Page 1

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 7. JUN 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22740 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

BORIS TADI] NA SEDNICI GLAVNOG ODBORA DS-a

U Srbiji ima nepristojno bogatih qudi

str. 3

JU^E U 161 OP[TINI U SRBIJI

Mawine birale svoje nacionalne savete

str. 2

SUTRA PRVA RASPORADAJA IMOVINE OKRIVQENOG NARKOBOSA

[ari}evo bogatstvo na licitaciji

str. 12

NASLOVI

Politika 3 I Vojvodini potrebna nova politika

11 Mokrin: Roditeqi podr`avaju {trajka~e

Crna 13 Tu`ila{tvo „uplovilo” u Luku „Beograd”

Novi Sad 9 Grejawe po utro{ku korak po korak

la. Koncert su otvorili tambura{i koji su za Novosa|ane, koji su se okupili u velikom broju, izveli, izme|u ostalog, „Veliko ba~ko kolo”, „Sve dok je tvoga plavog oka”, „Dva ~arda{a“...

str. 7

Vojvodina

Ekonomija 5 Nije {ija ve} je regres

LEWA POZORNICA ZA U@IVAWE NOVOSA\ANA: Veliki tambura{ki orkestar Radio-televizije Vojvodine odr`ao je ju~e prvi promenadni koncert u saletli u Dunavskom parku, a tako }e biti i svake naredne nedeqe do 11. ju-

Dru{tvo 14 Sitni{ za peticu 15 Uni{tavaju stare lekove

Do{lo doba da benzin pojeftini

PSIHOTERAPEUT ZORAN MILIVOJEVI]: DECA SE SVE VI[E PREDSTAVQAJU KAO SEKSUALNI OBJEKTI

Pedofilijada na srpski na~in

str. 14

SPORT

str. 16– 19

PAORI NOVOG BE^EJA, KOJE U [KOLI NIJE INTERESOVALA ISTORIJA, U PRAKSI NAU^ILI KAKO JE IZGLEDAO BIBLIJSKI POTOP

Ko je zakasnio, seja}e iz ~amca

str. 21

Sun~ano i toplo

Najvi{a temperatura 29° S „ PRAVA SLIKA NA MUNDIJALU

„ KRAQ OPET NA TRONU

str. 4


2

POLITIKA

ponedeqak7.jun2010.

POTPREDSEDNICA LDP-a JUDITA POPOVI] ZA „DNEVNIK”

Vlast tera politiku iz Skup{tine Radna grupa koja do 25. juna na Sporazum s Ruskom Federatreba da sa~ini predlog skupcijom u vezi s NIS-om i mislim {tinskog poslovnika stigla je da bi, ukoliko bi se o tom spona pola puta, s tim {to tek sada razumu raspravqalo po ovakvom slede one „zanimqivije“ teme. re{ewu iz poslovnika, to bilo Trenutno, razmatraju se odredbe zaista skandalozno. Kratko je vezane za tok skup{tinske sedto vreme da bi se raspravilo i nice. Kako je za „Dnevnik“ pojautvrdilo koliko je neki me|usnila potpredsednica parlanarodni ugovor bitan za dr`avu. menta iz redova LDP-a Judita Popovi}, ta stranka, koja jedina od opozicije aktivno radi na pisawu ovog akta, iznela je primedbe na predlo`enu mogu}nost da predsedavaju}i oduzme re~ narodnom poslaniku bez prethodne opomene. – Predsedavaju}em bi se dala apsolutna sloboda, a ukoliko bi se to prihvatilo, bilo bi direktno suprotno parlamentarizmu. Tim pre {to u nekom drugom ~lanu stoji da za tako ne{to treba najpre „zaraditi“ dve opomene – obja{wava Judita Popovi} za „Dnevnik“. LDP se protivi i predlogu da se skra}uje rasprava od pet Judita Popovi} sati, predvi|ena za pretresawe zakona. Na{ predlog je da se ne sme do– U radnoj verziji stoji da bi zvoliti takvo re{ewe. na~elna rasprava o mawim zaPredlogom radne verzije nije konskim izmenama i dopunama predvi|eno da Skup{tina ima trajala svega polovinu ovog vretematske sednice. mena, odnosno dva i po sata, a o – Mi smo predlo`ili da se ratifikaciji me|unarodnog obavezno predvidi i mogu}nost ugovora ~ak samo 40 posto da poslanici raspravqaju o odosnovnog vremere|enoj temi. Tu na – navodi Judibih stavila priS tematskom ta Popovi}. – Tu mere spoqne pose ostavqa veli- sednicom mi vra}amo litike. Za{to se ko diskreciono politiku u parlament ne bi na posebnoj pravo onome ko o sednici raspratome odlu~uje da li se radi o izvqalo o spoqnoj politici Srmeni ili dopuni, koja ne mewa u bije, koji su joj ciqevi? S tom su{tinu propisa. Podsetila tematskom sednicom mi vra}amo bih vas na skandalozni predlog politiku u parlament. Jer ako izmena i dopuna Zakona o eksograni~avamo Skup{tinu samo proprijaciji, gde smo zaista na raspravu o pojedinim zakoniraspravqali pet sati, pa je i to ma, mislim da ne ispuwavamo i bilo kratko vreme da bi se koaneke druge ciqeve zbog kojih liciona vlast ubedila u to da se parlament postoji. Ostala bi radi o zakonu koji je neustavan. samo mogu}nost da se tra`e obaIsto tako, nije logi~no skra}ive{tewa i poslani~ka pitawa, vati raspravu o me|unarodnim a to je tako vremenski ograni~eugovorima jer oni, kada se ratino i na taj na~in se ne mo`e vofikuju, postaju deo pravnog poditi politika u parlamentu. Ne retka dr`ave i imaju i primat u mo`emo odstraniti politiku iz odnosu na doma}e zakone, a jediparlamenta jer ovde se radi o no moraju biti u skladu s Ustastrankama koje su u{le u Skupvom. Me|unarodni ugovori su {tinu da sprovode svoju politiveoma bitni i va`no je da se o ku, a sve kroz parlamentarizam wima raspravqa u Skup{tini i i dijalog u raspravama na zasenikako ne zaslu`uju daleko madawima – podvla~i Judita Powe vreme od predvi|enog za dopovi}. no{ewe zakona. Podsetila bi S. Stankovi}

DNEVNIK

JU^E U 161 OP[TINI U SRBIJI

Mawine birale svoje nacionalne savete Za vi{e od 400.000 pripadnika 16 nacionalnih mawina ju~e su u 161 op{tini Srbije odr`ani izbori za 19 nacionalnih saveta nacionalnih mawina, a do 12 ~asova je iza{lo 18,4 odsto upisanih s pravom glasa. Neposrednim izborima nacionalne savete biraju albanska, a{kalijska, bo{wa~ka, bugarska, buweva~ka, vla{ka, gr~ka, egipatska, ma|arska, nema~ka, romska, rumunska, rusinska, slova~ka, ukrajinska i ~e{ka nacionalna mawina. Elektorska skup{tina slovena~ke nacionalne mawine u Srbiji izbarala je u Beogradu Slovena~ki nacionalni savet koji broji 15 ~lanova, kao i predsednika i potpredsednika tog saveta. Dr`avna sekretarka u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Aniko Mu{kiwa-Hajnrih, koja je prisustvovala tom izboru, podsetila je na to da slovena~ka, hrvatska i makedonska nacionalna mawina u Srbiji svoje nacionalne savete biraju elektorski, a ostale nacionalne mawine na neposrednim izborima. U posebne bira~ke spiskove upisano je 436.336 pripadnika 16 nacionalnih mawina, a neposredni izbori se odr`avaju po D'Ontovom sistemu – sistemu najve}ih koli~nika. Ministarstvo za qudska i mawinska prava }e 9. juna proglasiti kona~ne rezultate ili saop{titi da li se, gde i kada izbori za neki nacionalni savet ponavqaju.

Foto: R. Hayi}

Ministar za qudska i matendenciju izlaznosti, da je viwinska prava Svetozar ^ipli} {e od 50 odsto od upisanih biizjavio je sino} da su izbori za ra~a glasalo do 20 ~asova. On je nacionalne savete nacionalkazao da je bilo odre|enih tehnih mawina proni~kih problema tekli u demotokom izbora, Najve}a izlaznost kratskoj atmosali da ih je Cenbila u je op{tini feri i na legatralna izborna lan na~in.^iLu~ani, a najmawa u komisija re{apli} je na konfevala, dodaju}i da Velikom Gradi{tu reniciji za novije CIK dobila nare u palati dva prigovora, ne "Srbija" istakao da je do 17 ~apreciziraju}i o kojim izborsova izlaznost na ~itavoj terinim mestima je re~.^ipli} je toriji Srbije bila 37,57 odsto kazao da se nada da }e 9. juna i dodao da se nada, s obzirom na CIK proglasiti kona~ne re-

Pastor: Ima dosta problema u proceduri Lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor izjavio je ju~e da ima dosta problema u proceduri izbora za mawinske nacionalne savete. Pastor je rekao da neka bira~ka mesta u Vojvodini nisu bila na vreme otvorena jer nije bilo dovoqno pri-

sutnih ~lanova bira~kih odbora. On je naveo da su tek preksino} ~lanovima bira~kih odbora stigla re{ewa o imenovawu. "To je bruka i sramota. Ili se radi o zloj nameri, ili se ~itavo ovo pitawe toliko potcewuje da je to sramota", kazao je Pastor.

Mogu} istorijski kompromis Srba i Albanaca – Mogu}nost postizawa istorijskog kompromisa izme|u Srba i Albanaca pove}a}e se kada Me|unarodni sud pravde po{aqe svoje mi{qewe Generalnoj skup{tini UN o jednostrano progla{enoj nezavisnosti Kosova – izjavio je ju~e u Limi {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi}. – Moja zemqa je spremna na to da se, s dobrim namerama, ukqu~i u dijalog koji bi re{ewe kosovskog problema u~inio prihvatqivim za sve strane. Srbija }e u predstoje}im pregovorima biti konstruktivna jer re{ewe koje treba prona}i zahteva fleksibilnost svih strana. [ef srpske diplomatije je, u govoru na 40. redovnom zasedawu Generalne skup{tine Organizacije ameri~kih dr`ava u Limi, naglasio da Srbija nikada ne}e "prihvatiti nametnuto re{ewe koje bi jednostrano ukinulo na{a suverena prava na Kosovu" jer "to nije ni legitimno, ni odr`ivo". Jeremi} je istakao i da se posledice pozitivnog re{ewa pitawa Kosova ne bi osetile samo u ovom delu Balkana ve} bi predstavqale zna~ajan podsticaj za sve one koji su posve}eni o~uvawu me|unarodnog poretka 21. veka za-

snovanog na zakonima, "onda kada unilateralizam jasno bude posmatran kao pretwa za stabilnost i kada dogovor bude osnovni element ja~awa bezbednosti u celom svetu". Jeremi} je rekao da Srbija, kao dr`ava posmatra~, u potpunosti podr`ava Povequ OAD-a, ukqu~uju}i i one wene odredbe koje me|unarodni zakon defini{u kao "standarde rukovo|ewa dr`avama na osnovu wihovih uzajamnih odnosa", naro~ito kada se primewuju u mirnim re{avawima sukoba i obavezi o~uvawa suvereniteta i teritorijalnog integriteta ~lanica Ujediwenih nacija. U govoru na skupu u Limi, ministar Jeremi} je ponovio da Srbija nastavqa da sprovodi pa`qivo izbalansiranu i aktivnu spoqnu politiku, sa ~lanstvom u Evropskoj uniji kao centralnim strate{kim prioritetom. Jeremi} je podsetio i na to da je Srbija na jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova reagovala mirno i maksimalno uzdr`ano, re{avaju}i ovo pitawe putem Generalne skup{tine UN i zatra`iv{i od Me|unarodnog suda pravde da oceni legalnost poku{aja secesije Kosova.

Ugqanin: Satisfakcija za mawine Ministar bez portfeqa Sulejman Ugqanin ju~e je glasao na izborima za Nacionalni savet Bo{waka u Novom Pazaru i ocenio da se radi o "velikoj satisfakciji za sve mawi-

Protest Romske partije Romska partija protestovala je {to na bira~kim mestima za izbore nacionanih saveta mawina nema wenih predstavnika, i upozorila na to da ih kontroli{u iskqu~ivo predstavnici dr`avnih organa. "Romska partija najo{trije protestuje zbog ~iwenice da su {irom Srbije otvorena bira~ka mesta za izbor Nacionalnog saveta, a da te izbore kontro-

li{u iskqu~ivo predstavnici dr`avnih organa, to jest dr`ave, jer se predstavnicima Romske partije koji su predlo`eni za pro{ireni sastav, ne dozvoqava ulaz na birali{ta", navodi se u saop{tewu stranke. "Ne znamo kako druga~ije da nazovemo ovu pojavu nego diskriminacija i diktaktura", dodaje se u saop{tewu koje je potpisao predsednik stranke Sr|an [ain.

ne" jer su to "prvi neposredni izbori za izbor nacionalnih saveta". Po Ugqaninovim re~ima, "mawine dobijaju veliki zna~aj u na{oj zemqi i postaju va`ne".

Zukorli}: „Izmasakriran” bira~ki spisak Nosilac liste Bo{wa~ke kulturne zajednice Muamer Zukorli} glasao je u Novom Pazaru na izborima za Nacionalni savet Bo{waka i izjavio da je bira~ki spisak "izmasakriran", po{to su "hiqade qudi izba~ene iz bira~kog spiska". Jo{ ve}i broj qudi je ispreme{tan i data im je mogu}nost da glasaju tamo gde nikad nisu glasali. "Uprkos tome, ostajemo dosledni izbornoj proceduri, kao i uverewu da }e gra|ani izdr`ati

MINISTAR VUK JEREMI] U LIMI

zultate ili saop{titi da li se, gde i kada izbori za neki nacionalni savet ponavqaju. Ministar je precizirao da bi nacionalni saveti trebali da budu formirani do 29. juna i podsetio da su hrvatska i slovena~ka nacionalna mawina odr`ale svoje elektorske skup{tine.Predsednica CIK Rozalija Torde je kazala da je najve}a izlaznost bila u op{tini Lu~ani gde je iza{lo 85,1 odsto od upisanih, dok je najmawa izlaznost u Velikom Gradi{tu 6,54 odsto.

sve prepreke, da }e ostvariti svoje pravo i da ne}e odustati od glasawa", rekao je Zukorli}. Ina~e, novopazarska policija zabranila je Bo{wa~koj kulturnoj zajednici za sino} planiran skup u Novom Pazaru. Na~elnik policijske uprave u Novom Pazaru Dragan Terzi} naveo je u saop{tewu da Bo{wa~ka kulturna zajednica nije dobila dozvolu za taj skup zbog mogu}eg reme}ewa javnog reda i mira i zbog reme}ewa saobra}aja.

U interesu Albanaca Predsednik Partije demokratskog delovawa Riza Halimi izjavio je FoNetu da o~ekuje da izbori za Nacionalni savet Albanaca budu uspe{ni, jer se radi o novom projektu i veoma va`noj instituciji koja }e da radi u interesu Albanaca Pre{evske doline. Halimi o~ekuje da }e se preko Nacionalnog saveta "re{iti niz veoma te{kih problema nagomilanih u posledwe dve decenije i

stvoriti perspektivu za `ivot novim generacijama". I predsednik organka Demokratske unije Albanaca za Pre{evo Naser Aziri isti~e va`nost izbora za Albance Pre{evske doline. Prilika je to , rekao je, da jo{ jednom poka`u da su spremni da realizuju svoja individualna i kolektivna prava u partnerstvu sa dr`avnim organima i me|unarodnom zajednicom.

IZABRAN HRVATSKI NACIONALNI SAVET

DSHV dobio ve}inu ~lanova Lista predvo|ena Demokratskim savezom Hrvata u Vojvodini dobila je ve}inu na elektorskoj skup{tini za Hrvatski nacionalni savet. DSHV i udru`ewa gra|ana okupqena oko te stranke dobili su 18 mandata, dok je Hrvatska lista za evropsku Srbiju obezbedila 11 mesta u Hrvatskom nacionalnom savetu. Nosilac liste DSHV Slaven Ba~i} je rekao da }e rukovode}a mesta u Hrvatskom nacionalnom savetu dobiti "oni koji `ele da rade". "Ne iskqu~ujem mogu}nost da uprkos ve}ini koju smo osvojili, neke mandate ponudim i ~lanovima ve}a sa druge liste. Predstoje nam

razgovori i posao osnivawa tela Hrvatskog nacionalnog saveta", rekao je Ba~i}. Izbornoj skup{tini su prisustvovala 134 od 137 elektora. Mali incident je izbio kada je prilikom legitimisawa elektora utvr|eno da je umesto Marka Leka, koji je bolestan, do{ao wegov brat blizanac. Wemu je, kada je to ustanovqeno, uskra}eno pravo glasa. Na Hrvatskoj listi za evropsku Srbiju izabrano je 11 ve}nika, a nosilac liste Petar Bala`evi} je {ef odborni~ke grupe Demokratske stranke u Skup{tini grada Subotice. Z. R.


BORIS TADI] NA SEDNICI GLAVNOG ODBORA DS-a

U Srbiji ima nepristojno bogatih qudi Predsednik DS-a Boris Tadi} rekao da, i pored te{ke situacije u zemqi, postoji sredwa klasa, ali i qudi koji su “nepristojno bogati”. Tadi} je u Smederevu, na sednici Glavnog odbora DS-a, rekao da se bogatstvom koje nema pravo poreklo mora pozabaviti Tu`ila{tvo, a oni koji su bogatstvo stekli po{teno moraju biti za{ti}eni. Tadi} je rekao da je u Srbiji neophodno pokrenuti sistem reformi koje u osnovi imaju uspostavqawe novog sistema vrednosti kod pojedinaca i nosilaca odgovornih funkcija. On je kazao da }e Srbija nastaviti da ispuwava ciqeve – me|u kojima je jedan od najva`nijih: sporazum s MMF-om i privla~ewe investicija koje obezbe|uju razvoj zemqe i stvaraju nova radna mesta. – Srbija ne doprinosi svetskoj ekonomskoj krizi i sve ~ini da na prostoru zemqe vlada stabilna makroekonomska politika – rekao je Tadi}, i ponovio

da je zemqa u te{kom ekonomskom trenutku, i da ne umiruje ~iwenica da je u drugim zemqama jo{ te`e.

Ohrabrewe za polita~are u EU – Centralno mesto na{e politike je integracija u Evropsku uniju i toj politici nema vaqane alternative – izjavio je ju~e Tadi}. – Ohrabrujem i politi~are u EU da izvr{e svoju misiju da bi i Zapadni Balkan postao deo Unije. Po wegovim re~ima, Srbija je kqu~ni ~inilac stabilnosti na prostoru Balkana. – Na{ ciq je o~uvawe teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemqe, ulazak u EU, podizawe infrastrukture i stvarawe {ansi za nova radna mesta – rekao je Tadi}. – Na{ ciq nije da pobedimo Slobodana Milo{evi}a i da zavlada demokratija, to smo ostvarili. Na{ ciq je i ciq DS-a je da od Srbije napravimo kqu~nu zemqu za razvoj Jugoisto~ne Evrope.

– Neukusno je kada biv{i predsednici vlada ’seire’ nad te{ko}ama u kojima se nalazimo – rekao je Tadi}, i dodao da je Vlada Mirka Cvetkovi}a svojim merama uspela da obezbedi da prose~na plata iznosi oko 430 evra. On je kazao da prethodne vlade nisu vodile ra~una o “makropostignu}ima nego o kratkoro~nim rezultatima”, kao i da je neophodno planirati najmawe deset godina unapred da bi se obezbedila stabilnost dru{tva. Po wegovim re~ima, unutra{wi kapacitet srpske ekonomije je bio boqi za odgovor na krizu nego u ve}ini zemaqa u okru`ewu, {to jasno dokazuje nivo nezaposlenosti i ukupnog javnog duga. S druge strane, kriza je, po wegovim re~ima, na videlo iznela vi{edecenijske strukturne nedostatke srpske ekonomije, koji }e se mo}i sanirati samo strate{kim planirawem na period od jedne ili dve decenije. – Moramo pokrenuti i proces reformi u sistemu vrednosti i svakodnevnom pona{awu. Svaka reforma treba u sebi da sadr`i ideju promene pona{awa – a to podrazumeva vi{i nivo odgovornosti i optimizma – poru~io je Tadi}. – Nama nije potrebna nekriti~ka po-

dr{ka, nama je potrebna ozbiqna kritika, ali i optimizam. On je precizirao da su Srbiji potrebni optimizam, novi patriotizam i nova prijateqstva. Po wegovim re~ima, u narednom periodu se mora razmi{qati o tome da li politi~ki sistem, Ustav i izborni zakon doprinose razvoju. Politi~ki sistem u odre|enoj meri ko~i razvoj, ocenio je Tadi}, i za-

Neukusno je kada biv{i predsednici vlada ’seire’ nad te{ko}ama u kojima se nalazimo tra`io da se uspostavi pravac politi~kog pona{awa za narednih deset godina. – I na{a vlada i teoreti~ari u ovom trenutku moraju da razmi{qaju o politi~kom sistemu koji je podsticajan za razvoj – kazao je Tadi}. Tadi} je, govore}i o susretima s predsednikom Hrvatske Ivom Josipovi}em, podsetio na to da ni on, ni Josipovi}, nisu imali nikakve uloge u onome {to se de{avalo u proteklih 20 godina, ali da sada moraju da popravqaju ono {to su drugi u~inili. – Pru`ili smo ruku saradwe i, kada obi|emo sva mesta na kojima su qudi nevino izgubili `ivote, uspostavi}emo puniju saradwu, a mo`da, ~ak, napisati i zajedni~ki uxbenik istorije – zakqu~io je Tadi}.

SNS: Glasa~ka ma{inerija Srpska napredna stranka ocenila je ju~e da je izvr{na vlast instrumentalizovala i kompromitovala Skup{tinu Srbije i parlament svela na glasa~ku ma{ineriju. Funkcioner SNS Marko \uri} kazao je na konferenciji za novinare da je “umesto de-

mokratskog foruma za razre{ewe dru{tvenih konflikata i mesta na kome }e poslanici prenositi izvorne stavove gra|ana i zastupati wihove interese, Skup{tina pretvorena u poslu{ni organ izvr{ne vlasti koji prete`no brine o sopstve-

REKLI SU

Krkobabi}: PUPS brine o svima Potpredsednik Vlade Srbije i lider Partije ujediwenih penzionera Srbije Jovan Krkobabi} izjavio je ju~e da razloge rasta rejting te stranke u vreme ekonomske krize i zamrznutih penzija, vidi u ~iwenici da PUPS vodi realnu politiku.”A to je odbrana dru{tvenog statusa i socijalno-materijalnog polo`aja svih ugro`enih kategorija gra|ana, nezavisno od pola i godina `ivota”, rekao je Krkobabi} u intervjuu Tanjugu.PUPS je, naglasio je Krkobabi}, politi~ka partija koja se zala`e i bori protiv svih vidova diskriminacije: polne, verske, nacionalne, rasne, socijalne, i naravno protiv svih vidova korupcije i organizovanog i pojedina~no kriminala.Najkra}e re~eno, PUPS je partija koja se bori za izgradwu pravno utemeqene, ekonomski napredne socijalne dr`ave, dodao je on.”

Bati}: Poklonite bar jedan pau{al Poslanik Demohri{}aske stranke Srbije Vladan Bati} pozvao je poslanike republi~kog parlamenta da poka`u solidarnost i pomognu najugro`enijima u Srbiji i za wih, u skladu sa mogu}nostima, odvoje deo poslani~kih primawa. Bati} je u saop{tewu naveo da se `ivi u vreme velikih socijalnih potresa, da je stotine hiqada qudi na ivici egzistencije i da je potrebno pokazati solidarnost. On je naveo da je odlu~io da svoju poslani~ku platu i pau{al za jun, jul i avgust 2010. godine da Nacionalnom udru`ewu roditeqa dece obolele od raka za potrebe otvarawa roditeqske ku}e u Beogradu u ulici Kneza Milo{a. “Mislim da je ~esto i jedan mese~ni poslani~ki pau{al dovoqan da nekome olak{a patwe i bar na kratko `ivot u~ini podno{qivijim.poru~io je Bati} svojim kolegama.

Borovi}: Milka Forcan guverner? Odugovla~ewe izbora novog guvernera NBS mo`e se oceniti kao prvorazredna politi~ka i ekonomska neodgovornost vladaju}eg re`ima, ka`e direktor Nove Srbije Borislav Borovi}. On napomiwe da kandidat za guvernera NBS Dejan [o{ki} preferira fleksibilni kurs dinara, {to }e ga “diskvalifikovati kao po`eqnog kandidata za to mesto”. “Namera je Vlade Srbije, formirana kroz pregovore sa Me|unarodnim monetarnim fondom, da po svaku cenu brani kurs dinara upumpavawem evra iz deviznih rezervi dr`ave Srbije”. “Zato se ~ine realnim {pekulacije da }e guverner NBS biti neko blizak ovom konceptu, a kao jedan od kandidata pomiwe se biv{i potpredsednik kompanije Delta Milka Forcan”. Za wu Borovi} ka`e da bi bila po meri namere Vlade Srbije o “odbrani kursa dinara, bez obzira na cenu koju }e platiti na{a privreda”.

nim privilegijama”.Prema wegovim re~ima, najave dono{ewa novog Poslovnika o radu parlamenta kojim bi “rasprave bile izme{tene iz plenuma u odbore” ozna~avaju da bi “parlamentarizam u Srbiji formalno bio redukovan do krajwih granica”.

DANAS KRE]E SKUP[TINA

Vanredno poslani~ko okupqawe Poslanici Skup{tine Srbije zapo~e}e danas vanrednu sednicu, na kojoj }e razmatrati osam zakonskih predloga, me|u kojima su i izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije. Prema izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije , kako je predvi|eno, guvernera }e ubudu}e predlagati predsednik Republike a bira}e ga Skup{tina.Izbor guvernera usledi}e po{to novi zakon o NBS bude usvojen, najavila je predsednica Skup{tine Slavica \uki} Dejanovi}.Ona je navela i da je tendencija u predlo`enim izmenama zakona samostalnost NBS i da je, umesto dosada{weg monetarnog odbora, predvi|en izvr{ni odbor kao telo Centralne banke. Ingerencije Izvr{nog odbora bi}e delom one koje su nekad bile u domenu guvernera i monetarnog odbora. Poslanici }e razmatrati najpre Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, a potom i o predlo`enim izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, o visokom obrazovawu, Predlogu zakona o sudskim ve{tacima.Na dnevnom redu su i dve odluke koje se odnose na u~e{}e pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2010. godini.Tu su i zakonski predlozi o potvr|ivawu sporazuma o osnivawu regionalne {kole za dr`avnu upravu (RESPA), kao i o potvr|ivawu Memoranduma o saglasnosti izme|u Srbije i evropske zajednice o u~e{}u Srbije u programu zajednice “Program podr{ke

razvoju politike informaciono-komunikacionih tehnologija Okvirnog programa za konkurentnost i inovativnost (od 2007. do 2013. godine).Predlog zakona o elektronskim komunikacijama omogu}i}e da se prelazak sa analognog na digitalno emitovawe televizijskih signa-

la obavi u predvi|enom roku, odnosno do aprila 2012. godine.Vlada Srbije predlo`ila je dono{ewe tog zakona po hitnom postupku, jer }e u suprotnom, kako je navedeno u obrazlo`ewu, biti doveden u pitawe proces digitalizacije, daqa liberalizacija tr`i{ta elektronskih komunikacija i nove investicije u razvoj infrastrukture.U 2010. godini republi~ki parlament je do sada odr`ao jednu vanrednu sednicu, a u periodu redovnog prole}nog zasedawa, ~etiri.

ponedeqak7.jun2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

INTERVJU PRESDEDNIK VOJVO\ANSKE PARTIJE ALEKSANDAR OYI]

I Vojvodini potrebna nova politika Predsednik Vojvo|anske partije Aleksandar Oxi} izjavio je da proces decentralizacije i regionalizacije Srbije nije mogu}e sprovesti bez ustavnih promena. On je za “Dnevnik” kazao da }e novoformirana Unija regiona Srbije, kojoj se priklonio i VP, inicirati promenu aktuelnog Ustava Srbije. – Mi }emo se truditi da do promene Ustava do|e {to pre, ali je potrebno da se za to postigni {iroki konsenzus. A Vojvo|anska partija smatra da u tom procesu treba da se defini{e i status Vojvodine, kao i da se omogu}i asimetri~na regionalizacija Srbije jer treba uva`iti specifi~nosti svih regino, o tome treba da pri~amo i ona – kazao je Oxi}. daqe, ali dobro je {to se te ideOn je dodao da bi bilo dobro i je javqaju i u drugim delovima da Srbija dobije dvodomni parSrbije. Neophodno je da se lolament u kojem bi, uz dom gra|akalnim samoupravama {to pre na, postojao i dom regiona. vrati imovina, i to je zadatak Oxi} ka`e da je i Vojvodini poRepubli~ke vlade jer je to predtrebna nova politika, koja se, uslov i za privredni razvoj opkako je naveo, ne}e temeqiti {tina i gradova. Istina je da “na tome da se stalno tra`i kriimamo nasle|eno stawe, odnovac u Beogradu, ve} na tome da sno sistem centralizovane drvidimo {ta mo`emo sami uradi`ave koji treba mewati, ali to ti za sebe”. iziskuje i promenu Ustava da z [ta konkretno podrazu- bismo mogli u}i u proces decenmevate pod novom polititralizacije i regionalizacije. z Da li “nova politika” kom? – Gotovo sve stranke u Srbiji zna~i i to da su vam druge podr`avaju proces evropskih autonomisti~ke stranke iz integracija, ali zaboravqen je Vojvodine, me|u kojima su i lokal, male opLSV i SVM, a s {tine i vojvokojima ste dugi Bilo bi dobro |anska sela u koniz godina poda Srbija dobije jima je isisan ku{avali da smisao `ivota i dvodomni parlament formirate vojegzsitencije. A vo|anski blok, u kojem bi, uz dom to je su{tina danas konkurengra|ana, postojao problema. Zato u cija? i dom regiona prvom planu mo– Me|u svim pora biti decentraliti~kim akterilizacija vlasti i regionalizama postoji konkurencija, pa i cija Srbije. Nedozvoqivo je da unutar URS-a, gde svaka stranka se beogradizacija zameni novozadr`ava svoj identitet i prosadizacijom, i zati VP insistigramska na~ela, ali imamo zajedra na loklapatriotizmu. Dosta ni~ki ciq. Me|utim, pro{lo je je bilo velike politike, treba vreme me|usobnog optu`ivawa i da se okrenemo re{avawu losukoba, pa i me|u vojvo|anskim kalnih i svakodnevnih problepartijama, i mi u tome ne `elimo

Svi smo mi izuzetak z Na osnovu ~ega verujete da, na primer Narodna partija Maje Gojkovi}, s kojom VP kao autonomisti~ka stranka, kako ka`ete, nema ba{ dodirnih ta~aka, mo`e biti nosilac ideje decentralizacije i regionalizacije? – Mi smo se okupili oko pet principa i sve potpisnike i osniva~e URS-a ti principi obavezuju. To je zajedni~ki politi~ki put. Nije tu samo Narodna partija izuzetak, svi mi pojedina~no smo na neki na~in izuzetak s nekom svojom politikom. Vojvo|anska partija jeste autonoma{ka stranka, postoje tu jo{ dve regionalne stranke iz Srbije, kao i nacionalna stranka G17 plus, koja je sto`er Unije. Najva`nije je da uradimo to {to smo zacrtali, i to bi bio i novi politi~ki kvalitet na na{oj politi~koj sceni, jer gra|anima je jasno {ta mi `elimo da uradimo. ma gra|ana i u Vojvodini i u Srbiji. z Kad govorite o novosadizaciji, zna~i li to da smatrate da Pokrajina ima jednake mehanizme kao i centralna vlast, recimo kad je u pitawu vra}awe imovine lokalnim samoupravama, za {ta se va{a politi~ka opcija zala`e? – Naravno da ti mehanizmi i odgovornost nisu isti na ta dva nivoa vlasti. Me|utim, nakon demokratskih promena 2000. godine samo je nastavqana pri~a da je neko drugi, odnosno Beograd, kriv za sve. Ne mo`e se `iveti od takve politike. Treba da vidimo {ta mi mo`emo uraditi za sebe i kako da to promenimo. A raduje me {to smo i na nivou Srbije uspeli da na|emo sagovornike, koji podr`avaju ideje decentralizacije, regionaliizacije, kao i dekoncentracije institucija vlasti. Do sad je uglavnom ta pri~a dolazila samo iz Vojvodine. Vojvodina ima definisan odre|eni stepen autonomije, a da li je to dovoq-

da u~estvujemo. Mi smo okrenuti gra|anima. VP nije hteo da ostane sa strane, ve} smo hteli da se ukqu~imo u borbu za decentralizaciju vlasti u Srbiji. Jer, svi smo mi za EU, ali treba da vodimo ra~una o tome da li }emo u EU s vozovima koji voze izme|u 20 i 30 km na sat, s vojvo|anskim selom koje nema kanalizacionu mre`u. Pogre{ne su teze o Vojvodini kao najrazvijenijom delu Srbije, to je nekad bilo. Danas situacija u ju`nom Banatu nije ni{ta boqa nego u ju`noj Srbiji. z Verujete li da je opcija URS-a put kojima }e se do}i do ustavnih promena i decentralizacije? – Naravno, nije put do tog ciqa samo preko Beograda. I dobro je {to i [umadija i Timo~ka krajina i ju`na Srbija `ele ve}i stepen autonomije jer }e im to olak{ati i pristup evropskim fondovima. A mi koji smo se okupili u URS-u imamo zjedni~ki ciq, ali i samostalnost. Tako }e se aktivnosti VPa usmeravati iskqu~ivo na Vojvodinu. B. D. Savi}


4

EKONOMIJA

ponedeqak7.jun2010.

AUSTRIJSKA OSIGURAVAJU]A KU]A „MERKUR” INVESTIRA KOD NAS

Srbija je tr`i{te koje obe}ava Ko su najpo`eqniji gosti u Srbiji? Strani investitori, naravno. A jedna od ku}a koje smatraju da smo zemqa u koju vredi ulagati je austrijska kompanija “Merkur osigurawe” iz Graca. Do sada su u Srbiju uneli {est miliona evra direktnih investicija. A kada su srpski novinari nedavno boravili u poseti u ovom austrijskom gradu, generalni direktor Holdinga “Merkur” Alojz Zundl rekao je da su potencijali za razvoj poslova osigurawa u Srbiji veliki te da su se time rukovodili kada su pre tri godine ulo`ili prva dva miliona evra u na{e tr`i{te.

bili su prva ku}a koja je osiguranicima ponudila terapiju za “meku medicinu”, odnosno homeopatiju, akupunkturu i sli~ne mogu}nosti. Lepeza usluga se stalno {iri. Da bi pomogla osiguranicima, kompanija “Merkur” sara|uje s klinkama. U veoma modernoj “Ragnic”, u samom Gracu, jedan je i od akcionara. U Jugoisto~noj Evropi te`i{te stavqaju na osigurawe `ivota, zatim od nezgoda i te{kih bolesti. Svoje usluge “Merkur” uvek prilago|ava tr`i{tu na kojem radi. U Srbiji su to kombinovana osigurawa: `ivotno, za slu~aj smrti i do`ivqewa, za

Zdravstvo na ~ekawu Kada se dogodi slu~aj od kojeg je neko osiguran u Austriji, vlasnik polise odlazi u kliniku i dobija savremenu pomo}. U Srbiji dobija novac i koristi ga da bi sebi pomogao kako smatra da je najcelishodnije. Da li je “Merkur” spreman da kod nas u|e u program saradwe s privatnim klinikama ili da u privatizaciji kupi neku od bawa? Zundl je na ovo pitawe novinara “Dnevnika” objasnio da ~ekaju da im ulo`eni kapital donese dobit i da Srbija uskladi svoje propise o zdravstvenoj za{titi sa savremenim. Kada se to dogodi, i oni }e svoju strategiju prilagoditi. U narednom periodu “Merkur” namerava da nastavi {irewe poslovne mre`e kod nas, otvori nove poslovnice i radna mesta. To im ne}e biti te{ko jer su lane ostvarili premiju od 418,57 miliona evra, od toga 2,30 miliona kod nas. Ukupna ostvarena dobit cele kompanije lane je bila 18 miliona evra i sve to }e se ove godine reinvestirati. Uz planove za budu}nost kakve bismo voleli da ~ujemo od svakog investitora, logi~no je objasniti i ko je “Merkur”. To je tre}a kompanija u Austriji u oblasti zdravstvenog osigurawa. Zundl ka`e da im je plan da usluge pro{ire na ceo region Zapadnog Balkana. Zato i imaju svoje kompanije-k}erke u svim biv{im republikama, sem u Makedoniji. Kompanija je nastala iz Udru`ewa trgovaca Graca za pomo} bolesnima i siroma{nima. Osnovana je 1798, a od 1805. ima lekara i apoteku koja i danas radi na istom mestu u wihovoj zgradi. Svoje klijente osiguravaju od nezgoda, tu je `ivotno osigurawe, zdravtsveno. U 1988.

za{titu od najte`ih bolesti. Deca osiguraniika dobijaju besplatno osigurawe. Na razvijenijim tr`i{tima osiguranicima se nude programi preventive i oporavka. A po ovom {to smo ~uli, izgleda da ih je kriza zaobi{la. Klijenti, na`alost, nisu bili te sre}e. Prihodi “Merkura” od `ivotnog osigurawa su lane pali 5,11 odsto. Razlog: osiguranici su svoje polise `ivotnog osigurawa koje su koristili za obezbe|ewe kredita morali da ustupe bankama jer nisu mogli da otpla}uju rate. Sigurno im nije bilo lako da to u~ine, ali se re{ewe na{lo. Na`alost, mnogo na{ih qudi ne}e imatu tu sre}u da ih polisa spase u slu~aju ove nevoqe. Ba{ kao {to mnogi ka`u: pa osigurao bih se i ja kada bih imao da platim. Ne mogu svi da na|u novca za polisu koja bi im dobrodo{la. Ali mnogi i mogu: tako je “Merkur” lane u Srbiji dobio 3.982 nova siguranika i broj se popeo na 11.767. U komapniji ocewuju da je to dobar rezultat. D. Vujo{evi}

Uvozimo naftu, izvozimo maline Prvo mesto na izvoznoj listi Srbije u aprilu zauzimaju nafta i uqa od bituminoznih minerala, sa 25 miliona dolara, dok je prirodni gas sa vredno{}u od 75 miliona dolara prvi izvozni proizvod, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Na drugom mestu izvozne liste su toplo vaqani proizvodi gvo`|e i ner|aju}i ~elik, sa 24 miliona dolara, a tre}a po izvozu bila je elektri~na energija sa 21 milionom dolara. Izvoz malina u aprilu je bio 15 miliona dolara, a na plo~e i limove od aluminijuma otpada 14 miliona dolara, koliki je bio i izvoz novih spoqnih guma za putni~ke automobile. Na izvoznoj listi slede vaqani proizvodi prevu~eni kala-

jem sa 14 miliona dolara, koliko iznosi i izvoz otpadaka od gvo`|a i ~elika, a na devetom i desetom mestu sa izvozom od 13 miliona dolara su saharoza i drugi proizvodi rafinacije, kao i plo~e i limovi od rafinisanog bakra. Na drugom mestu uvozne liste za april je sirova nafta sa 52 miliona dolara, a uvoz ostale nafte i uqa od bituminoznih minerala bio je 31 milion dolara. Za uvoz motornih vozila za prevoz osoba - autobuse i minibuse potro{eno je 29 miliona dolara, rafinisani bakar je uvezan za 28 miliona dolara, a uvoz elektri~ne energije iznosio je 19 miliona dolara, koliko je potro{eno i na uvoz lekova za maloprodaju.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,756

102,813

105,177

100,448

Australija

dolar

1

69,8533

71,2789

72,9183

69,6395

Kanada

dolar

1

79,417

81,0378

82,9017

79,1739

Danska

kruna

1

13,5378

13,8141

14,1318

13,4964

Norve{ka

kruna

1

12,7923

13,0534

13,3536

12,7532

[vedska

kruna

1

10,5645

10,7801

11,028

10,5322

[vajcarska

franak

1

71,6771

73,1399

74,8221

71,4577

V. Britanija

funta

1

120,971

123,439

126,278

120,6

SAD

dolar

1

82,7704

84,4596

86,4022

82,517

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 6. 2010. godine

DNEVNIK

ITALIJANI GRADE PRVI VETROPARK U VOJVODINI

Energija vetra kre}e iz Bele Crkve Tehni~ki direktor preduze}a „Bondkom grinenerxi” Italija Mirko Su~i i predsednik op{tine Bela Crkva @eqko Crnogorac potpisli su sporazum o saradwi, kojim je prakti~no ozna~en po~etak gradwe vetroparka na Kremzeru kod Bele Crkve. Izgradwa vetroparka zna~i da }e U Vojvodini po~eti proizvodwa struje energijom vetra, op{tina Bela Crkva dobija}e zna~ajan novac kojim }e popuwavati buxet, dok }e par stotina gra|ana ovde dobiti posao. Operativni tim-lider ovog preduze}a Boris \ur|ev je, preciziraju}i obaveze investitora, rekao da }e od trenutka kada vetropark bude po~eo da radi u buxet op{tine biti upla}ivano 1,5 odsto od ukupne proizvodwe elektri~ne energije, plus bonu-

si po svakom megavatu instalisane snage, kao i zakup zemqi{ta na kojem }e se veterewa~e graditi. Prva namera je bila da se investicija realizuje na nekih 300 hektara, {to bi, kakao je rekao \ur|ev, dalo 120 megavata elektri~ne energije. Povr{ina je sada pro{irena na 500 hektara i procene su da }e na toj povr{ini biti instalirano ~ak 200 megavata. Kona~ni tehni~ki podaci zna}e se kada se zavr{i merewe vetra i kada stru~waci u Italiji odrede broj vetrewa~a i wihovu snagu. Tada }e biti poznato koliko para }e se sliti u buxet op{tine Bela Crkva, ali je procena da bi samo od 100 megavata taj iznos bio 1,7 milion evra. Park }e biti gra|en na lokaciji Kremzer, na zemqi{tu koje

je u vlasni{tvu dr`ave, odnosno kojim upravqa op{tina preko mesnih zajednica. \ur|ev je precizirao i dinamiku radova, pa je

rekao da je u toku geodetski premer prostora, a da je izrada detaqnog plana regulacije naredni korak i wega }e finansirati investitor. Ako sve bude i{lo po utvr|enom planu, radovi bi mogli po~eti u maju naredne godine. Osim novca koji }e znatno uve}ati buxet op{tine, va`no je napomenuti, rekao je \ur|ev, da }e izgradwa vetroparka otvoriti mogu}nost zapo{qavawa. Po prvim prognozama, ra~una se na 200-300 novih radnih mesta na dve godine, pre svega za Belocrkvane, ukoliko zadovoqe predvi|ene uslove za vreme dok se vetropark bude gradio. Nakon izgradwe posao }e, po mi{qewu, tehni~kog konsultanta Milutina Nikoli}a, imati 100 zaposlenih s dobrim zaradama. M. Vitomirov

OD PO^ETKA GODINE GORIVO JE STALNO POSKUPQIVALO

Do{lo doba da benzin pojeftini Cena goriva na pumpama u Srbiji od po~etka godine prakti~no je stalno i{la navi{e, a sada se, kako je izjavio ministar rudarstva i enrgetike Petar [kundri}, mo`e o~ekivati weno sni`ewe. Da li }e se to i stvarno desiti, zna}e se za desetak dana, kada bi iz Ministarstva rudarstva i energetike put nadle`nih minstarstava trebalo da bude upu}en zahtev za korekciju cene goriva. Naime, posledwi put ona je promewena polovinom pro{log meseca, a nove bi se mogle primeniti za desetak dana. Odnedavno je na snazi nova Uredba o cenama naftnih derivata, na osnovu koje se cene mewaju svakih mesec dana ukoliko se ukupna cena nafte (prose~an kurs dolara i prose~na cena sirove nafte) promeni za 3,5 odsto, tako da je pove}an i rok za promenu (s 15 na 30 dana) i procenat (s 1,5 na 3,5 odsto). Do promene uredbe do{lo je da bi se zaustavila stalna poskupqewa jer je litar poskupqivao svakih 15 dana, ali je na taj na~in na du`i rok prolongirano i (eventualno) sni`ewe cena. Visoke cene goriva u Srbiji (bez obzira na vrstu goriva i pumpu na kojoj se sipa, litar se ne mo`e kupiti ispod evra) dovele su do zna~ajnog pada prometa, {to je prvi put na srpskom tr`i{tu donelo razli~ite cene na pumpama. Ipak, zna~ajnih promena u prometu nema jer potro{a~i novca imaju sve mawe i prakti~no se vozi samo kad se

Vo`wa du`a 20 kilometara Za nekoliko dana bi}e, dakle, jasnije da li }e, i za koliko eventualno biti jeftije gorivo. Budu}i da je najavqeno sni`ewe cene, mo`e se o~ekivati da do toga i do|e, ali potro{a~i ne treba da se nadaju velikom pojeftiwewu. Jer, ma koliko da pojeftini, litar motornog benzina i evrodizela te{ko da }e se prodavati ispod 115 dinara ({to bi bilo sni`ewe od oko ~etiri dinara i vra}awe na nivo pre posledwe promene), te bi za puwewe prose~nog rezervoara od 40 litara umesto oko 4.800 dinara, trebalo oko 4.600 dinara. U{tedom od oko 200 dinara, ili mawe od dva litra, vo`wa bi mogla biti dvadesetak kilometara du`a. mora pa je vo`wa automobila postala luksuz. Uz to, cena goriva na pumpama u Srbiji ne samo da je visoka za srpske potro{a~e ve} spada me|u najvi{e u Evropi. Naravno, u visokorazvijenim zemqama, kao {to su Danska, Holandija, Norve{ka, [vedska, potro{a~i pla}aju litar goriva

vi{e nego {to se pla}a u Srbiji (do oko 30 do 40 evrocenti). To je razumqivo, ali ipak treba re}i da se veoma te{ko mo`e porediti standard gra|ana ovih zemaqa i gra|ana Srbije, a sli~no je i s kvalitetom gorivom. Dakle, uskoro bi, kako je [kundri} rekao, litar mogao

biti jeftiniji nekoliko procenata jer cena nafte na svetskom tr`i{tu pada (po~etkom pro{log meseca barel je ko{tao vi{e od 85 dolara, cena je bila i 65, a sada je ne{to vi{e od 70 dolara). To bi, izvesno je, trebalo da dovede do pada cene goriva u Srbiji, me|utim, to nije mogu}e potvrditi jer na cenu uti~e i vrednost dolara, koja je porasla. Predsednik Upravnog odbora “Nafte” a.d. Neboj{a Atanackovi} navodi da se ne mo`e re}i da li }e gorivo uskoro biti jeftinije, kao ni to koliko bi eventualno sni`ewe iznosilo. – Te{ko je prognozirati koliko bi se cena goriva mogla promeniti – ka`e Atanackovi}. – Naime, na na{em tr`i{tu ona se uskla|uje na osnovu Uredbe o cenama, pa ukoliko tu ne bude zna~ajnih promena, ni cena goriva ne}e se zna~ajno mewati. U razvijenim zemqama, gde je tr`i{te liberalizovano, cena goriva firmira se slobodno i o~ekujem da }e naredne godine sli~no biti i kod nas. Atanackovi} nagla{ava da se na na{em tr`i{tu mo`e desiti da padne cena goriva u dinarima, ali da, mere}i evrima, ostane ista. On tako|e ukazuje na to da je mogu}e da, i pored pada cene barela na svetskom tr`i{tu, zbog rasta vrednosti dolara, promene ne bude. Treba re}i da je vrednost dolara polovinom pro{log meseca bila 81,6 dinara, sada je oko 86 dinara, a koliko }e biti polovinom ovog meseca ne mo`e se re}i. D. Mla|enovi}

O nuklearki do kraja godine Odluku o u~e{}u Srbije u gradwi nuklearne elektrane Belene u Bugarskoj done}e Vlada Srbije do kraja godine, ka`e ministar energetike i rudarstva Petar [kundri}. On tvrdi da bi korist od projekta u Bugarskoj bila izvesna jer bi tako “od{kolovali grupu stru~waka koja bi i u budu}nosti mogla da realizuje sli~ne projekte“. „Struja dobijena iz nuklearki je naj~istija i najjeftinija i time bismo zna~ajno uve}ali na{ energetski bilans”, istakao je [kundri}. “Sa dodatnim koli~inama elektri~ne energije iz nuklearke ‘Belene’ i realizacijom nekoliko termoenergetskih projekata, Srbija bi bila nesumwivo jedna od vode}ih zemaqa po proizvodwi i plasmanu struje u jugoisto~noj Evropi”, naglasio je [kundri}. On je podsetio da je obavio na~elne konsultacije s predstavnicima kineske dr`ave i kineskih kompanija o potencijalnoj finansijskoj podr{ci u~e{}u Srbije u ovom projektu.


„Siti grup” ispravqa gre{ke Ministarka za telekomunikacije Jasna Mati} ka`e da }e postupak o uslovima procene Telekoma po~eti kada “Siti grup global” ispravi tehni~ke propuste u ponudi. Ona je kazala da o~ekuje da ta “pregovara~ka procedura ne}e dugo trajati, kako bi finansijski savetnik vrlo brzo po~eo da se bavi procenom Telekoma”. – Ukoliko taj konzorcijum ispravi tehni~ke propuste u ugovoru koji je dostavio na tenderu za izbor finansijskog savetnika pri prodaji dela Telekoma, po~e}e pregovara~ki postupak – rekla je Jasna Mati}. Ministarka je navela da }e se procena odnositi na ceo Telekom, definisawe pravno-imovinskog statusa, dodaju}i da savetnik, osim procene, daje i preporuke o optimalnom na~inu prodaje dr`avne imovine. – Savetnik }e odrediti i koji procenat imovine je optimalan za prodaju, dinamiku tog procesa, ali ima}e i zadatak da animira zainteresovane kupce – ukazala je ministarka Mati}, i podsetila na to da je opredeqewe svih vlada u Srbiji, od 2000. godine do danas, da se privatizacijom podigne efikasnost u dr`avnim i javnim preduze}ima.

Konsultant i za „Jat” Do kraja juna bi}e raspisan tender za izbor konsultanta, sa zna~ajnom ulogom u procesu osnivawa nove aviokompanije, koja od „Jat ervejza“ treba da preuzme ulogu nacionalnog avioprevoznika, najavio je dr`avni sekretar za vazd{ni saobra}aj Miodrag Miqkovi}. „Glavni posao konsultanta bi}e, prakti~no, da raspi{e tender za izbor strate{kog partnera”, naveo je dr`avni sekretar za vazdu{ni saobra}aj dodaju}i da se o eventualnom strate{kom partnerstvu najvi{e pregovara sa Turki{ erlajnzom, „koji je sa Jat ervejzom u{ao u ozbiqne razgovore”. „Trenutno se sprovodi ono {to je odlukom vlade (od 16. aprila) bilo definisano. Rok je bio 75 dana da se raspi{e javni tender za izbor konsultanta tako da su zavr{ene konsultacije, izabrana radna grupa i sada se priprema tender“, izjavio je Miqkovi}.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Privrednici: Cene }e rasti U slede}em tromese~ju gotovo tre}ina privrednika (29 odsto) ra~una na rast cena svojih proizvoda i usluga, objavio je Institut za tr`i{na istra`ivawa (IZIT), dodaju}i da u narednih {est meseci anketirani privrednici ra~unaju i sa nagla{enim inflacionim kretawima. Najizra`eniji cenovni pritisci su na sektoru sirovina i repromaterijala, na kome ~ak 36 odsto anketiranih proizvo|a~a u naredna tri meseca o~ekuje pove}awe cena svojih

proizvoda, a u {estomese~nim predvi|awima wih 45 odsto. U semestralnim prognozama na rast cena ukazuje 30 odsto privrednika, {to je daleko vi{e do 11 odsto, koliko je utvr|eno u prethodnom izve{taju, navodi IZIT, a u naredna tri i u narednih {est meseci samo dva odsto privrednika o~ekuje smawewe cena svojih proizvoda. Razloge za ovako nepovoqne prognoze vezano za kretawe cenovnih pritisaka na srpskom tr`i{tu treba tra`iti u neiz-

vesnosti oko daqe poreske politike Vlade Srbije, nedoumica oko dodatnog poskupqewa struje ili gasa i oko turbulencija deviznog kursa dinara, ocewuje IZIT u svom izve{taju o “Teku}im privrednim kretawima u Srbiji”. Ina~e, u aprilu su potro{a~ke cene porasle za 0,6 odsto u odnosu na prethodni mesec. Inflacija je od po~etka godine dostigla nivo od 2,5 odsto, a u odnosu na isti perod pro{le godine ona je porasla za 4,3 odsto, objavio je IZIT.

NASTAVQAJU SE PERIPETIJE SA BONUSOM OBE]ANIM ZAPOSLENIMA U JAVNOM SEKTORU

Nije {ija ve} je regres Dakle, zaposleni u javnim slu`bama ne}e dobiti bonuse od po 5.000 dinara ve} regres u istom iznosu, dok se limit od 80.000 dinara mese~ne zarade ne}e mewati. Naime, nakon {to je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} “nespretno” upotrebio re~ bonusi, koji zapravo zna~e nagradu, sti`e obja{wewe da nije re~ o nagra|ivawu zaposlenih u javnim slu`bama ve} o uobi~ajenom regresu za godi{wi odmor koji se, ina~e, sve do pro{le godine wima redovno delio.

Limit upola ni`i Ministarka finansija Diana Dragutinovi} smatra da jednokratnu nadoknadu, dogovorenu sa MMF-om, treba da prime oni ~ije zarade ne prelaze 40.000 dinara. Prema dogovoru sa MMF, naknade penzionerima mogu se raspodeliti kao socijalna podr{ka za ugro`ene kategorije najstarijih, rekla je ona. “Visina naknade, eventualni limiti i vreme isplate u nadle`nosti su potpredsednika Vlade Jovana Krkobabi}a”, rekla je ministarka za “Ve~erwe novosti”. Kao {to je “zavrteo” pri~u o bonusima, Dinki} i ovoga puta ima re{ewe za sprovovo|ewe podele 5.000 dinara zaposlenima u javnom sektoru. Naime, on obja{wava da je u javnosti stvorena zabuna da je nameravana isplata, za koju }e biti obezbe-

INTERVJU

Radnici u privatnom sektoru bonuse ne}e dobiti tako lako

|ene dve milijarde dinara, nazvana bonusom a zapravo nije re~ o nikakvoj nagradi niti socijalnoj kategoriji ve} o regresu, a kako regres pripada svima, otuda je on i tvrdio da svi zaposleni u javnom sektoru treba da dobiju po 5.000 dinara. – S misijom MMF-a razgovaralo se o mogu}nostima isplate regresa za godi{wi odmor. Ideja o wegovoj isplati javila se jer smo, ipak, posle du`eg vremena ostvarili neki pri-

vredni rast, dovoqan da se bar malo popusti stega koju zbog zamrznutih zarada zaposleni u javnom sektoru zna~ajno ose}aju. Oni su, da podsetim, ranije dobijali regres za godi{wi odmor koji, zbog krize, lane nije ispla}en. Zato sam i predlo`io da tu naknadu dobiju svi koji rade u javnim slu`bama a imaju zaradu do 80.000 dinara. Regres za godi{wi odmor je uvek ispla}ivan linearno i ne vidim razlog za{to na wega ne

bi imali pravo i lekari, profesori, policajci ili vi{i ~inovi u Vojsci. Izdvojeni iznos apsolutno pokriva isplatu po 5.000 dinara svima u javnom sektoru izuzev ministrima, dr`avnim sekrtetarima i drugim postavqenim licima – obja{wava Dinki}. Ni sam Dinki} nije sasvim siguran u to da }e i pri~a o regresu zaposlenima u javnom sektoru pro}i onako kako je zamislio, ali je ovoga puta, za razliku od bonusa, spreman da do kraja stane iza namere da svi koji imaju platu do 80.000 dobiju po 5.000 dinara. – Smatram da ne treba deliti zaposlene u javnim slu`bama na one koji jesu i one koji nisu zaslu`ili regres za godi{wi odmor, a ukoliko DS i PUPS misle druga~ije, neka to i izglasaju jer za to imaju ve}inu. G17 plus }e sigurno u tom slu~aju glasati protiv – poru~uje Dinki}. On smatra da se regres za godi{wi odmor zaposlenima u javnom sektoru mora isplatiti do po~etka jula, i tvrdi da je u Vladi na~elno takav dogovor postinut. Po{to je svestan toga da isplata regresa zaposlenima u javnom sektoru izaziva nezadovoqstvo radnika koji rade u privatnom sektoru, Dinki} upu}uje apel na privatne poslodavce da, ukoliko su u mogu}nosti, svojim zaposlenima isplate regres. Q. Male{evi}

ponedeqak7.jun2010.

5

Inflacija ubrzava Projekcija dr`ave o godi{woj inflaciji u 2010. od {est, plus minus dva odsto, ugro`ena je posle pada kursa dinara i poskupqewa odre|enih proizvoda. Najnoviji statisti~ki podaci ka`u da je u maju inflacija bila jedan, a rast cena za prvih pet meseci ove godine dostigao je 5,2 odsto. Narodna banka Srbije je planirala da ovogodi{wa inflacija bude u okvirima {est, plus minus dva odsto. Kurs dinara prema evru i cene koje kontroli{e dr`ava su faktori koji mogu ovu projekciju da sru{e. Dinar }e danas oslabiti prema evru za dodatnih 19 para, pa }e zvani~ni sredwi kurs iznositi 103 dinara za evro. Roba je sve skupqa, a para za normalan `ivot sve je mawe. Poskupqewa i naduvane cene relna su pretwa standardu i makroekonomskoj stabilnosti. “Inflacija se malo ubrzava. Ta~no je. Od po~etka godine do sada. I sad ova nova objavqena je jedan posto mese~no, {to je 12 posto godi{we. Tako da ima pritisaka da se inflacija pove}a, me|utim najve}i deo toga su kontrolisane cene, zna~i struja, benzin”, rekao je Pavle Petrovi}, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Dug sve ve}i Javni dug u Srbiji pove}an je za {est odsto bruto dru{tvenog proizvoda {to bi moglo da ugrozi privrednu aktivnost, ka`e guverner Radovan Jela{i}. On je na godi{wem regionalnom Samitu guvernera i ministara finansija u Be~i}ima rekao da }e Srbija povu}i novac iz posledwe odobrene tran{e kredita MMF-a. Na kraju pro{le godine javni dug Srbije bio je ni`i nego u prva ~etiri meseca 2010. Srbija se do kraja aprila zadu`ila na doma}em i stranom tr`i{u oko 10,39 milijardi, a u 2009. 9,84 milijadi evra. Na samitu u Be~i}ima Radovan Jela{i} je objasnio da je Srbija zna~ajno pove}ala svoj javni dug i da se postavqa pitawe da da li }emo mo}i da odr`imo nivo privredne aktivnosti.

TEODORA VLAHOVI], DIREKTORKA GARANCIJSKOG FONDA VOJVODINE

Prepolovili smo kamate na{im klijentima Mada je formalno u{ao u sedmu godinu svog postojawa – osnovan je odlukom Pokrajinske skup{tine 18. decembra 2003. – Garancijski fond Vojvodine fakti~ki posluje tek pola decenije. Naime, prva godina je iskori{}ena da bi se, prikupqawem neophodnog kapitala, Fond osposobio za rad, odnosno da bi stekao neophodan kredibilitet za izdavawe garancija. Po~etkom 2005. godine raspisan je prvi konkurs, tako da se ta godina uzima kao po~etak aktivnog poslovawa. Direktorka ove pokrajinske institucije Teodora Vlahovi} ka`e da su se usredsredili na ono {to im je osnovni zadatak, a to je olak{an pristup finansijskom tr`i{tu poqoprivrednicima, privatnim preduzetnicima i malim i sredwim preduze}ima iz Vojvodine. – Za ovih pet godina omogu}ili smo nabavku vi{e od 20.000 tona mineralnog |ubriva, kupovinu 755 traktora i 307 hektara poqoprivrednog zemqi{ta – ka`e Teodora Vlahovi}. – Kroz na{ program podr{ke `enskom preduzetni{tvu otvoreno je 456 novih radnih mesta. Do kraja 2009. godine izdali smo 906 garancija, anaga`uju}i pri tome 2,7 milijarde dinara (33,7 miliona evra) kapitala Garancijskog fonda. Ako uzmemo u obzir jo{ jednu ~iwenicu – da mi po-

krivamo i kamatu, negde delimi~no, negde potpuno – moglo bi se re}i da je ukupni efekat oko ~etiri milijarde dinara. Za ovako mali fond, fond skromnih finansijskih potencijala, to je veliki rezultat. z Od kakvog je zna~aja va{ rad za krajwe korisnike? Za poqoprivrednike, preduzetnike, za mali biznis? – Mnogi od wih ne bi mogli dobiti kredit da nije bilo Fonda. Zato {to su po~etnici u po-

bankama s kojima radimo prethodno smo ugovorili da su uslovi kreditirawa fiksni i da se ne mogu naknadno mewati. z Pomenuli ste kamate. Koliko su one povoqnije od aktuelnih na tr`i{tu? – Znatno su povoqnije. Uzmimo za primer na{ posledwi konkurs za kupovinu poqoprivredne mehanizacije, koji smo organizovali s Ministarstvom poqoprivrede. Vlada Srbije je tu, svojom odlukom, bankama koje

Korisnici iz cele Vojvodine z Da li vodite ra~una i o regionalnom rasporedu garancija? Da li imate korisnike iz cele Vojvodine? – Svakako! Prakti~no imamo odobrene garancije u svakoj vojvo|anskoj op{tini. Me|utim, primetno je da su neke sredine aktivnije i prodornije. Neke op{tine su privredno aktivnije i privla~e vi{e para, neke su mawe aktivne i tamo imamo mawe korisnika. Me|utim, nema pravila. Atipi~ni su poqoprivredni krediti, gde, recimo, predwa~i Alibunar. To jeste mala i nerazvijena sredina, ali ima veoma anga`ovane op{tinske strukture. Tamo smo naj~e{}e pozivani, organizovali su prezentacije u popodnevnim satima da bi poqoprivrednici shvatili koje pogodnosti nudimo. Nastupamo zajedno s Fondom za razvoj, sada i s Razvojnom bankom Vojvodine, i to je veoma korisno za na{e klijente. slu i {to se takva vrsta kreditirawa smatra visokorizi~nom. Svima wima smo dali neku vrstu kreditne legitimnosti, a s druge strane, obezbedili smo im povoqne uslove vra}awa. Sa svim

`ele da finansiraju kupovinu ograni~ila kamatu na 13,5 posto. Uspeli smo da cenu tog novca spustimo na 7,5 procenata, s dodatnom mogu}no{}u da se, ako na{ korisnik dobije povrat

novca od Ministarstva i iskoristiti ga za prevremenu otplatu, na preostali dug pla}a 6,5 posto. Zna~i, fakti~ki je kamata prepolovqena. Mogu re}i da je najvi{a kamata na kredit za koji je Fond dao garanciju, bila osam posto, sve ostale su bile ispod tog nivoa. A znamo da su prose~ne kamate na tr`i{tu oko 20 procenata. z Pomenuli ste Razvojnu banku. Od kakvog je zna~aja za va{ posao partnerstvo s jednom takvom institucijom? – To se mo`e videti ve} na primeru ovog posledweg konkursa za nabavku poqoprivredne mehanizacije. Razvojna banka je obezbedila kreditnu liniju, {to je bilo osnova posla. Potpisali smo ugovor o zajedni~kom nastupu, da bismo se posle povezali i s Ministarstvom poqoprivrede. Kao rezultat, poqoprivrednici su dobili najboqu ponudu te vrste u ovoj godini. z Kakva je struktura va{ih garancija? Koje poslove naj~e{}e podr`avate? – Preovladava poqoprivreda, pre svega podr{ka kupovini poqoprivredne mehanizacije. Istakla bih jo{ jedan posao. Veoma je popularna – jedini imamo to u ponudi – kupovina poqoprivrednog zemqi{ta. Ciq nam je da pomognemo ukrupwavawe poseda, odnosno `elimo da po-

qoprivrednici pro{ire svoje gazdinstvo i da tako steknu mogu}nosti da modernizuju proizvodwu. S druge strane, di~imo se i time {to smo primer dobre prakse, ne samo u zemqi ve} i u regionu, u podr{ci `enskom preduzetni{tvu. Nastojimo da obezbedimo jednak pristup parama pokrajinskog buxeta i mu{karcima i `enama. Ve} smo imali dva konkursa te vrste, a Vojvodina je zbog toga 2008. dobila veliko priznawe EU. z Da li je procedura u~estvovawa na va{im konkursima komplikovana? Odnosno da li ona iziskuje velike na-

pore u prikupqawu dokumentacije? – Mislim da nije komplikovana. Pogotovo ne na onim konkursima koji su nameweni poqoprivrednicima. Tu je neophodna dokumentacija koju svaki od wih ve} ima kod sebe. Nu`no je dokazati da je to aktivno doma}instvo, a svi oni koji su registrovali svoje gazdinstvo to ve} imaju. Dobra okolnost kod toga – jer se svaka garancija mora obezbediti – je institucija bonitetnog sadu`ni~kog jemca. U na{em slu~aju su to prera|iva~ke firme ({e}erane, uqare, mlinovi, skrobare...). One ve} imaju dugoro~ne kooperantske odnose s na{im korisnicima, znaju {ta oni proizvode jer im te koli~ine isporu~uju. Na osnovu toga prihvataju da budu sadu`nici. Malo je slo`eniji posao kod garancija za podr{ku `enskom preduzetni{tvu. Tu je re~ o novom biznisu, za koji mora da se napravi procena isplativnosti posla. Odnosno, potrebna je neka vrsta biznis-plana. Me|utim, tu im Fond stoji na usluzi. Poma`emo im u izradi biznis-plana i u analizi tr`i{ta. Tako|e su narednih pet godina, sve dok ne vrate kredit, pod na{im mentorstvom. Brinemo o wima i trudimo se da uspe{no preguraju taj po~etni peV. Harak riod.


6

BERZA

ponedeqak7.jun2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Dobre vesti gurale cene Mali prometi na doma}em tr`i{tu kapitala i daqe nisu nikakva novost, a tako je bilo i u nedeqi za nama. Na Beogradskoj berzi trgovalo se za svega 2,3 miliona evra, {to je za 50 odsto mawe nego sedmicu ranije. Utehu mo`e da pru`i ~iwenica da su cene po~ele da rastu, pogotovo kada je re~ o dve bitne akcije iz realnog sektora koje se kotiAkcija

raju na A listi, “Soja proteinu” i “Energoprojektu”. Dobre vesti o ovim kompanijama su pogurale wihove berzanske cene. Naime, po~etkom nedeqe objavqeno je da predstavnici kanadske kompanije “SNC Lavalin” po~iwu pregovore sa dr`avom oko kupovine dr`avnog dela akcija “Energoprojekta”. Ta vest, kao i one koje dolaze iz dr-

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

Agrobanka, Beograd

8.416

62.587.543

AIK banka, Ni{

2.944

60.861.792

Alfa plam, Vrawe

9.332

12.373.527

Soja protein, Be~ej

951

9.087.529

Energoprojekt holding, Beograd

895

8.210.172

`avnog vrha a odnose se na pomo} dr`ave gra|evinskom sektoru, potpomogle su da na [to se ti~e be~ejske sojare, skup{tina akcionara zakazana za kraj meseca mogla bi da odlu~i o izdavawu akcija iz neraspore|ene dobiti bez javne ponude, od-

nosno da }e svi akcionari evidentirani u Centralnom registru na dan 30. juna dobiti dodatnih gotovo 30 odsto akcija iz neraspore|ene dobiti. Ta vest pogurala je cenu “Soja proteina” ~ak 15,55 odsto na nedeqnom nivou. E. D.

VLADE [IROM KONTINENTA PRINU\ENE NA [TEDWU

Kriza le~i bolesne evropske privrede Ekonomisti su davno primetili da kriza nije bolest ve} zapravo lek. Naime, onog trenutka kada kriza nastupi, privreda je odavno bolesna, a recesija tera vlade da preduzmu korake koji }e dovesti do ozdravqewa ekonomije. Tako je i ovoga puta: nakon po~etnih eksperimentisawa pre dve godine s pove}awem potro{we da bi se pogurala proizvodwa, evropske vlade su do sada shvatile da {ale vi{e nema i da se, dok je kriza, mora {tedeti. Na grafikonu ispod vidimo kakve ozbiqne poreme}aje imaju pojedine evropske ekonomije, i to ne samo one poput gr~ke i {panske ve}

i velike, ozbiqne privrede, kakva je britanska. Visoki buxetski deficiti od preko deset procenata (podsetimo, kada su ulazile u zonu evra, ove dr`ave su morale skresati buxetske minuse ispod tri odsto), te pozama{ni javni dugovi od 60 odsto do famoznih gr~kih 125 posto bruto doma}eg proizvoda, naterali su evropske vlade na veliku {tedwu. Jasno je da se daqe ne mo`e tro{iti vi{e nego {to se zara|uje – ma kako to gr~kim sindikalcima bilo te{ko da shvate – i vlade su se odlu~ile na to da smawe buxete, zamrznu ili umawe

plate u javnom sektoru, otpu{taju u dr`avnoj administraciji, pa ~ak i da smawuju penzije. Ako je za utehu, statistika doma}e ekonomije nije toliko alarmantna. Deficit javne kase je ne{to ve}i od propisanog za ulazak u evrozonu, a javni dug je te`ak tre}inu godi{weg BDP-a. No, to ne zna~i da situacija nije zabriwavaju}a, s obzirom na to da nam se posledwu godinu dug zna~ajno pove}ao, a Vlada uporno odbija preporuke Me|unarodnog monetarnog fonda da skre{e tro{kove dr`avne administracije. V. ^v.

DNEVNIK

Velika tra`wa, skupa nafta Sirovom naftom se na berzi u Wujorku trguje po ceni od oko 75 dolara za barel, pri ~emu su pokazateqi rasta tra`we tog energenta u SAD podstakli nade u nastavak ekonomskog oporavka, ali je zbog ja~awa dolara nafta postala skupqa za strane ulaga~e. Cena ameri~ke “lake” nafte za terminsku isporuku u julu je na Wujor{koj robnoj berzi pala za 37 centi na 74,24 dolara za barel, nakon {to je u jednom trenutku tokom dana{weg poslovawa porasla na ~ak 75,42 dolara za barel, prenela je agencija AP. Evropska “brent” nafta je u isto vreme na Me|una-

rodnoj berzi petroleja u Londonu neznatno poskupela na 75,43 dolara za barel. Cena najva`nije energetske sirovine u posledwe vreme raste nakon {to je zna~ajno pala sa nivoa od 87 dolara za barel od pre mesec dana. To je posledica pove}awa tra`we naftnih derivata u SAD i vesti da }e, podstaknuta najgorim incidentom izlivawa nafte u ameri~koj istoriji, Bela ku}a zabraniti otvarawe novih bu{otina u Meksi~kom zalivu, {to bi moglo da rezultuje smawenom proizvodwom u tom regionu i rastom cene “te~nog zlata”.

Evro opet na minimumu Evro je na vode}im svetskim deviznim berzama “potonuo”, neposredno uo~i objavqivawa podataka o broju novih radnih mesta u privredi SAD, do novog ~etvorogodi{weg minimuma prema dolaru, dok su cene akcija bile nestabilne. Podaci ameri~kog Sekretarijata za rad ukazuju da je u minulom mesecu {irom SAD otvoreno 411 hiqada novih radnih mesta, {to je mawe od prognoza, ali je najve}i mese~ni skok tog pokazateqa od 2000. godine i mogao bi do kraja dana{weg poslovawa podsticajno da deluje ne samo na kurs dolara ve} i vrednost akcija.

Zajedni~ka valuta “evrolenda” je, ina~e, na kqu~noj evropskoj deviznoj berzi u Londonu razmewivana po kursu ni`em od 1,21 dolar, {to je novi, najni`i, nivo zajedni~ke valute 16 ~lanica Evropske unije prema amer~kom konkurentu od aprila 2006. godine, nagla{ava se u izve{taju agencije Rojters. Dana{wi skok dolara prema evru tr`i{ni krugovi u Londonu su opisali kao “tipi~nu pojavu” koja se doga|a uvek kada investitori `ele da ula`u “na sigurno” i da izbegnu preteran rizik.

Rast koji ne obe}ava Privreda 16 zemaqa EU ~ija je zajedni~ka valuta evro uve}ala se za 0,2 odsto u prvom kvartalu u pore|ewu s predhodnim tromese~nim razdobqem. Rast je ostvaren uprkos jo{ jednom velikom padu u prezadu`enoj Gr~koj, pokazuju zvani~ni podaci. Ekonomija Nema~ke je oja~ala 0,2 odsto, a Francuske 0,1 procenat. Evrozona je zakqu~ila tre}i uzastopni kvartal rasta posle duge recesije, saop{tila je statisti~ka agencija EU, Eurostat.

Ipak, oporavak u evrozoni zaostaje za SAD i Japanom, gde se u prvom tromese~ju privreda uve}ala za 0,8, odnosno 1,2 odsto. Analiti~ari sumwaju da }e evrozona biti u stawu da sustigne svoje glavne ekonomske takmace, i to ne samo zbog problema s dugovima koji su pogodili neke zemqe ~lanice, pre svega Gr~ku. Na godi{wem nivou, ekonomski rast evrozone je 0,6 odsto, ne{to ve}i od pola procenta rasta za celu EU.


Ki{a (ni)je omela radove na \avi Ki{a koja je danima padala delimi~no je poremetila planove vezane za radove na Petrovaradinskoj tvr|avi. Na \avi se gradi i nova trafostanica pod nazivom „Akademija“, a rekonstrui{e se i stara, a rok za zavr{etak bio je kraj maja. Me|utim zbog lo{eg vremena neki radovi moraju da stoje. U „Elektrovojvodini“ ka`u da vremenski uslovi uti~u na vrstu radova koje izvode na izgradwi transformatorskih stanica na Petrovaradinskoj tvr|avi.

Novosadska ponedeqak7.jun2010.

-Radimo ono {to nam dozoqavaju vremenski uslovi i situacija na gradili{tu. Svakdonevno smo u kontaktu s predstavnicima svih strana koje u~estvuju u realizaciji izgradwe (ZIG, Zavod za za{titu spomenika kulture, Grad...) i preduzimamo sve mere koje su u na{oj mo}i da radovi, a i rokovi izgradwe ne budu ugro`eni - navode u ovom preduze}u. Nedavno su po~eli radovi vezani za ugradwu kamera, me|utim zbog lo{eg vremena radnici nisu mogli da kopaju rovove da bi postavili

opti~ke i druge kablove. Direktor preduze}a „Poslovni prostor“ Marka Cvijan u ranijoj izjavi za na{ list rekao je da }e se svi izvo|a~i radova truditi da ispo{tuju rokove za zavr{etak radova na \avi. Na Tvr|avi }e biti postavqena i za{titna ograda na mestima gde se svakodnevno i u vreme razli~tih manifestacija kre}e najve}i broj posetilaca. Svi redovi bi trebalo da se zavr{e do po~etka Festivala „Egzit“. Q. Na.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

PRVI PROMENADNI KONCERT U SALETLI

U „\ovaniju” se sva|ali i tukli

Letwa pozornica za u`ivawe sugra|ana

P

redsedni{tvo Republi~ke konfederacije SSRN Srbije i Predsedni{tvo Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije utvrdili su predlog da se Socijalisti~ki savez Srbije i Savez komunista Srbije ujedine u “novu” Socijalisti~ku partiju Srbije. Ko razume – shvati}e! Oni kojima, pak, nije ba{ sve bilo najjasnije, odlu~ili su da ma{taju… Paralelno, postojala je planeta po imenu Ma{ton na kojoj, kad se probudi{, sve izgleda lep{e nego ju~e. Tamo je jedno dete unelo harmoniju u porodicu devoj~ice i de~aka ~iji su roditeqi zaboravili da ma{taju… Na`alost, takvo bi}e postojalo je iskqu~ivo u de~joj predstavi “Tihomalobi}ekojevolidama{ta” i u “Novosadskoj hronici” od 4. juna 1990. godine. Novi Sad tih dan nije li~io na Ma{ton. Na Podbari je izgoreo magacin, na @elzni~koj stanici bilo je nemogi}e dobiti informacije telefonskim pozivom, inspektori su (ponovo) prona{li bakterije u siru sa gradskih pijaca, a kod “[odro{a” (samo kilometar uzvodno od reni bunara) ra|ala se divqa deponija. Anketa {kolskog dispanzera (u grubim crtama) pokazale je da deca - puno piju. Vi{e od tre}ine u~enika od 14 do 17 godina pilo je po `urkama, gotovo svaki peti na ekskurzijama, a vi{e od 14 odsto u kafi}ima. U “Kokri” se otvorio \ovani: sve je bilo jeftinije, tresla je potro{a~ka groznica i u borbi za jeftine farmerke kupci su se gurali

i psovali. Dvojica su se ~ak potukla i morala je reagovati milicija. Jugoslavija je u Zagrebu izgubila od Holandije (2:0) {to je maksimirska publika znala da adekvatno nagradi (“Osime pederu”…). Ruku na srce, bilo je lepih momenata. U trenutku kada je 18-godi{wa u~enica iz Kleka Vesna Petrovi} na “Spensu” postajala najlep{a devojka Vojvodine, u Ta{kentu je za “Mis Azije ’90” izabrana Kirgistanka Elnura Suleimanova. Na Ka}kom putu po~ela je da radi prva privatna benzinska pumpa (benzin u isto vreme mogli da to~e ~etiri kamiona i 12 automobila; zaposleno 14 mladih koji do tada nisu nikad bili u radnom odnosu). ^enej (ovaj na{ ba~ki) pobratimio se s ^enejom iz rumunskog Banata i svi ^enejci sveta poru~uli su da wihovo prijateqstvo nema granica. Ali… Jedna prodava~ica je u podzemnom prolazu spazila klinca kako krade nov~anik mu{teriji. Poku{ala je da ga spre~i kada su pritr~ali stariji (i sna`niji!) drugari malog i neprimetnog kradqivca i nokautirali savesnu radnicu. Nije poznato da je policija i{ta uradila po tom pitawu. Tih dana, jedan sugra|anin je unapred zakazao termin kod Komisija za reklamaciju proteti~kih radova, me|utim dok je do{ao red na wega izvesni doktror D. D. oti{ao je na – godi{wi odmor. Kad proleter pomisli da mo`e protiv sistema… D. Apro

V REMEPLOV

Ostoja darovao grad Bele`nik novosadskog Magistrata Na| Antal potpisao je 7. juna 1775. izjavu kojom je potvrdio da je Ostoja Ni}iforovi}, trgovac iz be~eja, pred wim i jo{ nekolicinom magistratskih zvani~nika usmeno odredio svoje naslednike. Izme|u ostalog, svoju veliku ku}u u Novom Sadu, na pijaci, sa svim sporednim zgradama, namenio je novosadskoj pravoslavnoj bolnici. [est godina kasnije, kada je posle Ostoje umrla i wegova `ena Kosana, Komora Potiskog di{trikta,

koji je obuhvatao i Be~ej, poku{ala je nekada{wu novosadsku ku}u Ni}iforovih da unese u fond dr`avne svojine, kojim bi ona raspolagala. Naravno, Magistrat u Novom Sadu to nije dozvolio. N. C.

Veliki tambura{ki orkestar Radio televizije Vojvodine odr`ao je ju~e prvi promenadni koncert u saletli u Dunavskom parku, a tako }e biti i svake naredne nedeqe do 11 jula. Koncert su otvorili tambura{i koji su za

Novosa|ane, koji su se okupili u velikom broju, izveli, izme|u ostalog,“Veliko ba~ko kolo“, „Sve dok je tvoga plavog oka“, „Dva ~arda{a“.... Na{ grad je tako dobio letwu pozornicu koje postoje

Foto R. Hayi}

u svetskim metropolama, u `eqi da se sugra|anima poklone note srpskih, ma|arskih, slova~kih i drugih narodnih pesama, ali i poznatih melodija od Dvor`aka, Bizea i ostalih popularnih

AKO SE GRADSKI OCI NE DOGOVORE

Letwi bioskop ode u zaborav U Novom Sadu ovog leta, prema svoj prilici, bi}e otvoren samo bioskop “Jadran” kao jedina preostala sala za prikazivawe filmova. Jer, rekonstrukcija bioskopa “Arena” produ`ena je do jeseni, a sala za filmove koja se nalazi u Kulturnom centru Novog Sada nije opremqena. Jo{ nisu izdvojena sredstva za opremawe sve`e revitalizovane zgrade KCNS-a. Ostaje otvoreno pitawe {ta }e se desiti sa Letwim bioskopom “Porta” koji je odlukom Vlade Srbije 17. marta ove godine eksproprijacijom izuzet iz privatizacije preduze}a “Zvezda film” i dat na upravqawe Gradu. To zna~i da }e Novosa|ani ove godine mo}i u sopstvenom aran`manu da u`ivaju u filmskim novitetima tako {to }e ih nabaviti kod preprodavaca piratskih diskova ili rentirawem iz dividi klubova ili odlaskom u bioskop “Jadran”. Na ovu odluku preduze}e “Zvezda film” je uputila `albu Vladi Srbije zbog toga {to u odluci ne stoji re{ewe za {est radnika koji su nekad radili u tom prostoru.

autora. Kao {to se mo`e videti po fotografijama koncet je, zahvaquju}i lepom vremenu, bio izuzetno pose}en, a u pitkim melodijama su u`ivale sve generacije. B. M.

„Ta~nost u izgubqenosti” Promocija kwige “Ta~nost u izgubqenosti” autora @arka A}imovi}a bi}e odr`ana u sredu u 19 ~asova u ^itaonici Gradske Biblioteke. U~estvuju Petar Arbutina, Pavle Kova~evi}, Danica Vujkov, Predrag Mom~ilovi} i autor. ^itaonica se nalazi u Ulici Dunavskoj 1. N. V.

„I ma~ke imaju du{u” Promocija kwige “I ma~ke imaju du{u” autora Vladimira T. Jokanovi}a bi}e odr`ana sutra u 19 ~asova u ^itaonici Gradske biblioteke. Na promociji }e govoriti Vuk Bojovi}, Elizabeta Ristanovi}, Gordana \ilas i autor. ^itaonica se nalazi u Ulici Dunavskoj 1. N. V. Trenutno se u Gradskoj ku}i razmatra opcija da se Letwi bioskop da na upravqawe Kulturnom centru i pripoji rekonstruisanom objektu u Katoli~koj porti. Zvani~ne potvrde ove informacije jo{ nisu iznete pred javnost. Kako saznajemo u KCNS-u postoji dobra voqa unutar rukovodstva da se “Porta” preuzme i vrati u bioskopsku ponudu. Letwi bioskop “Porta” po~eo je da radi 1963. godine, nakon {to je firma “Zvezda film” otkupi-

la ba{tu od Katoli~ke crkve i preuredila je u otvoreni bioskop i tako ga uvrstila u svoju mre`u koja je ~inila skoro sve sale za projekcije u Novom Sadu. Letwi bioskop, kao {to mu u i naziv ka`e radio je sezonski, a potom posledwih godina, pre nego {to je zajedno sa “Zvezda filmom” oti{ao u ste~aj, funkcionisao kao rentabilan prostor za koncerte i svirke. Tu je odr`an prvi pank festival u junu 2008. godine. N. Vukovi}

Koncert za klavir i violinu Koncert Roberta Lakato{a, violina i Sawe Lukovac, klavir, odr`a}e se sutra u 20 sati u Sinagogi. Ulaz je besplatan. Q. Na.

Aleksej Zujev u Sinagogi Koncert Vojvo|anskih simfoni~ara, na ~ijem ~elu nastupa solista Aleksej Zujev odr`a}e sedanas u 20 sati u Sinagogi. Ulaz je besplatan. Q. Na.

Iskqu~ewa struje Sremski Karlovci od 9 do 11 E{ikovac i Stra`ilovo. Rakovac od 8.30 do 12 deo vikend naseqa Salaksija. ^ortanovci od 8.30 do 13 deo vikend naseqa Borov gaj.


8

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak7.jun2010.

DNEVNIK

KATANAC SVE ^E[]I NA TRGOVINAMA U KOM[ILUKU

Jedan megamarket proguta 50 du}ana U „ZELENILU” KOSCI RADE I PREKOVREMENO

Ki{a samo travi nije smetala Zbog ki{e koja je padala danima, pojedini delovi grada ponovo su zarasli u travu, posebno na Limanu, Novom nasequ i Detelinari. Iako radnici “Zelenila” po planu kose ve} drugi krug, o~ito je do{lo vreme za novu kosidbu. Portparol u ovom preduze}u Ivan No`ini} rekao je za na{ list da su u prvom krugu radnici pokosili vi{e od 400 hektara zelenih povr{ina u gradu. – Zbog obilnih sne`nih padavina tokom zime i ki{e s po~etka prole}a, ali i ove sada, trava je brzo narasla. Zeleni tepih u tim uslovima dnevno naraste od tri do pet centimetara. Radove je posledwih dana usporavala ki{a, a

nekoliko dana zbog obilnih padavina morali smo radnike da povu~emo s terena – ka`e No`ini}. Klasi~ni prioriteti u ko{ewu trave ne postoje, ali ~iwenica je da se parkovi i travwaci na [trandu kose ~e{}e nego ostale povr{ine. Zato iz “Zelenila” apeluju na gra|ane za strpqewe jer tvrde da radnici trenutno veoma ~esto rade i prekovremeno, kao i subotom, kako bi uspeli da potpuno zavr{e ko{ewe po planu. Buxet za redovno odr`avawe zelenih povr{ina j e smawen je sa 270 na 230 miliona dinara, ali se u ovom preduze}u trude da se to {to mawe odrazi na kvalitet usluga. Q. Na.

mogu da pazare sve {to im je u Promet na novosadskim pitoku dana potrebno, pa ~ak i vojacama dosta je opao, a prodav}e i povr}e, onda se pijacama zaci tvrde da je, pored svetske ista pi{u crni dani. Zato nije ekonomske krize, sunovratu ni ~udo {to je tre}ina tezgi kupovin na tezgama kumovalo i prazna. Gra|ani zbog sve mawe otvarawe brojnih megamarketa kupovne mo}i, re|e odlaze u higradu. U Novom Sadu su svi voperkamrkete na periferiji grade}i trgovinski lanci: „Merda, jer kako ka`u, pro{la su kator–Rodi}”, „Maksi”, „Metro”, „Tu{”, „Tempo”, „Idea”, vremena kada su mese~no mogli da izdvoje izme|u 50 i 100 evra „Univereksport”, a sve vi{e za kupovinu hrane i ostalih objekta je u neposrednoj blizistvari za domani zelenih pi}instvo. jaca. Samo na Posledwih nekoliko Predsednik Limanu je u pogodina megamarketi Udru`ewa za zasledwe dve gosu u gradu zatvorili {titu potro{adine otvoreno Vojvodine pet megamarke- na hiqade malih radwi, ~a ta, a uskoro se a bez posla u trgovini Goran Papovi} ka`e za na{ o~ekuje i {eje ostalo oko list da otvarasti. Sli~na si30.000 qudi wem ovih megatuacija je i na marketa NovoNovom nasequ sa|ani zapravo nemaju zdravu i ostalim delovima grada. Trgovci na pijacama slo`ni konurenciju. su u oceni da ne mogu da parira- U svim megamarketima svaju trgovinskim lancima, koji kodnevno se organizuju razne akrobu kupuju na veliko, po znatno cije koje su zapravo {arena lani`im nabavnim cenama. Ako se `a. Jedino qudi koji imaju vretome doda da kupci ujutro u sumena mogli bi da u{tede {etajupermarketima, uz hleb i mleko, }i se od radwe da radwe. Konku-

rencija je, naravno, dobrodo{la po{to donosi ni`e cene, ali gra|anima sigurno trebaju i pijace i kom{ijski du}ani – isti~e Papovi}. Me|utim kako ka`e, posledwih nekoliko godina, megamarke-

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

ti su u gradu zatvorili na hiqade malih radwi, a bez posla u trgovini je ostalo oko 30.000 qudi. Prema podacima udru`ewa, svaki novi megamarket zatvori 50 tradicionalnih du}ana. Q. Na.

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ana i Andrej u porodici Pavlovi} Blizanci: Andrej i Ana - Milijane i Ranka Pavlovi}a.

Devoj~ice: Maja - Ivane i Quba Bogi~evi}a, Bojana - Dragane i Vojislava Bandi}a, Dragana - Jasmine i Nenada Radanova, Lana - Tijane i Dejana Predovi}a, Ana - Anite i Dejana Bo`ovi}a, Marina - Qubice i Zlatomira Necina, Henrieta - Valentine i Lasla Ve~ere, Ana - Branke i Zorana Kne`evi}a, Maja - Jelene i Dragana \or|evi}a, Marija - Jasne @miri} i Slavi{e Qubi~i}a, Marina - Rade Marojevi} i Aleksandra Kari{ika, Hana - Marine i Cirila Tati}a, Viktorija Oksane i Zorana Marti}a, Sofija - Aleksandre i Mladena Bili}a, Milica Svetlane Veselinovi} i Du{ana [kori}a, Boja - Dra`ene i Rada Eri}a, Ana Tatjane i Zorana Gulina, Lana - Biqane i Sr|ana Kupre{aka, Mila - Biqane i Zorana Vojnovi}a, Milica - Mirjane i @ivka Geli}a, Jovana - Vere i Zvjezdana Stjepanovi}a, Nina - Dragane i Nikole Petkovi}a, Lana - Dragane i Zorana Peri}a, Qubica - Marije i Branka Marjanovi}a, Mila - Ivane i Daneta Bokana, Jovana - Sawe i Dragana Popovi}a, Ma{a - Aleksandre i Milana Spasenovskog, Jovana - Ru`ice Cveji} i Mom~ila Stan~i}a, Teodora - Ivane i Miroslava Mihajlova, Anastasija – Aleksandre i Ivana Heraka, Sne`ana – Ivane i Igora Farka{a, Emilija - Dragane i Aleksandra Begojeva, Milana - Dragane i Dejana Ivani}a, Tara - Sawe i Marka Mandi}a, Idje (Yi Jie) - Li Wei Li i Junfu Zhua, Milana - Dragane i Milana Muixe, Ana - Zorice i Borislava Krneti}a, Nera Marice i Du{ka Grbi}a, Valentina - Marije i @eqka Kohaneca, ^enge - Gabriele i Lajo{a Kereste{a, Tijana - Svetlane i Slavi{e Mileti}a, Ma{a - Dragane i Vuka Raoni}a, Teodora - Jelene i Neboj{e Devetka, Sa{a - Tamare i Dejana Bo`i}a, Na|a - Marine i Arxila Marasa, Vasilija - Ivane i Dalibora Pavlovi}a, Lena - Milinkice i Slobodana ^i~ilovi}a, Eme{e - @u`ane Tot i Jano{a Bujdo{oa, Svetlana - Ivane Mandi} i Dalibora ]erimovi}a, Na|a - Dragane i Vladimira Pavlovi}a, Olivera - An|ele Kerkez i @eqka [eve, Na|a Jelene i Stevice Qukov~anina, Ma{a - Jelene Kova~evi} i Dragana Tankosi}a, Tamara - Tawe i Dejana Lazora.

De~aci: Vuk - @eqke i Stani{e Dimitrijevi}a, Stribor - Nata{e Gegi}-Raleti} i Kadira Gegi}a, Danilo - Ivane Balog i Davida Or{o{a, Jovan Bojane i Milana [krbi}a, Goran - Danijele Muratovi} i Du{ana Jovanovi}a. Sergej - Lejle i Ninoslava Lovrea, Marko - Ivane i Damjan-Damiena Stevanova, Danijel - Rajke i Radmila Erdeli}a, Aleksa - Tatjane i Sini{e Zeca, Du{an - Sowe i Mladena Xaje, Du{an - Milanke i Stanka Luki}a, Aleksa - Sandre Maksimovi} i Josipa ^oraka, Vuka{in - Branislave i Sr|ana Drli}a, Aleksandar - Jasmine Plav{i}-Bujak i \ure Bujaka, Ogwen - Eme{e i Miqana [krijela, Milan - Branke i Valentina [aina, Du{an Ane i Dragana Bari{i}a, Mateja - Jelene i Ivana Jovanovi}a, Dragan - Desanke i @eqka ]erana, Strahiwa - Qiqane i Miodraga Vojvodi}a, Semedin - Sevdije i Artana Halitija, Luka - Sabine i Bo`idara Grmu{e, Aleksa - Gordane i Stanislava Markova, Mihajlo - Katice i Du{ana Hrwa~kog, Du{an - Sandre i Borislava Vi}anovi}a, Martin - Sabine i Atile Petea, \or|e - Sawe i Mirka Vuleti}a, Stefan - Ksenije Babovi} Stani} i Maria Stani}a, Dragomir - Sla|ane i Dragana Mitrovi}a, Ilija - Sandre i Lazara Radusina, Veqko - Jovane Moqac i Slavka @ivanova, Andrej - Ivane i Petra Igwati}a, Leo - Jelene i Du{ana Sudarskog, Ogwen - Gordane i Zorana [mitrana, Uro{ - Nata{e Orabovi} Jovanovi} i Bojana Jovanovi}a, David - Biqane i Gorana Mr|ana, Stefan - @ivkice Markovi} i Marina Lipavi}a, Luka - Izabele i Zdravka Kula{inovi}a, Nikola - Dragane i Bojana Stojanovi}a.

Ven~ani: Milana @ivkovi} i Jovan @ivkovi}, Qubica Pavlovi} i Vladimir Trifunovi}, Du{ica Vuksi} i Sr|an Bawac, Tatjana Ristanovi} i Branislav Trifunovi}, Qiqana Ostoji} i Sr|an Ra{kovi}, Qubica Bukvi} i Branko Bo`inovski, Lidia Lava~ i Stojan~e Mitrov, Jelena Joki} i Nenad Vra~ari~i}, Maja Duvwak i Qubomir Pani}, Bosiqka Popov i Boris ]ulibrk, Bojana Medan i Zoran Jovanovi}, Branka Nikoli} i Zoran Triki}, Vesna Jak{i} i Predrag Milovac, Ana Marija Veber i Vojislav Gajinovi}, Zorica [ibarevi} i Mirko Stanimirovi}, Sawa [e}erov i Nikola Kova~evi}, Nina Varagi} i Bojan Rastovac, Jovana Stoki} i Marko Sokanovi}, Tamara Grubor i Dejan Ba{i}, Mirjana Skuban i Marko [}eki}, Katalin Nemet i [andor Erdeqi, Nata{a Kova~evi} i Marko Popov, Sawa Simi} i Sini{a Bogunovi}, Mirela ^u~uq i Ne}ko Isaku, Ivana Stevanovi} i Neboj{a Do{en, Mirjana Potkowak i Borislav Mihajlovi}, Nata{a Goci} i Sr|an Peri}, Milijana Vujovi} i Davor Prani}, Dragana Jawi} i Igor Spaji}, Ana Popovi} i Ogwen Paripovi}, Jelena Vojnovi} i Du{an Davidovi}, Sne`ana Petkovi} i Vladan Bumbi}, Josipa Ki{ i Zvonimir Sabo, Andrea Markovi} i \or|e Bulaji}. Mirela Vukovi} i Petar Vasin

Sowa i Dejan Tasi} sa sinom Markom

Umrli: Katica Bosiqki}-Padi ro|. Bosiqki} (1953), \ur|ica Savi} ro|. Vasiqevi} (1939), Stjepan [anta (1921), Jovanka Milo{ev ro|. Zagor~i} (1951), Zora Zeqkovi} ro|. Vlajisavqevi} (1930), Stanko Popov (1988), Milan [kundri} (1981), Zorka Vukmanovi} ro|. Savi} (1933), Stevan Isakov (1927), Mara Tuvi} ro|. Santra~ (1933), Katica Levai ro|. Ri`awi (1926), Frawa Balog (1947), Du{anka Kalember (1924), Nikola Kli~kovi} (1931), Ksenija Obradovi} ro|. Bjelica (1936), Stanislava Blagojevi} ro|. Lazi} (1923), Marija Cvetkovski ro|. Mareq (1929), Milica Despot ro|. Vratuni} (1936), Aleksandar Sivi} (1928), Mihajlo Maleti} (1931), Milka Stoji} ro|. Stefanov (1950), Robert Miklo{ (1963), Gospava Rali} ro|. Siva~ki (1932), Divna Subajkov ro|. Jovanovi} (1932), Qubica Boberi} ro|. Male{ev (1934), Kata Bugarski ro|. Stani{i} (1919), Drahu{a Abelovska ro|. [vorec (1963), Vaso Daki} (1930), Marija Mar~eta (1947), Nada Dobrosavqev ro|. Murga{ki (1933), Mira @ivkov ro|. Prskalo (1929), Bo`enka Pavlov ro|. Na| (1961), Lazar Savi} (1934), Radi{a Arsenijevi} (1938), Marko Dopu|a (1939), Mila Ni}iforovi} ro|. Smaji} (1919), Desanka Brki} ro|. \oki} (1926), Slavko Moldovanov (1918), Ilija Raleti} (1935), Vojislav Lazarevi} (1936), Jela Erceg (1927), Radmila Stefanovi} (1921), Anka Rankovi} ro|. Kraqik (1953), Zorica Gr{i} ro|. Katani} (1939), Julijana Kova~ (1931), Jovan ^izmi} (1928), Stanka Brankov ro|. Cvitan (1931), Ioanis Papadimitriov (1980), Du{ica Manojlovi} (1928), Mirko Jovi~i} (1937), Milo{ Milkovi} (1931), Qubinka Krsmanovi} ro|. Nenin (1926), Milosav Stamenkovi} (1925), Nikola Budimir (1932), Ana Barbul (1927), Bosiqka Diki} ro|. Diki} (1929), Mileva Slavni} ro|. Glumac (1937), Juliana Petrik ro|. Ki{ (1937), Brane Suvajac (1958), Frawa E{ki (1925), Rajko [ormaz (1941), Sava Felbab (1932), Nada Beqanski ro|. Gajinov (1949), Danica Stefanovi} ro|. Bilbija (1933), Qubinka Su{ec ro|. \ur~i} (1944), Ivan Devald (1957), Filipa Boras ro|. Cvitanovi} (1934), Sava Brki} (1928), Jovan Rusov (1951), Miroslav Marjanovi} (1987), Svetolik Ra~i} (1931), Zorica Mili} ro|. Leti} (1957), Persa Dragi} ro|. Gruji} (1935), Julka Bjelica ro|. Nedi} (1939), Marinko Cari} (1933), \or|e Pavkov (1947), Zlatko Mr{i} (1963), Ilija Vrbica (1934), Milana ^ortanova~ki ro|. Vorgi} (1962), Milan Tripkovi} (1949), I{tvan Onodi (1942), Nikola Nijem~evi} (1933), Rozalija Lakner ro|. Klinec (1932), \ur|inka Stoj{in ro|. Raki} (1935), Irina Hardi ro|. Senderak (1924), Desanka Pu|a ro|. Ili} (1933), @ivko Sokolovi} (1937), Marija [tokovac ro|. Dra~ar (1924), Alojzija Stijakovi} ro|. Valo (1943), Zorka Diwa{ki ro|. Ergela{ev (1919), Branko Borota (1956).


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak7.jun2010.

9

OD SOCIJALNE POMO]I @IVI OKO DVE HIQADE NOVOSADSKIH PORODICA

Me|u gladnima sve vi{e otpu{tenih radnika Koordinatorka Tima za za{titu odraslih i starih lica pri Centru za socijalni rad Sawa Kustudi}, ka`e za „Dnevnik” da su u maju 1993 novosadske porodice u potpunosti zavisile od “socijalne pomo}i”, ili iznosa materijalnog obezbe|ewa porodice (MOP) kako glasi zvani~an naziv pomo}i, koju dodequje Centar. To, po re~ima Kustudi}eve, nije zna~ajan porast broja korisni~kih porodica jer ih je u isto vreme pro{le godine bilo {ezdesetak mawe. Me|utim, znatno je vi{e qudi koji se obra}aju Centru sa zahtevima da im se dodeli MOP, ali ne mogu da ga dobiju. - Obra}aju nam se radnici otpu{teni iz privatnih firmi kojima je plata ~esto bila jedini izvor prihoda. Me|utim, poslodavci u obrazlo`ewu ~esto navode da je radnik posao izgubio svojom krivicom, {to ga prema kriterijumima za dodelu MOP-a automatski diskvalifikuje – ka`e na{a sagovornica. Kriterijumi za dodelu pomo}i zaista su rigorozni, a nivo mese~nih primawa samo je jedan od wih. Kandidat za MOP ne sme imati vrednu imovinu; auto koji mo`e prodati ili vi{ak stambenog prostora koji mo`e iznajmiti. Propise ne mo`e zaobi}i ni ako imovinu “pokloni” deci. Radno sposobni kandidat mora biti prijavqen na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, ~ije ponude za eventualni posao

ne sme olako odbijati. UkoliSvako poboq{awe porodi~ko je vi{e od polovine ~lanova ne situacije korisnik je du`an porodice radno sposobno, imada prijavi – ukoliko kontrola ju pravo na ograni~enu mese~nu ili socijalni radnici na terepomo}, odnosno nu primete da je mogu je dobiti ne{to pre}uPojavila se nova najvi{e devet tao, mo`e da izkategorija puta godi{we. gubi pravo. Vizainteresovanih Uz to, ako oboje sina MOP-a odza ishranu roditeqa mogu re|uje se iz meda rade, iznos seca u mesec, a u Narodnoj kuhiwi, pomo}i umawuje a to su nezaposleni treba da obezbese za visinu di “ minimalni i oni koji koji su “propu{tene zanivo socijalne ostali bez posla rade”. Porodice sigurnosti”. Taj u kojima ve}ina iznos je u maju ~lanova ne mo`e da radi, {to bio 5.538 dinara za jednog kopotvr|uje lekarska komisija, risnika i raste u zavisnosti pomo} dobija cele godine. ^ak od broja ~lanova porodice, tai ako zahtev bude odobren, odoko da je za ~etvoro~lanu porobrewe nije ve~no ve} se periodicu trenutno 10.373 dinara. di~no obnavqa uz kontrolu Suvi{no je raspravqati da li kompletne dokumentacije. se tim parama mo`e izgurati

VE]INA NOVOSA\ANA FIZI^KI NEAKTIVNA

Vi{e vole televizor od {etwe Novosa|ani se ne mogu pohvaliti fizi~kom aktivno{}u, jer se prema dosada{wim rezultatima „Otvorenih vrata Doma zdravqa“ wome bavi 36 odsto gra|ana svaki dan, devet odsto tri do {est puta nedeqno, a 19 odsto nikad. Skoro polovina ispitanika, samo sede}i, dnevno provede od ~etiri do osam sati, a 13 odsto sedi i vi{e od osam ~asova u jednom danu. Lewost i nekretawe karakteristi~no je i za decu i adolescente, jer ve}i deo slobodnog vremena provode uz ra~unar i igrice ili zanimaju}i se na nekim o dru{tvenih mre`a, kakve su Fejsbuk i Tviter. ^ini se da su klikeri, {kolice, preskaka-

lu – ka`e fitnes instuktor Sini{a ^. u jednom od najve}ih fitnes centara u Novom Sadu. Iako je najvi{e onih koji se nikad ne bave fizi~kom aktivno{}u, dolaskom prole}a ~esto svoje mi{i}e anga`uju oni, koji se sportom bave samo kratkotrajno, kako bi se otarasili masnih naslaga - posledica zim-

|enoj aktivnosti. Prema re~ima na{eg sagovornika, to su danas naj~e{}e roleri, basket i vo`wa biciklom. Tamara Savovi}, pedagog po zanimawu. ve} deset godine redovno trenira, ka`e, dan ne mo`e da zamisli bez tr~awa na keju. Ove godine, upisala je sina u {kolu plivawa, jer smatra da

U prole}e ~esto svoje mi{i}e anga`uju oni koji se sportom bave samo kratkotrajno, da bi se otarasili masnih naslaga we lasti{a i konopca nepoznanica za dana{we klince, a {etwa s drugarima izgubqeno vreme mladih Novosa|ana. O tome svedo~i da ni dolazak lepog vremena nije podstakao qude da iza|u iz stana i pokrenu se. - Za razliku od prethodnih godina, kada smo imali oko 10 hiqada polaznika, ove godine imamo ih svega tri hiqade. To su, uglavnom devojke od oko 25 godina i mu{karaci od oko 30. Ranije su mladi bili mnogo aktivniji, a sada ih ima znatno mawe. Me|utim, mnogo vi{e na svom fizi~kom izgedu rade starije dame, {to je za svaku pohva-

ceo mesec, ali ako se ima u vidu “sito i re{eto” provera kroz koje prolaze kandidati, jasno je da su korisnici po svim parametrima socijalno ugro`eni, ili narodski re~eno, te{ka sirotiwa bez ikakvog prihoda sem te pomo}i, kolika god bila. U Crvenom krstu grada koji vodi narodne kuhiwe ka`u da trenutno nema porasta interesovawa za wihov kazan, te da se broj korisnika kre}e oko 600, koliko se obroka svakodnevno sprema, uz oko 400 lan~ paketa iste hranqive vrednosti koji se dele uglavnom korisnicima iz prigradskih naseqa. Me|utim, i ovde su primetili promene u socijalnoj strukturi ugro`enih Novosa|ana. - Pojavila se nova kategorija zainteresovanih za ishranu u Narodnoj kuhiwi, a to su nezaposleni i oni koji koji su ostali bez posla, qudi izme|u izme|u 18 i 65 godina starosti, {to nije bio slu~aj tokom proteklih godina. . – kazala je za “Dnevnik” samostalna stru~na saradnica za socijalnu delatnost pri Crvenim krstu Novog Sada Du{anka Stanoj~i}. Prema wenim re~ima, tokom prole}a i leta Narodne kuhiwe su ne{to rastere}enije jer ima sve`eg i jeftinog vo}a i povr}a, dok pritisak raste kako se bli`i zima. I. Sabado{ S. Tanuryi}

ZEMQORADNI^KA ZADRUGA U SREMSKIM KARLOVCIMA USTUPA PARCELE

[iri se ^eratsko grobqe ^eratsko grobqe u Sremskim Karlovcima po svemu sude}i bi}e pro{ireno na ~etiri obli`we parcele, koje je do sada koristila tamo{wa Op{ta zemqoradni~ka zadruga (OZZ). Na osnovu ranije postignutog dogovora izme|u zadruge i op{tine o ustupawu tih parcela lokalnoj samoupravi za pro{irewe grobqa, 20. maja karlova~ka Skup{tina donela je zakqu~ak kojim se predsednik op{tine Milenko Filipovi} ovla{}uje da sa OZZ sklopi ugovor o prenosu prava kori{}ewa bez naknade. Ovim skup{tinskim zakqu~kom pokrenuta je procedura prenosa prava kori{}ewa parcela, ali da bi u katastru op{tina bila upisana kao korisnik, neophodna je jo{ saglasnost Republi~ke direkcije za imovinu. U me|uvremenu sa tim treba da se slo`e Upravni odbor zemqoradni~ke zadruge i Op{tinsko ve}e, kao i da obe strane potpi{u ugovor. Re~ je o parcelama povr{ine od oko osam hektara iznad ^e-

Sutra kurs gestovnog govora Organizacija gluvih Novog Sada organizova}e besplatan kurs gestovnog govora od sutra do 30. juna. Zainteresovani polaznici treba da do|u u sutra u 19.30 ~asova u Organizaciju gluvih u Ulicu Svetozara Mi-

Grejawe po utro{ku korak po korak

Novosadska toplana najavila je od septembra uvo|ewe novog sistema obra~una grejawa, koji u po~etku podrazumeva da se grejawe napla}uje onoliko koliko podstanica utro{i energije, podeqeno s kvadraturom stanova koje greje. Kasnije bi, kako gra|ani budu nabavqali deliteqe toplote i termostatske ventile za svaki radijator pojedina~no, ra~un stizao na osnovu utro{ene neregije u pojedina~nom stanu. Na promotivnoj konferenciji u Skup{tini grada, o tome {ta to donosi gra|anima, kao i o na~inima finansirawa ovog posla, procewenog na preko 20 miliona evra, govorili su i pomo}nica ministra za za{titu `ivotne sredine i prostorno planirawe Danica Ba}anovi}, direk-

smawewe. Time bi do{lo do smawenih tro{kova doma}instva, a procena je da se dobrom izolacijom gubici smawuju za tre}inu, {to se isplati za oko pet godina

Lo{a stolarija, hladni stanovi

jedino kontinuirano anga`ovawe u sportu mo`e decu da dr`i podaqe od predugog sedewa za ra~unarom ili pred televizorom. - Aktivno bavqewe sportom stvara dobre radne navike, a decu okru`uje kvalitetnim dru{tvom – zakqu~ila je Savovi}eva. I. Brcan

leti}a 18. Kurs }e dr`ati sudski tuma~ Mirko Kne`evi} i defektolog Natalija Jankovi} - Le`akov. Pokroviteqi ove aktivnosti su Grad i Gradska prava za socijalnu i de~ju za{titu. Z. D.

NOVOSADSKA TOPLANA OD SEPTEMBRA UVODI NOVI SISTEM OBRA^UNA

Dejan Kova~ rekao je da tarifni sistem ne re{ava sam po sebi sve probleme, ve} }e gra|ani biti sami odgovorni za svoje tro{kove. On je dodao da je 60 odsto zgrada u gradu sa dobrom izolacijom, a da }e ostatak morati da ula`e u novu stolariju i fasade. Tako|e, naveo je i da je prime}eno da zbog lo{ih fasada u jednoj zgradi bude i 15 procenata razlike u temperaturi.

skih i prazni~nih trpeza. No, stru~awaci ka`u da je i takvo bavaqewe sportom boqe od sedewa i le`awa. Vaspitawe u kom se fizi~ka aktivnost stavqa na vrh liste obaveza, pa makar i vidu razonode, kqu~ni su za to da mladi, tokom odrastawa nau~e na wu i kasnije, sami svoju energiju usmeravaju ka odre-

ratskog grobqa. Wihovim pripajawem ovom grobqu na du`e bi trebalo da bude re{en problem sahrawivawa. Pre pet godina ^eratsko grobqe pro{ireno je na susednih 2.842 kvadratnih metara parcele, koja je tako|e pripadala zemqoradni~koj zadruzi. Prema tada{wim procenama, ta nova parcela trebalo je da zadovoqi potrebe u pogledu sahrawivawa za tri do ~etiri godine. Ispostavilo se da su te procene ta~ne, jer na pro{irenom delu je projektovano 254 grobnih mesta i ona su gotovo sva popuwena. Kako saznajemo u zemqoradni~koj zadruzi, na parcelama koje je ona ustupila op{tini, ima bespravno sagra|enih objekata, ~iji vlasnici su pokrenuli postupak legalizacije. Kada op{tina bude upisana kao korisnik tog zemqi{ta, po mi{qewu ~elnika zadruge, bi}e stvoreni uslovi da gra|ani taj postupak i zavr{e. Z. Ml.

tor gradske Agencije za energetiku Dejan Kova~, kao i predstavnik Kancelarije za evropske poslove AP Vojvodine Andrija Alkesi}. Navode}i da je Toplana, kori{}ewem gasa kao goriva i s velikim brojem potro{a~a,doprinela da Novi Sad nema probleme s kvalitetom vazduha kao ostali ve}i gradovi u dr`avi (~a|, sumporni i azotni oksidi), te da je glavni zaga|iva~ ostao jedino saobra}aj, Danica Ba}anovi} je rekla da }e novi sistem obra~una grejawa pove}ati svest gra|ana o gubicima u tro{ewu energije za grejawe i da }e pospe{iti ulagawe u wihovo

samoj Toplai. To bi preduze}u ostavilo vi{e novca za poboq{awe i daqi razvoj sistema grejawa, a u atmosferu bi odlazilo mawe {tetnih gasova. Kako bi se gra|anima olak{ala nabavka deliteqa toplote i termostatskih ventila, ~ija je cena po radijatoru procewena na izme|u 50 i 80 evra, kao i ulagawe u novu stolariju i izolacione fasade, po Andriji Aleksi}u najrealnije je konkurisati za novac iz pretpristupnih fondova EU. To bi bio posao grada i Kancelarije za evropske poslove, a i banke su pokazale interesovawe za

povoqnije kreditirawe ove nabavke. Zvani~nici ka`u da ugradwa deliteqa i ventila ne}e biti obavezna, ali da }e potro{a~i sami uvideti da je ekonomi~nije ugraditi opremu, jer se u pilot-projektima pokazalo da se po va`e}em sistemu, u dobro izolovanim zgradama, pla}a i 45 procenata vi{e od utro{ene energije. Oni koji ugrade opremu, mo}i }e da reguli{u temperaturu na svakom pojedin~anom radijatoru, mo}i }e da potpuno ugase grejawe kada nisu u stanu ili ku}i i sami }e biti odgovorni za ra~un. Ovakvi ure|aji postoje u oko 1.500 stanova od 85.000 koje greje Toplana, tako da je ovo tek po~etak velikog posla. Iz preduze}a navode da }e ve} od jula, u slu~aju da Skup{tina grada usvoji neophodnu odluku, Toplana nuditi gra|anima da kupe deliteqe i ventile, koje }e preduze}e ugra|ivati. Kasnije bi taj posao bio poveren licenciranim firmama. Ovo je prvi ovakav proces u Srbiji, a vreme rasipawa energije i wenog besomu~nog tro{ewa, kada po~ne slede}a grejna sezona, bi}e pro{lost. S. Krsti}


NOVI SAD / VOJVODINA

ponedeqak7.jun2010.

BE^EJSKA OP[TINA OPET USTANOVILA GODI[WE NAGRADE

PO^ELA REALIZACIJA PROJEKTA „MITROVICA TO SMO MI”

Mladi brinu o budu}nosti grada SREMSKA MITROVICA: Dvanaestoro mladih Mitrov~ana, koji u~estvuju u projektu „Mitrovica to smo mi“, u naredna tri ili ~etiri meseca poseti}e ~elne qude grada, prisustvovati sednicama gradske skup{tine, odborni~kih grupa, boraviti u javnim preduze}ima, kako bi se {to boqe upoznali sa funkcionisawem gradske uprave i javnog sekotra. Ovaj projekat osmislila je Gradska uprava za mlade, pred{kolsko obrazovawe, zdravstvo i socijalnu politiku i Kancelarija za mlade u Sremskoj Mitrovici u okviru Lokalnog akcionog programa, a sa ciqem da se mladima raznih profesija i stepena obrazovawa pru`i uvid u funkcionisawe lokalne samouprave. Prvi

}e u gradu ponovo biti otvoren bioskop. -Mitrovica je grad koji ima pro{lodt, ali i budu}nost.Sirmijum mora biti magnet za turisti~ki razvoj i mi imamo jo{ tri projekta sli~na nedavno otvorenoj Carskoj palati. U planu je izgradwa amfiteatra na @itnom trgu, kako bi se za{titili ostaci iskopina, `elimo da se istra`i sirmijumski cirkus koji je bio na hipodromu, u samom centru, kada se bude gradila kru`na raskrsnica kod Carske palate, te da se u Ma~vanskoj Mitrovici obave adekvatna istra`ivawa na lokalitetu za koji je jo{ ameri~ki arheolog Imre Boba tvrdio da je tu sahrawen sveti Metodije – rekao je Branislav Nedimovi}.

Investitori se probudili - [to se ti~e stranih investitora, u toku procedura za dobijawe gra|evinskih dozvola za sedam pogona koji treba da budu otvoreni u Sremskoj Mitrovici i da zaposle od 50 do 300 radnika. Pored toga, grad }e pomo}i svim investitorima koji do|u, a posebno onima koji planiraju da zaposle vi{e od sto radnika. Investitori su se, ~ini mi se probudili i sve je vi{e onih koji se interesuju za gradwu svojih pogona u na{im industrijskim zonama - istakao je gradona~elnik Nedimovi}. susret mladi su imali sa gradona~elnikom Branislavom Nedimovi}em, wegovim zamenikom Sr|anom Kozlinom i koordinatorom tima Bo{kom Umeti}em, na kome su mladima pribli`ene i obja{wene funkcije i nadle`nosti prvih qudi gradske uprave. Mladi su se, kao dobri potencijalni doma}ini,interesovali za privla~ewe stranih investicija, o prednostima Sremske Mitrovice od kada je dobila status grada, o projektima s kojima grad mo`e konkurisati kod pojedinih fondova, o turisti~kim planovima i, naravno, kada

U daqem razgovoru Nedimovi} je istakao da je op{tina svojevremeno tra`ila da se ne privatizuje gradski bioskop, a sada se tra`i na~in da se u nekom od {oping centara na|e prostor da se gradu vrati bioskop. Istakao je da grad ima velike komparativne prednosti u odnosu na mnoge druge gradove, pre svega naslawa se na aupotut, ima `elezni~ki saobra}aj, plovni put na Savi, priliku za transport roba Savom, pa se upravo zbog toga formira robno-transportni terminal u Luci leget, a slede}i korak bi trebalo da bude gradwa pristani{ta. S. Bojevi}

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Princeza i `abac“ (18), “No} za pam}ewe” (19.30),”Robin Hud” (21) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Pisac iz senke” (20)

POZORI[TA Novosadsko pozori{te “Roki horor {ou” (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a”, Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog “Wujork = Menhetn” (do 30. juna). Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Galerija Matice srpske, Izlo`ba “Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a” (do 5. juna) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka “Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka”; stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900–1941); stalna postavka “Qudi i doga|aji – slika pro{losti” Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”.

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak “\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Ana I{tvana Srdi} (1932, ispra}aj) u 11.45 sati, Frawa Josipa E{ki (1925, ispra}aj) u 12.30, Stevan Fabijana Bugayija (1930, urna) u 13.15, Milorad Mirka Perovi} (1930, ispra}aj) u 14, Aleksandar Milorada Markovi} (1938) u 14.45, Stevan Lazara A~anski (1946) u 15.30 i Miodrag Slavice Peri} (1939) u 16.15 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena An|elka Cveje Anti} (1946) u 15 ~asova.

DNEVNIK

c m y

10

Predlozi do kraja juna BE^EJ: Odbornici be~ejskog parlamenta su na posledwoj sednici doneli Odluku o ustanovqewu godi{we nagrade i dodeli zvawa po~asnog gra|anina op{tine Be~ej. Konstituisana je i sedmo~lana Komisija koja }e razmatrati prispele inicijative i dati svoj predlog Skup{tini op{tine, posle ~ega }e odbornici doneti kona~nu odluku, a predsednik op{tine je sprovesti uru~ewem na sve~anosti povodom Dana op{tine Be~ej 1. avgusta. Upravo zbog toga }e se novoustanovqena godi{wa nagrada op{tine Be~ej zvati – prvoavgustovska. - Inicijativu za dodelu godi{wih nagrada i zvawa po~asnog gra|anina mogu podneti po-

jedinci, grupe gra|ana, pravnih lica, te organi i radna tela SO Be~ej, u pismenoj formi i s detaqnim obrazlo`ewem do 30. juna li~no u Uslu`nom centru, soba 7 Gradske ku}e, ili po{tom na adresu: Op{tinska uprava op{tine Be~ej, Trg oslobo|ewa 2, 21220 Be~ej. Predlo`eni kandidat ne mora biti `iteq be~ejske op{tine, ali je bitno da je uradio ne{to vredno {to je doprinelo privrednom i dru{tvenom razvoju i ugledu na{e op{tine - rekao je na pres konferenciji predsednik Komisije za dodelu godi{wih nagrada be~ejske op{tine Budislav Meduri}. Pored predsednika Budislava Meduri}a, ~lanovi Komisije koja }e razmatrati pri-

stigle inicijative su Pera Ba{i}, Ilona Varwu, Qubomir Vra~ari}, \er| Lajber, Pal [andor i dr Sini{a [ija~i}. - Godi{wa nagrada je dru{tveno priznawe koje ne donosi materijalnu korist dobitniku, ve} }e mu predsednik op{tine na sve~anosti povodom Dana op{tine uru~iti plaketu. Predvi|eno je da se u toku jedne godine dodeli najvi{e sedam godi{wih nagrada u razli~itim oblastima delatnosti. Kada je, pak, zvawe po~asnog gra|anina u pitawu, ono se dodequje jedanput u pet godina u vidu poveqe - dodao je ~lan Komisije Pal [andor. V. Jankov

SEKRETARIJAT ZA SPORT I OMLADINU DODELIO OPREMU [KOLI „9. MAJ”

Sprave za ve`be i relaksaciju ZREWANIN: Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu dodelio je Specijalnoj osnovnoj i sredwoj {koli „9. maj” u Zrewaninu opremu vrednu 100.000 dinara za opremawe sale za fizi~ko vaspitawe. Ripstoli, reketi za stoni tenis i ostali rekviziti bi}e kori{}eni na ~asovima fizi~ke kulture, kako bi se kod u~enika otklonili deformiteti i lo{e telesno dr`awe, poboq{ala bazi~na motorika i poja~ala muskulatura. Projekat je realizovala profesorka fizi~kog vaspitawa Aleksandra Popov. - Kod dece, osim fizi~kih, postoje i odre|ene emotivno – voqne smetwe. Rekviziti koji su danas dobijeni, kao i oni koji su ranije prosle|eni {koli iz Ministarstva sporta, imaju svrhu da relaksiraju |ake, odnosno da im pru`imo ~asove kakvi su predvi|eni nastavnim planom i programom – izjavio je ju~e direktor {kole „9. maj” Slobodan Mili}ev.

On je podsetio da je sportska sala skromnih mogu}nosti, s obzirom da je malih dimenzija i da se u wenoj sredini nalazi stub koji ometa nastavu. Sala,

jinskim i republi~kim takmi~ewima osvojili mno{tvo pehara, a bili su tri puta i prvaci dr`ave na sportskim igrama, {to Mili}ev obja{wava re~i-

ina~e, poti~e iz 1903. godine i nije namenski gra|ena za ovakav vid nastave. Bez obzira na to, |aci su na minulim pokra-

ma da „boj ne bije svjetlo oru`je, ve} boj bije srce u junaka”. Stru~ni saradnik za sportske objekte ispred Pokrajin-

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

skog sekretarijata za sport i omladinu Miroslav Kova~ev, koji je ju~e direktoru {kole uru~io opremu, naglasio je da ovaj sekretarijat tokom cele godine ima raspisan konkurs za adaptaciju, sanaciju i opremawe sportskih objekata, pri ~emu su prioritet {kolske sale. Ciq je, precizirao je Kova~ev, da se deca ukqu~e u sport i van nastavnih aktivnosti, kako bi kod wih bili otkloweni deformiteti. - Sekretarijat je 2003. godine radio jedno istra`ivawe o stawu sportskih hala u {kolama i do{ao je do katastrofalnih podataka. Od tada do danas preduzimali smo sve {to smo mogli da bismo to promenili. Uslovi se poboq{avaju, ali moramo biti svesni da smo u periodu tranzicije, zbog ~ega su ulagawa mo`da minimalna, ali su, uprkos tome, veoma zna~ajna – rekao je Kova~ev. @. B.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK U MOKRINSKOJ O[ „VASA STAJI]” VANREDNO STAWE

Roditeqi podr`avaju {trajka~e MOKRIN: Na sastanku koji je odr`an u Mesnoj zajednici Mokrin, povodom {trajka zaposlenih u Osnovnoj {koli „Vasa Staji}, roditeqi su dali podr{ku nastavnom osobqu {kole. Sastanku su prisustvovali svi zaposleni u {koli, predstavnici sindikata, kao i aktuleni direktor {kole Miroslav

pulacija [kolskog odbora. Roditeqi su na sastnaku odlu~ili da pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe po{aqu potpisanu peticiju u kojem tra`e da se ispo{tuje voqa ve}ine nastavnog kadra. Kako sada stvari stoje, velika je verovatno}a da se izgubqeni ~asovi ne}e nadokna|ivati, jer je u {koli, kako ka`u

Bez Badrqice Neki od roditeqa, koji su `eleli da ostanu anonimni, istakloi su ju~e da nije pravedno {to na sastanak nije pozvan i Dragoqub Badrqica, te da je i on mogao da se obrati prisutnima i iska`e svoj stav. Tako|e, neki su protestovali zbog toga {to su se zaposleni odlu~ili da {trajkuju na samom kraju {kolske godine, iako se saglasnot za novog direktora jo{ uvek ~eka od pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe. Stojanov, roditeqi, kao i ~lanovi Saveta roditeqa. U Savetu ka`u da svr{enim osmacima predstoji kvalifikacioni ispit i upis u sredwe {kole, tako da su roditeqi ovih |aka najzabrinutiji. Neki se pribojavaju da |aci koji zavr{avaju osmi razred zbog {trajka ne}e dobiti svedo~anstva na vreme. Ni roditeqima u~enika koji poha|aju ni`e razrede nije svejedno i svi sa nestrpqewem o~ekuju da se ovo privede kraju. Ono {to je generalno stav roditeqa jeste da `ele da se ispo{tuje stav Nastavni~kog ve}a bez mani-

nastavnici vanredna situacija, kao {to je bila tokom epidemije gripa, pa se i tada ~asovi nisu odra|ivali. Podsetimo da je za mesto direktora Osnovne {kole „Vasa Staji}” konkurisalo ~etiri kandidata. Ve}inu glasova [kolskog odbora dobio je profesor Dragoqub Badrqica, trenutno na Zavodu za zapo{qavawe, dok je podr{ku Nastavni~kog ve}a dobila u~iteqica Marijana Rakin koja ve} 24 godine u {koli. A.\.

TISA OVE GODINE DVA PUTA PLAVILA QUTOVO

Ratari tra`e od{tetu za izgubqeni rod NOVI BE^EJ: Nisu sve poplave ovih dana u Srbiji prouzrokovane vremanskim (ne)prilikama. Reka Tisa je jo{ polovinom januara poplavila oko 1.200 hktara ziratno poqoprivredno zamqi{te rudine Qutovo, u priobaqu Tise kod Novog Be~eja. Voda je u{la u Qutovo kada je imala mnogo ni`i od nivoa, kada je godinama ranije uspe{no braweno.U me|uvremenu, voda se povukla, a ovih dana je ponovo poplavila oranice, {to je izazvalo revolt ovda{wih ratara, koji su ulo`ili najmawe 3.000 evra po hektaru. Mnogi su se i zadu`ili, a sada, ne znaju kako da vrate dugove, jer je letina uni{tena i tra`e da im dr`ava nadoknadi {tetu, koja dosti`e nekoliko stotina hiqada evra. Zbog visikih podzemnih voda i obilnih ki{a velike su {tete i na poqoprivrednom zemqi{tu, ba{tama i doma}instvima daleko od reke. Letwi nasip oko Qutova popravqen je 2007. godine, ali je GP „Graditeq” iz Kikinde radove obavilo nesolidno, na

temeqnije popravke i naglasio da }e op{tina Novi Be~ej nastojati da obezbedi naknadu {tete u Pokrajini i Republici i obezbedi novac za sanaciju nasipa i trajnu za{titu Qutova od poplave. Sav prihod od zakupa dr`avne zemqe koji pripada op{tini ove godine }e biti ulo`en u tremeqnu rekonstrukciju nasipa na du`i period. Jo{ po~etkom godine je dogovoreno da se obavi kompletna rekonstrukcija oko 10 kilometara letweg nasipa oko rudine Qutovo – ka`e Tomislav Ratkovi}, zamenik predsednika op{tine Novi Be~ej, zadu`en za lokalni ekonomski razvoj. Najve}i dao prihoda odp{tine od zakupa dr`avne zemqe usmeri}emo u rekondtrukciju nasipa, a u finansirawe radova }e se ukqu~iti i JP „Vode Vojvodine”. Kruna nasipa }e biti podugnuta na kotu plus 700 centimetara, ima}e ustavu za pu{tawe i ispu{tawe vode u slu~aju ekstremno visokog vodostaja, kako ne bi dolazilo do preliva-

Korist i od poplave Uprkos odbrani, wive Qutova, ziratno poqoprivredno zemqi{te u probaqu reke Tise kod Novog Be~eja, voda je plavila i ranijih godina. Voda je ulazila u wive svakih pet-{est godina, ali zbog toga se vlasnici ove zemqe nisu mnogo sekirali. Poplave su obi~no bivale u prole}e, kada se u slivu tope snegovi, ili padaju velike ki{e, kao ove godine, nakon poplave, voda se iz wiva povla~ila tokom maja, pa je bilo dovoqno vremena za jo{ jednu setvu. Posle povla~ewa vode, ostao je sloj re~nog nanosa reke, wive su bile o~i{}ene od glodara i insekata, bilo je sasvim malo korova, pa je |ubrewe wiva i upotreba pestricida, gotovo bila nepotrebna, pa poqoprivredni proizvodi sa qutov~kih wiva imaju posebnu vrednost i kvalitet. Imati wivu u Qutovu, me|u ovda{wim ratarima, odavno je stvar presti`a, ali s obzirom na kvalitet vode reke Tise, pitawe je da li to jo{ uvek va`i. {ta su vlasnici zemqe ovom delu novobe~ejskog atara upozoravali.Uz pomo} sopstvene mahanizacije i bagere koji je obezbedeila op{tina, bezuspe{no su poku{ali da sa 4.000 xakova zemqe poprave nasip, ali jr voda probila nasip na drugom mestu. Sada tra`e odgovorne za poplavu i nadoknadu {tete. Predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov je rekao da je pre tri godine bilo potrebno mnogo vi{e novca za

wa i o{te}ewa nasrpa. Radovi }e biti okon~ani tokom ove godine. Na`alost, vremenske prilike nisu dozvolile da radovi po~nu ranije i tako izbegne ovogodi{wa poplava. Ovda{wi poqoprivrednici su svesni da je Qutovo u slu~aju poplave mesto za „sklawawe” vode, ali ne mogu da prihvate da je wihova zamqa poplavqena na koti ni`oj od pet metara, kada Tisa gotovo da nije iza{la iz korita. M. Kiseli~ki

ponedeqak7.jun2010.

RASTE ROBNA RAZMENA SREDWOBANATSKIH PREDUZE]A

Provodnici vode ka oporavku privrede ZREWANIN: Ukupna spoqnotrgovinska robna razmena preduze}a sredwobanatskog regiona u ovoj godini iz meseca u mesec bele`i zna~ajan trend rasta, saop{teno je iz zrewaninske Regionalne privredne komore. Od januara do aprila obim spoqnotrgovinske razmene iznosio je ne{to vi{e od 116 miliona evra, {to u odnosu na „Dijamant” me|u najboqim izvoznicima isti period prethodne godine ~ini pove}awe od pet odva ~etiri meseca u iznosu od sto. 53.462.179 evra. Izvoz je ve}i za - Ovako visok obim spoqnotri odsto u odnosu na prva ~etitrgovinskog prometa prouzrori meseca minule godine, dok je kovan je, u velikoj meri, promerast uvoza znatno izra`eniji i tom setova provodnika za paqedosti`e nivo od 7,5 odsto. we motornih vozila i tekstilNajve}i izvoznici su nih proizvoda na bazi sinteti~„Drekslmajer”, „Modital makih vlakana, u ukupnom iznosu nufakturing”, Industrija uqa od preko 57 miliona evra – obja„Dijamant”, FAM Se~aw i {wava ekonomista Mom~ilo „Sirovinabanat”, a sli~an poNikol~i} iz ovda{we Regioredak na listi je i kada su u pinalne privredne komore. tawu vode}i uvoznici. PosmaPrivreda Sredweg Banata iztrano po zemqama, najve}i izvezla je na strana tr`i{ta provoz robe ostvaren je u Nema~izvode u vrednosti od 63.231.734 ku, Italiju, Hrvatsku, Sloveevra, dok je ostvaren uvoz za prniju i Bosnu i Hercegovinu, a

najvi{e se uvozilo iz Nema~ke, Italije, Slovenije, Holandije i Ma|arske. - Kao {to sam ve} napomenuo, najve}i obim spoqnotrgovinskog prometa ostvaren je izvozom i uvozom setova provodnika za paqewe motornih vozila i tekstilnih proizvoda napravqenih od sinteti~kih vlakana, dok ostale vrste roba, kao {to su sirovo i jestivo suncokretovo uqe, delovi za mlinsku industriju, delovi za motore, suvo vo}e, ingoti aluminijuma, limovi za brodogradwu, linije za kontinuirani transport roba, nastavqaju trend iz prethodnog perioda – isti~e Nikol~i}. Najve}i obim spoqnotrgovinske razmene u periodu od januara do aprila, od svih pet opt{ina Sredwobanatskog okruga, ostvaren je u Zrewaninu, u iznosu od preko 103 miliona evra, {to iznosi 88,3 odsto od ukupno realizovanog obima regiona. @. B.

NESPOKOJSTVO NA NEBRAWENOM DELU LEVE OBALE DUNAVA OD ILOKA DO BEO^INA

Samo je evakuacija spas BEO^IN: Stawe je, reklo bi se redovno. Dunav po~iwe da preti, na potezu od Iloka do Beo~ina na levoj obali Dunava u du`ini od 29 kilometara nema nasipa, ovde se reka slobodno izliva kad stihija do|e, odbrana je nemogu}a.Jedino re{ewe je iseliti stoku, skloniti stvari i ~ekati da stihija pro|e. Najavquje se novi talas,to ozbiqno brine doma}ine,posebno u Suseku, gde je ve} oko sto hektara seoskog pa{waka pod vodom, pa me{tani ne teraju na ispa{u oko vi{e od pet stotina krava. Kod pojedinih doma}instava voda samo {to nije u{la u ekonomska dvori{ta. Milan [odi}, iz Tesline ulice u Suseku ka`e da bi nasip visine tri metra zna~io sigurnost, mir i {to je najva`nije ne bi seqani svakog prole}a sabirali {tetu koju im Dunav napravi u nebrawenom delu. Bra}a Nikola i Jova Lazi} iz Suseka, poznati uzgajiva~i stoke morali su, zbog predostro`nosti da seno nameweno za tov oko stotinu junadi podignu u {talski tavan, kako ga Dunav i ove godine ne bi poplavio i zmuqio, kao {to im se to desilo pro{le godine. - ^im krene voda po seoskom pa{waku, eto je nama u dvori{te.Junad }u da sklonim, ali seno, to smo morali spa{avati, da nam se ne desi da ostanemo bez sto~ne hraneka`e Nikola Lazi}. O merama odbrane od poplave nema ni govora. Qudi su svesni da peskom i vre}ama ne mogu protiv stihije na frontu dugom 29 kilometara, a ve} godinama se pri~a kako }e i taj beo~inski deo dunavske obale dobiti odbrambeni nasip, kako bi se {tete na wihovim imawima ubla`ile. I danas se se}aju 2006. godine, kada je u junu poplavni talas napravi haos na ovom delu, presekao putne pravce, napunio vodom sve gospodarske objekte, isterao qude iz ku}a. [teta je bila preko 61 miliona dinara. - Pro{le godine {teta nije ni procewivana.One 2006. godine kod

mene je {teta procewena na vi{e od 5.000 evra, a ja sam dobio 18.000 dinara, nisam mogao za taj novac kupiti kre~ i dezinfekciono sredstvo da sredim doma}insto posle poplave – isti~e Milan [odi}. Pro{le godine Milan [odi} je zate~en, pa je u wegovom tovili{tu uginulo desetak prasi}a, iselio je tovqene sviwe, ali je zbog preme{tawa, neredovne ishrane i nemogu}nosti le~ewa uginulo nekoliko tovqenika, voda mu je uni-

las pro|e,dolazi na red uklawawe muqa i dezinfekcija tovili{ta, prasili{ta i svih drugih objekata.A najavquje se vodeni talas koji nas ne}e mimoi}i – pri~a nam Milan [odi} dok posmatra kako se voda sa pa{waka primi~e wegovoj kapiji. Nevenka Jovi~i} je samo jedan od suse~kih doma}ina koji ka`e da svaka poplava uni{ti povrtwake, odnese sve, pa onda cele godine moraju na pijacu, po povr}e, jer wihove ba{te opuste.

^amcem po ba{ti

{tila dve tone kukruza u klipu u ~ardaku. - Sve se dogodilo tako brzo da nisam mogao sve spasiti.Sada se pripremam.Imam u tovu sto sviwa, zovem mesare, ho}u da rasprodam bar 70 komada, jer, ako ih budem morao preme{tati zbog poplave izgubi}u sve. I ovako,mesari znaju kakva me briga mori, proda}u, ali }u po tovqeniku izgubiti najmawe 20 evra, a to je oko 1.400 evra. Sa krma~ama prasilicama ne znam {ta da radim. Imam ih 40 komada, svaka selidba }e biti katastrofa, a mora}u se pripremiti da ih iselim iz prasili{ta. Prasi}a imam oko 40 komada, ako ih ne dignem na ~ardak, do koga voda ne mo`e da do|e, onda sam ih spasio. Ovako, ako ih voda zahvati strada}e, a znate li koja bi to bila {teta – vi{e od 120 hiqada dinara. I {to je najgore, kad ta-

U Suseku, Bano{tru, ^erevi}u, Braziliji i Nasequ Dunav qudi su samo naizgled mirni, a vlasnik restorana „Kara{” na obali Dunava Miki Lukeni} ka`e da se ovde sa stihijom, kad Dunav grune, ne mo`e boriti. Ulazi u ku}e uni{tava po redu, sa reke be`e labudovi, zmije... - [teta se ne mo`e izmeriti, posle polava svi smo mi ovde na po~etku, svaka sanacija je veoma skupa, skupqa od bilo kakvog odbrambenog nasipa, koji se jednom gradi – konstatuje Lukeni}. Kod qudi na levoj obali Dunava, u nebrawenom delu, u beo~inskoj op{tini, jo{ tiwa nada da su prognoze vodoprivrednih stru~waka pomalo uve}ane, ali za svaki slu~aj spremaju se za evakuaciju. Za pet dana ka`u da bi u ovom delu mogao nastati potop, a oni nemaju Nojevu barku. S. Bojevi}

Rastu vojvo|anske reke U Vojvodini je trenutno u odbrani 994,54 kilometara nasipa, od toga je merama redovne odbrane obuhva}eno je 972 , dok se vanredna odbrana sprovodi na 22,54 kilometra i to na votoku Plazovi}, akumulaciji Pavlovci i Letwem nasipu \ala, na Tisi. Na Dunavu, Tisi i Savi vodostaji su u porastu, dok se na banatskim vodotocima bele`i stagnacija ili opadawe vodostaja. Ukinuta je redovna

odbrana od poplava na vodotoku Brzava, a progla{ena je na 71 kilometru vodotoka Stari Begej, ka`e se u saop{tewu „Voda Vojvodine” Izdat je i nalog sektorskim rukovodiocima i vodoprivrednim preduze}ima u op{tinama: Sombor, Ba~ka Palanka, Novi Sad, Zrewanin, Pan~evo, Kovin, Bela Crkva da odmah otpo~nu pripreme za sprovo|ewe odbrane od poplava. H. V.

11

Prihvatili{tu 80 hiqada evra KIKINDA: Javnoj agenciji za poqoprivredu i malu privredu op{tine Kikinda odobreno je 80 hiqada evra za opremawe prihvatili{ta za pse i ma~ke lutalice. Ovaj novac obezbe|en je po konkursu koji su zajedni~ki uputili gradovi Kikinda i Makao iz Ma|arske ka fondovima Evropske unije. Projekta je odobrio tehni~ki sekretarijat u Budimpe{ti, a wegova ukupna vrednost je 161 hiqada evra. Kikindskoj op{tini pripada 82,9 hiqada evra, u {ta je ura~unato i 12,5 hiqada evra {to je obaveza lokalne samouprave. Prema re~ima ~lana projektnog tima Op{tine Kikinda Jovana Rodi}a, novac }e biti ulo`en u kupovinu dva terenska vozila i isto toliko prikolica za sme{taj `ivotiwa i uklawawe wihovih le{eva. Ova slu`ba ima}e osam zaposlenih, s tim {to }e u radu aktivno u~estvovati i zaposleni u javnoj agenciji za poqoprivredu i malu privredu. Nakon {to prihvatili{te za pse i ma~ke lutalice bude otvoreno ste}i }e se svi uslovi da se u Kikindi oformi zoohigijeni~arska slu`ba. Posao ove slu`be bi}e uklawawe pasa i ma~aka lutalica ne samo iz op{tine Kikinde, ve} i iz drugih op{tina uz nov~anu nadoknadu. Do sada je ovaj posao u kikindskoj op{tini bio poveravan zoohigijeni~arskoj slu`bi iz ]uprije. A. \. VANREDNO U OP[TINI @ITI[TE

Paorima otpisati poreze @ITI[TE: Odlukom Op{tinskog {taba za upravqawe u kriznim situacijama, u @iti{tu je progla{ena vanredna situacija na celokupnoj teritoriji ove sredwobanatske komune. Odluka je prosle|ena republi~koj i pokrajinskoj vladi, nadle`nom ministarstvu i Pokrajinskom sekretarijatu za poqopriredu, JP „Vode Vojvodine”, Sredwobanatskom upravnom okrugu, kao i JVP „Sredwi Banat”. Istovremeno, zatra`ena je pomo} u iznala`ewu re{ewa za prevazila`ewe vanredne situacije na terenu. Nadle`ni dr`avnii organi pozvani su da donesu odluke o smawewu naknada za odvodwavawe, odnosno da otpi{u poreze, jer je izvesno da }e mnogi zemqoradnici biti uskra}eni za ovogodi{we prinose. Na sednici {taba, kojom je predsedavao predsednik `iti{tanske op{tine Dragan Milenkovi}, obrazlo`eno je da su prekomerne padavine, kakve se ne pamte godinama unazad, sa prosekom od preko 200 litara po kvadratnom metru, izazvale visok nivo podzemnih voda koje onemogu}avaju prijem onih povr{inskih. Ve} nekoliko nedeqa ugro`eno je poqoprivredno zemqi{te, kao i ve}i broj sela. Od preko 45.000 hektara poqoprivrednog zemqi{ta, po nalazima stru~ne komisije, u ovom trenutku je ugro`eno preko 60 odsto obradivih povr{ina. Lo{e vreme nije dozvoqavalo ulazak u wive i nije bilo mogu}e da se uradi bilo {ta na sanirawu stawa. Zbog toga isti~u optimalni rokovi za obavqawe setvenih radova. Kako je re~eno na sednici Op{tinskog {taba, od naseqenih mesta najugro`enija su Torda, @iti{te, Ravni Topolovac, Banatsko Kara|or|evo i Torak, mada je situacija nepovoqna i u Me|i, Srpskom i Novom Itebeju, Banatskom Dvoru i Hetinu. @. B.


CRNA HRONIKA

ponedeqak7.jun2010.

DNEVNIK

c m y

12

MINISTAR DRAGAN [UTANOVAC POSETIO POVRE\ENOG MAJORA SLOBODANA JOCI]A NA VMA

Pilot se pona{ao herojski Ministar odbrane Dragan [utanovac posetio je ju~e pilota majora Slobodana Joci}a koji je posle iskakawa iz aviona "orao" sme{ten na Odeqewu neurohirurgije na Vojnomedicinskoj akademiji, saop{tilo je ju~e Ministarstvo odbrane. Ministar je posle razgovora s pilotom, koji je u ~etvrtak na najbezbedniji mogu}i na~in oborio vazduhoplov koji nije mogao da sleti, rekao da je najva`nije da je on dobrog zdravstvenog stawa, izraziv{i nadu da }e vrlo brzo na-

pustiti VMA. [utanovac je istakao da se major Joci} pona{ao herojski i da je ispo{tovao sve procedure i pravila. On je ~estitao pilotu 241. lova~ko-bombarderske avijacijske eskadrile, naglasiv{i da je zaslu`io nagradu za to {to je uspeo da uradi. Ministar je rekao da je uzrok pada aviona tehni~ki kvar i da }e daqa istraga utvrditi detaqe celog slu~aja. On je naglasio da je pilot Vojske Srbije poku{ao sve da spasi letelicu i svoj `ivot, ali i `ivote i imovinu gra|ana.

Ministar [utanovac u poseti povre|enom pilotu

Zbog toga je, po ministrovim re~ima, Joci} i odlu~io da avion obori u jezero, ne dozvoliv{i da padne u naseqeno mesto. [utanovac je ocenio da Vojska Srbije ni na koji na~in nije ugrozila bezbednost gra|ana, o ~emu svedo~i i ~iwenica da je pilot pre pada

Ostaci "orla" posle va|ewa iz Gru`anskog jezera

aviona ~ak zatvorio rezervoare da bi spre~io izlivawe goriva u vodu i ekolo{ku katastrofu. Ministar odbrane je naglasio da do pada aviona usled tehni~kog kvara nije do{lo ni zbog starosti vazduhoplova niti, kako se spekuli{e, zbog malog broja sati nale-

SUTRA PRVA RASPORADAJA IMOVINE OKRIVQENOG NARKOBOSA

Poo{travawe kriterijuma za sudske ve{take

[ari}evo bogatstvo na licitaciji

je je 4.538.067 dinara. Ovo je prva odluka Vi{eg suda u Beogradu o prodaji imovine oduzete od kriminalaca na javnoj licitaciji. Na licitaciji }e se na}i televizori, muzi~ki ure|aji, bela tehnika, slike, name{taj i sve drugo {to je prona|eno u vilama na Tatarskom brdu. U pitawu je najluksuznije poku}stvo koje je do sada zapleweno. Po~etna cena je oko 20 odsto ispod tr`i{ne vrednosti. Mno{tvo televizora, skupih komoda, ko`nih garnitura, oprema za teretane, slike i sav drugi luksuz i sjaj kojim se okru`io [ari} trebalo bi da za po~etak obezbedi dovoqno novca za siroma{ne u Srbije. Tridesetak televizora, ku}nih bioskopa, DVD-ure|aja ima}e po~etnu cenu od 1.000 dinara za DVD do 20.000 za televizore i ku}ne bioskope. Po~etna cena fri`idera sa zamrziva~em bi}e izme|u 6.000 i 10.000 dinara. Licitacija foteqa po~e}e od 1.000, a ormara s ogledalom od 2.500 dinara. Kompletna kuhiwa s ma{inom za sudove ima}e po~enu cenu 40.000 dinara, dok }e komplet kuhiwa s pul-

tom po~eti od 30.000 dinara. [ank s rashladnim ure|ajem od 10.000, kredenac s mikrotalasnom rernom i kafe-automatima po~e}e od 20.000 dinara, dok }e komplet kuhiwa s ugradnim {poretom i ravnom plo~om krenuti od po~etnih 40.000 dinara. ^etiri stola s osam stolica po-

~e}e od 32.000 , dok }e se razno posu|e prodavati od 3.000 dinara. Xakuzi tu{-kabina “krenu}e” od 20.000 dinara, koliko }e biti i cena za dve ma{ine za prawe ve{a. Iz dnevne sobe dva dvokrilna ormana po~e}e cenom od 20.000, komoda sa staklenim delom od 15.000, dve zidne lampe od 4.000, vitrina i polica presvu~ena ko`om od 20.000, dva lustera od po 17 sijali~nih mesta od 17.000, ovalni tabure po 2.000, dve foteqe od 16.000 dinara. Za ugaonu garnituru u beloj ko`i, koja je krasila dnevnu sobu u

Na~elnik VMA general-major dr Miodrag Jevti} rekao je da je trenutno zdravstveno stawe pilota Joci}a sasvim stabilno i da je u zavr{noj fazi oporavka. On je dodao da se pacijent priprema za otpust na ku}no le~ewe. E. D.

ZBOG BROJNIH NEDOSTATAKA I PROBLEMA U RADU

Foto: N. Stojanovi}

Na licitaciji, koja }e sutra biti odr`ana u magacinu Direkcije za oduzetu imovinu u Ulici Viline vode bb u Beogradu, na}i }e se 220 stvari koje su na|ene u ku}i okrivqenog narkobosa Darka [ari}a u vilama na Tatarskom brdu u Sremskoj Kamenici. Ukupna po~etna cena imovine koja se proda-

ta pilota. Takve stvari se, rekao je [utanovac, doga|aju i najsavremenijim avionima na svetu i najobu~enijim pilotima. On je podsetio na nedavnu nesre}u komandanta ruske akro-grupe, koji je, po ministrovim re~ima, sigurno imao veoma mnogo sati naleta.

jednoj od tatarskih vila, po~etna cena bi}e 30.000 dinara, sto od drveta sa staklom 3.000, dve komode po 24.000 i kau~ od 20.000 dinara. Nakon dnevne sobe, na licitaciji }e biti i bra~ni kreveti iz spava}e sobe po 8.000, bra~ni okrugli krevet od 15.000, tri du{eka po 4.500, krevetac od 5.000

stoni tenis 4.000, dva pikada 30.000, bilijarski sto 40.000 i sto za stoni fudbal 7.000 dinara. Iz sveta “zabave” Darka [ari}a prodaje se i pletena garnitura za terasu u kojoj su trosed, tri foteqe i dva stola po 20.000 dinara. Za ~etiri zvu~nika “dinakard” treba pripremiti najmawe 80.000, za so-

kao i dva toaletna stola za 8.000 dinara. Multitrena`er }e imati po~etnu cenu 256.000, ben~ (klupa) s postoqem za tegove 192.000, simulator alpskog skijawa 100.000, sprava za le|a 120.000, tri sprave za zatezawe nogu pojedina~no po 180.000, dve sprave za zatezawe mi{i}a nogu 360.000, sprava za ve`bawe stoma~nih mi{i}a 60.000, komplet tegova 38.000 i bokserski xak 10.000 dinara. Sto za karte sa ~etiri stolice ko{ta}e po~etnih 15.000, sto za

larijum 300.000, profesionalnu peglu 40.000, poja~alo za muziku 20.000, motornu kosa~icu 8.000 dinara. Prodaju se i slike – uqa na platnu nepoznatih autora – po po~etnoj ceni od 30.000 dinara. Licitacija ne}e biti snimana da oni koji `ele da kupe stvari ne bi strepeli, a na woj mogu u~estovati sva pravna i fizi~ka lica. Svim zainteresovanim bi}e omogu}eno da sat pre po~etka licitacije pregledaju stvari koje }e biti izlo`ene. Kupac koji da najboqu ponudu bi}e du`an da licitiranu stvar plati odmah i da je preuzme uz potvrdu koju izdaje Direkcija za upravqawe oduzetom imovinu. One stvari koje ne budu prodate na sutra{woj licitaciji, po zakonu, mogu se jo{ jednom ponuditi na novoj aukciji pa ako ni tada ne na|u vlasnika, prodaju se putem neposredne pogodbe. Sav prihod od prodatih stvari iskoristi}e se za pomo} socijalno ugro`enom stanovni{tvu, finansirawe rada narodnih kuhiwa i drugih potreba najsiroma{nijih gra|ana Srbije. Q. Male{evi}

Predlogom zakona o sudskim ve{tacima, o kome }e poslanici raspravqati na drugoj vanrednoj sednici skup{tine koja po~iwe danas, poo{travaju se kriterijumi u pogledu stru~ne spreme ve{taka, kao i wihovog radnog i prakti~nog iskustva u struci, kako bi se obezbedilo da najstru~niji obavqaju taj posao. Vlada Srbije, koja je predlo`ila usvajawe zakona po hitnom postupku, navela je u wegovom obrazlo`ewu da je u dosada{woj praksi sudova uo~eno mnogo nedostata-

ganima, fizi~ko lice mora imati odgovaraju}e visoko obrazovawe, najmawe pet godina radnog iskustva u struci, stru~no znawe i prakti~na iskustva, koja se dokazuju objavqenim stru~nim i nau~nim radovima, kao i mi{qewima i preporukama sudova, drugih dr`avnih organa i institucija. Pravno lice mo`e obavqati ve{ta~ewe ako je upisano u registar nadle`nog organa za delatnost ve{ta~ewa u odgovaraju}oj oblasti i ako ima zaposlene koji su upisani u Registar ve{taka.

ka i problema u vezi sa radom sudskih ve{taka. Predlo`enim aktom uvode se novine u postupku imenovawa i razre{ewa ve{taka, pa }e tako ubudu}e ministar nadle`an za pravosu|e objavqivati javni poziv za imenovawe ve{taka, u skladu sa potrebama sudova. O zahtevu za imenovawe odlu~uje ministar, a protiv wegovog re{ewa dozvoqeno je pokretawe upravnog spora, ~ime }e se, kako predlaga~ o~ekuje, posti}i adekvatan broj ve{taka i pravilnija raspore|enost u pojedinim oblastima ve{ta~ewa. Zakonski predlog o sudskim ve{tacima propisuje da ve{ta~ewe mogu obavqati fizi~ka i pravna lica, dr`avni organi, kao i nau~ne i stru~ne ustanove. Pored op{tih uslova za rad u dr`avnim or-

Osim fizi~kih i pravnih lica, ve{ta~ewa mogu obavqati i dr`avni organi, nau~ne i stru~ne ustanove. Zakonom je odre|eno da postupak za razre{ewe ve{taka zbog neurednog ili nestru~nog ve{ta~ewa mogu podneti sud ili drugi organ koji vodi postupak, kao i stranke i drugi u~esnici u sudskom ili drugom postupku. Ve{tak "neuredno" obavqa ve{ta~ewe ako neopravdano odbija da ve{ta~i, ne odaziva se na pozive suda ili drugog organa koji vodi postupak, ne obavi ve{ta~ewe u roku koji odre|en i u drugim slu~ajevima predvi|enim zakonom, nestru~no obavqa ve{ta~ewe ako daje nepotpune, nejasne, protivre~ne ili neta~ne nalaze. (Tanjug)

REAGOVAWE BRANISLAVA PE]ANCA IZ BANATSKOG ARAN\ELOVA, ^IJI JE BRAT UBIJEN

Pokojnik nije bio predoziran

Povodom teksta “Za smrt prijateqa 16 godina robije”, objavqenog 1. juna u na{em listu, redakciji “Dnevnika” javio se Branislav Pe}anac, ro|eni brat pokojnog Sa{e Pe}anca (26) iz Banatskog Aran|elova, za ~ije ubistvo s umi{qajem su, u prvostepenom postupku vo|enim pred zrewaninskim Vi{im sudom, na po osam godina zatvora osu|eni Jovan Lau{ev (24) i Danijela Ke~i (23). Pe}anac je ubijen 10. novembra 2007. godine, u svojoj porodi~noj ku}i. Pozivaju}i se na podatke iz istrage, objavili smo da su Pe}anac i wegovi gosti – Lau{ev i Ke~i, kobnog dana koristili heroin, i da se pokojni mladi} tada predozirao. Umesto da pozovu hitnu po-

mo}, Lau{ev i Ke~i su Pe}anca sami poku{ali da o`ive i tom prilikom su mu naneli brojne povrede od kojih je nastupila smrt. - Ta~no je da se u istra`nom postupku baratalo s tezom o navodnoj predoziranosti mog brata. Me|utim, obdukcijom, koja je obavqena u novosadskom Institutu za sudsku medicinu, nesumwivo je utvr|eno da tog dana nije koristio nikakva narkoti~ka sredstva. To je navedeno i u presudi osobama koje su Sa{u li{ile `ivota sa umi{qajem. Blago su osu|eni zbog svoje mladosti – rekao je Branislav Pe}anac, koji je prisustvovao izricawu presude u Vi{em sudu u Zrewaninu. @. B.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak7.jun2010.

13

MINISTAR UNUTRA[WIH POSLOVA SRBIJE O SLU^AJU MILANKA [ARAN^I]A

Bi}e proverene sve sumwe Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da }e Tu`ila{tvo za borbu protiv organizovanog kriminala u istrazi utvrditi da li je novac ste~en zloupotrebama u slu~aju biv{eg generalnog direktora "@eleznica Srbije" Milanka [aran~i}a kori{}en u procesima privatizacije na podru~ju Ni{a. Da~i} je u izjavi novinarima rekao da su postojale sumwe da je taj

Milanko [aran~i}

U TRIBUNALU ZAVR[ETAK SU\EWA SEDMORICI OFICIRA VRS

Presuda za Srebrenicu u ~etvrtak HA{KI TRIBUNAL Ha{ki tribunal izre}i }e u ~etvrtak, 10. juna, presudu sedmorici oficira Vojske Republike Srpske optu`enim za genocid i zlo~ine protiv ~ove~nosti nad Muslimanima u Srebrenici u leto 1995. Za genocid nad oko 7.000 muslimanskih zarobqenika iz Srebrenice u julu 1995. optu`eni su Vujadin Popovi}, Qubi{a Beara, Drago Nikoli}, Qubomir Borov~anin i Vinko Pandurevi}, a za zlo~ine protiv ~ove~nosti Radivoj Mileti} i Milan Gvero. Na kraju su|ewa, u septembru pro{le godine, tu`ilac Piter Mekloski zatra`io je da svi optu`eni budu progla{eni krivim i ka`weni do`ivotnim zatvorom. Nasuprot tome, branioci su tvrdili da krivica optu`enih nije dokazana. Odbrana Popovi}a, Borov~anina, Mileti}a i Gvera zatra`ila je izri~ito da oni budu oslobo|eni. Advokati Pandurevi}a su odbacili navode optu`nice kao nedokazane, ali nisu

direktno pozvali sudsko ve}e da ga oslobodi. Zastupnici odbrane drugooptu`enog Beare su sudijama predlo`ili da, ukoliko ga proglase krivim, kazna ne bude du`a od devet godina zatvora. Branioci Draga Nikoli}a, prihvataju}i da ima dokaza za wegovu delimi~nu odgovornost, tako|e nisu sugerisali sudijama kakva bi presuda trebalo da bude. U kriti~no vreme, Popovi} je bio na~elnik za bezbednost Drinskog korpusa VRS, Beara je istu du`nost obavqao u Glavnom {tabu VRS, a Nikoli} u Zvorni~koj brigadi. ^etvrtooptu`eni Borov~anin je zapovedao jedinicom Specijalne policije, a Pandurevi} je bio komandant Zvorni~ke brigade VRS. Generali Mileti} i Gvero slu`bovali su u Glavnom {tabu VRS, kao pomo}nici komandanta Ratka Mladi}a. Su|ewe sedmorici oficira po~elo je pred Tribunalom sredinom jula 2006, a zavr{eno je u septembru pro{le godine. Ha{ki tribunal do sada je zbog pomagawa genocida u Srebrenici pravosna`no osudio na 35 godina zatvora generala Radislava Krsti}a, tada{weg komandanta Drinskog korpusa VRS.

ZBOG OPTU@BE ZA NELEGALNU TRGOVINU DROGOM

Kristijan Golubovi} na optu`eni~koj klupi Su|ewe grupi Aleksandra Golubovi}a, poznatijeg kao Kristijan, zbog optu`bi za nelegalnu trgovinu drogom trebalo bi da po~ne u utorak, 8. juna, u Vi{em sudu u Beogradu. Na optu`eni~koj klupi, pored Golubovi}a, na}i }e se jo{ {est

Hap{ewe Kristijana Golubovi}a

pripadnika wegove grupe, me|u koje je tu`ila{tvo svrstalo i wegovu majku Milanku, zatim Safeta Ibrovi}a, Mirsada Fujaqki}a, Uro{a Vukovi}a, Ferata Skenderovskog i Marka Poqaka. Golubovi} se tereti da je organizovao ovu grupu koja je imala za ciq vr{ewe krivi~nih dela za koja se mo`e izre}i kazna zatvora vi{a od tri godine. Grupa

je po nalogu Golubovi}a trgovala narkoticima na liniji Novi Pazar - Beograd, od po~etka avgusta 2009. do 16. januara ove godine. Na teret im se stavqa krivi~no delo nedozvoqena proizvodwa i preprodaja opojnih droga, a Golubovi}u i krivi~no delo dr`awe i promet oru`ja i eksplozivnih materija. Svi ~lanovi grupe na ~leu sa Golubovi}em nalaze se u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu. Golubovi} je pre ne{to vi{e od godinu dana pu{ten iz zatvora u Po`arevcu, gde je izdr`ao kaznu od ~etiri godine zatvora zbog iznude 3.000 evra i kilograma zlatnog nakita od jednog bra~nog para. Od mladih dana poznat je u kriminalnim krugovima, a hap{en je vi{e puta, pored ostalog u akciji "Sabqa", a su|eno mu je i kao vo|i kriminalne grupe koja je iznudila 15.000 evra od Petra Ze~evi}a, vlasnika agencije iz Sremske Mitrovice. Poznat je i po bekstvu iz gr~kog zatvora Malandrino, u kojem je slu`io kaznu od 14 i po godina zbog oru`ane kra|e. (Tanjug)

novac kori{}en u procesima privatizacije u Ni{u, ali da }e "to proveriti istraga". On je dodao da od daqeg toka istrage zavisi da li }e biti jo{ hap{ewa ili privo|ewa u tom slu~aju. Da~i} je tako|e kazao da krivi~na prijava Saveta za borbu protiv korupcije protiv vi{e osoba zbog privatizacije Luke "Beograd" nema veze s Ministarstvom unutra{wih poslova jer je podneta direktno u

Tu`ila{tvo. On je tokom obilaska spasila~kog tima Sektora MUP-a za vanredne situacije na Dor}olu rekao novinarima i da Tu`ila{tvo nije obavestilo policiju o toj krivi~noj prijavi. [aran~i} i jo{ tri osobe uhap{ene su pre tri dana zbog sumwe da su o{tetili to javno preduze}a za vi{e od 1,24 milion evra, a potom im je odre|en pritvor do 30 dana. Uhap{en je i biv{i pomo}nik ge-

neralnog direktora "@eleznica Srbije" Zoran Mili}evi}, direktor sektora za investicije u tom javnom preduze}u Dragoslav Pej~i} i Milorad ^elebi}, koji je ugovarao posao kupovine lokomotiva preko posredni~kih firmi iz Trsta i Londona. Oni su uhap{eni u zajedni~koj akciji "Osmica" Slu`be MUP-a za borbu protiv organizovanog kriminala i Specijalnog tu`ila{tva za organizovani kriminal. (Tanjug)

PROVERAVAJU SE NAVODI IZ KRIVI^NE PRIJAVE

Tu`ila{tvo „uplovilo” u Luku „Beograd” Portparol Republi~kog javnog tu`ila{tva Toma Zori} izjavio je ju~e da je to tu`ila{tvo re{eno da veoma detaqno ispita ceo slu~aj u vezi s privatizacijom Luke "Beograd". – Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu sve navode krivi~ne prijave Saveta za borbu protiv korupcije proveri}e u zakonskom roku i odmah blagovremeno obavestiti javnost – rekao je Zori}. Savet za borbu protiv korupcije podneo je u ~etvrtak krivi~nu prijavu Vi{em javnom tu`ila{tvu u Beogradu protiv 17 osoba zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja. To delo, kako je saop{tio Savet, izvr{ili su nezakonitim postupawem prilikom preuzimawa akcija Luke "Beograd", ~ime je dr`ava o{te}ena za oko 21 milion evra – Tu`ila{tvo je veoma re{eno da se ceo slu~aj detaqno istra`i i, u okviru svojih zakon-

skih ovla{}ewa, preduze}emo sve neophodne radwe da bi se utvrdila puna istina {ta se zaista doga|alo u slu~aju Luke "Be-

ograd" prilikom preuzimawa akcija – rekao je Zori}. On je naveo da je predmet sada u fazi pretkrivi~nog postupka

IVICA DA^I] DANAS PO^IWE POSETU BRAZILU, ARGENTINI I URUGVAJU

U Latinskoj Americi o borbi protiv trgovine kokainom

Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da }e tokom predstoje}e posete dr`avama Latinske Amerike potpisati sporazume i memorandume o borbi protiv kriminala, a posebno trgovine kokainom.

ne distribicije, pre svega kokaina, iz dr`ava Latinske Amerike, primorava MUP da kao prioritet uspostavi direktnu policijsku saradwu sa tim dr`avama. "Do sada se saradwa odvija preko Interopla ili bezbednosnih slu`bi agencija iz Evrope

Uz pomo} srpske policije zaplewen kokain u Urugvaju

"Jedan deo na{ih kriminalnih grupa boravi tamo i za wihovo otkrivawe i hap{ewe je potrebna direktna saradawa na{ih policija i me|unarodnih agencija", rekao je Da~i} novinarima tokom obilaska spasila~kog tima sektora MUP-a za vanredne situacije na Dor}olu. Da~i} danas po~iwe {estodnevnu posetu Brazilu, Argentini i Urugvaju, tokom koje }e potpisati niz sporazuma i memoranduma sa zvani~nicima tih latinoameri~kih dr`ava. On je dodao da situacija oko nelegal-

i Amerike", rekao je ministar unutra{wih poslova. On je podsetio da su u prethodnom periodu potpisani brojni policijski sporazumi sa najva`nijim dr`avama u regionu i Evropi. MUP je prethodno saop{tio da }e potpisivawe Memoranduma o razumevawu sa zemqama Latinske Amerike omogu}iti srpskoj policiji intenzivirawe direktne saradwe i razmenu operativnih informacija u borbi protiv organizovanog kriminala i trgovine drogom, sa policijama tih zemaqa.

Da~i} }e se u Brazilu sastati s predstavnicima Departmana federalne policije Robertom ]i}ilato Tronkon Fiqom i direktorom za borbu protiv organizovanog kriminala Luizom Pontelom. On }e razgovarati i sa izvr{nim direktorom Departmana federalne policije i Hose Rikardo Pataro Boteqo de Kierozom, generalnim koordinatorom policije za me|unarodni kriminal. Da~i} }e se u glavnom gradu Brazila sastati sa potpredsednikom te dr`ave Erinesi Gueraom i ministrom pravde Luiz Paulo Teles Fereira Baretoom, s kojim }e potpisati Memorandum o razumevawu izme|u MUP-a Srbije i Ministarstva pravde Brazila o ja~awu policijske saradwe u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Da~i} }e se, tokom boravka u Argentini, sastati s ministrom unutra{wih poslova Anibalom Florensiom Randasom i ministrom pravde bezbednosti i qudskih prava Huliom Alakaom, s kojim }e potpisati Memorandum o razumevawu izme|u MUP-a Srbije i Ministarstva pravde, bezbednosti i qudskih prava Argentine. Ministar unutra{wih poslova Srbije }e odr`ati govor u argentinskom Savetu za spoqne poslove, na temu "Srbija -borba protiv me|unarodnog organizovanog kriminala i ilegalne trgovine drogom", navodi se u saop{tewu. Da~i} }e se u Urugvaju sastati s ministrom inostranih poslova Luisom Almagrom, ministrom unutra{wih poslova E. Bonomijem i potpredsednikom Urugvaja Danilom Astorijem. (Tanjug)

"i jasno je da ne mo`emo u ovom trenutku izneti vi{e detaqa, kao ni imena". Zori} je naveo da }e Tu`ila{tvo "obave{tavati redovno javnost o slede}im koracima koje bude preduzimalo povodom ovog slu~aja". Savet je saop{tio 3. juna da su uz krivi~nu prijavu predati i dokazi o "nezakonitom postupawu nadle`nih institucija i odgovornih lica u tim institucijama prilikom preuzimawa akcija Luke ’Beograd’". U saop{tewu Saveta se navodi i da se iz toga "vidi da su osumwi~eni, umesto da za{tite interese dr`ave, sakrili informacije o stvarnoj vrednosti akcije, koja je, po proceni, bila pribli`no 23 evra".

Nastavak su|ewa jatacima Su|ewe grupi od deset optu`enih za pomagawe i skrivawe ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a trebalo bi da bude nastavqeno u utorak, 8. juna, u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Zbog promene predsednika ve}a, posle op{teg izbora sudija, su|ewe je u februaru formalno krenulo ispo~etka, a za utorak je planirano ~itawe iskaza ranije saslu{anih svedoka. Sudija Dragan Gari} najavio je da }e, ukoliko ne bude novih dokaznih predloga, za kraj juna zakaziti zavr{ne re~i, posle ~ega }e sud optu`enima izre}i presude. Ovo su|ewe je jo{ pre op{teg izbora sudija u{lo u zavr{nu fazu, ali je vi{e puta uzastopno odlagano zbog nedolaska svedoka iz Republike Srpske Miodraga Stani}a, koji je putem zamolnice nekoliko puta pozivan da svedo~i. Jovo \ogo, koji je preminuo pro{le godine, u optu`nici je ozna~en kao organizator operacije skrivawa od 2002. godine, kad je Mladi} napustio vojne objekte, pa do kraja 2005. godine. Optu`eni su, na teritoriji Beograda, pronalazili i iznajmqivali sigurne stanove, u kojima se Mladi} skrivao, navodi se u optu`nici. Na optu`eni~koj klupi, zbog pomo}i u~iniocu posle izvr{ewa krivi~nog dela, ostali su biv{i oficiri VRS Marko Lugowa i Ratko Vu~eti}, zatim Tatjana Vaskovi}, wena majka i brat Qiqana i Bojan Vaskovi}, kao i Stanko Risti}, Blagoje Govedarica, Sa{a Badwar, Predrag Risti} i Borisav Ivanovi}. Oni se optu`eni da su u "produ`enom trajawu" pomagali Mladi}u, iako su znali da je tu`ilac Ha{kog tribunala podigao optu`nicu protiv wega, koja ga tereti za 15 krivi~nih dela ratnih zlo~ina i (Tanjug) genocida.


DRU[TVO

ponedeqak7.jun2010.

c m y

14

DNEVNIK

PSIHOTERAPEUT ZORAN MILIVOJEVI]: DECA SE SVE VI[E PREDSTAVQAJU KAO SEKSUALNI OBJEKTI

Pedofilijada na srpski na~in Gotovo svakog dana otkrije se novi slu~aj bludnih radwi perverzwaka nad devoj~icama i de~acima, a me|u pedofilima, uhap{enim u posledwih nekoliko godina u Srbiji, ima i lekara, prosvetara, sve{tenih lica… Iako je pedofilija prisutna oduvek, ~ini se da je ima vi{e nego ranije. Psihoterapeut dr Zoran Milivojevi} za „Dnevnik“ obja{wava da je to zbog toga {to je u proteklih pedesetak godina do{lo do promene morala i obi~aja. – Danas `ivimo u postmodernom dru{tvu koje je toliko redefinisalo kategoriju „normalnost“ da ju je skoro ukinulo: smatramo da je normalno sve ono {to se dogovore dve odrasle osobe. Brojne kategorije seksualnog pona{awa koje su pre tuma~ene kao seksualna perverzija ili devijacija, sada se toleri{u ili smatraju normalnim. Odli~an primer je stav prema homoseksualnosti nekada i sada, kada je ona prihva}ena kao legitimna seksualna orijentacija – tvrdi dr Milivojevi}, napomenuv{i da, kako je dru{tvo tolerantnije prema pojedincima, tako i pojedinci postaju tolerantiji prema samima sebi. Posledica je da je sve mawe zadr{ke, stida i krivice. – Drugi bitan razlog za pove}avawe pedofilnih sklonosti je ~iwenica da se deca sve vi{e predstavqaju kao seksualni objekti. Dovoqno

je da pro|emo ulicom pa mo`emo videti da je mnogo pretpubertetskih devoj~ica obu~eno na neprili~an na~in. Wihova `eqa da izgledaju starije i odraslije je u redu, ali tu su roditeqi koji bi trebalo da postave neke

granice u obla~ewu. Na`alost, oni to ne ~ine. Posledica je da devoj~ice koje su premlade za to od sebe prave

– Bombardovani smo razli~itim seksualnim stimulansima sa svih strana, od qudi na ulici koji poku{avaju da sebe predstave kao veoma seksualno privla~ne i u tome gube granice, do ve}ine poruka koje dolaze do nas kroz medije. Zbog toga je sve vi{e qudi kojima standardna seksualnost vi{e nije dovoqna da postignu potrebno seksualno uzbu|ewe, pa ga tra`e u novim sferama. A na tom putu je i pedofilija – ka`e dr Milivojevi}, i dodaje da ~etvrti razlog, savremena tehnologija i internet, omogu}uje da se perverzwaci s pedofilskim sklonostima organizuju, razmewuju fotografije i informacije. Tako nastaje jedna „mre`asta supkultura“ u

Pedofil nije isto {to i pornofil Psihoterapeut Milivojevi} ka`e da u osnovi postoje dva tipa pedofila. Jedni su primarni pedofili, koji su zbog nekog do`ivqaja fiksirani na de~ji uzrast i kasnije u `ivotu kontinuirano poku{avaju to da ponovo do`ive kroz fantaziju ili kroz pedofilnu praksu. Kod wih je seksualnost deformisana i zbog toga su oni neka vrsta pedofila u kontinuitetu. Druga vrsta su, navodi dr Milivojevi}, sekundarni pedofili, kod kojih se pedofilija pojavi kasnije u `ivotu, naj~e{}e paralelno sa standardnom seksualnom praksom. U ve}ini slu~ajeva su to odrasli ili stariji mu{karci koji u nekoj situaciji otkriju da ih veoma uzbu|uje neka pedofilna scena. Mnogi iz ove kategorije zapravo nisu pravi pedofili koji seksualno zlostavqaju decu, ve} su pornofili koji se samozadovoqavaju gledaju}i slike dece, prepu{taju se pedofilnim fantazijama i gledawu pedofilne pornografije. Ovi mu{karci su ~esto otupeli na standardne stimulanse tako da oni kod wih vi{e ne mogu da izazovu seksualno uzbu|ewe.

seksualne objekte i postaju seksualno privla~ne odre|enoj kategoriji odraslih mu{karaca – obja{wava na{ sagovornik. Za tre}i razlog sve masovnije pedofilije on optu`uje masovnu seksualizaciju svega:

Zlostavqane osobe ose}aju krivicu – Evo jedan primer koji ukazuje na to kako je te{ko izmeriti {tetu. K}erka koja je tek kro~ila u pubertet otkrila je da no}u, kada misli da ona spava dubokim snom, u wenu sobu dolazi otac da je otkriva i da se samozadovoqava, bez dodirivawa. Ona sada ima veliki problem s ocem, ali i s majkom, jer misli da joj ne}e verovati, a istovremeno se ose}a veoma lo{om osobom jer pred majkom krije jednu tako veliku i stra{nu tajnu o tati. Dakle, nisu posledice samo kasniji seksualni problemi, ve} i poreme}eni odnosi prema drugim qudima, a najvi{e lo{a slika o samom sebi. Zlostavqanoj osobi ne mo`emo pomo}i da nekako izbri{e ovo iskustvo, ve} da na osnovu tog iskustva ne izvu~e negativne zakqu~ke o sebi, drugima i svetu. Kod nekih je veoma te{ka posledica hroni~no ose}awe krivice jer je dete radoznalo i sebe krivi da je „pristalo“ na ove aktivnosti ili mu je sugerisano da je ono „zavelo“ odraslu osobu.

kojoj pojedinac shvata da nije usamqen, da ima jo{ mnogo onih koji su kao on. Na taj na~in on „normalizuje“ svoje pona{awe i osloba|a se ose}awa krivice, ako je uop{te i postojalo. Kako je u posledwih nekoliko nedeqa oktrivena mre`a pedofila, me|u kojima je i onih koji rade s decom, kao {to su to novosadski nastavnik geografije ili urednik Radio Beograda koji je radio i u emisijama za decu, javnost postaje sve zabrinutija zbog nastranog okru`ewa mali{ana. Reklo bi se da pedofilije ima vi{e me|u onima koji rade s decom i koji su joj bli`i. Me|utim, dr Milivojevi} ka`e da ne treba biti paranoi~an: – Bilo bi velika gre{ka kada bismo na one koji rade s decom po~eli da gledamo kao na prikrivene ili latentne pedofile. Qudi koji rade s decom vole decu i rade te`ak i odgovoran posao. Veliki problem onih koji rade s decom je to {to im savremeni sistem oduzima mogu}nost da budu autoriteti, da vaspitavaju, a ne samo da obrazuju. Roditeqi ve} gledaju na nastavnike kao na sumwiva lica, {to ima veoma negativne posledice. I zato treba re}i da one koji rade s decom, a imaju pedofilne sklonosti, uop{te nije te{ko prepoznati. Na primer, osoba s pedofilnim sklonostima se jasno izdvaja zbog svoje potrebe da fizi~ki dodiruje decu i to bez nekog zaista racionalnog razloga. [kole i druge institucije treba da priznaju da ovaj problem mo`e postojati i zato o tome treba otvoreno porazgovarati. Ali {ta da radi direktor kome je dvoje nastavnika skrenulo pa`wu na to da se neki nastavnik pona{a sumwivo? Sistemski problem je u tome {to je bez dokaza te{ko bilo {ta preduzeti – zakqu~uje „Dnevnikov“ sagovornik. Ivana Brcan

Druga generacija be~ejske Ekonomske {kole pola veka posle mature

PET DECENIJA DRUGE GENERACIJE BE^EJSKE EKONOMSKE [KOLE

Samo pola razreda na ~asu Druga generacija be~ejske Ekonomske {kole obele`ila je u subotu lep jubilej, pola veka od mature: {kolske godine 1956/57. 59 u~enika upisalo se u dva odeqewa redovne nastave i tridesetak u odeqewe ve~erwe, ~etiri godine kasnije ukupno ih je maturiralo 73, a na subotwem jubilarnom okupqawu bilo ih je 17. – Prve godine je direktor bio profesor iz Subotice Milo{ Blagoj~ev, a ja sam bio razredni stare{ina jednom od odeqewa ove generacije. Ve} naredne godine sam imenovan za direktora {kole i na toj funkciji ostao do 1975. godine – prise}a se Qubomir Rackov vremena kada je s obale Begeja

u Zrewaninu stigao kraj Tise i ostao do penzije. Subotwem okupqawu prisustvovali su i tada{wi profesori Qiqana Vasin i Marinko @ivan~ev, ali se ova „trojka“ brzo rastala s biv{im u~enicima, koje je preuzela aktuelna direktorka Ekonomsko-trgovinske {kole Gordana Kova~ev. – Ovo je generacije mog pokojnog oca Slavka Radoni}a i s posebnim zadovoqstvom prihvatila sam da im budem doma}in u {koli i da im se zahvalim {to su bili jedni od onih koji su udarili temeqe jednoj od sada najboqih ekonomskih {kola u Srbiji – rekla nam je Gordana Kova~ev.

Na`alost, skromnom obele`avawu velikog jubileja prisustvovala je tek polovina jednog razreda. – Ve} nekoliko posledwih godina se okupqamo u ovo vreme, ali nas je iz godine u godinu sve mawe. Pouzdano znamo da 23 na{ih {kolskih kolega nije me|u `ivima, a ima i onih koji se, uglavnom iz zdravstvenih razloga, ne odazivaju ovakvim skupovima, pa je otuda ovako mali broj na aktuelnom jubileju – rekla nam je Mileva Kne`evi}, koja je kasnije kao Mileva Xakulin bila i predsednica be~ejske op{tine. V. Jankov

HIPERBARI^NE KOMORE IZ BA^KE PALANKE

Oksigenacijom protiv najte`ih bolesti Eksperti za hiperbari~nu i podvodnu medicinu Aleksandar La}arak i dr Miodrag @ivkovi} predstavili su rukovodstvu lokalne samouprave u Ba~koj Palanci idejnu studiju proizvodwe i primene hiperbari~ne komore u Srbiji. Autori tvrde da je ideja ve} u realizaciji, a ovih dana u Ba~koj Palanci registrovana je firma, odnosno Tehni~ki zavod za proizvodwu hiperbari~nih komora. – Hiperbari~ne komore su namewene za primarnu primenu u medicini – istakao je dr @ivkovi}. – Primena hiperbari~ne terapije pokazala je visoke rezultate u le-

~ewu najte`ih i najrasprostrawenijih bolesti. U Srbiji je interes za hiperbari~nim komorama naglo porastao, a formirano je i Udru`ewe za hiperbari~nu medicinu. U Morovi}u }e ovog meseca biti odr`ana {kola hiperbari~ne medicine koja je akreditovana od Zdravstvenog saveta Republike Srbije, a poku{a}emo da {to ve}i broj lekara obu~imo u ovoj oblasti. Dr @ivkovi} tvrdi da }e svaki grad s vi{e od 50.000 stanovnika imati potrebu za hiperbari~nom komorom, a Aleksandar La}arac ka`e da }e u Ba~koj Palanci wihova firma proizvoditi nekoliko

modela takvih komora. Isti~u da je re~ o komoroma koje qude le~e metodom oksigenacije. – Velike hiperbari~ne komore predstavqaju velike sisteme, veoma su skupe i wehova cena se kre}e od 400.000 do 1,5 milion evra – isti~e @ivkovi}. – Kao lekar koji se bavi ovom granom medicine, ovaj projekat smatram zna~ajnim za celu Srbiju, a podse}am na to da je svojevremeno industrija Jugoslavije napravila jednu hiperbari~nu komoru, a mi lekari smo u tome u~estvovali i imamo iskustva. Osvajawem ovakve tehnologije i po~etkom proizvodwe izbijamo u svetski vrh u ovoj oblasti. M. Sy.

@VAKA IZ SOKAKA

Sitni{ za peticu Crnpurasti de~a~i} presretne me, dok sam u cajtnotu zastao u centru Banatskog Aran|elova da proverim kakva je sudbina kioska za novine. – ^iko, ima{ li neki dinar? – Imam, ali ti ne dam! – odgovaram ve} navikao na sli~na presretawa u istom sokaku. Zapodenem razgovor o kiosku na izdisaju jer nije u stawu da opstane u selu od prodaje novina, cigareta, kafe, ~ipsa, `vake i drugih sitnica. Klinac radoznalo i uporno obigrava, ne gube}i nadu da }e iskam~iti neki dinar iz gotovo praznog novinarskog xepa. – Auu, ~iko, kol’ko to imate hemijskih?! – zagleda nisku olovaka zaka~enih u torbici, dok bele`im u blok polo`en na ispra`weni pult kioska, namewen novinama, a ne novinarima. Odgovaram, kratko: – Treba mi zbog posla!

Mali{an o ramenu nosi ruksak, sme{i se i ne odustaje. Raspitujem se: – Ide{ li u {kolu? – U tre}i razred – uzvra}a kao iz topa, ne propustiv{i priliku da se pohvali da iz matematike ima peticu. Vidi da sam sumwi~av, pa iz torbe vadi svesku i lista. Stvarno petice! Saznajem i kako se zove u~iteqica. @urim, a de~a~i} nestrpqivo, opet tera svoje: – ^iko, ima{ li da mi da{ neki dinar? Zavla~im ruku u xep. Ni sam ne znam da li, i koliko, imam da mu dam? Vadim, naravno, sitni{: – To ti je za peticu! Znam da nije bogzna {ta, a `ivahni crnpurasti de~a~i} veselo odjuri preko puta, u pravcu samoposluge. Vaqda }e biti dovoqno za `vaku. Milorad Mitrovi}


DRU[TVO

DNEVNIK AGENCIJA ZA LEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA SRBIJE VODI BRIGU O OPASNOM OTPADU

Uni{tavaju stare lekove i dotrajale kompjutere

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije vodi brigu o lekovima kojima je istekao rok va`ewa, hemikalijama koje se koriste u zdravstvu i upotrebqenom medicinskom priboru. U pitawu je otpad koji zahteva pa`qivo upravqawe da ne bi zagadio `ivotnu sredinu i doveo u opasnost zdravqe qudi. Upravqawe otpadom regulisano je standardnim procedurama sistema upravqawa za{titom `ivotne sredine i sistema upravqawa kvalitetom. Kako ka`u u Agenciji, sav generisani otpad sakupqa se na mestu nastajawa, zatim klasifikuje, obele`ava, skladi{ti i unikat da je otpad uni{ten u ovla{tava ili reciklira, u zavisno{}enom postrojewu. Energija sti od toga da li je u pitawu dobijena spaqivawem farmaceopasan ili neopasan otpad. O utskog otpada koristi se na mesvim vrstama otpada vodi se evistu nastanka za zagrevawe, dok dencija i izve{tavaju nadle`ni hemijski otpad nema upotrebnu organi. vrednost. KompjuOpasan otpad terski otpad se u Agenciji obusakupqa i skladiKompjuterski otpad {ti, a kada se sahvata farmacese sakupqa i utski otpad, hekupi ve}a koli~imikalije i supna, reciklira se u skladi{ti, a kada stance koje se nekoj od ovla{}ese sakupi ve}a koriste u procenih ustanova u nakoli~ina, reciklira sima laborato{oj zemqi. Ista se u nekoj od rijskih ispitisituacija je i s vawa, upotre- ovla{}enih ustanova fluorescentnim bqeni pribor za cevima, koje se, za u na{oj zemqi rad, za{titnu sada, sakupqaju i opremu, kompjuskladi{te u speterski otpad i fluorescentne cijalnom kontejneru. cevi. Farmaceutski i hemijski – Nadamo se da }e Zakon o otpad se od 2005. godine izvozi u upravqawu otpadom, koji je zemqe EU koje poseduju insineusvojen pro{log maja, kao i priratore, u kojima se otpad unipadaju}i pravilnici, omogu}i{tava na temperaturama ve}im ti i olak{ati recikla`u i druod 800 stepeni Celzijusa. Izvoz gih vidova otpada, kao {to je na se obavqa po principima Baprimer, staklo, koje, tako|e, sazelske konvencije o kontroli kupqamo – ka`e Pi-Ar Agenciprekograni~nog kretawa opaje za lekove i medicinska sredsnih otpada i wihovom odlagastva Aleksandar Tucovi}. wu i Agencija dobija sertifiJ. Barbuzan

RESORNI SEKRETARIJAT SUFINANSIRA VISOKO OBRAZOVAWE U VOJVODINI

Za projekte i popravke 16,2 miliona dinara

U ovoj godini Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe namenio je 16,2 miliona dinara za sufinansirawe programa i projekata, kao i teku}ih popravki i odr`avawe zgrada i opreme ustanova visokog obrazovawa u Vojvodini. Za programe i projekte predvi|eno je ukupno 6.781.500 dinara, od ~ega je 4.733.000 za unapre|ewe visokog obrazovawa kroz pojedina~ne programe i projekte ustanova, za usluge obrazovawa i usavr{avawa zaposlenih i informisawa, 890.000 dinara je za obezbe|ivawe materijala za obrazovawe, dok je 1.168.500 dinara na raspolagawu nevladinim organizaci-

jama i udru`ewima studenata za programe i projekte unapre|ewa visokog obrazovawa, poboq{awa uslova rada, ostvarivawa me|uregionalne i me|unarodne saradwe... Za sufinansirawe teku}ih poporavki i odr`avawa zgrada i opreme, kao i nabavku ma{ina i opreme, ustanovama visokog obrazovawa na raspolagawu je ukupno 9.418.822 dinara, od ~ega je 2.450.000 dinara za novu opremu. Sekretarijat je za dodelu ovih para raspisao konkurse koji su otvoreni cele godine, odnosno dok se novac ne potro{i. V. ^.

Mitropolit Amfilohije, novi administrator Eparhije ra{ko-prizrenske, pozvao je ju~e monahe da se vrate u manastir Crna reka jer }e u suprotnom biti predati sudu Srpske pravoslavne crkve (SPC). Amfilohije je potvrdio novinarima, u razgovoru u porti manastira Gra~anica, da su monasi iz manastira Crna reka ovih dana oti{li i privremeno se smestili, privatno, negde kod ^a~ka.

Mari}: Situacija u Srbiji stabilna Na~elnik Sektora MUP-a Srbije za vanredne situacije Predrag Mari} izjavio je ju~e da je situacija na teritoriji Srbije stabilna i da qudi i objekti nisu ugro`eni od eventualnih poplava. Mari} je novinarima u Beogradu, nakon obilaska tima za spasavawe u vanrednim situacijama, rekao da situacija nije potpuno stabilna jedino u nekim prigradskim naseqima u okolini Sombora i [apca, ali je i tamo intervencijom uklowena voda u objektima. Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} istakao je zna~aj Sektora za vanredne situacije, navode}i da su ~lanovi tima koje je ju~e ob-

15

VANDALI U TRCI ZA NOVCEM UNI[TAVAJU SPOMENIKE

Obezglavqeni velikani zavr{avaju na otpadu Lopovi i vandali ne prezaju ni od ~ega da bi do{li do novca, pa im je ve} odavno ustaqena praksa da uni{tavaju spomenike i biste posve}ene slavnim precima. Ostavqaju}i za sobom ru`nu sliku o dru{tvu u celini, koje ne brine za svoje velikane, kradqivci metala robu prisvojenu na ne~astan na~in brzo preprodaju u staro gvo`|e da joj se ne bi u{lo u trag. Na wihovom udaru ~esto su se na{le biste znamenitih qudi u Aleji velikana, u zrewaninskom Kara|or|evom parku, a neke od wih, poput onih posve}enih slikaru Uro{u Predi}u i dirigentu Slobodanu Bursa}u, nestale su pre vi{e od godinu dana. Policija je povela istragu, ali lopovi, koliko je poznato, jo{ nisu privedeni pred lice pravde. Po zvani~nim policijskim podacima, u septembru i oktobru 2006. godine prijavqeni su i nestanci bista Save Kova~evi}a u Mesnoj zajednici „Kolonija“, zatim komuniste Servo Mihaqa, koja se nalazila u parku pored {e}erane, te kwi`evnika Gustava Lauka, ~ije je obele`je u Kara|or|evom parku. Otkriveno je da su za ovaj vandalski ~in odgovorna ~etvorica mladi}a koji su kradene stvari privremeno sklonili u napu{tenoj ku}i ro|aka glavnog organizatora kra|e. Policija je prona{la cela dva spomenika, dok je onaj posve}en Savi Kova~evi}u bio izlomqen u parampar~ad i te delove bronze ovim kradqivcima prodala je tre}a osoba. Lane je polomqena i skulptura bronzanih kowa postavqena u pasa`u u samom centru Zrewanina. Skulptura je samo

Lomqewem i razbijawem zatiru tragove Radi zatirawa tragova, spomenici se ~esto razbijaju uo~i transporta do odredi{ta, do neke livnice. Pouzdano se zna da ovda{wa obele`ja ne zavr{avaju u Zrewaninu, nego se odvoze na posebna mesta. Zrewaninska roba se prebacuje put Novog Sada i obi~no promeni vi{e ruku, odnosno preprodavaca. oborena na zemqu, ne i odneta, zbog ~ega se ovo nedelo pripisuje grupi razularenih i pijanih mladi}a koji su ga po~inili iz ~iste obesti. Istori~ar umetnosti iz Zavoda za za{titu spomenika Zre-

wanina Bojan Koj~i} obja{wava da je vrednost obezglavqenih spomenika mogu}e proceniti samo na osnovu ukradenog materijala. Te{ko je, me|utim, utvrditi wihovu nematerijalnu vrednost, s obzirom na to da skulptu-

re zahtevaju posebnu stru~nost jer to nisu slike da se mogu preprodavati pa da tr`i{te odre|uje cenu. – Nama se ~esto obra}aju tim povodom, bez obzira na to {to same biste nisu u na{oj ingerenciji – podvla~i Koj~i}, i isti~e da nije sasvim jasno ~ija je odgovornost obnova o{te}enih spomenika u Kara|or|evom parku. On podse}a na to da dosta o{te}enih bisti, polivenih farbom ili i{krabanih, ima i na drugim mestima u gradu, ispred {kola ili mesnih zajednica. @eqko Balaban

MALI GLUMCI-EKOLOZI U POSETI ZASAVICI

Deca spasavaju planetu Nedavno je Pokret gorana Novog Sada za po trideset u~enika iz tri novosadske osnovne {kole i wihove nastavnice i u~iteqice organizovao celodnevni izlet u Sremsku Mitrovicu i Specijalni rezervat prirode „Zasavica“. U pohode su krenuli mali{ani iz O[ „Sveti Sava“ u Rumenki i osnovnih {kola „Kosta Trifkovi}“ i „@arko Zrewanin“ u Novom Sadu, koji su u martu u~estvovali u realizaciji programa „Kako deca mogu pomo}i planeti“. Ovaj program sastojao se od ekolo{kih predstava koje su u~enici spremili uz pomo} svojih nastavnika i u~iteqa, i uspe{no predstavili publici i gostima na „Novosadskom prole}u“. Predstave su izveli i u gostima, u~enicima Osnovne {kole „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Sremskoj Mitrovici. Mali glumci su preneli ekolo{ku poruku da je Zemqa na{ jedini dom. Nakon toga, svi

VESTI Amfilohije pozvao monahe da se vrate u Crnu reku

ponedeqak7.jun2010.

i{ao i{li u Rusiju i Francusku na obuku za spasavawe iz najte`ih buji~nih situacija.

Spasiti Radio Sombor Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine pozvalo je Vladu Srbije, Vladu Vojvodine i grad Sombor da pomognu opstanak Radio Sombora, koji je pred ga{ewem. Odgovornost u potpunosti snose dr`avni organi i lokalna samouprava, saop{teno je iz tog dru{tva. Radio Sombor emituje program na ~etiri jezika, {to zna~i da }e wegovim eventualnim ga{ewem biti ugro`ena i prava nacionalnih mawina na informisawe, a ~iwenica je da grad Sombor na godi{wem nivou izdvaja neprimereno male svote za informisawe, smatra NDNV.

^etrdeset sati u~ewa nedeqno Studenti koji u~e po principima Bolowske deklaracije sedmi~no treba da rade 40 sati kako bi ostvarili ukupno predvi|enih 60 bodova u toku akademske godine. Prema re~ima predsednice Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta prof. dr Vere Vuj~i}, ukoliko studenti to prihvate, prolaznost }e biti znatno ve}a. Jedan bod odgovara 30-~asovnom anga`ovawu na predavawima, drugim aktivnostima i u u~ewu kod kod ku}e.

zajedno oti{li su na zaslu`eni nagradni izlet, u okviru kojeg su u`ivali u bojama i ukusima „Saj-

Magarci i pulini Najzanimqiviji detaqi s izleta su vo`wa brodi}em po Zasavici, tokom koje su mogli ~uti zanimqive pri~e o prirodnim vrednostima lokaliteta, ali i dru`ewe s autohtonim vrstama `ivotiwa: podolskim gove~etom i sviwom mangulicom, magarcima i psima pulinima, koji nikog nisu ostavili ravnodu{nim. ma `enskog stvarala{tva u Sremu“ u Sportskom centru Sremskoj Mitrovici i prirodnim ~arima Specijalnog rezervata prirode „Zasavica“. A. B.


SPORT

ponedeqak7.jun2010.

c m y

16

DNEVNIK

U SUSRET SVETSKOM FUDBALSKOM PRVENSTVU U JU@NOJ AFRICI SELEKTOR ENGLESKE RIGOROZAN

Kapelo zabranio alkohol Selektor engleske fudbalske reprezentacije Fabio Kapelo zabranio je igra~ima nacionalnog tima konzumirawe alkohola uo~i i tokom Svetskog prvenstva. Britanski mediji navode da se ova zabrana odnosi i na kompletni stru~ni {tab engleske reprezentacije. Kapelovu naredbu usvojili su i ~elnici Fudbalske asocijacije Engleske (FA), koji }e tokom turnira u Ju`noj Africi biti uz nacionalni tim. Ekspedicija reprezentacije Engleske sme{tena je u luksuznom hotelu u sportskom kompleksu „Rojal Bakofeng“ u predgra|u Rustenburga, a broji vi{e od 60 ~lanova. Engleska }e na SP igrati u grupi sa Slovenijom, Al`irom i SAD.

Eren Derdiok, majstor za debije U nedavno zavr{enoj Bundesligi Bajer iz Leverkuzena je dugo dr`ao lidersku poziciju a jedan od najzaslu`nijih za to bio je Eren Derdiok, {vajcarski centarfor kurdskog porekla. Ovaj 190 centimetara visoki napada~ ro|en je 12. juna 1988. godine u Bazelu. Karijeru je po~eo u {vajcarskom ni`eliga{u BSC Old Bojsu za ~iji seniorski tim je debitovao 2005. godine. U svojoj prvoj seniorskoj sezoni uspeo je da postigne deset golova na 18 utakmica ,{to nije promaklo Bazelu koji ga je

zel do{ao do svog prvog boda u grupi. Ipak, te sezone se nije naigrao zbog povreda, ali to nije smetalo Bajeru da ga dovede u svoje redove. Ova sezona je definitivno bila najboqa u wegovoj karijeri. Wegovih 12 golova na 20 utakmica za Bajer pokazali su da je dolazak u Bundesligu bio pun pogodak. Dodu{e, ve} na debiju u kupu protiv Babelsberga moglo je da se nasluti ono {to }e da usledi – jedini gol na utakmici postigao je upravo on. Za Bajer je vezan ugovorom

Provera uspela, niko nije povre|en Selektor fudbalske reprezentacije Gane Milovan Rajevac ocenio je da je bitnije od pobede u prijateqskom me~u sa Letonijom (1:0) to {to se niko od igra~a na proveri u Londonu nije povredio. - Provera s Letoncima je uspela - rekao je Rajevac, ~ije izabranike 13. juna u Pretoriji o~ekuje prva utakmica protiv selekcije Srbije. Ina~e, Gana }e na Mundijalu u Ju`noj Africi nastupiti bez najboqeg igra~a Mikaela Esijena. Fudbaler italijanskog Intera Suli Muntari propustio je utakmicu protiv Letonije zbog povrede, a u ovom trenutku neizvesno je ho}e li vezni igra~ biti deo dr`avnog tima Gane na {ampionatu sveta.

Fabio Kapelo

MLADI ASOVI NA SP

SELEKTOR GANE MILOVAN RAJEVAC

Milovan Rajevac

RAZGOVOR PUTEM VIDEO–LINKA IZME\U ENGLESKIH REPREZENTATIVACA I PRINCA VILIJAMA

Yerard obe}ao pobede Novi kapiten engleske fudbalske reprezentacije Stiven Xerard obe}ao je britanskom princu Vilijamu da je wegova ekipa spremna da pobedi na otvarawu Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. Engleska }e prvi me~ u grupi C igrati 12. jula protiv selekcije SAD. Princ Vilijam se putem video-linka obratio reprezentativcima Engleske i pru`io im podr{ku da ostvare {to boqi rezultat na Mundijalu. Britanski princ je razgovarao sa selektorom Fabiom Kapelom, Xerardom, Vejnom Runijem i Xonom Terijem. - Razo~arani smo {to Rio Ferdinand nije s nama, ali kada po~ne takmi~ewe uveren sam da }e ekipa da bude spremna da re|a pobede. Uzbu|eni smo, imamo odli~an trening-kamp, a igra~i naporno treniraju da bi bili spremni - rekao je Xerard. Princ Vilijam je istakao da

Stiven Yerard

je video veliki moral kod engleskih reprezentativaca. - I pored toga {to je Ferdinand povre|en, moral u na{oj reprezentaciji je na visokom nivou. Povreda je veliko razo~arawe za Rija, kao i za celu

ekipu - rekao je princ Vilijam i dodao da }e 18. juna doputovati u Kejptaun gde }e u`ivo gledati me~ izme|u Engleske i Al`ira. Britanski mediji navode da }e Ferdinad da ostane s timom u

SELEKCIJA HOLANDIJE PRED PO^ETAK MUNDIJALA Eren Derdiok, centarfor [vajcarske

ve} na kraju te sezone doveo u svoje redove. Posle prvih godinu dana, kada je uglavnom nastupao za B tim, u svojoj drugoj sezoni uspeva da dogura do prvog tima gde je na 36 utakmica strelac bio ukupno deset puta. U leto 2008. bio je povezivan sa Wukaslom, me|utim od tog transfera na kraju nije bilo ni{ta, {to se ispostavilo da je bio kqu~an potez vode}ih qudi Bazela te sezone. Derdiok je bio strelac pobedni~kog gola protiv Vitorije, kojim se Bazel kvalifikovao u Ligu {ampiona. Wegov trenutak slave bio je pogodak protiv Barselone na gostovawu, kojim je Ba-

do 2013, ali pitawe je da li }e tamo ostati do isteka uzimaju}i u obzir da postoji interesovawe vi{e klubova {irom Nema~ke i Evrope. U reprezentaciji je sli~na pri~a, ve} na debiju 2008. godine protiv Engleske uspeo je da se upi{e u strelce i to u prvom kontaktu sa loptom po{to je u{ao u igru u drugom poluvremenu. Po{to je do sada pokazivao sjajne partije na svim svojim debijima, sa velikim nestrpqewem se o~ekuje i onaj na Svetskom prvenstvu protiv najte`eg mogu}eg protivnika - [panije, 16. juna u Durbanu.

Favoriti iz senke Fudbalska reprezentacija Honema~kim klubovima zakqu~no landije spada u grupu timova kosa Fejenordom. ji va`e za favorite iz senke za Van Marvajk nije previ{e eksosvajawe titule prvaka sveta. Od perimentisao, po{to je zadr`ao sredine sedamdesetih godina hokostur Van Bastenove selekcije, landski dr`avni tim na svako s tim {to se zahvalio vremeveliko takmi~ewe odlazi sa naj{nim igra~ima poput golmana vi{im ambicijama, a jedini triEdvina van der Sara i u posledjumf ostvarili su 1988. godine we vreme ~esto povre|ivanom na Evropskom prvenstvu u Zapadnapada~u Rudu van Nistelroju. noj Nema~koj. Po celom svetu U dr`avni tim uba~eni su neHolan|ane prati veliki broj ki novi igra~i poput Edsona razdraganih navija~a, a u Ju`noj Brafhajda, Gregorija van der ViAfrici ima}e dodatnu podr{ku Bura, doseqenika iz zemqe lala i vetrewa~a koji su do{li na crni kontinent u XIX veku. Napada~ki fudbal s dosta {ansi i lepih akcija odlike su holandskog fudbala jo{ od doba kada je selektor bio ~uveni Rinus Mihels. Na posledwim velikim takmi~ewima Holan|ani su redovno imali silovit start, ali su po pravilu zakazivali u eliminacionim me~evima. Na Svetskom prPredvodnik: Arjen Roben venstvu u Nema~koj 2006. su eliminisani u osmini la i Stijna [arsa. Me|u holandfinala od Portugalije, dok su skim novinarima najdiskutabildve godine kasnije na kontinenniji je Van Marvajkov izbor natalnom {ampionatu u Austriji i pada~a s obzirom da ni Dirk [vajcarskoj nakon produ`etaka Kujt ni Klas Jan Huntelar nisu u pora`ene od Rusa u ~etvrtfinanaro~ito dobroj formi, a za selu. Nakon kraha na Euru nekadalekciju koja je decenijama bila {weg vrsnog golgetera Marka prepoznatqiva po izvanrednim van Bastena na selektorskoj klustrelcima to mo`e da predstapi nasledio je iskusni 58. godivqa izraziti problem. Osim {wi stru~wak Bert van MarKujta i Huntelara, {ansu u napavajk, koji je trenersko ime izgradu ~ekaju i ove sezone ~esto odsu|ivao u poznatim holandskim i tan zbog povreda Robin van Per-

si i Elijero Elija, koji igra veoma dobro u Hamburgu, ali je za dr`avni tim nastupio samo {est puta, pa se postavqa pitawe koliko je uklopqen sa ostakom ekipe. Na sredini terena Van Marvajk }e se na}i na slatkim mukama po{to su se, igraju}i za minhenski Bajern odnosno Inter, ove sezone posebno istakli Arjen Roben (povredio se u me~u sa Ma|arskom) i Vesli Snajder. Ne bi trebalo zaboraviti ni prvotimca Real Madrida Rafaela van der Varta koji ima izuzetne organizatorske sposobnosti. U odbrani }e odgovornost preuzeti najiskusniji - \ovani van Bronkhorst, Adnre Ojer, Joris Matijsen, Kalid Bularuz i Xoni Heitinga, a od mla|ih snaga name}e se Brafhajd, koga je Bajern pozajmio {kotskom Seltiku. Nakon povla~ewa Van der Sara, {ansu na golu je najzad dobio 28-godi{wi ~uvar mre`e Ajaksa Marten Stekelenburg. Holandija je veoma ubedqivo odradila posao u kvalifikacijama, zavr{iv{i nadmetawe u grupi sa maksimalnim u~inkom i impozantnom gol razlikom 27:2. Na {ampionatu sveta o~ekuje ih nova prilika da se doka`u, a u E grupi u kojoj su jo{ i Danska, Kamerun i Japan ne bi trebalo da imaju puno problema. Prva isku{ewa za wih slede tek u eliminacionoj fazi.

Ju`noj Africi, jer `eli da na taj na~in pomogne saigra~ima da ostvare {to boqi rezultat. Kapelo je razgovarao s Riom i poru~io mu je da }e biti odu{evqen ako odlu~i da ostane uz ekipu. Rio je trenutno poti{ten, ali wegovo prisustvo podiglo bi moral reprezentaciji, navode mediji na Ostrvu. Majka engleskog selektora, Evelina Kapelo (89), priznala je da }e na Mundijalu navijati za svog sina. - Sramota me je malo i znam da ne}u da budem popularna me|u Italijanima, ali navija}u za svog sina. Pla{im se da }e ga previ{e kritikovati ako Engleska ne ostvari dobar rezultat. Moli}u se za pobedu Engleske. Fabio je uvek bio lud za fudbalom, ali voleo je i da peca. Qudi me na ulici uvek pitaju za wega. Zaustavqaju me, qube me i grle - izjavila je Evelina Kapelo. U MUNDIJALSKOJ PREMIJERI

Sudi Irmatov Uzbekistanski sudija Rav{an Irmatov odre|en je da sudi prvu utakmicu Svetskog Prvenstva izme|u Meksika i doma}ina Ju`ne Afrike, objavili su organizatori. Irmatov je me|unarodni sudija od 2003. godine i prvi je Uzbekistanac koji }e suditi na SP. Trenutno je najboqe rangirani sudija Azijske fudbalske konfederacije.

Rav{an Irmatov

Sudija iz Uzbekistana sudio je osam utakmica kvalifikacija za Mundijal, kao i finale Svetskog klupskog prvenstva izme|u Man~ester junajteda – Liga de Kvita. PROBLEMI HODNURASA

Povredio se Palasios Najboqi fudbaler reprezentacije Hondurasa Vilson Palasios mogao bi zbog povrede noge da propusti Svetsko prvenstvo. Palasios (25) se povredio na posledwem pripremnom me~u Hondurasa sa Rumunijom (0:3), koji je odigran u Austriji. On je s terena iznet na nosilima, a onda je preba~en u bolnicu u Sent Vajtu.


18

SPORT

ponedeqak7.jun2010.

Leki} u Rasingu, Mr|a otpao

PRVA LIGA SRBIJE

Goleada na Slanoj bari Proleter – ^SK Pivara 5:2 (2:0) NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 200, sudija: Lu~i} (Beograd). Strelci: Kova~evi} u 25. Vislavski u 45. Ra{iovan u 56. (iz penala), Zuki} u 66. i Rikanovi} 90+2 za Proleter, a Bo{wakovi} u 49. i Jablan u 51. minutu (iz penala) za ^SK Pivara. @uti kartoni: Bo{wakovi}, Rodi}, Veselinovi} (^SK Pivara). PROLETER: Jeli} 7, Lazarevi} 7, Asani 8, Dragi} 7, Stamenkovi} 7, Vislavski 8 (Popin 7), Ako 7 (Buqi} 7), Ra{iovan 8, Rikanovi} 7, Mojovi} 7 (Zuki} 7), Kova~evi} 7. ^SK PIVARA: Labus 6, ^alija 6, Mago~ 6 (Krstanovi} 7), Sre}kovi} 7, Jablan 7, Raca 6, Furtula 6 (Veselinovi} 6), [arac 6 (Srdi} 6), Bo{wakovi} 7, Vukanovi} 6, Rodi} 6. Na opro{taju od uspe{ne debitanske prvoliga{ke sezone fudbaleri Proletera su se golovima odu`ili vernim navija~ima. Sve do 25. minuta re|ale su se prilike, a onda je posle neuspele ofsajd zamke Sekula Ra{iovan prona{ao Rikanovi}a, koji pronalazi na drugoj stativi Kova~evi}a i lopta se na{la iza le|a nemo}nog Labusa. Drugi gol doma}ih pravo je remek delo raspolo`enog Miroslava Vislavskog,koji je lepim lob udarcem savladao golmana Labusa. U nastavku ne{to le`erniju igru doma}ih gosti su za dva minuta pretvorili u izjedna~ewe. Najboqi u redovima pivara Jablan prona{ao je Bo{wakovi}a, koji je loptu sproveo u mre`u. Izjedna~ewe je usledilo nakon prekr{aja Lazarevi}a nad Krstanovi}em, a siguran sa bele ta~ke bio je Jablan. Izjedna~uju}i gol je bio

Radni~ki (S) - Srem Proleter - ^SK Pivara Banat - Mladost (A) Novi Pazar - Radni~ki (N) Kolubara - Teleoptik Dinamo - Novi Sad Sevojno Point - Sloga (K) Be`anija - Mladost (L) Zemun - In|ija 1. In|ija 2. Sevojno 3. Kolubara 4. Be`anija 5. Novi Sad 6. Teleoptik 7. Proleter 8. Srem 9. Novi Pazar 10. Banat 11. Radni~ki (S) 12. Zemun (-2) 13. Dinamo 14. Mladost (L) 15. Radni~ki (N) 16. Sloga (K) 17. ^SK Pivara 18. Mladost (A)

34 34 33 34 34 33 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34

1:1(0:1) 5:2 (2:0) 5:1 (2:0) 1:2 (0:0) 0:1 - prekid u 85. minutu 3:2 (0:1) 4:1 (1:0) 0:1 (0:0) 1:1 (0:0) 17 17 14 14 14 13 13 12 13 11 12 11 12 9 9 9 6 7

8 10 5 9 11 12 14 12 14 11 13 11 15 10 11 13 14 20

47:26 40:24 37:28 34:28 34:29 35:31 41:35 34:37 33:38 31:28 30:32 39:36 32:38 33:31 33:35 28:32 32:48 24:61

60 58 56 53 51 47 46 46 46 45 45 43 43 42 41 39 32 28

Plasman u Superligu Srbije izborili su prvak In|ija i ekipa Sevojno Pointa. Novi ~lanovi Prve lige Srbije su: Napredak i Mladi radnik (povratnici iz Superlige), Big bul ( prvak Srpske lige Vojvodina), [umadija Radni~ki 1923 (prvak Srpske lige Zapad), Sin|eli} (prvak Srpske lige Istok) i BASK ili Radni~ki (O) (prvak Srpske lige Beograd). Iz lige su ispali: Mladost (A), ^SK Pivara, Sloga (K) i Radni~ki (N). inicijalna kapisla za igra~e Proletera da krenu jo{ `e{}e, pa je nakon igrawa rukom ^alije sudija Lu~i} pokazao na belu ta~ku, a Sekula Ra{iovan je bio neumoqiv. Iz najlep{e akicje na utakmici, koji su izveli Popin i

Zuki}, ovaj drugi je preciznim udarcem pove}ao rezultat, a u nadoknadi vremena Rikanovi}u se posre}ilo da debitansku utakmicu na Slanoj bari kruni{e golom za kona~an rezultat - 5:2. M. Popovi}

Raspolo`eni Grumi}

Miroqubivo u Somboru

Banat – Mladost (A) 5:1 (2:0) ZREWANIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 500, sudija: Radovanovi} (La}arak). Strelci: Grumi} u 5. 52. i 72. Stevanovi} u 25. (iz penala) i Rudni~ki u 54. za Banat, a Filipovi} u 90. (iz penala) za Mladost. @uti kartoni: Milutinovi} i Avramovi} (Banat) i ]opi} (Mladost). BANAT: Stefanovi} 7, Zowi} 7, Metua 7, ]ulibrk 7, Milutinovi} 7, Avramovi} 7, Stevanovi} 7, Jeremi} 7 (An|elkovi} 7), Samarxi} 7 (Rudni~ki 7), Ristovi} 7 (Kompaore 7) i Grumi} 8. MLADOST: Ru`i} 6, Jovanovi} 5 (]opi}), Todorovi} 5, Vejnovi} 5 (]osi}), ]opi} 5, Raki} 5 (Vujin), Savovi} 6, Brdari} 5, Ra|enovi} 5, Filipovi} 7, Propstran 6. Fudbaleri Banata sasvim zaslu`eno visokim rezultatom savladali su Apatince u posledwem kolu Prve lige Srbije i tako ostvarili plasman u sredini tabele. Doma}in je poveo ve} u 5. minutu golom Grumi}a, koji je {utirao iz voleja i pogodio suprotan ugao gola Ru`i}a. U 25. minutu sudija Radovanovi} opravdano je pokazao na belu ta~-

9 7 14 11 9 8 7 10 7 12 9 12 7 15 14 12 14 7

ku, kada je oboren Samarxi} od strane ]opi}a, a Stevanovi} bio siguran sa linije penala. U 31. minutu, posle sjajnog {uta Filipovi}a sa 20 metara, Stefanovi} je loptu dodirnuo a ona se od pre~ke odbila u korner. Veliku priliku Banat je propustio u 34. minutu kada je posle centar{uta Milutinovi}a glavom {utirao Samarxi}, ali je Ru`i} bio siguran. Drugu stoprocentnu priliku, a i drugi put je pogodio pre~ku Filipovi} u 35. minutu, kada je lobovao golmana doma}ina, ali nije imao sre}e. U nastavku u 52. i 54. minutu Banat posti`e dva gola na identi~an na~in. Prvo je Grumi} posle duge lopte Metue sam iza{ao ispred Ru`i}a i poslao loptu u mre`u, a na sli~an na~in dva minuta kasnije Rudni~ki na pas Avramovi}a rutinski {aqe loptu u suprotan ugao. Najlep{i momenat na utakmici vi|en je u 72. minutu kada je Grumi} lobovao nemo}nog Ru`i}a. Gosti su do po~asnog pogotka stigli u prvom minutu nadoknade vremena, a strelac sa penala je bio Filipovi}. N. Jowev

Radni~ki – Srem 1:1 (0:1) SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca oko 800, sudija: ]uk (Beograd). Strelci: @drwa u 65. za Radni~ki, a Vuka{inovi} u 45. minutu za Srem. @uti karton: Milo{evi} (Srem). RADNI^KI: @akula 7, Laki} 7, Dabi} 7, \okovi} 8, Stojkovi} 7 (Medi}), Mi{an 7, Zeli} 6 (Keni} 7), Resanovi} 7, @drwa 7, Paunovi} 6, Dubaji} 6 (]ovin 7). SREM: Baji} 7, Milo{evi} 6, Soviq 6, Tatomirovi} 7, Stanojevi} 6, Kali~anin 6, \uri} 6, Jankovi} 7 (Marjanovi}), Zec 6 (Vukmir), Kaizi 8 (@ivkovi}), Vuka{inovi} 7. Utakmica je bila bez rezultatskog zna~aja, pa su se doma}i fudbaleri i pona{ali tako. Dodu{e imali su terensku inicijativu u prvom delu susreta, ali bez izrazitih {ansi za pogodak. U nastavku doma}in je igrao `ivqe, a rezultat toga je izjedna~ewe lepim pogotkom @drwe. U daqem toku susret bilo je obostranih poku{aja da se izbori pobeda, ali su mre`e mirovale. J. Dukat

PRVI SUSRET BARA@A ZA POPUNU SRPSKE LIGE – VOJVODINA

Do izjedna~ewa u samom fini{u Cement – Ba~ka 1901 1:1 (0:1) BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca: 1200, sudija: Ma`i} (Vrbas). Strelci: Stoji~i} u 87. za Cement, a Lu~i} u 26. minutu za Ba~ku. @uti kartoni: Te{anovi} (Ba~ka). CEMENT: Ivanovi} 7, Dragoqevi} 7, Trbovi} 8, Peci} 7 (Stoji~i} 8), Popovi} 8, Gostovi} 7, Ga{parovi} 7 (Romi} 7), \ukanovi} 7 (Xari} 7), Milanovi} 7, Kosovi} 7, Ili} 7. BA^KA 1901: Tumbas 8, Lu~i} 8, \urasovi} 7, Babi} 7, Viloti} 7, Te{anovi} 7 ([auli}), Bosni} 7, Mili} 7 (Tre{wi} 7), \oki} 7, Strapak 8, Nikutovi} 7. Da su fudbaleri Cementa igrali celu utakmicu kao u posledwih 30 minuta, rezultat bi bio sasvim druga~iji, ovako im ostaje da `ale

za propu{tenim {ansama, i da u revan{u koji se igra u sredu poku{aju da izbore povoqan rezultat.

DNEVNIK

U prvom poluvremenu iskusna ekipa iz Subotice samo je jednom ozbiqno gol ugrozila i to u 26. minutu. Cementova odbrana je zatajila, to je iskoristio visoki Lu~i} i poslao loptu pod pre~ku. U drugom delu Cementa{i kre}u agresivnije, stvaraju vi{e {ansi, me|utim golman gostiju bio je na visini zadatka. Upornost cementa{a se isplatila tek u 87. minutu, kada je rezervista Stoji~i} pravovremeno reagovao i poslao loptu iza le|a odli~nog Momenat s utakmice u Beo~inu golmana iz Subotice. Foto: O. Ademovski B. Star~evi}

Fudbalski klubovi Crvena zvezda i Rasing usaglasili su detaqe oko transfera Dejana Leki}a i visoki napada~ }e nastaviti karijeru u [paniji, to zna~i da u Santander ne}e Dragan

Dejan Leki}

Mr|a. Prelazak Partizanovog reprezentativca Radosava Petrovi}a jo{ uvek nije dogovoren. Predsednik kluba iz Santandera Francisko Perni ja je boravio u Beogradu i na sastanku sa rukovodstvom crveno-belih uspeo da dogovori popust u zah-

tevima za obe{te}ewe. Tako|e Rasing je obe}ao da }e {to skorije izmiriti Zvezdi dugovawa nastala prilikom prelaska Nikole @igi}a u {panski klub pre ~etiri godine. ^elnici Zvezde su, navodno, zbog lo{e finansijske situacije, tra`ili da obe{te}ewe od 2,5 miliona evra bude ispla}eno odmah i u celini. O~ito je da su se dva kluba nagodila, jer da nisu [panci bi se vratili u Novi Sad i pazarili u Vojvodini. Rasing je pokazao interesovawe i za Dragana Mr|u, ~ije je obe{te}ewe iznosilo kao i Leki}evo, s tim {to }e kapiten Vojvodine igrati na Svetskom prvenstvu. Ekspedicija iz Santandera, koju osim Pernija, ~ine jo{ trener Migel Anhel Portugal i direktor Huawo Gonzales, je bila i na maratonskim pregovorima u Humskoj 1, ali sa ~elnicima Partizana za sada nisu uspeli da dogovore transfer Radosava Petrovi}a. - Nastavqamo pregovore. To je sve {to mogu da ka`em, za sada nemam vi{e informacija rekao je Albert Na|, direktor za sportska pitawa crno-belih.

ODRE\EN ARBITAR ZA ME^ SRBIJA – GANA

Argentinac Baldasi na centru

Ektor Valter Baldasi

Argentinac Ektor Valter Baldasi bi}a glavni sudija na utakmici Srbija – Gana 13. juna na stadionu Loftus Versfeld u Pretoriji. Baldasi ima 44 godine, puno iskustva, a 2008. godine sudio je finale Kopa Libertadores. Wegovi pomo}nici, odnosno linijske sudije bi}e tako|e Argentinci Rikardo Kasas i Ernan Maidana. Tako|e, Baldasi je sudio i na Kopa Amrika 2004. godine, kao i na Olimpijskim Igrama u Pekingu 2008. Godinu dana ranije izabran je da sudi na Svetskom prvsnstvu za mlade u Holandiji, ali je kasnije skinut s liste jer jedan od wegovih pomo}nika nije pro{ao medicinski test.

NA JUNIORSKOJ BALKANIJADI U BUGARSKOJ

Srbija osvojila jo{ {est medaqa Pliva~i Srbije su osvojili jo{ {est medaqa, ~etiri zlatne i dve bronzane, uz jedan oboreni balkanski rekord na juniorskoj Balkandijadi u bugarskoj Varni. Prvaci Balkana postali su Katarina Simonovi} u trci na 200 metara slobodno (2:04.78 minuta), Stefan [orak u istoj disciplini kod mu{karaca (1:53,56), Stefanija ^orda{ Draganov na 100 metara prsno (1:13.73) i `enska {tafeta na 4x100 metara me{ovito. [tafeta u sastavu Katarina i Stefanija ^orda{ Draganov, Katarina Simonovi} i Rebeka Repman je sa vremenom 4:24.78 minuta postavila novi balkanski rekord. Bronzane medaqe pripale su Mili Jovanov u disciplini 200 metara lep-

tir (2:26.60), kao i mu{koj {tafeti na 4x100 me{ovito u sastavu Udicki, Peri{i}, Spasov i Paska{ (3:56.26). U ekipnom plasmanu Srbija je druga sa 264 poena, iza Gr~ke koja vodi sa 340 poena, dok se na tre}em mestu nalazi Rumunija koja je sakupila 226.5 poena. Slede Turska sa 127, Bugarska sa 102.5, Kipar sa 38, Makedonija sa 36 i BiH sa 22 poena. Prvog dana Srbija je osvojila 17 medaqa, a najuspe{niji takmi~ar do sada je Katarina Simonovi} sa osam zlatnih - {est u pojedina~noj konkurenciji i dve u {tafetnim trkama. Ekipa Srbije sastavqena je od pliva~a iz Zrewanina, Kikinde, Novog Sada, Sombora, Pan~eva i Beograda.

VELIKA NAGRADA ITALIJE U MOTO GP

Dominacija Pedrose u Mu|elu [panac Dani Pedrosa pobednik je ~etvrte trke sezone u kraqevskoj klasi Moto GP {ampionata za Veliku nagradu Italije. Voza~ Repsol Honde je do prvog trijumfa ove sezone, a devete u najja~oj klasi ukupno, do{ao u vremenu od 42:28.066 minuta, ispred Horhea Lorenca na Jamahi i timskog kolege Andree Dovicioza. Pored dominacije Pedrose, trku u Mu|elu obele`ilo je i odsustvo aktuelnog {ampiona Valentina Rosija, koji je do`iveo te{ku povredu tokom posledweg slobodnog treninga u Italiji, odr`anog u subotu. Pre po~etka trke Lorenco je pozdravio svog timskog kolegu natpisom na kojem je pisalo „Vale, svako mo`e da oseti bol, ali ne mo`e svako da bude legenda“, a i svi navija~i, Jamahe i Dukatija i ostalih timova, pored staze iskazali su koliko im nedostaje „Doktor“. [panac je jo{ u subotu izjavio da je Rosijeva povreda veliki udarac za {ampionat i da mu trke bez wega nisu zabavne. Organizatori su pred sam start napravili pravo iznena|ewe za sve koji su trku pratili pored staze, ali i ispred malih ekrana, po{to su telefonskim putem uspeli da stupe u kontakt s Rosijem, koji se u bolnici u Firenci uspe{no oporavqa od operacije potkolenice koja je obavqena u subotu uve~e. - Pozdravqam sve sve svoje navija~e, ali i qubiteqe Moto GP {ampionata. Va{a podr{ka

Dani Pedrosa

mi mnogo zna~i, a ja vam obe}avam da }u se vratiti veoma brzo - rekao je Rosi tom prilikom. Pedrosa je proslavio prvi trijumf ove sezone, ujedno postao je tek tre}i pobednik na Mu|elu u posledwih deset godina, po{to je osam puta na toj stazi pobedio Rosi, dok je Stoner slavio pro{le sezone. Pored [panca na pobedni~kom postoqu na{li su se Lorenco, koji se na podijumu pojavio u „Doktorovoj“ majici, i Doviciozo. - Presre}an zbog pobede, te{ko vreme je iza nas, sada se vra}amo. Tim je veoma vredno radio i zaslu`io je ovaj trijumf, a hteo bih da se zahvalim i navija~ima koji su pru`ili veliku podr{ku Valeu, jer je wemu veoma te{ko sada. Nadam se da }emo nastaviti u ovom ritmu i u nastavku sezone -

rekao je Pedrosa posle pobede u Mu|elu. Iza najboqe trojice kroz ciq su redom pro{li Stoner, Melandri, De Punije, Spiz i Espargaro, dok su prvu desetoricu na ~etvrtoj trci sezone kompletirali Simon~eli i Loris Kapirosi na Suzukiju. Bodove u Italiji osvojili su jo{ i Hiro{i Aojama na Interveten Hondi, voza~ Aspar Dukatija Hektor Barbera, Kolin Edvards na privatnoj Jamahi ekipe Teh 3 i drugi voza~ Suzukija Alvaro Bautista. U generalnom plasmanu vodi Lorenco s 90 bodova, 25 vi{e od Pedrose, dok je povre|eni Rosi tre}i sa 61 bodom. Jamaha je prva u poretku timova, kao i u plasmanu konstruktora. Ovogodi{wi Moto GP {ampionat se nastavqa trkom za Veliku nagradu Britanije na stazi Silverston, 20. juna.


18

SPORT

ponedeqak7.jun2010.

Leki} u Rasingu, Mr|a otpao

PRVA LIGA SRBIJE

Goleada na Slanoj bari Proleter – ^SK Pivara 5:2 (2:0) NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 200, sudija: Lu~i} (Beograd). Strelci: Kova~evi} u 25. Vislavski u 45. Ra{iovan u 56. (iz penala), Zuki} u 66. i Rikanovi} 90+2 za Proleter, a Bo{wakovi} u 49. i Jablan u 51. minutu (iz penala) za ^SK Pivara. @uti kartoni: Bo{wakovi}, Rodi}, Veselinovi} (^SK Pivara). PROLETER: Jeli} 7, Lazarevi} 7, Asani 8, Dragi} 7, Stamenkovi} 7, Vislavski 8 (Popin 7), Ako 7 (Buqi} 7), Ra{iovan 8, Rikanovi} 7, Mojovi} 7 (Zuki} 7), Kova~evi} 7. ^SK PIVARA: Labus 6, ^alija 6, Mago~ 6 (Krstanovi} 7), Sre}kovi} 7, Jablan 7, Raca 6, Furtula 6 (Veselinovi} 6), [arac 6 (Srdi} 6), Bo{wakovi} 7, Vukanovi} 6, Rodi} 6. Na opro{taju od uspe{ne debitanske prvoliga{ke sezone fudbaleri Proletera su se golovima odu`ili vernim navija~ima. Sve do 25. minuta re|ale su se prilike, a onda je posle neuspele ofsajd zamke Sekula Ra{iovan prona{ao Rikanovi}a, koji pronalazi na drugoj stativi Kova~evi}a i lopta se na{la iza le|a nemo}nog Labusa. Drugi gol doma}ih pravo je remek delo raspolo`enog Miroslava Vislavskog,koji je lepim lob udarcem savladao golmana Labusa. U nastavku ne{to le`erniju igru doma}ih gosti su za dva minuta pretvorili u izjedna~ewe. Najboqi u redovima pivara Jablan prona{ao je Bo{wakovi}a, koji je loptu sproveo u mre`u. Izjedna~ewe je usledilo nakon prekr{aja Lazarevi}a nad Krstanovi}em, a siguran sa bele ta~ke bio je Jablan. Izjedna~uju}i gol je bio

Radni~ki (S) - Srem Proleter - ^SK Pivara Banat - Mladost (A) Novi Pazar - Radni~ki (N) Kolubara - Teleoptik Dinamo - Novi Sad Sevojno Point - Sloga (K) Be`anija - Mladost (L) Zemun - In|ija 1. In|ija 2. Sevojno 3. Kolubara 4. Be`anija 5. Novi Sad 6. Teleoptik 7. Proleter 8. Srem 9. Novi Pazar 10. Banat 11. Radni~ki (S) 12. Zemun (-2) 13. Dinamo 14. Mladost (L) 15. Radni~ki (N) 16. Sloga (K) 17. ^SK Pivara 18. Mladost (A)

34 34 33 34 34 33 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34

1:1(0:1) 5:2 (2:0) 5:1 (2:0) 1:2 (0:0) 0:1 - prekid u 85. minutu 3:2 (0:1) 4:1 (1:0) 0:1 (0:0) 1:1 (0:0) 17 17 14 14 14 13 13 12 13 11 12 11 12 9 9 9 6 7

8 10 5 9 11 12 14 12 14 11 13 11 15 10 11 13 14 20

47:26 40:24 37:28 34:28 34:29 35:31 41:35 34:37 33:38 31:28 30:32 39:36 32:38 33:31 33:35 28:32 32:48 24:61

60 58 56 53 51 47 46 46 46 45 45 43 43 42 41 39 32 28

Plasman u Superligu Srbije izborili su prvak In|ija i ekipa Sevojno Pointa. Novi ~lanovi Prve lige Srbije su: Napredak i Mladi radnik (povratnici iz Superlige), Big bul ( prvak Srpske lige Vojvodina), [umadija Radni~ki 1923 (prvak Srpske lige Zapad), Sin|eli} (prvak Srpske lige Istok) i BASK ili Radni~ki (O) (prvak Srpske lige Beograd). Iz lige su ispali: Mladost (A), ^SK Pivara, Sloga (K) i Radni~ki (N). inicijalna kapisla za igra~e Proletera da krenu jo{ `e{}e, pa je nakon igrawa rukom ^alije sudija Lu~i} pokazao na belu ta~ku, a Sekula Ra{iovan je bio neumoqiv. Iz najlep{e akicje na utakmici, koji su izveli Popin i

Zuki}, ovaj drugi je preciznim udarcem pove}ao rezultat, a u nadoknadi vremena Rikanovi}u se posre}ilo da debitansku utakmicu na Slanoj bari kruni{e golom za kona~an rezultat - 5:2. M. Popovi}

Raspolo`eni Grumi}

Miroqubivo u Somboru

Banat – Mladost (A) 5:1 (2:0) ZREWANIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 500, sudija: Radovanovi} (La}arak). Strelci: Grumi} u 5. 52. i 72. Stevanovi} u 25. (iz penala) i Rudni~ki u 54. za Banat, a Filipovi} u 90. (iz penala) za Mladost. @uti kartoni: Milutinovi} i Avramovi} (Banat) i ]opi} (Mladost). BANAT: Stefanovi} 7, Zowi} 7, Metua 7, ]ulibrk 7, Milutinovi} 7, Avramovi} 7, Stevanovi} 7, Jeremi} 7 (An|elkovi} 7), Samarxi} 7 (Rudni~ki 7), Ristovi} 7 (Kompaore 7) i Grumi} 8. MLADOST: Ru`i} 6, Jovanovi} 5 (]opi}), Todorovi} 5, Vejnovi} 5 (]osi}), ]opi} 5, Raki} 5 (Vujin), Savovi} 6, Brdari} 5, Ra|enovi} 5, Filipovi} 7, Propstran 6. Fudbaleri Banata sasvim zaslu`eno visokim rezultatom savladali su Apatince u posledwem kolu Prve lige Srbije i tako ostvarili plasman u sredini tabele. Doma}in je poveo ve} u 5. minutu golom Grumi}a, koji je {utirao iz voleja i pogodio suprotan ugao gola Ru`i}a. U 25. minutu sudija Radovanovi} opravdano je pokazao na belu ta~-

9 7 14 11 9 8 7 10 7 12 9 12 7 15 14 12 14 7

ku, kada je oboren Samarxi} od strane ]opi}a, a Stevanovi} bio siguran sa linije penala. U 31. minutu, posle sjajnog {uta Filipovi}a sa 20 metara, Stefanovi} je loptu dodirnuo a ona se od pre~ke odbila u korner. Veliku priliku Banat je propustio u 34. minutu kada je posle centar{uta Milutinovi}a glavom {utirao Samarxi}, ali je Ru`i} bio siguran. Drugu stoprocentnu priliku, a i drugi put je pogodio pre~ku Filipovi} u 35. minutu, kada je lobovao golmana doma}ina, ali nije imao sre}e. U nastavku u 52. i 54. minutu Banat posti`e dva gola na identi~an na~in. Prvo je Grumi} posle duge lopte Metue sam iza{ao ispred Ru`i}a i poslao loptu u mre`u, a na sli~an na~in dva minuta kasnije Rudni~ki na pas Avramovi}a rutinski {aqe loptu u suprotan ugao. Najlep{i momenat na utakmici vi|en je u 72. minutu kada je Grumi} lobovao nemo}nog Ru`i}a. Gosti su do po~asnog pogotka stigli u prvom minutu nadoknade vremena, a strelac sa penala je bio Filipovi}. N. Jowev

Radni~ki – Srem 1:1 (0:1) SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca oko 800, sudija: ]uk (Beograd). Strelci: @drwa u 65. za Radni~ki, a Vuka{inovi} u 45. minutu za Srem. @uti karton: Milo{evi} (Srem). RADNI^KI: @akula 7, Laki} 7, Dabi} 7, \okovi} 8, Stojkovi} 7 (Medi}), Mi{an 7, Zeli} 6 (Keni} 7), Resanovi} 7, @drwa 7, Paunovi} 6, Dubaji} 6 (]ovin 7). SREM: Baji} 7, Milo{evi} 6, Soviq 6, Tatomirovi} 7, Stanojevi} 6, Kali~anin 6, \uri} 6, Jankovi} 7 (Marjanovi}), Zec 6 (Vukmir), Kaizi 8 (@ivkovi}), Vuka{inovi} 7. Utakmica je bila bez rezultatskog zna~aja, pa su se doma}i fudbaleri i pona{ali tako. Dodu{e imali su terensku inicijativu u prvom delu susreta, ali bez izrazitih {ansi za pogodak. U nastavku doma}in je igrao `ivqe, a rezultat toga je izjedna~ewe lepim pogotkom @drwe. U daqem toku susret bilo je obostranih poku{aja da se izbori pobeda, ali su mre`e mirovale. J. Dukat

PRVI SUSRET BARA@A ZA POPUNU SRPSKE LIGE – VOJVODINA

Do izjedna~ewa u samom fini{u Cement – Ba~ka 1901 1:1 (0:1) BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca: 1200, sudija: Ma`i} (Vrbas). Strelci: Stoji~i} u 87. za Cement, a Lu~i} u 26. minutu za Ba~ku. @uti kartoni: Te{anovi} (Ba~ka). CEMENT: Ivanovi} 7, Dragoqevi} 7, Trbovi} 8, Peci} 7 (Stoji~i} 8), Popovi} 8, Gostovi} 7, Ga{parovi} 7 (Romi} 7), \ukanovi} 7 (Xari} 7), Milanovi} 7, Kosovi} 7, Ili} 7. BA^KA 1901: Tumbas 8, Lu~i} 8, \urasovi} 7, Babi} 7, Viloti} 7, Te{anovi} 7 ([auli}), Bosni} 7, Mili} 7 (Tre{wi} 7), \oki} 7, Strapak 8, Nikutovi} 7. Da su fudbaleri Cementa igrali celu utakmicu kao u posledwih 30 minuta, rezultat bi bio sasvim druga~iji, ovako im ostaje da `ale

za propu{tenim {ansama, i da u revan{u koji se igra u sredu poku{aju da izbore povoqan rezultat.

DNEVNIK

U prvom poluvremenu iskusna ekipa iz Subotice samo je jednom ozbiqno gol ugrozila i to u 26. minutu. Cementova odbrana je zatajila, to je iskoristio visoki Lu~i} i poslao loptu pod pre~ku. U drugom delu Cementa{i kre}u agresivnije, stvaraju vi{e {ansi, me|utim golman gostiju bio je na visini zadatka. Upornost cementa{a se isplatila tek u 87. minutu, kada je rezervista Stoji~i} pravovremeno reagovao i poslao loptu iza le|a odli~nog Momenat s utakmice u Beo~inu golmana iz Subotice. Foto: O. Ademovski B. Star~evi}

Fudbalski klubovi Crvena zvezda i Rasing usaglasili su detaqe oko transfera Dejana Leki}a i visoki napada~ }e nastaviti karijeru u [paniji, to zna~i da u Santander ne}e Dragan

Dejan Leki}

Mr|a. Prelazak Partizanovog reprezentativca Radosava Petrovi}a jo{ uvek nije dogovoren. Predsednik kluba iz Santandera Francisko Perni ja je boravio u Beogradu i na sastanku sa rukovodstvom crveno-belih uspeo da dogovori popust u zah-

tevima za obe{te}ewe. Tako|e Rasing je obe}ao da }e {to skorije izmiriti Zvezdi dugovawa nastala prilikom prelaska Nikole @igi}a u {panski klub pre ~etiri godine. ^elnici Zvezde su, navodno, zbog lo{e finansijske situacije, tra`ili da obe{te}ewe od 2,5 miliona evra bude ispla}eno odmah i u celini. O~ito je da su se dva kluba nagodila, jer da nisu [panci bi se vratili u Novi Sad i pazarili u Vojvodini. Rasing je pokazao interesovawe i za Dragana Mr|u, ~ije je obe{te}ewe iznosilo kao i Leki}evo, s tim {to }e kapiten Vojvodine igrati na Svetskom prvenstvu. Ekspedicija iz Santandera, koju osim Pernija, ~ine jo{ trener Migel Anhel Portugal i direktor Huawo Gonzales, je bila i na maratonskim pregovorima u Humskoj 1, ali sa ~elnicima Partizana za sada nisu uspeli da dogovore transfer Radosava Petrovi}a. - Nastavqamo pregovore. To je sve {to mogu da ka`em, za sada nemam vi{e informacija rekao je Albert Na|, direktor za sportska pitawa crno-belih.

ODRE\EN ARBITAR ZA ME^ SRBIJA – GANA

Argentinac Baldasi na centru

Ektor Valter Baldasi

Argentinac Ektor Valter Baldasi bi}a glavni sudija na utakmici Srbija – Gana 13. juna na stadionu Loftus Versfeld u Pretoriji. Baldasi ima 44 godine, puno iskustva, a 2008. godine sudio je finale Kopa Libertadores. Wegovi pomo}nici, odnosno linijske sudije bi}e tako|e Argentinci Rikardo Kasas i Ernan Maidana. Tako|e, Baldasi je sudio i na Kopa Amrika 2004. godine, kao i na Olimpijskim Igrama u Pekingu 2008. Godinu dana ranije izabran je da sudi na Svetskom prvsnstvu za mlade u Holandiji, ali je kasnije skinut s liste jer jedan od wegovih pomo}nika nije pro{ao medicinski test.

NA JUNIORSKOJ BALKANIJADI U BUGARSKOJ

Srbija osvojila jo{ {est medaqa Pliva~i Srbije su osvojili jo{ {est medaqa, ~etiri zlatne i dve bronzane, uz jedan oboreni balkanski rekord na juniorskoj Balkandijadi u bugarskoj Varni. Prvaci Balkana postali su Katarina Simonovi} u trci na 200 metara slobodno (2:04.78 minuta), Stefan [orak u istoj disciplini kod mu{karaca (1:53,56), Stefanija ^orda{ Draganov na 100 metara prsno (1:13.73) i `enska {tafeta na 4x100 metara me{ovito. [tafeta u sastavu Katarina i Stefanija ^orda{ Draganov, Katarina Simonovi} i Rebeka Repman je sa vremenom 4:24.78 minuta postavila novi balkanski rekord. Bronzane medaqe pripale su Mili Jovanov u disciplini 200 metara lep-

tir (2:26.60), kao i mu{koj {tafeti na 4x100 me{ovito u sastavu Udicki, Peri{i}, Spasov i Paska{ (3:56.26). U ekipnom plasmanu Srbija je druga sa 264 poena, iza Gr~ke koja vodi sa 340 poena, dok se na tre}em mestu nalazi Rumunija koja je sakupila 226.5 poena. Slede Turska sa 127, Bugarska sa 102.5, Kipar sa 38, Makedonija sa 36 i BiH sa 22 poena. Prvog dana Srbija je osvojila 17 medaqa, a najuspe{niji takmi~ar do sada je Katarina Simonovi} sa osam zlatnih - {est u pojedina~noj konkurenciji i dve u {tafetnim trkama. Ekipa Srbije sastavqena je od pliva~a iz Zrewanina, Kikinde, Novog Sada, Sombora, Pan~eva i Beograda.

VELIKA NAGRADA ITALIJE U MOTO GP

Dominacija Pedrose u Mu|elu [panac Dani Pedrosa pobednik je ~etvrte trke sezone u kraqevskoj klasi Moto GP {ampionata za Veliku nagradu Italije. Voza~ Repsol Honde je do prvog trijumfa ove sezone, a devete u najja~oj klasi ukupno, do{ao u vremenu od 42:28.066 minuta, ispred Horhea Lorenca na Jamahi i timskog kolege Andree Dovicioza. Pored dominacije Pedrose, trku u Mu|elu obele`ilo je i odsustvo aktuelnog {ampiona Valentina Rosija, koji je do`iveo te{ku povredu tokom posledweg slobodnog treninga u Italiji, odr`anog u subotu. Pre po~etka trke Lorenco je pozdravio svog timskog kolegu natpisom na kojem je pisalo „Vale, svako mo`e da oseti bol, ali ne mo`e svako da bude legenda“, a i svi navija~i, Jamahe i Dukatija i ostalih timova, pored staze iskazali su koliko im nedostaje „Doktor“. [panac je jo{ u subotu izjavio da je Rosijeva povreda veliki udarac za {ampionat i da mu trke bez wega nisu zabavne. Organizatori su pred sam start napravili pravo iznena|ewe za sve koji su trku pratili pored staze, ali i ispred malih ekrana, po{to su telefonskim putem uspeli da stupe u kontakt s Rosijem, koji se u bolnici u Firenci uspe{no oporavqa od operacije potkolenice koja je obavqena u subotu uve~e. - Pozdravqam sve sve svoje navija~e, ali i qubiteqe Moto GP {ampionata. Va{a podr{ka

Dani Pedrosa

mi mnogo zna~i, a ja vam obe}avam da }u se vratiti veoma brzo - rekao je Rosi tom prilikom. Pedrosa je proslavio prvi trijumf ove sezone, ujedno postao je tek tre}i pobednik na Mu|elu u posledwih deset godina, po{to je osam puta na toj stazi pobedio Rosi, dok je Stoner slavio pro{le sezone. Pored [panca na pobedni~kom postoqu na{li su se Lorenco, koji se na podijumu pojavio u „Doktorovoj“ majici, i Doviciozo. - Presre}an zbog pobede, te{ko vreme je iza nas, sada se vra}amo. Tim je veoma vredno radio i zaslu`io je ovaj trijumf, a hteo bih da se zahvalim i navija~ima koji su pru`ili veliku podr{ku Valeu, jer je wemu veoma te{ko sada. Nadam se da }emo nastaviti u ovom ritmu i u nastavku sezone -

rekao je Pedrosa posle pobede u Mu|elu. Iza najboqe trojice kroz ciq su redom pro{li Stoner, Melandri, De Punije, Spiz i Espargaro, dok su prvu desetoricu na ~etvrtoj trci sezone kompletirali Simon~eli i Loris Kapirosi na Suzukiju. Bodove u Italiji osvojili su jo{ i Hiro{i Aojama na Interveten Hondi, voza~ Aspar Dukatija Hektor Barbera, Kolin Edvards na privatnoj Jamahi ekipe Teh 3 i drugi voza~ Suzukija Alvaro Bautista. U generalnom plasmanu vodi Lorenco s 90 bodova, 25 vi{e od Pedrose, dok je povre|eni Rosi tre}i sa 61 bodom. Jamaha je prva u poretku timova, kao i u plasmanu konstruktora. Ovogodi{wi Moto GP {ampionat se nastavqa trkom za Veliku nagradu Britanije na stazi Silverston, 20. juna.


PO^IWE PLEJ-OF U SUPERLIGI SRBIJE

Vr{~ani nau~ili lekciju Ve~eras po~iwe doigravawe za titulu ~etiri najboqa tima u ko{arka{koj Superligi Srbije. Rivali se znaju, pa }e se za mesto u finalu boriti Partizan i Crvena zvezda, odnosno Hemofarm [tada i Radni~ki iz Kragujevca. Ukoliko bi se rukovodili papirnatim prognozama, za titulu }e vojevati crno-beli iz Beograda i Vr{~ani, ali doga|awa tokom

ko najprijatnije iznena|ewe sezone. Malo ko je o~ekivao da }e debitant u NLB ligi obezbediti kroz Superligu ponovo mesto u regionalnom takmi~ewu. - Sve ono {to smo tokom sezone uradili, sve ono za ~ega smo mukotrpno trenirali cele godine, sada se svelo na polufinalne utakmice plej-ofa s Radni~kim - rekao je Milo{ Borisov, krilo Hemofarma. - Nama je ciq plasman u finale, dok ko{arka{i Radnikog vrebaju iz prikrajka ne bi li napravili jo{ jedno iznena|ewe. S wima imamo negativan skor, izgubili smo ove sezone tri utakmice i samo posledwu u Vr{cu smo dobili. To je opomena da nam ni ve~eras ne}e biti lako i da se Radni~ki ne}e unapred predati. Naprotiv, verujem da }e igrati maksimalno kako bi do{ao u situaciju da se za plasman u finale bori pred svojom publikom. Kragujev~ani igraju dosta atipi~nu ko{arku, bez klasi~ne petice, a skoro svi igra~i su dobri {uteri za tri poena. - Trener Muta Nikoli} je uspeo da prona|e igru koja u potpunosti odgovara strukVr{~anin Milo{ Borisov(15)u akciji turi ekipe Radni~kog. ^isezone opomiwu. Naime, Radni~ki wenica je da igraju dosta {iroko, je ~ak tri puta u ~etiri utakmice brzo u tranziciji i veoma ~esto bio boqi od Hemofarma {to naimaju na parketu petorku u kojoj gove{tava izuzetno zanimqive svi {utiraju za tri poena. To je polufinalne dvoboje izme|u ova ve} poznata stvar i verujem da s te dva tima. I Partizan je zaslu`io strane ne}e biti nekih iznena|epravo da bude veliki favorit u wa, jer dobro smo ih skautirali i odnosu na Crvenu zvezdu, ali duedobro se pripremili za me~ - istali ve~itih umeju da donesu iznenakao je Borisov. |ewa i zato ne treba unapred otDobra vest za pristalice Hemopisvivati crveno-bele. farma je da se, posle desetak dana Da se kojim slu~ajem ko{arkapauze, u tim vratio kapiten Ste{i Radni~kog (nekada{wi Lajonfan Markovi}. si) nisu preselili pred po~etak Prva polufinalna utakmica sezone u Kragujevac, Vr{ac bi bio izme|u ko{ark{a Hemofarma i rame uz rame sa Beogradom, jer bi Radni~kog igra se ve~eras u dvorapolufinalne utakmice igrali ni SPC Milenijum, s po~etkom u gradski rivali. No, stvari su se 19 ~asova. Ne{to ranije, od 18 ~apromenile, Lajonsi su postali sova po~e}e duel u Beogradu. Radni~ki i Kragujev~ani su svakaJ.Tu. – A. P.

c m y

SPORT

DNEVNIK

Kraq opet na tronu Rafael Nadal pobedio Robina Soderlinga sa 3:0 i peti put u karijeri osvojio Rolan Garos. [panac opet broj jedan na ATP listi. Istrija se nije ponovila. Rafael Nadal ponovo je „kraq“ priske {qake. [panac Rafael Nadal je u velikom finalu pobedio Robina Soderlinga sa 3:0 (6:4, 6:2, 6:4) i tako se okitio petom titulom na Rolan Garosu, a ujedno se opet vratio na prvo mesto ATP liste. Me~ je trajao 138 minuta.Bila je to slatka osveta [ve|aninu za pro{logodi{wi poraz, ina~e jedini koji je Rafa u svojoj karijeri do`iveo na Otvorenom prvenstvu Francuske. Wegov dosada{wi skor je 39-1. Rafina dominacija u Parizu po~ela je 2005. i nastavila se sve do 2008. godine. Na prethodnom turniru morao je da preda presto svom velikom rivalu [vajcarcu Roxeru Federeru, zbog ve} pomenutog poraza u ~etvrtom kolu od Soderlinga, koji drugu godinu zaredom gubi u finalu. Soderling nije imao ~emu da se nada protiv raspolo`enog Nadala. Najboqi {panski teniser, i od danas svetski, svoje {esto

u~e{}e na Otvorenom prvenstvu Francuske zavr{io je u velikom stilu. Pobedom bez izgubqenog seta. [ve|anin, koji je bio postavqen za petog nosioca, nije imao odgovor na fantasti~nu igru i ubojit forhend svog 24-godi{weg protivnika. ^ak i u trenucima kada je izgledalo da }e Soderling osvojiti poen, Nadal je dobro poznatom brzinom uspevao da spasi nemogu}e i da odu{evi publiku na prepunom „Filip [atrije“ stadionu. [panac je iskoristio ~etiri od 12 brejk prilika, dok Soderling nije uspeo nijedu od osam.[ve|anin je bio uspe{niji u direktnim poenima (40/35), ali je zato nedopustivo mnogo vi{e gre{io, {to najboqe potvr|uje broj neiznu|enih gre{aka - ~ak 45, naspram samo 16 Nadalovih. Posle Rolan Garosa Nadal je ponovo broj jedan na ATP listi, Federer je na drugom mestu, dok Novak \okovi} ostaje na poziciji broj tri. Najvi{e radosti na Rolan Garosu Srbiji je doneo Nenad Zimowi} {ampion u dublu i miksu. Jelena Jankovi} zaustavqena je u polufinalu, a \okovi} jednu rundu pre.

Opet svetski broj jedan: Rafael Nadal

PO^IWU TURNIRI U KVINSU I HALEU

A sad svi na travu! Sezona turnira na travi po~iwe danas. U okviru priprema za Vimbldon, koji startuje 21. juna, Novak \okovi}, Janko

`ili brojna otkazivawa, tako da }e u 1. kolu biti slobodan. U drugom kolu Novakov rival bi}e pobednik me~a izme|u Ita-

Kaha Laboral eliminisao Real

Novak \okovi} i Janko Tipsarevi}

Tipsarevi} i Nenad Zimowi} igra}e na Kvinsu, a Viktor Troicki u Haleu.Novak \okovi} je postavqen za drugog nosioca turnira koji pripada seriji 250 i pre po~etka su ga obele-

lijana Paola Lorencija i [panca Perea Ribe. Italijan Andreas Sepi (15 nosilac) i dobitnik vajld karda Bernard Tomi} na putu srpskog tenisera su u tre}em kolu.Po-

tencijalni Novakov rival u ~etvrtfinalu je sedmi kostura{ Sem Kveri, pobednik Serbia opena. Za plasman me|u ~etiri najboqa bi mogao da se bori i protiv zemqaka i desetog nosioca Janka Tipsarevi}a ili Amerikanca Robija \ineprija.U polufinalu bi mogao da igra protiv Endija Rodika (SAD, 4), Geala Monfisa (Francuska, 6) ili Ri{ara Gaskea (Francuska, 11). Tipsarevi} se u prvom kolu sastaje sa 24godi{wim [pancem Marselom Granoqersom, koji trenutno zauzima 87. mesto na ATP listi.U gorwoj polovini `reba su: Rafael Nadal ([panija, 1), Endi Marej (Britanija, 3), Marin ^ili} (Hrvatska, 5) i drugi. Titulu na AEGON ~empion{ipu brani Endi Marej, koji je u pro{logodi{wem finalu savladao Amerikanca Xejmsa Blejka rezultatom 7:6, 6:4, ali sada nema ni malo lak `reb.

POSLE PRIJATEQSKE UTAKMICE SRBIJA – MA\ARSKA U ZREWANINU

Uspela provera Reprezentacija Srbije je u kvalitetnoj rukometnoj predstavi, pred vi{e od 2.000 gledalaca u Zrewaninu, zaslu`eno savladala najboqu selekciju Ma|arske rezultatom 35:33 i time jasno najavila da sa velikim ambicijama ulaze u kvalifikacioni duel za SP sa ^esima. Odli~na uvertira za taj me~ i na momente odli~na igra, pre svega u odbrani, selektoru Vukovi}u i reprezentativcima daje za pravo da razmi{qaju da ^e{ka nije neprelazna prepreka. Po~etak duela sa Ma|arima protekao je u dominaciji doma}ina. Zahvaquju}i od-

li~noj realizaciji [e{uma i Vujina orlovi su u 6.minutu poveli sa 5:3, ali se gosti nisi predali i preko talentovanog Na|a i nadahnutog \er|a Ivan{~ika u 20.minutu pri{li su na gol minusa 10:11. Uvo|ewe golmana Marjanca za srpski nacionalni tim bio je pun pogodak, sa nekoliko odli~nih intervencijama pomenuti ~uvar mre`e orlova omogu}io je nekoliko kontri i lakih golova Markovi}a, a i odbrana na ~elu sa stamenim Uro{em Vilovskim je delovala mnogo ~vr{}e i sigurnije. Nastavak utakmice doneo je zanimqiv, brz i kvalitetan rukomet, ali i vidan umor srpskih igra~a.

19

ZAVR[ENO OTVORENO PRVENSTVO FRANCUSKE

POLUFINALE PLEJ-OFA U [PANIJI

Ekipa Kaha Laborala plasirala se u finale {panske ACB lige, po{to je u majstorici polufinalne serije plej-ofa savladala Real Madrid sa 64:56. Rival timu iz Vitorije u borbi za titulu bi}e Barselona, koja je sa 3:0 u pobedama eliminisala Unikahu. Novica Veli~kovi} je za Real ubacio 6 poena (3-9 iz igre, 29 min.) i imao 8 skokova, dok je Marko Jari} dao samo jedan poen (0-2 iz igre, 16 min.), uz 2 skoka.Najboqi u pobedni~koj ekipi bio je Tijago Spliter sa 18 poena, 9 skokova i 4 asistencije, a Lijor Elijahu dao je 10 poena, ukqu~uju}i i bitne ko{eve u trenucima kada se me~ lomio. Teletovi} je tako|e dao 10 poena, a Uertas je imao 8 poena i 5 asistencija. U Realu su po 13 poena postigli Serhio Quq i Felipe Rejes, a Madri|ani su bili oslabqeni neigrawem Horhea Garbahose. Doma}i tim vodio je tokom ve}eg dela me~a izme|u 5-10 poena razlike, ali je Real uspeo da preokrene i povede sa 51:50. Ipak, tada je tim Du{ka Ivanovi}a ponovo zaigrao vrlo ~vrsto u odbrani, a u napadu je uglavnom spu{tao loptu u reket. To je dalo rezultat, jer je tim iz Vitorije ponovo napravio prednost, a posledwu priliku za povratak u me~ Real je propustio nakon {to je Quq proma{io dve trojke u nizu.

ponedeqak7.jun2010.

U fini{u me~a, kada je bilo najpotrebnije, odgovornost u na{em timu preuzeo je bekovski trio [e{um, Vujin i Rni} i stvari su do{le na svoje mesto. U napadu se igralo strpqivije u odnosu na prvo poluvreme, kako se ka`e do gola, a poja~ana je i odbrana, koju je predvodio iskusni golman Dimitrije Pejanovi}. Rutinski, kako i treba, orlovi su priveli susret kraju i ostvarili vrednu pobedu koja naravno uliva samopouzdawe pred odlu~uju}i dvoboj sa ^esima, a dugotrajnim aplauzom publika u Zrewaninu ocenila je partiju izabranika selektora Vukovi}a i po`elela im puno sre}e u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

- Moramo da budemo zadovoqni ovom proverom. Uspeli smo u ve}em delu utakmice da dr`imo visok ritam igre u odbrani. Naravno, bilo je propusta i gre{aka, me|utim, sve }emo to ispraviti do duela sa ^esima.Mnogo smo zahvalni publici u Zrewaninu na sjajnoj podr{ci. Dobro je {to smo pobedili, Ma|ari nisu naivan protivnik. Ova utakmica je dobro do{la da vidimo i svoje prednosti i mane. Imamo dovoqno vremena da neke stvari ispravimo i da preko ^eha odemo na Svetsko prvenstvo - rekao je desni bek Marko Vujin, najistaknutiji pojedinac u me~u sa Ma|arima. N. Jowev

U sjajnoj formi: Marko Vujin

Pobedniku turnira pripa{}e 250 ATP poena i 79.260 evra. Ukupan nagradni fond turnira, na kome je u glavnom `rebu singla 56 tenisera, je 627.700 evra. Pobednici Rolan Garosa, Nenad Zimowi} i Daniel Nestor brani}e titulu na Kvinsu i postavqeni su za prve nosioce. Kao takvi slobodni su u prvom kolu, a u drugom }e se sastati protiv boqih iz duela Ken Skupski, Kolin Fleming / Gael Monfis, Stefon Hus. Viktor Troicki se takmi~i na turniru u Haleu, gde je prvi nosilac Roxer Federer, a u~estvuju jo{ Rusi Nikolaj Davidenko i Mihail Ju`wi, [panac Huan Karlos Ferero, Slovak Radek [tepanek, Austrijanac Jirgen Melcer, Kipranin Markos Bagdatis, Australijanac Lejton Hjuit... Beogra|anin se u prvom kolu sastaje sa {panskim teniserom Giqermom Lopezom Garsijom, a ve} u drugom bi mogao da igra protiv sedmog nosioca Markosa Bagdatisa. Ukupan nagradni fond turnira je 663.750 evra, a pobedniku }e pripasti 113.600 evra i 250 ATP bodova.


20

GLOBUS

ponedeqak7.jun2010.

DNEVNIK

U kafanu ranije, zbog fudbala o~ewe alkohola u barovima i restoranima u Ontariju bi}e tokom Svetskog prvenstva u fudbalu dozvoqeno sat ranije nego {to je zakonom propisano, odlu~ila je vlada te najve}e kanadske provincije. Posetioci 17.000 barova i restorana od Otave na severu, preko Toronta do Vindzora na jugu, mo}i }e da svoje navija~ke kapacitete stimuli{u ~a{icom `estkog pi}a, vinom ili pivom ve} od 10 umesto 11 sati pre podne. Premda se utakmice u Ju`noj Africi igraju tokom radnog vremena (neke }e po~iwati ve} u sedam ujutru), ugostiteqi o~ekuju uve}anu posetu. Fudbalski navija~i slede tradiciju hokeja{kih da mnoge utakmice gledaju u barovima, kafi}ima i restoranima zajedno sa prijateqima. Potro{wa alkoholnih pi}a na javnim mestima van ugostiteqskih objekata u Ontariju nije dozvoqena, niti ih je mogu}e kupiti u samouslugama, ve} samo u specijalizovanim prodavnicama. Naro~ito interesovawe za „kafansko“ navija~ko okupqawe ispoqi}e mnogobrojni doseqenici ~ije re-

T

Poker do gole ko`e U Hamburgu je odr`ano finale nacionalnog takmi~ewa u pokeru „u skidawe“. Stotine polugolih u~esnika takmi~ilo se najpre na gradskom nivou, da bi obezbedilo {anse za nacionalno finale. Takmi~ewe je bilo otvoreno za posetioce, pa su se stotine igra~a dodatno preznojavale zbog

treme {to igraju poker sa malo ili nimalo ode}e na sebi. Prvo mesto osvojio je Marsel Langkebel, a drugo Jasmin San. Organizatori turnira bili su toliko zadovoqni odzivom igra~a, da su najavili da }e turnir od slede}e godine biti me|unarodni.

prezentacije mati~nih dr`ava u~estvuju na svetskom prvenstvu, ukqu~uju}i i Srbiju. Prema nezvani~nim procenama samo u {irem regionu Toronta, do Nijagare i daqe na

donije i Crne Gore. Uprkos tome popularnost fudbala neprestano raste, a kanadska dr`avna televizija CBC prenosi}e sve utakmice iz Ju`ne Afrike na svom glavnom kanalu. Prema

jug, `ivi najmawe 100.000 doseqenika srpskog porekla svih generacija. Kanada je na {ampionatu sveta nastupila samo jednom 1986. godine u Meksiku - a na rang-listi FIFA trenutno zauzima 63. mesto, izme|u Make-

podacima Kanadske fudbalske asocijacije, u toj zemqi sa 33 miliona stanovnika, ima bezmalo 900.000 registrovanih fudbalera svih kategorija, gotovo 400.000 vi{e od broja igra~a kanadskog nacionalnog sporta - hokeja na ledu.

Bra~ni savetnik „iz pakla” vido Venitu~i (44) i wegova supruga Heder Oldrix-Venitu~i (39) tra`e po ~etiri miliona dolara od{tete od wujor{kog „stru~waka“ za brak Xefrija Mekenika. Bra~ni savetnik tokom rada sa parom Venitu~i skoro je upropastio wihov brak nizom ~udnih „saveta“ i uvreda, a poku{avao je i da ih okrene jedno protiv drugoga. Venitu~i je potra`io pomo} savetnika kada je nakon deset godina bra~nih uspona i padova prevario `enu, zbog ~ega je ose}ao veliku gri`u savesti. Me|utim, savetovawe je samo pogor{alo wegovu situaciju. „Govorio mi je da sam {owa jer ostajem u braku, i odmah me posavetovao da prona|em qubavnicu jer moja `ena, koju tada nije ni poznavao, ne mo`e da me zadovoqi“, navodi Venitu~i u tu`bi. Mekenik, ina~e socijalni radnik sa dozvolom, poku{avao je i da nagovori Venitu~ija da sa wim pri-

G

Uhap{en golub P

tica osumwi~ena za {pijuna`u nalazi se u pritvoru, a ~uva je naoru`ana stra`a. Goluba je prona{ao me{tanin jednog gradi}a u dr`avi Pand`ab, i odmah ga predao vlastima koje su ga prebacile u zatvor u blizini prestonice Amristara. Na telu ptice bio je zapisan telefonski broj i adresa u Pakistanu, pa je golub osumwi~en za {pijuna`u, iako na wemu nije prona|ena nikakva druga poruka. „Osumwi~eni“ se nalazi u }eliji sa klimom, i ne sme da prima posete, saop{tio je Ramdas D`agit Sing ^ahal iz lokalne policije.

sustvuje ve~erima za „odabrane“ mu{karce, na kojima bi mogao neometano da vara `enu. Venitu~ijevi su za ovu „pomo}“ Mekeniku tokom nekoliko godina savetovawa isplatili oko 150.000 dolara. Na savetnika se po`alila i Bler Fren~ (38), koja je tokom svojih odlazaka kod wega razmi{qala da li da ga prijavi zbog seksualnog uznemiravawa. „^esto je insistirao da mu prepri~avam detaqe iz svog seksualnog `ivota, a kada sam se vratila osve`ena sa odmora i do{la na grupnu terapiju, pred svima je rekao - evo, ovako izgleda `ena kada je neko dobro ‘odradi’“, rekla je ona.

Homer Simpson najboqi tac najpoznatije crtane porodice pobedio je Harija Potera, „Prijateqe“ i mnoge druge i postao najboqi izmi{qeni lik u posledwih 20 godina. ^asopis „Entertejnment vikli“ izdao je listu najboqih likova iz TV serija ili filmova u posledwe dve decenije, a na prvom mestu na{ao se upravo Homer. „Mislim da qudi toliko vole Homera zato {to mogu da se identifikuju sa wim, naro~ito kad ka`e ‘dou’ (d’oh)“, rekao je Homerov „otac“ Met Grejning. „Simpsonovi“ su najdugove~nija serija u udarnom terminu ikada emitovana u SAD, i

O

trenutno je u toku 21. sezona. Na drugom mestu na{ao se mali ~arobwak Hari Poter, a na tre}em Bafi, ubica vampira, koju je glumila Sara Mi{el Gelar. ^etvrti je Xejms Gandolfini kao mafija{ Toni u seriji „Sopranovi“, pa Xoker (Hit Lexer) iz „Mra~nog viteza“. Na listi su i Rej~el iz „Prijateqa“ (Xenifer Aniston), Edvard Makazoruki (Xoni Dep) iz istoimenog filma, i Hanibal Lekter (Entoni Hopkins) iz „Kad jagawci utihnu“.Me|u prvih deset su i Keri Bred{o (Sara Xesika Parker, „Seks i grad“) i Sun|er Bob Kockalone.

Bliski susret s p~elama atrogasne ekipe upotrebile su creva za ga{ewe po`ara da bi pokvasili razqu}ene rojeve p~ela nakon lan~anog sudara u kojem je u~estvovao i kamion u kojem je bilo oko 17 miliona ovih insekata.

V

Prodajem auto, {ifra „Betmen” utomobil koji vozi ~uveni junak ponu|en je na aukciji, a trebalo bi da dostigne cenu od oko 40.000 funti. Vlasnik Mark Perkins (47) prodaje „betmobil“ kupqen 1988. godine jer mu je pomalo dosadio, a i `eli da pru`i nekom drugom entuzijasti priliku da ga vozi. Perkins u svojoj kolekciji ima „aston martin“ Xej-

A

Mineapolisa. Portparol saobra}ajne policije u ameri~koj saveznoj dr`avi Minesota poru~nik Erik Roski rekao je da je jedno lice poginulo u sudaru. U ko{nicama je bilo oko 17 miliona p~ela koje su tran-

Parada plavu{a Ameri~ke vlasti saop{tile su da je kamion koji je prevozio oko 7.000 ko{nica u~estvovao u sudaru ~etiri vozila nedaleko od mesta Lejkvil, udaqenog oko 56 kilometara ju`no od grada

sportovane ka mestu Bauer Hani na severozapadu Minesote. Nije poznato koliko je p~ela pobeglo, ali je nekoliko radnika slu`bi za vanredne situacije ubodeno.

Letoniji odr`ana parada plavu{a namewena podizawu morala u dr`avi pogo|enoj te{kom ekonomskom krizom. Oko 500 devojka u ru`i~astim kompleti}ima prodefilovalo je ulicama Rige u

U

drugoj po redu paradi. „@eleli smo da u~inimo ne{to lepo i pozitivno u Letoniji, ali i da poka`emo da su plavu{e duhovite i inteligentne“, rekao je jedan od organizatora skupa. Parada je zavr{ni deo manife-

stacije koja je po~ela po~etkom nedeqe. Odr`an je konkurs za najlep{u devojku i dvojnicu Merilin Monro. Novac koji je prikupqen namewen je ure|ewu sportskog terena za hendikepiranu decu.

msa Bonda, „ford torino“ Starskog i Ha~a, kombi koji voze Del Boj i Rodni, „mini moris“ Mister Bina, kao i praistorijski automobil porodice Kremenko. Kolekcionar iz Berk{ira je posledwih 25 godina utro{io na sakupqawe ~uvenih automobila, ~ija je ukupna vrednost oko pola miliona funti. „Neki vole ‘ferarije’ ili ‘bentlije’, ali mene takvi automobili nikada nisu interesovali. Zato volim klasike iz filmova ili serija“, rekao je on za „Telegraf“.


c m y

REPORTA@E

DNEVNIK

ponedeqak7.jun2010.

21

PAORI NOVOG BE^EJA, KOJE U [KOLI NIJE INTERESOVALA ISTORIJA, U PRAKSI NAU^ILI KAKO JE IZGLEDAO BIBLIJSKI POTOP

Ko je zakasnio, mora}e da seje iz ~amca U viceve, ali i seriozne antoropolo{ke analize, u{lo je kao gotovo podrazumqivo podozrewe koje paori gaje prema dr`avi, bez obzira na to da li se ona zove carevina, kraqevina ili republika. Me|utim, posledwih dana ne veruju vi{e ni u egzaktne hidrometeorolo{ke cifre, li{ene svake politike i ideolo{kih natruna. U brucu izmerili kompetentni stru~waci da je aktuelni vodostaj Tise u granicama koje garantuju bezbednost wivama s druge strane nasipa, ali voda probila „ze~iji nasip“ i poplavila oko 1.200 zasejanih hektara u rudini Qutovo. Na dnu mutnog jezera ostale parcele s p{enicom izuzetnog roda, krompirom, lucerkom, tek zasejanim kukuruzom, suncokretom, makom... Nema ~ega nema u selu plodne zemqe i

optimalne klime uz „tihu reku“, ali malo {ta je ostalo za oko 220 vlasnika parcela od jednog do 45 jutara. – [ta da vam ka`em, brat @ivojin i ja imamo ovde45 jutara. Posejali smo kukuruz, lepo je nikao, pa smo ga i prskali. Zasejali smo i dva jutra krompira, ve} je stigao za prodaju, a planirali smo i na ~etiri kupus da rasadimo. Na`alost, ne}emo. [teta je ve} sad ogromna, a veliki bismo prihod imali – zapo~iwe op{tu jadikovku Du{an Maqugi}. Wegov daleko stariji imewak Mar~i}ev, koji se ra{irio na nekad dozvoqenom „maksimu zemqe“ od deset hektara, vi{e je nego ogor~en. – Ne mogu vam kas’ti kol’ko sam zdravo jako besan! Za svojih gotovo 80 godina nisam do`iveo

da nam Qutovo bude pod vodom pri vodostaju od 470 santima. A jo{ zimus u januaru je stigla opomena, jer je voda probila nasip pri „koti 420“, pa su neki paori zato ne{to kasnije sejali. To je bio znak da pre tri godine „dolmice“ nisu rekonstruisane kako treba. Upozorili smo lokalnu vlast na to, „Vode Vojvodine“ tako|e, ali nisu nas ozbiqno shvatili. Eh, kakvu sam p{enicu sorte „rapsodija“ imo na devet jutara! Ta, rodila bi garant 40 meteri po jutru, tako je dobra bila. Suncokret smo ve} okopali na sedam jutara – okrenuo je le|a jezeru dok pri~a deda Du{an da ne bi gledao u novonastalu muku. Teodor – To{a Dujin je mla|i od wega, pa ve} sabrao da su qudi u proseku izdvojili po 200 evra za jutro, a kako u Qutovu

Umesto u wive, put vodi do jezera

LEPA [VABICA KAPETANICA @ANET MNOGO SE DOSA\IVALA U GOLUBINA^KOM DVORCU „[LOS”

Betovenova qubav zaglavila u sremskom blatu Stroge zidine dvorca “[los” u Golubincima, koji narednih meseci treba da bude kompletno saniran a onda pretovoren u etno-muzej, ~uvaju mnoge uzbudqive tajne, pa i vezu slavnog kompozitora Ludviga van Betovena, koji je iz dalekog Bona slao ~e`wiva pisma svojoj biv{oj voqenoj, tada ve} kapetanici @anet. A ona nije bila nimalo ravnodu{na. Vatrena qubav izme|u prelepe [vabice i mladog muzi~ara brzo je sagorela jer se plavu{a kao za dobru priliku udala za stasitog austrijskog kapetana Karla fon Greta. S wim je do{la da `ivi u zdawu, sagra|enom 1777. Kara|or|e na stanu i hrani u [losu po projektu ~uvenog arhitekte Florijana Madoksunija ma kakvi znaju da budu po periza potrebe oficira na slu`bi u ferijskim soldatskim garnizoVojnoj krajini. nima, prva se setila svoje mlaOsamqena kapetanica, u dudala~ke qubavi i uputila mu gim i dosadnim zimskima daninovogodi{wu ~estitku. Ubrzo je stiglo pismo iz Bona, u kojem je Betoven, izme|u ostalog, napisao: „Puno srce daje slabiji zvuk, prazno odjekuje iz svih tonova, ose}a se ipak wegova `udwa i ah, razume se wegova ~e`wa. S velikim prijateqstvom preporu~ujem se, Ludvig van Betoven, dvorski muzi~ar u Bonu“. Daqih pisanih tragova nema, ali ne zna~i da je korespondencija izme|u Golubinaca i Bona prestala. Svedok ove qubavi je i jedan wen medaqon, koji se danas ~uva u Betovenovom muzeju. Ina~e, srpski vo`d Od Ludviga oficir bio boqa prilika Kara|or|e je 1813, po-

ima oko 2.000, iza|e tro{ak na preko 400.000 evra. – Najgore od svega je {to Tisa nije ni iza{la iz svog korita, ve} je voda provalila nasip na Sisavcu, gde je nekada bila ustava, koje je najni`a ta~ka. To je samo potvrda na{e tvrdwe da kikindski „Graditeq“ nije pre tri godine kvalitetno uradio posao jer je za nasip koristio humus iz {ume, prepun korova i grawa, bez ijedne lopate kvalitne zemqe – tvrdi Dujin. Ima i smirenijih, koji priznaju da su jo{ i dobro pro{li: – Imao sam sre}e u ovoj na{oj nesre}i – komentari{e @iva Velisavqev. – Planirao sam da posejem tri hektara krompira jer on donosi deset puta ve}i prihod od p{enice. Nabavio sam i kvalitetno seme, koje sam kasnije prodao jer se wiva pro-

Du{an Maqugi} i Radovan Va{~i}

su{ila kasno, te sam tek 3. maja posejao kukuruz. Ulo`io sam 750 evra i samo to mi je trenutni minus. Julijana Sebeledi nagla{ava da }e je ova katastrofa ko{tati najmawe deset godina `ivota. – Na Badwi dan sam odnela 9.400 dinara da platim odvodwavawe. A odveli su vodu tako o{qarski da nam je svu muku potopila. Qutovo je na{e „srce“, od toga `ivimo. Imam 11 jutara, od ~ega je 6,5 pod detelinom, na dva je paprika... Ulo`ili smo pare i silnu muku u setvu, a sada je sve, bukvalno, palo u vodu – ka`e Julijana „neni“. Mihaq Mako ima u Qutovu tri jutra pod p{enicom, {est jutara pod kukuruzom i deset pod suncokretom. – U sredu sam poprskao suncokret, a u ~etvrtak je voda probila nasip i sav trud i novac su u

trenutku odneti – primetno je setan Mako. Ima paora koji su dve setve obavili. Jesenas p{enicu, koja je januarskim izlivawem poplavqena i uni{tena, a onda ~ekali da se wiva prosu{i i po~etkom maja zasejali kukuruz, koji je do`iveo istu sudbinu. – Ovo je na{ majdan jer su nam izuzetno plodne wive nadomak naseqa. Do`iveli smo katastrofu pri najmawem vodostaju u istoriji Novog Be~eja. De{avalo se do sad da nam je voda ulazila u Qutovo pri „koti 680“, ali na 470... Tra`imo da se ve} jedanput ra{~isti situacija oko Qutova i javno ka`e da li smo obavezni da se pridr`avamo ugovora potpisanog s Ma|arskom o ispu{tawu vode pri visokom vodostaju ili zagra|ujemo i branimo se kako znamo i umemo – u ime paora zemqaka zakqu~io je Radovan Va{~i}. V. Jankov

Kako sti}i ili pobe}i od mlado`ewe Ne zna se da li su trenirale kako {to pre sti}i do oltara ili, u maniru Xulije Roberts, pobe}i pre nego {to od suprugu obe}aju vernost dok ih smrt ne rastavi, uglavnom, oko 200 takmi~arki, bez obzira na godine ili bra~ni status, obu~eno u ven~anice nabavqene samo za ovu priliku, prvi put je u~estovalo u trci na 200 metara odr`anoj na beogradskom Trgu Nikole Pa{i}a. Najbr`a „mlada“ dobila je putovawe za dve osobe u Sloveniju, poklon magazina „Ven~awe“, organizatora manifestacije, pride i paket u kojem su burme, bidermajer i ven~anica. Drugo i te}eplasirna devojka dobile su vikend za dvoje na Zlatiboru, a „mis“ trke karte za koncert Boba Dilana.

AMERI^KI BEND „LOPOVLUK KORPORACIJA“ RAZBUCAO MMF I BANKARSKE ALE

Ce|ewe znoja i iz cipela

sle propasti ustanka, pre{ao Savu i prvo izvesno vreme boravio u selu Popinci, a onda su ga austrijski oficiri s uva`avawem primili na stan i ’ranu, o ~emu svedo~i i spomen-plo~a na ulazu u dvorac. Posle raspada Habzbur{ke monarhije “[los” je mewao namene, bio izme|u ostalo administrativni centar sela i sedi{te mesne ambulante, ali decenijama nije odr`avan. Wegovo „umivawe“ je po~ela jo{ 2005, ali je ~esto prekidano zbog nedostatka novaca. – Imali smo velikih problema s eliminacijom podzemnih voda, a ove godine treba da obnovio fasadu, zamenimo stolariju na prozorima i vratima. Me|utim, trenutno se ne zna da li }e biti para da se posao na ovom reprezentativnom zdawu zavr{i – obja{wava direktor Regionalnog zavoda za za{titu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici Qubi{a [ulaja. S. Bojevi}

Kad se u{eta u „Ekspo centar“ na Novom Beogradu, Erik Hilton, o~eva i idejnih tvoraca T. C-ija. Re~iji smisao su verovatno {tandovi za lizing, `ivotzultat je preznojavawe publike koja je hipnotisano no osigurawe ili bankarske kredite, ne sti~e se utipratila svaki ton. sak da se tu mo`e videti i ~uti ni{ta izvan toga. Da Sve se ubrzava energi~nim izvo|ewem „Sol Topado“, li je slu~ajno koncertna produkcija „Avalon“ orgafurioznim fank-taktom u hitu „The Numbers Game“, a nizovala koncert ameri~kog benda „Thievery Corpora- potom su T. C. pokazali {ta umeju da urade s francution“ (Lopovluk korporacija) ba{ u tom prostoru? skim jezikom u pesmi „The Femme Parallel“, koja je obaJer, wihov posledwi album je u godini po~etka stravezni zvu~ni tapet bilo kojeg lounge kafe-bara Azur{ne SEKE ba{ skroz-naskroz iskritikovao bankarne obale. ske bauke, s MMF-om na ~elu. Mi{qewe tihih masa i kritika da se svet polako Nekoliko hiqada qudi je u ovoj kockici betona i uru{ava od korporativnog upravqawa i dekadencije ~elika do~ekalo punih energije pet ~lanova od svih koje modernost na{eg vremena donosi, nai{lo je na 20, koliko broji ovaj kolektiv, i putovawe je po~elo najve}e odu{evqewe prisutnih kada su se zare|ale simboli~nim instrumentalom – „A Warning Dub“, kao politi~ki anga`ovane numere koje upravo o ovome i upozorewe za ono {to pri~aju. Latino aran}e uslediti. Savreme`irana „El Pueblo Unini zvuk planete. Fuzido“ kolektivno je isjom sitre i dub bas lipra}ena u stilu horske nija, T. C. je publiku vike s barikada, potom zvukom provozao od dve rege ritmi~ne u sku~enih ulica indijnizu, „Assault On skog svetog grada VarBabylon“ i „Warning nasija i Bombaja, preShots“ bila su uvertiko namu~enog Darfura ra u „Vampires“. Pesma do favela Sao Paula. u kojoj sindikat T. C. Tri u nizu koje su uslepozvao Srbiju da „izdile, „Mandala“, „The dr`i ucene MMF-a i Lebanese Blonde“ i „Shada zadr`i svoju du{u“. dows“ predstavile su Koncert se polako, ono na ~emu se T. C. poali s nabojem zavr{akazao kao najboqi u vao, ali je neumorna Recept da i Srbija sa~uva svoju du{u muzi~kom biznisu. To publika tra`ili jo{, je spajawe lingvistike biv{ih kolonijalnih zemaqa kao da je gladna osloba|aju}ih tonova najsiroma{niFrancuske, [panije i Portugala wihovim ubacivajih delova planete. Uteha je stigla kroz „The Forgotten wem u muzi~ke obrasce Karipskog arhipelaga i People“, „Sweet Tides“, „Richest Man in Babylon“, „MarAfrike, pro`etog sitar-zvucima panxab-etna. Enerching on the Hate Machines“, a onda je bend stavio do znagi~ni Indijac basista, kog bend intimno zove Mr. wa da je vreme da se othodi ku}ama. Neko povika: Ha{i{, puna dva sata neprekidno je pratio semplove „Pri~ekaj me na sekund, moram da iscedim znoj iz cis gramofona va{ingtonskog dvojca Robert Garc i pela“. Nemawa Vukovi}


22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak7.jun2010.

PO^EO FESTIVAL „SINEMA SITI” – YULIJET LUIS NA OTVARAWU

Mesto filmskog vi{eglasja - Izuzetno cenim i volim filmsko vi{eglasje koje podr`ava i va{ festival kao mesto za susreta sa novim filmovima i autorima rekla je pored ostalog preksino} poznata holivudska glumica Xulijet Luis, progla{avaju}i otvorenim tre}i Internacionalni festival filma i novih medija “Sinema siti” u Novom Sadu. Wen izlazak na podijum, pred prepuno gledali{te bioskopa na otvorenom u Katoli~koj porti, festivalska, za otvarawe, delom i protokolarna publika na visokom dr`avnom, pokrajinskom i gradskom nivou, dugim aplauzom je pozdravila energi~nu i dobro raspolo`enu glumicu. Oko pono}i ona je na Petrovaradinskoj tvr|avi nastupila sa svojim rok bendom “New Romantics”. Par sati pred sve~ano otvarawe “Sinema sitija”, Xulijet Luis je razgovarala sa novinarima. Neposredna i prijatna, ova po mnogo ~emu netipi~na filmska zvezda, tokom dvadesetominutnog susreta sa medijima odgovorila je na sva postavqena pitawa predstaviv{i se kao lucidna i samosvesna osoba u ~ijime su ‘ivotu sjaj i slava ipak u nekom drugom planu. Svedo~i o tome i wena gluma~ka karijera tokom koje je sara|ivala sa nekima od najistaknutijih savremenih rediteqa igraju}i naj~e{}e upe~atqive, a u tim filmskim pri~ama problemati~ne i katkad odbojne likove. Sebe na prvom mestu, kako je i ovom prilikom rekla, do`ivqava kao karakternu glumicu mada je igrala i u nekoliko komedija. Za Ketrin Bigelou rediteqku “^ud-

Yulijet Luis tokom koncerta na Petrovaradinskoj tvr|avi

Ceo grad bioskop za 36 miliona dinara Ove godine s obzirim na ekonomsku krizu buxet festivala “Sinema siti” (odr`ava se kao i ranije pod sloganom “Ceo grad je bioskop”) je mawi u odnosu na prologodi{wi gotovo za 40 odsto, i iznosi 36 miliona dinara, rekao je direktor festivala Milo{ Igwatovi} na uvodnoj festivalskoj konferenciji za novinare. Organizatori su se, istako je Igwatovi} u svakom slu~aju potrudili da festival zadr`i ostvareni nivo. On je posebno zadovoqan selekcijom “Nacionalna klasa” u kojoj }e biti pet doma}ih premijera, a ukupno dvanaest filmova {to govori o tome da producenti uva`avaju festival i na wemu ‘ele de predstave svoje filmove ne samo publici nego i me|unarodnom `iriju. I to je na~in da se o wima ~uje van granica na{e zemqe. nih dana” , koja je osvojila Oskara sa “Katancem za bol”, Xulijet Luis ka`e da je briqantna ‘ena, me|u najboqim je rediteqima, a kao mladoj glumici pomogla joj je da se oslobodi, da se ne stidi i pod-

stakla je da po~ne i da peva. Ina~e, najvi{e je vezana ulogu Karle Tejt, devojke mentalno zaostale u razvoju, u filmu “Druga sestra” Garija Mar{ala. O filmu “Ro|ene ubice” Olivera Stouna, glumi-

ca ka`e da predstavqa svet onda kao i danas, a kroz iskrivqenu, nasilnu i crtanofilmsku vizuru kojoj su mediji uglavnom skloni... Xulijet Luis je govorila jo{ i o muzici i za wu jako va`nim ‘ivim nastupima, kojima se zapravo sti~e ona prava publika, novoj emocionalnijoj i zrelijoj muzi~koj fazi u kojoj se nalazi. Na kraju i o tome da ne `eli da je qudi prepoznaju i pamte po tome {ta nosi i kako se pona{a, ve} po wenoj umetnosti i wenom radu. Xulijet Luis je ve} bila u Novom Sadu na “Egzitu”, muzi~kom festivalu za koji ima samo re~i pohvale, i kako je konstatovala “ovde u Srbiji, qudi kada se provode, onda se zaista provode”. Oskarom nagra|enim filmom (najboqi van engleskog govornog podru~ja) “Tajna u wihovim o~ima” argentinsko - {panske koprodukcije, Huana Hozea Kampanele (re`irao je i 17 epizoda tv serije “Red i zakon”) otpo~eo je festivalski filmski program. Re~ je o inventivnom susretu i pro`imawu qubavne drame i trilera ~iji su protagonisti qudi koji treba da predstavqaju red i zakon, pa i pravdu. I kako to obi~no biva, uprkos nenaklowenim im okolnostima, a u ovom slu~aju podstaknuti i pravom qubavqu, za koju uvek ima nade. Otkrivaju to do kraja filma nastalog po romanu Eduarda Sa}erija, donekle polosterovskog zapleta i atmosfere, wegovi glavni junaci, posle dosta godina sopstvenih `ivota. Dobar film za otvarawe festivala. V. Crwanski

DNEVNIK USKORO U SRPSKOM PARLAMENTU O PORESKIM OLAK[ICAMA ZA ME\UNARODNE PRODUKCIJE

Srbija filmska destinacija? Srbija je ovog prole}a obasjana holivudskim reflektorima zahvaquju}i snimawu velike filmske produkcije „Koriolan“, dok wen glavni grad Beograd „glumi“ razli~ite lokacije, povremeno i ratnu zonu, u ekranizaciji te [ekspirove tragedije. Posle izolacije tokom stvarnih ratova devedesetih godina pro{log veka, Srbija se sada nada da }e „Koriolan“, rediteqski debi Rejfa Fajnsa, koji igra i glavnu ulogu uz Xerarda Batlera, otvoriti novu eru filmskih produkcija u Srbiji, naveo je Rojters u ~lanku pod naslovom „Srbija sawa da postane ‘vru}a’ filmska destinacija“. „To je ne{to vrlo, vrlo pozitivno. Veoma zna~ajno za turizam i privredu“, izjavila je dr`avni sekretar u Ministarstvu kulture Nadica Momirov. U atmosferi dobrog publiciteta oko „Koriolana“, srpski parlament planira da ovog meseca razmatra predlog o ponudi poreskih olak{ica za me|unarodne filmske produkcije. Producent „Koriolana“ Kolin Vejns, koji je bio izvr{ni producent u filmovima kao {to su „Bande Wujorka“ i „Mlada Viktorija“, ka`e da je u{teda novca od vitalnog zna~aja u te{kim ekonomskim uslovima. Fajns je morao da spusti tro{kove svoje produkcije, koja je

zavr{ila sa 30 odsto mawe sredstava nego {to je nameravao, ali je pohvalio Srbiju {to mu je dopustila da snima u zgradi parlamenta i da iznajmi kao statiste pripadnike Ministarstva unutra{wih poslova. „Na{a produkcija je tekla prili~no glatko. Statisti i lokacije bili su sjajni“, izjavio je Fajns u jednom intervju. Drugi producent „Koriolana“ Gabrijela Tana ka`e da je snimawe u Srbiji 20 odsto jeftinije nego u Ma|arskoj i ^e{koj, a ~ak 50 do 60 odsto nego na tradicionalnim lokacijama kao {to su London ili Pariz. Izvr{ni direktor privatnog studija u Srbiji PFI Barbara Sandi} isti~e da su nekada{wa Jugoslavija i wen veliki studio „Avala film“ imali du`u tradiciju snimawa filmova nego lokacije u Rumuniji ili Bugarskoj. Srpska filmska komisija (SFA) i ostali faktori `ele da vlada „zasladi“ stvar uz pomo} odredbe o povra}aju 15 odsto „ke{a“. Takav prihod predstavqa mali deo u godi{wem bruto nacionalnom proizvodu, ali podi`e „profil“ jedne zemqe, a ~esto i wen presti`. O~ekuje se da }e strane filmske produkcije, ukqu~uju}i snimawe reklama, ove godine doneti Srbiji vi{e od 20 milona dolara. (Tanjug)

NA ASTERFESTU U STRUMICI

Nagra|en Miti}ev film „Dovi|ewa, kako ste”

U CENTRU „SAVA” 6. OKTOBRA

Premijera Filipovi}evog „[i{awa” Film „[i{awe“ Stevana Filipovi}a, ~ija je radwa sme{tena u svet skinheda i navija~kih grupa, bi}e premijerno prikazan 6. oktobra u Sava centru, nakon vi{egodi{weg, etapnog snimawa. Filipovi}, ~iji je prvi film bio „[ejtanov ratnik“ (2006), rekao je da je snimawe po~elo u novembru 2007. godine i da se tokom slede}e dve godine odvijalo kroz pet velikih i nekoliko mawih faza, uglavnom zbog nedostatka finansija. Prema wegovim re~ima, snimalo se po etapama i

zbog drugih obaveza glumaca, ali i zbog potrebe da se neki od wih o{i{aju za film do glave. Postprodukcija je u toku, a od va`nijih poslova ostalo je da se pridoda muzika, koju komponuje Amerikanac Rajan Li~. „[i{awe“ je, kao i „[ejtanovog ratnika“ producirala firma „Hipnopolis“, a wegov bioskopski distributer bi}e „Tak“. Glavni junak filma je mladi matemati~ki genije Novica, u tuma~ewu Nikole Rako~evi}a, koji se pridru`uje jednoj od navija~kih grupa i po-

staje skinhed, zaveden harizmom navija~kog vo|e Reqe (Viktor Savi}) i qubavqu prema svojoj kom{inici Mini (Bojana Novakovi}). U filmu tako|e igraju Nikola Kojo, Nata{a [olak, Predrag Ejdus, Vujadin Milo{evi}, Milan Mihailovi} i drugi. Likovi Novice i Reqe pojavquju se kao epizodni na po~etku „[ejtanovog ratnika“, a „[i{awe“ pokazuje kako su se oni upoznali i sprijateqili. Scenario za „[i{awe“ su napisali Dimitrije Vojnov i Stevan Filipovi}. (Beta)

Venders zavr{io film o Pini Bau{ Nema~ki sineasta Vim Venders zavr{io je snimawe filma u ~ast koreografkiwe Pine Bau{ koja je umrla juna 2009. „Taj film smo s Pinom planirali 20 godina“, izjavio je Venders Frans presu na me|unarodnom filmskom festivalu Transilvanije koji se odr`ava u rumunskom gradu Klu`u. „Koncept je bio da nas ona uvede u svoj univerzum. To je trebalo da bude ne{to kao ‘roud muvi’ u kojem bih je ja pratio na putovawima u inostranstvo. Sada je to Pina Bau{ sasvim druga~iji film“, objasnio je re`iser. Pina Bau{, jedno od najzna~ajnijih imena savremenog plesa, iznenada je umrla u 69. go-

dini, mesec dana pre po~etka snimawa, a Venders je naveo da je tada pomislio da odustane od projekta. „Ubrzo smo, ~lanovi wenog baleta Tancteatar (Tanztheatar) iz Vupertala i ja, me|utim, zakqu~ili da joj dugujemo taj film“, rekao je Venders i dodao da je film trenutno u fazi monta`e i da ne}e biti gotov pre idu}e godine. Nema~ki sineasta dobitnik je „Zlatne palme“ u Kanu za film „Pariz, Teksas“, a autor je i ostvarewa „Nebo nad Berlinom“, „Lisabonska pri~a“, „Hotel od milion dolara“ i „Klub Buena Vista“.

Dokumentarni film samoukog beogradskog rediteqa Borisa Miti}a „Dovi|ewa, kako ste?“ o srpskom satiri~nom aforizmu osvojio je Srebrnu potkovicu na me|unarodnom festivalu dokumentarnog filma Asterfest, koji se ve} {estu godinu za redom odr`ava u makednoskom gradu Strumici. Miti}ev 60-minutni film, koji sadr`i aforizme, uz satiri~ne dokumentarne ilustracije koje kazuje Neboj{a Glogovac, prikazan je na mnogim festivalima {irom sveta.

Na DOCSDF festivalu u Meksiko Sitiju u oktobru pro{le godine osvojio je nagradu za najboqi sredwemetra`ni film. Film su otkupile televizije iz Francuske, Nema~ke, Finske, [vedske, Estonije, Ma|arske, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a doma}a publika je imala priliku da ga vidi na FEST-u. Festival Asterfest se odr`ava uz podr{ku predstavni{tva Evropske unije u Skopqu i ambasada [panije, [vedske, Holandije i Slovenije u Makedoniji. (Tanjug)

U NA[IM BIOSKOPIMA

„Princ od Persije” Majka Wuela Film „Princ od Persije: Pesak vremena“ britanskog rediteqa Majka Wuela, zasnovan na tre}em delu istoimene kompjuterske igrice iz 2003. godine, premijerno je pro{le srede prikazan u velikoj sali Centra „Sava“, a u distribiciji „Taramaunt“. Radwa epske akcione avanture, u produkciji kompanija „Volt Dizni Pik~ers“ i „Xeri Brukhajmer Films“, sme{tena je u mitske predele Persije 6. veka. Dastana, uli~nog nesta{ka, bez roditeqa, koga igra Xejk Xilenhal, usvaja kraq [araman. Iako je odgajan uz [aramanove sinove Tasa (Ri~ard Kojl) i Garsiva (Tobi Kebel) i podu~avan mudrosti i plemenitosti od strane usvojenog oca i voqenog strica (Ben Kingsli), Dastan je ostao pomalo grubijan i odrastao je u pravog mladog ratnika.Prema sinopsisu, nesta{an princ }e se nerado udru`iti sa misterioznom princezom (Xema Arterton) i zajedno }e se upustiti u borbu sa mra~nim silama kako bi za{titili anti~ki bode` koji ima mo} da oslobodi Pesak

vremena - dar od bogova koji mo`e da vrati vreme unazad i tako omogu}i onome ko ga poseduje da vlada svetom. Prema re~ima producenta Xerija Brukhajmera, film vodi publiku u „nove svetove koje nikada ranije nisu

ra i vatrenog pehara“, koji je me{avina avanture i fantazije, a za svoje novo ostvarewe ka`e da je „veliki, zabavan film“ i da je veoma zadovoqan {to ga ima u svom opusu. U filmu, koji je na redovnom repertoaru doma-

istra`ili“ - u anti~ku Persiju, bogatu nasle|em i fantazijom, a film obiluje i akcionim sekvencama. Wuel je do sada re`irao filmove razli~itog `anra - od komedija i drama „^etiri ven~awa i sahrane“, „Osmeh Mona Lize“ i „Qubav u doba kolere“, preko „`estokog uli~nog“ filma „Doni Brasko“, pa do „Harija Pote-

}ih bioskopa od 3. juna, igra i veteran „sedme umetnosti“ Alfred Molina. Zanimqivo je da je tokom proteklog vikenda u SAD posledwe poglavqe animiranog filma „[rek“ bilo gledanije i od „Princa od Persije“ i od dugoo~ekivanog nastavka holivudskog hita iz 2008. „Seks i grad 2“. (Tanjug)


120. GODI[WICA RO\EWA JEDNOG OD NAJVE]IH SLIKARA NA[E MODERNE

Se}awe na Petra Dobrovi}a Pored mnogih zna~ajnih datuma i jubileja vezanih za svet umetnosti, 2010. se navr{ava 120 godina od ro|ewa Petra Dobrovi}a (1890-1942), jednog od najzna~ajnijih slikara srpske i jugo-

Brankom Gavelom. Po preseqewu u Beograd radi kao nastavnik u Umetni~koj {koli (1923-1925), a 1937. po otvarawu Umetni~ke akademije (uz Tomu Rosandi}a i Mila Milunovi}a bio je wen osniva~) izabran je za profesora ove visoko-{kolske ustanove. O delu Petra Dobrovi}a, pored ostalih, pisali su Rastko Petrovi}, Milan Ka{anin, Todor Manojlovi}, Kosta Strajni}, Branko Popovi}, a u kwi`evnoesejisti~koj formi i bliski slikarevi prijateqi Miroslav Krle`a i Milo{ Crwanski. Posle Drugog svetskog rata, sa istorijsko-umetni~ke distance, Dobrovi}eva umetnost nastavqa da pleni znati`equ Petar Dobrovi}, autoportret, 1932

slovenske moderne. Ro|en u Pe~uju gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju, Dobrovi} 1907. upisuje Zanatsko-umetni~ku {kolu u Budimpe{ti a od 1909. studira slikarstvo na budimpe{tanskoj Likovnoj akademiji. Od 1912. do izbijawa Prvog svetskog rata boravi u Parizu, gde se upoznaje sa aktuelnim umetni~kim de{avawima kao i stvaraocima koji su `iveli u svetskoj prestonici kulture. Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, Dobrovi} `ivi i radi na relaciji Beograd - Pariz. Izla`e u Zagrebu, obilazi Dalmaciju, Prag, Amsterdam, leta provodi u Dubrovniku i okolini. Jedan je od osniva~a umetni~ke grupe “Oblik”, a od 1934. aktivno sara|uje u listu “Danas” zajedno sa Miroslavom Krle`om, Milanom Bogdanovi}em, Markom Risti}em, Krstom Hegedu{i}em,

Mirjani Uro{evi} „@ensko pero“ U prostoru koji }e za kratko vreme otvoriti vrata kao Muzej Cepter, prire|eno je uru~ivawe 10. kwi`evne nagrade „@ensko pero“ Mirjani Uro{evi} za roman „Park Karmen Ma}ado“, u izdawu „Aleksandrije“. Nagradu, koja se sastoji od poveqe, zlatnog pera iz kolekcije Filip Cepter i nov~anog iznosa od 5.000 evra, uru~ile su mecena „@enskog pera“ Madlena Cepter i glavna i odgovorna urednica „Bazara“ novinske ku}e „Politika“ Branka Jeremi}-Subota, magazina koji je ustanovio ovo priznawe za najboqe prozno delo spisateqica iz Srbije objavqeno prethodne godine. Po~asna predsednica `irija Madlena Cepter je saop{tila da je odluka doneta jednoglasno, da su u konkurenciji bila 54 naslova, a da su se u naju`em izboru na{la i dela „Memento“ Aleksandre Drobwak, „Izgubqeno lice“ Milke Kne`evi} Iva{kovi}, „Slike kojih nema“ Maje Herman Sekuli}, „Mese~ari iz Marguma“ Mirjane Mitrovi}, i „Taoci“ Sandre Petru{i}.

Miqkovi}, Simona ^upi}, Jelena Stojanovi}). Zanimqive biografije umetnika podstakle su sineaste da wihove `ivotne pri~e prenesu na filmsko platno. Aleksandar Sa{a Petrovi} je 1957. re`irao film “Petar Dobrovi}” (scenario Miroslav Krle`a), dok je dokumentarni film o velikom slikaru na{e moderne (scenario Lazar Trifunovi}), autorsko delo Mike Milo{evi}a. Dela Petra Dobrovi}a nalaze se u stalnim postavkama Galerije Matice srpske, Spomen-zbirke Pavla Beqanskog, Narodnog muzeja u Beogradu, Galeriji Petra Dobrovi}a (depadans MSUB), zatim, u zbirkama rezidencijalnih objekata, kao i u privatnim kolekcijama u Beogradu, Dubrovniku, Zagrebu (Memorijalni prostor Bele i Miroslava Krle`e). Tokom posledwih godina, na nekoliko velikih izlo`bi publika je bila u prilici da pogleda radove jednog od najzna~ajnijih slikara na{e moderne: “Gra|anski realizam Petra Dobrovi}a” (MSUB, 2005), “Teme i ideje srpska umetnost 1900-1941” (Galerija MS, 2007), “Evropski kon-

Veze s porodicom Hayi Petar Dobrovi} se 1925. o`enio Olgom Haxi, }erkom dr Koste Haxija (1868-1942), politi~kog aktiviste i osniva~a ~uvene advokatske kancelarije u Novom Sadu. Osim {to je bila `ivotna saputnica i ~est slikarev model, Olga Dobrovi} je bri`qivo skupqala dokumentaciju o stvarala{tvu svog supruga, koju je 1993. poklonila Arhivu SANU. Slikarev mla|i brat, arhitekta Nikola Dobrovi} (1897-1967) se 1941. o`enio Olginom sestrom Ivankom Haxi. Olgina i Ivankina ro|ena sestra Vera (profesor francuskog) se udala za advokata Du{ana Pe{i}a. Wihova starija }erka dr Vesna Pe{i} jedna je od inicijatora i aktivnih u~esnika demokratskih promena u Srbiji, a mla|a Stanislava-Sta{a (1941-1997) bila je poznata dramska umetnica. Posle smrti svoje tetke Ivanke (1995), Stanislava Pe{i} je nasledila dokumentaciju arh. Nikole Dobrovi}a. Celokupan materijal zaostav{tine, glumica je poklonila Odeqewu za arhitekturu pri Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. istori~ara umetnosti, posebno istra`iva~a srpske i jugoslovenske moderne (Lazar Trifunovi}, Miodrag B. Proti}, Vladimir Rozi}, Je{a Denegri, Qubica

teksti - Dobrovi}, [umanovi}, Kowovi}, [uput” (Galerija MS, 2009), “Slikarstvo u Srbiji 18501950” (Galerija SANU, 2009). Sini{a Kova~evi}

U BIBLIOTECI MATICE SRPSKE

Izlo`ba o Srpskom narodnom listu Biblioteka Matice srpske je na osnovu gra|e iz svojih zbirki i Rukopisnog odeqewa Matice srpske priredila izlo`bu povodom 175 godina od prvog broja Serbskog narodnog lista, objavqenog 1. jula 1835. godine. Izlo`ba je otvorena do 2. jula u vitrinama ispred Sve~ane sale Matice srpske. Postavku ~ini izbor naslovnih strana Serbskog narodnog lista od 1835. do 1848, strane koje odslikavaju wegov sadr`aj i izgled, te faksimili i izbor literature o wemu i wegovom uredniku Teodoru Pavlovi}u. U prate}em katalogu izlo`be navedeni su izvodi tekstova o sadr`aju i zna~aju Serbskog narodnog lista koje su napisali Teodor Pavlovi}, Jovan Skerli}, Marko Maletin, Lazar ^ur~i}, Vasilije \. Kresti}, \or|e @ivanovi} i Du{an Popov. Autor izlo`be i kataloga je Silvija ^amber. Serbski narodni list pokrenuo je Teodor Pavlovi}

1835. u Pe{ti. Nakon prvog oglednog broja, objavqenog 1. jula 1835, bez prestanka izlazi od 1837. do 1848, s prekidom 1836. usled materijalnih te{ko}a, dok je zbog revolucije 1848. iza{lo samo 14 brojeva. [tampan je u {tampariji Pe{tanskog univerziteta u Budimu i kod Josifa Bajmela u Pe{ti. Serbski narodni list je pokrenut kao nadopuna Letopisu Matice srpske, koji je prestao s izla`ewem 1835/36. godine, kao i zbog potrebe za srpskim novinama. U po~etku je imao pou~an i zabavan karakter, s prilozima koji se ti~u svakodnevnog prakti~nog `ivota i nekim zanimqivosti iz sveta. U prvim godi{tima se pojavquju prvi put u srpskoj `urnalistici ilustracije iz stranih novina. Vremenom, list je sve vi{e postajao kwi`evni, i u wemu su sara|ivala tada poznata imena hrvatske i srpske kwi`evnosti.

AMERI^KI HARD ROK BEND POMERIO TURNEJU

Grupa „Gans ’en’ Rouzis” u septembru u Beogradu Ameri~ki hard rok bend „Gans ’en’ Rousis“ (Guns ’en’ Roses) pomerio je svoju evropsku turneju za jesen, tako da }e u Beogradskoj areni odr`ati koncert 23. septembra, saop{tila je Arena. Nakon {to su izdali posledwi album „^ajnis demokrasi“ (Chinese Democracy), na koji su wihovi verni obo`avaoci ~ekali vi{e od 10 godina, „Gans ’en’ Rousis“ su prvobitno planiranu evropsku turneju za prole}e, pomerili za jesen. „Gans ’en’ Rousis“ su obele`ili muzi~ku scenu krajem osamdesetih i po~etkom deve-

desetih godina mnogobrojnim hitovima i nezaboravnim koncertima. Osim muzikom, koja je me{avina roka, bluza, panka i hevi metala, taj ameri~ki sastav privla~io je pa`wu javnosti i skandalima.Bend je osnovao aktuelni frontmen Eksl Rouz 1985. u Holivudu, a tokom svoje karijere izdali su {est studijskih albuma i prodali vi{e od 100 miliona albuma {irom sveta. Ulaznice za koncert su u prodaji po ceni od 3.100, 3.450, 4.450, 4.950 i 5.450 dinara.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

ponedeqak7.jun2010.

23

IZA[AO NEPOZNATI ROMAN ALEKSANDRA TI[ME

„@enarnik” u mitskoj izmaglici Po~etkom ove godine javnost je saznala da je Aleksandar Ti{ma (1924-2003) u rukopisu ostavio roman “@enarnik”. Ovih dana “Akademska kwiga” iz Novog Sada objavila je ovo intrigantno {tivo, a ~itaoci }e tokom ove nedeqe mo}i da ga na|u u svim kwi`arama. Ti{ma se tako vratio da podseti na sopstvenu, neprevazi|enu umetnost pripovedawa i da jo{ jednom uzburka duhove kwi`evne ~ar{ije. Jer izlazak ovog romana ve} prate najave da je poseban, druga~iji od svega {to je napisao i objavio. O tome svedo~i prire|iva~ i autor predgovora Ivan Negri{orac, koji je jo{ 2005. godine od Ti{mine supruge Sowe saznao da postoji roman u rukopisu. Potom je i u Ti{minom “Dnevniku” nalazio potvrde da pri~a postoji, kao i na autorove dileme da li je vredna objavqivawa ( “Moja kwiga “@enarnik” je pornografska bquvotina”, zapisao je u svom “Dnevniku” 1991. godine Aleksandar Ti{ma). Nakon smrti suprige Sowe, sin Andrej j Ti{ma je rukopis ponudio Bori Babi} , vlasnici “Akademske kwige”, a ona ga je, u

saradwi sa Ivanom Negri{orcem i objavila. -Aleksandar Ti{ma je “@enarnik” zamislio i ostvario kao svojevrsni antropolo{ki romannavodi Negri{orac. - ^itav svet ovog dela prikazan je u obliku svedo~anstva o nekoj dalekoj, egzoti~noj zemqi u kojoj se me{aju i sukobqavaju zara}ena plemena,

narodi i dr`ave. Uz to, autor je svet svoga romana smestio u duboku pro{lost qudskoga roda, u arhajsku zajednicu zasnovanu na ratni~ko-plemenskim i robovlasni~kim odnosima, daleko od svakog oblika civilizovanog dru{tva i odgovaraju}ih razvojnih tokova.Drugim re~ima, osnovna pri~a romana “@enarnik” sme{tena je negde izvan konkretnog prostora, u nekakvoj mitskoj izmaglici, tako da koliko ne pripada nikom odre|eno, toliko pripada svakome pomalo. Ina~e, sama re~ iz naslova je Ti{mina kovanica koja otprilike zna~i- kavez za `ene, mesto u kome su robiwe mu~ene i ubijane na najbestijalnije mogu}e na~ine. Prire|iva~ zakqu~uje da pojava ovog romana ne}e pomeriti kanonski poredak wegovih dela (jer je “@enarnik” jedan od estetski slabijih romana). Prema Negri{orcu, Ti{ma je ovim rukopisom, izme|u ostalog, hteo “da poka`e kako su wegovi autorski uvidi u ~ovekov svet i wegovu prirodu i daqe porazni i mu~ni”. R. Lotina

\or|u Milosavqevi}u nagrada „Isidora Sekuli}” Op{tina Savski venac i iskqu~eno iz konkurenFond Isidora Sekuli} su pocije zbog promene prostigli dogovor da se podigne pozicija, 15 je pripadaspomenik na{oj slavnoj kwilo esejistici i 58 je be`evnici, saop{teno je na sve~aletristi~kih, pretenom progla{ewu \or|a Milo`no, romana.Ona je presavqevi}a za ovogodi{weg donela mi{qewe `irija binika nagrade sa wenim imeda je me|u nefikcijom nom.Kwi`evnik Ratko Adamobilo izuzetno vrednih vi} je, u ime Fonda, ~estitao dokwiga, u naju`em izbobitniku na nagradi osvojenoj deru se na{la takva kwibitantskim romanom „\avo i ga Mila Lompara „Nemala gospo|a“ u izdawu „Lagugde na granici filozone“, kao i na dosada{wem rafije i literature“, i du.On je najavio da }e se uskoro zato smatraju da bi naraspisati konkurs za idejno regrada trebalo da se do{ewe spomenika i izrazio nadu dequje u dve kategorije. da }e ve} idu}e godine na nekoj Nagra|eno delo je, od lokacija na op{tini Savski prema oceni `irija venac biti podignut spomenik „nastalo na pitkoj meIsidori koja je ceo svoj vek, do {avini istorijskih ~ismrti, provela na ovoj beogradwenica i fikcije i u skoj op{tini. `anrovskom smislu ima Isidora Sekuli} je Savskom ve{to kreiranu formu vencu zave{tala autorska prava sa elementima istoriji sve {to je ostalo posle wene skog, pikarskog, avantusmrti, a ona je, u znak se}awa, risti~kog, kriminaliustanovila Fond sa wenim imesti~ko detektivskog trilera“. nom koji se brine o dodeli godiU obrazlo`ewu odluke stoji da {we nagrade. Nagrada se od ove je „autor svedenim sredstvima, a godine dodequipak izuzetno je samo za proplasti~no izzne kwige i mogradio likove Postignut dogovor gu da konkurio podizawu spomenika srpskih putni{u pisci i izka koji shvataslavnoj kwi`evnici dava~i iz cele ju, svako na svoj u Beogradu Srbije, a ne, na~in, da kao do sada, sastranci u Srmo iz Beograda. biji vide zemqu primitivnih i Predsednica `irija prof. dr varvarskih qudi, i zato nameraDubravka Popovi} Srdanovi} vaju da iskoriste predrasude (~lanovi su Milica Jeftimijestranca (Hansa Kristijana Anvi}, Rale Damjanovi}, Petar dersena) da mu „prika`u“ |avolArbutina i Milena Stojanosku silu i za to uzmu dobre pare. vi}) je navela da su izdava~i ove Milosavqevi}, koji je ve} godine poslali na konkurs 78 dve decenije anga`ovan na filnaslova, pet poetskih kwiga je mu, televiziji i teatru je kazao

da je nagrada „Isidora Sekuli}“ najzna~ajnije priznawe koje je do sada dobio i potvrdila da se profesionalna avantura u koju se upustio jo{ 2006. isplatila. „Do sada sam za sebe govorio da sam dramski pisac i scenarista, a sada se ose}am kao pisac“, otkrio je Milosavqevi} i dodao da mu to veoma mnogo zna~i, a nagrada mu je pravo ohrabrewe i motivacija da nastavi sa pisawem. Nagrada, koja se sastoji od diplome, plakete i ove godine nov~anog iznosa od 300 000 dinara koji je obezbedila op{tina, bi}e uru~ena 10. juna u Skup{tini grada Beograda. (Tanjug)

NAJZNA^ANIJA SMOTRA DEVETE UMETNOSTI U REGIONU

Konkurs za Salon stripa Konkurs za 8. Me|unarodni salon stripa koji }e biti odr`an od 30. septembra do 3. oktobra u Studentskom kulturnom centru (SKC) u Beogradu je u toku, saop{tili su organizatori.Me|unarodni salon stripa je festival koji ve} sedam godina organizuje i vodi „Sre}na galerija“ SKC-a, i predstavqa najmasovniji i najve}i strip doga|aj u Srbiji, a jedna je od najzna~ajnijih smotri „devete“ umetnosti u regionu. Rok za slawe radova je 31. avgust, a adresa je: Studentski kulturni centar, Kraqa Milana 48,

Beograd. Rad mo`e biti delo jednog ili vi{e autora, a kandidati mogu poslati ili doneti li~no samo jedan rad u originalu ili dobroj kopiji, obima od jedne do ~etiri table, a najpo`eqniji su formati A3 ili A4. Odabir teme, `anra, autorski pristup i format table za konkurs su slobodni, tako|e ne iskqu~uje se mogu}nost prihvatawa rada strip tematike u drugim medijima: reqef, skulptura, instalacija, objekat. Na otvarawu salona bi}e dodeqene nagrade: Gran pri, koja

ukqu~uje nov~ani iznos 1.000 evra, zatim nagrada za najboqe ostvarewe u domenu klasi~nog strip jezika, za najboqe ostvarewe u domenu alternativnog strip jezika, za najboqi scenario (ideju), za najboqi crte` i specijalna nagrada `irija za inovaciju. Takmi~arima do 15 godina starosti bi}e dodeqene nagrade „Mladi lav“ - najboqi rad u kategoriji, zatim specijalne nagrade `irija za najboqu ideju, za zreo i ma{tovit izraz i nagrada za najmla|eg u~esnika.


24

SVET

ponedeqak7.jun2010.

RASPLET DRUGOG POKU[AJA PROBIJAWA BLOKADE GAZE

Humanitarci proterani, namirnice podeqene Palestincima TEL AVIV: Izraelske vlasti su saop{tile da je svih 19 putnika i ~lanova posade s irskog broda " Rej~el Kori", koji je poku{ao da probije blokadu pojasa Gaze, potpisalo dokumente za deportaciju i da }e biti proterani iz Izraela. Neki }e otputovati s me|unarodnog aerodroma Ben -Gurion kraj Tel Aviva, a ostali preko susednog Jordana, precizirala je izraelska {tampa. Brod je u subotu presrela izraelska mornarica i usmerila u izraelsku luku A{dod, na jugu zemqe, blizu pojasa Gaze. Bio je to jo{ jedan poku{aj da se okon~a blokada palestinske teritorije na kojoj `ivi 1,5 miliona stanovnika. Prethodni poku{aj u ponedeqak, kada je konvoj od {est brodova sa 10.000 tona pomo}i plovio ka Gazi, zavr{io se krvoproli}em. U sukobu s izraelskim komandosima poginulo je devet propalestinskih aktivista, sve turskih dr`avqana. Jedanaest putnika iz Irske i Malezije i 8 ~lanova posade broda "Rej~el Kori" sada je u izraelskom pritvoru. Me|u wima je dobitnica Nobelove nagrade iz Severne Irske Mavraid Megvir.Tovar broda se jo{ kontroli{e, a Izrael je najavio da }e sva dozvoqena roba biti kopnenim putem preba~ena u Gazu. Izrael je ~itavu proteklu nedequ bio o{tro kritikovan zbog upada na konvoj brodova i zbog blokade pojasa Gaze, poja~ane jo{ pre tri godine. O~ekuje se da }e nova britanska vlada odobriti pomo} od 19 miliona funti za pomo} koje }e biti data za operacije UN u Gazi. U pojasu Gaze pomo} je preko potrebna, a posebno gra|evinski materijal, ~iju isporuku Izrael ne dozvoqava da ga Hamas, koji vlada tim podru~jem, ne upo-

trebi u vojne svrhe. Blokada ne zna~i da hrane nema, ali je isuvi{e skupa za mnoge da bi je priu{tili. Pritiskak da se ukine sve je ve}i i u narednim mescima jo{ naj-

ralni sekretar UN Ban Ki mun predlo`io je Izraelu da se osnuje unutra{wa komisija za istragu na ~ijem ~elu }e biti stranac, biv{i premijer Novog Zelanda Xefri Palmer, ekspert za pomorsko pra-

Iran spreman da {titi brodove za Gazu Iranska elitna Revolucionarna garda spremna je da obezbedi vojnu pratwu za teretne brodove koji poku{avaju da probiju blokadu pojasa Gaze, izjavio je ju~e predstavnik vrhovnog iranskog lidera ajatolaha Alija Hamneija. "Mornari~ke snage Iranske revolucionarne garde u potpunosti su spremne da obezbede pratwu za mirne i slobodne konvoje na putu za Gazu, svim svojim sredstvima i mogu}nostima", rekao je Ali [irazi, Hamneijev predstavnik u Revolucionarnoj gardi, a prenosi iranska agencija Mehr. "Obaveza je Irana da za{titi nevine qude u Gazi", kazao je [irazi. Britanska agencija Rojters navela je da bi Izrael intervenciju iranske vojske u ovom slu~aju smatrao krajwe provokativnom, optu`uju}i tu zemqu da snabdeva oru`jem islamisti~ki pokret Hamas u Gazi. Revolucionarna garda, koja ima sopstvenu mornaricu, vazduhoplovne snage i komandne strukture nezavisne od zvani~ne iranske vojske, smatra se veoma lojalnom vrednostima koje neguje Islamska Republika. Tanjug) mawe tri broda }e poku{ati da je probiju. Sada se postavqa pitawe da li }e Izrael prihvati istragu incidenta koji se dogodio na najve}em brodu na konvoju Mavi Marmara pod turskom zastavom. Gene-

vo, pi{e ju~e izraelska {tampa.U komisiji bi bili i predstavnici SAD, Turske i Izraela. Zvani~nici izraelskog Ministarstva spoqnih poslova su nagovestili da bi to moglo biti prihva}eno.

Jedan neimenovni zvani~nik izraelske vlade procenio je da }e se Turska tome, verovatno, protiviti, jer bi takva komisija mogla da otkrije detaqe o navodnim vezama turskog premijera i jednog organizatora konvoja islamske dobrotvorne organizcije IHH . Izraelski premijer Netanijahu se navodno protivi ispitivawu vojnika, ali izgleda ne i drugim opcijama istrage. Izraelski premijer je na ju~era{woj sednici vlade izjavio je da su turski aktivisti koji su napali komandose, kada su se helikpterom spustili na turski feribot Mavi Marmara, u{li na u konvoj odvojeno od drugih putnika. "Oni su se organizovali i opremili odvojeno ( od ostalih mirovnih aktivista u flotili) i ukrcali se na brod tako tako da su izbegli bezbednosnu proveru", rekao je Natanijahu i dodao:"Jasna namera je bila da se podstakne nasilni sukob s vojnicima". Izraelska armija saop{tila je da su fotografije, koje je objavio najtira`niji turski list "Hurijet“, na kojima se vide raweni izraelski mornari~ki komandosi, dokaz tvrdwi vojnika da su pucali samo zato {to su im `ivoti bili u opasnosti. "Objavqene slike slu`e kao jasan i nedvosmislen dokaz ponovqenih tvrdwi Izraela da su putnici (feribota "Mavi Marmara") bili ubice koji su nameravili da ubiju izraelske vojnike". Slike vojnika vu~enih po palubi i niz stepenice i putnika sa gvozdenim {ipkama u skladu su sa izve{tajima IDF da su vojnici bili napadnuti kada su se iz helikoptera spustili na turski, navodi izraelska strana, a organizatori flote pori~u. (Tanjug)

Slova~ka ima najve}i privredni rast me|u ~lanicama EU BRATISLAVA: Slova~ka privreda je u prvom tromese~ju ove godine ostvarila najve}i rast me|u zemqama Evropske unije, od 4,8 odsto na godi{wem nivou, dok je na kraju pro{le godine imala pad od 2,6 procenata, objavio je slova~ki zavod za statistiku. Bruto doma}i proizvod (BDP) Unije je porastao za pola procenta, a u ~etvrtom tromese~ju 2009. bio u padu za 2,3 odsto, prenela je agencija ^TK. Po~etak ove godine u Slova~koj je obele`io rast spoqnotr-

govinske razmene. Izvoz je pove}an za 16,8 odsto, uvoz za oko deset odsto. Javna potro{wa je porasla za 6,2 odsto, ali i daqe zaostaje potro{wa doma}instava. Ona je porasla samo 0,4 odsto. Prema a`uriranoj proceni zavoda za statistiku, u prva tri ovogodi{wa meseca u Slova~koj je BDP iznosio 15,07 milijardi evra, {to po aktuelnim cenama predstavqa rast od 2,8 odsto. Privreda je tokom prvog tromese~ja u odnosu na prethodno, bila boqa za 0,8 odsto.

Me|utim, istovremeno je nezaposlenost dostigla stopu od 15,1 odsto, {to je najvi{e od kraja 2005. godine. U posledwem kvartalu, lane, prema podacima zavoda za statistiku, nezaposlenost je bila 13,9 odsto. Broj qudi bez posla je pove}an zbog otpu{tawa u firmama kao posledica svetske ekonomske krize. Iako je Slova~ka ponovo ostavirla rast privrede, ekonomija ne}e mo}i da obezbedi dovoqno novih radnih mesta, procenjuju slova~ki ekonomisti. (Tanjug)

DNEVNIK

Ruski specijalci pokrali `rtve nesre}e u Smolensku VAR[AVA: Trojica Rusa, ~lanova specijalnih jedinica OMON, uhap{ena su ju~e po{to su razli~ite usluge, u vrednosti od 1.400 evra, pla}ali kreditnom karticom koju su uzeli jednoj od `rtava avionske nesre}e u Smolensku, 10. aprila, u kojoj je poginuo i predsednik Poqske Leh Ka~iwski. Kartica je pripadala preminulom Anxeju P{evo`wiku, koji je bio generalni sekretar nacionalnog Saveta za o~uvawe se}awa na ratove i mu~eni{tvo. Kartica je kori{}ene tri puta i to ba{ u Smolensku - prvo na dan nesre}e i jo{ dva puta u narednih nekoliko dana.

Poqsko tu`ila{tvo je posle obave{tewa o nestanku novca, obavestilo ruske vlasti o transakcijama.Portparol poqske vlade Pavel Gras izjavio je radiju ZET da su hap{ewa "izvr{ena neverovatnom brzinom zahvaquju}i saradwi izme|u (poqske) bezbednosne agencije i ruskih specijalnih slu`bi, koje nisu dozvolile da slu~aj ~eka". Ovo nije jedini slu~aj kra|e kreditnih kartica posle nesre}e u Smolensku, jer je ukradena je i potpredsednici stranke Pravo i pravda Aleksandri Natali-[vaht, ali do sada nije zloupotrebqena. (Tanjug)

U Tajlandu izbori slede}e godine HO [I MIN: Tajlandski premijer Apisit Vexa|iva izjavio je ju~e u Ho [i Minu da }e prevremeni izbori u Tajlandu verovatno biti odr`ani po~etkom slede}e godine, a ne u novembru ove godine, i da je najva`nije da to budu fer izbori. "Vlada ne mo`e da bude na vlasti zauvek, a izbori treba da se odr`e na kraju mandata parlamenta, odnosno slede}e godine", rekao je Apisit novinarima u ju`nom vijetnamskom gradu, biv{em Sajgonu, gde u~estvuje na 19. Svetskom ekonomskom fo-

rumu o isto~noj Aziji, javila je kineska agencija Sinhua. Apisit je kazao da prevremeni izbori, koje tra`i tajlandska opozicija, mogu da budu odr`ani samo "ako predstavqaju deo re{ewa, a ne problema". Tajlandska vlada uvela je vanredno stawe sredinom maja, usred {estonedeqnih protesta antivladinih demonstranata, tzv. crvenoko{uqa{a, i sukoba sa snagama bezbednosti u Bangkoku, u kojima je `ivot izgubilo 88 qudi. (Tanjug)

Predsednik Ju`ne Koreje zala`e se za mir s Pjongjangom SEUL: Ju`nokorejski predsednik Li Mjung-bak znatno je ubla`io kritiku svog severnog suseda poru~iv{i ju~e, kada wegova zemqa obele`ava Dan se}awa na `rtve Korejskog rata, da }e nastojati da uspostavi mir sa Severnom Korejom. "Na{ neostvareni san je da izgradimo jedinstvenu dr`avu i u`ivamo u slobodi, miru i napretku, zajedno sa na{im severnim sunarodnicima koji jo{ `ive u siroma{tvu i represiji", rekao je Li u govoru odr`anom na nacionalnom grobqu u Seulu. On je istakao da }e se wegova vlada boriti da odbrani zemqu i o`ivi ekonomiju, ali nije direktno kritikovao Severnu Koreju, javio je AP. Li je u subotu odbacio mogu}nost ulaska u rat sa Pjongjangom. Ju`nokorejska vlada je pre samo nekoliko dana zvani~no zatra`ila od Ujediwenih nacija da kazne Severnu Koreju, koju Seul smatra

odgovornom za potapawe wegovog broda 26. marta, kada je poginulo 46 ju`nokorejskih mornara. Me|unarodna istraga je zakqu~ila da je brod potonuo zato {to ga je torpedovala severnokorejska podmornica, {to Pjongjang pori~e.Savet bezbednosti UN }e o incidentu u vezi sa potapawem ju`nokorejskog ratnog broda razgovarati na zatvorenoj sednici koja je zakazana za danas, re~eno je u kancelariji portparola svetske organizacije. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PAPA BENEDIKT XVI Poglavar Rimokatoli~ke crkve papa Benedikt XVI je, na kraju posete Kipru, biskupima na Bliskom istoku uputio radni dokument u koje se ka`e da me|unarodna zajednica zanemaruje te{ku situaciju u kojoj se nalaze hri{}ani na Bliskom istoku, te da su izraelsko-palestinski sukob, rat u Iraku i politi~ka nestabilnost u Libanu primorali hiqade hri{}ana da napuste taj region.

HAMID KARZAI Predsednik Avganistana Hamid Karzai je naredio da se ponovo ispitaju svi slu~ajevi pritvorenih talibana, i da oni koji se nalaze u pritvoru na osnovu sumwivih dokaza moraju da budu oslobo|eni. Delegacija Vrhovnog suda }e identifikovati one zatvorenike koji se nalaze u zatvorima bez dovoqno dokaza i osloboditi ih, saop{tio je kabinet avganistanskog predsednika.

VIM VENDERS Nema~ki rediteq Vim Venders dobitnik je nagrade za celokupno filmsko stvarala{tvo na ovogodi{wem Me|unarodnom filmskom festivalu Transilvanija koji se odr`ava u gradu Klu` od 28.maja do 6.juna.Venders je zahvalio na rumunskom jeziku za nagradu i rekao da svaki film re`ira kao da je prvi.On je dodao da su rumunski filmovi posledwih godina vrlo dobri.

U Var{avi uzbuna zbog poplava VAR[AVA,BUDIMPE[TA, OSIJEK: U Var{avi su proglasili uzbunu od poplava zbog rasta vodostaja reke Visle. Oko 30.000 qudi je evakuirano, a u pripravnosti su stanovnici naseqa uz reku. Gradovi i naseqa u slivu Visle jedan za drugim gube bitku protiv novog poplavnog talasa na rekama. Jo{ nije stigla da se povu~e voda iz majskih katastrofalnih poplava, a ve} sti`e novi talas. Uzaludni su bili svi napori vatrogasaca, vojnika, policajaca i me{tana da u~vrste vre}ama sa peskom deo nasipa koji je Visla probila pre dve nedeqe. U subotu se reka ponovo izlila u gradske ~etvrti na desnoj obali. Iako vodostaji svih reka i kanala u Hrvatskoj opadaju i daqe postoji opasnost od vodenog talasa koji }e do}i s Dunavom. Vodostaj Dunava kod Batine od subote je narastao za 43 centimetra i iznosi 586 centimetara. Vodeni talas bi

Var{ava

kroz nekoliko dana trebalo da stigne do Hrvatske i podigne nivo Dunava za dva metra. Najvi{i vodostaj reke izmeren je 1965. i 1972. godine, kad je bio 790 centimetara. Zoran \urokovi}, direktor Hrvatskih voda Osijek, smatra porast Dunava do rekordne visine realnim, premda ga poplave u Barawi upozoravaju i na lo{iji rasplet.

Ma|arska

„Mi smo nakon obuzdavawa kanala Kara{ice, koji je u petak pretio selima oko Beloga Manastira, ve} po~eli poja~avati nasipe oko Batine. Zanimqivo je da je u posledwih deset godina Dunav u Budimpe{ti svoj istorijski najvi{i vodostaj ~ak tri puta prema{ivao, kao i u Novom Sadu ili

Beogradu. Nas je to zaobilazilo, ali nisam siguran da }e tako biti i ove godine, odnosno slede}e nedeqe - ka`e \urokovi}. Dodaje da u mnogim mestima u ovom delu Hrvatske voda zbog poplava nije pogodna za pi}e pa se dovozi u cisternama. (Tanjug, 24 ~asa)


BALKAN

DNEVNIK

LIDER BO[WA^KE STRANKE SDA SULEJMAN TIHI]

Kada biv{i logora{ `eli pomirewe SARAJEVO: Vo|a bo{wa~ke Stranke demokratske akcije Sulejman Tihi} sa po{tovawem govori o rahmetli (pokojnom) Aliji Izetbegovi}u i za reverom uvek nosi istu zna~ku, zlatni qiqan. Sa blagim osmehom, ka`e da ba{ taj qiqan u osnovi ima krstkri`, pa veruje da je i to znak da Bo{waci, Srbi i Hrvati u BiH moraju `iveti zajedno. Biv{i logora{, koga je u zatvoru tukao li~no Zvezdan Jovanovi}, ne voli da govori o pro{losti i veruje da Sarajevo i Beograd moraju da grade boqu zajedni~ku budu}nost. Dete iz partizanske porodice, ne libi se da oda po~ast i srpskim `rtvama rata u BiH, a u predizbornoj BiH verovatno je izgubio politi~ke poene i, sigurno, {okirao javnost ocenom da se u Dobrovoqa~koj ulici, 1992. godine, desio zlo~in. „Jasno sam rekao za slu~aj Dobrovoqa~ke, smatram da je ta akcija oru`anih snaga legitimna akcija, koja je usmerena u pravcu osloba|awa nezakonito zarobqenog predsednika predsedni{tva BiH (Alije Izetbegovi}a). Isto sam tako rekao, da sam mi{qewa da vojno i politi~ko rukovodstvo nije kr{ilo me|unarodne konvencije. Me|utim, ubijeni su qudi. Ubijeni su nevini qudi, po~iwen je zlo~in. U ratu se to zove zlo~in. Ne mogu ja to druga~ije nazvati. Nije to ubistvo iz nehata. Ubistvo svakog nevinog ~oveka jeste zlo~in. Bez obzira da li se radilo o jednom ~oveku, ili se radilo o 10 ili 50, zavisno kako koja

slim da postoji i odgovornost pravosu|a. Ja u neku ruku mogu razumeti, ali ne mogu odobriti, za{to to nije odmah re{avano. Bio je rat. Ali, posle rata - koliko je vremena pro{lo...Moramo omogu}iti pravosu|u da radi svoj posao.

Pitawem pro{losti trebalo bi da se bave sudovi i istori~ari, a politi~ari - pitawima sada{wosti i budu}nosti

Sud }e kazati koji su to pojedinci odgovorni i {ta se stvarno dogodilo. Koliko je bilo `rtava. Ja jednostavno ne mogu da razumem da jedan potpuno normalan, legalisti~ki pristup, zahtev da sud utvrdi istinu, mo`e da se tretira ovako kao {to se tretira“. Prema mi{qewu Tihi}a, koji je kao lider SDA u Bosanskom [amcu uhap{en u maju 1992. godine i do avgusta bio zato~enik, pitawem pro{losti trebalo bi da se bave sudovi i istori~ari, a politi~ari - pitawima sada{wosti

Politi~ar prihvatqive opcije Tihi}, predratni advokat iz Bosanskog [amca, pokazao je ve} 2001. godine, kad je do{ao na ~elo SDA, da je spreman za zaokret Izetbegovi}eve stranke prema centru. Zapadne diplomate u Sarajevu vide ga kao prihvatqivu opciju „nacionalnog lidera“, a sve ~e{}e zameraju o{tru retoriku Harisa Silajxi}a. Tihi}a danas i u Republici Srpskoj smatraju za najumerenijeg politi~ara iz Federacije BiH. U intervjuu Tanjug u, ka`e da sve {to ~ini - ~ini zato {to u to veruje, a ne da bi pravio politi~ke poene.Tihi} veruje u pomirewe u regionu i zamera zvani~nom Sarajevu {to nema `ivqu komunikaciju s Beogradom. „^etiri godine nemamo slu`benih poseta u Beograd i iz Beograda u Sarajevo. U BiH, za to snose odgovornost i Predsedni{tvo i Ve}e ministara. Kolko znam predsednik Boris Tadi} je davao inicijative i on je `eleo da se sedne, da se razgovara. Barem je meni tako rekao“. strana tvrdi. Ja mislim da se ne treba bojati istine. Treba da utvrdimo istinu“. Tihi} se zbog izjave o Dobrovoqa~koj prvo na{ao na udaru islamske zajednice, neki su i{li tako daleko da su ga proglasili za „srpskog {pijuna“. Zatim ga je predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Haris Silajxi} optu`io da „minira“ odbranu Ejupa Gani}a, koji je u Londonu uhap{en po srpskoj poternici zbog napada u Dobrovoqa~koj. „Zbog ~ega do sad nije taj slu~aj Dobrovoqa~ke rasvetqen? Mi-

rom Republike Srpske Miloradom Dodikom, nedavno je odao po~ast Srbima, Hrvatima i Bo{wacima, pobijenim u tri sela u Bosanskoj krajini. „Pravo da vam ka`em, mene je sramota {to nisam ranije oti{ao. Mo`da i zbog toga {to me nisu ni zvali - bilo bi nezgodno da se ~o-

i budu}nosti. „Ne mo`e Sulejman Tihi} zaboraviti pet logora kroz koje je pro{ao. I torture. Tihi} ho}e da zaboravi pro{lost. Tako je odlazak predsedniku Borisu Tadi}u u Beograd tuma~en kao nekakva izdaja, kao prodaja. Razgovori sa Dodikom isto. „Tihi} nije dovoqan Bo{wak, nije pravi musliman“!. Uprkos logora{koj pro{losti, Tihi} se - za razliku od ostalih politi~ira iz BiH - poklonio i srpskim `rtvama ratnog zlo~ina. Zajedno sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovi}em i premije-

vek pojavi u jednoj takvoj atmosferi `alosti...Mislim da je ovo dobro, {to smo svi oti{li i u Sjekovac i Bri{evo i Kozarac. I mislim da bi to trebalo da bude praksa, ubudu}e da odlazimo na sva ova strati{ta. Odajemo po~ast qudima, ubijeni su qudi, nije va`no ko je koje nacionalnosti. Nema kolektivne krivice, ali postoji kolektivna odgovornost da se kazne oni koji su po~inili zlo~ine. I da se prona|u nestali. Dakle, mi Bo{waci imamo kolektivnu odgovornost da ispitamo sve zlo~ine i da procesuiramo odgovorne za zlo~ine. Isto tako postoji kolektivna odgovornost Srba i Hrvata. Ali, nema kolektivne krivice naroda ili bilo koga za po~iweni zlo~in. Sli~ne su izjave davali gospodin Dodik i gospodin Josipovi} i `ao mi je {to to nije dobilo ve}i zna~aj u medijima u BiH“. Tihi} je kritikovao predsedavaju}eg Predsedni{tva BiH Harisa Silajxi}a {to je pomak koji je mogao da bude u~iwen Istanbulskom deklaracijom iskomplikovao u institucijama BiH, a zatim i otkazao posetu Beogradu - po{to mu nije omogu}eno da u zatvoru poseti Iliju Juri{i}a, koji je prvostepeno osu|en na 12 godina zbog napada na JNA u Tuzli, 1992. Juri{i}u se moglo vi{e pomo}i da se sedelo sa predsednikom Tadi}em i razgovaralo. I da su razgovarali na{i resorni ministri i tu`ioci, a ne na ovaj na~in, posetom u zatvoru. I raznim izjavama“. „I gospo|a (Jadranka) Kosor i (Ivo) Josipovi} su osobe koje su iskreno opredeqene za regionalnu saradwu, nisu optere}ene pro{losti. Mislim da je i predsednik Tadi} opredeqen u tom pravcu. Wega i li~no znam. O~ekujem da ti neki vetrovi pre|u i na{e granice i da sad na ovim izborima (3. oktobra) pobede sli~ne politike, politike dijaloga, dogovora, kompromisa, su`ivota, tolerancije. Ipak, ovde mi stotinama godina `ivimo zajedno. Maja Bek~i}-Petrovi}

ponedeqak7.jun2010.

25

IZJA[WAVAWE SLOVENIJE O GRANI^NOM SPORU S HRVATSKOM

Bira~i glasali za dogovor?

QUBQANA: Na referendumu u Sloveniji o arbitra`nom sporazumu za odre|ivawe granice sa Hrvatskom ju~e je do 16 ~asova glasalo je samo 30,46 odsto gra|ana, od 1,7 miliona sa pravom glasa. Najve}i odziv zabele`en je u Krawu, a najni`i u Ptuju, javila je slovena~ka agencija STA. Slovenci su se na referendumu izjasnili o tome da li da se spor sa Hrvatskom oko zajedni~ke granice re{ava me|unarodnom arbitra`om, kako je utvr|eno sporazumom koji su dve zemqe potpisale po~etkom novembra 2009. godine. Prema preliminarnim rezultatima, ve}i deo malobrojnih glasa~a se izjasnio za arbitra`u: 52,46 je bilo „za” a 47,54 „protiv” Iako je sporazum ve} dobio „zeleno svetlo“ u parlamentu, vladaju}e i opozicione stranke su se saglasile da se o wemu, zbog va`nosti teme, izjasne i gra|ani. Veoma o{tra predreferendumska kampawa bila je obele`ena tvrdwama vlade da je sporazum u nacionalnom interesu i u skladu sa evropskim principima i upozorewima opozicije da }e Slovenija, na arbitra`i, izgubiti izlaz na otvoreno more, odnosno status pomorske zemqe. Sporazum su, po~etkom novembra, u Stokholmu, potpisali premijeri Slovenije i Hrvatske, Borut Pahor i Jadranka Kosor.Na kona~an ishod referenduma mogli bi da uti~u i glasovi bira~a iz inostranstva, koji }e biti prikupqeni do 14. juna, a zvani~ni rezultati bi}e saop{teni 29. juna. Ovo je 13. referendum koji se odr`ava u Sloveniji od sticawa nezavisnosti 1991. godine, a poreske obveznike }e ko{tati ~etiri miliona evra, navodi STA.

Premijer Borut Pahor je ocenio da sporazum sa Hrvatskom predstavqa istorijsku priliku za re{ewe dugotrajnog spora.Odbijawe sporazuma bi uticalo da Zapad po~ne da gleda na Sloveniju kao na tvorca problema, izjavio je Pahor. Opozicione partije, nekoliko poznatih stru~waka i rimokatoli~ka crkva su optu`ili Pahora da je po~inio izdaju tra`e}i arbitra`u koja bi mogla odbaciti teritorijalne zahteve Slovenije. Spor je vezan za morsku granicu u Piranskom zalivu i ~etiri pograni~na sela. Slovenija ima morsku obalu dugu mawe od 25 kilometara i insistira da bi wene teritorijalne vode morale biti dovoqno {iroke da bi se stiglo do otvorenog mora. Hrvatska tvrdi da se slovena~ke teritorijalne vode zavr{avaju daleko od otvorenog mora, ali je Zagreb spreman da omogu}i slobodan prolaz kroz svoj deo Jadrana. Napetosti su dostigle vrhunac 2008. godine, kada je Slovenija blokirala napore Hrvatske da postane ~lanica Evropske unije.U

oktobru su se Pahor i hrvatski premijer Jadranka Kosor slo`ili da zatra`e me|unarodnu arbitra`u i Slovenija je prekinula blokadu pregovora Zagreba sa EU. Brisel i Va{ington su pozdravili dogovor, parlamenti u Qubqani i Zagrebu su ga ratifikovali, ali se Pahor odlu~io za referendum.Pahor je upozorio da bi odbijawe sporazuma izazvalo novo neprijateqstvo sa Hrvatskom. Biv{i slovena~ki premijer Janez Jan{a je pozvao bira~e da budu „ve}e patriote od svojih lidera“ i odbace dogovor, po{to ne daje Sloveniji izlazak na otvoreno more. Ishod referenduma u Sloveniji o arbitra`nom re{avawu pograni~nog spora s Hrvatskom nije od zna~aja samo za te dve zemqe, nego i za region Zapadnog Balkana, u smislu ja~awa izgleda da se prikqu~i Evropskoj uniji, {to je wegov kqu~ni ciq, isti~u analiti~ari. Potvrda toga su i zainteresovanost Brisela i Va{ingtona za rezultat referenduma, gde je izra`ena `eqa da on bude pozitivan. (Tanjug–FoNet)

Beri{a optu`io komuniste za zlo~ine na Kosovu TIRANA: Premijer Albanije Saqi Beri{a optu`io je posledweg komunisti~kog lidera Ramiza Aliju da je kriv za zlo~in nad kosovskim Albancima, koji je krajem Drugog svetskog rata izvr{en u Tivtu, u Crnoj Gori. „Taj posledwi komunisti~ki diktator je xelat. On treba da odgovara za genocid i ispa{ta grehe i za taj i za druge zlo~ine“, izjavio je premijer Beri{a, prenela je makedonska agencija MIA. Doga|aj koji sada pote`e premijer Beri{a dogodio se navodno u martu 1945. godine u Tivtu, kada je, kako se tvrdi u Tirani, likvidirano „4.000 nedu`nih kosovskih Albanaca“. Premijer optu`uje da je u tom zlo~inu u~estvovao i biv{i komunisti~ki lider Alija, koji je

Ramiz Aqija

odgovorio da je Beri{a ro|en da izaziva sva|u me|u qudima. „Ja imam veliku manu da ne slu{am {ta govori Beri{a. Na{ premijer je ro|en da izaziva sva|u me|u qudima. Tivat je u Crnoj Gori, a kada se desio taj zlo~in, mi smo bili u Bosni. To

je jedan tragi~an doga|aj i za wega treba da odgovaraju oni koji su krivi, boqe re~eno Srbi“, odgovorio je Alija premijeru Beri{i na promociji svoje kwige „Moj `ivot“. Premijer Beri{a je istovremeno optu`io biv{eg komunisti~kog lidera {to je podr`ao nedavni {trajk gla|u opozicione Socijalisti~ke partije, koja optu`uje wegovu Demokratsku partiju da je pobedila na posledwim izborima zahvaquju}i kra|ama. Ramiz Aqija je do{ao na ~elo Albanije posle smrti Envera Hoxe 1985.godine i ostao na vlasti do 1992. Wemu je dva puta su|eno zbog finansijskih malverzacija i zlo~ina koji su izvr{eni dok je bio na vlasti i proveo je nekoliko godina u zatvoru, ali je na kraju oslobo|en. (Tanjug)

Zlatko Lagumyija: Kqu~ za region u Srbiji, vrata u BiH SARAJEVO: Lider bosanskih socijaldemokrata Zlatko Lagumxija gradska je „faca“ i dete iz ugledne porodice - majka profesor, otac svojevremeno i gradona~elnik Sarajeva. Uz ratnog lidera Bo{waka, Lagumxija je bio i u Dobrovoqa~koj ulici, kad je 3. maja 1992. iz zasede napadnuda kolona JNA. Samo {to to, po Lagumxijinom mi{qewu, nije bio zlo~in, ve} obra~un naoru`anih grupa. Ustvari, on izbegava da precizno karakteri{e taj doga|aj - isti~u}i da }e „o tome da se izjasni sud“. Istvovremeno, nema sumwu da je za zlo~ine u BiH kriv Radovan Karaxi}. Ne sumwa ni u nevinost Ilije Juri{i}a - iako ga je sud u Beogradu proglasio krivim i prvostepeno ga osudio na 12 godina zbog napada na „tuzlansku kolonu“.

„Slu~aj Juri{i} zaista ne doprinosi ni pravdi ni pomirewu. I u sudskom procesu je vrlo jasno re~eno da je Juri{i} ~ovek koji je putem radio veze preneo komandu svog komandanta koja je glasila: na vatru uzvratiti vatrom. Lagumxija je 3. maja 1992. bio u koloni JNA koja se povla~ila iz Sarajeva. Sa generalom UNPROFOR-a Luisom Mekenzijem bio je u prvom vozilu, ispred vozila u kojem je bio Izetbegovi} sa generalom JNA Milutinom Kukawcem. „Ja sam svedok tog vremena, jer sam bio zarobqen i razmewen za Kukawca. Drugog maja je ustvari JNA poku{ala da napravi dr`avni udar u Sarajevu i to je ona ta~ka u kojoj su zapaqeni tramvaji na Skenderiji, kad su oni ni{ki specijalci krenuli prema predsedni{tvu i ta pri~a je mawe vi{e

poznata. Drugog maja, vojni udar je propao, Izetbegovi} je zarobqen i ja sam zarobqen. Dakle, 3. maj je ustvari bio vrlo, vrlo neodgovoran poku{aj predstavnika me|unarodne zajednice da se izvuku iz

tome treba sud da da svoju ocenu“. Prema podacima srpske strane, u Sarajevu su 2. i 3. maja 1992. ubijena 42 pripadnika JNA, 73 rawena, 215 zarobqeno. Lagumxija govori o ukupno sedam `tava iz Do-

Srpski navija~ na Mundijalu Lagumxija, profesor menaxmenta i qubiteq fudbala, u duhu poboq{awa odnosa u regionu na Mundijalu u Ju`noj Africi }e navijati za Srbiju - dodu{e, ako „pukne“ Brazil. cele te gu`ve, a generala Kukawca da se izvu~e iz grada - kad nije uspeo da zavr{i dr`avni udar. Tu u Dobrovoqa~koj su vo|ene borbe... Zlo~ina je bilo 2. maja. Mnogo vi{e nego 3. maja. Drugog maja je poku{ano da se napravi dr`avni udar. Dr`avni udar nije uspeo. Tre}eg maja su u obra~unu u Dobrovoqa~koj ubijeni neki qudi i

brovoqa~ke i tvrdi da je ha{ki tribunal taj doga|aj okarakterisao kao „sukob oru`anih formacija“. Uprkos zlo~inima koji su obele`ili bosanskohercegova~ki rat, Lagumxija ne veruje u me|usobna izviwewa predstavnika (nedavno zara}enih) naroda, jer smatra da je „prva i osnovna stvar

pravda, a ne izviwewe“.“Mi ovde u BiH moramo na}i na~in da `ivimo zajedno, a ne jedni protiv drugih. I u regionu moramo tra`iti na~ine da to radimo. To nije mogu}e bez pravde. Sud u Hagu mora zavr{iti svoje poslove. Po mi{qewu Lagumxije, ~ija se stranka - kako sam ka`e - zala`e za reformisti~ku, evropsku politiku i na toj platformi }e iza}i na izbore u BiH 3. oktobra, situacija u regionu je boqa nego ikad u posledwih 20 godina, kad je re~ o politici Beograda i Zagreba. „Kqu~ za region sigurno jeste u Srbiji, ali vrata su ‘vamo, u BiH. Vrata pakla ili raja, zavisi {ta otvorite tim kqu~em. U regionu, objektivno gledano, nismo imali u zadwih 20 godina boqu situaciju...U BiH, s druge strane, imamo problem - zagla-

vqenu politi~ku situaciju, ekonomsku i svaku drugu, socijalnu, pa ~ak i moralnu, i mislim da }e oktobarski izbori ustvari doneti potpuno novo preslagawe i matematike, a verujem i logike u BiH. I mislim da je za ~itav region to ustvari {ansa za wen novi po~etak. Vi imate danas u Zagrebu prakti~no nikad boqu politiku kada je u pitawu put prema EU i neka vrsta poku{aja smirivawa situacije u regionu i gra|ewe niza druga~ijih odnosa. Ne radi se samo o Josipovi}u, nego se radi i o HDZ-u pod vo|stvom gospo|e (Jadranke) Kosor ili (Zorana) Milanovi}a, kao alternativi. U Srbiji, tako|e imate situaciju koja sa te ta~ke gledi{ta, ja mislim najpovoqnija u posledwih 20 godina. M. B. Petrovi}


DE^JI DNEVNIK

ponedeqak7.jun2010.

Sme{an doga|aj

Prole}e

ilo je leto. Mama, seka i ja B smo i{le na sladoled u poslasti~arnicu. Mama nam je ku-

pila veliki sladoled. Bila sam jako sre}na. Kada sam po~ela da li`em sladoled, sve kugle su pale na moju sandalu. Na tren sam bila tu`na, ali sam brzo po~ela da se smejem. Mama mi je kupila novi sladoled. Svi smo se jako smejali ostatku sladoleda na mojim sandalama.

Prole}e je puno sre}e, od prole}a nema qubavi ve}e. Uvija se loza, a na livadi pase koza. Malena qubi~ica se plavi po mekoj, zelenoj travi. Si}u{na p~elica zuji, a bistri potok bruji. Lala se hvali: „Joj {to imam boju“, a zumbul opisuje laticu svoju. Quti}i sve vi~u: „Caklim se ko dijamant“, a ru`a ga pita: „Kakav stari sat?“ Prole}e je prole}e, sa ba{ puno sre}e. To }e takva qubav biti, da je od nikog ne mo`e{ kriti. Emilija [arovi}, III-1 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

Ivona Dimitri}, I-1 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

Kada vidi{ lastu Kada vidim lastu da dole}e znam da je stiglo prole}e i kad cve}e klija i sunce sija veliko i `uto k’o tepsija.

Prole}e volim jer pevaju ptice i jer ima puno lepih boja i kad se cve}e popne na drve}e znam da je stiglo prole}e. Lena Ru{kuc, I-d O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Jovana Karamarkovi}, II razred, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Pesma o {umi Posle dugog zimskog sna, mali medo blistao je od sre}e sav.

P

Omiqeni lik iz bajke

ro~itala sam bajku „P~eliwa matica“. Tupavko je lik koji mi se u woj najvi{e svideo. On ima plave o~i i gustu sme|u kosu. Tupavko je uz to mudar, spretan i o{trouman. On je snala`qiv i dobrog je srca. Svideo mi se zato {to je spasao se `ivotiwe od svoje bra}e koja su htela da ih uni{te,a istovremeno i od mogu}ih ~arolija. Monika Pe{ti, 3-1 O[ „Svetozar Mileti}” Titel

Brundao je veselo na sav glas: „Nema vi{e bele staze, odneo je sun~ev dan“.

Osvanula {uma cela, pa detli} veselo peva. Sva {uma od cve}a blista, pa p~elica skaku}e od sre}e ~ista.

Nema vi{e tu`nih lica, Mina Vasi}, II-3, O[ „Svetozar Markovi} Toza”, Novi Sad

U svetu kwiga

mali medo na{ao crvenih jagodica.

U kwigama ima zanimqivosti svake kao kad ratnici vode bitke lake.

U kwigama ima mnogo ~uda, u svemiru, na moru, ba{ svuda.

Zapevala {uma

U kwigama sva{ta ima, razli~itih tekstova i rima.

Kwige su dela zanimqiva, bajna, u wima se uvek krije neka tajna.

od plodova sva.

Kwiga je uvek prijateq pravi, uz kwige smo sre}ni i zdravi.

Kad u pri~i dobro pobedi zlo, ceo svet obasja svetlost i lepota, kwige su prelepi trenuci `ivota.

U kwigama i zmaj qudima pra{ta, dok ~itamo razigra se na{a ma{ta.

S

DNEVNIK

c m y

26

{to je {arena

Jelena Petrovi}, I r. O[ „Branko ]opi}” Mladenovo

K

Moj `ivot u {koli

ona~no sam se re{ila vrti}a! Ne mogu vi{e da zamislim one male i niske krevete, u~ewe slova na raznorazne na~ine i jo{ mnogo toga. Kada sam do{la u {kolu, kao da sam procvetala. Mno{tvo drugara s velikim osmehom do~ekalo me je ispred u~ionice. Kada sam u{la u wu, velika zelena tabla, po kojoj sam obo`avala da pi{em, stajala je kao zalepqena za zid. Klupice, u kojima su mali |aci dr`ali svoje male bukvare, bile su prepune kwiga. Tada mi u~ewe slova vi{e nije bilo dosadno. Trudila sam se i pa`qivo slu{ala re~i na{e dobre u~iteqice. Tada su se pojavile i prve simpatije. Devoj~ice su, moram priznati, mnogo volele ogovarawe, ali ih to uop{te nije spre~avalo da razmewuju beskraj-

no zanimqive pri~e. Ponekad je zvono zvonilo kao Zvonko Spasi}. Tada bi deca istr~avala napoqe, u veliko dvori{te. Razmewivala bi iskustva, delila u`ine i mnogo drugih stvari. Tamo sam, od moje tada najboqe drugarice, nau~ila mnogo viceva. Ta prva prijateqstva su neopisiva. Kada bi Zvonko ponovo zazvonio, svi bi se, u letu, popeli uz stepenice i ~ekali svoje u~iteqice. Ovo moram da napomenem. Kada do|u kontrolni, prepisivawa je bilo, treme i nedoumica, pa ~ak i pla~a. Zato su tu bili najboqi drugari, koji su umeli da te umire i ohrabre. Nadam se da }e mi ovakva prijateqstva i ova velika {kola zauvek ostati u se}awu. Luna @ivkovi}, V r. O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Danijel Guqa{, VI r. O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Lep do`ivqaj iz detiwstva

vako je bio dete i naravno, svako ima svoje do`ivqaje. Neko nevaqale, a neko i lepe, pa evo ~ujte i jedan moj. Pre ta~no pet godina, jednog prole}nog sun~anog dana, krenuli smo kod strica u Bosnu. Krenuli smo u zoru. Izlazak sunca posmatran iz auta bio je za mene san. Oko devet sati tata je stao da naberemo visibaka. Kada smo seka i ja napravile buketi}e, krenuli smo daqe. Tata nam je rekao da ima iznena|ewe za nas. U podne smo

stigli u tatino rodno mesto. Taj kraj se zove Gorwa Zeliwa. Kada smo stigli, osetila sam sve` vazduh, `ubor potoka i cvrkut veselih ptica. Seka i ja smo stalno napadale tatu da nam poka`e iznena|ewe i on je kona~no odlu~io da nam ga poka`e, ali je rekao da, ako ho}emo da ga vidimo, moramo da po{tujemo pravila. Brat od strica i tata su nam preko o~iju zavezali marame. Srce mi je lupalo, a osmeh s lica se nije skidao. To je bila mala ku}ica. Lozica lijana

bila je uz wu. Naspram vrata je bio puti}, a svuda okolo biqka po imenu kukurek. Mislila sam da sawam i da sam nai{la na ku}icu malih patuqaka. Ja sam mislila da je ku}ica, ali u stvari je bila vodenica stara skoro 100 godina. Tu se nekada mlelo `ito u bra{no. Sve je unutra bilo ~arobno. Bio je ovo moj najlep{i do`ivqaj iz detiwstva. Milica Kova~evi}, IV-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

Mina Popovi}, III-3, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad


STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

„Putujemo u Evropu 2010” Osamdeset najboqih studenata iz Srbije ima}e priliku da, u okviru projekta „Putujemo u Evropu 2010“, tokom leta na mesec dana obi|e zemqe Evropske unije i upozna se s wenim narodima, institucijama i kulturom. – Projekat je va`an jer omogu}uje mladima da „iskuse“ Evropu. Putovawem }e mo}i da vide kako funkcioni{u dr`ave Evropske unije i da vide da i tamo nema idealnih situacija – rekla je direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delevi}. Ambasadori Austrije i Nema~ke u Srbiji Klemens Koja i Volfram Mas izrazili su zadovoqstvo {to wihove zemqe i ove godine podr`avaju projekat, zahvaquju}i kojem je u prethodnih {est godina 1.000 studenata imalo priliku da putuju Evropom.

Na konkurs „Putujemo u Evropu 2010“ mogu se do 21. juna prijaviti studenti zavr{nih godina osnovnih i master studija, kao i apsolventi dr`avnih fakulteta univerziteta u Srbiji. Prilikom dodele nagrada u obzir }e se uzimati prosek ocena (najmawe 8,50), du`ina studirawa, kao i socijalni status studenta. Pobednici na konkursu dobi}e „inter-rejl“ karte (22 dana u kontinuitetu), „viza“ kartice Hipo banke s xeparcem, putno osigurawe kompanije „Delta |enerali“, studentske kartice „euro 26“ i ISIC za putovawe po Evropi po sopstvenom izboru tokom ovog leta. Projekat organizuje Evropski pokret u Srbiji u saradwi s ambasadom Austrije i mnogobrojnim donatorima.

DANAS NA AKADEMIJI UMETNOSTI

Ispitni koncert Muzi~ki departman Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu ve~eras u 20.30 sati organizuje godi{wi ispit iz predmeta Operski studio koji dr`e profesori Andrej Bursa} i Milan Pletel. Na ispitnom koncertu, koji }e biti odr`an u Multimedijalnom centru Akademije, nastupi}e studenti Du{ica Vuceqa, Milica Kova~evi}, Radoslava Vorgi}, Jovana Roguqa, @eqko Andri} i Aleksandar Raki~evi}. Na programu }e biti dela Bizea, ^ajkovskog, Donicetija i Verdija. Multimedijalni centar Akademije umetnosti nalazi se u Ulici \ure Jak{i}a 7. I. S.

Besplatan kurs kineskog Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu od naredne akademske godine organizuje besplatni fakultativni po~etni kurs kineskog jezika namewen svim studentima i zaposlenima na Univerzitetu. Prijavu treba poslati na adresu chinese.ff.uns@gmail.com do 15. jula. Treba da sadr`i kratku biografiju, motivaciono pismo i potvrdu o osnovnom nivou znawa engleskog. Spisak odabranih polaznika bi}e objavqen na sajtu Filozofskog fakulteta u septembru, a kurs }e po~eti u oktobru. ^asove }e dr`ati kineski lektor mr Wang Zaijun, a nastava }e biti u ve~erwim satima. I. S.

ponedeqak7.jun2010.

27

IVAN KA[TELAN, DOBITNIK IZUZETNE NAGRADE NOVOSADSKOG UNIVERZITETA

Doktorant na relaciji Novi Sad – Frajburg Diplomu mastera ra~unarske tehnike i ra~unarske komunikacije Ivan Ka{telan stekao je na Fakultetu tehni~kih nauka u aprilu 2009, i to sa svim desetkama u toku studirawa. Za ovakav briqantni uspeh pripala mu je izuzetna nagrada Univerziteta u Novom Sadu, koju je s ostalim vrhunskim studentima UNS-a (u 2008/9) primio na sve~anosti uprili~enoj 28. maja. Ovaj talentovani momak, rodom iz [ida, sad je student prve godine doktorskih studija na FTN-u gde studentima dr`i ve`be iz logi~kog projektovawa ra~unarskih sistema, {to je oblast iz koje }e spremati i doktorat (projekat je vezan za obradu slike). Stipendista je Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj, a taj status omogu}io mu je da ga FTN oslobodi pla}awa 85 odsto {kolarine za doktorske studije. Namerava da ovde doktorira, ali i da, tokom ovih tro- Univerzitetsko priznawe Ivanu je uru~io rektor Miroslav Veskovi} godi{wih studija tre}eg stepelan. – Sendvi~-studije omogu}aIvan je osnovne studije na na, povremeno „skokne“ da provaju mobilnost i dobijawe zajedFTN-u zapo~eo po starom siste{iruje znawe na Univerzitetu u ni~ke diplome dva univerziteta. mu, pa pre{ao na novi, „bolowFrajburgu, s kojim FTN ima doTo zna~i da student upi{e studiski“ kad je uveden, i tako stigao bru saradwu. je na jednom univerzitetu, a toi do diplome mastera. „Bolowa“ – Planiram da od septembra kom studija, recimo, godinu promu je, ka`e, sasvim dobro „leodem tamo na ~etiri meseca, a bivede na nekom drugom, u drugoj zegla“ i ukazuje na wene predno}e mogu}nosti i kasnije jer je moj mqi. Na ovim mojim doktorskim sti... mentor, prof. dr Nikola Tesli} studijama planira se da odbrana – Nije mi te{ko jer sam navianga`ovan na pravqewu takozvadoktorata bude pred me{ovitom kao na redovan rad, a „bolowa“ nih sendvi~-studija, koje zajedno komisijom s novosadskog i frajba{ to tra`i. Kad se stalno u~i organizuju FTN i Univerzitet u bur{kog univerziteta. Voleo i ispiti se pola`u redovno, Frajburgu – ka`e Ivan Ka{tebih da se taj plan i ostvari. studije lako odmi~u. Ja sam na

Foto: Sava Simi}

kraju prve i druge godine u junu zavr{avao sve ispite i imao slobodno do oktobra – obja{wava Ivan. Tokom master studija boravio je u firmi „Mikronas“ u Minhenu, gde je uradio deo diplomskog-master rada. Prezadovoqan je {to mu se ukazala takva prilika, a iz Nema~ke je poneo najpozitivnije utiske. Zato se s rado{}u sprema i za odlazak u Frajburg. V. ^eki}

KONKURS FONDACIJE „STATE OF EXIT”

Za studente UNS-a 25 stipendija

Na FTN-u izabrali parlamentarce Studenti Fakulteta tehni~kih nauka birali su 2. juna, svoje predstavnike u studentske parlamente FTN-a i Univerziteta u Novom Sadu. Bili su ovo peti izbori od uvo|ewa „bolowe“ i protekli su u demokratskoj i fer atmosferi. Savez studenata, kao naj-

ve}a studentska organizacija, imao je kandidate na svim departmanima FTN-a, kao i za univerzitetski Parlament. Mile Petrovi}, predsednik Saveza studenata FTN-a, ka`e da su svi wihovi kandidati dobili dovoqno glasova i osvojili mandate. V. ^.

Konkurs za stipendije Fondacije “State of Exit” je u toku i traja}e do 22. juna, a mogu da se prijave zainteresovani studenti osnovnih i master studija Univerziteta u Novom Sadu koji `ele novac za studijsko putovawe, dodatno usavr{avawe, seminar, trening ili edukaciju u inostranstvu. Bi}e dodeqeno ukupno 25 stipendija, u pojedina~nom iznosu od 500 evra, a “Egzit” je novac obezbedio u saradwi s kompanijom “Karlsberg Srbija”. Akademci mogu da se prijave putem on-lajn aplikacije na sajtu www.exitfest.org. Kako isti~u u Fondaciji, ovo je samo deo podr{ke talentovanim studentima, a u narednom periodu bi}e dodeqeno 100 ovakvih stipendija za putovawa. Za prijavu na konkurs potrebno je da se u pomenutoj aplikaciji po{aqu biografija, rad-

na i volonterska iskustva, dodatne aktivnosti i edukacija, kao i motivaciono pismo za `eqeno putovawe. Kandidat za stipendije moraju biti studenti UNS-a, s prosekom ve}im od sedam, te da putovawe za koje apliciraju po~iwe izme|u 10. jula i 30. septembra. U sklopu Fondacije oformqen je i fond za finansirawe studentskih projekata iz oblasti ekologije, razvoja kriti~kog mi{qewa, unapre|ewa studentskog `ivota i razvoja preduzetni{tva, gde }e pojedina~ni grantovi za projekte iznositi do 3.000 evra. Razvojem programa stipendirawa studenata pru`a se podr{ka progresivnim mladim qudima koji rade na li~nom razvoju. Vi{e informacija o konkursima, programima i projektima Fondacije “State of

Exit” mo`e se dobiti i-mejlom, kontaktirawem Fondacije na adresi fondacija@exitfest.org. U aprilu je potpisan memorandum o saradwi Univerziteta u Novom Sadu i Udru`ewa “Egzit” koji defini{e budu}u saradwu u edukaciji, stipendirawu i zapo{qavawu studenata ovog univerziteta. Ciqevi saradwe su otvarawe novih mogu}nosti za dodatno kvalitetnije stru~no i li~no obrazovawe i podr{ka ve}em ukqu~ivawu studenata u dru{tveni `ivot. Ovi ciqevi }e se ostvarivati kroz otvarawe mogu}nosti za rad tokom studirawa, obezbe|ivawe stipendija i studijskih putovawa, podr{ku projektima studenta i studentskih organizacija i wihovo ukqu~ivawe u dru{tvene i omladinske kampawe Udru`ewa “Egzit”. N. V.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


@ENSKA POSLA

ponedeqak7.jun2010.

DNEVNIK

c m y

28

Naranxasta – hit ovog prole}a aran~asta je jarka, zabavna i uo~qiva boja, pa nije ni ~udo {to su se modni dizajneri i za ovo prole}e i leto odlu~ili upravo za wu. Naranxasto je svugde - na {minki, ode}i, obu}i, torbicama i ostalim modnim dodacima. Kako je ovo jedna od najveselijih boja ove sezone,

ima neverovatnu sposobnost da podigne raspolo`ewe i razvedri tmurna prole}na jutra. Naranxasta je lepa, ali mo`e biti te{ka za no{ewe. Ova boja mo`e da “podigne” va{ izgled, ali morate biti oprezni jer pogre{na nijansa (koja nije u skladu s izgledom va{e ko`e) mo`e da pokvari va{ izgled. Ako imate bled ten, nemojte

N

nositi jarkonaranxastu blizu lica jer }ete izgledati jo{ ble|e. Radije birajte svetle, krem-naranxaste nijanse. Ako ba{ `elite jaku naranxastu, radije se od-

Kako prepoznati la`? S

igurno ste ~esto bili u situacijama kada ste `eleli da sakrijete ose}awa. Mo`da ste bili quti ili tu`ni ili zaqubqeni, a nikako niste hteli da drugi to vide. A mo`da ste i namerno ne{to poku{ali da sla`ete. Ali, koliko god re~ima poku{ali da sakrijete svoja ose}awa, bilo svesno, bilo nesvesno, neverbalni znakovi su izdajnici koji }e nas obi~no odati. ^ak i kad osoba poku{ava da svesno kontroli{e neverbalne znakove, prava ose}awa ipak izbiju iako to mo`e biti samo na deli} sekunde. Brojni su pokreti ili signali koji ukazuju na to da neko govori neistinu. Kao i sa svim ostalim kad je re~ o govoru tela, preporu~qivo je postaviti dodatna pitawa

da bismo boqe proniknuli u prava ose}awa svog sagovornika. 1. Ruka preko usta – pokazuje da se osoba trudi da ne progovori. To mo`e zna~iti i ne`an, brz pokret prstima preko usana. 2. Ograni~eni pokreti – kod nekih qudi }emo opaziti ograni~ene pokrete rukama. Ruke prestaju s gestikulacijom kad su qudi nesigurni u ono {to govore. Tada prirodne kretwe rukama u tih qudi gotovo prestaju, jer moraju da se jako usredsrede na ono {to govore ne bi li ostavili utisak da su sigurni u sebe. 3. Lickawe usne – ako neko po~ne nervozno da licka usne, to mo`e zna~iti da nije sasvimsiguran u svoje re~i. 4. Nervozan ka{aq – nervozan ka{aq mo`e zna~iti ba{ to, nervozan ka{aq. Me|utim, ako neko po~ne da ka{qe dok obja{wava svoje stawe, a to je propra}eno

drugim, toj osobi neprimerenim kretwama, vaqa imati na umu da verovatno la`e. 5. Crvewewe – to je znak upozorewa da se osoba ne ose}a prijatno u tom dru{tvu. Mo`da je tome uzrok ono o ~emu se pri~a ili jednostavno prisustvo nekoga s kim joj nije prijatno ili pred kim se ose}a nemo}no i ne mo`e da izraziti prava ose}awa. Ali, crvewewe mo`e ukazivati i na to da se osoba ose}a neprijatno zbog vlastitih re~i. 6. Nepravilno disawe – to je siguran znak neprijatnosti. Ali, samo aktivnim posmatrawem mogu}e je prepoznati promene u disawu druge osobe. 7. Tapkawe nogama – to je znak upozorewa koji ~esto {aqu vrlo napeti qudi. Znak je koji nas upozorava da ubrzamo razgovor. Ali, mo`e ukazivati i na to da nam osoba la`e. 8. Lagano vrpoqewe – ~esto qudi, dok la`u, potpuno vladaju svojim telom. Ruka se vrlo blago pomi~e, lice je gotovo bez mimike, glas jasan i glasan. Pa ipak, uprkos svim tim znacima koji ukazuju na sigurnost i vlast nad samim sobom, prime}ujemo lagano vrpoqewe. Me{koqi se, trude}i da nadvlada tu kretwu. 9. Izbegavawe pogleda – veoma je ~esto kad je osobi neprijatna tema o kojoj se razgovara, ili bi je najradije presko~io. Tu kretwu treba znati prepoznati, a zatim slede pitawa kojima }emo otkriti istinu. 10. Zatvorene o~i – sigurno ste videli qude koji govore zatvorenih o~iju. Tom kretwom pokazuju nam da ne `ele da bubu u situaciji u kojoj su se na{li. @ele da budu negde drugde. Iskqu~uju se pred neprijatnim prizorom. 11. Sti{avawe glasa – kad qudi la`u, mo`e do}i do sti{avawa glasa. Na primer, razgovor obi~no potkrepquju glas i kretwe, a onda, odjednom, kretwe i glas zamru. Glas poprima sni`en ton. To ukazuje na la`. Zbog toga je u svakom trenutku potrebno aktivno slu{ati.

lu~ite za naranxastu sukwu, pojas, cipele ili torbicu. Egzoti~ne koralne i "mandarina" nijanse naro~ito su popularne na modnim pistama. Wih mo`ete i vi da nosite, a ako nemate odva`nosti da se odlu~ite za celu naranxastu kombinaciju, odaberite ne{to {to }e dati naglasak va{em neutralnom izgledu i ~ime }ete se izdvojiti iz okoline. @ene sa sme|om kosom i

maslinastom puti veoma su sre}ne jer wima svaka nijansa naranxaste boje odli~no stoji. Najva`nije je pogoditi nijansu koja vam najvi{e odgovara i koja nagla{ava va{u prirodnu lepotu. Ako niste navikli da nosite jarke boje, sada je pravo vreme da ih isprobate! Imajte samopouzdawa, obucite se u naranxasto i zablistajte ovog prole}a i leta!

Zbog ~ega opada kosa? vaki dan izgubimo oko stotinu vlasi, {to je sasvim normalno. No, kada taj proces opadawa izmakne kontroli, rezultat mo`e biti zabriwavaju}i posebno za `ene. Opadawe kose kod `ena mo`e imati razli~ite uzroke, pa prema tome i mnoge terapije. Uzroci opadawa kose kod `ena mogu biti – bolest, stres fizi~ki i emocionalni, hormonalni poreme}aj, uzimawe odre|enih lekova, te nuspojava na odre|eni zdravstveni problem. Kada primetite vam kosa nekontrolisano opada, morate otkriti uzrok opadawa. Potrebno je shvatiti da gubitak kose ne treba shvatati olako, jer on ima uzrok koji treba le~iti {to pre. Zbog toga nemojte odga|ati posetu doktoru.

S

Grubi tretmani za kosu i neobi~ne frizure Hemijski preparati, kao {to su boje za kosu, izbeqiva~i i preparati za ravnawe ili trajno kovrxawe kose u na~elu su sigurni za kosu, osim ako se nepravilno ili previ{e ~esto koriste. Zbog nestru~ne primene hemikalija postoji mogu}nost da se folikuli vlasi o{tete ili „izgore“. S druge strane, `ene koje neprestano ~e{qaju kosu u rep, pun|e ili sli~ne frizure, stegnute i pri~vr{}ene gumicama, mogu da izgube kosu.

Nasledna }elavost – alopecija Iako je nasledna }elavost najra{irenija kod mu{karaca, javqa se i kod maneg broja `ena. Takvo opadawe kose jo{ se naziva androgena alopecija, a razlog opadawa kose su hormoni. Naime, hormon testosteron po~iwe da se mewa u hormon dihidrotestosteron (DTH), koji ima negativan efekat na folikul kose. Na sre}u, mali broj `ena ostane bez ve}ine kose na tom podru~ju. ^e{}e do|e do drasti~nog prore|ewa.

Hormonski poreme}aji Gubitak kose mo`e biti rezultat hormonskih poreme}aja koji se doga|aju u odre|enoj fazi `ivota.

Tako, do opadawa kose mo`e do}i prilikom po~etka ili nakon prestanka uzimawa kontracepcije, trudno}e, posle poro|aja menopauze ili posle operacije odstrawivawa materice i jajnika. Zbog disbalansa hormona mnogo vi{e folikula vlasi ulazi u fazu mirovawa, te zbog toga dolazi do opadawa. Ukoliko ne mo`ete sami da odredite uzrok opadawa kose, doktor vas mo`e uputiti na odre|ene testove kako bi se utvrdilo imate li problema sa {titnom `lezdom, odre|ene autoimune poreme}aje, mawak gvo`|a ili pak sifilis.

Trudno}a Jedan od mogu}ih uzroka opadawa kose mo`e biti trudno}a, pa i razdobqe posle poro|aja. Naime, zbog pove}ane koli~ine hormona za vreme trudno}e, kosa koja bi normalno opala, ne opada, ali psle poro|aja postoji mogu}nost ja~eg opadawa kose. Ponekad gubitak kose po~ne i tri meseca nakon poro|aja, odnosno, posle hormonske promene, a ponekad treba slede}a tri meseca da nova kosa ponovno po~ne da raste.

Psihi~ke i fizi~ke bolesti, operacija Bolest ili operacija mo`e tako|e pruzrokovati poja~ano opadawe kose, zbog pove}anog broja folikula kose koji ulaze u fazu mirovawa. Telo koje je pod stresom zbog odre|ene bolesti, kao {to je anemija, lupus, jaka infekcija ili bolest {titne `lezde, prilago|ava svoju funkciju fokusiraju}i se na podru~ja koja su va`nija za `ivot od rasta kose. Po{to re{ite zdravstveni problem, potrebno je i do {est meseci kako bi kosa ponovno po~ela rasti.

Nutritivni deficit Nutritivni problemi koji su rezultat prekomernih dijeta ili poreme}aja u ishrani, mogu tako|e dovesti do {oka u organizmu zbog kojeg }e kosa privremeno prestati da raste. Kao {to je slu~aj kod bolesti, telo se prilago|ava nedostatku proteina, vitamina i minerala, te sve funkci-

je organizma koje nisu primarne, telo stavqa „na ~ekawe“, u koje izme|u ostalog spada i rast kose.

Lekovi i vitamini Hemoterapija je jedan od najpoznatijih uzroka opadawa kose. Naime, hemoterapija napada sve brzorastu}e }elije u organizmu (kao {to je tumor), ali izme|u i folikule kose. Tako|e, odre|eni lekovi za regulaciju krvnog pritiska ili gihta mogu prouzrokovati opadawe kose. Kao {to i mawak vitamina i minerala mo`e prouzrokovati opadawe kose, tako i visoka koli~ina vitamina A mo`e da izazove gubitak kose.

Starewe Starewem se ve}ini `ena kosa proredi. Na `alost, protiv gubitka kose prouzrokovanog starewem nema leka, ali on se pravilnom ishranom i pravilnim negovawem kose mo`e usporiti.

Kako spre~iti i le~iti gubitak kose? Losioni i kreme – Kreme i losioni koji sadr`e rogain ili re-

gain (minoksidil) koji poma`e u rastu kose, posebno su po`eqna terapija kod osoba koje nasledno gube kosu. Ti se proizvodi direktno stavqaju na vlasi{te. Protivupalni lekovi – Steroidne kreme ili injekcije mogu pomo}i u smirivawu folikula koji su pro{li kroz nestru~ne hemijske tretmane ili neprimerene frizure. Promena lekova – ukoliko odre|eni lekovi koje koristite prouzrokuju opadawe kose, poku{ajte da ih zamenite za neke druge, koji nemaju te nuspojave. Tupei i perike – Na `alost, kada nema druge pomo}i, tupei i perike mogu biti alternativa gubitku kose i }elavosti. Operacija – Postoje brojni operativni postupci koji mogu pomo}i u vra}awu kose, ali na `alost `ene naj~e{}e nisu dobri kandidati za takve postupke jer u ve}ini slu~ajeva gube kosu ravnomerno po celom vlasi{tu ({to nije slu~aj kod mu{karaca). U nekim zemqama presa|ivawe kose kod `ena nije odobreno od zdravstvenih organizacija, jer ~esto ne rezultira `eqenim efektom. Pre nego {to se odlu~ite na taj postupak, dobro se informi{ite.


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{em

SVE za legalizaciju brzo i povoqno. Izrada tehni~kih izve{taja, geodetskih snimaka i drugih geodetskih usluga. Telefon 062/200-635. 1823

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 1501 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 064/4000-817, 065/543-68-96. 1614 PVC stolarija, roletne, venecijaneri, rolo, fiksni komarnici, trakaste zavese, harmonika vrata podprozorske daske brzo i povoqno. Telefoni: 021/500-612, 063/8424-716, 063/8426-848. 1818 POSTAVKA podnih i zidnih kerami~kih plo~ica, malterisawe, zidawe kada i sve vrste adaptacija, kvalitetno i povoqno. Telefoni: 021/503-750, 062/367-376, 063/1714888. 1819

ponedeqak7.jun2010.

Posledwi pozdrav na{em

Stevanu A~anskom

Posledwi pozdrav

Stevan A~anski Stevici

Stevanu A~anskom

od: sestre Milanke i porodice Filipovi}: Dragice, Biqane i Ivana.

\ura Vla{kali} sa porodicom.

od kom{ija iz zgrade Ka}e Dejanovi} br. 7.

1857

1854

1856

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

POTREBAN kuvar u hotelu za ~etvoro~asovno radno vreme u hotelu i kuvar i konobar u restoranu. Telefoni: 021/4877444. 063/8262839, 063/475786. 1741

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846. 1349

Stevanu

Aleksandru Markovi}u Stanari Filipa Filipovi}a 16.

Stevanu A~anskom

Rajko Vla{kali} sa porodicom.

od: sestara Vere i Radinke i zeta Petra i porodica Jovanovi} i Ri|i~ki.

1853

1852

1858

Posledwi pozdrav velikom drugu i hvala ti za lepo dru`ewe

Serafim Tekli} Brajko Napustio si nas, ali }e tvoja vedrina i qubav ve~no ostati uz nas.

Miodrag - Mile Peri}

Posledwi pozdrav najboqem dedi Stevanu, neka te an|eli ~uvaju na nebu. Tvoj mali Luka sa mamom i tatom.

1855

POMEN

Igwat Jovanov Zambata 7. 6. 1995 - 7. 6. 2010. Ne postoji vreme koje mo`e umawiti bol i prazninu. Postoji ne{to {to nikada ne umire, a to je se}awe na tebe. Ve~no }emo te voleti: supruga Zora, }erka Jasmina, zet Zoran i unuci Nikola, Marko i Teodora. 1802

Posledwi pozdrav dragom kumu

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom deki i ocu

Stevanu A~anskom

Draganu Borojevi}u Mnogo nam nedostaje{. Osta}e{ voqen i nezaboravqen.

Tvoj {ura Damjan sa porodicom.

od: kuma Frawe i kume Qubice Vekow sa porodicom.

od porodice Pejin iz Futoga.

1864

1850

1862

Zauvek nas je napustio dragi zet i te~a

29

Tvoji najmiliji: unuke Marina i Jelena, }erka Nada, sin Milorad i snaja Svetlana. 1843

Posledwi pozdrav mom kumu

Umro je moj otac

Serafim Tekli} Brajko Miletu Nismo mogli da te sa~uvamo od smrti, ali }emo te ~uvati od zaborava. Neka ti na{e suze budu ve~na molitva za miran san.

od starog drugara Lacike.

O`alo{}eni: Du{an, Irina, Dejan i Milica. 1861

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug i otac

1863

Posledwi pozdrav

Qubomir \or|evi} dipl. in`. agronomije 1923 - 2010. Serafim Tekli} Brajko posle du`e bolesti preminuo u 74. godini. Sahrana milog nam pokojnika odr`a}e se u Gajdobri, danas, 7. 6. 2010. godine, u 15 ~asova. O`alo{}eni: supruga Fima, }erke An|a i Orijana sa porodicama. 1860

Ispra}aj je na Gradskom grobqu, u utorak, 8. 6. 2010. u 11.45 ~asova. Miodragu - Miletu Peri}u

O`alo{}eni sin Boba i Milena.

od kume Ankice Smolovi} sa porodicom. 1859 1851


06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.40 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.40 00.35 02.05

TV PROGRAM

ponedeqak7.jun2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Flok-Pahuqica, crtani Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Znawe imawe Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Izbliza: Klini~ki centar 1. ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Jecaj an|ela, film Aladinove avanture, crtani TV Dnevnik Tajna hrane: Jogurt Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop, kviz Kolumbo Duel struna Vojvo|anski dnevnik Vesti iz Matice Kosmos Koncert: Crvena jabuka Jecaj an|ela, film Izbliza: Klini~ki centar 1.

Svet poqoprivrede (Panonija, 14.40) 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 11.45 12.20 12.30 14.00 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40

U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Vju Tin in Fudbaliwo Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Hronika op{tine Vrbas Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Pri~e iz prirode

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 10.00 10.05 10.34 11.02 12.00 12.15 12.30 13.14 14.50 15.00 15.56 15.59 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 19.00 19.30 20.02 21.05 22.10 23.05 23.10 00.00 00.15 00.23 01.10 02.38 03.06 03.09 04.03 04.33 05.11 05.47

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vru} vetar Vesti Lov i ribolov Eko karavan Ono na{e {to nekad beja{e Dnevnik Sport plus Mesto zlo~ina Film: Balkanski {pijun Vesti Visoki napon Vesti Ulica Lipa Dnevnik RT Vojvodine Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Ulica Lipa Pesma i Bingo Upitnik Vesti Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet [erif No}ni bioskop: O~uh, film Eko karavan Vesti Upitnik Oko Lov i ribolov TV prodaja Verski kalendar

Od 11.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.00 Kuvati srcem: dr Jelica Bla`i} 07.30 Gomboce 07.57 Zverilija 08.21 Pepa prase 08.32 Tajni `ivot slonova 09.28 Stvarawe istorije 09.52 Enciklopedija 10.00 Vrele gume 10.30 Total tenis 10.47 Reli 11.00 1, 2, 3 stop narkomaniji 11.30 Evropa i Srbi 12.00 Nemawa Radulovi} i Double sens 13.00 Trezor 14.00 Tajni `ivot slonova 14.30 Tehnologija danas 14.53 Yoint program 14.56 Stvarawe istorije 15.20 Tehnologija danas 15.43 Enciklopedija 16.00 Ovo je Srbija 16.34 Tranzionik 17.04 Eko recept: Pesticidi 17.30 Razglednica 17.55 Ko{arka: Plej of, polufinale 1, prenos 19.30 Pepe prase 20.00 Put do Ju`ne Afrike 21.00 Izvo|a~i 22.05 Posledwe re~i, film 23.52 Yoint program 23.57 Spomenici yez tradicije 00.48 Tehnologija danas 01.12 Egzit interaktiv

Ros Kemp: Najopasnije bande sveta U Moskvi se osim ekonomije, brzo razvija i ekstremna desnica. Pripadnici neonacisti~kih grupa svakodnevno napadaju emigrant i to u zemqi u kojoj su milioni qudi poginuli od nacista za vreme Drugog svetskog rata. Ros Kemp je oti{ao u Moskvu da upozna jednu istinski opasnu grupu qudi... (B92, 23.00) 07.00 10.00 10.35 12.00 13.00 13.30

22.00 23.00 00.00 00.35 01.30

TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Utisak nedeqe Vesti B92 Stawe nacije Otvorena vrata Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Reakcija: Sva~ija zemqa Ros Kemp Vesti B92 Re`i me Indija

07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.45 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.30 02.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma – u`ivo Siti kids Daniela Farma – u`ivo Balkan parti Siti Farma – u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma – u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Farma - u`ivo, izbor sluga Film: Put iskupqewa

14.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00

Nina Martinovi}

Kosmos U novom izdawu emisije “Kosmos” govorimo o metanoji - promeni u umu. O promenama u kosmosu, na planeti i u nama samima, iz ugla fizike ali i metafizike govori Miroslav Markovi}, in`ewer ma{instva i fizike i metafizi~ar. Autorka i voditeqka: Nina Martinovi} (RTV 1, 22.40)

06.30 07.00 08.25 08.55 09.25 10.35 12.00 12.30 12.40 12.50 13.15 14.45 16.00 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 22.45 23.30 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Pravi haos, film (ma|) Divqi de~aci, film Zajedno Vesti (ma|) Tajne hrane: Kupina ^ari ribolova [iroki plan (rus) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) Igra Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Porodica Serano Zlatno tele Igra TV prodaja

09.00 10.00 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.00 16.10 16.35 16.45 17.10 18.15 18.30 19.00 19.25 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino 7 NS dana Baltazar Tajanstvene pri~e Lenija Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici NS klinci Vitra` Objektiv Novosa|anka Neon siti Objektiv (slov) Tajanstvene pri~e Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Crtani film Neon siti Radionica Istraga Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Tajanstvene pri~e

07.00 09.00 10.00 11.00 12.45 14.45 15.00 18.15 18.30 19.00

TVS Svetski Sport magazin Ful Tilt poker Spidvej – Danska ACB Liga plej of NBA u`ivo Moto GP Italija – Trka 125 cc Pregled Moto GP Italija Pravi NBA NHL Stenli kup igra 5: ^ikago – Filadelfija 21.00 NBA Finalna igra 2: LA Lejkers – Boston 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Klasi~ni me~evi: ^elzi – Liverpul

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Dokaz stvarawa, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Mu{ki svet, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Lov i ribolov Zlatarsko jezero poznato kao Kokin brod u gorwem delu sti{weno je strmim liticama, a u dowem su wegove obale pro{arane livadama i vo}wacima iznad kojih po~iwu ~etinarske sume. Nekada je u reci Uvac bilo skobaqa, klena, mrene, plotice, lipqana, pastrmke i mladice... Autori: Jovan Simonovi} i Sr|an Despot (RTS 1, 10.05)

06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 12.00 13.00 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 00.25 00.30 03.00 04.00 05.00

Ninya ratnici Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen ^ari Foks vesti Banzuke Izgubqeni Film: Borba za pravdu Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Vajpaut Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Legenda o Fantomu Foks vesti Film: Lepi Yoni Ukradena sre}a Srce na dlanu Film: Lepi Yoni

DNEVNIK

c m y

30

07.00 07.30 08.30 09.30 10.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00

Simpsonovi Gor{tak Svemirska krstarica - Galaktika Non-stop Za dobar dan Vesti Za dobar dan Korov ^ist ra~un Vesti Milica na kvadrat Dok. program: U lavqoj jazbini Doktor Haus NCIS Vesti Simpsonovi ^ist ra~un Kenguri ko{arka{i Milica na kvadrat 24 Film: Marinac Svemirska krstarica - Galaktika Milica na kvadrat Film: Duh

08.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.15

@irko hrasti} Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Tele{op Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Jam Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti @ivot je lep Buntovnici

16.00 16.15 17.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.30 23.15 23.55 00.10 02.00

Tele{op ^ovek lav Tajanstvene pri~e Plejers Telemaster Vinks Tagart ]irilica Turisti~ki vodi~ Luda ku}a Telemaster Doma} film Tajanstvene pri~e

]irilica Da li Srbi ve} dve decenije do`ivqavaju sudbinu ameri~kih Indijanaca od pre nekoliko decenija, govori Gojko Miti}, koji se u Nema~koj proslavio kao nezaboravni Vinetu igraju}i u nekoliko desetina vesterna koji su bili iskqu~ivo na strani Indijanaca, a protiv kauboja kao planetarne po{asti. Autor i voditeq: Milomir Mari} (Ko{ava, 21.00)

Ebigejl Bjanko

Marinac Yon Triton je marinac, heroj koji se vra}a ku}i po{to je, protiv svoje voqe, otpu{ten tokom rata u Iraku. Me|utim, on }e ponovo krenuti u akciju kada nemilosrdna banda koju predvodi Roum kidnapuje wegovu suprugu... Uloge: Yon Sena, Keli Klarkson, Robert Patrik, Ebigejl Bjanko Re`ija: Yon Bonito (Avala, 21.30)

08.50 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Zdravqe i Vi, 13.05 Bawe Srbije, 13.45 NS Indeks, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.20 Sport puls, 21.30 Maksimalno opu{teno, 22.40 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 00.00 Info puls, 00.30 Eks - JU vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Svetiwama u pohode, 08.30 Crtani, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Opra {ou, 11.00 Digitalni svet, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Qubavna pri~a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Dobro ti ve~e, 22.00 Objektiv, 22.30 Mra~ne strane digitalnog sveta, 23.00 Vip slede}i, 00.30 Slavi parovi

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

ponedeqak7.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

KROZ PUSTIWE I SAVANE SENEGALA

31 15

Pi{e: Aleksandar Damjanovi}

Lora Remzi

Zavet }utwe

Za studente Spenser akademije, sinovi Ipsvi~ su najzlobniji momci u kampu. No to nije jedina ova veza koja ujediwuje ova ~etiri momaka. Oni zajedno dele tajnu, jer su oni potomci 300 godina starog dru{tva ve{tica iz 17. veka. Nova proba za ova ~etiri studenta dolazi kada se iznenada pojavi peti potomak koji zapreti kako }e ubiti wihove voqene. Uloge: Stiven Strejt, Lora Remzi, Sebastijan Sten, Tejlor Ki~ Re`ija: Reni Harlin (Nova TV, 21.05) 08.10 10.10 11.10 12.00 13.01 14.00 16.00 17.00 17.20 17.35 18.30 19.15 20.05 21.05 23.15 00.10 00.40 01.10 02.10 03.05 04.40

Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Farma Najboqe godine Odavde do ve~nosti U ime qubavik Vesti Upitnik, kviz Na{a mala klinika IN Dnevnik Farma Zavet }utawa, film Medij Sajnfild Bra~ne vode Ezo TV Post mortem Mra~no putovawe, film Seinfild

08.00 Mi Evropqani 09.00 Drevni plasti~ni hirurzi 10.00 Bizmark – kancelar i demon 11.00 Robovlasni~ka industrija 12.00 Kazanovin posledwi poduhvat 13.30 Zaboravqeni bogovi 14.00 Posledwi let poru~nika Estila 15.00 Krvava Omaha 16.00 Moj dnevnik 17.00 Telo… 18.00 Ana Letenska – glumica i nacisti 19.00 Kako se raspao Sovjetski savez 20.00 Faraonov izgubqeni grad 21.00 Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 Rat veka 00.00 Moj dnevnik 01.00 Telo…

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Beograd 011 Lajawe na zvezde Nemir Beki [arp Smrtonosna igra Sivi kamion crvene boje Planeta Iks 3 Goli{ave lepotice

06.00 Fantasti~na ~etvorka: Srebrni Leta~ 07.30 Filmovi i zvezde 08.00 Indijana Youns i ukleti hram 09.55 Pink Panter 2 11.25 ^ivava sa Beverli Hilsa 12.55 Bo`i} 14.50 Sadamova porodica 16.55 De~ak u prugastoj piyami 18.30 Dobra no} 20.05 Kardiofitnes 21.30 Pacifik 23.15 Otis 00.55 Osmi putnik 3

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.15 Planeta drve}a: Hrast, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.34 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Romi u Evropi: [panija O~ev sin, dok. serija 15.05 Zbora{i, film 16.55 Hrvatska u`ivo 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Verovawa, dok. serija 20.45 Potro{a~ki kod 21.20 Putovawe na{ih predaka: Amerika, dok. serija 22.20 Dnevnik 3 23.05 Dobre namere 23.45 Zvezdane staze 00.30 Pet zvezdica 01.15 Prqava seksi lova

08.05 Brlog 08.20 Silvestrove i ^i~ijeve tajne 08.40 Dvorac igra~aka 09.05 Daleko od doma 09.30 Paralele 10.00 Tri Hil 10.45 Italijan, film 13.05 Maratonac, dok. film 13.40 Povratak na novo 14.00 Simpsonovi 14.20 Pet zvezdica 15.05 Kod Ane 15.20 Koga briga? 15.50 Normalan `ivot 16.55 Put do Ju`ne Afrike, sportsko-dok. serija 17.25 Zvezdane staze 18.15 Za{to, dok. film 18.50 Sre}ni sat 19.15 Yoni Bravo 19.40 Garfild i prijateqi 21.00 Tra~erica 22.00 Prqava seksi lova 22.50 Paklena no} u Amsterdamu, film 00.25 Specijalna postrojba

Yenifer Tili

Paklena no} u Amsterdamu Dr Volter Ri~mond sti`e iz SAD u Holandiju kako bi sklopio va`an posao. Na put odlazi sa suprugom Ketrin i desetogodi{wom }erkom Melisom koja je zanemela od posledica nedavne te{ke traume. U hotelu u kom su sme{teni Ri~mondovi boravi i velika peva~ka zvezda. Uloge: Vilijam Hart, Yenifer Tili, Denis Liri, Fran~eska Braun Re`ija: Dik Mas (HRT 2, 22.50)

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Intermeco 1 S vetrom u le|a Saut Park Intermeco 2 @ene fudbalera Akapulko Hit S vetrom u le|a Akapulko Hit Pakao u Normandiji Intermeco 3 Otac, sin i qubavnica Saut Park Glineni golubovi @ene fudbalera Mo}, strast i ubistvo

08.00 10.00 12.00 13.40

Nemamo {ta da izgubimo Kazanova Gangsterska petorka Gorile u magli: Pri~a o Dajen Fosi Nepobedivi Pustara ^ovek od medewaka Qudi pod stepenicama Iskqu~ena Proro~anstvo

15.50 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Pakao pakla: Bitka Meri Kej Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Odri Odri Projekat Jeqcin

Sofi Marso

Hrabro srce

Nakon {to je jo{ kao mladi} svedo~io okrutnim likvidacijama {kotskih plemi}a, koje su engleski okupatori mnogo puta izigrali i prevarili te nakon {to su mu i otac i brat poginuli u bitkama protiv Engleza, Vilijam Valas postao je ~ovek odrastaju}i kod ujaka Argila. Zbog sramotnog zakona koji dozvoqava engleskim lordovima spavawe sa {kotskim nevestama prve no}i wihovog ven~awa, Vilijam se s Maron o`enio u tajnosti. Uloge: Mel Gibson, [on Lejlor, Brajan Koks, Sofi Marso Re`ija: Mel Gibson (RTL, 21.40) 07.15 09.35 10.30 11.30 12.20 13.15 14.05 15.40 16.30 17.00 17.25 17.55 18.55 19.10 20.00 21.40 00.55

RTL ritam zona Bibin svet Kobra 11 Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 ^uvar zakona, film Hrabro srce, film Sara Konor: Hronike

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45

Razotkrivawe mitova Novi svet Kako to ide Kako se pravi? Zaista velike stvari Auta po meri Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Zaista velike stvari Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi Kako se pravi? Ameri~ke drvose~e Ekstremne drvose~e Crno zlato U deli}u sekunde U deli}u sekunde Auta po meri

08.35 09.30 10.30 11.00 12.00 12.30 13.30 15.00 16.30 19.30 20.00 20.15 20.45 20.50 21.00 21.30 22.25 22.30 22.45 23.00 00.00 00.30 00.45 01.15

Automobilizam Tenis Tenis Fudbal Fudbal Tenis Tenis Biciklizam Tenis Automobilizam Fudbal Fudbal Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Fudbal Fudbal Fudbal Reli Fudbal Automobilizam Svi sportovi

Dom tvorca nacije etki su posetioci Senegala koji nisu videli Odmah potom, ukqu~io se u Pokret otpora, a po@oal. Ako nisu imali vremena da ga posete, sle zavr{etka rata izabran je za poslanika Senemorali su za wega bar ~uti jer je tu ro|en gala u francuskom Parlamentu. U procesu dekonajpoznatiji Senegalac Leopold Sedar Sengor, lonizacije postao je predsednik Skup{tine ujediprvi predsednik od kolonijalizma oslobo|enog wenih Senegala i Malija, a od 1960. godine prvi Senegala i poznati pesnik. A gde se @oal nalazi, predsednik tek stvorene dr`ave Senegal. Interekako se do wega sti`e i kako izgleda? @oal je 130 santno je da je dvadeset godina kasnije dobrovoqkilometara ju`no od senegalske prestonice, Dano napustio dr`avni~ke poslove u korist mla|eg kara, odakle vodi dobar asfaltni put. Me|utim, kandidata, {to je presedan ne samo u Africi! iako je kolovoz za tamo{we uslove kvalitetan, Sengor nije bio samo dr`avnik na ~elu mlade, navedeno rastojawe se sporo prelazi. Uzrok je zatek stvorene dr`ave s brojnim “de~jim bolestikr~enost puta zbog pretrpanosti. Iz tih razloga ma” i kao takav nezaobilazan u istoriji svoje zese nikad ne mo`e predvideti koliko je vremena potrebno da se iz @oala stigne u Dakar ili obratno. To vreme naro~ito raste posle isplata zarada jer tada ba{ svi hrle u grad da zara|eno {to pre potro{e i kupe {to im je potrebno. U vreme Sengorovog ro|ewa, po~etkom dvadesetog veka, @oal nije bio u Senegalu jer je tu bila izdvojena teritorija, koja je tek 1926. godine postala deo kolonije Francuska Zapadna Afrika. Zbog toga se jo{ u ono vreme razlikovala od ostatka sada{we Dug je put do sre}ne samostalnosti: @oal dr`ave Senegal. I geografski se razlikuje od unutra{weg dela zemqe i ~itave Crne Afrike. On je i plodan pesnik mqe, koji nema sre}e da ga zapquskuju vode veliiz vremena stvarawa pisane kwi`evnosti u tim kog Atlantika. U blizini @oala je u{}e reke Sakrajevima i kao takav je uticao na razvoj savremelum. Zemqi{te je nisko, pa reka u vreme plime ne crna~ke afri~ke poezije. Po~eo je da pi{e kad plavi ogromnu povr{inu. To okolno stanovnije postojala nedoumica na kojem jeziku pisati kad {tvo obilato koristi, iako bi im bilo boqe da se su gotovo svi wegovi sunarodnici nepismeni. Da toliko zemqi{te mo`e obra|ivati. U ovim usloli pisati na nekom od jezika porobqenih crnaca vima, po principu: daj {ta da{, u vreme plime loi biti svestan da napisano ostaje bez ~italaca? ve ribu, a tokom oseke skupqaju qu{ture {koqaIli pisati na francuskom, jeziku porobqiva~a ka. One velike, lepe, jo{ malo uglancaju pa ih wegove zemqe i naroda? Prva zbirka "Pesme taprodaju turistima, a sitme" objavqena je 1945. gone koriste, kako je pomidine na francuskom. wano, kao gra|evinski Slede}e wegove zbirke Interesantno je da je dvadeset materijal – za nasipawe prevo|ene su na mnoge jegodina kasnije Sengor dobrovoqno ulica i drugih povr{ina zike. Dospele su u sve penapustio dr`avni~ke poslove u ili umesto {qunka za besni~ke antologije ton. afri~kih crnaca i korist mla|eg kandidata, {to je Nekada{we selo, francuske poezije. Da bi presedan ne samo u Africi @oal je danas (za tamopremostio jaz izme|u se{we uslove) grad, ne tobe kao pesnika i svojih liko po veli~ini, koliko po izgledu. Glavnom pesama, na jednoj strani, i nepismenog naroda na ulicom prolazi pomenuti asfaltirani put, ima drugoj, gotovo svaka wegova pesma se mogla pevati. prodavnica, a tu je i Sengorova rodna ku}a koja je Tako je svim Senegalcima saop{tio {ta misli, pretvorena u muzej. U wemu se mo`e {to{ta doose}a i koliko voli atlantsku obalu, rodni znati o ovom velikom ~oveku Senegala. Leopold @oal, senke pod palmama, tropsko biqe i zveri. Sedar Sengor je ro|en po~etkom dvadesetog veka, Ispri~ao im je kako do`ivqava jarke afri~ke u trgova~koj ku}i, u malom mestu koje se zvalo boje i `estoke mirise, ali i svoje snove i `eqe, @oal-la-Portigez ({to asocira na prisustvo ~e`wu za rodnom grudom i svoje ispovesti: “… kad Portugalaca u ovim krajevima). Poha|ao je kolex li }u opet ugledati moj zavi~aj, ~isto obzorje i maturirao u Dakaru, pa nastavio {kolovawe u tvog lica?/ Kad li }u ponovo sesti za trpezu mrParizu. Interesantan podatak iz tog vremena je kih tvojih dojki? /...Vide}u druga nebesa i druge da je bio u istom razredu sa @or`om Pompiduom, o~i / Pi}u s izvora drugih usana, ... / Spava}u pod potowim predsednikom Republike Francuske. krovom drugih kosa zaklowen od oluje / Ali svake Diplomirao je na Sorboni. Kada je posle toga dogodine... / Tugova}u za rodnom zemqom i ki{om {ao u svoju zemqu, u dakarskoj luci je sa~ekan s tvojih o~iju iznad `e|i savana”. vojnim po~astima jer je bio prvi Senegalac s taI kao pesnik i kao dr`avnik, Sengor je pomoko visokim obrazovawem. Ali, nije tu ostao. Tako gao da Senegalci stignu do {kole i obrazovawa, obrazovan nije imao {ta da radi u zemqi gde je iako jo{ nisu svima dostupni jer je i danas dve vladao mrak vi{evekovnog kolonijalizma. Zato tre}ine Senegalaca nepismeno. @oal je danas jedse u Francuskoj zaposlio kao profesor latinskog no od poznatijih turisti~kih mesta Senegala na i gr~kog. Od po~etka Drugog svetskog rata je u obali okeana, s prekrasnom pe{~anom pla`om, francuskoj vojsci. Zarobqen je od Nemaca i kao restoranima, suvenirnicama, hotelima. zarobqenik proveo dve godine u nema~kom logoru. KRAJ

R

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

ponedeqak7.jun2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mesec prolazi kroz va{ znak pa niste sasvim emotivno stabilni, tim pre {to jasno pokazujete svoje namer i `eqe. Nastupate otvorenog srca pa bi vas neko mogao i povrediti. Motivacija.

BIK 20.4-20.5.

Neke skrivene okolnosti vam ne idu u prilog pa se strpite. Mo`ete mnogo raditi u zatvorenom prostoru, daleko od o~iju javnosti. Posve}eni ste porodici, emotivni i puni razumevawa za partnera.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

7. jun 2010.

Sre}an vama ro|endan, koji mo`ete slaviti u vi{e prilika, s razli~itim dru{tvom. Ceo mesec je va{! Jedan mu{karac vam pru`a podr{ku koju nemojte shvatiti ni olako, ni suvi{e ozbiqno. Danas ste emotivno motivisani i ostra{}eni pa sami sebe forsirate vi{e no {to je potrebno. Tako se mo`ete iscrpeti i razboleti. U karijeri i poslu jedna `ena se zala`e za vas. [arm i qubav. Imate povoqan upliv `enskih bi}a pa uz saradwu i interes mo`ete posti}i vi{e i boqe. Kontakti s inostranstvom su otvoreni i perspektivni. U qubavi jo{ uvek faza zavodqivosti. Ozbiqni ste za svoje godine, ali dete u vama jo{ uvek `ivi, na skriveni i prekriveni na~in. Izbegavajte nervozne situacije i reakcije jer se time ni{ta ne posti`e. Partneru je veoma stalo do vas.

VAGA 23.9- 23.10.

Te{ko mo`ete uklopiti privatne i poslovne obaveze a da nijedna strana ne trpi. Potra`ite pomo} od dobrih prijateqa. Unosite vi{e te~nosti i vitamina, ipak vam je zdravqe najpre~e.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Pozitivne promene u va{u korist, ba{ onako kako ste `eleli i trudili se du`e vreme kona~no se realizuju. Ipak, budite oprezni povodom nekih zakonskih normi i pravila te ih uzmite u obzir. Ponedeqak je novi radni dan, izazov sam po sebi. Finansijska ulagawa mogu biti ve}a no {to je to potrebno ili preporu~qivo. Ipak, vremena su takva da sve iza|e na videlo, u perspektivi. Put?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

U spidu ste, motivisani ka uspehu, pogotovo u karijeri. Danas nemorate insistirati na dobrim odnosima s partnerom, ima dana kada nije sve potaman. Provod i izlasci su obojeni mudro{}u.

Ne znate {ta }ete pre od poslovnih obaveza i sastanaka. Tako bez rasporeda rada mo`ete se izgubiti u {irinu, i ne zavr{iti zapo~eto. Zbog toga ipak, ujutru, napravite spisak i redosled. Osloba|ate se vi{ka u bilo kojem pogledu, pa i vi{ka kilograma. Ekspanzivni ste danas i velikodu{ni, ne {tede}i ni novac, ni vreme, ni srce. U qubavnom odnosu slavite `ivot u hramu ose}awa.

TRI^-TRA^

Seksi u 57. V REMENSKA

PROGNOZA

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

27

Sombor

28

Kikinda

29

Vrbas

28

B. Palanka

29

Zrewanin

27

S. Mitrovica 29 Ruma

28

Pan~evo

28

Vr{ac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

30

K. Mitrovica 30 Ni{

Nekad megapopularna peva~ica Sindi Loper pokazala je na jednoj gala ve~eri u Wujorku da je, uprkos godinama, jo{ uvek veoma privla~na. Osim sjajne linije, Sindi je fotografima pokazala da je jo{ uvek vesela i neobuzdana, kao u vreme najve}e slave. Tokom pozirawa umirala je od smeha i sagiwala se tako da su svi mogli da vide weno bujno poprsje. A u crnom ultrakratkom mini}u otkrila je i duge noge porculanske boje. Najve}a razlika izme|u Sindi sada i nekad je ta {to se peva~ica odrekla prejake {minke, svog za{titnog znaka osamdesetih godina, kad je `arila i palila muzi~kom scenom.

30

Evropa

I TOPLO

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar slab jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Temperatura od 14 ujutru do 29 stepeni popodne. VOJVODINA: Sun~ano i toplo. Vetar slab jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 13 do 15, a maksimalna od 27 do 30 stepeni. SRBIJA: Sun~ano i toplo vreme. Vetar slab jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 10 do 17, a maksimalna od 27 do 30 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana sun~ano i jo{ toplije vreme. Temperature }e se kretati oko 30 stepeni, a u drugoj polovini sedmice vru}ine uz temperature i do 35 stepeni. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e biti povoqnije. Me|utim, zbog vi{ih vrednosti temperature, savetuje se redovna terapija i smawena aktivnost, naro~ito kod starijih i osetqivih osoba. Mogu}i su zamarawe i pad koncentracije. U saobra}aju je neophodna dodatna opreznost.

Madrid

30

Rim

26

London

20

Cirih

23

Berlin

22

Be~

25

Var{ava

26

Kijev

26

Moskva

21

Oslo

16

VIC DANA Do|e `ena u teretanu, spazi prekrasno gra|enog nabildovanog tipa i skupi hrabrosti da mu pri|e: - Zna{, ti si meni sladak ko bombona! [ta radi{ u subotu uve~e? - Prsa i ramena! - odgovara lik.

SUDOKU

St. Peterburg 19 Atina

28

Pariz

23

Minhen

21

Budimpe{ta

28

Stokholm

15

8

3

7

9

3

4

5

8

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

561 (37)

Slankamen

592 (8)

Apatin

603 (25)

Zemun

602 (9)

Tendencija opadawa

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

586 (10)

STARI BEGEJ

Smederevo

642 (8)

Ba~. Palanka 494 (12) Novi Sad

515 (9)

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

Hetin

4 2 8 6 1 7 5 3 9 TISA

486 (-44) N. Kne`evac

204 (14)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

4

SAVA

686 (10) S. Mitrovica

632 (4)

Senta

680 (10)

554 (7)

Novi Be~ej

568 (10)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

612 (10)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

134 (-13)

3

3 8

1 1

7

7 6 1 9 5 3 8 4 2 3 9 5 2 8 4 1 7 6

9

5 1 9 8 3 6 7 2 4

1

4 5

9

3 9

2 7 6 1 4 9 3 5 8 8 4 3 5 7 2 6 9 1

7

1 5 7 4 2 8 9 6 3

6 2

2 9

5

6

9

9 3 4 7 6 1 2 8 5 6 8 2 3 9 5 4 1 7 Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 7.jun 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you