnog navijawa. Prema wenim re~ima, na sednici se razgovaralo i o zdravstvenom stawu navija~a Partizana Dragana Glamo~eka, koji je povre|en u tu~i pre

po~etka fudbalske utakmice Anderlehta i Partizana u Briselu. U saradwi sa ministarstvima omladine i sporta i unutra{wih poslova preduzete su mere da se taj doga|aj daqe analizira, na osnovu ~ega je konstatovano da je do sukoba do{lo izme|u navija~a Partizana i gra|ana Brisela, a ne navija~a Anderlehta. - navela je ministarka. Ona je dodala da su navija~i Anderlehta uputili pismo izviwewa policiji Srbije za incident koji se dogodio u Briselu, u kojem su, kako je navela, preuzeli krivicu na sebe. Samard`i}-Markovi} je rekla i da je Savet konstatovao da je FK Partizan radikalno popravio sliku iz 2007. godine, kada je zbog pona{awa navija~a bio iskqu~en iz evropskih takmi~ewa. Ona je dodala da se na sednici Saveta raspravqalo se i o izve{tajima Ko{arka{kog saveza Srbije o tu~i ko{arka{a na turniru u Atini, Fudbalskog saveza Srbije o nasiqu i o kaznama za vr{ewe nasiqa i Fudbalskog kluba Partizan o doga|ajima pre utakmice u Briselu i mere za spre~avawe nasiqa povodom utakmica u Ligi {ampiona.

SVETSKI KUP ZA KLUBOVE U SKOPQU

Odli~ni Zavarko i Jokovi}eva Svetski kup (Kup {ampiona) za klubove po~eo je u Skopqu. Posle prvog dana srpski {ampion u konkurenciji kugla{a Beograd Po{tanska {tedionica je peti, ako se ra~unaju ekipe koje su odigrale sa tri igra~a, Beogra|ani imaju 1.788 ~uweva (Daniel Tep{a 629, Wego{ [aki} 569, Dejan Zaki} 590). Drugog dan igra}e Arpad Antal, Popovi} i Goran Ostoji}. U kokurenciji ekipa sa tri igra~a najboqi je slova~ki prvak Sport iz Podbrezove sa 1.912 ~uweva, za koga igraju sroski reprezentativci, kapiten reprezentacije Jovan ]ali} i svetski rekorder Vilmo{ Zavarko, koji je sa 677 ~uweva postigao i najboqi rezultat prvog dana takmi~ewa. U `enskoj konkurenciji, kod ekipa gde su odigrale dve kugla{ice, Pionir iz Subotice je drugi sa 1.154 ~uwa (Renata Vilov 556, Nevenka Jokovi} 598)! Jokovi}eva je postigla i najboqi rezultat prvog dana takmi~ewa. Plasmani posle prvog dana Svetskog kupa u Skopqu, mu-

petak8.oktobar2010.

TURNIR U PEKINGU

Ana se raspucala, pala i Elena Ana Ivanovi} je opet sjajna - agresiva i puna samopouzdawa, najboqa kada je najva`nije, forhend joj je ponovo ubita~an, a odli~na je i u defanzivi... To je na svojoj ko`i najboqe osetila Elena Dementijeva. Ruskiwa je morala da ~estita 36. teniserki sa VTA liste posle 114 minuta i dva tajbrejka u tre}em kolu Otvorenog prvenstva Kine. Ana Ivanovi} je sa 30 vinera, naspram 16 protivnice, i 32 neiznu|ene gre{ke, naspram 26 Ruskiwe, ostvarila tre}u pobedu u Pekingu. To je drugi uzastopni trijumf Srpkiwe nad Ruskiwom, koja je dobila prva ~etiri me~a. Poeni su bili dugi i iscrpquju}i, obe su se kretale odli~no. Dementijeva je forsirala Anin bekhend, ali kada bi se Srpkiwa namestila na forhend - skoro uvek je osvajala poen. Dementijeva je startovala brejkom, ali je Ana osvojila naredna ~etiri gema. Me|utim, kada je do{la na gem od osvajawa prvog seta, Ani je servis „oslabio“ i omogu}ila je devetoj teniserki sveta ~etiri brejk lopte, a taj poklon je Ruskiwa prihvatila i smawila na 4:5. To je bio put ka taj-brejku. Ana je povela 2:0, Dementijeva je izjedna~ila na 2:2 i to je bilo sve od we - narednih pet poena dobila je Beogra|anka i posle 58 minuta stekla prednost - 7:6 (7:2). Drugi set je bio monoton teniserke su bile sigurne u

Ana Ivanovi}

gemovima kada su servirale, naro~ito Dementijeva, koja je u takvih {est gemova izgubila samo ~etiri poena. Monotonija je razbijena pri rezultatu 5:4 za Ruskiwu. Ana je servirala za ostanak u setu i suo~ila se sa brejk loptom, odnosno set loptom za protivnicu. I tada je Ivanovi}eva odigrala sjajno, izvukla se i izjedna~ila na 5:5. Ve} tada se moglo naslutiti da }e i drugi set biti odlu~en u taj brejku, koji je nedugo zatim boqe po~ela Dementijeva - 2:0.

Troicki spasao me~ loptu

Nevenka Jokovi}

Viktor Troicki pobedio je u drugom kolu turnira u Tokiju Jirgena Melcera posle dva sata i 21 minuta - 7:6, 3:6, 7:6. Bio je to ~etvrti okr{aj wih dvojice, tre}i ove godine, i prvo slavqe Viktora Troickog. Prvi set je trajao 49 minuta, obojica su po jednom „gubili“ servise, pa se igrao taj-brejk, koji je Troicki re{io u svoju

korist sna`nim forhend vinerom (9:7) iako je prethodno bio „u minusu“ - 3:5. Me|utim, Austrijanac se nije predavao. Naprotiv, dodao je gas i sa dva brejka u drugom setu (35 minuta) stigao do izjedna~ewa - 6:3. Melcer, 13. igra~ sveta i ~etvrti nosilac u Tokiju, bio je pred pobedom, servirao je za trijumf kod 5:3, imao i me~ lop-

Spartak u drugoj ligi Ma|arske U Drugoj ligi Ma|arske }e se takmi~iti osam ekipa, Spartak Tisa Volan, Crvena zvezda, Mac, Debrecen, Ujpe{t, Va{a{ i dve ekipe Dunaujvaro{a. Iako je predvi|eno da ekipa SpartakTisa Vvolan igra svoje me~eve kao doma}in u Segedinu, postignut je dogovor da se me~evi protiv Crvene zvezde ipak igraju u Subotici, pa da i na{a publika ima priliku da na Stadionu malih sportova u`iva u najatraktivnijem zimskom sportu. Atila Banati, ~lan Uprave Tisa Volana, tako|e je naglasio zna~aj ovakve saradwe i podatak da je hokej u Segedinu sve popularniji. – Segedin je ove godine dobio led jo{ 27. septembra, {to je najranije u posledwih nekoliko godina, a u klubu su popuwene gotovo sve selekcije. Tako|e, odlukom ma|arske vlade hokej na ledu je stavqen na listu sportova u koje se mora vi{e ulagati, pa je za o~ekivati da }e uz nova sredstva i daqe poboq{awe uslova hokej u ovim krajevima i daqe ja~ati – istakao je Banati. N. S.

Rezultati (1) Nadal ([panija) - Raoni} (Kanada) 6:4, 6:4, Troicki (Srbija) - (4) Melcer (AUT) 7:6, 3:6, 7:6, (5) Monfis (Francuska) - Sepi (Italija) 6:4, 6:4, (2) Rodik (SAD) - [ardi (Francuska) 6:4, 7:6. tu... I upravo tada je po~eo „povratak u `ivot“ srpskog Dejvis kup reprezentativca. Napravio je prvi brejk jo{ od uvodnog seta, stigao kasnije do taj brejka u kome je od 2:2 „vezao“ ~etiri poena, a zatim iskoristio drugu me~ loptu - 7:3. Troicki je u prvom kolu savladao doma}eg tenisera, Keija Ni{ikorija 6:4, 6:2. Naredni protivnik bi}e mu Giqerme Garsija Lopez, 39. na ATP listi, koga je savladao u sva tri dosada{wa me~a - na ~elenxeru u Monci 2008, u Hamburgu 2009. i u Haleu ove godine. Pobednik turnira zaradi}e 261.500 dolara i 500 ATP poena.

SARADWA SUBOTI^ANA I SEGEDINACA

Hokeja{i suboti~kog Spartaka kre}u u nedequ, sa takmi~ewem u Drugoj ligi Ma|arske. Kroz saradawu dva kluba, suboti~kog Spartaka i segedinskog Tisa Volana, dobijena je pomo} za relizaciju me|unarodnog IPA projekta u vrednosti od oko 100.000 evra. Sredstva }e biti potro{ena na rad zajedni~ke ekipe Spartak Tisa Volan, kroz seniorski tim, ali i sve ostale selekcije. Na konferenciji za {tampu odr`anoj u Segedinu, Imre Kern, predsednik Vojvo|anskog hokeja{kog i kliza~kog saveza istakao je koliko je ovaj potez zna~ajan za razvoj hokeja u Pokrajini. – Subotica i Segedin su bratski gradovi, a odli~no je {to je saradwa nastavqena i na ovaj na~in. Nova ekipa je sastavqena od igra~a obe ekipe, a tako }e biti slu~aj i sa stru~nim {tabom. U vreme kada se godinama ne zna u kakvom }e se formatu odvijati takmi~ewe u Srbiji i da li }e ga uop{te biti, pravo je bogatstvo da igra~i dobiju priliku da igraju {to vi{e kvalitetnih me~eva – istakao je Kern.

Brzo je Ana „uzvratila“ mini-brejkom, zatim i dobro servirala (do 4:3), a onda je Ruskiwa na~inila dve gre{ke koje su je skupo ko{tale (3:6). Srpkiwa je stigla do tri me~ lopte, a iskoristila je drugu - 7:6 (7:4). Ana je u prvom kolu pobedila Francuskiwu Marion Bartoli (6:2, 6:3), a u drugom i Beloruskiwu Olgu Govorcovu (6:0, 7:5). U ~etvrtfinalu igra}e protiv Karoline Voznijacki. Dankiwa je u ~etvrtak savladala ^ehiwu Petru Kvitovu (6:3, 6:2) i time se domogla prvog mesta

TURNIR U TOKIJU

{karci : 1. Sport Podbrezova (Slova~ka) 1.912, 2. Rot vajs (Nema~ka) 1.865, 3. Zadar 1.824, 4. Konstruktor Maribor 1.823, 5. Beograd Po{tanska {tedionica 1.788, 6. Zalaegerseg (Ma|arska) 1.781. @ene: 1. Zagreb 1.631, 2. Rabotni~ki Skopqe 1.585, Sport Podbrezova (Slova~ka) 1.582, 4. Rad Lukavac (BiH) 1.470.

21

Viktor Troicki

na VTA listi. Preciznije, 20godi{wa teniserka iz Odenzea }e u ponedeqak presti}i Serenu Vilijams i popeti se na vrh VTA karavana. Ana Ivanovi} i Karlona Voznijacki sastajale su se dva puta, oba puta na gren slem turnirima, a Srpkiwa ima stoprocentan u~inak. Dodu{e, me~eve na Australijan openu i Rolan Garosu igrale su 2008. kada je Ana bila u usponu, a Voznijacki tek mlada nada.U svakom slu~aju, Dankiwa jo{ nije osvojila ni set protiv Ivanovi}eve.

Viktor pora`en u dublu Srpski teniser Viktor Troicki i Nemac Kristofer Kas nisu uspeli da se plasiraju u polufinale ATP turnira u Tokiju u konkurenciji dublova. Troicki i Kas pora`eni su danas u ~etvrtfinalu od Italijana Andreasa Sepija i Rusa Dmitrija Tursunova rezultatom 2:0, po setovima 6:2, 7:6 (3). Italijansko-ruska kombinacija igra}e u polufinalu protiv ^eha Franti{eka ^ermaka i Slovaka Mihala Mertiwaka.

Pa{anski eliminisan u Palermu Srpski teniser Boris Pa{anski nije uspeo da se plasira u ~etvrtfinale ~elenxera u italijanskom Palermu. Pa{anski je u osmini finala pora`en od ma|arskog tenisera Atile Bala{a rezultatom 2:0, po setovima 6:4, 6:1.Srpski teniser je u prvom kolu pobedio Nemca Bastijana Knitela 6:4, 6:3. ^elenxer u Palermu igra se na {qaci za nagradni fond od 42.500 evra.

Venus u autu do kraja godine Venus Vilijams objavila je da je zavr{ila sezonu zbog povrede levog kolena. Iz tog razloga ve} je propustila ve}i deo druge polovine sezone. Sedmostruka pobednica gren slem turnira navela je u saop{tewu da je „vrlo razo~arana“ {to ne}e mo}i da u~estvuje na zavr{nom VTA turniru u oktobru, kao i u finalu FED kupa, koje SAD igraju protiv Italije u novembru. - Na le~ewu sam i primam terapiju. Postoji napredak, ali, na `alost, ne smem da ga optere}ujem u bliskoj budu}nosti, tako da ne}u biti spremna da

Venus Vilijams

u~estvujem na takmi~ewima 2010. godine. Radujem se {to }u biti potpuno zdrava za po~etak 2011. - navela je Venus Vilijams. Ona je ove nedeqe bila tre}a na VTA listi, sa u~inkom od 38 pobeda i sedam poraza ove sezone, uz dve osvojene titule u singlu, kao i 18 pobeda i jednim porazom sa tri trofeja u dublu. Ove godine je zaradila vi{e od 2,5 miliona dolara. Me|utim, Venus nije igrala od 10. septembra, kada je izgubila od Kim Klejsters, koja je kasnije i pobedila na US openu. To je 30-godi{woj teniserki bio jedini nastup na turnirima u drugoj polovini godine.


22

SVET

petak8.oktobar2010.

AVGANISTAN

DNEVNIK

PAKISTAN

EKOLO[KA KATASTROFA U MA\ARSKOJ SE [IRI

Karzai poziva pobuwenike KABUL: Predsednik Avganistana Hamid Karazi pozvao je pobuwenike da novi mirovni savet, ~ije je inauguraciono zasedawe bilo ju~e, posmatraju kao mogu}nost da polo`e oru`je. Novi avganistanski Savet za mir bi trebalo da radi na postizawu pomirewa s talibanima i drugim pobuweni~kim grupama. Kontakata izme|u avganistanske vlade i pobuwanika sve je vi{e, ali za sada nema formalnih pregovora.

Talibani su vi{e puta negirali da ima takvih kontakata, navode}i da ne}e u}i u mirovne pregovore sve dok su u zemqi trupe SAD i NATO. Karazi je pozvao pobuwenike da novi mirovni savet posmatraju kao mogu}nost da polo`e oru`je i pridru`e se vladi. Karzai je poru~io da i posle devet godina operacija NATO nema rezulata. „Na{i sinovi ne mogu da idu u {kolu zbog bombi i samoubila~kih napada“, rekao je avganistanski presednik. U izve{taju Fonda za otvoreno dru{tvo ju~e objavqnom navodi se da su Avganistanci sve nezadovoqniji me|unarodnim prisustvom, iako statistika pokazuje da su pobuwenici odgovorni za najve}i broj civilanih `rtava.

Izliveno otrovno blato stiglo do Dunava BUDIMPE[TA: Toksi~no crveno blato koje se izlilo iz rezervoara fabrike aluminijuma u zapadnoj Ma|arskoj stiglo je ju~e ujutro do Dunava, gde ugro`ava ekolo{ki sistem druge najve}e reke u Evropi, rekli su zvani~nici iz ma|arske Slu`be za vode. Uzorci vode uzeti na mestu gde se reka Raba uliva u Dunav pokazuju neznatno povi{en nivo alkalnosti, izmereno je izme|u 8,96 i 9,0 odsto, a normala je osam odsto, rekao je jedan zvani~nik te Slu`be agenciji Frans pres. Iz reke Rabe blato se ulilo u Dunav ju~e ne{to posle 8 sati ujutro , kod \era. Toksi~no crveno blato koje se izlilo u ponedeqak iz fabrike aluminijuma u gradu Ajku, 160 kilometara zapadno od Budimpe{te, usmrtilo je ~etvoro qudi i zagadilo velike povr{ine na zapadu Ma|arske. Iz rezervoara se izlilo oko milion kubnih metara ove otrovne materije. Otrovno blato se prolaskom kroz nekoliko reka razredilo i vi{e nije vidqivo golim okom. U reke u koje je u{lo ba~eno je vi{e tona maltera, da ga neutralizuje. Na povr{ini reke Rabe vide se mrtve ribe kako plutaju, ali u Dunavu nema takvog prizora, rekao je dopisnik Frans pre-

Duli}: Dunav u Srbiji nije zaga|en Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} izjavio je ju~e da Dunav u Srbiji nije zaga|en posle ekolo{ke katastrofe u Majdarskoj. „Situacija se prati iz minuta u minut. Poja~ali smo monitoring na ulazu Dunava u Srbiji, a sara|ujemo i sa Ma|arskim vlastima. Trenutno nema podataka da je Dunav zaga|en, a ako do toga do|e obavesti}emo javnost i nadle`ne institucije i preduzeti sve neophodne mere“, kazao je Duli} novinarima u Beogradu. On je naveo da se u Srbiji sprovodi redovan monitoring i obuka qudi koji rukovode sistemima u industriji i da trenutno ne postoje indicije od opasnosti od nekog ekolo{kog akcidenta. Prema re~ima ministra, sva nova industrijska postrojewa u Srbiji ispuwavaju najvi{e ekolo{ke standarde, a sva stara }e do 2015. godine morati „da implementiraju nove tehnologije“. sa. U mestima Deve~er i Kolontar, najte`e pogo|enim ovom katastrofom, stru~waci

su uspeli da spuste alkalni nivo u re~ici Torni, koja se uliva u Rabu.

NEUSPEH OBAMINE ADMINISTRACIJE

Su|ewe propalo zbog mu~ewa WUJORK: Ameri~ka vlada je pretrpela spreman da ka`e u procesu protiv optu`ezam vi{e ne primewuje ta tehnika, ali se ozbiqan neuspeh pri prvom poku{aju da sunog Galanija, ve} na~in na koji je se do weposle odbacivawa kqu~nog svedoka postadi jednom zatvoreniku iz vojne baze u zaligovog potencijlanog svedo~ewa do{lo. vqa pitawe {ta }e biti sa ostalim svedovu Gvantanamo pred civilnim sudom. Vlada „ Nije re~ o pravosudnom sistemu, ve} je ~ewima koja se dobijena mu~ewem pritvonije uspela u toj nameri zbog na~ina na kore~ o na~inu na koji se pritvorenici tretirenika. ji se odnosila prema zatvoreniku dok je bio raju i posledicama koje su mogu}e kada je taj Dejvid Runki, advokat optu`enih za teropod nadzorom obave{tajne slu`be CIA. tretman mimo zakona. Mislim da je ovo dorizam, ka`e za Bi-Bi-Si da se ne mo`e izvuSudija jednog wujor{kog suda, }i nikakav zakqu~ak u pogledu Luis Kaplan, zabranio je tu`iobudu}ih procesa, ali da je u ameOdluka ameri~kog federalnog sudije predstavqa ri~kom pravosudnom sistemu uvek cima da predstave svedo~ewe veliki neuspeh za vladu koja nastoji da prebaci svog kqu~nog svedoka - uz objava`ilo pravilo da su dokazi do{wewe da je svedok na|en samo na bijeni mu~ewem neprihvatqivi. sva su|ewa optu`enima za terorizam osnovu izjava optu`enog datih Odluka ameri~kog federalnog pred civilne sudove tokom surovog saslu{avawa u tajsudije predstavqa veliki neuspeh nom CIA-inom zatvoru. O~ekiza vladu koja nastoji da prebaci valo se da svedok Husein Abebe potvrdi subar dan za vladavinu zakona i da su princisva su|ewa optu`enima za terorizam pred du da je optu`enom Ahmedu Halfanu Gailapi odneli pobedu nad strahom“, objasnio je civilne sudove. Tako|e, su|ewe Galaniju niju prodao eksploziv koji je kasnije koriXo{ua Dartel. koji je najpre uhap{en u Pakistanu 2004. go{}en u napadima na dve ameri~ke ambasade Zatvor Gvantanamo postao je ozlogla{en dine i potom je dve godine kasnije preba~en u isto~noj Africi 1998. godine. Advokat ponajvi{e zbog tehnike maltretirawa tau Gvantanamo kao jedan od saradnika Osame Xo{ua Dratel je u pro{losti bio branimo{wih pritvorenika, koja se sastojala od bin Ladena, ocewuje se kao probno za ispulac nekolicini zatvorenika iz Gvantananalivawa vode u grlo, pri ~emu se stvara wewe obe}awa Obamine administracije. ma i ka`e da je sud doneo ispravnu odluku. ose}aj davqewa (waterboarding). Ameri~ki predsednik Barak Obama naime, namerava da zatvori bazu Gvantanamo do Problem za ameri~kog federalnog sudiNadle`ni u ameri~koj administraciji januara naredne godine. ju nije bio u tome {ta je svedok Abebe bio ka`u da se nad osumwi~enima za terori-

Ma|arski premijer Viktor Orban ju~e je posetio Kolontar, gde je procenio da }e biti vrlo te{ko sanirati delove sela koja su najte`e pogo|ena. “Na`alost, imam utisak da je svaki poku{aj rekonstrukcije ovde iza mosta uzaludan“, rekao je Orban. ”Verovatno treba na}i novu teritoriju za stanovnike sela i sravniti ovaj deo sela sa zemqom zauvek, jer je ovde nemogu}e `iveti“, rekao je ma|arski premijer. [ef ma|arske regionalne slu`be za borbu protiv katastrofa Tibor Dobson rekao je za ma|arsku agenciju MTI da je kompletan ekosistem ove reke uni{ten zbog visoke alkalnosti reke, izazvane toksi~nim crvenim blatom koje se u ponedeqak izlilo iz fabrike aluminijuma 160 kilometara zapadno od Budimpe{te. „Sve ribe su mrtve, a nismo mogli da spasemo ni vegetaciju“, rekao je Dobson i dodao da je reka Marcal „dobila smrtnu presudu“ kad ju je zahvatio otrovni muq. Za sada nisu prime}ene uginule ribe u Rabi ili u Dunavu, prenosi agencija Frans pres. U Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji poja~an je nadzor Dunava zbog kretawa otrovnog muqa.

Novi napad na konvoje NATO ISLAMABAD: Islamski ekstremisti u Pakistanu zapalili su 40 cisterni sa zalihama i gorivom NATO snaga u Avganistanu. Napad je usledio po{to su se Sjediwene Ameri~ke Dr`ave izvinile zbog incidenta, u kome su gre{kom ubijena dvojica pakistanskih vojnika. U napadu naoru`anih napada~a na jugozapadu Pakistana, zapaqeno je 20 naftnih cisterni i ubijen jedan voza~, saop{tila je pakistanska policija. Drugi napad na konvoje, koji snabdevaju NATO trupe u susednom Avganistanu, dogodio se na severozapadu zemqe. Islamski ekstremisti u Pakistanu poja~ali su napade na konvoje vojne alijanse, otkako je u raketnim napadima ameri~kih helikoptera, pro{le nedeqe, ubijeno desetak ekstremista, me|u kojima je bilo i evropskih dr`avqana. Oni su bili pripadnici grupa koje su planirale napade na evropskom tlu, navode ameri~ki vojni izvori. Od po~etka septembra, Sjediwene Dr`ave poja~ale su napade na upori{ta ekstremista, kako bi osujetile planove pripadnika teroristi~ke mre`e Al Kaide za napade na ciqeve u Evropi. Navodni planovi Al Kaide naveli su nekoliko zapadnih vlada da, tokom proteklih dana, svoje gra|ane upozore da budu oprezni, ako putuju u neke zemqe sveta.

Rusija vra}a avans Iranu MOSKVA: Zbog poni{tavawa ugovora sa o isporuci protivvazdu{nih sistema S-300, Rusija treba da vrati Iranu 166,8 miliona dolara i ni centa vi{e, izjavio je ju~e generalni direktor ruske dr`avne korporacije „Rostehnologije“ Sergej ^emezov. „Po tom ugovoru dobili smo predujam od 166,8 miliona dolara i u skladu sa ta~kom o okolnostima vi{e sile obavezni smo da vratimo tu sumu avansa koju smo dobili“, rekao je on i dodao da Rusija „vi{e nije obavezna da vra}a ni kopejku“. ^emezov je, kako je preneo Itar-Tass, objasnio da su okolnosti „vi{e sile“ Rezolucija 1929 Saveta bezbednosti UN o uvo|ewu sankcija Iranu. ^elnik „Rostehnologija“ je ranije ju~e rekao da Rusija i Iran vode pregovore o vra}awu novca koji je Rusija dobila da bi isporu~ila sisteme S-300.

Medvedev je potpisao ukaz o zabrani isporuke Iranu raketnih sistema S-300 i drugih vrsta modernog naoru`awa, podsetio je Itar-Tass. Pres slu`ba Kremqa je 22. septembra saop{tila da je ukazom o merama ispuwewa Rezolucije 1929 SB UN (9. juna 2010), izme|u ostalog, zabrawen tranzit i odvo`ewe preko ruske teritorije u Iran, kao i predaja Iranu izvan Rusije uz kori{}ewe plovila i letelica pod dr`avnom zastavom Rusije, bilo kakvih borbenih tenkova. Zabrawen je i tranzit borbenih oklopnih vozila, artiqerijskih sistema velikog kalibra, borbenih aviona i helikoptera, vojnih brodova, raketa ili raketnih sistema, sistema S-300 i materijalnih sredstava u vezi sa napred nabrojanim, ukqu~uju}i i rezervne delove.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN Ruski premijer Vladimir Putin dobio je ju~e za 58. ro|endan neuobi~ajan poklon - kalendar sa erotskim fotografijama 12 studentkiwa novinarstva sa moskovskog dr`avnog univerziteta. Za svaki mesec kalendara pozirala je po jedna studentkiwa u seksi dowem ve{u, dok su pored wihovih oskudno odevenih figura od{tampane laskave re~i upu}ene premijeru.

VEN \ABAO Italija i Kina nameravaju da vi{e nego udvostru~e vrednost godi{we trgovinske razmene, na 100 milijardi dolara do 2015. godine, izjavio je ju~e kineski premijer Ven \abao posle razgovora sa italijanskim kolegom Silviom Berluskonijem u Rimu.Trgovinska razmena dveju zemaqa trebalo bi da ove godine dostigne nekih 40 milijardi dolara.

VIKTOR JANUKOVI^ Ukrajinski parlament potvrdio je ju~e odluku Ustavnog suda o pove}awu ovla{}ewa predsednika koji }e sada mo}i da imenuje premijera i druge vi{e zvani~nike. Odluka suda i parlamenta se smatra pobedom predsednika Viktora Janukovi~a, koji je do{ao na ~elo zemqe na izborima ranije ove godine i koji se smatra proruskim politi~arem.

Vojskom protiv mafije u Kalabriji RIM: Italijanski tu`ioci i predstavnici upravne vlasti pozvali su Vladu da uputi vojsku u ju`ni italijanski region Kalabriju, kako bi se dr`ava izborila sa poja~anim dejstvom mafija{kog klana „Ndrangeta“ na jugu zemqe. Policija je, pre nekoliko dana, prona{la bazuku u blizini sudnice u gradu Re|o di Kalabrija, {to se tuma~i kao jedan od posledwih poku{aja zastra{ivawa tu`ilaca, prenela je agencija AP. „Bazuka, koju ~esto koristi kriminalna organizacija ’Ndrangeta’, nije bila u funkciji kada je prona|ena, ali je jasno da je namera wenog postavqawa da uznemiri {efa gradskog tu`ila{tva \uzepea Pignatona“, saop{tila je ju~e italijanska policija. Bezbednosni zvani~nici su se na sastanku u Re|o Kalabriji

Zaplewena „bazuka” u rukama karabiwera

slo`ili da je neophodno da vojne snage obezbede kancelariju tu`ioca i da budu rapore|ene na osetqivijim mestima.

Ministar odbrane Iwacio La Rusa podr`ao je takvu ideju. Vojnici su, tokom devedesetih, bili poslati na Siciliju, kao pomo}

policiji u akcijama protiv mafije. Pretwa tu`iocu Pignatonu nije prva pretwa institucijama italijanske vlasti u gradu Re|o di Kalabrija. U januaru, u bomba{kom napadu, o{te}ena su ulazna vrata sudnice, a nekoliko nedeqa kasnije, metak je poslat na adresu tu`ioca za borbu protiv mafije. U avgustu, u drugom bomba{kom napadu, o{te}ena je ku}a sudije za prekr{aje koji je radio na slu~aju „Ndrangeta“. Italijanska policija je, u julu, uhapsila oko 300 qudi i tako najavila veliki obra~un sa pripadnicima kalabrijske mafije, koja je „duboko zagazila“ u trgovinu drogom i prawe novca. Po oceni istrage, Ndrangeta je danas mo}nija od Koza Nostre (sicilijanska mafija), posebno u {irewu svog uticaja van granica Italije.


BALKAN

c m y

DNEVNIK

REPRINT SRPSKIH „NOVOSTI” IZAZVAO NOVE POLEMIKE U HRVATSKOJ

„Za sve koji nisu shvatili” ZAGREB, BEOGRAD: Naslovna strana "Novosti" koji izdaje Srpsko narodno vije}e u Hrvatskoj, a finasira se iz buxeta Hrvatske, podigla je veliku pra{inu, a zaposlenima se preti smr}u. Na naslovnoj strani su fotografije dva sru{ena hrvatska MIG-a, uz naslov "Obadva, obadva su pala!". Tamo{wa javnost ogor~ena je jer su te re~i identi~ne uskliku hrvatskog vojnika iz 1991. u [ibeniku, prilikom ru{ewa dva jugoslovenska MIG-a, ali je javnost najvi{e "zapalio" prilog na dr`avnoj televiziji u hu{ka~kom maniru u stilu devedesetih, javqa dopisnik B92. Me|utim, i pored pretwi smr}u i burne reakcije javnosti, redakcija "Novosti" u ~etvrtak ponavqa tira` nedeqnika sa istim spornim naslovom, uz dodatak: "Za sve koji nisu shvatili". Jedina razlika, pored crvene pozadine, izme|u naslovne strane pro{log i novog broja nedeqnika “Novosti” je nadnaslov "za ^i~ka i sve one koji nisu shvatili - drugo poboq{ano izdawe". “Na{a sekretarica je vrlo uznemirena. Mi smo naravno sve prijavili policiji. Dva policaj-

ca su do{la na uvi|aj. Nakon toga smo dali saop{tewe u kom smo rekli da nam se preti, da }e redakciju di}i u vazduh i da }e meni, kao glavnom uredniku prerezati grkqan. I to moramo shvatiti ozbiqno”, rekao je urednik nedeqnika Rade Dragojevi}. Prethodno je izjavio da }e ukoliko pretwe budu ostvarene

odgovornima smatrati ministra obrane, na~elnika Oru`anih snaga, ali i predsednika Hrvatskog helsin{kog odbora Ivana Zvonimira ^i~ka, ~ije rekacije smatra pozivom na lin~. Dragojevi} ka`e da ne vidi {ta je sporno u tekstu i naslovnoj strani. “Ako ne mo`emo pisati o faktima, o ~emu }emo pisati? Jesu li pala dva aviona iznad Pa{kogjesu? Mi smo napisali ’Dva su pala’. Ni{ta u tome nema sporno. Ne vidim zbog ~ega se tu neko quti, u ~emu je problem”, ka`e on. S druge strane, predsednik Hrvatskog helsin{kog odbora Ivan Zvonimir ^i~ak ka`e da se on nije me{ao u ure|iva~ku politiku novina. “Mi se zapravo ni{ta nismo bunili na wihovu ure|iva~ku politiku, nego smo naprosto upozorili na novine srpske nacionalne mawine u Hrvatskoj trebaju biti novine koje {ire razumevawe, mir i toleranciju, a ne da posti~u ovakvim provokacijama na mr`wu - i to je sve”, naveo je on. “Drugo, oni se finansiraju iz dr`avnog buxeta, dakle iz mog xepa. Oprostite, ali ja ne dopu{tam da me neko tako vre|a”, kazao je

^i~ak. Nakon brojnih reakcija, naslovnu stranu je komentarisao i predsednik Ivo Josipovi}. “Ne svi|a mi se takva naslovnica. Neukusna je, neka izdava~ vidi treba li nastaviti takvu politiku”, rekao je Josipovi}. Novinar “Jutarweg lista” Drago Hedl naslov vidi kao duhoviti komentar skora{weg doga|aja. Smatra da je sporna naslovna strana podigla preveliku buku i da je istu stvar objavio neki list koji ne izdaje nacionalna mawina u Hrvatskoj niko ne bi reagovao. “Sigurno da je ovo veoma zabriwavaju}a koli~ina pretwi koja je stigla na ra~un novinara. To samo govori da u Hrvatskoj, na`alost, jo{ ima qudi koji se ne mogu pomiriti s tim da neki qudi vide stvarnost”, ka`e Hedl. “Treba biti oprezan, treba za{tititi novinare”, naveo je on. Hrvatsko novinarsko dru{tvo od vlasti i od policije zatra`ilo je da pru`i punu za{titu i sigurnost redakciji “Novosti” uz konstataciju da je lo{e i opasno kada medije kritikuje vojska, koja je naslovnu stranu “Novosti” ocenila “uvredqivom za pripadnike Oru`anih snaga, za sve braniteqe i sve dobronamerne gra|ane”. HND podse}a i da je telop sa istim naslovom “Oba su pala” imao i Dnevnik HTV-a na dan kada su pali hrvatski migovi.

petak8.oktobar2010.

23

BOSNA I HERCEGOVINA

Sedam odsto neva`e}ih listi}a SARAJEVO: Centralna izborna komisija utvrdila je do sada 429.598 neva`e}ih glasa~kih listi}a, za sve nivoe vlasti u Bosni i Hercegovini. Ukupno je zabele`eno sedam odsto neva`e}ih listi}a, {to je iznad evropskog proseka, koji se kre}e izme|u jedan i tri odsto. Izbori su odr`ani u nedequ, 3. oktobra, a gra|ani su glasali za predstavnike u Predsedni{tvu BiH, Dr`avnom parlamentu, Federalnom parlamentu, deset kantonalnih skup{tina u Federaciji BiH, Narodnoj skup{tini Republike Srpske, kao i za predsednika i potpredsednike RS. Na izborima za ~lanove Predsedni{tva BiH zabele`eno je vi{e od 129.000 neva`e}ih glasova.

Osim uobi~ajenih gre{aka neupu}enih glasa~a, gra|ani su u kutiju ubacivali prazne listi}e, {arali po wima, cepali ih, a zabele`ena su i ispisivawa raznih poruka kandidatima.

Po{to u BiH jo{ traje proces prebrojavawa listi}a, a saop{teni su samo preliminarni izborni rezultati, CIK }e se o broju kona~nih neva`e}ih listi}a izjasniti kasnije. I me|unarodni posmatra~i su izrazili zabrinutost, zbog velikog broja neva`e}ih glasa~kih listi}a.

CRNA GORA

Zbog @eqezare i u gra|anski rat!

Investicije iz Nema~ke sti`u u Hrvatsku

Umrla Milka Planinc ZAGREB: Milka Planinc, nekada{wa predsednica Saveznog izvr{nog ve}a SFRJ, umrla je ju~e u Zagrebu u 87. godini, javili su hrvatski mediji. Planinc je bila jedina `ena premijerka neke socijalisti~ke dr`ave. Od 1972. do 1982. bila je na ~elu Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske, a od 1982. do 1986. Predsednica Saveznog izvr{nog ve}a SFRJ. Za vreme wenog mandata je donet Dugoro~ni program ekonomske stabilizacije. Milka Planinc je ro|ena u Drni{u 1924. U Drugom svetskom ratu stupila je u partizanski pokret, a na kraju rata imala je ~in poru~nika. Od 1947. Milka Planinc `ivi u Zagrebu, a od 1949. sledi wen politi~ki uspon. Slamawem Hrvatskog prole}a, Milka Planinc dolazi na ~elo Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske gde odlu~uje, na predlog Josipa Vrhovca, o hap{ewu "prole}ara". Hrvatski mediji prenose da su prema wenoj izjavi to bili Frawo Tu|man, Marko Veselica, Dra`en Budi{a, [ime \odan, Vlado Gotovac, Hrvoje [o{i} i jo{ nekoliko osoba.

ZAGREB: Hrvatska premijerka Jadranka Kosor i ministar privrede \uro Popija~ intenzivno razmatraju listu predlo`enih projekata nema~kih partnera, a konkretni rezultati o~ekuju se ovih dana. Lista sa 15 konkretnih predloga nema~kih preduzetnika, koja je sredinom septembra uru~ena hrvatskoj premijerki, rezultat je Hrvatsko-nema~kog privrednog foruma. Hrvatska premijerka pozitivno je reagovala na listu uz obe}awe da }e intenzivno podr`ati realizaciju navedenih projekata, izjavio je profesor Rajner Lindner, izvr{ni direktor Odbora za nema~ku privredu, nadle`an za isto~nu Evropu. ”Imamo velika nema~ka imena, tr`i{ne lidere u podru~ju tranzitnog, `elezni~kog i vazdu{nog saobra}aj. Imamo i mawe preduzetnike koji se bave ekolo{kom preradom vode i razvojem regionalne infrastrukture u podru~ju poqoprivrede. Za saradwu sa Hrvatskom zainteresovani su i veliki igra~i iz oblasti energetike. Imamo i ponuda jednog velikog nema~kog elektro i tehnolo{kog koncerna koji bi proizvodio `elezni~-

Jadranka Kosor

ka vozila, ali i signalne i bezbednosne sisteme.” Lindner u ovom trenutku ne mo`e da objavi imena nema~kih partnera, jer proces predstavqawa ponuda iz Nema~ke jo{ traje. Iz istog razloga jo{ nije poznat ni ukupni iznos budu}ih nema~kih investicija, ka`e direktor Odbora, profesor Lindner. Iako se Hrvatska, kao i ve}ina drugih dr`ava i daqe bori sa posledicama krize, u Odboru smatraju da su uslovi za ulagawe stranih investitora u Hrvatskoj vidno poboq{ani.

”Prime}ujemo spremnost hrvatske strane da raspisuje ponude uz ve}u transparentnost. Spremniji su i za razgovore u slu~ajevima od{tete. Otvoreniji su i za saradwu u podru~ju obrambene industrije, vazdu{nog saobra}aja, prerade vode, kanalizacije i otpadnih voda. Sve su to podru~ja u kojim su do sada dominirali doma}i ponu|a~i.” Jedan od glavnih problema koje brine nema~ke preduzetnike pri budu}oj realizaciji ponu|enih projekata jeste pitawe da li Hrvatska mo`e da ponudi dovoqno stru~nog kadra i specijalista koji bi odgovorili na wihove potrebe. Bolna ta~ka ostaju korupcija i komplikovana birokratija, ali i za to ima nade, poru~uje profesor Lindner. ”Korupcija je i daqe tema, to nije tajna. Ali hrvatska premijerka nam je obe}ala da }e preduzeti intenzivne mere u borbi protiv korupcije. Posebno }e obra}ati pa`wu i proveravati da li su u konkretnim slu~ajevima korupcije na tr`i{tu svesno ugro`eni strani partneri.”

@eqezara Nik{i}

NIK[I]: Ako u @eqezari Nik{i} bude uveden ste~aj, onda }e u Nik{i}u biti gra|anskog rata, upozorio je predsednik sindikata u toj fabrici Janko Vu~ini}. "Upozoravam da se ne pomiwe ste~aj, jer }e onda biti gra|anskog rata u Nik{i}u", rekao je Vu~ini} na konferenciji za novinare, na kojoj je najavio svakodnevne proteste radnika @eqezare od utorka, 12. oktobra. Po re~ima Vu~ini}a, radnici @eqezare protestova}e na ulicama Nik{i}a, sve dok ne budu usvojeni svi zahtevi sindikata redovna isplata plata, pokretawe proizvodwe, izmene kolektivnog ugovora, povoqniji socijalni program za vi{ak zaposlenih i povla~ewe krivi~nih prijava protiv ~lanova Izvr{nog odbora Sindikata @eqezare. Vu~ini}, tako|e, tra`i da Dr`avna revizorska komisija izvr{i proveru poslovawa @eqezare u prvom polugodi{tu ove godine i da se u re{avawe pro-

blema u toj fabrici ukqu~i premijer Milo \ukanovi}. ^lanovi Izvr{nog odbora Sindikata @eqezare, 27. septembra, upali su na sednicu poslovodstva fabrike i naterali ih da napuste upravnu zgradu. "Imate deset minuta da napustite fabriku", rekao je tada poslovodstvu Vu~ini}. Nakon toga, dr`avni tu`ilac u Nik{i}u predlo`io je istragu protiv ~lanova sindikalnog rukovodstva, jer su, kako je obja{weno, po~inili krivi~no delo nasiqa. Poslovodstvo @eqlezare je protiv ~lanova Izvr{nog odbora Sindikata podnelo krivi~nu prijavu. @eqezara ne radi od oktobra pro{le godine, a privodi se kraju monta`a nove elektrolu~ne pe}i. Poslovodstvo te firme insistira na daqem otpu{tawu zaposlenih. Vlasnik @eqezare u Nik{i}u je britansko-holandska kompanija "Montenegro spe{iliti stils".

EVROPSKI PARLAMENT

Sarajevo i Tirana sve bli`i „belom {engenu” BRISEL: Evropski parlament podr`ao je ju~e ocenu Evropske komisije da su vlasti Bosne i Hercegovine i Albanije ispunile uslove da se do kraja godine ukinu vize za putovawa wihovih gra|ana u {engenski prostor EU. Izve{taj Evropske komisije u kojem se ocewuje da su Albanija i BiH ispunile sve uslove za ukidawe {engenskih viza podr`alo je 538 poslanika, 47 je bilo protiv a 41 uzdr`an. Izvestilac EP Tawa Fajon je potvrdila da neke uticajne ~lanice EU imaju ograda za usvajawe takve odluke, ali je izrazila uverewe da }e nadle`ni ministri unutra{wih poslova i pravosu|a

evropske dvadesetsedmorice to ipak u~initi u novembru. Protiv ukidawa viza za gra|ane Albanije i BiH bili su u raspravi u EP neki nezavisni i poslanici evroskepti~nih stranaka desnice. Evropski parlament sino} je razmatrao predlog poslanice Fajon da se, na temequ zakqu~ka Evropske komisije da su vlasti u Sarajevu i Tirani zadovoqile sve zahteve, krajem godine uvede re`im bez viza za te dve zemqe. Neki poslanici su se osvrnuli na primedbe Francuske i jo{ nekih ~lanica EU da }e za odluku Saveta ministara EU za ukidawe viza tim dvema zemqama biti

potrebne dodatne bezbednosne garancije i potpuni stalni uvid u to kako se sva tehni~ka merila po{tuju. Nagla{eno je da }e o~igledno neke ~lanice EU tra`iti dopunske dokaze da nema opasnosti od "uvoza" ilegalnih imigranata i organizovanog kriminala u Uniju kad dr`avqani BiH i Albanije dobiju slobodu za putovawe u Evropu. Kona~nu odluku o ukidawu viza za dr`avqane Albanije i BiH donosi Savet ministara EU najverovatnije u novembru. U zemqe EU bez vize dr`avqani Albanije i BiH mo}i }e da putuju sa biometrijskim paso{em.


24

KWIGA

petak8.oktobar2010.

DNEVNIK

MARIO VARGAS QOSA DOBIO NOBELOVU NAGRADU ZA KWI@EVNOST

TOP-LISTA

Favoritu najsjajnije literarno priznawe eruanski kwi`evnik Mario Vargas Qosa dobitnik je ovogodi{we Nobelove nagrade za kwi`evnost, saop{teno je ju~e u Stokholmu. [vedska akademija nagradila je 74-godi{weg pisca zbog "kartografskog prikaza strukture mo}i i sna`nih prizora individualnog otpora, pobune i poraza". Vaegas Qosa se vremenom nametnuo kao jedno od najve}ih imena svetske kwi`evnosti i autor kwiga istorijske inspiracije sa inovativnom narativnom formom. Vargas Qosa, koji se proslavio romanom "Vreme heroja" 1966. godine, prvi je latinoameri~ki pisac koji je dobio Nobela posle Oktavija Pasa, meksi~kog pesnika i esejiste, kome je ovo presti`no priznawe dodeqeno 1990. "On (Qosa) je izvanredan pisac i jedan od najve}ih pisaca {panskog govornog podru~ja", kazao je u izjavi za Rojters stalni sekretar [vedske akademije Peter Englund. Prema Englundovim re~ima, Vargas Qosa se nalazio u Wujorku kada mu je saop{teno da je osvojio najpresti`nije kwi`evno priznawe na svetu.

sa je u mladosti `iveo u Boliviji i zatim u prestonici Perua - Limi, dok se nije otisnuo preko Atlantika, gde je u [paniji studirao kwi`evnost, stalno se nastanio u Madridu, gde je kasnije i doktorirao. Nemirnog duha i spreman da se politi~ki anga`uje, Qosa se pored pisawa romana i eseja intenzivno anga`ovao kao kolumnista, a bio je prevodilac i profesor {panskog jezika. ^ak se 1990. upustio i trku za predsednika Perua. Po{to je bio pora`en, povukao se iz aktivnog politi~kog `ivota. U mladosti je podr`avao levi~arske pokrete

P

Prevodi na srpski Srpski ~itaoci su otkrili Qosu pre tri decenije kada je "Prosveta" objavila roman "Pantaleon i posetiteqke" (prevod Silvije Monros Stojakovi}), a najvi{e ga je objavqivala "Narodna kwiga", sve do 2003, kada su {tampane "Dion Rigobertove bele`nice". [tafetu objavqivawa Qose preuzela je pre dve godine "Laguna", sa romanom "Avanture nevaqale devoj~ice". "Bio je veoma sre}an i veoma dirnut", kazao je Englund. Ro|en 1936. godine, u gra|anskoj porodici u Arekipi, Qo-

KWIGA ZAUVEK

ukqu~uju}i kubansku revoluciju, ali je sredinom sedamdesetih otvoreno napao Fidela Kastra.

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Solaris”

Mnogi latinoameri~ki kwi`evnici i intelektualci nisu mogli da mu oproste {to se okrenuo liberalnom kapitalizmu i ideji slobodnog tr`i{ta. Predava~ na mnogim univerzitetima u Latinskoj Americi, SAD i Evropi, Vargas Qosa je zapa`en i kao novinar i esejista. Ovaj pisac, koji je doprineo da svet po~etkom {ezdesetih otkrije kwi`evnost Ju`ne Amerike, objavio je do sada vi{e od 30 kwiga- eseja, romana, novela, pozori{nih komada, koje su prevedene na sve velike jezike. Vargas Qosa dugi niz godina va`i za jednog od favorita za najve}e svetsko literarno priznawe. Godine 1995. osvojio je presti`nu nagradu ”Servantes”, najzna~ajnije kwi`evno priznawe za {pansko govorno podru~je. Me|u brojnim romanima najpoznatiji su wegov prvi roman “Grad i psi”(1963), “Zelena ku}a” (1968), "Razgovori u katedrali" (1969) "Tetka Hulija i piskaralo"(1977), "Povest o Majti", a posledwi je " Avanture nevaqale devoj~ice". (Tanjug)

1. “Izgubqeni simbol”, Den Braun – “Solaris” 2. “Jedi, moli, voli”, Elizabet Gilbert – “Alnari” 3. “Lovac na zmajeve”, Haled Hoseini – “Laguna” 4. “An|eo ~uvar”, Paolo Koeqo –“Paideia” 5. “Qudi i de~aci”, Toni Parsons – “Laguna” 6. “Oko crvenog cara”, Sem Istland – “Solaris” 7. “Hiqadu ~udesnih sunaca”, Haled Hoseini – “Laguna” 8. “Kako bih bez tebe”, Gijom Muso – “Alnari” 9. “Uqe na vodi”, Dubravka Stojanovi} –“ Pe{~anik” 10. “Zauvek u srcu”, Vesna Dedi}-Milojevi} – “Laguna”

ANTOLOGIJSKA IZDAWA

U slavu seksualnosti I

zdava~ka ku}a “Orfeus” iz Novoga Sada, u okviru edicije “TraNS”, koju ure|uje Vladimir Kopicl, objavila je antologiju erotske proze „Amor vincit omnia” (“Qubav sve

~etiri kontinenta slave seksualnost. Uvek pikantna, ponekad neobuzdana, ~esto ne`na i dirqiva, tako|e ozbiqna i intelektulano uzbudqiva ili jednostavno zabavna,

pobe|uje”), koju je priredio Dejan D. Markovi}. U kwizi su zastupqeni slede}i autori: Jan Kot, Dijana Akerman, Kamil Paqa, Vladimir Nabokov, Henri Miler, Anais Nin, Harold Nors, Herbert Hanki, Xon Re~i, Robert Eli, Milan Kundera, Ijan Makjuan, Doroti Alison, Barbara ^ejs-Ribov, ^arls Bukovski, Mel Klej. U ovoj antologiji erotske proze, prvoj svoje vrste kod nas, autori svetskog glasa sa

„Amor vincit omnia” pru`a bogatstvo erotskih u`ivawa, koja se prote`u od lirskih do lascivnih, od provokativnih do {okantno eksplicitnih. Prkose}i tradicionalnim kalupima koji opkoqavaju kwi`evne predstave ~ovekove fizi~ke `eqe i seksualnog zadovoqstva, ova antologija razmi~e zavesu, otkrivaju}i senzualni, emotivni, eroti~ni svet bogatih prizora, strasti i avantura. A. R.

MILIVOJE MLA\ENOVI], DIREKTOR STERIJINOG POZORJA

^italac s predumi{qajem a{a civilizacija dospela je u ''delirijum komunicirawa'', razvaquje je prevelika brzina svega, pa je i nekontrolisano umno`avawe kwiga na ovom svetu, umesto razboritijom, ~ini tupavijom. Be{e neki vic – u Srbiji ima milion nepismenih, ostali su, vaqda, pisci! Ili ono, hvali se skriboman: ja sam vi{e kwiga napisao, nego {to si ti pro~itao! To su ti, idiotski, pora`avaju}i vicevi koje oblikuje ideologija sveop{teg prostakluka. A taj primitivizam, ta devalvacija kwi`evnog poslanstva, nije bez realnog utemeqewa. Ali, do|avola, Kwigu su upravo unizili kwi`evnici, nemoj da se la`emo. Ima danas vi{e pesnika na ovome svetu, nego muhoserina na penxeru seoske kr~me, a nekad su bili ''~u|ewe u svetu''. Nije mogu}e jednim pogledom obujmiti sve {to se danas natrukuje na ovom svetu. Mnogo toga izmi~e ~itawu, vrednovawu pogotovo. Mnoge kwige nikad ne na|u svoje ~itaoce. I zato je bezrazlo`na velika mistifikacija oko kwi`evnog posla: neka pi{e ko ho}e, nek objavquje kogod mo`e, neka ~ita ko mora. Razne su sorte ~italaca. Razne su im pobude, ra-

N

zni motivi. Ima ~italaca s predumi{qajem - hteo bi da dozna, da razotkrije, hteo bi da mu pisana re~ nadoknadi muziku, da ga kwiga razonodi, da mu razbije brigu. Ima ~italaca voajera, ima ~italaca foliranata i snobova. Ima ~italaca mu~enika i prvomu~enika – ~itaju, ~itaju, sve im suze kapqu. Ima ~italaca izdajica. Ima ~italaca-kukavica. Ima ~italaca ne`nih du{ica. Ima ~italaca provokatora. Prizna}ete, ipak su najopakiji profesionalni ~itaoci, to su oni tipovi koji umalo nisu postali pisci! Svi pri~aju da se vaqa vratiti temeqnim vrednostima, kqu~nim kwigama. Da pametnog li saveta! Usu|uje li se iko da ka`e koje su to kwige? I Sterija je pisao o tome kako mu vaqa stare kwige premetati. Onda, ~itajte sve {to do|e pod ruku, jer kwi`evnost nastaje iz kwi`evnosti a ne od realnosti. Sva su kwi`evna ostvarewa plod konvencija. Pesme se mogu ispevati samo od drugih pesama, a romani od drugih romana. Sve ono {to je novo, u stvari je prera|eno staro. ''Dva ~itawa kwige nikad nisu istovetna, tekstu koji ~itamo dodajemo ono {to u wemu `elimo da na|emo'', pi{e Cvetan Todorov.

Uporedite, recimo, svoja razli~ita do`ivqavawa kwige koju ste pro~itali u ranoj mladosti, kao ''{kolsku direktivu'' sa kasnijim ''~itawem po slobodnom izboru''. Vide}ete, izvesno, slagawe ili odstupawe ideolo{ke ta~ke gledi{ta teksta. Vide}ete, kao da se kwiga promenila, a vi ostali isti! Uo~i}ete, garantovano, da i daqe tra`ite u svakom delu pri~u, samo je vreme uticalo na pitawe forme te pri~e – danas `elite da se to ubrzano, sa`eto ispripoveda. A mo`da

KWI@EVNA BA[TINA

Prvi omladinski almanah mladinski almanah sa prilozima kwi`evno-istorijske sadr`ine “Licejka”, predstavqa prvu omladinsku periodi~nu publikaciju nove Srbije. Almanah je izlazio u Beogradu od 1862. do 1864, jedanput godi{we. Poznatiji saradnici bili su Stojan Novakovi}, Vladan \or|evi}, Uro{ Kne`evi}, Milo{ Jovanovi}, Kosta Popovi}, Stevan Popovi} i drugi. Ovu publikaciju poseduje Biblioteka Matice srpske i ona je pretra`iva u elektronskom katalogu te ustanove.

O

U

i nije tako, to zavisi i od va{eg unutarweg stawa. Mo`da da vam ipak dam neki savet ~itala~ki, vrsni? Besplatan, ali zato beskorisan. Prekomerno u`ivate u prozi? Onda da uzmete ''Zastave'' Krle`ine, osta}ete zabezeknuti kako se dve teme, srpska i hrvatska, na 1200 strana stapaju u jednu re~. Ili, uzmite Dubravku Ugre{i} –''Baba Jaga je snijela jaje'', ~itajte De`ulovi}a i Jergovi}a. Odajete se poeziji u potaji? Pro~itajte jo{ jednom [ekspirove sonete, vide}ete razliku- grubo je u prozi, a ostalo u stihu.... U`ivate u golicqivosti biografije? Prona|ite kwigu Mani Gotovac ''Fali{ mi'', zakqu~i}ete kako bi vas bez faktografskog udela mawe zanimala. Li~no, sad kad udare ove duge depresivne ki{e, volim da dohvatim jedan od onih osam tomova Bo{ka Ivkova – ''Zemqa i ra{}e - ^itanka Vojvodine''. Za mene su to dragocene kwige. Tamo ima re~i starostavnih, misli ogrezlih u melanholiju, tamo ima zapisa o tome ko smo mi na zemqi i opomena da se na zanosimo koliko smo va`ni. A mo`e da se ~ita kako vam se prohte, svaka strategija ~itala~ka garantuje uspeh.

Pravopas za pravopis

saradwi sa Ministarstvom kulture Srbije, Politika onlajn napravila je “Pravopas” onlajn igru za {kolarce, uz ~iju pomo} mogu da provere svoje poznavawe gramatike i op{te kulture. Igra se nalazi na adresi www.pravopas.rs, a predstavqena je nedavno, na “Komtrejdovoj” Fabrici znawa u Beogradu. Projekat je realizovan uz pomo} Ministarstva kulture, i namewen je ne samo deci, ve} kako se na sajtu ka`e „svima koji govore, ~itaju i pi{u srpski jezik bez obzira na to koliko godina imali i gde `iveli“. Sajt je podeqen na ~etiri igrice. “Kako se pi{e?”, “Mali test op{te kulture”, “Prona|i gre{ku” i “Kada ka`em, mislim”. Ilustrovan je jasnim i jednostavnim crte`ima, a svaka igrica ima tri nivoa te`ine, u zavisnosti od znawa i uzrasta deteta koje je igra. U igri “Kako se pi{e” igra~ bira jedno od dva ponu|ena re{ewa, a za svako pitawe ima deset sekundi. Kada se igra zavr{i, dobija spisak sopstvenih odgovora, od kojih su oni ta~ni napisani zele-

nom, a neta~ni crvenom bojom. Ono {to mo`e da predstavqa problem jeste izbor re~i, jer se mnoge od wih u razli~itom kontekstu pi{u na oba na~ina, pa wihovo ozna~avawe kao “pravilno” i “nepravilno” mo`e da unese zabunu. Nema zabune s “Malim testom op{te kulture”. Tu se odgovara na pitawa vezana za istoriju, muziku, film, politiku, zabavu. Deset sekundi po pitawu donosi uzbu|ewe i napetost, a ako igrate du`e, pitawa se ponavqaju, pa imate dobru {ansu da nau~ite propu{teno, {to je i osnovni ciq ove igre. “Prona|i gre{ku” je igra o kojoj ne znamo ni{ta, jer je stranica jo{ uvek u pripremi, mada ne bi bilo lo{e da se wena izrada uskoro privede kraju, jer je {kolska godina uveliko po~ela, a |acima je ova vrsta u~ewa veoma zabavna. Najzanimqivija igra je “Kad ka`em, mislim” jer takmi~arima nudi priliku da provere svoje znawe slenga i “uli~nog govora”. [ta zna~i “japanac”, ko je “metla”, koja radwa se obavqa “~etovawem” samo su neka pitawa na koja {kolarci

O[E ] T NE

treba da odgovore da bi osvojili maksimalnih deset poena. Ova igra odli~na je prilika i za roditeqe da prodube svoje znawe o tinejxerima, a ne bi bilo lo{e da je i u~iteqi i profesori posete neki put. Ovakav sajt vi{estruko je koristan i za u~enike, i za profesore i roditeqe. Pru`a mogu}nost detetu da kroz samostalan rad na zabavan na~in produbi svoje znawe iz srpskog jezika, op{te kulture i istorije, a profesorima i roditeqima omogu}uje da u zajedni~koj igri provere svoj i nivo znawa svojih mali{ana. Ovo je posebno va`no za profesore i u~iteqe, koji imaju sjajnu priliku da deci pribli`e gramatiku, koriste}i ove testove, i iskoriste priliku da objasne neke jezi~ke nedoumice ili neobi~ne izbore re~i. Treba samo znati kliknuti na mi{a. I. Vujanov


KULTURA

DNEVNIK

petak8.oktobar2010.

NA SAJMU KWIGA U FRANKFURTU

Savremena srpska proza u programu „Dijalog” Na 62. me|unarodnom sajmu kwiga u Frankfurtu je, u programskoj celini „Dijalog“, predstavqena savremena srpska literatura, uz u~e{}e pisaca Dragana Veliki}a, Zorana @ivkovi}a, Jelene Lengold i Qubi-

ce Arsi}. Na forumu kojem su prisustvovali brojni novinari, izdava~i, prevodioci i agenti iz Nema~ke i iz regiona Balkana najavqeno je po~asno gostovawe Srbije na Sajmu kwiga u Lajpcigu 2011. godine, a predstavqen je i novi broj renomiranog nema~kog kwi`evnog ~asopisa „Noje Rund{au“, koji je u celini posve}en srpskoj kwi`evnosti. Pisci Dragan Veliki}, Qubica Arsi}, Zoran @ivkovi} i Jelena Lengold samo su neki od par desetina savremenih srpskih pisaca ~ija su dela prevedena ili se upravo prevode na nema~ki jezik. Direktor Sajma kwiga u Lajpcigu Oliver Cile rekao je da je gostovawe Srbije u Frankfurtu uvertira za nastup

na lajpci{kom sajmu kwiga naredne godine, odnosno prilika da se uspostave novi kontakti nema~kih izdava~a i prevodilaca sa srpskim autorima. „Nadamo se da }e nastup Srbije na lajpci{kom sajmu naredne

godine biti veoma uspe{an. Postoji interesovawe na nema~kom govornom podru~ju za literaturu Balkana, a naro~ito za srpske autore, ali je potrebno raditi na uspostavqawu poverewa“, rekao je Cile. Prema wegovim re~ima, nema~ke ~itaoce interesuje kakvo je savremeno srpsko dru{tvo, a posebno su im zanimqiva dela mla|ih pisaca. „Izuzetno je va`no da program prevo|ewa bude nastavqen i nakon 2011. godine, jer Srbija u ovom momentu nije dobro povezana s nema~kim izdava~kim tr`i{tem i kwi`evnim institucijama“, upozorio je Cile. O piscima koji }e u~estvovati u programima na srpskom na-

cionalnom {tandu {tampan je i prate}i promotivni materijal, koji pored prikaza stvarala{tva Lengoldove, Arsi}eve, Veliki}a i @ivkovi}a, sadr`i i podatke o delu Milovana Danojli}a. Jedan od poduhvata namewen promociji srpske kwi`evnosti na nema~kom govornom podru~ju jeste i objavqivawe novog broja uglednog kwi`evnog ~asopisa „Noje rund{au“, koji je u celini posve}en savremenoj srpskoj literaturi.Urednica tog broja Izabel Kupski rekla je da publikacija predstavqa dvadesetak srpskih, mahom mla|ih autora, me|u kojima su Vladimir Arsenijevi}, Sr|an Vaqarevi}, Igor Marojevi}, Vladimir Pi{talo, Zvon-

Prevodi na nema~ki jezik Koordinator nastupa Srbije na sajmu kwiga u Lajpcigu naredne godine Dragoslav Dedovi} istakao je da bi do po~etka te manifestacije, odnosno do narednog marta, trebalo da bude prevedeno ~etrdesetak dela srpskih autora na nema~ki jezik.Oko 25 naslova ve} je prevedeno, a pored beletristike, koja obuhvata prozu savremenih pisaca, ali i klasika, na nema~kom jeziku bi}e objavqene i po ~etiri stru~ne kwige i antologije. „Okosnicu tog izbora ~ine tri ideje: nova urbana vitalnost mla|e srpske literature, odnosno obnova urbaniteta kao poeti~ke kategorije, zatim sve prisutnije `ensko pismo i, najzad, neka vrsta eti~kog, idejnog i estetskog pluralizma“, rekao je Dedovi}. ko Karanovi}, Ana Ristovi}, Sreten Ugri~i}, Svetislav Basara i drugi. Sajam kwiga u Frankfurtu, najve}a svetska manifestacija

U OKVIRU IZLO@BE „SRBIJA – ^ESTO POSTAVQANA PITAWA”

Revija na{ih filmova u Wujorku ^e{ki centar u Wujorku, uz pomo} Filmskog centra Srbije (FCS), organizovao je Reviju srpskog filma u Wujorku od 13. do 17. oktobra, pod nazivom „Cinema Belgrade“, najavqeno je iz FCS. Revija }e biti odr`ana u okviru projekta „Srbija - ~esto postavqana pitawa“, koji je inicirao Austrijski kulturni forum u Wujorku, u saradwi sa „Bohemian National Hall“ na Menhetnu. Izlo`ba „Srbija - naj~e{}e postavqana pitawa“ u Wujorku, u organizaciji Austrijskog kulturnog foruma i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, veoma dobro je prihva}ena u wujor{koj kulturnoj javnosti, navedeno je u saop{tewu. Prvog dana revije bi}e prikazani filmovi „Klopka“ Srdana Golubovi}a i „(A)torzija“ Stefana Arsenijevi}a, a sutradan ostvarewe Darka Lungulova „Tamo i ovde“, koje je wujor{ka publika ve} imala priliku da pogleda.Nakon projekcije planiran je razgovor s producentom

filma \or|ijem Lekovi}em i glumcima Dejvidom Tortonom i Jelenom Mr|om, kao i sa dizajnerom Mirkom Ili}em.

Fehmiuom. Do kraja filmske smotre ameri~ka publika }e mo}i da pogleda i ostvarewe „Dunav“ Gorana Rebi}a, „Be`i, zeko,

Najavqene su i projekcije filmova Olega Novkovi}a „Rudarska opera“ i „Sutra ujutru“, nakon kojih }e biti prire|en razgovor sa glavnim glumcem Uliksom

be`i“ Pavla Vu~kovi}a, „Ordinary people“ (Obi~ni qudi) Vladimira Peri{i}a i „Fabulous Vera“ (deo omnibusa „Lost and found“) Stefana Arsenijevi}a.

U IZDAWU „PLATO BUKSA”

Kwiga i muzika Yonija [tuli}a Izdava~ „Plato buks“ objavi}e sredinom oktobra komplet od 14 kwiga legendarnog muzi~ara Branimira Xonija [tuli}a, kao i dva CD-a sa neobjavqenim snimcima posledwih koncerata wegove grupe „Azra“ u Bawaluci i Mostaru 1990. godine. „Plato buks“ je saop{tio da komplet sadr`i, uz „Azrine“ pesme, autobiografiju s komentarima i izbor objavqenih novinskih tekstova, i [tuli}eve „prevode anti~ke kwi`evnosti na savremeni srpski jezik“. „Prevode i prepeve, izabrana dela obojena li~nom notom, sa~inio je uz kompletne ilustracije

posve}ena kwizi, slu`beno je po~eo u sredu, a sve~ano su ga otvorili u utorak uve~e argentinska predsednica Kristina Fernandes de Kirhner i nema~ki ministar inostranih poslova Gido Vestervele.Na Sajmu koji je prevashodno poslovni ove godine u~estvuje oko 7.000 izdava~a iz 113 zemaqa, na ~elu s Argentinom koja je po~asni gost manifestacije, a organizatori o~ekuju oko 300.000 posetilaca. Tokom petodnevnog trajawa sajma, u okviru manifestacije Open Books, na 160 kwi`evnih manifestacija nastupi}e 170 autora. Tokom trajawa sajma }e ovogodi{wa mirovna nagrada nema~kih kwi`ara biti uru~ena izraelskom piscu Davidu Grosmanu , a ju~e u 13 ~asova, na Plavoj sofi u sajamskoj hali 6, objavqeno je ime ovogodi{weg dobitnika Nobelove nagrade za kwi`evnost Maria Vargasa Qose. Srbiju, ~iji se nacionalni {tand nalazi u Hali 5, u kojoj su prete`no izlaga~i iz jugoisto~-

[tuli}, rok pesnik, vo|a kultne „Azra’, sada nastawen u Holandiji“, saop{tio je izdava~. Vo|a jedne od najuticajnijih jugoslovenskih rok grupa, zagreba~ke „Azre“, [tuli} od po~etka devedesetih uglavnom `ivi povu~eno u Holandiju u gradi}u Hauetenu, kod Utrehta. Posledwe wegovo muzi~ko izdawe bio je album „Blaze“, objavqen pod „Azrinim“ imenom 1997. godine u Srbiji. [tuli} je objavio kwigu autobiografskih pesama „Smijurija u mjerama“ 2005. godine, a prethodno je 1996. godine na Beogradskom sajmu kwiga predstavio svoj prepev Homerovog epa „Ilijada“.

ne Evrope, pored programa koji je pripremilo Ministarstvo kulture, predstavqaju i izdava~i okupqeni oko Srpskog udru`ewa izdava~a i kwi`ara.

25

IZMENE NA ^ELU ZAJEDNICE I FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORI[TA VOJVODINE

Nova sezona – novo rukovodstvo Zajednica profesionalnih pozori{ta Vojvodine (ZPPV) od prekju~e ima novog predsednika i selektora. Za vr{ioca du`nosti predsednika izabrana je predsednica Skup{tine ZPPV Tatjana Paska{, aktuelna direktorka Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ u Zrewaninu, dok je na mesto selektora Festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodina izabrana Ana Tasi}, pozori{na kriti~arka iz Beograda. Kako javqaju iz ZPPV, dosada{wa predsednica Qubica Ristovski dala je ostavku zbog poslovne preoptere}enosti, a Tatjana Paska{ }e biti vr{ilac du`nosti sve dok se ne steknu uslovi da se mandat potvrdi na ~etiri godine. Ana Tasi} }e na mestu selektora naslediti Miroslava–Mikija Radowi}a. Festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine, 61. po redu, bi}e odr`an od 11. do 17. aprila 2011. Zrewanin }e ponovo biti grad doma}in ove presti`ne smotre. I. B.

DANAS OTVARAWE OKTOBARSKOG SALONA U BEOGRADU

U znaku video radova Ovogodi{wi 51. oktobarski salon, sve~ano }e biti otvoren danas u budu}em prostoru Muzeja grada Beograda, odnosno u nekada{wem vojnom objektu u Resavskoj ulici 40a. U saop{tewu organizatora se navodi da je prostor u koji ta ustanova treba da bude sme{tena u veoma lo{em stawu jer dugo nije bio u upotrebi i da }e konkurs za wegovu obnovu i preure|ewe biti raspisan do kraja godine. Ono {to ovogodi{wi Oktobarski salon ~ini specifi~nim u pore|ewu s proteklim izdawima te likovne manifestacije jeste to {to }e na glavnoj izlo`bi biti predstavqeni samo video radovi doma}ih i inostranih umetnika, uz odre|eni broj instalacija. Izlo`ba }e se odvijati pod motom „No} nam prija“, citatom preuzetim iz dela Horhea Luisa Borhesa, u kojem no} predstavqa metaforu za put ka se}awu, kolektivnom i individualnom, istra`uju}i na koji na~in biramo {ta }emo pamtiti, a {ta zabora-

viti, rekao je ovogodi{wi kurator izlo`be Johan Puset. U saradwi sa Seliom Prado, Puset je za 51. Oktobarski salon odabrao video radove 18 umetnika, me|u kojima su autori iz Nema~ke, Velike Britanije, Indije, SAD, [vedske, Danske, Ju`noafri~ke Republike, Holandije, ^e{ke, Italije, kao i iz dr`ava biv{e Jugoslavije. Oktobarski salon ove godine }e obele`iti i brojni prate}i programi, me|u kojima je izlo`ba radova Sigalit Landau iz Izraela, dobitnice nagrade KCB-a na 49. Oktobarskom salonu, kao i izlo`ba radova Renea Bloka „Love it or Leave it“. Izlo`ba Sigalit Landau bi}e postavqena u Likovnoj galeriji KCB-a, dok }e izlo`bu Renea Bloka publika mo}i da pogleda u galeriji „Artget“. Najavqeni su i stru~na konferencija o kulturnoj politici, brojna predavawa i razgovori s umetnicima, stru~na vo|ewa kroz izlo`be i drugi edukativni programi, koji }e biti odr`ani do 21. novembra.

DVE IZLO@BE MARKA ^ELEBONOVI]A U BEOGRADU

Slike iz porodi~ne kolekcije U Umetni~kom paviqonu „Cvijeta Zuzori}“ u Beogradu otvorena je izlo`ba slika Marka ^elebonovi}a, a od 11. oktobra u Francuskom kulturnom centru bi}e predstavqena mawa postavka wegovih crte`a i dokumentarnog materijala. Postavka u „Cvijeti Zuzori}“ pod nazivom „Slike iz porodi~ne kolekcije“, prema re~ima autorke izlo`be Qubice Miqkovi}, obuhvati}e ^elebonovi}eva kapitalna dela iz kolekcije wegove porodice, koja su nastala od 1923. do 1984, i koja }e ga na najboqi na~in predstaviti kao „zna~ajnog jugoslovenskog, francuskog i svetskog umetnika“. Miqkovi}eva je podsetila da je posledwa retrospektiva wegovih dela bila prire|ena pre skoro tri decenije, a 1986. Galerija „Sebastian“ u Beogradu priredila je komemorativnu izlo`bu sa 28 eksponata.Postavka u Francuskom kulturnom centru, naslovqena „Kreativni univerzum Marka ^elebonovi}a“, zami{qena je kao svojevrstan slikarev portret, kako bi publika saznala vi{e o ovom zna~ajnom slikaru, naro~ito wegovom radu i izlagawu u Francuskoj. Autorka te postavke Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beqanskog iz Novog Sada, objasnila je da je izlo`ba sa~iwena zahvaquju}i obimnoj dokumentaciji sa~uvanoj u porodici umetnikovih naslednika.Radi se o velikom broju kataloga i pozivnica za izlo`be, fotografija koje prate `ivot umetnika i wemu bliskih osoba od detiwstva do poznih dana, koje prikazuju wegov `ivotni i radni ambijent i izgled wegovih izlo`bi, kao i prikupqani ise~ci iz novina sa najavama izlo`bi, kritikama, umetnikovim se}awima i intervjuima, ali i tekstovima objavqenim nakon wegove smrti. Okosnicu izlo`be predstavqa}e period `ivota i stvarawa ^elebonovi}a vezan za Francusku, posebno za Sen Trope, koji }e biti pribli`en publici i kroz rekonstrukciju wegovog ateqea, rad scenografa Olge Todorovi}. Bi}e izlo`ena i slika „Enterijer“ iz Spomen-zbirke Pavla Beqanskog, koja prikazuje unutra{wost wegove ku}e u Sen Tropeu, pasteli nastali u zavr{noj fazi wegovog stvarawa i crte`i koje publika do sada nije imala priliku da vidi.

Obe izlo`be bi}e otvorene do 6. novembra, a od 22. novembra postavka iz Francuskog kulturnog centra bi}e preseqena u prostor Spomenzbirke Pavla Beqanskog. ^elebonovi} (Beograd, 22. 11. 1902 - Sen Trope, 23. 7. 1986) pripada generaciji koja je sticala umetni~ko obrazovawe u periodu posle Pr-

Marko ^elebonovi}

vog svetskog rata i umetni~ku zrelost dosegla u me|uratnom periodu.Akademik SANU i prof. Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, `ivotom je bio vezan za Francusku.Privr`en tradiciji pariske {kole i aktuelnom kolorizmu, ^elebonovi} je dosledno ostao kolorist, a motive svog slikarstva odredio je na samom po~etku, posve}uju}i se predmetima i figurama u prostoru (mrtve prirode, enterijeri sa ili bez qudskog prisustva), kao i predelima.


MOJA KU]A

petak8.oktobar2010.

c m y

26

DNEVNIK

Da ku}a zamiri{e mate puno posla i pretrpane ste obavezama, ali ba{ volite kad vam je ku}a ~ista i uredna i dobro provetrena. Tada, nekako, odi{e sve`inom. Taj utisak mo`ete poja~ati blagim mirisima nekih biqaka. Recimo, ru`inim laticama,

I

ruzmarinom, lavandom, korom cimeta, semenom karanfili}a ili gran~icom bosiqka. Nije neki tro{ak, a efekat je zaista prijatan. U dnevnoj sobi, recimo, mo`ete na nekoliko mesta postaviti ~inijice s aromati~nim travkama i cve}em ~iji vam se miris dopada. Pored toga {to }e vam soba prijatno mirisati, ove ~inijice mogu biti i atraktivan ukras. Ako nemate zgodno mesto za takve ~inijice, mo`ete biqke staviti u kesice od gaze ili ~ipke, a wih oka~iti na zid ili rasporediti po sobi. Za spava}u sobu zgodni su mirisni jastu~i}i ispuweni osu{enim cvetom lipe, kamilice, melise, lavande, nane ili ru`inim laticama. To su sve blagi mirisi - za spava}u sobu

nikako nisu dobri jaki mirisi, jer vam mogu poremetiti san. U kuhiwi su najprikladniji mirisi za~ina. Tako }e lepo izgledati i blago mirisati buketi}i za~inskih trava - lavande, lovora, ruzmarina... Lep ukras je i nekoliko komada kore cimeta, uvezanih dekorativnom trakom ili nekoliko zrna anisa u ~a{i. Miris ume da bude problem u ormanima koji se ne provetravaju ili je u wima zbijena ode}a - tada se javqa miris ustajalosti. Listi}i nane }e uspe{no otkloniti miris vlage, a za otklawawe mirisa ustajalo-

Boje i stil otkrivaju karakter zbor boja u enterijeru otkri}e neke od va{ih osobina. Crvena je najsna`nija boja i biraju je osobe ~vrstog karaktera, `eqne uzbu|ewa i akcije, kao i tople i srda~ne osobe. Zelena je omiqena smirenim osobama i qubiteqima prirode, a ~esto }e je odabrati i oni koje te`e smawewu aktivnosti i opu{tawu. Ru`i~asta je naj~e{}e `enska boja, ali se povezuje s osobama koje su sre}ne, srda~ne i pouzdane. Izbor plave boje otkriva stalo`enu i tihu osobu, ali odabra}e je i oni kojima je dom oaza u u`urbanoj svakodnevici. @uta boja predstavqa otvorenu, pozitivnu i optimisti~nu osobu, dok se pojedinci koje vole komociju i zadovoqstvo odlu~uju ~esto za sme|e tonove. Qubi~asta vas otkriva kao osobu koja te`i otmenosti, visokom polo`aju i luksuzu. Aktivnost, toplina i {irewe pozitivnih vibracija odlike su qudi koji biraju naranxastu boju, a hrabrost, sofisticiranost i elegancija krase osobe koje u`ivaju u crnoj. Bela se povezuje s predanim i iskrenim, a siva s uravnote`enim osobama. Odabrani stil ure|ewa tako|e mnogo toga govori o va{im osobinama. Ukoliko ste se odlu-

I

sti dobre su platnene kesice napuwene cvetovima lavande (to }e, tako|e, rasterati i moqce), ru`inim laticama, listi}ima rezede i melise, a mogu da poslu`e i komadi}i pomoranxine kore. Postavqawe bilo kojeg od ovih mirisa ne zahteva neki napor, a boravak u tako namirisanoj prostoriji postaje izuzetno prijatan. Prosto da va{a porodica jedva do~eka da stigne ku}i i da ne `eli da iza|e odatle!

~ili za ambijentalni stil, otkri}ete da ste opu{tena osoba koja ne vodi brigu o tu|im `ivotima ve} iskqu~ivo o soptvenom. Nije vam te`wa isticawe

koji `ele da unesu eleganciju i rasko{ nekih pro{lih vremena, kao i da istaknu svoju poziciju u dru{tvu. Minimalizam je tipi~an odabir prakti~nih i po-

ve} u`ivawe u sopstvenom svetu s porodicom i prijateqima. Rustikalni stil }e otkriti zaqubqenike u prirodu s dozom fine romantike, koju osim u svakodnevni `ivot, unose i u okru`ewe sopstvenog doma. Retro stilovi su omiqeni osobama koje se ~esto prise}aju pro{losti, ali ga biraju i oni

slovnih qudi, koji ovakvim na~inom ure|ewa lako odr`avaju red i preglednost. Izbor ovog stila predstavqa osobu koja je tipi~ni predstavnik savremenog u`urbanog na~ina `ivota. Jednoli~no odabrani tonovi i materijali ukaza}e na mirnu osobu koja ne tra`i centar pa`we u svojoj okolini ve} je

usmerena na sebe i bliske osobe. Raznovrsnost boja i materijala karakteri{e aktivne i znati`eqne osobe koje je te{ko smiriti. U velikim otvorenim i povezanim prostorima s puno svetla u`iva}e pojedinci koji su otvoreni za upoznavawe novih qudi, dru`ewa, hrabar ulazak u nove poslovne zahvate te su otvoreni i iskreni prema drugima. Nesigurnost i strah koje nosite mo`da jo{ iz detiwstva, povu~enost i nagla{ena individualnost, osobine su koje se ve`u uz opu{tenost u mawim prostorima, `eqom za zatvarawem vrata i odvajawem funkcionalnih grupa u stanu, kao i potrebom za boravkom u prostoru s mawom koli~inom svetlosti. Kreativne osobe qubiteqi su ambijentalne rasvete, za razliku od onih sklonijih racionalnom razmi{qawu, koji }e ~e{}e koristiti centralnu. Nesigurne osobe te`i}e zamra~ivawu prostora, a nervozne osvetqivawu. Jo{ je mnogo prostornih parametara koji otkrivaju va{u li~nost, ali nekoliko osnovnih re}i }e vam sasvim dovoqno o vama, va{im prijateqima i poznanicima, i tako omogu}iti lak{e i jednostavnije komunicirawe.

Kako postaviti slike na zid N

ekada su slike iskqu~ivo postavqane u istoj ravni, prate}i gorwu ili dowu liniju slika, kao i prate}i centralnu ta~ku. Danas se slike mogu grupisati na razne na~ine, formiraju}i tako oblik kvadrata, pravougaonika, kruga ili nedefinisane forme koja i bez nekog o~iglednog reda izgleda savr{eno ukomponovano.. Ono na {ta treba obratiti pa`wu jeste visina na kojoj je slika postavqena i proporcija u odnosu na povr{inu gde se nalazi. Slika treba da bude u visini o~iju – u zavisnosti od toga da li }ete je posmatrati u sede}em ili stoje}em polo`aju. U dnevnom boravku, gde obi~no sedimo, slike bi trebalo da budu ni`e postavqene, {to bi bilo za visinu 1 ili 2 dlana iznad sofe, dok }e, na primer, u hodniku biti postavqene na ve}oj visini. Kad je u pitawu proporcija, prevelika kompozicija proguta

daje ose}aj ravnote`e. Kada se ka`e “te`ina slike”, misli se ne samo na realnu te`inu i veli~inu, ve} i na wene boje, motiv koji predstavqa i na reqefnost i veli~inu rama. Te`e su slike sa vi{e detaqa, {iri ili profilisaniji ram, slike tamnijih ili toplijih boja. Za harmoni~nost, slike razli~itih motiva, stilova i boja mogu se povezati istom bojom rama. Isti slu~aj je i kada su ramovi razli~itih tekstura i {irina: ako su iste boje, kompozicija }e izgledati moderno i estetski zadovoqavaju}e. Poigrajte se razli~itim bojama i

prostor, a premala se izgubi u wemu. Ako postavqamo slike iznad sofe, kompozicija bi trebalo da bude oko 2/3 veli~ine sofe ili kreveta, ili komode, u zavisnosti od toga gde se nalaze. Ako `elite vi{e slika na jednom zidu, najboqe je napraviti plan rasporeda na podu, kombinuju}i opcije dok se ne dobije zadovoqavaju}a. Zatim od pak papira ise}i konture slika i pozicionirati ih po tom redosledu na zid. Po-

`eqno je na papiru obele`iti i pozicije kukica. Kako posti}i da kompozicija od vi{e slika izgleda harmoni~no? “Te`e” slike treba postaviti na dno i ulevo, jer qudska percepcija u 99% slu~ajeva ide sleva na desno, pa nam tako postavqena kompozicija deluje harmoni~no. Ako imate kompoziciju od neparnog broja slika ili pribli`ne “te`ine”, postavite “najte`u” u sredinu, to tako|e

teksturama ramova ako su slike monohromne - to }e kompoziciji dati potrebnu `ivost. Pored klasi~nog bu{ewa zida, slike se mogu aran`irati i na policama ili {inama za slike, {to je mo`da najboqa varijanta za podstanare i qude koji ~esto vole da mewaju raspored.

Odstranite `vaku sa tepiha @

vaka vam mo`e prouzrokovati velike problem ako je na|ete zaqepqenu na tepihu. Verovatno ste iskusili frustracije poku{avaju}i da uklonite raniti `vaka~u gumu sa tepiha. Dobra vest je da ima nade. ^i{}ewe parom. Najmudrija odluka je da koristite ~ista~ na paru s visokim pritiskom, sa vru}om vodom i sredstvo za ~i{}ewe visokog kvaliteta. Kao alternativni na~in mo`ete zalediti `vaku na tepihu. Evo kako to da u~inite: stavite kockice leda u plasti~nu kesu. Zamrznite `vaku koliko god se to mo`e, dr`e}i kesu sa ledom oko 15 minuta. Po{to se zamrznula, polako odstranite `vaku lupkaju}i je odozdo. Mo`ete koristiti no` da biste ostrugali `vaku, ali nemojte je naglo ~upati. Sredstvo za ~i{}ewe tepiha je isto dobar izbor. Uzmite sun|er i nanesite sredstvo za ~i{}ewe tepiha. Po~nite da trqate i ~istite `vaku sa tepiha sve dok ne nestane i zadwi komadi} sa tepiha. Sa sredstvom za ~i{}ewe tepiha mo`ete koristiti i ~etku za ribawe. Ve}ina `vake pretvori}e se u kuglice koje mo`ete i{~upati prstima. Koristite margarin. Margarin neverovatno poma`e u odstrawivawu `vake sa tepiha. Margarin i `vaku odstranite starom mokrom krpom.


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

petak8.oktobar2010.

Posledwi pozdrav deveru i stricu

^ETRDESETODNEVNI POMEN

27

Posledwi pozdrav sestri

mojoj majci

Stoji Bawac

Radi Rimskom ^iki

Soki Babi}

od: snahe Jelice, Radoslave i Bebe sa porodicom.

12259

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i svekru

Prolaze dani, prolaze no}i, a ja se jo{ nadam da }e{ mi do}i. Ali moju nadu uvek prekine tata, jer mi se samo on na telefon javqa. Me|utim postoji jedno saznawe vedro da se sa svojom Gojom uzdigla na nebo. Dru`ite se sada kao i nekad i znajte da }u vam ja i daqe svake nedeqe do}i i ~uvati }aleta u samo}i.

od sestre Koviqke Vigwevi} sa familijom.

12181

Posledwi pozdrav tetki

Wena }erka Lepa Repi} sa porodicom. 12173

Radi Rimskom ^iki nik, ukwi`eno bez posrednika, cena dogovor. Telefon 063/518-781. 12039

PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nusprostorije, ba{ta, blizu `elezni~ke. Telefon 064/3394-548. 11211 KUPUJEM poqoprivredno obradivo zemqi{te u ataru oko Novog Sada. Prednost ve}e parcele. Telefon 063/7560403. 11855

OTKUPQUJEM automobile, po pozivu dolazim, procewujem i ispla}ujem odmah, mogu i havarisana. Telefoni: 021/824-885, 064/150-1200. 11979

IZDAJEM name{tenu sobu u centru u novom dvosobnom stanu bez gazda za jo{ jednu devojku (TV, CG, ve{ ma{ina). Telefon 064/1584285. 12038

IZDAJEM trosoban stan na Mi{eluki - Sremaka Kamenica, Informacije na telefon: 6435-476 ili 062/846-1766. 11807 POVOQNO izdajem dvosoban name{ten stan u Radni~koj kod SPENSa. Telefon 063/8-424-397. 11879 IZDAJEM jednosoban stan u Ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 064/169-0948. 11977 IZDAJEM dvosoban komforan stan u ulici Pariske komune, (ve{ ma{ina, kablovska). Telefon: 063/74955-86. 12037

HITNO - preko puta @. stanice dvosoban 55m2, vlas-

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 11606 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330. 11811 HIDROIZOLACIJA ravnih i kosih krovova zgrada, gara`a, terasa, podruma, kupatila. Kvalitet zagarantovan. Tel. 063/8034-735. 11960 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacije, rekonstrukcija vodoinstalaterske usluge i servis. Garancija. Tel. 6393737, 064/160-47-25. 12063

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje iznosene koke nosiqe i sviwske polutke. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539051, 063/521-559. 11648

KA[A od {ipka za kuvawe d`ema, 5 litara - 600 dinara. Dostava na ku}nu adresu. Telefon: 022/462-345, 061/68-55-3333. 11838

Stoji Bawac

Sahrana pokojnika je danas, 8. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u \ur|evu.

od Dragice i Vidoja Bala} sa porodicom.

O`alo{}ena supruga Slavica, sin Milan i snaha Jasna. 12260

12180

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Vera Tegeltija

HITNO potreban profesionalni poslasti~ar mu{karac sa radnim iskustvom za rad u C. Gori. Telefon: 138269043648. 12009

PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano, Ta~na mera. Telefon: 064/143-34-09 i 6419-439. 11246 PRODAJEM sobni bicikl. Telefon: 6435-476 i 062/8461766. 11808 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 11832 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 066/940-2003, 062/967-3886. 11848 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 062/966-23-74, 066/9346-458, 062/967-38-99. 11849

Posledwi i tu`ni pozdrav na{oj dragoj kumici Veri, odanom i divnom prijatequ koju }emo ~uvati od zaborava i nositi u najlep{oj uspomeni.

Radi Rimskom ^iki

1923 - 2010.

od: snahe Milice, sinovice Brankice sa porodicom.

12261

Kumovi: Nevenka i Qubomir Stefanovi} sa sinovima i wihovim porodicama.

Posledwi pozdrav baba Stoji od kom{ija: Panto{, Vidovi} i Ol}an.

12217

12177

Danas, 7. 10. umrla je na{a majka, baka i svekrva

Posledwi pozdrav bratu

Dragi{a Vlaovi}

Radi Rimskom ^iki od brata Mileta.

12262

DESETOGODI[WI POMEN

Stoja Bawac

Stoja Bawac 1923 - 2010.

Posledwi pozdrav Dragi{i od ro|aka Vidoslava iz Australije i wegove porodice.

Sahrana je 8. 10. 2010. godine, u 15 sati, na Starom grobqu u Futogu. O`alo{}eni: sin Boro, snaja Jelisavka, unuci Tawa i Damir.

12163

12175

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ocu na{eg kolege Vladislava

1961 - 2001.

Qiqani Popovi} Ne pro|e ni jedan jedini dan da Tvoja unuka Qiqana ne ka`e: „Baba...baba... Tvoji najmiliji, porodica Popovi}. 12183

Radi Rimskom ^iki

Branku [e{liji

od prijateqa Kop~anski Kirila i prije Melanije.

12263

od kolektiva JP „Poslovni prostor” Novi Sad. 831/P


28

^ITUQE z POMENI

petak8.oktobar2010.

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav stricu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug i otac

POMEN Danas, 8. 10. 2010. godine navr{avaju se tri godine od kako nisi sa nama.

Anka Miqevi}

~ika Miki Iskreno sau~e{}e porodici.

DNEVNIK

Mihajlu Murga{kom

Save Kuzmanovi}a

Sa po{tovawem se opra{tamo od na{e drage tetka Anke.

wegovoj

Porodica \akovi}.

od Miroslava i Milorada sa porodicom.

12207

Kom{ije iz Ul. Milice Stojadinovi} Srpkiwe br. 4.

SEDMODNEVNI POMEN na{em Baji

Posledwi pozdrav ocu, suprugu i bratu.

Dragi{a Vlaovi} 1939 - 2010.

1945 - 2010.

Radosav Ani~i} Ro}ko

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

Sin Goran, snaja \ur|inka, unuka Jelena i unuk Luka.

12119

12109

preminuo 6. 10. 2010. godine, u 71. godini.

12135

12210

Navr{ava se {est meseci od smrti na{eg oca, svekra i dede

Sahrana }e se obaviti 8. 10. 2010. godine, na Alma{kom grobqu, u 13 sati.

U subotu, 9. oktobra 2010. godine, u 10.30 ~asova da}emo {estomese~ni pomen na{em dragom

O`alo{}eni: supruga Dragiwa i }erke Milana i Mirjana.

12157

Mihajlo Murga{ki

Branislav Pa~ari}

18. 9. 1942 - 7. 10. 2010.

12. 10. 1951 - 30. 9. 2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana obaviti 8. 10. 2010. godine, u 15 sati, na ^enejskom grobqu. O`alo{}ena porodica.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg oca i dede

Savi Kuzmanovi}u 1945 - 2010. Vreme prolazi, ali ne i tuga.

Po~ivaj u miru.

Supruga Zorica, sin Goran, snaja \ur|inka, unuka Jelena i unuk Luka.

Tvoji: @eqko i Jelica.

12108

12208 12137

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kada nije vi{e sa nama

POMEN

Posledwi pozdrav

Dragi{e Vlaovi}a Nikada te ne}e zaboraviti: }erka Milana, unuk Milan i unuka Dragana Besla}.

Mirko [esto

Jovan Poguberovi} Dana, 9. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u. Porodice: Poguberovi} i Kecman. 12189

Posledwi pozdrav dragom i voqenom zetu, te~i i dedi

12161

Pro{lo je {est meseci od kada nisi sa nama. Mnogo nam nedostaje{. U subotu, 9. 10. 2010. godine, u 10 ~asova, obele`i}emo pomen na Veterni~kom grobqu. Tvoji najmiliji: supruga Qubica, sinovi Rajko i Ivan, }erka Tawa sa familijama.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg oca, dede, tasta i prijateqa

Dragi{i Vlaovi}u Osta}e{ nam uvek u lepom se}awu.

Posledwi pozdrav ro|aku Dragi{i od te~e Sime.

Snaja Aleksandra sa sinovima Vojislavom i Momirom sa porodicom.

12155

Posledwi prijatequ

^ETRDESETODNEVNI POMEN dava}emo u subotu, 9. 10. 2010. godine, u 11 sati, na{oj dragoj i voqenoj mami

Dragi{a Vlaovi}

pozdrav

12166

12168

dragom

Posledwi pozdrav Zoricinom ocu

Dragi{e Vlaovi}a Nikada te ne}e zaboraviti: }erka Mirjana, zet Branislav, unuci Stevan, Jelena i prija Smiqa Krsti}. 12162

Pro{lo je tu`nih 6 meseci otkako nije samnom moj dragi suprug

Milanu Vujasinovi}u

Ivku Raki}evi}u

Ivku Raki}evi}u

Vukosavi Raili} od: Baje, Valike, Dejana, Karmele, Veska i Bal{e.

O`alo{}eni: suprug, }erka, sinovi i snaje.

Porodice: Babi} i Risti}.

od koleginica i kolega iz kwigovodstva.

12160

12145

12144

12190

[ESTOMESE^NI POMEN

^ovek od ideja

na{oj dragoj

Posledwi pozdrav na{em

Milan Stanekovi}

[estomese~ni pomen da}u u subotu, 9. oktobra 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Dragan Sakan

Luki

1950 - 2010.

Bojani Stankov

Kad ideje utihnu, tuguju: Kosanovi}, Bosiok, Bo{kovi}, Rado{evi}, Kapitaw, Kr~mar, Stojkov, [e}erov. 832/P

obele`i}emo 9. 10. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Porodica. 12149

Supruga Bo`ica.

Bra}a Stratimirovi}.

12128

12138


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav snaji

petak8.oktobar2010.

Dana, 9. 10. 2010. godine, u 10 ~asova dajemo godi{wi pomen

Dana 6. 10. 2010. godine iznenada je preminula

8. 10. 2000 - 8. 10. 2010.

Vera Tegeltija Branko Cvetkovi}

Mikica.

Smiqi Vukobrat od zaove Mike Kri~kovi} sa snajom Mirom i unucima.

Nata{i Miladinovi}

1963 - 2010. Sahrana najdra`e nam mame, supruge i }erke je obavqena 7. 10. 2010. godine, u Ba~u. Nikada te ne}emo preboleti i zaboraviti. Zauvek tvoji najmiliji. 12098

12123

12110

3

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 6. 10. 2010. godine preminula na{a draga majka i baka

^E TRD E S E TO D N E V N I POMEN

P E TO GO D I [ WI POMEN

29

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Soki Babi}

12. 10. 2009 - 9. 10. 2010. Neke stvari smrt ne mo`e da odnese. Uspomena na tebe `ive}e dok je nas. Deca Sa{a i Awa, suprug Zoran i mama Nada.

Sa qubavqu koju smrt ne prekida, ~uvamo te u na{im mislima i srcima. Tvoja }erka Stojanka sa porodicom. 12107

11995

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da u subotu, 9. 10. 2010. godine, u 11 ~asova obele`avamo pomen dragom tati, dedi i pradedi

Qubi{a Georgijevi}

Smiqa Vukobrat

Pe|a

1929 - 2010. Sahrana je danas, 8. 10. 2010. godine, na Dowem grobqu u Futogu, u 13 ~asova. O`alo{}eni: sinovi Bo{ko i Stevo, }erke Jeka, Zora i Milka sa porodicama. 12121

Posledwi pozdrav na{em penzionisanom radniku

3

Prica

Pet godina je pro{lo, zaborava i utehe nema, dragi na{.

Danilo

Sre}a i radost, sa Vama, su kratko trajali. Ostaje tuga i bol za Vama. Sine, za{to? Pomen obele`avamo u subotu, 9. 10. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: mama Tawa, nana An|elka, ujaci Mi{a, Dragan i Milan sa porodicama.

Janku Ma~ki}u O`alo{}ena porodica Ma~ki}.

12089

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj majci

Devetnaestog oktobra 2010. godine navr{ava se godinu dana od smrti na{eg dragog

Pomen }emo odr`ati u subotu, 9. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoji najmiliji.

12090

12097

Sa velikom tugom opra{tamo se od na{eg voqenog tate, dragog i dobrog dede

Tu`nim srcem javqamo da je preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Milana Vujasinovi}a

Jo`ef ^or

Mileni Bulatovi} ro|. Milo{ev 12. 10. 2009 - 12. 10. 2010.

Nurudinu Omerovi}u Kolektiv AD „Luka Novi Sad�.

Vreme nije umawilo tugu, bol i prazninu. Pomen obele`avamo u subotu, 9. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sa ve~nom qubavqu, po{tovawem i se}awem: }erke Vaqa i Maja sa porodicom i Branislav Vulin.

\or|a Puji}a

1928 - 2010.

S qubavqu i po{tovawem ~uva}e ga u srcu i se}awu wegovi: }erka Simonida, unuk Stefan, unuka Elena i zet Sa{a.

Sahrana je 8. 10. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

12070

12081

O`alo{}ena porodica.

12074 757/P

Pro{le su tri godine od kada nije sa nama na{a mila mama

Pomen }emo odr`ati u subotu, 9. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Grobqu, u \ur|evu.

Sa nevericom i tugom opra{tam se od prijateqa

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

Wegovi najmiliji.

11837

Stanka Glo`anski Caca ro|. [pawa

Dana, 9. 10. 2010. godine u 11.30 ~asova navr{ava se godinu dana od kako nije sa nama otac, suprug, sin i brat

Mama, volimo te, zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. ]erke Nata{a i Marijana sa porodicom.

Miqan ^ubranovi} 1976 - 2009. Prolazi prva godina od kako moj sin slu{a rokenrol sa an|elima. U subotu, 9. oktobra 2010. godine, u 11 ~asova osve{ta}emo spomenik i setiti se wegovog osmeha i plemenite du{e. Zauvek neute{na mama Cica.

Branku [e{liji

Milana Vujasinovi}a Uspomenu na wega ~uva}u uvek prija Slobodanka Stojanovi}.

od porodice Svilar.

11902 12069

12062

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se sa na{im dragim ocem, dedom i svekrom

^ETRDESETODNEVNI POMEN

12000

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Pro{le su tri tu`ne godine od kada nas je napustila na{a voqena

mojoj dragoj bratanici

Mazan~ik Peter 10. 12. 1966 - 14. 10. 2009.

Stanka Glo`anski Caca

Tugu i bol u na{im srcima te{ko je izle~iti. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav koju smrt ne prekida.

ro|. [pawa @ivi{ u na{im srcima i mnogo nam nedostaje{. Po~ivaj u miru. Dana 10. 10. 2010. godine, u 10 ~asova poseti}emo wenu ve~nu ku}u. Majka Biserka i brat Goran sa porodicom.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Dragana, sin Jovan, }erka Sara, otac Jo`ef, majka An|a, brat Oliver i sva rodbina.

12001

12040

@ivko Ladan @ile

Jovanu Petrovu Bra{i obele`i}emo u subotu, 9. 10. 2010. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Petrov. 12114

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ. Po~ivaj u miru. Osta}e{ nam trajno u lepoj uspomeni. Drugari iz obezbe|ewa RNS.

12117

Milanom Vujasinovi}em Uspomena na tebe bi}e protkana qubavqu i po{tovawem. Sin Aleksandar, snaja Aleksandra i unuke Ksenija i Natalija Vujasinovi}. 12067

Oliveri Stevanovi} Dudi obele`i}emo dana 9. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Neute{na tetka. 12024


06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.20 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.35 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.30 18.00 19.25 20.35 21.30 22.00 22.30 23.40 00.45

TV PROGRAM

petak8.oktobar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Trolovi Crtani film Bajko kviz Vesti Zemqa `ivih - ^enej, dok. program Dokle? dok, program Plej gejms [tikla papu~a Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka Dokolica Vesti TV Bajt Trolovi Vesti Most u Bruklinu Igra Jermolovi TV Dnevnik Izlog strasti Razglednice Vaterpolo - kvalifikacije za Evroligu: Vojvodina-Segedin Tawa Bawanin i Novosadski Big bend Folder kultura Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Divqi svetac, TV drama Veliki tambura{ki orkestar i Sa{a Petrovi}

Bila jednom jedna nedeqa (Panonija, 10.20) 06.00 07.25 08.00 08.35 09.00 10.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.20

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Qubav na prodaju Bila jednom jedna nedeqa Lice s naslovnice Zdravqe je lek Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu E TV Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Vrele gume Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Film Glas Amerike

06.05 08.00 08.15 09.00 10.00 10.05 10.32 10.55 11.00 12.00 12.15 12.30 12.39 12.53 13.49 15.00 15.10

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sre}ni qudi Vesti Razglednica Na skriveno te vodim mesto Vesti Kapri Dnevnik Sport plus Evronet U zdravom telu Porodica Soprano Ku}a za ru{ewe, film Vesti TV lica: Sloboda Mi}alovi}... kao sav normalan svet 16.05 Selo gori a baba se ~e{qa 17.00 Dnevnik RT Vojvodina 17.20 [ta radite, bre

FUDBAL: KVALIFIKACIJE ZA EP 2012.

Srbija–Estonija

(RTS 1, 20.10) 17.45 18.25 18.59 20.10 22.20 23.15 23.19 00.20 00.35 00.45 01.06 02.32

VATERPOLO KVALIFIKACIJE ZA EVROLIGU

Vojvodina–Segedin (RTV 1, 19.25)

06.40 07.05 07.30 07.55 08.50 10.00 10.30 10.55 11.20 12.15 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.30 20.00 22.30 00.05

Kuhiwica (ma|) Zvrk Ta divna stvorewa Strani dok. film Petkazawe Svjetionik (hrv) Most u Bruklinu Igra Jermolovi Muzi~ki intermeco - ma|arska muzika Vesti (ma|) Dok. film (rum) s titl. na srpskom Lepi Antonio Na{i stranci Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Nedovr{eni portret, dok. emisija (slov) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco – ma|arska muzika De~ji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Pqa~ka usred bela dana, film TV Prodaja

Beogradska hronika Oko Slagalica Fudbal: kvalifikacije za EP 2012: Srbija-Estonija, prenos Selo gori a baba se ~e{qa Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet Sta`isti No}ni bioskop: [ok za sistem, film Ku}a za ru{ewe, film

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 06.58 07.30 07.37 07.47 08.00 08.22 08.31 09.05 09.17 09.29 09.53 10.00 10.30 10.56 12.04 12.55 13.56 14.27 14.39 14.51 15.15 15.31 16.00 16.36 17.06 17.48 17.56 18.34 18.41 18.51 19.07 19.30 20.28 21.00 22.00 23.43 00.16 00.40 01.39

Kuvati srcem: Bo`ica Malevi} [umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Putovawe sa Terijem Ka`i mi ka`i ^uvari osmeha Ars praktika Mo`e i druga~ije Razglednice Enciklopedija Kontekst Metropolis Ima li `ivota u Srbiji Otvarawe me|unarodnog takmi~ewa muzi~ke omladine Trezor ^uvari osmeha Ars praktika Mo`e i druga~ije Razglednice Tuma~ewe kwi`evnog dela Tehnologija danas Ovo je Srbija Da ti ka`em, Kamenko Kao mehur od sapunice Enciklopedija Zvuk Balkana [umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Putovawe sa Terijem Ka`i i ka`i Ping Pong Lov i ribolov Kapri Festival festivala: Usamqeni Yim, film Belef Tehnologija danas Trezor Fudbal - Kvalifikacije za EP 2012: Srbija - Estonija

Liv Tajler 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00

Hrana i vino Kvadrat varo{i Koncert Fan ingli{ Objektiv Put za Ejvonli [esto pitawe Objektiv Ubistva u Midsameru Objektiv Dokumentarni program Fan ingli{ Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Drum Objektiv Hrana i vino Lenija Put za Ejvonli Objektiv

08.30 12.30 13.30 15.30 17.30

ATP Peking 1/4 finala Ful Tilt poker ATP Peking 1/4 finala NHL: Minesota – Karolina NBA Evrope: Barselona – LA Lejkers Pregled NHL Premijer liga, magazin Kvalifikacije za EP U21: Engleska – Rumunija Atletika Ful Tilt poker (160) – MARKO S. Moto GP Malezija – Fri Prektis 125 cc

19.30 20.00 20.30 22.30 23.00 00.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Vetar u le|a, 10.00 Evropska zvezda, 11.00 Travel, 11.30 @iveti svoj `ivot, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Galenov svet, 15.00 Auto sprint, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 [ampioni, 18.00 Vetar u le|a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.30 Folk {ou, 02.00 Tok {ou

07.10 07.25 08.20 09.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 22.10 00.00 01.00 01.30 02.30 03.30

Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Sve za qubav Do|i na ve~eru Cena sre}e Seks i grad Film: Znam {ta ste radili pro{log leta ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Sve za qubav Hiqadu i jedna no} Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Film: Putnici kroz vreme Fajront republika Sve za qubav Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil Seks i grad

DNEVNIK

c m y

30

Usamqeni Yim Yim napu{ta Wujork i vra}a se u svoj rodni grad u Indijani gde je silom prilika mora ponovo da ponovo `ivi u ku}i svojih roditeqa. To izaziva brojne stresne situacije za obe strane, jer ne `eli da se prikqu~i porodi~nom biznisu. Uloge: Liv Tajler, Kejsi Aflek Re`ija: Stiv Bu{emi (RTS 2, 22.00)

07.30 08.30 09.45 10.00 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00

Gor{tak Odeqewe za specijalne `rtve Top {op Za dobar dan Vesti u 12 Za dobar dan, nastavak Simpsonovi ^ist ra~un Vesti Milica na kvadrat Gledajte sad ovo Mental NCIS Vesti Simpsonovi ^ist ra~un Denis napast Milica na kvadrat 24 Film: Yoj Divi`n Odelewe za specijalne `rtve Milica na kvadrat Film: Spu{tawe

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 ETV, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Kristina Eplgejt

Stjuardese u akciji Dona je devojka iz malog grada u Nevadi, koja sawa da postane stjuardesa i tako upozna svet. U tom ciqu odlazi kod bogata{ice Sali, da je nau~i kako treba da se pona{a u „visokom dru{tvu” i da joj ulije neophodno samopouzdawe. Uloge: Gvinet Paltrou, Kristina Eplgejt, Majk Majers, Mark Rufalo Re`ija: Bruno Bareto (B92, 21.00) 06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.25 Top {op 12.00 Film: Posledwi magnat 14.10 Najja~i ostaju 15.05 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: @ivot 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: @ivot 17.45 Zloglasni atentati 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Najja~i ostaju 21.00 Film: Stjuardese u akciji 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Ne dam travu ni za `ivu glavu 01.20 Zloglasni atentati, dok. prog.

05.30 06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 20.45 21.00 23.00 00.00 01.00 02.45 03.00

Valentina Farma Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma Petkom u dva More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Loto Grand {ou Mjau {ou Farma Film: Do{qaci Siti Film: U ime oca, sina i kolta

05.30 08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.25 17.55

Jutarwi program Iza neba Nodi Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Fantomacan Iks Dork hanters Kalamiti Yejn Kilari Z-Odred Yem Presovawe Tele{op Vesti Raven Jelena Tele{op Film: Breza Ne mo`e da {kodi Telemaster

Katarina @uti}

SERIJA

Pqa~ka Tre}eg rajha U rano prole}e 1941. godine, kad je Hitler po~eo da osvaja Evropu, u Beograd su se sjatili najboqi obija~i i falsifikatori, me|u wima i Glavowa i Kalauz, koji su zavili u crno mnoge banke i znani su policiji {irom Evrope. Uloge: Dragan Nikoli}, Nikola \uri~ko, Katarina Radivojevi}, Katarina @uti} Re`ija: Zdravko [otra (Hepi, 21.00) 18.30 19.00 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.30 02.30 04.30

Dangube Uspon velikih sila Jelena Vesti Pqa~ka Tre}eg rajha Evropska zvezda Raven Riko{et Riznica Evropska zvezda Film Jelena

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

petak8.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

8

31

FUSNOTE UZ JU-ROK PESME ZA SVA VREMENA

Pi{e: Kornelije–Bata Kova~ 07.00 09.07 10.25 11.05 11.15 12.00 12.16 12.32 13.20 14.20 15.05 15.40

Elizabet Mi~el

Dvostruki obra~un Bili Benson je uli~ni policajac. Prepoznatqiv je po svojoj ~vrstini, o{troumnosti i iskrenosti. Sve u svemu, Bili je jednostavno policajac koji osvetqava obraz zakonu. Ali stvari se brzo mewaju... Uloge: Vilijam Boldvin, Yon Seda, Elizabet Mi~el, Adam Boldvin, Bajron Mins Re`ija: Hejvud Guld (Nova TV, 01.10) 06.25 07.30 07.45 08.00 08.10 08.45 10.45 12.35 13.20 14.20 16.05 17.00 17.25 18.20 19.15 20.00 21.50 23.35 01.10 02.50 04.50

Na{a mala klinika Bumba Fifi Rori Mini kviz Dona Barbara U ime qubavi IN magazin Provereno Dona Barbara U ime qubavi Vesti Nove TV U ime qubavi IN magazin Dnevnik Nove TV Supertalent, {ou Od klinke do komada, film Kobra, film Dvostruki obra~un, film Pono}na trka, film Ezo TV, tarot {ou

08.00 Marija Kalas: @iveti i umreti za umetnost i qubav 09.00 Ma~ 10.00 U potrazi za Betovenom 11.00 Misterija neurednih ratnika 12.00 Stounheny 13.00 Pali asovi Prvog svetskog rata 14.00 Sicilijanske mumije 15.00 Van Gog – kompletna pri~a 16.00 Raj na zemqi 16.30 Qubavni problemi 17.00 Ma~ 18.00 Mark Forster – dozvola za snimawe 19.00 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke 20.00 Pri~a o hobitu 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 Genije fotografije 23.00 Van Gog – kompletna pri~a 00.00 Raj na zemqi 00.30 Qubavni problemi 01.00 Ma~

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Moja omiqena crnka @e| za nasiqem A sad adio Ju`ni Kensington Plivati uzvodno Balti~ka oluja F.S.I. / F.S.I. Vru}a nacija Tokijska pri~a

06.00 Hotel za pse 07.40 Holivud na snimawu 08.05 ^udovi{ta protiv vanzemaqaca 09.40 Klika 11.05 Ponovo 17 12.45 Ajn{tajn i Edington 14.15 Projekat Alchajmer - Deda, zna{ li ko sam ja? 14.50 Lekcije iz ~okolade 16.25 Hana Montana 18.05 Amerika 19.35 Filmovi i zvezde 20.05 Obdaren - Zemqa dabrova 20.40 Ikarus 22.10 Prava krv – Ni{ta osim krvi 23.10 Prava krv – Neka ova `urka traje 00.10 Petak Trinaesti (2009) 01.50 Yoni Mnemonik

16.15 17.40 18.05 18.32 18.45 19.30 20.10 22.05 22.30 23.25 01.20 02.45 03.30

Dobro jutro, Hrvatska ^arolija Overlend 4, dok. serija Kod Ane Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Sutra je novi dan Drugo mi{qewe Luda ku}a Emisija pu~ke i predajne kulture Hrvatska u`ivo Proces Iza ekrana Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik Duga mra~na no}, film Vesti Peti dan, tok {ou Filmski maraton: Kinsi, film Filmski maraton: Mambo italijano, film Galaktika Pravi igra~

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.00

Misteriozni putevi Tele{oping Bez traga Dijagnoza ubistvo Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Zakon i red CSI: Wujork Zakon i red Porodica policajaca Dijagnoza ubistvo Neo~ekivana qubav

07.35 09.50 11.05 11.40 12.00 12.55 13.45 15.25 16.50 17.50 18.30 18.55 19.10 20.00 21.30 22.35 23.15 23.55 01.05 03.05

RTL ritam zona - Urban Zabrawena qubav Bibin svet Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 Los Viktorinos An|eo i vrag 1001 no} Zabrawena qubav Bibin svet Vesti Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 1001 no} Slu~ani turista Instruktor Ameri~ka pita 4, film Vesti Blek Snejk moan, film Astro {ou

Ameri~ka pita 4

Lora Lini

Kinsi Zahvaquju}i wihovoj seksualnoj nevinosti i nepoznavawu vlastite polnosti, entomologu Alfredu Kinsiju, stru~waku za insekte, i wegovoj suprugi Klari prva bra~na no} 3. juna 1921. godine ne}e ostati u lepom se}awu... Uloge: Lijam Nison, Lora Lini, Piter Sarsgard, Kris O´Donel, Timoti Huton, Yon Lajtgou, Tim Kuri, Oliver Plat, Dilan Bejker Re`ija: Bil Kondon (HRT 1, 23.25)

08.00 Mala TV 08.30 Dvorac igra~aka 08.50 [kolski program: Zdrava hrana 09.35 Mega Mindi 10.00 Beverli Hils 10.55 Niiwa korwa~e, animirani film 12.30 Na ivici nauke 13.20 Galaktika 14.05 [kolski program 14.50 Izbaviteq, film 16.45 Veronika Mars 17.25 Moja `ena i deca 17.50 Briqantin 18.30 Doma}i dok. film 19.00 Overlend 4, dok. serija 20.00 Carigradska kuhiwa, film 21.50 Stari de~ki 22.20 Nemi svedok 00.00 Pravi igra~i 00.45 Jadranka Stojakovi}, koncert

07.00 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.45

Obojena pustiwa Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Otpadnici Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Studio [andon Glave Majstori horora @amor srca But Hil Raketa Iks-Em

06.00 Nepobedivi 08.10 Gorile u magli: Pri~a o Dajen Fosi 10.20 Pokemon heroji 12.00 Devojka broj 6 14.00 Pe~ Adams 16.00 Mala prodavnica u`asa 17.50 Qudi od ~asti 20.00 Potamneli sjaj 22.00 Veronika Gerin 00.00 Heteroseksualac 3 – gre{ne no}i 02.00 Prevarena

Met Stifler, mla|i brat legendarnog Stiva Stiflera, koji je u me|uvremenu postao ceweni holivudski pornografski producent, pati zbog toga {to se wegovi qubavni uspesi nikako ne mogu meriti s bratovim... Uloge: Ted Hilgenbrink, Arijel Kebel, Eugen Levi, Yejson Earls, Kristl Lajtining, Kris Owen Re`ija: Stiv Ra{ (RTL, 23.15)

Arijel Kebel

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako to ide Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008. Generalka Peta brzina Prqavi poslovi Najte`i poslovi na svetu Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako to ide Prototipi Razotkrivawe mitova U potrazi za zabavom Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008. Prqavi poslovi Prototipi

08.30 09.00 15.10 15.15 16.00 17.00 19.00 19.10 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Tenis Tenis Olimpijske igre Fudbal Fudbal Tenis Fudbal Fudbal Svi sportovi Kuglawe Najja~i ~ovek. Fudbal Tenis

Orguqe zakqu~ane zbog raskala{nih rokera rolazili smo kroz Zagreb desetak dana toga kao da mije prostro tepih od ne`nih harmopre odr`avawa koncerta, voze}i prema nija po podu. Puli, iz ~iste radoznalosti uputili U Studiju 6 Radio Beograda spremno je za snismo se ulicom u kojoj je bila koncertna sala. mawe matrice. Na{ obo`avani ton-mastor To{a – Uspori, uspori! Tu smo, s desne strane je Andrin ve} je stigao i razme{ta mikrofone i ulaz u “Istru”. paravane da bi zvu~no odvojio bas od bubweva, a Pored ulaza u zgradu preko velikog izloga wih od “hemond” orguqa. Uvek smo u`ivali, nastajala ukoso razvu~ena traka i natpis: “Korni ro~ito ja, kad zateknem otkqu~an “hemond”, mogrupa” – Rasprodato. `da vibrafon (”@ena je luka, a ~ovek brod”), Nekako smo istovremeno zaurlali svi u koliklavsen (“Sonata”) ili gloken{pil (”Kuda ma. ide{, svete moj”) i onda ih iskoristim nepred– Je-e-e-e-e-e-e-e! vi|eno i ubacim u snimak pesme. Ti instrumenti Da, na{e iskustvo s publikom u Zagrebu je bisu bili vlasni{tvo Radija i {ef produkcije lo pozitivno. U “Kulu{i}u” smo ’69. pro{li Miqenko Pe~nik je zahtevao od [ukrije, ~uvara fantasti~no, u Studentskom centru naredne gostudija, da ih uvek dr`i zakqu~ane da ne bi podine osvojili prvo meneki raskala{ni roker sto ispred Josipe Lislu~ajno seo na dragocesac, ”Indeksa”, “Mladih ne klavijature. leva” i rije~kih “UraSre}om, sve je otkqugana”. ~ano, ~ak i kontrabas Ali ~ekalo nas je iznaslowen na stalak u nena|ewe u “Istri”. Sauglu. Istina, ne}e mi la je bila puna do potrebati u “Etidi”. sledweg mesta. Mnogo Obi~no smo snimali prznati`eqnika ostalo je vo matricu nas trojica, ispred ulaza, mi raspobubaw, bas i klavijatulo`eni za svirku, ali, re. Zatim gitare i jo{ kako se stvari odvijaju, poneki instrument s ose}amo da publika jeddirkama. Eh, bilo je to nostavno ne prati na{ vreme nasnimavawa, ~eritam srca. ^udim se u tvorokanalnih i osmosebi: za{to ste, pobogu, kanalnih magnetofona! potro{ili novac za Besomu~no i dugotrajno kartu ako ne volite ono pomerawe mikrofona {to mi radimo? Posle ispred gitarskog pojasvake pesme mlak apla~ala ne bi li se dobio uz. Jedino “Sonata” protoliko `eqeni zvuk izvodi pozitivno kome“Cepelina”. Dugo je to {awe u redovima sale. trajalo, dok pristojan, Rok-kriti~ar Dra`en Zdravko pobedio Kova~evu „akademsku” pesmu ali interesantan zvuk Vrdoqak izra`ava sumwe u kvalitet na{eg banije dobijen. Vredelo je eksperimentisati. Na siste i bubwara, a Zlatkovu osredwost pravda kraju dolazi Zlatko, s uzbudqivim vibratom: slabim razglasom. “Plove u ti{ini, neke davne misli / vra}aju “Ve~eras }emo svirati samo progresivnu mume danima dok sam bio dete / i divio se beskrajziku”, rekao sam na samom po~etku, ali neodgovano ~udesnim zvucima / wene mlade du{e / Devojka raju}a dvorana u jednakoj je svirala najlep{u etimeri je smetala i nama na du...” Osim za „Sonatu”, posle svake pozornici, kao i publici. Tek kad smo po~eli snipesme dobijali smo jedva mlak O~igledno da se niko nije mawe glasa, postao sam u woj ose}ao ugodno, te je aplauz od prepune sale zagreba~ke svestan te`ine melodijsam koncert zavr{en neske linije koju sam zami„Istre”. ^udio sam se u sebi: kako nespretno, posle saslio, ali Zlatko je trpeo za{to ste, pobogu, potro{ili mo sat svirke. sve vrste producentskog novac za kartu ako ne volite A onda, nekoliko mesemaltretirawa, ponovo... ono {to radimo ci kasnije... vrati, jo{ jednom... ponoTrebalo je do~ekati i vo... ponovo... Sna`na tema taj trenutak, i on se dogodio. Uhvatila me noinstrumentalnog uvoda ponavqala se i na kraju stalgija za detiwstvom, za devojkom koju nikad pesme. Preko we je Zlatko “punim” falsetom nisam video, a sawao sam je, za nesre}nim gluvim dao pe~at celom snimku. kompozitorom razbaru{ene kose, za mojim druIzvodili smo “Etidu” ’71. na Opatijskom fegovima s Akademije i profesorkom klavira. stivalu. Razbacani po celoj sceni Kristalne Tre}i stav “Mond{ajn sonate” odvijao se u brdvorane “Kvarnera”, Bojan i Furda negde na zazom tempu, ali su moje emocije govorile ne{to ~equ scene, Bo~ek u sredini i ja za “hemondom” drugo. Mese~ina nad pu~inom, oranicama, zavejausred Plesnog orkestra RTV Zagreb, svi u crnim nim sne`nim predelima, me|u planinskim klanodelima. Te godine Kemal Monteno je pobedio cima, sve je prizivalo usporene triole, meko}u “akademsku” pesmu Kornelija Kova~a i poslao pamu~astih koraka i toplih usnulih kretwi. Je^oli}a na “Evroviziju”. dino kretawe bas-linije onako kako ju je vodio Kolo sre}e se okre}e – pomislio sam. I ~ekao Betoven, ona je wegov potpis na partituri i ona da mi se po zavr{etku finalne ve~eri javi ona }e me odvesti kuda mi du{a `eli. Imam tenora devojka iz profesorske ku}e u Subotici. Ne, to za peva~a i ne moram da brinem o registru u kose nije dogodili ni tada, ni u slede}ih 37 godina. jem }e se glas kretati. Gospo|a Mira }e biti zaA i kako bi? Marijana moje mladosti nikada nidovoqna kad budemo snimili pesmu. ^u}e svoju je saznala da je bila moja inspiracija, niti me je omiqenu sonatu i moju novu kompoziciju. Ne{to srela bilo kad u `ivotu. Umesto we, pri{la mi uzvi{enije. Delova}e kao da me Betoven prati, je, poqubila me i zagrlila moja mlada supruga ali bez preteranih tehni~kih pasa`a, umesto Spomenka.

P

Kwigu Kornelija–Bate Kova~a „Fusnota”, u izdawu beogradske „Lagune”, mo`ete za 690 dinara kupiti u Klubu ~italaca kwi`are „Delfi” (Kraqa Aleksandra 3, Novi Sad, 021/420–108).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

petak8.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ukoliko poverite partneru deo svog posla i obaveza boqe }ete pro}i nego da sve sami radite. Zbog toga se opredelite na saradwu, {to vam nije strano, a produktivno je. Finansije i priliv novca.

[KORPION 24.10- 23.11.

Iako vam zvezde nisu naklowene, ne zna~i da ne mo`ete raditi i zaraditi. Novac vam je potreban sigurnosti radi, ali i tro{ewa radi. Jesen sti`e, duwo moja, treba obnoviti garderobu, i jo{ pone{to.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

VAGA 23.9- 23.10.

Partnerski odnos je pod znakom pitawa. Osoba s druge strane i nije toliko sigurna u sebe, kao {to izgleda u prvi mah. Ubla`ite svoj direktan nastup. Imate dobre uslove za kredit.

BIK 20.4-20.5.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

8. oktobar 2010.

STRELAC 24.11- 21.12.

Posmatrajte stvari i poslove dugoro~no jer samo tako mo`ete maksimalno posti}i. Imate podr{ku odre|ene stabilne, a mogu}e i starije osobe, kolege, oca, dede, bilo kog.

JARAC 22.12-20.1.

Mesec danas izlazi iz znaka Vage, ali pod veoma burnim i ekspanzivnim uticajima, tako da }ete biti rastrzani svuda i posve}eni svima, hteli vi to ili ne. Petak je zanimqiv dan sam po sebi.

RIBE 20.2-20.3.

Ozbiqno shvatite prolazne zdravstvene stoma~ne probleme jer bi mogli postati hroni~ni. Preoptere}eni ste, pa nije ni ~udo ako pucate tu i tamo, po {avovima, a sve na nervnoj bazi.

Petak bi se mogao pretvoriti i preto~iti u produ`eni vikend, ukoliko se odmah i sada organizujete i krenete putem koji vas spontano nekud vodi. Dru{tvo je uvek po`eqno. Neke okolnosti mogu delovati blokirano, optere}ene dugovawima, u bilo kojem vidu. Prilika je da se sve vrati {to se vratiti mora i mo`e, pa makar vas to postavilo na nultu ta~ku.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Divan dan za vas! A {to i ne bi bio, kada po~iwe vikend. Polako ali sigurno izlazite iz radne i naporne sedmice, tako da }ete u narednim danima odahnuti i odmarati se.

Na Zapadu ni{ta novo, a na Istoku jo{ mawe. Samo se vi dr`ite svojih ciqeva i tempa, budite aktivni po svom naho|ewu i sve }e biti najboqe {to mo`e. Partner je uz vas.

@ivopisne ideje i slike koje projektujete na druge ne moraju da odgovaraju ovom jesewem i ki{ovitom, sivom vremenu, a ni partnerovom raspolo`ewu. I suvi{e se zanosite. Pru`ene {anse treba prepoznati i hrabro uploviti u wih, u nove izazove, ne misle}i preterano na druge. Va`an je pozitivan i ambiciozan motiv, boqitak i napredak. U~inite prave stvari za sebe.

TRI^-TRA^

[arliz opet voli PROGNOZA

VIC DANA

POVREMENO

Vojvodina Novi Sad

14

Subotica

14

Sombor

15

Kikinda

14

Vrbas

14

B. Palanka

14

Zrewanin

14

S. Mitrovica 15 Ruma

15

Pan~evo

15

Vr{ac

13

Srbija Beograd

14

Kragujevac

15

K. Mitrovica 15 Ni{

14

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

Evropa

SUNCE

NOVI SAD: Nakon hladnog jutra, suvo uz promenqivu obla~nost s povremenim sun~anim intervalima. Vetar ujutru umeren jugoisto~ni, a po podne slab severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 5 do 14 stepeni. VOJVODINA: Jutro hladno. U toku dana promenqivo obla~no i suvo sa povremenim sun~anim periodima. Vetar ujutru umeren jugoisto~ni, a po podne slab severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 3, a maksimalna 15 stepeni. SRBIJA: Jutro hladno. U toku dana suvo sa sun~anim periodima uz promenqivu obla~nost. Vetar u daqem slabqewu i skretawu na severoisto~ni pravac. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 2, a maksimalna 16 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend i u ponedeqak suvo uz vrlo hladna jutra i sve`e vreme tokom dana. Sredwe dnevne temperature bi}e ispod 12 stepeni. U utorak i sredu na jugu Srbije obla~no sa ki{om, a na severu suvo.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike su relativno povoqne, ali termi~ki uslovi i daqe zahtevaju oprez kod sr~anih i cerebrovaskularnih bolesnika. Mogu}i su glavoboqa i vrtoglavica. Preporu~uje se adekvatno odevawe, naro~ito u jutarwim ~asovima, kao i dodatna pa`wa u saobra}aju.

Madrid

24

Rim

25

London

21

Cirih

20

Berlin

15

Be~

18

Var{ava

11

Kijev

11

Moskva

10

Oslo

12

Razgovaraju dva prijateqa: - Ima{ li sre}e u qubavi? - Kako kad. Kad naleti, imam. - Pa, je l’ naleti? - Ma, jok!

Atina

20 23

Minhen

16

Budimpe{ta

15

Stokholm

12

9

10

11

12

13

petak

subota

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

pre podne najboqe

po podne veoma dobro

SUDOKU

St. Peterburg 12 Pariz

8

7

6 2

2

4

8 4

3 8

2

7

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

250 (-14)

Slankamen

354 (-11)

Apatin

328 (-14)

Zemun

390 (-6)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

398 (-6)

Smederevo

516 (-8)

Ba~. Palanka 298 (-13) Novi Sad

311 (-13)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

TISA

SAVA 229 (-9)

S. Mitrovica

358 (0)

Tendencija porasta

Senta

270 (-6)

Beograd

346 (-9)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

352 (-13)

NERA

-34 (0)

Tendencija stagnacije

dobro

pun mesec

posledwa ~etvrtina podno{qivo

~etvrtak

mlad mesec lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 4 1 8 7 3 5 9 2 6

8

N. Kne`evac

Hetin

144 (64)

prva ~etvrtina

14

23~ 27’

www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Izgleda da je predivna [arliz Teron, posle raskida sa Stjuartom Taunsendom, opet zaqubqena. Srce joj je, navodno, osvojio maneken i glumac Erik Tal. [arliz (35) i Erik (45) su novi qubavni par, tvrdi magazin Lajf end stajl. Kako je za taj ~asopis ispri~ao wima blizak izvor, gluma~ki par ima puno toga zajedni~kog, a posebno ih ve`e qubav prema prirodi. - On je farmer koji sve uzgaja sam, a [arliz je odrasla na farmi u Ju`noafri~koj Republici. Oboje vole da pobegnu iz Holivuda i da odu na wegovu farmu u severnom delu Wujorka. [arliz Teron je u po~etkom godine prekinula devetogodi{wu vezu s glumcem Stjuartom Taunsendom. U maju su mediji pisali o wenoj vezi s Kijanom Rivsom, ali glumci to nikada nisu potvrdili.

6

7

9

5

2 9 5 1 6 8 4 7 3 1 5 9 2 8 6 7 3 4

7

Tendencija stagnacije

Kusi}

7 6 3 4 9 2 1 5 8

1 3

7

1

6

6 7 2 9 4 3 5 8 1 8 3 4 5 1 7 2 6 9

6

5 8 1 3 7 4 6 9 2

36 (-2)

7 6

9

4

8 7

1

9 2 6 8 5 1 3 4 7 3 4 7 6 2 9 8 1 5 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 8.oktobar 2010.