Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD

PONEDEQAK 8. MART 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22653 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TE[KA SAOBRA]AJKA KO[ARKA[A „NOVOG SADA” KOD LAPOVA

Trener Danilovi} i igra~ Grozdani} u te{kom stawu

str. 14

\OKOVI] DONEO ODLU^UJU]I POEN ZA POBEDU NAD AMERIKANCIMA

NASLOVI

Politika 3 Taze „qubavnici” samo nas ja~aju

Ekonomija 4 Radnici na posao idu i bolesni 5 Dr`avne firme kamen o vratu Srbije?

Novi Sad

Sekretara 69 s debelim kovertama

7 Ra~un s nulom za 500 porodica

Vojvodina

str. 2

11 Pekao se na vatri koja je zaobi{la wegove prethodnike

Srbija u ~etvrtfinalu

Vlada Vojvodine bez ministara

str. 15

str. 3

SPORT

str. 15– 18

REPORTA@E

Dimi se Balkanom sir od magare}eg mleka

„ SUBOTI^KI FUDBALERI HIT JELEN SUPERLIGE

„ VO[INA ODBRANA KAO SIR

„ ZVEZDA POBEGLA PARTIZANU

Sir od magare}eg mleka iz prirodnog rezervata bara Zasavica kod Sremske Mitrovice bio je posebna atrakcija na Sajmu turizma u Beogradu, a degustacija, koju je upravnik Slobodan Simi} priredio na {tandu rezervata, pokazala je da cena od 1.000 evra i nije previsoka, jer je sir odu{evio degustatore, koji su rekli da takav delikates nikad nisu probali. str. 13

11 Motel „[umice” sablasno izleti{te

Dru{tvo 12 [etalica usre}ila de~aka 12 Bez zdravstvene kwi`ice samo kao hitan slu~aj

Crna 14 Odlo`eno su|ewe Goranu Davidovi}u

Kultura 21 Va`no mi je da ne{to stvaram 21 Najve}a kwi`ara za decu

Ujutru mraz

Najvi{a temperatura 3 °S

ponedeqak8.mart2010.

Ekonomske diplomate na obuci Budu}e ekonomske diplomate, koje }e od 1. aprila biti raspore|ene u najve}e svetske metropole, ovih dana privode kraju ubrzani ekonomsko-di-

plomatski kurs. Srbija }e tako za oko tri nedeqe imati spremne ekonomske predstavnike u 28 zemaqa, me|u kojima su i one privredno najrazvijenije - Amerika, Nema~ka i Francuska. Kako bi nas {to boqe predstavili u zemqama u kojima }e slu`bovati i privukli {to ve}i broj stranih kompanija da ula`u ba{ u Srbiju, dvadesetosmoro ekonomskih diplomata od 20. januara svakodnevno prolazi kroz obuke i treninge, navodi B92. U Agenciji za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPE), gde su trenutno na kursu, ka`u da }e pet dana koliko traje wihova obuka iskoristiti da ih boqe upoznaju sa poslovnim prilikama zemaqa u koje odlaze i na~inima na koje }e animirati strane investitore, kao i da uspostave {to boqi me|usobni kontakt koji je itekako va`an za daqe aktivnosti. Pored SIEPE, ekonomske diplomate pro{le su kroz treninge u Ministarstvu spoqnih poslova i ekonomije, Privrednoj komori Srbije, ali i Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA).

POLITIKA „DNEVNIK” ISTRA@UJE

DNEVNIK

c m y

2

SVI NA[I DR@AVNI SLU@BENICI I OSTALI…

Sekretara 69 s debelim kovertama Smena dr`avnog sektetara u dila jednu platu dr`avnog sekreMinistarstvu za NIP Branislatara! Po Zakonu o radu, ali i Zava Pomori{kog potvrdila je dokonu o dr`avnim slu`benicima, sada{we tvrdwe da pojedini drredovan dolazak na posao je sa`avni ~inovnici dobijaju plate a stavni deo obaveze svakog zapoda ~ak ni ne odlaze na svoja radna slenog. mesta. Naime, wegov strana~ki Javna je tajna da su funkcije drkolega Bojan Kostre{, u `eqi da `avnog sekretara i savetnika miuka`e na politi~ku pozadinu wenistara politi~ke prirode i da gove ekspresne smene, i to u tresu deo koalicionih dogovora. Tanutku kada su se Vlada Vojvodine ko|e javna je tajna i da je ova vlai ovo ministarstvo otvoreno suda dozvolila da svaki ministar kobili oko projekata u Vojvodizaposli jednog do tri takozvana ni za koje treba izdvojiti novac, posebna savetnika koji mese~no priznao je da Poprimaju izme|u mori{ki nije sva50.000 i 90.000 diVlast ar~i pare kodnevno odlazio nara. Me|utim, poreskih obveznika oni su samo kap u na posao. Ta~nije, Kostre{ je izjavodi koja se gra|aispla}uju}i plate vio da je ministarnima svakog mesei dr`avnim ka Verica Kalanoca dostavi na plasekretarima, koji vi} Pomori{kog }awe. Naime, zapravo i nemaju smenila uz obraosim tih “specijazlo`ewe da ne dolaca”, u Vladi Srradno mesto, lazi svaki dan na bije ima 69 dr`avradno vreme niti posao, “previ|ajunih sekretara, 118 radne obaveze }i dogovor s wim zamenika i poda zbog {tedwe nemo}nika ministama potrebe da svakodnevno putuje ra. Za wihove plate gra|ani Srna relaciji Novi Sad –Beograd, bije godi{we izdvajaju 440 milive} samo kada ga ona pozove”. ona dinara, ili 4,6 miliona evra. Ukoliko je ta~no sve {to je Jer, dr`avni sekretari imaju Kostre{ rekao u odbranu svog platu oko 95.000 dinara mese~no, strana~kog kolege – a nema razloa pomo}nici od 102.000 do 110.000. ga da se u to sumwa – onda je to jo{ Mada su se pred MMF-om obajedan dokaz da ova vlast ar~i pare vezali na to da }e smawiti broj poreskih obveznika ispla}uju}i ~inovnika, nijedan ministar se, plate dr`avnim sekretarima koosim sada Verice Kalanovi}, niji zapravo i nemaju radno mesto, je odrekao svojih dr`avnih seradno vreme niti radne obaveze. kretara.Na osnovu podataka obJer, ako neko svakog meseca prima javqenih na sajtovima ministarplatu koja je ve}a od 90.000 dinastava, jasno je da najvi{e dr`avra, onda on za wu mora i raditi a nih sekretara imaju ministar ne dolaziti na posao po potrebi. poqoprivrede, odbrane i za inPolovina srpskih radnika koji frastrukturu – po pet. U Miniod gazde dobijaju minimalac od starstvu inostranih poslova po15.000 dinara ~ak {est meseci rastoji samo jedan dr`avni sekredi najmawe osam sati da bi zaratar, Mirko Stefanovi}. Dr`av-

ni sekretari u Ministarstvu odbrane su: Zoran Jefti}, Igor Jovi~i}, Du{an Spasojevi}, Aleksandar Mi{~evi} i Zoran Vesi}. U Ministarstvu unutra{wih poslova ima samo jedan dr`avni sekretar i to Dragan Markovi}. Vuk \okovi}, Slobodan Ili} i Miodrag \idi} dr`avni su sekretari u Ministarstvu finansija. U Ministarstvu pravde za dr`avne sekretare postavqeni su Slobodan Homen i Gordana Puali}. Ministar poqoprivrede ima pet dr`avnih sekretara: Milana Petrovi}a, Mirjanu Milo{evi}, @eqka Rado{evi}a, Dragana Iwca i Maju Timotijevi}. U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja tu funkciju obavqaju Vesna Arsi}, Neboj{a ]iri}, Dejan Jovanovi}, koji je u me|u-

vremenu imenovan za ~elnika NSZ-a, i Goran Petkovi}. U Ministarstvu energetike dr`avni sekretari su Nikola Rajkovi}, Radivoj Milanovi} i Du{an Mraki}. Ministar infrastrukture “prigrabio” je petoricu dr`avnih sekretara: Rajka Peri}a, Slavoquba Vuki~evi}a, Muju Mukovi}a, Miodraga Miqkovi}a i Jovicu Zarkulu. Dr`avni savetnici u Ministarstvu trgovine i usluga su Qubi{a Dimitrijevi} i Dragan Jarkovi}. Ministarstvo za nauku ima dva dr`avna sekretara, Sne`anu Pajovi} i Milo{a Nedeqkovi}a, a Ministarstvo prosvete Radivoja Mitrovi}a i Tinde Kova~-Cerovi}. U Ministarstvu sporta i omladine funkciju dr`avnog sekretara imaju Ivana Kova~evi} i Slavi{a Zlatano-

vi}. Kod ministra rada i socijalne politike ima tri dr`avna sekretara: Zoran Martinovi}, Sne`ana Laki}evi}-Stoja~i} i Qiqana Lu~i}. Ministar zdravqa ima ~etiri dr`avna sekretara: Nevenu Karanovi}, Tomislava Stani}a, @eqka Milo{evi}a i Peri{u Simonovi}a. Samo jednog dr`avnog sekretara ima Ministarstvo vera, i to Dragana ^urovi}a. U Ministarstvu za KiM kao dr`avni sekretari rade Zvonimir Stevi} i Oliver Ivanovi}, dok u Ministarstvu za dijasporu ove poslove obavqaju Miodrag Jak{i} i Predrag Toji}. Kod ministra za qudska i mawinska praa ima ~etiri dr`avna sekretara: Ivan Bulatovi}, Marko Karaxi}, Aniko Mu{kiwa-Hajnrih i Jan Sabo. Ministar kulture ima jednog dr`avnog sekretara, i to Nadicu Momirov. Na sajtovima ministarstava za NIP, za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe i za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu ne mo`e se prona}i ko su dr`avni sekretari, ali sasvim je sigurno da svako od wih ima po nekoliko imenovanih. Koliko od svih ovih nabrojanih dr`avnih sekretara – a ista pri~a je i s pomo}nicima i savetnicima ministara – svakodnevno dolazi na posao i ispuwava neke svoje zadatke, nepoznanica je za javnost sve dok ne do|e do politi~kih trvewa i prepucavawa. Qubinka Male{evi}

POLITIKA

DNEVNIK

PRIPREMA SE NOVA ODLUKA O POKRAJINSKOJ UPRAVI

Vlada Vojvodine bez ministara Uprkos nekim dilemama koje su postojale u vladaju}oj pokrajinskoj koaliciji, Vlada Vojvodine ne}e imati ministarstva, ve} }e i u novom propisu o pokrajinskoj upravi za pokrajinske organe uprave biti zadr`an naziv pokrajinski sekretarijati, kojima }e rukovoditi pokrajinski sekretari, a ne ministri. Po nacrtu pokrajinske skup{tinske odluke o pokrajinskoj upravi, u koju je „Dnevnik“ imao uvid, zadr`an je i postoje}i broj sekretarijta, kojih ima 17, ali }e neki od wih promeniti naziv. Aktuelni Sekretarijat za regionalnu i me|unarodnu saradwu ubudu}e }e se zvati sekretarijat za me|uregionalnu saradwu, dok }e se u nazivu Sekretarijata za propise, upravu i nacionalne mawine, promeniti deo, pa }e, umesto „nacionalne mawine“ stajati „nacionalne zajednice“. Novim propisima predvi|a se da se, uz stare{ine sekretarijata, u Skup{tini Vojvodine ubudu}e biraju i wihovi zamenici, tako|e na mandat od ~etiri godine. A novina je i {to se uvodi nova funkcija – podsekretar pokrajinskog sekretarijata. Podsekretar, kako se navodi, „poma`e sekretaru u upravqawu kadrovskim, finansijskim, informati~kim i drugim poslovima i u uskla|ivawu rada unutra{wih jedinica pokrajinskog sekretarijata i sara|uje s drugim organima“. Podsekretara posta-

vqa Pokrajinska vlada na mantom, predlo`enom odlukom o dat od ~etiri godine. Pokrajinupravi defini{e se i osnivaskim sekretarima, uz to, ostaje i we sedam pokrajinskih upravmogu}nost da postavqaju svoje nih okruga, od kojih }e dva biti pomo}nike, kao i u Ba~koj (u posebnog savetniSubotici i ka. U odluci se Somboru), ~eU pokrajinskim navodi da pokratiri u Banatu sekretarijatima bi}e (Kikinda, Vrjinski sekretari, wihovi zamenici, {ac, Pan~evo mesta za pokrajinske te imenovana i i Zrewanin) sekretare, zamenike, postavqena lica i jedan u Srepomo}nike, podle`u pravilimu (Sremska podsekretare, ma o nespojivosti Mitrovica). funkcija i suko- specijalne savetnike... Organizovabu interesa. we i na~in Uz sekretarirada novih jate, predvi|eno je i postojawe okruga, koji se osnivaju radi posebnih upravnih organizaciobavqawa pojedinih poslova ja kao {to su zavodi i direkcipokrajinske uprave van mesta je. A u skladu s novim Statusedi{ta organa uprave, uredi-

REKLI SU

\uri}: Do sada 980.000 potpisa Srpska napredna stranka prikupila je do sada 980.000 potpisa gra|ana u okviru akcije za raspisivawe vanrednih izbora, a vlast koja „ zatvara o~i pred tom ~iwenicom“ SNS ocenuje „apsolutno neodgovornom“. ^lan pravnog saveta SNS Marko \uri} rekao je na konferenciji za novinare da je re~ o potpisima koje je ta stranka prikupila samostalno navode}i da }e se prikupqawe nastaviti i u narednom periodu do godi{we skup{tine stranke 24. aprila. On je ocenio da blizu milion prikupqenih potpisa govori o ~iwenici da gra|ani Srbije `ele promene i da bi izbori bili pravi praznik demokratije. „Mi }emo na{ plan i program predstaviti 24. aprila na godi{woj skup{tini stranke. Na{ plan ne ukqu~uje da finansije budu u rukama istih qudi 10 godina. U tom planu ne postoji ‘ni Ko{tuni~in Dinki} ni Tadi}ev Dinki}’“, kazao je ~lan pravnog saveta SNS Nikola Selakovi}.

Bati}: Neka ode dvorska svita Predsednik Demohri{}anske stranke Srbije Vladan Bati} apelovao je ju~e na predsednika Srbije Borisa Tadi}a da {to pre pokrene pitawe rekonstrukcije Vlade.Kao narodni poslanik predlo`io sam da se Vlada smawi na 15 resora odnosno ukupno 16 ~lanova, podsetio je on. On smatra da je to mogu}e u~initi spajawem nekih ministarstava, na primer Ministarstva za prosvetu sa Ministarstvom za nauku i tehnologiju, Ministarstva zdravqa sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku i tako daqe. [ta }e nam tri potpredsednika, minisatar bez portfeqa, Ministarstvo za NIP odnosno za pomociju jedne stranke, pita Bati}. Pojedini ministri, po svojim sposobnostima, ne bi mogli da budu na ~elu ku}nih saveta ve}ih stambenih zgrada, dok druge ne poznaje ni {ira familija, ocenio je lider DHSS. Naravno, zajedno sa wima oti{la bi i wihova brojna dvorska svita {to bi bila najboqa poruka gra|anima Srbije da se stvari mewaju, ocenio je Bati}.

}e se posebnom uredbom Pokrajinske vlade. Novom odlukom o upravi predvi|a se i srazmerna zastupqenost pripadnika nacionalnih zajednica u organima i organizacijama pokrajinske uprave. Tako|e, pokrajinska uprava treba da obezbedi slu`benu upotrebu srpskog jezika i }irili~nog pisma, te ma|arskog, slova~kog, hrvatskog, rumunskog i rusinskog jezika i wihovih pisama. Ina~e, nova odluka o pokrajinskoj upravi jedan je od propisa koji u skladu s odlukom o sprovo|ewu Statuta mora da se donese u roku od tri meseca od wenog stupawa na snagu, koji isti~e sredinom marta. B. D. Savi}

CRNOGORCI, GORANCI, RUSI... DO SVOG NACIONALNOG SAVETA MOGU TEK KROZ ^ETIRI GODINE

Uz `equ i pet odsto potpisa

Do kraja perioda odre|enog za prijavqivawe dovoqnog broja pripadnika mawina za posebne bira~ke spiskove ostao je jo{ dan, a ustavno pravo poku{ava da ispuni 19 nacionalnih zajednica u Srbiji. One mawinske zajednice koje su zakasnile za ovaj izborni ciklus, mo}i }e to da u~ine u slede}em. – Ako se neka nacionalna mawina jo{ nije opredelila za izbor nacionalnog saveta, istekom ovog izbornog ciklusa mo`e podneti zahtev za formirawe posebnog bira~kog spiska. Zahtev treba da je dostavqen Ministarstvu za qudska i mawinska prava pre raspisivawa narednih izbora, koji }e biti odr`ani ~etiri godine nakon predstoje}ih, a zahtev treba da je podr`an sudski overenim potpisima najmawe pet odsto pripadnika te nacionalne mawine – obja{wava za „Dnevnik” dr`avna sekretarka u Ministarstvu za

qudska i mawinska prava Aniko Mu{kiwa-Hajnrih. – To je na~in da Crnogorci, Goranci i Rusi, koji su ve} zainteresovani za to da imaju svoj nacionalni savet, ali i druge mawine ukoliko to budu `elele, podnesu zahtev pa da se i za wih formira poseban bira~ki spisak. Po wenim re~ima, u slu~aju Jugoslovena tako|e nema prepreka za formirawe posebnog bira~kog spiska, {to va`i i za ostale zajednice, bez obzira na brojnost. – Svaka zajednica, koja to `eli, mo`e pokrenuti proces za izbor nacionalnog saveta. A{kalijska zajednica, na primer, ima 584 pripadnika, i bira}e svoj nacionalni savet. Ovaj zakon predvi|a da svaka mawina, ukoliko se sama prepoznaje kao takava, ima pravo da tra`i formirawe svog nacionalnog saveta – obja{wava Aniko Mu{kiwa-Hajnrih. P. K.

Jugovi}: Se}awe na 9. mart Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} sa funkcionerima i simpatizerima te stranke u utorak na Trgu Republike zapali}e sve}e i polo`i}e cve}e `rtvama devetomartovskih demonstracija Branivoju Milinov}u i Nedeqku Kosovi}u. „Devetog marta 1991. godine gra|ani Srbije ustali su u odbranu slobode Srbije, a mnogi nisu ni slutili {ta ih u skorijoj budu}nosti ~eka. Da nije bio 9. marta ne bi bilo ni 5. oktobra. Milo{evi} je 9. marta pokazao svoje pravo diktatorsko lice“, naveo je ju~e direktor SPO Aleksandar Jugovi}.

ponedeqak8.mart2010.

INTERVJU

3

SA[A VU^INI], GRADONA^ELNIK SUBOTICE

Taze „qubavnici” samo nas ja~aju Nedavni susret u Budimpe{ti ~elnika Srpske napredne stranke Tomislava Nikoli}a i Viktora Orbana, lidera FIDES-a, najja~e opozicione stranke u Ma|arskoj, kao i potowi sastanak s Orbanom predsednika Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvana Pastora, nije ni iznenadio, a jo{ mawe zabrinuo gradona~elnika Subotice Sa{u Vu~ini}a. Nakon Nikoli}evih re~i (u „Dnevniku“) da SVM kao legitimni politi~ki predstavnik ma|arske zajednice u Vojvodini „mora biti u vlasti”, kao i Pastorovih (u „Ma|ar sou“) da je, kada je re~ o saradwi sa SNS-om, sve mogu}e – Vu~ini} u razgovoru za „Dnevnik“ ka`e da time nije niti iznena|en, a jo{ mawe zabrinut. – Svako je u politi~kom `ivotu autonoman da, s odgovorno{}u i rizikom koji takve odluke donose, bira sebi partnere, u smislu kratkoro~ne ili dugoro~ne saradwe – ka`e nam Vu~ini}. – Iz ~itave te posete Nikoli}a i Pastora Budimpe{ti za mene je dragoceno to {to je saradwa, o kojoj se u razli~itim krugovima pri~a veoma dugo, na neki na~in obelodawena. To je, po mom mi{qewu, prili~no veliki plus. Uostalom, verujem da su i Nikoli} i Pastor odmerili {ta wihovim bira~ima zna~i poruka da su spremni na saradwu.  [ta vam to govori kada je re~ o lokalnom nivou? – Sada su mi zna~ajno jasnije mnoge situacije koje, o~ito, proizlaze iz tog dogovora, a za koji pretpostavqam da nije napravqen pre pet dana nego je to ne{to {to je imalo svoje temeqne i ozbiqne pripreme. A to je, na neki na~in, i pomenuta poruka koju su gospoda Nikoli} i Pastor uputili svojim bira~ima.

no, rukovodstva dveju stranaka sada imaju zarad trenutnih politi~kih interesa.  Vidite li prostora za budu}u saradwu sa SVM-om nakon svega {to se posledwih godina doga|alo izme|u vas?

– To pre svega zavisi od izborne voqe. U tom smislu ne mislim da su vrata zauvek zatvorena. Recimo, ako se ~ovek ne~emu nije mogao nadati, onda je to ta bliskost izme|u nekada{weg prvog [e{eqevog saradnika i lidera jedne mawinske partije koja je pre samo desetak godina dobijala poruke o sendvi~ima. U svakom slu~aju, {to se SVM-a ti~e, otvoren sam za saradwu s wima. Uostalom, postoje ~ak i neki nivoi gde je saradwa prosto obavezuju}a, jer ne mogu grad dovesti u situaciju da ne sara|uje s Pokrajinskim sekretarijatom za privredu samo zato {to je na wegovom ~elu I{tvan Pastor. Ili: u vreme kada se sve ve}i broj nekretnina vra}a u crkveno vlasni{tvo, od kojih su mnoge danas {kole, ne mogu da ne sara|ujem sa po-

Danas susret Tadi}-Pastor  Da li bi sastanak lidera DS-a i SVM-a, Borisa Tadi}a i I{tvana Pastora, koji je najavqen za danas, mogao ne{to promeniti na politi~koj sceni Subotice? – Nadam se da }e razgovori prote}i u korektnom tonu i da }e problemi koji su nastali krajem pro{le godine biti otkloweni. Tako|e, nadam se da }e razgovarati i o vizijama i pravcima razvoja i politi~kim kretawima u Srbiji. Me|utim, kada je re~ o lokalnom nivou, ne o~ekujem nikakve posledice jer se neke stvari ne mogu vratiti na nivo pre de{avawa u januaru i februaru. Dakle, ako je pitawe da li se na{i odnosi u lokalu mogu vratiti na raniji nivo, odgovor je da ne mogu.  Na koje oblike saradwe SVM-a i SNS-a mislite, a o kojima se do sada spekulisalo? – Mislim pre svega na odnos SNS-a u lokalu, koji je i ranije u formi Srpske radikalne stranke, ~ini mi se, ~esto bio „rezervni igra~” SVM-a. O~ito je da je tu postojao neki aran`man, koji se, eto, sada pro{irio. Tim su ja~e i sumwe da i glasawe poslanika SVM-a protiv republi~kog buxeta nije bilo inspirisano nekim iskqu~ivo principijelnim stavovima nego je mo`da ve} tada postojao dogovor da se ta prilika iskoristi za eventualno ru{ewe Vlade. Ali, ne bih da se vra}am u domen spekulacija.  Iako do redovnih izbora ima jo{ dosta, jeste li po~eli da razmi{qate o tome da vas na lokalu kao protivnici mogu ~ekati udru`eni napredwaci i SVM? – Ako se to desi, onda je to odli~na situacija za stranku kojoj pripadam. Prosto ne verujem da bira~i mogu podeliti tu vrstu politi~ke amnezije koju, eventual-

krajinskim sekretarom za obrazovawe Zoltanom Jege{om, ili s Tama{om Korhecom kod primene propisa... Uostalom, zatvarawe vrata je ne{to {to ne bi bilo ni u duhu Subotice. Kona~no, da budem krajwe lokalan, jo{ uvek ima najmawe {est direktora javnih komunalnih preduze}a s kojima delim odgovornost za funkcionisawe grada, a iz SVM-a su.  Jeste li po~eli razgovore s DSVM-om i DSS-om u Subotici? – Ovih dana bi}e otvorenih razgovora i s DSS-om i s DSVMom o daqem funkcionisawu Skup{tine grada, ali i uop{te o daqim pravcima u kojima grad treba da se razvija. Ja sam optimista jer mislim da mnogo toga mo`emo zajedni~ki promovisati i prepoznati kao interes. Ipak, `elim da ponovim, ma kako se na to gledalo kao na utopiju, i daqe }u deo energije usmeravati na to da pridobijem qude iz SVM-a i SNS-a, kao i druge odbornike, da podr`avaju sve kvalitetne ideje koje su od koristi za Suboticu. Z. Romi}

4

EKONOMIJA

ponedeqak8.mart2010.

EPS – SVAKE GODINE ISPARI MILIJARDU KILOVATA ELEKTRI^NE ENERGIJE

Kra|a struje od sto miliona evra U Srbiji se godi{we ukrade vi{e od milijardu kilovat-sati struje, ~ija vrednost je dostigla sto miliona evra. Elektroprivreda Srbije se i daqe bori da

na brojilo zajedni~ke potro{we u zgradama, ka~ewe drvenim motkama i povezivawe na nadzemnu mre`u, ukqu~ivawe na ormane za semafore i javnu ra-

DNEVNIK

NOVA POSKUPQEWA ]E DODATNO SMAWITI PROMET U RADWAMA

Cene }e se i trgovcima obiti o glavu Potpredsednik Nacionalne slu`be potro{a~a Srbije Zoran Nikoli} ocenio da }e najavqena poskupqewa umawiti promet u radwama, koji je u januaru bio oko 19 odsto mawi od proseka u 2009. Nikoli} je rekao da bi trebalo preispitati opravdanost poskupqewa roba i usluga i da me|u trgovcima i proizvo|a~ima ne postiji dovoqno razvijena

svest o tome da svi moraju podeliti teret ekonomske krize. „Pad vrednosti dinara je odavno postao izgovor. Firme koje 100 odsto materijala koriste sa srpskog tr`i{ta ne mogu poskupqewa pravdati kursom“, kazao je Nikoli}. Predsednik Udru`ewa poslodavaca Srbije Stevan Avramovi} je kazao da roba ne mo`e pojeftiniti kada se pove}ava cena

struje i najavquje poskupqewe gasa, kada lokalne samouprave, u ~ijoj je to nadle`nosti pove}avaju cenu komunalija i iznajmwivawa reklamnih panoa. „Vlada treba da stavi moratorijum na cene nekih roba i onda ne}e do}i do poskupqewa“, kazao je on. Proizvo|a~i i uvoznici dostavili su trgovcima nove cenovnike, po kojima }e do kraja

meseca poskupeti uqe, ku}na hemija, kozmetika, sve`e mleko, neke vrste jogurta, keks, za~ini, d`emovi, pra{kasti proizvodi i alkoholna pi}a. Predsednik Unije pekara Zoran Pralica ka`e kako ne o~ekuje da hleb poskupi. On je kazao da na cenu hleba nisu uticala poskupqewa goriva i struje jer je u posledwih godinu dana cena bra{na smawena.

SRAH OD OTKAZA PROREDIO BOLOVAWA

smawi, kako tehni~ke, tako i svetu ili ukqu~ivawe na tokomercijalne gubitake u diplotne podstanice i liftove u stributivnom delu elektroezgradama... nergetskog sistema. Mada je pre Ukupan gubitak od kra|e nekoliko godina procenat gubielektri~ne energije je ravan taka smawen, sada je dostigao 15 proizvodwi jedne elektrane odsto raspolo`ive energije, od snage 300 do 400 megavata, a ana~ega na nelegalliti~ari ka`u da, no kori{}ewe, kada bi se kra|e odnosno kra|u, spre~ile – Srbija Gubitak kra|om otpada oko 6,5 uop{te ne bi moelektri~ne energije odsto, dok su rala da uvozi ravan je ostalo tehni~ki struju! proizvodwi jedne gubici. U EPS-u podseElektrodi}aju na to da do elektrane snage stribucije su topo~etka devedese300-400 megavata, kom pro{le gotih godina proa kada bi se kra|a dine na terenu {log veka gubici spre~ila Srbija obavile 286.000 elektri~ne enerkontrola, otkrigije u Srbiji nisu ne bi morala da veno je 4.711 slupostojali kao uvozi struju! ~ajeva neovlaproblem, ali da se {}enog korito kroz ova turbu{}ewa struje. Po podacima iz lentna vremena promenilo. QuEPS-a, najvi{e se krade u domadi su po~eli da se ponose onim }instvima, mawim privrednim ~ega bi se ranije stideli. Kra|a objektima, poput lokala, malih struje dobila je dru{tveni leradionica, kafi}a... Mada ekigitimitet, mada je za to „delo“ pe svih elektrodistribucija u sleduje kazna od jedne do tri goSrbiji redovno kontroli{u dine zatvora. Stoga u ovoj komstawe na terenu, kra|a, i to sve paniji ka`u da im je potrebna ma{tovitijih, kao da je sve vipomo} svih nadle`nih dr`av{e. Naj~e{}e zabele`eni slunih organa, a pre svega br`e i ~ajevi kra|a su ka~ewe `ica sa stro`e sudsko anga`ovawe da se svog brojila na kom{ijsko ili taj oblik kra|e zaustavi. A. B.

GRA\ANI NE TREBA DA BRINU

Gr~ke banke u Srbiji sigurne Predsednik Izvr{nog odbora „Hipo Alpe Adria banke“, Vladimir ^upi} izjavio je da je {tedwa gra|ana Srbije u gr~kim bankama sigurna. ^upi} navodi da gr~ke banke u Srbiji posluju pa na{im zakonima i da situaciju u centrali ne mora da zna~i da je lokalna banka ugro`ena. „Nisam zabrinut u tom smislu i zaista mislim da ni^upi} je podseko ne treba da butio da je dug Gr~Dug Gr~ke, koji je de zabrinut {ta ke, koji je naranarastao do 300 }e biti sa gr~kim stao do 300 milimilijardi evra, pre jardi evra, pre bankama u Srbiji. svega je fiskalni Mislim da je svega fiskalni {tedwa zagarandug, a ne dug banaka dug, a ne dug banatovana, a pogotovo ka i te dve stvari {to smo svesni treba razdvoji~iwenice da je Narodna banka ti.U Srbiji trenutno posluje pet Srbije glavni regulator na trgr~kih banaka - EGF Eurobanka, `i{tu i ima mehanizme kojima Nacionalna banka Gr~ke, Alfa }e reagovati u odre|enom mobanka, Pireus banka i Marfin mentu“, ka`e on. banka.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,5548

99,7044

100,353

Australija

dolar

1

65,9653

66,0644

66,4938

99,1062 65,668

Kanada

dolar

1

71,0649

71,1717

71,6343

70,7447

Danska

kruna

1

13,3754

13,3955

13,4826

13,3151

Norve{ka

kruna

1

12,3601

12,3787

12,4592

12,3044

[vedska

kruna

1

10,2394

10,2548

10,3215

10,1933

[vajcarska

franak

1

68,0345

68,1367

68,5796

67,7279

V. Britanija

funta

1

110,139

110,305

111,022

109,643

SAD

dolar

1

73,1977

73,3444

73,8578

72,8677

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 3. 2010. godine

Radnici na posao idu i bolesni Ako je suditi po sve mawem kori{}ewu bolovawa zaposlenih u Srbiji sve vi{e se pribli`avamo evropskim zemqama jer sada zbog bolesti sa posla odsustvuju samo oni koji su zaista bolesni. Naime, ve} nekoliko godina zaredom broj radnika koji koriste bolovawe se smawuje pa samim tim su mawi i iznosi koje dr`ava po osnovu naknade za vreme privremene spre~nosti ispla}uje {to joj omogu}ava da novac usmerava na drugu stranu . Globalna ekonomska kriza i strah od otkaza, ali i promeweni na~in obra~una , doveli su do toga da zaposleni sve re|e odlaze na bolovawa, ~ak i kada su ozbiqno bolesni. Podaci pokazuju da je taj broj mawi nekoliko puta nego pre samo dve godine. Naime, ~ak tri do ~etiri puta je mawi broj radnika koji su pro{le godine koristili bolovawe iako je evidentirano da je broj onih koji su bili bolesni otprilike isti {to ukazuje da su mnogi radnici i pored toga {to su zaista imali zdravstvenih problema i bili pod terapijom odlazili na posao. Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe saop{tio je da je tokom pro{le godine na ime naknade za bolovawe zaposlenih isplatio 4 milijarde i 973 miliona dinara. Na bolovawu koje traje du`e od 30 dana, a koje se finansira na

Dr`ava i privatnici Kao po tradiciji na odsustvo s posla se i daqe mnogo lak{e odlu~uju zaposleni u dr`avnom sektoru ali kako su oni od po~etka ove godine „ od lupom“ odnosno posebnom re`imu ocewivawa zbog utvr|ivawa vi{ka zaposlenih u javnom sektoru i dr`avnoj upravi sva je prilika da }e se i oni manuti ~estih bolovawa sada kada znaju da im to mo`e ugroziti radno mesto. Kod privatnika se ni do sada nije pre~esto odlazilo na bolovawe jer oni na samom startu stave do znawa da ne}e tolerisati ~esta odsustva i da nemaju razumevawa, ali ni sentimenta, prema onima koji su bolesni. ^ak privatnici upozoravaju radnike da ukoliko odlaze na bolovawe ne moraju ni da se vra}aju, dok deo srpskih gazda tra`i od radnica da potpi{u da ne}e ra|ati decu kako ne bi bile du`e na bolovawu. teret Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, bilo je ukupno 77.674 radnika.

Najvi{u stopu bolovawa ima filijala Zaje~ara a najmawu Pan~evo i to samo 2,39 odsto od

ukupnog broja zaposlenih. Iako je smawen broj bolovawa iz podataka R@O jasno je da ga najvi{e koriste trudnice {to tako|e govori da se za wim pote`e samo u krajwoj nu`di. Mada nije retko da porodiqe ne koriste ~ak ni godinu dana bolovawe na koje ina~e imaju po zakonu pravo ve} ga prekidaju nakon nekoliko meseci i vra}aju se na posao kako bi ga sa~uvale. Pove}an je broj radnika koji su bolovawe koristili zbog malignih bolesti i sr~anih tegoba {to se tako|e dovodi u vezu sa krizom i stresom zbog mogu}eg gubitka radnog mesta. Da li je samo strah od otkaza razlog za sve mawe kori{}ewe bolovawa ili je u pitawu i ne{to drugo pokaza}e dubqe analize . Naime, smawena je zloupotreba bolovawa jer su lekari znatno poo{trili kriterijume ali i privatnici svojim radnicima prete otkazom ukoliko ~esto odlaze na bolovawe. Pored toga zakonskom izmenom radniku se vi{e ne isplati da ide na bolovawe jer mu se plata umawuje za ~ak 40 odsto pa i u tome stru~waci vide razlog za{to se broj bolovawa drasti~no smawuje. Dakle, bolovawe vi{e nije isplativo s jedne a s druge strane ono sa sobom nosi rizik da radnik ostane bez posla. Q.Male{evi}

BLAGO SE BUDI TR@I[TE NEKRETNINA

Jeftiniji ve}i stanovi, malih sve mawe Cene stanova stoje na jesenskom nivou, a mawi pad bele`e oni ve}e kvadrature. Me|utim, menaxer „Bulevar nekretnina“ Bo`idar Gogi} procewuje za na{ list da tr`i{tu preti nesta{ica stanova i da }e se zbog toga pove}ati cena kvadrata. - Prodaja stanova u prva dva ovogodi{wa meseca boqa je za oko 30 procenata u odnosu na isti lawski period - ka`e Bo`idar Gogi}. - Kupci uglavnom tra`e useqive ili stanove pred zavr{etkom do maksimalno 55 kvadrata, a takvih je na tr`i-

{ine na Limanu tri, na primer, ne mogu se kupiti ispod 1.400 evra po kvadratu. Ponuda stanova vi{e ne prema{uje potra`wu, kao {to je bilo nekada. Ve}ih jo{ i ima, ali je veoma slab izbor mawih stanova. Svoju tvrdwu da bi stanovi mogli poskupeti Bo`idar Gogi} temeqi na ~iwenici da se mnogo mawe gradi, zbog ~ega }e do}i do nesta{ice stanova. On zato poru~uje da je apsurdno o~ekivati daqwi pad cena, {to je, dodaje, na neki na~in potvrdio i ministar za `ivotnu sredinu i

Useqewe polovinom godine - Ve}a investiciona gradwa o~ekuje se slede}e godine, nakon {to sve op{tine i gradovi donesu urbanisti~ke planove i ta~no odrede lokacije na kojima }e se omogu}iti izgradwa - ka`e @arko ^a|enovi}. - Privredna komora Srbije sprovela je anketu o izgra|enim ili stanovima pred zavr{etkom. Iz Novog Sada je prijavqeno pet investitora koji prodaju stanove koji }e biti useqivi do polovine ove godine. To su „Aleksandar“, „Blu lain NS gradwa“, „Piramida nekretnine“, „Slavija kop“ i „[vowa gradwa“. Cene u wihovim zgradama se kre}u od 1.350 do 1.800 evra za garsoweru, od 1.300 do 1.600 za jednosoban stan, oko 1.600 evra za dvosoban, a od 1.200 do 1.450 za dvoiposoban stan. Grade i drugi, kao {to su „President“ ili „Zoned gradwa“, me|utim, sve je to mnogo mawe od broja podstanara koji bi `eleli da se sku}e pod vlastiti krov. {tu sve mawe. Cene u Novom Sadu se kre}u od oko 900 evra za novi ve}i stan na Somborskom bulevaru, Telepu ili Novoj Detelinari do 1.600 evra za garsoweru u blizini centra. Me|utim, nisu jeftini svi stanovi ve}e kvadrature. Oni ve}e povr-

prostorno planirawe Oliver Duli}. Umesto obe}anih 550 do 600 evra po kvadratu, koje je dugo najavqivao ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi}, ministar Duli} je definisao na oko 1.100 evra za kvadrat jeftinog stana u Novom Sadu.

Sekretar Odbora za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Vojvodine @arko ^a|enovi} izjavio je za na{ list da je mogu} pad cene kvadrata, ali tek u drugoj polovini godine, kada }e, mo`da, u ponudi biti prodaja stanova u predugovarawu, ili sredinom slede}e, ukoliko se do tada ispune brojni uslovi: ako krene najavqena izgradwa jeftinih stanova i smawe se obavezne rezerve banaka, koje bi potom mogle da plasiraju vi{e novca za kredite i pod povoqnijim uslovima. @arko ^a|enovi} ka`e da novi investicioni ciklus jo{ nije krenuo, u ponudi su stanovi za koje se odobravaju subvencionisani stambeni krediti, {to zna~i da su zavr{eni naj~e{}e do 80 odsto, me|utim, kupci se `a-

le da se uglavnom nude ve}i stanovi, za ~iju kupovinu ne mogu obezbediti potreban novac ni u ke{u, ni putem dugoro~nog kredita. Bo`idar Gogi} dodaje da kupci u ve}ini slu~ajeva pla}aju gotovinom, mawe kreditima, me|u kojima s malim procentom u~estvuju subvencionisani krediti. Kako se na wih veoma dugo ~eka, mali je procenat investitora koji uop{te `ele da ih prihvate. Na na{e pitawe otkuda kupcima gotovina i ko su oni naj~e{}e, Gogi} ka`e da su to uglavnom qudi sa strane koji `ele da ulo`e novac. Obi~no su prodali neku nekretninu, ponekad i zemqu na selu, i kupuju drugu tamo gde najboqe mogu da na woj zarade, a to je grad koji vapi za slobodnim kvadratima. R. Dautovi}

EKONOMIJA

ponedeqak8.mart2010.

PROIZVODWA ZA TRE]INU MAWA NEGO PRE DVE DECENIJE

VESTI

DNEVNIK SRBIJA (NI)JE ZADU@ENA

Dug 22,8 milijardi evra

Spoqni dug Srbije iznosio je posledweg dana 2009. godine 22,8 milijardi evra, navedeno je u najnovijem biltenu Privredne komore Srbije „Kowunkturni trendovi“ Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug Srbije na kraju januara ove godine bio je 10,07 milijardi evra, {to je 30,5 odsto bruto doma}eg proizvoda. Na kraju 2009. godine javni dug bio je 9,85 milijardi evra, {to zna~i da je tokom januara pove}an za oko 216 miliona evra. Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju januara 2010. bile su 8,67 milijardi evra, a indirektne obaveze oko 1,4 milijarde evra.

Privreda tra`i stabilan kurs Predsednik Udru`ewa korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojevi} izjavio je ju~e Tanjug- u da privreda Srbije mora {to pre da se reformi{e, modernizuje i osposobi za izvoz, a za to su joj potrebni stabilni uslovi poslovawa i stabilan kurs doma}e valute, kao i smawewe zavisnosti od kredita u evrima, u korist dinara. „Ono {to bi privreda volela da ima to su uslovi kakve ima i region, jer nama su najve}i konkurenti koji dolaze iz na{eg regiona. Oni svi imaju stabilan kurs i mi se zala`emo za tako ne{to“, naglasio je Spasojevi}. Spasojevi} je istakao da privrednici u potpunosti podr`avaju stav guvernera NBS Radovana Jela{i}a da kurs ne mo`e da brani standard gra|ana, niti mo`e da pegla buxetski deficit, niti proizvodwa mo`e da pokriva sve ve}u javnu potro{wu i deficit buxeta koji je posledica toga.

Nismo stigli ni do 1989. godine Bruto doma}i proizvod (BDP) Srbije sada je gotovo za tre}inu mawi nego 1989. godine, zbog ~ega je potreban novi razvojni model, zasnovan na investicijama u sektore u javnom vlasni{tvu, kao {to su infrastruktura i energetika, izjavio je ju~e predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan \uri~in. \uri~in je istakao da je sada preloman trenutak za promenu razvojnog modela jer je Srbija u „kombinovanoj krizi“, po{to posledwih 20 godina traje tranziciona kriza, a posledwe dve godine zemqa je zahva}ena i svetskom ekonomskom krizom. Za razliku od drugih tranzicionih privreda koje su prevazi{le nivo BDP-a iz 1989. godine, zavr-

{ile tranziciju i po~ele proces dostizawa razvijenih privreda, Srbija je u delikatnom stawu jer u recesiji mora da podigne nivo aktivnosti da bi odr`ala socijalnu stabilnost i spoqnu likvidnost, objasnio je on. \uri~in je naglasio da je to mogu}e uraditi investirawem u odre|ene sektore u javnom vlasni{tvu, pre svega Elektroprivredu Srbije, Telekom Srbiju, infrastrukturu, ali i odre|ene delove poqoprivrede i prehrambene industrije. Prema wegovim re~ima, do pre dve godine za Srbiju je predstavqalo „hendikep“ to {to vi{e od 40 odsto BDP-a dolazi iz javnog sektora, „a sada je to prednost zato {to se u dr`avnim rukama nalaze upravo

one industrije na koje kriza ne deluje razorno kao {to deluje u nekim drugim granama“. Treba imati u vidu da je Srbija visoko zadu`ena zemqa sa nekonkurentnom privredom i malim izvozom, tako da nije u stawu da izvozom odr`ava spoqnu likvidnost, ukazao je \uri~in, navode}i da je pro{le godine u~e{}e izvoza u BDP-u bilo 19 odsto, dok zemqe ovog nivoa ekonomske razvijenosti imaju izvoz na nivou od 50 do 80 odsto BDP-a. „Prema tome, mi izvozom ne mo`emo finansirati prethodne oba-

veze, da bismo ih servisirali mi se moramo ponovo zadu`ivati, i samim tim velike investicije u energetiku, infrastrukturu ne mogu biti na kreditnoj osnovi jer za to nemamo ni kreditni rejting, ni kapacitet za zadu`ivawe“, precizirao je on.

REFORMA JAVNOG SEKTORA USLOV ZA ZAVR[ETAK TRANZICIJE

Dr`avne firme kamen o vratu Srbije? Po svemu sude}i na dnevni red, bez mogu}nosti da budu skinuta s wega, stigla su i javna preduze}a. [ef Misije MMF-a Albert Jager izjavio je da je privatizacija javnog sektora uslov za dovr{etak srpske tranzicije. Bez tog koraka sve ono {to je ostvareno od otvarawa velikih strukturih promena po~etkom 2001. godine stoji u vazduhu i mo`e se svakog trenutka stropo{tati. Nije te{ko odgonetnuti za{to je prst uperen prema javnim preduze}ima. Ona su sublimat svega onoga {to je diskutabilno u srpskoj ekonomiji. Preteranog upliva dr`ave u rukovo|ewe, neposlovnosti i nea`urnosti, lo{e kadrovske politike, neracionalnih tro{kova i jo{ neracionalnijih zarada. Najnoviji podaci Unije poslodavaca Srbije govore da 1.600 privrednih kolektiva ne mo`e da podeli plate i izmiri svoje obaveze, jer ne mogu da naplate svoja potra`ivawa od 590 javnih i javnih komunalnih preduze~a. Dug najve}ih dr`avnih kompanija dostigao je 627 milijardi dinara (6,3 milijardi eura) i celokupna srpska ekonomija pretvorila se u za~arani krug me|usobnih dugovawa koji preti uru{avawem privrednog sistema. Od otvarawa tranzicije 2001. godine zbirna inflacija nije bila ve}a od 70 procenata. ^ak i ako bi se, bez pogovora, prihvatilo obja{wewe da je na po~etku tranzije bilo potrebno da se cene javnog sektora dovedu na

Monopolisti a gubita{i Predsednik Centra za liberalno demokratske studije u Beogradu dr Boris Begovi} ka`e da je neshvatqivo kako javna preduze}a kao monopolisti, a sva od reda su monopolisti, mogu da prave gubitke. Uz monopol se, po wegovim re~ima, vezuje pojam ekstraprofita, a ne gubitka. ekonomski opravdan nivo, lako je uo~iti da se korekcije cena u tom delu nacionalne ekonomije kre}u izme|u 350 i 400 procenata. Te ispravke nisu re{ile problem javnog sektora, on je nastavio da gomila gubitke i da i daqe neracionalno zapo{qava. Bez obzira na sve ve}e dubioze, preduze}a javnog sektora su u 2009. imala za 37,2 posto ve}e prose~ne plate od ostatka privrede. Tu nije kraj, jer se svakodnevno tra`e nova poslupqewa i da bi zlo bilo jo{ ve}e, odo-

bravaju se. Kao u onoj pri~i o kozi i kupusu, politi~ari u javnim preduze}a dobijaju od svojih kolega u dr`avnim, gradskim i lokalnim strukturama ono {to `ele!? Ne bez razloga Albert Jager govori o neophodnosti restrukturirawa i privatizacije javnog sektora. Ona su postala usko grlo ukupnog dru{tvenog razvoja. Savetnik za strana ulagawa Mahmud Bu{atlija obja{wava da investitore interesuju tri stvari: stabilna makroe-

konomska situacija, dobra infrastruktura i podsticajna fiskalna politika. On ka`e da dr`ava mo`e pru`iti dobre poreske olak{ice, ali to ne}e biti dovoqno ako nam je `eleznica takva kakva jeste. Prevoz prugama je tri puta jeftiniji neko drumski transport i te{ko je osmisliti takvu poresku politiku koja bi nivelisala gubitak preduzetnika na skupom transportu. Re{ewe ovog problema nije nemogu}e. Dobar primer je „Telekom Srbija“, koji je delimi~no privatizovan pre ne{to vi{e od jedne decenije. Bez obzira {to je dr`ava, dobrim berzanskim manevrom, vratila ve}inski udeo u svoje ruke, ovo preduze}e je, sa samo 20 odsto privatnog kapitala, primer dobrog poslovawa. Dobro upravqawe i racionalnost u tro{ewu doveli su do toga da se „Telekom“ po svojim rezultatima ne razlikuje od sli~nih kompanija za zapadu. Da nije tako, zar bi nema~ki „Doj~e Telekom“ bio spreman, bar tako se nezvani~no mo`e ~uti, da plati milijardu evra za 30 posto kapitala i onu ~uvenu jednu „zlatnu“ akciju. Primer najprofitabilnijeg dr`avnog preduze}a u Srbiji govori da nije nu`no sve raspordati, ali da je stra{no opasno stvari ostavqati da tapkaju u mestu. Bez jasnog vlasni{tva se ne zna ni ko kosi, ni ko vodu nosi. Samo se zna da tada nema brane gomilawu neracionalnosti i gubitaka. V. Harak

5

@ene zara|uju mawe Ako su imale sre}e da se zaposle, `ene u Srbiji }e zara|ivati 8,5 odsto mawe nego mu{karci na istim pozicijama, pokazalo je istra`ivawe koje je sajt Infostud sproveo povodom Dana `ena, 8. marta. Ova razlika je mawa nego u nekim zemqama centralne Evrope - u ^e{koj iznosi 16 odsto, u Slova~koj 15 odsto i u Ma|arskoj 12 odsto. Ispitanici, prete`no `enskog pola, kao mogu}i uzrok ovoj pojavi isti~u verovawe da `ene re|e dobijaju {ansu da napreduju iz dva razloga: zato {to `ene svakog ~asa mogu odlu~iti da zasnuju ili pro{ire porodicu i napuste kompaniju, ali i zbog toga {to se posmatraju kao „slabiji pol” i emotivne, te da ne}e mo}i da rukovode i kontroli{u druge qude efikasno. Sa druge strane, prema mi{qewu prete`no mu{kih ispitanika, jedan od va`nijih uzroka za razliku u primawima mu{karaca i `ena je uverewe da su kod mu{karaca ~esto izra`enije one li~ne osobine i sposobnosti koje doprinose poslovnom napretku - liderske sposobnosti, samopouzdawe, predanost poslu, usmerenost na finansijske rezultate...

Dinar na niskim granama Dinar je danas oslabio prema evru 0,03 odsto, a zvani~an sredwi kurs je 99,7354 dinara za evro, {to je najmawa vrednost dinara od uvo|ewa evra, objavila Narodna banka Srbije. Prema zvani~nom sredwem kursu, evro }e vredeti oko tri pare vi{e nego u petak i tokom vikenda.

Povoqnije do automobila Gra|ani koji se odlu~e za kupovinu automobila ovog meseca mogu da ra~unaju na pogodnosti koje daju Inteza banka i Inteza lizing. Popusti se odobravaju povodom predstoje}eg sajma atomobila koji se u Beogradu odr`ava ove sedmice. Banka odobrava kredite bez u~e{}a sa rokom otplate od 18 do 60 meseci i efektivnom godi{wom kamatom od 11 odsto.Zajmovi su indeksirani a minimalni iznos je 3.000 evra. Lizing ku}a odobrava kupovinu vozila uz 25 odsto u~e{}a minimalno. Period otplate je od 24 do 60 meseci ,a stopa za lizing naknadu {to je u su{tini kamatni tro{ak je 9,95 odsto efektivno. D. V.

HO]E LI GRA\ANI KONA^NO DOBITI SOCIJALNE KARTE

Socijalna pomo} prava mizerija Nikada niko u Srbiji nije seo i napravio socijalnu kartu da bi se i ovo malo novca koji se godi{we izdvaja za socijalnu pomo} {to pravednije podelilo. Pro{le godine je broj siroma{nih zbog ekonomske krize porastao i zvani~no se bele`i da oko 700.000 qudi `ivi ispod granice siroma{tva, dok se nezvani~no tvrdi da je broj onih koji danas nemaju ni za osnovne `ivotne potrebe nekoliko puta ve}i. Pri tom, doga|a se da socijalnu pomo} – koja jeste simboli~na ali ipak sti`e – dr`ava daje i onima koji imaju primawa isto kao i onima koji ni{ta nemaju. Pro{log meseca je Ustavni sud Nema~ke utvrdio da socijalna pomo} za milion i 700 dece nije dovoqna za `ivot i nare|eno je dr`avi da napravi novi prora~un socijalne pomo}i za najmla|e, mada trenutno daje 251 evro mese~no po detetu. Ako je malo 251 evra mese~no za dete, kako tvrdi nema~ki sud, kako onda prihvatiti da na{a deca u isto vreme za iste potrebe dobijaju 50 evra pa da ~ak i to kasni tri meseca? Gde je Srbija u socijalnoj pomo}i najboqe ilustruje podatak da u

evropskim dr`avama postoje socijalne karte u koje se, osim ta~no utr|enog materijalnog stawa, unose i podaci o tome koliko se i za{to evra daje. Tako se svim odraslim licima koji ne rade i nemaju nikakvih prihoda mese~no daje oko 359 evra. U taj iznos se ukqu~uju hrana, rekreacija i kultura, ode}a i obu}a, Internet, mobilni

nara, za dva ~lana 7.364, za tri 9.384, pa tako do pet i vi{e, gde se mese~no dobija 10.734 dinara. Dakle, kod nas peto~lana porodica na ime socijalne pomo}i mese~no dobije oko 100 evra, a u zapadnim dr`avama samo jedan ~lan dobije 3,5 puta vi{e! Na kraju krajeva, socijalna pomo} u ve}ini evropskih zemaqa je 50 evra ve}a od pro-

Ugro`eni potro{a~ bi}e korisnik socijalne karte Statistika ukazuje nato da u Srbiji ima oko 700.000 siroma{nih, a ko je zaista ugro`eni potro{a~, kako }e se ubudu}e zvati korisnik socijalne karte, utvrdi}e ministarstva rada i socijalne politike, energetike i trgovine. Na osnovu toga bi}e odre|eno kojom vrstom povlastice i na koji na~in se mo`e pomo}i doma}instvu ili pojedincu. Tek kada se napravi socijalna karta, posebnim pravilima odredi}e se koliki je obim ugro`enih stanovnika pa samim tim i odmeriti beneficije. telefon, re`ije za stan, lekovi, javni gradski prevoz, name{taj... dakle, sve ono {to je obi~nim qudima potrebno za normalan `ivot. U isto vreme, u Srbiji je materijalna pomo} – ovih dana je ispla}en novembar pro{le godine – za jednog ~lana porodice 5.364 di-

se~ne srpske plate za pro{li mesec. Mada je bilo ve} nekoliko najava da se ozbiqno pristupa izradi socijalnih karata gra|ana Srbije, od po~etka se nije maklo. Sada ponovo iz Ministarstva rada i socijalne politike poru~uju da Vlada

Srbije, uz pomo} EU, priprema pravu socijaln kartu. Ve} slede}e nedeqe bi}e zapo~et posao u vezi s definisawem {ta je to ugro`eni potro{a~ u Srbiji pa }e svi koji budu u toj kategoriji imati popust na ra~une za struju, telefon, komunalije ili, pak, pravo na pomo} u hrani, lekovima i sli~no. Naime, nadle`ni tvrde da sve dok se ta~no ne defini{e {ta je to ugro`eni potro{a~, nije mogu}e napraviti socijalnu kartu za one koji `ive na granici siroma{tva ili ispod we. Pomo}nica ministara rada i socijalne politike Radmila Kati}-Bukumiri} tvrdi da }e se prvi put u Srbiji znati kome i na koji na~in konkretno treba pomo}i. Novac za projekat socijalne karte obezbedi}e Evropska unija, koja je i inicirala ovu ideju. Sada je na slu`bama u Srbiji da najzad ozbiqno zapo~nu rad na izradi socijalne karte koja }e biti pregled stanovni{tva po uslovima u kojima `ive, prihodima, standardu i sli~no. Kada to bude napravqeno, dr`ava ne}e imati uop{tenu odluku o materijalnoj pomo}i porodici ve} }e nekima od ugro`enih biti omogu}ene olak{ice u pla-

}awu komunalija, struje, lekova, a neki }e dobijati nov~anu pomo} jer }e se iz socijalne karte videti da imaju gde da proizvedu hranu, pogotovo oni na selu, ali da nemaju novca jer ga ni od ~ega ne mogu zaraditi. Socijalna karta, sama po sebi, ne zna~i da }e svi dobijati jednako, ali omogu}ava da svi imaju jednaku {ansu da im dr`ava pomogne. Naravno, od korisnika socijalne pomo}i o~ekuje se da poma`e dr`avi, odnosno da gleda da se {to pre sna|e i sam po~ne da zara|uje, ~ime bi pare koje je dobijao mogla

biti usmerene ka nekim drugima koji ostaju bez posla ili bez ikakvih prihoda. Upravo to je pravilo u zapadnim dr`avama jer se tamo ne de{ava, kao {to je to kod nas uveliko slu~aj, da se socijalna pomo} prima neograni~eno i da je niko ne kontroli{e. Zapadne zemqe daju visoke socijalne pomo}i, ali je wihov rok trajawa kratak jer dr`ava na druge na~ine stimuli{e korisnike da rade po{to je plata koju dobiju nekoliko puta ve}a od onog {to im dr`ava dodequje zbog socijalne ugro`enosti. Q. Male{evi}

6

BERZA

ponedeqak8.mart2010.

DNEVNIK

NA BEOGRADSKOJ BERZI PORASTAO PROMET, ALI...

RAST USRED KRIZE

Kineska formula za uspeh Kina bele`i sna`an privredni rast i u vreme svetske ekonomske krize. Kako ka`u zvani~nici ni{ta ih ne}e spre~iti da nastave tim putem i sa tre}e pozicije, postanu druga svetska ekonomija. Stopa ekonomskog rasta za ovu godinu odre|ena je na osam odsto, stopa inflacije na tri odsto, a bi}e otvoreno devet miliona radnih mesta. Stimulativni paket vredan 586 milijardi dolara za oporavak privrede i politika lako dostupnih kredita, Kini su pomogli da krizu pro|e {to bezbolnije. Ovo je ka`u presudna godina za odr`awe stalnog i brzog ekonomskog razvoja i ubrzawe privrednih reformi. Zato ne}e odustati od formule koja se pokazala uspe{nom. „U ovim neuobi~ajno slo`enim okolnostima na{i su gra|ani stekli jo{ ja~e samopouzdawe , direktno se suo~ili s problemima, uporno radili i mirno odgovorili na posledice globalne ekonomske krize. Mi smo prvi na svetu to uspeli“, ka`e kineski premijer Ven \abao. Ipak, kineski premijer nije potpuno zadovoqan, smatra da daleko vi{e stanovnika mora da oseti blagodeti prosperiteta zemqe. Kina }e svoj novac dr`ati na stabilnom kursu i inflaciju pod kontrolom.

Padaju li padaju indeksi - Po~etak marta na Beogradskoj berzi obele`io je rast ukupnog nedeqnog prometa i daqi pad vrednosti indeksa. Ukupan promet u prvoj nedeqi ovog meseca bio je gotovo 336 miliona dinara, 30 procenata ve}i nego u posledwoj februarskoj sedmici, navela je {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}. Najvi{e se ponovo trgovalo akcijama AIK banke, za 152 miliona dinara, a slede hartije Radnika iz Ba~ke Palanke i beogradskog Imleka sa 22, odnosno 10 miliona dinara prometa. Indeks najlikvidnijih akcija Beleks15 izgubio je izme|u 1. i 5. marta gotovo tri odsto na vrednosti dok je pad kompozitnog indeksa Beleksline u istom periodu bio bezmalo dva procenta. Kategoriju dobitnika protekle nedeqe ~inili su Galenika Fitofarmacija sa plusom od gotovo 22 odsto, Kredi banka sa rastom od bezmalo 16 odsto i Politika sa ~etiri procenta. Me|u ve}im gubitnicima na{li su se Fidelinka sa minusom od gotovo 12 odsto i Sojaprotein i ^a~anska banka sa padom ne{to ve}im od osam procenata. Strani investitori u~estvovali su sa 43 odsto u ukupnom prometu i to ponovo intenzivnije na strani kupovine, istakla je Cvetkovi}. Promet iz trgovine

obveznicama stare devizne {tedwe vredeo je 62 miliona dinara a najtrgovanija je bila serija A2015 sa prometom od 20,9 miliona.

U prvoj martovskoj nedeqi kompanije su po~ele da objavquju finansijske izve{taje za 2009. i ono {to upada u o~i jeste nedostatak euforije kojom su ih in-

vestitori pratili i reagovali na wih proteklih godina, ka`e broker KBC Sekjuritisa Du{an Markovi}. Za sada je izve{taje javnosti ponudilo samo nekoliko kompanija ali se u narednom periodu o~ekuju novi, {to bi, kako je za Betu rekao Markovi} komentari{u}i trgovinu na Beogradskoj berzi, moglo bitnije da uti~e na kretawe tr`i{ta. Na finansijskom sektoru rezultate su objavile AIK banka, ^a~anska I Metals banka, a iznena|ewe u pogledu ostvarenih rezultata i stopa profitabilnosti je ponovo AIK banka, kod koje ~etvrti kvartal nadma{uje ve}inu o~ekivawa. Na kvartalnom nivou dobit AIK banke pre oporezivawa bila je 3,2 milijarde dinara, {to je rast od 288,9 odsto. Neo~ekivano i uprkos te{koj situaciji u privredi, kvartalno posmatrano neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i potra`ivawa umaweni su 63,7 odsto, naveo je Markovi}. „Taj podatak je vrlo zanimqiv jer je u odnosu na druge banke ovo umawewe znatno i navodi na razmi{qawe o na~inu na koji bankauspeva da u ovom stawu privrede naplati potra`ivawa od klijenata“, kazao je broker KBC Sekjuritisa. Markovi} je rekao i da je utisak da je situacija u realnom sektoru gora i da su efekti krize tu zastupqeniji.

ZBOG JEFTINOG GASA U EVROPI

Rusija se okre}e Aziji

O{tra konkurencija i pad cena u Evropi primora}e Rusiju da pove}a isporuke gasa na azijsko tr`i{te, smatraju eksperti konsalting kompanije „Vud Mekenzi“. Cene gasa na evropskom tr`i{tu osta}e na niskom nivou do druge polovine decenije zbog vi{ka ponude i sve ni`e tra`we, ukazali su analiti~ari te kompanije. „Iako }e se me|usobna zavisnosti Evrope i Rusije odr`ati, Evropa vi{e od drugih trpi zbog vi{ka ponude gasa u svetu“, rekao je potpredsednik „Vud Mekenzija“ za istra`ivawa na sektoru energetike Tim Lambert. On je naglasio da je azijsko tr`i{te u perspektivi veoma privla~no za Rusiju, jer joj omogu}ava diversifikaciju isporuka i prodaju gasa iz isto~nog Sibira. Potpredsednik Upravnog odbora „Gasproma“ Aleksej Medvedev je za Rojters izjavio da koncern planira po~etak isporuka za Kinu 2015. godine. Ruski holding je ove godine pristao da delimi~no revidira sistem dugoro~nog formirawa cena i primewuje spot cene u ugovorima sa evropskim klijentima.

EVROPA SPASAVA DAVQENIKA

Evro nema smisla ako }e Gr~ka propasti Gr~ki premijer Jorgos PapanNa sastanku sa nedreu doputovao je u Pariz, na sama~kim kancelarom Anstanak sa predsednikom Francugelom Merkel u Berliske Nikolom Sarkozijem, nakon nu Papandreu je dobio {to je posetom Berlinu ju~e popoliti~ku podr{ku, ~eo turneju po evropskim preali ne i obe}awe fistonicama, u poku{aju da dobije nansijske pomo}i. Idupoliti~ku podr{ku za vladin }e nedeqe gr~ki preminajnoviji paket mera {redwe. jer }e u Va{ingtonu Sarkozi je, uo~i dolaska Paodr`ati razgovore sa pandreua, izjavio je da }e FranBarakom Obamom. cuska podr`ati Gr~ku u naporiLondonski Gardijan ma za smawewe buxetskog defiizve{tava da je Papancita i da nema dreu odrnameru da gleda `ao kqu~ne razgoNa sastanku sa kako ta zemqa vore sa nema~kom nema~kim propada, prenekancelarkom Merle su agencije. kel, dok se izme|u kancelarom „Ako smo ve} Angelom Merkel u Atine i Berlina stvorili evro, vi{e zao{traBerlinu Papandreu sve ne mo`emo da va verbalni rat. je dobio politi~ku List isti~e da je dopustimo da podr{ku, ali ne i drakonsko smawepropadne zemqa koja je ~lanica obe}awe finansijske we buxeta, koje je evrozone. U supro{le sedmice pomo}i protnom slu~aobelodaweno u ju, stvarawe Atini, pomoglo da evra nema smisla“, rekao je Sarse investitori uvere da su gr~ke kozi. vlasti sposobne da kontroli{u

javni dug, ali da je Papandreu je kod ku}e pao u nemilost. Demonstranti su se ispred zgrade parlamenta u Atini sukobili sa odredima specijalne policije, a aerodromi, vozovi podzemne `eleznice i autobuski saobra}aj u glavnom gradu su stali. Iako Papandreua i daqe o~ekuje vrlo osetqiva bitka sa gr~kom javno{}u, najnovije mere su uspele da ubla`e krizu na finansijskim tr`i{tima, nagla{ava Gardijan.

ZAMKE NOVIH IZVORA ENERGIJE

Nesta{ica hrane zbog biogoriva? Podr{ka biogorivima }e pove}ati prihode poqoprivrednika Evropske unije, ali bi istovremeno mogla da dovede do nedostatka hrane u najsiroma{nijim zemqama sveta, proizilazi iz predloga dokumenta EU. Ciq EU je da do 2020. godine proizvodi desetinu pogonskih goriva za saobra}aj na putevima iz obnovqivih izvora, kao {to je upravo biogorivo, preneo je Rojters. Za evropske poqoprivrednike bi tr`i{te biogoriva, vredno pet milijardi evra godi{we, moglo da postane novi izvor prihoda.

Nova brzo rastu}a potra`wa za poqoprivrednim proizvodima koji nisu nameweni za ishranu neizostavno }e pove}ati cene, a time i prihode poqoprivrednika, navodi se u jednom od dokumenata. Taj `eqeni efekat bi, me|utim, mogao da izazove i mnogo ne`eqenih, kao {to je ra~un za visoke cene hrane ili nedostatak hrane koji }e platiti najsiroma{niji potro{a~i, dodaje se u dokumentu Rast cena namirnica 2008. godine izazvao je nespokojstvo u nekim zemqama u razvoju. Taj rast je delimi~no obja{wen pove}awem proizvodwe biogoriva.

Osmomartovske pri~e Novosadski sajam }e danas u 12 ~asova, u sali 4 Kongresnog centra „Master“, uru~iti nagradu za likovnu umetnost „Sava [umanovi}“. U 13 ~asova po~iwe program „Sve srpske spisateqice ~itaju pri~e na dan 8. marta u Novom Sadu“, u kojem u~estvuju Qubica Arsi} i Milica Mi}i}-Dimovska. Kao laurat danas }e u 16 ~asova biti predstavqena dobitnica „Ninove nagrade“ za roman godine Grozdana Oluji}. Predstavqawe

autobiografije Meline Merkuri „Ro|ena kao Grkiwa“ zakazano je za 12 ~asova, dok }e u 14 ~asova Slu`beni glasnik predstaviti roman „Dok an|eli spavaju“ Marine Rajevi} Savi}. Od 12 do 15 ~asova na {tandovima izlaga~a bi}e prezentovane Antologija kwi`evnosti za decu, kwiga „Evan|elista Mihajlo Kova~“, istoriska wiga „Bini, Bunievci, Buwevci“ i „Sutra }u na put“ Trifuna Dimi}a. A. V.

Novosadska ponedeqak8.mart2010.

Peticijom tra`e svoja prava Povodom Me|unarodnog dana `ena, aktiviskiwe UGS „Nezavinost“ i Saveza samostalnih sindikata Srbije danas }e u 13 sati, u Zmaj Jovinoj ulici ispred broja 19, prikupqati potpise za peticiju protiv najavqenih izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu. Od Ministarstva rada }e tra`iti da se `enama za svako ro|eno dete, zakqu~no sa tre}im, u ukupan penzijski sta` dodatno ura~una po 1 godina, kao i da se razmotri mogu}nost ponovnog uvo|ewa priznavawa vremena provedenog na porodiqskom odsustvu u radni sta` `enama koje su nezaposlene. Protest je upu}en i protiv namere zakonodavca da se `enama radni sta` sa 35 pove}a na 38 godina, {to ocewuju kao neprihvatqivo i socijalno neopravdano. Q. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

„INFORMATIKA” ^ASTI I OVOG MESECA

Hajde da ludujemo uz finsku slaninu

Ra~un s nulom za 500 porodica

N

a dana{wi dan pre dvadeset godina, kao {to pretpostavqate, isto je bio „Dan `ena“. Tada se proslavqao s vi{e teatralnih i pateti~nih elemenata, ali s mnogo mawe stidqivosti i la`nog morala nego danas. @ene su po{tovane isto kao i danas - nikako! Enivej, „Novosadska hronika“ po~etkom marta 1990. godine, bavila se ve~nim pitawem: „Koji cvet pokloniti“? „Gradsko zelenilo“ te sezone obezbedilo je 23 vrste rezanog cve}a; gerber i lala ko{tali su 15 dinara, ru`e bile duplo skupqe, a za „rajsko cve}e“ cve}ari su iskali paprenih 60 „novih“ dinara. Konstatovano je da su orhideje skupqe u privatnim cve}arama. Nekako ba{ istih tih dana, vo|a filipinske opozicije Huan Ponse Enrile sprovo|en je u dobro ~uvani zatvor Kemp Karingen u predgra|u Manile, prvi motorizovani odredi sovjetske armije po~ele su da napu{taju ^ehoslova~ku, a, sa ubedqivih 114 glasova, pesma hrvatske pop dive Taj~i „Hajde da ludujemo ove no}i“ izabrana je da predstavqa SFR Jugoslaviju na izboru za pesmu Evrovizije. U vojvo|anskom restoranu „Lipa“ po~eli su dani lova~ke kuhiwe. Prvog dana gostima je u „steci{tu predratnih trgovaca, beome i slikara“ nu|ena prvoklasna divqa~, a glavno jelo ko{talo je izme|u 55 i 80 dinara. Prva nedeqa marta u svakom slu~aju protekla je u znaku wihovih viso~anstava - mesa i uvozni~kog lobija! „Neoplanta“ je u radni odnos primila 22 fizi~ka radnika, u grad su stigli prvi uvozni kotleti i slanina. Hroni~ari su zabele`ili da je u „Centroslavijinoj“ samousluzi 101 na „Spensu“ jedna mu{terija pred

vrata do{la u 6.30 kako bi bila prva u redu za jeftino uvozno meso. Uvek sumwi~avi Ba~vani u svemu tome odmah su prepoznali mu}ku i trgovce optu`ili da taktiziraju sa zalihama. Iz „Centroslavije“ su, pak, stigli umiruju}i tonovi: re~eno je da oni nemaju razlog da skrivaju meso i da im je u interesu da prodaju 40 tona uvezene junetine i sviwetine. U „Bazaru“ je najdu`i bio red za slaninu iz Finske. Navodno, skandinavska slanina imala je 70 odsto „{unke“, a bila 40 odsto jeftinija od doma}e. Tog marta 1990. godine, smirivala se (ne)fudbalska bura nastala pred vojvo|anski derbi u Subotici u kojem je doma}i Spartak pobedio {ampionsku Vo{u wenim oru`jem - penalima (izvodili se posle svake nere{ene utakmice). Nata{a Ka}anski, 13godi{wa u~enica O[ „Nikola Tesla“, osvojila je ~amac kao prvu premiju nagradne igre „Autovojvodine“, hroni~ari su nam po`eleli „sre}nu novu 1974.“ aludiraju}i na novi broj studentskog lista „Indeks“ izdatog posle 16-godi{we pauze, a „^isto}a“ je vra}ala novac koji je odranije pokupila od savesnih plati{a nesavesnim i nezakonitim pove}awem cena usluga odno{ewa otpada. Tih dana, semafor na uglu Futo{ke i tada{weg Bulevara 23. oktobra (danas oslobo|ewa) bio je sru{en!? Na iznena|ewe svih, nikome nije padalo na pamet da ga popravi, pa se na najprometnijoj gradskoj raskrsnici stiskalo za to vreme neverovatnih stotinu vozila. Dali smo pouku da, ukoliko se gradske vlasti ne dosete, Novi Sad mo`e postati jedan od onih velikih gradova u kojima se u „{picu“ redovno stvaraju nesnosne gu`ve. Nisu se dosetili. D. Apro

Ovog meseca s besplatnim ra~unom za komunalije „Informatika“ }e obradovati 500 Novosa|ana. U tom preduze}u ka`u da su zadovoqni ovim brojem, jer se po tome vidi da neredovne plati{e ipak pla}aju svoje obaveze. - Ovog meseca u fondu prikupwenih od kamata gra|ana koji ne pla}aju ra~une na vreme imali smo za 500 porodica. I daqe imamo puno porodica s visokim stanarinama i velikim brojem bodova. Ovog meseca najve}i broj bodova u okviru “ Plave ku}ne ra~unaqke” vrti se oko 566 – obja{wava za na{ list PR menaxer u “Informatici” Gordana Gale{ev. Saznajemo tako|e da }e sve porodice koje su stekle uslov

da ne plate jedan ra~un biti uzete u obzir i da niko ne}e biti o{te}en. U gradu ima 34.000 redovnih plati{a, koji svoje ra~une pla}aju do 20. odnosno 30. u mesecu.

Gra|ani koji su ovog meseca oslobo|eni pla}awa ra~una dobi}e priznanicu, a ne neko obave{tewe, da se ne bi zbunili i slu~ajno bez ra~una oti{li da uplate. Q. Na.

UKOLIKO S JAVNIM NABAVKAMA BUDE SVE U REDU

Novi trafo i video nadzor na tvr|avi Na Petrovaradinskoj tvr|avi, ove godine }e prvo biti rekonstruisana stara trafo stanica i izgra|ena nova kod Akademije umetnosti, a Zavod za izgradwu grada, ovaj posao poverio je „Elektrovojvodini“. Zavr{etak radova predvi|en je za kraj maja. Kako je za „Dnevnik“ rekao direktor „Poslovnog prostora“ Marko Cvijan ovo preduze}e raspisa}e tender za izbor izvo|a~a koji bi rekonstruisao elektri~nu mre`u na Tvr|avi, ugradio video nadzor i sredio toalete u Dugoj kasarni. - Ukoliko s javnim nabavkama bude sve u redu, radovi bi trebalo da budu gotovi do polovine juna - ka`e Cvijan. Do leta, odnosno po~etka „Egzita“ ZIG }e, zajedno sa Zavodom za za{titu spomenika kulture postaviti za{titne ograde na nebezbedne lokacije Petrovaradinske tvr|ave dostupne posetiocima. Prethodnih

godina problem kod odr`avawa manifestacija bio, kako je jo{ ranije rekao direktor za tehni~ke poslove Zavoda za izgradwu grada \or|e Kuqan~i}, ne toliko neobezbe|enost Tvr|ave, koliko znati`eqa pojedinaca da se pewu, pa su neki od wih, na `alost, i nastradali. U drugoj polovini godine „Poslovni prostor“ }e obnoviti fasadu na Jednostavnoj kasarni, u kojoj se nalazi Istorijski arhiv grada, kao i fasadu Topovwa~e, u kojoj je Muzej grada. U ovom periodu i ZIG }e po~eti nekoliko investicija. Kako je za „Dnevnik“ rekla portparolka ovog preduze}a Vesna Kati}, ZIG }e, nakon {to se zavr{e izrade glavnih projekata, urediti vidikovac sa skulpturama Jovana Soldatovi}a iznad pristupnog tunela i sanirati pe{a~ke staza na Hornverku. A. Vidanovi}

JU^E U MESNOJ ZAJEDNICI „KLISA”

V REMEPLOV

Zbrka oko varo{ke ku}e Na redovnoj sednici Odbora za zidawe varo{ke ku}e 8. marta 1873. bilo je mnogo rasprava a da bi na kraju, po ko zna koji put, izostao zakqu~ak. U stvari, podizawe nove zgrade Magistrata bilo je zna~ajno politi~ko pitawe. Jer, jo{ pre dve godine odlu~eno je da se ona podigne na prostoru nekada{weg „Turskog hana“, gde je sada Matica srpska. Ministarstvo unutra{wih poslova je odobrilo to re{ewe, ali pobunili su se ~lanovi Skup{tine - Nesloveni. Zatra`ili su od ministra unutra{wih poslova da preina~i svoju

odluku, i on je to u~inio. Tako je po~elo dvadesetogodi{we politi~ko - komunalno natezawe, da bi na kraju pobedila ja~a strane, i podigla zgradu u kojoj je danas Skup{tina novosadske op{tine. N. C.

Ode}a i obu}a za {ti}enice Sigurne ku}e Akciji prikupqawa ode}e i obu}e za Sigurnu ku}u odazvao se ju~e veliki broj `iteqa s podru~ja Mesne zajednice „ Klisa“. Zato su aktiviskiwe Foruma `ena Demokratske stranke imale pune ruke posla, jer su od 9 do 13 ~asova neprekidno primale garderobu i obu}u. Robu }e danas predati {ti}enicama u Sigurnoj ku}i. Ju~era{wa humanitarna

akcija uprili~ena je povodom 8. marta. Sli~nu akciju, Forum `ena organizova}e i za nedequ, dve dana povodom verskog praznika Vrbice. Tada planiraju da {ti}enice Sigurne ku}e obraduju slatki{ima i kola~ima. U toj humanitarnoj akciji prima}e, vele, samo gotove proizvode iz prodavnice. Foto: F. Baki} Z. D.

Biciklom na Himalaje Profesor iz Sredwe saobra}ajne {kole „Pinki“ Dragan Furtula, danas u 9.30 sati ispred Gradske ku}e kre}e na put biciklom do Himalaja. Profesoru }e pred polazak na put moralnu podr{ku pri`iti |aci, zaposleni u {koli, biciklisti, rodbina, prijateqi i predstavnici iz Gradske uprave za sport i omladinu. Q. Na.

VESTI Programi povodom Dana `ena Izlo`ba slika posve}ena Danu `ena bi}e otvorena danas u 18 ~asova u Klubu „Grozda Gaj{in“, Ulica Wego{eva 24. Izla`u ~lanovi Udru`ewa likovnih umetnika „Likum“ iz Novog Sada. Tribina „Zdrava `ena prosperitetno dru{tvo“ odr`a}e se danas u 18 ~asova u Klubu Jevrejske op{tine, Jevrejska ulica 2/1. O zdravstvenom i socijalnom polo`aju `ene govori}e Aleksandar Mutibari}. Izlo`ba fotografija “Okom `ene” bi}e otvorena danas u 19 ~asova u Domu kulture u Beo~inu. Organizator je Kulturni centar Op{tine Beo~in i beo~insko dru{tvo “Beofoto”. Nakon otvarawa, program se nastavqa uz svirku “Halo benda”. Hor penzionera KUD „Sowa Marinkovi}“ nastupi}e danas u Humanitarnom centru „Kraqica Marija“ u Ulici Bate Brki}a 34, koji tradicionalno obele`ava Dan `ena. Po~etak je u 16 ~asova.

Latinozvuci Aleksandra Dujina Koncert latinomuzike Aleksandra Dujina bi}e odr`an danas u 20 sati u Sinagogi. Ulaznice mogu da se kupe u Jazz Clubu Wheels, u Nato{evi}evoj ulici 4, ili na dan koncerta u Sinagogi. Z. Ml.

Koncert Roberta Lakato{a Koncert violiniste Roberta Lakato{a, uz klavirsku pratwu Zafire Alizade, u okviru ciklusa „Prole}ni koncerti“ bi}e odr`an sutra u 19. 30 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Ulaz je besplatan, a organizator je Kulturni centar grada. I. D.

Audicija za glumce u Izbi Audicija za glumce za predstavu “AF@ sprema priredbu” bi}e odr`ana u sredu 10. marta u 20 sati u klubu „Izba“. Dramski pedlo`ak za predstavu napisale su Gordana Stojakovi} i Qiqana Maxar, voditeqka dramskih radionica i re`iserka je Ivana In|in, a za muzi~ki deo i horske deonice zadu`eni su Nevenka Marjanovi} i Sa{a Mladenovi}. „Izba“ se nalazi u @eleznikoj ulici 4. Z. Ml.

Besplatno kupawe i klizawe Predstavnice lep{eg pola danas besplatno mogu da se kupaju na bazenu i da u|u u ledenu dvoranu Spensa, povodom Dana `ena. Na prvom spratu Spensa danas je otvorena prodajna izlo`ba cve}a i kwiga. B. P. P.

c m y

ponedeqak8.mart2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

c m y

8

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ven~ano sedam parova Blizanci: Jovana i Sara - Gordane Kabi} i Dragana Travice, Aleksandar i Anastasija - Jasmine i Davora Dobri}a, Laura i Vanesa - Adrijane i Gorana Goreti}a.

Devoj~ice: Nevena - @ivane i Du{ana Milunovi}a, Magda - Dragane i Radeta Milakovi}a, Ivana - Tamare i Du{ka Pavlovi}a, Na|a - Jelene Vesovi} Dobre i Vladimira Dobre, Valentina - Marije i Fera Trusina, Renata - Gabriele Ma|ar Gregu{ i Zoltana Ma|ara, Nevena - Marije i Milana Dudi}a, Mia - Mirande i Dragana Gavri}a, Milica - Jelene i \or|a Stoji~i}a, Maja - Gordane Bankova~ki i Damira [umawskog, Helena Milane i Mirka Filipovi}a, Awa - Jelene i Aleksandra Risti}a, Ema - Diane i Jo`efa Nemeta, An|ela - Sla|ane i Miroslava Popovi}a, Duwa - Sawe i Slobodana Zori}a, Eleonora - Jasne i Slavka Vinajia, Lana - Lidije i Radovana Kova~evi}a, Milica - Sanele Salijevi} i Branislava Jeli~i}a, Lea - Jasmine Stamenkovi}-Horvat i Ervina Horvata, Sta{a - Nata{e i Aleksandra Milovanovi}a, Milica - Iqe i Zorana Ma-

tijevi}a, Kristina - Sla|ane i Dejana Keli}a, Qubinka - Koviqke i Milibora Bojkovi}a, Duwa - Qiqane i Igora Luki}a, Kristina - Marijane i Du{ana Vukovi}a, Jovana - Danijele i Sini{e Kova~evi}a, Nikolina - Biqane i Zorana Kova~a, Jovana - Kristine i Sa{e Vasiqevi}a, Na|a Marije i Marina Mrvi~ina, An|ela - Marijane i Mirzeta Dropi}a, Katarina Slavke i Milovana Vojvodi}a, Jovana - Marice i Sre}ka Mi}i}a, An|ela - Ene Marinkovi} i Atila Franka, Lana - Tijane i Du{ana Vajagi}a, Maja - Sofije i Aleksandra Vu~enovi}a, Jovana - Ivane i Mirka Isakovskog, Sandra - Dragane i Draga Nikoli}a, Ana - Sla|ane i Predraga Mito{evi}a, Lana - Mirjane ^epi} i Marka Rodi}a, Duwa - Milene i @eqka Davidovi}a, Lana - Nata{e i \or|a Nadla~kog, Nevena - Ivane i Lazara Petrovi}a.

Ven~ani: Sawa Vojvodi} i Sini{a Qubojevi}, Danijela Milo{evi} i Veqko Smiqani}, Bojana Stojanovi} i Davor Kecman, Marija Mijailovi} i Milan Kaleni}, Nata{a Orlovi} i Miodrag Agbaba, Judit Ferenc i Igor Pavlovi}, Awa Hemon i Sr|an \eri}. Jelena i Bojan Zdravkovi} sa sinom Nikolom, }erkom Milicom i blizancima Milo{em i \or|em

De~aci: Borislav - Dragane Wem~evi} Pavkov i Lazara Pavkova, Ivan - Silvie Varo{i i Andra{a Mihalika, Rastko - Jelene i Nemawe Ko{evi}a, Aleksandar - Jelene i Zvonimira Milera, Nemawa — Danijele Jagi} i Dalibora Buta{a, Medin ]amiqe Kova~i i Adnana Ahmetia, Stefan - Ranke i @eqka Begi}a, Aleksa Irene i Dejana Markovi}a, \or|e - Du{anke i Jovice \uki}a, Uro{ - Slavice i Dragana Kova~evi}a, Lazar - Marije i Vase Subi}a, Luka - Stanke i Milivoja Radoji~i}a, Vuk - Kristine i Gorana Rakite, Luka - Renate i Dejana Mi{i}a, Sini{a - Gordane i Denisa Ili~i}a, Aurel - Andree i Dene{a Horvata, Nikola - Vesne i Dragoquba Milanovi}a, Luka - Martine i Gorana Duji}a, Andrija - Zorane i Du{ka Ara|anina, Vuk - Tatjane i Slobodana Radunkovi}a, Stevan Vesne i Mom~ila Kesi}a, Lazar - Milane i Ivana Resanovi}a, Kristijan - Tawe Pro{i} i Petera Borbeqa, Lazar - Suzane i Slobodana Grahovca, Vladimir Jovane i Dejana Ninkova, Branko Zdravke i Dejana Lisice, Sergej - Biqa-

ne i Milana Zori}a, Aleksandar - Henriete Ki{ i Zlatka Selmana, Dominik Violete i Kristiana [ante, Viktor Valentine Kasumi i Fikreta Zubakija, Stefan - Mirjane i Bojana Jovanovi}a, Vukadin - Zorice i Vladimira \oki}a, Marko - Du{ice i Branka Ili}a, Vasilije - Qubice i Dragana Jovanovi}a, Ogwen - Biqane i Du{ana Opali}a, Veqko - Valerije i Radoslava Maksimova, Igor - Isidore Mar~ok-Bo`ovi} i Slobodana Bo`ovi}a, Aleksa - @eqke Nestorovi}Toko{ i Borisa Toko{a, Milan - Danijele ^avi}-Trivanovi} i Stevice Trivanovi}a, Lazar - Jelene i Vladimira Jeli}a, Luka - Ane i Nenada Borote, Ilija Milanke i Aleksandra Bubawa, Zvezdan - Biqane Gaji} i Tomislava Gluhaka, Filip - Gordane Cvetinov-Hajduk i Roberta Hajduka, Mateja - Marije i An|elka Milosavca, Boris - Maje i Nenada Gruji}a, Sr|an - Tatjane i Darka Guqa{a, Aleksandar - Tatjane Mohan-Guzijan i Dragana Guzijana, Vojdan - Jelene i Igora Andonovskog, Lazar - Sandre i Nikole Cvijeti}a.

Umrli: Ilonka Kurdovski ro|. Adam (1939), Risto Bijeli} (1928), Stojan Poposki (1946), Milo{ Dimitrijevi} (1956), Jo`ef Hevizi (1945), Vojislav Popov (1937), Persida Pavlovi} ro|. @ivanov (1935), @ivorad Gvozdenovi} (1949), Katica Stojinov ro|. @iki} (1931), Olga Jovanovi} ro|. Jovanovi} (1948), Du{an \uki} (1939), Mirjana Jankovi} ro|. Vojnovi} (1931), Helena Ko~i{ ro|. [inka (1932), Jaroslav Sabol (1951), Savka Brankovi} ro|. [u{ilovi} (1939), Borka Leti} ro|. Kunovac (1938), Persida Krivoku}a ro|. Uvali} (1932), Slavko Ku{lan (1930), Amalija ^akan ro|. Sabado{ (1924), Ana Veliki} ro|. Brki} (1928), Julica Jeli~i} ro|. Popov (1925), Svetislav Vi{wi~anin (1934), Vukica Kova~ev ro|. Andri} (1931), Marta Milanovi} ro|. @aldo{ (1922), Piro{ka Veji} ro|. Boro{ (1946), Predrag We`i} (1978), Du{ko Ra{i} (1971), Stevan Igwatovi} (1936), Jan Ferko (1956), Mirjana Radi{i} ro|. Radosavqevi} (1946), Milica Budimlija ro|. Kosanovi} (1913), Nikola Ba~i} (1928), Olga Slep~evi} ro|. Vorli~ek (1932), Marija Mijailovi} i Milan Kaleni}

Stanko Damjanov (1925), Grozda Brdar ro|. Davidovi} (1924), Du{anka Komnenovi} ro|. Pali{a{ki (1954), Stanko Vukeqa (1937), @ivko Gruji} (1957), Nada Bedrik ro|. Jankov (1932), Milan Radin (1918), Jasmina Mili} (1961), Mihajlo Spusenik (1981), Dragan Subi~in (1973), Mirko Maxar (1940), Milovan Rosi} (1937), Danica Babi} (1938), Milorad Dani~i} (1936), Uro{ Zdjelar (1926), Vaso @drali} (1927), @eqko Anu{i} (1963), Dobrivoje Paunovi} (1931), \ur|ica Peni} ro|. Jovanovi} (1931), Qiqana Obradovi} ro|. Strnad (1934), Borivoj Mi{kovi} (1940), Smiqana Jani}ijevi} ro|. Sofronijevi} (1933), Luka Mili} (1932), \uro Krivoku}a (1942), Bela Deak (1939), Miqko Ponorac (1932), Miroslav Maksimovi} (1943), Bogdan Ostojin (1931), Gli{o Stevanovi} (1929), Jovo \ilas (1936), Marko Prica (1936), Miro Horvati} (1965), Pane Kr~mar (1948), Mirjana Dra`i} ro|. ^uturilov (1933), Nikola ^obanovi} (1940), Bo`urka Vuji} ro|. Damjanovi} (1935) i Marija Maleti} [rek ro|. Maleti} (1932).

c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

DODELA NEKRETNINA „KRAQA KOKAINA“ UDRU@EWIMA ZA BORBU PROTIV NARKOMANIJE ZAKO^ENA PROCEDUROM

Dug put do poetske pravde

Prva civilna komuna za le~ewe i rehabilitaciju narkomana u zemqi mogla bi biti otvorena u Novom Sadu, i to u nekom od objekata u vlasni{tvu pripadnika organizovanih kriminalnih grupa. Me|utim, da bi se ova ideja ostvarila, potrebno je da pro|e kroz dugu i komplikovanu proceduru. Na nedavnoj sednici, skup{tinskih saveta za zdravstvenu za{titu, za obrazovawe i sport, kao i za javni red i mir i bezbednost, usvojen je zakqu~ak da Grad od Republi~ke direkcije za oduzetu imovinu proisteklu iz krivi~nih dela zatra`i neki od objekata na teritoriji Novog Sada, koji bi se koristio za le~ewe zavisnika. To, me|utim, ne zna~i i da }e lokalni heroinski zavisnici odigrati basket ili se br~nuti u nekom od xakuzija u vilama „kraqa kokaina“ na Tatarskom brdu. Kako sada stoje stvari, to je nemogu}e, kao {to je te{ko i predspostaviti koje bi to imawe ste~eno kriminalom pripalo gradskim vlastima i borcima protiv narkomanije. Za raspolagawe tom imovinom zadu`ena je iskqu~ivo Direkcija, a na „lageru“ za sada ne postoji imovina u Novom Sadu ni iz

[ari}eva ku}a na Tatarskom brdu

jednog pravosna`no okon~anog sudskog postupka. O ~emu se zapravo radi? Osnovna ideja je da se, na tako dobijenoj parceli, nevladinim organizacijama ustupi rad sa {ti}enicima, a da gradske institucije budu zadu`ene za wihov pregled, selekciju, zdravstvenu za{titu... U woj bi se zavisnici najverovatnije le~ili po principima iz pravoslavne „Zemqe `ivih“ i protestantskog „Raskr{}a“,

Foto: N. Stojanovi}

ali komuna ne bi imala religijski ve} civilni karakter. Podse}amo, u toku je izrada gradskog Akcionog plana za suzbijawe narkomanije. Gradskom ve}u je nalo`eno da oformi tim profesionalaca, koji bi trebalo da do 1. maja napravi predlog Akcionog plana za suzbijawe narkomanije u gradu, uskla|en sa Nacionalnom strategijom. Osim toga, po~elo se i sa prikupqawem podataka za je-

U TALASU POSKUPQEWA IMA I RETKIH IZUZETAKA

Zamrznuta cena ugradwe klima-ure|aja Ugradwa klima-ure|aja u gradu, uprkos drugim poskupqewima, u narednoj sezoni osta}e nepromewena, odlu~eno je na posledwoj sednici Upravnog odbora Unije servisa klima-ure|aja. Prema re~ima predsednika Unije Ivana Silera, to zna~i da }e montirawe „devetki“ i „dvanaestica“ (tipova koji se naj~e}e koriste u stanovima i kancelarijama) ko{tati 6.500 dinara i 10.000 dinara u potkrovqu. - Te cene va`e do tri metra instalacija, a kasnije se napla}uje jo{ 1.000 dinara po svakom

dodatnom metru. U odnosu na po~etak pro{le sezone, poskupeli su parking, benzin, takse i materijal. Bakar je skupqi za 30 od-

na{em poslovawu i odlu~ili smo da zamrznemo cene svojih usluga - objasnio je Siler. ^lanovi Unije konstatovali

Uprkos poskupqewu repromaterijala i drugim tro{kovima, Unija servisa klima-ure|aja zamrzla cenu ugradwe na 6.500 dinara, (direktor „Tr`nice” Du{an Baji}) sto. Tako|e, zbog kursa, montirawe je nekada ko{talo i do 80 evra, a sada je mawe od 65. Ipak, ekonomska kriza se oseti i na

su da, kao i u drugim bran{ama, postoji evidentan problem sa „divqacima“. Ovla{}eni serviseri tvrde kako postoje velik broj neregistrovanih monta`era, koji rade ispod cene. To su, kako tvrde legalni monta`eri, mahom radnici pojedinih javnih preduze}a, koji se bave servisirawem; i to u radno vreme i koriste}i slu`bene automobile i alat. Osim toga, oni su se po`alili da vrlo ~esto imaju problem s parkirawem, jer monta`a mo`e potrajati vi{e od maksimalnih dva sata za crvenu zonu. S druge strane, u Uniji su zadovoqni jer su wihovi apeli urodili plodom i velik broj Novosa|ana je shvatio va`nost redovnog godi{weg servisirawa klima, bez kojeg ovi ure|aji mogu predstavqati opasnost po disajne organe. D. A.

Odno{ewe krupnog otpada Kontejneri za krupni otpad JKP “^isto}a” jo{ danas }e biti postavqeni u MZ “Sowa Marinkovi}” - na Trgu Ferenca Fehera na ulazu ispred broja 6, Trgu Neznanog junaka na ulazu iz Ulice Vojvode Mi{i}a 19, na Keju `rtava racije na ulazu iz Vojvode Mi{i}a 32 i u Radni~koj ulici ispred broja 51. Tako|e, “^isto}a” }e do sutra krup-

ni otpad odnositi iz MZ “Vera Pavlovi}”. Kontejneri }e stajati na Trgu Kamenskog i na uglovima ulica Bra}e Ribnikar i Danila Ki{a, Alekse [anti}a i Vere Pavlovi} i na uglu Pu{kinove i Tolstojeve. Od danas do srede, na redu je MZ “Liman 3”. Kontejneri }e biti postavqeni u Balzakovoj ulici ispred brojeva 13 i 37, Narodnog

fronta 22 i u [ekspirovoj 20. Od sutra do ~etvrtka, krupni otpad bi}e odno{en sa podru~ja MZ “Ivo Andri}”, a otpad }e se prikupqati na uglu Ulice Narodnog fronta sa Balzakovom i Ulicom Banovi} Strahiwe, na uglu Ive Andri}a i Bulevara cara Lazara i u Ulici Sime Matavuqa ispred broja 1a. I. S.

dinstvenu bazu podataka narkomana. U pri~u su ukqu~ene zdravstvene ustanove (Klini~ki centar, Dom zdravqa, Institut za javno zdravqe), centri za rehabilitaciju, kao i Policijska uprava, Vi{i sud i Institut za sudsku medicinu. Registar ne}e sadr`ati imena zavisnika, ve} }e predstavqati procenu wihovog broja i olak{ati pra}ewe kretawa. D. A.

ponedeqak8.mart2010.

9

GODI[WICA NEUSPELIH PREGOVORA GRADA I KOMUNALACA

Gradski oci ne qube socijalni dijalog Predstavnici Grada i Sindikata zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti tek ove nedeqe ima}e sastanak s miriteqem, profesorom Pravnog fakuleta u Beogradu @arkom Kuli}em.To je drugi put u proteklih mesec dana, da se pregoviri odla`u zbog obaveza gradskih vlasti. Postupak mirnog re{avawa spora, nastalog zbog toga {to je Grad kao osniva~ komunalnih preduze}a otkazao delove kolektivnog ugovora u delu finansija, po~eo je oko 1. februara i, prema Zakonu o mirnom re{avawu radnog spora, trebalo je da se zavr{i za mesec dana. Do sada su se pregovara~i sastali dva puta s Kuli}em, a socijalni dijalog dve strane vode skoro godinu dana. Sindikat nije zadovoqan dosada{wim razgovorima, dok predstavnici Grada vele da se vodi konstruktivan dijalog. U pregovore se krenulo 4. maja 2009. godine, nakon {trajka upozorewa u komunalim preduze}ima, Ali se posle prvog sastanka dve strane nisu vi{e sastajale. Zato je Sindikat komunalaca, posle ~etiri meseca ~ekawa, zahtevao od Agencije za mirno re{avawe radnih sporova da po-

krene postupak. Lane, krajem avgusta, odre|en je miriteq ali pregovori nisu uspeli jer se predstavnici Grada nisu odazvali. Onda je, na zahtev sindikata, krajem septembra odre|en drugi miriteq ali su gradski oci bili mi{qewa da nije potreban i sindikat je to prihvatio. Tako je socijalni dijalog bez miriteqa krenuo po~etkom oktobra pro{le godine. Tokom pregovarawa, krajem decembra, Skup{tina grada usvojila je odluku o smawewu zarada komunalcima za deset odsto, protivno zakqu~cima Vlade Srbije da zarade ostanu na novou od 2009. godine. U praksi su, ka`u u sindikatu, li~ni dohoci ni`i i do 30 odsto, a posebno nagla{avaju da je novosadska lokalna samouprava jedina u Srbiji koje je plate smawila komunalnim radnicima, dok u drugim sredinama li~ni dohoci nisu dirani. Zbog smawewa zarada za 10 odsto, sindikat je od 18. januara organizovao {trajk pred Gradskom ku}om, koji je trajao desetak dana, zbog ~ega je Inspekcija rada nalo`ila Gradu da ponovo pokrene postupak mirnog re{avawa spora. Z. Deli}

KAKO SE U GRADSKIM PREDUZE]IMA OBRA\UJE PRES-KLIPING

Novine ~itaju i uz pomo} kompanija Posle mnogobrojnih istra`ivawa, ameri~ko PR udru`ewe je objavilo listu po`eqnih osobina koje bi trebalo da imaju oni koji se bave odnosima s javno{}u. Tu spada i pra}ewe razli~itih podru~ja `ivota, izme|u ostalog i presklipinga. Me|utim, u nekim preduze}ima PR slu`be anga`ovale su i kompanije koje se bave pra}ewem medija. Tako, recimo, preduze}e „Informatika“ usluge pra}ewa pres-klipinga poverilo je kompaniji „Ninamedia“. PR menaxer u tom preduze}u Gordana Gale{ev ka`e da wima ova kompanija olak{ava posao, jer im dostaqaju sve ~lanke, pa ~ak i one koji nisu iza{li na internetu. Oni tu uslugu pla}aju mese~no oko 10.000 dinara. - Da nam „Ninamedija“ ne radi ovaj posao, morali bismo svaki dan da kupujemo sve novine i da zaposlimo jednog ~oveka koji bi samo to pratio, a tada bi tro{ak bio ve}i od 10.000 dinara. Oni nam puno poma`u i kod elektronskih medija, jer svaki prilog dobijemo narezan na CD – obja{wava Gala{ev. Portparol u „Gradskom zelenilu“ Ivan No`ini} ka`e za „Dnevnik“ da oni mese~no za pra}ewe pres-klipinga izdvajaju 9.400 dinara. - Nama ovo veoma zna~ijer dobijemo iscrpne podatke koliko se pojavqujemo u nekim medijima i da li se radi o po-

U „^isto}i“ sami rade analize

zitivnim ili negativnim ~lanicima. Najvi{e nam poma`u kada su u pitawu elektronski mediji – poja{wava No`ini}. Preduze}u „Put“ pres-kliping tako|e radi „Ninamedija“, a portparolka Jelena Stojisavqevi} isti~e da su veoma zadovoqni wihovim uslugama i profesionalno{}u. - Pored toga {to prate pres kliping oni nam rade i analize, na osnovu kojih se trudimo da poboq{amo odnose s javno{}u – ka`e sagovornica i dodaje da ni wihov mese~ni tro{ak ne prelazi 10.000 dinara. Dom zdravqa „Novi Sad“ za usluge pres-klipinga mese~no „Ninamediji“ pla}a 18.800 dinara. Ipak postoje i preduze}a

koja sama rade ovaj posao, a to su „^isto}a“, „Stan“, „Parking servis“. U „^isto}i“ ka`u da oni u okviru svoje marketing slu`be ve} blizu deset godina detaqno vode pres-kliping i sami rade analize koliko je bilo pozitivnih, a koliko negativnih komentara na rad ovog preduze}a. Portparol u „Parking servisu“ Radovan Jekni} rekao nam je da sami rade pres-kliping, a da za to imaju zadu`enu jednu osobu koja se bavi ovim. Preduze}u „Stan“ je donedavno ovaj posao radila „Ninamedija“, ali kako portparol Mirko Jevtovi} ka`e, od kada su se na{li u te{koj besparici, rade ga sami. Q. Nato{evi}

VOJVODINA

ponedeqak8.mart2010.

Garderoba za siroma{ne BE^EJ: Aktivisti Kluba demokratske omladine u Be~eju su ovih dana zavr{ili i prvu ovogodi{wu humanitarnu akciju. Prikupili su tridesetak kutija garderobe i dostavili Op{tinskoj organizaciji Crvenog krsta. Ka`u da nastavqaju s akcijama. - Slede}a je obele`avawe sedmogodi{wice od ubistva dr Zorana \in|i}a 12. marta, a u aprilu }emo, nastaviti ~i{}ewe i ure|ewe priobaqa Tise – ka`e predsednik Kluba demokratske Mlade be~ejske demokrate omladine Be~ej Milo{ Kowevi}. - U okviru tog posla planiramo lim svoj grad”, na betonskom zidu iscrda zavr{imo s ure|ewem dolme kod stetati motive koji su karakteristi~ni za peni{ta, gde }emo, u duhu slogana „VoBe~ej. V. J.

BE^EJSKO I ZREWANINSKO POZORI[TE POTPISALI PROTOKOL O SARADWI

@ele ve}u publiku i du`i vek predstavama BE^EJ: Direktori Gradskog pozori{ta Be~ej Velimir Cvejanov i Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}” iz Zrewanina Goran Ibrajter, potpisali su protokol o saradwi. Kako su tom prilikom rekli nije im ciq samo da redovno gostuju jedni kod

drugih ve} i da saradwa bude dugoro~na i da imaju produkciju na svim nivoima, od lutkarskih predstava do profesionalnih za ve~erwu scenu. - Na{e pozori{te nema, a malo je verovatno da }e imati, klasi~nu pozori{nu infrastrukturu poput zrewaninskog, a o bogatom iskustvu i da ne govorimo. Blizina dva grada je, tako|e, doprinela na{em razmi{qawu o uspostavqawu saradwe. Zato smo u Narodnom pozori{tu „To{a Jovanovi}” iz Zrewanina prepoznali partnera koji se uklapa u na{e mogu}nosti, `eqe, planove - rekao je direktor Gradskog pozori{ta Be~ej Velimir Cvejanov.

^elnik zrewaninskog pozori{ta rekao je da }e u prvo vreme gostovati jedanput mese~no tokom sezone. - Verujemo da }e se Be~ejcima svideti na{ repertoar, pa }e mnogi po`eleti da nam budu gosti u na{em pozori{tu. @elimo

da o`ivimo obi~aj da profesionalna pozori{ta igraju na scenama {irom zemqe. Tako dobijamo novu potencijalnu publiku i, ujedno, produ`avamo vek na{im predstavama – rekao je direktor zrewaninskog pozori{ta Goran Ibrajter. Ne}e be~ejska publika dugo ~ekati na konkretan po~etak saradwe dva pozori{ta. Ve} u ~etvrtak, 11. marta, na sceni kraj Tise gostuju Zrewaninci s predstavom „Heroj nacije”, koju je po tekstu Ivan M. Lali}a re`irao Egon Savin, a u aprilu }e Be~ejci mo}i da vide zrewanisko izdawe Nu{i}evog „Narodnog poslanika”. V. Jankov

Tri tone hrane za „Jedan obrok vi{e” SUBOTICA: „Jedan obrok vi{e” humanitarna je akcija u kojoj je Komora mladih lidera i preduzetnika u Subotici sakupila skoro tri tone hrane. U akciji je u~estvovalo oko 30 donatora, a realizovana je u okviru programa Narodne kuhiwe. Od ove godine Narodna kuhiwa u Subotici obezbe|uje svega 500 kuvanih obroka, {to je za 150 obroka mawe nego pro{le godine. - U 14 mesnih zajednica za najugro`enije obezbedili smo besplatne kuvane obroke. Pre 10 godina u okviru Narodne kuhiwe u Subotici pripremano je 3.000 besplatnih obroka, a danas svega 500. Realna potreba bi bila 1.500

obroka. Postoje obe}awa od donatora da }e mo}i da obezbedi vi{e novca i namirnica, tako da o~ekujemo da za mesec dana bude pove}an broj besplatnih obroka na dnevnom nivou. Akcija kao Komore mladih nam umnogome poma`e u radu - obja{wava sekretar Crvenog krsta u Subotici Mihaq Pece. Komora mladih lidera i preduzetnika u svojoj humaniratnoj akciji, sakupila je oko tri tone namirnica me|u kojima je: 250 kilograma pasuqa, 260 kilograma testenina, tonu sve`eg povr}a 250 kilograma smrznutog vo}a, 20 kilograma meda,1 45 litara uqa, 40 kilograma mesnih prera|evina i drugih namirnica. A. A.

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Jadran: “Alvin i veverice 2” (17.30), “Kutija” (21.30)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena “Jovan \or|evi}”: koncert Aleksandre Radovi} (20.30), scena “Pera Dobrinovi}”: plesna predstava “Paranoja {ik” (19.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, “Novi Sad grad kakvog vi{e nema” (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

DNEVNIK

c m y

10

UKINUTA NAPLATA PARKINGA KOD SPORTSKOG CENTRA I HOTELA

Gra|anima oslobo|eno oko 140 parkirali{ta BE^EJ: Pored toga {to su sni`ene cene parkirawa, dobra vest za vlasnike ~etvoroto~ka{a je to {to je ukinuta naplata parkirawa na parkinzima kod hotela „Bela la|a” i OSC „Mladost”. Na taj na~in }e JP „Komunalac”, imati na raspolagawu, umesto prvobitnih 433, samo 294 obele`ena parking mesta u u`em centru grada. Jer, na parkingu kraj sportskog centra Mladost ima 99, a ispred hotela „Bela la|a” 40 obele`enih mesta za automobile, pa je sada kapacitet smawen za 139 mesta. Ali, kako u nekim delovima, primera radi u Zelenoj ulici, parking mesta nisu obele`ena po propisanoj dimenziji,

a ~etiri parking mesta na po~etku Novosadske ulice su obele`ena na trotoaru, o~ekuje se da }e na prole}e biti novo obele`avawe i da }e kapacitet parking slu`be biti umawen za jo{ desetak mesta. - Dvomese~no iskustvo od uvo|ewa parking slu`be dalo je odre|ene efekte i sada se u hodu prilago|avamo situaciji. Znamo da ima protivnika uvo|ewu naplate parkirawa u Be~eju, ali isto tako smo svi svedoci da je do{lo do odre|enog reda na parkirali{tima. Potvrda ovakve konstatacije je da sada uvek ima mesta za parkirawe u centru grada, {to, ba{, nije bio slu~aj pre uvo-

|ewa obaveze pla}awa parkirawa. S obzirom na to da je ovo novouvedena slu`ba, ima odre|enih propusta u radu, koje bi u vremenu pred nama trebalo eliminisati, razmi{qawe je predsednika op{tine Be~ej Petera Knezia. I dok korisnici parkinga u Be~eju koji kupuju kartu na nekom od prodajnih punktova pla}aju 17 dinara za svaki zapo~eti sat parkirawa, dotle }e oni koji to rade putem SMS poruke jo{ neko vreme pla}ati parkirawe po staroj ceni od 25 dinara. Sve dok se ne stvore tehni~ki uslovi za promenu cene ovim vidom pla}awa. V. Jankov

VE] U PRVIM MESECIMA NAKON OBNOVE

Somborci se vratili bioskopu SOMBOR: Kada je pre ne{to vi{e od ~etiri meseca zavr{ena obnova jedinog preostalog somborskog bioskopa „Narodni”, ispuwen je i posledwi uslov da ova varo{ mo`e sa punim pravom da ponese naslov „grad”. Nije da ova odredba pi{e u Zakonu o lokalnoj samoupravi, ali o kakvom gradu i gra|anima bi se u slu~aju Sombora pri~alo da mu mla|i i stariji nara{taji odlaze u Apatin, Suboticu, Novi Sad ili Beograd rukovo|eni `eqom da sedmu umetnost vide i na velikom platnu. - Povratak somborske bioskopske publike potvrdio je moju tezu da ovda{wi bioskop nije zapravo nikada imao krizu publike, ve} krizu ambijenta - ka`e direktor somborskog bioskopa Stevan Vasiqevi}, koji posluje u sklopu privatizovanog preduze}a „Zvezda”. Ko je mogao da tra`i od Somboraca da sede u ogromnoj avetiwski praznoj hladnoj sali, pri tome „propadaju}i” kroz neudobna drvena sedi{ta, gledaju}i zbog dotrajale tehnike neki „polunemi” film. Sa ovakvom rekonstrukcijom bioskopske sale, ~ijim imenovawem je vra}en makar mali deo istorijskog duga velikom Ernestu Bo{waku, vratili su se i Somborci svom bioskopu zadovoqan je prvi ~ovek ovog bioskopa. Uz sve te{ko}e koje do`ivqavaju „mali” prikaziva~i van Beograda, multifunkcionalna moderna bioskopska sala „Ernest Bo{wak” sa 69 udobnih sedi{ta postala je omiqeno mesto za ve~erwi izlazak Somboraca, ali i prava „{kolica” filma za najmla|e

Izlo`ba posve}ena `enama APATIN: U~enica tre}eg razreda Sredwe gra|evinske i drvoprera|iva~ke {kole u Apatinu Awa Turanski zajedno sa {kolskim drugovima i profesoricom kwi`evnosti Verom Durakovi} pripremila je izlo`bu svojih fotografija posve}enoj `eni. Ovo je, ina~e, druga samostalna izlo`ba ove u~enice zaqubqene u foto aparat i fotografisawe. Na otvarawu izlo`be, u prostoru etno ku}e, posetiocima su prikazani i klipovi tako|e posve}eni `eni pod nazivima @ena je tajna , Kako postati dama i `ena u svakodnemom `ivotu tako|e sa fotografijama Awe Turanski i uz stihove koje je govorila tako|e u~enica ove {kole Jovana Pecovski. U~enici su tako na svoj na~in obele`ili me|unatrodni praznik Dan `ena. J. P.

Gradski menayeri u klupama

`iteqe ovog grada koji u pratwi roditeqa hrle na prepodnevne predstave kada su na repertoaru de~iji filmovi. - Pre privatizacije smo pro{li pravu golgotu, ali ono {to mene posebno „fascinira” je potpuna nezainteresovanost na{e lokalne politike kada je u pitawu bioskop. Rekonstrukcija bioskopa koji se nalazi na glavnoj gradskoj ulici je trajala godinu dana i za sve to vreme nikom od „politi~kih faktora” nije na pamet palo da zakora~i unutra, makar da vidi {ta im se to u gradu de{ava, da pita: „Qudi {ta vi to radite?”. Pa ova zgrada, legat ~uvenog Imre Fraja, je od 1968. godine zakonom za{ti}eni spomenik kul-

NEUSPELI REFERENDUMI NA SEVERU BANATA

\ala i Srpski Krstur bez samodoprinosa NOVI KNE@EVAC: Referendumi za novi mesni samodoprinos na podru~jima mesnih zajednica \ala i Srpski Krstur nisu uspeli pa }e dva severnobanatska naseqa novokne`eva~ke op{tine ostati bez o~ekivanih prihoda za re{avawe najosnovnijih potreba. Iako je izja{wavawe sprovo|eno 12 dana, to nije bilo dovoqno da se gra|ani privole da daju podr{ku izdvajawu li~nog dinara, {to je do sada bila vi{edecenijska tradicija. Neo~ekivano mali broj gra|ana odazvao se u Srpskom Krsturu, jer ih je na izja{wavawe za novi petogodi{wi samodoprinos iza{lo svega 121 ili tek ne{to vi{e od osam odsto, od 1.503 upisanih u bira~ki spisak. Za uvo|ewe samodoprinosa bilo je neophodno da se izjasni vi{e od polovine upisanih bira~a. Predsednik Saveta MZ Srpski Krstur Aleksandar Miladinov izra`ava zabrinutost zbog ovakvog rezultata, nagove{tavaju}i da }e naredni period biti izuzetno te`ak kako za funkcionisawe MZ, tako i za desetak udru`ewa gra|ana koja se za

VESTI

svoje aktivnosti dobrim delom oslawaju i na sredstva samodoprinosa. Sli~na situacija je u \ali, ali s tom razlikom {to se na izja{wavawe za samodoprinos od 1.021 upisanih u bira~ki spisak odazvalo 535, {to je vi{e od polovine, ali po{to je za samodoprinos glasalo 481, protiv je bilo 53 i jedan listi} je bio neva`e}i, nije ispuwen zakonski uslov, jer je neophodno da uvo|ewe podr`i vi{e od polovine ukupnog broja bira~a. Ponovni referendum za uvo|ewe novog samodoprinosa prema zakonu mo`e se organizovati tek posle {est meseci. - Veliki problem predstavqa {to se na bira~kom spisku pored me{tana nalaze i oni koji imaju nepokretnosti u \ali, zemqu i ku}e, a `ive na strani, u Novom Sadu, Subotici i drugim gradovima, pa nisu doputovali na izja{wavawe. Neizglasavawe samodoprinosa sigurno }e doneti nevoqe u finansirawu osnovnih delatnosti koje obavqamo - ka`e potpredsednik Saveta MZ \ala Jovan Ba~ikin. M. Mr.

ture, ali nikom uop{te nije bilo bitno {to se ovde „vrzmaju” kamioni sa betonom i gra|om, postavqaju se skele....Ne znam, vaqda je interesovawe zvani~nog Grada zavr{eno onog momenta kada je ishodovano tih „hiqadu” dozvola i kada su pla}ene sve daxbine - ka`e Vasiqevi}, poru~uju}i Somborcima da su vlasnici bioskopa, bra}a Dra`en i Branislav Rodi}, ve} samom ~iwenicom da je u rekonstrukciju bioskopa ulo`eno daleko vi{e od sume odre|ene ugovorom o privatizaciji, potvrdili da }e somborski hram sedme umetnosti iz godine u godinu sve vi{e doprinositi kulturnoj ponudu Sombora. M. Miqenovi}

ZREWANIN: „Revitalizacija lokalne zajednice” naziv je stru~nog treninga odr`anog u Zrewaninu, u sklopu programa obuke Regionalnog centra za razvoj „Banat” u oblasti infrastrukture. Trening je namewen predstavnicima najvi{eg menaxmenta lokalnih samouprava, javnih preduze}a i razvojnih institucija. Gostuju}i predava~ vanredni profesor dr`avne uprave na Univerzitetu u Glazgovu Xejn Morgan predstavila je brojne primere iz Velike Britanije, naro~ito [kotske, na osnovu kojih su u~esnici mogli vide kako ekonomski rast i odr`ivost podsti~u jedno drugo ukoliko se sprovede odgovaraju}a politika. Predstavqene studije slu~aja ponudile su odgovor na pitawe kako kroz revitalizaciju lokalne zajednice mo`e da se promovi{e kori{}ewe obnovqivih izvora energije, smawewe emisije {tetnih gasova, poboq{awe upotrebe resursa privrede. @. B.

JKP „VODOVOD” DOBIO TRI SEOSKA VODOVODA NA UPRAVQAWE

Cena seoske vode ni`a od gradske

[ID: JK „Vodovod” iz [ida ozvani~io je potpisivawe ugovora sa savetima Mesnih zajednica: Ada{evi}a, Morovi}a i Vi{wi}eva o dobijawu seoskih vodovoda na upravqawe na neograni~eno vreme. Ovo je potvr|eno na 19. sednici Skup{tine op{tine [id. Tehni~ka slu`ba JKP „Vodovoda” iz [ida, ali i opoziciona stranka tvrde da su potpisani ugovori sa JK „Vodovodom” iz [ida politi~ke prirode. Predsednik saveta Mesne zajednice Morovi} Miladin Pini} kao i predsednik Saveta Mesne zajednice Ada{evca Ilija Mirkovi} ka`e da su „Vodovod” dali ispravan seoski vodovod na upravqawe na neograni~eno vreme, a pravo vlasni{tva zadr`ali Mesnoj zajednici Morovi}. - U na{em selu cena jednog kubnog metra vode je 20 dinara dok stanovnici {idske op{tine koji koriste vodu JKP „Vodovod” kubni metar pla}aju 33,34 dinara plus 11,11 dinara po kubnom za kanalizaciju i na to sve osam posto PDVa. Razliku na cenu vode u Morovi}u i ovu cenu JKP „Vodovodu”

[id plati}e lokalna samouprava - isti~e Pini}. A predsednik saveta Mesne zajednice Ade{evci Ilija Mirkovi} ka`e da su zamenili sve vodomere u selu. - Cena vode u Ada{evcima je po na{em Pravilniku, jer smo mi vlasnici vodovoda a JKP „Vodovod” iz [ida dobio je vodovod na upravqawe i preuzeo na platnu listu dva radnika od nas koji su radili u seoskom vodovodu tako i dva radnika iz Morovi}a i dva radnika iz Vi{wi}eva - pri~a Ilija. - Razliku u ceni vode „Vodovodu” }e namiriti lokalna samouprava, a „Vodovod” ima obavezu da o svom tro{ku popravqa sve kvarove na seoskom vodovodu, a isto tako ima pravo o~itavawa vodomera i naplate seoskom stanovni{tvu, korisnicima vode - pri~a Mirkovi}. Na sednici Skup{tine potvr|eno je da „Vodovod” pored svojih radnika ima jo{ novih {est iz pomenuta tri sela i da je dobio tri seoska vodovoda na upravqawe da je zadu`en za kvarove i naplatu. D. Savi~in

VOJVODINA

DNEVNIK KRIVI^NE PRIJAVE ZA DOVITQIVE [TEDI[E

Kradu gas blokirawem mera~a

IN\IJA: Prilikom o~itavawa gasa u Maradiku, preduze}e „Ingas” otkrilo je da potro{a~i sve ~e{}e prepravqaju satove kako bi prikazali smawen utro{ak gasa. Gra|ani zaustavqaju sat mera~a posle ~ega aparat vi{e ne meri protok ovog energenta. To se, upozoravaju u „Ingasu”, kao i „divqe” prikqu~ivawe na mre`u smatra krivi~nim delom. - Gra|ani probu{e mera~ tankom iglicom ili burgijom, na

odre|enom mestu, i na taj na~in zaustavqaju sat, koji prestaje da se okre}e, a samim tim i da meri utro{ak. To rade stru~ni qudi, koji se dobro razumeju u rad mera~a” – obja{wava direktor „Ingasa” @eqko Trbovi}. Ovo javno preduze}e podnosi krivi~ne prijave kako protiv gra|ana „kvalifikovanih” za zaustavqawe satova, tako i protiv onih koji su dozvolili da im mera~ bude izmewen. S. Bojevi}

„Pan~evac” dobio za{titnika PAN^EVO: Direktor Agencijskog fonda imenovao je Aleksandra Vu~kovi}a za za{titnika kapitala AD „Pan~evac” nakon {to je krajem janura Agencija za privatizaciju raskinula ugovor sa Cvijetom Markovi} po{to nije u roku platila drugu ratu. Ona je list kupila februara 2008. godine za oko 2, 2 miliona evra. Vu~kovi} je pravnik, a do imenovawa je radio na mestu sekretara gradske Skup{tine. Wega su za zastupnika kapitala u „Pan~evcu” predlo`ili gradona~elnica Pan~eva Vesna Martinovi}, Regionalna privredna komora i Ju`nobanatski okrug. Grupa malih akcionara imala je svog kandidata, novinara Edvarda Juki}a, koji je u jednom periodu bio direktor te medijske ku}e. A. \.

HO]E LI O@IVETI PRUGA [ID–BIJEQINA

Vozovima samo struja fali

[ID: Vozovi bi posle nekoliko godina zastoja opet mogli da krenu prugom [id–Bijeqina. O tome su razgovarali predsednica [idske op{tine Nata{a Cvjetkovi} i na~elnik Bijeqinske op{tine Mi}o Mi}i}. Voqni da o`ive ovu pru`nu de-

onicu oni se nadaju finansijskoj podr{ci dr`ave, ali i stranih fondova. Kod Sremske Ra~e tik uz `elezni~ki most preko kojeg prelaze i automobili, sada se gradi novi most za drumski saobra}aj. Po wegovom zavr{etku, voz }e mo}i da prelazi Drinu, za daqe bi}e potrebno popraviti pruge. Biv{i generalni direktor `eleznice Srbije Milanko [aranovi} je u svoje vreme borave}i u [idu izjavio da }e @eleznice Srbije biti spremne za razgovor o uspostavqawu saobra}aja na ovoj pruzi ukoliko novac za popravku pruge daju i op{tine [id i Bijeqina. Me|utim, ova inicijativa nije prihva}ena. Posle toga `eleznice Srbije su zbog nerentabilnosti novim redom

vo`we ukinule saobra}aj na pomenutoj pruzi. Tako je prekinut saobra}aj na deonici koja je u drugoj polovini 20 veka bila jedna od najfrekventnijih i prolazi kroz brojna sela {idske, sremskomitrova~ke i bijeqinske op{tine.

Ukupna infrastruktura pruge nije zna~ajnije o{te}ena i zahteva mawa ulagawa. Ipak, pruga nije elektrificirana pa su po woj saobra}ale prvobitno parne lokomotive i dizelke. Jedan od razloga ukidawa ove saobra}ajnice zbog nerentabilnosti bile su ba{ te lokomotive. Stanovnici okolnih mesta i onih udaqenih u Republici Srpskoj i Srbiji kroz ~ija sela prolazi pruga nikada nisu mogli da se pomire sa ~iwenicom da je ukinuta. Oni su upu}ivali peticije dr`avnim organima da se pruga ponovo otvori i pozdravili inicijativu ~elnika [ida i Bijeqine, koji se nadaju pomo}i dr`avnih organa pa i me|unarodne zajednice. D. Savi~in

ponedeqak8.mart2010.

11

IRI[KA INDUSTRIJSKA ZONA NA PUTU IRIG–RUMA O@IVQAVA NA PROLE]E

Investitori pripremaju 500 radnih mesta

IRIG: Ako se mo`e re}i da se nekome sre}a sme{i, onda su to Iri`ani, jer, ako, se ostvari 17 ugovorenih investicija u radnoj zoni na putu Irig-Ruma, onda }e posao dobiti vi{e od 500 radnika, od 1.500 Iri`ana koji trenutno na berzi rada tra`e posao. Sedamnaest investitora je zainteresovano da kupi, a neki su ve} pazarili parcele, na 35 hektara zemqi{ta u ovoj zoni. Jedan broj parcela ve} je prikqu~eno na gas, struju, telefon, tako da imaju kompletnu infrastrukturu za proizvodne pogone, a lokalna samouprava planira da opremi jo{ 40 hektara „radne zone 2”, ome|ene magistralnim putem i budu}om zaobilaznicom. U radnoj zoni me{ovita firma, holandsko-srpska kompanija

„Grov rasad” otvorila je savremeni staklenik za proizvodwu rasada na 13.000 kvadratnih metara, a uskoro se planira pro{irewe za jo{ jedan hektar i zapo{qavawe j20 radnika. U ovoj zoni ostaje da se uradi deo asfaltnog kako bi komunalno bila potpuna. „Euromakina” iz Hrvatske, kao novi investitor, nije odustala od nauma da u Irigu otvori distributivni centar za poqoprivrednu mehanizaciju, opremu i rezervne delove, odakle }e robu distribuirati po celoj Srbiji, a zapo{qava}e 20 radnika. „VAN CO”, beogradski proizvo|a~ PVC stolarije u iri{kom pogonu zaposli}e 30 radnika, a, ako posao krene, mogu}e je {irewe pogona i pove}awe broja zaposlenih. Italijanska

firma „Falc-east” sprema se za gradwu pogona za izradu obu}e u kojoj }e, kad po~ne da radi, biti stotinu zaposlenih. Tu je i budu}a „EHO” hladwa~a za vo}e i povr}e, sa desetak radnika i drugi investitori koji su zakupili prostor, a koji se po{to svetska kriza pomalo popu{ta polako vra}aju.

VESTI

INTERVJU GRADONA^ELNIK SREMSKE MITROVICE BRANISLAV NEDIMOVI]

Pekao se na vatri koja je zaobi{la wegove prethodnike SREMSKA MITROVICA: Gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} `eli {to pre da zaboravi pro{lu godinu, pa ka`e da je to bila najte`a godina, sa mnogo problema i malo para, godina u kojoj su zaustavqene investicije, smaweni republi~ki transferi i izvorni prihodi. I pored toga u pro{loj godini su pove}ana ulagawa u putnu privredu do 220 miliona dinara, prodata je Fabrika celuloze i papira „Matroz” i otvorena Carska palata rimskog Sirmiuma. - Tu, 2009. godinu smo izdr`ali, krajwi efekat - `ivi smo i spremni do~ekali 2010. godinu, {to je najva`nije bez dugova. Imali smo tokom pro{le godine velikih pote{ko}a u likvidnosti. Borili smo se za smawewe tro{kova za gorivo, reprezentaciju, telefone. Doneo sam i Pravilnik ko koliko mo`e da potro{i, ograni~ili smo buxetske korisnike, smawili investicije i sva teku}a odr`avawa do maksimuma, samo da ne bi morali zadu`ivati buxet, pa sad ne dugujemo ni sto hiqada - ka`e Nedimovi}. z Smawili ste i plate u lokalnoj samupravi? - Da, moja plata je 81 hiqadu dinara, a svi ostali su imali mawu platu od mene. Olak{ali smo i preduzetnicima, sniziv{i komunalne takse za deset odsto, a za autoprevoznike lokalnu taksu za 30 odsto. Ovi nameti bili su me|u najve}im u okru`ewu, a na{a namera je bila da pognemo privredu. z Kako je pro{la racionalizacija u lokalnoj samoupravi?

- Idemo korak po korak, postavili smo sebi ciqeve, u stalnom smo kontaktu sa mogu}im investitorima, otvoreni za dogovor i saradwu i ~ini mi se da se stvari kre}u na boqe – ka`e predsednik op{tine Vladimir Petrovi}. Na jednoj strani razvija se vo}arstvo i vinogradarstvo i napredak se nazire, a na drugoj borba za investitore. Radna zona je spremna, mnogi su pro{le godine odlo`ili gradwu pogona zbog krize, ali zato sada dolaze. Imamo oko 1.500 nezaposlenih na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i ja se, prema onome {to sam ~uo od investitora nadam da bi ove godine posao moglo dobiti vi{e od 500 radnika samo u industrijskoj zoni. S. Bojevi}

- Otkaze bi trebalo da dobije ~etrdeset qudi. To su veoma te{ke odluke, u pitawu su qudske sudbine. Znate, u posledwih nekoliko decenija ovde se ni jedan predsednik op{tine nije „pekao na takvoj vatri”. Ipak, uspeli smo da i to bolno pitawe re{imo, nisam mora da presecam, da li~no uzimam tu|e sudbine u svoje ruke. Sada je u lokalnoj samoupravi 40 qudi mawe. Vi{e od 65 odsto wih odlazi u penziju, ili dobrovoqno napu{ta posao, dok 10 do 15 qudi ostaje bez posla, na {ta ne uti~e partijska pripadnost. I pored toga {to nemamo vi{ka zaposlenih u lokalnoj samoupravi, kada nam se pripi{u zaposleni u regionalnim institucijama kao {to su Arhiv Srema, Regionalni zavod za za{titu spomenika kulture i sli~-

nim, prema merilima koja je usvojila Vlada Srbije ispada da prekobrojnih ipak ima. z Ra~unate li da je najgore pro{lo, da }e 2010. biti godina lep{ih i vedrijih tema? - Uzdam se, jer sam ve~iti optimista. Ra~unam da }e to biti godina novih investicija. [to se privrede ti~e krajem pro{le godine „Filip co” po~eo je gradwu pogona za proizvodwu `i~anih jezgra za du{eke i zaposli}e 60 radnika, a „Metalfer” gradwu topionice, u kojoj }e raditi 400 metalaca. Luka „Leget” je u{la u izgradwu kontejnerskog terminala „Panonska vrata” i bi}e u stalnoj vezi sa Lukom Rijeka, a ra~unam da }e Mitrovica umesto Carinske ispostave imati Carinarnicu. Ovog prole}a trebalo bi da po~ne izgradwa {oping mola „Novi Sirmium”, „General auto” bi trebalo da gradi prodajni i servisni centar „Fiata” , a firma „Bugati en oksixent” veleprodajni centar ve{a. Kupac biv{eg „Matroza” ~eka odluku Ministarstva za prostorno planirawe oko prenosa prava vlasni{tva u pravo svojine, kako bi po~eo ru{ewe starih objekata i gradwu fabrike za recikla`u aluminijuma sa 250 radnika. Slovena~ki „Ciciban” planira gradwu fabrike de~je obu}e sa oko 120 radnika. To bi, ako se realizuje, bilo vi{e od 1.100 novozaposlenih radnika. Najavquje se dolazak i jedne velike svetske kompanije, no, o tome je jo{ rano govoriti. S. Bojevi}

Bistre doma}u kapqicu KAWI@A: Vi{e od 40 proizvo|a~a rakije iz \ale, Novog Kne`evca, Banatskog Aran|elova, Kawi`e, Velebita, Sente, Mokrina, Subotice, Bajmoka, Padeja, Ba~kog Gradi{ta i drugih mesta na skupu u Kawi`i donelo je odluku o osnivawu udru`ewa koje }e se baviti o~uvawem identiteta prirodne doma}e rakije koja se spravqa u doma}oj radinosti na tradicionalan na~in, od vo}a proizvedenog na podru~ju Srbije. Za predsednika novoosnovanog „Udru`ewa porodi~nih destilerija Vojvodine” izabran je Slavko Goli} iz Novog Kne`evca, a izabrani su Upravni i Nadzorni odbor, Odbor za nadzor kvaliteta i Apelaciona komisija. Proizvo|a~i rakije koji su se ukqu~ili u ovu asocijaciju isti~u da je namera da se za{titi doma}a prirodna rakija, unapredi proizvodwa i plasman. - Ciq udru`ewa je promocija prirodne doma}e vo}ne rakije, poboq{awe wenog kvaliteta, ve{tina i znawa proizvo|a~a vo}nih rakija - ka`e Goli}. M. Mr.

Muzej nagra|uje fotografe VRBAS: Povodom 15. maja, Me|unarodnog dana muzeja, a u okviru manifestacije „No} muzeja”, Muzejska zbirka Kulturnog centra Vrbasa raspisala je konkurs za izbor najboqe fotografije na temu – „Muzej kao inspiracija”. Tema je ponu|ena „bez posebnih ograni~ewa, sa svim asocijacijama i inspiracijama nastalim nakon posete nekom muzeju”. Digitalne fotografije dimenzija 20 puta 30 centimetara, rezolucije 300 dpi u JPG formatu maksimalne kompresije, se mogu poslati na CD-u, na adresu Muzejska zbirka Kulturnog centra Vrbasa, Mar{ala Tita 88, 21460 Vrbas, ili na mejl mzvrbas@gmail.com. Autori mogu u~estvovati sa najvi{e {est fotografija, a rok za dostavqawe je 01. maj. N. P.

PRIVATIZOVAN I DOBRO UNOV^EN „SM TURIST” SEDAM GODINA PROPADA

Motel „[umice” sablasno izleti{te ZREWANIN: Nekada omiqeno mesto za odmor i rekreaciju Zrewaninaca, motel „[umice”, u istoimenom gradskom nasequ na obali Begeja, danas je sablasna ruina i primer jo{ jedne neuspele privatizacije u Srbiji. ^uveno izleti{te nalazi se u vlasni{tvu novosadskog preduze}a za ugostiteqstvo, turizam i trgovinu „SM turist”, iza kojeg stoji Mom~ilo Raji}, gazda brojnih propalih firmi, izme|u ostalog i Zrewaninske industrije piva. Jo{ odavno je on pokazao da nema interesa za dobro poslovawe motela „[umice”, a ove zime lopovi i vandali su dokraj~ili imovinu. Odneli su sve {to se moglo odneti. Porazbijali su stakla na svim prostorijama, i{~upali elektri~ne kablove i druge instalacije, odneli prozore, vrata, iz kupatila povadili kade, VC {oqe...

O svemu ovome obave{tena je i Policijska uprava u Zrewaninu koja je potvrdila da su joj prijavqena tri slu~aja nestanka i uni{tavawa imovine u motelu. U jed-

Mom~ilo Raji} postao je vlasnik „SM turista” i motela „[umice” nakon dve neuspele aukcije. Sa konzorcijumom je 2003. godine kupio ovo preduze}e za 2,9 milio-

Niko se ne ogla{ava Pre tri godine Raji} je sedi{te „SM turista” premestio iz Zrewanina u Novi Sad. Dok je bilo u gradu na Begeju preduze}e je napravilo dug od 7,2 miliona dinara i za toliko je blokiran ra~un od strane Narodne banke Srbije. Da vlasnika preterano ne zanima sudbina „SM turista” i motela „[umice” svedo~i i tvrdwa jedne ovda{we kwigovodstvene agencije, u kojoj ka`u da su do ove godine vodili poslovawe firme i da su raskinuli ugovor, jer im gazda ni{ta nije platio za prethodne dve godine. Brojni poku{aji novinara da stupe u kontakt sa Raji}em i dobiju odgovore na neka pitawa o sudbini preduze}a ostali su bezuspe{ni. nom slu~aju po~inioci su otkriveni. Ukradeni predmeti su im oduzeti, dok su protiv tri osobe podnete krivi~ne prijave.

na dinara, uz obavezu da dodatno investira jo{ minimalno 3,8 miliona dinara. Ubrzo se pokazalo da dolazak Raji}a nije bilo nika-

kvo re{ewe. Tri godine od privatizacije potpuno je uni{tio preduze}e i zapostavio motel, zbog ~ega su ga radnici prijavili policiji. Zahtevali su, tako|e, od Agencije za privatizaciju da sprovede kontrolu Raji}evog poslovawa, tvrde}i da nije obavio dokapitalizaciju i da je deo imovine preduze}a otu|io u korist „Vinoprodukta” iz ^oke. Dr`ava ni{ta nije preduzela povodom zahteva radnika, koji su na kraju ostali bez posla. Verovatno bi se mnogi zapitali kakav je onda Raji}ev interes bio da kupi „SM turist”? Boqi poznavaoci prilika u preduze}u tvrde da je on dobro unov~io svoj ulog, s obzirom da je, prilikom prodaje firme, Agencija za privatizaciju utvrdila da „SM turist”, osim motela „[umice” od 880 kvadrata, raspola`e i sa nekretninama od nekoliko

stotina kvadrata u Subotici. Novi gazda do~epao se i velelepnog zrewaninskog odmarali{ta u Promajni, na Makarskoj rivijeri u Hrvatskoj. Raji} je, navodno, ovo odmarali{te prodao za skoro 1,2 miliona evra, iako je „SM turist” bio samo wegov suvlasnik. Predsednik Ve}a saveza samostalnih sindikata u Zrewaninu Mirko Male{ev tvrdi da je odmarali{te vredno desetak miliona evra. - Osim „SM turista”, suvlasnici su pet ovda{wih preduze}a i Samostalni sindikat. Krajem 2006. godine, saznali smo da je za „SM turist” iz Hrvatske stigla uplata od skoro 400.000 evra. Zatra`ili smo da reaguju nadle-

`ni dr`avni organi i zahtevali reviziju privatizacije, ali nikada nismo dobili odgovor – ka`e Male{ev. @. Balaban

12

DRU[TVO

ponedeqak8.mart2010.

DNEVNIK

ME\UNARODNI DAN @ENA: MAWE ZARA\UJU I TE@E DOLAZE DO POSLA

JEDANAESTOGODI[WI ^ABA DOHAR PRVI PUT U @IVOTU STAO NA NOGE

@ene u Srbiji mawe zara|uju, te`e dolaze do posla, a jednakost polova se ne promovi{e ni u ~itankama za osnovnu {kolu, proizlazi iz istra`ivawa omladinske grupe Helsin{kog odbora za qudska prava u Srbiji. Istra`ivawe je pokazalo da preovla|uju mu{ki glavni likovi, mu{karci dominiraju u mnogim oblastima, a u ~itankama se malo ili nimalo ne radi na uva`avawu razli~itih oblika porodice, ukqu~uju}i na primer samohrane majke. Kada je u pitawu ~itanka za sedmi razred, u woj se, {to se qudskih likova ti~e, nalazi 118 mu{karaca i 45 `ena. Glavnih mu{kih likova ima 45, naspram `enskih sedam. Mu{karci dominiraju u mnogim oblastima `ivota koje

Prvi put posle jedanaest godina `ivota ^aba Dohar iz Zrewanina ustao je iz invalidskih kolica i stao na noge. Wegovoj sre}i nije bilo kraja kada je do`iveo ono {to mu je od ro|ewa bilo uskra}eno. Dodu{e, danas se kre}e uz pomo} specijalne {etalice, kupqene u Nema~koj, no, wegov otac Jo`ef i baka Marija, sa kojima de~ak `ivi u skromnom stanu, u Streli{noj

O jednakosti polova ni u ~itankama

ta ~itanka pokriva - qubav (`ena je uglavnom prikazana kao pasivni objekat ~e`we, mada postoji i jedan suprotan primer, pesma Desanke Maksimovi}æ “Strepwa“), duhovnost, rodoqubqe, rat... [to se ti~e uloga, mu{karci su: princ, ~obanin, vidar, junak, car, qubomorni brat, ne`ni suprug – hraniteq, prevrtqivi sluga, kujunxija, duhovni utemeqiteq nacije, otac nacije, braniteq nacije, sultan, vlastelin, aga, otac, pesnik, ze- Ona lepotica, a on junak mqoradnik, hajduk, mlado`ewa, jai krhka supruga, hitropreqa, majtak, pop, pesnik, nau~nik, slikar ka, pomiriteqka, prokleta vlaitd. darka, kr~marica, nepoverqiva Uloge `ene su: bogorodica i vlastelinka – oli~ewe zla, vere„stara majka“, natprirodna sila, nica, udava~e... prokleta babetina, carica, ne`na Naj~e{}a uloga mu{karca je junak, a `ene lepotica, objekat ~e`we i „verna quba“, koja se na{la Nepristojno je biti seksista ovde, pre svega, zbog velikog broja Direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i epskih pesama. socijalne politike Natalija Mi}unovi} je ocenila da u~e{}e `ena U istra`ivawu je iznet primer u dr`avnim institucijama „nije lo{ije u pore|ewu sa drugim evropnarodne pripovetke ”Nemu{ti jeskim dr`avama“, na {ta ukazuje da je npr. u parlamentu 22 odsto `ezik“ u kojoj gazda, biv{i ~obanin, na, dok je kod Fracuza 16, a Slovenaca 13 odsto. „Imamo pet miniprebija svoju trudnu suprugu zbog starki, od kojih su dve na ~elu veoma va`nih resora pa se mo`e re}i wene radoznalosti koja wemu da u dr`avnoj upravi imamo ogromnu ve}inu `ena“, dodala je ona. ugro`ava `ivot, pa umesto osude, Me|utim, kada je re~ o privatnom sektoru ili parlamentarnim nailazimo na neprihvatqivo blastrankama, na wihovom ~elu su i daqe mu{karci, iako `ene polako, gonaklono gledawe na nasiqe u svojim prisustvom i delima, daju uzore novim generacijama, kazala je porodici, navedeno je iz Helsinona. {kog odbora. „Stawe u dru{tvu se pomera na boqe i sada je zaista nepristojno Ipak, ~ini se da je ~itanka za biti seksista, misliti da su `ene inferiorne i to javno prikazivaosmi razred mawe netolerantna i ti“, naglasila je Mi}unovi}eva. ksenofobi~na, zakqu~ak je istra`ivawa.

[etalica usre}ila de~aka talice, rehabilitaciju i dnevni boravak u nema~koj klinici potro{eno ukupno 7.000 evra, zbog ~ega je za daqe ^abino le~ewe potrebno prikupiti jo{ novca. Uskoro malog ^abu o~ekuje odlazak u bawu Kawi`u na tretmane, a na leto bi ponovo trebalo da se zaputi u Nema~ku i kona~no legne na operacioni sto.

„Presre}an je sa ovom {etalicom. Ne}e da iza|e iz we. Stalno nas tera da hodamo sa wim, vi~e: ’Hajde, tata, ho}u jo{’“, pri~a otac Jo`ef ulici, smatraju da je i to zna~ajan napredak. Krajem januara ^aba je, u dru{tvu bake, krenuo put Nema~ke, gde je trebalo da bude podvrgnut operaciji nogu. Kad su ga pregledali, tamo{wi lekari su zakqu~ili da bi bilo jo{ rano i rizi~no obaviti takav zahvat. - Ustanovqeno je da nema dovoqnu kila`u. Trebalo bi da „nabaci“ jo{ {est-sedam kilograma, da ima najmawe ~etrdeset, kako bi mogao biti operisan. Re~eno je i da bi pre operacije trebalo da mu se aktiviraju mi{i}i u nogama, s obzirom na to da do sada uop{te nije hodao. O~ekuju ga ~etiri hirur{ka zahvata, na oba kuka i stopalima – kazuje za „Dnevnik“ Jo`ef Dohar i dodaje da je za kupovinu {e-

- Presre}an je i sa ovom {etalicom. Ne}e da iza|e iz we. Stalno nas tera da hodamo sa wim, vi~e „Hajde, tata, ho}u jo{“. Ve`ba i u Dnevnom centru za decu i mlade sa Mali ^aba nikoga ne ostavqa invaliditetom „Alternati- ravnodu{nim va“ u koji ide svakog radnog dana {woj bolnici, ali je radio pola – pri~a Jo`ef. radnog vremena, jer je sr~ani boNije samo nemogu}nost da stalesnik sa dva ugra|ena bajpasa. ne na noge sna{la dete puno opSada je u penziji. Familija se, timizma koje nikoga ne ostavqa uprkos malim primawima, ne ravnodu{nim. More ga i drugi `ali na uslove stanovawa. Najozbiqni zdravstveni problemi. bitnije im je, vele, da ^aba Vid mu je u znatnoj meri o{teozdravi i prohoda. }en. Majka ga je napustila dok je Svi oni koji mogu da pomognu imao svega dve godine. Htela je porodici Dohar novac mogu da ga ostavi u nekoj ustanovi, uplatiti na namenski dinarski posle ga se i sudski odrekla. Jera~un u Kontinental banci danaestogodi{wak danas `ivi u (310-2510100103465-35), otvoren skromnim uslovima. Jo`ef je na ^abino ime. doskora bio zaposlen u ovda@. Balaban

NI LEKA NI LE^EWA KAD GAZDA NE PLA]A DOPRINOSE

Bez zdravstvene kwi`ice samo kao hitan slu~aj Zaposleni kojima poslodavac ne upla}uje doprinose nemaju zdravstveno osigurawe. Kada se zna da se u pojedinim firmama radnicima ve} godinama ne upla}uje ni doprinos za zdravstveno osigurawe niti u penzioni fond, onda je jasno s kakvim problemom se ovi qudi susre}u. Istina, zakonom o zdravstvenom osigurawu je precizirano da se hitni slu~ajevi le~e bez obzira da li imaju overenu zdravstvenu kwi`icu ili ne, a zdravstveno osigurawe imaju jo{ neke grupe qudi, kao na primer trudnice, bez obzira na to da li su zaposlene ili ne i da li im poslodavac upla}uje doprinose. Pitawe je {ta sa velikom armijom qudi koji nemaju ovakve zakonske pogodnosti. Godinama je postojala mogu}nost da oni koji nemaju zdravstveno osigurawe mogu da plate uslugu u dr`avnoj zdravstsvenoj ustanovi. Ali krajem 2008. godine pravila su se promenila. Naime, radnici koji rade u dr`av-

nim zdravstvenim ustanovama dobili su mogu}nost da se opredele da rade dopunski kod jednog poslodavca. Kada se radi o radnom odnosu u dr`avnom sektoru oni mogu kod poslodavca da rade dopunski ukoliko wihov poslodavac organizuje ovakav rad, ili ako podele radno vreme pa jednim delom rade kod poslodavca u dr`avnoj svojini a drugim kod poslodavca u privatnoj svojini. Ministarstvo zdravqa je napravilo pravilnik o na~inu, postupku i uslovima za obavqawe dopunskog rada zdravstvenih radnika. Smisao dopunskog rada odnosi se na rad mimo redovnog radnog vremena, ali pod uslovom da je u redovnom radnom vremenu ura|en opseg poslova koji je ugovoren sa Republi~kim zavodom za zdravstveno osigurawe. Ako je po proceni stru~nog saveta i direktora zdravstvene ustanove ovaj uslov ispuwen, postoji mogu}nost da se za odre|ene zdravstvene usluge organizuje dopun-

IN MEMORIAM

Mihajlo Mihajlov (1934 - 2010)

U Beogradu je ju~e preminuo profesor ruske kwi`evnosti Mihajlo Mihajlov, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih disidenata i intelektualaca. Mihajlov je ro|en je u Pan~evu 1934. u porodici ruskih emigranata. Mihajlov je uhap{en u Zadru 1965. zbog eseja Leto moskovsko ~iji je prvi deo objavqen u beogradskom ~asopisu „Delo“. Na intervenciju tada{weg ruskog ambasadora hap{we je tra`io jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito. U Zadru je Mihajlov 1966. osu|en na tri i po godine zatvora i zabraweno mu je javno istupawe u trajawu od ~etiri godine. Nekoliko godina posle izdr`ane kazne, ponovo je u Novom Sadu osu|en na sedam godina zatvora zbog „ne-

prijateqske propagande“. Oslobo|en je 1977, a naredne godine je oti{ao prvo u Evropu, pa u Ameriku. U Americi je predavao rusku kwi`evnost na vi{e univerziteta. U Beograd se vratio 2001. godine. Objavio je vi{e kwiga, me|u kojima su „Ruske teme“ (1966), „Planetarna svest“ (1967) i „Nenau~ne misli“ (1979) . Leto moskovsko, koje je u celini na srpskom jeziku objavqeno 1990. prevedeno je na desetak jezika. Poznate su wegove kapitalne studije, Povratak inkvizitora i Ni~e i ruski neoidealizam, prevedene na veliki broj jezika. Radio B92 objavio je izbor „Domovina je sloboda“. Vreme i mesto sahrane Mihajla Mihajlova bi}e naknadno saop{teni.

[ta sa obespravqenima koji nisu ni trudni, a ni hitni pacijenti

ski rad koji }e se odvijati u terminu posle radnog vremena. U dopunskom radu mogu da budu pru`ene one usluge koje nisu sadr`ane u osnovnom segmentu obaveznog zdravstvenog osigurawa, kao npr. boqi sme{taj, razna lekarska uverewa koja se tra`e za zapo{qavawe, polazak u {kolu... Tu spadaju i zdrav-

stvene usluge koje pacijent ne `eli da ~eka na redovnoj listi ~ekawa ili usluge za neosigurana lica koja `ele da plate pregled ili le~ewe. Ukoliko ustanova nije ispunila sve uslove za dobijawe dozvole za komercijalni program, nema pravo da ga radi, pa nema pravo ni da napla}uje usluge od pacijenata.

Kako saznajemo u Ministarstvu zdravqa, gotovo sve ustanove koje su podnele zahtev i prilo`ile dokumentaciju za odobravawe komercijalnog programa, dozvole su i dobile. Jedan broj ustanova zahteve nije ni podneo. Tako zaposleni, koji zbog neizmirivawa obaveza poslodavca za doprinose, nisu zdravstveno osigurani, nemaju mogu}nost da se pregledaju i le~e u dr`avnoj ustanovi, a o svom tro{ku. U RZZO ka`u da je krivi~no delo ako poslodavac overi zdravstvenu kwi`icu a nije pla}ao doprinos. Ako bi se kwi`ice overavale i onima koji doprinos ne pla}aju, doveo bi se u neravnopravan polo`aj oni koji redovno izmiruju obaveze. Tako zdravstveno neosiguranim zaposlenima ostaje jedino da se obrate ustanovama s dozvolom za dopunski rad ili privatnim ordinacijama, ali tro{kove u oba slu~aja pokrivaju sami. Odakle to samo oni znaju. J. Barbuzan

Sedam nagrada matice za Srbe u svetu Ministarstvo za dijasporu donelo je pravilnik o uslovima i postupku dodeqivawa nacionalnih priznawa za Srbe u dijaspori. Ovim aktom bli`e su odre|eni uslovi i postupak dodeqivawa nacionalnih priznawa. Tako }e ubudu}e Srbi u dijaspori biti nagra|ivani nagradama: „Majka Srbija, „Slobodan Jovanovi}“, „Mihajlo Pupin“, „Nikola Tesla“, „Dositej Obradovi}“, „Vuk Karaxi}“ i „Milo{ Crwanski“. Nagradu „Majka Srbija“ dodeqiva}e se za humanitarne aktivnosti, razvijawe i ja~awe veza matice i dijaspore i unapre|ivawe ekonomske saradwe. Za posebne zasluge u oblasti politike dodeqiva}e se

nagrada „Slobodan Jovanovi}“, a za rezultate postignute u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija „Mihajlo Pupin“. Nagradu „Nikola Tesla“ dobija}e zaslu`ni u oblasti nauke i pronalaza{tva. Za postignute rezultate i zasluge u oblasti obrazovawa pripadnika dijaspore u o~uvawu kulturnog, etni~kog, istorijskog i verskog identiteta dava}e se nagrada „Dositej Obradovi}“. Nagradu „Vuk Karaxi}“ dobi}e oni koji daju poseban doprinos u oblasti upotrebe, u~ewa, ~uvawa i negovawa srpskog jezika i }irili~nog pisma me|u pripadnicima dijaspore i Srbima u regionu. Na kraju, nagradu „Milo{ Cr-

wanski“ dobi}e oni koji se istaknu u oblasti kwi`evnog stvarala{tva, novinarstva, publicistike, drame i aforistici. Nacionalna priznawa matice dijaspori bi}e statueta od bronze, visine 40 cm, sa plo~icom u podno`ju na kojoj je ugraviran naziv nagrade, evidencioni broj i godina dodele. Uz to se uru~uje i poveqa. Ministarstvo objavquje javni poziv za podno{ewe predloga za dodelu nacionalnih priznawa do kraja feberuara teku}e godine, a poziv se objavquje na internet stranici. Nagrade se dodequju godi{we na Dan disjapore i Srba u regionu. Q. Male{evi}

Ulep{avawe stvarnosti izbeglica? Regionalni odbor za pomo} izbeglicama Vojvodine optu`io je ju~e beogradsku kancelariju Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) da je odbio da dozvoli uvid u pojedine na~ine finansirawa partnera tog komesarijata. U saop{tewu za javnost to izbegli~ko udru`ewe je navelo da je beogradska kancelarija UNHCR-a odila da dozvoli uvid u sredstva koja preko pokrajinskog Fonda za pru`awe pomo}i izbeglim i prognanim i raseqenim licima upla}uje privatnoj agenciji „Kari{ik i Kari{ik“ iz Novog Sada. Regionalni odbor je naveo da je do{ao do nezvani~nih podataka da proizvodwa i emitovawe polu~asovne TV emisije „Putevi nade“ na Radioteleviziji Vojvodine, koja je namewena informisawu izbeglica, a koju realizuje navedena agencija, ko{ta 155.000 dinara {to je, kako se ocewuje, enormno visok iznos. „Ta emisija skriva istinu i ulep{ava stvarnost, a kroz wu uglavnom defiluju pojednici iz organa vlasti i me|unarodne zajednice, koji su i najve}i krivci {to povratak izbeglica i oduzete imovine u Hrvatskoj i BiH, ili wihova integracija u Srbiji traje punih 15 godina“, pi{e u saop{tewu.

Zakon protiv neobi~nih ven~awa Ma{tovita ven~awa na neobi~nim mestima danas su u Beogradu deo pro{losti, a pravilo da mladenci sudbonosno “da” izgovore pred mati~arem, iskqu~ivo u op{tini, trebalo bi da se po{tuje i u drugim delovima Srbije, rekli su ju~e Tanjugu u nadle`nim institucijama. Oni su istakli da to nije nikakva novina, jer Porodi~ni zakon, koji se primewuje ve} pet godina, propisuje da se „brak sklapa javno, na sve~an na~in u prostoriji adekvatno ure|enoj za to“. Po wihovoj oceni, ven~awa na netipi~nim mestima, poput ulice, parka, balona, zoolo{kog vrta ili aviona, nisu prikladna. Ven~awe mora biti javno i sve~ano, obavqeno u odgovaraju}oj prostoriji, obavezna je zastava Srbije, a mati~ar bi trebalo da ima lentu“, kazali su u Sekretarijatu za upravu grada Beograda.

REPORTA@E

DNEVNIK

ponedeqak8.mart2010.

13

POSLE SAPUNA, POMADE I LIKERA, IZ PRIRODNOG REZERVATA ZASAVICA STI@E JO[ NEVEROVATNIH VESTI

Dimi se Balkanom sir od magare}eg mleka Sir od magare}eg mleka iz veden i dimqeni sir od magaja: u torovima i {talama reprirodnog rezervata bara Zare}eg mleka, i kada je re~eno zervata je, pored ostale stoke savica kod Sremske Mitrovida kilogram ovog sira ko{ta izvornog porekla, i 80 magace bio je posebna atrakcija na hiqadu evra, da je re~ o specirica. Prva grla je kupovao po Sajmu turizma u Beogradu, a jalitetu, koji niko ne pravi Sanxaku i Makedoniji za 150 degustacija, koju je upravnik na Balkanu, niko se ne smeje i evra po komadu. Slobodan Simi} priredio na ne podruguje. Shvatili su qu- Zna~aj i vrednost ovih `i{tandu rezervata, pokazala je di da iz Simi}eve „kuhiwe“, votiwa shvatio sam kada sam u da cena od 1.000 evra i nije iz prirodnog rezervata bara Italiji, Holandiji i Francuprevisoka, jer je sir odu{evio degustatore, koji su rekli da takav delikates nikad nisu probali. - Mi smo zadovoqni, sir je prava atrakcija, istina, ne mo`emo ga proizvesti mnogo, jer magarice daju malo mleka, ali za specijalne kupce }emo se pobrinuti. Uostalom, bio sam ube|en da }e gosti biti zadovoqni na{im dimqenim sirom od magare}eg mleka, kao {to su zadovoqni i ostalim proizvodima, sapunom, pomadom za lice i likerom, koje spravqamo tako|e od mleka magarica - ka`e upravnik Slobodan Simi}. Vra}amo se 20 godina Majci prirodi se treba vra}ati, a magare je vaqda bo`ji dar unazad, kada je upravnik Simi} po Srbiji i MakedoniZasavica, sti`u neverovatne skoj video da su sa~uvali 14 ji kupovao magarad i pri~ao o vesti, ali i da sve {to se najarasa magarca, da o magarcima proizvodima od magare}eg vi bude i realizovano. govore s po{tovawem, da se mleka, u Sremskoj Mitrovici Kad je Slobodan Simi} repi{u studije i nau~ni radovi su odmahivali rukom i govori{io da na pa{wacima bare Zao zna~aju magaraca, da od magali: “Sve su to samo prazne prisavice odgaja i sa~uva izvorne re}eg mleka prave pomade za ~e. Da su magarad toliko vredvrste stoke, sremsku sviwu lice i sapun za ruke, a da Belna, neko bi to ve} radio”. mangulicu, doma}eg magarca, gijanci prave liker. Tada sam Sada, kada je u Zasavici, popodolsko gove~e, bosanskog sebi rekao da je Zasavica idesle proizvodwe magare}eg sabrdskog kowa, malo ko je veroalna za uzgoj magaraca – pri~a puna, pomade za lice od magavao da }e u tome uspeti. Danas Simi}, dok pokazuje dimqeni re}eg mleka i likera, proizje slika na Zasavici druga~isir od magare}eg mleka, koji je

po mladuncu magareta nazvao „pule”. Upravnik nam pokazuje prvi uzorak magare}eg sira od pola kilograma i ka`e da }e se on proizvoditi na Zasavici po naruxbi, da }e kilogram ko{tati 1.000 evra, a da je do sada naskupqi bio sir od mleka losa, koji je veoma tra`en, a kilogram ko{ta 500 evra. - Sir od magare}eg mleka je mnogo boqi i ne}e biti preskup, jer qudi shvataju koliko ga je te{ko proizvesti i koliko je kvalitetan – ka`e Simi}. Za jedan kilogram ovog sira treba 25 litara mleka, a toliko se mleka mo`e od jedne magarice namusti za dve godine, a u {talama i torovima na Zasavici danas ima oko 80 magarica. Stado se pove}ava, a upravnik Simi} ima nameru da u selima u Banatu na|e i kupi banatskog magarca, pa da ukr{tawem ove dve rase dobije novu sortu magarca, koja }e biti brend u Evropi. Onda se malo zamisli, napuni lulu duvanom pa se pita. Da li se egipatska kraqica Kleopatra zbog pomodarstva kupala u magare}em mleku, ili je znala da ovo mleko svojim sastojcima ~uva lepotu i vitalnost tela. Za jedno Kleopatrino kupawe mu`eno je po hiqadu magarca. - Magare}e mleko je veoma lekovito, sli~no maj~inom, sadr`i u sebi alergente, ima

U MALOM BE^EJU MALI OBJEKAT ARHITEKTE RADETA AVRAMOVA PRIVUKAO VELIKU PA@WU

Kafe-tvr|ava s pogledom na panonsku ravan Ve{tom kombinacijom kamena i drveta, mladi be~ejski arhitekta Rade Avramov izveo je minijaturnu arhitektonsku bravuru visokih prostornih i vizuelnih vrednosti. Ovo pi{e u obrazlo`ewu nagrade koju kriti~ari beogradskog nedeqnika NIN dodequju za najboqi arhitektonski projekat deset najzna~aj-

- U pitawu je priznawe kriti~ara nedeqnika NIN, a ne nagrada, jer nije bilo rangirawa projekata. Svakako da prija, jer je neko, prvo, primetio, a onda i visoko ocenio to {to sam uradio. Iznena|en sam bio kada sam saznao o svemu tome. Imao sam i sre}e, dva puta. Prvi put kada je ivestitor Miroslav Velicki vero-

Odre{ene ruke san svakog arhitekte

nijih objekata izgra|enih tokom 2009. godine u Srbiji. Tako se, po gabaritima maleni, Kafe restoran „Velpetrol“ na{ao u ravnopravnoj konkurenciji sa sedam reprezentativnih ostvarewa u Beogradu i po jednim u Zrewaninu i Ni{u. Na taj na~in je po~eo da se valorizuje ulo`eni trud mladog be~ejskog arhitekte kroz {kolovawe na Novosadskom univerzitetu u klasi istaknutog arhitekte prof. Ranka Radovi}a, gde je ostvario prosek od 8,90, ali i neosporni talenat za arhitekturu. S obzirom na to da je u pitawu dvadesetdevetogodi{wak, sve je do{lo nekako brzo. Ne i prerano.

vao u mene, jer mi je dao punu slobodu. A kada sam dobio „odre{ene ruke“, {to je san svakog arhitekte, onda je sve i{lo daleko lak{e. Uspeo sam da pomirim `eqe investitora i moje vizije, da u malenom Be~eju izgradimo jedan mali objekat, koji je privukao podjednaku pa`wu stru~waka i obi~nih prolaznika. Drugi put, kada je grupa beogradskih arhitekata putovala za Ma|arsku i na proputovawu stala da se odmori upravo u restoranu „Velpetrol“. Zainteresovali su se ko je projektant takvog objekta, javili to uredniku NIN-a Miloradu H. Jevti}u i ostalo je poznato - re-

kao nam je laureat Rade Avramov. Interesantna je ispovest investitora, koji je priznao da nije bio odmah spreman da prihvati vizionarske poglede mladog arhitekte. - Dao sam mu prvo {ansu da projektuje perionicu pored novoizgra|ene pumpe na izlasku iz Be~eja prema Ba~kom

Rade Avramov

Petrovom Selu, ali kada sam video projekat i maketu nisam imao dovoqno hrabrosti da to realizujemo. Mo`da i zato {to Rade malo pri~a, pa me nije ubedio. Uvideo sam gre{ku i prepustio sam wemu da, uglavnom, sam sve uradi pri projektu kafe-restorana. Vreme je pokazalo da sada nisam pogre{io - zakqu~uje Miroslav Velicki. A, nije da nije bilo dilema. Investitor je tra`io da objekat bude mawih dimenzija, da gostima omogu}i pogled na pravi panonski ambijent koji se razle`e prema Tisi, da ih upozori na okru`ewe u kojem se nalaze, benzinsku pumpu i

perionicu, ali i da svakom gostu obezbedi privatnost. - Kolega Avramov je uspeo u projektu Kafe restorana „Velpetrol“ da sa svih aspekata arhitekture odgovori na odre|ene teme. Svaki objekat se nalazi ba{ tamo gde treba da bude. Jednostavnim sredstvima i elementima izgradio je kvalitetan prostor u kom se gost ose}a udobno i sigurno. Objekat pri prilazu podse}a na tvr|avu, kao se}awe na pro{la stara vremena, a kad se pri|e uvidi se da ima sve savremene elemente. Kombinovano s tradicionalnim materijalima, kamenom i drvetom, ulazi se u topao za{ti}en ambijent, gde je enterijer odra|en toliko udobno da se gosti ose}aju kao kod svoje ku}e - daje svoje stru~no vi|ewe projekta autorova koleginica iz firme JP „Stankom-Be~ej“ Andrea Govedarica. Fama da Rade Avramov malo pri~a je prividna. Hobi ili potreba, svejedno, jo{ iz studentskih dana su mu putovawa na kojima je mnogo nau~io o zemqama i narodima Istoka i Zapada. Satima mo`e da pri~a o Rusiji, Ukrajini, Mongoliji, ali i ^e{koj, Italiji, Francuskoj, [paniji... Naravno, arhitektura pomenutih zemaqa i naroda bili su prioriteti interesovawa Radeta Avramova. Ste~eno iskustvo sa putovawa itekako mu koristi u svom radu. Upravo zbog toga konstatacija da priznawe koje je dobio jeste brzo stiglo, ali ne i prerano. V. Jankov

Upravnik Simi}: Kako sam nau~io da po{tujem magarca

jedan odsto mle~ne masti, ali ima i 60 puta vi{e vitamina Ce, nego kravqe i pije se iskqu~ivo nekuvano. Uz to, da napomenem, nije davno bilo kada se ovde u Sremu magare}i ka{aq kod dece le~io mlekom magarice. Danas, bar kod nas u Vojvodini, ka{aq prerasta u bronhitis i astmu. Nismo mi zaboravili recept na{ih baka, ali smo postali pomodari, a ja ipak mislim da se majci prirodi treba vra}ati, a magarc je, ako se ne varam dar Bo`iji – obja{wava Simi}. Posle Sajma turizma i uspeha koje je postigao dimqeni magare}i sir, Simi} sa svojim saradnicima iz Pokreta gorana u Sremskoj Mitrovici ima nove planove i `eqe i o~ekuje da „pule“ ponese epitet „Najboqe iz Srbije“. Na kraju nabraja, pored proizvoda od magare}eg mleka i

~uvenu kobasicu, kulen, slaninu i suvo meso od ve} zaboravqene sremske „lase“, mangulice, proizvode iz Prirodnog rezervata bara Zasavica, koji u sebi nemaju {tetnog holesterola, pa spomenu i pikantne kobasice i kulen od magare}eg mesa, uz napomenu da su svi ovi proizvodi direktno uleteli u korpu zdrave, prirodne hrane, i da su im cene dvostruko ve}e nego klasi~nim proizvodima u na{oj trgovini. - Tra`e qudi zdravu hranu, vra}aju se majci prirodi, a Zasavica je primer kako to treba raditi i {tititi zdravu sredinu. Mi na bari radimo danono}no i osnov nam je da rezervat ostane netaknut, onakav kakav ga je priroda stvorila – ka`e na kraju upravnik Prirodnog rezervata Zasavica. S. Bojevi}

U PRIRODWA^KOM BA^KOM MONO[TORU INDUSTRIJA KO U GRADU

Pletu trsku, vare brodove, a topolu u palete pretvaraju Ko se imalo interesuje za pri|e posao trebalo na}i stotinak rodne lepote Srbije i pogotovo za `iteqa Ba~kog Mono{tora. U ekologiju, svakako je ~uo za Ba~ki KVK }e se proizvoditi monta`ne Mono{tor, selo somborskog atafabri~ke hale, pa je prava jagma za ra i „prestonicu“ za{ti}enog variocima i ostalim „obra|ivaprirodnog rezervata „Gorwe Po~ima metala“, po{to na obodu sedunavqe“. Ovo u{oreno selo, nala ve} 209 godina opstojava brodoseqeno prete`no ba~kim [okcigradili{te „Brodoremont“. I ma dr`i do divote koja ga okru`upre su sa navoza ba~komono{torje, ~uva je i neguje, ali to ga ne spre~ava da bude kuriozitet po jo{ jednoj stvari. U nedostatku statisti~kih podataka, „odokativnom“ metodom lako se utvrdi da je ovo sigurno jedno od, ako ne i najindustrijalizovanije selo u Srbiji. Na svega par hiqada stanovnika „dolaze“ industrijski kapaciteti koje nemaju ni pojedine srpske varo{i, pa Mono{torci {ampioni seoskog turizma onda ni ne ~udi {to mlau Vojvodini di Mono{torci i „ne mare“ toliko za gradskom vrevom. skog brodogradili{ta silazile Ve} na ulasku u selo namernika bar`e i brodovi, ali od kada je sa~ekuju pogoni „Intereksport „Brodoremont“ postao vlasni[trangar“, porodi~nog preduze}a {tvo novosadskog „Tera trejd“-a, koje se prevashodno bavi prerana seoskom sokaku }ete pre sresti dom trske kojoj tako godi priobaHolan|anina koji je do{ao da ugoqe Dunava i poplavna ravnica na vori gradwu broda, nego zaludno i severozapadu Srbije. Samo od ove besposleno mu{ko ~eqade s imalo firme, {to kao stalni radnici, zanata u rukama. A kako bi druga{to kao sezonci, `ivi preko 200 ~ije i bilo kada u kanal, pa u Dustanovnika, a godi{we iz Mononav iz „Brodoremonta“ svake go{tora put Zapadne Evrope ode dine „bu}ne“ preko 2.500 tona, u preko pola miliona kvadratnih brodove pretvorenog, ~elika. metara kod [trangara napravqeKako i Francuzi svog „insajdene i opletene {tukatur trske. Kara“ u Ba~kom Mono{toru imaju u ko je svojevremeno pri~ao, sada liku Sini{e Mari~i}a, proslave} pokojni, osniva~ ove firme vqenog vlasnika nadaleko ~uvene Mata [trangar, ova fabrika je i dunavske ~arde „Pikec“, investinastala zahvaquju}i strancima, rali su u otvarawe pogona za preodnosno Nemcima koji su i pre radu drveta, pa topolu u gajbe i paDrugog svetskog rata trsku nabalete pretvaraju, i to u EU lifevqali upravo u Mono{toru. Moruju. Kada se svemu tome doda i ~idernizacija pogona je samo povewenica da su Mono{torci nepri}ala produktivnost, ali nije smakosnoveni {ampioni seoskog tuwila broj Mono{toraca koji od rizma u Vojvodini i da imaju vi{e trske i `ive. kategorizovanih sme{tajnih kaKako dobar glas daleko „dobapaciteta u svom selu nego mnogi cuje“, tako su ponukani vredno}om gradovi „turisti~ke perjanice“ Mono{toraca u ovom selu osvanuSrbije, onda je jasno da bi lako li i Austrijanci, ta~nije firma mogla po~eti najezda Somboraca i KVK koja ovih dana zavr{ava svoinih iz varo{i u Ba~ki Monoju proizvodnu halu u kojoj bi tako{tor. M. Miqenovi}

14

CRNA HRONIKA

ponedeqak8.mart2010.

DNEVNIK

TE[KA SAOBRA]AJKA KO[ARKA[A „NOVOG SADA” KOD LAPOVA

Trener Danilovi} i igra~ Grozdani} u te{kom stawu - Stawe dvojice novosadskih ko{arka{a, Nemawe Danilovi}a i Nenada Grozdani}a, povre|enih u te{koj saobra}ajnoj nesre}i na autoputu kod Lapova i daqe je izuzetno te{ko i `ivoti su im ugro`eni - izjavio je ju~e direktor neurohirurgije kragujeva~kog bolni~kog centra Radivoje Nikoli}. - Oni se nalaze na intenzivnoj nezi i zadobili su te{ke povrede glave i mozga. Prikqu~eni su na aparate za ve{ta~ko disawe i stalno

se prate wihovi vitalni parametri. Danilovi}, koji je u toku no}i operisan, osim nagwe~ewa mozga imao je i epiduralni hematom, a Grozdani}, koji tako|e ima nagwe~ewe mozga, zadobio je i prelom baze lobawe i kostiju lica. U nesre}i, koja se dogodila u no}i izme|u subote i nedeqe, najte`e su povre|eni trener prvog tima Danilovi} koji je vozio kombi i igra~ Grozdani}. Obojica su zadobili povrede

glave. Trener Danilovi} je tokom no}i i operaisan u Urgentnom centru u Kragujevcu i prema izjavi lekara van `ivotne je opasnosti, kao i Nenad Grozdani}. [estorica lak{e povre|enih ko{arka{a pu{teni su na ku}no le~ewe. U pitawu su: Bojan Qubojevi} (1978), Du{an Alimpijevi} (1986), Qubomir Subotin (1981), Branislav Jan~ikin (1986), Du{ko Buni} (1989) i Nikola Draga{.

KAPITEN EKIPE GORAN POBRI]

Molimo se za dobro Kapiten ko{arka{a „Novog Sada“ Goran Pobri} rekao je sino} za na{ list da je nesre}u gledao iz drugog klupskog kombija. Isti~e da je to za sve bilo izuzetno potresno iskustvo i da je ceo klub mislima s povre|enima. - To {to smo do`iveli bilo je kao horor film. Neverovatna je bila reakcija igra~a Bojana Qubojevi}a, koji je, iako ugruvan i s krvavom nogom, iza{ao odmah iz kombija i nazvao qude iz kragujeva~kog kluba. Policija je stigla za pet minuta, a hitna pomo} za deset. U me|uvremenu smo svi ~inili sve {to mo`emo i znamo da pomognemo, ve}ina nas se isekla na metal i krhotine dok smo poku{avali da do|emo do povre|enih. Svi smo bili pribrani i to je puno pomoglo, pri{li smo treneru Danilovi}u, napipali mu puls, i pomagali pomo}niku Alimpijevi}u, koji je bio zaglavqen - se}a se nesre}e kapiten Ko{arka{kog kluba „Novi Sad“ Goran Pobri}. - ^uo sam se sa svima, lak{e povre|eni ve} su stigli ku}i, a sada smo svi mislima uz na{eg trenera Danilovi}a i saigra~a Grozdani}a i molimo se da sve bude u redu - istakao je Pobri}. Sedam ko{arka{a i trener Ko{arka{kog kluba „Novi Sad“ povre|eni su u saobra}ajnom udesu na autoputu Beograd-Ni{ kod Lapova, re~eno je agenciji Beta u policiji Lapova. Nesre}a, saop{tila je policija, dogodila se izme|u subote i nedeqe, 45 minuta posle pono}i, kada je kombi vozilo u kom su se nalazili ko{arka{i i koje se kretalo ka Be-

ODLO@EN PO^ETAK SU\EWA GORANU DAVIDOVI]U U NOVOM SADU

^eka se izru~ewe iz Nema~ke Su|ewe Goranu Davidovi}u (35) i jo{ osmorici zbog napada na u~esnike antifa{isti~kog skupa u Novom Sadu, koji je odr`an oktobra 2007. godine, odlo`eno je na zahtev Davidovi}evog branioca, saop{tio je sino} Vi{i sud u Novom Sadu. Su|ewe je bilo zakazano za 8, 9. i 10. mart, ali je odlo`eno zato {to je u toku postupak ekstradicije Davidovi}a, koji je u ekstradicionom pritvoru u Nema~koj gde je uhap{en jer se u Srbiji nije odazvao na odslu`ewe jednogodi{we zatvorske kazne zbog izazivawa nacionalne, rasne i verske mr`we. U saop{tewu Vi{eg suda se navodi da je su|ewe odlo`eno i zbog zahteva odbrane okrivqenog Dolfa Pospi{a (26), koji je podneo predlog sporazuma o priznawu krivice, ali i na zahtev Vi{eg javnog tu`ila{tva u Novom Sadu. Davidovi}u, Pospi{u i Nedeqku Pe{i}u (23) iz [apca sudi se jer su se 7. oktobra 2007. popeli na ogradu Doma vojske, iako im je policija zabranila okupqawe, i zapo~eli verbalni, a nakon toga i fizi~ki sukob sa u~esnicima antifa{isti~kog skupa, bacaju}i kamenice i tvrde predmete na wih. Wima se stavqa na teret da su salutirali nacisti~kim pozdravom, jer su prema oceni tu`ila{tva, podigli desnu ruku sa ispru`enom {akom u pravcu okupqenih u~esnika antifa{i-

sti~kog skupa i time isprovocirali kasniji sukob. Svih devetorica okrivqenih terete se da su se nasilni~ki pona{ali prema u~esnicima antifa{isti~kog skupa. Zbog nasilni~kog pona{awa optu`eni su i Radomir Dickov (35) iz Novog Sada, Uro{ Stojanovi} (32) iz Beograda, Danijel Petrovi} (24) iz Novog Sada, Vladan Negovanovi} (24) iz Novog Sada, Predrag Milovanovi} (28) iz Zemuna i Predrag Golubovi} (28) iz Priboja. Su|ewe je trebalo da po~ne 23. jula 2009. godine pred Okru`nim sudom u Novom Sadu, ali je odlo`eno zbog nedolaska dvojice optu`enih i zahteva za izuze}e Okru`nog javnog tu`ila{tva u Novom Sadu i zamenika tu`ioca Bo{ka Mili}a. Dolf Pospi{ je od ranije poznat pravosudnim organima jer je izdr`ao kaznu zatvora zbog izazivawa nacionalne, rasne i verske mr`we. On je u Okru`nom sudu u Novom Sadu zbog toga osu|en na godinu dana zatvora, a Vrhovni sud je kaznu ubla`io na devet meseci. I Radomir Dickov se nalazi u krivi~noj evidenciji. On je 2006. u Okru`nom sudu u Novom

Sadu osu|en u procesu pripadnicima organizacije Nacionalni stroj na ~etiri meseca zatvora zbog ugro`avawe sigurnosti vi{e qudi. U istom postupku prvooptu`eni Goran Davidovi} osu|en je na godinu dana zatvora zbog {irewa verske, nacionalne i rasne mr`we. Oni su sa jo{ 13 osu|enih pripadnika Nacionalnog stroja 9. novembra 2005. organizovano oti{sli na antifa{isti~ku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde su ugrozili sigurnost publike, a Davidovi} i Miodrag Stefanovi} (25) iz Oxaka izazivali su i nacionalnu netrpeqivost.

ogradu, najverovatnije zbog neprilago|ene brzine, naletelo na teretno vozilo pan~eva~kih oznaka. Oba vozila su upu}ena na vanredni tehni~ki pregled, a zbog intervencije vatrogasnih jedinica i izvla~ewa povre|enih iz vozila saobra}aj na autoputu prema Beogradu bio je obustavqen 25 minuta. Osmoricu povre|enih ko{arka{a danas obi{la

GLAVNI TU@ILAC U BiH MILORAD BARA[IN:

Gani}a izru~iti Bosni Glavni tu`ilac Tu`ila{tva BiH Milorad Bara{in izjavio je da bi ratni ~lan predsedni{tva BiH Ejup Gani} trebalo da bude izru~en BiH, jer je ta zemqa pre Srbije po~ela istragu o zlo~inu u sarajevskoj Dobrovoq~koj ulici. Bara{in je rekao da Tu`ila{stvo BiH u predmetu „Dobrovoqa~ka ulica“ vodi istragu protiv odre|enih lica, dodaju}i da je ovaj predmet prioritetan i da mora biti okon~an. - Doga|aj se ispituje. Istraga je otvorena 2006. i rok za weno zatvarawe je bio {est meseci. Na tom predmetu radio je me|unarodni tu`ilac, ali istragu nije okon~ao, jer je to slo`en predmet. Sva dokumenta, svi akti koji su vezani za taj doga|aj morali su da budu prevedeni - rekao je Bara{in Televiziji Federacije BiH. On je kazao da ne bi putovao u inostran-

stvo da je osumwi~en u predmetu „Dobrovoqa~ka ulica“, navode}i da ni Gani} nije trebalo da ide u druge dr`ave. Gani} je 1. marta uhap{en u Londonu po zahtevu Srbije, zbog ratnih zlo~ina po~iwenih u Dobrovoqa~koj ulici po~etkom maja 1992. godine u Sarajevu nad tada{wim pripadnicima JNA. Za doga|aje u Dobrovoqa~koj Srbija je podigla optu`nicu protiv 19 lica, me|u kojima su i hrvatski ~lan ratnog Predsedni{tvu BiH Stjepan Kquji}, kao i general Armije BiH Jovan Divjak. Bara{in je naveo da se na wega vr{i pritisak zbog mnogih predmeta koji se vode u Tu`ila{tvu BiH, isti~u}i da je nedavni upad u wegov stan u Sarajevu izvr{io profesionalac. (Tanjug)

MUP KAZNIO NA^ELNIKA POLICIJE U VRAWU

Filipovi} smewen

Na~elnik Policijske uprave u Vrawu Stole Filipovi} razre{en je te du`nosti, a do kona~nog re{ewa poslove tu funkciju }e obavqati wegov zamenik Vujica Sto{i}, re~eno je danas Tanjugu u Ministarstvu unustra{wih poslova Srbije. Razre{ewu Filipovi}a prethodila je inspekcijska kontrola MUP po osnovu kriminala, granice, upravnih poslova i saobra}aja. Na osnovu nalaza te kontrole proceweno je da “rezultati nisu bili na o~ekivanom nivou”. Fi-

lipovi} je na du`nosti na~elnika Policijske uprave Vrawe bio od 2005. Beogradski mediji su ranije pisali kako je Filipovi} smewen 24 sata posle hap{ewa policajca te uprave Zorana Memarovi}a iz Pre{eva, osumwi~enog da je usmrtio makedonskog dr`avqanina Mahira Jakupija iz Gostivara. Jakupi je ubijen 3. marta, na zaustavnoj traci magistralnog puta Ni{-Skopqe, kod sela @ujince. (Tanjug)

je ju~e i ministarka olmadine i sporta Sne`ana Samarxi}-Markovi} koja je prenela novinarima da se oni uglavnom ne se}aju {ta se dogodilo. Ona je kazala da je pod dubokim utiskom do`ivela tragedija odli~nog tima, ali da je zadovoqna tretmanom pohvaliv{i brzinu reagovawa medicinskog osobqa kragujeva~ke bolnice. Predsednik Ko{arka{kog saveza Srbije Dragan Kapi~i} rekao je da je ko{arka{ka organizacija te{ko do`ivela to {to se dogodilo „izuzetnom klubu i izuzetnim momcima“. - Ovo je stra{na stvar, ali o~ekujem da }e se stawe dvojice te{ko povre|enih stabilizovati - kazao je Kapi~i} koji je tako|e obi{ao povre|ene ko{arka{e. U Urgentnom centru Kragujevca, u kom su zbrinuti svi povre|eni, Beti je re~eno da su dvojica sa te`im povredama operisani i sme{teni na odeqewe intenzivne nege, ~etvorica su u stabilnom zdravstvenom stawu i da su preostali lak{e povre|jeni, sa ogrebotinama i povredama ekstremiteta. E. D.

UHAP[ENA PQA^KA[KA BANDA

Harali banke po Crnoj Gori Crnogorska policija je uhapsila pet osoba iz Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH), za koje se osnovano sumwa da su izvr{ili pqa~ke nekih banaka i kladionica u Crnoj Gori, kao i da su planirali nove pqa~ke. Prema saop{tewu Uprave policije, u akciji „Hajat“ su uhap{eni Amel Sejfovi} (21) iz Sarajeva, Fikret ^ekih (25) iz Beograda, Sa{a Petrovi} (39) iz Mladenovca, Darko Mini} (36) iz Podgorice i Vojislav Bijeli} (64) tako|e iz Podgorice. Grupi je pripadao i Eshref Mustafi} (25) iz Bara koji je u bekstvu. Uprava policije je uhap{ene osumwi~ene osobe, uz krivi~nu prijavu, ju~e predala istra`nom sudiji Vi{eg suda u Podgorici. Sumwa se da je grupa po~inila vi{e pqa~ki banaka u Podgorici, Tivtu, Kotoru, Nik{i}u, Mojkovcu i Beranama, kao i nekoliko sportskih kladionica. Kako se pretpostavqa, oni su danima osmatrali banke i kladionice koje su nameravali da opqa~kaju da bi utvrdili koliko je u wima zaposlenog osobqa i kako „funkcioni{e“ obezbe|ewe. Radi izvr{ewa svojih pqa~ka{kih planova, imali su iznajmqene stanove, a bili su i naoru`ani. Neki od ~lanova te grupe bili su snabdeveni i falsifikovanim identifikacionim dokumentima. (Beta)

c m y

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak8.mart2010.

15

PRVO KOLO SVETSKE GRUPE DEJVIS KUPA: SRBIJA — SAD 3:1

Srbija u ~etvrtfinalu Prvi put u svojoj istoriji, Srbija je izborila plasman u ~etvrtfinale Svetske grupe Dejvis kupa! Posle dva poraza na startu, prvo u debi sezoni od Rusije u Moskvi (2008), a potom i od zvani~nog {ampiona [panije u Benidormu (2009), „orlovi“ su do~ekali da Dejvis kup sezonu po~nu na svom terenu i sve se okrenulo... Ni najtrofejnija nacija u kultnom teniskom takmi~ewu, tim Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, nije mogao da zaustavi Novaka \okovi}a, Viktora Troickog, Janka Tipsarevi}a i Nenada Zimowi}a da kona~no probiju „maler“ i naprave korak napred, umesto unazad u plej-of za opstanak. Kqu~ni, tre}i poen u napetom me~u sa Amerikancima, doneo je u nedequ popodne najboqi srpski teniser u istoriji, Novak \okovi} (22).

Novak \okovi}

Qubimac nacije, posle velike drame, dobio je pred 12.000 navija~a u Areni sna`nog ameri~kog „diva“ Xona Iznera sa 3:2 u setovima (7:5, 3:6, 6:3, 6:7, 6:4), posle ~ega je postalo jasno da }e u ~etvrtfinalu, od 9. do 11. jula ove godine, igrati Srbija i Hrvatska. Retko vi|ena drama, koju mo`e da proizvede samo Dejvis kup tenzija, zavr{ena je posle ~etiri ~asa i 16 minuta. Doma}ini }e biti Hrvati, najverovatnije u Splitu. S druge strane, momci koje predvodi Patrik Mekenro, suo~i}e se sa duelom za opstanak u Svetskoj grupi (17. - 19. septembar), {to nisu do`iveli od 2005. godine. Posledwu titulu, Amerikanci su osvojili 2007. godine, kada su u Portlandu sa 4:1 pobedili tada zvani~ne {ampione, Ruse. Iako se nije sastajao sa Iznerom u karijeri, Novak je imao priliku u petak, a naro~ito u subotu, da se uveri koliko je 206 centimetara visoki teniser iz Severne Karoline napredovao i koliko mo`e da bude neugodan rival, ~ak i na {qaci... Izner je, posle trovawa hranom Majka Brajana, usko~io u dubl tim SAD u subotu, zaigrao pored Boba Brajana i bio izvanredan. To su posle poraza od 3:1 apostrofirali i Nenad Zimowi} i Janko Tipsarevi} i selektor Bogdan Obradovi}. Ali, sa drugim teniserom sveta na terenu, Srbija nije morala previ{e da zazire, iako nije sve i{lo ba{ kao „po loju“. Igrao se peti set... I to bez brejka do 2:2, kada je Novak riternom napao

Reprezentativci Srbije prolaz u polufinale tra`i}e u Splitu

ubita~an servis Iznera i doveo ga pred 15:40, a onda su i Amerikancu popustili `ivci. Poku{ao je da se izvu~e asom iz drugog servisa, ali napravio drugu servis gre{ku - 3:2 i servis za Novaka. Mama Dijana je qubila krst na lan~i}u, a wen sin uz mnogo muke potvrdio brejk - 4:2. Jo{ emotivnije svi u Areni ispratili su osmi gem, u kojem je Novak do{ao do 5:3 i doveo Iznera u si-

SUPERVELESLALOM (M)

SUPERVELESLALOM (@)

Kana|anin Erik Gaj pobednik je pretposledweg superveleslaloma sezone koji je u okvoru Svetskog kupa odr`an u norve{kom Kvitfjelu. Gaj je do prvog trijumfa posle vi{e od tri godine, ujedno drugog u karijeri, do{ao u vremenu 1:31.95 minuta, ispred Austrijanca Hanesa Rajhelta, dok su doma}i skija{ Aksela Lunda Svindala i Tomas Grinenfelder podelili tre}e mesto. Rajhelt je na kraju imao za dve stotinke slabije vreme, dok su Svidanl i Grinenfelder imali zaostatak od 31 stotinke. Erik Gaj - O~igledno je da bih `eleo da sam ovakav rezultat ostvario na Olimpijskim igrama, ali nekad ima{ sre}e, a nekad ne. Mi, Kana|ani, smo bili pod velikim pritiskom, mnogo se od nas o~ekivalo na Visleru - rekao je Gaj.

[vajcarkiwa Dominik @isin trjumfovala je na pretposledwem superveleslalomu sezone koji je u okviru Svetskog kupa odr`an u {vajcarskoj Kran Montani. @i- Dominik @isin sinova je do tre}e pobede u karijeri, a prve ove sezone, do{la u vremenu 1:24.14 minuta, s 15 stotinki prednosti u odnosu na Lindzi Von. Amerikanka je jo{ na prethodnoj trci superveleslaloma obezbedila mali Kristalni globus u toj disciplini, a na tre}em stepeniku pobedni~kog postoqa u {vajcarskom ski centru popela se wena sunarodnica Xulija Mankuzo. - Superveleslalom nije disciplina u kojoj sam najboqa, ali je neverovatno {to sam do{la do pobede i to pred svojim navija~ima - rekla je @isinova. Svetski kup u konkurenciji `ena se nastavqa 10. marta u Garmi{u.

Gaj najbr`i

Pobeda @isinove

tuaciju da servira suo~en sa ispadawem u borbu za opstanak u Svetskoj grupi... Morao je \okovi} da servira za pobedu, a kada je ~asovnik otkucao ~etiri sata i 11 minuta, Novak je dobio ~etvrtu priliku da zavr{i me~ (40:30). I poslao je lopticu u mre`u... Minut kasnije, zaradio je petu me~ loptu. U petak je petu iskoristio protiv Kverija, ali je Izner poslao ritern na servis

liniju, {to je razgalilo publiku, a dekoncentrisalo \okovi}. Opet ni{ta, uz poruku: „]utite!“ I kada je osvojio naredni poen, za {estu me~ loptu, Novak je molio publiku da se uti{a tokom poena. Te{ko je Novak pre`ivqavao pritisak, a onda je svima laknulo! Eksplozija odu{evqena i `urka je mogla da po~ne! Srbija je do-

bila rat, a odlu~uju}a bitka ~etiri sata i 16 minuta... Novak je ~estitao Izneru na svemu {to je tokom tri dana pokazao u Areni, a pokazao je mnogo. Ipak, na{i teniseri pokazali su vi{e i zaslu`ili su da se raduju. Pored Srbije i Hrvatske, plasman u ~etvrtfinale obezbedili su jo{ [panija, Francuska, Rusija, ^e{ka i Argentina, dok je u toku me~ ^ile-Izrael.

PRVA A LIGA

Novosa|ani kubure s motivacijom Namu~ile su Ni{lije vaterpoliste Vojvodine u osmom kolu dr`avnog prvenstva Srbije. Gotovo tri ~etvrtine imali su izabranici Predraga Kikin|anina rezultatski prikqu~ak, da bi na kraju tre}e deonice i u ~etvrtoj Vojvodina prelomila susret na kvalitet i na kraju ga dobila sa 9:5. Obe ekipe napravile su veliki broj gre{aka, Ni{lije su vi{e gre{ile i zato su pora`ene. Trener Kikin|anin apostrofirao je te{ku finansijsku situaciju u kojoj se na-

celu sezonu spremali su se za utakmice Evrolige i Evrointer lige u kojima su se sastajali sa mnogo ja~im timovima. U doma}em prvenstvu, zato, u svakom duelu, osim u onom sa Partizanom, imaju ulogu favorita. E i sa tom ulogom }e morati mladi sastav Dejana Stanojevi}a da iza|e na kraj. Boris Vapenski bio je jadan od boqih u duelu sa Ni{om i najefikasniji na me~u sa ~etiri postignuta gola. - Ni{ je iskusan sasatav i pokazao je da zna da igra vaterpolo.

Boris Vapenski, ~etvorostruki strelac u me~u s Ni{om

{ao klub i da se to odrazilo na psihi~ko stawe igra~a. No, do kraja su ostala jo{ dva kola i Ni{lijama, kako je istakao wihov strateg, predstoji borba za plej - of. Iako su pre duela obe}avali da }e dati maksimum, Novosa|ani i daqe kubure sa motivacijom u doma}em takmi~ewu. Dodu{e,

Nas je sustigao umor od velikog broja odigranih utakmica u prethodnom periodu. Naravno, to nam nije i ne sme da bude alibi. Nismo dobro igrali, ali smo do kraja odradili posao i pobedili {to je u ovom trenutku bilo va`no. Nije ovo bila prava Vojvodina, ali va`na je pobeda rekao je Vapenski. Ni trener De-

jan Stanojevi} nije bio najzadovoqniji izdawem svojih pulena. - Pre utakmice rekao sam da su Ni{lije jedini uz Olimpijakos uspeli da izgube sa dva razlike od Paritizana. Jaki su i imaju nekoliko igra~a iz redova prvaka jo{ iz stare Jugoslavije. Odigrali smo te{ku takmicu, nije sve funkcionisalo kako treba, ali okre}emo se narednim susretima. Ostalo nam je da odigramo jo{ dva kola doma}eg prvenstva do plej - ofa i pet utakmica u Evrointer ligi. Moramo do kraja pru`ati maksimum u do-

Foto: F. Baki}

ma}em prvenstvu, kao {to smo to radili i u Evroligi i Evrointer ligi. Do plej - ofa, u koji }e u}i sa druge pozicije, Novosa|ane o~ekuju jo{ me~evi sa Studentom i TENT - om, a ve} u utorak }e odigrati duel Evrointer lige sa ekipom Hornetsa u Ko{icama (Slova~ka). G. Malenovi}

SPORT

ponedeqak8.mart2010.

UZ UBEDQIV PORAZ VOJVODINE OD METALCA

Sami sebi davali golove Konstatovano je jo{ u Turskoj, a potvrdu dobija u prvenstvenim me~evima Jelen superlige, da je posledwa linija odbrane Vojvodine bu{na kao sir. I ne samo to, ekipa dolazi u situaciju da napad ne mo`e da postigne toliko golova koliko odbrana mo`e da ih primi. I {to je najtu`nije, ve}inu golova Novosa|ani prakti~no daju sami sebi! Tako je bilo i na stadionu “^ika Da~a” u Kragujevcu, gde je Metalac planirao bod, a na kraju je ubedqivo osvojio oba. Nestorovi} se nije dobro postavio prilikom centar{uta kod prvog gola (igra~ mu u{ao iza le|a), Karan se okliznuo kod drugog, a tre}i, Krasi}ev bio je samo pe~at na novosadsku muku.

ni direktora Miodraga Panteli}a, ni generalnog sekretara Radisava Rabrenovi}a. Mogu}e je da su sastan~ili, da su tra`ili uzroke neo~ekivano bledih izdawa. Vojvodina je i u me~u s Metalcem stvarala {anse. Imala je pre~ku kod rezultata 0:0 i nekoliko sjajnih prilika, ali nameste se utakmice i kada lopta ne}e u gol. S druge strane Metalac je tri puta zapretio i sva tri puta Brki} je vadio loptu iz mre`e! - Nemamo boqe igra~e od ovih koje je klub licencirao – poku{ava da stalo`eno rezonuje Slobodan Medojevi}. – Jasno je da ne {tima u zadwoj liniji, ali nema nam druge nego da upornim trenirawem i ponavqawem poku{amo da ispra-

se tada ose}ao, ali `ivot te~e daqe. Spartak nas je pretekao na tabeli, tu je i OFK Beograd. Ne `elimo da izgubimo tre}e mesto, a ~eka nas i polufinale Lav kupa. Moramo da se prestrojimo i iza|emo iz svega ja~i – hrabri sebe i drugove Medojevi}. Evidentan je problem u zadwoj liniji gde nema vi{e Kizita i Lovri}a. Nestorovi} nikako da se prona|e, a poku{aj s Ple~om uz levu aut liniju u nastavku me~a tako|e nije dao rezultat. Videlo se to kod situacije kada je Betolingar izbegao ofsajd zamku i ostavio ga kao brzi voz. Pomerawem Ple~a u{lo se u dvostruku gre{ku, jer je tada i centralni deo odbrane automatski oslabqen. Igra koju poku{ava da

vimo uo~ene nedostatke. Ne tra`im alibi, ali Brki} je bio s A reprezentacijom, a Tadi} i ja s mladom. Reprezentativne obaveze imali su Bilbija i Mereba{vili. Skupili smo se u petak po lo{em vremenu i malo trenirali na ve{ta~koj travi. Uo~i me~a s Metalcem dogovor je bio da presingom na protivni~koj polovini nastojimo da oduzimamo loptu. Uspeli su igra~i Vojvodine u nameri ispo~etka. Dobro su funkcionisali, imali pas i {anse, ali je sve na kraju to palo u vodu. - ^ak smo se i vratili golom Bilbije, ali nas je dotukao drugi kiks. Ne znam ni sam {ta da ka`em. Bio sam u situaciji da skrivim gol, znam kako sam

DNEVNIK

SUBOTI^ANI SE BA[KARE NA TRE]OJ POZICIJI

Nije slu~ajno Gol Vladice Veselinova u 8. minutu, a potom sigurne intervencije Milana Jovani}a (pogotovo kada je zaustavio ve} vi|en gol Frenklina) bili su dovoqni da fudbaleri Spartak Zlatibor vode posle drugog prole}nog kola sko~e na tre}e mesto na tabeli. Potvrdu kvaliteta doneo je Aleksandar Noskovi} golom u posledwem minutu sudijske nadoknade, {to je ujedno bio znak da veliko slavqe mo`e da po~ne. - Znali smo da nas ~eka izuzetno te{ka utakmica. Mnogo je izre~eno epiteta na ra~un ekipe Mladog radnika koja se do sada pokazala kao posebno opasna na gostovawima. Nikada nije lako igrati protiv tako ~vrste i homogene ekipe, ali smo ipak na{li recept za pobedu. Presudila je na{a strpqiva igra i vera u sopstvene potencijale i kvalitete. Sve Vojo Ubiparip, napada~ Suboti~ana je moglo biti re{eno jo{ u prvom poluvremenu da je slu~ajno, ve} je odigrano mnogo Ubiparip uspeo da realizuje kola, a bodovi se pove}avaju na odli~nu priliku. No, moram da na{em kontu. Ekipa Spartaka napomenem da je i protivnik sazreva, a momci su ve} vi{e imao svoje {anse i uglavnom puta pokazali karakter – istainicijativu u drugom poluvrekao je trener Suboti~ana Zomenu. Da je kojim slu~ajem ran Milinkovi}. Frenklin uspeo da izjedna~i na I trener Mladog rdanika 1:1 ko zna {ta bi se desilo, moNeboj{a Maksimovi} kao je`da bi utakmica dobila i drudan od kqu~nih momenata podga~iji tok. Ipak, strpqewe se vla~i {ansu Frenklina i sjajisplatilo, Noskovi} je na kraju nu intervenciju Milana Jovapotvrdio pobednika. Nismo ni}a. umirali u lepoti, ali nam to - Iako smo primili gol veonije bio ni ciq. Imali smo ma rano to se nije odrazilo na pred sobom jasnu ambiciju, a tana{u igru. Nismo pali, ve} ko smo i igrali. Ni{ta nije smo nastavili da tra`imo pri-

like da se i rezultatski vratimo u igru. Bili smo nadmo}niji u posedu lopte, kontrolisali smo igru u dobrom delu me~a, ali gol nismo postigli i pored nekoliko odli~nih prilika. Imali smo protiv sebe raspolo`enog golmana Jovani}a koji je trenutno mo`da i najboqi u Srbiji. Na na{u `alost u fudbalu se ra~unaju golovi, a ne prilike. Preostaje nam da ovu utakmicu izanaliziramo, te da uo~ene propuste ispravimo u me~evima koji predstoje – istakao je Maksimovi}. N. S.

MILAN \URI^I] ODU[EVIO PREDAVAWEM U NOVOM SADU

Bilbijin gol i Mereba{vilijeva pre~ka malo za Babi}evu ideju

- Tada smo ve} izgubili kompas u nastojawu da poku{amo da izjedna~imo. Ono {to nam se posre}ilo protiv Hajduka nije nam uspelo u me~u s Metalcem. Kada sam video snimak, jasno mi je bilo da smo ba{ lo{e izgledali na terenu – pri~ao je jo{ uvek vru}ih utisaka posle utakmice golman Vojvodine @eqko Brki}. Dan posle me~a celo pre podne malo ko je bio voqan da se javi na telefon iz FK Vojvodina. - Preuzimam kompletnu krivicu na sebe – rekao je posle utakmice trener Vojvodine Branko Babi}, koji ju~e nije odgovarao na pozive, a potom je wegov aparat bio nedostupan. Nismo uspeli, uprkos brojnim poku{ajima, da dobijemo

c m y

16

neguje Branko Babi} zahteva brze igra~e u skladnoj odbrani. U Turskoj je bilo jasno da postoji problem na levom boku. Iznenadnim odlaskom Mojsova pojavio se problem i drugog {topera. Pitawe je da li je jedna~ina s dve nepoznate uop{te re{iva s obzirom na ambicije koje gaji novosadski superliga{. Ho}e li Babi} odustati od ideje “visoko postavqene igre”, s obzirom na neadekvatan igra~ki kadar u zadwoj liniji, ili }e se okrenuti ve} ranije oprobanim varijantama, te{ko je re}i. U slu~aju radikalnog zaokreta, nu`no bi se postavilo pitawe: Na ~ega je potro{eno vreme na pripremama u Turskoj? Wemu, svakako, nije lako. S. Savi}

Mi smo nacija igre Fudbalski savez Vojvodine Treneri su spremni na eksje priredio predavawe na Faperiment i rizik u pripremkultetu za sport i fizi~ko nom periodu, ali kada po~nu vaspitawe u Novom Sadu, gde me~evi za bodove, vra}aju se je centralna tema bila posveoprobanim receptima? }ena “sistemu 4-4-2 u rombu”. - Pre pet-{est godina u VojZa izlagawe pro–trener vodini istrajao sam na nekim UEFA Milan \uri~i}, prestavovima, iako su mi se pojedava~ na [koli za trenere FS dinci smejali. Gurnuo sam KaSrbije, dobio je buran aplauz ~ara iz zadwe linije u sredinu, od preko 250 uglavnom mla|ih za Pavlovi}a se tada raspitikolega. - Samo 15 dana pre Novog Sada s Qupkom Petrovi}em imao sam predavawe u Bawi Vru}ici kraj Tesli}a (BiH). Bilo je preko 150 trenera i mislio sam da je to ne{to {to se ne}e ponoviti. Ipak, prevario sam se, Novi Sad je nadma{io sva o~ekivawa. Bilo je skoro duplo vi{e trenera, a to je bilo moje jubilarno 100. predavawe – ka`e \uri~i}. U ~emu je prednost tog sistema u pore|ewu s nekim drugim postavkaMilan \uri~i} ma? - Mi smo dugo bili evropski vao Pari Sen @ermen, \uri} Brazilci, a onda smo, iz ne je iza{ao iz anonimnosti, ba{ znam kojih razloga, po~eli da kao i Kizito...U Srbiji je se odri~emo te igre. Na sre}u, “igru u rombu” praktikovao vra}amo se polako onome {to pro{le godine u Superligi sanam je u krvi, u prirodi. Mi mo Partizan, a u Prvoj ligi smo nacija igre i na tome treIn|ija dok sam sedeo na wenoj ba da gradimo sportsku filoklupi. Izgleda da treneri pozofiju. Uostalom, rezultati staju hrabri tek kada shvate da na{ih selekcija u kolektivnemaju drugi izlaz. Zato volim nim sportovima to potvr|uju. da ka`em da srce ima svoje Sistem, “4-4-2 u rombu” je u razloge o kojima razum ~esto osnovi ofanzivan, napada~ki i nema pojma. te`i nadigravawu. On ekipu, [ta razlikuje stru~waka od jednostavno, tera na igru. trenera?

Licence I danas }e nekolicina studenata-budu}ih trenera s A licencom iza}i pred Milana \uri~i}a. - Za sada u Srbiji ima 80ak trenera s profi licencom i 30 polaznika u ~etvrtoj generaciji. Onih s A licencom je oko 1000, ali }e jo{ samo u slede}oj sezoni mo}i da vode klubove iz Prve lige. Posle toga u dva elitna ranga klubove }e mo}i da vode samo treneri s pro-licencom – ka`e \uri~i}. - [kola pri FS Srbije trenerima }e dati samo osnovno znawe, bazu. Ako prestanu da u~e samo jedan dan, ve} sutra }e ih drugi presti}i. Moraju da se edukuju, da prate svetske trendove, da prona|u balans izme|u teorije i prakse. Trenera ne ~ini samo znawe, ve} i stav, op{te obrazovawe, elokvencija...Sredstva tehnike prvo morate da prepoznate, da biste znali da ih primenite. U su{tini, jesam ~ovek terena, jer sam na wemu po~eo da radim, ali sam onda po~eo i da u~im. Verujem da danas imam najbogatiju biblioteku, cedeteku i videoteku posve}enu fudbalskoj nauci. Kada }ete ponovo na klupu nekog tima? - Jedno je sigurno. Posle negativnog iskustva s In|ijom vi{e ne}u raditi s klubovima ispod elitnog ranga. Ta~nije, radi}u tamo gde budem procenio da }u svoje zamisli mo}i da sprovedem u delo – ka`e Milan \uri~i}. S. Savi}

SPORT

DNEVNIK

17

ponedeqak8.mart2010.

JELEN SUPERLIGA

Crvena zvezda presko~ila Bawicu Rad - Crvena zvezda 1:2 (0:2)

BEOGRAD: Stadion na Bawici, gledalaca 2.000, sudija Vlaji} (Beograd), strelci: Kokovi} u 90. (iz penala) za Rad, a Viloti} u 9. i Igwatijevi} u 21. minutu za Crvenu zvezdu. @uti kartoni: Bogdanovi} i Igwatijevi} (Crvena zvezda). RAD: Danilovi} 5, Todorovski 7, Kokovi} 7, Kalu|erovi} 6, Deli} 6 (Jovan~i} 6), Pr{o 7, Pajovi} 6, Milivojevi} 6 (Stanojevi} -), Kosori} 6, Andri} 7 (Radivojevi} -), Raspopovi} 6. CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} 6, Ninkov 7, Igwatijevi} 7, Viloti} 8, \or|evi} 7, Savio 7, Bogdanovi} 7, Lazeti} 7 (Niki} -), Trifunovi} 6 (Isah -), Perovi} 6 (Jefti} 7), Leki} 6. Zvezda je rutinski stigla do vredne pobede u malom gradskom derbiju s Radom. Gosti su se daleko boqe sna{li na raskva{enom i blatwavom terenu, nadigrali su doma}ina i zaslu`eno stavili na konto tri boda, kojima ~uvaju lidersku poziciju. Crveno-beli su otvorili me~ brzim golom. Ve} u 9. minutu Bogdanovi} je iz slobodnog udarca poslao upotrebqiv centar{ut,najboqe se sna{ao {toper Viloti} i glavom loptu prosledio u mre`u. Doma}in je odmah promenio strategiju i okrenuo se ofanzivi. Gra|evinari su organizovali nekoliko

Milan Viloti}, strelac Zvezdinog prvog gola

dobrih akcija, Kalu|erovi} je u 10. minutu sna`no po zemqi {utirao, ali u Stamenkovi}a, dok

je kapiten Kokovi} u 18. minutu iz slobodnog udarca pogodio stativu. A onda je usledio po-

klon pogodak za crveno-bele u re`iji golmana Danilovi}a. U 21. minutu Igwatijevi}, koji je postigao pogodak i protiv Jagodine, `eleo je da centrira sa leve strane, ~uvar mre`e Rada pogre{no je proceni let lopte i ona je svoj put zavr{ila u mre`i - 0:2.^ini se da je ovo bio i kqu~ni momenat utakmice jer doma}in nije vi{e imao dovoqno motiva i snage za eventualni preokret. U nastavku me~a igralo se otvoreno, napadali su i jedni i drugi, ali izrazitije prilike imala je Zvezda, pre svih Jefti} koji se na{ao ~etiri puta u povoqnim pozicijama, ali je usled nedostatka koncentracije uvek bio neprecizan. Borili su se i gra|evinari, zapretili nekoliko puta preko Trifunovi}a i Andri}a, no do po~asnog pogotka stigli su tek u 90. minutu i to iz opravdano dosu|enog penala, kada je Igwatijevi} u {esnaestercu sru{io zapa`enog Todorovskog. Precizan sa bele ta~ke bio je kapiten Kokovi}. U solidnoj fudbalskoj predstavi, po izuzetno te{kom terenu, Zvezda je obezbedila zaslu`eno drugi prole}ni trijumf, a gra|evinarima predstoji gr~evita borba za opstanak u elitnom dru{tvu. Z. Rangelov

VLADIMIR STOJKOVI], GOLMAN REPREZENTACIJE

U{ao sam u dobar ritam Golman reprezentacije Srbije Vladimir Stojkovi} ipak je pro{ao bez ozbiqnijih povreda posle incidenta u Al`iru. - Pro{ao je i mali bol. Bio sam se malo upla{io, priznajem, ali je lekarski tim reprezentacije verovao da }e sve da bude u najboqem redu. Ipak, morao sam da snimim nogu i sada sam spokojan. Nema prepreka da nastavim normalno da radim sa saigra~ima u klubu - rekao je Stojkovi}. Stojkovi} je objasnio da se sve desilo veoma brzo u gu`vi posle utakmice, ispred stadiona „5. juli“. - Nisam obratio pa`wu na automobil koji je i{ao u rikverc. Na svu sre}u uspeo sam da izmaknem nogu u posledwem trenutku. Najvi{e je stradala cipela. Va`no je da se dobro zavr{ilo. Prvi golman nacionalnog tima izrazio je zadovoqstvo dosada{wim igrama, kao i veru da }e se izboriti za mesto u Viganu. - Spojio sam pet utakmica i u{ao u dobar ritam. Posle oporavka Kirklanda, ponovo sam u drugom planu, ali ne odustajem od borbe. @elim da ponovo

Vladimir Stojkovi}

dobijem priliku u Viganu. Nije lako naslediti poznatog golmana, po{to ima du`i sta` u ekipi. Postoji plan da u junu napusti klub, a onda }e „jedinica“ biti moja - veruje Stojkovi}.

I menaxer Vigana Roberto Martinez zadovoqan je Stojkovi}evim kvalitetom. - Razgorvarali smo, nema ni{ta sporno. Za mene je va`no da sam uz ekipu i da potpuno spreman do~ekam pripreme

FIFA NE @ELI NOVU TEHNOLOGIJU

Italijani besni Odluka Svetske fudbalske federacije (FIFA) da odustane od eksperimentalnog pravila postavqawa kamera i senzora na gol-liniju nai{la je na o{tru osudu italijanskih klubova, koji takav potez FIFA smatraju neshvatqivim i uznemiravaju}im. Italijanski savez predlo`io je da se u fudbalu uvede pravilo koje je postalo vrlo popularno u tenisu, ali i mnogim drugim sportovima. „Zakqu~ili smo da nova, gollinija tehnologija ne bi donela napredak“, stoji u saop{tewu FIFA. Internacionalni FA bord (IFAB) odbacio je ovu ideju nakon {to je pogledao prezentaci-

ju tehnologije, koja bi se primewivala na stadionima {irom sveta i koja bi sudijama pomogla prilikom spornih situacija u oba kaznena prostorta. „To je neshvatqiva odluka“, smatraju ~elnici Udinezea. Ina~e, na Friuliju se dugi niz godina eksperimenti{e sa ovom tehnologijom. - Mislim da je krajwe nekorektno to {to su prvo dali zeleno svetlo za eksperiment, a onda odbacili ideju, a da nisu ni pogledali kako funkcioni{e na delu - osudio je pona{awe fudbalskih mo}nika \anpaolo Poco. „Razumem da su se pojavile gre{ke i problemi prilikom kori{}ewa ove tehnologije.

Mogli su barem da je isprobaju na prijateqskim utakmicama. Sudija uvek ima posledwu re~ na utakmici i to bi bila samo pomo} za wega ba{ kao i volan za voza~a u kolima“, objasnili su na Friuliju. Sli~nog mi{qewa je i predsednik Palerma. - Sve dok fudbalom rukovode odre|eni qudi ne}e biti mesta za napredak i usavr{avawe, a samim tim ni za ovakve tehnolo{ke nepretke - nadovezao Mauricio Zamparini.- Ovo je sramota za sport. Tehnologija bi znatno olak{ala posao sudijama. Ali, istina je da neke institucije ne idu u korak s vremenom - zakqu~io je prvi ~ovek Palerma.

reprezentacije za Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi. Ova provera u Al`iru donela je dodatnu sigurnost i svi smo zadovoqni novim uspehom Srbije zakqu~io je Stojkovi}.

BEOGRAD: ^ukari~ki - Hajduk BEOGRAD: Rad - Crvena zvezda BEOGRAD: Partizan - Habitfarm Javor SUBOTICA: Spartak Z.V. - Mladi radnik KRAGUJEVAC: Metalac - Vojvodina JAGODINA: Jagodina - OFK Beograd KRU[EVAC: Napredak - Smederevo BEOGRAD: BSK - Borac 1. Crvena zvezda 2. Partizan 3. Spartak ZV 4. Vojvodina 5. OFK Beograd 6. Jagodina 7. Smederevo 8. Javor 9. Metalac 10. BSK 11. Mladi radnik 12. Borac 13. Hajduk 14. Napredak 15. Rad 16. ^ukari~ki S.

17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17

15 12 8 8 7 7 6 4 6 5 4 6 4 4 3 3

1 5 5 3 3 3 5 9 3 4 7 1 5 5 6 3

2:0 (0:0) 1:2 (0:2) 0:0 (0:2) 2:0 (1:0) 3:1 (1:1) 3:2 (1:0) 2:2 (2:1) 2:0 (1:0) 1 0 4 6 7 7 6 4 8 8 6 10 8 8 8 11

32:7 34:10 22:13 25:15 19:17 21:21 19:21 13:14 12:20 13:20 12:20 13:24 18:23 16:22 16:23 14:29

46 41 29 27 24 24 23 21 21 19 19 19 17 17 15 12

U slede}em kolu (13/14. marta) sastaju se: NOVI SAD: Vojvodina - ^ukari~ki Stankom, KULA: Hajduk - Partizan, IVAWICA: Habitfarm Javor - BSK, ^A^AK: Borac - Spartak Z.V., PO@AREVAC: Mladi radnik - Jagodina, BEOGRAD: OFK Beograd - Rad, Crvena zvezda - Napredak, SMEDEREVO: Smederevo - Metalac.

Hladan tu{ u Humskoj Partizan - Javor 0:0 BEOGRAD: Stadin Partizana, gledalaca 3.000, sudija Dimitrijevi} (Loznica). @uti kartoni: Jovanovi}, Krstaji} (Partizan), Kahriman, Pavlovi}, Ra~i}, Cvetkovi}, Gogi} (Javor). PARTIZAN: M. Bo`ovi} 7, Kne`evi} 6, Lomi} 7,Fejsa 7, Jovanovi} 6, Krstaji} 6, Tomi} 6 (Miji} 6), Ili} 7 (Moreira 7), Davidov 6 (V. Ili} 6), Kleo 6, Diara 6. JAVOR: Kahriman 7, Pavlovi} 6, Nikitovi} 6 (Stanisavqevi} -), Ra~i} 6, Ili} 7, Petrov 6 (Stojakovi} 6), Milovi} 7, Cvetkovi} 6, Gogi} 7, Milovanovi} 6, Lukovi} 6 (Pani} 6). Fudbaleri Partizana nisu uspeli da pobede Javor iako su bili boqi. Kao {to se i o~ekivalo, bila je to tvrda utakmica. Vaqak se namerio na bunker protivnika, koji su ~esto ~inila i osmorica igra~a. Partizanovoj formaciji „ 4-1-3-2“ Javor se suprotstavio sa „5-1-2-2“, koja je pre svega jaka po sredini. Tu je doma}in i gre{io i umesto da napade usmeri preko bekova ~inio je to preko Ili}a i Davidova, {to nije donelo rezultat. Lomi} je imao par prodora, ali je po pravilu lo{e centrirao. U prvom poluvremenu bilo je malo prilika. zapretio je Partizan preko Fejse iz daqine u 15. i Diare iz blizine u 21. i 34. minutu, ali najpre je Senegalac umesto da {utira hteo da asistira i pogre{io, a potom i napucao defanzivca Javora Milovi}a. Gost je imao samo jedan {ut iz daqine (Ra~i}a u 35. minutu). U nastavku, ve} u 54. minutu Tomi}a i Ili}a zamenili su Miji} i

Damir Kahriman interveni{e ispred Moreire

Moreira, {to je donekle prenulo doma}ina. U 60. minutu Diara je propustio {ansu - Lomi} je centrirao sa leve strane, a Senegalac glavom sa osam metara {utirao pravo u Kahrimana. Umalo nije stigla kazna, Krstaji} je pogre{io u {esnaestercu, ali je golman Bo`ovi} bio br`i od Ra~i}a. U 69. minutu istakao se Kahriman. Kleo je posle slobodnog udarca sa pet metara {utirao glavom, a golman gostiju nogama zaustavio loptu. Novi proma{aj Diare usledio je u 80. minutu, Moraira je poslao parabol na peterac, Senegalac stigao do lopte pre Kahrimana i {utirao pored gola. U fini{u umalo Ra~i} nije dao gol, ali je wegov udarac sa 20 metara efektno zaustavio Bo`ovi}. Posle euforije fudbaleri Partizana do`iveli su hladan tu{. Me~ sa Javorom pokazao je da nije sve tako sjajno kako se ~inilo posle utakmice u ^a~ku. I. Lazarevi}

Mar~elo Lipi sti`e u Beograd Selektor Italije, aktuelnog svetskog prvaka u fudbalu, Mar}elo Lipi dolazi u Beograd. Na{ glavni grad i Fudbalski savez Srbije danas i sutra ugosti}e delegacije nacionalnih saveza Italije, Slovenije, Severne Irske, Estonije i Farskih Ostrva, odnosno predstavnike reprezentacija protiv kojih }e Srbija igrati u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2012. godine u Poqskoj i Ukrajini. Glavni razlog okupqawa je precizirawe datuma i mesta odigravawa utakmica u na{oj kvalifikacionoj grupi. Dolazak je najavio i slavni stru~wak. - Dobili smo potvrdu da pored predsednika FS Italije Abatea dolazi i selektor Mar~elo Lipi - potvrdio je Zoran Lakovi}. Generalni sekretar FSS rekao je da }e slovena~ka delagacija biti najbrojnija, dok }e Estonce predstavqati samo selektor. Sastanak u hotelu „Hajat“ po~iwe danas rano ujutro, a o~ekuje se da raspored utakmica bude poznat do 15 sati. - Sastanak }e biti podeqen u dva dela, a ve} u prvom trebalo bi da bude sve poznato. Odmah }emo krenuti da radimo na rasporedu. Ciq nam je da se

Mar~elo Lipi

dogovorimo i izbegnemo UEFA `reb - rekao je Lakovi} i dodao da }e se posebno voditi ra~una o utakmicama protiv Estonije i Farskih Ostrva, pre svega zbog hladno}e, jer u tim zemqama fudbal ne mo`e da se igra tokom cele godine. Kvalifikacije za {ampionat Evrope po~iwu u septembru.

18

ponedeqak8.mart2010.

Toni Parker slomio ruku Prelom ruke Tonija Parkera obele`io je utakmice NBA lige koje su odigrane u no}i izme|u subote i nedeqe. Francuz je na me~u koji je wegov San Antonio igrao protiv Memfisa (92:102) nezgodno pao u prvom poluvremenu i te{ko povredio ruku. Trener Sparsa Greg Popovi~ izjavio je posle utakmice da }e Parker pauzirati du`e vreme, mo`da ~ak i {est nedeqa. Dalas je na gostovawu u ^ikagu nastavio fantasti~nu seriju od 11 uzastopnih pobeda (122:116). Bulsi su morali da polo`e oru`je pred nezaustavqivim

Kavsa je na pro{loj utakmici iskrenuo zglob. U klubu tvrde da nije re~ o te`oj povredi ve} da je Xejms na kra}em odmoru. Darko Mili~i} bio je skaka~ki vrlo raspolo`en, ali ne i {uterski. Centar Minesote je u porazu svog tima protiv Hjustona (98:112) zabele`io devet skokova i dva poena. Aleksandar Pavlovi} me~ je zavr{io bez u~inka. Wu Xersi je do sedme pobede iz 62 utakmice stigao protiv kom{ija za Wujorka (113:93). Niksi su postali novi vlasnici negativnog rekorda NBA sa svih 18 proma{enih poku{aja za tri poena. Pobede na svom parketu

Toni Parker (s loptom)

Dirkom Novickim, koji je u posledwoj deonici ubacio 14 poena od ukupno 27. Xejson Kid imao je 15 asistencija i 11 sokova. Najefikasniji na me~u bio je Derik Rouz sa 34 poena. Klivlend je bez Lebrona Xejmsa oti{ao na gostovawe u Milvoki i zabele`io novi, petnaesti poraz (85:92). Najboqi igra~

zabele`ili su [arlot, Majami, Finiks i Juta. Rezultati: [arlot - Golden Stejt 101:90, Majami - Atlanta 100:94, Wujork - Wu Xersi 93:113, ^ikago - Dalas 116:122, Minesota Hjuston 98:112, Memfis - San Antonio 92:102, Milvoki - Klivlend 92:85, Feniks - Indijana 113:105, Juta - L. A. Klipers 107:85.

GRAN PRI MA\ARSKE

Srebro Petkovi}u Rva~ Partizana Radomir Petkovi} osvojio je srebrnu medaqu u superte{koj kategoriji na Gran Priju Ma|arske. Petkovi} je u finalu pora`en od Tur~ina Kajalapa Rize, aktuelnog {ampiona Evrope, tako da je srpski rva~ zaustavqen na nizu od 20 uzastopnih pobeda. - Prezadovoqan sam, bez obzira na poraz u finalu, Petkovi} je ostavio izuzetan utisak na sve u Sombathequ i pokazao je da }e na predstoje}em EP da ima zna~ajnu ulogu u superte{koj kategoriji - rekao je slektor Milorad Dokmanac. Takmi~ili su se i Petar Balo i Goran Bojani}, obojica u kategoriji do 84kg i obojica su pora`eni u prvom kolu. Bojani} je dobio {ansu u repesa`u, ali je i tu pora`en od Gruzijca Jokhadzea Akaka. Bojani} je tako takmi~ewe zavr{io na 16. mestu u konkurenciji 36 rva~a. Bala je savladao olimpijski vice{ampion, Ma|ar Zoltan Fodor.

PLEJ-OF

Peron strelac zlatnog gola Spartak – Vojvodina 4:5 (2:2, 0:2, 2:0, u produ`etku 0:1) SUBOTICA: Stadion malih sportova, gledalaca oko 350. Sudija: Zlatko Evetovi}, pomo}nici: David Perduv, Tibor Fazeka{ (svi iz Subotice). Strelci: Duli} u 6, Le~kovi} u 10, Daki} i 43. i Jankovi} u 58. minutu (za Spartak), Risti} u 15, Nada{ki u 17, M. Babi} u 30, Peron u 39. i u 63. (za Vojvodinu). Iskqu~ewa: 12/10. SPARTAK: Vidakovi}, Vere{, Fehervari, Guzina, Daki}, Le~kovi}, Zi|arevi}, Bursa}, Ne{kovi}, Peter, Gergeq, Duli}, Nikoli}, Bo{wak, Brestovac, Jankovi}, Proki}, Bara{i}, Plav{i}, Ber. Trener: Ra{id [emsedinovi}. VOJVODINA: Kob, Stankovi}, Risti}, Tumbas, Nada{ki, Peron, Paji}, Jerkovi}, M. Babi}, V. Babi}, Popovi}, Maleti}, Luki}, Drozdik, Pemac. Trener: Dragan Kapi~i}. Iako je Vojvodina kao favorit u{la u finalnu seriju plej-ofa (koja daje pobednika Kupa i finalistu borbe za prvaka Srbije), hokeja{i Spartaka su pru`ili sna`an otpor i mogu da `ale za propu{tenim prilikama. Kako je u regularnom delu me~a bilo nere{eno, 4:4 (2:2, 0:2, 2:0), o pobedniku je

odlu~io produ`etak, a zlatni gol postigli su gosti. Spartak je odli~no po~eo utakmicu i za deset minuta ve} je bilo 2:0 posle sjajnih golova Ugqe{e Duli}a i Borisa Le~kovi}a. Takvom rezultatu se sigurno nisu mogli nadati ni najve}i optimisti u Spartaku. Ipak, ve}e iskustvo je omogu}ilo Vojvodini da lako do|e do izjedna~ewa, koristi}i gre{ke Spartaka.Iskustvo Novosa|ani su koristili i u drugoj tr}ini kada dolaze i do rezultatskog preokreta. Prvo je, sa igra~em mawe, Babi} pogodio za 3:2, a internacionalac Peron pove}ava na 4:2. Nisu se ni tada predavali hokeja{i Spartaka. U zavr{noj tre}ini je golman doma}ih Zvezdan Vidakovi} zakqu~ao svoju mre`u, a dobre akcije sprovedene su u delo. Prvo je na asitenciju Zi|arevi}a Daki} smawio na 3:4, a dva minuta pre kraja me~a lepu akciju Proki}a golom zakqu~uje Jankovi}. U produ`etu od pet minuta, ipak, je presudilo iskustvo Vojvodine. Iako je Spartak imao dve solidne {anse, odlu~ila je gre{ka. Nisu najboqe reagovali doma}i prilikom izmene postava na ledu, omogu}ili su kontru gostima, a takvu gre{ku iskusni Peron nije mogao a da na kazni. N. S.

SPORT

DNEVNIK PRVA LIGA SRBIJE

Sre}a uz Pan~evce Proleter Naftagas – Tami{ Petrohemija 81:82 (11:20, 21:23, 20:12, 29:27) ZREWANIN: Hala sportova,gledalaca 500. Sudije: Ne{kovi} (Kraqevo), Gli{i} Beograd), Oqa~i} (Beograd). PROLETER NAFTAGAS: Nikoli}, Bordo{, Vulin 10, Simi} 10, Mici}, Stanojevi} 2, Rajkovi} 6, Glavini} 15, @arkovi} 12, Bara} 1, Vukosavqevi} 17, Top~ov 8. TAMI[ PETROHEMIJA: Pasuq 3, \oki} 16, Jerominov, Staji} 18, Buri} 11, Markovi} 18, Sekuli}, Miki}, Jerominov 8, Radenkovi}, Ivani} 5, Perak 3. U vojvo|anskom ko{arka{kom derbiju vi{e sre}e u zavr{nici imala je ekipa iz Pan~eva.Pobedom u Zrewaninu Pan~evci su napravila veliki korak ka Superligi. Pored velike `eqe da ostvari trijumf, ~eta doma}eg trenera Bajina jo{ jednom je razo~arala vernu publiku i pokazala da ove sezone ne ume da igra derbi utakmice. U prvom poluvremenu postojao je samo jedan tim, onaj Momenat iz duela Proleter–Tami{ sa Tami{a. Gosti su odli~no vrate u igru, sa nekoliko trojotvorili utakmicu, predvo|eni ki, dve Vulina i Simi}a, naftaMarkovi}em i Staji}em uspeli {i su pri{li na - 52:55 po istesu da naprave razliku i povedu ku ove deonice susreta. U poposle 20 minuta sa 43:32 i nagosledwih deset minuta bilo je veste osvajawe bodove. Tre}a ~epuno rezultatskih preokreta. tvrtina je poslu`ila VukosaqeDoma}in je trojkom @arkovi}a vi}u i drugarima da se potpuno prvi put poveo, dodu{e mini-

1. Borac 2. Tami{ 3. Beograd 4. Vojvod. 5. Metalac 6. N. Sad 7. Prol.. N. 8. Napredak 9. Sloga 10. Mega V. 11. Ma{inac 12. Radn. B. 13. Ergonom 14. Radn. 06

malno 56:55, onda i poenima Glavini}a stigao i do pristojnog vo|stva -69:60. Me|utim, kada je bilo najbitnije doma}i igra~i po~etni~ki su gre{ili i omogu}ili Pan~evcima da slobodnim bacawima Staji}a do|u do vo|stva 82:81 deset sekundi pre kra-

u tim trenucima ’’prokqu~ao’’ je golgeter Qubomir Jo{i}. Sjajnim {utem, pred kojim su klecale noge protivni~kom golmanu, a jo{ vi{e fanati~no borbenom igrom pod faulom, ovaj mladi} je nagovestio da izrasta u vrhunskog igra~a, koji bi uskoro mogao poneti i dres seniorske reprezentacije Srbije. Golgetera nebeskoplavih efektno su podr`ali Milan Pavlov, Marko Krsman~i} i Milo{ Lon~ar, te su Ka}ani, u topovskoj zavr{nici, ostvarili ubedqivu pobedu. Jugovi} Unimet sve vi{e ispoqava raznovrsnost u napadu, u raznim segmentima, kao dodatni kvalitet, ali se mladi sastav olako odri~e privilegije da dokraj~i grogiranog protivnika. S druge strane, ima puno nedostataka u igri odbrane, kojom je u sudaru sa Smederevcima, u onim boqim periodima, neo~ekivano, komandovao Milo{ Lon~ar. Iako nije tipi~an odbrambeni igra~, visinom, dugim rukama, odli~nim skokom, pokretqivo{}u i snagom dominirao je na liniji ispred gola doma}ih. No, kao {to olako popu{taju pred slabijim, ka}ki ti}i bi mogli pritegnuti obru~ pred ja~im protivnikom. Velika isku{ewa tek dolaze. L. R.

[panovi} u prvom planu Mladost TSK - Crvena zvezda 24:23 (13:13) Kova~evi} 3, ]etkovi} 1, Kosanovi} 1, Manojlovi}. CRVENA ZVEZDA: Lazi} 1, Kisanbah 7 (2), Civri}, Veki} 4, Kova~i}, Goli}, Mitreski 3, Gligi} 1, Mi{kov (13 odbrana), Veli~kov 7, Volar, Babi}. Izostanak golmana i kapitena gostiju iz Mokrina Vladimira Tepavca povre|enog u saobra}ajnom udesu pre polaska na utakmicu nije olak{ao posao doma}inu.

19 17 14 14 13 13 12 11 10 10 9 8 5 5

4 5 9 9 10 10 11 12 13 13 14 15 18 17

1822:1563 1698:1548 1735:1652 1827:1705 1782:1679 1828:1850 1802:1844 1891:1740 1855:1796 1621:1786 1709:1796 1740:1822 1548:1825 1478:1730

42 39 37 37 36 36 35 34 33 33 32 31 28 27

Proleter Naft. - Tami{ 81:82 Ma{inac - Radni~ki 06 77:65 Metalac - Sloga 105:80 Napredak - Novi Sad 72:77 Radn. Basket - Borac 62:78 Danas Mega Vizura - Ergonom (18) Vojvodina Srb. - OKK Beograd (19)

PRVA MU[KA LIGA

TEMERIN: Hala sportova, gledalaca 100, sudije: Miskin (Sombor), Adamovi} (Crvenka). Sedmerci: Mladost TSK 1 (1), Crvena zvezda 2 (2), iskqu~ewa: Mladost TSK 8, Crvena zvezda 10 minuta. MLADOST TSK: Vrawe{evi}, Okuka 1, Pili} 4, Kla{wi}, [panovi} 9, Gruji~i} 3 (1), Bjeqac 1, Pokrajac, Sinadinovi} (15 odbrana), Krsti} 1,

23 22 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 22

PRVA LIGA (M)

Izazov evropskog kome{awa

sini napada~kih zadataka bio je korpulentni Milo{ Lon~ar, mladi} koji, uz to, ume i da za{titi svoj gol. Ivan Pap je mnogo hteo, ulazio u klin~, ali nije mogao do kraja da ostvari svoje zamisli. U periodu od 40. do 42. minuta, posle dva ishitrena i slaba {uta Marka Vasi}a, gosti su se primakli na svega dva gola prednosti. Momci u crvenim dresovima postizali su lake golove, koriste}i praznine u odbrani Ka}ana, {to je u redove doma}ina unosilo dodatnu nervozu. Ali, upravo

Olimpija - Partizan 73:81 C. zvezda - Helios 102:71 Radni~ki - [iroki 71:61 Cedevita - FMP 79:67 Budu}nost - Hemofarm 83:68 Bosna - Zadar 87:83 Zagreb - Cibona 76:87 1. Cibona 2. Partizan 3. Budu}nost 4. Hemofarm 5. Olimpija 6. Zagreb 7. Cedevita 8. Zadar 9. C. zvezda 10. Radni~ki 11. [iroki 12. FMP 13. Helios 14. Bosna

UZ O^EKIVANU POBEDU KA]ANA U DUELU SA SMEDEREVCIMA

Jugovi} Unimet je ostvario o~ekivanu pobedu u duelu sa Smederevcima(33:27,15:12), koja ga je u~vrstila u sredini tabele, ali i najavila mogu}nost prodora ka gorwem domu, u kojem je po~elo evropsko kome{awe. Ponovo je na golu Ka}ana briqirao Bojan Perovi}, koji u startu osujetio artiqeriju sa smederevske tvr|ave. Nekada standardnom reprezentativcu Maksi}u odbranio je nekoliko lopti, a jednu, pride, i ’’`ivu’’ uhvatio. Posle Perketovih sjajnih intervencija, ma{toviti napada~i Jugovi}a kretali su u muwevite kontranapade, koji su krunisani efektnim golovima, pa su Ka}ani, na samom po~etku utakmice, dostigli neverovatnu kotu od plus 6. I taman kada se ~inilo da }e nebeskoplavi ostvariti najubedqiviju pobedu u ovom prvenstvu, usledio je pad, garniran sa nekoliko lo{ih {uteva u samoj zavr{nici napada. Seriju proma{aja sa pozicije zicera otvorio je Du{an [ipka, a nastavio kapiten Krsman~i}. Na drugoj strani, razmahali su se Maksi}, Joki} i Pavi}, te su Smederevci polako po~eli da tope visoku prednost doma}ina. U redovima Jugovi}a u tim delikatnim trenucima na vi-

NLB LIGA

Najboqi strelac prvoliga{a iz Ba~kog Jarka Nenad Gruji~i} bio je pud budnom pratwom ~uvara, ali odgovornost u realizaciji hrabro je preuzimao Predrag [panovi}, {to je predstaqalo garanciju uspeha. Minut pre kraja visoki bek je osigurao prednost od dva gola a do posledweg zvuka sirene gosti su uspeli samo da se izbore za minimalan poraz. M. Meni}anin

24 24 23 23 24 24 24 24 24 23 24 24 23 24

19 17 15 15 16 15 13 12 11 11 10 7 4 1

5 7 8 8 8 9 11 12 13 12 14 17 19 23

1997:1790 1823:1749 1912:1773 1821:1723 1913:1822 1856:1739 2003:1946 1877:1848 1886:1894 1801:1833 1707:1897 1780:1891 1639:1759 1729:2080

43 41 38 38 40 39 37 36 35 34 34 31 27 25

ja. Posledwi napad imali su nafta{i, loptu od svog ko{a vukao je iskusni Rajkovi}, {utirao za dva poena i proma{io, jo{ jednom je poku{ao Vulin, ali je i on bio neprecizan, pa su gosti slavili pobedu rezultatom 82:81. N. Jowev

Superliga (m) Jugovi} U. - Smederevo Vojvodina @. - PKB Partizan - Dinamo Priboj - Planinka PV Proleter - Kolubara 1. Kolubara 17 16 2. C. zvezda 15 14 3. Partizan 18 12 4. Vojvodina 17 10 5. Radni~ki 17 9 6. Metalop. 16 9 7. Naisus 17 8 8. Jugovi} 18 6 9. PKB 18 7 10. Priboj 18 5 11. Proleter 18 4 12. Planinka 18 4 13. Crvenka 17 3 14. Dinamo 18 3 15. Smed. 18 4

0 1 0 1 1 5 3 4 1 7 1 6 2 7 5 7 2 9 3 10 4 10 2 12 4 10 3 12 1 13

33:27 32:29 34:28 24:28 22:37 572:426 464:398 533:456 474:456 466:447 441:414 468:454 433:446 480:516 468:480 480:554 482:519 435:520 491:549 505:565

32 28 25 23 19 19 18 17 16 13 12 10 10 9 9

Superliga (`) Jagodina - ^a~ak C. zvezda - Medicinar Radni~ki J. - Kikinda Naisa - V. Bawa K. Milo{ - Dinamo 1. Zaje~ar 2. K. Milo{ 3. Kikinda 4. Naisa 5. V. Bawa 6. Jagodina 7. ^a~ak 8. C. zvezda 9. Radni~ki 10. Medic. 11. Dinamo

13 13 14 11 14 9 14 10 14 9 14 6 13 5 14 4 14 3 13 1 13 0

0 0 0 3 2 3 0 4 1 4 1 7 1 7 1 9 1 10 1 11 0 13

39:23 42:29 25:25 36:26 39:32 473:293 422:386 456:382 420:371 426:387 430:397 339:357 406:430 344:396 345:475 303:490

26 22 20 20 19 13 11 9 7 3 0

Prva liga (m) N. Pazova - BASK Napredak - Zaje~ar Vrbas V. - Zlatar N. Pazar - Rudar Jagodina - Po`arevac Mladost TSK - C. zvezda 1. Po`ar. 15 12 2. Vrbas 15 10 3. Rudar 15 9 4. Vrawe 14 9 5. Jagodina 15 9 6. Zaje~ar 15 7 7. BASK 15 6 8. C. zvezda 15 6 9. Dubo~ica 14 5 10. Mladost 15 6 11. Napredak 14 4 12. N. Pazar 15 4 13. Zlatar 14 3 14. N. Pazova 15 3

0 3 0 5 2 4 1 4 2 4 1 7 2 7 2 7 3 6 1 8 3 7 1 10 1 10 1 11

27:35 31:21 42:36 26:27 24:29 24:23 416:341 401:376 452:406 387:361 464:442 403:388 441:426 410:418 371:376 367:382 394:394 378:455 410:465 386:464

24 20 20 19 18 15 14 14 13 13 11 9 7 7

Prva liga (`) @upa - Nopal Pirot - @elezni~ar

22:33 24:34

LEKAR

DNEVNIK

Kontrola te`ine ve} kod beba ontrolom telesne te`ine bebe do druge godine `ivota mo`e da se spre~i de~ja gojaznost, pokazali su rezultati nedavno sprovedenog ameri~kog istra`ivawa. Kako je objavqeno u medicinskom ~asopisu „Klini~ka pedijatrija“, nau~nici su do tog zakqu~ka do{li obaviv{i ispitivawe na 184 dece i mladih starosti od dve do 20 godina. Pokazalo se da je ~etvrtina wih ve} sa napuwenih pet meseci imala vi{ak kilograma. Istra`iva~i su tako|e utvrdili da su 22 meseca `ivotno doba kada tako sasvim malo bi}e mo`e da postane gojazno. Oni zato preporu~uju da se telesna te`ina dece redovno kontroli{e od najranijeg doba, {to je jednostavnije nego boriti se s vi{kom kilograma kada su deca

K

Vitamini C i E ~uvaju mi{i}e u starosti zimawe poznatih antioksidanata - vitamina C i E kroz ishranu mo`e da se dovede u vezu sa snagom mi{i}a, pokazalo je jedno ameri~ko istra`ivawe sprovedeno na starijim osobama. Mi{i}na snaga je u stvari marker starewa. Po~iwe da se smawuje kad je ~ovek u ~etrdesetim godinama, ali dramati~no opada posle {ezdesete,obja{wava dr En Wuman sa Pitsbur{kog iniverziteta, rukovodilac istra`ivawa. Opadawe mi{i}ne snage predstavqa rizi~an faktor, jer mo`e da izazove preteranu krhkost i umawi fi`i~ku sposobnost starih qudi. Ameri~ki tim je studiju obavio na preko 2.000 mu{karaca i `ena sedamdesetih godina, koji su anketirani o svojim dugoro~nim navikama u ishrani. Na po~etku i na kraju studije, koja je trajala dve godine, ispitanicima je izmerena snaga stiska ruke. Utvr|eno je da uzimawe znatnijih koli~ina vitamina C i E kroz ishranu ima veoma povoqno dejstvo na snagu mi{i}a, ali nije jasno da li to ~ine sami vitamini, ili su oni samo pokazateqi zdrave ishrane - bogate vo}em i povr}em, koja blagotovorno deluje na mi{i}e. Prose~an dnevni unos vitamina C kod ispitanika bio je 144 , a vitamina E 11 miligrama. Pitsbur{ki stru~waci nagla{avaju da je unos vitamina E bio u proseku ne{to ni`i od po`eqnog, pa zato starije osobe treba naro~ito da paze da konzumiraju hranu bogatu tim vitaminom. Tim iz Pitsburga upozorava starije qude da, podstaknuti wihovim nalazima, ne po~nu da

U

van kontrole. Drugo istra`ivawe, sprovedeno 2007. godine, a objavqeno nekoliko dana pre

nego {to je supruga ameri~kog predsednika Mi{el Obama pokrenula kampawu protiv de~je gojaznosti, pokazalo je da polovina malih Amerikanaca pati od gojaznosti. (Tanjug)

ponedeqak8.mart2010.

Crveno vino i crna ~okolada ubijaju }elije raka rveno vino i crna ~okolada, pored borovnice, belog luka, soje, ~aja i drugih namirnica, svrstani su me|u „preparate“ koji hrane organizam i istovremeno ubijaju }elije raka. - Ono {to jedemo tri puta dnevno, predstavqa najispravniju hemijsku terapiju - izjavio je predsednik Fonda angiogeneze Vilijem Li na presti`noj nau~no-tehni~koj konferenciji TED. Do ovih zakqu~ka se do{lo nakog vi{egodi{wih ispitivawa uticaja prehrambenih proizvoda sa sadr`ajem hemijskih elemenata,

C

koji spre~avaju dostup krvi tumorima. Vilijem Li je kao primer naveo istra`ivawe Medi-

cinske {kole u Harvardu, koje je pokazalo da qudi koji koriste kuvani paradajz nekoliko puta nedeqno smawuju rizik od razvoja raka prostate za 30 do 50 procenata. - Svedoci smo medicinske revolucije naglasio je Li, dodaju}i da ukoliko su nau~nici na pravom putu, sve mo`e da se promeni kultura potro{a~a, ishrana, zdravstvena za{tita, pa ~ak i osiguravaju}a dru{tva. Danas se primewuju brojni pre-

MENAYERSKA BOLEST NAPADA PREAMBICIOZNE

Bez mobilnog i laptopa ni u krevet talijanski stru~waci upozoravaju da je rak plu}a povezan sa pojedinim zanimawima. Mada je pu{ewe daleko naj~e{i uzro~nik raka plu}a, oko pet odsto ove vr-

I

ste kancera kod mu{karaca je u vezi s poslom koji obavqaju, odnosno wihovom izlo`eno{}u raznovrsnim hemikalijama i drugim rizicima struke. Oboqewa plu}a kao posledica bavqewa odre|enim profesijama nisu retkost ni kod nas. Dobro je poznato da su pojedina zanimawa rizi~na za plu}a i ne samo za ovaj organ. Naime, veliki broj oboqewa mo`e nastati kao

19

posledica te{kih uslova rada i neadekvatne za{tite na radu. Profesionalne bolesti su karakteristi~ni poreme}aji fizi~kog, mentalnog ili socijalnog pona{awa koji nastaju

kao rezultat dugotrajnog bavqewa nekom profesijom. Ono {to posledwih godina sve vi{e zaokuqa lekare je „novo“ profesionalno oboqewe poznato pod nazivom menaxerska bolest. Ona je u ekspanziji a prevencija za sada ne daje odgovaraju}e rezultate. Ova bolest naj~e{}e zahvata qude sredwih godina, izme|u 35 i 50 godina. Radi se o slo`enoj bolesti koja nastaje

pod uticajem stresa i posledica je nemogu}nosti adaptacije na promene. Naime, trend u zapadnom svetu, koji sve vi{e zahvata i na{e zapsolene qude je ne samo u~estvovati u ne~emu, nego

biti najboqi, {to qude dr`i u stalnoj napetosti. Zato je postalo „normalno“, da smo na poslu okru`eni {tetnim faktorima koji uzrokuju stres - vremenski tesnac zbog prekratkih rokova, velika odgovornost, lo{i me|uqudski odnosi, pritisak stalne te`we da se bude najboqi {to uz hijerarhijsko napredovawe na poslu nosi i odre|enu materijalnu dobit.

Po~etak menaxerske bolesti ponekad je prili~no te{ko uo~iti. Nervoza, koja je karakteristi~na za gotovo sve zaposlene, blaga nesanica koja ima tendenciju pogor{awa, slab apetiti ili, na protiv, stalna zavisnost od hrane pa se osoba stalno vrzma oko fri`idera ili na radnom stolu uvek ima ne{to za grickawe, razdra`qivost pa osoba lako plane... samo su neki od po~etnih ismptoma. - Ne zadr`ava se sve samo na ovim simptomima, jer {to stres du`e traje i ponavqa se svakodnevno, o{te}ewa zdravqa su ve}a - ka`e dr Goran Joki}. Tako mo`e do}i do ~estog lupawa srca, ote`anog disawa, krvni pritisak je povi{en, ponekad se uo~ava drhtawe ruku i rasejanost... Vaqa re}i da se ne radi o zanemarqivim zdravstvenim problemima i da ih vaqa ozbiqno shvatiti. Odmor je vrlo ~esto najboqi lek. Na`alost, sve je vi{e qudi koji odbijaju da odu na godi{wi odmor ili ga svode na svega par dana nedeqno {to je nedovoqno. Menaxerska bolest preti da u na{im uslovima bude i izra`enija nego u razvijenim zemqama. Kako tvrde sociolozi, posle godina krize i stagnacije mladi poslovni qudi `ele da nadoknade izgubqeno, da uhvate voz za napredovawe pa i za brzo boga}ewe. Mnogi zato rade danono}no, bez mobilnog i laptopa nigde ne idu, pa ni u krevet, pod stalnim su oprezom da ih neko ne pretekne... a vaqa dodati i brojne administrativne procedure koje se ~esto mewaju i zahtevaju stalno anga`ovawe kako bi ih savladali. J. Barbuzan

parati koji spre~avaju dotok krvi u tumor. Prema podacima Fonda za angiogenesu, soja, per{un, crveno vino, jagodi~asto vo}e mnogo su efikasniji, posebno ako se koriste naizmence. -Priroda je pripremila mnogo vi{e plodova i trava sa funkcijom antiangiogeneze u pore|ewu sa medicinom- naglasio je Vilijem Li, dodaju}i da je za mnoge qude le~ewe dijetom jedino re{ewe, jer ne mogu svi da priu{te lekove. Fond je, tako|e, utvrdio da prehrambeni proizovdi sa svojstvom antiangiogeneze sagorevaju masno}e, a eksperimentalno je dokazano da mi{evi, genetski predisponirani debqini, gube suvi{nu te`inu ako se ispravno hrane. (Tanjug)

Rano le~ewe autizma delotvorno elotvornost ranog le~ewa autizma je prvi put dokazana, zahvaquju}i jednom ameri~kom nau~nom istra`ivawu sprovedenom na deci staroj od 18 do 30 meseci.

D

Nau~nici su do{li do tog zakqu~ka podeliv{i izabranu decu starosti od 18 do 30 meseci u dve grupe, pri ~emu su mali{ani iz jedne grupe bili podvrgnuti posebnom le~ewu pona{awa, a iz druge mawe podrobnoj terapiji. Terapija, koju su roditeqi i terapeuti primenili na prvoj grupi dece, bila je zasnovana na socijalnim interakcijama i komunikaciji. Nakon dve godine, koeficijent inteligencije autisti~ne dece, podvrgnute terapiji le~ewa pona{awa, pove}an je u proseku za 18 stupweva, dok je kod dece iz druge grupe taj pokazateq iznosio sedam stupweva. Uz to je zapa`eno i poboq{awe wihovog govora. Osim toga, kod oko 30 odsto dece iz prve grupe, dijagnostikovan je ne{to bla`i oblik autizma, dok je to utvr|eno kod samo pet odsto dece iz druge grupe. (Tanjug)

Ne~ist vazduh pove}ava rizik od zapaqewa plu}a aga|en vazduh mo`e da udvostru~i rizik da starija osoba bude hospitalizovana zbog zapaqewa plu}a, zakqu~ili su kanadski stru~waci. Istra`iva~i kanadskog Univerziteta Mekmaster su do ovog zakqu~ka do{li prou~iv{i 345 slu~ajeva osoba starijih od 65 godina, koje su tokom dve godine hospitalizovane zbog zapaqewa plu}a u industrijskom gradu Hamilton, u kanadskoj dr`avi Ontario. U tom gradu postoji ogroman kompleks ~eli~ana, a stanovnici koji `ive blizu tog kompleksa su izlo`eni visokom nivou veoma sitnih ~estica u vazduhu, koje nastaju u proizvodwi ~elika. Kanadski tim je prora~unao prosek zaga|ewa vazduha tim ~esticama,

Z

uzimaju visoke doze sinteti~kog vitamina C i E, napomiwuj}i da su klini~ka istra`ivawa pokazala da to ne samo da nije korisno, nego je potencijalno i {tetno. U ranijim istra`ivawima dr Wuman i wen tim su utvrdili da je za o~uvawe mi{i}ne snage u starijim godinama va`na i fizi~ka aktivnost i unos proteina. Sada ovaj tim poku{ava da odredi optimalan nivo fizi~ke aktivnosti i idealnu ishranu za o~uvawe mi{i}ne snage u starosti. (Tanjug)

kao i zaga|ewa azotdioksidom (koji je u vezi s izduvnim gasovima iz vozila), u okolini ku}a hamiltonskih pacijenata tokom dve godine pre nego {to su primqeni u bolnicu zbog zapaqewa plu}a. Utvr|eno je da su osobe koje `ive u delovima Hamiltona najzaga|enijim sitnim ~esticama i azotdioksidom, izlo`eni vi{e nego udvostru~enom riziku da budu hospitalizovani zbog zapaqewa plu}a, u odnosu na one koje `ive u ~istijim delovima grada. Taj pove}an rizik je opstao i po{to su uzeti u obzir drugi rizi~ni faktori, kao {to je pu{ewe.

Malo se zna o tome kako zaga|ewe vazduha pove}ava rizik od zapaqewa plu}a. Ispitiva-

wa na `ivotiwama pokazala su da zaga|iva~i kao {to je azotdioksid o{te}uju podru~ja

plu}a u kojima se odvija razmena kiseonika. To pove}ava rizik od plu}nih infekcija, influence i zapaqewa plu}a. Amerikanac Majkl Xeret, sa Univerziteta Kalifornije, koji je u~estvovao u kanadskom istra`ivawu, napomiwe da se u SAD svake godine zbog zapaqewa plu}a u bolnice prima oko 600.000 qudi, kao i da je ova bolest vode}i uzrok smrtnosti me|u starijim osobama. On kao ozbiqan problem, koji zahteva anga`man celokupnog dru{tva, navodi ~iwenicu svaki tre}i Amerikanac `ivi u podru~jima gde nivo {tetnih materija redovno prema{uje standarde o zaga|ewu vazduha. (Tanjug)

20

FILMSKA PLANETA

ponedeqak8.mart2010.

DNEVNIK

FILM MLADENA \OR\EVI]A NA JO[ PET SVETSKIH FESTIVALA

„Porno-banda” nastavqa pohod

Miqenko Jergovi} i Marko Vidojkovi} u Mirkovi}evom dokumentarcu

NA ZAGREBDOKSU SVETSKA PREMIJERA DOKUMENTARCA @EQKA MIRKOVI]A

„Dugo putovawe kroz istoriju...” Film „Dugo putovawe kroz istoriju, historiju i povijest“ nije izraz nostalgije za biv{om Jugoslavijom ve} je wegova poruka da o svim spornim temama treba razgovarati kako se ne bi ponovile, izjavio je za Tanjug autor filma @eqko Mirkovi}. Mirkovi} je, povodom svetske premijere svog filma u okviru me|unarodnog festivala dokumentarnog filma „Zagrebdoks“, rekao da je vrlo zadovoqan prijemom publike u prepunoj dvorani centra Muvipleks, gde se odr`ava festival. Ovaj autor od po~etka, 2005. godine, sa svojim filmovima i projektima u~estvuje na pre|a{wim festivalima, a lane je za film „21. sekunda“ dobio i specijalno priznawe.

U filmu „Dugo putovawe kroz istoriju...“ dva kwi`evnika, sarajevsko-zagreba~ki Miqenko Jergovi} i beogradski Marko Vidojkovi}, u starom „Jugu“ putuju nekada{wim autoputem „Bratstvo i jedinstvo“. Oni svoje sagovornike u Qubqani, Zagrebu, Kumrovcu, Vukovaru, Br~kom, Beogradu i Skopqu ispituju o kontroverznim, tamnim i pre}utkivanim stranicama jugoslovenske istorije od 1941. do sada, me|u ostalim, i koliko je kvislinga ubijeno nakon predaje u austrijskom gradi}u Blajburgu, gde film zapravo po~iwe, ili koliko je qudi ubijeno u usta{kom konclogoru Jasenovac. Film se bavi i temom da li treba da postoji vi{e istorija,

kao u Vukovaru ili Br~kom, gde pripadnici svakog naroda u~e „svoju“ istoriju, ili se treba usaglasiti oko samo jedne istorije. Mirkovi}ev film je prikazan u okviru programa „Kontroverzni Doks“, a od 148 filmova, koliko se od 28. februara do 7. marta prikazuje u pet bioskopskih dvorana, veliki je broj srpskih. Pored Mirkovi}evog filma, na festivalu je priklazan i film Sr|ana [arenca „Selo bez `ena“, koji se, uz jo{ ~etiri srpska filma, od ukupno 24, takmi~i za nagradu „Veliki pe~at“ u regionalnoj konkurenciji. U me|unarodnoj konkurenciji za nagradu „Veliki pe~at“ se takmi~i 41 film.

Provokativni film Mladena \or|evi}a „@ivot i smrt pornobande“ u narednom periodu bi}e prikazan na pet svetskih festivala, najavila je distributerska ku}a „Tak“. Film }e, od 14. do 19. aprila, imati nekoliko projekcija u Briselu i Amsterdamu. U Briselu }e u~estvovati na 28. po redu „Fantastik film festivalu“, u okviru „Orbit kompeti{n selekcije“ (Orbit competition) - programa otkri}a u kome su prethodnih godina nagrade dobijali poznati rediteqi kao {to su Kim Ki Duk, Gaspar Noe, Kristofer Nolan, Gaj Medin, Taka{i Mike. Posle Brisela, film }e biti prikazan na 26. „Imexin Amsterdam fantastik film festivalu“ (Imagine Amsterdam fantastic film festival). Jedan od glavnih fokusa ovogodi{weg izdawa festivala je Isto~na Evropa i Rusija, a \or|evi}ev film bi}e prikazan u programu „Isto~na obe}awa“.

Mladen \or|evi}

U okviru te selekcije me|u {est filmova nalazi se i ostvarewe Uro{a Stojanovi}a „^arlston za Ogwenku“. „@ivot i smrt porno-bande“ tokom marta i aprila bi}e prikazan i na „Kalgari andergraund film festivalu“ (Calgari underground film festival) u Kanadi, kao i u takmi~arskoj selek-

ciji „Boston andergraund film festivala“ (Boston underground film festival). Za jul je potvr|eno u~e{}e filma u takmi~arskoj selekciji poznatog montrealskog festivala „Fantasia“, a glavni urednik programa tog festivala Mi~ Dejvis uporedio je \or|evi}evo ostvarewe sa filmom „Paklena pomoranxa“ Stenlija Kjubrika i stavio ga na visoko peto mesto svoje liste najboqih filmova u 2009. „@ivot i smrt porno-bande“ je tokom protekle godine prikazan na desetak festivala, me|u kojima su oni u [vedskoj, Velikoj Britaniji, Jermeniji, Tajvanu, a na festivalu u Raveni film je dobio specijalnu nagradu `irija. \or|evi}a sredinom martu o~ekuje u Vankuveru uru~ivawe specijalnog priznawa „Rojal ril avord“ (Royal Reel Award) na Kanadskom filmskom festivalu. (Tanjug)

NOVI FILM RAJKA GRLI]A U BEOGRADU PREMIJERNO 11. MARTA

Neka ostane me|u nama Film hrvatskog re`isera Rajka Grli}a „Neka ostane me|u nama“, u kojem jednu od glavnih uloga tuma~i srpski glumac Miki Manojlovi}, bi}e premijerno prikazan u Srbiji 11. marta u beogradskom bioskopu „Kolosej“. Ranije je bilo najavqeno da }e premijera u „Koloseju“ biti odr`ana 12. marta, sa Grli}em i Mi-

Marinkovi}, Darija Lorenci i Nata{a Dor~i}, uz Manojlovi}a i Bogdana Dikli}a, „Sinears“ opisuje kao „pri~u o vrtlozima erotske strasti ispod mirne, trome povr{ine gra|anske svakida{wice i obi~aja“. Posle zajedni~kih filmova „Samo jednom se qubi“ (1981), „U raqama `ivota“ (1984) i „Za sre-

ni preostali oblik pobune koji je pojedincu preostao protiv predvidqivosti `ivota“, ome|enog poslodavcima, porodicom, crkvom, dr`avom, medijima i novcem. „U godinama sam kad se vaqa vratiti tamo gde sam i po~eo pri~ati filmske pri~e: na ulice, u stanove i krevete Zagreba.

DODEQENE „ZLATNE MALINE”

Najgore uloge Sandre Bulok i bra}e Yonas Sandri Bulok pripala je ovogodi{wa Zlatna malina za najgoru `ensku ulogu u protekloj godini, dok su tu istu titulu, ali u mu{koj kategoriji, poneli bra}a Xonas. Za najgore ostvarewe progla{en je film “Transformersi: osveta pora`enog”. Za razliku od ve}ine nagra|enih, Bulokova, za koju mnogi o~ekuju da osvoji Oskara za glavnu `ensku ulogu u filmu “The Blinde Side”, do{la je da pokupi nezahvalni trofej koji joj je dodeqen za rolu u komediji “Sve o Stivu”. “Imam utisak da niste svi videli taj film jer ina~e ne bih bila ovde. Trebalo bi da ga pogledate”, poru~ila je glumica koja je do{la sa gomilom DVD izdawa filma koje je podelila publici. Posledwa velika zvezda koja se pojavila na dodeli Zlatnih malina bila je Hale Beri koja je 2005. “nagra|ena” za ulogu u filmu “@ena ma~ka”.

Nagradu za najgori film godine poneo je tinejxerski blokbaster “Transformersi: osveta pora`enog” koji je nai{ao na nemilost kritike uprkos izvanrednom uspehu na bioskopskim blagajnama. Bra}a Xonas progla{eni su za najgore glumce za muzi~ki film u 3D tehnici, dok je Bulokova dobila jo{ jednu nagradu, ovog puta za najgori gluma~ki par, koju je podelila sa Bredlijem Kuperom (“Sve o Stivu”). Na sve~anosti u subotu uve~e, uru~ena su i specijalna priznawa za najgora ostvarewa decenije. Nagradu za najgori film dobilo je ostvarewe “Bojno poqe Zemqa” sa Xonom Travoltom, dok su za najgore glumce dekade progla{eni Edi Marfi, u mu{koj i Paris Hilton u `enskoj kategoriji.Ustanovqena 1980, Zlatna malina se dodequje dan uo~i Oskara kao svojevrsna parodija na glamuroznu ceremoniju Ameri~ke filmske akademije. (Tanjug)

RALF FAJNS USKORO PO^IWE SNIMAWE U SRBIJI

Moderna verzija „Koriolana” Filmska producentska kompanija „Hermetof pik~rs“ zvani~no je potvrdila da u Srbiji uskoro po~iwe snimawe filma „Koriolan“ (Coriolanus), u re`iji britanskog glumca Ralfa Fajnsa koji }e tuma~iti i naslovnu ulogu. Re~ je o modernoj filmskoj verziji istoimenog dela Vilijema [ekspira o `ivotu rimskog vo|e Gaja Marsija Koriolana, u kojoj }e Fajns tuma~iti naslovnu ulogu. Producentska ku}a „Hermetof“ saop{tila je da }e najve}i deo filma biti sniman u Srbiji, i da }e uz Fajnsa u naslovnoj ulozi, u „Koriolanu“ igrati i Xerard Batler, Vanesa Redgrejv, Brajan Koks, Xesika ^estejn i drugi. Kako se navodi, [timcu, Mi}anovi}u, @ivi}u i drugima srpskim glumcima „poverene su zapa`ene role“ u Fajnsovoj filmskoj adaptaciji dela Vilijama [ekspira o `ivotu rimskog vojskovo|e Gaja Marsija Koriolana, koja }e biti ura|ena kao „istorijska saga sa elementima trilera“. Scenarista „Koriolana“ je Xon Logan, producenti su Ga-

brijele Tana, Xulija Tejlorcijalnih jedinica“ za potrebe Stenli i Kolin Vejns, dok je izfilmske produkcije, a razgovr{ni producent filma Marko varalo se i o „kori{}ewu DoMi{kovi}. ma Narodne skup{tine gde bi Fajns je nedavno posetio FEST u Beogradu, gde je bio gost pro{le godine, a po~etkom februara obi{ao je Dom Narodne skup{tine Srbije, gde prema ranijim najavama, `eli da snimi deo filma „Koriolan“. Britanski glumac je ranije ve} tri puta bio u Domu Skup{tine Srbije. Britanski glumac je u Beogradu u decembru razgovara sa ministrom unutra{wih poslova Ivicom Da~i}em, Ralf Fajns koji je najavio da }e srpska trebalo da bude snimqena policija podr`ati snimawe glavna scena“. Fajns je tada „Koriolana“, jer je to „odli~na obavestio Da~i}a da je planiprilika za promovisawe Srbije rao da snimawe filma po~ne u na me|unarodnom filmskom martu 2010. godine i da traje tr`i{tu“. od osam do 12 nedeqa. Buxet za MUP je posle sastanka saop„Koriolan“ je 20 miliona do{tio da je Fajns tra`io „izlara od ~ega je predvi|eno da u najmqivawe opreme, vozila, Srbiji bude potro{eno ~etiqudstva i oru`ja srpskih speri miliona.

Darija Lorenci i Miki Manojlovi} u filmu „Neka ostane me|u nama”

kijem Manojlovi}em kao gostima, ali se od toga odustalo jer su Manojlovi}u iskrsle neodlo`ne profesionalne obaveze. Slovena~ka premijera novog Grli}evog filma zakazana je za 9. mart u Qubqani. Usledi}e prikazivawe u Splitu 10. marta, a premijere u Zagrebu i Beogradu bi}e odr`ane istog dana - 11. marta. Dramu - komediju ra|enu po scenariju Grli}a i pisca Ante Tomi}a, u kojoj igraju hrvatski glumci Bojan Navojec, Ksenija

}u je potrebno troje“ (1986), re`iser Grli} i glumac Manojlovi} nakon dvodecenijske pauze obnovili su saradwu u filmu „Neka ostane me|u nama“, snimanom pretpro{le jeseni u Zagrebu. Grli} je tada govorio da snima „veseli film koji pr{ti `ivotom, krajwe otvoren, na mestima gotovo brutalan u doticawu intime, u poku{aju da prodre ispod ko`e, ispod onog vidqivog“. Tema filma je bra~na prevara ili qubavna avantura kao „jedi-

Pet pri~a o petoro sredove~nih junaka otvaramo dramaturgijom ‘babu{ke’, u kojoj ispod svakog sloja ima jo{ jedan“, rekao je Grli}. Producent Grli}evog filma je zagreba~ki „Mejnfrejm prodak{n“ (Mainframe Production), a koproducenti Hrvatska radiotelevizija, „Jodi“ Zorana Cvijanovi}a iz Beograda i slovena~ka ku}a „Studio Maj“. Filmski fond Saveta Evrope „Eurima`“ Grli}evom novom filmu dodelio je 240 hiqada evra. (Beta)

U BEOGRADSKIM BIOSKOPIMA

Bartonova „Alisa u zemqi ~uda” Ameri~ki film „Alisa u zemqi ~uda“ (Alice in Wonderland) u re`iji Tima Barton od pro{log se ~etvrtka prikazuje u Centru „Sava“, a od 4. marta u bioskopima i to na 3D projekcijama u „Rodi“, Domu sindikata i „Takvudu“. Naslovnu ulogu igra mlada glumica Mia Va{ikovska, a Ludog [e{irxiju popularni Xoni Dep. Film u `anru fantazije i avanture, po motivima poznate pri~e Luisa Kerola, producirao je „Volt Dizni pik~ers“. Prema sinopsisu, Alisa sada ima 19 godina. Be`e}i od dosadnog prosca, vra}a se u neobi~ni svet koji je otkrila kao devoj~ica i ponovo se sastaje sa prijateqima iz detiwstva - Belim Zecom, Nije [ija i Nego Vratom, Puhom, Gusenicom, Ma~kom Kezalom. Ona se upu{ta u bajkovito putovawe kako bi prona{la svoju pravu sudbinu i okon~ala tiraniju Crvene Kraqice. U gluma~koj ekipi su En Hatavej, Helena Bonam Karter, Krispin Glover.

Iz filma „Alisa u zemqi ~uda”

KULTURA

DNEVNIK

21

ponedeqak8.mart2010.

INTERVJU

HRONIKA 16. ME\UNARODNOG SALONA KWIGA

ANTONIJ BARI[EVSKI, UKRAJINSKI PIJANISTA, LAUREAT 4. MEMORIJALA „ISIDOR BAJI]”

Va`no mi je da ne{to stvaram Na sve~anom otvarawu V Memorajala “Isidor Baji}” u petak uve~e u novosadskoj Sinagogi nastupio je i Antonij Bari{evski mladi virtuozni ukrajinski pijanista, laureat IV Memorijala odr`anog pre dve godine u Novom Sadu.Susreli smo se tokom generalne probe pred wegov nastup sa Temi{varskom

filharmonijom. Osvojio nas je svojom neposredno{}u, jednostavno{}u i otvoreno{}u... z Veoma ste mladi, a postigli ste svetski uspeh. Na{im ~itaocima bi}e zanimqivo da ~uju ne{to o va{em {kolovawu. - Zavr{io sam sredwu specijalnu muzi~ku {kolu „Lisenko“ u Kijevu. Najpre sam zavr{io sedam razreda muzi~ke {kole „Kabalevski“, u klasi Rite Danskoj, a zatim osmi, deveti, deseti i jedanaesti razred u {koli „Lisenko“. Sada sam student III godine Nacionalne muzi~ke akademije u Ukrajini, u klasi profesora Valerija Kozolova. z Dobitnik ste mnogih nagrada na nacionalim i internacionalnim takmi~ewima. Koju biste izdvojili kao posebno zna~ajnu? - Jedna od wih je svakako nagrada u Novom Sadu, zatim pro{logodi{wa nagrada iz [panije... A kod nas, u Ukrajini, 2004. sam u~estvovao na konkursu koji nosi ime Vladimira Horovica. Tada sam osvojio drugu nagradu... To su tri meni posebno drage nagrade. z Bili ste nominovani kao laureat ukrajinskog programa ^ovek godine 2005. Da li je to uticalo na vas i na koji na~in? - Iskreno re~eno, nije.To je, ustvari, bila nominacija, bio sam jedan od trojice nominovanih, znate, kao kod “Oskara“... Za mene li~no to nije bilo od nekog zna~aja.

z Kakve ste utiske poneli sa prethodnog Memorijala “Isidor Baji}”? - Najpre, izuetno mi se dopao Novi Sad. Moj prethodni boravak u ovom gradu pratilo je i izuzetno lepo vreme (za razliku od ovog sada) i radovao sam se da ponovo vidim to divno prole}e u Novom Sadu. I sama atmosfera

na Memorijalu je bila izuzetno prijatna. Upoznao sam mnoge qude, u~esnike Memorijala, svirao sam na odli~nim instrumentima. Veliki utisak na mene je ostavio kvartet “Prima vista” sa kojim sam sara|ivao. To su sjajni muzi~ari! Zajedni~ko muzicirawe bilo je izuzetno, prava muzi~ka komunikacija. I svakako, pamtim saradwu sa orkestrom u posled-

z Imate li (i koliko) slobodnog vremena za omiqeni hobi, za „Facebook“, za rusku stranicu „V kontakte“? - Imam svoj „profil“ na obe mre`e, volim povremeno da se dru`im na taj na~in, ali i da potra`im muziku i video-materijale... Sada postoje i portali koji nisu predvi|eni iskqu~ivo za dru`ewe (dopisivawe), ve} se tamo mo`e i prona}i {to-{ta zanimqivo, mno{tvo korisnih informacija. A {to se ti~e hobija, pa, uglavnom volim da stvaram, da se bavim ne~im kreativnim. Na primer – da komponujem za klavir, ali ne samo za klavir: imam kod ku}e i male bubweve i gitaru, pa ponekad ne{to iskomponujem, snimim... dodu{e, snimawe mi ide te`e, jer nisam profesionalac u toj oblasti. Uglavnom imam potrebu da ne{to stvaram, ponekad i da napi{em neki stih ili sli~no... Kada nemam pri ruci kompjuter, kao na primer nedavno u Rumuniji, ne{to nacrtam i snimim video-kamerom, od ~ega posle napravim mali crtani film. Va`no mi je da ne{to stvaram. z Kakva je bila saradwa sa Temi{varskom filharmonijom i za{to je na repertoaru ba{ Klavirski koncert Rahmawinova? - Jako volim taj klavirski koncert, sa zadovoqstvom sam radio na wemu. [to se ti~e rumunske Filharmonije, bio

Rahmawinov, Brams, Stravinski... z ^iju muziku najradije izvodite, a ~iju najradije slu{ate? - Volim i da slu{am i da izvodim muziku Rahmawinova, svakako, kao i muziku ostalih ruskih kompozitora. Tako|e, volim Bramsovu muziku, wegova dela za violinu i za simfonijski orkestar.U posledwe vreme volim Stravinskog, duhovnu muziku, ali i savremenu, xez. Rado slu{am Rediohed, Bjork, kao i savremene ruske i ukrajinske muzi~are – bendove Akvarijum, ^i` & ??, Aukcion, Pjatnicu... Svi|aju mi se razli~iti pravci u savremenoj muzici. Osim toga, eksperimentalna muzika me je uvek zanimala.. Uglavnom slu{am ono {to je zanimqivo i nestandardno. Jednom re~ju sve osim, naravno, dens-muzike. woj etapi takmi~ewa, kada smo svirali Rapsodiju na Paganinijevu temu. To je za mene bio veoma zna~ajan muzi~ki susret sa odli~nim dirigentom i orkestrom. z Kao u~esnik mnogih presti`nih takmi~ewa imate mogu}nost da ih poredite. Gde je u tom kontekstu, po va{em mi{qewu, mesto Memorijala “Isidor Baji}”? - Memorijal zauzima zna~ajno mesto. To je pre svega me|unarodni konkurs i ima izuzetno ozbiqan `iri. Ovde uzimaju u~e{}e istaknuti muzi~ari i to je za mene veoma va`an konkurs.

sam veoma prijatno iznena|en, obradovao me je wihov topao prijem... odli~no sam sara|ivao sa wihovim dirigentom, kao i sa orkestrom. I naravno, divan je grad... Bilo je to sjajno putovawe. z Imate li tremu pred nastup? Kako je re{avate, imate li neki svoj „ritual“? - Uvek imam tremu. [to se ti~e „rituala“ wih nema, nisam sujeveran. Naprosto se pomolim pre nastupa. Molitva mi poma`e i pred koncert, i uop{te... Marina Aleksi} Aleksandar \uki}

ROMAN JAPANSKOG PISCA OBJAVIO IPS

„Zabrawene boje” Jukija Mi{ime Izdava~ko preduze}e IPS iz Beograda objavilo je roman japanskog pisca Jukija Mi{ime “Zabrawene boje” u prevodu Tibora Straka. Mi{ima se u kwizi bavi homoseksualno{}u i mizoginijom, mlado{}u i starewem, a osnovna tema dela je sukob suprotnosti. Smatra se da Mi{imina pri~a o braku homoseksualca i mlade `ene donekle sadr`i autobiografske elemente, saop{teno je iz IPS-a. Glavni junak romana je pisac Sunsuke, ~iji su romani vedri, romanti~ni i iskreni, dok je wegov `ivot potpuno druga~iji - ogor~en trima propalim brakovima i desetinama nezadovoqavaju}ih veza, on svu energiju tro{i na osvetu. Wegovo jedino zadovoqstvo je da prisustvuje patwama `ena. Kada upozna Jui}ija, gracioznog atletu, i kada otkrije da je mladi} homoseksualac, on u wemu vidi savr{eno sredstvo za stvarawe beskrajne

`enske patwe. Uskoro se Jui}i, obuzet ose}ajem sopstvene mo}i, odupire bilo kakvoj manipulaciji i stvari kre}u neo~ekivanim tokom.

IPS je na pro{logodi{wem Me|unarodnom beogradskom sajmu kwiga predstavio i Mi{imin roman “Mornar koji je izneverio more”. Jukio Mi{ima ro|en je u Tokiju 1925. godine u samurajskoj porodici. Godine 1944, po zavr{etku sredwe {kole, dobio je poziv da se, kaonajboqi u~enik, pojavi pred carem. Zatim je do 1947. poha|ao studije prava na Carskom univerzitetu u Tokiju. Wegov kwi`evni opus ukqu~uje oko 15 romana (od kojih su mnogi ekranizovani), 33 drame, dva putopisa, mnogo eseja i kratkih pri~a. Godine 1970, kada je bio na vrhuncu svoje kwi`evne karijere, zapawio je svet izvr{iv{i samoubistvo ritualnim rasecawem stomaka (harikiri), prethodno izve`bav{i telo do atletskih proporcija, poru~uju}i da nije dostojno obra~unati se sa nemo}nim telom.

Najve}a kwi`ara za decu U hali Master, u kojoj je sme{tena postavka 16. me|unarodnog salona kwiga, najve}i prostorpreko 500 kvadratnih metara, pripao je naslovima za decu. Kwi`ar i izdava~ Radmilo Muli} okupio je dvadesetak izdava~kih ku}a koje objavquju kwige za najmla|e, a svakodnevno se na tom {tandu odr`avaju zanimqivi programi. -Svi ose}amo krizu, ali deca ne bi smela, pa smo im ponudili najboqi izbor kwiga za zabavu i u~ewe - ka`e Muli}. - Sem “Male velike kwige” svoja izdawa ovde nude “Kreativni centar”, “Beli put”, “Buklend”, “Ru`no pa~eMono-Mawana”, “Odiseja”, “Propolis buk”, “Eko buk”i drugi. Svi odobravamo sajamske popuste i do 50 posto. Posebno izdvajam kwigu “Moj novac”u izdawu “Belog puta”, koju Komercijalna banka poklawa vrti}ima i {kolama, a namewena je najmla|ima. Izvanredno je ilustrovana i vrlo pou~na, jer deca na vreme treba da nau~e sve o novcu, {ta on zna~i i kako se wime rukuje. Da ne pro|u kao wihovi roditeqi. Trenutno najve}a kwi`ara za decu ukra{ena je sa 50 tabli naslovnica i ilustracija Aleksandra Pedovi}a. Tako|e i izlo`bom kaligrafije ~iji su autori u~enici iz nekoliko osnovnih {kola, a odr`ana je i kaligrafska radionica. Pravi gusarski brod od papira napravio je akademski slikar Mla|an Bakra~, a Astronomsko dru{tvo je tokom vikenda posetiocima omogu}ilo da sa broda posmatraju zvezde. Svakodnevno su deci na usluzi animatori Branko Stevanovi} i Igor Kolarov. Na improvizovanoj pozori{noj sceni u subotu i nedequ male posetioce je zabavqao rediteq i glumac Jovan Caran-Denis, a izvedene su predstave “Tri praseta” i “Uspavana lepotica”. Nastupili su mali{ani

Svoj kutak na Salonu kwiga imali su i najmla|i posetioci Foto: N. Stojanovi}

iz “Bebi Egzita” i plesne {kole “Viva dens”. Danas i sutra nastupa De~ije pozori{te “@ar ptica” iz Surdulice, sa predstavom “Bajkodrom”. Svi izdava~i, u~esnici Novosadskog salona kwiga, u prvi plan su istakli najnovija, me|usajamska izdawa. Tako “Dnevnik - novine i ~asopisi” nudi kwigu eseja “@ena u srpskoj kwi`evnosti” Slavice Garowe-Radovanac (od Anke Obrenovi} i Milice Stojadinovi} - Srpkiwe, do Gordane ]irjani} i Grozdane Oluji}). Tako|e i mini eseje o fenomenima svakodnevice Mirjane Stefanovi} “O jabuci”. Na veliko zanimawe posetilaca nailazi pravna biblioteka “Slu`benog glasnika”, u kojoj su najnoviji naslovi profesora novosadskog Pravnog fakulteta: “Me|unarodno privatno pravo” Maje Stanivukovi} i “Priru~nik za polagawe pravosudnog ispita” Slobodana Gruba~a i Ranka Ke~e. Ju~e je ovaj izdava~ promovisao “Leksikon srpskog prosvetiteqstva” Mirjane D. Stefanovi}.

Na “Danima Laze Kosti}a” u subotu se razgovaralo o strip sceni u Srbiji, a u~estvovali su Zefirino Grasi, Vasa Pavkovi}, Sibin Slavkovi} i Nastasja Pisarev. Na tribini Laureati nastupio je Slobodan Vladu{i}, ovogodi{wi dobitnik “Vitalove” nagrade “Zlatni suncokret”, za roman “Forward” (Stubovi kulture, 2009.). O autoru i nagra|enoj kwizi govorila je Qiqana Pe{ikan-Qu{tanovi}. Ju~era{wa tema bila je “Nau~na fantastika: fanovi i pisci”, a u~estvovali su @arko Mili}evi}, Spomenka Stefanovi}-Pululu, Goran Skrobowa i Ilija Baki}. O Aleksandru Gatalici, dobitniku nagrade “Stevan Sremac” za roman “Nevidqivi” (Zavod za uxbenike, 2009.) govorio je Mladen Veskovi}. Me|unarodni 16. salon kwiga otvoren je do sutra u 20 ~asova, kao i 15. izlo`ba umetnosti “Art ekspo” i 19. me|unarodna izlo`ba name{taja, dizajna i opreme za enterijere “Ambijenta”. Radmila Lotina

Novosadsko pozorište - Újvidéki Színház

4. mart þetvrtak 13. mart subota 14. mart nedelja

GLUMCI PEVAJU! GALA KONCERT, Reditelj: Zoltan Puškaš FESTIVAL SAVREMENOG DRAMSKOG TEKSTA – 2010. Debrecen

PROLEûE - Po motivima dela Ištvana Domonkoša R: Margareta Taboroši FESTIVAL SAVREMENOG DRAMSKOG TEKSTA – 2010. Debrecen Kata Ĉarmati: SVET

U SEDAM DANA,Reditelj: Zoltan Puškaš Imre Madaþ: ýOVEKOVA TRAGEDIJA

17. mart sreda

Reditelj: Kokan Mladenoviü

PREMIJERA Pretplata Ištvan Nemet P. Denis Keli: SLEPA ULICA (AFTER THE END)

18. mart þetvrtak

Profesor klase: Šandor Laslo GOSTOVANJE U SENTI

19. mart petak

24. mart sreda 25. mart þetvrtak 26. mart petak

17 þasova Debrecen 18 þasova Debrecen 19 þasova* 19 þasova* mala sala 19.30 Senta

Gogolj: ŽENIDBA Reditelj: Šandor Laslo Ferenc Molnar:STAKLENA CIPELICA R: Radoslav Milenkovi ü GOSTOVANJE DEýJEG POZORIŠTA IZ SUBOTICE

22. mart ponedeljak 23. mart utorak

19 þasova*

SVEVIDEû A PRINCEZA Reditelj: Kata ýato SUSRET AKADEMIJA UMETNOSTI – KEýKEMET. R. MAĈARSKA Denis Keli: SLEPA ULICA (AFTER THE END) Profesor klase: Šandor Laslo SUSRET AKADEMIJA UMETNOSTI – KEýKEMET. R. MAĈARSKA

PROLEûE - Po motivima dela Ištvana Domonkoša R: Margareta Taboroši GOSTOVANJE DOMA KULTURE „STEVAN SREMAC” IZ CRVENKE

LUDACI – igranka bez prestanka Aleksandra Unterveger: Reditelj: Milan Belegišanin

19 þasova*

13 þasova

20 þasova Keþkemet 18 þasova Keþkemet

19 þasova

27. mart subota

GLUMCI PEVAJU!

30. mart utorak

Imre Madaþ: ýOVEKOVA TRAGEDIJA Reditelj: Kokan Mladenoviü, Pretplata Janoš Na ÿgelert

19 þasova

31. mart sreda

Imre Madaþ: ýOVEKOVA TRAGEDIJA Reditelj: Kokan Mladenoviü, Pretplata Lajoš Šoltiš

19 þasova

Reditelj: Zoltan Puškaš

19 þasova*

* SA PREVODOM Pozorište zadržava pravo na promenu postoje üeg repertoara Karte se mogu kupiti na blagajni Novosadskog pozorišta-Újvidéki Színház od 16-19.00þasova odnosno, mogu se rezervisati na tel: 021/ 525-552 i 657-2526 , ujvidekiszinhaz@yahoo.com www.uvszinhaz.co.rs -e-mail:szinhaz@eunet.rs

22

SVET

ponedeqak8.mart2010.

DNEVNIK

Islan|ani odbacili vladin dogovor o dugovima REJKJAVIK: Islan|ani su ogromnom ve}inom odbacili vladin plan o isplati skoro ~etiri milijarde evra Velikoj Britaniji i Holandiji da bi se {tedi{ama tih zemaqa nadoknadila {teta zbog propasti islandske onlajn banke „Ajsejv“. Prema delimi~nim rezultatima subotweg referenduma, od oko 70.000 glasa~a, wih 93 odsto je bilo protiv sporazuma, javio je Rojters. Na referendumu je 230.000 Islan|ana upitano da li odobravaju dogovor o isplati Velikoj

Britaniji i Holandiji novca po{to su te zemqe obe{tetile {tedi{e koje su izgubili novac sa onlajn ra~una kojima je rukovodila

UKRATKO

propala islandska banka „Lendsbanki“. Potrebno je da Island odobri sporazum sa Britanijom i Holnadijom kako bi se odblokirala strana pomo} za wegovu posrnulu ekonomiju. Islandski parlament je krajem decembra 2009. prihvatio zakon o vra}awu novca Velikoj Britaniji i Holandiji, ali je zbog nezadovoqstva gra|ana islandski predsednik Olafur Ragnar Grimson nekoliko dana kasnije odbio da ga potpi{e, pa je o tome raspisan nacionalni referendum 6. marta. (Tanjug)

Najobilnije padavine za minulih 120 godina MELBURN, SENT YORY: Poplave, izazvane najobilnijim padavinama za posledwih 120 godina, odsekle su nekoliko mesta u saveznoj dr`avi Kvinslend, na sevroistoku Australije, i pri~inile {tetu od nekoliko stotina miliona dolara, izjavila je ju~e premijerka Kvinslenda Ana Blig. „Veliki broj autoputeva je odse~en, voda je na nekim mestima odnela `elezni~ku prugu i nema sumwe da }e {teta iznositi vi{e stotina miliona dolara“, kazala je premijerka, prilikom

KRVAVI PO^ETAK PARLAMENTARNIH IZBORA U IRAKU

Demonstracije u Jerusalimu JERUSALIM: Oko 2.000 demonstranata pro{lo je ju~e kroz isto~ni Jerusalim negoduju}i zbog odluke o izbacivawu palestinskih stanovnika iz te oblasti na ra~un jevrejskih doseqenika. Ve}inu demonstranata ~ine aktivisti izraelske levice, koji su ispunili ulice ~etvrti [eik Xarah u jednom od najve}ih protesta zbog sudskog izbacivawa `iteqa te oblasti, javio je AP. Palestinci, koji `ele isto~ni Jerusalim za centar svoje budu}e dr`ave, tvrde da je imovina u wihovom vlasni{tvu. Oko 200 desni~ara odr`alo je u blizini kontrademonstracije, a policija je uspela da odr`i red, rekao je portparol policije Izraela Miki Rozenfeld. Ju~e su tri mu{karca povre|ena u sukobu izraelske i palestinske vojske u selu Burin, u severnom delu Zapadne obale. (Tanjug)

Ubijen osumwi~eni bomba{ MOSKVA: Aleksandar Tihomirov, poznat i pod imenom Said Burjacki, osumwi~en za novembarski bomba{ki napad na voz „Nevski ekspres“ u kojem je poginulo 26 qudi, ubijen je u akciji ruskih specijalnih snaga u Ingu{etiji, izjavio je {ef ruske Savezne slu`be bezbenosti Aleksandar Bortwikov. „Na mestu na kojem je izvedena specijalna operacija prona|eni su materijalni dokazi da je ova grupa bandita direktno povezana sa eksplozijom u vozu“, rekao je on na sastanku sa predsednikom Rusije Dmitrijem Medvedevom. U akciji ruskih vojnika izvedenoj po~etkom marta, pored Tihomirova, ubijeno je jo{ sedam terorista, prenela je agencija Rojters. Islamisti~ki pobuwenici sa severnog Kavkaza preuzeli su odgovornost za napad na voz „Nevski ekspres“ u novembru pro{le godine. (Tanjug)

Umesto glasawa, serija eksplozija BAGDAD: Ju~era{wi parlamentarni izbori u Iraku po~eli su artiqerijskom vatrom i serijom eksplozija u kojima su poginule najmawe 24 osobe i 60 raweno, uprkos sna`nim merama bezbednosti ~iji je ciq da se osujete napadi pripadnika Al Kaide. Sna`na eksplozivna naprava odjeknula je ispred jedne zgrade ubagdadskom kvartu Ur, {to je izazvalo ru{ewe zgrade i pogibiju 12 Ira~ana. U kvartu [urta alRabija u jo{ jednom napadu na stambenu zgradu, ~etiri osobe su poginule i osam ih je raweno, navode izvori policije. Portparol vojne komande Bagdada Kasem Ata izjavio je da je re~ o „teroristi~kim napadima“. Na Bagdad je ju~e ispaqeno pedesetak projektila a ciq su bili brojni kvartovi prestonice i takozvana zelena zona, najobezbe|eniji deo grada gde su sme{tene dr`avne zgrade i vi{e ambasada. U tim napadima je raweno desetak osoba. Napadi su izvr{eni i na nekoliko severnih gradova me|u kojima su Bakuba, Samara i Baixi. Premijer Nuri al-Maliki, koji je glasao na bira~kom mestu u zelenoj zoni, poku{ao je da smawi zna~aj serije napada na dan izbora. „Napadima poku{avaju da stvore buke kako bi impresionirali bira~e, ali Ira~ani su narod koji voli izazove“, kazao

je da u wima u~estvuju sve zajednice, a posebno je zna~ajno to {to se suniti ponovo ukqu~uju u izborni proces posle bojkota izbora iz 2005. godine. Predsednik Iraka Xalal Talabani je, u intervjuu za Bi-Bi-Si izjavio da }e wegova zemqa, umesto dosada{we vlade nacionalnog spasa, kona~no dobiti ve}insku koaliciju. On je izbegao da govori o tome ko }e je formirati, ali je najavio da se nada da }e biti ponovo izabran za {efa dr`ave. Prema zapadnim analiti~arima, izbori u Iraku su i test za plan predsednika SAD Baraka Obame o povla~ewu ameri~kih vojnika iz te zemqe. Smatra se da bi, u slu~aju nove eskalaci-

Izborima do oslobo|ewa Iraka Radikalni {iitski sve{tenik Moktada al-Sadr pozvao je Ira~ane da glasaju na parlamentarnim izborima da bi pomogli da se „raskr~i put za oslobo|ewe“ Iraka od ameri~kih snaga. „Iako odr`avawe izbora u senci okupacije nema legitimitet, pozivam Ira~ane da na wima u~estvuju u znak politi~kog otpora i da bi se pripremio teren da bi okupatori mogli da napuste Irak“, rekao je Sadr. je premijer. Parlamentarni izbori koji su ju~e odr`ani su veoma zna~ajni za budu}nost zemqe. To su drugi izbori za parlament od pada re`ima Sadama Huseina 2003. godine i odr`avaju se samo nekoliko meseci uo~i povla~ewa vi{e od polovine ameri~kih snaga iz te zemqe.Glavna odlika ovih izbora

je nasiqa, Obama morao da preispita svoju odluku o povla~ewu blizu 100.000 vojnika iz Iraka tokom ove i idu}e godine. Prema navodima Ujediwenih nacija preliminarni rezultati bi}e poznati tek 18. marta, a kona~ni rezultati krajem meseca (Beta-Tanjug)

obilaska ugro`enog gradi}a Sent Xorx sa 2.800 stanovnika, od kojih su neki u subotu evakuisani. Usled neprestanih ki{a pro{le nedeqe su poplavqeni i gra-

dovi u centralnom delu dr`ave.Sna`na oluja, pra}ena obilnom ki{om i gradom, zahvatila je u subotu najve}i australijski grad Melburn, u saveznoj dr`avi Viktorija, i izazvala ogromne probleme u saobra}aju, kao i otkazivawe brojnih sportskih manifestacija.Ki{a i grad u Melburnu doveli do ka{wewa `elezni~kog saobra}aja i otkazivawa kowi~kih trka, fudbalskih utakmica i drugih aktivnosti na otvorenom.Meteorolozi su ve} upozorili da se i narednih dana mogu o~ekivati sli~ne oluje. (Tanjug)

Sankcije ne}e re{iti problem Irana PEKING: Kineski ministar spoqwih poslova Jang \ie~i izjavio je ju~e u Pekingu da uvo|ewe novih sankcija Iranu ne}e re{iti problem nuklearnog programa te zemqe i optu`io SAD za izazivawe tenzija u odnosima sa wegovom zemqom tokom posledwa dva meseca. „Kao {to je svima poznato, problem iranskog nuklearnog programa se ne mo`e re{iti pritiskom i sankcijama“, rekao je \ie~i na konferenciji za novinare, odr`anoj u pauzi godi{weg zasedawa kineske skup{tine. On je ocenio da su odnosi Kine i SAD „ozbiqno naru{eni“, ali da za to nije odgovorna Kina, prenele su agencije. Zato SAD imaju odgovornost da poprave odnose odnose izme|u dve sile, koji su se pogor{ali zbog prodaje ameri~kog oru`ja Tajvanu

Jang \ie~i

i susreta ameri~kog predsednika Baraka Obame i dalaj-lame, poru~io je \ie~i.Peking je vrlo nezadovoqan zato {to je Va{ington u januaru najavio da }e Tajvanu, ostrvu koje ima samoupravu, ali ga Kina smatra svojom teritorijom, prodati oru`je vredno 6,4 milijarde dolara. (Tanjug)

Militantni lider Marvan uspeo da pobegne MANILA: Filipinske snage ubile su ju~e na jugu zemqe sedam ~lanova ekstremisti~ke grupe Abu Sajaf, povezane sa Al Kaidom, ali nisu uspele da uhvate malezijskog teroristu Zulkiflija bin Hira, za kojeg Va{ington veruje da stoji iza serije bomba{kih napada na Filipinima od 2006. godine. Tokom iznenadnog napada na skrovi{te ekstremista na ostrvu Laminusa ubijeno je sedam pripad-

nika Abu Sajafa, me|u kojima i dve `ene. Vojni zvani~nik je izjavio da se veruje da je Bin Hira, poznatiji kao Marvan, uspeo da pobegne, ali je istakao da se za wim intenzivno traga, preneo je AP. Smatra se da je Marvan jedan od lidera miltantne grupe Xema Islamija. SAD su ponudile nagradu od pet miliona dolara za informacije koje bi dovele do hap{ewa Marvana. (Tanjug)

Kina o~ekuje nove nemire Ujgura PEKING: Kineske vlasti o~ekuju nove napade separatista koji tra`e nezavisnost provincije Sin|ang naseqene muslimanima gde su pro{le godine zabele`eni ozbiqni etni~ki sukobi, izjavio je ju~e guverner te oblasti Nur Bekri. On je rekao da }e uprkos zna~ajnom prisustvu bezbednosnih snaga separatisti nastaviti svoje metode borbe. „Oni ne}e lako prihvatiti neuspeh. Poja~a}e svoje separatisti~ke te`we i promeniti metode

i sredstva kako bi nam zadali nove nevoqe“, rekao je Bekri na konferenciji za novinare tokom godi{weg zasedawa kineskog parlamenta. On je ponovio stav Kine da su julsko nasiqe u prestionici Sin|anga, Urum}iju, oranizovali ujugurski separatisti, koji su tokom istorije bili najve}a etni~ka grupa u toj provinciji. Prema podacima kineskih vlasti, gotovo 200 qudi je tada poginulo, dok je 1.600 povre|eno. (Beta-AP)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KIM YONG IL Na severnokorejskoj dr`avnoj televiziji emitovan je snimak predsednika dr`ave Kim Xong Ila na masovnom skupu povodom otvarawa obnovqene fabrike tekstila.Kim, za koga se veruje da se oporavqa od mo`danog udara, pretrpqenog 2008. godine, ~esto se mo`e videti na fotografijama koje distribuira dr`ava. Me|utim wegovi video-snimci su izuzetno retki.

FAUREA GNASINGBEA Faurea Gnasingbea, sin pokojnog diktatora Togoa Ejadema Gnasingbea pobedio je na izborima sa 60,9 odsto glasova i osvojio drugi predsedni~ki mandat. Prema preliminarnim rezultatima za Faurea Gnasingbea je glasalo 1,2 miliona od dva miliona stanovnika te zapadnoafi~ke dr`ave.Ovo su drugi izbori od smrti Ejadema Gna{ingbea koji je preminuo u junu 2005. godine.

YOZEF BAJDEN Potpredsednik SAD Xozef Bajden boravi}e ove sedmice u poseti Bliskom istoku, sa ciqem smawivawa tenzija izme|u Izraela i Irana, o`ivqavawa izraelsko-palestinskih mirovnih pregovora i unapre|ewa uslova za ostvarivawe stabilnosti u ovom trusnom regionu.Politi~ki izvori u Izraelu o~ekuju da }e glavna Bajdenova poruka Izraelcima biti da ne „bombarduju Iran“.

Sa sekretaricom na putu oko sveta dr`avnim parama BUDIMPE[TA: Jano{ Vere{ u posledwe vreme ba{ nema sre}e. Najpre je do`iveo niz neuspeha na poslovnom planu, a nedavno je na svetlo dana izbilo i da, navodno, ima qubavnu aferu sa sopstvenom sekretaricom, s kojom je u vi{e navrata putovao po svetu. Maja pro{le godine, dolaskom „ekspertske“ vlade Gordona Bajnaija, smewen je s mesta ministra finansija, a ne{to kasnije sam premijer ga nije predlo`io u Evropsku komisiju, iako je bio prvi na listi potencijalnih kandidata vladaju}e Ma|arske socijalisti~ke partije (MSP). U obrazlo`ewu predsednika vlade je, pored ostalog, stajalo da Vere{ ne zna dovoqno engleski i da zbog slabog poznavawa stranih jezika ne bi trebalo da se bruka u Briselu, pa je biv{eg ministra postavio na mawe osetqivo vesto, imanuju}i ga za vladinog pove-

renika za odnose sa isto~nim zemqama - Rusijom, Ukrajinom, Kinom i Kazahstanom. Tu novu funkciju Vere{ je, po svemu sude}i, upotrebio za spoj korisnog i lepog. Sve bi, verovatno, ostalo prekriveno velom tajne, da bulevarski „Blik“, krajem decembra pro{le godine, nije objavio kri{om snimqene fotografije visokog funkcionera kako se u bliskom kontaktu {eta sa sekretaricom Alekandrom Doboji ulicama Makaoa. U prvoj reakciji Vere{ je tvrdio da se „ne se}a“ da je bio u nekada{woj portugalskoj koloniji na tlu Kine, potom izjavio da ono {to se ne nalazi u zapisniku Ureda predsednika vlade, gde je zaposlen, „nije se ni dogodilo“. Ne{to kasnije, priteran uza zid, priznao je da je zaista bio u tom ~uvenom svetskom kockarskom gradu, isto~noj varijanti ameri~kog Las Vegasa, ali da se radilo o slu`benom putovawu o

tro{ku dr`ave. Kada je to u Uredu negirano, rekao je da je put platila MSP, a nakon i drugog demanta naglo se „setio“ da je sam podmirio ra~un. U kontradiktornosti se na {la i Aleksandra, koja je u prethodnom mandatu bila poslanica MSP u Evropskom parlamentu, a ostala u se}awu samo po tome {to je samouvereno tvrdila kako }e upravo ona biti slede}i {ef ma|arske diplomatije. „U Makau smo bili povodom 10-godi{wice vra}awa tog grada Kini. Predstavqala sam Evropske socijalisti~ke partije (PES), jer sam ~lan Predsedni{tva tog saveza stranaka, dok je Vere{a poslala MSP“, rekla je nesu|ena ministarka, koja se svela na nivo obi~ne sekretarice-qubavnice. Kada je i iz Strazbura stigla zvani~na informacija da PES nikog nije slao u Makao sledila

su nova obja{wewa, a nije se ~ula samo jedna od mogu}ih verzija: da je ona platila Vere{ov, a on wen ra~un. Klupko je po~elo da se odmotava, pa je utvr|eno da su wih dvoje pro{le jeseni sami putovali i u Mongoliju, Belorusiju i Kinu, tada u [angaj. U za{titu Vere{a nije stao niko, ~ak ni MSP, iako spada u wene osniva~e. ]uti i wegova `ena, da li zbog dva zajedni~ka sina ili nekih drugih razloga, ali je sigurno da mu je karijera u dr`avnoj slu`bi zape~a}ena. Ma|arska se, naime, priprema za parlamentarne izbore, koji }e se odr`ati u aprilu. Sve prognoze ukazuju da }e opozicioni Savez demokratske omladine (Fides) osvojiti ubedqivu, mo`da i dvotre}insku pobedu, a da }e se socijalisti boriti za drugo mesto s krajwe desni~arskim i nacionalisti~kim Pokretom za boqu Ma|arsku (Jobik). Sr|an Basi}

BALKAN

DNEVNIK PRIPREME ZA KONFERENCIJU NESVRSTANIH U BEOGRADU

Gana nudi posao srpskim preduze}ima AKRA: Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} razgovarao je u Akri sa ministrom spoqnih poslova Gane Alhad`ijem Muhamedom Mumunijem i pozvao ga da u~estvuje na ministarskoj konferenciji koju Srbija `eli da organizuje slede}e godine u Beogradu, povodom pola veka od formirawa Pokreta nesvrstanih. Jeremi} je podsetio da je prvi predsednik Gane Kvane Nkrumah u~estvovao 1961. sa tada{wim jugoslovenskim, egipatskim i indijskim liderima Josipom Brozom Titom, Gamalom Abdelom Naserom i D`avarahlalom Nehruom u stvarawu Pokreta nesvrstanih, „koji je dao nadu i stabilnost zna~ajnom delu sveta, u doba hladnog rata“. Srbija je impresionirana demokratskim dostignu}ima Gane, izjavio je Jeremi}, oceniv{i da u ekonomiji postoje brojne mogu}nosti za saradwu dve zemqe- u poqoprivredi, gra|evinarstvu, farmaciji.

VESTI Slovenija deblokira Hrvatsku KORDOBA: Slovenija vi{e ne `eli da stoji na putu prijema Hrvatske u ~lanstvo EU, izjavio je {ef slovena~ke diplomatije Samuel @bogar u Kordobi. On je u subotu na marginama neformalnog sastanka ministara inostranih poslova EU rekao da polazi od toga da sva otvorena pitawa sa Hrvatskom mogu biti re{ena pre zakqu~ewa pregovora o pristupawu Uniji, prenela je austrijska novinska agencija APA. @bogar je naglasio da iz ugla Slovenije, {to se ti~e bilateralnih pitawa, ne postoji ni{ta {to bi moglo da uspori zakqu~ewe pregovora o pristupawu EU. [ef slovena~ke diplomatije je rekao da sada postoji nova atmosfera izme|u dve zemqe, dodaju}i da su premijeri Slovenije i Hrvatske odlu~ni da napreduju po pitawu re{avawa spora oko granica. (Tanjug)

Muzej totalitarne umetnosti SOFIJA: U Bugarskoj }e biti otvoren Muzej totalitarne umetnosti u kojem }e biti predstavqena umetni~ka dela iz doba socijalizma. Bugarski ministar kulture Ve`di Ra{idov je rekao da }e muzej biti „mali, ali sadr`ajan“ i da }e se u wemu, u zatvorenom i otvorenom prostoru na}i i mnogo remek dela likovne i monumentalne umetnosti. „Ne mo`emo da izbri{emo istoriju. Smatram da je normalno da izgradimo takav muzej, tim pre {to posedujemo lokaciju i sredstva za wegovu izgradwu“, naglasio je on. Najprofitabilniji muzej u Ma|arskoj danas je upravo Muzej totalitarne umetnosti. (Tanjug)

Protest reisu-l-ulema Ceri}a SARAJEVO: Reisu-l-ulema Islamske zajednice u BiH Mustafa Ceri} u subotu je podnio ostavku na mesto ~lana Me|unarodnog religijskog savetodavnog ve}a u Toni Blerovoj Fondaciji za veru zbog hap{ewa u Londonu Ejupa Gani}a, ratnog ~lana Predsedni{tva BiH. U pismu koje je uputio Blerovoj fondaciji, reisu-l-ulema Ceri} obave{tava biv{eg britanskog premijera o svojoj ostavci i isti~e da je biv{i potpredsednik Republike BiH Ejup Gani} posledwi ~ovek koji se mo`e optu`iti za zlo~ine protiv Srba, javqa Slobodna Evropa. Reisu-l-ulema Ceri} isti~e da nakon slu~aja Ejupa Gani}a nije sigurno putovati u Ujediweno Kraqevstvo za sve one Bosance koji su branili svoj dom i svoju domovinu i koji su pre`iveli genocid.“Ne mogu podneti tu vrstu licemerja Vrhovnog suda u Londonu, ka`e se u pismu upu}enom Blerovoj fondaciji. (FoNet)

Jeremi} na proslavi Dana nezavisnosti Gane

Jeremi} je Mumunija obavestio da je Vlada u Beogradu osnovala fond iz kojeg }e svake godine u Srbiji biti finansirano {kolovawe petoro studenata iz Gane. Izraziv{i zahvalnost {to je Jeremi} prisustvovao proslavi Dana nezavisnosti Gane, Mumuni je rekao da je ova „poseta je izuzetno va`na. Tito i Nkrumah su

bili vizionari koji su pomogli qudima u celom svetu i osnovali Pokret nesvrstanih, na vrhuncu hladnog rata.“Mumuni je naglasio da su firme iz Srbije bile anga`ovane na nizu projekata u Gani, kako u gra|evinarstvu, tako i u poqoprivredi i pomogle privredi te zemqe. (FoNet)

ponedeqak8.mart2010.

SVETSKA TURNEJA GR^KOG PREMIJERA PAPANDREUA

Podr{ka evru – na re~ima PARIZ: Gr~ki premijer Jorgos Papandreu doputovao je u nedequ u Pariz, na sastanak sa predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem, nakon {to je u subotu posetom Berlinu po~eo turneju po evropskim prestonicama, u poku{aju da dobije politi~ku podr{ku za vladin najnoviji paket mera {redwe. Sarkozi je, uo~i dolaska Papandreua, izjavio je da }e Francuska podr`ati Gr~ku u naporima za smawewe buxetskog deficita i da nema nameru da gleda kako ta zemqa propada, prenele su agencije. „Ako smo ve} stvorili evro, ne mo`emo da dopustimo da propadne zemqa koja je ~lanica evrozone. U suprotnom slu~aju, stvarawe evra nema smisla“, rekao je Sarkozi. U subotu uve~e na sastanku sa nema~kom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu Papandreu je dobio politi~ku podr{ku, ali ne i obe}awe finansijske pomo}i. Idu}e nedeqe gr~ki premijer }e u Va{ingtonu odr`ati razgovore sa Barakom Obamom.

U JUNU OBELE@AVAWE 15-GODI[WICE ZAVR[ETKA RATA

Sarajevo doma}in skupa „EU i Balkan” KORDOBA: Konferencija „Evropska unija i Balkan“ bi}e odr`ana u junu u Sarajevu, na 15. godi{wicu od zavr{etka rata, odlu~ili su {efovi diplomatija EU na sastanku u Kordobi, istakav{i da bi to trebalo da bude nov podsticaj pribli`avawu Evrope zemqama tog regiona. Predlog je predstavila Italija, a podr`ala ga je i Sarajevo [panija, kao sada{wa predsedavaju}a EU. U dokumentu, gurnost i prosperitet zapadnog koji su podr`ali ostali partneBalkana uti~e i na svakodnevni ri EU, istaknuto je da }e se na taj `ivot gra|ana EU. Stabilnost na~in pribli`iti zemqe biv{e tog regiona je va`an kqu~ i za Jugoslavije Evropskoj uniji. „Sievropsku sigurnost. Petnaest go-

Tadi} kandidat za predsednika entiteta SARAJEVO: Glavni odbor Srpske demokratske stranke (SDS) predlo`io je Ogwena Tadi}a za kandidata za predsednika Republike Srpske

Ogwen Tadi}

(RS) na oktobarskim op{tim izborima, saop{tio je predsednik stranke Mladen Bosi}. Bosi} je izjavio novinarima na Palama da je Glavni odbor, na sednici u subotu, prihvatio ponude ostalih opozicionih stranaka za koaliciju na predstoje}im izborima. „Ve} sada je izvesno da }emo u narednom periodu vrlo brzo u}i u definisawe kona~nog teksta koalicionog sporazuma kojim }e biti definisani uslovi zajedni~kog nastupa na op{tim izborima u oktobru, a bi}e otvoren za sve ostale opozicione stranke“, rekao je Bosi}. On je izrazio o~ekivawe da }e Skup{tina SDS potvrditi jedinstvo stranke pred predstoje}e izbore u BiH“, istakao je Bosi}. (FoNet)

23

dina posle u`asnih me|uetni~kih sukoba, od bombardovawa Sarajeva i Mostara do zlo~ina u Srebrenici, situacija na zapadnom Balkanu je, u dobroj meri, stabilizovana, zahvaquju}i i prisustvu inostranih evropskih vojnika“, ka`e se u dokumentu. Sastanak }e biti odr`an najverovatnije na nivou ministara spoqnih poslova, a EU namerava da pozove i predstavnike SAD i Rusije. To }e biti va`an politi~ki signal, rekao je ministar spoqnih poslova Italije Franko Fratini. (Tanjug)

Angela Merkel i Jorgos Papandreu

Londonski Gardijan izve{tava da je Papandreu odr`ao kqu~ne razgovore sa nema~kom kancelarkom Merkel, dok se izme|u Atine i Berlina sve vi{e zao{trava verbalni rat. List isti~e da je drakonsko smawewe buxeta, koje je pro{le sedmice obelodaweno u Atini, pomoglo da se investitori uvere da su gr~ke vlasti sposobne da kontroli{u javni dug, ali da je Papandreu kod ku}e pao u nemilost.

Demonstranti su se ispred zgrade parlamenta u Atini sukobili sa odredima specijalne policije, a aerodromi, vozovi podzemne `eleznice i autobuski saobra}aj u glavnom gradu su stali. Iako Papandreua i daqe o~ekuje vrlo osetqiva bitka sa gr~kom javno{}u, najnovije mere su uspele da ubla`e krizu na finansijskim tr`i{tima, nagla{ava Gardijan. (Tanjug)

Medojevi} zavr{io posetu Va{ingtonu PODGORICA: Predsednik opozicione stranke Pokret za promjene (PzP) Neboj{a Medojevi}, koji je zavr{io posetu Va{ingtonu, preneo je ameri~kim sagovornicima da je „odlazak (premijera) Mila \ukanovi}a sa politi~ke scene preduslov za po~etak dekriminalizacije“ crnogorskog dru{tva. Kako pi{e list „Dan“, Medojevi} je to rekao u razgovoru „u kabinetu“ ameri~kog kongresmena Erla Pomeroja, kome je, tako|e, kao i drugim sagovornicima u Va{ingtonu, izlo`io plan za smenu vlasti u Crnoj Gori. List navodi da taj plan, pre svega podrazumeva formirawe prelazne vlade koja bi pripremila vanredne parlamentarne izbore.

Medojevi} koji je pro{le sedmice zvani~no boravio u Va{ingtonu, izrekao je veoma o{tre ocene ne samo na ra~un politi~ke vlasti u Podgorici, ve} i o crnogorskoj policiji i tu`ilastvu, kao i na ra~un Radio-televizije Crne Gore. Policiju Crne Gore tvrdi Medojevi}, a prenosi „Dan“, „s razlogom zaobilaze“ policije drugih zemaqa, jer joj, navodno, ne veruju, a „tu`ilastvo iz medija saznaje o kriminalnim aktivnostima osoba koje se slobodno {etaju dr`avom, a koje potra`uju druge dr`ave“. „Zato se broj begunaca od pravde koji nalaze skloni{te u Crnoj Gori iz dana u dan pove}ava, a dr`ava se pretvara u svojevrsni azil za begunce iz regiona“, navodi list. (Beta)

EVROPSKA PONUDA POLITI^KIM PARTIJAMA BiH

U aprilu novo okupqawe u Butmiru SARAJEVO: [pansko predsedni{tvo Evropske unije (EU) sazva}e u aprilu novi sastanak lidera tri vode}e etni~ke zajednice u Bosni i Hercegovini (BIH) u nastojawu da se ohrabre reforme, saop{tio je zvani~nik EU, pi{e „Dnevni avaz“. Bosna i Hercrgovina i daqe je u stagnaciji zbog kontinuiranih Oli Ren, Karl Bilt i Yejms [tajnberg sva|a me|u wenim srpskim, bo{wa~kim i hrvatskim liU odvojenom saop{tewu, sloderima, {to ometa neophodne va~ki ministar spoqnih posloustavne reforme za progres u va i biv{i posrednik EU u ~lanstvu ka Evropskoj uniji i NABiH, Miroslav Laj~ak izjavio TO. Razgovori o BiH bi}e pokuje da bi EU, zajedno sa SAD, Ru{aj da se o`ivi takozvani Butmirsijom i Turskom trebalo da poski proces, koga su pro{le jeseni ja~a pritisak na bosanske lidepokrenule EU i SAD, koji nije usre.Wima potpuno odgovara trepeo dovesti do izlaza iz politi~nutni }orsokak i mi bismo trekog }orsokaka. Predstoje}i oktobali e da govorimo jedinstvebarski izbori u BiH, ipak, bi monim glasom, kao me|unarodni gli potaknuti politi~ki dijalog. akteri, jer sve dok lokalni li-

deri znaju da imaju advokate u me|unarodnoj zajednici, oni }e biti podeqeni i dr`a}e zemqu podeqenom, izjavio je Laj~ak uo~i subotweg skupa ministara spoqnih poslova EU. Najve}i deo qutwe EU usmjeren je protiv lidera bosanskih Srba Milorada Dodika, koji i daqe preti secesijom od ostatka Bosne i Hercegovine i osporava autoritet visokog predstavnika u BiH, Valentina Inzka, pi{e „Dnevni avaz“. Diplomate su nagovestili da evropske zemqe imaju dva na~ina da ohrabre Dodika i wegove bo{wa~ke oponente da prona|u sporazum: ukidawe viza za bosanske dr`avqane i pristanak u aprilu na akcijski plan za ~lanstvo zemqe u NATO. (FoNet)

HRVATSKI SEQACI VE] SEDAM DANA BLOKIRAJU PUTEVE

Prvi sukobi s policijom ZAGREB: Protesti poqoprivrednika, koji tra`e isplatu podsticaja za 2008. i 2009. godinu, traju ve} sedam dana, a kako ni oni ni ministar poqoprivrede Petar ^obankovi} i vlada ne misle da popuste, na putevima je sve vi{e blokada, a bele`e se i sukobi s policijom. Predstavnike seqaka preksino} je na wihov zahtev primio i predsednik dr`ave Ivo Josipovi}, koji je pozvao seqake i vladu da nastave pregovore Osim 205 miliona kuna (28,2 miliona evra) razlike podsticaja za 2008. godinu, koja treba da im se isplati tokom ove godine, poqoprivrednici tra`e da im se 60 odsto podsticaja za 2009. isplati u novcu do 1. aprila, a 40 odsto u repromaterijalu do kraja marta. Za one koji ne `ele repromateri-

jal, novac se mora isplatiti do 30. maja. Ministar ^obankovi} izjavio je da je posledwa ponuda vlade seqacima - 60 odsto isplate podsticaja u novcu, s tim da do kraja marta dobiju pola, a drugu polovinu tokom aprila, kao i davawa repromaterijala u vrednosti od 600 kuna (85,53 evra) po hektaru.On je ponudio i osloba|awe od pla}awa zakupa zemqi{ta dr`avi, isti~u}i da je to maksimum koji vlada mo`e da da i da bi bilo kakvo ispuwewe zahteva seqaka vodilo u ru{ewe buxeta i bankrot dr`ave. Premijerka Jadranka Kosor, koja je demantovala da je najavila da }e da ide u Slavoniju gde ima najvi{e poqoprivrednika u protestu, rekla je ranije da je za ovu

godinu za poqoprivredu u buxetu nameweno tri milijarde kuna (412,6 miliona evra).O~ekuje se jo{ jedan krug pregovora ministra i Koordinacije seqa~kih udru`ewa, koji organizuju protest. U me|uvremenu, blokirano je sve vi{e saobra}ajnica, a policija je uspela da spre~i poku{aje blokade pravaca prema granicama. Vi{e od 400 traktora nalazi se u mestu Jarmini kod Vinkovaca, gde su zauzeli obilaznicu oko grada. Kad su krenuli da blokiraju grani~ne prelaze Tovarnik i Ilok, probili su blokadu, a nakon sukoba pra}enog fizi~kim obra~unom, interventni policajci uspeli su da ih spre~e tome. U Slavoniji je 5.000 qudi s 2.000 traktora blokiralo sve ma-

Blokada puteva u Slavoniji

gistralne puteve od \akova, Na{ica, Podgora~a, Magadenovca, Daqa i ^epina, kao i ^eminca u Barawi.Policija preusmerava saobra}aj na okolne puteve, a blokada proti~e bez sukoba. I u severozapadnoj Hrvatskoj ima prekida saobra}aja na putevima, a putu Vinkovci-Osijek vozi se naizmeni~no jednom stranom puta.

Zagrep~anima su najbli`i demonstranti u Velikoj Gorici, desetak kilometara od grada, koji su s 18 traktora delimi~no blokirali put prema Zagrebu. Demonstrantima su se prikqu~ili i ~lanovi udru`ewa proizvo|a~a mleka i ora~a Dalmacije koji su s 13 traktora blokirali put kod Siwa. (Tanjug)

24

IZ DRUGOG UGLA

ponedeqak8.mart2010.

DNEVNIK

Deportacija koja je uzburkala javnost ABC onlajn dvard Xozef iz [ri Lanke, koji je dobio re{ewe o deportaciji iz Austraslije, iako je jedini starateq svojoj majci Ireni, napustio je zemqu dobrovoqno. Ovaj {ezdesetdevetogodi{wi mu{karac od Imigracione kancelarije dobio je re{ewe o deportaciji, i pored protesta jer wegova 92godi{wa majka koja `ivi u Melburnu, zavisi od wegove nege. Vlasti u Australiji presudile su da gospodin Xozef nema pravne osnove da ostane u zemqi i da je iscrpeo sve pravne lekove koji postoje. Po{to nije imao

E

drugo re{ewe, Edvard je u [ri Lanku poveo i svoju majku, koja ima boravi{nu vizu

i mo`e da `ivi u Australiji, ali o woj nema ko da brine. Doktor Irene Xozef rekao

je da Edvard majci svakodnevno daje lekove. “Drugo re{ewe je da ona ode u dom, ali da li je to zaista bilo neophodno?” – upitao se dr Ralf Vajner, koga brine kvalitet zdravstvene za{tite u [ri Lanki i strah da starica ne}e pre`iveti promenu na~ina le~ewa. Edvard Xozef je u Australiju stigao 1996. uz pomo} turisti~ke vize, a prijavio se za azil. Wegove molbe nisu urodile plodom, pa je posledwom odlukom Vrhovnog suda morao da napusti zemqu. Predstavnici Imgracione kancelarije izjavili su da Edvard Xozef u Australiji ima decu, koja su mogla da brinu o svojoj baki, da su htela.

Pola miliona austrijskih muslimana Standard ajnoviji statisti~ki podaci pokazuju da je broj muslimana u Austriji prema{io pola miliona: Prema austrijskom „Fondu publikacija“, u Austriji `ivi 515.914 pripadnika islamske veroispovesti, {to je 6,2 odsto stavnovni{tva. Pore|ewa radi, 2001. je broj muslimana iznosio 345.906, {to je tada odgovaralo 4,3 odsto stanovni{tva. Za devet godina broj muslimana skoro se duplirao, a rastu nije doprinela imigracija muslimana, ve} pre svega stopa nataliteta. Polovina muslimana koji `ive u Austriji poseduje

N

austrijsko dr`avqanstvo (49 odsto), a 21,2 odsto su turski dr`avqani, 10,1 odsto Bosanci, zatim slede Srbija, Crna Gora i Kosovo (7 odsto), kao zemqe porekla, pa Rusija (4 odsto), a sa tri odsto tako|e zna~ajnu grupaciju ~ine muslimani iz Makedonije. Muslimani u Austriji su veoma mladi i prosek godina starosti je oko 25 godina. Jedan od razloga za takav prosek starosti jeste {to se stariji muslimani vra}aju u domovinu po sticawu penzije. Tako|e, studija pokazuje da }e narednih godina do}i do daqeg rasta broja muslimanskog

stanovni{tva u Austriji, kako kroz imigraciju, tako i kroz natalitet pripadnika

osledwi Kana|anin u~esnik Prvog svetskog rata Xon Bebkok umro je pro{log ~etvrtka u svom domu u Spokejnu, Va{ington, u 109. godini `ivota.

P

Tim povodom, premijer Stiven Harper je izjavio da je oti{la i posledwa `iva veza sa Velikim ratom, koji je mnogo na~ina ozna~io sazrevawe kao nacije. „Mnogo u~esnika, qudi i `ena, platili su skupo slobodu u kojoj mi i na{a deca danas u`ivamo“, naglasio je premijer Harper.

Generalna guvernerka Mi{el @an, koja se nalazi i na ~elu Oru`anih snaga, istakla je da je istovremeno tu`na i po~astvovana {to joj funkcija daje priliku da oda posledwu po{tu Bebkoku. Bebkok, po sopstvenoj `eqi, ne}e biti sahrawen uz dr`avne po~asti, jer on u su{tini nije bio aktivni vojnik. Zbog svojih godina, on je tovario kamione u Halifaksu i kopao rovove u Engleskoj. Umesto toga, bi}e kremiran i wegov pepeo }e biti rasut po pacifi~kim severozapadnim planinama. Bebkok je odrastao u blizini Kingstona, Ontario i imao je petnaest godina kada se prijavio kao dobrovoqac za rat, a kasnije je la`u}i da ima osamnaest, uspeo da do|e do Engleske. Me|utim, i pored velike `eqe, nije mu po{lo za rukom da do|e do fronta, jer je otkriveno da je mnogo mla|i. Tek kasnije je, u jednom intervjuu, priznao da je verovatno imao sre}e {to se rat zavr{io ba{ kada je po propisima, mogao aktivno da u~estvuje u wemu. Ubrzo posle rata, on se preselio u Ameriku, a Kanada mu je 2008. godine ponovo dala kanadsko dr`avqanstvo.

Glas Amerike lavirski vunderkin Itan Bortnik osvaja svet - svojim neizmernim talentom i de~a~kim {armom. Dok ve}ina dece satima sedi ispred video i televizijskih ekrana, Itan Bortnik je prvu deceniju `ivota proveo u~e}i i stvaraju}i remek dela. Iako je za devet godina postigao vi{e nego mnogi tokom celog `ivota, on i daqe ima ma{tu i nevinu iskrenost svojih vr{waka. Na pitawe kako na bini uspeva da se oslobodi treme, Itan ka`e da zami{qa da su u publici `ivotiwe koje on voli. „Polovina qudi }e danas biti deca. Recimo da }e tu biti mladunci tigra ili tako ne{to, ili krokodili.“ Kao veteran televizijskih programa, me|u kojima su „[ou Opre Vinfri“ i „Ve~erwi {ou“ Xeja Lenoa, Itan je nedavno nastupio sa nekim od najve}ih muzi~kih imena. U~estvovao je u snimawu pesme „Mi smo svet 25 za Haiti“, sa superzvezdama Barbarom Strejsend, Kanje Vestom, Selin

K

Dion i grupom „Blek aj pis“. Bio je najmla|i izvo|a~ na snimawu pesme u korist `rtava zemqotresa na Haitiju. Klavirsko ~udo od deteta iz Floride, po~elo je da prebira po klavijaturama u tre}oj godini, a u petoj je ve} komponovao svoju muziku.Nedavno je izveo svoju originalnu kompoziciju na audiciji u presti`nom „Gremi“ muzeju u Los An|elesu, {to je velika ~ast za svakog muzi~ara. Wegove kompozicije odslikavaju wegovu li~nu filozofiju zasnovanu na izreci da „ve`bawe dovodi do savr{enstva“. „Sada }u vam odsvirati kompoziciju ’Arkti~ki xez’. Ona je o morskoj kravi koja je pre{la ceo put od Floride do Antarktika da bi prisustvovala jednoj xez `urci. Vrlo je sme{no, tu su i pingvini koji su iznena|eni... A tu pesmu sam napisao zato {to ve`baju}i i ponavqaju}i posti`ete najboqi rezultat“, najavio je Itan jednu od svojih kompozicija. Zahvaquju}i brojnim dosada{wim uspesima, Itanova budu}nost je po svemu sude}i obezbe|ena.

Nema~ka provincija izumire

Umro posledwi u~esnik Prvog svetskog rata Toronto star

islamske veroispovesti, koji je ve}i od doma}eg stanovni{tva.

Klavirsko ~udo od deteta

Doj~e vele ladi sve vi{e napu{taju nema~ku provinciju. Kwi`evnici obilazak malih nema~kih gradova opisuju kao {etwu kroz naseqe duhova. U Nema~koj ima 695 gradova sa vi{e od 20.000 stanovnika. „@ivim u Hauzahu“, pi{e jedan anonimni autor iz [varcvalda, „gde je svet vaqda jo{ ure|en. Vazduh je ~ist a livade zelene. Kod kom{ije mogu da ostavim rezervni kqu~ mog automobila. Onaj ko prilikom parkirawa overi banderu, lako }e u susedstvu na}i momka spremnog da mu ispegla lim – za simboli~nu nadoknadu“.

M

Provincijalce je lako prepoznati

listu naslova koje pu{ta lokalni disk-xokej“... Nema~ka provincija je gotovo izumrla. Pisac Volfgang Bi{er u svom bestseleru: „Nema~ka – jedno putova-

U velikim gradovima poput Berlina, provincijalci, do{qaci, ~esto boqe poznaju ve-

Provincijalce je lako prepoznati po naglasku i odre|enoj euforiji zbog boravka u velegradu. Ali, kako to novinarka Elena Senft konstatuje, „Berlinci do{qacima pomalo zavide zbog te

we“, opisuje svoj obilazak pograni~ne provincije kao – {etwu kroz naseqa duhova... pi{e o istrulelim `elezni~kim stanicama, osiroma{enim radwama, praznim crvqivim kafanama.

legradsku scenu od dece odrasle u prestonici. Do{qak zna gde se nalazi Rodeo klub i {ta se u wemu slu`i; stanovnik Berlina to ne zna, jer su mu i teoretski neograni~ene mogu}nosti velegrada - dovoqne.

euforije“, jer su oguglali u svojoj sre}i domorodaca. U Nema~koj ima 695 gradova sa vi{e od 20.000 stanovnika. Provincija nestaje sa lica ove zemqe. Svi smo u megapolisu, na DSL-u i izme|u industrijskih i turisti~kih zona. S. Boji}

Selo na kraju sveta Ako je tako, za{to onda mladi be`e iz provincije kao pred kugom, poput lika iz pesme Bernadete La Hengst: „Selo na kraju sveta“, pa jo{ – u Nema~koj, u srcu Evrope? Mo`da problem treba potra`iti ba{ u tekstu malopre citiranog Hauza{anina, jer on na jednom drugom mestu u svojoj analizi `ivota u provinciji dodaje: „Autobusi i vozovi nisu nikada prolazili kada su meni bili potrebni. Jedina kafana u mestu mi je bila odvratna, a jedini bioskop je filmove prikazivao ~ak mesec dana posle zvani~ne premijere. U Miqe, lokalni disko, svakog vikenda dolaze svi koji imaju izme|u 15 i 25 godina. I svi napamet znaju

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak8.mart2010.

25

PRIPREMNA NASTAVA ZA PRIJEMNE ISPITE

Od skupih do besplatnih ~asova Novosadski fakulteti i ove godine organizuju pripremnu nastavu za polagawe prijemnih ispita, a cene se kre}u od 4.000 do 20.000 dinara. Najvi{e novca za pripre-

no spremiti za prijemni ispit. Pripremni ~asovi su po~eli 21. februara i traja}e do 13. juna, a organizuju se nedeqom. Na kraju pripreme bi}e i probno testirawe.

Najskupqe na Medicinskom fakultetu

mu potrebno je budu}im studentima Medicinskog fakulteta. Na Medicinskom fakultetu pripremna nastava je organizovana iz matematike, hemije, biologije i zdravstvene nege, a za svaki predmet se pla}a 10.000 dinara, odnosno 20.000 za dva predmeta koje je potreb-

Budu}e elektrotehni~are, gra|evince, saobra}ajce, na Fakultetu tehni~kih nauka pripreme za prijemni ispit iz matematike i arhitekture ko{ta}e 9.500 dinara za 40 ~asova. Na ovom fakultetu zainteresovani za ma{instvo, menaxment, grafiku ili za{titu `ivotne sredine za 30 ~asova

plati}e 7.800 dinara. Odsek za arhitekturu organizuje pripremu iz prostorne kompozicije i slobodnog crtawa. Za prvi predmet nastava ko{ta 2.800, a za drugi 3.200 dinara. Cene ne zaostaju ni na Filozofskom fakultetu, na Odseku za germanistiku pripremna nastava }e po~eti 24. aprila i trajati do 19. juna iz morfologije, prevoda i konverzacije i teorije kwi`evnosti. Cena za sva tri dela je 9. 600 dinara, a pojedina~no za morfologiju 5.400, za prevod i konverzaciju 2.400, a za teoriju kwi`evnosti 1.800 dinara. Odsek za srpski jezik i kwi`evnost organizova}e pripreme od 7. do 18. juna i to po pet ~asova dnevno, a cena je 7.000 dinara. Na Odseku za psihologiju pripremna nastava za pedagogiju i psihologiju, pla}a se 6.000 dinara. Budu}i pedagozi i psiholozi mogu da se opredele za dva termina i to od 3. aprila do 8. maja, ili od 15. maja do 19. juna. Odsek za romanistiku pripremnu nastavu po ceni od 4.000 dinara organizova}e od 22. maja. Prirodno-matemati~ki, Tehnolo{ki i Poqoprivredni fakultet organizuju besplatnu nastavu za polagawe prijemnih ispita za upis na prvu godinu osnovnih akademskih studija. Budu}i studenti svakako }e pametno ulo`iti ukoliko se odlu~e na ovaj na~in pripreme za studije, jer postoji ve}a {ansa da u{tede najmawe 80.000 dinara, koliko ko{taju tro{kovi upisa na samofinansirawu. Ines Dragi}

I TOGA IMA

U VISOKOJ TEHNI^KOJ [KOLI U NOVOM SADU

Prvi specijalisti strukovnih studija U Visokoj tehni~koj {koli u Novom Sadu promovisano je prvih 78 svr{enih studenata specijalista strukovnih studija. Ova {kola je, osim 14 trogodi{wih studijskih programa osnovnih strukovnih studija, akreditovala i sedam jednogodi{wih (~etvrta godina) studijskih programa specijalisti~kih strukovnih studija i to

manipulaciju naftom i prirodnim gasom, upravqawe odr`avawem, za{titu od po`ara, bezbednost i zdravqe na radu, za{titu `ivotne sredine, elektronsko poslovawe i ilustracije. Svi studijski programi su u skladu s „bolowskim“ procesom nastave. Na sve~anosti dodeqivawa diloma profesori mentori su

naglasili da su novi specijalisti uglavnom zaposleni u struci i te su mogli da iskustvo i znawe iz prakse objedine sa znawima ste~enim tokom godinu dana nastave. Prema re~ima direktora VT[ prof. dr Bo`e Nikoli}a s ovom prvom generacijom postavqeni su visoki standardi, kojima }e stremiti sve budu}e.

U ORGANIZACIJI ESTIEM-a I FTN-a

Me|unarodni studentski seminar Me|unarodna studentska organizacija ESTIEM (Evropsko udru`ewe studenata industrijskog in`ewerstva i menaxmenta) od 17. do 21. marta organizuje internacionalni studentski seminar na kojem }e se u~esnici upoznati s be`i~nom komunikacijom i wenim uticajem na svakodnevni `ivot i poslovawe. Na seminaru }e u~estvovati 30

studenata s univerziteta {irom Evrope. Pored gostiju iz Evrope, priliku da prisustvuju seminaru ima}e i studenti Univerziteta iz Novog Sada. Akademski dan , kada }e seminar biti dostupan svim zainteresovanim bi}e u petak 19. marta, od 14.15 ~asova, u amfiteatru departmana za Arhitekturu na Fakultetu tehni~kih nauka. I. D.

STUDENTSKA GERILA KRITIKUJE „BOLOWU”

Kapitalom po kriti~kom mi{qewu Dvadesetak studenata beogradskog Univerziteta krajem ove nedeqe otputova}e u Be~ kako bi u~estvovali na me|unarodnom “Bolowskom kontrasamitu”, protestu akademaca nezadovoqnih na~inom sprovo|ewa reforme evropskog visokog obrazovawa. Skup }e se odr`ati od 11. do 14. marta, u istom terminu kada }e u glavnom gradu Austrije ministri obrazovawa iz 46 evropskih zemaqa obele`iti deset godina Bolowskog procesa. Kriti~ki nastrojeni studenti nameravaju da iskoriste interesovawe medija za “ministarsku `urku” i kroz proteste, radionice i diskusije skrenu pa`wu javnosti na temeqne nedostatke bolowske reforme koji su se manifestovali tokom wene prve dekade. Protest je deo akcije “Bolognaburns”, oko koje se okupqaju svi oni koji ne dele op{te odu{evqewe idejom i logikom Bolowskog procesa i koji tvrde da je on u su{tini propao. Naime, sve je vi{e onih

koji veruju da u~estali protesti na evropskim univerzitetima tokom posledwih nekoliko godina pokazuju da Bolowski pro-

ces ne samo da nije uspeo da ostvari proklamovane ciqeve unapre|ewa mobilnosti studenata unifikacijom visoko{kolskog obrazovawa u Evropi, ve} da deluje restriktivno, vodi u komercijalizaciju fakultetskog obrazovawa i produbquje

socijalnu selekciju me|u studentima. Na sastanku odr`anom pro{log vikenda u Beogradu na{i

studenti su s kolegama iz Be~a i Tuzle razmenili iskustva i utiske o dosada{wim efektima reforme svojih univerziteta. Po re~ima Jelene Veqi}, u~esnice ove sesije, potvrdilo se da su problemi u implementaciji novog sistema studirawa skoro

svuda isti, a kroz razgovor su isplivali i neki novi, do sada zapostavqeni aspekti reforme. - [ta da radi diplomac trogodi{weg “be~elor” studijskog programa kada na tr`i{tu rada skoro da nema izbora za to zvawe, nego da nastavi master studije, koje }e morati da plati –tvrdi Jelena Veqi} i podse}a da s na{ih fakulteta ove godine izlazi prva generacija “be~elora”. S druge strane, izvla~ewem dr`ave iz sistema visokog obrazovawa, {to je jedan od postulata Bolowe, univerziteti zapravo ne dobijaju autonomiju, ve} postaju otvoreni za uticaj korporativnog kapitala. Bez dr`avne finansijske potpore, prinu|eni su da tra`e sponzore {to se neminovno odra`ava na prirodu studirawa i obrazovawa. - [kolovawe u duhu Bolowe se tako svodi na proces produkcije radne snage prema potrebama tr`i{ta rada, koje opet dik-

tiraju kompanije. – ka`e Jelena – Master studije, orijentisane na nau~na istra`ivawa u interesu krupnog kapitala su`avaju prostor za kriti~ko i nezavisno u~ewe. Time se u pitawe dovodi misija univerziteta kao

visoko obrazovawe. S druge strane, korisnici stipendija privrede i industrije, kojih je sve vi{e, imaju obavezu prema onome ko ih stipendira. Kao pojedinci, napravi}e uspe{ne profesionalne karijere kao me-

Lojalnost, kome? Beogradski skup po mnogo ~emu je specifi~an. Na “meti” u~esnika nije bio proces nastave, obaveza kontinuiranog u~ewa, broja bodova potrebnih za upis... na {ta su se me|u na{im studentima do sada uglavnom svodile sve kritike Bolowe. Iza skupa ne stoji nikakva formalna studentska organizacija, jer u~esnici insistiraju na individualnosti. ^ak osporavaju legitimitet “bolowskih” studentskih organizacija. Beogradski „gerilci“ tvrde da su u Studentskom parlamentu sve brojniji istaknuti ~lanovi podmladaka politi~kih partija i pitaju se kome }e oni biti lojalni, kolegama ili stranci? sredi{ta progresa i ustanova koje vode boqitku dru{tva. Prema mi{qewu u~esnika skupa u Beogradu, visoke {kolarine, nesrazmerne mogu}nostima ve}ine studenata, ponovo uvode elitisti~ki princip u

naxeri, in`eweri, istra`iva~i... Me|utim, te{ko }e se neko od wih posveti radu u javnoj slu`bi, od kog bi korist imala i {ira zajednica i dru{tvo u celini. Ivan Sabado{

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

26

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak8.mart2010.

J

DNEVNIK

I ja umem biti odgovoran

o{ od moje tre}e godine sam `eleo da imam ku}nog qubimca, najvi{e psa. Imawe ku}nog qubimca ima svoje dobre strane, a ima i svoje odgovornosti. Odgovornosti kod imawa ku}nog qubimca su, na primer, voditi ga u {etwu tri do ~etiri puta na dan, ~istiti wega i za wim, hraniti ga, voditi ga veterinaru kada je bolestan... Dobre strane kod imawa pasa su {to ima{ nekoga ko je uvek tu, pored tebe, mo`e{ nekoga da mazi{ i ispri~a{ mu sve {to se desilo, zna{ da }e te uvek neko voleti i biti zahvalan {to te ima...

Pas je ~ovekov najboqi prijateq i postoje mnoge pri~e kako je pas ~oveku spasao `ivot. Meni najdra`a i najlep{a rasa pasa je bigl. Bigl je beo i braon s crnim flekama. Ima klempave i opu{tene u{i. Wu{ka mu je izdu`ena, a rep mu je nakrivqen prema gore. Zbog svih ovih razloga je bih `eleo da imam psa, ali moja mama ka`e da nisam dovoqno odgovoran da bih ga imao. Ja mislim da sam dovoqno odgovoran i jedva ~ekam da ga dobijem (nekako }u uspeti da nagovorim mamu). Boris Jovanovi}, VI-2 O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Kristina Ki{, III-1, O[ „Avram Mrazovi}”, Sombor

P

Stranica iz mog dnevnika

robudila sam se rano ujutru (bio je letwi raspust i svi su bili na moru). Nisam mogla ni s kim da se dru`im. Bilo mi je jako dosadno, a uvek kada mi je dosadno - pogledala bih u nebo (u wemu sam uvek videla svoju `equ da vidim ceo svet). Dan je bio divan, sun~an: nebo je bilo plavo kao iz bajke, tek bi se video pokoji mali beli oblak koji je beskrajnim plavetnilom putovao daleko, pozdravqaju}i prirodu, ku}e i qude koji su stalno negde `urili. Pozdravqala sam oblak i

pratila ga pogledom. Bila sam tu`na {to odlazi; volela bih i ja da mogu da lebdim nebom, da gledam ceo svet (sve wegove ~ari i ~uda) i pozdravqam ga osmehom. Putovala bih preko planina, dolina i brda... Prelazila bih preko svih okeana, mora i laguna. Gledala bih sve dok se ne umorim, pa onda jo{ jednom, jer mislim da je svet nepregledan, da za wega nema dosta lepih re~i (svet je beskrajan, kao i nebo, a ~ovek je taj mali beli oblak koji stalno negde `uri i putuje, a ~esto ne stigne da vidi ono {to srce `eli).

Moje srce bi pamtilo sve {to sam videla: svako ose}awe, uzbu|ewe koje sam osetila kada sam prvi put zaplovila nebom, sre}u {to mi je `ivot pru`io da vidim i osetim Bo`ju ~aroliju i suzu {to mnogi qudi nisu videli ono {to sam ja videla u svojoj `eqi. Kada sam se probudila shvatila sam da sam videla ceo svet, da on le`i u mom srcu i da mogu da ga vidim kad god po`elim, jer znam da }e tu zauvek ostati.

Ki{a

[ta je otac

Opet ki{ne kapi kvase prozor moj, a u meni srce pati i kao da joj vi~e: „Stoj“ Taj lepi dan sa prole}em sti`e, i qudima je sunce sve bli`e i bli`e. A dosadna ki{a, kao da me slu{a, polako se sti{a, i razveseli se moja du{a.

Maja Markovi}, I razred O[ „Branko ]opi}“ Mladenovo

Da li je otac policajac, ili detetov specijalac. Otac je prava no}na mora, ko mi dade takvog stvora. Ja znam jednog oca koji ima dobru narav, jer mu je tata bravar. Pisao bih vam tri dana, al moj otac nema mana. Aleksa Hardomeqa, III-3 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

Petra Kerleta, VII-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Manastir Zidovi ukra{eni freskama, a sve{tenik se odeva u crnu boju, to je taj veliki manastir gde Bog ~uva i du{u moju. Bog je za nas veliki, Bog je za sve nas jedan i jedini, wegov je najve}i zadatak da sve qude sjedini. Manastir voli svako, manastire je voleo i sveti Sava,

on je srpski ponos i velika pravoslavna glava. Kada po`eli{ da se prosvetli{ i Bogu obrati{, oti|i u manastir tamo }e{ mnogo toga da shvati{.

Milana Terzi}, III razred O[ „Jovan Popovi}” Sremska Mitrovica

Maja Zelenkovi}, II-a, O[ „Jo`ef Atila”, Novi Sad

J

Milica Jankovi}, VIII-1, O[ „Jovan Popovi}”, Susek

Kraqica lepote

esen je stigla u moj kraj, ova divna lepotica. Za{to li je ona uvek lepa? Ptice se sele na jug, nema vi{e pesme kraj {ume i luga. Li{}e je zlatno`ute boje, sve je prelepo, kao u bajci. Kukuruz, stari deda s brkovima je stigao, a slatko krupno gro`|e mami poglede i zove de~je ruke da ga beru. Qudi se spremaju za zimu, seku drva. I `ivotiwe se spremaju za zimu, unose hranu u domove. @uto, naranyasto, zlatno i zeleno li{}e podse}a me na novogodi{we ukrase na jelci. Pro{arana {uma me uzbu|uje. Mame i bake spremaju zimnicu, a vetar fiju~e i nosi mirise paprika, jabuka i zrelih `utozlatnih duwa.

Jesen nas izaziva na uzbudqivu igru s pro{aranom {umom. Ja zami{qam prelepu jesen kao devojku s duga~kom kosom do stopala. Na glavi ima krunu od zlatno`utog li{}a, a haqinu je isplela od svakakvih boja li{}a. Ona vlada ovim prelepim rajom kao kraqica jeseni. ^ega li se igraju li{}e i jesen? Ura, bi}e jo{ lepih dana u mom kraju s jeseni. Kraqica lepote budi u meni sre}u, radost, srce veliko kao svet... Ona zna da je ja mnogo volim i da je svi sre}no do~ekamo, a tu`no ispra}amo. Milica Kova~evi}, IV-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

PORODICA

DNEVNIK

ponedeqak8.mart2010.

27

Sapuni iz ku}ne radinosti Umesto proizvoda koji sadr`e sna`ne hemikalije, koje mogu da o{tete ko`u i poremete wenu prirodnu ravnote`u, sve je vi{e istra`ivawa koja govore o prednostima organski gajenih sastojaka u kremama, serumima, tonicima i ostalim proizvodima za ~i{}ewe i negu lica. Prirodni sapuni koje }ete napraviti sami ili kupiti, ne pene se kao {to se pene odre|eni gelovi za tu{irawe, koji se uglavnom baziraju na ve{ta~kim deterxentima. Bazu za izradu sapuna naseckajte na listi}e ili narendajte, i otopite na pari u poklo-

apune razli~itih oblika, mirisa i boja, izra|ene od prirodnih sastojaka, koji ne {tete vama ni okolini, mo`ete napraviti i kod ku}e. Treba}e vam kalupi za oblik kakav `elite, to mogu biti kalupi za kola~e, zatim eteri~na uqa za miris po `eqi, kao i baza za izradu sapuna, koju mo`ete kupiti gotovu u boqe snabdevenim parfimerijama.

S

pqenoj posudi ili u mikrotalasnoj pe}nici, s tim da u wu dodajte mleka (obavezno mleko u prahu) i to 15 do 20 posto od te`ine sapuna koju ste odlu~ili da napravite. (Na primer, ako koristite 100 g baze, u wu dodajte 1,5-2 dl mleka). Kad je baza potpuno otopqena, dodajte eteri~na uqa za miris. Dovoqno je samo nekoliko kapi. S mirisima mo`ete eksperimentisati. U otopqenu bazu mo`ete dodati boju po `eqi, ~okolada u prahu }e va{im sapunima dati sme|u boju, ali i hidratizuju}a svojstva, za intenzivnu crvenu boju mo`ete dodati malo crvene paprike u prahu, od latica nevena sapun }e biti `u}kast, `alfija }e mu dati zelenu, a kamilica be`zelenkastu boju. U otopqenu bazu mo`ete dodati i malo te~nog glicerina (jedna ka{ika na 100 g baze) koji }e sapunu dati dodatna hidratizuju}a svojstva, mo`ete dodati i zobene pahuqice (jedna ka{ika na 100 g

baze) koje }e dati sapunu piling efekat. Od lekovitog biqa mo`ete dodati malo kamilice, lavande, nane ili nevena koji }e sapunu dati i lekovita svojstva. Navedene dodatke u svojim sapunima koristite pojedina~no. Otopqenu bazu obojenu s ume{anim dodacima i mirisom prelijte u kalupe koje ste prethodno “obukli” u plasti~nu foliju, tako }e se sapuni lak{e izvaditi iz kalupa. Sapune mo`ete izvaditi iz kalupa i koristiti ~im se stvrdnu, za {ta im je obi~no potrebno od tri do sedam dana.

Nau~ite dete manirima [ta ne bi trebalo za stolom staviti na Fejsbuk U K ~ewe lepog pona{awa za stolom trebalo bi da po~ne ve} od trenutka kad va{e dete po~ne jesti ~vrstu hranu. Kako ono odrasta va`no je da roditeqi budu ustrajni u u~ewu manira i etikete za stolom jer to detetu poma`e pri razvijawu va`nih dru{tvenih ve{tina i samopouzdawa.

ada imate svoju ekipu na dru{tvenim mre`ama, lako je zaboraviti da ono {to podelite sa wima mo`da ne}e ostati samo me|u wima. Evo nekoliko stvari koje nikada ne bi trebalo staviti na Fejsbuk.

Pred{kolci S u~ewem treba po~eti ~im deca postanu sposobna da se sama hrane, a do kraja pred{kolskog doba trebalo bi da znaju: - da uvek moraju da operu ruke pre jela - da ka`u “molim” i “hvala” - da ne bacaju hranu. Kako deca rastu, wihova sposobnost shvatawa pravila i o~ekivawa raste. Pred{kolci bi morali znati i:

- da ispravno koriste pribor za jelo, a ne ruke kada jedu - da ~ekaju da je hrana svima servirana pre nego {to po~nu da jedu - da mi{qewe kako im hrana

nije lepa zadr`e za sebe, posebno ako imate goste - da upitaju da li mogu da ustanu od stola kada zavr{e s jelom.

Osnovno{kolci Kad dete krene u osnovnu {kolu mo`ete po~eti da ih u~ite i drugom lepom pona{awu za stolom, odnosno da: - je zabraweno no{ewe igra~aka ili kwiga za sto - pravilno sede na stolici - uzimaju male grizove i `va}u zatvorenih usta - ne sr~u hranu ili pi}e - salvetom obri{u lice ako se uprqaju - ispravno koriste no` i viqu{ku kako bi sami iseckali hranu - odnesu svoje sudovee u sudoper po{to zavr{e sa jelom Kako bi se pridr`avali pravila, deci morate pa`qivo objasniti {ta su to maniri za stolom i {ta se sve od wih o~ekuje. Kako biste bili sigurni da }e ih va{e dete ne samo nau~iti ve} i zadr`ati: - obasnite im koncept lepog pona{awa za stolom, za{to je va`no i {ta }e im zna~iti u `ivotu. - po~nite s po vama najva`nijim pravilima, usput biraju}i koje pona{awe mimo bontona mo`ete tolerisati - u~ite ih na svom primeru, neka vide da ih se i vi pridr`avate - budite istrajni i lo{e pona{awe odmah spre~ite - pohvalite ih kada sve dobro obave jer deca jako dobro reaguju na pohvale - ve`bom do savr{enstva, ka`e izreka, a isto va`i i ovde.

Slike sa `urke Svi tvrde da znaju za ovo pravilo, ali opet svakodnevno gledamo nove albume gde se qudi opijaju i pu{e. Za{to je glupo: Budu}i da svako mo`e ponovo obaviti te albume na svom profilu, ~ak i one slike koje bi trebalo da budu privatne, to vas mo`e ko{tati. Poslodavci ~esto proveravaju {ta se doga|a na dru{tvenim mre`ama pre nego {to donesu odluku, pa vam samo jedna inkrimini{u}a slika mo`e uni{titi `ivot. [ta da uradite: Prvo, nemojte raditi ni{ta inkrimini{u}e na `urci, naro~ito ako je raspolo`eni fotograf-amater u blizini (a skoro uvek jeste). Fotografije flertovawa Pod ovo spada sve od onih polugolih slika, do onih koje ne biste hteli da va{a deca ili roditeqi vide. Za{to je glupo: O ovim slikama se govori i vi{e od slika sa `urke. Mo`da mislite da je va{a slika samo za va{eg dragog/dragu, ali jednom kada je po{aqete izgubite svu kontro-

lu nad time gde ona zapravo ide. Qubomorne biv{e qubavi vole da to drugima poka`u i ismevaju se, a ponosne trenutne qubavi vole time da se hvali{u.

[ta da uradite: U redu je biti seksi. Samo nemojte biti seksi ispred fotoaparata.

Telefonski broj i adresa Neke dru{tvene mre`e vam dozvoqavaju da ispunite sve svoje podatke koje svako mo`e da vidi. Za{to je glupo: Obavqivawe li~nih informacija na dru{tvenoj mre`i je mo`da najlak{i na~in da to podelite sa prijateqima, ali je tako|e i najlak{i na~in da ih podelite i sa svakojakim ~udacima i ostalim strancima za koje sigurno ne biste hteli da vam pokucaju na vrata ili di{u u telefonsku slu{alicu. [ta da uradite: Takve informacije delite samo u privatnim porukama i mejlovima. Dramatizovawe Dru{tvene mre`e su odli~na podloga za sva|awe, prepirawe oko raskida i zlobne tra~eve. Samo jednim klikom mi{a, jednostavno je podeliti sa ostatkom sveta mra~nu stranu va{eg dru{tvenog `ivota. Za{to je glupo: Neki razgovori moraju ostati privatni. Kada “prqavi ve{“ iznosti u javnost {tetite svom ugledu, uni{tavate prijateqstva i samo pravite dramu. [ta da uradite: Dru{tvene mre`e nemojte koristiti za sukob sa svim svojim prijateqima i neprijateqima. Iskoristite ih za pozitivne stvari o sebi i lepe stvari koje vam se doga|aju; privatno neka ostane privatno.

28

GLOBUS

ponedeqak8.mart2010.

DNEVNIK

Berluskoni spava u Napoleonovom krevetu talijanski premijer Silvio Berluskoni kupio je Napoleonov krevet, i tra`io da se i pro{iri za wegove potrebe, prenose italijanski mediji. Carski krevet sa broznanim glavama orla Berluskoni je kupio od svoje dugogod{we prijateqice Anamarije Kvatrini koja se bavi trgovinom antikvitetima. „Silvio mi je veoma drag prijateq. Znam ga 25 godina, a upoznali smo se kada je do{ao u moju radwu i tra`io sto za svoju vilu. Najva`nija stvar koju sam mu ikada prodala bio je carski krevet koji je pripadao Napoleonu. Radi se o prelepom krevetu sa orlovima na sva ~etiri kraja i nadam se da lepo spava u wemu”, rekla je Kvatrini. Me|utim,

krevet je bio razlog i da se dugogodi{wi prijateqi posva|aju, jer je Berluskoni insistirao da se krevet pro{iri. Vlasnica antikvarijata odbila je da ka`e koliko je Berluskoni platio za krevet. Italijanski mediji objavili su da je predsednik Vlade krevet kupio za svoju novu vilu u Lesmu, kod Milana. Ina~e, Berluskoni voli da sam sebe poredi sa Napoleonom, a italijanskim karikaturistima to je glavna inspiracija. Sam Berluskoni je tokom intervjua za jednu TV stanicu 2006. godine izjavio: „Samo je Napoleon u~inio vi{e nego {to sam ja, ali ja sam definitivno vi{i od wega.”

I

Krabzila iz Birmingema igantska japanska pauk kraba, sa nogama du`im od 1,2 metra, najve}a ikada vi|ena u Velikoj Britaniji, izlo`ena je u akvarijumu u Birmingemu. Ve} je dobila nadimak Krabzila. Eksperti ovog „Sea Life“ centra ka`u da }e jo{ rasti i da bi wene noge mogle da dostignu raspon i od 4,5 metra, {to je dovoqno da obuhvati automobil. Kle{ta koja joj poma`u da se hrani ve} imaju raspon od neprijatnih tri metra du`ine. Krabzilu su ulovili ribari u Pacifiku pre nego {to je iz Japana doplovila brodom do Birmingema. Sme{tena je u otvoreni akvarijum sa hladnom vodom koja joj je neophodna. Tu }e boraviti do kraja marta, a onda se trajno seli u belgijski „Sea Life“ centar u Blankenbergu. „Nije agresivna i nemaju za {ta da brinu”, tvrdi Grejem Barouz, kustos akvarijuma u Birmingemu. Ina~e, ova vrsta kraba (Macrocheira kaempferi) `ivi u Pacifiku na 300 i vi{e metara dubine. U svom stani{tu pravi je predator. U prirodi joj najve}eg neprijateqa predstavqa ~ovek, a u Japanu se smatra pravim delikatesom. Jedini period u godini kada mo`e biti mirna je prole}e, jer tada je pu{taju da polo`i jaja i lov je zabrawen.

U besu pojeo dobitni~ku sre}ku edan Englez u besu je pojeo sre}ku koja je trebalo da mu donese 5.000 funti zbog toga {to posada u avionu “Rajanera” nije imala dovoqno novca za isplatu dobitka. ^ovek je putovao iz Krakova za London i u avionu je kupio sre}ku. Kada su tokom leta izvu~eni dobici, ispostavilo da je dobio premiju, ali mu je re~eno da u letilici nema toliko ke{a, ve} da }e sav novac dobiti nakon sletawa. To ga je toliko razbesnelo, da je po~eo da cepa i guta dobitni listi}. „Ponudila sam mu sendvi~ ili picu, ali on je samo urlao”, rekla je jedna od stjuardesa. Kompanija “Rajaner” je saop{tila da }e tih 5.000 funti pokloniti u humanitarne svrhe.

G

J

Ranac na mlazni pogon ko `elite da letite bez pilotske dozvole, mlazwak koji se nosi na le|ima je pravi izbor za vas. Jedna novozelandska kompanija razvija ranac na mlazni pogon, koji onome ko ga nosi omogu}uje da leti na visini do kilometar i po, brzinom do 96 kilometara na ~as. Ovakvom spravom leteo je agent 007 Xejms Bond u filmu „Thunderball“ iz 1965. godine. Pronalaza~ Glen Martin predstavio je sli~an izum kra-

A

jem pro{le godine, a sada se „Martin erkraft” iz Krajst~er~a bacio u masovnu proizvodwu, kako bi „mlazwak” bio dostupan javnosti. Osoba koja nosi ranac mo`e da preleti oko 50 kilometara za pola sata, sa punim rezervoarom goriva. Po{to je cela sprava lak{a od 115 kilograma, za upravqawe nije potrebna pilotska dozvola. Naravno, ranac ne}e biti dostupan ba{ svakome, pa }e ko{tati oko 76.000 dolara.

[etao psa voze}i automobil edan Englez ka`wen je zbog toga {to je izveo psa u {etwu tako {to je sedeo u kolima i sporo vozio, a wegov qubimac je hodao uz vozilo. Tu`ioci su naveli da je 23godi{wi Pol Rejlton prime}en pro{log decembra kako vozi seoskim putem, istovremeno dr`e}i psa na povocu koji je proturio kroz prozor a wegov qubimac se kretao pored automobila.

J

Pred sudom u mestu Konset, na severu Engleske, Rejlton se u ponedeqak izjasnio krivim za nesavesno upravqawe vozilom. Priznao je da je {etwa bila „veoma nepromi{qena stvar i da je u pitawu bila lewost.” Zbog novih kaznenih poena koje je dobio i koji su dodati ve} postoje}im, Rejlton ne}e smeti da vozi narednih {est meseci. Uz to }e morati da plati kaznu od 66 funti.

Mali kondomi za male qubavnike [vajcarskoj je po~ela prodaja ekstramalih kondoma namewenih de~acima od 12 do 14 godina starosti. „Hot{ot“ je proizveden nakon istra`ivawa koje je pokazalo da sve vi{e dece tog uzrasta upra`wava seks. „[okiralo nas je saznawe da se mladi de~aci upu{taju u seks bez za{tite i da su u ve}ini slu~ajeva lo{e obave{teni o seksu. Ne shvataju posledice onoga {to ~ine i ostavqaju devoj~icama da ih one same re{a-

U

vaju”, ka`e Nensi Bodmer, vo|a istra`ivawe. Me|utim, ne misle svi da su „kondomi za mlade” kako ih zovu, pravo re{ewe. Protivnici tvrde da }e de~aci, koji se rano suo~avaju sa seksualno{}u i pornografijom, biti pod jo{ ve}im izazovom da imaju seksualne odnose. Kondom „Hot{ot“, koji proizvodi kompanija “Lampreht” AG, u`i je od konvencionalnih, a pakovawe od {est komada ko{ta 7,60 {vajcarskih franaka (oko pet evra).

Dete umrlo od gladi, roditeqi igrali igricu u`nokorejski bra~ni par dozvolio je da im tromese~na k}erkica umre od gladi dok su oni na internetu igrali igricu u kojoj je simulirano odgajawe deteta, saop{tila je danas policija. Policijski zvani~nik, koji nije `eleo da bude imenovan, rekao je da su mu{karac (41) i wegova supruga (25) uhap{eni pet

J

meseci nakon {to je prijavqen smrt wihovog deteta. Otac nesre}ne devoj~ice upoznao je 2008. godine svoju surpugu putem interneta. Bra~ni par bio je u bekstvu od kada je devoj~ica umrla. Telo mrtve bebe prona|eno je 24. septembra i autopsijom je utvr|eno da

je uzrok smrti dugotrajna neuhrawenost. Bra~ni par je na internetu „odgajao” lik devoj~ice dok su zapostavili sopstvenu prevremeno ro|enu devoj~icu, hrane}i je samo jednom dnevno u periodu od 12 ~asova koje su provodili u obli`wem internet kafeu.

Pet hiqada gola}a ispred Sidnejske opere i{e od 5.000 nagih qudi slikalo se jutros na stepenicama ispred Sidnejske opere. Re~ je o umetni~koj instalaciji ameri~kog fotografa Spensera Tjunika koji se proslavio fotografijama masovne golotiwe na poznatim kulturnim mestima. Fotografija, pod nazivom „The Base“, snimqena je povodom odr`avawa tradicionalne parade homoseksualaca „Mardi Gras”, koja svake godine privla~i u~esnike i publiku iz svih krajeva sveta. „Ovo je sna`na poruka svetu da Australijanci podr`avaju

V

slobodno dru{tvo jednakih”, kazao je Tjunik koji je dosad izradio 100 sli~nih instalacija {irom sveta. Vi{e od 5.000 qudi - raznih godina i izgleda, skinulo je ode}u uprkos hladno}i u ranim jutarwim satima prvog dana jeseni u ju`noj hemisferi. Me|u „golim modelima” bila je i jedna trudnica koja je odmah po zavr{etku fotografisawa odvedena u bolnicu gde se porodila, a voditeq vremenske prognoze na australijskoj televiziji imao je priliku da pru`i gledaocima ne{to druga~iju jutarwu prognozu.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

ponedeqak8.mart2010.

SE]AWE

8. 3. 2008 - 8. 3. 2010. FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke, kvalitet ekstra. Dostava na adresu, povoqno! Mogu}nost odlo`enog pla}awa.Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 100835 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 100914 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190. 100083 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodinstalaterske usluge non - stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/16047-25 100770

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274. 100274 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 100358 PRODAJEM drva bukva i bagrem, rezano, cepano, prevoz gratis. Telefon 063/7719-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 100564 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 96082

29

Na{a draga mama i baka

8. 3. 2007 - 8. 3. 2010.

Nada Bo`ovi}

Nata{a Savi} Jovan \or|evi} Sa puno qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu na tebe.

Da je na{a qubav mogla da te sa~uva, podarila bi ti ve~nost. Uvek }e{ `iveti i trajati u srcima onih koji te vole.

Porodice: Bogojevi} i \or|evi}.

Tetka Mima, baba, sestre Qubica i Ranka sa porodicom.

100912

100924

Dragoj tetka

DVOGODI[WI POMEN

ro|. Radoj~in Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. Sahrana }e se obaviti 9. 3. 2010. godine, na Gradskom grobqu u 14.15 ~asova. O`alo{}eni: sin Miroslav, snaja Gordana i unuka Ana. OG/1

Umrla je moja voqena sestra

Nata{a Savi} Tvoja qubav bila je na{a snaga, tvoje srce na{ ponos. Prisustvo tvoje bilo je na{e bogatstvo. Tvojim odlaskom ranila si na{a srca a du{e osiroma{ila.

Nadi Bo`ovi}

posledwi pozdrav od porodice [trbac.

Nada Bo`ovi} ro|. Radoj~in Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji: }erka Milica, mama Perka, tata Slobodan i sestra Tatjana sa porodicom.

OG/4

Tvoja sestra Vera. OG/2

100925

SE]AWE Danas, 8. marta, je 17 godina od kada je preminuo na{ suprug, otac i deda

Draga bako i majko

Milan Lon~arski

Nada Bo`ovi}

1926 - 1993. iz ^uruga

ro|. Radoj~in

S qubavqu, ponosom i tugom ~uvamo uspomenu. Supruga Leksa, }erke Qubica, Katica i Branka, zetovi, unu~ad i praunu~ad koji ga znaju samo po slikama i na{im pri~ama.

neka te vetrovi sudbine nose visoko da ple{e{ sa zvezdama, an|eli te ~ekaju.

100920

OG/3

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se navr{ava tu`nih pola godine od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

Dragutin O{puh Drago

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Persi Gruji} Seki

O`alo{}eni: supruga Jelica, }erke Ivanka i Biqana sa porodicama.

od porodice Na{aga}in.

100869

Unuk Vasilije i sin Dejan.

Persi Gruji} Seki 1926 - 2010. Sahrana je danas, 8. 3. 2010. godine, u 14 ~asova, na gradskom grobqu u Ba~koj Palanci. Porodice: Gruji}, Toplak i Na{aga}in. 100926

100927

Zauvek nas je napustila na{a draga mama i baka

Dana, 7. 3. 2010. godine preminuo je moj suprug

Qiqana Andri}

[ajti Ladislav Lacika

ro|. 1941. god.

1953 - 2010. god.

Sa tugom se opra{taju od we: sinovi Andrija i Branislav, unuci Nikola i Magdalini, snaje Maja i Agela. Sahrana je u ponedeqak, 8. 3. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Nisi morao tako da me ostavi{. Prazno }e biti sve bez tebe. Sahrana je danas, 8. 3. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Wegova Er`ika.

100922

100923

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.40 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00

TV PROGRAM

ponedeqak8.mart2010.

Jutarwi program Izlog strasti Na{i stranci Bajko kviz Vesti Stil i grad Znawe imawe Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Vesti Muzi~ki program Vesti Preokret Vesti Rastrzane `ene Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Ovas Izlog strasti Razglednice Plej gejms Hop hop, kviz TV Dnevnik Potro{a~ki reporter Sportska hronika Folder kultura Muzi~ka tragawa Vojvo|anski dnevnik Duel struna No}na smena Rastrzane `ene, film

07.25 08.00 08.10 08.35 10.20 09.00 11.00 12.20 12.30 14.00 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

Glas Amerike U susret suncu Poqoprivreda danas Tin in Bila jednom jedna nedeqa U ogledalu Stari zanati Tin in Modni magazin Beli luk i papri~ica Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Poqoprivreda danas U ogledalu E -Tv Vojvo|anske vesti Pravila igre Razgovori o zdravqu Bez cenzure Program Nacionalne sinergije ^uvaj me Vojvo|anske vesti Hedonist

06.05 08.00 09.06 09.22 09.38 10.03 10.33 11.05 12.00 12.15 12.32 12.48 13.31 14.34 15.10 16.00 17.00 17.25 17.45 18.25 19.00 19.30 20.02 21.05 22.05 23.11 00.00 00.40 01.39

06.30 07.20 07.50 08.45 09.40 10.05 11.00 11.10 12.00 12.30 13.15

Lorenco Krespi

Rastrzane `ene Dora, Alis i Sofi su tri prijateqice jo{ od sredwe {kole. Na pragu ~etrdesetih odlu~ile su da naprave drasti~ne promene u svojim `ivotima... Uloge: Manuela Arkuri, Antonio Katanija, Lorenco Krespi, \ulijana de Sio, Enriko Lo Verso Re`ija: Alesandro Benvenuti (RTV 1, 15.05 i 00.00)

06.45 07.10 08.30 09.00 09.30 10.30 12.00 12.30 12.40 12.50 13.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.45 23.40 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Zaqubqena geografija (ma|) Izbor srca, film Zajedno Vesti (ma|) Tajna hrane: Kvasac Svetkovine, dok. film 20. festival „Ru`in vrt“, skra}eni snimak Dobro ve~e Vojvodino (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Na{i dani (ma|) Verska emisija (ma|) Porodica Serano Karava|o Tarzan TV prodaja

10.00 Hrana i vino 10.30Mali lete}i medvedi}i 11.10 S vetrom u le|a 12.00 Lenija 13.00 Objektiv 13.10 Karmelita 14.05 Buntovnici 15.00 Objektiv 15.10 NS klinci 15.35 Vitra` 16.10 Novosa|anka 16.45 Objektiv (slov) 17.00 Objektiv 17.10 S vetrom u le|a 18.15 Objektiv (ma|) 18.30 Hrana i vino 19.00 Objektiv 19.25 Nodi 20.00 Radionica 20.30 Istraga 21.00 Buntovnici 21.45 Neon siti 22.00 Objektiv 22.30 Karmelita 23.15 S vetrom u le|a

09.00 Ajronmen Svetski {ampionat - Havaji 10.00 Ful tilt poker 11.00 Klupske TV 12.00 Evroliga Magazin 12.30 Italija – Serija A: Bolowa – Napoli 14.30 NBA: Orlando – LA Lejkers 16.15 ACB Liga: Unikaha – Bilbao 18.00 FA kup 1/4 finale: ^elsi – Stouk 19.45 Pravi NBA 20.30 Holandska liga 21.30 Serija A 22.15 Pregled Dejvis kupa 23.00 Ful tilt poker 00.00 Francuska liga 01.00 NHL: Va{ington – Dalas

15.15 15.30 16.20 17.05 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 23.00 00.45 00.50 02.20 03.00

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Lov i ribolov Eko karavan Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Kuvati srcem Ono kao qubav Pozitivna energija @ivot je `ivot Visoki napon, kviz Greh wene majke Dnevnik RT Vojvodine [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Jedna pesma, jedna `eqa Upitnik Rim Dnevnik Berlin Aleksanderplac No}ni bioskop: Venecija, film

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajpaut Ro|en da pre`ivi Film: Tri palme za dve bitange i ribicu Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Fort Bojar Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Take{i Film: Glavni svedok Film: Pustiwski grom Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Film: Bilo jednom u Kini 3

SERIJA

[eherezada je talentovan arhitekta koji radi u velikoj gra|evinskoj kompaniji ~iji su vlasnici Kerim i Onur. Obojica su uspe{ni i poznati biznismeni, ali Onur, zbog lo{eg iskustva, potajno gaji bes i mr`wu prema `enama... Uloge: Berguzar Korel, Tardu Flordum, Halit Ergenc (Foks, 16.20)

PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

12.05 13.00 13.30 14.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00

[toperica: ragbi Pored zna~ajnih informacija o istorijatu, opremi i pravilima sportova, lekari iz Republi~kog zavoda za sport upozna}e gledaoce i sa zdravstvenim aspektom pojedina~nih sportskih disciplina (u ovoj emisiji to je sportska disciplina - ragbi). Urednik: Nevena Mili} (RTS 2, 09.19) 07.01 07.32 07.58 08.22 08.24 09.16 09.19 09.41 10.05 10.47 11.00 11.32 12.00

03.14 04.11 05.03 05.29

Kuvati srcem Saobra}ajna kontrola \ole iz yungle Ozi bu-pingvini O divqim `ivotiwama Muzi~ki spotovi [toperica U senci oblaka Vrele gume Reli Nau~ni intervju Obrazovni program Mateja Marinkovi} i BGO „Du{an Skovran“ Trezor Kako se udati za milionera, film Ovo je Srbija Tranzionik Eko menayer Razglednica Vlado Georgiev lajv Saobra}ajna kontrola \ole iz yungle Pregled Premijer lige Bostonski advokati 82. dodela filmskih nagrada „Oskar“ [esta utakmica Pono}ni bluz Kako se udati za milionera, film Trezor Pregled Premijer lige Vlado Georgiev lajv Razglednica

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 03.00 03.30 05.00

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni, dok. serija Divqa ostrva Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zdravqe i Vi Top {op Poslovni dan Top {op Divqa ostrva Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Na zadatku Film: Posledwa svetlost Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Na zadatku Film: Posledwa svetlost SMS Slatka moja Poslovni dan

13.00 14.00 16.00 16.41 17.12 17.44 18.19 18.47 19.16 20.01 21.00 21.50

Tardu Flordum

Radio Novi Sad

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

06.00 07.00 10.00 10.35 11.25 12.00

23.15 00.44 01.40

Hiqadu i jedna no}

DNEVNIK

08.50 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Zdravqe i Vi, 13.05 Bawe Srbije, 13.45 NS Indeks, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.20 Sport puls, 21.30 Maksimalno opu{teno, 22.40 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 00.00 Info puls, 00.30 Eks - JU vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina. 08.00 Svetiwama u pohode, 09.00 Karmelita, 10.00 Opra {ou, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Komentar utakmice, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls plus, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 00.30 Slavni parovi.

21.00 22.00 00.00 00.35 01.20 02.50

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Broj3vi Vesti Nacionalna geografija Utisak nedeqe Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Planeta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Potraga specijal Film: Izdana Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 Dobar kom{ija 07.00 Nacionalni dnevnik 08.00Opasna igra 09.00 Magi~na privla~nost 10.00Film: Dvije polovine srca 11.40 Mobto 11.45 Siti kids 12.00 Daniela 13.55Mobto 14.00Balkan parti

Pokojo (Hepi, 08.25) 05.00 07.00 07.45 08.00 08.25 09.00 09.15 10.00 12.00 13.00 13.55 14.10 15.00 15.30

Muzi~ki spotovi Lude godine Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Kvizi} Bli~ Presovawe Lude godine Vinks Kartel

16.15 17.45 18.35 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 22.45 23.00 23.55 00.05 01.00 02.30 03.15 04.45

@ivot je lep Tajanstvene pri~e Kviz brzotrz Telemaster Rekord Reblede Imperija kin ]irilica Zagrevawe Luda ku}a Telemaster Kartel Film Tajanstvene pri~e Zagrevawe Vremenska prognoza

Ralf Fajns

Bela grofica [angaj, 30-ih godina, u vreme gra|anskog rata. U sredi{tu zbivawa su Tod Yekson, slepi ameri~ki diplomata i Sofija, ruska plemkiwa koja pre`ivqava kao plesa~ica i povremena prostitutka... Uloge: Nata{a Ri~ardson, Ralf Fajns, Vanesa Redgrejv, Lin Redgrejv Re`ija: Yejms Ajvori (Pink, 23.00) 15.30 15.45 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 18.40 18.50 19.30 19.55 20.10 21.00 22.00 23.00 01.15 01.30

Siti Magazin in Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost U sosu Grand klub [esto ~ulo Nacionalni dnevnik Mobto [esto ~ulo Sva ta ravnica Mewam `enu Film: Bela grofica Siti Film: Druga `ena

08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

ponedeqak8.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MARGINALIJE SRPSKE ISTORIJE

31 18

Pi{e: Dr ^edomir Anti}

Yesika Alba

Hani Hani Danels je lepa i mlada plesna koreografkiwa koja `ivi u Isto~nom Harlemu, u Wujorku. Ples je wen `ivot i sve bi dala da uspe. Hani podu~ava hip hop u lokalnom centru za mlade i trudi se da decu skloni sa ulice i sa~uva ih od neprilika... Uloge: Yesika Alba, Lil Romeo, Meki Fajfer, Dejvid Moskou, Zahari Vilijams Re`ija: Bili Vudruf (Nova TV, 21.00) 08.05 08.15 10.40 11.30 12.30 13.20 14.10 15.10 16.00 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.50 23.10 00.10 00.40 01.10 02.05 03.05

Bumba, crtani Ezo TV Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Hani, film Vesti Nestali Sajnfild Bra~ne vode Post mortem Vidoviti Mila Osu|ena, film

08.00 Mikelan|elo superstar 09.00 Ajn{tajnova nedovr{ena simfonija 10.00 Bo`ji rotvajler 11.00 Florens Najtingejl 12.00 Gerouov zakon 13.00 K.S. Luis 14.00 Ko si zapravo ti? 15.00 Drevni kineski sportovi 16.00 Misterije istorije 17.00 Mostovi Wujorka 18.00 Gospodari rata 19.00 Vizija Vangari Matajie 20.00 Carstvo mora 21.00 Drugi svetski rat u boji 22.00 Odvezanih nogu 23.00 Legende o Deda Mrazu 00.00 Misterije istorije 01.00 Mostovi Wujorka

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

06.00 08.10 10.00 11.40 13.15 13.45 15.35 17.30 18.35 20.05 21.30 23.05 00.30 01.50 04.05 05.30

Papirmanija Skajlend [argarepko Papirmanija Skajlend [argarepko Zadr`avawe Jaguarov skok Plivati uzvodno Wujor{ka luka Fickaraldo Sala{ u Malom ritu Seksi fudbalerke Druga strana strasti

Mulen Ru` Taktika Uranija Qubav boli Holivud na snimawu Misterija ubistva na Menhetnu Lovac na blago Sadamova porodica @ivi dokaz Sve moje li~nosti Dzift - katran Senke iz pro{losti Utorak Apokalipto Sve moje li~nosti Filmovi i zvezde

09.15 Dolina sunca 10.15 Berlin, 20 godina posle, dok. film 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.33 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Normalan `ivot 15.35 Mewam svet 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Pogodi ko dolazi na ve~eru, film 21.55 Potro{a~ki kod 22.30 Otvoreno 00.00 Na rubu nauke 00.55 Zvezdane staze 01.40 Ksena - princeza ratnica 02.25 Dr Haus 03.10 Pregovara~i 03.55 Skica za portret 04.10 Mewam svet

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru U poteri za sudbinom Yordan Ne{ Briyis Medijum Biti Erika Samo dah Porodi~ni plan Advokatova kazna

Pogodi ko dolazi na ve~eru Persi i Merilin Yons spremaju veliku zabavu za 25. godi{wicu svog ven~awa, dok wihova k}erka Teresa dovodi ku}i svog de~ka Sajmona, kako bi ga weni roditeqi upoznali. Yonsovi, koji su crnci, ne znaju da je de~ko wihove k}erke belac, jer Teresa im je to krila, boje}i se wihovih predrasuda... Uloge: Berni Mek, E{ton Kut~er, Zoi Saldana, Yudit Skot, Keli Stjuart, Hol Vilijams Re`ija: Kevin Rodni Saliven (HRT 1, 20.10)

Zoi Saldana

08.15 08.35 09.00 09.25 10.00 10.45 12.25 13.35 13.55 14.15 15.00 15.15 15.30 15.45 16.03 16.20 17.05 18.20 18.45 19.20 20.05 21.20 22.05 23.45

Krava i Pile Holini junaci Loki Leonard Vip Muzi~ki klub P. D. Yejms: Pokrov za slavuja Pobuna u zalogajnici, film Dok. film Prijateqi Zovem se Erl Ksena - princeza ratnica Kod Ane Ton i ton Etika TV vrti} ^arobna plo~a Zvezdane staze Na rubu nauke @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu Ve~eras... Bitange i princeze Dr Haus Pregovara~i

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Intermeco 1 Moja slatka debequca Pqa~ka u sred dana Intermeco 2 @ene fudbalera Moja slatka debequca Stjuardese Sedam vrata do smrti Intermeco 3 Ve{tac 3: Kraj nevinosti Saut Park Kadenca @ene fudbalera [pijuni na nebu

04.00 06.20 09.30 11.20 13.00 15.00 16.30 18.00 20.00 22.10 00.30

Oskar i Lusinda Nikson Detektiv Klut Bejb: Prase u gradu Elizabeta Opasni Yoni CB4 Bogata{eva `ena [arlota Grej Oskar i Lusinda Qubavnici

Yulijan Mekmahon

Re`i me Baka Mraz iz trgova~kog centra dolazi u kliniku Meknamara/Troj da se nagradi liposukcijom pre praznika, ni ne slute}i kako }e otkri}e tokom operacije ozbiqno ugroziti wen brak s Deda Mrazom. Yulija, pak, mora da donese odluku koja bi mogla bitno da uti~e na `ivote ostalih ~lanova wene porodice... Uloge: Dilan Vol{, Yulijan Mekmahon, Yoli Ri~ardson, Yon Hensli, Valeri Kruz, Linda Klajn, Keli Karlson Autor: Rajan Marfi (RTL, 23.30) 08.35 10.45 11.15 11.40 12.10 13.05 13.55 15.30 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00 21.25

Astro {ou Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Ekskluziv Ve~era za 5 Drugo lice An|eo i vrag Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Nuklearna opasnost, film Nestali u akciji 2: Po~etak, film 23.30 Re`i me 01.10 Astro {ou

09.35 10.30 10.55 11.25 12.20

00.40

Budu}i svet Kako to radi Kako to rade? Stvarno velike stvari [egrt za hotrod automobile Ameri~ki ~operi Peta brzina Poslovi za naizdr`qivije Ameri~ke drvose~e Stvarno velike stvari [egrt za hotrod automobile Razotkrivawe mitova Kako to rade? ^udovi{ta iz reke Nakon ujeda Pre`ivqavawe Divqe i bez cenzure [egrt za hotrod automobile: visoki sjaj Budu}i svet

08.30 08.35 09.30 10.45 12.15 13.30 14.30 15.15 17.15 19.00 21.15 21.30 22.55 23.00 00.30

Zimski sportovi Automobilizam Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Biatlon Biciklizam Biciklizam Skija{ki skokovi Fudbal Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Skija{ki skokovi

13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Srpski nacionalista Apis iskreni germanofil epunu godinu po{to su diplomatski odnoItaliju je kao neprijateqa Srbija nasledila od si 1940. obnovqeni, SSSR je posle dugih sabra}e Hrvata i Slovenaca. Sve do 1915. i Lonpregovora pristao da s Jugoslavijom sklodonskog sporazuma, Srbi i Italijani su delili pi sporazum o vojnoj pomo}i. Ironijom sudbine mnogo toga: neprijateqstvo prema Austriji, `equ ili hazjainskim cinizmom, Staqin je potpisao taj za ujediwewem i za{titu istih mo}nih protektodokument u jutro, 6. aprila 1941. Razumqivo da ra. Tajne veze s italijanskim karbonarima sezale SSSR nije branio dr`avu, koju je smatrao bastiosu u ~etrdesete godine 19. veka. Po uzoru na Mannom antikomunizma, a ni opstanak neodlu~nih pucinijevu "Mladu Italiju" u Austriji je osnovana ~ista, ~ijem je dolasku na vlast kumovao. JugosloUjediwena omladina srpska, dok je knez Mihailo venskim komunistima je nare|eno da ratuju pro1864. ukinuo Dru{tvo srpske slovesnosti (pretetiv osvaja~a tek kad su ovi neki mesec kasnije na~u SANU) jer je u wene redove primqen Garibalpali SSSR. di. Omraza je po~ela zbog Dalmacije i Istre. PoOdnos SSSR-a i KPJ-a je fantasti~an: od prezrene partije pred raspu{tawem do najve}e gerile u okupiranoj Evropi i od zapadne krajine komunizma, koja je zbog Trsta spremna da zametne svetski rat, do jedine uspe{ne otpadnice iz sovjetskog bloka. Brozov re`im uspeo je posle Staqinove smrti da dobije i pokajawe sovjetskih vo|a. Tvorci ruske politike su pod carstvom, komunizmom i kapitalisti~kom oligarhijom uglavnom sledila iste principe, ali posle 1990. nisu nastavili staru politiku prema Srbiji. Sukob s Ma|arima i Austrijancima (Nemcima) trajao je od sredweg veka, bez obzira na privremena pribli`avawa i geografsku bliskost. Srbija Nadmudrio je Broz i Yuga{vilija je jo{ od sredweg veka bila deo titula ugarskih i habzbur{kih kraqeva i careva. Istovremeno, sle 1918. Italijani su podr`avali zelena{ki srpski narod se od 15. do 18. veka selio u habzburustanak u Crnoj Gori i pru`ili uto~i{te usta{ke zemqe, ~ime je problem me|usobnih odnosa {koj emigraciji. Da bi se domogao hrvatskih zepostao slo`eniji. Zastarelost habzbur{kih ustamaqa na Jadranu, italijanski fa{isti~ki re`im nova i odnos prema drugim narodima Carstva najje podr`avao jedan hrvatski nacionalni pokret, vi{e je doprineo stvarawu jugoslovenskog pokregrupicu verovatno najbrutalnijih ubica, rasista ta i wegovog trijumfa u Prvom svetskog ratu. i antisemita 20. veka. Srbi su ba{ u dugogodi{wem sukobu s HabzburNeprijateqstva nisu nestala ni posle 1945. zima stekli dugoro~nog neprijateqa – Nema~ku. Tr{}anska kriza zamalo nije uvela svet u novi Ujediwena 1871, ona je bila uzor mnogim srpskim op{ti rat. Ideja o jugoslovenskom Trstu posebpoliti~arima i intelektualcima. Pruska, „atleno je uhvatila korena u Srbiji – {efa italijanta me|u divovima“, kako ju ske diplomatije nisu je nazvao britanski istoopevali kao „Pelu–xukeSporazum o vojnoj pomo}i SSSR-a ri~ar Gu~, nekako im se lu“ u Zagorju ili Mari~inila kao ideal i uve}aboru ve} Beogradu. Do Kraqevini Jugoslaviji, ironijom na slika Srbije kakvu su sudbine ili hazjainskim cinizmom, promene je do{lo s ras`eleli. Ali u politici padom Jugoslavije, ali je Staqin je potpisao ujutro postoje dva prokletstva: i tad jedan od najpopu6. aprila 1941, dok su prve bombe nasle|ivawe neprijateqa larnijih politi~ara u Luftvafea padale po Beogradu, svojih saveznika i drugoSrbiji pomiwao mogu}va svojih du{mana, kao i nost da na{e rakete doNovom Sadu i drugim gradovima u~e{}e u tu|im ratovima. bace do Rima, dok u bratMali narodi ~esto moraju skoj Crnoj Gori sankcije podneti oba. Srbi, uvereni u svoju veli~inu, ovaj nisu kr{ili u saradwi s kolegama iz italijanusud su ~esto i sami birali. U sukobu s Austrouskih vlasti ve} s mnogo izda{nijim i kooperagarskom za neprijateqa stekli su i Nema~ku. A jetivnijim puqanskim mafija{ima. A baza Avijadan od najve}ih nacionalista u srpskoj istoriji, no je 1999. postala Srbiji ono {to je Iraku bio pukovnik Dragutin Dimitrijevi} Apis, smatran Inxirlik. je germanofilom, ~ak i tokom Prvog svetskog raOd 1804. zvani~na Srbija poku{avala je da ta! privu~e savezni{tvo Francuske i Velike BriSamo nekoliko decenija od Bizmarkovog „je`a“ tanije. Nemirna, nestabilna, potresana revoluna zemqi koja ne vredi „kostiju jednog pomerancijama i uzno{ena nastojawima da ostvari skog grenadira“, Srbija je postala predmet temeqevropsku prevlast, Francuska se nametala kao ne analize nacisti~kog ideologa Alfreda Rozenprirodan saveznik. Bila je to ~esto jednostrana berga, koji je od we nameravao da stvori Eugeniju, qubav, jer Francuska je uglavnom za neprijatepokrajinu nema~kih kolonista i srpskih helota. qa imala Rusiju (1812. i 1853) ili je {titila No, vreme posleratne ekonomske ekspanzije preOsmansko carstvo do 1912. Slobodoumna Frantvorilo je Nema~ku u radni~ki raj. Srpski termin cuska je, ipak, volela Srbiju i wenu veliku idekoji je ozna~avao radnika u inostranstvu postala ju iz 19. veka. Lamartin je verovatno dao najlepje nema~ka slo`enica „gastarbajter“. To novo pri{i kompliment srpskom narodu, napisav{i da bli`avawe nije spre~ilo diplomatiju tek ujediwegova istorija „ne treba da se pi{e ve} peva“. wene Nema~ke da 1991. kao svoj najva`niji ciq, Viktor Igo je u Senatu Tre}e republike uzvikzbog kojeg je bila spremna da uslovi budu}nost Manuo: „Ubijaju jedan narod! Gde? U Evropi. Ima strihta, iznese priznavawe raspada SFRJ, a ne Suli koga da to posvedo~i? Svedok je jedan: Ceo dete ili granicu na Odri i Nisi. svet“.

N

Kwigu ^edomira Anti}a „^ETRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA”, u izdawu “Evolute” iz Beograda, mo`ete naru~iti putem telefona 065/678–3323 i 011/ 2621–204 ili sajtova www.evoluta.co.rs i www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

ponedeqak8.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas mu{karci slave praznik `ena, na posve mu{ki na~in, provodom i pi}em. Mo`da se zadesi i neki poklon, za odabrane osobe. Gde je va{e mesto u svemu tome? Opu{teno. Put?

BIK 20.4-20.5.

Volite da slavite, ~ak i kada povod nije toliko bitan. Volite poklone, da primate i dajete, pa iskoristite ovaj dan upravo za to. Provod je sve {to vam je potrebno. Haris Yinovi} peva ve~eras u Novom Sadu!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

8. mart 2010.

Da li je to danas 8. mart ili nam se samo tako ~ini? Mo`da neko ne{to o~ekuje od vas, pa se potrudite na vreme da to saznate i organizujete. Dru{tveni ste, pa krenite put dru`ewa! Dr`ite do tradicije,~ak i kada je Me|unarodni praznik `ena, ~ak i kada ga zvani~no ne slavite. Znak pa`we je uvek dobrodo{ao, pogotovo u ova gruba vremena. Imate pouzdanu podr{ku u poslu. Dobar upliv Meseca iz vatrenog znaka Strelca }e vam doneti `ensko dru{tvo ili voqenu osobu, bez obaveza i optere}ewa. Porodi~no ste orijentisani, uspe{ni u poslu i optimista po prirodi. Qubav! Zaboravite danas na obaveze, koliko god mo`ete, jer izgleda nemate s kim da radite. Svi su negde odsutni, opravdano ili ne. Partner }e vas razveseliti i obradovati. Qubavni odnos cveta.

VAGA 23.9- 23.10.

Preuzeli ste na sebe odgovornost i za sebe i za druge, pa i organizaciju doga|awa, posla i svega ostalog. ^ini se da vam to prija jer se ose}ate samostalno i zna~ajno. Danas u`ivajte udvoje!

[KORPION 24.10- 23.11.

Potrudite se da posmatrate stvari vi{e sa svetle ta~ke gledi{ta nego s crne. Ne brinite za ju~e i sutra, ve} `ivite danas za danas, i to veselo, raspolo`eno. Probudite partnera! Tro{kovi.

STRELAC 24.11- 21.12.

Mesec polako klizi i izlazi iz va{eg znaka, pa ste sasvim zadovoqni tom situacijom. Od posla ni P jer se zabavqate, s velikim Z. Dru{tvo vam povla|uje i ispuwava `eqe, ideje. Provod.

JARAC 22.12-20.1.

Izgleda da samo vi danas ozbiqno shvatate poslovnu situaciju u karijeri jer se sve svalilo na va{a le|a. Vesti iz nesvesti ili odnekud, iz inostranstva, izdaleka, zaboravqene, obradova}e vas.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Ne date se uloviti. Kada svi ne rade, vi ste posve}eni poslu, koji vam gori pod nogama. [ta je svim tim qudima, gde su i za{to su nestali? Odlo`ite neke radne obaveze i sastanke za sutra.

RIBE 20.2-20.3.

Nemojte da preterujete, bilo {ta da ~inite ili slavite. Va{a saose}ajna i ma{tovita priroda dolazi do izra`aja. Popu{tate drugima, ne misle}i na sebe i svoje potrebe. Okrenite prioritete. Qubav!

TRI^-TRA^

Zabrana An|elina Xoli i Xoni Dep su u Veneciji po~eli da rade zajedno na snimawu filma „ Turista”, ali Depova `ena Vanesa Paradi je naredila mu`u da se povu~e iz novog projekta. Vanesa je navodno naredila suprugu da odmah prona|e drugi projekat jer ju je strah da ga ne preotme wegova kolegica An|elina. Budu}i da je snimawe filma „Turista” ve} po~elo, te{ko je verovati da }e Vanesini zahtevi spre~iti Xonija da glumi sa slasnom An|elinom. Ukoliko bi Dep insistirao na povla~ewu iz projekta, verovatno bi se na{ao na sudu sa filmskom kompanijom, koja bi mu to debelo naplatila.

VIC DANA

UJUTRU

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

2

Sombor

2

Kikinda

3

Vrbas

3

B. Palanka

3

Zrewanin

2

S. Mitrovica

3

Ruma

3

Pan~evo

2

Vr{ac

3

Srbija Beograd

3

Kragujevac

1

K. Mitrovica

1

Ni{

2

Evropa

MRAZ

Madrid NOVI SAD: Hladno i delimi~no obla~no. Ujutru mraz. Duva}e slab isto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Temperatura od -5 do Rim 3 stepena. London VOJVODINA: Hladno i delimi~no obla~no, uz jutarwi mraz. Duva}e slab do umeren isto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna Cirih temperatura od -7 stepeni, maksimalna 3 stepena. Berlin SRBIJA: I daqe hladno. U ju`nim i centralnim predelima sneg, na severu prete`no suvo. Vetar u ju`nim i centralnim predelima umeren Be~ do poja~an severoisto~ni, na severu slabiji. Pritisak iznad normale. Var{ava Minimalna temperatura od -7 na severu do -1 stepen na jugu, maksimalna od -2 do 3 stepena. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak hladno i deliMoskva mi~no obla~no uz povremeni sneg u ju`nim i isto~nim predelima tokom prepodneva. U ostalim predelima suvo. U sredu jaka ko{ava uz naOslo oble~ewe koje donosi nove padavine, susne`icu i sneg, a na zapadu i jugu, usled blagog porasta temperature, ki{u. U ~etvrtak malo toplije St. Peterburg uz povremenu ki{u. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike su ne{to povoqnije, ali termi~ki uslovi zahtevaju oprez kod sr~anih i cerebro-vaskularnih bolesnika. Preporu~uje se adekvatno odevawe. Potrebna je maksimalna pa`wa u saobra}aju.

6 11 6 -1 1 1 -2

Do{li Lala i Sosa iz grada na selo. Po dvori{tu se {etaju pevac i koko{ke, a pevac malo-malo pa sko~i na koko{ku. Na to }e Sosa: - Je l’ te, molim vas, a je l’ on to ovako svaki dan? - Da, da - ka`e seqak. - ^uje{ li ti ovo, moj Lalo? Na to }e Lala: - Mogu li i ja da pitam da li on svaki dan ska~e na istu koko{ku? - Ne, ne, on mewa - odgovori seqak. - ^uje{ li ti ovo, moja Soso?

-3

SUDOKU

-8 0 -5 13

Pariz

4

Minhen

-2

Budimpe{ta

2

Stokholm

2

2 4

1 8

7

3

2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

350 (-8)

Slankamen

506 (8)

Apatin

422 (-4)

Zemun

558 (10)

Bogojevo

380 (-4)

Pan~evo

548 (4)

Ba~. Palanka

369 (4)

Smederevo

630 (6)

Novi Sad

417 (8)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

539 (2)

S. Mitrovica

629 (-3)

Tendencija porasta

Senta

538 (3)

Beograd

511 (7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

460 (10)

Tendencija stagnacije

Titel

524 (8)

NERA

Hetin

352 (66)

TISA

2

222 (-6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

126 (-20)

6

4

9 1

6 9 4

5

6

7

3 1

3

9

2

7

9

9

1 8

7

3

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 6

3

9

7

4

2

1

5

8

1

7

4

3

8

5

6

9

2

8

5

2

6

1

9

7

3

4

5

2

8

1

7

4

3

6

9

3

9

6

5

2

8

4

7

1

7

4

1

9

6

3

8

2

5

2

1

7

4

9

6

5

8

3

9

6

3

8

5

1

2

4

7

4

8

5

2

3

7

9

1

6

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 8.mart 2010.