Issuu on Google+

m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 7. DECEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22565 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

INTERVJU

UZNEMIRAVAJU]I PORAST NASIQA NAD @ENAMA U JU@NOBA^KOM OKRUGU

Silovawa duplo vi{e nego lane U prvih devet meseci ove godine na podru~ju novosadske Policijske uprave bilo je 15 silovawa, a zabele`ena su i dva poku{aja silovawa. Sva ova veoma traumati~na dela su rasvetqena, ali za `rtve je to slaba uteha jer im se obi~no `ivot posle jezivog iskustva pretvara u pakao. Tako|e, poznato je da svi slu~ajevi silovawa neretko i ne budu prijavqeni zbog razli~itih razloga, tako da se strahuje da postoji i neka „siva brojka” takvih zlo~ina koju je te{ko utvrditi. – Profil po~inilaca je veoma te{ko uraditi. Pol im jeste isti, ali su {kolska sprema, zanimawe i druge karakteristike, vreme i mesto izvr{ewa dela – razli~iti. Ve}ina su povratnici u ovim delima. Dosta ih koristi alkohol ili drogu pri izvr{ewu dela – ka`e za “Dnevnik” {ef grupe za rasvetqavawe krvnih, seksualnih i saobra}ajnih delikata u novosadskoj Policijskoj upravi Nikola Lazarevi}. str. 14

BRANISLAV BUGARSKI

Na svaki evro doneli smo jo{ 160

str. 4

Ukupan broj registrovanih silovawa i silovawa u poku{aju

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: ZA[TO VERUJEMO U NADRILEKARSTVO

Tumor se, ipak, ne le~i obi~nom kiselom vodom

str. 12

NASLOVI

Politika 2 Brisel danas aktivira Prelazni sporazum

Ekonomija 5 Buyet }e pu}i ako se dobro ne naduva

I NAREDNE GODINE RACIONALIZACIJA \A^KIH ODEQEWA

U Vojvodini ve} „isparile” ~itave {kole Mada iz Ministarstva prosvete najavquju za narednu godinu nov krug racionalizacije, u vojvo|anskim {kolama je na ovom planu ve} dosta ura|eno letos i u prethodnim godinama, i to tako da su, gde se moglo, mala odeqewa pripajana i stvarana kombinovana. - Na po~etku {kolske godine smo imali u 196 {kola Ju`noba~kog i Sremskog okruga ~ak 67 odeqewa mawe, a zbog tog sa`imawa je 66 zaposlenih postalo vi{ak, a wih ~ak 154 je imalo mawi procenat norme nego lane. Me|utim, sada je mnogo boqe, jer je dve tre}ine, a mo`da i tri ~etvrtine onih koji su bili vi{ak, preraspore|eno u druge {kole – ka`e na~elnik [kolske uprave u Novom Sadu, zadu`ene za Ju`noba~ki i Sremski okrug, Petar Vi|ikant. str. 12

Novi Sad 9 Izjedna~eni gubita{i i oni uspe{ni

Vojvodina 11 Sve mirisalo na hurke

Dru{tvo 13 Da~i}: Neka me ne zovu ro|aci i prijateqi

Sunce kroz oblake

Najvi{a temperatura 11°S

Zna se uslov za opstanak provincije

str. 3

DANILO VUKSANOVI]

Pragmati~na i potro{a~ka Amerika

str. 21

str. 15–18

SPORT

„ RVA^I PARTIZANA PRVACI EVROPE

DRAGAN VUJADINOVI]

„ SUBOTI^ANI RE\AJU POBEDE, VO[A PORAZE

„ PO@URITE S PRIJAVAMA ZA „DNEVNIKOV” TURNIR, @REBAWE JE U SREDU


POLITIKA

ponedeqak7.decembar2009.

VESTI Tadi} u Pragu Predsednik Srbije Boris Tadi} u~estvova}e danas na kongresu Partije evropskih socijalista (PES) u Pragu. Na ovom skupu, ~ija je glavna tema „Novi pravci modernog dru{tva“, Demokratska stranka }e postati pridru`eni ~lan PES-a, iako je dosada{wa praksa u radu Partije evropskih socijalista bila da jedino partije iz zemaqa kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji mogu ste}i to pravo. Ina~e, predsednik Srbije }e na marginama skupa imati i niz bilateralnih sastanaka s istaknutim dr`avnicima i liderima stranaka koje su u PES-u, a glavna tema tih razgovora bi}e evropske integracije Srbije.

Jeremi} u Londonu Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} boravi}e danas u poseti Velikoj Britaniji, gde }e se sastati s ministrom inostranih poslova Dejvidom Milibandom i ~lanovima Spoqnopoliti~kog odbora parlamenta. Tokom jednodnevnog boravka u Londonu, ministar Jeremi} }e odr`ati i predavawe na presti`nom fakultetu London skul of ikonomiks.

Poslanici u Egiptu Delegacija Odbora za inostrane poslove Skup{tine Srbije, koju predvodi predsednik tog tela Dragoqub Mi}unovi}, boravi}e u zvani~noj poseti Egiptu od danas do 10. decembra. U delegaciji su i narodni poslanici Nada Kolunxija i Vesna Pe{i}. Srpske parlamentarce primi}e predsednik Doweg doma egipatskog parlamenta Ahmed Fathi Surur i predsednik Odbora za spoqnu politiku Mustafa el Fiki.

SAVET MINISTARA SPOQNIH POSLOVA DANAS SA SER@OM BRAMERCOM U BRISELU

Za Holandiju garancije, za nas Prelazni sporazum (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Drugi ponedeqak zaredom iz Brisela }e sti}i dobre vesti za Srbiju po{to }e Savet ministara spoqnih poslova EU, vi{e od godinu i po od potpisivawa, aktivirati Prelazni trgovinski sporazum. Briselska agenda danas predvi|a da se pre podne sastanu stalni predstavnici dr`ava ~lanica pri EU i da finaliziraju tekst zakqu~ka o Srbiji, koji }e zatim sti}i pred Savet ministara EU, na ~ijoj }e sesiji „specijalni gost“ biti i glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc. On }e, na zahtev Holandije, odgovarati na pitawa ministara o saradwi Beograda s Tribunalom. Prvobitni nacrt zakqu~ka koji glasi: “Savet ministara je primio k znawu da je glavni tu`ilac Ha{kog tribunala zadovoqan trenutnom saradwom Srbije i sna`no poziva Srbiju da nastavi dodatne naporie da bi postigla jo{ boqe rezultate. Pozivaju}i se na zakqu~ak Saveta ministara od 29. aprila 2008, ministri se sla`u da EU po~ne primenu Prelaznog sporazuma“, bi}e, na zahtev Holandije, poja~an. Kako saznajemo, to poja~awe se odnosi na re~enicu podr{ke EU radu Ha{kog tribunala i samog tu`ioca Ser`a Bramerca, a deo zakqu~ka bi}e formulisan i u pravcu „pritiska“ na Srbiju da postoje}i nivo saradwe materijalizuje kroz konkretne rezultate, odnosno hap{ewe preostale dvojice begunaca – Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a.

Na`alost, Savet ministara EU Spoqnopoliti~kog odbora hoIna~e, nije zgoreg navesti i to ne}e danas doneti i odluku o polandskog parlamenta Henk Jan da formalna odluka o po~etku ~etku ratifikacije SSP-a, koja Ormel najavio za „Dnevnik“ da }e primene Prelaznog sporazuma zaje, ina~e, mnogo va`nija za brzinu Holandija podr`ati odluku o popravo ne}e imati nikakav ekonomevropskih integraski efekat na Srbiju. cija Srbije. Naime, Jer, na{a zemqa ve} Zna~aj aktivirawa Prelaznog sporazuma je jednostrano primewuje proces ratifikacije traje najmawe dve goPrelazni sporazum, a iskqu~ivo politi~ki po{to omogu}ava dine, a dok se on ne trgovinske olak{ice Srbiji da podnese zahtev za ~lanstvo zavr{i, Beograd nekoje su predvi|ene tim u Evropskoj uniji }e mo}i da s Evropaktom Evropska unija, skom unijom po~ne i to na osnovu prethodpregovore o ~lanno potpisanih ugovora stvu, s obzirom na to da tek kad po~etku ratifikacije SSP-a ako i sa Srbijom, primewuje ve} godinasledwa ~lanica EU ratifikuju slede}i izve{taj Ser`a Bramerma. Zna~aj aktivirawa Prelaznog SSP, taj sporazum stupa na snagu. ca o saradwi Srbije s Tribunalom sporazuma je iskqu~ivo politi~Ipak, dobra vest je da je presednik bude pozitivan kao ovaj posledwi. ki, po{to omogu}ava Srbiji da

Da~i}: Jo{ jedan korak bli`e ciqu Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da najnoviji izve{taj glavnog tu`ioca Ser`a Bramerca o saradwi Srbije s Tribunalom u Hagu “pru`a realnu osnovu i nadu” za aktivirawe Prelaznog trgovinskog sporazuma s Evropskom unijom. „Nakon vizne liberalizacije, odnosno ukidawa viza za na{e gra|ane od 19. decembra, to bi bio jo{ jedan korak ka ubrzavawu evropskih integracija Srbije, jo{ je-

dan korak ka na{em kona~nom ciqu, a to je ~lanstvo u Evropskoj uniji”, rekao je Da~i}. On je dodao da bi takav rasplet stvorio uslove da dr`avno rukovodstvo proceni kada je pravi trenutak za podno{ewe kandidature za ~lanstvo u Evropskoj uniji. „Ipak, sve na{e izjave u tom smislu treba da budu sa zna~ajnom dozom uzdr`anosti, da se ne bi nanela {teta svim procesima u oblasti evropskih itnegracija koji se vode”, naveo je on.

U HAGU SE DANAS PRED ME\UNARODNIM SUDOM PRAVDE NASTAVQA RASPRAVA O KOSOVU

Odluka MSP-a bi}e „veoma pa`qiva”

Rasprava o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova bi}e danas nastavqena pred Me|unarodnim sudom pravde izno{ewem argumenata zastupnika Kine, Kipra, Hrvatske i Danske. Podsetimo, Kina i Kipar nisu priznale nezavisnost Kosova, a Hrvatska i Danska su me|u 63 dr`ave koje su to u~inile.U dosada{wem toku rasprave, koja je po~ela 1. decembra, petnaestorica sudija saslu{ali su argumente Srbije, vlasti u Pri{tini i jo{ 11 dr`ava. Argentina, Azarbejxan, Belorusija, Bolivija i Brazil ocenili su, uz Srbiju, da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavqa kr{ewe me|unarodnog prava. S druge strane, legalnost te deklaracije do sada su, osim vlasti u Pri{tini, podr`ale Albanija, Nema~ka, Saudijska Arabija, Austrija i Bugarska. Pravni zastupnici Burundija nisu se izri~ito izjasnili o tome da li je deklaracija u skladu s me|unarodnim pravom, zatra`iv{i da najvi{i sud UN zauzme stav da pravo na samoopredeqewe imaju iskqu~ivo narodi kolonija, ali da to ne uti~e na Kosovo, koje je “~iwenica”. Pravni zastupnici [panije, SAD, Rusije i Finske dobi}e re~ 8. decembra, dok }e slede}eg dana sud saslu{ati mi{qewe Francuske, Jordana i Norve{ke. Pretposledweg dana rasprave, 10. decembra, pred sudom }e se pojaviti predstavnici Holandije, Rumunije i Velike Brita-

DNEVNIK

c m y

2

^esto i u doma}em pravu imate situaciju da dobijete zadovoqewe od suda, pa s tim ne mo`ete ni{ta uraditi (Vojin Dimitrijevi}) nije, a rasprava }e biti okon~ana 11. decembra nastupima Venecuele i Vijetnama. Po oceni direktora Beogradskog centra za qudska prava i profesora me|unarodnog prava dr Vojina Dimitrijevi}a, Me|unarodni sud pravde bi}e u dono{ewu odluke, koju i{~ekuju mnoge ze-

mqe, „vrlo pa`qiv”. „Ovde je pitawe dosta usko – da li je Rezolucija 1244, koja je stvorena kao jedan re`im, prekr{ena, i ko je nadle`an da to utvrdi, koje su posledice toga. I jedna i druga strana mogu da ka`u, da budem potpuno korektan, da Rezolucija 1244 nije sprovedena do kraja. Na osnovu te rezolucije i Kumanovskog sporazuma trebalo je omogu}iti nekim organima dr`ave Srbije da se vrate na Kosovo, ali se nisu vratili. S druge strane, Rezolucija 1244 se poziva na razgovor u Rambujeu, ali te zakqu~ke Srbija nikada nije usvojila. U svakom slu~aju, ~esto i u doma}em pravu, koje je mnogo efikasnije od me|unarodnog prava, imate situaciju da dobijete zadovoqewe od suda, pa s tim ne mo`ete ni{ta uraditi. Ali ste u pravu”, rekao je profesor Dimitrijevi}. On je ocenio i da nastavak pregovora – na ~emu insistira Beograd – nije izvestan, bar ne u smislu druga~ijeg re{ewa za Kosovo. „Mnogi govore o tome da na Balkanu treba da se ponovi ne{to kao Berlinski kongres, jer se shvata povezanost svih tih pitawa, odnosno postoji potreba je da se sva nere{ena pitawa re{e na velikoj konferenciji u interesu spre~avawa budu}ih sukoba. Uostalom, vidite da se pitawe Republike Srpske povezuje s pitawem Kosova. U nekim glavama je to na~in da se do|e do kompenzacije”, naveo je Dimitrijevi} E. D.

podnese zahtev za ~lanstvo u EU, s obzirom na to da je dobra primena Prelaznog sporazuma kqu~ni uslov za prosle|ivawe aplikacije Beograda od Saveta ministara EU ka Evropskoj komisiji da uradi mi{qewe o spremnosti Srbije za status kandidata. U svakom slu~aju, dobri poznavaoci odnosa EU i dr`ava Zapadnog Balkana smatraju da, i pored poruka koje sti`u od pojedinih dr`ava ~lanica da Srbija ne bi trebalo da aplicira pre no {to se donese odluka o po~etku ratifikacije SSP-a, Begorad ipak treba da podnese zahtev za ~lanstvo u EU. – S aktiviranim Prelaznim sporazumom, aplikacija Srbije }e imati efekat dodatnog pritiska na Savet i, u kombinaciji s dobrom saradwom s Ha{kim tribunalom i podr`ana od budu}eg {panskog predsedni{tva EU, ima odre|ene {anse i da pro|e. Uostalom, Srbija podno{ewem zahteva ne mo`e ni{ta izgubiti, mo`e samo dobiti – jednoglasni su izvori „Dnevnika“. Takav stav se pre svega temeqi na ~iwenici da }e Beograd u slede}oj godini u prvih {est meseci imati izuzetno nakloweno predsedni{tvo Evropske unije – {pansko – a u drugih {est meseci prili~no nenakloweno – belgijsko, od kojeg je te{ko o~ekivati iole zna~ajniju podr{ku za podno{ewe kandidature. @eqko Panteli}

Varga: Put ka Uniji od nas zavisi Predsednik Odbora za evropske integracije Skup{tine Srbije Laslo Varga ukazao je na to da je put ka EU mogu} i realan jedino na na~in na koji je Srbija pristupila viznoj liberalizaciji – ispuwavawem kriterijuma. „To govori da Srbija, ukoliko se svi dr`avni organi koncentri{u na jedan posao, mo`e posti}i uspeh”, rekao je Varga u intervjuu agenciji Tanjug. Po wegovim re~ima, 2010. mo`e biti jo{ uspe{nija ako Srbija nastavi da radi na na~in kojim je

ispunila uslove vizne liberalizacije. “Mo`emo biti zadovoqni, bez obzira na toi {to formalno nismo ~lan EU. U izgledu je da ubrzo do|e do deblokade SSP-a, {to ipak ne zna~i i da }e se politi~ki deo tog sporazuma odblokirati, jer za to u ovom trenutku nema konsenzusa”, dodao je Varga, i naglasio da bi upravo ta ~iwenica organe u Srbiji trebalo da podstakne da {to pre ispune uslove za deblokadu politi~kog dela procesa.

SR\AN SRE]KOVI] NAJAVIO NOVE KORAKE U PRIBLI@AVAWU NA[IM QUDIMA U RASEJAWU

Dijaspori skup{tina i poziv da investira Skup{tina dijaspore i Srba u regionu, ~ije se konstituisawe o~ekuje tokom idu}e godine, bi}e simbol jedinstva dr`ave Srbije i wenih dr`avqana izvan granica zemqe bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, izjavio je ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi}. “Skup{tina dijaspore }e biti jo{ jedan pokazateq na{e odlu~nosti da gradimo najbli`e mogu}e odnose saradwe s na{om dijasporom i Srbima u regionu”, naveo je ministar. On je ocenio da je zna~ajno i to {to budu}a skup{tina ni na koji na~in ne}e podrazumevati bilo kakvo ideolo{ko opredeqewe, niti konkretan politi~ki program. Ministar je istovremeno ukazao i na zna~aj formirawa saveta za Srbe u regionu, sa {efom srpske dr`ave na ~elu. “Savet za Srbe u regionu treba da pru`i jasnu podr{ku na{im sunarodnicima u ostvarivawu wihovih me|unarodnim standardima zagarantovanih prava – politi~kih, kulturnih, ekonomskih i verskih”, kazao je ministar za dijasporu, i dodao da je to na~in da se podstakne razvoj dobrosusedskih odnosa i saradwe u regionu, imaju}i u vidu strate{ki ciq Srbije da postane ekonomski i politi~ki lider na Zapadnom Balkanu.

Izraziv{i optimizam u smislu podr{ke vi{e od tri miliona Srba iz rasejawa poboq{awu imixa na{e zemqe, Sre}kovi} je podsetio na to da im gra|ani Srbije i ove godine duguju posebnu zahvalnost zbog deviznih doznaka te{kih oko pet milijardi dolara, koji ~ine gotovo 15 odsto ukupnog bruto proizvoda dr`ave. “U proseku, to zna~i da je svaki gra|anin Srbije u 2009. po osnovu deviznih doznaka iz dijaspore prihodovao 690 dolara, {to pokazuje koliko je velika ta pomo}”, ukazao je ministar. On je dodao da se tek o~ekuje pove}awe stranih investicija koje poti~u od na{ih qudi iz dijaspore. “Na{i investitori iz dijaspore su od 2000. godine do danas ulo`ila oko 500 miliona dolara u mala i sredwa preduze}a u Srbiji, pa o~ekujem da im mi kao dr`ava jo{ jednom jasno pru`imo ruku, jo{ boqe ih informi{emo i ponudimo im konkretne investicione projekte. Dijaspora i Srbi u regionu polako ali sigurno vra}aju poverewe u dr`avu Srbiju i na{e demokratske institucije, jer ipak uspevamo da kreiramo politiku od koje }e koristi imati i dr`ava Srbija, ali i svaki na{ ~ovek, ma gde `iveo”, rekao je ministar Sre}kovi}.

Ohajo za ja~awe veza sa Srbijom Na~elnik Nacionalne garde Ohaja, general-major Gregori Vejt, izjavio je da je partnerstvo Srbije i te ameri~ke savezne dr`ave najintenzivnije od sklapawa Programa dr`avnog partnerstva 2006. godine. “Imali smo vi{e desetina razmena na{ih vojnika i pripadnika vazdu{nih snaga, koji su i{li u Srbiju, kao i pripadnika oru`anih snaga Srbije koji su dolazili u Ohajo”, prenela je slu`ba za odnose sa javno{}u Nacionalne garde Ohaja ocenu generala Vejta povodom posete Sjediwenim Dr`avama srpskog ministra odbrane Dragana [utanovca. Major vazduhoplovnih snaga Nacionalne garde Ohaja Stiven [ilidej izrazio je, pak, `equ da se uspostavi nova, „jo{ aktivnija razmena koja }e obezbediti sve ve}u korist kako za oru`ane snage Srbije, tako i za Nacionalnu gardu Ohaja”. [ilidej, koji je i novi direktor Programa dr`avnog partnerstva, naveo je da je sa ministrom [utanovcem upravo razgovarano o budu}im koracima u bilateralnoj saradwi, s tim da nije prezicirao i koji bi to koraci bili. Podsetimo, Program dr`avnog partnerstva Srbije i Ohaja realizuje se na osnovu Sporazuma o statusu snaga (SOFA), koji su 7. septembra 2006. potpisali predsednik Srbije Boris Tadi} i tada{wi ameri~ki dr`avni sekretar Kondoliza Rajs.


POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

ponedeqak7.decembar2009.

DRAGAN VUJADINOVI], PREDSEDNIK OP[TINE KOSJERI]

Decentralizacija je uslov opstanka provincije Predsednik op{tine Kosjeri} mr Dragan Vujadinovi} podneo je pro{le sedmice ostavku na mesto narodnog poslanika. Vujadinovi} u razgovoru za na{ list navodi razlog za{to je to u~inio kada u Narodnoj skup{tini i daqe sede gradona~elnici koji ne smatraju da su time u sukobu interesa. – Prakti~no, to je strana~ka odluka. Po Statutu DS-a, na ~ijoj sam listi, ne mogu se obavqati istovremeno funkcije predsednika op{tine ili grada i poslanika. Moje li~no mi{qewe je da tu nekog sukoba interesa nema, naravno pod uslovom da imenovano lice ne zloupotrebqava taj polo`aj, odnosno nema neke li~ne koristi ili direktne za svoju op{tinu ili teritoriju. Ali takav je stav stranke i prihvataju}i mandat poslanika, prihvatili smo se i te odredbe koja stoji u Statutu i ona obavezuje sve poslanike DS-a. Drugo je pitawe gradona~elnika Kragujevca Veroquba Stevanovi}a i gradona~elnika Jagodine Dragana Markovi}a, jer oni imaju svoje stranke i odlu~uju o svom polo`aju. z A {ta je sa stavom Odbora za spre~avawe sukoba interesa? – Mislim da su tuma~ewa tog tela vi{e preporuke, koje jo{ uvek nisu obavezuju}e. No, u 2010. }e stav antikorupcijskog tela biti imperativan. z U slede}oj godini se najavquje i nastavak procesa regionalizacije i decentralizacije zapo~etog potvr|ivawem statuta Vojvodine i usvajawem Zakona o prenosu nadle`no-

sti. [ta vi o~ekujete kao predsednik op{tine? – O~ekujem i ve} deset godina pi{em o nu`nosti decentralizacije, a ova koja je po~ela usvajawem statuta Vojvodine je trebalo da bude integralna i da se odnosi na decentralizaciju ostalih regiona i rejona u Srbiji. Ako ve} nije, i ako su se uzimale specifi~nosti Vojvodine, treba je nastaviti, a prvi stvarni korak mora biti dono{ewe zakona o javnoj svojini. I neoprostivo je {to to nije ve} ura|eno. Milo{evi}evim zakonom, 1995. sve je preneto na Republiku i mi od tada ve} 14 godina pri~amo o nu`nosti promene, a jo{ uvek je nema. I slede}a godina je krajwi rok da se donese taj zakon, a potom da ide decentralizacija para i funkcija, odnosno da

se pove}avaju izvorni prihodi lokalnih samouprava. Tu ne mislim na transfere i neke vidove pomo}i, ve} na izvorne prihode – pa ko {ta uradi. Svako ima svoje poresko odeqewe i izvorne prihode i tu nastaje utakmica u preduzetni{tvu, preduzimqivosti i energi~nosti da re{i svoje infrastrukturne probleme. Ko bude boqe radio, pre }e ih re{iti, ali jednom moramo da zaboravimo praksu da se problemi re{avaju iz Beograda, iz centrale. Ne mo`e Beograd znati kakvi su prioriteti u Kosjeri}u, Lu~anima... z Kada je u pitawu taj sredwi nivo vlasti, formirawe pokrajina, gde vidite centar te va{e regije? – Mislim da je u principu korektno definisana ta mapa od sedam regiona. Taj sredwi nivo vlasti ja bih postavio tako {to se stvarna decentralizacija prenosi na lokalne jedinice samouprave, a posrednici, tranziteri, kao {to su srezovi, regije, autonomne pokrajine... da budu samo u funkciji podele vlasti izme|u Republike i tog me|univoa. Cena te decentralizacije mora biti jednaka ili mawa od sada{we cene izvr{ne vlasti. Bilo bi, recimo, naopako ako bi statut Vojvodine izazvao nove, dodatne tro{kove na ve} ina~e ogromnu cenu dr`avne administracije. To bi onda bio korak nazad, a ne napred. z Da li to zna~i da se vi pribojavate da bi ti novi administrativni centri samo zamenili ulogu s Beogradom i postali novi centri centralizma?

I LOKALNE SAMOUPRAVE U VOJVODINI ^EKAJU DAQU DECENTRALIZACIJU

Vratiti op{tinama imovinu i zemqi{te

Na pomen decentralizacije ve}ina predstavnika lokalnih samouprava pomene povrat imovine, zgrada, gra|evinskog zemqi{ta i, uop{te, svih veoma isplativih resursa koje je dr`ava pre decenije i po prigrabila za sebe. Pritisnuti smawewem vra}awa novca iz dr`avne kase, te drasti~nim padom prihoda iz gotovo svih izvora, predsednici op{tina nadaju se da }e, nakon nedavnog potvr|ivawa statuta APV i usvajawa Zakona o nadle`nostima, i slede}e godine Beograd nastaviti da se osloba|a brojnih ingerencija o kojima bi, ocena je, mnogo boqe brinuli oni koji su im najbli`i. Predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov ka`e da je, i pored potvrde statuta u Narodnoj skup{tini, ostao gorak ukus u ustima. – Iako ovo jeste nekakav iskorak, mi nismo zadovoqni ovakvim statutom i `elimo neuporedivo {iru autonomiju – ka`e je Vrebalov, uz napomenu da i proces decentralizacije treba nastaviti. – Veliki sam optimista kada je ova tema u pitawu i o~ekujem da slede}e godine ozbiqnije nastavimo preno{ewe nadle`nosti na ni`e instance. Nijedan grad u Vojvodini ne bi `eleo da b » eogradizaciju zameni novosadizacijom. Decentralizacija bi to trebalo ne samo da spre~i ve} bi to op{tinama omogu}ilo da svojim novcem i resursima raspola`u na doma}inski na~in. Ipak, on ne spori da }e statut pomo}i da se prevazi|u neki od ekonomskih problema koje imaju lokalne samouprave. Kao primer navodi to {to su dobijene nadle`nosti na ubirawu pojedinih poreza, {to je za op{tine veoma zna-

I Novi Be~ej se nada ve}im prihodima

~ajno jer }e mo}i od toga neuporedivo boqe da posluju i finansiraju pred{kolske ustanove, {kole, institucije kulture... – Veoma je, me|utim, bitno da vidimo i {ta }e u budu}nosti biti s nekim nadle`nostima koje su ostale pod okriqem dr`ave. Mislim, pre svega, na zemqi{te, koje je trenutno dato samo na kori{}ewe op{tinama – ka`e Vrebalov. Jedna od najsiroma{nijih op{tina u Vojvodini, Plandi{te, tako|e veoma te{ko prevazilazi drasti~no smawene prihode. Po re~ima predsednika op{tine Zorana Vorkapi}a, transferi su im smaweni za 18 miliona dinara na godi{wem nivou, {to predstavqa blizu deset odsto wihovog ukupnog buxeta. – Plandi{te je pograni~na op{tina s 13 naseqenih mesta i vrlo skromnim prihodima, zbog ~ega ima socijalni buxet od kojeg se mo`e samo pre`ivqavati. ^ak i kada nam preostane ne{to novca za investirawe, to je dovoqno tek da se uradi poneki projekat za{tite – ka`e Vorkapi}. – S obzirom na to da imamo velikih socijalnih problema, mi oko 6,5 odsto op{tinske kase ula`emo samo za socijalne potrebe: za prevoz mla-

dih do {kola i fakulteta... Plandi{te je poznato jo{ i po velikom broju starih, koji ne mogu sebi da obezbede sve potrep{tine za `ivot, pa i u toj sferi asistiramo, zbog ~ega nam zna~i svaki dinar koji mo`emo dobiti. On se nada da }e primena novog statuta Vojvodine malo promeniti tu finansijsku sliku. – Nije isto kada brinete o 200 op{tina ili o 45. O~ekujem da }e poznavawe problema op{tina, kojima je Pokrajina mnogo bli`a, doprineti da se br`e reaguje u ovako te{kim situacijama – navodi Vorkapi}. Na pitawe treba li nastaviti decentralizaciju i na koji na~in, Vorkpi} ka`e da treba ta~no definisati koja su bogatstva od nacionalnog zna~aja. Takvim resursima, tvrdi on, treba da rukovodi neko vi{i od op{tine, s tim da neki zna~ajniji procenat ipak ostaje sredini na ~ijoj se teritoriji resurs nalazi. – Ostalo bi trebalo decentralizovati, pri ~emu mislim na imovinu, gra|evinsko zemqi{te... To pod hitno treba vratiti lokalnim samoupravama – kategori~an je sagovornik „Dnevnika”. P. Klai}

Izbori na Vo`dovcu i u Kostolcu Gra|ani beogradske op{tine Vo`dovac ju~e su iza{li na tre}e ponovqene izbore za lokalnu skup{tinu, dok su gra|ani Kostolaca glasali za parlament te po`areva~ke gradske op{tine. Bira~ka mesta na Vo`dovcu i u Kostolcu bila su

otvorena od sedam do dvadeset ~asova. Gra|ani Vo`dovca biraju 56 odbornika sa 14 prijavqenih lista, a na izborima u Kostolcu gra|ani sa 17 lista biraju 21 odbornika. Na Vo`dovcu pravo glasa ima 149.500 bira~a, dok ih je u Kostolcu 11.175.

– Iz svog dosada{weg iskustva toga se pribojavam, ili da ne}e imati nikakve ingerencije ili da }e oni postati takvi novi centri. Strah je zbog dosada{we prakse, ali su{tinski to ne bi smelo da se desi, ako doista `elimo da sprovedemo decentralizaciju i regionalizaciju para i funkcija. Ponavqam da izvorni prihodi treba da budu u op{tinama i gradovima, deo izvr{nih funkcija u sredwem nivou, pokrajinama i regionima, a odre|eni deo svakako na nivou Republike. I ne bi smelo biti preklapawa, {to je uobi~ajeno za na{u teritorijalnu organizaciju, za ekonomiju i javne finansije uop{te. z Koliko je DS spreman za to? – Mora biti, jer ako DS to ne uradi, onda smo svi mi zajedno prevarili i sebe i gra|ane. Preuzeli smo du`nost i ako ne uradimo to veoma brzo, Demokratska stranka nije sprovela svoju osnovnu misao. z Koliko je decentralizacija, kada je u pitawu Kosijeri}, zna~ajna zbog evropskih poslova i fondova, o ~emu se mnogo pri~a? – To je pitawe `ivota i opstanka. Za 15 godina }e 700 sela nestati potpuno. Imamo ~itave regije, op{tine, koje postepeno nestaju i moramo u wih vratiti `ivot i, ako `elimo da provincijska Srbija ostane i opstane, decentralizacija je kqu~no pitawe. U protivnom, u Srbiji }e se formirati nekoliko ve}ih centara, uz Beograd, i na tome }e se zavr{iti pri~a. A ishod toga je svima jasan. D. Milivojevi}

3

REKLI SU

Cvetkovi}: Postigli smo solidne rezultate Premijer Mirko Cvetkovi} izjavio je da je svako ko je napustio predube|ewe i krenuo da rad Vlade Srbije ocewuje na temequ ~iwenica, „do{ao do toga da je Vlada postigla solidne rezultate”. „Ovih dana nam je poboq{an kreditni rejting, {to }e dovesti vi{e stranih investicija, ostvarena je vizna liberalizacija, a rasprava o legalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova i Metohije, koju smo inicirali pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu, ide u dobrom pravcu”, naveo je predsednik Vlade Srbije.

\eli}: Nisam zakovan za stolicu u Vladi Potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku Bo`idar \eli} izjavio je da je pobornik evropskog standarda po kojem i u toku mandata mo`e do}i do personalnih promena u Vladi, te da smatra da to ~ak mo`e obezbediti dodatni elan i osve`ewe u radu kabineta Mirka Cvetkovi}a. On je dodao i da je spreman na to da predsednik Boris Tadi} premijeru predlo`i wegovu smenu. “Nisam zakovan na ovoj stolici. Imam svoju profesiju i odgovaraju}u vrednost na me|unarodnom tr`i{tu rada”, kazao je \eli}.

Dinki}: Vi{e volim da radim nego da pri~am Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mla|an Dinki} izjavio je da ne `eli da komentari{e pitawe rekonstrukcije Vlade jer smatra da je to “samo na nivou pri~a”. “Ovo je, {to se mene ti~e, samo na nivou pri~a. Kada bude do{ao trenutak da treba ne{to u vezi s tim da se uradi, ja }u o tome govoriti”, rekao je Dinki}, dodaju}i da nije od onih koji pri~aju, ve} vi{e voli da “provodi vreme u radu i konkretnim rezultatima”.

Filipovski: Ne poma`e divan s ministrima Nova Srbija ocenila je da su “vanredni parlamentarni izbori neophodni odmah”. “Nikakvi pojedina~ni razgovori premijera s ministrima ne mogu umawiti wihovu odgovornost za kr{ewe zakona, zloupotrebe i nenamensko tro{ewe novca”, ukazala je potpredsednica stranke Dubravka Filipovski, uz napomenu da ni “rekonstrukcija kabineta Mirka Cvetkovi}a ne mo`e ubla`iti la`i i nadoknaditi izgubqeno vreme gra|ana Srbije”.

PREDSEDNIK DSHV-a PETAR KUNTI] O PERSPEKTIVAMA VOJVO\ANSKIH HRVATA NAKON POTVRDE STATUTA APV I USVAJAWA ZAKONA O NADLE@NOSTIMA

[anse su nam zajedni~ke – Trideseti novembar osta}e zapisan kao veliki dan u istoriji ove dr`ave, jer smo, osim usvojenog statuta i Zakona o prenosu nadle`nosti, stavqeni i na „belu {engensku listu“. Tako je sve ono o ~emu smo godinama razmi{qali i ma{tali re{eno u jednom danu. Ina~e, kada je re~ o prenosu vi{e od 150 nadle`nosti s Republike na Pokrajinu, to jeste jedan vid decentralizacije, {to je dobro za ovu dr`avu. To je dobro i za ve}inski narod u Vojvodini, ali i za sve mawinske zajednice koje u woj `ive i koje u woj ostvaruju svoja prava – ka`e za „Dnevnik“ predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i republi~ki poslanik Petar Kunti}. On dodaje da je od svega mo`da najva`nije to {to je u velikoj meri postignuto jedinstvo izme|u poslanika stranaka demokratske orijentacije iz Vojvodine i Srbije, ~ak i onih koje ne participiraju u vlasti, da se donesu ova dva pravna akta. – To daje nadu da ova zemqa, bar kada je re~ o krucijalnim pitawima, ima perspektivu. Kada je re~ o ekonomskim stvarima, naravno da je svaka decentralizacija dobra jer se pokazalo, a posebno kod nas, da centralizacija uglavnom ne donosi pozitivne rezultate. Nadamo se da }e se ovaj proces nastaviti i kada je re~ o ve}im ingerencijama lokalnih samouprava ili vra}awu wihove imovine – navodi Kunti}. Sagovornik „Dnevnika” ka`e da je, me|u nadle`nostima koje su Vojvodini poverene, za wene gra|ane, pa tako i vojvo|anske Hrvate, nekoliko od posebnog zna~aja. – Svakako je veoma bitna ~iwenica da }emo mo}i sami donositi regionalne planove, da }emo imati svoju razvojnu banku, kao i mogu}nost otvarawa predstavni{tava u inostranstvu. Imaju}i u vidu kroz {ta je sve pro{la ova dr`ava i Vojvodina s wom, a posebno ~iwenicu o evropskoj opredeqenosti ve}inskog dela dru{tva, ta }e kancelarija u Briselu biti ge-

nerator ekonomskog razvoja na nivou Pokrajine i mislim da jo{ nismo ni dovoqno svesni toga koliko koristi od toga mo`emo imati. [to se samih mawina ti~e, svakako nije bezna~ajana ~iwenica da latinica ima ravnopravan status sa }irilicom, a tu je i postojawe

[to se samih mawina ti~e, svakako nije bezna~ajana ~iwenica da latinica sada ima ravnopravan status sa }irilicom Saveta nacionalnih zajednica, koje }e se, bez obzira na svoju savetodavnu funkciju, ipak pitati o stvarima koje su bitne za nacionalno-mawinske zajednice – obja{wava Kunti}. Lider DSHV-a priznaje da vidi zaista veliku {ansu i za mawinske zajednice, posebno hrvatsku, prema kojoj jo{ uvek, kako je ocenio, „postoji veliki animozitet”. – Kada se slegne pra{ina i kada otupe pojedina~ne strelice koje su bile upu}ivawe tokom rasprave o ova dva akta, uveren sam da }e se vratiti poverewe nacionalnih zajednica, pogotovo hrvatske. Zaista mislim da je hrvatska zajednica specifi~na zbog nedavne pro{losti i da treba vremena da se stvari vrate u normalu. Upravo

zbog toga statut i Zakon do`ivqavam kao veliki korak napred i ohrabrewe za na{u mawinsku zajednicu da nije ta~no da se ni{ta za sebe ne mo`e u~initi – navodi Kunti} On se, ina~e, sla`e s liderima LSV-a i SVM-a Nenadom ^ankom i I{tvanom Pastorom da }e Vojvodina imati pravu autonomiju tek kada bude imala sudsku, zakonodavnu i izvr{nu vlast, ali i dodaje da su „jedno `eqe a drugo realne mogu}nosti”. – Stav DSHV-a je sve vreme ostao nepromewen: ve} 20 godina govorimo da za Vojvodinu `elimo sudsku, izvr{nu i zakonodavnu vlast. To je ono {to `elimo i ~emu te`imo, ali jedno su `eqe a drugo realne mogu}nosti, posebno u dru{tveno-politi~kim uslovima u kojima je ova dr`ava. Nemojmo zaboraviti da je na posledwim parlamentarnim i predsedni~kim izborima odnos gra|ana koji su za evropsku koncepciju Srbije, a samim tim i Vojvodine, i onih koji su protiv toga bio gotovo polapola. Zbog toga bi gra|ani trebalo da shvate da je Srbija u specifi~nom polo`aju u odnosu na ostale dr`ave u regionu, ukqu~uju}i i na{u mati~nu. Ako to poredimo, vide}emo da u Hrvatskoj postoji konsenzus o pitawu da li je evropski put jedini koji joj nudi povoqnu perspektivu. Kod nas, na`alost, situacija nije takva i zbog toga se svaki put potezi moraju povla~iti vrlo oprezno da se ne bi poremetili ionako vrlo krhki odnosi u dru{tvu. Ovo posebno stoga jer i promene koje su u~iwene nisu u praksi dovele do toga da qudi osete da `ive boqe, a to bi tek trebalo da usledi. Posebno nakon podno{ewa kandidature za Evropsku uniju, u kojoj ne}emo imati samo obaveza nego }emo kao zemqa mo}i participirati na mnoge fondove. U tom kontekstu Vojvodina ima veliku {ansu, a s wom i hrvatska zajednica u Vojvodini – zakqu~uje Petar Kunti}. Z. Romi}


4

EKONOMIJA

ponedeqak7.decembar2009.

Ukida se porez na mobilni?

Ministarka za telekomunikacije Jasna Mati} izjavila je da o~ekuje da }e dodatni porez na upotrebu mobilne telefonije od 10 odsto biti ukinut u 2010. godini. "Ako buxetski prilivi ne budu smaweni kao {to je to bilo u proteklom periodu, nadamo se da }e ubrzo do}i do ukidawa poreza", rekla je Mati}eva. Ona je navela da se ve} vidi da kriza popu{ta i da neke antikrizne mere mogu da se elimini{u. Prema wenim re~ima, Ministarstvo telekomunikacija ima uveravawa iz ostalih ministarstava da }e, ~im to bude mogu}e,

porez biti ukinut. Prema wenim re~ima, uvo|ewe dodatnog poreza na mobilnu telefoniju nije dobro za industriju, dovodi do smawewa investicija i stopa rasta u sektoru telekomunikacija. "To je sektor koji podr`ava sve druge i bez dobrih komunikacija nijedan da sektor u Srbiji ne mo`e da funkcioni{e", rekla je Mati}eva. Vlada Srbije je u junu uvela porez na mobilnu telefoniju od 10 odsto u okviru mera za smawewe buxetskog deficita pri rebalasnu buxeta. Nastavak te mere predvi|en je i buxetom za 2010. godinu.

Dobar tender za fiksnu telefoniju Ministarka za telekomunikacije Jasna Mati} izjavila je da je relativno zadovoqna odzivom ~etiri kompanije za u~e{}e na tenderu za drugog operatora fiksne telefonije, s obzirom da jo{ traje ekonomska kriza. To nije lo{ odziv, s obzirom da jo{ traje svetska kriza, rekla je Mati}eva Tanjugu, istakav{i da su tendersku dokumentaciju otkupile ~etiri kompanije, uglavnom telekomunikacioni operatori iz na{e zemqe, u razli~itim segmentima telekomunikacionih usluga. Ministarka je istakla da je najbitnije da taj proces uspe i da Srbija dobije drugog operatora fiksne telefonije, {to bi gra|ani vrlo brzo osetili na poboj{awu kvaliteta usluga i na ve}oj dostupnosti telefonije. Republi~ka agencija za telekomunikacije (RATEL) objavila je da su kompanije "Telenor", "VIP mobajl", "Kerseiko Trejding Limited" sa Kipra

i "Konsing Grup" otkupile tendersku dokumentacije i na taj na~in postale potencijalni kandidati za drugog operatora fiksne telefonije. Zainteresovane kompanije imaju rok do 12. januara 2010. godine da se izjasne koliko novca nude, a dva kandidata s najve}om ponudom ulaze u trku za licencu na aukciji, gde }e po~etna cena biti maksimalna ponu|ena na javnom nadmetawu. Za podno{ewe ponude neophodno je uplatiti 10.000 evra, a ukoliko kompanija ne dobije licencu taj iznos }e joj biti vra}en. Tender za drugog operatora fiksne telefonije raspisao je RATEL 20. novembra, a licenca se dobija na 10 godina. Zainteresovane kompanije treba da su registrovane za obavqawe telekomunikacione delatnosti, da su u 2008. godini imale ukupan prihod ve}i od 200 miliona evra i da imaju najmawe milion korisnika.

INTERVJU

DNEVNIK

BRANISLAV BUGARSKI, DIREKTOR VIP FONDA VOJVODINE

Na svaki ulo`eni evro doneli smo jo{ 160! Od po~etka ove decenije u 2.200 zaposlenih, bile su nam Vojvodini je realizovano 5,1 potrebne pune tri godine. To milijardi evra stranih invedovoqno govori o ograni~avajusticija. Ako se izuzmu velike }im okolnostima s kojima smo operacije (apatinska i ~elarevse susretali. Me|utim, uveren ska pivara, cementara u Beo~isam da dobri rezultati tek slenu, „Hemofarm“, „Sintelon“, de. Dva su razloga za to: prvi je preuzimawe banaka...), dobrom {to }e se pribli`avawem na{e zavr{etku ostalih poslova, pozemqe EU mewati stav investisredno ili neposredno, dopritora prema Srbiji, dok je druga nelo je Pokrajinsko izvr{no va`na stvar to {to }emo i mi ve}e. Jedan od tih posrednika, polako po~eti da ulazimo u ako ne i najzna~ajniji, svakako planske tokove investitora. U je Fond za podr{ku investicija automobilskoj industriji se u Vojvodini (VIP fond). Nepo2008. odlu~ivalo ko }e 2011. sredno pred petu godi{wicu praviti novi model vozila. Ako ove pokrajinske institucije, nas nije bilo u trci koja se voprave}i nekakav saldo, wen didila 2008. godine, onda nas u rektor Branislav Bugarski zaautomobilskoj industriji nema kqu~uje da je posao, u odnosu na sve do 2011. godine. region, ura|en maksimalno proz Kako ste zadovoqni safesionalno. radwom s lokalnim nivoima – Sve {to smo radili, trudivlasti? Vi mo`ete prona}i li smo se da uradimo vi{e nego investitora, dovesti ga u korektno, rekao bih 110 posto – Vojvodinu, ali se poslovi, ka`e Bugarski. – Zato i mislim ipak, zakqu~uju u op{tinama? da su rezultati koje smo posti– Da bismo bili malo uspegili – prihvatqivi. Na tro{ak {niji u svom poslu, odlu~ili od 2,5 miliona evra, koliko smo smo se za ne{to {iri zahvat. ko{tali pokrajinsku vladu – a Po~ev od servisirawa investistvari treba tako gledati – tora, gde bukvalno ni{ta ne kroz ugovorene prepu{tamo sluinvesticije do~aju. Od dolaska Oko 70.000 gra|ana na aerodrom do neli smo direktnu korist od 400 odlaska iz zemqe, Vojvodine je miliona evra. To on je pod na{om zaposleno kod je sasvim konkungerencijom. stranih investitora iAli, rentan odnos! Ne isto tako, treba zaboraviti zna~ajno vreme da je u Vojvodini oko 70.000 quposve}ujemo saradwi s lokaldi zaposleno kod stranih invenim samoupravama. Za{to nam je stitora. Naravno, moglo je i vito va`no? Kad smo po~iwali {e, da su preduslovi bili boqi ovaj posao, lokalne samouprave i da je okvir bio druga~iji. Da su imale ograni~ene potencijasmo imali vi{e novca za markele i mi smo morali da, zajedno s tin{ke aktivnosti, da je polowima, te kapacitete ja~amo. `aj na{e dr`ave bio druga~iji Razlog je veoma jednostavan: mi i da nije bilo ne`eqenih polimo`emo krovno obezbe|ivati ti~kih doga|aja. investitore i servisirati ih, z Koliko je investicionih ali posao daqe moraju da odraprojekata realizovano is|uju lokalne samouprave. One kqu~ivom zaslugom VIP moraju da znaju {ta je u wihovim fonda? op{tinama na raspolagawu, a – Zadr`a}u se samo na onim {ta nije, koje su to nekretnine projektima u kojima smo u~ei kakva je wihova privredna stvovali od po~etka do samog struktura, nakon onog te{kog kraja. Mislim da ima vi{e od razdobqa kroz koje smo pro{li. deset takvih poslova. Pri tome, z Prime}ujete li da na lotreba imati u vidu da realizakalnom nivou raste svest o cija traje izme|u 1,5 i dve godizna~aju stranih investicine. Da bismo zavr{ili posao s ja? Da op{tinske strukture "Drekslmajerom" u Zrewaninu, postaju operativnije i da u koji sada zapo{qava 1.350 qudi Vojvodine ne postoji samo i koji }e 2011. imati od 2.000 do In|ija?

– Apsolutno, rast svesti je nesporan. Uvek sam tvrdio da mi u Vojvodini imamo vi{e In|ija ili Zrewanina. Svaka op{tina ima svoje potencijale i svoje {anse, zavisno od industrijske tradicije koju poseduje. Pri tome, treba znati da mi ne odlu~u-

Foto: R. Hayi}

jemo o tome gde }e se investitor opredeliti. Tu smo da mu predstavimo lepezu mogu}nosti, a on }e kazati da li mu se svi|a ovo ili ono, da li mu ovaj gradona~elnik uliva poverewe ili onaj drugi. Zato i mislim da je svest o neophodnosti investicija kod nas u Vojvodini na veoma visokom nivou. ^ak su i same op{tine svesne toga da su u me|usobnoj konkurenciji. [to je i dobro i lo{e, jer }e pojedine te{ko pre`iveti ako su same na tr`i{tu. Udru`ene imaju boqe {anse. Ako imamo tri op{tine na samo 20 kilometara, onda nije mudro da svaka gradi svoj industrijski park, ve} bi, recimo, trebalo da naprave industrijsku zonu i da qudi iz sve tri u woj rade. z Takve su, verovatno, i sugestije samih investitora. Kakve su zamerke, {ta im se ne svi|a, {ta bi trebalo popraviti da bismo imali vi{e ulagawa? – Nemamo zamerke u tom smislu jer smo mi za wih, kad do|u ovamo, potpuno otkrovewe. Na-

ime, wihova o~ekivawa su veoma nisko postavqena. Me|utim, moramo da nau~imo odre|ena pravila igre. Moramo da shvatimo da postoji sistem, da postoji sertifikat, da postoji standard kako treba da funkcioni{emo. Da razgovor mora da bude ozbiqan, da se pri~a ne mo`e svesti na "bi}e sve u redu", "vide}emo", "dogovori}emo se"... Toga nema. Kada se dogovarate, morate precizno utana~iti {ta }e koja strana uraditi i u kojem periodu. I kad dajete obe}awa, morate odmah biti svesni da li su ona realna. Ako dajete nerealna obe}awa, sebi pravite medve|u uslugu. To mo`ete uraditi jednom, mo`da dvaput, i nikada vi{e. z Da li ste imali investitori koji su do{li na tu|u preporuku? Odnosno, da li ste uspeli da stvorite ambijent koji je, po sistemu „dobar glas daleko se ~uje“, najboqi sopstveni promoter? – Naravno, dolazili su nam i oni koje su podstakli ve} prisutni investitori. Me|utim, uo~ili smo veoma zanimqiv problem. Oni koji su uspe{ni i koji imaju tr`i{nu prednost u odnosu na konkurente, ne}e da komuniciraju s medijima i ne}e da otkrivaju prednosti svog poslovawa u Srbiji. Nije im u interesu da konkurenti saznaju da su oni ovde. Jer }e onda i oni do}i i ote`a}e im tr`i{nu poziciju. Kad ih pitamo kako im je, svi nam, bez razmi{qawa, odgovaraju: "Sjajno!“ Odnos produktivnosti, kvaliteta rada, kvaliteta usluge i cene koju pla}aju za to je izvanredan. Vrlo konkurentan, i oni su zbog toga u izuzetnoj poziciji prema tr`i{nim takmacima. Imamo primer strane firme, koja je ulo`ila novac ovde u okolini Novog Sada. Organizovali su izuzetnu proizvodwu, ali su od prvog dana insistirali na tome da javnost ne treba da zna wihovo ime i wihove performanse. Ako se pro~uje da prave svoj proizvod ovde, zbog toga {to su im tro{kovi ni`i, izvr{i}e se pritisak da spuste svoje cene. A oni ne `ele da to u~ine. Vladimir Harak

NI NAJAVQENO POVE]AWE CENE STRUJE NE VRA]A EPS NA „ZELENU GRANU”

Socijala davi elektroprivredu Na kraju ove godine Elektroprivreda Srbije }e zabele`iti gubitak od dve milijarde dinara, dok je za 2010. godinu planiran gubitak od 20 milijardi, uprkos najavqenom poskupqewu elektri~ne energije. Po re~ima generalnog direktora EPSa Dragomira Markovi}a, ovogodi{wi gubitak znatno je mawi od prvobitno planiranih 12 milijardi dinara, i to pre svega zbog pove}awa prihoda od izvoza struje, smawewa wenog uvoza i ukupnih tro{kova. On je najavio da }e Elektroprivreda ovih dana uputiti Agenciji za energetiku zahtev za poskupqewe struje od 1. januara slede}e godine od deset posto, ali i da se planira jo{ jedno toliko poskupqewe, najverovatinije 1. jula 2010. godine. ^iwenica je da }e i pored ovih najavqenih korekcija cena struje na{a elektroenergetska kompanija te{ko sti}i na "zelene grane". Nije tajna da je Elektroprivreda Srbije ve} godinama u te{koj finansijskoj situaciji, a poboq{awe tog stawa, uz postoje}i na~in poslovawa, nije na vidiku. Niske cene struje, nestabilan dinar, ~ija vrednost opada, stalni rast tro{kova, niska poslovna produktivnost, vi{ak zaposlenih, visoki gubici i kra|e elektri~ne energije u di-

stributivnoj mre`i, neki su od glavnih uzroka lo{eg poslovawa. U ovoj kompaniji restrukturirawe je u toku, radi se na poboq{awu efikasnosti poslovawa i smawewu gubitaka u distributivnom sistemu, me|utim, uz nerealno nisu cenu i za-

vawu cene struje s inflacijom i kretawem kursa dinara, jer je u avgustu 2008, kad je posledwi put mewana, prose~na za kilovat-sat bila 5,9 evrocenti, a sada je ni`a i iznosi oko 4,5 evrocenta. To zna~i da }e, uz korekciju od po deset posto u

Foto: F. Baki}

crtani planovi su te{ko ostvarivi. Mada su u EPS-u svesni toga da }e najavqeno poskupqewe zna~ajno opteretiti ku}ne buxete, smatraju da korekcija cene, u stvari, nije poskupqewe ili dostizawe tr`i{ne cene, ve} poku{aj da se EPS vrati tamo gde je bio u avgustu pro{le godine. Radi se o uskla|i-

januaru i julu, prose~na cena kilovat-sata dosti}i 5,3 evrocenti, {to je mawe nego u avgustu 2008. godine. Da je u proteklih 16 meseci cena kilovatsata bila 5,9 (nivo iz avgusta pro{le godine), prihod EPS-a bio bi 43 milijarde dinara, odnosno 450 miliona evra ve}i, {to je suma potrebna za jedan termo-blok, ka`u u EPS-u, i

napomiwu da se ulagawe u funkcionisawe elektroenergetskog sistema u Srbiji svake godine meri stotinama miliona evra, a taj novac mo`e se obezbediti jedino iz prihoda od prodaje struje, po{to EPS nije buxetska firma. Ina~e, prema Elektorenergetskom bilansu Vlade Republike Srbije, na koli~inu elektri~ne energije koja }e biti prodata u Srbiji, po cenama koje odredi Vlada (dve korekcije od po deset posto, uz planirani uvoz i ostale investicije), gubitak EPS-a bi}e 20 milijardi dinara. Ukoliko struja bude poskupela samo jednom, gubitak }e biti zna~ajno ve}i! Cena struje u Srbiji, smatraju u ovom preduze}u, ve} godinama je socijalna kategorija, a time se, kategori~ni su u EPS-u, ne {titi samo socijalno ugro`eno stanovni{tvo ve} se jeftina struja daje svima – i onima koji su socijalni slu~ajevi i onima koji imaju primawa koja se mere stotinama miliona evra. Ubudu}e EPS je spreman da ponudi jeftinu struju onima koji ne mogu da plate realnu cenu, ali dr`ava mora da utvrdi ko je socijalno ugro`en, a ko mo`e pla}ati realniju cenu struje, i to bi trebalo da se uradi, po{to se Srbija na to obavezala i Ugovorom o ener-

getskoj zajednici. Uz to, struja treba da ima realniju cenu i da bi se smawila neracionalna potro{wa, po ~emu smo rekorderi u Evropi. [to se ti~e standarda stanovni{tva u Srbiji, ukazuju u EPS-u, on nije nekoliko puta ni`i od standarda stanovnika u susednim zemqama da bi cena struje bila znatno ni`a. Za daqe pove}awe energetske efikasnosti, na kojem }e se i da-

da EPS ne sme da uzima kredite za likvidnost, po{to je roba koju prodaje jeftina, a krediti skupi i neracionalni, te je vra}awe u uslovima socijalne cene struje pod znakom pitawa, upozoravaju u ovoj kompaniji. O~igledno, u na{oj najve}oj kompaniji treba mnogo toga da se uradi, a najve}a bolna ta~ka svakako je broj zaposlenih. Zakqu~no s 31. decembrom 2008. godine u EPS-u je radilo 35.800

Nije samo niska cena elektri~ne energije uzrok lo{eg poslovawa doma}e elektroprivrede. Tu su i slaba produktivnost, vi{ak zaposlenih, gubici i kra|a struje qe insistirati, internim u{tedama i pove}awem stepena naplate, ukazuju u EPS-u, nije mogu}e obezbediti novac za odr`avawe dostignutog nivoa proizvodwe i za investicije u projekte koji treba da obezbede Srbiji dovoqno ugqa i struje u narednim godinama (samo za eksproprijaciju potrebno je 200 miliona evra). Jedini realan izvor prihoda je pove}an prihod od prodaje struje, a kako je EPS firma koja posluje s gubitkom, zadu`ivawe je mogu}e iskqu~ivo putem dr`avnih garancija, koje se te{ko dobijaju. To zna~i

radnika - od ~ega je vi{e od 4.000 s Kosova i Metohije. O tome koliko je zaista u ovoj kompaniji "prekobrojnih" retko ko `eli da pri~a, ali se spomiwu nemale cifre, izme|u 6.000 i 10.000 qudi. U EPS-u isti~u da jo{ nije utvr|en vi{ak zaposlenih, te da se snimawe svih radnih mesta, uz pomo} stranog konsultatnta, o~ekuje u narednom periodu. Pri tome, otpu{tawe zaposlenih, ukazuju u ovoj kompaniji, ne}e zaustaviti korekcije cene struje, niti mo`e doprineti tome da ona bude jeftinija. A. Brzak


EKONOMIJA

DNEVNIK VICEPREMIJER IVICA DA^I]

Uhapsiti pqa~ka{e radnika Zahtevi radnika koji {trajkuju su opravdani, prvo bi trebalo pohapsiti one koji su te radnike otpustili i opqa~kali, ka`e lider SPS-a Ivica Da~i}. Ministar unutra{wih poslova Srbije Da~i} rekao je da se mora raspraviti „da li u ovoj dr`avi postoji samo elita od nekoliko desetina najbogatijih koji su opqa~kali i kupili Srbiju ili postoje milioni onih koji su je stvarali“. Da~i} je rekao da su uglavnom svi zahtevi radnika koji demonstriraju i {trajkuju opravdani. „Prvo bi trebalo pohapsiti one koji su te radnike otpustili i opqa~kali im fabrike“, a onda govoriti o rasterivawu radnika sa ulice, naveo je Da~i}.

Za Koridor sedam milijardi Vlada Srbije obezbedila je oko sedam milijardi dinara u buxetu za 2010. godinu za izgradwu severnog kraka Koridora 10, po~etak gradwe autoputa Beograd-ju`ni Jadran i zavr{etak obilaznice oko Beograda. U Predlogu buxeta za 2010. godinu, u izdacima Ministarstva za infrastrukturu predvi|eno je i oko sedam milijardi dinara, iz sredstava Nacionalnog investicionog plana. Pritom je navedeno da je za severni krak Koridora 10 nameweno ~etiri milijarde dinara, za po~etak gradwe autoputa Beograd-ju`ni Jadran oko dve milijarde i za tunel „Stra`evica“, na obilaznici oko Beograda, milijardu dinara. Za Ministarstvo infrastrukture u vladinom Predlogu buxeta za idu}u godinu planirana su izdvajawa 54 odsto ve}e nego u ovoj godini, tako da }e za infrastrukturne projekte biti nameweno oko 20,2 milijarde dinara. Planirane su i subvencije u iznosu od oko 12,4 milijardi dinara za Javno preduze}e `eleznice Srbije, a raspored i kori{}ewe tih sredstava obavi}e Vlada Srbije posebnim aktom. U delu izdataka Ministarstva za infrastrukturu predvi|ene su i subvencije za „Jugoregistar Beograd“ u iznosu od oko 21 milijardu dinara, a kori{}ene tih sredstava bi}e regulisano posebnom odlukom vlade. Za Ministarstvo rudarstva i energetike planirano je pove}awe izdataka 19,4 odsto u odnosu na ovu godinu, na oko 2,6 milijardi dinara. Agenciji za rudarstvo bi}e smawena sredstva u narednoj godini 67,1 odsto, na oko 650.000 dinara, a izdaci Agenciji za energetsku efikasnost bi}e ni`i 5,3 odsto i iznosi}e oko 14,2 miliona dinara. Planirane su i subvencije od oko 2,1 milijardi dinara za finansirawe Javnog preduze}a za podzemnu eksploataciju ugqa „Resavica“, a raspored i kori{}ewe sredstava obavqa}e se po posebnom aktu vlade.

DA LI SLEDI NOVO PROBIJAWE ZAKONSKIH ROKOVA

PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

Dr`avna kasa opet kasni Posle najave predsednice Skup{tine Srbije da }e buxet za 2010. biti usvojen do 20. decembra, mnogi strahuju da }e Zakon o buxetskom sistemu biti prekr{en. Podsetimo, prema tom zakonu Vlada je u obavezi da usvoji buxet do 1.

Sa druge strane za predstavnike opozicije, ka{wewe }e dodatno uticati na stvarawe lo{e poslovne klime i odustajawe od stranih ulagawa u Srbiju. Buxet je nekoliko godina unazad usvajan za zaka{wewem, ponekad ~ak i dan

donosi na druga~iji na~in. Osim {to se mora prestati sa ka{wewem u usvajawu, potrebno ga je praviti u skladu sa programima i projkektima koje dr`ava finasira, a ne prema potra`ivawima buxetskih korisnika. “Bilo je godina kada se dr`ava privremeno finansirala zato {to buxet nije usvojen na vreme i to samo govori o tome da se sve u ovoj zemqi

“Tako da to jednostavno nije dobra poruka koja se {aqe i gra|anima i poreskim obveznicima, a ono {to posebno brine poreske obveznike, pre svega one iz privrede, jeste da one koji pune buxet gotovo nikada niko ni{ta ne pita, pitaju se samo oni koji tro{e pare iz buxeta”, smatra ]ulibrk. Podsetimo da je ovogodi{wi buxet usvojen 29. decembra pro-

Nema nikakvog reda u sferi javnih finansija a izve{taj Dr`avne revizorske institucije je pokazao zapravo da nema reda ni u tro{ewu novca (Milan ]ulibrk)

novembra, a Narodna skup{tina da ga potvrdi do 15. decembra. Predstavnici vlasti zbog mogu}nosti najavquju usvajawe propisa po kojima }e odgovorni za to ubudu}e snositi posledice.

uo~i Nove godine. Po svemu sude}i, isti scenario ponovi}e se i ove godine. Glavni urednik „Ekonomist medija grupe“ Milan ]ulibrk isti~e da je do{lo krajwe vreme da Srbija buxet po~ne da

radi u posledwi ~as”, ocewuje ]ulibrk. “Tako da nema sistema, nema nikakvog reda u sferi javnih finansija i ovaj izve{taj Dr`avne revizorkse institucije je pokazao zapravo da nema reda ni u tro{ewu novca”, upozorava ]ulibrk.

{le godine 90 minuta pre isteka zakonskog roka. Usvajawe buxeta bilo je potpuno neizvesno, ali su se dogovorom radikala sa vladaju}om ve}inom da odustanu od rasprave o amandmanima, stvorili uslovi da Srbija u 2009. ne u|e sa privremenim finansirawem.

Dug nije veliki Premijer Mirko Cvetkovi} je izjavio da javni dug, odnosno dug dr`ave, ~ini 31,6 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) i da je u to ura~unata i stara devizna {tedwa, pa, zapravo, dug dr`ave prema inokreditorima ~ini oko 20 odsto BDP. „Ali, spoqni dug od 72,2 odsto BDP, obuhvata i zadu`ewa srpskih firmi kod inostranih kreditora. To zadu`ewe dr`ava ne mo`e da kontroli{e administrativnim merama, ako `elimo slobodnu i tr`i{nu privredu. Jedino {to mo`emo da uradimo jeste da stvaramo ekonomske uslove koji }e dovesti do toga da se na{a privreda ne zadu`uje u inostranstvu, ve} na doma}em tr`i{tu“, kazao je Cvetkovi} „Novostima“.

PRIVREDNI RAST – USLOV STABILNIH JAVNIH FINANSIJA U 2010. GODINI

Buyet }e pu}i ako se dobro ne naduva Ekonomisti su, uglavnom, zadovoqni projekcijom dr`avnih finansija za narednu godinu. Smatraju da je Vlada Srbije dobro procenila mogu}nosti, da su u predlog dr`avnog prora~una ugra|eni neophodni elementi {tedwe, ali i razvojnog podsticawa i da buxetska matematika tokom 2010. ne}e biti pokreta~ nove neravnote`e. Premijer Mirko Cvetkovi} ka`e da je predlog fiskalnog modela najboqi mogu}i u ovom trenutku i da }e prioritet Vladinog anga`ovawa, bez obzira na to {to vi{e od polo-

xetske ravnote`e. Odnosno, mawi privredni rast i vi{a inflacija dovode u pitawe stabilnost dr`avnih finansija. Ekonomski planeri Vlade Srbije, polaze}i od tih pretpostavki, izra~unali su da bi prihodi dr`ave u 2010. trebalo da iznose 656 milijardi dinara, {to je 35 milijardi vi{e nego u ovoj godini. Najva`niji dr`avni prihod je, svakako, porez na dodatu vrednost. O~ekuje se da se u dr`avnu kasu iz tog pravca slije 325,2 milijardi dinara, {to je 22 milijarde vi{e od projek-

o~ekivanih 325,2 milijardi dinara, ve} mo`da samo 320 milijardi. Takva opasnost sasvim je izgledna. Stru~na saradnica Instituta za napredne studije u Be~u dr Daniela GrozeaHelmen{tajn, koja je tokom ove godine radila na makroekonomskoj projekciji Srbije, mnogo je obazrivija u prognozirawu razvojne dinamike u slede}oj godini. Ona smatra

dr{ke. Da bi nekako do{la do tih toliko zna~ajnih 1,5 posto, Vlada Srbije }e morati izna}i mogu}nosti da otvori novi investicioni, odnosno razvojni ciklus. Samo poja~ane privredne aktivnosti – sasvim je svejedno da li je to Koridor 10, kineski most kod Zemuna, autoput Beograd–Bar ili ne{to sasvim tre}e – garantuju privredni rast, ve}i BDP, obimnije prihode i, na

da }e rast biti prili~no spor i da se ne mo`e o~ekivati vi{e od 0,7 procenata ubrzawa u privrednim aktivnostima. Ako stvarnost bude bli`a wenim, a ne Vladinim procenama, i prihodi dr`ave }e biti slabiji, pare koje nedostaju mora}e se tra`iti na nekom drugom mestu i to }e se neminovno morati prokwi`iti u javni dug dr`ave. Zato se u pri~ama o buxetu toliko mnogo govori o neophodnosti dr`avne razvojne po-

kraju, stabilnost dr`avnih finansija. Bez tra`ewa razvojnog zamajca, prihvatawem taktike pre`ivqavawa, Srbija bi mogla do}i u veoma te{ku poziciju. Ako balon dr`avnih prihoda ne bude naduvan koliko je potrebno, bi}e dovoqna i mawa oluja pa da padne. Nova buxetska neravnote`a mogla bi biti te`a od one s kojom smo se suo~ili po~etkom prole}a, a wena sanacija bi mogla biti mnogo te`a i skupqa. V. Harak

Ako Vladine procene ne budu blizu stvarnosti, prihodi dr`ave }e biti slabiji, a pare koje nedostaju mora}e se tra`iti na nekom drugom mestu, {to }e neminovno pove}ati javni dug vine planiranih rashoda ~ine plate i transferi Fondu PIO, biti dovr{etak Koridora 10. Ima li ta projekcija, osim izre~enih dobrih ocena, svojih slabih ta~aka? Osnovne ta~ke dr`avnog prora~una u 2010. godini ~ine prihodi od 656 milijardi dinara, rashodi vredni 763 milijarde i wihova razlika – deficit te`ak 107 milijardi dinara (1,12 milijarda evra). Prilikom wihovog izra~unavawa u obzir su uzimana dva izuzetno va`na parametra: rast bruto doma}eg proizvoda od 1,5 posto i godi{wa inflacija od {est procenata. Zna~aj tih parametara je u tome {to wihovo odr`avawe na predvi|enom nivou u su{tini garantuje i ostvarivawe bu-

cije koja je, u dogovoru s MMF-om, napravqena krajem aprila, a ~ak 28 milijardi vi{e od procewenih prihoda za celu ovu godinu. Toliko se, naime, mo`e o~ekivati ako bi se ispunila o~ekivawa ministarskog kabineta o privrednom rastu od 1,5 posto. Tada bi BDP Srbije dostigao 3.160 milijardi dinara (oko 33 milijarde evra) i svi ostali parametri izvode se iz te veli~ine. Ako rast ekonomskih aktivnosti ne bi bio toliki, onda se ne bi mogli o~ekivati ni pretpostavqeni prihodi od PDV-a. S nultim privrednim rastom, ukupni ekonomski rezultat Srbije bio bi 47 milijardi dinara mawi, a to bi – automatski – zna~ilo da se ni od PDV-a ne bi moglo naplatiti

5

ponedeqak7.decembar2009.

„Najgore je pro{lo” Visoki zvani~nik me|unarodne bankarske grupacije Unikredit Federiko Giconi ocenio je da je vrhunac krize u Srbiji pro{ao i da ona u idu}oj godini moze o~ekivati privredni rast. [ef te grupacije u centralnoj i isto~noj Evropi u intervjuu agenciji Beta kazao je da je ta banka pre mesec dana procewivala pad bruto doma}eg proizvoda (BDP) Srbije u narednoj godini od oko 0,7 odsto, ali da se situacija popravila i da bi u 2010. moglo da do|e do realnog rasta. On, me|utim, nije mogao da ka`e da li }e se ostvariti o~ekivawe Vlade Srbije da rast BDP-a dostigne 1,5 odsto, ali je naglasio da je Srbija u ovoj godini, koje je bila veoma te{ka, imala boqe rezultete od proseka regiona. „Najgore je pro{lo“, naglasio je Giconi i ocenio da je bankarski sektor u Srbiji dovoqno jak da podr`i razvoj ekonomije u narednoj godini. Giconi je kazao da }e u 2011. godini do}i do ja~eg rasta i oporavka ekonomije i da su op{te posmatrano o~ekivawa Unikredit banke za Srbiju su veoma pozitivna. On je istakao da je za Unikredit banku u Srbiji 2009. bila veoma uspe{na, po{to je zabele`e rast plasmana i pove}awe tr`i{nog udela u kreditima sa pet na {est odsto. „Zabele`en je rast aktive i kredita, pove}an je i tr`i{ni udeo. Unikredit banka bila je osma na tr`i{tu Srbije pre 12 meseci, a sada je peta“, kazao je Giconi i dodao da je plan da se nastavi rast i da ona bude me|u prve tri banke. „U vreme krize planovi za rast govore koliko je pozitivno mi{qewe Unkredit grupe o ekonomiji u Srbiji“, istakao je.

PDV glavna uzdanica Planirani prihodi od poreza na dodatu vrednost (PDV) za 2010. godinu iznose oko 325,2 milijardi dinara, {to je gotovo polovina predvi|enih prihoda dr`avne kase. Od toga }e, kako se o~ekuje, priliv od naplate PDV-a na uvezenu robu i usluge biti oko 187,4 milijardi dinara. Prihodi od PDV-a na doma}em tr`i{tu iznosi}e 137,8 milijardi dinara, a projektovani su na bazi kretawa privatne potro{we i sadr`e i realnu i inflatornu komponentu. O~ekivani priliv sredstava od naplate PDV-a u 2010. godinu su 9,5 odsto ve}i od ovogodi{wih i ostali su i daqe najve}i izvor prihoda buxeta. Prihodna strana buxeta zasnovana je na projekciji kretawa uvoza i deviznog kursa u 2010. godini i korigovana za efekte primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Kada je re~

o prihodima po osnovu akciza oni su planirani u ukupnom iznosu od 131,5 milijardi dinara, a u~e{}e tih priliva u buxetu za 2010. godinu je 20 odsto, {to je za procenat vi{e nego ove godine. Od akcize na derivate na nafte u narednoj godini o~ekuju se prihodi od 65,5 milijardi dinara, od akciza na duvanske prera|evine 54,4 milijarde, a od ostalih akciza trebalo bi da bude prikupqeno 11,6 milijardi dinara. Kako se navodi u Predlogu buxeta, projekcija prihoda od akciza za 2010. godinu sa~iwena je na bazi projektovane potro{we akciznih proizvoda i akcizne politike. Jedina izmena nominalnih iznosa akciza predvi|ena je kod akciza na duvanske prera|evine gde }e, po osnovu akcionog plana, do}i do pove}awa specifi~ne akcize po pakli cigareta. Ova izmena, uz o~ekivani daqi blagi pad po-

tro{we cigareta, dove{}e do pove}awa prihoda po osnovu ovih akciza za devet milijardi dinara. Struktura potro{we naftnih derivata se u posledwih nekoliko godina mewa, pa je u skladu sa tim i projektovana potro{wa pojedina~nih derivata. Ove godine do{lo je do ve}eg pada potro{we motornog benzina i maweg rasta potro{we dizela nego {to je o~ekivano na po~etku godine. Stoga se u 2010. godini o~ekuje umereni oporavak potro{we svih naftnih derivata. Osim redovnog godi{weg uskla|ivawa visine akciza sa stopom cena na malo nisu predvi|ene promene dinarskih iznosa akciza na naftne derivate. Prihodi od ostalih akciza planirani su imaju}i u vidu strukturu i obim potro{we i kretawa tr`i{nih cena, prevashodno kafe, piva i ostalih alkoholnih pi}a.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

93,8806

95,7965

97,9998

93,5932

Australija

dolar

1

57,5566

58,7312

60,082

57,3804

Kanada

dolar

1

58,9776

60,1812

61,5654

58,797

Danska

kruna

1

12,6098

12,8671

13,163

12,5712

Norve{ka

kruna

1

11,0746

11,3006

11,5605

11,0407

[vedska

kruna

1

9,0409

9,2254

9,4376

9,0132

[vajcarska

franak

1

62,2757

63,5466

65,0082

62,085

V. Britanija

funta

1

103,086

105,19

107,609

102,771

SAD

dolar

1

62,3584

63,631

65,0945

62,1675

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 12. 2009. godine


6

BERZA

ponedeqak7.decembar2009.

Svaki drugi trgovac stranac U~e{}e stranih investitora u trgovini akcijama na Beogradskoj berzi u novembru je bilo gotovo 57 odsto, drugo po veli~ini ove godine posle aprilskih ne{to vi{e od 79 odsto. Na „minimumu“ u trgovini akcijama stranci su ove godine bili u februaru, kada im je u~e{}e bilo tek ne{to ve}e od 18 procenata, pokazuju podaci srpskog tr`i{ta kapitala.

Strani ulaga~i prethodnog meseca bili su aktivniji na strani kupovine akcija, gde im je u~e{}e bilo 61 odsto, nego u prodaji, gde su pokrili ne{to vi{e od 52 odsto. I u ukupnoj trgovini na srpskom tr`i{tu kapitala svaki drugi investitor pro{log meseca je bio stranac - wihov udeo je dostigao 54 odsto prema maksimalnih ove godine vi{e od 67 u aprilu i minimalnih 15 odsto iz februara. U trgovini obveznicama RS udeo stranaca u novembru bio je ~etiri odsto, ~etiri puta mawi od oktobarskog. Najaktivniji u trgovini du`ni~kim hartijama RS strani ulaga~i su u 2009. godini bili u maju, kada im je u~e~he bilo 26 odsto, dok je u januaru wihovo u~e{}e bilo mawe od ~etiri odsto.

DNEVNIK

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Da li je vreme za {oping? U danu kada smo zvani~no dobili potvrdu o ulasku na belu {engen listu, prekinuta je, barem na kratko, korekcija nani`e na Beogradskoj berzi koja bezmalo traje dva meseca, ka`e broker KBC Sekjuritisa (Securities) Vaso Dulovi}. Sna`an rast indeksa Beleks15 zaustavqen je me|utim u posledwa dva radna dana protekle sedmice pa je taj pokazateq zavr{io uz nedeqni rast od 5,2 odsto. Rast indeksa Beleks lajn bio je 4,32 odsto. U anale Beogradske berze, kako ka`e Dulovi}, u}i }e ipak 2. decembar sa prometom od rekordne 16,4 milijarde dinara. Zasluga za rekord pripada akcijama Apatinske pivare gde je u blok transakciji vlasnika promenilo 99,9 odsto ukupno emitovanog broja akcija. Ina~e, posmatrano bez te transakcije, promet na Beogradskoj berzi je i daqe izuzetno skroman, rekla je za Betu {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}. Najvi{e se u nedeqi izme|u 30. novembra i 4. decembra trgovalo akcijama Sloge iz Kovina, za 74,6 miliona dinara, a slede AIK banka i Agrobanka sa 50 miliona dinara odnosno 46 miliona. Najve}i nedeqni rast cene ostvarili su Pupin Telekom,

gotovo 48 odsto, Metals banka, vi{e od 15 procenata, i Simpo, gotovo 15 odsto. Kategoriju gubitnika predvodili su Dunav osigurawe sa minusom od 9,5 odsto, Kredi banka sa ne{to vi{e od devet i BIP sa vi{e od {est procenata. Za rast indeksa najzaslu`niji je bio bankarski sektor Privredna banka oja~ala je 12 odsto, Univerzal pola procenta mawe a Metals banka je u nedeqi za nama uzletela 11 odsto. I pored najava o dokapitalizaciji od 120 miliona evra, najve}i gubitnik na sektoru je Komercijalna banka sa padom od 4,3 odsto na nedeqnom nivou, naveo je Dulovi}.

Akcija Sloga, Kovin AIK banka, Ni{ Agrobanka, Beograd Komercijalna banka, Beograd Ratko Mitrovi}, Beograd

Broker KBC Sekjuritisa podsetio je da je potpredsednik Vlade Bo`idar \eli} buxet za idu}u godinu ocenio kao realan i izneo pretpostavke o pove}awu bruto doma}eg proizvoda od 1,5 odsto, tako da i u domenu privrede Srbiju o~ekuje postepeni izlazak iz krize, kao i ostatak Evrope. „Name}e se pitawe da li }e i Beogradska berza biti u korelaciji sa evropskim tr`i{tima kapitala i da li treba ~ekati 19. decembar za dobar {oping u zemqama okru`ewa ili je boqe pazariti na rasprodaji na Beogradskoj berzi pre Svetog Nikole“, kazao je Dulovi}.

Posledwa cena 684 2.651 8.807 30.076 405

Vrednost prometa (din) 74.631.924 50.022.280 46.142.797 34.404.300 31.582.575

Milioni qudi padaju u siroma{tvo

odsto porodica koje su uzele hipotekarne i druge kredite moglo do}i u situaciju da ne mo`e da vrati te zajmove. SB tako|e

ne iskqu~uje mogu}nost produ`ewa prehrambene i energetske krize. Mada su cene hrane i nafte sada ni`e od pro{logo-

di{wih rekordnih maksimuma, one se jo{ nisu vratile na nivoe od pre 2007. Situaciju bi mogla pogor{ati visoka inflacija u ve}ini zemaqa tog regiona, kao i poskupqewe potro{a~ke korpe, {to bi nanelo najve}i udarac nasiroma{nijim slojevima stanovni{tva, s obzirom na to da takve porodice za hranu izdvajaju 70-80 odsto ku}nog buxeta. U zemqama kao {to su Belorusija, Moldavija i Ukrajina, moglo bi do}i do poskupqewa elektri~ne struje, gasa i vode kako bi vlasti nadoknadile gubitke, upozorila je SB. Da bi se olak{ale te{ko}e siroma{nih, SB predla`e da vlade zemaqa tog regiona poja~aju socijalne programe za za{titu stanovni{tva, uprkos smawenim javnim buxetima. Vlade treba da se fokusiraju na mudro tro{ewe svog novca radi za{tite siroma{nih i treba da se odupru pritiscima za smawewe socijalnih programa koji su sada potrebniji nego ikada ranije, zakqu~io je Barbone.

Recesija pove}ala prosek plata Kriza i otpu{tawa koja su zbog we usledila pove}ali su u tre}em kvartalu ove godine prose~nu platu u ^e{koj za skoro pet odsto realno. To je najve}i me|ugodi{wi rast u posledwe dve godine. Ista pojava, da su zbog krize radna mesta izgubili pre svega malo kvalifikovani i qudi na najslabije pla}enim radnim mestima dok oni koji su posao zadr`ali dobro razmisle pre nego {to odu na bolovawe i kada im je potrebno, odra`ava se i u statisti~kom rastu prose~ne plate u Slova~koj. U tre}em kvartalu ove godine u ^e{koj je prose~na plata porasla

Vrednosti akcija na evropskim berzama i ameri~kom Volstritu su na kraju sedmice oja~ale, posle objavqivawa podataka koji pokazuju da su poslodavci u SAD u novembru ukinuli 11.000 radnih mesta, daleko mawe nego {to se o~ekivalo i najmawe od po~etka recesije u decembru 2007. Panevropski indeks vode}ih akcija FTSEurofirst 300 bio je 1,4 odsto u porastu i vredeo je 1.027,87 poena, postigav{i dvonedeqni maksimum. Taj indeks je od po~etka ove godine oja~ao 23 odsto i za-

bele`io skok od 59 procenata od klizawa na rekordni minimum po~etkom marta. Sko~ile su i akcije na Wujor{koj berzi, pa je industrijski indeks Dau Xons, posle pada u ~etvrtak za 86,53 indeksna poena, u petak napredovao 100,14 poena, dostigav{i u podne 10.466,29 poena. Taj indeks je u jednom trenutku prepodnevnoig poslovawa napredovao i vi{e od 150 poena, popev{i se na 10.515 poena, {to je najve}i nivo za 14 meseci.

Pojeftinili nafta i zlato

TE[KE POSLEDICE GLOBALNE FINANSIJSKE KRIZE

Globalna finansijska kriza u isto~noj Evropi i centralnoj Aziji mogla bi do 2010. da u siroma{tvo gurne jo{ 11 miliona qudi i 23 miliona na ivicu siroma{tva. Na toj ivici sada balansira oko 120 miliona wihovih stanovnika, upozorila je Svetska banka (SB). Time bi se dovela u pitawe sva dostignu}a tog regiona posle prethodnih potresa, od kojih je najte`i bio krah u Rusiji 1998. godine. Napori koji su od tada preduzeti omogu}ili su izvla~ewe vi{e od 50 miliona qudi iz siroma{tva, podse}a se u izve{taju koji se bavi uticajem svetske krize na porodice. Region Evrope i centralne Azije je me|u najte`e pogo|enim svetskim finansijskim previrawem koje je gurnulo mnoge zemqe u duboku ekonomsku recesiju. Olak{ani pristup kreditima tokom godina ekonomskog prosperiteta tog regiona pomogao je mnogim porodicama, ali ih je i izlo`io potencijalnim tr`i{nim {okovima. U Litvaniji, Estoni i Ma|arskoj bi, na primer, jo{ 20

Skok cena akcija u svetu

za 41 evro i dostigla je po sada{wem kursu 905 evra, {to je nominalno za 4,8 odsto vi{e nego u istom kvartalu 2008. godine a realno, kada se ura~una inflacija, za 4,7 odsto vi{e. ^e{ki Ured za statistiku uz saop{tio da je pravi razlog za tako neo~ekivano veliki rast prose~ne zarade u stvari kriza - otpu{tawa zaposlenih sa mawim primawima, {to je uzrokovalo da se statisti~ki pove}ao prosek, i mawe bolovawa nego {to je uobi~ajeno u to doba godine. U susednoj Slova~koj prose~na plata je u tre}em kvartalu porasla za 2,5 odsto u odno-

su na isti kvartal pro{le godine i sada iznosi 722 evra, saop{tio je slova~ki Ured za statistiku. Da je i u Slova~koj u pitawu samo statisti~ki rast prose~ne zarade pokazuju i podaci da je me|u novim nezaposlenima koji su zbog krize izgubili radna mesta ~ak 85 odsto qudi sa ni`im obrazovawem koji su bili zaposleni u slabo pla}enim profesijama. Preduze}a su uglavnom otpu{tala radnike na pomo}nim poslovima. Tako je u preduze}ima u kojima se otpu{talo mogla nominalno da poraste prose~na plata, ka`u analiti~ari.

Znatno mawi od o~ekivanog gubitak radnih mesta u privredi SAD tokom novembra izazvao je, na deviznim berzama {irom sveta, nagli rast vrednosti dolara i pojeftiwewe nafte i zlata. Tr`i{ni eksperti na ~ije mi{qewe se poziva ameri~ka agencija Blumberg navode da je boqitak na ameri~kom tr`i{tu rada naveo investitore da sada sa pove}anim optimizmom ocewuju izglede za rast kamata pod kontrolom ameri~ke Uprave federalnih rezervi (Fed). „Podaci sa tr`i{ta rada u SAD su u~vrstili uverewe investitora da dolazi period u kome }e Fed uve}ati kamate“, ocenila je Kamila Saton ekspert kanadske „Nova benk sko{a“. Dolar je petak oja~ao u odnosu na japanskog konkurenta za oko tri odsto, na 90,56 jena, dok je u toku cele teku}e poslovne

sedmice prema toj valuti napredovao 4,7 procenata. Berzanski stru~waci u Wujorku navode da tako visok nedeqni skok vrednosti dolara prema jenu nije zabale`en jo{ od februara 1999. godine. Nagli skok vrednosti dolara, koji je obra~unska valuta u trgovini mnogim va`nim proizvodima, ukqu~ju}i naftu i zlato, odmah se odrazio i na tr`i{te sirovina, prenela je agencija Rojteres. Barel severnomorske nafte tipa „brent“ pojeftinio je na Londonskoj berzi sirovina 82 centa, na 77,52 dolara, dok je cena za istu koli~inu ameri~ke „lake“ nafte opala na Merkantilnoj berzi u Wujorku za jedan dolar, na 75,46 dolara. Istovremeno je ~vr{}i dolar oborio berzansku cenu zlata ispod va`ne psiholo{ke granice od 1.200 dolara za finu uncu (31,1 gram).

VESTI Oporavak evrozone Veliko pove}awe izvoza izvuklo je u tre}em kvartalu zonu evra iz resecije, pokazuju najnoviji podaci statisti~ke agencije Evropske unije, Evrostata. Prema tim podacima ekonomija 16 ~lanica EU koje koriste zajedni~ku valutu oja~ala je 0,4 odsto u tromese~nom periodu od jula do septembra, u odnosu na prethodni kvartal, posle pet uzastopnih kvartala slabqewa. Mediji, me|utim, navode da smawewe investicija i potro{we u doma}instvima u „evrozoni“ podsti~u sumwu u odr`ivost tog oporavka. Evrostat je u posebnom izve{taju ukazao da je prodaja na malo u zoni evra u oktobru bila nepromewena u odnosu na prethodni mesec, ali je smawena 1,9 odsto na godi{wem nivou, {to je ispod o~ekivanog rasta od 0,2 odsto na mese~nom nivou, ali boqe od prognoziranog pada od 2,4 procenta u odnosu na oktobar pro{le godine.

Minus nema~kog buyeta Ministri finansija dr`ava ~lanica Evropske unije pokrenuli su protiv Nema~ke postupak zbog prevelikog buxetskog deficita. Od Berlina se tra`i da najkasnije do 2013. godine ponovo uskladi svoj buxet s odredbama evropskog stabilizacionog pakta. Trenutno nema~ki dr`avni deficit iznosi 3,7 procenata, {to je znatno vi{e od dopu{tenih tri odsto, ali je kod oko 20 zemaqa Evropske unije zabele`ena ista finansijska nedisciplina. Za idu}u godinu Evropska je komisija predvidela da }e nema~ki deficit iznositi ~ak pet posto.

„Pe`o” i „Micubi{i” voze zajedno Najve}i francuski proizvo|a~ automobila, „Pe`o Sitroen“, pregovara sa japanskim „Micubi{ijem“ o „strate{kom partnerstvu“. Istovremeno, vode}i japanski poslovni dnevnik Nikei navodi

da }e „Pe`o Sitroen“ kupiti 30 do 50 odsto udela u ~etvrtom najve}em japanskom fabrikantu motornih vozila za do 3,4 milijarde dolara. Nikei pi{e da su dve korporacije u zavr{noj fazi pregovora o povezivawu kojim bi bilo stvoreno {esto po veli~ini automobilsko savezni{tvo u svetu i gde bi se Micubi{i na{ao pod kontrolom Pe`oa. Ukupna prodaja dve kompanije je pro{le godine prema{ila 4,45 milijardi dolara.

[vajcarska se zatvara Vlada [vajcarske je odlu~ila da prepolovi izdavawe boravi{nih dozvola radnicima koji idu}e godine do|u, a nisu iz zemaqa Evropske unije i Evropskog udru`ewa za slobodnu trgovinu (EFTA). Vlada je konstatovala znatno opadawe doseqavawa iz EU i za sada je odbacila da aktivira „klauzulu pomo}i“, predvi|enu sporazumima s Briselom. Vlada }e idu}e godine novodo{av{im stranim radnicima izdati najvi{e 2.000 dozvola za boravak i 3.500 dozvola za kratkoro~ni boravak. Taj broj }e mo`da biti ponovo revidiran u junu 2010. godine, shodno razvoju situacije, navela je Vlada. Udru`ewe EFTA ~ine [vajcarska, Island, Lihten{tajn i Norve{ka.

Ko `eli brodogradili{ta? Javni poziv za drugi krug privatizacije {est hrvatskih brodogradili{ta bi}e raspisan 6. januara naredne godine, najavila je Vlada Hrvatske. Takva odluka doneta je po{to su odbijene ponude pristigle u prvom krugu, u kojem je splitska kompanija More Trogir poslala ponudu za Brodotrogir, a zagreba~ki Adria-mar za Brodosplit-Brodogradili{te specijalnih objekata (BSO), podse}a agencija Hina. Vlada je stoga odlu~ila da se ponovo u 2010. pristupi prodaji akcija i udela u {est brodogradili{ta - pulskom Uqaniku, rije~kom 3. maju, Brodogra|evnoj industriji Split, Brodotrogiru, Brodogradili{tu Kraqevica i BSO.


Humanitarni paketi najugro`enijima U magacinu Crvenog krsta, Ulica Filipa Vi{wi}a 2a u ponedeqak u 11 sato po~iwe podala humanitarnih paketa za najugro`enije sugra|ane. Oni }e dobiti prehrambene i higijenske pakete i ogrev. Kako bi se ubla`ilo siroma{tvo socijalno ugro`enih

gra|ana, gradska administracija je za ovu vrstu pomo}i obezbedila 7.300.000 dinara. Pomo} }e dobiti 2.500 porodica, a re~ je o `iteqima iz naseqa Veliki rit, Mali Beograd, Adice, Slana bara, Banglade{, [angaj, kao i u drugim delovima gra-

Novosadska ponedeqak7.decembar2009.

Kako je {ta propalo...

li smo mostove i drumove. Zima je kucala na vrata, a po~etkom te nedeqe mrkog ugqa nije bilo ni za lek. Stigao je u petak, skupqi za 78 procenata po toni. Bilo je i lepih stvari, S.]. je rodila trojke, iz prve, dve devoj~ice i de~aka, “Vo{a” je tukla “Rad” 2:1, iako i daqe u zoni ispadawa, od kog }e je uskoro zanavek spasiti raspad dr`ave i ozbiqne fudbalske lige. Kad ve} pi{emo o predstoje}em krvoproli}u, podsetimo da se pre ravno 20 godina “Centroslavija” pridru`ila “Zvezdi” i “Bazaru” u bojkotu slovena~ke robe. Ova politi~ka odluka pravdana je, izme|u ostalog, teorijom da }e Novosa|anima tako biti omogu}eno da kupuju jeftiniju inostranu robu ?! Deca problemati~nog zdravqa otputovala su besplatno na Jakqan, Mali Lo{iw i Taru, wih 1.115. Istovremeno, inspekcija je otkrila da su novosadski tawiri “puni bakterija”, pre svega zato {to ugostiteqi i druge ustanove s kuhiwama {tede na deteryentu i sredstvima za dezinfekciju. U “Arenu” je doleteo “Betmen”, prvi deo Tima Bartona, a u “Dom kulture” kultni, proro~anski omnibus “Kako je propao rokenrol”. “U~inak nikada mr{aviji”, pisala je tada “Hronika” o sredo-

woro~nom planu razvoja grada. Sli~an efekat trpeli su i novosadski oya~ari, zanimawe tada potrebnije nego danas, ali i daqe deficitarno - na konkurs za ovo radno mesto javila su se samo dva kandidata. Na pijacama, “ponuda lo{a, cene paprene”, delom zbog hladnog vremena, delom katastrofalne ekonomije i reforme Anta Markovi}a koja nikako da stigne. A na{ sugra|an, s platom od deset miliona, kupio je tada porodici kilogram presti`ne pariske kobasice, vredan 700.000, samo da bi otkrio koloniju plesni unutra. Te nedeqe imali smo dva klasi~na srpska primera poslovnosti. Prvo su se elektronska vrata “Jugobanke” na Lewinovom trgu, onom mladena~kom, naprasno pokvarila i otvarala se svakih {est minuta. Za to vreme, gomila {tedi{a smrzavala se na pragu banke. Jo{ ve}i biser zacrneo je dan sugra|anu I.P, koji je nakon neradnih, prazni~ih dana re{io da plati struju. “Elektrovojvodina” je najavila da }e raditi u petak, ali ne i postprazni~nu subotu, pa se I.P. nacrtao tamo u petak ujutro. Saznao je da firma “gre{kom ne radi” petkom, ali da }e kapije otvoriti u subotu, od 7 do 13 sati. @albe na manire neplati{a, i klepawe doti~nih, “Elektrovojvodina” je uvek uredno obavqala. Ig. Mihaqevi}

V REMEPLOV

Do{lo vreme za gradona~elnika Pravo da biraju gradona~elnika u Ugarskoj imali su samo veliki gradovi. Zato, 1748. kada je Petrovaradinski {anac progla{en za slobodnu kraqevski varo{, ta~nije kada je od vrhovnih dr`avnih vlasti kupio izvesna samoupravna prava i poneo ime Novi Sad, u wemu nije mogao da se bira gradona~elnik. Du`nosti koje wemu pripadaju, obavqao je veliki sudija, a wegova prva briga bila je da budu re{avani svi gra|anski sporovi i ka`wavana sva kri-

Ambasadorka Republike Kube Mercedes Martinez Baldes poseti}e danas Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa, gde }e studentima odr`ati predavawe na temu "Sport na Kubi danas". Predavawe po~iwe u 10 ~asova, u Amfiteatru na drugom spratu. I. S.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

rad je osvanuo u belom kapuG tu, decembra 1989. godine, drve}a okovanog mrazom, soli-

da. Re~ je o porodicama u kojima je veliki broj maloletne dece, radno nesposobnih ~lanova (stari, invalidi), a odrasli ~lanovi su u najve}em broju nezaposleni i ve}ina wih je su korisnici materijalnog obezbe|ewa porodice i samohrani roditeqi. Q. Na.

Ambasadorka Kube na DIF-u

vi~na dela. Prvi veliki sudija bio je pivar Ignac Hajl, potom Pantelija Milankovi}...Novi Sad se brzo razvijao, ali ubrzo je rastao ne samo broj sudskih predmeta, ve} i politi~kih, vojnih i ekonomskih poslova, pa je dr`avni komesar Johan fon Bravo za novosadskog gradona~elnika 7. decembra 1788. postavio dotada{weg senatora Dimitrija Bugarskog, ina~e pravnika uva`avanog u celoj Ugarskoj. N. C.

ZDAWE NA LIMANU „PARK SITI” DELOM ZAVR[ENO

Kqu~ u ruke krajem januara Limanci `eqno o~ekuju zavr{etak zgrada u okviru stambeno- poslovnog kompleksa "Park siti" , {to zbog znati`eqe ko }e im biti kom{ije i raznih pri~a da na krovu zgrade ima bazen, kao i da su stanove pokupovale neke folk peva~ice poput Seke Aleksi} i Cece. Ipak, ve}ina i{~ekuje zavr{etak radova zbog buke koja se ve} dve godine {iri s gradili{ta. Prve dve, od ~etiri zgrade u stambeno-po-

Ko je „Vondel”? „ Vondel kapital" je kompanija sa sedi{tem u Amsterdamu, osnovna delatnost je ulagawe u nekretnine na teritoriji Holandije, a od nedavno i na teritoriji Novog Sada. Ovo preduze}e je kao suinvestitor do sada u Novom Sadu u~estvovalo u izgradwi poslovne zgrade na Trifkovi}evom trgu 6.

slovnom kompleksu "Park siti", na uglu ulica Narodnog fronta i [ekspirove skoro su zavr{ene. Useqewe prvih stanara i kupaca poslovnog prostora o~ekuje se do kraja januara 2010. godine, saznaje "Dnevnik". Lamela A odnosno zgrada bli`a limanskoj op{tini kompletno je prodata i tu ne}e biti stanara. PR menaxer u preduze}u "Vondel kapital" Silvija Stani{i} rekla je ju~e za "Dnevnik" da su skoro svi stanovi prodati, a da su ih uglavnom kupili Novosa|ani. - Re~ je o privatnicima i preduzetnicima koji su pokupovali stanove, zapravo obi~ni porodi~ni qudi. Nije ta~no da na krovu zgrade ima bazena, ali po{to su terase velike, nije iskqu~eno da neki od budu}ih stanara tu ne}e napraviti i bazen – obja{wava Stani{i}eva. Ina~e, "Park siti" trenutno je najve}a gra|evinska investicija u Vojvodini ~ija je vrednost radova skoro 90 miliona evra, a investitir je holandska firma „Vondel

kapital“. Od kompletnog objekta "Park siti", prodato je blizu osamdeset odsto stanova i preko 70 posto kancelarijskog prostora, a izdata je ili prodata polovina lokala. - U ovom kompleksu }e svoj market otvoriti slovena~ki „ Tu{“, potom nema~ki „DM"“ nema~ki lanac restorana italijanske kuhiwe „Vapiano“, koji posluje u celom svetu sa vi{e od 60 objekata, jedan od wih je u Tr`nom centru "U{}e" na Novom Beogradu, zatim novosadski kafe "Makijato" i mnogi drugi – saznajemo u ovom preduze}u. Kompletnu zgradu A kupila je novosadska kompanija „DMS“, a polovinu zgrade B firma „Mikronas“ iz Novog Sada, koja se tako|e bavi visokim tehnologijama. Od 50 luksuznih apartmana s povr{inama ve}im od 150 kvadrata, u

izgradwi je prodato ve} 30. Cene po kvadratu su razli~ite i kre}u se od 1.200 do 2.200 evra. Kompleks zgrada, simboli~no nazvan "Park siti, sa preko 60.000 metara kvadratih, ima 280 stanova i luksuznih apartmana povr{ine od 420 do 30 metara kvadratnih, kao i podzemnu gara`u sa oko 400 gara`nih mesta. Zemqi{te na ovoj parceli je zakupqeno na 80 godina po ceni od oko 500 miliona dinara. Q. Nato{evi}

SVE VI[E QUBITEQA LEPE RE^I

Kwiga se vra}a u domove Novosa|ana Moderan `ivot donosi puno pogodnosti ali kao da odnosi ona topla popodneva uz dobru kwigu. Uprkos tome na{ grad i daqe ponosno ~uva epitet “grad kulture”. Prema istra`ivawu va{ih izve{ta~a, mo`e da se pohvali zavidnom ~itala~kom publikom. Mladi Novosa|ani ~itaju najvi{e stru~nu literaturu i lektiru, dok oni stariji jo{ uvek imaju naviku da kupe ili iznajme “neobavezno {tiv”. Postoji znatan broj sugra|ana koji u`iva u dobroj kwizi i voli da ih pokloni. Prodaja kwiga u novosadskim kwi`arama govori tome u prilog. Prema re~ima prodavca Milana @uri}a iz kwi`are “Solaris” na Spensu, potra`wa za kwigama je zadovoqavaju}a i na wu ne uti~e cena razli~itih izdawa, kao ni broj godina kupaca. - Kupuju podjednako i mladi i stariji, a najprodavaniji su romani. Kwige se kupuju i za poklon i zbog li~nog zadovoqstva pojedinaca – rekao je @uri}. U kwi`ari "Qubiteqi kwige", tako|e nagla{avaju da Novosa|ani sve ~a{}e kupuju kwige. Najvi{e je to beletristika i ta-

kozvana popularana psihologija. - Najprodavanije i najtra`enije kwige trenutno su “ Voda iz

sam” Paula Koeqa. [to se ti~e popularne psihologije, wu kupuju i mla|i i stariji a izdvojio

Najprodavanije i najtra`enije kwige trenutno su „Voda iz kamena” Qiqane Habjanovi}\urovi}, „Izgubqeni simbol” Dena Brauna kao i „Pobednik je sam” Paula Koeqa kamena” Qiqane Habjanovi}\urovi}, “ Izgubqeni simbol“ Dena Brauna kao i “Pobednik je

bih "Mo} podsvesti" autora Xozefa Marsija – ka`e kwi`ar Vladimir Bo`ovi}.

U kwi`arama se tako|e dobro prodaju re~nici stranih jezika i slikovnice za najmla|e. Prodavci kwiga svojom pri~om ohrabruju. ^ini se da Novosa|ani i daqe umeju da cene slovo na listu hartije. ^ak i kad kupuju kwige samo za poklon, biraju najvrednije. Gradska biblioteka ne bele`i velike razlike u broju korisnika posledwih godina. Kako ka`u iz odeqewa biblioteke “ \uro Dani~i}” wihova ciqna grupa su sredwo{kolci i studenti, ali imaju i ~itaoce koji ih pose}uju vi{e decenija. Rukovodilac Slavica Nikoli} ka`e da elektronski mediji nisu umawili broj pravih qubiteqa kwige. Odeqewe za najmla|e nije dovoqno pose}eno, a deca pored lektire najvi{e vole kwigu “Princeza u papirnoj kesi” Roberta Man~a, oni najmla|i “Slikovnice o Nodiju” Enida Blajtona, a tinejxeri “ Uxbenik za zaqubqivawe” Irene Todorovi}. Studentkiwe na praksi: M. Pavlovi} L. Labudovi} T. Mili}

Redovna prodaja karata za „Egzit” Redovna prodaja karata za festival "Egzit" po~iwe danas u 12 ~asova na sajtu gigstix.com, a zbog velikog interesovawa u prodaji }e se na}i i samo 500 ulaznica po ceni od 4.990 dinara. Kad se na-

ru~e i prodaju sve ulaznice po prvoj promotivnoj ceni, karte }e mo}i da se kupe po slede}oj ceni od 6.490 dinara, dok }e redovna cena iznosti 10.990 dinara. N. V.

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak7.decembar2009.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

c m y

8

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

An|ela i Nikola hit imena Trojke: Aleksandra, \ura i \ur|ica - Jasmine i Nikole Grbe

Blizanci: \or|e i Nikola - Slavice i Bojana Urukala.

Devoj~ice: An|ela - Sawe i Dragi{e Vukosava, @eqana Monike Varge i @eqka Trnini}a, Nina - Zorane i Dragana Maksimovi}, Aleksandra - Stanislave i Aleksandra Kosti}a, Sawa - Verice Jovanovi} i Sini{e Horvat, Helena - Jelene i Milana Pavlovi}a, Maja - Vesne i Jo{ke Fodora, Sofija - Daliborke Te{anovi} i Dragoslava \uki}a, Sofija Marijane i Vladana Mini}a, Ksenija - Dijane i Nenada Ga}anovi}a, Nikica - Qiqane i Nikole Petrovi}a, Teodora - Ksenije i Dragana A}imovi}a, Milica - Aleksandre Popovi}-Vrane{evi} i Nenada Vrane{evi}a, Mina - Slavice i Aleksandra Risti}a, Nikolina - Sofije i Vojislava Stani{i}a, Marija - Danijele Mir~eti} i Mileta \ur|evi}a, Sawa - Miline Menkovi} i Milorada Torme, Tara - Vide i Vujadina @agara, Dragana Milene i Milenka Kova~evi}a, Nevena - Dragane i Vawe Gernhardta, Jelisaveta - Olgice Igwatovi} i I{tvana Kova~a, Ma{a - Dine i Du{ana Jak{i}a, An|ela - Tatjane i Dragana Raja~i}a, Tea Milote i Pavla Urbana, Duwa - Sawe i Vladimira [krbi}a, Sa{a - Tawe Jakovqevi}-Drakuli} i Sa{e Drakuli}a, Elmedina - Mihone Emini i Ne|ata Marolia, Lidija - Qubice i Jovice Stojanca, An|ela - Jelene i Nenada Milanovi}a, Lana - Jelene Kr~mar-Petrovi} i Bojana Petrovi}a, Nata{a - Stanke i Heika Hennigsa, Milica - Stanislave i Zorana Kova~evi}a, Klementina - \en|i Bo`oki i Jano{a Sanislo, Dina Marija - Dragane i

Gorana Leki}a, Sta{a - Sandre Komeni} i Neboj{e Stojilkovi}a, Lana - Livije i Zorana Jovi~i}a, Emilija - Daliborke i Dragana @ivkova, Nina - Dragane i Predraga Kne`evi}a, Ma{a - Milice Ostoji}-Bundalo i Olivere Bundala, Ma{a - Bogdanke Tasev Perinovi} i Stanislava Perinovi}a, Hana - Zoje i Dejana Tewija, Lucija - Ane i Jo`e Pakledinca, Nina - Marice i Zorana Gu`vice, Sara - Maje i Aleksandra Dimovskog, Una - Danijele i Vladimira Kne`evi}a, Vawa - Maje i Vladimira Manasijevi}a, Marija - Branislave i Radovana Babi}a, Milica - Gordane i Jovice Savin, Nika - Tawe i Sla|ana Milakovi}a, Magdalena - Maje i Miroslava Budimskog, An|ela - Brankice i Milivoja Trtovi}a, Sara - Vesne i \or|a Stankova, Dejana - Danijele Berowe i Dejana Suba{i}a, Zaida Guqtene Abdulahu i Nijazia Krieziua, Jana - Zorice Dejanovi} i Zorana Stankovi}a, Milica - Jelene i @arka Suvajxi}a, Mia - Maje i Aleksandra Priji}a, Tijana - Marije i Milana Brki}a, Katarina - Svetlane i Milana Nikoli}a, Lucia - Milene Vasili} i Marjana Laci}a, Jelena - Cvete i Petra Batora, Jana - Danijele Stevin Borov~anin i Neboj{e Borov~anina, \ur|ina - Dragice i Save Du{ani}a, Tijana - Branke i Vladislava Stojkovi}a, Jana - Tawe i Sr|ana Drini}a, Ana - Enike Kolarski ^aswi i Miroslava Kolarskog, Tara - Emine i Sa{e \urovi}a, Sa{ka - Radmile i Sa{e Polimca, Sofija - Ivane i Nenada [kori}a.

Ven~ani: Tijana Maksi} i Goran Vu~kovi}, Jelena Solari} i Sa{a Vukosavqev, Maja Basari} i Dejan Stanisavqevi}, Gordana Strajin i Todor Milivojevi}, Milana Kali} i Nikola Titelac, Tawa Bogdanovi} i Vlastimir Filijovi}, Zlata Rakita i Slobodan Vi}enti}, Marina Rapai} i Ratko Mati}, Mirjana Tomi} i Mladen Krpovi}, Marija Veli~kovi} i Branko Marjanovi}, Ivana Kiriyi} i Ozren ^udi}, Danijala Mezin i Miodrag Cvejin, Ildiko Mari i Tibor Kova~, Dragana Radenkovi} i Dalibor Kova~evi}, Biqana Stamenkovi} i Miroslav Jovanovi}, Bojana Terzi} i Ivan Vukadinovi}, Daliborka Jefti} i @eqko Bugarski, Milena Tomi} i \or|e Pan~i}, Sowa Bene`an i Predrag Radosavqevi}, Gordana Perano-

vi} i Miroslav Obrenov, Sawa Aleksi} i Edvard Kova~evi}, Ivana [iler i Zoran Mandi}, Biqana Novakovi} i Vuk Tripunovi}, Nata{a Brdar i Dragan Ribi}, Nata{a Ledziwi i Aleksandar Tica, Ma{a Sekuli} i Zoran Markovi}, Tijana Savi} i Slavi{a Jovanovi}, Tawa Marinski i Dragan Lazuki}, Gorana Miqkovi} i Gligor Mili}evi}, Mirjana An|eli} i Rade Zmijawac, Ivana Smiqani} i Kristijan Mirkovi}, Kristina Stankovi} i Marko Leki}, Dragana Kon~ar i Predrag \urovi}, Nevena Spasojevi} i Bojan Bajac, Sandra Knap i Dejan Lackovi}, Aleksandra Kuburi} i Obren Manojlovi}, Silvana Hasanovi} i Sead Havzi, Marijana Momi} i Vladimir Dimovi}, Aleksandra Ple}a{ i Nemawa \uri}.

Porodica Egi}: mama Nada, tata Dragan, beba Ivana i brat Luka

De~aci: \er| - Etelke Harnu{ i Lajo{a Demendia, Aleksandar - Olivere i Xonia Uro{eva, Mihajlo - Jelene i Sini{e Bastaja, Luka - Violete Vejin-Balka i Davora Balke, Aleksandar - Jelene i \or|a Radujkovi}a, Lajt - Marije Komatine Al-Bashir i Sharafa Al-Bashira, Marko - Rade i Zorana Dimi}a, Nemawa - Olivere i Radomira Bo`i}a, Vuka{in @eqke i Gorana Jovanovi}a, Nikola - Dragane i Vojislava Mitrovi}a, Luka - Radmile Savi} i Qubinka Jano{evi}a, Du{an - Marine i Nikole Pejnovi}, Aleksa - Olivere Ili} i \ure Franka, Nikola - Bojane i Roberta [andorova, Elmedin - Fatime Greku i Besnika ^izmolia, Andrija - Ane i Novaka Bo`ovi}a, Ogwen - Zorice i Gorana Bo`i}a, Novak - Nadine i Nenada Filipovi}a, Miroslav - Marijane i Juraja Mar~oka, Filip Lav - Marije i Gorana Alfirovi}a, Nemawa Olivere i Dragomira Jela~e, David - Silvije Romi} i Zorana Kne`evi}a, Darko - Jelene i Dragana ]etojevi}a, Radovan - Biqane i Nikole Duki}a, Milo{ - Nevene i Zorana Bego-

vi}a, David - Jaroslave i Vlaste-Vlastislava Ferka, Mihajlo - Marije Hlavati Kri{an i Miroslava Kri{ana, Milan - Marije i Vu~i}a Pantovi}a, Aleksandar - Katarine i Sima Vu~ini}a, Ogwen - Nade i Dejana Ka{i}a, Nikola - Tawe i Davora Radina, Marko - Jelene i @eqka Grbi}a, Filip - Ivane i Aleksandra Vukovi}a, Stefan - Irene i Darka Tali}a, Marko - Mirjane i Vladimira Lekovi}a, Veqko - Tamare i Dragana [u{ilovi}a, Aron - [arolte Varge-Sitar i ^abe VargeSitara, Konstantin - Daniele Stevanoske i Dejana Savina, Mateja - Branislave i Bojana Radanova, Daris - Qiqane i Suada Ba{i}a, Edin - Silvije Sejdije i Arsima Bajramia, Radovan - Dragane i Jovana Bozdokova, Ivan Borislave i Jovana Popova, Luka - Sawe Jak{i} i Bojana Bo{kovi}a, Danilo - Mine i Gorana Pani}a, Bogdan - Rajke i Dragana Joksimovi}a, Veqko - Danke i Petra Mi{kova, Vuka{in - Danijele Vukovi} ]osi} i Bojana ]osi}a, Stefan - Mione i Trivuna Rado{a, Mate - Anastazije i ^abe Semeredia.

Umrli: Ivan Benedekovi} (1942), Sava Ninkovi} ro|. Gavrilovi} (1943), Velimir Krsti} (1928), Milunka Stanojevi} ro|. Stankovi} (1918), Jelena Stojanov ro|. Erdevik (1942), Milica Andri} ro|. Pani} (1960), Marija Stanisavqevi} ro|. Trbojevi} (1925), Milo{ Ma~ki} (1940), Radmila Popovi} ro|. Filatov (1929), Dragoslav Raki} (1953), \uro ^ambor (1921), Jovan Idei (1923), Bela Balo (1948), Smiqka Andri} ro|. @arkovi} (1956), Mustafa Busulaxi} (1938), Qubica Pap ro|. Jojki} (1969), Margita Ivanovi} ro|. Blenih (1915), Radoslav Barna (1955), Jovan Stankovi} (1928), An|a Obradovi} ro|. Mi{i} (1937), Olga Risti} ro|. Stojanovi} (1934), Bogdan Tokin (1959), Du{ica \urovi} ro|. \or|evi} (1936), Ratko Samarxi} (1939), Krstan Savi} (1940), Piro{ka More ro|. Kova~ Birka{ (1927), Nikola Vukmanov} (1951), Peter Varwu (1925), Dragica Zobi} ro|. Tovilovi} (1938), Ivanka Apatovi} ro|. Suva~arev (1917), Milica Dobanova~ki ro|. Rutoni} (1931), Du{anka Mili} ro|. Mudri} (1935), Jovan Mirosavqevi} (1924), Vlasta Gaxa ro|. Hrubik (1944), Sava Kovin~i} (1955), Mom~ilo Petrovi} (1922), Mihajlo Toma (1933), VuGordana Jovanovi} i Dragan A}anski

jica Tuci} (1941), Luka Mari} (1933), Ranko Pe{i} (1952), Du{an Babi} (1957), Mileva Andri} (1938). Nikola Jovanovi} (1959), Dragoqub Radi} (1930), Slavko Qe{tak (1949), Cvijo Gruji} (1935), Franc Pozderec (1955), Vladimir Kosanov (1947), Emilija Neme{ ro|. Pal~ek (1925). Ivanka Ivanovi} ro|. Kosanovi} (1932), ^edo \uki} (1949), Mirko Popovi} (1954), Stojadin Vrhovac (1954), Milu{a Radovi} ro|. Milosavqevi} (1926), Aleksandar Cvetojevi} (1940), Robert Juri} (1968), Rozalija Na| ro|. [imek (1929), Qiqana Mr|a ro|. Savi} (1958), Vojislav Ivani} (1937), Olena Tasovac ro|. Suslovski (1936), Nade`da Nestrovi} ro|. Babi} (1932), Imre Ko~i~ka (1927), Spasoje Bani} (1937), Jaroslav Pear (1959), Milo{ Simi} (1920), ^edomir Stojanovi} (1948), Cvijeta Kne`evi} ro|. Va`i} (1932), Dragan Vrani} (1958), \or|e Stankin (1937), Marija Toko{ ro|. \ov~o{ (1924), Milo{ Dorotka (1928), Ratko Cvijeti} (1942), @ivka Mu~alovi} ro|. Pi{talovi} (1930), Zdravko Vukadinov (1932), Vu~ica Petrovi} ro|. Mrdakovi} (1935), Mirjana Drqa~a ro|. Ka}anski (1949), Eugen Plan~ak (1954), Pavle Mirkovi} (1934), Slobodan \urovi} (1952).


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

POSLOVAWE KOMUNALNIH FIRMI U 2009. GODINI

Gubita{i i uspe{ni izjedna~eni Gradska komunalna preduze}a zavr{i}e ovu poslovnu godinu uglavnom u plusu, osim „Toplane“ i „Vodovoda i kanalizacije“. Dodu{e gubitak „Vodovoda“ ove godine }e biti mawi za osam i po odsto od lawskog. Uprkos tome {to je ~ak dva puta poskupela cena vode „Vodovod“najavquje gubitak od 348.359.000 dinara, dok je 2008. godine zabele`en dug od 520.456.00 dinara. Prema izve{taju finansijske slu`be, „Toplana“ planira da 2009. godinu zavr{i sa vi{e od ~etiri puta ve}im dugom nego lane. Rad „Toplane“ ove grejne sezone osta}e upam}en i po velikom nezadovoqstvu potro{a~a zbog lo{eg grejawa u stanovima, {to firma negira. U 2008. godini „Toplana“ je iskazala gubitak od 46.996.151 dinar, a ove godine saldo na ra~unu prema planu bi}e iskazan u minusu od 215.788,734 dinara. U „Toplani“ ka`u da o~ekuju da }e gubitak ipak biti mawi, jer zavisi od naplate potra`ivawa, cene gasa i potro{we. Grejawe je u Novom Sadu jedno od najskupqih u Srbiji, a podse}amo da je u januaru ove godine poskupelo za oko 33 odsto, dok je cena gasa u oktobru 2008. godine pove}ana za oko 37 odsto. Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ za devet meseci ove godine u gubitku je oko 78 miliona, a u firmi procewuju

Spens pozitivan dve godine uzastopno

da }e on do kraja godine ostati u tom iznosu. Gradski prevoznik je godinama na listi gubita{a, izuzev 2008. godine, kada je zabele`en plus, jer je Grad iz buxeta izdvojio 759 miliona dinara za gorivo za 2006, 2007. i 2008. godinu. Na lo{e poslovawe ove godine, ka`u, uticala je cena goriva i oko 30.000 besplatno izdatih karata za povla{}ene kategorije. I gradski prevoznik je ove godine pove}ao cene usluge za 33 odsto. „Zelenilo“ je za devet meseci ove godine imalo gubitak od oko 9,5 miliona dinara, ali u firmi

Minimalac dovodi do plusa „Stan“ }e tako|e biti u plusu, ako se zanemare dugovi Poreskoj upravo od pre nekoliko godina, a portparol Mirko Jeftovi} ka`e da }e pozivitnom poslovawu doprineti i to {to }e zaposleni primiti minimalnu novembarsku platu. ne znaju da ka`u koliko }e i da li }e taj minus iznositi na kra-

NESOLVENTNI NOVOSA\ANI I WIHOVA BORBA ZA GOTOVINU

„Franca Jozefa” i „Tita” za ke{ kredit Kad pod balastom globalne recesije najezda banaka po~ne jewavati, a lestvica za dobijawe kredita postane vi{a, gra|ani Novog Sada do gotovog novca dolaze uz pomo} zaboravqenog porodi~nog nakita, srebrwaka, platinaste narukvice, zlatnog zuba, dukata, zlatnika s likovima cara Franca Jozefa, mar{ala Josipa Broza Tita. Mo`da pomalo nekorektno, zalagaonice (u gradu ih je najmawe tri) nude „nov~ane pozajmice“ i unose zabunu, ali stvar se svodi na robno nov~anu razmenu uz dogovorenu proviziju. -Qudi na svakave na~ine poku{avaju da do|u do gotovine kada

slu`benica u „Prvoj novosadskoj zalagaonici“ - Me|utim, de{avalo se da nam qudi nude polovno cepter posu|e, kolekciju po{tanskih maraka ili ko`ne jakne. Zalagaonice se jednostavno ne bave takvim stvarima i vrlo je te{ko proceniti prave vrdnosti takvih predmeta. I u novosadskoj zaklagaonici „Ke{„ rekli su nam da je uobi~ajeno da se barata plemenitim materijalima, a da mese~na provizija oznosi izme|u pet i 10 posto. Qudi sa zlatom do|u u kancelariju, pada dogovor o ceni, proviziji i rokovima otplate. Slede}eg meseca mu{terija

im je hitno. Neki imaju predstave iz filmova gde ~ovek upada u zalagaonicu, ostavi pi{toq i ode s novcem. To je nelegalno i u praksi ne izgleda tako - ka`e

dolazi s novcem ili se aran`man „reprogramira“ - u suprotnom ostaju bez svog zlata. Krediti komercijalnih banaka svakako nude boqe uslove

(recimo ko podigne ke{ kredit od 1.000 evra, za 12 meseci vra}a oko 1.300), ali su oni nedosti`ni za mnoge na{e sugra|ane. Na birou je oko 30.000 nezaposlenih, u Inspekciji rada tvrde da je procenat onih koji rade na crno oko 10 odsto, a nemogu}e je izra~inati broj zaposlenih u privatnim firmama koji su prijavqeni na minimalac a ostatak plate primaju u ke{u. S druge strane stoje klasi~ni zelena{i koji su ustvari ogranci kriminalnih grupa koji pribegavaju upotrebi sile i tra`e enormne kamate mewaju}i ih u hodu. Taj novac po pravilu poti~e iz krivi~nih dela i mnogi su se opekli, pa ~ak i ostali bez ku}a i stanova. Ta situacija ih, sve ~e{}e, vra}a zalagaonicama. Neki buklvalno do|u zbog hiqadu dinara dok gorwe granice nema. - Nudimo cenu koja je pribli`no ista kao i zamena lomqenog zlata u gradskim zlatarama. Me|utim, qudi donose ne{to {to je za wih od sentimetalne vrednosti i potrebna im je mogu}nost da to vrate. Ukoliko to ne uspeju odmah, produ`avamo rok za jo{ 30 dana uz novu provizju obja{wavaju zalagaoni~ari. D. Apro

„O pravom filmu”

Zbor gra|ana u „Podbari”

Kontakt centar ceo dan

Promocija kwige Slavka Vorkapi}a pod nazivom „O pravom filmu“ odr`a}e se danas u 17 ~asova u Sve~anom holu Izvr{nog ve}a Vojvodine. Re~ je o drugom, dopuwenom i pro{irenom izdawu koje je priredio Marko Babac. Organizator je Zavod za kulturu Vojvodine. T. M.

Zbor gra|ana Mesne zajednice „Podbara“bi}e odr`an sutra u 18 ~asova u hali u Ulici \or|a Rajkovi}a 6/a. Na dnevnom redu su regulacioni planovi „Alma{ki kraj“ i „Podbara“. Na zbor gra|ana obavezno je poneti li~ni dokument koji sadr`i adresu stanovawa. T . M.

Kontakt centar “Informatike”, zbog pove}anog obima posla, ima novo radno vreme. Radim danima bi}e otvorena od 7 do 19, a subotom od 7 do 13 sati. Ina~e, svih sedam dana 24 ~asa u funkciji je govorni automat. Q. Na.

VESTI

Otvara se `ensko „Raskr{}e” Pri centru za odvikavawe od narkomanije „Raskr{}e” od danas po~iwe rad rehabilitaciona komuna iskqu~ivo za devojke i `ene. Objekat }e se nalaziti na ^eneju, a otvarawu }e prisustvovati pokrajinska sekretarka za informisawe Ana Tomanova-Makanova. Projekat je finansiran iz sopstvenih prihoda. S. T.

ju godine. Ina~e ovo gradsko preduze}e prvo je me|u komunalcima po~elo da {aqe radnike na prinudne odmore, kojih }e biti sve do februara naredne godine.U 2009. godinu imali su i peh, jer im je grad posle vi{egodi{weg ko{ewa ambrozije uzeo taj posao vredan 32 miliona dinara i predao privatniku. U „Putu“ o~ekuju da }e poslovnu godinu zavr{iti s dobitkom. U prvom polugodi{tu „Put“ je ostvario dobit od tri i po miliona dinara, uprkos tome {to su u javnost stizale glasine da gradska vlast ne poverava poslove svojoj firmi, ve} ga ustupa privatnom sektoru. U ovom preduze}u nagla{avaju da je u 2008. godini ostvaren gubitak od 213 miliona dinara, ali je do 17. novembra ove godine otpla}eno 192.471,65 dinara kredita. I u“Lisju“ o~ekuju dobit od oko 520.000 dinara. Trenutni je finansijski rezultat poslovawa pozitivan s dobitkom od 26.312.000 dinara. „Lisje“ je lane imalo gubitak u poslovawu od 34.991,000 dinara, ali su ove godine ispla}eni dugovi od 95 miliona dinara. Plus }e zabele`iti i SPC „Vojvodina“ kao i lane, a u „Parking servisu“ o~ekuju neto dobit na kraju decembra u iznosu od 20,5 miliona dinara. Lane je neto dobit iznosila svega 597.883,52 dinara. Z. Deli}

Ledolomci u pripravnosti Iako zima kalendarski jo{ nije po~ela, zimska slu`ba novosadskog preduze}a „ Heroj Pinki“, ~iji }e se ledolomci brinuti o uklawawu leda s Dunava u Novom Sadu, kao i na Tisi i kanalu, ve} je u pripravnosti. Sva tri ledolomca trebalo bi za desetak dana da dobiju dozvolu za rad. Zimska slu`ba ovog preduze}a zadu`ena je za razbijawe leda od 15. decembra do 15. marta, kada zvani~no i po~iwe, odnosno zavr{ava rad zimske slu`be ali, ukoliko se uka`e potreba, ti brodovi radi}e i du`e. - U zavisnosti od temperature vazduha pravi}e se raspored za rad ledolomaca. Dunav se zasad sigurno ne}e lediti, ali kada su samo dva-tri dana temperature oko minus pet stepeni Celzijusa, po~iwu da se lede i kanal i Tisa, jer su to takozvane mirne vode. Svake godine pred po~etak zimske sezone brodovi-ledolomci „^akor“ i „Vu~evo“ imaju probne vo`we, a kada se uka`e potreba i kada zavr{i redovne poslove, u rad zimske slu`be ukqu~uje se i brod-gura~ „Petrovaradin“ – ka`e za „Dnevnik“ menaxer Hidrotransporta u tom preduze}u Aleksandar Krsti}. Prema wegovim re~ima, ukoliko zima bude jako hladna, dva ledolomca radi}e na Dunavu kod Novog Sada, a lomi}e led oko preostalih delova mosta na bar`ama, u kanalu Dunav–TisaDunav, zatim oko Rafinerije i Luke „Novi Sad“ i povi{e od ostataka mosta na bar`ama i oko pristana. Kada je u pitawu Tisa, led }e se lomiti od u{}a do prevodnice „Novi Be~ej“. - Bez obzira na to {to jo{ uvek nema leda, ve} je napravqen i raspored. Ukoliko zima bude hladna, brodovi }e de`urati 24 sata sa 14 ~lanova posade, a ukoliko bude blaga, radi}e se samo dawu sa sedam-osam ~lanova posade - najavquje na{ sagovornik. Q. Na.

ponedeqak7.decembar2009.

9

KINESKE PRODAVNICE I DAQE NAJPOSE]ENIJE

Ukrasi i dowe rubqe – roba u trendu

Tradicionalno niske cene u novosadskim radwama s robom iz Kine, tokom proteklih nekoliko meseci sko~ile su za oko deset odsto, ocewuju trgovci u Kineskom tr`nom centru na Bulevaru oslobo|ewa. Uprkos poskupqewu, kupaca ne mawka. Najve}e interesovawe vidqivo je u buticima s dowim ve{om i me|u ukrasima za predstoje}e novogodi{we praznike.

Posetiteqke butika ve{to prebiraju po hrpama ve{a u potrazi za najboqim rubqem. Cene variraju od butika do butika, pa ~ak i me|u spratovima. Od klasi~nih modela dubokih ga}ica, do tangi, od poliestera do pamuka, po mogu}nosti s malo ~ipke. - Obi~ne ga}ice ko{taju 80 dinara a tange i ~ipkaste staju i do 120. Pamu~ne su ta~no na sredini skale, prodaju se za 100, a grudwaci se kre}u od 70 do 250 dinara – kazala je kratko prodava~ica M. G. u jednom od butika. Ona obja{wava da su cene velikog broja artikala ostale iste izuzev ve{a, koji je poskupeo za oko 20 dinara. Kupaca ima dovoqno, a u tom butiku snabdevaju se ~ak i trgovci koji kasnije istu robu po vi{im cenama prodaju na pijaci, tvrdi ona. Holove tr`nog centra preplavili su svetle}i i {qoki~asti ukrasi, a trgovci obja{wavaju da

su oni ove godine jeftiniji nego lane. Sve}ice za jelke {qa{te u svim bojama i po svim }o{kovima objekta. Sve}ice i sve vrste ukrasa ko{taju od 100 do 150 dinara, a {qoki~aste i obi~ne trake za jelku i poklone prodaju se po 80 dinara. Za 50 dinara kod Kineza se mogu pazariti i ~estitke, a tri puta skupqa je najmawa jelka od jednog metra. Najvi{e plasti~no

Mu{terija s lutke „pozajmila“ jaknu Gotovo svakodnevno, u Kineskom tr`nom centru de{avaju se kra|e kazao je radnik obezbe|ewa Branislav P, koji ipak za sve krivi finansijsku krizu a ne lo{ manir sugra|ana. Tokom sta`a pamti slu~aj kada je mu{terija skinula jaknu s lutke, obukla je i po{la ka izlazu. Novosa|anima su “lepqivi prsti” na sitnice i ve{, koje lako mogu da sakriju i iznesu, objasnio je i dodao da su zbog toga pojedini vlasnici butika ugradili alarm. drvo, s razbaru{enim iglicama ili ve{ta~kim snegom, po ukusu kupca, ko{ta 2500 dinara. S. Tanuryi} - I. Dragi}

Majstori rade, pla}awe kasni Obnova levog krila Magistrata u Sremskim Karlovcima odvija se uprkos tome {to pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa od 25. juna, kada su radovi po~eli, nije izvo|a~ima isplatio ni jedan dinar. To je jedini posao koji je pod finansijskim okriqem Fonda ove godine zapo~et u Sremskim Karlovcima. Grubi gra|evinski radovi su zavr{eni, kao i postavqawe elektri~nih instalacija, a majstori privode kraju gletovawe zidova. Potom }e se postaviti parket i plo~ice, ugraditi prozori i vrata, te montirati svetiqke. - Nezahvalno bi bilo pod ovakvim okolnostima govoriti ka-

da }e obnova biti gotova - ka`e pomo}nik predsednika op{tine Brigita Dimitrijevi}. - Do sada su izvo|a~i ispostavili tri situacije, ali ni{ta od para nisu jo{ dobili. Kada levo krilo i takozvani Grkov stan na desnoj strani budu renovirani ~itavo velelepno zdawe }e biti u upotrebi, ra~unaju}i i veliku salu od 160 metara kvadratnih, u kojoj treba da se odr`avaju skup{tinske sednice umesto u sve~anoj. U taj deo Magistrata, po zavr{etku obnove, treba da se useli i Agencija za ruralni razvoj Ministarstva poqoprivrede. U podrumskom delu predvi|eno je mesto za vinariju i vinoteku. Z. Ml.


VOJVODINA

ponedeqak7.decembar2009.

c m y

10

TRI VA@NA PROJEKTA U OP[TINI RUMA

I sigurna ku}a uz pomo} Evropske unije

Foto: M. Mitrovi}

PRAZNI^NO RASPOLO@EWE U PADEJU

Mikula{ ~astio {arenim pala~inkama PADEJ: Prazni~na atmosfera ve} je po~ela, pa je u Padeju za katoli~ki praznik Sveti Nikola, me|u ovda{wim `iteqima poznatiji kao Mikula{, u organizaciji Mesne zajednice Padej i Udru`ewa `ena „Sunce” prire|ena ~ast za decu, ali su se osladili i mnogi me{tani i gosti. @ene su za ovu priliku ispekle oko 2.000 pala~inki, a sve~anost je uveli~ao dolazak Mikula{a na kowu. U ulozi Mikula{a bio je Dejan Nenadov, koji je zajedno sa aktivistkiwama Udru`ewa `ena „Sunce” decu ~astio pala~inkama u boji. Predsednica Saveta MZ Padej Stana \ember ka`e da su materijal za pripremawe popuparne poslastice obezbedili donatori. „Kikindksi mlin” i Mlin „Stepanovi}evo” su dali bra-

{no, @u`ana Igntat mleko, a jaja su padejske doma}ice donele od svojih ku}a, pa su pala~inke zame{ene, ispe~ene i pojedene u dobrom raspolo`ewu. - Povodom Mikula{a, drugu godinu pe~ewem pala~inki obradujemo decu. Za Badwe ve~e, uo~i katoli~kog Bo`i}a 24.decembra, tako|e }emo se dru`iti i tada }e `ene pe}i dve hiqade krofni, a priredi}emo i vatromet. Na ispra}aja stare i do~ek nove godine priprema se i padejski Deda Mraz. Poseledwih godina ustaquje se obi~aj da Deda Mraz obi|e celo selo i deci podeli prazni~ne paketi}e. Padejski Deda Mraz, kako najavquje Stana \ember, podeli}e paketi}e za oko 500 mali{ana. M. Mitrovi}

BIOSKOPI

„Moja velika gr~ka avantura”

PAN^EVO „Prazne fla{e” (20) ZREWANIN SINEMA „Moja velika gr~ka avantura” (20) „@ivot i smrt porno bande” (22) APATIN KULTURNI CENTAR „Pada}e }ufte” (20)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Bioskop "Jadran" "Pada}e }ufte" (17 i 18.30), "Posledwa ekskurzija" (20 i 21.30). Art bioskop "Vojvodina" na Spensu, Euro IN film, Festival evropskog i nezavisnog filma (do 24. decembra).

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te Kamerna scena "Povratak Kazanove" (19) .

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka", Tematska izlo`ba "Kada u kujni vlada red..." Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883", "Secesija u Novom Sadu" (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka "Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka"; stalna postavka: Srpska umetnost "Teme i ideje" (1900–1941); stalna postavka "Qudi i doga|aji – slika pro{losti" Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, Izlo`ba grafi~ara Milana Stanojeva (od 1 do 31. okotbra) Galerija Rajka Mamuzi}a "38. Novosadski salon 2009." "Mikro Manevar" (do 9.12)

BIBLIOTEKE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30, subota 8–13.30) Gradska biblioteka, ogranak "\ura Dani~i}", Dunavska 1, 451–233 (7.30–18, subota 8–14)

RUMA: Projekcijom buxeta op{tine Ruma za 2010. godinu predvi|eno je i 11,4 miliona dinara, za u~e{}e u sufinansirawu projekata koje }e finansijski biti podr`ana iz razvojne pomo}i Evropske unije. Ra~una se da }e EU u slede}oj godini u tri projekta u Rumi ulo`iti 1,4 miliona evra, dok }e u narednim godinama, za wihov zavr{etak dati jo{1,96 miliona evra. Iz razvojnih fondova EU, za po~etak opremawa industrijske zone na 300 hektara uz autoput Beograd[id, bi}e ulo`eno 840.000 evra, a iz op{tinskog buxeta jo{ 8,4 miliona dinara. - Odlu~ili smo da u u buxetu za 2010. godinu predvidimo na{e u~e{}e od 10 odsto za po~etak komunalnog opremawa ove zone – ka`e zamenik predsednika op{tine Ruma Dragan Karada{. - U slu~aju da izostane pomo} EU, u {ta

iskreno ne verujem, radi}emo vlastitim sredstvima, oprema}emo deo po deo zone, kako nam budu dolazili investitori, a interesovawe za grinfild investicije je veliko. Naravno, jo{ nema konkretnih dogovora, ali ve} krajem februara, kad pripremimo zonu za gradwu, o~ekujemo dolazak budu}ih ulaga~a. Za kompletno opremawe industrijske zone od oko 300 hektara potrebno je ukupno 2,750.000 evra. Prema sada{wem konceptu, konkurisa}e se za 2,52 miliona evra iz razvojne pomo} EU, dok }e op{tina obezbediti 252.000 evra. Ovaj posao ~iji je nosilac Javno preduze}e za gra|evinsko zemqi{te i puteve op{tine Ruma, radi}e se etapno u naredne tri-~etiri godine, ali je veoma va`no da }e radovi po~eti ve} dogodine. Za razvoj malih i sredwih preduze}a Ruma }e

iz razvojnih sredstava Evropske unije dobiti sto hiqada evra, a iz buxeta u ove svrhe izdvoji}e milion dinara. Tre}i va`an projekat je izgradwa Sigurne ku}e, za `rtve nasiqa. Op{tina Ruma je izdvojila po~etna sredstva – 10 odsto od vrednosti objekta, me|utim, izgradwa ne mo`e da po~ne bez sna`nije finansijske podr{ke Evropske unije. Ra~una se na pomo} od oko 200.000 evra slede}e godine, a do kraja izgradwe na jo{ oko 300.000 evra. Nosilac posla na ovom va`nom projektu bi}e Centar za socijalni rad iz Rume. Pored ova tri velika projekta koji }e se finansirati iz razvojnih sredstava Evropske unije, u Rumi se ubrzano pripremaju projekti za konkurse kod Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine i Nacionalnog investicionog plana. S. Bojevi}

OPREMA SE KONTEJNERSKI TERMINAL U LUCI „LEGET”

„Panonska vrata” startuju u martu SREMSKA MITROVICA: Nije pro{lo ni mesec dana od potpisivawa ugovara u Rijeci o izgradwi kontejnerskog terminala „Panonska vrata” u Sremskoj Mitrovici, a u Luci „Leget” u Sremskoj Mitrovici se ve} ubrzano radi, kako bi prvi mar{utni vozovi sa kontejnerima robe za tr`i{te Srbije, dela Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Ma|arske, Rumunije i Bugarske po~eli pristizati u Sremsku Mitrovicu. Naime, sremskomitrova~ka Luka „Leget” potpisala je 31. oktobra ove godine ugovor sa Lukom Rijeka o izgradwi kontejnerskog terminala u Sremskoj Mitrovici, gde }e kontejneri sa robom, koja sti`e iz sveta direktno sa brodova biti pretovarani na vozove i otpremani u terminal „Panonska vrata”, a vra}ati se natovareni robom koja se iz Srbije, Slavonije, dela BiH, Ma|arske, Rumunije i Bugarske otpremaju za Luku u Rijeci, i odatle brodovima na krajwe destinacije u svetu. Prema ugovoru, kako ka`e direktor Luke „Leget” u Sremskoj Mitrovici Zoran Ne{i}, u prvoj fazi gradwe terminala, koji treba da budu zavr{eni do marta slede}e godine bi}e ulo`eno 1,5 do dva miliona evra i posao je ve} po~eo. - Instalirali smo i pustili u rad kamionsku vagu nosivosti do 60 tona, uradili smo ovih dana pristupni put do budu}eg terminala, predstoji nam ulagawe od oko pet miliona dinara u rekonstrukciju industrijskog koloseka od @elezni~ke stanice Sremska Mitrovica do budu}eg terminalskog platoa, te nabavka dizalica nosivosti preko 30 tona, koje }e istovarati i pretovarati kontej-

Gradili{te budu}eg terminala

nere. Imamo 5.000 kvadratnih metara javnog carinskog skladi{nog prostora za lagerovawe robe, ali i jo{ 15.000 kvadratnih metara javnog skladi{ta. U prvoj fazi }emo urediti terminalski plato za pretovar i manipulaciju robe na 15.000 kvadratnih metara, a u slede}oj jo{ oko 50.000 kvadrata. Ve} u martu ovde treba da stignu prvi mar{rutni vozovi sa kontejnerima - ka`e Zoran Ne{i}. Prema ugovoru potpisanom u Rijeci u po~etku }e u Sremsku Mitrovicu stizati dva do tri mar{utna voza, me|utim, kako je rije~ka luka tesna, a 60 odsto kontejnera koji sa robom sti`u brodovima u ovu luku namewena su privredi Srbije i okolnih zemaqa, u Luci „Leget” u Sremskoj Mitrovici nastavi}e ubrzanu izgradwu platoa za pretovar. -Rije~ka luka je tesna, terminal „Jadranska vrata” ne mo`e da primi sve kontejnere koji sti`u u Rijeku i oni `ele da „Panonska vrata” prorade {to pre, kako bi rasteretili svoj terminal i skratili vreme ~ekawa na istovar

brodova. Mar{utni vozovi }e ovde dovoziti kontejnere, a odavde odvoziti izvoznu robu utovarenu u kontejnere prema Rijeci. Smawi}e se vreme dopreme i otpreme robe, jer ovde postoji i Carinska ispostava koja ima kapacitete da na vreme obavi sve carinske poslove prijema i otpreme robe, a mi }emo zaposliti ve} postoje}e lu~ke kapacitete kod nas i zaposliti novih 25 do 30 radnika – obja{wava Zoran Ne{i} i ka`e da }e to zna~ajno smawiti tro{kove transporta, jer }e se izbe}i kamionski prevoz na relaciji od Rijeke do Sremske Mitrovice u du`ini od oko 450 kilometara, a ako se zna da je `elezni~ki transport jeftiniji za gotovo polovinu, onda je jasno kolike u{tede }e imati firme koje uvoze, ili izvoze robu preko Luke u Rijeci. „Panonska vrata” su na reci Savi, pa je mogu}a i daqa otprema robe, za pojedine destinacije i vodenim putem, {to tako|e smawuje tro{kove transoporta u odnosu na kamionski prevoz. S. Bojevi}

NOVA AUTOBUSKA LINIJA U KIKINDI

Do Temi{vara i nazad za 10 evra KIKINDA: U kikindskom Javnom preduze}u „Autoprevoz” potpisan je ugovor o uvo|ewu nove autobuske linije za Rumuniju. V. d. direktora „Autoprevoz��� Mi}o Stojanovi} i predstavnik temi{varskog transportnog preduze}a „Autotim” Daniel Branku, potpisali su ugovor o otvarawu me|unarodne autobuske linije Kikinda - Temi{var. Nakon {to potpisana dokumenta zvani~no verifikuju nadle`na ministarstva Srbije i Rumunije, me|unarodna autobuska linija trebalo bi da bude zvani~no otvorena u prvoj polovini februara. - Nadaju}i se viznoj liberalizaciji, odnosno stavqawu Srbije

na belu {engensku listu, hitro smo reagovali i potpisali ugovor s rumunskim partnerom. Nadamo se da }e linija imati ekonomsku opravdanost, ali i vi{e od toga, jer se i na ovaj na~in Kikinda otvara prema svetu. Ovo zna~i puno za gra|ane Kikinde, ali i za me{tane drugih mesta u Srbiji, koji }e jednostavno mo}i da putuju u susednu Rumuniju, odnosno u Temi{var. Va`no je napomenuti da smo sa rumunskim partnerom dogovorili i autobusku liniju do temi{varskog me|unarodnog aerodroma, odmah nakon dolaska autobusa na tamo{wu autobusku stanicu - izjavio je Stojanovi} nakon potpisivawa ugovora. Nakon liberalizacije

viznog re`ima „Autoprevoz” je spreman i za autobuske linije prema Ma|arskoj. Predstavnik rumunskog „Autotima” Daniel Branku izjavio je da su nakon analiza, odlu~ili da sa kikindskim partnerom otvore me|unarodnu autobusku liniju, koja je u interesu i Rumunije i Srbije. Temi{varski „Autotim” je, ina~e, vlasnik oko 200 autobusa. Prema ugovoru, „Autoprevoz” bi vozio do Temi{vara i nazad ponedeqkom, sredom i petkom, dok su za „Autotim” rezervisani utorak, ~etvrtak i subota. Povratna karta ko{ta 940 dinara (10 evra), a u jednom pravcu 650 dinara (sedam evra). A. \uran

DNEVNIK

Javna ~esma u Mladenovu MLADENOVO: U Mladenovu su po~eli radovi na izgradwi javne ~esme sa pre~ista~em za pija}u vodu. Pokrajina je za ove namene odvojila 1,5 miliona dinara, a op{tina Ba~ka Palanka jo{ jedan milion. Toliko }e ko{tati ~esma kapaciteta 7.500 litara dnevno na tri to~e}a mesta. U seoskoj {koli bi}e postavqen jo{ jedan kapacitet od 1.500 litara dnevno. Pro{le godine, nadle`ni su konstatovali da voda iz seoskog vodovoda bakteriolo{ki i hemijski nije ispravna. Tada je vodovodom upravqala mesna zajednica, a utvr|eno je da je voda imala povi{en procenat arsena, gvo`|a i amonijaka. Ove godine, a na osnovu ugovora, brigu o proizvodwi, distribuciji i naplati vode u Mladenovu preuzelo je op{tinsko Javno komunalno preduze}e „Komunalprojekat”. M. Sy

Glumci gostovali u Sloveniji KIKINDA: Ansambl kikindskog Narodnog pozori{ta nedavno se vratio sa petodnevne turnije po Sloveniji. Onda{woj publici u Cequ, Kopru i Novoj Gorici, kikindski glumci predstavili su se predstavom „O nasiqu”. Doma}ini u Sloveniji pozvali su ansambl iz Kikinde da ih posete i u martu radi u~estvovawa na festivalu komedije. Kikin|ani su se, u proteklih sedam godina, slovena~koj publici predstavili dvema predstavama „Rodoqupci” i „Sve je to Elvis zakuvao”. - U martu }emo igrati predstavu „Ti ludi tenori”, a boravak u Cequ iskoristi}emo da se predstavimo i publici u Ptuju i ponovo u Kopru – rekao je direktor kikindskog pozori{ta Brane Marjanovi}. Predstavnici ansambla iz Kikinde su u Sloveniji potpisali i Protokol o saradwi, tako da }e i predstave iz Slovenije biti dostupne kikindskoj publici. A.\.

„Riznica” brine o centru grada ALIBUNAR: ^lanovi Udru`ewa gra|ana „Riznica” koje okupqa mahom `ene, krenuli su u akciju jeseweg spremawa parka i okolnih ulica. O~i{}en je de~iji park, parkinzi, staze u parku, orezano samoniniklo {ibqe, grane koje su zaklawale saobra}ajne znakove, pokupqeno je li{}e i sve to prevezeno do deponije. Bio je tu sekretar komunalne inspekcije Sa{a Cvetkovi}, zatim predsednik op{tine Danijel Ki{marton i drugi, a akcija se zavr{ila vojwi~kim pasuqem i dru`ewem. Organizatorka akcije, predsednica Udru`ewa „Riznice” Milica Vlatkovi} bila je prezadovoqna obavqenim poslom, dru`ewem i boravkom na sve`em vazduhu. Rekla je da je ovo bio po~etak i da }e ovakvih okupqawa biti jo{ vi{e, tako se na najboqi na~in ~uva ~isto}a i `ivotna sredina. Preporu~ila je sugra|anima da tako urede svoja dvori{ta, ulice i kanale pored puteva. R. J.

Edukacija osnovaca

^OKA: Kancelarija za mlade i Nezavisna omladinska organizacija „Aktive” iz ^oke, organizovali su dvojezi~nu edukaciju „Zdravi stilovi `ivota” za u~enike osmih razreda ~okanske Osnovne {kole „Jovan Popovi}”. Predavawa su odr`ana u okviru programa Grupe „Proces” i Novosadskog humanitarnog centra, a uz podr{ku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Predava~i dr Iboqa Levai Sene{ i dr Osvit ^pajakovi} iz Doma zdravqa u ^oki, u ciqu osve{}ivawa mladih, govorili su o reproduktivnom zdravqu, bolestima zavisnosti, pu{ewu, alkoholizmu i narkomaniji, a ona su izazvala veliku pa`wu. M. Mr.


VOJVODINA

DNEVNIK INICIJATIVA LDP-a U ZREWANINU URODILA PLODOM

Vlast }e subvencionisati cenu grejawa? ZREWANIN: Cena daqinskog grejawa u Zrewaninu, koja je me|u najvi{om u Srbiji, ve} du`e vreme je predmet rasprava, a opozicione stranke su u vi{e navrata upozoravale da su ovi tro{kovi u zimskim danima ozbiqan udarac na ionako istawen ku}ni buxet gra|ana. Gradski odbor Liberalno demokratske partije tako je u martu lokalnoj vlasti predao inicijativu koju je potpisima podr`alo blizu 5.000 gra|ana i kojom se tra`i da grad Zrewanin subvencioni{e cenu grejawa. „Nakon odr`anih sastanaka sa gradona~elnikom Miletom Mihajlovim i wegovim zamenikom Goranom Kauri}em, na{a pri~a oko subvencionisawa, kao i re{avawa problema koje gra-

U Zmajevo po li~nu kartu ZMAJEVO: Gra|ani Zmajeva, Ravnog Sela i Ba~kog Dobrog Poqa, u op{tini Vrbas, od danas }e mo}i da izvade li~ne karte i putne isprave u Policijskom odeqewu u Zmajevu. Radno vreme fotoboksa i {altera na kojima se mogu predavati zahtevi i podizati biometrijska dokumenata je radnim danima od 8 do 14 sati. Uvo|ewe ove linije rada u Policijskom odeqewu u Zmajevu zna~ajno }e rasteretiti izdavawe isprava u vrbaskoj policijskoj stanici, ka`e se u saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

Poslato 10.000 opomena IN\IJA: Javno Preduze}e „Ingas” poslalo je opomene pred iskqu~ewe za 1.454 potro{a~a, koji svoja dugovawa moraju izmiriti odmah, kako ne bi bili iskqu~eni. Potro{a~i koji su dobili opomenu, du`ni su preko 3.000 dinara po ra~unu, sa svim dospelim potra`ivawima. Prema re~ima referenta za odnose sa javno{}u u JP „Ingas” Marjana Milakovi}a, u ovom momentu procenat naplate u doma}instvima se kre}e oko 70 odsto. -Mi jednostavno moramo pove}ati procenat naplate, kako bi u grejnoj sezoni mogli da servisiramo na{e obaveze prema dobavqa~u JP „Srbijagasu”, jer u suprotnom bi moglo da bude ugro`eno redovno snabdevawe na{ih potro{a~a. Od po~etka godine iskqu~ili smo 374 potro{a~a, za dug u momentu iskqu~ewa od skoro 10 miliona dinara. U isto vreme uputili smo preko 10.000 opomena pred iskqu~ewe, {to je u proseku 1.000 opomena mese~no - rekao je Milakovi}. S. B.

|ani imaju sa grejawem, kona~no se pokrenula sa mrtve ta~ke. Gradski ~elnici su prihvatili sugestije LDP-a i prepoznali potrebu da se po pitawu grejawa, ali i ostalih komunalnih usluga, mora ne{to {to pre preduzeti. Subvencionisawe cene grejawa za gradsku vlast je prihvatqivo i ovo pitawe }e se, nakon {to se sagledaju sve okolnosti, po svemu sude}i na}i u narednim buxetskim preraspodelama”, saop{tio je zrewaninski ogranak LDP. Daqinsko grejawe u Zrewaninu, koje koristi 7.500 doma}instava u stambenim zgradama, odnedavno je skupqe za osam odsto, s obzirom na to da su gradski ve}nici odlu~ili da Dru{tvenom preduze}u „Grejawe” iza|u u

susret i delimi~no prihvate korekciju cena. Distributer toplotne energije podneo je zahtev za izmenu cena usluga za gra|ane i ostale korisnike, predla`u}i da grejawe poskupi za 14 odsto. Me|utim, Gradsko ve}e je smatralo da je mogu}e poskupqewe samo za osam odsto, koliko je i o~ekivani rast cena na malo u ovoj godini. Tako grejawe u kolektivnim stambenim objektima od novembra ko{ta 69,42 dinara po kvadratu i to bez poreza na dodatu vrednost. Primera radi, porodica koja `ivi u stanu od 62 kvadrata do sada je za grejawe izdvajala 4.300 dinara, a od sada }e ti ra~uni biti uve}ani za dodatnih osam odsto. @. B.

ponedeqak7.decembar2009.

U SUBOTICI O^EKUJU NOVU ODLUKU O DR@AWU DOMA]IH @IVOTIWA

Kowe i koze dr`e u centru grada

SUBOTICA: Nije neuobi~ajeno da u centru grada ili stambenom nasequ Suboti~ani dr`e koko{ke, patke, sviwe, kowe i koze. Tako se Suboti~anka, koja `ivi u {irem centru grada, u Pra{koj ulici, `ali na buku koju stvaraju patke u susednom dvori{tu. G.K. ka`e da ve} skoro tri godine imaju problema sa kom{ijom koji ne `eli da skloni patke. - U nekoliko navrata smo zvali inspekciju i uvek su nam rekli da se strpimo i da }e da re{e problem. Pro{lo je tri godine, a mi se nismo makli od po~etka - obja{wava G.K. Kako bi se kona~no napravio red u ovoj oblasti, grad priprema novu Odluku o dr`awu doma}ih `ivotiwa, a do ta-

da je na snazi Odluka iz 1996. godine, koja omogu}ava Suboti~anima da u {irem centru dr`e papkare i kopitare! U komunalnoj inspekciji ka`u da grad nije podeqen na zone i kada se to uradi mo}i }e da se uvede red. Do sada je stiglo 150 prijava gra|ana koji se `ale na to {to kom{ije dr`e `ivinu i druge doma}e `ivotiwe. -Odluka samo reguli{e koliki treba da bude prostor gde se dr`i `ivina i druga perad, kao i papkari i kopitari i koliko treba da bude udaqena od susedne parcele ili ku}e. Tako od susednog objekta treba da bude udaqena do 15 metara, a od sopstvenog 10 metara, dok za `ivinu je predvi|ena razdaqina od

PREKJU^E I JU^E U SUBOTICI ODR@ANI PRVI „SVIWOKOQSKI DANI”

Sve mirisalo na hurke, maju{ke, divenice SUBOTICA: Kao {to je nekad 1. maj odli~no pao qudima koji su se poqoprivredom bavili tek „nakon redovnog posla” da ne zakasne sa setvom kukuruza ili suncokreta tako je Dan Republike (zapravo, oba wegova slavqeni~ka dana) ozna~avao nepisani po~etak sezone „disnotora” (sviwokoqa). Odjednom, ve} od ranog jutra iz dvori{ta su se na sokak slivali poto~i}i krvi, a miris spaqene slame, a kasnije i zvuk „ma{ine“ (prete~e butana), pome{an sa karakteristi~nim mirisom spre`enih ~ekiwa i papaka bio je siguran znak da je doma}in zaklao bar jedno sviw~e. Danas, zapravo ve} odavno, u mnogim oborima nema ni buva, a kamoli sviwa, a i ono {to postoji prodaje se mesarima da oni obave posao kojeg je gra|anstvo nekad samo radilo. U znak du`ne pa`we prema nekada{wem obi~aju „disnotora“ Udru`ewe za uzgoj sviwa rase mangulice Vojvodine prekju~e i ju~e je pred suboti~kom Halom sportova organizovalo „Sviwokoqske dane – Disznotoros napok” kako bi posetiocima ponudili

„alternativu” u odnosu na bogatu ponudu brojnih obli`wih mesara. Otvaraju}i „Sviwokoqske dane“ to je u subotu apostrofirao i direktor JP-a „Pali} – Ludo{“ Dragutin Miqkovi} re~ima kako se odr`avawem prve manifestacije ovakvog tipa zapravo stariji prise}aju, a mladi u~e tradiciji, karakteristi~noj ne samo za severnu Ba~ku nego i za kompletan prostor Panonije. -Ova manifestacija uliva nam i nadu da upravo preko „disnotora” i mangulice poboq{amo na{u turisti~ku ponudu, jer se ve} pokazalo da u okolinu Subotice iz drugih sredina dolaze turisti~ke ture upravo zbog autenti~nog ambijenta „disnotora” i ukusa mangulice kao rase koja bi nam u budu}nosti trebala postati nacionalno blago - rekao je Dragutin Miqkovi}. I sam uzgajiva~ ove rase, vlasnik „Gumela” Luda{a Peter Guqa{ ka`e kako je veoma zadovoqan i ukupnim brojem od 36 u~esnika „Sviwokoqskih dana”, ali i brojem posetilaca koji su tokom dva dana neprestano obilazili

Gu`va oko {tandova

{tandove. Vlasnik mesare „Noge” sa Ludo{a Peter Engi ka`e kako je, nakon proleto{weg Festivala {unke na Pali}u jedva do~ekao manifestaciju ovakve vrste. Sada je vreme pred Bo`i} i vreme koje se nekada koristilo za pravqewe „disnotora” i u svakom pogledu ima opravdawa za ponudu koja se ipak razlikuje od klasi~ne industrijske proizvodwe. Ovde se, kona~no, mogu prona}i i proizvodi kojih ni u najboqe opskrbqenim marketima ne}ete na}i: hur-

ke, majo{ke, divenice, vrsta kobasica - ka`e Peter Engi. Organizatori imaju pravo na zadovoqstvo: ~iwenica je da su qudi neprestano bili oko {tandova, a sami proizvo|a~i spadali su s nogu da uslu`e mu{terije, posebno oni koji su porciju od 10 gove|ih }evapa prodavali po 100 dinara, a nasuprot wih hurka u lepiwi po istoj ceni, a kobasica tek 30 dinara skupqe. To je, ipak, najva`nije. I prodavcima i kupcima. Z. Romi}

KONA^NO RE[EWE ZA PSE LUTALICE U VRBASU

Prihvatili{te za napu{tene qubimce VRBAS: Posledwe dve godine jedan od najve}ih komunalnih problema u Vrbasu predstavqau psi lutalice, ~iji je broj, od kada je Veterinarska stanica dobila zabranu hvatawa pasa, porastao nekoliko puta. Zabele`en je veliki broj napada na gra|ane, a samo po osnovu od{teta za napade, op{tina je isplatila blizu dva miliona dinara. Re{avawe ovog goru}eg problema napu{tenih `ivotiwa, ju~e je i zvani~no zapo~eto tako {to je lokalna samouprava potpisivala ugovor sa PP „Sava Kova~evi}” o kupovini zemqi{ta za izgradwu budu}eg prihvatili{ta, koje }e se nala-

ziti na putu izme|u Vrbasa i Ba~kog Dobrog Poqa. Prema re~ima na~elnika Op{tinske uprave Miodraga [o{ki}a, problem u odabiru lokacije je {to taj objekat po zakonu ne sme da bude u gra|evinskoj zoni. -Napravili smo ugovor o zakupu sa preduze}em „Sava Kova~evi}”, jer taj wihov prostor i objekat od oko 1,5 hektara, uz mawe adaptacije i dorade, mo`e odmah da slu`i svrsi. Daqe sledi definisawe projekta i izvo|ewe radova - rekao je [o{ki} i dodao da je u posledwe vreme bilo sve vi{e apela gra|ana da se ne{to u~ini, jer je broj agresivnih ~opora pasa u stambenim

Trening u Hagu i Briselu ZREWANIN: [efica kabineta predsednika Skup{tine grada Zrewanina Olivera Risti} Kosti} predstavqala je Srbiju na specijalisti~kom treningu EU za region Jugoisto~ne Evrope koji je odr`an u Hagu i Briselu. Celokupan program finansiralo je Ministarstvo inostranih poslova Kraqevine Holandije, a sprovela ga je Akademija za lokalnu upravu u Hagu. Olivera Risti} Kosti} pravo u~e{}a na ovom skupu stekla je nakon uspe{nog aplicirawa na otvorenom konkursu koji je raspisala ha{ka Akademija za lokalnu upravu. - Glavna tema je bila decentralizacija i pridru`ivawe EU. U~esnici treninga iz Rumunije, Bugarske, Turske, Albanije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Kosova i Srbije odabrani su na osnovu javnog konkursa na temu „Stepen decentralizacije tvoje zemqe”. Uslovi za u~e{}e bili su odli~no znawe engleskog jezika, da je kandidat zaposlen u javnoj upravi i da poseduje dovoqno teorijsko

Olivera Risti} Kosti}

znawe iz oblasti decentralizacije – obja{wava Risti} Kosti}. @. B.

11

naseqima i ataru u stalnom porastu. Prema re~ima ~lana op{tinskog ve}a Aleksandra Kruni}a, pored prihvatili{ta na tom prostoru nalazi}e se sabirali{te za animalni otpad, pansion za pse, kavezi na otvorenom za udomqavawe `ivotiwa, mogu}nost sterilizacije, kao i prostorije za radnike. -U prvoj fazi projekta predvi|eno je hitno opremawe prihvatili{ta za pse lutalice i napu{tene `ivotiwe, {to je trenutno inajve}i problem sa kojim se suo~avaju gra|ani i lokalna samouprava. Nakon toga }emo krenuti i u realizaciju ostalih planova vezanih za ovaj

prostor, tako da }e op{tina Vrbas biti jedna od retkih koja }e imati ovako re{ene probleme iz te oblasti - rekao je Kruni}. Pored toga on je kao problem, koji }e u sklopu ovoga biti re{en, nabrojao i uginule ili prega`ene `ivotiwe koje se nalaze na putevima, a koje do sada nisu uklawane, jer nisu postojali uslovi ni zoo-higijeni~arska slu`ba. Budu}i da }e prihvatili{te biti kapaciteta za oko 200 pasa, [o{ki} je rekao da }e lokalna samouprava usluge koje budu pru`ali u okviru objekta ponuditi i ostalim okolnim optinama koje imaju isti problem. N. Perkovi}

Dostignu}a na godi{wem koncertu KAWI@A: Srpsko amatersko kulturno-umenti~ko dru{tvo „Sveti Sava” iz Kawi`e priredilo je u subotu uve~e na sceni Doma umentosti tradicionalni godi{wi koncert. Dostignu}a pred publikom i gostima koji su se okupili u velikom broju, prikazali su folklorni ansambli svih uzrasta, tako|e i ~lanovi dramske i recitatorske sekcije. Folklorni ansambli su se predstavili Vla{kim igrama, igrama iz P~iwe, Brusa i Leskovca, [opskim igrama iz Dimitrovgrada i igrama iz Bosilegradskog kraji{ta prema koreografijama Qubomira Vuji~ina, Luke Popova i Qiqane Ateqevi}, a pod vo|-

stvom umetni~kih rukovodilaca Luke Popova i Eleonore Igaz. Glumac Bo`idar Popov kazivao je „Laline divane” prema tekstu @ivojina Stankova, a nastupile su jo{ glumice i recitatorke Marina Kuki}, Danica @igi}, Tamara Bo{wak, Jelena Kuki} i Marina Jugovi}. Me|u gostima na koncertu i dru`ewu koje je posle prire|eno u Domu SAKUD-a „Sveti Sava” bio je i predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{, koji je predsedniku SAKUD-a „Sveti Sava” Nikoli Kru{i}u ~estitao na dostignu}ima u negovawu srpske kulture i tradicije u ovoj sredini i uru~io mu darove. M. Mr.

osam metara. Kazna fizi~kim licima za nepo{tovawe odluke je 5.000 dinara, a pi{e se i prekr{ajna prijava. Prema na{im evidencijama godi{we oko dvadesetak qudi koji odbiju da plate kaznu idu kod sudije za prekr{aje – rekla je samostalna komunalna inspektorka Er`ebet Ki{. Novom op{tinskom odlukom o dr`awu doma}ih `ivotiwa, koju rade u gradskoj upravi u Odeqewu za poqoprivredu, grad }e biti podeqen na zone. Ciq odluke je da se papkari i kopitari izmeste iz centra grada, a novu Odluku bi trebalo da usvoje odbornici lokalnog parlamenta na jednom od narednih zasedawa. A. A.

VESTI Obele`en Dan biblioteke BE^EJ: Dan Narodne biblioteke Be~ej obele`en je na sve~an na~in 4. decembar pred brojnim gostima, me|u kojima su bili predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Milan Mi}in i Zoltan Mu`ika i ~elnici lokalne samouprave Peter Knezi i Du{an Jovanovi} sa saradnicima, ali i brojni poslenici iz oblasti kulture: Kada se ima u vidu da je u prvih deset ovogodi{wih meseci evidentirano 2.877 ~lanova ove ustanove iz oblasti kulture, koji su pro~itali 61.739 kwiga te da je odr`ano 397 aktivnosti u bibliote~kim ograncima {irom op{tine, kojima je prisustvovalo preko 9.000 posetilaca, onda slavqenik zaslu`uje pohvale za rad. - Iako smo u posledwe vreme, zahvaquju}i razumevawu lokalne samouprave, ali i republi~kih i pokrajinskih organa, dosta uradili na stvarawu optimalnih uslova za rad u Ba~kom Gradi{tu, Radi~evi}u i ovde u Be~eju, nismo zavr{ili sa ovim aktivnostima. Predstoji nam zavr{etak adaptacije podrumskog prostora zgrade u Be~eju i detaqna rekonstrukcija zgrade u kojoj se nalazi Narodna biblioteka u Ba~kom Petrovom Selu-rekla je v.d direktora Narodne biblioteke u Be~eju Er`ebet Kinka. V. J.

Jubilej hrvatskog KUD SOMBOR: Sve~anom sednicom u Somboru je u subotu obele`eno 73 godine rada hrvatskog kulturno-umetni~kog dru{tva „Vladimir Nazor”. Pored brojnih ~lanova ovog dru{tva, somborskog gradona~elnika Nemawe Deli}a, predstavnika hrvatskog nacionalnog Vije}a i DSHV-a jubilej je svojim prisustvom uveli~ala i konzul Republike Hrvatske u Subotici Qerka Alajbeg. Govore}i o radu dru{tva, wegov predsednik [ima Rai~ je istakao brigu za mlade i o~uvawe tradicije i kulture vojvo|anskih Hrvata. - Kad je grupa na{ih predaka, predvo|enih Antunom Matari}em, sada ve} daleke 1936. godine osnovala HKUD „Miroqub” imala je iste ciqeve na umu, ciqeve na kojima i danas istrajavamo - kazao je Rai~, koji je najagilnijim ~lanovima ovog somborskog KUD uru~io i prigodna priznawa. Nakon toga je usledio kulturnoumetni~ki program svih sekcija Dru{tva, i posle we zajedni~ka slavqeni~ka ve~era i dru`ewe. M. M}.


12

DRU[TVO

ponedeqak7.decembar2009.

DNEVNIK SERIJA [KOLSKIH TRIBINA

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: ZA[TO VERUJEMO U NADRILEKARSTVO

Tumor se, ipak, ne le~i kiselom vodom U maltene 80 odsto slu~ajeva gde bolest nije izle~iva, qudi tra`e spas od nadrilekara. Po svetskoj statistici, svaki drugi ~ovek oboleo od raka, osim citostaticima, pomo} tra`i i na drugoj strani. @ene vi{e od mu{karaca, mla|i vi{e od starijih, veruju nadrilekarima. Iako nerado priznaju, wih ~esto pose}uju i intelektualci, pa i sami lekari. U Skandinaviji 56 odsto pacijenata okre}e se alternativi, a Francuskoj 52. Mada posledwih desetak godina nadrilekarstvo kod nas prili~no gubi trku sa konvecionalnom medicinom, jo{ uvek su ~esti primeri le~ewa po „ordinacijama“ {arlatana. Koliko puta ste ~uli da je tumor, za koji lekari nisu imali leka, uspeo da izle~i bioenergeti~ar. Ili, da {e}ernu bolest s desetak tretmana izle~i „narodni lekar“, a bra~ni par koji se godinama le~i od neplodnosti zahvaquju}i seansama kod isceliteqa dobija bebu. O ~udotvornim vodicama, kremama, ~ajevima i drugim napicima i da se ne govori. Oni re{avaju bukvalno sve zdravstvene probleme. Od davnina u narodu su bili poznati qudi koji su znali da le~e i izle~e. Naj~e{}e su to bili travari koji su umeli da odaberu lekovito biqe i prave meleme i napitke. Znalo se i za one koji su vi~ni „zanatu“ name{tawa preloma ili uganu}a nogu, ruku, kuka. Gotovo da nema mesta koji u svojoj istoriji nema jednog ovakvog narodnog lekara. S napretkom medicine, narodni lekari i wihove ve-

Seanse nekad li~e na vra~awe i bajawe

{tine sve vi{e su potiskivani iz dicinom se podrazumeva akupunksvakodnevne prakse. Pa ipak, kako tura, homeopatija, akupresija, kini dana{wa medicina nije svemoropraktika koje su u nekim zemqagu}a i kako jo{ uvek ima niz bolema svrstane rame uz rame s zvani~sti za koje i sada ne postoji lek, u nom medicinom. Ti qudi ~esto o~aju zbog nepravedne borbe s boimaju diplomu nekih fakulteta le{}u qudi se okre}u alternativnarodne medicine, kao na primer noj terapiji. Iako je zvani~na meonih u Rusiji. Ali, na`alost, s dicina ne priznazdravqem qudi se je, jer ova terapija bave i oni ~ije seDanas se pravi nije nau~no dokaanse li~e na vrarazlika izme|u zana, pacijenti ~awe i bajawe. tvrde da se ba{ za- alterativne medicine Stvar je u tome da hvaquju}i woj osesu qudi skloni da i nadrilekarstva }aju boqe, da su uspronalaze lek za peli da izbegnu hisvoje bolesti na rur{ki zahvat, da su ozdravili... najneobi~nijim mestima, jer veruIma li u tome ne{to? ju da ipak postoji neka magija koja - Nadrilekarstvom se smatra mo`e dovesti do izle~ewa. Pri terapija koja nije nau~no dokazana ovome, veliki uticaj ima autosui wena vrednost nije proverena gestija za koju je dokazano da mo`e nau~nim metodama - ka`e psihoda bude mo}an saveznik u terapiji. log Slavenka Ostoji}. - Ceo dokaZato se i de{ava da se posle seanzni materijal ove „medicine“ svose kod nadrilekara pacijenti osedi se na ne~ije re~i, pri~e i aneg}aju boqe, zdravije, sve`ije. dote. Danas se pravi razlika izmeDe{ava se ponekad i to da se i |u alterativne medicine i nadrilekar za~udi zbog poboq{awa lekarstva. Pod alternativnom mestawa pacijenta, ali to ne zna~i i

izle~ewe. Psiha ~oveka je ~udo. Izle~ewe najte`ih bolesti ostaje u domenu ma{te. Vaqa re}i i to da ima nadrilekara i nadrilekara. Dok jedni „terapiju“ sprovode s ne{kodqivim ~ajevima, blagom masa`om, sokom od cvekle, i to uz terapiju koju je propisao konvencionalni lekar, drugi te{kim bolesnicima savetuju prekidawe zvani~ne terapije i propisuju im samo mineralnu vodu. Zato ni smrtni ishodi nisu retkost. Tradicionalna medicina, kojom su se terapeuti u Srbiji godinama bavili na crno, od pre gotovo dve godine priznata i kod nas. Naime, pravilnikom je precizirano koje metode mogu da se koriste u dijagnostici, le~ewu, ali i tokom oporavka bolesnika u dr`avnim i u privatnim zdravstvenim ustanovama. Ovim pravilnikom napravqeni su ta~ni kriterijumi, planovi i programi nastave koju svaki terapeut mora da ima da bi se bavio tradicionalnom medicinom. Tako alternativnom terapijom mogu da se bave samo zdravstveni radnici koji su pro{li odre|enu edukaciju. Me|utim, i pored ulaska u legalne tokove le~ewa jednog dela alternativne medicine, jo{ uvek se mo`e ~uti, pa i u oglasima pro~itati reklama za le~ewe raka, multiple skleroze, {e}erne bolesti i drugih bolesti za koje zvani~na medicina jo{ nema leka. Tako je nedavno u jednom na{em ~asopisu objavqen oglas: Garantovano le~im sve {to lekari ne mogu. J. Barbuzan

Kako izbe}i sajber pedofile? Centar za prevenciju devijantnog pona{awa mladih „Target“ iz Novog Sada, sa Ministarstvom za telekomunikacije i informaciono dru{tvo, a uz podr{ku kompanije „Telenor“, organizuje predavawa na temu „Elektronske droge – za{tita dece i edukacija o pravilnom kori{}ewu interneta“ u osnovnim {kolama na teritoriji Vojvodine. Ciq predavawa je podizawe svesti o opasnostima i {tetnim sadr`ajima na internetu, i prosve}ivawe korisnika ukazivawem na gre{ke - od ostavqawa li~nih podataka, preko sastanaka na slepo, do upotrebe i na~ina formirawa lozinki. Na tribinama u~estvuju u~enici od ~etvrtog do osmog razreda, kao i wihovi roditeqi i nastavnici. Prema istra`ivawu Centra za prevenciju devijantnog pona{awa mladih, deca tog uzrasta predstavqaju kriti~nu starosnu kategoriju. Rezultati predavawa u 19 {kola u Vojvodini pokazali su da ona ne znaju dovoqno o posledicama nepravilnog kori{}ewa interneta, a sve znawe se svodi na „Fejsbuk“ ili neku drugu dru{tvenu mre`u. Takvo pona{awe mo`e da bude veoma opasno, jer se deca mogu na}i na meti pedofila i

organizacija koje se bave trgovinom dece. - Deca su prihvatila modernu komunikaciju, ali malo wih poznaje pravila pona{awa koja se moraju po{tovati na internetu. Alarmantan je podatak da nam se u toku predavawa do sada javqao bar po jedan osnovac u svakoj {koli koji je imao problem sa

sajber zlostavqawem. Na tribinama ih u~imo kako da budu bezbedni na internetu i izbegnu gre{ke. Ohrabruje ~iwenica da 80 odsto dece posle ove obuke po~ne da vodi ra~una o tome kako koriste internet – ka`e kriminolog Biqana Gruji}. Tribine su do sada odr`ane {irom Vojvodine, a projekt je podr`ao i Odbor za borbu protiv sajber kriminala pri MUPu Srbije. @. B.

LIK I DELO SVETISLAVA STEFANOVI]A NA VETERNI^KOM PRETRESU

I NAREDNE GODINE RACIONALIZACIJA \A^KIH ODEQEWA

Potvrda ruskog masakra jedini greh

U Vojvodini ve} „isparile” ~itave {kole

- Opre~na mi{qewa o liku i delu lekara i kwi`evnika Svetislava Stefanovi}a postoje zato {to niko ne ~ita, ne udubquje se i ne zna mnogo. Ubijen je jer je bio u nezavisnoj komisiji za ispitivawe zlo~ina u Vinici, to je istorijska ~iwenica i to je rasvetqeno. Kao komesar Srpske kwi`evne zadruge nije uradio ni{ta protiv svog naroda, ~ak je pomagao mladim komunistima tako {to im je pronalazio posao - ka`e profesor Milivoj Nenin povodom povla~ewa pred-

^edomir Anti}

ratu bio je na Krfu i povla~io se preko Albanije, za {ta je odlikovan. - U Vinici su Rusi 1939. i 1940. ubili deset do 15 hiqada poqskih oficira i vojnika i stavili su plo~u na kojoj pi{e da su to u~inili Nemci i da }e ih Crvena armija osvetiti. Nemci su tokom Drugog svetskog rata napravili nezavisnu evropsku komisiju koja }e slu~aj ispitati i on je bio u toj komisiji kao lekar. Zakqu~ili su da su to Rusi u~inili, a to je i

Svetislav Stefanovi}

loga gradske Komisije za davawe imena ulicama, po kojoj Ulica Nova 64 u Veterniku ne}e nositi Stefanovi}evo ime, ve} }e se zvati Ulica Veterni~ki Breg, kako su me{tani prvobitno i `eleli. Predsednik Komisije Miodrag Stankovi} rekao je da Stefanovi}eva uloga “jo{ nije istorijski razja{wena”. Nenin, koji je doktorirao na wegovom delu, podse}a da je kolo zadruge gde je on objavqivao dela na inicijativu Miroslava Josi}a Vi{wi}a rehabilitovano. Stefanovi} nije objavqivao nema~ke pisce, ve} srpske, antologiju srpske pripovetke i antologiju srpske poezije. Zahtev za wegovu rehabilitaciju je podnet, ka`e nam sagovornik, i to }e “za godinu, dve biti i zvani~no ura|eno”. Stefanovi}, osniva~ novosadske katedre za patologiju, u~estvovao je u Balkanskim ratovima kao lekar srpske vojske, u Prvom svetskom

Miahil Gorba~ov priznao krajem 80’ih. Kada su Rusi do{li u Beograd, oni su ga pokupili i bez su|ewa streqali - podse}a Milivoj Nenin. Istori~ar ^edomir Anti} tvrdi da je Stefanovi} ugledan ne samo kao lekar ve} i kao kwi`evnik i germanista. Podsti~u}i rad Srpske kwi`evne zadruge za vreme okupacije, ona nije {tampala nijedno delo koje bi se okarakterisalo kao nacisti~ko ili rasisti~ko, s izuzetkom [ekspirovog “Mleta~kog trgovca”, omiqene kwige u antisemitskim zemqama, po kojoj je nedavno i snimqen i film s Al Pa}inom u glavnoj ulozi. - Rusi su, u uverewu da }e Poqska biti uni{tena, obezglavili poqsku vojsku i dr`avu tako {to su ubili oko 13.000 oficira i vojnika u Katinskoj {umi. Ve}inu je ubio jedan ~ovek, general Blohin, jedan od najve}ih masovnih ubica u isto-

riji sveta. Dugo je sovjetska vlast tvrdila da su vojnici `ivi, u logorima, da su ih ubili Nemci, a oni su hteli da doka`u svetu da su to bili Rusi i jedan od stranih predstavnika prilikom ekshumacije bio je Stefanovi} i to je jedan od razloga za{to je ubijen - ka`e Anti}. Na{ sagovornik otkriva da je u na{oj zemqi posle oslobo|ewa ubijeno 70.000 qudi bez suda, dok je u Francuskoj, koja je imala okupacionu vlast s mnogo ve}im stepenom odgovornosti,

Milivoj Nenin

ubijeno 7.000. Anti} isti~e da u vreme dok se nije znalo {ta Tre}i rajh ~ini prema drugim narodima nije bilo nerazumqivo postojawe germanofila u Srbiji. - Kad se uzmu pobeda boq{evizma, pona{awe Francuske i Velike Britanije posle Prvog svetskog rata, Nema~ka je bila logi~an politi~ki i ekonomski partner, a neki od germanofila su bili u vezi samo s nema~kom kulturom. Ako ti qudi nisu uzeli u~e{}a u zlo~inima i nisu propagirali nacizam, ne vidim za{to bi ih ubili bez suda, osudili i ne vidim za{to bi se debatovalo da li da dobiju ulicu zakqu~uje Anti} koji smatra da, ako je sud nekoga rehabilitovao, tu “vi{e nema rasprave”. - Nisam pravnik, trebalo je poni{titi sve sudske presude donesene posle rata u kojima su qudi ubijeni bez vaqanog procesa - naglasio je Anti}. Ig. Mihaqevi}

ovaj na~elnik, svi kadrovski Mada iz Ministarstva proS druge strane, u Banatu je, po problemi u {kolama jo{ nisu svete najavquju za narednu gore~ima na~elnika [kolske re{eni, jer u wima jo{ uvek dinu nov krug racionalizaciuprave za ovaj deo Vojvodine ima i nezakonito i neobi~no je, u vojvo|anskim {kolama je Stani{e Bawanina, mada je sazaposlenih, pa tako ima i sluna ovom planu ve} dosta ura|e`eto 90 odeqewa, samo pet rad~ajeva da za jedan predmet u no letos i u prethodnim godinika progla{eno vi{kom. Ova{koli direktor primi pet iznama, i to tako da su, gde se mokva nesrazmera posledica je nevr{ilaca u stalni radni odglo, mala odeqewa pripajana i retko malverzacija pri zaponos i to svih pet na po petinu stvarana kombinovana, tako da {qavawu, na koje nije pravovrenorme. danas u odnosu na ranije godimeno reagovala prosvetna in- S obzirom na to da smo mi ne, a ako se gleda broj odeqespekcija, pa se de{avalo da su racionalizaciju zapo~eli pre wa, u Vojvodini kao da ima nedirektori {kola radnike na od~etiri godine, kada smo 2006. u koliko {kola mawe. re|eno vreme zadr`avali i kada odnosu na 2005. imali 168 zapo- Na po~etku {kolske godine prestane potreba za wihovim slenih mawe, pa pretpro{le smo imali u 196 {kola Ju`noradom. Pored toga, posle sa`igodine 13, a pro{le deset, ove ba~kog i Sremskog okruga ~ak mawa odeqewa, radnici koji su godine bilo je samo dva-tri 67 odeqewa mawe, a zbog tog saostali bez norme ili im je ona radnika vi{ka, a i oni su pre`imawa je 66 zaposlenih 1. sepumawena, preraspore|ivani su tembra postalo vipo {kolama, pa su {ak, a ~ak 154 je imatek posle te preralo mawi procenat spodele u {kolama norme nego lane - karaspisivani kon`e na~elnik [kolkursi za prijem noske uprave u Novom vih radnika. Sadu, zadu`ene za Ju- Pri sa`imawu `noba~ki i Sremski odeqewa striktno okrug, Petar Vi|ismo po{tovali kakant. - Me|utim, sada ko kolektivni ugoje mnogo boqe, jer je vor, tako i uputstvo dve tre}ine, a mo`da ministra prosvete, i tri ~etvrtine onih a rezultat je u{teda koji su bili vi{ak od oko {est miliopreraspore|eno u na dinara mese~no druge {kole. Tako je ka`e Bawanin. npr. u Novom Sadu, Koliko }e do`iveti sudbinu stare kameni~ke {kole? ^ak je i Ministarraspore|eni u druge {kole, jer gde ima najvi{e {kola, pa je stvo prihvatilo na{ predlog da su {kole vi{kove iskazivale bilo i najvi{e vi{ka, taj broj se pri sa`imawu koristi mek{a na kraju pro{le {kolske godispao na {est neraspore|enih, varijanta, pa se, recimo, od ~etine, tako da su se preraspodele 14 ih je jo{ s umawenim prori minijaturna odeqewa u niradile u julu, a konkursi, ukocentom norme, a za 15 je u toku `im razredima nisu pravila dva, liko je bilo potrebno, raspire{avawe problema. S druge nego tri. Pored toga, ni jednom sivali u avgustu, pa je samo jestrane, u Irigu, Rumi, Titelu, detetu koje nastavu slu{a na nedan radnik progla{en tehnoBa~u, [idu, svi koji su bili kom od jezika nacionalnih malo{kim vi{kom - ka`e na~elvi{ak preraspore|eni su po wina nije to onemogu}eno. nik [kolske uprave za SeverU svakom slu~aju, veliko drugim {kolama i tek sporanoba~ki i Zapadnoba~ki okrug spremawe u {kolama je po~elo. di~no ima problema. Gradimir Markovi}. - Istina U {kolama u Vojvodini to i niPo re~ima Vi|ikanta, me|u je da u {kolama i daqe ima paje tako jednostavno, jer u svakom zaposlenim koji su ostali bez tuqastih odeqewa s ~etirikoraku racionalizacije mora dela ili cele norme, ravnopet u~enika u razredu, ali da se uzme u obzir i to da se namerno su zastupqeni i nastavuglavnom su to odeqewa s nastava odvija na {est jezika, te nici razredne i predmetne nastavom na jezicima nacionalda su zbog toga ~esto ~ak i komstave, a me|u ovim drugim najnih mawina na koja se gleda binovana odeqewa mala. vi{e je nastavnika muzi~kog i druga~ije. D. Deve~erski likovnog. Ipak, kako ka`e


DRU[TVO

DNEVNIK

NOVINARKI BRANKICI STANKOVI] PRE]ENO SMR]U

NUNS: Podzemqe se osililo Nezavisno udru`ewe novinara Srbije zatra`ilo je ju~e od nadle`nih dr`avnih organa da u najkra}em mogu}em roku otkriju i procesuiraju sve one koji prete autorki „Insajdera“ Brankici Stankovi} i wenom timu, kao i da za{tite ugro`ene novinare. „^iwenica da su se pripadnici podzemqa prepoznali u emisiji ‘Insajder’ posve}enoj nasiqu na sportskim terenim i van wih i osilili da prete uglednim novinarima pokazuje da obra~un u koji je dr`ava u{la s wima i wihovim za{titnicima posle smrti Brisa Tatona nije dovoqno efikasan“, navedeno je u saop{tewu. To udru`ewe je upozorilo sve nosioce dr`avnih funkcija na to da su pretwe upu}ene novinarima istovremeno „pretwe temeqnim slobodama na kojima po~iva svako demokratsko dru{tvo: slobodi izra`avawa, slobodi kretawa i prava na rad“ i da se ne smeju shvatiti olako i tolerisati. „Insajder“ istra`uje kako su vo|e navija~kih grupa tri beogradska fudbalska kluba vi{e puta bile hap{ene zbog najte`ih krivi~nih dela i za{to su ti po-

stupci retko dobijali sudski epilog ili su kazne bile preblage. Posle emitovawa prve emisije, na Internetu su autorima emisije upu}ene pretwe, od kojih su neke bile i pretwe smr}u. Povodom tih pretwi, predsednik Srbije Boris Tadi} preksino} je izjavio da „dr`ava ne}e tolerisati nasiqe huligana i kriminalaca koji prete novinarima koji rade svoj posao“. Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da je policija preduzela sve mere na otkrivawu osoba koje su pretile novinarki TV B-92 Brankici Stankovi}. – Niko nema pravo u ovoj zemqi da preti bilo kome – naglasio je Da~i}. Ministar je rekao da je policija posledwu godinu i po otkrila „gotovo sve“ koji su pretili novinarima, bez obzira na to da li su pretwe bile upu}ivane putem Interneta ili na drugi na~in. Po wegovim re~ima, ukoliko bude mogu}e, i u slu~aju ekipe serijala „Insajder“ do}i }e se do onih koji zaista stoje iza upu}enih pretwi i svi }e biti sankcionisani. (Beta–Tanjug)

ponedeqak7.decembar2009.

13

MINISTAR POLICIJE O NOVOM SAOBRA]AJNOM ZAKONU

Ro|aci i prijateqi neka ne zovu Da~i}a Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da svrha novog Zakona o bezbednosti u saobra}aju nije represija ve} prevencija, da bi se smawio broj `rtava na srpskim drumovima. – U primeni zakona ne}e biti protekcije – rekao je Da~i} novinarima na stadionu fudbalskog kluba „Dor}ol“, gde je prisustvovao snimawu emisije produkcijske ku}e „Intermedijanetvork“ o prvom svetskom prvenstvu u fudbalu 1930. godine. Da~i} je jo{ jednom pozvao sve ro|ake i prijateqe da mu se ne javqaju kada na~ine saobra}ajni prekr{aj. Svrha tog zakona nije represija, ve} uvo|ewe jasnih pravila igre o pona{awu na drumovima, jer „ako na{i gra|ani mogu da po{tuju zakone u Nema~koj i Austriji, za{to ih ne bi po{tovali u Srbiji?“, naglasio je on. Istakav{i da je u Srbiji za posledwi 20 godina u saobra}ajnim nesre}ama nestao ~itav grad od 20.000 qudi, Da~i} je rekao da primena novog zakona ne}e re{iti sve probleme na putevima, ali }e uticati na to da se smawi broj `rtava. Po novom Zakonu o bezbednosti u saobra}aju, koji po~iwe da se primewuje od 10. decembra, nov~ana kazna za nevezan sigurnosni pojas i telefonirawe u

U primeni zakona ne}e biti protekcije, obe}ao ministar Da~i}

vo`wi (bez hendsfrija) iznosi 5.000 dinara. Za vo`wu u alkoholisanom stawu s vi{e od dva promila alkohola u krvi, ako voza~ nije izazvao nezgodu ili ugrozio bezbednost, zapre}ena je kazna zatvora od najmawe 15 dana i zabrana upravqawa motornim vozilom od najmawe osam meseci. Ukoliko je voza~ izazvao nezgodu ili ugrozio bezbednost, predvi|ena je kazna zatvora od najmawe 45 dana i zabrana upravqawa vozilom od najmawe deset meseci. Za prolazak kroz crveno svetlo, ako nije izazvao nezgodu ili ugrozio bezbednost, voza~ }e biti ka`wen s 15.000 do 30.000 dinara ili zatvorom do 30 dana, uz

izricawe zabrane upravqawa motornim vozilom od najmawe tri meseca. Ukoliko je voza~, prolaskom kroz crveno svetlo, izazvao nezgodu ili ugrozio bezbednost, sledi mu nov~ana kazna od 30.000 do 50.000 dinara ili zatvor do 60 dana, uz istovremenu zabranu upravqawa vozilom od najmawe pet meseci. Ukoliko dva ili vi{e puta voza~ pro|e kroz crveno svetlo u roku od deset minuta, bi}e osu|en na kaznu zatvora od 30 do 60 dana. Zakonom je predvi|ena nov~ana kazna od 15.000 do 30.000 dinara za dr`awe deteta mla|eg od 12 godina u krilu na predwem sedi{tu, ako voza~ nije izazvao nezgodu ili ugrozio bezbednost,

ili na najvi{e 30 dana zatvora, uz zabranu upravqawa vozilom od najmawe tri meseca. Ukoliko je voza~ izazvao nezgodu ili ugrozio bezbednost saobra}aja, izri~e se nov~ana kazna od 30.000 do 50.000 dinara, koja mo`e biti zamewena kaznom zatvora do 60 dana, uz zabranu upravqawa vozilom od najmawe pet meseci. Za prekora~ewe brzine u nasequ za vi{e od 70 kilometara na sat i van naseqa za vi{e od 80 kilometara na sat, novi zakon predvideo je kaznu zatvora od 15 dana, a ukoliko je voza~ izazvao saobra}ajnu nezgodu, onda je predvi|ena kazna zatvora od najmawe 45 dana. (Tanjug)

[TA MU^I DVE PROFESORKE U BA^KOJ PALANCI

KAKO KOMUNICIRATI SA SLEPIMA: „NE TAKO NEGO OVAKO”

Uputstvo za razbijawe Je li bilo `enskog mobinga? straha i nelagode Na Me|unarodni dan osoba s invaliditetom, u zrewaninskoj Gradskoj narodnoj biblioteci “@arko Zrewanin” promovisana je bro{ura pod nazivom “Ne tako, nego ovako” koju je priredio Gradski savez slepih i slabovidih. Kwi`ica, u izdawu pomenute biblioteke, predstavqa uputstvo za sve gra|ane koji `ele da pomognu slepim i slabovidim licima i ilustruje odgovaraju}i na~in na koji bi to trebalo da urade. Nastala je na osnovu autorskog teksta Hermana van Dajka iz Saveza slepih Holandije, a ovda{wa organizacija ga je prilagodila na{im uslovima i vremenu. U zrewaninskom savezu ocewuju da je potreba za ovakvim uputstvom nesporna, a wegov humani ciq je potpuno ukqu~ivawe osoba s invaliditetom u dru{tveni `ivot. – Izdavawe bro{ure “Ne tako, nego ovako” predstavqa istorijski poduhvat koji je u~inila na-

{a organizacija. @eqa nam je da se gra|ani, u svakodnevnom `ivotu, na ulici, aerodromu, u saobra}aju ili restoranu, pribli`e osobama koje su slepe i slabovide – rekao je predsednik Saveza slepih i slabovidih u Zrewaninu, koje broji 247 ~lanova, Vladimir Panin.

Qudi bi da pomognu slepima, ali se pla{e da ne pogre{e Po wegovim re~ima, “vide}e osobe” `ele da pomognu svojim sugra|anima s o{te}enim vidom, ali se pla{e da im pri|u jer ne znaju na koji na~in to da urade. Zato je i {tampano {tivo koje bi taj strah trebalo da otkloni. – De{ava se da qudi ne znaju da komuniciraju s nama na odgovaraju}i na~in. Ne znaju da se slepoj osobi na ulici ne javqa tako {to

podignete ruku i ka`ete “Zdravo”, ve} da je potrebno pri}i joj i re}i puno ime, kako bi ~ovek znao ko mu se obra}a – objasnio je Panin, uz napomenu da }e kwi`ica “Ne tako, nego ovako” biti deqena u {kolama, zdravstvenim ustanovama, kao i na ulici. Izme|u ostalog, u bro{uri se podse}a na zlatno pravilo da pre nego {to bilo {ta preduzmete, pitate slepu osobu da li joj se mo`e pomo}i. Na taj na~in pokazujete da uva`avate slobodu wene li~nosti. “Ne pla{ite se da vizuelno hendikepiranom ka`ete: ’@elite li da vidite ovaj model’, stavqaju}i mu ruku na odre|enu stvar, bocu, odevni predmet ili bilo {ta drugo. Slepi qudi se ~esto {ale na ra~un svog hendikepa. Oni koriste i prihvataju re~ ’slep’ isto kao i svaku drugu. I oni sami ka`u ’videti’, navedeno je u bro{uri “Ne tako, nego ovako”. @. Balaban

Specijalna O[ „Heroj Pinki“ u Ba~koj Palanci, kao i ve}ina ovakvih {kola, nalazi se pred velikom reformom, a direktorka Dijana Vila o~ito je „na udaru“ dve profesorke koje su javno progovorile o svojim mukama i slutwama. Profesor razredne nastave sa zavr{enom specijalizacijom didakti~kometodisti~kih nauka u oblasti razredne nastave s decom blago ometenom u razvoju Dragana Banovi} posle 12 godina rada u Palanci preme{tena je u Despotovo da radi s jednim detetom. Sumwa da je to put do otkaza koji je, kako je izjavila medijima, dobila jedna od wenih prethodnica. Profesorka Jelena Jovi}, ina~e doskora{wa predsednica sindikata u {koli, posle sedam godina rada na odre|eno vreme, dobila je otkaz. U oba ova slu~aja spomiwe se mobing, polna diskriminiacija – jer je u jednom slu~aju prednost dobio mu{karac samo zbog toga „{to nosi pantalone“, tvrde jo{ profesorke. A cela pri~a je po~ela raspisivawem konkursa za

14 mesta oligofrenologa, na koji se nije javio nijedan kandidat s tom diplomom. Navodno, ka`e Dragana Banovi}, direktorka je primila tri defektologa neodgovaraju}eg smera, a jo{ su, kao i neki drugi primqeni (~etiri

Slu~aj verovatno nije ni prvi ni posledwi, posebno posle najavqenog otpu{tawa u javnom sektoru profesora razredne nastave, jedan pred{kolski vaspita~ i sedam studenata), putnici iz drugih op{tina!? Za jednog od primqenih studenata obrazlo`eno je da mu fali jedan ispit do diplome, a ovde su se odmah dosetili pri~e kada je pre nekoliko godina a vlast htela da na mesto na~elnika op{tinske uprave postavi pravnika bez polo`enog dr`avnog ispita, kako je zakonom propisano. Tada je jedan od opozicionara, ina~e lekar, sa skup{tinske govornice pitao ve}i-

PRVI RAVANGRADSKI FESTIVAL VINA

Somborci vinski ~okot vole, al’ ga retko gaze Ko to ka`e da u Srbiji nema pomaka i da se ubrzano ne pribli`avamo Jevropi blagostawa? Kad je krajem pro{log veka polako jewala navada na{e mlade`i da tr~i {tafete mladosti, cimer potpisnika ovih redova Dule Kozoderovi} (sada glasoviti {ef vatrogasaca {to su onomad Somborce i od NATO plamena spasavali) imao je neobi~ni studentski san. Kad dobije na lotou, da nam celu sobu ispuni „Vupikovom“ „golubicom“, jednim kiseli{em preispoqnim, ~ija je jedina prednost bila ta da je slovila kao najjefinija vinska pija~a na tr`i{tu tadawe Jugoslavije Vremena se mewaju, napredujemo, ka`em, pa je do{lo dotle da su somborski studenti, sme{teni u ganc-novom studentskom domu „Dr Zoran \in|i}“ imali priliku netom protekle subote da u`ivaju u pravim nektarima spravqenim od

len da primi sve zainteresovane za vizitaciju {tandova nekih tridesetak, {to ve}ih, {to mawih ali sve ekskluzivnih, vinarija. Kako je u vinu vazda istina stanovala, we se nije libio ni vitez vinskog vite{kog reda svetog Teodora a iz Banata \or|e Mihajlovi}, koji je svedo~io da se Sombor i okolina mo`da ne mogu pohvaliti nekom Vinski vitez \or|e Mihajlovi}: Jedno je proizvodwom vina, ali vino praviti, a drugo piti kad je o konzumacij re~... plodova bo`anske loze. Prvi feto je ve} druga pri~a, pa je normalstival hrane i vina „Ravangrad wi- no da onaj ko bi se mogao obrukati, ne fest“, zami{qen u ovda{woj tunije ni dolazio na ovu fe{tu. risti~koj organizaciji, prevaziStidqivo su me{tra vinskog {ao je i najoptimisti~nija o~ekivite{kog reda demantovali „Vivawa jer se ovakva navala na neku sovi“, iliti udru`eni podrumari trezvewa~ku manifestaciju odavi vinogradari iz Kqaji}eva, Teno nije videla na zapadu Ba~ke. le~ke i ^onopqe, kojima je ta TeDom, mada ogroman, bio je premale~ka – greda, geografska grba na

ravnim le|ima zapada Ba~ke {to ih spaja – omogu}ila da se i u spravqawu vina takmi~e s nekim, za lozu, plodonosnijim krajevima. Ni Englezi nisu oduvek imali englesku travu, morali su od ne~eg da po~nu, pa tako i somborski novope~eni podrumari. Pojavile se na Ravangradskom vinskom festivalu i kom{ije iz glasovitih podruma Erduta, kako im svedo~i glavni uvoznik Karlo Logo posle dugog niza apstinencije sa srpskog tr`i{ta. Kako se uglavnom radi o kvalitetnim vinima, slaba je vajda od gledawa po rafovima supermarketa, ve} se za bo`ansku kapqicu erdutsku mora skoknuti do elitnih beogradskih i novosadskih restorana. U srpskom biznisu je odavno gotovo postalo pravilo da ako `eli{ da si u toku, jednim okom mora{ da gleda{ u bra}u \or|evi} u Subotici. Smejali su im se kad su

hteli vo}e da upakuju u sok, osmeh je prerastao u grimasu kad su poduzetna bra}a onako fenomenalno upakovala izvorsku vodu, a ispalo je da je @ivojin svojim „Svetom vina“, iliti „Wine Worldom“, najnovijim poduhvatom, opet dao „doma}i zadatak“ oko{taloj poslovnoj ma{ti. Nije ni ova Bahusova svetkovina pro{la bez na{eg Sremca Alekse iz Karlovaca i wegovog bermeta, Radenkovi}a, Kova~evi}a i Makedonaca i Crnogoraca, Ma|ara s wihovim „tokajcima“ i ostalom husarijom, be{e tu i dobrog jela, kako onog {to holesterol di`e, tako i onog {to masno}u u krvi spu{ta, znamenitih zapadnoba~kih ugostiteqa s Bucom Andri}em na ~elu, a kao {lag na tortu – i TV so~iwenije na bazi kwige Mi}e Bo`ina „^arde na Dunavu“. M. Miqenovi}

nu, koja je tvrdila da }e na~elnik uskoro polo`iti ispit, da li bi oni prihvatili da ih umesto hirurga operi{e apsolvent medicine, jer i on }e verovatno zavr{iti fakultet!? @alile su se profesorke i Prosvetnoj inspekciji u ovoj op{tini i dobile nimalo ohrabruju}i odgovor. Naime, po inspekciji, direktorka se kretala u pravnim okvirima u skladu sa Zakonom. Drugim re~ima, Zakon je, ka`u profesori i u drugim {kolama, stvorio svemogu}e direktore. U Op{tinskom ve}u ka`u, kao i sindikalni vo|a Goran Mili}, da je direktorka mo`da postupila po Zakonu, ali da je ona qudska strana ostala negde daleko. Slu~aj palana~kih profesorki verovatno nije ni prvi ni posledwi, posebno posle najavqenih reformi, otpu{tawa u javnom sektoru. Mo`da }e zaista neko od sudija morati ispitivati da li je tu bilo mobinga, pa i polne diskriminacije, i to na relaciji `ena–`ena. M. Suxum

VESTI Beba stabilno Zdravstveno stawe bebe koja je prevremeno ro|ena na Infektivnoj klinici u Ni{u, a ~ija je majka zara`ena gripom preminula, je stabilno. Beba se nalazi se u beogradskom Institutu za neonatologiju, a kako B92 saznaje, zdravstveno stawe bebe, koja je pod stalnim nadzorom lekara, je stabilno. Podse}amo da je majka, umrla posle carskog reza, od 22. novembra le~ena od siptoma gripa. Prethodno je imala zdravstvene probleme i dve operacije zbog tumora na mozgu.

Festivalu nauke 17.000 poseta Festival nauke 2009. koji je ju~e zavr{en u Beogradu posetilo je vi{e od 17.000 posetilaca, saop{tio je organizator. Nekoliko sati pred zatvarawe gra|ani su ispred biv{e robne ku}e „Kluz“ ~ekali u redu da bi posetili najve}u regionalnu manifestaciju koja promovi{e nauku.


14

CRNA HRONIKA

ponedeqak7.decembar2009.

DNEVNIK

POSLE VANDALIZMA NA GROBQU U BA^KOM GRADI[TU

Dvojici tinejyera sudija odredio pritvor De`urni istra`ni sudija novosadskog Okru`nog suda Ankica Kurja~ki odredila je, nakon prekisino}nog saslu{awa, pritvor

do osam dana maloletnicima I. M. (1992) i O. B. (1995) iz Ba~kog Gradi{ta koji su osumwi~eni da su po~inili krivi~no delo po-

Poru{eni spomenici na grobqu u Ba~kom Gradi{tu

NASTAVQA SE SU\EWE BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA GORANU KNE@EVI]U

Po~iwe saslu{awe svedoka Pred Specijalnim sudom u Beogradu danas se dokaznim postupkom nastavqa su|ewe biv{em gradona~elniku Zrewanina Goranu Kne`evi}u i grupi od 21 okrivqenog u predmetu „zrewaninska afera“, kojima optu`nica na teret stavqa navodne zloupotrebe u vezi sa zakupom gradskog gra|evinskog zemqi{ta i tenderima za obavqawe usluga lokalnog prevoza i fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa gradskih objekata u Zrewaninu od 2006. do 2008. godine.

Goran Kne`evi}

U prvoj fazi dokaznog postupka predvi|eno je saslu{awe svedoka po redosledu predlo`enom u optu`nici, a potom i drugih dokaza po predlozima Specijalnog tu`ila{tva i odbrane. U prvom terminu pretresa, odr`anom krajem oktobra i po~etkom novembra, svi okrivqeni su izneli odbranu, odbacuju}i optu`be i krivi~na dela koja im se stavqaju na teret. Prvookrivqeni Kne`evi}, ina~e biv{i visoki funkcioner DS-a, u odbrani je u potpunosti odbacio sve optu`be. Naveo je da je kao gradona~elnik Zrewanina „sprovodio dr`avnu politiku na lokalnom nivou“, te preduzimao poteze usmerene na oporavak privrede, privla~ewe investitora radi zapo{qavawa gra|ana, {to je, kako je naveo, rezultiralo otvarawem brojnih novih radnih mesta.

– Sprovode}i tu politiku, nisam po~inio krivi~na dela, nisam pri~inio {tetu gradskom buxetu i nisam stekao li~nu imovinsku korist – kazao je Kne`evi}. On je opovrgao navode optu`be da je „neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te davano investitorima u zakup bez tendera, slobodnom pogodbom i da je visina zakupnine i tro{kova na ime ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta utvr|ivana u iznosima znatno ni`im od propisanih“. Kne`evi} je uz to istakao da je znatan deo zemqi{ta na koje se odnosi optu`nica, izvan grada, te da je „re~ o zapu{tenim utrinama i pa{wacima u ataru, koje su gra|ani koristili kao divqe deponije“. – Preko no}i sam od jednog od najuspe{nijih srpskih gradona~elnika postao akter izmi{qene afere, tendenciozno nazvane „gra|evinska mafija“. ^itava afera je poku{aj moje politi~ke, stru~ne i qudske diskreditacije, kao i poku{aj diskreditacije Zrewanina, koji je bio na putu pune ekonomske, kulturne, sportske ekspanzije… Su|ewe smatram paravanom za moje uklawawe s politi~ke scene Srbije i Zrewanina – kazao je, pored ostalog, u odbrani Goran Kne`evi}. Optu`nica Specijalnog tu`ila{tva u ovom predmetu podignuta je po~etkom aprila ove godine protiv ukupno 21 okrivqenog, od kojih su osmoro biv{i op{tinski funkcioneri Zrewanina, a ostali qudi iz raznih poslovnih sfera, od kojih su nekolicina iz Beograda i Novog Sada. Po tvrdwi optu`be, zloupotrebama koje se stavqaju na teret okrivqenima, buxet Zrewanina je, navodno, o{te}en za vi{e od 150 miliona dinara. Svi okrivqeni se brane sa slobode. Na kraju prvog termina su|ewa, 4. novembra, sudsko ve}e, kojim predsedava sudija Maja Kova~evi}-Tomi}, prihvatilo je predlog odbrane za ukidawe pritvora i okrivqenima Kne`evi}u i biv{em koordinatoru u oblasti rada javnih preduze}a op{tine Ivanu Devi}u. J. Jakovqevi}

vrede groba, tako {to su prethodne no}i u~estvovali u skranavqewu pedesetak spomenika i obele`ja na Katoli~kom grobqu u tom mestu. Osim ovih okrivqenih, sudiji su privedeni, tako|e u pratwi roditeqa, i vr{waci iz istog mesta S. V. i \. R. (1994), koji su potom pu{teni da se brane sa slobode. Sudija Kurja~ki je saslu{ala maloletnike, koji, i pored toga {to im je materwi jezik ma|arski, nisu `eleli prevodioca jer, kako se ka`e u saop{tewu, dobro govore srpski kojim se i slu`e. Od ~etvorice osumwi~enih trojica su delimi~no priznala delo koje im se stavqa na teret.

Tako|e, navodi u ju~era{wem saop{tewu pomenutog istra`nog sudije novosadskog Okru`nog suda, maloletnicima je odre|en pritvor do osam dana, imaju}i u vidu sve okolnosti slu~aja, wihov uzrast, socijalne prilike i odbranu osumwi~enih. Dodaje se da }e u toku postupka sud utvrditi koliko je nadgrobnih spomenika o{te}eno i na koji na~in. Kako je „Dnevnik“ pisao, u subotu ujutro prijavqeno je policiji ru{ewe vi{e desetina spomenika na ovom grobqu. Odmah su na lice mesta iza{li najvi{i rukovodioci MUP-a, Policijske uprave u Novom Sadu, tu`ilac i pokrajinske i lokalne vlasti. Pokazalo se ubrazo da jezivi do-

Za deset ovogodi{wih meseci silovawa duplo vi{e nego lane U prvih devet meseci ove godine na podru~ju novosadske Policijske uprave bilo je 15 krivi~nih dela silovawa. U ovom periodu zabele`ena su i dva krivi~na dela poku{aja silovawa, koja su tako|e razja{wena. Sva ova veoma traumati~na dela su rasvetqena, ali za `rtve je to slaba uteha jer im se obi~no `ivot posle jezivog iskustva pretvara u pakao. U oktobru nije bilo prijavqenih, niti otkrivenih ovih dela, dok je bilo jedno u poku{aju. Ipak, poznato je da svi slu~ajevi ovih najomra`enijih prestupa, koji se gade i najgorim kriminalcima, neretko ne budu prijavqeni zbog razli~itih razloga i sramote ili raznih posledica, tako da se verovatno opravdano smatra da postoji neka “siva brojka” koju je te{ko utvrditi. Kod ovih krivi~nih dela nema upe~atqivog trenda pove}awa ili smawewa broja, kako je to obi~no u dugim oblastima kriminala. Tako je pro{le godine evidentirano osam krivi~nih dela silovawa, godinu pre toga bilo je 11, a 2006. bilo je najvi{e – 13, i pet poku{aja ovog dela. Godinu ranije i jednu pre we bilo je {est krivi~nih dela silovawa. Sva su rasvetqena. – Profil po~inilaca je bilo veoma te{ko uraditi. Pol im je isti, a {kolska sprema, zanimawe i druge karakteristike, vreme i mesto izvr{ewa dela – razli~iti. Ve}ina su povratnici u ovim delima. Dosta ih koristi alkohol ili drogu pri izvr{ewu dela – ka`e za „Dnevnik“ {ef grupe za rasvetqavawe krvnih, seksualnih i saobra}ajnih delikata u novosadskoj Policijskoj upravi Nikola Lazarevi}. – Imali smo vi{e karakteristi~nih slu~ajeva. De{avalo se da devoj~ica bude silovana u kabini toaleta sredwe {kole i da danono}no tragamo za izgrednikom. Napravili smo ~ak i fotorobot. Imali smo osobu za koji smo verovali da je kriva. Ipak, ispo-

Broj rasvetqenih i razja{wenih krivi~nih dela

stavilo se, kada smo bili ve} na ivici strpqewa, da je re~ o drugom ~oveku, koji je ~ak {est puta pre toga bio okrivqen, i to za ova ili sli~na dela. Re~ je o Du{anu M., zvanom Pikaso, iz @abqa, s boravi{tem na slobodi u Novom Sadu (ako se uop{te mo`e re}i odakle je, budu}i da je ve}inu `ivota proveo iza re{etaka, op. aut.). On je nakon prethodno odle`anih devet godina robije, dobio maksimalnih deset za silovawe sredwo{kole pre desetak godina, a kad je lane iza{ao iz zatvora nakon decenije robije, ve} posle malo mawe od dva meseca silovao `enu stariju od {ezdeset godina, koju je dobro poznavao. Ona je wega znala samo iz pri~e jer se dru`ila s wemu veoma bliskom osobom. Zvonio je na interfon, la`no predstavio razlog dolaska, a `ena mu je otvorila vrata, e znaju}i {ta }e se desiti. Ponudila ga je i pi}em. Potom je bio u beksvu, ali smo ga li{ili slobode nedequ dana kasnije. Po re~ima na{eg sagovornika, ~esto postoje situacije u vezi s

Lovci su odstrelili pomahnitalu `ivotiwu

ovim delom kad nije jednostavno sklopiti mozaik. Ponekad slu~aj li~i na delo bolesnog uma, a neretko se de{ava i da se osumwi~eni i `rtva poznaju odranije ili da su bili u vezi. Tad policija dolazi u nezahvalnu sitauciju u kojoj mora da se dr`i samo svojih procedura i obaveza u prikupqawu dokaza, i da pri tom ne donosi zakqu~ke prebrzo. Tako, kad je re~ o mla|im `enskim osobama, de{ava se ponekad da }e radije re}i strogim roditeqima da su zakasnile zbog primewena sile nepoznate osobe nad wima nego da su imale dobrovoqni seksualni odnos. – Moramo sve dobro proveriti. Imali smo slu~aj da je maloletnica koja je prijavila silovawe bila potpuno neubedqiva i opisivala ga tako da je bilo te{ko poverovati u takav sled doga|aja. Navodno, neki mladi} ju je pratio iz kluba i ugurao je u dvori{te napu{tene ku}e gde je poku{ao da je siluje, ali nije uspeo, a odmah potom su, navodno, nastavili da {etaju prema wenoj ku}i i on je ponovo silom odgurao u

grobqe gde je silovao. Slu~aj nismo potcenili, morali smo nastaviti prikupqawe dokaza, uzeli smo biolo{ke tragove i DNK nalaze na mestu doga|aja i posle godinu dana li{ili smo slobode mladi}a iz Kisa~a koji je priznao to delo. Tako da ta traumati~na dela ne prepu{tamo slu~aju dok ih ne rasvetlimo u potpunosti – ka`e Lazarevi}, koji ima veliko iskustvo u tome. On pomiwe i slu~aj iz 2003. godine, gde je Cveta N., zvani Beli, iz Tovari{eva, koji je osu|en za druga te{ka dela, silovao jednu babu pa je zadavio, i drugu, koja je nakon toga preminula. – Do|u ovde pa nam tvrde da ne mogu da imaju seksualne odnose, iako smo mi prona{li tragove. Imamo i slu~ajeve s qudima koji ulaze u problemati~ne povremene veze ili se napla}uju biv{e veze u kojima se, posle svega, prijavquju silovawa. Na nama je da prikupimo {to vi{e podataka i dokaznog materijala, a tu`ilac odlu~uje {ta }e s predmetom – napomiwe Lazarevi}. M. Vuja~i}

STARI BANOVCI

Lisice posle marihuane

Podivqali vepar napao ~oveka u selu te{kog oko 150 kilograma. Prethodno, vepar je kqovama zahvatio Emila i rasekao mu nogu, zbog ~ega je Krsturac ubrzo preba~en u somborsku bolnicu na {ivewe. Selom se ubrzo pro{irila pri~a o napadu nezvanog gosta, a po nezvani~nim informacijama, vepar, za kojeg se sumwa da je rawen, u selu je jednog me{tanina oborio s bicikla, ali ta verzija doga|aja nije potvr|ena. D. Kn.

Foto: N. Stojanovi}

ricu maloletnika iz Ba~kog Gradi{ta koji se dovode u vezu sa skrnavqewem spomenika. M. V.

PORAST NASIQA NAD @ENAMA U JU@NOBA^KOM OKRUGU

NAKON LOVA U RUSKOM KRSTURU

Nakon {to su, posle ju~era{weg lova na ze~eve i fazane, lovci iz Ruskog Krstura opu{teno seli da ru~aju, uspani~eno ih je pozvao kolega Emil Hudak, mole}i ih da hitno do|u kod wega jer ga je u dvori{tu napao divqi vepar! Ubrzo se isposatvilo da nije u pitawu Emilova {ala, jer su lovci u wegovom dvori{tu u Ulici Ive Lole Ribara odstrelili pomahnitalog mu`jaka divqe sviwe

Oskrnavqeno pedesetak spomenika

ga|aj nema veze s nacionalnom netrpeqivo{}u i policija je ubrzo identifikovala i privela ~etvo-

Foto: J. Pap

Zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, policija je uhapsila Neboj{u S. (31) iz Starih Banovaca kod Stare Pazove i predala ga istra`nom sudiji Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je posle saslu{awa odredio pritvor od mesec dana. Neboj{a S. se tereti da je u svom automobilu „opel astra“ i u stanu u Novim Banovcima dr`ao 70 grama marihuane namewe-

ne prodaji. Policija je posle pregleda automobila izvr{ila i pretres wegovog stana, gde je tako|e prona{la sakrivenu marihuanu. S. B.


UZ PORAZ VOJVODINE NA STARTU PRVENSTVA

li sve od sebe u prvom kolu dr`avnog prvenstva. Krenuo je Partizan silovito od starta, brzo postigao pet golova, stekao odlu~uju}u prednost i re{io pitawe pobednika ve} u prvoj ~etvrtini. Iako su obe}avali da }e dati maksimum i da }e poku{ati da pariraju Partizanu igra~i Vojvodine nisu dobro otvorili susret.

15

LIGA [AMPIONA

[ampion jo{ uvek prejak za Novosa|ane Startovalo je prvenstvo Srbije za vaterpoliste, a voqom `reba ve} u prvom kolu snage su odmerile dve najboqe ekipe u dr`avi, Partizan Rajfajzen i Vojvodina (12:6). Iako su Beogra|ani nominalno trebali da budu doma}ini ovog duela, utakmica je odigrana u Bawaluci, a dva srpska u~esni-

ponedeqak7.decembar2009.

c m y

SPORT

DNEVNIK

Prva A liga Partizan Vojvodina Ni{ - Student TENT - Beograd

12:6 5:5 5:11

odgovara i posle takvog starta nismo mogli boqe ni da o~ekujemo. [ta je bilo bilo je, ovu utakmicu moramo {to pre da za-

Trener Partizana Bo{ko Kecman na{ao se posle osvojene titule na rukama svojih rva~a

Partizan prvak Evrope Rva~i Partizana osvojili su titulu prvaka Evrope, po{to su u finalu Lige {ampiona u Novosibirsku savladali ekipu Sibirjaka iz Rusije, za koju nastupa svetski i olimpijski {ampion Aleksej Mi{in, rezultatom 4:3. Partizan je na finalnom turniru u Rusiji pobedio jo{ i ukrajinski Peremog sa 6:1. Osvajawem evropske titule Partizan je na~inio istorijski podvig, odnosno postigao najve}i uspeh u svojoj 60 - godi{woj istoriji. Osvaja~i titule prvaka Evrope su: Aleksandar Makismovi}, Goran Bulatovi}, Nikola Kne`evi}, Vladimir Radosavqevi} Davor [tefanek, Gruzijac Artur [aginijan, Rus Rustam Totrov, KriUro{ Kalini}, kapiten Vojvodine

ka u Evroligi tako su uprili~ila otvarawe renoviranog bazena u glavnom gradu Republike Srpske. Partizan ve} dugo dominira srpskom vaterpolo scenom, a posledwih nekoliko susreta dali su nadu Vojvodini, naro~ito finale nacinalnog Kupa, da }e u ovom susretu mo}i da pariraju crno - belima. No, {ampion Srbije je jo{ jednom pokazao snagu, a Novosa|ani da jo{ uvek mogu da napreduju. Izgleda da je poraz od zagreba~ke Mladosti (2:7) ostavio posledice na Novosa|ane, koji nisu da-

Foto: F. Baki}

- Stavili su nam od starta do znawa da u toj utakmici nemamo {ta da tra`imo. Borili smo se koliko smo mogli i mada to nismo pokazali mislim da mo`emo mnogo boqe. To }emo pokazati u narednim utakmicama - rekao je kapiten Vo{e Uro{ Kalini}. Da li bi tok utakmice bio druga~iji da u prvoj ~etvrtini niste primili pet golova? - U pro{loj utakmici sa Partizanom primili smo osam golova za celu utakmicu, a sada smo ve} u prvoj ~etvrtini dobili pet. Susret je krenuo kako wima

boravimo i okre}emo se narednim susretima. O~ekuje nas izuzteno zgusnut program. Premoreni smo, ali na zgusnut kalendar ne mo`emo da uti~emo napomenuo je Kalini}. U sredu i ~etvrtak Vojvodina igra u Evrointerligi. Prvo gostuje Segedinu, a dan kasnije bi}e doma}in Honvedu. Zatim u subotu u okviru dr`avnog prvenstva do~ekuju Beograd, da bi u sredu odigrali drugo kolo Evrolige sa Jadranom iz Herceg Novog. G. Malenovi}

PRVA B LIGA

Be~ejci dotakli dno Be~ej - @AK 1:14 (0:4, 0:3, 0:3, 1:4) BE^EJ: Plivali{te zatvorenog bazena OSC Mladsot, gledalaca 200. Sudije: Nenad Milankovi} i Aleksandar Jankovi} (Beograd). Igra~ vi{e: Be~ej 2005 3 (0), @AK 9(3). Peterci: Be~ej 2005 -, @AK 1(0). BE^EJ 2005: Toma{evi} (7 odbrana), ^ipli}, Bo`i}, Straionov, Brklja~, Cveti}, Kiza, Milovanovi}, Jovi}, Pesla} 1, Kosovac, Tomi}evi}, Markovi}, Pelengi}. @AK: Kozarski (10 odbrana), Trkuqa, M. Cvetkovi} 4, Budurin, Pe{teri} 3, Suvo~arev, Dragi} 5, V. Cvetkovi}, Ba{i}, Andri} 1, Bo`i~kovi} 1, Kiri}, \apa, Pro{i}.

Za vaterpolo obdani{te s Tise nova sezona je po~ela 77 sekundi pre kraja premijerne utakmice protiv Kikin|ana. Jer, tada su postigli prvi i jedini gol, a strelac je bio kapiten Darko Pesla}. Pre toga su, ~ak, osam puta uzdrmali okvir gola, a i golman rivala Kozarski im je deset puta zaustavqao {uteve. Re~ju, nisu imali ni sre}e na po~etku nove sezone. Gosti su, u me|uvremenu, znala~ki koristili gre{ke doma}ina i poveli sa 13:0. Efikasno{}u se posebno istakao trio Dragi}, Marko Cvetkovi} i Pe{teri}. Poznavaoce vaterpolo prilika sigurno ~udi katastrofa Be~ejaca u sudaru sa starim riva-

Prva B liga Be~ej - @AK Go~ - Dinamo Spartak - Singidunum Proleter - Zemun [abac - Rabotni~ki

1:14 9:5 5:13 13:14 5:13

lom iz Kikinde. Ali, treba znati da su momci trenera Aleksandra Krstono{i}a tek nedavno usko~ili u bazen i fizi~ki su nedovoqno spremni. Na drugoj strani Kikin|ani su ve} igrali u Kupu Srbije i dostigli takmi~arsku formu, pa }e trener Marko Orlovi} imati znatno lak{i posao u odnosu na rivale. V. Jankov

Borov~anin boksuje pre Kli~ka Nenad Borov~anin, 12. decembra u Bernu, bi}e gost na me~u za {ampiona sveta superte{ke kategorije u VBC verziji izme|u branioca trofeja Ukrajinca Vitalija Kli~ka i Amerikanca Kevina Xonsona. Srpski {ampion u~estova}e u ovom spektaklu kao takmi~ar. U me~u uvertire ima}e priliku da pred najuticajnijim li~nostima iz svetskog boksa poka`e svoje ume}e u ringu. Borov~anin }e raditi protiv Nemca Svena Haseluna, ~iji je dosada{wi skor u karijeri osam pobeda i tri poraza. - Velika ~ast za mene, a samim tim i za boks u Srbiji i Republici Srpskoj. ^ini mi se da }emo prvi put posle mnogo godina imati jednog na{eg predstavnika na centralnom bokserskom doga|aju sveta - ne krije odu{evqewe Borov~anin. - Nije potrebno tro{ti puno re~i, kada vas na ovakvu priredbu pozove ni mawe ni vi{e nego promoterska ku}a bra}e Kli~ko. Jeste da je re~ o me~u uvertire, ali wega }e posmatrati najpoznatiji svetski menaxeri i promoteri. Ako dobro odradim svoj posao to zna~i da bi vrlo brzo mogao da budem u~esnik sli~nog spektakla, ili mo`da dobijem priliku da se borim za najpresti`niji pojas. Poziv nije slu~ajnost. Borov~anin je u verziji VBC boksovao 21 me~ i zabele`io isto toliko pobeda. - Prijateqstvo sa KMG (Kli~ko menaxment grupa) traje od 2004. godine, kada sam u Minhenu upoznao bra}u Kli~ko. Bio sam prisutan na wihovom me~u pred 20.000 gledalaca i tada sam shvatio da bi voleo svoju karijeru da gradim po uzoru na wihovu. Nenadov brat Miroslav osnovao je pre par godina Balkan boks promou{n, koji ima saradwu sa KMG.

Nenad Borov~anin

- Par puta smo zajedno trenirali, {to je meni puno zna~ilo. @ao mi je {to nijednom nismo zajedno sparingovali, ali bi}e vremena i za to - istakao je Borov~anin.

VERZIJA VBO

Novopazarac Huki} odbranio titulu

Suboti~ani u~e Spartak – Singidunum 5:13 (2:5, 2:3, 1:3, 0:2) SUBOTICA: Bazen u Dudovoj {umi, gledalaca oko 100. Sudije: Jovanovi} (Beograd) i [najder (Obrenovac). Igra~ vi{e:Spartak 6 (0), Singidunum 4(3), peterci: Singidunum 2 (2). SPARTAK: [proh, ^abrilo, Labadi, Ki{, Kowevi}, Leti}, Kuti 2, Andri} 1, Miliki} 1, Te{i} 1, ^ampragov, Korica. Treneri: Marko Jankovi} i @olt Keri. SINGIDUNUM: Arizanovi}, Trbojevi} 1, Vujo{evi}, Popovi} 2, Kqajevi} 3, Koji} 1, Bijeli} 1, Milovanovi}, Mora~a 2, Maksimovi} 1, Alijagi} 1, Vuki}evi} 1, Risti}, Matkovi}. U najavi za premijerni me~ Prve B lige trener Spartaka Marko Jankovi} jasno je najavio da ne o~ekuje pobedu u prvom kolu. Da je bio u pravu videlo se od prvog minuta me~a sa Singidunumom.

stijan Fris, Radomir Petkovi} i trener Bo{ko Kecman. Novi prvaci Evrope u Rusiji su imali pomo} i selektora Srbije Sretena Damjanovi}a. Rva~ki Klub Partizan na finalnom turniru u~estvovao je zahvaquju}i pozajmici od 30.000 evra. - Na takmi~ewe u L[ odlazimo zahvaquju}i pozajmci Rva~kog saveza Srbije. Narodski re~eno, dug je najgori drug, ali na `alost drugog re{ewa nije bilo i morali smo da se zadu`imo. Na{ neodlazak na zavr{nicu najja~eg klupskog takmi~ewa donosi drasti~ne kazne. Sa druge strane ovom pozajmicom i kratkim rokom vra}awa stvorili smo veliku brigu - rekao je pre polaska za Rusiju direktor kluba Rajko Balti}.

Boqom igrom na otvarawu me~a ekipa Singidunuma je brzo do{la do prednosti od 4:0. Sjajno su gosti igrali sa igra~em vi{e, postigli uz to i dva gola iz peterca. Spartak se prenuo tek u drugom delu prve ~etvrtine, a Kuti i Andri} su smawili na 2:4. Najzanimqivija je bila druga ~etvrtina. Mladi vaterpolisti Spartaka su se dobro dr`ali, a sem dva lepa gola, tresle su se i pre~ka i stativa. No, nestalo im je snage u fini{u, a golovima Bijeli}a i Vuki}evi}a gosti su ponovo stekli ~etiri gola prednosti. U dve zavr{ne ~etvrtine Singidunum je dominirao i osvojio zaslu`eno bodove, a vaterpolisti Spartaka su stekli zna~ajno iskustvo. N. S. Muamer Huki}

Bokser iz Novog Pazara Muamer Huki} odbranio je titulu prvaka sveta u kruzer kategoriji do 91 kilograma u verziji Svetske bokserske organizacije (VBO). Huki}, koji nastupa pod imenom Marko Huk, u nema~kom gradu Ludvigsburgu savladao Britanca Olu Afolabija i tako dospeo na prvo mesto svetske liste boksera koji nastupaju u kategoriji do 91 kilograma. Branilac tilule je u ve}em delu me~a bio boqi od izaziva~a i na kraju je slavio jednoglasnom odlukom trojice bodovnih sudija - 115:113, 115:113 i 116:112. Dvadesetpetogodi{wi Hukii}, koji `ivi u Berlinu, titulu je osvojio u avgustu, kada je savladao Argentinca Viktora Emilija Ramiresa. Novopazarac je u karijeri zabele`io 27 pobeda, od kojih 20 nokautom, a jedini poraz do`iveo je od Amerikanca Stiva Kaningema, pre dve godine u me~u za svetsku titulu u IBF verziji. Agencija AP javila je da je Huki} bio u nevoqi u petoj rundi po{to je dobio nekoliko udaraca u glavu, ali se oporavio i do kraja me~a zadao vi{e udaraca.


SPORT

ponedeqak7.decembar2009.

DNEVNIK

c m y

16

UZ DRUGI UZASTOPNI PORAZ VOJVODINE

Zima za prestrojavawe Javor je opet namu~io Vojvodinu, a u subotu je uspeo i da je pobedi (1:0). Sve je bilo nacrtano Novosa|anima pre me~a. Znali su da }e se Javor uporno i strpqivo braniti i vrebati {ansu iz kontre. Trener Babi} i wegovi puleni na{li su se u ko`i studenta koji ima kombinaciju s ispitnim pitawima i preostalo mu je da odgovore nau~i. Doma}in je dakle znao sve, osim da prona|e kqu~ za gostuju}u bravu. - Te{ko smo mogli da postignemo gol, ali zato nismo smeli

a s Javorom Pekovi}. Skupo je to ko{talo Novosa|ane. - Ovoga puta, za razliku od me~a na Bawici, nemam {ta da zamerim na{im igra~ima na pristupu i htewu. @eleli su, ali nisu uspeli. Ne treba zanemariti ~iwenicu da smo imali dosta personalnih problema. Na klupi sam imao ~etiri odbrambena igra~a, uz vezistu A|urua koji je u{ao u drugom delu pod injekcijom. Nismo uspeli da popravimo pas igru i ispostavilo se da smo boqe delovali u prvih 45 minuta. Usled

Nemo} Vojvodina je u me~u s Javorom izvela 11 kornera, a Javor ni jedan. Ipak, svih 11 lopti upu}enih od Tadi}a iz jednog i Stjepanovi}a iz drugog ugla bile su lak plen za {topere i golmana Ivawi~ana. To pokazuje totalnu nemo} Novosa|ana koji, kada ve} nisu mogli da probiju bedem Javora, morali su da se potrude da sa~uvaju sopstvenu mre`u. Ovako, re~i trenera Javora Radovana ]ur~i}a dobro odslikavaju zbivawa na terenu. - U prvom delu Vojvodina je propustila da stekne prednost od dva-tri gola. Nismo imali re{ewe za doma}inovu igru po bokovima. U nastavku smo kaznili nestrpqewe i gre{ku rivala i osvojili sva tri boda. Svoju {ansu smo strpqivo ~ekali, a kada smo je do~ekali, znala~ki smo je iskoristili.

Suboti~ani Popovi} i Miri} (svetli dresovi) su sjajno odigrali me~ sa Smederevcima

SUBOTI^ANI JO[ JEDNOM POTVDILI SJAJNU FORMU

I Smederevcima ~estitke Mo`da i najlep{u utakmicu pred svojim navija~ima odigrali su ove jeseni fudbaleri Spartaka Zlatibor vode sa Smederevom. U me~u prepunom lepih poteza, gol {ansi, neizvesnosti i drame slavili su golubovi sa 2:0 i jo{ jednom potvrdili da se nalaze u odli~noj formi. - @ao mi je {to nismo pobedili. Igrali smo protiv izvanredne ekipe Spartaka, znali smo {ta nas ~eka , uspeli smo da uspostavimo igru, pariramo na pravi na~in, ali ne i da pobedimo. Fudbal ume surovo da kazni, a nama se to desilo, ka`weni smo rezultatom. Igrali su moji momci izvanredno, pogotovo u drugom poluvremenu, po igri smo zaslu`ili bar bod, ako ne i pobedu - kazao je posle me~a trener Smederevaca Blagoje Paunovi}. I pored velikih kadrovskih problema zbog neigrawa Ubiparipa, Popovi}a i [arca, trener Suboti~ana Zoran Milinkovi} uspeo je da prona|e dobitnu kombinaciju. - U najavi utakmice sam rekao da nam u goste dolazi jedna od na{ih najboqih ekipa. Gosti su to potvrdili na terenui zaslu`uju ~estitke za odli~nu partiju. Imaju izuzetne igra~e u veznom redu i napadu, me|utim i moji izabranici su bili na visini zadataka.Izgarali su svih devedeset minuta, ostavili srece na terenu i za to bili nagra|eni.. U prvom poluvremenu smo bili boqi za taj jedan gol, a on nam je i dao krila da u nastavku u vi{e od 45 minuta izdr`imo izuzetno veliki pritisak ekipe Smedereva.Zadovoqan sam uspehom i ovom prilikom ~estitam mojim fudbalerima - istakao je Milinkovi} . N. S.

Mitar Pekovi} u duelu s brojnom odbranom Ivawi~ana

ni da ga primimo – rekao je posle utakmice Branko Babi}. – Platili smo danak neiskustvu i brzopletosti, a najvi{e gre{kama koje nam se ~esto ponavqaju u zadwoj liniji. Tri utakmice koje je ove jeseni Vojvodina izgubila po 1:0 bile su plod direktnih gre{aka wenih igra~a. Protiv Zvezde pogre{io je Medojevi}, na Bawici Kizito,

ZVEZDA UZ MNOGO SRE]E STIGLA DO BODOVA PROTIV BSK-a

Utisak je (ne)bitan

BSK je ba{ namu~io crveno- bele na Staroj Karaburmi. Novajalija u eliti nadigrao je, posebno u prvom poluvremenu, Crvenu zvezdu,renomiranog i favorizovanog gosta. Ipak, jedan prekid bio je dovoqan Zvezdi za pogodak vredan tri boda. - Nema dileme, poquqano nam je samopouzdawe nakon poraza u ve~itom derbiju. Bilo je va`no zabele`iti novi trijumf, vratiti se na stari kolosek, otvoriti {ansu da u posledwem kolu novom pobedom protiv Spartaka sa~uvamo lidersku poziciju na tabeli- ka`e strelac pogotka Aleksandar Jevti}. Konfuzno je delovao Zvezdin tim, zatajila je posebno organizacija igre na sredini terena. - Ne treba se sada previ{e obazirati na utisak koji smo ostavili. Kolektiv je opet bio u prvom planu, tako smo prebrodili te{ko}e sa kojima smo se suo~ili. Tu mislim na

te`ak teren i super motivisanog protivnika. Mo`da nas je i sre}a pratila, jer doma}in nije realizovao nekoliko izglednih {ansi- veli Jevti}. Jo{ jedno bledo izdawe Zvezde, ako se ra~una i u~inak u derbiju, mo`da je pokazateq krize igre u fini{u sezone. Naravno, u obzir se mora uzeti i ~iwenica da su Beogra|ani bili li{eni pomo}i kapitena Lazeti}a, zatim sve boqeg Bogdanovi}a i Igwatijevi}a. - Smogli smo snage da na|emo put do trijumfa, to je najva`nije. Prezadovoqan sam rezultatom, a nisam video toliki broj {ansi koje je stvorio BSK, odnosno koje su zabele`ili mediji- u svom stilu istakao je trenr crveno- belih Vladimir Petrovi}. Preostao je jo{ samo jedan korok do jeseweg lovora, duel protiv Suboti~ana na Marakani. Z. Rangelov

Foto: F. Baki}

nedostatka napada~a, bio sam prinu|en da u takmi~arski pogon uvrstim i omladinca [u{wara. Wegovim u~inkom u tih petnaestak minuta sam zadovoqan, bez obzira {to nije postigao gol. ^iwenica je da je \urovski igrao posle pauze, A|uru nedovoqno oporavqen, a da je Tumbasevi} izostao zbog crvenog kartona – rekao je Babi}.

Ako se ovome dodaju povrede Grozdanoskog, Stojke i Huci{vilija, jasno je da je igra~ki kadar Vojvodine pretanak za ozbiqne aspiracije. - Verovatno je na{ san o borbi za titulu zavr{en jo{ na Bawici, a zima je prilika da se u klubu prestrojimo, da ~elni qudi vide {ta zaista ho}e i s kojim snagama to da urade – rekao je Babi}.

Zaostatak za vode}ima je ve} ogroman i to je ono {to u Vojvodini, u pripremi sezone, nikako nisu `eleli. No, sada je prilika da se sve baci na polufinale Lav kupa, a da se s druge strane tokom prole}a u prvenstvu forsira podmla|eni tim, prevashodno sastavqen od igra~a iz sopstvene {kole i tako priprema za neka budu}a vremena. S. S.

VOJVODINA DOBILA POJA^AWE

Sadik Adams potpisao Sadik Adams, devetnaestogodi{wi mladi i potencijalni A reprezentativac Gane, potpisao je ju~e ~etvorogodi{wi ugovor s Fudbalskim klubom Vojvodina. Adams je na preporuku selektora Gane, nekada{weg trenera Vojvodine Milovana Rajevca, pre pet dana stigao u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku pravo iz madridskog Atletika. Re~ je o napada~u koji je na minulom Svetskom prvenstvu za omladince izabran me|u 30 najperspektivnijih fudbalera planete. Nema sumwe da je Vojvodina ovim potezom napravila pre svega sjajan marketin{ki potez, a veruje se da }e Adams opravdati sve epite-

Sadik Adams

te koji su ga preporu~ili novosadskom superliga{u. Adams je u subotu iz sve~ane lo`e pratio me~ novih klupskih drugova u porazu od Javora (0:1) i wegov prvi utisak bio je da je Vojvodina morala da bude agre-

sivnija. S obzirom na to da }e Srbija i Gana biti zajedno u D grupi SP u Ju`noj Africi, Adams je ovako prokomentarisao `reb: - Ne sla`em se da je Nema~ka favorit, iako je nosilac. To je po meni Gana. Ona ima najboqe fudbalere, a onda su tu Srbija i Nema~ka. Re~ je o jakoj grupi u kojoj }e i Australija tra`iti {ansu za drugo mesto, jer weni igra~i imaju dosta iskustva. Bio bih najsre}niji da se u drugi krug plasiraju Gana i Srbija – rekao je Adams, ~ije je zvani~no predstavqawe najavqeno danas za 12 sati u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku. S. S.


SPORT

DNEVNIK

Kuqani do bodova u nastavku Hajduk - Borac 2:0 (0:0) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 200, sudija D. Gruji} (Ni{), strelci: @ivanovi} u 56. i Davidov u 84. minutu. @uti kartoni: Radanovi},

simovi} 8, Bogi} 8, Jovanovi} 8, @ivanovi} 8 (Kozo{ -), Davidov 8. BORAC: Grahovac 7, Pejovi} 6, Dmitrovi} 7, Alves 7, Mari} 7, M. Davidov 7, Kosti} - (\oko-

su na pravom putu i lepo se od svojih pristalica oprostili do prole}nog dela prvenstva. Ono na ~emu je mladi trenerski tandem Kova~evi} - Deli} insistirao igra~i Hajduka su maksimalno ispo{tovali, pa su se na kra-

17

ponedeqak7.decembar2009.

JELEN SUPERLIGA – 14. KOLO KULA: Hajduk - Borac BEOGRAD: Rad - Napredak BEOGRAD: Partizan - OFK Beograd NOVI SAD: Vojvodina - Habitfarm Javor SUBOTICA: Spartak Z.V. - Smederevo BEOGRAD: BSK Bor~a - Crvena zvezda JAGODINA: Jagodina - Metalac BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom - Mladi radnik

novi}a, ovaj u{ao u {esnaesterac Borca i sa 14 metara {utira preko gola. Poku{ao je @ivanovi} i u 21. minutu kada se oslobodio iskusnog Dmitrovi}a i {utirao sa vi{e od 20 metara, ali opet preko gola. Ni

1. Crvena zvezda 2. Partizan 3. Vojvodina 4. OFK Beograd 5. Spartak ZV 6. Jagodina 7. Javor 8. Smederevo 9. Borac 10. Mladi radnik 11. Metalac 12. Hajduk 13. Napredak 14. BSK 15. Rad 16. ^ukari~ki

14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14

12 11 7 7 6 6 4 4 5 3 4 4 3 3 3 2

1 3 3 3 5 3 6 4 1 6 2 4 4 4 5 2

1 0 4 4 3 5 4 6 8 5 8 6 7 7 6 10

2:0 (0:0) 2:1 (1:1) 3:0 (1:0) 0:1 (0:0) 2:0 (1:0) 0:1 (0:0) 3:1 (2:1) 1:1 (1:0) 24:4 30:9 21:8 17:11 17:8 18:16 10:11 13:18 11:18 9:17 7:18 15:17 12:19 9:18 13:18 9:25

37 36 24 24 23 21 18 16 16 15 14 16 13 13 13 8

U slede}em kolu (12/13.decembra) sastaju se: KRU[EVAC: Napredak - Vojvodina, KRAGUJEVAC: Mladi radnik - Rad, SMEDEREVO: Smederevo - Jagodina, BEOGRAD: Crvena zvezda - Spartak Z.V. , OFK Beograd - VSK Bor~a, PO@AREVAC: Mladi radnik - Partizan, ^A^AK: Borac - ^ukari~ki Stankom, IVAWICA: Habitfarm Javor - Hajduk.

Milo{ @ivanovi} (beli dres), strelac prvog gola za Kuqane

Jovanovi}, @ivanovi}, Davidov (Hajduk), Mari}, M. Davidov, Mugo{a, Kne`evi}, Grkajac (Borac). HAJDUK: Manolov 7, Duki} 7, Fejsa 7, Radanovi} 8, Trajkovi} 7, Ki{ 7 (Komazec -), Mak-

vi} 7), Mugo{a 7, Prtewak 7 (Kne`evi} 6), Stoj~ev 6 (Spasojevi} 6), Grkajac 6. Fudbaleri Hajduka su pobedom protiv Borca iz ^a~ka overili tri boda osvojena na gostovawu u Po`arevcu, pokazali da

ju zaslu`eno i radovali. A treneri su insistirali na strpqewu, mudroj i pametnoj igri {to su igra~i i ~inili. U prvom poluvremenu prvi su pripretili doma}ini u 8. minutu: Jovanovi} je uposlio @iva-

PRED 47. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV“ TURNIR U MALOM FUDBALU

Po`urite s prijavama, start se primi~e

Pribli`ava se start 47. „Dnevnikovog“ turnira u malom fudbalu. Do prvih utakmica ostalo je jo{ samo nekoliko dana, a po starom dobrom obi~aju ekipe ~ekaju posledwi dan da se prijave, pa se zbog toga dogodi da u predtakmi~ewu igraju u najja~im grupama. Zbog toga savetujemo rukovodiocima ekipama da u~e{}e potvrde danas ili sutra, kako bi

@reb za ovogodi{wi turnir obavi}emo u sredu u 12 sati u Kafeu Indeksova tribina,a prve utakmice su na programu u subotu. Kao i ranijih godine, prvi }e na parket novosadskog Sajmi{ta iza}i najmla|i. Na{ turnir je najstariji na ovim prostorima (po~eo je 1961. godine), a dele se i najve}e nagrade. I ove godine, kao i

Trenutak s pro{logodi{weg turnira

imali ne{to lak{i raspored u me~evima po grupama. Kao i na `rebu za Svetsko prvenstvo i na „Dnevnikovom“ turniru ekipe s najboqim rejtingom bi}e u povla{}enom polo`aju. - Igra}emo pod novim imenom - saop{tio je Milan Powevi}, vo|a ekipe Bilding investa. - Zbog toga i zovem, ne bilo dobro da nas ne svrstate me|u nosioce. Vodi}emo ra~una i o promenama imena timova koji redovno u~estvuju na turniru i posti`u dobre rezultate, s tim {to moramo o tome da budemo obave{teni.

pro{le, prvaku }e pripasti 400.000 dinara, a ukupni nagradni fond bi}e oko 700.000 dinara, pod uslovom da se prijavi pribli`no isti broj ekipa kao i na pro{lom turniru. Posebnu pa`wu posve}ujemo najmla|ima, jer su oni budu}nost ove revije. Zbog toga smo odlu~ili da smawimo kotizaciju za wih, pa }e pioniri ove godine pla}ati svega 8.000 dinara (umesto 9.5000), a mla|i pioniri 6.000 (umesto 9.000). I kod veterana situacija je sli~na kao i pro{le godine: ako se prijavi vi{e od petnaest ekipa i wih }emo nagraditi

nov~ano, pobednika s 50.000 dinara. Kod veterana pravo nastupa imaju svi fudbaleri koji su napunili 35 godina, bez obzira da li su aktivni ili ne. Prijave za turnir primamo jo{ danas i sutra u prostorijama sportske rubrike u zgradi „Dnevnika“ (Bulevar oslobo|ewa 81) na drugom spratu od 10 do 14 sati,a u sredu od10 do 111.30 i na `iro-ra~un [ahovskog kluba « „Dnevnik»“ 340 - 2511- 60. Informacije se mogu dobiti i na telefon sportske rubrike 021/ 480 6827. Kotizacije za seniorske ekipe su 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara. Igra}e se po starim pravilima - s pet igra~a u poqu i golmanom. Svaku ekipu sa~iwava deset igra~a i rukovodilac ekipe, u toku turnira mogu da se mewaju sastavi, ali jedan fudbaler mo`e da igra za samo jedan tim, bez obzira na konkurenciju. Igra~i koji su ka`weni vremenskom kaznom od bilo kojeg saveza ne mogu da nastupe na turniru. U prvih nekoliko kola igralo bi se vikendom, a u zavr{nici po ubrzanom ritmu - svakodnevno. Na po~etku turnira ekipe }e biti raspore|ene po grupama, a potom }e se u zavr{nici igrati na ispadawe. [ema je ista kao i ranijih godina, a vodi}emo ra~una da najboqe ekipe u predtakmi~ewu ne igraju u istim grupama. G. Kova~

gosti nisu uzmicali, pa je tako u 27. minutu nakon kontre Davidov krenuo sam ka golu Kuqana, me|utim istr~ao je golman Manojlov i van {esnaesterca izbacio loptu u poqe. Najboqu priliku doma}ini su propustili u

38. minutu, kada je Aleksandar Davidov uputio centar{ut loptu je prihvatio mladi Ki{ i sa sedam - osam metara {utirao, a golman Borca Grahovac je iz drugog poku{aja uhvatio loptu. I u 43. minutu prilika su imali ^a~an, Stoj~ev je izveo slobodan udarac, najvi{i u {esnaestercu Hajduka bio je \okovi} i umesto da {utira u gol poku{ava je da asistira Grkajcu, koji je na `alost ^a~ana, bio u ofsajd poziciji, pa se na odmor oti{ao sa nepopularnim rezultatom 0:0. U drugom poluvremenu Hajduk je nastavio da igra mirno i strpqivo i kao plod takvog pristu-

pa stiglo je vo|stvo u 57. minutu. Naba~enu loptu u {esnaestercu ^a~ana najpre e zahvatio Aleksandar Davidov, zatim Alekandar Jovanovi}, da bi do{la do mladog centarfora @ivanovi}a kome nije bilo te{ko da sa pet - {est metara savlada Grahovca.Vo|stvo je ulilo jo{ ve}e samopouzdawe doma}im fudbalerima, mada su i gosti poku{avali da izjedna~e. U 84. minutu Hajduk je poveo sa 2:0.Bila je to lepa izvedena akcija, Jovanovi} je vukao loptu i uo~io Davidova, golman Grahovac mu je krenuo u susret, me|utim ovaj je bio br`i i lako ga savladao. \. Bojani}

Derbi {ampionu Partizan - OFK Beograd 3:0 (1:0) BEOGRAD: Stadion Partizana, bez gledalaca, sudija Dimitrijevi} (Loznica), strelci: Qaji} u 9. Petrovi} u 55. i Diara u 70. minutu. @uti kartoni: Fejsa, Moreira (Partizan), Nikoli}, Beqi}, Simi} (OFK Beograd). PARTIZAN: Bo`ovi} 7, Stevanovi} 6, \or|evi} 6, Fejsa 7, Lomi} 7, Petrovi} 7, Kleo 6 (Va{ington 6), Moreira 6, Krstaji} 7, Qaji} 7 (Tomi} 7), Diara 7. OFK BEOGRAD: [aranov 6, Nikoli} 6, Stankovi} 6, Lazarevi} 6, Plani} 6, Trivunovi} 6, Markovi} 6, Sinxi} 6 ([}epovi} 6), Beqi} 7, Simi} 7 (Jeli} 6), Mili} 6 (Oumaru 6). Derbi 14. kola Jelen superlige zavr{eno je pobedom Partizana od 3:0 (1:0). Posle svega vi|enog trijumf crno-belih je zaslu`en, iako su i romanti~ari imali svoje prilike. Kvalitet utakmice bio je dobar i pored praznih tribina u Humskoj. Partizan je posle pobede u ve~itom derbiju `eleo trijumf i u ovom me~u i do wega je i stigao. [ampion je u po~etku pokazao vi{e `eqe i brlo

brzo stigao do vo|stva. Adem Qaji} zainatio se posle odustajawa Man~ester junajteda od wegove kupovine i sjajnom rolom svom timu doneo prednost. U 9. minutu, posle solo prodora, sa leve strane u{ao je u {esnaesterac i preciznim udarcem smestio loptu iza [aranova. Novopazarac je poku{ao i u 6. minutu, ali je bio neprecizno, a ne{to potom {ut Klea zaustavio je [aranov. Tada se bude romanti~ari i ozbiqno prete Bo- Adem Qaji} `ovi}u. Stameni Crnogorac ispetercu od Krstaji}a odbila do takao se u 22. minutu kada je {ut Petrovi}a, koji ju je sproveo u glavom Lazarevi}a izbacio u mre`u. Potom gosti kre}u na korner, potom i {ut Simi}a. sve ili ni{ta, pa je Jeli} ima Uvo|ewem drugog napada~a {ansu, ali je {utirao preko go([}epovi}a) na po~etku drugog la. Ostatak me~a pripao crnopoluvremena gosti su poku{ali belima, Diara je postavio konada do|u do izjedna~ewa, me|u~an rezultat, na asistenciju Totim, Partizan je bio taj koji je mi}a, a dva puta u prilikama se postigao gol. U 55. minutu korna{ao i Moreira. ner je izveo Lomi}, lopta se na I. Lazarevi}

MOM^ILO RAI^EVI], TRENER IN\IJE

Sledi vru}e prole}e Mom~ilo Rai~evi} je tek pred utakmicu 12. kola nedavno zavr{ene jesewe sezone Prve fudbalske lige izabran za {efa stru~nog {taba In|ije, ali je zvani~no na svih {est posledwih susreta za bodove na klupi zeleno-belih sedeo wegov pomo}nik Slobodan Markovi}. Rukovodstvo In|ije, naime, nije ispo{tovalo potra`ivawa smewenog trenera Milana \uri~i}a pa je, prakti~no, Rai~evi} sa distance vukao poteze na me~evima zavr{nice prve etape prvenstva. In|ija je ukwi`ila 10 bodova, podelila drugo i tre}e mesto na tabeli, pa je ostala me|u najozbiqnijim kandidata za prelazak u vi{i rang takmi~ewa. - Zadovoqan sam postignutim rezultatima, svakako moglo je biti i boqe da nismo pora`eni u Lu~anima. Na`alost, Mladost je na doma}em terenu fatalna za zeleno-bele, gubile su tamo i druge

kolege pa i ja nisam boqe pro{ao – rekao je Rai~evi}. Fini{ jesewe sezone je pokazao da }e prole}e biti uzbudqivo, da }e borba za prva dva mesta i plasman u elitu biti neizvesna do samog kraja. - Prakti~no, tre}ina sada vode}ih klubova konkurisa}e za plasman u vi{i rang. O~ekuje nas vru}a prole}na sezona pa se moramo dobro spremiti. In|ija }e, svakako, biti me|u najozbiqnijim favoritima. - Ambicije kluba su poznate. Pro{lu takmi~arsu sezonu zeleno-beli su zavr{ili ispod crte, zauzeli su {esto mesto. U~ini}emo sve da u teku}em prvenstvu bude boqe i da postignem istorijski uspeh i zaigramo sa najboqim srpskim klubovima – istakao je Rai~evi}. Da. Vi}enti}


18

ponedeqak7.decembar2009.

OTVORENO PRVENSTVO SRBIJE

Titule za Paunovi}a i Mr|enovi}evu Otvoreno prvenstvo Srbije u sportskoj gimnastici za mu{karce i `ene odr`ano je u Novom Sadu. U mu{koj konkurenciji u vi{e-

Milo{ Paunovi}

boju je slavio Milo{ Paunovi} iz Ni{a, ispred Roberta Me{tera iz Subotice i Dimitrija Nikoli}a iz Novog Sada. Kod devojaka je u vi{eboju najboqa bila Tamara Mr|enovi} iz Novog Sada, ispred Jelene Stamenkovi} iz Ni{a i klupske drugarice Maje Pisarevi}. Kod momaka u finalima po spravama Milo{ Paunovi} uzeo je dva zlata (karike, razboj), Robert Me{ter je pobedio na kowu s hvataqkama, Du{an \or|evi} (Ni{) na parteru, Aca Anti} (Kostolac) na preskoku, a Dimitrije Nikoli} na vratilu. Kod de-

vojaka Mr|enovi}eva je osvojila tri zlatne medaqe (preskok, razboj, parter), a Stamenkovi}eva je uzela jednu (greda). Rezultati, mu{karci, vi{eboj: 1. Milo{ Paunovi} (ni{) 78,350, 2. Robert Me{ter (Subotica) 76,600, 3. Dimitrije Nikoli} (Novi Sad) 73,650. Ekipno: 1. GK Ni{ 226,000, 2. SO Partizan (Kostolac) 196,300. Finale po spravama, parter: 1. Du{an \or|evi} (Ni{) 12,950, 2. Bo`idar Marovi} (Kostolac) 12,800, 3. Gavrilo Ili} (Ni{) 12,550. Kow: 1. Me{ter 12,150, 2. Marovi} 11,120, 3. G. Ili} 10,600. Karike: 1. Paunovi} 13,650, 2. Marko Veqkovi} (Ni{) 12,900, 3. Me{ter 11,800. Preskok: 1. Aca Anti} (Kostolac) 13,838, 2. Paunovi} 13,813, 3. Nikoli} 13,725. Razboj: 1. Paunovi} 13,250, 2. Me{ter 12,850, 3. Nikoli} 12,800. Vratilo: 1. Nikoli} 13,175, 2. Marovi} 12,500, 3. Me{ter 11,650. Devojke, vi{eboj: 1. Tamara Mr|enovi} (Novi Sad) 48,550, 2. Jelena Stamenkovi} (Ni{) 45.850, 3. Maja Pisarevi} (Novi Sad) 45,650. Ekipno: 1. SD Vojvodina (Novi Sad) 139,700.Finale po spravama, preskok: 1. Mr|enovi} 12,800, 2. Alisa Ko~i} (Novi Sad) 12,575, 3. Stamenkovi} 12,400. Dvovisinski razboj: 1. Mr|enovi} 9,830. Greda: 1. Stamenkovi} 13,075, 2. Mr|enovi} 12,700, 3. Anica Ili} (Beograd) 11,450. Parter: 1. Mr|enovi} 12,475, 2. Ko~i} i Stamenkovi} 12,275. G. Malenovi}

FINALE DEJVIS KUPA

Trijumf [panaca

SPORT PRVA LIGA ZA DAME

Golubice precizne u fini{u Spartak – Crvena zvezda 82:77 (14:20, 18:13, 23:16, 27:28) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca oko 300, sudije: Borovina (Novi Sad), He|e{i (Vr{ac) i Mizdrak (Vaqevo). SPARTAK: Kova~i} 4, Suturovi}, Orozovi} 23, Vida 5, Celi}, Veselinovi} 14, Keke-

Mu{ka teniska reprezentacija [panije savladala je selekciju ^e{ke maksimalnim rezultatom 5:0 u finalu Dejvis kupa. [panci su jo{ u subotu odbranili titulu u Dejvis kupu, ali su dan kasnije Rafael Nadal i David Ferer uve}ali rezultat, pobedama nad Janom Hajekom odnosno nad Lukasom Dluhijem. Nadal je bio boqi od Hajeka sa 6:3, 6:4, dok je Ferer savladao Dluhija sa 6:4, 6:2. Prvoga dana je Nadal bio boqi od Toma{a Berdiha sa 7:5, 6:0, 6:2, a drugi poen [pancima doneo je Ferer protiv Radeka Stepaneka u triler me~u, rezultatom 1:6, 2:6, 6:4, 6:4, 8:6. Odlu~uju}i me~ odigran je u dublu, Felicijano Lopez/Fernando Verdasko bio je boqi od Berdiha i Stepaneka sa 7:6(7), 7:5, 6:2. [pancima je ovo ~etvrti trofej u Dejvis kupu (2000, 2004. i 2008), dok je ^e{ka slavila 1980 pod imenom ^ehoslova~ka.

SVETSKI KUP

Simon Aman ispred Olija [vajcarac Simon Aman pobednik je tre}eg individualnog takmi~ewa ovogodi{weg Svetskog kupa, koje je odr`ano u norve{kom Lilehameru. Aman je do prve pobede u sezoni, a devete u karijeri do{ao skorom od 277,1 bodova i skokovima od 146 i 129,5 metara, od kojih je prvim postavio novi rekord skakaonice. Drugo mesto zauzeo je Finac Hari Oli, dok se na posledwe mesto pobedni~kog po-

stoqa popeo Emanuel [edal iz Francuske. Branilac titule osvaja~a Svetskog kupa Gregor [lirencauer, koji je trijumfovao tokom prvog dana takmi~ewa u Lilehameru, zauzeo je ~etvrto mesto. [lirencauer se posle tri takmi~ewa nalazi na prvoj poziciji u generalnom plasmanu Svetskog kupa sa 162 boda, ispred Amana, koji je sakupio 144, i Bodmera, koji ima 143 boda.

je kao prethodnih sezona odlu~ivao o plasmanu u vrhu tabele, okr{aj je i ovoga puta doneo tradicionalnu neizvesnost. Rezultatska klackalica je na kraju pretegla na tas golubica. Doma}e ko{arka{ice su odli~no po~ele utakmicu, povele

Nastavak me~a doneo je jo{ boqu igru Spartaka, a kqu~ preokreta bio je u rukama Sawe Orozovi}. Wenim poenima Spartak je preokrenuo rezultat u svoju korist, a u fini{ me~a doma}e su u{le sa sa konstantnih 5-6 poena prednosti. U tom

Kovin - Proleter Spartak - C. zvezda Vo`dovac - Hemofarm ^elarevo - Radni~ki Loznica - Partizan R. Kora} - Vojv. NIS 1. Partizan 2. Hemofarm 3. R. Kora} 4. C. zvezda 5. Vojv. NIS 6. Vo`dovac 7. Proleter 8. ^elarevo 9. Spartak 10. Kovin 11. Radni~ki 12. Loznica

9 9 9 9 9 9 9 8 9 9 9 8

9 8 7 5 5 5 4 4 3 1 1 1

0 1 2 4 4 4 5 4 6 8 8 7

53:60 82:77 54:76 77:72 49:114 81:56 807::550 741:554 693:565 725:642 648:584 654:642 538.640 529:572 622:711 576:709 599:736 446:673

18 17 16 14 14 14 13 12 12 10 10 9

U slede}em kolu (12/13.decembra) sastaju se: ZREWANIn: Proleter - Vojvodina NIS, BEOGRAD: Partizan - Radivoj Kora}, KRAGUJEVAC: Radni~ki - Loznica, VR[AC: Hemofarm [TADA - ^elarevo, BEOGRAD: Crvena zvezda - Vo`dovac, KOVIN: Kovin - Spartak.

PRVA LIGA (M)

Mega Vizura - Tami{ Petr. Proleter - OKK Beograd Metalac - Novi Sad Napredak - Borac Radni~ki Basket - Ergonom Vojv. Srbijagas - Radn. 06 Ma{inac - Sloga

Sawa Orozovi} (levo), najefikasnija Suboti~anka

zovi}, [krbi}, Mlinar, Kova~evi} 2, Pijevac 26, Ajdukovi} 10. CRVENA ZVEZDA: Popovi} 22, Risti} 6, Zupan~i} 6, @ivadinovi} 7, Jovanovi} 4, \or|evi} 8, Mati} 14, Jovanovi}, Kova~evi}, Mutavd`i}, Markovi} 2, Velinovi} 8. Iako me~ izme|u ko{arka{ica Spartaka i Crvene zvezde ni-

Srpski biciklisti u Singapuru

Reprezentacija [panije

DNEVNIK

Me|unarodna biciklisti~ka unija (UCI) obavestila je Olimpijski komitet Srbije da je na{a zemqa ispunila kvalifikacione uslove da ima ekipu na prvim letwim Olimpijskim igrama mladih u Singapuru od 14. do 26. avgusta 2010. Biciklisti~ki savez Srbije mora da po{aqe tri de~aka i jednu devoj~icu (ro|eni 1992. i mla|i). Ukupno }e u~estvati 32 zemqe. Ne}e se prihvatati reprezentacije sa mawe od ~etvoro u~esnika. - Ovo je priznawa i nagrada za trud BSS i klubova, koji su u ovoj godini ulo`ili ogromne napore da sprovedu izuzetno bogat i obiman program za najmla|e voza~e – ka`e predsednik BS Srbije Dragan Dostani}. – U~estvovali smo na nekoliko veoma jakih trka za taj uzrast, kao i na Ejofu i Me|unarodna biciklisti~ka unija je cenila i na{ napor da po{aqemo ekipe, ali i dobre rezultate mladih srpskih biciklista. Ovo je, mo`da, dobra prilika da uka`emo da nismo zadovoqni kriterijumima Sportske komisije OK Srbije, jer me|u 40 - tak takmi~ara i takmi~arki, koji su ve} dobili zvawe olimpijskog kandidata za London 2012, nema ni jednog bicikliste. Svakako }emo ulo`iti prigovor, na{ selektor Radi{a ^ubri}, koji je i ~lan Sportske komisije OKS, ima jake argumente, jer mi ispuwavamo norme i kao ekipni sport, i najmawe {to o~ekujemo je da oni u Sportskoj komisiji razmotre bez predrasuda...

su sa 6:0, ali ste~enu prednost su brzo prokockale. Nekoliko gre{aka u napadu i neorganizovana odbrana bili su dovoqni da Zvezda povede sa 13:8, a potom i sa 20:14 na kraju ~etvrtine.Po~ele su doma}e da se vra}aju u igru, razigrana je bila Gorica Pijevac, pa je na pauzu izme|u dva poluvremena Spartak oti{ao sa poenom minusa.

periodu igre ekipu Spartaka je krasio dobar skok u napadu, ali i sigurno izvo|ewe slobodnih bacawa. Posledwu neizvesnost u me~u donela je \or|evi}eva koja je 8 sekundi pre kraja trojkom smawila razliku na 79:77. No, dva slobodna bacawa pogodila Jovana Veselinovi}, jedno Sawa Orozovi} za veliko slavqe Spartaka. N. S.

1. OKK Beog. 2. Pr. Naft. 3. Vojvodina 4. Metalac 5. Borac 6. M. Vizura 7. Napredak 8. Tami{ 9. Ma{inac 10. Novi Sad 11. Sloga 12. Egonom 13. Radn. 06 14. R. Basket

10 10 10 9 10 10 10 10 10 10 10 10 10 9

9 8 7 7 6 6 5 5 5 4 3 2 1 1

1 2 3 2 4 4 5 5 5 6 7 8 9 8

83:66 72:87 73:68 81:89 56:70 77:67 76:69

886:767 856:750 767:699 677:619 806:782 812:790 738:748 753:763 720:792 754:765 761:809 700:766 758:872 654:720

19 18 17 16 16 16 15 15 15 14 13 12 11 10

U slede}em kolu (12/13.decembra) NOVI SAD: Novi Sad - Napredak, PAN^EVO: Tami{ Petrohemija - Proleter Naftagas, BEOGRAD: OKK Beograd - Vojvodina Srbijagas, KRAQEVO: Sloga - Metalac, ^A^AK: Borac - Radni~ki Basket, NI[: Ergonom - Mega Vizura, KRAGUJEVAC: Radni~ki 06 Ma{inac.

NBA LIGA

Te{ka povreda Odena Golden Stejt do`iveo je i 13. poraz ove sezone. Voriorsi nisu uspeli da prona|u re{ewe za Orlando, koji je upisao 16. pobedu. Vladimir Radmanovi} postigao je osam poena, zabele`io ~e-

Me~ je odlu~io Brendon Roj odli~nim prodorom tri sekunde pre kraja. Stiv Ne{ je sa 32 poena predvodio Finiks u pobedi protiv Sakramenta. Isto toliko poena

cio 27, a Tim Dankan 26 poena. Dan po{to su dozvolili Wu Xersiju da protiv wih ostvari prvu pobedu u sezoni, [arlot Bobketsi savladali su Filadelfiju - 106:105.

Momenat iz duela Golden Stejt - Orlando

tiri skoka i dve asistencije za 42 minuta. Portland je u uzbudqivoj utakmici savladao Hjuston rezultatom 90:89, ali su Blejzersi najverovatnije ostali bez Grega Odena do kraja sezone. Centar doma}e ekipe povredio je koleno leve noge prilikom doskoka na po~etku utakmice.

zabele`io je Dirk Novicki, ~iji je Dalas pora`en od Atlante, za koju je briqirao Xoe Xonson sa 31 poenom. Denver je do 15 pobede u sezoni stigao na gostovawu protiv San Antonija. Jo{ jedno odli~no ve~e imao je Karmelo Entoni (34 poena). U pora`enoj ekipi Toni Parker je uba-

Rezultati: [arlot - Filadelfija 106:105, ^ikago - Toronto 78:110, Minesota - Juta 108:101, San Antonio - Denver 99:106, Dalas - Atlanta 75:80, Finiks Sakramento 115:107, Portland Hjuston 90:89, Golden Stejt Orlando 118:126, L.A. Klipers Indijana 88:72.


MU[KA POSLA

DNEVNIK

ponedeqak7.decembar2009.

19

Zabavqate se s alfa `enkom na je na svom vrhuncu. Tvrdoglava je, uobra`ena i ne olak{ava vam osvaja~ki pohod. Svaki potez zahteva izuzetan trud i vi se stvarno i trudite, zbog ~ega vam je jo{ privla~nija. Ona je jednostavno re~eno – alfa `enka. Alfa `enke imaju tajanstvenu mo} da nateraju mu{karce da ih love. Wen talenat je druga~iji od onoga koji ima alfa mu`jak – mu{karac koji je svoja ume}a lova na `ene doveo do savr{enstva. Alfa `enka je posebna i weno osvajawe }e biti za vas najve}i izazov. 1. Nije impresionirana va{im romanti~nim gestovima. Alfa `enka je navikla da je mu{karci love, pa se nemojte iznenaditi ako je kli{eizovani pokloni kao cve}e i ~okolada ne impresioniraju. Zapamtite ovo: wena o~ekivawa su vi{a nego u ostalih `ena, pa }ete morati i da se potrudite malo vi{e da joj privu~ete pa`wu.

O

Poku{ajte ovo: napi{ite joj pisamce i ostavite ga ne vetrobranu automobila. Ili joj spremite ru~ak i odnesite na posao. Bitno je samo da budete druga~iji. Ako i daqe nije impresionirana, nastavite s ne`nim gestovima, ali ne preterujte. Ovaj tip `ene je navikao da mu{karci lude za wom, pa }ete se vi{e isticati ako ostanete hladni. 2. Ona i daqe izlazi sa drugim mu{karcima. O~igledno, ne `eli da se ve`e. Alfa `enka uvek ima nekoliko mu{karaca na raspolagawu i dr`i sve opcije otvorene. Poku{ajte ovo: i vi u~inite isto – izlazite sa drugim `enama dok se ne dogovorite druga~ije. 3. Te{ko ju je dobiti. Alfa `enke su zaposlene `ene, ili veoma talentovane u dr`awu toga privida. Woj se svi|a {to ste joj uvek pri ruci i {to se vi prilago|avate wenom rasporedu. Poku{ajte ovo: nemojte postati tip za zadwi ~as, na taj na~in ne}ete zadobiti po{tovawe dugo-

ro~no gledano. Neka shvati da imate i svoje obaveze i da ne mo`ete ba{ igrati kako ona svira. Ako mislite da imate {anse, nastavite s osvajawem, ali budite opu{teni kad je zovete. I ne zovite vi{e od dvaput ako vam nije odgovorila na prvi poziv. 4. Insistira na pla}awu svog dela ra~una. Ako vam nikad ne pu{ta da pla}ate, koristi se jednom od osnovnih trikova. Kojim? Ako vam ne dozvoli da je ikad po~astite, nikad vam ni{ta ne}e dugovati. Nikad. Ni{ta. Poku{ajte ovo: i daqe nudite da platite kad izlazite, ali ako ostaje ustrajna u pla}awu svoga dela, ne forsirajte. Ako `elite da izbegnete ~udnu situaciju deqewa ra~una, spremite sve za piknik i recite joj da je vodite na tajno mesto. 5. Ona je zahtevna. Stalno vas moli za usluge i vi ste svaki put voqni da joj u~inite po voqi. Zvu~i vam poznato? Alfa `enke su navikle da ih mu{karci love i ~ine za wih sve {to one tra`e. u{karci uglavnom `ele da {to boqe i vi{e nabiluju mi{i}e. Ali, {ta je sa pame}u? Mo`e li se ona napumpati? O, da, itekako! To se naro~ito odnosi na nervne puteve i veze u mozgu. Na{ mozak sastoji se od pet glavnih kognitivnih funkcija: pam}ewe, pa`wa, jezik, vizuelno-prostorne ve{tine i izvr{ne funkcije. Postoji mnogo vrsta treninga i aktivnosti koje mogu uspe{no da deluju na svih pet glavnih kognitivnih funkcija na dnevnoj bazi. Va`no je izazvati, stimulisati i efikasno trenirati svih pet podru~ja, kako bi na{ mozak sa starewem ostajao mentalno sve`.

Koliko god vam bilo primamqivo da sko~ite na svaki wezin mig, nemojte dozvoliti da postanete wen sluga. Poku{ajte ovo: dr`ite se svoga dostojanstva i u~inite za wu ono {to je u granicama zdravog razuma. Zaradi}ete vi{e po{tovawa dugoro~no gledano ako ne sko~ite na ba{ svaki wen mig. 6. Sarkasti~na je i odnosi se prema vama s visoka. Ako vam sve vreme spu{ta neprijatnim komentarima, branite se jednako dovitqivim re~ima. Nikad ne znate {ta }e joj u kojem trenutku pasti na pamet, pa stalno morate biti u stawu pripravnosti za verbalni obra~un. Poku{ajte ovo: negativne komentare koristite samo u slu~aju zadwe potrebe (ne{to umereno uvredqivo). To }e biti dovoqno da je izbaci iz ravnote`e i zapreti wenom ose}aju kontrole. Ali, ako vam je komunikacija stalno negativna i na ivici uvredqivosti, boqe da produ`ite daqe, jer ne treba da trpite bilo ~ije zlostavqawe.

Trening za mozak

M

Kako izgleda savr{ena kravata ravata je neizostavni do svakog obaveznog poslovnog pravila obla~ewa. Ali, koliko god je ona {lag na torti va{eg stila, ako izaberete pogre{nu kravatu, sav trud je uzaludan.

K

Boja Oko odabira boje savr{ene kravate ne morate previ{e da razmi{qate. Pripazite samo da kravata nije iste boje kao {to je va{a ko{uqa i odelo. Tako|e, budite oprezni kada je u pitawu upadqiviji model. Nemojte preterivati i od sebe praviti klovna.

Uzorak Danas je, kada je u pitawu uzorak na kravati skoro pa sve dozvoqeno. No, pripazite da uzorak previ{e ne odska~e od onoga {to imate na ko{uqi. Ako na ko{uqi imate elegantne i neupadqive linije, birajte takav uzorak i na kravati. Zato, na primer, ko{uqa sa velikim ka-

riranim uzorkom ide odli~no uz kravatu s jakim prugama.

Prava du`ina Kada je prava du`ina u pitawu, postoje striktna pravila. Ivica kravate trebalo bi da ide ta~no do dugmeta na pantalonama va{eg odela.

Klasi~no vezivawe Svaki mu{karac treba da bude sposoban da zave`e kravatu barem na dva razli~ita na~ina. Sam, bez pomo}i `ene. Jer ona ne}e uvek biti tu kada zatreba. U desnu ruku uhvatite u`i kraj kravate, dok leva ruka dr`i {iri kraj kravate. Pripazite da je ivica u`eg kraja uz rub va{ih pantalona. Prekrstite {iri kraj kravate preko u`eg i provucite ga ispod tog kraja natrag prema levoj strani. Ponovno prekrstite {iri kraj kravate preko u`eg. Provucite levi kraj ispod desnog, ali ovog puta ne idete u stranu, nego preko spojenih delova kravate uz va{ vrat. Kada ste to u~inili, provucite {iri kraj kroz rupu koju ste prethodno stvorili prebacivawem. Polako provucite kravatu, obra}aju}i pa`wu da ne gu`vate materijal. Sve treba da bude ravno. Na kraju povucite ~vor kravate do ivice vrata koliko vam je udobno i spustite kragnu va{e ko{uqe.

Morate znati jasnu razliku: alfa `enka je `ena koja vam mo`da ne}e odmah uzvratiti poziv ili }e izlaziti i s drugim mu{karcima, ali }e vam dati do znawa jasnim i sna`nim znacima da je zainteresovana za vas.

na nekoliko aktivnosti odjednom. Pa`wu jednostavno mo`emo poboq{ati tako da promenimo svoje navike. Promenite smer puta za posao ili reorganizujte radni sto, to }e prisiliti mozak da se probudi od na-

tite i razumete re~i. Isto tako trenirate te~nost izgovora, gramati~ke ve{tine i vokabular. Redovnim trenirawem mo`ete pro{iriti znawe, usvojiti nove re~i i mnogo lak{e se setiti re~i koje su vam poznate. Na pri-

Nemojte to brkati sa `enom koja pokazuje malo ili nimalo znakova zainteresovanosti. Drugim re~ima, nau~ite kada treba da prestanete s poku{ajima i nastavite potragu za `enom va{eg `ivota. zirawe vizuelnih informacija je potrebno za mogu}nost delovawa unutar svog okru`ewa. Kako biste uve`bali ovu kognitivnu funkciju, poku{ajte s ovom ve`bom. U|ite u sobu, izaberite pet stvari i zapamtite gde se u sobi nalaze. Kada iza|ete, poku{ajte da se setite svih pet stvari i wihove lokacije. Mislite da je lako? Pri~ekajte dva sata i poku{ajte da se setite jo{ jednom. Slede}i put kada ~ekate prijateqa koji kasni, ve`bajte ovu ve`bu. Pogledajte pravo ispred sebe i poku{ajte da zapamtite sve {to vidite. Neka izazov svaki put bude {to ve}i.

Pam}ewe

Izvr{ne funkcije

Pam}ewe igra kqu~nu ulogu u svim kognitivnim aktivnostima, ukqu~uju}i ~itawe, razmi{qawe i mentalne kalkulacije. Nekoliko je vrsta pam}ewa, a to su kognitivne ve{tine za koje }emo najpre primetiti da su po~ele da nas izdaju. Slu{awe muzike nije samo zabavno, nego i korisno. Ako odaberete pesmu koju ne znate i poku{ate da zapamtite wene re~i, podi`ete nivo acetilholina koji poma`e u ja~awu mozga i poboq{ava ve{tinu pam}ewa. Neka izazov bude jo{ ve}i -tu{irajte ili obla~ite u mraku ili poku{ajte da operete zube suprotnom rukom. Ovi izazovi poma`u u formirawu novih asocijacija izme|u razli~itih nervnih veza u mozgu.

Koristite logiku i ve{tine rasu|ivawa svakodnevno, kako biste doneli neke odluke, formirali hipoteze i uzeli u obzir mogu}e posledice svojih dela. Aktivnosti u kojima morate da razvijete strategiju kako biste do{li do `eqenog rezultata ili one u kojima morate da procenite koji su pravi potezi da biste do{li do re{ewa u najkra}em mogu}em vremenu, zapravo su zabavne stvari koje pravite svakodnevno – takve su socijalne interakcije ili, recimo, igrawe video igrica. Anga`ovawe u organizovawu izlaska sa prijateqima pove}ava va{e intelektualne performanse jer iziskuje da razmi{qate o mogu}em odazivu i `eqenom ishodu. Video igrice zahtevaju strategiju i re{avawe problema kako biste do{li do rezultata, kao {to je dolazak do zadweg nivoa u igri.

Pa`wa Pa`wa je potrebna u skoro svim dnevnim zadacima. Dobro razvijena pa`wa omogu}ava vam da zadr`ite koncentraciju uprkos buci i da se fokusirate

vika i ponovno obrati pa`wu. Starewem se pa`wa smawuje, ~ine}i vas podlo`nijim rasejanosti i mawe efikasnim u obavqawu vi{e zadataka odjednom. Kombinovawem aktivnosti kao {to je slu{awe audio kwige prilikom tr~awa ili ra~unawe matemati~kih zadataka u glavi kada vozite, prisiqava mozak da ~ini vi{e u istom vremenu.

mer, ako ina~e temeqno ~itate samo sportsku rubriku u novinama, poku{ajte sa dubokim poslovnim tekstovima. Nai}i }ete na nove re~i koje je lak{e razumeti kada se ~itaju u kontekstu. Dajte sebi vremena da shvatite zna~ewe re~i, ~ime }ete poboq{ati svoje jezi~ke ve{tine.

Jezik

Vizuelno – prostorne ve{tine

Jezi~ke aktivnosti }e razviti sposobnost da prepoznate, zapam-

@ivimo u {arenom, trodimenzionalnom svetu. Anali-

Atletsko stopalo i kako ga spre~iti tletsko stopalo nije ne{to ~ime }ete se ponositi, niti ga mo`ete ste}i bave}i se iskqu~ivo atletikom. Radi se o ko`nom oboqewu (tinea pedis), ta~nije, infekciji ko`e me|u prstima nogu, ali infekcija se mo`e pro{iriti i na ostale delove noge, pa i nokte, a ~esta je kod sportista. Uzrok ove gqivi~ne infekcije je preterano znojewe noge u sportskoj obu}i, {to pogoduje mno`ewu gqivica. Ipak, infekcija se mo`e zaraditi i hodawem po vla`nim svla~ionicama ili kupatilima. Simptomi su crvena, ispucana, oqu{tena ko`a koja ponekad krvari, svrab i peckawe me|u prstima ili razvoj malih plikova. Plikovi ~esto prethode pucawu ko`e, a kada plik pukne, osetqivi delovi tkiva ispod wega postaju izlo`eni trewu, pa oteknu i bole. Svrab

A

i peckawe se poja~avaju prilikom {irewa ili pogor{awa infekcije, a u te`im slu~ajevima ko`a mo`e da ogrubi i po~ne da se qu{ti. Kod tretmana ove infekcije bitno je primeniti odre|enu kremu ili mast, neposredno posle nastanka ili otkrivawa infekcije, s obzirom na to da {to infekcija du`e traje, to ju je te`e iskoreniti. Tako|e je preporu~qivo dr`ati se uputstava lekara i uporno mazati inficirani deo i posle nestanka simptoma, kako bi se iskorenile gqivice koje se nalaze pod ko`om, a ne samo na ko`i. Svu obu}u potrebno je „sterilisati“ te~no{}u namewenom za tu svrhu. Ako ste jednom imali atletsko stopalo, velike su {anse da }ete ga imati ponovno, pa izbegavajte hodawe bosim nogama po bazenima, javnim tu{evima ili svla~ionicama.


20

FILMSKA PLANETA

ponedeqak7.decembar2009.

NA BERLINALU

NAJBOQI FILM U POSLEDWIH 30 GODINA

Hani [iguli po~asna nagrada Nema~ka glumica Hana [igula, muza re`isera Rajnera Vernera Fasbindera, dobi}e po~asnu nagradu za `ivotno delo na 60. Berlinalu, saop{tili su organizatori. Posle du`e pauze u karijeri, 65-godi{wa Hana [igula igrala je u filmu Fatiha Akina „Na ivici raja“ iz 2007. Igrala je u 20 Fasbinderovih filmova, me|u kojima su „Brak Marije Braun“, za koji je 1979. dobila „Srebrnog medveda“ u Berlinu, i „Lili Marlen“.

[igula u filmu „Brak Marije Braun”

DNEVNIK

Posle filma „Lili Marlen“, snimqenog 1980. i 1981, dobila je nadimak „naslednice Marlen Ditrih“. Sara|ivala je i sa Folkerom [lendorfom, Vimom Vendersom, @an-Likom Godarom i Etoreom Skolom. Nagrada }e Hani [iguli biti uru~ena 18. februara. Po~asnu nagradu dobi}e i nema~ki re`iser i pisac Volfgang Kolhaze. Naredni filmski festival u Berlinu odr`a}e se od 11. do 21. februara.

Kopolina „Apokalipsa” Ratna drama „Apokalipsa danas“ Frensisa Forda Kopole progla{ena je za najboqi film u protekle tri decenije u izboru Udru`ewa londonskih kriti~ara, izvestio je Bi-Bi-Si. Film je snimqen po romanu „Srce tame“ Dzozefa Konrada, a glavne uloge igraju Martin [in, Robert Duval i Marlon Brando. Ovo ostvarewe iz 1979. godine, koje govori o vijetnamskom ratu, na{lo se na prvom mestu liste najboqih filmova koji su

u pro{losti dobili neku od godi{wih nagrada Udru`ewa. Me|u prvih pet na{li su se i filmovi „[indlerova lista“ Sti-

vena Spilberga, „@ivot drugih“ Nemca Florijana Henkela von Donersmarka koji je 2007. osvojio Oskara za najboqi strani film, vestern „Neopro{teno“ Klinta Istvuda i klasi~an gej film „Planina Brokbek“ Anga Lija. Predsedavaju}i udru`ewa Xejson Solomons izjavio je da je „Apokalipsa“ zaslu`ila ovo priznawe, jer je re~ o „mo}nom i briqantnom filmu“, ~ija je antiratna poruka jednako zna~ajna danas kao i pre 30 godina.

DINKO TUCAKOVI] PRIPREMA FILM

FILM I TV SERIJA O USPEHU JUGOSLOVENSKE FUDBALSKE REPEREZENETACIJE U URUGVAJU 1930.

„Doktor Rej i |avoli”

„Montevideo, Bog te video!”

Dugometra`ni igrani film Dinka Tucakovi}a „Doktor Rej i |avoli“, o boravku ameri~kog re`isera Nikolasa Reja u Beogradu {ezdesetih godina, bi}e sniman od maja do oktobra 2010. godine, saop{tila je produkcijska ku}a „Viktorija film“. Premijera je, kako se navodi, planirana za 2011. godinu, na stotu godi{wicu ro|ewa Nikolasa Reja (1911-1979), autora kultnog filma „Buntovnik bez razloga“ (1955) koji je od Xejmsa Dina napravio zvezdu. U vreme kada je Nikolas Rej posetio Beograd, tada{wom Jugoslavijom krstarili su Orson Vels i Frensis Ford Kopola, kinematografijom su se bavili pisci Slobodan Seleni} i Borislav Mihajlovi} Mihiz, a studio „Avala film“ i wegov direktor Ratko Dra`evi} poku{avali su da u biv{oj Jugoslaviji naprave balkanski Holivud, saop{tila je „Viktorija film“. Projekat „Doktor Rej i \avoli“, za koji je Tucakovi} napisao scenario, dobio je prvu nagradu na konkursu Skup{tine grada Beograda, kao i podr{ku fonda [E CN, pre nekoliko dana na filmskom festivalu u Solunu. Film }e biti realizovan sa partnerima iz

Nema~ke, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, kao i sa glumcima Draganom Bjelogrli}em, Sergejem i Branislavom Trifunovi}em, Svetozarom Cvetkovi}em, Anicom Dobrom, Gordanom Ki~i}em i Anom Sansa u glavnim ulogama. Projekat je dobio podr{ku Fondacije Nikolas Rej iz Wujorka, ~iji je direktor Sjuzan Rej, supruga rediteqa, sa kojom je autor filma Dinko Tucakovi} potpisao sporazum o saradwi na Filmskom festivalu u Torinu. Podr{ka i materijali dobijeni su i od re`isera Vima Vendersa i wegove producentske ku}e „Neus roud muvi“. Produkciona konstrukcija }e biti zaokr`zena na produkcionim fondovima i susretima na filmskim festivalima u Berlinu i Visbadenu, dodaje se u saop{tewu. Autorski deo filmske ekipe ~ini}e direktor fotografije Goran Volarevi}, scenograf Veqko Despotovi}, kostimograf Marina Vukasovi} Medenica, kompozitor Vladimir Petri~evi} i drugi. Snimawe je, kako se navodi, planirano na lokacijama na podru~ju Beograda, Subotice, Kotora, Qubqane, Pariza, Zagreba i Torina. (Beta)

U SRBIJI U NOVEMBRU 2010.

Novi film o Hariju Poteru Prvi segment dvodelnog, posledweg filma u serijalu o ~arobwaku-de~aku Hariju Poteru do}i }e u srpske bioskope u novembru 2010. godine, dok se drugi segment o~ekuje 2011. godine, saop{tila je distributerska ku}a „Tak“. „Hari Poter i relikvije

Danijel Redklif kao Poter

smrti“, sedmi i posledwi tom kwi`evnog serijala K. D. Rouling, bi}e ekranizovan u dva filma, za razliku od ostalih {est kwiga. Re`ija je ponovo poverena Dejvidu Jejtsu, koji je taj posao radio na prethodna dva filma u serijalu, a to su „Hari Poter i red Feniksa“ (2007) i „Hari Poter i polukrvni princ“ (2009). Svetska premijera prve „Relikvije smrti“ zakazana je za 19. novembar 2010, a druge za 15. jul 2011. godine. Glavne uloge tuma~e, kao i u prethodnim filmovima, Danijel Redklif, Rupert Grint i Ema Votson. „Relikvija smrti“ u romanesknoj formi je najbr`e prodavana kwiga svih vremena. Prodata je u 15 miliona primeraka za prva 24 ~asa od pu{tawa u prodaju, a od toga je 11 miliona oti{lo u SAD.

USPE[NI REDITEQ PREZASI]EN POSLOM

Soderberg mewa profesiju? Ameri~ki re`iser Stiven Soderberg izjavio je da razmi{qa o povla~ewu iz sveta filma, kad zavr{i projekte koje trenutno ima u planu. Soderberg, najpoznatiji po filmovima „Erin Brokovi~“ i „Putevi droge“, izjavio je za BiBi-Sijev radio 4 da ose}a da „spla{wava“ i da je „vreme za promenu“. „Ose}am da je vreme da se malo sklonim“, rekao je re`iser ali nije iskqu~io mogu}nost da se vrati filmu posle odre|ene pauze. Me|u wegovim projektima je i 3D mjuzikl verzija „Kleopatre“ sa Ketrin Zitom Xouns . „Oti}i }u i vratiti se sa drugim pristupom - ili se ne}u vra}ati“, naveo je Soderberg (46) i rekao da je „mo`da na re-

du promena profesije“. U vezi sa mjuziklom „Kleopatra“ re`iser je rekao da }e najverovatnije sti}i 2011. To je „sjajna pri~a, sa sjajnim likom“ kazao je i dodao da se nada da }e mo}i da iskoristi neke scene iz filmske verzije iz 1963. s Elizabetom Tejlor. Me|u wegovim projektima je i film o pokojnom zabavqa~u Libera~eu u kojem bi trebalo da igraju Met Dejmon i Majkl Daglas. Soderberg je prvu nominaciju za Oskara za re`iju dobio za ostvarewe „Seks, la`i i videotrake“ iz 1990. Godine 2001. bio je nominovan za „Erik Brokovi~“ i „Puteve droge“, a za ovaj drugi je dobio nagradu ameri~ke filmske akademije.

Na stadionu Fudbalskog kluba „Dor}ol“ pro{le nedeqe je po~elo, u okviru projekta posve}enog fudbalu, snimawe filma i TV serije „Montevideo, Bog te video“, u re`iji Dragana Bjelogrli}a, po scenariju Sr|ana Dragojevi}a. Po~etak snimawa na stadionu, koji je za potrebe snimawa filma i TV serije rekonstruisan u FK „BSK“ iz 1930. godine, najavio je realizaciju multimedijalnog projekta „Montevideo, Bog te video!“, koji, pored filma i TV serije, obuhvata i dokumentarni film, kwigu, monografiju, izlo`bu i niz prate}ih aktivnosti. Na konferenciji za novinare nakon prvih snimqenih filmskih kadrova, direktor projekta Zvonimir [imunec rekao je da }e svi programi projekta, koji je inspirisan istoimenom kwigom sportskog novinara Vladimira Stankovi}a, biti realizovani tokom 2010. godine, povodom obele`avawa 80 godina od prvog Mondijala i istorijskog uspeha jugoslovenske fudbalske reprezentacije u Montevideu 1930. godine. Najva`niji deo projekta je film kojim se podse}a na podvig NAGRADA ZA KARIJERU

Dobitnica Helen Miren Britanska glumica Helen Miren dobi}e nagradu za celokupnu karijeru za „izvanredan i trajan“ doprinos filmu i televiziji, objavio je BiBi-si wuz. Dobitnica Oskara za glavnu ulogu u „Kraqici“, nagradu }e dobiti na dodeli priznawa @ene na filmu i televiziji, u Londonu. Me|u ranijim dobitnicama tog priznawa su Xudi Den~ i Xuli Volters. Helen Miren (64) nominovana je po~etkom nedeqe za nagradu Spirit koja se dodequje nezavisnim produkcijama, za ulogu `ene Lava Tolstoja u filmu „Posledwa stanica“.

mladih srpskih fudbalera, svedo~i o vremenu u kome je mala Srbija bila velika zahvaquju}i idolima narodnih masa Aleksandru Tirnani}u Tirketu, Bla-

srpske reprezentacije na fudbalsko prvenstvo u Ju`noj Africi, a drugi deo „Montevideo, Bog te video“ bi}e prikazan posle Svetskog prvenstva.

Dragan Bjelogrli}, rediteq filma i tv serije

goju Mo{i Marjanovi}u, Milutinu Ivkovi}u... Prema re~ima rediteqa Bjelogri}a, film }e imati dva dela, prvi, pod nazivom „Kad je fudbal bio mlad“, bi}e premijerno prikazan na stadionima u maju 2010. godine, pred odlazak

U filmskoj pri~i o podvigu mladih srpskih fudbalera koji su pre 80 godina postigli najve}i uspeh jugoslovenskog i srpskog fudbala, osvajawem tre}eg mesta na prvom Svetskom prvenstvu 1930. u Montevideu, u Urugvaju, govori se o fudbalu, naj-

va`nijoj sporednoj stvari na svetu, ali i Beogradu koji tada postaje svetska metropola. „Ovo }e biti pri~a o nekom drugom vremenu, o qudima koji imaju druga~iji odnos prema `ivotu, prijateqima i svojoj dr`avi. Iako su svi deca rata, uspeli su da na|u veru u sebe. To je kop~a sa dana{wim vremenom, kada je srpska fudbalska reprezentacija ponovo na putu ka svetskom uspehu“, rekao je Bjelogrli}. U filmu i TV seriji koja }e se emitovati krajem naredne godine uloge tuma~e renomirani glumci: Bata @ivojinovi}, Vojin ]etkovi}, Nikola \uri~ko, Neboj{a Ili}, Mima Karaxi}, Branislav Brstina, Sr|an Todorovi}, Branka Puji}, Anita Man~i} i Neboj{a Glogovac. Tu su i mladi glumci u ulogama fudbalera: Milo{ Bikovi}, Petar Strugar, Viktor Savi}, Andrija Kuzmanovi}, Ivan Zeki}, Aleksandar Radoji~i}, Nenad Herakovi}, Uro{ Jov~i}, Rade ]osi}, Milan Nikitovi}, Bojan Krivokapi} i mlade glumice koje igraju wihove devojke: Nina Jankovi}, Danina Jefti}, Tamara Dragi}evi}, Mihaela Stamenkovi}. (Tanjug)

KUSTURICA PRIKUPQA PARE ZA NOVI FILM

„Na Drini }uprija” za tri godine Priprema filma „Na Drini }uprija“ nalazi se „u fazi projektovawa ideja i vezivawa dvaju potencijalnih finansijera, odnosno onih koji `ele da od toga nastane film i ostane gradi} iza toga“, izjavio je rediteq Emir Kusturica.On je precizirao da su potencijalni finansijeri „Republika Srpska i wen premijer Milorad Dodik s jedne strane, i s druge strane Ministarstvo kulture Republike Srbije“. Za potrebe snimawa filma po romanu na{eg nobelovca Ive Andri}a bilo bi izgra|eno naseqe Kamengrad, u blizini Vi{egrada. Kusturica je kazao da }e scenario raditi zajedno sa svojim starim saradnikom, slavnim scenaristom Gordanom Mi-

hi}em. Na pitawe kada bi mogla da se o~ekuje realizacija projekta, Kusturica je odgovorio - „za tri godine najkasnije“. Ova ideja najavqena je u jesen pro{le godine, kroz kontakte sa Ministarstvom kulture Srbije. Kusturica je o tome nedavno razgovarao sa premijerom Vi{egradski most RS Dodikom, koji je zatim rekao stiku da budu}i Kamengrad novinarima da }e vlada na bazi bude prepoznatqivo mesto projekta koji }e biti ura|en koje, spojeno sa Drvengradom obezbediti odre|ene odluke. na Me}avniku, mo`e da predDodik je najavio da }e Vlada stavqa veliku turisti~ku RS pru`iti potrebnu logiatrakciju.

PO IZBORU AMERI^KIH KRITI^ARA

Film godine „Up in the Air”

Plakat za film „Up in the Air”

Film „Up in the Air“ progla{en je za najboqe ostvarewe godine, po izboru ameri~kog Nacionalnog odbora kriti~ara, udru`ewa koje okupqa istori~are filma, studente i stru~wake za obrazovawe. Dodelom tih nagrada prakti~no je po~ela sezona uru~ivawa ameri~kih filmskih nagrada koje daju razna esnafska i udru`ewa kriti~ara, a koja kulminira dodelom Oskara. „Up in the Air“ u re`iji Xejsona Rajtmana koji je re`irao i „Xuno“ i „Hvala {to pu{ite“, dobio je ukupno ~etiri nagrade. Xorx Kluni, koji u tom filmu igra stru~waka za otpu{tawe qudi sa posla, progla{en je za najboqeg glumca. Kluni tu nagradu deli sa Morganom Frimenom koji u filmu „Invictus“ glumi Nelsona Mandelu. “Up in the Air“ doneo je nagradu i Ani Kendrik za najboqu epizodu i Rajtmanu i [eldonu Tarneru za adaptirani scenario. Izbor Nacionalnog

odbora kriti~ara mogao bi da bude dobar znak za Rajtmanov film, jer su filmovi „Nema zemqe za starce“ i „Milioner sa ulice“, koje je odbor prethodnih godina proglasio za najboqe, dobili kasnije Oskare. Nagradu za re`iju dobio je Klint Istvud za „Invictus“, a bra}i Itanu i Xoelu Koenu pripala je nagrada za najboqi originalni scenario za crnu komediju „A Serious Man“. Keri Maligan je progla{ena za najboqu glumicu, za ulogu u ostvarewu „An Education“ dok je nagrada za mu{ku epizodnu ulogu pripala Vudiju Harelsonu za film „The Messenger“. Nagradu za najboqi animirani film dobilo je ostvarewe „Do neba“, a francuski film „Le prophete“ progla{en je za najboqi inostrani film. Nacionali odbor kriti~ara, osnovan 1909, nagrada }e uru~iti na gala ceremoniji 12. januara u Wujorku.


KULTURA

DNEVNIK

Svetska kulturna ba{tina na Internetu skog grada Kaseresa, arheolo{ko nalazi{te Pompeja u Italiji i lokalitet Stounhenx u Engleskoj, navodi se na sajtu Uneska. “Partnerstvo sa Guglom omogu}i}e virtuelni pristup lokalitetima, kako bi se oja~alo u~e{}e u o~uvawu tog blaga”, navela je u saop{tewu nova generalna direktorka Uneska Irina Bokova. Naredna faza bi}e sa~iwavawe fotografija te{ko pristupa~nih lokaliteta me|u kojima su lokacije u Brazilu, Ju`noj Africi, Kanadi, Meksiku i Holandiji, pi{e na sajtu Uneska. Fotografije tih lokaliteta bi}e sa~iwene kamerama postavqenim na tricikle.

POVODOM SMRTI ISTAKNUTE SLIKARKE

Se}awe na Kosu Bok{an U na{em medijskom prostoru vest o smrti Kose Bok{an (19252009) pro{la je gotovo nezapa`eno, nenametqivo, kao {to je i slikarka odolevala dominatnim strujama koje su obele`ile srpsko i jugoslovensko slikarstvo druge polovine 20. veka. Ro|ena u Berlinu od majke Gertrude Jarius i in`ewera Slavka Bok{ana, porodica je po preseqewu (1928) nastavila `ivot u Beogradu. U~ila je slikarstvo u ateqeu Zore Petrovi}, a 1945. je primqena na Akademiju likovnih umetnosti u klasu profesora Ivana Tabakovi}a.

Veze s Novim Sadom [iroj javnosti je malo poznat podatak da je ova ugledna slikarka svojim stvarala{tom, ali i porodi~nim vezama bila vezana za Novi Sad. Naime, Kosin stric dr Milo{ Bok{an (1847-1942) je bio rado vi|en u novosadskim kulturnim krugovima, a 1911. je izabran za potpredsenika Matice srpske. U svom testamentu izrazio je `equ o formirawu zadu`bine koja bi nosila wegovo ime. Ovim zave{tawem predvi|eno je da wegova ku}a (zgrada na Beogradskom keju br. 3) pripadne Matici srpskoj, a celokupnu kolekciju umetni~kih slika i vajarskih radova ostavio je tada{wem Muzeju Matice srpske (sada{wa Galerija). Dela slikarke Kose Bok{an ~esto su predstavqena u novosadskim izlo`benim prostorima (posebno u Poklon zbirci Rajka Mamuzi}a), a jedan deo radova ove umetnice se nalazi u kolekciji Du{ana Ilijevi}a, nekada{weg predsednika Skup{tine Novog Sada. Tra`ewe sopstvenog izraza nastavqa 1947, kada sa grupom kolega (M. Popovi}, V. Bo`i~kovi}, P. Om~ikus, B. Mihajlovi}, Q. Jovanovi}, M. Andrejevi}) odlazi u Zadar. U razru{enom dalmatinskom gradu, ova grupa “zadarskih komunara” (L. Trifunovi}) nastoji da izgradi slikarstvo koje bi bilo negacija sveprisutnog, na-

metnutog i rigidnog socrealizma. Slede}i korak u stasavawu mlade umetnice de{ava se 1952. kada zajedno sa slikarom i `ivotnim saputnikom Petrom Om~ikusom odlazi u Pariz. Prvi ateqei su im bili na Trgu Alezija i na Sen @ermenu koji je u to vreme bio centar kulture (na ulici ili restoranu su se mogli sresti Sartr,

@ilijet Greko, ~uveni egzistencijalisti, pesnici, rediteqi). Od ranije fascinirana fovistima, koje je poznavala preko umetni~kih kwiga i reprodukcija, Bok{anova ide ka mirnijoj atmosferi, svedenijem izrazu i kompoziciji, a weni radovi nose obele`je lirske apstrakcije. Posle dve godine boravka u francuskoj prestonici (1954), dobija priliku da izla`e na grupnoj izlo`bi u legendarnoj kafani “Dom” na Monparnasu, nekada kultnom sastajali{tu Zadkina, Modiqanija, Sutina. Istovremeno, obilazi pariske muzeje, iz neposredne blizine razgleda dela starih majstora koje je do tada poznavala sa reprodukcija. Zajedno sa Petrom Om~ikusom letwe periode provodi na nekom od jadranskih ostrva, naj~e{}e na Kor~uli (u Vela Luci). Postepeni put od anonimnosti do aktivnih u~esnika najraznovrsnije svetske likovne scene, potvr|uje se kroz u~e{}e na presti`nim pariskim salonima i manifestacijama, kroz samostalne izlo`be, pozitivne ocene kritike, vrednosne sudove koje donose respektabilni istori~ari umetnosti. Kosa Bok{an je izlagala na preko 120 izlo`bi po galerijama svetskih metropola, pored ostalog i na centralnom zidu Gran Palea u Parizu. Istovremeno, nikada nije prekidala kontakte sa mati~nom sredinom, a wena dela su izlagana u mnogim gradovima i mestima {irom nekada{we Jugoslavije (Vela Luka, Beograd, Novi Sad, Qubqana...). Sini{a Kova~evi}

INTERVJU

21

NEOBI^AN KONCERTNI PROGRAM ZA MLADE U SINAGOGI

GUGL I UNESKO VODE U VIRTUELNI OBILAZAK SVETA

Organizacija UN za obrazovawe, nauku i kulturu (Unesco) i kompanija Gugl (Google) potpisale su ugovor o postavqawu fotografija lokaliteta svetske kulturne i prirodne ba{tine na Internet. Korisnicima Interneta prvo }e, putem Guglovog programa Strit vju (Street View), biti dostupni virtuelni obilasci 19 od ukupno 890 lokaliteta svetske ba{tine, navodi se u saop{tewu Uneska. Strit vju pru`a mogu}nost virtuelnog obilaska gradova uz panoramske fotografije sa~iwene kamerama montiranim na automobile. Me|u prvim lokalitetima koje }e korisnici mo}i da “posete” su francuski zamak Versaj, istorijski centar Praga, stari centar {pan-

ponedeqak7.decembar2009.

Muzi~ki vremeplov Klare [uman Muzika kao ~e`wa za qubavqu i pri~e o neobi~nim sudbinama kompozitora koji su svojim radom i delima prevladali `ivotne neda}e i bolesti, bile su u `i`i neobi~nog muzi~kog vremeplova sa naslovom „Zdrav duh pobe|uje“ koji je u novosadskoj Sinagogi priredila na{a poznata pijanistkiwa, profesor Akademije umetnosti Marina Mili} Apostolovi}, zajedno sa mladim muzi~arima, u~enicima i studentima muzike i sa osnovcima iz {kola „\ura Dani~i}“ i „Kosta Trifkovi}“. Ova nesvakida{wa scensko-muzi~ka priredba obuhvatila je zanimqiv izbor popularnih dela umetni~ke muzike, uz spontano i neusiqeno voditeqsko obra}awe publici Marine Mili} Apostolovi}, za ovu priliku obu~ene kao najve}a klavirska solistkiwa devetnaestog veka Klara [uman, koja je tom prilikom govorila o stvarala{tvu, neobi~nim `ivotnim zgodama i umetni~kim dostignu}ima velikih kompozitora pro{losti: Roberta [umana, Edvarda Griga, Johana Sebastijana Baha, Ludviga van Betovena, Georga Fridriha Hendla i drugih. Svi ovi veliki stvaraoci, uz trenutke slave, suo~avali su se u `ivotu i sa velikim isku{ewima, neda}a-

ma i bolestima, iznela je Marina Mili} Apostolovi}, podse}aju}i da je Betoven izgubio sluh, da je [uman zbog povrede ruke morao da odustane od karijere koncertnog pijaniste, a Edvard Grig se le-

Anom Kova~i}, koji su pevali pesme Baha i Betovena, kao i drugi mladi muzi~ari. Uz wih na sceni su se na{li i simpati~ni mladi glumci, Lazar Do`i}, Aleksandar i Lena Tubi}, Marek Stupavski i

~io zbog bolesnih plu}a, ali su svi ovi majstori svojim radom i kompozicijama uspeli da savladaju izazove sudbine, ostavqaju}i nam muziku ve~ne vrednosti i neprolazne lepote. Uz Marinu Mili} Apostolovi}, koja je izvodila klavirske kompozicije pomenutih autora, u muzi~kom delu programa u~estvovali su jo{ i vrsna mlada sopranistkiwa Radoslava Vorgi}, izvode}i solo-pesme Griga i [umana, mladi peva~i, ~lanovi hora „Baji}evi slavuji“ sa dirigentkiwom

drugi, obu~eni u odgovaraju}e kostime, na taj na~in i vizuelno do~aravaju}i vreme i prilike kada su ovi kompozitori `iveli i delovali. Uz sasvim ozbiqna izvo|ewa odabranih dela, ovo koncertno ve~e predstavqalo je odli~nu priliku za prvi susret osnovno{kolaca sa umetni~kom muzikom. I zaista, gledali{te Sinagoge je bilo solidno popuweno mladim posetiocima koji su sa zanimawem pratili program, {to ubedqivo govori o lepom uspehu ovog jedinstvenog koncerta. B. Hlo`an

Foto: B. Lu~i}

NA KRAJU OVOGODI[WEG DELA PROJEKTA „SRBIJA U SRBIJI”

Koncert svih u~esnika

Koncert povodom zavr{etka ovogodi{weg dela projekta Ministarstva kulture Srbije “Srbija u Srbiji”, na kome }e nastupiti sve institucije koje su u~estvovale u ovom projektu, bi}e odr`an 28. decembra u Narodnom pozori{tu u Beogradu. Ministar kulture Neboj{a Bradi} rekao je na konferenciji za novinare da u okviru tog projekta, do sada realizovano oko stotinu nastupa u velikom broju gradova Srbije. Prema wegovim re~ima, sav prihod od ulaznica za gala koncert, bi}e namewen zavr{etku rekonstrukcije Kulturnog centra u Sjenici. Na Gala koncertu u Narodnom pozori{tu institucije kulture koje su u~estvovale u projketu,

}e predstaviti najzanimqivije delove svojih programa koje su izvodili po gradovima Srbije tokom godine. Projekat “Srbija u Srbiji” pokrenulo je Ministarstvo kulture Srbije sa ciqem da doprinese decentralizaciji kulturnog prostora Srbije. U projektu “Srbija u Srbiji” u~estvovali su Narodno pozori{te iz Beograda, Srpsko narodno pozori{te iz Novog Sada, Jugoslovenska kinoteka, Beogradska filharmonija, Ansambl narodnih igara i pesama “Kolo”, Filmski centar Srbije, Narodno pozori{te iz Pri{tine, Beogradsko dramsko pozori{te, Udru`ewe kompozitora Srbije i ansambl “Guda~i Svetog \or|a”.

DANILO VUKSANOVI], SLIKAR I RESTAURATOR

Pragmati~ne i potro{a~ke SAD Predstavqati svoj rad na engleskom jeziku, upoznati interesantne qude i prodiskutovati sa mladim studentima o mnogim pitawima, bile su glavne odrednice puta u Indijanu (Sjediwene Ameri~ke Dr`ave) za slikara i restauratora Danila Vuksanovi}a. „Frenklin kolex“ u Blumingtonu je ugostio novosadskog umetnika prakti~no ceo septembar, za uzvrat tra`e}i predavawe i izlo`bu. Vuksanovi} je priredio serije crte`a i grafika i otputovao na mesec dana koji }e se pokazati kao vanredna prilika za upoznavawe druga~ijeg i proveru univerzalnog. „Faksimili nemu{tog“ kroz likovno uobli~en jezik pisma kao tradicije upravo se i bave tim motivom univerzalnog, na tragu prethodne serije slika izlaganih u Italiji 2008. godine, nazvanih R » avnica istine« u kojima se bavio univerzalno{}u simbola i geometrijskih tela. z Kako ste se ose}ali kad ste stali pred ameri~ke studente da im pri~ate o }irilici, Srbiji, nemu{tim rukopisima, ~ime ste se i sami bavili u radovima pripremqenim za tu priliku? Po ~emu je to iskustvo bilo zna~ajno za va{ rad? - Veliko je zadovoqstvo ali i zahtevna obaveza predstaviti sebe, svoj rad, karakteristike i transformacije }irilice kroz istoriju, i malim delom Novi Sad, nekome ko gotovo ni{ta nije ~uo o tome. Trebalo mi je dosta vremena da sve to sa`mem u sat predavawa, a da pri tom budem

koncizan, zanimqiv i pre svega jasan. Moji crte`i i printovi naslovqeni „Faksimili nemu{tog“ polaze od @efarovi}eve barokne kaligrafije, pa sve do savremenih grafita na zidovima sa svojim likovnim vrednostima. Drugi seg-

ment izlo`be se bavio osnovnim civilizacijskim simbolima i znamewima, a tre}i je „Potpisna mapa“, crna kwiga sastavqena od 48 crte`a u kombinovanoj tehnici dnevni~kog i anga`ovanog tipa. Na posebno patiniranom papiru sam `eleo da do~aram stare sredwovekovne rukopise i wihov inicijalni purpur. z Kakva su va{a zapa`awa o ameri~kim |acima? Koji vam je utisak najja~i? Kako su vas do`iveli kolege, profesori, studenti i »obi~ni« gra|ani Indijane? - Ameri~ki studenti koje sam upoznao su radoznali i nisu kako mi to sa predrasudama tvrdimo povr{no obrazovani. Postoji jaka

pragmati~nost u wihovom bisi vremenu ispuwenom obavezama i raznim aktivnostima. Obradovalo me je da je sedam studenata napisalo eseje o mojoj izlo`bi, upore|uju}i radove sa slikama-zastavama ameri~kog slikara Xespera Xonsa. Zanimalo ih je koju muziku slu{amo ovde, kako se hranimo. U kratkom filmu uspeo sam barem malo da im prika`em Novi Sad. U raspravi i pitawima nakon predavawa bilo je najvi{e dinamike, i mislim da sam ih zainteresovao pojmovima koji im do tada nisu bili poznati. Amerikanci su jako qubazni, operativni i `ive potro{a~ki u najve}oj meri. z Ima li umetnika ili tekovina iz Srbije koje su poznate u SAD? U kojoj meri smo im poznati i kako nas vide? - Svakako, sa na{ih prostora to je Marina Abramovi}. Za Srbiju su ~uli iz medija usmerenih u jednu stranu. Intelektualci koji poznaju kulturolo{ki prostor Sredwe Evrope i Balkana sme{taju nas u kontekst na{e istorije i bogatog kulturnog nasle|a. Ipak, wihova slika o nama je povr{na, prepuna op{tih mesta. Realno, za wih smo mali narod tamo negde daleko, preko okeana. z [ta mislite da je posebno u vezi rukopisa jednog pisma? [ta je ono {to ga izdvaja ili svrstava u more prevazi|enih,

zaboravqenih stvari, prega`enih tehnolo{kom modernizacijom? S kojom se on to misterijom tu susre}e? Da li slikari i umetnost, i ina~e prenose kulturno nasle|e u ne{to trajnijem obliku? Rukopis bilo kojeg pisma je poput izvoda iz mati~ne kwige ro|enih. To je jedinstveni puls qudi koji se wime slu`e. Na osnovu rukopisa mo`emo dosta zakqu~iti o osobinama qudskog karaktera. Interpretacija slova mo`e biti slobodna u vizuelnom i likovnom kontekstu. Tehnolo{ki napredak je preobrazio pismo u elektronsku formu i tako potisnuo rukom ispisanu re~. Me|utim i daqe je potpis ~oveka ne{to bez ~ega se ne mo`e zamisliti nijedan sporazum ili dokument. Rukopis je li~nost, identitet i posebnost. Nijedno umetni~ko delo ne ra|a se bilo svesno ili nesvesno, bez organske veze s onim {to je stvoreno ranije. Za mene, kulturno nasle|e je obaveza. Savremeni tokovi u umetni~koj praksi kao i na po~etku veka poni{tavaju tradicionalno, ali umetnik ne sme da zaboravi da tzv. umetni~ka sloboda mo`e biti opasna. Nedostatak odgovornog organizovawa slabi i ugro`ava strukturu, zna~ewa pa i vrednost umetni~kog dela. Istori~arka umetnosti Dragana Gari} dobro je primetila u tekstu za ovu izlo`bu, da ja nisam sklon kao veliki broj umetnika moje generacije avangardnom nihilizmu, da sam moderan i ruku pod ruku sa dostignu}ima prethodnih stole}a.

z Kada na svojim crte`ima i grafikama koristite ameri~ke, evropske, srpske zastave, koje ose}awe tra`ite u pogledu nacionalnog, a koje u smislu unificiraju}eg, op{teg? [ta su va{i radovi predstavqali ameri~koj publici i kakve su reakcije izazvali?

doba koje je odvi{no stresno. Osnovne boje (crvena, plava i bela u kombinaciji sa zvezdama) toliko ~este na mnogim zastavama - zapravo su ikonografija koja je u svojoju su{tini apstraktna, ordinarna zavesa. Izme|u tih zavesa koje vladaju svetom uspostavqeni su specifi~ni odnosi. U mom radu poku-

Remek-dela svetskog slikarstva z Koliko ste imali vremena da se upoznate s aktuelnostima na ameri~koj likovnoj sceni, wihovom muzejskom i galerijskom ponudom? U kakvim uslovima rade va{e tamo{we kolege? - Video sa mnogo, izme|u ostalog, posetio sam Insitut A » rt«, Muzej moderne umetnosti u ^ikagu, I » MA« muzej u Indijanopolisu, tamo{wi drugi po veli~ini muzej indijanaca... Ne{to od onog {to sam polagao na Akademiji umetnosti, remek-dela svetskog slikarstva, video sam prvi put u`ivo. U blizini Art instituta su Me{trovi}evi I » ndijanci«, monumentalne kowi~ke skulpture u bronzi. Restauratorske radionice su opremqene najsavremenijom aparaturom i restauracija je ve} du`i period zasebna nauka, kombinacija nau~nih ispitivawa i prakti~nog rada. Sigurno je jako uzbudqivo raditi na slikama [agala, Pikasa ili Rembranta. Na Univerzitetu u Indijani sam pregledao Gojine K » apri~ose«, originalne grafi~ke otiske Direra, Grosa i drugih. U rukama sam dr`ao i deo zbirke sredwovekovnih rukopisa, originalnih kwi`nih poveza i ruskih poveqa iz 16. veka u L » ili« biblioteci u Blumingtonu. Uslovi u kojima se tamo radi su idealni. - Zastave i simbole na wima iskqu~ivo sam koristio kao povod jednak onom za rad sa }irili~nim pismom. Sva ta znamewa su simboli~ke granice neke grupe qudi sa proklamovanim osobinama i obi~ajima. Moderno vreme sve vi{e potiskuje uloge i ograni~ewa svake vrste. Na ovim radovima gra|enim od rukopisa kao u mimohodu `eleo sam da uka`em na savremeno

{ao sam da te odnose naivno unapredim i zbli`im na osnovu wihovih zajedni~kih, simboli~nih imeniteqa. Publika je najvi{e bila fascinirana onim {to je izgledalo najrusti~nije – kwigom crte`a i zapisima na papiru koji sam sam pravio pod nazivom „Potpisna mapa“. Reakcije na spomenute motive bile su upitne i zanimqive za daqe razgovore. Igor Buri}


22

SVET

ponedeqak7.decembar2009.

DNEVNIK

TURSKA

DANAS PO^IWE NAJVE]I SVETSKI SKUP O KLIMATSKIM PROMENAMA

I „Klima ekspres” stigao u Kopenhagen KOPENHAGEN: Petnaesta konferencija dr`ava ~lanica Okvirne konferencije Ujediwenih nacija o promeni klime – COP 15 – po~iwe danas u Kopenhagenu u Danskoj. Rojters podse}a da se od skupa, koji }e okupiti delegate iz 190 zemaqa, o~ekuje da formuli{e dokument koji }e naslediti sada va`e}i Protokol iz Kjota o klimatskim promenama, budu}i da ovom va`nost isti~e 2012. godine.Me|u u~esnicima skupa bi}e i stotinak {efova dr`ava ili vlada, a me|u wima i lideri dve zemqe najve}a zaga|iva~a - Kine i SAD - Hu \intao i Barak Obama. Klimatske promene predstavqaju jedan od najve}ih problema savremene civilizacije i uti~u na svaki aspekat dru{tva kao ozbiqna pretwa ciqevima odr`ivog razvoja. Po izve{tajima Me|uvladinog panela za promenu klime (IPC), o~ekuje se da }e se do 2100. godine nastaviti globalno zagrevawe atmosfere koje }e dovesti do porasta globalne temperature vazduha od 1,8 do 4 stepena Celzijusa. Imaju}i na umu ove ~iwenice, ve}ina dr`ava je priznala da globalno zagrevawe predstavqa pretwu `ivotu na Zemqi i saglasila se da je vreme da se po~ne razmatrawe {ta se mo`e u~initi da se ono smawi. Okvirna konvencija UN o promeni klime usvojena je na Konferenciji UN o razvoju i `ivotnoj sredini 1992. godine u Rio de @aneiru, kada ju je potpisalo 166 zemaqa. U martu 1994. godine Konvencija je stupila na snagu, a danas broji 192 zemqe ~lanice. Godinu dana kasnije, u Berlinu, odr`ano je Prvo zasedawe Konferencije zemaqa ugovornica Konvencije i od tada se godi{wa zasedawa odr`avaju redovno. O~ekivawa od konferencije u Kopenhagenu

Kqu~ni doga|aji za klimatske promene Climate change milestones

1824: 1824: francuski French physicist fizi~ar Joseph @ozef 2002: 2002:lednik Larsen Larsen B Ice ShelfB Ð 1991: posledice Debris from erupcije eruption 1991: 1965: 1965:savetodavni U.S. advisory panel panel Fourier Furije od 3.000 km², over 3,000 sq. km in size Ð of Moun tna Pinatubo volcano in ve}i vulkana Maunt Pinatubu, warnsupozorava SAD that greenhouse da je pitawe effect uses koristio je odvojio od Antarktika breaks offseAntarctic peninsula Philippines shields EarthZemqi from Filipini, zaklawaju is a matter efekta SB of„zabriwavaju}e” Òreal concernÓ anologiju greenhouse sa solar energy, causing Sun~evu energiju, uzrokuju}i 1975: nau~nik U.S. scientist 1975: SAD-a analogy to describe ba{tomimportance da opi{e staklenom global temperature pad globalne temperature Wallace Breker Broecker uvodi Volas va`nost za atmosfere of atmosphere in trappingu to fallgodine for twopre years dve introduces term termin „globalno zarobqavawu toplote i heat and influencing EarthÕs before rising again ponovnog rasta Òglobal warmingÓ u javnost uticawu na Zemqinu temperat. zagrevawe” temperature into public domain in i naslove nau~nih 1859:irski Irish 1859: title of scientific paper radova physicist fizi~ar John Yon 1979: First Prva svetska 1979: World Tyndall prepoznaje identifies Tindal klimatska konferencija Conference urges water vapour vodenu paru iand Climate vlade „da i governments Òtopredvide foresee and carbon dioxide kao tera ugqen-dioksid Maj 2008: medved 2008, May: polarni U.S. lists polar 2003: najgori evropski 2003: EuropeÕs worst ve{ta~ke preventpotencijalne potential man-made as koji heat- spre~e gasove je naas listi SAD kao ugro`ena bear endangered species toplotni talas u 500kills godina heatwave in 500 years an promene klime” in climateÓ trapping changes zarobqavaju vrsta zbog brzog due to rapid ubija oko 30,000, 30.000 accelerating qudi, i estimated gases toplotu topqewa melting of 1987:potpisan MontrealMontrealski Protocol 1987: ubrzava razlike izme|u divergence between European leda u its Arctic protokol , za ograni~ewe signed, restricting chemicals javnog mwewa Evrope i SAD-a and U.S. public opinion wegovom sea-ice hemikalija koje uti~u na that deplete ozone layer. 1992: 1992: Samit UN Earth o Zemqi Summit UN-a stani{tu habitat ozonski omota~. Iako muwith glavni uinRio Although not established Rio de Janeiro @aneiru creates formirao je ciq nisuchange bile klimatske climate in mind, it has Okvirnu Frameworkkonvenciju Convention on o Nov: Nov: promene,major on ima veliki klimatskim impact Climate Changepromenama Ð developed predsednik U.S. uticaj na emisiju razvijene on greenhouse countries agree zemqe to dogovorile cut su SAD Barak presidentgasova staklene smawewe gas emissions na nivo 1990. emissions emisije to 1990 levels Obama elect Barack ba{te obe}ava „odlu~no Obama vows 1997: 1997: Kyoto KjotoProtocol protokol anga`ovawe” to Òengage sets binding targets for postavqa obavezuju}e ciqeve uvigorouslyÓ razgovorima o in talks industrialised nations to industrijskim dr`avama 2005: protokol 2005: Kjoto Kyoto Protocol klimatskim promenama on climate change reduce emissions byza 5%5%, da smawe emisije stupa comes na intosnagu force 1896:{vedski Swedishhemi~ar 1896: against levelsuover na nivo1990 iz 1990. chemist Svante Svante Arhenijus period 2008-2012 periodu od 2008–2012. 2006: Kina presti`e SAD 2006: China overtakes U.S. Arrhenius da concludes that zakqu~uje emisija CO2 2 emitter, kao najve}ibiggest svetski as worldÕs CO emiter 1998: 1998: Strong jak from industrialtokom industrijskog sagorevawa CO 2 emissions ali SAD ostaje glavni but U.S. remains well ahead CO2 Ni–o ElElNiwo, ugqa, pove}ava age coal burningefekat will enhance izvor po glavi stanovnika per-capita basis conditions on kombinovan staklene ba{te greenhouse effect–Ðprva first 1988: UN 1988: UNsets uspostavqa 2007: IPCC IPCCstates svedo~i 2007: that da je combine s globalnim sugestija ga human proizvodi suggestiondathat activity up Me|uvladin Intergovernmental panel zagrevawem, „zagrevawe nesporno of klime” climate is with global Òwarming qudska aktivnost produces greenhouse gases Panel za klimatske on Climatepromene Change daowarming je i sna`no okrivquju za to unequivocalÓ and places blame dacollate uporedi andi analizira analyse 1938: britanski British engineer 1938: in`ewer to najtopliju qudsku onaktivnost human activity to produce firmly dokaze oon globalnom global warming zagrevawu GuyKalender Callendar prvi first suggests Gaj sugeri{e evidence ikad warmest year Okt: IPCC i biv{i SAD Oct: IPCC and former U.S. that fuel burning is da je fossil sagorevawe fosilnih 2009: dokaz pokazuje 2009: novi New evidence shows zabele`enu godinu potpredsednik on record Al GorAldele 1990: First report IPCC-a 1990: prviIPCC izve{taj vice-president Gore responsible for observed goriva odgovorno za prime}eno states ubrzano Antarcticazagrevawe is warming rapidly, Nobelovu nagradu that human activities dokazuje da qudske aktivnosti 2001: Yory Bu{George share Nobel Peaceza 2001: President warming ofsvetske worldÕs zagrevawe Antarktika, ostavqaju}i leaving Wilkins Ice Shelf Ð napore u {irewu are significantly adding to zna~ajno doprinose Prize for efforts to W. Bush removes iskqu~uje SAD izU.S. Kjoto climate klime lednik Vilkins, najve}i largest of its kind Ð on brink te svesti o concentrations ofgasova greenhouse koncentraciji staklene from spread awareness Kyoto process procesa vrste, na granici odvajawa of breaking away klimatskim 1958: 1958: gases and documents global ba{te i dokumentuju globalno of climate change promenama Okt: Oct: Me|unarodna International Energy agencija American ameri~ki 0.5-degree Celsius increaseza 0,5 pove}awe temperature 2007: led na 2007: Arctic sea za Agency energiju says ka`e globalda economic je svetska scientist nau~nik in temperature stepeni Celzijusa tokom Severnom ice shrinks to crisis ekonomska has ledkriza to fall of dovela carbon do Charles ^arls over past 100100 posledwih ledenom okeanu pada lowest extent emissions emisije by 3% ugqenika in 2009, od 3% u Keeling Kiling years godina se onsmawuje record givingdaju}i world svetskim leaders unexpected liderima 2009, makes ~ini prva rekordno opportunity to take decisive priliku da neo~ekivanu first direct direktna Arctic Arkti~ka preduzmu odlu~nu action on akciju global measurement merewa summers leta protiv warming globalnog of atmospheric CO atmosferskog CO22 predicted to be }e biti at Mauna na MaunaLoa Loau, , Hawaii Havaji zagrevawa ice-free within bez leda kroz 380 koncentracija 380 CO² decades nekoliko CO 2 concentration decenija (delova milion) perna million) 370 (parts 370 360 360 350 350 340 340

„Kilingova kriva” ÒKeeling CurveÓ postaje kqu~na becomes crucial za 2 rise pra}ewe rasta CO2 tracker of CO

330 330 320 320

Dec 7: 192 governments 7. dec: 192 vlade se sastaju na samitu UN-a convene for UN summit in u Kopenhagenu pregovaraju Copenhagen to da negotiate o novom ugovoru klimi new climate change o treaty

310 310 1955 1955.

1975. 1975

1995. 1995

2015. 2015

Sources: NOAA, Izvori: NOAA,AIP, AIP,UK UK Met Met Office, Office, EOEARTH EOEARTH

(traje do 18. decembra) su velika, ali }e umnogome zavisiti od stavova Kine i Indije i SAD koji su najve}i svetski zaga|iva~i. Uo~i otvarawa konferencije o klimatskim promenama, u Kopenhagen je iz Brisela stigao voz, popularno nazvan "Klima

:Foto: Associated Associated Press, Getty Press, Images, Getty NASA/GSFC Images, NASA/GSFC Scientific Visualization Scientific Visualization Studio Studio

ekspres", u kojem je bilo 450 u~esnika, zvani~nika Ujediwenih nacija, aktivista i novinara. Vi{e desetina hiqada qudi protestovalo je prekju~e na ulicama Berlina, Londona i Pariza da bi skrenuli pa`wu na problem klimatskih promena.

© GRAPHIC NEWS

Najmasovniji skup odr`an je u Londonu, gde se okupilo 20 000 qudi, dok je u Parizu bilo hiqadu i po aktivista "Grinpisa". Aktivisti u Nema~koj su na simboli~an na~in ukazali na problem globalnog otopqavawa. A. B.

POJAS GAZE

Netanijahu: Izrael `eli mir TEL AVIV: Izraelski premijer Bewamin Netanijahu ponovio je da moratorijum na izgradwu novih domova u jevrejskim naseqima na Zapadnoj obali dokazuje da Izrael `eli mir. "Ta odluka slu`i {irim interesima dr`ave Izrael i jasno je ko `eli mir, a ko odbija mir", rekao je Netanijahu na sednici vlade, navode}i da "dr`ava Izrael `eli mir na najjasniji mogu}i na~in". Palestinci, me|utim, odbacuju takav potez kao neodgovaraju}i Pa-

lestinci smatraju da Netinijahuova ponuda nije stvarna, jer ne ukqu~uje isto~ni Jerusalim, gde oni nameravaju da proglase glavni grad svoje budu}e dr`ave. Netanijahu je, tako|e, najavio da }e se nastaviti izgradwa javnih zgrada u postoje}im naseqima, {kole, vrti}i i sinagoge i 3.000 ve} odobrenih stambenih jedinica. Palestinska strana zahtevala je da Izrael potpuno obustavi svu izgradwu u jevrejskim naseqima na okupiranoj Zapadnoj obali, kao

uslov za povratak pregovara~kom stolu. Ju~era{wa redovna sednica vlade poklopila se sa sukobima jevrejskih nasqenika i inspektora zadu`enih za primenu moratorijuma. Policija je silom evakuisala 100 desni~arskih aktivista koji su blokirali puteve kraj jevrejskog naseqa Kedumim, u poku{aju da spre~e inspektore da im predaju naredbe o primeni moratorijuma. Me|u demonstrantima su bili loklani naseqenici, devojke iz ver-

ske sredwe {kole, regionalni lideri i rabin naseqa, a jedan demonstrant je uhap{en. Na sednici vlade Netanijahu je, govore}i o naseqenicima rekao "to su na{a bra}a, oni su deo nas, mi smo deo wih". On je kazao da je formirao grupu koja }e pripremiti mere kako bi se olak{ao `ivot naseqenika tokom moratorijuma. U me|uvremnu je rano ju~e izbio po`ar u jednom palestinskom domu i zapaqena su dva vozila na Zapadnoj obali.

Dodatne trupe ne idu u Avganistan ANKARA: Turski premijer Rexep Tajip Erdogan ka`e da Turska ne}e slati dodatne trupe u Avganistan, ali je spremna da obu~ava vojsku i policiju Avganistana. Erdogan je to rekao uo~i odlaska u SAD na razgovore sa ameri~kim predsednikom Barakom Obamom. Turska, koja je jedina muslimanska zemqa ~lanica NATO-a, preuzela je pro{log meseca rotiraju}e komandovwe mirovnim operacija-

ma tog saveza u Kabulu i udvostru~ila broj svojih vojnika na oko 1.750. Erdogan je rekao da su turska vojska i policija spremene da obu~avaju kolege u Avganistanu. Turska }e tako|e imati u toj zemqi zdravstvene, obrazovne i infrastrukutrne projekte. Turska ima drugu najve}u vojsku u NATO-u, ali nerado u~estvuje u borbenim operacijama, podse}a AP.

IRAN

Protest bez medijske podr{ke TEHERAN: Za danas najavqeni miting studenata u Iranu ne}e imati medijsku podr{ku, jer su vlasti ove zemqe zabranile predstavnicima stranih medija da prenose i izve{tavaju. Strahuje se da bi miting mogao da pokrene novi talas protesta. "Sve dozvole izdate stranim medijima za izve{tavawe iz Teherana, bi}e povu~ene od 7. do 9. decembra", navela je pres slu`ba iranskog Ministar-

stva kulture u poruci koja je putem mobilnog telefona poslata novinarima, snimateqima i fotoreporterima stranih medija. Iranska policija i elitna Revolucionarna garda su upozorili da }e se suprotstaviti svakom obliku nelegalnog mitinga, kojim }e biti obele`en Dan studenata u znak se}awa na ubistvo trojice studenata 1953. godine. (Beta)

RUSIJA

U Permu stradalo 112 qudi MOSKVA: Po najnovijem bilansu nesre}e koja se dogodila u no}nom klubu "Hromi kow" u Permu, poginulo je 112 qudi, a vi{e od 120 je povre|eno, od kojih je ve}ina u te{kom stawu, saop{tio je lokalni ogranak Ministarstva za vanredne situacije u Permu. Ministarka zdravqa Tatjana Golikova koja se ju~e sa ministrom za vanredne situacije Sergejem [ojguom i ministrom unutra{wih poslova Ra{idom Nurgalijevom vratila iz Perma u Moskvu izjavila je da su tokom prekju~era{weg dana povre|eni sa osam aviona preba~eni u bolnice u ^eqabinsku, Sankt Peterburgu i Moskvi.

Policija je privela izvr{nu direktorku Svetlanu Jefremovu i jednog od osniva~a kluba Anatolija Zaka zbog sumwe da su krivi za po`ar, a nakon toga jo{ tri osobe - umetni~kog direktora, drugog osniva~a kluba i zaposlenog koji je upalio vatromet, rekao je Markin, ne navode}i wihova imena. Markin je odbacio mogu}nost teroristi~kog akta, isti~u}i da je do nesre}e do{lo usled nepo{tovawa bezbednosnih pravila. Ruski predsednik Dmitri Medvedev izjavio je da je po`ar u no}nom klubu u Permu ozbiqan zlo~in i 7. decembar proglasio za dan `alosti u Rusiji.

JAPAN

Prodaju „svemirsko pivo” TOKIO: Japanska pivara "Saporo" je saop{tila da je pustila u prodaju ograni~enu koli~inu prvog u svetu piva od slada dobijenog iz je~ma koji je tokom pet meseci ~uvan na Me|unarodnoj svemirskoj stanici. Ova pivara je sprovela eksperiment sa ~uvawem zrna je~ma u kosmosu tokom 2006. zajedno s ruskom Akademijom nauka i Univerzitetom Okajama sa ciqem da ispita mogu}nosti snabdevawa orbitalne stanice

sopstvenim izvorima hrane.Neobi~no pivo, pod nazivom "Svemirski je~am", izneto je na tr`i{te u ograni~enoj koli~ini od 250 pakovawa od po {est boca. Pivo se mo`e kupiti samo preko Internet sajta kompanije, po ceni od 10.000 jena (ne{to mawe od 75 evra) po pakovawu, a kupci }e biti izabrani izvla~ewem. Sav prihod od prodaje oti}i }e u humanitarne svrhe.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ROBERT GEJTS Vlasti SAD ne znaju gde se krije Osama bin Laden i godinama nisu imale podatke o tome gde se on nalazi, izjavio je ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts. On je rekao da ne mo`e da potvrdi pro{lonedeqne izve{taje da je jedan pritvorenik video Bin Ladena u Avganistanu po~etkom ove godine. "Ne znamo pouzdano gde je Osama bin Laden. Da znamo, oti{li bismo i uhvatili ga".

BAN KI-MUN "Veliki sam optimista kada je u pitawu Kopenhagen", izjavio je generalni sekretar UN Ban Ki-Mun. "Posti}i}emo dogovor i verujem da }e ga potpisati sve ~lanice UN, {to bi bio istorijski momenat", rekao je prvi ~ovek svetske organizacije. "Svi {efovi dr`ava ili vlada imaju isti ciq - da spe~imo globalno zagrevawe", rekao je Ban.

SUZAN BOJL Peva~ica Suzan Bojl, koja je svetsku slavu stekla takmi~e}i se u TV emisiji „Britanija ima talenat", bi}e pozvana u Belu ku}u da peva na ro|endanu prve dame SAD Mi{el Obame. Zapravo, to }e biti dvostruko slavqe, po{to }e tri dana kasnije biti obele`ena prva godi{wica predsednikovog stupawa na du`nost. Predsednik i prva dama apsolutno obo`avaju wen glas.

Zaplewena umetni~ka dela propalog „kraqa mleka” PARMA: Italijanska policija prona{la je umetni~ka dela vredna vi{e od 100 miliona evra koje je propali "kraq mleka" iz Parme Kalisto Tanci sakrio kod prijateqa pre sloma giganta i odlaska u zatvor zbog prevare. Zbirka od 19 slika i crte`a Pikasa, Van Goga i drugih, vredna 100 miliona evra, na|ena je sakrivena u ku}ama prijateqa propalog mlekarskog tajkuna. Pre sloma "Parmalata" 2003, najve}eg bankrota u istoriji Evrope, Kalisto Tanci, vlasnik propalog mlekarskog giganta, sakrio je umetni~ka dela u vrednosti ve}oj od 100 miliona evra, kojima je policija kona~no u{la u trag, pi{e italijanska {tampa. Po{to je gigant mlekarske industrije iz Parme neslavno propao i ostavio za sobom dugove u iznosu od

Kalisto Tanci

14 milijardi evra, osniva~ kompanije Kalisto Tanci osu|en je u Milanu na 10 godina zatvora zbog prevare, a trenutno mu se sudi zbog la`nog li~nog bankrota na sudu u Parmi. Pro{le sedmice, Tanci je iz zatvora demantovao da poseduje bilo kakve dragocene umetnine, ali su policajci prislu{kivawem telefonskih razgovora u{li u trag basnoslovno vrednoj zbirci od 19 slika i crte`a u kojoj su Van Gog, Mone, Dega, Pikaso... Slike su na|ene u ku}ama prijateqa porodice Tanci, a wegov zet Stefano Strini uhap{en je pod sumwom da je organizovao "igru skrivawa" sa dragocenim slikama. Policija je saop{tila da je bila prisiqena da brzo zapleni umetni~ka dela propalog "kraqa mleka", jer su ve} bila ponu|ena kupcima.


BALKAN

DNEVNIK

AMBASADOR SRBIJE ZATRA@IO OD CRNE GORE DA ODLO@I USPOSTAVQAWE DIPLOMATSKIH ODNOSA S KOSOVOM

Lutovac: Sa~ekati odluku Me|unarodnog suda pravde PODGORICA: Srpski ambasala da Me|unarodi sud donese midor u Podgorici Zoran Lutovac {qewe o progla{ewu nezavisnozatra`io je od Crne Gore da odlosti Kosova i tek onda odlu~ila o `i uspostavqawe diplomatskih otvarawu ambasade u Pri{tini. odnosa sa Kosovom do odluke MeLutovac je dobio odgovor crn|unarodnog suda gorskog MIP-a da pravde o legalnouspostavqawe diUspostavqawe sti progla{ewa plomatskih odnosa diplomatskih nezavisnosti jusa Kosovom dosad `ne srpske pokranije obavqeno "saodnosa s Kosovom jine, saznaje Tamo iz tehni~kih dosad nije njug u Podgorici. razloga", odnosno obavqeno samo iz Lutovac je pro{le zato {to Pri{titehni~kih sedmice zatra`io na nije bila spremprijem u Minina za to. Wemu je, razloga starstvu inostratako|e, re~eno da (crnogorski MIP ) nih poslova i zanajava uspostavqatra`io da se Vlawa diplomatskih da Crne Gore uzdr`i od uspostaodnosa ne zna~i i razmenu ambasavqawa diplomatskih odnosa sa dora, prenosi Tanjug . Kosovom do okon~awa sudskog proCrnogorski premijer Milo \ucesa u Me|unarodnom sudu pravde u kanovi} i wegov potpredsednik Hagu. Svetozar Marovi} potrvrdili su Srpski ambasador je sagovornida bi Crna Gora preispitala odlucima rekao da bi Srbija izuzetno ku o priznawu nezavisnosti Kosocenila kada bi Crna Gora sa~ekava ukoliko bi Me|unarodni sud

Zoran Lutovac

pravde ocenio da je ta odluka nelegalna. \ukanovi} i Marovi} su, me|utim, izrazili sumwu da }e se to desiti. Na nedavnoj tribini o odnosima Srbije i Crne Gore, Lutovac je naglasio da su neke zemqe

koje su priznale nezavisnost Kosova najavile da }e preispitati tu odluku ukoliko bi Me|unarodni sud odlu~io da je Pri{tina tu odluku donela nelegalno. (Tanjug)

GR^KA

Sukob policije i demonstranata na protestnom mar{u ATINA: Gr~ka policija i demonstranti sukobili su se ju~e tokom protesta kojim je obele`ena prva godi{wica nesre}e kada je policija ubila jednog tinejxera. U gr~koj prestonici je vi{e hiqada qudi mar{om oble`ilo godi{wicu smrti 15godi{weg Aleksandrosa Grigoropulosa, posle ~ega su {irom Gr~ke izbile dvonedeqne nasilne demonstrancije. Demonstranti su Atini napali policajce kamenicama, dok je policija uzvratila suzavcem.U~esnici ju~era{weg protesta su razbili prozore nekih banaka, prevrtali kante s |ubretom i bacali kamewe na policiju. Vlasti su saop{tile da je 48 qudi privdeno zbog kr{ewa javnog reda, a najmawe pet demonstranta je povre|eno u sukobima. Maskirani demonstranti su provalili na Atinski univerzitet i spustili gr~ku zastavu zameniv{i je crveno-crnim

Policijski kordon ju~e u Atini

anarhisti~kim simbolom. Nasiqe je izbilo i u Solunu, gde su mladi demonstranti na policiju bacali molotovqeve koktele, zapalili nekoliko automobila i razbili nekoliko izloga, izme|u ostalo i prozor kafi}a ameri~kog lanca Starbaks. U tom gradu je privedeno najmawe 20 osoba. Vi{e od 6.000 policajaca raspore|eno je ju~e u {iroj okolini Atine kako bi se spre~ile nasilne demonstracije. U Gr~koj su uo~i ju~era{wi komemoracije porasle tenzije, a zabele`en je i dolazak ekstremno levi~arskih i anarhisti~kih grupa iz drugih evropskih zemaqa. Policija je uo~i ju~era{weg sukoba privela 160 qudi posle mawih sukoba u Atini i racije u kojoj su zaplewene fla{e za pravqewe molotovqevih koktela, gas maske i macole. (Beta)

BOSNA I HERCEGOVINA

Kacin: EU ne primewuje dvostruke standarde SARAJEVO: Poslanik Evropskog parlamenta Jelko Kacin preporu~io je gra|anima BiH da na izborima podr`e qude od poverewa u svojoj zemqi. "Ne qude koji se ne bave istorijom nego qude koji znaju istoriju, ali se bave budu}no{}u", kazao je Kacin u intervjuu Federalnoj televiziji (FTV). On je rekao da EU ne primewuje dvostruke standarde prema BiH i drugim dr`avama u regionu. "U Zagrebu misle da se na isti na~in EU po-

na{a preman wima, u Beogradu su ube|eni da su oni velike `rtve EU i nerazumevawa polo`aja Srbije, u Makedoniji su sigurni da Evropska unija ima dvostruke ili trostruke politike", rekao je Kacin. Upitan da li Bosni i daqe treba Kancelarija visokog predstavnika (OHR), Kacin je podsetio je da Nema~ka u{la u EU 1957. godine, a da je do promene ustava, 1991. godine Nema~ka de fakto i de jure bila protektorat. "Pitawe je

da li mo`e neki protektorat dobiti status kandidata ili da li mo`e postati ~lan EU. Istorija govori ne samo da mo`e ve} se to i dogodilo u slu~aju najve}e zemqe EU", rekao je Kacin odgovaraju}i na pitawe treba li Bosni OHR. On je zakqu~io da EU mora da revidira taj svoj stav i mora jasno re}i da BiH mora da ima OHR i da on mora da podr`ava BiH na putu ka EU. "OHR mora imati bonska ovla{}ewa koja }e koristiti kad god se pojavi opasnost

da BiH zastane", naglasio je Kacin. Komentari{u}i butmirski pregovara~ki proces o reformama u BiH, Kacin je rekao da takva akcija, koja je pokrenuta u periodu {vedskog predsedavawa EU, "nije mogla uroditi plodom". Bilo je tu dosta cirkusa, dosta glume, dosta kolateralne {tete. To bih, {to je pre mogu}e, zapakovao i stavio u arhiv jer nema smisla gubiti energiju na to", rekao je Kacin. (Beta)

RUMUNIJA

Blaga prednost Mir~i \oani? BUKURE[T: U Rumuniji je ju~e odr`an drugi krug predsedni~kih izbora na kojima su se bira~i izja{wavali koga `ele za {efa dr`ave - sada{weg predsednika Trajana Baseskua ili lidera opozicione Socijaldemokratske partije Mir~a \oanu. Po zvani~nim rezultatima prvog kruga, Basesku je osvojio 33,44 odsto glasova, dok je za \oanu glasalo 31,15 odsto. Posledwe ankete su pokazale da je \oana popularniji od Baseskua i da ga trenutno podr`ava 54 odsto gra|ana Rumunije, odnosno osam odsto vi{e nego

Izbori u Rumuniji

dosad{weg {efa dr`ave. Nepoznanica je kako }e se izjasniti jo{ neopredeqeni bira~i.Analiti~ari smatraju da \oana ima vi{e {ansi da pobedi na izborima jer on - za razliku od Baseskua koji najavquje masovna otpu{tawa i reforme koje tra`i MMF zagovara socijalnu politiku i pomo} najsiroma{nijima, preneo je Rojters. Ovi izbori su kqu~ni za re{avawe politi~ke krize u zemqi po{to je 1. oktobra koalicionu vladu socijaldemokrata i liberala napustilo 10 ministara iz redova PSD, pa je krwi kabinet premijera

Emila Boka, koji u`iva podr{ku Baseskua, oboren u parlamentu. Sprovo|ewe reformi je od vitalnog zna~aja za zemqu koja je jedna od najsiroma{nijih ~lanica EU. Jedna petina od 22 miliona stanovnika Rumunije ima na raspolagawu za `ivot oko ~etiri dolara dnevno. Prose~ni `ivotni standard u Rumuniji iznosi jedva 46 odsto `ivotnog standarda u ostalim ~lanicama Evropske unije. Zajedno s prvim krugom predsedni~kih izbora odr`an je i referendum na kojem su Rumuni podr`ali prelazak na jednodomni skup{tinski sistem i smawewe broja poslanika sa dosada{wih 471 na 300.

ponedeqak7.decembar2009.

23

REPUBLIKA SRPSKA

Dodik: NATO zatvorio vrata u BiH BAWALUKA: Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je NATO sam sebi zatvorio vrata u BiH ~iwenicom da politi~ki uslovqava reforme. "Moj stav je bio da treba da gradimo na{ put ka NATO-u i da treba da idemo daqe, ali mislim da su, na`alost, podlegli pritiscima i lobirawu neke strane. Ne `elim da verujem, ali ~iwenice govore da su zatvorena vrata za mogu}nost da BiH ide u NATO i ta vrata su zatvorile strukture Alijanse, a ne BiH", rekao je Dodik. Premijer RS, koji je prekju~e boravio u radnoj poseti op{tini Mili}i, je naveo da nijednoj zemqi koja se u posledwih 20 godina kretala ka NATO-u, nisu postavqani zahtevi koji se postavqaju BiH. "Ti zahtevi su na {tetu RS. Ionako je u RS malo poverewe u Alijansu i NATO put. Pored ~iwenice da smo mi politi~ari i da smatramo da tim integracijama treba pristupiti, mislim da je ovim to definitivno zatvoreno {to se ti~e RS", rekao je Dodik. Kada je re~ o zahtevu da bude jedna vlada u BiH, Dodik je, kako su preneli mediji, rekao da se to sigurno ne}e desiti, jer to zna~i

Milorad Dodok

zatvarawe i ukidawe RS, bez obzira na slatkore~ive izjave da to nije tako. "Ako BiH dobije formalnu izvr{nu vlast kako oni pri`eqkuju, sa jakim prvim ~ovekom koji mo`e preuzimati obaveze u NATO-u i EU, onda mi nemamo {ta ovde da radimo", rekao je Dodik i ponovio da se to ne}e desiti i da je bespotrebno postavqen taj uslov. Ministri inostranih poslova NATO-a doneli su prekju~e odluku da Crnoj Gori ponude plan o na~inu pristupa Alijansi, ali su se saglasili da je previ{e rano da istu ponudu daju i BiH.

HRVATSKA

Kosor: Hrvatska 2012. u EU ZAGREB: Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor potvrdila je da EU danas po~iwe da sastavqa pristupni ugovor i da je 2012. sve izgledni-

Jadranka Kosor

ja godina pristupawa Uniji. Premijerka je potvrdila da se o~ekuje da ministri spoqnih poslova Unije, danas u Briselu podr`e predlog {vedskog predsedni{tva da po~ne

da se sastavqa pristupni ugovor s Hrvatskom. "Budu}i da su pregovori deblokirani, do kraja godine bi}e 17 zatvorenih poglavqa i 31 otvoreno. U ovoj smo godini odradili 82 zakona i ostala su nam samo dva do kraja godine i time je taj veliki posao zavr{en“, rekla je ona. [vedsko prededni{tvo EU pozvalo je Savet Unije da osnuje takozvanu ad hok radnu grupu za izradu nacrta ugovora o pristupawu Hrvatske Evropskoj uniji. Ministrima bi trebalo da se pridru`i i glavni ha{ki tu`ilac Ser` Bramerc, s obzirom na to da zbog topni~kih dnevnika, koje Hrvatska nije dala ha{kom tu`ila{tvu, neke zemqe, me|u wima Holandija i Velika Britanija, odbijaju da daju zeleno svetlo za otvarawe pregovora u poglavqu Pravosu|e i osnovna prava. (FoNet)

CRNA GORA

Kne`evi} nije dao izjavu tu`iocima PODGORICA: Ratko Kne`evi} odbio je da tu`iocima da izjavu povodom optu`bi da je premijer Milo \ukanovi} odgvoran za devet ubistava i {verc cigareta sredinom devedesetih. Kne`evi} je vi{e puta u medijima posledwih meseci ponovio da }e se rado odazvati pozivima tu`ilaca iz Crne Gore, Srbije i Hrvatske koji su tra`ili wegovo saslu{awe zbog optu`bi protiv \ukanovi}a da je organizovao {verc cigareta iz Italije u Crnu Goru. "Biznismen Ratko Kne`evi}, zbog ranije preuzetih obaveza, nije u mogu}nosti da da izjavu pravosudnim organima Crne Gore do po~etka naredne godine", saop{tilo je Vrhovno dr`avno tu`ila{tvo Crne Gore. Tu`ila{tvo je objavilo da je tu informaciju o tome dobilo od hrvatskog Ureda za suzbijawe korupcije i organiziranog kriminala. U saop{tewu se navodi da je VDT, na osnovu Memoranduma o saglasnosti u ostvarivawu i unapre|ivawu saradwe u borbi protiv svih oblika te{kog kriminala, sara|uje sa Dr`avnim odvjetni{tvom Hrvatske radi stvarawa uslova za saslu{awe Kne`evi}a, povodom izjava datih crnogorskim i medijima u okru`ewu. Podori~ki mediji prenose da je vrhovna dr`avna tu`iteqka Ranka ^arapi} od kolega iz Srbije

tra`ila snimak Kne`evi}eve izjave, koju je dao u Zagrebu, ali da su oni navodno odbili da je dostave. Ratko Kne`evi} je tokom oktobra obavestio crnogorsku dr`avnu tu`iteqku Ranku ^arapi} da je spreman da joj putem video linka da iskaz povodom wegovih optu`bi da je duvanska mafija odgovorna za ubistvo Iva Pukani}a.

Ratko Kne`evi}

^arapi}eva je ranije najavila da bi saslu{awe Ratka Kne`evi}a trebalo da bude obavqeno do kraja novembra, ali da o terminu saslu{awa odlu~uje sud, a ne tu`ila{tva na ~ijem je ~elu. Crnogorska policija proverava navode Kne`evi}a da je duvanska mafija ume{ana u ubistvo Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frani}a, saop{tio je crnogorski ministar policije Ivan Brajovi}. (Tanjug)


24

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak7.decembar2009.

L

DNEVNIK

Dogodilo se nevreme

Paukova pesma

agano pletem mre`u i kroz glavu vra}am slike iz mladosti. @ivot nas paukova veoma je te`ak i zahtevan. Iz slatkih misli povrati me pogled zami{qene `ene. Gledali smo se nekoliko trenutaka, a meni se ~inilo kao ve~nost. Jo{ ose}am jezu od tog susreta. @ena spusti pogled, zaobi|e mre`u i nastavi put kroz {umu. Gledao sam je kako nestaje iza `buwa. Pomislio sam, to je dobra `ena. Nikola Velemir, IV-1 O[ „Branko ]opi}“ Mladenovo

J

a sam do`ivela jaku ki{u. Jednog lepog dana sunce je sijalo. Ptice su pevale, a cve}e je mirisalo. Nebo je bilo plavo. Sve je bilo lepo. Kad sam iza{la napoqe po~ela je ki{a, nebo su prekrili tamni, crni oblaci. Ki{a je po~ela da pada sve ja~e i ja~e, sve je lomila grane sa drve}a i cve}e. Ptice su se sakrile pod krov. Bila je tako jaka ki{a. Prestala je da pada, sunce se

probilo kroz oblake. Ki{a je uni{tila cve}e, grane je odlomila s drve}a, li{}e je otpalo kao da je jesen. Pti~ice su bile jako tu`ne, jer im je ki{a uni{tila gnezdo. Bila sam jako tu`na zato {to je ki{a sve uni{tila. Ovo je bilo najja~e nevreme koje sam videla. Jelena \uri}, IV-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko“ ^erevi}

Do`ivqaj na izletu ednog lepog jutra smo se svi okupili ispred J{kole i sa~ekali u~iteqi-

Vuk Stanojev, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar“ Novi Sad

Moj meda Moj meda plavi, kapica mu na glavi, {arene mu cipelice, okice mu varalice, kao da mi ne{to muti, od `enske strane lo{e mu se sluti. Jovana Goganovi}, VII-1 O[ „Jovan Du~i}“, Bijeqina – Republika Srpska

cu. Onda je svako seo u svoja kola i po{li smo na izlet na ^enej. Na po~etku smo izgubili Milanovu mamu, ali sna{la se - oti{la pre~icom i stigla nas. Put je bio zabavan, mahali smo jedni

drugima. Kad smo stigli, igrali smo se prvo s kucama. Bilo je dvoje malih i dvoje velikih. Zatim smo ostavili torbe i oti{li da se {etamo. Radili smo stoj, zvezdu i pravili piramidu. Zatim smo se svi okupili i pekli ro{tiq, koji smo pojeli, a onda smo se slikali. Bili smo i u

stakleniku i izdr`ali smo dva minuta, a ~im smo iza{li bilo nam je hladno, pa smo otr~ali nazad u dvori{te. Pera je uzeo slamke iz sena i rekao je da }emo se igrati indijanaca. Crtali smo po licu jedni drugima. Pera nam je napravio kopqa i lukove, pa smo se igrali. Posle su

do{li kowi, pa smo se vozili. Bilo mi je `ao {to smo morali da idemo ku}i, ali se nadam da }emo i}i i slede}e godine na ovakav izlet. Miqana Joki}, III-3 O[ „Svetozar Markovi} Toza“ Novi Sad

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu danica.devecerski@dnevnik.rs

Jesen

o{ao je 23. oktobar i sa sobom nam je doneo jesen. Od kako je ona stigla, moj D se kraj veoma promenio. Li{}e je po`utelo i opada s drve}a. Ulice su nekako {arene, pa mi se ~ini kao da jesen crta kistom sve to. Hladnije je, po~ele su i ki{e, stigle su i prve magle. Ceste su mokre. Gro`|e je obra-

S

no i mnogi drugi plodovi. [umske `ivotiwe spremaju hranu i pripremaju se za zimski san. Meni je `ao {to je leto pro{lo. Ne volim jesen zato {to ima puno ki{a i {to priroda po~iwe da spava. Jovan Kro{war, VI razred O[ „Nikole Andri}a“ Vukovar – Hrvatska

Putujem, posmatram, bele`im

vako putovawe lepo je i zanimqivo na svoj na~in. Ekskurzija na koju smo nedavno i{li ostavila je na mene jak utisak. Posetili smo neke od znamenitosti Srbije, ta~nije Resavsku pe}inu i manastire Manasiju i Pokajnicu. Najvi{e sam se obradovala {to }emo biti u prirodi potpuno druga~ijoj od one koja je oko nas. ^im smo zakora~ili u [umadiju, osetila sam tu razliku. Zlatno`ute i zelene nijanse okolnih {uma potpuno su me osvojile. [ume su, na nekim mestima, izgledale netaknuto,

bio je to nezaboravan prizor. U`ivaju}i u toj lepoti put nije bio naporan. Stigli smo do Resavske pe}ine. Sve je izgledalo ~udno, kao da je to uradila ruka iskusnog umetnika, a ne priroda. Pogled na stalaktite i stalagmite oduzimao mi je dah. Posle pe}ine, posetili smo manastir Manasiju. Pri pogledu na zidine manastira, prenela sam se u davna vremena 15. veka. Unutra{wost manastirske crkve ispuwavaju prelepe, ali na`alost o{te}ene freske. Do{lo je vreme i za posledwu destinaciju - mana-

stir Pokajnicu. Pokajnica je nastala kao neobi~na crka-brvnara koju je u znak pokajawa sagradio Kara|or|ev kum. Danas je tu `enski manastir. Naro~ito mi se svideo ikonostas koji ima neke odlike folklorne umetnosti. Bila je to nezaboravna ekskuzrija. Volim da pose}ujem razli~ita mesta jer uvek vidim i saznam ne{to novo i korisno. A pone{to i zabele`im. Tawa Obradovi}, VII razred O[ “@arko Zrewanin - U~a” Nadaq

Teodora Ili}, I-3, O[ „\ura Dani~i}“, Novi Sad

Sava Ima mnogo mora, ima mnogo reka iza svakog brega, ali ja bih da izdvojim reku Savu pored svega. Sava je velika reka, priroda je tako htela, ona mirno te~e, a mo`da bi poletela. Ko ho}e da veruje, ko ne}e, ne mora, ali taj {to ne veruje za wega je Sava velika poput mora.

Dragan Pra{talo, II-e, O[ „Petar Ko~i}“, Temerin

Sawa Gruji}, V-5 O[ „Bo{ko Palkovqevi} Pinki“ Grgurevci

N

Boje na pijaci

a pijaci su tezge {arene od raznog vo}a i povr}a. S mamom i sestrom sam bio na pijaci da kupimo malo vo}a i povr}a. Tamo sam video mnogo tezgi s raznim vo}em i povr}em prelepih boja. Jedna tezga se crvenela od paradajza, a druga se zelenela od kupusa i krastavaca. Tre}a se {arenela od `utih, crvenih i zelenih jabuka. Ja volim oktobar, zato {to je pun lepih i {arenih boja. Petar Kravi}, I-5 O[ „Du{an Radovi}“ Novi Sad


STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

Podr{ka SANU mladim talentima Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Nikola Hajdin i predsednica Fonda za mlade talente Republike Srbije, ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi}-Markovi} potpisali su memorandum o saradwi SANU i Fonda. Ovim je uvedena mogu}nost da SANU iskoristi svoj autoritet i pomogne stipendistima Fonda da lak{e na|u odgovaraju}e zapo-

slewe ili da odu na usavr{avawe na neki univerzitet ili u laboratoriju, tako {to }e najboqima davati preporuke, po sopstvenim kriterijumima i po odgovaraju}oj proceduri. Uvodi se i povezivawe aktivnosti Fonda za mlade talente i SANU kroz razmenu informacija o stipendistima, ~ime se otvaraju mogu}nosti za wihovo kasnije usavr{avawe i nastavak nau~ne karijere.

NOVOSA\ANI PRIMQENI U ME\UNARODNU ASOCIJACIJU STUDENATA VETERINE

Otvorena im vrata celog sveta Udru`ewe studenata veterinarske medicine s Departmana za veterinarsku medicinu novosadskog Poqoprivrednog fakulteta primqeno je u punopravno ~lanstvo Me|unarodne asocijacije studenata veterinarske medicine (IVSA) nakon zapa`enog nastupa na{ih budu}ih veterinara na 56. kongresu ovog internacionalnog udru`ewa, odr`anom letos u Poqskoj. Kako za „Dnevnik“ obja{wava predsednica Udru`ewa studenata veterinarske medicine i novosadskog ogranka IVSA-e Nata{a Sajlov, ~lanstvom Udru`ewa u Me|unarodnoj asocijaciji no-

IVSA, ~ije sedi{te je u Kopenhagenu u Danskoj, kao ciq ima umre`avawe i razmenu znawa i iskustava me|u studentima veterine sa svih meridijana, kao i uspostavqawe kontakata i veza na kojima se zasniva saradwa na konkretnim projektima izu~avawa `ivotiwskog sveta. Asocijacija svojim ograncima tako|e obezbe|uje kontakt sa svim relevantnim svetskim organizacijama koje se bave veterinom. Pored toga {to su prijemom u IVSA-u novosadski studenti veterine stekli pristup informacijama i stru~nim znawima prikupqanim {irom sveta i objediwenim na jednom

ponedeqak7.decembar2009.

25

NA FTN-u OSNOVAN PRVI STUDENTSKI OGRANAK ASHRAE-a U SRBIJI

Pod krovom globalnog lidera Prvi doma}i studentski ogranak ASHRAE (Ameri~ko dru{tvo in`ewera za grejawe, hla|ewe i klimatizaciju), krovnog me|unarodnog udru`ewa koje okupqa stru~wake iz oblasti termotehnike iz vi{e od 130 zemaqa i ima vi{e od 50.000 ~lanova, osnovan je pro{le nedeqe na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu. Memorandum o saradwi potpisali su predsednik ASHRAE-a Gordon Holnes, predsednik Dru{tva za grejawe, hla|ewe i klimatizaciju Srbije (KGH) prof. dr Branislav Todorovi}, prodekan FTN-a prof. dr Vladimir Kati} i predsednik novooformqenog Studentskog ogranka prof. Aleksandar An|elkovi}. Gordon Holnes je istakao da upravo studentski ogranci, s mladim qudima koji donose nove ideje i re{ewa, ~ine da je ASHRAE globalni lider u oblasti tehni~kih inovacija i standarda u postizawu odr`ivog razvoja i energetske efikasnosti, {to je op{ti ciq i misija udru`ewa. Kako je objasnio profesor Todorovi}, KGH ve} tridesetak godina uspe{no sara|uje s ASHRAE-om, udru`ewem koje, iako nosi epitet „ameri~ko“, ima globalni zna~aj u struci, naro~ito u oblasti smawewa potro{we energije u gradwi i promociji upotrebe obnovqivih izvora energije. Pro{le godine je na Univerzitetu u Kragujevcu osnovan prvi ogranak ASHRAE-a u na{oj zemqi, ali je novosadski Studentski ogranak prvi u Srbiji i

Uspomena na osniva~ki dan

istovremeno tek drugi u podunavskom regionu. Ina~e, Studentski ogranak ASHRAE-a {irom sveta ima vi{e od 5.000 ~lanova, organizovanih u 230 studentskih podru`nica. Novosadski akademci }e pristupawem ASHRAE-u, za {ta godi{wa ~lanarina iznosi 16 dolara, dobiti mogu}nost da u~estvuju na me|unarodnim konkursima i programima studentske razmene. ^lanovi }e ste}i pristup stipendijama i fondovima za finansirawe istra`iva~kog rada, mogu}-

Foto: A. Erski

nost stru~nog usavr{avawa i nabavke stru~ne literature, kao i opreme za fakultet. Predsednik Ogranka prof. An|elkovi} iznosi da ve} ima pedesetak studenata ma{instva, automatike i arhitekture na FTN-u zainteresovanih za u~e{}e u radu. – Veliko interesovawe na{ih studenata, kao i uspeh tima FTN-a ~iji je projekat „Zelene ku}e“ na ovogodi{wem me|unarodnom studentskom takmi~ewu ASHRAE-a u{ao u naju`i izbor

iako su u~estvovali prvi put, pokazuje da dr`imo korak sa svetskim trendovima. Zato se na fakultetu razmi{qa o tome da se u narednim godinama uvedu specijalisti~ke studije koje bi se bavile „pametnim projektovawem“ u skladu s principima odr`ivog razvoja – ka`e An|elkovi}. Novosadski Studentski ogranak ASHRAE-a pokrenuo je sajt www.ashrae-uns-sb.org na kojem se mogu na}i sve informacije o organizaciji. I. Sabado{

„Srpska zelena ku}a”

vosadski studenti }e lak{e aplicirati za u~e{}e u me|unarodnim projektima, od kojih su mnogi veoma atraktivni i za na{e uslove egzoti~ni. – Asocijaciji pripadaju organizacije studenata veterine sa svih kontinenata, a svaka ~lanica organizuje lokalne projekte u kojima u~estvuju i strani studenti. To zna~i da }e na{i studenti mo}i da idu u Ju`noafri~ku Republiku, na primer, i da vide i upoznaju `ivotiwski svet koji ina~e nikada ne bi videli – ka`e Nata{a. Za saradwu s Novosa|anima zainteresovani su i mladi veterinari iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Ju`ne Koreje...

mestu, ve} po~etkom naredne godine u Novi Sad treba da stigne vredan paket stru~ne literature koja u na{oj zemqi hroni~no mawka. Po re~ima Nata{e Sajlov, Udru`ewe studenata veterinarske medicine je prilikom priprema za prijem u IVSA-u imalo veliku podr{ku Departmana za veterinarsku medicinu, mati~nog Poqoprivrednog fakulteta i Veterinarske komore Srbije. Novosadski ogranak IVSA-e }e stoga poku{ati da na me|unarodnoj sceni {to boqe predstavi aktivnosti ovih ustanova i domete doma}e veterinarske medicine. I. S.

Studenti pete godine arhitekture Mina Jevti} i Nemawa Mili~i} i student smera automatike na Odseku za elektrotehniku Ivan Kova~evi} predstavili su projekat „Serbian Green House“ s kojim su u~estvovali na takmi~ewu „ASHRAE Student Design Competition 2009“ i stigli nadomak nagrade. Oni su zajedno s kolegama Savom Marinkovim i Borisom Mrkowi}em, pod nadzorom profesora Velimira ^ongradca, projektovali poslovni objekat povr{ine 1.500 kvadratnih metara izra|en po principu „nulte energetske efikasnosti“, koji podrazumeva da se izborom materijala za gradwu i izvora energije maksimalno smawi rasipawe energije i tako {tede novac i resursi. Propozicije takmi~ewa su bile takve da se od u~esnika o~ekivao potpuni projekat, od idejnog re{ewa projektnog zadatka do prora~una tro{ko-

va i eventualne u{tede. Pozicionirawem objekta tako da se maksimalno iskoristi dnevna svetlost i osun~ewe, uvo|ewem LED osvetqewa, solarnih panela i kolektora i sistema za kori{}ewe geotermalne energije, novosadski studenti su projektovali atraktivan objekat koji bi ko{tao oko dva miliona do-

Novosadski studenti dokazali da su stru~waci za „pametno projektovawe“

lara, odnosno oko 1.200 dolara po kvadratu, i tro{io upola mawe energije od klasi~ne gradwe. Projektanti su zgradu „postavili“ na ugao Bulevara oslobo|ewa i Bulevara cara Lazara, gde bi se savr{eno uklopila. Me|utim, svesni su da, sve dokle pla}amo najjeftiniju struju u regionu, te{ko da }e se koji novosadski investitor odre}i neprikosnovenih „betonskih blokova“ zarad izgradwe „zelene ku}e“, ma kako ona {tedqiva i ~ista bila.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


26

MRE@A

ponedeqak7.decembar2009.

Sti`e N900 internet tablet

„Majkrosoft” lansirao novi Ofis paket aredna godina trebalo bi da bude uspe{na za “Majkrosoft”. Tek objavqeni Windows 7 operativni sistem za`ive}e 2010. godine, kao i oficijelna verzija novog Office-a. Office 2010 Beta je lansiran, a Ribbon korisni~ki interfejs do`iveo je evoluciju sa nekoliko opcija koje su vredne pa`we. [ezdeset~etvorobitna verzija ima ugra|enu „screen capture“ opciju, poboq{ano je ure|ivawe slika, tu su „pametni” templejti, boqa podr{ka za Windows 7 liste, a pravu atrakciju ~ini}e evolucija SkyDrive-a. SkyDrive sada nudi mogu}nost onlajn skladi{tewa podataka

N

nternet tablet Nokia N900 je najavqen jo{ tokom avgusta, ali se na isporuke ~ekalo sve do - sada. Naime, finska kompanija je saop{tila da su po~ele prve isporuke, te da }e telefon polako postati dostupan u Evropi, Rusiji, Severnoj Americi, kao i na Bliskom istoku. Telefon pokre}e Maemo 5 OS, {to je generisalo dosta interesovawa. Wegova masa iznosi 181 gram. Ima izvla~e}u QWERTY tastaturu, 3,5-in~ni ekran osetqiv na dodir rezolucije 800 x 480 piksela, ARM Cortex A8 ~ip koji radi na 600 MHz, ali i PowerVR SGX grafi~ko jezgro. N900 raspola`e sa 256MB RAM memorije, 32GB fle{ memorije za skladi{tewe, microSD slotom, kao i kamerom od 5 megapiksela. Pored pobrojanog, podr`ava i GPS, akcelerometar, FM radio, digitalni kompas, 3G, EDGE, HSDPA, Wi-Fi 802.11 b/g i Bluetooth 2.1. Cena ovog ure|aja bez pretplatni~kog ugovora }e iznositi oko 500 evra.

I

kapaciteta do 25 gigabajta, kao i radni prostor za simultani rad sa vi{e dokumenata. “Majkrosoft” je najavio i Office

Web, internet verziju Office programa, koji bi trebalo da bude najve}i konkurent Google Docs usluzi.

„Asus” proizvodi najsolidnije laptopove ajvanska informati~ka kompanija “Asus” ima najsolidnije prenosive ra~unare, pokazalo je istra`ivawe grupacije “Skver trejd”, koja obezbe|uje garancije za kvalitet elektronskih proizvoda. “Skver trejd” je do{ao do te konstatacije analizom stope disfunkcije na 30.000 prenosivih ra~unara koji kod wega imaju garanciju.

T

DNEVNIK

Analiza je pokazala da kod mawe od 10 odsto ra~unara “Asusa” dolazi do problema tokom prva 24 meseca kori{}ewa (15,6 odsto nakon tri godine). Na drugom mestu se nalazi japanska “To{iba”, sa stopom disfunkcije od 15,7 odsto posle tri godine kori{}ewa, a na tre}em wen doma}i konkurent “Soni” sa stopom od 16,8 odsto. ^etvrto mesto zauzima “Epl” sa stopom disfunkcije

od 17,4 odsto, koji se na{ao ispred “Dela” sa stopom od 18,3 odsto i “Lenova”, ~ija stopa iznosi 21,5 procenata. Iako ameri~ka kompanija “Hjulit-Pakard” dominira tr`i{tem prenosivih ra~unara, ona zauzima posledwe mesto na listi sa stopom disfunkcije svojih proizvoda ve}om od 15 odsto u prve dve godine upotrebe i od 25,6 odsto tokom 36 meseci kori{}ewa.

Oksfordova re~ godine: rasprijateqiti ovi oksfordski ameri~ki re~nik proglasio je glagol rasprijateqiti (unfriend, ukloniti sa liste prijateqa) za svoju re~ godine, potvr|uju}i sveprisutnost ovog termina iz dru{tvenih mre`nih zajednica. Definicija glasi: ukloniti nekoga sa liste prijateqa na lokaciji neke dru{tvene mre`e kao {to je Fejsbuk”. Izdava~ka ku}a Oxford University Press je u svom Internet dnevniku citirala leksikografa Kristin Linberg: „Termin se redovno koristi i ima potencijalnu dugove~nost. U kontekstu mre`nih dru{tvenih zajednica, wegovo zna~ewe je razumqivo,

N

tako da ga wegovo prihvatawe kao modernog glagola ~ini zanimqivim izborom za re~ godi-

ne. Ve}ina re~i sa prefiksom ‘un-’ su pridevi, a postoje i neki poznati un- glagoli, mada je glagol unfriend pomalo druga~iji od standarda. On podrazume-

va kori{}ewe glagola friend, {to se zapravo i ne koristi (makar ne od 17. veka) Unfriend je prava leksema“. Razmatrani su i drugi tehnlo{ki izrazi, kao {to su „hashtag“, „intexticated“, „netbook“, „paywall“ i „sexting“. Oksford nije ignorisao ni Twitter uzimaju}i u razmatrawe i sve ~e{}e kori{}ene re~i kao Twitta, Tweeplea i drugih tviterovskih termina. Pro{logodi{wa re~ godine je bila hypermiling ~ije zna~ewe glasi: „pove}awe broja pre|enih miqa prepravkama na automobilu i prilago|avawem na~ina vo`we, u ciqu u{tede goriva“. (Mikro)

Deset najblesavijih imena domena eke firme nisu dovoqno pazile na birawe imena svog domena, pa su zavr{ile s ne~im {to se mo`e pro~itati na vi{e na~ina. Pogledajte kakvih sve sme{nih domena ima i ko se krije iza tih nespretno odabranih imena Izbor dobrog imena domena danas se mo`e svrstati me|u najva`ne poslovne odluke. Ukoliko firma koja bira domen planira da ima sna`nu internet prisutnost, to je besumwe stvar kojoj treba pristupiti ozbiqno, savesno i temeqno. Neke firme to nisu uradile, pa im domeni izgledaju u najmawu ruku {aqivo, ako ne i uvredqivo. 1. www.dicksonweb.com (Dicks on Web ili Dickson Web) - Penis na internetu nije dobra reklama za firmu koja se bavi analizom podataka. Mo`da je nekome va`no da mu podatke obra|uje nadareni obra|iva~, ali verujemo da su takvi klijenti ipak u mawini. Zato je Dikson promenio ime bazne stranice, ali zadr`ali su vlasni{tvo nad i imenom Dicksonweb koje vodi na novu stranicu. 2. www.whorepresents.com (Whore Presents ili Who Represents) – Ako tra`ite prostitutku koja predstavqa svoj posao nemate sre}e, ali biste mogli prona}i advokate i PR menaxere poznatih osoba. Neki bi rekli da nema puno razlike me|u svim tim zanimawima. 3. www.molestationnursery.com (Molestation Nursery ili Mole Station Nursery) - Kompanija iz Mol Stej{na koja je tvrdila da se bavi biqkama odrekla se svog zlostavqa~kog (eng. molestation - zlostavqawe) domena. Ne znamo jesu li za-

nih novina u Vintersu u Kaliforniji sugeri{e da doga|awa u malom ameri~kom gradu nisu tako ~edna. 8. www.nycanal.com (NYC Anal ili NY Canal) - Web stranica nudi raznorazne sadr`aje za turiste koji planiraju da posete wujor{ke kanale. Iz domena se mo`e i{~itati da je raspon aktivnosti zaista {irok, ali sigurni smo da vlasnici nisu razmi{qali o seksualnim aluzijama kad su birali domen.

N

Ugasite ajfonom sve}ice na torti ideli smo svakakve aplikacije za ajfon, tako da nas vi{e ni{ta ne mo`e za~uditi, ali qudima stvarno padaju na pamet svakakve ideje. Nova aplikacija pod nazivom “Blouer” omogu}uje va{em ajfonu da duva, gasi sve}ice i radi sli~ne aktivnosti vezane uz protok vazduha. Na stranu ~iwenica da ajfon isto tako “duva” kad glasno slu-

V

{ate muziku kroz wegov zvu~nik, sme{ten na vrhu ure|aja, “Bloueru” ipak moramo priznati originalnost ideje. Koliko mo`emo videti, duvawe ba{ i nije naro~ito sna`no, ali dovoqno je da ugasi sve}ice na torti, tako da znate koju aplikaciju treba da nabavite za slede}i ro|endan (pogotovo ako ste vi i svi gosti totalni gikovi).

„Gugl” kreirao novi programski jezik A

meri~ki “Gugl”, najve}i svetski Internet pretra`iva~, izmislio je novi programski jezik Golang, koji treba da olak{a programirawe. Golang (skra}eno od „google” i „language”, {to na engleskom zna~i „jezik”) je interno testiran, ali je jo{ u eksperimentalnoj fazi, tako da ga je kompanija objavila kao softver otvorenog koda u nadi da }e to pomo}i wegov razvoj. Golang treba da unapredi na~in na koji postoje}i programski jezici upravqaju „zavisnim teritorijama” (dependency), softverskim komponentama koje aplikacije uvek iznova koriste, kao {to su biblioteke.

Jezik je, tako|e, projektovan da izuzetno dobro obavqa vi{eprocesorski posao zahvaquju}i svom konkurentnom programskom modelu.

vr{ili u zatvoru zbog zlostavqawa, ali je wihova stranica o~igledno bila vrlo popularna, pa sada slu`i kao reklama za druge firme koje se bave vrtlarskim uslugama. 4. www.therapistfinder.com (The Rapist Finder ili Therapist Finder) - Na navedenom domenu se mogu prona}i bra~ni savetnici. ^ini se da su u Ka-

liforniji spremni da pribegnu bilo kakvom metodu da bi izbegli skupe razvode. 5. www.choosespain.com (Chooses Pain ili Choose Spain) -

Reklama za odmor u [paniji je kao stvorena za mazohiste, a Tajland nazivaju turisti~kom seks destinacijom. 6. www.teacherstalk.co.uk (Teacher Stalk ili Teachers Talk) - Stranica namewena komunikaciji me|u britanskim u~iteqima. Da li pri~aju o {kolskim programima ili uho|ewu (eng. stalking - uho|ewe) ostalo nam je nepoznato. 7. www.wintersexpress.com (Winter Sexpress ili Winters Express) - Ime domens lokal-

9. www.powergenitalia.com (Power Genitalia ili Powergen Italia) - Firma koja je vlasnik ovog domena navodno proizvodi strujne generatore, ali gotovo svako }e domen pro~itati kao Power Genitalia. Ovo je jedan od onih primera gde bi definitivno bilo boqe koristiti crticu za povezivawe re~i. 10. co.ck - Za kraj }emo dodati da se firmama na Ostrvima Kuk ne pi{e dobro, osim ako im primarna industrija nije seks ili pove}awe penisa. Naime, domen za Kuk Ostrva je .ck, a poslovni subjekti dobijaju prefiks domena .co, {to zna~i da ime stranice zavr{ava sa co.ck.


DNEVNIK

OGLASI

ponedeqak7.decembar2009.

27


28

OGLASI z ^ITUQE

ponedeqak7.decembar2009.

K MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge. Garancija non - stop. Telefoni: 6393-737, 064/16047-25. 91634 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 91606

PRIRODNI preparati protiv {uqeva - hemoroida, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisawe za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49. 91462

SOKOBAWA - Novogodi{wi praznici - Zimski odmor, sobe, apartmani, povoqno! Telefoni: 063/8154200, 018-880-100. 90656 IZDAJEM na Zlatiboru komfornu vikendicu, blizu centra. Veliko dvori{te. Telefoni: 031/551-599, 031/843-419, 064/31-256-18. 91361

^ISTIM podrume, tavan, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete i prodajem drva i ugaq. Telefon: 6618-846, 063/8485-495, 6614-274. 90989

TA^NA mera, na prodaju drva bukva, hrast, grab i bagrem. Iscepano, izrezano 3.000, u metrice 2.700 sa prevozom. Telefon 064/144-2533. 91659 BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, jasen rezan i cepan 2800, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19142, 021/6413-575. 91526 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-0916. 85496 DRVA, bukva, cer, hrast, jasen, bagrem, cena 2.800 meterice, sa prevozom izrezano. Telefon 064/958-2103 i 064/910-1289. 91745

Ivan Meglaj Ivica 1923 - 2009.

DNEVNIK

Sa bolom i tugom opra{tamo se od na{eg ujaka

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Milorada Sekickog

Miloradu Sekickom

Dragi moj brate, tu`na sam {to te vi{e nemam.

Milorad Sekicki

Ispra}aj je u utorak, 8. 12. 2009. godine, u 9.45 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica i prijateqi.

Sestri} Du{ko sa porodicom.

Porodica Vasovi}: Vlada i Mira sa decom.

Gordana Radovanov.

92010

92024

92017

92016

Preminuo je moj

Sa po{tovawem spomiwemo i sa qubavqu ~uvamo u srcu. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

Ivan Meglaj 1923 - 2009.

Angelina Markovi}

Posledwi ispra}aj je u utorak, 8. 12. 2009. godine, u 9.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Wegova Nada.

pozdrav

babi

i

Miloradu Sekickom

Milorad Sekicki

Suprug Dobrosav, }erka Mirjana i zet Mirko.

od Mileta i Jelice Popmijahlov.

Posledwi pozdrav te~i od: Nade, Blagote, Alekse i Isidore.

91977

92018

92015

92027

Posledwi prababi

Posledwi pozdrav ujaku

Posledwi pozdrav

Posle duge i te{ke bolesti preminuo je 5. 12. 2009. godine u 89. godini

Laciki Navratilu

Ilonki Popov

Milorad Sekicki 1921 - 2009.

od unuka: Tamare i Anite sa porodicama.

Mara, Vlada, Joca i Danka.

Sahrana je u ponedeqak, 7. 12. 2009. godine u 9.45 sati na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga Dragica.

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621797, 6618-184, 063-598-463. 91840

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10000E, placeve, hitno potrebna garsowera do 30.000E i dvosoban stan do 50.000e. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 91838

PRODAJEM, ku}u, centar Novog Sada, 150m2, bez dvori{ta, gradsko grejawe, odmah useqiva. Cena 700E/m2. Telefon 063/501962. 91643 PRODAJEM ku}e u Ka}u 107m2 110m2 Sun~ani breg, ukwi`ene, cene povoqne. Telefon 064/503-8504. 91438

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustio na{ voqeni

Petar Repac

Obave{tavmo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Sahrana je 8. 12. 2009. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

92043

92012

pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

ro|. Savi} 1938 - 2009.

Ilonki Popov

Ispra}aj je u utorak, 8. 12. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga Vera, }erke Maja i Sawa, zet Stanislav i unuci Jovan i Aleksandra. Posledwi dragom zetu

Posledwi pozdrav kom{inici

Mirjana Soki}

Ilonka Popov

1954 - 2009.

92014

92025

92030

IZDAJEM jednoiposoban, name{ten stan Liman 4, useqiv 1. 1. 2010. Telefon: 063/599-895. 91897

od kom{ija Jocule i Jelice.

O`alo{}ena porodica.

Sahrana je u ponedeqak, 7. 12. 2009. godine, u 15 ~asova, u Sremskim Karlovcima, na ^eratskom grobqu iz kapele. O`alo{}ena porodica Soki}. 92011

92013

na{em

Petru Repcu

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada posle kratke i te{ke bolesti u 81. godini, preminuo na{ dragi tata

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 5. 12. 2009. godine, preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Mili} Mari}

\uro Gregec

1929 - 2009.

Sahrana je u utorak, 8. 12. 2009. godine, u 13 sati, na Novomajurskom grobqu, u Petrovaradinu.

od tasta Slavka i ta{te Slavke.

Sahrana je danas, 7. 12. 2009. godine, u ^urugu, u 13 sati, iz kapele. O`alo{}eni: sin Milan i }erka Milanka sa porodicama.

92042

92041

O`alo{}eni: supruga Slobodanka, sinovi Dragan i Zoran sa porodicama. 92026


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi prijatequ

Stevanu ]ulibrku

pozdrav

dragom

Vojislavu - Voji Spaji}u od porodice Kne`evi}: Milice i Momira sa decom.

od porodice Risti}.

Neka ti je ve~na slava i hvala.

29

ponedeqak7.decembar2009.

Sa velikim bolom i tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 5. 12. 2009. godine preminula na{a voqena majka i baka

Posledwi pozdrav prijatequ, tastu, ocu i dedi

POMEN

7. 12. 2004 - 7. 12. 2009. Pro{lo je pet tu`nih godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac, svekar, tast, deda i pradeda

Milka Potkowak 1934 - 2009.

Miletu Brkovi}u

Sahrana je u ponedeqak, 7. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. O`alo{}eni: sin Miodrag sa porodicom i unuka Marija sa porodicom.

\or|e Herceg Igi} Stevan, Paulina, Milan, Emilija i Duwa.

Svi ga se se}amo s qubavqu. Porodica.

92020

pozdrav

na{em

Qubanu Miqanovi}u

92022

92019

92046

Posledwi dragom

Oti{ao je na put bez povratka, na{ dragi prijateq, ~estiti i hrabri

Stanoje Alaxi}

Posledwi pozdrav dragom

Dragom kom{iji

Petru Repcu

Stevanu ]ulibrku

7. 12. 1985 - 7. 12. 2009.

Vojislav J. Kne`evi}

Du{an Davidovi} 2000 - 2009.

nastavnik Pamti}emo ga po dobroti. od prijateqa: Igora, Sretka i A{keta.

Dr Vladimir Jokanovi} sa porodicom. 92045

92021

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi dragom

pozdrav

od porodice Boroja.

posledwi pozdrav od kom{ija iz ulaza Somborska 55.

92035

92044

91615

POMEN

Sa qubavqu Te se se}amo.

Wegovi: Radul, Vojin, Nata{a, Jaglika i Neboj{a.

Tvoji: supruga Kristina i }erke Radmila i Gordana sa porodicama

92039

91906

na{em

Sa velikim bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni otac i deda

POMEN Danas, 7. 12. 2009. godine navr{ava se {est godina od kako nije sa nama na{ voqeni

Rade ]upina iz Stepanovi}eva

Stevanu ]ulibrku

Stevanu ]ulibrku

Stevan ]ulibrk

Svih ovih godina nije pro{ao dan a da nisi bio u na{im mislima. Puno nam nedostaje{.

1949 - 2009.

Tvoji najmiliji: supruga Gospava, sinovi Milan i Novica sa porodicama. preminuo 6. 12. 2009. godine.

od Dragana i Sanele Mari}.

od porodice Popovi} iz Ka}a i Novog Sada.

92006

Sahrana je u ponedeqak, 7. 12. 2009. godine, u 15 ~asova, iz kapele @abaqskog grobqa.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

O`alo{}eni sinovi: Radoslav i Qubomir sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

92034

92038

92036

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Marijan Vidovi}

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Sahrana je danas, 7. 12. 2009. godine, u 14 sati, na ^enejskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Du{anka, sin Zoran, snajka Vesna i unuke Marija i Du{ica. 92028

Posledwi pozdrav po{tovanom kumu

Qubanu Miqanovi}u

Stanoju Alaxi}u Stevanu ]ulibrku U~inio si nam veliku ~ast da budemo tvoji prijateqi, a tvoji saveti, re~i i dela ostaju da `ive sa nama.

od porodice Prodanovi} sa kolegama iz restorana Travica.

Marijanu Vidovi}u

od porodice Zrni}.

S po{tovawem, porodica Pavi}evi}. od porodice Petra Krsti}a.

92023

92040

92033

92029


30

TV PROGRAM

ponedeqak7.decembar2009.

07.00 TV ba{tina 08.30 Intervju sa ambasadorom Ruske Federacije u Srbiji Aleksandrom Konuzinim 09.00 Na{i stranci 09.30 Bajko kviz 10.05 Dokolica 10.30 Brazde 12.00 Vesti 12.05 Dodati `ivot godinama 13.05 Iz studija M 14.05 Preokret 15.05 Frej`er 15.30 Maca na tajnom zadatku, film 17.00 TV Dnevnik 17.22 Tajna hrane 17.30 Most u Bruklinu 18.00 Razglednice 19.30 TV Dnevnik

Ivan Zeqkovi}

Top 7 (Panonija, 20.50) 08.00 09.00 11.00 12.30 15.20 15.30 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

U susret suncu U ogledalu Stari zanati Modni magazin Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Vole}u te do smrti Razgovori o zdravqu Bez cenzure Top 7 Dr Haus Vojvo|anske vesti Hedonist

06.05 08.00 09.06 09.20 10.05 11.10 12.00 12.13 12.30 12.45 13.35 14.30 15.07 15.10 15.59 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.05 20.12 21.15 22.10 23.10 00.00 00.26 01.10

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Lov i ribolov Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Kuvati srcem [ark Da, mo`da, ne Moj ujak, serija za decu Na{ auto na{im gledaocima Sat Greh wene majke (r) Dnevnik [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Jedna pesma, jedna `eqa Upitnik Mesto zlo~ina Dnevnik Spaseni Konstantno gluvarewe, film

Konstantno gluvarewe Aloizus Parker, koga prijateqi zovu Ali, mladi} je kome je majka u mentalnoj in-

^arde na Dunavu Otkud Florida na Dunavu? Ostrvce, nedaleko od Ba~ke Palanke, kumovalo je imenu ~arde u kojoj se jede, pije i provodi, ali i bude se}awa. Scenario: Miroslav Bo`in Re`ija: Petar Latinovi} (RTV 1, 20.30) 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30

Skrivena kamera ^arde na Dunavu Kako se dogodio narod Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika Folder kultura No}na smena

06.50 07.15 08.30 08.30 09.00 09.30 10.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Crtani film Brazde (ma|) Ma|arska muzika Su~eqavawe (ma|) Izvorna narodna muzika (ma|) Narednik Biber, film Zajedno Tajna hrane Korzika [iroki plan (rus) Dobro ve~e Vojvodino Kulturni magazin (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Porodica Serano Pravo na odbranu Muzi~ki program

10.30 12.05 12.40 13.05 14.00 15.30 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.52 23.40

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Mr Bin Objektiv Luna - sirena sa Kariba Lenija Karmelita Buntovnici Niko kao Vitra` Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv Luna - sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Radionica Istraga Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Kariba

08.00 ACB Liga: Real Madrid – Valensija 10.00 Dejvis kup, finale: [panija – ^e{ka 14.30 Evroliga Magazin 15.00 NBA: Milvoki – Klivlend 17.00 Real NBA 17.30 NHL: Wujork renyers – Detroit 19.30 NBA U`ivo 19.45 Pregled holandske lige 20.45 [ampionat: Vatford – KPR 22.45 NBA U`ivo 23.00 CH TV: Man~ester Siti – ^elsi

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks

Liza Rouzen

stituciji, a otac nestao bez traga. On ne mo`e da spava zbog ~ega ~esto sawa na javi... Uloge: Kristofer Parker, Yon Lori, Liza Rouzen, Maria Duval, Suzan Fle~er Re`ija: Yim Yarmu{ (RTS 1, 01.10)

07.00 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 23.05 23.50 00.00 01.00 01.01 01.30

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Vajpaut Film: Superkros Foks vesti ^ari Tajm aut Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Viking Film: Krvavi dug Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Deli} sekunde

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.20 11.35 12.00 12.05 12.25 13.00 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 00.15

Radijsko dizawe TV Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Top {op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat, u`ivo Utisak nedeqe Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat - Izbacivawe Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Saut Park

Pokojo (Hepi, 08.22)

Sandra Perovi}

Vek muzike na filmu Muzika se pridru`ila pokretnim slikama pre 101 godinu, 17. novembra. Tada je u Parizu premijerno prikazan film “Ubistvo vojvode od Giza” rediteqa Andrea Kalmeta i [arla le Bar`ija, za koji je muziku napisao Kamij Sen Sans. Autor: Sandra Perovi} (RTS 2, 21.50) 07.00 Kuvati srcem 07.55 Tri medveda 08.21 [umska {kola 08.26 Postanak i opstanak 09.01 Stepeni{te 09.44 Ku}a matematike 09.53 Enciklopedija 10.00 Sednica Skup{tine Srbije (Program zavisi od trajawa prenosa) 10.00 Vrele gume 10.45 Reli 11.00 Pametne sluge elektronske uprave 11.30 Mladi talenti Srbije 12.00 Operska galaksija 13.00 Trezor 14.00 Veza za se}awe, film 16.00 Ovo je Srbija 17.09 Eko recept 17.44 Razglednica 18.15 Radivoje Bukvi} 18.42 Tri medveda 19.08 Garfild i prijateqi 19.31 [umska {kola 20.00 Pregled Premijer lige 21.00 Bostonski advokati 21.50 Vek muzike na filmu 22.20 Fimska magija 23.25 Sudar, film 00.55 Veza za se}awe, film

06.00 06.30 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.15

Glas Amerike SMS Slatka moja Da li je Mars `iva planeta? Slavni Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Film: Prikrivena istina Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Film: Prikrivena istina

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus 08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

06.00 Dobar kom{ija 07.00 Nacionalni dnevnik 08.00Iznad zakona 09.00Magi~na privla~nost 10.00Farma (u`ivo) 11.45 Nevina 12.45 Siti 13.00Farma 14.00Balkan parti 15.35 ^arolija 15.45 Farma (u`ivo) 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Qubav je ve~na 17.45 Magi~na privla~nost 18.20 U sosu 18.30 Grand licitacija 18.45 Farma (u`ivo) 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Farma 21.00 Ja imam talenat 22.00 Farma (u`ivo) 01.00 Mu}ke 02.00 Film: Odjeci u tami 03.45 Film: Gospodin prose~ni

Nikolas Bi{op

SERIJA

Iznad zakona

07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.43 12.00 13.00 13.23 13.45 14.10 14.32 15.15 16.00 16.45 17.40

Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi novi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [aman king Dinosaur king Eon kid Presovawe Papirmanija Kvizi} Dinosaur king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Darija, qubavi moja Amor Latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 22.15 23.05 23.55 00.10 01.10 02.00 03.00 03.40

Brzotrz, kviz Telemaster Rekord Sponzoru{e ]irilica Zagrevawe i gol Luda ku}a Telemaster Srce Zakleti na }utawe Zagrevawe i gol Sponzoru{e Dok. program

Dramati~ni doga|aji u `ivotu stanara jednog stambenog kompleksa u ~ijem prizemqu se nalazi policijska stanica. Uloge: Nikolas Bi{op, Skot Baryes, Kristi Rajt, Mimi Torn, Brajdi Karter, Alisa –Yejn Kuk, Teo Gilbert (Pink, 08.00)

07.00 De~ija serija, 08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

ponedeqak7.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

8

31

@IVOT JA^I OD SAMOUBISTVA

Tomas E. Elis i Kori F. Wuman

Vinona Rajder

Slu~ajni milioner Kada vlasnik picerije u malom gradu i pesnik Longfelou Dids nasledi 40 milijardi dolara od svog ujaka, seli se u velegrad i na|e se okru`en prevrtqivcima koji `ele svoj deo kola~a. Bejb, televizijska voditeqka, glumi da je nevina devojka iz provincije kako bi razotkrila Didsa. Ali umesto toga se zaqubi... Uloge: Adam Sendler, Vinona Rajder, Yon Torturo, Alen Kovert, Piter Galager Re`ija: Stiven Bril (Nova TV, 21.00) 08.05 08.30 08.35 08.55 10.30 11.30 12.30 13.20 14.20 15.20 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.55 23.10 00.00 00.30 01.15

Jagodica bobica Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-te Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Sve zbog jednog de~aka, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Slu~ajni milioner, film Vesti Zakon brojeva Sajnfild Televizijska posla Irska bra}a

08.00 Kada je Kina gospodarila morima 09.00 Praistorijski astronomi 10.00 Pri~e iz groba 11.00 Gering: Jedna karijera 12.00 Elizabet Dejvid: @ivot u receptima 13.30 Svet novca: Male prqave tajne 14.00 Ko si zapravo ti? 15.00 Rat na Arktiku 16.00 Rimske misterije 17.00 Vikingovo putovawe 18.00 Vivaldijevim stopama 19.00 Bizmark – kancelar i demon 20.00 @ena u qubavi i ratu – Vera Britan 21.00 Staqingrad 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 Mo} `ita: Istorija hrane za pre`ivqavawe 00.00 Rimske misterije 01.00 Vikingovo putovawe

08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Gladijatorska akademija 09.30 Malo Korigan 10.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.30 Gladijatorska akademija 11.00 Sve od mene 13.30 Nema malih Bogova 16.00 @ivot u zaboravu 18.00 Krici iz Afrike 20.00 Razbija~i 22.00 Ku}a pored pruge 00.00 Loganov rat 02.00 Izvan okova

07.35 09.20 11.05 12.25 15.15 16.55 18.10 19.40 20.05 21.30 22.20 00.35 02.05

Eragon Ona je mu{ko Mali Dodo Uhva}en na delu Bernard i Doris Liga pravednika: Nova granica Nova pri~a o Pepequgi Filmovi i zvezde Besramnici Tjudorovi Apokalipto Moli se da do|e jutro Ledeni vetar

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 Osta}emo na planeti, dok. film 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Normalan `ivot 15.40 Direkt 16.20 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.18 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.06 Predsedni~ki izbori 2009. - bonusi 20.20 Potro{a~ki kod 20.55 ^arolije letewa - Nebeski divovi: Dramati~na istorija cepelina, dok. serija 21.50 Proces 22.30 Otvoreno 23.40 Predsedni~ki izbori 2009. - bonusi 00.05 Na rubu nauke 01.00 Zvezdane staze

08.05 08.15 08.25 08.40 09.05 09.30 10.00 10.45 12.05 12.35 13.30 13.50 14.15 15.00 15.15 15.35 15.50 16.20 17.05 18.20 18.47 19.08 19.30 20.55 21.50 23.15 00.05

^arobna plo~a Platno, boje, kist Kratki spoj Hajdi Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Monarh Kov TV film za decu Gara`a El [at - Pustiwska pri~a, dok. film Prijateqi Zovem se Erl Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} ^arobna plo~a Crna kutija Zvezdane staze Na rubu nauke @upanijska panorama Uvek je sun~ano u Filadelfiji Razred Vip Muzi~ki klub Bitange i princeze Momci s Medisona Li~ni broj, film @ivot posle smrti

Andrea Anders

SERIJA

Razred Qudi koji su i{li zajedno u razred pre dvadeset godina ponovno se na|u kada Itan Has pripremi `urku iznena|ewa za svoju verenicu. @urka se pretvori u totalnu katastrofu kada Itanova verenica odlu~i da prekine s wim. Uloge: Andrea Anders, Yon Berntal, Lizi Kaplan, Yes Tajler Ferguson, Heder Goldenher{, [on Megjuiri, Lusi Pun~ (HRT 2, 19.08)

10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.30 01.10

Moja slatka debequca Dr Finli Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Gospodari horora - Snovi u ve{ti~ijoj ku}i Dr Finli Intermeco 3 Upravo pred no} Gospodari horora - Nezgoda na i pored planinskog puta Lakomb Lusijen Stjuardese Osu|eni na smrt

09.50 @aoka 12.00 Gorile u magli: Pri~a o Dajen Fosi 14.10 CB4 16.00 Opasni Yoni 17.50 Bla`enstvo 20.00 Ded Seviy 22.00 Podmornica U-571 00.00 Izme|u Marsa i Venere

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Fojlov rat Ho}e{ li me o`eniti? Meklodove }erke Sudija Ejmi Fojlov rat Grejsin izbor Pomorska patrola Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Spasiteq @urke nikad ne prestaju Slika Frederika Forsajta Dodir an|ela

Rej~el Vajs

Lan~ana reakcija Edi Kasalivi~, diplomac presti`nog univerziteta u ^ikagu, radi kao tehni~ar nau~nog tima koji otkriva alternativan, prili~no jeftin i apsolutno ekolo{ki zahvalan izvor goriva. Kada jedan od vode}ih ~lanova tima bude ubijen, a svi dokumenti i spisi o otkri}u ukradeni, vlasti optu`uju Edija i fizi~arku Lili Sinkler, par se daje u beg... Uloge: Kianu Rivs, Morgan Frimen, Rej~el Vajs, Fred Vord, Kevin Dan, Brajan Koks, Yoana Kasidi Re`ija: Endrju Dejvis (RTL, 20.00) 07.10 07.40 08.35 10.40 11.10 11.35 12.05 13.00 13.30 14.25 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 20.00 21.50 23.55

Princ iz Belera Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Punom parom Ekskluziv Ve~era za 5 Lan~ana reakcija, film Tango i Ke{, film Tatica u sukwi, film

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30

Kako to radi? Pametwakovi} Majami ink Automobili Peta brzina Prqavi poslovi U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako to radi? Ekstremne drvose~e Opasan lov Kako pre`iveti u opasnim situacijama Uni{tavawe! Automobili Ameri~ki hotrod automobili

16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.30 08.35 10.45 13.00 14.00 18.00 20.15 20.30 20.35 20.45 21.15 22.10 22.15 23.45 00.45

Zimski sportovi Biatlon Kuglawe Ski skokovi Bilijar Fudbal Fudbal Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Fudbal Biatlon Biatlon

Lak{e je pre`iveti rat, nego razvod N

eki pacijenti ka`u da su ~itavog `ivota biTakvi su studentkiwa koja se predozira nakon {to li depresivni. Wihov stav je da, po{to se ne je pokvarila savr{eni prosek ocena ili poslovni mogu setiti da su ikad bili sre}ni, mora bi~ovek koji se ubije posle finansijskog preokreta. ti da je tuga deo wih. Zabrinuti su da bi prevazilaDrugi ekstrem su qudi koji su uvereni u to da su `ewe depresije i suicidnosti zahtevalo da postanu nepodesni i nestru~ni te ignori{u svoj stvarni druga~iji qudi. Po{to ne veruju da je to mogu}e, mouspeh ili se i ne trude. Oni ka`u: „Ne mogu da se gu zakqu~iti da je samoubistvo jedini na~in da povratim u {kolu, nisam dovoqno pametan“, ili: „Svabegnu od muke toga ko su. kako }u samo zabrqati, za{to bih i poku{avao da Mo`da je razumqivo to {to }e izgraditi ovakav popravim svoj `ivot?“ Takvi stavovi odra`avaju stav, s obzirom na godine bola koje su pro`iveli. {tetan nedostatak samopouzdawa. Kad neko ima toNo, li~nost i identitet nisu potpuno uro|eni niti liko upadqivo nepo{tovawe sebe, samopovre|ivatrajno u~vr{}eni, ve} se u~ewem oblikuju. Jedan we i ne treba iskqu~iti. ciq terapije je pomo}i quQudska bi}a su drudima da poprave kvalitet {tvene `ivotiwe. Da svog `ivota u~e}i ih da bi bili sre}ni i zdravi, promene pristup `ivotu, moraju sebe videti kao ~ak i ako im to u po~etku vredne qubavi i uspoizgleda ~udno. S vremenom, staviti emocionalne to doslovno mo`e promeveze s drugima. Ako imaniti ne~iju li~nost. Lo{a mo sre}e, na{i roditestrana je {to proces zahteqi ili drugi va`ni mova vreme. Nekom ko je dugo deli su tokom ranog `iu emotivnom bolu ~esto je vota negovali ose}aj da te{ko da bude strpqiv i smo voqeni. Ako se ovo istraje u napornom radu na dobro nau~i, to }e nam oporavku. pomagati da prevazi|eD. (27), biv{i gra|evinmo bol zbog odbacivawa ski radnik, sada nezapokoje je neminovno tokom slen, saznav{i da wegova `ivota. Ako nismo ima`ena podnosi zahtev za razli dovoqno sre}e da vod braka, popio je dva paimamo roditeqe koji su kovawa po {est piva i zanas negovali i ~inili kqu~ao se u svoju sobu. Poda se ose}amo voqeno, i Ostavqeni suprug sam sebi oborio {to nije odgovarao na wene „tr`i{nu” vrednost daqe je mogu}e zadovopozive, a supruga je znala da qiti ove potrebe, kau no}nom ormari}u ima pi{toq, pozvala je policisnije u `ivotu, s nekim drugim. Me|utim, verovatju, koja je uspela da ga privoli da iza|e iz sobe. Kad nije je da }emo ste}i neka problemati~na uverewa o se otreznio, D. je priznao da je bio suicidan i provezama. komentarisao da je to {to ga je `ena odbacila samo Mo`ete, recimo, verovati da ni{ta ne vredite jo{ jedna potvrda da je on potpuni proma{aj. Postaako niste u braku ili u partnerskoj vezi. Ili postavqeno ovako, nije te{ko razumeti za{to je po~eo da ti preterano zavisni od toga da vam voqena osoba razmatra samoubistvo. pru`i ose}aj identiteta. Ali, da li je to jedina moTad vas raskid (ili strah gu}a interpretacija predod raskida) veze mo`e Gre{iti je qudski. Nerealno je i stoje}eg razvoda? O~iostaviti s poquqanim nekorektno zahtevati od sebe da gledno ne, ina~e bismo ose}ajem toga ko ste i monikad ne gre{ite. A neretko se o~ekivali da svako koga `ete zaista ose}ati i posupru`nik odbaci posta- studentkiwe predoziraju ako pokvare gre{no verovati da ste ne suicidan. U stvarnosavr{en prosek ocena, a biznismeni izgubili sve. Na`alost, sti, gotovo je beskrajna veliki broj qudi se ubio ubiju zbog finansijskog kraha raznolikost na~ina kojijer se bez partnerske veze na berzi ma qudi reaguju na odbaose}ao ni{tavno ili je civawe. raskid protuma~io kao Kad nerealisti~no uve}amo svoje probleme a umadokaz da nikad ne}e biti voqen. Te{ko}e koje mogu wimo vrednosti, otvaramo se za nepotreban emocio~initi uverewa koliko zaslu`ujete qubav prote`u nalni bol. Niko nije imun na povremen nastup pesise mnogo daqe od toga kako reagujete na probleme u mizma ili preterane zabrinutosti, ali neki qudi vezi. Takva uverewa mogu uzrokovati da ignori{ete razmi{qaju tako da negativne emocije u~ine uobi~iwenicu da vas drugi qudi zaista vole. Mogu vam ~ajenim delom `ivota. A negativni osnovni stavovi ote`ati da prihvatite pozitivnu pa`wu koju drugi o sebi, svom `ivotu i budu}nosti mogu dovesti osomo`da poku{avaju da vam pru`e. Mogu u~initi da se bu u hroni~an rizik od samopovre|ivawa. Me|utim, ose}ate usamqeno ~ak i kad ste okru`eni bri`nim problemati~ni misaoni obrasci se ne sre}u samo qudima. Ili vas uveriti da treba da se ubijete umekod qudi koji imaju psihi~ke poreme}aje. sto da sedite i ~ekate ono {to smatrate da je neizIako je, generalno, zdravo te`iti uspehu i ose}abe`an lo{ tretman i napu{tawe. ju kontrole svog `ivota, odvesti to u bilo kakav Ostajawe u vezi s partnerom koji vas zlostavqa je ekstrem mo`e biti pogubno. Ako, npr. verujete da jo{ jedan znak pogre{nih uverewa koliko zaslu`ustvari morate da radite savr{eno i prekorevate sejete qubav. Mogu}e je da verujete da je boqe da budebe svaki put kad pogre{ite, retko }ete mo}i da se te u lo{oj vezi nego da nemate vezu, a da vas niko opustite. Gre{iti je qudski. Nerealno je i nekodrugi ne}e i ako odete, ne}ete mo}i da zadovoqite rektno zahtevati od sebe da nikada ne pogre{ite svoje emocionalne potrebe. Ako se situacija u~ini ili da uvek budete najboqi. Takav stav }e vam otenepodno{qivom, mogu}e je da }ete pre razmi{qati `ati da se svi|ate sebi i u`ivate u zaslu`enom o tome da povredite sebe nego da sami krenete iz poose}aju ostvarewa, a mo`e voditi i u suicidnost. ~etka. Kwigu Tomasa E. Elisa i Kori F. Wuman „IZABERI @IVOT” (Kognitivna terapija suicidnosti) mo`ete po ceni od 850 dinara, u koju je ura~unata i po{tarina, naru~iti od izdava~a “Psihopolisa” u Novom Sadu, preko telefona 021/ 473–6664 (9–14 ~asova), ili sajta www.psihopolis.edu.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

ponedeqak7.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ako po~nete na vreme, imate vi{e mogu}nosti da vi{e postignete, kako u poslu, tako i privatno. Danas ste raspolo`eni. Strasti u qubavnom odnosu traju i plamte, na obostranu sre}u i zadovoqstvo.

BIK 20.4-20.5.

Danas ste izlo`eni okolnostima i susretima u koje nemate poverewa. Dobro je {to ste oprezni, ali nemojte biti lewi i odugovla~iti obaveze. Poka`ite do koje mere umete da budete tvrdoglavi i stabilni.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

7. decembar 2009.

Ponedeqak je startni, prvi radni dan, pa mu krenite u susret iz sve snage. Ipak, nemojte preterivati u igri i kombinacijama, da ne biste skrenuli s glavnog puta. Posve}eni ste partneru. Pa`qivo u saobra}aju! Aktivni ste na poslovnom planu, motivisani, preoptere}eni. Za{titite sebe, te svoje meke emocije, svojim rakovskim tvrdim oklopom i sve }e biti OK. Postajete direktniji u radu i sastancima. Zarada. Promenqivo vreme ne}e uticati na planove koje imate i izlaske u javnost. Mnogo ula`ete na svoj izgled, kupujete, doterujete se. Tako i treba, jer ste prime}eni na svakom koraku. Qubav je magi~na. Potrebno vam je vi{e odmora. Koristite svaki tren racionalno i funkcionalno. Odgovorni ste na radnom mestu, dobro organizujete saradnike, dajete li~ni primer. Zbog toga vas cene i uva`avaju.

VAGA 23.9- 23.10.

Dru{tveni ste i usamqeni u isto vreme. Sve ima svoju cenu, to vrlo dobro znate. Povedite vi{e ra~una o sebi i preuzmite odgovornost za druge. Kao da stojite u mestu. Produbqujete stvari i odnose.

[KORPION 24.10- 23.11.

Ostvarujete svoje daleke ciqeve i ambicije, li~nim trudom i zalagawem. Potvr|ujete status. A partner je u svom filmu, negde u oblacima, su{tinski ili simboli~no. Ipak se uklapate i sara|ujete. Zavo|ewe!

STRELAC 24.11- 21.12.

Nemojte zapostaviti kvalitet na ra~un kvantiteta. I suvi{e se raspr{ujete u {irinu, misaone procese i drugarske dogovore, pa nije ni ~udo {to va{a odapeta strela ne leti pravolinijski. A trebalo bi.

JARAC 22.12-20.1.

Preterana briga i nesvesne strepwe, sumwe, nisu vam potrebne. Umesto toga, potrudite se da budete prisutni u sada{wem trenutku i delate najboqe {to mo`ete. Oslonite se samo na sebe.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Vodu lijete na druge, poput blagoslova. Veoma ste velikodu{ni i uspe{ni, na svoj potpuno neuobi~ajan na~in. Ovo je va{a godina, pa u`ivajte u woj i u slobodi izbora. Stres je prolazan.

RIBE 20.2-20.3.

Dobri dogovori, uspe{ni poslovni sastanci i dugoro~na re{ewa. Na vama je samo da sledite svoju intuiciju i reagujete u momentu. Akcija! A onda kada do|e vreme, povucite se i odmarajte se.

TRI^-TRA^

Pokazala seksi telo V REMENSKA

Kantri peva~ica Tejlor Svift snimila je nevini video s dru{tvom na kampovawu koji se pretvorio u seksi spot. Tejlor se skinula u bikini i kupala pod vodopadom. Kada se snimak pojavio na Internetu, javnost je bila {okirana jer je smatra konzervativnom i stidqivom. Istina je da je Tejlor na videu u mokrom bikiniju, ali je ipak snimak razo~arao sve koji su o~ekivali prqavu golotiwu. Stoga i nije jasno za{to je taj snimak u ameri~kim medijima podigao pra{inu. O~igledno je devetnaestogodi{wa kantri-pop zvezda Tejlor postala nova zanimacija za tabloide `eqne skandala.

PROGNOZA

VIC DANA Perica ka`e tati: - Danas sam dobio keca jer nisam znao gde su Alpi. - Tako ti i treba kad ne zna{ gde ostavqa{ stvari! - re~e mu tata.

SUNCE

Vojvodina Novi Sad

9

Subotica

8

Sombor

8

Kikinda

9

Vrbas

9

B. Palanka

10

Zrewanin

10

S. Mitrovica 11 Ruma

11

Pan~evo

11

Vr{ac

11

Srbija Beograd

11

Kragujevac

11

K. Mitrovica 11 Ni{

12

Evropa

KROZ OBLAKE

Madrid

NOVI SAD: U ponedeqak delimi~no obla~no vreme uz sun~ane periode. Vetar slab, jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna Rim temperatura 2 stepena, a maksimalna oko 9 stepeni. London VOJVODINA: U ponedeqak delimi~no obla~no vreme uz povremene sun~ane periode. Vetar slab, na jugu Banata pre podne umeren jugoiCirih sto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 0 do 3 Berlin stepena a maksimalne od 8 do 11 stepeni SRBIJA: Ujutru ponegde magla ili niska obla~nost sa sumaglicom. Be~ Tokom dana nekoliko stepeni vi{a temperatura nego u nedequ i deliVar{ava mi~no obla~no vreme uz sun~ane periode. Vetar slab ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -1 do 5 stepeKijev ni, a maksimalne od 7 do 12 stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak naobla~ewe sa ki{om. U sredu ki{a i hladnije, a iznad 900mnv pada}e sneg. U ~etvrOslo tak ujutru ki{a, a sne`na granica na jo{ ni`oj visini, na oko 600m. Za naredni vikend jo{ hladnije vreme uz mogu}e slabe sne`ne padavine i St. Peterburg u ni`im predelima. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane vremenske prilike }e imati relativno nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da se pridr`avaju svoje terapije i saveta lekara. Mogu}i su glavoboqa i reumatski bolovi kao meteoropatske reakcije. U~esnicima u saobra}aju je neophodan dodatni oprez.

12 17 11 7 8 7 5 3

SUDOKU

-5 2 -1 17

Pariz

12

Minhen

10

Budimpe{ta

7

Stokholm

4

5

4

4

3

5

7

2

1

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

71 (11)

Slankamen

209 (6)

Apatin

135 (7)

Zemun

270 (4)

Bogojevo

124 (7)

Pan~evo

286 (0)

Ba~. Palanka

132 (7)

Smederevo

458 (0)

Novi Sad

140 (6)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

TISA

4

SAVA

N. Kne`evac

220 (-4)

Tendencija porasta

Senta

272 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

212 (4)

NERA

Hetin

108 (10)

5 (-1)

Tendencija opadawa

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 242 (34) Beograd

Kusi}

1

1

3

5

7

5

220 (3)

4

7

1 54 (-2)

6 8

5

9

6

2

1

7

4

5

3

8

9

5

1

7

6

3

8

2

9

4

4

3

8

4

9

5

2

7

6

1

7

4

1

3

6

9

8

5

2

6

3

8

7

2

5

4

1

9

2

9

5

4

8

1

3

7

6

1

5

9

8

4

3

6

2

7

8

2

6

5

1

7

9

4

3

4

7

3

2

9

6

1

8

5

3 7

4 6

2 4

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

6

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 7.decembar 2009.