Page 1

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 8. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23400 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

EPISKOP BUDIMSKI LUKIJAN U INTERVJUU „DNEVNIKU” PORU^UJE DA ME\U KOM[IJAMA TREBA DA VLADA ODNOS ME\USOBNOG PO[TOVAWA

Hri{}anski je papu ugostiti u Srbiji Se}am se da nam je, kad smo kao deca u Molu i{lidazvonimo,na{popagovorio:ne,danasse ne}e zvoniti, kod Ma|ara je Veliki petak. Drugim re~ima, mora biti me|usobnog po{tovawa. Jer,nemo`e{bitihri{}aninadanepodnosi{ svojekom{ije;swimamora{daima{odnos{to lep{ii{toboqi,mora{daceni{tequdesko-

jima`ivi{podistimsuncem–poru~iojewegovopreosve{tenstvoepiskopbudimskiLukijanu ekskluzivnomintervjuuzana{list. Napitawekojibipreduslovimoralibitiispuwenipadapapabudedobrodo{aouSrbiju,vladikaLukijanukazujedabibilo„jakotu`noakobi nekozabraniona{empatrijarhudaodeumakoji

NASLOVI

kutaksvetaiposetisvojevernike”.„Istimtim o~imagledamikadabinekorimskompapizabraniodaobi|evernikeuSrbiji.Kao{tosena{i pravoslavniradujukadaugostepatrijarhakojise zawihmoliBogu,takobiseirimokatoliciuSrbijisigurnoradovalikadabiihposetiopapa”, rekaojevladika. str. 7

^ESTITAMO SVIMA KOJI NAJVE]I HRI[]ANSKI PRAZNIK SLAVE PO GREGORIJANSKOM KALENDARU

Zaharije Trnav~evi}

SRE]AN USKRS

Ba{ta Evrope

Danilo [ukovi}

^isti ra~uni milom ili silom

Indeks bede

Bora Oti} Prut

\or|e Randeq Koji advokat da me zastupa?

Pal @amboki

^ika Pavle i rakijom otkupqivao `ivote TOMISLAV NIKOLI]

Neka glas da Tadi}u kome je dobro

Zahla|ewe

str. 2

Teofil Pan~i}

11541 crvena stolica

Azem Vlasi

Kosovo gleda svoja posla

INTERVJU NEDEQE

Nemawa Ne{i}

str. 10

str. 5

VI[E OD ISTORIJE: VEK OD TRAGEDIJE TITANIKA

I spasilac zavr{io na dnu Atlantika

str. 8 i 9

Najvi{a temperatura 9°S


2

dnevnik

nedeqa8.april2012.

CITATI

Moja `eqa za ovogodi{wi Uskrs je da otkrijemo, spoznamo i iskusimo da nismo sami, zaboravqeni, da nas ne osvajaju izolovanost i smrt, ve} da nas u svemu obuzima snaga `ivota, qubavi i zajedni{tva

Stanislav Ho~evar, beogradski nadbiskup

Tahiri:Pretila izolacija

Romi najugro`eniji

[eficapri{tinskogtimaudijalogu s Beogradom Edita Tahiri izjavilajedabiKosovobilosuo- ~eno sa totalnom me|unarodnom izolacijom da nije prihvatilo sporazumesaBeogradomuBriselu, prenosipri{tinskidnevnik„Zeri”.Tahiri,tako|e,ka`edajepoliti~kidijalogsaBeogradom„zatvorenopoglavqe”.Govore}iopostignutimdogovorimaudijaloguu Briselu, ona priznaje da fusnota nije ne{to {to se dopada kosovskoj vladi, ali je to, kako ka`e, ipak,bilojedinore{ewe.„Fusnotajeprihva}enakaoprolaznaopcija, uz obe}awe Brisela da }e se vi{eanga`ovatikakobipetzemaqa ~lanica Evropske unije, koje nisu priznale kosovsku nezavisnost,u~iniletounarednomperiodu”,reklajeTahiri.Onajedodalaidasepri{tinskevlastianga`uju da u potpunosti budu primewenidosada{wisporazumi.

Polo`ajRomauSrbijiidaqeje nezavidanite`ak,akadajere~o diskriminaciji predstavnici te nacionalnemawinespadajuunaju- gro`enijudru{tvenugrupu,ocena je predstavnika dr`avnih organa povodom8.aprila-Svetskogdana Roma.Poverenicazaza{tituravnopravnostiNevenaPetru{i}reklajeTanjugudasuproteklugodinuuSrbijiobele`ilibrojniincidenti prema Romima, a u gradovimaispisivawemgrafitamr`we upu}enepretwe.„Napadanisumladi}iidevojkeromskenacionalnosti,razbijanastaklanaobjektima kojipripadajuromskojzajednici„, kazalajePetru{i}.Premawenim re~ima,zabriwava{tomladiqudi u Srbiji, prema istra`ivawima,imajurasisti~kestavove.Ona je istakla da se od oko 350 pritu`bipristiglihtomdr`avnomorganu pro{le godine, najve}i broj odnosionadiskriminacijuRoma.

izbori 2012

Tadi}iDa~i}potvr|eni Republi~kaizbornakomisijaproglasilajelideraDemokratskestrankeBorisaTadi}ailidera koalicije SPS-PUPS-JS Ivicu Da~i}a za kandidate za predsednika Republike. Tadi}a je kaokandidatazapredsednikaSrbijepredlo`ila koalicija„Izborzaboqi`ivot”,dokjeDa~i}a predlo`ila koalicija SPS-PUPS-JS. Da~i}evu kandidaturupotpisimasupodr`ala17.233gra|anina,aza31odwihjeutvr|enodanisupravnovaqani.Naknadnomproveromspiska,re~enojena sedniciRIK-a,utvr|enojeda441licenijeupisa-

SRS:Rebnuti tajkune Srpskaradikalnastrankasezala`ezaraspodelunepo{tenoste~enogbogatstvatajkunanarodu,izjavio je na predizbornom skupu u Leskovcupotpresedniktestranke Zoran Krasi}. „@elimo da raspodelimo nelegalno ste~eno bogatstvotajkunanaroduidaograni~imo kamatne stope banaka kako bi zaustavilipqa~kuve}osiroma{enog naroda”, poru~io je Krasi} simpatizerima. Krasi} je ocenio kao neprihvatqivo da strane banke,kakojerekao,uSrbijizara~unavajukamatnustopunekolikoputave}unegousopstvenimzemqama. „NaosnovuBe~kogsporazumastrane banke iznose 450 miliona evra godi{weizzemqe.Uredujedabankeimajuprofit,alinaekstraprofit treba da pla}aju i ekstra porez”,zakqu~iojeKrasi}.

Ta~i:SamoOEBS Ha{imTa~ijeizjaviodaSrbijanemo`edaorganizujeizborena teritoriji Kosova, ali je pozvao OEBSdaomogu}iu~e{}enasrpskim parlamentarnim izborima gra|animakojiimajudvojnodr`avqanstvo. On je, naime, pozvao OEBS da pomogne gra|anima da u~estvuju u glasawu u zgradama misije, umesto na glasa~kim mestima koja Srbija poku{ava da otvorinaKosovu.

noujedinstvenibira~kispisak,32licasupodr`alaistogkandidata,za53nijebilomogu}eizvr{itiproveruzborneispravnoupisanogmati~nog broja, a 28 lica, ~ije su izjave vra}ene ovla{}enomlicu,bilojeupisanonaspisak.Sobziromna navedeno,ukupanbrojpravnovaqanihizjavabira~a koji podr`avaju predlog koalicije SPSPUPS-JSje15.112.Tadi}evukandidaturupotpisimajepodr`alo27.612gra|ana,a20wihnijebilopravnovaqano,takodajeukupanbrojprimqenihpravnovaqanihizjavabira~a27.592.

Pajti}:Investicije,EU, stabilnost Lider Demokratske stranke BorisTadi}jedinijekandidat zanovog{efadr`avekojimo`e da obezbedi stabilan i siguran razvoj zemqe, pove}awe investicija i nastavak evropskih integracija, izjavio je potpredsednik demokrata BojanPajti}.Pajti}jenakonferencijizanovinareistakaoda kandidat napredwaka za budu}eg predsednika dr`ave Tomislav Nikoli} „svakako to ne mo`e da obezbedi”, jer je, pored ostalog, prilikom svakog suo~avawa sa problemom „pa-

Dinki}:Tre}aopcija LiderURS-aMla|anDinki}smatradaSrbijanetrebadanastavi pravcemkojimjujevodilaDemokratskastranka,alinidakreneputem kojinudilidernapredwakaTomislavNikoli}ipredla`ekaotre}u opciju„jasanplan”URS-a.„Ne`elimniputTomislavaNikoli}a.Ne treba ni prva ni druga opcija, ve} tre}a, jasan put i jasan plan koji predla`e URS”, naglasio je Dinki} na predizbornom skupu URS-a u „Belekspocentru”uBeogradu.Onjenaveodaje”razo~aran”kakojeDS vodilavladu,jer„uzjakogpredsednika,slabogpremijeraiministra finansija se ne mo`e re{iti nijedan `ivotni problem”. Dinki} je mi{qewadauSrbijinetrebadasenastavipolitikakojusudosada vodili premijer, ministar poqoprivrede, finansija, gra|evine, ali isti~eidane`eliniputkojipredla`elidernapredwaka.OnjekazaodanijezadovoqanbrojeminvestitorakojisustigliuSrbiju,jer „ujo{velikomdelugradovaiop{tinauzemqi,pa~akiuBeogradu postojefabrikeizpro{logveka,amnogeodwihninerade”.

UBeog radutri samoub  istvaza 24sata U Beogradu su tri mu{karca sko~ila su sa zgrade u smrt za 24 sata.Svatrojicaimalasuizme|u 35i45godina.Mu{karacstar35 godina preminuo je ju~e oko osam satinakonskokasa~etvrtogspratazgradenaVra~aru.Istanesre}adogodilaseiupetakoko19.20 satikadajemu{karac,staroko45 godina, sko~io sa zgrade u Ulici Agostina Neta i preminuo. Mu{karacstaroko50godinasko~io jetako|eupetaksazgradenaTerazijama,nakon~egajepreba~enu

dao u postequ i {trajkovao gla|u ili govorio o ostavci”. Pajti}jepodsetiodajevladau vreme kada je wen potpredsednikbioNikoli}ostaladu`na 23 penzije poqoprivrednim penzionerima,kaoi70milionaevrazade~ijeiporodiqske dodatke.Premawegovimre~ima, Tadi} je jedini koji mo`edapove}ainvesticije.„Samo u 2011. godini u Srbiju je do{lookodvemilijardeinvesticija.Srbijajepotomebila rekorder u regionu”, poru~io jePajti}.

crna hronika Urgentni centar na reanimaciju. “Samoubistvoosobauzrelomdobu naj~e{}ejezavr{ni~indepresije”, ka`e Milutin Nenadi}, direktor specijalne bolnice Laza Lazarevi} za radio B92. U ovu bolnicu u posledwe vreme sti`e sve vi{e osoba koje su poku{ale samoubistvo. Pored bolesti prime}ujeseidanabrojsamoubistva uti~u i socio-ekonomski fakto-

ri.“Ekonomskaneizvesnost,gubitakposla,kaoiprivrednitokovi najverovatnijeimajuuticajnapove}awesamoubistava”,obja{wava Nenadi}.UCentruzaprevenciju samoubistva „Srce” ka`u da je alarmantan broj onih koji tra`e pomo}.Svakegodinepozivajesve vi{e.Samouprvatrimesecaove godineovajcentarimaoje~ak800 poziva, {to je do sada nezabele`enbrojutakokratkomperiodu. Stru~waci ka`u da su samoubistva ~e{}a u prelaznim godi{wimdobima-uprole}eiujesen, ali i da se prime}uje u zemqama Evropeporastbrojasamoubistava u doba ekonomske krize i neizvesnosti.

Obqubio}erkicu Novosa|aninMiroslavV.(33)bi}edanasprivedende`urnomistra`nomsudijinovosadskogVi{eg sudazbogsumwedajepo~iniokrivi~nodeloobqube

nadsvojomtrogodi{wom}erkom.Wegasupripadnici kriminalisti~ke policije preksino} li{ili slobode,saznaje„Dnevnik”nezvani~no. M. V.

INTERVJU

TOMISLAV NIKOLI], KANDIDAT ZA

Komejedobro, nekaglasaza BorisaTadi}a redsednik Srpske napredne stranke TomislavNikoli},kojijei kandidat koalicije „PokrenimoSrbiju“zapredsednikaRepublike na predstoje}im izborima 6. maja, smatra da se Boris Tadi} rukovodio li~nim i partijskim interesima kada je pre nekoliko dana odlu~io da podneseostavkunamesto{efadr`ave deset meseci pre isteka mandata. Nikoli}, me|utim, uop{tenesumwada}etodoneti i mnogo toga dobrog za gra|ane Srbije. – Jer, uveren sam da predsednik Demokratske stranke vi{e nikada ne}e biti predsednik Srbije – obrazlo`io je Nikoli}uintervjuu„Dnevniku“. l Obe}ali ste da Tadi} vi{e ne}e biti predsednik i uvereni ste u svoju pobedu na predsedni~kim izborima.

P

Ho}ete li obe}ati i da }ete se u tom slu~aju povu}i sa strana~ke funkcije u SNS-u? –@elimdabudempredsednik svih gra|ana, a ne samo napredwaka.Ho}udaidemokrateisocijalistiiradikaliisvidrugi qudi u na{oj zemqi u meni vide svog predsednika. Sa strana~kimrukovodstvomdogovori}u se oko daqeg upravqawa strankom, ali moj posao bi}e boqitak Srbije i wenih gra|ana,anestrankekojojpripadam. l Predsednik Nove Srbije Velimir Ili} misli da }ete Tadi}a „politi~ki nokautirati“ u prvom krugu izbora, ali ima i procena da }ete ipak morati u drugi krug. To bi bio Va{ tre}i poku{aj da Tadi}a pobedite i postanete predsednik Republike. Gde sada vidite {ansu za pobedu?

Ki~ma ekonomije TomislavNikoli}jeju~e,prilikomobilaskaNi{avskogokruga,izjavioda}e„nakonpromena6.maja”Srbijadalekove}ubrigu posvetiti razvoju malih i sredwih preduze}a koja su, kako je rekao,“ki~maekonomije”.Powemu,porodi~nefirmetrebalobida budumodeldobrogposlovawaiuzorqudimakojipokre}ubiznis. “Malaisredwapreduze}asuosnovarazvojasvakognaprednogdru{tva. Re`im Demokratske stranke u prethodne ~etiri godine je odbijaotodashvati,paihjeoptere}ivaoprevelikimnametimai da`binama.Tomoradasepromeni”,poru~iojeNikoli}.

EU je ulagala u pogre{ne qude Liderkoalicije„PokrenimoSrbiju”naveojedavlastgra|anepla{iratom,adajejediniratnakojiseonsprema–ratprotivkriminalaikorupcije.„Nekasepripremezatajrat,po~e}emoizvladeii}i}emodosvakelokalnesamouprave”,poru~io jeNikoli}.Onjedodaoidajevremedaseka`eEvropskojuniji: „Ulagali ste u pogre{ne qude, koji su svaki svoj neuspeh pravdaliispuwavawemevropskihuslova”.

–Netra`imja{ansuzamoju pobedu, nego tra`im {ansu za Srbiju.Srbijamo`eimoraboqe,druga~ije,br`e.Slu{amnarod dok oblilazim Srbiju. Svi ho}epromene,sviho}edapoka`emodasudemokratesmewive... Aja}uvamjo{jednomre}i:komejedobro,nekaglasazaTadi}a!Pasvivide{taonostavqa poslesvogmandata.Osiroma{enuzemqu,stotinehiqadaotpu{tenih radnika, nezaposlene qude, prezadu`enost, naduvan dr`avni aparat i birokratiju, bahatu privilegovanu vlast... Zar mislite da to ve~no mo`e datraje? l Kosovo i EU skoro da i ne pomiwete u kampawi. Koliko sutra, posle izbora, da li biste podr`ali nastavak pregovora Beograda i Pri{tine i {ta bi on, po Vama, trebalo da donese? –MojstavoKosovuiMetohiji je poznat. Ne odri~em se tog delaSrbije.Za{tobih?Nemogudavamka`em{tabikonkretno doneo nastavak pregovora, jerneznamni{tajedosadadogovoreno.SetitesedajeSrpska naprednastrankavi{eputazahtevala i od Tadi}a i od svih onih koji su bili ukqu~eni u pregovarawe da javno saop{te dogovoreno. To se nije desilo, iakosmonajve}astrankaipredstavqamo veliki deo Srbije. Ali pregovore sigurno ne}u blokirati,jersamsvestandato nikome ne bi donelo ni{ta dobro. Siguran sam da postoji re{ewezaKosovo.Raspletnemo`edaseprejudiciraabi}erezultat procesa koji je zapo~et. Srpska napredna stranka }e taj procesnastavitinasasvimdruga~iji na~in nego do sada. Mi

I N T E R V J U : AZEM VLASI, POLITI^KI ANALITI^AR IZ PRI[TINE

Kosovogledasvojaposla osovskatema}euaktuelnoj izbornoj kampawi u Srbiji imati mnogo mawiuticajnabira~eno{tojeto ranijih godina bio slu~aj, ocena je politi~kog analiti~ara iz Pri{tineAzemaVlasija. – Osnovni razlog je ~iwenica dasenatojtemivi{enedobijaju glasovi–obja{wavaVlasi.–Ve}inagra|anaSrbijeusvojojpercepcijikosovskogpitawaide,naime,ispredpoliti~ara,svesnisu da je Kosovo krenulo svojim putem,dajenezavisnoidasupri~e onekakvom„o~uvawusuverenitetaiteritorijalnogintegriteta” –prazne. l Mo`e li se, me|utim, dogoditi da neki incidenti ipak vrate Kosovo u fokus srpskih bira~a? –Sporadi~niekscesimislim danemoguuzna~ajnijojmeriuticati na promenu raspolo`ewa bira~kog tela. Naravno, to ne zna~idazatakvimtrikovimanekoodpretendenatanavlastuSrbiji ne}e posegnuti. Uostalom, svedocismodajeupravotopoku{ao{efsrpskepolicijeilider SPS-aIvicaDa~i}kadajenaredio kidnapovawe dva kosovska policajca, koji su u dogovoru s Kforom patrorirali u pograni~nojzoniitosana{estrane, kako bi spre~avali {verc. Ili kada plasira tvrdwe da „Kosovo name}e politiku sile” i onda priziva nekakav „~vrst stav Srbije”,sve`ele}idasepoka`eva`nimfaktoromupokazivawuzuba Kosovu. A na neki na~in je i Tadi} krenuo tim putem, jedno vremepravdaju}ito{toodla`e podno{ewe ostavke navodnim tra`ewem garancija od me|unarodne zajednice za bezbednost Srba na Kosovu – kao da mi Albancijedva~ekamodaonnapusti

K

predsedni~kufunkcijupadapo~nemodakidi{emonaSrbe. l Ipak, te{ko da se, recimo, Da~i} mo`e optu`iti da je organizovao kamenovawe automobila delegacije Vlade Srbije u Pri{tini? –Nebudimodeca.Paznateli kakojeovdenaKosovuodjeknula ona poni`avaju}a slika uhap{enih kosovskih policajaca. I naravnoda}eklinci,huliganikojihimasvuda,~imposletogavide beogradske tablice odmah iskoristiti priliku da bace kamen. Pritome,daserazumemo,taj~in uop{te ne odobravam, naprotiv, tojejakolo{eizaKosovo. l Ali i Samostalna liberalna stranka, koja je deo vladaju}e koalicije na Kosovu, izrazila je zabrinutost „zbog sve u~estalijih napada na Srbe i SPC”? –Madapriznajemdanisam~uo nizajedannapadnaSPC,nespornojezabrinutostzbogtakvihpojavaopravdana.Tonetrebanikome,apogotovonenamanaKosovu. Mir i sigurnost svakog na{eg gra|aninaodprevashodnogjezna~ajazakosovskodru{tvo.Izbog togadr`avamorastatinaputhuliganima,aliistotakonemo`e-

mosenipravitidanevidimoito dasupojediniincidentiuosnovi direktnaposledicaonoga{tose uSrbijidoga|airadipopitawu Kosova,rakcijanagovormr`we, pretwe... l O~ekujete li posle izbora promenu zvani~ne politike Beograda prema Kosovu? –Na`alost,ne.KogoddadobijeizboreuSrbiji,ni{taseu pogledupolitikepremaKosovu ne}e promeniti. Mi smo, recimo,mislilida}ebitidruga~ije kada je pre ~etiri godine na izborima pobedila opcija koja sezakliwalauEvropskuuniju,a ondasepokazalodaonaumnogo ~emu nastavqa Milo{evi}evu politiku. Pa kad je tako, onda nemo`emoniodnekedrugepoliti~ke opcije o~ekivati ne{toboqe.Naravno,stalonamje do normalizacije odnosa sa Srbijom,dotogadanebudetenzija niuna{imme|usobnimodnosima,ninagranici,nime|uqudima.Alinevredinamdasesekiramo zbog ovakvog ili onakvog izbornog rezultata u susedstvu. Srbijanekaizaberevlastkakvu zaslu`uje, a mi }emo gledati svojaposla. n Miroslav Staji}


nedeqa8.april2012.

c m y

dnevnik

PREDSEDNIKAREPUBLIKEKOALICIJE„POKRENIMOSRBIJU”

3

KARMA KOMA

11541crvenastolica

B

}emo biti otvoreni i iskreni. sle kolika je propast ako sada- severnepokrajinenerazmi{qa I zalaga}emo se za konsenzus {wavlasttoiostaneposleiz- natakavna~in,kaoidaSrbiju, svihpartijauSrbijipotompibora. svakako, do`ivqavaju kao svoju tawu. otaxbinu,aliidane`eledase l Kako vidite ulogu socijalista i Ivice Da~i}a ubuodreknu onih prava koja ve} l U Va{oj partiji ka`u da bisteunarednuvladusaDedu}e? On je SNS-u i DS-u poimaju. mokratskom strankom Srbiru~ioda}eseiznenaditikol Vi{e puta smo ~uli da je. DSS, me|utim, insistira likojejaka„tre}aSrbija“. imate dobru komunikaciju sa na neutralnoSavezom vojsti Srbije i v o | a n s k i h smatradajesaMa|ara.Jeste Vojvodinaimasvojeprerogativezasnovane da{wa saradwa lirazgovaranabrojnimspecifi~nostima sa EU {tetna za liowihovom nas.Nakomprostaromzahtegramu bi se takva vlada za–IvicaDa~i}jedeore`ima vu za teritorijalnom autonosnivala? kaoiBorisTadi}.Nemamotri, mijomnaseveruVojvodineio –DemokratskastrankaSrbive} jednu Srbiju, a ja je `elim wihovomu~e{}unaskupuuNoje jeste na{ potencijalni koa- ujediwenu, a Da~i} je ve} pokavom Sadu na kom je nedavno licioni partner. Jo{ mnogo zao da mu je vlast va`nija od progla{enadeklaracijaorerazgovora nam predstoji. Mi principa. publiciVojvodini? smozaevropskiputituprome–Uveksmoimalidobrusaradl Nedavno ste rekli da ne ne}e biti. Mi verujemo u SNS Vojvodini ne bi ni{ta wu sa Savezom vojvo|anskih evropske vrednosti. Tako|e, umawivao od onoga {to PoMa|ara.Nagla{avamdauwima smatram da na{i odnosi sa Ru- krajinasadaima.StatutAPV, nismoprepoznalionekojisezaskomFederacijom,Kinom,Japa- dakle,utomsmislunetreba la`u za dezintegraciju Srbije. nommorajudabudumnogobli`i mewati? Iako su se opredelili za drugu ikonkretniji.Svina{ipoten– Vojvodina ima svoje preropoliti~ku opciju, mogu samo da cijalni partneri koji tako|e gative zasnovane na brojnim im poru~im da je na{a ruka isvoleSrbijuiweninteres,tre- specifi~nostima.Iakopostoje pru`ena prema pripadnicima badashvatedajeprednama{an- neki neodgovorni qudi koji bi svih nacionalnih mawina i zasa da u~inimo ne{to veliko i pravilifederalnuSrbiju,uvejednicauSrbiji. dobrozaSrbiju,aliidarazmi- rensamdave}inagra|anana{e n Sne`ana N. Kova~evi}

o`e mili, zar je ve} pro{lo dvadeset godina? I u {ta nam je to prozvi`dalo tih dvadeset godina? I jesu li oni koji su se pre dvadeset godina pravili slepi,gluviinemiume|uvremenu progledali, proslu{ali, progovorili? Taj {esti april godine 1992.zvani~anjedatumpo~etka onoga {to }e u onoj BorhesovojSveop{tojistorijibe{~a{}a–ukojujeina~eupisano slovima velikim, zlatnim, pa jo{iboldovanim–dovekabitiozna~enokao„opsadaSarajeva“.Amo`ei„ubijaweSarajeva“,dacitirampravovremenunaslovnustranujednogbeo- gradskog nedeqnika. Sve sa razbaru{enim portretom jednogpsihijatraodbeglogodpametiirazvedenogsdu{om. Ubijawegradaneide,naravno,bezubijawagra|ana.Ikoliko ih je pobilo, za tih sumra~nih dana? Jedanaest hiqadaipetsto~etrdesetijednog,ka`estatistika.Mo`ete li sebi da predstavite, ali onakozaista,kolikojetoqudi? No, to su samo oni koje je ubila granata ili metak, oni koji su izdahnuli negde na sarajevskoj kaldrmi, ili u sopstvenim domovima, probu{enim od svih zamislivih kalibara; a oni koji su raseqeni, oterani, zga|eni, o~ajni, osaka}eni ili naprosto pomrli od bolesti i tuge, posebno su kwigovodstvo, koje nikada ne}emo mo}i preto~iti u brojeve. A i da mo`emo, ne bi nam biloni{talak{e,nitibismo bilipametniji,nitibiodtogaprogledalionikojisu`murili tada, a `mure i sada, i od tog beslovesnog `murewa napravi{eceojedan„patriotski program“. Koji bi ceo, otprilike,staounekuovakvure~enicu: „ko vidi, izdajnik je, ko je slep kod zdravih o~iju, patriotaje“.Kakotada,takoi sada. Te{ko da ima ve}e i stra{nije sramote od Sarajeva za

narod kojem pripadam, za zemqu ~iji paso{ nosim, za sve generacije koje su savremenici tog zlo~ina. Srebrenica je samo „logi~na“ konsekvenca trogodi{wegzlo~inakojijojje prethodio, i Srebrenica se uostalom odvijala takore}i namahiupolutajnosti,dokse svet opasuqio bilo je gotovo. Sarajevo, me|utim, ne: tri i po godine danono}no, imali smodirektanprenosUbistva, ~iwenog u „na{e“ ime. I {ta smo uradili da to spre~imo, ilimakarzaustavimo?Ve}ina ba{ ni{ta, mawina skoro ni{ta:ponekimlak,neu~inkovit bar{unastiprotest,dobarza savest,lo{zasveostalo.Jesmo li mogli vi{e? Ne znam. Ali, jesmo li morali vi{e? Moralismo.Ta~ka,nemadaqe. Svako }e vam danas re}i, ~ak i onaj najdobronamerniji, da„ovoSarajevonijevi{eono Sarajevo“.Ta,naravnodanije: i vas da neko bo`emeprosti ubije,promenilibisteseupadqivo u odnosu na vreme dok ste bili `ivi. Pa opet, „ovo“ Sarajevo zna makar toliko da mu je „ono“ Sarajevo neka vrstarepera,znadajenagubitku,damune{toinekosu{tinskinedostaje.Dajekrweida nijesasvimsvoje.Kadgodvam seu~inidajetomo`dapremalo,poku{ajtedatona|etenegdedrugdeuovomdelusveta. Ovih je dana u Sarajevu obele`avalo dvadesetu godi{wicu Opsade, te je odr`an i performans(ilikakotodoga|awe ve}nazvati)sajedanaesthiqada pet stotina i ~etrdeset i jednom praznom stolicom, koje su imale simbolizovati isto tolikodirektnih`rtavaopsade,tihqudikojihvi{enemai nikadaihne}ebitidasednuna testolice.Stolicesubilecrvene, boje qudske krvi, kako je objasnioHarisPa{ovi}. Kako god okrene{, mnogo je tostolica,trebatonegdenabaviti. Grad je raspisao tender,{tali,takmi~ileseneke firmeizbratskogGora`dai

daleke Kine, ali je pobedila firma iz Pazove (Stare ili Nove,nejasnoje,medijinikako dasedogovore)kojajeponudilanajboqeuslove:najpovoqnijucenuinajbr`irokisporuke. Plus besplatan transport. ^istra~un,dugaqubav,iznatekakove}svetoide. Nije zabele`eno da se neko po`alio na kvalitet stolica. Nekima je, me|utim, zasmetalo {tostolicezajednutakvustra{nukomemorativnuprigodudolazeba{izPazove,jaliStare jaliNove,jerdasusvetePazoveionakouSrbiji,aznamo{ta namjetaSrbija,jeli,uradila. Odvi{e je lako i komforno, gledano odavde, zgra`avati se nadtimzgra`avawem,makolikoonobilosasvimpogre{no. ^iwenica jeste da bez onakve Srbije kakva je bila u devedesetimanikadanebibilo potrebe da Sarajevo od bilo koganaru~ujetihjedanaesthiqadapetstotina~etrdeseti jednustolicu,nakojunikone}e sesti. Mogu se kojekakvi verbalni `ongleri, de`urni relativizatori i normalizatorinenormalnogdovijatikoliko ho}e da to nekako zaba{ureinegiraju,alitojetako, to je nepomeriva istorijska istina. Pa opet, nema to ni{tasanekom„firmomizPazove“,bilokojom,nenatajna~inkojibitaj~inu~iniospornim. [tavi{e, ba{ sa tim stolicamave}isuuna{imsrcima i Pazova i Sarajevo, i SrbijaiBosna;bezwihsumawi, mnogo mawi, jedva da ih ima,anijenidabilokometakvetrebaju. n TeofilPan~i}

VOJVO\ANSKAPOLITI^KASCENAIZME\UMOGU]NOSTIIU^INKA

Tankaautonoma{ka kvotauparlamentu edavnaincijativazafedera- ReformistiVojvodine,iakosunekad ketira s autonomijom Vojvodilizaciju Srbije, koju je po- bileparlamentarnestrankenanaci- ne,itoiskqu~ivoupredizborkren ul o nek ol ik o maw ih onalnom nivou, a da wihov prostor noj kampawi. A imamo, s druge vojvo|anskih stranaka i nevladinih nijezauzelanijednanovastranka. strane, programe LSV i SVM org an iz ac ij a, nij e sam o uzb urk al a –Anovastrankanijeseformira- koji se zasnivaju na zakonodavpoliti~ke strasti na vojvo|anskoj i lajersenisupojavilinoviqudiko- noj, izvr{noj i sudskoj autono{irojpoliti~kojsceni.Onaje,nai- jimajetopitaweufokusu.Stvarawu miji, te imovini i izvornim me, i na samoj konvenciji na kojoj je nove vojvo|anske politi~ke stranke prihodimaVojvodine. plasirana otvorila pitawe postoji nepogodujeniop{taatmosferaukoDrugi problem je, po oceni li uop{te politi~ka organizacija joj malo qudi ima motiv da ulazi u na{egsagovornik,{toVojvodikojabituidejumoglanositinapar- ve}u konfrontaciju na politi~koj na danas nema doslednu gra|anlamentarnojravni.Jer,me|upostoje- sceni, imaju}i u vidu op{tu nesta- sku politi~ku stranku, jer je, }im politi~kim akterima koji u~e- bilnost i u politi~kom i u ekonom- kako ka`e, Liga tokom posledstvuju na parlamentarnoj sceni Voj- skomsmislu–smatraRadosavqevi}. we ~etiri godine vi{e radila vodine i Srbije zainteresovanih za Takva konfrontacija bi, po wemu, na politici nezamerawa Demoto–nema. bila neizbe`na zbog toga {to auto- kratskoj stranci, odnosno cenVojv o| ans ke strank e koj e imaj u nomisti~ka ideja nije prihvatqiva trali DS-a u Beogradu, nego na statusparlamentranih,nemajupoli- politi~koj eliti u Beogradu. Uz to, rea l iz ac ij i svog stran a~k og ti~ku snagu da nametnu ~ak ni svoje konfrontacijabi,madanetakoviso- programa. To po Radosavqevi}evim programe koji se zasnivaju na ideji kogintenziteta,biloinasamojvoj- re~ima ne zna~i da je Liga odustala zakonodavne,izvr{neisudskeautno- vo|anskoj sceni, zbog toga {to se i od autonoma{kog programa, ve} pomije za pokrajinu. Razlog je, dakako, tupojavqujurazli~itavi|ewavojvo- kazujedajetrenutnowenopoliti~ko ~iwenica da za to nemaju podr{ku |anskog pitawa, poput nedavne ini- delovawe ograni~eno koalicionim nacionalnihpartija,panionihkoje cijitivezafederalizacijuSrbije. sporazumomsademokratama. su im politi~ki partneri poR a d o s a v q e v i } sledwih 12 godina. U stvari, tvrdi i da je jedna Vojvodinadanasimafasadnuautonomijui ve} dve decenije u Vojvodini je od prep rek a za otvorenoipitawekakojemogu- fasadnuvlastkojane`elidaka`eistinu,atoje form ir aw e nov e }edanijednapoliti~kaopcija politi~ke opcije dasekaoiuMilo{evi}evovremeoVojvodini nijeustawudauzna~ajnijojmeuVojvodini,akoja odlu~ujeuBeogradu(MiroslavIli}) riartikuli{eve}inskoraspobi se dos ledn ij e lo`ewegra|anaAPV,kojiseu zalagala za autoanketama izja{wava za ve}i stepen – O~igledno da ova tvrda autono- nomiju, i u tome {to bi takva ideja autonomije. ma{ka struja nije osnov na kojem bi bilaprili~noskupa. PolitikologdrDu{koRadosavqe- semoglaformiratijednanovaauto–^iwenicaje,naime,danemaba{ vi} ka`e da se u posledwoj deceniji, noma{kapoliti~kaorganizacija.Uz mnogozainteresovanihkojibiinveuprkosnezadovoqstvugra|anastepe- to, sama ideja autonomije je po sebi stiraliutakvuopciju,jersusvesni nomautonomije,jasnoiskazanimina pluralna – naveo je Radosavqevi}. – dasucentriodlu~ivawaurepubli~ustavnom referendumu 2006. godine, Unazadposledwedecenijeimalismo koj vladi, te da svoje interese mogu navojvo|anskojpoliti~kojsceniod- paletu ideja, me|u kojima je i pro- najb oq e da obezb ed e u dir ektn om vija suprotan proces - nestajawe po- gramkojijenakon2000.godinezastu- kontaktusacentralnomvla{}u–polit i~k ih opc ij a sa reg io n aln im paoDS,aliseitastrankaodwegau jasniojeRadosavqevi}. predznakom.Onjeza„Dnevnik”poja- me|uvremenuodrekla.SadaopetimaMe|u autonoma{kim politi~arisnio da su tako nestale ili se, pak, mo jednu  “turbo-reformsku opciju” maneretkosuionikojismatrajuda pasivizirale Koalicija Vojvodina i koju vodi LDP, ali koji zapravo ko- zak ons ki prop is i koj i reg ul i{ u

N

formirawepoliti~kihpartijaiizbornapravilaonemogu}avajuformirawenovihregionalnihpartija,ali i ravnopravnu politi~ku utakmicu, pre svega zbog visokog cenzusa koje te stranke moraju ostvariti da bi u{le u republi~ki parlament. To je i razlog zbog kojeg se neke stranke odlu~uju da na republi~kim izborima nastupaju u koaliciji sa ve}im partijama. Takovojvo|anskiautonoma{kipoliti~ar dr Miroslav Ili} tvrdi da suupravoovipropisidirektnoprotivni vojvo|anskim interesima, odnosno da onemogu}avaju opstanak regionalnihilokalnihstranaka.Uizjavi za „Dnevnik” Ili} ka`e da je trenutno jedini na~in da se autonomisti~ka ideja iznese preko gra|anskogudru`ivawa,na{taseisamodlu~ io form ir aw em grup e gra| an a koja}enastupitinalokalnimizborimauNovomSadu. –Vojvo|anskapoliti~kascenaveomajeo{te}enaZakonomopoliti~kimstrankama,kojimsenavodnohteo

uvesti red na politi~koj sceni, ali sezapravodesilodamiidaqeimamo veliki broj stranaka, po{to se mawinskim partijama priznao poseban statusiobezbedioni`icenszus,dok se Vojvodini i lokalnim samoupravamanijepriznaoteritorijalnistatus.Itimzakonomprakti~nojeuni{tenvojvo|anskipoliti~ki`ivot– istakaojeIli}. Zbog toga, po wegovim re~ima, i nije mogu}e da se kroz strana~ko delovawenaadekvatanna~inartikuli{e raspolo`ewe gra|ana Vojvodine, koje je, kako ka`e, ve}inski opredeqenozamnogove}istepenautnomije. – Vojv od in a dan as ima fas adn u autonomiju i fasadnu vlast koja ne `elidaka`eistinu,atojedase,kao iuMilo{evi}evovreme,oVojvodiniodlu~ujeuBeogradu–ka`eIli}, uznapomenudaje,izgleda,jedinina~in da se ostvari puna autonomija Vojvodine taj da se preko lokalnog nivoapoku{ajuobezbeditiodre|ene polugevlasti. n Branka Dragovi} Savi}


4

dnevnik

nedeqa8.april2012.

vropskiparlamentnedavno Za{tojevladaju}aDemokratska „DNEVN IK OV”DOS IJ E: OTKQU^AVAWEPANDORINEKUTIJEDOSIJEA je pozvao Srbiju da raskrstrankaoklevalauposledwe~etisti sa najsle|em komunirigodine?Dr`avnisekretarSlosti~kih tajnih slu`bi, usvojiv{i bodanHomen,kojijewen~lan,nerezolucijukojomsetra`iodBeodavnojerekaodajeotvarawedosigrada da otvori arhive Udbe, jer jeaobavezakojuimamopredgra|asmo mi posledwa zemqa u regionu nimaidemokratskimtekovinamai kojanijetouradila.[tatotolidok se ne ra{~isti s pro{lo{}u ko va`no vlastima ima u dosijeine mo`e da se krene u budu}nost. ma,budu}idajere~oqudimakoji Koalicioni partner SPO svako ve}inomodavnonisuvi{eme|unamalojetra`ioobelodawivawedou{nikatajnihslu`binajavquju}i ma,kadasesvetume|uvremenutodono{ewezakonaootvarawudosiliko promenio pa su doga|aji poPore~imajednogna{egpoliti- predla`e pra}ewe. Sledi zahtev kehartijenaUmci.Drugakampawa oner policije, vojvo|anski kadar, jea,aVukDra{kovi}jeizjavioda sleDrugogsvetskogratasvedaqa ~araizvremenaTitovogobra~una VrhovnomsuduSrbijedasedoti~- uni{tavawaodigralasespo~eci- spasaoseuvremeMilo{evi}evog ne razume toliku zabrinutost za istorija,ikadaevo,ve}12godina, sliberalima,wegovtasterjebio nitajnoprislu{kuje,papotom„te- ma raspada Jugoslavije 1991, kada pohodanavlastodkrivi~nogprosudbinu qudi koji su ~inili zlo Srbija nastoji da prika`e jedno kom{ija na spratu ispod – danas renskirad“:tajnopra}eweisnima- seve}zuckalodamnogiiznosesvo- gonatako{tojeRadmiluBogdanodrugima,idabibaremtrebaloobdruga~ije lice? Za{to ipak odr- ina~e poznati intelektualac, sa- we,izve{tajisaradnikasterena... ja dosijea iz Slu`be. Radilo se o vi}u odao {ifrarnik i imena sa`ava jednu spornu instituciju ne- moprogla{eniboem,uva`eni~lan Operativniizve{tajisepotomda- tonamazapisaoqudimaizdrugih radnika,pamujezauzvratovajomododirqivom?Vaqdaakove}imamo raznih `irija, nagra|ivani este- juanaliti~arimakojiodwihprave republika. Najve}e dosijee imali gu}iodarazvijeporodi~nibiznis. politi~ko konvertitstvo, ni ovo ti~kiarbitarskojimsekolegeiz izve{tajenajednojipostrani. sunekadvisokiotpadnicikomuniDodevedesetihgodinakodnasje Pipci moralnonijevi{eproblemati~no kwi`evnih krugova javno sprdaju. Uo~i raspada Jugoslavije, u Sa- sti~ke partije Rankovi} i \ilas, presudnure~imalaKomunisti~ka usva kojpori – iako se dou{ni{tvo odvajkada Alitowemunimalonesmeta,jer veznojSDBSFRJdokumentacijaje alipostojedosijeioinstitutima partija koja je odre|ivala ko su opisivalo kao jedna od najgorih ga {titi famozna dr`avna tajna. danimauni{tavana:1990.secepao dru{tvenih nauka, novinskim re„neprijateqi naroda i dr`ave“. U ~e{kim medijima objaosobina.^aksepojedincimadode- Elem,od~ista~aulicapadopro- svakipapiri}istavqaouxakove, dakcijama... Saradnici slu`be su za dr`avne vqenasusvojevremenoimena quju va`na i po~asna zvawa, bez fesora univerziteta, svi mogu kojisuspaqivaniu Ipak, najve}a praznike, Novu godinu ili Prvi 150.000 dou{nika, ali su tu obzira{topolaNovogSadaznada biticinkaro{i,kojisuuakpe}ima fabrigrupacijapoddrmaj bili nagra|ivani boksovima bilaionauglednihdisidenasubilitasterinajgorevrste,ani timatajnepolicijenavede`avnom prismocigareta, viskijem zaplewenim na ta koje je tajna slu`ba podwihove {efove u tajnoj policiji nipodpseudonimom,recitrom bili incarini, kovertama s ne{to novca, metnula. I poqskog lidera istori~arinedoti~u–kaodaimje mo,„Kum“. frombirovci sa aliimogu}no{}uzazapo{qavawe Leha Valensu optu`ivali su moralni kredibilitet zagarantoU svakom slu~aju, oko 53.400 nadobrimradnimmestima.Uvredajeocinkariokolege,alije vaniakosuuposleratnomperiodu premapravilusludosijea, a me Milo{evi}a ekskluzivno praonuveravaojavnostdasuko~iniliimasovnezlo~inenadsta- `be,otvarawedonaj~ e{ }e vo na razdvajawe prijateqa od nemunisti sa~inili la`ni donovni{tvom–svojimnarodom. sijeamo`edaodosu wihovi prijateqa, sve do 2000. godine, sijeowemudabigadiskrediDou{nik,potkaziva~,tajnido- brisamo{efDB-a, tasteri bile imaojeSPS. tovali. Jedanaest od 15 sadastavqa~, cinkaro{, uhoda, {pi- danas Bezbednosno in`ene, kumovi, Posle 5. oktobra, pak, partija {wih mitropolita pravojun... bogatstvo izraza neminovno formativne agencije kom{ije... mada koja „dr`i“ doti~nu slu`bu odreslavne crkve u Bugarskoj biupu}ujenalikIlije^vorovi}au (BIA-e),ipritomobavei sami ~esto uce|ujekome}ebitiotvorendosije,a li saradnici „Odeqewa za tuma~ewubesmrtnogBateStojko- zno mora da navede razweni. Jedan vidirektorBIA-ejedirektnoodgoborbu protiv ideolo{kih vi}a iz Kova~evi}evog Balkan- log zbog kojeg se sokifunkcivoran predsedniku Republike. skretawa“,objaviojenedavno skog{pijuna,kojise,eto,kodnas Shodno tome – ni{ta se nije proodbor bugarskog parlamenta zaprimio gotovo kao ~lan {ire menilo, tj. izre|ali su se SPS, koji ve} pet godina otvara familije. Gotovo na nivou onog DSSiDS.Danassunaro~ito„zastare spise tajnih slu`bi i Ilijinog kolege u Egiptu – „munimqivi“ radikalni elementi u proverava politi~are, dihabharata“ – koji je znao i da se protivqewu ulasku Srbije u EU, plomate i uticajne qude. U qutne ako ne dobije bak{i{ od kaoiqudiizstrukturabiv{eMiMakedonijitajprocesprotionogkogapratiiotkucava,barem lo{evi}evevlasti.Kojeuopera~euznakubrojnihsporova,pa jetakavslu~ajusvojevremeimao tivnojobradizna15-takwih,predje tako rediteq Vladimir na{ dopisnik iz Kaira Borivoj sednikdr`aveipremijeriwihovo Mil~in ozna~en kao saradErdeqan...Alistvarkodnasuopnaju`eokru`ewe,apodatkeanalinikDB-aiakojebiopodope{tenijebilatakobezazlena,jer zirajo{70-takqudikojimadnevrativnom obradom jo{ od su mnogi dopali zatvora bez ikaniizve{tajisti`unasto. 1976.„@rtvaostaje`rtva,sakvekrivice,postalide`urni„neKrajwasvrhadosijeatrebalobi mosexelatimewaju“,izjavio prijateqi naroda“ ili ~ak skonda je sudski postupak, ali je u poje Mil~in povodom nalaza ~ali, dok su dou{nici dobijali sledwih petanestak godina – samo Komisijezalustraciju. prilikudanapreduju. troje qudi osu|eno za {pijuna`u! Podacisegomilajuikaodanevredenikom,sem{toseunekomtrejaviti imena pripadnika slu`be nutku mogu zloupotrebiti u dnevkoji su ~inili najte`e zlo~ine. NaGoliotokzbogvica Rekonstrukcijaiscepaneistorije nopoliti~ke, propagandne svrhe. Profesor Bogoqub MilosavqeArhivu[tazija,nekada{weisto~nonema~ketajnepoliciMnogismatrajudaotvarawedosivi} sa Pravnog fakulteta Union, PisacDragoslavMihailovi}rekaojeujednomintervjuudaje je, koja je ise~ena u rezance, sada rekonstrui{e kompjuter. jeanebibaciloninovosvetlona me|utim,smatradabitrebalovoprvidokumentuwegovomdosijeunapisankadajeimao18godina– NekolikonedeqaposlepadaBerlinskogzidasupripadnici \in|i}evo, Stamboli}evo i ubiditira~unadasunekiqudipostaasa19jeve}bionaGolomotoku!Pobunioseprotivhap{ewadvoslu`becepalidokumentaciju,preno{tojeupalamasauzgrastva novinara, jer su ionako bili lidou{nicizbogucenaipretwii jicedrugovaizrazreda,samozato{tojejedanodwihna~asugeodu ministarstva i to zaustavila. Spaseno je 15.500 vre}a sa dostupni istra`iteqima. Sam sadawihovaimenanebitrebaloobgrafije ispri~ao vic: „Kada zavr{imo prvi petogodi{wi plan, 50.000 do 80.000 iscepanih dosijea, a 1995. po~ela je rekonda{wi~elnikBIASa{aVukadijaviti. na{ate{kaindustrija}eproizvoditidrvene~e{qeve“.Mihaistrukcijaarhive.Papiri}isenajprerazvrstavajuiskeniranovi} bio je protivnik re`ima Bilo kako bilo, otvarawe te lovi}jebiopodbudnimokomtajnepolicijedu`eod{estdeceniju,paponovosastavqajutako{toseuparujuvrstaibojapapiSlobodanaMilo{evi}aiizvinio Pandorinekutijeseodla`ejerto ja,a2006.jerehabilitovan.Me|utim,odprvogdosijeakojijevideo ra,veli~inaitipslova.Dosadajenatajna~indigitalizose zbog ranijih zlo~ina slu`be – i nije posao za odlaze}u vladu i uInstitutuzabezbednostikojijeimao250do300strana,sadase vano70vre}a,azanekolikomeseci}ebitirekonstruisansaalitoo~itonijedovoqno,svedok parlamentnaistekumandata. uArhivuSrbijena{lo–samo63.Akoni{tadrugo,saznaojebarto dr`ajwih400. sezlo~incipoimenceneapostroPa^vorovi}u,kakosmodanas? dagajesedamgodinapratioku}niprijateq,kojijeidanasaktivan. firaju.Anekiiprocesiraju. n Reqa Kne`evi}

E

Cinkarewekao masovansport

I S T R A @ U J E M O : ODAKLEPO^ETI

Ba{taEvrope n Pi{e: Zaharije Trnav~evi} itijednaodsvihdosada{wihvlada, zakojejepoqoprivredaimalastatus „devete rupe na svirali”, nije shvatila da je poqoprivreda jedina obnovqiva privredna grana, te da zaslu`uje znatnove}upa`wuipodr{ku.Najsve`iji, posledwi dokaz je sada{wa vlada, koja za ~etirigodinanijenasvomdnevnomreduimalastaweuagraru!Jer,dajeste-nebisedogodilodaopadnebrojkrupnestoke,porastebrojneobra|enihwiva,da`etveiprinosiidaqezaviseodletweki{e! Danenavodimidrugebrojnedokazepropu{tenih prilika. Podse}am samo na ~iwenicu da je selo ostarilo, seqak osiroma{en, nesposoban da investiraubr`irazvoj,dadr`ikoraksasvetom.Ista tavladanijerazmatralanistaweuzadru`nompokretu,nitidalapodr{kudasedostupawauEvropskuuniju470.000malihgazdinstavaokupe,ujedineu velike kooperativne poslovne sisteme. Da „mali postanu veliki”, produktivni proizvo|a~i, izvozniciplodovaidrugezdrave,lepoupakovanehrane. PostojedobrepretpostavkedaSrbijabudeba{ta Evrope.Wenizvozhranemogaobidadonese(naravno,neodmahiprekono}i!)8milijardievra.Kasnijeivi{e. Upredvorjuvelike,razvijeneibogateEUSrbijaimaoko4.000.000hektaraobradivogzemqi{tazadovoqavaju}eplodnosti(kojase,dakako,mora~uvati i uve}avati), obiqe energije sunca, razvijenu mre`u vodotokova i nadasve – ratare i paore koji imajune{toznawaimnogo,istinastarog,prevazi|enogiskustva.UVojvodini,aponegdeiispodSave i Dunava, ve} ima na desetine pa i stotine ratara kojisalako}om`awu7tonap{enice,12tonakukuruzauzrnu,imajuvisokiisplativroduqarica.U projektu„VinskiSrem”naFru{kojgorisuposa|eneplanta`evo}ailozekojesunanivounajboqih vo}wakaItalije,Austrije,Francuske. Tojedokazdamo`emodabudemoba{taEvrope, ukolikonovevladedonesudugoro~nustrategijurazvoja,barzatri(paipetputa)uve}ajuagrarnibuxet itimepodignustopurastaagrarneproizvodwe.NedavnojeuLondonu,nasedniciKraqevskognau~nog

N

dru{tva,prihva}enaprocenada}e2050. godinenaZemqi`iveti9milijardiqudi. Dve milijarde vi{e nego danas, na istomprostoru!Zawihtrebaspremiti hranu,danebiizbilikonfliktiilan~anisukobi,globalniratovi.Dakle,ko budeimaovelikevi{kovehrane-posta}eimu}an,umeriukojojbudeproduktivan. Bogatstvonekedr`avesenemerirudnim le`i{tima, ve} brojem visokoproduktivnih qudi(primerSeverneiJu`neKoreje),{tozna~i daimiuSrbijimo`emo,jednogdana,da`ivimokao Evropqani, ukoliko budemo radili kao Evropqani! Ali potrebni su nam boqi upravqa~i, koji }e podsticatiibuditive}uproduktivnostradnikai gra|ana.Potrebnanamjedr`avasaefikasnimizato jeftinim aparatom ~inovnika koji daju polet preduzetni{tvuanesputavajuiusporavajugasilnimpropisimaidoprinosima. Utomejesvrhasvih,paiovihizbora.Ali,kod nassuizborisvedeninaprimitivannivostrana~kognadmetawazaglasove,prevlastidobropla}ene funkcije.Zatoukampawiponovoslu{amostaraneispuwena obe}awa. No, za to su krivi i zaboravni glasa~i,jerpropu{tajudavrhomolovkekazneone kojinepo{tujudature~. VizijaSrbijekaoba{teEvropejetolikozna~ajna za budu}nost dr`ave da ima obavezuju}u snagu. Prosto:upitawujeobavezakojumorajudapodr`e svigra|ani.Jer,akopoqoprivredakaosrcepo~ne dapulsira-tiimpulsi}eo`ivetiidrugeprivredneorgane-prehrambenu,hemijsku,ma{inskuindustriju,trgovinu,transport,podi}i}eizvozioja~atidinar. Ovakvavizijanadilazistrana~kepodele.Naravno,bi}eneslagawaokovisineulagawa,stoperazvojaidrugihpojedinosti,alistrate{kiciqnikone bismeodaosporiilidovedeupitawe.Uostalom, Srbija-slepimmogu}nostima-uposledwojjedecenijipostalasiroma{nazemqaEvrope,nadnumnogihstatisti~kihtabela.Onanemamnogoalternativaniizbora,padasedugodvoumikakodaseprobudiikreneuprocvat. (autor je novinar i predsednik Pokreta „Bogata Srbija”)

Prvizadatak parafiskalnih edanodprvihzadatakakoji~ekanovuVladuSrbije je reforma poreskog sistema. ^im se useli u zgradu u Nemawinoj budu}i ministar finansija mora}edaprese~eiodlu~idali}epove}atiPDV,a zatimkakodareguli{eporezenapotro{wuiimovinu.Izvesnojeda}epretogapodlupommoratidasena|eefikasnostnaplate,kaoidasepro~e{qajuparafiskalnadavawapoputraznihdoprinosaitaksi. Otome{tabibilorazboritodaseprvouradi,poreskiekspert\er|Papka`ezana{listdabinajcelishodnijebilodaseprvokreneodparafiskalnihdavawa: –Te{kojeire}ikolikoihima,jerseskorosvakog danauvodenovinametiarazrezujusena~udanna~in. Recimo,davaweod0,025odstoza{ume~ijajeosnovicaukupanprihod.Apsurdnojedasetotakoodredijer kompanijamo`edaimavelikiukupanprihodamali dohodak.Posebnojetoizra`enousektoruuslugagde sefakturi{uvelikiprihodi,adobitjemala.Zanimqivojedajesli~annametbiopredvi|eninacrtom zakonaovodama,me|utim,nekojeprimetiotajapsurd pajetoizba~enoizpropisa.Alisu{umezatoostale. Jo{apsurnijejekadadobijetepropiskojiuvodinekinovinamet,alinikakonemo`etedaodreditekako gasra~unati,odnosno{tajepisactekstahteodaka`e. Takavje,recimo,doprinoskojijenedavnouvedenZakonom o vanrednim situacijama. Osnovica se odnosi na „instalirane kapacitete magacina”, ali se pokazalo da ni iskusni poreznici nisu znali da je izra~unaju. Treba tome dodati da su kazne za neispuwavawe ovih obaveza drakonske i nesrazmerno velike u odnosu na prihodkojitrebauplatiti. Ustvari,ta~nojedaoviprihodipo~iwusa0,0...ali nisu mali u zbiru. Jedna studija, koju su uradili USAIDiNALED,pokazalajedakodnasima~ak250 parafiskalnihnameta,aodwihsegodi{weubuxet slije70milijardidinarailidvaodstobrutodoma}eg proizvoda.Me|utim,ovajnovackrozbuxetuglavnom pro|e,jersesredstvaodmahusmeravajuraznimagencijama.StogasuUSAIDiNALEDsaglasniuocenida binajve}ideotihnametanaprostotrebaloukinuti.

J

Sdrugestrane,mnogisuseve}pomirilistimda}e namnakonizborastopaPDV-asigurnosko~itisa18 nabar20odsto.UovomtrenutkuPDVnamjestenajni`iuregionu,ali\er|Papsmatradastimpotezom nebitrebalo`uriti. –Prenego{tosedr`avaodlu~izapove}aweporeza,bilobineohodnodasepoboq{anaplata.Tako|e, morasere{itiipitawepravi~nosti,jersepokazalo dakodnasobveznicikojineispuwavajuobavezeuvek prolazeboqeoda`urnih.Wimasudugovireprogra-

Bebepla~u-porezostaje Ukidaweporezanadodatuvrednostnapelenei opremuzabebejejo{jedanodpotezazanovuvladu. Ipak,trebare}iitodasu,uprkoslepovo|enojakciji i odzivu gra|ana, ekonomisti skepti~ni. Naprosto, do sada su sva sni`ewa s dobrom namerom donosimasamoprofittrgovcima,kojisunovudobitugra|ivaliucene.[toseti~edirektnenov~anepomo}iroditeqima–ona}ebitidarnajbogatijima.Jer,mo`elisepoistommodeluosloba|ati PDV-adoma}aikineskabenkca,ibebi„Dior”–a svesunatr`i{tu?Stogastu~waciupozoravajuda nijelakona}iobrazaczapravednoskidaweporeza.

mirani, kamate otpisivane... Sad ~ujem iz pouzdanih izvoradasejedantakavotpisopetpriprema.Tokod poreskihobveznikastvaraklimuukojojra~unajuda}e imdr`avaoprostitibaremdeoduga.Zatoiimamotakoduga~kespiskovenenapla}enihpotra`ivawa. Spisakod1.500poreskihdu`nikaPoreskauprava jeobjavilauutorak.Popetstotinaukategorijipravnihlica,preduzetnikaigra|ana,aukupandugje359,3 milijardedinara.Ovespiskvesmoprviputvideliu januaru,apore|ewempodatakazaprvihsto,mo`ese videtidasupravnalicasvojdugpove}alaza17,9milijardi.Preduzetnicisubiliskromnijisa150milona u crvenom. Gra|ani su, pak, dugovawa smawili za 517miliona.


c m y

dnevnik EvROPa tRa@i REvizijU NEKOliKO SPORNih PRivatizacija

E

kojajedinaimasredstvadautvrdi istinu. Naime, Savet je ~estitoivaqanoodradioono{to je mogao, a na nadle`nim organimasudstvaipolicijejebilo da to provere i utvrde pravu istinu.Kakotonijeura|enona vreme i kako niko nije hteo da proveri izve{taje Saveta za borbuprotivkorupcije,sada}e zaradevropskogputatomorati bitiura|eno.Usuprotnom,Srbiji se dobro ne pi{e – isti~e Kos. ^lan Saveta za robru protiv korupcije profesor dr Danilo [ukovi}obja{wavazana{list da je Evropski parlament krenuo tragom izve{taja ovog vladinog antikorupcijskog tela, koji je obradio sve sporne privatizacije,jerjeproceniodasu oni uverqivi i da ima razloga da svi navodi budu preispitani iprovereni. –Dasusrpskevladeblagovremeno reagovale na na{e izve{tajeukojimasmoukazivalina nezakoniteprivatizacijeislu-

boqe re{ene i mi bismo boqe `iveli–isti~e[ukovi}. Na{ sagovornik tvrdi da EU sasvimsigurnone}eodustatiod pitawaspornihprivatizacijai dodaje da }e, koliko je Savet obave{ten, to biti prva ta~ka dnevnog reda na junskim pregovorima. – Tako da, ako ne ova, a onda slede}a Vlada Srbije ima pred sobomozbiqanzadatakdapo~ne dare{avaproblemspornihprivatizacija i da se makne od pukihocenadasubilelopovske,a da pri tom ni{ta ne u~ini da odgovorne privede pravdi. Tu`noje{toiovopokazujedami nismo u stawu ni{ta sami da uradimo, ve} mora strani faktor da nas pritiska da uradimo ne{to {to smo morali uraditi zbog nas, a ne zbog drugih. Potvrdilisutimeitodajere~o klasi~noj sprezi politi~kih partija,izvr{nevlasti,tajkuna isudstva,idatakoisprepletani nisu ni smeli ni{ta da urade, jer u toj mre`i ima mnogo

Na {ta sve ukazuje EP Naspiskuspornihprivatizacije~ijeseprispitivawetra`i nalaze se: Satrid, Jugoremedija, ATP Vojvodina, Mobtel, C market, Luka Beograd, Novosti, Veterinarski zavod Beograd, Keramika iz Kawi`e, [invoz, Zastava elektro, Trudbenik gradwa,Prosveta,Tehnohemija,Srbolek,AzotaraPan~evo,Nacionalna{tedionica,izvoz{e}erauEU,prodajaposlovnogprostorabiv{egZavodazaobra~unipla}awe,koncesijazaautoputHorgo{-Po`egaipostavqaweopti~kihkablovakrozSrbijukojejepoverenopreduze}uNubainvest. ~ajevekorupcije,ipritomepoimeni~no nabrajali odgovorne, doovakvogupozorewaiprisile izBriselanebido{loimisadanebismoimaliovajproblem kojinasmo`ezaustavitiili,u najboqemslu~aju,priko~itina evropskom putu. Poseban problemje{tosrpskevlastiidaqe}ute,amoglesupro{legodine,kadaimjedopisistesadr`inestigao,ne{todaurade,pase danas ne bi na{le u problemu pred sam nastavak pregovora o pristupawuUniji.Inesamoto, nego bi, {to je jo{ va`nije, mnogestvaridanaskodnasbile

PORESKU REFORMU

itaju}iigledaju}ianalizeumedijima,gra|ani~estonemogudarazumejuo~emujere~. Potpunoprirodno,obi~nom~ovekupodaci kao {to su BDP, realni devizni kurs, deficit platnogbilansa,depresijacijadinara...zvu~estranoinakaradno.Ono{toprose~nogstanovnikazanima,baruekonomskimpitawima,jesuposaoiplata.Dalijeposaosiguranipla}en,odnosnokoliko taplatavredi?Podacionezaposlenostiiinflacijimnogosubli`isvakodnevnom`ivotu.Prvipokazuje udeo radno aktivnog stanovni{tva koji ne mo`edana|eposao,dokinflacijapokazujebrzinu rastacena.Kadaovadvapodatkasaberemo,dobijamo indeksbede. Naj~e{}esesmatradanezaposlenostiinflacija idu u suprotnim smerovima: kada jedan raste drugi pokazateq opada. Ostavqaju}i teorijske i empirijskeraspravepostrani,jednastvarjesigurna–kada rastu zajedno, i nezaposlenost i inflacija, `ivot obi~nog ~oveka postaje mnogo te`i. ^ak i da niste izgubiliposaouovojkrizi,va{iprijateqi}eostatibezposlailibitiubesparici,dobi}eterealno ni`uplatuamora}etedapoma`etenekogaizfamilijekojeuproblemima. Indeks bede nije preterano korisno analiti~ko sredstvoalijeodli~nailustracijakrizeukojojse

^ ukidawe

nameta

Me|u pravnim licima je najvi{e onih u ste~aju, likvidaci, restruktuirawu. Oni porez ne pla}aju, aliimseobavezera~unajuzajednoskamatom.Osnovnopitawejeza{todr`avaitunenapraviredine otpi{eono~eganema–od~egane}enikadmo}ida naplatini`utubanku,asadakwi`imilione.Drugimre~ima,du`nikebitrebalogrupisatiuotpisaneioneodkodkojihsvetrebau~initidaseprihod naplati.Atonemo`edauradiPoreskaupravave} samoVlada. Itekkadaseovdeuvedered,trebakrenutikauve}awustopaporeskihprihodaodimovineilidobiti. – Ja sam uvek za oporezivawe dobiti, jer se tu stvaranovavrednost,alismatramdasutekategorije kod nas ve} dovoqno opter}ene, te da se primarno mora pove}ati efikasnost naplate. Nisam za to da se imovina oprezuje vi{e ako je po{teno ste~ena.Alitajporeztrebasvidapla}aju.Na`alost, podaci govore da u Srbiji ima dva miliona stambenih jedinica, ali da tre}ina vlasnika ne pla}aporez:dodatniprihodisu,dakle,tu,samonekotrebadaihpokupi–ukazujePap. Usvakomslu~aju,jasnojedaSrbijitreba~istporeskira~un.Kadaizbilansaipotra`ivawaizbacimoono{toserealnonikadanemo`enaplatiti,te nateramoone,kojitodecenijamane~ine,daizmiruju svojeobaveze–dobi}emojasnusliku,pa}eibitijasnijeigdetra`itidodatneprihode. PremapodacimakojejePoreskaupravaSrbijenedavnoprikazala,zaprvatrimesecaovegodinenapla}enoje142,86milijardidinaraodporezanadohodak, dobitpreduze}a,PDV-aoduvozanana{etr`i{te,te akciza. Najvi{e se u odnosu na planirane prihode prikupiloodporezanadobitpreduze}a–20,56milijardiili35,3odstovi{e.Najvi{ese,pak,ubralood PDV-anauvozsacarinama–52,9milijardiili99,2 odstoodprojektovanecifre.Drugaje,naravno,pri~anakomsenivouzacrtanitiplanovi,jernijesvejednodalistesebidaliuzadatakdanaplatite90postoilisvega30postorealnogporeskogkola~a. n Du{anka Vujo{evi}

krupnihribakojeidanasigraju zna~ajnu ulogu u srpskom dru{tvu. Ako se tome doda i da su mnoge,painekeodovdepomenutihspornihprivatizacija,obavqeneprqavimnovcemkojegniko nije godinama kontrolisao, ondajejasnodaimamnogoodgovornih,alidasuoniidanasdovoqno jaki da svako preispitivawe mogu zaustaviti – ka`e [ukovi}. Radnicima koji su zbog nezakonitihikorupciona{kihprivatizacija ostali bez posla, ukazuje[ukovi},nipreispitivawenakonsprovedenihistraga

5

VESTI

^istira~uni milomilisilom vropski parlament pozvao je predstavnike vlastiuSrbiji,podrugiput zamaweodgodinudana,dahitno izvr{ereviziju24slu~ajaspornihprivatizacijaiprimeravisoke korupcije. Ako su nakon pro{logodi{wegjunskogupozorewa iz Brisela srpske vlasti moglegurnutiustranuono{to se od wih tra`ilo, ovoga puta to ne}e pro}i: u Poglavqu 23. rezolucijekojujeEvropskiparlamentusvojio,navedenojeda}e tokomjuna,kadapo~nurazgovori sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom o datumu za po~etakpregovoraopristupawuEU, prvo biti otvoreno, ali i posledwezatvoreno,pitawespornihprivatizacijaikorupcije. Znalo se i pro{le godine, a potvrdio je to i zamenik srpskogpremijeraIvicaDa~i},da se neka poglavqa pregovora sa EU ne}e zatvoriti dok se ne preispitaju za Evropu sporne privatizacije,alikaodaseverovaloda}esvile}inaruduna{egpukogobe}awada}enadle`ni organi „uzeti u razmatrawe”ono{tojestigloizBrisela. Sada kada je uporni Brisel skoro istu depe{u ponovo poslaouBeograd,jasnojeda{ale nemaidaono{tonijednavlast nije`eleladauradinakonupozorewa Saveta za borbu za korupcije – sada to mora, jer bez togastatusane}ebiti.Dajeto tako potvrdio je za na{ list i Drago Kos, doskora{wi predsednik evropske Grupe dr`ava Saveta Evrope za borbu protiv korupcije a sada savetnik na{e Agencije za borbu protiv korupcije. –Evropanikadanezaboravqa ono{tojetra`iladaseuradia rezultatnijedobila.Jednostavno,ona}enastavitidainsistira na preispitivawu spornih privatizacija i Srbija }e sama sebe blokirati na evropskom putu ako to ne uradi. Jeste, Evropa se vodila slu~ajevima kojejeistra`ivaoSavetzaborbu protiv korupcije, ali su i oni znali da nastavak preispitivawa mora preuzeti dr`ava

nedeqa8.april2012.

Dileri ikrediti Tvrdwa lidera SNS Tomislava Nikoli}a da se banke u Srbiji „pona{aju kao narkodileri”,li{enesuosnova,jerpokazujedaonnerazumena~inna koji funkconi{e bankarski sektor, izjavio je predsednik Saveza ekonomista Srbije AleksandarVlahovi}.Nikoli} je,naime,rekaodajebankamasamo bitno da jednom uvuku klijentaukredit,aonondamoraiz kreditaukreditpodsvete`im uslovima”.Vlahovi}ka`edaje to, s jedne strane, lai~ko nerazumevawe funkcionisawa bankarskogsektora,asdrugeineprimirenooptu`ivawe„kojene zaslu`ujeozbiqnijikomentar”.

TrebanamJAT Evropanikadane zaboravqaono{toje tra`iladaseuradi arezultatnijedobila (DragoKos)

Problemje{tosrpske vlastiidaqe}ute, amoglesuodavno dane{todaurade (Danilo[ukovi})

i utvr|ivawa dokaza, ne}e ni{tadonetiumaterijalnomsmislu,jersumnogaodtihpreduze}apropala.Ipak,done}eimbar kakvu-takvu moralnu satisfakcijujer}esepotvrditiono{to su od samog po~etka govorili doksugledalikakoimsefirme prodajunedabiradileiposlovale, ve} da bi kupci imali debqinov~anik. – Mi smo izve{taje i radili na osnovu prijava zaposlenih i malih akcionara. Pokazalo se da su oni u mnogo ~emu bili u pravu,ali,na`alost,toimne}e vratitiposao,nitisemogunadatinekojnadoknadi.^akikadabiseidokazalodasuzaista svesporneprivatizacijeura|ene nezakonito i kada bi pojedinci bili privedeni pravdi, samim radnicima to - osim potvrde da su bili u pravu - ne}e vrati izgubqeno radno mesto, niti godine u kojima su ostali bez primawa. No, dovoqno bi bilodasekazneonikojisudozvoliliionikojisuu~estovali u ne~asnim rabotama, jer bi se time zaustavio takav na~in privatizacije – zakqu~uje [ukovi}. Poverenikzainformacijeod javnog zna~aja Rodoqub [abi}

isti~e da upozorewe iz Evropskogparlamentatrebashvatiti krajwe ozbiqno, a dokumente o spornim privatizacijama obelodaniti.Oninemogu,kakoka`e,bititajni. –Ozbiqnaienergi~naborba protiv korupcije je jedan od glavnihzahtevakojeEUpostavqa, ne samo pred zemqe koje `eledaseprikqu~e,ve}ipred svoje ~lanice. Treba se samo prisetiti da su Rumunija i Bugarskaizgubile{ansudakoriste sredstva iz fondova EU zbognezadovoqavaju}egobra~unaskorupcijom.Apsurdnojeda bilo{tauvezisajavnomimovinom bude tretirano kao tajna,patakonidokumentivezani za sporne privatizacije ne mogu ni u kom slu~aju biti javna tajna. Posebno je pitawe da li neko ima interes da to krije. Netvrdimdajesvakaodprivatizacija sporna, ali izaziva podozrewe~iwenicadajebilo problemadaseotkrijupodaci, okolnosti, uslovi za promenu vlasni{tva–ocenioje[abi}, dodaju}idabiionvoleodasve spornobuderasvetqenonezbog evropskih integracija – nego zbognassamih. n Qubinka Male{evi}

Lokalnedr`avneaviokompanije premale su da bi uspe{no pratil e tr` i{nu utakmic u, tvrdi glavni sekretar Evropskog udru` ew a za vaz du{ni prevoz Ulrih [ulte-[trathaus. To prakti~no zna~i da bi avioprevoznicispodru~jabiv{e Jugoslavije – Kroacia erlajnz, Jat ervejz, Adria ervejz, BH erlajnz i Montenegro erlajnz – trebalo da se pove`u ili~akujedineako`eledaopstanunatr`i{tu.„Regionubi trebala kompanija koja bi delovalaglobalno,pokrivalabi lokalne potrebe i povezivala sesinostranstvomprekome|unarodnih vazdu{nih centara”, objasnio je [ulte-[trathaus, uznapomenudadanasnekaavio kompanija mo`e pre`iveti i pos tati konk ur entn ij a samo ako vodi ra~una o tro{kovima i strategijama koje uzimaju u obz ir vlas tite predn os ti i slabosti..

Novajama u„Rembasu” Rudarska jama „Strmosten”, kojaje,sanovih2,5milionatona ugqa, u sastavu Rudnika mrkog ugqa „Rembas” iz Resavice, otvorenajeju~euzrudarskesve~anosti, u prisustvu rudara i wihovihporodica.Investicija jevrednasedammilionaevra,a kakoseplanira,narednegodine u Ravnoj Reci bi}e spremno za eksploataciju novih 2,5 milionatonaugqa.

Indeksna{ebede

siraweekonomskograstanedovededorastazaposlenosti. Kapitalni priliv od privatizacije, stranihinvesticijaidoznaka–rasipanjenadraNormalnojedautranzicijiimate sti~nopove}awepotro{weiuvoza. po~etni {ok na standard, zbog veliDr`avajeutomeu~estovalaprekorastajavne kih otpu{tawa i privatizacije. S potro{wekrozbrzrastpenzijaiplataujavnom druge strane, kada prepustite tr`isektoru,prekoNacionalnoginvesticionogpla{ta slobodnim cenama, u tranziciji na,otpremnina,subvencija,padogarancijairasedogodiipo~etni{oknainflaciznihdrugihprograma.Narodnabankanijemogla ju.ProblemuSrbijijeutome{tosu mnogodau~inipopitawuinflacijeudatommooba fenomena permanentna kroz ~inetarnomsistemu.Gotovosvezemqeuokru`ewu tavu pro{lu deceniju, za razliku od svih uspe{nih odlu~ilesusezafiksnikurspremaevruitimeretranzicionihzemaqa.Velikestoperasta,prose~no {ileproblem,alikodnaszatonijebilospremnooko5,4procenta,uspelesudastvoreboqistandard sti. Tro{ili smo kapitalni priliv i rastu}e fikoji}eseispostavitikaosamoprivid.Kadarealne skalneprihodezapotro{wuikratkiu`itak,aneza plateveomabrzorastu,qudimainflacijailivisoinvesticijeuinfrastrukturuireforme. ka nezaposlenost ne predstavqaju preveliki teret. Krizakojatraje,sakratkimprekidomskoro~etiToseupravodogodilouSrbijiod2000.do2008.kada ri godine, ogolila je ve{ta~ki lepu sliku srpske seprose~naplataudesetostru~ila,sa40na400evra. privrede.Kakoje~esmapresu{ila,nemavi{esredMe|utim,zasagledavawena{eekonomskesituacistavakojamogudanapajajudaqirastdr`avnogsekjepotrebnojedetaqnijeobjasnitiza{tojeindeksbe- tora,uvoza,uslugaisvihposlovakojizaviseodpredekodnastakovisok.DalekosmoizazemaqaEUpo komernepotro{we.Tokommandatasada{wevlade, posaojeizgubilopolamilionaqudi,nezaposlenostjesko~ilaskoro 10 procenata. Bez kqu~nih reforIndeks bede u Srbiji* mi,ulagawauinfrastrukturuipoboq{awaposlovnogokru`ewa,nemaizgledazaodr`ivrastzaposleGodina 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 nostiibudu}irastprivrede. Izboriumajusigurnone}edonetini{taboqeinovo.Jer,svepartijepredla`uistuekonomskupoliIndeks 52,9 28,1 22,4 32,2 38,5 27,7 29,1 22,2 25,0 30,3 32,0 32,2** ti kukojusuvlastiprimewivaledo sada,samoudruga~ijemmodalitetu, usmerenukadrugimsektorima.In*prema podacima NBS ; **procena tervencionizam, preterana potro{wa,pove}awedr`avnihulagawai rasipawe javnih finansija doveli zemqanalazi.Akopogledamoposledwihdvanaestgomnogimdrugimva`nimparametrima,paniindeksbe- sunasnatrenutninivoindeksabede.Akonamglavdina,mo`emovidetidaseindeksbedeuSADkretao denijeizuzetak.Postojereferentnezemqesaizuzet- nipoliti~kiakterinudeapsolutnoisteideje,obuuprosekuoko9dokjeuevrozonibiooko14.Akou novisokomnezaposleno{}ukao{tosu[panijaili ~ene u drugo odelo, kako mo`emo verovati da }e za istom periodu posmatramo Srbiju, vidimo da je in- Gr~kailiuna{emregion  uBiH.Sdrugestrane,malo mandatanarednevladebitidrasti~noboqe?Unedodeksbedekodnasuprosekubio31.Razlogsuivisoka jezemaqa(Belorusija,naprimer)svi{ominflaci- statku druga~ijih ideja politi~ke partije samo menezaposlenost,kojutranzicijanijeuspeladaelimi- jomodrastacenaudinarima.Srpskuekonomijudra- wajutemu,aliiporedtogabedauSrbijiostajeperni{e,ivisokainflacija,kojudr`avanijemoglada sti~no poga|aju oba problema istovremeno. Pogremanentniproblem.Potrebnesu,dakle,noveideje! sesuzdr`idanenapravi. {napolitikajedoveladotogadainflatornofinan(autor je ekonomski analiti~ar)

Pi{e: Pavle Mihajlovi}


6

dnevnik

nedeqa8.april2012.

„ D N E V N I K ”  I S T R A @ U J E :  [TADOVODIDO^EDOMORSTVAUSRBIJI

Svisveznaju, anikonepoma`e

ajka ugu{ila dete i ostavila na deponiji, majkazadavilanovoro|en~e, majka izbola no`em trinaestomese~nu devoj~icu, majka ostavilabebedaumruodgladii zime, majka... majka... majka... Kakvesutomajke,{tasede{avau wihovimglavama?Akojenajve}a qubav–qubavmajkepremadetetu,bartakopsiholozitvrde,da li je i zlo~in posledica qubavi?DalijeSrbijazemqa~edomorki, koliko ih sredina razu- me, a koliko tera na takav ~in? Mnogojepitawa,aodgovoredobijamotekkadsetakone{todesi.Tadasvisveznaju:iskimje bila, i kako je ostala trudna, i za{tojeostalatrudna...Sviznaju,anikonepoma`e. Mo`emo li ih opravdati? Ne. Ali mo`emo bar poku{ati da ih razumemo,donekle.Onikojisebave wihovim glavama, mislima, ka`udajerazlogamnogo.HajrijaMujovi}Zorni},doktorpravnihnau- ka, smatra da je najve}i problem neinformisanost`ena,dvojnimoralinerazumevawesredine. –Mnoge`enedolazeusituacijune`eqenetrudno}ejernisuinformisane o kontracepciji i ne koriste je. Zbog sramote one najpreskrivajutrudno}u,pora|ajuse i onda nemajuj kud. Tu se javqa i dvostruki moral sredine, koja umestodapomogne,pritiska`enu. Setite se primera iz Preve{ta. Celo selo je znalo da me{tanka SlavicaG.ra|aiubijadecu,asvi su}utali.Kadajeiza{lonavidelodasu~etvoricamu{karacadolazila kod we, krenula su i maltretirawaposelu–obja{wavadr Mujovi}Zorni}.

M

^ETIRIDECENIJEODEPIDEMIJEVELIKIHBOGIWAUNA[OJZEMQI

Stra{nivirus (zasad)zarobqen ulaboratoriji eveti mart 1972. godine, jedanaest sati uve~e. Grup a boln i~ ar a prenosi na nosilima te{ko obolelog pacijenta sa Dermatolo{ke klinike u Beogradu na Prvu hirur{ku kliniku. Ni{taneobi~nojerseovakva scena~estovi|alaukrugubeogradskebolnice.Togtrenutka niko nije ni slutio da je bolesnik oboleo od opake zarazne bolesti, velikih bogiwa ili variole vere. Kako se bolest na na{im prostorima nije javila od 1930. godine i

D

bio u kontaktu. Direktno je inficirao12osoba. Tek kada je wegov kom{ija Latif Musa oboleo, a potom nekoliko dana kasnije u Beogradu i umro, postalo je jasno da se ne{to neobi~no doga|a. Musa je primqen u bolnicu u ^a~ku i dat mu je penicilin jersudoktoriverovalidajeu pitawu bakterijska infekcija. Kada se wegovo stawe pogor{alo, mislili su da je u pitawu sporedna reakcija na penicilin.Preba~enjeuBeo- grad, gde je uskor o i umro.

Kosiokrozistoriju Velikebogiweizazivaviruskojijekrozistorijukosio`ivote u velikim epidemijama. Egipatski faraon Ramzes peti umrojeodvelikihbogiwa.Mo}neimperijekao{tosucarstvo InkaiActekanisupalepodosvaja~ima,ve}zbogvelikihbogiwa.Nikraqeviicarevinisubilipo{te|eni:engleskakraqica Meri, austrijski car Jozef Drugi, ruski car Petar Drugi, francuskikraqLujPetnaesti...umrlisuodvelikihbogiwa. za wu se smatralo da je iskorewena, u prvi mah niko nije nislutioo~emuseradi.Kada je sutradan pacijent preminuo, saop{teno je da je umro od penicilinskog {oka. Odbiv{i obdukciju, rodbina ga je 11. marta transportovala u Novi Pazar gde je sahrawen. Virus, na `alost nije sahrawen s wim, ve} je nastavio da cirkuli{e. Sve je po~elo sa povratkom kosovskog Albanca Ibrahima Hotija sa haxiluka na Bliski istokukosovskoseloDamjane kod Orahovca. U to vreme na podru~ju Iraka, gde je Hoti tako|e boravio nekoliko dana, zabele`eni su slu~ajevi oboqevawa od velikih bogiwa.Kodku}esugasve~anodo~ekalirodbinaiprijateqi,a kada je sutra osetio slabost, groznicuidobioosip,nikose nije zabrinuo jer su smatrali daseradioprehladi.Kakose pred put Hot i vakc in is ao protiv velikih bogiwa, preboleojeinfekciju,alijepreneo virus na qude s kojima je

Ubrzo posle toga oboleo je i wegovbrat,{tojebiosignal da je na pomolu epidemija. Do tog momenta ve} je nekoliko qudibilouneposrednomkontaktusinficiranimosobama. Epidemijajeutada{wojJugoslavijiprogla{ena25.marta1972.Preduzetesuenergi~ne mere: progla{eno je vanrednostawe,uvedenisukarantini, hoteli su pretvoreni u ustanove za izolaciju svakog zakogasesumwalodajeinficir an, otp o~ el a je mas ovn a vakcinacija, a JNA je pazila dasesvenaredbepo{tuju.Cela zemqa je stala, granice su bile zatvorene, svi na koje se sumwalodasubolesnistavqanisuukarantin,objekteje~uvala vojska. Bila su blokirana~itavanaseqa,anasnazije bilaizabranajavnihskupova. Zamaweoddvenedeqeoko18 miliona qudi od 22 miliona tada{we Jugoslavije bilo je vakcinisano, odnosno revakcinisano.Samoenergi~nemere epidemiolo{ke slu`be i vel ik i nap or i zdravs tven ih

radnika,uzstru~nupomo}me|unarodne zdravstvene organizacije i dr Rajnharda LindneraizAustrije,svetskipriznatog epidemiologa, spre~ili su epidemiju {irih razmera.Epidemijajedojunategodine okon~ana. Od 175 inficiranihqudiwih35jeumrlo odinfekcije. Sprovo|ewem globalne akcije virus variole vere je u prirodiistrebqen1979.godine. Nakon {to je bolest eliminisanausvetu,obustavqena jeredovnamasovnavakcinacija qudi protiv velikih bogiwajervi{enijebilopotrebe za prev ent ivn om za{ tit om. Me|utim,sa{irewemteroristi~kih napada u celom svetu postoji pove}ana zabrinutost dabisevirusvelikihbogiwa mogao upotrebiti kao sredstvozabioterorizam.Zvani~no, posledwe zalihe uzoraka togvirusa~uvajuseulaborao- rijama u SAD, u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti, i u Rusiji, u Istra`iva~kominstitutuvirusologijeibiotehnologijeu Kolts ov u u Nov os ib irs koj oblasti.Pitawewihovoguni{tewa ~esto se postavqa na zas ed aw im a Svets ke zdravstveneorganizacije. Pro{ le god in e pon ov o je raspravqano o kona~nom uni{tewu virusa, a polemika se vodila izme|u SAD i Rusije s jednestrane,ive}ine~lanica SZO s druge, me|u kojima se posebno isticao Iran. Rusija i SAD smatraju da jo{ nije vreme da se razmi{qa o uni{tavawu uzoraka virusa velikih bogiwa. One strahuju da u nekoj zemqi sveta mo`da postoje tajne zalihe tog virusa, koje bi u jednom trenutku mogledabuduiskori{}enezabiolo{kirat.Utakvomslu~aju, ist i~ u Rus i i Amer ik anc i, wihovi uzorci bi bili korisni za stvarawe vakcine protiv velikih bogiwa. Protivnici wihovog stava smatraju dauzorketrebauni{titiiisti~udasevakcinailiantivirusni lekovi mogu danas vrlo uspe{no napraviti i bez `ivog virusa. Uni{tewe virusa odlo`enojezabartrigodine. Kakoisti~upojediniepidemiolozi, dokle god neko ima virusvelikihbogiwa,postoji opasnost da jednog dana do|e do nove epidemije. U ranijim epidemijamazabele`enasmrtnostodtogvirusakretalasei do40odsto,onikojisuuspeli dapre`iveostalisuunaka`eni, ~esto gluvi i slepi. U savremenom svetu, u kojem qudi prakti~no nemaju nikakvu otpornostpremavirusuvariole, posledice wegove ponovne pojave mogle bi da budu nesagledive. I zato je strah od mogu}eg{irewavariolevi{enego opravdan jer se od 1979. ne sprovodi redovna vakcinacija nigdeusvetu,panikodnas. n Jasna Barbuzan

Olak{avaju}a okolnost, ako se to uop{te tako mo`e nazvati, je bilata{tojeSlavicainvalid,zapu{tenaurazvojui{tojeodrane mladosti majka podvodila za xak krompira. Mladostzaxakkrompira,takav jebio`ivotte`enekojanijeznaladapostojina~indasetrudno}a spre~i i nije bila socijalno za{ti}ena.Ajedinapomo}kojujojje sredina pru`ila je ugra|ivawe spiraledavi{enera|adecukoju bi „poni{tavala“. Koliko ih je u me|uvremenu„poni{tila”,toinijeta~noutvr|eno.Utvr|enoje,me|utim,uPejkovcu kod@itora|eda je26-godi{wa`enanakonsva|esa mu`em ubila svoju trinaestomese~nubebuno`em,azatimpoku{alasamoubistvo;daje zbogsumweda jeubilasvogtekro|enogsinaleskova~ka policija podnela krivi~nu prijavu protiv Marine S. (29), majke troje dece iz vlasotina~kog sela Jezdine; da je Qubina D.(38){okiralaivawi~kikraj jer je zatrigodineubiladvetekro|ene}erkesamozato{tonisubili de~aci.

Nervnarastrojenost BranislavaJ.(29)izKalu|ericeuBeograduubilajesvojudesetomese~nu}erkuK.J.uporodi~nojku}iuUlicibra}eRadovanovi}16.Majkajebespomo}nodeteudavilaukadi,dokgajekupala!Nervnorastrojena`enajeprvopoku{aladasakrijeubistvotvrde}idasebebautopila,alijeubrzosveotkrivenoiona jeuhap{ena.Navodno,BranislavaJ.jeusmrtiladetejer“misli dabibilalo{amajka”.

Nepo`eqnedevoj~ice Qubina D.(38) jezatrigodineubiladvetekro|ene}erkesamozato{tonisubilide~aci. Majka-ubicauhap{enajeuporodi~noj ku}i u selu Osonica, udaqenom desetak kilometara od Ivawice,gdejeiubilasvojunovoro|en~ad.Zbogmonstruoznih zlo~ina,izare{etakasena{aoiwenotacVuka{inD.(70),kojiseteretidaje}erkunagovaraodausmrtinovoro|en~ad.

Siroma{tvo, ludilo, sramota, pritisakseoskesredinezbogra|awadevoj~ica,tojeonosa~imsesusre}u `ene u Srbiji. Mali broj wih uspe da se odupre. Profesor PavleKova~evi}smatradajejedina`ivotiwskaosobinakojuqudi poseduju, u stvari, instinkt majke dada`ivotzadete.Suprotnostje dataistamajkadetetuoduzme`ivot. – Naj~e{}i uzrok su, pre svega, patolo{kepojaveilipsihi~kiporeme}aji.Udomenunormalnog,daklebezpsihi~kihporeme}aja, jeste pritisak mu`a. Pritisakmu`ajerjedetene`eqeno ilismatradanijewegovo.Ukoliko majka sama donosi tu odluku, ondaopetnegdenaprvommestudolaziosudaokoline.Ilije starijaiimavi{edece,iliokolinamislidajedetegre{noza~eto,iliroditeqi`elede~aka a ne devoj~icu. Jo{ jedna od mogu}nostijeste idamajkaose}ada sdetetomne{tonijeuredu,mo`dadajelo{amajka.Teknakraju mogu do}i i neki socijalni razlozi, tipa siroma{tvo – ot-

kriva doktor socijalne medicinePavleKova~evi}. Powegovire~ima,`eneiduiz krajnostiukrajnost. – Ubistvo je najve}i ~ovekov zlo~in,a~edomorstvojejo{iznad toga.Tusestrahoteodra`avajuna `enu ~itavog `ivota, ona pati i nosiose}ajkrivice.[tovremedu`eprolazi, tokrivicauwojvi{e raste i tra`i psihijatrijsku pomo}.Ukolikonesmejudaseispovede, naprasnopo~nudasemolebogu da im oprosti, odlaze u crvku ~esto, {toprimetiiporodica.Postaju patolo{ki vezane za veru i tosenaziva’verskapsihoza’ – obja{wavaKova~evi}. ^oveknemo`edasenezapitada li je lak{e da te `ene izvr{e

ZEMAQSKI DANI TEKU

U

veksamsprole}avoleoda pi{em qubavnu prozu, da se radujem, napunim plu}a prole}em i u`ivam {to su nam stigli novi aprili, mada vi{e nismo kao {to smo bili... Ali u mojojSrbijiniovogprole}ane}ebitiprole}a.Jersuopetizboriiopetsu,naravno,sudbinski.Pazatoidanassedamzama{inunaVrbicu,akadsenadtastaturunagnemvi{einemislim ninaCvetininapredstoje}iUskrs,negonateizbore.Mo`daje iSinBo`jiuonojznamenitojBesedi na gori na nas jadne Srbe misliokadjeizrekaoiono{to muba{inijebilosvojstveno:„I zatonebrinitesezasutra,jer sutrabrinu}esezase.Dostaje svakomdanuzlasvoga.“ Al{tadaradim.Moramdapi{emoonome{to}eimojojdeci, i svoj va{oj deci, odlu~iti budu}nost. Ovo je moja zemqa i ja rezervnu nemam, niti rezervni narod, naopako. I odmah da vam ka`em: Borisu Tadi}u nikad ne}uoprostiti{tojedaoostavku deset meseci pre isteka mandata.Ne{tosadne}epobediti,jer naravnodaho}e,nego{tojepopustio svim onim galamxijama, |ilko{imaizamlatamakojiseu sverazumeju. Da li je pao na Tominu pri~u kakojeorganizovaweizboraskupo?Prvo–nijeskupo,adrugo,sad kad ovi narodwaci (sa devoja~kim prezimenom „radikali“) ponovoizgube,ve}odjuna}eTomislavNikoli}tra`itinove,van-

Kojiadvokatdame redneizbore,acenuko{tawaim vi{e ne}e spomiwati. Jer }e i ovanovavladaposle~etiridana radaijednogvikenda–izneveritisvawegovao~ekivawa.[toje, naravno,tautologija,jeronniod jednevladekojojsamnijena~elu neo~ekujeni{ta.Onbitoboqe, pa ~ak i stru~nije, pogotovo stru~nije jer je ba{ onomad, u svojim sedamdesetim godinama, stekaoifakultetskudiplomu. Tadi} i Nikoli} }e odlu~iti samiizme|usebe,ato{tone}e bitisami,vi{ejezauveseqavawenaroda.KandidujuseiIvica Da~i}, pa ~ak i Voja Ko{tunica, koji vaqda nije obave{ten kako sadstojikodnaroda. Najvi{e me je, dakako, razveselilanetolikokandidaturanovopazarskog muftije Muamera Zukorli}a, koliko weno krajwe racionalno obrazlo`ewe. Koje vammorampodastrtiovde:„Moja kandidatura zasnovana je na uverewudasudr`avaidru{tvo naivicipropastiija}uponuditiautenti~anprogramspasaprihvatqiv za sve gra|ane Srbije”, rekaojemuftijanakonferenciji za novinare u Novom Pazaru. Jo{ ne znam kakav autenti~ni programspasaimaiVojinaprvoven~ana supruga Jadranka [e{eq,aliseionakandidovala. Onomadgledamislu{amdvojicumojihsugra|anaBojanaPajti-

}a i Du{ana Bajatovi}a, pa i potpredsednika DSS-a, onog dostaupu}enogekonomistuNenada Popovi}a... Mogla je to biti i zglavnaemisija,aliseodjednom me|uwimapojavisveznaju}iAca Vu~i}savrazmahan,uzbu|en,na{panovan, kao pevaqka ili jo{ pre pija~ar, nakupac, telal ili kakav seoski podbada~. Dobro, nema ~ovek iskustva, jo{ od {kolskeskamijekojujepre20godinazamenioskup{tinskomklupom,onu`ivotunijeba{preteranou~estvovao,nezna~o’ekni kakosegro`|ebere,anenaopako jo{ da lebac umesi. Mo`da imapolo`enivoza~kiispit,ne znam,nikadganisamvideozavolanom,onjejo{odsredwe{kole tolikova`andagastalnodrugi vozaju. I ono {to kod qudi volim,aSrbimadanastolikofali – samopouzdawa ba{ wemu, eto, ne nedostaje. Nikad i ni na kojutemu.Imagazatrojicu,mo`daizadevetoricu,jersamsebevidibarkao~ovekaipo,ako neikaocelutrojicu.Oni}epobediti,onimorajupobediti,oni }esveostaleslistiti,neka`e ni kako, ni za{to, vaqda zna al gamrzidatosadba{predsvakimpri~a,nijewegovane`nare~ zana{etvrdouvo. Ividimdamutodobroide,ne ka`e na{ narod uzalud da „dok se mudri namudruju, ludi se na-


nedeqa8.april2012.

c m y

dnevnik

INTERVJU

7

EPISKOP BUDIMSKI LUKIJAN

Hri{}anskijepapu ugostitiuSrbiji a sve hri{}ane je Uskrs praznik nad praznicima. I kao {to se priroda budi iz zimskog sna, tako i mi hri{}ani o~ekujemo vaskrsewe Hristovo sa rado{}u u srcu. I kao {to postoji Veliki petak pre Uskrsa, i postoje stradawe i patwa i no{ewe krsta Hristovog, tako se vrlo ~esto i u na{im `ivotima suo~imo s nekim prete{kim krstom. Ali uvek treba da gledamo na to da se na{ `ivot ne zavr{ava tim krstom, nego da postoji i `ivot iza `ivota. I u ime tog `ivota pozdravqam sve koji vaskrsewe Hristovo slave i danas i slede}e nedeqe tradicionalnim pozdravom: Hristos vaskrse – poru~io je wegovo preosve{tenstvo episkop budimski Lukijan u ekskluzivnom intervjuu za na{ list. Dok razgovaramo u sedi{tu Eparhije u Sentandreji, vladika podse}a na to da je ro|en u Molu, u me{ovitoj sredini. – Se}am se da nam je, kad smo kao deca i{li da zvonimo, na{ popa govorio: ne, danas se ne}e zvoniti, kod Ma|ara je Veliki petak. Drugim re~ima, mora biti me|usobnog po{tovawa. Jer, ne mo`e{ biti hri{}anin a da ne podnosi{ svoje kom{ije; s wima mora{ da ima{ odnos {to lep{i i {to boqi, mora{ da ceni{ te qude s kojima `ivi{ pod istim suncem. Tako i o odnosu me|u crkvama mora i treba {to vi{e da se govori i razgovara. Uostalom, kada se dogodila {izma 1054. godine, na teritoriji Rimskog patrijarhata `iveli su Nemci, Francuzi, [panci, Italijani, Ma|ari... a na teritoriji Isto~nog patrijarhata Srbi, Bugari, Rusi, Grci... ali taj neki obi~an svet nije ni znao da se zbila podela. Na`alost, s godinama i vekovima razlike su se produbqivale, dolazilo je i do nesre}nih verskih ratova, ~ak i u na{e vreme, ali to ne zna~i da dijalog i danas treba da ustupi mesto mr`wi i nerazumevawu. l U srpskoj se javnosti s vremena na vreme pokrene pitawe eventualnog dolaska pape u Srbiju. Koji bi preduslovi morali biti ispuweni da bi poglavar Rimokatoli~ke crkve bio dobrodo{ao u na{u zemqu? – Vidite, jako bi tu`no bilo ako bi neko zabranio na{em patrijarhu da ode u ma koji kutak sveta i poseti svoje vernike. Istim tim o~ima gledam i kada bi neko rimskom papi zabranio da obi|e vernike u Srbiji. On ima i brigu i odgovornost za te qude i ni{ta mi nije normalnije do da ih obi|e. Druga je pri~a kako bi ta poseta bila realizovana i da li bi on dolazio i kao {ef dr`ave Vatikan. Ali kao {to se na{i pravoslavni raduju kada ugoste patrijarha koji se za wih moli Bogu, tako bi se i rimokatolici u Srbiji sigurno radovali kada bi ih posetio papa. l Da li je SPC u Ma|arskoj vra}ena sva imovina koja je bila u wenom vlasni{tvu pre nacionalizacije ili jo{ uvek ima spornih pitawa? – Zakonom o restituciji obuhva}en je samo deo nekretnina koji su posle Drugog svetskog rata oduzete Crkvi, i to onaj deo za koji je oceweno da je bio u direktnoj vezi s obavqawem verske delatnosti. Me|utim, SPC je imala u vlasni{tvu i vi{e hiqada hektara poqoprivrednog zemqi{ta, od kojih su se izdr`avale parohije i odr`avali na{i objekti, ali to nam nije vra}eno. Kao {to je od svih zadu`bina, poput Angelijanuma, koji je bio `enski kolex za celu Austrougarsku monarhiju, ili zadu`bine Nauma i Jelene Bozde, vra}en samo deo Tekelijanuma. I to je vra}ena pasiva, odnosno deo zgrade u kojoj je bio sme{ten internat, dok je aktivu, odnosno stanove koji su rentirani kako bi se internat izdr`avao, dr`ava privatizovala. Tako|e, u srcu Budimpe{te, u Vaci ulici, vra}en nam je samo mali deo palate Crkvene op{tine pe{tanske – sve{teni~ki stan i jo{ dve prostorije – iako bi povra}aj cele te zgrade bio od vitalnog zna~aja za opstanak cele parohije. l Da li su tim povodom pokrenuti razgovori s ma|arskim vlastima? – Kada je bila jedna delegacija Ma|arske kod na{eg patrijarha, re~eno je da zvani~na Budimpe{ta zna za tu nepravdu i obe}ano je da }e se u~initi napori da se ona ispravi. Me|utim, treba biti svestan da je pomenuti zakon stavio ta~ku na vra}awe imovine i jedino ukoliko bi bili doneti novi, druga~iji propisi, mogli bismo se nadati vra}awu svekolike imovine koju potra`ujemo. Istina, kao opcija postoje i odre|eni ekskluzivni

Z abortus dok plod jo{ nije o`iveo, pa za{to ~ekaju... – [to se vi{e ide unazad, to se lak{e donosi odluka. Lekare i dru{tvenu zajednicu zabriwava to {to se veliki procenat `ena po-

Sumwa u vernost `ene Zbog sumwe da je ubila svog tek ro|enog sina leskova~ka policija podnela je krivi~nu prijavu protiv Marine S. (29), majke troje dece iz vlasotina~kog sela Jezdine. Majka je na saslu{awu tvrdila da je beba bila mrtvoro|ena, ali je obdukcija utvrdila da je de~ak `iveo 12 sati nakon ro|ewa i da je umro jer mu nije bila podvezana pup~ana vrpca niti mu je pru`ena bila kakva druga nega. Navodno, Marina je ubila svoje dete jer je wen suprug Stanko sumwao da ga vara i da ~etvrto dete nije wegovo.

Surovost majke Policija je uhapsila 21-godi{wu B. M. iz sela Bukovik koja se sumwi~i da je svoju tek ro|enu bebu zadavila, a potom bacila na divqu deponiju. Mrtvo novoro|en~e prona|eno je na smetli{tu na nekoliko stotina metara od ku}e u kojoj sa roditeqima, bratom i sestrom `ivi B. M. Re~ je o samohranoj majci koja prima socijalnu pomo}. Kako je saop{teno iz policije, B. M. se sumwi~i da je posle poro|aja u kupatilu roditeqske ku}e pertlom zadavila tek ro|eno `ensko dete. Nekoliko dana mrtvu bebu dr`ala je u prostoriji stare ku}e u kojoj niko ne `ivi.

sebno u Srbiji, u jadu i bedi u kojoj `ivimo, odlu~uje za abortus u prvim mesecima trudno}e. Mene to, me|utim, ne ~udi. Da bi slika bila kompletna, kriminalisti~ko vi|ewe „poni{tavawa“, kako je svoj stra{ni ~in nazvala Slavica G, potra`ili smo od samostalne policijske inspektorke PU Pan~evo Maje Obradovi}. – Majka mo`e da li{i dete `ivota za vreme poro|aja ili neposredno nakon poro|aja dok traju poreme}aji koji su izazvani poro|ajem. Su{tina postojawa krivi~nog dela jeste da kada se samo delo izvr{i, postoje odre|ena ve{ta~ewa na osnovu kojih se kasnije ceni koliko je, u stvari, majka nakon samog poro|aja bila ura~unqiva, odnosno neura~unqiva i sklona izvr{ewu krivi~nog dela. Ina~e, kad je krivi~no delo ~edomorstva u pitawu, ne postoje pravila, jer ~ine ga `ene svih dobi, materijalnih i socijalnih statusa, intelektualke koliko i seqanke. Na teritoriji policijske uprave Pan~evo u 2009-oj godini, s obzirom na to da pokriva vi{e policijskih stanica, izvr{eno je jedno krivi~no delo u Vr{cu. Tamo je `ena nakon poro|aja ubila svoje dete. Osim toga, u Beloj Crkvi je iste godine majka ubila blizance. Jedno dete je policija na{la u ve{ ma{ini dok je drugo prona|eno van ku}e, u kutiji. U toku 2010. izvr{eno je krivi~no delo i na teritoriji policijske uprave Kovin. – Nema pravila – rekla nam je inspektorka Obradovi}. – Niti izvr{ilac mora da bude iz porodice koja je u lo{im materijalnim uslovima, niti mora biti psihi~ki nezrela, neobrazovana... Ima tu i intelektualaca sa dobrim primawima. To delo, naprosto, ne bira izvr{ioca. A sama kazna, koja je zapre}ena kod ovog krivi~nog dela, kre}e se od {est meseci do pet godina zatvora. n ZoricaDragojevi}

zastupa? `ive“,onsamsebizaceloizgleda neobi~no va`an i stru~an u mnogim stvarima, a naju`e upu}en–umnogestvari.Tomunekakodo|ekaonaju`aspecijalnost. [tasusvenaroduprodali,to kadpore|amprostosejauwihovo ime postidim, samo {to ne pocrvenim. Dobro, postidim se maloizato{topripadamnarodukojionidr`ezatolikoblentav,samo{tonemu~e.Ja,gospodo radikali-narodwaci-evropejci... i kako }ete sve jo{ mirne savestizvati,ja,naprimer,uop{tenemu~em,ja~akznamda~itam i da pi{em, imam i pam}ewe, kao mnogi qudski stvorovi {tosugaimalidoksenistepojavili vi da nam „perete mozak naruke“.Papamtimivasiznam vas „ko zlu paru“. Sve te va{e Virovitice,Karlovce,KarlobageiOgulinekojudastetra`ili putdoBrisela.Aakopogledate u auto-kartu, samo je slobodno rasklopite,imatodasukupina svakojtrafici,vide}etedase, za~udo, onuda u Evropu ne ide. Pa ni preko Hrtkovaca, odakle ste, iz ravnog Srema, prognali Hrvate.Nisteihprognali?Ubedilistenaroddaniste? Samotusadjaimamjedanproblem sa pam}ewem – li~no sam, glavom i bradom, bio tamo. Da, ispod one bine u Hrtkovcima, stajaouprvomredu,saolovkom

i blokom „Dnevn ik ovog“ izve{ta~a. Dok ste vi u mikrofone kre{tali takve gadosti da mi je i pero iz ruku ispalo.Ibilomejakosramota, kaodajatonekompretim,jerse de fakto tom narodu i u moje ime preti. Sawate li nekad tu binu u Hrtkovcima, u ravnome Sremu, na pola sata od Beograda?Jadasamsetakoobrukao,ja bih to doveka sawao, kao {to i danassa60godina~estosawam dasampaonamaturi.Ilidasam zakasnioukasarnu.Mada,naravno,nisam.Nikad.Menesulep{e vaspitavali. Na{vojvo|anskipremijerPajti}sedeojemirnoutomTVdueluipu{taoVu~i}adaseistutwi, jer praznoslovqe uvek jaku galamui{te.Aondaje~akisavetodwegazatra`io.Dalida, na primer, kad mu ustreba, ode kodadvokatakojijeuposledwih 12 godina izgubio sve sporove, ilikodonog{toihuvekdobija? Kadve}dajesvojenovce,dalida idenanevi|eno?Idalidaglasaza~ovekakoji}epredsvakim ve}im, pa i dr`avnim problemom,{trajkovatigla|u? Inisuse~uli.Naravno. n \or|e Randeq

ugovori koji ostavqaju prostor da se i bez izmene zakona vrati odre|ena imovina – takvih je slu~ajeva ve} bilo – ali nije realno o~ekivati da ovakvi ugovori postanu pravilo. l Ni u Srbiji vra}awe imovine crkvama ne ide ba{ glatko, pa su se, recimo, iz Zrewaninske biskupije `alili da im je od 1.800 hektara koje potra`uje vra}eno samo - pet. – Najboqe bi i bilo kada bi se u re{avawe svih tih pitawa ukqu~ilo {to vi{e relevantnih institucija, i sa ma|arske i sa srpske strane. Ne bi ~ak bilo zgoreg ni kada bi se formirale me|udr`avne komisije koje bi pratile problem i pomagale u re{avawu spornih situacija. Uostalom, ja sam poreklom iz Ba~ke i veoma dobro znam koliko su dobara imali i SPC i na{e kom{ije rimokatolici, ali i ostali, a {to sve jo{ nije vra}eno. Nepravda je velika i ona mora biti ispravqena, kako u Srbiji, tako i u Ma|arskoj. l Iz Brisela je upu}eno mno{tvo zamerki na ra~un novog ma|arskog verskog zakona. Da li on na bilo koji na~in poga|a SPC?

– Srpska pravoslavna crkva ima u Ma|arskoj status istorijske crkve, koja nema potrebe da dokazuje svoje poreklo. I kao takva je SPC tretirana na prakti~no istovetan na~in kao Rimokatoli~ka ili Reformatorska crkva ili jevrejska zajednica. No, nekim drugim, novijim verskim zajednicama, koje su odskora po~ele da ni~u iz nimalo verskih pobuda, nije se dopala odluka vlasti da kroz odredbe zakona ne dozvole inflaciju kvaziverskih institucija. U svakom slu~aju, odre|ene limitiraju}e odredbe predvi|ene u novom ma|arskom zakonu nas se ne doti~u. l A da li se na bilo koji na~in unutar Crkve ili srpske zajednice ose}a pritisak zbog ja~awa ekstremne politi~ke desnice u Ma|arskoj? – U odnosima mawine i ve}ine nikada to ba{ ne ide, niti u svakoj prilici, glatko, bez obzira na to koja je vlast u Budimpe{ti, Beogradu, Novom Sadu... Uvek su mogu}i nesporazumi i ekscesi, ali ih, sre}om, u posledwe vreme nije bilo, ili ih bar mi nismo ovde zapazili. Ina~e, treba re}i i to da je Ma|arska stara pravna dr`ava. Propisi, takvi kakvi su, po{tuju se, i bar kada je re~ o odnosu prema SPC i na{im svetiwama ne mo`emo se po`aliti ni na vlast ni na ve}insko ma|arsko stanovni{tvo. l Na prostoru Budimske eparhije od ukupno ~etrdesetak srpskih hramova mnogo ih je u sredinama gde danas vi{e nema Srba. Uspevate li da vodite brigu i o tim na{im svetiwama? – Na`alost, situacija jeste te{ka i mnoge svetiwe su u dosta te{kom stawu, a ~esto su i na udaru provalnika koji kradu ikone i drugi inventar. Ipak, Eparhija svake godine deo novca odvoji za obnovu nekog od najugro`enijih hramova. Tako je pre nekoliko godina sanirana crkva u [iklo{u, mestu u kojem je u pro{losti stolovao knez Stevan [tiqanovi}, ktitor [i{atovca, a potom se radilo i na crkvama u Ilo~cu, Vilawu... Postoji i

program dr`ave Ma|arske, kroz koji tako|e obnavqamo godi{we po jedan objekat, pa je ove godine na red do{la jako lepa na{a crkva u Hodmezova{arhequ, koja je bila u dosta derutnom stawu. U toku je, ina~e, revizija spomeni~kog nasle|a SPC u Ma|arskoj, na kojoj su anga`ovani i stru~waci Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture iz Novog Sada. Kada taj posao bude zavr{en, ima}emo potpunu sliku o tome {ta je sve potrebno uraditi na svim na{im hramovima i po kom prioritetu, kako u gra|evinskom, tako i u restauratorsko-konzervatorskom smislu. Me|utim, moram re}i i to da obnova nekih na{ih hramova od velikog istorijskog i verskog zna~aja, poput onog u Se~uju gde je bilo jedno od sedi{ta patrijarha ^arnojevi}a, zbog obima radova naprosto iziskuje i pomo} dr`ave Srbije. l Da li je po~ela obnova crkava u samoj Sentandreji? – Od sedam negda{wih sentandrejskih hramova tri su odavno otu|ena, dok su Vlada Vojvodine i Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture u~inili zna~ajne korake na revitalizaciji preostale ~etiri crkve: Saborne, Blagove{tenske, Po`areva~ke i Preobra`enske. Recimo, u toku je temeqna obnova ikonostasa iz Po`areva~ke crkve. Sentandreja je, zapravo, veliki izazov jer su na relativno malom prostoru skupqena ogromna dobra. Dok su u starom kraju tokom ratova manastiri i hramovi ru{eni i spaqivani, sre}nim sticajem okolnosti je prakti~no sve {to su na{i pradedovi doneli do Sentandreje ovde i sa~uvano. Zna~ajan deo tog blaga je izlo`en u ovda{wem muzeju, ali dosta je pohraweno u depou i ~eka stru~nu obradu, kako bismo i wega mogli da prezentujemo javnosti. Ina~e, vrednost tog duhovnog blaga prepoznala je ~ak i socijalisti~ka ma|arska dr`ava, koja je po~etkom sedamdesetih godina pro{log veka objavila i ediciju po{tanskih maraka s motivima ikona iz ovda{wih crkava. l Vlada Vojvodine je pomogla i obnovu Tekelijanuma? – Kada nam je deo zadu`bine vra}en po~etkom devedesetih godina pro{log veka, objekat je bio u jako lo{em stawu. Naprosto, oni koji su ga koristili, znaju}i da }e morati da odu, odnosili se se prema zadu`bini najbla`e re~eno nedoma}inski. U takvom stawu je zgrada bila prakti~no neupotrebqiva i pre nekoliko godina je potpisan protokol izme|u Vlade Vojvodine i Eparhije budimske o revitalizaciji Tekelijanuma. Kao zadu`bina koja je imala i |a~ki internat, jako je bilo bitno da joj se vrati i taj karakter, jer to je, uostalom, bila i ideja vodiqa samog Save Tekelije. Zahvaquju}i Vojvodini i qudima koji su na ~elu pokrajinske administracije, ulo`ena su zna~ajna sredstva i Tekelijanum je sada potpuno osposobqen da mo`e da primi ne samo |ake i studente u internatu, nego i |ake i studente koji iz Vojvodine i Srbije dolaze na studijske izlete u Budimpe{tu. l Kao administrator upravqate i Temi{varskom eparhijom. Kakvi su danas srpsko - rumunski crkveni odnosi? – Treba najpre imati u vidu da je Rumunija pravoslavna dr`ava, i da, recimo, tamo svi na{i sve{tenici, pojci i verou~iteqi dobijaju platu iz Bukure{ta. Dakle, na{a je crkva realno u Rumuniji u boqem polo`aju nego bilo gde drugde u Evropi ili svetu. S druge strane, ~iwenica jeste da pet manastira i 55 na{ih crkava tamo predstavqa veliki zalogaj za srpsku zajednicu koja danas broji mawe od 20.000 du{a. A ve}ina tih hramova je monumentalna, jer su napravqeni u vreme kada je Crkva mogla da ih i podigne i odr`ava. Danas situacija vi{e nije takva, a ni rumunska dr`ava nije neka ekonomska sila, pri ~emu i oni sami imaju veliki broj crkava i manastira o kojima moraju da vode ra~una. Ipak, i pored toga, uspevaju da nam pomognu, pa je tako potpuno obnovqen manastir Svetog \or|a. Ove godine }e biti zavr{eni radovi na manastiru Zlatica, a u projektu je obnova jo{ nekoliko objekata. Me|utim, imamo i crkava, poput one u ^akovcu, rodnom mestu Dositeja Obradovi}a, koja je u veoma derutnom stawu i gde je pre nekoliko godina izgorela polovina ikonostasa. Tu bi nam od izuzetnog zna~aja, kao i u slu~aju hramova u Budimskoj eparhiji, bila pomo} na{e dr`ave. n MiroslavStaji}


8

dnevnik

nedeqa8.april2012.

[ O R O M

S

Prut Kad su deca u~ila da ra~unaju, jedan od zadataka im je bio da pripreme nekoliko desetina {tapi}a, podjednake du`ine i debqine, da ih sortiraju po deset u snopi} i pove`u gumicom il koncom, ve} ko je {ta imo da upotrebi ,tojejo{otkadiza{loiz mode. Moderno kazano, prutjekadgodbiovezaizme|u~estitoginterfejsainevaqalog malog hardvera, kad be`i~nakomunikacijazataji.Prenospodatakajeutakvimsituacijamauglavnombiojednosmeranuz potvrduoprijemu,nakraju. Nekada je prut bio svakodnevnouupotrebi,narazli~itena~ine.Iznena|ujepodatakdauprkos velikoj potra`wi i ~estoj primeni,nikadanikoprutnijeproizvodio serijski, za potrebe tr`i{ta. Svaki prut iz na{e pro{lostijebioru~nirad,odbiranog materijala, unikatan i prilago|en potrebama i zahtevima korisnika.Prutjenekadapodjednako kori{}en u obrazovnim i vaspitno popravnim ustanovama, porodi~nomokru`ewu,poqoprivrednimgazdinstvima,zadrugama, me|u ~obanima i doktorima, decomiodraslima,qudimai`ivotiwama, u~iteqima i |acima, mladima i starima, ma|oni~arimaigu{~arima...Nemadigabilonije.Dokjebilopruta,znalo seireda. Prut je ono sredwe, mawi od prutajepruti}ave}eodprutaje jedna podvrsta {tapa – batina, u Sremu je zovu buxa. Pruti}i su kadgod bili uvod u matematiku, dok se jo{ zvala ra~un. Pravi prut je bio uvod u ~astan i po{ten`ivotisredstvozapopravkulo{eg,danakrajusvebudedobroiporedu. Kad su deca u~ila da ra~unaju, jedanodzadatakaimjebiodapripreme nekoliko desetina {tapi}a,podjednakedu`ineidebqine, daihsortirajupodesetusnopi} ipove`ugumicomilkoncom,ve}

VI[EODISTORIJE:KATASTROFA

B O R O M

koje{taimodaupotrebi.Ondak suihu{koliprebirali,ukr{tali,sabirali,oduzimaliiswima ra~unali. Svaki |ak je kadgod, ~imkreneu{koluomaumodara~una i na prut, ako bude nevaqo il{togodnenau~i.Akobikoji deran u ra~unu malko zakino il pretero,omasepopruti}imavidlodanera~unadobroiomagaje u~iteq vra}o da nau~i po{teno dara~una. U{kolijekadgodprutimonekolkoprimena:odnatrag,odgore i na zidu. Od natrag po turu, od gore je u~iteq packe delio a na zidujeprutomvukopomapikadje decuu~iozemqopisu.

nije{tapakoznakakobirazvadili il vratili neku zagulu. I kod `ivotiwa je ko i kod qudi, nebojije{u{abogave}batina. Ti {tap ovi su bil i dug a~k i spram ~obana, kad ga pru`i na korak prid sebe i kad gore mete obadve{aketrebadamudo|etaman pod bradu. Tako kad se podbo~eumelisu~obaniidadremaju stoje}ki, dok pulin ne zalaje ildokseklepetu{aneza~ujeja~e. Postojalajekadgodijednavrsta{tapakojujenarodkoristio umesto potvrde, priznanice il ugovora.Wegasuzvalirabo{is bricomsuurezivalikojekolko

E

Tarifa za one starije i ba{ nevaqale,kadkogodukrade,potu~e se, napravi kakav rusvaj il {tetu,bilajedvadestpetpoturu. To su delili xandari. Imali su nekolko prutova, razli~itih debqina i razli~ito savitqivih, daimu~inakbudenajboqi.Imalisuiosu{enugove|u`ilu,li~ilajenaprutdokjemed’pru}em stojalaubuxaku.E,alswom~im o{inu prvi put, oma se razlika vidla.Nijedanprutjojbioravan nije. Gu{~arisusprole}akoristilinajtawiprut,aldovoqnodebo dasesamodsebenesavija.Kadga ocekuondaknavr~kuostavedvatrilista,onakokozaukras.Tako imjelak{ebilodagu{~i}euveduured,kadpo~nunaihizvodena travu,daneidukudkoje. Sviwari,~obaniikravarisu koristili najdebqe. Kod wi malo-malo pa vrag odnese {alu, da

kome du`an. Nepismenom svetu nije trebo ni potpis ni tri pe~ata i overa u sudu, da bi bili po{teni. Izmislili su qudi i ~arobni prut.Tepalisumuponekaddaje i {tapi}. Sotim ~arobnim prutomsucirkuzanerivadilizecoveibelegolubovelepezanereiz {e{ira.Xabesusederaniposle pova{arimaraspitivalidiima {e{irxija {to pravi take {e{ire,padaionizapatezecovei golubove, da svugdi budu uz wi’. [e{ira je bilo kolko o}e{, al jenavekfalio~arobniprut. ^arobno je izgledo i{arani prut.Toseradilosprole}a,kad jedrvojedroipunovode.Ondak sekoralakoskidaiprutselako {ara. [aralo se s bricom, neko jepraviokrugove,nekospirale, nekojevadiokockice,pisalisu iimena.Kadseprutosu{i,taka {arajetrajalakolkoion.

Lovciidanaskumujusprutom. Lova~ki kum krsti mladog lovca kad ulovi prvi divqa~ i kad ga „osude“. Od lova~kog kr{tewa mladimlovcimamalkobriditur, alsekumstvonikadneraskidai tajkumovski{tapseobi~no~uva me|upu{kamailepimuspomenama. Kad s prole}a vrba krene, od pruta se pravila zvi`daqka. Takesudanassveodplastike,koda (dalekobilo)nemavi{evrbail da nas prole}a zaobilaze. Znalo se: od vrbe zvi`daqka, od zove sviralaapravafrulaodfinijeg drveta,odvo}kikojerode. Od tankog pru}a korpari su pleli korpe, umeli su da opletu fla{u il stakleni balon, pleli su stolice, astale, {tendere za cve}e,sva{tasuumeli.[tojedanas „etno“ nekad be{e „metno“ me}alisusva{taupru}eiodpru}asupravili ono{tosekoristiloza svakodnevnu upotrebu a ne ko danas, za izlo`bu ipokazivawe. Pru}e je bilo i glavnaarmaturanaku}amai kolebama. Pletare su takoipravqene,odpru}aupletenogizme|ukoqa i oblepqenog blatom. Kadgod je svaka ku}a imala desetak crnih {tapova. Koristili su ih u pu{nicama, da na wih oka~e kobasice, {unke, pole slanine. Danassetouglavnomuzbegava, moderno je da se pazari po deset deka u du}anu,kadseimanovaca.Ka`uovi{tokobojagimisleonarodudaje tako boqe, da narod ruke ne garavi. Wine su i onakove}umazane,pada imanekoko}es~istimrukamada uvatiti za kvaku i prid goste da iza|e, ako nam kogod do|e. E, al nam sve re|e dolaze i brave su nam zapekle, i one na avlijskim vratima i one na pu{nici. Neko tuma`einasiruke. Ka{te sad, jelil ta~no ono {tosedivanidajebatinaizrajaiza{la.Vidlismodajebatina vrsta {tapa i da je {tap vrsta pruta. Ne treba nam onaj sa {e{irom da s wegovim prutom napravi ~aroliju. Umemo mi to i sami, samo treb a na} i dob ar prut. Nema takih vi{e, neko je toposklawonavreme.Kadgodsu se taki prutovi zvali motke a najva` nij a je bil a ona koj a uglavnom nikom nije trebala i niko je diro nije, sve dok je moglo druk~ije i bez we. Usrana motkakodnaspostojijo{samou pri~i,nakraju. n BoraOti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Predizbornosto~arstvo

P

a dobro, majku mu poqubim, na {ta me sve ova na{a politi~ka, da re~em predizborna, stvarnost ne}e naterati. Ne mo’{ se vi{e promovisati civilizovano, evropski i urbano, nego sve ne{to ruralno, da prosti{, seqa~ki. A zna{ kak’i sam osetqiv, gotovo alergi~an, na te {tale i stajwak, sve me neka koprivwa~a opau~i, pa jesam li samo namiris’o amonijak, slede}ih deset dana se samo {opam steroidima ne bi’l sebi do{ao. Daleko smo mi, bra}ala moj, od te Evrope, vidi se to iz avijona. Eto, na primer, {ta fali ovim, da re~em liderima, najrazvijenijih zemaqa sveta, ~iji smo mi, jo{ malo, pa integralni deo? Lepo se qudi slikuju sa sve nekim kerama, familije i sitna deca oba{ka, jedina im briga kakvo }e ime kucinu dati i kakve je pasmine. Dobro, boja yukele igra svoju ulogu, pa ona engleska beloputa baba-kraqica obavezno ima nekog zagasitog terijera, tek tol’ko da joj je u kontrastu, ba{ kao {to i ~emerni Obama mora da ima nekog zlatnog retrivera, da ima ko da mu koloritom oponira. Pa wima tamo u belom svetu, bre, lepo stoje i vijetnamski prasi}i kao qubimci, a zna{ kako se kod nas proveo onaj {to je ma~ka mazio!?

Pro{li put, za izbore, bilo to mnogo lak{e. Tad je bila glavna stvar koj’ je ve}i Jevropqanin, najve}a mi muka bila da pogodim iz prve boju kravate koju }e [ef u predizbornoj kampawskoj turneji da nosi, pa da se i ja okolovratim po EU i strana~kom standardu. Al’ ima bata bubrege, pa sam na vreme poslao [efovom voza~u Miti burence moje doma}inske loze i tako vazda dobijao pravovremenu insajdersku informaciju po pitawu [efovog odevnog kolorita. Pride, sva

E, to je bilo onomad, a sad mi glavna obu}a neki „Borovo” gumewa{i, jer iz staklenika, {tala, sviwaca i obora ne izlazimo. Znam ja da je poqoprivreda i, da re~em , ova srpska seqa~ija na{a komparativna prednost, ali ne mogu da pre`alim onih Diorovih odela {to sam onomad od {anera nabavio. To kad se smrad od balege uvu~e, mo’{ ih samo baciti. Ondak ima tu jo{ jedan problem, u smislu kontinuirane edukacije kojoj svaki politi~ki sves’an politi~ar mora biti sklon. Lako je to bi-

Nekad uzme{ kantu i {amlicu, pa se lepo pri’vati{ vimena k’o da se klikera{. Sad to neke automatske muziqe nabavilo, visi pneumatika sa krave k’o crevo za bezolovni, ne zna{ jal muze mleko jal kravu naduvava. sre}a te sam, kao svesni omladinac, pravilno ideolo{ki orijentisan, u onoj Titinoj Gardi bio, pa mi ne{to kao glavni VES bilo glancawe ~izama, {to se reflektovalo i na sjaj predizbornih „^eruti” giqica, na ~emu mi je ceo Glavni odbor zavidio. Pa, kad onako upara|en k’o fijakerski svadbarski kow stanem kraj [efa... bira~i i bira~ice samo firnajs pu{taju.

lo kad sam `iv’o na sala{u. Bile dve-tri vrste sviwa i mirna Ba~ka. Jork{ir , berk{ir, mangulica i {lus. Sad to ne{to ukrstilo, izmislilo neke rase, Bo`e sa~uvaj, kako ~ujem ima i neka piturka, patarenka, kako li, tek mora{ laganu, zaupokoj muziku da joj pu{ta{; ako li se prodere{ odma’ ho}e sr~ku da dobije. Pa, zamis’ da predizborno uletim u obor sa takvom svilenom sviwom u sve prat-

wi na{ih aktivista i objektivnog `urnalisti~kog novinstva, a prase se prestravi, prepukne mu srce i digne sve ~etir’ u vis na o~igled kamera ? Da ta bruka do|e do [efa, il’ jo{ gore na jutjub, posle ovih istorijskih izbora bih mogao da ra~unam samo na nepla}ene Upravne i Nadzorne odbore do kraja mandata. Onda, brate, to papkarsko mlekarstvo isto odmaklo u bo`iju mater. Nekad uzme{ kantu i {amlicu, pa se lepo pri’vati{ vimena k’o da se klikera{. Sad to neke automatske muziqe nabavilo, visi pneumatika sa krave k’o crevo za bezolovni, ne zna{ jal muze mleko jal kravu naduvava. A i te krave, budibogsnama. Mora{ koju, za znati`eqne kamere, i sa doma}inom da prozbori{, a kako {aruqu da oslovi{ ? „Izvini, doma}ine, jel to {lezvi...{lezi...ta brate, hol{atajnka...”. Ne ide, bra}ala, da se pred kamerama brukam i neznawem ofiram. Dobro, izmontiraju to posle dobronamerni predstavnici medijskog novinarstva, ali sumwivi su mi kad se onako klibere k’o lud na bra{no. Da ne}e to necenzurisano ipak da osvane na jutjubetu? n Aleksapl.Adetovi}

Tih sati n va`nije i imena i vlasnik, kompanija White StarLine,nigraditeq,brodogradili{teHarlandandWolff izBelfasta, nikadanisuizjavilida jeTitaniknepotopiv.U~inilajeto {tampa,utovremejedinimedij.Wegova tragi~na sudbina ubrzo }e pro{iritimedijskuscenu...

N

OdU`lawadoWujorka DavidSarnofro|enje1891.ugradi}uU`lawubliziniMinska.Sedmo~lana jevrejska porodica emigrirala je 1900. u Wujork gde budu}nost vidi u eksplozivno narastaju}em novinskombiznisu(prodavaojenovine najidi{uinekibiografitvrdedaje ve}udesetojgodiniimaosvoj{tand!) aligao~evasmrtprimoravadana|e stalanposao.Zapo{qavaseuKomercijalnojkablovskojkompaniji~ijije suvlasnik bio Gordon Benet, legendarni izdava~ wujor{kog dnevnika Herald (Benetu je kompanija omogu}ila,uodnosunakonkurenciju,nedosti`nubrzinuuprikupqawuvesti!).

Slu~aj je hteo da se 1906. zaposli kao operater u Markonijevoj telegrafskojkompanijikojajeimaladaleko razu|eniji posao, pa je mladi Sarnof opslu`ivao Markonijeve stanicenabrodovimaiostrvimaNoveEngleske~akinaarkti~kimekspedicijama.Napredovaojemuwevito, postaonajmla|imenaxerkompanijei 1912.preuzeoMarkonijevutelegrafskustanicuurobnojku}iVanamejker u Wujorku. Stanicu su opslu`ivala dvaoperatera.U tu nedequ,14.aprila1912, Sarnofje,iakojerobnaku}a bilazatvorena,do{aonaposao.

Titanik Transatlantski prevoz bio je izuzetno unosan posao. U periodu od 1830.do1914.blizupetmilionaIraca,triipo milionaEngleza,gotovo {est miliona Nemaca, 1,2 miliona [ve|anai~akdevet milionaItalijanabrodovimajeemigriralouJu`nu iSevernuAmeriku(cenakarteutre}ojklasiTitanika bilaje7funtii

Brzasmrtponosa[vedske Tragedija Titanika naj~e{}esedodatnoboji ~iwenicomdajepotonuonaprvojplovidbi.Istorijapomorstva,me|utim, pamtiibr`apotonu}a![vedskinacionalnipomorskisimbol,brodVasa potonuo je 10. augusta 1628. godine nakon pre|ene jedne nauti~ke miqe! Te{konaoru`ani(64topa)jedrewakdug69metaradeplasmana1.210 tona, izgra|en za vladavine kraqa Gustava Adolfa, trebalo je da osigura {vedsku dominaciju balti~kim morem u Tridesetogodi{wemratukojijebioupunomjeku.Fantasti~noo~uvan, izva|enje 1961,aod1987.izlo`enjeu„Vasa“ muzejuuStokholmu.


dnevnik

nedeqa8.april2012.

9

A TITANIKA PRE JEDNOG VEKA POMOGLA RO\EWE RADIJA

ni{ta nije bilo e od Sarnofa a pre`ivelih Tri dana kasnije sa 711 pre`ivelih Carpathia uplovqava u Wujork

Radio

U Rijeci }e program obele`avawa veka od potonu}a „Titanika“ po~eti 10. aprila, da bi svoje finale imao na samu godi{wicu, 15. aprila. Osim izlo`be fotografija koje }e svedo~iti o izgradwi „Karpatije“, Svetozar Nilovi} najavquje i izlagawe retkih fotografija sa samog „Titanika“. Najzanimqiviji deo ovog mulidisciplinarnog programa, ka`e nam, odvija}e se u izme|u 14. i 15. aprila, kada je u planu rekonstrukcija posledwe no}i na „Titaniku“. Tako }e na gorwoj palubi kluba ArcaFuimane biti odr`an nastup guda~kog kvarteta rije~ke porodice Veqak, sa programom kakav se svirao na „Titaniku“, uz ve~eru i menijem kakav se slu`io putnicima prve klase. Da bi sve bilo verno rekonstruisano, od posetilaca se o~ekuje i prigodni dresscode, dakle ve~erwe toalete i smokinzi. Na dowoj palubi, gde }e se odvijati tzv. sirotiwska zabava, uz bitno druga~iji meni nastupi}e rije~ka grupa Kantridersi. Nilovi} napomiwe da }e ~itav program, u skladu s obele`avawem „crnog jubileja“, imati i dozu crnog humora, pa }e tako biti organizovan turnir u „potapawu brodova“. Za one koji nisu skloni takvom humoru, bi}e prire|ena virtuelna plovidba „Titanika“, projekcije dokumentarnih filmova o „Karpatiji“ i predavawe o istorijskom zna~aju tog broda za Rijeku. Vi{ednevni program obele`avawa jubileja, u produkciji prvog hrvatskog muzeja informatike „Peek&Poke“ iz Rijeke, pored ostalog, trebalo bi da {iru javnost kona~no upozna i sa postojawem jedinog preostalog prsluka za spasavawe s „Titanika“, kroz prisustvo praunuke Josipa Cara. Ali, koliko god da ima trijivijalnog u sebi, za Svetozara Nilovi}a Tozu, upravnika muzeja „Peek&Poke“, pri~a o prsluku prili~no jasno potcrtava odnos Rijeke prema zna~ajnim trenucima povesti. – Smatram sramotnim to {to su dugo vremena za taj prsluk tek retki znali – ka`e Nilovi} za „Dnevnik“. – Turisti~ki je kompletno izostavqen iz bilo kakvih vodi~a kroz Rijeku, a i sad kako je izlo`en te{ko ga je prona}i, ukoliko neko ne iska`e interesovawe i ne upita. A posebna je pri~a {to osobqe Pomorskog i povijesnog muzeja nije ni znalo kakvo „blago” ima... – Posebna pri~a je – isti~e Nilovi} – {to „Karpatija“ ima svoje mesto u istoriji Rijeke upravo zbog redovne pomorske linije Rijeka Wujork, ali da je neshvatqivo da za

posade, dok se preostalih 218 kao i 57 putnika spasilo. Me|utim, pitawe je da li bi i oni bili spa{eni, da se u odsudnom ~asu nije pojavio brod britanske mornarice „Snowdrop“ koji je osujetio podmornicu u nameri da jo{ koji torpedo lansira na ~amce za spasavawe. „Karpatija“ je nestala s povr{ine oko 11 ~asova, a wena olupina se i danas nalazi u blizini ju`ne obale Irske. Ina~e, nema podataka da li je tog dana na brodu bilo mornara koji su {est godina ranije krenuli tragom signala SOS sa „Titanika”. Ironijom sudbine kakvu samo `ivot ume da priredi, brod koji je postao deo svetske, a posebno rije~ke istorije, i na kojem su slu`ili mornari iz Rijeke, fatalno je stradao od izuma koji se pripusuje – Rije~aninu. Torpedo, kao oru`je kakvo danas poznajemo, izumeo je 1860. oficir Austorugarske mornarice, Ivan Bla` Lupis Vuki}, zahvaquju}i ~emu je Rijeka postala svojevrsni centar za proizvodwu torpeda od 1866. do avgusta 1943. u tom gradu proizvedeno je 20.323 torpeda. n DenisKolunyija

NAOPA^KE

iako zagubqen, postojao, Sarnof proro~ki preporu~uje upotrebu be`i{ne telegrafske tehnologije u „svrhu proizvodwe ure|aja koji }e u ku}e i stanove doneti muziku, vesti, koncerte...“. Markonijeva kompanija je predlog propratila }utawem. Strogom in`iwerskom duhu Markonija i saradnika medijska dimenzija radija bila je potpuno strana. Sarnof je ~ekao, ne zadugo. Kada je Oven Jang 1919. formirao Ameri~ku radio korporaciju (RCA) Sarnof je na{ao mo}nog sagovornika koji ga je shvatio ozbiqno. RCA ubrzo kupuje Markonijevu kompaniju i Sarnof postaje wen komercijalni menaxer. Trebao mu je jo{ samo istinski veliki doga|aj da zavr{i posao. Na{ao ga je 2. jula 1921. kada je radio stanica KDKA u Pitsburgu, ina~e u vlasni{tvu RCA, dobila prava za prenos boks me~a za titulu svetskog prvaka u te{koj kategoriji izme|u Xeka Dempseja i @or`a Karpentjea. Tri stotine hiqada slu{alaca bilo je uz prenos slavnog nokauta Dempseja u ~etvrtoj rundi. Radio je preko no}i postao re~ dana. Pet godina kasnije RCA pokre}e prvu sveameri~ku radio mre`u NBC. ^etiri godine kasnije Sarnof postaje predsednik RCA i jedan od najuticajnijih medijskih magnata SAD. Ono {to je zapo~eto u no}i 15. aprila 1912. okon~ano je nekrologom „Wujork Tajmsa“ 12. decembra 1971... Sarnof nije bio izumiteq, niti je bio nau~nik. Ali, bio je ~ovek izuzetne vizije „koji je nesvakida{wom jasno}om video mogu}nosti kori{}ewa elektrona“. n Priredio: VitomirSimurdi}

Crni humor za crni jubilej

l Ja je zamenica, u koaliciji – imenica.

Povodom 100. godi{wice katastrofe u sredu, 4. aprila premijerno je prikazana 3D verzija Kameronovog filma „Titanik“ iz 1997 ( 14 nominacija, 11 osvojenih Oskara). U Londonu }e, pak, 10. aprila Kraqevska filharmonija premijerno izvesti „Titanik rekvijem” Robina Giba (eks Bee Gees) a istog dana Sautemptonu, odakle je isplovio, bi}e otvoren pomorski muzej. Ina~e, ve}i deo Titanikove posade, 538 qudi, bili su stanovnici Sautemptona.

razliku od svih gradova koji su direktno i indirektno povezani s „Titanikom“, jo{ uvek nema prigodno spomen obele`je za svojih 76 pomoraca s „Karpatije“. Kakva je bila sudbina „Karpatije“? Gotovo sli~na „Titaniku“: brod je zavr{io je na dnu Atlantika, samo nekih 2.000 miqa isto~nije od mesta gde je potonuo „Titanik”. Nije, dodu{e, stradao od udara u ledenu santu, ve} od torpeda s nema~ke podmornice U-55, 17. jula 1918. godine u 9 ~asova i 15 minuta. Tom prilikom poginulo je pet ~lanova

l Kad mu}ak mu}ne glavom, za~epite noseve.

Rekvijem za Titanik

O

~uva u Pomorskom i povijesnom muzeju u Rijeci, i veruje se, opravdano ili ne, da jedini je preostali na tlu Evrope. Iako sa neuporedivo opipqivijom vezom s potonu}em „Titanika“ u odnosu na neke druge gradove, koji su od ~ak i od blage povezanosti napravili hodo~asna, ergo profitabilna mesta za turiste, Rijeka }e tek za predstoje}i jubilej - vek od potonu}a „Titanika“ - poku{ati da izbori svoje mesto u celokupnoj pri~i o naj~uvenijem brodu svih vremena.

l Ako je jaje i po po evra, koliko nas ko{ta mu}ak?

Nakon pre|enih 1.800 nauti~kih miqa, plove}i prose~nom brzinom od 21 ~vora (39 km), Titanik je udario u ledeni breg 14. aprila 1912. u 23.40. Podaci su razli~iti, ali se ve}ina sla`e da je na brodu bilo 1.316 putnika (kapacitet je bio ~ak 2.566) i oko 885 ~lanova posade (ovi podaci se ne sla`u s kasnijim podacima o broju pre`ivelih i mrtvih). Izvesno je da je brod bio potpuno nepripremqen za nastalu situaciju. Dvadeset ~amaca za spasavawe moglo je da primi samo polovinu putnika (da je brod bio popuwen, mesta bi bilo samo za tre}inu!). Po svemu sude}i posada nije znala koji je kapacitet ~amaca jer su neki spu{teni poluprazni. Putnici tre}e klase potpuno su prepu{teni sami sebi. Naredba „prvo `ene i deca“ uglavnom je po{tovana. Najgore je pro{la posada (693 mrtva) i mu{ki putnici tre}e klase (387 `rtve). Mestu nesre}e najbli`i je bio brod Californian,koji je prethodno poslao upozorewe svim brodovima da su prime}eni ogromni ledeni bregovi. U istrazi posle katastrofe posada Californiana je bila pod velikom sumwom da nije pru`ila pomo} Titaniku, ali su sumwe odba~ene (Californian je torpedovan i potonuo 1915). Titanik je u vodama Atlantika nestao 15. aprila u 02.20 ~asova. U 04.00 na mesto nesre}e sti`e putni~ki brod Carpathia (torpedovan i potonuo u blizini Irske 17. jula 1918), koji je bio na ruti Wujork Rijeka. Tragi~no-bizaran je i na~in na koji je telegrafista Carpathie primio poruku sa Titanika. U stvari, prve pozive za pomo} i nije primio, jer se nalazio na komandnom mostu, a kada je u{ao u telegrafsku kabinu, primio je poruku sa kopna (Wufaundlend) da imaju privatnu poruku za Titanik. Ponudio se da pomogne i pozvao brod koji je uveliko tonuo.... Tek, jedna od prvih mera nakon potonu}a Titanika bila je obaveza svih transatlantskih brodova za stalnim telegrafskim de`urstvom po principu 24/7 (dvadeset~etiri sata dnevno, sedam dana u nedeqi).

tisnuv{i se iz wujor{ke luke, kapetanu Arturu Rostromu ama ba{ ni{ta nije ukazivalo na to da }e rutinsko putovawe wegovog broda vrlo brzo u}i u istoriju. Kada je na nekih dva sata udaqenosti radio vezista na brodu „Karpatija“ Harold Kotam primio informaciju da brod „Titanik“ tone, i kada je Rostrom doneo smelu odluku da krene ka mestu potonu}a, bi}e da mi je kroz glavu pre prolazilo to kako tu, u relativnoj blizini, s povr{ine sveta i{~ezava mit o istorijskom postignu}u brodograditeqstva. A „Titanik“ je tako smatran - najboqim porinutim brodom svih vremena, i to su znali svi pomorci sveta. To su znali i mornari i putnici na „Karpatiji“, pa je otuda vrlo verovatno da su odluku kapetana Rostroma da krene prema ta~ki brodoloma „Titanika“ - hej, „Titanika“! primili s velikom nevericom, koja je, prema legendi, prerasla i u otvorenu pobunu. Kako god, u hladnoj no}i na Atlantiku, kapetan je zabranio kori{}ewe tople vode i razvio brzinu od, za svoje mogu}nosti, neverovatnih 17 ~vorova! „Karpatija“ je za sat i 40 minuta nakon potonu}a stigla na mesto tragedije: na palubi spasila~kog broda ubrzo se na{lo 711 od ukupno 2.201 putnika i ~lana posade s „Titanika“. Kratkotrajno premi{qawe kapetana Rostroma - da li je u trenutku prijema signala SOS ta~ki brodoloma bio neko bli`i od „Karpatije“ - rezultiralo je, sre}om, ipak ispravnom odlukom. Kapetan je kasnije od britanske kraqice dobio plemi}ku titulu, posada odlikovawa za hrabost, a svi zajedno, sa brodom naravno - mesto u istoriji. Koje je, dodu{e, moglo pripasti nekom drugom i biti jo{ zna~ajnije, da kapetan „Kalifornijana“, broda koji se nalazio na samo 20 nauti~kih miqa od „Titanika“, u signalnim raketama koje su vapile za pomo}i, nije prepoznao vatromet bahatih bogata{a s „Titanika“. „Karpatija“ je nakon uspe{ne spasila~ke misije nastavila putovawe ka mati~noj luci, Rijeci, ali s neobi~nim tovarom - skoro svim prslucima za spasavawe sa „Titanika“. ^amci za spasavawe s „Titanika“ , me|utim, nisu poneseni. Verovatno su uni{teni zbog mornarskog sujeverja, a pre }e biti da je presudio mawak prostora na brodu. Me|u rije~kim pomorcima koji su pojas za spasavawe doneli ku}i bio je i Josip (\uzepe) Car. Za razliku od svojih kolega, kako se pretpostavqa, samo je wegov suvenir pre`iveo ~itav vek: i danas se ~uva

l Ako je ovo demokratija do jaja i jajara, {to nam demagogija dolazi glave?

Ledeni breg

I spasilac zavr{io na dnu Atlantika

Ili­ja­Mar­ko­vi}

kasnije u [erburu se ukrcalo jo{ 274 putnika. Sutradan se u Kvinstaunu u Irskoj ukrcalo 113 putnika tre}e i 7 druge klase, dok je 7 putnika si{lo sa broda, me|u kojima i Frensis Braun, pasionirani fotograf koji je snimio posledwu poznatu fotografiju Titanika.

KARPATIJA – BROD O KOJEM SE MALO ZNA

l Vi{e vredi mu}ak uo~i izbora nego dva jaja pred Uskrs.

Markonijeva soba na Titaniku, fotografija Frensisa Brauna

5 {ilinga, dana{wih pribli`no 650 evra; po toj ra~unici najjeftinija prva klasa ko{tala je oko 2.000, a luksuzni apartmani skoro 75.000 evra!). Kompanija WhiteStarLine (u vlasni{tvu ameri~kog magnata Xi - Pi Morgana) brod je naru~ila 1908. zajedno sa jo{ dva plovila iste klase, Olimpikom i Britanikom, sve u nastojawu da preotme klijentelu konkurentskoj kompaniji Cunard koja je brodovima Mauritanija i Luzitanija dominirala Atlantikom (kompanije su se ujedinile 1947. u Cunard-White Line koja od 1950. posluje kao Cunard). Iz Sautemptona je Titanik isplovio u podne, 12. aprila. ^etiri sata

Mizerne onda{we komunikacijske mogu}nosti dovele su do niza nesporazuma pa je, u jednom trenutku, {tampa ~ak objavila da brod Virginian tegli o{te}eni Titanik prema ameri~koj obali. Kako navodi Xon Tebel u kwizi „Mediji u Americi“, Sarnof je (da li prvi, da li me|u prvima?) u slu{alicama svog prijemnika za~uo „Titanik udario u ledeni breg. Tone brzo“. Od telegrafiste broda Olympic dobio je potvrdu i vest da Carpathia vozi pre`ivele u Wujork. Uspostavio je vezu sa Carpathiom i tokom naredna 72 sata primao imena pre`ivelih, obave{tavao {tampu i rodbinu putnika koja se okupqala ispred Vanamejkerove robne ku}e. Sklon samoreklamerstvu, Sarnof je kasnije tvrdio da je ba{ on taj koji je jedini ostao na vezi sa Carpathiom nakon {to je predsednik SAD Vilijem Haurad Taft naredio prekid svakog drugog radio saobra}aja da bi se izbegle interferencije signala. Sarnof je, ubrzo nakon svog neo~ekivanog uzleta, postao potpuno opsednut idejom radija. Bio je ako ne prvi a ono sigurno me|u wima, koji je radio video ne na dotada{wi na~in (jedan emiter - jedan primalac) ve} kao novi medij: jedan emiter masa primalaca (auditorijum). U dokumentu „RadioMusicBoxMemo“ napisanom 1916. koji je dugo osporavan, ali je kona~no 2002. utvr|eno da je,


nedeqa8.april2012.

a`edajeVojvodinadobilajo{jedankvalitetan festival klasi~ne muzike i da svake godine ugostimo veliko ime. Ovoga puta, tojeitalijanskimajstorgitare\ampaoloBandini.Kantautor Nemawa Ne{i}, koji stvara ve} 20 godina, prvo nam je razgrani~io galopiraju}e festivale: “Oni pre~esto imaju estradn i predz nak. Pos toj e promoterikulture,poputovog, alimojajezamerka,kaoitvoja, daseNoviSadizgradakulture lagano pretvara u grad festivala. Kao da se takmi~imo powihovojbrojnosti,nemanovog, epoh aln og, umetn i~k og, ide se na kvantitet”, govori nam nekada{wi lider “Revira”,danas“MalogPrinca”,koji}esutra,sbratomikolegom Svetom, violinistom Jovanom Leti}emiansamblom“Zorule” nastupiti na revijalnom delu festivala, uz poeziju talento-

K

INTERVJU NEDEQE

NEMAWANE[I],MUZI^AR

Odbijawejeboqe odzavla~ewa nost, tu je da podr`i one koje ugledni qudi predla`u - nema kompromisa!E,akojeestradau pitawu,ondajetodrugapri~a.  Moramdatepitam: Mla|aiKiki? – Uop{te mi nije jasno kako jejedanKikiLesendri}dozvoliodamuDinki}pravipesme?! ^ovek koji je imao ime i identitet u Jugoslaviji, voleli mi “Pilote”iline.Sramotajeda muzi~arnemo`edasepromovi-

Neko}eitodo`iveti Prethodni gost “Intervjua nedeqe” kwi`evnik Laslo Bla{kovi},pitaoje“nanevi|eno”NemawuNe{i}adali}ebiti drugogkrajasveta,osimovogkojijeve}po~eo? –Sve{tojednompo~ne,moradasejednomizavr{i,adali}e tobitizasto,ilihiqadugodina,nekidrugi}etodo`iveti... vanogpesnikaMilo{aGaletina. Na{ sagovornik, autor taze kwige “Revir - jedna pri~a”, smatra da u svakoj umetni~koj oblasti mora postojati nevidqiv a pir am id a, u ~ij oj }e osnovi biti stru~waci. “To je zdrava osnova da predlozi idu do vrha, da projekte predla`u qudiodimenaiprezimena.De{avanamseobrnuto,svejepolitika, neke stvari moraju da sefinsnirajupopraviluiodmahseru{itapiramida.^aki dastru~wacidajusvojemi{qewe, odluka s vrha to pobija”, pri~a Ne{i}, koji klima glavomdoktu`nokonstatujemoda seuvekvra}amona-politiku. –Na`alost.Uvek!A,nikako nebismeladaseme{auumet-

dnevnik

c m y

10

{e bez politi~ara, a providno je.Garantujemdamusetepesme nesvi|ajukolikowegoveiprogutao je ovoliko par~e... ne~ega,dabitoizgurao.  Ka`e{dase“Revir”ne biraspaodanas? –Trajaojeosamgodina,imali smo 23 kada smo se razi{li ’99.Raspalismosejersuqudi htelidasvirajunamnogostrana, da dok a` u ind iv id ua ln e kvalitete.ZatoBawacsvirasa ^olom, Trkuqa ima “Balkanopolis”,Duca“DebeliRomeo”... Imao sam sve mawe vremena da okupqam “Revir”, a taman smo izdali drugi album. Mo`da ga nismocenilidovoqno.  Neiskustvo? – Da, ali ne muzi~ko. Qudsko.

 Dev ed es et ih rad i{ e autorski bendovi, a danas obra|ujutu|e? – Apsolutna istina! Mladi su`elelidamewajustvari,tada smo o~ekivali da posle zla ide boqe vreme, pa su bendovi iskazivali bunt, muzika je bila anga`ovana. Tezgaro{i su bili samo narodwaci, a danas su tezgaro{i oni koji sjajno sviraju, ali se nisu prona{li autorski.Kadaseokupeklinci iz elektro-{kole, ti autorski bendovi sviraju po gara`ama, imaju dobru pri~u i entuzijazam, a ovi s akademije odmah ule}u u tezgaro{ke varijante, umestodabudutikoji}epovu}i.  Za{to? –Samorazmi{qajuotomeda unov~e znawe. Kao i u politici,ne}edapravenovustranku, da furaju novu ideju narednih desetgodina.Boqedau|uune{to{topostoji,lak{eseide dovrha.  Muzika nam je pokazala koliko je izgubqeno vreme skupo? – Na{a generacija mo`e to daka`e.Odraslismouvremenu bez mogu}nosti, a istovremeno grebali da se negde pojavimo. Danassesveuquqkalo.Ugradu ima fantasti~nih muzi~ara a nema pet dobrih bendova, jer oviulazeupostoje}e.  “Dizela{i” nisu nestali,alisuseupristojili? – Evo, vratili su ih (smeh). Protesti ’96 su okupqali dobre bendove, a tre{ je bio na televiziji.Nemora{bitimuzikalandabiznao{tajeki~,a {ta kvalitet. Pogleda{ ~oveka, spot, estetiku, stvari koje nemaju veze s muzikom. Klinci sad,kao,znajudajeJoksimovi} super,aIndirakr{,ajaimka`emdasuisti,samoupakovani nadruga~ijina~in.  [ta ti treba da prepozna{|ubre? –Ono{tonosi{izporodice, vaspitawe. ^im guta{ ki~, nisi to poneo iz ku}e. Roditeqislabousa|ujuznaweklincima,promenilisuse.  Ubilaihtranzicija? –Uticajidru{tva,pomerawa na koje ne mo`emo da uti~emo. Samo malim koracima smo u stawudaukazujemonanekestvari, a da ne budemo Don Kihoti. Doksamradiou{koli,poku{avao sam u~enicima da objasnim dajeJutjubnepreglednagomila podataka,kojaseslabokoristi. Ono {to vide na televiziji tra`enainternetu,umestioda tra`eono~eganema.  Vra}ajulisedevedesete? –Nedasevra}aju,negosuse vratile.Nijebilopravogreza

kadajetrebalo,kadasmoseve{ta~ki o~istili od tre{a polako su po~eli da nam pristi`u. Jed an, drug i, tre} i, pa spekt akl u “Aren i”! Ka` em, nemabunta.  [tabi? – Sve se svelo na neku integraciju, rastegqivu tranziciju,kojamo`etrajatijo{20godina. Ovde, na Balkanu, ~ovek moradota}idnodabiseprobudioirekao“nevaqa”.Dalupi glavomuzid.  Kulturazaborava? – Mo`da si to dobro rekao. Mikasnouo~imolo{estvari, adevedesetesevra}ajukroz,po obi~n og ~ov ek a, neos et qiv e, nevidqive stvari i pojave. Mi kojismoukulturiihlak{evidimo.Evo,inteligencijadanas slu{a Cecu, nesre}na devojka kojajepoginulau“Kontrastu”, ka`u najmla|i doktor nauka... [ta ona uop{te radi u “Kontrastu”? ...gradskatemagodine? – Stra{no! Velika tragedijaitojesvakomnormalnomprvareakcijanavest.Mojadruga

reakcija bila je: {ta }e toliko qud i tam o i {ta }e taj “Kontrast” u ovom gradu? Za{to obrazovani qudi idu na tre{mesto,kogabitrebalida se gnu{aju? Ali to sada nije bitno, ni{ta se ovde ozbiqno ne shvata. Da li je mogu}e da dr`avaradisvojposaotekkada se ne{to tako dogodi, a dogodilose,opet!Ijo{politi~arima dobro do|e, da nam poka`ukakotovi{ene}edozvoliti...  Za{toba{pesmeMilo{aGaletina? – Novobe~ejci, znamo se jo{ kaodeca.Ozbiqnijesedru`imootkadajeobjavioprvuzbirku pesama, a progla{en je za najboqeg mladog pesnika u Jugoslaviji ’99, za zbirku “Mornar”.Poklopilisusesenzibiliteti,wegovere~iimojenote. ^itaju}i ga, spontano sam po~eodapakujemre~iumuzi~ke slike, bez ikakve pretenzijeda}etoikadikonegde~uti. Dopalomuse,iposledugovremena, jer on kao i svaki pravi umetniknevolidasepromovi{e, okupila nas je zbirka “Jabukagori”.  Da li se uz muziku poezija mo`e boqe “prodati i primiti”? – Danas qudi ne ~itaju poe- zij u, pos ebn o nov og autor a. Privla~iih~ulno.Milo{eva poezijajeidealnazato,MiroslavAleksi}gahrabroupore|ujesaCrwanskim.Owemu}e setekpri~ati,nadamseza`ivota.  Kako bi laiku objasnio srpski problem autorskih prava? – Korupcija. Postoje imena kojaseispo{tujuidobijutantijeme. Programske “ko{uqice”pravisvegapetpostomedija, pa Vlado Georgijev od SOKOJ-a dobije mnogo mawe nego DejanCuki},iakosevrteosto putadu`e.Ali,Cuki}jei{ao na RTS-u, koji uredno popuwava“ko{uqice”...  Itisiseopekao? – Urad io sam xing lov e za RTV pre pet godina. Imao sam izbor:ilihonorar,ilitantijeme.Dasamodabraopotowe,a hteosam,kaosvakousvetu,odbilibimeina{lidrugog.Samo od emisije “Kuhiwica” gde idepolasatamojemuzike,skupisemnogominutamese~no!A ovako,dvadesetine{tohiqada odSOKOJ-a,nakrajugodine...  Zabludakojusirazbio? – Period od 2000. do 2003. Nisam tip koji je u oblacima ali zaista sam bio sre}an, do 12. marta. I{li smo napred, mislio sam. Onda sam se upla{io, opravd an o, pres tao da pratimvesti.Kolanedastoje, nego...  Datumve}iodsimbolike? – Ne} u da glor if ik uj em \in|i}a,aliimalijo{nekogakojevukaotakola?Tekposle se videlo da nema. Gra|anska opcija izgubila je pristalice,akoihjeikadaimalavi{e od pet posto. Trezveno rami{ qam, vol im iskren ost i boqe je “ne mo`e”, nego zavla~ewe.Iusvirci,iupolitici. n Igor Mihaqevi}


dnevnik

nedeqa8.april2012.

11

VI[ EODISTOR IJ E:PAL @AMBOKI, PRAVEDNIK ME\U NARODIMA

^ikaPavleirakijom otkupqivao`ivote Pi{e: Milan Fogel red po ~e tak Dru gog svetskog rata na Dor}olu je bila nastawena ve}ina sefardskih Jevreja Beograda. U stanu, u Jevrejskoj ulici broj 13, `ivela je porodica Be nA vra ma. Saul Be nA vram, wegova supruga Ester, koju su zvali Netika, i wihovo troje dece: Hajm; najstariji, ro|en je 1922. godine, Ru`a, koja je tada, 1941. godine, imala 12 godina, i Josef, deset godina star. Sa wima je `ivela i baka Barbara, a u zgradi im je u susedstvu bila i mnogobrojna Esterina familija. Posle demonstracija 27. marta 1941. godine u Beogradu, kada

P

prinudnom radu uglavnom se vi{e nisu vra}ali ku}i. Me|u wima su se nalazili i Saul BenAvram i wegov sin Hajm. Jednog dana Hajm je iznenada do{ao ku}i da se oprosti s porodicom. Obavestio je majku da }e pobe}i iz logora i poku{ati da se dokopa teritorije pod italijanskom upravom, a odatle je planirao da se prebaci u Palestinu. Hajm je imao devojku na Zvezdari s kojom je nameravao da se o`eni. @urio je da se pozdravi i s wom. Kad je stigao na Zvezdaru i rekao za svoje planove, devojkin otac je bio protiv. Rekao je Hajmu da odmah be`i, jer mu se vi{e ne}e pru`iti prilika da spase goli `ivot. „Obe}ao sam nema~kom oficiru, ako me

`u kqu~ od stana i karton na kome je bila napisana adresa i tako predaju kqu~eve u Specijalnoj policiji. Na Dor}olu, u neposrednom kom{iluku porodice BenAvram, stanovao je obu}ar Pal @amboki, Ma|ar, koga su svi u kraju zvali ~ika Pavle. ^ika Pavle, ro|en 1895. u Kawi`i, kao mlad je oti{ao u Be~ da izu~i obu}arski zanat. Uskoro se pro~uo kao izvrstan modelar i za wega su ~uli qudi iz fabrike cipela u Beogradu. \onovi}i, vlasnici fabrike, pozvali su Pavla da se vrati u Srbiju i ponudili mu da radi kod wih pod veoma povoqnim uslovima. Pavle je prihvatio ponudu i sa najnovijim modelima iz Evrope

Ulica u Kawi`i u kojoj je odrastao Pal @amboki

je odba~en Trojni pakt potpisan sa silama osovine, veoma brzo je bilo jasno da }e Hitler sa svojim saveznicima napasti Kraqevinu Jugoslaviju. U~iteqica je rekla |acima da se u kraju jedino skloni{te od bombardovawa nalazi u {koli i kada ~uju sirene da svi odmah dotr~e u {kolsko dvori{te. Deset dana kasnije po~elo je bombardovawe Beograda. Spas u {kolskom skloni{tu potra`ili su i roditeqi i deca. Srbi, doma}i Nemci, Jevreji, Ma|ari... svi su se stisnuli u malom prostoru. Jugoslavija je ubrzo kapitulirala, a nema~ka vojna uprava u Beogradu je po~ela da sprovodi fa{isti~ke zakone koje je donela sa sobom. Prvi su se na udaru na{li Jevreji i komunisti. Komunisti zato {to su organizovali otpor okupatorima, a Jevreji zato {to su Jevreji. Jevreji, obele`eni `utim trakama, od prvih dana okupacije odvo|eni su na prinudni rad. Ra{~i{}avali su ru{evine, odnosili mrtve, sve vreme su poni`avani i terani na najgore mogu}e poslove. Kada je juna 1941. osnovan prvi logor na Bawici, Jevreji na

pusti da se pozdravim s porodicom, da }u se vratiti”, rekao je Hajm i vratio se u logor. Hajm nikada nije stigao u Palestinu. O ocu Saulu niko nije znao ni{ta, ni gde je ni {ta se s wim de{ava. Jednog dana se nije vratio ku}i, a nije ga bilo ni u logoru. U oktobru 1941. Nemci su na Sajmi{tu, na zemunskoj strani reke Save, tada NDH, otvorili posledwi veliki logor za pre`ivele Jevreje Beograda i Srbije. Odvo|ewe Jevreja iz Beograda - dece, `ena, iznemoglih i starih - u logor na Sajmi{te, po~elo je 8. decembra 1941. godine i zavr{eno je za svega ~etiri dana. Poziv da se jave u Specijalnu policiju za Jevreje, odakle su kamionima odvo|eni u logor, dobila je i mnogobrojna familija iz zgrade u Jevrejskoj broj 13. Neke porodice su imale pomo} da lak{e stignu do sabirnog mesta; kowska zaprega je i{la od ku}e do ku}e i skupqala male zave`qaje, ono najmawe {to je bilo dozvoqeno da ponesu budu}i logora{i. Jevreji su morali da na par~e kanapa zave-

stigao je u Beograd. Posle izvesnog vremena po~eo je samostalno da pravi obu}u. Otvorio je radionicu na uglu Visokog Stevana i Dubrova~ke ulice. Imao je puno posla i ponekad bi zamolio simpati~nog de~ka, Josefa BenAvrama, da isporu~i cipele mu{terijama. Josef je bio vredan, a voleo je i da zaradi koju paru, dobijao je bak{i{ koje su mu davale zadovoqne mu{terije. ^ika Pavle je uskoro upoznao celu porodicu BenAvrama. I ne samo wih, od svog dolaska upoznao je i druge stanovnike Dor}ola. Bio je cewen i kao ~ovek i kao majstor i stekao je puno prijateqa u sredini gde se na{ao. Kada je po~eo rat, po{to je dobro znao nema~ki, pozvan je u

Kawi`i s qubavqu U znak se}awa na herojsko delo Pala @ambokija i zahvalnosti gra|anima Kawi`e, koji su pre 70 godina spasili wegov `ivot, in`. Josef @amboki odlu~io je da pomogne odr`avawe izlo`be i koncerta u Obrazovno kulturnom centru CNESA u Kawi`i. Izlo`ba je posve}ena Palu @ambokiju pod nazivom „Pravednici me|u narodima – Srbija“, i bi}e otvorena 28. aprila u 19 ~asova. Na otvarawu }e govoriti i in`. Nenad Fogel, predsednik Jevrejske op{tine Zemuna i {ef projekta, prof. dr Milan Ristovi} sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Milan Koqanin iz Instituta za savremenu istoriju iz Beograda, dr Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih op{tina Srbije, te sam Josef @amboki. Nakon otvarawa izlo`be bi}e odr`an koncert uz u~e{}e eminentnih operskih umetnica: Jelene Vlahovi}, primadone Beogradske opere, mecosopran i Jasmine Trumbeta{, primadone

iste oper ske ku}e, sopran. U pro gramu u~e stvuju i Mirko Levi, bariton, so li sta ho ra „Bra}a Baruh“, a iz vo |a ~e }e Josef @amboki pratiti Qubica Gruji}, pijanistkiwa, Veqko Nikoli}, udaraqke, @or` Gruji}, narodni duva~ki instrumenti. Poseban blok je posve}en Margit Rut @amboki, poznatoj operetskoj peva~ici iz Vojvodine koja `ivi u Izraelu. Rut }e, uz pratwu Milo{a Nikoli}a, violiniste i prijateqa, u~esnika programa, otpevati poznatu ariju iz Kalmanove „Knegiwe ~arda{a“ , zatim popularne jevrejske i ma|arske narodne pesme, kao i pesmu „Kawi`i s qubavqu“, koju je specijalno napisala za ovu priliku.

Gestapo za prevodioca. Pomagao je svojim sugra|anima koliko je mogao, a kad je po~elo odvo|ewe Jevreja sa Dor}ola u logor na Sajmi{tu, do{ao je da ih isprati. Nije mogao da prihvati da u logor budu odvedena i deca, me|u kojima su bili i Josef i wegova sestra Ru`a. Predlo`io je Netiki da ih sve zajedno skloni na neko sigurno mesto dok ne pro|e gu`va. Netika nije htela da baka ode sama u logor, ali se slo`ila da Pavle povede decu. Ru`a se uhvatila za maj~inu haqinu, nije htela da se odvoji od majke i bake. Josef je bio spreman da po|e sa ~ika Pavlom, smatrao je da je to samo privremeno re{ewe, da se i oni deca ne bi mu~ili u logoru. Netika je rekla Ru`i da }e ~ika Pavle da joj kupi poklon i na jedvite jade nagovorila k}erku da i ona po|e sa ~ika Pavlom. Pre nego {to su se rastali, Pal je rekao Netiki da u Specijalnoj policiji ka`e da je ona stanovala u nekom od stanova odakle je bila wena rodbina, s kojom je pe{ke oti{la da se prijavi. ^ika Pavle je uzeo od Netike kqu~eve od stana i oti{ao sa decom da kupi Ru`i obe}ani poklon. Predve~e je vratio decu u wihov stan. Josef i Ru`a nisu mogli dugo da ostanu sami u stanu. Pavle je na{ao re{ewe. Zamolio je tetka Vidu, koja je stanovala u blizini Bajlonove pijace, da primi decu, {to je ona bez re~i prihvatila. Pavle se brinuo za decu, pomagao je tetka Vidi, a onda su po~eli problemi. Pal @amboki - ~ika Pavle Pavle je svojevremeno pomoU Kawi`i, svom rodnom gradu, gao i svom kolegi, mladom obu- od broda i potra`ili skloniPal je imao puno rodbine i nije }aru Joci ]iri}u, koji je, kada {te na obali. Ru`a i ~ika Pabilo problema gde da se smeste. je po~eo rat, ostao bez posla. I vle su sre}no stigli u ku}u MaSutradan je Pal oti{ao u poliJoca je po~eo da pije. Znao je Jo- ri{ke ^anadi. ciju da se prijavi. Ispri~ao je da ca da ni oni koji su skrivali JeMari{ka je prihvatila Ru`u su on i „sin” Josef pobegli iz Bevreje nisu bili u mawoj opasno- kao svoju k}erku, a kom{ijama su ograda, jer vi{e za Ma|are tamo sti od progawanih sugra|ana – rekli da je Ru`a k}erka Marinije bilo sigurno. @ena mu je, naza skrivawe Jevreja bila je za- {kinog strica iz Kawi`e i da vodno, poginula za vreme bombarpre}ena smrtna kazna. I zato je se privremeno sklonila u wihodovawa Beograda i sad se vratio u Pavle skoro svakodnevno morao vu ku}u. Mari{ka je devoj~icu rodni kraj gde mu da pla}a Jocino je najsigurnije. pijanstvo, samo Pal @amboki je svojevremeno pomogao i svom Pal je dobio sva da deca ne budu prijavqena po- kolegi, mladom obu}aru Joci ]iri}u, koji je, kada je dokumenta za weliciji. Me|u- po~eo rat, ostao bez posla. I Joca je po~eo da pije. ga i „sina“, ali Josef nije znao tim, ubrzo je Znao je Joca da ni oni koji su skrivali Jevreje ma|arski i Pal Pavle shvatio nisu bili u mawoj opasnosti od progawanih je po`urio da ga da i pored svega sugra|ana – za skrivawe Jevreja bila je skloni iz Kawiwegovim {ti}enicima preti zapre}ena smrtna kazna. I zato je ~ika Pavle skoro `e. Smestio je Josefa na sala{ opasnost i resvakodnevno morao da pla}a Jocino pijanstvo, kod svojih ro|a{io je da decu samo da deca koju je spasao sigurne smrti ka, Koso Jano{a skloni iz Beone bu du pri ja vqe na Gestapou i Er`ike, koji su grada. ~uli istu pri~u Palov brat koju je Pal ispri~ao u policiji. U iz Kawi`e imao je dve k}erke, iz grada po~ela da u~i ku}nim stvari, mislio je Pal @amboki, Mari{ku i Ilonku, i obe su bi- poslovima. niko u Kawi`i, osim jednog advole udate u Novom KneU Beogradu pijani Joca nije kata, tako|e Jevrejina, nije znao `evcu. @ivele su jed- ostavqao na miru Pala @amboko je zapravo mali Josef. Posle noj ku}i u dva doma}in- kija. Svaki dan je tra`io pare rata se saznalo da je u Kawi`i bistva. Ilonka je bila za rakiju, a kad jednom Pal nije lo jo{ qudi koji su znali da Josef ne{to bole{qiva, ali imao kod sebe para, zapretio je nije Palovo dete, ali fa{istima je Mari{ka odmah pri- da }e ga odmah prijaviti Gestaniko nije otkrio tajnu. stala da prihvati Ru- pou. Bilo je to u avgustu 1942. `u. Tako je po~etkom godine. Nije pomoglo nikakvo Ru`a i Josef jedini su od februara 1942. prvo ube|ivawe da }e pare dobiti sumnogobrojne familije pre`iveRu`a krenula na put. tradan, i Joca se uputio u Gestali strahote nacisti~kog progo^ika Pavle je imao po. Pal ga je pratio neko vreme na Jevreja. Josef je iz zahvalnoprijateqa na Dunavu, i kad je video da Joca stvarno sti svome spasiocu zadr`ao wekoji su bili spremni da ulazi u Gestapo, po`urio je kugovo prezime i danas se preziva ih prebace u Banat. Za }i. Na{ao je Josefa na ulici, @amboki. Izraelski parlament Pala nije bio problem, nije bilo vremena za pakovawe, – Kneset, osnovao je 1953. godine ali Pal za Ru`u nije samo su se javili tetka Vidi i Jad Va{em, muzej se}awa na `rimao nikakva dokumen- odmah oti{li na voz za Pan~etve Holokausta. Jedna od funkta. Kapetan malog bro- vo. ^ika Pavle nije imao izbocija Jad Va{ema je da se na zahda je ba{ tih dana tre- ra, ali je bio samouveren, radio tev spasenih Jevreja priznaju balo da vrati praznu je jo{ uvek u Gestapou i niko Pravednici, iskqu~ivo nejevinsku burad na banat- nije pitao ko je taj mali s wim. vreji, koji su tokom Drugog svetsku stranu. Smestili su Tako su se ~ika Pavle i Josef skog rata reskirali sopstvene Ru`u u potpalubqe, u na putu za Kawi`u prvo na{li `ivote da spasu bar jedan jevrejprazno bure, i taman da u Novom Kne`evcu kod Mariski `ivot. Josef i Ru`a su podkrenu nai{la je nema~ka {ke ^anadi. Tek po zavr{etku neli zahtev i Jad Va{em je 1995. patrola. Popeli su se na brod, rata Josef i Ru`a su se ponovo godine priznao Pal @ambokija si{li u potpalubqe i po~eli da sreli, iako je brata i sestru i Mariju - Mari{ku ^anadi za kuckaju po buradima, sumwaju}i razdavajalo samo oko tri kilo- Pravednike me|u narodima. Wida se u wima ne{to {vercuje. metra. Tisa je bila granica iz- ma je pripalo ovo veliko priVe} su se pribli`ili buretu u me|u raspar~ane Jugoslavije, znawe u vidu medaqe i poveqe kome je bila sakrivena Ru`a, sestra je bila na jednoj, a brat ~asti. U Srbiji je do sada prikad se odjednom pojavio kapetan na drugoj strani reke. Ribari na znato 129 Pravednika me|u nabroda. Pozvao je hitno Nemce da Tisi prebacili su ~amcem ~ika rodima. napuste brod, jer se oglasila si- Pavla i Josefa na drugu obalu i (autor je glavni urednik rena za uzbunu. Nemci nisu ni oni su odatle pe{ke oti{li do „Mosta“, biltena ~uli sirenu, kao ni kapetan, ali Kawi`e, koja je bila pod ma|arUdru`ewa useqenika su se velikom brzinom udaqili skom okupacijom. iz eks-Ju u Izraelu)


nedeqa8.april2012.

c m y

12

POZAJMQENI INTERVJU

VESTI Spor zbog veronauke Hrvatskabiskupskakonferencija regovala je na izjavu tamo{weg ministraobrazovawa@eqkaJovanovi}adajesvimosnovnim{kolamaupu}enapreporukadase~asoviveronaukeodr`avajunapo~etkuilinakraju dnevnog rasporeda, a ako to nije mogu}e, da se u {kolama obezbedi brigazadecukojanepoha|ajute~asove. „Ugovorom izme|u Vatikana i Hrvatskeosaradwinapodru~juvaspitawaikulturedefinisanojedase veronauka izvodi pod istim uslovima kao i ostali obavezni predmeti, presvegasobziromnapolo`ajveronaukeunutarrasporedasati”,isti~e seupismu.

Sukobi u Atini Dimitris Hristulas, koji je u sreduizvr{iosamoubistvonacentralnom atinskom trgu Sintagma, sahrawenjeju~euAtiniposle~egajedo{lodonovihdemonstracija i sukoba u gr~koj prestonici. Tokom nereda pretu~eno je vi{e policajaca od kojih je jedan te`e povre|en, a demonstranti su uspelidanekimaodwihukraduprsluke otp orn e na metk e i opremu. Hristulas (77) je u opro{tajnoj poruci naveo da ne mo`e da `ivi vi{e od male penzije i za te{ko staweudr`aviokriviovladu.On je poz vao Grk e da ustan u, uzmu oru`jeipobunese.

[ta je pisac hteo da ka`e

Ameri~kaadministracijaponudilajenagradu od10milionadolarazahvataweosniva~a La{kariTaibe,pakistansketeroristi~kegrupe kojajeoptu`enazateroristi~kinapad naMumbaji2008.godine

Dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost, nema~ki pisac Ginter Gras, koji je u nedavno objavqenoj pesmi u prozi kritikovao Izrael, rekaojedajemislionavladujevrejskedr`ave,anenazemquucelini. Upesmiobjavqenojprethodnenedeqe u nekoliko evropskih listova, 84-godi{wipisacjekritikovaoono {to je opisao kao „hipokriziju Zapada u vezi sa izraelskim nuklearnimprogramom,ozna~iv{ijevrejsku dr`avu kao pretwu ionako krhkom svetskom miru zbog wene pozicije premaIranu.

dnevnik

RI^ARDDOKINS,TEORETI^AR

Religija se ponosi e bilokakav,onjenajuticajnijiintelektualac dana{wice: anti-papa, slavnievolucionisti~kibiolog zvani “Darvinov rotvajler”. To bi podrazumevalo da je opasan, konfliktan, arogantan i nabru{en.Alinije.Uwemuimapuno energije, puno nau~ne znati`eqe,gotovode~a~keakademskezaigranosti.Nije~ovekkojiu`iva daslu{asvojglas.Onpita,interesujese...„Alisamgromakilukav”,re}i}eRi~ardDokins.Nisu to wegove re~i, citira ono {tosumedijiowemunapisali. Ovaj slavni nau~nik osporava postojaweBoga,i~ovekjeoduma. Zatobitrebalodabudeibezose}ajan, hladan, distanciran od svoje„bra}eisestara”.Sun~anog oksfordskog jutra nas je, ipak, do~ekao ateista s osmehom. Wegova dnevna soba uspomena je na Afrikuukojojjero|en.Posedalismopofoteqamanakojimasu prekriva~i s ve{ta~kim kr„U Boga znom divqih ma~aka. Dobrojeraspolo`en, opu{ten.Nepo`urujenasmadasmou wegovojku}ive}du`eodsatvremena.Sadaprebiramopokwigama,popeosenastolicujernavrhupolicetra`ine{to{to`eli da nam poka`e, usput pazi da ne padne velika slika nekog pretpostavqam evoluciono va`noginsekta. Evo, prona{ao je {ta je tra`io. Srpsko-hrvatsko izdawe „Sebi~nog gena”, Dokinsovo remekdelo nau~ne publicistike kojejeobjaviojo{1976.godine. l Ri~ard Dokins nije ateistanegoagnostik!Takosunekakozvu~alipobedonosninaslovi ovog meseca nakon va{e debate u Oksfordu s nadbiskupom Rovenom Vilijamsom,kadastenaopaskudaste

N

„najpoznatiji svetski ateista„ odgovorili da vi sami sebe tako ne do`ivqavate, i dastenalestvicikojustepostaviliu„IluzijioBogu”od 1do7,nakojojje1ocena„znam da postoji Bog”, a 7 „znam da bognepostoji”,vinabroju6pasteseispraviliidodali 6,9.Dalisene{todogodilo uva{emodnosupremaBogui pitawimareligije? –Svionikojitakomisleikoji govore o nekim promenama o~itonikadanisupro~italimojukwigu„IluzijaoBogu”iupravomojeobja{weweoveskaleod1 do7,ukojojsamitvrdiodasamja nabroju6.RekaosamdauBogaverujem jednako kao {to verujem u vrtnevile.Dakle,nemanikakvih promena. l Zna~i, niste „skliznuli” nalestvici? –Ne.Arazlogzbogkojegsami ukwizinapisaodasamnabroju6

ni{tvapostavqalapitawavezanauzreligijuiveroispovest.Ranijipopisstanovni{tva,onajiz 2001.godine,pokazivaojedaseu VelikojBritaniji72postoqudi izja{wava hri{}anima. Qudi razmi{qaju ovako: pa ja sam kr{ten, dakle pripadam toj veri. Zanimqivojeitodajepunoqudiskojimasmoradiliistra`ivawaobjasnilodasuseizjasnili kaovernicizato{tomisledasu dobre osobe. Ako ste dobra osoba,toodmahzna~idastehri{}anin! l I {ta ste otkrili u tom istra`ivawu? – Pokazalo se da je broj qudi koji se zaista izja{wavaju kao vernici pao na 54 posto. Onda smo uzeli samo tu grupu qudi i wimapostavilijo{mnogopitawa:koliko~estoideteuCrkvu, koliko~esto~itateBibliju,verujetelidajeIsusustaoizmrtvih,verujetelidajeMarijaza~ela bezgre{nim za~e}em...pasubroverujem jednako kao {to verujem jevi i daqe padali i padali. Pitali u vrtne vile” smoihdanamka`u kako se zove prva jeste taj {to jo{ nema nau~nog kwiga Novog zaveta i dali smo dokazadaBognepostoji.Kaonaimopcije-Jevan|eqepoMateju, u~nikmoramtogadasedr`im,pa Kwigapostanka,Poslaniceaposamna6,9. stolimaiPsalmi.Samo35posto ihjeznalodajetoJevan|eqepo l Kako je onda mogu}e u takvoj zemqi, kakve su i PoqMateju. I to nije samo po sebi ska,Italija,Irska...„iza}iiz problem,negoukazujenatodasu religijskogormana”ipostati zapravoiskqu~eniizreligijske ateista?Dalijetosituacija kulture. sli~naonoj,kakopi{ete,ukol Govorili smo o tim trajojsupre50godinabiliamedicionalnim vernicima koji ri~kihomoseksualci? seizja{wavajukaovernici,a – U zemqama poput Velike zapravoneverujunitipraktiBritanijetonijeslu~aj,nijetakujuveru.Jelitakvopona{akote{koodvojitiseodreligije, wevrstahipokrizije? deklarisati sa ateistom. Moje – Utemeqeno je u konformiudru`ewe je, na primer, u Velizmu i shva}awu tradicije, nepokojBritanijinaru~iloistra`istavqawupitawa.Mojjetemeqvawenedequdanapo{tojesproniciqizadatakpodizawenivoa vedenpopisstanovni{tva,uprasvestiudru{tvu.Neukazujemna vozato{tosuseupopisustanovto{tajelicemernoilinije,ne-


dnevnik

nedeqa8.april2012.

13

EVOLUCIJE I BORAC PROTIV VERONAUKE U [KOLAMA

AtoszaUskrsipak nedostatkomdokaza bezPutina

go nastojim da uti~em na taj sveukupni nivo osve{}enosti koji mo`e da pomogne qudima da sami donesu odluku. Zato pi{em kwige, pi{em ~lanke, nadam se da }e se qudi zamisliti i promisliti o onome {ta rade i kako se deklari{u nakon svih tih istra`ivawa, ~lanaka, javnih istupa... Da se upitaju, za{to sam zapravo zaokru`io tu hri{}ansku ku}icu? ^ak i oni koji su napisali u kasnijim odgovorima da se ose}aju hri{}anima zato {to misle da su dobre osobe, na dodatna su pitawa odgovorili tako da se u slu~aju ikakve moralne dileme, kada donose odluku, samo 10 posto wih - od 54 posto - okre}u religiji u pronala`ewu odgovora na svoja pitawa, jer im ona daje odgovor na pitawe o dobrim i lo{im izborima. A velika ve}ina se u tom slu~aju okre}e samima sebi, svom unutra{wem smislu za dobro, dok je drugi odgovor bio da tra`e savet od porodice i prijateqa. l Jesu li ateisti qudi 21. veka? Rekli ste da {to su qudi obrazovaniji i inteligentniji - ve}a je mogu}nost da }e biti bezbo{ci. Ne radi li se o elitisti~kom shva}awu? – Postoje neki dokazi koji govore u prilog tome. Postoji me-

taanalize koje sugeri{u - a prou~avao sam ih i od wih 40 u tom smeru ide wih 38 - da postoji povezanost obrazovawa i inteligencije i mawka verskih opredeqewa ili verovawa. To jasno pokazuje da postoji prostor za takva razmi{qawa i dokazivawa takvih pretpostavki. l Koji je glavni problem s religijom? – U tome {to vas u~i da budete zadovoqni time {to ne dobijate nikakve odgovore. Li~no, odvajawe od religije za mene je imalo intelektualnu dimenziju. @eleo sam da dobijem obja{wewe, da znam za{to ne{to postoji i bio sam naro~ito fasciniran `ivim bi}ima. Potom sam otkrio Darvinovo obja{wewe koje je toliko predivno, sna`no i elegantno i ne razumijem za{to bi trebalo postojati neka nadprirodna sila koja bi sve ovo trebalo da objasni. Religija qude ohrabruje da se zadovoqe nedovoqnim obja{wewima, koja uop{te zapravo i nisu obja{wewa. I to je posebno lo{e utoliko {to postoje prava obja{wewa, pravi dogovori, oni nau~ni, koji su ~arobni i divni, a religija ih zaobilazi. l Za{to religija i nauka ne mogu zajedno?

– Nauka nije religija i ne svodi se na verovawe. Mada ima nekoliko vrlina koje ima i religija, nema wene mane. Nauka se temeqi na proverqivim dokazima. Religija ne samo da se ne zasniva na dokazima nego nedostatak dokaza smatra svojim ponosom i veseqem. l Deca su ina~e odmalena sklonija verskim pri~ama, a vera se uvukla i u {kole {irom sveta. Prema tome, ko ide na veronauku, deca se dele i izoluju. Pri~a o nauci i stvarnosti je ne{to sasvim drugo. – ^itam upravo jednu kwigu koja se bavi protestantima evangelistima koji idu u {kolu, i odmah nakon ~asova imaju versku nastavu. U Sjediwenim Dr`avama sve je to jako odvojeno u teoriji, ali zapravo u praksi je napravqeno tako da ~im se nastava zavr{i deca nastavqaju s aktivnostima koje se nazivaju „klubom”, a to je verska nastava. Za decu tu ne postoji nikakva razlika, wima je to samo nastavak {kole. Ima mnogo zastra{uju}ih pri~a koje se zbog toga doga|aju. Jedna je devoj~ica od {est godina rekla svojoj vr{wakiwi koja je Jevrejka da }e i}i u pakao jer ne veruje u Isusa! Devoj~ica iz jevrejske porodice bila je jako uznemirena zbog toga. Sve se to doga|alo na nastavi i u~iteqica je dobro postupila jer je nastojala da smiri situaciju i govorila o tome kako jedni qudi veruju u jedno, drugi u drugo, {to je pak izazvalo suze i pla~ druge devoj~ice koja je po~ela da vi~e: „Ali, meni su rekli u {koli da je to tako, da oni koji ne veruju u Isusa gore u paklu!” Tehni~ki, to nije bilo u {koli, nego u „klubu” posle {kole. No, kod vas to nije tako, versko vaspitawe se u~i u {koli i za vreme nastave. l Da li mu je mesto u {koli? – Naravno da ne. n Bisera Fabrio/Globus

Pi{e: @ivica Tuci} ako su se novine u Gr~koj, gra|anske i crkvene, bavile namerom ruskog premijera i uskoro ponovnog predsednika Vladimira Putina, da za Uskrs do|e na Svetu goru, te da mu to nije omogu}eno, zvani~nici u Moskvi i Atini ni{ta od toga ne}e da potvrde, ali ni demantuju. Tek, predsednik gr~ke vlade ka`e da je Putin dobrodo{ao - kada se poseta bude usaglasila. O~igledno je, dakle, da Putin sada ne}e oti}i na Svetu goru. Mediji su, podsetimo, objavili planirani program posete, i o~igledno on nije odgovarao ni Atini, ni Carigradskoj patrijar{iji, koja je nadle`na da izda svakom posetiocu ma kog nivoa bio dozvolu za dolazak na Atos, jer je to wena kanonska teritorija. Putin je, naime, tra`e}i bezbednosne garancije, naveo da bi oti{ao u manastir Vatoped kod igumana Jefrema, koga Rusija „veoma ceni”, a Atina sumwi~i za finansijske mahinacije te{ke stotinak miliona evra. Iz istra`nog zatvora je pu{ten zbog godina i bolesti, uz kauciju izuzetne visine - 300.000 evra. Pri tome Jefrem nije slobodan, ve} u nekoj vrsti ku}nog pritvora i mora da se redovno javqa policiji. I lider jedne velike sile ipak `eli da poseti nekoga ~iji sudski dosije ima na hiqade stranica, izazvao je politi~ku krizu u Gr~koj, a brojne zvani~nike prisilio na ostavku. Uz to, „slu~aj Jefrem” veoma je na{kodio ugledu crkve. Oti}i takvom ~oveku na poklowewe i blagoslov, bez obzira {to jo{ nije progla{en krivim, za Atinu ne deluje kao dobar gest. Predsednici i drugi zvani~nici zemaqa gde dominira pravoslavqe ne samo da pose}uju Atos bez te{ko}a, nego bivaju i sve~ano do~ekani. Program se, naravno, unapred usaglasi. Me|utim, ruski predsednik dolazi u pratwi vi{e stotina saradnika, od toga stotinak „bezbedwaka”. I zato su Grci prona{li izgovor u ~iwenici da u vreme Uskrsa, kada i slu`benici dr`avnog i policijskog aparata `ele slobodne dane, naprosto fizi~ki i tehni~ki ne mogu da organizuju tu posetu. Nije, me|utim, zgoreg navesti i to da Rusija ve} decenijama poku{ava da podrije jurisdikciju Carigradske patrijar{ije nad Atosom, a ve} sto go-

I

dina se s vremena na vreme ~uju zahtevi da sada{wi status treba izmeniti i uspostaviti „me|upravoslavni suverenitet”. Dakako, da se to postigne, izgledi su nikakvi, te stoga ideja samo iritira i podse}a na pretenzije stare vi{e vekova. Atos ima, bez ikakve sumwe, veliki zna~aj za rusko pravoslavqe. Manastir Pantelejmon, kao i skit svetoga Andreja, koje je Putin tako|e hteo da poseti, nekada su imali vi{e hiqada ruskih monaha. Kadgod je Grcima ~ak kao opasnost delovala tendencija da oni postanu dominantni na Atosu, jer se mislilo da su eksponenti imperijalne politike. U svakom slu~aju, Carigradska patrijar{ija, Fanar, nije se ovih dana ogla{avala. Ona je poznata po diskreciji. Ali patrijarh Vartolomej je zimus otvoreno upozorio sve pravoslavne crkve i dr`ave da se uzdr`e od podr{ke i poseta igumanu Jefremu, jer je to pritisak na sudstvo. Wega sada udostojiti dr`avni~ke posete, sa velikom svitom, predstavqa za Fanar provokaciju i u nedopustivo me{awe u wene poslove. Crkveni odnosi Moskve i Carigrada su napeti, Moskva blokira napore Fanara da se sazove veliki svepravoslavni sabor, postavqaju}i nove uslove - nepoznate u istoriji, ~ak potkopavaju}i wegov primat u pravoslavqu. Kada je iguman Jefrem pro{le jeseni bio u Moskvi, patrijarh Kiril, ali i dr`avni vrh (Medvedev, Putin) primili su ga kao jednu od „najzna~ajnijih li~nosti svetskog pravoslavqa”. A ovaj prebogati iguman, koji je na sumwiv na~in obavqao nov~ane transakcije, i kako su Grci govorili „prodavao vazduh za milione evra”, tada se, zapravo, predose}aju}i hap{ewe, samo privremeno sklonio u Moskvu. Tek, Moskva u osnovi i nema razloga da bude, kako je saop{teno, razo~arana nepoverewem Atine i Carigrada, jer weno pona{awe, crkveno i dr`avno, kao i program posete, naprosto nisu stvorilo dobru osnovu za `eqeni „trijumfalni” dolazak Putina. Za to je potrebno ve}e po{tovawe prema doma}inu i wegovom pravnom poretku, ali i kooperativnost u me|upravoslavnoj saradwi. Moskva naprosto nije „Tre}i Rim”, iako ima samodr`ca. S druge strane, prema Fanaru se treba ophoditi kao duhovnom sredi{tu pravoslavqa, ne samo zato {to mu je Moskva duhovna „k}i”, ve} i {to se „majka” svakako treba po{tovati. (autor je osniva~ Verske informativne agencije)


nedeqa8.april2012.

dnevnik

c m y

14

NEDEQA KRUPNIH DATUMA

Ro|eweSunca ivotje~udo:taman~ovek pomisli da }e mu drugu aprilsku nedequ 2012. obasjatistotinusve}atu`nesimbolikeporazaupobedi,kadseneki drugi, `ivotu i du{i dragocenijitrenuciiskraduizkalendara ipreotmuscenu.Obele`avawevekaodpotonu}a„Titanika”krupan je medijski zalogaj, vidim da se i relevantni,daklestraniTVkanali,utrkujuko}etrijumfgluposti

@

lips (1923-2003) osnovao je izdava~ku ku}u „San Rekords” u Memfisu, dr`ava Tenesi. Tonski studiove}jeimaodvegodineranije, sasvegaparmagnetofonaimikrofona,aliionimnajdragocenijimdrvenom oplatom enterijera. Upravo zato Filipsu najboqe pa{eotrcanafrazaoqudimaispred svogvremena.Ovajradioin`ewer, elektri~ariakusti~ar,snosomza biznisraseSentHubert,znaojeda

T R E N D R A P O R T : LISTA HIT KANDIDATA ZA – CIPELARNIK

[tiklomnamuku eznamkakovama,alimenisvremenana vremepri~aorodnojravnopravnostideluje prili~no nategnuto i onako nekako „partizanski”, horski istomi{qeni~ki. Taman smo se na jedvite jade iskobeqali iz vi{edecenijske partijske torture drugova i drugarica i zakora~ili u divan (ponadah se ja u trenutku i slobodan) svet gospo|ica i gospode, kad evo ti soc io l o{ kiw a, psih ol o{ kiw a, men ax erk i i inih „ravnopravnih”. Evo ti sveta u kojem se kompliment,pogledilinekidrugiznaknaklonosti, iz samo „wima” znanih razloga, tuma~i kao {ovinizam, ma~izam i jo{ puno nekih te{kihre~i. Daserazumemo,mojproblemnijenastojawene`nijegpoladazaistiposaobudepodjednakopla}en,nitinegdemogudaprihvatimdaseprematomedalinekonosisukwuilipantaloneodre|uje nivo inteligencije i sposobnost rasu|ivawa. Naprotiv,mojajedilemaupravosuprotnaiti~e sejednesasvimdruge,potpunonepotrebne,asveprisutnekrajnosti.Naime,sve~e{}esamupri-

N

licidaupravokodonihkojise(dodu{e,najvi{e deklarativno) zala`u za ravnopravnost `ena, u wihovoj leksici i pona{awu, prepoznam da nismoba{sviravnopravni. Ali,takojetosaprofiizgovorenimre~imai stavovima–praznomformom,beztrunkesu{tine,kojavrlo~estopodse}anazakup,recimo,nekoglokala.Kao,nekojebiobr`iilijeponudio vi{e,pajetosad,bo`emoj,wegovoisamowegovo.Prolazikadajeupitawuposedovawematerijalnih stvari, ali da neko zakupi u fran{izu i potomzalepenovce„prodaje”pravonaslobodu, istinu,podjednaku{ansu,ravnopravnost...E,to ve},pomeni,miri{enapovr{nounterhaltovawesanajstarijimzanatomnasvetu. Jer, kako druga~ije objasniti ~iwenicu da }e ve}ina boraca za ravnopravnost, koji su, eto, spremni da poginu za moj ravnopravan status u dru{tvu, sa neskrivenim prezrewem odmeriti i ~estonaglasprokomentarisatipotrebudauklopimboje,pro{etamnoviparbo`anstvenih{tikli,u`ivamupredivnomnakitu,radujemsenovoj frizuriilibojikose...E,tojeve},po„wima”i u ovoj renesansi nekakvih novih komesara, dru{tveno neprihvatqiva i neprimerena razli~itost. Po meni, pak, to su predrasude, za~iwene strahomi„hejtovawem”sveganepoznatogidruga~ijegodzawihucrtanogmodela.No,kakojeve} milion puta plasti~no pokazano i dokazano, upravotinajglasnijine{tosasobomnisudobro postaviliire{ili.Jer,akojepoonomekakosu meneroditeqivaspitali,razli~itostne„toleri{emo”,nitijetupotrebanbilokakavanga`ovani divan; ~ovek se, bo`anstveno razli~it i druga~ijiodnas,jednostavnovoli.

Upravo sam stoga, a i zato {to samo osobe ne preterano {irokog uma mogu i da pomisle kako mojeslavqewe`enstvenostizna~iodustajaweod principaravnopravnosti,re{ilada(onakopotpuno`enskiiujekuotu`nepredizbornekampaweukojojvrlinamlideriu„hugobos”jaknicama”i„barberi”xemperimamazeimilujusve{to stignu)proslavimdolazaknovihkolekcijacipelauvaro{novosadsku.Zaoneneupu}ene,novasezonainovimodeliuizlozimatrenutaksuvelike radosti i uzbu|ewa kako za obi~ne „smrtnice”, tako i selebriti „saborkiwe” za `enski princip,poputSlavice\uki}Dejanovi},VericeKalanovi}iNadeKolunxije,kojenepogre{ivo i u svakoj prilici znaju da prepoznaju dobru {tiklu. Epakadjeve}tako,naop{turadosti`ensko veseqe,krenimoredomsaizlistavawemnajnovijih trendova. [to se prole}a 2012. ti~e, dobra vest za one ne ba{ “likvidne” je da se neki od lawskihmodelaovesezonevrlouspe{norepriziraju, dok }e dame raspolo`ene za “peglawe” karticeuradwamaprona} i sas vim dovoqn o predivnih novotarija. Tako }e platforme i pun a peta, koj e su i pro{le godine bile u trendu, ovog prol e} a vladatiibitijednaod omiq en ij ih `ens kih {tikli.Sdrugestrane i{tosenovitetati~e, narepertoarususena{li ~etvrtasti vrhovi,cipelei~izmeukaubojskomfazonui{tikle u pastelnim tonovima. Punapeta,kojajeve} nekoliko sezona prisutna na modnoj sceni, ovogprole}avra}anam se oki} en a metaln im detaqima,anovostjei donekleizmewenaforma,kojapodse}anaklasi~nimodelsalonki,a jedna od bitnih karakteristikasui{iroki, nag la{en i kai {~i} i oko zgloba. Ni{ta mawe prisutna varijanta sandal, koja se mogla videtinanajpresti`nijimmodnimrevijamasui jednostavniielegantnimodeli,nakojimaapsolutno ni{ta nije preterano i prenagla{eno. Osim {to su udobne, ovakve sandale su zgodne i zbog ~iwenice da ih je vrlo lako kombinovati bilodajere~odnevnimili,pak,ve~erwimvarijantama;po|ednakoodgovarajukakoromanti~nimsukwamaihaqinama,takoi“skini”farmerkama. Zavodnice }e verovatno najvi{e obradovati super seksi modeli na vezivawe od gle`wa, pa sve do kolena, za koje su dizajneri inspiraciju prona{liukorzetima.[tiklesukodovihmodelatanke,ajediniizuzetaksuplatformesapotpis om Aleks and ra MekK vin a. Ni{ta maw e atraktivannijenimetalni(srebrneilizlatne boje){picnacipelama,kojiovogprole}akrasi svemodele,ukqu~uju}iiuvekelegantneisvedene salonke. Romanti~ne du{ice sre}u }e nesumwivoprona}iusandalamapastelnihtonova,kojeovogprole}aposebnoqubemodneku}e“lujviton” i “`il sander”. Pritom su posebno atraktivni modeli koji kombinuju krokodilski uzorak i lak sa jedne i ne`no roze, zelenu i plavu boju sa druge strane. Za razliku od prethodnih sezona,kadasuuigribilesalonkeubojiko`e, ovogprole}asuapsolutnihitbelimodeli.Upitawususalonkespredwimdelomu{pic,a{to sematerijalati~e,najpopularnijajeko`asmat fini{em,kaoioniperforirani.Aporedelegantnihsalonkiubelojboji,ovogprole}ada{ak luksuzadonoseizanimqivimaterijali,presvih krokodilskaizmijskako`ausuptilnim,neupadqivimbojama. n JasnaBudimirovi}

Elvis Prisli, Bil Blek (bas), Skoti Mur (gitara) i Sem Filips, daleke 1954.

nadtehnikomispratitidetaqnije i potresnije. Pobednik trke bi}e najverovatnijeXejmsKameron,re`iseristoimenogfilmaiakutni putnik na dno Marijanskog rova, jerbosupredznaci,znaciinadznacitrijumfadanaszeleno-siveboje,sfacamamrtvihpredsednikai onog najvrednijeg, Benxamina Frenklina, koji je vaqda sve uradio - samo nije stolovao velikom zemqom. Nego,uistojtojzemqi,preravno60godina,likpoimenuSemFi-

}emuzaprodukcijuiprodajumuzikebitipresudnikvalitetzvukai inovacijenatompoqu.Voleojeda eksperimenti{esdrvetom,ispravqagaikrivi,ugra|ujegeometrijskinepravilnoustudio,asvekako bi„buka”bila{tooriginalnijai uduhumuzikekojajetamosnimana. No,dosvegatogauop{tenebido{lodamaliSemjednomdavnonije... ...brao pamuk! Biti jedno od osmoro dece u Tenesiju, u osvit krahaVolstrita,zna~ilojesamo

jedno:da}eklinacvascelidanslu{ati kolege, tada mawe podobne bojeko`e,kakobluzom,gospelom, ritamibluzom(R’n’B)ubijajuvreme,podi`umoral,veseleseibune. S takvim pedigreom u kontekstu ra|awarokenrola,odlazakFilipsa u Memfis ravan je Isusovom ulasku u Jerusalim. [ale radi, pretpostavi}u da je Je{ua Vitlejemski bio zgro`en farisejstvom jevrejskihsve{tenikajednakokao {tosuseFilipsusmu~iliglazirani, pateti~ni, kastrirani beli peva~iteepohe,li{enisvakogtalenta,ume}ai,najva`nije-tajnog za~inazvanogdu{a.Tipkoji}ekasnije izrasti u simbol borbe za qudskaprava(uwegovojradiostanici„WHER” skorosvezaposlene bi}e`ene!)ne~asi~asa,idoksi seokrenuona78,45i33ipoobrtaja,„SanRekords”jeizdavaoplo~e Karla Perkinsa, Rufusa Tomasa, Xonija Ke{a, Roja Orbisona, XerijaLiLuisa,BilijaRajlija,VorenaSmita... BiojetuiAjkTarner,muzi~ar koji ne samo {to je dovodio crne talente u „San” i bio neka vrsta „skauta”,negojepra{iogitarusa elektri~nom distorzijom godinama pre jednog drugog, najve}eg od svih mahera: Ximija Hendriksa. Istovremeno, ekipa u „San Rekordsu„shvatadaseumiziciina tr`i{tu de{avaju krupne promene.Mladisupostalisolventniji, pouzdaniji,nezasitijikupci,kojima nije odgovarala penzionerska kultura velikih okrestara i prate}ekonzervativnezabave.Do{lo jevremeglasnijeozvu~enihbubweva i tada `estoke novine, elektri~ne bas gitare! Kao kec na deset, Leo Fender iz Kalifornije gotovo istovremeno lansira prvu masovno proizvedenu bas gitaru, model „preci`n”. Nazovimo ovu fazu„kiseqeweroka”.

PUT OKO SVETA

NIJE IM DO...: Uprava ZOO vrta u Edinburgu saop{tila je sa `aqewem da se kratka sezona parewa bezuspe{no zavr{ila za dve velike pande koje su pro{log decembra iz Kine stigle u Veliku Britaniju. Uprava vrta se ~ak potrudila da im stvori romanti~nu atmosferu javnosti, no uprkos o~iglednoj privla~nosti, sve se zavr{avalo na prijateqskoj igri

KOHABITACIJA: U jednoj zgradi u nema~kom Nirnbergu ve} godinama se u prizemqu nalazi vrti}, a na prvom spratu javna ku}a. Uprkos toj ~iwenici sve do nedavno nije bilo ve}ih problema. Onda je jedna “sa sprata” oka~ila letak u kojem reklamira svoje usluge, {to je razgnevilo roditeqe dece koji podozrevaju od pojave pedofila. I tako se ovoj ~udnoj kohabitaciji, po svemu sude}i, bli`i kraj

RADI U RUDNIKU: Jedan kineski milioner po~eo je da radi u rudniku u poku{aju da zaboravi na kocku koja je pretila da uni{ti wegov `ivot. Ono {to, me|utim, nije o~ekivao je da }e privremena terapija prerasti u novu strast. Pa se milioner ve} ~etiri godine svaki dan spu{ta u jamu, i sad se smatra jednim od najboqih rudara u svojoj ekipi.

LISTA: Danska, Finska i Norve{ka ~ine sam vrh liste najsre}nijih dr`ava na svetu. S druge strane, na samom dnu liste od 156 zemaqa, koliko ih se na{lo po kriterijumima Kolumbija univerziteta iz SAD, nalaze se Bugarska, koja zauzima 147. mesto, te Kongo, Tanzanija i Haiti. Na za~equ liste imaju do 40 puta mawe prihode i `ive sa do 27 godina mawe u odnosu na narode iz najsre}nijih dr`ava sveta.


dnevnik

nedeqa8.april2012.

15

U svetU rokenrolA

ismrtMar{ala Naravno, koliko god wegova uloga u istoriji roka bila mesijanska, Filips nijebiosvetacnamagarcu,ve}poslovan ~ovek savr{eno svestan ~iwenice da }e mu biznis propasti ukoliko belcima ne uspedaprodakvalitetnog,belogizvo|a~a. Ne smemo zaboraviti da od osnivawa „Sana”,padoprotestnogmar{acrnacana Va{ington,morapro}ivi{eod11godina! To je vreme u kom na ameri~kom jugu cveta rasna segregacija, umobolnici iz „KjuKluksKlana„nesmetanoubijajucrnce,aprose~anslu{alacradijaizTenesijaidaqe`alizavremenomkadmuje„xekadenijelsa„slu`io-rob!Stoga,Filips tra`izlatnukoku,belcakojipeva,ple{e,drhti,smejeseipatikaocrnac.Tra`iElvisa! Legenda ka`e da je Filipsova sekretarica Merion Kejsker, ina~e dama od sluhaimozga,primilamla|ahnogElvisa,poslu{ala{taimare}i(„neli~im ni na koga„) i napisala {efu: „Dobar peva~ balada. Zadr`ati”.  Sam vlasnik nije bio preterano impresioniran, sve doknije~uoKraqakakopevaobraduArtura „Big Boj” Kradapa „That’s Alright (Mama)” i ubrzanu verziju „Blue Moon of Kentucky” BilaMonroa.Rokoficijelno izlaziizkace.

Iakojeuprvovremebiopoznatsamona juguSAD,zbogElvisovogprobojau„San Rekords”po~iwudaseslivajugorenavedenivelikani.Gotovojeneobja{wivokakoje„San”brzozapaouzfinansijskeprobleme, tek sredinom 1955, Filips je bio primorandaprodaElvisovugovor„RCA Rekordsu” za tada krupnih, no slabo ute{nih35.000dolara. KolikojeFilipsbiispredkonkurencijemo`danajboqeopisujeanegdotauvezisapesmom„Heartbrake Hotel”.^uveniElvisov vapaj sa ehoom Sem je snimio tako {tojedrugutrakusidenti~nimvokalom pustio sa precizno odmerenim ka{wewem. Po{to Filips nije bio lud da im odajetajne,producentiizRCAlupalisu glavukakotodaizveduponovo,pajeElvisnakrajupevaouispra`wenomhodniku studija. Rezultat je sterilan, {upaq eho,niblizuoriginala. Sem Filips se definitivno povla~i izmuzi~keindustrije1968.godine,kada [elbijuSingltonuiz„Merkjurija”prodaje „San Rekords”. Posle je uspe{no ulo`io u tada nastaju}i lanac hotela „Holidej In”, a skon~ao je kao vlasnik „Big River Brodkasting” korporacije, pod~ijomkapomjebilonekolikoradio stanica.

Yim mar{al i wegova ~eda

Dokje{tivouva{imrukamabilopisano,dveipogodineposlesmrtiizumiteqa Lesa Pola, napustio nas je jo{ jedan velikan muzi~ke industrije - Xim Mar{al.Cinicibirekli:„Crk’oMar{al„, tvorackultnihpoja~alaikabineta(zvu~nihkutija)zaelektri~nuibasgitaru. Xejms Mar{al, „otac i gospodar glasno}e”,ro|enje1923.uLondonu,ueklekti~noj familiji umetnika, boksera... Ko znagdebizavr{iodanijeimaotuberkuloznekosti,kojesugaspre~iledaratuje protiv Nemaca. Prvobitno peva~, Mar{aljezbognesta{icecivilnihbubwara po~eo istovremeno da lupa i peva tokom rata,akakojesvogorivopokupilavojska, na svirke je bubweve teglio u biciklisti~kojprikolici. In`ewerelektrotehnikepostruci,tanu{nogglasapoprirodi,mladigenijalac suo~iosesdvaproblema:kakoglasomnadja~atibubweve,aidaqebiciklomi}ina ga`e?Baciosenaposaoidizajniraosvoje prvominijaturnopoja~alosprate}imkabinetima, koje je zajedno s bubwevima vuglio biciklom. Krajem pedesetih, kada je poprili~noovladaobubwevimaiizdr`avao se davawem ~asova, prve Mar{alove „glave” poja~ala bile su spremne u maloj prodavnici zapadnog Londona. Nakon iscrpnogdru`ewasgitaristimapoputPita Taunsenda (The Who) i Ri~ija Blekmura (Deep Purple) ranih {ezdesetih, Mar{al kona~noshvatadanatr`i{tupoja~alapostoji ogromna rupa, kao i da su ameri~ki konkurentineuporedivoskupqi. Kada je na insistirawe Taunsenda upario „glavu„ iz 1959. sa odgovaraju}im kabinetom (u kom su bila ~etiri zvu~nika od po 12 cola), {ezdesetih je ro|en „Marshall Stack” - blok opreme, fri`iderskih gabarita, sposoban za naj`e{}e,najglasnijetonove,kojinisu gubilidefinicijui~isto}u.Dagitarski rok zvuk ima sliku, to bi bilo to! Umetnike koji su se proslavili sviraju}ina„Mar{alu„ne}emonavoditi,jer nedeqeni„Dnevnik”imasvegatrideset dvestrane. n Igor Mihaqevi}

Pismo „DnevnikU” iz PArizA

Yelatskaikolektivna savest n Pi{e: Du{an Simin r`avnixelatinikadainigde u stabilnim porecima i vremenima nisu bili javno poznati:imeizvr{ilacaovedelatnosti dr`ano je u tajnosti iz prostograzloga{tojefunkcijaposla, bilo pravedna bilo nepravedna,  po svojojprirodi–nepodno{qiva.Xelatizvr{avanalogsudskihinstitucijadr`ave,akolikosuovevo|ene pravdomnijewegovodasudi.Akose prevaridr`ava,onsenijeprevario.

D

On je samo egzekutor i tu se wegov moralninazorzavr{ava.Moraljeu rukamanalogodavca. Da se vremena mewaju pokazala je nedavna najava aukcijske ku}e KornetdSenSir,da}enaaukcijiHotela Solomona d Rot{ilda u srcu Pariza ponuditi privatnu zbirku sprava za mu~ewe u francuskim dr`avn im zat vor im a kroz vek ov e. Ostra{}eni kolekcionar umro je 2008.godineizvaoseFernandMejsonijer,abiojenimawenivi{enego posledwi slavni – dr`avni xelat.A}erkimu,sre}nojnaslednici, zafalilo ne{to para i odlu~ila je daprodatatinoblago. Naravnodasuse,dakakonegoduju}i,smestaoglasileraznolikeorganizacijezaqudskaprava.Nijelako zametnuti iz kolektivnog se}awa

Francuza da je Mejsonijer izvr{io 198 smrtnih kazni samo u Al`iru, izme|u 1957. i 1962. godine. To su bile najkrvavije godine kolinijalisti~kograta,kadasuseAl`irci mu~no,ipobrojuglavaveomaskupo –wihoko500.000–izborilizanacionalnu slobodu. Iako se mediji nisu ba{ previ{e zaokupili ovom najavom,glasinesuobavezaleineke skup{tinare da dignu svoj glas, a koji je dopro do predsednika francuske  vlade Fijona. Iz wegovog okru`ewa ubrzo dolazi saop{tewe izgra`awezbogtemorbidnemani-

festacijekojakomercijalizujetorturu i vre|a se}awe na one koji su biliwene`rtve. Kao svojevrstan odgovor, aukcijska ku}a Kornet d Sen Sir, pritisnuta eskalacijom javnog ose}awa stida, promptno saop{tava da sve sprave i dokumenti po~iwu s XVI vekom,pazakqu~nodo1930.godine, takodanemanijednogpredmetakojibiseodnosionaAl`irizpomenut og per io d a» .  Me| ut im, javn ost sve vi{e biva „uznemirena”opisom va`nijiheksponata,kao{tosudobro izlizani konopac za ve{awe, lomilicarukuilina}vezaskupqawe odse~enih glava. Svi objavqeni tekstovi i kritika mogu da se smesteuformulaciju–aukcijabibila veoma{okantnaiprotivnasvakom moralu».

Organizatoru prodaje vaqalo se povu} i i nek ak o sa~ uvati obraz. Aliiznaju}idaseradiopotencijalno izgubqenoj zaradi, ostaviti od{krinuta vrata, taman toliko da nikog ne razbudi {kripa ili prehladi promaja. Posledwe saop{tewetelakojesezoveProdajnisavet konstatuje da naumqena specijalna aukcija nije ni po ~emu nelegalna, ali da zahteva studiju kako bi se bdilo nad razvojem uslova koji bi po{tovali ose}awa svakog pojedinca». Takti~ko-{upqa strategija, reklibipoznavaocimrtvogovora. Za{to ovaj primer o narcisoidnom xelatu u vremenima nezaustavqive medijatizacije i komercijalizacijesvegaisva~egadobijaposebansmisao?Kaodanematolikotoga va`nijeg na {ta bi mogla da se obratipa`wa... Ima. Ali na 40-godi{wicu izgubqenog rata s Al`irom, a bez zavr{nog ra~una »o procesuiranom i ka`wenom zlo~inu, bez jasno definisane sopstvene krivice, sprave za mu~ewe,ina~euratubanalne,postaju nepodno{qive za potisnutu kolektivnusavest,kakoistorijskutako i gra|ansku. Kolekcija slavodobitnogfrancuskogxelataubolajeu ranukoja,nezale~ena,mo`edatraje beskrajno,poduslovomdasenepokazujeubrksopstvenomnarodu.Francuz zna {ta ga boli, ali nije uvek spremandapristanenauzrokebola. Pogotovokaddolazeizwegasamoga. Uostalom, kao i svi narodi sa problemom kolektivne gri`e savesti: radijepre}utkujuitrperanu,asveu nameridaizbegnudijagnozu.Odkoje jedinomo`edazapo~nele~ewe. TakojenarcisoidnoskupqanakolekcijazatorturuxelataFernanda Mejsonijera, a ponu|ena na javnu prodaju, proma{ila moralnu misiju suo~ewakrivacasgre{nompro{lo{}u.Isamopodsetilanatodanevidqivost `rtve dovodi u pitawe i istinitostsamogzlo~ina. (autor je {ef Deska na francuskom Kanalu 5)

PotrAGA zA skrivenim Hitlerovim Plenom

ManeiSezan uutrobizemqe E kspedicijakojunekiporedesavanturama Indijana Xonsa pokrenuta jeuciqupotragezablagomkojese nalaziuutrobizemqe.Upitawusuumetni~karemekdelavrednavi{eod600miliona evra koja su nacisti~ki pqa~ka{i otelitokomDrugogsvetskogrataipohraniliurudnicimana90minutavo`weod gradaDrezdena,ublizini~e{ko-nema~ke granice. Pretpostavqa se da se u toj ukradenoj Hatvawijevoj kolekciji nalaze remekdela Monea, Manea, Sezana i ostalih, a prema re~ima poznavalaca samo je pitawedanakada}eiovaesesovskakra|a bitirazotkrivena. Re~jeoslikama,skulpturama,tepisima basnoslovne vrednosti i tapiserijama, za kojeseverujedasusakrivenaustaromrudniku srebra poznatom kao “Sre}a”. Ovo blagoposedovaojema|arskiJevrej,baron Ferenc Hatvawi, jedan od najve}ih industrijalacaiumetni~kihmecenasvogavremena.

sefovaBudimpe{tanskebankekadajegrad paourukeCrvenearmije1945. Najve}ideoHatvawijevekolekcije,me|utim–procewujeseizme|u250i500komada–zaplewenjeponaredbiorganizatoraholokaustaAdolfaAjhmanakojijebio u Ma|arskoj 1944, i nalo`io policiji da hapsi Jevreje kako bi se dokopao wihove imovine. On je tako|e ukrcao 400.000 JevrejauvozovezazloglasnilogorAu{vic, gdejeve}inawihumorenagasomposledolaska. Be~kiistori~arBurkhartList(62)rekaojemedijimadajeprou~iodokumenteiz arhivaVermahta,premakojimajeve}ideo zbirkepreve`enudvevelikepodzemnegalerije–1.800metaraputa1.400metara(?) –uplaniniErc.Uzdozvolugradona~elnikanema~kogmestaKatarininbregkojise nalazi u blizini, Listov saradnik Hans PetarHau{tajnjepomo}unautronskoggeneratora, sprave koja se koristi u istra`ivawima nafte i gasa, potra`io tajne

Glavnokomanduju}i saveznika Dvajt Ajzenhauer u jednom nacisti~kom skladi{tu umetnina

Ukolikoumetni~kadelabuduprona|enautomrudniku,tonebibiloprvotakvo uspe{noistra`ivawe.^uvenajeslikageneralaDvajtaAjzenhauerakojisejo{leta 1945. fotografisao u rudniku soli Merkers u Nema~koj pored opqa~kanih umetni~kihdela.NekeslikeizHatvawijevekolekcijesenalazeumuzejima{irom svetaijo{uvektrajusporovinaslednika ovlasni{tvunadwima.Delasunestalaiz

Jedinica kradqivaca umetnina Hitler je tokom rata osnovao posebnu vojnu jedinicu za kra|u umetni~kih dela, sa zadatkom da prikupqa “komade” za budu}u nacionalnu kolekcijukojajetrebalodabudenajrasko{nijanasvetu.Uprvimahslike su “otkupqivane” od imu}nih Jevreja,tako{tobiihonidavaliuzamenu za izlazne vize. Kasnije su ih nacistiotvorenopqa~kaliislaliu koncentracione logore. Hitler je ~akimaosvogli~nogsavetnikakoji mujeukazivao{tabisvetrebaloda prisvoji – od kwiga i tapiserija do skulpturaislika,aliono~itonije stizaodovoqnodasebavitimrazbojni~kim polduhvatima, za razliku od feldmar{ala Geringa koji se u jednomtrenutkupohvaliodaima“najboqu kolekciju u Nema~koj, ako ne i u svetu”. ^ak i kada je Hitlerova vojska po~ela da gubi rat, najmawe 60 specijalnih vozova mese~no je donosiloumetni~koblagoizokupiranih zemaqauNema~kuiAustrijukojaje bilasastavnideoTre}egrajha.

galerije,zahvaquju}itome{tosenatom radarutrenutnoocrtavajupodaciogustini utrobe zemqe. Prema raspolo`ivim pokazateqima,nadubiniodoko55metara odista postoji prostorija pravougaonog oblikakojabimogladabudeto{tosetra`i.Sadaseradinarazradidetaqabudu}i danemaslobodnogpristupaciqu,anepostojeniodgovaraju}emape. List je saop{tio da je u zimu 1944. na 1945. na ovo podru~je stigao tajanstveni transportizBudimpe{tekojisupratili esesovci,o~emupostojiifotografijaiz nacisti~kih arhiva. Nije bilo ni vojnog nidr`avnograzlogadasvatasilesijanaoru`anihqudibudeanga`ovana,osimako nisubiliupratwiukradenogblaga.Tako|e,jednafotografijasvedo~idasetransportna{aoupravoispredSun~aneku}e, velike gra|evine naspram ulaza u rudnik Sre}a. Tokomdosada{wihistra`ivawauokolini je otkrivena samo ma{inka “{majser”,nacisti~kagasmaska,detonatoriza plasti~nieksplozivikqu~eviodsefa. Gradona~elnik Hau{tajn koji je i odbornik Liberalne partije u Berlinu, rekao je medijima da nije pitawe {ta }e se prona}itamo,negokada. “Video sam dokaze i slu{ao svedo~ewa qudigodinamaoprisustvuesesovacauselu.Testvarisenalazeovde”,rekaoje. Zanekihmesecdana,umaju,planirase spu{tawe u utrobu planine i potraga za tajnimgalerijamakojesuseocrtalenaradaru. Ako poduhvat urodi plodom pitawe je–{tajeslede}enaredu?Premanekim naga|awima,to}emo`dabitipotragaza zlatomkojejepohrawenoualpskimjezerima kod Telplica, vrednim 460 miliona evra... n E. N. L.


SPORT

nedeqa8.april2012.

dnevnik

c m y

16

JELENSUPERLIGA

OLIMPIJSKITURNIRU[PANIJI

Remizainfarkt GoleadanaMarakani inadu Crvenazvezda-Metalac5:0(2:0)

BEOGRAD: Stadion Crvenezvezde,gledalaca 12.464, sudija: Angelovski (Ka~arevo). Strelci:Evandrou28.Lazovi}u 32.Borhau50.iKaduu60.(izpenala)iMilivojevi}u89.minutu.. @uti kartoni: Obusu, Vujovi} (Metalac).Crvenikarton:Obusu (Metalac). CRVENA ZVEZDA: Bajkovi}, Ve{ovi}7,Petkovi}8,To{i}7, Maksimovi} 7, Milivojevi} 7, Evandro 7 (Dimitrijevi}), Kadu 7, Lazovi} 7 (Asamoa), Kasalica 7,Borha7(Ba{eko). METALAC: Kqaji}6,Stamenkovi} 5, Mitrovi} 5, @ivanovi} 6, Obusu 5, Krwinac 6, Luki} 5, Vujovi}5,\ori}5(Gojak),Svoji} 6(Filipovi}),Simovi}5(Betolingar). Zvezda je brzo prona{la utehu posleremijauKragujevcu,uduelu saMetalcem~ijujemre`udovrha napunila. Beogra|ani su tako

Srbija-Poqska25:25(14:15) ALIKANTE: Dvorana Tehnikacion, gledalaca: 1000, sudije: Gjeding i Hansen(Danska).Sedmerci:Srbija 3 (3), Poqska 3 (1). Iskqu~ewa: Srbija 12, Poqska 10. minuta. SRBIJA:Marjanac,[e{um 1, Vujin 3, Nik~evi} 6, Manojlovi}1,Toski},Stani},Ili} 5, Markovi} 2, Prodanovi} 2, Stojkovi} 5, Rni}, Beqanski, ^utura2,Stankovi},Nenadi}. POQSKA: @mal,Ja{ka,K. Lijevski 2, Ku{~inski, Jahlevski 2, Tka~ik 4, Bilecki 2,Vizwevski4,Vi~ari,Jurecki2,B.Jura{ik4,M.Jurecki 3,Jurkevi~,Lijevski1,[ipr`ak,Rosinki1. Gol om Ivan a Nik~ ev i} a pet sekundi pre kraja, rukometna reprezentacija Srbije jeizborilaremisaPoqskom 25:25 (14:15) i tako sa~uvala {ansezaplasmannaOlimpijskeigreuLondonu.Iakoseu 56.minutu(22:25)~inilodaje sve izgubqeno, orlovi su postigli tri posledwa gola u inf arkt zav r{ nic i, dva u zadwih 40 sekundi i tako do{lidoprvogbodanaturniru uAlikanteu. Fanati~naborbenost, donela je veliki bod, alijesadasveurukama[panaca,koji}emoratidasavladaju Poqsku, dok }e Srbija prethodno morati da savlada Al`ir sa vi{e od tri gola razlike. Odli~an po~etak Srbije, bio je krunisan vo|stvom od 4:1, kada je u {estom minutu selektor Poqaka, Bogdan Ventabioprimorandazatra`i tajm-aut, ne bi li zaustaviobrodolomsvojeekipe.UspeojeVentausvojojnameri,u ~emujepomo}imaoiubroj~anoj prednosti nakon iskqu~ewa Alema Toski}a, kada Po-

Vujinu„zagrqaju”poqskihodbrambenihigra~a

Danas 17.30:Srbija-Al`ir 20.15:[panija-Poqska qaci posti`u dva gola preko AdamaVi{wevskog(4:3)ipostajupotpunoravnopravanrival u duelu. Veselin Vukovi} je promenio odbranu na 5-1 sa Nik~evi}em kao isturenim, alitonijeporemetiloPoqake.Na9:11,Vukovi}jepromenio indisponiranog Stani}a, ubacio Marjanca, koji je to, kao i protiv [panaca vratio sa par efektnih odbrana do krajapoluvremena.Usledioje periodboqeigreuodbrani,a na „crti“ i u kontri, Ili} je prona{ao Rastka Stojkovi}a koji je vezao tri gola za tri minuta.Dokrajapoluvremena, igralosegolzagol. Napo~etkudrugih30minuta, odbrana je bila ponovo ja~i segment igre izabranika Veselina Vukovi}a. Osim gola Rosinskog, kada se lopta nesre}no probila kroz ruke Stani}a, mre`a Srbije, osta-

la je netaknuta do 40. minuta. No, ni napad orlova nije bio boqi.OsimvezeIli}–Stojkovi},nijebilodrugogre{ewadasesavlada[mal. Danskesudijeujednomnapaduiskqu~ujuBeqanskogiManojlovi}a (prilikom gola Tka~ika), a broj~anu prednost, Poqaci koriste da se odlepena+2(21:23,54.minut). Tajm-aut Vukovi}a, urodio je plodom, Nik~evi} vra}a nadu (22:23), ali samo na kratko. Poqski bekovi lete po terenu, Bilecki, a zatim i Lijevski(utrenutkukadajeSrbija imala igra~a vi{e) posti`u golove za velikih +3 (22:25, 57. minut). Nisu se predali orlovi.Na59:20,Prodanovi} je vratio nadu da se mo`e baremdoremija(24:25).Poqaci nemajure{ewanapresingSrbije u posledwih 40 sekundi. Mihal Jurecki {utira 10 sekundiprekraja,Stani}hvata ibacakontruNik~evi}u,koji pored dvojice pratilaca „na le|ima“, posti`e gol za zlatni bod Srbije – 25:25 pet sekundiprekraja.

AGRO@IVSUPERLIGA

Dun|erskizanovoslavqe MegaVizura-VojvodinaSrbijagas75:80(13:18,26:22,22:16,14:24) BEOGRAD: Hala sportova, gledalaca: 900,sudije:Jov~i}(Beograd), Peceq (Novi Sad),Veskovi}(Beograd). MEGAVIZURA: Milisavqevi} 10, Reqi}, Miqenovi} 17, Cvetkovi} 4, Matovi} 2, Avramovi}, Lukovi} 11, Jaramaz 13, ^anketin 12, Stankovi}, Boji}, Musli6. VOJVODINA SRBIJAGAS: Petkovi}, Ku`eta 2, Markovi} 16, Milo{evi} 8, Stoja~i}11, Iveqa 2, Kalini} 2, Buni} 3, Marojevi}5,Dun|eski15,Zekovi}6,Vujo{evi}. Ko{arka{i Vojvodina Srbijagasaslavilisuupremijer-

nom susretu 5.kola Superlige SrbijanagostovawuuBeogradu protiv Mega Vizura 80:75. Bilajeovotre}avezanapobedaizabranikaSini{eMati}a nakondvaporazanastartuSuperlige,kojomsucrveno-beli pokazalida}edokraja{ampionata voditi veliku borbu za plasman me|u ~etiri najboqe ekipe. Utakmica u Hali sportova protekla je u boqem startu Novosa|anakojisunakonprve ~etvrtine imali prednost od pet poena. Najve}u prednost u prvom poluvremenu Vojvodina je imala u 16. minutu 32:22 nakontrojkeRadovanaMarkovi-

}a. Beogra|ani su u nastavku ssureta ispeli da preokrenu. Serijom ko{eva Miqenovi}a i ^anketina, Mega Vizura je uspelanaodmordaodesasamo jednimpoenomzaostatka39:40. Rezulatska klackalica trajalajeiunastavkume~a.Novosa|anisu22.minutunakontrojk e Zek ov i} a odl ep il i na 49:41,dabiuporniBeogra|ani u37.minutuponovonapravili brejk (64:56). Ipak to je bilo sve{tojemladaipoletnaekipa doma}ina napravila. SerijompoenaDun|erskog,crvenobelisuusamojzavr{nicislomili otpor Mege i zaslu`eno slavili.

PREMIJERLIGA

Liverpultone Fudbaleri^elsijapobedilisu Vigankodku}esa2:1golomHuana Mateu92.minutuume~u32.kola Premijerlige.PrvigolzaplavcepostigaojeBaneIvanovi}.Sa o~ajnimigramanastaviojeLiverpulkojijenaEnfilduigraosamo 1:1saAstonVilom.Uostalimme~evimaFulamjebioubedqivugostima protiv Boltona – 3:0, Vest

Istameta BorusijaslavilauVolfsburgu i zadr`ala plus tri u odnosu na Bavarce,kojeuslede}emkoludo~ekujeuDortmundu.Gore}eusredu uve~e na Zignal Iduna areni, popularnom Vestfalenu!BorusijaizDortmundaiBajernsasta}e seume~u30.kola,a„milioneri” biseuslu~ajunovogtrijumfana{li nadomak druge uzastopne titule prvaka Nema~ke.Oni }e u derbi prvenstva u}i sa tri boda vi{eodBajerna,protivkojegsuu serijiodtripobedeubundesliga{kimduelima.JesenasuMinhenu biloje1:0,apro{lesezone2:0u Dortmundui3:1uMinhenu.Daremi sa [tutgartom u prethodnom kolu (4:4) nije ostavio traga na

MegaVizura-Voj.Srbijagas

Biv{itrenerPartizanaAleksandarStanojevi},pora`enjeu debijunaklupiDalijanaodekipe[angajasa3:1upetomkolukineskog{ampionata.

Mihajlovi} selektor Sini{aMihajlovi}bi}enovi selektor Srbije. Posle dugih i napornih pregovora biv{i trener Bolowe, Katanije i Fiorentinei~elniciFudbalskogsaveza Srbije su se dogovorili, a saradwa}ebitiozvani~enazanekolikodana.Preostalojedaseutana-

75:80

Danas BKKRadni~ki-Hemo.[tada (13.30) Radni~kiFMP-Rad.KG (18.00) PartizanMTS-Cr.zvezda (21.00) 1.Vojvodina 5 3 2 431:387 8 2.PartizanMTS 4 3 1 351:288 7 3.Crvenazvezda 4 3 1 336:309 7 4.Radni~kiKG 4 3 1 330:319 7 5.Radni~kiFMP 4 2 2 320:320 6 6.BKKRadni~ki 4 2 2 308:331 6 7.Hemofarm 4 1 3 274:335 5 8.M.Vizura 5 0 5 404:446 5

Tomasom poremetilo. [okirani smotimdoga|ajem,ali{tajetuje, idemo daqe -  rekao je Svetislav Pe{i}. - Ne mo`emo ba{ da se pohvalimo da imamo konstantnu formu,iakosmopomommi{qewu protiv Hemofarm i Vojvodine odigralidobreutakmice.

u~enicima Jirgena Klopa, dokazalisunagostovawuuVolfsburgu, prekinuv{i wegovu seriju od ~etiripobede. Rezultati 29.kola:Bajern - Augsburg2:1(1:1)(Gomez1,60-Ko24), Kajzerslautern - Hofenhajm 1:2 (0:1) (Bugera 86 - Salihovi} 26p, Vuk~evi} 71), Keln - Verder 1:1 (1:1) (@emal 39 - Rozenberg 24), Frajburg-Nirnberg2:2(0:2)(Kali|uri53p,Makijadi79-Didavi8, Pekhart 45+2), [tutgart - Majnc 4:1(1:1)(Hajnal8,Ibi{evi}49,85, Kuzmanovi} 65p - Ivan{ic 3p), Volfsburg-BorusijaDortmund1:3 (0:1) (Manxuki} 61 - Levandovski 22,90,Gundogan49),BorusijaMenhengladbah-Herta0:0.

Stanojevi}krenuoporazom

Zvezdasawapobedu i ~etvrta. Me|usobno se jako dobro poznajemo. Mi jesmo imali problema{toseti~eplejmejkera isastava,aliposledwedveutakmice sa Zvezdom smo igrali u istom sastavu. Nema tu iznena|ewa.Jakodobroznamoda}e,kaoiu svakom drugom derbiju pobednika odrediti trenutna inspiracija, motivacijaive~epojedinihigra~a -  rekao je trener Partizana VladimirJovanovi}. Wegov kolega sa druge strane SvetislavPe{i}istakaojeuo~i ~etvrtog ve~itog derbija da ne razmi{qaoishodume~a.Crvenobeli taj me~ ~ekaju u senci fizi~kog napada na Omara Tomasa,kojijebrutalnopretu~en u no}i izme|u srede i ~etvrtka u klubuPlastik. - Pripremamo se za derbi, ali malo nas je sve ovo sa Omarom

Bromvi~ je na svom terenu istim rezultatom pobedio Blekburn, Nori~iEvertonigralisunere{eno 2:2, a Sanderlend i Totenhembezgolova. Rezultati:Sanderlend-Totenhem0:0,Bolton-Fulam0:3,^elsi -Vigan2:1,Liverpul-AstonVila 1:1, Nori~ - Everton 2:2, Vest Bromvi~-Blekburn3:0.

BUNDESLIGA

DANASVE^ITIDERBIUPIONIRU:PARTIZAN-CRVENAZVEZDA

U 5. kolu Agro`iv Superlige Srbije,ko{arka{iPartizanado~ekujuekipuCrvenezvezdeod21 ~asuhaliPionir.Ovoje~etvrti susretPartizanaiZvezdeovesezone, a u sav tri prethodna duela crno-belisubiliuspe{niji-dva putauJadranskojligiiufinalu Kupa Radivoja Kora}a. U Superligiobatimaimajuistibrojpobedaiporaza. - Ovo nam je ~etvrta utakmica saZvezdomionauveknosiposebnu dra`. Bez obzira da li su oni igralineizvesnuutakmicunajednuloptu,ilismomiizgubili.Taj me~seposebnoigrainemo`eda se sagleda kroz trenutnu formu ilisastav.Svakaprethodnautakmicajeimalasvojuspecifi~nost. Prvajebilanavelikibrojpoena, druganaizuzetnomali,tre}aopet druga~ija.Siguransamda}ebiti

napravili lepu uvertiru pred sredu i revan{ me~ polufinala KupaSrbije. Uzanimqivomprvompoluvremenu gosti su solidno parirali apsolutnom favoritu. Poku{alisudasenadigravaju,svesnida ne mogu puno toga da izgube na Marakani.Svoji}u9.minutuuzdrmao stativu, ali je prethodno Zvezda prokockala dve izgledne prilikezavo|stvoprekoBorhe iLazovi}a. Otporgostijuslomqenjeudrugomdeluprvogpoluvremena.U28. minutu posle kornera koje je izveo Lazovi}, Maksimovi} je loptu u stopu prebacio glavom do Evandra, a Brazilac je bez problemasmestioumre`u.Samo~etiriminutakasnijenovi,izuzetnoefektanpogodak.Ovogaputau ulozi asistenta na{ao se raspolo`eniPetkovi}~ijijecentar{ut Lazovi} iz prve topovskim {utempretvorioupogodak.

~i jo{ samo nekoliko tehni~kih detaqa.Premanazvani~nimpodacima Mihajlovi} }e  zara|ivati 400hiqadaevragodi{we,na{ta }e dobiti bonus ako reprezentacijuodvedenaSP2014.Mihajlovi} }e du`nost preuzeti od sada{wegvr{iocadu`nostiselektora,Radovana]ur~i}a. Mihajlovi}je,uzQubi{uTumbakovi}a, naj~e{}e figurirao kaokandidatzaupra`wenomesto prvogsrpskogstru~wakaododlaskaVladimiraPetrovi}aPi`ona. Ujedno, nekada{wi fudbaler Vojvodine, Crvene zvezde, Rome, Sampdorije,LacijaiInterabio jeprvipikpredsednikaFSSTomislavaKaraxi}a.

Unastavkususretadoizra`ajajedo{laraslikauklasi.Ve} u50.minutuposlepravovremene asistencijeKasalicenapravom mestu na{ao se Borha - 3:0. Na novi pogodak trebalo je ~ekati jo{ 10 minuta. U solo prodoru zaustavqen je Petkovi}, a opravdano dosu|eni penal u pogodakjepretvorioKadu. TrenerProsine~kisredinom drugog poluvremena {ansu je pru`io i dvojici Zvezdinih stranacaAsamoiiBa{eku,koje publikado~ekalaaplauzima. ^iwenica je da se Metalac ve}nastartudrugogpoluvremena potpuno predao, kada je zbog crvenog kartona (drugi `uti) u svla~ionicu morao Obusu. Crveno-beli su rutinski obavili posao,osvojiliplaniranebodove, sada sve misli okre}u pred predstoje}i okr{aj s PartizanomuKupu. Z.Rangelov ITALIJANSKASERIJAA.

Joveti} zaustavio Milan Fio r ent in a je na~ in il a senzacijunaSanSiru.Napravila je preokret u drugom poluvremenu i najvi{e zahvaquju}i Stevanu Joveti}u savladalaMilan-2:1.Violajeu~inila veliku uslugu Juventusu, koji }e imati priliku da se eventualnim trijumfom u Palermu,vratinavrhtabeleposle 31. kola. Ujedno, qubi~asti su napravili zna~ajan korakkaopstankuuSerijiA.Da }e rosoneri kiksnuti drugo kolozaredomnijesemoglonaslutiti kada je Zlatan Ibrahimovi},vode}istrelacuitalijanskomprvenstvu,postigao svoj23.gol. Rezultati 31. kola: ]ezena Bolowa0:0,Kjevo-Katanija3:2 (2:1) /Bredli 6, Pelisije 20p, Paloski51-Anreoli32a,Almiron85/,Milan-Fiorentina 1:2(1:0)/Ibrahimovi}31p-Joveti} 47, Amauri 89/, Novara \enova 1:1 (0:1) /Maskara 68 Palasio7/,Kaqari-Inter2:2 (1:1) /Astori 5, Piniqa 61 Milito 6, Kambijaso 64/, Udineze - Parma 3:1 (1:0) /Asamoa 45,90+1,DiNatale56-Lukareli84/,Le}e-Roma4:2(2:0)/Muriel22,49,DiMikele44,56pKrki}88,Lamela90/,Atalanta - Sijena 1:2 (1:1) /Skeloto 9 Larondo 13p, Destro 90/, Palermo-Juventus0:2.


c m y

dnevnik

SPORT

nedeqa8.april2012.

17

JELEN SUPERLIGA – 23. KOLO NOVISAD:Vojvodina-Rad 0:2(0:1) SUBOTICA:SpartakZV-Partizan 1:2(0:0) IVAWICA:Javor-Jagodina0:0 SMEDEREVO:Smederevo-OFKBeograd 0:1(0:0) ^A^AK:Borac-NoviPazar 0:2(0:1) KRAGUJEVAC:Radni~ki1923-Hajduk0:0 BEOGRAD:Crvenazvezda-Metalac 5:0(2:0) Danas BEOGRAD:BSK-SlobodaPoint (16.00) 1.Partizan 23 20 2 1 55:10 62 2.C.zvezda 23 17 3 3 49:14 54 3.Vojvodina 23 10 9 4 35:17 39 4.Radni~ki 23 10 11 2 30:19 39 5.Jagodina 23 9 8 6 24:19 35 6.Sloboda 22 9 5 8 27:29 32 7.OFKBeograd 23 10 2 11 27:30 32 8.SpartakZV 23 7 10 6 17:21 31 9.Rad 23 7 7 9 25:22 28 10.Smederevo 23 8 2 13 18:27 26 11.Hajduk 23 6 6 11 15:30 24 12.Javor 23 6 5 12 17:28 23 13.BSK 22 4 9 9 14:27 21 14.NoviPazar 23 4 8 11 15:31 20 15.Borac 23 4 6 13 13:31 18 16.Metalac 23 2 8 13 12:38 14 Uslede}emkolu(14/15.aprila)sastajuse:KULA:Hajduk-Vojvodina,BEOGRAD:Rad-SpartakZV,Partizan-Javor,JAGODINA:Jagodina-Smederevo,BEOGRAD:OFKBeograd-BSKBor~a, U@ICE:SlobodaPoint-Borac,NOVIPAZAR:NoviPazar-Crvenazvezda,LU^ANI:Metalac-Radni~ki1923.

Ki{aprija vaqku Spartak Zlatibor voda – Partizan 1:2 (0:0) SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca: oko 7.500. Sudija: Bogdanovi} (Kraqevo). Strelci: Milivojev u 68. minutu (Spartak Zlatibor voda), Pa{eko u 48. i Vuki} u 63. minutu. @uti kartoni: \o|evi}, Vojvodi}, (Spartak Zlatibor voda), Vuki}, Tomi} (Partizan). SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 7, Stevanovi} 7, Brati} 7, Ota{evi} 7, Joksimovi} 7, Antoni} 7, Adamovi} 7, Kova~evi} 7, Vojvodi} 6 (65. [arac), \or|evi} 6 (46. Milivojev 7), Despotovi} 7 (75. Noskovi}). PARTIZAN: Ili} 7, Miqkovi} 7, Volkov 7, Rni} 6, Iva-

kasnije, {utirao je Tomi}, ali je Aleksi} bio siguran. Nastavak je doneo vi{e prilika Partizanu, poku{avao je Babovi} da dobrim loptama proigra svoje saigra~e, ali su redom dobro reagovali Stevanovi}, Despotovi}, Ota{evi} i Brati}. Ostaje upisana i {ansa Spartaka iz 23. minuta, kada je Adamovi} izveo slobodan udarac, a br`i od Despotovi}a bio je Pa{eko. Posledwu {ansu u poluvremenu imao je Partizan, ali je Aleksi} bio na oprezu. Drugo poluvreme po~elo je jakim pquskom koji je mo`da i odredio daqi tok utakmice. Po klizavom terenu igra~i Parti-

Gra|evinariiznenadili rezerviste Vojvodina - Rad 0:2 (0:1) NOVI SAD: Stadion Kara|or|e, gledalaca 2.500, sudija: Dimitrijevi} (Loznica). Strelci: Malba{i} u 31. i Lekovi} u 90+1 minutu. @uti kartoni: A|uru, Kova~evi} i Spremo (Vojvodina), a Mrkela (Rad). VOJVODINA: Jano{evi} 6, Stevanovi} 6, Nasti} 7, A|uru 6, Milovi} 6, Kova~evi} 6, Smiqani} 6 ([. Kordi}), Poletanovi} 6, Novakovi} 6 (Spremo 6), Kataji 6, Bojovi} 6 (Abubakar 6). RAD: Danilovi} 6, Vitas 6, Jovanovi} 6, Perovi} 7, ^au{i} 6, Luka 6 (Mrkela), Raspopovi} 6, Mitrovi} 6, Stanojevi} 7 (Sakan), Malba{i} 7 (Koji}), Lekovi} 7. Fudbaleri Rada potpuno zaslu`eno odneli su bodove iz Novog Sada. Ekipa Vojvodine koja je igrala bez ~ak devetorice standardnih prvotimaca, poku{ala je da iskoristi mladost igra~a kojima je trener Dejan Vuki~evi} ukazao priliku, imala je i podr{ku s tribina, ali su iskusniji gosti dobrom igrom stigli do ~itavog plena i prekinuli seriju od dva vezana poraza. Dejan Vuki~evi} u startnoj postavi imao je dvojicu debitanata - Bojana Nasti}a i Vladimira Kova~evi}a, a me|u jedanaestoricom koji su po~eli utakmicu bilo je dosta igra~a koji su ponikli u redovima Vojvodine. Ve} u 4. minutu, posle lepe akcije Smiqani}a i Stevanovi}a, u prilici se na{ao Milan Bojovi}, ali je wegov {ut oti{ao pored gola. Samo dva minuta kasnije usledio je prodor Katajia, nastala je velika gu`va u {esnaestercu Rada, lopta se odbila ka praznoj mre`i, ali je

Romanti~ari ja~iodoklopa Smederevo - OFK Beograd 0:1 (0:0)

@estokiduelinaklizavomterenu

nov 7, Kamara 7, Babovi} 7, Tomi} 7, Vuki} 7, Markovi} 6 (81. Smiqani}), Pa{eko 7 (52. Dijara 7). Pora`eni su fudbaleri Spartak Zlatibor vode u Subotici od Partizana sa 1:2, ali nikako nisu nadigrani. U dobroj fudbalskoj predstavi u Subotici u`ivali su navija~i, a utisak i wima i doma}im fudbalerima pokvario je pqusak koji je mo`da i najvi{e pomoga Partizanu. Fudbaleri Partizana otpo~eli su utakmicu ve}im pritiskom na zadwu liniju Spartaka, dobro su u dva navrata kombinovali Babovi} i Vuki}, potom i Babovi} i Markovi}, ali su centralni bekovi Spartaka, Brati} i Ota{evi} otklonili svaku opasnost. Da se Golubovi nisu samo opredelili za odbranu svog gola videlo se ve} u desetom minutu, kada je Kamara oborio Adamovi}a, slobodan udarac sa tridesetak metara izveo je Despotovi}. Lopta je letela ta~no pod pre~ku Ili}a koji je uspeo da je izbacio u korner. Dobru priliku Spartak je imao tri minuta

zana su se boqe sna{li, a poveli su ve} u 48. minutu. Vuki} je izdr`ao duel protiv Stevanovi}a, {utirao je iskosa, Aleksi} je uspeo da odbije klizavu loptu do Pa{eka koji se dobro sna{ao u gu`vi i postigao gol. Gosti su poku{ali da {to pre postignu i drugi gol, ~inilo se da je Spartak izdra`o nalet, a potom je ponovo pogre{ila odbrana Spartaka. Aleksi} je iza{ao na Dijaru, zahvatio je loptu, ali je nije zadr`ao, Vuki} je iskoristio poklon i iskusno lobom {utem poslao loptu u prazan gol. Spartak je u nastakvu me~a bio boqi rival, imao je inicijativu. U 68. minutu, Adamovi} je povukao po levoj strani, ubacio se sjajno Stevanovi} koji je centrirao, a Milivojev u naletu zakucao loptu u mre`u gostiju. Poku{ao je potom i Kova~evi}, dok su gosti preko kontre Vuki}a bili opasni. U fini{u me~a Spartak je ponovo imao dve dobre prilike, najboqu u 84. minutu kada je posle prekre{aja Kamare nad [arcom Brati} dobro izveo slobodan udarac, ali je Ili} bio na mestu. N. Stanti}

SMEDEREVO: Stadion Smedereva, gledalaca 1000, sudija: Vasi} (Novi @ednik). Strelac: Batioha u 81. minutu. @uti karton: Kecojevi} (OFK Beograd). SMEDEREVO: Rankovi} 7, Luki} 6, Mijovi} 6, Simi} 6, Boqevi} 6, Adamovi} 7 (Milosavqevi}), Jereni} 6 (Stani}), Kr~marevi} 6, Bra{anac 7, Momi} 7 (Vu~ini} 6), @ivkovi} 7. OFK BEOGRAD: Luka~ 8, Petkovi} 7, Kecojevi} 7, Vasiqevi} 7, Rodi} 7, Nikoli} 6, Sin|i} 6 (Ga{i}), Simi} 7, @eravica 6 (Osmanagi} 7), Batioha 8, Mili} 7 (Popovi} 6). Jo{ jednom se pokazalo da su romanti~ar neugodan rival za Smederevaca, a mnogo toga je i{lo je na vodu gostiju. Najpovoqniju priliku nisu iskoristili Smederevci u 80. minutu kada je Bra{anac nakon solo prodora nanizao nekoliko protivni~kih fudbalera, i kada se o~ekivao pogodak, Luka~ je nogama ukrotio wegov {ut sa desetak metara. U kontranapadu iz dva poteza Simi} je sa desne strane poslao veoma dobar centa{ut, a Batioha za ivice pogodio desni ugao nemo}nog Rankovi}a. R. Gli{i}

Gu`vapredgolomRada

Foto:F.Baki}

neko iz odbrane Beogra|ana uspeo da zaustavio na gol liniji. Oko 2.500 gledalaca podr`ala je napore crveno-belih da povedu, i wihovu veliku `equ. Prvi {ut ka golu Budimira Jano{evi}a dogodio se u 15. minutu, a u 25. Kova~evi} je „~istio” gu`vu pred svojom mre`om ali je pogodio Perovi}a i lota se odbila malo preko gola Novosa|ana. U 28. minutu posle centar{uta Poletanovi}a na drugu stativu, za trenutak je zakasnio Kataji i wegov {ut zavr{io je pored stative. Usledio je kontranapad gostiju, loptu je vodio brzonogi Luka, iz igre je ispao iskusni Milovan Milovi}, pa je usledio centar{ut na

drugu stativu, gde je loptu do~ekao Filip Malba{i} i doneo Radu vo|stvo. U 45. minutu videli smo jo{ jednu priliku za Rad, jer je usledio vazdu{ni duel Nasti}a i ^au{i}a, ali je debitant u novosadskom timu izblokirao opasan atak gostiju. Samo minut dva posle toga opet je Rad bio u kontri, ali je i ovoga puta Bojan Nasti} odli~no reagovao. U drugom poluvremenu Beogra|ani su bili konkretniji i opasniji. U 51. minutu imali su dve prilike posle {uteva Stanojevi}a i Perovi}a, ali je oba puta lopta oti{la pored gola. I u 68. minutu Rad je mogao da pove}a vo|stvo, ali je Luka {utirao

preko pre~ke. Prvu ozbiqniju situaciju pred golom ekipe trenera Marka Nikoli}a videli smo tek u 73. minutu, kada je Spremo poku{ao da {utira, ali je to u~inio dosta slabo, pa je golman gostiju lako ukrotio loptu. U 78. minutu u lepoj situaciji na{ao se Nemawa Koji}, ali je wegov {ut ponovo oti{ao preko gola. I kada se ve} ~inilo da }e utakmica biti zavr{ena minimalnom pobedom Rada usledila je muwevita kontra, a A|uru je nepropisno zaustavio Andreja Mrkelu na nekih 25 metara od gola. Loptu je namestio Nikola Lekovi} i sjajnim {utem matirao Jano{evi}a. A. Predojevi}

NOVO SAOP[TEWE FK VOJVODINA

UCaraTrojanakozijeu{i Morala su ovo da uzviknu gospoda iz Partizana na svom zvani~nom sajtu. Ono {to je Gruji} tajno {aputao Vuki}u na terenu oni su u~inili javnim na svojoj veb stranici. Kako druga~ije objasniti reakciju FK Partizan na saop{tewe Vojvodine u kome se beogradski klub ne pomiwe ni jednom jedinom re~ju, sem notorne ~iwenice da je bio je dan od ak te ra utak mi ce zbog koje i tra`imo od nadle`nih u FSS da odmah po~nu sa ra{~i{}avawem muqa u srpskom fudbalu. Ukazali smo da u sportskim pri~ama nema mesta za Gruji}e, Veselinovi}e i wihove nalogodavce, jer sa wima se iz muqa niko ne mo`e izvu}i. Posebno smo skrenuli pa`wu na eksploziju divqawa nacionalizma i {okantnog vre|awa na stadionima, kao direktnu posledicu ovakvog stawa u srpskom fudbalu, koja preti nesagledi vim raz me ra ma a sa mim tim i novim posledicama. Ne znamo kako su se u na{em saop{tewu prona{la gospoda iz FK Partizan. Izgleda da su ih odali Gruji}i i Veseli-

novi}i. Oni staju u wihovu za{titu, bez obzira {to su pred ~itavom srpskom javno{}u radili i pokazali kako ne treba i protiv ~ega se mi borimo. Neve{to poku{avaju}i da sakriju medveda uhva}enog sa rukama od meda, udaraju u bubweve nacionalizma i govora mr`we. Pomiwawe Austrougarske, Leopolda i drugih, civilizovanim qudima neprimerenih

kvalifikacija, zapravo jeste ot kri va we di ri gen ta hor skog skandirawa o Ma|arima i usta{ama. Mi u Vojvodini se sa Ma|arima i ostalim naci ja ma po no si mo, a usta {e nikako ne mo`emo biti. Isto se doga|alo pre godinu dana posle sramnog finala Kupa. Tada smo u FK Vojvodina doneli te{ku odluku da potpi{emo zajedni~ko saop{tewe i na neki na~in amnestiramo razne Veselinovi}e. Hteli smo tada da poverujemo gospodi iz Partizana da je pevawe nacionalisti~kih pesama delo grupice huligana sa kojima }e se oni izboriti. Verovali smo da je pevawe pesme wihovih fudbalera samo posledica mladala~kog nerazmi{qawa i da su mutne radwe delo neodgovornih pojedina ca. Kao od go vo ran klub, u~inili smo to zarad smirivawa strasti koje su pretile da daleko prevazi|u okvire fudbala. Ne mislimo da smo pogre{ili ni tada – ni sada. A na{e igra~e }e i daqe, ako mi to odlu~imo, mo}i da kupi samo onaj ko je spreman da ih i plati. UO FK ,,Vojvodina”

Bekvalacstartovaopobedom Borac - Novi Pazar 0:2 (0:1) ^A^AK: Gradski stadion, gledalaca oko 2.000, sudija: Glo|ovi} (Vrbas). Strelci: Vusqanin u 17. i 80. minutu. @uti kartoni: Mili~i}, Radanovi} i Masla} (Borac), a Vuqanin, Stojanovi}, Ademovi} i Tutori} (Novi Pazar). Crveni karton: Alve{ (Borac). BORAC: Milojevi} 6, Mili~i} 5, Radanovi} 6, Masla} 6, Reqi} 5 (@ivkovi}), Al-

ve{ 5, Prodanovi} 5, Kne`evi} 5, Mugo{a 5 (Sepua), Jeremi} 6, Pavi}evi} 5. NOVIPAZAR: \ogatovi} 7, [arac 7, Lotinac (Ostoji} 6), Babi} 7, Vuqanin 8, Stojanovi} 7, Bogunovi} 7, Ademovi} 6, Haxibuli} 7, Tutori} 7, Ra{~i} 7. Dobro je otvorio igru Novi Pazar, krenuo `eqom i srcem da stigne do prvog pogotka. Pritisak je urodio plodom ve} po~etkom prvog dela

susreta, kada je Mili~i} napravio grubu gre{ku, Ademovi} je prihvatio tu loptu, dodao do Vuqanina, koji je sa leve strane utr~ao u kazneni prostor, dobar {ut Milojevi} nije mogao da zaustavi. Ratoborniji je bio Borac u nastavku susreta, imao vi{e od igre, napadao ali su gosti postigli novi gol, tako je Dragoqub bekvalac na klupi Pazaraca startovao pobedom. A. Stefanovi}


18

sport

nedeqa8.april2012.

dnevnik

PRVALIGASRBIJE

SRPSKALIGAVOJVODINA

Milovaczadesetu Veterni~anizadevet minutarazbili^SK pobedu ^SKPivara–VeternikViskol0:3(0:3)

NoviSad-Mladenovac2:1(1:1) NOVI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca:200,sudija:VladimirNedeqkovi}(Jagodina).Strelci:Milovacu30.i 64.minutuzaNoviSad,Pavkovi} u5.minutuzaMladenovac.@uti kartoni:Lalovi}iKrsti}(Mladenovac). NOVI SAD: Risti} 8, Lazarevski8,Skopqak7,Jakovqevi} 7,Kav~i}7,Gari}8(od85.Ze~evi} -), Roksa 8, Ili} 7, Baji} 8, Filipovi}8(od67.Trebovac7), Milovac8(od84.Mi{an-). MLADENOVAC: Mi{i} 7, Lalovi} 7, Malovi} 6 (od 50. Maksimovi}6),Stoji~i}6,Tucakovi}7(od62.Jovanovi}7),Krsti} 6, ^oki} 8, Jevi} 7, Pavkovi}7,Mizdrak7(od67.Nikoli} 7),R`i}7. PokazalisufudbaleriNovog Sadakarakterinakon90minuta velikeborbesavladalinezgodnu ekipuMladenovca.JunakutakmicebiojekapitenkanarinacaZoran Milovac koji je sa dva gola, doneo desetu prvenstvenu pobedu

Filipovi} (Beograd). @uti kartoni: Laki} Pe{i} (Dowi Srem),Milojevi}(Banat). DOWI SREM: Star~evi}, Ko{uti}7(od83.minutaMarkovi}), Josimov 7, Vukobrat 8, Laki} Pe{i}7,Ristov7,Petkovi}7,Birn 7,Jovanovi}7(od62.minutaB.To{i}),^orda{i}7,Mati}7(od62. minutaA{}eri}7). BANAT: Kne`evi} 8, Zowi} 7, Jovi} 7, Milojevi} 7, Samarxi} 7(od 83. minuta Mileti}), Ristovi}7(od88.minuta^igoja),Milovanovi}7,Jovandi}7,Mihajlovi} 7 (od 71. minuta Ki{), Vukovi} 7, Antanasijevi}7. DowiSremjetokomprvogpoluvremena imao inicijativu, ali  u napadunisuuspelidauradene{to konkretnije. Unastavkuigre,Bogi}Bogi}evi}jeuigruuveovisokogA{}eri}a,kakobinapadpostaoubojitiji. Nakonuba~enelopteizuglau65. minutuA{}eri}jebionajvi{iu skoku, ali je i ovog puta vrlo dobriKne`evi}bionamestu.DesetakminutakasnijeiRistovje,kao

Novi Sad - Mladenovac 2:1 Radni~ki (S) - ^ukari~ki 0:1 Dowi Srem - Banat 0:0 Mladost (L) - Napredak 1:2 Sin|eli} - Mladi radnik 0:0 Be`anija - Proleter 1:1 Teleop. - Radni~. (N) (odlo`eno) Danas Sloga - Srem (16) Kolubara - In|ija (16) 1. Radni~. (N) 22 14 3 2. D. Srem 23 11 9 3. Novi Sad 23 10 6 4. In|ija 22 10 5 5. Sloga(K) 22 10 5 6. Teleoptik 22 9 7 7. Napredak 23 8 9 8. Proleter 23 10 3 9. Be`anija 23 6 13 10. Mladost(L) 23 7 10 11. Banat 23 7 9 12. Kolubara 22 9 3 13. Mladenov. 23 6 8 14. M. radnik 23 6 7 15. Radni~. (S) 23 6 6 16. Sin|eli} 23 5 7 17. ^ukari~ki 23 5 6 18. Srem 22 3 8

5 3 7 7 7 6 6 10 4 6 7 10 9 10 11 11 12 11

30:17 23:10 28:25 25:21 22:21 27:13 19:18 21:21 14:9 22:20 25:24 24:28 26:31 15:22 13:23 23:29 19:35 19:28

45 42 36 35 35 34 33 33 31 31 30 30 26 25 24 22 21 17

U slede}em kolu (14/15.aprila) saszaju se: Srem - Radni~ki (S), Proleter - Kolubara, In|ija - Sin|eli}, Banat - Novi Sad, Mladenovac - Sloga (K), Napredak - Dowi Srem, Radni~ki (N) Mladost (L), Mladi radnik - Teleoptik, ^ukari~ki - Be`anija. tr~aoveomasna`nimipreciznim udarcem savladao @akulu. U 72. minutuNikoli}jeimao{ansuda udvostru~i prednost svoje ekipe, alijeproma{iociq. J.Dukat

Be`anija-Proleter 1:1(1:0) OdigraokapitenskiZoranMilovac

Novosa|animakojaihbaremunaredna24~asatrasiralanatre}e mestoizavode}egtandema. PrvisunaDetelinaripoveli gosti iz Mladenovca i to preko svog najja~eg oru`ja kontranapada.Igraose5.minut,kadajeLalovi} majstorski uposlio kroz sredinuutr~alogPavkovi}akoji se na{ao izme|u dva odbrambena igra~a kanarinaca i preciznim udarcemsproveoloptuudowilevi ugao Risti}a. Rano vo|stvo Mladenovca,kaodajerazqutilo kanarince. Vrlo brzo su doma}i fudbaleri uspostavili terensku inicijativu. re|ale su se {anse Filipovi}a, Baji}a i Rokse. U 22.minutuRoksajeumakaosvojim ~uvarimapodesnojaliumestoda uposli Baji}a na prvoj ili Milovcanadrugojstativi,odlu~io sezaudarac.Samominutkasnije, gostisupogodilistativu. Nakon prekida u 30. minutu, Roksa majstorski izvodio slobodanudaraciskosnasdesnestrane, Skopqaknapetercutraqavozahvatioloptukojajelaganokrenula ka golu, Milovac je pritr~ao prosto zakucao u mre`u sa prve statitve. Imali su `uto - plavi prilikudapreodlaskanaodmor povedu.NakonduplogpasaBaji}a iLazarevskoguslediojecentar{ut za Milovca ~iji udarac sa nekimosammetarazavr{iourukamagolmanaMi{i}a.Lepuprilikuunastavkume~apropustioje Filipovi}.Kav~i}jeumakaopo levojstraniiasistiraoFilipovi}u ali je lopta zavr{ila tik pored gola Mladenov~ana. U 64. minutudoma}ifudbalerisustigli do toliko `eqenog vo|stva. Raspolo`eniDarkoRoksanapraviojedarmarpodesnojstranii asisitiraoutr~alomBaji}ukoji je nesebi~no prebacio loptu do Milovca,kojijebezproblemasavladaoMi{i}a. Fudbaleri Mladenovca u fini{ususretaimalisuprilikuda do|udoboda,alijeudaracnajboqegpojedincauredovimagostiju, ^oki}a sa 10 metara zavr{io prekogolaRisti}a. I.Grubor

DowiSrem–Banat 0:0 PE]INCI: Sportski centar „Suva~a“, gledalaca: 450, sudija:

i A{}eri}, bio u prilici da ne{tovi{euradi,me|utim,nijebio dovoqno precizan. Najidealniju priliku na utakmici imao je A{}eri} u 82. minutu. Ponovo je bionajvi{iuskoku,asasamegol linijeloptujeizbacioJovi}. @.Radivojevi}

Radni~ki(S)- ^ukari~ki0:1(0:0) SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 300, sudija: Ili} (]uprija). Strelac: Mihajlovi} u 56. minutu.@utikartoni:Tomanovi}, Avri}, Miok, Veselinovi} (Radni~ki), a Ivanovi}, Misimi, Grbi},Radojevi}(^ukari~ki). RADNI^KI: @akula7,Top~agi}6(Joci}),Veselinovi}6,Paunovi}5(Jovanovi}6),Bani}5,Tomanovi}6,Zeli}6,Miok5(Stan~eti}),Koji}5,Avri}5,Mezei5. ^UKARI^KI: Risti}7,Jankovi}6,Popovi}6,\uri}6,Radojevi}7,Trnini}6,Mihajlovi}8,Grbi}6,Nikoli}6(Lambuli}),Misimi 7 (Gavrilovi}), Ivanovi} 7 (\ikni}). Rasprodaja bodova na Gradskom stadionu sve intenzivnija i brod Somboracapolakoisigurnotone. Uderbijuza~eqagostisuslavili pobedu, prikazali su boqu igru, ~akjemoglobitiiubedqivije.Doma}i su poku{avali, stvarali vi{e prilika, ali u zavr{nici su potpunozatajali.Prvopoluvreme jeproteklouobostranim{ansama, oddoma}ihnajboqujeimaoMezei, svejeuradiofudbalski,ali{utje bioslab. Najlep{imomenatnautakmici bio je kada je Tomanovi} le|ima okrenut golu, makazicama uputio loptusamozakojisantimetarporedgola.Bani}setako|ena{aou dobroj poziciji nakon kornera, ali je proma{io loptu. Gosti su imalidveidealneprilikezagol, centar{ut Mihajlovi}a sa leve stranenisupratilisaigra~iizakasnilisu.Istislu~ajsedogodio kada je Grbi} uputio loptu u prazan prostor, me|utim saigra~i su opetbilispori.Po~etkomnastavka doma}a odbrana je stala, ovu okolnost je iskoristio Misimi, neometanoje{utirao,alije@akulatoodbranio.U56.minutugosti su poveli, lopta je upu}ena u prazanprostor,Mihajlovi}jena-

BEOGRAD: Stadion Be`anije, gledalaca: 400. Sudija: Goran Marinkovi} (Sokobawa). Strelci: Putin~aninu2.minutuizpenala zaBe`aniju,Krasi}u60.minutuza Proleter. @uti kartoni: Nedeqkovi}, Radinovi}, Paunovi} (Be`anija), D. Bogunovi}, Ra{iovan (Proleter). BE@ANIJA: Puleti} 7, Bre`an~i}6,Radinovi}6(od85.Pau- novi} -), Jak{i} 7, Radulovi} 6, Putin~anin7,Nedeqkovi}7,Nikoli}6,@ivkovi}6,Blagojevi}7 (od53.Matovi}7),Dobra{inovi} 7(od74.Stankovi}-). PROLETER: D. Bogunovi} 7, Tanasin 6, ]uli} 6 (od 46. Asani 6,5),S.Bogunovi}7(od84.Gali}),@igi}7,Desnica6,Ra{iovan6 (od 90. Radakovi} -), Vukasovi} 6, Krasi}7,Sekuli}6,Zec7. Novobeogradski„lavovi”subilibli`itrijumfu,aliipakniu tre}em me~u na svom terenu, ovog prole}a, nisu osetili slast pobede. Ve} u 2. minutu doma}in je do{ao u vo|stvo, Blagojevi} je oborenu{esnaestercugostiju,glavni arbitarbezdvoumqewajepokazao nabeluta~ku,aPutin~aninjebio siguranizvo|a~najstro`ekazne– 1:0.DvaminutakasnijeNikoli}je dobro{utiraosa20metara,Dejan Bogunovi}seistakaosigurnomintervencijom. Lep poku{aj gostiju vi|enjeu14.minutukadajeSa{a Bogunovi}lukavo{utiraosaivice {esnaesterca, zamalo je prebacio okvir gola. Nikoli} je lepo asistirao Blagojevi}u 39. minutu, alijeon{utiraoporedgola.Dobru akciju Novosa|ani su izveli minut kasnije, Sa{a Bogunovi} je uwenojzavr{nicipogodiostativu. U 50. minutu posle odli~nog prodoraBlagojevi}aiwegoveidealneasistencijeRadinovi}izdva poku{ajanijezatresaoprotivni~kumre`u.Golmangostijujedobro intervenisao,iodbioloptu,azatimjeRadinovi}pogodiostativu. Gostikojisuse,ina~e,predstaviliudobromizdawuu60.minutusu stiglidoizjedna~ewanakonwihovebrzeakcijeKrasi}jebioegzekutor–1:1.Ne{tokasnije,Nikoli}jepripretio,azatimiMatovi}. Dejan Bogunovi} se istakao dobrim intervencijama. Doma}in je mogao u 71. minutu da stigne do toliko pri`eqkivanog pobedonosnog gola, me|utim, posle dobrog {uta Jak{i}a, Ra{iovan je izbacioloptusagollinijeupoqe. M.M.

^ELAREVO: SstadionPivare, gledalaca 200, sudija: Jocovi}(Vrbas),strelci:Markovi} u2.Jana}kovi}u4.iVukaqevi} u9.minutu.@utikartoni:Zeqkovi}, [vowa i Bi}anin (^SK Pivara),Mijailovi}(Veternik Viskol) ^SK PIVARA: Radakovi} 6, Lazarevi}6,(Krstanovi}6),Jevi} 6, Jovani} 6, Vorgu~i} 7, Zeqkovi}6,Mari}6(Tepi}6), [vowa6,Vukanovi}6,La}arak 6,Ivkovi}–(Bi}anin6). VETERNIK VISKOL: Kne`evi} - , Be~eli} 7, Bjelajac 7, Mijasilovi}7,[vowa8,Jana~kovi} 7, (Staki}-), Vukaqevi} 8,Markovi}7(Mijovi}-),Erak 7,Babi}7,Mijin7. Jo{ svi posetioci nisu ni stiglinastadionPivare,agostisupovelisa3:0,re{ilisve dileme.Krenulisugosti`estoko,apovelisuve}oposleprvog napada. Posle kornera Vukaqevi}jeposlaoloptudoMarkovi}a, a ovaj je pogodio suprotni ugao mladog doma}eg golmana koji je debitovao u Srpskoj ligi.Poslesamodvaminutanovi {ok za doma}e. Jana}kovi} je pogodiomre`u.Iondapetminuta kasnije najboqi pojedinac me~a Vukaqevi}  je re{io i popsledwu nadu doma}ih, savladaojemladogRadakovi}a. Doma}ini bez trojice standardnih prvotimaca, golmana Tankosi}a, {topera Kova~evi}aivezwakaStankovi}asamladimsnagamatekjeudrugomdelu uspela da uspostavi ravnote`u, doma}ini su imali incijativu ali sve je bilo jalovo i bez re{ewa u napadu pa su na kraju sportski ~estitali gostima na pobedi. V.Vujanovi}

Radni~ki(NP) -Tekstilac2:1(0:1) NOVA PAZOVA: Gradski stadion, gledalaca oko 500, sudija: Sarka (Vr{ac). Strelci: Puni{i}u57.i82.zaRadni~ki, aKrznaru30.minutuzaTekstilac.@utikartoni:Ivi},Jovi}, Rosi} i Zagorac (Radni~ki), a Stevanovi},Danojevi}(Tekstilac). RADNI^KI: Uro{evi} 6, Zagorac 7, Puni{i} 8, Isailovi} 6, Baji} 6, Romi} 7, Rni} 7, Gaji} 6 (^eprwa 7), ^etari} 7 (Ivi} 7), Jovi} 7, \ur|evi} 7 (Petrovi}). TEKSTILAC: Igwatovi}8, Kr{i} 6, Risti} 6, Arsi} 6 (Vukovi} 7), Krznar 7, Dokni} 6, Stevanovi} 7 (Kozomara 6), Maki} 6, Peruni~i} 7, Trifkovi}6,Danojevi}7(Nedeqkovi}). Radni~ki je sa dosta muke i napora postigao prvu pobedu ovogprole}a.Oxa~anisusesna`nosuprostaviliPazov~anima, ~ak su postili i prvi vo|stvo. Krznarjeiskoristiozbuwenost odbrane Radni~kog i jednu naba~nu loptu sa leve strane ve{to skrenuo u mre`u. Novopazov~ani su tek u drugom poluvremenu krenuli odlu~no, najprejePuni{i}u57.minutuizjedna~io, nakon gu`ve pred golom odli~nog Igwatovi}a. A, ondajeovajistiigra~u82.minutu obezbedio pobedu svom timu. ^eprwa je nabacio loptu predgolTekstilac,visokiPuni{i}jeglavomskrenuoloptuu nebrawenideomre`e.Radni~ki jeimaojo{nekolikopovoqnih {ansizagol,aliBaji},Romi}i Jovi} ovog puta nisu bili precizni. J.Vukovi}

Pali}-Senta 2:0(0:0) STARA PAZOVA: Gradski stadion, gledalaca 100, sudija: Malixan (Novi Sad). Strelci: ]irkovi} u 71. (iz penala) i Pr{i} u 80. minutu. @uti kartoni: Klisura, Zlatkovi} (Pali}), a Te{anovi} (Senta). Crveni karton: Cvetkovi} u 71. minutu(Senta).

PALI]: Jovanovi} 7, Mandi} 6, Rudi} 7, Klisura 6 (Pr{i} 7), ]irkovi} 7, Salati} 8, Dimi} 7 (Varga), Plav{i} 6 (Anti} 6), Zlatkovi} 7, Panteli}6,Nedeqkovi}7. SENTA: @ivkov 7, \eri 6, Kaka{6,Radin7(Pankali}an), Cvetkovi}7,Besla}6(Vasin7), Banov 6, Popov 7, Mili} 6, Te{anovi}6(Raj~evi}),[arapa7. Pali}anisudo{lidopobede teku71.minutukadajeuprodorubioZlatanovi},srru{igaje Cvetkovi}, a sudija Malixan je pokazaonabeluta~ku.Realizator je bio ]irkovi}. Gosti su zapretili u 75. minutu, kada je Popov uputio o{tar udarac na gol Jovanovi}a, a on krajwim naporom izbacuje loptu u korner.rezultatjepovisioPr{i} naasistencijuSalati}a. S.Stojiqkovi}

Sloga-Cement 1:0(1:0) TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 500, sudija: Spasi} (Novi Sad). Strelac: Miqanovi}u11.minutu.@utikartoni: Suvajxi}, Sila|i (Sloga), a Bursa}(Cement). SLOGA: \urikin7,Suvajxi} 7, Kragovi} 7, Miqanovi} 8, Mrvaqevi}8,Sankovi}7,Sila|i7(Ze~evi}),D.Tomi}8(Kobilarov),Popin8,Zuki}8,Uzelac8. CEMENT: Suba{i}8,Bursa} 6(Ga{parevi}6),^ovi}7,Ki{ 7,Milovi}8,\eri}7,Xari}7 (Lukaja), Radoja 6, Ili} 6, Desnica7(Grkovi}),Kalinov7. Pe~atna{estuuzastopnupobedufudbaleraSlogeudarioje kapiten Nemawa Miqanovi}, po{tojeglavomposlaoloptuu suprotan ugao, posle slobodnog udarcaNikoleUzelca.Doma}ini su ostavili odli~an utisak, DraganTomi}jeu54.minutupogodiostativu,aubedqivijitrijumf crveno-belih spre~io je raspolo`eni Milo{ Suba{i}. Povre|enog golmana Nemawu Jorgi}auspe{nojezameniowegov imewak \urikin, a mre`a Temerinaca miruje ve} 450 minuta. M.Meni}anin

Radni~ki([)- Kikinda1:0(0:0) [ID: Gradski stadion, gledalacapreko200.sudija:[utulovi}(NoviSad).Strelac:Baqak u 86. minutu. @uti kartoni: Ili}, Mi{~evi}, Duki}, Kucalovi} (Radni~ki), a Cvijan(Kikinda). RADNI^KI ([): Dobrojevi},Krneta6,Duki}6,Bjelo{ 6, Zec 6, Ili} 6, Mi{~evi} 6 (Nedi}), Kucalovi} 6, Vu~i} 6 (\oki}),Baqak7,]iri}7. KI KIN DA: Hajr ov i} 7, Stojakovi} 7, Iveti} 6, Babi} 6, Kuburovi} 7, Crnomarkovi} 7, Stepan~ev 6, Spahi} 6, Kresoja 6 (Vlaji}), Cvijan 6, Milinkovi}6. U samom fini{u utakmice, kada su se svi pomirili sa remijem, snala`qivi Darko Baqakjeipakuspeodasavladaodli~nogHajrovi}aitakonastaviuspe{nuprole}nunepobedivost [i|ana. Prikazana igra obarivalanijekvalitetomzadovoqila prisutne gledaoce. Istina, doma}i su imali inicijativu tokom ~itavog susreta,a{tonisuiskoristilinekuodtihprilika,krivjeneefikasni napada~ki red koji se propisno izproma{ivao pred golom  gostiju. Kikin|anima

^SK Pivara - Veternik Vr{ac - Zadrugar Radni~ki ([) - Kikinda Pali} - Senta Radni~ki (NP) - Tekstilac Sloga (T) - Cement

0:3 1:1 1:0 2:0 2:1 1:0

Danas Dolina - Mladost (BJ) Dunav - Ba~ka Topola 1. Radn. (NP) 19 11 2. ^SK Pivara19 11 3. Radn. ([) 19 9 4. Sloga (T) 19 10 5. Pali} 19 8 6. Cement 19 8 7. Senta 19 7 8. Dunav 18 7 9. B. Topola 18 7 10. Veternik 19 6 11. Mladost (BJ)18 6 12. Tekstilac 19 6 13. Dolina 18 6 14. Kikinda 19 6 15. Zadrugar 19 5 16. Vr{ac 19 5

(15.30) (15.30) 7 1 4 4 5 5 2 7 6 5 4 7 4 8 3 8 3 8 5 8 5 7 5 8 3 9 3 10 3 11 2 12

29:13 25:16 20:14 21:18 26:17 20:19 22:26 21:22 13:15 27:22 20:17 18:20 20:27 20:30 22:34 13:27

40 37 32 32 30 28 25 24 24 23 23 23 21 21 18 17

U slede}em kolu (14/15.aprila) sastaju se: Veternik Viskol - Sloga (T), Cement - Radni~ki (NP), Tekstilac Dunav, Ba~ka Topola - Pali}, Senta Radni~ki ([), Kikinda - Vr{ac, Zadrugar - Dolina, Mladost (BJ) - ^SK Pivara.

trebaodatipriznawezaferi korektnuigru,a{tonisuosvojili, `eqeni bod sami su krivi. M.]ur~i}

Vr{ac–Zadrugar 1:1(0:0) VR[AC: Gradski stadion, gledalcaoko200,sudija:Bo{kovi} (Sombor), strelci: Tismenaru79.zaVr{ac,aMilovacu 49. minutu za Zadrugar. @uti kartoni: Tismenar, Kalin (Vr{ac), Perutka, Rudni~ki, \oki}, Vorgi}, Jawanin (Zadrugar), crveni karton: Jawanin (Zadrugar)u88.minutu VR[AC: Pijevac6,Motorov 6,Tismenar7,Beqin6,Babi}6, Kowevi}6(od76.Mihajlovi}6), \uri} 6 (od 57.Joksimovi} 6), Popov 6 (od 57.Stija~i} 6), Kalin6,^uki}6,An|eli}6. ZADRUGAR: \uri} 8, Rudni~ki 6, Jawanin 6, Vorgi} 7, Vi~kovi} 6, \oki} 6 (od 79.Vukoje -), Perutka 6, ]irkovi} 6, Selakovi} 6 (od 68.Bako{ 6), Milovac7,Nini}6(od71.Milanovi}6) Zna~ajbodovauderbijuza~eqa do te mere je psiholo{ki opteretioigra~eobatimadau prvompoluvremenunisuprikazalini{taodfudbala.Pojedna poluprilika u prvom poluvremenunaobestranejeisuvi{emaloodakteradabitajdeo igre mogao da dobije prelaznu ocenu. Za vi{e uzbu|ewa u nastavkupobrinulisusegostuju}ifudbaleri,odnosnoiskusni MarkoMilovac,kojijenaasistenciju Vorgi}a na samom po~etku drugog poluvremena postigaolepgol.Re|alesusedobre akcije Vr{ca, ali prave prilikenijebilosvedofini{a utakmice kada je Stija~i} odli~no centrirao iz slobodnog udarca sa leve strane, a u kaznenomprostoruAdrijanTismenar uspeo da nadvisi centralnedefanzivceekipeizLazarevaidoneseVr{~animaizjedna~ewe. U petom minutu nadoknade vremena u kazneni prostor gostijuprodrojeBojan^uki}najzvu~nije poja~awe Vr{~ana, sru{iogajeMilanovi}asudija Bo{kovi}dosudiopenal.Odgovornostjepreuzeo^uki},alije slabo {utirao i u junaka utakmice promovisao golmana Zadrugara\uri}a. B.Josimov

Vojvo|anskaligaIstok Jedinstvo(BK)-Dinamo1:3,Ba~ka1901-Obili}8:0,Sloboda(NK)-Radni~ki(Z)4:0,Jedinstvo(NB)-Budu}nost(SC)2:1, Proleter-Radni~ki(B)2:1.

Vojvo|anskaligaZapad Prvimaj-Mladost(T)0:1,Ba~ka-Obili}1:0,Borac-Omladinac2:0,Crvenazvezda-Stani{i}4:3,Jugovi}-Polet(S)4:1, Sloga(E)-Jedinstvo(SP)1:1.


SPORT

c m y

dnevnik

^ETVRTFINALEDEJVISKUPA

^e{kapovela, danasodluka Reprezentacija ^e{ke je na pragu  plasmana u polufinale Dejviskupa,drugogdana na{ dubl Nenad Zimowi} i IlijaBozoqacutrisetapora`eni od Toma{a Berdiha i Radeka [tepaneka - 6:4, 6:2, 7:6 (7:4),pasu^esipovelis2:1. Na Janku Tipsarevi}u i ViktoruTroickomjedadanaspoku{aju da naprave preokret, tako {to }e dobiti obe preostale singlpartijeupra{kojO2areni.Tipsarevi}}eseod13~asova sastati sa Berdihom (osmi protivsedmognasvetu),azatim Troicki sa [tepanekom, kojem

Danas Berdih-Tipsarevi} (13) [tepanek-Troicki (sledi)

Rezultati ^e{ka-Srbija Francuska-SAD [panija-Austrija Argentina-Hrvatska

2:1 1:2 2:0 1:1

[tepanekiBedrihslavepobedu

„prespava”napetime~ukojemga jeTipsarevi}pobedio3:2,posle vi{eodpetsatiigre. Berdihi[tepaneksavladali su Zimowi}a i Bozoqca u me~u kojijetrajao2:23sataiukojem su Srbi igrom zaslu`ili da uzmumakarjedanset U prva dva seta presudila je superiorna realizacija brejk loptidoma}ina(4/6,uodnosuna 1/6„orlova”).Uigranitandemje posleuvodnog„ispitivawasna-

OBRADOVI]DEMANTUJEMEDIJE

Novakuvekho}edaigra zaSrbiju Bogdan Obradovi} je u izjavi agenciji  Tanjug  demantovao da Novak\okovi}do2013.ne}emo}i da pomogne reprezentaciji, po{to su mu prioriteti OlimpijskeigreuLondonui{toboqirezultatinaturnirima,kako biostaonavrhuATPliste. SveodlukeoNovakovomu~e{}u u Dejvis kupu donosi}emo pravovremeno i zajedno. Ja stalno ponavqam da imam problem da ga odgovorim od igrawa, a ne da ga ube|ujem da igra za svoju zemqu. On je uvek voqandaigrazaSrbiju,uostalom brani}ena{ebojeuLondonu.naglasiojeObradovi}.-Ekipa

}e dati sve od sebe da se i bez wega plasira u slede}u rundu takmi~ewa,auverensamdaimamopotencijalzato. Obradovi} je dodao da se \okovi}suo~avasaveomate{komi izazovnomgodinom. -Onbranipozicijubrojjedan naATPlisti,igranaOI,atuje iDejviskup.Tojenemogu}efizi~kiizdr`ati.Zatosvizajedno u~estvujemoudono{ewunajracionalnijihodluka.Mislimdasmo zasadasveodlukedoneliispravno,aobudu}imimamovremenada razmi{qamo.Zatoni{tanebih prejudicirao-zavr{iojeObradovi}.

jeNenadZimowi}pozavr{etku dublapru`ioruku,alimuIlija Bozoqac nije oprostio nesportskipoteznakonporazaod Tipsarevi}aupetakuve~e. Koliko je ^esima bio va`an poenudublu,pokazujeto{toje selektorJaroslavNavratilodlu~iodanaterenpo{aqedvojicu svojih najboqih tenisera. Berdihseupetaknijepunomu~io protiv Troickog, ali je [tepanekimaovremenasamoda

ga” stavio pod pritisak srpske tenisere i stigao do brejka na servisZimowi}a-3:2.Po{tosu ^esi propustili dve {anse da povisena5:2,SrbijaihjekaznilasjajnimreternimaBozoqcai Zimowi}evim volejima na mre`i. Stigli su na{i do prvih brejkloptiname~u(15:40),prvu nisuiskoristili,alidrugujesu isetjeprakti~novra}ennapo~etak - 4:4. Na`alost, ve} u narednomgemusuBerdihi[tepa-

nekponovosteklivelikuprednost, ponovo na servis Nenada Zimowi}a. [tepanek im je obezbediobrejkloptureternom kojiZimowi}nijemogaodavrati, a gem zavr{io Berdih forhendparalelom.Bozoqacjebio „nalopti”,alijetozawegabio prete`akvolej. Potomsepojaviotra~aknade uizjedna~ewena5:5,uviduvo|stvaSrbijeod0:30,me|utim,Zimowi}jenadrugiservisBerdihareterniraouaut(15:30).^esi sulakopreokrenulina40:30,da bi[tepanekuvelikomstiluzavr{ioset,uhvativ{inamre`i odli~anreternBozoqca. ^esi su seriju brejkova na servisZimowi}aprodu`ilina trigema!Poenza2:1osvojioje [tepanek, neverovatnim top spin udarcem sa svoje na na{u osnovnuliniju.Uslede}emgemu je Bozoqac odigrao nekontrolisan forhend pri vo|stvu od 0:30, nakon ~ega „orlovi” vi{e nisu zapretili. Olako propu{tenu {ansu odmah su kaznili doma}i teniseri - drugim brejkomuovomsetuipredno{}uod 4:1. Bozoqac je pri rezultatu 30:40silovitimudarcimapoku{ao da „probu{i” Berdiha na mre`i,alijesedmitenisersveta odigrao tri sjajna voleja. Tre}imjeposlaolopticunasamuliniju... NisusepredaliZikiiIlija. Na servis [tepaneka imali su dvebrejklopte,akasnijenaservis Berdiha dve vezane, ali im nijepo{lozarukomdabardelimi~no vrate neizvesnost. Berdih je nakon 15:40 odigrao „simultanku” sa srpskim dublom, sna`noipreciznojeserviraoi pobraoaplauzepublike-6:2. U tre}em setu na{i teniseri su olako ispustili vo|stvo od3:0,aonanisuizdr`aliniu tajbrejku.

VOJVODINAIZME\UPARTIZANAI@AK-a

Pauzanijeprijala Novosa|anima Vaterpolisti Vojvodine o~ekivano su izgubiliodaktuelnog{ampiona ekipe Partizan Rajfajzena u 8. kolu Prve A lige (12:6). Odsustvo trojice kqu~nih igra~a, Milo{a Marinkovi}a, MiroslavaRan|i}aiIvanaBasare, koji igraju za Makedoniju na kvalifikacionom turniru u EdmontonuzaOlimpijskeigre,bilo je izgleda nenadoknadivo, jer su Novosa|ani ubedqivo pora`eni sa6:12.No,moraseista}iidasu crno - beli u ovom duelu igrali bez crnogorskog reprezentativca

Aleksandra Radovi}a, koji je, tako|e, u Edomntonum, te mladog Ivana Rackova. Dvonedeqna pauza,kojajeiskori{}enaizamini pripreme reprezentacije Srbije, gde su bila i ~etvorica igra~a Vojvodine i {estorica Partizana,izgledanijeprijalaNovosa|anima. Vojvodina je igrala egal sa Partizanomsamouprvoj~etvrtini.Ali~imsucrno-belipostavili odbranu daleko ispred svog gola, onemogu}ili su {utere Novosa|ana. Za razliku od igra~a Vojvodine Partizanovci su bili

USKR[WITURNIRUDUBROVNIKU

Srbimatrofej

Kadetska vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je Uskr{witurnir„^etirinacije”uDubrovniku.Drugomestopripalo jeHrvatskoj,tre}eItaliji,a~etvrtoCrnojGori.Uprvomkolu malidelfinisupobedilivr{wakeizCrneGoresa16:4,udrugomsubiliuspe{nijiodHrvatasa12:9,aondasuutre}empobediliiItalijusa10:6. UDubrovnikusubojeSrbijebranili:LukaStojanovi},Petar Velki},NikolaJak{i},MarkoJankovi},NemawaBaki},Nikola Japunxi}, Ivan Stefanovi}, Petar Jovi} (Partizan), RadoslavFilipovi},Neboj{aTohoq,IvanGvozdanovi},VladanMitrovi} (Vojvodina), Aleksandar Kati} i Radomir Dra{kovi} (Singidunum G.M.

efikasniunapadu,pajerezultatskarazlikaizminutauminutbilasveve}a.No,nisuseNovosa|aninitadapredavali,pasuudrugomdeluutakmiceuspelidamalo ubla`evisokporaz. -Ovojerealnostawe.^estitam igra~ima Partizana na pobedi i fer i korektnoj borbi. Iz vi{e razlogamiizgledanemo`emovi{e odovoga{tosmopokazali.^immalo izgubimo na ritmu treninga mi punogubimouigri,{tosevideloi ususretusaPartizanom,apogotovo {tosmoigralibeztriva`naigra~a.Dodu{e,nekimsegmentimaigre mogudabudemzadovoqan,alinekimanikakonemogu.Proba}emodaih ispravimouovomkratkompreiodu doplej-ofa-ka`etrenerVojvodineDejanStanojevi}. Onjejo{posleutakmicesaBeogradom,predvakola,rekaodaje pred ekipom Vojvodine te`i period,jer}eimatimawezajedni~kihtreninga. -Dobropoznajemmojeigra~e,a sada}emopredplej-ofostatii bez Ejdana Rou~a, koji se vra}a u Australiju. Kako }emo funkcionisati u narednom periodu u novimuslovimavide}emo. G.Malenovi}

nedeqa8.april2012.

19

DANASCRVENAZVEZDAIVOVOJVODINANSSEMEIGRAJU DRUGIME^FINALAPLEJ-OFA

Novosa|ani `elebrejk Ono {to nisu usE, tako je i Zvezda bila hrapeliuprvojutakmibrijauzavr{nicamaprvadva ci finala plej-ofa seta, spretno ih je zavr{ila odbojka{i Vojvodiire{ilausvojukorist–isneNSsemepoku{a}edaosttakao je najboqi pojedinac vare u drugom beogradskom VojvodineMarkoIvovi}. duelu sa Crvenom zvezdom – Novosadski prima~ servidanapravebrejk,atimeiiz- sa veruje da je wegova ekipa jedna~ewe u seriji, koji im izvuklapoukeida}eudrugoj garantuje dva me~a u Novom utakmici biti istrajnija i Sadu. hrabrija. Prv i sus ret obil ov ao je - Znam o dob ro Zvez din e dopadqivim potezima i le- kvalitete,amislimda}enipomigromobatima,jedinosu janse odlu~ivati u ovom fiu tre} em set u Nov os a| an i nalu. Moramo biti borbeniostav il i ne{ to slab ij i utis ak. Iako su i prvi i drug i set lak o mogli da pripadnu i Vojv od in i, ipak, mor a se priz nat i da su dom a} in i bil i sigurniji i hrabriji u zavr{nicam a. Dva dan a odm or a nov os adski crv en o-bel i isk or is til i su zalaganetreninge, isp rav qaw e gre{aka i boqu prip rem u za utakmicu koja ih o~ekujedanas. -Dobrosmopo~el i prv i me~, ali smo ga zavr{ili bez dovoqnoborbe,`eqei voqe, kao da nismobilinaterenu.Tusmopokvariliutisak,akadasepogledastatistika to je bila dobra utakmica. Nama je u zavr{nicama prva dva seta nedostajal o ono ~im e smo dob ij al i utakmice u polu- Mrdak,Mirosavqevi}iVeselinovi}ubloku finalu, posebno petu u Kragujevcu. Dakle ne- ji, praviti mawe gluposti u dostajali su nam koncentra- zavr{nicama, maksimalno se cija, sigurnost, upornost i zalagati od prvog do posledve}a hrabrost. Ali i mawe weg poena. Ovo je tek 1:0 za gre{aka.Znamodajebiloko- rivala,aigrasedotripobementaradasmoimalisre}eu de.Polufinalnisusretioba Kragujevcu, ali sre}u treba parapokazalisudasenetrezaslu`iti,apodse}amdasmo bapredavatiidani{tanije svebitnepoenezaradili,ni- gotovo dok jedna od ekipa ne su nam bili pokloweni. Me~ realizujeposledwiodlu~ujusmo zavr{ili dobrim napa- }i poen. @elimo taj jedan dom,servisomisadvabloka. brejk u Beogradu i verujemo

KVALIFIKACIJEZA OLIMPIJADU

Makedoncinisu uspeli Vaterpolo reprezentacije CrneGore,[panije,Gr~keiRumunijeobezbedilesuplasmannaOlimpijskeigreuLondonupo{tosuu no}i izme|u petka i subote zabele`ile pobede u ~etvrtfinalu kavlifikacionog turnira u kanadskomEdmontonu. Crna Gora je u prvom me~u ~etvrtfinala ubedqivo savladala Tursku 19:6 i plasmanom u polufinaleobezbedilajednood12mesta na turniru u Londonu. AleksandarIvovi}postigaojepetgolov Posle,tako|e,ubedqivepobede na Brazilom od 19:8 u Londonu }e nastupati i selekcija Rumunije, kaoiGr~kakojajeunajneizvesnijemduelu~etvrtfinalasavladala doma}inaKanadu-10:6.[panijaje pobedila Makedoniju 11:7 i spre~ilaMakedonce,kojisuprethodno u grupi izbacili Nema~ku, da naprave novo iznena|ewe i po prvi put se na|u na Olimpijskim igrama. Me|u12selekcijakoje}eseu vaterpolo Areni u Olimpijskom parkuboritizamedaqebi}e:Srbija, Hrvatska, Italija, Ma|arska, Kazahstan, SAD, Australija, VelikaBritanijai~etirireprezentacijekojesuuEdmontonuizborilepravou~e{}a.

damo`emodagauzmemo–poru~iojeIvovi}. Tren er Nik ol a Sal at i} isti~e da je ekipa sumirala sveutiskeidasusvispremni zanoviduelinovu{ansu. -Svisudobro,naravnoima sitnijihpovreda,malihbolova, ali to je sve ne{to normalno{toovadugainaporna serijanosisasobom.Siguran samdasmoizvuklipoukeida }emo drugu utakmicu igrati mudrije, strpqivije, da }emo koristiti recept iz polufi-

nala. Osim vi{e voqe i koncentracije u presudnim momentima,trebatuinekeelemente popraviti, poboq{ati blokiprijem,imatiboquorganizaciju. Bilo  nam mnogo zna~ajno da ostvarimo jedan brejk–zakqu~iojeSalati}. Drugautakmicaigrasedanas u 18 ~asova u SC „[umice”. M.Risti}


20

S PORT

nedeqa8.april2012.

NBA LIGA

Memfiszaustavio Majami Majami je izgubio kao ku}e pos le 17 uzas topn ih pob ed a. Poraz mu je naneo Memfis – 97:82.Da}eLebronidru{tvo imat i te{ ku no}, vid el o se ve} posle prve ~etvrtine koju su gos ti dob il i rez ult at om 25:12. Doma}in, koji je u tom periodu izgubio ~ak 11 lopti,

kraja regularnog dela sezone, sadaimaskor39-15,aliderIstoka^ikago43-13.PredBulsimajejo{desetme~eva.ILejkersisupora`eninasvomparketu. PobedioihjeHjuston–112:107. Najzaslu`niji za uspeh raketa bilisuGoranDragi}sa26poenai11asistencijaiLuisSkola

Ko{arka{iSanAntonija

nijeuspeodaseoporaviodtog udarca. Odsedmoriceigra~aMemfisa sa dvocifrenim ko{geterskim u~inkom, najefikasniji je bioRudiGejsa17.ZekRendolf je sa klupe dodao po 14 poena i skokova. Na drugoj strani, LebronXejmsjedao21poeniimao po {est skokova i asistencija, DvejnVejdsezaustaviona20poena, a Kris Bo{ na 19. Majami, kome je ostalo 12 utakmica do

kojijedesetodukupno25poena postigaozadvaipominutauposledwoj deonici.Endrju Binam je za Lejkerse ubacio 19 poena, uz sedam skokova za 31 minut. Me|utim, on je napravio dve tehni~ke gre{ke, jednu krajem tre}e~etvrtine,adrugupo~etkom~etvrte. Kevin Durant je pogodio 44 poena, ali je Oklahoma izgubila.DeniGrejnxerjesa13poena u posledwem kvartalu (ukupno

VELIKA NAGRADA SO^IJA

Stevi}u `utojmajici Ivan Stevi}, olimpijski kandidat Partizana,umajiciturske profiekipe„Salkano tim“, osvojio je {esto mesto  u ~etvrtoj, nadu`oj, etapi trke „VNSo~ija“uRusijiokoNebugaod238kmiobukao `utu majicu lideraukaravanu! Najboqe plasiranivoza~uetapiod srpskih biciklista bio je reprezentativac i olimpijski kandidat kragujeva~kog Radni~kog Esad Hasanovi} koji je stigao peti. I Stevi} i Hasanovi} su stigli u vremenu pobednika.Stevi}jeobukao IvanStevi} iqubi~astumajicuzanajaktivnijegvoza~a,awegovsuvoza~iz „Salkano tima“ Slovak Marek Kaneckiobukaojezelenumajicuzabrdskeciqeveitakoturskitimetapuprekrajaimasve trimajice! Plasman stpskih biciklista: 5.Hasanovi}+2sek,6.Stevi}+ 4,71.Der+12,17minuta,85.Kasa

+ 12,56, 94. Stankovi} + 13,12, 108.Kozomara+14,58. Stevi} u generalnom plasmanuvodisa17:28,07~asova.Drugi je Kosjakov (Risija) sa pet sekundizaostatka,atre}iPaktusov(Ukrajina)sa44sekundesla-

bijim vremenom. Pozicije srpskih biciklista: 26. Hasanovi} +13,01,57.Der30,01,88.Stankovi}31,09,107.Kozomara+41,16. Stevi} je u prvoj etapi bio tre}i,udrugoj~etvrti,utre}oj peti,u~etvrtoj{esti.Zatre}e mestoosvojiojedvabodazarang listuadanu`utojmajicidone}emmujo{~etiripoena.

26) zaslu`an {to je Indijana ostvarila~etvrtuuzastopnupobedu–103:98. Pomogli su mu Roj Hibert sa 21 poenom i 12 skokova, Dejvid Vestsa14poenaiPolXorx,kojijeporedosampoenaostvario irekordkarijerepobrojuskokova–16.Pejsersisutakodobili osmu od posledwih desetutakmica. San Antonio (39-14) je iskoristio neuspeh Oklahome (40-15) da se popnenaprvomestoZapada. Mamuze su bile boqe od Wu Orleansa 128:103. Tim Dankan je dao 19 poena u desetoj vezanoj pobedi San Antonija. Manu \inobili i Peti Mils dodali su po 14. Igra~i sa klupe dalisu~ak89! Lamarkus Oldrix doneo je pobedu Portlandu u svom rodnom gradu Dalasu.Nedavnosuisti rivali igrali dva produ`etka i tada su boqa bila divqa telad. Sada se igrao samo jedan, a Oldrix je bio precizan sazvukomsirene–99:97. Rezultati:Wu Xersi - Va{ington 110:98, Juta - Golden Stejt104:98,Milvoki-[arlot 95:90, Indijana - Oklahoma 103:98, LA Lejkers - Hjuston 107:112,Denver-Feniks105:99, Majami-Memfis82:97,DalasPortland 97:99 produ`etak, San Antonio - Wu Orleans 128:103, Atlanta - Detroit 101:96, Toronto - Klivlend 80:84.

PRVA A LIGA

Sigurna pobeda Beogra|ana @AK - Crvena zvezda vet 6:12 (1:2, 1:5, 3:4, 1:1) KIKINDA: HalaSC„Jezero”,gledalaca:300,sudije:Gorjanin i Mi{kovi} (Beograd). Igra~vi{e:@AK6(2),Crvena zvezda vet 7 (2). Peterci: @AK:2(2),Crvenazvezdavet 1(1). @AK: Arizanovi}, Kili}, Budurin, Trkuqa, Nosovi}, Dragi} 2 (1), Pavi}, Jak{i}, Aleksi}, Restovi} 3 (1), Mar~eta1,Xapa. CRVENA ZVEZDA VET: Pjetlovi}, M. Ra{ovi} 3 (1), Savi},Bala~,Kqajevi},Mijanovi}1,Avramovi}3,D.Ra{ovi}1,Ran|elovi},Filipovi}, Vasovi}3,\uri~i}1,Dragsimovi}. Doma}ini su poveli u 4. minutu prve ~rtvrtine, da bi potomgostiizBeogradapostigli dvapogotka.Udrugoj~etvrtini gosti su bili boqi. Tre}a ~etvrtina zavr{ena samo golom prednostizaBeogra|ane,dokje uposledwoj~etvrtinisnagesu bileizjedna~ene. M. S.

dnevnik KUP ZA JUNIORE I STARIJE PIONIRE U KAWI@I

Trijumfpodmlatka Potisja Rva~ki klub Potisje iz Kawi`e bio je ju~e doma}in prvog turnira Kupa Srbije za juniore i drugog turnira Kupa Srbije za starije pionire u gr~ko-rimskom stilu.Nastruwa~amasena{lo80 junioraiz16klubovaiistotolikostarijihpioniraiz17klubova. Ukonkurencijistarijihpionira trijumfovali su doma}ini iz Potisja predvo|eni trenerom [andorom Ujheqijem, kojima je

Jovan Dimitrijevi} (Partizan, BG); 44 kg: 1. Aron Feher (Spartak),2.\okoGan(Potisje),3.Fiip Papi} i Aleksandar Panti} (Q. Ivanovi} - Gexa, Mladenovac);48kg:1.BenceRemete(Potisje), 2. Sebastijan Kolompar (Herkules), 3. Boris Petru{i} (Proleter)iIgorVulovi}(Radni~ki, KG); 52 kg: 1. Sebastijan Na|(Potisje),2.PetarPavlukovi} (Aleksandrovo), 3. Stefan Paji} i David Ritec (Spartak);

(Omladinac);100kg:1.DavidBi~kei(Herkules). Juniori-50kg:1.@ivicaOstoji} (Proleter), 2. Ogwen Dol~i} (Kragujevac), 3. Ogwen Do{en (Radni~ki,BG);55kg:1.AlenFeher (Spartak), 2. Miklo{ Horti (Herkules), 3. Marko Imbrowev (Q.Ivanovi}-Gexa)iDanijelMesaro{(Spartak);60kg:1.KristijanGazdag(Potisje),2.SlavkoVukovi}(NoviSad),3.JovanKosti} (Kragujevac) i Edvin Pewov

StarijipioniriPotisjaizKawi`eitrener[andorUjheqi

pobendi~kipeharuru~iodelagat Prvoslav Ili} iz Beograda. Kawi`anisunadoma}emterenuuspeli da sustignu zan~ajnu prednost rivala iz suboti~kog Spartaka,pasuekipnipobednicisa62 boda, tri vi{e od Spartaka, koji jeposleprvogturniraimao11bodovaprednosti.Na3.mestuplasiralaseSentasa36,a4.Partizan (Beograd)sa32boda. Kodjuniorakolosupovelirva~i Spartaka, koji su osvojili 34 boda,ispredSente26,Proletera (Zrewanin)23,Kragujevca11,Potisja10itd. Starijipioniri-40kg:1.Kristijan Banski (Potisje), 2. Adam Katona (Herkules, Gorwi Breg), 3.Sr|anKova~(Soko,Sombor)i

56 kg: 1. Erik Fekete (Senta), 2. \or|eStevanovi}(Q.Ivanovi}Gexa),3.NinoBerec(Spartak)i DanielLawi(Senta);61kg:1.GoranSremac(Omladinac,Boto{), 2. Nemawa Krsti} (Radni~ki, KG), 3. Adam Vago (Potisje) i Uro{Matovi}(Q.Ivanovi}-Gexa); 66 kg: 1. Aleksa Erski (Partizan, BG), 2. Janko Milojevi} (Kragujevac), 3. Mario Milo{evi} (Radni~ki, KG) i Branislav Ubavi}(Omladinac);73kg:1.Tama{ Bo`o (Potisje), 2. Danilo ^oli} (Radni~ki, BG), 3. Ferenc Tama{i i Edvin Vagner (Spartak);85kg:1.LazarVulovi}(Kragujevac), 2. Atila Varga (Senta), 3. \or|e [evi} (Fru{kogorac, S. Kamenica) i Jovan Kalaba

(Spartak); 66 kg: 1. Mate Neme{ (Senta),2.Tama{Va{(Senta),3. @olt Molnar (Potisje) i Valentin^abi(Proleter);74kg:1.Viktor Neme{ (Senta), 2. Ninoslav [tefanek (Spartak), 3. Bo`idar Balti} (Partizan, BG) i Marko Peri{i} (Kragujevac); 84 kg: 1. Vladimir Stanki} (Fru{kogorac), 2. Aleksandar [efer (Senta),3.BojanCrnilovi}(Beograd) iEmilJankovi}(Spartak);96kg: 1. Vasilije Govedarica (Proleter), 2. Sabol~ Horvat (Spartak), 3. Marino Mi{i} (Proleter) i DaliborGlavota(Soko);120kg:1. Zoltan Varga (Spartak), 2. Boban @ivanovi}(Radni~ki,BG)iBranko@ivanovi}(Radni~ki,BG). Tekst i foto: M. Mitrovi}

USKR[WI ME\UNARODNI MITING U NOVOM SADU

NajboqiBobariBabi}eva Tradicionalni, 14. po redu, Uskri{wi me|unarodni pliva~kimitingodr`anjenabazenu Slana bara u Novom Sadu u org an iz ac ij i PK Vojvodin a. Nastupilo je 319 de~aka i devoj~ica iz 19 klubova u dve kategorije (A i B) uzrasta od 1999.do2003.imla|i.Najvi{e medaqa osvojili su takmi~ari PK Novi Sad - 16 (devet zlatnih,~etirisrebrneitribronzane),nadrugommestusena{ao be~ejskiSvimstarsadevetodli~ja(petzlatnihipodvesrebrne i bronzane), dok je tre}i suboti~ki Spartak sa ~etiri (dvezlatneipojednasrebrnai bronz an a). ^etvrtop las ir an a

Vojvodina uzela je devet medaqa kao i Be~ejci, ali je imala jedno zlato, tri srebra i pet bronzi. Najboqerezultatenamitingu po poenima zabele`ili su ~lanovi PK Novi Sad Aleksa BobariDeanaBabi}.Bobarje na200me{ovitoplivao2:34,25 za {ta je zaradio 378 FINA bodova, a Babi}eva je na 100 slobodno plivala 1:08,36 minuta {to vredi 415 FINA bodova. Kod de~aka drugi i tre}i najboqirezultatimalisu~lanoviSvimstara,tako|ena200 me{ovito, Benc e Balz am (2:35,64, 368) i Nikola Ratkov (2:37,30, 356). Kod devoj~ ic a

drugi i tre}i rezultat zabele`ile su takmi~arke Vojvodine Nada Lu~i} na 100 slobodno (1:12,02, 355) i Milica Opa~i} na100delfin(1:18,40,346). Na mitingu je odr`ana i memorijalna trka „Ivan Mili~i}” na 100 delfin, a pobedio je Aleksa Bobar (Novi Sad) s vremenom od 1:08,30 (357 bodova) ispred Bence Balzama iz Svim stara (1:08,83, 349) i Davida Dejanovi}a iz Vojvodine (1:12,08, 304). U {tafeti 8h50 slobodno slavio je Novi Sad (4:31,60) isp red Vojvodin e (4:37,53) i beogradskog Partizana(4:58,52). G. Malenovi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Vojvo|anska liga Istok STAR^EVO: Borac - Kozara, NOVO MILO[EVO: Vojvodina-AFK,KOVIN:KolonijaBa~ka(P). Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Vojvo|anska liga Zapad MLADENOVO: Budu}nost Radni~ki (SM), BA^KI PETROVAC:Mladost-Indeks. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Podru~na liga Novog Sada BA^KA PALANKA: Stari Grad-MetalacAV,PETROVARADIN: Petrovaradin - Srbobran, \UR\EVO: Ba~ka 1923 Omladinac, PIVNICE: Sla-

vija - Sutjeska, [AJKA[: Borac-Vrbas. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Gradska liga Novog Sada ^ENEJ: ^enej - Partizan, BUDISAVA: Dinamo - @elezni~ar,RAKOVAC:Boras-Sirig, ^EREVI]: Sremac - Vinogradar, BEGE^: Ba~ka - Fru{kogorski partizan, BANO[TOR: Proleter-Fru{kogorac. Sveutakmicepo~iwuu15.30 sati.

Ameri~ki fudbal

Superliga Srbije - NOVI SAD: Vojvode - An|eoski ratnici^a~ak(igrali{teKabela u 15), KRAQEVO: Kraqevske

krune-PanteriPan~evo(15). Prvaliga,grupaSever- KIKINDA:Mamuti-CeltisSombor (15), NOVI KNE@EVAC: Grofovi - Legionari Sremska Mitrovica(15). Prva liga, grupa Jug - NI[: Imperatori-KAFPo`arevac (15.30).

Ko{arka

Prva B mu{ka liga - [ABAC: [ab ac - Crn ok os a (12.30). Prva mu{ka liga - sever NOVISAD:VojvodinaSrbijagas - Akademik (14), KOVIN: Radni~ki-MladostTeletehnika (18), VRBAS: Vrbas - Nova Pazova(19).

Druga mu{ka liga - sever APATIN: Apatin - BNS (19.30), SUBOTICA: Spartak MT-Dinamo(11). @enska A liga (plej aut) [ABAC: [abac - ^elarevo (18.30). Prva `enska liga - LAJKOVAC: @elezni~ar - Plej of (19), QUBOVIJA: Qubovija Kraqevo(14).

Rukomet Prva liga (m) - NOVI PAZAR: Novi Pazar - Vrbas Karneks (18), JAGODINA: Jagodina-MokraGora(19). Prva vojvo|anska liga (m) BE[KA: Hajduk - Radni~ki (19).

Prva vojvo|anska liga (`) BELACRKVA:Mladost-Crepaja(16). Druga vojvo|anska liga, sever (m)- RUMA:Ruma-Jedinstvo(20).

Odbojka Prva `enska liga - NOVI SAD: Novi Sad - Student (16), KRAGUJEVAC: Sme~ 5 - Jedinstvo(SP)(17). Druga`enskaliga-sever- FUTOG:Futog-Prvitempo(17),RUMA:Ruma-Kikinda(16.30). Prvavojvo|anska`enskaliga - sever - BA^KI PETROVAC: Mladost-CVS(17),BE^EJ:Be~ej-Merkur(11). Prvavojvo|anska`enskaliga -Srem- SREMSKAMITROVI-

CA: Srem 2 - Mladost Ekspans (14), [ID: Maks - Omladinac (19),STARIBANOVCI:Dunav -Prvitempo2(17). Prvavojvo|anska`enskaliga - Banat - VR[AC: Koral - Radni~ki (16.15), KRAJI[NIK: Kraji{nik-MDZrewanin2(19). Prvavojvo|anskamu{kaligacentar-RUMA:Sloevn2-Stra`ilovo (14), NOVI SAD: Botafogo-Kulpin(11.30). Prvavojvo|anskamu{kaligasever - BA^KA PALANKA: Merkur-Mladost(15.30).

Vaterpolo PrvaBliga,od1.do6.mesta - BEOGRAD: Partizan Rajfajzen2-Dunav(20).


Novosadska nedeqa8.april2012.

Telefoni:0214806-833,4806-834,421674,528765,faks:6621831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DANASJEUSKRSPOGREGORIJANSKOM KALENDARU

Rasporedmisa

Rimokatoli~ka`upaNoviSad:crkvaImenaMarijina-Uskr{wamisau7i10~asovanahrvatskomjezikuiu8.30i11.30 ~asovanama|arksomjeziku. Sremska Kamenica: Rimokatoli~ka crkva Na{a{}e svetog kri`a-Uskr{wamisau7~asovau11~asova. Petrovaradin:Rimokatoli~kacrkvaUzvi{ewasvetogkri`a -Uskr{wamisau10iu18.30~asova;crkvaSvetogJurja-Uskr{wamisau17~asova Reformatska-hri{}anskacrkva:uslu`bau10~asova({afarikvaulicaiu8~asova(telep) Slova~ka-evagelisti~kacrkva:Uskr{wamisau10~asova Rimokatoli~ka crkva Presvetog trojstva u Sremskim Karlovcima -Vazamuskrsnu}agospodwegu11sati.

^ESTITKE

URS:Miriradost Kandidat Ujediwenih regiona Srbije za gradona~elnika Maja Gojkovi} svim vernicima koji Uskrs slave po gregorijanskom kalendaru ~estita najve}i hri{}anski praznik

hronika

Vaskrsewe Hristovo. „@elim Vam da praznik provedete u miru i radosti sa svojim najbli`ima, u krugu porodice i prijateqa“, navodi se u ~estitki.

OBELE@ENAVRBICA–NAJVE]IPRAZNIKMALI[ANA

Zvoncaivrbeslave`ivot Ki{anijeju~eomelavelikibroj vernika i sugra|ana da se okupe u Sabornojcrkvikakobiuzeliosve}ene vrbine gran~ice. Deca su tr~kala po centru sa zvon~i}ima oko vrata, mahala vrbinim pru}em, dok suroditeqiu`ivaliupotomcima. Slavila se Lazareva subota, praznik kojim se obele`ava uspomena naposledwe~udoHristovoprednedequ stradawa i Vrbica - praznik de~ijeradosti.Upravoslavnojhri{}anskojveriovajpraznikimazna~ewepobede`ivotanadsmr}u. Iako je Vrbica iskqu~ivo praznik dece, bilo je dosta i vreme{nih sugra|ana u porti crkve koji su~ekaliredzamladevrbovegran~ice,kakobiihodneliku}iistaviliporedikoneikandila.Sju~era{wim danom po~eli su veliki Vaskr{wipraznici. D.Ig. Foto:R.Hayi}

DECAU@IVALANANOVOMNASEQU

Maleruke{arale vaskr{wajaja

LDP:Ispuweniverom iqubavqu MenaxerkaGradskogodbora Liberalno demokratske partije Lidija Piro{ki ~estita najve}i hri{}anski praznik Usk rs svim gra| an im a koj i

slave po gregorijanskom kalendaru. U ~estitki `eli da ga sugra|ani provedu radosno iumiruispuweniverom,razumevawemiqubavqu.

Mali{ani su ju~e istinski u`ivali na praznik wihove radosti Vrbicu jer su oslik av al i vask r{ wa jaj a. Umetni~ko nadmetawe organizovano je u klubu „Agape” na Novom nasequ koji je nedavnootvoriloPravoslavno udru` ew e „Svet i Sav a”. Klinc i su ume} e slik aw a prikazaliupunomdahu,ada bi pods tak li krea t ivn ost

DAnASUgrADU poZorI[TA pozori{temladihmalasala„Crvenkapa„(11).

BIoSKopI Arena: „Parada” (16), „Alvin i veverice 3: Urnebesni brodolom” (12), „Ma~aku~izmama”(14),„Kungfupanda2”(12.30),„Hepifit2”(13.45) „Mapetovci” (11.45), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15.40, 20.10), „Putovawe2:tajanstvenoostrvo”(14.30),„Ustani~kaulica”(18.20,20.20, 22.25), „Loraks” (11.15, 13.30, 15.30), „^eli~na ledi” (22.15), „Crna Zorica”(16.30,20.30)„Ogledalce,ogledalce”(14.10,16.10),„Bestegzotik Marigold hotel” (18.05), „Gnev titana” (13.15, 18.10 19, 22.30), „Igre gladi” (17.15, 20, 22.45), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (18, 20.15, 22.35),„Titanik”(15.15,21).

mUZeJI muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju muzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakAd9do19sati,subota -nedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodinaizme|udvasvetskarata-antifa{isti~kaborbauVojvodini 1941-1945” muzejski prostor pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{titeprirodeuVojvodini”

Pedago{kaslu`baMuzejaVojvodineorganizuje danas igraonicu podnazivom„RadujmoseUskrsu”.Decauzrastaod{estdo10godina sazna}ene{tovi{eoUskrsu,a potom}epraviti iukra{avatiuskr{we~estitke.Igraonicapo~iweu11sati,a vodi jekustospedagog IvanaStepanovTasi}. D.Ig.

Sviraromskibend„Rekviem” PovodomMe|unarodnogdanaRoma,ve~erasseuKulturnomcentruNovogSadaemitujefilm„Ciganileteunebo”.Po~etakjeu18 sati,aulazje100dinara.Nakontogau20satijekoncertinternacionalnogromskogbenda„Rekviem”.Ulazjebesplatan. DIg.

DOKRAJASEZONE

Izmewenesmene naklizali{tu do21.30~asova.Odponedeqka, 9. april a do ~et vrtk a, 12. aprila klizali{te }e raditi u ~etiri smene, od 10.30 do 12 ~asova,od12.30do14,od17.15 do18.45iod19do20.30~asova. Upetak,13.aprilaklizali{teprestajesaradom. A.Va.

V remeploV

"

„Nora”{irilala`i

! "

', * 0 .*()+$ +,- "# '". *0", , "'- 0 4 *+$ - + * '#" + '+,",-,(& )(%","3$"! ' -$ "%- "%% * ' -+$ ( # .%#-# ( + ), & * & + , * $ &+$ +,- "# ' +& *4-' *( ' +,- "# . *()+$ +,- "# + ' +, .(& ' * ' -+$(& # 0"$& +, * $ &+$"& +,- "# & $(# ( # .%#-#- (. . "'+,",- "# .*()+$ +,- "# 2 + )*(-3 . ," + )(+ '"& (+.*,(& ' +) " "3'(+," "+,(3' " ',* %' .*() * . 3" " +,*-3'" + * '" " 2 "," "0 * ' -+$ % "# 4 * +$ " "0 ($(%'"! 0 & %# *" + & +,* 2 + +,- "* ," "'- " # ' + & +, * - "%( 0 .*1 ,$- & +, * $ &+$"! +,- "# +,- '," 2 ( "," ")%(&- '". *0", , "'- " ")%(&- '+,",-, )(%","3 $"! ' -$ - "%& +, * $ &+$ +,- "# $(# + (+,. *-#- -0 )( *1$% 4 *+$ % )- %"$ * ' -+$ $ ( " )*". , '( + $,(* +,- '," &( - $('$-*"+ ," 0 +,") ' "# ($ 0 )*"# .)*"% %# "' (*&

"#

/// & +, * ,-

-*()

''

-

doma}in je obezbedio tvrdo kuvanajaja,~etkice,boje,sokoveislatki{e. Izl o` ba naju s pe{ nij ih radova zakazana je za sredu 11.aprilau18sati,a~askasnijebi}eodr`anaiaukcija oslikanih drvenih jaja koja su novosadski umetnici uradili kako bi pomogli rad ovogkluba. D.Ig. Foto:F.Baki}

Igraonica„RadujmoseUskrsu”

Raspored smena u Ledenoj dvorani Spensa }e do kraja ovogodi{we sezone, 13. aprilabitiizmewen. Danas i sutra gra|anima }e bitinaraspolagawusmeneod 9.30 do 11 ~asova, od 11.30 do 13, od 14 do 15.30, 16 do 17.30 ~asova, od 18 do 19 .30 i od 20

!

c m y

Tre}eg dana rata hitlerovskeNema~keprotivKraqevine Jugoslavije 8. aprila 1941. nema~ka {pijunska radio stanica„Nora”,sme{tenaupalati „Habag”, na uglu dana{wih ulicaVaseStaji}aiTgragalerija,obavestilajesvojcen-

tar da je „pro{le no}i kroz Novi Sad u pravcu juga pro{lajugoslovenskaartiqerija sa kowima i vozovima sto~ne hrane i da je novih 250 folksdoj~era u svojstvu talaca doterano u Tvr|avu”. To je bila la`! N.C.

Foto:F.Baki}

Redovnimpregledima dosre}nestarosti Svetski dan zdravqa obele`en je ju~e ispred Gradske ku}eKlini~kicentarVojvodine promovisaojeprojekat„[ansa za `ivot”, odnosno transplatacijuidonacijuorganadokje Domzdravqaorganizovaopregledeusklopuakcije„Otvorenavrata”.Gra|animanijesmetaopoduga~akreddabesplatno proverenivo{e}era,holesterola i triglicerida u krvi, izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring, pregledaju mlade`e, provere gustinu kostiju i konsultuju se sa timovimalekar-sestra. Koordinator preventivnog centraizDomazdravqaVesna Imbrowev rekla je da je moto

akcije „Starewe i zdravqe” jer kako se pona{amo i `ivimoumladosti,takva}enambitistarost. -Mismostarapopulacijai svaki{estiNovosa|aninima vi{eod60godina.Zatojeva`nodapovedemora~unaomladim a kak o ne bi do` iv el i oboqewaistarimadabisa~uvali zdravqe. Ovakve akcije nailaze na dobar odziv sugra|ana jer bez zdravstvene kwi`ice i zakazivawa mogu da se pregledaju. Naj~e{}a oboqewa su masovne nezarazne bolesti, kao {to su dijabetes, maligne i kardiovaskularne boelsti - objasnila je Imrowev. D.Ig.


22

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa8.april2012.

dnevnik

USPE[ANNASTUPU^ENICEKARLOVA^KEGIMNAZIJEMAJEBODVAINAKONFERENCIJIUSOFIJI

Matematikupisala iopisala nakineskom Kada na nekom takmi~ewu ili skupu matemati~ara u~estvuju i pritompostignuzapa`enerezultate,u~enici{kolaukojimaseizu~avaju prirodne nauke, to je ne{to{toseo~ekuje,alikadatopo|ezarukomnekomkousvomsredwo{kolskomobrazovawutajpredmet poha|a svega dve godine, onda to zaslu`uje pohvalu vi{e. Tako ne{todogodiloseu~enicidrugog razreda Karlova~ke  gimnazije MajiBodvai naMe|unarodnojkonferenciji u~enika matemati~ara EUROMATH, koja je od 21. do 25. martaodr`anauSofiji.UKarlova~kojgimnaziji|acisesmatematikomsusre}usamoprvedvegodine{kolovawa,aono{toovajslu~aj~inijo{zanimqivijimjesteto {to je Maja Bodvai deo svog rada pisalaiprezentovalanakineskom jeziku. -Weno izlagawe je izazvalo velikointeresovawe,anaprezentaciji rada prisustvovali su, osim u~esnikakonferencije istudenti matematike itehni~kih naukaSofijskoguniverziteta, jerioniu~e

MajaBodvai iprofesorinformatikeGoranJovi{i}

kineskijezik -ka`e profesorinformatikeGoranJovi{i},kojije sa Majom kao mentor bio na toj konferenciji. - Interesantno je da se kineski jezik u~i u mnogim dr`avama, ali ne i pisawe karak-

terakaokodnasuSrbiji.Veliku pa`wu i odu{evqewe u Sofiji izazvalo je saznawe da u~enici Karlova~ke gimnazije ve} nakon prvograzredanau~edapi{u1.000 karakterakineskogjezika.

Osim Karlova~ke gimnazije, specijalni poziv da u~estvuje na ovojkonferencijidobilesuiPrva kragujeva~ka gimnazija i O[ ‘’Ivo Lola Ribar’’ iz Sombora. Karlova~kagimnazijajeprijavila tri rada i sva su prihva}ena i vrednovana kao nau~ni radovi i objavqena ukwiziabstrakata.Na konferenciju su pozvani i u~enici LukaMihajlov iztre}egiKsenija Butorac iz drugog razreda, alijezbognedostatkapara otputovalasamoMajasaprofesoromJovi{i}em. Radove za ovu konferenciju je prijavilooko1.000u~esnikaiz40 dr`ava. Stru~na komisija je izabrala82ioni}ebitiobjavqeniu zbornikuradovakojijevrednovan prema pravilniku Asocijacije u dr`avama ~lanicama EU. U~e{}e na konferenciji i objavqeni rad sevrednujuprilikomupisanauniverziteteiusredwe{kole. Zahvaquju}i radu Maje Bodvai Karlova~ka gimnazija je pozvana daidogodineu~estvujenaovojkonferenciji. Z.Ml.

Osloba|aju izvrtlogadroga razmi{qawaistil`ivotaiupravozbogtogalekovinefunkcioni{u.Jasamzvani~nodevetputapoku{ao da se le~im i svaki put bi bio jo{ gori, dok nisam do{ao u Centar. Od onog ~oveka, kojem su svispu{talislu{alicuisklawalisenadrugustranuulice,ovdeme do~ekuju ra{irenih ruku. To je potpunodruga~ijipristupivra}ajuseose}ajikojisuizgubqeni,ato jeose}ajpripadnosti,ose}ajkorisnosti... - ispri~ao je svoje iskustvoAleksandarJani}dodaju}ida ga takav me|uqudski odnos ohrabruje da vi{e ne izneveri ni~ije poverewe. Program le~ewa zavisnika se sastoji iz tri aspekta - radni, du-

„Narkomanijajebolestkojanapada}elijudru{tva, odnosnoporodicu,anesamojedinku”,ka`e AleksandarJani},kojijeblizu18godinabiozavisnik prona{lisvojudruguporodicu. AleksandarJani},kojijeblizu 18 godina bio zavisnik od droge, zahvaquju}iboravkuuCentrupromeniojena~in`ivota,na~inrazmi{qawa i {to je najva`nije „prona{aosvrhusvog`ivota”. - Ja sam bio mrtav i bezvoqan ~ovek.Spredrasudamasamu{aou ovajprogram,aono{toseovdedesilo,mislimdaje~udo.Narkomanija nije samo bolest, nego na~in

hovniidu{evni.Krozraznednevne aktivnosti i obaveze narkomaniseosna`ujuistvarajuzdravenavike, u drugoj fazi se ispituju uzrocikojisuihnavelinatulo{u stranu,atoseposti`erazniminteraktivnimpredavawima,atre}a faza podrazumeva sportske aktivnostiikontaktsporodicomkada se uspostavqaju naru{eni me|usobni odnosi i poverewe.   Zavisnici koji do|u u Centar „Duga”

Promenimoeko sve(s)t Me|unarodna studentska organizacija AIESEC u okviru projekta „Promenimo sve(s)t” organizovala je ju~e u Dunavskom parku Eko sajam. U razgovorimasapredstavnicimavi{e od 15 nevladinih organizacija prolaznici su i sami predlagaliakcijeiglasalizadeograda koji je trenutno najpotrebnije o~istiti. Uz malu zakusku, sugra|anisumoglidaseupoznaju temamavezanimzaekologiju,za-

{titu`ivotnesredine,odr`ivog razvoja, obnovqivih izvora energijeizelenearhitekture. Studenti}enaosnovuankete sutra ~istiti taj deo grada, a najgore ocewena ulica dobi}e drvored. Milica Savi} iz AIESEC-areklajedasusugra|anizainteresovanizao~uvawe `ivotnesredine,{topokazujei velikibrojelektri~nogotpada kojisudonelizaradrecikla`e. D.Ig.

IZBORI2012.

UCENTRU„DUGA”BESPLATNOLE^EZAVISNIKE

Rehabilitacionicentar„Duga” ve}~etirigodinebesplatnosprovodiprogramle~ewazavisnikaod droge,aosnovalisugaMirkoBako~evi} i Daniel Kurawi, ~lanovi Protestantske hri{}anske zajednice. Oni ka`u da su program pokrenulikadasuuvidelikoliko je problem narkomanije rasprostrawenuNovomSaduikolikoje porodica razoreno, a roditeqi o~ajni zbog nemogu}nosti da pomognusvomdetetu,kojesezaglavilouvrtloguoveopakebolesti.Do sadaje60momakazatra`ilopomo} uCentru„Duga”,abrojstalnoraste.Programtraje12do15meseci, asvi,iakoizle~eni,dolazepovremeno u posetu, jer ka`u da su tu

Foto:F.Baki}

EKOSAJAMUDUNAVSKOMPARKU

MAJAGOJKOVI]OBE]AVANOVOSA\ANIMA

Uprvojgodinimandata 13.penzija Nosilac izborne liste UjediweniregioniSrbijeMajaGojkovi} obe}alajeju~esugra|animada }e, ukoliko postane gradona~elnik,uprvojgodinimandataobezbediti13.penziju.Onajeporu~ila novosadskim penzionerima da }eseu~itavomsvommandatuzalagatizaboqeuslove`ivotauNovom Sadu, a naro~ito za boqe usloveuzdravstvu.

Tako|e, Gojkovi}eva je najstarijimsugra|animaobe}alaotvarawepetnovihklubovazapenzionere i pozvale sve Novosa|ane dado|uuwenukancelariju,uMileti}evoj 11 i iznesu primedbe naradgradskihuprava.Nakraju izborne kampawe rekla je da }e svi predlozi gra|ana biti objavqeni. D.Ig.

UKARLOVCIMA

Jo{jedankandidatza pokrajinskogposlanika

AleksandarJani},DanielKurawiiMirkoBako~evi}

uvidedajedrogawihovoropstvoi da`eledabuduslobodni. -Narkomanijajebolestkojanapada }eliju dru{tva, odnosno porodicu,anesamojedinku.Mojaporodicajebilauni{tena,na{iodnosi su bili pokvareni, ne govorimsamoosramotikojusuonipro`ivqavali,negogovorimodu{evnim ranama koje sam im naneo i o ose}aju nemo}i i razo~arewa da kaoroditeqinisuispunilisvoju ulogu-ka`eAleksandarkojiotvoreno govori o svojoj slabosti jer sadamo`edaseponosipromenama usvom`ivotui`eqamujedanadoknadisebiisvojojporodiciizgubqenih18godina.Aleksandarje sadauCentrudeotimakojipru`a-

jupomo}iohrabrewedrugimzavisnicima. Centar „Duga” obezbe|uje deo novcasopstvenimradom,tako{to se korisnici anga`uju za ko{ewe trave, selidbe, prawe tepiha... Hranu dobijaju iz kuhiwe Pred{kolskeustanove„Radosnodetiwstvo”, a imaju i pomo} preduze}a „Srbija - gas”, Grada i Gradske upravezade~juisocijalnuza{titu,“Gradskogzelenila”,„Parking servisa„, „Urbanizma„, „Lisja„, „Tr`nice„ i Industrije mesa „Karneks”.Sobziromdabrojkorisnikaraste,adajeprogramle~ewa besplatan, svaka pomo} je Centru „Duga”dobrodo{la. I.Dragi}

Op{tinskaizbornakomisijauSremskimKarlovcimapotvrdila je predlog kandidata za Skup{tinu AP Vojvodine koji je podnela Grupagra|anaDveriSrpskaVojvodina.KandidatDverinapredstoje}imizborimazapokrajinskeposlanikepove}inskomsistemubi}edrBogdan@ivanovi}. Pored@ivanovi}a,utrcizamestoposlanikauSkup{tiniVojvodineizSremskihKarlovacabori}esejo{7kandidata. Z.Ml. JADRANKABEQANBALABANPORU^ILA

Buyetuve}an zahvaquju}iURS-u NaosnovuizmenaZakonaofinansirawu lokalnih samouprava, koje su inicirali Ujediweni regioni Srbije, buxet Sremskih Karlovacazaovugodinuuve}anje zajednupetinu,izjavilajeJadrankaBeqanBalaban kojapretenduje na gradona~elni~ko mesto u toj op{tini. Prema wenim re~ima,

tajnovacmo`ebitiulo`enuone stvari koje gra|anima re{avaju velike probleme, kao {to su rekonstrukcija dotrajale infrastrukture,renovirawedomazdravqa, unapre|ewe razvoja male privrede, zadruga, poqoprivrede idrugo. D.Ig.

NAGRADNIKONKURS

Podsticaj`enskompreduzetni{tvu Tre}ugodinuzaredomOportunitibanka organizuje nagradni konkurs kao podsticaj `enskompreduzetni{tvu.Konkurszaizbor preduzetnicegodinenamewenjevlasnicama malih i sredwih preduze}a, samostalnim preduzetnicama i `enama nosiocima regi-

strovanih poqoprivrednih gazdinstava. Pobednicikonkursa,kojijeotvorendo15. maja,bi}euru~enanagradaod500hiqadadinara za namensko investirawe u razvoj i unapre|ewe vlastitog poslovawa. Prijave za konkurs mogu se dostaviti na imejl kon-

kurs@obs.rsilinaadresuOportunitibanka, Bulevaroslobo|ewa2a,NoviSad,snaznakom„zakonkurs@enaza10”.Informacijeo konkursumogusena}inainternetstranici bankewww.obs.rs. J.Z.

JU^EUSREMSKIMKARLOVCIMA

Otkrivenaspomen-plo~adrJovanu^okoru Povodom stogodi{wice od smrti  dr Jovana ^okora (18491911), profesora Medicinskog fakultetaiVisokeveterinarske {koleuBe~uju~ejeuzgradiMagistratauSremskimKarlovcima otkrivena spomen - plo~a sa likomovog~ovekakojije,kakojere~eno,zadu`iomedicinskuiveterinarskunauku.Inicijativudase naovajna~inodapo~ast^okoru, kojijenajlep{edobasvoga`ivota proveo u Sremskim Karlovcimainosiotomestousrcu,{toje kasnije na poseban na~in i iskazao, potekla je lane od Dru{tva lekara Vojvodine – Srpskog lekarskogdru{tva.

Na pro{logodi{wem nau~nom skupuDru{tvalekaraVojvodine, posve}enom liku i delu dr ^okora,donetajeodlukadasenaMagistratupostaviovaspomen-plo~a, {to je zahvaquju}i razumevawu lokalne samouprave u Karlovcimasadairealizovano.Pore~ima predsednika karlova~ke op{tine Milenka Filipovi}a, koji je pozdraviou~esnikeju~era{wegskupa,plo~ajedodobijawasaglasnosti nadle`nih zavoda za za{titu spomenika kulture, privremeno postavqena unutar Magistrata, a potom}ebitioka~enatamogdei dolikuje,nafasadiovogzdawa. Z.Ml.

Delilisadnice,alii prikupqalipotpise Aktivisti i ~lanovi Zelenih Srbije u Sremskim Karlovcima ju~e su na centralnom gradskom trgu delili sadnice sibirskog bresta.Zelenisuzagra|aneKarlovaca pripremili 250 sadnica ovogdrvetaiodranogjutraihpoklawali.Ujednosuprikupqalii potpise podr{ke za izbornu listu; po{tosuZeleniodlu~ilida u~estvujuutrcizaodborni~kamestaulokalnomparlamentu.Zeleni, koji su pro{le godine u Karlovcima formirali Op{tinski odbor,odlu~ilisudanalokalne izboreiza|usamostalno. Z.Ml.


oglasi

dnevnik

IZDAJEM jednoiposoban nename{ten stan, 40m2, visoko prizemqe, Ul. Stevana Musi}a, pogodan za kancelariju. Studenti ne dolaze u obzir. 50612 Telefon 063/534-276. IZDAJEM komforan trosoban stan u Ul. Save Kova~evi}a, namena stanovawe, poslovni prostor, ordinacije. Telefon: 021/444-134. 50642 KOD ABC-a jednosoban komplet name{ten stan na du`e vreme. Telefon 062/8901199. 50648 U BLIZINI centra izdajem ekstra name{ten jednoiposoban stan. Telefoni: 454-093, 063/504-508. 50667 IZDAJEM mali stan od 30m2 kod Socijalnog, sa dve odvojene spava}e sobe, opremqen potpuno novim name{tajem, idealan za dve studentkiwe, cena zakupa 150 evra. [ifra:22976. Telefon 065/20-19013, www.solis-nekretnine.com. 594684 U PONUDI za izdavawe, vi{e name{tenih garsowera na lokacijama Novog naseqa, Nove Detelinare, u blizini stanice, cene 100-120 evra mese~ni zakup... Pozovite 064/20-19004. 594685

HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000 e. Tele50633 fon 063/519-533 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@stanovi.rs 50634 POTREBNI lepo name{teni stanovi, ku}e, lokali, vikendice, stanodavcima besplatno. Izdajemo garsowere 80-120, jednosobne, dvosobne 100-180. Telefoni: 021/6621-797, 021/6215260, 063/598-463. 50353 S QUBAVQU bi prihvatili stariju, nezbrinutu osobu, brinuli o woj, o zdravqu, ~isto}i, hrani. Za nekretninu. Telefon 021/827-991, posle20 ~asova. 50414

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 50357 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 50358 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311482, 064/322-19-49. 50441 ISKUSAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367482, 063/471-644. 50595 ENGLESKI, konverzacija, za osobe starije od 45 godina. Telefon 061/1125-652. 50625 PROFESORICA daje ~asove engleskog jezika, gramatike i konverzacije. Telefon: 064/244-09-06. 50655

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 50359

IZDAJEM name{tenu garsoweru, uli~nu, 33m2, u ku}i, poseban ulaz, `enskim osobama. Cena 100 evra+depozit+tro{kovi. Temerinska ulica. Telefon 66-10-931. 50385 IZDAJEM potpuno opremqenu garsoweru (odvojena kuhiwa i soba), Liman 3, pored Merkatora, prvi sprat, po~ev od prvog maja. Telefon 062/556866. 50530 IZDAJEM lepo sre|en nename{ten dvosoban stan, 50m2 ul. Bo{ka Buhe, Liman 2. na du`e vreme, zaposlenim osobama. Telefon 064/41-81-240. 50395 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 50632 SALAJKA izdajem komfornu sobu za `ensku osobu, poseban ulaz, 60e, U`i~ka 1. Telefoni: 6341-660. 064/50-13-174. 50516 IZDAJEM dvosoban prazan stan, Zmajeva~ki put 59. Telefon 021/6416-488. 50064 IZDAJE se name{tena garsowera kod Sajma. Telefoni: 063-408-902 i 021-6365-807. 50360 IZDAJEM trosoban, name{ten, komforan stan u centru Novog naseqa, cena 200E. Telefon 060/5512-871 50368 IZDAJEM novu kompletno opremqenu garsoweru sa dva le`aja u ulici Danila Ki{a 100m od bulevara. Telefon 6614-683. 50446

IZDAJEM jednosoban name{ten stan kod Sajma. Cena 120e+100e depozit. telefon 066/520-68-20. 50454 IZDAJEM dvosoban stan kod Sajma, poluname{ten. Telefon 060/6433-772. 50468 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Limanu 3, na 4. spratu. Telefon 060/7444-114. 50469 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru. Telefon 021/6339-487, 063/7349-836. 50484 IZDAJEM dvosoban, 40m2, potpuno opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467. 50519 IZDAJEM na Limanu u prizemqu prazan jednosoban stan. Mo`e i za kancelarije. Telefon 6330-803. 50527 IZDAJEM name{tenu garsoweru za jednu osobu. Telefon 6330-124. 50531 IZDAJEM dvosoban stan kod Sud-a za stanovawe ili tihu delatnost (advokatska kancelarija i sl.) Telefon 063/560087. 50543 IZDAJEM jednosoban 34m2 stan na Futo{kom putu (Satelit), centralno, parket, kablovska, prizemqe, 120e + tro{kovi. Telefoni: 021/6366882, 064/819-50-93. 50571 IZDAJEM jednoiposoban stan, CG, telefon, kablovska klima, prazan, povoqno na du`i period. Telefon: 064/97440-79. 50591 IZDAJEM povoqno jednosoban name{ten stan na Telepu, odmah useqivo, kuhiwa, kupatilo, CG, kablovska i poseban ulaz. Telefon: 021/4748-420. 50593 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban konforan stan. Telefon 065/5702-072. 50602

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, lokale, vikendice, sala{e, placeve, vo}wake, lokacije za zgradu gde je 1 vlasnik. Telefoni: 063/598-463, 021/6621797, 021/6215-260. 50510 HITNO potreban troiposoban ~etvorosoban stan u boqim zgradama na Limanima za poznatog kupca iskqu~ivo ukwi`en. Telefon 063/500213. 595905

PRODAJEM stan na Zlatiboru, 50m2, ~etvrti sprat, cena povoqna, lokacija odli~na. Telefon: 064/137-14-24. 50017

PRODAJEM jednosoban stan od 36 m2 u Novom Sadu, Had`i Ruvimova br. 41. II sprat. Telefon 063/554-923. 50390 PRODAJEM odli~an jednosoban stan 36m2, Cara Du{ana. Cena 39.000Evra fiksno. Telefon 063/531-121. 50426 PRODAJEM jednosoban stan 38m2 u Veterniku, Ul. Milana Tepi}a br. 8 na prvom spratu. Telefon: 063/755-8373. 50503 PRODAJEM jednosoban stan 46m2, 550e/m2 na Bulevaru Evrope u Novom Sadu. Telefon 063/ 598-878. 50545 PRODAJEMO nov useqiv stan od 28 m2 na Somborskom bulevaru za 23.000. Jednoiposoban u prizemqu. Telefon 6447-622, 063/540-165. 50582 PRODAJEM jednosoban ukwi`en stan u Mi~urinovoj ulici 33m2, odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165. 50586 GRBAVICA, jednosoban stan u ekstra kvalitetnoj zgradi sa parkingom u dvori{tu zgrade, redovan sprat, terasa, lift, ostava. Telefon 064/118-6-342. 50617

nedeqa8.april2012.

JEDNOSOBAN 37m2, 34.000, ukwi`en, useqiv. Telefoni: 060/418-3223, 064/1143-730. 50646 PRODAJEM jednosoban stan, 35m2 za 35.000e, Kneza Milo{a 31 Novo Naseqe. Telefon 021/6495-407. 50654 PRODAJEM garsoweru 14.000e, kod stanice u Novom Sadu. Tele50542 fon 063/598-878. PRODAJEM garsoweru u Kisa~koj ulici za 21.000. Tele50588 fon 6447-622. UKWI@ENA, novija, bez ulagawa, garsowera na Grbavici, 24m2, prvi sprat, sa kuhiwskim elementima, pogodno za izdavawe, 31.500. Telefon: 060/018-9422. 50613 SATELIT jednosoban stan u veoma korektnom stawu, klasi~nog rasporeda, 22.400. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 595918 JEDNOSOBAN stan 37m2, u funkciji jednoiposobnog, ukwi`en, odli~an, bez ulagawa, iza Lutrije. Telefon 6624218. 595903 JEDNOSOBAN stan 28m2, useqiv odmah, klasi~an raspored, terasa, CG, Slova~ka ulica, cena 29.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610. 594743 GRBAVICA 32m2 - jednosoban, funkcioni{e kao jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, cena 36.300E. Telefoni: 064/8236608, 064/823-6608. 594731 JEDNOSOBAN stan na Novom nasequ, naseqe [onsi, ukwi`en i odmah useqiv, 34m2, odvojena kuhiwa, terasa, cena 34.000 evra. [ifra:21121. Telefoni: 065/20-19-011, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 594700 UKWI@EN, komforan jednosoban stan, sa mogu}no{}u adaptacije u jednoiposoban, 36m2, na Novom nasequ, u zgradi sa liftom, terasa sa ostavom, cena 30.000 evra. [ifra:22539. Telefoni: 021/520231; 063/182-76-27, www.solisnekretnine.com. 594701 JEDNOSOBAN 32m2 centarB. Ribnikar, noviji stan na odli~noj lokaciji, 2. sprat, lift, terasa, okrenut na dvori{nu mirnu stranu, cena povoqna, vredi kupiti. Telefoni: 063/7-333-621, 021/55-77-58. 594669 HITNA prodaja jednosobnog stana od 36m2 na Bulevaru cara Lazara u zgradi novije gradwe. Lift, brzo useqiv. Cena 36.000E. Telefon 063/777-6233. 594822 ODLI^AN, mawi jednosoban stan od 26m2 u Ulici Jovana Hranilovi}a. Novija gradwa, ukwi`en, ima terasu, 28.000E. Telefon 060/621-1685. 594823 U BLIZINI KEJA i samog centra grada, ukwi`en, komforan, klasi~an jednosoban stan od 45m2 za 39.200E. Telefon 060/621-1685. 594824 U GUNDULI]EVOJULICI u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 594782 BULEVAR KRAQA PETRA, ukwi`ena garsowera u zgradi 20m2, cena 22.700. Telefon 063/742-2180, www.bomil.rs. 594783 CARA DU[ANA, ukwi`ena novija garsowera od 24m2 na III spratu, ekstra cena. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 594784 N. DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 594786 CENTAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi. Povoqno, 19.000E. Telefon 060/621-1685. 594819

23

SREMSKA KAMENICA, Institutski put, izuzetno povoqna ponuda, 22m2, II sprat, terasa, CG, ukwi`en. Cena 16.500E. Telefon 060/621-1685. 594820 U BLIZINI SAJMA, ukwi`ena garsowera od 24m2, III sprat, novija gradwa, brzo useqivo. Povoqno, 22.600E. Telefon 063/108-8017. 594821 PRODAJEM mawu garsoweru, ugao B. Evrope i Koste Racina,17m2, na I spratu, lift, terasa. Cena 19.000 evra. Investitor „Moj Dom”. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 594748 PRODAJEM odli~nu garsoweru 28m2 kod Betanije sa odvojenom kuhiwom u novijoj zgradi, cena 32.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1002366. 594749 GARSOWERA na Novoj Detelinari Ulica Svete Kasapinovi}a, drugi sprat 31m2, cena 33.000 ukwi`eno, mo`e na kredit. Telefoni: 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 594750 GARSOWERA 25m2, I sprat, Heroja Pinkija. Ukwi`ena povoqno. Telefoni: 423-208, 594771 063/111-8085. GARSOWERA, 24m2, prodajem bez posrednika, brzo useqiva, ukwi`eno, vlasni{tvo, miran deo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505. 594665 GARSOWERA, centar - Wego{eva, 30m2, vp, odli~an za `ivot i za iznajmqivawe, ~isti papiri, hitna prodaja. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 594677 GARSOWERA, Liman, ukwi`ena, lift, 30m2, cena 31000E. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87. 594683 HITNO, useqiva garsowera, Socijalno, 28m2, tre}i sprat, odvojena kuhiwa, terasa, cena 26.500 evra, a za vi{e pozvati 064/112-62-39. 594699 NOVA garsowera centar, 23m2, 1. sprat, lift, CG, odmah useqiva. Upotrebna dozvola, cena 23.700 evra - nije fiksno. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601. 594726 ODMAH USEQIVA garsowera 24m2 u Ulici cara Du{ana, name{tena, ukwi`ena, na prvom spratu, sa terasa, liftom, cena 31.500 evra. [ifra:21999. Telefoni: 060/01894-22; 021/427-277, www.solisnekretnine.com. 594690 KOD SAJMA, novija garsowera, sa terasom, 27m2, na drugom spratu, ukwi`ena, useqiva, mo`e i na kredit, cena 30.600 evra. [ifra: 21348. Telefoni: 064/2003-103; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 594691 HITNA prodaja, odli~na, nova, ukwi`ena garsowera 26m2 na Novoj Detelinari, kompletno opremqena. [ifra:22773. Telefoni: 021/427277, 064/134-04-59, www.solisnekretnine.com. 594692 ODMAH USEQIVA garsowera, ukwi`ena, vlasni{tvo apsolutno ~isto 1/1, u {irem centru Novog Sada, kod Alma{ke crkve, cena samo 25.500 evra. [ifra:20686. Telefoni: 021/451-570; 064/134-04-59, www.solis-nekretnine.com. 594693 UKWI@ENA, novija garsowera na Grbavici, 24m2, name{tena, cena 31.000 evra. [ifra:22826. Telefoni: 021/451570; 065/20-19-011, www.solisnekretnine.com. 594694 CENTAR - Ribqa pijaca, nova, ukwi`ena komforna garsowera, u zgradi vrhunskog, 29m2, cena 36.250 evra. [ifra:22177. Telefoni: 021/427277; 060/018-94-22, www.solisnekretnine.com. 594695


24

oglasi

nedeqa8.april2012.

HITNA prodaja, lepa, name{tena i ukwi`ena garsowera, u blizini Stanice i Sajma, Ulica Pariske komune, 20m2, cena 23.500 evra. [ifra:20462. Telefoni: 021/451-570; 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com. 594696 NOVIJA ukwi`ena garsowera na Grbavici, 29m2, ~etvrti sprat, sa pogledom na dvori{nu stranu, u kvalitetnoj zgradi sa liftom, stan bez ulagawa. [ifra:22627. Telefoni: 021/520-231; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com. 594697 USEQIVA ukwi`ena garsowera u Jovana Suboti}a 26m2, 2. sprat, lift, CG, isto~na strana, perfektno stawe, cena 32.500E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6601, (www.avenianekretnine.com). 594729 USEQIVA garsowera 23m2, Nova Detelinara-Cankareva ulica, 4. sprat, lift, terasa, CG, uredna dokumentacija cena sa PDV-om 25.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236601. 594733 ULICA NOVOSADSKOG SAJMA 24m2 - ukwi`ena odmah useqiva garsowera, 1. sprat, odvojena kuhiwa, terasa, CG, cena 30.500E. Telefoni: 064/823-6610, 542-779. 594745 NOVO NASEQE, ukwi`ena garsowera, 26.000E. Telefoni: 526-622, 063/444-743. 595898 CARA DU[ANA!!! U odli~noj zgradi garsowera od 27m2, okrenuta na dvori{te i buke, odmah useqiva. Hitno i povoqno!!! Telefon 065/2500213. 595907 CENTAR, garsowera 20m2, komforna. Telefon 6624-218. 595902 FUTO[KI PUT odmah useqiva, ukwi`ena garsowera 16m2 na prvom spratu, novija zgrada 17.700. Telefon 063/538-166. 595916 NOVO NASEQE odmah useqiva garsowera 26m2, zgrada ukwi`ena, prvi sprat, hitno. Telefoni: 528-137, 063/538166. 595917 UKWI@ENA garsowera u kvalitetnoj zgradi u centru, 27m2, prvi sprat - nije posledwi, cena 29.550E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 595926 TEMERINSKA, 25m2 29.000E, povrat PDV. Odmah useqivo. Telefoni: 522-177, 064//215-60-90. 595900

PRODAJEM dvosoban stan, 55m2, na Novom nasequ, 1. i 3. sprat, lift. Vlasnik. Telefon 065/567-02-91. 49975 PRODAJEM na Novom nasequ dvostrano orijentisan dvosoban stan, 4. sprat bez lifta ili mewam za sli~an u zgradi sa liftom ili ni`e spratnosti. Telefon 063/77-26-845. 49983 PRODAJEM stan od 70m2 centar, I sprat, zbog selidbe. Telefon 063-501-962. 50212 PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan 47m2, prvi sprat, ulica Stjepana Mitrova Qubi{e br. 5 N. Sad. Telefoni: 064/3340-541, 064/5060-478. 50526 PRODAJEMO dvosoban stan od 59m2 za 41.000 proto~na topla voda, dve terase. Telefon 6447-622, 063/540-165. 50583 PRODAJEMO dvosoban ukwi`en stan 57m2 na Limanu za 51.000, drugi sprat sa liftom. Telefon 6447-622, 063/540-165. 50584 DVOSOBAN stan u novogradwi, I sprat centar - Slova~ka ulica - vlasnik. Tlelefon 064/291-48-10. 50599

DVOSOBAN 55m2 Gagarinova, tre}i sprat, ukwi`en. Telefon 062/543816. 50650 PRODAJEM jednoiposoban stan od 48m2 u Stevana Hristi}a ulicio za 38.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 50585 JEDNOIPOSOBAN stan, ~etvrti sprat, lift, useqiv, ukwi`en, Bul. Oslobo|ewa. Telefon: 064/1143-730 i 060/418-3223. 50647 GRBAVICA, u novijoj zgradi ukwi`en 2.0 stan odli~nog rasporeda na I spratu 49m2, cena 53.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 594795 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, mo`e i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina.... Telefon 063/82883-77, www.bomil.rs. 594801 HITNA PRODAJA! Odli~an, nov DS 45m2, Salajka, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena samo 39.000!!! Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212. 594838 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwi`en, cena samo 54.000! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 594839 HITNA PRODAJA! Nov DS 42m2, Cara Du{ana, IV sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odv. kuhiwa, sa novim name{tajem, ukwi`en, cena 48.500. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 594840 HITNA PRODAJA! Izuzetan DS 59m2, V. Masle{e, dve terase, dvori{no orijentisan, sre|en, ukwi`en, cena samo 44.500. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 594841 KEJ @RTAVA RACIJE DS 50m2, klasi~an raspored, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa sa trpezarijom, pogled na Tvr|avu, lift, terasa, ukwi`en, cena samo 54.500. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 594842 SATELIT!!! Dvosoban stan na drugom spratu od 48m2 za 40000E kod pijace!!! Hitno i povoqno!!! Telefon 065/2500213. 595910 LIMAN IV!!! Deluks perfektno sre|en dvosoban stan od 58m2, ukwi`en useqiv po dogovoru. Hitno!!! Telefon 065/2500-213. 595911 STANICA!!! Na mirnom mestu kod {kole i vrti}a dvosoban stan od 53m2 na prvom spratu!!! Odmah useqiv ukwi`en, klasi~an!!! Telefon 065/2500-213. 595912 SALONSKI!!! Odli~an stan ni`e spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500-213. 595913 HITNO!!! Novo naseqe stan 56m2 na visokom parteru, odli~an, bez ulagawa, odmah useqiv za 39.500. Telefoni: 528137, 063/538-166. 595921 UKWI@EN dvosoban stan na Grbavici, terasa, lift, redovan sprat - nije dupleks, novija zgrada, 47m2, cena 42.250E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 595928 UKWI@EN dvosoban stan u centru, 42m2, prvi sprat, terasa, lift, novija zgrada cena 45.300E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 595929 UKWI@EN dvosoban stan u blizini Spensa, sedmi sprat nije posledwi sprat, terasa, lift, 60 m2, cena 52.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 595930

UKWI@EN dvosoban stan na Grbavici, novija zgrada iz 2005. godine, prvi sprat, terasa, sa parking mestom cena 53.550E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 595931 BULEVAR, ukwi`en dvosoban stan 51+10m2, klasi~an raspored, dvori{na strana. Telefon 6624-218. 595904 CENTAR odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 595919 DVOSOBAN 59m2 centar, stan na 2. spratu, terasa, parking mesto, renoviran, dvostrano okrenut, malo stanara u zgradi, odmah useqiv, mogu}e i za pp. Telefoni:0 21/55-7758, 065/555-77-58. 594671 PAP PAVLA - Bulevar oslobo|ewa 42m2 dvosoban, useqiv, ukwi`en, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, isto~na strana, cena 50.600E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6618, (www.avenia-nekretnine.com). 594724 GRBAVICA - dvosoban, Mi{e Dimitrijevi}a 50m2, 1. sprat, terasa, dvori{na strana, ukwi`en, odmah useqiv, cena 53.600E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608. 594742 DVOSOBAN 48m2, ukwi`en, odmah useqiv, 1. sprat, lift, terasa, gradila „Budu}nost”, cena 41.700E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6610. 594732 ODLI^AN dvosoban stan kod crkve na Novom nasequ, naseqe Savina, ukwi`en 1/1. [ifra:12129. Telefoni: 063/433738; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 594705 SATELIT, klasi~an dvosoban stan 48m2 kod Satelitske pijace, odmah useqiv i ukwi`en, cena 33.000 evra. [ifra:21470. Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 594706 NA BULEVARU, kod „Dnevnika”, odmah useqiv i ukwi`en dvosoban stan, sa terasom i liftom, na hitnoj prodaji i po povoqnoj ceni se prodaje. [ifra:22890, Telefoni: 021/427-277; 064/343-29-69, www.solis-nekretnine.com. 594707 UKWI@EN dvosoban stan 55m2, u blizini novosadske pla`e [trand, Ulica Dragi{e Bra{ovana, cena 50.000 evra. [ifra:20344. Telefoni: 021/427-277; 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com. 594708 DVOSOBAN stan na Limanu 4, 58m2 kompletno renoviran i opremqen najmodernijom opremom i name{tajem, stan za mla|e osobe koje `ele savremen, bez ulagawa u mirnom kraju punom zelenila i parking prostora. [ifra:22889. Telefoni: 021/520-231; 065/2019-013, www.solis-nekretnine.com. 594709 NOVA DETELINARA, iza Novosadskog sajma, useqiv, ukwi`en dvosoban stan od 55m2, sa ugradnim elementima, cena 56.500 evra. [ifra:22828. Telefoni: 021/427-277; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 594710

dnevnik

DOBAR dvosoban stan 40m2, u blizini novosadskog porodili{ta Betanije, kuhiwa odvojena, a ima i svoj prozor, stan je sre|en, bez ulagawa, kompletno sa name{tajem, cena 40.200 evra. [ifra:20031. Telefoni: 021/451-570; 060/01894-22, wwws.solis-nekretnine.com. 594711 GRBAVICA, dvosoban ukwi`en stan 41m2, mo`e i name{ten, kuhiwa sa svojim prozorom, gleda na isto~nu stranu, odli~na terasa. Mo`e i kredit... pozvati. [ifra:22396. Telefoni: 021/520-231; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 594712 KLASI^AN dvosoban stan, useqiv i ukwi`en, Krfska ulica na Detelinari, tre}i sprat, 47m2, cena 36.500 evra. [ifra:22729. Telefoni: 021/520-231; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 594713 USEQIV klasi~an dvosoban stan, 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa - prozor, ukwi`eno, gara`a, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534505. 594666 DVOSOBAN stan, Somborski bulevar, kvalitetna gradwa, useqiv za dva meseca, prvi sprat, 47m2, cena 47 000E. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87. 594675 DVOSOBAN, Liman II, 61m2, ukwi`en, odmah useqiv, isto~ne orijentacije, lift, stawe korektno, lokacija ekstra, cena 55.000E. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97. 594676 DVOSOBAN 53m2 Rumena~ka stan klasi~nog rasporeda okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, mo`e i putem kredita, cena 42.000E. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58. 594673 DVOSOBAN stan na Satelitu ukwi`en 48m2 prvi sprat. Hitno i ekstra povoqno 33.900. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1000344. 594756 ODLI^AN klasi~an dvosoban stan 57m2 u Ul. Maksima Gorkog na III spratu dvostran, kuhiwa sa trpezarijom i dve velike sobe. Renoviran. Ukwi`en, cena 56.600. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. [ifra 1002832. 594757 DVOSOBAN stan kod Dunavskog parka 55m2 na IV spratu, lift, terasa, 61.800. Telefoni: 451-318, 523-193. [ifra 1002839, www.nekretnine-mojdom.com. 594758 DVOSOBAN stan na Novom nasequ mo`e biti dvoiposoban 65m2 na VIII spratu za komplet renovirawe 49.850. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 594759 NA BUL. EVROPE 48m2 na prvom spratu investitor „Moj Dom” odli~an dvosoban stan od kooperanta. Hitno 44.850. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 594760 U OKRUGLI]EVOJ Ulici odli~an nov dvosoban stan 43m2 na drugom spratu sa terasom i liftom ima povrat PDV-a, cena 900 evra/m2. [ifra 1002955, www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193. 594761

SAJAM, nov nikad useqavan dvosoban 47m2 povoqno. Telefoni:4 23-208, 063/111-8085. 594772 BULEVAR OSLOBO\EWA 58m2, IV sprat, renoviran, cena 53.600. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 594773 DIMITRIJA TUCOVI]A 56m2 potrebno renovirawe-povoqno. Telefoni: 423-208, 594774 063/111-8085. CENTAR, kod Matice srpske dvosoban 51m2, II sprat, o~uvan. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 594775 LIMAN, klasi~an 2.0 stan od 58m2, cena 53.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 594797 CENTAR, okolina Keja i Ribqe pijace, ukwi`en klasi~an 2.0 stan od 51m2 na I spratu, cena dogovor. Telefon 064/22095-65, www.bomil.rs. 594798 DETELINARA, zgrada „Budu}nosti”, ukwi`en 2.0 stan od 45m2 na I spratu, cena 41.750. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 594791 NOVO NASEQE, u novijoj zgradi, 2.0 stan na I spratu, 49m2, cena 43.300 evra, mogu}a i zamena za garsoweru ili 1.0 stan uz doplatu.... Telefon 6368429, www.bomil.rs. 594792 GRBAVICA, okolina Cara Du{ana, odli~an ukwi`en nov klasi~an 2.0 od 53m2 stan sa odvojenom kuhiwom. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 594793 GRBAVICA, u „Aleksandrovoj” zgradi, na II spratu sa liftom, odli~an mawi 2.0 stan + parking mesto gratis, ukwi`eno, cena 51.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 594789 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 49m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Telefon 063/108-8017. 594825 FUTO[KI PUT, 48m2, II sprat, bez ulagawa, kompletno renoviran, nova stolarija, instalacije zamewene. Hitno, 37.100E. Telefon 060/621-1685. 594826 BULEVAR CARA LAZARA, blizina Merkatora, komforan dvosoban stan 58m2, IV sprat, lift, terasa. Kupatilo renovirano. 51.500E. Telefon 063/777-6233. 594827 U BLIZINI Master centra, dvosoban stan od 53m2. Lift, terasa. Prodaje se po izuzetno povoqnoj ceni od 32.000E. Telefon 060/621-1685. 594828 GRBAVICA, Mi{e Dimitrijevi}a, ukwi`en dvosoban stan od 49m2 u zgradi novije gradwe, I sprat, terasa. 51.500E. Telefon 063/101-0664. 594829 UREDAN dvosoban stan klasi~nog rasporeda od 47m2, I sprat, ima terasu u blizini Sajma i @elezni~ke stanice, 38.700E. Telefon 060/621-1685. 594830 CARA DU[ANA, 43m2, renoviran, ukwi`en dvosoban stan na drugom spratu. Klasi~an raspored, brzo useqiv. Cena 38.100E. Telefon 063/692-917. 594831 STROGI CENTAR u Radni~koj ulici, odli~an stan od 42m2, cena 46.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 594787 LIMAN, originalno 1.5 mawi stan, ukwi`en, cena 46.300E. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 594788


oglasi

dnevnik

BULEVAR, u blizini hotela „Park” u ekstra zgradi, nov stan sa odvojenom kuhiwom, cena 31.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 594785 ukwi`en, ]IRPANOVA, useqiv 1.5 stan, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 594790 NOVO NASEQE, 37m2, nov odli~an 1.5 stan po ceni od 39.000 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 594796 JEDNOIPOSOBAN stan kod Keja, Du{ana Vasiqeva 45m2, ukwi`en za renovirawe. Hitno, cena 41.000. Telefoni: 451318, 0658506616, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1002775. 594751 KOD SOMBORSKOG Bulevara 35m2 jednoiposoban stan sa terasom, useqiv, cena 28.950. [ifra 1002766, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 594752 NA NOVOJ DETELINARI 48m2 na III spratu jednoiposoban stan, lift, terasa, kuhiwa sa prozorom, kupatilo sa prozorom. Hitno, cena 38.000. Telefoni: 451-318, 0600753782, www.nekretnine-mojdom.com. 594753 JEDNOIPOSOBAN 37m2 na II spratu Toplice Milana u izvanrednom stawu sa odli~nim rasporedom ukwi`en. Telefoni: 523-193, 0600753782. [ifra 1002730, www.nekretnine-mojdom.com. 594754 NOV mawi jednoiposoban stan 35m2 na prvom spratu pred useqewem ima povrat PDV-a 36.000. [ifra 1002899, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 594755 JEDNOIPOSOBAN, Grbavica, 31,08m2, I sprat, terasa, dvori{no orjentisan, ugradna kuhiwa, odli~an stan, 42 000E. „Kvart” 021/450-417; 064/ 18938-87. 594680 GOGOQEVA ULICA na Grbavici, blizina Bulevara, odli~an noviji 1.5 stan, ukwi`en, bez ulagawa, 40m2, ~etvrti sprat, lift, terasa... povoqno. [ifra:22509. Telefoni: 021/520-231, 060/018-9422, www.solis-nekretnine.com. 594702 NOV, jednoiposoban stan u srcu naseqa Telep, odli~nog rasporeda, u mawoj zgradi, na prvom spratu, 38m2, cena 34.000 evra. [ifra:22833. Telefoni: 021/427-277; 065/20-19013, www.solis-nekretnine.com. 594703 VEOMA POVOQNO, novi brzo useqivi stanovi u maloj zgradi, na Somborskom bulevaru, kvadrature od 36-52m2. Za vi{e informacija pozovite 021/520-231 ili 065/20-19010. 594704 CENTAR kod Pozori{ta useqiv jednoiposoban stan 35m2, 3. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, cena sa komplet kuhiwom - 36.100E - nije fiksno. Telefoni: 021/542779, 064/823-6610, (www.avenianekretnine.com). 594735 NOV - 39m2 jednoiposoban stan, CG, terasa, odli~an raspored, dvori{na strana cena sa PDV-om 40.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618. 594740 NOVA DETELINARA: 32m2 jednoiposoban, neprolazne sobe, 4. sprat, terasa, lift, CG, dvori{na strana cena 36.100 evra - nije fiksno. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6610. 594741 NOV - useqiv jednoiposoban stan 39m2, ju`na dvori{na strana, lift, terasa, CG, @. stanica, cena 45.300E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236601, (www.avenia-nekretnine.com). 594725

UKWI@EN - odmah useqiv jednoiposoban stan 38m2, CG, odli~an raspored, odvojena kuhiwa, neprolazne sobe. Cena 31.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6610. 594728 NOVIJI potpuno name{ten jednoiposoban stan u blizini Bulevara, cena sa PDV-om, lift, 32m2, cena 35.050E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 595927 HITNO! Liman I, kod fakulteta, JIS 40m2 na I spratu, kompletno renoviran, dvori{na strana, terasa, pvc stolarija, ukwi`en, cena 49.500. Telefoni: 021/6616-324, 065/5536-212. 594843 HITNO!!! Novo naseqe blizu robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 u zgradi sa liftom za 39.500, nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 595920 LIMAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan ni`e spratnosti!!! Telefon 063/500-213. 595908 GRBAVICA!!! Aleksandrova zgrada jednoiposoban stan od 42m2 ni`e spratnosti fenomenalnog rasporeda useqiv po isplati!!! Telefon 065/2500213. 595909 SALAJKA 38m2, jednoiposoban stan, II sprat, cena 39.000E. Telefoni: 064/215-6090, 021/526-622. 595891 NOVO NASEQE, 45m2, nov, V sprat, lift, terasa, 44.000E. Telefoni: 063/444-743, 021/526-622. 595892 BRA]E RIBNIKAR, odmah useqiv ukwi`en stan, IV sprat, terasa, 44m2. Hitna prodaja! Telefoni; 063/780-9909,021/522-177. 595893 NOVA DETELINARA, Ul. Ilije Bir~anina odli~na zgrada ukwi`en odmah useqiv 1.5 stan od 41m2. Telefon 063/742-2180. 594794

ODLI^AN trosoban na 1. spratu od 78m2, na Limanu 4 okru`en zelenilom u kvalitetnoj zgradi. Telefon 063/524-133. 48576 CENTAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika. Telefon: 063/502025. 50036 PRODAJEM stan na Novom Nasequ, trosoban povr{ine 87m2 i dupleks na Grbavici, povr{ine 74m2, cena: dogovor. Telefon 063/ 127-22-85. 50452 PRODAJEM ili mewam dvoiposoban 61m2 kod Sajma za troiposoban, Limani, Grbavica, centar. Telefon 6447-622, 063/540-165. 50587 CENTAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3.0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 594805

LIMAN 2, odli~an ukwi`en delimi~no renoviran stan od 90m2, cena 106.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 594806 OKOLINA BULEVARA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwi`en 3.0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 70.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 594802 SEQA^KIH BUNA u zgradi od crvene cigle, stan 76m2 odli~nog rasporeda, na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefon 528-137. 595923 KOD SPENSA trosoban stan 91m2 u novijoj zgradi, ukwi`en, dobar raspored. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 595924 @ELEZNI^KA ULICA 60m2 - useqiv, ukwi`en trosoban stan, nova zgrada, lift, CG, cena 65.000E - nije fiksno. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6610. 594737 LUKS CARA DU[ANA 64m2, nov trosoban stan perfektan raspored, 2. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv, ukwi`en, cena 72.500E. Slike na www.avenia-nekretnine.com. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 594727 ODLI^NA PRILIKA, stan u centru Novog Sada, Stra`ilovska ulica, odli~an noviji, komforan trosoban stan, sa pogledom na Dunav i Tvr|avu, ukwi`en na 91m2, za samo 103.000 evra. [ifra:22608. Telefoni: 065/2019-010, 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 594716 ODLI^AN trosoban, pravi porodi~an stan, vojna zgrada u blizini SUP-a, sa puno zelenila i parking mesta, 77m2, tre}i sprat sa liftom, terasa, dve ostave, tri lepe odvojene sobe, ukwi`en, cena 74.200 evra. [ifra:22774. Telefoni: 021/427277, 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 594717 TROSOBAN, nov stan savr{enog rasporeda, 67m2 sa dnevnim boravkom od 26m2, kuhiwa potpuno odvojena i ima svoj prozor, posebno toalet, stan sa terasom u zgradi sa liftom, kvalitetno gra|ena, cena 69.000 evra. [ifra:20953. Telefoni: 021/520-231; 065/20-19011, www.solis-nekretnine.com. 594718 U ZGRADI „Zoned horizont”na Bulevaru Evrope, idealan trosoban stan 62m2, ukwi`en, odmah useqiv i name{ten, na ~etvrtom spratu, kvaliteno projektovan, orjentisan ulica-dvori{te, hitna prodaja. [ifra:22777. Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 594719 TROSOBAN 95m2 „okolina Ribqe pijace” noviji stan na 2. spratu, 2 terase, okrenut na dve strane, u odli~nom stawu, klimatizovan, tenda, ostava, mo`e zamena za mawi stan do 60m2, bez posrednika. Telefon 063/7-333-621. 594670

nedeqa8.april2012.

INVESTITOR prodaje odli~an trosoban stan 66m2, ugao B. Evrope i Koste Racina, lift, terasa. Pla}ene komunalije - investitor „Moj Dom”. Telefoni: 021/451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 594763 PRODAJEM u blizini centra i Keja - Radni~ka salonski stan, 74m2, III sprat, potrebno renovirawe. Cena 70.000 evra. [ifra 1002457. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 594764 STANOVI u Park Siti kvadrature 60m2, 67m2, 133m2, 151m2 i 200m2, Liman nova gradwa. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 594770 LIMAN II trosoban 83m2, VI sprat, konforan ukwi`en. Telefoni:5 28-599, 063/111-4142, 063/111-8085. 594779

TROSOBAN stan na Novom nasequ 78m2 prvi sprat, useqiv, ukwi`en. Povoqno 66.950. [ifra 1001249, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 594767 NOVO NASEQE, najlep{i deo trosoban 80m2, II sprat renoviran prodajem ili mewam za mawi na bili kojoj lokaciji. Telefoni: 423-208, 063/1118085. 594777 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji trosoban stan lepog rasporeda, kuhiwa odvojena, ima terasu. III sprat, ukwi`en. Mo`e i gara`a. Telefon 063/108-8017. 594834 LIMAN II, u blizini SPENS-a, ukwi`en, mawi trosoban stan od 52m2. Stan bez ulagawa, vredi videti. Cena 48.500E. Telefon 063/504799. 594835 GUNDULI]EVA ULICA, nov, useqiv, odli~an, mawi dvoiposoban stan od 41m2. Cena 40.000E sa name{tajem i gara`om od 13m2. Telefon 060/621-1685. 594832 UKWI@EN dvoiposoban stan odli~nog rasporeda na Beogradskom keju, 67m2, lift, terasa. Povoqno, 60.800E. Telefon 063/777-6233. 594833 GRBAVICA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwi`en, na II spratu sa liftom, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 594799

BULEVAR EVROPE, u luks „Zoned”-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2.5 stan, cena 55.500 evra. Telefon 63-66594800 952, www.bomil.rs. SOWE MARINKOVI], 76m2, visoko prizemqe, komplet renoviran dvostrano orjentisan. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 594776 DVOIPOSOBAN stan 60m2 kod Limanskog parka, lift, ukwi`en, cena 52.000. Telefo594765 ni: 451-318, 523-193. U BLIZINI Somborskog bulevara prodajemo odli~an dvoiposoban stan 53m2 na drugom spratu, cena 41.000 nov useqiv. [ifra 1002853, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 594766 451-318, 523-193. UKWI@EN 39m2 dvoiposoban stan, gradila „Budu}nost”, lift, terasa, CG, cena 37.100E - nije fiksno. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6608. 594739 INVESTITOR prodaje mawi dvoiposoban stan, ugao Bul. Evrope i Koste Racina, 47m2, isto~na strana. Povrat PDVa. Povoqno! Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 594762 PRODAJEM odli~an, noviji dvoiposoban stan od 57m2, kod novosadske Betanije, dvostrano orjentisan, u mirnoj ulici, ukwi`en, cena povoqna. [ifra:22175. Telefoni: 021/520231; 064/134-04-59, www.solisnekretnine.com. 594714 NOVA DETELINARA, izuzetno kvalitetan i komforan dvoiposoban stan, 58m2 na ~etvrtom spratu, kuhiwa odvojena, kupatilo sa hidromasa`nom kadom... pozovite... [ifra:22896. Telefoni: 021/520231; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 594715

BULEVAR EVROPE 57m2 dvoiposoban, useqiv odmah nov, 3. sprat, terasa, CG, cena 54.500E. Telefon: 021/424-963, 064/823-6608. 594736 ODMAH USEQIV 48m2 dvoiposoban stan, odli~an raspored, terasa, grejawe, kwi`ewe 1/1, cena sa PDV-om - 43.500E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610, (www.avenia-nekretnine.com). 594734 UKWI@EN dvoiposoban stan sa odvojenom kuhiwom, Novo naseqe, terasa, lift, 4. sprat, 70 m2, cena 61.800E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 595932 RUMENA^KA originalan dvoiposoban stan 61m2, ukwi`en, odli~nog rasporeda, za 52.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 595922 KOD MERKATORA I NISA!!! Use qiv ukwi `en, okrenut na dvori{te stan od 77m2, sve tao!!! Te le fon 063/500-213. 595914 PRODAJE SE odli~an ukwi`en 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 594803 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 594804

25

PRODAJEMO lep petosoban stan od 105m2 na Grbavici. Telefon 6447-622. 50589 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30. 48059 PRODAJEM troiposoban stan na Limanu IV, izuzetno dobra lokacija. U obzir dolazi i zamena. Telefon: 021/6369-008. 49667 LIMANII komforan troiposoban stan 100m2, IV sprat sa liftom. Telefon 063/779-3127. 50496 CENTAR, Vase Staji}a 83m2, prodajem ili mewam za mawi u {irem centru ili Grbavica. Telefoni: 423-208, 063/1118085. 594778 ODLI^AN troiposoban stan na Grbavici 96m2. Lift, terasa, prazan, useqiv 87.500. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1001809. 594768 @ELEZNI^KA ULICA, komplet renoviran stan od 100m2, ukwi`en kao dve stambene jedinice, veliki dnevni boravak sa kuhiwom, veliko kupatilo, dosta svetlosti, cena 100.000 evra ili pozovite da se dogovaramo. [ifra:22831. Telefoni: 021/451570; 063/520-296, www.solis-ne594720 kretnine.com. PENTHOUSE troiposoban stan u novoj zgradi, useqiv, 276m2, 120m2 grejne povr{ine i 156m2 terase sa izuzetnim pogledom, terasa, lift, cena sa PDV-om 135.950E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 595934 LIMAN, ukwi`en originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 594810 CENTAR - Liman kod fakulteta, ukwi`en stan od 91m2 u novijoj zgradi.... Telefon 6366952, www.bomil.rs. 594811 HITNO, kod Betanije, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda od 80m2, povoqno!!! Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 594812 CENTAR, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, I sprat, cena 118.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 594813 NOVA DETELINARA, odli~an 4.0 nov stan od 120m2, bez kosina, cena 95.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 594814 NOVA DETELINARA, nov, useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita.... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 594807 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu.... Telefon 063/828-83-77 s,like na www.bomil.rs. 594808 GRBAVCA, prodajem nov useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 594809 NOVO NASEQE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Telefon 063/500-213. 595915 LIMAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 595925


26

oglasi

nedeqa8.april2012.

POVOQNO - ~etvorosoban stan u novoj zgradi, useqiv, Nova Detelinara, 101m2, dupleks, terasa, lift, cena sa PDV-om 72.100E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 595933 ODLI^AN ~etvorosoban stan, u 2 nivoa bez kosina, kuhiwa odvojena, ima svoj prozor, kupatilo sa hidromasa`nom kadom, na novom Bulevaru Evrope, kvalitetna gradwa, 112m2, cena 96.900 evra. [ifra:14528. Telefoni: 063/520296; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 594721 EKSKLUZIVNO, salonski stan klasi~nog rasporeda, dva ulaza, terasa 12m2, ukupna povr{ina 114m2, na Trgu Mladenaca, cena 110.000 evra. [ifra:22245. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 594722 ULICA ARAWI JANO[A, nova zgrada uz novi Bulevar Evrope, ukwi`en nov dupleks od 109m2. [ifra:11200. Telefoni: 021/427-277, 065/20-19011, www.solis-nekretnine.com. 594723 MI^URINOVA ULICA, 80m2 ~etvorosoban, 1. sprat, dvori{na orjentacija, lift, terasa, CG, useqiv, ukwi`en, cena 82.400E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6618, (www.avenia-nekretnine.com). 594730 KOD ELEKTROVOJVODINE, ~etvorosoban stan 135m2 luksuzan prodajem ili mewam za dva mawa mogu} dogovor. Telefoni: 528-599, 063/111-41-42. 594780 U BLIZINI KEJA, Ulica Koza~inskog, na prodaju stan od 102m2. Lift, terasa, odli~na zgrada, ukwi`en. Povoqno! Telefon 063/777-6233. 594836 U BLIZINI Bulevara oslobo|ewa, nov, useqiv, ekskluzivan stan od 170m2 u vili. Cena 170.000E. Telefon 063/504-799. 594837 INVESTITOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2+30m2 terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope. „Moj Dom”. Pozovite 451-318, 523-193. 594769

VIKENDICA Sarajevo jeftino prodajem 4000e 10 km od centra Sarajeva, asvalt, struja i voda pred kapijom, ukwi`eno. Telefoni: 021/493-378, 063/702-11-38. 50551

PETROVARADIN - placevi 500m2, 600m2, 800m2, 1.600m2, 2.000m2. Dozvoqena gradwa, lepa lokacija. Telefon 063/585-076. 50522 PARCELA 1.45 ha na autoputu E 75, Novi Sad - Beograd, sa desne strane, front 70m, mo`e zamena za stan u Novom Sadu + doplata. Telefon:062/66-69-69. 50601 MEWAM ili prodajem ku}u u Ka}u stambeni i radni prostor 300 m2 na velikom placu za magacin ili radionicu od 150 m2 u Novom Sadu. Telefoni: 6393-391, 063/734-99-14. 50712 GRA\EVINSKE placeve na Novom Nasequ, dozvoqene izgra|enosti P + 2, 3000 + 7000m2, struja, voda, gas, telefon. Telefon: 062/66-69-69. 50603 PRODAJEM plac 49 ari, mo`e na dva dela. Telefon 064/849-87-02. 49837 PRODAJEM placeve u Veterniku iza Lipovog gaja prema Dunavu 500 do 10000m2 za poslovno-stambenu delatnost, struja, voda, gas, telefon. Telefon:062/66-69-69. 50600 SATELIT, Ul. Svetozara ]orovi}a br. 8, plac 714m2, starija ku}a, hitna prodaja, mo`e zamena za drugu nekretninu. Telefon: 069/76-60-76. 49101 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 49825 NOVI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215. 49946 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29-996. 49964 PRODAJEM ili mewam za stan ku}u 120m2 u ^eneju sa gara`om i prate}im objektima, plac 1250m2. Telefon 063/76217-64. 50444 TELEP: dve spratne ku}e na placu od cca 700m2 sa komplet infrastrukturom. Legalizovano. Prodaja, zamena za stanove, dogovor. Telefon 063/200512. 50455 SR. KAMENICA, ku}a 350m2 mo`e dva stana, plus doplata. Telefon 063/523-866. 50472 ZONA Bulevar Evropa, novija spratna ku}a, 200m2 + suturen 90m2, EG, ukwi`ena, plac 333m2, Telefon 021/401-904, posle 17h. 50499 KU]A sa dva lokala i stana, 200m2, na 850m2, B. Ribnikara, dozvoqeno pr+4+potkrovqe, zgodno za poslovni centar, 275.000e. Telefon 060/0-846036. 50524

NOVIJA porodi~na ku}a pogodna i za ve}u porodicu u Ul. Koste Abra{evi}a. Telefon:021/403-478 i 063/280-394. 50544 PRODAJEM ku}u kod stanice u Novom Sadu 1000.000e, dozvoqeno P+3+Pk. telefon 063/105-0-105. 50547 HITNO i povoqno prodajem ku}u, kod `elezni~ke stanice.Mo`e i zemena za stan uz doplatu. Telefon: 061/1524629. 50631 PO^ETAK Adica Qubica Ravasi ku}a bez ulagawa sa 800m2 placa. Telefon 062/543816. 50651 PETEFI [andora ku}a 30m2, plac 200m2. Telefon 062/543816. 50652 KU]A na Klisi prodaje se ili mewa za ve}i stan uz doplatu. Telefoni: 021/529337 radni dan i vikend 423-913. 50653 PRODAJEM ku}u na Klisi kod autoputa 25.000e. Telefon 063/105-0-105. 50548 PETROVARADIN - ku}a 200m2, plac 930m2, blizina pijace i {kole. Cena 62.000 evra. Telefon 063/152-052-1. 50523 PRODAJEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 50579 KU]Au ^eneju 182m2 plus terasa + podrum, ukwi`ena, parketirano, gas, voda struja dve telefonske linije, parno grejawe, plac 1300m2 pomo}ni objekti 140m2. vo}wak, ba{ta, vinograd. 80.000e. Telefon 064/161-82-43. 50614 PRODAJEM plac sa ku}om za adaptaciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Cena 33.000E! Telefon 060/621-1685. 594816 GRA\EVINSKI placevi na Klisi, u zoni porodi~nog stanovawa, povr{ine od 380620m2, a cena 40 evra/m2. Za sve dodatne informacije pozovite 021/427-277 ili 065/20-19594686 010.

PLAC - Sremska Kamenica u nalep{oj ulici 500m2 - sa delom pla}enih komunalija, front 18m, cena dogovor. Telefon 064/823-6608. 594744 KUPUJEM obradivo zemqi{te na teritoriji cele Vojvodine. Telefon 063/11-24-911. 595899 LOKACIJA za gradwu stambene zgrade, na Novoj Detelinari, kod Sajma, dozvoqena gradwa objekta PR+3+PK... Za sve ostale informacije pozovite 064/2003-103. 594688 PRODAJEMO obradivo zemqi{te na teritoriji Vojvodini od 10 do 2000ha po realnim cenama. Agencije iskqu~ene. Telefoni 063/11-24-911. 595894 VO]WAK, 4600m2, okolina Ka}a, 12.000E. Telefon 064/215-60-90. 595895 PLAC za vikendicu, LedinciLiparije I, 2500m2, ukwi`eno, pogled na Novi Sad, asfaltni put, 22.000E. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97. 594681

dnevnik MANSARDA - ateqe na [onsiju, u Tozinom sokaku, 29m2 za 22.600 evra, a za vi{e informacija pozvati. [ifra:22832. 021/451-570; Telefoni: 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 594698 INVESTITOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, lokal 150m2. Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 594746 ULI^NI lokal u Radni~koj ulici - 89 m2, ukwi`en, prazan useqiv, cena 62.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/8236608. 594738

GRA\EVINSKI plac, Popovica, 1006m2, ukwi`en, dozvoqeno porodi~no stanovawe, mo`e prodaja pola placa. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 594678 GRA\EVINSKI plac Bocke, 985m2 i 1560m2 ukwi`en, lep pogled, odli~an prilaz, 985m2 25E/m2, 1560m2 - 20E/m2. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 594679 KU]A 80m2, plac 750m2 Sajam lokacija za izgradwu stambenog objekta spratnosti P+2+PK dupleks, front 15m h 14, krilo 9 h 6m, mogu}nost suterena za izgradwu gara`a, samo ozbiqni investitori. Telefoni: 065/55577-58, 021/55-77-58. 594672 NA PRODAJU dve ku}e, zajedno ili svaka za sebe, pogodno i za lokaciju, na uglu dve ulice, na Telepu, a mo`e i zamena za stanove, mogu} dogovor... Telefon 065/20-19-004. 594689 VETERNIK, hitna prodaja odli~ne ku}e P+I od 170m2 stambenog prostora na placu od 700m2. Ekstra povoqno!!! Telefon 063/777-6233. 594817 NOVI SAD, Bolmanska, ukwi`ena trosobna ku}a 130m2, plac 1000m2, front 26m, cena 85.000E. Telefoni; 063/780-99-09, 021/526-622. 595896

NOVI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane gara`e koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Mo`e zamena za stan uz doplatu - 90.000E. Telefoni: 526-622, 063/11-24911. 595897 ZONA NOVOG BULEVARA, iza hotela Holidej in, lepa porodi~na ku}a 100/600, ukwi`ena. Telefon 6624-218. 595901 PRODAJEM kvalitetnu spratnu ku}u sa pet soba, u Bloku vila u Petrovaradinu, na placu od 600m2, ku}a je ukwi`ena i odmah useqiva, dobro gra|ena, cena 130.000 evra. [ifra:30813. Telefoni: 021/427277; 064/134-04-59, www.solis-nekretnine.com. 594687 KU]A 145m2, plac 1066m2 - Petrovaradin, lokacija za izgradwu stambenog objekta spratnosti PR+3+PK dupleks sa nadzitkom 1,60, front 20 h 14m. Samo ozbiqni investitori, vlasni{tvo 1/1. Telefoni: 063/7333-621, 021/55-77-58. 594674

KU]A kod auto ku}e Petrovi} i ku}a sa placem od 1000m2 Bocke!!! Bez posrednika. Pozvati na 061/2428-750. 595906 VETERNIK, centar, ku}a 150m2 stambenog prostora sa dva odvojena stana. Plac 300m2. ^vrsta gradwa, grejawe gas. Cena 41.500E. Telefon 594818 063/777-6233. ODLI^NA nova petosobna ku}a na ^ardaku u Kamenici sa velikim placem 2200m2 lep pogled video nadzor, velika gara`a, parking prostori. Hitno i povoqno! Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 594747 HITNA PRODAJA! Odmah useqiva polovina ku}e na Bockama, ceo I sprat od 94m2, pripadaju}i plac 350m2, dve terase, ostava, kolski ulaz, parking, grejawe, cena samo 35.000. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212. 594844 HITNA Prodaja! Ku}a na Banstolu od 79m2, plac 700m2, kolski ulaz, gara`a, ogra|en, struja, voda, telefon, ukwi`eno, cena 23.000. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 594845

PETRA DRAP[INA, prvi sprat, samo za advokate ili ordinacije, na du`e vreme, 83m2. Telefon 062/8901199. 50649 IZDAJEM ili prodajem nov poslovni prostor od 100m2 do 500m2 pogodan za razne delatnosti. Telefon 061/140-2000. 49150 IZDAJEM sre|en, salonski stan, I sprat @elezni~ka 40 kao poslovni prostor, advokati, lekari, {kole... Telefoni: 021/527-258, 021/66-21-791 i 064/27-80-303. 49701 IZDAJEM uli~ni lokal 23m2 u „elit hotelu”, prilago|en za mini pekare, pe~eware, izvod mirisa van krova objekta. Telefon: 063/8074-411. 49896 IZDAJEM lokal poslovni prostor od 100m2 za sve namene. Novosadski put kod Avia pumpe. Telefon 063/763-6057. 50113 IZDAJEM lokal, 24m2, preko puta Ma{inske {kole, Bulevar kraqa Petra 1, 33. Telefon 063/822-01-61. 50258 IZDAJEM lokal 60m2, Ulica Stevana Mokrawca br. 18. Telefon 063/505-198. 50389 HITNO izdajem lokal u Sr. Kamenici kod Instituta za prodavnicu ili ne{to sli~no. Informacije na telefon 060/331-96-19. 50427 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 594668 POSLOVNI prostor, Nova Detelinara, odli~no za kancelarije, servise i sli~no, 130m2, cena samo 49.000E. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97. 594682

PRODAJEM na Najlon pijaci - Novi Sad stambeno poslovni objekat 422m2 restoran u radu i {est stanova. Mogu} dogovor. Telefon 064/0400313. 50147

KUPUJEM auta sve vrste novija i starija mo`e i havarisana maksimalno pla}am. Telefoni: 021/822-714, 063/70-81939. 49773 KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na licu mesta. Telefoni: 064-337-7695 i 824611. 50208 HITNO - povoqno prodajem {kodu 120L. Pogodna penzionerima, pecaro{ima, pija~arim i recikla`u. Registrovana do 26. 8. 2012. godine. Telefoni: 021/6624-151, 529-642. 50500

BELA TEHNIKA, televizori LCD sa spoqnim o{te}ewem, povoqne cene, odlo`eno pla}awe, garancija. Telefon 021/528-822. 48516

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 50539 HITNO na prodaju ko`na garnitura „Vera” kori{}ena godinu dana, jo{ pod garancijom, cena 1000E. Telefon:064/21438-56. 50475

PE]KAR: kaqeve pe}i, kamini, radimo sa svojim materijalom. Ima pe}i novih, polovnih, mozaici u staroj cigli, crepu. Telefon 064/1757-053. 50117 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon:021/421-452, 064/131-2135. 50206 ZIDAR izvodi sve gra|evinske radove, popravke krova, ograde, betonirawe, nazide i sli~no. Telefoni: 6434-313, 064/157-14-04. 50238 VOD OI NS TAL AT ERS KE usluge, zamena cevi, rekonstrukcija kupatila, ma{insko odgu{ewe i snimawe cevi, garancija, kvalitet. Telefoni: 6393-737, 064/160-4725. 50254 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 50279 GLETUJEM kre~im, radim fasade demit, hirofu, povoqno, kvalitetno. Telefon 064/248-71-34. 50329


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

nedeqa8.april2012.

3 VELIKA prole}na rasprodaja vo}nih sadnica, jabuke, kru{ke 100din. tre{wa 150 din. kajsija dva puta kalemqene 300 din, kalemqen le{nik 500 din. Tradicija du`a od pola veka. Novi Sad [angaj. Telefon 063/8351900, 021/66-14-380. 50404 PRODAJEM sadnice smaragdnih i stubastih tuja do 1 m, cena 7 E. Telefoni: 062/304-531 i 021/6617-090. 50431

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga, majka i baka preminula u 76. godini.

U ~etvrtak, 12. 4. navr{i}e se osam godina od kako nas je napustio na{ dragi otac, deda, svekar i suprug

@ivkoGardinova~ki

27

Slobodan Bogdanovi}

CvetaVitorovi}

1950.

1936-2012. Sahrana }e se obaviti 9. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

I osam godina pro|e...

Vreme prolazi, a ti si uvek sa nama, u mislima i srcima tvojihnajmilijih.

Deca Miodrag,Branislav, Branislava i supruga Gordana.

562012-P

50710

O`alo{}ena porodica: suprug Milan, sin Vladimir, }erke Novka i Tawa i unu~ad. 50722

POSTAVQAWE svih vrsta kerami~kih plo~ica, Martin. Telefoni: 021/6413-911 i 062/853-4948. 50372 MOLERSKO-FASADERSKA radwa - najpovoqnije radimo domit fasade, molerske radove, adaptacije. Iskusni majstori. Telefon 063/518346. 50509 KLIM E, mon ta `a, de mon ta`a, servisirawe ure|aja. Majstori sa 12 godina iskustva. Po zo vi te na vre me. Bi}e toplo, treba}e klima! Te le fo ni: 021/6618184, 061/601-9393. 50511 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 15 -19. 50573 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454-157, 063/540-596. 50638 MOLER I FARBAR radi moleraj, farbawe, drvenarije i lepqewe tapeta nazvati. Telefon 6435-095. 50318 AGENCIJA za pomo} starim, bolesnim qudima. Nudimo: gerentolo{ke medicinske, kurirske, usluge i izdr`avawe agencija za ~uvawe dece, profesionalno, uspe{no. Telefon 021/496333 50628

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 50354 PROD AJ EM no vi je ko lor te le vi zo re E37, E55, E72 cm, vr lo po voq no! Do sta vqam na adre su! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 50355

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{. Telefon: 064/240-55-49, 037/490797. 50077

POMEN

Na{oj dragoj majci i baki hvala za sve {to je za nas u~inila.

Valeriji[aro{i POTREBAN diplomirani farmaceut u penziji. Kontakt telefon 065-5180-180. 49803 EVROPA: Agenciji za zapo{qavawe potra`uje: kuvarekuvarice, pice-majstori, konobari, konobarice, pomo}ne kuvarice, sobarice, bebisiterke, gerentonegovateqice, medicinske sestre, doma}ice. Telefon 021/400-148. 50629 ^UVALA bih decu ili pomagala u ku}i. Telefon 063/7248-332. 50375 AGENCIJI „BOMIL�, potreban agent prodaje i sekretarica sa iskustvom za rad na 4 sata - fiksna plata. Telefon 636-6952. 594815

DragicaBo`i} Kom{ijeizulice Branimira]osi}a12, NoviSad.

^etiri tu`ne i te{ke godine od kako nisi sa nama. Godine prolaze ali bol ne prestaje. Nosimo te sa qubavqu u na{im srcima.

Posledwi pozdrav

Sin Vladimir, }erke Novka i Tawa sa porodicama. 50723

50720

50249

POMEN 17. godina se navr{ava, a bol i tuga su sve ve}i, tvoj nas osmeh uvek prati sine, Gorane.

Posledwi pozdrav Vladinoj mami

CvetiVitorovi}

ro|.28.10.1977.god. DR@A^I za pecaqke, rasklopivi, za lov {arana, soma... nosa~ za svu~ni signal. Povoqno. Telefon 063/508747, 021/400-073. 50237 KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/99-45-002. Mile. 50312 KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile. 50313 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 50618

CvetaVitorovi}

Tvoja Sne`anai Dragan sa porodicama.

GoranKova~evi} Uvek sa ponosom te se se}aju i u srcu ~uvaju Tvoji najmiliji: mama Dika-Milka, tata Du{an, sestra Lela, zet Dejan, sestri}i Sr|an i Stefan.

od: Tihomira i Saleta.

50711

50756

S tugom u srcu se opra{tamo od na{e mame, bake i ta{te

CveteVitorovi} Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. ]erka Tawa, zet Du{an i unuci Ki}ai Lela. 50713

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav dragoj snaji i strini

Miloradu Todorovi}u

CvetiVitorovi}

CvetiVitorovi}

Posledwi pozdrav dragoj snaji i ujni

Cveti

od: ujaka IleMari}a, sestre Zorke i bra}e Milana,Radovana i Slavka sa porodicama.

od: porodica \ur|evi} i Pavlovi}.

od: devera FilimanaVitorovi}a sa sinom Bo`om i }erkama Milojkom i Milorankom.

od: Vlade,Olge,Ivana i Milana Komqenovi}.

OG-1

50729

50728

50724

^ETIRI GODINE nije sa nama na{ drug

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj snaji i strini

Posledwi pozdrav dragoj priji

CvetiVitorovi}

CvetiVitorovi}

SlobodanParoj~i} Ne}e te zaboraviti drugoviiz[kole.

tetaMilici KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 44676

Posledwi pozdrav i po{tovawe na{oj dragoj kom{inici, gospo|i

CvetiVitorovi}

Drugari.

Miroslav,Jovo,Obradovi}, Basari},Borka,Guja,Sukwaja, Steva,Rogi},Kova~evi},Zori} S,Raci},Rapai},Levnaji}, Rus,Lazo,Marovi},Dabeti}, Jo~i},Kravi},Tihomir, Mi}un,Niksi Raki}.

od Mili~ineNane i TomeStankovi}a.

od: devera Milo{aVitorovi}a sa porodicom i Jelene i Sr|anaVuji}a sa porodicom.

od: Budimira i Marije Kova~evi} sa porodicom.

50732

50675

50725

50727

50726


28

^iTUQe l POMeni

nedeqa8.april2012.

S tugom i bolom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo moj dragi suprug

Nikola Ninkovi}

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav bratu

Miloradu Todorovi}u

21. 8. 1928 - 6. 4. 2012. {umarski in`ewer u penziji Sahrana }e se odr`ati 9. 4. 2012. godine, u ponedeqak, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Uspomene ~uva sa qubavqu i po{tovawem, wegova o`alo{}ena supruga Smiqana.

3

od kumova Prodanovi}a.

[estog aprila 2012. godine, upokojio se u Gospodu moj voqeni ujak

Opra{tamo se sa tugom od na{eg voqenog brata i ujaka

dragom

1928 - 2012.

Nikole Ninkovi}a 1928 - 2012.

od porodice Marjanovi}.

pozdrav

voqenom

Molimo se Gospodu da primi wegovu du{u u carstvo nebesko.

Posledwi pozdrav

50741

Posledwi pozdrav bratu

od: Marka i Stanke Todorovi}. Neka te an|eli ~uvaju. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. 50742

50750

Posledwi pozdrav po{tovanom

Posledwi pozdrav bratu

50740

Miloradu Todorovi}u

Miloradu Todorovi}u

1928 - 2012. od: brata Mile To{i}a i sestre Stake Mari} sa porodicama.

od: Jovana, Svetlane, Predraga i Qiqane.

Milorad Todorovi} Dragi tata, ne postoje re~i da izrazim svoj bol i tugu i ponos {to si ba{ ti bio moj tata, voqen i nezaboravqen. Hvala za svu qubav kojom si nas nesebi~no obasipao. @ive}e{ ve~no u srcima: tvog Branka, Tawe, Sawe i Goce. Po~ivaj u miru.

50736

Nikoli Ninkovi}u

Ispra}aj dragog nam pokojnika je danas, 8. 4. 2012. godine, u 14 ~asova, iz ku}e `alosti, Sremska Kamenica, Ul. Fru{kogorska br. 22. Sahrana je 8. 4. 2012. u 15 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, na ^eneju. Obezbe|en je autobuski prevoz ispred MZ na Klisi. Ve~no o`alo{}eni: supruga Mira, }erka Branka, sin Branko, snaja Gordana i unuke.

Miloradu Todorovi}u

Seja Danica, sestri} Brana i snaja Bojka.

Tu`nog srca javqamo da je preminula na{a draga mama, baba i prababa

ro|. 1937. u Dowoj Peckoj Republika Srpska

50739

od kom{ija: Novakovi}, \. La}arac, Niketi}, Proku{, M. La}arac, Ogwanovi}, Ili}, Ba~kovi}.

50753

50735

Posledwi te~i

Posledwi pozdrav

Milorad Nikole Todorovi}

od: Goje i Mi}ka Todorovi}a sa porodicama.

50751

Miloradu Todorovi}u

Miloradu Todorovi}u

Nikola Ninkovi} Bio je moj najiskreniji prijateq i najve}i oslonac u `ivotu. Tuguje za wim sestri} Brana - Bani{a.

pozdrav

Obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je 6. aprila preminuo na{ dragi

Miloradu Todorovi}u

od: brata Save, snaje Kije i bratanice Kristine.

50752

Posledwi stricu

Posledwi pozdrav strikanu

Miloradu Todorovi}u

50737

3

dnevnik

Posledwi pozdrav bratu

Bio si vi{e od kom{ije - brat, prijateq i drugi roditeq. Po~ivaj u miru pored mog Sre}ka. Hvala za sve.

Miloradu Todorovi}u od brata Ile sa porodicom.

Sowa Mari} sa decom. 50758

50734

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, |edi i tastu

50749

Posledwi pozdrav

50743

Miloradu Todorovi}u

Posledwi pozdrav bratu

Bu~anski Etelka od: brata Bogdana i snaje Mire sa porodicom. Sahrana je u ponedeqak, 9. 4. 2012. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Esadu Ibrahimagi}u 2011 - 2012. Volimo te i zauvek }emo te se s tugom se}ati.

O`alo{}ena porodica Bu~anski.

50744

Miloradu Todorovi}u

Milorad Todorovi}

od: brata ^ede Todorovi}a sa porodicom.

Posledwi pozdrav najboqem tati na svetu od wegove Gage - Brankice.

50759

50748

POMEN

Miloradu Todorovi}u

8. 4. 2002 - 8. 4. 2012. mojoj supruzi, sestri i tetki.

od sestara: Rose, Nevenke, Zage i Ike sa porodicama.

Tvoji najmiliji. 50721

GODI[WI POMEN obele`avamo 9. aprila.

50704

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj kom{inici

Dragom ~oveku i prijatequ

Posledwi pozdrav bratu

POMEN

50745

9. 4. 2007 - 9. 4. 2012.

Gordana \or|evi}

Georgije Stevan Kruni} iz Kru{edola

Milici Xuwa

S po{tovawem i qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

Uvek }e{ biti u na{im srcima. Tvoja tetka Lela sa porodicom. 50679

Miloradu Todorovi}u

Miloradu Todorovi}u

Marko ^elar

Goran i Mila.

Tvoja Mira, seja i porodica ^elar.

50709

50428

neizmerno u~iweno. od sestre Mi{e sa porodicom.

50747

hvala

za

sve

Jo{ uvek u na{im mislima, tvoji: suprug Draga, sestra Milu{ka i porodica Jakovqevi}.

Miroslav Laki} sa porodicom. 50746

50549


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 77. godini napustio na{ voqeni

1

nedeqa8.april2012.

3

29

POMEN

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog i voqenog brata, ujaka i {ogora

JEDNOGODI[NJI POMEN na{oj

@arko Teofanovi}

Bude Stipi} dipl. ekonomista Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 9. aprila 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Zoran, snaja Marijana i unuci Nemawa i Bojan. 50698

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Vinki Veselinovi} ro|. Mate{kovi}

Mnogo dobrote je oti{lo sa tobom, tuga traje... Hvala za nesebi~nu ljubav koju si nam pru`ila.

S ljubavlju tvoji: Mara i Erika sa porodicom.

Uro{a Miri}a ^iko{a 1954 - 2012. iz ^uruga

DESET GODINA tu`nog se}awa na dragog sina

50730

POMEN O`alo{}ena sestra Kajka sa porodicom.

Sahrana je danas, 8. 4. 2012. godine, u 14 ~asova, u ^urugu.

50443

Budi Stipi}u

19 godina nisi sa nama, qubav ostaje ve~na. Praznina u na{im srcima je te{ka i bolna. Porodice: Teofanovi} i Pudar.

50754

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Vladimir Juri} od: }erke Qiqane i unuka Stefana.

8. 4. 2002 - 8. 4. 2012.

50694

Ne postoje re~i koje bi mogle iskazati svu moju tugu ovih deset godina.

Pro{lo je ~etrdeset dana od kada se na{ voqeni

Uro{u

3

Vladimira Juri}a 8. 4. 2002 - 8. 4. 2012.

Mama. od: Bube, Ace i porodice Jeli}.

50576

Zauvek }e{ ostati u mislima, srcu i nezaboravqen.

Goran V. Batakovi}

50755

Danas, 8. 4. 2012. godine navr{ava se pet godina od kako nije sa nama na{ voqeni i nikad zaboravqeni

3

Moj voqeni suprug

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom ocu, svekru, tastu i dedi

Otac Filip.

zauvek preselio u Carstvo nebesko. Wegovi najmiliji.

@arko ^e~uk

50473 50731

POMEN

Voqenom ocu.

Mihajlo Pu{ka{ i tri godine i sedam meseci od kako nije sa nama na{ voqeni i nikad zaboravqeni

Milo{ ^e~uk Viktorija Li~ina

Goran V. Batakovi}

2001 - 2012.

Vreme prolazi, se}awe na tebe ostaje u mom srcu. Tvoj sin Nemawa.

Prolaze dani, prolaze godine, vreme rane ne bri{e, a ti nam nedostaje{ sve vi{e i vi{e.

preminuo je 7. 4. 2012. godine, u 69. godini.

Du{anu Mihajlovu

Opra{tam se od tebe sa velikom tugom i bolom. Sahrana je 8. 4. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u \ur|evu, iz Kapele.

obele`i}emo danas, 8. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Uspomenu na Vas i tugu za vama ~uvaju va{i najmiliji. O`alo{}ena supruga Marija.

Po~ivaj u miru.

S tugom i zahvalno{}u tvoji najmiliji: sin Goran i }erka Gordana sa porodicama.

Tvoji najmiliji. 50474 50662

POMEN

Posledwi stricu

POMEN

Dra`en Miqevi} 12. 4. 2002 - 12. 4. 2012. Nema tih godina i vremena koje mo`e tebe da izbri{e iz na{ih se}awa. Neka te An|eli ~uvaju, nikada te ne}emo zaboraviti.

pozdrav

dragom

50643

50716

50757

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav dragom tati

Posledwi pozdrav dragom tati

Mihajlu Pu{ka{u

Mihajlu Pu{ka{u

Mihajlu Pu{ka{u

Dra`en Miqevi} 12. 4. 2002 - 12. 4. 2012. Nikada ne}e{ saznati kako je te{ko `iveti bez tebe, svuda te tra`iti, a nigde te na}i.

Mihajlu Pu{ka{u Neka po~iva u miru.

Tvoji najmiliji: Du{ka, Dajana, Jadranka, porodice: Peri} i Mi}unovi}.

Tvoji najmiliji: majka Borka, otac Du{an, brat Zoran, snaja Milica i bratanci Igor i Zorana.

od: Febrone, Janka, Slavice sa porodicom.

50501

50502

50733

od: }erke Sawe, zeta Dragana i unuka Deje i Marka.

od: }erke Tawe, zeta Ne|e i unuke Andree.

50718

50719

Kuma Nata sa decom.

50717


07.00 08.00 08.05 08.35 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00

Верски недељник Вести Цртани филм Острво Црног гусара Све о животињама Кад зазвони Знање имање Вести Еко Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом

Ток шок Марина Буљовчић и Ивана Нађ уводе вас у свет најшокантнијих занимљивости из света забаве, спорта, дизајна, живота и здравља. У овој емисији говоримо о деци у спорту, анорексији као савременој болести, агенцији за изнајмљивање мужа, и женама возачима. Гости у у емисији су дугогодишњи чувени лекар фудбалске репрезентације Југославије Владимир Галетић и његов син доктор јуниорског тима ФК „Војводина“ Горан Галетић. (РТВ 1, 16.00)

15.05 15.30 16.00 17.00 17.25 17.55 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.40 23.10 00.00 00.50 02.20 02.45

tv program

nedeqa8.april2012.

Здраво живо Чари риболова Ток шок ТВ Дневник Све(т) око нас 1001 ноћ, филм 2. део ТВ Дневник Климатски ратови Ускршње посланице црквених великодостојника Војвођански дневник Први пут на гласање Спортска хроника Грување Ускршње посланице црквених великодостојника 1001 ноћ, филм 2.део Све(т) око нас Нови таблоид НС

06.00 09.00 09.30 11.00 13.45 14.30 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.15 00.45

Музичко свитање Портрет привредника Ноге на пут Више од откоса Арт бокс Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Тема недеље Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 12.35 12.51

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Дневник Тенис-Дејвис куп: Чешка-Србија, пренос Програм зависи од преноса тениских мечева 16.01 Бела лађа 17.15 Мој херој 17.45 Луд, збуњен, нормалан 18.23 Сасвим природно 18.57 Слагалица 19.30 Дневник 20.11 Плави воз 21.00 Телетон 23.00 Вести 23.03 Достојевски 00.05 Дневник 00.24 Егзит 01.56 Тенис-Дејвис куп: Чешка-Србија 02.00 Вести(03.00,04.00,05.00) 02.04 Тенис-Дејвис куп: Чешка-Србија 05.03 Плави воз 05.48 Верски календар

06.30 Серија 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Концерт „Музички мириси медитерана” 09.35 Човек лав 10.00 Серија 11.00 Грофица од Костиљонеа 12.00 Најбољи лек 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Дама са камелијама 15.00 Храна и вино

Храна и вино 15.45 16.00 16.05 17.00 17.05 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00

Неон сити Вести Серија Вести Грофица од Кастиљонеа Вреле гуме Све што желим Објектив Човек лав Ево нас код вас Серија Објектив Седам НС дана Дама са камелијама

07.15 09.30 09.45 11.30 13.15 13.45 14.00 14.30

Клупске ТВ Вести НБА: Мајами – Мемфис Руска лига: ЦСКА – Анжи Премијер лига, Магазин НБА уживо Премијер лига, Голови Премијер лига: Манчестер јунајтед – КПР НБА уживо Премијер лига: Арсенал – Манчестер Сити НБА: Њујорк – Чикаго Холандски куп финале: ПСВ – Хераклес Дејвис куп 1/4 Финале: Француска – УСА

16.30 17.00 19.00 21.30 23.30

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

Ове недеље емисија САТ наставља причу о обуци возача, али овога пута реч је о мотоциклистима. Сазнаћете како се и где, и без нових прописа, мотоциклисти у Србији обучавају на савремен начин. Са гостима из Агенције за безбедност саобраћаја и Мото савеза Србије, емисија ће одговорити на питања колико је садашња обука добра и како је побољшати, али и због чега мотоциклисти страдају. Уредник и водитељ је Мирко Алвировић. (РТС 2, 15.00)

19.00 19.46 19.52 20.06 20.55

Александра Накова

Повратак у цивилизацију Борука је избацила згодну македонку Александру Накову. Доста им је било њеног ленчарења и пренемагања. Ава је била најгласнија у осуди младе Александре на Племенском савету али ни македонка није остала дужна својој саплеменици.... (Прва, 20.00) 04.00 06.45 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 19.00 19.15 20.00 21.00 23.15 01.30 02.30

Дођи на вечеру Домаћин Жене Галилео Филм: Агент Коди Бенкс Сурвајвер Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Квиз: Савршен минут Вести Аси Повратак у цивилизацију Филм: Директан контакт Филм: Убиство у Белој кући Кобра Став Србије

Музика за добро јутро Амен адјес(ми данас) Датум Верски календар Време одлуке

05.25 07.30 09.40 10.10 11.00 11.35 14.30 16.00 16.35 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.45 02.45 04.15 05.45

Заувјек сусједи Добра земља Топшоп Пулс нације Вести Б92 Два и по мушкарца Интернат Вести Ночни ТВ пројекат Вести Б92 Наша мала клиника СФРЈ за почетнике Утисак недеље Вести Б92 Спартак, крв и песак Инспектор Валандер Филм: Прашки дует Укључење у Б92 Инфо

САТ: Нови начин обуке мотоциклиста

08.00 08.59 09.24 09.27 09.42 10.01 10.29 11.00 12.00 12.24 13.02 13.30 14.00 14.20 14.30 15.00 16.04 17.00 17.25

(Новосадска ТВ, 15.00) 06.30 Кухињица-мађ. 07.30 Српски екран, информативна емисија МТВ-а 08.00 Агро мозаик 08.30 Спортска Војводина 09.00 Франк Рива 09.50 ЗДИ Мини Тини шоу 10.20 Ми растемо - пролећни празници (слов) 11.00 Духовка (слов) 11.30 Емисија (слов) 11.55 Урби ет Орби-традиционални говор папе Бенедикта XVI пренос са Трга Св. Петра (мађ) 12.30 ТВ Магазин (рум) 13.30 Бразда (мађ) 14.00 Заједно 14.30 Светлост 15.00 Недељни магазин (ром) 16.00 Изравно (хрв) 16.30 Свјетионик (хрв) 17.00 Украјинска панорама 17.30 Спектар (буњ) 18.00 Македонско сонце 18.30 Урбана џунгла (мађ) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Реформатско ускршње богослужење (мађ) 20.00 ТВ Магазин (рус) 21.00 Телеклуб (рум) 22.30 ТВ Спорт (мађ) 23.00 Први пут на гласање 23.00 Франк Рива 00.00 ТВ Продаја

06.02 07.00 07.29 07.35 07.45

22.50 23.39 00.07 01.40

06.00 06.30 07.45 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Дозволите.. У фраголанији Бернард Поштар Пат Шумска школа Под отвореним небом Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Датум Траг у простору Амен ађес Српски источници Верски календар Магазин Лиге шампиона Сат Биографије Магазин Лиге шампиона Рукомет-Квалификације за ЛОИ: Алжир-Србија, пренос Звонко Богдан Датум Верски календар Научни кафе Кошарка-Суперлига: Партизан-Црвена звезда, пренос Јелен топ десет Викенд Евронет Рукомет-Квалификације за ЛОИ: Алжир-Србија Кошарка-Суперлига: Партизан-Црвена звезда

ВОА Маратон Универзум Филм: Храбре жене Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Улови трофеј Здравље и Ви Вести Слике живота Милица на квадрат Филм: Све што имаш Вести Слике живота Универзум Списак мојих бивших Филм: Сувишни извештај Филм: Мачији зов Филм: Све што имаш Списак мојих бивших

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

dnevnik

c m y

30

Оља Црногорац

Љубавни сигнали Ољи Црногорац у проналажењу сродних душа, поред астролога Златка Златковића и нумеролога Данијеле Манојловић, помаже Јеллена! (Хепи, 21.30) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00

Оља Бећковић

Утисак недеље Какав нам председник треба? У наставку, ове недеље изборне кампање анализирају: Србијанка Турајлић, професорка Београдског универзитета у пензији, Соња Лихт, председница Фонда за политичку изузетност, Теофил Панчић, колумниста „Дневника”. Ауторка је Оља Бећковић. (Б92, 21.00)

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 03.30

11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 16.40 17.55 18.30 19.00 21.30 23.00 02.45

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мега минималас Меда Чарли Телешоп Барби – Прича о сирени, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Серија Телешоп Телемастер Моја Србија Филм Љубавни сигнали Филм Матрјошки

Добро јутро Филм: Луд за пиштољем Шопингхоличарке Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Филм: Специјално васпитање Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине, У рингу Филм: Параноја Филм: Тихи плач Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм


dnevnik

nedeqa8.april2012.

IZBORIZSATELITSKOGPROGRAMA

FEQTON

16

31

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л.н.ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски 08.10 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Великипројекти Грађевинскеинтервенције луксузнидом Четиривенчања-америка л.а.Инк Богатамлада,сиромашна млада нYИнк нисамзналадасамтрудна највећигубитник Пацијентисанеобичним здравственимпроблемима Згоднијаодћерке мојдечко,ратнихерој л.а.Инк највећигубитник

22.00 23.00 01.00

Библијске загонетке Древни доктори у потрази за Хајдном Завера на острву устика скривени светови:подземни Рим Заборављени начини исхране Годар,маде ин уса Библијске загонетке Живо оружје мвалиму –наслеђе Џулијуса Камбаражеа нијере Историја расизма Жута кућа Животиње које су ушле у историју Ко си заправо ти? Библијске загонетке Живо оружје

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

старлаијахачидрагуља ЗвонарБогородичинецркве Херкулес Збогом20.век БатлерБоб Дишидубоко Клементин назмајевомпуту 11.14 Еротскифилм Еротскифилм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30

Дишидубоко саша саопштава својим родитељимадасесасвојим дечкомстефаномселиуКанаду.Теистевечерисашаи стефан доживљавају саобраћајну несрећу. саша се буди у болници где сусреће стефанову шармантну и паметнусеструлану... улоге: Мира Фурлан, Ана Франић,ЈеленаЂокић Режија: Драган Маринковић (Синеманија,16.00)

07.13 Златнакинотека:соломони краљицаодсабе,филм 10.00 ускрс:мисаизсплитске катедрале,пренос 11.55 Рим:урбиеторби,пренос 12.35 Дневник 13.07 Плодовиземље 14.00 недељомудва 15.10 нимнаострвумаште,филм 17.15 миридобро 17.51 Баштованка 18.21 лепомнашом 19.30 Дневник 20.10 свеу7!,квиз 21.04 ДаунтаунЕби 22.05 Дневник3 22.31 Библија:светиПавле 00.01 недељомудва 01.10 нимнаострвумаште,филм 02.34 скицазаортрет

07.40мојиџепниљубимци 08.55Бен10 09.15марлејија,филм 11.20Попустнаколичину,филм 13.05Двабрата,филм 15.00Хроникеспидервик,филм 16.40Љубавјенаселу 17.40Куварипо 17.45Ексклузиввикенд 18.30РТлДанас 19.10Галилео 20.00Шерлок2,филм 21.30Љубавјенаселу 22.30сурвајвер:Повратаку цивилизацију 23.30ЦсИмајами 01.10лажљивац,филм 02.35РТлДанас 03.10Дискавери

лажљивац

ЏодиФостер

нимна острвумаште нимРусоживинасвомотстрвуоткадзназасебе.обожавасвогоцаЏека,биолога, који зна све. најдражи јој је писацалексРовер,којапише узбудљиве романе о својим пустоловинамаскрајанакрај светаиничегасенебоји... улоге:  Ебигејл Бреслин, Џоди Фостер, Џералд Батлер Режија:ЏениферФлекет (ХРТ1,15.10)

13.12 14.00 15.02 15.30 17.45 19.35 20.00 23.45 01.16 01.41

06.00 Гомила аматера 07.40 упознаћешвисоког,црног мушкарца 09.20 Васпитање за почетнике 09.45 аутомобили 2 11.30 секретаријат 13.35 Зубићвила 15.15 Други живот 17.25 Холивуд на снимању 17.55 аутомобили 2 19.40 Васпитање за почетнике 20.05 Хари Потер и реликвије смрти 1 22.30 Љубав на даљину 00.10 Игра престола 01.10 спартак: освета 02.05 28дана касније 03.55 Ракетни трио 05.30 Холивуд на снимању

Видовњак Филм: ајкула3 Филм:Великопространство убистваумидсамеру мистеријеХејвена Дализнатекосте? Браћаисестре Дображена Краљевскиболесници

Флечер је опседнут својом адвокатском каријером. Читав живот је посветио смишљању начина на које може да искриви истину тако да њему одговара. Избегавање истине чак је  пресудило и бракуукојемјебиосодри... улоге: Џим Кери, Мојра Тирни, Џустин Купер, Кери Елвс,ЏениферТили Режија:ТомШедијак (РТЛ,01.10)

08.52 09.24 09.52 10.15 11.05

МираФурлан

08.00 13.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

малаТВ Веселетројке Хамтаро мерлин Филмски матине:Река сећања Шкриња Док.филм магазинлигепрвака Тенис,Дејвискуп:аргентинаХрватска,пренос Вараждин:Рукомет, квалификацијезаоИ(м): Хрватска-Исланд,пренос музика,музика... Циклусфилмскогспектакла: Десетзаповести,филм Филмскибутик:Затвореник, филм Гаража ноћнимузичкипрограм

07.00 Хистерија:ПричаогрупиДеф лепард 08.30 Братскаљубав 10.00 необичанпар:Поново заједно 11.30 адвокатсаплаже 13.00 сувишнипртљаг 15.00 одбеглећерке 16.30 Песмаизсрца 18.00 састанакнаслепо 20.00 Двестогодишњичовек 22.00 сањаласамафрику 00.00 Допросјачкогштапа 01.30 Тајнадавања

04.00 Бени и Џун 06.00 Елмове авантуре у земљи гунђања 08.00 лох нес 10.00 нел 12.00 соколови 14.00 Кадилак мен 16.00 непогрешиви пријатељ 18.00 удата за мафију 20.00 Пеги су се удаје 22.00 Бени и Џун 00.00 Проблем са клинкама 02.00 Зеротика

МојраТирни

Nepodno{qivalako}a pariskog`ivqewa utovawedoParizatrajalojepunih11da- Ubrzosezbiodoga|ajkojisubiografi~estoisna.Velikinedostatakkojije1857.prona- ticali. Tolstoj je prisustvovao javnom pogubqelazio u francuskom nacionalnom menta- wu Fransoa Ri{ea, ~ovjeka kojeg su zbog gnusnih litetu bila je „lako}a `ivqewa, ta{tina, neo- zlo~ina osudili na smrt. Zapisao je u dnevnik: zbiqnost, povr{nost, tj, duh koji u`iva u spoq- „Kadvidimkakoseglavaodvajaodtrupaipadau nomsjaju,aodbacujedubinu”.Aliiutoj„lako}i” ko{aru,shvatam,nerazumom,ve}~itavimsvojim uo~avaojedru{tvenuslobodu,okojojRusi,kakoje bi}em, da ne postoji nijedna teorija o racionalpisao, „nemaju pojma”. To zvu~i veoma neobi~no, nojvrednostipostoje}egporetkaiprogresakoja jerjeParizokojemjegovoriotajodu{evqenipo- bimogladaopravdatakavpostupak.” setilac bio centar Drugog carstva. Ali za Rusa Prenagqenjezakqu~akdajeuTolstojevojsveodraslogpodvla{}uNikolajaI,atmosferaPari- sti nastupio pravi obrt, koji ga je podstakao da zaNapoleonaIII,trebalo prosto pobjegne iz Parije da bude mnogo opu{teza, kako u tom gradu be{nije.Ustvari,Tolstojje ~a{}amo`danebividio u`ivaouParizukao{to jo{ neko pogubqewe. to~ineprolaznigosti. Istina je ipak mnogo jedVi|ao se pre svega sa nostavnija. Tolstojeva zemqacima,pai„dragim” mu{i~avost dobro je poTurgewevom. ^ovek koga znata,auztojenovacbrzo jeTolstojsreouFrancutro{io. Gubio je na kocskoj bio je tu`an, boleki, jer je bilo i previ{e stan, „neverovatno slab”. prilikazakocku. Turgewev je primetio da Osim toga, prehladio jewegovprijateqpostao seiodlu~iojedakrenena „{armantan i iskren” i put, smatraju}i da }e mu tim se promenama radovazduh u [vajcarskoj vivao„poputstaredadiqe”. {eprijati.Oprostioses Ali ~etvrtog su se dana Turgewevom na dirqiv posva|ali. U Parizu je na~in: „Napu{taju}i ga, bilo mnogo Rusa, pa je plakao sam, iako ne znam Tolstojbiodraggostmeta~nozbog~ega.Mnogoga |u aristokratama. Posevolim.Onjeodmenestvotio je izme|u ostalog rio drugog ~oveka, a to i U Parizu se dru`io sa zemqacima Dom invalida i qutito daqe~ini.” i “pristupa~nim” damama pisao:„Odavawetolikih U [vacarskoj je ostao po~astijednomzlotvorujegrozno!”Isamiinva- tri i po meseca. Nakon desetak dana u @enevi lidisugarazdra`ivali:„Tistarivojnicisu`i- oti{ao je u Klarans, u isto selo gde je boravila votiwedresiranedagrizu.Trebalobiihjeosta- „RusoovaJulija”.SpomennaRusoakodwegajebuvitidaskapajuodgladi.Izgubilisunoge,ba{do- dioduboka~uvstvasli~naose}awimahodo~asnibro.” kakojipohodisvetamjesta.Jer,Tolstojjejo{kao AzaruRusijinijebiloratnihvojnihinvali- petnaestogodi{wak, na lan~i}u oko vrata, kao da?MaweoddvijegodinenakonSevastopoqaTol- amajliju, nosio sliku @an-@aka Rusoa, skrivenu stojjejo{uvekbiovelikizagovornikmira!Ot- ispod ko{uqe! Dakle, jo{ tad je instinktivno kudsadnajednomtajizlivbesa znao ko mu je svetac za{titu Francuskoj? Je li to zato nik. Prostitutkesugai {to je Napoleon za Tolstoja, [vajcarskagajeupo~etku sabla`wavaleiprivla~ile odu{evqavala, ali je ipak baremtogdana,imaolikne~eg stra{nog, a ne velikog vojskoprimetioda„suvi{enaru{a-zvaoihje„besramnim vo|e? va prirodu radi udobnosti Pari`ankama”.Ponekadbi Iako je izvrsno vladao Moturista”. Tad je upravo napudugoprationeku`enuna lijerovimjezikom,aofrancunio30godina.Iakojeve}bio uliciapotomzastajao, skojkwi`evnostitolikomnopoznatiuspe{ankwi`evnik, „ostaju}i~vrst”. goznaodabimunatomemogla jo{uvijeknijeznaonikoje, pozavi|eti ve}ina Francuza, ni{taje,ni~emutrebadase ^estobi,ipak,podlegao Tolstoj je sebe smatrao neznaposveti u `ivotu. Srda~ni i `eqiioti{aosnekom licom. Svako prije podne, odvispreni Turgewev mu je pimahpo{tobiseprobudio,prisao: „Idite sopstvenim pumaojejednogzadrugimdvojicu tem.” profesora koji su mu dr`ali pouku iz italijanU[vajcarskojseTolstoj,kaoiuParizu,sreo skogiengleskog,jerplaniraodaputuje.Tokomda- snekimRusima:presvihsdvero|ake,tetkeubo~najepratiopredavawanaSorboni,i{aonaauk- nojliniji,groficamaJelisavetomiAleksandricijeitrkekowa,auve~enabal,upozori{teka- nomTolstoj.Onesuod1846.bilepratiqevelike fanesmuzikom,kaoiucirkuse.Odlaziojeiuka- vojvotkiweMarije,k}ericaraNikolajai`ivebaree,gdeje„piosasvimsam”,nakon~egabiseu le na Dvoru. Starija, Jelisaveta, uveliko je pretri ujutro vra}ao ku}i pe{ice, ophrvan „lo{im valila40.aAleksandrinaimala39godina.Smamislima”. To, zapravo, zna~i nezasi}enih ~ula. traju}ikakosupremladedabiihzvao„tetkama”, „Pohotajestra{nastvar”.Prostitutkesugaisa- dosetiosedaihzove„bakama”,misle}ida}eprebla`wavaleiprivla~ile.Onihjezvao„besram- terivawemiironijomizbrisatitunezgodnuraznimPari`ankama”.Ponekadbidugoprationeku likuugodinama.Ipak,izme|uAleksandrininei `enu na ulici, potom bi zastajao, „ostaju}i bratanca uspostavilo se prijateqstvo i nagove~vrst”, kako je govorio. Nekad bi ipak podlegao {tavalo qubav, pa je samo od Tolstoja zavisilo `eqi,nakon~egajezapisivao:„Oti{aosamsjed- ho}e li krenuti daqe. ^ini se da je opet po~eo nom`enom.” razmi{qatiobraku,alije,u`asnut,brzoustukMada je u Parizu boravio Tolstojev brat Ser- nuo: gej,retkosusevi|ali(„Tolikoserazlikujemopo „Stra{nojekakosebrzozaqubqujem!Ah!Kad odgojudanemo`emonistanovatizajedno”). biAleksandrinaimala17godinamawe!”

P

КњигуВладимираФедоровског„РоманоТолсТоју”, издавача„академскакњига” (Пашићева6/III,новисад),можетенаручитипутемтелефона021/4724–924,6671–610 и063/521–179илии-мејла:akademskaknjiga@neobee.netiwww.akademskaknjiga.com 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривањемитова уделићусекунде Врхунскоградитељство Дрвосечеизмочваре Прљавипослови опасанлов Разоткривањемитова Градмотора Петабрзина моћнибродови Пограничнаполиција Чудовиштаизреке Водичизбезизлазних ситуација Пецањеголимрукама Човек,жена,дивљина Повраћајавиона Чудодасамжив Изгубљенирај Пограничнаполиција

08.30 09.00 11.00 13.00 17.00 19.00 20.45 22.15 22.45 23.45 00.45

Рели Бициклизам Бициклизам Бициклизам Карлинг Тенис сви спортови сви спортови Бициклизам Бициклизам Тенис

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik”. " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{tare­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar \ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{an Vlaovi} (480-6802). Ure|ujeredakcijskikolegijum: Nada Vujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),Dejan Uro{evi} (ekonomija480-6859), Petar Tomi} (desk,no}niurednik480-6819),Vlada @ivkovi} (novosadskahronika,421-674,faks6621-831),Nina Popov-Briza (kultura480-6881),Svetlana Markovi} (vojvo|anskahronika480-6837), Vesna Savi} (svet480-6885),\or|e Pisarev (dru{tvo480-6815),Mi{ko Lazovi} (reporta`eifeqton480-6857), Branislav Puno{evac (sport480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), Ivana Vujanov (revijalnaizdawa480-6822),Filip Baki} (foto480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), Nedeqka Klincov (tehni~kiurednici480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`baprodaje480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasnisektor480-68-68),Filip Gligorovi} (Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Forum”NoviSad @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

nedeqa8.april2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Недеља је леп дан за одмор и уживањесдрагимбићима.Схватитетотакоипокажитесвојукреативност практично, на делу. Трошите новац на шопинг и много разноразнихствари.Подршкаизсенке.

BLIZANCI 21.5-21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

8.april2012.

Ускладитесепрвосамисасобом па тек онда с другима. Враћате се неким ранијим циљевима чије решавањејеутоку.Маколикодугода траје, нећете се смирити док то не приведетекрају.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Љубавни проблеми и динамика васангажујуналичномплануивишеноштојенеопходно.Неразмишљатемного обилочемувећделујете по инерцији и помало острашћено.Опаснеигре.

Месецједанасисутрауводеном знакуШкорпије, штовасупућујена вољену особу и страсне изазове. Спремни сте и да ризикујете ако треба.Небитребалојерсугубици извесни.Заводљивост.

Пажљивоодмеритеипроцените, пре но што нешто предузмете. Финансијска ситуација још увек није најбоља, штојеразлогвишедарадите и зарадите, али по принципу: коракнапред, назаддва.

Изузетностевредниирадни, чак ивикендом.Штарећианепретерати? Немојте се коннцентрисати само на једну ствар или посао већ проширите лепезу интересовања и активности.Барнедељом.

NenaRadaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Поновосевраћатеособикојавам покреће адреналин и хормоне. Да лијетодоброилинезависиодтогакакоћетесепоставити.Нитисувише озбиљно, нити неозбиљно. Пронађитезлатнусрединуусвему. Нисте склони претеривању већ полако и сигурно формирате своје благо, своједобитке, којисевременомјошвишеувећавају.Будитепаметни и стрпљиви, радите све по законуијавно, званично. Викендјевремекојеможетеквалитетно провести са члановима свог домаћинства, с укућанима и широмродбином.Наравнодасеод васочекујекомплетнаорганизација иподршка.Љубав.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Окрените се себи и својим приоритетима.Иматедовољновремена имогућностидарадитенасебиида испланирате будуће активности и свеоноштотребадаследиунареднимраднимданима.Рутина.

Времелети, авибисте даполетитенебуподоблаке.Недрже васни место ни време, што је позитиван показатељ да сте живи и живахни. Узтоиоригинални.Дакле, осликајтесвојеплатноведримбојама.

Лето само што није, мирис мора је у ноздрвама па на време планирајтесвојелетовање.Удобримсте односима с родбином, са суседима и пријатељима, чак и с иностранством.Проширитесвојевидике.s

TRI^-TRA^

НајбољајеЖизел V REMENSKA

PROGNOZA

Захлађење

Vojvodina Novi Sad

8

Subotica

9

Sombor

9

Kikinda

9

Vrbas

8

B. Palanka

8

Zreњanin

8

S. Mitrovica

9

Ruma

9

Panчevo

9

Vrшac

8

Srbija Beograd

9

Kragujevac

10

K. Mitrovica 12 Niш

11

Evropa Madrid

NOVI SAD: Zahla|ewe sa ki{om pre podne, a popodne prestanak padavina. Vetar umeren do poja~an severni i severozapadni. Pritsak ispod normaRim le. Jutarwa temperatura oko 8, {to }e biti i maksimalna, a minimalna uveLondon ~e oko 3 stepena. VOJVODINA: Zahla|ewe sa ki{om pre podne, a popodne prestanak padaCirih vina i delimi~no razvedravawe, najpre na severu Vojvodine. Vetar umeren do Berlin poja~an severni i severozapadni. Pritsak ispod normale. Jutarwe temperature od 6 do 9 stepeni, {to }e biti i maksimalne, a minimalne temperature Beч uve~e od 2 do 4. SRBIJA: Ja~e zahla|ewe sa ki{om u svim krajevima, a na planinama sa Varшava snegom. Krajem dana }e ponegde i u ni`im predelima biti susne`ice i vlaKijev `nog snega. Vetar umeren do poja~an severni i severozapadni. Pritsak ispod normale. Jutarwe temperature od 6 do 10, maksimalne od 7 do 12, u Timo~koj Moskva Krajini do 14 stepeni, a minimalne temperature uve~e od 2 do 5. Oslo PrognozazaSrbijuunarednimdanima: U ponedeqak hladno uz razvedravawe, a na jugu Srbije ponegde sa susne`icom ujutru. Na severu ujutru slab St. Peterburg mraz. U utorak ujutru slab mraz u ve}ini predela, a zatim toplije. U sredu toAtina plo uz umeren jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu poja~an. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Hroni~ni bolesnici mogu imati poja~ane tegobe, pa je potrebno da se striktno pridr`avaju saveta lekara. Glavoboqa, razdra`qivost i bolovi u mi{i}ima mogu}e su meteoropatske reakcije. Preporu~uje se adekvatno odevawe usled hladnog i vetrovitog vremena, kao i dodatni oprez u saobra}aju.

20

Поредтогаштојемеђутринајбогатије манекенкенасвету,лепаБразилкаЖизел Бундшен јесадапроглашенаинајбољом манекенкомсвета. Магазин „Тајм” недавно је споровео истраживање и објавио листу најутицајнијихљудиизсветамоде,анапрвомместу,кадасупитањуманекенке,нашласе Жизел.Приовомизбору„Тајм” јеузеоу обзирсверелевантнеличностиизмодне индустријејошод1923.године,аБразилкајеуспеласведаихпретекне. „Осим тога што је један од најангажованијихмоделаиштојејошод2004. године,најплаћенијаманекенкасвета,Жизелјеиуспешнапословнаженакојаима сопствени приватни бизнис”, наводи магазин. Бразилскалепотицапоседујекозметичку компанију, ланац хотела у родној земљи, линију сандала названу „Ипанема” попознатојбразилскојплажи,ијошмноготога.Акадајеманекенствоупитању, Жизелјесамоу2010.годиниодкампања, ревија и уговора инкасирала 45 милона долара.

17 14 10 7 7 5

VIC DANA КажеПерицамами: -Мама,мама,татајеопетпијан! -Какознаш? -Енога,опетбријеогледало!

11 7 6 0 21

Pariz

13

Minhen

6

Budimpeшta

9

Stokholm

5

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

227 (-21)

Slankamen

302 (-5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

293 (-20)

Zemun

344 (-5)

Bogojevo

256 (-17)

Panчevo

352 (-6)

Smederevo

498 (-6)

Baч. Palanka 265 (-10) Novi Sad

258 (-8)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

232 (-4)

S. Mitrovica

223 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

280 (-4)

Beograd

292 (-4)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

302 (-4)

NERA

Hetin

116 (10)

TISA

40 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

100 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 8.april 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you