Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 8. APRIL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22682 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POD SUMWOM DA JE PRONEVERILA PARE IZ SOPSTVENOG FONDA ZA BORBU PROTIV RAKA DOJKE

Uhap{ena Katarina Rebra~a zbog kra|e 37 miliona str. 13

NASLOVI

MASOVNA I JEFTINA STANOGRADWA U SRBIJI SVE IZVESNIJA

Politika

Novosadski stanovi kre}u s Jugovi}eva

3 Vojvodinu ipak ~ekaju vanredni izbori?

Ekonomija 4 Doma}i asfalt na autoputu? 5 Od Rusije 200 miliona dolara na 10 godina

Nov~anik 6 Kupce mame prevarama

Novi Sad 8 Kabine na [trandu 10.300 i 12.000 dinara 8 Ispis dece iz vrti}a prazna pretwa

Vojvodina 11 [trajka~i ka`u da nisu lopovi 12 Zasuli E~ku la`nim hiqadarkama

Dru{tvo 14 Tugomir i Veselin ~ekaju sitne darove

Foto: B. Lu~i}

Crna

str. 4

Kada su pre nekoliko dana predstavnici osam banaka s ministrom za prostorno planirawe i `ivotnu sredinu Oliverom Duli}em potpisali ugovore o finansirawu izgradwe jeftinih stanova, koja je najavqena u julu ili avgustu, neverne Tome su ipak shvatile da }e ne{to i biti od davnih obe}awa. Osim proizvo|a~a gra|evinskog materijala i gra|evinske operative, za koje je nastavak stanogradwe spas, najvi{e su se obradovali podstanari pli}eg yepa, koji }e mo}i koliko-toliko jeftinije do}i do krova nad glavom. Veruje se da u Srbiji ima oko pola miliona podstanara, a po re~ima ministra Duli}a, u ovom trenutku postoji zainteresovanost gra|evinske operative za izgradwu oko 500.000 kvadrata stambenog prostora u nekoliko gradova u Srbiji. Da bi se izgradwa ubrzala, gra|evinske kompanije }e mo}i da krenu s poslom ~im dobiju lokacijsku dozvolu, da ne bi gubile vreme dok lokalna samouprava ne odobri svu neophodnu dokumentaciju. Gra|evinska dozvola }e biti neophodna u trenutku prikqu~ewa na infrastrukturu i za zavr{etak zgrade.

MLA\AN DINKI] NAJAVIO IZMENE ZAKONA I PODELU AKCIJA EPS-a

Dogodine besplatne akcije od struje str. 4

Premijera Bala{evi}evog filma 19. aprila u NIS-u Film „Kao rani mraz“ \or|a Bala{evi}a premijerno }e biti prikazan 19. aprila u zgradi NIS-a u Novom Sadu. To je ju~e izjavila Olivera Bala{evi} Radio-televiziji Vojvodine. „Osim filma, proizvedenog po visokim standardima filmske produkcije, publici se pripremaju i mnogobrojna iznena|ewa, kao muzi~ko-scenski performans sa fotografijama koje prate snimawe filma“, najavila je Bala{evi}eva. Olivera Bala{evi} najavquje i premijerne beogradske predstave, u Centru „Sava” 20. i 21. aprila, uz prisustvo svih aktera.

SPORT

„ MR\A I BRKI] UMIRILI SAMURAJE

str. 16 – 20

„ JUVENTUS KUPUJE KA^ARA

„ ZLATAN GOL IN\IJACA

Toplije Najvi{a temperatura 19 °S


POLITIKA

~etvrtak8.april2010.

Ban Ki-mun brine za sever KiM Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki-mun izrazio je zabrinutost zbog nove politike Pri{tine prema severu Kosova i pozvao kosovsku vladu na opreznost. "Zabrinut sam zbog mogu}eg porasta napetosti na severu Kosova ako vlasti u Pri{tini ne budu sprovodile svoju strategiju na transparentan na~in i u dijalogu s lokalnim zajednicama i drugim relevantnim stranama", navodi se u izve{taju Ban Ki-muna pripremqenom za Savet bezbednosti UN. Generalni sekretar je u izve{taju zatra`io od svih strana da usvoje "prakti~ne mere" za pribli`avawe albanske i srpske zajednice na Kosovu. "Dugoro~na stabilnost i razvoj Kosova i regiona zavise od uspe{nosti procesa pomirewa me|u zajednicama", navodi se u dokumentu, u kojem se istovremeno i pozdravio zalagawe za pomirewe, koje je tokom posete severu Kosova u januaru ove godine izneo predsednik Srbije Boris Tadi}. Prvi ~ovek svetske organizacije je upozorio da "osetqiva pitawa" vezana za sever Kosova mogu re{avati „samo na miran na~in i kroz konsultacije i kooridnaciju svih relevantnih strana". U izve{taju se navodi i da misija UN na Kosovu nije bila konsultovana u razradi i primeni nove politike za sever Kosova koju sprska strana vidi kao "provokaciju". Ban Ki-mun je na kraju ponovio da Unmik, ~ija je misija da obezbedi sigurnost, stabilnost i po{tovawe qudskih prava, nastoji da nastavi da obavqa ulogu posrednika izme|u strana kako bi se prona{la re{ewa za prakti~ne probleme, bez re{avawa pitawa statusa.

INTERVJU

PROF. DR DRAGAN SIMI]

Skup ceh unutra{wih srpskih jedna~ina Predsednici SAD i Rusije Barak Obama i Dmitrij Medvedev danas u Pragu potpisuju novi START sporazum o kontroli nukleranog naoru`awa, nakon ~ega }e prvi ~ovek Bele ku}e prirediti radnu ve~eru za {efove 11 dr`ava centralne i isto~ne Evrope. – Bilo bi dobro da je tamo i neko ispred Srbije, a pre svega predsednik Boris Tadi}, i da je u prilici da razgovara sa predsednikom Obamom. Ali nije to jedini sastanak, jedina prilika koju propu{tamo zbog neusagla{enosti i neodre|enosti u spoqnopolitikom nastupu – konastatuje u razgovoru za „Dnevnik“ profesor me|unarodnih odnosa i bezbednosti i direktor Centra za ameri~ke studije FPN-a dr Dragan Simi}. z Obama je u Prag pozvao lidere Slovenije, Bugarske, Rumunije, Estonije, Letonije, Litvanije, Poqske, Slova~ke, ^e{ke i Ma|arske, a sa hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor }e se ~ak i sastati na marginama pra{kih de{avawa? – Taj susret ima mnogo {iri zna~aj. Re~ je o, uslovno, novim ameri~kim saveznicima, zemqama koje su nedavno u{le u EU, ali, {to je jo{ va`nije za SAD, i u NATO. Zbog novih odnosa u svetu SAD izvesne transformaciju svoje spoqne politike obavqa u hodu i ima `equ da pru`i dodatna uveravawa ovim svojim partnerima u postojanost i trajnost ameri~kog savezni{tva. z Da li sa ovakvim Obaminim pozivom sada Hrvatska promovi{e svoju lidersku ulogu u regionu, na koju pledira na{ dr`avni vrh? – Srbiji ne samo po geopoliti~kom polo`aju, po veli~ini i zna~aju pripada mesto lidera, ve} je na{a politi~ka elita, naro~ito predsednik Tadi}, povukla i

neke poteze u posledwih par godina u pogledu ja~awa regionalne saradwe i bezbednosti. Oni su ve} kvalifikovali i na{u zemqu i sebe da mogu da budu da centralna ta~ka Jugoisto~ne Evrope. Me|utim, {teta zbog toga {to imamo jednu nerazumqivu skup{tinsku deklaraciju o vojnoj neutralnosti, kao i zbog politike prema

z Kada mislite da bi moglo do}i do susreta Obame i Tadi}a i kakvi su uop{te sada ameri~ko-srpski odnosi? – Dobri. Za o~ekivati je da se nastavi uzlaznu linija tih odnosa i da u neko skorije vreme do|e do susreta Tadi}a i Obame, bilo u Va{ingtonu ili Beogradu, a koji bi bio u na{em nacionalnom interesu. Od velikog je zna~aja i dana{wa poseta Beogradu zamenika dr`avnog sekretara SAD Xejmsa Stajnberga, koji je izuzetno uticajna li~nost, i formalno i fakti~ki. Izme|u Beograda i Va{ingtona postoji visok nivo razumevawa u mnogim pitawima, osim, naravno, kada je re~ o Kosovu i Metohiji, ali obe strane tra`e prostora za saradwu tamo gde se mo`e. Na poqu vojne saradwe je mnogo u~iweno,

Nu`ni razgovori s Alijansom – Kada je re~ o arhitekturi bezbednosti ovog dela Evrope, Srbija je odlu~uju}i korak ka vojnim integracijama u~inila u doba predhodnog ameri~kog predsednika Xorxa Bu{a. Tada smo primqeni u Partnerstvo za mir, ali ni pribli`no nismo iskoristili mogu}nosti koje pru`a taj, ina~e veoma prostran aran`man sa NATO-om. U svakom slu~aju, bilo bi neophodno da Srbija u sklopu svoje evropske, a ja bih kazao i evroatlantske orijentacije, napreduje u razgovorima s Alijansom – naveo je prof. Simi}. Kosovu i Metohiji, u velikoj meri vezuje ruke takvoj politici, sputava je. Zato Hrvatska preuzima tu lidersku palicu, ali na kratko, jer se nadam da }e na{a politika napraviti potrebne, va`ne korekcije, i da }e Srbija zauzeti mesto koje joj pripada. Naravno, ne treba se ni po svaku cenu boriti za to mesto lidera. Srbija je centralna zemqa regione na razne na~ine i to }e ostati, ali ipak je {teta {to zbog na{ih unutra{wih ograni~ewa ne mo`emo da uberemo jo{ nekakve benefite iz te pozicije.

ali naro~ito u posledwe vreme predwa~i zajedni~ka borba protiv organizovanog kriminala do koje ameri~ka strana veoma dr`i, a mi smo na tom planu napravili dobre korake. Dakle, optimista sam {to se ti~e budu}nosti ameri~ko–srpskih odnosa, iako nas i daqe ko~e na{a neodre|enost i neke predhodne odluke. No, to su jedna~ine unutra{we politike zbog kojih na{a elita na spoqnom planu pla}a veliku cenu. D. Milivojevi}

DNEVNIK

c m y

2

VESTI Kqu~ne teme Kosovo i EU Zamenik ameri~kog dr`avnog sekretara Xejms Stajnberg doputovao je sino} u posetu Beogradu tokom koje }e, kako je saop{teno, srpskim zvani~nicima preneti podr{ku Va{ingtona evropskim aspracijama Srbije, kao i spremnost vlade SAD da sara|uje sa Beogradom na ja~awu stabilnosti u regionu. Prvi saradnik Hilari Klinton }e tako|e ohrabriti srpske vlasti da sara|uje sa Pri{tinom u re{avawu prakti~nih pitawa. "Priznajemo da, kada je re~ o Kosovu, imamo neslagawa, ali i zajedni~ke interese. Razgovara}emo kako da premostimo te razlike. Zna~ajno je da se radi na tome da se ne stvori nestabilost u re-

gionu", istakao je Stajnberg pred dolazak u Beograd.

Tekst doteruju poslani~ke grupe Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da bi Kolegijum parlamenta slede}e sedmice trebalo da usaglasi tekst deklaracije o osudi zlo~ina po~iwenih nad Srbima, koji bi uskoro mogao da se na|e pred poslanicima. Ona je potvrdila da je ~lanovima Kolegijuma, odnosno {efovima poslani~kih grupa, prosledila fotokopije svih deklaracija, koje je Skup{tina ranije usvojila, a imaju veze sa osudom zlo~ina po~iwenih nad Srbima.

REKLI SU

Da~i}: Mo`da produ`imo va`ewe dokumenata Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} zamolio je gra|ane da imaju razumevawa zbog gu`vi prilikom izdavawa novih dokumenata jer MUP nema mogu}nosti da zaposli vi{e qudi na tim poslovima. Da~i} je rekao da se, zbog svega toga, razmatra mogu}nost da se rok za izdavawe li~nih karata, koje moraju da budu zamewene do 2011. godine, produ`i jer se radi o dokumentu koji moraju da poseduju svi punoletni gra|ani. On je dodao da se razmatra i produ`ewe va`ewa starih putnih isprava, pre svega zbog toga {to mnogi gra|ani Srbije u dijaspori nisu zamenili paso{e. Stari, takozvani plavi paso{i, me|utim, i daqe ne}e biti obuhva}eni viznom liberalizacijom.

Filipovski: Potpisi su jasna poruka Vladi Srpska napredna stranka i Nova Srbija preda}e u ponedeqak premijeru Srbije Mirku Cvetkovi}u milion potpisa gra|ana koji `ele vanredne izbore. Potpredsednica NS-a Dubravka Filipovski ocenila je da milion potpisa gra|ana predstavqa jasnu poruku vladaju}oj koaliciji da gra|ani `ele promene. "Nije u redu re}i 'mo`ete da skupite i dva miliona glasova, mi imamo ve}inu u parlamentu'", kazala je Filipovski i dodala da je kriti~na ta~ka postignuta i da to potvr|uju potpisi milion gra|ana. Upitana da li se NS pribli`ava SNS-u a udaqava od DSS-a, Filipovski je rekla da te tri stranke imaju zajedni~ki ciq koji }e ostvariti - vanredne parlamentarne izbore.


POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak8.april2010.

3

ODBOR AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE KAO NEOSNOVANE OCENIO SVE ZAHTEVE ZA DUPLIRAWE FUNKCIJA

Vojvodinu ipak ~ekaju vanredni izbori? Iz Agencije za borbu protiv korupcije najavqeno je da }e protiv svih funkcionera koji su 1. aprila zate~eni da sede u vi{e stolica biti pokrenuti odgovaraju}i postupci. To prakti~no zna~i da }e se na tapetu na}i i poslanici iz Vojvodine, koji su istovremeno i gradona~elnici ili predsednici op{tina. Naime, na ju~era{woj sesiji Odbora Agencije za borbu protiv korupcije usvojeni su tzv. pravni stavovi, prema kojima su funkcioneri sa

To prakti~no zna~i da }e svi zahtevi onih funkcionera koji su do predvi|enog roka od Agencije samo zatra`ili da zadr`e vi{e funkcija – biti odba~eni kao neosnovani. Kako je ju~e predo~ila direktorka Agencije Zorana Markovi}, tom telu je stiglo ukupno 1.813 podnesaka, od kojih je svega desetak obave{tewa funkcionera da su se opredelili za jednu javnu funkciju, dok se mnogo ve}i broj odnosio na zahteve za davawe saglasnosti. Stoga }e, saop{teno je

Posle ostavke nema popravnog Prema pravnom stavu Odbora Agencije, poslanik koji je istovremeno i predsednik op{tine morao je prvo podneti ostavku na neku od tih funkcija, pa tek onda zatra`iti saglasnost da obavqa obe!? To prakti~no zna~i da je, recimo, Milivoj Vrebalov morao da podnese ostavku na mesto pokrajinskog poslanika ukoliko je namerio da zadr`i ~elnu poziciju u op{tini Novi Be~ej. Nije, me|utim, jasno kako bi on posle toga uop{te mogao da zatra`i saglasnost od Agencije da ostane i pokrajinski poslanik, s obzirom na to da je izabran po ve}inskom modelu, dakle „na ime”, pa wegova ostavka u Skup{tini APV automatski proizvodi gubitak mandata i raspisivawe vanrednih pokrajinskih izbora u novobe~ejskoj izbornoj jedinici. vi{e funkcija do 1. aprila morali da se opredele samo za jednu od wih, a da na ostale podnesu ostavke. Tek ako su to uradili, „kandidovali” su se da Agenciji podnesu zahtev za davawe saglasnosti za obavqawe druge javne funkcije.

iz Agencije, protiv tih i svih drugih funkcionera koji se do 1. aprila nisu opredelili za jednu javnu funkciju, biti pokrenuti prekr{ajni postupci. Odbor Agencije je tako|e doneo zakqu~ak i da odredba pokrajin-

Zorana Markovi}

ske skup{tinske odluke o ure|ewu pitawa vezanih za sukob interesa u organima AP Vojvodine, doneta 23. marta 2010, „ne predstavqa propis kojim je funkcioner obavezan da obavqa vi{e javnih funkcija”, te da „ne izuzima odre|enu grupu poslanika pokrajinskog parlamenta da se opredele za samo jednu od funkcija”. Odbor je tako|e ponovio i ranije utvr|en stav da „funkcija narodnog poslanika, poslanika ili odbornika nije spojiva sa funkcijom u izvr{nim organima Republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave” – Pokrajinska administracija je obavila sve pravne radwe i formalizovala svoj stav – {to su

u~inili i weni poslanici – u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima i intencijama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. U odgovaraju}em roku se u{lu i u proceduru za davawe saglasnosti Agencije onim pokrajinskim poslanicima koji su za to dobili i pozitivan odgovor Odbora Skup{tine Vojvodine za administrativna i mandatno-imunitetska pitawa. U svakom slu~aju, tek nakon {to nam zvani~no bude dostavqen stav Agencije, od wega }e zavisiti i naredni koraci pokrajinske administracije – izjavio je za „Dnevnik” {ef poslani~kog kluba ZEV u pokrajinskom parlamentu prof. dr Dragoslav Petrovi}. M. S.

TOMISLAV BOGUNOVI] NAJAVIO ODR@AVAWE SEDNICE ODBORA ZA BEZBEDNOST SLEDE]E SEDMICE

Policija boqe radila dok je bila pokrajinska – Zakaza}u Odbor za bezbednost Skup{tine Vojvodine za slede}u sedmicu, jer ove, zbog obaveza nekolicine poslanika, ne bismo imali kvorum. Taman }emo do tada i pripremiti dokumentaciju koja nam je potrebna za raspravu – izjavio je ju~e za “Dnevnik” predsednik ovog skup{tinskog tela Tomislav Bogunovi}. On je, pri tome, ocenio i da situacija ipak nije toliko alarmantna da bi se hitno sazivao Odbor za bezbednost. – Po mom mi{qewu, ako moramo hitno da sazivamo Odbor za bezbednost zbog slu~aja jednog ko{arka{a, to onda ne poga|a svrhu. Jer, za mene su svi gra|ani isti – rekao je Bogunovi}. – Me|utim, s druge strane je nesporna ~iwenica da se situacija jeste pogor{ala u posledwe vreme, kako u Novom Sadu, tako i u nekim drugim delovima Vojvodine.

Tomislav Bogunovi}

Na{ sagovornik ka`e da je kqu~no u celoj pri~i da se na slede}em zasedawu pokrajinskog Odbora za bezbednost razgovara i o postavqewu na~elnika Policijske uprave Novi Sad.

STRANKE PO^ELE KAMPAWU ZA VANREDNE POKRAJINSKE IZBORE U @ABQU

Crepuqa kandidat SNS

Kandidat SNS na dopunskim izborima u @abqu za poslanika u Skup{tini APV iz te op{tine bi}e Petar Crepuqa. On je ju~e na strana~koj konferenciji za novinare u Novom Sadu rekao da ga je podr`alo 300 bira~a, {to je sto vi{e od neophodnog broja potpisa, i da }e ih uskoro, zajedno s kandidaturom, predati Pokrajinskoj izbornoj komisiji. Kandidat SNS je poru~io gra|anima @abqa da }e se zalagati “za sve za {ta mo`e da se zala`e poslanik Skup{tine Vojvodine”, navode}i da ta op{tina spada u red nerazvijenih, da me|u 20.000 odraslih ima 6.000 nezaposlenih, kao i da ima mnogo problema, poput kanalizacije, koji se mogu re{iti. On je dodao da `abaqski buxet sam nema dovoqno novca i da se zato oslawa na trasfere vi{ih organa vlasti, republi~kih ili pokrajinskih, oceniv{i pri tome da je,

bez obzira na strana~ki sastav tih vlasti ili na partiju iz koje poslanik dolazi, wegov zadatak da se zala`e za svoju op{tinu. Crepuqa je, obra}aju}i se svojim protivkandidatima, najavio fer i korektnu predizbornu kampawu, kakvu o~ekuje i od wih. O sebi je rekao da je ekonomista, o`ewen, s jednim detetom, kao i da je ro|en u @abqu. Trenutno je nezaposlen, a radio je i Turisti~koj organizaciji s kojom je, po wegovim re~ima, u sporu koji nije `eleo da komentari{e. Podsetimo, pokrajinski dopunski izbori u @abqu za tzv. ve}inskog poslanika Skup{tine Vojvodine raspisani su za 9. maj, po{to je krajem pro{le godine poslanik dr Branislav Popov iz DSS-a preminuo. Ako na izborima 9. maja nijedan kandidat ne osvoji ve}insku podr{ku bira~a koji su glasali, drugi krug glasawa bi}e odr`an 23. maja. S. N.

– Da ~ekamo tri meseca da Policijska uprava u glavnom gradu Vojvodine dobije na~elnika, to je neozbiqno. Zato }e i to biti jedna od tema Odbora, uz pri~u o bezbednosnoj situaciji u Vojvodini – najavio je Bogunovi}. Govore}i o efikasnosti policije, predsednik Odbora za bezbednost je istakao kako je policija ranije bila decentralizovana, a da je vojvo|anska bila najboqe opremqena i imala navi{e re{enih slu~ajeva u biv{oj Jugoslaviji. – To bi ponovo trebalo napraviti kako bismo imali nekoga ko je u policiji zadu`en za Vojvodinu i ko bi odgovarao za sve {to se u tom resoru ovde doga|a. ^iwenica je da u Novom Sadu sada `ivi 400.000 qudi, a nemamo policiju koja ima kapaciteta da o wima brine – obrazlo`io je Bogunovi}.

On je, me|utim, ukazao i da nije na potpredsednici Skup{tine APV Maje Sedlarevi} da zahteva da Vojvodina dobije svoju policijsku upravu. – To je politi~ko i strana~ko pitawe. O tome moraju da odlu~e Vlada i Skup{tina Vojvodine, a ne pojedina~ni funkcioneri – istakao je Bogunovi}. Podsetimo, republi~ki, pokrajinski i gradski funkcioneri odr`ali su prekju~e konferenciju za novinare na kojoj su najavili o{tru borbu protiv nasiqa na ulicama, naro~ito u Novom Sadu. Direktan povod za to bilo je prebijawe ko{arka{a Partizana Strahiwe Milo{evi}a ispred jednog novosadskog no}nog kluba, ali i niz ubistava i razbojni{tava koji su se u glavnom radu Vojvodine dogodili u posledwih nekoliko nedeqa. P. K.

POSLANI^KE TEME

Mawe regiona Predlog izmena i dopuna Zakona o regionalnom razvoju na{ao pred poslanicima srpskog parlamenta, iako propis usvojen u julu pro{le godine ~estito nije po~eo ni da se primewuje. Umesto sedam, predlo`eno je formirawe pet statisti~kih regiona, ujedna~enih po broju stanovnika - Vojvodina, Beogradski region, region [umadije i zapadne Srbije, region ju`ne i isto~ne Srbije, te Kosovo i Metohija. Opozicija je i ovoga puta o{tro kritikovala predlo`ena re{ewa, upozoravaju}i uglavnom da su {tetna jer zna~e „raspra~avawe dr`ave i crtawe granica“. Ni LDP ne}e glasati za zakon, po{to on, kako navode, ne}e mo}i da se primeni u praksi,

kao ni prethodni. Resorni ministar Mla|ana Dinki}a je, s druge strane, odbacio kritike opozicije, ukazuju}i da se ovde ne radi o politi~koj ve} o statisti~koj regionalizaciji. Jedna od novina, koje je naveo Dinki}, jeste i ta da ne}e postojati vojvo|anska agencija za regionalni razvoj, ve} }e se u APV formirati tri – u Sremu, Banatu i Ba~koj po jedna. Lider LSV-a Nenad ^anak saop{tio je da poslanici wegove stranke ne}e glasati za ovaj akt. „Decentralizacija novca zna~i decentralizaciju dr`ave, sve ostalo je privid“, rekao je ^anak, dodaju}i da „nema razloga osnivati regionalne agencije, ukoliko centralna odobrava sve projekte“.

U susret SVM-u Ministar Mla|an Dinki} je najavio da }e prihvatiti amandman poslanika SVM-a, koji su tra`ili da se oblasti defini{u na osnovu geografske celine, telekomunikacionih podru~ja, mre`e privrednih sudova i komora. Poslanik SVM-a Balint Pastor je upozorio da se ne mo`e polaziti od „maksimalno neta~nih ~iwenica, kao {to je to slu~aj sa op{tinama Ada, Senta i Kawi`a, koje se nalaze u Ba~koj, a sme{tene su u Severnobanatski okrug”. „Znam da se stvorila klima da Ma|ari, Albanci i Bo{waci `ele svoj region, ali to nije ta~no. Mi se samo zala`emo da se izgradi dobar sistem, ali da se ne zanemaruju ~iwenice”, tvrdi Pastor.

Alko–test Prvi ~ovek NS Velimir Ili} optu`io je Mla|ana Dinki}a da je „uni{tio fabrike i gradove u Srbiji, umesto da re{ava stvarne probleme, poput, kvaliteta pija}e vode u Banatu“. „Vi ste postali karcinom za Srbiju i mogli bi malo da se povu~ete”, rekao je Ili}. Lider LSV-a Nenad ^anak zamerio je predsednici parlamenta Slavici \uki}-Dejanovi} zato {to nije reagovala kada je „Ili} magistar Velimir“ pogrdnim re~ima govorio o mi-

nistru s kojim je svojevremeno ~etiri godine sedeo u Vladi. Potom slede replike, Ili} tvrdi da je ^anak zavr{io fakultet za {est meseci kod wegovog druga koji se zove „Dule mufte“, a ^anak odgovara da je „Ili} la`ov sa imunitetom“. Nakon predloga Suzane Grubje{i} (G17 plus) da bi pre svake sednice nekim poslanicima trebalo raditi alkotest, Velimir Ili} je oti{ao u ambulantu parlamenta da bi dokazao da nema alkohola u krvi.

Pqu{te tu`be Popodnevni deo ju~era{we sednice bio je na ivici incidenta, tako da je na samom po~etku morala da bude napravqena pauza, nakon me|usobno razmewenih uvreda i poneke usputne psovke. Sve je po~elo nakon najave Jorgovanke Tabakovi} (SNS) i Mla|ana Dinki}a da }e tu`iti jedno drugo. Tabakovi}eva, naime, tvrdi da joj je, nakon wene diskusije u kojoj je izjavila da je Dinki}evo ministarstvo dalo 10 miliona dinara Institutu za socijalna i ekonomska istra`ivawa, u kojem je radila wegova majka Mirosinka, a potom bila na ~elu Upravnog odbora, lider G17 plus pri{ao i nazvao je – xukelom. Dinki} je to demantovao i rekao da joj je „samo“ rekao da „la`e, a ko la`e, zna se da la`e kao pas“.

Ajde, Dinki}u „Ajde sad, Dinki}u, lako je na wu”, branio je „mu{ki“ svoju strana~ku koleginicu lider SNS Tomislav Nikoli}. On je optu`io ministra ekonomije da je „ grubo naru{io dostanstvo skup{tine, obrativ{i se Jorgovanki Tabakovi} najgrubqim re~ima koje mu{karac ne govori `eni”. „Dinki}

ne mo`e da se kontroli{e. Ne mo`e on ovde da nam govore da smo xukele”, rekao je Nikoli}. Kada je lideru SNS nazvao Dinki}a „bolesnikom“, iz drugog puta je prihva}en predlog Zorana Ostoji}a (LDP) da se napravi kratka pauza, a potom je sednica vra}ena u koliko-toliko normalan tok. S. St.

NA ZGRADI DSHV-a U SUBOTICI OSVANUO GRAFIT MR@WE

Dobro jutro iz devedesetih Na zgradi Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, na Beogradskom putu 31, ju~e ujutro osvanuo je grafit: „Mar{ iz Srbije”! Po re~ima sekretarice DSHV-a Lozike Jaramazovi}, policija je odmah nakon poziva iza{la i napravila uvi|aj. Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Petar Kunti ka`e za „Dnevnik” da je upoznat sa sadr`ajem poruke, dodaju}i kako je o~ito re~ o „odre|enom talogu na{e zajednice, odnosno o qudima koji ne razumeju novo vreme i ne shvataju da smo na pragu kandidature za ~lanstvo u Evropskoj uniji”. – Takve osobe i daqe se pona{aju kao da je re~ o devedestim godinama pro{log veka. Tako|e, moramo postaviti pitawe za{to su se te snage povampirile upravo u trenutku kada se odvijaju aktivnosti u vezi s prikupqawem potpisa za elektorsku skup{tinu. Zbog toga se nadam da }emo kona~no uhvatiti one koji su i danas spremni na akcije koje unose nemir. Bez obzira na prva tuma~ewa da je re~ o

grupi huligana i navija~a, mislim da i wima jednom treba stati na kraj – rekao je Petar Kunti}. I suboti~ki gradona~elnik Sa{a Vu~ini} osudio je grafit mr`we re~ima kako je uveren da je ovaj {ovinisti~ki natpis delo primitivnih pojedinaca, koje ne odra`ava mi{qewe gra|ana Subotice.

– Srbija i Subotica u 21. veku jesu i bi}e siguran dom svih wenih gra|ana, bez obzira na veru, nacionalnost i druge razli~itosti. Ube|en sam da nas negovawe tih razlika neraskidivo spaja i da se to ne mo`e nijednim incidentom poremetiti. Naprotiv, ovakvi akti jo{ }e nas vi{e u~vrstiti i ujediniti u misiji da sa~uvamo

multietni~nost i multikulturalnost kao najve}e vrednosti na{e sredine – navodi Sa{a Vu~ini}. Generalna konzulica Republike Hrvatske u Subotici Qerka Alajbeg rekla je da ovakvi natpisi ostavqaju lo{ utisak o su`ivotu na ovom prostoru. – Osim {to je ru`no, potpuno je kontraproduktivno odnosima na{ih dveju dr`ava koji se iz dana u dan napokon poboq{avaju, a hrvatska zajednica u Vojvodini most je saradwe izme|u dve dr`ave. To su ve}inom izlovani incidenti, ali se pojave svako malo i zbog toga mislim da bi trebali reagovati svi organi, i na dr`avnom i na lokalnom nivou, i o{tro kazniti po~initeqe – izjavila je Qerka Alajbeg za Radio Suboticu. Kako smo nezvani~no saznali, sino} je policija privela dvojicu maloletnika, za koje se sumwa da su u alkoholisanom stawu ispisali grafit mr`we na zgradi DSHV-a. Zvani~no saop{tewe MUP-a o~ekuje se danas. Z. R.


4

EKONOMIJA

~etvrtak8.april2010.

OLIVER DULI]

Dvostruki porez za „divqe” Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} kazao je ju~e da se u ovom trenutku pred op{tinama i gradovima u Srbiji vodi 629.000 postupaka za legalizaciju, dok je jo{ nekoliko desetina hiqada postupaka koje }e voditi dr`ava za legalizaciju sopstvenih objekata Duli} je rekao da se svako ko nije u{ao u postupak legalizacije suo~ava sa opasno{}u da }e nakon dono{ewa novog zakona o porezu na imovinu takva imovina biti oporezovana duplo. - Tako|e, u slu~aju izgradwe nekog infrastrukturnog projekta, eksproprijacije ili bilo ~ega drugog, dr`ava vlasnika za ru{ewe takvog objekta ne}e ni na koji na~in obe{tetetiti po{to on za wu ne postoji, rekao je Duli}.

DNEVNIK

MLA\AN DINKI] NAJAVIO IZMENE ZAKONA I PODELU AKCIJA EPS-a

Dogodine besplatne akcije od struje Ministar ekonomije Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da }e posle usvajawa izmena Zakona o pravu na besplatne akcije u postupku privatizacije velikih javnih preduze}a, gra|ani mo}i da dobiju besplatne akcije i pre procesa privatizacije i najavio da }e podelom besplatnih akcija Elektroprivrede Srbije slede}e godine biti zavr{en taj proces. Obrazla`u}i poslanicima republi~kog parlamenta Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i nov~anu nadoknadu koju gra|ani ostvaruju u postupku privatizacije, Dinki} je podsetio da su gra|ani do sada mogli da ostvare pravo na besplatne akcije tek {est meseci posle privatizacije. Dinki} je precizirao da }e gra|ani ove godine, osim akcija

NIS-a, dobiti i akcije kompanije “Telekom Srbija”, Aerodroma “Nikola Tesla”, kao i objediwene akcije Akcionarskog

EPS-a, a preduslov za to jeste da se i Aerodrom i EPS pretvore u akcionarska dru{tva kako bi mogla da se odredi nominal-

Ukida se Akcijski fond Ministar je objasnio da se predlo`enim re{ewima ukida Akcijski fond, a zaposleni }e pre}i u Agenciju za privatizaciju, koja }e jedina ubudu}e vr{iti prodaju dr`avnih akcija. Predlo`ene izmene i dopune Zakona o Agenciji za privatizaciju neophodne su s obzirom da se ukida Akcijski fond, a Agencija za privatizaciju preuzima wegove dosada{we poslove, kazao je Dinki}, napomiwu}i da }e wima biti formalizovani poslovi te agencije, ste~ajnog i likvidacionog upravnika i prodaja nepokretnosti u ime i za ra~un prodavca. fonda, a slede}e godine dobi}e akcije EPS-a, ~ime }e biti zavr{ena podela besplatnih akcija u Srbiji. “@elimo da ove godine podelimo sve akcije, osim akcija

na vrednost akcija koje }e biti podeqene gra|anima”, rekao je Dinki}. Ministar je objasnio da jedina preduze}a koja ne}e biti privatizovana, a ~ije }e akcije

Novosadski stanovi kre}u s Jugovi}eva

Zemqi{te mo`e i ispod cene Op{tine i gradovi mogu ponuditi strate{kim investitorima gradsko gra|evinsko zemqi{te i ispod tr`i{ne cene, {to je definisano posebnom uredbom, a zavisi od odluke lokalne samouprave i izbora investitora. Program finansirawa masovne stanogradwe treba da podstakne gra|evinsku industriju i tr`i{te nekretnina, snizi cenu kvadrata i gra|anima omogu}i da po povoqnijim uslovima kupe stan. gara`a i drugih sadr`aja. Cena stana u ovom nasequ ne}e biti ve}a od 1.290 evra kvadrat. Ministar odbrane Dragan [utanovac ka`e da se isto to mo`e uraditi s vojnim lokacijama i u Novom Sadu i Ni{u. Na novosadskoj lokaciji Jugovi}evo ve} je raspisan tender za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a za projektovawe oko 400 stanova, a gde }e se jo{ stanovi graditi, zavisi od dogovora Vojske i grada. Gradona~elnik Igor Pavli~i} je odavno pokazao spremnost za pregovore. Samo kasarni “Majevica”

pripada oko 130.000 hektara zemqi{ta, gde bi se, po procenama urbanista, moglo sagraditi naseqe s prate}im sadr`ajima poput Novog naseqa ili Limana. Tu su i lokacije na Tranxamentu od 20 hektara, Petrovaradinskoj tvr|avi, u Futo{koj ulici, Ulici Vojvode Bojovi}a... Po podacima Zavoda za izgradwu grada, investitorima se nudi parcela na Novom nasequ u Ulici Mom~ila Tapavice, gde ima prostora za izgradwu oko 12.000 kvadrata stambenog prostora. Druga lokacija je na Telepu, u Ulici he-

RADNICI SAMI MOGU DA PROVERE DA LI SU IM UPLA]ENI DOPRINOSI

Kontrola gazda preko interneta

Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe (RZZO) saop{tio je ju~e da je omogu}io svim zaposlenima da putem interneta provere da li je wihov poslodavac uplatio doprinose za zdravstveno osigurawe.

Da bi zaposleni proverio da li je poslodavac izmirio zakonsku obavezu, potrebno je da u “Pretra`iva~ za uplatu doprinosa” koji se nalazi na sajtu RZZO , na adresi www.rzzo.rs, unese broj svoje zdravstvene kwi`ice i li~ni broj osiguranika - LBO,

koji se nalazi na predwoj strani zdravstvene kwi`ice. U saop{tewu se isti~e da je kontrola, prikupqawe i naplata doprinosa u nadle`nosti Poreske uplate koja podatke o izmirenim, odnosno neizmirenim obavezama dostavqa RZZO. U odnosu na podatke o zadu`ewima dobijenim od Poreske uprave, pretra`iva~ razvrstava poslodavce na zelene- koji su izmirili obaveze, crvene- koji nisu izmirili obaveze i `ute- za koje Poreska uprava nije dostavila podatke o zadu`ewu. RZZO podse}a da je Zakonom o zdravstvenom osigurawu propisno da zdravstvene kwi`ice mogu biti overene samo ako su doprinosi za zdravstveno osigurawe upla}eni.

150.000 zaposlenih u najve}im javnim, dr`avnim preduze}ima. Predlo`enim izmenama zakona, prema re~ima Dinki}a, akcije koje nisu do sada prodate iz Privatizacionog registra na Beogradskoj berzi, bi}e objediwene sa do sada neprodatim akcijama Akcijskog fonda, posle ~ega }e biti objediwene u Akcionarski fond koji }e emitovati besplatne akcije gra|anima. E. D.

JU^E PONOVO OTVORENE PONUDE ZA HORGO[ – NOVI SAD

MASOVNA I JEFTINA STANOGRADWA U SRBIJI SVE IZVESNIJA

Kada su pre nekoliko dana predstavnici osam banaka s ministrom za prostorno planirawe i `ivotnu sredinu Oliverom Duli}em potpisali ugovore o finansirawu izgradwe jeftinih stanova, koja je najavqena u julu ili avgustu, neverne Tome su ipak shvatile da }e ne{to i biti od davnih obe}awa. Osim proizvo|a~a gra|evinskog materijala i gra|evinske operative, za koje je nastavak stanogradwe spas, najvi{e su se obradovali podstanari pli}eg xepa, koji }e mo}i koliko-toliko jeftinije do}i do krova nad glavom. Veruje se da u Srbiji ima oko pola miliona podstanara, a po re~ima ministra Duli}a, u ovom trenutku postoji zainteresovanost gra|evinske operative za izgradwu oko 500.000 kvadrata stambenog prostora u nekoliko gradova u Srbiji. Da bi se izgradwa ubrzala, gra|evinske kompanije }e mo}i da krenu s poslom ~im dobiju lokacijsku dozvolu da ne bi gubile vreme dok lokalna samouprava ne odobri svu neophodnu dokumentaciju. Gra|evinska dozvola }e biti neophodna u trenutku prikqu~ewa na infrastrukturu i za zavr{etak zgrade. Po svemu sude}i, prvi jeftiniji stanovi po~e}e najpre da se grade na vojnim lokacijama koje su ustupqene Gra|evinskoj direkciji, koja }e voditi ovaj posao. Ministarstvo odbrane ve} je u Beogradu ustupilo lokaciju biv{e kasarne “4. juli” na Vo`dovcu, gde je za avgust najavqen po~etak izgradwe 5.000 stanova, {kole, ~etiri obdani{ta, doma zdravqa, rekreativnog i tr`nog centra,

gra|ani dobiti, jesu EPS i Aerodrom. On je izrazio uverewe da se u slu~aju privatizacije kompanije “Telekom Srbija” “ne}e ponoviti slu~aj sa NiSom”, s obzirom da se, kako je rekao, radi o me|unarodnom tenderu i da }e vrednost akcija biti tr`i{na. Za besplatne akcije se do sada, kako je naveo Dinki}, prijavilo 4,8 miliona gra|ana, a to pravo je steklo i blizu

Doma}i asfalt na autoputu?

roja Pinkija, gde su u ponudi tri parcele od po 1.200 kvadrata. Na Detelinari, u Ulici \ule Molnara, grad nudi dve lokacije od po 2.000 kvadrata i jednu od 4.000 kvadratnih metara. Na petoj lokaciji, u Ulici Milana Tepi}a u Veterniku, nudi se 5.000 kvadrata slobodnog prostora. Oni investitori koji imaju zemqi{te u vlasni{tvu i lokacijsku dozvolu ve} mogu konkurisati kod banaka za subvencionisane kredite u okviru Vladinog programa masovne stanogradwe. Dr`ava }e subvencionisati kamatu do sedam odsto, pa }e investitori za te zajmove pla}ati kamatu od dva posto. Ovogodi{wim buxetom je za te namene izdvojeno dve milijarde dinara. Uredbom o finansirawu jeftinih stanova utvr|ene su maksimalne cene kvadrata po zonama u svim gradovima, tako da kvadrat stana u prvoj zoni Novog Sada ne mo`e biti skupqi od 1.100 evra, a u drugoj 895 evra, me|utim, sve zavisi od lokacije, {to zna~i da }e biti i ni`ih cena. Ministar Duli} veruje da stan nikada ne}e biti jeftiniji jer su cene limitirane, a kupovna mo} gra|ana }e u narednom periodu porasti. R. Dautovi}

6. 4. 2010.

1.197,83178

Tenderska komisija za izbor izvo|a~a radova na izgradwi 110 kilometara autoputa od Horgo{a do Novog Sada i obilaznice oko Subotice ju~e je ponovo otvorila i razmatrala ponude. Prema saop{tewu iz NIBENS grupe, doma}i konzorcijum na ~elu s Preduze}em za puteve “Beograd” dao je ponovo najpovoqniju ponudu u okviru pregovara~kog postupka javne nabavke za izgradwu leve trake autoputa Horgo{ - Novi Sad. Ponudu je dalo jo{ i slovena~ko “Primorje”, dok hrvatska “Hidroelektra - Niskogradwa” koja se `alila na tenderski postupak nije dala novu ponudu. Me|utim predsednik tenderske komisije Dejan Kova~evi} izjavio je ju~e za „Dnevnik” da izvo|a~ jo{ nije izabran te da je postupak u toku.

samo devet meseci je najkra}e ponu|eni rok. Doma}i konzorcijum je formirala NIBENS grupa, a uz PZP Beograd u wemu su jo{ “Putevi U`ice”, “Borovica transport” i “Planum”. Stanovi} obja{wava da su spornim tro{kovima finansirawa ranije dodali stavku “rast cena na malo” zato {to su smatra-

„Hidroelektra” se opet `alila Kako na{ list saznaje, hrvatsko preduze}e “Hidroelektra Niskogradwa” uputilo je ju~e, sat pre roka za dostavqawe novih ponuda i sat ipo pre wihovog otvarawa, Komisiji za za{titu prava Uprave za javne nabavke novi zahtev za za{titu, jer smatraju da nema mesta pozivu za dostavqawe novih ponuda, ve} treba da se ponovo razmotre prvobitno dostavqene. Direktor In`iweringa NIBENS grupe Aleksandar Stanovi} izjavio je jo{ pre da su doma}i neimari spremni za novu korigovanu ponudu, nakon {to je tenderska komisija konstatovala da niko od tri ponu|a~a nije u potpunosti zadovoqio uslove. U raniju ponudu koja je bila sporna unete su potrebne korekcije, ona je ispod buxetske sume od 10 milijardi dinara, ima validne garancije i sadr`i pismo o namerama za finansirawe. I rok izgradwe od

li da je to najmawi udar na kona~nu cenu, za ~ije kona~no formirawe postoje i drugi kriterijumi, kao {to je eurobor, bankarske komercijalne kamate, klizna skala... ali su se oslonili na instrukcije i pra}ewe tr`i{ta od strane MMF-a. On je jo{ u vreme prvog otvarawa ponuda rekao da su spremni za posao, da doma}a gra|evinska operativa `eqno o~ekuje nastavak radova na ovoj deonici, na kojoj su ve} izgradili 20 kilometara preduze}a PZP “Beograd” i “Putevi U`ice”. R. Dautovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (701,77

Promet

0,90)

BB Minakva, Novi Sad

20,00

8.244

8.244

Putevi, U`ice

20,00

1.500

1.500

AIK banka, Ni{

0,88

3.203

49.248.328

FIO Kostolac, Kostolac

19,85

465

1.395

Komercijalna banka, Beograd

0,00

30.400

0,00

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

19,84

296

55.648

Energoprojekt holding, Beograd

4,86

885

4.025.800

9,72 Promena %

2.800 Cena

56.000 Promet

Agrobanka, Beograd

2,43

9.238

4.009.376

Univerzal banka, Beograd

-6,47

6.220

6.220

Para}inka, Para}in

-12,00

1.188

1.188

Soja protein, Be~ej

1,58

965

195.895

Agrobanka, Beograd

-12,00

9.680

9.680

Imlek, Beograd

-0,38

1.300

470.770

Estetika interprojekt, Beograd

-12,00

6.600

39.600

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,27

2.194

421.420

Metals banka, Novi Sad

0,76

5.995

143.890

Privredna banka, Beograd

3,03

680

6.800

Meser Tehnogas, Beograd

Dunav osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Timok, Negotin Sinteza, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

-11,99

543

32.580

-11,87 Promena %

401 Cena

106.265 Promet

-0,12

6.692

100.380

1,58

965

195.895

Tigar, Pirot

-0,43

702

754.936

Metals banka, Novi Sad

0,76

5.995

143.890

Alfa plam, Vrawe

2,23

8.769

243.000

Vital, Vrbas

-8,29

1.073

128.760

Telefonija, Beograd

0,00

1.750

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

693

0,00

Mlekara, Subotica

0,00

949

47.450

BB Trejd, @iti{te

0,00

422

43.466

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK

~etvrtak8.april2010.

POTPISAN UGOVOR O RUSKOM KREDITU

GUVERNER U OSTAVCI U BA^KOJ PALANCI

Srbiji 200 miliona na 10 godina

Jela{i} jo{ tra`i posao Klub privrednika u Ba~koj Palanci, bio je ju~e doma}in Radovanu Jela{u}u, doskora{wem guverneru Narodne banke Srbije, koga je ju~e Savet narodne banke Srbije razvalstio, odnosno prihvatio wegovu ostavku. Guverner u ostavci, koji }e funkciju obavqati dva-tri meseca, do izbora novog, a koji je ovde o~ito imao bazu, zadr`ao je sebi pravo da proceni kako u Srbiji do kraja godine stopa inflacije ne bi smela do prema{i 5 odsto, te je pri~ao o sezonskom porastu cenu poqoprivrednog zeleni{a... Lokalne medije su interesovala globalna pitawa, a „Dnevnik“: da

- Kredit od 200 miliona dolara, namewen podr{ci buxetu Srbije i finansirawu deficita, za koji je ju~e potpisan ugovor u Moskvi, vra}a}e se u osnovi 10 godina, izjavila je za Tanjug ministarka finansija u Vladi Srbije Diana Dragutinovi}. Ona je, sa zamenikom ministra finansija Ruske Federacije Dimitrijem Vladimirovi~em Pankinom potpisala ugovor o sredstvima koja su deo zajma od oko milijardu dolara o kojem su predsednici Srbije i Rusije, Boris Tadi} i Dmitrij Medvedev, na~elan dogovor postigli 20. oktobra pro{le godine, tokom zvani~ne posete ruskog {efa dr`ave Beogradu. Dragutinovi} je precizirala da je rok za vra}awe kredita kraj 2021. godine, a period mirovawa je do marta 2012.

“Prva rata dospeva 2012. godine i onda slede rate do 2021. godine, a uslovi su godi{wa kamatna stopa koja je utvr|ena na osnovu libora za {estomese~ne depozite u dolarima koji u ovom trenutku iznosi negde oko 0,44, plus kamatna mar`a od 2,95 odsto”, rekla je Dragutinovi}.

“Sve zajedno, kad biste gledali koji su to uslovi, to je oko 3,40 kamatne stope, {to smatram veoma povoqnijim u odnosu na ostale kredite koje smo morali da uzmemo zbog finansirawa buxetskog deficita na doma}em finansijskom tr`i{tu”, dodala je ona. Dragutinovi} je rekla da pre svega od nas zavisi kada }e ta

O infrastrukturi se jo{ dogovara Govore}i o drugom delu, a to su infrastrukturni projekti, ona je rekla da su oni uglavnom predlo`eni, da je na|en zajedni~ki interes. “To je oblast `elezni~ke infrastrukture, a predlo`ena su ~etiri projekta i pregovori }e biti precizirani u maju “, rekla je Dragutinovi}. Ona je dodala da o~ekuje da }e na godi{woj skup{tini Evropske banke za obnovu i razvoj u maju biti dogovoreni jo{ neki detaqi i da miisli da }e od tada biti intenzivirani pregovori u vezi sa infrastrukturnim projektima.

sredstva biti raspolo`iva, jer “svako zadu`ivawe mora da bude potvr|eno u Parlamentu i dozvoqeno u Parlamentu, dakle mora postojati zakon” o tome. “Mi }emo taj zakon uraditi u {to kra}em vremenskom pe-

li je oti{ao zato {to mu je plata smawena?! - Li~ni razlozi nisu plata, a ne mogu vam re}i ni {ta }u raditi posle odlaska s mesta guvernera – rekao je za „Dnevnik“ Radovan Jela{i}. – Znam da na mene politi~ki pritisak nije mogao da da efekta, a da li }e na novog governera mo}i neka ka`e on.Znam da se ne sme tro{iti vi{e od onoga {to se zaradi, a to vaqda zna i svaki pravi doma}in u svojoj ku}i Na pitawe novinara „Dnevnika“, a na osnovu pohvala koje su se ovih dana u doma}im medijima mogle ~uti od ministra Mla|ana Dinki}a, ispada da je guverner zamrznuo svojevremeno ~lanstvo i da ponovo mo`e biti ~lan G—17 plus, a odatle je i do{ao na mesto prvog ~oveka blagajne Srbije. - Vi{e nisam ~lan ni jedne stranke, pa ni G-17 plus – kratko je pred novinarima, a na pitawe „Dnevnika“, odgovorio Radovan Jela{i} dok ga je pred vratima hotela „Fonatana“ ~ekao Nikola Pavi~i}, predsednik komapnije „Sintelon“, odnosno „Tarkett“ M. Suyum

Prioritet Srbije, tokom predsedavawa CEFTA sporazumom u 2010. godini, bi}e uspostavqawe zone slobodne trgovine u regionu do kraja godine, izjavila je danas dr`avna sekretarka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Vesna Arsi}. U ovoj godini zemqe ~lanice CEFTA treba da po~nu pregovore o liberalizaciji tr`i{ta usluga u regionu, kao i da uspostave jasna i predvidiva pravila radi privla~ewa stranih direktnih investicija u region, ukazala je Arsi} na skupu o koristima primene CEFTA sporazuma za privredu u Privrednoj komori Srbije. Prema wenim re~ima, potrebno je i da do 1. maja bude otvoreno tr`i{te javnih nabavki u CEFTA regionu.

Bez evra sa strane crno nam se pi{e Zavr{ni ra~un srpske privrede za 2009. godinu jasno oslikava te{ku ekonomsku situaciju kroz koju smo pro{li tokom pro{le godine. Dubina krize najvidqivija je u jednom podatku - bruto doma}i proizvod (BDP) Srbije pao je za puna tri procenta. [okantan je bio po~etak godine, jer je u prvom kvartalu pad ekonomskih aktivnosti bio 4,1 odsto, a u drugom jo{ ve}i 4,2 procenta. Blagi oporavak nastupio je u tre}em tromese~ju kada je pad bio 2,3 odsto, da bi rezultat ~etvrtog kvartala (1,6 procenata) ukazivao na mogu}nost izlaska iz recesije. To je pokrenulo velika o~ekivawa od 2010. godine. Na{a slabost da brzo zaboravqamo te{ko}e i da sa neodmerenim optimizmom o~ekujemo boqe dane, preto~ena je u najave da }e ova godina biti ta~ka preokreta i da }e privreda Srbije ponovo krenuti uzlaznom linijom. Zaboravqalo se da i zvani~na ekonomska politika ra~una na minimalna poboq{awa, odnosno na interval izme|u stagnacije (nulta ta~ka) i blagog rasta (1-2 posto). Svi akutni problemi srpske privrede (mawak investicija, monopolizacija tr`i{ta, op{ta nelikvidnost) su ostali i ba{ to inicira dodatni pesimizam u procenama budu}ih aktivnosti. Globalna kriza nije ni prvo, a ni posledwe isku{ewe s kojim se suo~ila Srbija. Problem je u tome {to sada zemqa mora da ima ekonomski rast kako bi mogla da uspostavi buxetsku ravnote`u i da obezbedi smisao vlastitog funkcionisawa. Predsednik Saveza ekonomista Srbije dr Dragan \uri~in procewuje da nam je potrebno sedam procenata godi{weg rasta BDP kako bi uhvatili potreban ritam ekonomskih aktivnosti i sa~uvali stabilnost buxetskih prihoda i rashoda. Ovodecenijsko iskustvo Srbije pokazuje da je to neverovatno visoka brojka.

riodu i na slede}oj sednici Parlamenta mogu}e je da se na|e na dnevnom redu. Kada se to usvoji, u periodu od sedam dana }e ta sredstva biti raspolo`iva za nas”, najavila je ministarka.

VESTI

SAMO NOVE INVESTICIJE OBEZBE\UJU SOCIJALNU STABILNOST DR@AVE

[kripi u CEFTA

5

„Telekom” ne prodavati “Telekom Srbija” ne treba prodavati, jer je on profitabilna firma i kad posluje kao dr`avno preduze}e, a svi do sada izneti argumenti za wegovu prodaju su neodr`ivi, ocenio je danas ekonomski stru~wak Instituta za tr`i{na istra`ivawa - IZIT Sa{a \ogovi}. \ogovi} je ukazao “da prodaja “Telekoma” dolazi zbog lo{e i neodgovorne ekonomske politike iz prethodnog tranzicionog perioda, koja je izazvala neplansku i nekontrolisanu prodaju dru{tvene i dr`avne imovine i neproduktivno tro{we velikih sredstava, koja su dobijena od privatizacije.

U Subotici za ste~aj 384 firme

U predkriznoj i sve do oktobra odli~noj 2008. godini rast BDP bio je {est posto. Veliki je izazov napraviti pribli`no takav rezultat u prvoj postkriznoj godini, ako se uop{te mo`e govoriti o zavr{etku krize?

ri procenta. Oslonac u svojim predvi|awima ovaj ekonomista nalazi u blagom ubrzawu rasta u evropskim zemqama, koje su najzna~ajniji trgovinski partneri Srbije. Poruka je jasna - ako ubrzaju Nema~ka,

Slab rejting Na`alost, rejting Srbije po osnovu investicione klime nije najboqi. Sa svoje pozicije u Londonu, procewuju}i “Doing Biznis” indikator Svetske banke, Laza Keki} lako uo~ava da je tokom pro{le godine udeo investicija u BDP pao na niskih 18 procenata. Ove godine bi se moglo o~ekivati blago poboq{awe na nekih 20 procenata. Me|utim, Srbiji je neophodno u~e{}e investicija u BDP od najmawe 30 odsto, ako ne i vi{e. Zato su strane investicije toliko va`ne. Ne samo da su najjeftinije, na wih se ne pla}a kamata, ve} su i najefikasnije. S wima, uz novac, sti`u nove tehnologije i novi metodi efikasnog upravqawa. Takve su prognoze i direktora Odeqewa za istra`ivawa EIU iz Londona Laze Keki}a. On veruje da bi privredna aktivnost u Srbiji mogla da postane dinami~nija 2011. godine i da bi se mogao o~ekivati ekonomski rast od tri do ~eti-

Italija, Austrija i Francuska, jer to su najzna~ajniji srpski partneri, onda bi mogao da bude pokrenut i doma}i privredni zamajac. Su{tina srpskog antikriznog re{ewa je u investicijama. Dr`ava }e morati da prona|e

dodatnu akumulaciju kako bi pokrenula velike infrastrukturne radove. Najpre wih, jer je infrastuktura postala usko grlo investicione privla~nosti, a s druge strane to su ulagawa koja daju najbr`e efekte i gde su, ako se spre~e malverzacije visoke politike, rizici najmawi. Drugi kanal je strana akumulacija, koja je i do sada stizala kroz strana direktna ulagawa i kreditne linije. Planirano je da se ove godine obezbedi dve milijarde evra stranog investicionog novca. Direktorka Srpske agencije za podsticawe investicija i promociju izvoza (SIEPA) Vesna Peri} veruje da }e se taj nivo ulagawa sigurno ostvariti. Me|utim, to je minimum da bi se, bar pribli`no, ostvarila neophodna dinamika rasta. Sve ispod toga je nedovoqno, ne bi omogu}avalo neophodnu dinamiku, stvaralo bi probleme na prihodnoj strani buxeta i destabilizovalo dr`avne finansije. V. Harak

Ukupno 384 du`nika - pravnih lica, koje je registrovano u Subotici, nalazi se na spisku od 10.977 firmi, udru`ewa zadruga i sportskih dru{tava kojima preti likvidacija, ukoliko u roku od 60 dana ne podnesu plan reorganizacije ili bar na jedan dan odblokiraju ra~un. Me|u suboti~kim kolektivima su “Azotara”, “Solid”, “Koming”, @enski fudbalski klub “Spartak”, Ko{arka{ki klub “Spartak”, “Bra}a \or|evi}”, “Regionalni dani” i jo{ mnogo mawe poznatih suboti~kih firmi. U Srbiji se od 1. aprila primewuje automatski ste~aj preduze}a, udru`ewa, zadruga i sporstkih dru{tava ~iji su ra~uni u blokadi tri godine ili du`e. Posle Uskr{wih praznika, Narodna banka Srbije (NBS) je objavila spisak od 10.977 firmi koje imaju blokirane ra~une.

Penzijski fondovi porasli Ukupna neto imovina dobrovoqnih penzijskih fondova u Srbiji na kraju februara iznosila je 7,675 milijardi dinara, {to je pove}awe od 52,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saop{tio je dobrovoqni penzijski fond Rajfajzen future. Tr`i{te dobrovoqnih penzijskih fondova je uspe{no prevazi{lo ekonomsku krizu prvenstveno zahvaquju}i konzervativnoj politici ulagawa.

PRIZNAWE „KAPETAN MI[A” ZA NAJBOQE U JU@NOJ BA^KOJ

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,5789

99,5703

101,86

97,2802

Australija

dolar

1

67,5614

68,9402

70,5258

67,3546

Kanada

dolar

1

72,9671

74,4562

76,1687

72,7437

Danska

kruna

1

13,1061

13,3736

13,6812

13,066

Norve{ka

kruna

1

12,2151

12,4644

12,7511

12,1777

[vedska

kruna

1

10,1142

10,3206

10,558

10,0832

[vajcarska

franak

1

68,1131

69,5032

71,1018

67,9046

V. Britanija

funta

1

111,239

113,509

116,12

110,899

SAD

dolar

1

72,9398

74,4284

76,1403

72,7165

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 4. 2010. godine

Dobri, uprkos krizi Tradicionalno priznawe “Kapetan Mi{a Anastasijevi}”, koje ve} deset godina dodequju novosadska agencija “Mediainvent”, Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu i privredne komore Srbije uru~eno je ju~e u sve~anoj sali Matice srpske najboqima u Ju`noba~kom okrugu. To je samo uvod u zavr{nu majsku sve~anost, kada }e nagrada, koja nosi ime prvog srpskog preduzetnika i iskrenog dobrotvora, biti dodeqena najboqim, najuspe{nijim i najistrajnijim u~esnicima privrednog `ivota Srbije. Osnovni motiv ove nagrade, objasnio je wen utemeqiteq i direktor “Mediainventa” Vlado Markanovi} je da {iri optimi-

zam, poslovnu saradwu i razumevawe. Vreme krize nametnulo je potrebu da se dodatno vrednuju jo{ dve zna~ajne osobine - hrabrost i eti~nost u poslu. Jer, ba{ u te{ko-

Najboqa kompanija u ju`noj Ba~koj je be~ejski „Sojaprotein” }ama mi pokazujemo da li smo i koliko smo qudi? U krugu ovogodi{wim dobitnika vredi ista}i VIP fond i wegove napore na unapre|ewu investicione klime u Vojvodini, kao i Produktnu berzu u Novom Sadu koja se

ubrzano priprema da preraste u pravo robno tr`i{te na kome }e se obavqati i terminska trgovawa. Novinar i publicista Dimitrije Boarov dobitnik je priznawa za anga`ovano informisawe i slobodu javne re~i, a predsednica Upravnog odbora “Merkatora S” Stanka ^urovi} progla{ena je za naj`enu u biznisu. Najboqa kompanija u ju`noj ba~koj je be~ejski “Sojaprotein”, preduze}e TRS u Petrovaradinu, nastalo ulagawem {vajcarskih investitora, progla{eno je najboqim izvoznikom u okrugu, dok je Ba~ki Petrovac zbog izuzetne poslovne klime i iznimne operativnosti op{tinskih slu`bi po~astvovan priznawem za najboqu lokalnu samoupravu. V. H.


6

NOV^ANIK

~etvrtak8.april2010.

DNEVNIK

SISTEM ZA PLA]AWE PREKO INTERNETA I KOD NAS

„Pejpel” sti`e i u Srbiju Najpoznatiji svetski sistem za pla}awe putem Interneta, “Pejpel”, trebalo bi do kraja ove godine da po~ne poslovawe u Srbiji. Predstavnici ameri~ke kompanije “Ibej” , koja je vlasnik “Pej-

pela”, bili su na pregovorima u srpskom Ministarstvu za telekomunikacije, kako bi na{u zemqu ukqu~ili u svoj sistem elektronskog pla}awa. Prema najavama iz Ministarstva za telekomunika-

cije po~etak funkcionisawa “Pejpelove” usluge u Srbiji ove godine zavisi iskqu~ivo od dinamike koju ova kompanija odredi u skladu sa svojom poslovnom politikom.

[TA SE KRIJE IZA PRIMAMQIVIH PONUDA U REKLAMAMA, SMS PORUKAMA…

Kupce mame prevarama VELIKE RAZLIKE U CENAMA HRANE [IROM SRBIJE

Odlazak na pijacu prava lutrija Potro{a~i {irom Srbije su u martu morali da izdvoje zna~ajno razli~ite sume novca za iste `ivotne namirnice, pa je kilogram spana}a trebalo platiti od 60 dinara u Ni{u, do ~ak 300 dinara u Novom Sadu, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. @iteqi Zaje~ara, Smedereva i Pan~eva za kilogram slatkog ku-

nane od 69 dinara u Leskovcu do 120 dinara u Kragujevcu, dok su pomoranxe ko{tale od 60 dinara u Vrawu, Kragujevcu, Kraqevu, Leskovcu i U`icu, do 100 dinara u Beogradu. Grejpfrut je ko{tao od 72,90 dinara za kilogram u Negotinu, do 120 dinara u Zaje~aru, Ni{u i Novom Pazaru, dok je za kilogram

Od krompira do pasuqa Cena kilograma krompira iznosila je od 10 dinara u Leskovcu do 50 dinara u Beogradu i [apcu, pasuqa od 120 dinara u Vrawu do 300 dinara u Zrewaninu, dok je crni luk ko{tao od 40 dinara u Vrawu i Smederevu do 100 dinara u Beogradu, Kraqevu i Ni{u. pusa pla}ali su 22,50 dinara, dok su stanovnici Negotina, Zaje~ara i Pan~eva isto povr}e pla}ali 70 dinara po kilogramu. [argarepa je ko{tala od 30 dinara u Leskovcu i Ni{u do 60 dinara za kilogram u U`icu, [apcu, Pan~evu i Sremskoj Mitrovici, a cvekla od 20 dinara u Leskovcu do 60 dinara u Beogradu. Cena belog luka kretala se od 200 dinara u Kragujevcu do 400 dinara u Kraqevu, Novom Pazaru i U`icu, dok je za pe~urke trebalo izdvojiti od 120 dinara u Smederevu do 300 dinara u Novom Pazaru. Sli~na situacija se bele`i kod cena vo}a, pa se limun mogao kupiti po ceni od 69 dinara u Leskovcu do 135 dinara u Zrewaninu, ba-

o~i{}enih oraha trebalo izdvojiti od 350 dinara u Ni{u, Vrawu, Smederevu i Sremskoj Mitrovici do 800 dinara u Zaje~aru. Jabuke za jelo ko{tale su od 20 dinara u Vrawu, Kraqevu, Novom Pazaru, Smederevu i Zrewaninu do 70 dinara u Sremskoj Mitrovici. Kada je re~ o namirnicama `ivotiwskog porekla, gra|ani [apca su za litar mleka pla}ali 62 dinara, a potro{a~i u Novom Pazaru 85 dinara, dok je kilogram kajmaka ko{tao od 350 dinara u Kraqevu do 700 dinara u Vrawu i Zrewaninu. Cena doma}eg sira iznosila je od 130 dinara u Kraqevu do 369,90 dinara u Beogradu, a jedno koko{je jaje pla}ano je od 5,67 dinara u Vrawu do 15 dinara u Novom Pazaru. E. D.

Reklamne poruke u po{tanskim sandu~i}ima, flajeri oka~eni o vrata stana ili na brisa~e automobila, papiri}i sa nagradnim igrama, raznim primaqivim ponudama, sni`ewima, pozivima na sve~ane ve~ere... postaju prava mora. Uz to idu i SMS poruke, pozivi iz banaka, osuguravaju}ih dru{tava i agencija ~iji vas anketari propituju o svemu i sva~emu, pa vam na vrata do|u i razni “akviziteri prodaje”, “trgovci” robom kojom se ne zna ni poreklo ni kvalitet... Gomilawe tih papira po ulazima i hodnicima, zapravo je najmawi problem. Ta neumesna reklamna ma{inerija mo`e se podneti i kada vas uznemirava i naru{ava privatnost, ali kada vas uvu~e u la` i prevaru, to je ve} ozbiqna stvar i posao za dr`avne organe. Ko se i {ta krije iza poziva na besplatnu ve~eru, poklawawa promotivnih putovawa, poklona na koje pla}ate PDV? Odakle onima koji {aqu pisma va{a adresa i kako, recimo, izdava~ka ku}a zna kada vam je ro|endan kada nijednu wenu kwigu niste kupili? Za{to vam ona {aqe ~estitku i poklawa ro|endanski kupon vredan nekoliko stotina dinara, ako joj niste ostavili podatke niti ste ikada kontaktirali s wom? - To je najstra{nija prevara. Re~ je o la`nom ogla{avawu, obmawivawu i uznemiravawu potro{a~a i tu svakako ima puno posla za tr`i{nu inspekciju, ali to, na`alost, kod nas nije slu~aj. Gra|ani nam se stalno `ale, prevareni su jer su sve te nagrade zapravo debelo platili. Me|utim, prema na{im informacijama, inspekcija nije reagovala ni na jednu takvu prijavu - ka`e za na{ list potpredesednik Nacionalne organizacije potro{a~a Srbije Goran Papo-

ULOVQENO FAL[ SEME KUKURUZA

Na la`wak pri{ivali „NS seme”

Ispekcija Ministarstva poqoprivrede ulovila je i sa tr`i{ta povukla vi{e od tonu falsifikovanog semena kukuruza, koje je novosadsko preduze}e “Panon Pig” prodavalo kao hibride Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Inspekcija je, proveravaju}i dokumentaciju i deklaraciju o kvalitetu semena, utvrdila da je re~ o falsifikatu kukuruza, i da je u vre}ama u prometu prodavan merkantilni kukuruz umesto semenskog. Kukuruz hibrid NS640 je upakovan u vre}e neto mase 5,9 kilograma, hibrid NS6010 je u pakovawu od sedam kilograma, dok se na ambala`i nalazi podatak “NS seme Novi Sad”, a pro{ivena deklaracija je falsifikat. Ovo je prekju~e saop{teno iz Ministarstva

poqoprivrede, navode}i da je Fitosanitarna inspekcija Generalnog inspektorata zabranila daqi promet falsifikata semenskog kukuruza hibrida NS640 i NS6010 u koli~ini od 1.100 kilograma, u skladu sa Zakonom o semenu. Navodi se i da }e protiv odgovornih lica biti podnete krivi~ne prijave. - Obave{tavamo sve poqoprivredne proizvo|a~e da prilikom kupovine semenskog kukuruza obrate pa`wu na podatke koji se nalaze na ambala`i i da, ukoliko primete da je u pitawu falsifikat, jave nadle`noj fitosanitarnoj inspekciji Generalnog inspektorata, kako bismo preduzeli sve zakonom predvi|ene mere - poru~uju iz Ministrastva poqoprivrede. S. G.

vi} navode}i kao poseban problem naru{avawe privatnosti. Najugro`eniji su, kako ka`e, stari qudi, koji poveruju da su dobili neke nagrade, a onda po~nu da im sti`u i ra~uni.

broja telefona kada vam se li~no obra}a, ako vi va{e podatke niste ostavili nekome da bi on mogao da vam se obrati. Propisi su, vele u Pokretu za za{titu potro{a~a, u tom delu ja-

sti, skoro niko se ne pridra`ava. U Ministarstvu trgovine isti~u da se oglasna poruka ne mo`e uputiti nekome, ako je on izrazio voqu da mu se ne {aqe. Ako se vlasnik po{tanskog sandu~eta jasno izjasni da ne `eli da prima oglasne poruke, odnosno to napi{e, on-

Milionske kazne

Besplatne iluzije Korisnici “Telekomovih” usluga fiksne telefonije mogu da za{tite svoj broj i u~ine ga nedostupnim za kori{}ewe raznih ogla{iva~a, firmi i banaka koji ih bez dozvole pozivaju i nude svoje usluge. Me|utim, u tom slu~aju, niko ne}e mo}i da dobije wihov broj preko slu`be 988. Kako obja{wavaju u ovoj kompaniji, broj mo`ete za{tititi tako {to pozovete broj 9813, odete u najbli`u poslovnicu Telekoma Srbija ili po{aqete skeniran dopis na mejl adresu 988info@telekom.rs. Re~ je o besplatnoj usluzi. I u Pokretu za za{titu potro{a~a vele da im stalno sti`u pritu`be gra|ana zbog problema sa li~nim podacima. Kako ka`u u ovom udru`ewu, gra|ane od agresivnih reklama trebalo da {titi Zakon o ogla{avawu, a delimi~no i Zakon o za{titi potro{a~a i Zakon o za{titi privatnosti. Upravo ovaj posledwi se odnosi na to kako je neko mogao da do|e do va{ih podataka, ku}ne adrese ili

sni i obavezuju drugu stranu da takve informacije mo`e da {aqe potro{a~ima samo uz wihovu saglasnost. Trebalo bi da prethodno postoji upitnik iz kojeg bi se videlo da li vi kao potro{a~ `elite da primite neke informaciju. Na`alost, to niko ne po{tuje. Zakon o ogla{avawu reguli{e poqe reklama i odre|uje {ta sme, a {ta ne sme da se radi. Me|utim, ni ovog, kao ni Zakona o za{titi privatno-

Novim zakonom o trgovini, ta~nije wegovom radnom verzijom, zabraweno je trgovcu da potro{a~a nedozvoqeno uznemirava, a naro~ito da se reklamira onome ko to ne `eli, bilo da to ~ini telefonom, elektronskom po{tom, faksom. Za sve je potrebna saglasnost onog ko prima po{tu ili poziv. Zakon nije predvideo zabranu reklamirawa elektronskom po{tom ako je trgovac saznao elektronsku adresu prilikom prodaje robe ili usluga i ako se kupac nije protivio reklamirawu. Recimo i da }e oni koji se bave trgovinom li~nim nu|ewem, a za wu nisu registrovni ili je ne obavqaju po zakonu, biti ka`wavani zbog privrednog prestupa. Takve kazne idu i do pet miliona dinara. da nije dozvoqeno ubacivawe letaka, vele u Ministarstvu, dodaju}i da je zabraweno ogla{avawe i telefonom ili elektronskim porukama bez saglasnosti primaoca poruke. Gra|ani, primaoci oglasnih poruka, prvo treba da se saglase sa ovakvim na~inom ogla{avawa, a svako uznemiravawe mogu da prijave tr`i{noj inspekciji, poru~uju iz inspekcije Ministarstva trgovine. S. Glu{~evi}

SNABDEVAWE U OP[TINAMA SEVERNOG POTISJA

Sen}anski trgovci dosko~ili hipermarketima Od trgovinskih preduze}a u pet op{tina severnog Potisja, koja su nekada imala dominantnu ulogu u snabdevawu ovda{weg stanovni{tva, privatizaciju i tranziciju uspe{no je prebrtodilo samo AD “Senta-promet” iz Sente. Sen}anski trgovci uspeli su da dosko~e velikim trgovinskim lancima i hipermarketima, sa ~ijom konkurencijom su se suo~ili i u svom grad, pa uz solidno poslovawe od lokalne firme dosti`u zna~aj regionalnog karaktera, s obzirom da prodajne objekte pored sen}anske imaju i na podru~ju ~okanske i novokne`eva~ke op{tine, a namerava da se {ire i teren kawi{ke op{tine. Predsednik Uprvanog odbora AD “Senta-promet” Predrag \urovi} isti~e da je lane ostvaren

ka i hvatawa u ko{tac sa trgovinskim lancima “KTC”, “Valdi” i “Merkator” koji imaju supermarkete u Senti. - Svi znamo da teret krize najvi{e se ose}a na ku}nom buxetu i

Plate i novo zapo{qavawe U AD “Senta-promet” 176 zaposlenih ostvarilo je lane prosek neto plata od 24.000 dinara, {to je u odnosu na stawe u trgovini i okru`ewu solidno, imaju}i u vidu da su isplate redovne,a da su koverta uve}ane za 10 odsto. Uz pove}awe broja objekata u ovoj godini zaposli}e se odgovaraju}i broj trgovaca, a o~ekuje se i efikasnija naplata potra`ivawa od eksternih kupaca. promet 1,086 milijardi dinara, {to je pove}awe za 15,78 odsto u odnosu na 2008. godinu. Imaju}i u vidu pad kupovne mo}i stanovni{tva i ekonomnsku krizu, kao i pad prometa u mnogo ve}im trgovinskim lancima, \urovi} ocewuje da je u pitawu respektabilan rezultat, po{to je pove}an obim prometa, a tako|e i dr`awe kora-

padu standarda stanovni{tva, {to se automatski reflektuje najvi{e na prometu u trgovini, jer se uglavnom kupuje ono {to je neophodno. Izgleda da smo uspeli da pogodimo cenovno i asortimanom ukuse potro{a~a, da onaj deo para koji imaju tro{e u na{im maloprodajnim objektima, tako da i mi i oni poku{avamo da pre`ivimo

period krize - smatra \urovi}. Sen}anski trgovci lane su investirali u poslovne objekte i u nabavku opreme kako bi zadovoqili sve probirqivijim ukusima potro{a~a, a pored toga smo uve}ali mre`u za dva objekta, otvarawem galerije u sen}anskom tr`nom centru “^arnok” povr{ine 440 kvadratnih metara i parfimerije. Planovi za ovu godinu su pro{irewe maloprodajne mre`e sa sada{wih 14, za {est do osam objekata, uzimawem u zakup ili kupovinom, ~emu treba dodati i stovari{ta gra|evinskog materijala i veleprodaju. Senta je oduvek bila zna~ajan trgova~ki centar u severnom Potisju, pa je i u posledwe vreme atraktivna za trgovce, {to je potvrdilo otvarawe ve}ih supermarketa trgovinskih lanaca. Da bi bili u igri i privukli pa`wu potro{a~a u AD “Senta-promet” ka`u da ~ine sve {to je marketin{ki i komercijalnou interesu privla~ewa mu{terija. M. Mitrovi}


Studentski recept protiv bolesti

„Ulica zdravqa” u centru

Studenti volonteri i zaposleni u Zavodu za zdravstvenu za{titu studenata Novi Sad obele`ili su ju~e Svetski dan zdravqa. Prisustvovala je i ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Aleksandra Novakov–Miki}. Pozvala je studente i sugra|ane da se prikqu~e dana{woj akciji u centru Novog Sada pod nazivom „Ulica zdravqa“, koju grad organizuje. Novakov je dodala da je veoma va`no da svi u~ine ne{to za svoje zdravqe, zapo~nu ili poja~aju fizi~ku aktivnost, ne koriste alkohol i duvan i provere svoje zdravstveno stawe. A. V.

Povodom 7. aprila, Svetskog dana zdravqa, danas u 10 sati na Trgu slobode Grad }e organizovati manifestaciju „Ulica zdravqa“. U~estvova}e Institut za javno zdravqe Vojvodine, te brojne institucije, preduze}a i ustanove. Institut }e ovu kampawu obele`iti kroz promovisawe zdravih stilova `ivota, prezentovawe zdravstveno-vaspitnih i edukativnih sredstava nastalih u projektima s Upravom za zdravstvo, kao i svojih publikacija. N. V.

Novosadska ~etvrtak8.april2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Proizvodwa izlazi iz mode?

P

et megamarketa na{lo je mesta na Limanima, a uskoro }e i {esti. Navala trgovaca u ovaj kraj ima opravdawa u dobroj infrastrukturi, blizini centra grada, velikom broju stanovnika u okolnim soliterima i, kako neki navode, velikom broju parkirali{ta. Pa ipak, i pored velike konkurencije koju toliki broj megamarketa donosi i ve}e ponude, pitawe je za{to se ovde, ali i u drugim delovima Novog Sada, otvaraju samo prodavnice i kafi}i? O~igledno da se gradska privreda bazira na tome da se pare tro{e na i}e i pi}e, a kako se zara|uju, to je pitawe od milion dolara.

I dok ugostiteqi i vlasnici velikih trgovina dobro `ive, da ne zaboravimo i bankare, radnike ve}ine javnih preduze}a i funkcionere pritigle iz politi~kih partija, ostatak radni~ke klase pred izumirawem, te{ko da se mo`e pohvaliti nekim standardom. Da li su za to razlog tr`i{no orijentisani privatni proizvo|a~i te{ki na platama, ili je to nedostatak ulagawa u proizvodne pogone, ali stvarawe nove vrednosti definitivno nije trenutna odlika Novog Sada. Iz te perspektive, govoriti o gra|ewu obrazovnih ustanova i centara kulture umesto potro{a~kih mega-giga trgovina, na`alost, zaista nema smisla. S. Krsti}

Javno ~itawe Andersenovih bajki Javno ~itawe bajki, povodom obele`avawa dana ro|ewa poznatog pisca bajki Hansa Kristijana Andersena, bi}e odr`ano danas u 11 ~asova, ispred Gradske kafane, na Spensu. U programu u~estvuju pred{kolska deca, a organizator je udru`ewe „Roditeq“. I. D.

SUTRA I U SUBOTU

Cvetna pijaca na Spensu „Cvetna pijaca“, koju i ove godine organizuje Pokret gorana, bi}e odr`ana u petak i subotu, 9. i 10. aprila, na platou ispred Spensa. Prva prole}na „Cvetna pijaca“ bi}e otvorena od 8 do 20 ~asova, a ulaz je besplatan. Pored izlaga~a sadnog materijala i opreme za hortikulturu, bi}e predstavqeni i med i zdravstveno bezbedna hrana. Za najmla|e bi}e organizovana radionica „Cvet za kom{iju i za lep{i Novi Sad“, kroz koju }e se edukovati da se na pravi na~in odnose prema `ivotnoj sredini. I. D.

V REMEPLOV

Orila se Ofenbahova opera Opera Srpskog narodnog pozori{ta 8. aprila 1959. premijerno je izvela „Hofmanove pri~e“ @aka Ofenbaha. Ovo popularno i neobi~no delo zahteva od svih izvo|a~a veliko ume}e i oni su ga pokazali. To je u listu „Dnevnik“ bila ocena Mihovila Logara, ~ija se kriti~ka re~ uva`avala u jugoslovenskom umetni~kom svetu. On je posebno odobravao publici {to je u vi{e navrata na otvorenoj sceni aplaudirala mu{kom horu i solistima Jeleni Je~menici, Zdenki Nikoli}, Mirku Hadna|evu i Ivanu Kne`evi}u, jer su pevali izvanredno. N. C.

hronika

UPRAVNI ODBOR „POSLOVNOG PROSTORA” SUTRA ODOBRAVA DU@I ROK ZA OBNOVU BIOSKOPA

U „Arenu” tek u septembru? Iako je prvobitno najavqeno da }e Novosa|ani krajem aprila mo}i da gledaju prve filmove u renoviranom bioskopu „Arena“, ipak }e sa~ekati jesen, jer }e radovi biti produ`eni do septembra, potvr|eno je „Dnevniku“ u preduze}u „Poslovni prostor“ u ~ijoj nadle`nosti je „Arena“. Zakupac bioskopa, beogradska firma „Art vista“, uputilo je zahtev Upravnom odboru „Poslovnog prostora“ za produ`etak rokova rekonstrukcije do septembra ove godine. Kao glavne uzroke ka{wewa investitor navodi ote`ane okolnosti koje su ih zadesile kada su pre dva meseca u temeqima prona|eni qudski ostaci, ali i prirodu gra|evinskih radova koja je komplikovanija nego {to je bilo o~ekivano. Kako za na{ list ka`e direktor „Poslovnog prostora“ Marko Cvijan, ovaj zahtev }e biti

ispred wih bi}e sagra|ena i galerija. Preduze}e za filmsku, TV i video distribuciju „Art vista“ iz Beograda izabrana je u avgustu 2009. godine za zakupca „Arene“ na konkursu „Poslovnog prostora“, po{to je drugi kandidat, firma „Tak“, povukla ponudu. „Art vista“ upravqa bioskopom „Roda sinepleks“ i bioskopima „[umadija“ i „Roda 2“ u Beogradu. Preduze}e Foto: N. Stojanovi} “Zvezda film”, oko 800.000 evra biti investirano u objekat a ostatak novca }e biti usmeren u nabavku opreme. Pored ovoga, „Art Vista“ pla}a 102 dinara po metru kvadratnom svakog meseca za zakup. Kako je ranije izjavio za „Dnevnik“ direktor „Art viste“ Zoran Cvetanovi}, jedna od

Investitor „Art vista“ navodi, izme|u ostalog, da se kasni i zbog toga {to su gra|evinski radovi komplikovaniji nego {to je bilo o~ekivano prihva}en jer su razlozi objektivni. - U petak }e se sastati Upravni odbor i o~ekuje se pozitivna odluka, svima je u interesu da bioskop proradi {to pre. Razlozi za odlagawe rokova su opravdani i ne}e biti nikakvih sankcija za preduze}e „Art vista“ jer redovno pla}aju tro{kove zakupa – rekao je jo{ Cvijan. Prema ugovoru zakupac bioskopa treba da ulo`i blizu dva miliona evra, od ~ega }e samo

pote{ko}a je bila {to su rokovi za rekonstrukciju otpo~eli i ranije nego {to su sve potrebne dozvole nabavqene. - Nikad se ne zna na {ta }e se naleteti kad se krene sa dubinskim radovima, u na{em slu~aju u temeqima su prona|eni qudski ostaci stari vi{e od 200 godina. Iskopali smo na hiqade kubika zemqe, a vi{e od 300 kamiona {uta i zemqe je iza{lo iz Novog Sada. Radovi teku dobro i imamo odli~nu saradwu sa „Poslovnim prostorom“ i osta-

SPORTSKA SARADWA NOVOG SADA I MODENE

Odbojka{ice promoteri Grada

@enski odbojka{ki klub „Vojvodina“ u~estvovao je na 9. me|unarodnoj turneji, koja je odr`ana 2. i 3. aprila u italijanskom gradu Modeni. Posle pet ubedqivih pobeda i dva poraza, odbojka{ice su osvojile 7. mesto. Ovo je prvi klub iz Novog Sada koji je, posle vi{e decenija, uz podr{ku Grada realizovao program sportske saradwe sa sportskom organizacijom iz Modene „Scuola di Pallavolo Anderlini“. I. D.

lim gradskim institucijama ukqu~enim u projekat– rekao je Cvetanovi}. U prizemqu bioskopa, kada bude zavr{en, bi}e dve sale sa po 150 sedi{ta u centralnom delu objekta i kafe-barom, dok }e sa strane biti dve mawe sale sa po 67 i 72 sedi{ta. Na spratu }e biti dve sale sa 500 i 76 mesta, a

koje je ranije vodilo najve}i novosadski bioskop, o~ekuje nova aukcija, a osim stare opreme iz “Arene” ponuda se sada svodi na bioskop “Reks” i bioskop u Futogu. U proteklih {est meseci iz privatizacije “Zvezde” izuzeti su Letwi bioskop „Porta“ i „Jadran“. N. Vukovi}

HUMANITARNA AKCIJA „NARCIS ZA @IVOT”

Pomo} obolelima od raka Humanitarna akcija „Narcis za `ivot“, za pomo} obolelima od raka, bi}e odr`ana od danas do subote 10. aprila. Mesta za odr`avawe akcije, gde }e se mo}i doneti dobrovoqni prilog od 9.30 do 18.30 ~asova, danas su na uglu Zmaj Jovine i Ulice Modene, u petak i subotu na Trgu slobode, svakog dana akcije na prvom spratu Merkatora, Bulevar oslobo|ewa 102 i u Robnoj ku}i „Univereksport - Alba“, Futo{ki put 93/b. Celokupni prihod namewen je Informativnom centru „Rak Info“, a organizator je Ekumenska humanitarna organizacija. Kontakt telefon organizatora je 0643000409 (Eva Barawi). I. D.

Izlo`ba banatskih motiva Izlo`ba „Banatski motivi“ autora Braca Azari}a bi}e otvorena u petak, 9. aprila, u 19 ~asova, u Dru{tvu kwi`evnika Vojvodine. Prostorije kluba se nalaze u Ulici bra}a Ribnikara 5. N. V.

Pokreni energiju Novosadski otvoreni univerzitet organizuje po~etni kurs feng {uija “Pokrenite pozitivnu energiju”. Informacije se mogu dobiti na telefon 521-866. Q. Na.

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak8.april2010.

c m y

8

DNEVNIK

MADA JE „RADOSNO DETIWSTVO” ZBOG NEDOLA@EWA MALI[ANA U VRTI]E NAJAVILO RIGOROZAN STAV

Ispis dece prazna pretwa Foto: B. Lu~i}

VELIKO SPREMAWE PIJACA

Zalivene rupe na Kvanta{u Prole}no ure|ewe novosadskih pijaca za koju je zadu`ena "Tr`nica" zapo~elo je ju~e ure}ewem asfaltne povr{ine na "Kvanta{u". Ju~e je "Tr`nica" ure|ivala i Temerinsku pijacu, kao i Detelinarsku. I ostale pijace zasija}e u novom ruhu. Tako }e danas na Najlon, Ribqoj i Futo{koj pijaci radnici Slu`be za odr`avawe higijene uklawati krupni otpad s pijaca, iz objekata i lokala, oreziva}e platane i raditi dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju. B. P. P.

OD 22. DO 25. APRILA NA NOVOSADSKOM SAJMU

Motori i zabava za bajkere

Novi Sad }e se ove godine biti doma}in petog sajma motora, koji }e se odr`ati od 22. do 25. aprila na Novosadskom sajmu. ^lan gradskog ve}a zadu`en sa saobra}aj Sini{a Bubwevi} rekao je za na{ list da }e se ove godine, sajam znatno razlikovati od predhodnih, jer ne}e biti samo prodajnog karaktera. - @eqa je da okupimo bajkere iz svih udru`ewa iz Srbije i regiona. Bi}e postavqen i poligon sa sedam prepreka za vozila od {est tona, kao doskok rampa koja sti`e iz Slovenije – ka`e Bubwevi}. Na sajmu }e biti i puno zabave, u okviru koje }e se odr`ati rok koncert i kuvaati pasuq. U saradwi s Centrom za prevenciju bi}e odr`ana tribina o bezbednosti u saobra}aju, a ideja novosadskih bajkera je da se donese jedan slupani motor i nekoliko kaciga, kako bi motora{i videli kakve sve opasnosti vrebaju usled prevelike brzine na putevima.

- Tako }emo, posebno mla|im bajkerima, ukazati da ludovawe motorima po gradkim ulicama i bulevarima mo`e da ugrozi i wihov i `ivot ostalih u~esnika u saobra}aju – isti~e sagovornik. Podse}aju}i da se grupa mla|ih motora{a (kafe bajkera) skupqa na Mi{eluku, koji nikada nije bio predvi|en za te namene, Bubwevi} ka`e da Novi Sad zapravo nema mesto na kojem bi se bajkeri "malo izludovali", pa se planira izgradwa motodruma, karting staze i poligona za obuku. - Poligon bi se nalazio izme|u Ka}a i Novog Sada, na zemqi{tu koje nije ni gra|evinsko ni usevno. Ove godine bi grad trebalo da usvoji predlog o izgradwi i realizuje tender za idejno re{ewe, a dogodine da na|e suinvestitora koji bi bio zainteresovan za ulagawe u ovaj projekat – predo~ava na kraju Bubwevi}. Q. Na.

STAMBENO–KOMUNALNI KARAVAN U SUBOTU NA LIMANU

Sajamske pogodnosti za stanare Ciklus sajmova stambeno–komunalnih usluga nastavqa se u subotu, 10. aprila u prostorijama Mesne zajednice “Ostrvo” u Ulici Narodnog fronta 71, od 10 do 16 sati, dok }e tribine biti odr`ane u MZ “Ivo Andri}” u Ulici Banovi} Strahiwe 20. Na tribini u 12 sati bi}e predstavqen zakon o protivpo`arnoj za{titi, dok u 14 ~asova po~iwe diskusija o odr`avawu ~isto}e na Limanima. Pored ove dve mesne zajednice, u organizaciji sajma u~estvuje i MZ “Liman 3”, uz podr{ku MZ “Omladinski pokret”, koja je i pokrenula ideju odr`avawa susreta predstavnika stambeno-komunalnog sektora sa gra|anima. Preduze}a koja }e se predstaviti na sajmu najavquju posebne popuste i pogodnosti za stanare. I. S.

VESTI „Podbari s qubavqu”

Srpske drevne pesme

U toku su prijave za tre}u manifestaciju "Podbari s qubavqu" koja }e biti organizovana u nedequ 23. maja od 9 do 18 ~asova u Ulici \or|a Rajkovi}a. Savet Mesne zajednice "Podbara" poziva zanatlije, naro~ito zanatlije starih zanata i vojvo|anskih motiva da u~estvuju na manifestaciji, a prijave se primaju do 15. maja na telefon M.Z. "Podbara", 021/529-727 ili na telefon predsednika Mesne zajednice Save Vojnovi}a, 063/559-800. B. P. P.

"Resital srpske starodrevne pesme" bi}e odr`an u okviru izlo`be "Vez po pismu-pismo po vezu", ve~eras u 19 ~asova u Zbirci strane umetnosti u Ulici Dunavskoj 29. Na koncertu koji }e izvesti etnomuzikolog i pojac iz Novog Sada Sr|an Asanovi} bi}e izvedene srpske pesme koje su se sa~uvale do danas i koje imaju svoje poreklo u predhri{}anstvu. Ulaz je besplatan. B. P. P.

Iz vrti}a Pred{kolske ustanove "Radosno detiwstvo" nije ispisano ni jedno dete koje roditeqi du`e vreme nisu dovodili, iako je takva akcija bila najavqena po~etkom godine. Kako je za "Dnevnik" objasnio direktor ove ustanove Borislav Samarxi} ispisivawe su najavili samo da bi roditeqi koji ne dovode decu odlu~ili da li `ele

epidemijom novog gripa zbog koje, kako su navodili, mali{ane i nisu dovodili u vrti}e. Zato smo pravilnikom za 2010/2011. godinu predvideli stavku u ugovoru koju }e roditeqi potpisivati, a ona }e ih obavezivati da decu dovode redovno u vrti} a da odsustvo moraju da prijave i opravdaju vaspita~icama – rekao je Samarxi}.

Nije ispisano nijedno dete koje roditeqi du`e vreme nisu dovodili. Za 2010/2011. predvi|ena stavka u ugovoru koja }e roditeqe obavezati da deca redovno dolaze u vrti}. Upis za narednu godinu pomeren za maj da im deca idu u "Radosno detiwstvo", ili ne, te ukoliko `ele da po~nu da dovode decu. - Bez obzira na to {to nismo ispisali ni jedno dete, roditeqi su se uozbiqili i po~eli da dovode decu. Izostanke su uglavnom pravdali bole{}u dece i

Novi ugovor }e se primewivati od maja, za kada je pomeren konkurs za upis dece u vrti}e "Radosnog detiwstva" u narednu programsku godinu. Do pomerawa konkursa do{lo je zbog novog roka za otvarawe pet pro{irenih vrti}a, te }e "Radosno detiw-

stvo" sa~ekati da vrti}i budu zavr{eni, deca useqena i da potom bude upisano oko 700 mali{ana

sa liste ~ekawa. Tek tada }e biti raspisan konkus za narednu godinu. A. Vidanovi}

LETO NA [TRANDU I ZVANI^NO POSKUPELO

Kabine od 10.000 do 12.000 dinara "Gradsko zelenilo" je i zvani~no objavilo nove, duplo vi{e, cene izdavawa kabina za predstoje}u sezonu na [trandu pa }e tako, kao {to smo i pisali, mala kabina ko{tati 10.300 dinara a velika 12.000. Sezonska karta }e ko{tati 1.045, a sa popustom 850 di-

Mala kabina ko{ta}e 10.300 dinara, a velika 12.000. Sezonska karta staje 1.045 dinara, a sa popustom 850, dok }e dnevna ulaznica biti 42 dinara nara, dok }e dnevna ulaznica biti 42 dinara. Za decu do sedam godina ulaz }e biti besplatan. Kabine }e se izdavati naredne nedeqe - sreda 14. i ~etvrtak 15. april bi}e rezervisani za izdavawe kabina starim zakupcima,

^ITAOCI PI[U SMS

ta~nije sugra|anima koji pet ili vi{e godina uzastopno iznajmquju ove prostorije na kupali{tu, 16. april je dan kada }e kabine mo}i da iznajme osobe s posebnim potrebama, a 19. aprila na red dolaze novi zakupci. Procedura iznajmqivawa }e se obavqati na blagajni na centralnom platou [tranda (gde su se kupovale ulaznice za klizali{te), od 8 do 18 ~asova. Osobe s posebnim potrebama koje `ele da iznajme kabinu, trebalo bi do 12. aprila da prilo`e molbu, uz kopiju li~ne karte i lekarsko uverewe, u upravi "Gradskog zelenila" koja se nalazi na prvom spratu zgrade na Bulevaru Mihajla Pupina 25. Papiri se mogu predati radnim danima od 7.30 do 13.30 ~asova. Ove sezone sugra|anima }e na raspolagawu biti oko 830 kabina, {to je vi{e nego ranijih godina. Naime, velike kabine koje se nalaze levo od centralnog platoa se pregra|uju, pa }e do po~etka kupali{ne sezone biti jo{ 30 malih "drvenih ku}ica" vi{e nego lane. B. M.

065/47-66-452 & 063/366-977

Ilija ^vorovi} u eri yipova Kada }e se graditi de~ije igrali{te u Rumenki? Otac troje dece! 065/6090... *** Skoro svaki dan slu{am kako ministar policije poziva gra|ane da pomognu policiji u borbi protiv kriminala. Pa evo, ja }u im biti glavni dou{nik za op{tinu @abaq, samo neka MUP uvede specijalni broj telefona gde }e gra|ani mo}i da prijavqu potencijalne kriminalce. Konkretno, na{a op{tina pravo je leglo kriminala, po~ev od \ur|eva gde svaki dan mo`ete videti vozni park besnih automobila koga se ne bi postideo ni vozni park su`benih vozila vlade. Dokle }emo vi{e gledati kako se qudi bez dana radnog sta`a vozikaju u skupocenim xipovima, a policija zaustavqa i ka`wava qude koji nemaju poziciju na blatobranu svog 20 godina starog bicikla? Gospodine ministre, do|ite u na{u op{tinu da vidite da krimimal ne postoji samo u Beogradu i samo u gradovima! 064/0179... *** Kakva je to dr`ava gde se ne po{tuje Veliki petak i Uskrs? A kunu se u pravoslavqe! Privatne firme ja~e od dr`ave. 064/2597...

*** ^uvajte se gra|ani VIP mre`e. Automat pqa~ka bez telefonirawa. 064/3300... *** Invazija na zatirawe ambrozije }e i ove godine zaobi}i Ulicu Jovana Hranilovi}a. U toj ulici se nalaze barake i zapu{teno i neure|eno dvori{te... 064/0863...

svetlarnici u`asni... Intervenisali smo oko naplate “izmerene” kvadrature, jer smatramo da je {ac metodom odra|eno, ali uvek su oni u pravu. Da li ima neko nadle`an da izmeri tu kvadraturu, jer smatramo da smo podkradani u naplati (sigurno je situacija ista i u drugim zgradama)? 062/1296...

*** Posle privatizacije,”Higijena” nije ono {to je bila. Mi na Bulevaru oslobo|ewa muku mu~imo sa sprema~icom (boli je ruka). Gelenderi prqavi, pau~ine puno,

*** Qudi TV “Pink” je ozbiqna i stvarno dobra ku}a, ali {ta radi g. Sa{a Popovi} je ve} pre{lo sve granice pristojnog. Naime, doti~ni sa svojom “Grand” produkcijom je preterao. Truje, bukvalno truje narod, a naro~ito omladinu sa tom nazovi muzikom! Razumem potrebu za sticawem materijalnih dobara, ali zar nije dovoqno stekao? Nemam ni{ta protiv muzike, naprotiv, ali to {to on forsira nije muzika!!! 061/2717... *** Zar penzoneri nisu dobili stanove i kojekave pogodnosti o kojima mi mo`emo samo da sawamo? Ja kao i mnogi u ovoj dr`avi radim za minimalac, nemam stan, a sve moram da platim na vreme i uz to imam i dva maturanta, pa ne dobih od ove dr`ave ni{ta, ~ak ni kre-

064/3075... *** Draga gospodo iz “^isto}e”, po{to va{i radnici ne zatvaraju poklopce na kontejnerima (ako zatvore, onda gra|ani odla`u sme}e na wih, pa oni jo{ moraju i da ~iste oko kontejnera, zamisli molim te) da vidite sa tim dobavqa~ima da vam isporu~uju bez poklopca, sigurno je jeftinije?! @ile 064/8195... *** [trajka~i u AD “[ajka{ka” iz @abqa, svojim zahtevima da ne ka`emo prohtevima, samo su nas podsetili na stara, dobra vremena..., a svog poslodavca su sigurno zacenili od smeha, jer je pomislio da su mu uputili dobru prvoaprilsku {alu! 064/0863... *** Ko je ustvari taj Parking servis? I kome ide novac od parkirawa? I {ta dobijamo za uzvrat? Parkiram onomad auto na obele`enom parkingu preko puta “Dnevnika”, kad ono, ne{to {to izgleda kao bara, ustvari je xinovska rupa! Auto jedva pre`iveo... Mo`e li “Dnevnik” da napi{e jedan edukativni ~lanak o tome {ta je i ko je “Parking servis”, kuda ide novac od naplate parkirawa, koliko uzimaju operateri od naplate sms-om, itd? Pozdrav, Uredni Plati{a (da li mi to u{i rastu?) 064/1560... *** SMS-ovsko dizawe glasa (062/8948...), kako je to lepo... Iz tople sobice... A kada ih pozove{ da bilo {ta urade, makar i samo da svedo~e na sudu, sakriju se u mi{iju rupu! Kakvi smo, tako }e nam i biti. 064/1560... *** Boqe da su besplatne karte za prevoz dodeqene deci ~iji roditeqi rade, a ne dobijaju plate, nego penzionerima koji imaju redovna primawa. Student 063/1973... dit.


c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

NEDOVR[ENA ZGRADA „PO[TANSKE [TEDIONICE” 18 GODINA POSLE PRVE LOPATE

Prole}e nastavak radova ne pokre}e? Gra|evinska sezona u gradu startovala je pre tri nedeqe, me|utim, i pored spektakularnih najava, jo{ uvek nisu zapo~eti radovi na kona~nom zavr{etku zgrade Po{tanske {tedionice na Pozori{nom trgu 8, u centru grada. Iako je, posle decenijske zapu{tenosti i propadawa betonske konstrukcije, po~etkom februara ove godine iz Zavoda za izgradwu grada potvr|eno je da je maratonski spor izme|u Grada i PTT Saobra}aja Srbije okon~an i da }e na prole}e po~eti izgradwa, a generalni direktor PTT-a Goran ]iri} mesec dana kasnije, prilikom otvarawa po{te na Novom nasequ, izjavio da }e nova zgrada [tedionice biti gotova do kraja 2010. godine, od gra|evinskih radova, barem za sada, nema ni{ta. U Odeqewu za prodaju usluga i marketing novosadskih po{ti re~eno nam je da informacije o zavr{etku zgrade mo`emo dobiti iskqu~ivo u beogradskoj centrali JP PTT, odakle, tako|e, nismo dobili odgovor na na{a pitawa. Tako je ostalo nepoznato kada }e radovi po~eti, koliko novca je predvi|eno za ovu investiciju, kao i kako }e zapravo izgledati dugo o~ekivana filijala - koliki prostor i koji broj qudi su nameweni radu sa strankama, koliko }e biti {altera, kaje slu`be }e na tom mestu biti sme{tene... Izgradwa ovog objekta ozvani~ena je pre ~etiri dr`ave 1988. godine u vreme SFRJ, radovi su startovali ~etiri godine kasnije kada se u celu pri~u, kao

suinvestitor, ukqu~ila firma “Investdom”, ali su sredinom devedesetih prekinuti i od tada betonski kostur predstavqa veliko ruglo u starom gradskom jezgru. U me|uvremenu, dok su ske-

re{ewa, a u arbitra`u je, kao drugostepeni organ, bilo ukqu~eno i Republi~ko ministarstvo finansija. Prvo re{ewe o oduzimawu lokacije iz jula 2006. godine, ministarstvo je

Izgradwa „Po{tanske {tedionice” ozvani~ena je 1988. u vreme SFRJ, radovi su po~eli ~etiri godine kasnije, ali su sredinom devedesetih prekinuti le i ograda oko neuglednog gradili{ta godinama slu`ile za lepqewe plakata, lokalna vlast je, pozivaju}i se na zakonske odredbe da gra|evine moraju biti zavr{ena za dve godine, pokrenula postupak za povra}aj parcele. Pobijano je nekoliko

poni{tilo jer je PTT u svojoj `albi tvrdio da je zgrada zavr{ena, ali da tehni~ki pregled nije obavqen zbog kra|e stolarije dve godine ranije. Posle toga, nalo`eno je ve{ta~ewe i stru~waci iz ministarstva su krajem 2007. ustanovili da obje-

kat ne mo`e dobiti upotrebnu dozvolu jer nije ni gotov. Februara 2008, Gradska uprava ponovo je donela re{ewe o prestanku prava, pa je PTT ponovo uputio `albu... I tako sve do kona~nog obustavqawa postupka za prestanak prava kori{}ewa, februara ove godine i to na inicijativu JP “PTT Saobra}aj Srbije” i “Po{tanske {tedionice”, kada su investitori dobili re{ewe Gradske uprave za komunalne poslove da mogu nastaviti sa izgradwom. Iz ZIG-a je tada re~eno kako u PTT-u tvrde da su zatvorili finansijsku konstrukciju i prikazali sve potrebne bankarske garancije. Po~etak radova planirao se na prole}e, a najavqeni rok za zavr{etak je izme|u 10 i 11 meseci. D. Apro

ZA[TO JE OD PREKSINO] DO JU^E UJUTRO PRITISAK VODE BIO SLAB

Novi cevovod polo`io test Razlog za smawewe pritiska vode u gradu u no}i izme|u utorka i srede jeste spajawe novog cevovoda du` Keja na dovodnik sirove vode koji ide preko Monta`no- demonta`nog mosta. Zbog toga na tri sata bio je zaustavqen dotok voda sa izvori{ta na Petrovaradinskoj adi i Ratnom ostrvu. Za to vreme ceo grad vodom se snabdevao iz rezervoara JKP “Vodovod i kanalizacija”.

Tehni~ki direktor ovog javnog preduze}a Mikica Ivi} za “Dnevnik” je izjavio da je ju~e ujutru u 5 sati zapo~eto spajawe cevovoda ~ime su stvoreni preduslovi da se novi dovodnik sirove vode ispita pod pritiskom. Prema wegovim re~ima, fabrika vode u budu}nosti snabdeva}e se sa dva dovodnika sirove vode pre~nika 600 i 900 milimetara, {to }e omogu}iti sigur-

U SUBOTU GOSTUJE ITALIJANSKI „ATERBALETO”

Delimo karte za Festival igre

^uvena italijanska baletska trupa “Aterbaleto” gostuje u subotu 10. aprila u Srpskom narodnom pozori{tu . Pred novosadskom publikom predstavi}e “Besane no}i” u koreografiji Marija Bigoncetija.Re~ je o rok baletu inspirisanom muzikom popularnog italijanskog peva~a Lu~ijana Ligabuea. “Aterbaleto” u~estvuje na sedmom Festivalu igre koji se odr`ava od 9. do 23. aprila u Beo-

gradu. Pokroviteq festivala “VIP mobajl” poklawa karte za gostovawe “Aterbaleta” u Novom Sadu. Danas delimo ~etiri karte. Prvo dvoje ~italaca “Dnevnika” koji se danas jave od 12 do 12,15 ~asova “Novosadskoj hronici” na telefon 421- 674 dobi}e po dve karte za ovaj balet. Sutra }e ~italac koji u pomenuto vreme vreme bude najbr`i dobiti dve karte.

VESTI „Rodoqupci” u studentskoj izvedbi

Drevne tehnike Indije

Predstava “Rodoqupci” Jovana Sterije Popovi}a bi}e odr`ana sutra u 20 sati u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, u Ulici \ure Jak{i}a 7. Igraju studenti tre}e godine glume na srpskom jeziku u klasi profesora Borisa Isakovi}a i asistenta Miqana Vojnovi}a. Ulaz je besplatan. Z. Ml.

„Opsesije” u „Prometeju” Izlo`ba slika “Opsesije” autora Bojana Cvetkovi}a bi}e otvorena ve~eras u 20 ~asova, u galeriji “Prometej”, Trg Marije Trandafil 11. Govori}e dr Dra{ko Re|ep, a u ~estvuju Igor Ivanoski i Bojan Cvetkovi}. I. D.

Predavawe o drevnim vedskim znawima iz Indije bi}e odr`ano sutra u 19 ~asova, u Zavodu za za{titu prirode. Predavawe }e dr`ati Feliks Kaegi iz [vajcarske i govori}e o nau~nim tehnikama koje pru`aju duboki mentalni mir i osloba|aju ~oveka od stresa i napetosti. Ulaz je slobodan a Zavod se nalazi u Radni~koj 20a. N. V.

Se}awe na Mladena Siva~kog U Omladinskom centru CK 13, danas od 20 ~asova se odr`ava ve~e se}awa na Mladena Siva~kog, ~lana novosadskog pank sastava “Crkveni pacovi”. Ulaz ko{ta 150 dinara, a sav prihod ide u humanitarne svrhe. Omladinski klub CK 13 nalazi se u Ulici Vojvode Bojovi}a 13. N. V.

nije snabdevawe fabrike. Ovi radovi izvedeni su u okviru investicija koje su na Keju realizovane pro{le godine. Tako|e, zameweni su i dotrajali zatvara~i u Fru{kogorskoj ulici, a u narednih desetak dana trebalo bi da po~nu radovi na dovodniku pitke vode izme|u Dunavske i Ulice Marka Miqanova. S. K.

„GRADSKA ^ISTO]A” ULA@E U ^ISTIJI GRAD

Betonske kante na Novom nasequ

Pozitivne reakcije sugra|ana izazvalo je postavqawe novih 120 betonskih kanti za otpatke s pepeqarama, u nekim delovima grada poput Novog naseqa, jer su stare mahom bile o{te}ene. Kante su

Planira se i nabavka kompaktora za 20 miliona, buldo`era za rad na deponiji za 15, kamiona za pra`wewe korpi i kontejnera za 16, kamiona “sandu~ara” za sakupqawe krupnog otpada za sedam i dva

~etvrtak8.april2010.

9

VETERNI^ANI NEZADOVOQNI CENOM GRADSKOG PREVOZA

Skupqa karta zbog divqe gradwe Iako je udaqenost do Sremske Kamenice i Veternika gotovo ista, gra|ani tih naseqa ne pla}aju istu cenu u gradskom prevozu. Karta za Kamenicu staje 40 dinara, a za Veternik je duplo skupqa. Veterni~ani se i pitaju za{to je cena prevoza ista do wihovog mesta i do onih, 20 i vi{e kilometara udaqenih od Novog Sada. Kako smo saznali od ~lana gradskog ve}a zadu`enog za saobra}aj Sini{e Bubwevi}a takva situacija }e ostati sve dok se ne promene zone u javnom prevozu, ukqu~uju}i i na~in naplate. - Kada su se pravile zone, Veternik nije izgledao kao {to sad izgleda. Bio je na periferiji grada. Me|utim posledwih desetak godina, nasqe se spojilo s Novim Sadom, ali je ovde re~ uglavnom o nelegalnoj gradwi ku}a i zgrada. To zna~i da ti gra|ani koji su sagradili objekte, jo{ uvek ne pla}aju po-

rez i ne vidim razlog za{to bi ostali sugra|ani pla}ali za taj deo grada – ka`e Bubwevi} i dodaje da je ista situacija s Klisom i Tartarskim brdom. Tako|e smatra da kada bi se Veternik prebacio u prvu zonu, sa pravom bi to mogli da tra`e i `iteqi Rumenke, ali i drugih prigradskih naseqa koji ulaze u druge zonu. - Ni u jednoj dr`avi, pa ni u na{oj, prevoz nije ekonomski opravdan. Primera radi, GSP se jednim delom finansira iz gradskog buxeta, a drugim od autobuske stanice, reklama i iz sopstvenih sredstava. Kada se pravi buxet grada, sve je do tan~ina isprogramirano. Kada bi se sada Veternik prebacio u prvu zonu, buxet grada bi bio na velikom gubitku. Zato se takve stvari i ne rade u sredini sezone, a i grad bi morao da subvencioni{e promenu zona – isti~e Bubwevi}. Q. Na.

Foto: F. Baki}

TRI DANA U DELU HAYI RUVIMOVE ULICE

Obnova pru`nog prelaza ukinula kola Zbog rekonstrukcije pru`nog prelaza izme|u Haxi Ruvimove ulice i Ulice Ra{e Radujkova u naredna tri dana pomenute ulice bi}e zatvorene za saobra}aj. Investitor ovih radova je Zavod za

izgradwu grada, na tom mestu prvo }e biti postavqeni betonskogumeni pragovi, a nakon toga sledi asfaltirawe saobra}ajnice kako bi ona bila u istom nivou sa pru`nim prelazom. B. M.

Novom Sadu 200 ru`a Rasadnik “[evar” pokloni}e Novom Sadu 200 ru`a, koje }e radnici “Gradskog zelenila” danas u 11 ~asova posaditi u cvetnu gredicu na prilazu Spensu. Donaciju }e od Ivana [evara primiti predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}, a prisustvova}e i vr{ilac du`nosti direktora “Gradskog zelenila” Nata{a Ra{eta. I. D.

Obele`avawe Dana Roma Programom “Zajedno pod istim nebom”, Centar za omladinski rad }e, danas od 12 do 15 ~asova na Trgu slobode, obele`iti Me|unarodni dan Roma. Ovom akcijom bi}e promovisana ideja tolerancije i interkulturalnog razvoja zajednice sa `eqom da se podigne svest gra|ana o polo`aju Roma u Srbiji.

Svetski dan Roma bi}e obele`en i tribinom ve~eras u 19 ~asova u, velikoj sali Mesne zajednice “Bistrica” u Ulici Bra}e Drowak 11. Tribinu organizuju Savet MZ “Bistrica”, Udru`ewe gra|ana “Okriqe `ivota” i zaposleni u gradskim institucijama zadu`eni za romsko pitawe. A. V.

MZ „Petrovaradin” ne trpi {ovinizam “Povodom {ovinisti~ki i uvredqivih natpisa koji su se ovih dana pojavili na fasadama ku}a u Petrovaradinu”, Savet mesne zajednice “Petrovaradin” najo{trije je osudio huliganske ispade pojedinaca ili grupa koji ovakvim pona{awem poku{avaju da unesu nemir i razdor me|u gra|anima ovog dela grada, navodi se u saop{tewu mesne zajednice. Predsednik MZ “Petrovaradin” Petar Mudri ka`e da o~ekuje da nadle`ni organi preuzmu sve da se krivci otkriju i primereno kazne. N. V. postavili radnici “Gradske ~isto}e”, pa ih sada ima na Bulevaru Jovana Du~i}a, Kneza Milo{a, Slobodana Jovanovi}a i Vojvode Stepe. Jo{ 30 ovakvih bi}e postavqeno u okolini Spensa. Preduze}e planira da ove godine nabavi pet cisterni za prawe ulica za koje treba izdvojiti 41 milion dinara, tri velike ~istilice ~ija je cena 38 miliona i ~etiri mala kamiona za pra`wewe korpi koji ko{taju devet miliona dinara.

kamiona za uklawawe ba{tenskog otpada za 25 miliona dinara. U ovoj godini treba da stigne i blizu 13 hiqada plasti~nih kanti za sme}e za koje treba izdvojiti 33 miliona dinara, potom 1.000 kontejnera za 22 i 20 velikih kontejnera ~ija je cena milion dinara.Plan investicija predvi|a i kupovinu otvorenog kamiona od pet tona koji ko{ta {est i po miliona, i jo{ 200, gore pomenutih kanti za odpatke za koje treba izdvojiti 10 miliona dinara. B. M.

NA NOVOM NASEQU

Zapaqen ormari} za struju Stanovnici zgrade u Ulici Mileve Mari} 50, od prekju~e nemaju vodu i struju, jer je u utorak pred zoru neko zapalio razvodni ormari} za struju, te je izgorelo 17 satova. Kako je rekao za „Dnevnik“ portparol u preduze}u „Stan“ Mirko Jeftovi} odmah su na teren iza{li radnici iz ovog preduze}a i vatrogasci.

- Po{to je re~ o uzidanom ormari}u imamo puno posla da to popravimo, ali su na{i radnici ranim jutrom iza{li na teren i po~eli da popravqaju kako bi stanari u toj zgradi {to pre dobili struju i vodu – naveo je Jeftovi}. Radovi na popravci se nastavqaju i danas. Q. Na.


VOJVODINA

~etvrtak8.april2010.

NIKO DA STANE NA PUT KOPA^IMA PESKA

Krateri u vikend zoni

SUBOTICA: U Subotici nijedno preduze}e nema dozvolu za eksploataciju peska, me|utim, u Mesnoj zajednici Zorka evidentirano je 39 nelegalnih kopova koje nemaju ni saglasnost od Ministarstva poqoprivrede za rekultivaciju zemqi{ta. -U posledwih godinu i po dana evidentirali smo da je na osnovu zapisnika republi~kog inpektora za zemqi{te izdato 13 saglasnosti za prenamenu poqoprivrednog zemqi{ta, a svi koji su podneli zahteve, imali su ura|en projekat rekultivacije prostora nakon va|ewa peska. Ova saglasnost nije isto {to i dozvola za eksploataciju peska. Mo`da jedno preduze}e dobije dozvolu za eksploataciju mineralnih sirovina u ovom slu~aju peska od pokrajinskog sekreterijata za rudarsvo i energetiku, ali treba da dobije i potvrdu o istra`iva~kom pravu, da se rade geolo{ka istra`ivawa za to podru~je i jo{ niz dokumenata.Ukoliko ispune sve uslove, mogli bi da dobiju i dozvolu za eksploataciju peska - obja{wava izvr{ilac za poqoprivredne poslove u gradskoj upravi u Subotici Grgur Stipi}. Za sada je gradska poqoprivredna inspekcija podnela nekoliko prekr{ajnih prijava zbog nelegalne eksploatacije

peska, a kako ka`e Stipi}, da bi se nelegalnoj eksploataciji peska stalo na put, trebalo bi da sara|uju svi istra`ni i pravosudni organi u gradu, pokrajini i republici. U pripremi je centralna bawa za va|ewe peska u Tavankutu, gde }e se legalno mo}i vaditi pesak. Proteklu deceniju na Severu ba~ke va|ewe peska je postao unosan biznis. Dnevne potrebe Subotice za peskom iznose 2.000 kubnih metara, a ako se zna da je kubik peska 600 dinara, prosta ra~unica ka`e da se u ovom poslu svakodnevno okrene 1.200.000 dinara, odnosno pribli`no 15 hiqada evra. Grad od ovog posla ne dobija ni dinar. Ilegalni kopa~i kupe plac u predgra|u Zapadni vinogradi, koji ko{ta pribli`no hiqadu evra. Na kupqenom placu, kopaju pesak do 10 metara dubine, a zakon propisuje da je dozvoqena dubina kopawa pet metara. U zavisnosti od koli~ine peska koja se tako iskopa, oni tako mogu da zarade i do 40 hiqada evra. Na placevima ostaju rupe koje naj~e{}e postaju divqe deponije, a u nekim slu~ajevima nivo podzemnih voda toliko opadne, da okolni vo}waci i usevi ubrzano propadaju. Gra|ani se `ale da im deca nisu bezbedna, jer su okru`ena kamionima i kraterima. A. A.

BIOSKOPI ZREWANIN: Zvonar Bogorodi~ne crkve (17) Cinema: „[erlok Holms” (19) (21) PAN^EVO „Alisa u zemqi ~uda” (21)

„Alisa u zemqi ~uda”

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI

ODR@ANA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE [ID

Novi predsednik @eqko Kostelnik [ID: Dosada{wi predsednik Skup{ine op{tine [id @ivko Trbuk podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, a na wegovo mesto izabran je @eqko Kostelnik, kandidat vladaju}e stranke „Za evropsku Srbiju – Boris Tadi}”. On je dobio 24 glasa, dok je protiv kandidat iz opozicije Mita Avramov dobio 14 glasova. Na upra`weno mesto u Op{tinskom ve}u na mestu @eqka Kostelnika, ina~e zaposlenog u Republi~koj upravi carina, izabran je gra|evinski tehni~ar Dalibor Petkovi}.

U nastavku sednice doneta je i odluka o anga`ovawu eksternog revizora. Kako je obja{weno to je bilo neophodno jer buxetski sistem poslovawa u skladu sa me|unarodno prihva}enim ra~unovodstvenim standardima zahteva i izve{taj eksterne revizije. Tako da }e revizijom biti obuhva}en zavr{ni ra~un, a pretresawe gradske kase gra|ane }e ko{tati milion dinara, koliko }e biti izdvojeno iz buxeta za te namene.

Elektronska naplata parkinga i ~i{}ewe sela [ID: JKP „Standard” je potpisao ugovor o saradwi sa Javnim preduze}em „Parking- servis” Novi Sad i uveo elektronsku naplatu parkinga SMS porukom preko mobilnog telefona i kupovinom karata za parkirawe, rekla je za „Dnevnik” direktorica ovog preduze}a Violeta Colner. Ona je objasnila da su predvide|ene dve zone – prva, crvena, sa dozvoqenim vremenom od dva sata, u Kara|or|evoj ulici, od Ulice svetog Save do Ulice Alekse [anti}a i prostor Ulice svetog Save ispred tr`nog centra. Druga je plava parking zona. Ona je bez ograni~ewa vremena provedenog na parkingu. Nalazi se u Kara|or|evoj ulici od ulice Alekse [anti}a do Trga republike. Ulice cara Lazara od Ulice cara Du{ana do Sremske i plato iz Ulice kneza Milo{a pored Gradske pijace. Naknade za ova parkirali{ta ubiraju se od 7 do 19 ~asova radnim danom i od 7 do 14 ~asova subotom u obe zone. Nedeqom i praznicima se ne}e napla}ivati parking - isti~e direktorica Violeta Colner. - Za pomenute

Vozni park JKP „Standard”

{tine op{tine, donetoj ove godine, poboq{ava se ne samo odr`avawe u gradu [idu ve} i 18 preostalih naseqenih mesta. Zato su anga`ovali JKP „Standard”, preduze}e koje }e ovaj posao naplatiti osam i po miliona dinara i 11 miliona za ko{ewe trave ugovorenih povr{ina. Direktorica Violeta Colner ka`e da je u planu ~i{}ewe

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Pera Dobrinovi}”: “Greta, stranica 89” (19.30), Pozori{te mladih, velika sala: “Tri praseta” (18) Novosadsko pozori{te: “^ovekova tragedija” (19)

MUZEJI

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka “Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka”; stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900–1941); stalna postavka “Qudi i doga|aji – slika pro{losti” Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 6. aprila, u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Sawa Perovi}, Jelena Savi~i}, Milena Vuk~evi} ^i~akovski, Danijela Axi}, Ana Horwak i Gordana Ba{i} iz Novog Sada, Milena Stankovi} iz In|ije, Milijana Tegeltija iz Rumenka, Olivera [erbexija i Jelena Palali} iz Sremskih Karlovaca, Jasmina Todorovi} iz [ajka{a, Nata{a Ribi} iz ^uruga i Maja [u{tum iz Ba~a, DE^AKE: Dejana Ocokoqi}, Vawa Medarevi}, Violeta Golubaj, Dragana Vujovi} i Marija Markovi} iz Novog Sada, Jelena Gu`vica, Gabriela Milovac iz Budisave, Verica Maxar iz Mo{orina, Sla|ana Sankovi} iz ^uruga, Tatjana [kori} iz Veternika i Maja Vujovi} iz Ba~ke Palanke.

Donete su i odluke o samodoprinosu u narednih pet godina za dve mesne zajednice Erdevik i Molovin. Ukinut je i v.d. status direktorice Kulturno-obrazovnog centra Jasmine Haxi} kojoj je dodeqena stalna funkciju na toj poziciji. Gotovo svi odbornici pohvalili su Dragana Panti}a za uspe{no vo|ewe parlamenta, dok je zamewivao dosada{weg predsednika zbog bolesti. D. Savi~in

JKP „STANDARD” UVODI NOVE USLUGE

Jadran: „Alvin i veverice 2“ (18.30), „Nek ostane me|u nama” (20, 21.30). Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Bela traka” (18.30), “Antihrist” (21).

Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883”, “Secesija u Novom Sadu”, “Vez po pismu - pismo po vezu” (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

DNEVNIK

c m y

10

Direktorica Violeta Colner

parking zone dosad smo nabavili opremu i podneli zahtev mobilnim operaterima za sklapawe trojnih ugovora. Tako bi sistem elektronske naplate parking prostora u [idu mogao da funkcioni{e od kraja aprila ove godine - zavr{ila je Violeta Colner. Ina~e, Odlukom o komunalnoj higijeni i uslugama Skup-

glavnih saobra}ajnica i staza svakog radnog dana ukqu~uju}i i subotu. - Ove godine }emo po~istiti ukupno 4.300.000 kvadratnih metara javnih povr{ina, dok }e se Trg mladenaca, koji je izdvojen sa povr{inom od 329 kvadratnih metara, ~istiti kao i glavne ulice, svakog radnog dana. ^isti}emo staze u

parkovima, zeleni pojas i Slova~ki park - ka`e Violeta Colner i dodaje da je u gradu postavqeno 14 kanti u Slova~kom parku, u Parku 7. juli i Gimnaziji „Sava [umanovi}” ima pet kanti. Ostale su razme{tene u gradu, tako da }emo u ovoj godini isprazniti 17.880 kanti za sme}e. Li{}e u gradu sakupqamo u periodu septembar-novembar sa svih zelenih povr{ina i odvozimo ga na deponiju, a kosimo od aprila do oktobra. Odr`avamo betonske `ardiwere, orezujemo `ive ograde, ukrasno `buwe i ru`e, kao i drvoredna stabla u gradu. Za ko{ewe predvi|eno 600.000 kvadratnih metara a za ~i{}ewe 42.500 kvadratnih metara povr{ine. U selima }e „Standard” ure|ivati povr{ine u centru sela. ^etiri puta mese~no kamion sme}ar obilazi}e Gibarac, Ba~ince, Kukujevce, a dva puta mese~no iznosi}e se sme}e iz sela. Ada{evci, Va{ica, Ilinci, Batrovci, Berkasovo, Biki} dol, Privina glava, Sot, Erdevik i Bingula. JKP „Standard” jo{ ne pokriva sela Morovi}, Vi{wi}evo i Jamenu. Tamo je samostalno organizovan izvoz sme}a na deponiju. Na grani~nom prelazu Batrovci uklawamo sme}e, odr`avamo zelene povr{ine, ~istimo zelene povr{ine, i odr`avawe sanitarnog ~vora. Uklawawe sme}a vr{i se jednom nedeqno iz sedam kontejnera. Pored Batrovaca odr`avamo grani~ne prelaze [id prema Tovarniku, Berkasovo prema Bapskoj, Sot prema Iloku i Quba prema Iloku - pri~a Violeta. D. Savi~in

Zakqu~eni konkursi za projekte kulture [ID: Odeqewe za dru{tvene delatnosti SO [id je raspisalo dva konkursa za sufinansirawe objekata iz oblasti kulture koji su zavr{eni 6. aprila. Prvi konkurs daje pravo u~e{}a svim kulturno-umetni~kim dru{tvima i udru`ewima gra|ana sa podru~ja op{tine [id, ali i drugim organizacijama koje u svojim programima rada imaju planirano negovawe kulturnih vrednosti. Drugi konkurs je obuhvatio kwi`evne klubove i iz-

dava~ku delatnost u kojima se planira sufinansirawe projekata koji afirmi{u i ja~aju ulogu i zna~aj razvoja lokalne i seoske zajednice skladne me|unacionalne odnose kao i ja~awe aktivnosti `enske i de~ije populacije vezano za nevladin sektor. Ova inicijativa }e sigurno obradovati ve}inu kulturnih institucija i udru`ewa u ovoj oblasti koje aktivno deluju na podru~ju op{tine [id. Ovim

konkursom nisu iskqu~ene i druge organizacije ili udru`ewa ~ije sredi{te nije na prostorima op{tine [id, ako im je projekat sa kojim konkuri{u vezan za {idsku sredinu. Za tridesetak dana }e se znati kona~ni spisak ovogodi{wih dobitnika sredstava koja su obezbe|ewa iz op{tinskog buxeta, a koja }e objaviti komisija zadu`ena za odabir najboqih projekata po oba dva konkursa. D. S.

VESTI Vukmirica potpisao za SNS KIKINDA: Donedavni predsednik Op{tinskog odbora Demokratske stranke Srbije u Kikindi Svetislav Vukmirica potpisao je pristupnicu i postao ~lan Srpske napredne stranke. Nakon jednomese~nog premi{qawa, kako ka`e, odlu~io je da pristupi napredwacima jer smatra da sa wima ima najsli~nije politi~ke stavove. - O~ekujem da period prilago|avawa u Srpskoj naprednoj stranci ne}e trajati dugo jer se u potpunosti sla`e sa mojim stavovima. Ja jesam za saradwu i sa istokom i sa zapadom i za spajawe nacionalnog i demokratskog. U~lawewu Svetislava Vukmirice u Inicijativni odbor Srpske napredne stranke u Kikindi prisustvovao je i Branislav Bla`i}, visoki funkcioner SNS-a i nekada{wi predsednik Op{tine Kikinda, koji trenutno `ivi u Beogradu. Bla`i} je najavio i odr`avawe skup{tine Srpske napredne stranke u Kikindi za 24. april. Odbor Demokratske stranke u Kikindi napustio je i profesor Qubomir Zamurovi}, ~lan Op{tinskog odbora, a nezvani~ne su pri~e da je jo{ ~etrdesetak ~lanova napustilo DSS. To je razlog {to su napredwaci najavili da uskoro o~ekuju jo{ ~etrdesetak novih ~lanova. A. \.

Maratonska sednica? BE^EJ: Ako je suditi po broju ta~aka dnevnog reda, ukupno 30, onda bi dana{wa, 24. po redu u aktuelnom sazivu, sednica Skup{tine op{tine Be~ej mogla biti maratonska. Ali mo`da i ne bude tako jer se najve}i deo odnosi na dono{ewe re{ewa o prestanku funkcije i potom imenovawu vd direktora nekih javnih preduze}a i ustanova, ~lanova upravnih, nadzornih i {kolskih odbora... Istina, bi}e rasprave i o Planu detaqne regulacije prostora naseqa Nestor Xilitov, odluka o radnom vremenu zanatskih, trgovinskih i ugostiteqskih objekata, uslovima i na~inu ostvarivawa prava na regresirawe tro{kova boravka dece u pred{kolskim ustanovama, izmenama i dopunama Odluke o parkirawu, te utvr|ivawu imena tri nove ulice u Industrijskoj zoni. Po~etak je zakazan za 9 sati. V. J.

U provod do zore SENTA: Radno vreme ugostiteqskih objekata koje je do sada u dane vikenda i praznikom bilo do dva sata posle pono}i, produ`eno je do tri sata, ali je izmenom odluke o radnom vremenu ugostiteqskih, trgovinskih i zanatskih objekata precizirano da svi gosti treba da napuste ugostiteqski objekat do 3.30. Produ`ewe radnog vremena ugostiteqskih objekata op{tinska vlast Sente smatrala je potrebnim, obrazlo`iv{i da }e time doprineti ve}oj konkurentnosti privrednika ove op{tine u odnosu na privrednike koji obavqaju ugostiteqsku delatnost u okolnim op{tinama. M. Mr.

Sajam zapo{qavawa APATIN: U Apatinu }e danas biti odr`an Sajam zapo{qavawa na koji je u~e{}e prijavilo 25 poslodavaca sa podru~ja op{tine, a zainteresovanima }e ponuditi oko sto radnih mesta. Sajam }e se odr`ati u sali O[ „@arko Zrewanin” od 11 do 13 ~asova. J. P.


VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak8.april2010.

11

SOMBORSKI PREDUZETNICI BUNE SE PROTIV NOVIH NAMETA

Preispitati naknadu za gra|evinsko zemqi{te SOMBOR: Nedavno, posledwe u nizu pove}awe naknada za gradsko gra|evinsko zemqi{te u Somboru, koje su odobrili odbornici Skup{tine grada, nai{lo je na nepodeqeno negodovawe somborskih preduzetnika. Prema wihovim ra~unicama, naknade u ekstra zoni, koja obuhvata deo grada oivi~enog sa ~etiri Venca, za ovu godinu bi}e uve}ane za ~ak 116 odsto u odnosu na pro{lu. Predsednik Izvr{nog odbora Op{teg udru`ewa preduzetnika Dragomir Magli} ka`e da je mese~na renta za gradsko gra|evinsko zemqi{te u ekstra zoni 2008. godine iznosila 19 dinara po kvadratnom metru, pro{le go-

dine 32, dok }e ove godine stajati ~ak 69 dinara po kvadratu. - Poku{avamo da uti~emo na gradsku vlast da obustavi ovo

Varo{ka taksa pi{e otkaze Zakupodavac poslovnog prostora firmi „Gorewe” Vladimir Vuk~evi} ka`e da slovena~ka kompanija ima nameru da zbog visokih nameta prepolovi svoj poslovni prostor, {to }e u krajwoj liniji zna~iti i otpu{tawe radnika. „Gorewe” u Somboru koristi 770 kvadratnih metara poslovnog prostora u Mirnoj ulici, u strogom centru grada, a broj zaposlenih je, nakon najnovijeg poskupqewa taksi na kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, sa 10 smawen na sedam radnika. neprihvatqivo pove}awe od 116 procenata. Re~ je iskqu~ivo o ekstra zoni, gde u kon-

NOVA CRWA DOBILA STRATE[KI PLAN RAZVOJA

Pametno iskoristiti susedstvo EU

NOVA CRWA: Op{tina Nova Crwa dobila je krajem marta Strate{ki plan razvoja za period od 2010. do 2015. godine. U koncipirawu ovog zna~ajnog projekta, pored nosioca izrade razvojnog plana - Centra za strate{ko ekonomska istra`ivawa (Vojvodina CESS), u~estvovalo je lokalno stanovni{tvo i predstavnici javnog, privatnog i nevladinog sektora. Odre|eni su glavni pravci razvoja i opredeqewa ove lokalne zajednice. Te`i{te je stavqeno na razvoj privrede i agrokompleksa, podizawe konkurentnosti kroz stvarawe uslova za ve}i priliv stranih direktnih investicija, izgradwu kvalitetne infrastrukture, razvoj turizma i unapre|ewe vanprivrednih delatnosti. Namera je da se optimalnim kori{}ewem lokalnih resursa pokrene sveukupan socijalni i ekonomski razvoj ove male i nedovoqno razvijene op{tine. Po brojnim ekonomskim pokazateqima, Nova Crwa sa oko 13.000 stanovnika, spada u ispodprose~no razvijene komune, ne samo u Vojvodini, ve} i u Srbiji. Bez obzira {to lokalna privreda nije dovoqno swna`na da bi bila no-

gli} i dodaje da se preduzetnici boje da }e zakupac do}i u situaciju da zbog 50.000 ili

60.000 dinara mese~nih izdataka po osnovu tih taksi mora da ukine dva radna mesta. Predsednik somborskog Op{teg udru`ewa preduzetnika Radoslav Proki} isti~e da }e pove}awe naknade za gra|evinsko zemqi{te uticati na pad privatnog preduzetni{tva. - Ove mere koje su preduzete su drasti~ne i lokalna samouprava na ovaj na~in pokazuje da se, kada su u pitawu cene naknade gra|evinskog zemqi{ta pona{a sasvim druga~ije kada su u pitawu privatni preduzetnici - ka`e Proki}, poja{wavaju}i da gradske vlasti konsultuju sva javna preduze}a i ustanove, dok su preduzetni-

Ekstra zona, ekstra i naknada

ci zapostavqeni, kao i to da varo{ke vlasti donose odluke bez mogu}nosti da preduzetni-

UO KONCERNA „SVISLAJON -TAKOVO” OPTU@UJE RADNIKE ZA STE^AJ

[trajka~i ka`u da nisu lopovi

silac razvoja op{tine, stru~waci „Vojvodina CESS-a” uo~ili su brojne faktore, ~ija bi pravilna upotreba mogla proizvesti korisne ekonomske efekte. Blizina granice EU, dobra saobra}ajna povezanost s ve}im gradskim centrima u Srbiji i Rumuniji, lik i delo \ure Jak{i}a, izvori termalne vode pogodni za razvoj bawskog turizma, kvalitetno poqoprivredno zemqi{te, razvijena preduzetni~ka tradicija, svakako su resursi koji se mogu ekonomski valorizovati i na kojima Nova Crwa mo`e da zasniva svoje razvojne planove. Direktorka „Vojvodina CESS” Valentina Ivani} smatra da je usvajawe Strate{kog plana pozitivan signal za donatore i investitore, ali i za kreatore nacionalnih politika. Postojawe lokalnog plana va`no je i za efikasnije kori{}ewe finansijskih instrumenata kojima se podr`avaju razvojni projekti. Na osnovu wega, Nova Crwa mo`e da konkuri{e, kako kod doma}ih, tako i kod fondova EU. Izradu Strate{kog plana razvoja Nove Crwe finansijski je podr`ao Sekretarijat za privredu Vlade Vojvodine. V. Harak

Humanitarna izlo`ba

KAWI@A: Povodom Svetskog dana humanosti u Domu umetnosti u Kawi`i danas prire|uje se humanitarna izlo`ba, u organizaciji Udru`ewa obolelih od multiple skleroze Severnobanatskog okruga iz Novog Kne`evca i Centra za pru`awe usluga socijalne za{tite op{tine Kawi`a. Na izlo`bi koja po~iwe u 18 ~asova, za prodaju }e se ponuditi umetni~ki radovi radionice

kretnom slu~aju imamo zakupca predstavnika slovena~kog „Gorewa”, koje na ovim prostorima nije bilo prisutno vi{e od 20 godina - ka`e Ma-

„@ivot je umetnost” Udru`ewa obolelih od multiple skleroze Severnobanatskog okruga i slike ~lanova Kruga slikara „Kere{” iz Malih Pijaca koji su svoja ostvarewa darivali Centru za pru`awe usluga socijalne za{tite op{tine Kawi`a. Prikupqena sredstva od prodaje slika namewena su za poboq{awe kvaliteta `ivota osoba sa invaliditetom. M. Mr.

SREMSKA MITROVICA: Posle petnaest dana {trajka gla|u u klanici „ Mitros” ju~e se saop{tewem oglasio upravni odbor Koncerna „Svislajon-Takovo” koji ka`e da su otvarawem ste~ajnog postupka nad klanicom prestala sva zastupni~ka i upravqa~ka prava direktora, zastupnika i punomo}nika, kao i organa upravqawa i nadzornih organa „Mitrosa” i ta prava su pre{la na ste~ajnog upravnika. U stvari, Upravni odbor „Svislajon –Takova” je ocenio da je ekonomski neopravdano daqe investirawe u „Mitros”, pa je 28. oktobra pro{le godine otvoren ste~aj nad ovim kolektivom, a {trajka~i svoje zahteve moraju uputiti ste~ajnim organima. Poku{aj pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslava Vasina i gradona~elnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovi}a da stupe u kontakt sa vlasnikom „Mitrosa”, biznismenom Rodoqubom Dra{kovi}em, da zajedni~ki potra`e prihvatqivo re{ewe. Namera je bila da 20 radnika prekine {trajk gla|u, a wih jo{ 120 generalni {trajk, zbog uvo|ewa ste~aja i u „Takovo agrara”, iz Gorweg Milanovca, gde je do uvo|ewa ste~aja bilo raspore|eno 147 biv{ih radnika „Mitrosa”, a radili su na istim poslovima u klanici „Mitros”, na kojim su bili dok su vo|eni kao radnici klanice, definitivno je – propao. - Saop{tewe upravnog odbora Koncerna „Svislajon-Takovo” je jasno. Oni ne `ele da preuzmu bilo kakve obaveze i sve prebacuju na ste~ajnog upravnika. Do{ao sam ovde da vidim kakvo je stawe {trajka~a, ali, iskreno, nama su potpuno vezane ruke. U stalnom sam kontaktu sa gradona~elnikom Nedimovi}em, ali mi tu ni{ta ne mo`emo u~initi – rekao je Miro-

slav Vasin, koji je utorak oko 21 ~as posetio {trajka~e u „Mitrosu”. Gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} svakodnevno obilazi grupu od dvadeset radnika koji {trajkuju gla|u u krugu „Mitrosa”, ali ni sam ne vidi re{ewe ovog problema, u ~ijem stvarawu veliku ulogu igra odnos i pona{awe Rodoquba Dra-

{kovi}a, koji je pri kupovini „Mitrosa” 15. marta 2005. godine obe}avao novi „procvat fabrike”. Me|utim, ~im je preuzeo, tra`io je od zaposlenih da se odreknu neispla}enih zarada, nepovezanog sta`a, svega onoga {to je preuzeo kao obavezu iz kupoprodajnog ugovora. - Umesto da se dogovorimo i radimo, stvorimo bazu da te obaveze mo`e da nam izmiri u du`em roku, on nas je prisiqavao da se odreknemo tih svojih prava. Danas, kada po sudskim presudama duguje 1,2 miliona ervra radnicima, firme-~lanice wegovog koncerna su oterale „Mitros” u ste~aj, da bi se oslobodio preuzetih obaveza. Tu dr`ava mora da reaguje - ka`e sindikalac i {trajka~ gla|u Radivoje Svir~evi}. Posledwi zahtev 147 radnika, koji su do 22. marta ove godine bili zvani~no radnici „Takovo agrara”, iz Gorweg Milanovca, na radu u klanici „Mitros”, koju je „Tako-

vo agrar” zakupio od Koncerna „Svislajon–Takovo” da im se isplati po 200 evra po godini sta`a i da odu na berzu rada kao tehnolo{ki vi{ak. Upravni odbor „Svislajon–Takovo” u svom saop{tewu isti~e da je u „Mitros” ulo`io deset miliona evra, ali da su kra|a, nerad i nepo{tovawe radne i discipline doveli „Mitros” do ste~aja i da su {trajkovima, plasirawem neistina, ucenama naneli ogromnu {tetu jednom od najuglednijih poslovnih sistema, ne samo u Srbiji, ve} i {ire. - Nismo mi radnici krivci. Mi smo hteli samo da radimo, ali su krenula otpu{tawa, pretwe od strane vlasnika firme, da }e nas krivi~no goniti {to tra`imo da se dogovorimo oko isplate zaostalih plata, koje je on ugovorom preuzeo i to mu je ura~unato u cenu pri kupovini „Mitrosa”. U klanici je bilo 940 radnika, a onda je klanica ostala bez radnika, nas je preveo u „Takovo agrar”, ostale otpustio, a sada je i „Takovo agrar” u ste~aju. Niti smo lopovi, niti neradnici, pa poruku Upravnog odbora Koncerna „Svislajon–Takovo” shvatamo kao te{ku uvredu. Uostalom, ima li gospodin Dra{kovi} dokaze za na{e lopovluke. Mi za wegove imamo – pravosna`ne presude od dugovawu radnicima od 1,2 miliona evra, a jo{ mnogo toga bi se moglo dokazati kada bi istra`ni organi ove dr`ave hteli da rade po zakonu – ka`e ~lna {trajka~kog odbora Toplica Peri}. [trajk gla|u u „Mitrosu” se nastavqa, mada su {trajka~i na ivici iscrpqenosti i wihovo zdravqe je ozbiqno ugro`eno. Stav Koncerna „Svislajon–Takovo” je jasan, radnici nisu wihova briga, ve} briga ste~ajnog upravnika. Re{ewe za te{ko stawe u „Mitrosu” se ne vidi. S. Bojevi}

ci iznesu svoje probleme koji ih ti{te. M. Miqenovi} PRIVODE SE KRAJU RADOVI U INDUSTRIJSKOJ ZONI JUGOISTOK

Useqewe za dva meseca

ZREWANIN: Industrijska zona Jugoistok, sme{tena na ulazu u Zrewanin, iz pravca Beograda, trebalo bi da kompletno bude gotova za dva meseca, najavili su ju~e predstavnici izvo|a~a radova, firme „Alpine”, i lokalne samouprave. Stepen gotovosti u ovom trenutku je oko 85 odsto. - Prvobitnim rokom bilo je predvi|eno da radovi budu zavr{eni za 18 meseci i on isti~e ovih dana. Me|utim, po{to je do{lo do mawih izmena u projektu, u dogovoru sa investitorima i gradom produ`ili smo rok za jo{ tri meseca. Ali, o~ekujemo da }emo, ako nas vreme poslu`i, industrijsku zonu kompletirati i predati je na upotrebu i pre toga, ve} do po~etka juna – izjavio je ju~e predstavnik „Alpine” Zoran Lazarevi} i dodao da je izvo|a~ radova imao odli~nu saradwu sa lokalnom samoupravom. Direktor Direkcije za izgradwu i ure|ewe grada Branislav Kne`evi} kazao je da ve} postoje investitori koji su zakupili parcele u novoj zrewaninskoj industrijskoj zoni, kao i da ima onih u najavi, sa kojima tek predstoje pregovori. - Mnogi gradovi danas pri~aju o industrijskim i slobodnim zonama, mada retko koji ima ovo {to poseduje Zrewanin. Ostale zone su poluopremqene, a ova }e biti opremqena u potpunosti. Takve uslove pru`a, recimo, Vr{ac, samo {to su tamo mali kapaciteti – istakao je Kne`evi} i naglasio da je ukupna povr{ina zone Jugoistok 72 hektara, s tim {to }e investitorima biti ponu|eno 52 hektara, dok ostatak otpada na putnu mre`u. Obilaze}i radove, gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov rekao je da je zadovoqan wihovom dinamikom i podvukao da grad puno nade ula`e u ovaj projekat. - Ovo je rudnik i blago Zrewanina i o~ekujemo da posle zavr{etka zone krenemo nekim drugim putem – dodao je Mihajlov. @. B.

JAVNA RASPRAVA O PREDSTOJE]IM ZREWANINSKIM „DANIMA PIVA”

Sopstvenim identitetom na konkurenciju ZREWANIN: Javna rasprava o predstoje}oj, 25. po redu zrewaninskoj manifestaciji „Dani piva”, koja se tradicionalno odr`ava krajem avgusta, odr`ana je ju~e u sali Gradskog ve}a, a skupu je prisustvovao i dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petkovi}. Prisutni predstavnici politi~kih stranaka, udru`ewa preduzetnika, raznih dru{tava, imali su priliku da predlo`e novine za koje smatraju da }e doprineti unapre|ewu ovda{we „pivarijade”. ^lan Radne grupe za izradu programa „Dana piva” Dalibor Bubwevi} napomenuo je tom prilikom da }e u naredne dve nedeqe svi zainteresovani mo}i pismenim putem da iz-

nesu svoje predloge. Potrebno je da ih adresiraju na kabinet gradona~elnika, a blagovremeno }e im biti dostavqen odgovor Radne grupe. - U organizacionom, produkcionom i realizacionom smislu, u ovoj godini bi trebalo uspostaviti imperativni standard aktivnosti vezanih za koncepciju budu}ih „Dana piva”. Iako je to manifestacija sa tradicijom dugom 24 godine, u novije vreme, pojavom mnogih sli~nih doga|aja, ovaj festival je prinu|en da defini{e svoj identitet koji bi ga razlikovao od ostalih u regionu – smatra gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov, ina~e i predsednik Radne grupe za izradu programa „Dana piva”.

Mihajlov podse}a da se u prethodnim godinama pojavio ve}i broj festivala sli~nog sadr`aja, recimo, u Beogradu i Novom Sadu

i nagla{ava da su jedino zrewaninski „Dani piva” manifestacija koja se odr`ava na gradskim trgovima i ulicama.

Manifestacije brendiraju Srbiju - U Srbiji postoji oko 1.000 manifestacija koje se odr`avaju redovno i ve}ina wih nastala je spontano. Strani gosti Srbiju pamte po gostoprimstvu, dobrim qudima i gastronomiji. Dru`ewe sa qudima je ono {to karakteri{e na{u zemqu i preko manifestacija mi se i brendiramo, a da toga nismo ni svesni – kazao je ju~e dr`avni sekretar Goran Petkovi}, ina~e zadu`en za turizam u Ministarstvu ekonomije. Petkovi} je primetio, me|utim, da ve}ina manifestacija, a u pojedinim segmentima i „Dani piva”, pati od nekoliko nedostataka – infrastrukturnih, nepostojawa imixa, lo{e promocije… Karakteri{e ih i to {to se odvijaju u krugu poznatih qudi, dakle nemaju {iru vidqivost, a boqka su im i ozbiqni problemi vezani za bezbednost i profesionalnu organizaciju. - Od „Dana piva” o~ekujem da }e se profesionalizovati u svakom pogledu – dodao je Petkovi}.

- S obzirom na to da Zrewanin ima povoqan geografski polo`aj, kao i privredni i dru{tveni potencijal, potrebno je ulo`iti dodatne napore u promociji i predstavqawu „pivarijade” i na me|unarodnom nivou, u ~emu ve}e u~e{}e moraju uzeti dr`avni i pokrajinski organi vlasti – navodi Mihajlov. „Dani piva” su u po~etku bili organizovani kao svojevrsna promocija Zrewaninske industrije piva (ZIP) koja je bila i glavni nosilac i finansijer manifestacije. Po{to je festival brzo prerastao ove okvire, grad, tada Op{tina Zrewanin, preuzela je na sebe obavezu finansirawa dela organizacionih aktivnosti. Danas se ovaj hepening u ciqu da-

qeg razvoja suo~ava sa potrebom pove}ane produkcije koja zahteva mnogo ve}a finansijska sredstva u odnosu na postoje}a, {to name}e potrebu za potra`wom sponzora. @. B.


12

CRNA HRONIKA

~etvrtak8.april2010.

DVOJICA NOVOSA\ANA TERETE SE ZA FALSIFIKOVAWE NOVCA

Zasuli selo la`nim hiqadarkama Protiv Sa{e L. (28) i Dejana K. (34), obojice iz Novog Sada, zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu koja ih tereti da su po~inili krivi~no delo falsifikovawa novca. Po navodima tu`ila{tva, Sa{a L. je 25. januara ove godine, u popodnevnim ~asovima, u selu E~ka, stavio u opticaj la`ne nov~anice u apoenima od po 1.000 dinara koje je dobio od drugoosumwi~enog. U tri navrata je kupovao robu u e~anskoj trgo-

vini „Masla~ak“, i svaki put je predavao jednu falsifikovanu nov~anicu od 1.000 dinara. Dobijeni kusur Sa{a L. je vra}ao Dejanu K. U ve~erwim satima, na putu do ugostiteqskog objekta „Posledwa nada“, Sa{a je @. M. dao jednu nov~anicu da plati pi}e u tom kafi}u, kao i dve da ih zameni za ~etiri od po 500 dinara. Zatim je R. R. dao 2.000 dinara za mobilni telefon marke „samsung“, a 26. januara, prilikom pretresa ku}e u E~ki, u kojoj

U [VEDSKOJ I SRBIJI PRIVEDENA DVOJICA KOJA SE TERETE ZA ZLODELA NA KOSOVU 1999.

Osumwi~eni za ratni zlo~in u selu ]u{ka

Dve osobe osumwi~ene za ratne zlo~ine u selu ]u{ka u op{tini Pe} na Kosovu i Metohiji 1999. godine privedene su na teritoriji Srbije i [vedske, izjavio je ju~e zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari}. Vekari} je agenciji Beta rekao da je jedan od osumwi~enih u okviru predmeta ]u{ka a po zahtevu za sprovo|ewe istrage Tu`ila{tva za ratne zlo~ine Srbije priveden u Kragujevcu, a drugi osumwi~eni u [vedskoj. On je kazao da }e se i u daqem toku postupka nastaviti saradwa s {vedskim pravosudnim organima. Za zlo~ine u selu ]u{ka u op{tini Pe} privedeno je po~etkom marta devet osoba kojima je nakon saslu{awa istra`ni sudija odredio pritvor do 30 dana. Tu`ila-

{tvo za ratne zlo~ine Srbije podnelo je u martu istra`nom sudiji Ve}a za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu zahtev za sprovo|ewe istrage protiv 26 osoba, zbog sumwe da su 14. maja 1999. godine ubili 41 osobu u selu ]u{ka. Radi se o pripadnicima paravojne formacije "[akali" i Teritorijalne odbrane i rezervnog sastava policije. Oni se terete za oru`ane napade, nasiqe, kao i pretwe nasiqem, ubistva, uni{tavawe civilne imovine, pqa~ke, otimawe li~ne imovine. Wihova namera je, kako je navelo Tu`ila{tvo, bila da steknu imovinsku dobit i {ire strah me|u albanskim civilima, kako bi ih primorali da napuste mesta prebivali{ta i presele se u Albaniju.

SUBOTI^ANIN BRANIMIR NIKOLI] BRAN^I, POSLE PRO[LONEDEQNOG SAMOUBISTVA, JO[ NIJE SAHRAWEN

Opro{tajno pismo ko~i kremaciju

Kada i kako }e biti sahrawen Suboti~anin Branimir Nikoli}a (53) poznatijeg kao Bran~i jo{ uvek se ne zna. Kao {to je "Dnevnik" pisao, on je sebi oduzeo `ivot 29. marta, u prepodnevnim ~asovima na Pali}u i od tada wegovo telo se nalazi na Odeqewu patologije Op{te bolnice u Subotici. U Vi{em sudu u Subotici ka`u da se ~ekalo da se zavr{i obdukcija i da ne postoji ni jedna naznaka da se radi o ubistvu. U sudu daqe obja{wavaju da Bran~i nije imao rodbine na gradu da organizuje sahranu. S druge strane, wegovi prijateqi ve} nedequ dana poku{avaju da do|u do sadr`aja opro{tajnog pisma sa `eqom da ga sahrane. - On je uvek govorio da `eli da bude kremiran. Mi bi da mu ispunimo posledwu `equ, ali do opro{tajnog pisma ne mo`emo da do|emo - ka`u nekada{wi pripadnici suboti~kog „Otpora”. Nikoli}, biv{i koordinator za uterivawe isti-

ne Narodnog pokreta „Otpor” ubio se na Pali}u u parku kod ugostiteqskog objekta "Male gostione". Suboti~ani ga pamte kao lidera suboti~kog "Otpora" koji se godinama borio protiv korupcije i organizovanog kriminala. Nakon 5. oktobra optu`io je tada{we rukovodstvo politi~ke organizacije „Otpor” da su preregistrovawem nevladine organizacije u politi~ku stranku od ~lanstva sakrili finansijsko poslovawe koje je, kako je tvrdio, od 2000. godine „te{ko” vi{e od dva miliona dolara. Pored toga, Nikoli} je i dva puta bio osu|en na odlu`ewe kazne u zatvoru i to zbog klevete. Prvi put je odle`ao {estomese~nu kazne za klevetu po tu`bi Miodrag Kosti}a. Na osnovu presude za klevetu po tu`bi nekada{weg lidera Saveza vojvo|anskih Ma|ara Jo`efa Kase trebalo je da ide 22 dana u zatvor, ali tu`ba je kasnije povu~ena. A. A.

POGINUO POSLE PADA S TRE]EG SPRATA ZGRADE ETF: Mladi} Nikola Savi} (24) ju~e je preminuo posle pada s tre}eg sprata zgrade beogradskog Elektrotehni~kog fakulteta, re~eno je Tanjugu u Ministarstvu unutra{wih poslova. U MUP je re~eno da je mladi} pao u 10.40 sati, a preminuo oko pola sata kasnije.

DNEVNIK DU[KO N. IZ NOVOG MILO[EVA OPTU@EN DA SE NASILNI^KI PONA[AO

Tu~a pod {atorom

boravi, policajci su prona{li i od wega oduzeli 15 la`nih hiqadarki. Tu`ila{tvo tereti Dejana K. da je 25. januara, u E~ki, u Aerodromskoj ulici, Sa{i L. predao 27 la`nih nov~anica od po 1.000 dinara, po~etnih serijskih brojeva 9653, kako bi ih ovaj daqe stavio u opticaj. Sa{a L. se od 26. januara nalazi u pritvoru po re{ewu istra`nog sudije Osnovnog suda u Zrewaninu. @. B.

Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog protiv Du{ka N. (49) iz Novog Milo{eva, zbog sumwe da se nasilni~ki pona{ao. Tu`ila{tvo je saop{tilo da je okrivqeni 16. avgusta pro{le godine, oko 1,30 ~asova u Novom Milo{evu, u {atoru postavqenom u ulici 1. maja, ispred ku}nog broja 76, u kome je bio ve}i broj qudi povodom proslave crkvene slave, zna~ajnije ugro`avao spokojstvo gra|ana.

Na teret mu se stavqa i da je te`e remetio javni red i mir, i to sprovode}i nasiqe nad o{te}enim \. B. Nakon kra}e verbalne rasprave, Du{ko je \. B. udario rukom u lice, zatim i u predelu grudnog ko{a. Od udaraca, o{te}eni je pao na pod i tom prilikom zadobio lake telesne povrede. Posle toga, prisutni u {atoru pri{li su da ih razdvoje i tada je do{lo do obarawa nekoliko stolova i stolica. @. B.

PRESEQEN SUD ZA PREKR[AJE U NOVOM SADU

Reforma pravosu|a u novoj kvadraturi

Foto: R: Hayi}

U vi{e od 2.200 kvadratnih metara potpuno renovirane zgrade na Bulevaru oslobo|ewa 58 u Novom Sadu, ju~e su i zvani~no useqeni novosadski Prekr{ajni sud, Odeqewe Vi{eg prekr{ajnog suda i Vanparni~no odeqewe Osnovnog suda u Novom Sadu. Tim povodom, instituciju su ju~e posetili ministarka pravde Sne`ana Malovi}, predsednica Visokog Saveta

miliona. Deo novca ulo`en je i iz buxeta Novog Sada. Sve je ura|eno u sarawi s ~elnim qudima novosadskih Prekr{ajnih sudova i sa Gradom s kojim ve} imamo zajedni~ke projekte - istakla je Malovi}. Ona dodaje da je u toku i izrada glavnog projekta zgrade prekoputa novosadskog suda, u kojoj }e biti sme{teno i Apelaciono tu`ila{tvo i Vi{e i Osnovno tu`ila{tvo.

`e, o~ekuje jo{ {to ve}i broj zavr{enih predmeta. Predsednica Odeqewa Vi{eg prekr{ajnog suda sme{tenog u ovoj zgradi Mirjana Tukar, tvrdi da je problem s velikim brojem nezavr{enih predmeta iz godine u godinu sve mawi. Tome je, kako je ocenila, doprineo prelazak prekr{aja za koje je propisana kazna u fiksnom iznosu, u nadle`nost organa uprave.

ra i zavr{ava – kazala je Mirjana Tukar i dodala da }e se ista situacija va`iti i za predmete po `albi u Vi{em prekr{ajnom sudu. Tukar je istakla i da su se tokom ove godine sudijama za prekr{aje dogodile dve bitne stvari: wihov status isti je kao i svih sudija u Srbiji, jer nisu vi{e sudije organa za prekr{aje. Uz to, smatra da adaptacija zgra-

Alternativne sankcije u novosadskim preduze}ima Ministarka Malovi} i gradona~elnik Pavli~i} potpisali su ju~e prepodne u Gradskoj ku}i Memorandum o saradwi u izvr{ewu alternativnih sankcija izme|u Ministarstva pravde Srbije i grada. To podrazumeva da, u saradwi izme|u Povereni~ke slu`be, Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija i Ministarstva pravde, onima kojima je izre~ena alternativna sankcija wu i obave u gradskim institucijama. Od po~etka primene tih kazni, u na{oj zemqi je izre~eno 97 presuda kazni u javnom interesu i vi{e od 40 mera nadzora, a ciq Ministarstva pravde je da memorandum potpi{e sa svim gradovima i op{tinama u Srbiji, kako bi sudovi u {to vi{e slu~ajeva izricali ovakve sankcije. "Nadam se da }e za osobe koje su krivi~na dela po~inila po prvi put, a za koje nisu predvi|ene kazne zatvora du`e od tri godine, sudovi ubudu}e izricati ovakve sankcije", rekla je Sne`ana Malovi}. Dodala je da je u Srbiji do sada zavr{ena obuka 31 poverenika koji }e raditi u gradovima sa kojima je potpisan memorandum i pomagati osu|enicima da izvr{e svoje obaveze, a sara|iva}e i sa wihovim porodicama. "Na ovaj na~in ostvaruju se i u{tede jer svaki zatvorski dan dr`avu ko{ta, a osu|enici zadr`avaju posao i izbegavaju stigmatizaciju", rekla je ministarka i dodala da se u praksi pokazalo da se u zemqama u kojima se izri~u alternativne sankcije smawio broj povratnika. sudstva (VSS) Nata Mesarovi}, gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} i zamenik na~elnika novosadske Policijske uprave Stevan Krsti}. Tokom 2006. godine Ministarstvo pravde je za zgradu namenski izdvojilo tri i po miliona evra. Sada kompletno ure|ena vi{espratnica, u kojoj se nekada nalazila “Privredna banka” u svom sklopu ima 25 sudnica Prekr{ajnog suda, sedam sudnica Vanparni~nog odeqewa Osnovnog suda i 12 sudnica Vi{eg prekr{ajnog suda uz brojne prate}e prostorije. Kona~no preseqewe ministarka pravde Sne`ana Malovi} opisala je kao konkretnan rezultat reforme pravosu|a. - Glavna obaveza Ministarstva pravde je da obezbedi nesmetan rad pravosudnih organa i zadovoqstvo mi je kada se uverim da smo tu obavezu i izvr{ili. Ovaj objekat je kupqen za tri i po miliona evra, a renovirawe je Ministarstvo stajalo jo{ 24

Stav u vezi sa konkretnim rezultatima i reformi pravosu|a, koji }e doprineti boqim uslovima rada, slo`ila se i predsednica VSS-a Nata Mesarovi}. Po obilasku adaptirane zgrade, ona je istakla da reforma ne predstavqa samo personalne promene, ve} i poboq{awe zakonodavnih aktivnosti. Sada, kako ka-

- Ovakvom reformom i poboq{awem Zakona o prekr{ajima stekli su se uslovi da tih predmeta bude mawe, {to se i vidi. De{avalo se da su Novosa|ani, koji su ranije imali predmete, ~ekali i po godinu dana od prekr{aja dok ne dobiju poziv. Sada poziv dobijaju ve} nakon mesec i po do dva. Predmet se procesui-

Adaptacija i izgradwa zatvora Prilikom posete Prekr{ajnom sudu, ministarka pravde Sne`ana Malovi} osvrnula se i na problem broja zatvora u Srbiji. Na veliki mnogo ve}i broj osu|enih i pritvorenih lica, nego {to to predvi|aju kapaciteti zatvora. - Te{ko kada Srbija kao ~lanica Saveta Evrope dobije negativne izve{taje po tom pitawu. Zato razmi{qamo o tome. Sada se gradi zatvor u Padinskoj Skeli. On bi do kraja jula trebalo da bude zavr{en i da od jeseni ve} po~ne da radi. Raspolaga}e sa oko 450 mesta, i bi}e jako dobro obezbe|en. U wemu }e mo}i da budu sme{teni visokorizi~ni zatvorenici. Ipak, ni to ne}e re{iti problem prenaseqenosti. Trenutno pregovaramo sa Svetskom bankom u vezi sa kreditom. Razmi{qamo o lokacijama, i plan je da se do kraja adaptiraju postoje}i zatvori i da se izgrade jo{ dva nova.

de na Bulevaru oslobo|ewa zna~i da }e se u wu dolazi s po{tovawem institucije. Jer, kako isti~e, zgrada, okolina i nastup sudija “ogledalo dr`ave”. Nova lokacija suda za Novi Sad predstavqa efikasniji rad pravosu|a, br`e sankcionisawe i re{avawe problema u gradu, rekao je gradona~elnik Igor Pavli~i}. On je dodao i da je preseqewem suda za prekr{aje sada oslobo|ena zgrada u Ulici Dimitrija Tucovi}a. Da }e u wu sada biti useqene gradske Inspekcije i Komunalna policija, pa se iz gradskog buxeta vi{e ne}e izdvajati kirija za zakup wihovih prostorija u zgradi u Ulici Arse Teodorovi}a. Na kraju obilaska, vr{ilac funkcije predsednika Prekr{ajnog suda u Novom Sadu Dejana \or|evi} naglasila je da su “najzad sme{teni u zgradi koja je primerena zna~aju ovog organa”. S. Tanuryi}


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak8.april2010.

13

ZBOG SUMWE DA JE IZ SVOG DOBROTVORNOG FONDA PROTIVPRAVNO PRISVOJILA 37 MILIONA DINARA

Uhap{ena Katarina Rebra~a Katarina Rebra~a, osniva~ Dobrotvornog fonda koji nosi weno ime za borbu protiv raka dojke uhap{ena je ju~e zbog sumwe da je protivpravno prisvojila 37 miliona dinara iz sredstava tog fonda, saznaje Tanjug. Rebra~a se tereti da je registrovala tri preduze}a na ime tri drugarice. Wene drugarice se sumwi~e da su fiktivno prikazivale da su za upla}eni novac nabavile medicinske aparate, kao na primer mamograf, ali to nisu uradile, ve} su podizale ke{ sa ra~una. Nakon saslu{awa, bi}e odlu~eno protiv koga }e, osim Katarine Rebra~e, biti podneta krivi~na prijava za zloupo-

Katarina Rebra~a

SU\EWE ZA POKU[AJ UBISTVA GR^KOG BIZNISMENA KRAJEM PRO[LOG APRILA NA TATARSKOM BRDU

Presuda 19. aprila

Zavr{ne re~i u procesu proposle poku{aja ubistva. Tokom tiv Safeta ^alopeka zvanog su|ewa, pred krivi~nim ve}em [iptar (41) i Mila Joksimovikojim predsedava sudija Zlata }a (50) optu`enih za poku{aj Rodi}-Kne`evi}, obojica su neubistva gr~kog biznismena i girali svoju ume{anost u zlopredsednika borda direktora ~in, ali nisu ni `eleli da dekompanije "Sunoko Srbija" taqno iznose svoju odbranu. Spirosa Pirgidisa bi}e izreDvojicu optu`enih najvero~ene u ponedeqak 19. aprila u vatnije je upoznao zajedni~ki Vi{em sudu u Novom Sadu. prijateq Dejan S. iz Novog SaNa ju~era{wem glavnom preda (puno ime poznato redakciji) tresu precizirna je optu`nica protiv ^alopeka i Joksimovi}a i wihovi branioci zatra`ili su dodatnih nekoliko dana kako bi pripremili odbranu. Me|utim, kvalifikacije krivi~nih dela ostale su nepromewene, pa se tako dvojac s optu`eni~ke klupe i daqe tereti za poku{aj te{kog ubistva prilikom razbojni{tva, dok se ^alopeku pripisuje i nelegalno dr`awe oru`ja zbog pi{toqa koji je kod wega prona|en kada je uhap{en. Prema navodima optu`nice, ^alopek, Joksimovi} i wihov sau~esnik za kojim se jo{ uvek traSpiros Pirgidis ga, 28. aprila pro{le godine, poku{ali su da opqa~kaju u ~ijem stanu je Joksimovi} boPirgidisa jer su imali pogreravio. Na licu mesta, posle zlo{nu informaciju da u sefu dr~ina, prona|en je maslinastosi`i veliku koli~inu novca (povi duks za koji se pretpostavqa miwe se suma od 2.000.000 evra). da ga je nosio jedan od napada~a. Trojka je upala u vilu na TatarJoksimovi} je prepoznao da se skom brdu, elitnom delu Sremradi o wegovom duksu, ali je reske Kamenice u blizini Novog kao da ga je pre razbojni{tva Sada, i bez upozorewa ispalila poklonio izvesnom Sa{i iz No{est hitaca u pravcu Grka (konvog Sada. statovane ~etiri ustrelne rane Ina~e, Pirgidis je u trenutu trbuh i dve prostrelne u ruku napada bio predsednik borda ku). Posle toga, kako tvrde zadirektora kompanije "Sunoko stupnici optu`be, razbojnici Srbija", ~iji je mawinski vlasu ga {utirali, psovali i trasnik vojvo|anski biznismen `ili novac, govore}i srpskim i Miodrag Kosti}, a koja poseduje engleskim jezikom. Me|utim, {e}erane u Ba~u, Pe}incima i Pirgidis najverovatnije nije ni Vrbasu i va`i za vode}eg srpznao da u woj postoji sef. Razskog proizvo|a~a {e}era. Pre bojnici su `rtvu ostavili da toga, Grk je sedam godina bio dikrvari i nestali s dva mobilna rektor "Delta sladoleda". telefona , 200 evra, 10.000 dinaOptu`eni ^alopek je rodom ra i luksuznim ru~nim satom. iz Kosovske Mitrovice i ima Vlasnik vile Dragan Kuzman prebivali{te u Beogradu. Meju~e je kazao da je s Pirgidisom diji su objavili da je dobar deo samo potpisao ugovor, kao i da `ivota proveo u zatvorima i da ne zna da li je "podstanaru" rebio na Interpolovoj poternici ~eno za sef i za {ifru. On ku}u zbog razbojni{tava u Srbiji i na Tatarskom brdu nije obila^e{koj. zio, ali ima saznawa da je sef Joksimovi} je iz Berana i ima posle provale o{te}en i da je prebivali{te u Novom Sadu. kasnije zamewen. Naknadnom Dve decenije `iveo je u Danskoj proverom konstatovano je da su i tamo se navodno bavio krimire{etke prozora na kupatilu nalom, a u zemqu se vratio kada o{te}ena makazama za armaturu. mu je brat ubijen u pucwavi u ^alopek i Joksimovi} uhapBeogradu. {eni su u Beogradu pola godine D. Apro

U BA^KOJ PALANCI

Opqa~kana mewa~nica „Apoen” Nepoznati mu{karac opqa~kao je preksino} mewa~nicu "Apoen" u Ba~koj Palanci, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Zapretiv{i pi{toqem radniku mewa~nice, razbojnik je oduzeo ve}u koli~inu novca u doma}oj i stranoj valuti, a zatim pobegao. Policija traga za osumwi~enim, protiv kojeg }e podneti krivi~nu prijavu za razbojni{tvo i nedozvoqeno no{ewe oru`ja, dodaje se u saop{tewu. M. V.

trebu slu`benog polo`aja - ka`e izvor blizak istrazi. Ova nekada{wa uspe{na manekenka uhap{ena je u svojoj kancelariji u Ohridskoj 16 u Beogradu i sve ~etiri osumwi~ene su privedene u gradsku policiju, gde im je odre|eno zadr`avawe do 48 sati. Rebra~a je Fond osnovala u maju 2006. godine, a wegove aktivnosti su zapo~ete ve} u septembru te godine i za kratko vreme je postigao sve svoje kratkoro~ne ciqeve, navedeno je na sajtu ove nevladine organizacije. Osnovni ciq osnivawa Fonda je borba protiv raka dojke u Srbiji. Fond je dobio zvani~nu podr{ku od Ministarstva zdravqa i Insti-

tuta za onkologiju i radiologiju Srbije, za sve svoje aktivnosti. Istaknuto je da je Fond od septembra 2006. prikupio vi{e od 500.000 evra za glavne ciqeve: kampawa za podizawe svesti o ranom otkrivawu raka dojke, besplatne preglede dojke za vi{e od 800 `ena, adaptaciju, sanaciju i opremawe 750kvadratnih metara ambulantnog bloka na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, i prikupqawe sredstava za kupovinu digitalnih mamografa za onkolo{ke institute u Novom Sadu i Beogradu. Katarina Rebra~a je i vlasnica modne agencije "K models". E. D.

ZA NAPAD NA KO[ARKA[A „PARTIZANA” STRAHIWU MILO[EVI]A U NOVOM SADU

Istraga protiv ~etvorice osumwi~enih Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage protiv ~etiri osobe osumwi~ene za nasilni~ko pona{awe i nano{ewe te{kih telesnih povreda ko{arka{u "Partizana" Strahiwi Milo{evi}u, izjavio je portparol Republi~kog tu`ila{tva Tomo Zori}. On je agenciji Beta rekao da je zahtev za istragu Vi{em sudu u Novom Sadu podnet protiv Bojana M, Damira M, Gorana B. i Mihajla S. zbog sumwe da su u no}i izme|u subote i nedeqe napali Milo{evi}a i naneli mu te{ke telesne povrede. Zori} je precizirao da su oni osumwi~eni za krivi~no delo na-

Strahiwa Milo{evi}

Dvojica u pritvoru De`urni istra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Sadu Miroslav Alimpi} odredio je ju~e, posle saslu{awa, pritvor do 30 dana Bojanu M. (1980) iz Oxaka i do osam dana Gojku ]. (1983) iz \ur|eva, koji se dovode u vezu s incidentom ispred novosadskog lokala Studio u nedequ oko dva sata ujutro u kojem je povre|en ko{arka{ "Partizana" Strahiwa Milo{evi} (1985) iz Novog Sada. Bojan je izneo svoje vi|ewe doga|aja, a wemu je odre|en pritvor zbog toga {to se protiv wega u novosadskom Osnovnom sudu vode dva postupka, tako|e, zbog nasilni~kog pona{awa. Gojku je odre|en pritvor zbog mogu}eg bekstva, saznajemo nezvani~no. Bojan M. je pred sudiju priveden pod sumwom za delo nasilni~ko pona{awe na sportskoj priredbi, a Gojko se tereti da je pomogao u~ioniocu posle po~iwenog krivi~nog dela. Ova dvojica dvojica okrivqenih uhap{ena su u ponedeqak posle podne u Oxacima, a policija traga za jo{ trojicom osumwi~enih za nasilni~ko pona{awe prema ko{arka{u Milo{evi}u i wegovom ocu Du{anu Milo{evi}u (1960) iz Novog Sada. M. V. silni~ko pona{awe na sportskoj priredbi u sticaju s krivi~nim delom te{ke telesne povrede po{to je Milo{evi} napadnut zbog toga {to je sportista, ko{arka{ "Partizana" a u vezi sa utakmi-

stupci protiv wih pred Osnovnim sudom u Novom Sadu", kazao je Zori}. Ko{arka{ "Partizana" Strahiwa Milo{evi} povre|en je 4. aprila u incidentu koji se dogodio ispred jednog kafi}a u Novom Sadu. Zori} je rekao da je republi~ki tu`ilac Zagorka Dolovac prisustvovala prekju~e u Novom Sadu sastanku s predstavnicima najvi{ih republi~kih, pokrajinskih i gradskih organa posve}enom bezbednosnoj situaciji u gradu i za{titi materijalne i li~ne sigurnosti gra|ana Novog Sada. "Republi~ko tu`ila{tvo {aqe sna`nu poruku javnosti da }e

com koja je odigrana dva dana ranije. Zahtev za sprovo|ewe istrage podnet je i protiv Gojka ]., osumwi~enog za pomo} u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela.

Damir M. oti{ao iz Srbije? Kako "Dnevnik" nezvani~no saznaje, postoji mogu}nost da je osumwi~eni Damir M. ju~e sat ili dva posle pono}i pre{ao granicu prema Ma|arskoj na prelazu Horgo{ i to sa svojim dokumentima. Navodno, on je ina~e planirao da ide u Holandiju, gde bi se pripremao za takmi~ewe krajem meseca u Sarajevu u ultimat fajtu. Damiru M. se pripisuje da je ~lan i osniva~ "Femili fajt tima" iz Novog Sada, a da se kafi} "Studio", ispred koga je u nedequ u ranim jutarwim pretu~en Strahiwa Milo{evi}, dovodi u vezi sa sponzorstvom tog kluba. M. V. "Vi{e javno tu`ila{tvo stavilo je predlog da se svim osumwi~enima odredi pritvor. Osumwi~eni su ina~e i ranije ~inili krivi~na dela nasilni~kog pona{awa za{ta se vode krivi~ni po-

u okviru svojih zakonskih ovla{}ewa u~initi sve da svim oblicima nasiqa stane na put kako bi se podigao nivo bezbednosti, a gra|ani ose}ali sigurno", istakao je on. (Beta)

NEMA PROMENE U STATUSU BIV[EG DIREKTORA „C MARKETA”

Radulovi} i daqe na crvenoj poternici Za biv{im generalnim direktorom "C marketa" Slobodanom Radulovi} i daqe je na snazi crvena poternica koju je za wim zbog bekstva raspisao sprpski Interpol pre ~etiri godine, potvr|eno je ju~e Tanjugu u toj slu`bi. "Apsolutno je sve neta~no", izjavio je Tanjugu {ef Interpol policije u Beogradu Milo{ Oparnica, demantuju}i pisawe jednog beogradskog dnevnog lista da se Radulovi} vi{e ne nalazi na crvenoj poternici. Crvena poternica za Radulovi}em nalazi se i na Internet stranici Interpola. List je daqe preneo da je "poternica za Radulovi}em i daqe na snazi, ali da je skinut sa Interpolove crvene li-

ste najtra`enijih begunaca od pravde". Crvena poternica daje ovla{}ewe za hap{ewe lica za kojim se traga, dok neke druge boje imaju druga~ija zna~ewa i slu`e za razne vrste obave{tewa policije. Radulovi}, koji se nalazi u bekstvu jo{ od 2006, ozna~en je kao jedan od vo|a takozvane "ste~ajne mafije", kojoj se pred Specijalnim sudom sudi za mnogobrojna krivi~na dela privrednog kriminala. Radulovi} je optu`en da je o{tetio kompaniju "C market" za oko 30 miliona evra izdavawem la`nih menica i menica za robu koja nikada nije isporu~ena. Menice su uglavnom izdavane kompaniji "Eko produkt".


14

DRU[TVO

~etvrtak8.april2010.

DNEVNIK

ME\UNARODNI DAN ROMA ME\U NARODOM NOVOSADSKOG NASEQA [ANGAJ

Tugomir i Veselin ~ekaju sitne darove VICEPREMIJER \ELI] UGOVARA ZAJAM ZA NAJVE]U MAWINU U EVROPI

Kriza te{ka svima, a najvi{e Romima Potpredsednik Vlade za evropske integracije Bo`idar \eli} izjavio je kako Srbija namerava da izdvoji vi{e sredstava za ukqu~ivawe Roma u dru{tvo. „Narednih nedeqa pregovora}emo sa Bankom za razvoj Saveta Evrope za paket od 63,4 miliona evra koji }e biti posve}en inkluziji socijalno osetqivih grupa, pre svega Roma od 2011. do 2013.“, rekao je \eli} posle sednice Saveta za unapre|ivawe polo`aja i sprovo|ewe Dekade inkluzije Roma na kojoj je utvr|ena platforma nastupa Srbije na Drugom evropskom Samitu Roma u Kordobi. Naglasio je da }e iz tog paketa pomo}i biti izdvojeno 4,3 miliona evra za izgradwu modernog postrojewe za recikla`u tvrdog otpada, 20 miliona za izgradwu 1.000 stanova ugro`enom stanovni{tvu u bar pet op{tina, a

zna~ajna suma za kredite i specifi~ne programe obrazovawa. „Srbija }e pokazati da ima jasnu politiku inkluzije, a ne asimilacije“, ocenio je \eli} i dodao da }e i ve}insko stanovni{tvo videti da se solidarnost ne mo`e zasnivati samo na socijalnoj pomo}i. Naveo je da ekonomska kriza ima negativne efekte na sve gra|ane EU, a da su naro~ito pogo|ene najosetqivije grupe, poput Roma. „U Srbiji ima mnogo problema i diskriminacije, a najmawe nasiqa“, rekao je vicepremijer pred samit u [paniji posve}en integraciji najve}e mawine u Evropi. Nagla{ava da je Srbija 1. aprila sa zemqama zapadnog Balkana usaglasila podr{ku izrade strategije posve}ene Romima kojih je u Srbiji, smatra on, 200.000 do 400.000.

Kad su sile mraka bombama poku{ale da li{e `ivota kolegu Dejana Anastasijevi}a i wegovu porodicu, novinari su se danima me|usobno zezali re~ima “dabogda s Tadi}em ujutro kafu pio”. Jednom kad upoznate kako Romi `ive u i oko Novog Sada, mirne du{i mogli biste prokliwati neprijateqe sli~nom ~a{}u, npr. `eqom da im se uvede me|unarodni dan. Ova planeta s posebnim potrebama tako ima obi~aj da 8. aprila cima stanare za rukav, sve kako bi mawe maltretirali nedu`ne, druga~ije sustanare naseqa s onim ru`nim prefiksom “romsko”. Kao da je krv, a ne neobrazovanost i siroma{tvo, krojilo wihovu populaciju. Jo{ }e i A{kalije s pravom da se uvrede zbog ove kategorizacije, ne znamo za Egip}ane i Indijce, jer se

Ne sme biti gra|ana prvog i drugog reda Predsednik Srbije Boris Tadi} je u razgovoru sa predstavnicima Nacionalnog saveta romske nacionalne mawine ukazao da dr`ava mora da radi vi{e na punoj integraciji Roma u dru{tvo. Tadi} je sa delegacijom tog saveta razgovarao o te{kom polo`aju Roma u zemqi i regionu. Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i izjavio je da u Srbiji ne sme biti gra|ana „prvog“ i „drugog“ reda. On je pozvao sve nadle`ne insitucije i dr`avu da ulo`e ve}i napor u poboq{awu polo`aja i uslova `ivota Roma, jedne od najbrojnih nacionalnih zajednica u na{oj zemqi.

Preko asfalta stigli i lavovi

wihov pedigre nikad ne pomiwe u me|usobnim psovkama. U [angaju, najurbanijem od tri novosadske romske adrese, Ibrahima Demirija zatekli smo kako sedi na ulici, pri~a s prijateqem. “Do{ao je s Kosova” pre ne{to vi{e od dve godine, pomirqiv na~in da ~ovek prizna da je oteran. On zna da je danas Dan Roma, ra~una da }e biti “nekih poklona”. Ka`e, “dobro sam, ali puno nam fali od dr`ave”. Sitni darovi ne}e re{iti problem koji, po Ibrahimu, po~iwe praznim obe}awima, a zavr{ava elementarnim nepo{tovawem. Prosto `eli da im se qudi obra}aju kao “Romima” a ne “Ciganima”, da sve bude “malo kulturnije” i da ne budu “na kraju frule”. Vi{e {kola, sre|ena zemqa, sve bi to Ibrahim po`eleo za Dan Roma i zna da sve zavisi od vlasti, “ako oni ka`u tako, tako mora biti, kao otac sinu kad ka`e da uradi ne{to, pa ga ovaj poslu{a”. Mo`da kad bi toj vlasti objasnio da je s Kosova oti{ao jer je bio na na{oj, srpskoj strani, barem kad su se Albanci pitali. “Ibro ti si sa Srbima, i}e{’ ti u Srbiju”, ka`e Ibro, mi ga pitamo kako su ga Srbi “kapirali” u tom ko{maru, ka`e on “pa, kao Roma”. Malo daqe, podivanili smo sa Veselinom Subotinom, za kog nam \or|e Famili} zvani Tugomir obja{wava da je Amerikanac. Kako Amerikanac? “Pa lepo, ne zna ciganski...” Kako god, ameri~ki [angajac Veselin ne zna da je danas Dan Roma. Ono {to definitivno zna je da ne{to ovde mora da se mewa, standard pre svega. Nezaposlen je de-

Famili} i Subotin `ali}e se i Briselu

cenijama, tra`io je posao, smatra da ga diskrimini{u zbog godina, a ne etni~ke pripadnosti na koju je kom{ija Tugomir posebno ponosan. Ina~e, Veselin uz osmeh tvrdi da je Crnogorac. “Ja sam ~ist Ciganin, pedigrirani. I pi{em i govorim jezik. Svi smo mi Cigani, pi{i ba{ tako, “Cigani”, zloupotrebqeni zbog Dekade Roma, ovi {to smo glasali za wih su nas zaboravili. Ka`u, pomo}i }e sa zaposlewem, da ne bude siroma{nih, da imamo zdravstvo, a ja }u da odem u Brisel sto posto! Fotografisa}u, sa celom dokumentacijom, {ta se de{ava s na{im Ciganima. ^im glasa{ za vlast ili opoziciju, odmah si wihov ~ovek, ogor~en je Tugomir. Na{ elokventni sagovornik, koji priznaje da ima ~etiri raz-

NA SAJMU ZAPO[QAVAWA MILE JERKOVI] OBNAVQA SVOJU BRIGADU TRAKTORISTA

Svi bi Japanca za poslodavca U potiskim op{tinama Senta i ^oka, gde je na berzi rada oko 4.700 qudi, zahvaquju}i sajmovima zapo{qavawa za {est godina radnu kwi`icu je dobilo wih oko 500. Koordinatorka ispostave kikindske Filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Senti Dragana Mar~eta ka`e da je polovina je nezaposlenih nekvalifikovana, ali mnogo je i stru~waka sa fakultetom. Svi bi za najradije poslodavca svetski poznatu duvansku kompaniju JTI, vlasnika Duvanske industrije u Senti. Molbe s biografijama u JTI predaju se i kad firma nema upra`wenih mesta, pa je to na nedavnom sajmu zapo{qavawu u~inilo vi{e od sto nezaposlenih raznih profila. Zadu`ena za selekciju kadrova u JTI Melita Bereng veli da se prijave primaju za bazu podataka, pa }e ih Kompanija ako bude potrebe pozivati.

Navala na {tand ogranka JTI u Senti

- Po struci sam stolar, imam voza~ku dozvolu C kategorije, radio sam i kao kuvar, a pola godine sam bez posla. Ne znam da li JTI trebaju radnici mojih kvalifikacija, ali se nadam - ka`e @olt Tot iz Sente.

Fabrika {e}era TE-TO ~iji su ve}inski vlasnici Italijani, tra`i tehnologe, elektro i ma{inske in`ewere. Planira da poja~a proizvodwu, pa je u red za posao stalo wih dvadesetak s fakultetskim diplomama. Sen}an-

ska „Poqoprivreda“, ~iji je ve}inski gazda tajkun Mile Jerkovi}, uo~i sezone prole}nih radova tra`ila je za svoju brigadu sedam-osam traktorista, s iskustvom od najmawe godinu dana, ali da ne budu stariji od 35 godina. Prijavquju se kandidati iz Sente, Gorweg Brega, Bogara{a i drugih mesta. Neko treba da odmeni traktoriste i kombajnere, koji idu u penziju. Diplomirani ekonomista Tivadar Oros posle dve decenije sta`a, bez posla je ve} sedmu godinu. - Tra`e se komercijalisti za rad na procenat, a to sam ve} iskusio. Prvo probni rad, donese{ firmi klijentelu, ugradi{ svoju ciglu u posao pa vi{e nisi potreban. Dok tra`im posao trudim se da budem koristan porodici, a supruga radi kao farmaceutski tehni~ar. Od troje dece dvoje su kre-

nuli svojim putem, snalazimo se nekako - pri~a Oros. „Mecafor produktu“ potrebni su operateri na CNC ma{inama, metalogloda~i za obradu odlivaka za automobilsku industriju. Mnoge firme dobre majstore metalske struke, pekare, stolare... Biznis u Ostoji}evu kraj ^oke zapo~eo je i Bo`idar Pola~ek. - U Rumi sam 15 godina radio kod poznatog pekara Spase Kosti}a, ali sam po~etnik poslodavac u novoj sredini gde sam kupio ku}u i radwu - ka`e Pola~ek. - Ime radwe „Tri srca“ je po troje dece koje imam, a potrebna su mi tri-~etiri pekara i prodavca. Zarada zavisi od posla i sposobnosti. Ostoji}evo ve} ima pekara, ali verujem da ima mesta da se radi. Prebukirane su sve delatnosti, pa u ova krizno vreme ne zna ~ovek ~ega da se lati. M. Mitrovi}

Foto: N. Stojanovi}

reda {kole, na birou za zapo{qavawe proveo je 36 godina. Bez stida ka`e da bi cipele poqubio onom ko bi ga zaposlio, ali je mnogo bitnije da se svi wegovi sunarodnici zbrinu, da `ive kao qudi. “To ja pri~am zbog Cigana u Ritu, Banglade{u i Adicama, mi smo u [angaju neko i ne{to, ali oni...” iskreno se prise}a Tugomir ~emera i jada ovih naseqa, ali ga u neslavnom nizu, da ne urekne eventualnu pa`wu Nadle`nih, prekida Veselin: “pa i mi smo...” – “Jesmo, ali imamo asflat”, odlu~an je Tugomir, kao i u svojoj nameri da nam ne otkrije kako je dobio nadimak. Za kraj, ponudio nam je re{ewe za sve na{e neda}e – “rumunski scenario”. Kako i za{to ba{ sad? Kroz osmeh re~e “kao vetar” i odmahnu rukom. Igor Mihaqevi}

Gej parada u centru Beograda? Predstavnici gej i lezbijskih organizacija u Srbiji pozvali su dr`avu da otkloni sve uzroke zbog kojih pre {est meseci nije odr`ana „Parada ponosa“ u Beogradu. Zatra`ile su hap{ewe onih koji su pretili organizatorima Parade, zabranu organizacija koje pozivaju na nasiqe, te da se sa institucijama zapo~ne dijalog o pravima gej i lezbijske zajednice. Predsednica organizacionog Odbora pro{logodi{we Parade Milica \or|evi} poru~ila je da taj skup ne sme da bude izme{ten na U{}e, jer se povorka ponosa se u ~itavom svetu de{ava u gradskim centrima.“ Ako je bude 2010. zahteva}emo da tako bude i u Beogradu“, naglasila je \or|evi}.

MLADI ZREWANINCI NAU^ILI KAKO SE KORISTE PASO[I

Prvi put na kafu u Segedin Doskora, mu~ne devedesete i ne pomiwati, mladima je bilo gotovo i nezamislivo da se za dan-dva organizuju i zapute u neku evropsku zemqu. Onako, reda radi, u no}ni provod, na koncert i utakmicu, u obilazak grada ili {oping. Kako su to ~inili wihovi roditeqi u rahmetli Jugoslaviji, odlaze}i vikendom do Italije, Ma|arske, Rumunije… Onda je Evropa odlu~ila da obraduje Srbiju i pred Novu godinu im kona~no opet otvori svoja, do tada ~eli~na vrata. Uz nezaposlend, koji su odmah pohitali preko grane, tome se obradovala i mla-

de`, jer je najzad dobila priliku da kro~i u Evropu i li~no uveri u vrednosti kojima, bar deklarativno, te`imo. Tridesetak devojaka i mladi}a, predvo|enih ~elnicom zrewaninske NVO “Filmofil” Jelenom Oxi}, koja je i re`irala pute{estvije, iskusili su pre neki dan pogodnosti ukidawa viza i belog {engena. Zaputili su se autobusom u Segedin, da u centru ove prekrasne varo{i popiju kafu, a zatim odu na klizali{te, na koje }e Zrewanin, kako stvari stoje, jo{ dugo ~ekati. Neki su prvi put osetili inostranstvo.

Na samoj “liniji razdvajawa” do~ekuju ih srpski policajci, i posle detaqnog pregleda crvenih paso{a (i Juga je imala takve), turisti kre}u ka ma|arskoj teritoriji. Qubazni policajci iz susedstva pozdravqaju goste na srpskom jeziku a zatim i oni proveravaju putne isprave. ^ini se, kra}e nego na{i. Neko od putnika se na{ali konstatocijom da je sad izgleda te`e iza}i iz Srbije, nego u}i u Evropu. Nekoliko minuta vo`we od granice i – Segedin. Ulice prepune qudi koji su iskoristili pravo letwe vreme

Lako je iza}i iz Srbije i u}i u Evropu

da bi seli u ba{tu kafi}a, popili pi}e, pro{etali… Wima se pridru`uju i Zrewaninci. Dok devojke naru~uju espreso kafu, izbor mu{kog dela grupe je rashla|eno pivo, po mogu}-

stvu ma|arsko, da okuse i kom{ijski “te~ni hleb”. - Ovo postaju na{e uobi~ajene akcije u saradwi sa zrewaninskom Kancelarijom za mlade. Bili smo ve} u Temi{va-

ru, a idu}i mesec }emo vikend provesti u Pe{ti – veli Oxi}. Kada ona to pri~a, Evropa se ~ini tako blizu. A opet je nekako daleko, daleko… @. Balaban


c m y

KULTURA

DNEVNIK

~etvrtak8.april2010.

15

^UVENI CRTE@I KREDOM DANA PER@OVSKOG NA IZLO@BI U MSUV

NOVOSADSKE MUZI^KE SVE^ANOSTI OD 12. DO 20. APRILA

Duhovita kritika dru{tva

Kamerni zvuk oboga}en guda~kim orkestrima

[irom sveta poznati rumunski umetnik Dan Per`ovski predstavi}e se novosadskoj publici na izlo`bi crte`a-instalacija „Chalk Reality“ (Realnost od krede) u Muzeju savremene umetnosti Vojvodi-

kature. Zapravo, moj rad predstavqa politi~ku aktivnost. Kroz crte`, iskazujem svoje stavove o dru{tvu... Kritikujem svet, wegove stavove i pona{awa, uverewa, wegovu glupost i pohlepu. Ali kriti-

ne. Izlo`ba se otvara sutra i traja}e do 5. maja. - Svet poimam kroz crte`. Za mene, to je i jezik i taktika. Moj crte` izgleda kao grafit ili karikatura. A nije. Krijem se iza ovih popularnih formi vizuelnog izraza. Radim intelektualne kari-

kujem na nagla{en i jasan na~in. Moj humor nije crni humor. Crte`i su mi crno-beli, ali mi je humor raznobojan - rekao je Per`ovski u intervjuu s Ileanom Pintili za ~asopis „Art Margins“. Ileana Pintili je ina~e kustoskiwa, saradnica Svetlane

Mladenov, koja je i zaslu`na za gostovawe rumunskog umetnika u MSUV. Crte` je upravo ona disciplina koja je Danu Per`ovskom donela internacionalnu afirmaciju. Duhovitim, ironi~kim i kriti~kim radovima koji govore o dru{tvu, ekonomiji, kulturi... Usvajawem jedinstvenog diskursa oslowenog na strip i karikaturu, upotrebom velikih zidnih i staklenih povr{ina kao podloga za vlastiti vizuelni koncept, umetnikova istra`ivawa postala su osobena i prepoznatqiva. Kako se skoro svi wegovi crte`i kreiraju „in situ“ (na mestu), kontekst tako|e uti~e na krajwu realizaciju prvobitne ideje. Ro|en 1961. u Sibiu, Dan Per`ovski `ivi i radi u Bukure{tu, a izlagao je u najpoznatijim galerijama i muzejima svetskih metropola i kulturnih sredi{ta: Wujorku, Madridu, Be~u, Stokholmu, Barseloni, Budimpe{ti, @enevi, Frankfurtu, Londonu, Veneciji, Amsterdamu, Parizu... Pravi kuriozitet je da Per`ovski va`i za retkog me|unarodno priznatog umetnika koji nikad nije napu{tao svoju zemqu. I. Buri}

Novosadske muzi~ke sve~anosti (Nomus) bi}e jubilarni 30. put odr`ane od 12. do 20. aprila, najavio je u ime organizatora Milan Radulovi}, sekretar Muzi~ke omladine Novog Sada na ju~era{woj konferenciji za novinare, i dodao da su se za taj slavqeni~ki festivalski program potrudili da publici priu{te „najboqe od najboqeg“. Po re~ima umetni~kog direktora muzikologa Marije Adamov, sam koncept festivala je u su{tini ostao kamerni i ove godine, ali }e takvom zvuku puno}u dati sonornost kamernih guda~kih orkestara, kojih ~ak ima ~etiri u programu. Ve} prve ve~eri, na sve~anom otvarawu Nomusa, nastupi}e ~uveni ansambl „Kamerata Salcburg“,

Na ovogodi{wem Nomusu }e nastupiti i dva trija, od kojih je jedan klavirski i ~ine ga pijanista Lovro Pogoreli}, violinista Dejan Bogdanovi} i violon~elistkiwa Monika Leskovar. U drugom triju }e biti francuski muzi~ari pijanista Erik Le Sa`, klarinetista Pol Majer i violistkiwa Liz Berto, koji }e izvesti program posve}en [umanu, kompozitoru kojem ovogodi{wi Nomus poklawa posebnu pa`wu, obele`avaju}i dvestagodi{wicu wegovog ro|ewa. Na tom koncertu }emo imati priliku da prisustvujemo i svetskoj premijeri dela „Oma` Robertu [umanu“ \er|a Kurtaga. I Vojvo|anski simfoni~ari, koji }e nastupiti pretposledweg

Po svemu o~uvani kamerni koncept Nomusa oboga}en je ovog puta, pored guda~a, fado i flamenko muzike, i simfonijskim zvukom, napomenula je Marija Adamov i najavila u~e{}e Beogradske filharmonije, sa dirigentom Gudnijem Emilsonom s Islanda i solistom Sergejom Nakarjakovim na trubi. Na ovom koncertu }e prvi put kod nas biti izvedeno delo „Gejzir“ islandskog kompozitora Jona Leifsa, i to je jo{ jedno od premijernih izvo|ewa koja Nomus uvek nastoji da uvrsti u program. Veliku podr{ku u realizaciji Nomusa pru`ili su Francuski kulturni centar i Austrijski kulturni forum, kao i Ambasada Amerike koja je pokrila tro{kove pu-

IN MEMORIAM: KOMPOZITOR DU[AN RADI]

Odlazak za~etnika modernizma Akademik Du{an Radi}, jedan od najistaknutijih savremenih srpskih kompozitora, preminuo je 4. aprila u Beogradu u 82. godini. Ro|en je 1929. u Somboru gde je poha|ao osnovnu i muzi~ku {kolu Srpskog peva~kog dru{tva, u kojoj je u~io klavir. Po izbijawu rata, 1941. preseqava se u Beograd, gde nastavqa {kolovawe. Zbog te{ke povrede ruke prekinuo je bavqewe klavirom i upisuje studije kompozicije na beogradskoj Muzi~koj akademiji, u klasi profesora Milenka @ivkovi}a gde je diplomirao 1954. Wegovi prvi kompozitorski opusi donose potpuno novi, moderan i samosvojan muzi~ki izraz, ozna~iv{i prekid sa dominantnom romanti~arskom tradicijom srpske muzike. ^uveni autorski koncert Radi}a i kompozitora Enrika Josifa, 1954. u Kolar~evoj zadu`bini, na ~ijoj pripremi su sara|ivali i pesnici Vasko Popa i Miodrag Pavlovi}, kao i slikar Mario Maskareli, predstavqao je veliku prekretnicu u razvoju srpske muzike, posle koje stvaraoci mla|e generacije smelo kre}u putem modernizma. Radi} je smatran za „radikalnog modernistu“ ili avangardnog kompozitora, i bio je prvi jugoslovenski kompozitor ~ija su dela sa velikim uspehom izvo|ena u inostranstvu.

Docnije se usavr{avao u Parizu, kod Darijusa Mijoa i Olivijea Mesijana, nastavqaju}i sa svojim inovativnim istra`ivawima savremenog muzi~kog izraza, koja su imala izuzetan

stilski uticaj na razvoj srpske muzike druge polovine 20.veka. Ostvario je bogat i raznorodan muzi~ki opus koji je obuhvatio opere „Qubav to je glavna stvar“, „Smrt majke Jugovi}a“ i „Julijan otpadnik“, balete „Balada o mesecu lutalici“, „Bdewe u ogledalu“, kantate „]ele kula“, „Uspavana zemqa“, triptih „Opsednuta vedrina“, „Vu~ja so“, na stihove Vaska Pope, „Vukova Srbija“, „Glasovi sa [umarica“, Oratorio profano i druge, tako|e i orkestarska dela: Simfonieta, Kon~ertino za klarinet i guda~ki orkestar,

Simfonijske slike, devet simfonija kao i brojne horske, kamerne i solisti~ke kompozicije i muziku za decu. Radi} je tako|e pisao i muziku za pozori{te, a zna~ajno je i wegovo bavqewe filmskom muzikom: komponovao je muziku za ve}i broj doma}ih, kao i filmove italijanskih, poqskih i ameri~kih rediteqa, me|u kojima su bili i holivudski spektakli „Dugi brodovi“ i „Xingis kan“. Tokom svoje duge i bogate kompozitorske karijere dobio je zna~ajna priznawa, 1972. izabran je za ~lana SANU, a 1979. postao je profesor kompozicije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. I u svojim poznim godinama ostao je aktivan, bave}i se uz komponovawe i muzi~kom esejistikom, kwi`evnim radom i likovim stvarala{tvom. Objavio je kwigu eseja „Tragom balkanske vrleti“, zbirku poezije „Privi|ewe pravog puta“, kao i kwige „U senci Hermesa“ i „Izme|u dva ogledala“ sa izborom svojih likovnih kola`a. Odlaskom Du{ana Radi}a srpska kultura ostala je bez jednog od najzna~ajnijih i najve}ih muzi~kih stvaralaca, ~ija kompozitorska delatnost je obele`ila celu epohu razvoja savremene srpske muzike. Sahrana je danas u 12,30 ~asova na Novom grobqu u Beogradu. B. Hlo`an

^uveni ansambl „Kamerata Salcburg” otvara Nomus

~iji je koncertmajstor i muzi~ki rukovodilac nama vrlo dobro poznati violinista Roman Simovi}. Na ovom koncertu }e biti izveden Bartokov „Divertimento za guda~ki orkestar“ i prvi put delo nema~kog kompozitora Karla Amadeusa Hartmana sa Romanom Simovi}em kao solistom, napomenula je Marija Adamov i najavila da }e se u drugom delu ~uti „Metamorfoze“ Riharda [trausa, delo po kojem glasi istoimeni simboli~ni moto celokupnog festivala. Sa drugim guda~kim orkestrom, „Kameratom akademika“ Akademije umetnosti u Novom Sadu, nastupi}e francuski violista @erar Kose, a tre}i su „Filadelfijski virtuozi“ sa solistkiwom na klaviru Gabrielom Imreh, koji sti`u iz Amerike. Ovaj ansambl, po re~ima Marije Adamov, pa`wu posve}uje ameri~kim kompozitorima, pa }emo ih tako ~uti u izvo|ewu dela \aninija, na{e Aleksandre Vrebalov koja tamo `ivi, i Dvor`aka koji je tako|e tamo boravio, kao i drugih autora. ^etvrti ansambl su Guda~i svetog \or|a, koje vodi violinista Gordan Nikoli}, i oni }e nastupiti na zatvarawu Nomusa s delima Eri}a, Vivaldija, Betovena i Lekeua ~iji }e „Ada|o“ Novosa|ani ~uti prvi put.

dana Nomusa, tako|e su u program uvrstili i delo [umana, koje }e izvesti sa solistom na klaviru Jingsang Lijem, pro{logodi{wim pobednikom konkursa „Geza Anda“. Time se nastavqa i dobra tradicija Nomusa da u Novom

ta Filadelfijskim virtuozima, istakao je Radulovi}, navode}i uz to da, par dana pred po~etak festivala, od nadle`nih institucija u Gradu Novom Sadu i Pokrajini nije upla}en nijedan dinar na ra~un MONS-a za Nomus.

Novi vizuelni identitet Nomusa Muzi~ka omladina Novog Sada je pripremila i novi vizuelni identitet Nomusa, a wegova autorka je studentkiwa Sawa [ajatovi}, pobednica tim povodom raspisanog konkursa na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. U planu je izlo`ba sva 32 konkursna rada koja }e tokom festivala biti postavqena u holu Sinagoge. Radulovi} je najavio i da }e povodom 30 godina jubileja, 16. aprila biti promovisano nekomercijalno izdawe kompleta od tri CD -a, bogato ilustrovano fotografijama, u saradwi sa Radio Novim Sadom. Sadu redovno nastupaju i pobednici ovog renomiranog konkursa u Cirihu. Stalni iskorak u druge `anrove ove godine }e, po re~ima Marije Adamov, biti u~iwen putem muzike mediteranskih zemaqa - fadom i flamenkom. U SNP-u }e 13. aprila nastupiti ~uvena portugalska fado peva~ica Misija i wen {esto~lani ansambl, a drugi koncert }e 17. aprila tako|e u SNP-u prirediti flamenko gitarista Herardo Wuwes iz [panije sa svojim sekstetom.

Karte za koncerte u SNP-u prodaju se na blagajni pozori{ta i staju 1.500 i 2.000 dinara za Misiju, a 1.200 i 1.500 dinara za nastup Herarda Wuweza. Ostali koncerti }e biti prire|ivani u Gradskoj ku}i i Sinagogi i staju 500 dinara, a ~lanovi MONS-a }e na wih ulaziti besplatno. Programi Nomusa bi}e organizovani i u drugim gradovima, pomenuo je Radulovi} i naveo da }e koncerti tih dana biti prire|eni u Beogradu, Subotici, Somboru i Zrewaninu. N. Pej~i}

REPERTOAR

Film

Akteri

Re`ija: Fatih Akin Scenario: Fatih Akin i Adam Busdukos Uloge: Adam Busdukos, Moric Blajbtru, Birol Unel, Felin Rogan, Ana Bederke, Lukas Gregorovic, Dorka Grilus, Mark Hoseman

Soul ki~en

Sadr`aj

Re~ kritike

Negde na periferiji Hamburga, momak Zinos Kazancakis ima i vodi o~ajan restoran. U oronuloj hali slu`i se te{ka, brza hrana nevelikom broju mu{terija obi~nim radnicima i ostalim luzerima iz kom{iluka. Zinosu je za vratom sanitarna inspekcija, a tu je i wegov brat Ilijas koji tra`i fiktivni posao u restoranu kako bi ~e{}e dobijao odsustvo iz zatvora gde slu`i vi{emese~nu kaznu. Zinos ima i devojku iz fine, bogate nema~ke ku}e, koja kao novinaraka, privremeno odlazi da izve{tava iz Kine. Po{to je ugostiteqski posao postao bezizgledan, Zinos odlu~uje da restoran proda i krene za devojkom put [angaja. U me|uvremenu, stvari kre}u svojim anarhi~nim, po Zinosa i lo{im o dobrim tokom. Na neslu}eni na~in, mrtva kafana o`ivqava pored ostalog i dolaskom lokalnih umetnika...

Komedija „Soul ki~en“ (Soul Kitchen) predstavqa vedriju stranu potvr|eno du{evnog i te{kim `ivotnim pri~ama inspirisanog Fatiha Akina(1973), Nemca turskog porekla, jednog od najzanimqivijih i na festivalima veoma uspe{nih evropskih sineasta, jo{ uvek mo`e se re}i mla|e generacije. I ovda{wi gledaoci bi trebalo da ga dobro pamte po filmovima „Solino“, „Glavom kroz zid „ (Zlatni medved u Berlinu 2004) i „Na ivici raja“ (najboqi scenario na Kanskom filmskom festivalu 2007) u kojima nam je, u dramama nekonvencionalne strukture, na visokoemotivan na~in predo~io i iskustva malih qudi. Wegovi junaci su uglavnom pripadnici tre}e generacije emigranata s jugoistoka Evrope, koji su uz svoje specifi~nosti ipak, ili samo naizgled, „uklopiv{i se“ prona{li svoje mesto pod suncem. Da ne bude zabune, Akin se ne bavi problemima“imigranat“, oni su samo neko koga on dobro poznaje, a wihove pri~e su i so~ne, i univerzalne. U „kuhiwi du{e“ je sve to ponovo na jednom mestu, ali sa optimisti~kim predznakom - svet u malom u ovom trenutku, kada zaokupqenost nekoga pre`ivqavawem, a nekoga gramzivo{}u, sve odvaja od prave radosti `ivota, kao u `ivotu jedino vrednog. Iz ovakve kuhiwe, sa umereno reskim ukusom dru{tvene satire, pred gledaoce se iznosi obiqe hrane za du{u. Akin ju je pripremio od poznatih nam `anrovskih sastojaka, u rasponu od drame ~oveka u krizi do romanti~ne komedije, na svoj na~in ponudiv{i nam na velikom pladwu, nisku fino oblikovanih i `ivotvornih karaktera. Jedan od onih dobrih i lekovitih filmova. V. Crwanski


SPORT

~etvrtak8.april2010.

c m y

16

DNEVNIK

SELEKCIJA SUPERLIGE SRBIJE NADIGRALA I UBEDQIVO SAVLADALA JAPAN U OSAKI

Mr|a i Brki} umirili samuraje Japan – Srbija 0:3 (0:2) OSAKA: Stadion: „Nagai“, gledalaca: 50.000, sudija: ^oi Mjong Xong (Ju`na Koreja). Strelci: Mr|a u 15. i 23. i Tomi} u 60. minutu. @uti kartoni: Petrovi} (Srbija) JAPAN: Narazaki 5, Nagatumo 5, Nagazava 6, Kurihara 5 (I{ikava 6), Abe 6, Koroki 5 (Tamada 6), Endo 6 (Makino), Inamoto 6, Nakamura 6 (Jamase), Okazaki 6 (Jano), Tokunagi 5. SRBIJA: Brki} 8 (Jovani}), Ninkov 7 (Vuli}evi}), Lomi} 7, Milovi} 7, Stanko-

vi} 7, Petrovi} 7, Fejsa 7 (Mitrovi}), Tomi} 7 (Beqi}), Tadi} 7 (Davidov), Leki} 7 (Kalu|erovi}), Mr|a 8. Selekcija Jelen Superlige odr`ala je fudbalski ~as u zemqi izlaze}eg Sunca. Srbija je neo~ekivano mudrom i kvalitetnom partijom stigla do ubedqivog trijumfa protiv Japana u~esnika predstoje}eg Mondijala- 0:3. Na najlep{i mogu}i na~in su momci koje je predvodio talentovani trener ]ur~i}, uz savetodavnu rolu selektora Anti}a, afir-

misali doma}u ligu i svoje potencijale. Pobeda dobija na zna~aju jer je ekipa bila na okupu tek dva dana, nije im smetao ni dug put, ni vremenska razlika, ni ~iwenica da su kao tim prvi put u ovakvom sastavu i formaciji bili na terenu. Japan je mogao da ra~una na ve}inu reprezentativaca koji }e put Ju`ne Afriike, izuzev tri- ~etiri fudbalera koji nastupaju u evropskim klubovima. U uvertiri susreta na stadionu Nagai koji je bio deko-

Dragan Mr|a postigao dva gola u Nagoji

Renard napustio klupu Zambije Selektor Zambije Erve Renard podneo je ostavku dva meseca pre isteka ugovora sa fudbalskim savezom te afri~ke zemqe. Renardov odlazak sa svojeg prvog ozbiqnog anga`mana povezuje se sa izve{tajima medija u kojima se on pomiwe za naozbiqnijeg kandidata za upra`weno mesto selektora Angole. - Renard je u pisanoj izjavi saop{tio da `eli da prekine saradwu, po{to `eli da se posveti novim profesionalnim izazovima. Fudbalski savez Zambije i Renard su se sporazumno razi{li i mi smo prekinuli na{u inicijativu da saradwu produ`imo i posle isteka ugovora rekao je Erik Emvanza, portparol fudbalskog saveza Zambije. ^etrdesetjednogodi{wi stru~wak je vodio Zambiju do ~etvrtfinala Kupa afri~kih nacija u januaru, u prvom nastupu dr`ave me|u osam najboqih timova u posledwih 14 godina. Renardov skor sa Zambijom, reprezentacijom koju je preuzeo pre dve godine je 14 pobeda, 10 remija i 10 poraza. Pre ovog posla, radio je kao pomo}ni trener selekcije Gane. Francuz je svojevremeno igrao za Kan, pre nego {to je radio kao asistent svom zemqaku Klodu LeRoju u Kini, Engleskoj i Gani.

risan sa 50.000 gledalaca koji su sve vreme bodrili svoju reprezentaciju, selektor Anti} je naglasio da je ovo prava prilika da ga igra~i uvere da li mu mogu biti od koristi na zavr{noj smotri svetskog fudbala. Mnogi su uspeli u tome, a pre svih veoma sigurni golman Brki}, koji se istakao bravuroznim intervencijama, te dvostruku strelac Mr|a koji je za hitre Japance bio prosto neuhvatqiv. Srbija je prvo poluvreme odigrala zaista sjajno, po uzoru na orlove. Takti~ki zrelo, Leki} u duelu s Kurihavom borbeno i disciplinovano, a muwevite kontre bile bednik izlazio je golman Brsu nere{iva enigma za domaki}. }ina. Uvod me~a nagove{tavao Brzo su crveni umirili ataje povoqan epilog. Ve} u ~eke doma}ina, a onda je usleditvrtom minutu Ninkov je dula nova egzekucija. Ninkov je gim pasom izbacio Mr|u koji posalo upotrebqiv centarje u{ao u kazneni prostor, ali {ut, poku{ao je volejom Taje topovski {ut umesto mre`e di}, a snala`qivi Mr|a je iz pogodio stativu. Desetak midrugog poku{aja loptu zahvanuta kasnije centarfor Vojvotio kako treba i pogodio ciq. dine se iskupio za proma{eni Rutinski su Fejsa i Petrozicer. Ovoga puta u ulozi asivi} kontrolisali sredinu testenta na{ao se kapiten Perena uz pomo} Tomi}a i Taditrovi}, a spretni Mr|a isko}a, nije bilo gre{aka ni u deristio je gre{ku odbrane Jafanzivi. Trijumf je bio na vipana, izbegao ofsajd zamku, i diku, jer Japanci nisu imali rezantnim {utem matirao Nakqu~ da poremete sistem igre razakija. Srbije. Dodali su odmah gas izabraSve ambicije doma}ina, ~iji nici selektora Okade i u su redovi u poluvremenu osve20.minutu na{a odbrana bila `eni Tamadom i I{ikavom, je na silnim isku{ewima. presahle su u 59. minutu. Iz Ipak, sva tri poku{aja u kojizicer pozicije I{ikava nije ma su u~estvovali Nakamura, uspeo da savlada raspolo`eOkazaki i Kurihara kao ponog Brki}a, a samo minut ka-

snije stigao je jo{ jedan efektan pogodak. Tomi} je sa dvadesetak metara precizno ciqao iz slobodnog udarca i pogodio. Do kraja me~a mirno su izabranici trenera ]ur~i}a ~uvali ogroman rezultatski kapital, a stru~ni {tab je pru`io {ansu svim igra~ima koji su doputovali u Osaku, izuzev Viloti}a koji je imao stoma~nih tegoba. Nema dileme, sjajno izdawe selekcije Superlige u Japanu uz ubedqiv trijumf vredno je pohvala i po{tovawa, jer jednostavno podi`e rejting posrnulog fudbala koji se igra u doma}oj ligi, a mo`e da bude i od koristi selektoru Anti}u pre finalnog izbora orlova pred start priprema za Svetsko prvenstvo. Z. Rangelov

Partizan ipak igra u nedequ Komesar za takmi~ewe Jelen Superlige Branislav Deli} odbio je zahtev Partizana za odlagawem utakmice 22. kola sa Jagodinom. - Nema uslova za odlagawe. Utakmica Jagodina - Partizan igra}e se u nedequ od 16 ~asova. Nismo mogli da ispunimo zahtev crno-belih po{to je kalendar pretrpan i nema slobodnih termina - rekao je Deli} agenciji Beta. Tako }e crno-beli u nedequ morati na te{ko gostovawe, bez obzira na to {to se {estorica wihovih prvotimaca nalaze u Japanu

PRVENSTVO KONKAKAFA

Kruz Azul u finalu

Kristijan Riveros i Horasio Servantes su bili strelci za Kruz Azul, koji je u polufinalu Lige {ampiona Konkakafa pobedio Pumas sa 5:0. Pro{le nedeqe Kruz Azul je u prvom duelu izgubio sa 1:0, a taj minus obrisao je Riveros ve} u 37. minutu. Servantes je glavom pove}ao na 2:0 u 74. minutu posle kornera. Fudbaler Pumasa Dario Veron je iskqu~en dva minuta kasnije, da bi Adrijan Kortes bio precizan iz slobodnog udarca, pre nego {to su u zavr{nici Rohelio ^aves i Herardo Luho. U svemeksi~kom finalu Kruz Azul }e igrati sa pobednikom duela Pa~uke i Toluke. U prvom duelu u Toluki rezultat je bio 1:1.

sa reprezentacijom Srbije, sastavqenom od igra~a superliga{kih klubova. Partizan je u utorak uve~e saop{tio da }e tra`iti odlagawe utakmice, a u sredu pre podne se oglasila i Crvena zvezda, ~iji je sportski direktor Ivan Axi} apelovao na Zajednicu superliga{a da "odbije zahtev Partizana i tako o~uva regularnost takmi~ewa". - Crvena zvezda smatra da bi prihvatawe tog zahteva ugrozilo regularnost takmi~ewa i stavilo Partizan u privilegovan polo`aj u odnosu na druge klubove koji

u~estvuju u takmi~ewu. Liga bi trebalo da se odvija prema utvr|enom rasporedu, bez obzira na reprezentativne obaveze pojedinih igra~a - poru~io je Axi}. Crveno-beli su naglasili da je wihov igra~ Pavle Ninkov u Japan otputovao sa povredom ramena, ali da Zvezdi zbog toga "nije palo napamet da tra`i bilo kakve privilegije". U Partizanu su ~uli kakva je odluka komesara za takmi~ewe, ali nije poznato da li }e se oglasiti tim povodom. Utakmica Jagodina-Partizan igra se u nedequ od 16 ~asova.

Kaka i Gomez proma{eni transferi Fudbalski stru~waci procewuju da su na listi proma{enih transfera Rikardo Kaka (Real) i Mario Gomez (Bajern) na prvom mestu. U leto 2009. Brazilac je za cifru od 64 miliona evra iz Milana pre{ao u kraqevski klub, dok je minhenski Bajern platio [tutgartu 30 miliona evra za dolazak Gomeza. Kako se navodi u medijima Brazilac ni~im nije opravdao ulo`ena 64 miliona evra, pa navija~i ne bi mnogo `alili za wim ukoliko bi napustio klub. Kaka ima hroni~nu povredu koja mu mnogo smeta, ali novinari nagla{avaju da se i pored toga nije sna{ao na „Bernabeuu“. Mario Gomez je u dresu [tutgarta redovno postizao golove, ali je prelaskom na "Alijanc arenu" pokazao niz nedostataka na terenu i razo~arao ~elnike Bajerna koji su iske-

Juventus kupuje Ka~ara pre Mundijala

{irali 30 miliona evra za transfer i postavili rekord u Bundes ligi, ali po svemu sude}i samo je [tutgart profitirao.

Srpski fudbalski internacionalac i ~lan nema~ke Herte Gojko Ka~ar mogao bi da potpi{e ugovor sa torinskim Juventusom i pre Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. Torinski gigant `eli da {to pre "kapari{e" Ka~ara jer strahuje od toga da }e srpski reprezentativac mnogo vi{e vredeti posle Mundijala, {to zna~i da Italijani veruju u uspeh "orlova" na SP.

Italijanski mediji spekuli{u da }e Stara dama ponuditi Herti {est miliona evra, koja je letos odbila deset miliona od [alkea. Nema~ki klub je pred ispadawem u Drugu ligu, pa }e morati da se zadovoqi mawim iznosom za Ka~ara u slu~aju ispadawa. Ka~ar je u Herti od 2008, i do sada je odigrao 55 me~eva i postigao devet golova.


SPORT

DNEVNIK DANAS REVAN[ UTAKMICE UEFINE LIGE EVROPE

Liverpul do~ekuje Benfiku Posle prvih ~etvrtfinalnih utakmica Lige Evrope ni jedan tim nije obezbedio zna~najniju prednost, pa }e ve~era{wi revan{ susreti odlu~ivati u svim okr{ajima. Mo`da su jedino fudbaleri Atletika u maloj prednosti jer su na Mestaji pre nedequ dana izborili remi u susretu s Valensijom (2:2), ali kako se radi o {panskom okr{aju prognoze su nezahvalne.

Benfike. - Nadam se da }emo sa~uvati prednost iz prvog me~a. Sjajan me~ se o~ekuje i u Lije`u, gde Standard do~ekuje ekipu Hamburera. - Imamo relne {anse za prolaz- tvrdi Milan Jovanovi}, na{ reprezentativac. – Ali moramo biti orezni, Hamburger ima sjajne pojedince, uporni su, ne smemo krenuti otvoreno, moramo ~ekati i onda iz kontre posti}i pogodak.

Danas LIVERPUL: Liverpul – Benfika (prvi me~ 1:2) (sudi Kujpers, Holandija) VOLSBURG: Volsburg – Fulam (1:2) (Ka{ai, Ma|arska) LIJE@: Standard – Hamburger (1:2)( Proenka, Portugal) MADRID: Atletiko – Valensija (2:2) ( Majer, Nema~ka) Sve utakmice po~iwu u 21.05 sati

Kardoso posti`e prvi pogodak u me~u s Liverpulom

S golom prednosti u ve~era{wim me~evima ulaze Benfika, Fulam i Hamburger, ali i s primqenim pogotkom, pa }e za prolaz Liverpulu, Volsburgu i Standardu biti potreban samo jedan gol. - Bi}e to veliki me~ – tvrdi trener Liverpula Rafa Benitez. – Benfika ima odli~an tim, ali se nadam da }emo uz pomo} na{e verne publike uspeti da elimini{emo Portugalce. I u taboru Benfike se nadaju, gotovo 50 minuta imali su prdnost od igra~a vi{e,a na kraju su slavili zahvaqu}i penalima Oskara Kardoza. - Morali smo posti}i jo{ koji gol, imali smo nekoliko sjajnih prilika, ali sre}a nas je napustila – ka`e Pablo Aimar, fudbaler

U {panskom okr{aju izgleda nema favorita, o~ekuje se neizvesna borba do posledweg minuta. - Atletiko mo`da u ovom prvenstvu igra boqe u gostima – veli David Viqa najboqi igra~ Valensije. – Zato sam uveren da su na{e {anse ve}e. Sve zavisi kako }emo otvoriti me~, mi ulazimo u okr{aj oslabqeni bez nekoliko standardnih defanzivaca, ali se nadamo najboqem. A u Volsburgu vukovi su uvereni da }e pobediti ekipu Fulama, koja je i otkrovewe dosada{weg dela Evrolige. - Sigurno pobe|uujemo – samouveren je Edin Xeko, prvi strelac Volsburga, koji se oporavio od povrede - Boqi smo od Fulama i to }emo i pokazati. G. Kova~

~etvrtak8.april2010.

ARGENTINAC GOTOVO SAM ELIMINISAO ARSENAL

Mesi s druge planete Trener fudbalskog kluba Barselona Pepe Gvardiola izrazio je zadovoqstvo zbog plasmana u polufinale Lige {ampiona wegove ekipe.Barsa je u revan{ me~u na Kamp nou slavila protiv tobxija rezultatom 4:1. -Imali smo ve}i posed lopte, ali stvari su svejedno bile opasne po nas. Kada smo izjedna~ili to nas je malo smirilo i postali smo agresivniji u odbrani. Izuzetno smo zadovoqni onim {to smo postigli. Svaki igra~ je znao {ta treba da radi. Svaka ~ast momci! O~ekivao sam plasman u polufinale, zadovoqan sam. - rekao je Gvardiola i dodao da je Lionel Mesi zaista zablistao na terenu: - Bio je neverovatan i pokazao kakva je zvezda. U`iva}emo u ovoj pobedi, a onda }emo se u ~etvrtak i petak koncentrisati na utakmicu s Realom. @eleo bih da ~estitam ne samo igra~ima, ve} Barseloni kao instituciji jer smo u pet godina nastupili u ~etiri polufinala Lige {ampiona i to dovoqno govori o kvalitetu kluba. Sada imamo vremena da se pripremimo se za Inter. Utakmice protiv Intera koje smo do sada igrali bile su te{ke, ali mi }emo nastaviti da igramo dobar fudbal i demonstrirati to Evropi i celom svetu. Napada~ Barselone Argentinac Lajonel Mesi koji je spektakularnom partijom, sa ~ak ~etiri postignuta gola na "Kamp

Lionel Mesi

nou", u utorak uve~e sam eliminisao Arsenal (4:1) u ~etvrtfinalu Lige {ampiona, tvrdi da vi{e nikada u karijeri ne}e ponoviti ovakvu partiju. Mesi je postao apsolutni heroj katalonskog kluba, a u nekoliko navrata dobijao je ovacije sa prepunih tribina stadiona "Kamp nou".

- To ve~e }u pamtiti do kraja `ivota...zaista sam dirnut i ponele su me jake emocije. rekao je Mesi, koji je ove sezone postigao 36 golova na 38 me~eva. On ka`e da ne veruje da }e ikada vi{e ponoviti ovakvu igru, iako u velikoj formi do-

Nemawa Vidi}

ske. Navodno, najve}i razlog zbog kojeg biv{i igra~ Zvezde `eli iz Engleske je lo{e vreme i ki{a koja stalno pada na Ostrvu. Pomiwe se i wegova supruga Ana, koja ga, kako prenose engleski mediji, ve} du`e vreme nagovara da prihvati ponudu Reala ili Milana. Potpredsednik Milana, Adrijano Galijani, koji je zimus imao nameru da anga`uje Vidi}a, nedavno je saop{tio da mu je Srbin prvi na listi `eqa za letwi prelazni rok. - Ponavqam da nikada nisam izjavio da `elim da idem iz kluba. Mislim da je pra{ina podignuta samo zbog jedne stvari - mog du`eg odsustva iz ekipe krajem pro{le i po~etkom ove godine. Tada sam bio povre|en i nisam imao vremena da pri~am sa medijima. Samo mogu da ka`em da u tom periodu nisam pregovarao ni sa jednom ekipom. Junajted je veliki klub i ovde sam stvorio fudbalsko ime. Zato sam im neizmerno zahvalan - rekao je Vidi}.

Juve `eli Vengera Plan ~elnika italijanskog fudbalskog kluba Juventus je da od naredne sezone na klupu ekipe iz Torina dovedu menaxera Arsenala Arsena Vengera, prenosi "La gazeta delo sport". Stara dama je svoj ugled ukaqala ove sezone u Seriji A i Ligi Evrope. Katastrofalni rezultati doveli su do toga da se razmi{qa o promeni u uprave kluba, kao i igra~kog kadra i stru~nog {taba. Poznato je ve}

da Alberto Zakeroni sigurrno ne}e ostati trener torinskog kluba po zavr{etku sezone. Kako se navodi u {tampi, Torinci su Vengera `eleli i pro{log leta, ali je on na ponu|enu godi{wu platu tra`io 3.5 miliona evra vi{e, pa je anga`man propao. Italijani su spremni da pregovaraju i sa menaxerom fudbalera Liverpula Rafaelom Benitezom ukoliko Venger ponovo odbije saradwu.

~ekuje "El klasiko" protiv Reala iz Madrida u subotu uve~e. - Bitno je da mi nastavimo da igramo dobro, posebno pred Real. Te{ko da }u ponoviti ovakvu partiju, a nama je najava`nije da u subotu pobedimo, makar i sa 1:0 - dodao je Mesi.

IGRA^I INTERA PUNI SAMOPOUZDAWA

S Muriwom i do trofeja @oze Muriwo tvrdi da je Inter "potpuno transformisana ekipa", kada je u pitawu pristup me~evima Lige {ampiona. Veteran "neroazura" Dejan Stanko-

vi}, koji je pre {est godina iz Lacija stigao na stadion \uzepe Meaca, izjavio je da je to istina. - Sada smo sigurni u svoje kvalitete, uvereni da mo`emo

da stignemo jo{ daqe, pa ~ak i do trofeja. Ta~no je da je to promena u odnosu na prethodne godine - rekao je Stankovi}.

Vidi} ostaje u Man~esteru Defanzivac Man~ester junajteda Nemawa Vidi} jo{ jednom je demantovao informacije da }e napustiti "Old traford" na kraju sezone. Srpski reprezentativac se od januara ove godine nalazi u centru pa`we evropskih medija, koji ga konstantno sele iz Engle-

17

Stankovi} i Snajder proslavqaju gol u Moskvi

Hteli da opqa~kaju Valensiju, a ne @igi}a Fudbaler Valensije i napada~ reprezentacije Srbije Nikola @igi} demantovao je tvrdwe medija da su lopovi poku{ali da mu sa ra~una izvuku sedam miliona evra. @igi} je objasnio da je re~ o poku{aju pqa~ke wegovog kluba, Valensije, koja je ovih dana trebalo da uplati drugu ratu Rasingu za wegov prelazak na Mestaqu. - Sve {to je objavqeno su la`i i izmi{qotine! Ne znam zbog ~ega su me ugurali u prvi plan kada je u pitawu

poku{aj pqa~ke Valensije. Na meti lopova je bio samo klupski novac - rekao je @igi}. Fantomska firma htela je da prisvoji ~ak sedam miliona evra, ali su svi u~esnici prevare uhap{eni. - Policija je brzo reagovala i pohvatala aktere koji su imali la`nu menicu. Sada posla imaju pravosudni organi. Mene niko nije mogao da ugrozi i to je jedina istina - ka`e @igi}.

Muriwo je podsetio da }e Inter u polufinalne duele sa Barselonom u}i na krilima serije od pet pobeda. - Ovaj Inter ima samopouzdawe, ima ispravan mentalitet, sazreo je i `eli jo{. To su osobine koje krase svakog pretendenta na evropsku titulu. Mo`da je osvojimo, mo`da i ne, ali od sada pa nadaqe, kada Inter zakora~i u Evropu, to }e biti potpuno druga~ija pri~a - naglasio je Portugalac. Wemu }e to biti ~etvrto polufinale Lige {ampiona. - Jednom sam pro{ao, jednom ispao na penale, a jednom golom koji nije bio gol (aluzija na pobedu Liverpula od 1:0, kada lopta posle {uta Luisa Garsije nije pre{la liniju). Vide}emo... Inter i Barsa jesenas su se sastali u prvoj fazi takmi~ewa, kada je u Milanu bilo 0:0, a na Nou Kampu 2:0 za Katalonce. - Nismo dobro pro{li, ali to sada ne zna~i ni{ta. Naredne utakmice sigurno }e biti druga~ije. - rekao je Stankovi} - U svakom slu~aju, vreme je da malo skrenemo misli sa Lige {ampiona i posvetimo se prvenstvu Italije", podsetio je reprezentativac Srbije na `estoku borbu sa Romom i Milanom, koja se rasplamsala posle serije Interovih kikseva.

Tores tra`i poja~awa Fudbaler Liverpula Fernando Tores okrivio je ~elnike kluba da je razlog za lo{u sezonu upravo prodaja kqu~nih igra~a tima sa "Enfilda".. - Psiholo{ki nas je ubilo kada su prodali Arbelou i ]abija. Nakon dobre sezone pro{le godine, usledilo je ovo, pa jo{ i povrede mnogih igra~a. Nekako nam je po{lo nizbrdo sve. Nije trebalo da do|e do takvog propusta i da dozvole da iz kluba odu tako dobro fudbaleri. Posledice su o~igledne - rekao je [panac. "Crveni" nastavqaju borbu za top ~etiri u Premijer ligi, kako bi osigurali plasman za Ligu {ampiona. "El niwo" veruje da }e preostale me~eve te{kom mukom dobijati, ali ga nada ipak ne napu{ta.


18

SPORT

~etvrtak8.april2010.

DNEVNIK

PRVA LIGA SRBIJE

Zlatan gol In|ijaca Sevojno Point - In|ija 1:1 (1:0) U@ICE: Stadion Sevojna, gledalaca: 500. Sudija: Obradovi} (Jagodina). Strelci: Vujovi} u 25. za Sevojno Point, Isidorovi} u 87. minutu za In|iju. @uti kartoni: Pejovi}, Vujovi}, Bulatovi}, Mihajlovi} (Sevojno Point), Joksimovi}, Vujasinovi} (In|ija). SEVOJNO POINT: Nikoli} -, Stanojevi} 7, Radosavqevi} 6, Bulatovi} 7, Pejovi} 6, Rakovi} 7, Mihajlovi} 7 (od 83. [uwevari} -), Jovanovi} 6, Pavi}evi} 6, Ademovi} 6, Vujovi} 7 (od 84. Arsenijevi} -). IN\IJA: Vujasinovi} 6, Omi} 6, Joksimovi} 7, \urovi} 6, Jak{i} 6, Kosti} 6 (od 83. Isidorovi} -), Goli} 7, Vu~eti} 6 (od 59. Koxo 6), Filipovi} 7, Milovac 6, Nagli} 7 (od 69. An|elkovi} -). Samo u prvih pola sata i posledwih 15 minuta vi|ena je igra kakva prili~i kandidatima za vrh. Praznina unutar ovih deonica pokvarila je utisak o me~u. Na `alost, u drugom poluvremenu umesto igre uglavnom je u centru pa`we bio sudija Obradovi} zbog niza nedoslednosti i pogre{nih procena. Na samom po~etku me~a golman Vujasinovi} je istr~avawem na 25 metara od gola spre~io Ade-

movi}a da utakmicu otvori vo|stvom Sevojno Pointa. Ubrzo u 4. minutu Bulatovi} je iz blizine glavom pogodio spoqni deo mre-

Prekid koban za Sremce

Kanarinci kontrom do boda @

Dinamo – Srem 4:0 (2:0) VRAWE: Stadion Pamu~nog kombinata “Jumko”, gledalaca: 3000, sudija: ]eramilac (Beograd). Strelci: Radisavqevi} u 3. i 50. Osmanovi} u 10. Bojan Stamenkovi} u 54. minutu. @uti kartoni: Bojan Stamenkovi}, Osmanovi}, Vukoji~i} (Dinamo), Jovanovi} i Milo{evi} (Srem). DINAMO: Zdravkovi} 7 (Petrovi}), V. Stamenkovi} 7, Stojanovi} 7, I. Trajkovi} 7, D. Trajkovi} 8, B. Stamenkovi} 8, Osmanovi} 7 (Anti} 7), Radisavqevi} 8 (Filipovi}), Vukoji~i} 8, Tasi} 7, Staji} 7. SREM: Raji} 6, Jovanovi} 6, M. Nikoli} 6, Stanojevi} 6, Milo{evi} 6, Soviq 6, @ivkovi} 6 (Filipovi}), Zec 6 (Marjanovi}), B. Nikoli} 6, Kali~anin 7, \uri} 6. Ne pamte qubiteqi fudbala u Vrawu da je Dinamo neku prvoliga{ku ekipu savladao ovako visokim rezultatom! Kada se sve sabere, prvoliga{ sa obala Save – Srem nije mogao druga~ije ni da pro|e nego sa ~etiri gola u mre`i mada je ih je moglo biti jo{ toliko da su fudbaleri Dinama bili spremni da izbegnu ravno 12 ofsajd-zamki gostiju. Ali, i ~etiri gola su proizvela toliku erupciju radosti koja se odavno ne pamti u Vrawu. Prva radost je stigla ve} u 3. minutu kada fenomenalni Neboj{a Vukoji~i} nadmudruje po levoj strani Milo{a Nikoli}a i Milovana Mileti}a upu}uje lep centar{ut a iskusni Igor Radisavqevi} manirom strelca velike klase matira iskusnog Nenada Raji} za po~etnih 1:0. Jo{ su se Vrawanci radovali a stiglo je novo uzbu|ewe. Radisavqevi} je lepo probio po desnoj strani, zavrnuo na suprotnu gde se na{ao iskusni Dejan Osmanovi} koji puca sna`no po zemqi i lopta zavr{ava u dowem levom uglu golmana Srema za 2:0 a tek se igrao 10 minut. Ono po ~emu je decenijama Dinamo bio poznat – prekid igre. Dugo je bio u senci, a dolaskom trenera Radmila-Race Jovanovi}a Dinamo se vratio svom najubojitijem oru`ju! Iz jednog takvog prekida i lepog centar{uta Osmanovi}a iz kornera Radisavqevi} je u 50. minutu posti`e svoj drugi gol i povisuje na 3:0. Samo ~etiri minuta kasnije iz istovetne situacije korpulentni Bojan Stamenkovi} najvi{i u skoku sledi lep udarac glavom i 4:0! Pet minuta kasnije korpulentni Kru{evqanin Stamenkovi} ponovo upu}uje lep udarac glavom, ali gol Nenada Raji}a spa{ava stativa.

Odbrana In|ije polo`ila test

`e. Zatim su se za malo nepreciznim {utevima iz daqine oprobali Nagli} u 10. i Mihajlovi} u 13. minutu. U izvanrednoj prili-

ci u 15. minutu, posle solo prodora na{ao se Joksimovi}, wegov {ut iz blizine Nikoli} je kratko odbio, a poku{aj Filipovi}a izblokirao je Bulatovi}. Sevojni~ani su do vo|stva do{li u dva poteza. Rakovi} je sa svoje polovine centrirao loptu pred gol In|ije, a Vujovi} je glavom prosledio u mre`u. Sli~nu akciju doma}i su izveli i u 41. minutu, Adamovi} je uposlio Pavi}evi}a, ali je centarfor doma}ih oklevao pa je {ut iskosa zavr{io pored gola. Punih pola sata drugog poluvremena u centru interesovawa publike bila je sudijska trojka, vrhunac lo{ih procena Sr|ana Obradovi}a bio je 77. minut kada je Koxo, po{to je prethodno faulirao Rakovi}a, za malo bio neprecizan Zatim Mihajlovi}a nije poslu`ila sre}a da osigura pobedu. Izjedna~ewe je stiglo po{to su doma}i izgubili loptu na sredini terena, ona je odmah upu}ena ka rezervisti Isidorovi}u koji s ivice kaznenog prostora loptu {aqe iza Nikoli}evih le|a. U drugom minutu nadoknade [uwevari} se na{ao u gol {ansi, ali je sa deset metara poslao loptu pored stative. Z. @erav~i}

Teleoptik - Novi Sad 2:2 (0:1)

BEOGRAD: SC Partizan-Teleoptik, gledalaca 500, sudija: Trailovi} (Zaje~ar). Strelci: Mihajlovi} u 60. i [}epovi} u 70. za Teleoptik, a Stevan~evi} u 9. i Drini} u 86. minutu za Novi Sad. @uti kartoni: Miqkovi} (Teleoptik), a \uki} (Novi Sad). Crveni kartoni: Miqkovi}, Kari{ik (Teleoptik). TELEOPTIK: Risti} 7, Stevi} 6, Kari{ik 6, Popara 5 (Ran|elovi} 6), Nastasi} 6, Adamovi} 7, Marinkovi} 6, Miqkovi} 7, [}epovi} 7, Jerini} 7, Mihajlovi} 8 (Truji} 6). NOVI SAD: Vesi} 7, Josimov 6, \uki} 6, Paripovi} 6, Filipovi} 6, ^ovilo 6 (Drini} 7), Bajat

6, Stevan~evi} 7 (Kav~i} 6), Pekez 7 (Gvido 6), Opsenica 7, Batoja 7. Kvalitetna fudbalska predstava pravedno je zavr{ena podelom bodova. Obe ekipe su dobile po poluvreme, pa je remi najpravedniji ishod. Novi Sad je bio boqi u prvih 45. minuta. ^vrstom defanzivom paralisan je doma}in, a potom su sevale opasne kontre. Gost je tako i poveo. U 9. minutu Stevan~evi} “se otresao” ~uvara i rutinski postigao gol. U 36. minutu iskosa je probao je i Pekez, ali je Risti} dobro intervenisao. Doma}in je pripretio u 7. minutu, ali je {ut [}epovi}a izbliza zaustavio Vesi}.

Stativa spasla ^elarevce Banat - ^SK Pivara 1:1 (0:1) BANATSKI DVOR: Stadion “Mirko Vu~urevi}”, gledalaca 300, sudija: Nikoli} (Kragujevac). Strelci: Grumi} u 75. za Banat, a Jankov u 8. minutu ^SK Pivara. @uti kartoni: Jeremi} i Vujovi} (Banat), a Labus, Pandurov, Gali}, Mandi}, Raca, Jankov (^SK Pivara). BANAT: Stefanovi} 5, ]ulibrk 6, Milutinovi} 6, Jeremi} 7, Grumi} 7, Manevski 6, Metua 7, Vujovi} 5 (Popovi} 5), Pilipovi} 7 (Radovanovi} 7), Avramovi} 5 (Ristovi}), Stevanovi} 7. ^SK PIVARA: Labus 7, Pandurov 5, Mago~ 6, Gali} 7, Mandi} 7, Raca 6, Jablan 6, Sre}kovi} 6 (Furtula), Bo{wakovi} 6, Jankov 7 ([arac), Veselinovi} 7 (Divjak). Fudbaleri Banata i pored mnogo boqe igre pogotovo u drugom poluvremenu nisu uspeli da savladaju ekipu ^SKa, i tako su nastavili sa ne{to lo{ijim izdawima u nastavku {ampionata. Prvu priliku nije iskoristio Manevski u prvom minutu kada je wegov {ut sa 16 metara zavr{io pored stative. U 8. minutu hladan tu{ na stadionu.Jankov je {utirao sa ivice kaznenog prostora, a lopta je pro{la kroz ruke neopreznog Stevanovi}a i zavr{ila u mre`i. Terensku inicijativu doma}in je mogao da pretvori u izjedna~ewe u 14. minutu kada je posle {uta Jeremi}a od-

li~no odbranio golman Labus, a u 27. minutu posle centar{uta Milutinovi}a glavom tu~e Vujovi}, a gostuju}i golman sigurno hvata loptu. Najboqu priliku doma}i tim je propustio u 33. minutu kada je sa desne strane korner izveo Stevanovi}, a ]ulibrk sa dva metra glavom loptu poslao preko pre~ke. U nastavku utakmice mnogo boqa partija Zrewaninaca, ali doma}i tim nije imao ni sre}e da u ranom periodu prvog poluvremena postigne pogodak. Prvo su Metua, a potom i Grumi} bili u prilkici ali nisu uspeli da pogode m,re`u. Ipak Bana}ani su uspeli da izjedna~e. S desne strane odli~no je centrirao Jeremi}, a centarfor Grumi} je samo postavio glavu i sa {est metara pogodio desni dowi ugao gostuju}eg gola. Od tog trenutka na terenu je postojao samo jedan tim, a to je bio Banat. Me|utim, udarci Jeremi}a, Stevanovi}a i {ansa Grumi}a kada je lopta posle wegovog udarca glavom pogodila stativu, nagovestile su da }e crveno-crni te{ko da pobede. Posledwa prilika na me~u vi|ena je u 90. minutu, kada su u gu`vi u {esnaestercu poku{avala tri igra~a Banata udarcima sa tri metra da postignu pogodak, a odbijena lopta do{la do Ristovi}a koji je pogodio stativu. N. Jowev

U nastavku je Teleoptik dominirao. Re|ale su se {anse, a izjedna~io je Mihajlovi} u 60. minutu. Sa ivice {esnaesterca bio je precizan. Rezultat je preokrenuo [}epovi}. Vesi} je bio neodlu~an, a {pic doma}ih iz drugog plana stigao do lopte i dao gol. Pobednika je mogao da re{i Marinkovi}, u 80. minutu dobro je {utirao, ali se istakao golman Novosa|ana. Izlazak Miqkovi}a zbog dva `uta kartona gosti su iskoristili. U 86. minutu posle auta sa desne strane, Drini} je glavom izjedna~io rezultat. Doma}in je me~ zavr{io i bez Kari{ika zbog ko{kawa i trenera Varge, zbog prigovora. I. Lazarevi}

Proleter - Radni~ki (S) Banat - ^SK Pivara Mladost (A) - Novi Pazar Teleoptik - Novi Sad Radni~ki (N) - Sloga (K) Kolubara - Mladost (L) Dinamo - Srem Sevojno Point - In|ija Be`anija - Zemun 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.

Kolubara Teleoptik In|ija Srem Proleter Banat Sevojno Novi Pazar Be`anija Dinamo Novi Sad Zemun (-2) Mladost (L) Mladost (A) Sloga ^SK Pivara Radni~ki (S) Radni~ki (N)

21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21

0:0 (0:1) 1:1 (0:1) 2:3 (2:1) 2:2 (0:1) 0:0( 0:1) 1:1 (0:1) 4:0 (2:0) 1:1 (1:0) 2:1 (1:0) 12 10 10 10 9 8 9 9 7 8 7 7 5 6 4 4 5 4

6 6 5 3 5 8 4 4 9 5 7 5 8 4 9 9 6 7

3 5 6 8 7 5 8 8 5 8 7 9 8 11 8 8 10 10

26:16 28:16 29:18 24:24 28:20 18:13 19:17 19:20 19:15 22:21 14:17 23:24 19:23 16:31 13:17 19:26 14:24 18:26

42 36 35 33 32 32 31 31 30 29 28 24 23 22 21 21 21 19

U slede}em kolu (10/11. aprila) sastaju se: Novi Pazar - Proleter, Radni~ki (S) - Be`anija, Zemun - Sevojno Point, In|ija Dinamo, Srem - Banat, ^SK Pivara - Kolubara, Mladost (L) Radni~ki (N), Sloga (K) - Teleoptik, Novi Sad - Mladost (A).

Prazne mre`e na Slanoj bari Proleter - Radni~ki (S) 0:0 NOVI SAD: Stadion “Slana bara”, gledalaca 500, sudija: Simovi} (Lov}enac). @uti kartoni: [arac, Dragi}, Damwanovi} (Proleter), a Stojkovi}, Mi{an i @drwa (Radni~ki). PROLETER: Jeli} 7, [arac 7, Asani 7, Dragi} 7, @igi} 7, Glogovac 6, Sekuli} 6 (^i~ak),

prilika za gol. Doma}i su imali terensku inicijativu, ali bez prave zavr{nice. Prvi su pripretili gosti, korner je izveo Mi{an, a @drwa glavom prosledio loptu do Dubaji}a, a ovaj iz povoqne prilike {utirao preko gola. Doma}i su poku{avali udarcima sa daqine pre-

Mladost (A) – Novi Pazar 2:3 (2:1) APATIN: SC “Rade Svilar”, gledalaca 200, sudija: Katan~evi} (Novi Beograd). Strelci: Ra|enovi} u 18. i 34. za Mladost, a Skopjak u 23. Simi} u 67. i Stanojlovi} u 80. minutu za Novi Pazar. @uti kartoni: Pjevi} i Grabe` (Mladost), a Skopjak, Stojanovi} i Re|ovi} (Novi Pazar). MLADOST: Marti} 5, Kne`evi} 7, Kosanovi} 6, Te{i} 6, Pjevi} 5, Brki} 6, Rahi} 6 (I. Petrovi}), M. Petrovi} 5, Ra|enovi} 8, Grabe` 6 (Jeli}), Vla~i} 6. NOVI PAZAR: Star~evi} 6, Bejtovi} 7, Milenkovi} 7, Plojovi} 6, Skopjak 6 (Re|ovi}), Jovanovi} 6, Simi} 7, Hamidovi} 6 (Stanojlovi} 7), Stojanovi} 6, Pavlovi} 8, Kecak 6 (Salihovi} 7). Uprkos tome, {to su Apatinci dva puta vodili, na kraju su iskusni Pazarci slavili. Poveli su Apatinci, kada je Rahi} pogodio stativu, a odbijenu loptu Ra|enovi} sproveo u mre`u. Gosti su izjedna~ili u 23. minutu.Golman doma}ina je lo{e reagovao, a Skopjak je neometan izjedna~io rezultat. Drugi put Mladost dolazi u vo|stvo nakon akcije koji je po~eo Grabe`, Rahi} je {utirao, a u mre`u gostiju loptu je sproveo ponovo Ra|enovi}. U drugom poluvremenu rezultatski preokret, u 67. minutu slobodwak za Novi Pazar, izveo je Pavlovi}, Marti} je kratko odbio loptu, a iz gu`ve dva puta je pogo|ena pre~ka Apatinaca, da bi na kraju Simi} izjedna~io rezultat. Kona~an rezultat postignut je u 80. minutu, kada je Stanojlovi} iskoristio novu gre{ku odbrane Mladosti i savladao Marti}a. M. Jovi}evi}

Golman ^ampar interveni{e ispred napada~a Proletera Foto: F. Baki}

Ra{iovan 6, Damwanovi} 6, Zuki} 6 (Vislavski 6), Jovanovi} 6 (Hamzi}). RADNI^KI: ^ampar 7, Laki} 6 (Paunovi} 6), Medi} 7, \okovi} 6, Vidovi} 8, Zeli} 7, Stojkovi} 7, Mi{an 6, Dubaji} 7 (Vukovi}), Resanovi} 7 (Stoisavqevi}), @drwa 6. Somborci su na Slanoj bari postali tali~ni za Proleter jer su kao i u tre}eliga{koj konkurenciji uzeli vredan bod, koji }e im sigurno dati podr{ku da istraju u borbi za opstanak. Treneri Ristovski i Sabo dobro su prou~ili slabosti i vrline rivala, pa je bilo malo

ko Jovanovi}a i Ra{iovana da iznenade ^ampara, ali je golman Somboraca bio na visini zadatka. Krenuli su u nastavku doma}i jo{ `e{}e, Asani je poslao upotrebqivu loptu do Sekuli}a, a ovaj je slabo zahvatio. U 60. minutu isti igra~ pripremio je priliku Ra{iovanu, a ovaj je sa ivice kaznenog prostora {utirao nebu pod oblake. Do kraja utakmice sve akcije doma}ih zavr{avale su se pred stamenim bedemom koga je predvodio Branko Vidovi}, na kraju za realnu podelu bodova. M. Popovi}

PODRU^NA LIGA SUBOTICA

Remi na Panoniji Krivaja - Preporod 1:0, Tavankut - Baj{a 0:1, Potisje - Tisa 1:1, Ba~ka - E|{eg 2:1, Proleter - AFK 2:1, Panonija - Vinogradar 1:1, Wego{ - ^antavir (igra se danas), slobodan je bio Jadran. 1. AFK 39, 2. Tisa 33, 3. ^antavir (-1) 30, 4. Ba~ka 31, 5. Preporod 29, 6. Proleter 28, 7. Vinogradar 25, 8. Panonija 23, 9. Wego{ (-1) 21, 10. Potisje 21, 11. Krivaja 22, 12. Baj{a 21, 13. Jadran 18, 14. E{|eg 17, 15. Tavankut 15. S. S.


SPORT

DNEVNIK

Veternik Viskol - Dowi Srem Spartak (D) - Kikinda Radni~ki (NP) - Sloga (T) Ba~ka (BP) - Metalac AV Tekstilac Ites - Vr{ac Radni~ki ([) - Dolina Mladost (BJ) - Pali} Senta - Big bul 1. Veternik 2. Big bul 3. Pali} 4. Radni~ki (NP) 5. Dowi Srem 6. Senta 7. Ba~ka (BP) 8. Sloga 9. Dolina 10. Mladost (BJ) 11. Teksitalac 12.Kikinda 13. Vr{ac 14. Radni~ki ([) 15. Metalac AV (-1) 16. Spartak (D)

20 19 20 20 20 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

1:3 (0:1) 0:1 (0:0) 2:0 (1:0) 1:1 (0:0) 1:2 (1:0) 3:0 (1:0) 2:1 (0:0) 1odgo|eno 14 13 12 9 9 8 8 7 8 7 8 6 6 5 4 3

3 4 4 5 2 4 4 6 2 5 1 6 5 6 6 1

3 2 4 6 9 7 8 7 10 8 11 8 9 9 10 16

34:17 30:13 34:16 24:21 28:23 27:22 25:22 24:25 34:31 25:27 21:24 25:34 18:25 21:31 15:25 18:47

45 43 40 32 29 28 28 27 26 26 25 24 23 21 17 10

U slede}em kolu (10/11.aprila) sastaju se: Veternik Viskol Spartak (D), Dowi Srem - Mladost (BJ), Pali} - Radni~ki ([), Dolina - Tekstilac Ites, Vr{ac - Ba~ka, Metalac AV - Senta, Big bul - Radni~ki (NP), Sloga - Kikinda.

Izjedna~ewe na kraju Ba~ka – Metalac 1:1 (0:0) BA^KA PALANKA: Stadion „Slavko Maletin – Vava’’, gledalaca oko 200. Sudija: Svetlana Bili} (Ruma). Strelci: Ivkovi} u 80. (iz jedanaesterca) za Ba~ku, a Jevi} u 90. minutu za Metalac. @uti kartoni: Kova~evi}, Zelin~evi} (Ba~ka), Savkovi}, Radakovi}, Bjelajac, Balabanovi} (Metalac). Crveni karton: Vajagi} (Ba~ka). BA^KA: Kova~evi} 6, [e{um 6, Petrovi} 7, Jevi} 6 (Erak -), Pu|a 7, Zelin~evi} 6, Vajagi} 5, Zec 6, Momi} 6 (Vukojev -), ^u~kovi} 6, Ivkovi} 6. METALAC: Savkovi} 6, Tanasi} 6 (Ivanovi} -), Jovovi} 7, Radakovi} 7, Jakovqevi} 6, Bjelajac 6 (Jevi} 8), Tanasin 7, Mandi} 7, Kukoq 7, ^ankovi} 6 (Bude~evi} ), Balabanovi} 6. Fudbaleri Ba~ke su se dugo mu~ili sa futo{kim Metalcem. Na-

padali su, ali su to uglavnom bili jalovi napadi. Nije bilo one prave igre, te~ne i povezane, kakvu svi o~ekuju. Ipak, uspeli su da materijalizuju svoje napore u 80. minutu kada je sudija Svetlana Bili} opravdano pokazala na belu ta~ku nakon {to je u {esnaestercu gostiju nepropisno oboren ^u~kovi}. Siguran izvo|a~ sa bele ta~ke bio je Radovan Ivkovi} i ~inilo se da }e doma}i igra~i ipak osvojiti sva tri boda. Me|utim, gosti su u nekoliko navrata ozbiqno pripretili i pre vode}eg gola Ba~ke, a u 90. minutu posle kornera i gu`ve u {esnaestercu rezervista Metalca Bo`o Jevi} je bukvalno ugurao loptu u mre`u Ba~ke i tako poravnao rezultat. J. Jovanovi}

VOJVO\ANSKA LIGA ZAPAD

Zacementirani Beo~inci Solunac - Cement 1:0 (1:0) RASTINA: Stadion Milan \evi}, gledalaca 700, sudija Majstorovi} (Stari Banovci), strelac Vukovi} u 29. minutu. @uti kartoni: Primorac, Vukovi}, Kowovi}, Bogunovi} (Solunac), Gostovi}, Glogovac (Cement). SOLUNAC: Antuni} -, Alimpi} 8 (Orsi} 8), Kowovi} 8, Mandi} 8, Bani} 8, Cime{a 8, Primorac 7 (@igi} 8), Marunovi} 8, Bogunovi} 8 (Ili} -), Vukovi} 8, Koji} 9. CEMENT: Ivanovi} 7, Dragojevi} 7, Trbovi} 7, Plav{i} 7 (Stoj~i} 7), Popovi} 7, Gostovi} 8, Xari} 7, Ili} 7, Milanovi} 8 (Romi} -), Raki} 7, \ukanovi} 6 (Glogovac 7). U derbiju prvenstva u divnom fudbalskom ambijentu pobedio je doma}i tim. Gol odluke postigao je mladi Sr|an Vukovi}, s 25 metara. Gosti su poku{avali da izjedna~e, ali nisu uspeli. S. Stojiqkovi}

Jugovi} - Radni~ki 4:0 (2:0) KA]: SC „Siget“, gledalaca 400, sudija: Jocovi} (Vrbas). Strelci: Lazi} u 23. @epina u 44. \eki} u 83. Radin u 88. minutu. @uti kartoni: Grozdi} i Bojovi} (Jugovi}), a Proki} (Radni~ki). JUGOVI]: Duvwak 7, Nikoli} 8, Grozdi} 9, Kqaji} 8 (\eki} 8), Laki} 8, Bojovi} 8, Radoj~i} 9 (Babi} 8), Lazi} 8, Lepar 8, Bla`i} 9, @epina 8 (Radin 8). RADNI^KI: Staj~i} 6 (^upi} 6), \ur|evi} 6, Ili} 6, Sladojevi} 6, Maksimovi} 6 (@ivanovi} 6), Jovanovi} 6, Soviq 6, Dragi} 6 (^upi} 6), Risti} 6, Miji} 6, Proki} 7. M. Grbi}

Polet (K) - Hajduk 5:3 Radni~ki (I) - [ajka{ (odlo`eno) Solunac - Cement 1:0 Borac - Budu}nost (M) 0:1 Sloven - 1. maj 1:2 Qukovo - Crvena zvezda 2:3 Omladinac - Indeks 1:1 Jugovi} - Radni~ki (SM) 4:0 @AK - Mladost 1:3 1. Solunac 2. Cement 3. Cr. zvezda 4. Indeks 5. Prvi maj 6. Mladost(T) 7. Borac 8. Omladinac 9. Rad.(SM) 10. Qukovo 11. Rad.(I) 12. Budu}nost 13. @AK 14. Jugovi} 15. Sloven 16. [ajka{ 17. Hajduk([) 18. Polet

24 17 24 14 24 14 24 13 24 13 24 12 24 12 24 10 24 12 24 9 23 10 24 9 24 9 24 10 24 5 23 5 24 3 24 1

3 6 2 5 3 5 3 7 1 8 3 5 5 2 6 1 6 3

4 4 8 6 8 7 9 7 11 7 10 10 10 12 13 17 15 20

50:23 42:12 47:26 36:19 39:27 43:27 39:29 35:26 48:46 25:25 28:36 30:31 27:35 33:35 30:45 24:44 13:37 29:90

54 48 44 44 42 41 39 37 37 35 33 32 32 32 21 16 15 6

VOJVO\ANSKA LIGA ISTOK

Radnik - Ba~ka Topola Ba~ka 1901 - BAK 3:0 Borac (S) - Jedinstvo Budu}nost (A) - Sloboda C. zvezda - Budu}nost (SC) Kozara - Dinamo Vojvodina (NM) - Ba~ka (P) Polet (N) - Radni~ki (Z) Radni~ki (B) - Obili} 1. Sloboda 24 16 2. Ba~ka 1901 24 15 3. Budu}. (SC) 24 15 4. Rad. (ZR) 24 14 5. B. Topola 24 13 6. Borac 24 12 7. Jed. 24 12 8. Obili} 24 11 9. Kozara 24 11 10. Radni~ki (B) 24 10 11. Vojvodina 24 9 12. Ba~ka (P) 24 9 13. Radnik 24 10 14. Dinamo 24 8 15. BAK 24 5 16. Cr. zvezda b.s.24 5 17. Budu}. (A) 24 5 18. Polet 24 2

4 5 3 4 6 3 2 4 3 6 6 6 3 5 4 3 0 1

4 4 6 6 5 9 10 9 10 8 9 9 11 11 15 16 19 21

2:1 (pf) 2:0 2:3 1:1 0:0 1:1 0:1 0:3

56:21 68:21 44:26 42:20 36:18 41:36 41:30 37:29 43:36 33:27 39:34 36:33 31:37 36:38 17:60 21:57 21:71 18:67

52 50 48 46 45 39 38 37 36 36 33 33 33 29 19 18 15 7

~etvrtak8.april2010.

19

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Sremci iznenadili lidera Veternik - Dowi Srem 1:3 (0:1) VETERNIK: Fudbalaski centar, gledalaca 150, sudija: Mastilovi} (Senta). Strelci: Kalinov u 63. za Veternik, a Antunov u 3. Berowa u 51. (iz penala) i ]iri} u 90. minutu za Dowi Srem. @uti kartoni: Kne`evi}, Markovi} (Veternik), a Berowa, Kari} (Dowi Srem). Crveni karton: Vukov (Veternik). VETERNIK: Risti} 6, A~evedo 6, Kne`evi} 6, Josimovi} 7, [vowa 7, Vukasovi} 7, Vukov 5, Rajevi} 6 (Raki} 6), Desnica 6 (Kalinov 7), Rodrigez 6, No`ini} 6 (Markovi}). DOWI SREM: Varga 8, To{i} 7, Kari} 7, Markovi} 7, Prqevi} 7, Bukorac 7 (Risti}), Berowa 8, Radi{i} 7, Laki}-Peri{i} 8, Cvjetinovi} 7 (Jovanovi}), Antunov 7 (]iri}). Lider je u susretu sa odli~nom ekipom iz Pe}inaca popio gorku pilulu. Ve} u 3. minutu hladan tu{ za stotinak navija~a, loptu je ispucao golman Varga, a gre{ku u`e odbrane i golmana Risti}a iskoristio je Antunov. Posle primqenog gola `ivnuli su doma}i, krenuli su ne{to agilnije, `eleli su da izjedna~e rezultat. U 43. minutu, sudija Mastilovi} pokazao je na belu ta~ku, ali je kazneni uda-

Radost fudbalera Doweg Srema

rac slabo izveo Rajevi}, pa je golman Varga spre~io pogodak. U nastavku su gosti do{li do novog gola, a Veterni~ani ostali sa igra~em mawe, jer je veteran Vukov skrivio kazneni udarac, oborio je protivni~kog napada~a, a sudija Mastilovi} se

Foto: F. Baki}

nije dvoumio. Siguran realizator bio je najboqi akter utakmice Derowa. Ulaskom u igru Kalinova i Raki}a doma}i su krenuli na sve ili ni{ta, pa je Kalinov preciznim udarcem pogodio mre`u i doneo tra~ak nade lideru. Doma-

Preokret za dva minuta Tekstilac Ites - Vr{ac 1:2 (1:0) OYACI: Igrali{te Tekstilca, gledalaca 300, sudija Radovanovi} (Sremska Mitrovica), strelci: Stojanovi} u 39. za Tekstilac Ites, a Jovanovi} u 88. i Kele~evi} u 90. minutu za Vr{ac. @uti kartoni: \eri}, Arsi}, Danojevi} (Tekstilac Ites). TEKSTILAC ITES: Igwatovi} 8, Kne`evi} 7 (Bursa} 6), Kr{i} 7, \eri} 6, Lali} 6, Milo{evi} 7, Arsi} 7, Kuveqi} 6, Stojanovi} 7, ^orda{i} 6, Danojevi} 6 (Kaurin 7). VR[AC: Donovi} 7, Motorov 7, Ratkovi} 7, Babi} 7, Rankov 7, Tismaner 7, Baji} 6 (Jovanovi} 8), Popov 7, Klabec 7, Stija~i} 7, Kele~evi} 8. Pravi {ok do`iveli su fudbaleri Tekstilca, samo dva minuta je nedostajalo Oxa~anima da zabele`e drugu uzastopnu pobedu ovog

prole}a. Me|utim, dekoncentracija igra~a, pogotovo u posledwoj liniji u~inila je svoje {to su gosti iz Vr{{ca znala~ki iskoristili. U prvom poluvremenu bila je to ujedna~ena igra sa vrlo malo prilika. Prvu pravu {ansu doma}i su imali tek u 39. minutu koju su uspeli da materijalizuju. Danojevi} je dobro povukao dobar napad svoje ekipe, u{ao u protivni~ki {esnaesterac uposlio Stojanovi}a, a centarfor doma}e ekipe uputio je loptu u suprotan ugao golmana Donovi}a. Tri minuta kasnije bele`imo odli~an udarac Marka Kele~evi}a i izvanrednu odbranu golmana Milo{a Igwatovi}a. U nastavku gostuju}i fudbaleri su imali blagu terensku inicijativu koja nije smetala doma}ini-

Jara~ani presko~ili Pali} Mladost (BJ) - Pali} 2:1 (0:0) BA^KI JARAK: Stadion Livadica, gledalaca 300, sudija: Mono{tori (Kikinda). Strelci: K. Baji} u 54. i \uki} u 89. za Mladost, a Ru`i} u 85. minutu za Pali}. @uti kartoni: K. Baji}, Vi{ekruna, Rosi}, S. Rati} (Mladost), a Babi}, Lazinica, Cvetanovi}, M. Stankovi} (Pali}). MLADOST: Loli} 7, B. Baji} 7, S. Rati} 7, Isak 8, Vi{ekruna 7, Kraguqac 7, Radoja 7, \uki} 8, K. Baji} 8 (Rosi}), Xogovi} 7, Pavlovi} (Paji} 7, Kantar). PALI]: Jorgi} 7, Lazinica 6, M. Stankovi} 6, Vojvodi} 7, Antoni} 6, Radovi} 7, Stanojevi} 6, Grbovi} 6 (Cvetanovi}, Bo`ovi}), Ru`i} 7, Babi} 6, Maslovara 6 (Igwatovi} 6). Prekinuli su Jara~ani beri}etan niz Pali}a od pet utakmica bez poraza, a prema prikazanoj igri i {ansama zaslu`ili su ube-

dqiviju pobedu. Samo do odlaska na odmor ~etiri odli~ne prilike oti{le su u nepovrat, dok je \uki} topovskim udarcem pogodio pre~ku. Najboqi strelac Mladosti Kosta Baji} pokazao je da se ne nalazi slu~ajno na meti Toronta. Pro{ao je kao brzi voz pored Maslovare i efektno pogodio suprotan ugao. Pre~ka Igwatovi}a bila je uvertira za izjedna~ewe u re`iji Neboj{e Ru`i}a. Kapiten gostiju glavom je zatresao mre`u posle dobro izvedenog slobodnog udarca Babi}a. Erupciju odu{evqewa minut pre kraja izazvao je Marko \uki}, kaznio je neodlu~nost odbrane i sa pet metara zakucao loptu pod pre~ku. Tri boda vode plavo-bele u mirniju luku, a izvojevana su uprkos povredi Pavlovi}a u 21. minutu i nervozi stvorenoj zahvaquju}i gostima. M. Meni}anin

IN MEMORIAM

Vlado Ili} U Ba~incima iznenada je umro dugogodi{wi fudbaler i sekretar Big bula Vlado Ili} (45). Dugo je s ponosom nosio dres Radni~kog iz [ida,a potom na kraju karijere i Big bula. Posle zavr{etka igra~ke karijere ostao je uz fudbal, bio je ~lan Izvr{nog odbora Op{tinskog fudbalskog saveza [id, sekretar Big bula ,a jedno vreme i dopisnik „Dnevnika“ iz Ba~inaca. Vlado Ili} je ju~e sahrawen na Pravoslavnom grobqu u Ba~incima

ma da u nekoliko navrata ugroze gol golmana Donovi}a. U 86. minutu Kaurin je pogodio stativu, minut kasnije Bojan Stojanovi} je imao priliku, ali je wegov udarac zaustavio je golman gostiju. Po nepisanom fudbalskom pravilu kada se ne iskoriste {anse sledi kazna. Prvo je Jovanovi} pogodio nebraweni deo mre`e doma}e ekipe. U tim momentima bukvalno je „u{la voda u u{i“ doma}im fudbalerima {to su gosti iskoristili i preko spretnog i sre}nog Marka Kele~evi}a stigli do prva tri boda ovog prole}a u gostima. po zavr{etku me~a razumqivo erupcija odu{evqewa u taboru gostiju. Sudijska trojka na ~elu sa Radovanovi}e iz Vr{ca je vrlo dobro obavila svoj zadatak. S. Jovin

Spartak - Kikinda 0:1 (0:0) DEBEQA^A: Mesno igrali{te, gledalaca 100, sudija D. Antanasijevi} (Zrewanin), strelac Pavlov u 66. minutu. @uti kartoni: Spaskovski, Vasiqevi} (Spartak), Cvijan, ^uso, Kovrlija (Kikinda). Crveni karton: Te{i} (Spartak). SPARTAK: Trbojevi} 7, Pe{i} 6, Kizi} 7, Milovanovi} 7, ^aki 7, Stegwaji} 7, Karatovi} 7, Vasiqevi} 6 (A}imovi} 6), Smiqani} 7, Petkovi} 7, Spaskovski 6 (^i`ik -). KIKINDA: Hajrovi} 7, Bursa} 7, Mesaro{ 7, Kovrlija 8 (Podro`i} -), Cvijan 6 (Pavlov 7), Utr`en 7, ]eran 7, Mar~eta 7, ^uso 7 (Stjepanovi} -), Rosi} 7. U derbiju za~eqa, posle boqe igre doma}ina do odmora i spretnijeg gostiju u nastavku Kikinda na krivila kapu. Golom Du{ana Pavlova u 66. minutu osvojila je tri boda i te kako va`na u borbi za opstanak u ligi. Bila je to polu kontra, Kovrlija je odli~no proturio loptu izme|u {topera doma}e ekipe a Pavlov dobro ispratio wegovu nameru i adresirao loptu kraj nemo}nog, na ovoj utakmici malo zaposlenog golmana Trbojevi}a. Spartak se i teoretski oprostio od lige, najverovatnije i trenera Aleksi}a. Na tribinama u prisustvu ~elnika doma}eg klba vi|en trener Neboj{a Petrovi}. Dobro obave{teni izvori ka`u novi trener. S. Miti}

}i su kidisali na gol Sremaca, otvorili su mnogo prostora brzonogim napada~ima pa je u fini{u utakmice posle klasi~ne kontre ]iri} pokopao nade Veterni~anima da }e osvojiti barem bod. M. Popovi}

Radni~ki - Sloga 2:0 (1:0) NOVA PAZOVA: Gradski stadion, gledalaca oko 500, sudija Bo{kovi} (Sombor), strelci: Puni{i} u 30. i \eri} u 77. minutu. @uti kartoni: \eri}, Puni{i} (Radni~ki), Miqanovi}, Peji} (Sloga). RADNI^KI: Dizdarevi} 7, @e`eq 6 (Vani} -), Javorac 6, Puni{i} 7, Petrovi} 6 (^eprwa 7), Isailovi} 7, Romi} 7, Rni} 6, Kne`evi} 7, Mari} 6, Pa`in 6 (\eri} 7). SLOGA: Peji} 7, Hajder 6, Spaji} 7, Vukani} 7, Miqanovi} 6, Powevi} 7, Tintor 6, Jak{i} 6, Horvat 7, Tomi} 6 (Muqaji} 6), Powevi} 7, Kozomora 6 (Sviti} -). Dobra igra oba tima s tim {to Radni~ki bio konkretniji. U 10. minutu Pazov~ani su pogodili stativu, a u kontranapadu Kozomorin sna`an udarac neutralisao je golman. U 30. minutu Romi} je nabacioe loptu pred gol Sloge, Puni{i} je sko~io i savladao Peji}a. U 55. minutu pre~ka je ponovo spasla Slogu. ^eprwa je u 77. minutu nabacio loptu u {esnaesterac Sloge, a najpribraniji je \eri} koji sna`nim udarcem postavqa kona~an rezultat. Gosti se nisu predavali ali se rezultat nije mewao. J. Vukovi}

Radni~ki - Dolina 3:0 (1:0) [ID: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija: Labus (Novi Sad). Strelci: B. Vukovi} u 37. i 89. i \ori} u 62. minutu. @uti kartoni: \ori} (Radni~ki), a Okuka, Radenkovi} (Dolina). RADNI^KI: I. Vukovi} 7, Kosanovi} 7, @ebi} 7 (Juki}), Miqkovi} 7, Vukmir 8 (Gruji~i} 7), Jovanovi} 7, Nini} 8, B. Vukovi} 8 (Mom~ilovi}), \ori} 8, Duki} 7, \urki} 6. DOLINA: Krivoku}a 6, Radenkovi} 7, ^i`ik 6, Gvozdenovi} 7, Su{a 8, Trifkovi} 6 (Duda{), Okuka 6, Staj~i} 8, Raji} 7, Teofanov 6 (Tomin), Nestorovski 7. Najzad pravo izdawe [i|ana i sigurna pobeda protiv simpati~ne ekipe Doline. Doma}i su poveli krajem prvog dela susreta, kada je Bojan Vukovi} na naba~enu loptu bio br`i od golmana gostiju Krivoku}e i glavom efektno doveo Radni~ki u vo|stvo. U drugom delu [i|ani su imali stalnu inicijativu, {to je rezultiralo sa jo{ dva pogotka, tako da korektni, ali i neubedqivi Dolin~ani koji su samo preko isturenog, a i vrlo dobro Staj~i}a neuspe{no ugro`avali doma}eg golmana Vukovi}a. M. ]ur~i}


20

SPORT

~etvrtak8.april2010.

Navratilova boluje od raka Biv{a najboqa svetska teniserka Martina Navratilova saop{tila je da boluje od bla`eg oblika raka dojke, ali da su prognoze lekara veoma pozitivne. - Plakala sam. Bila sam potpuno {okirana kada sam saznala. Ose}ala sam da imam kontrolu nad svojim `ivotom i telom, a onda se ovo dogodilo, a na to ne mogu da uti~em - rekla je Navratilova za list "People" (Pipl). Navratilovoj je u februaru otkriveni bla`i oblik raka dojke i devetostruka pobednica Vimbldona }e u maju po~eti {estonedeqnu hemoterapiju. Navratilova je otkrila da se posledwi put pregledala pre ~etiri godine.

- Pregledala sam se pre ~etiri godine... Svi smo veoma zauzeti, ali to ne sme da nam bude izgovor. Odr`avala sam formu, hranila se zdravo, a ipak mi se to dogodilo. Da sam ~ekala jo{ samo jednu godinu, bila bih u velikoj nevoqi - rekla je Navratilova. "People" je preneo izjavu lekara iz San Franciska koji je rekao da skoro 70.000 Amerikanki boluje od takvog oblika raka i da je "{ansa samo jedan odsto da }e pacijent sa tom dijagnozom umreti od raka dojke". Navratilova je u karijeri osvojila ukupno 167 titula, od kojih 18 grend slem trofeja u singlu, 31 u dublu i 10 u miks dublu.

HRVATI SE SPREMAJU ZA DEJVIS KUP

Me~ karijere za ^ili}a Marin ^ili} smatra da }e ~etvrtfinalni Dejvis kup me~ protiv Srbije obele`iti karijere svih hrvatskih tenisera. Me~ }e se igrati u Splitu od 9. do 11. jula. - Hrvatska je ispunila primarni ciq, a to je opstanak u Svetskoj grupi I. Pobeda protiv Ekvadora i na{a igra daju nam nadu u trijumf nad Srbima. Susret u Splitu }e sigurno obele`iti karijere svih nas koji }emo nastupati protiv Srba - izjavio je deveti teniser sveta i najboqi hrvatski igra~, Marin ^ili}. Prema wegovim re~ima, susret protiv \okovi}a i dru{tva ne}e biti jednostavan. - Ipak, jedva ~ekam da po~ne, jer mi je neizmerna ~ast {to }u predstavqati svoju zemqu i {to }u imati tu privilegiju da iza mojih

POLUFINALE PLEJ - OFA: VOJVODINA GOSTUJE BEOGRADU

Novosa|ani optimisti

Vaterpolisti Vojvodine i Beograda odigra}e ve~eras drugu utakmicu polufinala plej-ofa dr`avnog prvenstva Srbije. U prvoj odigranoj u Novom Sadu Vojvodina je ubedqivo savladala Beograda sa 16:2. Odli~no su Novosa|ani odigrali odbranu, a i napad ih je dobro slu`io. Zaustavili su izabranici Dejana Stanojevi}a glavne uzdanice Beograda Koroliju, Ubovi}a i Vejzagi}a i zaslu`eno poveli sa 1:0 u plufinalnoj seriji, koja se igra na dve pobede. Me~ loptu imaju ve} ve~eras na "Ta{majdanu", gde }e gostovati Beogradu. Izabranici Dragana Strugara rano su u prvoj utakmici polo`ili oru`je i mnogi misle da su se ~uvali za ve~era{wi revan{. Znaju oba tima da ih ve~eras ~eka potpuno druga~ija utakmica, nego {to je bila ona u ponedeqak na Slanoj bari. Prvotimac Vojvodine Miroslav Ran|i} u prvoj polufinalnoj utakmici postigao je ~etiri gola. No, ni wega, kao ni wegove saigra~e nije opustila i uqu{kala visoka pobeda u prvom duelu. - Prva utakmica nije bila ni pravi odraz, snaga, ni kvaliteta ove dve ekipe. Ova druga bi}e mnogo zanimqivija. Nismo se opustili, znamo da smo kvalitetniji i verujemo da }emo ponoviti dobru partiju iz Novog Sada. Najva`ni-

Miroslav Ran|i}

Marin ^ili}

nam i zavr{nica bude uspe{na kao i ~itava sezona. Zato smo se "stisli" u prvoj utakmici, odli~no je odradili, kao {to }emo nadam se i ovu i onda da rastere}eni u|emo u finale, gde }e nas ~ekati Partizan zakqu~io je Ran|i}. Utakmica izme|u Vojvodine i Beograda na programu je ve~eras u 18 ~asova. G. Malenovi}

STATISTIKA PROTIV CRNO-BELIH U EVROLIGI

Partizanova eksplozija Da bi eliminisali Makabi i plasirali se na Fajnal for Evrolige, ko{arka{i Partizana su morali da igraju najboqe {to znaju. To su i uradili! Partizan je u prvoj i Top 16 fazi Evrolige postizao 72 poena po me~u, po

Partizan je na 14. mestu i po procentu {uta za trojku (34 odsto), dok je na ~etiri me~a sa Makabijem ubacio 41 odsto poku{aja. Crno-beli su bili precizni u 50,1 odsto {uteva za dva poena, imali su 13 asistencija po me~u, dok im je ukupan indeks korisnosti tokom

Slavqe ko{arka{a Partizana

~emu je tek 14. od 24 u~esnika elitnog takmi~ewa. Ali, kada je bilo najpotrebnije, u plej-ofu, crno-beli su svoj u~inak u napadu podigli na prose~no 80 poena, navedeno je u analizi na zvani~nom sajtu {ampiona Srbije.

sezone bio 74, a u ~etvrfinalu - 80. Naravno, u timu Du{ka Vujo{evi}a bilo je i ekstra raspolo`enih pojedinaca. Aleks Mari} je najkorisniji igra~ (MVP) Evrolige, a u paru sa Lorensom Robertsom i najzaslu`niji {to je Partizan sa

Ko{arka{i Milvoki "Baksa" pobedili su no}as ^ikago rezultatom 79:74 i tako u direktnom okr{aju obezbedili plasman u plej-of. Najva`niji trijumf u sezoni "Baksima" je doneo Xon Salmons sa 26 poena. U{li smo... to je najva`nije. Po broju poena se vidi koliko je me~ bio va`an, ali i te`ak. - rekao je Salmons. ^ikago (37-40) je ostao na devetoj poziciji i za osmo, posledwe mesto koje donosi plasman u plej-of na Istoku, bori}e se sa ekipom Toronta (38-39). U najefikasnijoj utakmici sezone, Juta je, posle produ`etaka, sa 140:139 pobedila Oklahoma siti. Kod "xezera" je sjajan bio Deron Vilijams sa 42 poena, dok je kod "Tandersa" wihov najboqi igra~ Kevin \urant ubacio 45. Nenad Krsti} je proveo na parketu 24 minuta, postigao je 8 poena uz 6 skokova i samo jednim proma{ajem iz igre. Juta i daqe vodi veliku bitku za ~etvrtu poziciju koja garantuje prednost doma}eg terena, dok je Oklahoma upravo ovim porazom takve {anse svela na minumum. Rezultati: Klivlend - Toronto 113:101 (Xejmison 20p Xek 23p), Detroit - Filadelfija 124:103 (Viqanuva 25p Spajc 21p), Va{ington - Golden Stejt 112:94 (Jang 29p - Kari 20p), [arlot - Atlanta 109:100 (Valas 28p - Evans 20p), Milvoki - ^ikago 79:74 (Salmons 26p - Deng 16p), Hjuston Memfis 113:103 (Martin 29p - Rendolf 22p), Juta - Oklahoma siti 140:139 p.p. (Vilijams - 42p - \urant 45, Krsti} 8p, 6sk za 24min), San Antonio - Sakramento 95:86 (Xeferson Evans 22p).

POSLE IZBORA VESELINA VUKOVI]A

I Garda{evi} podneo ostavku

Foto: F. Baki}

je je da ponovo dobro odigramo odbranu i da primimo mawe od pet golova - ka`e Ran|i}. Novosa|ani }e kao i u prvom duelu u kompletnom sastavu iza}i na megdan Beogradu. - Iako respektujemo Beograd, o~ekujem da }emo ve~eras zavr{iti polufinalnu pri~u. Iza nas je izuetno naporna i bogata sezona. Odigrali smo dosta utakmica i `elimo da

Milvoki u plej-ofu

le|a stoji cela nacija. Nadam se da }emo svojim igrama i pobedom usre}iti celu Hrvatsku. ^ili}, ina~e ro|en u Me|ugorju u Bosni i Hercegovini, ove sezone je prvi put u{ao u TOP 10 na ATP listi, a najboqi plasman u karijeri mu je sedmo mesto. - Svestan sam svojih mogu}nosti i o~ekujem daqi napredak. Pomogla mi je ~iwenica da sam pro{ao sve kategorije turnira, od satelita, fju~ersa, do gren slemova. I{ao sam postepeno i uvek postavqao realne ciqeve. To me je najvi{e vuklo napred - zakqu~io je Marin ^ili}.

DNEVNIK

37 uhva}enih lopti po me~u najboqa skaka~ka ekipa ove sezone! Mari} je odigrao 16 utakmica u Evroligi i zaslu`io MVP priznawe sa prose~nim indeksom 20,81. Drugo mesto zauzeo je Linas Kleiza (18,20), a tre}e Milo{ Teodosi} (17,40) - obojica iz Olimpijakosa. Na listi strelaca, Mari} zauzima osmu poziciju sa 14,38 poena po utakmici. Bo Mekejleb je na 17. mestu (13,1), a Kleiza prvi sa 17,25 poena po me~u. Svoju svestranost Mekejleb je potvrdio sa 3,35 asistencija po me~u (14. mesto), odnosno 1,9 "kra|a", po ~emu ga je za nijansu nadma{io Viktor Hrijapa iz moskovskog CSKA. Slavku Vrane{u pripalo je drugo mesto na listi blokera (1,45), iza D’Ora Fi{era iz Makabija sa 1,80. Du{an Kecman je 11. "trojka{" sa procentom uspe{nosti od 43,06 (31/72). Najboqi je Ramunas [i{kauskas iz CSKA sa sjajnih 55,71 odsto uba~aja iz daqine. Da nije sve bilo perfektno, govori to {to se dvojica ko{arka{a Partizana nalaze u Top 20 i u jednoj negativnoj kategoriji. Mari} je 11. sa 2,63 izgubqene lopte po utakmici, a Mekejleb na 14. mestu sa 2,50 gre{aka.

Jelovac potpisao za Zvezdu Crvena zvezda potpisala je ugovor do kraja sezone sa mladim centrom Mega Vizure, Stevanom Jelovcem (21, 208). Jelovac ve} nekoliko dana trenira sa crveno-belima, a paraf je stavio posledweg dana prelaznog roka uo~i po~etka Superlige, sa mogu}no{}u da se saradwe produ`i i po zavr{etku sezone. - ^ast mi je {to }u nositi crveno-beli dres. Zvezda je veliki klub i iako rezultati u posledwe vreme nisu onakvi kakvi bi milioni navija~a `eleli, igrawe za ovaj klub `eqa je svakog igra~a. Moja obaveza je da vredno treniram i da ispuwavam sve zahteve trenera Trifunovi}a. Pred nama je finalni deo sezone i moramo ozbiqno ulaziti u svaki me~ - poru~io je Jelovac. On je tre}e poja~awe Zvezde iz Mega Vizure. Pre wega, stigli su mladi reprezentativci Stefan Stoja~i} (bek {uter) i Du{an Katni} (plejmejker). - Ekipa je mlada i perspektivna. Ve} sam igrao sa Katni}em i Stoja~i}em, ali i ostali momci mi poma`u da se prilagodim - dodao je Jelovac. Zvezda u Superligi startuje u subotu protiv FMP-a.

Predsednik Stru~nog saveta RSS Branko Garda{evi} podneo je neopozivu ostavku na tu funkciju zbog izbora Veselina Vukovi}a na mesto selektora. Garda{evi} je istakao da je povod za ostavku skandalozna odluka Upravnog odbora RSS od 1. aprila, kojom je bez pravog obrazlo`ewa, odbijen predlog da za selektora mu{ke seniorske reprezentacije Srbije bude imenovan kandidat kojeg je predlo`io Stru~ni savet. Savet je predlo`io Qubomira Obradovi}a, a Upravni odbor RSS je izabrao Veselina Vukovi}a. Pre nekoliko dana ostavke na funkciju u Stru~nom savetu podneli su i Dobrivoje Glavowi} i Sa{aMarkovi}. - Naravno, to je samo kap koja je prelila ~asu. Uzroci za ovakvu odluku su daleko dubqi. ^iwenica je da je deo ~lanova Upravnog odbora RSS na pomenutoj sednici, po drugi put u nekoliko meseci, doneo odluku o izboru selektora suprotno odredbama Statuta RSS i uz najbrutalnije omalova`avawe mi{qewa Stru~nog saveta - rekao je Garda{evi}. Prema wegovim re~ima, tuma~ewa pojedinaca, koji su u tome u~estvovali, "da je sve uradeno propisno", potpuno su apsurdna. - U skladu sa onom narodnom: riba od glave smrdi, smatram da najve}i deo krivice, za {tetne posledice koje }e, zbog naopakog na~ina rada, dugoro~no trpeti srpski rukomet, snosi aktuelni predsednik Upravnog odbora RSS Velimir Marjanovi} - rekao je Garda{evi}. On je objasnio da se pre nekoliko meseci Marjanovi} upustio u avanturu samostalnog izbora selektora i da je dr`avnim parama finansirao debakl na EP u Austriji. Reprezentaciju je na EP u Austriji vodio trener nema~kog Gumersbaha Sead Hasanefendi}, a Srbija je zavr{ila takmi~ewe u grupi sa dva poraza i jednim nere{enim rezultatom. - Stru~ni savet je ispoqio ozbiqnost i spremnosti da pomogne da se kona~no uspostavi

Branko Garda{evi}

sistem stru~nog rada i zaustavi daqa devastacija srpskog rukometa. Na drugoj strani, re{enost pojedinaca iz birokratskog dela R[, da po svaku cenu odlu~uju o svemu, od nabavke spajalica pa do izbora selektora, u ovom slucaju je kulminirala - rekao je Garda{evi}. On je dodao da pre svega misli na generalnog sekretara RSS Bo`idara \urkovi}a, koji bi da po{tuje akta saveza, morao da bude razre{en pre isteka mandata. - Kao univerzitetski nastavnik, koji radi na edukaciji kadrova koji treba da unaprede srpski sport, ne mogu da prihvatim odluku Upravnog odbora RSS da za selektora reprezentacije bude imenovan neko ko nema odgovarajuce obrazovawe, ~ak i ako se radi o nekada{wem vrhunskom igra~u - rekao je Garda{evi}, koji je {ef katedre za sport na Fakutetu sporta i fizi~kog vaspitawa u Beogradu. Prema wegovim re~ima, ako kandidat nije dobio zeleno svetlo Stru~nog saveta, imenovawe na tako odgovornu stru~nu funkciju je apsolutno neprihvatqivo i predstavqa demonstraciju grube sile i rugawe onom segmentu Saveza koji se naziva struka. - Brojni istaknuti pojedinci - Pokrajac, Jovi~i}, Ni~i}, Cvetkovi}, Glavoni}, Markovi}, koji nisu bili spremni da misle kao Velimir Marjanovi}, bukvalno su proterani sa ovda{we rukometne scene, a sigurno je da se taj niz ne}e okon~ati sa predsednikom Stru~nog saveta - zakqu~io je Garda{evi}.

ISKUSNI IGRA^ @ELI PONOVO DRES REPREZENTACIJE

Bojinovi} spreman za ^ehe

Dolaskom Veselina Vukovi}a - Bi}e te{ko, ali sam ube|en na klupu rukometne reprezentau kona~nu pobedu. Spre~ili smo cije Srbije, dres orlova ponovo ih da zaigraju na prethodnom }e obu}i Bawalu~anin Mladen SP u Hrvatskoj, ne znam za{to Bojinovi}. Novi selektor je pone bismo ponovo? sle poziva iskusnom sredwem beNajboqi igra~ ^eha i jedan ku Monpeqea na pripreme za od najboqih u Evropi je Fi"EHF nedequ" izjavio da je bivlip Jiha. Popularni Baka {i kormilar Sead Hasanefendi} smatra da ima na~ina da se on "debelo pogre{io" {to Bojinozaustavi. vi}a nije poveo na Evropsko prvenstvo u Austriju. - Sre}an sam, {ta drugo da ka`em - rekao je Bojinovi}. - Govorio sam ranije i ponovi}u: za Srbiju }u uvek biti tu. To sam rekao i selektoru Vukovi}u kada me je pozvao. Da sam se ja pitao, nikada ne bih ni napu{tao orlove, ali to je pri~a na koju ne `elim da se vra}am. Opet }u nositi najdra`i dres i to je jedino va`no. Prema Bojinovi}evim re~ima, nedavnu pro{lost `eli da zaboravi. - [ta je bilo - bilo je. Mladen Bojinovi} To~ak vremena ne mo`e - Jiha je odli~an i u dresu Kiniko da vrati. Nisam igrao na la gde je, uz na{eg Momira IliEP jer me je tada{wi selektor }a, najboqi strelac. Visok je, "precrtao" iz samo wemu znanih sna`an, zna odli~no i da asistirazloga. Ali, nisam kukao, niti ra, ali siguran sam da }emo problatio Hasanefendi}a po medina}i na~in da ga "ukrotimo"jima. Ne}u to ni sada da radim. zakqu~io je Bojinovi}, osvaja~ Bojinovi} je dodao da Srbija 21 trofeja sa ekipama Partizamo`e i mora da pro|e ^e{ku u na, Ademar Leona, Bidasoe, Barkvalifikacijama za Svetsko prselone i Monpeqea. venstvo 2011. godine.


SPORT

DNEVNIK

~etvrtak8.april2010.

21

Atletski kamp u Subotici U Subotici se dvadesetak de~aka i devoj~ica kroz desetodnevni Kamp „Aleksandar Petrovi}“ priprema za nove sportske izazove. Kamp je sastavni deo Krosa RTS-a koji je jedna od najmasovnijih atletskih manifestacija u Srbiji, a odr`avawe kampa je samo jedna od pet celina. U~esnika kampa je prvo pozdravio Jo`ef Kere{i, trener u doma}em Spartaku, a potom je nekoliko re~i o celom projektu izneo Stevan Kova~evi}, direktor Krosa RTS-a. - Ovo je ~etvrta generacija koja radi u ovom kampu, a koliko je on uspe{an govori podatak da je veliki broj aktuelnih reprezentativaca, dr`avnih prvaka i rekordera upravo potekao iz ovog kampa

U radu kampa }e biti ukqu~eno nekoliko trenera, a sigurno }e deca mo}i najvi{e da nau~e od Dragi{e Kuzmanovi}a i Mirka Vujaklije, dok je direktorka kampa Sne`ana Pajki}, sada potpredsednica Atletskog saveza Srbije, nekada vrhunska atleti~arka. - Ciq kampa je da u wemu stvorimo {ampione, ali i kvalitetne qude koji }e jednog dana mo}i da obavqaju zna~ajne funkcije, ne samo u sportu, ve} i u svim drugim sferama – kazala je Pajki}eva. Da i pored te{kih uslova Subotica i daqe ima atletske nade, govori i podatak da je u rad kampa ukqu~eno ~etvoro Suboti~ana, Luna Jovi}, Jovana Ili}, Dragoslava Radowi} i Nemawa ]ur~i}. N. S.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Uspe{an povratak Zogovi}a Vojvodina - Hajduk 3:2 (1:2) VETERNIK: Igrali{te FC „Vujadin Bo{kov“, gledalaca 50, sudija: Dumni} (Novi Sad). Strelci: Mereba{vili (iz jedanasterca) u 29, Tumbasevi} u 70. i Mudrinski u 86. minutu za Vojvodinu, a Kozo{ u 20. i Kasalica u 36. minutu za Hajduk.

zahvaquju}i du`oj klupi, uprkos ~iwenici da su bili u rezultatskom zaostatku na kraju prvog poluvremena. Imala su priliku oba trenera da probaju nove takti~ke varijante za predstoje}a isku{ewa u doma}em prvenstvu, a doma}i su odigrali bez ~etvorice stan-

Vaterpolisti @AK - a

@AK UBEDQIV U PRVOJ B LIGI

Na vratima elite Vaterpolisti kikindskog @AK-a ubedqivo su osvojili prvo mesto u Prvoj B ligi. Nadmetali su se sa jo{ devet na{ih i jednim makedonskim klubom (Rabotni~ki) i od 18 kola zabele`ili 17 pobeda i samo jedan poraz sa gol razlikom 271:98. Sakupili su Kikin|ani 51 bod, deset vi{e od drugoplasiranog Singidunuma. Do ubedqivog slavqa u B ligi Kikin|ane je predvodio trener Marko Orlovi}, ina~e trener juniorskog pogona u novosadskoj Vojvodini. - Preuzeo sam @AK na po~etku sezone. Ta~nije Vojvodina me je ustupila Kikin|anima sa jo{ dva igra~a iz juniorskog pogona sa kojima radim u Novom Sadu. Osvojili smo prvo mesto, kao

Fetel: Bi}e neizvesno

Ogwen Mudrinski

VOJVODINA: Kesi}, Laki}, Ple~, Nestorovi}, Karan, Novakovi}, Mito{evi}, Adams, Mereba{vili, Stjepanovi}, Katai. Igrali su jo{: Kova~evi}, \urovski, Mudrinski, Tumbasevi}, \uri{i}, Zogovi}, Smiqani}, [u{war. HAJDUK: Bra}, Duki}, Faber, Mr|anin, Top~agi}, Kozo{, Jovanovi}, Lalevi}, Kasalica, Ki{, Pawkovi}. Igrali su jo{: Manolov, Sekeru{, Veselinovi}, Varga. U prijateqskom odmeravawu snaga fudbaleri Vojvodine savldalai su kulski Hajduk, pre svega

dardnih prvotimaca Mr|e, Tadi}a, Vuli}evi}a i Brki}a koji su ~lanovi seniorske reprezentacije koja danas igra u Osaki s Japanom. Dva puta je vodio Hajduk, oba gola postigli su Kuqani glavom, a u drugom delu, posle lepih akcija, izjedna~ewe, a potom i pobedu, doneli su Tumbasevi} i Mudrinski. Nekoliko izglednih {ansi propustio je Adams, a sve u crveno-belom taboru raduje povratak na teren mladog Stefana Zogovi}a koji se oporavio od operacije ukr{tenih ligamenata kolena. M. Risti}

Barselona–Arsenal 4:1 (3:1) BARSELONA: Kamp nou, gledalaca oko 88.000, sudija: [tork (Nema~ka).strelci: Mesi u 21. 37. 42.i 88. za Barselonu, a Bendtner u 18. minutu za Arsenal. @uti kartoni: Rosicki, Denilson, Ebue (Arsenal) BARSELONA: Viktor Valdes – Dani Alve{, Markes, Milito, Abidal (Maksvel) – Buskets, ]avi, Keita– Mesi, Pedro Rodrigez, Krki} (Jaja Ture). ARSENAL: Almunija – Sawa, Silvestre (Ebue), Vermalen, Kli{i – Rosicki (Eduardo), Denilson, Diabi – Volkot, Bendtner, Nasri.

CSKA–Inter 0:1 (0:1) MOSKVA: Stadion Lu`wiki, gledalaca oko 60.000, sudija: Lani (Francuska) strelac: Snajder u 6. minutu. @uti kartoni: Odijah, Mamaev (CSKA), Stankovi} (Inter). Crveni kartoni: Odiah ( CSKA). CSKA: Akinfejev – V. Berezucki (Odiah), A. Berezucki, Igna{evi~, [enikov – Mark Gonzales, [enberas – Honda (Rahimi}), Xagojev, Mamaev – Necid (Gulihame). INTER: @ulio Cezar – Majkon, Lusio, Samjuel, Zaneti – Stankovi}, Kambijaso – Snajder (Muntari), Pandev (Kivu) – Eto, Milito (Baloteli).

Foto: F. Baki}

Voza~ Red Bula Sebastijan Fetel ocenio je da }e, za razliku od pro{le godine, borba za titulu {ampiona Formule jedan ove sezone biti veoma neizvesna. Fetel je pro{log vikenda pobedio u trci za Veliku nagradu Malezije i popeo se na drugo mesto na tabeli u generalnom plasmanu voza~a sa 37 bodova. Toliko ima i Fernando Alonso iz Ferarija, a prvi je Felipe Masa sa dva boda vi{e. Razlika izme|u prvih sedam voza~a na listi je samo devet bodova. - Ove godine }e borba za titulu biti neizvesnija. Videli ste da se iz trke u trku stvari brzo mewaju. U Maleziji smo bili brzi i zaslu`eno osvojili prva dva mesta - rekao je Fetel. Slede}a, ~etvrta trka u {ampionatu, vozi se 18. aprila za Veliku nagradu Kine u [angaju ^ELENYER U MONCI

Kati} u drugom kolu Srpski teniser Dejan Kati} uspe{no je startovao na ~elenxeru u Monci, po{to je u prvom kolu savladao Marsela Demolinera iz Brazila rezultatom 6:1, 6:1. Kao 654. igra~ sveta, 21.godi{wi Kati} je dobio specijalnu pozivnicu organizatora i iskoristio ju je na najboqi na~in. U me~u koji je odigrao gotovo bez gre{ke, uspeo je da savlada Demolinera, koji na ATP listi trenutno zauzima 291. poziciju. U drugom kolu Kati} }e imati dosta te`i zadatak, jer }e mu protivnik biti Rumun Viktor Krivoi, koji je kao 132 igra~ sveta postavqen za ~etvrtog nosioca. Turnir u Monci igra se za nagradni fond od 30.000 evra.

{to je i bilo planirano i tako ponovili uspeh od pro{le godine, s tim {to smo ove sezone ubedqivije slavili. Imali smo samo jedan poraz, a ostale utakmice smo s lako}om dobili. Iako, ne `elim da potcewujem nijednu ekipu nismo ove sezone imali jakog partnera. Ekipa @AK - a pokazala je ove sezone napredak i nivo s kojim mo`e da konkuri{e za ulazak u Prvu A ligu. Nadam se da }e se to i desiti i time }emo ispuniti glavni ovosezonski ciq, a to je plasman u elitu - ka`e Orlovi}. U plej-autu Kikin|ani }e snage odmeriti sa posledweplasiranim timom u Prvoj A ligi TENT-om iz Obrenovca. Prva utakmica na programu je u subotu, 10. aprila, u Obrenovcu, druga 14. aprila u Kikindi, a even-

tualna majstorica igrala bi se 17. aprila. - Ekipa TENT-a ima prvoliga{ki status, ~ine je stariji i iskusniji igra~i od mojih i samim tim je favorit u ovim duelima. Dodu{e, mi smo sa Obrenov~anima ove sezone odigrali nekoliko trening utakmica i uspeli da pobedimo, ali jedno su treninzi, a drugo utakmice. No, nije nemogu}e da mi ve} u prvom duelu u Obrenovcu izborimo povoqan rezultat. TENT u prvoj ligi dugo, mi smo tokom sezone odigrali nekoliko trening utakmica sa wima. Pobedili smo, ali to je iapk bio trening. Ekipa sa~iwena od iskusnih igra~a, starijih, mnogo vi{i prosek godina nego na{. Dajem prednost wima, favoriti su s obzirom da su ~lano-

vi Prve lige. Ali nije nemogu}e da mi i na wihovom bazenu poku{amo da pobedimo. Za @AK ove sezone igraju: Marko Kozarski, Dalibor \apa (golmani), Marko Trkuqa, Marko Cvetkovi}, Nemawa Budurin, Aleksandar Pe{teri}, Igor Suva~arev, Du{an Dragi}, Slobodan Jak{i}, Andrej Ba~i}, Filip Andri}, Jovan Bo`i~kovi}, Vladimir Kiri}, Aleksandar Pavi}, Vlada Pro{i} i Vuk Cvetkovi}. Uz trenera Orlovi}a iz Vojvodine su u @AK preba~ena i dva juniora Bo`i~kovi} i Cvetkovi}, ali je Vuk odigrao samo prvi deo sezone. Uz wih Vojvodinin igra~ je i Du{an Dragi}, ina~e Kikin|anin. Me|u Kikin|anima jo{ je „stranac“ samo Cvetkovi}, koji je iz Beograda. G. Malenovi}

SUBOTICA ]E BITI DOMA]IN BITKE ZA TITULU PRVAKA SRBIJE

Golubice pi{u istoriju Pobedom u ~etvrtom me~u polufinalne serije plej-ofa protiv TENTa iz Obrenovca odbojka{ice suboti~kog Spartaka su napravile najve}i uspeh u 65 godina dugoj istoriji. Od 14. aprila po~iwu borbu za titulu, a protivnik }e im biti sjajna ekipa Crvene zvezde koja je ove sezone apsolutno dominantna u Srbiji. Sigurno je da su Beogra|anke prvi favorit za osvajawe titule, ali se i u Spartaku nadaju da uz dobru igru i rastere}en pristup mo`da mogu i do iznena|ewa. Bilo je dosta napeto na severu Ba~ke pre posledwe utakmice polufinalne serije. Prvi trener Spartaka Sa{a Nedeqkovi} je izrazio `equ da ne vodi ekipu u tom me~u. Iako nije hteo da zvani~no da izjavu povodom svoje odlu- Sara Klisura ke, naslu}uje se da je duga i naporna sezona podigla tenne pokazuje odli~nu igru u odzije i da je bilo te{ko motivibrani. Uz minimum gre{aka i sati igra~ice da poka`u ono konstatno dobar servis, uspe{to znaju. U Spartaku nisu hteli smo da ispunimo glavni li da prave nagle poteze, Neciq ove sezone, da se plasiramo u finale plej-ofa – istadeqkovi} i daqe ostaje trener u kao je Petkovi}. klubu, a do kraja plej-ofa }e Finalna serija po~iwe 14. ekipu voditi Damir Petkovi}, aprila, a prva dva me~a se igradosada{wi pomo}ni trener. ju u Beogradu. Tre}i me~ je u SuPrvi izazov Petkovi} je odbotici, a u zavisnosti od rezulli~no uradio, jer je Spartak bio tata, u Subotici veruju da }e se izuzetno dominantan u Obreserija nastaviti kroz dva me~a u novcu. - Maksimalna pobeda je plod Subotici, te da bi o prvaku mofenomenalnog pristupa igri, gla odlu~ivati tre}a pobeda sjajne atmosfere i motivacijedne od ekipa u Beogradu. je, i po{tovawa dogovora o - Igrama u dosada{wem delu taktici pre utakmice. Ekipa doma}eg takmi~ewa, ali i osvaSpartaka je bila odli~na u odjawem drugog mesta na finalnom brani, sem direktnih petnaest turniru Kupa CEV, Crvena zveblok poena za sedamdesetak zda je veliki favorit za osvajaminuta utakmice, statistika we nove titule u Srbiji. No, si-

gurno je da }emo i mi iz Spartaka tra`iti svoju {ansu. Nemamo pritisak oko osvajawa trofeja, mo}i }emo da rastere}eno igramo me~eve. Verujemo u ovu ekipu Spartaka, devojke ve} tri godine rade zajedno i stasale su za dobre rezultate. Posle dva dana pauze za Uskr{we praznike, u Spartaku su u utorak uve~e po~eli sa radom. Prvi trening je pra}en i sve~arskih duhom, proslavio se plasman u finale plej-ofa, a izgubqena eneregija nadokna|ena je tortom. - Prvi trenizi }e biti posve}eni podizawu i vra}awu snage, a potom }emo poja~avati rad na taktici i tehnici – dodao je Petkovi}. N. S.


22

SVET

~etvrtak8.april2010.

DANAS POTPIS NA NOVI SPORAZUM O RAZORU@AWU

TAJLAND

Medvedev o budu}oj bezbednosti Evrope BRATISLAVA: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izrazio je ju~e u Bratislavi zadovoqstvo pregovorima o novom sporazumu o partnerstvu Rusije i Evropske unije i odnosima sa NATO. Medvedev je naglasio da }e interesi Slova~ke sigurno biti garantovani i ako Evropa prihvati incijativu Rusije o novoj arhitekturi bezbednosti kontinenta.

“Predsednik Ga{parovi~ mi je kazao da je Slova~ka neka vrsta otvorenih komotnih vrata Rusije za EU i ja sam mu kazao da smo mi spremni da kroz ta vrata u|emo”, kazao je Medvedev na zajedni~koj konferenciji za novinare posle razgovora sa Ga{parovi~em. Medvedev je u posetu Slova~koj do{ao kao glavni gost proslave 65. godi{wice oslobo|ewa Bratislave i obratio se ju~e popodne ve-

DNEVNIK

Demonstranti u parlamentu

teranima kod spomenika Slavin, na vojnom grobqu gde je sahraweno vi{e od 6.800 crvenoarmejaca. Ruski predsednik iz Bratislave putuje u Prag, na sastanak sa predsednikom SAD Barakom Obamom. Oni }e danas potpisati sporazum o smaweju strate{kog naoru`awa i ograni~ewu nuklearnog oru`ja, koji nasle|ue stari sporazum START koji je istekao krajem 2009. godine. (Beta)

BANGKOK: Demonstranti bqene poslanike. Lokalna tena Tajlandu upali su u zgradu levizija INN prenela je i da je parlamenta. Poslanici kreSadep bio me|u evakuisanim nuli da be`e preska~u}i zidozvani~nicima. ve, a oni koji su ostali zaro“Crvenoko{uqa{i”, pristabqeni evakuisani su helikoplice biv{eg premijera Taksiterom. Demonstranti, “crvena [inavatre, koji je sa vlasti noko{uqa{i”, sru{ili su kazba~en u pu~u 2006. godine, utamionom ogradu oko parlamenboreni su u Bangkoku od 12. ta i po`urili na drugi sprat marta i najavili su nastavak zdawa, dok su zamenik premijeprotesta sve dok premijer Abra Sadep Taugsuban i poslanihisit Vexaxiva ne raspusti ci jo{ bili unutra. Me|utim, Demonstranti poku{avaju parlament i ne sazove nove izdemonstranti koji su prekinu- da u|u u u zgradu parlamenta bore. Oni fakti~ki vladaju li sednicu parlamenta, povukli su se iz zgrade na zahBangkokom od prekju~e, kada policija i vojska nisu ustev opozicionih poslanika. Vladina agencija za bezpele da ih spre~e da izvedu “trijumfalni motorizovabednost KAPO poslala je helikopter da izvu~e zaroni protest” kroz centar Bangkoka. (Tanjug-Beta)

SUKOB DEMONSTRANATA I POLICIJE U KIRGIZIJI

Na smrt prebijen ministar policije BI[KEK: U Bi{keku, prestonici Kirgizije, uvedeno je vanredno stawe posle sukoba demonstranata i policije, u kojima je najmawe 17 osoba poginulo, a vi{e od 100 povre|eno. Demonstranti u Talasu su na smrt prebili ministra unutra{wih poslova Moldomusu Kongatijeva, dok je policija u prestonici Bi{keku ubila najmawe 17 qudi. Opozicioni aktivista [amil Murat rekao je agenciji AP da je video telo Kongatijeva u zgradi vlade u Talasu, gradu na severozapadu Kirgizije. Murat je kazao da su demonstranti, koji su zauzeli policijsku stanicu, prebili ministra i naterali ga da izda nare|ewe policiji u Bi{keku da obustavi gu{ewe protesta. Policija u Bi{keku je prethodno otvorila vatru i ubila najmawe 17 qudi, po{to nije uspela da rastera demonstrante gumenim mecima, suzavcem, vodenim topovima i {ok bombama, saop{tila je opoziciona aktivistkiwa Toktoim Umetaqeva. Demonstranti su u me|uvremenu upali u zgradu naci-

Poginulo najmawe 17 osoba

onalne televizije i preuzeli je. Televizijski program je obustavqen. Premijer Kirgizije Danijar Usenov proglasio je vanredno stawe u celoj zemqi zbog eskalacije sukoba policije i demonstranata u toj biv{oj sovjetskoj republici. “Progla{eno je vanredno stawe i na snazi je policijski

~as”, rekao je premijer u parlamentu, a prenela je dr`avna televizija. Ameri~ka ambasada u Kirgiziji saop{tila je da je duboko zabrinuta zbog nemira u Bi{keku i pozvala sukobqene strane da pregovorima i mirnim putem razre{e spor. Demonstranti su gnevni zbog

hap{ewa 10 opozicionih lidera koji su, kako je naveo dr`avni tu`ilac Nurlan Tursunkulov, privedeni zbog “te{kih zlo~ina”. Me|u wima se nalazi i biv{i predsedni~ki kandidat Almazbek Atambajev. Premijer Danijar Usenov optu`io je opoziciju da je izazvala nasiqe u Kirgiziji, biv{oj sovjetskoj republici od pet miliona qudi, koja je smatrana jednom od najstabilnijih centralnoazijskih zemaqa. “Kakva je ovo opozicija? Oni su samo banditi”, rekao je Usenov. Opozicija deli narastaju}e nezadovoqstvo javnosti zbog autoritarne vladavine predsednika Kurmanbeka Bakijeva, a tako|e je gnevna zbog ogromnog pove}awa cene komunalnih usluga koje treba da stupi na snagu 1. juna. Posle raspada Sovjetskog Saveza Kirgizija je stekla reputaciju relativno napredne zemqe u odnosu na susedne autoritarne dr`ave, ali su nakon dolaska na vlast Bakijeva smawene medijske slobode i aktivnosti opozicije. (Tanjug-Beta)

KATASTROFALNE POPLAVE U BRAZILU

Poginulo 95 osoba, a vi{e od 100 povre|eno RIO DE @ANEIRO: @rtve katastrofalnih poplava u brazilskoj dr`avi Rio de @aneiro sve su brojnije. Prema najnovijim podacima poginulo je 95 osoba, a vi{e od 100 je povre|eno. Zbog odrona i jakih ki{a najmawe 1.600 qudi je moralo da napusti svoje domove. Najugro`enija su siroma{na predgra|a. Za mawe od 24 sata u Rio de @aneiru je palo 29 santimetara, a ju~e ujutro je provala oblaka nastavqena istom `estinom. Brazilski predsednik Iwasio Lula da Silva pozvao je

Brazilce, koji su veoma religiozan naroda, da se mole da ki{a prestane. U ovoj saveznoj dr`avi, progla{eno je vanredno stawe, a gradona~elnik Eduardo Paes je zatvorio sve {kole i apelovao na zaposlene da ne idu na posao i da ostanu u ku}ama. Saobra}aj u gradu Rio de @aneiru paralisan je zbog poplavqenih ulica, a mnogi putevi su blokirani napu{tenim vozilima. Aviosaobra}aj je tako|e bio poreme}en zbog toga. Ovako jake ki{e i poplave posledwi put su zahvatile Brazil januara 1966. godine.

SEVERNA KOREJA

Za ilegalan ulazak osam godina rada PJONGJANG: Severna Koreja je saop{tila da je jedan ameri~ki dr`avqanin osu|en na osam godina “te{kog rada” zbog ilegalnog ulaska u zemqu. Kako su prenele agencije, pozivaju}i se na kratko saop{tewe severnokorejske agencije KCNA, u presudi pomenutom Amerikancu se pomiwu i po~iweni neprijateqski akti, bez bli`eg precizirawa. U saop{tewu iz Pjongjanga se navodi da je Aijalon Mahli Gomes priznao “svoja nedela” na su|ewu odr`anom u utorak. NDR Koreja je pro{log meseca saop{tila da je Gomes (30), stanovnik Bostona, uhap{en zbog ilegalnog ulaska u tu zemqu. (Tanjug)

SVETSKI EKONOMSKI FORUM

Perspektive Latinske Amerike KOLUMBIJA: Svetski ekonomski forum za Latinsku Ameriku, na kome }e se razmatrati na~in oporavka privrede regiona posle ekonomske krize, po~eo je u Kolumbiji.Forumu prisustvovuje vi{e od 500 biznismena iz celog sveta. Svetski ekonomski forum prilika je da u~esnici iz skoro svih zemaqa sveta raspravqaju o ekonomskim perspektivama La-

tinske Amerike, ulagawima u socijalnu za{titu, o borbi protiv organizovanog kriminala, i trgovinskoj razmeni unutar regiona. “Posledice krize se i daqe ose}aju, ali je zadivquje kako su Latinska Amerika, naro~ito Kolumbija, izgurali ovaj period. Svi smo impresionirani”, ka`e osniva~ i direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus [vab.

FRANCUSKA

[trajk `elezni~ara PARIZ: Zaposleni u francuskoj nacionalnoj `eleznici zapo~eli su kasno preksino} {trajk u znak protesta zbog uslova rada i niskih primawa. Ovo je tre}i {trajk `elezni~ara u Francuskoj od po~etka godine. [trajk, koji su organizovala dva najve}a sindikata nacionalne `eleznice SNCF, trajao je 24 sata, a postoji mogu}nost da {trajk potraje i du`e, objavqeno je na sajtu Blumberga. (Tanjug)

[PANIJA

Optu`nica protiv sudije Garsona MADRID: [panski sudija Baltasar Garson, poznat po nalogu za hap{ewe ~ileanskog diktatora Augustea Pino~ea i postupaka protiv baskijskih separatista, optu`en je ju~e za zloupotrebu ovla{}ewa u istrazi o zlo~inima tokom [panskog gra|anskog rata. Istra`ni sudija u {panskom Vrhovnom sudu Lusijano Varela optu`io je Garsona da je svesno bez nadle`nosti pokrenuo istragu 2008.

godine o desetinama hiqada pogubqewa i nestanaka civila tokom gra|anskog rata. Ako bude osu|en, Garson (54) bi mogao biti uklowen iz suda na 10 do 20 godina, premda ne}e dobiti zatvorsku kaznu. Presuda bi, me|utim, okon~ala wegovu karijeru sudije. Garson je pokrenuo postupke baskijskih separatista i drugih ume{anih u nestanke qudi tokom diktature 1976-1983. godine. (Beta-AP)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BERNAR KU[NER Francuski ministar spoqnih poslova Bernar Ku{ner izjavio je da }e Kina u~estovati na dana{wim razgovorima u Wujorku o mogu}em uvo|ewu novih snakcija Iranu zbog nuklearnog programa. Ku{ner je u francuskom parlamentu rekao da }e Kina u~estvovati na sastanku sa SAD, Velikom Britanijom, Rusijom, Francuskom i Nema~kom. Kina se do sada protivila novom krugu sankcija.

VLADIMIR PUTIN Premijer Rusije Vladimir Putin, kao prvi ruski lider, do{ao je ju~e u Katin da oda po{tu hiqadama Poqaka, vojnih zarobqenika, streqanih po nare|ewu Staqina u Katiwskoj {umi. Putin je zajedno s premijerom Poqske Donaldom Tuskom polo`io vence u Katinskoj {umi kraj Smolenska, u Rusiji, na 70. godi{wicu tog ratnog zlo~ina nad Poqacima.

VITNI HJUSTON Zbog problema s infekcijom disajnih organa Vitni Hjuston je primqena u bolnicu u Parizu, gde je bio zakazan prvi koncert u wenoj povratni~koj evropskoj turneji.Sada je izvesno da ne}e biti odr`an ni slede}i koncert u Man~esteru. Peva~ica, koja se smatra jednom od najuspe{nijih muzi~arki na svetu, do sada je prodala vi{e od 170 miliona albuma.

Versajski mamac za Bonda PARIZ: Zvani~nici Pariza osmislili su zanimqivu pri~u sa Xejmsom Bondom u nadi da }e time ubediti producente vi{emilionske fran{ize da deo narednog filma o tajnom agentu 007 snime u Versajskoj palati. Jurwava automobilima kroz Versajski park, vesla~ki dvoboj na Gran kanalu, ve{ta~kom jezeru u sklopu ~uvenog dvorca, i bekstvo helikopterom sa krova palate, samo su neke od scena koje su zamislili ~lanovi Pariske filmske komisije kako bi namamili produkcijsku ku}u „Eon” da deo novog nastavka o Xejmsu Bondu snimi u Versaju. Vi{e od 160 filmova snimqeno je u Versaju, ali ~uveni dvorac iz 17. veka dosad nikada nije ugostio legendarnog britanskog {pijuna. Xejms Bond bi bio sjajan u veli~anstvenom dekoru Versaja, izjavio je za britanski list

Versaj

„Tajms” Stefan Martine, zamenik direktora Pariske filmske komisije. „Producenti obi~no gledaju na Versaj kao na ambijent za kostimirane filmove, ali ta vrsta filmova danas nije najprofitabilnija. @eleli bismo da po{aqemo poruku da bi Versaj mogao da bude dobra lokacija za sve mogu}e vrste ostvarewa”, rekao je Martine. Na komentar da bi eventualno snimawe filma moglo da izazove bes francuskih ~istunaca, kao prilikom izlo`be radova kontroverznog umetnika Xefa Kunsa 2008. u Versaju, Martine odgovara da je dolazak modernih umetnika i filmova deo napora da Versaj ponovo postane „centar evropskog umetni~kog stvarala{tva kao {to je bio u vreme Luja ^etranestog”. Snimawe narednog Xejmsa Bonda predvi|eno je za 2011.


BALKAN

DNEVNIK

SKANDAL ZBOG OBJAVQIVAWA REGISTRA VETERANA

Uhap{en nesu|eni savetnik predsednika Hrvatske ZAGREB: Zbog sumwe u ume{anost u neovla{}eno objavqivawe na internetu registra hvratskih veterana i branilaca, policija je ju~e uhapsila Marka Rakara, nesu|enog savetnika predsednika Hrvatske Ive Josipovi}a. Rakar, poznati bloger i autor bloga pollitika.com, uhap{en je pod sumwom da je po~inio krivi~no delo odavawa slu`bene tajne, izjavio je novinarima portparol MUP Krunoslav Borovec. Borovec je izjavio da je

Rakarovo hap{ewe povezano s objavom registra veterana, ali i da to ne zna~i da je ba{ on objavio registar. Nakon {to se preksino} na internetu pojavila internet stranica www.registarbranitelja.com koja je izazvala velik interes zbog ~ega se ~esto uru{avala, u nezvani~nim komentarima se po~elo pomiwati da je ba{ Rakar povezan s objavqivawem registra. On je oti{ao u policiju kako bi to demantovao, ali je najpre zadr`an na infor-

mativnom razgovoru, pa onda i uhap{en. Rakar je trebalo da bude jedan od savetnika predsednika dr`ave, ali je nakon {to se ustanovilo da je dr`avi du`an vi{e od milion kuna (oko 137.000 evra) za poreze i doprinose, predsednik Josipovi} odustao je od wegovog imenovawa. Ministarstvo odbrane, odakle su navodno uzeti podaci kori{}eni za objavqeni registar, saop{tilo je da se u istragu ukqu~ila i vojna policija i vojni obave{tajci. Premijerka Ja-

dranka Kosor za celu aferu optu`ila je, kako je rekla, paraobave{tajnu zajednicu, dok je ministar veterana Tomislav Ivi} osudio objavqivawe kao nezakonit akt. Za razliku od rukovodilaca veteranskih udru`ewa koje bije glas da imaju velike privilegije i koji su o~ekivano osudili objavqivawe, opozicioni politi~ari objavqivawe popisa veterana ocenili su potrebnim, uz ogradu da treba biti zakonski provedeno.

Josipovi} za zakonito objavqivawe ZAGREB: Objavqivawe dela registra veterana na ilegalan na~in je nasrtaj na pravnu dr`avu, izjavio jeju~e u Zagrebu hrvatski predsednik Ivo Josipovi}, ponoviv{i da on jeste za objavqivawe registra, ali na zakonit na~in. “Zalagawe za objavqivawe registra veterana ne zna~i da se to sme raditi na crno i na divqe i mislim da je re~ o jednom nasrtaju na pravnu dr`avu, {to nije dobro”, izjavio je Josipovi} posle sastanka s delegacijom Saveza udru`ewa stanara Republike. Josipovi} o~ekuje da }e se otkriti kako i za{to je do{lo do objavqivawa, jer je jasno da se desio upad u pravni sistem i za{ti}ene podatke. Na pitawe da li smatra da neko iz ministarstva odbrane treba odgovarati za eventualne propuste, predsednik je rekao da ni{ta ne `eli da prejudicira. Rekav{i da se zna ko se bavi istragama, Josipovi} je naglasio da je za objavqivawe

registra, ali da se to “uredi zakonom i u ciqu za{tite onih podataka koji mogu biti delikatni”. Preksino}we objavqivawe imena preko pola miliona veterana na stranici registarbraniteqa.com izazvalo je `estoka reagovawa vlade i nadle`nih ministarstava, ali i dela rukovodstva veteranskih udru`ewa koji su taj ~in proglasili nezakonitim i neustavnim i zatra`ili krivi~no gowewe za one koji su taj popis stavili na Internet. Policija i ministarstvo odbrane zapo~eli su kriminalisti~ku istragu kojom }e utvrditi jesu li na toj internetj stranici doista objavqeni podaci iz registra hrvatskih veterana, koji su navodno uzeti iz ministarstva, ~ime bi bilo po~iweno kazneno |elo odavawa slu`bene tajne. (Tanjug)

BOSNA I HERCEGOVINA

Moratinos i Stajnberg razgovarali sa liderima stranaka SARAJEVO: Ministar spoqnih poslova predsedavaju}e EU, [panije, Migel Moratinos i zamenik dr`avnog sekretara SAD Xejms Stajnberg razgovarali su ju~e u Sarajevu sa predstavnicima politi~kih partija u BiH. Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik je potom izjavio da je sastanak bio dobar i konstruktivan, i da SAD i EU podr`avaju BiH na wenom putu ka evroatlantskim integracijama. Dodik je rekao da je dobio uveravawe da

}e EU u junu ukinuti vize za putovawe drzavqana BIH. Dodik je rekao da je Stajnbergu i Moratinosu kazao da je SNSD protiv slawa vojnika u BiH Avganistan u sastavu turskog kontingenta zbog “jednostranog navija~kog raspolo`ewa Turske kada se radi o BiH”. Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihi} je poru~io Stajnbergu i Moratinosu da bi pregovore o ustavnim promenama trebalo po~eti posle izbora u BiH jer weni lideri

“nisu spremni da prave kompromise”. Predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH Dragan ^ovi} rekao je posle sastanka da je zamolio ameri~kog i evropskog zvani~nika da se pristupi izmeni Ustava BiH odmah po izborima koji }e se odr`ati oktobra. Predsednik Socijaldemokratske partije (SDP) BiH Zlatko Lagumxija rekao je da je ohrabren ju~era{wim razgovorom. Lagumxija je pozdravilo “nastavak ameri~ko-evropskog partnerstva i jasno opredeqewe za je-

dinstvenu BiH koja samo kao takva mo`e biti punopravni ~lan EU i NATO”. “BiH, kao i zemqe regiona, treba da dobije {ansu za novi po~etak. Bez obzira na opredeqenost SAD i EU za nastavak pru`awa podr{ke BiH, o sudbini BiH odlu~iva}e se na jedinom legalnom referendumu koji }e se odr`ati 3. oktobra 2010. godine. Svi oni koji pri~aju o otcepqenima, zaslu`ili su da odu 3. oktobra”, ocenio je Lagumxija aludiraju}i na datum odr`avawa op{tih izbora u BiH. (Beta)

GLAVNI GRAD AUSTRIJE POSLEDWIH GODINA POSTAO MEKA ZA PROSTITUTKE IZ ISTO^NE EVROPE

Hap{ewe makroa u Be~u BE^: Austrijska policija je u velikoj akciji uhapsila vi{e osoba, koje su kontrolisale prostituciju u Be~u, koje optu`uje i za trgovinu qudima i prawe novca. Me|u uhap{enima su glavni “bos”, 39-ogodi{wi Hrvat Rihard [tajner, wegova desna ruka Du{ko R. Roki, kao i jo{ devetorica, koji pripadaju naju`em krugu vrha podzemqa, od kojih je jedan Dragan R. zvani Repi}. Policija ovu ~etvoricu optu`uje za trgovinu qudima, kao i prisilu na prostituciju, prawe novca i reketirawe. Specijalna jedinica za pra}ewe austrijskog Ministarstva unutra{wih poslova dobila je odobrewe za prislu{kivawe, pa su tako, navodno, otkriveni i planovi za dva ubistva. [tajneru i wegovim qudima prebacuje se da su se bavili i organizovanim kriminalom, za {ta preti kazna do 20 godina zatvora. On i wegovi qudi su proteklih godina kontrolisali sve “crvene fewere” u Be~u i na toj sceni se “brinuli” za red i mir.

Na ulicama Be~a

Be~ je posledwih godina postao evropski centar prostitucije za devojke iz isto~noevropskih zemaqa, pi{u be~ke “Vesti”. Neke devojke tako tra`e ve}u zaradu na “zlatnom Zapadu”, ali i lak{i posao nego {to je ~i{}ewe, ili rad u restoranima.

Me|u wima je veliki broj i onih koje su prinu|ene na takav “posao”, jer kao su `rtve trgovine qudima, dovedene iz zemaqa na istoku. Astrid Vinkler iz austrijske organizacije za borbu protiv trafikinga (Ekpat) ka`e da je Be~ postao i tran-

zitni centar za trgovinu qudima, odakle se savremene “robiwe” prodaju i preprodaju daqe ka Centralnoj i Zapadnoj Evropi. Na konferenciji za novinare Vinkler je rekla da su mnoge mlade `ene i de~ake lokalni zvani~nici iz isto~noevropskih zemaqa “prodali” u Austriju. Vinkelr ka`e da je poodavno poznato da je Be~ centar za trgovinu `enama iz Afrike, koje su namewene skandinavskom “tr`i{tu”, kao i Ukrajinkama i Ruskiwama, ~ije je krajwa destinacija Italija. Organizacija Ekpat navodi da je trafiking postao tre}a najve}a svetska industrija kriminala, posle {verca oru`ja i narkotika, kao i da je razvoj de~ije pornografije doprineo da je procenat dece u trafikingu porastao sa 7 odsto 2003. na 22 u 2007. godine. Ekpat smatra da je za uspeh borbe protiv trafikinga nedovoqno samo zalagawe policije i dr`avnih zvani~nika, ve} je neophodna i ve}a podr{ka javnog mwewa.

~etvrtak8.april2010.

23


24

EKOLOGIJA

~etvrtak8.april2010.

U izve{taju Svetskog fonda za prirodu - WWF, Dunav se svrstava me|u deset reka koje se nalaze u stawu ubrzanog umirawa, uzrokovanog izgradwom nasipa, zaga|ewem vode i klimatskim promenama. Kao najva`niji snabdeva~ vodom, reke na svim kontinentima se isu{uju i wihovi tokovi se mewaju, bez obzira na zastra{uju}e, ozbiqne pretwe nesta{icom vode i gubitkom mnogih delatnosti,

Bacamo 30.000 tona plastike U Srbiji se godi{we baci oko 30.000 tona ambala`ne plastike, koja kao sirovina vredi oko 3,5 miliona evra, a kada se preradi prodaje se po ceni od 120 evra po toni ili ukupno oko 10 miliona evra, izjavio je Tanjug u direktor „Brzan plasta“ Rade Simi}. Preduze}e za preradu otpadnih sirovina od PET-ambala`e i ambala`ne plastike „Brzan plast“ iz Brzana kod Bato~ine jedino je u Srbiji koje je dobilo integrisanu dozvolu za sakupqawe, transport, skladi{tewe i tretman neopasnog plasti~nog otpada, na teritoriji cele republike Srbije. - Dozvolu smo pro{log meseca dobili od Ministarstva ekologije i va`i}e u narednih 10 godina. Godi{we mo`emo da preradimo oko 8.000 tona ambala`nog otpada, ali mi trenutno nemamo ni 50 odsto uposlenosti kapaciteta iskqu~ivo iz razloga {to nedostaje infrastruktura na terenu, {to nema dovoqno kontejnera, gde bi doma}instva odlagala taj otpad - rekao je Simi}. Prema wegovim re~ima, za celu teritoriju Srbije potrebno je oko 30.000 kontejnera, odnosno po jedan kontejner na 250 stanovnika, jer su procene da ambala`nog otpada ima oko 30.000 tona godi{we. Nagla{avaju}i da je neophodno stvoriti infrastrukturu za prikupqawe tog otpada, kako bi se do{lo do veoma pozitivnih rezultata u toj oblasti, Simi} navodi da u Srbiji nema ni dovoqno presa za balirawe pet ambala`e, ali ni anga`ovanih firmi naterenu koje bi taj posao radile. - U Srbiji se trenutno skupqa oko 10 odsto te plastike, i to one koja je dostupna, a koja nije na odre|enim mestima u ve}im koli~inama - rekao je Simi}. (Tanjug)

DNEVNIK

DUNAV JEDNA OD NAJUGRO@ENIJIH REKA NA SVETU

^ovek gradi, voda trpi kao {to su ribarstvo ili vodoprivreda, koje su do sada uzmane zdravo za gotovo. Lo{e planirawe i neadekvatna za{tita prirodnih areala, doveli su dotle da vi{e ne

mo`emo uobra`avati da }e voda i koristi od we ve~ito trajati. Kanalizacija, kopawe kanala i podizawe brana, posledwih 200 godina, doveli su prema izve{taju WWF, do gubitka preko 80 odsto plavnih povr{ina i koristi od wih, du` ~itavog toka Dunava. Transevropska transportna mre`a, kao deo Evropske unije, planira nove infrastrukture koje prete ugro`avawem najvrednijih podunavskih podru~ja, kao {to su dolina Vahau u Austriji ili sredwi i dowi tok Dunava u Ma|arskoj, Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj. Dragocene vodoplavne povr{ine uz reku u du`ini od 1.000 kilometara, mogle bi se suo~iti sa uni{tewem ukoliko se ovi planovi pod nazivom „Koridor broj 7“, ostvare. Daqe ispu-

{tawe kanalizacije u reku preti ne samo gubitkom {arolike biosfere i vla`nog zemqi{ta i narastawem problema u vodoprivredi, ve} rizikuje da ugrozi snabdevawe pija}om vodom 20 miliona qudi u regionu. Mo`e se dogoditi da 85 odsto Dunava ne do`ivi ostva-

vi EU, prete da teku}e vode Dunava pretvore u transportni kanal, {o je skupo i nepotrebno. Ona isti~e da bi boqe re{ewe bilo kori{}ewe poznatih tehnologija, logistike i inovacija u smeru prilag|avawa brodova reci, a ne reke brodovima.

Ubrzano izumirawe Dunava uzrokovano izgradwom nasipa, zaga|ewem vode i klimatskim promenama rewe ciqeva „Direktive za upravqawe vodama“ EU, koja te`i „dobrom ekolo{kom statusu“ svih voda u EU do 2015. godine. ^elnica sekcije Slatka voda, u okviru Dunavsko-karpatskog programa (WWF), Kristina Bratri~ ka`e da nacionalni, ali i plano-

Dunav je jedina evropska reka koja je zastupqena u izve{taju WWF-a, pored ameri~kih reka La Plate i Rio Grandea, Rio Bravo, afri~kih Nila i Viktorijinog jezera, i Australijske Marej Darling. Pet od deset reka sa liste ovog izve{taja su azijske re-

STUDENT NOVOSADSKOG FTN-a IGOR MUJAN IDE NA EVROPSKO TAKMI^EWE „KLIMA 2010”

Efikasna energetska ku}a Prvu nagradu na takmi~ewu pravilnom izolacijom objekta pri“Odr`ivo kori{}ewe u zgradama” menom principa “sendvi~” gradwe koje je organizovalo Dru{tvo za kada se re|aju slojevi materijala grejawe, klimatizaciju i hla|ewe razli~ite toplotne provodqivoSrbije (KGA) osvojio je student ~esti i uvo|ewem alternativnih, obtvrte godine studija na Departmanu novqivih izvora solarne i geoterza energetiku i procesnu tehniku malne energije. Ra~unica pokazuje fakulteta tehni~kih nauka Unida se efikasnom izolacijom stamverziteta u Novom Sadu Igor Mubenog objekta tro{i se dva do tri jan. Wegov rad “Pasivni i obnoputa mawe energije nego kada se vqivi energetski sistemi primeprimewuju standardni “rasipni~weni na porodi~nu ku}u” je proglaki” metodi gradwe. Drugim re~ima, {en za najboqi u konkurenciji stuistom koli~inom energije umesto dentskih projekata jedne mogu se grejapristiglih sa fati tri ku}e. Savrekulteta u Beogra- Pri gradwi objekata meni izolacioni du, Novom Sadu, treba dati prednost materijali koje je Ni{u i KragujevIgor Mujan “ugrasavremenim, cu, i predstavqa}e dio” u projekat momodernim i na{u zemqu na takgu se kupiti i na mi~ewu koje se od 9 ekolo{ki bezbednim doma}em tr`i{tu, do 12. maja odr`ava a zahvaquju}i izolacionim u okviru kongresa u{tedi na ra~unimaterijalima “Klima 2010” ma za struju i grejaEvropske federawe, investicija u cije nacionalnih dru{tava za grewih mo`e da se otplati u roku od jawe, klimatizaciju i hla|ewe (REtri do ~etiri grejne sezone. Pri HVA) u Antaliji u Turskoj. Pored tom, unutar ku}e se posti`e “efenagrade i sertifikata Evropske kat pe}ine”, gde temperatura tofederacije, Mujanov projekat o~ekom godine tek neznatno varira. kuje i prakti~na ocena na terenu, Prema re~ima Igora Mujana, pri jer se javio investitor koji je spreizradi projekta rukovodio se priman da projektovanu ku}u izgradi u merima iz neposredne okoline. Sremskoj Kamenici. - Stare vojvo|anske ku}e od naProjekat energetski efikasne boja i ~erpi}a gra|ene su po istim porodi~ne ku}e od 450 kvadratnih principima. Umesto starih primetara zasniva se na smawewu porodnih izolacionih materijala datro{we energije iz postoje}ih neonas postoje moderni, ekolo{ki bezbnovqivih izvora, {to se posti`e bedni izolatori koji daju isti

Em ~isto, em unosno - U Nema~koj, na primer, dr`ava daje subvencije za kori{}ewe alternativnih izvora energije – ka`e Igor Mujan. - Razlog nije samo visokorazvijena ekolo{ka svest, ve} i ~iwenica da se radi o novim tehnologijama koje jo{ tra`e tr`i{te. Novi sistemi jo{ uvek imaju kra}i rok trajawa nego klasi~ni energetski sistemi, pa dr`ava podsti~e wihovu upotrebu. S druge strane, kupci svojim novcem poma`u razvoj te industrije, a ona unapre|uje dr`avnu ekonomiju.

Student Igor Mujan

efekat – obja{wava Mujan i dodaje da je pored izbora izolacionih materijala, pri projektovawu vodio ra~una i o drugim, naizgled neva`nim detaqima, koji ipak zna~ajno mogu da doprinesu u{tedi energije. - Pozicionirawe ku}e prema jugu tokom zime je zagreva. S druge strane, ako je okru`ite listopadnim drve}em, kro{we }e ku}u leti ~uvati od sunca – ka`e Mujan. - Me|utim, primena obnovqivih izvora energije sasvim je druga pri~a. Solarni paneli su pristupa~ni {to se ti~e cene, ali mogu da se koriste samo za grejawe. S druge strane, geotermalne pumpe mogu i da hlade tokom leta, jer su vode na dubinama ve}im od dva – tri metra tokom cele godine iste temperature. Me|utim, taj sistem je jako skup, a cene idu i do 50.000 evra... Na{ sagovornik ka`e da je malo verovatno da }e se neko odlu~iti za takvu investiciju sve dok imamo najjeftiniju elektri~nu struju u regionu. Zato je u projektu ostavio mogu}nost da se vlasnik sam odlu~i koji }e sistem primeniti.

Nagra|eni rad

- Ako se re{ite da zidate ku}u u skladu sa standardima energetske efikasnosti, najpre je izolujte. Onda ~ekajte da alternativnim energetskim sistemima padne cena. Jer struja }e kad tad poskupeti – savetuje Igor Mujan. Priznawe koje je dobio Igor Mujan ima veliki zna~aj za Fakultet tehni~kih nauka. Mentor wegovog rada Aleksandar An|elkovi} ka`e da nagrada potvr|uje da je ispravna orjentacija ovog fakulteta prema najnovijim, ~esto jo{ eksperimentalnim tehnologijama u oblasti energetske efikasnosti i zgradarstva. - Planiramo formirawe novog studijskog programa “Total Building Design” koji }e se baviti istra`ivawem i metodologijom za postizawe nulte emisije ugqen – dioksida, koja je globalni problem dana{wice. Program projektujemo kroz saradwu sa brojnim doma}im i me|unarodnim strukovnim i obrazovnim ustanovama, i trebalo bi da bude zavr{en vrlo skoro – najavquje An|elkovi}. I. Sabado{

ke: Jangce, Mekong, Salvin, Gang i Ind. - Ugro`enost stawa slatke vode je ve}a nego {to to pokazuje lista navedenih reka u ovom izve{taju, ali on oslikava do koje mere nekontrolisani razvoj ugro`ava mogu}nosti prirode da udovoqi na{im narastaju}im potrebama - ka`e direktor Svetskog programa o slatkim vodama WWF-a Xejmi Pitok. Prolaze}i kroz deset zemaqa, od [varcvalda u Nema~koj, do Crnog mora, Dunav predstavqa najinternacionalniju reku na svetu, a svojom du`inom o 2.780 kilometara, nalazi se na drugom mestu najdu`ih reka Evrope. Dunav snabdeva vodom 19 zemaqa i pokriva povr{inu od 801.463 kvadratnih kilometara. Na wegovim obalama se nalaze ~etiri evropske prestonice, a milionima qudi ova reka je od `ivotnog zna~aja, pre svega kao izvor snabdevawa pija}om vodom (23 miliona) i obezbe|ivawem prihoda od ribolova i turizma.

Reciklirane neonske sijalice Prva recikla`a fluorescentnih lampi i sijalica u Srbiji izvedena je 24. marta u firmi „Kolubara univerzal“ a.d, saznajemo u kompaniji “Bo`i} i sinovi “. Mobilna kra{er ma{ina za recikla`u neonskih sijaliaca BIS Recikla`nog centra, jedina u Srbiji, transportovana je u Lazarevc, u firmu „Kolubara univerzal“, gde je reciklirano 415 kilograma, odnosno 2.200 komada fluorescentnih lampi, pri ~emu je ceo proces pro{ao pod nadzorom Republi~kog inspektora za za{titu `ivotne sredine. Stakleni kr{ od lampi i sijalica sakupqen je bezbedno u hermeti~ki zatvorenu burad zapremine 210 litara, koja primaju oko 130 kilograma staklenog otpada. Ovako sakupqen, stakleni kr{ se bezbedno odla`e u poseban skladi{ni prostor do podvrgavawa krajwem tretmanu. Transport celih lampi rezultuje lomqewem oko tri odsto, {to zna~i da 30 lampi na 1.000 komada ostane bez kontrole emisije `ive. Kako bi se ovaj problem eliminisao, mobilnom kra{er ma{inom kompanije “Bo`i} i sinovi” omogu}en je tretman celih lampi na licu mesta - kod vlasnika otpada, gde se specijalnim filterima i rezervoarima izdvaja fosforni prah i `iva. Druga pogodnost mobilnog kra{era je da se dodatno smawuje zapremina za 80 odsto i kao takve fluo cevi i lampe se mogu prevesti u pet puta ve}oj koli~ini do centralnog postrojewa za recikla`u, {to vi{estruko smawuje cenu transporta. Fluorescentne lampe i sijalice {tede potro{wu elektri~ne energije, ali sa druge strane sadr`e odre|enu koli~inu `ive koja je visokotoksi~na materija i ukoliko se neadekvatno odlo`i na deponije, a ne u recikla`ni centar, lako mo`e do}i u prehrambeni lanac ishrane i dugoro~no ugroziti `ivotnu sredinu. Zakon o upravqawu otpadom, nala`e da se otpadne fluorescentne cevi koje sadr`e `ivu moraju odvojeno sakupqati radi tretmana i kona~nog odlagawa. A. B.

KONFERENCIJA O OTPADU I OTPADNIM VODAMA

Regionalno upravqawe najboqi model U Subotici je nedavno odr`ana ~etvorodnevna Me|unarodna konferencija o na~inu postupawa sa otpadnim vodama, komunalnim ~vrstim otpadom i opasnim otpadom. Na skupu je re~eno da je pro{le godine usvojeno 16 zakona iz oblasti `ivotne sredine, me|u kojima su upravqawe otpadom i ambala`nim otpadom. Lokalne samouprave su dobile vi{e nadle`nosti i godinu dana da propise usklade sa novom zakonskom regulativom. - U Subotici je izdata prva dozvola za sakupqawe, odvo`ewe i transport otpada, a ukupno je podneto 16 zahteva od razli~itih firmi koje `ele da se bave ovom delatno{}u - obja{wava samostalna stru~na saradnica za eko-

logiju u gradskoj upravi Subotica Gordana Gavrilovi}. – Dozvolu za upravqawe opasnim otpadom izdaje pokrajina i Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa.Ovakve konferencije su bitne, mo`emo da razmenimo iskustva i vidimo kako se re{ava problematika otpadnih voda i otpada u drugim gradovima. Set “zelenih zakona” koji su usvojeni od strane Vlade Srbije pro{le godine daje osnov za upravqawe opasnim i neopasnim otpadom. Svi operateri ubudu}e koji se budu bavili sakupqawem, odvo`ewem, skladi{tewem i transportom otpada trebalo bi da imaju dozvolu za pomenutu delatnost. Prema strategiji upravqa-

wa otpadom planirano je da do 2014. godine u Srbiji bude 12 regionalnih centara za upravqawe otpadom.Od 2015. do 2019. godine plan Ministarstva je da se uredi oblast upravqawa opasnim otpadom i obezbede kapaciteti za spaqivawe i recikla`u otpada. - Na prole}e bi pred poslanicima Skup{tine Srbije trebalo da se na|e predlog Zakona o voda, koji je ura|en u skladu sa propisima Evropske unije. Bez ~iste vode i zemqi{ta, nema ni napretka u poqoprivredi ni zdravstveno bezbedne hrane. Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa pre skoro godinu dana doneo set “zelenih zakona” koji se odnose na upravqawe otpadom, ambala`nim otpa-

dom i za{titom prirode. To je bitno, po{to u zemqi{ti mo`e da se na|e razna ambala`a od pesticida i one zaga|uju prirodu – rekao je direktor inspekcije u Ministarstvu poqoprivrede Du{an Pajki}. Organizatori konferencije su Udru`ewe za tehnologiju voda i sanitarno in`ewerstvo i Poslovno udr`ewe vodovoda i kanalizacije Srbije, Privredna komora Srbije, Institut za vode i grad Subotica.U sklopu skupa bio je organizovan i obilazak suboti~kog pre~ista~a, poseta postrojewu za pre~i{}avawe otpadnih voda u ^epelu u Ma|arskoj i obilazak spalionice opasnog otpada na granici Ma|arske i Slova~ke. A. A.


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

~etvrtak8.april2010.

Posledwi {ogoru

^ASOVI klavira i solfe|a za sve uzraste sa uspehom u svom stanu ili kod Vas, daje profesor klavira. Telefon 064/22-66112. 103784 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 103650 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 103649

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespodencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 103651

MEWAMO nov dupleks bez kosina 71 m2 (upotrebna ) za mawi do 45m2 uz dogovor, parno proto~na. Telefon 060/3451313, 021/63-13-237. 103773

IZDAJEM novu name{tenu garsoweru (sve novo), 30m2, u Temerinskoj ulici, 160E. Telefon 063/8318-299. 103782 IZDAJEM troiposoban stan od 86m2, na Bulevaru kraqa Petra, kod SUP-a. Useqiv odmah. Telefon 453-916. 103769 IZDAJEM dvori{ni, name{ten, jednosoban stan u blizini centra. Telefoni: 064/1217-214, 021/466-367. 103776 IZDAJEM povoqno name{ten, uli~ni stan, 38m2, u ku}i sa posebnim ulazom, mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenima, 120 evra. Telefoni: 521-362, 064/236-280-9. 103780 IZDAJEM odli~an jednosoban stan 36 m2 sa novim name{tajem. Cara Du{ana 8. Cena 200 E. Telefon 063/531-121. 103817 IZDAJEM novu kompletno name{tenu garsoweru kod Sajma, 25m2, nov name{taj, ma{ina za ve{, klima, cena: 150e. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 103819 IZDAJEM mawi dvoiposoban prazan stan na Novom nasequ, 45m2, prvi sprat, terasa, cena: 150e. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.www.aleks-nekretnine.com 103820 POVOQNO izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowerer, jednosobni 120- 160, jednoiposobni, dvosobni 160230, trosobni 250 - 300 E.Telefon 021/544-540, 063/517290 www.aleks-nekretnine.com 103821 IZDAJEM name{ten 1.5 soban stan u Bra}e Ribnikara 180E, odmah useqiv. Telefon 064/0907-889, 021/547-920. 103824

NOV dupleks 71m2, bez kosina, parno, proto~na, upotrebna, 1000 E/m2. Telefon: 060/3451313, 021/6313-237. 103774 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2 sa upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna. 102384 LIMAN, na prodaju useqiv, ukwi`en stan od 75m2, odli~nog rasporeda po ceni od 72.100. Telefon 636-8429. 50001

PRODAJEM ukwi`enu noviju garsoweru 19m2 u strogom centru, lift, cena: 27.000E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-919. 060/547-9199. 103822 CENTAR, Vojvode Mi{i}a prodajem ukwi`en 1.0 stan na I spratu od 33m2. Telefon 6366952. 50002 CENTAR, na prodaju odli~na za izdavawe, novija, odmah useqiva garsowera od 24m2 po ceni od 31.000. Telefon 636-8429. 50003 NOVO NASEQE, na prodaju ukwi`ena odmah useqiva garsowera po ceni od 31.000. Telefon 063/516-478. 50004

PRODAJEM ukwi`en jednoiposoban stan 37m2, u @elezni~koj ulici, I sprat, grejawe na struju, cena 34.000E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-919. 060/547-9199. 103823 GRBAVICA, Danila Ki{a na prodaju nov, odli~an, odmah useqiv 2.0 stan od 54m2. Telefon 636-6952. 50005 NOVA DETELINARA, na prodaju noviji 2.0 stan, odli~nog rasporeda, useqiv, po ceni od 49.900. Telefon 636-8429. 50006

LIMAN III, dvoiposoban renoviran 74 m2 na IV spratu, dvosotrano orijanitisan, ukwi`en. Telefon 064/22-19-333 i 021/639-1-624. 103514 NOVA DETELINARA, na prodaju nov 2.5 stan, useqiv, odli~nog rasporeda po ceni od 63.500. Telefon 636-6952. 50007 DETELINARA, ekstra povoqno, na prodaju 2.5 stan, ukwi`en, useqiv od 62m2 po ceni od 53.500. Telefon 6368429. 50008 BULEVAR okolina, na prodaju ukwi`en 3.0 useqiv stan od 73m2 po ceni od 67.700. Telefon 636-8429. 50009

PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks, 90m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-9030. 103717 CENTAR, na prodaju nov, brzo useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija. Telefon 636-8429. 50010

NOVO naseqe, ku}a 150m2 se izdaje za poslovni prostor iza Doma zdravqa, Sv. ]orovi}a 26. Telefon 063/518-897. 103799 PRODAJEM plac i po u izgradwi, Ka}, Bra}e Ma`ar i ku}u 1/1, Sremski Karlovci 80m2, useqiva. Telefon 021/621-2241, 069/5513-583. Zoki Galija. 102871 PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu blizu fabrike Vode i hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 103211 BEO^IN, zemqi{te u komadu 15.050m2, gra|evinska zona. Mogu}a parcelizacija, put, svi prikqu~ci, vlasni{tvo 1/1. Mogu} dogovor, hitno. Telefon 064/314-37-14. 103795 PRODAJEM urbanisti~ke sre|ene ukwi`ene u Rumenci placeve od 560m2, 1/1. Telefon 6215-584, 064/114-84-27. 103926

IZDAJEM nov lokal, 25m2, preko puta ambulante Zmaj Ogwena Vuka. Telefoni: 021/6330-990, 063/83-66-023. 103766 IZDAJEM lokal 29m2 + podrum 27m2, Ulica Stevana Musi}a. Telefoni: 063/83-66-023, 069/555-6-777. 103767

pozdrav

25

dragom

Bartek Rudolf Rudiju

IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu na glavnom putu Novi Sad- Ba~ki Jarak, hala 11h7m + dvori{te pored restorana „Konak“. Telefon 064/1922-001. 103915

ASPIRATORI /creva, filteri, kanali) sudopere limovi i sa korpusom, mini kuhiwe sa ringlama, rernom. Telefon 063/518-897. 103800

PRODAJEM deo pekarske opreme fiskalnu kasu, ma{inu za me{ewe testa, laminator za lisnato testo.Informacije na telefon 065/6815-054. 103813 PRODAJEM-IZDAJEM ku}u sa restoranom, halom 300 osoba za svadbe, neku delatnost, magacin u Ka}u, zamena. Telefon 069/5513-583, 021/621-2241, Zoki Galija. 102868 KUPUJEM-PRODAJEM troeta`nu pe}, profesionalne sudopere, {porete, kiper, friteza, ro{tiqe, hladwa~e, {atore, zamena za auto, Telefon: 069/5513-583, Zoki Galija. 102867

od Sokice sa porodicom.

Posledwi pozdrav kom{iji Rudiki od stanara Save Kova~evi}a 20.

103946

103944

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Arpad Felde`di

VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330. 103562 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312135. 103267 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 103147

IZDAJEM kompletne {atore i salu klimatizovanu za svadbe, samo 100 din/ po osobi, hladwa~e 80E, Ka}. Telefon 069/5513-583, 021/621-2241, Zoki Galija. 102866

Ispra}aj }e se obaviti 9. 4. 2010. godine, u 12.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen. Telefoni: 421516, 064/157-2514. 103728 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non stop, Mladen! Telefoni: 021/421516, 064/1572514. 103727 NOVIJI kolor televizor, E72, 100 programa, TXT! Vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! NON - STOP, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/157-25-14. 103726

Grbi

PRODAJEM arpaxik holandski, `uti i sitan luk, ve}e koli~ine. Telefoni: 021/714374, 064/158-4008. 103186

VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280738. 103361

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18846, 6614-274. 103801 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 103794 AKO ste zainteresovani za privatni gerontolo{ki centar u selu blizu Novog Sada. Pozovite 064/285-4886. 103806

O`alo{}eni: majka Jelisaveta, sin Kristijan, }erka Melita i Suzana.

[arkaw Ilona Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoj unuk Zolika sa porodicom.

103920

103923

Umrla je na{a draga

Grbi Sofija Nistoran

Porodica Pavlovi}.

Porodice: Popovi} i Vejinovi}.

103934

103933

Uspomenu na wu ~uva}e: Mira, Nada, Marica i Jelena.

Posledwi pozdrav na{em

103951

Mnogo }e nam nedostajati na{ voqeni dobri brat

Milanku Grbi}u od porodice Milo{evi} iz Novog Sada.

103947

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da u subotu, 10. 4. 2010. dajemo ~etrdesetodnevni pomen na{oj

Arpad Stevana Felde`di ro|. 1961. godine

Ispra}aj je na Gradskom grobqu, u petak, 9. 4. 2010. godine, u 12.30 ~asova.

Jasmini Mili} 1961 - 2010. Pomen }emo odr`ati u Vojvoda Stepi na seoskom grobqu. Dragan i porodica. 103949

O`alo{}ene sestre: Puki, Beba, Tinda, Cina, Seka i brat \ura.

103952


26

^ITUQE z POMENI

~etvrtak8.april2010.

S neizmernom tugom obave{tavamo sve ~lanove Saveza samostalnog sindikata da je

DNEVNIK

Umro je na{ voqeni, dragi, dobri suprug, otac, deka i tast

Bartek Rudolf Milanko Grbi} 1947 - 2010. predsednik Gradskog odbora sindikata saobra}aja i veza Novog Sada

Posledwi pozdrav po{tovanom i dragom kumu od Spase Lon~ar.

iznenada preminuo 7. aprila 2010. godine u Novom Sadu. Komemorativni skup odr`a}e se u ~etvrtak 8. aprila, u 11 ~asova, u Radni~kom domu „Svetozar Markovi}“.

103939

Posledwi pozdrav deveru

Bartek Rudolf

Posledwi pozdrav

dipl. in`. elektrotehnike Savez samostalnih sindikata Grada Novog Sada i op{tina.

Sahrana je danas, 8. 4. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

5830/P

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 88. godini preminula na{a draga

Osta}e nam u ve~noj uspomeni qubav i pa`wa koju nam je nesebi~no darivao. O`alo{}eni: supruga Sowa, }erke Marijana, Na|a, dekina unuka Elena i zetovi Vladimir i Goran.

Novaku

Felde`di Arpadu

od: snaje Vinke sa decom: Radanom, Mirjanom, Draganom i Novakom.

Kolege iz Elektro radionice.

103829 103888

103839

Sofija Nistoran

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav na{em dragom ocu i tastu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav deveru, stricu i dedi

dragom

Sahrana je danas, 8. 4. 2010. godine, u 12.30 sati, na Gradskomm grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: Tawa, Du{an i Milica sa porodicama, snaja Lenka i brati} Jova. 103924

IN MEMORIAM

Bartek Rudolfu

Bo`idaru Vujanovi}u

Novaku Luki}u

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Marijana i Vladimir.

od Mi}e Luka~a sa porodicom.

Snaha Mica, sinovice Marica i Jadranka sa decom.

103832 103880

103909

Milan Miladinovi}

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

1930 - 2010.

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Posledwi {uraku

pozdrav

dragom

Nakon ~etrdeset dana tuge okupi}emo se danas u 15 ~asova oko Milanovog posledweg po~ivali{ta na grobqu u Sirigu. Branka sa porodicom. 103928

Dana, 6. 4. 2010. godine iznenada je prestalo da kuca plemenito srce na{eg dragog brata i ujaka

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Milanku Grbi}u od taksista iz Novog Sada.

Bartek Rudolfu Osta}e{ se}awu.

nam

u

Posledwi pozdrav ~ika

Bo`idara Vujanovi}a

Bo`idaru Vujanovi}u

najlep{em

Biqana sa decom. 103953

Bo`idaru Vujanovi}u

103831

Umrla je moja voqena drugarica iz Sombora

od: sestre Stoje, Petra i \or|a sa porodicama.

od zeta Radomira.

103906

103905

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se 6. aprila upokojio na{ mili deda i pradeda

Milanko Grbi}

Hvala ti za svu pa`wu i divne trenutke provedene sa tobom. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Milanku Grbi}u Posledwi pozdrav od onoga koga si neizmerno voleo, sa porodicom.

Tuguju za tobom: tvoja sestra Stana i sestri}i Miroslav i Milorad sa porodicama.

103932

Tuga i neverica da te vi{e nema. Ostaje po{tovawe i se}awe na tebe. Po~ivaj u miru. Iskreno sau~e{}e porodici. Sne`ana i Rale Stani} sa decom.

103927

103950

Sofija Nistoran Posledwi pozdrav od Stanke.

Bo`idar Ilije Vujanovi} 1921 - 2010. Opelo i sahrana }e biti u ~etvrtak, 8. aprila 2010. godine, u 15 ~asova, na Mesnom grobqu u Sirigu. Wegovi najbli`i.

103890

103904


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ dragi otac, svekar, tast i deda

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Mitar Prole

Nedostaje nam sve tvoje... Tvoja du{a, tvoje o~i, tvoje re~i, tvoj osmeh, tvoja dobrota... najdra`i na{ sine i brate. Pomen obele`avamo u subotu, 10. 4. 2010. godine, na grobqu u Kqaji}evu, s polaskom iz ku}e `alosti u 10 ~asova.

Posledwi pozdrav voqenom ocu, deki i tastu

Bartek Rudolfu

ro|. 1914. godine

Rade Nik{i}

27

~etvrtak8.april2010.

Sahrana je 8. aprila 2010. godine na Gorwem Starom grobqu u Futogu. Polazak iz ku}e `alosti - Fru{kogorska br. 34, u 13 ~asova. O`alo{}eni: }erke An|elka i Zora, sinovi Krste i Bogdan sa porodicama.

Zauvek }e u na{im srcima ostati uspomena na tebe. ]erka Na|a, unuka Elena i zet Goran. 103910

103897

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj kom{inici, baki

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Tvoji najmiliji: majka, otac, sestra i sestri}.

103889

[arkaw Ilona

Mitru

Iznenada nas je napustio na{ kolega i prijateq

12. 10. 1941 - 6. 4. 2010.

Stani Pilipovi} Sa tugom se opra{tamo od na{e majke i bake ki~imame.

od: sina Krsteta i unuka Sandre i Tijane. od kom{ija iz Tolstojeve br. 37.

Wen sin E~ika sa porodicom.

103899 103911

103917

Dragom ocu, svekru i dedi

Milanko Grbi} predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u saobra}aju i vezama Vojvodine

Sau~estvujemo u bolu porodice `ale}i {to smo izgubili velikog sindikalnog borca.

[arkaw Ilona

Mitru SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA VOJVODINE.

posledwi pozdrav od: sina Bogdana, snahe Mirjane i unuka Jelene i Jovana.

Mitru

od Olge Gvozdenac sa porodicom.

posledwi pozdrav od: }erke An|elke [kondri}, unuke Biqane i unuka Neboj{e sa porodicama.

103893

103902

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

Pura} Er`ebet Sahrana je danas, 8. aprila 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu Wena Qiqana Sekuli}. 103866

Dok `ivimo mi koji te volimo, `ive}e{ i ti sa nama.

Voqena majka, opra{tamo se od tebe sa tugom i bolom.

Od sina Andrije sa porodicom.

Tvoja najmilija }erka Marika sa porodicom.

103916

103914

Dragom ocu i dedi

Sofiji Nistoran

Umrla je moja

[arkaw Ilona

103901

346/P

Posledwi pozdrav dragoj

12. 10. 1941 - 6. 4. 2010.

na{em

Dragom ocu, tastu i dedi

[arkaw Ilona

[arkaw Ilona

12. 10. 1941 - 6. 4. 2010.

12. 10. 1941 - 6. 4. 2010.

Sa tugom i bolom se opra{tamo od na{e voqene ki~imame.

Oti{la si, ali }e{ ve~no biti u na{im srcima.

Wena voqena }erka Jolanka sa porodicom.

Tvoja voqena }erka Bandika sa porodicom.

103913

103919

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama i baka u 69. godini.

Felde`di Arpadu Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice povodom wegove iznenadne smrti. ^uva}emo u na{im uspomenama ve~no se}awe na wegov vedar duh. Stanari Futo{kog puta br. 22. 103841

Mitru

[arkaw Ilona

posledwi pozdrav od: }erke Zore Vidovi}, zeta Milenka, unuke Svetlane i unuka Sini{e.

Sahrana }e se obaviti na Katoli~kom grobqu, 8. 4. 2010. godine, u 15 ~asova. O`alo{}ena porodica Hajdu.

103903

103912


28

^ITUQE

~etvrtak8.april2010.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Milanko Grbi} Milanku Grbi}u

Milanku Grbi}u

od prijateqa Stan~evi} \oke i Smiqe sa decom.

od kumova ^orokalo Sawe i Zdravka.

103876

103877

Posledwi pozdrav predsedniku Samostalnog sindikata saobra}aja Grada Novog Sada

Milanku Grbi}u

Milanku Grbi}u

od porodice Rubi`i} i Alavuk.

od: Lenke, Gorana i Qiqe Popovi} sa decom.

103879

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

od rukovodstva i radnika Kompanije Dunav Grupa Agregati AD Novi Sad.

Posledwi pozdrav zetu

pozdrav

dragom

Milanku Grbi}u

od: ^ede, Milke i Milana [olaje i Vesne Klisari} sa porodicom.

od Medi}: Mirka, Mare, Sime i Katarine sa decom.

103859

103862

125/P

Tvoji: Dragan i Sava Bala}.

Tvoja jedina Draga.

103881

103874

na{em

103858

103865

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Milanku Grbi}u

od prijateqa Qiqe i Bore Nikoleti}.

~ika Grbi Iako je tvoje srce prestalo da kuca, tvoj vedri duh uvek }e `iveti sa nama, jer veliki qudi nikada ne umiru.

103860

103882

Milanko Grbi}

Grbo

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava.

pozdrav

Kumovi i kom{ije Ka~avenda: Branko, Olivera, Mirjana i Jovana.

Dragi na{ deda

mo`e pro}i i ~itava ve~nost, ali ja te nikada ne}u zaboraviti. Mo`e{ da ode{ iz mog `ivota, ali iz srca ne}e{ nikada.

Posledwi radniku

Tvoj veseo lik pun optimizma i `eqe za `ivotom traja}e kroz najlep{e uspomene ~iji si ti neizbrisiv deo.

Porodica [umar.

Voqeni moj

Grbi

od Kne`evi}: @arka, Rade, Mirka i Jace.

103861

Posledwi kom{iji

Milanku Grbi}u

Milanku Grbi}u

Milanku Grbi}u

osta}e zauvek samo jedno veliko za{to. Tu tajnu si odneo sa sobom. Ka`u da vreme le~i sve rane. Verovali smo dok se nije desilo to {to se desilo. Uvek si sa nama. Tvoji: zet Sini{a }erka Tawa i unuk Ogwen.

103869

Sa neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug i otac

Milanko Grbi} Felde`di Arpadu

Milanko Grbi} 1947 - 2010.

Ustanova zajedni~kih poslova Instituta u Sremskoj Kamenici.

5831/P

iznenada preminuo 6. 4. 2010. godine u Novom Sadu. Sahrana }e se obaviti 8. 4. 2010. godine, na Gorwem starom grobqu u Futogu.

Dragi tata, da prihvatimo istinu ne `elimo, da ne pla~emo za tobom ne umemo, da prestanemo da te o~ekujemo ne mo`emo, da te zaboravimo nikada ne}emo.

O`alo{}ena supruga Dragica, }erke Vawa i Tawa.

Tvoje: Vawa i Tawa.

103856

103864


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

Posledwi pozdrav

~etvrtak8.april2010.

POMEN

Navr{ila se tu`na godina od smrti na{e drage

29

DEVETOGODI[WI POMEN

Bo`ani Savi} 8. 4. 2001 - 8. 4. 2010. U znak se}awa na voqenu mamu i suprugu, }erke Ivana i Jelena i suprug Cvijetin.

Franc Ribi~ 8. 4. 1953 - 8. 4. 2001.

103845

Milanku Grbi}u predsedniku Pokrajinskog i Gradskog sindikata saobra}aja i veza, uz zahvalnost za zajedni~ki dugogodi{wi rad na za{titi prava zaposlenih u prevoznoj delatnosti.

Danas, 8. 4. 2010. godine navr{ava se devet godina od prerane smrti nikad zaboravqenog supruga.

Danas, 8. 4. 2010. godine navr{avaju se tri godine od kako nije sa nama na{ dragi i voqeni

Viktorija Li~ina Perke Milosavqevi}

Supruga Zlata.

Samostalni sindikat JGSP Novi Sad.

Weni najmiliji.

@arko ^e~uk

U mislima si nam svakog dana sve ove godine. @ivi{ u na{im srcima i ~uvamo te od zaborava. Tvoji: \ole, Goran, Goca, Nada i Anka.

123/P 103729

Sa dubokim bolom i tugom opra{tamo se od voqene

Posledwi pozdrav

103836

POMEN Godinu dana i sedam meseci od kako nas je napustio na{ dragi i voqeni

Pro{lo je {est tu`nih meseci od kako nije sa nama na{a draga

103848

Danas, 8. aprila 2010. godine navr{ava se {est godina od smrti na{eg oca, supruga i dede

Milo{ ^e~uk

Milanku Grbi}u

Zore Dra`i} Uvek u mislima sa vama Va{i najmiliji.

Kolektiv JGSP Novi Sad.

8. 10. 2009 - 8. 4. 2010.

K}erka Gordana i zet Mi}a.

122/P

Posledwi pozdrav

Kata Radi{i} Ve~no o`alo{}ena porodica Radi{i}.

POMEN

Posledwi pozdrav

S qubavqu ga se se}a wegova porodica.

103826

103779

103816

Stevana Damjanovi}a ]eve

103837

POMEN

Posledwi pozdrav cewenom kolegi i saradniku.

Danas, 8. aprila 2010. godine navr{ava se pet godina od kako nisi sa nama.

\or|u Bogdanovu iz \ur|eva

Milanku Grbi}u od ujaka Mirka sa porodicom.

Ilija Stankovi}

Milanku Grbi}u od ujaka Mi}e sa porodicom.

Privredna Komora Vojvodine.

Navr{avaju se tri godine tuge i bola. Vreme prolazi a praznina ostaje. Uvek }e{ biti sa nama u na{im srcima. Voqeni nikada ne umiru. Tvoji najmiliji: supruga, sin i }erka sa porodicama.

5829/P 103873

103875

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Milanku Grbi}u

od sinovke Slavice Tarla} sa porodicom.

od te~e Boleta i Jelke sa porodicom.

103871

103870

predsedniku Pokrajinskog i Gradskog sindikata saobra}aja i veza, uz se}awe na zajedni~ki dugogodi{wi rad. Udru`ewe voza~a JGSP Novi Sad. 124/P

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav bratu

Draga na{a

Bol i tugu koju ose}amo u svakoj uspomeni na tebe, jer si bila dobro dete, supruga i majka, ni{ta ne mo`e da zameni. Tebe smo voleli i bili sre}ni sa tobom. Tvoja mama, suprug i deca. 103790

GODI[WI POMEN

Kato Milanku Grbi}u

Quba sa porodicom. 103448

neka ti je miran put u Raj. Ve~no }e{ ostati u na{im se}awima.

od kumova Trkuqa: Bo{ka, Grozde i Neboj{e sa porodicom.

od bra}e Grbi}a sa porodicama.

Brat \uro, sestre Ana, Milka i Mira, familije: Papi}, Radi~anin, Hubani} i [ukunda.

103868

103867

103883

POMEN

8. 4. 2006 - 8. 4. 2010.

Nata{i Miladinovi}

na{em dragom tati

Milanku Grbi}u

Ostavio si trag koji se ne bri{e, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Ne|o, te{ko je `iveti bez tebe.

103594

[ESTOMESE^NI POMEN 10. 4. 2010. u 10 ~asova, na Gradskom grobqu

Milanku Grbi}u Milanku Grbi}u

Nedeqko M. Gruji}

Magdalena Rmu{

Gugutke gu~u, a tebe nema majko! @ivo se}awe na tvoju radost u jutra kad ih ~uje{, majko, tvoj `ivot roman o qubavi, trpqewu, strpqewu i po`rtvovanosti, sav moj nemir, tegobu i teskobu {to nestaju kad misao oblikuje tvoj lik ne mogu da ispri~am. Zato, dan bez spomena, beskrajne qubavi i zahvalnosti woj dostojnoj sveca je prazno i tupo trajawe.

Radoslavu \alovi}u 8. 4. 2009 - 8. 4. 2010.

]erka Zorica.

Uspomenu ~uvaju sa qubavqu sin Predrag i }erka Gordana. 103787

103751


30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.30 17.00 17.20 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 00.05 01.30

TV PROGRAM

~etvrtak8.april2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti ^emu Plej gejms Plavi krug Me|uprostor Kuhiwica Vesti Kosmos Studio M-Najva`nija adresa: Dado topi} Vesti Tu sasvim blizu ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Bahrtalo-sre}no, film Neverovatne pri~e TV Dnevnik Tajna hrane: Spana} Izlog strsti Razglednice TV Dnevnik Hop hop, kviz @ivopis Tabloid Vojvo|anski dnevnik Vesti iz kulture Klasik rok Gruvawe Bahrtalo-Sre}no, film Tu sasvim blizu

Sve {to mi pripada (Panonija, 20.00)

06.05 08.00 09.06 10.05 10.10 10.43 11.10 12.00 12.15 12.28 12.43

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Greh wene majke Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Sjaj trulog novca Dnevnik Sport plus U zdravom telu Istra`iteqi iz Majamija

07.25 Glas Amerike 08.00 U susret suncu 08.10 Poqoprivreda danas 08.35 Tin in 09.00 U ogledalu 10.20 Bila jednom jedna nedeqa 11.00 Vili `eli da zna 12.30 Bez cenzure 14.00 Beli luk i papri~ica 14.25 Ciklonizacija 14.50 Na{ gost, FIP Komerc 15.30 Vojvo|anske vesti 15.55 Poqoprivreda danas 16.00 U ogledalu 16.45 Manastiri 17.30 Vojvo|anske vesti 18..00Vole}u te do smrti 19.05 Art-boks 20.00 Sve {to mi pripada 20.50 Bau, bau 21.00 ^uvaj me 22.00 Vojvo|anske vesti 22.40 Lice s naslovnice 23.10 Modni magazin 00.10 Glas Amerike

06.56 07.26 07.51 08.14 08.17 08.46 09.09 09.24 10.00 10.30 11.00 11.31 12.00 13.00 14.01 14.29 14.50 15.04 15.33 16.00 17.55 19.03 19.27 20.00 20.30 21.00 21.48 22.16 22.45 23.19 23.43 00.41 01.41 02.40

DNEVNIK

Kuvati srcem Mali medved Mi{a Holini heroji Ozi bu-pingvini Pri~a iz divqine Kaligrafija Brojevi Seksperti Igraj fudbal, budi sre}an U svetu @ivotna sredina i zdravqe Trag u prostoru Koncert Jasminke Stan~ul Trezor Pri~e iz divqine Kaligrafija Brojevi Seksperti Tehnologija danas Ovo je Srbija Vaterpolo: Plej-of, Beograd - Vojvodina, polufinale 2, prenos Mali medved Mi{a Holini heroji @ivot i standardi Seoba Sjaj trulog novca Metropolis Kontekst Ad libitum Tehnologija danas Trezor Vaterpolo-plej of: BeogradVojvodina, polufinale 2 (r) Bardovi teatra Koncert Jasminke Stan~ul

Antonela Riha

Raspakivawe Li~ni pogled na li~nost i karijeru Tomislava Nikoli}a. Autor emisije je Antonela Riha. (RTS 1, 21.05)

Milan Stankovi}

Tabloid U najnovijem izdawu „Tabloida“ gosti u studiju su Rade Jorovi}, Lepi Bora i „Slatki greh“. U stalnoj rubrici „Zvezdana pra{ina“ o na{em u~e{}u na Evrosongu govore Oliver Kati}, Goran Bregovi} i Milan Stankovi}. Urednik i voditeq: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 21.00)

06.30 07.00 08.30 08.55 09.20 09.35 10.30 11.40 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.50 23.35 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Ta divna stvorewa Paideja Nikad dosta Su~eqavawa - ma|arska muzika Porodica Serano ^udesni svet Obi~aji iz Galicije (ukr) Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: [unka Bra}a Karamazovi Slon Benyamin Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano Bra}a Karamazovi Tarzan TV prodaja

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.45 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Mali lete}i medvedi}i Objektiv Sa vetrom u le|a Sprint Vitra` Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv Prizma Objektiv Radionica Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Sa vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mali lete}i medvedi}i Neon siti Crta Buntovnici Neon siti Objektiv Karmelita Sa vetrom u le|a

07.30 10.00 11.00 12.00 13.00 15.00 18.30 19.00 19.30 21.00 22.00 01.30

Man~ester junajted – ^elsi Ful Tilt poker Klupske TV Barsa TV NBA: Klivlend – Toronto VTA Marbela 1/8 finala NBA akcija Pregled NHL VTA Marbela 1/8 finala Ful Tilt poker Golf: Master Augusta NBA u`ivo

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Metropole i regije sveta, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 ABS {ou, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.45 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks

13.30 Prole}ni bioskop: Mulan 2, animirani film 14.46 Kulinarski letopis 15.06 Ekspedicija Gvajana 16.01 Porodi~no blago 17.00 Dnevnik RT Vojvodina 17.25 [ta radite, bre 17.45 Beogradska hronika 18.25 Oko magazin 19.00 Slagalica 19.30 Dnevnik 20.08 Porodi~no blago 21.05 Raspakivawe 22.03 [kola straha, film 00.20 Istra`iteqi iz Majamija 01.12 Tor~vud 02.05 No}ni bioskop: Mafija{i, film 03.36 UNHCR-Povratak: Kosovo 04.03 Oko magazin 04.33 Sasvim prirodno 05.11 TV prodaja 05.47 Verski kalendar

06.00 06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 11.40 12.30 15.15 15.30 16.20 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 00.10 00.15 01.00 01.01 01.45 03.15 04.00

Divqa stvorewa Take{i Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajpaut Film: No}obdija Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Take{i Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Take{i Rialiti {ou: Seka Aleksi} Moja desna ruka Film: Lovac na ajkule Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Divqa stvorewa Film: Hrana bogova Ukradena sre}a Srce na dlanu

VATERPOLO: PLEJ-OF

Beograd – Vojvodina

(RTS 2, 17.55)

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.25 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 02.00

Glas Amerike Rizik Slatka moja Slavni Dok. serija Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Rizik Top {op Poslovni dan Top {op Dok. serija Vesti Slatka moja Milica na kvadrat Doktor Martin Film: Hvala {to pu{ite Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Doktor Martin Present Film: Hvala {to pu{ite

06.00 07.00 10.00 10.35 11.15 11.50 12.35 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 00.00 00.35 01.25 02.15 02.55

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti Sve }e biti dobro Bitange i princeze Medijum Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92 Film: Ubiti kraqa Vesti B92 Stawe nacije Indija Bi-Bi-Si na B92 Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca UEFA Liga Evrope, prenos Kejy rejy Vesti B92 Medijum Sve }e biti dobro Bitange i princeze Ukqu~ewe u B92 Info

Dork hanters (Hepi, 11.15)

07.00 10.00 11.40 11.45 12.00 12.45 13.00 13.55 14.00 15.00 15.30 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 19.55 20.10 21.00 22.30 23.00 00.00 02.00 03.45 03.55 04.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Mobto Siti kids Daniela Siti Farma - u`ivo Mobto Farma - u`ivo U tu|oj ko`i Siti Farma-u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost Kuku Vasa Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Mobto Farma Sve za qubav Crna hronika Nedostatak dokaza Farma - u`ivo Film: Izgubqeno blago Siti Ekran Film: Ted Bandi

05.00 07.00 08.30 09.00 09.15 10.00 11.00 11.15 11.40 12.30 13.25 13.55 13.58

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Presovawe Vinks Film: Kwiga o yungli Presovawe Dork hanters [edou rajders Kvizi} Presovawe Vesti Film: Dinotopija 4 - Isku{ewe 15.35 Vinks 16.00 Skrivena kamera

U sosu Ho}e li Luka, uprkos tome {to ima devojku, poku{ati da {armira Jelisavetinu novu poznanicu sa joge? Voditeqi: Maja Ran|i} i Zoran Paji} (Pink, 19.15)

16.15 17.45 18.30 18.55 19.30 20.30 21.15 22.15 23.00 23.55 00.05 00.15 01.50 02.30 03.25 04.45

@ivot je lep Tajanstvene pri~e Skrivena kamera Telemaster Rebelde Imperija Kin Stars Arena Luda ku}a Telemaster Fe{n selek{n Film: Dinotopija 4 - Isku{ewe Tajanstvene pri~e Arena Dok. program Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Ci 5, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Vetar u le|a, 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Radim gradim, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.00 Portret, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 00.30 Folk {ou

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

~etvrtak8.april2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

31

OSUMWI^ENA PANDEMIJA GRIPA

7

Pi{e: Zoran Radovanovi}

Marisa Koglan

Potamneli sjaj

Filmska zvezda Grej Evans ima naru~en brak zbog ~ega do`ivqava mentalni slom. Osim toga, postaje opsednut mladom studentkiwom filmske umetnosti koja ga podse}a na wega samog... Uloge: Marisa Koglan, Yudi Grir, [alom Harlou, Yered Haris, Yo{ua Yekson, \ovani Ribisi Re`ija:Adam Goldberg (Nova TV, 03.15) 08.05 08.15 10.15 11.15 12.05 13.06 14.06 16.06 17.00 17.25 18.15 18.50 19.15 20.00 21.00 22.00 23.05 23.15 00.15 00.45 01.15 02.15 03.15 04.45 05.10

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Farma Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Upitnik, kviz Dnevnik Najboqe godine Farma Provereno Vesti Nestali Sajnfild Bra~ne vode Medij Ezo TV Potamneli sjaj, film Sajnfild IN

08.00 Viktorijanska farma 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Tajne Renesanse 10.00 Normani 11.00 Islamska istorija Evrope 12.00 Pri~a o krompiru 13.00 Lovci na naciste 14.00 Mumija koja je do{la iz leda 15.00 Protestantska revolucija 16.00 Romanti~ari 17.00 Drevna otkri}a 18.00 Bizmark – kancelar i demon 19.00 No} slomqenog stakla 20.00 @ivot i smrt u Rimu 21.00 De{ifranti 22.00 Misterije mumija 22.30 Raj na zemqi 23.00 Protestantska revolucija 00.00 Romanti~ari 01.00 Drevna otkri}a

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Jedra na horizontu Desant na Drvar Snegovi Kilimanyara Talac Vreme za `enidbu Proglasite me krivim Erotski film Crni Bo`i}

06.00 07.45 09.10 10.40 12.05 13.30 13.55

Boja `ivota Najlu|i tim Ko{mar u ku}i snova Dogovor Autoput 30 Filmovi i zvezde Hana Montana/Majli Sajrus: Koncet - Najboqe od oba sveta Sami u Parizu Uhva}en na delu Pas i dijamanti Propu{ten poziv Rolling Stones – Ve~ni sjaj Revolucionarni put Kejti Morgan na erotskim igra~kama U znak se}awa na mog oca Filmovi i zvezde

15.10 16.45 18.20 20.05 21.30 23.30 01.30 02.00 03.35

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.15 U svetu bez leda: Novi Eldorado, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.30 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Trenutak spoznaje 15.35 Plavo nebo, dok. film 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Dome, slatki dome 21.50 Pola sata kulture 22.20 Otvoreno 23.50 Indeks 00.20 Zvezdane staze 01.05 Ru`na Beti 01.50 Zakon i red 02.35 Opra {ou 03.10 U svetu bez leda 04.00 Plavo nebo, dok. film 04.30 Pola sata kulture 04.55 Moj greh

08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 10.45 13.30 13.50 14.15 15.00 15.15 15.45 16.20 17.05 17.30 18.20 18.50 19.25 20.15 21.00 22.05 23.00

Krava i Pile Ulica Somerset 11 Hana Montana Vip Muzi~ki klub Sutkiwa Emi Virtualna mama, film Prijateqi Zovem se Erl Ru`na Beti Kod Ane Kokice TV vrti} Zvezdane staze Ode du}an, dok. film Indeks @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu EL, Fudbal - emisija EL, Fudbal - 1. poluvreme EL, Fudbal - 2. poluvreme EL, Fudbal - emisija i sa`eci 23.15 Zakon i red 00.05 Vip Muzi~ki klub LP

Ketrin Erb

SERIJA

Zakon i red: Zlo~ina~ke namere Noa Preston je mlad ambiciozan arhitekta. Po{to ga policija na|e izbodenog do smrti, Goren i Ejms imaju problema s re{avawem slu~aja... Uloge: Vinsent D’Onofrio, Ketrin Erb, Yejmi [eridan, Kortni B. Vens Re`ija: Darnel Martin (HRT 2, 23.15)

06.50 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 00.45

Avanture Jana Tartua Intermeco 1 Moja slatka debequca Saut Park Intermeco 2 Trava Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Odred zebra Intermeco 3 No} ciklona Saut Park Ubica cara Trava Jedno telo previ{e

04.00 05.40 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.20 02.00

Hladno oko srca Alamo Kako biti normalan Izmewena stawa Veliki Lebovski Na te`i na~in Rt straha Nepobedivi Krvavi trag Alamo Hiqadu re~i Vru}e devojke

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Gardijan Sudija Ejmi Yordan Fojlov rat Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Fojlov rat Jovanka Orleanka Pomorska patrola Ne{ Briyis Zakon i red Ukradena nevinost Yeriko Zlo~ini iz pro{losti Plavu{a Zakon i red

Elen Pompeo

SERIJA

Uvod u anatomiju Derekov prvi dan {efovawa }e pokvariti neo~ekivana kriza kada se pacijent doktorice Bejli i Meredit probudi usred operacije, uprkos tome {to je bio primio anesteziju... Uloge: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Sandra Oh, Ketrin Higl, Yastin ^ejmbers, Ti Ar Najt, ^andra Vilson (RTL, 21.00) 08.10 10.05 10.30 11.15 11.45 12.15 12.35 13.20 14.10 15.50 16.40 17.05 17.30 18.00 18.55 19.10 20.00 21.00 22.40 23.50 00.40 01.25 02.25

Drugo lice Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Dadiqa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Majami Uvod u anatomiju Doma}ice CSI Wujork Mentalist Astro {ou Zaboravqeni slu~aj

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10

17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razorna laboratorija Kako se to pravi Trgovci automobilima Limarska radionica Ameri~ki ~operi Trgovci automobilima na putu Prqavi poslovi Gamadatori ^uda Azije koja je ~ovek napravio Limarska radionica Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Grmqavina iz Kanzasa Tinejyer od pola tone ^ovek s pola tela Kada se desi katastrofa Limarska radionica Gamadatori

08.30 09.00 10.00 11.00 13.00 13.30 14.15 15.00 16.30 18.00 19.00 19.10 20.00 23.00 00.00 00.30

Fudbal Dizawe tegova Dizawe tegova Karling Fudbal Dizawe tegova Dizawe tegova Dizawe tegova Karling Dizawe tegova Fudbal Dizawe tegova Borila~ki sport Rvawe Rvawe Dizawe tegova

14.35 15.30 16.25

Kako to mi le~imo V

eza Srbije sa Svetskom zdravstvenom orgaproblemi (nejasna granica izme|u „situacija“, nizacijom odvija se preko Instituta za javograni~enost {eme samo na zarazne bolesti itd.), no zdravqe Srbije “Dr Milan Jovanovi} pa su i sami vojni stru~waci bili skloni tome da Batut”. Shodno Pravilniku, stru~waci Instituse dr`e slede}e podele epidemiolo{ke situacije: ta su du`ni da prijave pojavu makar samo jednog uobi~ajena (umesto povoqne), epidemijska (umebolesnika od velikih bogiwa (zaraze koja je iskosto nesigurne), opasna (umesto nepovoqne) i katarewena), de~je paralize izazvane divqim sojem vistrofalna (umesto opasne/vanredne). rusa ove bolesti, gripa nastalog usled infekcije ~oveka nekim novim podtipom i te{kog akutnog respiratornog sindroma (engl. SARS). Pravnu osnovu za borbu protiv epidemija i pandemija predstavqa Zakon o za{titi stanovni{tva od zaraznih bolesti. U wemu je taksativno nabrojano 70 zaraza na koje se odnosi, ali se ostavqa mogu}nost da se iste mere primene i u slu~aju pojave neke druge bolesti. Aktivnosti koje se u Srbiji sprovode tokom 2009/10. godine proisti~u iz odeqka o vanrednim merama kojim se precizira da, na predlog Instituta za za- I predsednik pogurao vakcinisawe {titu zdravqa (sada: Instituta za javno zdravqe) Navedena terminologija se obi~no preuzima i u Srbije, „ministar progla{ava pojavu epidemije civilnom sanitetu. Uvedena je slede}a {ema katezarazne bolesti od ve}eg epidemiolo{kog zna~aja gorizacije epidemiolo{ke situacije: prete}a i nare|uje mere koje se u tom slu~aju moraju spro(nema obolelih kojima je potvr|ena dijagnoza grivoditi“. Tu spadaju: zabrana putovawa u zemqu u pa), nesigurna (javili su se prvi laboratorijski kojoj vlada epidemija zarazne bolesti; zabrana potvr|eni slu~ajevi), nesigurna s tendencijom pokretawa stanovni{tva, odnosno ograni~ewe kregor{awa (uvedena u vreme Univerzijade i “Egzitawa stanovni{tva u podru~ju zahva}enom odre|eta”), nepovoqna (uo~ava se preno{ewe zaraze u zanom zaraznom bole{}u, odnosno epidemijom te zajednici) i vanredna (situacija izmi~e kontroli). razne bolesti; zabrana ili ograni~ewe prometa Prema ~esto navo|enoj {emi Svetske zdravpojedinih vrsta robe i proizvoda i obavezno u~estvene organizacije iz 2005. godine, posledwi put {}e zdravstvenih ustanova, drugih oblika obarevidiranoj 2009. godine, u pogledu pandemijskog vqawa zdravstvene delatnosti, drugih pravnih javqawa gripa razlikuje se {est faza wegove u~elica, preduzetnika i gra|ana u suzbijawu zarazne stalosti, a one se uklapaju u tri perioda. Prelobolesti i kori{}ewu odre|enih objekata, opreme man trenutak nastaje ~etvrtom fazom, kada novi i prevoznih sredstava radi suzbijawa zaraznih bopodtip virusa, s preraspore|enom strukturom, polesti. Predvi|ene mere zabrana pra}ene su i od~iwe da izaziva “redwu”, tj. obolevawe u zajedniredbama o odgovaraju}im ci. Zemqe-~lanice su u kaznama, jer kada je u pitom trenutku du`ne da se Prema {emi Svetske zdravstvene tawu prenosiva bolest, savetuju sa Svetskom organizacije, razlikuje se dru{tvo ima prava da se zdravstvenom organizaci{est faza u~estalosti gripa, {titi od svojih ~lanova jom o hitrom ograni~avakoji predstavqaju opa- u tri perioda. Prelomna je ~etvrta wu {irewa zaraze. Radi snost za okolinu. efikasnije i energi~nije faza, kada qudi obolevaju Uvo|ewu vanrednih meakcije, posledwe dve faze od novog podtipa virusa ra prethodi rutinski rad su jasnije operacionalno epidemiolo{ke slu`be u definisane. Tako se peta okviru postoje}ih preventivnomedicinskih i nafaza progla{ava kada se odr`ivo (stalno) prenorodnozdravstvenih ustanova. Va`nu ulogu tu igra {ewe novog podtipa virusa u {iroj dru{tvenoj stalna Republi~ka komisija za za{titu stanovnizajednici (ne samo u izolovanoj porodici) uo~i u {tva od zaraznih bolesti sa svojim potkomisijadve zemqe u okviru istog regiona Svetske zdravma, kao jedno od stru~nih tela predvi|enih Zakostvene organizacije (ona ima {est regiona koji nom o zdravstvenoj za{titi. Na zakonskim propise, grubo re~eno, poklapaju s kontinentima). Pansima po~iva i formirawe ad hok Radne grupe za demija preti, pa se brzo proveravaju i dopuwuju pra}ewe novog gripa. Ona je imenovana zbog moranije planirane protivepidemijske mere. [esta gu}nosti pojave pti~jeg gripa i tokom prethodnih faza nastupa kada se stalno preno{ewe istog podgodina je uspe{no pripremila niz mera za suo~atipa virusa gripa javi u {iroj zajednici bar jo{ vawe s tom opasno{}u, pa je u prole}e 2009. godijedne zemqe iz nekog drugog regiona Svetske ne mogla smireno da procewuje kada i koju meru zdravstvene organizacije. Tog trenutka se proglavaqa primeniti. {ava pandemija. Na{i vojni epidemiolozi su govorili o ~etiri O~ekuje se da se {esta faza, koja se podudara s nivoa (ne)povoqnosti situacije (povoqna, nesipandemijskim periodom, ne zavr{i krivom u~egurna, nepovoqna i opasna ili vanredna), ali su stalosti s jednim vrhom, ve} da dobije talasast obpri procewivawu spajali higijensko i epidemiolik. Kada se privede kraju {esta faza, sledi polo{ko stawe. Problem je postao o~igledan nakon slepandemijski period koji vodi prvoj fazi, a NATO-ovog bombardovawa, kada je higijenska siu~estalost gripa se vra}a na uobi~ajeni, prepantuacija ~esto bila kriti~na, dok je epidemiolodemijski nivo, jer se novi soj pridru`uje paleti {ka situacija bila povoqna. Postojali su i drugi izaziva~a sezonskog gripa.

Kwigu Zorana Radovanovi}a „Grip“, za 599 dinara, mo`ete kupiti kod Izdava~ke ku}e „Arhipelag“ (Terazije 29/II, 11000 Beograd; tel: 011/33–44–536, 011/33–44–427; mejl: klub@arhipelag.rs; SMS: 063/16–43–609), ili u svim boqim kwi`arama u zemqi.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

~etvrtak8.april2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Dru{tveni ste pa vam prijateqi prijaju u odre|enoj meri. Oni s kojima dolazite u kontakt promenqivog su raspolo`ewa. Nemojte sve uzimati zdravo za gotovo, ve} za{titite sebe koliko mo`ete.

BIK 20.4-20.5.

Predivna Venera, koja u`iva u va{em hedonisti~kom znaku, donosi vam opu{tenu atmosferu i potrebu da u`ivate. Prolep{ali ste se u posledwe vreme. Nemojte preterivati s jelom.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

8. april 2010.

Tajni qubavni susreti i {aputawa na jastuku ono su {to vam prija. Posao vas nimalo ne motivi{e, ali drage osobe i te kako. Putovawa i kontakti sa osobama u daqini bi}e zanimqivi. Spremni ste na saradwu i pronala`ewe zajedni~kih interesa s poslovnim klijentima. Ipak, ne verujte onima koji vam nude podr{ku i pomo} jer su nedosledni i pomalo neozbiqni. Partnerski odnos je pod promewivim okolnostima, pa budite fleksibilni koliko god mo`ete. Vi ste ona strana koja je od akcije, dok drage osobe samo ma{taju, `ele i snevaju svoje snove. Oslu{nite svoju intuiciju, oslonite se na svoje iskustvo i sve o~ekujte od sebe. Tako ne}ete pogre{iti. Nemojte se rastrzati provokacijama i svakodnevnim obavezama. Smirite nervozu.

VAGA 23.9- 23.10.

Vreme je za lepotu, ure|ewe ku}e, ulep{avawe dvori{ta, doterivawe i uga|awe sebi i drugima. Opustite se i okrenite pozitivnim ose}awima. Odmor bi vam i te kako dobro do{ao. Putovawe?

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Pred vama su pozitivne promene, pa i nova poznanstva, nove mogu}nosti, ali ih morate prvo definisati. Mo`ete se posvetiti porodici i uku}anima, na kvalitetan na~in. Sre|ujete li nekretnine? Mogu} je neplanirani put, u dru{tvu. Situacija u karijeri je gotovo idealna, idealizovana, pa nemojte gubiti kontakt s realno{}u. Finansijski, jo{ uvek nemate pravu sliku. Budite pa`qivi u saobra}aju.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Mo`ete se ozbiqno posvetiti karijeri i poslu, u ciqu potvr|ivawa i o~uvawa svog statusa. Drugi vas mogu prete}e do`iveti, pa ne morate preterivati. Ambiciozni ste i uspe{ni, uprkos svemu.

Promena u poslovawu se pre svega odnosi na promenu va{eg unutra{weg stava prema radu i odnosa prema novcu. Isuvi{e ste velikodu{ni i galantni. Obuzdajte strasti u potro{wi. Nervoza? Preterivawe vam ide od ruke. Sve biste hteli i mogli, sve zapo~eli i ~inili. Pred sobom imate predivan i sre}an period, u kome }ete puno raditi, i jo{ vi{e zaraditi.

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Neverna Vupi

TOPLIJE

Vojvodina Novi Sad

19

Subotica

18

Sombor

19

Kikinda

18

Vrbas

19

B. Palanka

19

Zrewanin

19

S. Mitrovica 19 Ruma

19

Pan~evo

19

Vr{ac

18

Srbija Beograd

19

Kragujevac

19

K. Mitrovica 19 Ni{

20

Evropa

NOVI SAD: Nakon sve`eg jutra, sun~ano i toplije vreme. Vetar slab isto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 4 do 19 stepeni. VOJVODINA: Nakon sve`eg jutra, toplije i prete`no sun~ano vreme. U okolini Vr{ca umeren dnevni razvoj oblaka. Vetar slab promenqivog pravca ili isto~ni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 1, a maksimalna 19 stepeni. SRBIJA: Nakon sve`eg jutra, toplije vreme sa du`im sun~anim periodima uz slab razvoj oblaka. Vetar slab isto~ni ili severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 1, a maksimalna 20 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak jo{ malo toplije i prete`no sun~ano uz lokalni razvoj oblaka po podne. Za vikend nestabilno sa smewivawem sun~anih i obla~nih perioda uz ~estu pojavu ki{e i lokalnih pquskova sa grmqavinom. U nedequ }e biti hladnije sa vi{e ki{e. Po~etkom idu}e sedmice i daqe promenqivo vreme sa ~estom ki{om, a od utorka postepeno toplije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Povoqne vremenske prilike godi}e ve}ini hroni~nih bolesnika i meteoropata. Oprez se savetuje astmati~arima i cerebro-vaskularnim bolesnicima.

Madrid

19

Rim

19

London

16

Cirih

8

Berlin

8

Be~

8

Var{ava

5

Kijev

16

Moskva

15

Oslo

8

Oskarovka Vupi Goldberg stala je u odbranu nevernog supruga Sandre Bulok, te rekla da se to moglo dogoditi bilo kome, pa tako i woj. - Dok sam bila u braku imala sam seks s razli~itim mu{karcima. Pa {ta sad? Gre{ila sam. Doga|a se, ponekad se i to doga|a - priznala je Vupi Goldberg. Glumica je oti{la toliko daleko da je izjavila da je Xejms verovatno samo hteo da ne{to promeni u braku, da se za`eleo ne~eg novog i da je to normalno. Vupi Goldberg iza sebe ima tri braka. Iako je planirala da uplovi u ~etvrti s Majklom Visbalom, zbog wene nevere to se nije ostvarilo.

VIC DANA Pokuca vuk prasi}ima na vrata i ka`e: - Ja sam va{a majka, donela sam vam mleka. A prasi}i odgovaraju: - Daj, ne zezaj, vu~e, poslali smo je po pivo.

SUDOKU

St. Peterburg 10 Atina

20

Pariz

16

Minhen

19

Budimpe{ta

19

Stokholm

11

5

3

6

2

8

4

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

7

9 1

9

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

210 (-19)

Slankamen

390 (-12)

Apatin

283 (-21)

Zemun

440 (-6)

Tendencija porasta

Senta

368 (-18)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

442 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (-14)

Tendencija porasta

Smederevo

570 (-2)

Titel

404 (-15)

NERA

Ba~. Palanka 268 (-13) Novi Sad

312 (-14)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

4 3 7 9 6 2 1 8 5

6

Hetin

216 (-16) N. Kne`evac 352 (-24) S. Mitrovica

110 (3)

Tendencija stagnacije

9

398 (-2)

Beograd

6

Kusi}

1 9 5 3 8 4 6 2 7 8 6 2 5 1 7 9 4 3

3

5 2 9 8 7 3 4 6 1

268 (-4)

1

Tendencija opadawa

7

7

2

4

3 7

6

7 8 1 4 5 6 2 3 9 3 4 6 1 2 9 7 5 8

8

9 1 4 6 3 8 5 7 2

184 (66)

7 9

4

6 1

5

2 5 8 7 4 1 3 9 6

4

6 7 3 2 9 5 8 1 4 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 8.april 2010.