Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 8. JUL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22771 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„EGZIT 2010” OD DANAS NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

SRBIJA UVODI NOVE ENERGETSKE PROPISE, A MILION STANOVA ZRELO ZA POPRAVKU

Bez paso{a nema prodaje stanova Po~iwe velika `urka

NASLOVI

Politika 2 Bi}e ukinut limit za novce iz privatnih izvora 3 Vlada zna da qudi `ive te{ko

str. 7

Ekonomija 4 Krkobabi} jo{ sabira bonus 5 Dr`ava mo`e kupiti banku za dinar

KOKSAKI VIRUS NAPAO I ODRASLE

Od meningitisa 62 obolela Novosa|anina

Nov~anik 6 P{enica }e biti 10 - 20 posto vrednija

Novi Sad 9 Plava zona istresa}e yepove

Vojvodina 11 Objavqena prodaja zrewaninske zemqe

str. 9

Crna 13 Za pola godine ukrali 400 saobra}ajnih znakova

UMESTO POJEFTIWEWA, GORIVO ]E BITI JO[ SKUPQE

Izjalovio se jeftin ministarski benzin Cena goriva na srpskom tr`i{tu posledwi put je promewena polovinom maja, i od tada se litar benzina i evrodizela prodaju za oko 120 dinara. Po~etkom juna najavqivano je pojeftiwewe goriva jer je u maju nafta na svetskom tr`i{tu i{la nani`e, ali se to nije desilo. Kako sada stvari stoje, gorivo bi uskoro moglo ponovo poskupeti.

PRIJEMNI POLO@ILA 8.382 KANDIDATA: Prijemni ispit na svim fakultetima Novosadskog univerziteta polagalo je ukupno 8.900 potencijalnih bruco{a, a polo`ila su 8.382, od ~ega je ~ak wih 8.065 imalo 51 i vi{e bodova (maksimum je 60), {to ukazuje da su se maturanti dobro spremili za proveru znawa koja otvara akademska vrata. Upis primqenih kandidata u toku je na 12 fakulteta, a danas po~iwe i na novosadskom Pravnom i U~iteqskom na ma|arskom nastavnom jeziku u Subotici. str. 15

str. 4

SPORT

„ [EST POBEDA ZA NAJLEP[I HOLANDSKI SAN

Dru{tvo Foto: R. Hayi}

Foto: R. Hayi}

str. 4

str. 16 – 21

„ FIFA KAZNILA RADOMIRA ANTI]A

„ IN\IJCI HVATAJU ZALET IZ SLOVENIJE

„ KARLOVI] MOGU]E IZNENA\EWE ZA SRBE

„ SET MALO ZA ODLAZAK U ARGENTINU

14 Overa zdravstvenih kwi`ica na godinu dana

Sun~ano uz oblake

Najvi{a temperatura 26° S


2

POLITIKA

~etvrtak8.jul2010.

PREMA PISAWU VAC – EU OBZERVERA

EU za specijalni status severa Kosova? Briselski internet-dnevnik "EU obzerver" objavio je ju~e, pozivaju}i se na neimenovane diplomate, da je specijalan status za sever Kosova najvi{e {to je Evropska unija spremna da ponudi Srbiji u tra`ewu kompromisa za Kosovo. Na zajedni~kom veb-sajtu s nema~kom kompanijom VAC, "EU obzerver" navodi da bi pregovori o severu Kosova usledili po{to Me|unarodni sud pravde iznese savetodavno mi{qewe o legalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova i Metohije. Po re~ima neimenovanih diplomata, bilo kakav dijalog o severu Kosova bi iskqu~io mogu}nost otvarawa pregovora o statusu ili podeli Kosova. "Najvi{e {to Srbija mo`e dobiti za severni deo Kosova, gde Srbi ~ine ve}inu, jeste neka vrsta specijalnog statusa, sli~nog Ju`nom Tirolu ili Severnoj Irskoj, pri ~emu bi Beograd bio garant tog status kao {to je Be~ bio u slu~aju Ju`nog Tirola u Italiji", naveo je diplomatski izvor iz, kako EU obzerver – Vac navodi, "jedne od velikih ~lanica EU. "Taj

specijalni status, kako se precizira, ne bi zna~io da bi sever Kosova imao status odvojenog entiteta kao Republika Srpska, jer je za to, po mi{qewu evropskih diplomata, i suvi{e mali, ve} da bi Srbi tamo u`ivali {iroku autonomiju, ve}u od one koja je predvi|ena Ahtisarijevim planom. Srbija, po izvoru briselskog internet-portala, ne bi morala da prizna Kosovo, ali bi morala da se dogovori o prisustvu Pri{tine u me|unarodnim organizacijama, trgovini i evropskim integracijama. "Srbiji bi, zauzvrat, bio otvoren gladak put prema ~lanstvu u EU," pi{e EU obzerver – VAC, i dodaje, ta~nije – upozorava, na to da "Beograd treba da razmisli o ovoj mogu}nosti, jer ona ne}e zauvek biti na stolu". Tri najzna~ajnije ~lanice EU, Nema~ka, Francuska i Velika Britanija, ve} su upozorile Srbiju na to da ne}e povoqno reagovati na poku{aje da se pitawe statusa Kosova ponovo otvori pred UN, navodi internet-dnevnik.

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Dvostruke funkcije se jo{ kr~kaju Odbor Agencije za borbu protiv korupcije ju~e je razmatrao tekst izmene zakona o toj agenciji, koji je dugo u `i`i javnosti zbog polemike oko dvostrukih funkcija javnih funkcionera. Ustavni sud je prakti~no dao zeleno svetlo takvom duplirawu za one funkcionere koji su na dve foteqe seli pre 2010. godine, stavqaju}i privremeno van snage ~lan 82 tog zakona. Po nekim najavama, zakon se sada kroji tako da }e ti funkcioneri mo}i da tra`e saglasnost Agencije za ostanak na dve funkcije.

U Agenciji su na{em listu potvrdili da je wihov odbor ju~e razmatrao jednu radnu verziju teksta izmena zakona, ali za sada ne `ele da iznose detaqe.

– Svoju odluku Agencija je donela. Daqe }emo tekst proslediti radnoj grupi za izradu izmena Zakona o borbi protiv korupcije – kazala je portparolka Agencije Aleksandra Kosti}. Ona nije `elela da potvrdi ni da demantuje izjavu dr`avnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena, koji je najavio brzo ubacivawe tih zakonskih izmena u proceduru, kao i da bi se pred parlamentom mogle na}i 12. jula ako Agencija da svoju saglasnost na tekst. S. N.

KONSTITUISAWE BO[WA^KOG NACIONALNOG VE]A

Sva|a u Novom Pazaru Novi saziv Bo{wa~kog nacionalnog ve}a konstituisan je ju~e na sednici u Novom Pazaru, kojoj nisu do kraja prisustvovali funkcioneri Ministarstva za qudska i mawinska prava Srbije. Na zasedawe je do{lo 17 ve}nika iz Bo{wa~ke kulturne zajednice (BKZ) i dvojica ve}nika Bo{wa~kog preporoda, dok se ve}nici Bo{wa~ke liste nisu pojavili na zasedawu. Za ve}inu je potrebno 18 glasova od 35 izabranih ve}nika. Predstavnici BKZ protestovali su {to ~elnici Ministarstva `ele da se konstitutivna sednica odr`i po novom poslovniku. Oni su tvrdili da su konstitutivne sednice ostalih nacionalnih saveta odr`ane po

starom poslovniku. Predstavnici Ministarstva pozvali su novinare da napuste salu "jer nemaju akreditacije", {to je ve}ina izve{ta~a i u~inila. Kada su ~elnici Ministarstva ~itali imena ve}nika, do{lo je do rasprave. Ve}nici Bo{wa~kog preporoda Hido Mustafi} i Zehnija Buli}, drugi odnosno peti na listi, rekli su da nisu potpisali blanko ostavke koje su doneli ~elnici Ministarstva. Buli} je pokazao izjavu koju je dao u Ministarstvu za qudska prava da nije podneo ostavku. ^elnici Ministarstva za qudska prava napustili su zasedawe i konstatovali da nema dovoqno prisutnih ve}nika. Tada su 17 ve}nika iz BKZ i dvojica iz

Bo{wa~kog preporoda nastavili rad. Muftija Muamer Zukorli}, koji je nosilac liste BKZ, rekao je da ve}nici ne dobijaju mandat iz Beograda, ve} od naroda. Zukorli} je ocenio da je na delu "jo{ jedna podvala iz Beograda". Za predsednika BNV izabran je Mevlud Dudi}. Za potpredsednike su izabrani Buli} i Emir Elfi}, a za predsednika Izvr{nog odbora Samir Tandir. Na kraju zasedawa Dudi} je saop{tio medijima da ne}e biti novih izbora. Buli} je rekao da }e podneti krivi~nu prijavu protiv lica koje je falsifikovalo wegovu ostavku i protiv Ministarstva za qudska prava, jer nije uva`ilo wegovu izjavu datu pre dva dana.

DNEVNIK PREDSEDNIK SRPSKE NAPREDNE STRANKE SE PREDOMISLIO

Nikoli} odbija policijsku za{titu Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je da je odlu~io da odbija daqe policijsko obezbe|ewe, obrazla`u}i to re~ima da ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} ne veruje tvrdwama da mu je `ivot ugro`en. On je izjavio da mu je Da~i}, u istom tonu kao i Tadi}, ukazao na veliku opasnost, ali je u nekoliko navrata potvrdio da je "na dnevnoj vezi" sa [e{eqom i "poma`e mu u svemu {to ovaj u Srbiji radi". – U situaciji kada Da~i} ka`e da su izjave uhap{enog pripadnika "zemunskog klana" Milo{a Simovi}a doprinele tome da se rasvetli 20 ubistava, ali da mu ne veruje kad ka`e da je moj `ivot ugro`en, ne `elim da budem na teretu buxetu i gra|anima Srbije – rekao je Nikoli}. On je dodao da prihvata da postoje sukobi u vlasti, ali da ne `eli da se to lomi preko le|a

samo dr`ava. Dr`avni organi moraju da rade spregnuto, na osnovu istih istina i saznawa. Od danas, ja }u da `ivim i kre}em se kao do sada, po{to je Da~i} ube|en u to da je samo tro{io novac mojim obezbe|ewem – poru~io je Nikoli}. Na pitawe da li veruje da je [e{eq naru~io wegovo ubistvo, Nikoli} je odgovorio da je ta mogu}nost realna. – Postoje iz [e{eqeve ha{ke pro{losti takvi slu~ajevi – izjavio je Nikoli}, dodaju}i da mu je [e{eq u jednoj poruci iz pritvora u Sheveningenu poru~io da se "javi Simovi}u". Nikoli} je negirao mogu}nost da nekom od nadle`nih pru-

Policija i Tu`ila{tvo za organizovani kriminal razgovarali su s pripadnikom "zemunskog klana" Milo{em Simovi}em o pretwama upu}enim Tomislavu Nikoli}u (Ivica Da~i}) SNS-a jer ne mo`e predsednik Republike da mu ka`e da je ugro`en, a ministar policije da nije. – Za mene ne postoje jedni i drugi dr`avni organi, postoji

`i detaqnu informaciju o tome jer, kako je izjavio, u Srbiji nema ~oveka kom bi mogao kazati ne{to o [e{eqevim nalozima. Ivica Da~i} ka`e da su policija i Tu`ila{tvo za organizo-

vani kriminal razgovarali s pripadnikom "zemunskog klana" Milo{em Simovi}em o pretwama upu}enim Tomislavu Nikoli}u.

– Pripadnici policije zajedno su s Tu`ila{tvom razgovarali na tu temu sa Simovi}em, ali to je deo istrage, koju vodi Tu`ila{tvo – rekao je Da~i}, dodav{i da policija veoma ozbiqno shvata pretwe koje su upu}ene Nikoli}u i da je zadatak policije da za{titi lidera SNS-a. – Svako nipoda{tavawe tih pretwi ili javno licitirawe o wihovoj istinitosti i svakodnevno izno{ewe razli~itih stvarno re~enih ili izmi{qenih detaqa tog slu~aja ne doprinosi ni bezbednosti Tomislava Nikoli}a ni poslu policije ili drugih dr`avnih organa.

VESTI Zelenortska ostrva Ukazom predsednika Srbije Borisa Tadi}a, na du`nost izvanrednog i opunomo}enog ambasadora Srbije u Republici Zelenortska ostrva, na nerezidencijalnoj osnovi, sa sedi{tem u Lisabonu, postavqen je Du{an Lopandi}, objavqeno je u najnovijem "Slu`benom glasniku". "Postavqa se Du{an Lopandi} na du`nost izvanrednog i opunomo}enog ambasadora Republike Srbije u Republici Zelenortska ostrva, na nerezidencijalnoj osnovi, sa sedi{tem u Lisabonu", navedeno je u ukazu predsednika Tadi}a.

Puls Srbije Re{ewem Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Puls Srbije, sa sedi{tem u Kraqevu, upisan je u Registar politi~kih stranaka, objavqeno je u najnovijem "Slu-

`benom glasniku". Kao zastupnik te politi~ke stranke upisan je dr Qubi{a Jova{evi} iz Mataru{ke bawe, navedeno je u re{ewu. Sedi{te Pulsa Srbije je u Kraqevu, u Hajduk Veqkovoj ulici 103.

Razre{en pomo}nik ministra Vlada Srbije razre{ila je du`nosti pomo}nicu ministra telekomunikacija za sektor po{tanskog saobra}aja Sne`anu Obrenov-Ivanovi}, i na tu funkciju imenovala Mariju Krajnovi}-Ze~evi}, objavqeno je na sajtu Vlade. Vlada je, na sednici 2. jula, razre{ila Vladimira Homana du`nosti sekretara Ministarstva za telekomunikacije i imenovala ga za direktora javnog preduze}a "Emisiona tehnika i veze". Novi sekretar Ministarstva za telekomunikacije je Danijela Petkovi}. Za dr`avnog sekretara

u Ministarstvu rudarstva i energetike postavqen je Zlatko Dragosavqevi}, dosada{wi direktor Javnog preduze}a za podzemnu eksploataciju ugqa u restrukturirawu.

Dvovla{}e u Kraqevu Suprotstavqeni politi~ki blokovi u kraqeva~koj Skup{tini, koje ~ine s jedne strane odbornici koalicije Za evropsku Srbiju i SPS-PUPS, a sa druge radikali, narodwaci i Pokret za Kraqevo, ju~e su u isto vreme na dva mesta odr`ali zasedawa gradskog parlamenta. Do razdvajawa je do{lo po{to odbornici koalicije SRS-DSS -Pokret za KraqevoNova Srbija prave}i galamu nisu dozvolili Milomiru [qivi}u, predsedniku Skup{tine koga je izabrala suprotna strana, da po~ne sednicu. Do problema sa ve}inom u kraqeva~kom parlamentu do{lo je zbog sporne zamene pet odbornika radikala i narodwaka.

RASPRAVA O NOVOM ZAKONU O FINANSIRAWU POLITI^KIH STRANAKA

Bi}e ukinut limit za novce iz privatnih izvora Programski direktor CeSID-a \or|e Vukovi} izjavio je ju~e da }e novim zakonom o finansirawu politi~kih stranaka biti ukinut ukupan limit za koli~inu para koje se mogu prikupiti iz privatnih izvora. Partije }e mo}i na pravi na~in da obave izbornu kampawu i ne}e, kao do sada, imati mogu}nost prikupqawa relativno malih svota, nego realnog obima potrebnog za izbornu kampawu, ali }e postojati individualni limiti, koji su vezani za fizi~ka i pravna lica, rekao je Vukovi} RTS-u. On je istakao da je novi zakon jo{ u radnoj verziji i da se prilikom izrade vodilo ra~una o tri na~ela – liberalizaciji, odnosno ukidawu limita koji su stranke spre~avale da posluju regularno, transparentnosti ili javnosti tokova novca u po-

litici i poja~anoj kontroli. Po Vukovi}evim re~ima, namera je da se omogu}e jasne nadle`nosti odgovaraju}ih tela u

redi koja koli~ina para iz javnih izvora }e biti uskra}ena u procesu finansirawa politi~kih stranaka.

Postoji konsenzus – Zakon o finansirawu politi~kih stranaka na}i }e se na jesen na dnevnom redu zasedawa Skup{tine Srbije – izjavila je ju~e ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi} novinarima u Beogradu u pauzi skupa "Oduzimawe imovine ste~ene krivi~nim delom". – Postoji konsenzus politi~kih stranaka o tom zakonu i wegova radna verzija }e ukoro biti objavqena. procesu kontrole finansirawa politi~kih stranaka i prona|u dovoqne koli~ine novca da bi se taj posao obavio na pravi na~in. Vukovi} je naveo da su za nepo{tovawe zakona predvi|ene i razli~ite kazne, me|u kojima je i mogu}nost da sud, ako se utvrdi ozbiqniji prekr{aj, od-

Podsetiv{i na to da su usvojeni zakoni o politi~kim strankama i o bira~kom spisku, Vukovi} je rekao da bi preostali propisi – zakon o lokalnim izborima i o dr`avnoj izbornoj komisiji – trebalo da predstavqaju plod dogovora politi~kih stranaka vladaju}e koalicije. Od dono{ewa zakona o izboru narod-

nih poslanika odustalo se verovatno zbog nedostatka politi~ke voqe, smatra Vukovi}. Radnu grupu za izradu zakona o finansirawu politi~kih stranaka ~inili su predstavnici tri ministarstva, "Transparentnosti Srbija" i CeSID-a. Predsedniik Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da ta stranka nije ko~ila dono{ewe nijednog zakona koji se odnosi na reformu politi~kog sistema, ali da je protiv toga da se "kao vrhunac reforme predla`u re{ewa koja su postojala devedesetih godina pro{log veka". – Reforma sistema mo`e biti dobra i lo{a, mi smo za reforme naboqe, a ako neko misli da je reforma sistema prelazak na ve}inski izborni sistem, ja sam protiv, jer je opozicija devedesetih godina organi-

zovala proteste protiv takvog sistema – rekao je Da~i} novinarima u pauzi konferencije "Oduzimawe imovinske kori-

sti ste~ene krivi~nim delom", koja se odr`ava u beogradskom hotelu "Kontinental". Da~i}, koji je zamenik premijera Srbije i ministar policije, podvukao je da `eli reformu po-

liti~kog sistema, ali da to "ne zna~i da je svaki predlog idealan i da je predlog naboqe". – [to smo 15 godina izgubili bore}i se protiv ve}inskog izbornog sistema da bismo se sada vratili u wega ? – upitao je Da~i}. SPS, po wegovim re~ima, nije ko~io dono{ewe nijednog zakona koji se odnosi na reformu politi~kog sistema. On je dodao da nije ni protiv toga da u Republi~koj izbornoj komisiji ne bude predstavnika stranaka, ali da smatra da nijedna opoziciona stranka na to ne}e pristati jer }e smatrati da }e komisiju ~initi samo qudi iz vlasti. Lider socijalista je naveo da je ta stranka spremna da razgovora o kombinovanom sistemu na lokalnom nivou, i istakao da je problem u tome {to on ne odgovara strankama u predizbornim koalicijama.


Znaju da qudi `ive te{ko

– Nismo povukli nijedan potez koji bi ugrozio bezbednost na{ih gra|ana u ju`noj pokrajini. Na{ ciq je da za{titimo sopstveni teritorijalni integritet i suverenitet, stvaraju}i uslove za trajnu stabilnost. Kosovo je na{a pokrajina koja je pod protektoratom Ujediwenih nacija – poru~io je Cvetkovi}.

sta. Cvetkovi} je rekao da je Vlada u protekle dve godine najvi{e snage i sredstava ulo`ila na ekonomskom planu. – Umesto razvojnih mera, bili smo prinu|eni da upravqamo jednom od najve}ih ekonomskih kriza u savremenoj istoriji. Svetska finansijska kriza je pretila da potpuno razori ekonomiju Srbije, ve}

„Niko nije bio lo{” Cvetkovi} je rekao da su svi ~lanovi Vlade u prethodne dve godine u~inili maksimalne napore u svojim domenima i da ne mo`e izdvojiti nikoga ko je bio lo{. – Ako budemo time zadovoqni, to nas ne}e nigde dovesti, svuda je moglo biti boqe, ali je najgore ipak iza nas – rekao je premijer posle sednice. Komentari{u}i procenu svog prethodnika Vojislava Ko{tunice da Vlada nije dobro radila i da je Srbiji potrebna nova, premijer Cvetkovi} je rekao da se wegov kabinet suo~ava s krupnim nacionalnim problemima i da se ne bavi strana~kim interesima, koji za ciq imaju dolazak na vlast. Govore}i o ekonomskim i socijalnim pitawima, Cvetkovi} je istakao da veliki broj gra|ana Srbije i daqe te{ko `ivi, a prioritet Vlade je da i u vremenima krize stvara uslove za nove investicije i otvarawe novih radnih me-

iscrpqenu vi{edecenijskom blokadom, ratnim razarawima i tranzicionim procesima – izjavio je Cvetkovi}. Po wegovim re~ima, Vlada je bila „suo~ena s opasno{}u da domino-efektom bude razbijen fi-

Da~i}: Potrebna boqa koordinacija

Dinki}: Urbana legenda o G17 plus

Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} rekao je da je Vlada svojim radom u prethodne dve godine pokazala da je mogu}e objediniti razli~itosti. – Ako Vlada `eli da do|e do kraja mandata, va`no je da postoji me|usobna koordinacija i zajedni~ki rad svih politi~kih stranaka unutar we – ukazao je on. – Vladi je neophodna boqa koordinacija i mawe parcijalnih interesa na u{trb op{tih ciqeva koje smo postavili.

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} smatra da du`ina trajawa Vlade zavisi od toga da li su weni ciqevi u skladu s interesima svih gra|ana. Odgovaraju}i na pitawa da li }e stranka, ~iji je predsednik, „sru{iti i ovu vladu“, Dinki} je rekao da je „urbana legenda“ da je G17 plus odgovoran za to {to prethodne vlade nisu do`ivele ceo mandat.

nansijski sistem, a potom zamre privredna aktivnost, {to bi dovelo do socijalnog kolapsa“. – Daleko od toga da smo potpuno prebrodili krizu, ali sada ve} mogu oceniti da su otklowene najve}e opasnosti. Odgovorno smo preduzeli antikrizne mere kojima su o~uvane sve vitalne funkcije dr`ave i privrede – izjavio je Cvetkovi}, rekav{i da je Srbija spre~ila propadawe privrede, o~uvala bankarski sistem i slobodno tr`i{te i intervenisala posebnim merama da se teret krize rasporedi ravnomerno i solidarno. Osim intervencija na o~uvawu privrede, kako je konstantovao Cvetkovi}, Vlada je smawila javnu potro{wu, pokrenula mere {tedwe na svim nivoima, u{la u proces smawewa broja zaposlenih u dr`avnoj upravi i lokalnim samoupravama, regulisala dugove i obaveze i potra`ivawa iz pro{losti. Cvetkovi} je izjavio da je Vlada uspe{nim pregovorima s Me|unarodnim monetarnim fondom osigurala makroekonomsku stabilnost. – Srbija je jedina zemqa u Evropi koja je dobila poboq{ani kreditni rejting. Uprkos krizi, Vlada nijednog trenutka nije u{la u rizi~na zadu`ivawa – ocenio je Cvetkovi}. On je rekao da je posle deset godina stvoren zakonski okvir za delovawe civilnog dru{tva, verskih zajednica i za{titu prava nacionalnih mawina. – Politi~ki je stabilizovan jug Srbije. Prvi put su u Srbiji uspostavqeni evropski standardi u oblasti `ivotne sredine i prostornog planirawa. Su{tinski reformisana Vojska Srbije uskoro postaje profesionalna armija – izjavio je Cvetkovi}. S. St.

Privatnici: Vladi ocena 2,35 Vlasnici preduze}a u Srbiji ocenili su Vladu premijera Mirka Cvetkovi}a, u anketi koju je sprovela Unija poslodavaca Srbije, prose~nom ocenom 2,35 u rasponu izme|u jedan i pet. Time je po efektivnosti aktuelna vlada svrstana na drugo mesto od 2000. godine, odmah iza vlade pokojnog premijera Zorana \in|i}a, saop{teno je

ju~e iz Unije. Vlasnici i direktori 16.752 malih, sredwih i velikih preduze}a i preduzetnika, koji su ocewivali rad vlada od 2000. godine, dali su \in|i}evoj vladi (2000–2003) ocenu 3,97. Vlada Mirka Marjanovi}a (2000) dobila je prose~nu ocenu 1,94, a Vlada Zorana @ivkovi}a (2003–2004) 2,33. Prva vlada

Vojislava Ko{tunice (2004–2007) ocewena je s 2,12, a wegova druga vlada (2007–2008) ocenom 2,07. Anketa o radu Vladu Republike Srbije obavqena je od 1. februara do 15. juna ove godine. Anketirano je 10.636 malih preduze}a, 714 sredwih i 118 velikih, kao i 7.984 preduzetnika.

REKLI SU

Milosavqevi}: Ne dam ostavku Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} izjavio je da su zahtevi za wegovom ostavkom „~ista politizacija i zamena teza, a mogu}e i `eqa da se prebacivawem teme na politi~ki teren zamagli su{tina – borba

protiv kriminala“. „Nije, dakle, odsustvo odgovornosti razlog zbog kojeg u ovakvim situacijama ne razmi{qam o ostavci, ve} upravo suprotno – odgovornost i re{enost da se protiv kriminala, ali i nesavesnog rada i drugih anomalija, neprekidno borim“, naveo je Milosavqevi}, i dodao da prezire qude sklone korupciji i kriminalu.

Dejanovi}: Verujem u Cvetkovi}a Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}Dejanovi} izjavila je ju~e da je Vlada Srbije u protekle dve godine u „izuzetno te{kim okolnostima“ postigla zna~ajne uspehe na putu ka Evropskoj uniji i da je u~inila dosta da gra|ani Srbije u {to mawoj meri osete posledice ekonomske krize. „Ne mogu se slo`iti s onima koji ka`u da Vlada mo`e dobiti tek

prelaznu ocenu zbog toga {to su ministri, s Cvetkovi}em na ~elu, radili kvalitetno, a da li }e u boqim vremenima ova ista vlada pokazati vi{e, ja u to ~vrsto verujem“, istakla je predsednica srpskog parlamenta.

Nikoli}: DS i mali mi{evi Predsednik SNS Tomislav Nikoli} izjavio je ju~e, da je ovo vlada „rastrzanih politi~kih partnera, ideja i ideologija“. On je rekao da je Vlada Srbije po~ela svoj rad pod nepovoqnim

okolnostima, koje je „uzela sebi za pozitivno“, i da sve {to se u zemqi desi pravda svetskom ekonomskom krizom. „Postoji jedan mastodont u toj vladi – Demokratska stranka – i mali mi{evi koji sve `ivo potro{i{e i pohara{e po Srbiji i pre svega mislim na G17 plus“, izjavio je Nikoli}.

~etvrtak8.jul2010.

3

INTERVJU

VLADA SRBIJE PREDSTAVILA DVOGODI[WI RAD

– Vlada Srbije je u protekle dve godine istrajala na ispuwavawu kqu~nih elemenata na kojima je formirana: evropskom putu, diplomatskoj i pravnoj borbi za Kosovo i borbi protiv kriminala i korupcije – ocenio je ju~e premijer Mirko Cvetkovi} na posebnoj sednici Vlade povodom dve godine wenog rada. – Na{ posao je da radimo u interesu naroda. Za nama je jedan od najte`ih perioda u istoriji zemqe i uveren sam u to da }emo u godinama koje dolaze mnogo vi{e govoriti o uspesima nego o te{ko}ama. Premijer je rekao da u Vladi postoji jasno saznawe da gra|ani `ive te{ko, i dodao da se Vlada trudi da bude socijalno odgovorna i da privu~e investicije da bi se otvorila nova radna mesta u zemqi. Cvetkovi} je ocenio da je Vlada bli`a ciqevima oko kojih se okupila vladaju}a koalicija, i konstantovao da su u prvom delu mandata uklowene brojne prepreke na putu ka Evropskoj uniji. – Posle 20 godina blokade na{i gra|ani putuju bez viza, a promet roba odvija se nesmetano. Ratifikovan je Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu, a Srbija je predala zahtev za prijem u EU. Taj posao nije okon~an i pred nama je jo{ mnogo rada i strpqewa – poru~io je Cvetkovi}. Uz ocenu da je pitawe Kosova najkrupniji dr`avni problem s kojim se Vlada suo~ila, Cvetkovi} je rekao da Beograd ne}e odustati od odbrane Kosova, „bez obzira na sve provokacije ekstremista“. Po wegovim re~ima, demokratska Srbija se opredelila za mirno i postupno re{avawe problema Kosovo, „uz mnogo strpqewa i bez improvizacija“.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

MIROSLAV MARKI]EVI], PREDSEDNIK IO NOVE SRBIJE

Sve sama obe}awa i marketing – Za ove dve godine Vlada Srbije je pokazala jedino koliko je nesposobna. Ovaj period koliko su na vlasti bio je sasvim dovoqan da se uporede s nekim drugim vladama i ostaje pre svega da gra|ani sami vide da li im je bilo boqe pre tri-~etiri godine, da li im je standard porastao – ka`e za “Dnevnik” predsednik IO Nove Srbije i narodni poslanik Miroslav Marki}evi}, procewuju}i rad Vlade na polovini mandata. – Mnogo obe}awa, mnogo marketinga, a na terenu i kad se ti~e unutra{we i spoqne politike ocena nedovoqan – jedinica, {to se mene ti~e.

Jer svima postaje jasno da je to jedino re{ewe. Ovo je najbrojnija, najmnogoqudnija vlada u istoriji Srbije, u kojoj jedni druge ucewuju, a vanredni izbori su jedini na~in da odu, da se formira neka druga vlada i izvede zemqu iz krize. Zbog toga se otvaraju te teme i bacaju probni baloni u vezi s politi~kim sistemom. A nije im smetao politi~ki sistem kada su oni izabrani i postali ministri. Tada im nije smetalo, tada je bilo idealno, tada je formirana evropska vlada, re~eno da Evropa nema alternative. Kada vidimo kakve poruke sami oni, pa ~ak i prete}e, {aqu me|unarod-

z Da li }e biti ne{to bonoj zajednici i EU, mislim da sve qe kada dobijemo novog guve}em broju gra|ana postaje jasno vernera, kog parlament treba o ~emu se radi: da oni `ele da da izabere u narednim dani- produ`e svoju vlast jo{ za koji ma? mesec, a na {tetu gra|ana Srbije. z Lider va{e stranke Ve– Ne}u ni{ta da ka`em o gospodinu Dejanu [o{ki}u. ^ovek limir Ili} dugo je odbijao da jo{ nije ni startovao da radi. Ne dobije policijsko obezbe|esumwam unapred u wegove kvaliwe, zbog ~ega je sada pristao? fikacije i znawe. Ali osnovno je – Pristali smo na samo jednoga ono {to javnost nije saznala: policajca. A za{to? Ne znam da zbog ~ega je Radovan Jela{i} li treba da podse}am na sve ono podneo ostavku. {to se de{avalo u posledwih nez [ta vi mislite, koji je koliko meseci. Bilo je pri~e o razlog? ugro`enosti mnogih lidera stra– Pa nejasno je {ta su ti wegonaka iz vladaju}e koalicije i iz vi “li~ni razlozi”. Povezujem ih opozicije, jedini koji je nao~isa slabqewem dinara. Bilo je vegled javnosti u centru Beograda likih razlika u fizi~ki napadwegovom delovanut je Velimir Ovo je najbrojnija, wu, u onome kako Ili}. Zbog toga najmnogoqudnija vlada je pristao na taje on mislio da guverner treba ko ne{to, praku istoriji Srbije, da radi, u odnosu ti~no, treba u kojoj jedni na Vladino minam svedok ako druge ucewuju {qewe. O~ise tako ne{to gledno je da }e guponovo desi. z Sporni poslanik Dragan verner sada biti prili~no zavisan od izvr{ne vlasti. Uz to ide [ormaz je tu`io je svog dojui novi momenat – da sada novog gu~era{weg kolegu Jovana Palavernera, po izmewenom zakonu, li}a kao predsednika IO predla`e predsednik Srbije. To DSS-a za zloupotrebu slu`beje deo vlasti koji nije bio u wegonog polo`aja, ali ne i vas, vim rukama, a ti~e se monetarne iako imate zajedni~ko ovlapolitike, a sada }e biti i to. {}ewe da podnosite blanko z Vlast otvara pri~u o reostavke. Zbog ~ega je vas miformi politi~kog sistema, moi{ao? {ta mislite o predlogu da se – Ja sam odgovoran za onaj deo vrati ve}inski izborni sikoalicije koji ~ine poslanici stem? Nove Srbije. Po{to smo nas dvo– To mi izgleda kao bacawe jica, Palali} i ja, ovla{}eni pra{ine u o~i gra|ana. Dakle, podnosioci izborne liste DSS-a stranke sada treba ponovo da se i NS-a, formalnopravno i ja to sukobe oko izbornih sistema, a u potpisujem. Verovatno je to razstvari, to je samo poku{aj odlalog za{to mene nije tu`io. gawa termina vanrednih izbora. S. Stankovi}


4

EKONOMIJA

~etvrtak8.jul2010.

DNEVNIK

UMESTO POJEFTIWEWA, GORIVO ]E BITI JO[ SKUPQE

KOLIKA ]E BITI POMO] PENZIONERIMA

Izjalovio se jeftin ministarski benzin Cena goriva na srpskom tr`i{tu posledwi put je promewena polovinom maja, i od tad se litar benzina i evrodizela prodaju po oko 120 dinara. Po~etkom juna najavqivano je pojeftiwewe goriva jer je u maju nafta na svetskom tr`i{tu i{la nani`e, ali se to nije desilo. Naime, na osnovu Uredbe o cenama naftnih derivata, cena goriva mewa se svakih 30 dana ukoliko se ukupna cena nafte (prose~na cena sirove nafte i prse~an kurs dolara) promeni za 3,5 odsto. Budu}i da polovinom juna ukupan procenat promene nije dostigao potrebna 3,5 odsto, cena je istala ista, a promena }e uslediti onda kad se ostvari i taj uslov iz Uredbe, koja je, treba podsetiti, promewena da bi se zaustavila ~esta poskupqewa, po{to se, po do tada va`e}oj uredbi, ona mewala petanesetodnevno i ukoliko procenat promene bude 1,5 odsto. I tako, od promene Uredbe cena

se nije mewala, a kako sada stvari stoje, gorivo bi uskoro moglo ponovo poskupeti. Da li }e se to i desiti, vide}e se, ali je sada verovatnije to nego da }e litar biti jeftiniji. Naime, barel nafte sada je iznad 73 dolara (krajem maja bio se spustio na 65 dolara), tako da je sasvim izvesno da }e, uz “snagu” doma}e valute, umesto najavqivanog pojeftiwewa, litar goriva biti jo{ skupqi.

NASTAVQENE ZAVRZLAME OKO IMOVINE SOMBORSKE FIRME

„Boreli” ne}e biti o~erupan Upozorewem Republi~ke agencije za privatizaciju da je pre re{avawa, na dr`avnom nivou, problema imovine srpskih preduze}a u Hrvatkoj i imovine tamo{wih privrednih subjekata u Srbiji, svaka prodaja nezakonita, dr`ava je najzad za{titila i

imovinu srpskog giganta u proizvodwi obu}e, somborskog “Borelija”. Naime, najstojawa nekada{we mati~ne firme, hrvatskog Kombinata ko`e i obu}e “Borovo”, da rasproda somborsku fabriku, ali i 86 prodavnica “Borelija”, u posledwih nekoliko godina dovodila su do radni~kog

menaxment i sindikati “Borelija” godinama pozivaju. Kako je “Boreli” formiran kao od “Borova” nezavisan privredni subjekat pre 31. decembra 1990, wegova imovina ne mo`e ni biti predmet sukcesije, a kamoli prodaje od nekada{weg mati~nog kombinata, ali je, pomalo vol{ebno, hrvatskoj strani i novim vlasnicima redovno uspevalo da u Srbiji i ukwi`e tako otu|ene lokale. – Obave{tewe Agencije za privatizaciju ne obavezuje potencijalne kupce, ali je upozorewe za wih da bi, ako kupuju na{e objekte, to ~inili mimo zakona. Ovo obave{tewe je poslato svim sudovima, kao i vukovarskom preduze}u – ka`e prvi ~ovek “Borelija”, generalni direktor Mirko Vujanovi}. Nagla{avaju}i da javni poziv “Borova” za prodaju somborskih prodavnica i fabrike nije samo atak na wih nego predstavqa izigravawe zakona Srbije, te da je dr-

Advokat na pogre{noj strani Sindikat, ali i menaxment somborskog “Borelija”, bio je posebno ogor~en ~iwenicom da je pravni zastupnik hrvatskog kombinata “Borovo” advokat iz Ni{a Bo{ko Risti}, visoki funkcioner DS-a i prvi ~ovek reforme srpskog pravosu|a. Upravo wegovom funkcijom i uticajem u Visokom savetu sudstva zaposleni u “Boreliju” tuma~e sve poteze koje je “Borovo” povla~ilo posledwih nekoliko godina. nezadovoqstva prilikom poku{aja zaposedawa lokala od tako dobijenih novih vlasnika. O~igledno je “dara prevr{ila meru” i za dr`avu Srbiju, koja je do sada pokazivala neuobi~ajenu nezainteresovanost za sudbinu “Borelija”, kada je pre nekoliko dana kombinat “Borovo” oglasio prodaju i same fabrike u kojoj radi vi{e od 700 Somboraca. U Agenciji navode da je to u suprotnosti s va`e}om uredbom kojom se defini{e re{avawe statusa preduze}a kao {to je “Boreli”, ali i sa sporazumom o sukcesiji, dva osnova dokumenta na koja se

`ava bila du`na da se oglasi, Vujanovi} navodi i da je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja ve} pokrenulo proceduru provere u sudovima kako je “Borovo” ve} prodalo 12 “Borelijevih” lokala. Ina~e, hrvatsko “Borovo” je u svom posledwem u nizu oglasa za prodaju “Borelijeve” imovine tra`ilo blizu 11 miliona evra za lokale (ukupne povr{ine pribli`no 11.000 kvadratnih metara) i tri i po miliona evra za fabriku koja se prostire na 60.000 kvadrata. M. Miqenovi}

„Fijat” hitno popravqa kvarove Kompanija “Fijat automobili Srbija” saop{tila je ju~e da je prvi proizvo|a~ vozila koji je u Srbiji po~eo da pru`a besplatne usluge vlasnicima automobila u slu~aju kvara ili drugih tehni~kih problema. Intervencije “Fijat asistensa” pokrivaju sve hitne slu~ajeve, a uslov za kori{}ewe nove slu`be pomo}i je da je “fijat” kupqen posle 1. jula ove godine i da je vlasnik po{tovao normalne kriterijume prilikom odr`avawa. “Fijat” isti~e da je to prvi put da neki proizvo|a~ automobila primewuje u Srbiji integrisani sistem pomo}i, koji je ve} uhodan u Zapadnoj Evropi i koji va`i tokom trajawa garancije vozila – 24 meseca.

Iako su ministri Petar [kundri} i Slobodan Milosavqevi} najavqivali sni`ewe cene goriva zbog zna~ajnog pada prometa i odlaska stanovnika Srbije u okolne zemqe da ga kupe, to je ostala samo pusta pri~a, ali je ministrima lepo zvu~alo. I po{to su u Srbiji izvesnija poskupqewa nego pojeftiwewa – a kad je gorivo u pitawu posebno – slobodno se mo`e re}i da }e se predvi|awe o vi{oj ceni goriva ostvariti. Me|utim, ne{to se mo`e prodavati ako ima kupaca, a wih je na pumpama sve mawe. Promet pada, ~ak i vi{e od 30 odsto, pa se ne mora biti ekonomski stru~wak da bi se predvideo daqi pad prometa. Milosavqevi}ev predlog da se zbog pada prometa na benzinskim pumapama ne{to preduzme – pre svega smawe akcize – nije se ostvario, a verovatno ni ne}e jer je novca u buxetu malo. A od litra

Krkobabi} jo{ sabira bonus

goriva u buxet se slivaju zna~ajne sume. Akciza na benzine je oko 45 dinara, na dizel-goriva ne{to vi{e od 30, a u dr`avnu kasu se od litra goriva sliva i novac od poreza na dodatu vrednost. I pored predloga da se, ako se negde smawe, akcize moraju pove}ati na neki drugi proizvod, recimo te~ni naftni gas (akciza je oko 15 dinara), ni{ta nije u~iweno. To nije ni ~udo jer je vozila koja kao pogonsko gorivo koriste TNG daleko mawe nego onih drugih, pa bi kasa, koja je svakako praznija od planiranog, bila jo{ praznija. I tako se niti smawuju akcize, niti se sni`ava cena goriva. Zato je sve mawe onih koji svra}aju na pumpu, a jo{ mawe onih koji mogu da napune rezervoar. Budu}i da }e kupaca biti sve mawe, iz te matematike proizlazi da }e i novca u buxetu biti mawe, pa ne}e biti zadovoqnih. D. Mla|enovi}

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} je ju~e izjavio da }e do kraja jula biti odre|eni kriterijumi za raspodelu jednokratne pomo}i penzionerima, posle ~ega }e odmah krenuti isplata. On je novinarima, posle sednice Vlade, rekao da }e visina pomo}i zavisiti od toga koja }e biti gorwa granica penzije penzionera koji }e je primiti. On je podsetio na to da je prose~na penzija u Srbiji 19.500 dinara. Ako pomo} bude deqena svim penzionerima, oni koji imaju penzije ispod te granice dobi}e oko 2.500 dinara. – Ako uzmemo granicu od oko 15.000 dinara, onda }e pomo} biti oko 4.000 dinara – rekao je Krkobabi}. Po wegovim re~ima, visina pomo}i zavisi}e i od ~iwenice da se penzionerima zemqo-

radni~kog osigurawa duguje ~etvrta rata. – Ako bismo sad uspeli da im isplatimo ~etvrtu ratu, onda bi to iznosilo u proseku oko 15.000 dinara i oni ne bi do{li u obzir za ovu pomo}, ~ime bi bila pove}ana masa za druge kategorije penzionera – rekao je potpredsednik Vlade Srbije.

SRBIJA UVODI NOVE ENERGETSKE PROPISE, A MILION STANOVA ZRELO ZA POPRAVKU

Bez paso{a nema prodaje stanova Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} nedavno je izjavio da dogodine nijedna zgrada ne}e mo}i da dobije upotrebnu dozvolu bez “energetskog paso{a”, koji podrazumeva da su kori{}eni izolacioni materijali i da oni zna~ajno u~estvuju u smawewu potro{we energije. Duli} je istakao da se od ukupne energije u Srbiji oko 45 odsto potro{i u zgradama, a od toga oko 60 odsto ode na grejawe i hla|ewe, te je neophodno voditi vi{e ra~una o u{tedi. Procewuje se da u Srbiji ima oko milion stanova kojima treba rekonstrukcija, pre svega zbog niske energetske efikasnosti. Dobro je poznato da se kvalitetnijom izolacijom i ugradwom nove stolarije mogu ostvariti u{tede oko 15 odsto u ra~unima za struju, gas ili daqinsko grejawe. Rekonstrukcija starih zgrada i stanova bi}e sve aktuelnija, po{to je, osim za nove zgrade, energetski paso{ predvi|en i za stare. Kako saznajemo, u Ministarstvu prostornog planirawa i za{tite `ivotne sredine formirane su radne grupe koje }e do septembra izdati pravilnike o energetski

Rasipawe i za grejawe i za hla|ewe Jedna od karakteristika velikog dela stambenog i nestambenog fonda u Srbiji je neracionalno velika potro{wa svih tipova energije, prvenstveno za grejawe, a u posledwe vreme, zbog porasta sredwih temperatura tokom letwih meseci, i za hla|ewe zgrada. Osim toga, energija se koristi i za osvetqewe i za napajawe elektri~nih ure|aja u doma}instvima. Da bismo se pribli`ili evropskim standardima, mora}emo da po{tujemo odre|ena pravila, a me|u wima je i izdavawe energetskih paso{a. efikasnim objektima. Ovim dokumentima }e biti propisana odre|ena energetska svojstva koja objekat mora da ispuni da bi dobio

energetski paso{. Energetske paso{e izdava}e licencirana preduze}a koja se bave projektovawem ili izvo|ewem radova, a ~iji zapo-

sleni imaju sertifikat In`ewerske komore Srbije. Ovi stru~waci }e raditi elaborate o energetskoj efikasnosti objekata, a podatke }e ubacivati u specijalno izra|en softver da bi se dobila kategorija energetskog paso{a za svaki objekat. U zavisnosti od ukupne potro{we energije, paso{i }e biti od A kategorije, za objekte koji tro{e najmawe energije, pa do G kategorije, odnosno objekte koji su ostvarili najmawu u{tedu. Uz to, u paso{ima }e biti navedene informacije o karakteristikama objekta, lokaciji, u{tedi energije, gubicima, mogu}im u{tedama, tro{kovima grejawa, hla|ewa, bez wega ne}e mo}i da se dobije dozvola za sanaciju, adaptaciju ili rekonstrukciju objekta, a bi}e neophodan i kod prodaje ili rentirawa. Za nove, odnosno objekte koji tek treba da se grade, investitori }e morati da urade elaborat o energetskoj efikasnosti, koji }e biti sastavni deo projektne dokumentacije za gra|evinsku dozvolu. Od 1. januara idu}e godine, za po~etak u Beogradu, bez tog dokumeta ne}e biti prometa nekretnina niti izdavawa upotrebnih dozvola za nove zgrade. A. Brzak

Papiru se crno pi{e Grupacija proizvo|a~a papira i kartona u Privrednoj komori Srbije zatra`ila je ju~e pomo} dr`ave u vidu subvencija za kori{}ewe starog papira, ocewuju}i da je situacija u toj industrijskoj grani veoma te{ka. Predsednik grupacije Milo{ Qu{i}, generalni direktor Fabrike kartona “Umka”, istakao je da je

stawe od po~etka pro{le godine alarmantno i da bi dr`ava morala da subvencioni{e proizvo|a~e po toni sakupqenog ili prera|enog starog papira, kao {to se to radi i u zemqama u okru`ewu. On je kazao da se u Hrvatskoj za tonu prera|enog papira dobija 15 evra, a skupqenog papira 35 evra, dok se u Ma|arskoj za tonu sakupqenog papira dobija i do 60 evra.

6. 7. 2010.

1.250,45928

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

20,00%

1.050

9.135.000

Gradina a.d. , U`ice

20,00%

180

88.920

S&A Kapital Investments a.d

20,00%

5.473

218.920

Kopaonik a.d. , Beograd

19,44%

2.150

4.300

8,09%

14.700

14.700

^a~anska banka a.d. , ^a~ak Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

BELEX 15 (607,03 -1,44%)

Promet

Ni{ka mlekara a.d. , Ni{

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

0,93%

2.723

3.774.233

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00%

550

1.650.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

8.200

221.400

Univerzal banka a.d. , Beograd

-6,84%

5.001

200.030 138.900

Agrobanka a.d. , Beograd

0,12%

7.311

Stjenik a.d. , ^a~ak

-12,20%

108

10.800

Imlek a.d. , Beograd

1,08%

1.213

67.938

Dimni~ar a.d. , Beograd

-12,00%

10.919

10.919

Privredna banka a.d. , Beograd

-3,93%

611

61.100

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

-9,15%

5.360

26.799

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

-9,15%

5.360

26.799

Univerzal banka a.d. , Beograd

-6,84%

5.001

200.030

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

859

0,00

Jubmes banka a.d. , Beograd

-6,52%

10.015

360.548

Soja protein, Be~ej

0,00

782

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.036

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

4.210

0,00

Tigar, Pirot

0,00

673

0,00

Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

Promena %

Cena

Promet

1,16

782

832.328

Veterinarski zavod Subotica a.d

0,00%

550

1.650.000

Urbisprojekt a.d. , Novi Sad

0,00%

920

92.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.301

0,00

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

0,00%

1.550

43.400

Telefonija, Beograd

0,00

1.580

0,00

Centropromet a.d., [id

0,00%

141

21.855

Svi iznosi su dati u dinarima


KOME PRODAJEMO I OD KOGA KUPUJEMO

~etvrtak8.jul2010.

5

NORVE[KA KOMPANIJA TRA@I PRAVDU NA SUDU

Bosna i Italija na{e uzdanice

„Telenor” tu`io Ratel Kompanija “Telenor” podnela je ju~e Upravnom sudu tu`bu protiv Republi~ke agencije za telekomunikacije (RATEL) zbog diskriminatorske i previsoke naknade za pozive iz mobilne mre`e te kompanije u fiksnu mre`u Telekoma “Srbija”. Generalni direktor “Telenora” u Srbiji ]el-Morten Jonsen je kazao da je ta cena “terminirawa” poziva oko ~etiri puta ve}a od one koju “Telenor” napla}uje konkurenciji u Norve{koj. – Nema razloga da korisnik “Telenorove” mobilne mre`e vi{e pla}a pozivawe fiksne mre`e Telekoma “Srbija” nego {to to pla}a

Najve}i obim spoqnotrgovinske razmene u prvih pet meseci ove godine Srbija je ostvarila s Nema~kom, Italijom i Rusijom, a te tri zemqe u~estvovale su s oko 30 odsto u ukupnoj robnoj razmeni na{e zemqe sa svetom, navedeno je u biltenu Instituta za tr`i{na istra`ivawa.

Najva`niji izvozni partneri Srbije su Bosna i Hercegovina, s izvozom vrednim 412,8 miliona dolara, Italija sa 408,9 miliona, Nema~ka s 388,3 miliona i Crna Gora s 288,6 miliona dolara. Ekonomije tih zemaqa su u prvih pet meseci 2010. godine u~estvovale sa ~ak 41,7 odsto u ukupnom plasmanu robe sa srpskog tr`i{ta. Najzna~ajniji uvozni partneri u tom periodu bile su privrede Ruske Federacije sa 797,1 miliona dolara, Nema~ke sa 671,2 milionom, Italije s 578,4 miliona i Kine sa 454,8 miliona dolara. Wihov udeo u ukupnim nabavkama Srbije s inostranih tr`i{ta iznosio je 38,9 odsto. Najnepovoqniji spoqnotrgovinski saldo srpska privreda u prvih pet meseci bele`i s Rusijom – 626,6 miliona dolara, {to je ~inilo ~ak 22,2 odsto ukupnog spoqnotrgovinskog deficita Srbije. Iza we je Kina, s kojom je deficit u robnoj razmeni bio 451,6 miliona dolara, ili 16 odsto ukupnog negativnog spoqnotrgovinskog salda. Slede Nema~ka s 282,9 miliona dolara i Ma|arska s 237,1 miliona deficita, koje su u~estvovale s deset, odnosno 8,4 odsto u ukupnom spoqnotrgovinskom deficitu Srbije od januara do maja. Srbija je u tom periodu pozitivan saldo ostvarila samo s Bosnom i Hercegovinom – 206,7 miliona dolara, Crnom Gorom – 206,1 miliona i s Makedonijom – 68,5 miliona dolara.

“Telenorov” korisnik fiksne telefonije, po{to su tro{kovi za Telekom “Srbija” jednaki – kazao je Jonsen. – “Telenor” to ne mo`e prihvatiti. Ne vidim razlog da se taj spor ne re{i na poslovan na~in. O~ekujemo da }e sud biti nepristrasan. Po Ratelovoj odluci o cenama pristupa infrastrukturi Telekoma “Srbija” i naknadama za interkonekcije, naknada za pozivawe iz fiksne mre`e “Telenora” u fiksnu mre`u Telekoma iznosi 0,68 dinara po minutu u vreme jakog saobra}aja, dok je cena terminirawa poziva iz “Telenorove” mobilne ka Telekomovoj fiksnoj mre`i 1,83 dinar po minutu. Jonsen

Cena terminirawa poziva oko ~etiri puta ve}a od cene koju „Telenor” napla}uje konkurenciji u Norve{koj

je kazao da je “Telenor” ranije podneo Ratelu predlog o prihvatqivom iznosu naknade zasnovan na principu “tro{kovi plus”, od kojeg je Agencija odstupila. Podno{ewe tu`be, istakao je, ne}e uticati na odluku “Telenora” da posluje i investira u Srbiji, i dodao da je to normalan problem koji se de{ava u poslovawu. – O~ekujem da vidim na {ta se “Telenor” `ali, ako ima `albu, ali ovo je fakti~ki pritisak na Ratel, s obzirom na to da jo{ nismo zavr{ili ceo postupak – rekao je za Emg.rs predsednik Upravnog odbora Republi~ke agencije za telekomunikacije Jovan Radunovi}.

PRED KAKVIM JE IZAZOVOM NOVI PRVI ^OVEK NBS-a

„CEKIN” DOBIO KONTROLNI BROJ ZA EU

Guverner u jednostavnoj i nemogu}oj misiji

Izvoz iz Plandi{ta

Kao {to se, s razlogom, i o~ekivalo, predsednik Srbije Boris Tadi} predlo`io je za novog guvernera centralne banke svog ekonomskog savetnika dr Dejana [o{ki}a. Stru~ne kvalitete 43godi{weg profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu te{ko je osporiti, primetan je i wegov uticaj na kvalitetno funkcionisawe Saveta Narodne banke Srbije, samo se postavqa pitawe koliko }e ovaj ekonomista, ina~e specijalista za finansijska tr`i{ta, uspeti da ostane imun na pritiske politi~kog tr`i{ta. Na~elno gledano, zadaci guvernera krajwe su jednostavni. Ustanova na ~ijem ~elu }e stajati treba da obezbedi prevashodno stabilnost cena, zatim odre|enu postojanost kursa nacionalne valute i na kraju, mada je to vi{e du`nost ekonomske politike – stabilnost cene novca (kamata). Uz odre|ene oscilacije, koje su vi{e bile posledica globalnih kretawa nego wgovih propusta, NBS je do sada uspevao da dr`i pod kontrolom sva tri stuba makroekonomske stabilnost. Neke mawe, neke vi{e, ali je nesporno da je centralna banka bila pouzdan punkt dr`avne ekonomske politike. Zato je Dejan [o{ki} ve} nekoliko puta izjavio da nema razloga za bitnije promene ekonomske politike, da je plivaju}i kurs dinara najboqe re{ewe za Srbiju i da }e vrednost dinara odre|ivati tr`i{te.

Oti{lo jo{ 10 miliona evra Narodna banka Srbije (NBS) prodala je ju~e 10 miliona evra na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu da bi podstakla promet. Od po~etka godine NBS je na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu prodala jednu milijardu i 476 miliona evra, ukqu~uju}i i ju~era{wu intervenciju.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Marioneta ne}e biti? Iz svega {to se moglo videti prethodnih meseci i nedeqa, moglo bi se zakqu~iti da u NBS dolazi li~nost sna`nih principa. Da li }e to [o{ki}u biti dovoqno ako se procewuje da su, izmenom zakona, nadle`nosti guvernera smawene? On ne deli takvo mi{qewe. Jasno ka`e da nova re{ewa ne vezuju ruke guverneru i ne ostavqaju mogu}nost vladaju}im partijama da kroje sudbinu nacionalne valute. Da li }e tako biti i u stvarnosti, ostaje da se vidi. Ali, [o{ki} je ve} pokazao da ne}e biti marioneta. Obja{wavaju}i za{to je do{lo do pada vrednosti nacionalne valute, rekao je da je to posledica smawene konkurentnosti srpske privrede i konkurentnosti Srbije kao investicione destinacije. Drugi deo re~enice je, o~igledno, bio jasna i neuvijena kritika dr`avne ekonomske politike. Dodu{e, izre~ena je u vreme kad je [o{ki} jo{ uvek bio relativno daleko od guvernerske stolice. Problem pred kojim se budu}i guverner nalazi i koji bi mogao wegov posao u~initi nemogu}om misijom su dva zahteva koja su sti-

gla iz uticajnog tabora novih srpskih preduzetnika (tajkuna). Naime, pro{log meseca iz tog pravca (Udru`ewe “Privrednik”, Savez

ekonomista Srbije i Udru`ewe korporativnih direktora) do{la je sugestija da se vodi politika stabilnog kursa i da monetarna politika bude u funkciji razvoja. Budu}i guverner odmah je odgovorio da bi fiksni kurs odgovarao samo uvoznicima i da bi cenu toga platili gra|ani. Dodao je da politika ~vrstog dinara smawuje konkurentnost privrede, da olak{ava uvoz i ote`ava izvoz, te da sve to vodi ve}em deficitu i zadu`ivawu zemqe. Na kraju je jasno poru~io da monetarna politika u narednom periodu ne bi smela da dozvoli ja~awe srpske valute ako iza toga ne stoji ve}a produktivnost i ukoliko se time ne ugro`ava konkurentnost nacionalne privrede. Druga sugestija, bez obzira na svoju nelogi~nost, mnogo je opasnija jer je, izgleda, woj sklon i odre|eni deo politi~ke elite. To je onaj zahtev da NBS da svoj doprinos politici razvoja, odnosno da se u centralnoj banci kreira odre|ena koli~ina razvojnog (jeftinog) novca. Jasno je da takav zahtev nije u najboqem odnosu s osnovnim poslom NBS-a (stabilnost cena i kursa), ali kad privredi ne ide najboqe, nijednu preduzetni~ku sugestiju nije pametno bezrezervno odbacivati. Zato je Dejan [o{ki} diplomatski ve{to odgovorio da }e se proveriti gde bi NBS mogao podr`ati privredni razvoj i otvarawe novih radnih mesta. V. Harak

Peradarska industrija “Cekin–Vindija” iz Plandi{ta prva je u Srbiji uskladila proizvodwu s veterinarsko-sanitarnim propisima EU i dobila kontrolni broj za izvoz mesa peradi i prera|evina na tr`i{ta EU, saop{eno je ju~e iz te kompanije. Izvozni kontrolni broj je garant kvaliteta i Peradarska industrija “Cekin” iz Plandi{ta prvi je proizvo|a~ u peradarskoj proizvodwi u Srbiji koji je zadovoqio sve uslove za wegovo dobijawe. Komisija Evropske unije iz Brisela i komisije Uprave za veterinu “Beograd” su, nakon pregleda procesa i dokumentacije od farmi do industrije mesa u Plandi{tu, 21. juna izdale pravosna`no re{ewe o dodeli izvoznog kontrolnog broja fabrici u Plandi{tu, u skladu s va`e}im zakonima za izvoz proizvoda u EU, navodi se u saop{tewu. Strogi evropski standardi kvaliteta dosegnuti su u novim modernizovanim pogonima u Srbiji za samo godinu dana, zahvaquju}i velikom iskustvu stru~waka “Vindije” iz Vara`dina, koji su, uz pomo} zaposlenih “Vindije” u Srbiji, uspe{no preneli dosada{wa iskustva iz proizvodwe u Hrvatskoj, isti~e se u saop{tewu. Poslovni sistem “Vindija” iz Vara`dina je od 2009. godine vlasnik Privrednog dru{tva za proizvodwu i trgovinu “Vindija Lajkovac”, u ~ijem sastavu posluju peradarsko-brojlerske farme fabrike sto~ne hrane u Vaqevu, industrija mesa u Plandi{tu i novi skladi{no-distributivni centri Lajkovac i Ni{.

SPREMAN SET ZAKONA PROTIV KRIZE U FINANSIJSKOM SEKTORU

NBS INTERVENISALA NA TR@I[TU

Zemqa

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,754

103,83

106,218

101,442

Australija

dolar

1

68,5025

69,9005

71,5082

68,2928

Kanada

dolar

1

76,5641

78,1266

79,9235

76,3297

Danska

kruna

1

13,6494

13,928

14,2483

13,6077

Norve{ka

kruna

1

12,588

12,8449

13,1403

12,5495

[vedska

kruna

1

10,588

10,8041

11,0526

10,5556

[vajcarska

franak

1

76,0207

77,5721

79,3563

75,7879

V. Britanija

funta

1

122,212

124,706

127,574

121,838

SAD

dolar

1

80,7825

82,4311

84,327

80,5352

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 7. 2010. godine

Dr`ava mo`e kupiti banku za dinar

Posledice globalne finansijske krize srpski bankarski sektor uglavnom je izbegao. Stru~waci su ve} objasnili da se to desilo pre svega zahvaquju}i ~iwenici da su banke koje rade na na{em tr`i{tu dobro kapitalizovane. A da nas neka nova krza ili posledice stare ne bi iznenadile, u Vladi Srbije pripremqen je set izmena zakona. Na wima su radili Ministarstvo finansija, Agencija za osigurawe depozita i Narodna banka Srbije. Promene su predvi|ene za zakone o bankama, o ste~aju i likvidaciji banaka i dru{tava za osigurawe, o osigurawu depozita, o hipoteci i o finansijskoj stabilnosti. Previ|eno je i dono{ewe memoranduma o razumevawu izme|u predlaga~a, odnosno Ministarstava finanisja, NBS-a i Agencije. Sve izmene u~iwene su u skladu s me|unarodnim standardima i podr`avaju praksu koja ve} godinama va`i u razvijenim zemqama. [ta set izmena zakona donosi?

Dr`ava i daqe garantuje za sve uloge do 50.000 evra, bez obzira na to da li se radi o deviznim ili dinarskim partijama Za gra|ane, obi~ne {tedi{e, ni{ta se ne mewa. Dr`ava i daqe garantuje za sve uloge do 50.000 evra, bez obzira na to da li se radi o deviznim ili dinarskim partijama. Zna~i, ako banka zapadne u te{ko}e ili padne pod ste~aj, {tedi{e znaju svoja prava. U slu~aju da akcionari banke sami do-

nesu odluku o prestanku wenog rada i podnesu NBS-u zahtev za dobrovoqnu likvidaciju, dr`ava ima pravo da takvu banku preuzme po jedan dinar. U slu~aju da bilo koja banka na na{em tr`i{tu ne ispuwava svoje obaveze, po jo{ va`e}im propisima predvi|ena je automatska li-

kvidacija ili ste~aj. Set izmena uvodi mogu}nost da se od te ku}e osnuje banka za posebne namene, ako za to postoji interes dr`ave. Ceo posao uradi}e Agencija za osigurawe depozita, ta~nije, oni }e preuzeti imovinu i obaveze banke u problemu i ona }e nastaviti da radi. Biv{i akcionari ostaju bez kapitala. Ako banka koja zapadne u probleme zatra`i pomo} dr`ave, budu}i zakoni otvaraju mogu}nost da je dobije, ali to ne}e biti bez naknade. Dok mere pomo}i traju, u toj ku}i ne}e mo}i pove}avati plate, deliti dividende i bonuse i ispla}ivati akcionare. [to se ti~e memoranduma o saradwi Ministarstva, Agencije i NBS-a, to podrazumeva razmenu poverqivih podataka. Zna~i, blagovremeno informisawe o svim pitawima i na taj na~in nadle`ni }e mo}i u slu~aju problema u finansijkom sektoru da spre~e da se te{ko}e preliju na privredu. D. Vujo{evi}


6

NOV^ANIK

~etvrtak8.jul2010.

LETWE CENE U MTS-u

DNEVNIK PAZITE KADA PLA]ATE U INOSTRANSTVU

Jeftiniji S karticama se nije me|unarodni razgovori igrati po svetu

Korisnicima usluga Mobilne telefonije Srbije }e u sezoni letwih godi{wih odmora sa 47 zemaqa sveta biti omogu}eni me|unarodni razgovori po povoqnijim cenama, ve} od 4,07 dinara po minutu, saop{tila je ju~e ta kompanija. Promotivni period traja}e do kraja jula, a obuhvata}e me|unarodne pozive i prema mobilnoj i prema fiksnoj telefoniji u inostranstvu. Povoqnije cene razgovora odnose se i na neke od najudaqenijih destinacija, poput Hongkonga, Kanade, Kine, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Novog Zelanda, ali i na turisti~ke destinacije kao {to su Turska, Gr~ka, [pani-

MINISTARSTVO TRGOVINE

Jeftina je hrana u Srbiji

Analiza cena u 37 evropskih dr`ava, ura|ena na osnovu podataka statisti~ke agencije EU “Evrostat” za 2009. godinu, pokazala je da Srbija pripada grupi zemaqa s najni`im nivoom cena hrane, pi}a i duvana, saop{tilo je Ministarstvo trgovine. Cene hrane i bezalkoholnih pi}a u Srbiji predstavqaju 70 odsto proseka EU i ni`i nivo imaju samo ~etiri zemqe, od ukupno posmatranih 37. Ako se izuzme Makedonija, koja ima ubedqivo najjeftiniju hranu, s pribli`no 50 odsto proseka EU, ostale tri zemqe imaju neznatno ni`e cene u odnosu na Srbiju – Bugarska je na nivou od 68 odsto proseka EU, Rumunija na 66 odsto i Poqska na 64 odsto. U regionu, ni`e cene hrane i bezalkoholnih pi}a imaju samo Makedonija – 26 odsto ni`e nego Srbija, Bugarska 2,9 odsto mawe, a Rumunija 5,7 odsto. S druge strane, te cene u Hrvatskoj su 34,3 posto vi{e, u Sloveniji 37,1 posto, u BiH deset posto, a u Crnoj Gori 12,9 posto. Vi{i nivo cena u Albaniji je evidentiran kod hleba i `itarica, mleka, sira i jaja, uqa i masti, u BiH kod hleba i `itarica, mesa i vo}a i povr}a, u Ma|arskoj kod hleba i `itarica, ribe, mleka, sira i jaja, uqa i masti, vo}a i povr}a, u Crnoj Gori kod hleba i `itarica, mesa, mleka, sira i jaja, uqa i masti, odnosno vo}a i povr}a, a u Sloveniji i Hrvatskoj kod svih podgrupa.

ja ili Egipat, navedeno je u saop{tewu. Pripejd korisnicima }e automatski biti aktivirane promotivne pogodnosti, dok }e postpejd korisnici aktivirati uslugu slawem besplatne SMS poruke s tekstom “PRIJAVA” na broj 7888.

Obra~unski interval za ove pozive je 60 sekundi, a uspostava veze ko{ta}e 5,90 dinara, navedeno je u saop{tewu. Tako }e, do kraja jula, cena minuta ka fiksnim mre`ama u Hrvatskoj iznositi 4,07 dinara, a ka mobilnim 14,05, poziv ka fiksnoj mre`i u Turskoj i Gr~koj ko{ta}e 4,07, a ka mobilnoj 16,27 dinara. Cena poziva ka fiksnoj i mobilnoj mre`i za Egipat iznosi}e 20,34 dinara, dok }e za Bugarsku minut razgovora s fiksnom telefonijom ko{tati 4,07 dinara, a za mobilnu 14,05 dinara, istaknuto je u saop{tewu, uz napomenu da u navedene cene nisu ukqu~eni pripadaju}i porezi.

Sve platne kartice izdate u Srbiji, osim “dina” kartica, mogu se koristiti i u inostranstvu. Bankari za neke destinacije savetuju dodatnu opreznost, navode}i da je u arapskim zemqama boqe nositi gotovinu. Najvi{e na{ih gra|ana i ove sezone odmara}e se u Gr~koj, Bugarskoj, Turskoj, Tunisu i Egiptu. Za razliku od Egipta, gde }e turisti boqe pro}i ako sa sobom imaju dolare, za ostale zemqe se preporu~uje no{ewe evra. U ve}ini zemaqa mo`e se pla}ati i karticama. – Kada su u pitawu arapske zemqe boqe je nositi gotovinu. Kartice se ne primaju svuda. U Turskoj je svejedno da li imate gotovinu ili karticu. [to se ti~e evropskih desitinacija, Gr~ke, Bugarske, op{te je poznato da problema nema – ka`e Maja Vuki} iz agencije “Xoli trevel”. U inostranstvu se mogu koristiti gotovo sve kartice izdate u Srbiji, ali je neke potrebno prethodno u mati~noj banci aktivirati za kori{}ewe van zemqe. U hotelima, radwama i restoranima ra~une karticom mo`ete platiti bez provizije, ali

podizawe novca na bankomatima svedite na minimum. – Tarife svih banaka na svetu za kori{}ewe bankomata dosta su visoke, i vi{e nego kod nas. Postoji minimum od tri evra do 0,3 odsto za podizawe s bankomata. Kad su iznosi ve}i, i sa-

Oni, ipak, savetuju dodatni oprez i izbegavawe sumwivih mesta. Da biste izbegli eventualne probleme, zatra`ite od svoje banke da vas SMS-om obave{tava o svakoj upotrebi kartice. Karticu obavezno potpi{ite na

mi mo`ete izra~unati da je to je mnogo skupo – rekao je Goran Mili}evi} iz Komercijalne banke. Kada je u pitawu bezbednost kori{}ewa platnih kartica u inostranstvu, bankari isti~u da, {to je zemqa razvijenija, mawa je mogu}nost zloupotreba.

pole|ini, a prilikom pla}awa nikako je ne gubite iz vida. Ako u inostranstvu izgubite karticu, ako vam je ukradu ili je bankomat “proguta”, va`i isto pravilo kao i u zemqi. Odmah pozovite banku i blokirajte karticu. Novu }ete dobiti tek po povratku u zemqu. S. G.

STATISTIKA KA@E DA U JUNU NIJE BILO SKOKA CENA

Inflacije nema, a ima poskupqewa Po podacima zvani~ne statistike, u junu u Srbiji nije bilo skoka cena jer je po wima zabele`ena nulta inflacija. Iako je na papiru tako, ra~unica u na{im nov~anicima govori druga~ije jer, najvi{e je poskupela hrana, a to je i najozbiqnija stavka u ku}nim buxetima. Doma}e vo}e i povr}e poskupelo je na pijacma barem pet do deset posto, a o onom iz inostranstva da se i ne govori, jer je pratilo pad kursa dinara. Tako su, recimo, jabuke, koje su se u maju prodavale za pedesetak dinara, sada i tri puta skupqe, a na visokim granama je i drugo vo}e. O~ekivawa da }e se skok cena goriva i za 30 odsto umawen ovogodi{wi rod vo}a i ranog povr}a najpre preliti na pija~ne tezge su se ispunila. Za hiqadu dinara danas se ne mo`e kupiti ni deset kilograma kajsija ili nekog drugog vo}a. Poskupqewima najva`nijih namirnica tu nije kraj jer, kako najavquju mlinari, bra{no i testenina “oti}i }e” po zavr{etku `etve, {to zna~i za dvadesetak dana. S prvim suncokretom poskupe}e i uqe, a kada po~ne nova proizvodwa tako }e biti i sa {e}erom – u novu cenu {e}erane }e ukalkulisati gorivo, koje u woj u~estvuje s oko 20 odsto, ali i rast evra u od-

Bela tehnika jo{ po starom Bela tehnika velikim se delom jo{ uvek prodaje po cenama s po~etka godine, iako su uvoznici najavqivali da }e, zbog rasta kursa evra, ali i uvedene ekolo{ke takse, ti proizvodi poskupeti vi{e od 20 posto. I za to mo`emo zahvaliti na{im {upqim xepovima jer ma{ine, fri`ideri i {poreti nisu “oti{li” po{to je tra`wa bila mala pa nisu potro{ene stare zalihe robe, uglavnom nabavqene uz obra~un kursa oko 90 dinara. Pomenimo i podatak da je promet robe u trgovini na malo u maju bio 3,3 odsto mawi nego u istom mesecu pro{le godine, a ~ak 7,2 odsto mawi nego po~etkom 2010. godine. nosu na dinar. Pomenimo i da trgovci jo{ uvek uspevaju da amortizuju poskupqewa. Po informacijama iz “velikih trgovina”, cene nisu zna~ajnije oti{le navi{e, ali ~iwenica je da su ih prera|i-

va~i podigli. Me|utim, potro{a~i taj udar nisu osetili jer su trgovaci umawili svoje mar`e s 30 na deset, pa ~ak i na pet odsto. Elem, statistika nije zabele`ila inflaciju u proteklom me-

secu, ali su za godinu dana, od juna 2009. do ovog, cene na malo pove}ane 6,4 posto, a tro{kovi `ivota 3,7 procenata. Indeks potro{a~kih cena za maj 2010. godine pokazuje da su cene na malo potro{nih dobara u ovom mesecu, po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, u proseku porasle 1,5 posto u odnosu na prethodni mesec i 3,7 posto u odnosu na maj 2009, navodi se u ~asopisu Privredne komore Srbije „Konjunkturni trendovi“. Rast potro{a~kih cena u maju ove godine, u pore|ewu s decembrom 2009. godine, iznosi 4,1 posto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga, klasifikovanim prema nameni potro{we, u maju 2010. godine u odnosu na prethodni mesec najve}i rast cena zabele`en je u grupama: hrana i bezalkoholna pi}a (2,8 posto), transport i rekreacija i kultura (po dva), zdravstvo (1,6 posto), name{taj, poku}stvo i teku}e odr`avawe (jedan procenat) i restorani i hoteli (0,7). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije mewale. U junu 2010. godine u odnosu na decembar 2009. godine tro{kovi `ivota su pove}ani 3,9 posto, navode „Konjunkturni trendovi“. S. Glu{~evi}

GENERALNI INSPEKTORAT

Pivo zdravo

– U Srbiji se proizvodi i prodaje pivo propisanog kvaliteta i zdravstvene ispravnosti – izjavio je direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede Du{an Pajki}. – Tokom prole}a, Generalni inspektorat je obavio akcijske kontrole koje su obuhvatile ukupno 28

uzoraka piva, a rezultat analiza je pokazao da su svi bili ispravni kada je u pitawu kvalitet i zdravstvena ne{kodqivost. Svega dva uzorka nisu zadovoqavala zakonom propisane standarde, ali je problemati~na bila deklaracija, a ne kvalitet proizvoda, dodao je Pajki}, isti~u}i da to pokazuje da je pivo odli~nog kvaliteta jer se prosek uo~enih nedostataka kod ostalih proizvoda kre}e oko 30 odsto. On je podsetio na to da je novina koju je uveo Zakon o pivu – formirawe registra proizvo|a~a piva, koji }e omogu}iti precizne statisti~ke podatke o broju proizvo|a~a u zemqi. Po trenutno raspolo`ivim podacima, u zemqi radi 12 fabrika piva.

MINISTAR SA[A DRAGIN POZVAO PAORE DA SA^UVAJU @ITO

P{enica }e biti 10-20 posto vrednija Ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Sa{a Dragin preporu~io je ju~e poqoprivrednicima da sa~ekaju s prodajom p{enice jer se na berzama bele`i trend rasta wene cene, koja }e se u naredne dve nedeqe uve}ati 10-20 posto. – Prvih dana u otkosu ovogodi{we p{enice primetili smo da su se neki me{etari pojavili s cenom od 8,5 dinara kilogram – izjavio je Dragin Tanjugu, i preporu~io ratarima da “nipo{to ne prodaju svoju p{enicu za tu cenu, koja je izuzetno niska”. P{enica roda 2009. se prekju~e i ju~e na Produktnoj berzi u Novom Sadu prodavala po 11,5 dinara (plus porez na dodatu vrednost), ukazao je Dragin, preciziraju}i da cena za fizi~ka lica iznosi 12,07 dinara, a za

pravna lica 12,42 dinara kilogram. – Tokom dana neke zemqoradni~ke zadruge oko Subotice nudile su za p{enicu 10,8 dinara, a neki od ve}ih otkupqiva~a ju~e

su nudili isto ne{to vi{e od deset dinara za kilogram – naveo je Dragin. On je kazao i da je u razgovoru s direktorom Produktne berze u Novom Sadu @arkom Galetinom,

Bez dogovora Na sastanku Asocijacije poqoprivrednika, koja je prekju~e organizovala proteste, i direktora robnih rezervi Gorana Tasi}a nije postignut dogovor, ka`e predsednik Asocijacije Bogdan [uqmanac. [uqmanac ka`e da cena od 12 dinara za kilogram p{enice koju je Direkcija za robne rezerve ponudila ne mo`e da zadovoqi proizvo|a~e. [uqmanac je rekao da su precizirana otkupna mesta, kao i da }e Robne rezerve otkupiti 120 hiqada tona `ita. Ukoliko ni posle sastanka sa ministrom trgovine ne bude postignut dogovor, za sedam do 10 dana poqoprivrednici }e ponovo iza}i na ulice, ka`e [uqmanac. Sa druge strane, u “Robnim rezervama” tvrde da je cena za 20 odsto vi{a od prve ponu|ene i da se zainteresovani poqoprivrednici ve} javqaju.

koji neprestano prati kretawa na doma}em i svetskom tr`i{tu, do{ao do saznawa da se u naredne dve nedeqe o~ekuje zna~ajan rast cene p{enice, u rasponu od 10 do 20 posto. On je kao ilustraciju kretawa cena p{enice na berzama naveo primer berze u Budimpe{ti, na kojoj je p{enica u petak, tokom zakqu~nog poslovawa, ko{tala 122 evra po toni franko luka, da bi na samom po~etku ove sedmice bila ugovarana po 135,4 evra po toni. – To zna~i da je samo tokom vikenda zabele`en rast cene od deset posto – naglasio je Dragin. On je ukazao na to da je rast cene p{enice deo {ireg trenda naglog rasta cena svih poqoprivrednih proizvoda na tr`i{tu, koji “mora da povu~e i p{enicu”, obja{wavaju}i da su do skoka ce-

ne dovele lo{e vremenske prilike, ne samo u Srbiji ve} i u celoj Evropi. – Cene svih poqoprivrednih proizvoda bele`e nagli rast, pa

tako cena kukuruza trenutno na Produtnoj berzi u Novom Sadu iznosi 17,60 dinara s PDV-om, {to je davno nezabele`ena visoka cena – naveo je on.


Za vreme velike `urke sve pod kontrolom

NA GRBAVICI

Otvorili vrata zdravqa

Uo~i festivala "Egzit"preduzete su sve uobi~ajene mere kako bi mir i bezbednost `iteqa Petrovaradina i svih posetilaca manifestacije bili na {to boqem nivou, re~eno na ju~era{woj sednici Saveta za javni red, mir i bezbednost Skup{tine grada, koja se odr`ala u prostorijama MZ "Petrovaradin". Dinamika koja uobi~ajeno prati festival je prodaja hrane i pi}a, kao i parkirawe posetilaca po Petrovaradinu, {to }e tokom vikenda dodatno kon-

Zdravstveni radnici novosadskog Doma zdravqa ju~e su, na poziv Mesne zajednice ”7. juli”, odr`ali akciju “otvorena vrata Doma zdravqa”. Povod je bio obele`avawe dana ove mesne zajednice, a gra|ani su mogli besplatno da provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring i konsultuju se s internistima. Q. Na.

Novosadska ~etvrtak8.jul2010.

Staju darovi, klecaju kuhiwe

aktivista Crvenog krsta da prona|u donatore, jer za pripremu toplih obroka nije dovoqno imati samo namirnice, nego i pare da se plate tro{kovi kuvawa. Vlada besparica, donatora je sve mawe, a lokalne samouprave daju koliko mogu, ili nimalo, te su mnoge narodne kuhiwe stavile kqu~ u bravu. U Sremskim Karlovcima su odlu~ili da se "bace" u potragu za qudima dobre voqe, jer se pla{e da bi, ukoliko sad prekinu da kuvaju za najugro`enije,

okolnosti - kazao je predsednik Saveta Nemawa Starovi}. Zbog toga je, zajedno s policijom, Savet ve} zapo~eo razmatrawe eventualnih re{ewa. Ona bi uskoro trebalo da budu i konkretno ponu|ena. Sednici su prisustvovali i predsednik Saveta MZ Petrovaradin Petar Mudri, {ef gradske komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev, na~elnik policijske ispostave Petrovaradin Jovan Perovi} i ~lanovi Saveta. S. T.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

riga o opstanku narodnih B kuhiwa kod nas prepu{tena je u dobroj meri sposobnosti

trolisati nadle`ne inspekcija i policija. Ipak, na Savetu se razgovaralo i o ostalim problemima `ivota u ovom delu grada. - Generalno, veliki problem je teretni saobra}aj koji svakodnevno tutwi kroz Petrovaradin, kao i nemogu}nost prilaza Tvr|avi tokom drugih dana. Veliki broj qudi dolazi na Petrovaradinsku tvr|avu, i nastao bi problem prilaza de`urnih ekipa u slu~aju po`ara ili nekih drugih vanrednih

posle bilo te{ko ponovo pokrenuti rad kuhiwe. Zato su pristali da i daqe prihvataju isporuke namirnica iz robnih rezervi i u vidu lan~ paketa dele ih siroma{nima, dok se ne pojavi neko ko bi da pomogne ugro`enima. A da li }e se pojaviti, veliko je pitawe. Na stezawe kai{a primorani su mnogi, ne samo kod nas, nego i u svetu. Dugogodi{wi osvedo~eni prijateqi i donatori karlova~kog Crvenog krsta i narodne kuhiwe sa Islanda i iz Velike Britanije osiroma{ili su i nemaju ni za kartu do Srbije, pa {ta onda re}i o doma}im. Z. Milosavqevi}

Danas po~iwe „Egzit” Festival "Egzit 2010" zvani~no po~iwe danas posle podne kada u 17 ~asova prvi posetilac pro|e kroz kontrolni punkt kod glavnog ulaza Tvr|ave. Prvo ve~e na glavnoj bini festivala "Mejn Stejxu" otvori}e koncert novosadske grupe “Ringi{pil” u 19.45 ~asova. Posle wih binu preuzimaju “Bad Brains” u 20.45, potom “LCD Soundsistem” u 22.15. Zvezda ve~eri Mika nastupi}e u pono}, a zatim na binu izlazi legedna elektronskog zvuka DJ Shadow, a za wim i “Plastician and MC” u 3.30 ~asova i “DJ Chefal and MC” u 4.45. Na drugoj najve}oj bini "Dens areni" kapaciteta 25.000 posetilaca, koliki je kapacitet prosto-

ra, zabavqa}e ve~eras od 21.30 Pyzek, “Zombie Disco Squad” od 22.30, “Chromeo” u pono}, zatim u 1 ~as “Crookers”, Erol Alkan u 2.30, “Boys Noize” u 4 ~asa iza pono}i, “The Good Guys” iz Novog Sada preuzimaju gramofone u 5.30, a u 6.15 nastupaju “Black Rose/Jesse Rose and Henrik Schwarz”. "Fju`n binu" otvori}e Ni{lije “Nahty” u 19.15 ~asova, zatim “Zebra Tracks” u 20, beogra|ani “Petrol” u 20.45, pankeri “Generacija bez budu}nosti” u 21.35, “Kanda, Koxa i Neboj{a” u 22.50 ~asova, “Yeasayer” u 00.15 ~asova, {vedski elektro pop sastav “Miike Snow” nastupa u 01.40 ~asova i u tri sata iza pono}i “Die Antwoord”. N. V.

Zvezda ve~eri Mika kre}e u pono}

PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE PAJTI] I GRADONA^ELNIK PAVLI^I] POSETILI „EGZITOV” KAMP

Festival najlep{a slika Srbije

Foto: R. Hayi}

U JEVREJSKOJ ULICI

[minka na novom asfaltu Nakon {to je novi asfalt legao na Bulevar Mihajla Pupina, Ulicu @arka Zrewanina, Uspensku i u Jevrejsku vreme je za zavr{no {minkawe. Tako su ju~e radnici "Puta" iscrtavali sve`u

saobra}ajnu signalizaciju u centru pa sada pomenuti kolovozi li~e na prave puteve. Rupa vi{e nema pa voza~i kona~no mogu da odahnu, kao i amortizeri wihovih ~etvoroto~ka{a. B. M.

V REMEPLOV

Deca deklamovala Zmajeve stihove Na "zavr{ni godi{wi ispit" 8. jula 1900. iza{la je samo polovina od 67 dece, izme|u pet i {est godina stare, koja su poha|ala Srpsko zabavi{te. Ova

ustanova, koju je osnovala i vodila Dobrotvorna zadruga Srpkiwa Novosatkiwa, radila je u te{kim uslovima, ali uspe{no. To se videlo i na pomenutom ispitu, osmom po osnivawu zabavi{ta. Neka deca su lepo deklamovala, iskqu~ivo Zmaj Jovine stihove, druga su pevala narodne pesmice, tre}e se ponosila svojim crte`ima. Igrane su "pitalice", onovremeni de~iji kviz znawa. I sva su deca znala da ka`u za{to treba prati ruke pre jela, i odgovore na sli~na pitawa. N. C.

U "Egzitovom" kampu na Tranxamentu (ove godine nosi ime "Egzit vilix"), trenutno boravi oko 2.000 gostiju koji su u na{em gradu zbog dobrog provoda koji po~iwe danas kada se u 17 ~asova otvore kapije festivala na Tvr|avi. Dan uo~i otvarawa festivala kamp su posetili predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}, gradona~elnik Igor Pavli~i} i predstavnici diplomatskog kora u na{oj zemqi. U kampu je, prema re~ima glavnog menaxera festivala Bojana Bo{kovi}a, do podneva registrovano ne{to vi{e od dve hiqade qudi, ali ih je svakog sata bilo sve vi{e, a mnogi }e sti}i tek danas prvog dana festivala. - Kapacitet kampa je 10.000 mesta a Tvr|ava, gde }e se odr`ati festival, dnevno mo`e da

primi najvi{e 50.000 posetilaca. O~ekujemo da ih ove godine bude po 40.000, po{to se op{ta ekonomska kriza jo{ uvek ose}adodao je Bo{kovi}. Jedan od glavnih sponzora Egzita ponovo je Pokrajinska vlada, sa 30 miliona dinara, dok je Grad izdvojio 20 miliona. -Ponosan sam {to je Pokrajina godinama najve}i pojedina~ni sponzor ove manifestacije, jer nije re~ samo o obi~nom festivalu. "Egzit" je postao institucija, jer ne postoji ni jedan drugi doga|aj ili brend koji toliko doprinosi pozitivnom imixu Srbije u svetu - naglasio je Pajti}. Prema wegovim re~ima, organizatori "Egzita" ostali su verni idejama koje su ih vodile kada su napravili prvi festival a to su promocija Foto: R. Hayi}

evropskih vrednosti, multikulturalnosti i demokratije. Gradona~elnik Igor Pavli~i} izjavio je da je "Egzit" uvr{ten u strategiju razvoja turi-

donosi veliki profit privredi Novog Sada – istakao je Pavli~i}. Goste kampa na prostoru nekada{we kasarne na Tranxamentu posetili su i ambasador-

Ponosan sam {to je Pokrajina godinama najve}i pojedina~ni sponzor ove manifestacije. „Egzit” je postao institucija i ne postoji nijedan drugi doga|aj ili brend koji toliko doprinosi pozitivnom imiyu Srbije u svetu (Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}) zma Novog Sada i da ~ini jedan od osnovnih brendova Novog Sada. - Grad }e nastaviti da sara|uje sa organizacijom festivala i narednih godina, jer ovaj doga|aj

ka Danske Mete Kjuel Nilsen, zamenik ambasadora Velike Britanije Vilijem Longherst i otpravnica poslova slovvena~ke ambasade Jadranka Sturm Kocjan. N. Vukovi}


8

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak8.jul2010.

DNEVNIK

USRED CENTRA CARUJU ORANICE

Travwak oko muzeja oru bahati voza~i ZBOR NA IRI[KOM VENCU POVODOM DANA USTANKA SRBIJE

Po{ta borcima protiv fa{izma

Veliki narodni zbor boraca na Iri{kom vencu, kod spomenika „Slobode“, odr`an je ju~e povodom Dana ustanka naroda Srbije protiv fa{izma. Tom prilikom su na spomenik polo`eni venci i cve}e, a po{tu borcima za slobodu odale su delegacije op{tina i op{tinskih odbora SUBNOR-a iz Vojvodine, Beograda, Republike Srpske i Osje~ko-barawske `upanije.

- Ovo je izuzetno zna~ajan dan i treba da budemo ponosni na taj svetli momenat na{e istorije, jer je na{a dr`ava dali izuzetan doprinos u borbi protiv fa{izma. To je zlo protiv koga se treba boriti svakodnevno a ja se i danas divim optimizmu i kolektivizmu ovih qudi od kojih u velikoj meri mo`emo da u~imo rekla je potpredsednica Vlade AP Vojvodine Ana Tomanova Makanova. B. M.

Novosa|ani koji stanuju u blizini Muzeja savremene umetnosti koji se nalazi u Dunavskoj ulici, godinama muku mu~e zbog mawka parking mesta u ovom delu grada. Naime, oni koji eskiviraju pla}awe parkinga u crvenoj ili plavoj zoni, na~i~kaju se kolima., ravno na bankinu i „zebru“ pa sugra|ani ne mogu da pro|u. Najgore je majkama s bebama i malom decom u kolicima, koje izvode vratolomije kako bi tuda pro{le. Zbog ovako bahatih sugra|ana stradao je i mali travwak koji se nalazi tik uz muzej, jer tu sada prolaze i i kamioni koji se privremeno parkiraju kako bi istovarili eksponate. Majka troje dece, ~ije je ime poznato redakciji po`alila nam se na ovaj problem. - Po{to stanujem u blizini, svaki dan sam primorana da prolazim pored muzeja. Imam blizance i nema {anse da s duplim

kolicima pro|em kroz parkirane automobile i preko pe{a~kog prelaza pre|em na drugu stranu ulice. Zapravo izme|u tih automobila ne mo`e ni ~ovek sam da se provu~e - `ali se ova majka. Ka`e, da je pored muzeja bio lepo ure|en travwak, s uredno o{i{anim {ibqem, a sada je to blatwavi teren i pravo ruglo. O livadici iza muzeja, gde se automobili parkiraju na biv{em travwaku, blato je do kolena! Na{a sagovornica jo{ dodaje da tom stranom Dunavske ulice sada svakodnevno prolaze turisti s brodova koji nedaleko pristaju i da je wu li~no sramota {to ovaj, eletni deo grada li~i na najgoru kasabu. Portparol u “Gradskom zelenilu” Ivan No`ini} ka`e za na{ list da je ova zelena povr{ina u redovnom odr`avawu preduze}a.

- Upoznati smo s ovim problemom, do sad smo bezbroj puta nasipali novu zemqu i sejali travu, ali uzalud. Taman po~ne trava da raste i da se oporavqa, a nesavesni gra|ani po~nu na tu

povr{inu da parkiraju kola – ka`e No`ini} i isti~e da je razlog verovatno {to u tom delu grada nema dovoqno parking mesta. Q. Na.

OBELE@ENA 69. GODI[WICA NARODNOG USTANKA

Negovawe slobodarske tradicije Polagawem venaca na Spomen grobqu i na spomeniku Novosadskog partizanskog odreda na ^eneju obele`en je 7. jul, Dan ustanka. Zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} i ~lanovi Udru`ewa boraca Drugog svetskog rata odali su po~ast poginulima u antifa{isti~kom ustanku. - Povodom 69 godina od dizawa narodnog ustanka u Srbiji ovde smo se okupili da na simboli~an na~in odamo po~ast poginulima – rekao je Igi} i dodao da je Srbija uvek bila slobodarska i progresivna i da }e nastaviti da formira put ka miru i slobodi. U oru`anoj borbi protiv okupatora borilo se 2.360 novosadskih boraca, a poginulo 563. - Novi Sad je dao svoj doprinos u oslobodila~kom ratu i s opravdawem je poneo titulu grada heroja – rekao je predsednik Organizacije rezervnih vojnih stare{ina Bo{ko Pilipovi} i dodao da je wihov ciq da neguju slobodarsku tradiciju. I. D.

JU^E KOD KATOLI^KE PORTE

„Sve za qubav” u`ivo pred Novosa|anima Ekipa emisije „Sve za qubav“ koja se emituje na „Pinku“ bila je ju~e u na{em gradu. Poznati voditeqski par Katarina [i{manovi} i Milan Kalini} obi{li su

De~je selo u Sremskoj Kamenici u nameri da na neposredan na~in pru`e priliku svima koji bi `eleli da u~estvuju u wihovoj emisiji da se prijave. Ostatak ekipe pozicionirao se kod Katoli~ke porte, a roze {ator s logom emisije

privukao je veliki broj znati`eqnika. - Ovde smo kako bi pru`ili priliku svim qudima koji `ele da se prijave za u~e{}e u emisiji „Sve za qubav“ da to u~ine na vrlo jednostavan na~in, popuwavawem upitnika i snimawem video poruke. Istovremeno, ~itav proces im je olak{an jer ne moraju da putuju u Beograd ve} mogu to da u~ine iz svog mesta- rekla nam je novinarka TV „Pinka“ DuFoto: I. \o|i} {ica Miqu{. U okviru velike turneje po Srbiji i Vojvodini ekipa je ve} boravila u Ni{u i Kragujevcu, a nakon posete Novom Sadu planiraju da obi|u Sarajevo i Bawaluku da bi karavan najzad zavr{io u Beogradu. B. P. P.

UGOSTITEQI RUTINSKI DO^EKUJU HIQADE EGZITOVACA IZ EVROPE

Strenyerima mirne cene u kafi}ima O~ekuje se da desetak hiqada mladih Evropqana, mahom Engleza, poseti festival „Egzit 2010“ koji startuje danas , ali ju~e su se u Novom Sadu tek nazirali znaci predstoje}e „invazije“ i kosmopolitska atmosfera uobi~ajena uo~i festivala prethodnih godina. Retko se ~uo engleski, ili koji egzoti~niji strani jezik, ekstravagantni strenxeri od ranog jutra utopqeni u hedonizam jo{ nisu upadali u o~i. Predhodnice „egzita{a“ iz inostranstva koje su pristizale u grad, uglavnom su odmah nastavqale preko reke u kamp na Tranxamentu, a retki koji su se spu{tali nazad u Novi Sad uglavnom su tra`ili mewa~nice. Razumqivo, ponajpre se treba „sku}iti“ i odmoriti nakon napornog puta... a i daleko je. Naravno, daleko da su ba{te lokala u centru prazne, ali gosti su uglavnom redovni ovda{wi, koji uz kafu i novi-

Foto: G. Jovi}

ne provode lewo letwe prepodne... Utisak je da ugostiteqi ove godine bez ve}e euforije do~ekuju devizne goste „Egzita“ ~ije se upoznavawe lokalnog kolorita Novog Sada ve} tradicionalno svodi na

^ITAOCI PI[U SMS

sedewe uz pivo, `estinu i neku mrsnu kulinarsku |akoniju u ba{tama kafi}a, kafanica i restorana u centru. Cene su uobi~ajene, a kako smo ~uli od konobara koji ina~e skoro svi vladaju sasvim pristojnim

„operativnim“ engleskim, sva je prilika da ne}e ni biti mewane navi{e. Tek ponegde je istaknut cenovnik i dnevni meni na engleskom, a ekstravagance poput spremawa engleskog doru~ka koji za ve}inu nas kontinentalaca predstavqa sinonim za sr~ani udar, ili pak reklama “Rakija – connecting/correcting people” koje su ve} nekoliko godina hit tokom Egzita, ju~e jo{ nismo videli. Da li su to novosadske kafexije i restorateri procenili da je ekonomska kriza istawila xeparac prose~nog ino – tinejxera pa vi{e ne zaslu`uje toliku pa`wu i titrawe, ili je pak tokom prethodnih festivala ste~ena rutina u prijemu buquka gladnih i `ednih mu{terija, vide}emo. Tek, skoro svi ugostiteqi priznaju da posao trpi otkad je „Egzitov“ kamp iz parka kod Filozofskog fakulteta preme{ten na Tranxament. I. Sabado{

065/47-66-452 & 063/366-977

Sve po starom, bez novina ^udno! Godinama odlazim na novosadski [trand i uvek sam se pitao za{to nema prodavnica {tampe. Ni unutra, ni napoqu. 060/4468... *** Kad Grci daju xabe, mora da ti presedne. Sipaju}i odre|enu koli~inu goriva na pumpi na Novom nasequ, dobijate i besplatno prawe vozila. Isto mo`ete iskoristiti samo u slu~aju da imate ceo dan na raspolagawu, jer im je za jedan auto potrebno 15-20 minuta. Epilog: kupon nisam iskoristio, a pomenutu pumpu }u ubudu}e zaobilaziti. 063/520... *** Eh, kad bi nam dinar bio stabilan kao ministar Tomica u foteqi! 063/8776... *** Kakva sramota. Zar Novi Sad nema dovoqno uslu`nih firmi pa gradska vlast mora da anga`uje uslu`nu firmu iz Beograda? 064/4646... *** Siroma ministar podstanar, pa mora da kupi stan. Na{a su deca sretna: nemaju ni posao, a ni stan. Svi sretno `ivimo zajedno, od babine penzije. 064/1765...

*** Jednokratna pomo} zaposlenima u dr`avnoj slu`bi s platom ispod 80.000 dinara! A prosek plata u zemqi oko 35.000 dinara. Koga to oni zamajavaju? Pa nismo mi ipak one ovce iz Rambove pesme! A ni magarci. Ispla}uju li to oni na teret onih ~ija su primawa daleko ispod gorweg proseka? Srbija pravedna dr`ava, zar ne? Presudimo takvoj vlasti na slede}im izborima! Socijaldemokratski orijentisana babuskara 062/8248...

*** Neko iz pokrajinske Vlade bi trebalo da povede ra~una o tome da se na kuli Banovine zamene poderane, ron|ave i izbledele zastave. 062/8583... *** Vu~i}evo spektakularno najavqivawe „gladovawa“ i „`e|ovawa“ nismo uspeli da vidimo. Ali nam je i daqe ostalo u se}awu folirawe u „gladovawu“ od strane sindikalnih „funkcionerki“ ispred Banovine. ^ista desetka za „glumu“, lutke na{e! 064/0863...

*** Kada }e biti presvu~ena novim asfaltom oba perona @elezni~ke stanice N. Sad? Samo to bi trebalo uraditi da stanica li~i bar malo na evropske stanice. Kada }e i ostali stari `elezni~ki putni~ki vagoni biti ofarbani u sivo-belo, da bar malo li~e na evropske? (putnik koji putuje svaki dan) 065/6402... *** Ja ne razumem {to }utimo i ne pratimo koliko na{i, vrhunski, lekari primaju koverte? Meni je jedan prepisao ~arapu sa wegovim potpisom, pa me je posle svaki put pitao jesam li kupila ~arapu u “Zelenoj apoteci”. Povedite anketu, pa }ete videti koliko }e se qudi javiti. 063/592... *** Za 064/48711... Odavno nisam pro~itala boqu kritiku o ~oveku koji poku{ava da upravqa na{im `ivotima. U mojoj ku}i se ne gledaju te emisije, nemamo vremena, mi naporno radimo za razliku od Mace i wemu sli~nih. Brinem ja itekako za svoju egzistenciju! 065/5037...


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

OD KOKSAKI VIRUSA OBOLELI I ODRASLI

I daqe epidemija meningitisa Za mesec dana, na Klinici za infektivne bolesti Klini~kog centra Vojvodine dijagnostifikovan je virusni meningitis kod 62 osobe. Epidemija je progla{ena pre dve nedeqe, a me|u obolelima ima najvi{e dece {kolskog i pred{kolskog uzrasta. Me|utim, zara`eno je i nekoliko odraslih osoba, od 30 do 35 godina. - Uzro~nik virusa je koksaki B virus, koji je izolovan. Naj~e{}e se prenosi prqavim rukama, konzumirawem neopranog vo}a i povr}a i preko bazena. Na klinici je trenutno 14 dece

na le~ewu, a procewuje se da }e za nedequ do dve dana epidemija po~eti da jewava – ka`e za na{ list upravnik Klinike za in-

rusom nije zara`ena jo{ nijedna beba. Svakog dana na Kliniku se prima jeda ili dva slu~aja, a na{

Najvi{e bolesnih u Kamenici Prema podacima Instituta za javno zdravqe Vojvodine i Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u sklopu epidemije virusnog meningitisa je od 1. juna do 7. jula, najvi{e slu~ajeva je u Sremskoj Kamenici,23, u Novom Sadu 21, u Veterniku petoro, u Petrovaradinu i Ka}u po dvoje, Futogu ~etvoro, Ledincima troje, a u Rakovcu i Bukovcu po jedna osoba. fektivne bolesti dr Jovan Vukadinov, dodav{i da, sre}om, vi-

sagovornik tvrdi da su u pitawu blage klini~ke slike i da je vi-

rusni meningitis „normalna“ pojava u letwim mesecima. Simptomi za ovo crevno zarazno oboqewe su tempretaura od 30 do 39 stepeni, glavoboqa, uko~en vrat, fotofobija, povra}awe. Obi~no simptomi traju od 7 do 10 dana, a pacijenti se u potpunosti oporavqaju. U postupku le~ewa obavezno je mirovawe, nadoknada te~nosti i uzimawe lekova za sni`avawe temperature i ubla`avawe glavoboqe. Za naj~e{}e uzro~nike (enteroviruse) ne postoji specifi~na terapija, niti postoji vakcina protiv ove bolesti. I. Brcan

~etvrtak8.jul2010.

9

ANKETA @ITEQI GRBAVICE O BUDU]OJ NAPLATI PARKINGA U SVOM KRAJU

Plava zona istresa}e yepove Radnici „Parking servisa“ obele`avaju parking mesta na Grbavici oko Limanske pijace, jer }e u septembru i ovaj deo grada u}i u re`im naplate parkinga. Tu }e biti oko dve hiqade parking mesta a napla}iva}e se kao u „plavoj zoni“, gde parkirawe na sat ko{ta 35 dinara. Za me{tane ovog dela grada bi}e omogu}ena i nabavka stanarskih parking karata po ceni od 2.232 dinara godi{we. Pitali smo sugra|ane {ta misle o uvo|ewu naplate parking mesta na Grbavici.

GRADSKA PREDUZE]A PRED STEZAWEM KAI[A

Tawi buyet ne}e saplitati komunalce? Nedavna odluka Skup{tine grada da komunalnim firmama smawi novac za kapitalne investicije i teku}e poslovawe ne}e uzdrmati poslovawe gradskih firmi. Takve izjave sti`u iz preudze}a, od direktora izabranih politi~kom voqom stranaka na vlasti u gradu. Da li }e ba{ zai-

Direktor „^isto}e“ Dalibor Novakovi} tvrdi da }e usluge firme ostati na istom nivou. - Obim posla se ne}e smawiti, ve} }emo s mawe novca morati da radimo isto kao i do sada - obja{wava Novakovi}. Kako ka`e firma }e sigurno zavr{iti godinu s gubitkom, jer

Sindikat: Uvod za privatizaciju Gradski odbor sindikata radnika u stambeno - komunalnoj delatnosti smatra da je smawewe novca za teku}e poslovawe „nameran poku{aj ovda{we vlasti da preduze}a dovedu u jo{ ve}e gubitke spremaju}i teren za vlasni~ku transformaciju JKP, mada regulativa o tome nije jo{ doneta u Srbiji“. - U svetu je poznat „sistem praznih kasa“ kada osniva~, u ovom slu~aju grad , tra`i izgovor za minuse na ra~unima u preduze}ima nude}i im alternativu, tr`i{no poslovawe pod palicom strate{kog partnera - ka`e predsednik sindikata komunalaca Zoran Radosavqevi}. sta tako i biti oceni}e gra|ani, po kvalitetu i obimu uslguga koje }e im u narednom periodu pru`ati komunalci. SNS O VLASTIMA

Dve godine neuspeha Koordinator povereni{tva Gradskog odbora Srpske napredne stranke Milo{ Vu~evi} ocenio je ju~e da vladaju}a koalicija u protekle dve godine nije ispunila niti jedno od predizbornih obe}awa na osnovu kojih je 2008. godine do{la na vlast u Novom Sadu, a da svakodnevni `ivot gra|ana u me|uvremenu postaje sve te`i. Tako|e je postavio pitawe kada }e u Skup{tini grada biti vra}eni mandati odbornicima Srpske napredne stranke. Prema wegovim re~ima, oni bi bili jedina ozbiqna opozicija strankama vladaju}e koalicije, jer ova, nakon {to je podelile resore wima vlada kao feudalnim posedima, bez me{awa jednih drugima u posao, {to zna~i da nema ni kontrole, ni odgovornosti za rezultate. I. S.

nije logi~no da se s mawim prilivom novca iz gradskog buxeta radi isti obim posla i jo{ da se posluje pozitivno, a da pri tome rasho-

di budu kao i ranije. Direktor „Lisja“ Srboqub Bubwevi} tvrdi da pogrebno preduze}e ne}e osetiti mawak novca iz gradske kase, a da to ne}e primetiti ni gra|ani. „Lisje“ }e iz gradskog nov~anika dobiti 15 miliona dinara mawe za teku}e odr`avawe, a 30 miliona mawe za kapitalne invesitcije. -Rano je jo{ govoriti kako }e se mawak novca odraziti na poslovawe firme - nagla{ava Bubwevi} i dodaje da }e firma zbog smawewa novca namewenog za kapitalna do-

POKRAJINSKI I GRADSKI SINDIKAT KOMUNALACA PO^IWU KAMPAWU

Vodovod niko u svetu ne prodaje

Pokrajinski i gradski odbor sindikata radnika u stambeno komunalnoj delatnosti pozvao je ju~e na konferenciji za novinare gra|ane poslovna udru`ewa, nevladin sektor i udru`ewa potro{a~a da budu aktivni i ukqu~e se u raspravu povodom namera lokalnih ~elnika u Novom Sadu da se komunalni sektor privatizuje, putem javnog privatnog partnerstva, {to se sada zagovara u slu~aju „Vodovoda i kanalizacije“. Novinarima je predo~eno da ovaj sindikat po~iwe kampawu uz podr{ku sindikata iz okru`ewa, kojom `eli da spre~i negativne posledice privatizacije komunalnih sistema, imaju}i u vidu lo{a iskustva zemaqa u okru`ewu. U ma|arskom gradu Pe~uju je tamo{wa lokalna samouprava uz pomo} zaposlenih u pe~ujskom „Vodovodu“ ali i gra|ana, posle

prodaje preduze}a, nasilno preuzela firmu od stranog vlasnika i sada je u toku me|unarodna arbitra`a. - U Holandiji je zabraweno zakonom da se vodovodni i kanalizacioni sistem prodaje , a i u EU nema privatizacije javnih dobara kazao je predsednik pokrajinskog odbora sindikata u stambeno - komunalnoj delatnosti Milorad Kotur. Naglasio je da je u Hrvatskoj lokalna samouprava napravila holding od komunalnih preduze}a, a da su u Rijeci komunalne firme u trgova~kom udru`ewu i da wima gazduje samouprava. Sindikat smatra da lokalna samouprava mora da zadr`i vlasni{tvo nad komunalnim sistemom najmawe 51 odsto, da kapital treba da pripadne i gra|anima koji su infrastrukturu gradili i da vlasnici budu i zaposleni. Z. D.

Javni nu`nik oko cele porte Katoli~ka porta je ovog leta postala ne samo mesto izlazaka, nego i javni toalet Novosa|ana i ostalih gostiju, koji pose}uju razne manifestacije. Tako je sino} i preksino} odr`an besplatan rok koncert povodom po~etka festivala “Egzit” u Katoli~koj porti, gde se sjatio veliki broj qudi. Prosto je neverovatno da se organizatori nisu setili da postave bar dva mona`na toaleta, pa je ve}ina wih bila primorana da vr{i malu nu`du du`

Od danas javni VC u centru Sve~ano pu{tawe u rad renoviranog javnog toaleta pored Gradske ku}e bi}e danas u 12.30 sati. Doga|aju }e prisustvovati zamenica predsednika Skup{tine Marija Vrebalov, pomo}nik gradona~elnika Goran Boli} i direktor ZIG-a Borislav Novakovi}. Ovaj novi javni toalet zadovoqava sve evropske standarde. Prilago|en je osobama s posebnim potrebama, ima toalet za decu, previjali{te za bebe, centralnu klimu, ozvu~ewe, senzorske slavine, dozere za sapun…

cele porte, a mlazom su kvasili i fasade zgrada, te je u jednom momentu tekla reka urina. Stanovnici iz okolnih zgrada s pravom su kivni na ovakvu situaciju i ka`u da urlawe i dreka tu po~iwu u 22, a traju do 5 sati. - Vr{ewe nu`de i povra}awe na svakom }o{ku, pa i u samoj fontani uobi~ajene su pojave. Pijani huligani ponekad sipaju deterxent u fontanu, prave penu i kupaju se. Kad vidim da majke sutradan tom vodom umivaju svoju decu, sve mi se smu~i, ka`e stanarka J. M. iz Katoli~ke porte. Dodu{e, ni sami posetioci nisu sre}ni {to nemaju gde da uriniraju kada se odr`avaju koncertu u Porti, a po{to se du`e vreme renovirao i javni toalet u centru, ka`u da negde moraju da se olak{aju. - U u`em centru grada nema gde da se ode u toalet, a u obli`we kafi}e ne}e da nas puste po{to nismo wihovi gosti – ispri~ao nam je Jovan kojeg smo sreli na koncertu. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev ka`e da je inspekcija u ovom slu~aju nemo}na, ali da }e ubudu}e gledati da “primoraju” organizatore koji prave koncerte na otvorenom da obezbede pokretne toalete. Q. Na.

bra odustati od rekonstrukcije ulaza na Gradskom grobqu. Odr`avawe grobaqa, smatra Bubwevi}, bi}e na visokom nivou kao i do sada. Podse}amo da je ve} znatno smaweno novca iz gradske kase za tu nemenu, pa se zelene povr{ine na grobqima ne mogu kao ranije kositi vi{e puta. To ina~e uo~avaju gra|ani, upu}uju}i preko Novosadske hronike, kritike na visoki travu na grobqima. U „Gradskom zelenilu“„ su anga`ovali konsultansku ku}u „Di loit“ koja treba da edukuje radnike kako da na terenu s mawe novca za teku}e poslovawe budu produktiviniji. Konsultanti }e, ka`e portparol „Zelenila“ Ivan No`ini} pomo}i preduze}u i kako da se napravi spisak tehnolo{kog vi{ka radnika. I No`ini} ka`e da }e kvalitet usluge biti kao i do sada, bez obzira na to {to }e preduze}e dobiti 40 miliona dinara mawe za teku}e poslovawe i 12 miliona mawe za kapitalne invesitcije. Z. Deli}

Du{anka Kne`evi}, penzionerka: - Vlast nas odavno ni{ta ne pita, ve} rade {ta ho}e i samo pune buxet na na{u {tetu. Neka nam podignu penzije, pa }emo da pla}amo parking. Samo podi`u cene, a plate i penzije ostaju iste.

Branislav ]etojevi}, taksista: - Mislim da to uop{te nije u redu. Ovde `ivi puno gra|ana i jedva na|u parking mesto, a ne jo{ da ga pla}aju ispred svoje zgrade. Sve redom su obele`ili.

NOVINA U ULICI MODENE

Jo{ jedan parking za bicikle Qubiteqe biciklizma obradova}e vest da je u Novom Sadu, ovoga puta u Ulici Modene, postavqeno jo{ jedno parkirali{te za dvoto~ka{e. Na wemu ima mesta za 30 bicikala, a i ovaj prostor se nalazi pod video nadzorom. U „Parking servisu“ najavquju da }e se uskoro ovakva mesta za ostavqawe dvoto~ka{a postaviti na Petrovaradinskoj tvr|avi, kod Ribqe i Limanske pijace, na dva mesta u kampusu Novosadskog univerziteta i kod @elezni~ke stanice. B. M.

Leona ^ekerevac, opti~arka: - Mislim da se parking mesta treba da se napla}uju samo u u`em centru grada, a ne na periferiji, a „Parking servis“ samo iscrta linije i po~ne da napla}uje.

Aleksandar Gavri}, saobra}ajni tehni~ar: - Mislim da je to ~ista pqa~ka gra|ana. Na 25 stanova, ima {est parking mesta i jo{ treba da pla}aju za to mesto, ako ga uop{te na|u. Nema nikakve logike. I. Dragi} Foto: G. Jovi}


NOVI SAD

~etvrtak8.jul2010.

c m y

10

DNEVNIK

U KARLOVCIMA TRADICIJA NASTAVQENA UPRKOS NEDA]AMA SA SME[TAJEM

Letwa {kola pojawa „na mi{i}e”

Foto: N. Stojanovi}

Ven~i}i ulice preplavili Uli~ni prodavci su ivawsko cve}e i ven~i}e ju~e ispred Futo{ke pijace prodavali kao alvu i to po ceni od 100 do 200 dinara. U na{im krajevima, uo~i Ivawdana, ova biqka se bere i s drugim cve}em plete u ven~i}e, koji se stavqaju iznad ulaznih vrata. Veruje se da }e tako uku}ane za{tititi od nesre}e i bolesti. Stara je, vi{egodi{wa lekovita vrsta, ali je gotovo zaboravqena. Q. Na.

Novo rukovodstvo, nove prostorije Na izborima koji su usledili posle promene Statuta stranke, za predsednika Op{tinskog odbora Srpske napredne stranke u Sremskim Karlovcima izabran je Mijodrag ]irkovi}. Za wega je glasalo 15 od 16 delegata. Potpredsednici OO su Mladenko Vidovi} i Dejan Stankovi},

dok je za zamenika predsednika izabran Du{an Pavi}. Iz ove stranke saop{tavaju da su se preselili u nove prostorije na Trgu patrijarha Barnkovi}a i da kancelarija radi ponedeqkom, sredom i petkom od 9 do 12 sati. Z. Ml.

Karlov~ani sutra daju krv Akcija dobrovoqnog davawa krvi bi}e odr`ana sutra od 9 do 12 sati u Osnovnoj {koli "23. oktobar" u Sremskim Karlovcima. Organizator je Zavod za transfuziju krvi s Crvenim krstom Sremskih Karlovaca. Z. Ml.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Pri~a o igra~kama" (18), "Besa" (19.45), "Plan B" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Iz Pariza s qubavqu" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom: stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od ponedeqka u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Dragana Ruti} iz Novog Sada (de~aci). DEVOJ^ICE: Ana Frawi}, Maida Limani i Tina Aleksijevi} iz Novog Sada, Sandra Pregun iz Temerina, Daniela Gedelovska iz Ba~kog Petrovca, Suzana Vukmirovi} iz Rakovca i Ivana Vrkati} iz Sremske Kamenice. DE^AKE: Nevenka Male~i}, Sne`ana Radovi}–Bara~kov, Smiqa Mitrovi} i Jelena Kostadinovi} iz Novog Sada, Jasmina Legen iz Novog Slankamena, Kornelija @ivkovi} iz Bukovca, Milana Bukvi} iz Petrovaradina, Milica Gu`vi} iz Be{ke, Maja Spasi} iz Karavukova i Antoaneta Stani{i} iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Nevenka Lazara Jovanov (1934) u 11.45 sati, Pantelej Katarine Janu{i} (1931) u 12.30 (urna), Jelena Zajzon (1928) u 13.15, Mla|en Paneta Marin (1930) u 14, Jovan Jovana Varo{i (1923) u 14.45, Sadem Ibrahima Velioski (1952) u 15.30 i I{tvan I{tvana A~ (1926) u 16.15 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku u 13 sati bi}e sahrawena Zorka Rajka Drini} (1927). Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 sati bi}e sahrawen Mirko \ure Vila (1932).

U znatno skromnijem izdawu i sa smawenim brojem polaznika u Sremskim Karlovcima }e od 25. jula do 1. avgusta biti odr`ana 18. Letwa {kola crkvenog pojawa "Korneliju u spomen". Bilo je dovedeno u pitawe odr`avawe tog letweg omladinskog kampa posve}enog duhovnoj muzici zbog problema sa sme{tajem u~esnika i nezavidne finansijske situacije u kojoj se nalazi organizator, Dru{tvo za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca. Zbog novonastale situacije sa sme{tajem ko{ta}e znatno iznad o~ekivawa. Pokrajinski sekretarijat za kulturu, koji posledwih godina redovno finansira {kolu, odobrio je ove godine samo 100.000 dinara, pedeset hiqada mawe nego lane. - Jo{ u februaru broj polaznika bio je popuwen i da je sre}e, tri ovakve {kole bismo tokom leta mogli organizovati koliko je interesovawe - ka`e predsednica Dru{tva Jasna Ma{irevi} -Atanackovi}. – Naro~ito su za kamp zainteresovani mladi qudi, naj~e{}e muzi~ki obrazovani, iz Republike Srpske, Crne Gore, Rumunije, koji sa ushi}ewem ~ekaju da do|u u Karlovce, koje svi jo{ do`ivqavaju

kao centar srpske duhovnosti i kulture, a u kojima su za wih vrata bogoslovskog Internata, zatvorena. Od odlaska Mladomira Todorovi}a sa ~ela Bogoslovije, polaznike letwe {kole nerado su primali u Internat. Lane smo uz intervenciju iz Patrijar{ije uspeli da smestimo mu{ke u~esnike u Internat, a ove smo opet odbijeni, uz obrazlo`ewe da se renoviraju kupaonice. Te{ko je objasniti tim mladim qudima iz krajeva, gde je sprega naroda i crkve posebno

izra`ena, zbog ~ega sve te zgrade koje je patrijarh Brankovi} sagradio u Karlovcima na polzu srpskog roda, zvrje prazne i za{to Internat ne radi tokom leta kao hostel iz ~ega se ubiraju pare za rekonstrukcije i sli~ne potrebe. Rektor Srpske pravoslavne bogoslovije Svetog Arsenija Sremca protojerej-stavrofor Du{an Petrovi} ka`e za "Dnevnik" da postoji odluka Sinoda iz 2004. godine kojom se zabrawuje odr`avawe letwih {kola u

Internatu i da Bogoslovija ne mo`e da je mewa i kr{i. Dodao je da je zbog dotrajalosti planirana generalna rekonstrukcija kupatila ovog leta, ali i da je pitawe ho}e li taj posao biti gotov do po~etka {kolske godine usled nedostatka novca. @enski deo u~esnika ovogodi{we {kole bi}e sme{ten u Ekolo{kom centru, dok }e se za momke morati platiti preno}i{te u nekom od karlova~kih konaka ili hotelu. Z. Ml.

NA PRIJEMNOM ISPITU ZA UPIS U [KOLE

Osnovci lo{iji nego lane Karlova~ki osnovci nisu se ni proteklih godina mogli pohvaliti dobrim rezultatima na prijemnim ispitima, ali ovog puta situacija je lo{ija nego ikad. Prijemni ispit polagalo je 66 u~enika od 89 koliko ih ima, a oni su osvojili u proseku 15,01 bod, iz srpskog jezika 8,78 i 6,23 iz matematike.

Po re~ima direktora osnovne {kole “23. oktobar” Gorana Maravi}a, posebno zabriwavaju}i su rezultati iz matematike. Deset u~enika na testu iz matematike nije osvojilo ni jedan bod , a dvoje ih ima pola boda. Cenzus od pet bodova koji su im garantovali prednost prilikom upisa u sredwe {kole nije

presko~ilo 26 |aka. Bez bodova iz srpskog ostalo je dvoje i isto toliko wih ima pola boda, a 19 nije uspelo da osvoji pet bodova. Pro{logodi{wi osmaci ne{to su boqe uradili prijemne ispite. Imali su u proseku 17,22 boda, iz srpskog 10,04, a iz matematike 7,18 bodova. Z. Ml.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak8.jul2010.

11

KOMUNALNA IZGRADWA IZAZVALA POLEMIKE U MESNOJ ZAJEDNICI

Fondovi dopuwavaju samodoprinos

GRA\EVINSKU SEZONU OMELA KI[A

Dositejeva ulica pod asfaltom SOMBOR: Van svih meteorlo{kih standarda za podru~je Vojvodine, ki{ovito vreme donekle je usporilo komunalno ure|ewe Sombora i okoline po usvojenom programu ovda{we Direkcije za izgradwu grada. Ipak, doslovno koriste}i ~ak i nekoliko sati bez ki{e, somborski putari, odnosno radnici „Somborputeva”, kojima su ovi poslovi povereni, ju~e su zavr{ili presvla~ewe asfaltom jo{ jedne u nizu somborskih centralnih saobra}ajnica - ulice Dositeja Obradovi}a. - U okviru programa poja~anog investicionog odr`avawa gradskih ulica, pre Dositejeve je ura|ena i Mirna ulica u kojoj se na-

lazi Dom zdravqa „Dr \or|e Lazi}” - ka`e direktor DIGS Sa{a Krsti}. - Tokom zavr{etka Dositejeve, paralelno su zapo~eti i radovi na Prvomajskom Bulevaru, na kome se trenutno rade ivi~waci, a sada mo`e da se prebaci i ostala mehanizacija. I pored vremenskih prilika koje nam do sada zaista nisu i{le naruku, nema sumwe da }e i predvi|eni radovi na ure|ewu Son}anskog puta biti obavqeni u optimalnom roku - ka`e Krsti}, prema ~ijim re~ima od ponedeqka somborski putari po~iwu i sa ozbiqnijim popravkama lokalnih puteva koji se, u pojedinim slu~ajevima, nalaze u o~ajnom stawu. M. Miqenovi}

LDP O REKONSTRUKCIJI @UTOG MOSTA

Kazniti krivce za ka{wewe ZREWANIN: Pora`avaju}a je ~iwenica da je za rekonstrukciju @utog mosta u Zrewaninu, od momenta raspisivawa tendera do danas pro{lo vi{e od dve godine, a da je on i daqe van upotrebe, ocewuje okru`ni menaxer Liberalno demokratske partije Slobodan Go{evski, i podse}a da je prva procena vrednosti radova iz 2008. iznosila 29 miliona, da bi na kraju posao ko{tao 46 miliona dinara. - Od pre deset meseci, kako su radovi zapo~eti, nadle`ni u Gradskoj upravi i Direkciji za izgradwu i ure|ewe grada uporno su obmawivali javnost o toku i zavr{etku radova na rekonstrukciji @utog mosta. Rok okon~awa

radova se od devedeset dana pretvorio u deset meseci, i za to vreme stvoren je saobra}ajni kolaps u gradu. Nadle`ni su najavqivali da }e most biti zatvoren samo nekoliko nedeqa, da }e se koristiti jedna traka i staza za pe{ake, da nedostatak novca nije problem za po~etak radova i probijawe rokova, da su razlog ka{wewa vremenske neprilike, u februaru da }e biti gotov za dvadeset dana, i tako iz meseca u mesec – rekao je Go{evski. Kako je naglasio, gra|anima i privredi niko ne}e nadoknaditi {tetu koju su trpeli skoro godinu dana, a ona je ogromna. Zato LDP o~ekuje da se ovog puta imenuju i kazne odgovorni. @. B.

Obnovqena Gradska biblioteka ^OKA: Obnovqena Gradska biblioteka, koja je u sastavu Kulturno-obrazovnog centra ^oka, otvorena je ju~e u ovoj potiskoj varo{ici, u prisustvu pomo}nika pokrajinskog sekreta za kulturu AP Vojvodine Atile Juhasa, predsednika Nacionalnog saveta Ma|ara Tama{a Korheca, predsednika Fondacije „Sekere{ Laslo” Lasla Jo`e, narodnog poslanika Balinta Pastora, potpredsednika SVM-a Balinta Juhasa i mnogih zvanica.

Fond od 22.000 kwiga na srpskom i ma|arskom jeziku }e na ovaj na~in biti pristupa~niji svim korisnicima ove kulturne ustanove, a kako je istakao direktor KOC-a Laslo Kormawo{, obnova je ostvarena za 50. godi{wicu biblioteke, ~ime je ostvarena `eqa velikog broja ~lanova, da ovde prona|u `eqenu kwigu, da koriste ~itaonicu i prisustvuju zna~ajnim kulturnim doga|ajima. M. Mr.

PETROVOSELSKI 15. DANI KRASTAVACA U ZNAKU TRI JUBILEJA

Bogat program krastavacijade BA^KO PETROVO SELO: Nekada je nau~no-privredna i kulturno-turisti~ka manifestacija „Dani krastavaca” u Ba~kom Petrovom Selu trajala tri dana, a ovogodi{wa, 15. po redu, }e biti samo jedan dan, u subotu 10. jula, ali }e prote}i u znaku tri jubileja! Petrovoselci obela`avaju 65 godina postojawa i uspe{nog rada Zemqoradni~ke zadruge u selu, zatim dve decenije kako je zadruga dobila ime „Tisa”, a onda i 15 godina od kako je na inicijativu, upravo, ove firme po~ela organizacija „Dana krastavaca”. Najzna~ajnija aktivnost }e, svakako, biti 15. sve~ana sednica Po~asnog odbora manifestacije, na ~ijem ~elu je prof. dr Vladan Markovi} od 9.30 sati u velikoj sali Mesne zajednice, posle koje }e se odr`ati stru~na predavawa i

okrugli sto posve}en savremenoj proizvodwi povrtarske kulture, po kojoj su Petrovoselci nadaleko poznati. Stru~waci }e obi}i parcele zasejane krastavcima, posetiti izlo`bu proizvoda od sve`e ukiseqenih krastavaca, ali i kulinare koji }e se od 9 do 12 sati u dvori{tu Zemqoradni~ke zadruge „Tisa” takmi~iti u pripremawu „Petrovoselskog `etela~kog pile}eg paprika{a” uz koji se obavezno servira salata od krastavaca. Nastup ma`oretkiwa i plesne grupe „Flaminco” iz Sente u centru sela od 17.30 sati bi}e posebno atraktivan, kao i pola sata kasnije tradicionalni kulturno-zabavni program na rukometnom stadionu u kojem }e ovda{wa kulturno-umetni~ka dru{tva prikazati deo svog bogatog repertoara. V. Jankov

APATIN: Zbog novca koji treba izdvojiti za projektnu dokumentaciju za izgradwu obaloutvrde na Dunavu, Trga Nikole Tesle, pre~ista~a otpadnih voda, otplatu kredita za Fabriku vode, sve iz samodoprinosa, ponovo su se ra`estili predstavnici Demokratske stranke u Savetu mesne zajednice, koji su optu`ili vladaju}i SPS, da nenamenski tro{e pare iz samodoprinosa. U DS smatraju da su prioriteti samodoprinosa zavr{etak kanalizacije, te da nije vreme za gradwu trgova i spomenika. U SPS, opet, nagla{avaju da je za {est godina vlasti izgra|eno vi{e nego {to su to dozvoqavala sredstva samodoprinosa, zahvaquju}i dr`avnim i pokrajinskim fondovima, s tim da je novac iz samodoprinosa poslu`io kao u~e{}e za dobijawe ostatka para. - Gradovi sa ve}im buxetom od apatinskog su skromniji u luksuznim investicijama. Nije vreme za gradwu Trga Nikole Tesle. Nedavne poplave su pokazale da ne funkcioni{e ~ak ni mre`a kanalizacije. Brojna doma}instva su bila poplavqena. Qudi nisu glasali za trgove ve} za elementarne uslove `ivota - rekao je Dragan Hrwak (DS), dok je Sreto Mili}evi} (DS), obja{wavaju}i nedoma}insko pona{a-

we, rekao da se za izgradwu spomenika dalo vi{e para nego {to ko{ta sva projektna dokumentacija koja sada treba da se namiri iz samodoprinosa, kao i da se izvo|a~ima raznih komunalnih radova duguje mnogo novca.

Pre~ista~ otpadnih voda Velike su {anse da Apatin dobije preko potreban pre~ista~ otpadnih voda, jer sada sva od industrijskih do fekalnih izlivaju se u Dunav. Pre~ista~ ko{ta oko 16 miliona evra. Polovinu sredstava, prema dogovorima, koji se jo{ preciziraju, trebalo bi da izdvoji Pivara preko op{tine, dok bi se deo verovatno dobio iz evropskih fondova i donacija, re~eno je na Savetu mesne zajednice. Zamenik predsednika op{tine Miodrag Baki} je demantovao opoziciju, tvrde}i da se vi{e novca dobijalo za infrastrukturu nego {to je prikupqeno od samodoprinosa. - Za fekalnu kanalizaciju dobijeno je 120 miliona dinara, a mesni samodprinos je svega

60 miliona na godi{wem nivou. Od svih komunalnih investicija iz samodoprinosa je finansirano mo`da samo 10 odsto ura|enog, a sada su velike {anse da se sredstva za Trg Nikole Tesle, posle izrade projektne dokumentacije, dobiju od Pokrajine - rekao je Baki}. Opozicioni DS nije glasao ni za to da se iz sredstava samodoprinosa vra}a kredit za Fabriku vode koji je podigla op{tina kod Hipo Adria banke u visini 1.870.000 {vajcarskih franaka, a koji sti`e za naplatu na mese~nom nivou od 22.000 {vajcarskih franaka. Uveravawa Baki}a da kredit glasi na op{tinu, samo zato {to Mesna zajednica nije imala pravo da ga podigne, nije razuverio opoziciju. Mi{qewa su bila podeqena i oko nastavka izgradwe obaloutvrde u du`ini 310 metara. - Obaloutvrdu, ukoliko se na vreme dostavi sva projektna dokumentacija finansira}e, kao i prvu fazu, Svetska banka. Vrednost radova je procewena na 100 miliona dinara. Ova sredstva su namenska te se ne mogu utro{iti u druge svrhe - rekao je direktor Direkcije za izgradwu Milan Pavkovi}. J. Prel~ec

ZAVR[ENO INFRASTRUKTURNO OPREMAWE INDUSTRIJSKE ZONE

Objavqena prodaja zemqe ZREWANIN: Infrastrukturno opremawe Industrijske zone „Jugoistok – E~ka” u Zrewaninu je zavr{eno, a budu}e steci{te fabri~kih pogona trebalo bi da bude otvoreno 15. jula, najavio je na ju~era{woj konferenciji za novinare zrewaninski gradona~elnik Mileta Mihajlov. Istovremeno, portparol Gradskog odbora Demokratske stranke Dragan Stani{i}, na partijskoj pres konferenciji, Ure|ewe Industrijske zone istakao je da je lokalna samouprava pozvala predsedmiliona evra, dok je grad Zrewanika Srbije Borisa Tadi}a da nin ulo`io oko dva miliona evra. sve~ano otvori zavr{enu zonu i Zona se prostire na povr{ini od da se o~ekuje wegov dolazak. 72 hektara, od ~ega je polovina predvi|ena za izgradwu objekata – kazao je ju~e Mihajlov. Prvobitnim planom bilo je predvi|eno da radovi budu zavr{eni za 18 meseci i taj rok je istekao po~etkom aprila. Predstavnik izvo|a~a radova na izgradwi infrastrukture, preduze}a „Alpine” Zoran Lazarevi} rekao je tada da je rok za finalizaciju poslova, u dogovoru sa investitorima i gradom, produ`en za jo{ tri meseca zbog malih izmena u projektu. Mihajlov je naglasio da je novi rok 15. jul i da je opremawe zavr{eno. - Objavili smo oglas o prodaji zemqi{ta u industrijskoj zoni i ve} ima nekoliko investitora koji ~ekaju na potpisivawe ugovora – dodao je graMileta Mihajlov dona~elnik, napomiwu}i da }e, u skladu sa novim Zakonom o - Radovi na opremawu tog lokaplanirawu i izgradwi, koji je stuliteta finansirani su sredstvima pio na snagu septembra 2009. godiEvropske unije u iznosu od ~etiri

Me|unarodna reka Tisa KIKINDA: Op{tinska ve}a Ade, Sente, ^oke, Kawi`e, Novog Kne`evca i Kikinde podr`ala su inicijativu okruga za izmenu statusa reke Tise iz me|udr`avnog u me|unarodni. Izmena statusa je od velikog zna~aja za razvoj ~itavog regiona jer }e Tisom mo}i da plove plovila svih zemaqa sveta. Sada rekom Tisom mogu da plove samo plovila zemaqa kroz koje Tisa proti~e. Na ovaj na~in promovisa}e se re~ni turizam koji je u Evropi u velikom razvoju, a Tisa je jedna od najlep{ih reka u Evropi. Ovo }e ujedno podsata}i izgradwu marina i transport. U ovu aktivnost bi}e ukqu~ene i sve dr`ave kroz koju Tisa prolazi. A. \.

Indone`anski gost ZREWANIN: Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov primio je u Plavom salonu Gradske ku}e otpravnika poslova ambasade Republike Indonezije Ekoa Himavana. Wih dvojica razgovarali su o manifestaciji „Dani indone`anskog filma” koja se odr`ava u Kulturnom centru Zrewanina, ali i o mogu}im privrednim ulagawima u ovaj grad, i wegovoj turisti~koj ponudi. @. B.

Registarske oznake za Sentu i Adu

ne, zemqi{te biti prodavano investitorima, a ne davano u zakup na 99 godina, kako je to ranije bio slu~aj. Podsetimo, pro{le sedmice potpisan je prvi takav ugovor u Zrewaninu sa italijanskom kompanijom za proizvodwu plasti~ne folije i ambala`e „Omniapak”, koja je za 19.759.200 dinara postala vlasnik 27.000 kvadratnih metara u Industrijskoj zoni „Bagqa{”. Ina~e, prilikom ranijeg obilaska radova u zoni „Jugoistok – E~ka”, gradski ~elnici su obelodanili da su do sada potpisani ugovori sa osam investitora koji }e poslovati na ovoj lokaciji, sme{tenoj kraj puta izme|u Zrewanina i Beograda. U pitawu su „Alpina”, „OM In`ewering”, „Eurovind”, „MG Remedi”, „ITS Balkan”, „Altis kemikals”, „Cirkom” i firma „Jovanovi}”. U lokalnoj samoupravi podse}aju i da je izvodqivo pro{irewe ove fabri~ke zone na ~ak 1.000 hektara, {to je, u ovom trenutku, ~ini zonom sa najvi{e mogu}nosti za privredna ulagawa u Srbiji. @. Balaban

HUMANITARCI ZA IZBEGLICE U BA^KOJ PALANCI

Pomo} u stanovima i gra|evinskom materijalu

BA^KA PALANKA: Lokalnim akcionim planom za pomo} izbeglicama, predvi|eno je da se godi{we za izbegla lica odvaja po 2,55 miliona dinara. Poverenik za izbeglice u Op{tini Ba~ka Palanka Radoslav Milo{evi} ka`e da }e planirani iznosi biti dvostruko ve}i, jer sve je vi{e humanitarnih organizacija koje su voqne da pomognu. - Najzna~ajniji projekat je izgradwa zgrade za socijalno stanovawe pod za{ti}enim uslovima. Planirano je da se izgradi 15 stanova i u toku je izgrada projekta. Predvi|eno je da 12 stanova bude nameweno izbeglicama, a tri stana dobi}e ovda{we porodice koje su socijalno ugro`ene. Projekat finansiraju me|unarodne humanitarne organi-

VESTI

zacije, a lokalna samouprava obezbe|uje gra|evinsko zemqi{te i infrastrukturu, dok }e kompletno upravqawe zgradom vr{iti Centar za socijalni rad. Stanovi }e biti gra|eni na lokaciji Stambenog naseqa „Sinaj” pored pravoslavne crkve u izgradwi. Pored stanova oni koji su zapo~eli izgradwu krova nad glavom u sopstvenoj re`iji mogu se nadati paketima gra|evinskog materijala vrednosti do 4.000 evra, a najavqeno je da }e Humanitarna organizacija „Evropske perspektive” za ove namene obezbediti oko 30 miliona dinara. Za sve informacije zainteresovani treba da se obrate povereniku za izbeglice u prizemqu zgrade Op{tine Ba~ka Palanka. M. Suyum

ADA: Ada i Senta su preko svojih Skup{tina op{tina pokrenule inicijativu da dobiju tablice sa svojim oznakama. Trenutno se u ovim op{tinama koristi oznaka KI. -Mi u okrugu apsolutno nemamo ni{ta protiv ove inicijative. I u drugim okruzima postoje razli~ite oznake na tablicama – obja{wava Vladimir Ili}. Ovo dve op{tine ispuwavaju uslove, a ono {to je trenutno najve}a rasprava izme|u Sente i Ade jeste da li da registarska oznaka bude SA ili AS, ali Severnobanatski upravni okrug }e ovu inicijaticvu proslediti nadle`nim Ministarstvu za infrastrukturu i Ministarstvu unutra{wih poslova koji }e se o ovoj inicijativi izjasniti i dati kona~nu re~. A. \.

„[ovinih” ruku delo RAVNO SELO: Koncert „Na{ih ruku delo” u organizaciji KUD „[ove” bi}e odr`an u subotu, 11. jula, u Ravnom Selu. Sve~ani koncert po~iwe u 19.30 ~asova, u Domu kulture, a karte }e u prodaji biti od sutra do subote. Osim KUD „[ove”, te ve~eri nastupi}e Tambura{ki orkestar kowi~kog kluba „Za na{u du{u”, ansambli „Zorule”, „Boemi”, „Etnopedija” i `enska peva~ka grupa „Bilbil”. Celu deceniju „[ove” se nisu okupqale, a u martu ove godine vratile su se na velika vrata, na zadovoqstvo me{tana Ravnog Sela i svih koji po{tuju tradiciju, narodnu igru i pesmu. Za sada „[ove” imaju tri folklorne grupe - de~iju koja ima 40 ~lanova uzrasta od sedam do 13 godina, izvo|a~ka sa 30 ~lanova, a jo{ vi{e ih je u „veteranima”. S. G.


CRNA HRONIKA

~etvrtak8.jul2010.

DNEVNIK

c m y

12

REAKCIJA POLICIJE NAKON INCIDENTA U ^OKI

Postupak protiv op{tinskog funkcionera Protiv zamenika predsednika Skup{tine op{tine ^oka @ive Pavlova (1967) iz Sanada policijski slu`benici iz ^oke podneli su zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog reme}ewa javnog reda i mira i nano{ewa lakih telesnih povreda piscu i novinaru \uri Sta-

nojevi}u (1968) iz ^oke. U saop{tewu Policijske uprave Kikinda navodi se da je prekju~e oko podne u centru ^oke, posle verbalnog sukoba sa Stanojevi}em, osumwi~eni Pavlov rukom i nogom zadao vi{e udaraca o{te}enom i naneo mu lake telesne povrede.

KIKIN\ANIN I SEN]ANIN OSUMWI^ENI ZA POKU[AJ RAZBOJNI[TVA

Prodava~ica najurila maskirane pqa~ka{e

Kikindska policija je saop{tila da je intenzivnim operativnim radom rasvetqeno razbojni{tvo i odredila zadr`avawe Ivici P. (1981) iz Kikinde i @oltu A. (1985) iz Sente. Protiv osumwi~enih je podneta krivi~na prijava zbog postojawa osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo razbojni{tva u poku{aju. Dvojica osumwi~enih }e uz krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Zrewaninu. Po saop{tewu PU Kikinda, osumwi~eni su u aprilu ove godine u ve~erwim satima taksijem do{li do jedne prodavnice na periferiji Kikinde. Ivica P. se tereti da je, s fantomkom na glavi i s pi-

{toqem u ruci, u{ao u prodavnicu i uz pretwu od prodava~ice tra`io novac, dok je @olt A. ~ekao ispred prodavnice, tako|e s fantomkom na glavi. Prodava~ica im se suprotstavila i pru`ila otpor, pa su oni utekli bez plena. Policija je najavila da }e protiv Ivice P. biti podnete i krivi~ne prijave zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio jo{ ~etiri krivi~na dela: ugro`avawe sigurnosti na {tetu N. D. i M. I. iz naseqa Sajan, op{tina Kikinda, falsifikovawe isprave i nedozvoqenu proizvodwu, dr`awe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija. M. Mr.

U BEOGRADU SU\EWE SA[I MEGI

Priznao silovawa tri `ene Optu`eni Sa{a Mega priznao je ju~e na su|ewu pred Vi{im sudom u Beogradu da je u Beogradu pro{le godine silovao tri `ene a jednu poku{ao, rekao da se zbog toga kaje i da }e izvr{iti samoubistvo jer mu se vi{e ne `ivi. Mega je izrazio kajawe za svoje postupke, rekao da mu je `ao {to se tako poneo prema svojim `rtvama, navode}i da je to ~inio pod dejstvom alkohola i droge. – U suprotnom, to ne bih uradio jer ja nisam takav ~ovek – branio se Mega, ukazuju}i na to da je tokom boravka u pritvoru Okru`nog zatvora poku{ao da se obesi "jer mu se vi{e ne `ivi i da }e to sigurno i u~initi". On se nije detaqno izja{wavao o tome {ta je svojim `rtvama uradio. Mega nije priznao poku{aj jednog silovawa i razbojni{tvo, posle ~ega je Tu`ila{tvo odustalo od krivi~nog gowewa za ta dela. Megin branilac po slu`benoj du`nosti Neboj{a Milosavqevi} predlo`io je da se na slede}em ro~i{tu saslu{aju ve{taci da bi izneli stru~-

no mi{qewe o ura~unqivosti wegovog brawenika. Sud je odlu~io da Megine `rtve ne saslu{ava ponovo na glavnom pretresu ve} da se wihovi iskazi pro~itaju. Po~etkom septembra pro{le godine Mega je iza{ao iz Kazneno-popravnog zavoda u Po`arevcu, gde je bio na izdr`avawu kazne, tako|e zbog silovawa. Nedugo po izlasku iz zatvora, uhap{en je 25. decembra pro{le godine u u "Beovozu", na relaciji Beograd–Pan~evo, kada je policija kod wega prona{la no` kojim je pretio `rtvama. Krivi~nim zakonikom Srbije, za silovawe je zapre}ena kazna od dve do 15 godina zatvora, a nedavnim izmenama Zakona ustanovqeno je pravilo da sudovi ne mogu izricati kazne ispod zakonskog minimuma. Kako je najavqeno iz Ministarstva pravde, povratnici i osu|enici za to krivi~no delo ubudu}e }e, po izlasku iz zatvora, nositi specijalne elektronske narukvice da bi nadle`ni organi mogli pratiti wihovo kretawe na slobodi. (Tanjug)

VRHOVNI KASACIONI SUD POTVRDIO KAZNU BIV[EM [EFU SAOBRA]AJNE POLICIJE

Dini}u pravosna`na za „Ibarsku” Vrhovni kasacioni sud potvrdio je pravosna`nu presudu kojom je biv{i {ef saobra}ajne policije Dragi{a Dini} osu|en na deset meseci zatvora u slu~aju "Ibarska magistrala", saop{tio je ju~e taj sud. Potvr|uju}i presudu, VKS je odbio zahtev Dini}evog branioca za ispitivawe zakonitosti pravosna`ne presude Okru`nog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije kao neosnovan. Biv{eg {efa saobra}ejne policije sada ~eka izdr`avawe kazne. Dini} je osu|en na deset meseci zatvora zbog krivi~nog dela

pomo}i u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela u podstrekavawu, jer je zajedno s tada{wim saradnicima u~estvovao u prikrivawu dokaza protiv optu`enih. U insceniranoj saobra}ajnoj nesre}i, koju su 3. oktobra 1999. godine, po nalogu vrha dr`ave, izazvali pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) osu|eni na vi{egodi{we kazne zatvora zbog tog zlo~ina, nastradali su visoki funkcioneri SPO-a Veselin Bo{kovi}, Zvonko Osmajli}, Dragan Vu{urovi} i Vu~ko Rako~evi}. (Tanjug)

Kao {to smo ju~e pisali, Stanojevi} je ustvrdio da ga je op{tinski funkcioner Pavlov napao, naqutiv{i se zbog objavqivawa bajke "@ivica i Gaqica" na blogu jednog internet-sajta. Po Stanojevi}evim tvrdwama, Pavlov ga je udario pesnicom i {utirao u ulazu zgrade u kojoj `i-

vi. Neposredno pre nego {to je do{lo do fizi~kog obra~una, po Stanojevi}evom svedo~ewu, Pavlov mu je pretio i psovao majku zbog tekstova objavqenih na blogu. Pavlov je posle ovog incidenta negirao Stanojevi}eve tvrdwe da ga je napao, odbacuju}i wegove optu`be da se ra-

dilo o fizi~kom obra~unu, nego da je u pitawu bio samo verbalni sukob. Uz to, tvrdio je da je Stanojevi} bio pod uticajem alkohola, da ga je vre|ao, te da je krenuo ka svom stanu da uzme telefon, sapleo se na stepeni{tu i pao, odnosno da ga on nije udario, niti {utirao. M. Mitrovi}

@iva Pavlov

KONFERENCIJA O ODUZIMAWU IMOVINE STE^ENE KRIMINALOM

Plenidba najja~i udarac mafiji U~esnici konferencije "Oduzimawe imovinske koristi ste~ene krivi~nim delom" istakli su ju~e da je dr`ava Srbija odlu~na da stane na put organizovanom kriminalu, ukazuju}i na to da je zaplena imovine najja~e sredstvo u toj borbi. Oni su poru~ili da }e borba protiv organizovanog kriminala i korupcije biti intenzivirana kroz ja~awe kapaciteta Jedinice za finansijske istrage i Direkcije za upravqawe oduzetom imovinom, {to je i bila tema ju~era{we konferencije u hotelu "Kontinental" u Beogradu. Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je da vrednost zaplewene imovine proistekle iz krivi~nih dela iznosi oko 150 miliona evra, kao i da dr`ava ostvaruje i mese~ni prihod u iznosu od 15.000 evra izdavawem u zakup imovine privremeno oduzete pravnim i fizi~kim licima. Ona je napomenula da je samo od prodaje pokretnih stvari oduzetih od vo|e narkoklana Darka [ari}a na javnoj licitaciji do sada prikupqeno osam milona dinara. – Ministarstvo pravde }e u narednom periodu ostati posve}eno borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije uz daqe unapre|ivawe zakonodavnog okvira i dono{ewe podzakonskih akata, transfer znawa i iskustva – navela je ministarka Malovi}. Oduzeta imovina bi}e, po wenim re~ima, kao i u vi{e navrata do sada, ustupqena ne samo institucijama koje se bore protiv organizovanog kriminala i korupcije ve} i za pomo} socijalno ugro`enim kategorijama stanovni{tva. Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} kazao je da je Jedinica za finansijsku istragu za godinu dana obavila 35 istraga nad 323 lica osumwi~ena i optu`ena za krivi~na dela

Republi~ki tu`ilac Zagorka Dolovac istakla je princip da niko ne mo`e imati koristi od vr{ewa krivi~nih dela, iako vo|e kriminalnih grupa koji se na|u u zatvoru uvek zamewuje neko drugi. Oduzimawe imovine je, po wenim re~ima, neophodan udarac u samu su{tinu organizovanog kriminala, a to je profit. Ona je poru~ila da }e beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala biti nastavqena uz pomo} najja~eg sredstva – Zakona o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela. [ef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan De`er izjavio je da je Srbija napravila zna~ajan korak prema EU, ali da mora i daqe da napreduje u domenu vladavine prava kojom bi se obezbedi-

U~esnici konferencije

koja su na udaru Zakona o oduzizete imovine koristiti za pomawu imovine. Po wegovim reboq{awe kapaciteta svih dr~ima, pod istragom su bile 434 `avnih organa koji se bave tim ku}e, stanovi, poslovni proproblemom. stori i drugi objekti, zatim Predsednica Vrhovnog kasa345 automobila, motora i tecionog suda Nata Mesarovi} retnih vozila, kao i vi{e od devet miliona evra i 20 miliona dinara. Predo~avaju}i te{ko}e s kojima se ta jedinica susre}e prilikom prikupqawa dokaza da je odre|ena imovina proistekla iz krivi~nog dela, on je napomenuo da je uglavnom re~ o sredstvima koja su skrivena. Da~i} je najavio da }e se u budu}nosti ostvarivati jo{ boqi rezultati, jer }e se pare Od [ari}eve imovine na licitaciji osam miliona dinara dobijene od oduocenila je da je dono{ewem Zala sigurnost gra|ana, neometan kona o oduzimawu imovine stepristup pravdi i za{tita od Zlo~ini motivisani pqa~kom ~ene krivi~nim delom dr`ava organizovanog kriminala. On pokazala odlu~nost da stane na je istakao zna~aj primene ZaTu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} izjavio je da put organizovanom kriminalu kona o oduzimawu imovine, Tu`ila{tvo ima nameru da Zakon o oduzimawu imovine ste~ene i poka`e da se vr{ewe krivi~ukazav{i na psiholo{ke i ekokriminalom primeni i u dva slu~aja okrivqenih za ratne zlo~inih dela ne isplati. nomske efekte koje on proizvone, ali nije precizirao o koja dva slu~aja se radi. On je rekao da – Bez oduzimawa imovine, di kod okrivqenih. je tokom istra`ivawa brojnih slu~ajeva ratnih zlo~ina do{ao borba protiv kriminala bi bi– Svaki kriminalac visodo zakqu~ka da je pqa~ka bila jedan od glavnih pokreta~a za wila nepotpuna jer je osnovni mokog ranga `eli ne samo prihohovo izvr{ewe, a la`ni patriotizam samo "dimna zavesa" koja tiv okrivqenih da se bave kride nego i po{tovawe u druje, kako je rekao, zaklawala su{tinu. minalom – sticawe profita – {tvu za sebe i svoju porodicu – Kada rat prestane, profiteri i pqa~ka{i investiraju svoj ukazala je Nata Mesarovi}, i – ukazao je De`er, i objasnio krvavi novac, ste~en otima~inom i pqa~kom, kupuju nekad ugleddodala da }e ovaj trend pozitivda efikasna primena tog Zana preuze}a koja su u najve}em broju slu~ajeva propala – naveo je no uticati i na nove izvr{ioce kona staje na put tim mogu}noVuk~evi}, i napomenuo da se pokazalo da se takav kapital vrlo krivi~nih dela jer za wih, kako stima. brzo preliva u zonu organizovanog kriminala. je navela, "ne}e ostati ni{ta". (Tanjug)

CARINICI U BEOGRADU NA[LI NEPRIJAVQENU ROBU

U skladi{tu otkriveno 60.000 kai{eva

Carinici su tokom redovne kontrole pri sme{tawu robe u carinskom skladi{tu u Beogradu otkrili 60.000 neprijavqenih kai{eva, navedeno je ju~e u saop{tewu Uprave carina. Kai{evi su imali oznake svetskih poznatih robnih marki kao {to su "versa~e", "gu~i" i "emporio armani". Daqom kontrolom prona|eno je jo{ neprijavqene robe: oko tri hiqade tregera za pantalo-

ne, jedan video-rikorder, ~etiri kamere za video-nadzor, ru~ne torbe, pe{kiri, kao i profesionalni preparati za negu kose. Protiv odgovornih lica pokrenut je prekr{ajni postupak, dok je navedena roba privremeno zadr`ana. Preciznu vrednost svih prona|enih stvari odredi}e Komisija za procenu vrednosti robe, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

U OKOLINI VRAWA

Zapleweno 824 kilograma mesa Uprava za veterinu je saop{tila ju~e da su veterinarski inspektori na lokalnom putu u okolini Vrawa zatekli vozilo bez vlasnika u kojem su prona{li 824 kilograma mesa nepoznatog porekla. Veterinarski inspektori su zaplenili 500 kilograma june}eg mesa, 300 kilograma pile}eg i 24 kilograma sviwskog mesa. "Zbog nepostojawa

propisane prate}e veterinarsko sanitarne dokumentacije po{iqka je, po re{ewu Veterinarske inspekcije privremeno oduzeta od N. N. lica i uslovno uskladi{tena u rashladnim komorama, koje su pod nadzorom Veterinarske inspekcije, do ne{kodiqivog uni{tewa u kafileriji ]uprija", saop{tila je Uprava za veterinu. (FoNet)


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak8.jul2010.

13

U SUBOTICI SAOBRA]AJNA SIGNALIZACIJA I SLIVNICI NA METI LOPOVA

Za pola godine ukrali 400 znakova U posledwe vreme uo~ene su masovne kra|e re{etki na slivnicima i saobra}ajnih znakova u Subotici. Samo ove godine ukradeno je 400 znakova i vi{e od 50 re{etki, a gradu je naneta {teta od oko dva milion dinara. U JP "Direkciji za izgradwu grada" ka`u da je policija uhvatila na licu mesta osobu koja krade slivnik i protiv we }e biti podneta odgovaraju}a krivi~na prijava. Direkcija je do sada podnela nekoliko desetina krivi~nih prijava protiv N. N.

lica koja kradu ili o{te}uju znakove i re{etke na slivnicima. – U posledwe vreme ova pojava je postala masovna. Znaci se najvi{e kradu i o{te}uju no}u, kao i re{etke na slivnicima i {ahtovima. Problem je u tome {to nepostojawe ili o{te}ewe saobra}ajnih tabli mo`e imati za posledicu i gubitak qudskog `ivota. Na zadwu stranu novopostavqanih saobra}ajnih znakova lepimo upozorewa. Tu se navodi da je to ka`wivo delo po Krivi~nom zakonu Srbije, a kazne za ugro`avawe

javnog saobra}aja su do tri godine zatvora. Ponovo postavqawe znakova ko{ta oko 10.000 dinara, a ve} smo potro{ili 360.000 za to. [teta gradu za kra|u re{etki iznose 1,5 milion dinara – obja{wava direktor JP "Direkcije za izgradwu grada" Josip Kova~ Striko. Osim toga, ka`wivo je i ukoliko se otkrije da je vlasnik otpada kome se prodaju znakovi ili slivnici u staro gvo`|e znao da je u pitawu kradena roba. A. A.

Jedan od "pre`ivelih" suboti~kih znakova

TE[KA NESRE]A NA PUTU IRIG–RUMA

Voza~ „klija” u kriti~nom stawu Vladimir Vuk~evi}

Ejup Gani}

TU@ILAC ZA RATNE ZLO^INE ZADOVOQAN PROCESOM U LONDONU

Na 25. kilometru magistralnog puta M-21, od Novog Sada prema Rumi, kod spomenika Iri{koj kugi, ju~e oko 16 ~asova dogodila se te{ka saobra}ajna nesre}a u kojoj je te{ke povrede, opasne po `ivot, zadobio voza~ putni~kog vozila „reno

ma, kada su se direktno sudarili kamion novosadske registracije, koji je i{ao iz pravca Rume, i „reno klio“, rumske registracije, koji je dolazio iz pravca Iriga. Od siline udara, voza~ „renoa“, mu{karac od oko 25 go-

– Dojavu smo primili sedam minuta od nastanka nesre}e. Me|utim, od jakog udarca automobil je bio skroz smrskan i morali smo dobro paziti da jo{ vi{e ne povredimo lice koje se bilo samo u automobilu – ka`e {ef Vatrogasne slu`be za spasavawe.

drugog pravca da ne bi do{lo do kompletnog zastoja na ovoj veoma optere}enoj deonici magistralnog puta. [ta je pravi uzrok ove te{ke nesre}e za sada se ne zna, a uvi|aj na licu mesta izvr{io je de`urni istra`ni su-

Vuk~evi} o~ekuje izru~ewe Gani}a Tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} izjavio je ju~e da o~ekuje pozitivan ishod procesa pred ve}em Suda za ekstradicije u Londonu, povodom zahteva Srbije da Velika Britanija izru~i Ejupa Gani}a zbog ratnih zlo~ina po~iwenih 1992. godine u Sarajevu. Vuk~evi} je u izjavi novinarima, uo~i konferencije "Oduzimawe imovinske koristi ste~ene krivi~nim delom", rekao da o~ekuje da }e Gani} biti izru~en u Srbiji i da }e se istraga sprovoditi u Srbiji. On je kazao da je zadovoqan time kako britanski kraqevski tu`ioci prezentuju materijal koji su dobili od srpskih dr`avnih organa, i dodao da sud ima izjave za{ti}enih svedoka u tom slu~aju. – Engleski sud je imao uvid u izjave za{ti}enih svedoka. ^ujem da su izrazili `equ da ih saslu{aju neposredno i vide}emo da li }e se to desiti – rekao je Vuk~evi}. Biv{eg ~lana ratnog Predsedni{tva BiH Gani}a Beo-

grad optu`uje za ratni zlo~in nad pripadnicima Jugoslovenske narodne armije u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu 1992. godine. Proces na kojem se raspravqa o zahtevu za Gani}evo izru~ewe Srbiji trebalo bi da traje do 14. jula. Vi{i sud u Beogradu je 2008. godine pokrenuo istragu protiv Gani}a zbog sumwe da je u~estvovao u izdavawu nare|ewa za napad na kolonu vojnika u Dobrovoqa~koj ulici. Pravosudni organi Srbije su dostavili londonskom sudu svu tra`enu dokumentaciju. Gani} je uhap{en po~etkom marta na londonskom aerodromu "Hitrou" i zabraweno mu je da napusti Britaniju do okon~awa procesa. Posle odluke londonskog suda, slu~aj }e biti prosle|en ministru unutra{wih poslova Velike Britanije koji donosi odluku o ekstradiciji, ali wu treba da potvrdi britanski parlament. (Tanjug)

MINISTARKA PRAVDE SNE@ANA MALOVI] NAJAVQUJE

Kalini} u Srbiji za mesec dana Ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi} izrazila je ju~e o~ekivawe da }e pripadnik "zemunskog klana" Sretko Kalini} biti izru~nen iz Hrvatske Srbiji u narednih mesec dana, po{to je u pitawu pritvorski predmet po kojem sud postupa hitno. Podse}aju}i na to da je nedavno s Hrvatskom potpisan Sporazum o me|usobnom izru~ewu dr`avqana, ministarka Malovi} je ukazala na to da je srpski zahtev za ekstradiciju Kalini}a mora da pro|e kroz pravosudne organe – @upanijski sud, koji }e proceniti da li su ispuweni uslovi za izru~ewe, zatim Vrhovni sud Hrvatske i na kraju Ministarstvo pravde. Sne`ana Malovi} nije mogla da precizira koliki broj dr`avqawa Hrvatske Srbija potra-

`uje za izru~ewe, navode}i da Ministarstvo pravde ne vodi evidenciju po nacionalnosti, ve} po krivi~nim delima. – Uvek smo tra`ili ekstradiciju, bez obzira na to da li okrivqeno lice poseduje dr`avqanstvo zemqe iz koje se ono tra`i – kazala je ministarka Malovi}. Ona je izrazila o~ekivawe da }e s Hrvatskom uskoro biti ugovoreno pro{irewe krivi~nih dela za koje se mo`e tra`iti ekstradicija doma}ih dr`avqana. Ministarka je izrazila nadu da }e isti sporazum o me|usobnom izru~ewu dr`avqana uskoro biti potpisan i s Crnom Gorom, i da bi on, kako je navela, pomogao intenzivirawu borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. (Tanjug)

Ostaci slupanog "renoa"

klio“ iz Plati~eva, koji je u kriti~nom stawu hitno prevezen na le~ewe u Klini~ki centar Vojvodine u Novom Sadu. Do ove te{ke nesre}e je do{lo, po prvim informacija-

Mesto tragedije

dina, ostao je zarobqen u slupanom vozilu, pa su intervenisali pripadnici Slu`be za vanredne situacije, koji su morali se}i limove da bi ga izvadili.

Saobra}aj na deonici puta Ruma–Irig bio je u prekidu vi{e od dva ~asa, a onda ga je policija usmeravala na alternativne pravce i naizmeni~no propu{tala vozila iz jednog i

dija Osnovnog suda iz Sremske Mitrovice u prisustvu tu`ioca i uz pomo} ekipe za uvi|aje Policijske uprave iz Sremske Mitrovice. S. Bojevi}

UNUTRA[WA KONTROLA MUP-a PO^ELA ISTRAGU O DE[AVAWU U ZEMUNSKOJ KLADIONICI

Da~i}: Policija nije tu da bije Ministar policije Ivica Da~i} ka`e da niko ne sme da napada policiju, ali da }e biti ispitano i da li su policajci u kladionici u Zemunu prekora~ili ovla{}ewe. Unutra{wa kontrola MUP-a po~ela je istragu o sukobu policije i gostiju, nakon slu~aja maltretirawa gostiju jedne beogradske kladionice, rekao je ministar. Ukoliko se ispostavi da ima elemenata krivi~nog dela, izve{taj unutra{we kontrole MUP-a bi}e dostavqen Tu`ila{tvu.

Me|utim, Ivica Da~i} ka`e da snimak maltretirawa gostiju lokala koji je prikazan na B-92 nije ceo, i da se na wemu ne vidi po~etak sukoba i napad na policiju. – Policija nije ovde da bije i maltretira gra|ane nego da {ititi javni red i mir. Ali, isto tako, onaj ko je digao ruku na policiju – zna se {ta mu sleduje – kazao je Da~i}. Na pitawe {ta sleduje, Da~i} je odgovorio: – Pa, prinuda, sredstva prinude. [ta vi mislite, ako neko na vas digne ruku, kako }ete se bra-

niti? Napad na slu`beno lice predstavqa krivi~no delo. Ministarka pravde Sne`ana Malovi} nije `elela da prejudicira aktivnosti Tu`ila{tva koje se ti~u podno{ewa eventualnih krivi~nih prijava protiv policajaca koji su bili akteri doga|aja u kladionici "Monako". – Kao gra|anin, o~ekujem da Tu`ila{tvo reaguje i da se slu~aj rasvetli do kraja – dodala je ministarka Malovi}. U kladionici "Monako" u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka desio se incident u kojem je

bilo povre|enih mladi}a i pripadnika policije. Policija i mladi}i koji su u~estvovali u incidentu izneli su razli~ite verzije tog doga|aja. Dok na~elnik beogradske Policijske uprave Slobodan Vukoli} tvrdi da je policija napadnuta kad je poku{ala da legitimi{e ~etiri osobe i da su mladi}i odranije poznati policiji, druga strana tvrdi da nikada ranije nisu imali posla s policijom i da incident nije bio izazvan. (B-92–Tanjug)

DRSKE KRA\E SUBOTI^KIH MALOLETNIKA

@enama otimali torbe i nakit Suboti~ka policija }e podneti krivi~nu prijavu protiv {esnaestogodi{weg N. K. iz Subotice zbog osnovane sumwe da je izvr{io vi{e krivi~nih dela drske kra|e. Sumwa se da je N. K. u posledwih nekoliko meseci, u vi{e navrata od starijih `ena na

ulici u {irem centru grada, otimao torbe i skidao nakit s vrata. Zbog osnovane sumwe da je izvr{io isto krivi~no delo, suboti~ka policija }e podneti krivi~nu prijavu i protiv petnaestogodi{weg K. D. iz Subotice. K. D. je 2. jula popod-

ne, kre}u}i se biciklom, ispred marketa "Rodi}" oteo torbu starijoj `enskoj osobi. Maloletni N. K. i K. D. su saslu{ani u prisustvu advokata i radnika Centra za socijalni rad, pi{e u saop{tewu suboti~ke policije. A. A.


DRU[TVO

~etvrtak8.jul2010.

SPAS ZA SRCE U TURSKOJ

Vratili se prvi pacijenti Od prve grupe od 12 pacijenata, koji su se odlu~ili da operaciju ugradwe bajpasa ili sr~anog zaliska urade u Turskoj, u Srbiju se vratilo devet, a danas

}e sti}i i preostala tri pacijenta. Ve} u nedequ u Tursku kre}e druga grupa od tako|e 12 na{ih pacijenata, koliko }e ih biti i u narednim odlascima. Kao {to je poznato, Vlada Republike Srbije je, na predlog Mi-

nistarstva zdravqa i Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, usvojila dopunu Pravilnika o uslovima i na~inu upu}ivawa osiguranih lica na le~ewe u inostranstvo. Wome je omogu}eno slawe pacijenata koji su na listama ~ekawa za operaciju srca u inostranstvo. Tako pacijenti s liste ~ekawa za bajpas operaciju ili zamenu sr~anog zalistka mogu biti upu}eni na operaciju u Tursku, a o tro{ku zdravstvenog osigurawa. Osim same operacije, RZZO pokriva i tro{kove puta i sme{taja. Da bi se liste ~ekawa smawile, Zavod }e finansirati i rad na{ih ustanova van radnog vremena, kao i jednu privatnu kliniku u Beogradu. Trenutno je na listama vi{e od 1.700 pacijenata za ugrawu bajpasa i vi{e od 1.500 za zamenu sr~anih zalistaka, a novi bolesnici evidentiraju se svakodnevno. J. B.

UPRAVNI ODBOR REPUBLI^KOG ZAVODA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURAWE USVOJIO NIZ NOVINA

Overa kwi`ica na godinu dana Upravni odbor Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe doneo je niz novina koje bi trebale da skrate i pojednostave pojedine procedure i administrativne postupke pacijentima i lekarima. Tako je propisan krajwi rok od 15 dana u kojem izabrani lekar mora da pru`i osiguraniku zdravstvenu za{titu koja nije hitna, a ako to nije mogu}e, zdravstvena ustanova je du`na da mu obezbedi drugog lekara radi ostvarivawa zdravstvene za{tite u navedenom roku. Do sada krajwi rok za pru`awe zdravstvene za{tite nije bio propisan,

{weg roka od mesec dana. Uz ovo, novo je i to {to je ukinut rok va`ewa uputa izabranog lekara (do sada je pacijent trebao da se javi lekaru specijalisti u roku od 30 dana od dana izdavawa uputa). Kako ka`u u Zavodu, jo{ pre dva meseca data je instrukcija svim zdravstvenim ustanovama da ne vra}aju pacijente i da ne tra`e za svaku proceduru uput. Produ`eni su rokovi overe zdravstvene kwi`ice za one koji su zaposleni na neodre|eno vreme. Umesto na {est meseci, wima }e se zdravstvene kwi`ice overava-

Lekarska komisija Pojednostavqen je i postupak kada je za dono{ewe ocene lekarske komisije potrebno da osiguranik pribavi jo{ neki lekarski nalaz, odnosno da obavi jo{ ne{to od dijagnostike. Novim pravilnikom propisano je da lekarska komisija neposredno svojim nalogom upu}uje osigurano lice u zdravstvenu ustanovu radi obavqawa potrebne dijagnostike. To zna~i da se osigurano lice ne vra}a u dom zdravqa kod izabranog lekara radi pribavqawa lekarskog uputa za obavqawe potrebne dijagnostike, odnosno putnog naloga, {to osiguranom licu olak{ava postupak zakazivawa i obavqawa potrebnih zdravstvenih usluga. pa je osiguranik u praksi ~ekao mnogo du`e. Propisano je i da osiguranik na osnovu uputa izabranog lekara ostvaruje specijalisti~ko-konsultativnu zdravstvenu za{titu tako da mu se u zdravstvenoj ustanovi obezbe|uju svi pregledi i neophodna dijagnostika koja je potrebna da bi lekar specijalista postavio dijagnozu, odnosno sa~inio lekarski izve{taj. Na osnovu istog uputa osiguranik ima pravo i na kontrolne preglede u roku od tri meseca od dana javqawa lekaru specijalisti umesto dosada-

ti na godinu dana. Na ovaj na~in smawene su i obaveze poslodavca u vezi s overom zdravstvenih kwi`ica za zaposlene i ~lanove wihovih porodica, a i redovi ispred {altera u filijalama zdravstvenog osigurawa gde se zamewuju zdravstvene isprave ukoliko vi{e nema mesta za nove overe. Za druge kategorije osiguranika rokovi produ`eni jo{ ranije, tako da penzioneri od pre dve godine imaju neograni~eno overene kwi`ice, a nezaposleni je overavaju na godinu dana. J. Barbuzan

c m y

14

DNEVNIK

IZMENE I DOPUNE ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVAWU NEOPHODAN BAJPAS DO NOVOG ZAKONA

Buyetlije i s 48 bodova, ali uz rangirawe Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovawu, koji je Skup{tina Srbije usvojila 29. juna, po re~ima ministra prosvete dr @arka Obradovi}a obuhvatio je prevashodno ona „goru}a“ pitawa koja su se pojavila kao problem u sprovo|ewu ovog zakona, a ne onaj tekst koji je sa~inila Radna grupa za izmene i dopune Zakona. – Ocenio sam, kao neko ko ima odgovornost za posao koji radi, da sad treba i}i samo na ona pitawa koja su postala problem u primeni Zakona, a javno sam rekao u Skup{tini da }e se svi predlozi, ideje, sugestije koji su se ~uli do sada, koristiti kada budemo pravili novi zakon o visokom obrazovawu – izjavio za „Dnevnik“ ministar Obradovi}. – Razgovarao sam s Radnom grupom i apsolutno smo se saglasili da su ove izmene i dopune koje je sad usvojila Skup{tina, najboqi izbor mogu}ih re{ewa, a da ono {to smo radili nastavimo jo{ slede}e dve godine. Da vidimo i kakve su odre|ene direktive EU u ovoj oblasti i {ta je strategija na{eg visokog obrazovawa, te da u tom kontekstu napravimo zakon koji }e biti korak napred za visoko obrazovawe i u funkciji razvoja Srbije.

}e imati 21 ~lana (umesto 16), akreditaciju ustanova i studijskih programa, izdavawe dozvole za rad, gde je zna~ajna novina to da }e visoko{kolske institucije ~ije osnivawe ne pla}a dr`ava uz zahtev za izdavawe te dozvole morati da dostave i bankarsku garanciju za nastavqawe i zavr{etak studija u slu~aju prestanka rada te ustanove, u iznosu od 25 odsto {kolarine za broj studenata za koji se tra`i dozvola za rad.

najkasnije 10. oktobra. [to se pravila studija ti~e, ostaje neprikosnoveno to da je za buxetski status potrebno najmawe 60 bodova, ali je dodat i novi ~lan kojim se reguli{u pravila o finansirawu studija te je „ozakoweno“ da se buxetski studenti koji u 2009/10, odnosno 2010/11. ostvare najmawe 48 bodova mogu narednu godinu studija upisati u istom statusu, ali tek posle rangirawa u okviru ukupnog broja studenata za ~ije

Doktorirawe po starom do 2015/16.

Reformski Zakon o visokom obrazovawu donet je 2005, a onda je, 2008, opet zbog problema nastalih u wegovoj primeni (delimi~no mewan da bi se propisao „prelazni re`im“ finansirawa buxetskih studenata do 2010, odnosno postepeno pove}avao broj evropski prenosivih bodova – ESPB – potrebnih za buxetski status). Sada usvojene izmene i dopune znatno su {ire, a, izme|u ostalog, odnose se na sastav i nadle`nosti Nacionalnog saveta za visoko obrazovawe, koji }e ubudu-

Produ`en je i rok u kojem svi koji su stekli ili steknu naziv magistra nauka prema ranijim propisima mogu doktorirati tako|e po starim propisima. Oni mogu ste}i naziv doktora nauka odbranom disertacije (a ne zavr{etkom trogodi{wih doktorskih studija), najkasnije do kraja akademske 2015/16. godine, dok je 2005. godine Zakon o visokom obrazovawu propisao rok „od sedam godina“, koji bi, da nije aktuelnih izmena, isticao 2012. Za studente ~ije je {kolovawe u toku najva`nije izmene su da }e umesto dosada{wih zakonskih pet ispitnih rokova (januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski) biti {est. Wihove termine utvr|iva}e svojim op{tim aktom same ustanove, s tim da posledwi ispitni rok u {kolskoj godini mora biti zavr{en

{kolovawe pla}a dr`ava. Tako|e, studenti upisani 2006/7, odnosno 2007/8. (prva i druga generacija bolowaca) imaju pravo da se finansiraju iz buxeta najdu`e godinu dana po isteku redovnog trajawa studija, dok za one upisane 2008/9, odnosno 2009/10. to va`i upola kra}e – {est meseci. V. ^eki}

UPIS U SREDWE [KOLE

Danas {ansa za neraspore|ene Jo{ danas se svr{eni osmaci upisuju u {kole u koje su raspore|eni, a oni za koje se u prvom upisnom krugu nije na{lo mesto, danas na oglasnim tablama svojih doju~era{wih osnovnih {kola mogu videti koje su sredwo{kolske klupe ostale nepopuwene, a ve} sutra mo}i }e s novim listama `eqa da konkuri{u za weko od wih. Raspored po ovim mestima na oglasnim tablama osnovnih {kola bi}e objavqen u ponedeqak, 11.

jula, a u utorak, 12. jula, u~enici raspore|eni u ovom krugu }e se upisivati i time }e zvani~no upisni rok u sredwim {kolama biti zavr{en. Sredwe {kole u kojima i posle drugog kruga ostane slobodnih mesta raspisa}e ih na svojim oglasnim tablama i samo na wih }e se mo}i upisati u~enici koji su nezadovoqni svojim rasporedom u prvom ili drugom upisnom krugu. D. D.

VLADA VOJVODINE POMA@E STANOVNI[TVU POGO\ENOM OBIMNIM PADAVINAMA

Hrana za radnike bez plata Vlada Vojvodine usvojila je informacije o merama preduzetim na sanaciji posledica elementarnih nepogoda, kao i o neophodnosti pru`awa pomo}i ugro`enom stanovni{tvu. U op{tinu Nova Crwa, pogo|enu obimnim padavinama, poslato je 20.000 litara fla{irane vode, hiqadu litara sredstava za dezinfekciju, kao i 431 litra teku}eg sapuna, dok }e op{tine Kikinda i @iti{te dobiti gra|evinski materijal. Po re~ima

direktora Direkcije za robne rezerve AP V Tome Jo{anova, ukupna vrednost ovih donacija je 4.747.600 dinara. U op{tinu Trgovi{te koja je tako|e bila pogo|ena preobimnim padavinama odneto je preko 20.000 litara vode za pi}e. Kao pomo} radnicima u preduze}ima, u op{tinama Kula, Sremska Mitrovica, Ruma, Oxaci, Nova Crwa i Novi Sad, koja du`e vreme nisu uspela da isplate zarade, uputi}e se

2.000 paketa prehrambenih proizvoda. Na osnovu zahteva Saveza udru`ewa raseqenih i prognanih lica sa Kosova i Metohije u Vojvodini „Opstanak“ iz Novog Sada, za 30 porodica koje su se vratile u selo @a~, upu}eni su prehrambeni paketi. Tako|e, 5.000 prehrambenih i sanitarnih paketa obezbedi}e se za potrebe romske populacije, dok je za 96 ~lanova Udru`ewa distrofi~ara Ju`noba~kog okruga upu}eno

toliko paketa prehrambenih proizvoda. Vlada je usvojila i informaciju o projektu uvo|ewa dvojezi~ne nastave na srpskom i engleskom jeziku u ustanovama obrazovawa i vaspitawa na teritoriji Vojvodine. Pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{ rekao je da je po~etak implementacije dvojezi~ne nastave u prvom ciklusu osnovnog obrazovawa i vaspitawa predvi|en za septembar 2011. V. ^.

DUH DRVETA

Jedna dama, ali i deca – umetnici Udru`ewe drvorezbara „Ars in ligno“ iz Be~eja sedmu godinu zaredom predstavqa se godi{wom izlo`bom novonastalih rukotvorina „Duh drveta“. Ovogodi{wa premijera bila je u Ba~kom Petrovom Selu povodom manifestacije „\en|e{bokret“, a sade je ukupno 26 odraslih stvaralaca iz 13 vojvo|anskih mesta: Ba~kog Gradi{ta, Ba~kog Petrovog Sela, Be~eja, Kawi`e, Ka}a, Malog I|o{a, Novog Be~eja, Novog Sada, Sente, Srbobrana, Subotice, Tre{wevca i Feketi}a, kojima treba dodati i 13 u~enika rezbarske {kole pri O[ „[amu Mihaq“ u Ba~kom Petrovom Selu, izlo`ilo radove u be~ejskoj galeriji „Krug“.

Ovo je bila prilika da se zaslu`nim ~lanovima dodele diplome. Tako su za uspe{no stvarala{tvo nagra|eni Suboti~ani Ferenc Bo`ik i I{tvan Mezei, te Novosa|anin [andor Sarva{, za organizaciju izlo`bi Be~ejka Gabrijela Sel i za vo|ewe rezbarske sekcije u Ba~kom Petrovom Selu Be~ejac \er| Do`a Mla|i. Vaqa primetiti da se me|u izlaga~ima na{lo i ime jedne dame. U pitawu je Jelena [ija~i} iz Srbobrana, ali i {est devoj~ica iz Ba~kog Petrovog Sela, od kojih su tri u~enice 7. razreda, jedna ~etvrtog, a dve su tek zavr{ile prvi razred i ve} ulaze u tajne drvorezbarewa. V. Jankov


DRU[TVO

DNEVNIK

SAVEZ „RAKOCI” ODBACUJE OPTU@BE ANTIFA[ISTI^KE AKCIJE NOVOG SADA

Kamp nije „orgijawe ma|arskih fa{ista” Kawi{ka organizacija Saveza „Rakoci“ odbacila je u ju~era{wem saop{tewu kao neosnovane optu`be kojima se ova organizacija kaqa, a koje su formulisane u saop{tewu Antifa{isti~ke akcije Novog Sada (AFANS), povodom 5. kampa Ujediwene ma|arske omladine (EMI), koji }e se u kawi`i odr`ati narednog vikenda. Savez „Rakoci“ nije saglasan ni sa stavovima Lige socijaldemokrata Vojvodine i Srpskog pokreta obnove, da planirane koncerte treba zabraniti. „Kamp EMI nije S nastupa benda „Karpatija” u Budimpe{ti ’orgijawe ma|arskih fa{ista’, na koncertima kampa neKawi{ka organizacija Saveza „Rakoci“ odlu~no }e nastupiti ’neonacisti~ki odbija svaku kvalifikaciju kojom se vre|a kamp, i skinhed bendovi’ iz Ma|aruveravaju}i da, prema iskustvima iz ranijih godina, ske, nego, izme|u ostalog, vojmanifestacija uvek proti~e bez incidenata i vo|anske grupe kojima se do sada pru`alo malo mogu}nopolicija nikad nije bila primorana da se ume{a sti za nastup, odnosno, sastavi iz Ma|arske koji sviraju rok i hard rok, pa su me|u omladiTrodnevnim programom su cija, a pored toga odr`a}e se nom izuzetno omiqeni. Svoobuhva}eni pou~avawa dece okrugli sto uz u~e{}e predjim tekstovima autori ne dive{tinama umenti~kih zanastavnika ovda{wih ma|arskih raju qudska prava, niti u unita, ma|arski folklorni ples, stranaka pod naslovom „Buverzalne vrednosti demokraprojekcija filma sa istorijdu}nost Ma|ara u Vojvodini“. tije i civilizacije“, navodi skim predavawem, sredweveIz Saveza „Rakoci“ su katese u saop{tewu. kovna kowani~ka demonstragori~ni da „negovawe na{e

Srpski „plavi {lemovi” otputovali u ^ad Sanitetski tim Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koji }e u okviru tre}e rotacije u~estvovati u mirovnoj misiji Ujediwenih nacija u ^adu, otputovao je ju~e s aerodroma Batajnica avionom UN put afri~kog kontinenta. Tim srpskih „plavih {lemova“ ~ini 14 pripadnika sistema odbrane, koji }e prvi put samostalno u~estvovati u toj mirovnoj misiji, u kojoj su prethodno bili anga`ovani u sastavu norve{kog kontingenta. Sanitetski tim Ministarstva odbrane i Vojske Srbije zameni}e grupu koja je u tu misiju oti{la u oktobru pro{le godine, a zadatak na{ih mirovwaka, kao i do sada, bi}e zbriwavawe i le~ewe osobqa anga`ovanog u misiji i lokalnog stanovni{tva.

kulture i na{ih predawa ne mo`e nam zabraniti ni AFANS ni politi~ke stranke koje su suvi{e zabrinute, koje ~angrizawem, soqewem pameti i klevetama, `ele da na sebe skrenu pa`wu javnosti“. Policija je, prema saop{tewu Saveza „Rakoci“, isto kao i ranije i sada bila korektna, dozvolila je organizovawe manifestacije, s tim da }e i organizatori sve u~initi u interesu odr`avawa javnog reda. Radi spokoja stanovni{tva Kawi`e, ve~erwi koncerti }e po~eti dva sata ranije u odnosu na planirane termine, te }e se oni zavr{iti u dva sata posle pono}i, u skladu sa Op{tinskom odlukom o radnom vremenu objekata za zabavu. Kawi{ka organizacija Saveza „Rakoci“ odlu~no odbija svaku kvalifikaciju kojom se vre|a kamp EMI uveravaju}i da prema iskustvima iz ranijih godina, manifestacija uvek proti~e bez incidenata i policija nikad nije bila primorana da se ume{a, te da }e tako biti i sa 5. kampom koji }e se odr`ati u Kawi`i. M. Mitrovi}

PRVI KRUG UPISA NA FAKULTETE UNS-a

Prijemni polo`ila 8.382 kandidata za indeks Na 14 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u aktuelnom upisnom roku bilo je ~ak 9.072 prijave za polagawe prijemnog ispita, {to je vi{e od planiranog broja mesta ( 8.590), ali je pritisak kandidata, kao i uvek, neujedna~en od fakulteta do fakulteta, od programa do programa. Ve} tradicionalno, najve}i je na psihologiji, engleskom jeziku, farmaciji, stomatologiji i medicini za ~iji je svaki indeks konkurisalo dva, tri i vi{e od tri kandidata. Prijemni ispit na svim fakultetima polagalo je ukupno 8.900 potencijalnih bruco{a, a polo`ilo 8.382, od ~ega je ~ak wih 8.065 imalo 51 i vi{e bodova (maksimum je 60), {to ukazuje da su se maturanti dobro spremili za proveru znawa koja otvara akademska vrata. Upis primqenih kandidata u toku je na 12 fakulteta, a danas po~iwe i na novosadskom Pravnom i U~iteqskom na ma|arskom nastavnom jeziku u Subotici. V. ^.

~etvrtak8.jul2010.

NOVINARKA TELEVIZIJE „JU-EKO” UMALO @RTVA INTERNET PREVARE

U Velsu sam, bez para, pomagajte! Hakovan i-mejl nalog i la`ni pozivi u “finansijsku pomo}” putem wega zadali su na{oj koleginici S. I. iz suboti~ke “JU-eko” televizije prili~an problem. Kriminalci koji su provalili wenu elektronsku po{tu poslali su wenim prijateqima, i svima ~ije elektronske adrese poseduje, apel za pomo} te`ak 960 funti, pod izgovorom da je S.I. ostala bez novca u hotelu “Svonsi Meriot”, u vel{kom gradu Svonsi, Velika Britanija. Kratko pismo koje je stiglo na elektronsku po{tu “Dnevnikovih” kolega navodi da joj je novac ukraden u hotelskoj sobi, a po{to nije ponela telefone a telefonske linije hotela ne rade (?!), ima pristup iskqu~ivo svom imejlu. Kriminalci su izra~unali da je 960 funti dovoqno za novi hotelski sme{taj i avionsku kartu do Srbije. Naravno, pare }e vratiti ~im doleti u Srbiju. Nazvali smo S. I, koja nam je potvrdila da su joj hakovali i-mejl i tokom posledwa dva dana primila je brojne pozive zabrinutih prijateqa. Ona vi{e nema pristup svom elektronskom sandu~etu i mora da sa~eka jedan dan da bi mogla promeniti provaqenu lozinku. [tavi{e, nikada nije bila u Velikoj Britaniji i kazala nam je za slu~aj kolege M. P. ko-

ji je do`iveo sli~an scenario, ali je on, navodno, bio u Moskvi, s identi~nim problemom. Ona je dobila i-mejl upozorewe od kompanije “Yahoo” da }e joj za mesec dana iste}i nalog te da mora ponovo popuniti prijavu s korisni~kim imenom i lozinkom. Pretpostavqa se da su hakeri poslali to pismo, a ne “Yahoo”, a nakon odgovora prakti~no je predala kontrolu svoje elektronske po{te kriminalcima. “Dnevnik” je odgovorio prevarantima imejlom, napisav{i da je spreman da pomogne S. I. u nevoqi, zahtevaju}i od kriminalaca da po{aqu referentni broj kojim bismo, putem “Vestern juniona” ili “Manigrema”, poslali novac koleginici. Wihov odgovor, koji do ju~e po-

}u i Sutjesci. Sve u svemu, izgleda da Rumuni sve vi{e istra`uju i putuju po na{oj zemqi, ne samo u nameri da kupe jeftiniju robu nego i kao pravi turisti. – Otvarawe grani~nog prelaza Ja{a Tomi} – Few od zna~aja je za lokalnu samoupravu u Se~wu i mesne zajednice. U ovom trenutku najzadovoqniji su vlasnici trgovinskih i ugostiteqskih radwi. Ali, kad se uzme u

radionica za opravku i prawe vozila, vulkanizerske radwe... – kazuje Mladenovski. Ja{atomi}ani prihvataju sve ~e{}i dolazak rumunskih dr`avqana jer se mnogi poznaju jo{ iz doba embarga, kada je cvetao {verc goriva, cigareta... S druge strane, uspostavqaju se nova poznanstva i stvaraju potencijalne mogu}nosti za zajedni~ke poslove.

Porastao broj prelazaka [efica Grupe za odnose s javno{}u pri Upravi carina Ministarstva finansija Srbije Jelena Ra{kovi} potvrdila je da je u toku juna zabele`en izvestan porast broja prelazaka rumunskih dr`avqana, jer su kod nas jeftiniji proizvodi za potrebe doma}instava. Policija je saop{tila da dr`avnu granicu izme|u Srbije i Rumunije mese~no pre|e oko 530 rumunskih dr`avqana i oko 136 gra|ana Srbije, s tendencijom porasta u letwim mesecima. obzir da samo u Ja{i Tomi}u ima {est trgovina, koje zapo{qavaju oko 40 radnika, korist je vi{estruka. Naravno, treba spomenuti i zaposlene na Carini i, u bliskoj budu}nosti, otvarawe {pedicija i skladi{ta,

– Iskreno se nadam da }e me{tani, ne samo Ja{e Tomi}a nego i svih sela u op{tini Se~aw, brzo shvatiti i iskoristiti sve blagodeti koje nudi otvoren grani~ni prelaz – poru~uje sagovornik “Dnevnika”, i dodaje

lu izbio po`ar, usled ~ega je `rtva ostala bez novca, dokumenata i stvari. Ovakve zahteve osobqe hotela “Svonsi Meriot” po automatizmu odbacuje, a saznali smo da se novac “Vestern junionom” i drugim firmama za transfer novca ne mo`e prebaciti direktno na ovaj hotel, ni-

ti bilo koji drugi, budu}i da oni nemaju mogu}nost da podi`u takve uplate. Iskustvo S. I. dobra je opomena za sve lakomislene korisnike interneta, budu}i da je ona, i pored opreznog kori{}ewa mre`e, umalo postala `rtva. Wena jedina “gre{ka” je odabir lozinke za elektronsku po{tu, koju su hakeri „provalili“ i zloupotrebili. Prilikom izbora lozinke po`eqno je upotrebiti {to vi{e znakova, po mogu}nosti i slova i brojeva, jer se takve lozinke te`e „provaquju“. Napredniji veb-sajtovi imaju evaluator lozinke, koji korisniku na licu mesta prika`e koliko mu je password te`ak, odnosno lak za hakovawe. Ig. Mihaqevi}

Preminuo [andor Pal

Najezda rumunskih kupaca iskoristili otvarawe privremenog grani~nog prelaza da bi do{li do kom{iluka i napunili svoje cegere. Kako saznajemo od administratora i vlasnika sajta jasatomic.org Spase Mladenovskog, rumunske mu{terije naj~e{}e kupuju cigarete, i to “vinston”, “pal mal”, “monte karlo”, “bond” i LM, a kad se ove marke rasprodaju, ni ostale im nisu mrske. – Od ostalih artikala pazare i uqe, margarin, ~okolade, “cipiripi” i „eurokrem“ table i kremove, sve vrste pra{kova za ve{, oblatne, ~ist alkohol, rakiju, vina, sokove, gotove torte i kola~e, za~ine... Danas sam saznao da su po~eli da kupuju i sto~nu hranu – otkriva Mladenovski za “Dnevnik”. Susedima nije daleko ni da do|u do Zrewanina ili Novog Sada da bi pokupovali namirnice. A zabele`ena je i ve}a poseta po restoranima u Ja{i Tomi-

podne ipak nije stigao, prosledili bismo MUP-u da bi istra`io slu~aj. Na{a redakcija je telefonom pozvala hotel “Svonsi Meriot”, gde nam je qubazno osobqe objasnilo da je posredi verovatno prevara. Niko pod tim imenom nije prijavqen, telefonske linije su o~igledno u redu, a do sada su zabele`ili jedan sli~an slu~aj poku{aja prevare, kada je prijateqima osobe ~iji je i-mejl hakovan javqeno da je u tom hote-

„Dnevnik” je odgovorio prevarantima imejlom, napisav{i da je spreman da pomogne S. I. u nevoqi, zahtevaju}i od kriminalaca da po{aqu referentni broj kojim bismo, putem „Vestern juniona” ili „Manigrema”, poslali novac koleginici

SUSEDI SVRA]AJU U SE^AWSKE BAKALNICE I RESTORANE

Dok Srbija poku{ava da u|e u Evropsku uniju, dotle stanovnici ove zajednice dr`ava hrle ka na{oj zemqi u potrazi za jeftinom hranom. Trgovci u Ja{i Tomi}u, selu na samoj granici s Rumunijom, posledwih dana zadovoqno trqaju ruke jer su susedi

15

Spaso Mladenovski

da na{i dr`avqani tako|e u sve ve}em broju odlaze u Rumuniju. Prvenstveno su to bile posete ro|acima i prijateqima, ali sve ~e{}e zapute se i u Temi{var. Saznali smo da je u tamo{wim ve}im trgovinskim centrima jeftina garderoba, kako za decu, tako i za odrasle. Ovo je, izgleda, samo po~etak, i ovda{wi kupci su sigurni da }e i oni u kom{ijskoj republici na}i stvari jeftinije nego kod nas. @. Balaban

[andor Pal, politi~ar, prevodilac, lektor, kwi`evnik i predava~ preminuo je u 56. godini `ivota, saop{teno je ju~e na sajtu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ustanovi u kojoj je godinama radio na Odseku za srpski jezik i lingvistiku. Pal }e ostati upam}en kao poslanik britkog uma, revnosni borac za autonomiju ma|arske zajednice u Vojvodini i kao Ma|ar koji boqe poznaje srpski jezik i srpsku istoriju od ve}ine Srba. Gimnaziju je zavr{io u Starom Be~eju, Filozofski fakultet u Novom Sadu, a u obe te ustanove je jedno vreme i dr`ao ~asove. Predavao je i na Katedri za slavistiku ELTE fakulteta u Budimpe{ti, autor je vi{e od 150 studija i sedam kwiga. Rano se upustio u politiku i bio poslanik u Skup{tini Vojvodine i Skup{tini Srbije u vi{e navrata. Kada je do{lo do cepawa Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara ostao je veran izvornom krilu. (Tanjug)


SPORT

~etvrtak8.jul2010.

c m y

16

[ESTI VIKEND SVETSKE LIGE

Set malo za Argentinu Srbija - Italija 1:3 (25:23, 19:25, 22:25, 19:25) BEOGRAD: Hala „Pionir“, gledalaca 3.650, sudije: Zenovi~ (Rusija), Dudek (Poqska). SRBIJA: Kova~evi} 5, Jani} 8, Petkovi} 1, Terzi} 1,

miqo 7, Lasko, Maruti, Travica, Fei 24, Birareli 9, Sala, Cerni~ 7, Zajcev 1. Da su odbojka{i Srbije ~itav me~ protiv Italijana odigrali na na~in na koji su to u~inili u prvom i u drugoj po-

qom i Feijem odigrala je veoma kvalitetno i osvojila tri boda i izborili nastup na finalnom turniru. Fantasti~no su na{i reprezentativci zapo~eli utakmicu, prijem servisa bio je veoma dobar, tehni~ar

B grupa Srbija - Italija 1:3, danas u 20.15 ~asova), Kina Francuska (9. i 10. jul, 11 ~asova). 1. 2. 3. 4.

Stankovi} je bio jedan od na{ih boqih igra~a u me~u s Italijanima

Stankovi} 11, Niki} 3, Miti}, Atanasijevi}, Starovi} 19, Petrovi}, Podra{~anin 14, Rosi} (l). ITALIJA: Mastran|elo 13, Mara (l), Parodi 14, Ver-

lovini ~etvrtog seta, osvojili bi tri boda i ve} jednom nogom bili na finalnom turniru Svetske lige u Argentini. Ipak, iskusna reprezentacija Italije predvo|ena Vermi-

Petkovi} kvalitetno je razigravao sve na{e puca~e, a posebno Starovi}a, Jani}a i Kova~evi}a. Vodili su orlovi sa nekoliko poena razlike tokom ~itavog seta i poveli.

PRED PETI VIKEND EVROLIGE

Terzi} `eli prvo mesto @enska seniorska odbojka{ka reprezentacija Srbije otputovala je u Konstancu, gde }e sutra i u subotu odigrati utakmice petog vikenda A grupe Evropske lige 2010. protiv Rumunije. Srpkiwe su, zajedno za Bugarkama, ve} izborile plasman na Finalni turnir, koji }e biti odigran 24. i 25. jula u Ankari. Selektor Zoran Terzi} ka`e da }e u Rumuniji igrati sa najja~im sastavom, jer ekipa ima `equ da sa prvog mesta u grupi ode u Ankaru. Pored toga, od povrede se oporavila iskusna Jelena Nikoli} koja }e protiv Rumunki i Bugarski u posledwem kolu igrati vi{e kako bi podigla formu pred zavr{ni turnir, gde Srbija brani zlatnu medaqu.

- Bi}e mo`da nekih mawih izmena u duelu sa Rumunkama, ne{to {to smo ve} planirali ranije. Jelena Nikoli} }e igrati {to vi{e mo`e kako bi je pribli`ili formi potrebnoj za zavr{ni turnir. @eqa nam je da u Ankaru odemo kao prvi u grupi, bez ozbira {to to na `rebu ne zna~i ni{ta. - rekao je Terzi}. Selektor Zoran Terzi} odlu~io je boje Srbije u Konstanci brane- tehni~ari: Maja Ogwenovi} i Bojana @ivkovi}, korektori: Jovana Brako~evi} i Ana Bjelica, libero: Suzana ]ebi}, blokeri: Nata{a Krsmanovi}, Stefana Veqkovi} i Milena Ra{i}, prima~i: Jelena Nikoli}, Bri`itka Molnar, Jovana Vesovi} i Jasna Majstorovi}.

Italija Srbija Francuska Kina

11 11 10 10

9 8 3 1

2 31:12 27 3 29:16 24 7 14:25 8 9 7:28 4

U nastavku Italijani su sa servis linije krenuli na sve ili ni{ta, pa su topovske udare re|ali Birareli, Fei i Mastran|elo, a na{ prijem servisa potpuno je zatajio. Nikako nismo mogli da uspostavimo bilo kakvu ravnote`u na terenu, igrala je samo Italija i zato ne ~udi laganih 19:25. Poku{avao je ~estim izmenama na{ selektor Igor Kolakovi} da prona|e par prima~a koji bi ukrotio servise Italijana, ali ni zamene Terzi} i Niki}, nisu bili na `eqenom nivou, pa su azuri i daqe dominirali. Na{a reprezentacija nije puno gre{ila, ali su se ponovo osetile posledice pro{lonedeqnog poraza od Francuza u na{im redovima i nemogu}nost da realizujemo bitne poene. Odli~ni tehni~ar azura Vermiqo i korektor Fei bili su u nezadr`ivom naletu i kada su Italijani osvojili drugi set ve} se nazirala wihova kona~na pobeda. Po~etkom posledweg, ~etvrtog seta na{a reprezentacija delovala je potpuno raz{timovano. Izgubila se na trenutak `eqa za igrom, a nije ni bilo raspolo`ivog pojedinca koji bi iz sna prenuo svoje saigra~e. Tek u drugoj polovini seta Srbi su podsetili na svoje svetle partije tokom ovogodi{weg Svetske lige. Nije bilo izgubqene lopte, odbrana je funkcionisala besprekorno, posebno se isticao libero Rosi}, ali je razlika Italijana ve} bila pozama{na i nenadoknadiva za orlove. Danas }e se ove reprezentacije sastati na istom mestu od 20.15, a reprezentacija Srbije da bi mogla da se nada i najmawoj {ansi za prolazak na finalni turnir mora da trijumfuje maksimalnim rezultatom i pri tom da se nada povoqnom raspletu situacije u duelu Bugarske i Brazila, te da se kao najboqa drugoplasirana selekcija na|e me|u {est najboqih. M. Risti}

@REB ZA JUNIORSKO EVROPSKO PRVENSTVO

TRKA KROZ FRANCUSKU

Srbija u grupi s Rusijom

Petaki pobedio u ~etvrtoj etapi

@enska juniorska odbojka{ka reprezentacija Srbije igra}e u Prvoj grupi na Evropskom prvenstvu sa Rusijom, Slovenijom, Belgijom, pobednikom F grupe tre}e runde kvalifikacija i drugoplasiranom selekcijom iz E grupe tre}e runde kvalifikacija, odlu~eno je s `rebom u Beogradu. Me~evi Prve grupe EP bi}e igrani u Ni{u. U Drugoj grupi igra}e Italija, Turska, Nema~ka, Ma|arska,

pobednik E grupe tre}e runde kvalifikacija i drugoplasirana selekcija iz F grupe tre}e runde kvalifikacija. Preostale ~etiri selekcije u~esnice EP bi}e poznate po zavr{etku turnira tre}e runde kvalifikacija, koji }e biti odigran od 09. do 11. jula u finskom Tampereu i ukrajinskom ^erkasiju. EP }e biti odr`ano od 3. do 12. septembra u Srbiji.

Italijan Alesandro Petaki pobednik je ~etvrte etape biciklisti~ke Trke kroz Francusku, koja je u du`ini od 153,5 kilometara vo`ena od Kambraija do Remsa. Petaki je do pobede stigao u vremenu tri ~asa, 34 minuta i 55 sekundi. On je pobedio u sprintu ispred Ju`noafrikanca Roberta Hantera i Francuza Sebastijana Tur`oa Prvo mesto u generalnom plasmanu voza~a zadr`ao je [vajcarac Fabio Kan~elara, koji je ostvario ukupno vreme

FIFA kaznila Anti}a Disciplinska komisija Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) suspendovala je selektora Srbije Radomira Anti}a sa ~etiri me~a zabrane vo|ewa nacionalnog tima, saop{tio je Fudbalski savez Srbije. U saop{tewu FSS se navodi da je FIFA Anti}a kaznila i nov~ano sa 14.000 {vajcarskih franaka. Selektor Srbije je ka`wen zbog neprimerenog pona{awa posle poraza od

ti sve pravne potencijale kroz `albu Komisiji FIFA, koja }e uslediti u roku od sedam dana“, navodi se u saop{tewu FSS i dodaje: - Iznena|eni smo rigoroznom kaznom, tim pre {to su na{i fudbaleri i rukovodstvo pokazali visok nivo sportskog pona{awa i tolerancije tokom kvalifikacija i samog turnira SP. Ovim nije ka`wen samo selektor Anti}, ve} i na{a reprezentacija i srpski fudbal u celini, jer se nalazimo na pragu kvali-

Australije rezultatom 2:1 u me~u tre}eg gola grupe D na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Kada je imao kratku razmenu re}i na {apanskom s urugvajskim sudijom Lariondom. Ova suspenzija od ~etiri utakmice bi}e preneta na slede}e zvani~ne utakmice reprezentacije, a u skladu sa ~lanom 38, stav 2a FIFA disciplinskog pravilnika, navodi se u obrazlo`ewu odluke. FSS je izrazio je nezadovoqstvo zbog neprimerene kazne zbog koje }e iskoristi-

fikacija za Evropsko prvenstvo 2012. U ciqu za{tite sportske pravde i fudbalskih interesa, Pravni i administrativni tim FSS spreman je da se zbog ovako o{tre i grube kazne `ali ~ak i Sudu za sportsku arbitra`u u Lozani, ukoliko bude neophodno“. Komisijom FIFA, koja je kaznika Anti}a, predsedavao je Marsel Matiher iz [vajcarske, uz prisustvo ~lanova Largela ([vedska), Hadajea (Al`ir), Gladinga (Novi Zeland) i Saleha (Pakistan).

Bolt mewa disciplinu Atleti~ar sa Jamajke Usein Bolt izjavio je da bi posle Olimpijskih igara u Londonu mogao da promeni disciplinu i da se takmi~i u skoku u daq. Bolt dr`i svetski rekord na 100 metara, koji iznosi 9,58 sekundi. On je vlasnik i svetskog rekorda na 200 metara s 19,19 sekundi. - Sigurno je da se ne}u takmi~iti do 36 godine. Ako u Londonu ponovim uspeh iz Pekinga, najverovatnije }e pre}i na neku drugu disciplinu, jer }e qudima postati dosadno da me gledaju - rekao je Bolt i dodao da }e se pre povla~ewa sigurno oprobati u skoku u daq. On je istakao da se oporavio od povrede Ahilove tetive i dodao da }e danas tr~ati u disciplini 100 metara na mitingu Dijamantske lige u Lozani. - Lekari smatraju da jo{ treba da izbegavam krivine. Zbog toga sam odlu~io da tr~im 100

metara. U ovom trenutku va`no mi je samo da zavr{im trku bez obnavqawa povrede - rekao je Bolt.

LIGA [AMPIONA

[lek slomio kqu~nu kost Luksembur{ki biciklista Frank [lek zavr{io je u~e{}e na ovogodi{woj Trci oko Francuske po{to je slomio kqu~nu kost prilikom pada u tre}oj etapi. Voza~ ekipe „Sakso Bank“ do`iveo je te`ak pad oko 26 kilometara pred ciqem u Arenbergu, nakon ~ega je preba~en u lokalnu bolnicu.

DNEVNIK

od 18 ~asova, 28 minuta i 55 sekundi. Na drugoj poziciji je Britanac Xerent Tomas, koji za Kan~elarom kasni 23 sekunde. Tre}i je Australijanac Kadel Evans sa 39 sekundi zaostatka za vode}im u generalnom plasmanu. Danas }e biti vo`ena peta etapa Tur de Fransa od Eperneja do Montargisa u du`ini od 187,5 kilometara.

Zaje~arke s Turkiwama Rukometa{ice Zaje~ara igra}e protiv turskog Mili Pijanga i jo{ dva kvalifikanta u drugom kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona, odlu~eno je `rebom u Be~u. Zaje~arke su `rebane u ^etvrtu grupu drugog kola kvalifikacija za Ligu {ampiona zajedno sa Mili Pi-

jangom. Preostala dva rivala srpskom {ampionu bi}e poznata posle prvog kruga kvalifikacija za Ligu {ampiona. Mogu}i rivali Zaje~aru su portugalski Lagos, {vajcarski Cug, holandski Amsterdam i {vedski Savehof. Dva prvoplasirana kluba iz ove grupe nastavi}e takmi~ewe u Ligi {ampiona.


SPORT

c m y

DNEVNIK

~etvrtak8.jul2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI

Mandela predaje Zlatni globus? FIFA jo{ nije odlu~ila ko }e u nedequ uru~iti pehar kapitenu pobedni~ke ekipe na svetskom fudbalskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Tu ulogu verovatno }e preuzeti biv{i predsednik Ju`ne Afrike Nelson Mandela, ako 91-godi{weg heroja borbe protiv aparthejda poslu`i zdravqe i on bude u stawu da prisustvuje finalnoj utakmici u Soker sitiju. Portparol FIFA Nikola Mengo izjavio je, me|utim, da „o tome za sada nema informacija“. Mengo je dodao da je ta odluka na organizacionom komitetu Svetskog kupa FIFA. Na svetskom prvenstvu 2006. godine kapetan italijanske reprezentacije Fabio Kanavaro primio je pehar u Berlinu iz ruku tada{weg predsednika UEFA Lenarta Johansona. Mandela je propustio i ceremoniju sve~anog otvarawa zbog pogibije 13-godi{we praunuke Zenani Mendele u saobra}ajnoj nesre}i.

Maradoni spomenik Poslanik doweg doma argentinskog Kongresa Huan Kabandi predlo`io je da se Dijegu Maradoni izgradi spomenik, po{to je u pitawu „ikona argentinske kulture“. Kabandi je zapo~eo lobirawe kojim bi trebalo da obezbedi izgrawu spomenika za aktuelnog selektora, ~ija je budu}nost na klupi Argentine nezivesna posle eliminacije u ~etvrtfinalu Svetskog prvenstva. Predstavnici Fudbalskog saveza Argentine naglasili su da je odluka o ostanku u rukama Maradone. - Argentinski narod je dokazao da, kada je Maradona u pitawu, rezultati nisu bitni. Iako smo eliminisani u ~etvrtfinalu, hiqade qudi su ipak iza{le na ulice da ga pozdrave - rekao je Kabandi, dok je i predsednica Argentine Kristina Fernandes javno pozvala Maradonu da ostane selektor. Lokalni mediji navode da je Maradona trenutno zatvoren u svojoj ku}i u predgra|u Buenos Airesa i da ne `eli da izlazi na ulicu po{to je u depresiji. Ipak, niko ne `eli da prenagli u pretpostavkama o Maradoninom povla~ewu, po{to se dogodine igra Kopa Amerika, a doma}in je upravo Argentina. Posledwi veliki me|unarodni uspeh Argentinci su napravili osvojiv{i upravo Kopa Ameriku 1993. godine.

Tre}i prema pose}enosti Fudbalski {ampionat sveta u Ju`noj Africi zauzima tre}e mesto prema pose}enosti stadiona u istoriji Mundijala sa ukupno dva miliona 997.000 gledalaca koji su do sada pratili 61 utakmicu, saop{tila je Me|unarodna fudbalska federacija. Kako je precizirano, me~evima na planetarnoj smotri koja se zavr{ava 11. jula u proseku je prisustvovalo 49.134 poklonika „najva`nije sporedne stvari na svetu“. Prvenstvo sveta u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama 1994. godine do sada je najpose}enije, sa 3,59 miliona gledalaca, odnosno prose~no 68.991 posetiocem. Mundijal u Nema~koj 2006. godine nalazi se na drugom mestu (3,36 miliona), prose~no 52.491 posetilac na 64 me~a. O~ekuje se da {ampionat u Ju`noj Africi, ra~unaju}i utakmicu za tre}e mesto i finalni okr{aj u nedequ, prema{i brojku od tri miliona gledalaca koji su pratili me~eve sa tribina.

HOLAN\ANI U FINALU POSLE 32 GODINE

[est pobeda za san Najboqi holandski fudbaler Arjen Roben izjavio je da je i da je i pre me~a sa selekcijom Urugvaja (3:2) znao da }e wegov tim da se plasira u finale Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. Ovo je neverovatan ose}aj. Mi smo i pre po~etka Svetskog prvenstva rekli. Ovde smo samo zbog jednog ciqa. Taj moto, ta na{a `eqa, su nas i doveli do finala. Pre utakmice smo se pogledali i shvatili da }emo sigurno pro}i u finale. - rekao je Roben. \ovani van Bronkhorst, koji je postigao prvi gol za svoj tim u duel sa Urugvajcima, izjavio je da Holandija `ivi svoj san. - Taj gol ne samo da je bio lep, ve} je imao i veliku te`inu. Samo {to nisam poleteo nakon {to je lopta u{la u mre`u. Ovo je kao san - rekao je kapiten Holandije. Selektor holandske fudbalske reprezentacije Bert van Marvijk izjavio je da je zadovoqan plasmanom svog tima u finale Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. Pravu igru smo prikazali u drugom poluvremenu. Mogli smo da pobedimo 4:1, ali je na kraju moglo da bude i nere{eno. Sre}om uspeli smo da sa~uvamo rezultat i da do|emo do pobede. Igra}emo u finalu Mondijala posle 32 godine. Ovaj rezultat je neverovatan i drago mi je da smo do{li do finala sa {est pobeda. - rekao je Van Marvijk. Vesli Snajder je istakao da je wegov tim do{ao do trijumfa u izuzetnoj te{kom me~u.

Roben posti`e odlu~uju}i gol u me~u s Urugvajem

Najva`nije je da smo pobedili. Ovo je veliki uspeh. Ne postoji ni{ta ve}e od finala SP. Ne znam {ta da ka`em, ovo je ne{to fantasti~no. - dodao je on. Rafael van der Vart je istakao. - Nikada se toliko nisam upla{io kao u posledwih nekoliko minuta ve~era{weg me~a. @ao mi je Nema~ke, ali }u sutra svim

Kaseras je kopa~kom pogodio u lice Demija de Zeuva

srcem navijati za [paniju - rekao je fudbaler Reala. Selektor Urugvaja Oskar Tabarez je rekao da je wegov tim napravio veliki uspeh i plasmanom u polufinale Mundijala. - Zaslu`ili smo ovaj rezultat. Veoma sam ponosan na moje igra~e i na ono {to smo postigli. Poraz je zaslu`en i mi ga

Forlan krivi sebe za neuspeh Najboqi fudbaler Urugvaja Dijego Forlan prebacio je krivicu na sebe jer se wegov tim nije plasirao u finale Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. Forlan, koji je u porazu protiv Holandije u polufinalu od 3:2, postigao izjedna~uju}i gol za „uruse“ ipak sebe krivi za to {to se wegova ekipa posle vi{e od pet decenija nije plasirala u finale. - Ose}am se nekako beskorisno jer znam da nisam bio na vrhunskom nivou. Nisam uspeo da pripretim Holan|anima prihvatamo. Naravno da smo tu`ni. Ponavqam, mnogo smo postigli i daleko smo oti{li na ovom Mundijalu. Imali smo {ansu, ali `ivot te~e daqe. Spremi}emo se za me~ za tre}e mesto - istakao je Tabarez. Holandski fudbaler Mark van Bomel izjavio je da je wegov tim zaslu`eno izborio plasman u finale Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi.

onoliko puta koliko je trebalo i dobro je {to sam zamewen jer sam bio preumoran. Ostao mi je gorak ukus u ustima, ali na kraju treba svi da budemo ponosni na ono {to smo uradili. Nadam se da }u biti sve`iji kada budemo igrali za tre}e mesto - rekao je Forlan. - Nismo prikazali dobru igru, ali smo izborili finale. To je u ovom trenutku najva`nije. Drago mi je zbog pobede. Ne treba zaboraviti da smo ostvarili {est pobeda na ovom Mundijalu. Na pravom smo putu - kratko je izjavio Van Bomel, koji nije `eleo da ka`e koga bi voleo da vidi pored Holandije u finalu Mondijala.

Porno-glumica nagra|uje Holan|ane Holandska porno-glumica Bobi Eden poru~ila je svojim fanovima da }e ih besplatno oralno zadovoqiti ukoliko wena fudbalska reprezentacija osvo-

ji Svetsko prvenstvo u fudbalu u Ju`noj Africi. U Holandiji sada vlada prava pometwa u vezi s tim ko }e od „sre}nih poklonika“ lika i dela ove glumice imati tu „~ast“ da ga ona oralno zadovoqi. Edenova je ovu poruku ostavila na dru{tvenoj mre`i „Tviter“ a wen profil je svakim minutom sve „bogatiji“ fanovima, koji sada navijaju iz sve snage da „lale“ osvoje titulu {ampiona sveta kojoj su veoma blizu jer su se plasirali u finale gde ~ekaju [paniju ili Nema~ku. Kada je videla koliko se qudi u~lanilo u wenu fangrupu porno glumica je napisala da }e morati da anga`uje najmawe dvetri koleginice (Viki Vet, Mis Hibrid i Gebi Kinteros) da joj „pomognu da ispuni obe}awe“ ukoliko Holandija zaista postane planetarni {ampion.

LARISA RIKELME ISPUNILA OBE]AWE: Manekenka doweg ve{a Larisa Rikelme, poznatija kao vatrena navija~ica reprezentacije Paragvaja, ispunila je obe}awe i skinula se gola. Iako je prvo najavqivala da }e tr~ati ulicama Asunsiona kao od majke ro|ena ukoliko Paragvaj dospe do finala Svetskog prvenstva u fudbalu, Rikelme se predomislila (vaqda zbog ispadawa reprezentacije) i odlu~ila da se slika koliko-toliko obu~ena u boje reprezentacije. Naravno, toples i to ispred gola. Boje zastave nosila je na ga}icama, a ukoliko je verovati svetskim medijima i Larisinom „raspolo`ewu“, ono glavno tek predstoji. Larisa }e se uskoro zahvaliti reprezentaciji na sebi svojstven na~in. Da li }e Rikelme biti gola samo za wihove o~i ili }e nastaviti da se dru`i sa celim svetom, vide}emo. Dotad...


18

SPORT

~etvrtak8.jul2010.

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI HOLANDSKI MEDIJI JEDNODU[NI

Samo jo{ jedna pobeda Holandska {tampa u sredu sa neskrivenim odu{evqewem pi{e o plasmanu holandske fudbalske reprezentacije u finale Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. Savladav{i Urugvaj u polufinalu sa 3:2, Holan|ani imaju prvu {ansu u posledwe 32

godine da osvoje prvenstvo, navode holandski listovi.“Finale“, naslov je pod kojim dnevnik Telegraf pi{e od pobedi holandskih fudbalera, uz fotografiju gola Arjena Robena, dok na naslovnoj strani list „NRC Nekst“ navodi: „Jo{ jed-

na pobeda i Holan|ani }e biti {ampioni“. [tampa, koja je objavila i brojne fotografije holandskih navija~a, pi{e da je pobeda prilika da se zemqa oporavi od „traume“ nakon izgubqenih finala u Nema~koj

(1974) i Argentini (1978). List Volkskrant je pod naslovom „Narand`asti posle 32 godine ponovo u finalu“ objavio fotografiju kapitena \ovanija Van Bronkhorsta, koji je za Holandiju postigao prvi gol.

Najuspe{niji omladinci na a|anskom turniru

TURNIR POVODOM DANA OP[TINE ADA

Seke nadigrao [evi}a Povodom Dana op{tine Ada odr`an je teniski turnir na kome su se u pojedina~noj konkurenciji nadmetali omladinci, dok su se veterani preko 45 godina ogledali pojedina~no i u parovima. U konkurenciji 10 omladinaca pobedni~ki pehar osvojio je Edvard Seke iz Ade koji je u finalu nadigrao Requ [evi}a iz Mola, tre}e mesto osvojio je Ivan Simendi} iz Mola, a ~etvrto Sa{a Ludman iz Ade. U pojedina~noj konkurenciji veterana me|u 12 takmi~ara naj-

boqi je bio Dragan Jak{i} iz Mola koji je u finalu bio uspe{niji od sugra|anina Radovana Te{i}a, tre}i je \uro Ni{i} iz Mola i ~etvrti Tibor Bezek iz Be~eja. Me|u osam parova vaterana najuspe{niji je bio molski par Ni{i} - Mati}, koji je u finalu bio uspe{niji od molsko-a|anskog para Te{i} - Tot, dok je tre}i a|ansko-be~ejski par Lazi}-Varga. Naredni turnir teniseri iz potiskih mesta ima}e od 23-25.jula na „Danima Mola“ u Molu. Tekst i foto: M. Mitrovi}

^igrinski se vratio u [ahtjor Ukrajinski fudbaler Dmitrij ^igrinski, koji je pro{le godine poja~ao {pansku Barselonu, vratio se u [ahtjor i potpisao trogodi{wi ugovor, saop{tio je klub iz Dowecka. ^igrinski (23) je prvi Ukrajinac koji je igrao u dresu katalonskog kluba. Aktuelni prvak [panije je za ^igrinskog platio [ahtjoru 25 miliona evra, ali se taj transfer nije ba{ isplatio, s obzirom da je reprezentativac Ukrajine odigrao samo 12 utakmica. [ahtjor je pro{le sezone osvojio titulu {ampiona Ukrajine, a u novoj je ve} prigrabio nacionalni Superkup.

Blan ne `eli da izigrava babarogu Novi selektor francuske fudbalske reprezentacije Loran Blan izjavio je da nije na wemu da preduzima disciplinske mere protiv igra~a koji su u~estvovali u bojkotu na prvenstvu sveta u Ju`noj Africi, sa kojeg su eliminisani u prvoj fazi takmi~ewa. - Pratio sam te doga|aje sa velikim razo~arewem. Bio sam {okiran pona{awem nekih igra~a -

izjavio je Blan na prvoj konferenciji za novinare otkako je imenovan za selektora. Ve}ina francuskih reprezentativaca je dva dana uo~i posledwe utakmice protiv Ju`ne Afrike bojkotovala trening solidari{u}i se sa Nikolasom Anelkom, koji je bio iskqu~en iz tima zbog vre|awa sada ve} biv{eg selektora Rejmona Domeneka.

- Ne mogu da izigravamn babarogu i da preduzimam disciplinske mere protiv igra~a - istakao je Blan i poru~io da }e u tim pozvati sve fudbalere koji zaslu`uju mesto u reprezentaciji. Blan je napomenuo da se to odnosi i na igra~e kao {to su Patris Evra, Frank Riberi i Erik Abidal, uoprkos ~inwenici da su oni predvodili bojkot.

- Izabra}u i wih ukoliko budu najboqi u tom trenutku - rekao je Blan, koji }e na klupi „trikolora“ debitovati 11. avgusta u prijateqskoj utakmici protiv Norve{ke. Francuska }e prvi zvani~ni me~ pod selektorskom palicom Blana imati 3. septembra protiv Belorusije u okviru kvalifikacija za prvenstvo Evrope.

[EMA ZAVR[NICE MONDIJALA URUGVAJ

2

26. jun, 16

3 0 ARGENTINA

URUGVAJ 5 (1)

JU@NA KOREJA 1 URUGVAJ 2

GANA

GANA

2 (1)

HOLANDIJA

6. jul, 20.30 HOLANDIJA

^ILE

NEMA^KA

(0) 5 0

PARAGVAJ

BRAZIL

1

ZA TRE]E MESTO 10. jul, 20.30

JAPAN

3. jul, 20.30

[PANIJA

HOLANDIJA 3

PARAGVAJ

29. jun, 16 (0) 3

3 0

ENGLESKA

7. jul, 20.30

1

28. jun, 20.30

NEMA^KA

27. jun, 16 1

HOLANDIJA 2

2. jul, 16 BRAZIL

4

2

28. jun, 16 SLOVA^KA

4

11. jul 20.30

3 (1)

MEKSIKO

3. jul, 16

NEMA^KA

FINALE

1 (1)

26. jun, 20.30

27. jun, 20.30 1

2. jul, 20.30 SAD

ARGENTINA

[PANIJA 1

[PANIJA

29. jun, 20.30 PORTUGAL

LISTA STRELACA

Snajder i Forlan jure Viqu Pet golova: Viqa ([panija). ^etiri gola: Iguain (Argentina), Vitek (Slova~ka), Forlan (Urugvaj), Snajder (Holandija). Tri gola: Suarez (Urugvaj), Gijan (Gana), Miler (Nema~ka), Luis Fabijano (Brazil). Dva gola: Elano (Brazil), Tijago (Portugal), U~e (Nigerija), Holman (Australija), Honda (Japan), Eto (Kamerun), Donovan (SAD), Klose i Podolski (Nema~ka), Tevez (Argentina), Hernandez (Meksiko), Robiwo (Brazil), Roben (Holandija). Jedan gol: ^abalala, Kumalo, Mfela (Ju`na Dijego Forlan Afrika), Markez, Blanko (Meksiko), Lung So, Sung Park, Jun Si (S. Koreja), Buse`ur, ^ung Li, Jung Li, ^ung Park, Gonzales, Milar (^ile), Fer^ung Jong (Ju`na Koreja), Hajnnandez ([vajcarska), A. Pereice, Demikelis, Palermo (Arra, M. Pereira (Urugvaj), Ajeggentina), Xerard, Defo, Apson beni (Nigerija), Torosidis, (Engleska), Dempsi, Bredli Salpingidis (Gr~ka), Jovano(SAD), Koren, Birsa, Qubijanvi}, Panteli} (Srbija), Bendtki~ (Slovenija), Kakau, Ezil ner, Romedal, Tomason (Dan(Nema~ka), Kujt, Van Persi, ska), Mereire{, Simao, AlmeiHuntelar, Van Bromhorst (Hoda, Leidson, Ronaldo (Portulandija), Endo, Okazaki (Jagal), Maluda (Francuska), Kejpan), Alkaraz, Vera, Riveros hil (Australija), Kopunek (Paragvaj), De Rosi, Jakvinta, (Slova~ka), Drogba, Jaja Ture, Di Natale, Kvaqarela (ItaliRomarik, Kalu (O. Slonova~e), ja), Vitek, [melc (Slova~ka), Muntari (Gana). Autogolovi: Rid, [melc (Novi Zeland), Ager (Danska), ^u Jong (J. KoreMajkon, @uan, (Brazil), Nam ja), Melo (Brazil).


KVALIFIKACIJE ZA LIGU EVROPE

Qubqan~ani u [irokom Danas se igraju revan{ utakmice prvog kola kvalifikacija za Ligu Evrope u fudbalu. Sastaju se :Banants - Anortozis ( prva utakmica 0:3), Tauras - Laneli (2:2), Metalurg (Skopqe) - Karabag (1:4), Mogren - Santas Koloma (3:0), Sliema - [ibenik (0:0), Flora - Dinamo (Tbilisi) (1:2), Lankaran - Olimpija (Balti) (0:0), Bnei Jehuda Ulises (0:0), Skonto - Portdavn (1:1), Mipa - Trans (2:0), Dwepr - Laci (1:1), Dudalan` - Renders (1:6), Da~ija - Zeta (1:1), \er - Nitra (2:2), ZTE Tirana (0:0), Gelfe - NSI (2:0), Lusitans - Rabotni~ki (0:5), Port Talbot - TPS (1:3), Zriwski - Tobol (2:1), Dandalk - Grevenmaher (3:3), EB Strejmur - Kalmar (0:1). [iroki Brijeg - Olimpija (2:0), Fetano - Zestafoni (0:5), Glentoran - KR (0:3), Ruh - Karagandi (2:1). G. K.

Kolubara kre}e s minus tri boda Kolubara po~etak Prve lige do~ekuje sa minus tri boda, tri utakmice }e morati da igra bez pomo}i navija~a, dok je golgeter Lazarev~ana Zoran Stojanovi} suspendovan na osam meseci. Fudalski klub Kolubara pro{le sezone bio je najozbiqniji kandidat za ulazak u Superligu. Lazarev~ani su lidersku poziciju dr`ali preko 20 kola, ali su lo{im igrama u fini{u sezone dozvolili da ostanu bez „elite“. Na neslavan na~in zavr{ili su tek kao tre}i iza Sevojna i In|ije. Ne samo da Kolubara nije uspela da se plasira u „dru{tvo najboqih“, ve} }e novu sezonu zapo~eti sa bodovni zaostatkom, uskar}ena za pomo} publike, kao i golgetera Stojanovi}a. Naime, zbog te{kog incidenta na posledwoj utakmici sezone protiv Teleoptika, kada je grupa huligana prekinula me~, kona~no se oglasio i disciplinski sudija Slobodan Pajovi}. Kao inicijatori incidenta navode se doma}i igra~i koji su nezadovoqni razvojem doga|aja na terenu, pre svega poni{tenim golom, u 86. minutu napustili teren. Kazna jeste o{tra, ali se stekao utisak da je Kolubara mogla i gore da pro|e. Lazarev~ani }e novi {ampionat zapo~eti sa minus tri boda, tri utakmice }e morati da odigraju bez prisustva publike, dok je najgore pro{ao napada~ Zoran Stojanovi} koji }e narednih osam meseci provesti van fudbala. On je kod delegata utakmice ozna~en kao glavni krivac prekida i napu{tawa terena, a navodi se i da je nezadovoqan poni{tenim golom skinuo dres i poku{ao da ga uru~i sudiji Sr|anu Obradovi}u. Pomo}ni trener Kolubare Miodrag Radovanovi} ka`wen je nov~ano sa 40.000 dinara zbog iskqu~ewa, nesportskog pona{awa, vre|awa i pretwi sudija.

Milivojev napustio Koviq~ane Zimus kada je preuzeo [ajka{ iz Koviqa Gradoje Milivojev je znao da ekipi nema spasa i da }e ispasti iz Vojvo|anske lige, zapad. Zato je i napravqen dogovor da se forsiraju mladi igra~i i da od jeseni Koviq~ani opet poku{aju da da naprave tim koji bi igrao zna~ajnu ulogu u Podru~noj ligi Novi Sad. Naravno, u svim kombinacijama je kao trener figurirao Milivojev, me|utim pomaka u redovioma [ajka{a nema, jo{ uvek se ~elni qudi u klubu dogovarju, pa je iskusni trener Gradoje Milivojev odlu~io da jednostavno prekine saradwu i da napusti kormilo Koviq~ana.

c m y

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak8.jul2010.

19

PARTIZAN SE VRATIO IZ AUSTRIJE

Leh kao opomena Ono {to se i o~ekivalo postavno, boqi smo tim – ka`e Jo{ {est dana ostatvrdio je i {ef struke. U ovom Stanojevi}. lo je do prve takmitrenutku od omladinaca samo je Pjunik je skeniran. Stru~ni ~arske utakmice fudMarko [}epovi} pred prvim {tab, uz saradwu sa Fakultetom balera Partizana u za sport i fizi~ku novoj sezoni. Crno-bekulturu i uz opservali 14. jula u drugom cije {pijuna Vuka Rakolu kvalifikacija za {ovi}a spremi}e takLigu {ampiona do~etiku za prvog evropkuju prvaka Jermenije skog rivala. Pjunik. - Moj sistem se zna, Beogra|ani su se ofanziva. Dileme nevratili s dvonedeqnih ma, Partizan mora da priprema u Austriji napada i to mora biti preko Minhena i u dovoqno za prolaz. Zemunelu }e glancati Partizan su u preformu za start sezone. laznom roku za sada Test me~evi sa Mladom napustili Marko LoBoleslav, Lehom, Inmi}, Sr|a Kne`evi} i sbrukom i rumunskim Lamin Dijara. Rapidom pokazali su - Kizito se dokazao vi{e dobrih nego lokao levi bek, ali ne{ih stvari, ali igra iskustvo mo`e biti protiv najja~eg proproblem mladom [}etivnika, {ampiona povi}u. Tra`imo i Poqske, poziva na {pica - potvr|uje predoprez pred evropska sednik Dragan \uri}. isku{ewa. - Bila je to na{a Imamo jo{ 500.000 evra najlo{ija utakmica. za transfere, nadam se Slabo smo organizovada }emo na}i pravo reli igru, pravili gre{ewe. {ke i poklonili Lehu Kako, po wemu, u pobedu. Tako vi{e ne Srbiji ne postoji zasmemo da izgledamo. nimqiv igra~ jasno je Izgubili smo i od da vaqak `ivo gleda Mlade Boleslav, ali Fudbaleri Partizana u Minhenu delili autograme ka inostranstvu. Sasmo bili mnogo boqi rival i timom. Protiv Pjunika, uz levu znajemo, prvi pik je Pjer Boja, zaslu`ili trijumf. Poluvreme aut liniju igra}e novajlija Xokoji je bez ugovora, posle seprotiv Insbruka i ceo me~ prozef Kizito, a uz desnu rekonvazone u francuskom Grenoblu. tiv Rapida su put kojim `elim lescent Ivan Stevanovi}. Zanimqiv je i Obijora Odita, da idemo – isti~e trener crno- I u nekompletnom sastavu ’ ~ija je cena oko 300 hiqada belih Aleksandar Stanojevi}. moramo pro}i Pjunik. Jednoevra. I. Lazarevi}

IN\IJCI PO^ELI PRIPREME ZA DEBITANTSKU SEZONU U SUPERLIGI

Zalet iz Slovenije Zaslu`eni odmor, posle osvajawja titule prvaka Prve lige i plasmana u Super ligu, fudbaleri In|ije su priveli kraju i ne{to kasnije od ve}ine klubova najkvalitetnije lige po~eli pripreme za debitantsku sezonu u Superligi. [efu stru~nog {taba Mom~ilu Rai~evi}u, javili su se: Jankovi}, Koxo, Jak-

Sad) ali }e se, uskoro, prikqu~iti radu sa ostalim igra~ima. Redove zelenih napustili su: Goli}, Filipovi}, Omi} i Jahi} po{to su odlu~ili da karijeru nastave u drugim klubovima i Milovac po{to mu je istekla {estomese~na pozajmica. - Prvih deset dana trenira}emo na terenima u gradu i

stru~nog {taba In|ije, Mom~ilo Rai~evi}. Kapiten zeleno-belih, Zoran Jankovi} je pauzirao nekoliko meseci u prole}noj sezoni, izdr`ao je kaznu pa }e, svakako, potpuno spreman do~ekati start narednog prvenstva. - Dosta je novih igra~a na prozivci, vide}emo uskoro da

Ratko Dostani} i Du{ko To{i}

ZVEZDA SE POJA^ALA

To{i} na Marakani Du{ko To{i} (25), biv{i reprezentativac Srbije, koji je branio boje OFK Beograda, So{oa, Verdera i KPR-a, potpisao je ju~e u podne ugovor na tri godine sa Zvezdom, uz klauzulu da ve} narednog leta mo`e ponovo u inostranstvo. Nema dileme, uz Ogwena Koromana, sigurno je ovo najzvu~nije poja~awe dosada{weg prelaznog roka, a crveno- beli }e promociju novih akvizicija obaviti danas u Medija centru na na{em najve}em

- Sre}an sam {to sam u Zvezdi. To je klub za koji navijam i nadam se da }u mo}i da ispunim ciqeve ekipe, navija~a i svoje, naravno. Znam koje su mi obaveze i jedva ~ekam da se prikqu~im timu, po~nem sa ozbiqnim pripremama za novu sezonu - izjavio je To{i}. Zadovoqno trqa ruke i sportski direktor Ivan Axi}, koji je prethodno ve} anga`ovao Bini}a (Napredak) i Ve{ovi}a (Budu}nost).

HSV testira Zvezdu Fudbaleri Crvene zvezde }e u drugom delu priprema, koje }e tako|e obaviti na Pohorju od 12. jula, odigrati nekoliko jakih prijateqskih susreta. Svakako, najbitniji test mogao bi da bude me~ protiv nema~kog Hamburga. Istina, taj duel jo{ uvek nije zvani~no potvr|en, ali gotovo je izvesno da }e se odigrati 21. jula, u zavr{nim danima boravka Beogra|ana u Sloveniji. Ono {to je sigurno da }e se tim Ratka Dostani}a ~etiri dana ranije, u okolini Graca, sastati sa {ampionom Turske, Bursasporom, za koju igra Ivan Ergi}, a 14. jula, dakle, u prvoj proveri po povratku na Pohorje, prvi tim crveno-belih odmeri}e snage sa selekcijom Irana, dok }e u isto vreme rezervisti igrati sa drugim timom Redinga, ~lanom engleskog „^empion{ipa“. Z. R. stadionu. Mogu}nost da To{i} poja~a crveno-bele pojavila se sredinom juna. Iako je prednost davao ino anga`manu, a ponude sa Ostrva od strane nekoliko klubova bile su povoqne, To{i} se na kraju odlu~io da poja~a Crvenu zvezdu, mada je imao otvoren poziv i iz redova ve~itog rivala.

- Jedan od glavnih ciqeva u prelaznom roku je ispuwen, a tu mislim na povratak Koromana, odnosno dolazak To{i}a. Verovao sam u sre}an kraj jer mi je Du{ko jo{ pre mesec dana prilikom prvog susreta iskreno pru`io ruku, a zatim obe}awe ispunio- konstatovao je Axi}. Z. Rangelov

@igi} bez odmora Nikola @igi} ne}e imati produ`en odmor zbog nastupa za reprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvu. Nikola @igi} je bio starter na sve tri utakmice koje su orlovi odigrali na Mundijalu, ali za razliku od ostalih saigra~a iz reprezentacije on ne}e imati produ`en odmor. Menaxer Birmingema Aleks Mekli{ rekao je da }e gorostasni napada~ morati da se javi u novi klub kad i svi ostali fudbaleri. - On svakako nije odigrao toliko utakmica kao ostatak tima, koji je pro{le sezone dugo vremena prakti~no igrao u nerpomewenom sastavu - rekao je Mekli{ i dodao: - Trebalo bi da bude dobro,i naravno spreman za po~etak Premijer lige. Srbin }e se pripremama Birmingema prikqu~iti u po-

nedeqak i putova}e na utakmice predsezone, koje engleski klub igra od 14. jula u Hong Kongu i Kini. Mekli{ smatra da Srbin ne}e imati problema posle Svetskog prvenstva jer je pro{le sezone odigrao samo 13 utakmica za Valensiju, mada je priznao da }e mu biti potrebno vreme da se prilagodi na Premijer ligu. - Mi }emo Nikoli pokazati neke snimke iz pro{le sezone, koji bi trebalo da mu daju uvid u ono {to se se od wega o~ekuje. Premijer liga je gruba i te{ka i igra se druga~ijim stilom od onog na koji je @igi} navikao - zakqu~io je Aleks Mekli{. Srpski fudbaler je ovog leta stigao u Birmingem za {est miliona funti.

STARTOVAO TRE]ELIGA[ VETERNIK VISKOL

Novi trener Qubomir Crnokrak

Fudbaleri In|ije na prvom treningu

{i}, Novakovi}, Jovanovi}, \urovi}, Joksimovi}, An|elkovi}, Vu~eti}, Nagli}, Bubalo, Isidorovi}, Kosti}, Vujasinovi}, Lemaji}, Dimitrov i Drobac, prvotimci koji su postigli najve}i uspeh i u{li u istoriju kluba i Bareiro (Novi Sad), Vejinovi} (Mladost, Apatin), Kalezi} (Mogren) i Mati} (Radni~ki, Svilajnac) novajlije koje su poja~ale redove zeleno-belih. Opravdano su izostali Poleksi}, Milinovi} i Batioja (Novi

bli`oj okolini, 15. jula selimo se u Sloveniju, konkretno u Slovengradec gde smo ve} zakazali pet prijateqskih utakmica sa wihovim i austrijskim drugoliga{ima i prvoliga{ima. Uradi}emo sve {to je mogu}e da spremno do~ekamo premijerne utakmice jesewe sezone. Naravno, spisak poja~awa nije kona~an, a nekolicinu igra~a pusti}emo da prona|u uhlebqewe u nekoj drugoj sredini - istakako je {ef

li je wihov izbor bio ono pravo. Li~no verujem da }e oni dostojno zamenuti igra}e koji su napustili klub. Ciq nam je opstanak u superliga{koj konkurenciji i nadam se da }emo ga i ostvariti. Saigra~i su svesni toga. Navija~ima poru~ujem da nas sa svoje strane, ~ak u ve}em broju nego dosada, podr`e u tom nastojawu - istakao je iskusni prvotimac In|ije, Zoran Jankovi}. Da. Vi}enti}

Hondi SP odsko~na daska Prva zvezda fudbalske reprezentacije Japana na Mundijalu u Ju`noj Africi Keisuke Honda mogao bi napusti ruski CSKA i pre|e u neki ve}i i bogatiji klub. Honda je sa nekoliko vrhunskih poteza na SP isko~io u prvi plan a wegov menaxer Kes Plegsma ka`e da uskoro o~ekuje ponude velikih klubova za Japanca.

- Znam da je Hondi lepo u Moskvi, ali o~ekujem uskoro ponude velikih evropskih klubova i sada ve} mogu da ka`em da }e biti te{ko odbiti ih. Za sada nemamo direktnu ponudu, ali o~ekujemo je u narednom periodu - rekao je Plegsma. Za odli~nog ofanzivnog veznog igra~a za sada su samo interesovawe pokazali Liverpul, Totenhen, Milan, Valensija, ^elsi i Man~ester siti.

Posle neuspelog pohoda ka prvoliga{kom dru{tvu koje je izmaklo u foto fini{u i odmora ponovo su na okupu fudbaleri Veternik Viskola. Prozivku je obavio novi {ef stru~nog {taba Qubomir Crnokrak. Iza novog kormilara plavo-belih uspe{na je igra~ka i trenerska karijera u Srbiji i inostranstvu. - Za`eleo sam se rada u na{em fudbalu - isti~e Crnokrak, koji poseduje trenersku A licencu, a na putu je da stekne u Sarajevu i profi licencu. Brzo sam se dogovorio sa ~elnicima Veternika, jer su nam se podudarali ciqevi. Poku{a}emo u narednom prvenstvu da uradimo ono {to im nije u prethodnom uspelo, plasman u prvu ligu. Uz one starosedeoce mnogo je igra~a stiglo na probu pa }e prvih desetak dana biti filter. Jo{ uvek je rano govoriti,

ali se nadam da }e uz one iskusne nekolicina mladih biti velika poja~awa, tim spreman za visoke domete i ambicije - poja{wava novi strateg Veterni~ana. - Odigra}emo desetak pripremnih utakmica, a u prvih nekoliko {ansu }e dobiti novajlije, a potom i ostali igra~i da bi se spisak sveo na onaj takmi~arski 22+3 golmana. ^eka nas `estok rad, a pripreme }emo obaviti u na{em Fudbalskom centru gde imamo zaista idealne uslove - istakao je na kraju Crnokrak. Kao i ranijih sezona novosadski superliga{ je u Veternik poslao nekoliko talentovanih omladinaca na kalewe. U ovom prvenstvu za dres Veternika poku{a}e da se izbore Faber, Babi}, Zeqko i Be~eli}. A u narednom periodu o~ekuje se potpis i nekoliko iskusnijih igra~a. M. Po.


20

SPORT

~etvrtak8.jul2010.

Doktor na stazi posle mesec dana Veliki {ampion MotoGP-ja Valentino Rosi vra}a se na stazu

nakon samo mesec dana posle loma noge! Jedan i jedini “doktor” tako je na jo{ jedan na~in potvr-

Valentino Rosi

dio da je po mnogo ~emu osoben i veliki. Valentino Rosi je u padu tokom posledweg slobodnog treninga pred trku za Veliku naradu Italije zaradio prelom (otvoreni dvostruki prelom potkolenice). Podsetimo, nakon loma i te{ke povrede, doktori su wegov povratak na stazu predvi|ali tek za nekoliko meseci, ili pred kraj teku}e sezone. Kako je navedeno u saop{tewu tima Fiat Jamaha, Rosi }e obaviti zatvorene testove na stazi Misano u Italiji, a wegov povratak na stazu, ukoliko sve pro|e u redu na testovima, o~ekuje se na narednoj trci {ampionata u Nema~koj, 18.jula. Sedmostruki {ampion Moto GP-ja propustio je ~etiri trke u {ampionatu zbog povrede.

^ELENY KUP

Vitezovi ispra{ili Kauboje Klub Ameri~kog fudbala Vitezovi iz Zrewanina je posle pobede nad Kaubojima iz Budimpe{te rezultatom 28:25 (6:3, 0:14, 14:0, 8:8), izborio je bitku za evro titulu. Preokretom u posledwim trenutcima me~a u Budimpe{ti, nad lokalnim Kaubojima i liderom ma|arskog {ampionata, ekipa iz grada na Begeju na~inila je pravo ~udo i po prvi put plasirala u finale EFAF ^elenx kupa. Sjanu partiju u gostuju}em timu imali su Igor Vukoje koji je zabele`io dva ta~ dauna, dok su wegovi klupski drugovi, a ina~e bra}a Dragomir i Bojan Milanovi} postigli po jedan (na kraju tre}e i po~etku ~etvrte deonice) i preokrenuli rezultat. - Ovo je bio neverovatan susret sa mnogo preokreta, stalno smo se smewivali u vo|stvu. Kauboji su imali i posledwi napad za pobedu ,me|utim, nisu odigrali pravu akciju. Nismo nastupili u kompletnom sastavu, bilo

Kubica ostaje u Renou Poqski automobilsta Robert Kubica produ`io je ugovor sa Renoom i za tu francusku ekipu vozi}e u {ampionatu sveta Formule jedan i u naredne dve go-

dine. Kubica je ove godine izborio podijum na trkama u Australiji i Monaku i u prvenstvu sveta trenutno je na {estom mestu. Proteklih meseci u medijima je najavqivan wegov prelazak u Ferari, ali je Poqak ipak odlu~io da ostane u Renou. - U ovom timu ose}am se kao u svojoj ku}i. Atmosfera je vema dobra i {to je najva`nije svi idu u istom pravcu. Nema nikakvih trzavica i uveren sam da sam doneo najboqu mogu}u odluku - rekao je Kubica.

DNEVNIK SVETSKI KUP U LUCERNU

Tri srpske posade na regati Na posledwoj, tre}oj vesla~koj regati ovogodi{weg Svetskog kupa, koja }e biti odr`ana od 9. do 11. jula u Lucernu, reprezentaciju Srbije }e predstavqati tri posade.

nicom su i o~ekivawa stru~nog {taba reprezentacije pred odlazak u Lucern. Nikola Stoji} i Marko Marjanovi} su na prvoj regati Svetskog kupa na Bledu zauzeli deveto mesto, dok su se, nepunih me-

Ne{i}, zbog o{te}ewa ~amca, bili prinu|eni da odustanu od borbe za medaqu u dublu. Na drugoj regati, prvom velikom takmi~ewu na kome je laki ~etverac nastupio u trenutnom sastavu, na{i laki vesla~i uspeli su da

sec dana kasnije, na{li na pobedni~kom postoqu, osvojiv{i bronzanu medaqu na drugoj regati u Minhenu. Na{ najbr`i ~etverac je osvojio srebrnu medaqu na Bledu, dok je u Minhenu zauzeo deveto mesto, pri ~emu je u polufinalnoj trci pokazao da mo`e ravnopravno da se bori sa aktuelnim svetskim i olimpijskim {ampionima. Na prvoj regati SK Milo{ Tomi} i Nenad Babovi} osvojili su srebrnu medaqe u dvojcu bez kormilara, dok su Milo{ Stanojevi} i Nemawa

se plasiraju u finale i osvoje ~etvrto mesto. Svetski kup, koji se odr`ava od 1997. godine, predstavqa jedno od najva`nijih reprezentativnih takmi~ewa. Sastoji se iz tri regate, a bodovi koje posade osvajaju na svakoj od wih sabiraju se i odlu~uju kona~nog pobednika Svetskog kupa. Nakon zavr{etka regate u Lucernu stru~ni {tab reprezentacije Srbije }e odrediti sastav posada koje }e u nastavku sezone u~estvovati na prvenstvu sveta i Evrope. J. G.

Nikola Stoji} i Marko Marjanovi}

Nikola Stoji} i Marko Marjanovi} nastupi}e u dvojcu bez kormilara, u disciplini ~etverac bez kormilara vesla}e Radoje \eri}, Miqan Vukovi}, Goran Jagar i Milo{ Vasi}, dok }e Milo{ Tomi}, Nenad Babovi}, Milo{ Stanojevi} i Nemawa Ne{i} predstavqa}e na{u zemqu u trci ~etveraca bez kormilara za lake vesla~e. Sve tri srpske posade ve} su dokazale da mogu ravnopravno da se takmi~e sa najbr`im vesla~ima sveta i u skladu sa tom ~iwe-

SA ZAVR[NIH PRIPREMA JUNIOR SAVA ME[TER PORU^UJE:

Pamet u glavu

nas je dvadesetak, pa smo ipak smogli snage da odigramo hrabro za svoj grad i zemqu. Za sada mo`emo da ka`emo da sawamo najlep{i san, jer je pred nama toliko `eqeno finale - rekao je junak utakmice Igor Vukoje.

Vitezovi }e u finalu ukrstiti kopqa sa Istanbul Kavalirsima i treba im samo jo{ jedan korak da osvoje ^elenx kup, jo{ jedna pobeda po{to }e se finale igrati u Zrewaninu 17. jula. N. Jowev

U SUBOTICI SUTRA PO^IWE PRVENSTVO EVROPE

Ubrzano za mla|e kategorije

Subotica }e od 9. do 14. jula tre}i put biti doma}im Prvenstva Evrope za mlade u ubrzanom i brzopoteznom {ahu. Takmi~ewe koje je trebalo da se odr`i u Gruziji povereno je Srbiji, a [ahovski savez Srbije je organizaciju prepustio [ah klubu Spartak koji je ve} dve godine isto takmi~ewe organizovao na visokom nivou. [ampionat }e se sastojati iz vi{e delova, a odmah nakon sve~anog otvarawa, sutra od 16 sati, u Hotelu “Patrija” (gde }e se igrati i svi me~evi), po~iwe Pojedina~no prvenstvo Evrope u ubrzanom {ahu. – Tokom prva tri dana odigra}e se devet kola Pojedina~nog prvenstva Evrope, i to ~ak u dvanaest starosnih kategorija, od 10 do 18 godina, za de~ake i devoj~ice. Najboqe plasirani u svim kategorijama, uz dva takmi~ara koje odredi organizator, nastupi}e u narednom segmentu {ahovske manifestacije u Subotici, Super finalu Pojedina~nog prvenstva Evrope. Ovaj deo takmi~ewa se odr`ava 11. jula

od 16 sati, dok }e 12. jula, od 10 sati, biti odigrani me~evi polufinala i finala. Dan kasnije, 13. jula, na programu je Ekipno prvenstvo Evrope u ubrzanom {ahu, igra se u dve kategorije, do 14 i do 18 godina, a timovi su sastavqeni od tri de~aka i jedne devoj~ice, te neograni~enog broja rezervi. Na kraju nam predstoji i Pojedina~no prvenstvo Evrope u brzopoteznom {ahu. I ovde }e se igrati dve kategorije, do 14 i do 18 godina, za de~ake i devoj~ice – kazao je Milorad Maravi}, sekretar Organizacionog odbora predstoje}eg takmi~ewa. Kako je Maravi} daqe naveo, o~ekuje se veliki odziv mladih {ahista, iz 15 do 18 zemaqa. Me|u wima su {ahist iz regiona, ali i oni koji dolaze iz zemaqa poput Rusije i Ukrajine, koje imaju dugu tradiciju u ovom sportu. – Prema prvim najavama konkurencija }e biti zaista jaka, a o~ekujemo oko 120 takmi~ara iz inostranstva, kao i oko 100 predstavnika iz Srbije – dodao je Maravi} na kraju. N. S.

Srpska juniorska reprezentacija u{la je u tre}u nedequ zavr{nih priprema za Evropsko prvenstvo, koje }e se od 29. jula do 8. avgusta odr`ati u glavnom gradu Slova~ke, Bratislavi. Nakon paklenog rada u Smederevu pod palicom trenera Igora Butulije, orli}i su nastavili da treniraju dva puta dnevno i u Beogradu, a o o~ekivawima od velikog takmi~ewa za talentovanu generaciju 1990, poku{ali smo da saznamo ne{to vi{e od sredweg beka, Save Me{tera, koji se mo`e pohvaliti i sta`om u seniorskoj reprezentaciji. - Konkretno, ja kao pojedinac sam prezadovoqan radom u reprezentaciji. ^e{}e se okupqamo u posledwe vreme. Pred kvalifikacije u Novom Sadu gotovo svaku nedequ smo bili zajedno u trena`nom centru. Postali smo boqi kolektiv i prava porodica, kako mora da bude, kada jedna selekcija ide na veliko takmi~ewe - smatra Sava Me{ter. Kom segmentu igre ste posvetili najvi{e pa`we? - Kao i svaki po~etak priprema, posvetili smo ga fizi~koj pripremi. Tr~ali smo, bili u teretani, radili na snazi i izdr`qivosti. Selektor Butulija je insistirao i na poboq{awu nekih sitnih detaqa u igri, ali ka`em, nismo se jo{ bacili na takti~ke i tehni~ke stvari. To nas

sada ~eka pred put za Tunis, 13. jula. Kao kadetska reprezentacija, videli ste sebe me|u najboqima, a onda je na Evropskom prvenstvu u ^e{koj do{ao ubedqiv poraz od Slovenaca, i umesto borbe za medaqe, zavr{ili ste kao deseti, {to je zna~ilo i da ne}ete u~estvovati na Svetskom prvenstvu. Kakve su prognoze pred takmi~ewe u Slova~koj? - Ne bismo trebali da se zale}emo sa izjavama. Moramo i}i korak po korak. Svaki pojedinac mora

Niste imali naklonost `reba, s obzirom na to da ste dobili te`u grupu (Francuska, ^e{ka i Danska)? - Ne smemo tako da gledamo. Ako `elimo da napravimo uspeh, nama ne bi trebalo da je bitno protiv koga igramo. Kolektiv mora da ispliva na povr{inu, da se svi li~ni interesi povuku pred dresom sa grbom na{e zemqe. Prva utakmica je sa Francuzima i ona je najboqa. Pobedili smo ih pre dve godine, kao kadeti, ali u

Sava Me{ter

tako da razmi{qa. Re}i da smo talentovani, ni{ta ne zna~i ako ne napravimo ne{to veliko na takmi~ewu. Zato je boqe da }utimo i idemo iz utakmice u utakmicu. Znamo kako je bilo u kadetskoj konkurenciji, a verujem da }e biti daleko boqe u juniorskoj. Mislim da mi to mo`emo.

te dve godine je sva{ta moglo da se promeni. Zato, pamet u glavum zakqu~io je Me{ter. U ostalim grupama se nalaze grupa A: Island, Poqska, Slova~ka, Izrael, grupa C: Nema~ka, [panija, Rusija, Finska, grupa D: Slovenija, Hrvatska, [vedska, Rumunija. J. G.

MEMORIJALNI TURNIR „DARKO ^OVI]”

Evropski delfini na Begeju Memorijalni turnir u vaterpolu „Darko ^ovri}“ bi}e odr`an od 17. do 22. avgusta na zrewaninskom bazenu, najavili su ju~e organizatori ove sportske manifestacije – Vaterpolo savez Srbije, grad Zrewanin i Vaterpolo klub Proleter. Predsednik VK Proleter Vladimir Stoiqkovski podsetio je da je ovaj turnir za juniorske takmi~are, starosti izme|u 15 i 16 godina, ranije odr`avan u Obrenovcu. Stoiqkovski je najavio u~e{}e jedanaest selekcija iz Evrope, kao i gostuju}e ekipe iz Kanade, odnosno oko 220 takmi~ara. Izvr{ni direktor V[ Dragan Solomun pojasnio je da je za novog doma}ina turnira izabran grad na Begeju ba{ zbog duge sportske i vaterpolo tradicije.

- Ovde smo na{li svu neophodnu infrastrukturu i qude koji mogu da organizuju turnir kako propisuju standardi. Sa zadovoqstvom mogu re}i da je V[ pao kamen sa srca, pogotovo {to smo ~uli da }e zatvoreni gradski bazen, na kome }e se odr`ati takmi~ewe, biti spreman do po~etka manifestacije – rekao je Solomun, dodaju}i da }e predstavnici V[ obi}i sme{tajne kapacitete u Zrewaninu, kako bi se uverili da }e gosti iz inostranstva imati dobre uslove za boravak u najve}oj banatskoj varo{i. Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov obe}ao je da }e lokalna samouprava u~initi sve da turnir protekne u najboqem redu i da }e bazen, kome predstoji ure|ewe, biti ure|en do sredine avgusta. @. B.


DANAS U BARSELONI @REB ZA EVROLIGU

Partizan ~eka imena rivala O~ekivali smo da }e rukovodstvo ko{arka{ke Evrolige makar malo uva`iti sjajne rezultate prvaka Srbije, ekipe Partizana, u pro{loj sezoni i da }e crno-bele staviti u drugi {e{ir za `reb za novu takmi~arsku

wem biti imena Union Olimpije, [olea i dva kvalifikanta. Ve} prostim pogledom na sastave {e{ira, jasno je da Partizan, a i Hemofarm ukoliko pro|e kvalifikacije, mogu da upadnu u izuzetno jake grupe. Dobro je jedino to (ukoliko u ovakvoj

Sastavi {e{ira Prvi {e{ir: CSKA, Barselona, Olimpijakos, Kaja Laboral. Drugi {e{ir: Sijena, Panatinaikos, Makabi, Real Madrid. Tre}i {e{ir: Partizan, Valensija, Unikaha, Lijetuvos Ritas. ^etvrti {e{ir: Fenerbah~e, Prokom, Efes Pilsen, Virtus Roma. Peti {e{ir: @algiris, Cibona, Armani xins Milano, Brose Baskets. [esti {e{ir: Union Olimpija, [ole, kvalifikant 1, kvalifikant 2.

c m y

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak8.jul2010.

21

DANAS U SPLITU @REB ZA ME^ DEJVIS KUPA HRVATSKA–SRBIJA

Karlovi} mogu}e iznena|ewe Danas }e se, u 13 ~asova, u splitskoj vili „Dalmacija“ odr`ati `reb za ~etvrtfinalni susret svetske grupe teniskog Dejvis kupa, u kom }e se sastati selekcije Hrvatske i Srbije. Po mnogima ovo je „finale pre finala“ i duel privla~i izuzetnu pa`wu {irom sveta, a posebno, naravno, u Hrvatskoj i Srbiji.

uvek dr`imo otvorenim. Sa Zimowi}em su trenirali i Nole i Janko i Viktor, pa }u odluku o tome ko }e igrati sa Zikijem doneti posle ragovora s igra~ima. Do `reba ne}u objaviti pun sastav. Potom je na{ selektor analizirao i podlogu na kojoj se me~ igra: - [to se podloge ti~e, ista je kao ona koju imamo u Beogradu, jer

gostovali u na{oj zemqi. O~ekujemo odli~an me~ i nadamo se pobedi Srbije i plasmanu u polufinale. Sigurno je, dakle, da }e na{ prvi reket biti Novak \okovi}. Da li }e mu se pridru`iti Janko Tipsarevi} ili Novak Troicki, odredi}e Bogdan Obradovi}. - Nikad se nisam boqe ose}ao naglasio je Viktor Troicki. -

prili~no jaka, voleo bih da tako i bude. Svaki me~ }e biti otvoren i veoma te`ak i nadam se da }emo u krajwem skoru skupiti tri poena neophodna za polufinale, bez obzira da li }emo u singlu igrati Viktor ili ja. PR na{e selekcije Ivan Rado{evi} u telefonskom razgovoru rekao nam je da jo{ uvek nije sigurno da }e Hrvati nastupiti bez

Stvarno je u`ivawe biti ovde. Na posledwih nekoliko turnira sam igrao dobro, vodio protiv jakih igra~a, ali sam te me~eve gubio u zavr{nici. Nadam se da }u nastaviti da idem uzlaznom linijom i da }e do}i vreme da i jakim teniserima zadam zavr{ni udarac. Selektor je rekao da pri`eqkuje 3:0 za nas ve} u subotu, a ja samo mogu da dodam - daj Bo`e! Verujem da imamo snagu tima i znam da mo`emo do pobede. Nadovezao se Janko Tipsarevi}: - Igram sve boqe, sve` sam, odmoran i o~ekujem jo{ boqe partije. Ovde smo odli~no prihva}eni i ovo je jedno od najlep{ih gostovawa na kojima sam bio. Iako je selektorova izjava o 3:0 ve} u subotu

Ive Karlovi}a, odnosno da postoji realna mogu}nost da on zaigra. - Po procenama na{eg stru~nog {taba, Karlovi} }e igrati - rekao je Rado{evi}. - Ne znam da li }e nastupiti u singlu ili, eventualno, dublu, ali ga o~ekujemo u sastavu Hrvatske, zajedno s ^ili}em i Qubi~i}em. Ne verujem da }e wihov selektor Goran Prpi} to obelodaniti ~ak ni na dana{wem `rebu. Ina~e, na{i igra~i nisu imali priliku da pro{etaju ulicama Splita, ve} funkcioni{u na relaciji kompleks hotela „Lav“ dvorana „Spaladijum arena“. Atmosfera me|u wima je besprekorna i svi zajedno se nadamo prolasku u polufinale Dejvis kupa. A. Predojevi}

Kvalifikacije Prvi {e{ir: Alba, Asvel, Himki, Uniks. Drugi {e{ir: Hemofarm, Nimburk, Budivelnik, Le Man. Tre}i {e{ir: Hapoel Galil, Marusi, [arlroa, Banvit. ^etvrti {e{ir: Kazerta, Budu}nost, Roan, Groningen. godinu. Me|utim, kao i puno puta do sada, o~ekivawa su se pokazala kao puka sawarewa, pa }e beogradski tim ponovo biti u tre}em {e{iru, a to zna~i da }e dobiti jake rivale iz prva dva bubwa.

konkurenciji mo`e da bude dobrih stvari) {to u jednoj grupi ne mogu da budu dva tima iz iste dr`ave, osim u slu~aju [panije koja u ovoj sezoni daje ~ak pet u~esnika najja~eg evropskog

^ekaju rivale: ko{arka{i Partizana

Tu se, na`alost, ni{ta ne mo`e promeniti, pa }e u Partizanu danas s nestrpqewem o~ekivati rezultate `reba iz Barselone, koji po~iwe u 11.30 ~asova. Uz wega, imena protivnika ~eka i Hemofarm, koji }e igrati u kvalifikacijama za Evroligu, zahvaquju}i veoma dobrom u~inku tokom ranijih sezona u Evrokupu. U prvom {e{iru nalaze se evropski prvak Barselona, CSKA iz Moskve, Olimpijakos i Kaha Laboral. Zanimqivo je da se ~ak tri u~esnika pariskog fajnal-fora nalaze me|u povla{}enim ekipama, a vaqda u Evroligi znaju zbog ~ega tim Partizana, ako ve} za wega nije bilo mesta u prvom, nisu rangirali u drugi {e{ir. Ovako, u tom bubwu su timovi Montepaskija iz Sijene, Panatinaikosa, Makabija i Reala, {to automatski zna~i da }e Beogra|ani za rivala imati i jednu od ovih odli~nih ekipa. U Partizanovom {e{iru su i Valensija, Unikaha i Lijetuvos Ritas, a u ~etvrtom bubwu na}i }e se imena Fenerbah~ea, Prokoma, Efes Pilsena i Virtusa iz Rima. U petom {e{iru su @algiris, Cibona, Armani xins, i Broze Baskets, dok }e u posled-

klupskog takmi~ewa. Sportska sre}a igra, kao i uvek, dosta bitnu ulogu i ostaje nada da }e crno-beli izbe}i najja~e rivale, odnosno da }e uleteti u grupu sa za nijansu slabijim ekipama iz prva dva {e{ira. Ipak, ovo je Evroliga, u woj se nalaze najboqi timovi na Starom kontinentu i svi potencijalni rivali su veoma jaki. Sigurni smo da ni u Barseloni, Atini, Moskvi i Vitoriji, naprimer, nisu odu{evqeni mogu}no{}u da za rivala iz tre}eg {e{ira dobiju Partizan, jer u Evropi za Beogra|ane vlada mi{qewe da su izuzetno negostoqubivi kao doma}ini, naravno na sportskom terenu. [to se kvalifikacija ti~e, u wima }e nastupiti 16 ekipa koje }e se boriti za dva mesta u Evroligi. Igra se po kup-sistemu, najpre unutar jedne od ~etiri grupe, a zatim se ide daqe, sve dok ne ostanu samo dve najboqe ekipe. @reb }e mo}i da u direktnom prenosu prate i navija~i i to na sajtu www.euroleague.net, gde }e, neposredno nakon zavr{etka ovog doga|aja, imati priliku da ~uju i prve reakcije iz klubova. A. Predojevi}

Ambicije ostaju Predsednik Ko{arka{kog kluba Partizan Predrag Danilovi} istakao je da }e crno-beli, uprkos odlasku dugogodi{weg trenera Du{ka Vujo{evi}a, i u narednu sezonu u}i veoma ambiciozno. - Meni je od svih najvi{e `ao {to nas je napustio Vujo{evi}. Iza wega je ostalo mnogo trofeja i veoma dobro postavqen sistem rada koji je izgra|ivan zajedni~kim snagama - napomenuo je Danilovi} i dodao da je iskusni stru~wak prelaskom u moskovski CSKA „re{io pitawe li~ne egzistencije“.

Prvi ~ovek crno-belih zadovoqan je {to je novi trener dr`avnog i regionalnog {ampiona, Vladimir Jovanovi}, stru~wak koji dobro poznaje na~in rada {ampiona Srbije, s obzirom da je ranije bio Vujo{evi}ev pomo}nik. - Radi se o mladom i darovitom stru~waku koji je svojim dosada{wim radom zaslu`io {ansu - rekao je Danilovi}. On je napomenuo da je materijalna situacija u Partizanu sada daleko boqa nego prethodnih godina.

Terniseri Srbije ju~e na „fudbalskom” treningu

Tim Srbije ve} tri dana nalazi se u Splitu i trenira u „Spaladijum areni“, koja }e, kako se o~ekuje, biti ispuwena tokom ~itavog me~a. Selektor srpskog tima Bogdan Obradovi} jo{ uvek nije odlu~io ko }e, uz Novaka \okovi}a, igrati u singlu, niti ko }e biti partner Nenadu Zimowi}u u dublu. - Ve} smo se navikli na podlogu na kojoj }e se me~ odigrati - rekao je Obradovi}. - Najbitnije od svega za nas, ipak, jeste ~iwenica da se igra~i odli~no ose}aju i da je unutar tima sjajna atmosfera. Odradili smo i probu dubla i singla, jer je veoma bitno ko }e da bude drugi igra~ u singlu, dok sve tri kombinacije u igri parova jo{

i mi sara|ujemo s „Rukortom“. Istina, loptica malo vi{e odska~e, ali to je zbog fiksnog parketa u dvorani. Bitno je da smo kao tim spremni da osvojimo tri poena koja bi nam donela pobedu i nadamo se da }emo u tome uspeti ve} posle drugog dana susreta. O organizaciji me~a Dejvis kup administrator Teniskog saveza Srbije Vuk Nikoli} je rekao: - Kada je organizacija u pitawu, ne treba da brinemo. Atmosfera u na{em timu je sjajna i imamo idealne preduslove za ostvarewe vrhunskog rezultata. Organizatori su na izuzetnom nivou i sve besprekorno funkcioni{e i u hotelu i u dvorani. Uzvrati}emo im istom merom prvi put kada budu

Mihailo Uvalin trener Zvezde Generalni menaxer Crvene zvezda Mirko Pavlovi} potvrdio je da }e Mihailo Uvalin zameniti Aleksandra Trifunovi}a na klupi Zvezde. - Crvene zvezda vi{e ne `eli da ponavqa gre{ke iz pro{losti kada je klub kasno pronalazio trenera i tako ulazio u cajtnot kada je kreirawe tima za novu sezonu u pitawu. Trifa i ja smo kao prijateqi i profesionalci prethodnih dana imali nekoliko sastanaka i doneli smo, ne tako laku, zajedni~ku odluku da se Zvezda i on sada rastanu i potom se sretnu u nekoj stabilnoj budu}nosti - izjavio je Pavlovi}. - Moram da istaknem, da nije bilo Trife, ne bi bilo ni budu}eg projekta u koji sada klub ulazi. On je mo`da u najte`oj sezoni, kako na terenu tako i van wega, uspeo da idr`i sve i osigura igrawe u NLB ligi. Na taj na~in on je zajedno sa igra~ima omogu}io da neki novi klinci u jednom dobrom programu zaigraju u crveno-belom dresu - dodao je Pavlovi} i potvrdio da se klub istog trenutka okrenuo Mihailu Uvalinu. - Obe}ali smo da }emo brzo re{iti pitawe trenera i zato smo se brzo dogovorili sa Mihailom Uvalinom. On je talentovan i ambiciozan trener, koji ispuwava sve postavqene kriterijume, pre svega svojom stru~no{}u i sistemati~no{}u u radu sa mladim igra~ima. Mihailo je veliki zvezda{ koji je godinama sticao ko-

Mihailo Uvalin

{arka{ko znawe, kako u klubu tako i u inostrantsvu i drago nam je {to se vra}a u svoju ku}u - ka`e Pavlovi} i isti~e da je jedna od najva`nijih stavki bila ~iwenica da je Uvalin poznat kao trener koji izvanredno radi sa mladim igra~ima. - To je ono {to je na{em klubu danas potrebno, a Uvalin se dokazao jo{ dok je u Zvezdi trenirao generaciju koju su predvodili Milo{ Vujani} i Vlada Radmanovi}. Pavlovi} je rekao da novi trener ima zadatak da brzim skautingom i velikim radom u narednim danima regrutuje nove igra~e za novi tim Zvezde i otkriva da se klub dogovorio da nastavi saradwu sa mladim igra~ima koji su izneli dobar deo izazova u tek zavr{enoj sezoni. - Zvezda ima odli~an „kostur“ tima za novu sezonu koju ~ine na{i mladi igra~i sa kojima smo se dogovorili da ostanu u klubu - rekao je Pavlovi}.

KADETSKO SVETSKO PRVENSTVO

Ubedqiv poraz SAD - Srbija 112:75 Mu{ka kadetska ko{arka{ka reprezentacija Srbije, igra~i do 17 godina, pora`ena je od selekcije Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava rezultatom 112:75 (21:24, 31:9, 26:22, 34:20) u me~u posledweg, petog kola grupe A na Svetskom prvenstvu u nema~kom Hamburgu.Najefikasniji u selekciji Srbije bio je Bezbradica sa 21 poenom, dok je Jankovi} dodao 13. Srbija je osvojila ~etvrto mesto u grupi A i obezbedila plasman u ~etvrtfinale. Rival na{oj selekciji u ~etvrtfinalu bi}e Poqska, koja je osvojila prvo mesto u grupi B.

UNIVERZITETSKO PRVENSTVO SVETA

Zlato za Ivanu i Gorana Reprezentacija Srbije ostvarila je odli~an uspeh na prvom Univerzitetskom a{aut savate prvenstvu sveta koje je odr`ano u Francuskoj. U Nantu gde je odr`an ovaj {ampionat reprezentacija na{e zemqe je osvojila ~etiri medaqe. Zlatne medaqe osvojili su Ivana Popadi} iz Zrewanina i Goran Baj{anski iz Novog Sada, srebrnu medaqu osvojio je Sini{a Zeqkovi} iz Novog Sada i bronzanu medaqu osvojio je Goran Ka{i} iz Zrewanina. Mihailo Paqevi} iz Beograda plasirao se na 6. mesto. Sa wima su putovali treneri Miroslav Oxi} iz Ivana Popadi} na postoqu sa zlatnom medaqom Novog Sada i Slobodan Popov a evo i sada sa Univerzitetskog iz Zrewanina. Prvenstva Sveta. U kategoriji do 50 kilograma Goran Ka{i} takmi~ar zreIvana Popadi} je savladala u waninskog Banata i dr`avni reprvom kolu reprezentativku prezentativac u kategoriji do Francuske Marinu Mej, u dru70 kilograma u grupi je pobedio gom kolu pobedila je predstavGeorgi [avdata iz Rusije i Ronicu Belgije Katarinu Labri`, maina Hermeca predstavnika u polufinalu bila je ubedqiva Belgije, dok je u tre}em me~u pood Marte Muru iz Italije. U ra`en je od Kolumbijca Federifinalnoj borbi Ivana je pokazaka Garsie. U polufinalnom duela svoje pravo lice i dobila lu izgubio je od Francuza @ulifrancusku takmi~arku Mej. ena Vilova, dok je Ka{i} u bor- Veoma sam zadovoqna postigbi za tre}e mesto pobedio Alainutim rezultatom, pogotovo {to na Labri`ea reprezentativca su sve moje rivalke i protivniKanade. ce bile spremne i naro~ito mo- Mogu biti presre}an, na tivisane – jasna je bila Ivana, svom debiju na Univerzitetskom osvaja~ zlatnog odli~ja. - Uspe{ampionatu, osvajawe bronze je la sam da prevazi|em umor od puza mene odli~an uspeh i motiv ta, da se psiholo{ki spremim, a vi{e da radim jo{ boqe. Pokafantasti~no sam bila kondicizao sam pre svega da mogu da se ono pripremqena. Sve sam svoje ravnopravno nosim sa svim svetrivalke uspela da nadmudrim i skim borcima, a o boji medaqe do|em do zlata. Presre}na sam, odlu~ivale su nijanse – rekao je jer sam uspela da objedinim tiKa{i}, takmi~ar Banata. tulu, sa evropskog {ampionata, N. Jowev


22

SVET

~etvrtak8.jul2010.

KRAQICA ELIZABETA II GOVORILA U UN

RUSIJA

Prosperitet za sve stanovnike sveta VA[INGTON: Kraqica Elizabeta II pozvala je Ujediwene nacije da formuli{u zajedni~ki me|unarodni odgovor na globalne opasnosti. Dodala je da Ujediwene

nacije treba da promovi{u prosperite i dostojanstvo za sve sve stanovnike sveta. Ona je pohvalila napore svetske organizacije da promivi{e mir, bezbednost i bor-

bu protiv gladi i siroma{tva u svetu. Ujediwene nacije razvile su se u snagu op{teg dobra i tim putem treba da nastave, poru~ila je britanska kraqica u sedi{tu svetske organizacije. "U vremenu koje dolazi moramo da radimo zajedno i naporno kao do sada ako `elimo da zaista budemo ujediwene nacije. Vi{e od {est decenija Ujediwene nacije poma`u da se defini{e me|unarodni odgovor na globlanu opasnosti. Sada je izazov da se poka`e jasno i jedinstveno vo|stvo koje ne}e izgubiti iz vida sav dosada{wi rad da se obezbedi sigurnost i prosperite svih qudskih bi}a", rekla je britanska kraqica. Vladarka 16 dr`ava ~lanica UN i predsedavaju}a Komonvel-

ta, koji ~ine 54 zemqe podsetila je na brojne promene u svetu od od 1957. godine, kada je posledwi put bila u sedi{tu ove organizacije. Pohvalila je napore UN da promovi{u mir, bezbednost, borbu protiv gladi, siroma{tva i bolesti. Mnogobrojne diplomate pozdravile su 84-godi{wu britansku vladarku. "U svim promenama i obrtima u svetu, vi ste stabilan oslonac na{eg doba. Tokom svoje vladavine suo~avali ste se sa raznim izazovima od Hladnog rata do opasnosti od globanog zagrevawa.", rekao je Ban ki Mun, generalni sekretar Ujediwenih nacija. Kraqica i wen suprug Filip posetili su mesto gde se nalazio Svetski trgovinski centar i gde je, me|u hiqadama `rtava u teroristi~kom napadu 11. septembra 2001. poginulo i 67 Britanaca.

KINA

[VEDSKA

Ostavka zbog spora sa suprugom

Pogubqen biv{i funkcioner

STOKHOLM: [vedski ministar za zapo{qavawe Sven Oto Litorin najavio je ju~e da se povla~i s polo`aja kako bi osigurao vi{e vremena za re{avawe sudskog spora s biv{om suprugom o starateqstvu nad wihovo troje dece. "Premijera sam obavestio o ostavci", rekao je Litorin novinarima na redovnom okupqawu politi~ara na ostrvu Jetland, na istoku [vedske. Vlada premijera Fredrike Rajnfelta odmah je saop{tila da }e do redovnih izbora, predvi|enih za septembar, Litorina zamewivati ministar za migracije Tobijas Bilstrem, prenele su zapadne novinske agencije. Neposredni povod za Litorinovu ostavku bila je ovonedeqna rasprava na sudu koja je pokazala da spor wega i wegove supruge oko starateqstva nad potomcima ne}e biti skoro re{en. Litorin `eli da porodicu za{titi od medijske pa`we. Razveo se pre tri godine, a sada, kako su naveli mediji, ima verenicu.

PEKING: Kina je pogubila biv{eg visokog funkcionera policije i pravosu|a Vena ]ianga, koji je u aprilu osu|en na smrt zbog zloupotebe polo`aja, korupcije i silovawa. Ven, biv{i zamenik {efa policije ju`nog kineskog grada ^ong}inga, na su|ewu je progla{en krivim zbog uzimawa vi{e od 1,5 miliona evra mita od poslovnih qudi. On je tako|e i biv{i direktor gradske kancelarije za pravosu|e, a novac je primao i od dr`avnih funkcionera i zlo~ina~kih bandi, kojima je zauzvrat pru`ao za{titu od krivi~nog gowewa. Tako|e, progla{en je krivim za silovawe jedne studentkiwe, preneli su mediji.U okviru borbe protiv korupcije, sud u ^ong}ingu, gradu od 30 miliona stanovnika, osudio je proteklih meseci na smrt ili dugogodi{we zatvorske kazne nekoliko desetina qudi, a istraga se vodi protiv vi{e stotina qudi.

EU pristupa Konvenciji SE o qudskim pravima STRAZBUR: U Strazburu su ju~e po~eli zvani~ni pregovori o pristupawu Evropske unije Evropskoj konvenciji o qudskim pravima. Evropska konvencija o qudskim pravima je pravni akt Saveta Evrope o za{titi sloboda i prava donet u Rimu 1950 godine koji su vremenom potpisale i ratifikovale sve ~lanice Saveta Evrope, ukqu~uj~u}i ~lanice Evropske unije. "Ovo je istorijski trenutak. Mi danas dodajemo kariku koja je nedostaqala u evropskom sistemu za{tite osnovnih prava, i time garantujemo koherentnost pristupa Saveta Evrope i EU", izjavila je Vivijan Reding, evropski komesar za pravosu|e, osnovna prava i dr`avqanstvo, na ceremoniji povodom po~etka pregovora u Strazburu. Ona je

podsetila da EU ve} ima svoju Povequ o osnovnim pravima koja predstavqa najmoderniji zakonik te vrste u svetu. "To je veoma dobar preduslov za uspe{ne pregovore dveju partnerskih organizacija", istakla je ona. Generalni sekretar SE Torbjorn Jagland istakao je da je Evropska konvencija o qudskim pravima osnovni reper za za{titu qudskih prava u ~itavoj Evropi. "Podvrgavawem svojih institucija pravilima i kontroli po{tovawa qudskih prava koji va`i za sve evropske demokratske zemqe, Evropska unija {aqe mo}nu poruku - da se Evropa mewa i da su najuticajniji i najmo}niji spremni da prihvate svoj deo odgovornosti", rekao je Jagland, saop{tio je Savet Evrope. Pristupawem

DNEVNIK

Konvenciji o qudskim pravima EU }e preuzeti iste obaveze kao i wene pojedina~ne ~lanice kada je re~ o sistemu za{tite qudskih prava i nadle`nosti Evropskog suda za qudska prava u Strazburu, navedeno je u saop{tewu. To }e tako|e Evropskoj uniji omogu}iti da iznese svoje mi{qewe o nekom slu~aju pred sudom u Strazburu. Ona }e tako|e imati svog sudiju u Evropskom sudu za qudska prava, a pojedinci }e odsada tom sudu mo}i da se `ale na kr{ewa osnovnih prava od strane EU. Kada pregovori budu zavr{eni i Konvencija potpisana, dokument o pristupawu }e biti prosle|en na ratifikaciju u parlamentima svih 27 ~lanica EU.

Razmena s Britanijom za jednog ruskog agenta? MOSKVA: Ruski nau~nik Igor Sutjagin, osu|en u Rusiji 2004. na 15 godina zatvora zbog {pijuna`e, bi}e poslat u Veliku Britaniju i mogu}a je wegova razmena za jednog od Rusa uhap{enih zbog {pijuna`e u SAD, izjavila je ju~e Sutjaginov advokat Ana Stavicka. "@ele da razmene Sutjagina za one koji su osumwi~eni za {pijuna`u u SAD", kazala je Stavicka britanskoj agenciji Rojters. Ruske agencije isti~u da, za sada, nemaju potvrdu te infor-

macije iz drugih izvora, niti komentar policije i pravosu|a. Itar-Tass je naveo da se detaqi razmene za sada ne saop{tavaju, a da zastupnici odbrane ruskog nau~nika nameravaju da to pitawe detaqnije razjasne. Agencija RIA Novosti podse}a da je Sutjagin bio na~elnik Sektora za vojno-tehni~ku i vojno-ekonomsku politiku Odeqewa za spoqnopoliti~ka istra`ivawa Instituta za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka i da je uhap{en 1999. godine, a osu|en za preno{ewe podataka, ko-

ji predstavqaju dr`avnu tajnu, predstavnicima jedne britanske konsalting firme. Itar-Tas s navodi da se u materijalima koje je Sutjagin predao 1998. i 1999. godine radilo, izme|u ostalog, o najnovijim sistemima naoru`awa i podacima iz oblasti izgradwe atomskih podmornica nove generacije. Agencija Interfaks prenela je izjavu ~elnika komiteta za za{titu nau~nika ruskog akademika Jurija Ri`ova da je Sutjagin iz jednog arhangelskog zatvora preba~en u Moskvu.

OBAMA DEMANTOVAO PRI^E O ZAHLA\EWU ODNOSA DVEJU ZEMAQA

Neraskidiva ameri~ko-izraelska veza VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama i izraelski premijer Bewamin Netanijahu istakli su da su pri~e o zahla|ewu odnosa dveju zemaqa neosnovane. Predsednik Obama je na konferenciji za novinare posle razgovora u Beloj ku}i rekao da je ameri~ko-izraelska veza neraskidiva. „Razgovarali smo o situaciji u pojasu Gaze i ~estitao sam premijeru Netanijahu na napretku koji je napravqen {to se ti~e dozvole uvoza robe {iroke potro{we", rekao je Obama. Obama smatra "da je postignut istinski napredak i to mnogo br`e nego {to je ve}ina qudi o~ekivala“. Posle prvog sastanka Obame i Netanijahua otkako je Izrael u martu, za vreme posete ame-

Bewamin Netanijahu i Barak Obama

Telohraniteqi ostali bez oru`ja JERUSALIM: Li~no oru`je telohraniteqa izraelskog premijere Bewamina Netawajua nestalo je tokom posete SAD, saop{tila je izraelska slu`ba bezbednosti Sin Bet. Poprtparol te slu`be izjavio je da su nestala ~etiri pi{toqa koja su kao deo opreme poslata unapred u Va{ington. On je dodao da su izraelske i ameri~ke vlasti odmah pokrenule istragu. a mediji navode da postoji mogu}nost da je oru`je gre{kom upu}eno u Los An|eles i ukradeno. Nakon susreta sa ameri~kim predsednikom Barakom Obamom u Beloj ku}i u utorak, Netawahu je po planu otputovao za Wujork. Portparol je kazao da nestanak pi{toqa nije uticao na promenu plana premijerovog boravka u SAD niti na mere bezbednosti koje prate wegovu posetu.

ri~kog potpredsednika Xozefa Bajdena, objavio planove za gradwu novih jevrejskih naseqa u isto~nom Jerusalimu, ameri~ki predsednik je nedavnu odluku Izraela da ubla`i trogodi{wu blokadu pojasa Gaze nazvao „istinskim napretkom“. Ameri~ki predsednik je dodao da veruje da Netanijahu `eli mir sa Palestincima i da je ozbiqan u pogledu nastavka direktnih pregovora koji su prekinuti u decembru 2008. godine. Netanijahu je istakao da je sa Obamom razgovarao o na~inima za postizawe mirovnog dogovora Izraela i Palestinaca. „Mi smo posve}eni tom miru, ja sam posve}en tom miru. To je mir koji }e, prema mom mi{qewu, poboq{ati `ivote i Izraelaca i Palestinaca, a i definitivno }e promeniti ~itav region“, izjavio je izraelski premijer. Dvojica lidera tako|e su razgovarala o naporima za zaustavqawe iranskog nuklearnog programa. Za vreme sastanka ameri~kog predsednika i izraelskog premijera u Ovalnom kabinetu Bele ku}e demonstranti okupqeni u obli`wem parku Lafajet uzvikivali su: "Nema vi{e pomo}i, kraj blokade Gaze", prenosi Glas Amerike.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANGELA MERKEL Nema~ki kancelar Angela Merkel, o~ito, ne `eli vi{e da u svojim redovima toleri{e ''ometaju}e elemente'' i zato je od demohri{}anskoliberalne koalicije, na ~ijem je ~elu, jasnim re~ima zahtevala kraj nesporazuma i vi{e odlu~nosti. ''Tako daqe ne ide'', rekla je, navodno, Merkel preksino} na sastanku poslani~kog kluba demohri{}ana o atmosferi u koaliciji.

BA[AR AL-ASAD Predsednik Sirije Ba{ar al-Asad je izjavio da sada{wa kriza u odnosima izme|u Turske i Izraela ugro`ava celokupan mirovni proces na Bliskom istoku. "Kriza u tursko-izraelskim odnosima }e, bez sumwe, imati posledice na stabilnost u regionu", izjavio je predsednik Asad, prenose turski mediji. Ankara je, do sada{we krize, bila posrednik u pregovorima izme|u Damaska i Tel Aviva.

MANUEL NORIJEGA Sud u Parizu osudio je ju~e biv{eg panamskog diktatora Manuela Norijegu na sedam godina zatvora zbog prawa novca u Francuskoj '80ih godina pro{log veka. Norijega je ve} proveo 20 godina u zatvoru u SAD zbog trgovine narkoticima, a u aprilu su ga ameri~ke vlasti izru~ile Francuskoj kako bi mu se sudilo za optu`be u toj zemqi.

Ruski dirigent optu`en za pedofiliju BANGKOK: Ruski dirigent i pijanista Mihail Pletwev optu`en je za silovawe 14-godi{weg de~aka u Tajlandu, saop{teno je ju~e iz policijskih izvora u toj zemqi. "Optu`en je za silovawe de~aka koji ima mawe od 15 godina", rekao je jedan policijski zvani~nik iz Pataje. On je rekao da Pletwevu preti kazna zatvora od ~etiri do 20 godina, kao i da bi mogla bi mu bude izre~ena nov~ana kazna od 40.000 bahta (oko 1.200 dolara). Pletwev (53), umetni~ki direktor i osnova~ Ruskog nacionalnog orkestra, optu`en je za pojavqivawe na kompromituju}im fotografijama sa jo{ nekoliko de~aka. Pu{ten je uz kauciju da se brani sa slobode. Svakih 12 dana mora da se javi u sud, a za napu{tawe Tajlanda mora da dobije dozvolu vlasti. Pletwev je u telefonskoj izjavi agenciji AP rekao da je "sve

Mihail Pletwev

ovo nesporazum", kao i da nema nameru da napusti Tajland i da i daqe `ivi u Pataji. Policija je rekla da je muzi~ar uhap{en u ponedeqak uve~e, na osnovu izjave Tajlan|anina koji je optu`en za ume{anost u mre`u de~ije prostitucije. Pletwev je osnovao Ruski nacionalni orkestar nakon {to se sprijateqio sa tada{wim sovjetskim predsednikom Mihailom Gorba~ovom. Osvojio je nagradu Gremi 2005. godine za aran`man za "Pepequgu" Sergeja Prokofjeva. U Bangkoku je nastupao kao gostuju}i dirigent sa Simfonijskim orkestrom. Vlasnik je restorana i nekoliko firmi u Tajlandu, ukqu~uju}i i jedan badminton klub. Tajland je godinama destinacija mnogih pedofila zbog rasprostrawene prostitucije i slabe policijske kontrole. Vlasti su najavile da nameravaju da kazne i spre~e ovakve zlo~ine, a hap{ewe ruskog muzi~ara je slu~aj koji je izazvao najvi{e pa`we.


BALKAN

c m y

DNEVNIK

PRED DRUGU ZVANI^NU POSETU PODGORICI

Crnogorci spremni do~ekuju Tadi}a PODGORICA: U Crnoj Gori se spremaju da na najvi{em nivou, ali i nezvani~no, do~ekaju srpskog predsednika Borisa Tadi}a, jer se wegova poseta smatra izuzetno va`nom za daqe odnose dve zemqe, pi{e ju~e podgori~ka

{tampa. Novine isti~u da svi u Crnoj Gori, po~ev{i od predsednika Filipa Vujanovi}a, kao doma}ina srpskog kolege, do prosrpskih opozicionih partija, poglavara Mitropolije i obi~nih gra|ana, od Tadi}eve posete o~eku-

ju mnogo, jer bi ona trebalo da ozna~i po~etak nove, zdrave faze odnosa. Predsednik Vujanovi} }e u ~ast srpskog kolege prirediti prijem na koji }e biti pozvati, pored ~lanova vlade, i mitropolit Amfilohije, lideri prosrpskih partija Andrija Mandi}, Predrag Popovi}, Ranko Kadi} i drugi ugledni gosti. Svi oni od dolaska Tadi}a u Crnu Goru o~ekuju mnogo i sla`u se u oceni da su odnosi Srbije i Crne Gore posledwih godina na izuzetno niskom nivou, posebno od odluke Podgorice da prizna nezavisnost Kosova i Metohije. „Dan“ prenosi da }e srpski predsednik od lidera Narodne stranke Predraga Popovi}a dobiti „najverovatnije najboqe gusle ikad napravqene u Crnoj Gori“, a „Vijesti“ pi{u da je selu Smrije~nu u Pivi, rodnom mestu Tadi}evog oca, posledwih dana zapo~eta akcija za do~ek Borisa Tadi}a. „Vijesti“ prenose da su lokalne vlasti u Plu`inama anga`ovale svu raspolo`ivu mehanizaciju, koja posledwa tri dana neprekidno popravqa put do sela Smri-

je~no u Pivi, koji vodi do rodne ku}e oca Borisa Tadi}a, kojim srpski predsednik treba da pro|e u petak 9. jula. List pi{e da su se na popravci tog puta anga`ovali i seqani i ro|aci srpskog predsednika i da se trude da posao zavr{e {to pre kako bi Tadi} posledwih 500 metara do o~eve ku}e pro{ao kvalitetnim makadamskim putem. Me{tani o~eku-

U selu Smrije~nu u Pivi, rodnom mestu Tadi}evog oca, posledwih dana zapo~eta akcija za do~ek Borisa Tadi}a ju da }e posao biti zavr{en do sino} i ka`u da `ele da svog „najpoznatijeg bratstvenika i plemenika“ do~ekaju kako dolikuje. Srpski predsednik treba danas da doputuje u dvodnevnu posetu Crnoj Gori, tokom koje }e se sastati sa ovda{wim zvani~nicima. To je Tadi}eva druga znavi~na poseta Podgorici od progla{ewa crnogorske nezavisnosti maja 2006. godine. Prvi put Tadi} je boravio u Podgorici odmah nakon referenduma o nezavisnosti Crne Gore 21. maja 2006. godine, kada je izjavio da Srbija priznaje referendumski rezultat i da `eli sa Crnom Gorom da gradi prijateqske odnose.

PRED POSLANICIMA EP U STRAZBURU GLAVNI PRIORITETI BELGIJSKOG PREDSEDAVAWA EU

Leterm: Balkanske zemqe u EU samo po zasluzi STRAZBUR: Belgijski premijer Iv Leterm izneo je pred poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu glavne prioritete belgijskog predsedavawa Evropskoj Uniji, koje }e trajati do kraja godine. Prvi ~ovek belgijske vlade istakao je kao prioritet rad na prevladavawu finansijske krize i postavqawu ekonomskog oporavka na ~vrste osnove. Leterm je naglasio da je va`no da ~lanice Unije budu saglasne o najva`nijim pitawima. Iako Belgija jo{ uvek nema formiranu vladu, Leterm je uveravao poslanike da to ne}e uticati na efikasan i naporan rad, kao i na predsedavawe Evropskom Unijom. Belgijski premijer Iv Leterm je izjavio da je „sasvim jasno da je budu}nost svih balkanskih zemaqa u Evropi“, ali

svaka zemqa kandidat ~lanstvo u EU mora da zaslu`i ispuwavawem svih nu`nih uslova. „Vide}emo idu}ih nedeqa i meseci kakav napredak mo`e biti ostvaren u slu~aju Hrvatske, Islanda i drugih zemaqa“, rekao je belgijski premijer. Leterm je, tako|e, kazao da je ranije razgovarao sa makedonskim pre- Iv Leterm mijerom Nikolom Gruevskim, te po dr`avu“, rekao je Leterm na da je „sasvim jasno da postoje potzajedni~koj konferenciji za puno specifi~ne stvari u vezi sa {tampu s predsednikom EP Jeimenom, {to zasad ko~i napredak, `ijem Buzekom i predsednikom ali {to mo`e biti re{eno“. Evropske komisije @oze Manue„Mi rezultate svakog kandidalom Barozom. ta, svake zemqe koja te`i da po[ef belgijske diplomatije stane ~lanica Evropske unije Stiven Vanakere je, posle razgomoramo oceniti posebno, dr`avu vora u Briselu s makedonskim

~etvrtak8.jul2010.

23

CRNA GORA

Markovi} nasle|uje \ukanovi}a? PODGORICA: Crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a na toj funkciji najverovatnije }e naslediti direktor Agencije za nacionalnu bezbednost Du{ko Markovi}. Podgori~ki dnevnik „ Dan“ obja{wava da \ukanovi} odlazi na novu du`nost u predstavni{tvo NATO, na koju bi trebalo da stupi do kraja godine. Prema pisawu lista „Dan“, koji se poziva na neimenovani izvor u vrhu Demokratske partije socijalista (DPS), izvesno je da }e lidersku poziciju u DPS preuzeti potpredsednik stranke @eqko [turanovi}. U vrhu DPS dogovoreno je da kandidaturu Markovi}a podr`i i predsednik Crne Gore Filip Vujanovi}. Kadrovske promene }e biti dogovorene na kongresu stranke

u prvoj polovini novembra, saznaje „Dan“. Gotovo je izvesno da se, osim \ukanovi}a, iz politike povla~i i wegov najbli`i saradnik Svetozar Marovi}, tvrdi „Dan“.

Podr{ka Zakonu o popisu PODGORICA: Poslanici crnogorske opozicije najavili su ju~e da }e podr`ati Predlog zakona o popisu stanovni{tva, po{to je politi~kim dogovorom omogu}eno opoziciji da kontroli{e taj proces ~iji je po~etak zakazan za 1. april 2011. U parlamentu je ju~e zavr{ena rasprava o tom zakonskom aktu koji }e najverovatnije biti usvojen konsenzusom. Dogovor vlasti i opozicije predvi|a da opozicione partije imaju po dva pred-

stavnika u op{tinskim popisnim komisijama ~ime je, po oceni opozicije, obezbe|ena ve}a kontrola popisa. Novina u odnosu na prvobitni predlog vlade je kontrolni popis na reprezentativnom uzorku za pitawa jezika, nacionalne i verske pripadnosti. Opozicioni poslanici su ranije tra`ili od vlade da povu~e zakon iz procedure uz ocenu da }e prvobitno ponu|ena verzija pretvoriti „statisti~ki posao u politi~ki“.

HRVATSKA

Kosti kod Pa~etina stare 200 godina

ministrom inostranih poslova Antoniom Milo{oskim, naglasio da }e belgijsko predsedni{tvo u procesu pro{irivawa EU na Zapadni Balkan „delati uravnote`eno i efikasno“. „Svaka zemqa kqu~ svoje budu}nosti dr`i u sopstvenim rukama i sprema se za blagodeti, isto kao i za izazove s kojima }e se suo~iti po ulasku u Uniju“, isti~e se u saop{tewu Brisela. „Belgijsko predsedni{tvo EU }e“, kako je nagla{eno, „pa`qivo pomagati da se dosegnu svi tra`eni elementi za budu}i napredak procesa pro{irivawa u idu}ih {est meseci“.

ZAGREB: Kosti na|ene kod farme Pa~etin u okolini Vukovara, stare su najmawe 200 godina, potvrdila je policija demantuju}i navode da se radi o kostima stradalih u gra|anskom ratu u Hrvatskoj devedesetih godina pro{log veka. Vukovarski patolozi utvrdili su starost kostiju koje poti~u s po~etka 19. veka, saop{tila je policija. Kosti su na|ene na dve lokacije u ponedeqak i utorak, a na dubini od metar prona{li su ih radnici koje grade farmu za tov sviwa u sastavu kombinata VUPIK. One su prenete na patologiju vukovarske bolnice u ciqu utvr|ivawa iz kog perioda poti~u. Pojedini mediji odmah su pokrenuli naga|awa o masovnoj grobnici iz devedesetih, ali u policiji nisu `eleli da daju komentar dok patolozi ne obave posao. Po re~ima pomo}nika ministra veterana, porodice i me|ugeneracijske solidarnosti i {efa komisije za nestala lica hrvatske vlade Ivana Gruji}a, u Hrvatskoj se i daqe traga za 1.865 nestalih osoba, od kojih 456 iz Vukovarsko-sremske `upanije. Po Gruji}evim podacima, dosad su u Hrvatskoj na|ene 143 masovne grobnice i ekshumirane 3.754 nestale osobe. Posledwa ekshumacija bila je pro{le sedmice u selu Medari u zapadnoj Slavoniji kad je ekshumirano 28 tela Srba ubijenih u operaciji „Bqesak“ 1995. godine.

SIPA: Saudijci nisu pratili Dodika

Hloverka Novak-Srzi} na ~elu HTV-a

SARAJEVO: Informativni razgovor sa dvojicom dr`avqana Saudijske Arabije pokazao je da wihove aktivnosti nisu imale nikakve veze sa pra}ewem dolaska premijera Republike Srpske Milorada Dodika i drugih zvani~nika u isto~no Sarajevo na obele`avawe Vidovdana, rekla je portparol Agencije za istargu i za{titu (SIPA) BiH @eqka Kujunxija. Kujunxija je rekla da su dvojica Saudijaca privedena 28. juna zbog neovla{}enog snimawa, a nakon pregleda napravqenih snimaka, SIPA nije prona{la ni{ta sporno. „Radi se o uobi~ajenim policijskim aktivnostima. Oni su pu{teni odmah nakon {to su dali izjave i nakon {to im je utvr|en identitet i ve} su napustili teritoriju BiH“, rekla je Kujunxija, dodaju}i da }e tu`ila{tvo BiH proceniti da li tu postoje elementi krivi~nog dela. Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srpske ranije ju~e je saop{tilo da su imali odre|ena saznawa o dvojici dr`avqana Saudijske Arabije i pre

ZAGREB: Programski savet Hrvatske radio-televizije (HRT) imenovao je Hloverku Novak-Srzi} za privremenu direktorku programa Hrvatske televizije (HTV), nakon {to je te du`nosti, na li~ni zahtev, razre{en Domagoj Buri}. Novu direktorku potvrdilo je {est ~lanova Saveta, a pre glasawa, ostavku su podnele ~lanice saveta Sawa Modri} i Marina [krabalo. One su predlog v. d. direktora Hrvatske televizije Mislava Stipeti}a da Hloverka Novak-Srzi} bude imenovana za privremenu direktorku ocenile kao „provokaciju i vrhunski bezobrazluk“, budu}i da ju je taj isti savet, po~etkom godine, razre{io mesta {efice Informativnog programa. Dosada{wi direktor HTV-a Domagoj Buri} razre{en je, na li~ni zahtev, iz

BOSNA I HERCEGOVINA

nego {to su uhap{eni pod sumwom da su u Lukavici, u Isto~nom Sarajevu, {pijunirali visoke zvani~nike Republike Srpske. Na~elnik tamo{we Uprave kriminalisti~ke policije Gojko Vasi} ka`e da je re~ o osobama koja su se u vozilu, prema dojavi

gra|ana, pojavqivala na neuobi~ajenim mestima. Dvojica dr`avqana Saudijske Arabije pratila su 28. juna u Lukavici sletawe tri helikoptera, u kojima su bili predsed-

nik Republike Srpske Rajko Kuzmanovi}, premijer Milorad Dodik i ministri policije i finansija. Na~elnik Uprave kriminalisti~ke policije istakao je da su sa wima obavqeni razgovori pod kontrolom Tu`ila{tva BiH. Vasi} smatra da je potencijalna opasnost od terorizma u BiH mnogo izra`enija i to zbog ratne pro{losti i velike koli~ine naoru`awa koji je ostao posle rata do kojih se lako do|e, kao i zbog lica koja ih znaju koristiti. Pored toga, prisutan je i visok stepen netrpeqivosti i netolerancije na ovim prostorima, a prisutna su i lica koja se pod verskim ili drugim okriqem obu~avaju za izvo|ewe teroristi~kih akcija“, rekao je Vasi}. „Kada nema nikakvih de{avawa niti operativnih saznawa, nivo bezbednosti je na ni`em stepenu. Kada se desi ne{to poput nedavnog teroristi~kog akta u Bugojnu ili odre|ene pretwe u pojedinim periodima, onda bezbednost za{ti}enih li~nosti di`emo na najvi{i nivo“, rekao je Vasi}.

zdravstvenih razloga, iako pojedini mediji tvrde da je wegovo mesto bilo uzdrmano izborom Josipa Popovca za v.d. direktora HRT-a. Od razre{ewa celokupnog rukovodstva HRT-a na ~elu s Vawom Sutli}em, krajem pro{le godine, Hrvatsli radio-televiziju vodi privremeno rukovodstvo. Razre{ewe je usledilo posle brojnih afera koje su potresale HRT- korupcije, naru{enih me|uqudskih odnosa i pada gledanosti.

BOJKO BORISOV O POVLA^EWU IZ SPORAZUMA S RUSIJOM I GR^KOM

Bugarska odustaje od naftovoda Burgas-Aleksandropolis SOFIJA: Bugarska „vi{e nije zainteresovana“ za realizaciju projekta izgradwe naftovoda „Burgas-Aleksandropolis“ i namerava da se povu~e iz trostranog sporazuma sa Rusijom i Gr~kom, izjavio je u intervjuu „Fanen{el tajmsu“ bugarski premijer Bojko Borisov. Na odluku bugarske vlade da odustane od projekta uticala je, kako je rekao, nedavna hava-

rija naftne platforme britanske kompanije BP u Meksi~kom zalivu, koja je ve} progla{ena najve}om ekolo{kom katastrofom u istoriji SAD. „Posle izlivawa nafte u Meksi~kom zalivu smatram da }e pretovar na priobalnom terminalu u na{oj najzna~ajnijoj turisti~koj regiji biti ekolo{ki rizi~an“, rekao je bugarski premijer.

On je naglasio da bi ovaj naftovod wegovoj zemqi donosio najvi{e 35 miliona evra godi{we od tranzitne takse, ali bi ugrozio godi{wi prihod od deset milijardi evra, koliko donosi turizam. Sporazum o izgradwi naftovoda „Burgas-Aleksandropolis“ Rusija, Gr~ka i Bugarska su potpisale u martu 2007. godine. Ta naftna ruta duga 285 kilometara,

kapaciteta 35 miliona tona godi{we, sa mogu}no{}u pove}awa na 50 miliona tona, trebalo je da rastereti preoptere}ene turske moreuze Bosfor i Dardanele. Vrednost projekta se procewuje na jednu do 1,5 milijarde evra. Bugarska je fakti~ki odustala od jednog ruskog projekta u korist drugog. Ruski vicepremijer Viktor Zubkov je posle ju~e-

ra{wih pregovora sa bugarskim zvani~nicima o projektu gasovoda „Ju`ni tok“, koji Rusija gradi ispod Crnog mora do Balkanskog poluostrva, rekao da je dobio uveravawa da Bugarska podr`ava taj projekat. Ruski analiti~ari ukazuju da je i interesovawe ruskih nafta{a za projekat Burgas-Aleksandropolis tako|e opalo zbog krize.


24

EKOLOGIJA

~etvrtak8.jul2010.

DNEVNIK

Poleteo prvi avion na solarni pogon Eksperimentalni avion na solarni pogon „Solar impals“ poleteo je ju~e ujutru iz vojne baze u [vajcarskoj na probni let koji bi trebalo da traje 25 sati dan i no}, javile su svetske agencije. Avion koji je projektovao {vajcarski istra`iva~ Bertran Pikar, uzleteo je oko {est sati pod kontrolom pilota Andrea Bor{berga, brzinom od 35 kilometara na sat iz baze u Pejernu, na zapadu [vajcarske. Pikar, prvi ~ovek koji je u balonu oble-

Za{tita stepskog sokola Dru{tvo za za{titu i prou~avawe ptica Vojvodine sa Pokrajinskim sekretarijatom za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj i Zavodom za za{titu prirode Srbije organizovalo je jednodnevni edukativni seminar za menaxere i radnike JP „Elektromre`a Srbije“ u Informativnom centru Nacionalnog parka „Fru{ka gora“. Glavni motiv tog skupa bio je da se pro{iri mogu}nost upravqawa dalekovod-

nim trasama i stubovima i to tako da bude odr`ivo i korisno za ptice gnezdarice. Bila je to i prilika za uspostavqawe partnerstva sa vode}om kompanijom u Srbiji, koja je direktno odgovorna za gotovo celokupnu nacionalnu populaciju stepskog sokola Falco cherrug, budu}i da se ta vrsta kod nas gotovo iskqu~ivo gnezdi na dalekovodnim stubovima. Skupu je prisustvovalo 38 u~esnika. Glavno predavawe odr`ali su Jo`ef Fidlocki i Jano{ Ba|ura, koji vode LIFE projekat za{tite stepskog sokola u Ma|arskoj. Oni su predstavili razvoj za{tite stpeskog sokola u Ma|arskoj od samih po~etaka, kao i razvoj populacije, aktivnosti i ciqeve projekta i, {to je posebno zna~ajno, prakti~na re{ewa koja su kori{}ena za za{titu parova stepskog sokola. U~esnici su postavqali pitawa o uspehu projekta postavqawa ve{ta~kih gnezda, kao i projekta izolovawa sredwenaponskih stubova. Ipak, najve}i zna~aj ovog seminara je u~vr{}ivawe partnerstva elektroprivrednih firmi i za{titara, koja }e se nastaviti u narednim godinama, a na dobrobit ptica. M. T.

teo svet bez spu{tawa, izjavio je da je ciq eksperimenta „let bez goriva“. Ciq ovog podviga, kako ka`e, je da poka`emo da mo-

Jedini izvor energije je 12.000 foto}elija `emo da budemo mnogo mawe zavisni od fosilnih goriva nego {to se obi~no veruje. Letilica „Solar impals“ kao jedini izvor energije ima oko

12.000 foto}elija raspore|enih na celoj povr{ini krila, a one napajaju ~etiri elektro motora od kojih svaki ima deset kowskih snaga. Sedam godina rada bilo je potrebno da se napravi ovaj avion, koji ima krila raspona kao „erbas A340“ - 63,40 metara - a te`ak je samo 1.600 kilograma. Konstrukcija je po~ela pro{le godine, a ciq je da „Solar impals“ 2013. ili 2014. poku{a da obleti planetu.

SREMSKA MITROVICA IZBEGLA OPASAN EKOLO[KI INCIDENT

Demontirana ekolo{ka bomba u „Mitrosu” Sremskoj Mitrovici vi{e ne preti ekolo{ka bomba, kako je bilo samo nekoliko dana ranije, kada je „Mitros“ ostao bez struje zbog kvara na trafo-stanici u krugu fabrike. Tog trenutka {est tona amonijaka, koji se nalazi u sitemu „Mitrosove“ hladwa~e postalo je ozbiqna pretwa za stanovnike ovog grada. Pored toga, u hladwa~ama je bilo oko 200 tona mesa, koje je, tako|e, predstavqalo ekolo{ku pretwu, u slu~aju eksplozije amonijaka u sistemu hladwa~e. Uprava za za{titu `ivotne sredine Sremskog upravnog okruga i Gradska ekolo{ka inspekcija tra`ile su da se amonijak hitno izmesti, odnosno da se isprazni iz sistema hladwa~e, kako ne bi do{lo do eksplozije, jer je zbog kvara na trafo-stanici nestalo struje, pa su u hladwa~i prestali da rade motori koji obezbe|uju normalan protok amonijala u sistemu.

- Kako je „Mitros“ u ste~aju, a nije mogu}a popravka trafo-stanice koja je eksplodirala, i da bi fabrika ponovo imala napajawe i hladwa~e mogle normalno da rade, pozvao sam zamenika ste~ajnog upravnika i tra`io da hitno evakui{u amonijak – ka`e gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi}. - Odgovor je bio da ne mogu ni{ta uraditi dok se ne sastane ste~ajno ve}e i donese odluku o tome kako isprazniti amonijak i kako taj rad platiti. Re{ewe smo na{li tako {to je Gradska uprava odlu~ila da plati taj posao i to odmah, samo da se ova opaka ekolo{ka bomba {to pre demontira i otkloni bilo kakva opasnost po gra|ane i grad.

Spre~ena katastrofa Republi~ki inspektor za za{titu `ivotne sredine za opasne materije i hemijske udese Du{an Kosijer, povodom ovog slu~aja ka`e: -U „Mitrosu“ je jo{ ostala izvesna koli~ina amonijaka, koji nije mogao biti izvu~en, zbog toga {to u fabrici nema struje i to jo{ uvek predstavqa izvesnu opasnost po okolinu. Ina~e, amonijak je u sme{i sa vazduhom eksplozivan pod odre|enim uslovima, ima toksikolo{ke osobine, prouzrokuje jake opekotine, pare su mu nadra`uju}e, udisawem izaziva edem plu}a, gu{ewe i gubitak svesti i naglu smrt. Katastrofa je spre~ena, ali, ovih dana bi}e podneta i krivi~na prijava protiv odgovornih lica. Da li }e to biti protiv rukovodstva „Mitrosa“, „Takovo agrara“ iz Gorweg Milanovca, koje je bilo zakupac klanice, ili protiv ste~ajnog upravnika tek }emo videti u naredna dva tri dana, jer su nestankom struje u „Mitrosu“ bili ugro`eni gra|ani Sremske Mitrovice. Kosijer isti~e da je u sistemu hladwa~e ostalo jo{ oko 10 odsto amonijaka i da to i daqe predstavqa potencijalnu opasnost po najbli`u okolinu „Mitrosa“, ali da se i to mora ovih dana izvu}i i ukloniti, kako bi „Mitros“, odnosno wegova okolina bili potpuno bezbedni.

LIKOVNI KONKURS

Odgovorni prirodi U~enici i studenti umetni~kih {kola i akademija u Srbiji mogu da se prijave na likovni konkurs „Odgovorni prirodi“ i u svojim radovima daju odgovor na ekolo{ke probleme i sve ve}e izazove u toj oblasti, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare. Inicijator akcije je firma „Miteko sistemi”, a realizuje se pod pokroviteqstvom Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj, Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa i Ministarstva prosvete. Ciq projekta je podizawe svesti i edukacija mladih iz oblasti za{tite `ivotne sredine i energetske efikasnosti, a radovi se mogu predati do 15. novembra. Savetnica u Ministarstvu za nauku i tehnolo{ki razvoj Katarina Petrovi} istakla je da je me|u najva`nijim elementima Strategije nau~no-tehnolo{kog razvoja, usvojene u februaru, za{tita `ivotne sredine i energetska efikasnot. Ona ka`e da je ovaj konkurs prilika da se vidi na koji }e na~in mladi qudi u Srbiji odgovoriti na te izazove. Teme konkursa su „Ko zaga|uje prirodu: globalno i u Srbiji“, „Za{to energetska efikasnost“, „Globalno zagrevawe i klimatske promene, a nagrada za najboqi rad je ra~unar i put u Be~. Vi{e informacija mo`e se na}i na adresi www.odgovorniprirodi.rs. (Tanjug) U SUBOTICI

Uskoro eko-suveniri

Izvla~ewe amonijaka iz „Mitrosovog“ sistema povereno je firmi „Paketing“ iz Beograda, koja ima licencu za ovoj posao, uz nadzor inspekcijskih slu`bi Sremskog okruga i Slu`be za vanredne situacije. Kada je izme{teno {est tona amonijaka, demontirana ekolo{ka bomba, pojavio se novi problem. U „Mitrosvim“ hladwa~ama je u tom trenutku ostalo oko 200 tona zamrznutog mesa. Stotinu tona mesa koje je fabrika lagerovala, dok je poslovala kao firma „Svislajona“ i oko stotinu tona mesa, koje je svojevremeno dovezeno iz klanice u ^ajetini. - Veterinarska inspekcija je naredila da se sto tona mesa, koje je ve} pokvareno otpremi u kafileriju u Ba~ku Topolu, a drugih sto tona je odvezeno i sme{teno u hladwa~u „Rumen“ u Rumi, tako da

iz „Mitrosa“ vi{e ne vreba opasnost. Grad je platio 96.000 dinara izme{tawe amonijaka, vide}emo kako }emo to regulisati sa ste~ajnim upravnikom „Mitrosa“ kad se vrati sa godi{weg odmora. [to se ti~e trafo-stanice u fabrici, ona je radila dok nije eksplodirala, mada ovo preduze}e ima velika dugovawa prema „Elektrovojvodini“, te da direktor \or|e Faor nije naredio da se „Mitrosu“ iskqu~i struja, upravo zbog toga {to je u hladwa~ama bilo meso, a i amonijak, a kad nema struje amonijak preti da se pretvori u gasovito stawe i izazove eksploziju {to je predstavqalo veliku ekolo{ku opasnost po grad. Sada je to pro{lost, izbegnut je bilo kakav incident – zakqu~uje gradona~elnik Bransilav Nedimovi}. S. Bojevi}

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja izdvojilo je tri miliona dinara za rekonstrukciju Turisti~kog informativnog centra u Subotici. Direktor TOS-a Neboj{a Darabo{ ka`e da treba da se raspi{e tender, izabere izvo|a~ radova i da je u pitawu rekonstrukcija ve} postoje}eg objekta u Subotici.Ukoliko sve bude teklo po planu, radovi bi trebalo da budu zavr{eni do kraja avgusta. - Turisti~ki informativni centar se bavi turisti~kom promocijom Pali}a i okoline, te davawem informacija u vezi sme{taja, gastronomske ponude, transporta, zabavnog i kulturnog programa i raznih drugih servisnih informacija koje su namewene kako doma}im i stranim turistima, a ove godine grad Subotica bi trebalo da dobije i svoj suvenir.Razmi{qamo o ekolo{kim suvenirima, koji bi bili napravqeni od prirodnih materijala tipi~nih za ovaj kraj, sa ekolo{kim motivima. Mi smo bogati prirodnim vrednostima, tu je Selevewska pustara, Pali}ko i Luda{ko jezero, zatim Suboti~ke {ume, pa Omladinsko jezero ... Sva prirodna dobra su okru`ena prelepim i retkim prirodnim vrednostima, a neke su i jedinstvene u regionu - obja{wava Neboj{a Darabo{. A. A.

MOL KUBURI S DIVQIM DEPONIJAMA

Sme}e ugro`ava sela i wive Vi{e decenija u ju`nom delu naseqa Mol u Novom Selu veliki problem predstavqa divqa deponije za odlagawe sme}a, koja je iz godine u godinu rasla, pa je ve} ugro`avala wive poqoprivrednika u ovom delu atara. Na primedbe me{tana i odbornika, koji su u potpunosti bili u pravu, jer se nekontrolisano bacalo svakojako sme}e, {irio neprijatan miris i sakupqali psi lutalice, pa se Mol posredstvom op{tine Ada ukqu~io u akciju „O~istimo Srbiju“ Ministarstva za prostorno planirawe i za{titu `ivotne sredine. Sa dobijenih 1,5 miliona dinara sprovedena je sanacija divqe deponije u Novom Selu. Jesenas je raspisan tender, a u toku zime su zapo~eti radovi, koji su zavr{eni proletos. Posao je ura|en pod nadzorom op{tinskih, gra|evinskih,

kao i inspektora za za{titu treba da aktivira rad cigla`ivotne sredine. Izve{taji o ne, da prijavquju sve neodgoura|enom poslu su prosle|eni vorne gra|ane koji bacaju smenadle`nom Ministarstvu za }e. Prijave }e se podnositi prostorno planirawe i zakod nadle`nih organa za sank{titu `ivotne sredine, kao i cionisawe ovakvih postupaka, direktoru akcije „O~istimo kako bi se spre~ilo ponovno Srbiju“. Uprili~ena je i poseformirawe divqe deponije. ta republi~kih i pokrajinU MZ Mol predvideli su saskih resornih zvani~nika za naciju jo{ jedne od ve}ih diza{titu `ivotvqih deponije ne sredine koji Jamura koja se Sanirana deponija su se uverili u nalazi u zapadu Novom Selu, kvalitet izvedenom delu naseqa, nih radova na sapored rimokatoa predstoje naciji deponije. radovi i na Jamuri li~kog grobqa. Na lokaicji Divqa deponija biv{e divqe dese nalazi na poponije postavqene su dve vevr{ini od 5,5 hektara, gde se like table sa dvojezi~nim ve} decenijama odla`e sme}e. upozorewima na srpskom i ma- Imamo nameru da u toku |arskom jeziku da je zabrawen ove godine otpo~ne sanacija istovar i odlagawe sme}a, ali divqe deponije Jamura, koja se prime}eno je da se tamo pononalazi u naposrednoj blizini vo baca sme}e, pa je apelovano centra i ku}a u kojima qudi na poqo~uvarsku slu`bu i `ive- ka`e predsednik Saveprivatnu firmu, koja uskoro ta MZ Mol Jovan [evi}. -

Podne}emo projekat za sanaciju ove deponije Pokrajinskom sekretarijatau za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine, jer imaju stalno otvoren konkurs za revitalizaciju starih zapu{tenih kopova. Po{to tu spada i ovakav prostor, na kojem je eksploatisana zemqa za pravqewe cigle, konkurisa}emo za sredstava u iznosu od tri miliona dinara. Op{tina Ada je kod Ministarstva prostornog planirawa i za{tite `ivotne sredine, u okviru akcije „O~istimo Srbiju“, konkurisala sa predmerom radova od 2,5 miliona dinara. Nadam se da sa pokrajinskim i republi~kim sredstvima mo`emo u potpunosti sanirati ovu divqu deponiju. Taj prostor bi mogao da se uredi u sportsko jezero i rekretivnu zonu, jer tamo vode svakako ima. Mo`e se privesti za druge namene, ali u sva-

Foto: M. Mitrovi}

kom slu~aju uklawawem sme}a i revitalizacijom doprine}e se zdravijoj `ivotnoj sredini, jer }emo se kao kod deponije u

Novom Selu truditi da odr`imo nivo ~isto}e da ovaj prostor bude bez sme}a. M. Mitrovi}


KULTURA

DNEVNIK

NA SEDNICI VLADE VOJVODINE

Imenovan Odbor za obele`avawe 150 godina SNP Predsednik Srbije Boris Tadi} bi}e idu}e godine pokroviteq jubileja Srpskog narodnog pozori{ta (SNP), saop{teno je na ju~era{woj sednici Vlade Vojvodine. Na sednici je izabran i Odbor za obele`avawe 150 godina od osnivawa najstarijeg profesionalnog teatra u na{oj zemqi, s pokrajinskim premijerom Bojanom Pajti}em na ~elu. SNP je osnovano 16. jula (po starom kalendaru 28. jula) 1861. godine u tada{woj Austrijskoj Carevini. U Vojvodini je ve} tada postojala duga pozori{na tradicija, od |a~kih amaterskih predstava, do nastupa privatnih profesionalnih trupa.Pozori{te je osnovano u vreme bu|e-

wa nacionalne svesti i borbe za slobodu srpskog naroda. To se dogodilo na jednoj sednici Srpske ~itaonice, kojom je predsedavao Svetozar Mileti}.Put do registracije i po~etka pravog rada SNP-a trajao je nekoliko godina, a za prvog upravnika izabran je Jovan \or|evi}, po kome i nosi ime jedna od dve scene novosadskog teatra. \or|evi} je na toj funkciji je ostao do 1867. kada se odazvao pozivu kneza Mihaila i s polovinom glumaca oti{ao u Beograd i osnovao Narodno pozori{te. Posle Drugog svetskog rata pozori{te je dobilo status dr`avne ustanove. Godine 1947. osnovana je Opera, a 1950. i Balet SNP-a.

PREDSTAVA POZORI[TA NA TERAZIJAMA NA FESTIVALU GRAD TEATAR

Mjuzikl „Glorija” premijerno u Budvi

Mjuzikl „Glorija“, po tekstu Ranka Marinkovi}a u adaptaciji Jovana ]irilova i re`iji Ive Milo{evi}, uz originalnu muziku Kornelija Kova~a, bi}e premijerno izveden 25. jula u Budvi, kao koprodukcija Pozori{ta na Terazijama i festivala Grad Teatar, najavqeno je na konferenciji za novinare.Beogradska premijera bi}e po~etkom oktobra na sceni Pozori{ta na Terazijama. Upravnik tog teatra Mihajlo Vukobratovi} rekao je da je bio vrlo izazovan projekat da se u mjuzikl pretvori jedan od najzna~ajnijih tekstova eks-ju dramske ba{tine i da je cela ekipa veoma zadovoqna rezultatom. Glavne uloge tuma~e Ivana Kne`evi} i Ivan Bosiq~i}. U ansamblu su Rade Marjanovi}, Du{ko Radovi}, Fe|a Stojanovi}, Milan Milosavqevi} i Katarina Gojkovi}, a u~estvuju balet i hor Pozori{ta na Terazijama. Scenograf je Gor~in Stojanovi}, kostimograf Boris ^ak{iran, koreograf Danica Arapovi}. Tekst songova napisala je Maja Pelevi}. ]irilov je rekao da je poznavao hrvatskog kwi`evnika Marinkovi}a (1913-2001) i da voli komad „Glorija“, koji je jo{ 1956. igran u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, sa Olgom Spiridonovi} u glavnoj ulozi. ]irilov je tada bio asistent reditequ Tomislavu Tanhoferu. Praizvedba je bila u HNK u Zagrebu, gde je Mira Stupica igrala naslovni lik, u re`iji Bojana Stupice.

~etvrtak8.jul2010.

ZAVR[EN FILMSKI FESTIVAL U SOPOTU SOFEST

Apsolutni pobednik „Motel Nana” Film „Motel Nana“ rediteqa Predraga Velinovi}a apsolutni je pobednik 39. Sofesta, koji je preksino} zavr{en progla{ewem i uru~ewem nagrada u Centru za kulturu u Sopotu. Svih pet zvani~nih nagrada, kao i dve nezvani~ne pripale su tom ostvarewu. Velika statueta Sofest za najboqi film dodeqena je producentu „Sirius prodak{n“ iz Beograda, statuete Sofest za re`iju Velinovi}u i za scenario Ranku Bo`i}u, a statuete Sofest za najboqu mu{ku i `ensku ulogu Draganu Mi}anovi}u i Nikolini Jelisavac. To su odluke zvani~nog `irija ~iji je predsednik bio rediteq i snimateq iz Qubqane Karpo A}imovi} Godina, a ~lanovi glumac Vojislav Brajovi} i rediteq i scenarista Miroslav Mom~ilovi}.Filmu „Motel Nana“ pripala je i nagrada publike - statueta Sloboda, kao i nagrada srpske sekcije Me|unarodnog udru`ewa filmskih novinara i kriti~ara Fipresci. Ovaj presedan iznenadio je, a naravno i veoma obradovao ekipu filma „Motel Nana“. Zahvaquju}i se na priznawu, Velinovi} je izjavio da se „filmovi u Srbiji snimaju kada se ima dovoqno para, {to je gotovo nikad ili kada neko ima prijateqe“.

Nagra|eni Dragan Mi}anovi} i Nikolina Jelisavac u „Motelu Nana”

„Ove nagrade za film „Motel Nana’ pripadaju celoj ekipi, a to su upravo prijateqi“, rekao je on. Velinovi} je proglasio zvani~no zatvorenim 39. Sofest na kojem je od 2. jula u takmi~arskom programu prikazano sedam srpskih filmova snimqenih u proteklih godinu dana. Nakon toga publici su se poklonili glavna glumica starog hit filma „Qubav i moda“ Beba Lon~ar i rediteq Qubomir Radi~evi}. Digi-

Rediteqka Iva Milo{evi}

- Ideja da se mirakl u {est slika „Glorija“ prika`e kao mjuzikl na tragu je uspeha mjuzikla „Maratonci“ u Pozori{tu na Terazijama i velikog broja predstava na Brodveju, koji i najozbiqnija dela svetske literature pretvara u mjuzikle-dodao je ]irilov. Komad „Glorija“, sme{ten u malo mesto u Dalmaciji, govori o nedozvoqenoj qubavi mladog sve{tenika i ~asne sestre, prikazuju}i `ivot kao oscilovawe izme|u dogme i individualne slobode. Rediteqka Iva Milo{evi} izjavila je da ju je poziv da radi ovu predstavu iznenadio jer joj je bilo neobi~no da se mjuzikl de{ava u crkvi. - Me|utim, shvatila sam da je u fokusu qubavna pri~a, sa tragi~nim krajem. Klerikalna dimenzija je mawe zastupqena, a

ima i duhovitih elemenata. S obzirom na miqe Mediterana i vreme - sredinu 50-ih godina 20. veka, krenula sam od slika iz filmova Federika Felinija i italijanskog neorealizm- rekla je ona.- Mislim da smo prona{li adekvatan stil muzi~ke melodrame uz koju mo`emo svi da se i nasmejemo i zapla~emo. Slavni kompozitor Kova~ primetio je da je „u popularnoj muzici bio najja~i u te{kim baladama“, dok je za ovu predstavu „ideja - mir crkve, ose}aj dok se stoji i moli i ose}aj dramske qubavi, tako da }e u muzici biti dosta kontrasta.“ Nisam odustao od jake melodije i ritmi~nosti. [to se ti~e stila, to nije ni rok, ni klasika ni etno, ali u principu - to sam ja- rekao je Kova~. (Tanjug)

Posveta novom talasu

}awe na najsjajniji period kulturnog udara koji je obele`io osamdesete godine u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Qubqani... Novi talas stigao je „Paket aran`manom „1980. godine i pomerio dr`avu, tada ve} na izmaku snaga, donev{i novu energiju i kulturnu motivaciju - saop{tio je Belef.

talizovana kopija tog filma, koju je pripremila Jugoslovenska kinoteka, prikazana je u okviru sve~ane ceremonije zatvarawa festivala.“Qubav i moda“ snimqena je pre ta~no 50 godina. Time je Sofest obele`io ovaj jubilej, a predsednica Odbora festivala Gorica Mojovi} najavila je da }e se i narednih godina na Sofestu obra}ati pa`wa na zna~ajne datume iz istorije srpske kinematografije.

NA INTERNACIONALNOM FESTIVALU U KARLOVIM VARIMA

Pozitivne kritike Koqevi}evom filmu Publika i filmski kriti~ari pozitivno su ocenili novi film Sr|ana Koqevi}a „@ena sa slomqenim nosem“, koji je ovih dana prikazan na 45. Internacionalnom filmskom festivalu u Karlo-

cident mo`e da prouzrokuje niz doga|awa, koji se mogu utkati u filmsku pri~u“. „Ovaj film zaslu`uje da bude prikazivan na festivalima i da se pa`wa zaslu`eno usmeri na glav-

MUZI^KI PROGRAM BELEFA

Muzi~ki program „Beogradskog letweg festivala“ (Belef), koji }e biti odr`an od 16. jula do 8. avgusta, bi}e posve}en 30. godi{wici novog talasa, a nastupi}e wegovi u~esnici „Elektri~ni orgazam“, Jura Stubli} i „Film“, „Disciplina ki~me“ i drugi. - Slogan Belefa „Na novom talasu“ do{ao je kao logi~no podse-

25

Kako je najavqeno, koncerti }e biti odr`avani od 21 ~as na sceni iza Galerije Prirodwa~kog muzeja, na Malom Kalemegdanu u Beogradu, a prvi nastup 16. jula predvi|en je za „Disciplinu ki~me“, uz mladi sastav „Metak za zlikovca“. Slovena~ki kantautor Zoran Predin nastupi}e 17. jula, a 18. jul je ostavqen za predstavnike Pop-

boksove „Nove srpske scene“ alternativne sastave „Ne`ni Dalibor“ i „Repetitor“, kao i andergraund veterane „Supernaut“. „Elektri~ni orgazam“, koji obele`ava 30 godina rada kao jedini preostali u~esnik kqu~nog albuma beogradskog novog talasa „Paket aran`mana“ (1981), sni-

mqenog sa „Idolima“ i „[arlom akrobatom“, nastupi}e na „Belefu“ 23. jula. To ve~e pozornicu sa wima }e podeliti gara`ni sastav „Kazna za u{i“.Kako je najavqeno, 24. jula svira}e novotalasni prvoborac iz Zagreba Jura Stubli} i wegov „Film“, a idu}e ve~e pripada mladim snagama iz Beograda „Ola Horhe“ i „Petrol“, i „Gatuzu“ iz Zagreba. Za 30. jul predvi|en je biv{i peva~ „Prqavog kazali{ta“ Davorin Bogovi} iz Zagreba, a isto ve~e nastupi}e i mladi beogradski sastav „Izdr`i ribice“. Alternativni veterani „Darkvud dab“ nastupaju 31. jula, mla|i sastavi „Lira vega“, „Pope~iteqi“ i „Multietni~ka atrakcija“ 1. avgusta, a 6. avgusta novosadski „Obojeni program“ i nova pop senzacija „Svi na pod“. Prvoborci jugoslovenskog panka „Pankrti“ iz Qubqane svira}e 7. avgusta uz doma}e „Gengbengers“, a zavr{no ve~e 8. avgusta ostavqeno je za alternativce „@ene kese“, „Virvel“ i „Trans Balkan dezorganizaj{n“. - „Belef“spaja staro sa novim, budu}i da muzi~ko putovawe koje je obele`je ovogodi{weg festivala traje i preko devedesetih, „Obojenogprograma“, „Darkvud daba“, „@ena kesa, „Ne`nog Dalibora“..., a zavr{ava se u novom milenijumu bendovima poput „Petrola“, „Repetitora...“, navodi Belef.

Ekipa filma na festivalu u Karlovim Varima

vim Varima, saop{tio je distributer „Tak“.Vode}i filmski kriti~ar filmskog magazina „Skrin dejli“ Mark Adams je napisao da je „zanosna i intrigantna Koqevi}eva drama na momente posebno dirqiva pri~a o tome kako jedan in-

ne glumce, Neboj{u Glogovca, Anicu Dobru i Branku Kati}’’, ocenio je Adams. Po mi{qewu kriti~ara „Holivud reportera“ Reja Beneta, Koqevi}ev film je „visprena i na neki na~in izvrnuta pri~a o tome kako

suicidna majka i wena napu{tena beba mogu povezati potpune strance i dovesti do neo~ekivanih obrta“. „Divna me{avina zanimqivih likova, muzike Marija [najdera, scenarija, re`ije i glume, ne samo da mo`e dovesti do uspeha na me|unarodnoj sceni, ve} i dokazati kako uprkos nizu nesre}nih trenutaka, mo`emo o~ekivati sre}u’’, navedeno je u ~lanku „Holivud reportera“. „@ena sa slomqenim nosem“ je drugi film autora ostvarewa „Sivi kamion crvene boje“ (2004), koji je imao veoma uspe{nu distribuciju u Evropi i u Srbiji, a osvojio je ~ak 11 me|unarodnih i 13 doma}ih nagrada. Premijera filma „@ena sa slomqenim nosem’’ u Beogradu se o~ekuje na jesen, a u gluma~koj ekipi su Vuk Kosti}, Nada [argin, Jasna @alica, Nikola Rako~evi}, Dubravka Kovjani}, Vojin ]etkovi}, Qubomir Bandovi}, Rada \uri~in, Miodrag Milovanov i Nikola \uri~ko.

„ZLATNA GREDA” U STOTOM IZDAWU

Od{krinuta vrata List za kwi`evnost, umetnost, kulturu i mi{qewe „Zlatna greda“ nedavno je iza{ao pod rednim brojem 100! Dru{tvo kwi`evnika Vojvodine je u ovaj izdava~ki poduhvat krenulo jo{ 2001, da bi u vremenu za kulturu i periodiku te`em nego {to je bilo tada uspelo da dogura do zavidne i okrugle cifre. I u stotom broju, kao i onima pre wega, sadr`aj objediwuju poglavqa posve}ena prozi, poeziji, mi{qewu, dokumentima, dosijeima, vestima... Glavni i odgovorni urednik „Zlatne grede“ Jovan Zivlak, povodom izlaska 100. broja, s neskrivenom gor~inom kazuje kako se list rodio, rastao, razvijao i potvr|ivao u za kulturu i umetnost nezahvalnom trenutku kada su tr`i{te i politika postali globalni amblemi u dobu simulacije i nasiqa. „Ali, bez obzira na `alopojke, „Greda“, koja je najavqena sumornim stihovima Laze Kosti}a iz

„Spomena na Ruvarca“, gde je veliki pesnik tra`io re~i i slike podobne tamnim pitawima o spasewu, otvorila je svoje stranice da na wima obelodawuje ~inove nove kwi`evnosti, koja je stizala odasvud: iz na{eg jezika, iz na{e zemqe, najpre od pisaca sredwe i no-

vije generacije, iz ameri~ke kwi`evnosti, engleske, francuske, skandinavske, ali i kwi`evnosti Rusije, Ju`ne Amerike, Ukrajine, Ma|arske, Bugarske, Tibeta ili Nigerije“, pi{e Zivlak. Iako prvenstveno posve}ena prozi i poeziji, „Zlatna greda“ je objavqivala i tekstove zna~ajnih mislilaca, filozofa postmoderne ili postprosvetiteqske Evrope i Amerike. U 100. broju to najboqe ilustruju tekstovi Alana Badjua i @aka Ransijera. Za kraj svoj uvodnog teksta o jubileju, Jovan Zivlak }e ponoviti svojevrsna na~ela proklamovana jo{ na po~etku, a ona se ti~u poku{aja da se stvori nova percepcija i osetqivost za razlike, za pronicawe onog jo{ neizgovorenog i nenapisanog. „Zlatna greda“ je tu da bi vrata za kriti~ki govor i mi{qewe, dijalog, znawe i skepsu, svet i istoriju, ostala otvorena. I. Buri}


GLOBUS

~etvrtak8.jul2010.

Finci najboqe nose `ene inska je drugu godinu za redom osvojila zlatnu medaqu na Svetskom {ampionatu u no{ewu `ena odr`anom u mestu Sonkajervi, u centru Finske, saop{tili su organizatori. Taisto Mietinen koji je bio pobednik i pro{le godine, za jedan minut i ~etiri sekunde pretra~ao je stazu duga~ku 250 metara, na kojoj su bile dve prepone i jedna bara, nose}i Kristinu Hapanen na le|ima. Za 15 godina koliko se odr`ava takmi~ewe selo Sonkajervi koje se nalazi 490 kilometara severno od Helsinkija, pro~ulo se {irom sveta pa je ove godine u~estvovala 51 ekipa iz 13 zemqa, me|u kojima su Australija, SAD i Ujediweni Arapski

F

Kad ti se ba{ jede hot-dog... ampion u pre`deravawu napao policajce na takmi~ewu za najve}i broj pojedenih hot-dogova. Takeru Kobaja{i iz Japana upao je na takmi~ewe u pre`deravawu u Wujorku u trenutku kada je wegov quti rival Xoi ^estnat bio progla{avan za pobednika. Kobaja{i, ~iji je nadimak u krugovima "gladnica" Cunami, presko~io je barijeru, popeo se na binu a zatim se potukao sa policajcima koji su poku{ali da ga spre~e. Razlog za wegov bes bio je {to mu organizatori nisu dozvolili da ove godine u~estvuje na takmi~ewu, zbog spornih stavki u ugovoru koji im je dostavio.

[

Emirati. Takmi~ewe je inspirisano legendom o lokalnom banditu koji je hiqadu osam-

sto i neke `iveo u {umi a iz okolnih sela krao hranu - i ponekad `ene.

Takmi~ewu je prisustvovalo izme|u 40.000 i 50.000 qudi, a pobednik ^estnat osvojio je

Pirati u britanskoj {upi o{to je pogledao "Pirate sa Kariba" jedan penzioner iz Velike Britanije re{io je da "par~e pustolovine" dovu~e i u svoju {upu. Xek Sperou iz Eseksa "sredio je" svoju {upu da podse}a na gusarsku jazbinu, ili ~ak mo`da "Crni biser" iz popularne fran{ize. Sa krova se vijori zastava, umesto stolova i stolica nalaze se ba~ve sa rumom, a gospodin Rex Miler ~ak poseduje i papagaja. Da nije re~ samo o qubavi koju gaji prema svemu {to je studio "Dizni" uradio "u saradwi" sa Xonijem Depom, govori i ~iwenica da je Miler postao lokalna zvezda, a nedavno je osvojio i nagradu od hiqadu funti za "najboqu {upu u Eseksu".

P

Papagaj leti ukrivo edan Danac tu`io je uzgajiva~a koji mu je prodao kakadua koji ne leti pravolinijski, prenose agencije. Neimenovani kupac tu`io je uzgajiva~a iz Austrije koji mu je prodao papagaja Sepija, rekav{i mu da je potpuno zdrav. Me|utim, novi vlasnik utvrdio je da ptica leti ukrivo, i to zbog poreme}aja u organizmu koji mu remeti balans. Revoltirani kupac tu`io je prodavca sudu u Klagenfurtu. Ceo slu~aj izazvao je veliku pa`wu austrijske {tampe, naro~i-

J

rovalnik u Xorxiji upao je u ku}u da bi se okupao. Mu{karac ~ije ime nije saop{teno provalio je u popodnevnim

~asovima u ku}u u Rozvelu, dok je vlasnica bila na poslu. Kada je do{la ku}i, shvatila je da nije sama i da iz kupatila dopire zvuk vode koja te~e. U{la je u kupatilo i zatekla provalnika kako se tu{ira. Zapawena vlasnica ku}e poku{ala je da ga izbaci, ali joj je on odbrusio da je "vojvoda od Nema~ke" i da ne sme tako da mu se obra}a. Vlasnica je onda pozvala policiju, koja je brzo stigla i uhapsila "vojvodu". On }e biti optu`en za provalu, i sme{ten je u zatvor u okrugu Fulton.

Englezi prvaci u ga|awu jajima jednom engleskom selu odr`ano je Svetsko prvenstvo u ga|awu jajima, a pobedili su doma}ini. Takmi~ewe se tradicionalno odr`ava u Svetonu u Linkoln{iru, a ove godine u~estvovali su timovi iz Engleske, Velsa, Nema~ke, Holandije i SAD. Discipline su razli~ite - od {tafete sa prosle|ivawem jaja na stazi od 100 metara, dobacivawa jajetom sa {to ve}e razdaqine, pa do ga|awa "`ivih me-

U

ta" jajima, gde se ocewuju preciznost i daqina. Posebno je zanimqiva disciplina "ruski rulet", gde takmi~ari razbijaju jaja sebi o glavu, dok me|u kuvanima ne prona|u `ivo jaje. Takmi~ewem je rukovodio predsednik Svetske federacije baca~a jaja Endi Danlop, a celokupan prihod sa prvenstva upla}en je Crvenom krstu, istra`ivawu leukemije, Linkoln{irskoj vazdu{noj ambulanti i jo{ nekim dobrotvornim dru{tvima.

20.000 dolara tako {to je pojeo 54 hot-doga za samo deset minuta.

Pekmez od Dajanine kose jednoj londonskoj galeriji na prodaju je ponu|en pekmez napravqen od kose pokojne britanske princeze Dajane. "Okultni pekmez" je eksponat na izlo`bi nadrealisti~ke umetnosti u londonskoj galeriji "Barbikan" na kojoj su izlo`eni i radovi Salvadora Dalija i Renea Magrita. "Xem, koji ko{ta 7,60 dolara po tegli, istovremeno je umet-

U Zabrawen ulazak p~elama i patkama U

to kada su u sudu uprili~eni demonstracija i ve{ta~ewe. Papagaj Sepi morao je da leti nekoliko krugova pred komisijom koja je ocewivala wegov let. "Ne{to nije u redu sa ovom pticom", prokomentarisao je ve{tak Aleksandar Rabi~. Ptica }e biti podvrgnuta dodatnim analizama, a sudski tro{kovi ve} prevazilaze wenu vrednost, po{to su dostigli brojku od oko 10.000 evra, a kona~no stawe papagaja bi}e poznato tek za dva do tri meseca.

Zauzeto, tu{iram se P

DNEVNIK

c m y

26

koliko `elite "mir i ti{inu", posetite Firhol, selo u [kotskoj u kojoj ni p~ela ne sme da prozuji pored vas... Stanovnici sela Firhol u [kotskoj, svi stariji od 45 godina, smislili su neobi~an na~in da zagarantuju sebi malo mira. 2003. go-

dine doneli su "zakon" kojim je "svemu {to pravi bilo kakvu buku" zabrawen ulazak u selo. Tu spadaju patke, golubovi, p~ele i deca. Deca bi svojom igrom naru{ila wihov spokoj, pa je zakonom predvi|eno da svi oni koji po`ele da kupe ku}u u ovom selu moraju da imaju "bar 45 godina ili vi{e". Unuci i deca stanovnika smeju da dolaze u posete, ali ne i da se zadr`avaju.

ni~ko delo i hrana. Poslastica je napravqena od deli}a vlasi kose pokojne princeze, xina, mleka i {e}era, a ukus podse}a na kondenzovano mleko", rekao je tvorac pekmeza Sem Bompas. On ka`e da se na ovaj potez odlu~io jer `eli qude posta}i da vi{e razmi{qaju o marketingu u prehrambenoj industriji. Pramen kose pokojne princeze kupio je za deset dolara na sajtu "eBay" od ameri~kog trgovca koji sakupqa kosu slavnih i prodaje je u izuzetno malim koli~inama.

Krave vole [ekspira akon eksperimenta pri kojem je otkriveno da krave daju vi{e mleka kada slu{aju laganu muziku, nau~nici su

N

zorske" za grupu krava na farmi blizu Kenta. Scene u kojima mu{karac zavodi dve `ene pove}ale su

Kakvu buku pravi ova vuvuzela uvelir iz Linca u Austriji Klemenc Pointer je za jednog ruskog klijenta izradio vuvuzelu ukra{enu belim zlatom i dijamantima.

J

Neimenovani ruski beznismen, kupac luksuzne verzije omiqenog rekvizita navija~a na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Ju`noj Africi, namerava da je pokloni jednom ju`noafri~kom poslovnom partneru 11. jula, na dan odigravawe finalne utakmice na Svetskom kupu. Ova specijalna vuvuzela pravi buku od 130 decibela, kao i svaka druga, ali zato ko{ta "tri~avih" 17.000 evra.

Ruskiwa „otela� Roberta Patinsona S

sproveli jo{ jedan - kravama se dopadaju "Romeo i Julija", "Otelo", "Kraq Lir"... Pozori{na trupa "Changeling" specijalizovana za izvo|ewe [ekspira na otvorenom, izvela je "Vesele `ene Vind-

proizvodwu mleka za ~etiri odsto. "Izabrali smo lirske i opu{taju}e scene. Nismo hteli da izvodimo 'Hamleta' kako ne bismo uznemirili goveda", rekao je jedan od glumaca.

vi smo u nekom momentu bili smrtno zaqubqeni u neku glumicu, glumca, peva~a... ali sve {to smo ikada uradili kako bismo qubav sproveli u delo jeste to {to smo lepili wihove postere po zidovima. Posteri izgleda nisu bili dovoqni jednoj Ruskiwi koju je snimila kamera u jednom tr`nom centru kako ispred bioskopa "kida" Roberta Patinsona, napravqenog od kartona u prirodnoj veli~ini, a onda be`i sa mesta zlo~ina. Koliko se zna, jo{ uvek nije uhva}ena.


DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak8.jul2010.

27

IZDAJEM sobu sa 2 le`aja i kupatilom za Exit. Obezbe|en parking za vozila. Zoran. Telefon 063/1305952. 3626

U KUMBORU, Crna Gora apartman i sobe www.apartments-zivanovic.com Telefoni: 021/461072, 021/6465768, 0038231684719, 064/1501447. 2154 ZLATIBOR, apartmani za 3, 4 i 8 osoba sa velikim dvori{tem. Telefoni: 031/518-746, 064/4332-717. 3038 AKO @ELITE letovati u Bolu na Bra~u, izdajem dvosoban stan i dvokrevetne sobe. Milica. Telefon +385-91-890-4403. 4220

SUTOMORE, izdajem apartmane i sobe sa upotrebom kupatila i kuhiwe. Povoqno. Telefoni: 021/530309, 021/898-568 i 064/165-7393. 4347

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 4333 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 4334

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 4335

IZDAJEM garsoweru, Cara Du{ana, okre~ena ~isto, 4 sprat, lift, 2 le`aja, {poret, fri`ider, kablovska, 120E. Zvati posle 12. Telefon 063/506-506. 3999 IZDAJEM jednosoban kompletno name{ten nov, stan 28m2, ul. Branimira ]osi}a br.5, tre}i sprat, cena 150E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 4375 IZDAJEM dvosoban prazan stan, samo kuhiwski elementi ul. Novosadskog sajma br. 58. prvi sprat. Cena ; 170Eura. Telefon 021/544540, 063/517-290. 4376 IZDAJEM jednosoban kompletno neme{ten stan kod Betanije, ul. Bogdana Garabantina 12. drugi sprat 40m2, cena 160e. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 4377 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 4378 IZDAJEM nov stan 44 m2 name{ten komplet, Somborski bulevar, cena 160E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 4381 IZDAJEM prazan nov, trosoban stan sa kuhiwskim elementima Agusta Cesarca 65m2. Telefoni: 064/09-07889, 021/547-320. 4382 IZDAJEM odmah useqiv jednoiposoban stan na Novom nasequ, Ul. Mom~ila Tapavice, prvi sprat, 41m2. Telefon: 063/8944-168. 4384 IZDAJEM nov dvosoban kompletno name{ten stan, klima. Kod Futo{ke pijace, N. sajma 7 zgrada sa portirom, cena: 200E + depozit. Telefon 063/8606010. 3788


28

OGLASI z ^ITUQE

~etvrtak8.jul2010.

IZDAJEM stan za Exit sa kuptilom, kuhiwom i 16 le`ajeva. Obezbe|en parking. Zoran. Telefon 063/1305952. 3624 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru 32m2, CG, prvi sprat, lift, ul. Kisa~ka, cena dogovor, mo}e na du`i period. Telefon 064/1557510. 4002 IZDAJEM stanove u Jevrejskoj 23. Jednoiposoban 35m2, garsowera. Kompletno sre|eni, klima, tv, fri`ider... Telefoni: 063/500346, 060/500-3460. 4134 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Novoj Detelinari. Telefon 062/852-1215. 4200 IZDAJEM odmah useqivu, kompletno name{tenu garsoweru na Bulevaru oslobo|ewa. Telefoni: 021/468294, 063/82-27-209. 4267 IZDAJEM bra~nom paru name{ten jednoiposoban stan od 43m2 u Gagarinovoj ulici. Telefon: 6369-796 i 062/187-2060. 4287 IZDAJEM komforan garsoweru centar 30m2, kablovska, ve{ ma{ina, 150E. Telefon: 552-270 i 064/11-36076. 4293 IZDAJEM name{ten, jednosoban stan (dve sobe, dva le`aja), Bra}e Ribnikara. Cena 150evra. Telefoni: 063/8-453-577, 6369-400. 4294 GRBAVICA blizu Limanske pijace, izdajem dvosoban, name{ten, komforan stan, 57m2+terasa sa vm, cg, ktv, telefonom i klimom. Telefon 063/433763. 4392

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna. 4407

PRODAJEM novu useqivu garsoweru od 26.m2. na Novoj Detelinari. Telefon 63-41521. 4009 PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534505. 30001

BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 30002

BULEVAR KRAQA PETRA I, renoviran, ukwi`en, odmah useqiv, dvoiposoban stan, 58m2, visoki parter, terasa, podrumska ostava. Telefoni: 064/150-68-14 i 064/266-4107. 4421 PRODAJEM trosoban stan 72m2, ugao Novosadskog sajma i Bul. oslobo|ewa, investitor „Invent“, izvo|a~ „Budu}nost“, ukwi`en, povra}aj PDV-a, mogu} kredit, useqiv kraj jula. Povoqno, bez posrednika. Telefon 063/587-774. 4204

EKSKLUZIVNA PONUDA - useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421437, 063/534-505. 30003

NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem nov odmah useqiv ~etvorosoban stan kod Sajma 86m2, cena 930E/m2, sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 4379 PRODAJEM nov 4-soban 90 m2 ]irpanova ukwi`en 98.000E. Telefon 064/09-07889, 021/547-919. 4383

U CENTRU Budisave, ku}a sa lokalom i ukwi`eni svi pomo}ni objekti sa vinogradom 2220m2. Telefon: 064/582-0516, 064/874-7458. 4353 PRODAJEM deqiv plac, bawa Vrdnik, 12.000m2, 1/1, . Cena 2.5e/m2. Hitno! Telefoni: 021/527-871, 061/654-5-668. 4370 PRODAJEM sala{ sa 12 jutara obradivog zemqi{ta. Telefon 021/847-254. 4179 PRODAJEM 10 jutara zemqe u Jasku, blizu Fabrike vode, hladwa~e, 800m od asfalta, ispitana za vo}wake i vinograde. Telefon 064/401-41-80. 4268 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15050m2, put i svi prikqu~ci, lep pogled 5,5E/m2 ili gra|evinske parcele 7E/m2 hitno. Telefon 069/314-37-14. 4351 PRODAJEM plac u Rumenci, 1738m2, front 12 m, na glavnom putu, pored kanala, za svaku izgradwu, sa kompletnom infrastrukturom. Telefon 6338818, 063/524-391, 6215-303. 3942

NOVO NASEQE ku}a 150m2 se izdaje za predstavni{tvo, agencije, ordinaciju, veleprodaju (bilo predstavni{tvo Kirbija). Telefon, SBB, grejawe gas. Telefon 063/252-1101. 3983

IZDAJEM lokal 20m2 250evra mese~no. Jevrejska 23, preko puta „Planete“. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460. 4133 IZDAJEM ekstra sre|ene kancelarije, centar, obezbe|en parking i lokal Beogradski kej 31, 123m2, pogodan kafi}, restora. Telefon 021/452-022, 063/408-385. 4359 IZDAJEM lokal, Ba~ka Palanka - Zanatski centar, 68m2 i lokal - Detelinara, Pariske komune 8-52, 63m2, pogodan za sve delatnostio. Telefon 021/452-022, 063/408-385. 4360 IZDAJEM lokale u Karlovcima: Preradovi}eva 6 (Zelena pijaca) - 33m2 i Patrijarha Raja~i}a 7 45m2-pogodni za sve delatnosti. Telefon 021/452-022 063/408-385. 4362 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 422-439 ili 063/534-505. 30004

OTKUPQUJEM sve vrste automobila mogu i havarisana. Dolazak, procena ispalata odmah. Telefoni: 824-885, 064/150-1200. 2940

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: fert gredica, betonskih stubova, obrada armature, cement, cigla, blokovi, ispuna, {qunak, komplet materijal, na adresu. Telefoni: 021/847034, 063/500-570. 3883

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 3878 ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno. Telefon 063/842-24-716, 063/842-26848, 021/500-612. 4004

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 40E. Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen, Telefoni: 421-516, 064/157-2514. 4336 NOVIJI kolor televizori, E72, 100 programa, TXT! Vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen!. Telefoni: 421-516, 064/157-25-14. 4337 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore. Dolazak, isplata odmah! Non stop, Mladen. Telefoni: 021/421516, 064/1572514. 4339

DNEVNIK

Posledwe zbogom po{tovanoj priji

i

Sofiji Vi|ikant PRIMAM u stalni radni odnos lift - montera sa iskustvom ili univerzalnog majstora sa poznavawe bravarskih elektromehani~arskih, vodoinstalaterskih, greja~ki. Tel. 065/501-44-77. 4174

nastavnici u penziji iz Koviqa Porodice: Ga}a{ i Mihajlovi}.

4460

Posledwi sestri

pozdrav

jedinoj

KUPUJEM starije ~asopise, muzi~ke, filmske, ilustrovane, gramofonske plo~e, LP I SINGL, bioskopske plakate, fotografije, potpise poznatih i stare ulaznice. Tel. 063/771-7199. 1798

Drenki Aksin ro|. Je~inac Ve~no }e tugovati za wom: sestra Milica i sestri}i Mima i \or|e sa porodicama.

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846. 3973 OBU]ARI ure|aj za lako va|ewe eksera. Toplotni regulator do 30 stepeni C, digitalni mera~ temperature do 1.000 stepeni C. Telefon 021/371-084. 4121 KURANSKO LE^EWE - sve pomo}i, nervna oboqewa, nesanica, strah, n. energije, sloga-brak, vratiti voqenu osobu, vrati voqu za sre}u, uspeh. Tel. 062/178-09-71. 4371

4443

Posledwi pozdrav dragoj mami

Drenki Aksin ro|. Je~inac

od sina Miodraga sa porodicom.

4445

Dana, 6. 7. 2010. godine preminuo je u 85. godini

Posledwi pozdrav dragoj mami

Ante Piqi}

Drenki Aksin

Sahrana je u ~etvrtak, 8. 7. 2010. godine, u 12 ~asova, na grobqu u Rumenci. O`alo{}ena supruga Angelina.

ro|. Je~inac od }erke Biqane sa porodicom.

4466

Tu`nim srcem javqamo da je 7. 7. 2010. godine u 82. godini preminula nama draga mama, baka i prabaka

4444

Danas Ti je ro|endan

Vladimir Grandi} 1978 - 2009.

An|a Gelo POTREBNA 3 mesara:jedan za rad u klanici, dva mesara za prodavnicu i tehnolog sa radnim iskustvom 5 godina. Telefoni: 063/500-418, 021/870-604. 3153

dragoj

Sahrana je u ~etvrtak, 8. 7. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Beo~inu.

Kako da Ti ~estitamo, tugo na{a.

O`alo{}ene porodice: Kajzer i Adamovi}. 4465

4446


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Preminula je na{a draga majka

Posledwi pozdrav

JEDNOGODI[WI POMEN voqenoj

Du{anka - Cica Srdi}

~etvrtak8.jul2010.

JEDNOGODI[WI POMEN

Sahrana je u petak, 9. 7. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Dragoslavu Tosunovi}u

od ujaka \or|a sa porodicom.

Tvoji najmiliji: }erke Milica i Nata{a sa porodicama.

4434

4441

Posledwi pozdrav

Posledwi suprugu

pozdrav

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

voqenom suprugu

\uri [wegoti

ro|. Kne`evi}

Posledwi pozdrav dragom

dragom

Julijani Sremac

Goranu Kutuzovu

obele`i}emo u petak, 9. 7. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

obele`i}emo u petak, 9. 7. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

]erke: Ivana i Jovana.

29

Aslani Isak

Pamti}emo Vas plemenitog, iskrenog i blagog, kao odlike Va{e dobrote. Bili ste nam vi{e od prijateqa.

Sahrana je danas, 8. 7. 2010. godine, na Veterni~kom grobqu, u 15 ~asova.

Tu`ni: Stevan Aladi} sa }erkama i unucima.

O`alo{}ena supruga Stana.

1939 - 2010.

4400

4408

POMEN Danas, 8. 7. 2010. godine navr{avaju se tri godine od kako nije sa nama

Danas, 8. jula 2010. godine navr{i}e se 40 tu`nih dana od kako nije sa nama na{ zet

Supruga Ivana.

4396

\urici [wegoti

od brata Ne|e iz Bukovca sa porodicom.

\urici [wegoti

Sa qubavqu ~uvamo uspomenu na wega.

Tu`ni su dani bez tebe...

Porodica Jovi~i}.

Tvoji: tast Dane, ta{ta Stana sa porodicom.

4435

4398

4395

Slavica Latal Sahrana je danas, 8. 7. 2010. godine, na mesnom grobqu u Staroj Pazovi. Porodica Latal. 4423

Sofiji Vi|ikant

Danas, 8. jula 2010. navr{i}e se 40 tu`nih dana od kako nije sa nama

Dragan Pu{kar

1923 - 2010.

O`alo{}eni: tetka Mira, te~a Sava i brat Rade.

Zoran [ukovi}

Ratko Jovi~i}

Supruga Vladanka i }erka Jelena.

Posledwi pozdrav dragoj

\urici [wegoti

DVOGODI[WI POMEN

Sahrana je danas, 8. 7. 2010. godine, u 16 sati, na Bukova~kom grobqu.

4437

Posledwi pozdrav dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

4397

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Dve godine su pro{le od kako nisi sa nama. Ostavio si tragove koji se ne mogu izbrisati, se}awe i uspomene koje ne blede, plemenitost i dobrotu koja se pamti, tugu i veliku bol za tobom.

Tvoja supruga Qiqana, sinovi Aleksandar i Igor, unu~ad Marko i Filip.

Kum Kosta sa porodicom.

Zoran [ukovi} Zoki Qubice, s ponosom te pomiwemo ja i na{ sin Danilo, ostali smo sami, bez tebe i tu`an je svaki dan, sat... Nedostaje{ nam O`alo{}eni: supruga Mirjana i sin Danilo.

4436

Drenka Aksin

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj

4393

4357

4432

Posledwi pozdrav kom{iji, predsedniku skup{tine stanara

1937 - 2010.

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj, voqenoj i nikad pre`aqenoj supruzi, majci i baki

Sahrana je danas, 8. 7. 2010. godine, u 13 sati, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 4439

POMEN Danas, 8. jula je godinu dana bez na{eg dragog

Sofiji Vi|ikant

Mla|enu Marinu Stanari Cara Du{ana 56, 56a i 58.

Mr. ph. Ru`ici Stoji} dava}emo u subotu, 10. jula 2010. u 11 ~asova, na Novom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 4391

4385

POMEN

od: supruga Rade, sina Petra, snaje Dragice, unuke Sofije i unuka Radovana.

Sahrana drage nam pokojnice obavi}e se 8. 7. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gorwekoviqskom grobqu.

4430

TU@NO SE]AWE

8. 7. 2001 - 8. 7. 2010.

Osam godina nisi sa nama, ~uvamo te u na{im mislima i srcima.

Milenka Popovi}a

Sa tugom i po{tovawem ga se se}aju: supruga Rada, porodice Popovi}, Vasi}, Mla|o, Drena, Stanko, Rajko, Stevo sa porodicom, Marinko sa porodicom i setra Koviqka.

4452

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a majka i baka

Zorka Ajeti ro|. Auli} 1933 - 2010.

Jovanu Siminu iz Koviqa

Sava @e`eq

Sa nama si u mislima zauvek. Tvoji: supruga i }erka @i`a sa porodicom.

Tvoja porodica.

4372

4373

posle kratke i te{ke bolesti preminula u 77. godini. Sahrana na{e majke je danas, 8. 7. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Starim Ledincima. O`alo{}eni: sinovi Nedeqko i Safet i }erka Anica sa porodicama. 4415


06.30 08.30 09.00 09.30 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.05 14.30 14.50 15.00 15.05 17.00 17.20 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 00.05 01.55

TV PROGRAM

~etvrtak8.jul2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Infant Plej gejms PCTV Centar sveta Kuhiwica Vesti Kosmos Garsowera Svetkovine ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Elizina k}i TV Dnevnik Tajna hrane: Tre{wa Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Egzit danas Tabloid Vojvo|anski dnevnik Info kult - vesti iz kulture Klasik rok Gruvawe Elizina k}i Svetkovine

Bila jednom jedna nedeqa (Panonija, 10.20) 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 12.30 14.00 14.50 15.30 16.00 16.45 17.30 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 00.10

Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Vili `eli da zna Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti U ogledalu Manastiri pored Dunava Vojvo|anske vesti Art-boks Vojvo|anske vesti Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Glas Amerike

06.05 08.00 09.00 10.05 10.35 11.00 12.00 12.15 12.30 12.45 13.30 15.10 16.03 17.30 18.25 19.00 19.30 20.10 21.10 23.39 00.30 00.53 01.35

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sala{ u Malom ritu Sasvim prirodno Svet ribolova Izvo|a~i Dnevnik Sport plus U zdravom telu Mesto zlo~ina Letwi bioskop: Titan p.z., film Beli soko, beli vuk Policajac sa Petlovog brda Beogradska hronika Tra`e}i Beograd Slagalica, kviz Dnevnik Policajac sa Petlovog brda Za{titnik Mesto zlo~ina Dnevnik Vremeplovac Zajedni~kim snagama, film

U letwem, opu{tenom „Tabloidu“ eskluzivni gosti su Milan Stankovi}, koji }e govoriti o svom nastupu u Oslu i Svetlana – Ceca Ra`natovi}, koja }e otkriti za{to je uvek tema `ute {tampe ~ak i kada nije na javnim mestima, a poku{a}e i da duhovito odgovori na pitawe da li joj je su|eno da se zaqubi u Novom Sadu... Urednik i voditeq: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 21.00)

07.00 08.30 08.55 09.25 09.45 10.25 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.05 14.20 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.00 23.45

Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Paideja Obrazovni program @ivot u rasejawu (ma|) Crtani film Porodica Serano 7. ukrajinski panorama Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Vi{wa Kop~eva tajna Aladinove avanture Neverovatne pri~e Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV Magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Igra Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano Kop~eva tajna Igra

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 13.10 14.05 14.45 15.10 16.00 16.35 16.45 17.05 17.30 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.15

Hrana i vino Srbija koju volim Integracija Moja porodica Objektiv Misterije KGB Sprint Vitra` Smrt {pijuna Buntovnici Neon siti Prizma Radionica Neon siti Objektiv (slov) Hrana i vino Objektiv (ma|) Popodnevni program Objektiv Moja porodica Rat svetova Smrt {pijunima Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

07.00 10.00 11.00 11.30 12.00 13.30

NHL Draft Ful Tilt poker Fudbal mondijal magazin NBA u`ivo, specijal Evroliga [ampionat finale: Kardif – Blekpul NHL Stenli kup, finale Mobil 1 Grid TVS Atletika Premijer liga, magazin Evroliga Profi boks Ful Tilt poker Svetski Sport magazin Premijer liga, magazin

15.30 17.30 18.00 19.00 19.30 20.00 21.15 23.00 00.00 00.30

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 ABS {ou, 18.00 Lek iz prirode, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sremske pri~e, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dokumentarni program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

14.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 21.55 00.00 00.35 01.30 02.25

Mika

(RTS 2, 01.30)

Zajedni~kim snagama

Tabloid

13.30

Egzit 2010. u`ivo

Deb Snajder

Svetlana – Ceca Ra`natovi}

07.00 08.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00

Gospodin ^u je stariji ~ovek koji je ve}i deo `ivota proveo izu~avaju}i i podu~avaju}i druge ve{tini tai-~i. Ostariv{i, po`eleo je da bude bli`i sa svojom porodicom i seli se kod sina. Gospodin ^u je celog `ivota `iveo u Pekingu, a wegov sin Aleks `ivi u Wujorku. Uloge: Sihung Lung, Bo Z. Vang, Deb Snajder Re`ija: Ang Li (RTS 1, 01.35)

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 13.05 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.10 23.15

Ninya ratnici Opasne igre Srce na dlanu ^ari Seks i grad Film: Potraga Film: Opasni heroj Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Doktor Mladen Foks vesti Film: Dugi je povratak do ku}e

07.00 07.30 07.55 08.19 08.56 09.11 10.05 10.35 11.00 11.31 12.03 12.58 14.00 14.27 14.41 15.25 15.50 16.32 17.30 18.03 18.36 19.20 19.49 20.15 21.55 22.56 23.26 23.57 00.31 00.57 01.30 04.31 05.28

DNEVNIK

c m y

30

Kuvati srcem Gomboce Mali medved Mi{a Ozi Bu Matemati~ke zagonetke Stepeni{te Igraj fudbal, budi sre}an U svetu Molitva nad Miyorom Trag u prostoru Guda~ki sekstet minhenske filharmonije Trezor Palete Matemati~ke zagonetke Stepeni{te Tehnologija danas Enciklopedija Bardovi teatra Biciklizam: Tur de Frans Spomenar Gomboce Mali medved Mi{a Ozi Bu Odbojka: Svetska liga, Srbija - Italija, prenos Izvo|a~i Metropolis Filozofija i... Mera za muziku Biciklizam: Tur de Frans Tehnologija danas Egzit 2010. u`ivo Trezor Odbojka: Svetska liga: Srbija - Italija (r)

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Izmisli ne{to Vesti B92 Nacionalna geografija Otvorena vrata Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Otvorena vrata Film: Gorko slatki `ivot Vesti B92 Indija Nacionalna geografija Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 Dobro jutro! Jovana i Sr|an 10.00 Film: Na mesto, gra|anine pokorni 11.45 Siti kids 12.00 Plavi an|eo 12.45 Siti 13.00 Silikonske lepotice 15.00 U tu|oj ko`i 15.30 Siti 16.00 More qubavi 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Valentina 18.00 Lola 19.00 Grand klub 19.15 U sosu 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Pare ili `ivot 21.00 Sve za qubav 22.30 Ni{ta za sakriti 23.30 Crna hronika 00.00 Film: Solo 02.00 Siti 02.10 Ekran 02.15 Film: Buntovnice 04.00 Film: Solo

Nikola Paunovi}

Sun~ane skale Druge ve~eri Festivala publici }e biti predstavqene budu}e zvezde muzi~ke scene. Ne treba zaboraviti da su se ba{ u ovom delu festivala pojavile neke od dana{wih zvezda kao {to su Nata{a Bekvalac, Danijel \oki}, Bojan Marovi}, Emina Jahovi}, Lejla Hot... (Ko{ava, 21.00) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 14.30 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 00.30 00.45 01.45 02.45 03.45 04.25 04.30

Adrijen Brodi

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters Ble~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Taina ^ovek lav Rebelde Tele{op Leto na Adi Tajanstvene pri~e Telemaster Zakumi Akvantura Sun~ane skale, direktan prenos Telemaster Iza le|a Tajanstvene pri~e Muzi~ki program Dokumentarni program Vremenska prognoza Akvantura

Solo 07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica Galaktika 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.30 Za dobar dan, nastavak 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica² 15.00 Dokumentarni program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Denis napast 20.00 Milica² 20.30 24 21.30 Film: Veliki udar 23.30 Svemirska krstarica Galaktika 00.30 Milica² 01.00 Film: Tvrda osmica 03.00 Gor{tak 04.00 Dokumentarni program 05.00 Film: Tvrda osmica (r)

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Vetar u le|a, 11.00 Zdrava logika, 11.30 @ivot na Marsum 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.20 [ampioni, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Vremeplov, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou

Vojska je stvorila androida – polu ~oveka, polu ma{ine, isprogramiranog da ubija. Posla}e ga u Latinsku Ameriku gde treba da pobije pobuwenike koji se bore da o~uvaju svoju slobodu. Ali ne{to kre}e naopako… Uloge: Mario van Pibls, Adrijen Brodi, Beri Korbin, Vilijem Sedler Re`ija: Norberto Barba (Pink, 00.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

~etvrtak8.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TITO U LOVU, LOV U POLITICI

31 8

Pi{e: Danilo Todorovi}

Patri{a Arket

SERIJA

Medijum Alison ima problema da ostati nepristrana u slu~aju kad joj se razviju maj~inski osje}aji prema tinejyeru koji je optu`en za ubistvo svog biv{eg {efa. Petnaest godina po{to je izgubila nero|enog sina, Alison sawa kako bi izgledao da je jo{ `iv... Uloge: Patri{a Arket, Yejk Veber, Miguel Sandoval, Sofija Vasilijeva, Marija Lark, An|elika Hjuston (Nova TV, 02.25) 08.10 08.30 10.30 12.30 13.10 14.10 16.10 18.25 19.15 20.05 21.05 22.05 23.30 00.30 01.00 01.30 02.25 03.20

Pepa, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Provereno Nejvi CIS Trenutak istine Nestali Seks i grad Bra~ne vode Ezo TV Medijum Mese~ari, film

08.00 Najgori poslovi u istoriji 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Raj na zemqi 10.00 Prerafaelitsko bratstvo: Viktorijanski revolucionari 10.30 Sudwi dan: Slike raja i pakla 11.00 U potrazi za [erlokom Holmsom 12.00 7.7. 2005. – Napad na London 13.30 Svet novca: Koka kola pred nestajawem? 14.00 Sicilijanske mumije 15.00 Ovo je civilizacija 16.00 Bizeovim stopama 17.00 [ta je donela industrijska revolucija 17.30 Raj na zemqi 18.00 Bo`ji rotvajler 19.00 Dansko re{ewe 20.00 Pri~a o hobitu 21.00 Tajni ratovi 22.00 Istina o... 23.00 Ovo je civilizacija 00.00 Bizeovim stopama 01.00 [ta je donela industrijska revolucija

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Siroma{ne bogata{ice Sa{a Posledwi beg sa Balkana 4. Nitro Kratko putovawe u raj Nevoqe 1 Seksi fudbalerke Qubavna pesma za Bobija Longa

06.00 Prole}ni raspust 07.25 Indijana Youns i posledwi krsta{ki pohod 09.35 Holivud na snimawu 10.05 @ivi dokaz 11.35 Bra}a Blum 13.30 Lovac na blago 15.20 Hana Montana/Majli Sajrus: Koncet - Najboqe od oba sveta 16.35 Vrhunska igra 18.35 Nalo`eni 20.05 Oluja rata 2 21.45 Na kraju sveta 23.15 Milioner s ulice 01.15 Mra~ni vitez

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.10 Put oko sveta u 80 vrtova: Ju`na Amerika, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.33 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.32 Jelovnici izgubqenog vremena 14.55 Leonardo Cohen specijal 15.25 Slatkica, film 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Dome, slatki dome 20.50 Otvoreno 21.55 Kratki susreti 22.30 Dnevnik 3 23.20 Dr Haus 00.05 Zatamwewe, film 01.40 Sutra je novi dan 02.25 Zakon i red

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Sudija Ejmi Meklove }erke Fojlov rat Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Brixis Fojlov rat Igra za opstanak Sudija Ejmi Ne{ Brixis Gardijan Skriveni zlo~ini Prsten odluke Zlo~ini iz pro{losti Zakon i red Ne{ Brixis

09.05 10.25 11.35 12.05 12.20 12.50 13.20 14.55 15.45 16.40 17.05 17.30 18.00 18.55 19.10 20.00 21.00 23.50 00.35 01.20

RTL ritam zona Nestala K.T.2 Ekskluziv Punom parom K.T.2 Najlep{i urok Los Viktorinos Nestala Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Ve~era za 5 Ekskluziv Ne daj se, Nina ^ak CSI L.A. Dragnet Kosti Astro {ou

SERIJA

CSI

E{li Yad

Zatamwewe Uprkos ~iwenici da joj je otac u detiwstvu ubio majku i izvr{io samoubistvo, mlada Yesika je postala izvrsna detektivka. Ipak, jo{ uvek je mu~e traume iz pro{losti, koje bezuspe{no poku{ava da prevlada alkoholom, povr{nim qubavnim vezama i brzim seksom... Uloge: E{li Yad, Endi Garsija, Semuel L. Yekson, Dejvid Strathern, Mark Pelegrino, Kamrin Manhajm Re`ija: Filip Kaufman (HRT 1, 00.05)

08.20 08.30 08.55 09.10 09.20 10.00

20.00 21.10 23.10 23.55 00.50

TV vrti} Garfild i prijateqi Igrajmo se! Italija Luckaste pa~je pustolovine Haidi Prenos sednice Hrvatskog sabora Crveni patuqak Drugo mi{qewe Trenutak spoznaje Skrivena Azija: Ratnici s ostrva Sumbe, dok. serija Zvezdane staze Sutra je novi dan Dubrovnik: Humanitarni teniski dvoboj: Ivani{evi} - Mekenro, prenos Afrovizija - emisija Ucena, film Zakon i red Sedam razdobqa roka [apta~ica duhovima

06.20 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.50

Bekstvo iz Sobibora S vetrom u le|a Gospodari horora @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Uteriva~ dugova Samanta Gospodari horora Bolna tajna @ene fudbalera Mafija{ki {ef Pruga Santa Fe

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Qubav bez izlaza Divqa reka CB4 Negde daleko Nedokazana krivica Carevo novo odelo Teorija prozora O{amu}eni i zbuweni Svi su ludi za Meri Qubav bez izlaza Dva Proro~anstvo

13.30 14.00 14.30 15.25 16.15 17.00 17.45

Kada policajci prona|u 84-godi{wu Rut Eliot mrtvu, oko we prona|u i wenih voqenih dvadeset ma~aka, ali vrlo brzo postaje jasno da gladne i zanemarene qubimice nisu nimalo odgovorne za vlasni~inu smrt... Uloge: Vilijam Petersen, Mary Helgenberger, Geri Durdan, Yory Eds, Pol Gilfoli Re`ija: Kventin Tarantino (RTL, 21.00)

Geri Durdan

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako se pravi? Megagraditeqi Auta po meri Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Megagraditeqi Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi? O~evidac Pobe}i od smrti Nevoqe u raju U deli}u sekunde Auta po meri Prqavi poslovi O~evidac

08.30 09.00 09.15 09.45 11.00 11.30 11.45 12.45 13.15 17.30 18.00 19.00 20.05 20.45 22.30 23.00 00.00

Fudbal Superbajk Automobilizam Biciklizam Fudbal Svi sportovi Kuglawe Fudbal Biciklizam Fudbal Najja~i ~ovek Biciklizam Fudbal Borila~ki sport Fudbal Biciklizam Rvawe

]osi}eva osveta Titu ada je re~ o lovovima s Titom, onda pres privilegijama u lovstvu, postoji jedna su{tinfiks „Titovi“ odgovara onome {to se deska razlika – trofeji odstreqene divqa~i nemaju {avalo, ali ]osi} koristi taj termin u tr`i{nu vrednost, ve} je trofej pre svega bio pipejorativnom smisu. Ne znam kako Titova lovitawe statusa i u dru{tvu i u lova~kim krugovima, {ta i Titove lovove do`ivqava obi~an ~italac i kod nas i u svetu. ]osi}evog romana i da li roman pretenduje na to Dakle, privilegija se sastojala u tome da do troda lovi{ta i de{avawa u wima prika`e istinito. feja do|u besplatno, ali ne i da ih komercijalizuAko to i nije slu~aj, s obzirom na autoritet koji ju. To je mo`da i obja{wewe {to u dana{wim pisac u`iva, ve}ina ~italaca mo`e poverovati da uslovima kod nas ta privilegija nije vi{e mogu}a je sve to tako kako je on opisao. Po{to je roman i lov vi{e nije aktuelan. Danas su u modi druga meDobrice ]osi}a presudno uticao na moju odluku rila i druge vrednosti, pre svega materijalne prida se upustim u pisawe ove kwige, logi~no je da rode. Profit i novac su mera svakog uspeha, pa makomentari{em one wegove delove u kojima on pikar to bilo i na {tetu prirodnih dobara. Lovstvo {e o Titovim lovovima, zna~aju i kori{}ewu tih je, me|utim, mnogo {iri pojam, pre svega kao lovova u politici, onako kako ih je video i do`isportsko-privredna grana, i zato ga ne treba zaneveo. Dozvoqavam sebi da i ja opi{em te lovove mariti, odnosno ne treba zbog ukinutih privileonako kako sam ih video kao organizator i u~egija ukinuti i lovstvo, koje tako|e mo`e biti prosnik u wima. fitabilno kao {to je to slu~aj u mnogim drugim ]osi}, iako nije bio lovac, imao je dosta dobre informacije o zna~aju lova i de{avawu u wemu. Ne znam koji su bili wegovi izvori, ali mogu pretpostaviti da su izvor informacija oni koji su bili na vlasti a vi{e nisu ili, kako sam pisac ka`e, „sve to ~ine s naknadnom pame}u“. U romanu se pomiwu stvarni likovi iz tog vremena. Isto je i s doga|ajima u lovu, od kojih su neki prikazani realno, a neki za potrebe romana izmi{qeni i kori{}eni u kontekstu onoga {to je pisac `eleo da ka`e. Realnost je da se u lovu vodila i politika, ali u smislu mnogo {irem od samog kadrovawa. Realnost je tako|e da je i lov Pisac bio tolerantniji prema novoj vlasti bio verna kopija hijerarhije na vlasti, ali ne samo u lovu. Kako su Titovi zemqama. Ne mogu se, me|utim, oteti utisku da je lovovi izgledali vi|eni o~ima onih koji su ih orroman „Vreme vlasti II“ pisao ogor~en ~ovek i, kaganizovali bilo je i bi}e re~i, ali s profesioko sam pisac za sebe ka`e, „s naknadnom pame}u“. nalne ta~ke gledi{ta mogu staviti bar dve priNe mogu se oteti utisku da je, s obzirom na vreme medbe. Prva, na onaj pasus u romanu koji ka`e: kada je kwiga {tampana (2007), to osveta mrtvom „Lov je pratio {ef lovnog gazdinstva, koji je poTitu. Ne `elim da osporim ni~ije pravo na takvo pisao i javno saop{tio broj i vrstu odstreqene mi{qewe, pa ni ]osi}evo, jer je verovatno, za razdivqa~i“, i druga: „A od mene jo{ uspe{niji bio liku od mene, imao razloge za to, koje mogu pretpoje moj pratilac Borko“. staviti, ali ne mogu se Kada je re~ o {efu osporiti ni druga~ija lovnog gazdinstva, wegov Imao sam prilike da ~ujem od nekih mi{qewa i vi|ewa Tita glavni zadatak bio je da i Titove Jugoslavije, politi~ara komentar: lov organizuje krajwe ukqu~uju}i i moje. ako neko ne zna svoje mesto profesionalno, pre sveTako|e je ~udno, bez ga s aspekta sigurnosti u hijerarhiji, na „Bequ“ }e to saznati obzira na to {to se pipo tretmanu koji bude imao svih u~esnika, ali i za sac ogra|uje naknadnom sam uspeh u lovu, a mawe pame}u, {to je roman pije va`no saop{tavawe san kada se mnogo toga izrezultata lova. Re~eno je da je lov bio verna kopimenilo i kada je puritansko gledawe na `ivot, pa ja hijerarhije na vlasti, {to ne osporavam, naproi na pona{awe vlasti, odavno prevazi|eno. Sudtiv, bio sam svedok toga i svih problema i za mebina je htela da se kasnije na|em u dru{tvu ]osine i za protokol u vezi s tim. Kada je re~ o hije}a i Milana Pani}a i uverim u to koliko ga je rarhiji, mogu dodati da sam imao prilike da ~ujem uva`avao kao uspe{nog poslovnog ~oveka i nije od nekih politi~ara komentar: ako neko ne zna mu zamerao hedonizam vidqiv na mnogo na~ina, svoje mesto u hijerarhiji, na „Bequ“ }e to saznati ukqu~uju}i i `equ da s pozicije vlasti koristi i po tretmanu koji bude imao. Ono {to nije ta~no je Titove dvorove i Titove automobile, ali i bogada je pratilac Borko bio uspe{niji u lovu od svog }ewe kroz spekulacije preko „Galenike“. Moje is{efa. Piscu je verovatno bilo potrebno da prakustvo s Pani}em, i ne samo moje, me|utim, drugatioca na ovaj na~in uvede u pri~u. Tvrdim da pra~ije je i nije predmet ove kwige. Ali ~iwenica da tioci nisu u~estvovali u samom lovu jer, na {ta je, u vreme kada je bio na vlasti i kada je Jugoslabi lov li~io kada bi u wemu u~estvovali i prativija bila u velikim problemima, Pani} razmioci, kakva bi to hijerarhija bila? I na kraju „po{qao o Belom dvoru i Titovim automobilima, golemike“ s piscem ne mo`e se pore}i ~iwenica da vori koliko je ]osi} bio tolerantan prema wemu, su wegovi saborci imali dosta privilegija, ukquza razliku od Tita. Ne znam kakav bi Pani} bio ~uju}i i lov. Za mnoge druge privilegije koje ]opredsednik vlade da je du`e ostao na vlasti, ali si} pomiwe u romanu nisam znao. Upore|uju}i ih da je bio hedonist – nije sporno.

K

Kwigu Danila Todorovi}a „TITO - LOV - POLITIKA” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 380 dinara, mo`ete naru~iti preko telefona 011/ 36-444-52 ili mejla prodaja@slglasnik.com, www.slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

~etvrtak8.jul2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mo`ete postati nervozni, zbog preterane komunikacije i kombinatorike. Tako|e, ukoliko se spremate na putovawe, koje ne}ete odlo`iti, naprosto ne znate {ta biste pre morali da uradite.

BIK 20.4-20.5.

Va{a Venera polako ali sigurno ulazi u ozbiqne vode zaqubqivawa. Posle svake preterane nerealne `eqe, zavo|ewa i o~ekivawa, dolazi razo~arewe. Ali, daleko je to. Na po~etku ste zaqubqeni.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

8. jul 2010.

Ovo nestabilno vreme vam pogoduje, zbog promenqivih ose}awa i poslovnih sastanaka, tako da sve skupa izgleda kao bosanski lonac. Raznolikost vam je uvek bila ja~a strana. Porodica. Mesec plovi kroz vazdu{ni i pametni znak Blizanaca pa se spretno i sre}no snalazite u svim mogu}im i nemogu}im situacijama. Nove ideje donose emotivne uspone i padove. Nervoza. U pozitivnoj ste fazi u posledwe vreme, okru`eni qubavqu i dragim osobama. Samim tim, i drugima je zadovoqstvo da sara|uju s vama. Poslovno mo`ete biti aktivni na dugoro~nim ciqevima. Ukoliko `elite da u`ivate s dragom osobom, povucite se u ilegalu, otputujte negde daleko i zaboravite na sve ostalo. Na li~nom planu, sami donosite odluke i odre|ujete datume i rokove.

VAGA 23.9- 23.10.

Vreme leti, pogotovo u prijatnom dru{tvu. Dan za danom, pa se nemojte previ{e opustiti. Godi{wi odmor treba da bude u velikom stilu i maniru. U qubavi vlada prijateqstvo. Pokloni?

[KORPION 24.10- 23.11.

Ne}ete odustati sve dok ne privedete kraju ili realizaciji ono {to ste naumili. A to }e se desiti uskoro. Nakon toga }ete u}i u narednu fazu. Dakle, neustra{ivi ste i neumoqivi, nesalomivi.

STRELAC 24.11- 21.12.

Okrenuli ste se nekim novim qudima, s kojima radite neke nove poslove. Zbog toga mo`ete biti vi{e i ~e{}e odsutni od ku}e. Partner je u svojoj porodi~noj fazi pa se retko vi|ate.

JARAC 22.12-20.1.

Upornosti vam ne mawka. Mo`ete planirati da zavr{ite poslovne obaveze do 20. ovog meseca pa }ete onda okrenuti novi list i zapo~eti novo poglavqe, i to boqe. U partnerstvu je dinami~no.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Na prvi pogled se sti~e utisak da `ivite od danas do sutra, ali prvi pogled uvek vara, kao {to i sami znate. Na sve mogu}e i nemogu}e na~ine se trudite da odr`ite kontinuitet u svemu. Qubav.

RIBE 20.2-20.3.

Al’ je lep ovaj svet, ovde potok, tamo cvet... zar vam se ne ~ini da je pesnik u pravu, samo treba znati primetiti svu lepotu i blagodeti koje vam se pru`aju, ~ak i u prolazu. Zaplivajte, {to pre.

TRI^-TRA^

Deni rodila de~aka V REMENSKA

Australijska peva~ica Deni Minok, sestra Kajli Minok, rodila je de~aka u svom domu u Melburnu. Sve je ba{ onako kako treba da bude - majka i dete su dobro, a otac Kris Smit je ponosan. Majka Deni i otac Kris poru~ili su preko svojih predstavnika za medije da su odu{evqeni dolaskom na svet svog prvog deteta, malog Itana Edvarda Smita. Oni su zamolili novinare i paparace za malo privatnosti u ovom posebnom trenutku kako bi se privikli na ulogu roditeqa. Denina sestra Kajli Minok trebala bi krajem meseca da do|e u Melburn da vidi ne}aka.

PROGNOZA

VIC DANA

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

26

Sombor

26

Kikinda

25

Vrbas

25

B. Palanka

25

Zrewanin

24

S. Mitrovica 26 Ruma

25

Pan~evo

24

Vr{ac

22

Srbija Beograd

24

Kragujevac

21

K. Mitrovica 21 Ni{

22

Evropa

UZ OBLAKE

NOVI SAD: Sun~ani periodi uz malo oblaka. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 14 do 25 stepeni. VOJVODINA: Sve`e jutro. Na severu i zapadu sun~anije i toplije vreme, dok }e na istoku biti sve`ije uz povremenu slabu ki{u. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 12, a maksimalna 26 stepeni na severu i severozapadu. SRBIJA: Sve`e za ovo doba godine. U centralnim i ju`nim predelima bi}e delimi~no obla~no sa povremenom ki{om. Na severu i severozapadu sun~anije i malo toplije. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 11, a maksimalna 26 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak i za vikend sve toplije i prete`no sun~ano uz temperature oko 30 stepeni Celzijusa u subotu i nedequ. Tokom popodneva mogu}i su pquskovi, uglavnom i ju`nim i jugoisto~nim predelima. U prvoj polovini slede}e sedmice jo{ toplije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Op{te stawe zdravqa }e biti boqe kod ve}ine hroni~nih bolesnika i meteoropata. Kardio i cerebro-vaskularnim bolesnicima i astmati~arima se savetuje umerena aktivnost i redovna terapija. Preporu~uje se adekvatno odevawe.

Madrid

38

Rim

30

London

27

Cirih

30

Berlin

30

Be~

27

Var{ava

25

Kijev

27

Moskva

30

Oslo

19

Dovela Fata Muju kod doktora jer ga boli oko. – Fato, kao oblog, stavi mu jaje na oko - ka`e doktor. Nakon nekoliko dana Fata opet vodi Muju doktoru. – Gospodine doktore, sad ga boli sve! – Pa, jesi li mu stavila oblog - pita doktor. – Ma, nek ide do vraga, ja stigla tek do pupka, a on ve} vri{ti!

SUDOKU

St. Peterburg 29 Atina

31

Pariz

32

Minhen

26

Budimpe{ta

27

Stokholm

25

7

5 6

9

2 4

1 2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

267 (-22)

Slankamen

566 (-32)

Ja{a Tomi}

Apatin

356 (-24)

Zemun

564 (-36)

Tendencija stagnacije

Senta

704 (-21)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

560 (-36)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

597 (-19)

Tendencija opadawa

Smederevo

628 (-32)

Titel

602 (-28)

NERA

Ba~. Palanka 373 (-32) Novi Sad

455 (-32)

Tendencija opadawa

Hetin

256 (4)

TISA

3

132 (-4)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 709 (-22) S. Mitrovica 374 (-40)

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

9

2

6 80 (0)

4 3

6 1

4 8

6

1

2

512 (-38)

9

5 9

9

4

7

3

8 5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 7

1

5

2

6

8

4

3

9

4

9

2

7

3

5

1

8

6

3

6

8

4

9

1

7

5

2

9

5

3

6

7

2

8

4

1

6

2

7

8

1

4

3

9

5

1

8

4

3

5

9

6

2

7

5

3

9

1

8

6

2

7

4

2

7

6

9

4

3

5

1

8

8

4

1

5

2

7

9

6

3

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 8.jul 2010.