Page 1

NOVI SAD *

SREDA 8. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23520 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PEKARI ]E NOVU CENU HLEBA UMESITI I PRE JESENI

Ode vekna na 54 dinara i tu ne}e stati? str. 6

NA PUMPA MA NO VE CE NE NAFT NIH DE RI VA TA

MINISTRI NOVOG SRPSKOG KABINETA PRIJAVILI IMOVINU

Veqa Ili} „najte`i” u Vladi

NASLOVI

Politika 2 Predsednik Srbije razgovarao sa {efom UNMIK-a o Kosovu

Ekonomija 4 Zbog niske cene odbijena ponuda za „29. novembar” 4 Vasin: Vlada Vojvodine }e pomo}i privredi 5 Neimari be`e na strana gradili{ta

str. 3

VOJVO\ANSKI PARLAMENT OD JESENI U ZAKONODAVNOJ INICIJATIVI?

Poqoprivreda

Na dnevnom redu novci

6 Na severu Banata presu{uju vimena zbog spr`ene trave

Novi Sad

str. 3

MINISTAR POQOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE GORAN KNE@EVI]

str. 6

Foto: B. Lu~i}

Bi}e obe}anih 12.500 dinara G o r i v o p o s k u p e l o z b o g a k c i z a s tr . 4 po hektaru NOVA VLADA DOBILA PRVU OCENU OD ME\UNARODNIH INSTITUCIJA

8 Gradsko zelenilo o~istilo Be}arac 9 Pripreme deteta za {kolu udar na ku}ni buyet

Vojvodina 10 Nadmetawe Be~ejaca i Zrewaninaca – najve}e zvezde kraj Tise

Reporta`e 12 U Deliblatskoj pe{~ari kuju plan za o`ivqavawe sela

Toplo, bez vru}ine

Sni`en kreditni rejting Srbije

Najvi{a temperatura 32 °S

U NOVOM SADU, KOD @E@EQEVOG MOSTA

str. 5

U CENTRU ZA ODVIKAVAWE OD DROGA

Ubio {ti}enika {ipkom TRAGEDIJA U VAJSKOJ, KOD BA^A

Utopio se mladi par SPORT

n SESTRE MOLDOVAN U FINALU

str. 13

str. 14 – 19

n VATERPOLISTE POBEDA VODI U POLUFINALE

n PARTIZAN UVEREN U PROLAZ

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Dolijao som od 62 kile

str. 7


2

POLiTikA

sreda8.avgust2012.

dnevnik

PREDSEDNIK RS U ZVANI^NOJ POSETI BEOGRADU

PREDSEDNIK SRBIJE RAZGOVARAO SA [EFOM UNMIK-a

Danassusret Nikoli}a iDodika Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} sasta}e se danas s predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom. Sastanak u zgradi Predsedni{tvabi}eiprvizvani~niraz-

govor dva predsednika od Nikoli}evog izbora 20. maja ove godine. Dodik je uo~i razgovora s Nikoli}em izjavio da veruje da }e imati dobar sastanak o me|usobnoj saradwi i otvorenimpitawima,kaoioaktivirawu rada Saveta za imple-

UskoroplanoKosovu

mentaciju sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama RS i Srbije. Razgovara}e se, kako je dodao, i o saradwi zakonodavnihiizvr{nihorgana vlastiRSiSrbije,prenelaje FENA. – Sporazum o specijalnim vezamajeaktivanilegitiman, i u tom pogledu postoje jasni okvir i u na{ em pon a{ aw u. Nemanijednograzlogadasene nastoji da odnosi ne budu dobriijo{boqi–rekaojeDodik, i dodao da je i s premijerom Ivicom Da~i}em postignutdogovordaseposleizbora Vlade Srbije odr`i poseban sastanakosaradwiRSiSrbije.–Uverensamutoda}eodnosi biti jo{ boqi i kvalitetniji. Dodikje,uzpredsednikaCrne Gore Filipa Vujanovi}a, biojedinivisokizvani~nikiz regiona koji je prisustvovao Nikoli}evojinauguraciji. Odtadajejo{triputaboravio u Srbiji, ali susret s Nikoli}em i razgovori na najvi{emnivunisuuprili~eni,~ime se odstupilo od prakse ~estih „susreta na vrhu”, ustanovqene tokom mandata biv{eg predsednikaSrbijeBorisaTadi}a.

Sti`u~estitke PremijeruSrbijeIviciDa~i}u stupawe na du`nost ~estitao je predsedavaju}i SavetaministaraBosneiHercegovine Vjekoslav Bevanda, koji je izrazio nadu }e zajedni~ki raditi na razvijawu svestrane

saradwe izme|u BiH i Srbije, saop{teno je iz kabineta premijera. U saop{tewu se dodaje da je ~estitku Da~i}u uputio i premijer Republike Koreje Kim Huang-sik.

vlada srbije

Jeremi}u1,5milionevra, ukinutaKancelarija Vlada Srbije donela je ju~e odluku da se za potrebe predsedavawa Srbije zasedawem Generalne skup{tine Ujediwenih nacijaodobriukupno1,5milion evraiukinulajekancelarijuza pra}ewetogpredsedavawa. Kakojesaop{tenoposlesedniceVlade,taodlukajedoneta u skladu s Vladinim opredeqe-

wem da se smawe tro{kovi na svimnivoima.Po{tojeukinula Kancelarijuzapra}ewepredsedavawa Generalnom skup{tinomUN,Vladajezadu`ilaMinistarstvo spoqnih poslova da organizuje stru~ne i operativne poslove u vezi s predsedavawemSrbije67.zasedawemGeneralneskup{tine.

Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} sastao se ju~e sa {efom UNMIK-a Faradom Zarifom, koji je podr`ao Nikoli}evpredlogdaseUjediwenenacije aktivno ukqu~e u daqi tok pregovora BeogradaiPri{tine.Kakojesaop{tila pres-slu`ba predsednika Srbije, u „srda~nom i prijateqskom razgovoru” uloga UNMIK-a pozitivno je ocewena, i istaknuto  da nastavak dijaloga Beo-

predlog mera da pravno i istorijski sporni doga|aji iz pro{lostineugro`avajudobreme|unacionalneodnoseuSrbijii antifa{isti~ko opredeqewe VladeSrbije. Tabla u ~ast A}if-efendije postavqenajeusubotuucentru NovogPazara,upe{a~kojzoni, namestunakojemjenekadabila wegovaku}a.

kvejednostraneakcije,navodiseusaop{tewu. Nikoli}jenaglasiodanikadane}epriznati nezavisnost Kosova i Metohije, dodav{ida}eveomabrzoiznetiplan,okojemo~ekujekonsenzussvihrelevantnihpoliti~kih i drugih faktora. Po wegovim re~ima,utajprocesmoradabudeukqu~ena i Skup{tina Srbije, uz po{tovawe Ustavakaonajvi{egpravnogakta.

[EF SRPSKE DIPLOMATIJE U NIKOZIJI

Podr{kaKipraSrbiji naputukaEU Ministri spoqnih poslova SrbijeiKipra,IvanMrki} i Erato Kozaku-Markulis, slo`ili su se ju~e da su odnosi dve dr`ave odli~ni i potvrdili uzajamnu podr{ku teritorijalnomintegritetu,kaoi podr{ku Kipra evoroi nt eg rac ij am a Srbije. Mrki} je bio u jednodnevnoj poseti Kipru, prvoj zvani~noj posetinekojzemqiod stup aw a na du` nost {efadiplomatije. Obra} aj u} i se novinarimaposlesusreta, kip ars ka min istarkajeistakladaje tokom razgovora potvr|eno da su odnosi izme|u Srbije i Kipra trad ic io n aln o odl i~n i, prij at eqski, i da su razmatranidaqikoracizawihovounapre|ewe. Onasezahvalilana podr{ci koju Srbija izra`avakadajere~oteritorijalnom integritetu i suverenitetu Kipra, i naglasila daiwenazemqasna`nopodr`ava teritorijalni integritetisuverenitetSrbije. Mrki}jeistakaodaje„Kipar dokazani prijateq Srbije”.

–KadasamdoputovaonaKipar i iza{ao iz aviona, imao samutisakdasamdo{aoku}i. Ono {to uvek kar akt er i{ e na{e razgovore je prijateqstvo, sli~nost ako ne i identi~nost stavova o svim pita-

– Tokom predsedavawa Savetom EU, Kipar }e ulo`iti sve naporedapromovi{eevropsku perspektivuSrbije.Nadamose, itojena{aambicija,da}edo kraja kiparskog predsedavawa Srbijamo}idadobijedatumza

wima od obostranog zna~aja – rekaojeon. Markulisova,kojajepo~etkom jula,nakon{tojeKiparpreuzeo predsedavaweEU,odabralaBeogradzaprvuposetu,reklajedaje Mrki}uponovilaporukeiznete tadauvezisevropskomperspektivomSrbije.

po~etak pregovora o ~lanstvu. Tojeizazov,alidosti`anciq –poru~ilajeona.–Ipak,dabi setoostvarilo,potrebnojeispunitikriterijumekojejeBriselpostavioudecembru,ukqu~uju}iionekojeseti~udijaloga Beograda i Pri{tine. Slede}iizve{tajEK-a}ebitiob-

Stefanovi}:Promena Ustavajeozbiqnastvar Povodom ranijih inicijativa za promenuUstava,predsednikSkup{ti-

Spornatabla Vladajeraspravqalaioprisustvu ministra Sulejmana Ugqanina doga|aju postavqawa spomen-plo~e u Novom Pazaru. Kakojesaop{teno,potvr|enoje VladinoopredeqewedaseuSrbijigradedobrime|unacionalni odnosi. Vlada je zadu`ila Ministarstvopravdeidr`avne upraveiMinistarstvokulture i informisawa da pripreme

gradaiPri{tinetrebapodi}inavi{i nivo, i unaprediti bezbednost i sigurnost. Imaj u} i u vid u spec if i~n os ti svihproblemanaKosovu,Nikoli}jeistakaodawihovomre{avawutrebapristupitinaodgovaraju}ina~in,po{tuju}iRezoluciju1244.Zafirjeurazgovoruporu~iodasezala`ezamiribezbednostnacelojteritorijiPokrajine,isti~u}idane}ebititolerisanebiloka-

ne Srbije Neboj{a Stefanovi} ka`e da jo{ nema razgovora o konkretnim re{ewimaidazasadanemainforma-

cijuotomedapostojivoqazatupromenu. –PromenaUstavajeveomaozbiqna stvar i uvek je va`no oceniti politi~kimomenat.Nebihvoleodatakvu inicijativu neko poku{a da zloupotrebiilipredstavipogre{no–{to se de{avalo u prethodnom periodu – rekaojeStefanovi}zaBetu,aprenosiRTS. PredsednikSkup{tinejeporu~io da}eeventualnapromenaUstavai}i kaja~awudr`aveiweneorganizovanosti, a na pitawe o tome da li to zna~idaizUstavane}ebitiizba~enapreambulaukojojjeKosovodefinisanokaosastavnideoSrbije,Stefanovi}jerekaodaneo~ekujeda}e bilokototra`iti.

javqen u oktobru i on je od su{tinskogzna~aja. Srbija }e, kako je istakao Mrki}, sna`no nastaviti korakekaEU. – O~ekujemo da ti na{i koraci budu priznati, proceweni na odgovaraju}i na~in – istakao je on. Govore}i o Kosovu, Markulisova je ponovila da nacionalni stav Kipra, kao dr`ave koja ne priznajejednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, ostaje nepromewen. –Ali,kaopredsedavaju}i EU, Kipar }e imati izbalansiran pristup, uzimaju}i u obzir stavove svihdr`ava~lanica –ionihkojesupriznale Kosovo i onih koje to nisu – rekla je {efica kiparske diplomatije. Mrki} je podsetio na to da je Kipar oduvek pru`ao sna`nu podr{ku teritorijalnom integritetuSrbije. – Podr`avali smo i podr`ava}emosveobuhvatnoitrajno re{ewe kiparskog problema – poru~io je {ef srpske diplomatije.

Ostavkepredsednika idva~lanaSaveta NBS-a Neopozive ostavke ju~e su podneli predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Bo{ko @ivkovi}, i Zorica Mladenovi} i Milojko Arsi} –~lanoviSavetakoji~iniukupnopetfunkcionera. Kako je saop{tio NBS, oni su o tome obavestili predsednika Skup{tine Srbije Neboj{uStefanovi}a. U obrazlo`ewu ostavke navodi se da je NBS, izmenama i dopunama Zakona o NBS-u koje je Skup{tina donela 4. avgusta, postao funkcionalnoipersonalnozavisanodposlani~keve}ine u Skup{tini, odnosno od Vlade Srbije. „UsvojenimizmenamaidopunamaZakonagrubosuprekr{en i osnovn i me| un ar odn o op{ tep rih va} en i principisamostalnostiinezavisnosticentralnebankeodVladeipojedina~nihinteresnihgrupa”,ukazujeseusaop{tewu.

TVIT CRTICA Digliruke DoknovaVladapoku{avadashvatigdesenalazi,Olimpijskeigreinekedrugetemeizbacilesujeizfokusa.Tojezasmetalosavetnikubiv{egpredsednikaSrbijeNeboj{iKrsti}u:„Nikovi{enepomiwenovuVladu.Dalitozna~ida smodiglirukeodsvog`ivota?„

Veraudinar,kobajagi Monetarnapolitikajeglavnapreokupacija uzemqiotkakojevladaju}akoalicijapo~ela da gura Jorgovanku Tabakovi} u NBS. Po{to je taj manevar ispao uspe{an, {umadijski politi~ar Drago Kova~evi} se grohotom nasmjao: „Sad kad se osvedo~eni eksperti, Dinki}iXorgovanka,dohvatefiskalneimontarne politike, narod ima masovno da kupuje dinarezadevize:))„ UsputseosvrnuoinapohvaleMiliciDelevi}: „Hvale Milicu Delevi}, verovatno s raz-

logom.Jabihje,kadbihimaopriliku,pitao– {tajeta~nouwenojagencijiradilaDinki}eva`ena?„

Zastra{uju}e Vest o ubistvu {ti}enika u pseudole~ili{tu „Crna reka„ potresla je sve, a ponajvi{e onekojisuupozoravalinanasilnemetodesve{tenika Branislava Peranovi}a. Tako je poverenikzainformacijodjavnogzna~ajaRodoqub [abi} napisao: „Ubio {ti}enika {ipkomzbogdroge…Itoposlekrajweupozoravaju}ih prethodnih ekscesa. Zastra{uju}e je da jetomogu}e„.

praviojemaluparalelusaSrbijom:„Fascinira me ova pri~a oko para u US predsedni~koj kampawi.Kodnasbide`urnidemagozistreqaliObamuiRomnija„.

Novadimenzijauspeha Demokratskastrankapoku{avadasepresabereuz{tomawebuke.Sude}ipo„tvitovima„Zorana@ivkovi}a,tone}ei}itakolako.Onunapred zna sve eufemizme koje bi stranka mogla upotrebiti ne bi li zamenila re~ „poraz„: „Ne verujem da }e ovo rukovodstvo DS-a prihvatiti formulaciju’izgubiliizbore’.Mo`da’novadimenzijana{eguspeha’...„

De`urnidemagozi

Vlastilisice

U nedostatku izbora u Srbiji, zanimqivo je pratiti ameri~ke. Nema te slamke za koju se ObamaiRomnine}euhvatitiutrcidoBeleku}e. Funkcioner SPS-a Boris Mili}evi} na-

LiderkaNarodnepartijeMajaGojkovi}boravilajeuGorwojTrep~i.Dokjezapa`alakako je [umadija na{e blago, porediv{i je sa [vajcarskom, stigla je i da se spomene srpske

politi~kescene:„Kojedanasbionainformativnomrazgovoru,adanijesadnavlasti,jel’ znaneko?„

Nemapravdezatricikl Slu~aj ukradenog japanskog bicikla prevazi{aojesvegranicedobrogukusaipoliti~kepatetike.Natajkonzerviranipopulizamukazaoje idirektorBeogradskefilharmonijeIvanTasovac:„Trogodi{wakunaMirijevujeukradentricikl.Detenijestranactakodasenemoramopreteranouzbu|ivati”.

PinokiJo Narodnemudrostiibiserikritikaupu}enih nepoznatomprimaocukrasena„Tviteru„SlavicuKari}.Dokmiopo{tewu,uimePinokiouspelajedauguraijednoJ:„Po{tewejeopetnaceni!Kolikoj?Pinokijonapreduje,nosmusvevi{eraste”. P. K.


politika

dnevnik

VOJVO\ANSKIPARLAMENTODJESENIUZAKONODAVNOJINICIJATIVI?

Na dnevnom redu novci Ustavom 2006. godine Vojvodina je, po nekima, dobila tek fasadnuautonomiju,aponekima ingerencije koje joj omogu}avaju ekonomski razvoj. U praksise,me|utim,pokazaloda je „procedura” za zakonsko regulisawe nadle`nosti, imovine i prihoda Pokrajine mnogo te`aikomplikovanijaodsame ustavneprocedure. Naime, republi~kom parlamentutrebalojegotovodvegodine da svari vojvo|anski Zakon o nadle`nostima i overi pokrajinski Statut, dok je ustavna obaveza vezana za regulisawefinansirawaAPVaposlutnoignorisana.Zakonojavnoj svojini, kojim je lokalnim samoupravama i APV vra}en deoimovineoduzete1995.godine,usvojenjetekpro{lejeseni, alijeutomprocesubilodosta zatezawa oko vojvo|anske imovine pa je tako Vlada Srbije najpreformalnoodbilaamandmanePokrajinskevladekojisu

usledili,dabiihnakonneformalnih unutarstrana~kih razgovora, prihvatila, naravno, u modifikovanojverziji. Me|utim,pitawenovcaostalojeneregulisano,aVojvodina je posledwih nekoliko godina bila primorana i na stezawe kai{apo{tojojnijestizaloni ono sledovawe koje joj je bilo namewenobuxetom.Zakidaweje bilo najdrasti~nije tokom prethodnegodine,azbog~egasu u nevoqe dospeli i izvo|a~i radova anga`ovanih na investicijama u Pokrajini. Ina~e, uBanovinisuizra~unalidaje Vojvodinazaposledwihpetgodina uskra}ena za vi{e od 60 milijardi dinara u prenosu novcaizrepubli~kekaseupokrajinsku,odnosnozaceojednogodi{wibuxet.Uistomperiodu,upokrajinskombuxeturaste udeotransfernihsredstavanamewenihnajprezaplateupro-

svetiapotomilokalnimsamoupravamanateritorijiAPV,a smawujeseiznosrealnognovca za finansirawe nadle`nosti APV. Tako je funkcionisala pokrajinska administracija, u sazivu u kojem su ve}inu ~inile

vodine,{to}ese,posvojprilici, preslikati na pokrajinski Statut, a promewen je i odnos politi~kih snaga na republi~kom nivou. Iako bi nekima izgledalo da je time nova-stara vojvo|anska administracija u pat-poziciji, verovatnije je da

istestranke–kojesu,vi{eili mawe dosledno poku{avale da izgurajuStatutizakononadle`nostima–kaoionekojesubileve}inauRepubli~kojvladii

}e odnose s centralnom vla{}u ipakgraditiizdostaotvorenije i relaksiranije pozicije, s obzirom na to da demokrate u Banovini vi{e nisu taoci unutarpartijskih stega koje su u najve}ojmeriobele`ileodnose dva nivoa vlasti u prethodnom mandatu. Da su nastupi vojvo|anskih zvani~nikasadipakenergi~niji, pokazalo se i u reakcijama naodlukuUstavnogsuda,aunarednim mesecima vide}e se i koliko su dosledni u realizacijipredizbornihipostizbornihobe}awaupogledure{avawapitawafinansirawaAPV. Podsetimo, u prethodnom mandatu, takvu incijativu poku{ao je da pokrene tada{wi predsednik pokrajinskog par-

Neuspeopoku{aj Pokrajinskaadministracijapoku{alajeprethodnodaizdejstvujedasepitawefinansiraware{izakonomonadle`nostima,pajeprvaverzijatogaktakojussa~iniliuBanoviniukqu~ivalaiposebnopoglavqeoizvorimaprihodaAPV.Me|utim, prilikom usagla{avawa finalne verzije zakonskog predloga u VladiSrbije,tajodeqakjeizbrisan,auba~enje~lanukojemse navodida}esetore{itiposebnimzakonom.TajzakonnikadkasnijenijebiotemauNemawinoj11,takodajeosnovzadefinisawepokrajinskogbuxetabilaustavnaodredbapokojojVojvodini pripada najmawe sedam odsto republi~kog buxeta. Ni taj ustavnibuxetskiminimumnikad,me|utim,nijeispo{tovan. parlamentu – koja se svojski trudila da te procese odlo`i, zate`eiliignori{e. U me|uvremenu, Ustavni sud je oborio deo nadle`nosti Voj-

lamenta [andor Egere{i, ali tada u vojvo|anskoj koaliciji nije bilo konsenzusa o tome da preuzmu zakonodavnu incijativu.UDS-ususmatralidatone

bibiloproduktivno,pozivaju}i se na negativno iskustvo s prethodnim zakonodavnim inicijativamakoje,popravilu,nisu stavqane na dnevni red Skup{tine Srbije. Ipak, i u tojstrancibilojedostajavnog negodovawa zbog zastoja u prebacivawu novca iz republi~ke kaseupokrajinsku,alisutanegodovawa uglavnom zavr{ena na izra`enim o~ekivawima da }e se tim pitawem baviti resorni republi~ki ministri, odnosno wihove partijske kolege. Prethodni pokrajinski sekretarzafinansijeJovica\uki} uvi{enavrataizjavqivao jedasetopitawemorare{iti uVladiSrbijetedabiPokrajinitrebalodaseustupeodre|eniporezi. – To je sistemski zakon i on treba da se pripremi u Republi~koj vladi, ali, naravno, u konsultacijama s Pokrajinom. Kao{tojeZakonofinansirawu lokalnih samouprava pripreman u saradwi sa Stalnom konferencijom gradova i op{tina–tvrdioje\uki}. Demokrate, koje su tad vodileiRepubli~kuvladu,nisuse, ipak, obazirale na pozive partijskih kolega iz vojvo|anske administracije. Ali, ni na ustavnu obavezu po kojoj su zakoni o nadle`nostima, imovini i prihodima Vojvodine moralibitidonetidokraja2008. godine. Novuinicijativuzadono{ewe zakona o finansirawu pokrenuo je ovih dana aktuelni potpredsednik Vlade APV demokrataGoranJe{i},kojijei ranijepozivaopokrajinskuadministraciju da sama sa~ini tajzakonskipredlog,umestoda stalno ~eka Beograd. A u posledwoj izbornoj kampawi gotovosvestrankezalagalesuse zazakonskodefinisaweizvornih prihoda Vojvodine. Za regulisawe tokova novca zalagali su se i vojvo|anski politi~ariizSrpskenaprednestrankeiSrpskeradikalnestranke, koji su za probleme u tom pogled u kriv il i Dem ok rats ku stranku. Radikali su, naime, ukazvali na to da su tokovi novca neregulisani i netransparentni zbog unutarstrana~kih trvewa u DS-u, dok su napredwaci u prethodnom sazivu tra`ili da se u okviru pokrajinskog parlamenta postigne kompromis o modelu finansirawaVojvodine. B.D.Savi}

DS: Sve zbog Dinki}a Povodomtvrdweministrafinansija Mla|ana Dinki}a da je Srbija do`ivela pad kreditnog rejtinga zbog prethodne Vlade, Demokratskastrankasaop{tava dajekreditnirejtinguvekodraz o~ekivawa,ao~itojedapostoji ozbiqna zabrinutost zbog nove

Vlade.Padkreditnogrejtingaje uzna~ajnojmeriposledicaneodgovornih i stru~no neutemeqenih izjava sada{wih zvani~nika dajedr`avapredbankrotom,saop{tava DS. „Kqu~ni razlog za pove}awe deficita i zadu`ewa predstavqaprimenaZakonaode-

centralizaciji, koji je projekat Mla|ana Dinki}a, zbog kojeg je deficitporastaoza30milijardi”,navodiseusaop{tewu. Demokratska stranka poziva Dinki}a da prestane da konstantnim izno{ewem neistina prikriva sopstvenu odgovornost

zaekonomskuifinansijskusituaciju u Srbiji. „Podse}amo javnostdajeDinki}uposledwih12 godinau~estvovaousvimVladama,idajesvihtihgodina,kaoi danas, kreator finansijske i ekonomskepolitike”,navodiseu saop{tewuDS.

REKLI SU Da~i}: Iz krize investicijama

Vulin: Tra`imo me|unarodnu reakciju

Jawi}: Mogu} „sastanak mamuta”

Premijer Srbije Ivica Da~i} izjaviojedasezemqa nemo`eizvu}iizkrizekresawembuxetai{tedwomve} novim projektima i investicijama,kaoidaSrbijatreba presvegadarazvijaono{to ima, a to su energetika, rudarstvo, poqoprivreda, infrastrukturaigra|evinarstvo. – Ne mo`emo izvu}i zemqu iz krize kresawembuxetai{tedwomve}izlaztrebatra`iti unovimprojektima,otvarawunovihradnihmestaiinvesticionojpotro{wi–rekaojeDa~i}. On je podsetio na to da su likovi rudara u biv{ojJugoslavijibilinanov~anicama,ada danas,uop{tojerozijivrednostikojuimamo, profesije koje su najte`e, dolaze u situaciju dasemoraraspravqatisrazniminstitucijamaotomedali}eimatibenificiraniradni sta`,ikoliki. –Kaodaseurudnikulazipokazni–primetiojeDa~i}. On je poru~io da `eli da izvu~e zemqu iz krize i postavi osnovu za privredni i celokupnirazvojSrbije.

Dir ekt or Kanc el ar ij e za Kos ov o i Met oh ij u Aleksandar Vulin zatra`io je od me| un ar odn ih predstavnikanaKosovuda hitno reaguju da bi se Srbima u Pri{tini omogu}ilo da i daqe nesmetano koriste prostorije Centrazamiritoleranciju. Povodomodlukekosovskepolicijeopreuzimawutihprostorija,Vulinjeupismima me|unarodnim predstavnicima na Kosovu istakao da je Centar za mir i toleranciju zna~iosigurnost,mestosastajawaidobijawaosnovnemedicinskepomo}izaSrbe. „Ukoliko se to ukine, Srbi bi ostali bez svojih osnovnih prava i sloboda”, poru~iojeVulin,saop{tilajeKancelarija za Kosovo i Metohiju. On je, kako se precizirausaop{tewu,zatra`io„hitnoreagovawe me|unarodnog prisustva na Kosovu” na osnovu ovla{}ewa koja su im data Rezolucijom1244,dabiseSrbimauPri{tiniomogu}ilodaidaqenesmetanokoristeprostorijetogCentra.

DirektorCentrazaetni~ke odnose Du{an Jawi} ukazaojeuizjaviTanjugunatodatrebarazlikovati tehni~ki diajlog, kojijepo~eonaosnovurezol uc ij e Srb ij e i EU usvoj en e u Gen er aln oj skup{ tin i UN, i pol iti~ki dijalog, koji je inicirao predsednikSrbijeTomislavNikoli}. –Neiskqu~ujemsusretDa~i}aiTa~ija na po~etku prve runde nastavaka tehni~kog dijaloga ili na wegovom kraju, kaoninanekomregionalnomskupujerje upravo to rezultat dogovora o regionalnompredstavqawupostignutogutehni~komdijalogu–rekaojeJawi}. –Nekevrstepoliti~kogdijloga}ebiti,abudu}idagajeiniciraopredsednik Nikoli},normalnojeidawimekoordinira, iako verujem da ne}e iskqu~iti VladuSrbije.Obi~notipregovoripo~iwu‚ takozvanim ’sastankom mamuta’, a to suuovomslu~ajuTa~i,Da~i},Nikoli}i Jahjaga.

sreda8.avgust2012.

3

MINISTRINOVOGSRPSKOGKABINETA PRIJAVILIIMOVINU

Veqa Ili} „najte`i” u Vladi Novoizabrani ministri srpskogkabinetaispo{tovalisuzakonskuobavezudaodmahnakonizbora i postavqewa na funkciju podnesuimovinskukartuAgencijizaborbuprotivkorupciji.Ve} naprvipogledjasnojedanisada{wi ministri nisu bogati i da, po onome {to pi{e u wihovim imovinskimkartama,“neodudaraju”odobi~nihsmrtnika. Najbogatiji me|u ministrima novog srpskog kabineta je Velimir Ili} koji je prijavio 22 ne-

Ministar ekonomije i finansija Mla|an Dinki} sada u imovinskojkartiimastanod110kvadrata, gara`u od 16 kvadrata i u{te|evinu. On je u prethodnom mandatu prijavio kupovinu ve}eg stana,aliipokazaodajestanvredan 353.500 evra u elitnoj zgradi naNovomBeogradukupionakredit te da mu je mese~na rata sada oko 1.000 evra. Naime, u prethodnomimovinskojkartinaveojeda je vlasnik dvosobnog stana od 73 kvadrataipredstavnicisedmesi-

kretnine: ~etiri ku}e, dva poslovnaprostora,dvaobjektauizgradwi,vo}wake,gra|evinskozemqi{te, wive, poslovni prostor od332kvadrata,poslovniprostor od 150 kvadrata i seosko imawe. Bezprijavqeneimovinesujedino ministri Milutin Mrkowi} i NikolaSelakovi}.Dalinisuna vremepodneliizve{tajiliuwega zaista nemaju {ta da upi{u, ostaje nejasno. Me|utim, ako se poredi i prethodna imovinska karta ministra Mrkowi}a, vidi sedaonniuwojnijeimaoni{ta od imovine, ali je zato uredno prijavio sva primawa iz buxeta Srbije. Premijer srpske Vlade Ivica Da~i} prijaviojetrosobanstanu Beogradu, {to je u svojoj imovin-

lesuimaliprilikedaistiobi|u i uvere se kako i gde ministar i wegovasupruga`ive. Novoizabrani ministar spoqnih poslova Ivan Mrki} ima ~etvorosoban stan od 118 kvadrata, vikendicuod48,placod1.000kvadrata i automobil “suzuki” 1993. godi{te. Dvadvosobnastanaineuseqivu ku}uiovogaputausvojuimovinskukartuunelajeministarkaVericaKalanovi}. Biv{apredsednicaSkup{tine Srbijeasadaministarkazdravqa Slavica \uki}-Dejanovi} prijavilajedvosobanstaniaubomobil “opelastra”. Nema izmena ni u imovinskoj karti biv{eg i sada{weg ministraprosvete@arkaObradovi}a.

ImovinskakartaTomislavaNikoli}a Prvi~oveksrpskedr`aveTomislavNikoli} 11.julaovegodine podneo je Agenciji za borbu protiv korupcije imovinsku kartu.Naveojedaimamese~nuplatukaopredsednikSrbijeod 132.355 dinara. Od imovine, prijavio je polovinu petosobnog stana od 191,51 kvadrata, i ~etvrtinu wiva i vo}waka od 16,83 ara,kojejenasledio.Idaqevozi“ladunivu”iz1998.godine,nemau{te|evinuiposedujepetodstoakcija“VelikeSrbije”d.o. o.nominalnevrednosti584,86evra. skojkartiimaoiuprethodnomsazivusrpskogkabineta. Prvi potpredsednik Vlade i ministar za odbranu Aleksandar Vu~i} imastannaNovomBeogradu i automobil “{koda” star sedamgodina. Potpredsednik Vlade Rasim Qaji}, kao i u proteklom mandatu, u imovinskoj karti ima porodi~nu ku}u u Novom Pazaru i automobil“pasat”. Nema izmena ni u imovinskoj karti Jovana Krkobabi}a, potpredsednika Vlade, koji je prijaviotrosobanstan. Nova potpredsednica Vlade SrbijeSuzanaGrubje{i} prijavilajejednosobanstan.

Idaqeimasamostanod217kvadrataiautomobil“{kodaoktavija”. MinistarbezportfeqaSulejmanUgqanin prijavioje,atakoje biloiuprotekle~etirigodine, porodi~nuku}uod273kvadratai automobil„mercedes220„. Ministar Goran Kne`evi} u imovinskukartuuneojestanod70 kvadrata i plac od 15 ari, dok je ministarka Zorana Mihajlovi} upisala stan od 100 kvadrata, automobil“tojota”iu{te|evinu. Ministar kulture i informisawaBratislavPetkovi} imadva stana,od142i86kvadrata,iplac od15ari. Q.Male{evi}

SNS: Notorne la`i Srpskanaprednastrankaju~e je,negiraju}ipojedinemedijske izve{taje,konstatovaladaniko nikadanijeodlu~ivaoniosmeni tu`ioca za ratne zlo~ine, nitiotomeko}ebitidr`avni sekretari u Ministarstvu unutra{wihposlova.

U saop{tewu SNS-a isti~e da po{tuje apsolutnu slobodu informisawa, ali se protivi tome da mediji {ire „notorne la`i s ciqem da se unizi rejtingVlade”,aistovremenoomogu}i pove}awe ugleda Demokratskestranke.

„Dveri”: Nismo u koaliciji s DS-om u Lapovu Pokret „Dveri„ demantovao je navode potpredsednika Srpskog pokreta obnove Aleksandra Jugovi}a da su odbornici tog pokretauLapovuformiralikoalicijusDemokratskomstrankom.Jugovi}jetoizjaviounedavnomintervjuuza“Dnevnik”. Usaop{tewu„Dveri„tvrdise,me|utim,dasutakvinavodineta~ni“po{toodbornicikojisuuLapovuformiralivlastsDemokratskomstarnkomnisupripadnicipokreta’Dveri’”. B.D.S.


4

ekonomija

sreda8.avgust2012.

POKRAJINSKISEKRETARZAPRIVREDU MIROSLAVVASIN

VladaVojvodine }epomo}i privredi Vlada Vojvodine priprema mere podsticaja malim i sredwim preduze}ima i privredi Vojvodine, a bi}e obelodawene u narednih mesec i po dana, izjavio je ju~e u Subotici pokrajinski sekretar za privredu, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin. On prilikom posete turisti~kom klasteru mikro-regije Subotica - Pali} i Poslovnom inkubatoru u Subotici ocenio da ove dve organizacije mogu biti primer podr{ke preduzetnicima i privrednicima u ostalim regijama u Vojvodini. Govore}i o najavqenim merama koje }e se odnositi na klastere, Vasin je otkrio da se radi o podsticajnim merama preko Razvojne banke Vojvodine, kao i merama koje }e biti afirmisane “kroz organizovawe onih sadr`aja i povlastica za preduzetnike koje do sada nisu imali”. „Turisti~ki klaster mikroregije Subotica – Pali} me je ohrabrio da u Vojvodini postoji ne{to {to mo`e biti primer svim ostalim regijama, wegova dostignu}a }emo prezentovati i drugim regionima u Vojvodini kako bili podsticaj osnivawe i otvarawu ovakvih institucija i u drugim delovima pokrajine”, rekao je Vasin. On je obi{ao i Poslovni inkubator u Subotici, najaviv{i da }e u sklopu pomenutih mera biti i daqa afirmacija otvarawa ovakvih oblika podr{ke po~etnicima u biznisu. „Nema boqe podr{ke mladom preduzetniku nego kada mu pru`i{ prostor, opremu, stru~nu i savetodavnu pomo} i kada mu da{ subvenciju kako bi zapo~eo svoje poslovawe. Kada se na to nadove`u jo{ i na{i predlozi da se preduzetnici u prvoj godini svog poslovawa zna~ajno oslobode poreskih obaveza, ovaj set mera }e podsta}i preduzetni{tvo u Vojvodini”, ocenio je Vasin i dodao

da }e dosada{we pozitivne mere sekretarijata za rad i sekretarijata za privredu ostati na snazi. Vasin je podsetio da su kao instrument podr{ke za mala preduze}a i preduzetnike u okviru Programa privrednog razvoja Vojvodine od 2006. osnovana ~etiri poslovna inkubatora, i to u Zrewaninu, Subotici, Novom Sadu i Senti. Tako|e je podsetio da je u Vojvodini tokom prethodnih godina pomognuto i finan-

Nezaposlenostmalo mawanegolane Posledweg dana juna, kod Nacionalne slu`be za zapo{qavawe bilo je registrovano 754.967, nezaposlenih, {to je za 1.288 ili za 0,17 odsto mawe nego u istom mesecu lane, objavqeno je u najnovijem biltenu Kowukturni trendovi Srbije. Posebno zabriwava rast dugoro~ne nezaposlenosti, jer je broj osoba koje ~ekaju na posao du`e od godinu dana pove}an u tom periodu za 1,46 odsto. Stopa registrovane nezaposlenosti za jun iznosi 28,29 odsto, {to predstavqa rast od 0,17 procenata u odnosu na prethodni mesec, navo-

di se u biltenu koji izdaje Privredna komora Srbije. U na{oj zemqi je, prema procena ma, u apri lu ukup no bi lo 1.733.802 zaposlenih, {to je u odnosu na mart neznatno pove}awe, a u odnosu na april pro{le godine smawewe za 18.900 lica, odnosno za 1,1 odsto. Od ukupnog broja zaposle nih, 1.332.786 je ra di lo kod pravnih lica, dok se broj privatnih preduzetnika i zaposlenih kod wih procewuje na 401.016, navela je PKS, pozivaju}i se na Republi~ki zavod za statistiku.

NAPUMPAMANOVECENENAFTNIHDERIVATA

Gorivoposkupelo zbogakciza sijski podr`ano vi{e od 15 klastera. Turisti~ki klaster mikroregije Subotica-Pali} okupqa trenutno 26 profitabilnih ~lanova i {est organizacija. Osnovan je 2007. sa ciqem da kroz realizaciju projekata unapredi promociju i novo kvaliteta usluga u turisti~koj ponudi mikro-regije. U Poslovnom inkubatoru u Subotici posluje 15 stanara, a pet je u virtuelnom re`imu, {to zna~i da koriste pogodnosti ali nisu fizi~ki prisutni u wihovim prostorijama. Inkubator postoji od 2006. godine, nudi preduze}ima u osnivawu razne pogodnosti kako bi {to lak{e zapo~eli biznis, a do sada je devet preduze}a uspe{no pro{lo proces inkubacije i nastavilo rad u tr`i{nim uslovima. Sada{wi stanari inkubatora zapo{qavaju ukupno 50 zaposlenih.

Niskaponuda za„29.novembar” Odbor poverilaca suboti~ke Industrije mesa i konzervi „29. novembar” u ste~aju odbacio je ponudu za prodaju najva`nije celine preduze}a – fabrike u Tolminskoj ulici. Kako se navodi u saop{tewu Agencije za privatizaciju, suboti~ko preduze}e za proizvodwu ambala`e „Al pak” ponudio je 81 milion dinara za ovu celinu, {to predstavqa 10,77 odsto od procewene vrednosti imovine, a ona iznosi preko 750 miliona dinara. „Al pak” se nalazi u istoj ulici kao i fabrika „29. novembar”. Dve od tri celine nekada{weg „Carstva dobre hrane” - Industrije mesa i konzervi „29. novembar” iz Subotice prodate su posledweg dana jula. Kako je saop{teno, maloprodajni objekat ovog preduze}a sa opremom na Trgu Jakaba i Komora u Subotici prodat je za vi{e od 5,2 miliona dinara izvesnoj Mariji

dnevnik

Uskokovi} iz Pan~eva. Tre}a ponu|ena celina fabrike – ma{ine, alati i oprema pogona „Limarnica” i „Novi program” prodata je suboti~kom preduze}u „Pro as” po ceni od skoro 1,4 miliona dinara. Prodaja imovine usledila je nakon {to je ste~ajni upravnik Industrije mesa i konzervi „29. novembar” krajem juna po ~etvrti put oglasio prodaju imovine ovog nekada{weg giganta. Agencija za privatizaciju je do sada objavqivala tri tendera za prodaju kapitala preduze}a, a u aprilu 2008. tender je progla{en uspe{nim. Me|utim, kupac tada nije obezbedio bankarsku garanciju tako da je ugovor raskinut u junu iste godine. Nakon toga, u maju 2009. godine preduze}e je zbog stawa u kojem se nalazi - oti{lo u ste~aj. Prva prodaja iz ste~aja ogla{ena je u novembru 2010. godine, koja je kao i dve pro{logodi{we bila - neuspe{na.

Gorivo na pumpama u Srbiji ponovo je poskupelo, ali ovog puta razlog su akcize. Litar je sada skupqi oko 1,5 dinar u proseku, koliko je pove}ana akciza. Akcize za naftne derivate privremeno su smawene 1. maja, zbog rasta cene sirove nafte na svetskom tr`i{tu, a iznos akciza je sada, nakon tri meseca, vra}en na onaj utvr|en Zakonom o akcizama. Tako se sada na svaki litar benzina pla}a akciza od 49,60 dinara za litar (umesto dosada{wih 48,10 dinara), a na dizel-goriva 37,07 dinara (umesto 35,57 dinara) za litar. Gorivo je na pumpama uglavnom skupqe od ju~e, pa se litar vi{e ne mo`e kupiti za mawe od 142 dinara. Naime, prose~ne cene goriva je vi{a od 150 dinara, a najpovoqnije je u rezervoar sipati dizel D-2, koji sad ko{ta oko 143 dinara. Na pumpama Naftne industrija Srbije cena evrodizela i dizela D-2 vi{a je 1,5 dinar, bezolovni benzin BMB-95 skupqi je dva dinara,

Da bi napunio rezervoar od 40 litara, voza~ sada iz nov~anika mora da izvadi i preko 50 evra dok je litar evropremijuma BMB-95 skupqi 2,5 dinara po litru. Tako je prose~na cena bezolovnog benzina BMB-95 ne-

izvodwe ukqu~i {to vi{e malih i sredwih preduze}a sa doma}eg tr`i{ta. Da podsetimo, gradona~elnik Kragujevca VeroqubStevanovi} ka`e da su kritike italijanske kompanije „Fijat„ na odnos na{e dr`ave prema FAS-u opravdane. I da ~elnici te farbrike imaju pravo da se qute na Srbiju. Stevanovi} je izrazio nadu da }e nova Vlada Srbije na}i sredstva da se do kraja 2014. godine izgradi ju`na obilaznica oko Kragujevca, a narednih godinu i po dana zavr{i i autoput do Lapova koji }e taj grad povezati sa Koridorom 10.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

115,8687

118,2334

120,9528

115,5140

Australija

dolar

1

98,9401

100,9593

103,2814

98,6372

Kanada

dolar

1

93,4802

95,3880

97,5819

93,1941

Danska

kruna

1

15,5666

15,8843

16,2496

15,5190

Norve{ka

kruna

1

15,6747

15,9946

16,3625

15,6267

[vedska

kruna

1

13,9245

14,2087

14,5355

13,8819

[vajcarska

franak

1

96,3966

98,3639

100,6263

96,1015

V.Britanija

funta

1

145,6919

148,6652

152,0845

145,2459

SAD

dolar

1

93,5104

95,4188

97,6134

93,2242

Kurseviizovelisteprimewujuseod7.8.2012.godine

Zbog pove}awa obima proizvodwe novog Fijatovog modela „500L”, u Kragujevcu je u fabrici „Fijat automobili Srbija” po~ela da radi i druga smena. Radno vreme prve smene je od {est do 16 ~asova, dok se u drugoj, koja je zvani~no uvedena preksino}, radi od 20 sati uve~e do {est sati ujutro narednog dana. Kako Tanjug saznaje, sa proizvodnih traka trenutno dnevno silazi 100 modela „500L”, a u obe smene u proizvodwi radi po 300 radnika. Rukovodstvo Samostalnog sindikata u fabrici „Fijat automobili Srbija” nije saglasno sa radnim vremenom druge smene, ali za sada ne}e ni{ta preduzima-

ti, ve} }e sa~ekati da se sami radnici izjasne da li im je naporno takvo radno vreme. „Nismo saglasni sa radnim vremenom druge smene jer smatramo da }e se radnici vi{e opteretiti nego {to }e biti produktivni”, rekao je zamenik predsednika Samostalnog sindikata Zoran Markovi}. Porede}i „Fijat” sa drugim svetskim automobilskim kompanijama, on je naveo da takvo radno vreme druge smene postoji i u fabrikama „Tojota” i „Suzuki”. Novi Fijatov model „500L”, koji se proizvodi u Kragujevcu, prema najavama }e zvani~no po~eti da se prodaje u Evropi od 1. oktobra.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom Stari Tami{, Pan~evo

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

Nadan 100novih„fijata”

Dinki}:Nisuhteli daplate Ministar finansija Mla|an Dinki} izjavio je da prethodna vlada nije ni planirala u buxetu stavku od 60 miliona evra, koliko je bila obavezna da ulo`i u „Fijat„. Dinki} je na konferenciji za novinare optu`io prethodnu vladu da su weni ~lanovi, kako je rekao, ~esto i{li da se slikaju sa predstavnicima „Fijata„, a nisu razmi{qali da moraju da ispune obaveze iz ugovora. On je rekao da u narednom periodu o~ekuje da }e u Srbiju do}i jo{ vi{e velikih svetskih kompanija, koje }e otvoriti nova radna mesta i da se u proces pro-

{to vi{a od 152 dinara, litar evropremijuma je oko 156,50 dinara, dizel D-2 skoro 143, dok je evrodizel ne{to ispod 149 di-

nara. Iako cena goriva na doma}em naftnom tr`i{tu nisu iste jer to zavisi od kompanije, ali i lokacije pumpe, sli~ne su i na pumpma drugih naftnih kompanija i privatnih pumpa{a. ^ak ima i onih koji litar najskupqeg, evropremujuma, prodaju i za vi{e od 170 dinara. Nema sumwe da }e ovo novo pove}awe cena goriva, uz prethodna dva u posledwe dve nedeqe, dodatno uticati na pad prometa goriva, koji je u odnosu na pro{lu godinu smawen oko deset odsto. Za rezervoar od 40 litara treba gotovo 5.700 dinara, ako se to~i dizel D-2, pa do iznad 6.200 dinara, ukoliko se kupuje evrodizel. Kada se to prera~una u evre, onda iz nov~anika treba izvaditi od 46 do 52 evra, {to je, svakako, veliko optere}ewe za voza~e. Zato se, budu}i da su ku}ni buxeti sve tawi, automobil koristi samo kad je to neophodno i za mnoge je vi{e nego luksuz. D.Mla|enovi}

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (440,58 -0,25)

10,00

1.100

112.200

[ajka{ka {e}erana, @abaq

3,17

4.235

8.470

AIK banka, Ni{

0,00

1.400

666.540

Veterinarski zavod, Subotica

2,12

337

5.655.197

NIS, Novi Sad

0,33

611

4.070.495

Mlekara, Subotica

1,31

1.317

1.626.840

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.280

0,00

0,94 Promena %

430 Cena

447.656 Promet

Imlek, Beograd

-0,28

2.478

951.539

Soja protein, Be~ej

Prvi partizan Emo, U`ice

-19,98

813

163.413

-1,70

520

415.800

Energoprojekt holding, Beograd

Energoprojekt Niskogradwa, BG

-15,38

550

89.100

-3,11

436

156.088

-6,25

300

1.200

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,94

430

447.656

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.492

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,41

1.685

3.370.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.013

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.001

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Go{a FOM, Smederevska Palanka Impol Seval, Sevojno Energoprojekt holding, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-6,06 -3,11 Promena %

620 436 Cena

620 156.088 Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Veterinarski zavod, Subotica

2,12

337

5.655.197

NIS, Novi Sad

0,33

611

4.070.495

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.993

0,00

1.626.840

Tigar, Pirot

-0,68

290

20.300

Veterinarski zavod, Subotica

2,12

337

5.655.197

Mlekara, Subotica

1,31

1.317

Soja protein, Be~ej

-1,70

520

415.800

[ajka{ka {e}erana, @abaq

3,17

4.235

8.470

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik

„Sunoko” ugr~kim {e}eranama? Upravni sud ukinuo je odluku Komisije za za{titu konkurencije kojim se poni{tava re{ewe o zabrani tr`i{ne koncentracije preduze}u „Sunoko” kroz kupovinu gr~ke kompanije za proizvodwu {e}era „Helenik [ugar„, potvr|eno je u kompaniji „MK Group”. Tim povodom oglasila se i Komisija za za{titu konkurencije koja je postavila pitawe „da li postupaju}i na ovakav na~in Upravni sud kontroli{e odluke Komisije za za{titu konkurencije ili poku{ava da dezavui{e wen rad?” Komisija za za{titu konkurencije je krajem januara ove godine, kompaniji „Sunoko” zabranila koncentraciju i kupovinu „Helenik [ugara” i odbila predlog strukturnih mera koje je predlo`io „Sunoko”. Kompanija „Sunoko” sastavni je deo „MK grupe” u vlasni{tvu biznismena MiodragaKosti}akoji je odmah nakon te odluke najavio i pokrenuo spor pred Upravnim sudom.

„Tigar”i „Bo{”ula`u Kompanija „Tigar tajers” planira da investira 170 miliona evra u pro{irewe proizvodnih kapaciteta u Pirotu i zaposli novih 700 radnika, a nema~ki „Bo{„ 71 milion evra, uz otvarawe 620 radnih mesta u fabrici u Pe}incima, izjavio je ministar finansija i privrede Mla|an Dinki}. Posle odvojenih razgovora sa predstavnicima te dve kompanije, Dinki} je rekao da francuski proizvo|a~ automobilskih guma „Mi{len”, koji je 2005. kupio fabriku „Tigar tajers” u Pirotu, planira da duplira proizvodwu koja je namewena za izvoz. Nema~ki „Bo{„ planira izgradwu fabrike u op{tini Pe}inci za proizvodwu sistema brisa~a za automobile, koju bi trebalo da zavr{i do kraja godine i to }e biti prva faza, rekao je Dinki} i napomenuo da do kraja godine bi trebalo da bude podignuta proizvodna hala od 22.000 metara kvadratnih, a naredne godine bi}e duplirana wena povr{ina.

NOVAVLADADOBILAPRVUOCENUODME\UNARODNIHINSTITUCIJA

Sni`enkreditni rejtingSrbije Srbija se ni do sada nije mogla pohvaliti kreditnim rejtingom, a od ju~e je on za jo{ stepen ni`i. Poznata svetska agencija”Standard end Purs” snizila je kreditni rejting Srbije s BB plus na BB minus. U obrazlo`ewu koje su dali eksperti te svetske agencije ka`e se da su s pozitivnog izglede prebacili na negativne jer, po wihovim procenama, nova srpska vlada nije uspela da brzo usvoji mere koje }e povratiti fiskalnu stabilnost i podsta}i poverewe u monetarnu politiku. To }e pogor{ati spoqne i unutra{we pritiske na srpsku ekonomiju. Kao poseban razlog navode se izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije. One }e oslabiti nezavisnost centralne banke, odnosno izmene mogu dovesti do politizacije monetarne politike. Iza tih ocena i procena stoje jasne posledice koje }e na{i privrednici i gra|ani osetiti kroz poskupqewe kredita. – Sasvim je izvesno da }e poskupeti zadu`ivawe u inostranstvu, bilo da se radi o zajmovima koji se uzimaju za javne rashode ili onima koje }e podizati na{i privrednici – ka`e strani konsultant MilanKova~evi}. – To ni za koga nije dobro, a posebno }e te{ko pasti pri vred ni ci ma-iz vo zni ci ma koji svoje aktivnosti finansiraju kroz zadu`ivawe u inostranstvu. Do sada su bili prinu|eni na to da se zadu`uju uz kamate koje su nekoliko puta vi{e od onih koje su dostupne sli~nim stranim preduze}ima.

Dinki}:Opravdano Srbija je do`ivela pad kreditnog rejtinga potpuno opravdano, jer je ove godine imala rekordni buxetski deficit i veliko pove}awe javnog duga, izjavio je ministar finansija i privrede Mla|anDinki} i najavio mere fiskalne konsolidacije koje }e biti spremne u septembru. Dinki} je optu`io prethodnu vladu da snosi veliku odgovornost za rekordni buxetski deficit i veliki rast javnog duga, ali je dodao da on preuzima odgovornost za sve budu}e korake koje planira da preduzme da bi se to stawe popravilo. On je u izjavi novinarima rekao da }e ve} danas obelodaniti planove za fiskalnu konsolidaciju i najavio da bi ve} u septembru trebalo da bude spreman potpuni plan za poboq{awe situacije u javnim finansijama. Isti~u}i da Srbija nije mogla da izbegne pad kreditnog rejtinga, Dinki} je naveo da je to rezultat krize na tr`i{tu EU, gde su mnogo razvijenije zemqe tako|e do`ivele sni`ewe rejtinga. Drugim re~ima, to im direktno smawuje konkurentnost. Sni`avawe rejtinga, pa makar i samo malo kao sada, kod nas ima i posredne uticaje. Zemqa u kojoj se to doga|a mawe je zanimqiva za strane investitore nego ona koja ima vi{i kreditni rejting. Osim toga, BB minus u ovom

DANASJEDANGRA\EVINARASRBIJE

Neim  aribe`ena stranagradili{ta Kao jedna od najzna~ajnijih privrednih grana zemqe, koja vu~e za sobom tridesetak ostalih delatnosti, gra|evinarstvo Srbije danas je spalo na niske grane, a gra|evinska operativa je u posledwe dve decenije prepolovqena. Sekretar Udru`ewa za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi} izjavio je da od nekada{wih 110.000 gra|evinaca danas radi oko 60.000, s tim {to je polovina na pla}enom odsustvu i tra`i novi posao, a oni {to rade, uglavnom su anga`ovani kao podizvo|a~i kod stranih kompanija. Kada te{ko uspevaju na doma}im tenderima, na{i neimari su prisiqeni na to da lutaju svetom, sele se s gradili{ta na gradili{te i privikavaju na nove klimatske uslove kojima su tamo izlo`eni. Upravo zbog toga gra|evinari od nove Vlade Srbije

nije dovoqno. Rodi} ka`e da upravo veliki gra|evinski sistemi vuku male, pa ako nemaju veliki, nemaju ni mali. Od nove Vlade se o~ekuje da omogu}i prihvatqivije uslove tendera u zemqi da bi se doma}i

PozivizMjanmara – Veliki gra|evinski sistemi su propali, ovi koji su opstali, funkcioni{u zahvaquju}i uglavnom stranim tr`i{tima – ka`e Goran Rodi}. – Kako posla nema u zemqi, neimari su ra{trkani {irom Rusije, Kazahstana... a ovih dana na{im gra|evinarima je stigao poziv i iz Mjanmara, nekada{we Burme, dr`ave u jugoisto~noj Aziji sme{tene na obalama Bengalskog zaliva i Andamanskog mora, da u~estvuju na tenderu za izgradwu modernog aerodroma. o~ekuju da stvori osnovne preduslove za rad u vlastitoj zemqi: da se osnuje banka koja }e im mo}i obezbediti validne garancije, da se PDV pla}a po napla}enoj realizaciji jer to {to je predlo`io ministar finansija Mla|an Dinki}da se iza|e u susret samo malim i sredwim preduze}ima

sreda8.avgust2012.

ponu|a~i mogli izboriti u konkurenciji sa strancima. Predsednik Sindikata gra|evinara Du{koVukovi}ka`e da je neophodan partnerski odnos doma}ih gra|evinskih preduze}a s inostranim kompanijama, a ne sada{wi status podizvo|a~a, koji trajno elimini{e nu`ne refe-

rence za pobedu na tenderima. Poslovi se moraju ugovarati tako da inostrane kompanije obezbede doma}im preduze}ima najmawe 50 odsto vrednosti ugovorenih radova. Tako|e, dr`ava mora da plati dugove gra|evincima, koji su blizu milijardu evra. Industrija gra|evinskog materijala je na izdisaju, potro{en je ceo mandat protekle Vlade u kojem se o~ekivala izgradwa stanova za najsiroma{nije, koja bi pokrenula gra|evinsku industriju. Ono {to dr`ava danas gradi je nedovoqno da zaposli i zidare i ciglane, zbog ~ega je pozdravqeno obe}awe novog ministra gra|evine Velimira Ili}a da se planira izgradwa stanova {irom Srbije. Me|utim, isto je obe}avao i wegov prethodnik Oliver Duli}, ali se sve svelo na dva beogradska gradili{ta, tako da, umesto da rade i zara|uju, neimari su spali na prosja~ki {tap i gledaju kako da zbri{u preko granice. R.Dautovi}

trenutku direktno uti~e na budu}e pregovore s Me|unarodnim monetarnim fondom. Oni veoma uva`avaju mi{qewa priznatih agencija, a „Standard end Purs” tu spada. Drugim re~ima, {anse da budu}i aran`man bude nepovoqniji nego da smo ostali u BB plusu su tu.

U bankarskim krugovima rejtinzi agencija poput „Standarda” ili „Mu di za” se pom no prate. Poznato je da je srpski bankarski sektor znatno u stranim rukama. Tamo ovih dana sledi prera~unavawe, a rizici prilikom odobravawa zajmova }e se jo{ pa`qivije meriti. – Uobi~ajeno je da u takvim uslovima strani izvori finansirawa poskupe – ka`e ~lan Izvr{nog odbora Razvojne banke Vojvodine Goran Kosti}. – Mi se oslawamo na doma}e izvore pa tu promenu ne}emo toliko osetiti. Kada su pre nekoliko meseci pitali sekretara Udru`ewa banka Srbije VeroqubaDugali}a da li bi Srbiju mogao zadesiti i pad rejtinga uo~i izbora, odgovorio je da je on ve} dovoqno nizak da bi jo{ padao. A to dovoqno obja{wava {ta zna~i prelazak u „minus”. Ima li u ovoj pri~i ne{to za utehu? Slabo, ali se ipak na|e. „Standard end Purs” je snizio i kreditni rejting Slovenije. Onu su s A plus pali na ~isto A. Kao jedan od razloga za sni`ewe navodi se narastaju}a politi~ka polarizacija i nedostatak konsenzusa izme|u politi~kih partija, a to predsta vqa ri zik za pla ni ra we strukturne reforme u dr`avi. Zvu~i poznato, ali s obzirom na ocenu A i na ~iwenicu da je biv{a republika SFRJ ~lanica Evropske unije, oni su u svakom slu~aju u boqoj poziciji nego mi. D.Vujo{evi}

5

Najesen vi{iporezi Od 1. oktobra ~etiri poreza u Srbiji bi}e pove}ana, najavila je u intervjuu za NIN-a MilicaBisi}, savetnica za poreski sistem u Ministarstvu finansija. „Gleda}emo da {to mawe podignemo poreze, ali je to neophodno da bismo smawili ogroman deficit. PDV }e verovatno biti pove}an na 20 odsto, s tim {to bi ni`a stopa ostala osam odsto. Porez na dobit }e biti pove}an sa 10 na 15 odsto„, rekla je Bisi}eva. Ona je dodala da }e biti pove}ane i akcize i izmewen porez na dohodak gra|ana, tako da daje vi{e prihoda, ali o detaqima ovih pove}awa nije mogla da govori, jer se, kako je istakla, jo{ rade

MilicaBisi}

kalkulacije. Kao razlog za podizawe poreza, Bisi}eva je navela nasle|enu ispra`wenu kasu toliko da }e deficit na kraju godine biti za 50-100 milijardi ve}i planiranog. „Verujem da su projekcije Fiskalnog saveta o tome da }e deficit na kraju godine biti umesto 152 oko 207 milijardi dinara bliske realnom stawu„, istakla je Bisi}eva, napomiwu}i da su neke stavke buxeta potpuno potro{ene u prvoj polovini godine. Prema wenim re~ima, rebalans buxeta za ovu godinu se priprema tokom avgusta da bi bio usvojen u Skup{tini u septembru, a Misija MMF-a je ve} pozvana da do|e u Srbiju krajem meseca. Tvrdi da nije realno o~ekivati da se nastavi aran`man koji je prekinut u februaru, kao ni da rebalans buxeta za ovu godinu bude usvojen uz aran`man sa MMF-om.

Je{i}:Agrar moranatr`i{te Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu Goran Je{i} razgovarao je ju~e sa predstavnicima tri najbrojnija udru`ewa poqoprivrednika: Klub 100P Plus, Vojvodina agrar i Asocijacija poqoprivrednika, o osnovnim merama za unapre|ewe poqoprivrede i polo`aja poqoprivrednika u Vojvodini, posebno u ovoj godini, saop{tila je pokrajinska Vlada. Je{i} je istakao da poqoprivreda treba da bude tr`i{no konkurentna i da se preko we ne sme voditi socijalna politika. - Mali poqoprivredni proizvo|a~i treba da postanu sredwi, a sredwi veliki i sve mere treba da budu usmerene da poqoprivrednici dobro privre|uju i {to vi{e zarade - rekao je Je{i} i predlo`io da se u zajedni~kom radu do oktobra

ove godine pripreme mere agrarne politike u Vojvodini za koje }e biti obezbe|en novac u buxetu Vojvodine, a koje }e jednako va`iti od 2013. naredne tri godine, kako bi se

obezbedila izvesnost i mogu}nost za uspe{no poslovawe poqoprivrednika. Zajedno sa poqoprivrednicima, istakao je Je{i}, napravi}emo i akcioni plan za neredni period. Taj princip i model trebalo bi da bude primer za definisawe agrarnog bu-

xeta i agrarne politike u Republici. Asocijacija Vojvodina agrar, Klub 100P Plus i Asocijacija poqoprivrednika smatraju tako|e da poqoprivreda Vojvodine treba da bude zasnovana na komercijalnim poqoprivrednim gazdinstvima koja sara|uju me|usobno i koja su okupqena oko poqoprivrednih preduze}a ili zemqoradni~kih zadruga u nabavci repromaterijala i prodaji svojih proozvoda. Kao nazna~ajnija pitawa bitna za razvoj poqoprivrede smatraju re{avawe problema koji se, izme|u ostalog, odnose na zemqi{nu politiku i sporovo|ewe Zakona o poqoprivrednom zemqi{tu, na politiku podr{ke i subvencija, na naknade i poreze, kao i na mere kojima bi se ubla`ile posledice ovogodi{we su{e u rangu elementarne nepogode.

Pod„Deltinom” krunom75firmi Agencija za privredne registre (APR) objavila je na svom sajtu saop{tewe o poslovawu 757 ekonomskih celina u Srbiji u pro{loj godini, prema kome su svi poslovali sa pozitivnim neto finansijskim rezultatom, izuzev brokersko-dilerskih dru{tava. „Od 757 ekonomskih celina u privredi sa 2.285 zavisnih pravnih lica, ~iji su konsolidovani finansijski izve{taji za 2011. godinu obra|eni, najve}i broj zavisnih pravnih lica imaju „Delta holding„ iz Beograda (75), „Industrija mesa Matijevi}„ iz Novog Sada (50) i „beogradski „Verano motors„ (28)”, navodi se u saop{tewu koje je APR objavila na svom sajtu.

U saop{tewu su navedeni podaci o poslovawu ekonomskih celina u privredi, bankarstvu, sektorima osigurawa i finansijskog lizinga, zatim o ekonomskim celinama u oblasti poslovawa sa hartijama od vrednosti, kao i u neprofitnom sektoru. U pro{loj godini poslovale su 842 ekonomske celine, a konsolidovani finansijski izve{taji su obra|eni za 786 celina koje u svom sastavu imaju 2.363 zavisna pravna lica. U krugu konsolidovawa je bilo 40 pravnih lica mawe u pore|ewu sa prethodnom godinom. Ekonomske celine su zapo{qavale 371.042 radnika, {to je za 13,6 odsto mawe u odnosu na prethodnu godinu.


6

POQOPRivRedA

sreda8.avgust2012.

dnevnik

PEKARI]ENOVUCENUHLEBAUMESITIIPREJESENI

Ode vekna na 54 dinara i tu ne}e stati? Mlinari i pekari uveliko najavquju poskupqewe hleba, a po oceni „@itovojvodine”, udru`ewa koje okupqa najve}e industrijske mlinove, pekare i proizvo|a~e testenine u zemqi, vekna bi trebalo da ode 30 do 40 posto. Toliko su, vele, sko~ile cene bra{na i pove}ani drugi tro{kovi. U Uniji pekara Srbije tra`e da se maksimalna cena osnovne vrste hleba „sava” sa 44 dinara za veknu od pola kilograma pove}a na 54. Pekari okupqeni u tom udru`ewu o~ekuju da se najkasnije za sedam dana izmeni Uredba o ceni osnovne vrste hleba kojom je vekna limitirana. – Ako je pro{log leta kilogram p{enice bio 18 dinara, a sada je 26 i ako je cena bra{na 36 do 40 dinara kilogram, i hleb bi uskoro morao da poskupi – izjavio je Sima Mati} iz „@itovojvodine”. Na to da je poskupqewe bra{na i hleba neminovno ukazuju i pred-

Agronomima plate, mo`da i posao Agronomi s kojima je Ministarstvo poqoprivrede u petak raskinulo saradwu u okviru rada poqoprivrednih stru~nih slu`bi protestovali su ju~e ispred Vlade Srbije. Wih vi{e stotina od ukupno 1.658, koliko ih je dobilo otkaze, spontano su se okupili da bi izrazili nezadovoqstvo zbog raskida ugovora, a potom su razgovarali sa ministrom poqoprivrede Goranom Kne`evi}em. Kako je “Dnevniku” potvr|eno u Ministarstvu poqoprivrede, Kne`evi} je agronomima ~vrsto obe}ao da }e im biti ispla}ene zaostale zarade i doprinosi. Me|utim, kako nam je re~eno, projekat „Stru~no znawe za va{e imawe” koje je zapo~elo biv{e ministarstvo ne}e biti nastavqen. - Predstavnicima asistenata savetodavaca re~eno je da }e nakon rebalansa buxeta biti doneta odluka o tome kako se mo`e pomo}i agronomima koji su anga`ovani u projektu “Stru~no znawe”. Vide}e se na kojim }e projektima I poslovima biti anga`ovani i verovatno }e se za neke od wih na}i re{ewe. Takav dogovor je postignut i o tome postoje potpisane slu`bene bele{ke – re~eno nam je u kabinetu ministra Kne`evi}a. Kako su nakon sastanka kazali predstavnici nezadovoqnih agronoma obe}ano im je da }e zaostale plate biti ispla}ene iz dva dela u roku od deset dana. Ka`u da je napravqen kompromis sa obe strane I da su svesni da na posao ne}e mo}i da se vrati svih 1.658 savetodavaca. Asistenti savetodavaca, gotovo wih 1700 je dobilo SMS poruku kojom su obave{teni o prestanku radnog odnosa, odnosno posla na odre|eno vreme. Kne`evi} je to obrazlo`io velikim mawkom u buxetu.

stavnici suboti~ke kompanije „Fidelinka” i sen}anskog „@itoprometa”. Dejan Piqa iz „Fidelinke” je kazao da je realno ve}

Vojvodini i Srbiji – „@itopromet-mlina” Predrag \urovi} u razgovoru za „Dnevnik” je ukazao na to da ta kompanija pove}ava ot-

hlebno `ito koje je u na{im silosima davati 24 dinara, plus PDV – kazao je \urovi}. – Ako je, uz cenu p{enice od 21,6 dinar bra{no bilo 37 dinara kilogram, onda bi, uz otkup hlebnog `ita po 24 dinara, ono trebalo da ko{ta 40 dinara. Predstavnik Asocijacije pekara pri Udru`ewu zanatlija Novog

je Stri~evi}, i dodao da u toj strukovnoj organizaciji zanatskih pekara jo{ nisu zvani~no razgovarali o eventualnoj promeni cena. On je napomenuo da su pekari vrlo oprezni u tom pogledu, imaju}i u vidu te{ku op{tu situaciju u dru{tvu, odnosno socijalni faktor. Stri~evi} je dodao da su cene

Mo`esamopetdinaravi{e – Polukilogramska vekna ne bi trebalo da poskupi vi{e od pet dinara, odnosno wena cena ne bi smela da pre|e 50 dinara – kazao je za na{ list savetnik u Privrednoj komori Srbije VojislavStankovi}. On je naglasio da dr`ava treba da spre~i svako ve}e poskupqewe koje }e negativno uticati na potro{a~e i wihov standard.

krajem septembra o~ekivati nove cenovnike, s obzirom na ~iwenicu da se novo `ito u odre|enom procentu meqe ve} u avgustu. Predsednik Upravnog odbora najve}eg `itomlinskog preduze}a u

kupnu cenu p{enice, a wu prati i cena bra{na. – S 21,6 dinar kilogram, podigli smo 1. avgusta otkupnu cenu p{enice na 23, plus PDV, a ona na tom nivou ne}e ostati ve} }emo za

Sada Slobodan Stri~evi} rekao je da }e vekna uskoro verovatno oti}i navi{e, ali nije precizirao koliko. – Do{lo je do relativno velikog pomerawa cene bra{na navi{e, {to }e verovatno prouzrokovati i poskupqewe hleba – rekao

hleba u Srbiji gotovo upola ni`e nego u regionu i drugim zemqama, i istakao da }e se o korekcijama cena razgovarati najverovatnije posle godi{wih odmora. – Realna cena „save” je pola evra. Hleb }e mo`da negde poskupeti deset dinara, negde sedam,

pet ili tri, ali to ne bi trebalo previ{e da uti~e na strandard gra|ana – kazao je predsednik Unije pekara ZoranPralica, dodav{i da su predstavnici pekarske industrije upoznali ministra poqoprivede GoranaKne`evi}a s novonastalom situacijom, ali da je cena u nadle`nosti Ministarstva trgovine pa se uskoro o~ekuje sastanak i s ministrom Rasimom Qaji}em. Pralica smatra da je pola evra za veknu hleba od 500 grama cena kojom se zadovoqavaju proizvo|a~i, vodi se ra~una o standardu stanovni{tva, a hleb u Srbiji bi bio najjeftiniji u regionu. On o~ekuje da }e cena p{enice i daqe rasti, da nas drugi talas poskupqewa o~ekuje u novembru i decembru, a dotle bi svi u~esnici na tr`i{tu trebalo da se pripreme, da reaguju Robne rezerve i da maksimalna cena hleba „sava” ostane do 54 dinara. S.G.

MINISTARPOQOPRIVREDE,[UMARSTVAIVODOPRIVREDEGORANKNE@EVI]

Bi}e obe}anih 12.500 dinara po hektaru Poqoprivrednici mogu o~ekivati obe}anih 12.500 dinara po hektaru koje su paori izdejstvovali u prole}nim protestima. Naime, ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Goran Kne`evi}, u razgovoru za „Dnevnik”, izrazio je o~ekivawe da }e dogovor paora s biv{im ministrom Du{anom Petrovi}em biti

qoprivrednicima, prvi ~ovek srpskog agrara naglasio je da }e, i pored toga {to je zatekao lo{e stawe u agrarnoj kasi, preuzete obaveze po{tovati. O~ekuje da pri tome ne bude ve}ih zaka{wewa. Na pitawe na kakav sistem subvencija poqoprivrednici mogu ra~unati dogodine, odnosno da li }e se premirati hektari, kilogrami

Prvitestpola`enasu{i Goran Kne`evi} ka`e da }e nastaviti sve projekte biv{eg ministarstva koji su se pokazali efikasnim, a jedan od wih je navodwavawe, u koji vredi ulagati novac. – Navodwavawe je nasu{na potreba Srbije i usmerava}emo novac u tom smeru – naglasio je on. Ministar o~ekuje da s pozicije prvog ~oveka srpskog agrara prve rezultate vidi u pomo}i poqoprivrednicima u situaciji sa su{om. Iz wegovog kabineta upu}ena je, podsetimo, inicijativa Vladi Republike Srbije da na osnovu podataka o razmerama {tete, resorno ministarstvo donese set mera kojima }e pomo}i paorima koji su pretpreli {tetu. Kne`evi} dodaje da }e wegovo ministarstvo pomagati poqoprivredne proizvo|a~e, i male i velike, a odgovaraju}i na pitawe da li je srpska poqoprivreda monopolizovana i tajkunizovana, ukazuje da analizom monopola treba da se bave drugi dr`avni organi. ispo{tovan, ali nije precizirao kada }e biti donete uredbe vezane za premije po hektaru. – Nadam se da }emo na}i na~in da usmena obe}awa biv{eg ministra uvedemo u legalne okvire da bi re~eno bilo i ura|eno – kazao je Kne`evi}. Osvr}u}i se na trenutno stawe u agrarnom buxetu iz kojeg treba da budu ispla}ene obaveze prema po-

ili pak ni jedno ni drugo ve} se ulagati u investicije, on nije mogao da da konkretan odgovor jer, naglasio je, sve zavisi od dogovora s poqoprivrednicima. – Agrarni buxet namewen je poqoprivrednicima, stoga }emo s wima i dogovarati modele subvencija – podvukao je Kne`evi}. Po wegovim re~ima, prilikom dono{ewa novih mera u oblasti

ruralnog razvoja i u saradwi s Ministarstvom rada, zapo{qavawa i socijalne politike, bi}e uzete u obzir i potrebe stara~kih doma}instva, koja nisu sposobna da se bave poqoprivredom. Komentari{u}i raskid ugovora s agronomima-savetodavcima, ministar je kazao da se radilo se o megalomanskom projektu biv{e Vlade, preskupom i neprimerenom za Srbiju. Rezultata je, kako ka`e, bilo ali nedovoqno za ulo`ena sredstva. Kne`evi} je optimista kada je re~ o pove}awu izvoza i smatra da srpska poqoprivreda mo`e ra~unati na ozbiqne pomake podizawem nivoa kvaliteta proizvoda i pronalaskom novih tr`i{ta. On je, ina~e, najavio da }e zatra`iti od Evropske komisije da Srbiji produ`i rok za liberalizaciju uvoza poqoprivrednih proizvoda iz EU, oceniv{i da poqoprivreda

Srbije 2014. godine ne}e biti u stawu da se nosi s pritiskom proizvoda iz Evrope s prose~nom carinskom stopom od dva i po odsto. Trgovinski sporazumi s EU potpisani su, naime, uz o~ekivawe da bi Srbija 2015. godine mogla postati ~lanica EU, {to je, sada je savim jasno, nemogu}e. – Bitno je napomenuti da }e puna liberalizacija trgovine industrijskom robom biti zavr{ena 1. januara 2014. godine, dok carine na uvoz najva`nijih poqoprivrednih proizvoda ne}e biti u potpunosti ukinute ni nakon tog datuma ve} }e za odre|ene robe kao {to su meso, mleko, maslac, sir, kururuz, {qive, jagode, tre{we, paradajz, paprika, sir}e, {e}er, duvan, vo}ni sokovi..., ostati sve do ulaska Srbije u EU. Prose~no carinsko optere}ewe u odnosu na prethodnu godinu u 2012. smaweno je za poqoprivredne proizvode sa 7,2 odsto na 5,32.

Po zavr{etku perioda liberalizacije, za poqoprivredne i prehrambene proizvode prose~na carinska za{tita za uvoz iz Evropske unije iznosi}e, orijentaciono, 3,5–3,9 odsto, u zavisnosti od kretawa cena tih proizvoda na svetskom tr`i{tu. Svaki aspekt poqoprivredne proizvodwe }e biti tema razgovora s partnerima iz Evropske unije i u skladu s odgovaraju}im odredbama SSP-a – naglasio je Kne`evi}. Na pitawe da li }e poku{ati da izdejstvuje i odlo`i zabranu prodaje poqoprivrednog zemqi{ta strancima, on je podsetio na to da Zakon o poqoprivrednom zemqi{tu to ne dozvoqava, me|utim, potpisanim me|unarodnim sporazumom Vlada se obavezala na to da }e po ratifikovawu SSP-a od svih ~lanica EU uskladiti doma}e zakonodavstvo s me|unarodnim ugovorom. Wim je, dodao je, propisano da }e se u roku od ~etiri godine dozvoliti prodaja poqoprivrednog zemqi{ta pravnim i fizi~kim licima iz EU. Ministar poqoprivrede ka`e i da je wegov resor spreman da se ukqu~i u revitalizaciju poqoprivrednih preduze}a koja su u privatizaciji uni{tena, ako dr`ava to kani u~initi. – Ali, to je prvenstveno pitawe za Ministarstvo finansija i privrede. Ukoliko se Vlada odlu~i za takvu politiku, Ministarstvo poqoprivrede }e pomo}i u svom domenu – ka`e Kne`evi}. S.Glu{~evi}

MLEKOSASAVERNOBANATSKIHPA[WAKA

Presu{uju vimena zbog spr`ene trave U se ver no ba nat skom se lu Siget sto~ari se mahom oslawaju na ekstenzivniju proizvodwu mleka ispa{om krava na pa{waku. Zbog suve trave, spr`ene tropskom vru}inom, presu{uju vimena muzara pa dnevno daju svega desetak litara mleka. Bez obzira na su{u, koja je pogodila i useve pa usled o~ekivanog drasti~nog smawewa prinosa poskupquju kukuruz i kabasta sto~na hrana, ovda{wi sto~ari ne namaravaju da rasprodaju muzare jer im od proizvodwe mleka zavisi egzistencija. Osim devet muzara koje idu na ispa{u, u staji IlijeVrankovi}a je jo{ sedam `enske teladi, ukupno 16, a ka`e da je, na svu sre}u, mu{ku telad prodao jer nema hrane pa je to olak{avaju}a okolnost. – Da sam mu{ku telad zadr`ao radi tova kao ranijih godina, bilo bi vi{e problema

jer je ova su{a nama paorima donela veliku nevoqu – predo~ava Vrankovi}. – Prazni su nam ~ardaci, kukuruza nema, slabo }e ga biti iz ovogodi{we berbe, a na {est jutara deteline u posledwem ko{ewu bilo 120 umesto 500 bala. Sre}a nas Sige}ana – jer od kada je selo ustanovqeno, krda krava se isteruju na pa{wak – ta praksa zadr`ana je vi{e od 80 godina. Zbog kori{}ewa pa{waka ne pripremamo za zimski period toliku koli~inu hrane kao oni sto~ari koji krave dr`e samo u staji. Mada, koli~ina mleka koja se dobije s pa{waka mawa je nego kod onih {to ih dr`e u stajama. Od devet muzara razli~ite laktozne dobi, Vrankovi} je pomuzao 110 litara, odnosno oko 12 litara po kravi, a kada je ispa{a dobra, najboqe daju i do 30 litara dnevno.

IlijaVrankovi}–mu`aposleispa{e

– Ima krava koje su se skoro telile i onih koje treba zasu{ivati. Da su samo u staji, dale bi dnevno 30 do 40 litara vi{e, me|utim, nema hrane, a i vi{e nam odgovara da idu na ispa{u. Mawe je prihoda, ali krave su zdravije. Dogovor s kravarom od pre nekoliko godina je da mu mese~no za ~uvawe dajemo u vrednosti deset litara mleka po kravi. Ra~unali smo da, ako cena mleka bude povoqnija, i wegova }e zarada biti ve}a. Paradoks je da mi u posledwe dve godine za mleko dobijamo mawe, a za ~uvawe po kravi mese~no dajemo 300 dinara, odnosno 10 dinara dnevno. Radovali bismo se da za ~uvawe dajemo i vi{e, da je cena mleka povoqnija. Pre dve godine sam dobijao 29 dinara, pa se smawivala i doskoro bila 26, a posledwa isplata, koja je bila u sredu, je 27 dinara po litru, plus premija. Premiju ne dobi-

jaju proizvo|a~i koji predaju mawe od hiqadu litara, {to smatram da nije u redu jer su mali proizvo|a~i ina~e u najte`oj situaciji. Oni koji dr`e dve ili tri krave od toga pre`ivqavaju i dr`e ku}ni buxet prihodom od mleka – ukazuje Vrankovi}. Za razliku od onih koji u sezoni ispa{e krave prehrawuju sa mo na pa {wa ku, du go go di {wa praksa Vrankovi}a je da „Lifamovom” se~kom, koju dr`i kod jasala, kada je kukuruz u fazi bacawa roda, odmetawa prvih klip~i}a, tarupira zelenu kukuruzovinu i napuni jasle pri povratku krava s ispa{e, pa to doprinosi da bude vi{e mleka. Sila`u na~iwe kada krave posledwi dan u szeoni do|u s ispa{e i tako do prole}a. Du`ina ispa{e zavisi od vremenskih prilika, potraje i vi{e od sedam meseci. Tekst i foto: M.Mitrovi}


Noseba{tenski otpad

Foto:B.Lu~i}

Po~eliradovi uRadni~kojulici Preduze}e „Vodovod i kanallizacija„po~elo preduze}a.Tadase}eta~noznatikolikajevredje sa radovima na vodovodnoj i kanalizacionoj nost radova i koji je rok za wihov zavr{etak. mre`iuRadni~kojulici,asemwihuovojulici Premaranijimnajavamaizovogpreduze}avredsvojdeoposlauradi}ei„Novosadskatoplana”. nostradovajeoko90milionadinara. Kako saznajemo od portparola u “Vodovodu” Santra~jenaglasioda}esegranitnakockau DavoraSantra~a krajemnedeqebi}eodr`anai Radni~koj sa~uvati kao ambijentalna vrednost konferencijazanovinare,nakojoj}egovoriti jedneodnajstarijihulicauNovomSadu. gradona~lnikIgorPavli~i} idirektoriovih Q. Na.

Novosadska sreda8.avgust2012.

Zelenosvetlo kratkotraje

G

li zeleno svetlo mo`ete po~eti da prelazite ulicu, ali ~im se upali crveno du`ni ste da stanete na razdelnom ostrvuisa~ekatenovizeleni talas.Akovascrvenozatekne kada ste ve} zakora~ili na drugu polovinu prelaza opet ste slobodni da pre|ete, ali akostekorakudaliodu{kai nastavilinacrvenoposlewegovogpaqewa,sledipomenuta kazna.Svezvu~imalokonfuzno,aliprostojetako.Me|utim, sugra|ani ba{ i nisu upoznatisaovakvimfunkcionisawem pojedinih semafora pa ~esto dolazi do prili~ne gu`ve koja prerasta u pravu zbrku.Zatonijezgoregpodsetiti na pomenutu ~iwenicu, jer u situaciji kada su nov~anicitanki,dati„petcrvenih” akovasuhvatedanapropisno prelaziteprekoulice,deluje kaoudargroma. B. Markovi}

„Mo}nepri~e”uCK13 Promocijakwigepri~a„Kosebojivukajo{?Mo}nepri~ezaodva`neiradoznale”bi}eodr`anave~erasu19.30~asovauOmladinskomcentruCK13.Autorkepri~asuIvanaMilojevi} iAleksandraIzgarjan,aporedwih,napromociji}egovoritiiBojanKrivokapi}.Informacijeokwiziiautorkamamogusena}inainternet stranicimocneprice.com. J. Z.

V remeploV

Ozbiqnepripreme zagradwukanala U o~ekivawu zvani~ne odlukeoprokopavawuprodu`etkakanalaDunav-TisakrozBanat,du`predvi|enog toka budu}e ve{ta~ke reke, omladinske radne brigade su 8. avgusta 1947. po~ele da iskopavaju sonda`ne rupe. Pod nadzorom stru~waka iz vodnih upravava|enjematerijalsadubineoddvado{estmetar, kakobigapedoloziprou~avali preko zime u laboratorijama u Novom Sadu. Istovremeno, na

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

u`veusaobra}ajunanovosadskim ulicama postale su svakodnevnica ivoza~isumahomnatonavikli, dok je primetno da u nekim delovima grada pe{aci muku mu~e sa snala`ewem na raskrsnicama i uglavnom su nezadovoqnijermorajubrzim hodom ili, kako ka`u, ~ak trkomdaprelazesajednestrane ulice na drugu. Najvi{e primedbi sugra|ani imaju na raskrsnicunaBulevaruMihajla Pupina i onu kod Futo{ke pijacejerjeintervalzelenog svetlajakokratak,napolaputa se pali crveno, pa pe{aci nisunitu,nitamo.^udomse ~ude zbog ~ega je to tako, mrmqajusebiubradu,aposebno kada ih policija „snimi” pa zbogtogapazarekaznuodpet hiqadarki.Obja{wewezapomenutu situac  iju je vrlo jednostavnoiglasi:kadaseupa-

Ba{tenskiotpaddanas}eseodnositiuRumenki,Sajlovi,Adicama,Avijati~arskomnasequiGrbavicipopozivu,asutrauSremskoj Kamenici, Ledincima i Bukovcu. Travu, li{}e, grawe, korov i sli~an otpad gra|ani treba da ostave ispredsvojihku}ado6~asova.Ovo sme}etrebadabudeupakovanoukese,xakoveilikutije,agrawepovezanousnopove. A. L.

I PITAWE NAMENE E\[EGA NA LETWOJ PAUZI

Obnovqenastreqana ~ekagazduiposetioce Stara streqana E|{eg, koja nakonobnovevi{eli~inadvorac,iporedtoga{tosuradovi zavr{eni po~etkom jula, jo{ uvekstojiprazna.Najaveda}e E|{egugostitiprveposetioce po~etkomprole}ao~iglednose nisuobistinile,asvajeprilika da }e tek s jeseni, kada neformalnopo~nenoviradniciklus, i E|{egova namena biti poznata. Novi ~lan Gradskog ve}azadu`enzakulturuVladimir Kopicl ka`e da jo{ uvek nemata~neinformacijeza{ta }eseobnovqenih400kvadrata koristiti. Kada su se radovi pribli`il i kraj u, gradon a~ eln ik Igor Pavli~i} najavio je da }ecentralnasalaE|{eganajver ovatn ij e kor is titi kao koncertni prostor, naro~ito zbog ~iwenice da gradu nedostaje ovakvih prostora. On je

tada dodao da bi koncertikojiseodr`avaju u Gradskoj ku}i mogli biti preme{teni u E|{eg, koji bi koristile imuzi~ke{koleiAkademija umetnosti. Pored centralne sale, u E|{eg u se nal az e i svla~ionice i nova kupatilakojibislu`ili sportistima. Obnovastarestreqane u Ulici Antona ^ehova4po~elajepro{le jeseni,nakonvi{edecenijs kog prop adaw a. U obnovu je iz gradskog buxeta ulo`eno oko 55 milionadinara,aciqobnove bio je da se E|{egu vrati prvobitan izgled iz 1890. godine.Ovajspomenikkulturenaro~ito je interesantan zbog tavaniceucentralnojsaliko-

DVE RASKRSNICE BI]E NAIZMENI^NO ZATVORENE

Le`easfalt uAlekse[anti}a RadniciJKP“Put”danaspostav qaj u zav r{ ni asf altn i slojudeluUliceAlekse[anti}a,odraskrsnicesaUlicom Vere Pavlovi} do raskrsnice saPu{kinovom.Ovedveraskrsnice}ezvogradovabitinaizmeni~no zatvarane (radovi po~iwu od raskrsnice  Vere Pa-

vlovi}-Alekse [anti}a). Asfaltirawe po~iwe u ranim jutarwim satima, pa se iz tog razlogaupu}ujeapelstanarima koji`ivenaovojdeoniciulicedablagovremenouklonesvojavozila;kakobiprocesugradwe asfalta mogao da se odvija nesmetano.

ZAVR[AVA SE LETWA [KOLA SRPSKOG JEZIKA

Kwi`evnove~e ipriredbapolaznika

osnovunalazaizsondi,geolozi su utvr|ivali kretawe podzemnihvoda. N. C.

Ovogodi{wa Me|unarodna letwa {kola srpskog jezika, kulture i istorije zavr{ava se ve~eras programom „Srpska qubavnapesmadanas”u20satiusali30naprvomspratuFilozofskog fakulteta. Na kwi`evnoj ve~eri}epotradicijigovoriti dr Dra{ko Re|ep, a gost je

pesnik Pero Zubac. U~esnici letwe{koleupetak}eizvesti zavr{nu priredbu u 19 ~asova u Kino-sali Filozofskog fakulteta.  Pesmom, igrom, glumom i prezentacijom svojih jezika i kultura, polaznici }e pokazati {tasunau~iliosrpskomjeziku, kulturiiistoriji. J. Z.

Foto:B.Lu~i}

ja je najatraktivniji deo E|{egatejojjeprilikomobnove posve}enaposebnapa`wa,ana woj su radili restauratori i slikarigradskogZavodazaza{tituspomenikakulture.E|-

{eg je opremqen savremenim elektroenergetskim instalacijama, sistemom za automatsku dojavu poplave i po`ara, ima ugra|en video nadzor i ozvu~ewe. J. Z.

Koncert„Balkanske kamerneakademije” Muzi~ki sastav „Balkanska kamerna akademija” priredi}e koncertsutrau21~asuvrtuSredwo{kolskogdoma,Nikolajevskaulica 1. U slu~aju lo{eg vremena koncert }e se odr`ati u Sinagogi. Ulaznicepoceniod300dinaraprodajuseuMuzi~kojomladini,Katoli~ka porta 2, radnima danima od 8 do 14 ~asova, kao i dva sata predpo~etakkoncertanamestuodr`avawaprograma. I. D.

Iskqu~ewastruje NoviSad:od8.30do12 satiPetraDrap{inaod45do53,59,od50 do56;od9.30do10.30satiBogdanaAtanackovi}aiPariskekomune8;od8.30do10.30 satiMileve Simi}od7do19,od8do22,Klisanskiputod42do90,od47do57 i Zdravka Erdevika od 1 do 7, 4. SremskaKamenica:od9do13 sati LadislavaDem{araod1do23,od 4do14iIvanaFrankaod1do15, od2do18;od8do10sati deonaseqa ^ardak oko Ulice Ketrin Maksfel;od10do12 satideonaseqa^ardakpremaGlavici.^ortanovci: od 9 do 12 sati potez SredwibregiMilenkaOpa~i}a. Susek: od 8.30 do 10.30 sati Mar-

{ala Tita od 3 do 33, od 2 do 30, Ribarskaod3do49,od2do48,Vuka Karaxi}a od  6 do 22 i Heroja Pinkijaod9do47,od28do58. SremskiKarlovci:od8do13.30 sati @elezni~ka, Bogoslovija i Internat, Bra}e Dejanovi}, TeodoraKra~una,Tr`nicentar,Trg BrankaRadi~evi}aod7do15,Vrti}„Kockica”,Beogradskiputdo `elezni~kestanice,Saveznicentar za mehanizaciju, Stefaneum, Dunavska, predajnik Telekoma, Bra}eAn|eli}od15do55,od16 do 50, Mi~urinova, Patrijarha Raja~i}a od crkve do centra, Po{tanska, Vojvo|anska, ambulanta i@elezni~kastanica.

Dolijaosom od62kile

Beztoplevode Detelinara ideoNaseqa

Nijesom,negosom~ina!Ovugrdosijuod62kilejeuponedeqakoko22~asa kod Drumsko `elezni~kog mosta upecao sugra|anin Ranko Dragojevi}. Kakao nam je kazao pecao je sa obale, borba je trajala preko sat vremena, nijesedalanivelikariba,alinipecaro{.Kadajeshvatiokakvajetolovina, Ranko je bio uporan, ali i strpqiv,aizvodegajeiz~upao200metara nizvodno od mesta na kome je riba zagrizla. Somjeuhva}enna{tap„Spro”,60120 grama, ma{inica je „[imano”, i struna„Daiva”0,24.KakojerekaoRanko,voblerjesampravio,asomajeodmahhteodaproda,me|utimbilojekasnouve~e,panijena{aokupca.Zatoje ribetinu natovario u xak, odneo ku}i gdegajeisekaonadelovekojejekasnijeprodaokom{ijama.Onisuu`ivaliu velikim i ukusnim {niclama od mega soma, a Ranku za uspomenu ostaje ova fotografija i ponos {to je uporno{}udo{aodotakvogulova. B. M.

DotrajalivrelovoduUlici Todora Jovanovi}a Toze radnici JKP „Novosadska toplana” rekonstruisa}e danas od 7.30 ~asova. Zbog radova bez tople vode }e biti ulice TodoraJovanovi}a–Toze,Stojana Novakovi}a 1-27, bb, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 2224,RadomiraRadujkova–Ra{e 3-7 i\or|aNik{i}a–Johana 18-30. Danas se radi i rekonstrukcija vrelovoda u Ulici Ilije Bir~anina, a bez tople vode osta}e stanovnici Stare iNoveDetelinare,osimonih koji`iveuUliciBrankaBaji}a. Zavr{etak radova i normalizacija u isporuci toplotne energ ij e za prip rem u top le potro{ne vode o~ekuje se danas u kasnim popodnevnim ~asovima. A. L.


8

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda8.avgust2012.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

U AKCIJI „GRADSKOG ZELENILA”

„Carigradska proro~ica” Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sredom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja se prva ja¬ve danas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige “Carigradskaproro~ica” Majkla DejvidaLukasa uizdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari“Vulkan”,Zmaj Jovina24. Godinaje1877.NaobalamaCrnog mora, predskazawa u vezi sa tekro|enomEleonoromKoennikako ne obe}avaju. Ne samo da joj majkaumirenaporo|aju,ve}jojje

selonapalaicarskakowica.Me|utim, bez obzira na ovako lo{ po~etak, bez obzira na to {to je ma}ehanevolii{to moradaputujezatvorena u potpalubqu broda,mladaEleonora izra{}e u izuzetnopametnuispretnu devoj~icu. Me|utim, kada je tragedija ostavi nasukanu u Istambulu,gdeseharemskespletke,{pijuna`a i iznenadna smrt me{aju sa opojnim za~inima, visokom pariskom modom i ru`inom vodicom, Eleonorina izuzetna hrabrost i snaga voqe dove{}e je na sultanov dvor i do izbavqewa... ^arobanistorijskiromanoneverovatnojdevoj~iciiposledwim danimaOtomanskogcarstva. N. R.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ulica[arlot”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Ulica [arlot„ Denija Volasa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa oveizdava~ke ku}e. Svejepo~elozbogdevojke.(Naravno, sve je uvek zbog devojke.). StajaosamnaugluUlice[arlot kadasetodogodilo.Nekadevojka semu~iladaotvorivratataksija dr`e}i gomilu paketa. Ne znam za{to,alipri{aosamjojipitao

jemogulijojpomo}i.Tajneverovatan osmeh... Odjednom sam osetionaletsamopouzdawaiodlu~nosti,kaodasammajstorkojizna ta~nokojuvrstuekseradaupotrebi,ive}jojpridr`avamtorbe,i onamika`ehvala,ionda…toje bilo to. Izgledalo je kao po~etak. Ali taksista je bio nestrpqiv, a mi smo, pretpostavqam bilisuvi{ebritanskiu{togqeni da bismo jedno drugom rekli ne{tovi{e…itakosetodesilo, hvala,ijo{jedanosmeh.Zatvorila je vrata, a ja sam gledao kako taksi odlazi dok je moja nada visilaikloparalapoputuzawim. A onda sam spustio pogled. Ne{to mi je bilo u rukama. Mala plasti~na kutija. Pro~itao sam re~inawoj:foto-aparatzajednokratnuupotrebu,35mm. N. R.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (15.20, 17), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (11.30, 14, 16.30, 21.55), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 19, 20.30, 21.15, 22) Kulturni centar novog Sada: „Tragovi rimske Panonije” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI Unovosadskomporodili{tuodprekju~eu7satidoju~euisto vremerodilesu: BLIZANCE:JelicaParo{ki izNovogSada(de~aci), DEVOJ^ICE: Marija Merdanovi}, Dragica Je{i}-Putnik, BiqanaHarangozo iJelenaProdi} izNovogSada,Bo`icaPopovi} iz Koviqa,JasnaMackova izBa~kogPetrovca,MilenaPerovi} izVeternika,VesnaDespotovi} izKulpinaiNadaKavari} izCrvenke, DE^AKE:Ana\urovi} izNovogSada,MarinaIgi} izDespotova,OliveraKajtez izKara|or|eva,BrankaDiki} iGoranaStanisavqevi} izVeternika,Sla|anaKarali} izCrvenke,MirjanaDizija izApatina,ManuelaKoki} izTemerina,BiqanaIvan~evi} izBa~kePalankeiJelenaNikoli} izNovogSlankamena.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Milan Stevana Grahovac (1934) u 10.30 sati, Biqana Milo{a Jablan (1955) u 11.15, Olivera Miodraga Milenkovi} (1974) u 12, Soka Luke ^u~kovi} (1943) u 12.45, Er`ebet Pala Ili} (1954) u 13.30, Magda Nikole Pavlovi} (1929) u 14.15, Svetislav Novice Krkeli} (1941) u 15 i Zora Dmitra Kova~evi} (1927) u 15.45 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Marta [andora Na~a (1930) u 11 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahraweni \ur|ija Jove Bala} (1925) u 11 sati, Milan Stojana Li~ina (1949) u 13 sati i Ostoja Jove Zori} (1931) u 15.

DNEVNIK

O~i{}en Be}arac Radnici„Gradskogzelenila”sutokomju~era{wegprepodneva o~istili popularnu divqu pla`u Be}arac, na kojoj se nalazila velika koli~ina sme}a. Krupniji otpad radnici su sakupqali ru~no itonapotesuodVesla~kogkluba„Danubijus”doKeja`rtavaracije,apesaknapla`ijepre~i{}enma{inamaza~i{}ewepeskakojesuzaovuprilikudonetesa[tranda.Sobziromna to da se Be}arac, kao ni Oficirska pla`a koja je nedavno o~i{}ena, ne nalaze u redovnom odr`avawu, ovo predstavqa, kako ka`u,jo{jedanpoklon„Gradskogzelenila”Novosa|animaipo{tovaocimaDunava. B. M.

„ZORA” EDUKUJE I POMA@E @RTVAMA NASIQA U PORODICI

Besplatnipravni savetiipodr{ka Statistikapokazujedagodi{we 500 `ena prijavi mu`eve zbog fizi~kog maltretirawa, kaoitodasenasiqedesiido 20putaprenego{to`rtveodlu~e da prijave torturu. Sve ~e{}esu`rtvefizi~kognasiqaideca.Kakobiseosobama koje trpe nasiqe omogu}ila br`a i efikasnija za{tita, kao i psiholo{ka, pedago{ka ili pravna pomo}, osnovana je Operativna mre`a za za{titu `enaideceodnasiqauporodici „Zora”. U pitawu je mre`a od 13 gradskih institucija koje se bave ovom problematikom,anosilacprojektajeCentar za socijalni rad i Regija EmilijaRomawaizItalije. Otkako je koordinativno telo „Zore” po~elo da radi, 4.januarapro{legodine,160 `ena koje su pretrpele nasiqeseobratilozapomo}. - Razvijawe mre`e „Zora” doprinosi boqoj informisa-

stavqane u porodici jeste ta da sada imaju mogu}nost pomo}i pri sastavqawu nekog pravnogdokumentaipomo}u vidu podr{ke, osna`ivawa i pripremezasudskipostupak,

U maju i junu zavr{ena je edukacija zaposlenih u PU „Radosno detiwstvo”, tokom jula i avgusta organizuje se obuka policijskih slu`benika, a od septembra su na redu pravosudni organi, javno tu`ila{tvo i zdravstveni radnici dataka na nivou grada. Kada se svi podaci saberu i sliju na jedno mesto, mo}i }e da se odredita~nacifraosobakoje trpe nasiqe, kao i wihovi demografski podaci - objasnil a je ulog u Oper at ivn e mre`eQiqanaBor|o{ki zadu`enazaodnosesajavno{}u. Novina u pru`awu pomo}i osobamakojesufizi~kizlo-

nap om en ul a je sag ov orn ic a, dod aj u} i da su sve stru~n e uslugebesplatne. JednaodaktivnostiMre`e jesuiedukacijekojesunamewene zaposlenima u okviru institucijakojesebaveovom tematikom, a ciq je efikasnije reagovawe u slu~aju nasiqa.Takojeumajuijunuzavr{ena edukacija zaposlenih

u Pred{ kols koj ustan ov i „Radosno detiwstvo”, tokom jula i avgusta organizuje se obukapolicijskihslu`benika koji su u direktnom kontaktu sa osobama koje trpe nasiqeipolicajacanaterenu.Odseptembrajepredvi|ena edukacija pravosudnih organ a, javn og tu` il a{ tva i zdravstvenihradnika. Problemje{tojetozasada samo projektna aktivnost, kojajevremenskiograni~ena, azna~ajnobibilodatopreras te u red ovn u del atn ost slu`be na nivou grada, isti~eBor|o{ki. Osobe koje trpe nasiqe u porodicimogudaseobrateza pom o} na broj tel ef on a 021/421-166, lok al 101 ili 062/88-63-140. Sedi{te Koordinativnog tela Operativne mre`e „Zora” je u Centru za socijalni rad, Zmaj Ogwena Vuka15. I. Dragi}

NA SAJTU GRADA NOVOG SADA

telefoni

Spisakkandidatazainstruktore

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

nostiiedukaciji`rtava,uspostavqawu boqe saradwe sa sviminstitucijamakojemogu dapomognuonimakojipretrpe nasiqa, a radi se i na definisawuzajedni~kebazepo-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Preliminarni spiskovi kandidata za eliminacioni pretest za obuku za op{tinske instruktore u predstoje}em popisu poqoprivrede za Novi Sad i Petrovaradinobjavqenisunasajtu

GradaNovogSadawww.novisad.rs. Kandidati za instruktore dokumentamogupredatiodpetka,10. avgustadonedeqe,12.avgustana {alteru 13 u Gradskoj ku}i, Trg slobode1,anatommestumoguse

uputiti i `albe. Radno vreme {alteraupetak,10.avgustajeod 12do20sati,ausubotu,11.inedequ, 12. avgusta dokumenta }e mo}ina{alterudasepredajuod 8do16sati. N. R.

ZA ROBU KUPQENU U DRUGIM RADWAMA NIKO NE ODGOVARA

Neza{ti}enpazar nametilopova Prodavnice, mesare, veliki marketi i veledrogerije uvele su pravilo po kom sugra|ani, koji `elekodwihdapazare,morajusve stvari,kojesudonelisasobomda ostavenave{alicama,blizuulazauradwu.Naovajna~inobezbedilisuseodkra|e,jer sede{avalodasugra|aniumestoukorpu,strpajuponekiartikaliu torbu. Prilikom uvo|ewaovemerenisurazmi{qaliopotro{a~ima, kao i bezbednosti wihovihli~nihstvari, o ~emu svedo~i slu~aj sugra|anke, ~ije je ime poznato redakciji. Po wenim re~ima, neprijatna situacija zadesilajujeujednojmesari, kadasujojsapoliceza odlagawe stvari ukradenenamirnicezacelu nedequ. - Sa punom kesom stvari u{la sam u mesaru da kupim nekoliko krmenadliiostavilasamprtqag nazatopredvi|enojpolici-pri~a na{a sagovornica.- Ina~e policu,kojajeodkaseudaqenasvega polametra,jerjemesarasku~ena, gledaju kasirke. Kada sam se vratilasamesomnablagajnu,prenego{tosamdo{lanaredprimetilasamdanemamojekesesastvarima. Odmah sam istr~ala napoqe, obi{la sve obli`we autobuske stanice,aliuzalud. Sugra|ankasevratilaumesaru daplatimesoipitalatrgovceda

li mesara odgovara za ukradene stvari,na{tajedobilanegativan odgovor. Zaposleni su joj pokazalimaluceduqunalepqenunazidu izme|u desetak raznih obave{tewa, na kojoj je pisalo da za ostavqenestvarinikoneodgovara.

-Dabituceduqunekopro~itao moraobibarpolasatastajatina ulazu i redom sve ~itati, najpre ono {to najvi{e mami oko, a zatimiononajsitnijeispisano.Objasnilisumidanemogudapazena to {ta je ~ije, jer su zaokupqeni poslom. Kupci moraju dobro da razmisledali}esapunimrukama u}iunekuprodavnicuirizikovatidakupqenurobuostavenamilostinemilostlopovimaili}e presko~iti kupovinu, pa stvari odnetiku}inasigurno-ka`eova sugra|anka. Sli~nesituacijede{avajusei u ostalim radwama, a veoma malo

jeonihukojimapostojeormari}i sa kqu~em, gde se mogu odlo`iti stvarikupqeneudrugojprodavnici.Ujedanodtakvihprimeraspadai“Univereksport”,kojijesvojim kupcima omogu}io bezbedno odlagawestvari.Pore~imaportparolketogtrgovinskog lanca Olivere ]irkovi}, mera odlagawa stvari uvedenajedabiseizbegle neprijatnesituacije, a taj na~in ~uvawa robe postoji svuda u svetu. - Mo`e se desiti da kupac u|e u objekatidasasobomnosirobu,kojujekupio u drugoj prodavnici. Na kasi tada mo`e do}i do neprijatne situacije, jer kupac moradaobja{wavada roba nije iz na{e radwe, {to za wegamo`ebitiveomaneugodnoka`e]irkovi}. Isti~e da je i u “Univereksportu”, pre uvo|ewa ormari}a, roba odlagana na ve{alice, ali daneprijatnihsituacijanijebilo, jer su torbe uglavnom bile prazne,airobujepaziloobezbe|eweobjekta. Neprijatnasituacija,ukojojse na{lana{asagovornica,svedo~i otomedajesiroma{tvosugra|ana dostiglo kriti~ne razmere, jersuporednovcaivrednihstvari, na meti lopova i namirnice sapijace. N. R.


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda8.avgust2012.

GRA\EVINSKA DOZVOLA STI@E ZA NEKOLIKO DANA

PRIPREMA DETETA ZA [KOLU UDAR NA KU]NI BUYET

Uskororekonstrukcija stadiona„Kara|or|e” Gra|evinska dozvola za po~etak rekonstrukcije stadiona „Kara|or|e” mogla bi da bude izdata u narednih nekoliko dana, a kako je kazala JulijaPopi} iz Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove ne postoji nikakva ozbiqna prepreka za izdavawe dozvole. Dodala je da su u pitawu sitni tehni~ki propusti koji su napravqeni prilikom predaje zahteva, ali da }e oni uskoro biti otkloweni, tako da nema razloga da se dozvola ne izda u narednim danima. Prva faza radova podrazumeva}e rekonstrukciju ju`ne tribine, dok }e se u drugoj fazi rekonstruisati isto~na tribina. Drugom fazom bi}e obuhva}eno i ure|ewe i opremawe tribina, svla~ionica i prostora namewenih slu`benim licima. B. M.

Naosnovcaode plataipo

Foto:F.Baki}

MUKE GRA\ANA KOJI SU RE[ILI DA SRE\UJU STANOVE

Zarenoviraweitreba inetrebadozvola Ve}ina Novosa|ana godi{wi odmor iskoristi odlaze}i na more, planine, reke... Me|utim, ima i onih kojima je odmor idealna prilika za renovirawe i sre|ivawe stana, pre svega kre~ewe, mewawe ili lakirawe parketa, postavqawe izolacije ... Mnogi od wih obratili su se redakciji na{eg lista kako bi saznali da li su im i za {ta potrebne dozvole i gde mogu odlo`iti {ut iz stana. Ovo posledwe ih naro~ito zanima, jer kako ka`u, ne `ele da pla}aju velike kazne komunalnoj policiji. Na~elnik komunalne policije Neboj{a Radovanac ka`e za na{ list da postoje dve vrste radova u stanovima, za jedne je potrebna do-

zvola, odnosno odobrewe gra|evinske inspekcije, dok za druge nije. - Radovi za koje gra|anima ne treba nikakva dozvola jesu kre~ewe, farbawe, malterisawe, zamena podnih ili zidnih obloga - plo~ica i parketa. Kada se mewaju radijatori, sanitarije ili vrata i prozora istih dimenzija i za pretres krova, sa zamenom o{te}enih

Iznajmqivawe kontejnera za {ut Govore}i o kontejnerima za {ut, na~elnik komnalne policije Neboj{a Radovanac nagla{ava da se on mo`e naru~iti od 7 do 13 sati u JKP „^isto}a“ na Sentandrejskom putu u slu`ni za izno{ewe sme}a. Ovaj kontejner se iznajmquje na 24 sata, potpisuje se ugovor i za to treba izdvojiti 2.290 dinara.

DP „NOVI SAD – GAS” ISKQU^UJE DU@NIKE SA MRE@E

Novosa|anizagas dugujupolamilijarde Novosa|ani, koji za zagrevawe domova ili poslovnih prostora koriste prirodni gas, du`ni su preduze}u DP “Novi Sad - Gas” pola milijarde dinara. Od ove sume tre}inu duguje privreda, dok je ostatak duga na teretu doma}instava. Iz tog preduze}a ka`u da su radi naplate neizmirenih ra~una primorani da korisnike iskqu~uju sa gasne mre`e. - Jedini na~in naplate zaostalih dugovawa, koje trenutno primewujemo, jeste iskqu~ivawe sa mre`e i utu`ivawe du`nika. Iako je stupio na snagu pravilnik po kojem privatni izvr{iteqi mogu da nastupaju u ime preduze}a i napla}uju dugove, mi ih jo{ uvek nismo anga`ovali - rekla je za na{ list sekretar preduze}a SowaZrni}. Po wenim re~ima o anga`ovawu privatnih izvr{iteqa razmisli}e krajem leta, kada pro|u godi{wi odmori.

crepova, tako|e nije potrebna dozvola. Sve ove popravke mogu se raditi, ali naravno pod uslovom da se ne remeti ku}ni red, a to podrazumeva da se ne pravi buka od 14 do 17 sati i posle 22 ~asa - ka`e Radovanac. Za neke druge, malo komplikovanije radove po stanovima treba podneti zahtev gra|evinskoj in-

Kako smo saznali u DP “Novi Sad - Gas” korisnici, koji zbog duga budu iskqu~eni sa mre`e, ponovno prikqu~ewe mora}e da plate oko 5.000 dinara. Ovo preduze}e prethodne grejene sezone svojim potro{a~ima iza{lo je u susret i omogu}ilo im da gas pla}aju tokom cele godine, ~ime su olak{ali izmirewe ra~una. Po re~ima Zrni} za predstoje}u grejnu sezonu jo{ uvek nije odlu~eno da li }e se gas pla}ati cele godine. - O na~inu na koji }e potro{a~i pla}ati ra~une, razmi{qa}emo tek u okotbru, pred po~etak grejne sezone- istakla je Zrni}. Da bi pomogli sugra|anima oko pla}awa ra~una uprava DP “Novi Sad - gas” omogu}ila je i popust. Kupcima koji na vreme i u celost plate ra~un odobreno je umawewe iznosa za pet odsto. N. R.

spekciji. Radovanac navodi da u te radove spadaju popravka ili zamena instalacija - vodovodne, kanalizacione, grejne, ventilacione i elektro. On ka`e da gra|ani koji `ele da ugrade termo ili hidroizolaciju u podove ili zidove tako|e treba da tra`e saglasnost, kao i oni koji mewaju krovnu konstrukciju i neke druge elemente na krovu. - Sugra|ani koji `ele skroz da renoviraju stan u organizacionom smislu, uz ru{ewe ili pomerawe zidova, trebalo bi da podnesu zahtev za adaptaciju i inspekciji. Ukoliko dobiju saglasnost i ako je to izvodqivo, mogu da po~nu sa poslom - objasnio je Radovanac. Q. Nato{evi}

NOVINE NA JULSKIM RA^UNIMA ZA KOMUNALIJE

Ukinutastavka videonadzora

Na julskim ra~unima objediwene naplate nema stavke za pla}awe video nadzora. Kako ka`e Gordana Gale{ev iz „Informatike”, odlukom republi~kog Ustavnog suda, video nadzor

9

}e se napla}ivati iz gradskog buxeta, a ne od fizi~kih i pravnih lica, te se ova stavka na ra~unu ukida. Tako|e, na ra~unu objediwene naplate za juli stigao je i dvostruki Informator plave ku}ne ra~unaqke s informacijom o akciji ispravqawa neispravnih podataka gra|ana (JMBG) kao i vlasnika ili korisnika prostora koji su registrovani na osobu koja je preminula. U informatoru je detaqno obja{weno na koji na~in sugra|ani mogu da isprave neispravne podatke. Ra~une za komunalije ovog meseca dobilo je 150.575 doma}instava i 12.144 poslovna prostora. U akciji “Plava ku}na ra~unaqka” 842 doma}instva oslobo|ena su pla}awa ra~una, a minimalan broj bodova iznosio je 731. J. Z.

ZBOG EKSTREMNO VISOKIH TEMPERATURA

Kako bi spremili dete za {kolu roditeqi moraju da izdvoje najmawe jednu i po prose~nu platu, a |a~ki dinar, u`ina, ekskurzije, osigurawe, {kolsko obezbe|ewe i de~ji ~asopisi predstavqaju dodatni udar na ku}ni buxet. Zato roditeqe, posebno |aka prvaka koji pripre ma ju de te za po ~e tak {kolske godine, ve} hvata muka. Za uxbenike, {kolski pribor i najosnovniju garderobu i obu}u mora}e da izdvoje od 16.500 do ~ak 50.000 dinara. Uxbenici za prvi i drugi razred osnovne {kole su besplatni, me|utim, roditeqi prvaka, koji u ku}i nisu imali pre toga {kolarca, ima}e i dodatni tro{ak, a to je radni sto koji staje od tri do devet hiqada dinara. U zavisnosti od zahteva nastavnika i profesora, tro{ak bi mogao biti i daleko ve}i. Zbog svih ovih potrep{tina roditeqe boli glava, a neki }e morati da podignu kredit kako bi svom detetu priu{tili sve ove {kolske stvari. - Prodajem garderobu, a mu` je taksista tako da nam mese~ni prihodi nisu fiksni. Imamo dvoje dece. Starije sada kre}e u ~etvrti, dok mla|e u prvi razred, tako da ne znam gde mi je glava od svih stvari koje treba da

kupim. Samo za sitnice u kwi`ari potro{i{ nekoliko hiqada dinara. Me|utim, to nije sve, decu vaqa i ponoviti garderobom pred polazak u {kolu – ka`e majka dvoje dece, ~ije ime je poznato redakciji. A od cena glava zaista boli. \a~ka torba je od 1.500 do 6. 000 dinara, 10 komada velikih svesaka 490 do 800, a isto toliko malih 260 do 400 dinara. Prazna peratonica je od 150 do 400, a ona sa Diznijevim junacima i do 800 dinara. Drvene bojice su od 120 do 400, vodene od 155 do 300, flomasteri staju od 150 do 400 dinara, grafitna olovka ( tri komada) od 40 do 60 dinara. Za gumice treba izdvojiti od 40 do 120, blok 5 staje oko 100 dinara, notna sveska je oko 70 dinara, a komplet lewira od 255 dinara, pa navi{e. Za majicu treba izdvojiti od 500 do 1.000 dinara, pantalone su od 1.500 do 3.500, dok su jakne od 2.000 do 5.000 dinara. Dukserice su od 1.000 do 3.000 dinara, a patike od 2.000 do 8.000. Cene uxbenika, u zavisnosti od razreda, kre}u se od 5.000 do 9.000 dinara. Naravno, mo`e da se na|e i jeftiniji {kolski probor, ali on nije kvalitetan. Q. Nato{evi}

ANKETA ANKETA: KAKO [KOLARCIMA KUPITI SVE [TO JE NEOPHODNO

Polovnekwige ~uvajunov~anik [to je bilo daleko, do{lo je blizu. Do po~etka nove {kolske godine ostalo je mawe od mesec dana. Pitali smo sugra|ane kako uspevaju da svojoj deci obezbede sve {to je neophodno za predstoje}u {kolsku godinu.

BeriborkaBanduka, trgovkiwa: - Najmla|e dete }e dobiti kwige u {koli, dok za drugo dvoje nabavqamo polovne kwige. Pre nego {to po~ne nova {kolska godina, mu` i ja odvajamo od plate, pa ostali pribor kupujemo od te u{te|evine.

GordanaVujani}, ugostiteqska radnica: - [kolujemo jedno dete i zaista ne mo`emo da se po`alimo. Moja i suprugova plata su dovoqne da mu kupimo sve {to je potrebno.

Ko`anaudarualergijaiinfekcija Osim nesvestica, malaksalosti i sun~anice, izuzetno visoke temperature uzrok su i brojnih infekcija i alergija na ko`i, koje su vrlo neugodne i zahtevaju lekarsko le~ewe. U ordinaciju dermatovenerologa javqa se veliki broj pacijenata zbog osipa na telu, uzrokovanog virusnom infekcijom.

- Svakodnevno imam barem tri pacijenta s ko`nom virusnom infekcijom, pra}enom osipom i blagom temperaturom, bez svraba. Ova infekcija traje do pet dana uz adekvatnu terapiju, zato je neophodno da se pacijent posavetuje sa lekarom - napomenula je specijalista dermatovenerologije u novosadskom Domu zdravqa Vera Mrkaji}. Polen ambrozije je trenutno naj~e{}i uzro~nik ko`nih alergija koje se ispoqavaju u vidu osipa i svraba. Ranije je svaki peti gra|anin imao tegoba zbog ove biqke, a sada svaki tre}i pati zbog alergijskih simptoma, istakla je dr Vera Mrkaji}. S obzirom na

Epidemija kondiloma U toku letweg perioda polne bolesti su u porastu, navodi specijalista dermatovenerologije u novosadskom Domu zdravqa VeraMrkaji}. Kondilomi ili polne bradavice su polno prenosiva bolest koja u dana{we vreme poprima razmere epidemije. Vrlo bolna i neprijatna, inkubacija traje do {est meseci, a slabqewem imuniteta, postoji opasnost da se virus ponovo pojavi, obja{wava sagovornica. Napomiwe da je neophodno da se omladina odgovorno pona{a prilikom seksualnih odnosa i nagla{ava da je prezervativ jedina za{tita od polno prenosivih bolesti, koje mogu da ostave dugotrajne posledice. to da je te{ko iskoreniti ambroziju, najefikasnije re{ewe je izbegavati ovu biqku. Pored toga odre|eni parfemi i lekovi u kontaktu sa suncem ~ine ko`u posebno osetqivom i mo`e se pojaviti crvenilo i qu{tewe ko`e, napomenula je dr Mrkaji} dodaju}i da ~im se jave prve promene na ko`i, pacijen-

ti treba da se jave lakaru, kako bi se utvrdio i uklonio uzro~nik ko`nih alergija. To se naziva fotosenzitivna reakcija. Kako bi se spre~ili ko`ni osipi, neophodna je adekvatna za{tita od sunca, poput velikih {e{ira, pamu~ne ode}e i krema sa za{titnim faktorom, savetuje sagovornica. I. D.

Tawa\ur|evi}, mu{ki frizer: - Za decu uvek mora da se na|e novac. Najosnovnije potrebe mogu da se priu{te. Jedna olovka ko{ta 30 dinara, polovne kwige tako|e nisu skupe, tako da je sasvim izvodqivo platiti sve to.

Drag an aKraq, do ma }i ca: - Kupujemo polovne kwige i to nam poma`e da uskladimo bu xet. Po di `e mo tro je dece i stvarno nam nije te{ko da im pru`imo najosnovnije. M. Vilotijevi} T. Stoj{in foto: M. Stijakovi}


10

vOJvOdinA

sreda8.avgust2012.

dnevnik

„ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИДАНИ”ПРЕТЕКЛИЗРЕЊАНИНСКЕ„ДАНЕПИВА”

Највеће звезде наступају крај Тисе

ЦРВЕНИКРСТШИДПОМАЖЕОБОЛЕЛОМ ДАРИЈУБУЛАТУ

ШтандуГучиза прикупљањепомоћи ШИД: Штанд на коме ће се прикупљати помоћ за ДаријаБулатада победи леукемију постављен је јуче у Гучи. Како је рекла стручни сарадник Црвеног крста у Шиду Душица Полетан, у организацији Црвеног крста Шид отишли су комбијем у Гучу и уз помоћ Црвеног крста из Лучана обезбедили бесплатну локацију за постављање штанда у коме ће бити девојка Јелена и њена мајка Милица. - Простор за постављање штанда такође смо добили од општинске управе Лучани и то бесплатно, иначе се у овој општини на манифестацији Сабора трубача један квадратни метар плаћа десет хиљада динара. Иако је време било изузетно вруће ми у Црвеном крсту Шид као суорга-

низатори ове велике акције у којој је потребно обезбедити 150 хиљада евра за пресађивање коштане сржи у једној од европских земаља, нисмо жалили утрошено време ни новац да стигнемо до Гуче и на српском и енглеском језику затражимо помоћ од људи добре воље који ће схватити потребу Дариа Булата и помоћи му. Очекујемо да ће неке организације а и црквена општина из Гуче пружити материјалну помоћ нашем суграђанину - рекла је Душица Полетан У овој акцији Јелени и Милици пуну подршку пружиће Шидски трубачи који ће обићи овај штанд и својим представљањем покушати да привуку пажњу људима који желе да дају добровољни прилог. Д. Савичин

НОВИ БЕЧЕЈ: Некада називана једном од највећих фешти у Србији, традиционална зрењанинска манифестација “Дани пива” остала је у сенци новобечејских “Великогоспојинских дана”. Док локална власт у Зрењанину брине како да организује овогодишњу пиваријаду, дотле су у Новом Бечеју већ утаначили програм и, као и ранијих лета, најавили долазак најпознатијих имена домаће и ексјугословенске музичке сцене. Седми пут, од 23. до 27. августа, организатори новобечејског хепенинга дочекаће госте у најбољем расположењу, с “умивеним” градом и одличним разноликим програмом. У петак, у вечерњим сатима, на главној бини, на тиском платоу, наступиће хрватски певачи Тони Цетински и Јелена Розга, у суботу ће публику забављати бенд “Омега” из Мађарске и рок група “Ван Гог”, а у недељу концерт ће одржати фолк дива Лепа Брена. Председник општине Нови Бечеј Саша Шућуровић каже да се очекује још посећенија и квалитетнија манифестација у односу на лане, док директор манифестације “Великогоспојински дани” Немања Васковић поручује да сви они који одлуче да од 23. до 27. августа буду у Новом Бечеју могу очекивати изузетан провод и много добрих концерата.

Саобраћај локалних путничких возова на прузи Београд - Нови Сад Суботица од јуче је привремено измењен због грађевинских радова између станица Врбас и Ловћенац, а нови режим који наступа после 20 часова и траје до иза поноћи биће на снази до 11. августа, саопштиле су „Железнице Србије“. У том периоду локални путнички воз из Суботице у 19,27 сати за Нови Сад саобраћаће до Бачке Тополе и од Врбаса до Новог Сада, а изостаће на деоници Бачка Топола - Врбас. Композиција која креће из Новог Сада у 20,06 сати за Суботицу возиће до Врбаса и од Бачке Тополе до Суботице, а изостаће на релацији Врбас - Бачка Топола. Р.Д.

- Сада већ сви знају да је најбоља забава преко лета овде код нас. Многи љубитељи доброг провода упућују се у ову питому војвођанску варошицу, логички размишљајући да, ако је добро Северини, Здравку Чолићу, Влади Георгијеву, Лоши из “Плавог оркестра” и другим звездама, које су претходних година наступале на “Великогоспојинским данима”, зашто и они не би проверили шта то има Нови Бечеј – вели Шућуровић. А има свега и за сваког по нешто. Такмичење у кувању рибље чорбе, надметање тамбурашких оркестара, Етно базар, Дечија улица, ревија парадних запрега, само

су неки од садржаја који ће додатно обогатити овај хепенинг. Вешто комбинујући спој традиционалног и модерног у програму, који је намењен свим генерацијама, “Великогоспојински дани” су се својим квалитетом наметнули као једна од најбољих манифестација у Србији, за шта су организатори добили и најпрестижнија признања. Највеће признање свакако је похвала публике која из године у годину долази у све већем броју. У град који има само 14.000 становника, за четири дана феште дође око 180.000 људи, а ипак не буде непријатне гужве и било каквих Ж.Балабан инцидената.

СУТРАУСРЕМСКОЈМИТРОВИЦИ

Почиње„Сремфолкфест”

ДО 11.АВГУСТА НА ПРУЗИ ВРБАС –БАЧКА ТОПОЛА

Без вечерњег воза

Сједнеодпретходнихманифестација

РУМА: Девети међународни фестивал фолклора „Срем фолк фест“ ће бити одржан од 9. до 12. августа у Сремској Митровици. Ове године овај фестивал носи титулу највеће фолклорне смотре у Србији. На овогодишњем „Срем фолк фесту“ учествује 17 ансамбала из 11 земаља, Турске, Италије, Украјине, Естоније, Бугарске, Холандије, Грчке, Словачке, Гвинеје, Хрватске и Србије, што броји преко 500 учесника. Током четири фестивалске вечери, биће прво одржан дефиле земаља учесница у 19,30 часова, а потом концерти од 20,30 часова. Новина од ове године је да се и општина Рума укључила у орга-

низацију манифестације, па ће део програма бити изведен и у овом граду. -Ово је највећи међународни фестивал фолклора на Балкану, и велика част за град Руму је да угости и буде домаћин фолклорних делегација из Грчке, Словачке и Гвинеје. Свако фестивалско вече започињемо дефилеом кроз централне румске улице до Градског трга, где ће бити одржани концерти. Део програма ће бити приказан и у Иригу, Шиду и Врднику- рекао је начелник румског Одељења друштвених делатности Светислав Дамјанчук. М.М.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

Велимир Цвејанов и мр Здравко Петровић

ЗАЈЕДНИЧКАПРЕС-КОНФЕРЕНЦИЈА СТАРОГ И НОВОГ ДИРЕКТОРА БЕЧЕЈСКОГ ПОЗОРИШТА

Коректна примопредаја дужности

KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

БЕЧЕЈ: У Градском позоришту Бечеј радом потврђују да су установа из области културе, а и прес-конференција старог и новог директора, Велимира Цвејанова и мр Здравка Петровића, потврдила је да се примопредаја посла, услед политичких промена, може обавити на културан начин. - Промена директора је циклична и добра. После шест и по година рада у Градском позоришту Бечеј, све и да не осећам, верујем да би дошло до одређеног засићења. Поготово после неколико последњих година, где смо имали голу борбу за опстанак. Наравно, не физички, јер су нам стизала средства за личне дохотке и најосновније потребе, али за делатност и нове продукције... А да би се, иоле, шта радило у кући каква је позориште, потребна је подршка оснивача не у сервисирању одређених износа за плате, воду, грејање, струју, телефоне, већ за делатност којом бисмо оправдали реноме који кућа има ван Бечеја - нагласио је у свом последњем обраћају из Градског позоришта Бечеј досадашњи директор Велимир Цвејанов. У даљем обраћању представницима медија досадашњи директор је апострофирао да је

срећна околност то што је на место новог директора дошао неко кога је редовно виђао на представама, концертима, изложбама или другим активностима под кровом Градског позориште Бечеј, неко ко у свом менталном склопу има културу. - С обзиром на то да се код нас на културу гледа, на жалост, као на буџетску ставку, на нешто што мора да се обезбеде средства, мораћемо неке ствари да променимо у том схватању и локалну самоуправу убедимо да је неопходно да обезбеди веће учешће у делатност установе која би требало да буде стожер дешавања из области културе не само Бечеја, већ и знатно шире. Прво ваља надоградити оно што је било добро у минулом периоду, неке раније активности обновити, увести нове... Ипак, о плановима ћемо на некој новој прес конференцији, када буде јаснија слика о учешћу оснивача, донатора и других добротвора у делатност - рекао је на првом обраћању нови директор Градског позоришта Бечеј магистар књижевности Здравко Петровић, који је до сада радио као професор српског језика и књижевности у бечејској Гимназији. В.Јанков

Могућ штрајк зубара ПАНЧЕВО: Панчевачки радници у стоматолошкој здравственој заштити су незадовољни условима рада и исплатом личних доходака, тако да је могућа обустава рада до краја недеље констатовала је др ЗорицаПарежанин, начелница Стоматолошког диспанзера Панчево. Поред тога недостаје новац за набавку матријала и лекова, али и за сервисирање опреме, због чега ће стоматолошки диспанзер помоћ потражити од локалне власти. - Незадовољство је проузроковано неисплаћеним личним доходцима. Држава нас је деградирала 2006. године, па ни плате не можемо да исплатимо. Листа осигураника се проширила, а ми немамо ни материјал - рекла је Зорица Парежанин. Према прорачунима из 2006.године, када је велики број грађана изгубио право на плаћене стоматлошке услуге, Дому здртавља Панчево, потребно је 69 медицинских радника, а у служби тренутно има 123 запослених. На месечном нивоу, пацијентима са територије Панчева, пружи се око 10.000 стоматолошких услуга. З. Дг.

Фотографијама представили село

БАЧКОПЕТРОВОСЕЛО: Још једна активност Омладинске групе „Млади за наше село“, којом је настваљена сарадња с Ново садским хуманитарним центром и уз подршку Министарства омладине и спорта, добила је опште похвале. У питању је фото конкурс по имену „Наше село, наш дом“ на ком се пријавило шест младих стваралаца, који су приложили 42 фотографије. - Жири је одлучио да прва награда припадне Анамарији Кираљ, Жофија Пеце је друга, а КристианПетертрећи, па су им припале вредне награде у виду техничке опреме за фото стваралаштво. Сви учесници конкурса послали су фотографије на којима се виде аутентичне вредности нашег села и сва пристигла дела су изложена у Месној заједници, како би мештани могли да их виде - рекао је у име организатора АтилаСабо. В.Ј.

Апелза рационалну потрошњу воде ИНЂИЈА: ЈКП „Водовод и канализација“ апелује на кориснике да због изузетно високих температура у овом периоду рационализују потрошњу воде из мреже јавног водовода јер је потрошња у претходном периоду изузетно порасла. Посебно се апелује на кориснике који заливају своје повртњаке и воћњаке водом из мреже да користе алтернативне изворе: у Новом Сланкамену са бунара Месне заједнице, у изворишту Бешка са каптажног бунара или из својих кућних бунара и слично.Надлежни у ЈКП „Водовод и канализација“ упозоравају да уколико се потрошња воде не буде рационализовала, да ће ово предузеће бити приморано да смањује притисак у мрежи или поново уведе делимичне ре стрикције воде у раним јутарњим сатима како би се резервоари воде пунили.


dru[tvo

dnevnik

USRBIJIVOLONTIRAWEJO[NIJEZA@IVELONAPRAVINA^IN

(Ne) `ele da budu korisni Vol ont er i iz Slov en ij i ovih dana s posebnom pa`wom iqubavquuIvawicibrinuo mali{anima iz cele Srbije koji su se izle~ili od karcinoma. Oni su se prijavili da volontiraju u kampu “Nurdora”, koji svake godine organizuje desetodnevni boravak de~akaidevoj~icaiwihovihroditeqa nakon onkolo{ke terapije, da bi pomagali u rehabilitaciji malih heroja koji su pobedili smrt, ali i posetiliovajdeoSrbije. Volontirawe je jedan od na~inadamladipoka`usvojuhumanost,kaoidaobi|usvet.U razvijenimdr`avamavolontirawe je prisutno mnogo godina,dokjeuSrbijijo{u“povoju” i na{i mladi nisu svesni toga kakve sve mogu}nosti i zadovoqstvo ono pru`a. Naime, nakon godine primene Zakona o volontirawu u Srbiji, samo86firmiprijavilojevolontere. Na spisku savesnih su, izme|u ostalih, Kaznenopopravni zavod u Ni{u, JKP “Kom un al ac”, Dob rot vorn i fond Srpske pravoslavne crkve, Fudbalski klub “Metalac” iz Gorw eg Mil an ovc a, Fond B-92, Kanc el ar ij a za mlade... Takomalibrojprijavqenih preduze}azamnogekojipoznaju Zakon o volontirawu nije iznana|ewejersuodsamogpo~etka svesni toga da je te{ko ispuniti ono {to se od onih koji anga`uju volontere tra`i. Nema ni podataka o tome koliko volontera u na{oj zemqiima.Zvani~nipodacigovore da organizacija „Volonteri Srbije„ okupqa vi{e od 500~lanova.Unedavnojakciji

Oblastivolontirawa Mnogojeoblastiukojimavolonteriimajuprilikedapoka`u svojuhumanost,znaweiume}e.Radnasmawewusiroma{tva,prevazila`ewekriznihsituacija,pomo}uslu~ajuprirodnihkatastrofa, za{tita `ivotne sredine, podizawe ekolo{ke svesti, dru{tvenokoristanrad,radsdecomistarima,unapre|ewementalnog zdravqa, pomo} i podr{ka marginalizovanim grupama, pomo}osobamasasmetwamaurazvoju,radsa`ivotiwama,radu verskimzajednicama... “O~istimoSrbiju”bilojeanga` ov an o 300.000 vol ont er a, na ovogodi{wem “Egzitu” radilo je 1.600, a na Univerzijadi 2009. bilo je anga`ovano 10.000 volontera koji su radili na do~eku gostiju, nosili zastave,medaqe.Na„Evrosongu„2008.godineu~estvovaloje oko1.500volontera. UMinistarstvuradaisocijalnepolitikeobja{wavajuda sekodnasmladiprijavqujuza

volontirawe iz raznih razloga,alidajeve}inomre~oonima koji imaju potrebu da do|u do potvrde da su volontirali jer im je ona neophodna za daqi `ivot. Tako se isti~e da neki potvrdu o volontirawu uzimajujer`eledajeuvrsteu svoju radnu biografiju, na nekimfakultetimatapotvrdaje uslovzadobijawebodova,anekima je ona va`na jer `ele da konkuri{u za odre|eni posao

koji je u bliskoj vezi s wihovim obavqenim dobrovoqnim radom. Za rad na Olimpijade 2012. godine,kojajeutokuuLondonu,anga`ovanoje70.000volontera. Wih oko 1.000 radi na aerodromu“Hitrou”nado~eku sportista,funkcionera,medija. Milion volontera prisko~ilojeupomo}Japancimaposle razaraju}eg zemqotresa i cunamija koji je pro{le godine zahvatio Zemqu izlaze}eg sunca. Oni su pomagali u otklawawuwihovihposledicai oporavku zemqe. Oko 1,3 milion volontera u svetu anga`ovanojepriCrvenomkrstui Crvenompolumesecu.Oni{irom sveta rade na promociji zdravqa, le~ewa i usluga iz tihoblasti,socijalnojinkluziji... Po zvani~nim podacima, u Evropivolontiraoko100milionaqudijersumnogiutome prepoznali mogu}nost da budu humani, upoznaju druge qude i obi|u svet. U Velikoj Britanijivolontirawemsebavi~ak 38odstostanovni{tva,uPoqskojvolontiraoko18odsto,u IrskojiNema~kojvi{eod33 odsto. Sve wih povezuje `eqa dapomognudrugima,aliisvom dru{tvu,danapredujuukarijeri–jersusvesnidaivolontirawem sti~u nova znawa i ve{tine bitne za profesionalni razvoj, potreba da upoznaju qude i steknu nova prijateqstva. Ve}ina kao motiv za volontirawenavodiisre}ukoju ose}aju kada su korisni dru{tvu, a veliki broj wih isti~e i putovawe koje im taj vid humanostiomogu}uje. Q.Male{evi}

PRIVREMENOOTVORENGRANI^NIPRELAZJA[ATOMI]–FEW

Najezda rumunskih kupaca Na{e i rumunske vlasti postigle su dogovor da grani~niprelazJa{aTomi}– Fewprivremenoponovobudeotvorendo20.avgusta,od 9do18~asova.To}enaro~ito pogodovati vlasnicima trgovina u pograni~noj op{tini Se~aw, ali i rumunskim kupcima koji prelaze dr`avnu me|u u potrazi za jeftinijim prehrambenim artiklima.Rumunskigra|ani, prete`eno iz susednog Fewa,dolazeuJa{uTomi} dabisesnabdeli`ivotnim namirnicaislatki{imapo mnogo ni`im cenama, a ne propu{taju priliku da torbe i gepeke napune i jeftinim cigaretama i pi}em. Tako oni obezbe|uju svoje mese~ne potrebe za sredstvima za higijenu, {e}e-

rom,uqem,bra{nomitradicionalnom“vegetom”. Putuju i na{i za Rumuniju, prete`nozaTemi{var,gdeima robe koja je jeftnija nego kod

nas.Uvelikimtr`nimcentrimausedi{tuTimi{ke`upanije mo`e se prona}i kvalitetna i brendirana sportska oprema. Ali, i ko`ne `enske i mu{ke

cipele, sandale poznatih italijanskih marki – za samo20do30evra. Privremeno otvarawe grani~nog prelaza spremno je do~ekala i trgovina “Agros” iz Ja{e Tomi}a i obezbediladovoqnorobeda podmiri potrebe svojih stalnih kupaca i kom{ija Rumuna. Grani~niprelazJa{aTomi} – Few, iako opremqen po evropskim standardima, idaqeimastatusprivremenog i otvara se samo tokom ve}ih praznika, dogovorom rumunske i srpske strane. Planira se, me|utim, wegova prekategorizacijaume|unarodni, za {ta je saglasnost dala VladaSrbije. @.Balaban

VESTI Tajnost podatka i maloletne `rtve

Mogu li Romi da jedu u „Mekdonaldsu”

Za{titnik gra|ana, Udru`ewe novinara SrbijeiNezavisnoudru`ewenovinaraSrbijenajo{trijesuosudiliobjavqivawepodataka kojima se omogu}ava prepoznavawe maloletnih`rtavakrivi~nihdelaiwima iwihovimporodicamananosedodatnepatwe. Ovih dana objavqeno je vi{e tekstova o silovawumla|emaloletnice,sfotografijamaweneporodi~neku}e,nazivommestai ulicegde`ivi,idatisuinicijalili~nih imena. Time je prakti~no otkriven wen identitet i dodatno joj je i dugoro~no ote`ana ve} prete{ka situacija, navodi se u zajedni~komsaop{tewu.Takvinapisi,kako seocewuje,nisunovinarstvoinemajuvezes javnim informisawem. Wima se nanosi dodatnibol`rtviiwenojporodiciiuru{avauglednovinarskeprofesije. Za{titnik gra|ana i oba nacionalna udru`ewanovinarauputilisuapel~lanovimaporodicaidrugimgra|animadase,bez obzira na {ok u kojem su zbog izvr{ewa krivi~nog dela, uzdr`e od izno{ewa li~nih podataka i porodi~nih prilika naj{irojjavnosti.

Poverenicazaza{tituravnopravnosti Nevena Petru{i} podnela je tu`bu protivrestorana„Mekdonalds„uNovomSadu jer je obezbe|ewe restorana zabranilo ulazakromskojdeci,javqajuagencije.Poverenica ka`e da je tu`ba podneta jer je oceweno da je re~ o „strate{ki va`nom slu~aju”: – Podnosimo tu`be onda kada procenimodajetostrate{kiva`anslu~aj.Nina koji na~in ne sme biti diskriminacije u pru`awuusluga–navelajeNevenaPetru{i}. Tu`ba je podneta protiv privrednog dru{tva„Najsfudsrestorani”izBeograda, vlasnika restorana „Mekdonalds„ u Srbiji, a slu~aj je “pokrenula” Novosa|anka koja je protestovala zbog toga {to obezbe|ewerestorana„Mekdonalds„uNovomSadu10.julanijedozvolilodaswom urestoranu|eitrojeromskedece. Kompanija „Mekdonalds„ saop{tila je tadada}eispitatislu~ajdiskriminacije malih Roma u restoranu u Novom Sadu i najavila da }e najstro`e kazniti obezbe|ewe.

Ne`eqena reakcija na vakcinu protiv novog gripa? Agencijazalekoveimedicinskasredstva Srbije (ALIMS) dobila je od Hrvatske agencijezalekoveinformacijedasekodnekihpacijenataispoqiotakozvani@ilijanBareovsindromnakonprimenevakcinetipa „fosetrija”,protivnovoggripaH1N1,me|u kojimajeijednahrvatskadr`avqankakojaje vakcinisanauSrbijiile~enanaVMA. – Sam slu~aj iz {tampe nije medicinski potvr|enipotrebnojejo{dodatnihinformacijadabiseprocenio:od~egajesvepacijentkiwabolovala,kojelekovejeistovremenoprimewivala,kompletnaklini~kaslika ispoqavawane`eqenereakcijeitokadasu po~elisimptomi,kolikosutrajali,dalisu se povukli – izjavio je Tanjugu rukovodilac Nacionalnog centra za farmakovigilancu ALIMS-aMarkoEri}. Eri}ka`edajeALIMSodmahpodobijawu informacije obavestio stru~wake s VMAdabionidaqeistra`ilislu~ajjo{iz 2010. godine i proverili relevantnost informacija i eventualno postojawe sumwe u ne`eqenureakcijunavakcinu.

sreda8.avgust2012.

11

BAKTERIJEIGQIVICEVREBAJUUTAWIRU

Mleko najosetqivije Kakvu hranu jedemo i mo`e li u kioscima brze hrane, mleveno setvrditidasunamnamirniceis- meso,pqeskavicei}evap~i}isapravne,pitawasukojauovetrop- tima stoje i ~ekaju kupce. Iznuske dane ~e{}e postavqamo jer triceipa{tetetako|esupodlosmo, uprkos stalnim redovnim i `nekvarewuukolikosene~uvaju vanrednimkontrolamawihoveis- pravilno. Wih vaqa iskqu~ivo pravnosti, svedoci ~estih trova- ~uvatiufri`iderima,itosamo wa, alergija i te`ih oboqewa danilidva. izazvanihneispravnomhranom.I Redovnoj kontroli podle`u i doma}i proizvo|a~i i uvoznici sokovi i bezalkoholna pi}a koji obaveznisuposilizakonanasta- su posledwih godina preplavili lan nadzor i kontrolu kvaliteta na{e tr`i{te, a ~ija potro{wa i zdravstvene ispravnosti pre- znatno raste u letwim mesecima. hrambenih proizvoda. Tu su i re- Proizvodi ih svako, od velikih dovne mere raznih inspekcija, od fabrika do malih zanatskih radMinistarstva zdravqa (sektora wi.[tasekrijeu~a{itihnapiza sanitarni nadzor), do Poqo- taka? privredneiTr`i{neinspekcije. – Kontrole sokova i bezalkoPropustiseipakde{avaju,kakou holnihpi}apokazujudasuonimimawim radionicama i pogonima, krobiolo{kidobri,alihemijski tako i u fabrikama prehrambenih artikala. Od svih epidemija koje poga|aju Ju`noba~ki okrug, 80 odsto nastaje zbog zaga|ewa hrane.Rezultatiispitivawa pokazuju da su naj~e{}i razlozi tomebakterije,plesnii gqivice. Mo`e se re}i da je 30 odsto svih namirnica bakteriolo{ki zaga|eno, {to jeposledicetoga{toneznamoda {aroliki–ka`ena{asagovorni~uvamohranu,itousvimsegmen- ca. – To je podru~je proizvodwe timawenogputaodwivedotrpe- kojedozvoqavaraznekombinacije ze. Ona se zaga|uje jo{ u vreme u pravqewu napitaka, pa su i heproizvodwe, gde je mnogo kriti~- mijskisastojciraznoliki. nih ta~aka kada mikroorganizmi Alergeni u namirnicama podospevaju u hranu. To se doga|a i sebnosuaktuelni.Internacionaprilikom transporta, ~uvawa i lizacijajelai{irewelancabrze pripremehrane. hrane,kaoinovina~inikuvawai Kojenamirnicesuposebnoose- ~uvawanamirnica,znatnosuprotqive?Naj~e{}esuzaga|enimle- menilina{uishranu.Dolazaknokoimle~niproizvodi. vihmolekulanakojena{organi– Mleko naj~ezamnijeuspeodase {}e kupujemo paprilagodi dopriTrideset odsto sterizovano, ali neo je eksploziji namirnica je akosene~uvapranutritivnih alervilno, lako se gena. Alergije od bakteriolo{ki kvari – ka`e nutakve hrane mogu zaga|eno, jer tric io n istk iw a biti blage, ali se ne zna mo da ~u va mo Sne`anaPopin. – mogu ispoqiti i hranu, i to u svim Zatomlekoupronapadima astme. segmentima wenog davnicama mora Aditivi,ve{ta~ke sve vreme biti u boje, `elatin, sulputa od wive f r i ` i d e r i m a . fidi, glutamati, do trpeze Isto se odnosi i tartazin, nitranabelesireve,pati... omogu}avaju vlaku i mle~ne namaze. Sladoled ~uvawe i stabilizaciju namirnispada u poslastice koje zahtevaju ca,poboq{avajuukusidajuimleposebnupa`wuprilikompripre- puboju.Pre20godinaaditivisu mei~uvawa.Zafilovezatortei imalistotinakproteina,adanas kola~e nikako ne bi trebalo ko- ihimajunahiqade. ristititermi~kineobra|enajaja –Tiproteinisuuzrokalergija zbogopasnostiodsalmonele.Dru- inetolerancijeorganizmanahragagrupanamirnicaosetqivihna nu.Zasveonekojisualergi~nina kvarewesumesoimesneprera|e- „ne{to”uhranijediniizlazjeizvine.Posebnojeosetqivoonome- begavawe takvih namirnica, {to sokojejebilozale|eno.Vaqaga nijelako.Naime,nadeklaracijabrzozaleditiibrzootapati,ane ma ~esto nedostaju podaci o sada stoji na sobnoj temperaturi i stojcima pa potro{a~u nije lako satima se polako odmrzava. Jed- na izbegne namirnicu koja mo`e nomotopqenomesovi{esenesme naneti {tetu wegovom zdravqu. zale|ivati. Mleveno meso naro- Uzto,nipotro{a~inemajunavi~itojeosetqivo,aliuprkostom kuda~itajusadr`ajdeklaracija– saznawu,una{immesarama,kaoi ka`edrPopin. J.Barbuzan

EVROPSKAUNIJAPOMA@E NA[EPRED[KOLSKOVASPITAWE

Milioni evra poboq{avaju vrti}e Uokviruprojekta “Unapre|ivawepred{kolskogvaspitawa i obrazovawa u Srbiji” (IMPRES), koji zajedni~ki sprovode Ministarstvo prosveteinaukeRepublikeSrbijeiEvropskaunija,ovogletau toku su izrada priru~nika o samovrednovawuvaspita~a,koji na{i eksperti za tu oblast radeusaradwisekspetimaiz Irske, kao i razvoj specijalnihprogramazaradsdecomiz osetqivihgrupa,na~emu,osim eksperata iz Belgije, sara|uju istru~waciizUnicefa.Ovog leta bi}e zavr{en i pravilnik o ishrani, nezi i preventivnoj za{titi, kao i pravilnik o socijalnoj za{titi, a u toku je i izrada programa za rad s decom na bolni~kom le~ewu. Ovajprojekat,kojis3,75miliona evra iz pretpristupnih

fondova namewenih Srbiji finansiraEvropskaunija,ima zaciqdadoprinesesocijalnoj inkluziji i smawewu siroma{tva unapre|ivawem usluga u oblasti pred{kolskog vaspitawa i {irewem wegove dostupnostizasvudecu,aposebno onu iz osetqivih grupa. To je za sada pilot-projekat u kojemu~estvuje15op{tinaizceleSrbije,me|ukojimasuivojvo|anske–RumaiBeo~in. Projekat je zapo~et pro{le godine i traja}e do 2014, a do sadaseuokviruwegaradiina unapre|ivawu zakonskog okvira s posebnom pa`wom posve}enom potrebama osetqivih grupa, unapre|uje se pristup pred{kolskom vaspitawu i kvalitet wegove ponude da bi {tovi{eodgovaralisamojzajednici, ali i roditeqima i deciizovihgrupa. D.D.


12

reporta@e

sreda8.avgust2012.

dnevnik

NADELIBLATSKOJPE[^ARIKRAJKOVINAKUJUPLANZAO@IVQAVAWESELA[UMARAK

Vredne`eneipesakpripitome oze}i se pitomom vojvo|anskomravnicomodBeograda do divqeg [umarka, kako ga nazva{e wegovi seqani, bilojepotrebnonekihsatipo, iliti osamdeset kilometara puta.Pro|osmosvapoznatanammesta:Pan~evo,Kovin,Bavani{te, Gaj i kad smo ve} pomislili da smozalutali,nai|osmonatablu „[umarak”.A[umarak,paba{i nije{umarak,prebisereklomalodivqineupitomini.Jeru{umarku raste smreka, rastu mnoge lekovitebiqke,aodskoroiaronija, koja nas je i podstakla na ovako „dalek” put. Ma, raste i farma koza, od ~ijeg se mleka pravi sapun, rastu i magarci, krave,rasteietno-sobazaponos i posete ekskurzija. Svega ima u [umarku,qudinajmawe. – Dobro do{li u divqi [umarak.Dobrojedado|ostekadjepala ki{a, ina~e od peska ne biste moglivoziti–do~ekalanasjeDu{icaDejak,na{adoma}ica,poqoprivrednicaipredsednicaAktiva `ena 1 iz ovog malog mesta od svega80du{audvadesetakku}a. Za goste pristigle iz milionske metropole osamdeset qudi zvu~i prosto neverovatno. Znaju jednidrugeumaliprst,znajukako di{u, {ta kuvaju doma}ice za ru~ak,{takouwiviikadasadi. –Prenekolikogodinasmosele idogovorilesedaosnujemoAktiv `ena1.Nematunekevelikepri~e, sve {to se dogovorimo, to i uradimo. Naravno, uvek nam pomognuina{imu{karci.Takosmo srediliiDomkulturekojijebio zapu{ten,okre~iligaisadauwemu slavimo Novu godinu, organizujemo manifestacije kao {to je Krofnijada, Gula{ijada, Poklade,proslavaPrvogmajakaona{e seoskeslave–pri~aDu{icaudahu,doknaspostavqazastoispred ku}e kuvaju}i doma}u kafu, onu s mnogokajmaka–ne{tedi. Iz kuhiwe i daqe dopire wen glas,nestajespri~omovavedra `ena, okretna i spretna i u {ezdesetim.

V

VeraFilipovi}vodifarmu,asadrugaricamapripremaetno-ku}uukojoj}esena}iistoletni}ilim

KaroqDejakgajiaroniju

– Prvi maj slavimo kao seosku slavujersmoina~epodeqeni,ima iMa|araiSrba,pasmohteline{to{tojezajedni~ko.Mojsuprug jeMa|ar,ajasamSrpkiwa,`ivimolepo,nikadanismoosetilitu razliku,jedino{tosammoralada nau~imma|arskizbogsvekrve.Nijehtelasamnomdapri~asrpski– smeje se Du{ica grohotom, dok se wensuprugKaroqubacujeurazgovor svojim tihim, odmerenim glasom–su{tasuprotnostsupruzi.

–Viditeovabrda{canakojima je smreka? – okre}e se i pokazuje rukom.–E,tuimairaznoglekovitogbiqa.Doskorasampraviorakijuodsmreke,odli~naje,alisada ne smemo da je beremo u {umi, samoovdepobrdu.No,ono{toje bitno, zbog ~ega sam to pomenuo, jesteidaplaniramoprikupqawe lekovitogbiqaismreke,maloda zaposlimo qude i o`ivimo selo. Naravno,sve}etoi}iprekoAktiva`ena1jerjeitobilawihovaideja–pri~aKaroq. @elelismodanampoka`ete zasade aronije koja }e wemu, supruziiseludonetikoristuskora{wevreme.Dokgazimonakva{enim peskom, gledamo kako da se ne uglibimo, a Karoq kao da sepravda. – Pogledaj kakva nam je ba{ta, ma, i paradajz je odli~an, a raste na pesku. Nije ovde ba{ toliko lo{azemqa,mo`edaseuzgajisve, samotrebastrpqewairada.Japosle posla u Kovinu, gde radim za „Vojvodina{ume„, do|em ovde i bavimsearonijom.Bilajene{to propalapasammoraodajeoporavqam, sada napreduje, tako da se nadamroduslede}egodinejerona ra|atektre}egodineposa|ewu– obja{wava ovaj tihi Ma|ar dok

TERENQUBAVNEPOEZIJESTANKAHOLCERA,SINAPOZNATOGFUDBALERA NEKADA[WEJUGOSLAVIJE

PARAPLEGI^ARIIZOPOVSKOGUDRU@EWA NA„APATINSKIMRIBARSKIMVE^ERIMA”

Pri~akojanemaveze sfudbalom

Ve{tisvarja~om iravnopravni okom „Apatinskih ribarskih ve~eri„, me|u brojnim takmi~arskim ekipama, krajvatreikotli}aukojima je kr~kan paprika{, zatekli smoiosmo~lanitimopovskog Udru` ew a par ap leg i~ ar a i kvadriplegi~ara. – I na ovaj na~in `eleli smo da doka`emo i poka`emo damo`emobitiravnopravnis onima koji nisu vezani za kolica.Prevashodnojebitnoda budemo vidqivi i prime}eni

T

GoranVezmariSavaLazin

udru{tvupaseitakoizborimo za pristup svim objektima – obja{wava ciqeve predsednikudru`ewaSavaLazin. Nedavno je osnovano i okupilo osobe s invaliditetom iz~itaveVojvodine,kojinisu bili zadovoqni tretmanom i aktivnostimasvojihmati~nih mesnihsaveza. – Na{ ~lan je i Apatinac Goran Vezmar, ko{arka{ki

repezentativac i mnogo puta najbr`i sprinter Srbije na to~kovima,ZoranPete,u{ao u Ginisovu kwigu voze}i maratondoSoluna,asportskim rezultatimaseija,eto,mogu pohvalitikaoprvireprezentativac u ekipi biv{e Jugoslavije–skromanjeLazin. Priznaje da je upravo Vezmar predl o` io da, s programs kim ciq em, prv i put u~estvuju na ovoj manifestaciji.Neiposledwi. – Do{li smo da bismo i sami ne{to sli~no organizovali, ali ne sam o za osob e s inv al id it et om – objasniojeLazin. ^lan ov i Udru`ew a iz Opov a bor av il i su dva dan a u Apat in u, rado bi ostali i du`e,alizavi{e nisu imali para. Malte ne, ne bi imalidovoqnoni zavoduihlebbez mal e don ac ij e Ministarstvo radaisocijalnepolitike. – Zbog velike vru}ine nismo mogli da vidimo sve {to pru`a grad i okolina, ali ono {to jesmo – odu{evilo nasje.Naro~itogostoqubivi qudi!Verujemoda}emouskoro opet do}i, da obi|emo i Rez erv at prir od e „Gorw e Podunavqe„, pa mo`da i zabacimo udice u Dunav – planiraLazin. J.Prel~ec

– Ovde je sve prirodno, ni{ta se ne prska, ima i Staribunarponovoradi mnogolekovitogbiqakoje mo`emo koristiti u proizvodwi –Ma,svegaimamo,dolazenami sapunaodkozjegmleka.Zbogtoga ekskurzije da vide etno-sobu koju je farma i osnovana u [umarku. smo po~ele da opremamo – u hodu Zasadaimamostadood23koze,45 pri~ajuuvode}inasuku}u. U sobi sve miri{e na staro, ovce, dva magarca, krave, telad, komode,lampeodstogodina,fe`ivinu.Svejenaprirodnojispawer, posude za xem, }ilimi, ku{i,atelad,pomojojideji,hranivarice, miqei, jastu~nice s rimokozjimmlekom,{tosepokaza{eqe-radomiurednonavezenim lo vrlo uspe{nim. Kozje mleko inicijalima, pe{kir s grbom nema veliku masnu jedinicu, ali SrbijekojijevezlaVerinapraimavelikibrojproteina–ponobaka. Zidovi na~i~kani diplosno pri~a Vera dok nam lagano mama,priznawimakojasuzasluprilaze magarci i postavqaju se `ena na mnogobrojnim susretiza~e{kawe. ma i takmi~ewima `ena, {to u Vojvodini, {to {irom Srbije. Op{tinanemazalekovitobiqe Ponosno pokazuju ~itav kofer pun istorije, ne zna se {ta je Aktiv`ena1tra`iojeodop{tineKovinprostorijeukojivrednije i lep{e, da li to tkamabiseprikupqalolekovitobiqe.Zasadajeop{tinaostala we,vezeweiheklawe,iliwihonema,alise[umar~aninadajuda}eumestoplaniraneprodavva `eqa da mali „divqi [umanicekojanebiimalanikakvogzna~aja,ni}iotkupnomesto.Birak” prika`u svetu kao mesto qaimadovoqno,aqudisuvoqnidagasakupqaju,jo{ostajena vrednopomena. vlastimadaprepoznajuidejuipodr`eje. Lagano,onakovojvo|anski,krenusmoku}i.Du{icaiVeraprate dvaminuta.Kadtamo,aonostvarJedannamstajepodruku,drugi nasdokapije. no farma, jo{ uvek u gradwi i sekupaupesku,aVeraiDu{ica –Vide}ete,bi}eovdemnogodeopremawu,alifarma.Farmomru- otkrivaju{tasveimajunafarmi. {avawa, dolazi}ete vi kod nas kovodi`enaVeraFilipovi},jer U{talisenasenuba{karema~jo{!–povika{euglas. uovomselubez`enenemanikuke ke,sklonileseodvru}ine,atele Nasmejasmose–verujemodahonimotike. Milkaustajedanaspozdravi. }emo. Z.Dragojevi} rukommilujezasad,kaoda`elida gadodirompodstaknenarast. Iusredna{emalepri~epojavi seDu{ica,moramodakrenemona farmu u centru sela koju je osnovao,kobidruginegoAktiv`ena1. –Do{laje`enicaizGajakoja radinafarmipadaodemodavidite–pozivanasDu{ica. K’o po nare|ewu tr~imo za wom,jedvajesti`emo,mislimose „brzalije”,ne~udi{tosuzatako kratko vreme ove `ene postigle toliko uspeha sa svojim udru`ewem.U|osmou„golf”,verovatno punoletan, ali jo{ uvek voze}i i krenusmoucentar,udaqen~itava

rezime Holcer na prostorima eks-Jugoslavije evocira uspomene na fudbal, a u Srbiji na Ni{. Ipak, Stanko Holcer, ro|en 1975. u Mariboru, ne `eli da razgovor s novinarima ide u tomsmeru–fudbalu.Kratko}e re}i – da, Dragan Holcer i ja smo krvni srodnici (otac i

P

simprezimeHolcerkojejepoznato i po mom dedi, borcu protiv fa{izma koji je poginuouDrugomsvetskomratu,ai danas jedna ulica u Mariboru nosi wegovo ime. Porodica Holcer ima slovena~ko, nema~ko i italijansko poreklo, aja,naprimer,od2000.godine `ivimuAmsterdamu.

HolcerisuiNi{lije MakolikoStankobe`aoodfudbala,kroz`ivotgaprate se}awastarijihisredove~nih,anawegovogprezimewakaDragana,odnosnooca.TajHolcerzadevetgodinaigrawazareprezentacijuSFRJupisaoje52utakmiceudresunacionalneselekcije. Iz ni{kog „Radni~kog„ 1967. godine odlazi u splitski„Hajduk„itojeutovremebiotransferkojijepodigaodostapra{ine.USplitu}evamre}idajeHolcerdrugiigra~u istorijitogklubakojije,posleVukasa,biokapitenekipe,a nijebioro|eniSpli}anin.Potomje{estgodinaigraouNema~kojza„[tutgart„,akarijerujezavr{iou„[alkeu„,dugo `iviuSplitu.Ina~e,DraganHolcerro|enjejanuara1945.u baracijednognema~koglogoranedalekoodBerlina.OtacMaribor~aninpoginuojeupartizanima,amajkaNi{lijkapozavr{etkuratavratilaseuNi{.@ivotnapri~akojaverovatnozaslu`ujefilm,amo`da}ejeba{Stankoispri~ati. sin),aliovojepri~akojanema veze s fudbalom. Povod za razgovor je nova kwiga pesama „Nek `ivi qubav„ {tampana u ediciji„Belilo„izdava~keku}e „Kairos„ iz Sremskih Karlovaca.Planiradauseptembru do|euNoviSadiBeogradradi promocije kwige, ali i da se sretnesastarimpoznanicima. –Sve{tosamdosadaradio, `eleo sam da uradim sam i da tako do|em do uspeha – ka`e Stanko. – S druge strane, veoma sam ponosan na to {to no-

Stankoseprise}adajeion {utirao loptu u Mariboru, alidasumuzikaipoezijaodnele prevagu i da je tu pokazao svoj talenat. Petnaestak god in a bio je pris ut an na estradi,posebnouvremekada je radio kao producent i menaxerVladeKalembera,Sawe Dole`al, Vladimira Ko~i{a Zec a iz „Nov ih fos il a„, Zdravka [kendera, Danijela Popovi}a... –Zbogstalneizlo`enostiu javnosti i posla kojim sam se

PonosannaprezimeHolcer

bavio na estradi, a naro~ito zbogpisawa`ute{tampeomojim, navodnim, skandalima i aferama,odlu~iosamdasepovu~em i odselio sam se u Amsterdam, gde sam kupio stan, madamijeJugaostalausrcui u wu se rado vra}am – pri~a Stanko.–Ipak,nisamodonih koji mogu da se ve`u za jedno mestopamogudaka`emdasam obi{ao ceo svet. Dve i po godine `iveo sam na Floridi, a potomgodinuipokodro|akau Australiji.Biosamnedavnou Ni{ukodsestre,se}amsepopfestivalauZrewaninuprevi{e od decenije, ’98–’99. I danasimaponudadanastavimmuzi~ku karijeru i poeziju, ali dokseneodlu~impi{em. Stanko ka`e da je zbirka pesama „Nek `ivi qubav„ – a asocira na neki od muzi~kih

hitova – plod dugogodi{weg bavqewa poezijom i prozom i da je stihove posvetio svojoj majci i svim `enama sveta – toliko je kwiga o qubavi, a qubavi nikada dosta. Dodaje daizwecrpiinsipracijukao i iz svog dosada{weg burnog `ivota. –Dogovoriosamprevodsvoje kwige qubavnih pesama na ruskiiengleski,uplanujeda iz{tampeiza|udokrajagodine,adotada}esepromovisati na prostorima biv{e Jugoslavije–planiraStanko,ba{kao {too~ekujedaseoprobaikao romanopisac. – Tematski romanbibiovezanzamoj`ivot idoga|ajenaestradiskojesam sepovukaopreosamgodina.O svemu }emo vi{e pri~ati u septembru, eto mene kod vas u NovomSadu. M.Suyum


crna hronika

dnevnik TRAGEDIJAUVAJSKOJ,KODBA^A

Utopiose mladipar Le{evi mladi}a i devojke prona|enisuju~eoko{estsati u jezeru Provala nadomak Vajske,kodBa~a. Poprvimnezvani~nimsaznawima,re~jeoVioleti\.(1996)

iz Tovari{eva i Bojanu [. (1992) iz Derowa, mladom paru koji je u ponedeqak po podne s dru{tvom i ~lanovima porodice do{ao na kupawe na ovo poznatoizleti{te. Posledwiputsuvi|enipreksino} oko 19 sati, a wihov nestanak su prijavili roditeqi. Na be`ivotnim telima prona|enimju~eujutrunijebilotra-

gova nasilnih povreda, a uzrok smrtidvojemladih,kojisubili nepliva~i,jeutapawe. Pretpostavqasedajedoutapawado{loubrzonakon{tosu u{liujezerojernikonijepri-

metio{tasedesilo.Verovatno ih je kao nepliva~e iznenadila dubqavodajersenadelupla`e gdesedesilatragedijadugomo`ehodatipopli}ojvodisvedo zasekanadnugdeseodjednomnailazinadubinu. Vi{e detaqa o doga|aju i saop{teweo~ekujemodanasiznovosadskePolicijskeuprave. M.V.

MATI^ARDVEGODINEUBIRAO OP[TINSKIPRIHOD

Zadr`aomilion dinaraodtaksi Po`areva~ka policija podnelajekrivi~nuprijavuprotiv PetraA.(1950) izZabregezbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja, saop{teno je u PU Po`arevac. Petar A. je osumwi~en da je rade}i kao mati~ar u Mesnoj kancelarijiKula,KobiqeiZabregauOp{tiniMaloCrni}e, tokom 2010. i 2011. godine, novacdobijennaimetaksizaizda-

vaweizvodaizmati~nihkwiga ro|enih,ven~anihiumrlihkao iuverewaodr`avqanstvuzadr`aozasebeneupla}uju}inara~un op{tine Malo Crni}e, navodiseusaop{tewuPUPo`arevac. Izvr{enim proverama policijajeutvrdiladajeosumwi~enimati~arzadr`aozasebeoko 1.000.000 dinara, koje potro{io, kako tvrdi, za sopstvene potrebe. (Tanjug)

sreda8.avgust2012.

13

UBISTVOUCENTRUZAODVIKAVAWEODDROGA

Ubio{ti}enika{ipkom Branislav Peranovi}, upravnik Centra za odvikavaweoddroge„Sretewe”ubioje udarcem{ipkomuglavuNeboj{u Zarupca (39), {ti}enika ovog centra u Jadranskoj Le{nici, kod Loznice. Peranovi}jeposumwaodaje{ti}enik uneodrogu,zbog~egagajeudariouglavuiusmrtionamestu. Ubistvo se dogodilo preksino} oko 22.20 ~asova u dvori{tu Centra, a Peranovi} je ubrzouhap{eniodre|enmuje pritvor. Pore~imaistra`nogsudije SlobodanaVelisavqevi}a,postojisumwadajeubijeni{ti}enik i ranije bio izlo`en fizi~kom ka`wavawu, ali }e sevi{eznatinakon{tostignurezultatiobdukcije. SinodSPCjejo{2009.godine, kada je snimak brutalnosti Branislava Peranovi}auprethodnomcentruzaodvikavawekojijevodio„Crnoj Rec i„ obj av qen u javn os ti, prep or u~ io Ra{ ko-priz renskoj eparhiji da pokrene crkveno-sudskipostupakprotiv wegaidaseCentar„CrnaReka„rasp us ti, me| ut im, tad a{wi episkop Artemije je to odbio da u~ini. Potom je i sam Artemije ra{~iwen, ali nijeiPeranovi},kogajepro-

qanaosnovusnimakaiz„Crne Reke„.Onjeupo~etkunegirao dajenarediobatineuCentru, ali je kasnije priznao i poku{ao da ih opravda kao terapeutske i neophodne za dobrobit{ti}enika. Peranovi}jeume|uvremenu napustio manastir Crna Reka, alijepredvegodineoti{aou Jadransku Le{nicu, gde je osnovan novi Centar za odvikavawe od bolesti zavisnosti `em po{teno, zato {to nismo ozbiqno shvatili {ta jedan neuravnote`en ~ovek mo`e uraditi.Sinodnemavlastnad mesnimepiskopima,onnije~inovnik Sinoda, ali na{ stav nijeuzetuobzir.Videloseda je taj ~ovek neuravnote`en i nasilnik,ali,na`alost,nicrkvenipostupaknijepokrenut. U Eparhiji ba~koj priznaju da su potom prestali da prate tajslu~aj,ui{~ekivawureakcijecrkvenogsuda. OglasilaseiEparhija{aba~ka, koja je najavila da }e se, ukoliko se doka`e da je sve{tenik Branislav Peranovi} ubio {ti}enika Centra za odvikavawe od droge, u slu~aj ukqu~iti i crkveni sud. U Eparhiji isti~u da je wihovo ogla{avawe o tom slu~aju

U Ministarstvu podse}aju na to da se le~ewe bolesti zavisnosti mo`e obavqati iskqu~ivo u zdravstvenim ustanovamadr`avnog,odnosno privatnog sektora, kojima je Zdravstvena inspekcija izdaladozvoluzarad.Uslovikoje zdravstvena ustanova mora da ispuni da bi se bavila le~ewem bolesti zavisnosti regulisani su Zakonom o zdravstvenoj za{titi, a

SPCima{estcentarazale~ewe zavisnikaoddroge Srpskapravoslavnacrkvaima{estcentarazale~ewezavisnikaoddroga.Uwimajele~ewebesplatno,aboravakdobrovoqan.Terapijatrajetrigodine,na~in`ivotatokomle~ewaje sli~an manastirskom, a kako tvrde u tim centrima, uspeh u izle~ewujeoko95odsto. Me|utim,poredtihzvani~nihcrkvenihcentara,bezikakve stru~neidr`avnekontroleuSrbiji,prakti~noilegalno,radi jo{nekolikokampovazale~eweodbolestizavisnosti.

Zakasnelohap{ewe Proletos je ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i},prilikompotpisivawaMemorandumaosaradwiMUP-a i SPC u borbi protiv kori{}ewa droga, izjavio da je „Crna Reka„ „stvar za hap{ewe”. Rekao je da su ga patrijarh SPC IrinejivladikaPorfirije molilidapohapsiorganizatore nekada{wegcentrazale~ewenarkomanijeumanastiru„Crna Reka”jerimajuinformacijadasetimebavenadrugojlokaciji. – „Crna Reka„ je stvar za hap{ewe, to nema veze s crkvom. Nijedovoqnosamodapolicijahapsidilereionekoji{vercuju drogu, potrebno je i da se ti qudi le~e. „Crna Reka„ nije modelkakosetole~iucrkvi.Jednojekadradibatina,adrugo kadnekole~eweuradisvojomvoqom–rekaojetadaDa~i} pustiladara{~inii[aba~kaeparhija. –Odgovornostzatragedijuu Centru za le~ewe zavisnosti snose svi, pa i Srpska pravoslavna crkva – izjavio je episkop ba~ki Irinej. – Smatram da, posredno, svi mi snosimo odgovornost,itomoramdaka-

RASVETQENATE[KAKRA\AUDESPOTOVU

Dvojacosumwi~enzakra|u imu~ewe`ivotiwa

posledica sve{teni~kog ~ina osumwi~enog Peranovi}a, i dodaju da Centar ~iji je Peranovi} upravnik nije u sklopucrkve. Op{tinsko tu`ila{tvo u Tutinu podnelo je svojevremeno optu`nicu protiv wega za krivi~no delo mu~ewa i nasi-

„Sretewe”.Tvrdiojedanikada nijeprestaodase“bavispasavawem du{a onih koji su na svom`ivotnomputuposrnuli” te da ni posle “ hajke koja se vodila protiv wega, kada je optu`ivan da je batina{ i silexija”,nijeodustaoodsvoje misije. Centar za odvikavawe od drogeuJadranskojLe{nicikod Loznice nije imao saglasnost zaobavqawezdravstvenedelatnosti i Ministarstvo zdravqa }e, u skladu s nalazima drugih dr`avnih organa, ispitati podatkekojiseodnosenastatus iwegovudelatnost,saop{teno jeutomministarstvu.

bli`iusloviupogledukadra, opreme, prostora i lekova – Pravilnikom o bli`im uslovimazaobavqawezdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicimazdravstveneslu`be. Pacijenti oboleli od bolesti zavisnosti le~e se i na psihijatrijskim odeqewima zdravstvenih ustanova, a na primarnomnivou–udomovima zdravqa. Tako|e, vi{e 1.000 pacijenata le~i se u Specijalnoj bolnici za le~ewe bolesti zavisnosti u Beogradu,kaoiusedamustanovauprivatnojpraksi. Q.Male{evi}

VRU]INAUZIMADANAK

Preminuonaautobuskom stajali{tu

PolicijauBa~kojPalannogselaPivnice.PosebnateNa platou ispred @ecipodnelajekrivi~nuprimame|ume{tanimajebrutallezni~kestaniceuNovom javuprotiv@eqkaV. (1989) nost koju su pokazali prema Sadu, odnosno na po~etiz Despotova i Aleksandra psu~uvarukojegsupreklali. nom stajali{tu gradskog J. (1989) iz Pivnica zbog – Od preds tavn ik a Druautobusalinije4,ju~epre osnovane sumwe da su izvr{tva za za{titu `ivotiwa podne oko 10.30 ~asova {ili krivi~na dela te{ke dobio sam savet da i privatprona|eno je be`ivotno kra|e i mu~ewa `ivotiwa. nomtu`bomteretimizvr{itelo starijeg mu{karca. Oni se terete da su 5. avguoce zbog mu~ewa `ivotiwa – Ubrzo je na lice mesta sta provalili u radionicu ka`e nam Mijatov, koji je od stigla policija, a po nejednog me{tanina Despotopro{lezimepadonedeqe~ezvani~nim informacijava odakle su ukrali razlitiri puta pokraden. – Imam maodqudikojisusezatePqa~ka{i presudili psu ~uvaru ~ite alate, te da su priliradionicu i moram da radim kli u blizini, ~ovek se komizvr{ewatogkrivi~nogdelazaklalipsako- pa ne mogu da ~ekam da policija, eventualno, iznenadasru{ioipremijije~uvaoradionicu.Policijanastavqaistragu prona|ealatekojivredeoko1.000evra.Moram, nuonalicumesta. N.P. dabirasvetlilasveokolnostipomenutogdoga|a- naprimer,kupitibrusilicu,aparatzavarewe... jaiprona{lapredmetkrivi~nogdela,ka`eseu Od zalivnog sistema, poqoprivrednih ma{ina, BRANIOCIIZDR@AVAUOKRU@EWUOSNIVAJUASOCIJACIJU zvani~nomsaop{tewuMUP-a. ve{ta~kog|ubrivakojisumipokradeniupretKakosmosaznaliodme{tanaDespotova,dvojac hodnetrikra|ezasadanemanitraganiglasa,a koji je poharao radionicu Milo{a Mijatova ~i- vrednostjeoko12.000evra–ka`eMijatov. nilisumladiqudiizkom{iluka,odnosnosusedM.Suyum

POLICIJASUMWI^ISTARIJEGNI[LIJUZABLUDNI^EWE

Proveravajupreglede nadrilekara

Ni{ka policija pozvala je roditeqedaprijaveakosuprimetili sumwivo pona{awe Predraga N. (74) iz Ni{a koji sebavionadrilekarstvomikoji je pro{le sedmice priveden zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqene polne radwe u poku{aju nad maloletnikom. – @elimo da u potpunosti rasvetlimo taj slu~aj i pozivamo sve druge roditeqe da nam se jave i prijave osumwi-

~enog, ukoliko su primetili weg ov o sumw iv o pon a{ aw e kada su decu vodili na tretman–rekaojenakonferencijizanovinarena~elnikOdsekazasuzbijawemaloletni~ke delinkvenicije ni{ke Policijske uprave Bratislav Timotijevi}. ProtivNikoli}ajejo{2004. podnetakrivi~naprijavazanadrilekarstvo i bludne radwe, kaoiprijavazafalsifikovawe novca, naveo je Timotijevi}, i

dodaodajeonbioosu|ivanzbog tihdela. – Nikoli} je delio svoj propagandni materijal, a tvrdio je dauspe{nootkalawano}nomokrewe kod dece ili odre|ene psihi~ke smetwe – kazao je Timotijevi}. Posle privo|ewa nadle`nom istra`nom sudiji pro{le sedmice Nikoli}u je odre|en pritvorutrajawuodosamdana,navelisuupoliciji. (Tanjug)

Formiraseregionalniodbor zaza{tituadvokata

Advokati Srbije i wihove kolege iz zemaqa regiona odr`a}e ovog meseca skup posve}en inicijativi za formirawe regionalnog odbora za za{titu advokata,~iji je osnovni proklamovani ciq –za{tita i ja~awe nezavisnosti advokature, profesionalnog integriteta, slobode i bezbednosti advokata kao nosilacaodbrane qudskih prava i sloboda,saznaje Dnevnik“. Predsednik Advokatske komore Beograda Slavko Jelovac potvrdio je za „Dnevnik“da su u pravcu realizacije inicijative ostvareni kontakti s advokatima u Federaciji BiH,Sloveniji,distriktu Br~ko,Makedoniji i uRepublici Srpskoj,a u planu su i kontakti s predstavnicima advokature u Hrvat-

skoj. Inicijalni koncept, za koji suizuzetnozainteresovaniiadvokatiuSrbiji,fokusira za sada,iskqu~ivo region nekada{weSFRJ. Po Jelov~evim re~ima,advokati u Sloveniji su pokazali veliko interesovawe za idejudaseformira regionalniodbor za za{titu advokata. Po aktuelnim najavama,uplanu je da se predstavnici advokata iz dr`ava regiona sastanu krajem avgusta,najverovatnijeuBeogradu.U tokusuaktivnostiusmerenekatomedasenatomprvomskupuformirainicijativniodborbudu}easocijacije,auperspektivibitrebalodabudeosmi{qeniweneventualnipravnimodel.Idejaoosnivawuregionalnogodborazaza{titu

advokataprviputjeujavnostipomenutapredvameseca,nakon{toje uBeogradu,sredinomjuna,usvojoj slu`benoj kacelariji brutalno pretu~en  advokat Nenad Vukasovi}, kome su maskirani napada~i bacilikiselinuuo~iilice.Vukasovi} se u me|uvremenu oporavio,alijo{uveknemainformacijaotomedalijepolicijauspelada identifikujenapada~eidaimu|e utrag. U Beogradu je 2.aprilaovegodinenaulicinapadnutadvokatDragi{aVuka{inovi}, kojijezadobio te{ke telesne povrede. Jedan od dvojice napada~a koji su Vuka{inovi}a brutalnopretukli,udaraju}igagranitnim kockama zakaldrmu,otkriven jeiuhap{en. J.J.


14

sport

sreda8.avgust2012.

dnevnik

30.LETWЕ OLIMPIJSKЕ IGRЕ ULONDONU(27.JUL–12.AVGUST)

Ministarka uposeti olimpijcima Ministarka omladine i sporta Srbije Alisa Mari} nalazi se u petodnevnoj poseti reprezentativcimaSrbijeuLondonu. Tojeprvazvani~naposetaministarke inostranstvu od kako je preuzeladu`nost. Kak o je sao p{ til o Min istarstvo, ciq posete je razgledaweborili{taipru`awepodr{ke olimpijcima Srbije, uspos tav qaw e i prod ub qiv aw e odnosa sa visokim zvani~nicimaipredstavnicimadrugihzemaqa. Poseta }e trajati do 12. avgustakadasezavr{avajuOlimpijskeigre. Tatjana Jela~a

VLADEDIVAC,PREDSEDNIKOKS

Ranojere}i dajeneuspeh Preds edn ik Olimp ijs kog komitetaSrbijeVladeDivac jerekaodajeranozaocenuda jeu~inaksrpskihsportistau Londonu neuspe{an. Divac je podsetio da je uo~i polaska u London govorio o deset realnih {ansi za medaqe, a da od toga ~etiri nisu iskori{}ene. -NaOlimpijskimigramaje kaou`ivotu,imacrnih,alii svetlih dana. Nekad ide{ gore, pa dole, imali smo lepa iznena|ewa, imali smo i neprijatna,aliusvakomslu~aju nebihsaddapodvla~imliniju, neg o kad se sve zav r{ i. Zlati}namjeostaobezdruge

med aq e u pos ledw oj ser ij i, Arunovi}eva, ^avi} i \okovi} su zauzeli ~etvrto mesto, ali je sa druge strane Ivana Maksimovi}uzelamedaqugde ba{ i nismo o~ekivali. Nismonikadagarantovalimedaqe, tako je to u sportu, medaqe nekad do|u, a nekad odu konstatovaojeDivac. Svestanjekolikosequdiu Srbiji nerviraju zbog ~etvrtih mesta, ali da i tu treba bitipozitivan. -Menetoraduje,jernampokazuje da imamo perspektivu. Va`no je da onako kako smo radiliuposledwetrigodine nastavimo u istom tempu i da

ova ~etvrta mesta za ~etiri godinebudumedaqe-naglasio jeDivac. Divacjepriznaodajevi{e o~ekivao od odbojka{a i rukometa{a. - Nisam razo~aran u wih, alili~no,kaonavija~,o~ekivao sam vi{e. Odbojka{i su imali {ansu, pogotovo posle vo|stva od 2:0 protiv Nema~ke, te{ko je posle vaditi se protivnajboqih.Irukometa{isuimali{ansu,nisujeiskoristili. Gledano sa sportske strane, ako nema{ veliki kvalitet ne sme{ sebi da dozvoili{danekoristi{takve {anse. S druge strane, odbojka{ice su do`ivele pet poraza, aliwimanemogu da zam er im ni{ta, one su veliki rez ult at naprav il e sam im plas man om, ovd e su do{ le u nezgodno vreme, povre|ene i rezultat je epilog toga. Div ac je apostrofiraozna~aj \okovi}a za srpski tim, bez obzir a na to {to nijeuspeodaosvojimedaqu. - Sa Noletom sam razgovarao odmah posle me~a sa Del Potrom, mnogo mu je te{ko palo{tojeostaobezmedaqe, jer je on perjanica ove ekipe, podrediojecelugodinuRolan GarosuiOlimpijskimigrama i, na`alost, nije uspeo. Po`eleosammupunosre}e,aon mi je rekao da u Riju ide na zlato. Molio bih gra|ane da mu daju podr{ku, on je ipak planetarna zvezda. Od klinaca koji dolaze o~ekujem jo{ boqe rezultate u Riju, naravno, osim ^avi}a, jer ako on budetamo,onda}uijaigrati ko{arku-na{alioseDivac.

ASMIRKOLA[INAC, REPREZENTATIVACSRBIJE

Voleobihda pevamhimnu Srpskiatleti~arAsmirKola{inacizjaviojedasenadada }e u budu}nosti, kao pobednik velikog takmi~ewa, imati prilikudapevahimnu“Bo`epravde”. Kola{inac je demantovao

Jela~arazo~arana Srpska atleti~arka TatjanaJela~anijeuspela da se plasira u finale takmi~ewa u bacawa kopqa. Jela~a je u kvalifikacijamazauzela13.mesto usvojojgrupiukonkurenciji21 takmi~arke. Ukupno je Jela~a zauzela 26. mesto od 41 takmi~arkekolikojenastupiloudve kvalifikacione grupe. Na{a atleti~arkajeuprvompoku{aju bacila kopqe 52,58 metara, u drugom je prestupila, dok je u tre}em zabele`ila rezultat od 57,09 metara. Najboqi rezultat

u grupi ostvarila je ^ehiwa BarboraSpotakovasa66,19metara, {to je bio i najboqi rezultatkvalifikacija. Jela~ajeizjavilaposleneuspeha u kvalifikacijama da je razo~arana i da je mnogo vi{e o~ekivalaodnastupanaOI. - Razo~arana sam, mnogo vi{e sam o~ekivala. Dve nedeqe pre ovoga bacila sam 60,89 metara, {tobisadabilodovoqnozaulazak me|u prvih 12. Znam da mogu mnogo vi{e od toga i bila sam spremna minimum za 62,3 metra. Spavala sam tri sata pred ovako

va`notakmi~ewe,tojekatastrofa,nedequdananikonemo`eda spava,svise`alezbogtoga.Organizacijajenula.Svaka~astonome komo`e-po`alilaseTatjana. -Prvihitacsamtotalnoproma{ila, nisam imala ose}aj da sam do{la na stadion. Ne tra`im nikakvo opravdawe, nisam zadovoqna jer znam da sam spremna za vi{e. Nisam to pokazala. Da se razumemo - 57 metaranijelo{rezultat,alinije dovoqan-istakaljeJela~a. Finale u toj disciplini zakazanojeza~etvrtakod22~asa.

RVA^KATAKMI^EWA

Maksimovi}pora`en nastartu Rva~ Aleks and ar Maks im ov i} i izg ubio je sa 2:0 u prv om kol u u London u u ka-

teg or ij i do 66 kil og ar ama od Darh an a Baj ahm et ov a iz Kazahs tan a. Baj ahmet ov je u posledw oj sek und i prv e rund e

pisawe pojedinih medija da ne `elidapevasrpskuhimnu,ukojemonnavodno,izme|uostalog, ka`edagatrenerneteradapeva srpsku himnu i da mu “Bo`e pravde” ne smeta, osim stiha u kojemsepomiwesrpskirod. - @ao mi je {to moj uspeh na Igama i rezultati postignuti podobele`jimaSrbijenisudovoqna vest za pojedine medije. Niujednomtrenutkunisamizjaviodane}udapevamhimnuSrbije.Voleobihdasamolimpijski{ampionidasamimaopriliku da pevam himnu. Nadam se da}uubudu}nostikaopobednik nekogvelikogtakmi~ewaimati tusre}u-rekaojeKola{inac. Srpskiatleti~arjeuLondonuzauzeosedmomestoubacawu kugle, dok je na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju osvojio bronzanumedaqu.

ANDRIJAGERI],ZLATNIODBOJKA[KIOLIMPIJAC

Na{arealnost

Nosilac zlatne olimpijske medaqeizSidnejaAndrijaGeri}rekaojedajerazo~aranranomeliminacijomsrpskihodbojka{asaIgara u Londonu, ali i da je to realnostsobziromnasastavukojemje nastupao.IzabraniciIgoraKolakovi}a takmi~ewe u B grupi zavr{ilisusajednompobedom(protiv Tunisa) i ~etiri poraza, a u odlu~uju}em me~u za plasman u ~etvrtfinaleizgubilisusa3:0odselekcijeRusije. - Realnost je takva, drugo je to {to su navija~i o~ekivali da uzmu medaqu. I druge reprezentacije igraju odbojku i pokazale su da su boqeodnas.Razlikeizme|uselekcija su male i detaqi odlu~uju pobednika-rekaojeTanjuguGeri}. On je dodao da je vi{e o~ekivao odekipekojajepro{legodineosvojila zlato na Evropskom prvenstvu uBe~u.

BACAWEKOPQAZADAME

- Nije bilo realno o~ekivati da protiv jake Rusije izborimo plasman u ~etvrtfinale. Ono {to je pozitivno,tosuigremladogAleksandraAtanasijevi}a,kojijeisplivao, postao starter, kao i dobre igre Marka Podra{~anina, a svi ostali su podbacili - dodao je Geri}. Proslavqeni odbojka{ osvrnuo seinau~inak`enskeselekcije,koja je u Londonu do`ivela pravi debakl. Izabranice Zorana Terzi}a zauzele su posledwe mesto u grupi bez ijednog boda, uz poraze na svih petutakmica-Kina(3:1),Ju`naKoreja (3:1), Turska (3:0), SAD (3:0) i Brazil(3:0). -Moramdapriznamdanisamgledao sve utakmice, ali ono {to sam videonijezapohvalu.Nisuseborile, {to je osnovna stvar u sportu. Ondanijeproblemakoizgubi{,jer sidaosveodsebe-istakaojeGeri}.

Trud nestao za dve sekunde: Aleksandar Maksimovi} (desno)

osvoj iopoen,dabiudrug ojuspeo da se odb ran i u part er u i osvoj ibodkoj imujedon eopobed u.Maks imov i}bimog aoda se na| e u rep es a` u, ali pod uslov omdasekaz ahs tans kiborac prob ij e u samu zav r{nic u turn ir a. Aleks and arMaks imov i}rekao je da su pos ledw e dve sekund eprv erund ebil epres udnezapor az. -Ostal esudvesek und einaprav iojebod.Dasamtoodr adio do kraj a, bil a bi skroz drug a pri~ a. Ovak o, zav r{io sam u~e{}e na OI, kriv o mi je,ali{tadarad im-rek aoje Maks imov i}. Sel ekt or Mil or ad Dokm anacocen iojedajesrps kirva~ bio dob ar sve do zav r{nic e prv erund e. -[tadaka` em,tol ik otruda i muk e nes tal o je u dve sekund e. Da je ostal o 0:0, dob io bi prv u rund u i sve bi bil o drug a~ ij e. Baj ahm et ov je osvaj~svets kihmed aq aipet i sa Olimp ijk sih igar a, na` alost dva put a ga je pob ed io u pos ledw edvegod in e-rek aoje Dokman ac.

TAKMI^EWEKAJAKA[A

^etvorosedbezfinala Srpski kajaka{ki ~etvorosed u sastavu Milenko Zori}, Ervin Holpert, Aleksandar Aleksi} i Dejan Terzi}nijeuspeodaseplasirau A finale. Na{a posada imalajesedmovremeupolufinalu, a za plasman u finale nedostajalesujojtriipodesetinke,po{tojeuborbuzamedaqe oti{lo {est najboqih posada. Srpski~etvorosedostvario je vreme od 2:56.346 minuta i takmi~ewe je zavr{io iza posadaAustralije,Nema~ke,^e{ke,Rusije,RumunijeiDanske, a ispred Kine. Australijanci subilinajbr`iupolufinalu, u vremenu od 2:52.505, dok su

prethodno direktno iz kvalifikacijaplasmanufinaleizborili Ma|ari (2:54.153) i

Slovaci ( 2:55.173). Finale u disciplineK-4naprogramuje u~etvrtakod10.48.


SPORT

dnevnik

sreda8.avgust2012.

15

30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST) VATERPOLISTI SRBIJE DANAS IGRAJU ^ETVRTFINALNI DUEL SA AUSTRALIJOM

Jo{korakdoborbezamedaqu Pos le pet kol a u grupiBvaterpolisti Srbije ostali su nepor a` en i sa ~et ir i pobede(Ma|arska,SAD,Velika Britanija, Rumunija) i jednim remijem (Crna Gora) {to imjedoneloprvomesto.Rival delfinimau~etvrtfinalubi}e reprezentacija Australije, koja je u direktnom duelu za plasman daqe na olimpijskom turn ir u elim in is al a Gr~k u. Sakengurima}edanasod16.50 ~asovaSrbiodmeritisnagena startu nokaut faze. Ono {to hrabriprednajva`nijedueleu borbi za medaqe je to {to na{imomciigrajusveboqeiboqe,kakouodbrani,takoiunapadu, a poboq{ana je i realizacija igra~a vi{e. I selektor Dejan Udovi~i} je zadoqan.

PROGRAM Danas Atletika 10.00 Desetoboj (Mihail Duda{) Vaterpolo 16.50 Australija - Srbija

DerbiItalija –Ma|arska Derbisusret~etvrtfinala }e odigrati Italija – Ma|arska,  dok }e najzanimqiviji me~ za ulazak u polufinalebitime~[panija - Crna Gora. Parovi ~etvrfinala: Hrvatska - SAD (21), [panija - Crna Gora (15.30), Italija - Ma|arska (19.40), Australija - Srbija (16.50). Polufinala se igraju 10. avgusta. Me~evi za prvo i drugo mesto zakazani su za 12.avgust.

VaterpolistiSrbijesufavoritiuduelusaAustralijancima

-Rekaosamigra~imadatrebadasefokusirajusamonasebeida~aknegledajuvaterpolo ni na TV - u. Imali smo ozbiqnuodbranuprotivRumu-

nije na kraju nadmetawa u grupi, a sada se okre}emo narednomrivalu.Moramosnekimda igramou~etvrtfinalu,akada igratetajduelkaoprviugru-

NestalosedamKamerunaca Sedmoro kamerunskih olimpijaca nestalo je i veruje se da su prebegli u Evropu. Kako prenosi Rojters,petoroboksera,pliva~ifudbalerkanajverovatnijesupre{linaStarikontinentizekonomskihrazloga. -Ono{tojepo~elokaoglasinaispostavilose da je istina. Sedmoro kamerunskih sportista nestalojeizOlimpijskogsela-rekaoje{efkamerunskemisijeDejvidOxong. Sve je po~elo sa rezervnom golmankom `enskog fudbalskogtimaDrusilomNgako.Nekolikodanakasnije,pliva~PolEkaneEdingenestaoje,zajednosa

stvarima, iz svoje sobe u Olimpijskom selu. Proteklogvikenda,petoricaboksera,TomasEsomba,Kristijan Donfak Axufak, Adbon Mevoli, Blejs Jempu MenduoiSerxAmbomo,pobeglisukri{omizsela. Zvani~nici Me|unarodnog olimpijskog komiteta rekli su da nisu ni znali da su kamerunski sportistinestali.Ovonijeprviputdasportisti izKamerunaodubezdozvolesanekogme|unarodnog takmi~ewa. Na pro{lim frankofonim i igrama komonvelta, kao i na takmi~ewima mladih, nekoliko Kamerunaca kri{om je napustilo svojudelegaciju.

pi onda ste favorit - rekao je Udovi~i}. Odl i~n epart ij epru` acentar Slob od an Nik i}. On upozor av a da su Austral ij anc i

odl i~n o pliv a~k i prip remqen i. -Sadasti`upravime~evi.Nemamovi{epravonalo{danimoramodadajemomaksimum.Nijeva-

`nokonamjerival.Australijaje igrala odli~no protiv Grka za prolazu~etvrtfinale,pamoramo bitioprezniswimaodpo~etkado krajautakmice-rekaojeNiki}. FilipFilipovi}nagla{avada iu~etvrtfinalutrebaponoviti igruizme~asRumunima. -Takvaodbranainapadbitrebalo da budu dovoqni za me~ sa Australijancima. Oni su ve} dosta uradili plasmanom u ~etvrtfinale.Ipakjeovome~ukojemsamomimo`emdaizgubimo,dokoni nemaju{ta-rekaojeFilipovi}. U duelu sa Rumunima {ansu da brani u posledwoj ~etvrtini dobiojeiGojkoPijetlovi}idobro jujeiskoristio. -Nijebilotenzijeutomduelu, sadanampredstojidase{toboqe koncentri{emo i da ponovo odigramo odli~nu odbranu protiv Australije-rekaojePijetlovi}. Mladi Aleksa [apowi} je dodao: -Okre}emoseme~ukoji}ebitiveomazahtevan,presvegafizi~ki.

TRKA KAJAKA DVOSEDA ZA DAME

SestreMoldovanufinalu

BOLT NE ODUSTAJE OD FUDBALA

^ekapozivFergusona

JuseinBoltbidaigrafudbaluJunajtedu

Boltse pro{etao Olimpijskiisvetski{ampion na 200 metara Jusein Boltbezproblemajeizborio plasmanupolufinaletediscipline. Bolt se bukvalno pro{etao u polufinale u vremenuod20.39sekundi. Jamaj~anin je imao ukupno peto vreme kvalifikacija, a ispredwegasena{aoiwegov sunarodnikJohanBlejk,koji ga je nadma{io za samo stotinku.

Najb r` i ~ov ek na svet u Jus ein Boltponoviojedabivoleodadobije {ansudazaigrafudbalzaMan~ester junajted. Svetski rekorder na 100 i 200 metara veliki je navija~ crvenih |avola, a posle prethodnih Igara u PekinguimaojeprilikudaposetiJunajtediupoznamenaxeraAleksaFergusona. -Qudimisledase{alim,alidame Ferguson pozove i ka`e: “Hajde do|i naprobu”,bilobinemogu}edagaodbijem. Ne bih pristao na tako ne{to da ne mislim da sam spreman. Mo`da bihmogaodanapravimrazlikunaterenu-rekaojeBolt. Boltjeprenekolikodanaodbranio olimpijskutituluutrcina100metara, a u Londonu ga jo{ ~ekaju trke na 200i{tafetana4h100metara. -Sigurnobihosvojiotitulunajbr`eg fudb al er a u Jun ajt ed u, ali ja umemidaigram.UBritanijisamjo{ nekoliko dana, ako Ferguson `eli, mo`e da me pozove, zna gde }u biti dodaojeBolt.

SestreNikolinaiOliveraMoldovan plasirale su se u finale kajaka dvosedana500metara.Wihdvesuusvojoj polufinalnoj grupi zauzele ~etvrtomestouvremenu1:43.586minuta. Najbr`eutojgrupibilesuKineskiweJu@uouiJananVusavremenom1:41.863minuta,apo-

red wih plasman u finale izborile su posade Nema~ke, Ma|arske, Austrije, Poqske, PortugalaiNovogZelanda.Ukvalifikacionojtrci sestre Moldovan su bile tre}e u grupi sa 1:44,335ipro{leupolufinale. Finalejenaprogramuu~etvrtakod11.35po na{emvremenu.

Isinbajeva razmi{qaoRiju Rus ka {amp io nk a Jelena Isinbajeva rekla je da jo{ ne mo`e daodlu~idali}esei kad a penz io n is at i. Biv{ a olimp ijs ka i svetska {ampionka u skoku s motkom Isinbaj ev a zbog pov red e mi{i}anijemogladovoqno da trenira za Olimpijske igre, zbog ~eg a je ovog a put a osvojilabronzu. - Moj plan je bio da osvojimzlatouLondonu i penzioni{em se. Ali, ne `elim da se penzioni{em sa bronzom.Sadarazmi{qamo Riju. Mo`da }u tamo osvojiti zlato i onda se povu}i. Mewam odluke svakog dana - reklajeRuskiwa.

U ZOO–VRTU U VA[INGTONU

Gepardima imena atleti~ara

Tromese~ni gepardi u Nacionalnomzoolo{komvrtuuVa{ingtonu nazvani su po najbr`im Amerikancima na Olimpijs kim igram a u Lond onu.Mladunci su nazvani KarmelitaiXastinpoKarmeliti Xeter i Xastinu Getlinu koji subilinajbr`iAmerikanciu trkama na 100 metara. Xeterovajeosvojilasrebrou`enskoj konkurenciji, a Getlin bronzu umu{koj. Gepardi su najbr`e kopnene `ivotiwe. Nau~nici ka`u da jesvakomladun~eodsu{tinske va`nostizao~uvawevrstekojajeudivqiniugro`ena.Karmelita i Xastin su, kako prenosi AP, genetski vredni jer su prvi mladunci svojih roditeqa. @ivotiwe su ro|ene u aprilu.


16

sport

sreda8.avgust2012.

dnevnik

30.LETWEOLIMPIJSKEIGREULONDONU(27.JUL–12.AVGUST) TURNIRRUKOMETA[A–^ETVRTFINALE

NENADPERUNI^I]ONEUSPEHURUKOMETA[A

Morajudaistrpekritike Potajno je postojala nada da bi rukometna reprezentacija Srbije mogla da ponovi uspeh saEvropskogprvenstvaidomogne se medaqe na Olimpijskim igrama. Me|utim, zavr{nica najve}e svetske smotre sporta pro}i }e bez izabranika Veselina Vukovi}a. Ali, sami su krivi. PoslepetkolauGrupiB,orlovi suosvojilisamodvaboda,po{to su bili boqi samo od Ju`ne Koreje.Proslavqenireprezentativac na{e zemqe Nenad Peruni~i}, trener Crvene zvezde, razo~aranjeovakvimrezultatom na velikom takmi~ewu i smatra dasuna{irukometa{ibe`aliod srebrne medaqe, osvojene na Evropskom prvenstvu u Beogradu petmeseciranije. Kakavjeva{utisakou~e{}u na{e reprezentacije na Olimpijskimigrama? - Nedore~eno. Bile su ogromne oscilacije u igri. Bilo je toga i kod drugih selekcija, ali kod nas ekstremno. Nedopustivo za vice{ampiona Evrope. Iz nekih izjava ~lanova na{eg tima sti~e se utisak kao da su oti{li u London da pobegnu od srebrne medaqe. Bili smo u grupi sa reprezentacijama koje smo pobe|ivali, a meni je smetalo to {tosusestalnoisamospomiwale Ma|arska i Ju`na Koreja. Jesmo bili u najte`oj grupi, ali ni [panci,niMa|arinisuvrhunske ekipe-rekaojePeruni~i}. [tasurazloziovakvogishoda ineuspehanaOI?

- Ne znam zaista. Imalismodostavremena da se ozbiqno spremimo. Razumem da su bili impresioniraniolimpijskim selom i zvezdama svetskog sporta, ali oni nisuklinci,prosekgodinaureprezentacijije28, dakleonisuuozbiqnim igra~kim godinama. Olimpijske igre i Svetsko prvenstvo su slabija takmi~ewa od Evropskog prvenstva. Oti{li su tamo bez ikakvog pobedni~kog karakteraigledalikako gube. Previ{e zavise od golmanaStani}a,zakoga nemamo adkvatnu zamenu i momak svaku utakmicu „riqa„. ^ini se da smo na krilima najvi{e podbacili? - To sve deluje mnogo sporo. Nismo ubita~ni. NenadPeruni~i} Imamo Nik~evi}a, koji je igra~ menu dogodilo? Imali smo presvetske klase na toj poziciji i vi{eglupihiskqu~ewaname~enismo ga uop{te koristili vimauLondonu. kolikobitotrebalo. Kovasjeodu{evio,akorazoOdgovornostselektora? ~arao? - Sa~ekati, pa videti obraz-Nebihdaihgledamkaopojedlo`ewe selektora. Sada se spoince, jer je rukomet kolektivni miwu povrede Ili}a i Manoj- sport. Kao kolektiv su podbalovi}a. Kapiten definitivno cili skroz. Od plus ~etiri nijebionaonomnivounakomje gubili su sa pet-{est razlike u igrao na Evropskom prvenstvu. drugompoluvremenu.Dakle,priO~ekivaosamprolazaku~etvrt- malisuuserijipodevetgolova. finale,ipaksmomivice{ampi- Da li su bili dovoqno fizi~ki oniEvrope,aodtadajepro{lo spremni, da li su ih omele tek pet meseci. [ta se u me|uvre- sada pomenute povrede? Na

Zlatoibronza Rajsmanovoj Najve}e iznena|ewe dana u finalima po spravama u sportskoj gimnastici na OlimpijskimigramanapraviojeHolan|aninEpkeZonderland,koji jeosvojiozlatnumedaqunavratilisa16,533.OnjeosvojioprvumedaquzaHolandijuugimna-

AleksandraRajsman

stici jo{ od 1928. godine. SrebrojepripaloNemcuFabijanu Hambuhenu sa 16,400, dok je KinezZouKajmoraodasezadovoqi tek bronzanom medaqom sa 16,366.KinezFeng@eosvojioje zlatnuolimpijskumedaquumu{koj sportskoj gimnastici na razbojuuLondonu.Onjezasvoju ve`buzaradio15,966izaslu`eno do{ao do titule. Srebro je pripalonemcuMarseluNguenu sa15,800,adobronzejenaveliko iznena|ewe do{ao Francuz HamiltonSabotsa15,566. Zlato na parteru uzela je Amerikanka Aleksandra Rajsmansa15,600,srebrojepripalo Rumunki Katalini Ponor sa 15,200, a bronza Ruskiwi Aqi Mustafini sa 14,900. Na gredi suzlatoisrebrooti{leuKinu. Deng Linlin je slavila sa 15,600 ispred sunarotkiwe Lu Sui, dok je bronzana medaqa pripala Aleksandri Rajsman sa 15,066. Rajsmanova je postala i najuspe{nija gimnasti~arka Igara sa dva zlata i jednom bronzom.

OtvaraweIgara gledaloskoro 900milionaqudi Me|unarodniolimpijskikomitet(MOK)saop{tio je da je, na osnovu procene, otvarawe IgarauLondonuputemtelevizijegledaloskoro 900 miliona qudi. Direktor marketinga MOK-aTimoLumejeistakaoda}epobedasvetskogrekorderaJuseinaBoltautrcina100metara, koja j odr`ana u nedequ, verovatno biti najgledaniji televizijski doga|aj na Olimpijskimigrama. Britanska nacionalna televizija Bi-Bi-Si objavilajedajeceremonijugledalooko27miliona qudi, {to je vi{e nego {to je bila cifra kada je bio prenos ven~awa princa Vilijama i KejtMidltonpro{legodine.Ameri~kamre`a NBCsaop{tilajedajenatojtelevizijiotvarawegledalo40,7milionaqudi,{tojevi{enego {tojeposmatraloIgreuAtlanti1996.godine. OlimpijskeigreuPekingupre~etirigodine zvani~no je putem televizijskih ekrana posmatralo593miliona,aliseverujedaihjezapravo gledalo vi{e od milijardu qudi. Otvarawe Olimpijskih igara je sa finalom Svetskog prvenstva u fudbalu najve}i globalni televizijskidoga|aj.2010.godine,909,6milionaqudiodgledalojemakarjedanminutfinalneutakmice Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi u kojem je [panijasavladalaHolandiju.

Posle odigranih utakmica u grupamanaredusu~etvrtfinalnime~evinaolimpijskomrukoetnom turniru. Na`alost, reprezentacija Srbije nije uspela da se plasira u ~etvrtfinale, jerjezauzelapetomestouBgru-

pi po{to je u posledwem kolu pora`enaodMa|arske26:23. U ~etvrtfinalu }e danas igrati:Island-Ma|arska(12), Hrvatska - Tunis (22.30), Francuska-[panija(15.30)iDanska -[vedska(19).

TURNIRODBOJKA[A–^ETVRTFINALE

RusinaPoqake

Pozavr{etkume~evapogrupamanaolimpijskomodbojka{komturniruobavqenje`rebza~etvrtfinaleukonkurencijimu{karaca. ^etvrtfinalejenaprogramudanas,aparovisu:SAD– Italija(17),Bugarska–Nema~ka(22.30),Poqska–Rusija(20.30)i Argentina–Brazil(15).Upolufinalu}eigratipobednicime~evaBugarska–Nema~kaiPoqska–Rusija,odnosnopobedniciutakmicaSAD–ItalijaiArgentina–Brazil.

TURNIRKO[ARKA[A–^ETVRTFINALE

LitvanijaiRusija delemegdan

me~evima je uvek neko odskakao, ali to je bilo nedovoqno. Tako|e, tragedija ^uture sigurno je uticala i na wega i na atmosferu u timu. Kao da nije bio tamo. Ipak, posle gubitka deteta, tako ne{to je u ~oveku prisutno 24 sata i ~ini ga tu`nim. Na kraju, o~ekivao sam vi{e.Sadamorajudaistrpekritike. Nije problem osvajawe medaqepodobavezno,alitrebalojedabudutugore,me|unajboqim selekcijama - podvukao je Peruni~i}.

Felpsideugolfere N a j t r o f e j n i j i olimpijac svih vremena Majkl Felps prenekolikodanaje zavr{io karijeru, pasusemnogipitali{tajeslede}eza wega. Felps je istakaodasada,pozavr{etkukarijere,ima triciqa,atosu:da ostane vitak, da proputujesvetipoboq{asvoju golfigru. - Ne `elim vi{e da dovedem sebe u telesno stawe u kakvom sam bio 2009. godine. Tada sam, za {est meseci posle Olimpijskih igara u Pekingu dobio 12 kilograma.Ovogaputa}upoku{ati da odr`im svoju te`inu rekaoje27-godi{wiFelps,koji jekarijeruzavr{iokaoosvaja~ 22 olimpijske medaqe, od kojih je18zlatno. Felps je istakao da jo{ uvek neshvatadamujekarijerazavr{ena,alida}euskorosvedo}i nasvoje. -@elimdaproputujemsveti `elimdanau~imdaigramgolf. Ako budem ikada vi{e plivao,

DerbiFrancuska–[panija

samo}usebr~katiu pli}aku.Kadasamu retkim prilikama posledwih godina bio na odmoru, uop{tenisam`eleoda ulazim u okean. Bilo mi je vode preko glave. Ali, sada je takmi~arski deo moje karijere zavr{en, {to ne zna~i dasamzavr{iosasportom.Ovaj sportmijepru`iotolikotoga, volimplivaweinastavi}uidaqedaradimnasvomciqu,atoje dadovedemplivawenajedansasvimdruginovo.Tonisamuspeo tokom svoje karijere, ali nikada nije kasno - naglasio je Felps. Felps je istakao da planira daostaneusportu,{topotvr|uje re~ima da }e slede}e godine sigurno prisustvovati Svetskomprvenstvuuvodenimsportovima u Barseloni. Tako|e, majkagajenateraladajojobe}a da }e je voditi na Olimpijske igreuRiode@aneiru2016.godine, ali }e tamo biti u ulozi gledaoca.

Najve}i favorit za osvajawe zlatne medaqe na ko{arka{kom turniru  ekipa Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava }e seu~etvrfinaludanassastati sa Australijom (23.15). Me|u ~etiri para ~etvrfinala je i dueldvenajboqeju`noameri~-

ke ekipe Brazila i Argentine (21).Evropa}euLondonuimati dva velika duela. Evropski prvak [panija }e se nameriti naFrancusku(17.15),dok}enekada{wizemqaciRusijaiLitvanije(15)podelitimegdanza ulazakme|u~etirinajboqenacije.

Ksijangsepovredio Biv{i svetski rekorderudisciplini110 metara sa preponama, KinezLiuKsijangzavr{iojetakmi~eweuLondonuzbog povrede. Ksijang je u kvalifikacijamazaka~ioprvupreponuizavr{ionastazi. Olimpijski{ampionizAtine jeiuPekingupre~etirigodine morao da odustane od takmi~ewa zbogpovredeAhilovetetive.Najboqe vreme u kvalifikacijama postigao je Amerikanac Erijes Merit-13.07sekudni. PAROVIPOLUFINALNIH DUELA

Britankena Argentinke

Upolufinalu`enskogolimpijskogturnirauhokejunatraviigra}eHolandija-NoviZelandiArgentina-VelikaBritanija.Polufinalnime~evise igrajudanas. Finalna utakmica i me~ za tre}e mesto zakazani su za 10. avgust.

Riznicamedaqa Zemqa Z 31 Kina SAD 29 V.Britanija 18 J.Koreja 11 8 Francuska Rusija 7 Italija 7 6 Kazahstan Nema~ka 5 Ma|arska 4 S.Koreja 4 3 Holandija Kuba 3 Belorusija 3 NoviZeland 3 J.Afrika 3 Ukrajina 3 Japan 2 Australija 2 Danaska 2 Rumunija 2 Brazil 2 Poqska 2 Iran 2 Jamajka 2 Hrvatska 2 Etiopija 2 Kanada 1 [vedska 1 ^e{ka 1 Kenija 1 Slovenija 1 Dom.Republika 1 Gruzija 1 [vajcarska1 1 Litvanija 1 Granada 1 Venecuela 1 Meksiko 0 Kolumbija 0 [panija 0 Egipat 0 Slova~ka 0 Azerbejyan 0 Belgija 0 Indija 0 Jermenija 0 Indonezija 0 Mongolija 0 Norve{ka 0 Srbija 0 Tunis 0 Kipar 0 Estonija 0 Gvatemala 0 Malezija 0 Tajland 0 Tajpeh 0 Gr~ka 0 Moldavija 0 Argentina 0 HongKong 0 Saud.Arabija 0 Kuvajt 0 Portoriko 0 Katar 0 Singapur 0 TrinidadiTobago 0 Turska 0 Uzbekistan 0

S 19 15 11 5 9 17 6 0 10 1 0 3 3 2 1 1 0 12 12 4 4 1 1 1 1 1 0 3 3 3 2 1 1 1 0 0 0 0 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

B UK 14 64 19 63 11 40 6 22 9 26 18 42 4 17 1 7 7 22 3 8 1 5 4 10 1 7 3 8 4 8 0 4 6 9 14 28 8 22 2 8 2 8 5 8 3 6 1 4 1 4 0 3 2 4 6 10 2 6 1 5 2 5 2 4 0 2 0 2 2 1 2 0 1 0 1 2 5 1 4 1 3 0 2 3 4 2 3 2 3 2 3 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1


SPORT

dnevnik

TRE]EKOLOKVALIFIKACIJAZALIGU[AMPIONA:PARTIZANDO^EKUJEAEL

Pametistrpqewe bri{uminus

Ho}e li fudbaleri Partizana prekinuti tradicijukojaka`eda uposledwih12godinu nisu uspeli da izbore plasman evropskimtakmi~ewima,adasu uprvomme~uimaligolzaostatka?SviuHumskojverujudaho}e jer ih AEL nije nadigrao. Veruju u svoj kvalitet i nadaju seprolazuunarednurundukvalifikacija. Me|utim, trener Vermezovi} ne stvara presiju, utakmicaseigra90minutapaje koncentracija najva`niji faktor. -Ne`elimdasebusamobombasti~nim izjavama i tro{imo energijuuludo.Imamopovoqan rezultat iz prvog me~a koji se mo`e nadoknaditi. Da li }e to biti u prvih ili posledwih 15 minuta nije bitno – rekao je trenercrno–belih. [efstrukeotkrivadajeuve`bavao i sisteme sa dva i tri napada~a. - Lepo je to bilo za gledati. Me|utim, jo{ ne znam sastav, jo{ imam jednu dilemu - iskren jetrener. Vermezovi} je najavio da }e me~po~etiLazarMarkovi}. - On }e sigurno nastupiti, a ko}enakluputojo{neznam. Trenersenepla{ieventualnihgre{akasvojihigra~a.

Dudelan` - Maribor Nef~i - Ironi Kirijat Helsingborg - Slask Ekranes - Anderleht Helsinki - Seltik Liberec - - Klu` Bazel - Molde Vaslui - Fenerbah~e Klub Bri` - Kopenhagen Dinamo (Z) - [erif Panatenaikos - Matervel Partizan - AEL

17

VOJVODINADANASPUTUJEUBE^NAREVAN[RAPIDU

Optimizam nijemana FudbaleriVojvodinedanas prepodne odlaze(avionom od Beograda do Be~a)na revan{ utakmicu 3. kola kvalifikacijazaLiguEvrope,ukojojih o~ekuje duel s doma}im Rapidom. Nek ad a vel ik o ime evropskog fudbala, u svakom slu~aju i danas jedan od giganata u miqeu austrijske „naj-

voj ekip i koj a ne srq a. Austrij anc i stvar aj u mal o {ansi, ali, kada ih naprave, re~ je o stopostotnim prilikama.Voledadominirajuito je wihovo najja~e oru`je. Sigurnojeda}epoku{atidaranim gol om anul ir aj u na{ u prednost, ali upravo wihova ofanziva mogla bi da bude

SudiPoqakMalek Utakmicu u be~u sudi}e arbitar iz Poqske Robert Malek (41).Re~jeoiskusnomdeliocupravde,kojiznakFIFAnosi od2001.godine,sbla`imkriterijumom,kojiprose~nopoka`edva`utakartonapome~u,atekusvakojpetojutakmicilatisecrvenog.

Momenatizprvogme~aAEL–Partizan

-Svuodgovornostsnosimja.Te{kojeigratiovakveme~eveidonositi odluke u deli}u sekunde. Akoseidesetegre{kene}euticatinamojodnospremaigra~ima. Vermezovi} zna kako }e nastupitigostisaKipra.

Danas 17.00: 18.00: 18.00: 19.00: 19.00: 19.00: 20.00: 20.00: 20.30: 20.45: 20.45: 20.45:

sreda8.avgust2012.

(1:4) (0:4) (0:3) (0:5) (1:2) (0:1) (1:0) (1:1) (0:0) (1:0) (2:0) (0:1)

-Wihovtrenerjeiurevan{u sa Linfildom i prvoj utakmici sanamanaterenizveodvanapada~a.Verujemda}etakobitiisada. Tako|e,fokusiranjeinasvojuekipu. - Mi moramo igrati na{u igruikrozwutra`itiprolaz daqe. Ovo je veliki ispit za nas, poznatiji smo i od nas se o~ekujepobeda.Sviuklubuverujemodadowemo`emoisti}i. Histerija ne dolazi u obzir, moramo utakmicu odigrati pametno i strpqivo.  Na Kipru namjetofalilopasmoizvukli pouke. Navija~i }e nam oprostitiporaz,alinezalagawenikako. Pozivam sve kojima je Partizanusrcudado|unastadion, podr`e nas, a posle da se zajednoradujemo. Crno–beli su ve`bali i penale.

-Artmedijasenesmeponoviti,ovogaputa}ujadabirampenalxije.UmestoZvonimiraVuki}a imamo Nemawu Tomi}a, akobudeigraotujei[}epovi}, dok}eVladaStojkovi}bitina golu. IvanoviOstoji}sugospodariliuskokuuprvomme~u. - To je na{e oru`je. U prvom me~uAELjepokupiosamojednu loptutakoda}emoinatomebazirati igru. Agresivnom igrom trebado}idoprekida,aondau skokupretitiKipranima. Vermezovi} se ne boji tradicije. - Vreme je da i Partizan posle gola minusa iz prvog me~a izb or i plas man u revan{u. Ali, najva`nije od svega je da navija~i stadion napuste raspolo`eni – istakao je trener Partizana. I.Lazarevi}

ROBERTPROSINE^KIUO^IREVAN[ASOMONIJOMNAKIPRU

Nebismosebranili niprotivLiverpula Pred put u Nikoziju, trener kaouBeogradu,ve}}epredsvojim kontru, polukontru, ali razmifudbalera Crvene zvezde Robert navija~ima morati da krene na- {qam i o tome da im ne damo Prosine~ki rekao je da jo{ nije pred i postigne gol. Ipak, tvrdi loptuupotpunosti.Ne}emomoodlu~io kako }e postaviti ekipu datone}eizkorenamewatipri- }i da je dr`imo 70 odsto kao u zarevan{me~tre}egkolakvalistup wegovog tima, ve} da }e se Beogradu, ali ho}u da je i tamo fikacija za Ligu Evrope protiv otvoritiprostorzabr`uigru. ~uvamo,daigramo. Omonije. On, ipak, kao zakleti -Kadsenekobrani,ondanema Prosine~kijesamo„poja~ao” optimistasmatrada}ecrveno-bebrze igre. Nama do|u u Beograd ono{tojeve}rekaoipodvukao, lipro}iKipranepozaslu~ajdajenekozaboravio slebeogradskih0:0. {tajenajaviokadajedolazio -MoramprvodaviuZvezdu. dim {ta se doga|a sa -Jasenikadne}ubraniti, Milanom Jovanovinikad ne}u re}i momcima da }em.Uzkvalitetkoji stanu pozadi i ~ekaju, jer to poseduje,doneonamje onda nije Crvena zvezda, to i ozbiqnost. Uostaonda nismo mi, nisam takav lom,zatosmogaidonija.Nebihsebranio90miveli.Onnamjemnogo nutaniprotivLiverpula.A pomogaouprvojutaktrener Omonije Neofitos mici. Nadam se da }e Larku ovde nije hteo ni{ta! do~etvrtkabitipraNe}e mo}i tako u revan{u vi, a onda }emo mo}i istakao je Prosine~ki, koji darazmi{qamootakverujeda}ejedangolbitidotici -  rekao je Provoqan za prolazak daqe i sine~ki. stogapriznajedaseekipaneJovanovi} je zamo}esprematizapenale. lio {efa da odradi TrenerZvezdeidaqetralak{i trening, jer `ivremeirazumevawazaovu ose}aposlediceiscrgeneraciju,~ijikvalitetnipqenosti nakon odije prepoznao samo on, ve} i granih90minutaproselektorisvihselekcijaSr{log ~etvrtka, a sve bije,paiCrneGore.Prosiposle pauze od osam ne~kio~ekujedesetakpoziva meseci. Prosine~ki u narednim danima od Sinije apostrofirao we{eMihajlovi}a,Aleksandra govu spremnost kao RobertProsine~ki:Zvezdasene}ebranitinaKipru Jankovi}a, Branka Brnovi}a bitniju stvar u ovom iZoranaFilipovi}a. trenutkuodtogadali}einaGSP ekipe tipa Javor ili ko ve}, - Da li Crvena zvezda i daqe stadionuigra~eizvestiuformastanu sa 11 igra~a iza lopte i ima vremena da ~eka ove igra~e? ciji4-3-3ili4-4-2. gde }e{ onda!? Treba pro}i to, Pa,ima...Moradaima.[tagodda - Smatram da je najva`nije da tonijelako...Kaddveekipevose dogodi u ~etvrtak, ova generau|emo motivisano i ~vrsto, da se le da igraju fudbal, onda mo`e cija }e imati kvalitet. Oni }e momciboreusvakomduelu,aonda i br`e. Da su se oni otvorili osvajatiprvenstvoiigratiEvro}ekvalitetdo}i.Tadane}ebiti jedne sekunde ovde, pa ko ne bi pu-zavr{iojetrenerCrvenezveva`nodalistojimou4-3-3ili4dao loptu u prostor? Ne mo`e zde. 4-2.Samodamomcibuduraspolosamo jedna ekipa da igra, druga FudbaleriCrvenezvezdeotpu`eni kao {to su bili u nekim dastojiublokuidaseondaigra tovalisuuNikoziju,gde}eve~eutakmicama. dobar fudbal - rekao je Prosi- ras trenirati u terminu po~etka Prosine~kismatradaOmonija ne~kiidodao:-Zvezdane}emno- me~a(19~asovapolokalnomvrene}e mo}i da igra destruktivno gomewatizarevan{,proba}emo menu).

\OR\EVUJKOV,LEGENDA VOJVODINE

Nadamse lepimvestima izBe~a Na proslavi 80 godina postojawaSlogeizLokame|umnogobrojnim zvanicama bio je \or|e Vujkov,biv{ifudbalerVojvodine,za kojujeuperioduod1973.godinedo 1983.godineodigrao523utakmice ime|upetoricomjeigra~asanajve}imbrojemnastupaudresunovosadskogvelikana. Pitamo biv{eg reprezentativca{tao~ekujeodgostovawaVo{e uBe~u. -Danijeprimilagolnasvomterenugotovobihbiosiguranda}e pro}iunarednikrug.No,bezobzira na to nadam se da }e odigrati jo{ boqu partiju od one u Novom Saduida}eobradovatisvequbiteqefudbalauSrbijiplasmanom uslede}ekolo.Iskreno,nadamse lepimvestimaizBe~a-optimista jeproslavqenias. Po zavr{etku karijere, desetak godinastebiliaktivniuVojvodini, pa mo`ete da poredite period kadasteviigraliisada{wevreme. -Vojvodinajebilaiostalamoj klub.Doksamigraojednaekipaje samalimizmenamaigralavi{esezona,sadasesastavimewajuodsezonedosezone,mladiigra~irano uska~u u vatru i logi~no je da je neophodnovremedastasajuiponesuteretvelikogkluba. Bili ste reprezentativac, svrstavaju vas u Vo{ine legenda, a opetkarijerustezavr{iliuLoku? - Ispunila mi se `eqa da zaigramizaSloguitajperiodnastupapredmojimLo~animamijeveomadrag-istakaojeVujkov. @.M.

va`nije sporedne stvari na svetu”, sutra uve~e (od 21.05 ~asova)poku{a}edanadoknadi minus iz Novog Sada, ali }eijedanodnajboqihklubovauSrbijiimatipredsobom zadatak da tu istu prednost (2:1) odbrani. ^ija }e `eqa bitive}a,amogu}nostirealnije, sazna}emo, dakle, sutra uve~e,aNovosa|aniupresto-

na{ adut. Sta} em o isp red igra~a rivala i ne}emo dozvoliti ono {to on pri`eqkuje,avisokoizla`ewebekovatimaizBe~aotvori}enam priliku po bokovima. Nadam se da }emo to uspeti da iskoristimoido|emodo`eqenog gola. Strelacdrugoggolauutakmic i u Novom Sadu Mil an

MilanBojovi}iZlatomirZagor~i}naju~era{woj konferencijizamedije

ni grad Austrije putuju s nameromdaobezbedesebipravo da igraju nove evropske utakmice. -Svesnismoina{egikvalitetaRapida-rekaojenaju~er a{ woj konf er enc ij i za medije {ef stru~nog {taba nov os ads kih crv en o-bel ih Zlatomir Zagor~i}. - U prvomsusretuvidelismodamo`emo da se nosimo s velikim timomizBe~a,panamjeciq da se plas ir am o u nar edn u rund u kval if ik ac ij a. Svi igra~i su zdravi i spremni, tako da problema ove vrste nemamo. Govore}i o rivalu, Zagor~i}jeistakao: - Rapid se nalazi u seriji te{kih utakmica, jer posle poraza od nas usledio im je neuspehuduelusgradskimri-

Boj ov i} kao zap et a pu{ ka o~ekujeutakmicuuBe~u. -Posledprvogme~auokvirili smo sliku da nismo ni{ta lo{iji od Rapida - istakao je spretn i golg et er. Sves ni smo da mo` em o da igramo s Austrijacima i u Be~putujemosciqemdapro|emodaqe.Moramodabudemo fokusiraninautakmicuizadatkekojeimamo,a~iwenica da}estadionbitipunnetrebadanasoptere}uje.Optimista sam i verujem da mo`emo da ispunimo `eqe nas samih, kaoina{ihnavija~a. Bojovi}jezatimdodao: - U prv om pol uv rem en u novos ads kog due l a isp it iv al i smo snag e i zat o smo igral i ne{ to rez erv is an ij e.U nastavk usmomibil iekip akoja je dom in ir al a i u fin i{ u

[toperi ZlatomirZagor~i}jo{uveknijeodrediotimkoji}eistr~atinatravustadionauBe~u.Utimsevra}aBranislav Trajkovi}kojijeodradiosuspenzijuzbogcrvenogkartona, pajetrener,kadasepovelare~osastavu,rekao: -[toperskipar}enajverovatnije~initi\uri}iTrajkovi}.Ipak,imamodaodradimojo{dvatreningadoutakmice.Kona~nuodlukudone}emopredpo~etaksusreta,apostojiopcijajo{nekihizmenauodnosunatimkojijeigrao u prvoj utakmici. Pre svega, tu mislim na poziciju levog beka... valom Austrijom (0:3), a nakon revan{a s nama ide na megdanSalcburgu.Neverujem da}ekolega[utelne{tomewati u ekipi, niti u modelu igre,jerRapidimasistemkojem te`i i trudi se da uvek igra na isti na~in. Sada se ve} mnogo dobro poznajemo i tvrdimda,akobudemoodigralimaksimalnodisciplinovano tokom svih 90 minuta, mi }emo biti tim koji se pita. Sigurno je to da se ne}emo braniti,anastoja}emodapostignemogolkojibinam,ube|en sam, doneo uspeh. [to se protivnika ti~e, karakteristi~no je da je re~ o strpqi-

gos ti nis u znal i {ta ih je sna{ lo. Kad a sam pos tig ao drug igol,zai s tasam~uozvi`duk s trib in a, ali sam pogled ao u arb it ra koj i je pokaz aodaseigranas tav i.Fokus ir ao sam se u tom tren utku na golm an a i isk or is tio lopt ukoj umijedod ao.[tet a jesam o{tosmoupos ledw im tren uc im a prim il i gol, ali {tadaserad i. Igra~ i Vojv od in e }e, prema plan u, ve~ er as odr ad it i tren ing na stad io n u „Gerhard Han ap i”, a po~ et ak sutra{ wegme~ ajeu21.05~as ova. Tekst i foto: A.Predojevi}


18

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda8.avgust2012.

VIKENDULUKI]EVU

Radi{aiznenadio HaoVang

FESTIVALUBILU

HaoVang zanovirang Kreatori formata “tri poena za pobedu” slavili su uspeh. Nema boqeg dokaza za spektakularnu predstavu nego posledwi dani super velemajstorskog turnira koji je odr`an u Bilu. Da vas podsetimo: Karlsen je pobedio u me|usobnom susretu sa Vangom u sedmom kolu i stigao ga sakupiv{i jednak broj poena. Zatim su obojica dobili svoje partije. Kineski {ahista je pora`en u pretposledwem kolu i Karlsen je pre{ao u vo|stvo po{to je remizirao. Na kraju, u posledwem kolu Vang je dobio odlu~uju}u partiju protiv Girija, dok je rejting favorit Karlsen posle dugotrajne borbe remizirao sa Bakroom. Kao rezultat ovoga nastao je neobi~an slu~aj. Razlikuju se rezultati po klasi~nom sistemu i “modernizovanom”. Hao Vang je pora`en u tri partije – vi{e nego wegovi najbli`i rivali Karlsen, Giri i Nakamura, ali je postigao dve pobede vi{e od wih {to je odlu~ilo po sistemu bodovawa koji forsira borbenost. Kona~ni plasman po formatu tri poena za pobedu: 1. Hao Vang 19, 2. Magnus Karlsen 18, 3-4. Hikaru Nakamura, Ani{ Giri 16, 5. Etjen Bakro 7, 6. Viktor Bologan 4. Ovako bi izgledala tabela po klasi~nom sistemu: 1. Magnus Karlsen 7, 2. Hao Vang 6,5, 3-4. Hikaru Nakamura, Ani{ Giri 6, 5. Etjen Bakro 3, 6. Viktor Bologan 1,5. FIDEGRANPRI ZAMU[KARCE

Raspored igrawa Na sajtu FIDE je objavqen kalendar takmi~ewa i spisak u~esnika u novoj seriji Gran pri takmi~ewa za mu{karce koji po~iwu u oktobru ove godine a zavr{avaju se istog meseca naredne godine. Igra}e 18 igra~a na 6 turnira a napravqen je i raspored za svakog igra~a koji }e igrati na ~etiri turnira po 12 u~esnika. Igra}e se u Londonu (20.93.10.), Ta{kentu (21.11-5.12.), Lisabonu (17.4-1.5.), Madridu (22.54.6.), Berlinu (2-17..7.) i Parizu (18.9-2.10.). U~esnici su: Tajmur Raxabov, Sergej Karjakin, Hikaru Nakamura, Fabio Karuana, Aleksander Morozevi{, Vasilij Ivan~uk, Aleksander Gri{~uk, Veselin Topalov, Peter Svidler, Hao Vang, Boris Geqfand, Vugar Ga{imov, Peter Leko, Ruslan Ponomarjov, [akrijar Mame|arov, Perez Domingez, Ani{ Giri i Rustam Kasimxanov. PROBLEM BR.401

Belidaje matu dvapoteza GeorgeCarpenter La Presse, 1911.

Re{ewe problema br. 400 (George Carpenter, Schachminiaturen 1902.) sa pozicijom: beli – Kd1, Da3, Sd2, Sd3; crni – Ke3, Td5, pe{ak d4; je 1.Da8! Na 1...K:d3 sledi Da3 mat. Na 1...Tf5 sledi 2.De4 mat. Na 1...Te5 sledi 2.Df3 mat.

[ahovski klub Mladost iz Luki}eva organizovao je peti po redu vikend turnir povodom seoske slave Svetog Ilije. Na turniru je u~estvovalo 23 igra~a iz Zrewanina, E~ke, Toma{evca i Luki}eva. Turnir je igran po [vajcarskom sitemu, 7 kola, 15 minuta po igra~u uz kompjutersko parovawe za koje je bio zadu`en regionalni sudija Sr|an Blagojevi} iz Luki}eva. Posle zanimqivih borbi na 64 poqa savim zaslu`eno, i pomalo neo~ekivano, prvo mesto osvojio je doma}i predstavnik, majstorski kandidat Radi{a Miqanovi}, ostaviv{i iza sebe renomirane zrewaninske FIDE majstore Radivoja Peri{i}a i Neboj{u Somborskog. Osvojio je 6 poena i prvi put trijumfovao na turniru. Drugo mesto zauzeo je majstorski kandidat iz Luki}eva ~lan, [ahovskog kluba Partizan iz Toma{evca, Sr|an Blagojevi} sa 5,5 poena. Na tre}em mestu zavr{io je Radivoj Peri{i} sa 5 poena. Majstorski kandidat i doajen luki}eva~kog {aha, Nikola

ANALIZIRANEPARTIJE

Otvarawe zamazohiste Bio nedavno GM Najxel [ort u Torontu i igrao simultanku na 20 plo~a i sve dobio. Odr`ao je i predavawe, demonstrirao je neki svoj Benoni, partiju koju je dobio, pitao publiku igra li neko od wih Benoni. Neki odgovore da igraju a on ka`e: - Svi koji igraju Benoni su mazohisti! Latili smo se baze podataka i prona{li jednu jedinu partiju u kojoj je [ort igrao Benoni kao crni i – izgubio!

Vander[teren–[ort Amsterdam,1983. Najuspe{niji:Blagojevi},Miqanovi}iPeri{i}

Maksimovi}, odigrao je turnir na visokom nivou, savladao je obojicu majstora ali ga je poraz u me|usobnom susretu sa Miqanovi}em stajao pobede na turniru. Wima uz rame je i majstor ski kan di dat Sla vo qub Pavlovi} iz Luki}eva na petom mestu. Wegovim rezultatom upotpuwen je sjajan dan doma}ih {ahista koji su pokaza-

U~esniciturnirauLuki}evu

li gostuqubivost za svoje {ahov ske pri ja te qe, ali ovom prilikom na 64 poqa nisu imali milosti. Trojica prvoplasiranih nagra|ena su nov~ano, dok su omladinci, omladinke, veterani, pioniri, kao i najboqi doma}i igra~ dobili specijalne nagrade. Organizacija turnira, kao i svake godine, bila je na visokom nivou, qubazni doma}ini obezbedili su za u~esnike turnira osve`avaju}e napitke a posle turnira lova~ki gula{. Plasman: 1. Radi{a Miqanovi} 6, 2. Sr|an Blagojevi} 5,5, 3-5. Radivoj Peri{i}, Niko la Mak si mo vi}, Slavo qub Pavlovi} 5, 6-13. Neboj{a Somborski, Miladin Kandi}, Mi}o Jovi}, Pera Raci}, Slobodan Sto jano vi}, Vladi mir Po po vi}, Danilo Babi}, Ratko Lazi} 4, 14-20. [andor Mesaro{, Nikola Kara~i}, Danka Lali}, Aleksa Savin, Milo{ Ajdari}, Ivana Litri~in, Tanasko Tomi} 3, 21. @ivojin Cvetinovi} 2, 22. Teodora Raci} 1,5, 23. Sini{a Pavkovi} 1. MiladinKandi}

SVETSKOOMLADINSKOPRVENSTVO

Najezdavelemajstora U Atini se od 2-15. avgusta igra Svetsko prvenstvo za omladince i omladinke. Na mu{kom {ampionatu u~estvuje 130 igra~a iz 54 zemqe. Najezda mladih, jakih igra~a, odrazila se i na sastav: 13 velemajstora, 33 intera i 23 FIDE majstora! Posle 4 odigrana kola vode Jan`i Ji (Kina) i Aleksandar Ipatov (Turska) sa po 4 poena. Srpski intermajstor Aleksandar In|i} ima 3 poena i nala-

zi se u grupi od 9-27. mesta. U tre}em kolu pora`en je od vode}eg Kineza. Na `enskom turniru u~estvuje 66 devojaka iz 40 zemaqa, od toga 8 velemajstora, 12 intera i 9 `enskih FIDE majstora. Posle 4 kola vode 5 devojaka sa po 3,5 poena a na{a predstavnica Bogdana Nonkovi} ima 1 poen i nalazi se u grupi 52-61. mesta.

SLOVA^KENARODNESVE^ANOSTI

Akva-park zasveu~esnike [ahovski klub Mladost iz Ba~kog Petrovca organizovao je u nedequ 5. avgusta tradicionalni vikend turnir u okviru Slova~kih narodnih sve~anosti. Turnir se igrao u klimatizovanoj sportskoj sali osnovne {kole „Jan ^ajak“. Igralo se 9 kola po [vajcarskom sistemu, 15 minuta po igra~u. Organizator je, prijatno iznena|en brojem u~esnika, pove}ao broj i iznose predvi|enih nagrada, a posebno iznena|ewe za sve igra~e je usledilo podelom besplatnih ulaznica za fenomenalni akva-park. Naravno, nije izostala ni tradicija dodele kulena i legendarnih petrova~kih metli. ^etiri velemajstora, tri intera i deset FIDE majstora, bio je izazov za 62 majstorska kandidata i 54 kategornika pa iznena|ewa nisu izostajala. Tako je mk Vladimir Lazor savladao pobednika turnira Sini{u Dra`i}a {to mu je donelo i ulazak me|u nagra|ene. I Sini{a Paro{ki se mo`e pohvaliti deobom tre}eg mesta sa mnogo poznatijim u~esnicima. Sudio je me|unarodni sudija Bogoqub Dankovi}. Plasman: 1. Sini{a Dra`i} 8, 2. Miroqub Lazi} 7,5, 3-7. Jovan Radlova~ki, Goran M. Todorovi}, Zoran Arsovi}, Bo{ko Abramovi}, Sini{a Paro{ki 7, 8-15. Vladimir Lazor, Nenad Dimitrijevi}, Zoran Gruji}, Miloje Braji}, Milan Skoko, Sava Manojlovi}, Ivan Banovi}, Rastislav Usiak 6,5, 16-28. Milo{ Roganovi}, Milan Ilij}, @eqko Medar, Danijela Petrovi}, Mi-

dnevnik

lo{ Torbica, Milan Popovi}, Krasoje Notaro{, Tomislav Navratil, Milenko Jovanovi}, Milo{ Zowi}, Nevenko Okiq, Spasoje ^abarkapa, Sini{a Drowi} 6, 29-43. Milorad Andrejevi}, Jovica Radovi}, Luka Rajak, Dragan Kova~evi}, Dobrivoj Popovi}, Nedeqko Peceq, Milo{ [ebez, Pavel Mar~ok, Gavra Kolari}, Bo`o Protu|er, Branislav Vujovi}, Slavko Milovanovi}, Marko Marovi}, Milorad Le|enac, Stanko Mo{i} 5,5, 44-63. Nedeqko Utje{anovi}, Miodrag Jevti}, Du{an Sekuli}, Neboj{a Pavkov, Dragan Igwatovi}, Uro{ Petakov, Stevan Peri}, Dragan Kozomora, @iva Markov, Tigran Okiq, Dragan Ostojin, Zoltan Selewi, Stipa Dermi{ek, Nikola Tadi}, Aleksandar Aleksi}, Bo`idar Kra~unov, Slavko Popovi}, Milan Vojinovi}, Ivan Stankovi}, Petar Radosavqev 5, 64-78. Zlatko Parnicki, Dragan ^i~a, Miroslav ^abarkapa, Bo`idar Karli~i}, Mladen [ipka, Darko Ka~ar, Miladin Tubi}, Mileta Tadi}, Tomislav Bakmaz, Branislav ^anak, Davorin Vrane{, Pavel Topoqski, Juraj Sadlon, Stefan Gogi}, Vladan Petrovi} 4,5, 79-103. Milorad Obradovi}, Mihael Farka{, Danijela Gruji}, Ratomir Bogdanovi}, Zoran Pe{i}, Jano Barto{, Mihal Hegedu{, Zdeno \ur~ianski, Nedeqko Hajder, Zoran Mutlak, Zoran \or|evi}, Jan Manda~, \or|e Trifunovi}, Mihal Ga{parovski, Mihal Grwa, Radivoj Miluni}, Pavel Ja{ko, itd.

CUGERUBA^KOJPALANCI

Trijumf Milo{a [ebeza

U prostorijama [K „Ba~ka Palanka“, odr`an je osmi brzopotezni turnir, koji je okupio 18 {ahista iz ba~kopalana~ke op{tine. Pobednik turnira odlu~en je u posledwem kolu, kada je Fide majstror Milo{ [ebez efektno re{io partiju u svoju korist, i osvajawem celog poena, pretekao do tada vode}eg Popovi}a. - Zadovoqan sam igrom koju sam pru`io na ovom turniru. Svakako da sam jo{ zadovoqniji osvajawem prvog mesta u konkurenciji osamnaestorice {ahista. Po neizvesnosti u pogledu pobednika, ovaj cuger je bio ispred svih koji su ove godine odr`ani. Koliko je zavr{nica bila uzbudqiva i neizvesna, mo`da najre~itije govori podatak da su trojica {ahista koji su bili plasirani od drugog do ~etvrtog mesta osvojili istri broj poena – istakao je Milo{ [ebez. Milo{u [ebezu pripalo je prvo mesto sa devet osvojenih poena, drugi je Perkovi}, tre}i Kova~evi}, a ~etvrti Popovi}. Sva trojica {ahista sakupila su po 8 ½ poena, ali je poredak odre|en na osnovu Buholca. Organizator takmi~ewa [K „Ba~ka Palanka“, nov~ano je nagradio trojicu najboqe plasiranih {ahista. Naredni brzopotezni turnir u Ba~koj Palanci bi}e odr`an 1. septembra. M.\.Kremenovi}

1.d4 e6 2.Sf3 Sf6 3.c4 c5 4.d5 e:d5 5.c:d5 d6 6.Sc3 g6 7.g3 Lg7 8.Lg2 0–0 9.0–0 a6 10.a4 Te8 11.Sd2 Sbd7 12.h3 Tb8 13.Sc4 Sb6 14.Sa3 Lf5 15.g4 Ld7 16.Lf4 Sc8 17.Dd3 Te7 18.Sc4 Le8 19.Dg3 Td7 20.a5 Lf8 21.e4 b5 22.a:b6 S:b6 23.S:d6 Sf:d5 24.e:d5 L:d6 25.T:a6 g5 26.L:d6 T:d6 27.Se4 Tg6 28.Td1 Lb5 29.Ta7 Tc8 30.Sc3 Ld7 31.d6 Le6 32.Le4 Th6 33.Sd5 L:d5 34.L:d5 Sd7 35.Te1 Kh8 36.Te7 Sb6 37.De5+ f6 38.D:f6+

@rtva dame s matom u narednom potezu. 1:0 Vaspitani Svetozar Gligori} nikada ne bi rekao za benoniste da su mazohisti ali ih je uredno evidentirao.

Gligori}–Puc Vidmarovmemorijal Qubqana/Portoro`,1973. Kada sam postigao svoj prvi veliki me|unarodni uspeh u Var{avi 1974. godine, prvi mi je poslao telegram dr Milan Vidmar, u kome je stajalo da “~estita svom nasledniku”. Bilo je to veliko priznawe u re~ima odmerenog a u svetu ~uvenog starog jugoslovenskog velemajstora. Svoje po{tovawe prema wemu iskazao sam i time {to sam u~estvovao na svim me|unarodnim Vidmarovim memorijalima koji su organizovani u Sloveniji posle wegove smrti. 1.d4 c5 2.d5 e5 3.e4 d6 4.Sc3 Dolazi u obzir i najpre 4.c4, ali `ure}i s razvojem figura u partiji, beli `eli da {to pre i efikasnije udari na centralnu ta~ku e5. 4...Sd7 5.f4 Le7 6.Sf3 a6

Crni mora da izgubi tempo na ovaj potez, jer ne ide odmah `eqeno 6...Lf6 zbog 7.Sd5 Db6 8.Sd2 i 9.Se4. 7.Le2! Opet brz razvoj – pre svega. Na 7.a4 crni bi imao vi {e vre me na za 7...Lf6 i daqe u~vr{}ivawe centra. 7...Lf6 8.0–0 De7 9.De1 b5 10.Dg3 Lb7 Crni se zatrpao na kraqevom krilu i ne zna kako da normalno zavr{i svoj razvoj figura. 11.f:e5 S:e5 12.Lf4 h5 13.S:e5 d:e5!? Crni mora da bira lo{ije re{ewe, jer na 13...L:e5 14.L:e5 D:e5 15.D:e5 d:e5 16.Tf5 f6 17.T:h5 beli osvaja pe{aka. 14.Le3 Dd6 15.a4 b4 16.Sb1 Se7 17.Sd2 Sg6 18.Sc4 Dc7

19.T:f6! g:f6 20.Tf1 De7 21.Df2 Tc8 22.Sa5 Crni je potpuno razbijen na oba krila. Na 22...La8 ide 23.L:a6. 22...Sf4 23.L:f4 e:f4 24.D:f4 Tg8 25.L:h5 Tg5 26.Lg4 Td8 27.Sc4 a5 28.S:a5 La6 29.Sc6 Crni predaje. 1:0 Slede}a partija predstavqa dobar primer uzornog vo|ewa kombinovane akcije figurama i pe{acima na oba krila u poziciji sa blokiranim centrom.

Gligori}–Ivkov NoviSad,1975. 1.d4 Sf6 2.c4 c5 3.d5 d6 4.Sc3 g6 5.e4 Lg7 6.Sf3 0–0 7.h3! Novija ideja u odnosu na nastavak 7.Le2 e6 8.0-0 Te8! u kome crni poku{ava Polu Benoni postavu. Potezom u partiji beli obezbe|uje skaka~a na f3, oduzima poqe g4 crnim figurama i priprema 8.Ld3 radi efikasne za{tite ta~ke e4. 7...e5 Prevodi partiju u Benoni postavu. ^e{}e se igralo 7...e6 8.Ld3 e:d5 9.e:d5 Te8+ 10.Le3. 8.Lg5! Odli~an potez, u pravi trenutak. Crni sad ne mo`e dobro da oslobodi put f-pe{aku bez slabqewa svog kraqevog krila. 8...Sbd7 U partiji Gligori} – Qubojevi}, Manila 1974, crni je poku{ao 8...h6, ali posle 9.Le3 Sa6 10.Le2 Sc7 11.0-0 Sh7 12.Dd2 h5 13.Sh2 Se8 14.f4 e:f4 15.L:f4 a6 16.Sf3 f6 17.Ld3 Tf7 18.Lg3 Sf8 19.Sh4 je stajao lo{e. 9.Le2 a6 10.0–0 h6 11.Le3 Sh7 12.Dd2 h5 13.Sg5 De7 14.Tae1 Beli brzo mobile{e svoje snage i ima jasnu nadmo}nost. 14...Tb8 Crni uzalud tra`i plan za protivigru, a slede}i odgovor belog ukazuje na iluzornost poku{aja crnog na daminom krilu. 15.a3! De8!? Ne bi li za{titio ta~ku h5 posle izmene na g5 i f7-f5. 16.Ld3 Bele snage su boqe razvijene, sara|uju, pa crni ne sme ni da pomisli na otvarawe centralnih linija posle f7-f5 i belog protivudara sa f2-f4. 16...b6

17.Kh1! Pre otvarawa pozicije na kraqevom krilu bitno je da se ima kontrola nad ta~kom e5, a tome }e poslu`iti manevar Sc3e2-g1-f3! 17...Dd8 18.b4 Sdf6 19.Se2 Ld7 20.Sg1 S:g5 21.L:g5 Dc7 22.Le3 Proboj po f-liniji. Ne odmah 22.f4 Sh7 s nejasnim posledicama. 22...Sh7 23.f4 e:f4 24.L:f4 Tfe8 25.Sf3 Tbd8 26.Df2 Crni strategijski stoji vrlo lo{e, a pored toga je i u vremenskom tesnacu, {to obja{wava wegove slede}e “ofanzivne” poteze. 26...Lc3?! 27.Te2 Sada preti 28.Dg3. 27...b5 28.b:c5 D:c5 29.Le3 D:a3 30.Ta2 Db3 31.Sd4 L:d4 32.D:f7+ Kh8 33.L:d4+ Te5 34.De7 Te8 35.D:d7 Crni predaje. 1:0 Komentar:S.Gligori} Pripremio:B.Dankovi}


SPORT

dnevnik

Cementa{ispremni Beo~inskifudbaleri, pod nadzorom trenera Zorana Gruji}a i wegovih saradnika Miladina Bura}a i @eqka Blagojevi}a, marqivo se pripremaju za prvenstvenu trku u Srpskojligi. -Izuzetnosamzadovoqandosada{wim radom.Najbitnije je da smo sa~uvali kostur ekipe (Milovi}, Suba{i}, Ga{parevi}, ^ovi}, Ki{, Mili}evi}, Kalinov,Grkovi},Raki}...),dovelismonekolikomla|ihigra~a i prvotimcima pridru`ili petorica momaka iz na{e {kole. Odigrali smo do sada sedam kontrolnih utakmica, a generalnuprobuima}emuuduelusa {aba~kom Ma~vom. Verujem da

smo spremni za prvenstvenu trku-ka`etrenerCementaMiladinGruji}. Cementovigra~kipogon~ine: golmaniMilo{Suba{i},Nikola Sakan, Vladimir Be~eli}, igra~i: @eqko Ga{parevi}, Ivan ^ovi}, Dejan Ki{, Miqan Milovi},Gordan\eri},Milo{ Bursa},DejanMili}evi},AleksandarGrkovi},PetarIli},RadeLukaja,RadojicaKalinov,Milan^ankovi},Neboj{aDesnica, Nikola Ba~i}, Milo{ Petrovi}, Bojan \uri}, Luka Nedimovi}, Danijel Haxi}, Jovan Vukovi}, Robert Pastor, Davor Podnar, Mitar Bude~evi}, Filip Pankari~an i Vedran Bjelajac (statusAleksandraRaki}ajepod znakompitawa). B.S.

Jelenostajeuz supperliga{e Zajednicafudbalskihklubova Superlige Srbije i Apatinskapivaranastavqaju saradwu, kojom je predvi|enodazvani~annazivlige ostaneJelenSuperliga. NastavaksaradwesaApatinskom pivarom obezbedi}e Zajednici stabilno finansirawe i neometan rad naredne tri sezone, dok }e Jelen Pivo, najomiqeniji pivski brend mu{karaca, nastaviti da bude sna`na podr{ka i oslonac u daqem razvoju najgledanijeg i najkvalitetnijeg fudbalskog takmi~ewauzemqi.

DOLINAIZPADINESPREMNAZATAKMI^EWE

Kova~iLuki}tandem zauspehe Fudbaleri srpskoliga{a Doline iz Padine u posledwim proveramapokazalisuda}ebiti mnogo ja~a u odnosu na prethodnusezonu.Uprelaznomroku do{li su Danilo Kova~evi}, SlobodanSpaskovski,DejanBogunovi}, Novak [alipurovi} (Dinamo, Pan~evo), Ivan ]i-

ri} (Partizan, Beograd), Slobodan Gigovi} (Mihajlovac), Filip Anti} (Mladost, Omoqica) i Milan [}epanovi} (Radni~ki,Beograd). Predsednik kluba Miroslav Kova~zadovoqanjedosada{wim radomioptimistaje{toserezultatati~eudolaze}ojsezoni.

DraganLuki}iMiroslavKova~

-PovratakdirektoraLuki}a jenajve}eovosezonskopoja~awe, jersawimsmoproteklihgodina znali samo za uspehe i verujem da }e i sada tako biti.U novoj sezoni `elimo plasman me|u prvih pet ekipa i verujem da ovajigra~kisastavtomo`eida ostvari-nadaseKova~. Posle godinu dana pauze u klubsenafunkcijudirektora vrat io Drag an Luk i}, a za sekretarajeizabranPavelRoharik. -UPadinisamradioosamgodina,anakonpauzenisammogao da odbijem poziv mojih prijateqadasevratimuklubu.Verujem da smo napravili dobar potez dovo|ewem trenera Maxevskog, adokrajaprelaznogrokamogu}ejedadovedemojo{dvaigra~a -veliLuki}. - Dosta dobro smo radili tokom priprema i zadovoqan sam zalagawem igra~a na kontrolnim me~evima. Do po~etka  sezone imamo jo{ vremena dauigramosvelinijetimakako bismo ostvarili plasman kojiseodnao~ekuje-rekaoje trenerMaxevski. B.Stojkovski

PRIPREMEPOTISJAIZKAWI@E

Opstanakname}e dodatnenapore Fudbaleri Potisja iz Kawi`einarednesezone}esetakmi~itiuSuboti~kojpodru~nojligi zahvaquju}i ~iwenici da su prvaciiztriligenajni`egranga odustali od takmi~ewa zbog nedostatka finansijskih sredstavaineispuwavawauslova.

nakseniorskogpogonastabilizuju.Timebiseizbeglestrepwe od ispadawa koje se ponavqaju iz sezone u sezonu i hvatawe za slamkuspasau~iwenicidaprvaciiznajni`egstepenatakmi~ewa nemaju mogu}nosti za prelazakuvi{irang.

deqkovi}a i Zorana Terzina izNovogKne`evca,sviostali iz Kawi`e, a ponovo je po~eo datreniraiSvetozarLon~ar. Ukqu~uju}ikadetekojisuse prikqu~ili treninzima seniorskeekipe,naraspolagawusu 22 igra~a, od kojih je nekoli-

sreda8.avgust2012.

19

PRVENSTVOSRBIJEUBI^VOLEJU

Ba~aniu`ivali uodbojcinapesku U Ba~ujeodr`an~etvrtiturnir Vip bi~ volej lige (Prvensvo Srbije), koji je privukao veliku pa`wu qubiteqa odbojke na pesku u ovom kraju. Ure|ne pla`e jezera Provala krajBa~a bilesutesneza sve namernedagledaju nadmetawa u ovom atraktivnom sportu. Najuspe{niji u`enskojkonkurenciji bioje parNata{a[evarika-Nina[kari},aumu{kojIgorTe{i}-StefanBasta. [evarikai[kari}suufinalusavladale Aleksandru Frajtovi} i Awu Vrazli} sa2:0(21:19,21:19),doksuTe{i}iBastabiliboqiodparaSini{aAntoni}iMarko Gale{evsa2:1(19:21,21:16,15:8). NaturniruuBa~ujeu~estvovalo11ekipa u`enskojidvadesetdvatima umu{kojkonkurenciji.Medaqeipriznawanajuspe{nijimauru~ilisuzamenikpredsednikaop{tineBa~BorislavAntoni} iproslavqeniodbojka{ VladimirGrbi}. S. Miler

ODR@ANEDVETRKEDUNAVSKOGKUPA

ObaputaslavioMirkovi} Sjajni biciklista novosadskog Fanatika AleksandarMirkovi} pobedio je u dve trke

Dunavskogkupa,najve}egtakmi~ewa rekreativaca, amatera i mastersa u regionu koje su odr`ane na stazama Novosadskog

Pobednici13.trkeDunavskogkupa

sajma!Slaviojeiudrumskojtrci i u kriterijumu u konkurenciji44voza~aizSrbije,HrvatskeiBiH.Vo`enesuidvetrke MalogDunavskogkupazauzrast do13godinaiukupnipobednik biojepoletaracvaqevskogBobe\or|ePavlovi}. Dunavskikup,12.trka,44km: 1. Aleksandar Mirkovi} (Fanatik, Novi Sad), 2. Milo{ Vojni}(Spartak,Subotica),3. DarioNim~evi}(Spartak,Subotica)itd.Trinaestatrka,28 km-kriterijum:1.Aleksandar Mirkovi} (Fanatik) 18 bodova, 2. Dario Nim~evi} (Spartak)13bodova,3.HajrudinTrle (Tuzla) 10 bodova.Trke Malog Dunavskog kupa, prva, 11,2 km: 1. Davor Bo`i} (Sokol, Vinkovci),2.\or|ePavlovi} (Bob a, Vaq ev o), 3. Ant on io Bo`i} (Sokol) itd. Druga trka, 5,6 km: 1.\or|e Pavlovi} (Boba), 2. Luka Raki} (Boba). Ukupni pobednik  bio je je \or|ePavlovi}.

BE^EJCIUSPE[NOORGANIZOVALI12.PLIVA^KIMARATON

Svepo~asti JankuRadmanovi}u Zahvaquju}ivrednim entuzijastima Pliva~kog kluba Be~ej, tradicija daqinskog plivawauBe~ejunastavqenajeorganizacijom 12. pliva~kog maratona,kojisebodujezaSRBOPEN kup. Najvi{e bodova u pomenutomserijalusaTiseponeojeJanko Radmanovi} iz Beogradskog pliva~kogkluba,jerjeuvremenu 1:00,37prvisavladaodeonicudugu5000metara.Ve~itodrugiBe~ejacSebastianSaboposledwih dvadesetak metara isplivao je delfinstilomizabele`iovreme1:03,43,atre}iumu{kojkonkurencijibiojeTode\urovi}iz Beogradskog pliva~kog kluba s vremenom1:07,49.Naglasilismo umu{kojkonkurenciji,jerjepre wega kao tre}a u ciq doplivala Ivona ^olakovi} iz drugog be~ejskog kluba Swim Star u vremenu 1:04,50. U `enskoj konkurencijisupotom,gotovozajedno,stigledveSomborke,drugas

vremenom 1:10,02 bila je Jovana Dudakovi} iz kluba Feniks, a tre}a Bojana Dedi} iz PVK Polets1:10,05. Ovogodi{wi be~ejski maraton odr`an je po izuzetno povoqni

PobednikmaratonanaTisi kodBe~ejaJankoRadmanovi}

uslovima za pliva~e, ali se nije okupio,ba{,o~ekivanbrojtakmi~ara. Na stazi dugoj 5.000 metara startovalo je 52 takmi~ara u sedamuzrasnihkategorija`enskei mu{kekonkurencije.Idoksuoni zaveslajima„remetili“letwitiskimir,ispredbe~ejskogizleti{ta,gdejebiociqmaratona,odr`anesububamaretrkeukojimaje nastupiloukupno19dece. Najmla|i de~aci su plivali deonicudugu100metara.Be~ejac FilipKova~evjebioprvi,SomboracAleksaDudukovi}drugi,a tre}iBe~ejacMihajlo@ivojnovi}.Nastaziod200metaranastupio je samo malo stariji uzrast. Kod devoj~ica prve dve su bile Be~ejkeitopobednicaJovanaJe~anski, druga je bila Karolina Tot-Hasno{i,atre}aAnaFeje{ iz Kawi`e. Kod mu{karaca su Be~ejci osvojili prva tri mesta i to ovim redom: Vuka{in Vukani}, Nemawa Markovi} i Uro{ Kova~ev. V.Jankov

EVROPSKOPRVENSTVOJUNIORAULITVANIJIILETONIJI

Mijatovi}odrediosastav Seniorsko-kadetskipogonPotisjaizKawi`e

Plasman pri dnu tabele dr`aojetokomletarukovodstvoi ekipuPotisjauvelikojneizvesnosti,pajesvimalaknulokada jepredesetakdanaIzvr{niodborPFSSuboticekonstatovao opstanak Potisja. Sticajem okolnosti Kawi`ani ostaju u podru~nom rangu takmi~ewa, {to je s jedne strane dobro, jer Potisjeimasvepreduslove,ali dugogodi{we tavorewe name}e obavezu upravi da se u~ine dodatni napori da se klub i u~i-

Zbog neizvesnosti oko statusaunarednojsezoninisuodvi{e bili aktuelni dolasci igra~a u Potisje, ali su u TotovoSelo,kojesespremadaseniorskuekipuukqu~iuPotisku ligu, oti{li Darko Veselinov i Igor Tesli}, dok je Novokne`ev~anin Milan Savi} oka~io kopa~ke o klin. ^lan uprave i trener kadeta Rudolf Bohata ka`e da su od igra~anakojesera~unazaprvi tim, izuzev Predraga Ne-

cina kadeta jo{ premlada za prvitim. -Sastavjemo`daslabijinegopro{lesezone,alisvezavisi kako }emo se do po~etka prvenstva pripremiti.Sigruno je dasmouodbranimnogoizgubiliodlaskomDarkaVeselinova. Odkadetakojisustasalizaprvi tim ve} su igrali i mogu da igrajuBi~kei,Husta,Buza,Na| iSegi-ka`eBohata. Tekst i foto: M.Mitrovi}

Selektormu{kejuniorskeko{arka{ke reprezentacijaDejanMijatovi}odredioje sastav koji }e u~estvovati na Evropskom prvenstvuuLitvanijiiLetoniji,od9.do 19. avgusta. Neposredno pred polazak u Viqnus, selektorMijatovi}sezahvalioLukiNikoli}u,ObrenuDobri}uiNikoliMilutinovu. -Doposledweg~asasmo~ekalidavidimodali}e NikolaMilutinovuspetidaseoporaviiputujena {ampionat.Ve}nekolikodana,usledvirusneinfekcije,imavisokutemperaturu,opaomujeimuniteti zaistanismosmelidagaizla`emorizikuivodimou Viqnus.Suvi{nojepri~atidajeNikolabiojedan odnosilacaigreiveomabitan~lanna{egtima.Me|utim,odavnosmonapravilisistemkojinezavisiod pojednica.Verujemoda}egaMilo{Jankovi}uspe-

{noodmeniti.[toseti}eNikoli}aiObri}a,koju suodprvogdanaprirpemaodli~noradiliipona{alise,odlu~ivalesunijanseiinteresitima-rekao jeDejanMijatovi}. Srbiju }e na Evropskom prvenstvu u Litvaniji i Letonijipredstavqatislede}ih12ko{arka{a:Nikola Radi~evi}, Mihajlo Andri}, Luka An|u{i}, Milo{Jankovi},Nikola^vorovi},NikolaRebi}, Du{anRisti},NikolaJankovi},Brano\ukanovi}, Du{anKutle{i},StefanPoti\oko[ali}. Pored selektora Dejana Mijatovi}a, u stru~nom {tabubi}ejo{pomo}nitreneri\or|eAxi},MarkoBara}iNikolaMarkovi},kaoifizioterapeut MarkoSoki}. PrvuutakmicureprezentacijaSrbijeigra9.avgusta(12.30)protivselekcijeUkrajine.


20

svet

sreda8.avgust2012.

dnevnik

VEST KOJU JE PRENEO KUVAR BIV[EG SEVERNOKOREJSKOG LIDERA KIM YONG ILA

MA\ARSKA

SevernaKorejaidestopamaKine PJONGJANG: Severnokorejski lider KimXongUnspremasedasprovedereforme sli~neonimkojesuuKiniura|eneprevi{e decenija.Tuvestprenelajejapanskaagencija Kjodo, pozivaju}i se na pomalo neuobi~ajen izvor–kuvarabiv{eglideratezemqeKim Xong Ila. Kuvar koji koristi pseudonim KenxiFuximotoprebegaojeuJapanpredesetakgodina,anedavnojenapozivnovogsevernokorejskoglideraboraviouPjongjangu. Fuximotojebioli~nikuvarpredsednika od1989.do2001.godineiudobrimjeodnosima sa vladarskom porodicom, uprkos ~iwenicidajepobegaoizSeverneKoreje.Nakon bekstvaobjaviojenekolikokwigaosvojim iskustvimadokje`iveouPjongjangu. Kim Xong Un mu, kako tvrdi, ne zamera {tojeoti{aoiprirediomujesrda~ando~ek.KuvarjerekaodaKimplaniradasprovede reforme po uzoru na kineski sistem tr`i{nogsocijalizma.

UKRATKO

Kenyi Fuyimoto

„Kada odem u Evropu ili Japan, vidim obiqe hrane i raznih proizvoda, ali kada idemuSevernuKorejunevidimni{ta.Treba da prou~imo kineske poteze i pravila„, rekaoje,premanavodimaFuximotoa,severnokorejskilideruwihovomrazgovoru.

Ove tvrdwe dolaze u vreme kada je Kim oti{aouVijetnamutrodnevnuposetu.Analiti~arividesastanakFuximotoaisevernokorejskog lidera kao jo{ jedan znak da mladiKim`elidaseudaqiodre`imaina~ina vladawa koji su praktikovali wegov otacideda „Sude}i po onome {to je Kim Xong Un uradioproteklihmeseci,onsenesamodistanciraodre`imasvogoca,ve}toradisa izuzetnom hrabro{}u i brzinom„, rekao je AndrejLankov,profesorkojijestudiraou Pjongjangu, a sada predaje na ju`nokorejskomUniverzitetu„Kumkin„. Me|utim,Fuximotoka`eidauSevernoj Korejivelikumo}imajupredsednikovujak iujna,JangSongTekiKimXongHui. „Iako je Kim Xong Un izabrao svog naslednika, tek }e jedan od deset zakona koje onpredlo`ibitiimplementirano„,zakqu~iojeFuximoto.

^atarinijeume{an udeportaciju? BUDIMPE[TA: Tu`ba Centra„SimonVizental”protivLasla ^atarija zbog deportacija 1941.uUkrajinijeneosnovana,saop{tilojetu`ila{tvouMa|arskoj.Tu`ila{tvonastavqaistraguowegovojuloziudeportacijamaizgetauKo{icama1944. „Premana{iminformacijama, Laslo ^atari nije ume{an u deportacijeuUkrajiniinepostoji nikakvamogu}nostdaseinterveni{eutomslu~aju”,reklajeagenciji Frans pres portparolka tu`ila{tvaBetinaBagoq. Direktor Centra „Simon Vizental” Efraim Zurof podneo je

NIGERIJA

Masakrhri{}ana ubogomoqi

VLADINE SNAGE NANELE TE[KE GUBITKE POBUWENICIMA U ALEPU

Jo{jedangeneral pobegaoodAsada

UAfrici veje JOHANESBURG: Doktropske vru}ine mu~e stanovnike dela Evrope, u Johanesburgu suqudiiza{linaulicekako bi posle pet godina videli sneg u najve}em gradu Ju`ne Afrike. Obilne padavine u planinskim predelima zatvorile su glavni auto-put koji povezuje Johanesburg s najprometnijom lukomDurbanomnaistoku. Portp ar olk a slu` be za odr`avawe puteva izjavila je za agenciju Frans pres da je nekoliko qudi ostalo zarobqeno na auto-putu N3 i da vlasti poku{avaju da do wih doprukrozsne`ninanos. Voza~ima je upu}en apel da buduizuzetnooprezni,budu}i da malo qudi ima iskustva u vo`wi po snegom prekrivenim ulicama u ovoj oblasti, ali zasad nije zabele`ena nijednasaobra}ajnanesre}a.

Bomba uba{ti STOKHOLM: Jedan[ve|anin prona{ao je bombu od 50 kilograma dok se spremao da pok os i travw ak, nav el a je {vedskapolicija.Bombajetu bilave}du`eiprekrilajuje trav a, izj av il a je agenc ij i Frans pres portparolka policije u Istadu, gradu na jugu [vedske,EvaVestford. Po{tojeotkriobombu,mu{karac je odmah pozvao policiju, koja se obratila za pomo} vojsci, dodala je portparolka. „Mislimo da je re~ o bombi”, rekla je Vestfordova i dodala da }e biti sprovedena istraga kako bi se utvrdilo poreklobombe.Sadasebomba deza kt iv ir a, a stan ovn ic i obli`wih ku}a su evakuisani iobustavqenjesaobra}aj.

DAMASK: Sirijska dr`avana televizija emitovala je snimak sastanka predsednika Ba{ara el Asada sa {efom obav e{ tajn e slu` be Iran a Saidom Xalilijem, izaslanikom iranskog vrhovnog vo|e Ali Hamneija. To je Asadovo prvo pojavqivawe u medijima od22.jula. „Re{ewe za krizu u Siriji mora da do|e iz same zemqe i kroz nacionalni dijalog, a ne intervencijom sila sa strane”, rekao je Xalili po dolaskuuDamask,prenelajeiranska tel ev iz ij a na araps kom Al-Alam. Sirijskavojskanastavilaje ofanzivu na pobuweni~ke polo`aje {irom zemqe. Dr`avna televizija je javila da su vladine snage nanele te{ke gubitkepobuwenicimauAlepuipovratiledvepolicijske stanice. Opoziciona Opservatorija za za{titu qudskih prava iz LondonanavodidaseuAlepu

dvetu`beprotiv^atarija.Jedna se odnosi na deportaciju 15.700 qudi iz geta u Ko{icama izme|u 1941. i 1944. u nacisti~ki logor Au{vic, a druga na deportaciju 300qudiulogoruUkrajini,Kamjanec-Podilski1941.godine. „Osumwi~eni ne mo`e da bude dovedenuvezusadeportacijamau Kamjanec-Podilski, jer nije bio nalicumesta,nitijeimaoneophodan~indabiuticaonadono{eweodluka”,reklajeportparolka tu`ila{tva. Ona je, me|utim, dodala da se „nastavqa istraga vezano za deportacijeizKo{ica1944”.

ABUYA: Naoru`ani napada~ ubio je najmawe 19 osoba u hri{}anskoj crkvi u centralnoj Nigeriji,rekaojejedanvojnizvani~nik. General-pukovnik Gabrijel Oloruwomi rekao je agenciji Aso{ijeted pres da je napada~ preksino} u{ao u crkvu u gradu Otite,ubliziniOkene,kadasuse verniciokupilizamolitvu.Ubijenjeipastor,amnogisuraweni, rekao je general, ali je odbio da ka`enakogasesumwa.Nikojo{ nijepreuzeoodgovornostzanapad. Ranije je nigerijska sekta radikalnihislamistaBokoharampreuzelaodgovornostzanekolikonapadanacrkveovegodine.Kakojavqa sajt „Alafrika”, napada~ je

preksino}stigaoautomobilomdo crkve u vreme slu`be, blokirao ulazubogomoquiizautomatskog oru`jaodmahotvoriovatrunavernike,anapadjetrajao~ak20minuta.BokoHaram,{touprevoduzna~i „Zapadno obrazovawe je greh”, najozlogla{enija je ekstremna islamisti~kagrupauNigeriji. Boko Haram je 2001. godine oformio Muhamed Jusuf, a grupa seo{troprotiviqudskimzakonimaiboriseprotivhri{}anstva. VerujesedajeBokoHaramodsvog osnivawa odgovoran za najmawe 10.000 ubistava. Samo u pro{loj godini,pripadnicigrupeubilisu 450 qudi, a u prvih {est meseci ovegodine~ak620.

NEMA^KA Said Yalili i Ba{ar el Asad

vode `estoke borbe, i da je vojs ka iz hel ik opt er a bombardovala ~etvrti na istoku grada. Prema podacima bezbednosnihslu`bi,okoAlepajeraspore|eno najmawe 20.000 pripadn ik a reg ul arn e sir ijs ke vojske, a u gradu je {est do osam hiqada pobuwenika. Pobuwenici ipak tvrde da pod

kont rol om dr` e pol ov in u grada. Ju~e su u Tursku prebegli jo{ jedan general, 12 ni`ih oficirai1.137civila.Opozicioniaktivistinavodeidaje ministarfinansijauhap{enu poku{ajubega,dokzapadnimedijiprenosedaontopori~ei da i daqe obavqa funkciju ministra. (Tanjug)

SADodgovornezaotmicu TEHERAN: Zvani~niTeheranjeju~esaop{tio dasmatraSADodgovornimzaotmicugrupeod48 iranskih hodo~asnika, koje su pobuwenici oteli izautobusauDamaskuusubotu.Iranpoku{avada osigurawihovoosloba|awe. Diplomatskanota,izdatanakoninformacijeo smrti trojice iranskih hodo~asnika tokom bombardovawa u Siriji, uru~ena je Ambasadi [vajcarske u Teheranu, koja zastupa interese SAD u Iranu. „Sobziromnao~iglednupodr{kuSADteroristi~kim grupama i slawu oru`ja u Siriju, ta zemqajeodgovornaza`ivot48iranskihhodo~asnikaotetihuDamasku”,navodiseunoti.Sirijski

pobuwenicikojisuusubotuoteli48Iranaca,objavilisuju~edasutrojicaotetihpoginulaubombardovawuDamaska. Iranjejo{usubotuzatra`ioodTurskeiKatara, koji podr`avaju pobuwenike, da interveni{ukakobiotetibilioslobo|eni.OtetiIranco optu`eni su da su pripadnici elitne jedinice islamskog re`ima „^uvara revolucije”, {to Teherandemantuje. Iran, glavni saveznik Sirije u regionu, saop{tiojedajeme|unarodnisastanakoSirijiplaniranza~etvrtak.Irnaski{efdiplomatijeAli AkbarSalehiputujeuAnkarunarazgovoreoSiriji,javiojeBi-Bi-Si.

Uhap{en{pijunNATO-a BERLIN: Nema~kapolicijauhapsilajejednogslu`benikaNATOosumwi~enogza{pijuna`uuameri~kojbaziuRam{tajnu,saop{tilojenema~kodr`avnotu`ila{tvo.Kancelarijatu`ila{tvau graduKarlsruhenajugozapaduzemqenavodidajenema~kidr`avqaninManfredK.(60)osumwi~endajekrao„dr`avnetajne,”zaneidentifikovana„tre}alica,”prenosiAFP. Verujesedajeonkaocivilnislu`benikNATOdolaziodopoverqivihinformacijanaraspolagawuwegovomposlodavcuuameri~kojvazduhoplovnojbaziuRam{tajnuidaihjekopiraonasvoj ra~unar,”navedenojeusaop{tewu.„Sumwasedajetoradiosanameromdadobijeneinformacijeprosleditre}ojstrani,”dodajetu`ila{tvo,nenavode}ikojeeventualno`eleodadobijetepodatke nikolikosubilipoverqivi.Uhap{enomjeodre|enpritvor.

KONGO

Stotinemrtvih GAMA: Uisto~nomKonguubijenojeisilovanonastotinequdi, aparavojneformacijekoristebezbednosnivakuumdoksevojskasuo~avasanovompobunom,navodiOksfam.ElodiMartel,direktor britanskehumanitarneorganizacijeOksfamzaKongo,opisujesituacijuuisto~nomKongukaohumanitarnukatastrofu. „Dostiglismonovunajni`uta~kuukongoanskomkonfliktukadamasakriprolazeprakti~noneprime}eno”,ka`eon. Oko~etvrtmilionaqudijenapustilosvojedomove,navodiAP. Nekivojnicisupokrenulipobunuuapriluisadakontroli{uvelikedeloveisto~nogKonga,bogatogrudnimnalazi{tima.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLADIMIRPUTIN PredsednikRusijeVladimirPutinnije`eleoda gasve{tenikRuskepravoslavnecrkvepoqubiurukuprilikomposetemanastirunaostrvuValam.Putinajeneprijatnoiznenadiogestjednogsve{tenika,kojijeprvog~ovekazemqehteodapozdravipoqupcemuruku.PredsednikRusije,kojijebioiznena|enovimpotezom,samojepovukaorukuipogledomjeo{inuosve{tenika.

ABDULRAHIMVARDAK Avganistanski ministar odbrane Abdul Rahim Vardakpodneojeju~eostavkupo{tomujeprethodnoparlamentizglasaonepoverewe,~imejejednood najva`nijih mesta u kabinetu ostalo upra`weno u trenutkuintezivirawanapadaekstremista.Vardak jerekaodapo{tujeodlukuparlamenta,kojabi,mogladaiskomplikujeplanoveNATOoprebacivawu ovla{}ewanaavganistanskesnagedokraja2014.

LIDIJAKA^O Meksi~kanovinarkaLidijaKa~o,kojajegodinamaizve{tavalaonasiqunad`enamaidecom,napustilajezemqupo{tojedobijalau~estalepretwe smr}u, saop{tila je medijska organizacija „Artikal19”izLondona.Ka~oje2000.osnovalaudru`ewezaza{titu`enaidecaodporodi~nognasiqai seksualnogzlostavqawa.Otkrilaje,svojevremeno, mre`uu~esnikaupedofiliji.

Tri godine zatvora za „Pusi rajot”? MO SKVA: Tu` il a{ tvo u Moskvizatra`ilojetrogodi{wu zat vrs ku kaz nu za tri ~laniceruskepankgrupe„Pusi raj ot”, zbog hul ig ans tva. Grup a je u feb rua r u, uo~i predsedni~kih izbora, u glavnomHramuHristaSpasiteqa uMoskviizvelaperformansu kojemjeotpevalapesmu„Bogorodice,sapasinasPutina”. ^lanice sastava su potom uhap{ene i ve} pet meseci se nalazeupritvoru,dokjesu|eweutoku.Oneodbijajukrivicu,navode}idanisunemeravale da povrede ose}awa vernika, ve} da su istupile protiv suvi{nog zbli`avawa Ruske pravoslavnecrkveivlasti. Tu`ilac je, obja{wavaju}i predl og o trog od i{ woj zatvorskoj kazni, naveo da su se ~lanicepankgrupepojavileu hramu u „krajwe neodgovaraju}oj ode}i, u izazovnim haqinamajarkihboja”,adajewiho-

^lanice grupe „Pusi rajot” na su|ewu

vo pona{awe bilo „vulgarno, izazivaju}eicini~no”. Preds edn ic a nev lad in e Hels in{ ke org an iz ac ij e za za{titu qudskih prava Qudmila Aleksejeva izrazila je

ju~e nadu da sudija ne}e pozitivn o odg ov or it i na zaht ev Tu`ila{tva i da }e devojke osloboditi. „Poludeli su. Ako ih optu`e,to}ebitisramotaizadr-

`avu i za Rusku pravoslavnu crkvu”,reklajeAleksejeva. Optu`enedevojkepodr`ale sumnogeruskekulturneijavneli~nosti,kaoisvetskezvezde. Pop-zvezda Madona, koja jesino}imalakoncertuMoskvi, izjavila je novinarima da se nada }e devojke uskoro bitioslobo|ene. „Celi `ivot sam bila protivcenzureiborilasamseza slobodu re~i. Nadam se da }e sudijabitimilostiv,daihne}eosuditinasedamgodinazatvor a i da }e uskor o bit i oslobo|ene”,izjavilajeona. Ranije su ih podr`ali StivenFraj,Sting,„Redhot~ili pepers”, „Franc Ferdinand”, Pit er Geb riel, „Fejt nou mor”iNinaHagen. Putin je po~etkom avgusta novinarimaizjaviodauakciji„Pusirajot”nevidini{ta dobro,alidaih„netrebaba{ takostrogoosuditi”.


balkan

dnevnik

OBELE@AVAWE „OLUJE” U HRVATSKOJ IZAZVALO PRAVU POLITI^KU BURU

Pupovac:Prvoodredi{te Vukovar,aneKnin ZAGREB: „ Vukovar, a ne Knin trebalo bi da bude prvo mesto gde bi mogli da se na|u predstavnici Srba iz Hrvatske, izjavio je saborski poslanik i potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac u preksino}nom Dnevniku 3 Hrvatske televizije. Isti~u}i da se o tome vode razgovori sa vladom i da se nada da }e se uslovi za to ste}i u novembru, Pupovac je ocenio i da }e biti prilike za susret wega i predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a. Isti~u}i da od predsednika Ive Josipovi}a nije dobio poziv za dolazak u Knin, Pupovac je izjavio da postoji uobi~ajeni slu`beni poziv ili neslu`beni.

Milorad Pupovac

rodno ve}e sa 1.800 ve}nika i 18 `upanijskih ve}a i SDSS sa tri poslanika i brojnim zvani~nici-

Milo{evi}: Srbi ne mogu da prihvate slavqe u Kninu Obele`avawe godi{wice „Oluje„ nije dan koji Srbi ho}e i mogu da slave, rekao je zamenik predsednika Srpskog narodnog ve}a i predsednik srpskog mawinskog ve}a u Zagrebu Sa{a Milo{evi}. „Dolazak na proslavu u Knin za nas je za sada neprihvatqiv. Oni koji to rade nisu na{i predstavnici i rade to da bi ne{to u{i}arili, a ne zbog Srba u Hrvatskoj, na{ih prava ili pozicija”, rekao je Milo{evi} za „Jutarwi list”. On je istakao da Srbi ne mogu prihvate slavqe u Kninu sve dok se ne izrazi `aqewe zbog egzodusa vi{e od 200.000 Srba i dok god se ne `eli da se Srbi prihvate kao `rtve rata On, me|utim, navodi da se za „takav poziv mora stvoriti dovoqno pretpostavki da institucije srpske zajednice - Srpsko na-

Dodik protiv Lagumyije BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik pozvao je ju~e {efa diplomatije BiH Zlatka Lagumxiju da podnese ostavku, optu`uju}i ga da je instrukcijom da se u Generalnoj skup{tini UN glasa za rezoluciju o Siriji prekr{io Ustav. Dodik, lider SNSD, poru~io je da }e, ukoliko Lagumxija ne podnese ostavku, poslani~ki klubovi stranaka iz RS, „u neko dogledno vreme”, u dr`avnom parlamentu pokrenuti pitawe wegove smene. Dodik je Lagumxiju optu`io da je instrukcijom predstavniku Stalne misije BiH pri UN da podr`i rezoluciju o Siriji prekr{io Ustav i zakone i, kako je naveo, politi~ki dogovor „{estorke”, koji vi{e ne va`i sve dok se ne re{i ovaj zahtev za ostavku ili smenu {efa diplomatije. „Svi dogovori ‘{estorke’ su suspendovani i ne va`e, a mo}i }e se odmrznuti ili staviti u funkciji tek kada se ova situacija oko Lagumxijinog nezakonitog i vanustavnog pona{awa razre{i”, rekao je Dodik. Predsednik RS je naglasio da to podrazumeva i da ne va`e svi raniji dogovori o imovini, rekonstrukciji Saveta ministara BiH, koje predstavnici RS ne}e podr`ati, dok se ne razre{i ovo pitawe, javila je Fena.

ma, mogu tako zna~ajnu stvar razmotriti i doneti odluku da li su se i uz koje pretpostavke za to stekli uslovi”.

Na pitawe da li ~iwenica da nije pozvan u Knin, kao ni da ga predsednik Srbije Tomislav Nikoli} nije pozvao na inauguraciju, zna~i da gubi uticaj kao predstavnik Srba u Hrvatskoj, on je rekao da nije imao priliku da se sretne sa Nikoli}em i da nije bio me|u onima koji su podr`avali wegovu politi~ku stranku, ni kandidaturu. „[to se ti~e na{ih me|usobnih odnosa, za to }e biti prilike, a inicijativu ne}e odre|ivati neko drugi, nego mi”, rekao je Pupovac. „I ako odlu~imo biti most izme|u Zagreba i Beograda, izme|u predsednika Hrvatske i predsednika Srbije, kao {to smo to znali biti i do sada, onda }emo mi odlu~iti kada }emo biti i koliko }emo biti most”, rekao je Pupovac i dodao da to ne}e odlu~ivati niko drugi, niti sa predsednikom Srpskog demokratskog foruma Veqkom Xakulom koji je do{ao u Knin, niti bez wega. Pupovac je rekao da bi mo`da cela pri~a oko Knina izgledala druga~ije da se srpskim predstavnicima reklo {to se namerava. Odgovaraju}i na pitawe za{to u nedequ ipak nije bio u Kninu, Pu-

povac je podsetio na to da su Srbi odatle morali oti}i, a da se vratio mali broj, prilikom ~ega su se sretali sa brojnim problemima. „Za{to to pitate mene koji sam 22 godine `ivota posvetio upravo tome, da ne bi do{lo do takvog rata, da ne bi do{lo do takvog stradawa i kada je ve} do{lo, posvetio 22 godine `ivota tome da se popravi {teta koja je nastala”, rekao je Pupovac. Proslavu u Kninu ocenio je kao nedovoqno pripremqen doga|aj, oceniv{i da je „prili~an nesporazum zakqu~iti da wegov nedolazak ne doprinosi normalizaciji odnosa”. „Obrnuto, ne~iji dolazak ne doprinosi ni pomirewu, ni normalizaciji, niti iskoraku u tom pogledu”, rekao je Pupovac. „Tvrdwe da je Xakula prvi predstavnik Srba koji je slu`beno do{ao na proslavu Oluje u Knin su falsifikat”, rekao je Pupovac, podsetiv{i da je 1995. tamo bio Srbin iz tada{we vlade, 2004. je bio poslanik SDSS, a nakon toga ~lan vlade iz SDSS-a. „Niko od toga nije pravio predstavu. Za{to je neko odlu~io da od nekog ko nema politi~ki legitimitet me|u Srbima, koga ne podr`ava niti jedna srpska organizacija i pitawe je da li bi ga podr`ala wegova sopstvena, koji nema moralnog autoriteta me|u Srbima u Hrvatskoj ni generalno u Hrvatskoj, bude progla{en kao istorijski akter u stvari koja je od ogromne va`nosti za Hrvate i Srbe i za odnose izme|u Hrvatske i Srbije”, rekao je Pupovac.

ZBOG SVE VE]E SAOBRA]AJNE IZOLOVANOSTI I PROPADAWA

PovratakDubrova~ke republike? ZAGREB: Dubrovnik gubi obele`ja grada i postaje izolovano ostrvo koji `ivi samo leti, a zimi tavori odse~eno od matice domovine. Takav stav ima ve}ina Dubrov~ana koji prstom upiru u politi~are svih opcija i prozivaju ih da Dubrovnik koriste samo u promotivne svrhe ili za krpqewe buxetskih rupa zaradom od turizma, pi{e „Slobodna Dalmacija”. Lepote Dubrovnika hvale svetski mediji, a za napredak grada na nacionalnom nivou malo ko mari, ka`u Dubrov~ani i upozoravaju na letargiju u koju je zapao grad zbog nebrige odgovornih. Od pro{le godine, Dubrovnik je, uprkos protivqewu ekonomista, ostao bez samostalnog Trgova~kog suda. Osam vekova stara dubrova~ka carinarnica od ovog leta posluje kao filijala Carinarnice Plo~e, a odnedavno je i zajednica zdravstvenog osigurawa Dubrovnik pripojena Splitu. Poigravawe biv{ih i sada{wih vlastodr`aca s saobra}ajnom nepovezano{}u Dubrovnika posebna je pri~a, pi{e list. Mnogi gra|ani peqe{ki most, trajekte, autoputeve i pontone odavno do`ivqavaju kao politi~ki spin od kojeg koristi imaju i vlast i opozicija, ali ne i stanovnici Dubrovnika. U gradu sa najvi{e hotela s pet zvezdica, uz svaku ki{u treba prokuvavati vodu, polovina grada nema kanalizacionu mre`u, ka`u Dubrov~ani. U Dubrovniku zbog svega toga raste broj zagovornika Dubrova~-

Dubrovnik

ke republike, pi{e „Slobodna Dalmacija”. Dubrova~ki konceptualni umetnik i gra|anski aktivista Slaven Toq izjavio je da se opet ma{e zastavama i ustaje smelo u odbranu nacionalnog bi}a i teritorija. To su isti oni qudi koji godinama zatvaraju o~i pred uni{tavawem i prisvajawem javnog prostora i hladno poklawaju Sr| (brdo kod Dubrovnika) interesima jednog sumwivog „investitora” - me{etara, pi{e „Slobodna Dalmacija”. Oni sad recituju o nacionalnom ponosu i za{titi teritorija, o istorijskom pravu i specijalnom ratu protiv Hrvatske, rekao je Toq. Dubrovnik je saobra}ajno izolovan smawewem broja letova od kraja oktobra do po~etka apri-

la. Udaqen je vi{e sati od ostalih centara Hrvatske, grani~ni prelaz sa Neumom dodatno pove}ava izolovanost, navodi splitski list. Dubrova~ki akademski slikar Davor Lucianovi} rekao je da je `ivot u Dubrovniku te`ak je jer su zbog udaqenosti i saobra}ajne izolacije cene roba i usluga u gradu znatno vi{e nego u ostatku zemqe. U uslovima marginalizacije Dubrovnika, stvara se raspolo`ewe nezadovoqstva, {to mo`e i}i na ruku zagovornicima separatisti~kih stavova, obnovi ideje Dubrova~ke Republike i sli~nim opasnim stremqewima, rekao je Lucianovi}. Nadam se samo da se ovakva klima ogor~ewa ne stvara ve{ta~ki, kako bi se pove}ao broj nezadovoqnika sklonih separatizmu, rekao je Lucianovi}.

ME\UNARODNI KREDITORI SAMO PRODUBQUJU RECESIJU

MMFspremannaustupkeGr~koj WUJORK: Me|unarodni monetarni fond je spreman na ustupke Gr~koj, objavio je wujor{ki „Volstrit xornal”, pozivaju}i se na dobro informisane izvore. Nakon {to je okon~ao proveru vezanu za gr~ko ispuwavawe uslova iz me|unarodnog paketa za spasavawe, MMF je pozvao lidere evrozone da preduzmu mere za ubla`avawe tih uslova, naveo je list.

MMF je spreman da omogu}i Gr~koj povoqnije uslove, zbog sve ja~ih znakova da recesija u toj zemqi, koja traje ve} petu godinu, spre~ava Atinu da normalno ispuwava obaveze koje je prihvatila. Sa druge strane, program kresawa dr`avnih rashoda i ekonomske reforme, na kojima insistiraju me|unarodni kreditori, samo produbquju recesiju, ukazao je MMF.

Rukovodstvo Fonda je saop{tilo da dr`avni dug Gr~ke treba da bude smawen na prihvatqiviji nivo, pre nego {to MMF pusti Atini slede}e tran{e obe}ane pomo}i. Po mi{qewu stru~waka koje su kontaktirali novinari „Volstrit xornala”, najjednostavniji i najefikasniji na~in je da se Gr~koj oprosti deo duga. MMF nije zvani~nio komentarisao tu informaciju, objavqeno

je na sajtu „Finmarket.ru”. Ve}ina ~lanica evrozone bi, me|utim, takav korak do~ekala s velikim protivqewem, pre svega Nema~ka koja snosi najve}i teret finansirawa problemati~nih ~lanica tog monetarnog bloka. Evrozona je odobrila Gr~koj kreditnu liniju od 127 milijardi evra i weni zvani~nici su vi{e puta podvla~ili da ne treba o~ekivati nove ustupke.

sreda8.avgust2012.

21

CRNA GORA

Frontodbija ponuduSNP-a PODGORICA: Demokratski front poru~io je da mu ne odgovara predlog koalicionog sporazuma koji mu je ponudila Socijalisti~ka narodna partija, ~ime se nastavqa dilema da li }e crnogorska opozicija na izborima 14. oktobra, nastupiti u jednoj ili vi{e kolona. Iz Demokratskog fronta je, ipak, saop{teno da i daqe dr`e otvorena vrata za nastavak komunikacije sa SNP-om, kao najja~om opozicionom strankom, o zajedni~kom nastupu na parlamentarnim izborima. Demokratski front, za sada, ~ine Nova srpska demokratija i Pokret za promene, a na ~elu tog opozicionog saveza nalazi se biv{i diplomata Miodrag Leki}. SNP je predlo`ila Demokratskom frontu zajedni~ki nastup na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, ali pod uslovima koje je odredila SNP. U predlogu koalicionog sporazuma, koji je ponudila SNP, predvi|eno je da Demokratski front na zajedni~koj izbornoj listi ima prvo mesto na

listi i jo{ 40 poslani~kih mandata, dok bi SNP-u pripalo 40 poslani~kih mesta na izbornoj listi. Glavni odbor SNP-a ostavio je Demokratskom frontu rok do 10. avgusta da se odredi o predlogu koalicionog sporazuma, a, u slu~aju izostanka odgovora, SNP }e na izbore nastupiti samostalno. Iz Demokratskog fronta ju~e je saop{teno da ne postoji mogu}nost pravqewe koalicije sa tim opozicionim savezom, ve} da bi SNP samo mogla da se pridru`i Frontu. ^lan Predsedni{tva Demokratskog fronta Goran Danilovi} rekao je da je prerano govoriti i o raspodeli poslani~kih mandata, jer Front jo{ nije zatvorio vrata za prijem ostalih politi~kih subjekata. On je, u izjavi medijima, dodao da Demokratski front, ipak, i daqa otvara mogu}nost za nastavak komunikacije sa SNP-om, kao najja~om opozicionom strankom, o zajedni~kom nastupu na parlamentarnim izborima.


22

kultura

sreda8.avgust2012.

INTERVJU

dnevnik

МИЊА ПЕКОВИЋ, ГЛУМИЦА СУБОТИЧКОГ ПОЗОРИШТА

Вера у жељно ишчекивано ново Међу глумцима млађе генерације има много онихкојивреднораде,непосустали,пуниентузијазма,озбиљниитемељниусвомпослу,иаконису уцентрумедијскепажњеизбивања,мождабаши збогсвегатога.ЈеднаодњихјеглумицасуботичкогНародногпозоришта/Казалишта/Непсинхаз МињаПековић,која је,додуше, ипакуцентрупозоришнихзбивања,јерСуботицатојестеибила и остала и уовомтренуткукоднас. Миња Пековић је рођена 1983. у Сарајеву, дипломирала глуму на драмском одсеку Академије уметностиуНовом Саду, укласиБорисаИсаковића,а убрзопотомпосталаје сталничлансуботичкогпозоришта итамоодиграланизулога.Добитницајенаграде занајбољумладуглумицу наДанима комедије у Јагодини 2010, као и „Предраг ПеђаТомановић”, занајбољегдипломираногстудентаглуменасрпскомјезикунаАкадемији уметностиуНовомСаду. ИпубликајојјеуСуботици одавала признање и проглашавала је за глумицу претходнедвесезоне. КласаБорисаИсаковићаукојојстебилии ви,показаласекаоврлоуспешна,алијој,нажалост,кризновременеиденаруку,тенема много могућности да се искаже. Када би говорили о томе „шта би било кад би било”, шта би било са глумцима те класе, шта мислитедабипостигли? - Штабибило,кадбибило...Хм...Накреденцима би прашину скупљало бар неколико Стерија, Медведа,Палми,Лавова,Глобуса,Оскара и свега оногаштоседапозлатити...илипомлатити!Шалимсе!Тешкојеговоритиоономештобимогло бити, кад је све већ овако како јесте... Са мојом класомјетакоодуписа.Ништанамниједошлони

брзо,нилако,нислучајно.Икозназаштојебаш такодобро.Аштосекризетиче...„Непадаснегда поморисвет,већдасваказверкасвојтрагпокаже.” Уосталом, криза није смак света, већ само смена старихвредностиновим.Нисампресталадаверујем да моја класа припада том жељно ишчекиваномновом. Откуд ви у суботичком позоришту? Како стесетамообреливећодмахнаконзавршенеакадемије? - Када сам била студент четврте године, суботичко позориште је правило кастинг за улогу у представи „Шта је собар видео” у режији Ане Ђорђевић. Тако сам добила прву професионалну улогу.Одиграласампремијеру,ондаједошлалетњапаузаи,мислиласам,тојето.Наконпармесеци,тачније,окомогрођендана,директоркадраме ОљаЂорђевићпозваламеједаускочимупредставу„АпартманА”,штосамиприхватила.Убрзоме је позвала још једном - „на разговор”. Била сам убеђенадасеонапредомислилаокотогускакања и да хоће да откаже сарадњу. Кад ми је, уместо свега тога, понудила да постанем члан ансамбла суботичкогНародногпозоришта, јасамзанемела! Судећипоњеномсмеху,мислимдасамузтоизинулакаосом! Ето,тојепричао прелепомрођенданскомпоклонукојијоштраје. Већ петгодина,односнопетсезона,играте у представама суботичког позоришта. Коликовамјетодонелоискуства? - Много сам разноразних искустава стекла. У мом случају, најзначајнија се односе на сам процес проба. Нека су искуства била јако лепа, нека јакоружна.Оналепа теше,онаружна уче.Алисе ниједнихнидругихнебиходрекла. Ако,пак,го-

ворим о процесу играња представа, морам да кажемдајетонајбољимогућикондиционитренинг заглумцаи,наравно, непресушниизворанегдота! У представу „Passport„ суботичког позоришта „Деже Костолањи” којом је недавно завршена њихова сезона, „упали” сте на необичан начин, и практично сте у једном дану морали да научите улогу, и да чак и у једномделуговоритетекстнамађарскомјезику. Колико је изгледало немогуће да савладатесвето? -Јестесечинилонемогућим!Али,мањеод24 сата, ичињеницаданисамималаприликудапредставу претходно погледам, само су увећали изазов!Свакомеоднасјеповременопотребан„адреналинскишок”.Некоће стиснутипетљуза „bungeejumping„,јамогускочитисамоу-представу! Ималасамогромнуисвесрднупомоћсвихчлановаекипе,пасам,захваљујућитоме, ималаосећај некесулудесигурности.Играласамдвепредставе тогдана,сакраткомпаузомизмеђу.Првајепротеклабезгрешке,пасамзатоудругојмораладаплатим и за прву! Наиме, на самом почетку другог играња сломила ми се чаша, да би ми се, недуго потом, заглавило стопало у столицу! Помислила сам,шталићесвејошдамеснађеи,утомтренутку, схватилакакосампреуморнадабихсенервирала.Задивночудо,докрајавишенијебилонепријатнихизненађења! Шта раде глумци лети? Да ли желе да се одморе од улога,или воле да и даље буду у њима,путују и учествују на фестивалима? -Какоко,какоштаикакокад.Одговорјештур, али тако је. Некада је глумцу потребан само одмор, некад размена искустава, некад нови проје-

кат. Ја лети сумирам и анализирам све што сам урадилапротеклегодинеизапочињемново.Некад наличном,некаднапрофесионалномплану,некад наобаистовремено.Некоторадиод1.јануара,ја радимод1.јула. То је,ваљда,мојначин дасеквалитетно одморим. Провести лето под паролом „свечетириувис”нијемојашољачаја.Увертира зановусезонунеможедабуде„старапесма”! НаташаПејчић

ВЛАДИМИР ПИШТАЛО У НОВОСАДСКОЈ ГРАДСКОЈ КЊИЖАРИ

ПРЕД АУКЦИЈСКОМ КУЋОМ СОТБИ МОЖДА ПОСЛЕДЊА ЛЕОНАРДОВА СЛИКА

Слике претворене у речи

Девица Марија или Магдалена?

Неки кажу да је метафораалаткакојујеБогзаборавио када јествараосвет.АВладимирПиштало додаје да је метафораосновно средство књижевног стварања. То се најбоље може уочитиуњеговомроману„Венеција“ („Агора“, 2011), о коме је

Многе његове читаоце привукла је квалификација да је „Венеција“ најличнији Пишталов роман, што је аутор и потврдио. У темеље тог града уграђени су трагови неких његових предака, многих сународника, измешали су се ту и

ауторјучеразговараосачитаоцима у Новосадској градској књижари.Удруштвуњеговогиздавача Ненада Шапоње и новосадских пријатеља, углавном писаца,говорилосеионовимПишталовимрукописима.

Балкан и Медитеран. Зато је свакибилдунгсроман,паи„Венеција“, заправо потрага за идентитетом.ИоваПишталова књига кренула је од емоција, а затимсусемислипретваралеу сликеиречи.

Фото: Р. Хаџић

-Чимзавршимједнукњигу,ја одмах почињем да пишем другу, објашњавао је јуче Пиштало.-Не иде то тако лако као што звучи, јер се мој дух и тело опиру тој журби,панастајупаузеуписању. Наравно,узсталнобелешкарење. Мислим да је у прозном стваралаштвудоброрадитистално,јер проза је плод многих малих инспирација. Желим да напишем књигу о ИвиАндрићу,већсамје,нанеки начинизапочео.Мождаћетобити нека врста биографије, мада Андрићнијеволеотајжанр.Андрићјенекакоизнутрагледаољуде,разумеоихјеиволео,атакоје иписаооњима. Збогтогајењегова литература блиска свима. Познатоједајеволеожене,даим једубокоицелогживотабиопосвећен-ипсихолошкииеротскии на сваки други начин. О таквим моментима бих волео да говори мојабудућакњига,анеобаналностима типа- да ли је Андрић остављао бакшиш у кафанама и далијеимаољубавнице. Јуче смо у Новосадској градској књижари сазнали и да је Владимир Пиштало завршио књигу путописа. Радује се унапред што је читаоцима који воле, а не могу да путују- „позајмиоочи“давидемногачаробна места.Онакокакојењему идругим читаоцима путописа Зуко ЏумхуромогућиодавидиАвганистан. Р.Лотина

НА НОВОМ АЛБУМУ „ТЕМПЕСТ”

Дилан пева и о „Титанику” НовиалбумБобаДиланапочеојекаоалбум„верских песама”, али се завршио као нешто потпуно другачије,сапесмомо„Титанику”укојојсепомињеиЛеонардоДикаприо.„Мислимдапесманеби билаистабезњега,илифилма”,рекаојеДиланлисту„РолингСтон”. Популарниглумацпомињесенанасловнојнумери „Темпест” у 14-минутној оди несрећном броду. Диланјепесмуурадиокористећимелодијупиониракантримузике-породицеКартер,којисуисами написалипесмуопотонућу„Титаника”. „Играо сам се са том мелодијом једне вечери. Многомиседопала.Алисамсеондазапитаошта ћудаљесањом”итакојенасталапесма„Темпест” укојојсепомињеиглумацкојијесветскуславустекао филмом „Титаник” Џејмса Камерона. Албум „Темпест”језамишљенкаоколекцијапесамапосвећенихвери. „Желео сам да снимим нешто више религиозно. Одређенерелигиознепесмекојесамжелеодаурадималинисам.Билојепотребномногоконцентрациједасепронађенештоштојевећ10путараније урађено”,рекаојеДилан. Кадајеречо„Титанику”Диланјеопуштенији.И поредвеликеколичинематеријалавезаногза„Титаник”,овај71-годишњакјевећинуизмислио. „Људићерећидатонијебашистина,алитекстописцанеинтересујеистина.Оноштоњегаинтере-

Сензационализам или не, али острвскимедијивећ брујеодоткрићанове,какомногимаизгледа, последње слике Леонарда да Винчија, коју је „препознао“ једаноддиректорачувенеаукцијскекућеСотби,кадамујеФиона Мекларен донела на процену прашњавииодкречењауфлеканиартефактнаплатну,пронађен на имању у Шкотској. Хари Робертсон је занемео кад је видео сликуоногаштосечиникласичним приказом девице Марије са децомИсусомиЈованом,приказанимкаодеца,димензија58пута71центиметар,атемпературу је додатно подгрејала позадина слике са остацима оног што изгледакаопапска булаЈованапетогизраногпетнаестогвека. Епилогцелогдогађајаједаће сенаконачанодговорчекатиминимумгодину,коликоћетрајати анализенапрестижномИнституту „Хамилтон Кер“ у Кембриџу. У међувремену, госпођа Мекларенјеодлучиладаинвестираиу књигу којујеназвала„DaVinci’s Last Commission: The Most SensationalDetectiveStoryInTheHistoryOfArt“,штонечуди,јери сама фама доноси вредност, а званична потврда би јој донела стотинакмилионафунти. Причагласидајесликукаопоклон од свог пацијента, добио Фионинотацкојијебиодоктор, 1960.године.Наконњеговесмрти, 1979. године, Фиона Мекларен је слику добила као рођенданскипоклон одсвојемајке,али

„Магдалена“,„Исус“,„слика“, „ЛеонардодаВинчи“,кључнесу речи за роман Дена Брауна који јеизазваопланетарнусензацију, пајесасвимлогичноштоиФиона Мекларен покушава кренути сличним путем, само са потен-

Милионски користан „фалсификат“ КоликооткрићесликекојачакидаједелоЛеонардовихученикаможебитикориснозањеногвласника,говориподатакопоследњемсличномслучају,портретуженезакојиседугомислилодаје ДаВинчијев,азаправоприпаданекомодњеговихследбеникаиз 18.века,којијеСотбиуЊујоркупренеколикоданапродаозамилиониподолара.Укаталогу,сликајеирекламиранакаопредмет лепоте и уметности саме, у оквиру које, у начелу, не постоји неспорнакатегоријааутентичности.Занимљиво,иоовојслици,њеном пореклуипуту,писанесукњиге.

сујејеоноштајетребалодаседогоди,штајемогло даседогоди.Тојењеговаистина”,објасниојеДилан. Дилановновиалбумупродајићесепојавити10. септембра. (Танјуг)

нијепосебнообраћалапажњуна њу, чак је слику депоновала на фарми заједно са осталим стварима приликом селидбе из Лондона,дабисеупоследњемвеликомспремањууњојјавиоосећај да је можда вреднија него што мисли. Осећају је допринело и препознавање речи „Магдалена“ на оном што ће се показати као печатиранаповељаједногодпоглаваракатоличкецркве.

цијалнимматеријалнимдоказом више. Искористивши записе да јеМаријаМагдаленанаконИсусовог распећа живот наставила најугуФранцуске,ДенБраун је, испоставићесебриљантноуспешно, осмислио причу у којој светиГралнијепредмет,негосамакрв,Исусовародбинскалоза. БудућидајеКатоличкацркватаквепричеувексматралазајерес, постаје заиста интригантно шта

јесвеикакопроживеласликау поседу госпође Мекларен. На њој, стручњаци не поричу могућност, можда је насликана Магдалена,јеркосинатела,раздељак, потпуно одговарају Магдалени са Леонардове „Послед-

њевечере“.Засладокусце,утренутним острвским анализама се спомињу још неке стручне експертизе:дететуИсусујесредњи прстногевећинегопалац,изнад левограменанеманишта,недовршено је поље слике, што су, такође, карактеристике неких ранијихЛеонардовихрадова. Они који су скептичнији тврде да у најбољем случају слика може бити само скицирана од странеДаВинчија,докјојјеконачнебојеиобликемогаоподарити неки од његових ученика, иликаснијихимитатора.Азатеже случајеве, који се јеже и на помисао о кодирању слика за поколења која ће доћи после петсто година, нема ни зрнца сумњедајеречојефтином,сензационалистичкомпокушајудизања цене ономе што се може наћи на сваком бувљаку уметничкихдела. И.Бурић


iZ dRUGOG UGLA

dnevnik

sreda8.avgust2012.

23

Допинг,алкохол,преваре: Ф О т О г рА Ф И ј е Д А Н А неславнеолимпијскеепизоде Национална Радио Слободна Европа

П

ијанепрославе,трикови смачевимаинепристојни гестови свакако не би требали да буду део олимпијских игара. Али и такве стварисуразлогзанекеоднезаборавнихепизодауисторији летнихизимскихигара.

Аустралијски олимпијски комитет је овог месеца одлучио да двоје пливача, Ник Д’Аркy и Кенрик Монк, казни хитним повратком кући након наступанаиграма. Разлог? Постављање фотографија на Фејсбуку на којима

БронзанамедаљакојујебациоАраАбрахамиjаннаОИуПекингу2008.

них инцидената. На играма у Атини 2004. године, ирански џудиста Араш Миресмаили се почастио обилном гозбом ноћ уочи борбе након чега је био дисквалификован због прекорачењадозвољенетежине.Његово објашњење је било да је то био његов начин протеста збогтогаштосетребаосуочитисапротивникомизИзраела, земље коју исламска републиканепризнаје. Тај случај призива потез пољскогскакачасмоткомВладислава Козакијевича који је на играма у Москви направио опсцени гест према публици којамунијебиланаклоњенаи којајенавијалазарускогатлетичара Константина Волкова. Гест, који је био слављен у Пољској, тадашњем совјетском сателиту, умало га је кошталазлатнемедаље. Понекад, лоше понашање укључује и употребу реквизита. За време летних игара у Монтреалу,БорисОнишченко, мачевалачка звезда из бившег Совјетског Савеза, је запрепастио свог британског супарникакадајезабележиопоениако

Руска влада је у мају јавно двоје спортиста позира са ваобзнанила да ће олимпијском треним оружјем. Званичници тиму бити забрањено да кон- суреклидајетаквопонашање зумира алкохол током игара. дијаметрално супротно имиџу Не само атлетичарима, већ и члановимаделегацијекоји су у њиховој пратњи. Москванијеобјаснила разлог за ову одлуку. Међутим, на прошлим зимским играмауВанкуверу пре две године рускитимјебиовеликоразочарење.Кући су дониели само 14 медаља, а неки су их видели као кандидате за 50 одличја. Оноучемујетим био изванредан су биле забаве. Током једнеодњихчаксу поставилиимитаци- БрзиклизачИванСкобревслависвојусребрнумедаљууВанкуверу2010. јудваапаратазаточењегорива којиспортиститребајуиматиу га није ни дотакао својим из којих су гостима служили јавности. оружјем. воткуивиски. Токомгодина,листаслучајеСудијесуоткриледајеОниАли пијанчење није једини ва неспортског понашања на шченков мач био опремљен начин лошег понашанаја о ко- Играмајетоликонарасладаби дугметомпомоћукојегје,када јем се прича уочи лондонских моглапослужитикаоосноваза га притисне, бележен поен у игара. мини-Олимпијаду озлоглаше- електронском систему за бро-

јање.Наконтога,ионичитав совјетски мачевалачки тим су билидисквалификовани. Други начини помоћу којих су олимпијци постајали озлоглашени иду у распону од кориштењанедозвољенихстимуланса до показивања незадовољства приликом примања одличја. Канадски спринтер Би Џонсон је експресно постао познат,аодмахзатимиозлоглашен, када је освојио златну медаљу у трци на сто метара наОлимпијскимиграмауСеулу1988.годинекојамујеубрзоодузетазбогдопинга. На зимским играма у Нагану1998.године,Џонсонов сународњак Рос Ребаглиати ушао је у историју као први освајач златне медаље у сноубордингу. Неколикосатипослеонаму је одузета јер је допинг тест откриодајекористиомарихуану. У још мање уобичајеном преокрету,медаљамујевраћенајермарихуанатаданијебила на листи забрањених супстанци Међународног олимпијског комитета. Шведски рвач арменског порекла Ара Абрахамиан је постао познат због погрешног разлога када је на летним играма у Пекингу намерно на под бациобронзанумедаљу, само неколико тренутака након што му је окачена оковрата. Овајпотез,којим је протестовао због губитка у полуфиналу, донео му је директнудисквалификацију. Најнасилнији испадипакједемолирање хотелских соба од стране америчког хокејашког тима у Нагану, након што их је низ поразакоштаонаставкатакмичења. Ове епизоде из олимпијске историје вероватно нису инспирација коју свет очекује од Игара, али без њих оне не би билеисте.

Пловећиуниверзитет осигуравазапослење Глас Америке

С

туденти Калифорнијске трговачко-поморске академије пролазе тешке студије, али суимпоследипломирањаотворена многаврата.Збогпосусталепривредемногидипломциамеричкихколеџаиуниверзитетадуженегообично проводеутражењузапослења.Али студенти Калифорнијске трговачкопоморске академије, једине школе те врсте на западној обали, немају проблемауналажењупосла.Дубоко уутробибродаГолденберврућејеи бучно. То је место на коме Василе Тудоранпроводивремерадећионо штонајвишеволи. „Знаосамјошкаомалидаћуволети да поправљам ствари“, каже Василе. Василејестудентмашинствана Калифорнијској трговачко-поморскојакадемији.ИакојезградауниверзитетаупредграђуСанФранцискастудентимноговременапроводенаброду.Токомдвомесечногкрстарења,288студенатапрепловило је 15 хиљада километара, прошло кроз Панамски канал и посетило неколико земаља Централне АмерикеиКариба. „Када завршимо школу посао намјепрактичнозагарантован“,кажеВасилеТудоран. „Већинанашихстуденатадобија једну до две понуде за посао још пре дипломе, са годишњом бруто платомодизмеђу60и120хиљада долара.Нашистудентистекнушироказнањапамогударадегдехоће“, каже један од предавача Роберт Џексон. Џексон додаје да по-

ред места на бродовима студенти машинства добијају понуде од електранаисателитскихкомпанија. Студенти одељења за поморски транспорт уче како да управљају бродовима. Предавач Бил Шмид каже да су студенти са тог одсека добијали и понеколикопонудазапосао. „Послепогоршањаекономијето пољенијетакоотворенокаопреали сеопоравља.Мислимдабивећина њих могла да се запосли у индустрији ако би хтели“, каже Шмид. Али,чакисапроцентомзапошљавањаод94одстоакадемијаимасамо900студената.Разлогтоме,каже студент поморског транспорта ЕндруДиТуси,јестрогадисциплина. „Овашколанијекаосвакидруги колеџ.Мисмопаравојнашкола,носимоуниформе,подељенисмоујединице.Моратедасенавикнетеда долазитенавреме,даводитерачунаоизгледу,данавремебудетегде треба да будете, да седнете и учите“, кажеЕндру. Студентиимајуодређене одговорности на броду, а градиво је обимно. „Бродски официри су као хирурзи или пилоти. Не желите да буду у праву у само 70одстослучајевавећпрактичноу стоодстослучајева.Нијелаконаучитимладељудедаимајунултутолеранцијузагрешке“,кажеШмид. АлиЕндруДиТусикажедаживотнаморуносиинаграде. „Највише волим када устанем ујутроиокосебевидимсамоокеан. Томеузбуђује“,кажеДиТуси. Доживљаватитоузбуђењеијош битиплаћензатојеоноштомотивише ове студенте да се одлуче за овакозахтевнестудије.

географија

1. Бото, ружичасти амазонски делфин (Inia geoffrensis), савршено је прилагођен животу у реци. У стању је да врда и путује између подводног корења и да користи своју ехолокацију за лов у мутним водама. Ова фотографија је из серије „Дивљи Амазон”. Light&ShadowGmbH/ChristianBaumeister

2. Рогати гуштер у пустињи Соноран, Северна Америка. Ова фотографија је из серије „Untamed Americas”. NGT

3. Кенија: Масаји ратник Лемарти. Ова фотографија је из серије „Warrior Road Trip”. OSFAustralia

4. Луангва, Замбија: Нилски коњ у реци показује своје зубе у овом блиском кадру снимљеном са ивице воде. Ова фотографија је из серије „Africa’s Deadliest”. quavisionTVProductions/FrancoisBotha

5. Пеликан у Пунти Сан Хуан, Перу. Ова фотографија је из серије „Untamed Americas”. NGT


24

OGLASi l ^iTUQe

sreda8.avgust2012.

dnevnik

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe i sve koji su je voleli i znali da je u 79. godini izdahnula na{a voqena sestra, tetka i baka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Boris ^udanov 1963 - 2012.

Qubinka - Qup~e - Dada Brki} ro|ena Maleti} Sahrana }e biti u sredu, 8. avgusta 2012. godine, u 16 ~asova, na grobqu u ^eneju. O`alo{}eni: brati} Svetozar Maleti}, snaja Nada i unuka Isidora. 58248

Posledwi pozdrav po{tovanoj sestri

Qubinki Brki} Dadi ro|. Maleti}

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki i baki

Qubinki Brki} Dadi

Sahrana }e se obaviti 9. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: sin Nikola, supruga Dragana i brat Igor. 58247

Posledwi pozdrav

Marta Na~a

Bila si moj an|eo ~uvar podre|uju}i se punim srcem mojoj sre}i. U tuzi si mi bila uteha, u radosti podstrek. Neka te sada an|eli na nebu prime i u~ine sre}nom i bezbri`nom kao {to si ti to ~inila meni. Hvala Ti {to si me vaspitala da budem ovakav i nadam se da }u imati tvoju snagu i mudrost da nastavim tvoj put. Jedna je Majka i u mom srcu ostaje{ da `ivi{ ve~no...

Soki ^u~kovi} Sa qubavqu, tvoj sin @olt.

Po~ivaj u miru draga kumo! od sestre Zore Pla~kov sa porodicom.

Brati~ina Daca, zet Dragan Latinovi} i unuke Vesna i Marina.

Porodica [iqegovi}.

58250

58249

58245

Posledwi pozdrav po{tovanoj sestri

Posledwi pozdrav po{tovanoj snaji

Qubinki Brki} Dadi od brata Paje Brzaka sa porodicom i brata Miroslava Ma{i}a sa porodicom.

Qubinki Brki} Qup~etu

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je moja supruga

Jelena Nedeqkovi}

od zaove Slavice Ki{ - Cice sa porodicom.

iznenada preminula 6. avgusta u 79. godini. 58251

58253

Posledwi pozdrav {ogorici, tetki, babi i prababi

Posledwi pozdrav na{oj

58239

Sahrana je 8. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, na Suboti~kom - Kerskom grobqu.

O`alo{}en suprug Dragoqub.

IZDAJEM jednosoban name{ten stan na Grbavici, ulica Alekse [anti}a. Telefon 063/850-11-22. 58189

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000E. Telefon 063/239-411. 57272

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 57719 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 57881

Tvoj vedri duh }e zauvek ostati u na{im srcima.

58256

Qubinki Brki} Dadu{ici

Dadi od wenih Mire Api} sa porodicom i Qube Seni} sa porodicom.

od Vlaovi}: Gavre, To{ice, Ranke, Sr|ana, Milana, Zorice, Mihajla i An|ele.

58254

58252

Posledwi pozdrav

POMEN Pro{le su dve godine...

Posledwi pozdrav

Radovanu Saxakovu Jovan ^eki}

VODOINASTALATER - izrada kupatila, zamena i snimawe cevi, ma{insko odgu{ewe kanalizacije, kamera, hitne intervencije. Telefon: 6393-737 i 064/160-47-25. 58049 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 58096

dugogodi{wem zameniku predsednika Skup{tine zgrade Bulevar oslobo|ewa br. 1.

Svetislav Krkeli} Gavra i Maca sa porodicom.

58217

Porodice: Ne{kovi}, Kusi} i Jolovi}.

Dadu{ici od sestri~ina Jasne i Milice sa porodicama. 58255

Sa po{tovawem, stanari zgrade.

58246

58242


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav priji

\uki Bala}

Obave{tavamo prijateqe i poznanike da je na{a draga kuma

od prijateqa Pili}: Stevana, Du{anke i Gorana.

Zora Kova~evi}

preminula 6. 8. 2012. godine u 84. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 8. 8. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Tvoju dobrotu i plemenitost ve~no }emo ~uvati u srcima. Tvoji kumovi: Goran i Sawa sa porodicama.

Sahrana je danas, 8. 8. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Autobus polazi sa Beogradskog keja 43 u 14.45 ~asova. O`alo{}en sin @eqko sa porodicom. 58203

58208

58226

58227

25

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 6. 8. 2012. godine u 85. godini preminula na{a draga majka

Magda Pavlovi}

\uki Bala}

od brata Marka sa porodicom.

sreda8.avgust2012.

Posledwi pozdrav majci

Posledwi pozdrav sestri

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 71. godini posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni

Posledwi pozdrav dragoj majci

\ur|iji Bala} \uki \uki Bala} od brata Save sa porodicom.

Sahrana je danas, 8. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. Skup je u kapeli Centralnog grobqa u Futogu.

1941 - 2012. od }erke Mire sa porodicom.

Sinovi Slavko i Dragan sa suprugama i decom.

Sahrana }e se obaviti danas, 8. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Dragica, }erke Jelena i Nata{a sa decom.

58225

58215

58204

58228

Posledwi pozdrav sestri

Zori Kova~evi}

Svetislav Krkeli}

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav dragom bratu

\uki Bala}

\uki Bala}

Posledwi pozdrav dragoj majci

Svetislavu Krkeli}u

od brata Branka sa porodicom.

od brata Nikole sa porodicom.

58229

58230

Zori Kova~evi}

od bra}e: Miodraga, Borislava sa porodicama i brata od strica Mom~ila sa porodicom.

POMEN

Posledwi pozdrav voqenom tati

Petar P. Verzoti \uki Bala} [est dugih godina od kako na{ voqeni tata nije sa nama. K}erke Elena i Antonija sa porodicama.

58231

od }erke Jelene i Nata{e sa decom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je na{ voqeni suprug, tata i deda

Dimitrije Savi}

dragom

Milanu Li~ini Mi}i od: sestre Jovanke, sestri}a Mi{e, sestri~ine Sla|ane i wihovih porodica.

58152

58207

Bolno se}awe

dr Jugoslava Krajnov

Radovan Saxakov

1937 - 2012.

Danas, 8. avgusta navr{ava se godina dana od kako te nema, a za tobom }u plakati u samo}i, sve dok suze ne presu{e. Zauvek }e{ ostati deo moje du{e. Tvoja Dragica.

58213

58222

Posle kratke i te{ke bolesti napustio nas je na{

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Svetislav Kosti}

Svetislavu Krkeli}u

od brata Jove sa porodicom.

58205

58214

8. 8. 2006 - 8. 8. 2012.

Posledwi pozdrav sestri

od }erke Milkice sa porodicom.

O`alo{}eni: }erka Jasna, zet Zoltan, unuci Tamara, Sawa i Viktor.

O`alo{}eni: supruga Anka, }erke Sne`ana i Biqana, unuci Ivona, Sara, An|ela, Ivana i Andrija i zet Ivica.

Draga na{a i voqena Jugo! [est meseci je pro{lo, ali tuga i se}awe pro}i nikada ne}e! Ve~no }e{ `iveti u srcima i mislima tvojih najro|enijih: mame Mirjane, brata Jugoslava, snaje Sawe i male Awe.

58238

58241

58209

Sahrana je u ~etvrtak, 9. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Po~ivaj u miru.

iznenada napustio i ostavio u neizmernom bolu.


26

06.30 Добројутро, Војводино 09.00 Олимпијскахроника 09.30 Подистимкровом,15.емисија оевропскиминтеграцијама 10.00 Вести 10.10 Неустрашивапланета 11.00 Кариби–егзотикакојатраје 11.25 Кухињица 11.50 Имемогсокака 12.00 Вести 12.10 Новазанимања 12.25 Како...?–Дрвенилежај 12.40 Здравоживо 13.05 Ноћнасмена 13.30 Фаца 14.00 Вести 14.05 Радар 15.00 Вестизаособесаоштећеним слухом 15.05 Токшок 16.00 Неустрашивапланета 16.50 Временскапрогноза 17.00 ТВДневник 17.25 Разгледнице 19.00 Бахами–егзотикакојатраје 19.30 ТВДневник 20.05 Серијанедеље: ФранкРива 21.00 Документ 21.30 Повратакнасело 22.00 Војвођанскидневник 22.40 Олимпијскахроника 23.00 Оперативци 23.50 ФранкРива 00.45 Документ 01.10 Повратакнасело 01.35 Концерт-Грувањеуживоу студијуМ

ЏастинТимберлејк

Биографије: ЏастинТимберлејк Документарнисеријал„Биографије” бави се личностимакојесунабилокојиначин, својим делима, постали познати у свету: глумци, певачи,спортисти,креатори,мајсторисвојихзаната... (РТВ2,22.25) 06.30 07.00 08.55 09.10 09.30 09.55 10.20 10.45 11.05 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 14.05 14.35 15.05 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.25 23.10 23.35

tv program

sreda8.avgust2012.

Кухињица–мађ. Концерт: Вампири Летозасве ФЛУОШ, луткарскепредставе задецу Хајдесамномуобданиште Питамсе,питамсе Уличаролије Падамнапамет-фестивал науке Уличаролије Кадзазвони Центарсвета Вести(мађ) Македонскосонце НовитаблоидНС Концерт: МирославИлићСПС2012. ТВбаштине Алтајскипризори Добровече,Војводино(ром) Пословниуспех (мађ) Музичкипрограм–мађарска музика ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Добровече, Војводино(рум) Оперативци Биографије:ЏастинТимберлејк Плавикруг ТВбаштине

08.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Панонскојутро Лола Меридијанима АгроПарламент Сајаминфонет Лицеснасловнице Панонскахроника Војвођанскевести Лола Закоракиспред Војвођанскевести Безцензуре Војвођанскевести Документарнипрограм ГласАмерике

ФУДБАЛ:КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗАЛИГУШАМПИОНА

Партизан–АЕЛ Лимасол

dnevnik

06.01 Летњеолимпијскеигре2012, р. 10.25 Летњеолимпијскеигре2012. најавапрограма 10.30 Летњеолимпијскеигре2012, пренос 15.00 Кошарка:ЛОИ 2012,четвртфинала 15.30 Ватерполо:ЛОИ 2012,четвртфинала 15.30 Одбојка (м):ЛОИ 2012,четвртфинала 17.55 Кошарка:Турска-Словенија, трофејБеограда,пренос 20.25 Кошарка:Србија-Мађарска, трофејБеограда,пренос

АлесандраМартинез

Мусолинијевакћи

(РТС1,20.00) 08.00 09.00 09.54 10.19 11.05 12.00 12.15 12.31 13.20 13.45

06.30Новосадскојутро 08.30Хранаивино 09.00Вести 09.05УбиствауМидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украденасрца 11.32 ЦИ5 12.30РецептиЛауреРавајоли 13.00Вести 13.05Опчињени 14.00Ленија 15.00Вести 15.05Зовеморе 15.30Спринт 16.00Документарнипрограм 16.30Хранаивино 17.00УбиствауМидсамеру 18.40Конак 19.00Објектив 19.30Објективнасловачком 19.45Објективнамађарском 20.00Евонаскодвас 21.00Опчињени 22.00Објектив 22.30Зовеморе 23.00ЦИ5 23.55Украденасрца

15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.00 22.35 23.08 23.45 00.10 00.20 01.05

Јутарњидневник Камионџије Траг Куба Запамтиме Дневник Спортплус Местозлочина Летњибиоскоп:ДизнинаРТС Летњибиоскоп:Причао играчкама2,филм ОвојеСрбија Срећниљуди ДневникРТВ Штарадите, бре Београдскахроника МојалепаСрбија Слагалица Дневник Срећниљуди Фудбал-квалификације залигушампиона:ПартизанАЕЛЛимасол,пренос Шестикруг Местозлочина Дневник Евронет Злочиначкиумови Ноћнибиоскоп: Њенатајна,филм

Рускалига:ЦСКА–Зенит Прегледбелгијскелиге Прегледрускелиге Прегледаргентинскелиге АТПМастерсТоронто БарсаТВ:ПСГ–Барселона СКТенис АТПМастерсТоронто КвалификацијеЛШ:Даделанџ –Марибор

Пипи шоу Финални циклус такмичења „Пипи шоуа” се завршио и добили смо победнике.Најбољи Пипијевци ће добити заслужене награде. Представићемо вам патуљасту кокицу. Сазнаћете нешто више о виолончелу.Сазнаћете све о кик боксу,а упознаћете се са занимањем конзерватора и планинара. (КТВ,20.00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Србија коју волим,13.00Зрно по зрно,14.00Живети свој живот,15.00Спортска галаксија,16.00Освета,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Пипи шоу,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна...,14.00ЗОО пузле,14.30Инфо К9,15.00Забавни програм,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Зелена патрола,18.00Кућица у цвећу,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.30Бибер, 20.15Травел клуб,21.15Отворени екран,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00 Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм

ЛОИ2012: Десетобој (РТС2,11.10)

ВањаУдовичић

ЛОИ2012:ВАТЕРПОЛО

Србија– Аустралија (РТС2,15.30)

ЏениферАспен

Њенатајна 06.00 09.30 10.30 11.00 12.00 14.30 16.30 17.00 03.00

МихаилДудаш

Еленјесрећноудатамлада професорка.Бруталнојујесиловаоипретукаоусопственој кући један мушкарац, који је претходнопретиоњојињеном мужу. Примљенајеуболницу итамосазнаједајетрудна. Улоге:ПериГилпин,Џери Бурнс, Рон Перкинс, АлисонРид,ЏениферАспен Режија: ДинЛернер (РТС1,01.05)

07.00 08.50 09.50 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.30 00.00 00.55 01.00 01.30

Езел Дођинавечеру Одбачена Филм:Креветодружа Тачно1 Трачара Изгубљеначаст Срећневести Дођинавечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљеначаст Езел Филм:Телохранитељ Трачара Срећневести Експлозив Ексклузив

06.30Сликеживота 07.00Маратон 08.00Цртанифилм 09.00Документарнасерија 10.00Филм:Вирџина 12.30 МирославЛазански 13.00Љубавузалеђу 15.00Мућке 16.15Документарнасерија 17.15Обичниљуди 18.15Филм:ЛагерНиш 20.00Мућке 21.00Филм:Хајлендер3 23.00Удовице 00.00Мућке 01.00Филм:Ефекатвампира

Дебора Кара Унгер

Горштак 3 У феудалном Јапану Конор Меклауд, бесмртни горштак, трага за бесмртним мајстором илузије са намером да научи ту магичну вештину. Конора прати зао бесмртник Кејн који га жели мртвог.Долази до борбе и Кејн остаје заробљен у пећини... Улоге: Кристофер Ламбер, Марио ван Пиблс, Дебора Кара Унгер Режија: Ендрју Морахан (Авала,21.00)

08.15Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем,16.40Булевар,17.30Златибор,18.00 Мозаик,20.00Фокус,21.00Фам,21.25Филм,23.15Фокус,23.40Туристич12.00Сремнадлану:Рума,13.00Џубокс,14.30 Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Сремнадлану:Инђија,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30Ловци назмајеве,20.00ДокторХу,20.45Док.програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

Еда је прворођена ћерка БенитаМусилијина,скојомје Дучеодувекимаопосебаноднос. Одувек је подржавала свогоца,којисеуздигаоодсиромашногнаставникабезпребијене паре до функције премијера.УдалазаГалеацаЋана,блискогочевогсарадника. Убракујерођенотроједеце... Улоге: Алесандра Мартинез, Клод Брасер, Масимо Ђини Режија:ЂорђоКапитани (Б92,00.45) 06.50ИнспекторВаландер 08.30Топшоп 08.50Долинасунца 09.45Топшоп 10.00Вести 10.35Америчкитоп-модел 11.30 Цртанифилмови 14.00Нашамалаклиника 16.00Вести 16.40Спортскипреглед 17.05Каослучајно 17.30Пријатељи 18.30Вести 19.10СунђерБобКоцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10Гладијатори 21.10Филм:Свадбенипевач 23.00Вести 23.35Спортскипреглед 23.55Уводуанатомију 00.45Филм:Мусолинијевакћи,1. део 02.25СаутПарк 02.50Гладијатори 03.40Америчкитоп-модел 04.30Уводуанатомију 05.15УкључењеуБ92Инфо

07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 22.00 23.00 00.30 01.00 02.45 03.30 04.00 05.00 05.45 06.30

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњипрограм Звезданиште ТајнисветмедеБенџамина Нодиуземљииграчака Залившкољки Телешоп Винкс Моћначигра Бакуган Мојиџепниљубимци ПопПикси Метеоримоћникамиони Квизић Побунадиносауруса Телешоп Вести Јелена Телешоп Вести Граница Насловнастрана-квиз Телемастер Летњиковац Једнажеља,једнапесма Агенција МелроузПлејс Лудакућа Изнајмизвезду МелроузПлејс Једнажељаједнапесма Насловнастрана –квиз Јелена МојаСрбија

Дејан Петровић и Биг бенд

Једна жеља, једна песма Гледаоци имају ексклузивну прилику да чују музику Балкана која оставља без даха и речи. Дејан Петровић и Биг бенд у пратњи КУД-а „Абрашевић“ доносе атмосферу из Гуче у ваше домове! (Хепи,20.05)

Добројутро МојесрцекуцазаЛолу Грандпарада Градшоу Тачноуподне-живо Маланевеста Национални дневник Кукавица Гуча2012,специјал Академијадебелих-уживо Национални дневник Маланевеста Госпођица 48сатисвадба Академијадебелих-преглед дана Брачни судија Црна хроника Филм: Еволуција Вештичарење Великидан Златнисат МојесрцекуцазаЛолу Кукавица Академијадебелих-преглед дана

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

sreda8.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

27

ЈОВАНЈОЦАЛАЛОШЕВИЋ– ОДНАЦИОНАЛИСТЕДОАУТОНОМИСТЕ

Пише: др СашаМарковић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаницаизснова Штанетребаобући Четиривенчања-Америка Највећигубитник Лудавожња Богатамлада,сиромашна млада Л.А.Инк Стручњакзаторте Компулзивногомилање Малиљуди,великисвет Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Штанетребаобући Четиривенчања-Америка Највећигубитник Стручњакзаторте Богатамлада,сиромашна млада Венчаницаизснова Нисамзналадасамтрудна Ургентницентар Л.А.Инк Богатамлада,сиромашна млада

08.00Тајни рат 09.00Геније дизајна 10.00Германска племена 11.00Вучице 12.00Викторијанска апотека 13.00Завођење у граду 14.00Импресионисти 15.00Тајм тим година X 16.00Геније дизајна 17.00Траговима Тинтина 18.00Викторијанска апотека 19.00Трачко злато 20.00Историја америчких индијанаца 21.30Животиње које су ушле у историју 22.00Тајни рат 23.00Траговима Тинтина 00.00Прича о пољопривреди 01.00Авантуре афричког фудбала

08.00Ловциназмајеве 09.30ОзиБу 11.00БатлерБоб 13.15Гостиизгалаксије 16.00Мојагодинабезсекса 18.00Послесекса 20.00Тајанственасила 22.00Торенте1 00.00Еротскифилм 01.00Еротскифилм

Послесекса Пет калифорнијских пароваиз‘90их,одкојихјечетворовенчано,потврђујуилипобијају теорије о сексуалним односима које износе водитељиток-шоуемисија... Улоге: Дeн Kортес, Вирџинија Медсен, Марија Питиљо Режија:КамеронТор (Синеманија,18.00)

МаријаПитиљо

06.00 07.35 09.05 10.45 12.10 12.40 14.30 16.35 18.20 20.05 22.15 23.15 00.50 02.20 03.55 05.30

Париз експрес Драгоцени живот Загробни живот је леп Провидне лажи Холивуд на снимању ИX Сати Кокова Дадиља Мекфи и велики прасак Матурско X-Мен. Прва класа Борџије ИИ Експеримент Паранормална активност 2 Тринаести спрат Најбољи тата на свету Филмови и звезде ИВ

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

ВероникаБлум

Магичнопутовање уАфрику ДокЈанасоцемједепицу, столове обилази мали црни дечак који продаје новине. Отацнежелиновине,аЈани је жао дечака, чак и кад јој отацобјаснидајеонлопов. Улоге: Герит Баденхорст, Сем Баденхорст, Вероника Блум Режија:ЈордиЛомпарт (ХРТ1,02.36) 07.00 Добројутро,Хрватска 09.11 Доме,слаткидомехумористичнасерија(5/18) 10.12 Заволитесвојдом 11.00 Експедицијатигар3,док. серија 12.00 Дневник 12.31 Моћсудбине 13.16 МагичнопутовањеуАфрику, филм 15.12 Дубине,док.серија 15.42 Тетис-добриделфини,док. филм 16.13 ПоносРаткајевих 17.24 Хрватскауживо 18.18 Лоза 19.08 20пет,квиз 19.20 Лото 19.30 Дневник 20.10 ВеликибродоломиЈадрана, док.серија 20.55 Стипеугостима 21.35 Дневник3 22.21 Орловиправде,филм 00.23 Сексиград

09.15 ОИЛондон2012.:Рукомет (Ж)-четвртфинале:Хрватска -?,снимак 10.30 ОИЛондон2012.:Енглески доручак 10.50 ОИЛондон2012.:Фудбалполуфинале,снимак 12.30 ОИЛондон2012.:Кајакна мирнимводама-финале, снимак1.полувреме 13.00 ОИЛондон2012.:Коњички спорт-скокови,пренос 14.30 ОИЛондон2012.:Теквондо до49кг-квалификације, снимак 15.05 ОИЛондон2012.:Атлетикаквалификације,снимак 15.25 ОИЛондон2012.:Ватерполо -четвртфинале,пренос 16.40 ОИЛондон2012.:Теквондо до49кг-четвртфинале, пренос 17.00 ОИЛондон2012.:Времеза чај 17.20 ОИЛондон2012.:Коњички спорт-скокови,снимак 18.30 ОИЛондон2012.:Теквондо до49кг-полуфинале, пренос 18.50 ОИЛондон2012.:Рукомет (М)-четвртфинале,пренос 20.30 ОИЛондон2012.:Атлетикафинала 20.40 ФудбалЛигапрвакаквалификације,3.претколо: Динамо-Шериф,пренос 22.35 ОИЛондон2012.:Олимпијски меридијан 23.10 ОИЛондон2012.:Кошарка (М)-четвртфинале,пренос

07.30 ПотрагазавеселимБожићем 09.00 Биографија-Сесил.Б.Демил 10.00 Мекгајвер:Изгубљеноблаго Атлантиде 11.30 ПотрагазавеселимБожићем 13.00 Биографија-ДениДевито 14.00 Осветниксагитаром 16.00 Лицетерора 17.30 Биографија-Сесил.Б.Демил 18.30 Потрагазавеселимбожићем 20.00 Биографија-ДениДевито 21.00 Дивљестрасти 23.00 Подмуклежеље

08.00ПразницисаЕјприл 10.00Прекопалубе 12.00Стела 14.00Многобукениокочега 16.00Ожениосамубицу 18.00Жртверата 20.00Деца 22.00Модсквод

УбиствауМидсамеру Вокер,тексашкиренџер Дијагнозаубиство Краљевскиболесници Вокер,тексашкиренџер Монк УбиствауМидсамеру Дијагнозаубиство Монк Монк Краљевскиболесници Суперерупција УхватиКартера Медијум

07.40Езел 10.10Кисмет-оковисудбине 11.15 Штикламадоврха 12.15Ексклузивтаблоид 12.50Вечераза5 13.45Бибинсвет 14.20ПороциМајамија 16.15Бибинсвет 16.55РТЛ5до5 17.10Галилео 18.05Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Вечераза5 20.00 Штикламадоврха 20.50Клијент,филм 23.10Оптуженбездоказа,филм 01.05РТЛвести 01.20Закониред 02.10Астрошоу 03.10Закониред

Клијент Марк Свеј од 11 година случајно сведочи самоу биству мафијашког адвок ата Џерома Клифорда. Мафија веруједајеадвокат пресмрти Марку открио детаље о убиству сенатора Боyда Боyетаиместугдејетелосахрањено. У одбрану дечака стајеједнаадвокатица … Улоге: Сузан Сарандон, Томи Ли Џонс, Бред Ренфро Режија: ЏоелШумахер (РТЛ,20.50)

СузанСарандон

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.55 22.50 23.45 00.40

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобил будућности Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Лет изнад Аљаске Страствени риболовци Чудовишта из реке Пецање голим рукама Лет изнад Аљаске

06.00 08.30 10.30 12.00 14.40 14.45 16.45 17.10 17.15 19.00 23.00 23.30 00.15 01.00 01.30 02.30

Олимпијске игре Атлетика Кануинг Атлетика Олимпијске игре Мултиспортови Коњички спорт Олимпијске игре Стони тенис Атлетика Олимпијске игре Мултиспортови Кошарка Скокови Кануинг Коњички спорт

Просвећење или ништа

Л

алошевић је поздрављао и активности које ном безграничном одушевљењу, а данас су предсу чиниле значајне помаке у организовању ставниципесимизмаискептицизма’’. јавногживотаСрба.Такојепоздравиоидеју ТаквуконфузијуунационалнојидејибилојемочасописаПривредникдасеоснујеСрпскинародни гућепревазићисамодаљимобразовањемикултурсаветкојибиобјединиосвенапоренакултурноми нимрадоммеђустановништвом,аначемујеЛапривредном организовању Срба. ‘’...Буде ли се лошевић,каоштосмоивидели,небројенопутадо створиоуживотународноморган,којићебринути тада, као и касније, инсистирао. Отварање према освимаопштимнароднимпотребама,тепремањи- евопскојкултури,усвојојхитрини,замахуиширимаопределитигде,штаикакотребаурадити;који ћеподелитиулогеиказатико...Нашлиствећодавнопишеопотребиоваковеорганизације’’. Зањегасупомациунационалномрадубилијединомогућилокалним,конкретнимактивностимакојесучинилепојединачнојачањесрпскихинтереса. Њиховабројностпредстављалаје,поЛалошевићу, јединственснажанподстицајјачањуСрпстваитиме ињеговогполитичкогположајауУгарској.‘’Коможе,игдесеможевишепостићи,требапостизавати товише,алитребапоштоватиинајскромнијиинајмањиуспех,јерзаиста,небројситнихималихмишићадајутекснагуимоћдесници,дасломијеокове робства и утре пут лепше среће и будућности... Малени, слаби народи не треба да се одричу и не требадасестидеситногнароднограданинаполитичком пољу’’. За многе Лалошевићеве критичаре овај‘’ситаннароднирад’’биојепоказатељопортунизмаисувишногкомпромисакојијеобесмислиои анационализовао српску идеју и изворни народни покрет.Очигледноједасетаидејапостепеностии прагматизмаунационалнојделатностииакцијинијечестоподудараласактуелнимитрадиционалним доминантим погледом на национални идентитет Србауоколностимапрвеполовине20.века. Порукајебилајасна.Намерајебиланекихпредставникасрпскеграђанскеинтелигенције,међукојимајебиоиЛалошевић,дасеприступианалитичнијем и методолошки свестранијем погледу на националнуидеју.ТимповодомјеСлога ипреузелајеЈефто Дедијер,критичар национализма дан веома интересантан чланак из сарајевске Српске ријечи под називом „Наш национализам„, не нимоглојеиматизапоследицуиутапањеушире кријућидасеупотпуностислажесизнетимидеја- националне идентитете бројнијих и јачих народа. ма. Аутор је био млад доцент географије на Бео- Отуд је Лалошевић и реговао у смислу да је српградскомуниверзитетудрЈефтоДедијер.Сазначај- скомнародупотребноускладититзв.процесдемоно присутном дозом самокритичних погледа и од- кратизације,односноосавремењивањеимодернилучних потеза, спремних и на коперниканске зао- зацијусрпскогнародауинституционалномиправкрете,аослањајућисенаистраживањаЈованаЦви- номпогледуспроцесомразвојанационалногпројића, аутор је чит алачкој публици представио грама. ‘’Демократизам као оружје и средство за основне слабости национализма Срба и намеру да ослобођење наше и за обезбеђење слободног насеонепревазиђу.Основнинедостатакбиојеепски родногнамживота,користанје,потребанје,добар је. Али демократизам опредељен поглед на прокаокрајњициљ,каопрашлост, који је афирмисао При л и к омепи д е м и ј еко л е р е вацкојиводиинтернациирационалнумотивацију,а Лалошевићje реаговао: онализму није још за онемогућавао рационално нас, штетан је и убитарасуђивање. ‘’Ми смо на„Овапоследњазаразадоказала је чан...Јеракојеистинада родкојисеепскиваспитанепобитнимдоказимакакојенаш ћенасдемократијаословао, и који на борбу и на народкултурнострашнозаостао” бодитиданашњихокова, животсувишеепскигледа. истинајеитоданаснеУ јавном животу не видимо целина, њихова интенција и интереса већ поје- ћедемократија,негојединонационализамодржадинце, личности, махом себе као јунаке. Опијени тиисачуватиододнарођења.Демократизамјемач, смо личном сујетом и главни мотив јавног рада је национализам је штит; у борби за опстанак и напредакпотребнисунамобоје’’. личнаславаиличакиличнакорист’’. У таквој ситуацији није постојао континуитет Лалошевићјебиосвестанитогадајепросвећенационалног осећања, а државна национална по- њенародаизузетномукотрпан,дуготрајанизахтелитика тешко да је могла остварити стратешку ваналинезаобилазанпроцескојемтребатежитии идејунационалногпрограма.Онјетребалодабу- убилокаквимоколностимајебилопотребноукаде последица сагледаних могућности и карактера зитватинањега.Такојеиприликомепидемијекопојединцаиливишењихкојисугаприпремалии лерекојасепојавилауСомборуЛалошевићреагокоји су били тамничари или обвезници погледа вао,прозивајућииоптужујућизао сталосткаоизусловљеног оквиром свог времена, али не и пер- вор бројних проблема. ‘’Ова последња зараза доспективеразвојакојасемогластворитипроучава- казалајенепобитнимдоказима,какојенашнарод њем и научним приступом. ‘’Наше национално културнострашнозао стао,какојеужасноовладаосећање нам често изгледа моментално и праска- лоународунашемсујеверје,враџбинаиглупост... во. Ми се одушевљавамо од времена на време. У Неодложна,светанамједужност,латитисепосла нассеизмењујустањасангвиничногентузијазмаи народногпросвећивањатезбрисатитусрамотуда једне страшне апатије. Те промене имају нешто јеСрбинуовојварошинајлошијиинајназаднији, штоналичинадушевностањеједногалкохолича- и да је српска кућа легло сваких заразних болера.Имачитавихкрајевакојисуживелидугоујед- сти’’.

СтудијудрСашеМарковића „ПОЛИТИЧКАБИОГРАФИЈАЈОВАНА–ЈОЦЕЛАЛОШЕВИЋА” објавиојеПедагошкифакултетуСомборуНовосадскогуниверзитeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

sreda8.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Сред а вам дон оси преусмерење на материјалн у и хед онистичк у сит уацију. Можете уређивати свој дом, с укућан има уживатиупород ичн ојатмосфери.

BIK 20.4-20.5.

УвашзнакјеупловиоМесеци омекшао вам осећања. Истовремен о, ваш а бог ињ а Вен ер а је променилазнак,штодоносиемотивнију и романтичнију атмосферу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

8. avgust 2012.

Од данас почиње период љубавизавас.Првоћетеседотеривати,ићиушопинг,азатимпок азати своју наклоност драгој особи. Нежношћу освајате све око себе.

Можетесдруштвомизаћиунеки ресторанилибилогдегдећетесе добро провести. У љубави влада пријатељство и заводљивост. Некако обједињавате различите утиске.

Ситуација у каријери до краја седмице није толико стабилна као што изгледа. Поведите рачуна о томе коме остављате или постављате посао. Ви сте стабилног здравља.

ИматеповољанупливМесеца изземљаногзнак аБик апаипоуздане односе с особама издалек а.Узмитеуобзирженскобиће поводом реализације циљева.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Обратитепажњунапартнерскољубавниоднос,којиуправоодданас почиње да се развија на особен начин. Било да је у питању стална веза или нешто посве ново.

Врем е ја да се пос вет ите некретн ин ам а или нек ом вид у туђе имов ин е с којом мож ете паметн о и кор ис но рад ит и. Путовањ аиодм ор исууток упакрените!

Љубавни однос је под повољним и поузданим околностима, так о да се можете с поверењем и љубав љу пос вет ит и драгој особи. Пок лоните пок лон. Излазак.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уколикосеколебатеувезиснекретнинамаиликредитом,уколико радите на томе или с туђим новцем, узмите у обзир све околности. Личне лимите и могућности такође.

Имате могућности да уређујете свој дом, да угостите драгу особу или децу која увек заслужују вашу пажњу. Пословна ситуацијајенанек омновомпочетку.

Обузети сте многобројним мислима, плановима и пословима. Наилазите на неразумевање и мешање других, што вам смета. Чувајте се сплетки и комплик ација.

TRI^-TRA^

Љубавник бројдва? V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло, без

Vojvodina Novi Sad

31

Subotica

29

Sombor

30

Kikinda

30

Vrbas

31

B. Palanka

31

Zreњanin

31

S. Mitrovica 32 Ruma

32

Panчevo

32

Vrшac

30

Srbija Beograd

32

Kragujevac

33

K. Mitrovica 36 Niш

ГлумацРобертПатинсон,наводно, оптужио је своју бившу драгу КристенСтјуарт дагајеваралаисапродуцентом Ђованијем Анијелијем, наконштојеглумицапризналадага је преварила са редитељем филма „Снежана и ловац” Рупертом Сандерсом. Америчкимедијипишудајемлада глумица имала аферу са Ђованијем током снимања филма „Welcome To The Rileys” из2010.укојемјеиграла једнуодглавнихулога. Кристенсејошувекнијезванично огласила поводом ових оптужби, а јавност чека и на званични став Роберта.Такођеје неизвеснодалићесе „Едвард” и„Бела” уновембрупојавитинапремијерипоследњегдела„Сумраксаге”.

35

VIC DANA

Evropa

велике врућине

НОВИСАД: Сунчаноитопло,алибезвеликеврућине.Ветарумерен северни и северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура17,амаксималнадо31степенЦелзијуса. ВОЈВОДИНА: Сунчаноитопло,алибезвеликеврућине.Поподнеможебитиврломалооблака.Ветарслабдоумеренсеверниисеверозападни.Притисакизнаднормале.Минималнатемпература15,а максимална32степена. СРБИЈА: Најугумањаврућина,алитемпературанећебитииспод 30степени,осимнакрајњемсеверуВојводине.Очекујеседостасунчанихсатиуздневниразвојоблакаиврлореткупојавулокалнихпљусковапоподненајугу.Практичноћебитисувоувећиникрајева.Ветар слабдоумеренсеверни.Притисакизнаднормале.Температураод15 до35степениуНишуиЛесковцу. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Удругојполовиниседмицесвенижаипријатнијатемпература,пабизавикендусвимкрајевима било испод 30 степени. Биће доста сунчаних сати уз дневни развојоблакаимогућејеврломалократкотрајнекишепонегде.Увећиникрајевабиосталосувовреме.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Очекујесенештоповољнијевреме,алиопрезсеидаљесаветује срчанимипсихичкимболесницима.Одметеоропатскихреакцијамогусејавитиглавобољаиболовиумишићима.

Madrid

37

Rim

33

London

23

Cirih

25

Berlin

22

Beч

27

Varшava

24

Kijev

29

Moskva

26

Oslo

18

St. Peterburg 19 Atina

39

Pariz

27

Minhen

24

Budimpeшta

29

Stokholm

20

Плавушаулази упољопривреднуапотеку икаже: -Молимвас, дајтемисемезаптице. -Коликоптицаимате. -питаапотекар. -Па,немамниједну, алихоћудазасадимнеколико.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

132 (-8)

Slankamen

215 (-17)

Jaшa Tomiћ

Apatin

212 (-14)

Zemun

257 (-14)

Bogojevo

205 (-16)

Panчevo

272 (-14)

Smederevo

450 (-12)

Baч. Palanka 222 (-16) Novi Sad

194 (-18)

Tendencija stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

190 (0)

S. Mitrovica

37 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

263 (-1)

Beograd

201 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

198 (-18)

NERA

Hetin

96 (0)

TISA

-38 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 8.avgust 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"