Page 1

c m y

NOVISAD*

SUBOTA7.MAJ2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23067 CENA35DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Uhap{ena srpska narkobanda uBrazilu str. 12

NAFTNAINDUSTRIJASRBIJEPOSTA]EENERGETSKAKOMPANIJA

NIS}e proizvoditi Zadovoqstvostatusom voj v o | an s kihMa | a r a istruju PREDSEDNIKMA\ARSKEPAL[MITUNOVOMSADU

str. 2

str. 5

NASLOVI

NOVOSADSKO„RADOSNODETIWSTVO”PRIPREMA]E20.000OBROKADNEVNO

Politika

Direktor Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” u Novom Sadu Borislav Samaryi} najavio je ju~e za na{ list da }e izgradwa nove centralne kuhiwe krenuti po~etkom juna. - Sada je sasvim izvesno da posao po~iwe u junu. Ju~e smo imali sastanak sa Fondom za kapitalna ulagawa, gde je sve dogovoreno, a na sastanku su prisustvovali i predstavnici Grada. Projekat za centralnu kuhiwu napravila je ku}a „Eurogardi”, a polovinom maja Fond }e raspisati tender za izvo|a~a radova - objasnio je Samaryi}.

4 Banke zaboravile kreditni predah 5 Firme propale, imovina nije za bacawe

Poqoprivreda 6 Posejali za prose~nu godinu

NoviSad

Foto: S. Nikoli}

n ODBOJKA[KAREPREZENTACIJAUSPENSU

13 Nastavqeno su|ewe Kepiru

Dru{tvo 14 Lista zakazivawa ima relativnu vrednost

Kultura 21 Goran Markovi} predsedik `irija Sterijinog pozorja

7 Danas startuje Balkan Fru{kogorski maraton 23 Incko ho}e razgovor 8 U Veternik sti`u sportski s Tadi}em tereni i kru`ni tok

str. 9

n FUDBALERIVOJVODINENAISPITUU^A^KU

11 Jezerom u Zrewaninu pluta uginula riba

Crna

Ekonomija

Gradw  a  m e g a k  uh  iw  e po~  iw  e u jun u SPORT

Vojvodina

3 Tadi}: Preuzimamo odgovornost i rizik

str. 16 – 19

Sve`ejutro,topaodan Najvi{atemperatura22°S

Foto: N. Stojanovi}

NAKONDVOGODI[WEISTRAGE,UJU@NOJAMERICIDOLIJALAGRUPA KOJOJSUZAPLEWENI620KILAKOKAINAIOKODVAMILIONADOLARA


POLiTikA

subota7.maj2011.

dnevnik

c m y

2

PREDSEDNIKMA\ARSKEPAL[MITJU^EUGLAVNOMGRADUVOJVODINE

Zadovoqstvo statusom vojvo|anskih Ma|ara EU: Nema inicijative za uvo|ewe viza za Srbiju Portparolka evropske komesarke za saobra}aj i granice, u ~ijoj su nadle`nosti vize,izjavilajedanemainicijative u EU da se Srbiji ukine bezviznire`im. – ^ak i kad bi Belgija zaistazatra`ilauvo|ewemogu}nostisuspenzijebezviznogre`ima, o tome bi morala da se vodi rasprava i da se dobije

saglasnost svih ~lanica – ka`e portparolka evropske komesarkezaRTVB-92. Izve{tajotomekolikozemqe ~lanice po{tuju obaveze o bezviznom re`imu eksperti }eobjavitiujunu.Posletoga, ukolikobibrojazilanatanastaviodaraste,nekeodzemaqa bi mogle zahtevati i primenutogmehanizma.

O bezviznom re`imu 24. maja ili 9. juna Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da bi o inicijativi nekih evropskih zemaqa da se uspostavi mehanizam za privremenususpenzijubezviznogre`imaSavetministaraEUtrebalodaraspravqa24.majaili9. juna. Posle toga, ukoliko bi se nastavio rast broja azilanata s ovih prostora, neka od zemaqa bi mogla zahtevati primenu tog mehanizma, kazao jeDa~i}RTS-u. Da~i} je po povratku iz Luksemburga,gdejesazvani~nicimatezemqerazgovaraoo la`nim azilantima, naveo da

se ta zemqa ne}e pridru`iti zahtevuzasuspenzijuvizneliberalizacije Srbiji, a to je, powegovimre~ima,mi{qewe idrugihzemaqakojeimajuvelikibrojazilanata.Onjenaveodajesituacijasazilantimaproblemati~nau[vedskoj, Luksemburgu, Belgiji i Nema~koj, a radi se uglavnom o Romima ili Albancima s juga SrbijeiumawojmeriBo{wacima.Powegovimre~ima,radi se o zloupotrebi prava na azil jer u Srbiji ne postoji bilo kakav politi~ki pritisak, ve} se azil tra`i iskqu~ivoizekonomskihrazloga.

–Ma|arskajeodlu~nadapodr`ievropskeintegracijeSrbijeidotada}eu~initisveda ja~aregionalnusaradwu–izjavio je preds edn ik te zem qe Pal [mit, koji se ju~e u NovomSadu,drugogdanazvani~ne posete Srbiji, susreo s predsednicimaSkup{tineiVlade Vojv od in e [and or om Eger e{ijem iBojanomPajti}em. [mit je rekao da je u prethodnim susretima s najvi{im dr`avnimzvani~nicimadobio brojne umiruju}e odgovore o polo`aju i sudbini ma|arske nacionalnezajedniceuSrbiji, adasimboli~anzna~ajwegovoj posetiNovomSadudajeto{to je razgovarao s predsednikom Skup{tine Vojvodine koji je, dodaoje,~ovekma|arskenacionalnosti. –Sporazumelismoseotome da je ugled svake dr`ave da u skladu s evropskim standardima vodi brigu i obezbedi sva prava za svoje nacionalne zajednice–rekaoje[mit. Egere{ijenaveodajeurazgovoru sa [mitom istakao da pokrajinskaadministracijaod oktobra2000.vodijasnuevropsku politiku i da su u wenom kreirawu vojvo|anski Ma|ari va`an~inilac,kaoi„mostsaradwe”SrbijeiMa|arske.Dodaojedaje[mitainformisao ioplodnojsaradwiPokrajinskeskup{tineiSavetazabezbednost s MUP-om jer je broj inc id en at a po nac io n aln oj osnovipaozatre}inuuodnosu napro{lugodinu. [ef ma|arske dr`ave je izjavio da je Pajti}u preneo da svi projekti koje je Ma|arska pokrenula tokom svog predsedavawaEUdoti~uiVojvodinu. Razgovarali su, dodao je, i o

razvojnim {ansama Dunavske strategije,oRomskojstrategijikojuMa|arskaima,ioregionalnojsaradwi. Pajti} je zahvalio na podr{ci Ma|arske evropskim integracijamaSrbije,oceniv{i da je to izuzetno va`no za daqirazvojodnosadvejudr`ava jer vi{e od 70 odsto gra|ana Vojvodine`elidavidiSrbijuuEU. [mit je kazao da je zadovoqan time {to je 300.000 qudi

„Evropa”sejo{gradi Predsednik Ma|arske posetio je ju~e i gradili{te budu}eg studentskogdoma„Evropa”,kojijetrebalodabudezavr{enjo{ useptembru2009.godine.Zajedni~kiprojekatVojvodineiMa|arske, koji su 28. decembra 2007. potpisali Pajti}, tada{wi pokrajinskisekretarzaobrazovaweZoltanJege{ ipredsednik kuratorijuma(upravnogodbora)Fondacije„Evropa”BelaMijavec,predvi|amodernistudentskidomsa~etirikrila,na4.400 kvadrata,s350studentskihi15profesorskihsoba. PoranijojJege{ovojizjavi,jedinirazlogzaka{wewegradwe je nedostatak novca. Gradi se u kvartu Telep, neposredno krajKatoli~kecrkve,po{tojeplacpoklonilaRimokatoli~kabiskupijaBa~ke.

ma|arskenacionalnostiuVojvodini aktivan ~lan politi~kevlastiuPokrajini. – Kao {to vidim, ukqu~eni su i u politi~ko rukovodstvo Pokrajine,ama|arskijezikje jedan od {est zvani~nih – dodaoje[mit. On je kazao da }e na slede}im izb or im a u Ma| ars koj, 2014.godine,svih13nacionalnih jezi~kih mawina automatski dob it i mog u}n ost predstavni{tva u ma|arskom parlamentu. Po Pajti}evim re~ima, ma|arskanacionalnazajednicau Vojvodini ima ogroman uticaj u ekonomskom, kulturnom, politi~kom`ivotu. – Pol it ik a Pok raj ins ke vladeuvekjeusmerenabilaka tome da pripadnici nacionalnihzajednicadefini{u{taje za wih va`no u o~uvawu identiteta–istakaojePajti}. Oceniojedajebudu}nostsaradwesMa|arskomuDunavskoj strategijiizajedni~kimciqevima za razvoj ekonomije, infrastrukture,nauke,obrazovawa. Tim dokumentom, dodao je Pajti},obuhva}enajeive}ina RomaizDunavskogbasena,paje va`no da i Romska strategija za`ivi. S.Nikoli}


politika

dnevnik

\UR\EVDANUDEMOKRATSKOJSTRANCI

Tadi}:Preuzimamo odgovornostirizik Demokratska stranka obele`ila je ju~e u Sokobawi strana~kuslavu,\ur|evdan,uzporuku lidera Borisa Tadi}a da }e toidaqebitistrankakojapreuzima odgovornost i svaki rizikuciquotvarawaperspektiva Srbiji kao modernom i stabilnomdru{tvu. Obra}aju}i se strana~kim funkcionerima i ~lanovima DS-a,kaoigostimaizkoalicionihstranaka,Tadi}jerekaoda je DS kroz ~itav 20. vek imao misijuuspostavqawastabilnei modernezemqe.Onjeistakaoda jesvestanpostoje}egnezadovoqstva u dru{tvu, ali i da DS ne be`iododgovornostiioddono{ewate{kihodluka,koje}edonositi i u budu}nosti, i uz rizik da to nije uvek na korist strana~kih interesa, ali je u interesudru{tva. – Svaki rizik koji daje perspektivu dru{tvu mi prihvatamo. Moramo da re{avamo problemeusamojdubinidru{tva– rekaojeTadi}. Demokratskastrankajestoga, po wegovim re~ima, spremna na pomirewe i s politi~kim protivnicimaukolikojetouinteresuop{tihciqeva. –TojeDSdanasito}ebitii ubudu}nosti–organizacijakojajespremnadasepomiriispoliti~kimprotivnicima,akozajedni~kisagledamobudu}nosti op{teciqeve–kazaojeTadi}. OnjeistakaodaDSsasvojim koalicionim partnerima mora dare{avaproblemeikonflikteizpro{lihvremena,me|ukojima su ekonomska zaostalost,

neintegrisawe ~itavog regiona u Evropsku uniju, nedovoqno modernizovano dru{tvo, niska institucionalna svest, kao i pitaweKosovaidrugihpitawa

skogdru{tva,alii~itavogregiona. – Mi imamo na{ identitet i nikadagasene}emoodre}i,ali prihvatamo i druge identitete.

Demokratskastrankajespremnanapomirewe ispoliti~kimprotivnicimaukolikojeto uinteresuop{tihciqeva uregionu.LiderDS-aje~lanovimaifunkcionerimatestranke poru~io da moraju da budu svesni uloge demokrata, ~ija je obavezadabraniintereseisrp-

Miimamona{interesinikada gasene}emoodre}i,alisetrudimodagausaglasimosinteresimaonihskojima`ivimo–kazaojeTadi}.

DS,powegovimre~ima,jeste regionalni ~inilac i wegova uloga i misija je da obezbedi prosperitetsvihnarodauregionu.Onjedodaodajesrpskodru{tvo konfliktno i da je jedna odulogademokrataipomirewe unutra{wihkonflikata. – Mi jesmo konfliktno dru{tvojeruwemupostojinezadovoqstvoikonflikt.Na{aobavezajedapronalazimoodgovore na probleme koji su veoma te{ki–rekaojeTadi},idodaoda DS ne be`i od odgovornosti i dono{ewa te{kih odluka, svesnatihrizika. DS,powegovimre~ima,jeste organizacijakojapomirujeikoja traga za re~ima i porukama razumqivimsvimverskimzajednicama, i hri{}anima i muslimanima i judaistima, odnosno svimgra|anima. – @ivimo na turbulentnom prostoru, koji u pro{lom veku nije mimoi{ao nijedan rat, i na{aobavezadanasjedadoprinesemoidejimira–rekaojeliderDS-a,idodaodajezbogtoga najve}amisijaDS-adasesvakog danaborizamir. Slavi DS-a prisustvovali su predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Qaji}, predsednikSPO-aVukDra{kovi}, predsednik PUPS-a Jovan Krkobabi}, predsednik JS-a Dragan Markovi} Palma, potpredsednikSPS-a@arkoObradovi} i predsednik Skup{tine Beograda Aleksandar Anti}... Na slavi su slu`ili protojerej stavrofor Aleksa Simonovi} i jerejZoranGolubovi}.

NIKOLI]NASLAVIKODKO[TUNICE

Izbegavajunesporazume Lideri Srpske napredne stranke i Demokratske stranke Srbije TomislavNikoli} iVojislav Ko{tunica saop{tili su ju~e da te dve stranke, iako imaju sli~nestavoveomnogim pitawima, ne razgovaraju o zajedni~kom opozicionom delovawu. Nikoli},kojijeprisustvovao obele`avawu slave DSS-a, \ur|evdana, rekao je novinarima da su dve stranke otklonile sve nesporazume i da su se dogovorili da ih ubudu}eizbegavaju. – Vreme }e da donese odlukuotomedali}emo do kraja da sara|ujemo – rekao je Nikoli}, dodavi{i da SNS i DSS imaju iste ciqeve, da `ele vanredne parlamentarne izbore i da spre~e prodaju Telekoma.

Onjerekaoidananekomputu dvestrankeimajudodirnihta~aka,alidanezavisisamoodpredsednikaho}elidasara|uju,inaglasioda}estrankedaseruko-

vode „kako bude ~lanstvo `elelo’’. Napitawedalijes Ko{tunicomrazgovaraoobli`ojopozicionoj saradwi, Nikoli} je odgovorionegativno. – Nismo daqe o tome razgovarali, ako budemo razgovarali, dogovori}emo se da znate za svakina{sastanak –rekaojeNikoli}. Ko{tunica je, u odvojenojizjavinovinarima, rekao da mo`e da istakne kao pozitivnu ~iwenicu to {to je DSS s Nikoli}em i SNS-om zapo~eo otvoreni razgovorosvimtemama. – U mnogim stvarima imamo podudarna stanovi{ta, u mnogimnemamo,itamogdeihnema-

mo nastojimo da utvrdimo u kojemstepenusesla`emo,odnosno nesla`emo–rekaojeon. Ko{tunicasmatraidajeto vrlo pozitivno i blagotvorno „za ne{to {to bi trebalo da predstavqanormalanpoliti~ki `ivot u dr`avi”. On je dodaoipoliti~kuscenuuSrbiji obele`ava „pre svega to da razgovora nema, i to pre svega izm e| u vlas ti i opoz ic ij e”. Lider DSS-a je dodao da ne}e da ulazi u pitawe koliko me|usobno razgovaraju predstavnic i razl i~ it ih vlad aj u} ih partija. Me|u okupqenima u strana~kimprostorijamaDSS-auBeogradasubiliipredsednikNS-a Velimir Ili}, zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i},biv{idirektorBIARade Bulatovi},nekada{wifunkcioner SPS-a Milorad Vu~eli} kaoijedanodlideraSrbasKosovaMilanIvanovi}.

rekli su Jovanovi}:Vlastkriva zaazilante Lider Liberalno-demokratske partije ^edomirJovanovi} izjavioje ju~edajepogre{napolitikaipona{awedr`ave iwenihzvani~nika,koji Evropu naj~e{}e predstavqaju kao uto~i{te odegzistencijalnihiekonomskihproblema, jedan od razloga pove}anog broja azilanata izSrbijepremaZapadnojEvropi.„Tojepogre{napolitikaukojojnemapravogkarakteraizatojelogi~naodlukavelikogbroja najugro`enijih i najsiroma{nijih qudi da poku{ajudase,posvakucenuiuzvelikerizike, dokopaju socijalne pomo}i u nekoj od zemaqaUnije,akriminalcimajetopozivda organizovano vr{e prevare i prebacivawe potencijalnih azilanata”, rekao je Jovanovi} u pisanoj izjavi medijima. Po wegovim re~ima,Srbijanikadane}epostatimoderna evropska zemqa, ni ~lanica EU, ako se nastavi {irewe iluzije da }e u Uniju biti primqenakaosocijalnislu~aj,bezprethodnespremnostiiodlukedaseiznutrapromeniiuzve~ituambicijudaseprokrijum~ari u~lanstvouEU.

Vu~i}: [topreizbori – Srpska napredna stranka smatra da bi za vlasti bilo boqe da se izbori odr`e {to pre jer }e kasnije razlika u korist SNS-a biti ve}a nego{tojesada–izjavio je ju~e zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i} na strana~koj konferenciji za {tampu. – [to pre izboritoboqezawih,mawa}erazlikadabude.[todaqeizbori,razlika}ebitidramati~nove}a. Onjeizneotvrdwudanajnovijeistra`ivawekojesunaru~ilevladaju}estrankepokazujedajeSNSnajmawe14odstopopularnijiodvladaju}ihstranka,alinijerekaoo kojemistra`ivawujere~. – Nije karakteristi~an neki na{ skok, ve}padpopularnostivladaju}ihstranaka– rekao je Vu~i}, i dodao da SNS smatra da lokalneiparlamentarneizboretrebaodr`atiistovremeno. Vu~i} je najavio konferenciju o borbi protiv kriminala i korupcije krajem maja, nakojoj}eSNSiznetisvojuplatformuza tuborbu.

^anak:Hagpristrasan premazlo~incima Predsednik Lige socijaldemokrataVojvodinei narodni poslanik Nenad ^anak izjaviojeju~euNovomSadudajeHa{kitribunal, tokom rasprave o zahtevu Vojislava [e{eqa dabudepu{tennaslobodu,pokazaodajepristrasan. – Ha{ki tribunal je ponovo pokazao pristrasnost prema zlo~incima i mislim da je taj sud napravio stra{nu gre{ku davawem sramne izjave da ne postoji povezanosti [e{eqa s tada{wom vla{}u – dodao je lider LSV-a. Powegovimre~ima,radiseo~ovekukoji je,odtada„neupitnoggospodara`ivotaismrtinaovimprostorimaSlobodanaMilo{evi}a”,dobio~itavukasarnudauwojobu~avai opremadobrovoqcesazadatkomdakasnijesejuu`as{irombiv{eJugoslavije. –NeznamkakojeHa{kitribunaltomogao izgubitiizvidaiostajempridubokomube|ewuda[e{equ,isvimadrugimakojisevrate, trebaovdedasesudijo{jednomzadelakojapomenutisudnijeobuhvatio–naglasioje^anak.

subota7.maj2011.

3

PREDRAGNOVIKOVOIZGLEDIMAZAOTVARAWE KANCELARIJEAPVUBRISELU

Nemaracionalnog obja{wewa zadaqeodlagawe Direktor vojvo|anskog Fonda „Evropski poslovi” Predrag Novikov izjaviojedavi{enemaracionalnoobja{wewezaodlagawe otvarawa kancelarije APV u Briselu.Onjeza„Dnevnik”kazao da je pokrajinska administracija za taj ~in spremna od decembra pro{legodine,alidase~eka stav iz Ministarstva spoqnihposlovaSrbije. –Nadamseda}esena{eministarstvokona~noizjasniti otomedalijespremnodanastaviprojekatkojijezapo~elousaradwisVladomVojvodine,iliutomeimanekihnovihmomenata–rekaojeNovikov. Na pitawe da li vojvo|anska administracija u tom pogledu ima komunikaciju s MIP-om,odaklejeVojvodini obe}ano da }e za predstavni{tvo dobiti sprat u zgradi MisijeSrbije,ilise,pak,razmi{qa i o potrazi za drugom adresom za vojvo|ansku kancelariju u Briselu,Novikovka`edaidaqe o~ekuje da }e biti nastavqena „dobrasaradwaskolegamauMinistarstvu spoqnih poslova”. Me|utim,tvrdida}evojvo|anski ofis u Briselu biti otvoren „u ovojilionojformi”. – Mi imamo komunikaciju, ali zbogmeninekognejasnograzloga, do{lojeododlagawa.Nadamseda toodlagawene}eugroziti{anse Vojvodinedaapliciranakonkursimakojiseotvarajuuevropskim

nadoknadi to {to jo{ uvek nije otvorenapokrajinskakancelarija usedi{tuEU.Me|utim,demantovaojenavodepojedinihmedijapo kojimajeAPVzbogtogave}propustila{ansuzadobijawekredita od EU. Po wegovim re~ima, FEPsenebavinikakvimkredit-

nimaktivnostima,ve}iskqu~ivo bespovratnimsredstvimaizfondovaEU. –Odukupnevrednostiprojekata kojima se konkuri{e kod tih fondova, bespovratna sredstva ~inevi{eod80procenata–ukazaojeon. DirektorFEP-a,kojije,ina~e, trenutno u poseti italijinskojregijiUmbrija,oceniojeda postoje velike {anse za ja~awe saradwe izme|u te regije i Vojvodine u kreirawu evropskih projekata u oblasti ruralnog razvoja, nauke, turizma, tran-

Vojvodina}esvakakootvoritikancelariju, aukojoj}etoformibiti,zavisiodstavana{ih kolegaizMIP-aotomedalidogovoriznovembra jo{va`ii,akova`i,kada}ebitirealizovan fondovima. Jo{ uvek o~ekujemo zvani~nistavMIP-a.Nakontoga pokrajinskaadministracijamora}edaseodrediodaqimkoracima –napomiweon. DodaojedajepraksauBriselu da regije imaju zasebna predstavni{tva, ali da je vojvo|anska administracija „zbog posebnih interesa i respektuju}i politi~ke odnoseuzemqi,`eleladapoku{a darealizujeovajprojekatuMisiji Republike Srbije”. Izrazio je uvereweda}esezanekolikodana kona~nosaznatistavMIP-a. – Jo{ po~etkom decembra pro{legodinedefinisalismoparametre i pripremili dokumenta neophodna za otvarawe predstavni{tva. I Vojvodina }e svakako otvorititukancelariju.Aukojoj }etoformibiti,sadstvarnozavisi od stava na{ih kolega iz MIP-a o tome da li dogovor iz novembrajo{va`iiakova`i,kada}ebitirealizovan.Anaosnovutogstava}emoseodreditikako daqe–rekaojeNovikov. On je istakao da Vojvodina ne smedadopusti„da{anseprolaze pored nas”, navode}i da FEP dodatnimaktivnostimapoku{avada

sporta, obrazovawa i kulture. Onjenaveoidajecentarteitalijanske regije za inostranu saradwu izrazio spremnost da zajedno s vojvo|anskim institucijama potpi{e novi program saradwe koji bi promovisao ekonomsko povezivawe uz podr{ku budu}e kancelarije APV u Briselu.Novikovjekazaodajeovih dana odobren i projekat vredan vi{eod2,5milionaevra,kojim apliciraojedanfakultetNovosadskog univerziteta u partnerstvu s fakultetima iz Italije, Slovenije i Velike Britanije. Dodao je i da je Univerzitet u Peru|iponudionovestipendije zastudenteizVojvodine. –Aposebnolepavestjedasmo ovihdana,usaradwiMaticesrpske i pojednih pokrajinskih institucija, pokrenuli pitawe zajedni~kih projekata koji se ti~u konzervacije i restauracije kulturnih dobara i nasle|a, kao i promovisawa kulture, jer se i na primeru Italije pokazalo da ta oblast mo`e doneti zna~ajna materijalnasredstvaikreiratinovo zapo{qavawe – saop{tio je Novikov. B.D.Savi}

NOVAKADROVSKARE[EWA

Ga{oKne`evi} bioiostaozadu`en zasukcesiju Na prekju~era{woj sednici Vlade Srbije razre{eni su, a potomodmahiimenovani,predsedniki~lanovistru~negrupe zasprovo|ewesporazumaopitawima sukcesije. Tako je Ga{o Kne`evi} bioiostaopredssednik.Nepromeweni~lanovisui Zoran ]irovi}, Milorad Bjelopetrovi}, Radmila Jagodi}, Du{anProti},MilovanIvanovi}, Slavica Jerkovi}, Helena Surli} iMiladinMilo{evi}. Razre{enisuNeboj{a]iri} i Mirjana @ivkovi}, a umesto wih imenovani Vladimir ]urgus iNenadIli}. VladaSrbijerazre{ilajei sekretarai~lanoveSavetaza odr`ivirazvoj:DarinkuRadojevi}, Dianu Dragutinovi},

Mla|ana Dinki}a, Olivera Duli}a, Jasnu Mati}, Petra [kundri}a, @arka Obradovi}a, Vericu Kalanovi} i Anu Nedeqkovi}. Za novog sekretara ponovo je izabrana DarinkaRadojevi},doksu~lanovi Mirko Cvetkovi}, Verica Kalanovi}, Neboj{a ]iri}, Du{an Petrovi}, Oliver Duli},PredragMarkovi},Milutin Mrkowi} i @arko Obradovi}. ZapredsednikaUpravnogodboraAgencijezaosigurawedepozita  imenovan je Zoran ]irovi},dokjeumestoDianeDragutinovi}kaopredsednikaKomisijezafinansirawelokalne samouprave imenovan Vuk \oQ.M. kovi}.


4

ekonomija

subota7.maj2011.

NOVITALASNEZAPOSLENIHZAPQUSNUO ZREWANIN

Otkaziza200 radnikaskrobare Posle svih peripetija oko zrewaninske Industrije prera|evina od kukuruza IPOK, vi{eod200radnikanajve}eskrobare na Balkanu na{lo se na ulici.Ovihdanapojavilisuse u fabri~kim prostorijama da biimbiliuru~eniotkaziugovoraoraduivra}eneradni~ke kwi`ice.

panijudabismoo`iveliskrobaru–istakaojeNi}etin. Re{ewem Privrednog suda u Zrewaninu ste~ajni postupak u IPOK-u otvoren je sredinom aprila, na predlog Ministarstva finansija – Poreske upraveSrbije.Kakojeobrazlo`eno uzahtevu,ovafabrika,uve}inskomvlasni{tvukontroverznog

dnevnik

TE[KODOPOSLAUBA^KOJPALANCI

Najgoremladima i`rtvamatranzicije Ba~ka Palanka, s oko 63.000 stanovnika i ve} du`i period s oko 8.000 nezaposlenih (oko 11.000zaposlenih),spadausredine u kojima po statistici nisu drasti~no iskazani socijalni problemi,odnosno,navodnosumawi nego u najnerazvijenijim op{tinamauSrbiji. Me|utim,iovdejedoposlaveoma te{ko do}i, posebno mladima, a naro~ito `rtvama tranzicijeupetoji{estojdeceniji`ivota.Takvisenasajmovimazapo{aqavawa koje organizuje ovda{waNacionalnaslu`bazazapo{qavawe pojavquju u simboli~nom broju. Ipak, za ovu sredinu svojevrsna optimisti~ka novost su iskazane potrebe za radnom

snagommalihisredwihkompanija ~ije su centrale u selima ove op{tine. NaposledwemSajmuzapo{qavawauBa~kojPalanciposlodavcisutra`ilioko150radnika,i touglavnomnekvalifikovanihi naj~e{}e za pogone koji uskoro trebadapo~nurad.Fabrikagra|evinskog materijala u Tovari{evu, na primer, tra`i oko 100 radnika.„Alingkonel“izGajdobrezapo{qavaoko150radnika,a tra`ijo{desetkoji}eraditiu monta`i.Poslodavaciz^elareva za proizvodwu kompozitnih materijala treba 11, a proizvo|a~ vre}ica za pakovawe modne ode}e {est. Interesantno je da velikesvetskekompanijekojupo-

slujuuBa~kojPalancinisuiskazaleve}epotrebezaradnomsnagom. I dok postoji potra`wa za nekvalifikovanima, a javqaju se

ionisfakultetom,deficitarni su profesori engleskog, matematike, fizike, te informati~ari ielektroni~ari. M.Suyum

GRA\ANIMAJO[UVEKNIJEODOBRENNIJEDANREPROGRAMZAJMOVA

–Poslesvihobe}awalokalne samouprave u Zrewaninu i Pokrajineda}enampomo}idaobnovimo proizvodwu, do~ekali smodasradnimkwi`icamaidemonaBirozanezaposlene.Razo~aranismoiponi`eni,ineznamovi{e{tadao~ekujemo,niti komedase`alimo–rekaojeza “Dnevnik”jedanodsadave}biv{ihradnikaIPOK-a. Ste~ajni upravnik skrobare MilanNi}etin potvrdiojeju~e da su svi zaposleni, osim osmorice iz obezbe|ewa i nekoliko radnikaukwigovodstvu,dobili otkaze. –Tako}eostatidokseneprona|estrate{kipartnerkojibi preuzeofirmu.UsaradwisVladom Vojvodine ~inimo sve da prona|emo zainteresovanu kom-

biznismena Zorana ]opi}a, za kimjesrpskapolicijaraspisala poternicu zbog sumwe da je u~estvovao u prawu nelegalno zara|enog novca narkodilera Darka[ari}a,nesposobnajeda izmirisvesvojeobavezedu`eod 1.600 dana, a trenutna blokada ra~unaiznosivi{eod147milionadinara.Isamiradnicitra`ili su uvo|ewe ste~aja da bi, preutvr|ivawadaqevlasni~ke struktureuIPOK-u,bilospre~eno kr~mqewe fabri~ke imovine. Jer, brojni poverioci na osnovu pravosna`nih sudskih presuda po~eli su da otu|uju imovinu skrobare da bi naplatilisvojapotra`ivawa.Proizvodwa je, ina~e, odavno obustavqena, a u silosima nema kukuruzazapreradu. @.B.

VOJVO\ANSKAKOMPANIJANASVETSKOJPIJACI

„Aleva”za~inila Belorusiju

Kompanija „Aleva„ iz Novog Kne`evca postigla je odli~ne rezultateizvozauBelorusiju,gdeje po~eoplasmanpresamotrimeseca, a prvi podaci ukazuju na to da }e prema{itiplaniraniizvozzamilionevra.

„Aleva„ je na belorusko tr`i{te izvezla vi{e od 30 artikala, me|ukojimasuza~ini,supeidesertiuprahu,apotro{a~isu,poprvim pokazateqima prodaje, veoma

zadovoqni vrhunskim kvalitetom proizvoda. Tr`i{te Belorusije veomajezahtevno,kakozbogvelike konkurencijekojajeprisutna,tako i zbog posebnih sertifikata koje ovadr`avaizdajestranimproizvo|a~ima hrane. Nakon jednomese~nog procesa kontrole kvaliteta, {to je standardna procedura, proizvodi kompanije „Aleva„ dobili sunajvi{eocene. Podsetimo, kompanija „Aleva„ velikijeizvozniknatr`i{teRusijeve}nekolikogodina.Izvozje lanebio50postove}iuodnosuna prethodnu godinu, a ~uvena za~inska aleva paprika postala je najtra`eniji„Alevin„proizvoduRusiji. Osim paprike, Rusi su  prihvatili i univerzalne za~ine brendova„kulinat”.

Bankezaboravile kreditnipredah IakosuizVladeSrbijekreditne olak{ice gromoglasno najavqeneidobronahvaqene,upraksi do sada nijedan gra|anin nije dobiokreditnipredahpoovomprogramu. Gra|animakoji`eledaiskoriste mogu}nost odlagawa otplate kreditatrebajo{malostrpqewa. Velikibrojbanakakojesuspremnedaklijentimapru`eovuolak{icu jo{ se priprema. Razlog je prili~no obimna dokumentacija koja prati ovaj posao. Pre nego {tore{ekonkretanslu~aj,ubankamamorajudadobroprou~ebonitetklijenta,zatimdaprocenekako}eseodgodaodrazitinabilansebankeposleistekagrejs-perioda. Zahteve za reprogram prve su po~ele Rajfajzen, Sosijete `eneral i NLB banka. Interesovawa ima,gra|anidolaze,aliuposlovnim jedinicama nema gu`vi, da o redovima i ne govorimo. U Unikreditbanciprijemjepo~eoju~e, kaoiuEFG-u.Finalnepripreme suutokuuIntezi,AIKbankase tako|epripremadaotvori{altere.UFolksbancijo{razmi{qaju. Dok se banke bave tehni~kim pripremama, klijenti koji imaju uslovadaodlo`ezajamrazmi{qajuotomekakodapostupe.Savetje nedavno stigao iz banke Inteza. Wihov menaxment smatra da klijenti koji imaju te{ko}a u servisirawu obaveza treba da ih odlo-

Zafirmemalonade Gra|ani,itoneki,nekada}emo`daidobitireprogramkredita, ali je pod sve ve}im znakom pitawa isti ovakav plan za firme.Nedavnosmomogli~utidasunadle`niizVladedogovorilisbankamaodgodu.Ali,bankarive}odla`uobavezeakoima {anse.Me|utim,{ansadasesvikreditiodgodeibankeostave bezprihodanema.Jedino}emo`davi{epreduze}abitiobuhva}enoovimprogramom. `e.Onikojiihurednoizmirujui to im nije veliki problem, treba da razmisle. Odlagawe ne za~i smaweweobavezave}wihovprodu`etak. UEFGbancismatraujuda}eodgodapomo}iklijentimadakonso-

lidujuku}nibuxetikasnijenastave otplatu redovno. Ali to }e se ostvarititekakoseunarednedve godinesrpskaprivredaoporavi. USosijete`eneraluka`udase odlagawe obaveza radi za svakog klijenta posebno. Odobrava se

onima koji nisu imali ve}ih te{ko}a u izmirivawu obaveza i imajutrenutneprobleme. Izvesnojeda}ebankaribitina oprezu kod odlagawa jer niko od wihne`elidapove}abrojkredita koji se neredovno vra}aju kada istekneperiododlagawa.Osvemu }emo}ivi{edaseka`ekroznekolikosedmica.Podacigovoreda bi reprogramom moglo biti obuhva}eno pola miliona kredita. Najvi{e je gotovinskih zajmova – 328.000. Na taj na~in oslobodile bi se 2,2 milijarde dinara za potro{wu.Svakiklijentbiprose~nou{tedeo50evra.Kako}ebiti kada se otplata nastavi, zavisi}e od relacija evro–dinar. Vi{e od 80odstosvihzajmovakodnasjeindeksiranoutojvaluti.Azavisi}e iodevropskereferentnekamatne stope – euribora. Trenutno, {estomese~nieuriborje1,68posto,a ve} ovih dana o~ekuje se rast. Za evrosenikoneusu|ujedadajeprognoze, a mo`e se o~ekivati mali alikonstantanrasteuribora. D.Vujo{evi}

05. 05. 2011.

1.283,94571

Bi}eparazaKoridor10 Ministar za infrastrukturu MilutinMrkowi} izjaviojeda to {to Telekom „Srbija” nije prodatne}euticatinarealizacijusaobra}ajnihprojekata.

– Za Evropski saobra}ajni Koridor10obezbe|enaje1,2milijardaevraodEvropskebanke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke

(EIB) i Svetske banke i druge pare nisu potrebne – rekao je Mrkowi} novinarima posle sastankaspredstavnicimaEBRDauBeogradu.

Powegovimre~ima,novac}e biti potreban ako se, bez stranihpartnera,budei{lounove projekte, kao {to je ceo Koridor11.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (744,81 -0,00)

Promet

Pro - ing, Novi Sad

20,00

3.240

3.240

BIP u restrukturirawu, Beograd

12,00

28

84

Vig vodovod i grejawe, Novi Sad

11,11

300

76.800

Go{a monta`a, Velika Plana

6,45

3.300

Agrobanka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

1,82 Promena %

Dunav Re, Beograd

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,11

3.795

25.919.118

NIS, Novi Sad

0,97

519

17.608.357

1.597.200

Komercijalna banka, Beograd

-1,48

3.201

480.173

8.541 Cena

3.664.274 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

-0,22

918

475.499

Agrobanka, Beograd

1,82

8.541

3.664.274

-12,00

22.000

44.000

Imlek, Beograd

-0,45

1.990

3.980

Topola, Ba~ka Topola

-11,98

31.500

63.000

Soja protein, Be~ej

-0,39

1.010

2.001.118

Galeb GTE, Beograd

-10,29

305

61.000

Univerzal banka, Beograd

-3,87

4.326

657.560

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Magistrala, Beograd RAPP Zastava, Kragujevac Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-9,65

4.400

664.400

0,59

513

4.728.662

-9,52 Promena %

190 Cena

3.800 Promet

Jubmes banka, Beograd

0,00

16.460

65.840

Metalac, Gorwi Milanovac

2,13

2.400

705.600

0,97

519

17.608.357

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.999

0,00

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

-0,39

1.010

2.001.118

-0,71

9.433

141.500

Fabrika {e}era, Crvenka

0,91

4.540

299.640

Tigar, Pirot

0,52

769

159.010

Pekara 1. maj, Vr{ac

0,00

5.280

137.280

Veterinarski zavod, Subotica

1,71

535

42.800

11,11

300

76.800

Vig vodovod i grejawe, Novi Sad

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik KIRIL KRAV^ENKO

– Naftna industrija Srbije planira da zapo~ne proizvodwu struje u okviru strategije svog razvoja do 2020. godine – izjavio je ju~e generalni direktor Kiril Krav~enko. On je novinarima kazao da je strategijom predvi|eno da NIS ne bude samo naftna kompanija ve} energetska, i da pro{iri poslovawe i na petrohemijsku industriju, u saradwi s pan~eva~kom „Petrohemijom„.

Krav~enko nije mogao da iznese detaqe planova za proizvodwu struje, ali je kazao da bi NIS proizvodio struju u ve}im ili mawim postrojewima, sagorevawem prirodnog gasa. Dodao je da }e vi{e informacija o tim poslovima biti poznato na jesen. Po strategiji razvoja NIS-a, proizvodwa gasa i struje planira se u saradwi sa „Srbijagasom„, Elektroprivredom Srbije i „Elektromre`om Srbije„. – Naftna industrija Srbije investira}e do 2013. godine 90 milijardi dinara u proizvodwu, preradu i modernizaciju maloprodajne mre`e – izjavio je ju~e zamenik generalnog direktora NIS-a NikolasPetri, i dodao da se modernizacija pan~eva~ke Rafinerije odvija planiranom dinamikom. – Oko 50 odsto tog iznosa bi}e ulo`eno u modernizaciju Rafinerije u Pan~evu, 30 odsto u proizvodwu i istra`ivawe nafte, a 20 odsto u razvoj maloprodajne mre`e – rekao je on na predstavqawu strategije razvoja NIS-a do 2020. godine. Petri je kazao da }e modernizacija Rafinerije u Pan~evu biti zavr{ena u planiranom roku, do kraja 2012. godine.

Firmepropale, imovinanijezabacawe Od petnaestak vojvo|anskih preduze}a u ste~aju koja }e ovog meseca Agencija za privatizaciju ponuditi na prodaju, ve}ina nema nijednog zaposlenog, dok ima i vi{e od 250 radnika koji i{~ekuju prodaju, ali je svima zajedni~ko da imaju imovinu koja nije za bacawe. Naime, iako novosadski „Jugodent”, koji }e se na}i na prodaji pogodbom ve} naredne nedeqe, 11. maja u Centru za ste~ajeve – Odeqewe u Novom Sadu, nema nijednog zaposlenog radnika, u odeqku „imovina” navedeno je da poseduje 16 objekata – upravnu zgradu, hale, magacine i sve to na ukupnoj povr{ini od 12.256 kvadratnih metara. Osim toga, poseduje poslovni prostor u Zagrebu od 68 kvadratnih metara i u Splitu od 39 kvadrata. Nudi se i oprema: brusilice, glodalice, o{trilice, cirkulari, pneumatske i hidrauli~ne prese, aparati za varewe i drugo. Nekada ugledna klani~na industrija „29. novembar” iz Subotice ima 263 zaposlena koji i{~ekuju da li }e 11. maja iz Novog Sada sti}i dobre vesti, odnosno da li }e neko kupiti imovinu. Od imovine, tako je navedeno u ponudi, tu je proizvodni kompleks na povr{ini od 51.172 kvadratna metara, potes Male pijace – Horgo{ povri{ne 5.108 kvadratnih metara, maloprodajni objekti na povr{ini od 542 kvadrata, kao i {est stanova povr{ine 316 kvadratnih metara. Za wih se prodaju akcije. Prodaje se i zemqi{te ovog preduze}a pod zgradama, livade, vinogradi i wive. Tu je i oprema trgovine i ugostiteqstva, poqoprivrede, elektrodistribucije, vodovoda i kanalizacije, ali i kancelarijski name{taj i oprema. Na kraju, prodaju se i vozila: cisterne, traktori, hladwa~e, teretna i putni~ka vozila. U prostorijama Agencije za privatizaciju u Beogradu 12. maja

Sremske firme na prodaji u Novom Sadu Pred kraj maja, 25, u bioskopu „Jadran „u Novom Sadu na prodaji }e se na}i i rumski „Korzo” koji ima 83 zaposlena. Deo ove nekada ugledne firme je ve} prodat i uglavnom je re~ o objektima, odnosno hotelima i lokalima u Rumi i okolini. Sada se prodaje zgrada autobuske stanice u Rumi, restoran MZ u Dobrincima, Planinski dom, stan, bife „Letwi mir” i lokal „Zanatski trg”, sve u Rumi. Sremskomitrova~ki „Sremodeks” }e biti dostupan kupcima istog dana i na istom mestu. Ima 158 zaposlenih, objekti su ve} prodati, a sada se nudi uglavnom oprema: endlarice, {ive}e ma{ine, rupi~arke... prodaje se paket imovine DPP „Agrouqma„ iz Uqme koja ima 170 zaposlenih. Od imovine u ponudi su objekti: magacin, klanica, objekat za tov pili}a – tri hale, kancelarije, zemqi{te koje je ukwi`eno kao dru{tvena svojina s pravom kori{}ewa. Na istom mestu, ali 18. maja, prodava}e se i firma „Pan projekt” iz Pan~eva koja ima 60 radnika, a od imovine poseduje kancelarijski prostor i podrum u upravnoj zgradi na povr{ini od 776 kvadrata i stan od 53 kvadratna metra. Istog dana i na istom

VELIKI PROBLEMI U FEKETI]U, RATKOVU, ZMAJEVU...

Kombinatioddr`ave tra`epravdu Iako su najavqivali blokadu puteva zbog neuspelih privatizacija, mawinski akcionari desetak poqoprivrednih preduze}a iz Vojvodine su se pre ove radikalne mere odlu~ili na to da pravdu potra`e u dr`avnim institucijama. Naime, oko 250 mawinskih akcionara, koji su predstavqali vi{e od tri hiqade akcionara iz Ba~kog Brestovca, Srpskog Mileti}a, Ba~kog Magli}a, Feketi}a, Ratkova i Zmajeva, bilo je u Beogradu i tom prilikom posetilo Republi~ku skup{tinu, Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutra{wih poslova da bi im dostavilo dokumentaciju preduze}a u kojima su nekada radili. – Bili smo kod sekretara Skup{tine VeqkaOdalovi}a i on nam je obe}ao da }e u toku maja biti donete skup{tinske odluke o privatizacijama – rekao je predstavnik mawinskih akcionara AD „Zmajevo“ VeselinMuhadinovi}. – Bili

smo i kod dr`avnog sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena koji je uzeo od nas svu dokumentaciju i prosledi}e je tu`iocu za organizovani kriminal. Savetnik Ministra policije nam je rekao da mu donesemo potvrdu o privrednom kriminalu, a da }e on proveriti za{to se to ne istra`uje, i

obe}ao odgovor u roku od mesec dana. S obzirom na to da su dobili garancije od nadle`nih institucija da }e wihovi problemi po~eti da se re{avaju, Muhadinovi} je dodao da se nada da akcionari ne}e morati da blokiraju puteve da bi re{ili svoje probleme. M. Kekovi}

Minus Razvojnebanke KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

5

VOJVO\ANSKA PREDUZE]A NA MAJSKOJ RASPRODAJI

NIS}e proizvoditi istruju

Zemqa

subota7.maj2011.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,3114

99,2973

101,5810

97,0135

Australija

dolar

1

71,4684

72,9269

74,6042

71,2496

Kanada

dolar

1

69,2262

70,6390

72,2637

69,0143

Danska

kruna

1

13,0446

13,3108

13,6169

13,0047

Norve{ka

kruna

1

12,2508

12,5008

12,7883

12,2133

[vedska

kruna

1

10,7810

11,0010

11,2540

10,7480

[vajcarska

franak

1

76,8835

78,4525

80,2569

76,6481

V. Britanija

funta

1

109,5850

111,8210

114,3930

109,2490

SAD

dolar

1

66,8715

68,2362

69,8056

66,6668

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 5. 2011. godine

Razvojna banka Vojvodine zabele`ila je negativno poslovawe u prvom tromese~ju ove godine, uprkos rastu poslovnih prihoda, objavila je brokerska ku}a „Sinteza invest grupa” (SIG), i dodala da su prihodi od kamata u prva tri meseca iznosili gotovo milijardu dinara, {to je rast od 15,6 posto. Doprinos krajwem rezultatu dao je i neto efekat promene vrednosti imovine i obaveza, koji je bio negativan i iznosio 146,7 miliona dinara. Bruto gubitak Razvojne banke u prva tri meseca bio je 56,5 miliona dinara, dok je u istom periodu lane zabele`en pozitivan rezultat od 43,9 miliona dinara.

mestu ponudi}e se i pan~eva~ka „Sloboda” DUP, koja ima 228 zaposlenih i nekoliko restorana: „Sloga”, „Neptun”, „Sodara”, „Belo jagwe”, „Qubi~evo”, svi u Pan~evu i s impozatnim brojem kvadrata, kao i „Zlatni klas” u Banatskom Novom Selu i „Ohrid” u Glogwu. Pan~eva~ka „Utva – Radnik” ima 45 zaposlenih, a od imovine nudi objekat ugostiteqstva – 1.425 kvadratnih metara, objekat industrijskog transporta – 8.585 kvadrata i stambenu zgradu od 105 kvadratnih metara. Nude

se i objekti drugih delatnosti – 250 kvadrata i porodi~na zgrada od 152 kvadrata. Prodaje se i oprema: kuhiwa s elementima, linije za ishranu i kancelarijski name{taj. Vr{a~ki „Promet” na prodaji je tako|e 18. maja u Agenciji za privatizaciju u Beogradu. Ima 30 zaposlenih, a od imovine prodaje lokale: lokal 120 od 87 kvadrata, „Vesna” od 54 kvadrata, samouslugu od 245 kvadrata, „Vi{wa” od 60 kvadratnih metara. Tu je i poslovni prostor „Slavica” od 72 kvadrata, magacin od 36 , jednosoban stan od 45 i jo{ jedna samousluga od 335 kvadratnih metara. Prodaje se i lokal „Kolonija„ u Malom @amu od 45 kvadrata, poslovni prostor u Izbi{tu od 231 kvadrat i poslovni prostor u Zagajcu od 100 kvadratnih metara. Od opreme nude se dva kontejnera, rashladna vitrina, metalna stela`a, vaga, kasa, plinska pe} ... Zemqoradni~ka zadruga „Koviq” iz Koviqa prodaje se prvi put i to odmah zbog ste~aja, a putem javnog nadmetawa. Ona }e se prodavati 25. maja u bioskopu „Jadran” u Novom Sadu. Nema zaposlenih, ali zato od imovine nudi kancelarije u poslovnoj zgradi u Novom Sadu, opremu za osam zgrada poqoprivrede na povr{ini od 1.200 kvadratnih metara. Iz oglasa na sajtu Agencije nejasno je da li se, kako pi{e, prodaje samo oprema nekih objekata ili i oni sami. Naime, u imovini su navedeni: klanica, zgrada poqoprivrede, zgrada kulture, zgrada poslovnih usluga i ma{inska radionica i sve to na 4.766 kvadratnih metara, da bi pored toga stajalo da se prodaje oprema. Kako postoji deo prodaje opreme, u kojem je navedeno da se nude tri traktora, prikolice, cisterne, plugovi, prskalice i drugo, nejasno je za{to je prethodno kod objekata napisano da je re~ o opremi. Q. Male{evi}

EVROPA DESET GODINA POMA@E SRBIJI

EUpoklonila 3,6milijarde Vicepremijer Bo`idar \eli} izjavio da je od 2001. Srbija od Evropske unije dobila 3,6 milijarde evra bespovratne pomo}i, a ako bi se ura~unali i nekomercijalni krediti, 6,9 milijardi evra. \eli} je novinarima pre po~etka konferencije povodom deset godina saradwe EU sa Srbijom rekao da se gra|ani pitaju gde je taj novac investiran. On je naveo da je samo u energetiku ulo`ena 1,2 milijarda evra, zna~ajna svota u Elektroprivredu Srbije, pa Srbija za 11 godina nije imala nijedan dan restrikcija. Novac je upotrebqen i za unapre|ewe rada institucija, pravosudni sistem, ali i za unapre|ewe vodovoda, rekao je \eli}. – Najve}i pojedina~ni donator Srbije je Nema~ka, koja je ulo`ila 980 miliona evra, od ~ega je 450 miliona bespovratne pomo}i – kazao je \eli}. Nema~ki ministar za ekonomsku saradwu i razvoj DirkNibel je kazao da je ta zemqa mnogo novca ulo`ila u razvoj obnovqivih izvora energije u Srbiji. On je rekao da Nema~ka podr`ava Srbiju na putu ka EU, i ukazao na to da Srbija mora da radi na gradwi pravne dr`ave, demokratiji i po{tovawu qudskih prava i na razvoju tr`i{ne ekonomije, {to je uslov za ulazak u Uniju. [ef kancelarije EU u Srbiji Vensan De`er je kazao da je EU kqu~ni partner Srbije, kojoj je od 2001. pomogla donacijama i zajmovima, prose~no 770 evra po stanovniku. On je istakao da Srbija na putu ka EU, osim ispuwewa standardnih uslova, treba da smawi trgovinski deficit.

DA LI ]E DR@AVA PONOVO PRODAVATI „TELEKOM” I KADA

Vladabezpara, anesmedasebruka U Vladi Srbije za sada ne `ele da se izja{wavaju o tome da li }e, kad i na koji na~in ponovo prodavati Telekom. I dok ministar ekonomije Neboj{a]iri}krajwe oprezno ka`e da se radi se o veoma va`nom pitawu o kojem je jo{ rano govoriti, mi{qewa ekonomista o ovome se razlikuju. Dok jedni tvrde da je Vladi ipak novac pred izbore preko potreban i da }e zbog toga u kratkom roku ponovo poku{ati da proda Telekom, drugi veruju da do privatizacije ne}e do}i uskoro, i to upravo zbog izbora jer vlasti ne `ele da se ponovo izblamiraju kako su to ~inile prethodnih dana. – Novog tendera definitivno ne}e biti u skorije vreme jer jo{ jedna blama`a Vladi nikako ne bi vaqala, pogotovo ne pred izbore – ka`e urednik magazina „Ekonomist„ Milan]ulibrk. S druge strane, stru~wak be~kog Instituta za me|unarodne eko-

nomske studije Vladimir Gligorov ka`e da }e Vlada pre izbora sigurno raspisati jo{ jedan tender za prodaju doma}eg telekomunikacionog giganta jer Srbija, po

nistrima da je finansijska konstrukcija ovogodi{weg buxeta zatvorena i bez ovog prihoda, to samo zna~i da ima para tek za teku}e rashode buxeta, odnosno plate,

wegovim re~ima, treba ove godine da zatvori rupu u buxetu od 1,5 milijarde evra. Sigurno je, me|utim, da Vladi definitivno nedostaju pare od Telekoma. ^ak i ako se poveruje mi-

penzije i jo{ pone{to. Ali ih definitivno ne}e biti za velike pothvate koji bi mogli doneti koji glas na izborima, poput izgradwe autoputeva, lokalnih saobra}ajnica i mostova, refinansirawa spoqnog duga i ambicioznog projekta najavqenog za jesen – osnivawa razvojne banke Srbije. – To su bajke i puste `eqe politi~ara, koje sada nemaju veze s realno{}u. Vladaju}a koalicija bi morala da napravi listu prioriteta {ta se `eli do kraja godine, a {ta do kraja mandata, ali je pitawe da li za nove kredite ima prostora zbog zakonskog limita na zadu`ewa – upozorava ekonomista MiroslavZdravkovi}. Naime, po Zakonu o buxetskom sistemu, u koji su uneta pravila o fiskalnoj odgovornosti, dug dr`ave ne mo`e biti ve}i od 45 odsto bruto doma}eg proizvoda. Me|utim, po procenama, na{ javni dug je ve} negde blizu tog nivoa i nema vi{e mogu}nosti za nova zadu`ivawa. V. ^vorkov

Preceweno Iako je javnost prethodnih meseci bila svakodnevno zasipana tvrdwama protivnika prodje Telekoma da je minimalna cena od 1,4 milijarde evra uvredqivo niska i da ova kompanija, „najvrednije {to Srbija ima, vredi mnogo vi{e, tender je pokazao da u svetu ne postoji niko ko za Telekom `eli da izdvoji i tu minimalnu svotu. – Telekom „Srbija„ o~igledno nijednom potencijalnom kupcu nije bio toliko vredan – isti~e Vladimir Gligorov. On tako|e smatra i da su preneta dobit Telekoma „Srbija” od 480 miliona evra u pro{loj godini, kao i obrt od 1,1 milijarde evra, „naduvani”. – Narednih godina }e biti potrebna stabilizacija cena i javnih izdataka. Takvi profiti se vi{e ne mogu o~ekivati, bez obzira na monopolski polo`aj – objasnio je Gligorov. I ekonomista AleksandarStevanovi} iz Centra za slobodno tr`i{te ka`e da je sada jasno da ne postoji nijedna kompanija spremna da za Telekom izdvoji 1,4 milijardu evra. – Telekom ne vredi toliko jer da vredi, potencijalni kupac bi to ponudio. Izgubili smo mogu}nost za dobro korporativno upravqawe, kao i da isteramo politiku iz javnih preduze}a – ka`e Stevanovi}.


POQOPRivRedA

subota7.maj2011.

MINISTAR DU[ANPETROVI]:

Uredbe presajma Ministar poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede Du{an Petrovi} izjavio je ju~e da bi krajem slede}e nedeqe trebalo da budu zavr{ene uredbe koje }e definisati agrarnu politiku. – Nadam se da }emo pre novosadskog sajma poqoprivrede (od 14. do 21. maja) imati uredbe koje }e definisati ono {to }e predstavqati poqoprivrednu politiku – izjavio je Petrovi} u Sokobawi. On je rekao da bi idu}e nedeqe trebalo da budu zavr{ene

sve formalnosti, dodaju}i da su predstavnici Ministarstva poqoprivrede i trgovine ju~e „imali va`ne sastanke s bankama i sada ostaje pitawe propisa i uredbi”. – Moramo sna`no da podr`imo sto~arstvo i sto~arsku proizvodwu. Stavi}emo poqoprivrednim proizvo|a~ima na raspolagawe povoqne kredite – istakao je ministar. Nije mogu}e „napraviti dobre stvari u poqoprivredi ako prera|iva~ka industrija ne bude efikasnija nego {to je sada, i ukoliko se ne uspostavi dobar i kvalitetan odnos izme|u poqoprivrednika i prera|iva~ke industrije”, naglasio je Petrovi}, dodaju}i da je on optimista u tom pogledu.

dnevnik

PROLE]NASETVAPRIVEDENAKRAJU

Posejaliza prose~nugodinu Ratari su priveli kraju najva`niji prole}ni posao u wivi i, izgleda, zasejali vi{e oranica nego lane. Zvani~ni podaci o tome ne}e biti objavqeni skoro, ali stru~waci ne sumwaju u to da je setva obavqena uspe{no, barem kada se prebrojavaju hektari. Me|utim, pitawe je kakvog je kvaliteta i koliko su ratari u op{toj besparici i bez ikakve pomo}i dr`ave, mogli o tome voditi ra~una. Repromaterijali su ~ak tre}inu skupqi nego pro{le godine, ba~eno je mawe |ubriva, na ra~un kultura koje lane nisu bile na dobroj ceni posejane su one cenovno interesantnije, te }emo, u proseku, opet imati sarmu. – Setva je obavqena boqe nego prethodnih godina kada je re~ o posejanim povr{inama. Vi{e wiva zasejano je u Vojvodini i `itnim podru~jima u centralnoj Srbiji. Setva jeste malo kasnila zbog produ`ene zime, ali ipak, postojala je kod poqoprivrednika zna~ajna doza optimizma, pre svega zbog dobrih cena wihovih proizvoda – ka`e za „Dnevnik” sekretar za poqoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran, dodaju}i da mo`emo ra~unati na to da }emo proizvesti hranu s 2,5 miliona hektara wiva, koliko }emo, po procenama, do kraja zasejati. – Ne{to je podbacila setva jarih useva i {e}erne repe. Zvani~nih podataka nema, ali procewuje se da je slatkog korena zasejano na 5.000 do 10.000 hektara mawe. Ova godina, osim {to ima podba~aja kod {e}erne repe, karakteristi~na je i po tome {to

Foto:N.Stojanovi}

6

Suncokretna150.000hektara, repana50.000 – Setva suncokreta gotovo je zavr{ena, posejano ga je 90 odsto. Bi}e jo{ posla, naro~ito u Banatu, gde je na wivama dugo le`ala voda, a do kraja bi trebalo da zasejemo onoliko kokiko smo imali lane – oko 150.000 hektara – ka`e za „Dnevnik” upravnik Odeqewa za uqane kulture novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Vladimir Mikli~. On savetuje ratarima da jo{ nekoliko dana seju sredwe rane hibride, a posle 15. maja takozvane ultrarane. Upravnik Odeqewa za {e}ernu repu na istom institutu LazarKova~ev ka`e da je, u odnosu na pro{lu godinu, kada je pod slatkim korenom bilo negde oko 70.000 hektara, u ovoj godini posejano oko 20-25 odsto mawe, tako da se u ovom trenutku ra~una da tog useva ima na oko 50.000 hektara. deo povr{ina nije ugovoren sa {e}eranama ve} je prakti~no sejana repa za slobodno tr`i{te. Kad po~ne kampawa va|ewa korena, vide}e se da li }e ga kupovati Hrvati, Ma|ari ili doma}a industrija. Pomenimo, lane je, na primer, u Hrvatsku izvezeno repe

za ~ak 13,5 miliona dolara, a ove godine kupac slobodnog slatkog korena mogle bi biti i {e}erane u Ma|arskoj. Prostran napomiwe da je ovu prole}nu setvu obele`io kukuruz i da setva te kulture jo{ uvek traje jer je do 15. maja optimalni rok za rane hibride.

– Druga karakretistika najva`nijeg prole}nog posla za ratare je da su ih cene hrane, pre svega osnovnih poqoprivrednih proizvoda, to jest sirovine, dosta stimulisale da poseju {to vi{e povr{ina. Dobro je da se dogodi jo{ jedna cenovno interesantna godina, da mogu da zarade – nagla{ava Prostran, dodaju}i da su majske ki{e i{le u prilog tome da to {to je posejano nikne. – Onima koji su posejali ranije, usevi su nikli, a neke wive su ve} pod korovom, vidqivo je da nije upotrebqen totalni herbicid. To govori o tome da je ulagawe u proletwu setvu, sa stanovi{ta dobijawa {to ve}eg stepena intezivnosti proizvodwe, bilo skromno. Po Prostranovim re~ima, p{enica je u dobrom stawu, odnosno stepenu rasta, ali razli~ite nijanse zelene boje govore da nije dovoqno kori{}eno |ubrivo ni jesenas, u toku same setve, ni kasnije, u vreme prihrawivawa, {to zna~i da }e biti {areni i prinosi: 30 odsto bi}e odli~no, oko 25 odsto je prili~no ugro`eno, ostalo je korektno. [teta je, dodaje, {to je zasejano mawe, ali mo`emo o~ekivati prose~an rod p{enice do 3,7-3,8 tona. Povr}a je, ka`e Prostran, ukupno, na otvorenom i zatvorenom, zasejano na 250.000 hektara. Ove }e godine i vo}e roditi boqe nego lane, kada smo imali rod oko 25 odsto mawi nego 2009. Suncokreta }e, ka`e na{ sagovornik, biti posejano na 150.000 do 160.000 hektra, soje na oko 160.000. S.Glu{~evi}

Padaju `itarice naBerzi Ovu nedequ na Produktnoj berzi u Novom Sadu obele`ili su slab promet i pad cena `itarica, a one su jeftinije i na svetskim tr`i{tima. Sve ve}a ponuda prirodno suvog kukuruza, u kojem se procenat vlage pribli`ava onom propisanom u JUS-u, uz de{avawa na deviznom tr`i{tu, doveli su do pada cene. Koli~ina od 300 tona, koja je istrgovana na organizovanom berzanskom tr`i{tu, postigla je cenu 22,15 din/kg, s PDV-om, {to iznosi 20,51 din/kg bez PDV-a. Ovim je prekinut rast cene kukuruza koji je otpo~eo sredinom marta, kada je kilogram ve{ta~ki su{enog kukuruza vredeo 19,21 din/kg bez PDV-a, a kojem je maksimalna cena, postignuta pro{le nedeqe, iznosila 21,50 din/kg bez PDV-a. Svima ve} poznata situacija na tr`i{tu p{enice doprinela je padu wene cene, navode na Berzi. Tokom ove nedeqe potpisan je samo jedan ugovor na 100 tona za ovu `itaricu, i to po 29,70 din/kg, s PDV-om (27,50 din/kg bez PDV-a), {to predstavqa pad vrednosti od 1,79 odsto u odnosu na posledwu postignutu na berzi. Signali koji sti`u s tr`i{ta govore da je realna cena p{enice ispod gorenavedene, a pomenuta koli~ina je postigla datu vrednost pre svega zbog odli~nog kvaliteta zrna i pogodnog pariteta. Ovonedeqni berzanski promet, koli~inski posmatrano, iznosio je 450 tona robe, pri ~emu je finansijska vrednost bila 11,4 miliona dinara. Navedeni podaci se nikako ne mogu uzeti kao reprezentativni, pre svega zbog smawenog broja radnih dana i kretawa na deviznom tr`i{tu, gde dinar sve vi{e ja~a svoju poziciju.

OTVORENSTE^AJUSEN]ANSKOMAD„POQOPRIVREDA”

Maliakcionari najavqivalipropast Ste~ajni postupak u AD qoprivredno zemqi{te pa „Poqoprivreda” u Senti joj je uskra}eno pravo prvenotvoren je prekju~e re{estva za zakup 2.225 hektara wem Privrednog suda u Suoranica po osnovu sto~arbotici, a za ste~ajnog stva, od kojih je ve}ina pod upravnika postavqen je zalivnim sistemom. U dva SlobodanOstoji}. Sen}annavrata Jerkovi} je uspeo da ska firma, koju su u posleiznudi odlagawe ponovo zadewe vreme potresali prokazane licitacije za izdavablemi u poslovawu i neslawe dr`avnih wiva, pri ~emu gawa malih akcionara s veje18. februara ove godine }inskim vlasnikom, kao i traktorima, kamionima i konfrontacija s op{tindrugom mehanizacijom i radskim ~elnicima zbog zakunicima blokirao Gradsku pa dr`avnog poqoprivredku}u u Senti, a bio je zaprenog zemqi{ta, u ve}inskom MileJerkovi}tokomotkazivawalicitacijeza tio da }e onemogu}iti koriFoto:M.Mitrovi} {}ewe {kole i zabavi{ta u je vlasni{tvu konzorciju- izdavawedr`avnezemqe ma kontoverznog biznismena Mi- sudskih postupaka koji se vode pro- selu Bogara{u, kao i kancelarija letaJerkovi}a iz Ba~ke Topole. tiv AD „Poqoprivreda”, te da je mesne zajednice u tom nasequ senJerkovi}ev konzorcijum je u izvesno da postupak ne}e mo}i da }anske op{tine, po{to je imovina procesu privatizacije 2007. godine se okon~a za godinu dana. ukwi`ena na „Poqoprivredu”. i kasnije priznatim ulagawima doKratkih rukava u suvlasni{tvu Pre pokretawa predste~ajnog {ao do ve}inskog paketa akcija od nad „Poqoprivredom” s ve}inskim postupka Jerkovi} je bio postigao 52 odsto, dok je ostalo u posedu Jerkovi}evim konzorcijumom osta- dogovor s malim akcionarima da 1.280 malih akcionara. Predste~aj- li su mali akcionari, koji su svoje kupi wihove akcije, pa je za 30. ni postupak u „Poqoprivredi” na nezadovoqstvo iskazivali jo{ pre mart bila zakazana Skup{tina predlog Razvojne banke Vojvodine dve godine, zahtevaju}i od Agencije akcionara da bi se za tu transakpokrenut je 29. marta, a na prekju- za privatizaciju raskid kupopro- ciju prodala imovina i obezbedi~era{wem predste~ajle pare, ali je re{ewem nom ro~i{tu utvr|eno je Privrednog suda u SuKratkihrukavausuvlasni{tvunad da su stekli svi uslovi botici o predste~ajnom „Poqoprivredom”sve}inskim za otvarawe ste~aja. postupku na zahtev Jer k o v i } e v imkon z or c i j u m om Koliko }e od sadaRBV-a, weno odr`avawe ostalisumaliakcionari {wih 230 radnika „Pospre~eno. U me|uvrmeqoprivrede” zbog otvanu su i radnici zbog nerawa ste~aja ostati bez posla za sa- dajnog ugovora. Bez obzira na arguispla}enih zarada delimi~no obuda se ne zna, ali je izvesno da }e mente koje su mali akcionari potestavqali rad, a poslovodstvo je znatan broj morati da se anga`uje zali u vreme kada su raspolagali slamku spasa od ste~aja videlo i u radi nastavka proizvodwe, pre sve- ve}inskim udelom u firmi, tvrdesudskoj prodaji 300 hektara zemqe ga zbog odr`avawa sto~arskih }i da je poslovna politika lo{a i u vlasni{tvu „Poqoprivrede” rafarmi i zapo~ete ratarske proiz- da se firma vodi u propast te da nedi namirewa obaveza za zakup drvodwe. Prvi korak ste~ajnog maju uvida u poslovawe i stawe `avne zemqe i potra`ivawa RBVupravnika bi}e da sagleda stawe i imovine, Jerkovi}evom konzorcia, ali je prodaja otkazana i otvokoji je optimalni broj radnika po- jumu je priznato ulagawe i ozvaniren neizbe`ni ste~aj. treban, dok }e se vi{ak na}i na ~en ve}inski paket akcija. Sam JerGeneralni direktor „Poqoprievidenciji Nacionalne slu`be za kovi} je tvrdio da se ne}e tek tako vrede” @eqkoBa~i}, koji je na ovu zapo{qavawe. Ste~ajni upravnik odre}i AD „Poqoprivreda” jer je u du`nost postavqen 16. marta kada Ostoji} smatra da }e trajawe ste- ovu firmu mnogo ulo`io, pa je ~ak je otkaz dao wegov prethodnik Dra~aja zavisiti od slo`enosti priizjavqivao i da mogu i da ga obese, goqub Bukvi}, nije `eleo da kolika u preduze}u i da je, po svemu ali da „Poqoprivredu” ne}e dati! mentari{e odluku o otvarawu stesude}i, situacija komplikovana Pre tri meseca „Poqoprivreda” ~aja u ime ve}inskog konzorcijuma, jer treba utvrditi kolika su pose suo~ila s dodatnim problemom upu}uju}i nas na Jerkovi}a. tra`ivawa poverilaca i sudbinu nepla}enog zakupa za dr`avno poM.Mitrovi}


Radekiosci gradskogprevoznika Kioscigradskogprevoznikazaprodajumajskihmese~nihmarkicaradi}eidanas.U[afarikovojulici,kod Futo{ke pijace i na @elezni~koj stanici markice za maj}emo}idasekupeod5.30~asovado19.30.Utovremebi}eotvorenaidodatnaprodajnamesta,kodUniverzitetskog grada i na Bistrici. Kiosci preko puta Limanskepijace,kodnekada{weLutrije,inaugluBulevaraoslobo|ewaiuliceMaksimaGorkog,radi}eod10do 17~asova. Z.D.

Festivalnauke,tre}iporedu,odr`a}esedanasisutraod11 do 19 sati u Kampusu Novosadskog univerziteta. Posetioci }e nafakultetimauokviru85radionicamo}idaviderobote,razgovaraju sa ma{inama, provere svoje reflekse, nau~e kako se pravesvetle}ereklame,otkrijuorganskuhranu. Uamfiteatrimaiu~ionicamaodvija}esepredavawaizneurofiziologije,ekologije,asrtonomije,aodr`a}eseidvetribineorialitiTVprogramimaiza{titiodduvanskogdima.Informacijesemoguna}inasajtuwww.festivalnauke.uns.ac.rs,aulaz jebesplatan. N.R.

Novosadska subota7.maj2011.

Gordijev~vor nasredulice idajezatowihovaobaveza da ulicu vrate u prethodno stawe,aline{tokasnijese ispostavilo da je asfaltiraweobaveza„Puta„. Me|utim,tonijeu~iweno, jer je predvi|eni novac za ovaj posao potro{en pa }e izg led a Grad mor at i da pres e~ e ovaj „Gord ijev ~vor”. Do kona~nog razre{ewazavrzlame,Podbarcima}enaumubitistaraizrekakojaka`edanadaumire pos ledw a, ~ek aju} i da ma{ine zabruje u wihovom {oru. B. Markovi}

Predstavazadecu Humanitarna predstava za decu „Pal~ica” odr`a}e se danas u 17~asovaupozori{tu„Veselakorwa~a”,UlicaNikolePa{i}a 34.OrganizatorjeSportsko-rekreativniklubzadecuiomladinusaposebnimpotrebama„Delfin”. A.J.

DANASMANIFESTACIJA„^ENEJUMAJU”

Padobranci, paprika{itamburice „^enejumaju”nazivjeprivredne i turisti~ke priredbe koja po~iwe danas u ovom prigradskommestu.Program po~iweod7.30~asovakadase o~ekujedolazaku~enika,dok je za 10 ~asova kod Lova~kog domazakazanootvarawepriredbe skokom padobranaca. Organizator „Udru`eni poqoprivredniciSrbije”pripremio je bogat program, a

izd av aj a se trk a mag ar ac a, {i{awe ovaca  i dodela nagrada izlaga~ima - sto~arima, te progla{ewe pobednikaukuvawuov~ijegpaprika{a i {i{awu ovaca. Gosti }emo}iidaseprovozajufijakerom do sala{a, vide izlo` bu agrom ehn iz ac ij e i u`ivaju u muzi~kom programu, uz tamburice i narodne igre. Z.D.

V remeploV

Velikiliman podvodom Podzemnevodesu u prole}e 1937. potopile ceo Veliki liman, koji je obuhvat ao vaqd a tek des et i deo dan a{weg Limana. Svi podrumi,svadvori{ta i ve}ina ku}a uveliko su bili u vodi ve} mesec dana,agra|anisubezus pe{ no tra` il i pomo} na sve strane. Kona~no, upravaDunavskebanovineje7. maja 1937. naredila, pod pretwom stroge kazne, novosadskoj op{tinidaodmahzapo~nepre-

Besplatna proverazdravqa ^lan Gradskog ve}a za zdravstvo prof.drAleksandarKiraq prisustvova}e akciji „Otvorena vrata Doma zdravqa”, koja }e se odr`ati danasu11~asovauOsnovnoj{koli „SvetozarMarkovi}Toza”unasequ Jugovi}evo. Ove subote, akcenat se stavqa na besplatne preglde osoba

sa invaliditetom, a svi gra|ani }e imati priliku da besplatno proverenivo{e}era,holesterolaitriglicerida u krvi, da izmere krvi pritisak, urade EKG monitoring, pregledaju mlade`e, provere gustinu kostiju i posavetuju se sa medicinskimosobqem. I.D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Primer Ulice Milana Raki}anaPodbariiproblemi sa kojima se weni `iteqi susre}u nisu ni{ta novo, ali su, ~ini nam se, ogledalonebrigenadle`nihsadodatkom poslovi~nog prebacivawaodgovornostiposistemu:„{todaqeodmene”. Dakle,ulicajeve}godinama raskopana, sugra|ani ~ekaju asfalt, a za to vremeivoza~iipe{aciprave slalomitousamomcentru. Nakon malog istra`ivawa saznali smo da je radove u ovoj ulici izveo „Vodovod”

DANASUJUGOVI]EVU

Festivalnauke

NAPARCELIPREKOPUTAMORNARICE,NALIMANU4

Uzurpacija gradskogzemqi{ta? LivadanaLimanu4,prekoputaMornarice,gdesesvojevremenonalazilahalapreduze}a„Vareks”, napokon je po~ela da se ure|uje.Predvadanadeolivade

- To zemqi{te jo{ nije ukwi`enona“Radosnodetiwstvo”,jer nijeuprioritetu.Na{epreduze}e nikome nije dodelilo ovo zemqi{te,takodasmoodmahobave-

Premaurbanisti~komplanu,prostorjepredvi|en iskqu~ivozaizgradwuvrti}a“Radosnog detiwstva”.Na{epreduze}enikomenijedodelilo ovozemqi{te,odmahsmoobavestiligra|evinsku inspekcijudasetamone{toradi (PortparolZIG-aVesnaKati}) je ogra|en, a bager je poravnao zemqu. Ovo bi bila lepa vest, aliseovde,vrlojemogu}e,radi o poku{aju uzurpacije gradskog gra|evinskog zemqi{ta. PortparolkaZavodazaizgradwugradaVesnaKati} ka`edajeprema urbanisti~komplanutozemqi{te predvi|eno iskqu~ivo za izgradwu vrti}a “Radosnog detiwstva”. Isti~e da ne zna {ta se trenutno tamo ure|uje i ko uop{te ure|uje zemqi{te koje ve}imasvojunamenu.

stili gra|evinsku inspekciju da se tamo ne{to radi. Kako nam je obe}ano, gra|evinska inspekcija }e iza}i na teren, pa }emo mo}i ne{tovi{edaka`emo-istaklaje Kati}eva. I direktor “Radosnog detiwstva” Borislav Samarxi} potvrdio je da parcela na toj livadi trebajednogdanadaseukwi`ina tuustanovu. -Izgradwavrti}anatojlokacijisigurnone}ebitiovegodine.Dali}esekrozgodinudana

Ko je sre|ivao i ogradio gradski plac

graditi, zaista ne znam, jedino {toznamjedamitamoni{tane radimo, niti pripremamo zemqi{te. Ina~e, postoji neka pri~aiplan,dabitujednogdanamogaodasesagradime{oviti vrti},odkojihbipolovinagrupa bilo prilago|eno deci s po-

sebnim potrebama - navodi Samarxi}. U Gra|evinskoj isnpekciji tako|e ka`u da im niko nije prijavioradovenatojparceliiisti~u da je sve {to se radi bez dozvole tretirakaodivqagradwa. Tekst i foto: Q.Nato{evi}

Danasstartuje Fru{kogorskimaraton Desetak hiqada qudi jutros se zaputilo na Fru{ku goru, gde }e danas i sutra biti odr` an 34. Fru{ kogorskimaraton.Start i ciq svih 17 staza je na Pop ov ic i, a oni najh rab rij i i najspremniji koji se odlu~e da pre|u neku od najdu`ih staza, duga~kih stotinak kilometara,maraton}ezavr{iti tek sutra. Najkra}ajeStazaradosti izadovoqstva,predvi|enaza de~icupred{kolskoguzrasta kojajeduga~ka4,3kilomatra, dok }e najve}i izazov za ma-

ratonce biti Ultra plus maratonduga~ak111kilometara. Ove godine u~esnici }e prvi put imati priliku da

dobiju „Vodi~ kroz Fru{kogorski maraton”, u kojem su det aqn o preds tav qen e sve stazeikoji}eonimasamawe

isk us tva znatn o ola{ at i prel az ak odabranemar{rute. Prem a dog ov or u gradona~elnikaNovog Sada Igora Pavli~i}a i rukovodstvabioskopa“Arena”, svi osnovci i sredwo{kolci koji sav lad aj u nek u od staz a Fru{ kog orskog maratona ima}eprilikudauzmarat ons ku kart ic u besplatnopogledaju neku od projekcija sa repertoa r a ovog mod ern og sin apleksa. N.Pe.

DoPopoviceobezbe|enprevoz bacivawe vode iz limana u koritoDunava,iposaozavr{iza deset dana. Naredba je, naravno,po{tovana. N.C.

Gradskiprevoznikdanasisutrauvodivanredane polaske autobusa za Popovicu, radi prevoza u~esnika Fru{kogorskog maratona. Autobus na liniji 74 za Popovicu polazi s po~etnog stajali{ta s potkovice kod @elezni~ke stanice. Putnici }e se primati kod stajali{taispredMostaslobodenaLimanu 4,ispredLimanskogparka,ivanredniautobusi se ne}e zaustavqati na redovnim staja-

li{tima.Putnici}eseprevozitiisokretnicenaVojnovu,usmerupremaPopovici. Povratak u~esnika maratona bi}e tokom vikendaorganizovanpopotrebi,pozavr{etkusvakeetapemaratona. Vanredni autobusi s Popovice }e stajati naokretniciVojnovo,ucentruKamenice,na stajali{tu na Bulevaru oslobo|ewa - posle Mosta slobode, kod teniskih terena, Futo-

{kepijace,prekoputanekada{weRobneku}e„Kokra“ikod@elezni~kestanice.Uvanrednim autobusima pretplatne karte ne va`e.Cenakarteuvozilimabi}e80dinara,a karte}emo}idasekupenakioscimakod@elezni~kestanice. RedovnipolascizaPopovicunaliniji74, i}i}eod6do11~asovaskra}enomtrasom. Z.D.

c m y


nOvOSAdSkA HROnikA

subota7.maj2011.

c m y

8

dnevnik

POKLON POVODOM JUBILEJA [TRANDA

Posetiocima20.000fotomonografija Fotomonografija [tranda sastavqena od male bro{ure sa zanimqivim podacima, fotografijama i kratkim pri~ama iz pro{losti ove pla`e, povodom sto godina wenog postojawa, bi}e poklawana sugra|anima. “Gradsko zelenilo” svakodnevno }e od 8 do

19 ~asova na blagajni najlep{e gradske pla`e, deliti ovu fotomonografiju za ~iju su izradu najvi{e zaslu`ni, autor tekstova i novinar Mladen Bulut i dizajner Ratko Karanovi}. Iz svoje privatne kolekcije stare fotografije [tranda za ovu priliku ustu-

pio je sugra|anin Slavko Ko{uti}. Tira` je 20.000 primeraka, a tekstovi su na srpskom i na engleskom jeziku. Istim povodom “Zelenilo” za narednu nedequ priprema lepeze sa starim motivima novosadske pla`e kao poklon za sve dame. A. L.

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] U VETERNIKU

Mrtvekoke kodkontejnera U Novom Sadu zabraweno dr`awe doma}ih `ivotiwa - ka`e odluka grada. Mada wу uzgleda ne po{tuju ba{ svi Novosa|ani. O~ito je da je neki sugra|anin dr`ao `ivinu na Novom nasequ (na kraju ulice Mileve Mari}), koja mu je na`alost pocrkala. Umesto da pozove slu`bu za strvoderske usluge „^isto}e”, ili da ih zakopa u svom dvori{tu ovaj „kulturni” Novosa|anin re{io je da za-

gor~a `ivot kom{ijama, pa je svoje mrtve koko{ke bacio pored kontejnera. Verovatno da u tom trenutku nije razmi{qao o posledicama - ukoliko su koko{ke zarazne postaju potencijalna opasnost za okolinu, a ako ih psi lutalice ras~erupaju i razvuku posledice mogu biti daleko ve}e. A da ne pri~amo o radoznalim klincima, kojima tako|e mo`de sva{ta pasti na pamet... Q. Na.

Sti`usportskitereni ikru`nitok Gradona~elnik Igor Pavli~i} obi{ao je ju~e po~etak asfaltirawa ko{arka{kog i rukometnog terena, kao i terena planiranog za izgradwu de~jeg igrali{ta u Veterniku. U pitawu je povr{ina od 1.500 kvadrata, a vrednost ovog posla je oko 1.150.000 dinara.

- Dogovorili smo se da }emo uraditi terene za ko{arku, mali fudbal, odnosno rukomet, a plan je da odmah pored izgradimo i teren za bo}awe jer su stnovnici Vetrenika izrazili `equ za tim. Nakon asfaltirawa i farbawa treba da obezbedimo rekvizite, a

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Pismakumovima MileveMari}-An{tajn Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige. Dva ~itaoca koje se prva jave od 15 do 15.05 ~asova na telefona 528765 dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo kwigu „Mileva Mari}-Ajn{tajn - Dragi moji kumovi” autora Draga Wegovana. Kwiga sadr`i pisma Mileve Mari}-Ajn{tajn. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most - Prometej”, Uli-

ca Zmaj Jovina 19, telefon 452744. U kwizi je opisano kako je teklo Milevino obrazvawe: „Restriktivno zakonodavstvo crno-`ute monarhije, a naro~ito wenog ugarskog dela, prema {kolovawu `enske dece na gimnazijama i fakultetima, zadali su muke Milevi i wenom ocu, u wenom daqem {kolovawu. Ipak, uspeli su da se Mileva upi{e kao privatna u~enica u zagreba~ku Veliku gimnaziju. A. J.

o~ekujem da }e to biti zavr{eno do kraja ovog meseca. U drugom delu posla namera nam je i da ove terene ogradimo - rekao je Pavli~i}. On je dodao da je u Veterniku 38 kilometara ulica nasuto tucanikom, da je sre|en plato ispred crkve, a najavio da }e tokom ovog

JU^E PRED SPENSOM

Malerukesadilecve}e „Cvetna pijaca”, ~etvrta po redu, koju organizuje Pokret gorana Novog Sada otvorena je ju~e na platou ispred Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina”. Na {tandovima mogao se na}i veliki broj razli~itog cve}a, saksija, doma}eg meda i vina. U okviru pijace odr`ana je i edukativno - ekolo{ka radionica gde su u~enici tre}eg razreda Osnovne {kole „Ivo Lola Ribar” nau~ili da posade prvi cvet u saksiju i poneli ga ku}i da ga sami neguju. Radionici je prisustvovao i ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} koji je rekao da je ovo po~etak akcije prole}nog spremawa grada i da je ciq nau~iti decu da se brinu o prirodi. - Meni bi uspeo samo kaktus, jer nije zahtevan, ali moramo nau~iti mali{ane da sami brinu o cve}u i nadam se da }e biti odgovorni, jer nam je onda lepa budu}nost zagarantovana - rekao je \uki}.

Foto:F.Baki}

Cve}e je izlo`ila i Sredwa {kola „Dr Milan Petrovi}”, koja u svom okviru ima i edukativno-radni centar, gde u~enici koji ne mogu da se zaposle posle zavr{ene sredwe {kole idu na produ`eni vid rehabilitacije. Tamo gaje cve}e, za~insko biqe i pe~urke.

Kako ka`e nastavnik prakse za cve}are i vrtlare Ivana Jefti}, sve pare koje se zarade prodajom cve}a ulaga}e se nazad u centar, da bi pored donacija imali dodatna sredstva i da bi se na neki na~in osamostalili. G. ^etnik

meseca po~eti radovi u ulici koja povezuje Adice i Veternik. Prema wegovim re~ima plan je da se na uglu Novosadskog puta i ulice Kraqa Petra izgradi kru`na raskrsnica, a trenutno se radi na eksproprijaciji ku}e koja je u vlasni{tvu @eleznice Srbije. B. M. NOVOSADSKI FOTOMARATON

Talentom dovredne nagrade „Novosadski fotomaraton”, tre}i po redu, odr`ao se u subotu 30. aprila u organizaciji ASPECT, a pod pokroviteqstvom Grada. Na manifestaciji koja je trajala od 10 do 20 ~asova u~estvovalo je preko 300 qudi iz Srbije i iz inostranstva, a bio je organizovan i besplatan prevoz za u~esnike iz Beograda. Na ovogodi{wem fotomaratonu premijerno su u~estvovali i glumci odnosno modeli koji su bili postavqeni na razli~itim lokacijama u u`em centru grada. Glumci su bili obu~eni u kostime i zauzimali odre|ene poze tako da je grad ustvari bio jedan veliki fotografski set. Tokom maja sve fotografije }e biti pregledane i ocewene, da bi na kraju sledila izlo`ba i dodela nagrada najboqim u~esnicima. S obzirom da je ciq manifestacije promocija talentovanih fotografa, organizatori su i ove godine obezbedili vrednu fotografsku opremu koja }e biti dodeqena pobednicima. G. ^. U PONEDEQAK U GIMNAZIJI „SVETOZAR MARKOVI]”

Po~iwe [kolsko pozorje [kolsko pozorje, 17. po redu, otvara se u ponedeqak, 9. maja, u 9.30 ~asova u gimnaziji „Svetozar Markovi}”, Ulica Wego{eva 22. Pozdravnu re~ uputi}e direktorica gimnazije Tatjana Vukadinovi} i rediteq Milan Belgi{anin, a bi}e odigrane i dve predstave, „Put u Veneciju” i „U Edenu na istoku”. U sve~anoj sali ove ustanove odr`a}e se okrugli sto u 14 ~asova ~iji je izlaga~ Tibor Vajda. Manifestacija predstavqa festival sred wo {kol skih dram skih trupa iz Vojvodine, traje do srede 11. maja, a svakog dana od 9.30 do 11.30 ~asova odigra}e se predstave u Novosadskom po zo ri {tu. Or ga ni za tor je pomenuta gimnazija. A. J.


ZATVOREN KONKURS U „RADOSNOM DETIWSTVU”

Za 188 radnih mesta 1.200 prijava Za 188 ranih mesta koliko je ogla{enokonkursomzaprijemu stalniradniodnosuPred{kolskoj ustanovi „Radosno detiwstvo”stigloje~ak1.200prijava. - Konkurs je zatvoren, a sada nam predstoji te`i deo posla. Kadrovska slu`ba treba sve prijavedetaqnodapogleda.Ka-

daizaberemoradnike,sledizakonskirokza`albe,akadaito pro|e,sastajeseUpravniodbor. Nakon toga kandidate primamo u stalni radni odnos - naveo je direktorteustanoveBorislav Samarxi}. Na konkurs su mogli da se prijave svi  koji ispuwavaju

uslove, ali ipak }e blagu prednost pri zapo{qavawu imati vaspita~icekojeve}radenaodre|enovreme.Oneve}du`evreme rade s decom i imaju i svoje vaspitnegrupe. Ina~e, konkurs je bio otvoren za vaspita~ice, medicinske sestre, servirke i sprema~ice.

Powegovimre~ima,potrebaza novim radnim mestima ukazala sezbogpro{irivawakapaciteta ustanove, izgradwe novih i pro{irewastarihvrti}a,kaoi zbog toga {to od 2005. godine u vrti}ima ima preko 4.000 dece vi{enegoranije. Q. Na.

PRED[KOLSKA USTANOVA PRIPREMA]E 20.000 OBROKA DNEVNO

Gradwa megakuhiwe po~iwe u junu Dir ekt or Pred{ kolske ustan ov e „Rad os no det iws tvo” Bor is lav Samarxi} najaviojeju~e zana{listda}eizgradwanovecentralnekuhiwe krenuti po~etkom juna. - Sada je sasvim izvesnodaposaokre}eujunu. Ju~e smo imali sastanak sa Fondom za kapitalna ulagawa gde je sve dogovoreno, a na sastanku su pris us tvov al i i predstavnici Grada. Projekatzacentralnukuhiwu napravilajeku}a„Eurogardi”,apolovinommaja Fond }e raspisati tender za izvo|a~a radova objasniojeSamarxi}. Prem a re~ im a sag ovornika, sasvim je izvesnoda}ekuhiwabitizavr{enanajesen,ada}es Kuhiwa}ebitizavr{enanajesen,aproradi}edokrajaovegodine rad om po~ et i do kraj a ove godine. Kada kuhiwa bude Vrti} uskoro raste u Radni~koj ulici izgra|enaima}ekapacitetod 20.000 obroka dnevno i on }e DirektorPU„Radosnodetiwstvo”BorislavSamarxi}ka`eda biti dovoqan za narednih 15 biiizgradwavrti}auRadni~kojulicimogladapo~nepo~etkom godina. juna.Novacjeobezbe|en,atrenutnoGradiZavodzaizgradwugraPokrajinski Fond za kapidasre|ujudokumentaciju,kakobiposloviteklinesmetano. talna ulagawa izdvojio je 541

MALI AKCIONARI „AGROHEMA” PORU^ILI

Rok za dogovor 11. maj

Ukolikosedosrede11.majane postigne dogovor ve}inskog vlasnika „Agrohema”i malih akcionaraokootkupaakcijaudinarskoj protivvrednostiodoko60evraza akcijusledeprotestiakcionarai biv{ih radnika, odlu~eno je na Sku{tini akcionara. To je drugi putdamaliakcionaridaju{ansu pregovorima. U prvom poku{aju ve}inski vlasnik je u posledwem trenutkuotkazaozakazanesastankesmalimakcionarima. Poslesrede11.maja,akonedo|e dosporazumazanas}emiroqubivi pregovori biti zavr{eni.Smatra}emo da je ve}inski vlasnik neozbiqanpremanamaida~ekadase uvedeste~ajupreduze}a,saop{teno je sa Skup{tine akcioanara. Mali akcionari }e pokrenuti tu`beprotivodgovornihuprivatizaciji„Agrohema”izahtevativra}aweparceleuRibarskojbroj3, ka`eseusaop{tewu. Z. D.

VESTI Elektronska muzika u CK13 Koncert grupa „Tearpalm” iz Ni{ai„LenhartTapes” izNovog Sadaodr`a}esedanasu22sata u Omladinskom centru „CK13”, UlicavojvodeBojovi}a13.Posetioci}eimatiprilikuda~uju doma}u elektronsku eksperimentalnumuziku,aulaznicako{ta200dinara. G. ^.

Deca i ekologija Kreativna radionica za decu „^uvajmo planetu” odr`a}e se danasod11do12.30~asovauGalerijiMaticesrpske,Trggalerija1.Govori}eseougro`enim `ivotiwskim vrstama, ekologiji. Radionicu }e voditi kustos Aleksandra Stefanov sa saradnicama sa Odseka za pedagogiju Filozofskogfakulteta. A. J.

U PONEDEQAK U DOMU VOJSKE SRBIJE

Godi{wica pobede nad fa{izmom

Sve~anaakademija,kojaseorganizuje povodom obele`avawa 66. godi{wice pobede nad fa{izmom, odr`a}e se u ponedeqak 9. majau11satiuDomuvojskeSrbije, Beogradski kej 9. O istorijskomzna~ajuovogdatumagovori}e predsednik Saveza udru`ewa boraca NOR AP Vojvodine Svetomir Atanackovi}. Posetiocima}eseobratitiipotpredsedni-

caVladeVojvodineAnaTomanova Makanova kaoipredsednikSUBNORNovogSadaMirkoPaji}.U kulturnom delu programa nastupi}e glumica Srpskog narodnog pozori{taGordana\ur|evi}Dimi}, ansambl „Vila”, SKUD @elezni~ar i hor „Sveti Roman Slatkopojac” iz Petrovaradina. Akademiju organizuje SUBNOR APVojvodine. N. R.

„Ritam Evrope” uz koncerte Manifestacija„RitamEvrope” odr`a}ese,petiputporedu,uponedeqak,9.maja,naTrguslobode. Tove~e}e,od19~asova,nastupiti „Arxis”, „Vrum” (19.40), „Elvis Xekson”(20.25),„P.A.S.O”(21.30) i „Xinks” (22.45). Naredni dan predvi|en je za tribinu „Evropski karavan legalnosti”, koja po~iweu11~asovau„Fabrici”,dok

}eseu19~asova,upomenutomcentru, otvoriti izlo`ba radova sa konkursa„RitamEvrope!–poetikagranica”.Nakonotvarawabi}e predstavqena tribina „Poetika granica” na kojoj }e govoriti Jawa Be~ Nojman, Teofil Pan~i}, Muharem Bazduq i Laslo Vegel. Ovim datumom obele`ava se Dan pobedenadfa{izmom. A. J.

miliondinarazaizgradwu nove centralne kuhiwe PU „Radosno detiwstvo“. U novom objektu, koji }e se nalaziti na placukojijeGradkupio uzoniSever,bi}eopremqenakuhiwa,ve{ernica i odeqewe za tehni~kuslu`bu.Obrocizamali{ane sada se pripremaju u dve kuhiwe. Jedna je u Ulici Pavla Simi}a, a drug a na Telepu. Ovedvekuhiwe,ukojima radi 87 radnika, obezbe|uju obroke za vi{e od 15.000mali{anau67obdani{ta u gradu i prigradskimnaseqima,iako imjekapacitetsedamhiqadaobroka. Kuhiwa koja se nalazi u centru ima 300 metara kvadratnihiprojektovana je za pripremu 4.000, me| ut im, u dan a{ wim uslovimauwojsepripremaod 7.000 do 7.500 obroka. Druga kuhiwa, koja se nalazi na Telepu, jo{ je mawa i ima svega 200metarakvadratnihiuwoj sepripremipreko3.500obrokaza19vrti}a. Q. Na.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota7.maj2011.

9

„STAN” I BELORUSKI „LIFTMA[” RADE ZAJEDNO

Liftom protiv krize

MajstoriizJKP„Stan”i beloruske kompanije „Liftma{” po~elisuju~eugradwu lifta u zgradi na Futo{komputu14c.Prenekolikomeseci„Stan”jesklopio ugovorsBelorusimaokupovini lifova za potrebe skup{tina stanara. Zgrada na Futo{kom putu 14 c izgra|enajeprevi{eoddeset godina,aliliftnijepostavqen, me|utim predvi|eno jemestozato.Ugradwaliftatrebadasezavr{izadve do tri sedmice, {to }e stanarima olak{ati put do ku}nog praga, budu}i da vi{espratnicaimapeteta`a. Premaizve{tajimaiz„Stana„ ima jo{ skup{tina stanara koje su zainteresovane dakupelift,ilidagarepariraju.Prednostbeloruskekompanijejeutome{toproizvodii delovei{tojejeftinijauodnosunaovda{weponu|a~eza20do 30odsto.Belorusiradesvevrste liftova,pajetakoDomzdravqa „@elezni~ar” napisao „Stanu”

Foto:N.Stojanovi}

zahtev tra`e}i ugradwu panoramskoglifta.Narednesedmice grupa radnika iz „Stana” trebalabiodeufabriku„Liftma{„ iobu~isedasamostalno,bezpomo}iBelorusaugra|ujeliftove. Z. Deli}

U PONEDEQAK BEZ KONFERENCIJE ZA MEDIJE U O[ „JO@EF ATILA”

Stop sindikalcima i novinarima

Granskom sindikatu prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ne}ebitidopu{tenodau ponedeqakodr`ikonferenciju zanovinareuprostorijamaO[ „Jo`ef Atila“, rekli su za „Dnevnik“ u ovoj {koli. Ovaj stav su objasnili time da predstavnicisindikata`eledarazgovaraju o pokretawu disciplinskogpostupkaprotivzaposlenog,akakoprocesnijezavr{enne`eledadajunikakvein-

formacije,tesmatrajudaikonferencija nije u redu. S druge strane,  u Sindikatu „Nezavisnost“ najavquju da }e konferencijabitiodr`ana,pamakar jedr`aliispred{kole. Po re~ima sindikalaca, re~ jeodisciplinskompostupkukojejepokrenutprotivjednognastavnika, a u vezi je sa starim sporomuvezisaiznajmqivawem sale za fiskulturu i navodnim mahinacijama. A. V.


NOVOSADSKA­HrONIKA

subota7.maj2011.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(15.10),­­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(13.50), „Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(13.10),­„ran­go”­(13.20),­„Hop”­(13.30,­15.30),­„Mo­ja­na­zo­vi­`e­na”­(15.40),­„Zdu­ha~,­zna­~i­avan­tu­ra”­(17),­„rio”­(12,­13­14,­15,­16,­18.15, 21.30),­„Ob­red”­(18),­„Bez­i­me­ni”­(20.10),­„Vo­da­za­slo­no­ve”­(19),­„Tor”­(17.50, 20.15,­22.40),­„Be­li­la­vo­vi”­(18.10­20.20,­22.20),­„Cr­ven­ka­pa”­(16,­20.10),­„O, Grin­go”­(20.30,­22.30),­„Pa­kle­ne­uli­ce­5”­(17.30,­20,­22.25). Jadran:­„Me­dved­Jo­gi„­(19),­„Sa­kr­pan~”„­(21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­ „Pe­ra­ Do­bri­no­vi}”­ „Zoj­kin­ stan”­ -­ dra­ma (19.30),­Ka­mer­na­sce­na­„Ler”­(21). Pozori{te mladih ve­li­ka­sa­la­„Pi­no­kio”­(11)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”. Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka­ 20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Mi­tro­po­li­ta Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Kar­lo­va~­kog­mi­ra­18,­063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: SenkaBo`i} iz Novog Sada ( devoj~icu i de~aka), DEVOJ^ICE: Danijela Jan~i}, Milana Radovi}, Kristina Gojan, MilicaGa{i}, JelenaBrzica i VesnaBala iz Novog Sada, AngelaIgwati} iz Budisave, MilanaRodi} iz Siriga, SawaZeqkovi} iz Sremske Kamenice, TamaraPetri~evi} iz Rivica, Qubinka \a~i} iz ^erevi}a i SvetlanaBo{wak iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: LivijaZubovi}, TawaSalontaji, JovanaMarki, Ana Hrast-Lauri i Ivana Dragi~evi} iz Novog Sada i Bojana Lazarevi} iz Beo~ina.

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe 420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Nevenka Vida Latal (1933) u 11.15 ~asova - urna, Suzana Mi{e Dra`i} (1923) u 12 - urna, \amaiq Brahima Greku (1940) u 12.45, Etel Jo`efa Mu`lai (1936) u 13.30 i @ivko Gavre Qubojevi} (1943) u 14.15 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Dragomir Save ]etojevi} (1930) u 13 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

telefoni

No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

c m y

10

Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki. Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

Сећање на интернирце КИКИНДА: Полагањем венаца на споменику интернирцима обележено је 69 година од страдања Кикинђана у немачким концентрационим логорима широм Норвешке. Венце су положили представници Општине Кикинда, СУБНОР-а и Српско-норвешког друштва из нашег града. Године 1942., 6. маја, 46 Кикинђана интернирано је у логоре у Норвешкој. Кикиндски интернирци, како је на комеморацији истакао историчар Лазар Демић, налазили су се у логору Бејсфорд у близини града Нарвика у северној Норвешкој: Последњи преживели интернирац Чеда Ђомпарин, преминуо је 16. фебруара ове године. А.Ђ.

subota7.maj2011.

11

РУЖНАСЛИКАУНЕПОСРЕДНОЈБЛИЗИНИЦЕНТРАЗРЕЊАНИНА

Језером плута угинула риба ЗРЕЊАНИН: Ни неколико дана након што је у градском језеру код “Житопродукта” затечена угинула риба, која је плутала на воденој површини, узрок помора није познат. Градска инспекторка за заштиту животне средине Мира Дроњак казала је јуче за “Дневник” да су, по последњим информацијама којима располаже, узорци воде из језера однети на анализу, али да још није упозната са њеним резултатима. Огласио се и директор Јавног комуналног предузећа “Водовод и канализација” Милорад Бјелогрлић, уз напомену да за сада није утврђено како је дошло до еколошког инцидента. Могло се посумњати да је до помора рибе довео пропуст у раду оближњег “Житопродукта”, али Бјелогрлић вели да су

сви испусти у овој житомлинској индустрији одавно блиндирани и да рад фабрике не може бити узрок загађења воде. Осим, резервисан је ипак Бјелогрлић, ако евентуално није дошло до неког нежељеног процуривања. Међутим, ни у “Житопродукту” не знају шта је могло да изазове угинуће рибе, док у Удружењу спортских риболоваца “Зрењанин” сумњају на људски фактор. Председник тог удружења Бранислав Чордић вели да се, према призору који се види са обале, може закључити да су рибокрадице користиле струју, и да су на брзину покупиле веће комаде, а да за ситну рибу нису имали времена. Ово је други пут у пола године да једно од три зрењанинска језера, настала својевременим преграђивањем речног

тока Бегеја и изградњом Бегејске петље, забрине надлежне у највећем банатском граду. Али, новембра 2010. када је водена површина осванула прекривена прашином од кукуруза за кратко време се установило да је кривац за овај догађај био “Житопродукт”. Инспекција за заштиту животне средине констатовала је да је до тога дошло услед неадекватног складиштења кукуруза у фабричким силосима. На једном силосу налази се утоварно место за прашину и отпад који настаје током пријема кукуруза. Процес утовара отпада у камионе био је необезбеђен, тако да се прашина ширила по околини. “Житопродукту” је тада наложено да хитно реши проблем. Ж.Балабан

СВЕТОЂУРЂЕВСКЕСВЕЧАНОСТИУВОЈВОДИНИ

За јубилеј служиле четири владике

Достојно обележенаслава БЕЧЕЈ: Звона јединог српског православног храма у највећем потиском граду Бечеју, посвећеном светом великомученику Ге-

та пре тачно 160 година од како је један од градског симбола. Поред домаћина чија је Ђурђевдан крсна слава, светој литургији присуствовали су и други Бечејци православне вероисповести, представници Римокатоличке црквене општине и бечејских демократа, чија је Ђурђевдан, такође, слава. Ношење ђурђевданске литије око храма било је посебно атрактивно, као и освећење трпезе славких колача и црвеног вина у самом храму. Ништа мање атрактивно није било и на крају преподневне свечаности у црквеној порти током забавног програма уз учешће најмлађих бечејских фолклориста. Ђурђевданска литија пред црквом Прослава Ђурђеворгију, јуче су од раних јутарњих дана у бечејском храму настасати, некако, свечаније звонила. вљена је вечерњим богослужеРазлог томе је, свакако, једна од њем, када је освећен и резан најприсутнијих слава у српским славски колач у присуству кума домовима Ђурђевдан, слава и са- Милорада Новаковића. мог храма, чија је градња започеВ.Јанков

СОМБОР: Светом архијерејском литургијом и вечерњом јуче су у Сомбору окончане петодневни Светођурђевски дани, који су протекли у знаку обележавања 250. годишњице изград-

ње највећег православног храма у овом граду, чији је патрон управо свети Георгије. Преподневну архијерејску литургију предводио је владика бачки Иринеј Буловић, коме су саслуживали владика јегарски Порфирије, владика врањски Пахомије и владика диоклијски Јо-

ван, као и целокупно сомборско свештенство на челу са протојерејским намесником, јерејем Савом Николићем. Свечарском расположењу придонели су и бројни православни верници, ко-

ји су након литургије и опхода присуствовали и освећењу чесме у црквеној порти, подигнутој поводом прославе четврт миленијума изградње свог централног градског храма. Сомборци су, поред овог јубилеја, имали разлога за понос и због чињенице да је након литургије и освећења

ДАНЕВРОПЕ

Најталентованијима путовањеуЕУ КИКИНДА: У оквиру пројекта “Србија у ритму Европе” који је изведен на Градском тргу, учествовало је око 150 младих из општине Кикинда. Наступили су солисти, културноуметничка друштва. Хор, окупљен за ову прилику, представио се “Одом радости”, химном “Боже правде” и нумером са Кипра. Одржавање овог пројекта

подржало је 28 амбасада Европске уније у Србији, а манифестација “Србија у ритму Европе” окупила је око 9.500 основаца и средњошколаца из наше земље који живе у 30 градова Србије. - Награда најталентованијој деци и њиховим породицама биће путовање у неку од земаља Европске уније - истакла је Мир-

Прославауз помоћ Мађарске КАЊИЖА: Захваљујући финансијској подршци Владе Републике Мађарске у Кањижи ће сутра бити уприличена прослава Дана Европе, за коју је припремљен богат програм. Разним такмичењима ученика основних школа програм почиње већ од 8 сати на Главној улици, где ће бити постављена бина, а у парку испред Градске куће од 9,30 уметник Еде Шинкович из Будимпеште, представиће се јединственом скулптуром од сапуна, који ће потом са децом учествовати у осликавању заједничког цртежа на асфалту Главне улице. У току преподнева у спортској хали „Бање Кањижа” приређује се ревилајно такмичење рвача. У парку ће бити представљање јела војвођанске кухиње, а приредбу

ће пратити и вашарска понуда рукотворина, сувенира и занатских производа. Од 15 сати наступиће плесне групе и фолклорни ансамбли. Увече ће се представити извођачи из Србије и Мађарске, при чему ће серију концерата у 19 сати отворити дует познатих извођача српке изворне музике браће Ратка и Радише Теофиловића, затим ће наступити позната мађарске певачице Катице Илењи, новосадски музички састав „Равница”, а програм ће заокружити заједнички концерт музичких звезда Хенриета Дер и ТамареБенчик, Војвођанки које су веома популарне на естрадној сцени Мађарске. М.Митровић

Ускоро статускандидата Поводом манифестације “Србија у ритму Европе” његове екселенција амбасадор Кипра у Србији ХараламосХаџисавас боравио је јуче први пут у Кикинди. - Кипар ће се трудити да трудити да олакша Србији пут ка Европској унији. Готово сам сигуран да ће Србија ускоро добити статус кандидата. Уосталом ваша земља и припада Европској унији – рекао је том приликом амбасадор. јана Пајтић, чланица Управног одбора пројекта “Србија у ритму Европе”. Овим пројектом обухваћене су све школе на територији кикиндске општине, рекла је помоћница председника општине Гордана Булатовић. Она је додала да је

пројекат важан и због чињенице да ће за Кикинду чути, а млади и талентовани Кикинђани учествоваће и на завршном концерту. Завршна манифестација “Србија у ритму Европе” одржаће се 10. јуна у Сава центру. А. Ђ.

чесме, у име Синода Српске православне цркве, владика бачки Иринеј њиховом суграђанину,

хватале и духовну трибину обележену промишљањима владике бачког Иринеја о феномену

Власт славу слави,цркву обилази Светођурђевске дане у Сомбору је „обележило„, до сада неуобичајено па самим тим и скандалозно, потпуно одсуство локалне самоуправе. Мада су из сомборске православне црквене општине били уредно позивани на све манифестације у оквиру пет Светођурђевских дана, ни на једном од дешавања није присуствовао нико од представника власти, иако је нпр. израду и постављање реплике Светођурђевског крста инвестирао управо Град Сомбор. Да овај својеврсно скандал буде апсурднији постарале су се две најјаче партије које чине власт у Сомбору, Демократска странка и Демократска странка Србије које су за синоћ у својим просторијама најавиле и позвале госте на обележавање своје страначке славе, Ђурђевдана. сликару Сави Стојкову уручио Орден светог Саве. Светођурђевски дани су у Сомбору трајали пуних пет дана, током којих је у просторијама сомборске црквене општине отворена изложба посвећена храму Светог Георгија а освећена је и реплика великог крста на Светођурђевском Тргу који је својевремено, после Другог светског рата, уклоњен са места на коме је био преко два века. Петодневне свечаности су обу-

времена и вечности, као и концерт духовне музике, док је јубилеј пропраћен и издавањем монографије „Светођурђевски храм у Сомбору„ аутора Милана Степановића, која је захваљујући донацији управо Саве Стојкова потпуно бесплатна за све оне који су желели да се упознају не само са 250 година старим храмом, већ и са вишевековним бивствовањем Срба у Сомбору и његовој околини. М.Миљеновић

ГРАДСЕНЕМЕШАУПОСАОТАКСИУДРУЖЕЊА

Ценувожње нексами одређују

СУБОТИЦА: За разлику од Новог Сада и Београда суботички градски оци су препустили самим такси удружењима да се договоре око цене услуга. Тако да приликом избора такси удружења у Суботици цена више не игра велику улогу. Таксистима остаје да се боре за тржиште што бољом понудом и квалитетом услуга. Пре годину дана основан је Савез такси удружења у Суботици, који за сада чине 12 такси удружења која треба да испуњавају одређене услове како би услуга била квалитетнија. Члан Савеза суботичких такси удружења НиколаРађеновић каже да ће ускоро добити идентификационе налепнице и на тај начин ће моћи да се распознају од нелегалних превозника. Идентификација ће важити годину дана. - Ми смо у оквиру Савеза утврдили јединствену цену услуге, с тим да је укинут попуст на телефонски позив. Свако такси удружење које жели да буде наш члан може, али треба да испуњава одређене услове. Град је рекао да ће свим таксистима који испуњавају задате критеријуме дати налепнице, тако да ће се по томе распознавати такси удружења - објашњава Никола Рађеновић. Недавно је усвојен Закона о превозу у друмском саобраћају и тумачећи закон, поједине општи-

не и градови су њиховим такси удружењима одредили минималну економску цену. Локална самоуправа Суботице је препустила самим такси удружењима да утврде минималу цену. - Ми смо пажљиво прочитали закон и ни у једном члану се децидно не наводи да град треба да утврди минималну цену. Таксисти нека се међусобно договоре и изборе на тржишту рекао је председник Савета за безбедност у саобраћају у граду Дарко Антељ. Сваки таксиста мора испуњавања одређене норме, које се односе како на плаћање пореза, тако и опремање возила.У договору са градом када на дужност ступи комунална полиција имаће овлашћење да кажњава нелегална такси удружења. А. А.


12

CRnA HROnikA

subota7.maj2011.

SPECIJALNISUDUBEOGRADU

Ukinutpritvor Dubravki[trbac Specijalni sud u Beogradu ukinuojeju~epritvorDubravki [trbac, koja se tereti za u~e{}e u „prawu” novca ste~enog krijum~arewemkokainazaodbeglog Darka [ari}a, i pustio je dasebranisaslobode.Onajesupruga novosadskog advokata Radovana [trpca, koji je u ime Darka [ari}a zakqu~ivao poslove i kupovao preduze}a i poqoprivredna dobra po Vojvodini, a ona mu u tome pomagala. U pritvorujeprovela14meseciod hap{ewaufebruru2010.godine. Ostali koji su u pritvoru tu }eiostatipo{tojeSpecijalni sud odbio ju~e predlog wihove odbranezapu{tawenaslobodu. [ari}jejo{ubekstvu,aZoran]opi} jenedavnouhap{enu Bawaluci. Wegov branilac u Srbiji advokat Veqko Deliba{i} predlo`iojeda]opi},ko-

va supruga Dubravka [trbac, StevicaKosti},AndrijaKrlovi}, Marinko Vu~eti} i Predrag Milosavqevi}. Osim [ari}a,ostalisenepovezujustrgovinom narkoticima, ali su optu`eni jer su znali za tu aktivnost pripadnika [ari}eve kriminalnenarkogrupe,kojojje su|eweutoku. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal tereti optu`ene u ovom procesu da su znali da su parekojesuimstavqenenaraspolagaweiupravqawenelegalnoste~eneodpreprodajekokaina. Radi se o takozvanom prqavom novcu koji je trebalo legalizovati i uvesti u regularan privredni i finansijski sistem. Preduze}a koja su „prawem„ novca stavqena pod kontrolu [ari}eve kriminalne organizacije su „Jedinstvo” u

NAKONDVOGODI[WEISTRAGE,UJU@NOJAMERICIDOLIJALAGRUPAKOJOJSU ZAPLEWENI620KILAKOKAINAIOKODVAMILIONADOLARA

Uhap{enasrpska narkobandauBrazilu –Uakcijihap{ewanarkobandi u Brazilu uhap{eni su i dr`avqani Srbije Goran Ne{i}, AlenMemovi},AleksandarSekuli} iMilanKaranovi}– izjaviojeministarunutra{wihposlovaIvicaDa~i}. Kakonavodebeogradskimediji, brazilska policija uhapsila je i Dejana Stojanovi}a Keku, vo|unovobeogradskogklana,ko-

evra),prenosibrazilski„Globo”. Brazilska policija saop{tila je i da je vo|a grupe, koji je uhap{en1.maja,jedanodpetnajtra`enijih kriminalaca u Srbijiida}ejojbitiizru~en.Medijiutojzemqijavqajudajere~ o Goranu Ne{i}u, koji je uhap{en u svom letwikovcu u mestu Bauru,udr`aviSaoPaulo.

{enih i naveo da }e to uraditi brazilskapolicijakojavodiakciju ve} nekoliko godina. Kako jekazao,osobazakojujebrazilska policija rekla da je vo|a bande, nije poznata javnosti u Srbiji,alijedobropoznatabezbednosnimkrugovima. Savezni krivi~ni sud u Sao Paulujenarediozaplenuimovine ~lanova kriminalne organi-

JovanStoji} izBezbednosnoinformativneagencijerekaoje za RTS da je u akciju hap{ewa narkobande u Brazilu bila ukqu~ena i BIA, posredstvom ameri~ke agencije DEA, tako {tojedostavqalapodatkeolicima iz Srbije, i ocenio da je hap{eweuBraziluizvedenoveomaprofesionalno.

zacije,u~ijemposedusu31objekat,15luksuznihvozilainekoliko ~amaca i jahti, ukupne vrednosti16milionadolara. „Pripadnici te zlo~ina~ke organizacije tra`eni su na me|unarodnom nivou zbog svoje opasne prirode i zbog svojih zlo~inapovezanihsdrogom”,navodi se u policijskom saop{tewu. – U grupi od 17 uhap{enih u akcijibrazilskepolicijejevi{esrpskihdr`avqana,ukqu~uju}i i jednog za kojim je Srbija raspisalame|unarodnupoternicu radi izdr`avawa kazne od osam godina zatvora, na koju je osu|enzbogkrijum~arewadroge –izjaviojeju~eTanjugutu`ilac zaorganizovanikriminalMiqkoRadisavqevi}. On je naglasio da je Tu`ila{tvozaorganizovanikriminal zajednosBezbednosnoinformativnom agencijom sara|ivalo u operaciji. –Kadajere~oakcijibrazilskepolicije,kojajo{uvektraje, mogu da ka`em da su kolegama u Brazilu preko ameri~ke i britanske agencije DEA i SOKA dostavqene zna~ajne informa-

Hap{ewe osumwi~enog

jijeizSrbijepobegaoudecembru2006.godine. MinistarDa~i}jekazaodasu uhap{eni bili deo me|unarodnog lanca trgovine drogom i zbogte`inekrivi~nogdelamogubitiosu|eniinakaznuzatvorado30godina. U pol ic ijs koj akc ij i pod imenom „Niva” u~estvovalo je gasrpskoTu`ila{tvoteretiza organizovani kriminal, za {ta mu se sudi u odstustvu, bude saslu{anuRS. Kriminalna grupa, sa [ari}emna~elu,koju~ineprivredeniciiadvokati,optu`enajeza „prawe” vi{e od 20 miliona evra ste~enih preprodajom kokaina.Tu`ila{tvozaorganizovani kriminal tereti ovu [ari}evu grupu za krivi~na dela udru`ivawe radi vr{ewa krivi~nihdelaiprawenovca. Osim [ari}a, ]opi}a, optu`enisuiwegovnekada{winajbli`i poslovni saradnik Neboj{a Jestrovi}, novosadski advokat Radovan [trbac, wego-

Gajdobri,„Mladiborac”uSenti, „Putnik” i „Vojvodina” u Novom Sadu, „Mitrosrem” u SremskojMitrovicii„Pali}„ uSubotici. Tu`ila{tvo je u aprilu pro{le godine podiglo optu`nicu protiv Darka [ari}a i jo{ 19 osoba zbog krijum~arewe 2.174 kilograma kokaina iz Ju`ne Amerike oktobra pretpro{le godineiza{vercovawe235kilograma kokaina u Italiji, januara 2009. godine. U martu su podignute jo{ dve optu`nice protiv pripadnika [ari}evih grupazbogkrijum~arewakokainai„prawa„novca. (Tanjug)

dnevnik

U akciji „Niva” zaplewen i brod

Srbija}etra`itiizu~ewe Ne{i}aiStojanovi}a MinistarkapravdeSne`anaMalovi} potvrdilajeTanjuguda suupolicijskojakciji„Niva”uBraziluzbogkrijum~arewadrogeuhap{eniGoranNe{i}iDejanStojanov}zvaniKeka.Onaje preciziralada}eSrbijazatra`itiwihovoizru~ewepo{tose zavr{ikrivi~nipostupakprotivwihuBrazilu. Ministarkajenapomenulada}eSrbijatra`itiNe{i}evoizru~ewe radi izvr{ewe kazne od osam godina zatvora na koji je pravosna`noosu|enuSrbijizbogkrijum~arewanarkotika. Izru~eweStojanovi}abi}ezatra`eno,kakojerekla,radidovr{ewakrivi~nogpostupkaukomeseteretizate{kukra|u. 126 saveznih policajaca, a tokomdvogodi{weistrageFederalnepolicijeprotivtekriminalne grupe zapleweno je 620 kilograma kokaina i oko dva miliona dolara (846.000

cijeona{imdr`avqanimakoji suvi{egodinanawihovojteritoriji,owihovompravomidentitetu,prebivali{timaime|usobnimkontaktima–naveojeRadisaqevi}.–Tojeomogu}iloda sewihoveaktivnostiuBrazilu sagledaju, a kona~no i da budu uhap{eni. Saradwa }e biti nastavqenakrozdaqurazmenuinformacija, ali sigurno i kroz

Onjerekaodanijeta~nodasu organizovanu kriminalnu grupu ~iniliuglavnomSrbi,ve}dasu izSrbije,powegoviminformacijama, samo tri osobe. Stoji} nije`eleodaizneseimenauhap-

formalnu me|unarodnu pravnu pomo}. Banda je delovala u saveznim brazilskim dr`avama Sao Paulo i Espirito Santo, Parana, Amazonas, Para i Rondonija, u brazilskomdeluAmazonije.Kakojesaop{tilapolicija,tokom dvogodi{we istrage protiv te narkobande uhap{eno je ukupno 47 qudi, prenosi brazilski dnevnik„Globo„. Uhap{enima za trgovinu i krijum~arewe narkoticima, po brazilskom zakonodavstvu, pretikaznaodpetdo15godina. Podsetimo, ministar unutra{wihposlocaSrbijeIvicaDa~i} je 8. juna pro{le godine u Brazilu, po{to je s ministrom pravdetedr`avepotpisaoMemorandumopolicijskojsaradwi,rekao da }e to rezultirati vi{im nivoom policijske saradwe dve zemqeuborbiprotivtransnacionalnog organizovanog kriminala.Onjekaoglavnerezultateposete Brazilu naveo potpisivawe Memoranduma o policijskoj saradwi, ali i razgovore s najvi{im dr`avnim zvani~nicima o borbi protiv transnacionalnog organizovanogkriminala.

CrnogorciiSrbi glavnidileri

NAKONISPAQIVAWATRIPROJEKTILA IZ„ZOQE”NAOBJEKATZA[TI]ENOGSVEDOKA NEBOJ[EJOKSOVI]A

Policijaistra`uje vezunapada spostupkom„[ari}” – Uprava kriminalisti~ke policije MUP-a Srbije istra`uje okolnosti pod kojima se desionapadnaobjekatza{ti}enog svedoka u procesu protiv Darka [ari}a – izjavio je ju~e ministar unutra{wih poslova IvicaDa~i}. OnjeuBosilegradurekaoda policija istra`uje da li je napad na objekat svedoka-saradnikauvezispostupkomkojisevodi protiv oranizovane kriminalnegrupeDarka[ari}a. Beogradskednevnenovineobjavilesudasuu~etvrtakujutru uVodovodskojuliciuBeogradu

ispaqenatriprojektilaizru~nog raketnog baca~a na objekat {tamparije Neboj{e Joksovi}a, svedoka-saradnika u postupkuprotiv[ari}a. – Objekat pripada za{ti}enom svedoku, ali je iznajmqen drugom licu i policija istra`ujedalijenapaduvezisprocesom koji se vodi protiv [ari}a–kazaojeDa~i}. Onjedodaodasusvisvedoci koji su u~estovali u procesu protiv [ari}a „bezbedni” i da proces koji se pred Specijalnimsudomvodinijeugro`en. E.D.

Italijanski nedeqnik „Espreso” objavio je nedavno studiju o me|unarodnomkrijum~arewukokainaizkojesevididasu, osim italijanske, me|u najve}immafija{kimorganizacijamaonesBalkana – crnogorska, srpska, rumunskaialbanska.One sutesnopovezanesju`noameri~kim mafija{ima, kojiposredujuuilegalnoj prodaji droge „na veliko”! Italijanski novinari uinteraktivnojprezentaciji pod naslovom „Put koke”, navode trase i kanale krijum~arewa najskupqeg narkotika na svetu iz Ju`ne Amerike ka Evropi. Crna Gora je ozna~ena kao jedna od ~etiri glavne mar{rute, koju koriste ju`noameri~kikarteli,balkanske mafije, afri~ke kriminalne oranizacije i italijanski organizovani kriminal. Pod „balkanskom mafijom” podrazumevaju~etiriorganizacije–izSrbije,CrneGore,Rumunije i Albanije. Ju`noameri~ku~inekarteliizMeksika, Kolumbije, Brazila i Venecue- le, afri~ku organizovanu kriminalnumre`u~ineprestupniciizNigerije,Senegalaioni

iz severozapadnog dela ovog kontinenta. Kod Italijana „~ast” brane kalabrijska „Ndrangeta”,sicilijanska„Kozanostra”ine{to{tojeozna~enokao„nemafija{keorganizacije”. Navodi se da su trenutno glavni proizvo|a~i i izvoznicikokainaKolumbija,Bolivija, Peru i Venecuela. Re~ je o

100 odsto ~istom kokainu, koji seproizvodinavi{eod190.000 hektarazemqe.Godi{weovozemqi{te„iznedri”od920do980 tona kokaina. Nabavna cena ovogskupognarkotikakre}ese od5.000do10.000evrakilogram. Kada stigne u Italiju, ova „esencija” ve} je 50 odsto „uprqana” raznim dodacima, ali se ipak prodaje basnoslovno, za

800.000 do milion evra kilogram. Kada se ~ist kokain izme{a s raznim dodacima,nijere~vi{eo kilogramu,ve}ostotinamakilograma,azaradesu enormne. „Espreso”navodidapostoji takozvana ameri~ka i evropska sekcija ilegalnog transporta narkotika.Ve}tokomovogkrijum~arewa kokain nije sto odsto ~ist, ve} je za polovinuizme{ansdodacima.Evropskarutajepodeqena na brodsku i avionsku. Glavnabrodskalukaje, potvrdwamaitalijanskog nedeqnika – Crna Gora. Ipak,stavqenjenaglasak najo{jednu,itoonukoja se preko Lisabona, MarseqaiMalageprote`edo Sicilije ili do neke od luka na Tirenskom moru. Postoji i kanal kojim se kokain iz Ju`ne Amerike, preko Afrike, doprema u Italiju. Podaci kazuju da se avionom ova droga transportuje preko aerodroma u Milanu, Parizu, Londonu,Frankfurtu,Madridu i Istanbulu. Avionom kokain putuje od jedan do dva dana, dok je brodom potrebna nedeqa da drogaizJu`neAmerike„dopliva”doEvrope,odnosnoItalije.


CRnA HROnikA

dnevnik

subota7.maj2011.

13

U BUDIMPE[TI NASTAVQENO SU\EWE BIV[EM OFICIRU MA\ARSKE @ANDARMERIJE OPTU@ENOM ZA RATNE ZLO^INE NAD CIVILIMA U NOVOM SADU 1942. GODINE

SvedocitvrdedaKepironijekriv Su|ewe oficiru ma|arske `andarmerije u Drugom svetskomratu[andoruKepiru ju~e je u Budimpe{ti nastavqeno ~itawem wegove odbrane s pisanim iskazima svedoka, u kojimasetvrdidaKepironije kriv za zlo~ine nad civilima uNovomSadu1942.godine. Sudijajedrugogdanasu|ewa pro~itaoiskazesvedokaizistragekojisutvrdilida civile nije likvidirala `andarmerija,kojojjepripadaoKepiro, ve} odredi ma|arskih honveda.

Sam Kepiro, kao i svedoci, tvrdili su da su u~estvovali u likvidacijamapartizana,kaoi daje~itavaakcijapodnazivom „Novosadska racija„ sprovedenazbogobra~unaspartizanima kojisunapadalima|arskuokupacionuvojsku.Kepirojeupisanomiskazutvrdiodajedokaz wegove nevinosti i to {to na kraju rata nije pobegao u Nema~ku kao {to su to u~inile wegovekolege. Su|ewesenastavqauutorak, a sud je najavio da }e presuda Kepirubitiizre~ena20.maja.

[andorKepirousudnici

POKRADENA I SKRNAVQENA BE^EJSKA GROBQA

Nametiizgrednika krstovi, spomenici,slova

Policijajepodnelakrivi~ne prijave  protiv Be~ejaca Kristijana H. (1990) i jednog maloletnikazbogsumwedasuumartu po~inili te{ku kra|u tako {to su ukrali vi{e bronzanih plo~a sa Spomenika oslobo|ewunaistoimenomtrguuBe~eju. Tako|e,podsumwomdajepo~inio krivi~no delo povrede groba, be~ejska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv ~etrnaestogodi{waka iz Ba~kogPetrovogSela.Onsetereti da je, zajedno s godinu dana

mla|imde~akomizistogmesta, pro{log meseca na pravoslavnom grobqu u ovom selu i{~upao i polomio devet krstova i oskrnaviojedanspomenik. Isto tako, krivi~na prijava podneta je i protiv Be~ejaca Petera P. (1987) i Ilije X. (1983) zbog sumwe da su u martu nakatoli~komgrobquuBe~eju s nadgrobnih spomenika ukrali vi{e mesinganih i pozla}enih slova, saop{tila je ju~e novosadskaPolicijskauprava. M. V.

ZAKAZANO RAZMATRAWE @ALBI OSU\ENIH PRIPADNIKA KRIMINALNE GRUPE

DarkoElezpred Apelacionimsudom 12.maja Apelacioni sud u Beogradu zakazao je 12. i 13. maja razmatrawe `albi na presudu Darka Eleza i ~lanova wegove kriminalne grupe koji su osu|eni na vi{egodi{wekaznezatvorajer su,nateritorijiSrbijeiBosne iHercegovinetokom2009.godinetrgovalidrogom,vr{iliiznude i ~inili druga krivi~na dela, objavqeno je ju~e na sajtu togsuda. Elezjekaoorganizotorgrupe presudom Specijalnog suda od 26. novembra 2010. godine osu|en na devet godina zatvora, a kao pripadnici grupe osu|eni su Vladimir Pandurevi} na {est godina zatvora, Vasa Qubibrati} na pet godina i jedan mesec,AleksandarLu~i} na~etiri,Branko\uri} nagodinui po,aSlobodanPjevacnagodinu danazatvora.

DarkoElez

1.200qudi,mahomSrba,Jevreja iRoma. Kepirojeoptu`endajeod21. do 23. januara 1942. godine u~estvovao u raciji u kojoj su okupacione snage ubile i pod led Dunava bacile najmawe 1.200, a prema najnovijim istra`ivawimaivi{eod4.000 Novosa|ana. Kepirojepetinalistinajtra`enijih odbeglih nacista iz Drugog svetskog rata za kojima traga Centar „Simon Vizental„izJerusalima. E. D.

SRBIJA DOBIJA JO[ JEDAN ZATVOR

Krajemmajazavr{etak novogPadiwaka Posle nekoliko pomerawa ranije najavqivanih rokova za okon~aweizgradwenovogzatvorauPadinskojSkeli,kapacitetaoko450mesta,zapo~ete2007. godine,kakoseo~ekuje,tobidefinitivnomogloidasedesiu narednih mesec dana, {to bi omogu}ilodaseuseqewepo~ne utokuovogleta,saznaje„Dnevnik“. O~ekujese,naime, dabipreo- stali radovi do faze „kqu~ u ruke“moglibitiokon~anikrajemmaja,astimuvezisesoprezomiokvirnopovremenopomiwu razli~iti datumi, po~ev od 25.do31.maja. Sme{tajosu|enihunovommoderno opremqenom zavodskom objektu izvesno}ebitipotpuno suprotan preovla|uju}oj situciji u zatvorima koji su u posledwe pola decenije pretrpani,aiovihdanajeuwimanalazioko11.000licali{enihslobode po svim kategorijama, dok surealnikapacitetioko6.000. Ve}isamouseqewenovogzatvora automatski}ezna~itipoboq{awe uslova i ostalim jer donosirastere}ewekapaciteta.

Na pitawe kakvo je stawe u zatvorima, za{titnik gra|ana Srbije Sa{a Jankovi} ka`e za „Dnevnik„dasusepritu`bekoje su stigle wegovom kabinetu naj~e{}eodnosilenanedostatke u sme{tajnim i ostalim `ivotnim uslovima lica li{enih slobode. Jankovi} isti~e da je sa saradnicima, posebno sa zamenikomMilo{emJankovi}em,samo upro{lojgodinipostupaouoko 230slu~ajevaposopstvenojinicijativiipritu`bamalicali{enih slobode i obavio oko 50 kontrolnihposetapolicijskim stanicama,pritvorskimjedinicama,zatvorimaistacionarnim socijalnim i psihijatrijskim ustanovama. Nedavno sam, navodi ombudsman Jankovi}, ocenio dajenajve}ibrojzahtevakojeje istaklooko800qudikojiupritvoruuOkru`nomzatvoruuBeogradu~ekajuokon~awesu|ewa, priliku da se brane sa slobode ili odbacivawe optu`bi protiv wih, i neki od wih to ~ine godinama,opravdan”. – Tamo u prostorijama od 15 kvadratnih metara boravi po

Pod najvi{im bezbednosnim merama

ne, organizovao kriminalnu grupu ~iji su pripadnici nabavqali opojne droge, prevozili ihuBiH,azatimtamoiprodavali.Tako|esesumwi~iidaje

Su|ewu je ju~e prisustvovalo i 30 pristalica [andora Kepira, me|u kojima je bilo pripadnika ekstremno desnih pokretasprepoznatqivimma|ars kim nac io n al is ti~k im obele`jima. Kepirasuju~eusudnicuuneli}erkairodbinajerseveoma te{kokre}e. Kepirojeprekju~e,napo~etku su|ewa, odbacio sve navode iz optu`nice i negirao da je bio ume{an u ratni zlo~in tokom Novosadske racije 1942. godine kada je ubijeno najmawe

Kakosuranijenajavilizvani~niciMinistarstvapravde,novi zatvor u Padinskoj Skeli je visokog stepena obezbe|ewa, a predvi|enjezaosu|enalicanaizvr{ewukaznizatvorautrajawuod20do40godina,prvenstvenooneosu|enike„kojineprihvatajuzatvorskeuslove,kojiseaktivnoodupiruzatvorskomsistemu,kojasunasilnapremadrugimosu|enimlicima“. Unovomobjektu,kojijeopasansdvareda`icedovisine~etiriipometra,poredspoqa{wih i unutra{wih specijalnih, najsavremenijihmerai sistematehni~keza{tite,osu|enike}e ~uvati150pripadnikaslu`beobezbe|ewa.

Izgledbudu}egzatvora

{est pritvorenika, a u zatvoru ~ijikapacitetje800osoba,ima 1.400 lica li{enih slobode – ka`e za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi}. – Zbog lakog i nedovoqno argumentovanog odre|ivawamerepritvoraiuslovakojiuwemuvladaju,dugeodvojenosti od porodice, iako krivica nijeutvr|ena,pritvoruSrbiji postaje mera neformalne kazne bezsu|ewa,o~emusamve}obave{tavao Narodnu skup{tinu. USrbijinema, nede{avasesistemska tortura u zatvorima, alisuuslovisme{tajalicali{enihslobodelo{idomereda se u odre|enom broju slu~ajeva mogu okarakterisati kao poni`avaju}i,nehumani.Iakoli{enislobode,imajupravona~ove~an tretman, koji }e ih u dru{tvovratitikaoqude,aneponi`ene i besperspektivne osobe,kojesvetokosebeposmatra-

ju s ogor~ewem, kao neprijateqa. NovizatvoruPadinskojSkeli, na desetak kilometara od Beograda, uspostavqa sasvim druk~ije uslove sme{taja u odnosunadosada{weuzatvorskim ustanovama, koji, kako ocewuju upu}eni, prevazilaze uslove u mnogim evropskim zatvorima. Naime, sobe u novom zatvoru su dvokrevetne i jednokrevetne, povr{ine deset kvadratnih metara, imaju toalet s tu{ kabinom i non-stop toplom vodom, krevet,sto,stolicu ikasetu za garderobu,asavname{tajjeura|en u ostalim zatvorima. Shodno budu}em ku}nom redu i zatvorskomre`imu,osu|enicina izdr`avawu kazne u novom zatvoru }e na raspolagawu imati i rekreativni centar s dve sportskehale. J. Jakovqevi}

NAKON HAP[EWA ZBOG MALVERZACIJA U GP „JABLANICA” U VAQEVU

Ukinutpritvorna~elniku Kolubarskogokruga

ApelacionisuduBeogradu

Posle javne sednice na kojoj }e razmatrati `albe, Apelacioni sud }e odlu~iti da li }e presudu potvrditi, preina~iti ili ukinuti i nalo`iti novo su|ewe. Elez i ~lanovi wegove grupe uhap{eni su po~etkom septembra 2009. godine na teritoriji Srbije. Elez je optu`en da je u toku2009.godine,nateritoriji Srbije, odnosno Beograda, i na teritoriji Bosne i Hercegovi-

radi sticawa dobiti stvorio plandasenasiqemizastra{ivawem prinudi lice za koje je znao da ima novca, da im preda 600.000evra,pasuostali~lanovi kriminalne grupe to i prihvatili i uz nov~anu naknadu i podwegovomkontrolominalozima preduzimali konkretne radweurealizacijiplana. Na teret mu se stavqa i podstrekavawenaubistvo. (Tanjug)

Vanraspravno krivi~no ve}e Vi{egsudauVaqevuukinuloje ju~e pritvor na~elniku KolubarskogokrugaMilojuObrenovi}u i ~lanici Upravnog odboraGP„Jablanica”MilkiSelakovi},potvr|enojeagencijiBetautomsudu. Pritvor je ukinut zbog toga {to je prestao osnovni razlog zawihovopritvarawe,uticajna svedoke tokom krivi~nog postupka, a odluku je donelo Vanraspravno ve}e jer se okru`ni tu`ilacnijeslagaosazahtevom zaukidawepritvora. Obrenovi}, koji je u vreme privatizacije GP „Jablanica” bio direktor Poreske uprave u Vaqevu, uhap{en je 30. marta zbogsumwedajeskidawemhipoteke s imovine te firme o{tetiodr`avuza47milionadinara nepla}enog poreza. Tada je bilauhap{enaiMilkaSelakovi},kojujepolicijateretilada jesjo{petosumwi~eniho{te-

tila„Jablanicu”zaokodvamilionaevra. Pritvor je 2. aprila, posle saslu{awa kod istra`nog sudije, ukinutpomo}nikuministrazainfrastukturu i energetiku MiloraduIli}u izVaqeva,kaoiMila-

Upravnazgrada„Jablanice”

nuIgwatovi}u iMilanuPavkovi}u izMladenovca,tako|e~lanovima Upravnog odbora privatizovane„Jablanice”.Upritvorusuidaqe biv{i direktori „Jablanice” Sa{a\okovi} izVaqevaiDobrica@ivanovi} izMladenovca.

Krivi~nom prijavom obuhva}enisuiSlobodan\okovi}iz Beograda,Biqana@ivanovi} i Dejan\uri} izMladenovca,kojisuunovembru2010.osumwi~eni i za nezakonito poslovawe nekihfirmiizMladenovca. Vlasnik tih firmi SlobodanRadojevi},kojijeodnovembra 2010. u bekstvu, kupio je „Jablanicu”naaukciji2004.za 28,5milionadinara.Ubekstvu jeiQubomirMa~kovi} izBogati}a,biv{idirektoripredsednik Upravnog odbora „Jablanice”,osumwi~enizanelegalnu prodaju upravne zgrade i sama~koghotelatefirmeza90 miliona dinara u martu 2007. godine. Re{ewem istra`nog sudije, od 2. aprila se pred Vi{im sudomuVaqevuvodiistragaprotiv svih sedam osumwi~enih, a Agencija za privatizaciju je u decembru 2007. poni{tila privatizaciju„Jablanice”.


14

dru[tvo

subota7.maj2011.

JEDNAKE [ANSE ZA SVE \AKE NA MALOJ MATURI

Pravedna selekcija

Madajezavr{niispitnakrajuosnovnog{kolovawauZakonu oosnovamasistemavaspitawai obrazovawajo{odpo~etkapro{ledecenije,upraksi}eza`ivetitekovegodineujunu,kada ga budu polagali ovogodi{wi osmaci.Pripremezarealizaciju ovog ispita intenzivno traju odmaja2009.godine,kadajeNacionalni prosvetni savet usvojioObrazovnestandardezakraj osnovnogobrazovawa,naosnovu kojihsusastavqanaipitawaza testovezazavr{niispit.

Govore}iovenedeqenapredstavqawupriru~nikazasprovo|ewe zavr{nog ispita o razlozimazbogkojihjeovajispit,popularno nazvan mala matura, uveden u na{ {kolski sistem, ministar prosvete @arko Obradovi}obe}aojeda}eovakvim ispitom na nacionalnom nivou vrednovaweiocewivawe{kol-

-Ovajispitosmi{qenjetako daosiguradasviu~eniciimaju jednake {anse i ravnopravne uslovedapoka`uznawaste~ena u osnovnoj {koli -tvrdi Obradovi}.-Ovegodine,stestovima iz materweg jezika i matematikeukojima}ebititek~etvrtina nepoznatih zadataka, zavr{ni ispit bi}e sli~an dosada{wemkvalifikacionom.Me|utim,usvojilismokoncepcijupo kojoj }e ovaj ispit sukcesivno dobijati svoj kona~ni oblik u naredne tri godine. U naredne

dve godine pove}ava}e se broj nepoznatih, a smawivati broj poznatihzadatakanatestovima iz materweg jezika i matematike,aukona~nomobliku,zatri godine,osmaci}edobitiitre}itest,ukojem}ebitipitawa izprirodnihidru{tvenihnauka.Usvatritestakoja}e~initi zavr{ni ispit bi}e tada |a-

U kona~nom obliku, za tri godine, osmaci }e dobiti i tre}i test, u kojem }e biti pitawa iz prirodnih i dru{tvenih nauka (@arko Obradovi}) skih postignu}a biti objektivnijenegonanivou{kola. - Mala matura omogu}i}e i sprovo|eweispitapodjednakim uslovimainapravedanna~inza sveu~enike-rekaojeministar prosvete.-Poredtoga,on}ebitiipodsticajnastavnicimada poboq{ajupodu~avaweinastavuu{kolama,au~enicimapodsticaj za boqe u~ewe celokupnog gradiva, tako da }e podi}i sveobuhvatan kvalitet vaspitawaiobrazovawa. Pore~imadrObradovi}a,rezultatizavr{nogispitaomogu}i}e i pore|ewe {kolskih postignu}a u~enika svake generacije s nacionalnim vaspitno obrazovnim standardima utvr|enim na osnovu me|unarodnih obrazovnihkriterijuma.

cimapotpunonepoznatizadaci, ali}eoniimatiznawapotrebnazare{avawetihzadataka,jer u wima se ne}e tra`iti ni{ta {tou~enicinisuu~iliuosnovnoj{koli. Uz tvrdwu da }e uvo|ewe malematurebitiprekretnica u sveobuhvatnom pristupu ispitivawuznawau~enikauSrbiji, ministar prosvete obe}aojeosmacimaiwihovimroditeqima da }e Ministarstvo prosvete u~initi sve da obezbedi da ovaj ispit bude od po~etka do kraja regularan, objektivno ocewen, da wegovi rezultati budu transparentno objavqeni i, kona~no, da omogu}ipravednuselekcijuiupis usredwe{kole. D. Deve~erski

IN MEMORIAM

GeorgijeJovi~i} (1927–2011) PreminuojeGeorgijeJovi~i} ]ure, sremski borac, generalpukovnikJNA,vojnidiplomata, posle odlaska iz aktivne slu`be jedan od osniva~a Dru{tva zaistinuoNOB-uiJugoslaviji, prvi predsednik wegovog odborazaVojvodinu,nosilacOrdena za hrabrost, Ordena partizanskezvezdeidrugihnajvi{ihdoma}ih i visokih stranih odlikovawa. DrugJovi~i}jeme|uretkim qudimakojesujednakoodlikovali hrabrost i strpqivost. Ro|enjeuJasku,gdejezavr{io prva ~etiri razreda {kole, da bi,kaobistarde~ak,odmahbio upisan u poznatu gimnaziju u Rumi,~iji~etvrtirazredzavr{ava1942.Daqesenijemoglo, ratjedo{aouna{Srem.Partizanski ustanici formiraju novu vojsku u fru{kogorskim {umama i zaseocima pa srce, istinoqubivost i slobodoqubivost prirodno vode mladog {kolarcauwihoveredove.Ranije se nije ni moglo – on tek navr{ava 15 godina! Uporna `eqa za {kolovawem, znawem uop{te, nikada ga ne napu{ta. Deceniju nakon rata, ve} kao

potpukovnik, zavr{ava preostale razrede i 1955. pola`e maturuuQubqani,mestutada{weg slu`bovawa. Visoko{kolsko usavr{avawe bilo je na Komandno-{tapskoj akademiji u Beogradu i Akademiji general{taba oru`anih snaga SSSR-a u Moskvi (1962–64), u kojujedospevaoretkokojina{ stare{ina. Izrataizlazikaokomesarbataqona,1948.jeinstruktoruKomandi grani~nih jedinica JNA, kasnije pomo}nik komandanta jedne od grani~nih brigada, pa raspore|enuPrvu,vode}uupravu G[ JNA, zadu`enu za izgradwu strategijeoru`aneborbe. Biojevojniata{euMoskvi, opet u osetqivom razdobqu 1966–69,o~emujenedavnoobjaviokwigu„ZapisiizMoskve”. Nikada na{ drug, vojnik, diplomata, revolucionar, antifa{ista i levi~ar nije odustao od svojih ideala iz rane mladosti, niti pristajao na kompromisesonimakojisunapadali i razarali wegovu zemqu, ugled wene armije i sloboduipravawenihgra|ana. Bogdan Tankosi}

dnevnik

^EKAWE NA OPERACIJE BRUHA I @U^NE KESE U KLINI^KOM CENTRU VOJVODINE SKRA]ENO NA RAZUMNE ROKOVE

Listazakazivawa imarelativnuvrednost –Listezakazivawazapojedine intervencije, na primer za operaciju`u~nekese,prili~nosmo ra{~istiliionesusadaskra}ene na razumne rokove – ka`e direktorKlini~kogcentraVojvodine prof. dr Dragan Dra{kovi}. – Problem s operacijama `u~ne kese i bruha je problem tzv.relativnehirur{keindikacijejerkamenu`u~inemorabitiindikacijazaoperaciju.Kada bismo pregledali populaciju Vojvodine,sobziromnavodukoju pijemo i hranu koju jedemo, imali bismo daleko ve}i broj qudi s kamenom u `u~i i do{lo bisedoenormnogbroja,kojinikonebiuspeodastignedaoperi{e.Zatolistezakazivawaimaju relativnuvrednost. Po re~ima na{eg sagovornika,svipacijentisakutnimstawem sti`u u Urgentni centar i odmah budu operisani, a elektivni, ili „hladni” su~ajevi, se zakazuju. U protekla ~etiri meseca abdominalna hirurgija Klini~kogcentraVojvodineuspela je da re{i veliki broj pacijenata zahvaquju}i tome {to sedvaputanedeqnooperi{uzakazani pacijenti. Kad god je to

mogu}e, `u~na kesa se operi{e laparoskopski pa pacijenti za dan-dvaodlazeku}i. –Dokrajagodineo~ekujemoda lista zakazivawa bude ra{~i{}ena,paapelujemonapacijente da malo budu strpqivi. Gde god imamo du`e liste zakazivawa ili~ekawananekuhirur{kuintervenciju,vodimocentralneregistre,bezobziranatodalinas zakonnatoobavezujeiline.Listezakazivawasusadaobjediweneinemasvakidoktorsvojuli-

stu zakazivawa – ka`e dr Dra{kovi}. Za operaciju katarakte lista ~ekawa je prili~no duga. Za du`inu te liste vezuje se, izme|u ostalog, i problem finansirawa. –Ta~nojedaRepubli~kizavod za zdravstveno osigurawe mese~no prebacuje tran{e za ugradni materijal,odnosnozaso~iva,ali jeistinadatajnovacnijebiodovoqanidasvakegodineKlini~ki centar Vojvodine uradi 40 do

50 posto vi{e usluga nego {to RZZO pla}a. Naravno, tako nastaju dugovi. Na listi ~ekawa Klini~kog centra Vojvodine upisani su i qudi koji nam ne pripadajupajeitorazlogwene du`ine. Kada smo pogledali dokumentaciju qudi koji su na na{ojlisti~ekawa,videlismoda vi{e od 50 odsto pripada op{timbolnicamauVojvodinikoje iz raznih razloga operacije katarakteneradeiliihnerade u dovoqnom broju. Svi ti pacijentisuprijavqeninaoperaciju katarakte kod nas. To ne bi bio nikakav problem da se radi o usluzikojapripadazdravstvenoj ustanovitercijarnognivoa,ukoje spada i Klini~ki centar Vojvodine, ali se radi o usluzi sekundarnog nivoa, odnosno takvoj kojapripadaop{timbolnicama. Kad bismo sabrali sve liste ~ekawa u Vojvodini, ispalo bi da svaki drugi gra|anin treba da operi{e kataraktu, {to nije ta~no, nego su qudi prijavqeni na vi{e mesta. Tako se stvara slika „zagu{enosti” jer imamo 1.600 qudi koji ~ekaju na operaciju katarakte – ka`e dr Dra{kovi}. J. Barbuzan

PREDLO@ENE IZMENE I DOPUNE ZAKONA O LI^NOJ KARTI

Va`i}edesetgodina Vlada Srbije utvrdila je predlogizmenaidopunaZakonaoli~nojkartipokojembirokva`ewa togdokumentabioprodu`enspet godinanadeset,arokva`ewaranije izdatih li~nih karti na 31. decembar 2016. godine. Razlog za izmeneje~iwenicadave}inagra|anaSrbije,iakojezatoimaladovoqnovremena,nijezamenilastareli~nekarte,kojimarokisti~e 27.julaovegodine.Zbogtogaseod poslanikaSkup{tineSrbijetra`i da po hitnom postupku izmene postoje}iZakonoli~nojkartida nebiostaovelikibrojnezamewenihli~nihratiizdatihnastarom obrascujerupreostalihnekoliko meseci,ta~nijedvaipo,tehni~ki jenemogu}esvezameniti. Predlo`enim izmenama va`eweli~nekartezadecuprodu`ava sesdvegodinenapet.Posebnunovinu predstavqa povratak takozvane trajne li~ne karte, koju }e dobijatisvigra|anistarijiod65 godinanasvojzahtev.Oni}emo}i dadobijuli~nukartubezrokava-

Lako do izvoda iz mati~ne kwige ro|enih NaDanmati~ara,uponedeqak,9.maja,po~e}eizdavaweizvodaiz mati~nihkwigagra|animaubilokojojop{tiniSrbije,bezobzira natogdesuupisani.KakojenajaviloMinistarstvozaqudskaimawinskaprava,dr`avnuupravuilokalnusamoupravu,obezbe|enisu svitehni~kiidrugiuslovizaizdavaweizvodaizmati~nihkwigau sedi{timasvihgradskihiop{tinskihupravauSrbiji.Naime,na osnovu podataka iz Centralnog sistema za elektronsku obradu i skladi{tewe podataka i ~uvawe drugog primerka mati~nih kwiga, vi{e nema prepreka da se do ovog li~nog dokumenta do|e u svakom graduuSrbiji,odnosnodasevi{epoweganemorai}itamogdeje gra|aninro|en,odnosnoupisan. Ovanovina,kojajeve}dugonajavqivanaalijezbognepostojawa osnovnogCentralnogsistemaodlagana,omogu}i}esvakomgra|aninu dasvojizvodizmati~nekwigeizvadiubilokojojgradskojiliop{tinskojupraviuSrbijipoduslovomdasupodacidostavqeniMinistarstvuna~uvawe. `ewa,alinaobrascukojinesadr`i ~ip. Li~nu kartu }e mo}i da dobiju i dr`avqani Srbije koji nemajuprijavqenoprebivali{te na teritoriji na{e zemqe. Oni }e je dobiti na osnovu utvr|enog

boravi{tasrokomva`ewaoddve godine. Posebnu novinu izmewenog Zakona o li~noj karti predstavqa i mogu}nostdaimeiprezimepodnosioca zahteva za izdavawe li~ne

kartenali~nizahtev,osimna}irilici, bude upisan i latinicom, poduslovomdazatopostojitehni~kamogu}nost.Novimre{ewimadopuwenesuiranijeodredbeoizdavawu li~nih karata maloletnicima, pa }e sada maloletnik stariji od 16 godina mo}i da dobije li~nu kartu i bez saglasnosti drugog roditeqa ukoliko on nema roditeqsko pravo, ali uz potvrdu nadle`nogorganastarateqstvadajeizdavaweli~nekarteuinteresudeteta.Ovanovina}emnogozna~itidecisamohranihroditeqajersusedo sada suo~avali s nemogu}no{}u da do|udoli~nekartezato{tonemajusaglasnostobaroditeqa,a~esto sedoga|alodadrugognemaju,odnosnone`iveswimpa~akidaine znajugdeondanas`ivi. Izmenezakonaposlanicitreba da usvoje po hitnom postupku najkasnije do polovine jula kako bi on,osamdanaposleobjavqivawau „Slu`benom glasniku Srbije” stupio na snagu, a da to bude pre 27.jula. Q. Male{evi}

Zajedni~kaza{tita Zamenik pokrajinskog sekretara za me|uregionalnusaradwuilokalnusamoupravu Vladimir Pandurov, sekretarka CrvenogkrstaVojvodineSiwkaSomer ipredsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{ otvorilisuju~eubawiKawi`atrodnevnu radionicu u okviru projekta „Zajedni~ka priprema za poplave” koji se realizuje u okviru programa prekograni~ne saradwe Ma|arska–Srbija.Ovomradionicomsenastavqaobukave}formiranogspasila~kog tima evroregije Dunav–Kri{–Mori{–Ti-

sa (DKMT), a u~estvuje 90 ~lanova spasila~kogtimaDKMT-a,po30pripadnikaiz Ma|arske,RumunijeiSrbije.Osnovniciq projektajedasepodignenivobezbednosti u pograni~noj oblasti kroz organizovawe zajedni~ke obuke i ve`be u oblasti upravqawa vodama, za{tite od poplava i prevencije.Trodnevnateorijskaobukaimaza ciqdaqerazvijaweiosposobqavawespasila~kog tima evroregije DKMT za organizovaweiupravqaweza{titeodvanrednihsituacija.

„ZELENALINIJA“ZASEN]ANE: Pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu AP Vojvodine Tomislav Stanti} pustio je ju~e u rad kol-centar „Zelena linija” u op{tini Senta. Za osposobqavawe kol-centra iz pokrajinske kase je obezbe|en 1,3 milion dinara, dok je iz op{tinskog buxeta izdvojeno pola miliona. Senta je osma vojvo|anska op{tina koja je dobila kol-centar, sistem koji omogu}ava gra|anima da jednim pozivom na telefonski broj 024/655-400, slawem SMS-poruke na broj 064/872-53-41 ili pristupawem zvani~nom veb-portalu op{tine, uka`u na bilo koji problem komunalne prirode i rada lokalne samouprave, da daju svoje predloge i sugestije kako da se oni re{e. Stanti} je istakao da se u narednih mesec i po o~ekuje da u 27 op{tinskih samouprava koje su pro{le na konkursu Pokrajinskog sekretarijata po~nu da rade kol-centri, a da }e se u narednoj godini zaokru`iti projekat otvarawa kol-centara u svih 45 vojvo|anskih op{tina. Na taj na~in }e se omogu}i gra|anima da kreiraju i uti~u na komunalnu politiku, rad op{tinskih institucija i razvoj. M. Mr.

Spasila~ki tim evroregije DKMT je formiranuokviruprethodnogprojekta formirawa akcionegrupezaprevazila`ewe izazova nastalih zbog poplava, koju je Ministarstvo finansija Republike Srbije u konkurenciji vi{e od 200projekata,izabralome|udesetprimera dobre prakse projekata sprovodenih u okviru svih programa prekograni~ne saradwe u Srbiji, finansiranih izCARDS programa. M. Mr.


dRU[TvO

c m y

dnevnik

NA[AMLADAUMETNICAMAGDOLNANA\-TORMANI@EAKADEMSKE IDIZAJNERSKEUSPEHEUEVROPI

Oslikanitawir umetni~kibrend

Mlada likovna umetnica Magdolna Na|-Torma, ro|ena Suboti~anka,sdiplomomnovosadske Akademije umetnosti, ve}nekolikogodina`iviiradi u Milanu, gde vrlo uspe{no razvijasvojeakademskoobrazovawe i umetni~ku karijeru, a u posledwevremedobilajeizaistalepapriznawa.Diplomiralaje2007.kaostudentgeneracije (prosek 9,91!) na Likovnom odsekuAUNS-a,nagrupizagrafiku u klasi prof. Radovana Jandri}a i,  poput ve}ine mladihtalenataizSrbije,odlu~iladanastavi{kolovaweiusavr{avawe u inostranstvu te je upisala specijalisti~ke studije na Akademiji „Brera„ u Milanu,naOdsekuvizuelnihumetnosti,kojejeuspe{nookon~ala umartuovegodine.

Predstavnicivisokorenomiranoghotelskogbrenda „Savoj”odabralisuijedantawirna{eumetnice dabigapokazaliiponudiligostima idrugimklijentimausvojojprodavnicipoklona Aprila 2010. Magdolna Na|Torma, s umetnicima iz celog sveta,odazvalasepozivudau~estvujeuprojektu„Tectonicplates” koji je organizovala kompanija za proizvodwu ru~no ra|enog kerami~kogposu|a„TheNewEnglish”, iz Stoka na Trentu (Engleska). „Idejaosniva~aovogprojekta Pola Bi{opa bila je da radovi umetnikaidizajnerabudupredstavqeni na tawirima„, ka`e Magdolna Na|-Torma u dopisu na{em listu. „Preko 200 oslikanih tawira vi{e od stotinu

mladih umetnika prvo je bilo izlo`eno u tada novootvorenoj Galeriji ’The New Englisha’, u Barlstonu, nadomak Stoka na Trentu, nakon ~ega se postavka preselilauSAD,gdejeprikazanausklopuIndustrijskogsajma u Wujorku, na Medison aveniji. Tako|e, u 2010. ovi umetni~ki tawiri  izlo`eni su i u ’Lajfstajlbazaru’uLondonu. Ova izlo`ba dobila je mnoge pozitivne kritike, nakon ~ega je usledila i saradwa izme|u „The New English” kompanije i lanca luksuznih hotela „Savoj”

u Londonu. Predstavnici ovog visokorenomiranog hotelskog brenda izme|u ostalih tawira odabralisuijedantawirna{e umetnice da bi ga pokazali i ponudiligostimaidrugimklijentimausvojojprodavnicipoklona. Rad Magdolne Na|-Torma tako se mo`e pogledati i kupiti na sajtu hotela „Savoy” ( h t t p : / / w w w . s h o p a t t h e s a - voy.com/the-shop-collection/interiors/the-new-english-plate-61.html). Na{aumetnica,kojadodanas u~estvovala na 17 kolektivnih izlo`bi i ~etiri umetni~ke kolonije, trenutno priprema noveizlo`beiradinaprojektupodnazivom„TheGeraldExhibition”, u saradwi s britanskim diz ajn er om Lij amom Hopk insom, koji treba da za`ivi do krajagodine. V.^eki}

subota7.maj2011.

15

SARADWATEHNI^KOGFAKULTETAIZREWANINSKIHPRIVREDNIKA

Studentivolontiraju upreduze}ima Udru`ewe “Zrewaninski poslovni krug” (Zrepok), u okviru poslovne saradwe s Tehni~kim fakultetom “Mihajlo Pupin” iz Zrewanina, studentima}eomogu}itisticaweprakti~nogznawairadnog iskustva kroz obavqawe volonterskeprakseupreduze}ima – osniva~ima udru`ewa, me|u kojima su “Impel”,“Gomeks”,“Neimar”, “Termika”, “Ogrev”, “Mrk{i}evi sala{i”, “BBtrejd”, “BB-kompani” i “Valor”. Sporazumopartnerstvu izme|u Zrepoka i zrewaninskog fakultetasklopqenje pro{log leta. Povod za tako ne{to bio je, izme|u ostalog, i uspeh tima studenata TF-a “MihajloPupin”na svetskom takmi~ewu „Imexin kup 2010“, gde su osvojili drugo mesto u oblasti softverskogdizajna. PredsednikUdru`ewakoje okupqa vode}e privatnike u graduDraganVidakovi} najaviojeju~eda}e,povodomobjavqivawakonkursa,9.maja,u amfiteatru fakulteta zainteresovanistudentimo}idetaqnije da se informi{u o programu i na~inu volontirawa,ipostavepitawauvezi seventualnimnejasno}ama.

–Pravou~e{}anakonkursu imogu}nostdaobavqajuvolontersku praksu ima}e studenti zavr{negodineisvr{enistudenti osnovnih studija koji se jo{ nisu zaposlili, a `ele da nastave{kolovaweipro{iru-

denti steknu prakti~na znawa koja }e nakon zavr{etka studija uspe{no primewivatiuprivredi. – Na taj na~in se stvaraju boqiuslovizamladeZrewanince koji `ele da ostanu i

juste~enoznawenamasterstudijamau{kolskoj2011/2012.godini.Onomekopostignenajboqe rezultate tokom prakse, Zrepok }edodelitistipendiju zafinansirawemasterstudija uukupnomgodi{wemiznosuod 120.000dinarakoja}ebitiispla}ivana redovno, u jednakim mese~nim ratama – objasnio je Vidakovi}. Omogu}avawe volonterske praksedoprine}etomedastu-

{kolujuseusvomrodnomgradu,gdemogudobitikvalitetnuipriznatudiplomu.To}e motivisati i maturante iz celeSrbijedastudirajuuna{em gradu, ~ime }e se doprineti popularizaciji Zrewanina kao mesta po`eqnog za `ivot,radi{kolovawe,{to ujedno i predstavqa krajwi ciqimisijuZrepoka–napomenuojeVidakovi}. @.Balaban

SEN]ANINERVINBINNAO[TRICITRANZICIJE

Pre`ivqavaweodtupihalata O{tra~alataErvinBin iz Sentevrloradoo{trisvealatekojiimajuo{tricu,{tobise reklo,od„igledolokomotive”, da bi se mogli koristiti kako treba.Uovomposlujesedmugodinu, od kada je dobio otkaz u sen}anskom preduze}u „Zastava alati”. – Devet meseci pre nego {to sam dobio otkaz nisam dobijao platuizatonisamvi{ehteoda radimufirmi–ka`eBin,koji se latio o{tra~kog posla u radionici koju je sastavio od otpada,odzapre`nogvozila,„fi}inih” to~kova, kabine „polija”, a pokretan je zahvaquju}i motokultivatoru starom 32 godine, kojim vi{e ne mo`e da se obra|ujeba{ta,alimo`edavu~eprikolicustocilom. Bin veli da posla uvek ima, ali da sve zavisi od toga da li

mu{terije `ele da im se nao{treno`evi,brice,makaze... –GotovosvialatiuSentisu tupi.Osimmeneimajo{nekoliko o{tra~a, ali su mewali struku, postali su konobari iliprodavcinapijaci,ajani-

Tocilo je namestio na postoqeod„singerice”kojajenasledstvo od babe, po{to mu je `ena dobila{iva}uma{inunaelektri~nipogonpaErvinsadaima na~emudao{tritupesen}anske alatke,pokre}u}igapedalama.

„Alatni~arsam,vi~anradunabrusiliciidrugim ma{inama,alipo{tonamjefirmapropala,rekao samdirektorudavi{ene}udadelimsvojepare swim,negodapo~iwemdaradimsamozasebe” sam odustao od svog zanata. Alatni~arsam,vi~annabrusilicamaidrugimma{inama,ali po{to nam je firma propala, rekao sam direktoru da vi{e ne}udadelimsvojepareswim, negodapo~iwemdaradimsamo zasebe–razotkrivasvojradni anga`manBin.

– Od o{trewa alata se mo`e pre`iveti,imaimogu}nostiza usavr{avawe, me|utim, nikakve kredite ne `elim da uzimam i rizikujem, zato {to se u vreme krize mo`e i propasti, a meni ovema{inenakojimaradimnisupropale.^ekamdana|emsvoje mesto u tranziciji, zato {to

bi u restituciji dr`ava trebalo da mi vrati dedovinu koja je nepravedno oduzeta. Deda je mleousvommlinuvagonbra{na dnevno na ma{inama, upo{qavaoosamqudi,pamusveoduzela komunisti~ka vlast. O~ekujem da mi se dedin kapital vrati, aliakogainedobijem,bi}enekako,va`nojedameslu`izdravqe. Napitawekolikoimadopenzije, Bin ka`e da mu je ostalo jo{ sedam godina, zato {to po novom zakonu potpada u kategoriju koju je zaka~ilo podizawe starosnegranicesa60na65godina, a ne namerava vi{e nikome da pla}a penzijsko osigurawe. –Tridesetgodinasamradiou firmi, pla}ao doprinose i od togadosadanisamdobioni{ta –velion. Zna~i,ovoo{treweraduckatenacrno? –Zakonimasupredvi|enepovlastice za stare i retke zanate,kojisudeficitarniiodumiru, pa koliko znam, ne treba da sepla}ani{ta,negobihjetrebalo da dobijem ponudu i novce od dr`ave da ovaj zanat nastavim.Te{kona{imladiprihvatajuovakveposlove,zato{tosu svi ro|eni za menaxere, {to trebaidadokazujudasumenaxeri,aneprihvatajute{kezanatskeposlovejernevideperspektivu, ne}e da se sagiwu, nego lebdeiznadoblaka,umestodase spusteiidupozemqi. A vi ~vrsto vozite po zemqi ovupokretnuradionicu? –Po{aosamodtogadadanas nemamhlebaidatrebadazaradim bar veknu, da pre`ivim jedandan.Prviputsamoti{aona }o{ak sa mojom ma{inom i zaradio ~ak za tri vekne hleba! De{avaseiimadanakadajezarada nula, ali i kada se za tri satamo`edostadobrounov~iti o{tra~kitrud.Radimujutrood devetdojedanaestsati,apo{to zbog zdravstvenog stawa moram davodimuredan`ivot,upodne

ErvinBin

sti`em ku}i na ~orbicu koju `ena kuva, potom odmaramo i posle podne idemo u ba{tu, da proizvedemo krompir i drugo povr}ezana{epotrebe.Imamo placoko3.500kvadratnihmetara i na tome gazdujemo, za nas budevo}aipovr}aisvejebio- proizvodwa.Nevolimodapazarimonapijaci,jerjesveuglavnomjakoprskanohemikalijama. Na{ejeicrvqivo,alijezdravo. Supruga je radila u tka~nici, zdravqe joj je malo naru{eno, pro{le godine je uspela da se izbori za penziju, jesta da je malo, ali imamo da platimo

struju i najnu`nije tro{kove. Dvoje dece su ve} izleteli na svojput.]erkajeprofesorkau Muzi~koj{koli,sinjemenaxer za Vojvodinu za jednu zapadnu firmu. Oni su samostalni, imam troje unu~adi, a nadam se da}eihbitijo{. Odo{trewa`ivotariteine kukate? -Nemani{taodkukawa,nego treba koristiti i prihvatati sve mogu}nosti koje `ivot pru`a. Ako ima zdravqa, svakida{we `ivotne izazove mogu}e je razre{iti i prebroditi - uveravaBin. M.Mitrovi}


SPORT

subota7.maj2011.

ZVEZDAGOSTUJEOFK-u

NaKaraburmu pobodove U fin i{ prv enstva Zvezda ulazi sa jasnom `eqom, da dobije preostalih pet utakmica. Naravno, to ne}e biti nikakva garancija da se mo`edotrofeja,jerPartizan imazavidnuprednostisamodlu~ujeosvojojsudbini.

iskreno je rekao trener RobertProsine~ki. Svakogrivalapo{tuje,isto jeisaromanti~arima,alibavisesamosvojomekipom. -Dolazenamte`iprotivnici, ali na doma}oj sceni samo se mi pitamo. Od nas sve zavisi.Akomotivibudupravi,ako

Mijatovi} dolaziu^elsi? Biv{ i sports ki dir ekt or Real Mad rid a Pred rag Mijatovi} jedan je od mogu}ih naslednika Frenka Arnesena u ^elsiju. Arnesen je jo{ u novembru najavio da }e se sa tog mes ta pov u} i u maj u i prihvat io je pos ao u Hamburgu. „Marka„ navodi da je ^elsistupioukontaktsalegendom jugoslovenskog fudba-

laPe|omMijatovi}em.Crnogorac je bio sportski direktor Real Madrida od 2006. do 2009. godine i bio je glavna kar ik a u dov o| ew u Arj en a Roben a, Ves lij a Snajd er a i RafaelavenderVartanaBernabeu. Mijatovi}ujedatrokoddve nedeqe da razmisli i prihvatiponudulondonskogkluba.

Falkaopretekao Klinsmana Napada~PortaFalkaooborio je rekord Jirgena Klinsman a po broj u pos tign ut ih golova u jednoj sezoni u evrokupovima. Falkao je bio strelac gola za Porto na gostovanju {pan-

izprvogme~aplasiraoufinalenajmasovnijegevropskogtakmi~ewa koje je zakazano za 18. majuDablinu. Falkao }e u finalnom okr{aju sa Bragom imati {ansu da poboq{a u~inak, koji sada

-Pro{aosammnogotogalepog i ru`nog u fudbalu, zato tvrdim da je sve mogu}e u ovoj nepredvidivojigri.Javerujem da mo` em o do prv og mes ta, iako mnogi smatraju da je pet kola pre kraja sve zavr{eno. Ipak, zanima me samo Zvezda, da nastavimo sa dobrim partijam a i pob ed am a, da trk u u~inomo {to neizvesnijom -

bud em o po{ tov al i konc ept igrekojinemewamo,ondajejasnodasmoboqitimidamo`emodotriboda.ZadataknaKaraburmine}ebitilak,jerdoma}in na svom terenu pru`a kvalitetne partije, osetila je to i Vojvodina - poru~io je Prosine~ki. Ve}ih kadrovskih problema nema.

JELENSUPERLIGASRBIJE–26.KOLO BEOGRAD:Partizan-BSK

Subota BEOGRAD:OFKBeograd-Crvenazvezda ^A^AK:Borac-Vojvodina LU^ANI:SlobodaPointSevojno-Javor

15(Arena) 17 17

Nedeqa KULA:Hajduk-Jagodina ^A^AK:Metalac(GM)-^ukari~ki BEOGRAD:Rad-Smederevo

17 17 17(RTS)

Utorak IN\IJA:In|ija-SpartakZlatiborvoda

(17)

1.Partizan

25

21

2

2

63:18

65

2.C.zvezda

25

20

2

3

46:13

62

3.Vojvodina

25

18

5

2

40:10

59

4.Rad

25

12

9

4

33:15

45

5.SpartakZV

25

9

9

7

26:19

36

6.Javor

25

9

9

7

19:19

36

7.Smederevo

25

8

10

7

23:25

34

8.SlobodaPS

25

9

7

9

28:31

34

9.OFKBeograd

25

10

4

11

22:25

34

10.BSKBor~a

25

7

8

19

20:30

29

11.Borac

25

6

10

9

16:26

28

12.Jagodina

25

7

6

12

19:26

27

13.In|ija

25

5

5

15

23:41

20

14.Metalac

25

5

4

16

15:33

19

15.Hajduk

25

4

6

15

18:35

18

16.^ukari~ki

25

0

4

21

8:53

4

U27.kolu(14.i15.maja)sasta}ese-NOVISAD:VojvodinaSpartak Zlatibor vode, KRAGUJEVAC: Metalac (GM) - In|ija, BEOGRAD:BSK-Hajduk,BEOGRAD:^ukari~ki-SlobodaPoint Sevojno, IVAWICA: Javor - Partizan, JAGODINA: Jagodina OFK Beograd, BEOGRAD: Crvena zvezda - Rad, SMEDEREVO: Smederevo-Borac. -VanstrojasuEvandroiVe{ovi}.RovitisuJevti}iMiki} - raportirao je Prosine~ki a zatim izdiktirao imena

start er a: Bajk ov i}, Nink ov, Viloti},LiAdi,To{i},Isah, Kadu,Lazovi},Borha,Perovi} iKoroman. Z.Rangelov

UEFAo{troka`wavaMuriwa? Muriwu preti stroga kazna od UEFA. Real, ako bude potrebe, najavquje`albuMe|unarodnom sports kom sud u u Loz an i.@oz e Mur iw o mogao bi narednih dana da se suo ~ i sa vrl o o{trom kaznom Evropske fudb als ke unij e (UEFA) zbog napada na sudije posle prve polufinalne utakmice Lige {ampionaprotivBarselone(0:2). „Mark a” pi{ e da se Portugalcu ovaj put ne}etolerisatinedoli~no pona{aweidagao~ekuje kaz na od ~ak sed am utakmica zabrane vo|ewa ekip e na me~ evima pod okriqem UEFA. To prakti~no zna~i da Mu@oze Muriwo, trener Reala riw o nar edn e sez on e, akoostanenaklupiReala,ne- vodasedninaklupiima}etek }e mo}i da vodi ekipu kroz odprverundeeliminacija,odgrupnufazutakmi~ewa,apra- nsonoodfebruara2013.

On je jedan me~ suspenzije ve}odradio.Zbogiskqu~ewau prv oj utakm ic i pol uf in al a

nije imao pravo da sa klupevodiRealurevan{unaNouKampu. Muriwojeposleporaza u Madridu optu`io UEFA da {titi Barselon u i da Kat al onc i imaju veliku pomo} od del eg ir an ih sud ij a. Evropska ku}a fudbala smatra da je Portugalac ovim izjavama naru{io ugled UEFA i da }e pomenutakaznabitiupozorewesvimostalimakoji su skloni sli~nim koment ar im a. Poj ed inc i iz Niona zalagali su se izave}ukaznuod~akdesetutakmica. „Marka” isti~e da se trener i Real ne}e tako lak o pom ir it i sa kaznom.Ukolikoseneprihvati `alba Disciplinskojkomisiji,Realplanirada tra`i pomo} i od Me|unarodnogsportskogsudauLozani.

NBALIGA

Novi rekorder: Falkao (Porto)

skom Viq ar ea l u (3:2) u revan{ utakm ic i pol uf in al a Lige Evrope. Porto se zahvaquju}i ubedqivoj pobedi (5:1)

dnevnik

c m y

16

iznosi16pogodaka,aosimtoga~landr`avnogtimaKolumbije  zabele`io je ove sezone jo{triasistencije.

^eki}aripu{taju reprezentativce VestHemjunajtedspremanjedapusti~etvoricureprezentativaca ukoliko klub ispadne u ni`i rang. Jedan od vlasnika Vest Hema Dejvid Gold rekao je da }e taj premijerliga{ dopustitireprezentativcimaEngleskedaodu,ukoliko~eki}arine izboreopstanakuligi. - Ne bi bilo fer tra`iti od igra~a da ugrozi status reprezentativcakakobiigraoudrugoliga{komrangu.Tobimoglo daugroziwegovukarijeru-kazaojeGold.VestHemusvojimredovimaima~etvoricureprezentativaca-golmanaRobertaGrina,MetjuaApsona,KarltonaKolainajboqegigra~aPremijer ligeu2010.godiniSkotaParkera.

ArtestostavioLejkersenacedilu Lejkersi}eujednom od najva`nijih me~eva sezonebitioslabqeni neigrawemRonaArtesta, koji je ka`wen zbog udarawa igra~a DalasaHozeHuanaBaree. Dvostruki uzastopni {ampioniNBAligesuuproblemu. Itovelikom!EkipaFilaXeksonagubi2:0odDalasMaveriksa u polufinalnoj seriji plejofa Zapadne konferencije, a narednu utakmicu igra}e bez jednog od najboqih igra~a. Lejkersi}epoku{atidasei{~upajunavru}emterenuuTeksasu, alibezRonaArtestakojijesuspendovan i nema pravo da igra jednuutakmicu.„^etvorka”Lejkersanapraviojenevi|enuglupostufini{udrugogme~akada jesamo24sekundeprekrajave} izgubqene utakmice udario igra~aDalasaHozeaBareuizaradio iskqu~ewe, a ne{to kasnije i suspenziju od ~elnika NBAlige. - Ron je bio starter na 82 utakmice ove sezone i na svim utakmicama plej-ofa, tako da }e se to definitivno odraziti na nas - rekao je trener Fil Xekson,kojiseodmahposleme-

~auLosAn|elesupomiriosamogu}omkaznom za svog igra~a. Da }e Artest nedostajati Lejkersima u duelu koji bi mogao da prel omi wihovu sez on u sves tan je i Lamar Odom, koji je ni kriv ni du`an u tom incidentu zaradionoguupreponeod straneArtesta. -Moramobitioprezni {ta radimo na terenu i kakve odluke donosimo.Da,nedostaja}e nam Artest -  rekao je Odom. Sam Artest posle treninga nije bio raspolo`en za pri~u o suspenziji. Novinarima je rekao Ron Artest (Lejkersi) da je samo fokusiran na utakmicu, koju na kraju ne}e Fil Xekson ima dobar izbor igrati. kadajere~ozamenizaArtesta. -Bezreakcije.Jasamspreman Umestowegamogaobidapru`i da idem daqe i igram ko{arku. prilikunajboqem{estomigra@elimdaidemdaqe.[tamo`e ~u NBA lige Metu Barnsu ili bitiva`nijeodtre}eutakmice veteranu Luku Voltonu, ali - zapitao se Artest, koji je u trofejnitrenerne`elidaotsamo dva i po minuta razgovora krivakarteprevremena. sa novinarima ~ak osam puta - Zna}ete to sutra - rekao je ponovio:„Idemodaqe”. Xekson. Sam Artest smatra da

nije uop{te va`no ko }e biti wegovazamena. - Ovde se ne radi o tome ko }e nam nedostajati, ve} {ta }emo uraditi - istakao je on. Artest je na osam utakmica ovogodi{wegplej-ofauproseku bele`io 10,5 poena i skoro pet skokova, uz minuta`u preko30minuta.


SPORT

dnevnik

EVROPSKOPRVENSTVOUFUDBALUZAIGRA^EDO17GODINA

Orli}iipetli}i miroqubivo Srbija–Francuska 1:1(1:1) IN\IJA: Gradski sta dion, gle da la ca 3.500, sudija Triconis (Gr~ ka).Strel ci: Mandi} u 40. za Srbiju, a Meit u 40. minutu za Francusku.@uti kartoni: Meleg, Popadi} (Srbija), Meit, Kalve, Laport (Francuska).

Agrupa

IN\IJA: Srbija - Francuska 1:1(1:1) NOVISAD:Danska-Engleska 2:0(2:0) 1.Danska 2.Francuska 3.Srbija 4.Engleska

2 2 2 2

2 0 0 0

0 2 1 1

0 0 1 1

5:2 3:3 3:4 2:4

6 2 1 1

Utre}emkolu9.maja(ponedeqak) igra}e - NOVI SAD: Danska - Francuska (17.15), IN\IJA: Engleska - Srbija (17.15). SRBIJA: Latinovi}, Jak{i}, Marinkovi}, Todori} ( Sto ja no vi}), Na sti}, Po pa di}, Fi li po vi}, Ra da ko vi}, Meleg, Mandi} ( Markovi}), Ninkovi} (O`egovi}). FRANCUSKA:Nzau , Konte, Kalve, Laport, Mendi,Ture ( Nan`is) , Outs, Verklej (Labord), Jasije, Meit, Ale ( N Kusu). Ka det ska re pre zen ta ci ja Srbije nije uspela ni u drugoj utakmici na Evropskom prvenstvu da zabele`i pobedu. Zbog toga su srpskim de~acima ostale minimalne {anse

Radostna{ihigra~aposledatoggola

da se se na|u me|u ~etri najboqe ekipe na prvenstvu. Mladi or lo vi, me |u tim, jo{ uvek imaju mogu}nosti da budu me|u ~etiri najboqa tima, ali i da

Danciupolufinalu Danska-Engleska2:0(2:0) NOVI SAD: Stadion „Kara|or|e”, gledalaca 1082. Sudija: Delferijer (Belgija). Strelci: Fi{er u 13. i Zohore u 21. minutu. @uti karton: Durmi{i (Danska). DANSKA: Korh 7, Akvist 7, Holst 7, Johanesen 7, Durmi{i 7, Olsen 7 (Hajberg -), Norgard 7, Kristijansen 7, Zohore 8 (Poulsen -), Fi{er 8 (Sorensen -), Amanakva 8. ENGLESKA: Pikford 6, Kausins 6, Smit 6, Lundstrem 6, ^aloba 6, Sterling 6 (Klejton 6), Pouvel 6, Houp 6 (Morgan 6), magri 6, Redmond 6 (Hen{el 6), Targot 6. Danci su o~itali Englezima lekciju i posle 2. kola obezbedili prvim mestom u A grupi plasman u polufinale EP. Prvi gol postigao je Fi{er zakucav{i loptu u ra{qe s dvadesetak metara. Isti igra~ je osam minuta kasnije asistirao Zohoreu za pobedu Danaca. Englezi su najbli`i pogotku bili u 61. minutu kada je Klejton pogodio pre~ku, a Danci su u fini{u propustili dve prilike da pobedu u~ine jo{ ubedqivijom. S.Savi}

budu u~esnici Svetskog prvenstva u Meksiku. Ni u me~u sa Francuskom, kao i pre tri dana protiv Dan ske, na {i ka de ti ni su osta vi li ube dqiv uti sak. Sna`niji i br`i Francuzi su ceo tok me~a imali kontrolu nad igrom i diktirali tempo. Selektor Srbije Milovan \ori} protiv Francuske je uveo pet novih igra~a u odnosu na utakmicu u Novom Sadu, ali ni to ni je po mo glo da na{ tim osta vi po voq ni ji utisak. \ori} je u {pic poslao dvoji cu fud ba le ra, ali su svi ostali uglavnom igrali defanzivno i daleko od protivni~kog gola. Zato je odbrana Francuske lako izlazila na kraj sa na{im napada~ima. Do raspleta u A grupi do}i}e u posledwem, tre}em kolu, kada Srbija igra protiv Engleske, a Danska }e biti protivnik Francuske.

POSLEPLASMANASRPSKIHOMLADINACANA[AMPIONATUEVROPE

Svakogmogudapobede Dejan Govedarica, selektor omladinske reprezentacije Srbije (fudbaleri do 19 godina) koja se do sada jedina kvalifikovala za [ampionat Evrope u Rumuniji (od 20. jula do 1. avgu-

i Moldaviju sa 5:0, a izgubili su na startu od Velsa sa 2:3. - Verovao sam u ekipu i nisam mnogo brinuo posle poraza od Velsa – rekao je Govedarica. - Mogu svakoga da pobe-

DejanGovedarica

sta), izjavio je da veruje u ovu generaciju i da ovaj tim mo`e svakoga da pobedi. Srpski omladinci su u grupi u Norve{koj osvojili prvo mesto pobediv{i Norve{ku sa 3:0

de i ova selekcija spada u deset najboqih u Evropi. Prvo mesto u Norve{koj dobija na te`ini jer nismo bili kompletni, a i igrali smo na ve{ta~koj travi.

Govedarca je istakao da plasman na E[ ovim mladi}ima mnogo zna~i za karijeru. - Igra}e sa najkvalitetnijim evrpskim selekcijama, {to je u tom uzrastu veoma bitno i dobra je odsko~na daska ka kvalitenim klubovima. Dao sam {ansu svim igra~ima koje sam poveo, drago mio je i {to je u wihovoj igri dominira napada~ka crta i {to su `eqni golova. Nenad Luki}, nekada{wi igra~ Teleoptika sada ~lan Lokomotive iz Plovdiva, je postigao {est pogodaka, bio pravi vo|a napada i najboqi strelac turnira – saop{tio je Govedarica. Spisak u~esnika Prvenstva Evrope u Rumuniji bi}e poznat 5. juna, jer se ~ekaju ishodi me~eva u jo{ {est grupa. @reb je 8. juna u Bukure{tu. - Pripreme }emo po~eti po~etkom jula i planiram najmawe dve prijateqske utakmice sa selkcijama koje se ne budu kvalifikovale za Prvenstvo Evro pe. Ma li hen di kep je {to se utakmice ne igraju u ve~erwim terminima, mora}emo da se pripremimo za sunce i vru}inu, ali kako svima – tako i nama – istakao je Govedarica.

subota7.maj2011.

17

VOJVODINADANASIGRAU^A^KU

Podmla|entim zaisticiq Imaju}i u vidu da ih 11. maja u finalu Kupa Srbije ~eka istorijska {ansa za osvajawe trofeja, u FK Vojvodina trudili su se da rasporede snage za taj i dana{wi prvenstveni me~ u ^a~ku. Borac je tradicionalno neugodan rival za Vojvodinu kraj Morave, a naro~ito }e to biti danas, kada uvidi da }e naspram sebe imati tim koji u ovoj sezoni u me~evima za bodove jo{ nije igrao zajedno. [ef stru~nog {taba Novosa|ana Zoran Milinkovi}, me|utim, ima puno poverewe u igra~e kojima }e ukazati {ansu. - Ne `elimo da rizikujemo s po vre|enim igra~i ma po put Abubakara, Lazeti}a i Trajkovi}a. Pavlovi} mora da pauzira zbog `utih kartona, a odmori}emo jo{ po nekog igra~a. Bez obzira na sve, na{ ciq se zna. Poku{a}emo da pobedimo Borac - rekao je Milinkovi}, najaviv{i da }e na golu debitovati omladinski reprezentativac Filip Pajovi}, koji je zimus na pripremama u Crnoj Gori u vi{e navrata pokazao da se radi o perspektivnom ~uvaru mre`e. S kapitenskom trakom na ruci drugove }e danas predvoditi Slobodan Medojevi}. - Ciq svakog igra~a koji pro|e pionirsko-omladinsku {kolu Vojvodine je da zaigra za prvi tim, a potom i da ponese kapitensku traku. Ponosan sam na tu ~iwenicu i uveren da mo`emo da odigramo dobru utakmicu i da izborimo povoqan rezultat istakao je Medojevi}. Na konkretno pitawe - da li bi bio zadovoqan nere{enim rezultatom u ^a~ku, s obzirom na sastav koji namerava da izvede, Milinkovi} je diplomatski odgovorio:

SlobodanMedojevi}iMiroslavStevanovi}

- Unapred ne bih bio zadovoqan remijem, ali ne bih bio ni nezadovoqan. Fudbaleri Vojvodine ju~e su krenuli na put u ^a~ak, a me|u putnicima su i omladinci koji su nedavno licencirani, poput Slijep~evi}a, Poletanovi}a, Sila|ija, Radoje i Sprema, a da li }e neko od wih dobiti prili-

Foto:F.Baki}

ku da debituje za prvi tim u zvani~nom me~u, zavisi}e od razvoja doga|aja na terenu. O~ekuje se da Vojvodina danas po~ne me~ u sastavu: Pajovi}, S. Novakovi}, Karan, M. Novakovi}, Nestorovi}, A|uru, Stevanovi}, Medojevi}, Jao, Bilbija, Katai. S.Savi}


18

sport

subota7.maj2011.

@ENSKI RUKOMETNI KLUB VOJVODINA NA DOBROM PUTU

dnevnik

@REB FINALNOG TURNIRA KUPA ZA RUKOMETA[E

Kucajuna prvoliga{ka vrata Pet kola pre kraja, posle sjajne pobede nad Kikindom 2 u predivnom ambijentu i jo{ lep{oj atmosferi koja odavno nije vi|ena na drugoliga{kim utakmicama, rukometa{ice novosadske Vojvodine od{krinule su vrata prvoliga{kog dru{tva. Izabranice Dragana Kuki}a zaposele su vrh tabele drugoliga{kog severa i na dobrom su putu da tu i ostanu do kraja sezone, a samim tim i plasiraju se u vi{i rang, ~ime bi posle dugo vremena novosad-

{ali smo uslove za rad, sa dva tre nin ga sed mi~ no do {li smo na deset, a i organizacijski smo ja~i. Nadam se da }e to neko prepoznati i pridru`iti nam se u na{im nastojawima da u Srpskoj Atini ponovo za`ivi `enski rukomet. Zahvalio bih se na podr{ci na {im na vi ja ~i ma „Du reks bojsima„, koji su po{tovaoci `enskog rukometa i koji nas prate na gotovo svim utakmicama. Ono {to je va`no je i to da je uprava, sa @eqkom ^olakovi}em na ~elu, ostvari la iz u zet ne kon tak te sa

S ju~era{weg `rebawa u Novom Sadu

Foto:F.Baki}

Vojvodina–Partizan, Zvezda–Kolubara

Rukometni klub Vojvodina @elezni~ar doma}in je zavr{nog turnira Kupa Srbije, koji }e se 14. i 15. maja odr`ati u Novom Sadu u hali na Slanoj bari. Ju~e je u Novom Sadu, u Spensu, odr`an `reb za polufinale u

kome }e se sastati Crvena zvezda - Kolubara i Vojvodina @elezni~ar - Partizan. [ef stu~nog {taba Vojvodine @elezni~ar \ura| Trbojevi} optimista je i pored ~iwenice da }e u polufinalu za ri-

vala imati ekipu Partizana. O kvalitetima Partizana ne treba tro{iti re~i. To je trenutno najboqa ekipa u dr`avi. Iskreno, jedva ~ekam duel sa crno -belima i uveren sam da }e moji momci dati svoj maksimum i iz-

Jevti}:Moglojeidruga~ije Sne`ana Tufegxi} (Crvena zvezda): - Nisam dovoqno kompetentna da detaqno analiziram protivnika kao {to bi to u~inio na{ trener Butulija, ali smo zadovoqni `rebom. Mislim da smo dobro pro{li i da }emo igrati u finalu. Vlada Pavlovi} (Kolubara): - Pri`eqkivali smo za rivala u polufinalu Zvezdu, {to se i dogodilo.Verujem da }emo igrati zavr{nu utakmicu. Sa{aBlagojevi}(Partizan):- Zahvalio bi doma}inu na srda~nom do~eku i gostoprimstvu. Ekipa koja `eli do trofeja ne mo`e da bira rival u

Na dobrom putu: rukometa{ice Vojvodine

ski `enski rukomet iza{ao iz zape}ka. Ovaj uspeh mladih Novosa|anki nije do{ao preko no}i, o ~emu svedo~i wihov direktor Dejan Perkovi}: - Ovo je samo posledica dugoro~nog i kontinuiranog rada. Pre ~etiri godine kada sam preuzeo ovaj klub bio je pred ga{ewem. Ciq nam je bio da se konsolidujemo i da za ~etiri godine zaigramo u prvoliga{kom dru{tvu. Jo{ pet kola nas deli od tog ciqa, gde je potrebno da poka`emo sve ono {to nas je krasilo do sada: borbenost, po`rtvovanost, jedinstvo i sjajna atmosfera - ka`e Perkovi}. Ono {to je najva`nije je to da je klub oja~ao u svim segmentima. - Pokrenuli sm {kolu rukometa, gde su neke igra~ice zahvaquju}i radu i kvalitetu ve} uspele da izbore status pr vo tim ke. Ta ko |e, po boq -

svim rukometnim strukturama u Srbiji - isti~e Perkovi}. Trener Novosa|anki Dragan Kuki} ponosan je na svoje izabranice, s kojima je tokom tro go di {weg ra da us peo da postigne odre|eni kvalitet i zakuca na vrata Prve lige. - Ono {to smo zacrtali uspeli smo da ostvarimo pet kola pre kraja. Sve derbije smo re{ili u svoju korist, istina ostale su nam jo{ dve te`e utak mi ce, ali ako bu de mo imali isti pristup kao {to smo to imali protiv direktnog rivala Kikinde, kada je to bila rapsodija na{e igre. Me|utim, i u ostalim utakmicama moramo da imamo maksimalan pristup, jer nema opu{tawa ni protiv slabijih rivala. Na dobrom smo putu da afirmi{emo `enski rukomet u Gradu i da budemo nosioci wegovog razvoja - nagla{ava Kuki}. J. Gali}

polufinalu.Nadao sam se da }emo izbe}i Vojvodinu, ali {ta je tu je. Da}emo sve od sebe da pehar odnesemo u Beograd. DarkoJevti}(Vojvodina@elezni~ar):- @eqe uo~i izvla~ewa su bile malo druga~ije od ishoda `reba. Partizan je sigurno najboqa ekipa na ovim prostorima ovog momenta. Na nama je da {to boqe pripremimo ekipu, rasteretimo igra~e pritiska i uz pomo} navija~a poku{amo da izborimo finale, gde bi nas sigurno o~ekivao lak{i posao.

PRVA @ENSKA LIGA

Superliga{kapartijaIn|ijki @elezni~ar MC – Napredak 25:22 (12:11) IN\IJA: Sportska hala. Gledalaca: 200. Sudije: Jelena Vrane{ i Katarina Bogdanovi} (obe iz Beograda). Sedmerci: @elezni~ar MC 7 (3), Napredak 3 (2). Iskqu~ewa: @elezni~ar MC 8, Napredak 16 minuta. @ELEZNI^AR: I. Popovi} (1 odbrana), Cveti}, S. Popovi} 1, Jak{i} 1, Predojevi} 2, Vasi} 4 (2), Drowakovi} 6 (1), Rupi} 2, Pajki}, Garovi} 4, Jezdi} (5 odbrana), Orlovi}, Mili} 1, Ran~i} 4. NAPREDAK: Milo{evi} (1 odbrana), @ivkovi}, Vasi} 3, M. Milenkovi} 2, Lukovi} 1, Arsi} 3, Bek~i}, Tomi} 2, Be}irbegovi}, K. Milenkovi}, ^airovi} 6 (2), Jovanovi} (11 odbrana, 1 sedmerac), Obreni} 5. Posledwu prvoliga{ku utakmicu teku}eg prvenstva pred svojim navija~ima doma}e rukometa{ice su tek u dramati~noj zavr{nici, ipak,

KUP ZA DAME

Zaje~arbranitrofej Jagodina }e danas i sutra biti doma}in zavr{nice nacionalnog Kupa za rukometa{ice. Trofej brani ekipa Zaje~ara, koja }e u prvoj polufinalnoj utakmici, od 17 ~asova, odmeriti snage sa Naisom. Od 19.30 Ba~ka Palanka Nopal za finale igra sa doma}inom, ekipom Jagodine. Finale je predvi|eno za sutra u 19 ~asova,uz direktan TV prenos na drugom kanalu RTS-a. J. G.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Prva liga Srbija - NOVI SAD: Novi Sad - Sin|eli}, SOMBOR: Radni~ki - Mladi radnik, ZREWANIN: Banat Kolubara, ZEMUN: Zemun Dinamo, BEOGRAD: BASK Proleter, Be`anija - Teleoptik, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Mladost (L). Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Srps ka lig a Vojv od in a NOVI KOZARCI: Sloboda Veternik Viskol, NOVA PAZOVA: Radni~ki - Solunac, ^ELAREVO: ^SK Pivara Mla dost (BJ), PE ]IN CI: Dowi Srem - Kikinda, TEMERIN: Sloga - Dolina, APATIN: Mladost - Cement, VR[AC: vr {ac - Tek sti lac Ites. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Vojvo|anska liga istok BA^KA TOPOLA: Ba~ka To-

pola - Dinamo, BANATSKI KARLOVAC: Proleter - Radni~ki (Z), ADA: AFK - Budu}nost (SC), BAJMOK: Radni~ki - Kozara, SUBOTICA: Ba~ka 1901 - Spartak (D). Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Vojvod|anska liga zapad SIVAC: Polet - Ba~ka (BP), ZMAJEVO: Obili} - Dunav, NOVI SAD: Crvena zvezda Indeks, NOVI BANOVCI: Omladinac - Mladost (T), SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Jugovi}, RUMA: Prvi maj - Sloga Radni~ki(Erdevik). Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Podru~na liga Novog Sada BE^EJ: Be~ej Old gold -@SK, VRBAS: Vrbas - Jedinstvo, SRBOBRAN: Srbobran - Stari Grad. Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

boriti plasman u finale - rekao je Trbojevi}. [ef stru~nog {taba Partizana Aleksandar Brkovi} uveren je da wegov tim mo`e do pehara. - Da bi osvojili trofej moramo da pobedimo dve od tri ekipe na turniru. Nezgodno je to {to igramo protiv Vojvodine koju veoma respektujem. Doma}in }e biti u prednosti jer igra na svom parketu i pred svojim navija~ima, ali sam uveren da mo`emo do trofeja - jasan je Brkovi}. Polufinalne utakmice su na programu 14. maja, Crvena zvezda i Kolubara po~iwu svoj me~ u 17.30, a Vojvodina @elezni~ar i Partizan u 20 ~asova. Finale je 15 . maja, a po~etk zavisi od TV prenos. I. Grubor - J. Gali}

Gradska liga Novog Sada BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Sirig. Utakmica po~iwe u 16.30 ~asova.

Rukomet Superliga za mu{karce - NOVI SAD: Vojvodina @elezni~ar - Priboj (20), SMEDEREVO: Smederevo DU Integral Vrawe (18), KUR[UMLIJA: Planinka Prolom voda - Dinamo (19), [ABAC: Metaloplastika - Jugovi} Unimet (19), LAZAREVAC: Kolubara - Crvenka (19.30), PO@AREVAC: Po`arevac - Radni~ki (19). Prva mu{ka liga - VRBAS: Vrbas Karneks - Rudar (19), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Proleter Naftagas (20), NOVA VARO[: Zlatar - Mokra Gora (19.30). Prva `enska liga - PIROT: Pirot - Halas Jo`ef (18),

ZREWANIN: Proleter Superprotein - Metalac A.D. (18). Druga mu{ka liga, sever FUTOG: Metalac AV - Potisje Pleteks (20), @ABAQ: @SK Radni~ki ([) (19), BANATSKO NOVO SELO: Banatski Karlovac - Ruma (17.30), KA^AREVO: Jedinstvo - Apatin (19), JA[A TOMI]: Hercegovina - Hajduk (19.30), Druga `enska liga, sever KIKINDA: Kikinda 2 - Ravangrad (18). Prva vojvo|anska mu{ka liga - BE[KA: Hajduk - Kikinda (19), RI\ICA: Dalmatinac Omladinacf (19), ^ESTEREG: Napredak - PIK Prigrevica (19), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Grafi~ar (19). Prva vojvo|anska `enska liga - E^KA: Jedinstvo - Mileti} (17.30), FEKETI]: Jadran Lider - Dolovo (14), KOVIN: Radni~ki - Spartak (17).

re{ile u svoju korist. Imale su naj~e{}e minimalnu rezultatsku prednost u prvih 30 minuta, bilo je ~ak sedam izjedna~ewa pa je igrano jedan za jedan. Uporne go{}e su, me|utim, po~etkom drugog poluvremena pre{le u vo}stvo, stigle su do 18:21 ali su, na kraju, pobedu ~estitale rukometa{icama novog superliga{a. Veoma agresivno su zaigrale u fini{u me~a, po`elele su da iznenade favorizovane doma}e rukometa{ice, u~inile nekoliko te`ih prekr{aja, pa su 4 minuta imale dve rukometa{ice mawe na parketu pa su morale da se pomire sa porazom. Istakle su se Vasi} i Predojevi} u doma}em, a Tomi} i Jovanovi} u gostuju}em timu. Su|ewe je bilo dobro. Da. Vi}enti}


SPORT

dnevnik

subota7.maj2011.

19

SUTRA STARTUJE FINALE PLEJ-OFA

DVE LEPE AKCIJE VOJVODINE NS SEME

Vojvodinanema {tadaizgubi

TojaginturniruPetrovcu, areprezentacijauSpensu

Start finala plej of u redovima vaterpolista Vojvodine se mirno o~ekuje. Posle pobede nad Crvenom zveodom u majstorici, u fenomenalnom ambijentu bazena na Slanoj bari i TA[-u, ovogodi{wi ciqevi Novosa|ana su ostvareni, a {to i ne re}i i preba~eni: dva finala u Srbiji (Kup i prvenstvo), drugi krug Evrolige. Pogotovo ako se zna da je ove godine Vojvodina startovala sa novom ekipom, jo{ mla|om, bez pet standardnih prvotimaca iz sezone

Tu su, pored Proreka, u ravni sa nama, mo`da i ja~i. Na nama je da pru`imo maksimum, da odigramo {to boqe pa da vidimo gde smo. Pozitivne promene u na{em timu su da se posle vi{emese~ne povrede vratio Sr|an Vuksanovi}. Posledwih dana je trenirao punom parom i `elimo da vidime wegove trenutne mogu}nosti. O~ekuje lep vaterpolo i na{u veoma dobru igru. Rezultat nam nije imperativ, jer Partizan je Partiza, i sve {to uradimo dobro smo uradili - ka`e trener Dejan Stanojevi}. Povratnik Sr|an Vuksnovi} je spreman da posle vi{emese~ne pauze odigra mo`da najva`niju ugakmicu u svojoj dosada{woj karijeri. - Ve} ~etiri meseca sam van vaterpola. Povreda mi jeuzela ovogodi{wu sezonu. Treniram ve} mesec dana i u pravom trena`nom procesu sam, ali trening je jedno a utakmica, pogotovo sa Partizanom, je drugo. Nastoja}emo da pru`imo {to dostojniji otpor pa neka rezultat na kraju ka`e ko je boqi - rekao je Vuksanovi}. Marko Matovi} je u majstorici sa Crvenom zvezdom pru`io veoma dobru igru. - Igra}emo rastere}eno, nema presije. Sa Crvenom zvezdom smo zavr{ili neke na{e ciqeve, tako da ovi me~evi sa Partizanom }e pokazati gde smo u odnosu Dejan Stanojevi}, trener Vojvodine na kipu koja se s 2009/10. i bez povr|eenog Sr|apravom ubraja me|u najja~e u na Vuksanovi}a. Ovogodi{wi Evropi. Proba}emo da se nadirezultati su sjajniji i kao {lag gravamo, da pru`imo svoj trena tortu im do|e finale sa nutni maksimum, da poka`emo Partizanom, koje po~iwe sutra, da ovogodi{wi rezultati nisu u doma}em prvenstvu. slu~ajni. Oni jesu favoriti, - Nema mnogo {ta da se ka`e, ali i }emo pokazati da smo sa zna se ko je Partizan, a zna se pravom druga ekipa u Srbiji gde smo mi. Priznajemo im ulogu istakao je Matovi}. favorita, ja~i su u svim segmenPrvi finalni me~ igra se sutima vaterpola. Pa ~ak u onome tra u 19.15 ~asova na Bawici. {to krasi na{u igru, plivawe. G. Malenovi}

Kao i prethodnih godina, zavr{etak seniorskog {ampionata ne zna~i i kraj akcija za OK Vojvodina NS seme, kako organizacionih tako i takmi~arskih. Osim finalnih turnira dr`avnog prvenstva za mla|e kategorije, organizuje se tradicionalni Memorijal „Du{an Tojagi} Tojaga”, kao i revijalni me~ sa seniorskom reprezentacijom Srbije. Od pro{le godine na Tojaginom turniru takmi~e se mladi odbojka{i {to se pokazalo kao pun pogodak.U Sportskom centru Slana Bara nadmetalo se pro{log prole}a {est kadetsko-juniorskih selekcija iz Austrije, Bugarske, Slovenije, Crne Gore i Vojvodina.Da podsetimo, trijumfovala je Podgorica, u uzbudqivom finalu savladala je Vojvodinu 3:2. Ove godine Memorijal „Du{an To ja gi} To ja ga„ (Sme~ kup 2011 – tur nir od boj ka {kih nada) odr`a}e se danas i sutra (7. i 8. maj) u Ba~kom Petrovcu, a u~estvova}e ~etiri zaista talentovane ekipe: Lubqana (mlada selekcija Slovenije), Podgorica (selekcija Crne Gore), Teheran (kadetska selekcija Irana) i Vojvodi na NS se me. Pr vog da na igra}e se po sistemu svako sa

Reprezentacija Srbije gostuje Vojvodini NS seme

sva kim, a dru gog igra }e se utakmica za tre}e mesto i finale. Osim ekipnih nagrada, bi}e dodeqena i pojedina~na priznawa za najboqeg libera, pri ma ~a, blo ke ra, ser ve ra, sme~era, tehni~ara i najboqeg igra~a turnira. Treba napomenuti da }e publika u Ba~kom Petrovcu mo}i na delu da vidi neke od najtalentovanijih igra~a Evrope, nosioce medaqa za me|unarod nih tak mi ~e wa (iz me |u

I drugo kolo Kupa Srbije u ga|awu malokalibarskim oru`jem odr`a}e se ovog vikenda na streli{tu u Novom Sadu. Organizator takmi~ewa je

trijom Grgi}em... Drugog dana takmi~ewa, kao gost, nastupi}e i olimpijski {ampion Slovenac Rajmond Debevec. Danas }e se odr`ati takmi~ewe za juniore i seniore u disci-

SVETSKO PRVENSTVO U TEKVONDU

Milici Mandi} bronza Srpska predstavnica na Prvenstvu sveta u tekvondu Milica Mandi} osvojila je bronzanu medaqu. To je naj ve }i uspeh srpskog `enskog tekvonda. Milica }e biti u ~etvoro~lanom timu Srbije koji }e se u junu boriti na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine.

Milica Mandi}

KupNovogSada Nemawa Mirosavqev

Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790. Za razliku od prvog kola, na drugom }e nastupiti svi na{i najboqi strelci, predvo|eni reprezentativcima Nemawom Mirosavqevim, Stevanom Pletikosi}em, Draganom Markovi}em, Andreom Arsovi}, Ivanom Maksimovi}, Damirom Mikecom, Andrijom Zlati}em, Dimi-

plini MK pu{ka 60 le`e}i u mu{koj i `enskoj konkurenciji, kao i u MK pi{toqu slobodnog izbora za mu{karce. Sutra su na programu nadmetawa u MK pu{ci trostav za mu{karce i `ene. Oba dana takmi~ewa po~iwu u 9 ~asova na MK streli{tu kod benzinske pumpe AVIA (Put [ajka{kog odreda 1a). G. M.

Petrovca do}i u Novi Sad i gledati revijalni me~ izme|u reprezentacije Srbije i Vojvodine. Utakmica pod nazivom Susret {ampiona igra se ve~eras u maloj sali i po~iwe u 20 ~asova. Ekipe }e nastu pi ti pod ime ni ma No vi Sad i Beograd, treneri }e biti Nikola Salati} i Igor Kolakovi}, a tokom utakmice bi }e iz vu ~en sre} ni do bit nik skutera, u nagradnoj igri novosadskog kluba. @ENS KA KAD ETS KA REP REZ ENT AC IJ A SRBIJE DANAS IGRA POLUFINALE EP S TURKIWAMA: Danas }e `enskaodbojka{kakadetskareprezentacija Srbije sa selekcijom doma}ina odlu~ivati o medaqi na Evropskom prvenstvu u Turskoj. U B grupi na{e devojke zauzele su prvo mesto, a u posledwem me~u pora`ene su odTurkiwa(3:1),paim`reb nije bio naklowen i za protivnika u polufinalu dobilesuselekcijukojaihjeporazila. Na{e kadetkiwe su pokazale da spadaju u odbojka{ki vrh Starog kontinenta, anemasumweda}e^ikiriz, Bu{a, Yami} i ostale na}i na~indanadvisedoma}uselekciju i domognu se borbe zazlato. U polufinalu se sastaju: Srbija-Turska(16.30),Italija-Nema~ka(19~asovapo na{emvremenu). M. R.

DRUGO KOLO KUPA SRBIJE MK ORU@JEM

Elita uNovomSadu

osta lih, i ka det ske pr va ke Evrope Milana Kati}a i Mihajla Stankovi}a). Nema sumwe da }e Ba~ki Petrovac biti sjajan doma}in, jer je nekoliko puta iza{ao u susret ekipama Vojvodine ove sezone, ~ak i prvom timu, kada nije bilo termina u Spensu, te su u novosad skom klu bu sa za do voq stvom prihvatili da ba{ tu organizuju Tojagin memorijal. U~esnici turnira }e nakon svojih subotwih utakmica iz

Kajak i kanu klub Liman danas }e biti doma}in Kupa Novog Sada, uz svesrdnu pomo} prijateqa Impuls hemije, Selekta [peda, Indiga, Eho ordinacije i Brodokomerca. Takmi~ewe u kajaku i kanuu odr`a}e se ispred KKK Liman, na Ribarskom ostrvu - ulaz u [odro{ sa po~etkom u 10 ~asova, uz u~e{}e preko 250 takmi~ara iz 20 klubova, razvrstanih u ~etiri kategorije.

Nema sumwe da }e posebnu pa`wu privu}i trke juniora i juniorki, ~lanova reprezentacije Srbije koji su ostvarili zapa`en uspeh na pro{logodi{wem Kupu evropskih nada u Pje{tanu, zatim trka K-1 na 200 m u seniorskoj konkurenciji, uz u~e{}e reprezentativaca iz vode}ih klubova u dr`avi, kao i trka K-1 na 2.000 m za seniorke, trku izdr`qivosti i takti~ke spremnosti. Start prve trke je u 10, a program traje do 14 ~asova. J. G.


20

Н

GLOBUS

subota7.maj2011.

dnevnik

Данас, мајко, жениш свога пса

ајскупље псеће венчање у Британијикошталојеневероватних 20.000 фунти, пише „Телеграф”. Луиза Харис (32) испрсила се за церемонију којој је при-

суствовало80гостију,какоби уприличила венчање јоркширских теријера Лоле и Маглија. Млада је носила хаљину МишелОксвредну1.000фун-

ти,украшенуса1.800„сваровски” кристала. Од накита је носила бисерну огрлицу вредну400фунти,минијатурненаруквице од по 250, и поводац са„сваровски”кристалимачијајецена350фунти. Цвеће је коштало 1.000, услуге декоратера и дизајнера 3.400, и обезбеђење још 400 фунти. ЛуксузнацеремонијаодржанајеуБредвелу,уЕсексу,а само изнајмљивање простора за псеће венчање коштало је 2.500фунти. Луиза је дотерала и своја другадватеријера,ЛулуиЛерија,којисупослужиликаодеверушаипаж. „Ништанијепревишедобро замојепсе.Онисузеницемог окаиобожавамдатрошимновацнањих”,реклајеХарисова.

Ш

Милијардер постао стјуардеса

ведски редитељ Јоханес Нихолм снимио јекратакфилмукојемглавнуулогуигра његоваједногодишњаћеркицаХелми. Филм„ЛасПалмас”,којитрајеједанминут,говориосредовечнојжени(којуиграХелми)накрстарењу до Канарских острва. За потребе снимањафилмаредитељјенаправиомалисетсастоловимаистолицамазакојејесместиоосталеглумце -лутке.

М

илијардер Ричард Брансонизгубиојеопкладуса власником авиокомпаније „Ер Азија” Тонијем Фернандезом и мораће јавно да обрије ноге и да послужује у авиону као стјуардеса. Победникаукцијеухуманитарнесврхемораћедаиздвоји најмање 650.000 долара за част да га услужи оснивач и власник компаније „Вирџин атлантик”. Брансон и Фернандез су се опкладилидаћењиховитимови из Формуле 1 сезону завршити на листи испред оног другог, а да ће онај ко изгуби бити стјуардеса у компанији победника. Фернандезов тим нашао се за два места изнад Брансоновогтима. „Као запослени компаније ‘Ер Азија’ Ричард ће морати да се повинује стандардима, а у то спада и бријање ногу. Сматрао сам да ће бити боље даукључимоинекеодпутникаидаприкупимоновацзахуманитарне сврхе, тако да ће Брансона обријати онај ко победи на аукцији”, рекао је Фернандез. Надметање ће се дешавати преполаскаавиона„ЕрАзије” са аеродрома у Лондону и победник ће бити позван да обрије Брансона када он буде представљен као стјуардеса „ЕрАзије”. Карта у једном правцу на летутокомкојегћебитиорганизована и мађионичарска представа и жива свирка, кошта седам и по хиљада долара. Фернандезјенагласиодаће Брансонудозволитидазадржи браду, али се очекује да ће Брансон (60) обути високе потпетицеиставитишминку.

Пијана беба растурила кафану

У

Голо венчање

Аустрији је 250 гостију на венчању остало без речи када су се младенципојавиликаоодмајкерођени. Мелани(26)иРенеШакнер(31)желелисудањихововенчањебудезаистанезаборавно,пасугостимаприредилипризоркојимногиод њихдугонећезаборавити.Обојесунавенчањедошлипотпуноголи -младаје ималасамотрадиционалнивеонаглави,амладожењацилиндар. ЦеремонијајеодржанауФелдкирхену,амладенцисубилиголии уопштини,иназабавиуоближњемзамку. „Драгомијештосамуштеделанавенчаници,онеумејудабудубесмисленоскупе.Овако,никонећезаборавитимој‘стајлинг’,абиоје заџабе”,реклајемлада.

У

Надрндани маторци

гроженијезик у Мексикунестаћезато што последња два човека којагазнајуодбијају да разговарају један са другим. Два последњаживачовека којитечнопричајуајапанекојезик суусвађиинеразговарају,пише „Дејлимејл”. МануелСеговија(75)иИсидро Веласкесто(69)живеудаљениједан од другога неколико стотина метара у једном мексичком селу, аливећдеценијаманисуразменилиниреч. АнтропологлингвистикеДанијелСуслаксаУниверзитетауИн-

дијани рекао је за „Дејли мејл” даседвастарца никада нису слагала. „Мануел волидасесвађаи подбада друге, док је Исидро миран, ретко излази и није нарочито друштвен”, рекао је он. Мештанитврдедасуседвастарцавероватно„крвнички”посвађала пре неколико деценија, али да ниједан од њих никада није откриоразлогзаштонекомуницира саонимдругим. Усветупостојиоко6.000језика, али процењује се да ће се тај бројпреполовитиунаредних100 година.

И

Радњаседешаваубару,гдеХелми,наконштопопијесвојепиво,маргаритуинеколикожестина,кренедакрадепићеихрануодосталихпосетилацабара. Накрају,каокодвећинељудикојисупопиликоју више, Хелми, односно средовечна, пијана жена, завршаванаподукафане. Видео „пијане” бебе за два месеца погледало је седаммилионаљуди.

Кад шестогодишњак крене у набавку

акобисе очекивало даје кренуобициклом,не,неименованидечакизОрегонајеодлучиодапонамирнице за ручак оде маминим комбијем... Клинац,којегјемајкаоставила самог у стану, након што је огладнио,одлучиоједасамкренеунабавку.Узеоје кључевеод комбија,нештоновцаипошао... Токомвожњедомаркетаоборио је неколико поштанских сандучића,возиопогрешномтракоми судариосесакамионетом... Насрећу,прошаојебезповреда,аженакојајевозилакамионет задобила само лакше повреде, док ће мамин комби морати код мајстора.

Истрага о овом случају још увек траје па није познато да ли

ћеипротивкогабитиподнесена кривичнапријава.

Најслађа матурска хаљина на свету

У

ченицаједнесредњешколеуВисконсинууАмерициТараФреј,има хаљинукојусигурнониједнадругадевојканећеобућинањенојматурскојвечери.ТаринамамаКеринјесвојојћеркиза матурсковечеспремила „слатко изненађење” - хаљину направљену од неколико хиљада омота слаткиша.КеринФрејјеомотеодбомбонаичоколадицаскупљалагодинама,аодњихуспелада„сашије”ћеркиматурскухаљину,направијој ташницузаруж,телефониосталеситнице,чакиципеле,ањеномдечкупрслук... дасе„слажу”. Посао„шивења”хаљинејебиомукотрпан,алинеиначин„добијањаматеријалазању”.Какобисакупиладовољнопапирића,мамаКеринјекуповалабомбоненакилограм,аонда„запослилакомшилук” дајојпомогнеипоједевишакбомбонаичоколада. ДокјематуранткињаТараодушевљенакреацијом,њендечкокажедаизгледа„онако”,алидасеоннакрају„ништанинепита”. Израдахаљинејетрајалашестгодина.

Голицљиви пингвини

Н

исуљудијединикојибеже,цичеилисехистеричносмеју када их неко голица. Очигледно и пингвини имају исти „проблем”,каоштоједоказаоКукиизСинсинатија. Мали пингвин на снимку најпре безбрижно шетка и маше крилцима,упркосчињенициданосизавој.Али,ништанијемоглодаумањињеговурадосткадаособакојагаснимапочнедага голица! Цичање,измицање,мажење...Кукисепонашакаоправодетекогголицају,атојепогледаловећскоромилионљудинасајтуЈутјубу.

К

Кинески 3Д порнић

инези ће морати да путују како би погледали филм сниман у њиховој земљи, јер је у Кини забрањен. „Секс и зен - екстремна екстаза” је историјски филмооргијамаудревнојКини,завремединастијеМинг.Сниманјечитаведвегодине,икоштаоје вишемилионадолара,преносисајт„Филмски”. Међутим, комунистичке власти забрањују приказивањесексаубиоскопу,паћеКинезиморатида идунапосебнеизлетеодпохиљадукилометаракакобипогледалидомаћу3Деротику.

„Сексизен”појавићесеследећенедељеубиоскопимауХонгконгуиТајвану,пакинескаштампапреносидаеротоманиизтеземљевећувелико резервишу картепрекоинтернетаипланирајугодишњи одморкакобизадовољилисвојурадозналост. ПродуцентисценаристаСтивенШиунајавиоје „изузетноексплицитне3Дсцене”,алиекипаради намонтирањунеколикоразличитихверзијафилма, какобиузависностиодцензорскихправиламогао дасеприказујеуштовишеземаљаширомсвета.


kultura

dnevnik

subota7.maj2011.

21

БЛИЖИ СЕ 56. ФЕСТИВАЛ СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Председник жирија Горан Марковић

ПРЕМИЈЕРА МЈУЗИКЛА „СИТУАЦИЈЕ” У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У СОМБОРУ

Испод површине У Народном позоришту Сомбор вечерас је на програму премијера мјузикла „Ситуације“ Данице Николић-Николић, у режији Николе Завишића. Композиторка је Соња Лончар, кореографкиња Дуња Јоцић, ко стимографију потписује Мирна Илић, видео материјал Миле Кескеновић. Ауторка комада Даница Николић-Николић каже да га је писала из личног искуства са стрмоглаве низбрдице на путу за пакао. У том смислу, главна јунакиња, Иконија, ауторкин је алтер-его, али „Ситуације“, с поднасловом „Греси младе Иконије“, није комад о религијским доктринама. „Ово је комад о апсурдности живота, о тривијалности, о ба-

налности којом смо затрпани и о томе како олако бирамо да се мрешкамо у мирним водама лењости и очајања, уместо да живот кротимо и одговорно се суочимо са реалношћу“, записала је Даница Николић-Николић. За редитеља склоног „превођењу“ дела драмских савременика у наглашен визуелно-музички сценски језик, Николу Завишића, рад на представи „Ситуације“ био је прилика да се позабави, па и поигра појмовима Бога и греха, какви се нуде људима који су нераскидиви део хришћанске традиције. Такође, Завишић каже да је представом покушао да покаже како испод површине реалног и наизглед ја-

сног света можемо доћи до сасвим запањујућих открића. „Покушао сам да видим шта се де си када се Иконија намерно упути на пут јадања, падања, страдања и надања. Да ли је повратак могућ кад једном видиш другу страну?“, пита се редитељ. У најновијој представи Народног позоришта Сомбор играју: Кристијан Киш (Ди-џеј Тојбој), Тијана Марковић (Иконија), Бранислав Јерковић (Константин, Конобар), Татјана Шанта-Торлаковић (Мила, Магдалена, Козметичарка), Ивана В. Јовановић (Марија, Наталија), Нино слав Ђорђевић (Шанкер, Отац Је фрем). И. Бурић

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР У ЗНАКУ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА

Почиње шести Вивисект Фестивал о qудским правима „Вивисект“, са овогодишwом темом „Освајаwе слободе“, почиwе у понедеqак, 9. маја у Културном центру Новог Сада , а траје до суботе 14. маја, чиме ће прославити шесту годину свог постојаwа. Фестивал, у 18 сати, отвора филм „Сестре“ Владимира Паскаqевића, истинита прича о жртвама трговине qудима, а уједно и једини играни филм који ће се приказати на Вивисекту. Током ових шест фестивалских дана публика ће моћи да види 21 доку-

ментарац, од којих ће чак 17 доживети своју премијеру у Србији. Једину светску премијеру имаће филм „Срећа ... Обећана земqа“ француског аутора Лорана Аса. - Ове године успели смо да добијемо много већи број филмова за приказиваwе. Публика ће видети како се данас може доживети оно што јесте појам слободе. Као и до сада, желимо да промовишемо документарни филм који је још увек на маргинама свих главних културних дешаваwа, код нас и да ауторе различитих генерације

представимо на другачији начин – истакла је програмска директорка фестивала Марија Гајицки. Поред документарног филмског програма организована је и изложба фотографија „Универзална декларација о qудским правима“, која представqа илустрацију 30 чланова Декларације, као и различите погледе на свет око нас. Улазнице коштају 100 динара и важе за све пројекције тог дана, а прикупqен новац одлази за помоћ Јапану. Д. Б.

Беседом доајена нашег глумишта Стевана Баје Гардиновачког, 26. маја ће бити отворен 56. фестивал Стеријиног позорја, који ће до 3. јуна понудити тридесет програма – представа и осталих различитих садржаја, саопштено је јуче на конфенцији за новинаре у Позорју, на којој је представљен и овогодишњи жири. Председник жирија који ће одлучивати о традиционалним наградама међу седам представа у селекцији националне драме и позоришта, је редитељ и писац Горан Марковић, а чланови су: драматуршкиња, преводилац и теоретичарка позоришта Аља Предан из Љубљане, глумац Арон Балаж из Новог Сада, позоришни ре- Мирослав Радоњић, Ксенија Радуловић и Миливоје Млађеновић представили Фото: Б. Лучић дитељ Милош Лолић и по- програме Позорја зоришни критичар и управник жанрова, естетика и приступа у воре о актуелној стварности у наСрпског народног позоришта уметности. шем друштву, а реч је о новим доАлександар Милосављевић. Именован је и жири за трије- маћим текстовима. Начин жирирања је остао исти, налну награду за театрологију У питању су представе: „Рада једино је промењен начин из- „Јован Христић“, у којем су ничка хроника“ Петра Михаилогласавања Стеријине награде драмски писац Дарко Лукић и вића (награђен на прошлогодиокруглог стола критике, саоп- универзитетски професори Све- шњем конкурсу Стеријиног поштио је јуче директор Стеријиног тозар Рапајић и Небојша Ромче- зорја за савремени домаћи текст), позорја Миливоје Млађеновић, и вић. Такође је одређен и жири на- у режији Ане Ђорђевић и извођедодао да ће од ове године о њој граде за позоришну критику њу Народног позоришта Репуодлучивати петочлани међуна- „Миодраг Кујунџић“ коју доде- блике Српске из Бања Луке, и родни жири АИЦТ –а (међуна- љују Стеријино позорје и „Днев- представа „Пази вамо“ Милана родне асоцијације позоришних ник“. Његови чланови су: позо- Марковића, у режији Бојане Лакритичара и театролога). Како је ришни критичар Дејан Пенчић зић и извођењу позоришта „Бообјаснила уметничка директорка Пољански, прошлогодишњи до- шко Буха“ из Београда. и селекторка Позорја Ксенија Ра- битник - театролог Бошко МиТребало је да учествује и позориште „Блек тент“ из Токија с представом „Павиљони“ Милене Карте од 10. маја Марковић у режији Ђорђа МарјаКате за овогодишње Позорје почеће да се продају од 10. маја у проновића, али је, нажалост, ситуасторијама Стеријиног позорја у Змај Јовиној улици. Карте за отварација у Јапану чланове овог позоње и затварање фестивала у Српском народном позоришту стају ришта определила да ипак оста1.000 динара (800 балкон). За све остале представе карте су 800 дину у земљи и одустану од доласка нара, без обзира где се играју, осим што за балкон у згради НИС–а овамо. стају 400 динара. Тријенална изложба „Позориште у фотографској уметности“ такође је најављена током Позордуловић, увођење АИЦТ жирија лин, и новинарка нашег листа ја, а Мирослав Радоњић подсетио на фестивалима, које омогућује Наташа Пејчић. је и на Позорје младих, које ће да се чује и њихов став, постао је Познат је модератор округлог бити одржано у Позоришту млатренд, а Србија је прва земља у стола о представама, а овог пута дих и Културном центру Новог региону која се на то одлучила. ће то бити драматуршкиња и по- Сада, а окупиће све наше акадеИначе, слоган овогодишњег зоришна критичарка Весна Радо- мије, као и оне из Бања Луке, БиПозорја гласи „Границе“ а осми- вановић из Београда. јељине и овог пута и Загреба. слила га је Ксенија Радуловић, Још неки од пратећих програНајављено је и да ће у част накоја је указала да се ова реч не од- ма су представљени на јучера- грађених на крају Позорја бити носи само на административно – шњој конференцији за новинаре, одигран мјузикл „Глорија“ Ранка правне аспекте, о којима, пак, го- међу којима су и две представе Маринковића, у режији Иве Миворе представе које се баве рас- ван конкуренције, које по речима лошевић и извођењу Позоришта падом Југославије, већ говори и о извршног директора Стеријиног на Теразијама. границама између различитих позорја Мирослава Радоњића гоН. Пејчић

НА НОВОСАДСКОЈ ПРЕМИЈЕРИ ФИЛМА „О, ГРИНГО“ ДАРКА БАЈИЋА СВИ СУ ХТЕЛИ РАМБОВ АУТОГРАМ

Више од фудбала Било је то више од фудбала. Дејан Петковић Рамбо тријумфовао је прексиноћ и у биоскопској сали новосадског „Арена синеплекса“, гдe га је публика, од седам до седамдесетседам година, након што је премијерно погледала документарни филм „О, гринго“, чији је он главни јунак, поздравила стојећим овацијама. Већ пред вратима биоскопа, уочи пројекције, тискале су се за заједничку фотографију и аутограм групе малих фанова око нашег, још више бразилског фудбалског идола, који нам је стигао издалека, испоставило се и изванредним филмском пово-

дом. Након пројекције, која је трајала колико и једна фудбалска утакмица, тек настаје права гужва. Са Петковићем је на сцени била скоро комплетна филмска екипа и његови пријатељи из Бразила. Сви заједно у гледалиште упућивали су поклоне: црно- црвене дресове и фудбалске лопте. Они најмлађи у публици, који су се примакли подијуму како би им у руке пао неки од „трофеја“ памтиће дуго те тренутке. Филм и стварност су се испреплели на најбољи могући начин. Питамо се шта ће тек „О, гринго“ изазавати у Бразилу?

И сви заједно имамо утисак да нам је Петковић, обожавана десетка бразилског Фламенга, близак пријатељ, иако легенда и то жива, коју смо, тек малопре, стварно упознали. Сви сад хоће аутограм, и фотку више, атакујући на, у филму и у холу биоскопа, показану скромност и искрено позитивно зрачење спортског аса. У филму који је са својом екипом осмислио и реализовао наш познати редитељ Дарко Бајић, Дејан Петковић је рекао готово све. О фудбалу, каријери, успонима и падовима, Бразилу, својој земљи, својој породици и себи. На-

Игром до статуса божанства Дејан Петковић Рамбо, некадашњи фудбалер нишког Радничког, Црвене звезде; мадридског Реала, фудбалску славу стекао је у Бразилу, бранећи боје три најпопуларнија клуба из Рио де Жанеира: Фламенга, Васка де Гаме и Флуминенсеа. Играо је још у бразилским клубовима Виториа и Гојас, а партије које је пружио обезбедиле су му статус божанства у земљи у којој је фудбал најважнија ствар. Петковић је изабран за најбољег странца свих времена у Бразилу, био је три пута биран за најбољег везног играча лиге, а оставио је траг својих стопала у Кући славних где су то учинили мајстори попут Пелеа и његовог идола Зика. Одликовао га је председника Бразила орденом „Рио Бранко”, а постао је и почасни грађанин Рио Де Жанеира.

- Бразил и Србија имају много тога заједничког. Жао ми је што нисам добио шансу да играм за репрезентацију Србије, али то уочи Светског првенства у Јужној Африци није било реално. Међутим, верујем да је таква шанса постојала после Мундијала - сетно је рекао Петковић. Чувена је прича по којој су Бразилци прогнозирали да ће Србија бити светски првак у фудбалу на последњем Мундијалу, у Јужној Африци. Као образложење понудили су лаконски одговор: „Србија мора да буде првак света јер има 22 играча боља од Дејана Петковића!” У Бразилу је добио надимак Пећи, а кадрови филма, где му кличе преко 100.000 најватренијих навијача, довољно говоре колико га Бразилци цене. С. Савић

кнадна питања су готово сувишна. Потекао је из родног Мајданпека, фудбалску каријеру започео је у нишком Радничком, наставио накратко у Црвеној звезди. Није са затим дуго задржо ни у мадридском Реалу. Срећу је потражио тамо одакле фудбалски магови долазе у Европу, у Бразилу. И посрећило му се, његов таленат и вредноћа, мада Бразилци кажу -

очима. Његови бразилски фанови, му зато шаљу подршку са трибина – направили су велику заставу Србије на којој је и Петковићев лик... Ко не верује нека погледа филм о којем нам је овом приликом Дарко Бајић, такође окупиран честиткама многих новосадских пријатеља али гледалаца незнаца, рекао да је одувек као редитељ желео да прави филмове какве је као дете гледао и после којих је „још пола сата лебдео опчињен њима“. - Једноставно желео сам да направим филм о истинском хероју који нам на свој начин пуно тога говори и о нама самима данас, и о томе каФото: Срђан Ђурић кви бисмо могли бити, фудбал није рад и посао већ игра јер имамо тај потенцијал који че- винули су га међу највеће звезде сто превиђамо у нашој заблудебразилског фудбала. Како сам ка- лости, завидност и непријатељже у томе му је помогла његова ству - рекао нам је Дарко Бајић. звезда водиља и свест о томе да Њему припадају и велики комсе мора живети и радити у ритму плименти за „откриће“ оваквог измена на точку среће. У једном животног и филмског јунака, и тренутку када га у филму нови- похвале за цео филм, који као нари упитају зашто није, и да ли најбољи светски документарци има шансе да заигра у дресу ре- плени и причом и драматичнопрезентације своје земље, најре- шћу. читије су сузе у Петковићевим В. Црњански


22

Svet

subota7.maj2011.

RUSIJAISADPOTPISALEMEMORANDUM

UKRATKO

Saradwauborbi protivterorizma

Zemqotres uIndoneziji YAKARTA: Zemqotres ja~ine 6,1 stepen Rihterove skale pogodio je ju~e ujutro indone`ansko ostrvo Sulavesi, ali nije izdato upozorewe na cunami. Epicentar zemqotresa je bio na dubini od 35 kilometara, oko 75 kilometara jugoisto~no od grada Gorontalo, saop{tila je indone`anska Agencija za metereologiju i geofiziku. Zvani~nik agencije Indra izjavio je Frans presu da je epicentar zemqotresa bio u moru, ali da nema izgleda da }e biti cunamija. Po podacima Ameri~ke geolo{ke slu`be, epicentar zemqotresa je bio na dubini od 85 kilometara, a wegova ja~ina 5,8 stepeni po Rihteru. Indonezija le`i na vatrenom pojasu Pacifika, gde se spajaju tektonske plo~e, zbog ~ega su u tom podru~ju ~esti zemqotresi.

Trojepoginulo uodronima DU[ANBE: Najmawe troje qudi poginulo je u odronima izazvanim jakim pquskovima i poplavama u Taxikistanu, saop{tila je slu`ba za vanredne situacije u toj centralnoazijskoj zemqi. Dvojica bra}e, od 18 i 16 godina, poginula su u ~etvrtak uve~e u odronima u Farkharu, u blizini granice sa Avganistanom, a `ivot je izgubila i 16-godi{wa devoj~ica u severnom planinskom selu ^ingaku, prenela je agencija AFP. Jaki pquskovi pogodili su preksino} Taxikistan, plave}i na desetine hektara wiva, uni{tena su tri mosta i o{te}eni su mnogi putevi. U poplavama je pro{le godine `ivot izgubila 61 osoba, a na stotine ku}a je uni{teno.

Hla|ewereaktora TOKIO: Kompanija za elektri~nu energiju „Tepko” po~ela je da pove}ava koli~inu vode koja se ubacuje u reaktor 1 u nuklearnoj centrali „Fuku{ima”, o{te}enoj u zemqotresu, kako bi se ohladilo nuklearno gorivo. Plan kompanije je da napuni vodom primarni sud reaktora do nivoa iznad goriva tokom narednih 20 dana i da do juna pokrene ure|aj za hla|ewe vazduha kako bi se smawila temperatura vode koja cirkuli{e oko reaktora, saop{tili su zvani~nici te kompanije. Obnavqawe sistema za hla|ewe reaktora, koje je o{te}eno u zemqotresu i cunamiju 11. marta, od kqu~nog je zna~aja za okon~awe nuklearne krize u Japanu. Vanredne mere stalnog ubacivawa vode spoqa stvorile su u nuklearnoj centrali velike bazene ispuwene visoko radioaktivnom vodom, navela je japanska novinska agencija Kjodo. Koli~ina vode koja se ubacuje u sud u kojem se nalazi jezgro reaktora 1 pove}ana je sa {est na osam tona na sat.

SANKT PETERBURG: Na~elnici general{tabova ruske i ameri~ke vojske, general Nikolaj Makarov i admiral Majkl Malen potpisali su ju~e u Sankt Peterburgu memorandum o saradwi ministarstava odbrane Rusije i SAD u borbi protiv terorizma, javila je agencija Itar-Tass. “Re{ili smo ogroman broj pitawa, izme|u ostalog vezanih i za zajedni~ke napore u borbi protiv me|unarodnog terorizma”, rekao je Makarov. Predsednik Zdru`enog komiteta na~elnika {tabova Oru`anih snaga SAD je, pak, rekao je da

su u borbi protiv teroristi~kih pretwi najva`niji proce{ komunikacije, razmena informacija i odr`avawe kontakata. Makarov i Malen razgovarali su i o situaciji na severu Afrike i na Bliskom istoku, navela je agencija. Govore}i o ameri~kim planovima za instalirawe elemenata protivraketne odbrane u Evropi (PRO), ameri~ki admiral je ponovio stav Va{ingtona da oni ne predstavqaju pretwu strate{kim snagama Rusije, i da su usmereni na za{titu partnera SAD protiv opasnih re`ima, kao {to je Iran.

“Sistem ni na koji na~in nije usmeren protiv Rusije i wenog naroda”, rekao je Malen. Itar-Tass podse}a da je Makarov 4. maja kritikovao nameru SAD da do 2015. godine instalira elemente ameri~ke PRO u Rumuniji. “Smatramo da je neophodno prvo razraditi arhitekturu sistema PRO, a potom instalirati wegove elemente. Sporazum izme|u Rumunije i SAD izaziva sumwu da mo`da nije ve} takva arhitektura stvorena bez u~e{}a Rusije”, rekao je tada ruski general.

dnevnik

SIRIJA

Ubijenonajmawe {estoroqudi DAMASK: Sirijske snage bezbednosti otvorile su ju~e vatru na demonstrante i ubile najmawe {estoro qudi, a opozicioni lider Riad Seif priveden je tokom antire`imskih demonstracija u kojima je ju~e u~estvovalo vi{e hiqada qudi {irom zemqe. Pet osoba ubijeno je u centralnom gradu Homsu, a jedna osoba u Hami, na zapadu zemqe, rekao je istaknuti ~lan jedne grupe za qudska prava, koja prikupqa podatke o broju `rtava tokom protesta ~iji u~esnici tra`e odlazak sa vlasti predsednika Ba{ara Asada, javio je AP.

„Moj otac je uguran u jedan autobus zajedno sa ostalim demonstrantima koji su privedeni tokom protesta u blizini xamije al-Hasan (u Damasku)”, rekla je za Rojters Xumana Seif, }erka jednog od vode}ih opozicionara u Siriji. Riad Seif (64) ima rak prostate. Kao politi~ki zatvorenik proveo je ukupno osam godina u zatvoru zbog „slabqewa nacionalnog morala”, {to je optu`ba koju sirijske vlasti ~esto koriste protiv pripadnika opozicije. U Siriji je, prema podacima grupa za qudska prava, od po~etka protesta u martu ubijeno vi{e od 565 civila i 100 vojnika. (Tanjug)

INFORMACIJEPRIKUPQENEIZSKROVI[TAOSAMEBINLADENAUPAKISTANU

AlKaidaplaniralanapade naameri~kevozove VA[INGTON: Al Kaida je planirala da napadne ameri~ke vozove na godi{wicu teroristi~kih napada od 11. septembra 2001. godine, ukazuju prve informacije prikupqene iz skrovi{ta Osame bin Ladena u Pakistanu Me|utim, ameri~ki zvani~nici za antiteroristi~ku borbu smatraju da ovaj plan nije oti{ao daqe od inicijalne faze, i ka`u da skora{we informacije ne ukazuju da se aktivno sprema jedan takav napad. Prema obave{tajnim podacima iz zgrade u kojoj su ameri~ki komandosi likvidirali vo|u Al Kaide, ta teroristi~ka organizacija je u februaru pro{le godine po~ela da razmatra napad na SAD, i to na godi{wicu, 11. septembra. Jedna ideja, zabele`ena rukom na papiru, predvi|ala je da se ne{to uradi sa neimenovanom `elezni~ kom prugom u

Bliznakiwe pre deset godina

SAD tako da voz isko~i iz {ina, a za mesto napada bila bi izabrana dolina ili most, navodi se u cirkularu koji su Federalni istra`ni biro i Ministarstvo za unutra{wu bez-

bednost SAD uputili slu`bama bezbednosti. Ako bi se za metod napada izabralo prevrtawe voza, naveli su planeri Al Kaide, plan bi uspeo samo jednom, jer bi slede}i

poku{aj bio uo~en Upozorewe FBI i Ministarstva za unutra{wu bezbednost, koje je pribavila i ju~e objavila agencija Aso{ijeted pres, ima oznaku „samo za zvani~nike”. Posle ubistva Osame bin Ladena i wegova ~etiri saradnika, ameri~ke snage su u wihovom tajnom skrovi{tu u Pakistanu konfiskovale kompjutere, pribor i dokumenta. „Iz wih se mogla videti lista ideja za teroristi~ke napada, kao i namera da se na ciqeve u velikim gradovima SAD izvedu udari velikih razmera, na zna~ajne datume kao {to su praznici, ali nema indicija da su ti planovi bilo ne{to vi{e od pukih ambicija”, rekao je jedan ameri~ki zvani~nik. Nezavisni istra`iteq Ujedi we nih na ci ja Kri stof Hejns zatra`io je od SAD vi{e podataka o napadu na skrovi{te Osame bin Ladena u Pa-

ki sta nu ka ko bi stru~ wa ci mogli da procene legalnost te akcije u kojoj je ubijen vo|a Al Kaide. Pre ma Hej nso vim re ~i ma, „naro~ito bi bilo va`no znati da li je plan misije dopu{tao mogu}nost da se Bin Laden zarobi. Hejns, profesor prava iz Ju`ne Afrike, istakao je da bi Va{ington trebalo „da otkrije sporedne ~iwenice kako bi se omogu}ila procena po osnovu me|unarodnih pravnih standarda o qudskim pravima”. Saop{tewe Kristofa Hejnsa sli~ no je po zi vi ma ko je Va {ing to nu ovih dana upu}uju drugi zvani~nici UN, organizacije za qudska prava i Me|unarodni komitet Crvenog krsta. Ameri~ki zvani~nici tvrde da je napad na Bin Ladenovo skrovi{te u Pakistanu legalan i po ameri~kom, i po me|unarodnom pravu.

Potvrdilismrtsvogvo|e OsamebinLadena KAIRO: Al Kaida je ju~e potvrdila da je wen vo|a Osama bin Laden ubijen u Pakistanu i najavila osvetu i „obe}ala da }e se sre}a Amerikanaca brzo pretvoriti u tugu”. Saop{tewe je postavqeno na internet sajtu tog militantnog pokreta, a potpisalo ge je „zajedni~ko rukovodstvo” Al

Kaide. Datum na wemu je 3. maj, dan nakon {to su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave saop{tile da je Bin Laden ubijen, ali je objavqeno tek ju~e. Auten ti~ nost sa op {te wa za sada nije potvr|ena, ali je ono objavqeno na sajtu koji je Al Kaida i do sada koristila. „Nagla{avamo da krv sve-

tog ratnika Osame bin Ladena, bog ga blagoslovio, za nas i za sve muslimane sveta nema cenu i ne}e biti prolivena uzalud”, stoji u saop{tewu. Al Kaida navodi da }e nastaviti da progoni Amerikance i wihove pomaga~e, ne samo u SAD, nego svuda gde se nalaze. „Uz bo`ju pomo}, wihova sa-

da{wa sre}a brzo }e se pretvoriti u tugu, a wihova krv pome{a}e se sa wihovim suzama”, navodi se u saop{tewu Al Kaide. Na kraju saop{tewa, navodi se da }e uskoro biti ob ja vqe na audio po ru ka koju je Bin Laden snimio nedequ dana pre nego {to je ubijen.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI NAOTOKAN Dva meseca posle po~etka nuklearne katastrofe Japan je, iz bezbednosnih razloga, odlu~io da iskqu~i jednu nuklearnu elektranu. Japanski premijer Naoto Kan je ju~e nalo`io operateru iskqu~ewe postrojewa Hamaoko, koje se nalazi u sredi{tu zemqe. Odluka je pala na osnovu dugog razmi{qawa, rekao je Kan na konferenciji za {tampu, dodaju}i da je razlog zabrinutost zbog javne bezbednosti.

LEJDIGAGA Lejdi Gaga je promovisala svoj novi spot pod nazivom Jude, preneli su ju~e mediji. Ova kontroverzna peva~ica jo{ pre nekoliko meseci je najavila da }e u spotu predstaviti svoju verziju Biblije.Garderoba u spotu obuhvata lance, ko`u, krstove i naravno krunu od trwa. Glumac iz serije “@ivi mrtvaci” Norman Ridus ima ulogu Jude, a Lejdi Gaga je u ulozi Marije Magdalene.

BEWAMINNETANIJAHU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu izjavio je posle razgovora s francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, da Francuska `eli da nova palestinska vlada prizna Izrael kao jevrejsku dr`avu.”Ono {to smo ~uli od predsednika Sarkozija je da oni (palestinska vlada) moraju priznati Izrael kao dr`avu jevrejskog naroda”, rekao je Netanijahu ispred Jelisejske palate u Parizu.

Masovni{trajkovi uItalijiiPortugalu LISABON: Posle najavqenih smawewa plate i broja zaposlenih, u Portugalu je ju~e otpo~eo dvadeset~etvoro~asovni {trajk. [trajka~i se protive vladinim merama {tedwe kojima se smawuju plate i broj zaposlenih. [trajkuju zaposleni u javnom sektoru, ukqu~uju}i i zdravstvene radnike. [trajk je po~eo nekoliko sati posle dogovora glavne opozicione stranke i Vlade Portugala da prihvate paket pomo} od Evropske unije i MMF-a u iznosu od 78 milijardi evra na tri godine. Posle Gr~ke i Irske, Portugal je tre}a zemqa evrozone koja je zatra`ila finansijsku pomo} kako bi re{ila krizu u zemqi. Radnici zaposleni u javnom sektoru {trajkuju i u Italiji.

Protiv vladinih mera {tedwe, a za re{ewe krize

[trajkuju zaposleni u javnom prevozu, na aerodromima, u {kolama. Jednodnevni generalni {trajk predvodi najja~i italijanski sindikat, koji tra`i smawene poreza na plate zaposlenih i ve}e investicije koje bi omogu}ile stvarawe novih radnih mesta. Radnici zaposleni u javnom prevozu {trajkovali su ~etiri sata, i to u jutarwem, ili ve~erwem {picu, prenosi AP. Piloti od 10 do 14 sati, a radnici na `eleznici od 14 do 18 ~asova. Italijanska aviokompanija „Alitalija” izmenila je vreme polazaka letova na me|unarodnim linijama i smawila broj doma}ih i me|unarodnih letova.


BALkAn

dnevnik

UKRATKO Upisbez analizepotreba PODGORICA: Univerzitet Crne Gore (UCG) upisuje no ve stu den te bez ana li ze stvarnih potreba za visoko obrazovanim kadrovima, pokazala je dana{wa rasprava na okruglom stolu u Podgorici. Rektor UCG Predrag Miranovi} je kazao da se ta ustanova u upisnoj politici vi{e rukovodi empirijskim utiscima, nego pouzdanim podacima. S druge strane, kako je istaknuto u raspravi, Evropska unija od Cr ne Go re tra `i da do 2020. godine broj visokoobrazovanih gra|ana pove}a na 40 od sto, ume sto sa da {wih se dam-osam procenata, pa se postavqa pitawe gde }e budu}i univerziteski diplomci na}i posao. Profesor An|elko Lojpur je naveo da na UCG sada ima 205 studijskih programa, dok je na dva privatna univerziteta jo{ 50 takvih programa, a sve to ni pribli`no nije uskla|eno sa stvarnim mogu}nosti ma zapo{qavawa.

UMakedoniji 21izbornalista SKOP QE: Na pre vre me nim parlamentarnim izborima u Makedoniji 5. juna nadmeta}e se 21 izborna lista u {est izbornih jedinica u zemqi i tri u inostranstvu Evropi, Americi i Australiji. Rok za podno{ewe lista

subota7. maj2011.

ME\UNARODNAKONFERENCIJAOSREDWOEVROPSKOJ IISTO^NOEVROPSKOJTRANZICIJI

BanKiMun:Odgovornostza zlo~ineprotiv~ove~nosti SOFIJA: Svako ko izvr{i zlo~ine protiv ~ove~nosti naru{ava fundamentalni princip qudskih prava i smatra se odgovornim, izjavio je danas generalni sekretar UN Ban Ki Mun na me|unarodnoj konferenciji o sredwoevropskoj i isto~noevropskoj tranziciji i promenama na Bliskom istoku u Sofiji.”Era bezakowa je pro{la, a svet ide ka novoj eri suvereniteta i odgovornosti”, rekao je prvi ~ovek UN. On je uporedio sada{we buntove u Severnoj Africi i Bliskom istoku sa promenama u isto~noj Evropi pre dvadesetak godina, do padawa Berlinskog zida i socijalisti~kog sistema. U radu konferencije „Sofijska platforma: sredwovropska

i isto~noevropska tranzicija i promene na Bliskom istoku”, koja je ju~e zavr{ena u~estvovalo je oko 150 politi~ara, lidera i aktivista, predstavnika nevladinih organizacija i medija iz Evrope, Bliskog istoka, severne Afrike i SAD. Forum se odvijao u {est tematskih panela u okviru kojih se razmewuju ideje, znawa i iskustava relevantna za Bliski istok u podru~jima politi~kih reformi, transparentnosti, borbe protiv korupcije, civilnog dru{tva i slobode medija. Pored Ban Ki Muna u radu me|unarodne konferencije u~estvuju i ma|arski {ef diplomatije Ja-

no{ Martowi u ime predsedavaju}eg EU, ministri inostranih poslova Bugarske - Nikolaj Mladenov, Gr~ke - Dimitris Drucas, BiH - Sven Alkalaj, Portugala - Lui{ Amado, [vedske - Karl Bilt, kao i generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland. (Tanjug)

Naprslecevi u„Kozloduju” SOF IJ A: Bu gar ski stru~ wa ci su to kom plan skog remontovawa petog reak to ra atom ske cen tra le „Ko zlo duj” ot kri li na pr sline u pojedinim za{titnim cevima, pa je odlu~eno da se zamene sve za{titne cevi, kojih ima 61, saop{teno je iz centrale. Me ha ni~ ke na pr sli ne ustanovqene su specijalnom vi hro vo to ko vom i ul tra zvu~nom metodom, navodi se u saop{tewu. Zamena cevi u za{titnom sistemu ne}e dovesti do produ`ewa roka remonta. Pe ti re ak tor nu kle ar ne elek tra ne „Ko zlo duj” za u sta vqen je 26. apri la, na kon ~e ga je bi lo kon sta to va no ma we is ti ca we ra di o -

Skopqe

Delegacija VladeRSuKini BAW ALUK A: De le ga ci ja Vlade Republike Srpske, koju predvodi premijer Aleksandar Xombi}, boravi}e u radnoj poseti Kini, od 8. do 15. maja ove godine. U delegaciji vlade su i ministri saobra}aja i veza Nedeqko ^ubrilovi} i industrije, energetike i rudarstva @eqko Kova~evi}. Delegacija vlade RS tokom radne posete Kini sasta}e se sa politi~kim predstavnicima, privrednicima, predstavnicima kompanija iz oblasti saobra}ajne infrastrukture i energetike, kao i se zvani~nici ma iz vi {e po kra jin skih vlada, saop{teno je iz vladinog Biroa za odnose s javno{}u.

ak tiv nog ma te ri ja la, zbog ~e ga je oso bqe elek tra ne bi lo pre ven tiv no eva ku i sa no.Pla ni ra no je da pe ti re ak tor po no vo bu de ukqu ~en po ~et kom ju na, a za sa da pu nim ka pa ci te tom ra di sa mo {e sti ener go blok od 1.000 me ga va ti je di ne bu gar ske nu kle ar ke. Bugarska atomska centrala „Kozloduj” ima {est reaktora, ali su prva ~etiri, ja~ine od po 440 megavata, zatvorena iz bezbednosnih razloga neposredno pre ulaska zemqe u EU. U radu su ostali peti i {e sti re ak tor, ja ~i ne po 1.000 megavata, koji su novije ruske proizvodwe i za koje Evropska komisija smatra da su bezbedni.

REAGOVAWANARASPISIVAWEREFERENDUMAUREPUBLICISPSKOJ

Incko`elirazgovorsTadi}em SARAJEVO: Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko iz ja vio je da vr lo ra do prihvata predlog predsednika Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da sa wim razgovara o situaciji u BiH. Incko je spreman da sa Tadi}em razgovara o situaciji posle odluke Parlamenta RS da odr`i referendum o nametnutmi zakonima visokog predstavnika. „^uo sam za predlog predsednika Tadi}a, koga vrlo cenim. Vrlo rado }u prihvatiti taj poziv i ve} po povratku iz SAD u ~etvrtak }u poku{ati da iz Minhena, umesto za Sarajevo,

MKG:Zabriwavaju}asituacija Me|unarodna krizna grupa u izve{taju pod nazivom “Dr`avne institucije na udaru” navodi da se BiH suo~ava sa najte`om krizom od okon~awa rata 1995. i dodaje da je tome doprinela i me|unarodna zajednica kada je visoki predstavnik suspendovao odluku Centralne izborne komisije BiH o izboru predsednika Fedracije BiH. U izve{taju se navodi i da Srbi treba da odustanu od referenduma, ali i da odbace svaki jednostrani ~in kojim se suprotstavqaju dr`avnim institucijama, poput povla~ewa svojih predstavnika iz organa BiH. MKG smatra da, iako je situacija veoma zabriwavaju}a, me|unarodna zajednica ne treba da poku{ava da wome upravqa tehni~kim re{ewima ili sankcijama koje bi mogle ohrabriti sve strane da oja~aju svoje maksimalisti~ke zahteve. Valentin Incko

Vlajki:Postojimogu}nostdaRS povu~eodlukuoizja{wavawu kandidata za poslanike istekao je u pono}, a posledwa je li stu pre da la vla da ju }a stranka VMRO-DPMNE. Demokratska partija Srba u Makeodniji, koju predvodi Ivan Stoiqkovi} i ove godine je u koaliciji „Za boqu Makedoni ju” ko ju pred vo di VMRODPMNE. Stoiqkovi} se nalazi ~etvrti na listi u drugoj izbornoj jedinici, na mestu za koje se smatra da }e mu sigurno doneti poslani~ki mandat. U Parlamentu koji }e od ove godine biti 123 poslanika, ume sto do sa da {wih 120, jer se troje poslanika biraju iz dijaspore. Ove parlamentarne izbore }e posmatrati 300 stranih predstavnika iz OEBS-a i doma}i iz nevladine or ga ni za ci je MOST. Na prevremenim izborima 5. juna pravo glasa ima 1.835.000 bira~a {to je za 43.000 vi{e nego pre dve godine, pa se pojavila sumwa da se na spisku nalaze i umrle osobe, ali i oni koji jo{ nemaju 18 godina.

23

BAWA LUKA: Potpredsednik Republike Srpske (RS) Emil Vlajki rekao je ju~e da postoji velika mogu}nost da vlasti RS povuku odluku o referendumu, ako bi me|unarodna zajednica u nekom razumnom roku, od jednog do tri meseca, pomogla da se uklone nedostaci u radu Suda i Tu`ila{tva BiH.

Emil Vlajki

Vlajki je na konferenciji za novinare u Banaluci rekao da bi bili stvoreni svi preduslovi za povla~ewe odluke o referendumu ako bi me|unarodna zajednica bi-

la jednako efikasna u otklawawu nedostataka u radu Suda i Tu`ila{tva BiH, iznetim u zakqu~cima parlamenta RS, kao {to je bila u preno{ewu nadle`nosti, nametawu zakona i ka`wavawu politi~ara u BiH.Po wegovim re~ima, RS je spremna da na ovaj na~in poka`e dobru voqu i da iza tog referenduma ne postoji nikakva teorija zavere. „To bi olak{alo poziciju me|unarodne zajednice, koja se o~ito sada ne mo`e povu}i, kao ni predlaga~ referenduma, koji je apsolutno legalan u pravnom i qudskom pogledu”, rekao je Vlajki. Osvr}u}i se na rad Suda i Tu`ila{tva BiH on je rekao da je su{tina u tome da ove dve sudske institucije najvi{e procesuiraju Srbe, a mnogo mawe Hrvate i Bo{wake, te da preuzimaju predmete iz nadle`nosti entitetskih sudova i primewuju krivi~ni zakon retroaktivno. Vlajki je rekao da je pod znakom pitawa i Apelacioni sud BiH koji jednako optu`uje i re{ava tu`be, {to je neprimereno bilo kakavoj praksi na zapadu. On je ponovio da se najavqenim

ALBANIJA

Har~enko:Rusija protivsankcijaRS SARAJEVO: Ruski ambasador u BiH Aleksandar Bocan-Har~enko izjavio je da Rusija smatra da odluka Narodne skup{tine Republike Srpske o raspisivawu referenduma o sudu i tu`ila{tvu BiH nije u suprotnosti s Dejtonskim sporazumom. On je u intervjuu beogradskim medijima istakao da se wegova dr`ava protivi upotrebi „bonskih ovla{}ewa” u eventualnom sankcionisawu zvani~ne Bawaluke i da se re{ewe mora tra`iti u dijalogu. Har~enko je rekao da je Rusija garant „Dejtona” i smatra da u odluci o raspisivawu referenduma u RS nema kr{ewa sporazuma i da nema mesta za upotrebu protektorskih ovla{}ewa, jer ona ne}e doprineti konstruktivnom re{ewu, ve} }e dodatno produbiti krizu u BiH. On je naglasio da je za Rusiju nedopustiva promena Dejtonskog sporazuma. „Kao garanta ‘Dejtona’, za nas se ne dovodi u pitawe celovitost BiH, ali isto tako i kapacitet entiteta RS i Federacije BiH”, objasnio je Har~enko. On smatra da pitawe referenduma u RS nije

Aleksandar Har~enko

najve}i problem BiH i da je ve}i problem ~iwenica da Savet ministara nije izabran ni posle sedam meseci od izbora. „Ve}i problem je polo`aj hrvatskog naroda. Ne po{tuje se ‘Dejtonom’ utvr|eni princip rotacije predstavnika konstitutivnih naroda na vode}im funkcijama. To su realni problemi, a ne referendum”, rekao je ruski ambasador u BiH. (Tanjug)

EVROPSKA UNIJA

Ususretlokalnim izborima TIRANA:  Lokalni izbori u Albaniji, zakazani za nedequ, mogli bi da odrede sudbinu dva rivala: premijera Saqija Beri{e i predsednika Socijalisti~ke partije Edija RameMediji pode}aju da se wihov sukob pretvorio u li~nu netrpeqivost. Beri{a i Rama ve} du`e vreme vode „politi~ki rat”, tako da je cela predizborna kampawa protekla u „naelektrisanoj atmosferi” u kojoj je, prema pisawu lokalnih medija, bilo i fizi~kih obra~una izme|u pripadnika vladaju}ih struktura i opozicije. Na nedavnom mitingu socijalista u Tirani podmetnuta je i eksplozivna naprava i nekoliko lica je lak{e povre|eno, dok je u ~etvrtak uve~e u Kuke{u rawen jedan opozicioni politi~ar, javile su

referendumom o radu Suda i Tu`ila{tva BiH ne dovodi u pitawe BiH, niti se time `eli u}i u bilo kakvu avanturu koja bi i{la na razbijawe BiH i stvarawe novih problema na me|unarodnom nivou. Nepravilnosti u radu Suda i Tu`ila{tva BiH prvenstveno idu na {tetu srpskog, ali sve vi{e i hrvatskog naroda, dodao je on. Potpredsednik RS smatra da je u BiH na delu nastavak „postmoderne demonizacije Srba”, koja se u proteklih 20 godina odvijala na svetskom nivou, gde su Srbi deset puta vi{e izlo`eni du`im zatvorskim kaznama. On je mi{qewa da u BiH svi zajedno, oba entiteta i narodi koji `ive u woj, moraju posti}i saglasnost o re{avawu mnogih otvorenih pitawa, kao {to su nezaposlenost, siva ekonomija, organizovani kriminal popis stanovni{tva, praznici u BiH i entitetima... Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko je rekao da je dat rok vlastima RS da povuku odluku o refrendumu, navode}i da }e on to u~initi ukoliko oni za sedam dana to ne urade sami.

idem prvo u Beograd”, rekao je Incko. Osvr}u}i se na prekju~era{wu sednicu Saveta za primenu mira, Incko je za Tanjug rekao da je imao podr{ku svih ~lanova Saveta, izuzev Rusije. On je ponovio da je vlastima RS dat rok od sedam dana da poni{te odluku o referendumu. „Ukoliko oni to ne poni{te, onda }emo mi to u~initi”, upozorio je Incko i dodao da za to ima podr{ku od svih. „Dobio sam stopostotnu podr{ku, ne samo Saveta, nego i Va{ingtona i Brisela”, kazao je Incko i dodao da je jedino Rusija bila protiv. (Tanjug)

agencije. U opoziciji su optu`ili vladaju}u Demokratsku partiju da je u glasa~ke spiskove ubacila „ilegalne” bira~e, gra|ane koji ne `ive u Tirani. U izbornoj komisiji odbacuju te tvrdwe. Dve vode}e stranke se spore oko rezultata parlamentarnih izbora koji su odr`ani jo{ pre dve godine, a koje opozicija nikad nije priznala. Socijalisti tvrde da je Beri{a tada pobedio zahvaquju}i pokradenim glasovima. U vladi to demantuju ali nisu pristali na prebrojavawe spornih glasova. Vi{egodi{wa politi~ka kriza u Albaniji izaziva zabrinutost u EU i OEBS-u, u kojima sada apeluju na politi~are da na nedeqnim izborima ispo{tuju evropski demokratski standardi.

Slobodaizra`avawa naBalkanulo{a BRIS EL: Bez slo bod nih medija nema ulaska u Evropsku uniju - poru~io je zemqama Zapadnog Balkana evropski ko me sar za pro {i re we [tefan File. Na konferenciji o medijskoj sceni Zapadnog Balkana i Turske u Briselu, u~estvuju predstavnici vi{e sto ti na me dij skih ku }a, me|u kojima je i glavni urednik informativnog programa B92. Po li ti~ ki i eko nom ski uticaji i pritisci, napadi na novinare stalna su pretwa novinarima i medijima na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, upozorava komesar za pro{irewe [tefan File.

Vi {e od 400 no vi na ra i urednika iz regiona zajedno sa evropskim zvani~nicima tra`e na~in kako da se medijima pro{iri prostor slobodnog delovawa. „Politika pro{irewa koju vodi Evropska komisija pokazala je da je sloboda izra`avawa i medija pitawe u kome ni je bi lo na pret ka ili se, {to je jo{ gore, situacija pogor{ala. Da bi jedna zemqa po sta la ~la ni ca Evrop ske unije, mora da dostigne precizno od re |e ne stan dar de. Ne sme biti odstupawa i Evropska komisija je duboko zabrinuta zbog ovih doga|awa”, rekao je File.

Broj nost u~e sni ka sku pa govori da je Evropska komisija odlu~ila da obrati znatno vi{e pa`we na polo`aj medija i novinara u na{em regionu, smatra glavni urednik informative B92 Veran Mati}. „Ve} je prime}eno da se stawe u medijima i slobodama pogor{ava i sama EK mora dati mno go ve }i zna ~aj o~u va wu profesionalnog novinarstva i pro fe si o nal nih me di ja i una pre |e wu is tra `i va~ kog novinarstva prvenstveno, ne samo kao osnove novinarstva, ve} i kao doprinos borbi protiv or ga ni zo va nog kri mi na la”, rekao je Mati}.


24

iz drugog ugla

subota7.maj2011.

dnevnik

Коликосеисплати Евровизија Doj~e vele

Т

акмичењезапесмуЕвровизије2011.одржаћесеу Дис елд орфу. За главн и град немачке покрајине СевернаРајнаВестфалија,тоједобитакналутрији–тврдеууправи

града.Далићесеодтогаизарадити? „То је изазов за овај град, несумњиво“, каже градоначелник ДиселдорфаДиркЕлберс.„Одсамог почетка, када се град кандидовао.Асада,наравно,желимода будемо успешни. На све стране људи нам поручују: ако треба, ту

смо, помоћи ћемо, подржаћемо вас.Изатосамдостасмирен.“ Паресенештеде Тајна успеха: град не штеди ни паранитрудаистављанарасполагање,каоместозаодржавањетакмичења,фудбалскуАрена„Еспри“. Шестнедељапредтакмичење,Аренајезатвореназасвеостало:уњој сеизводерадовизатакмичење за Песму Евровизијеиобављајупробе. Арена„Еспри“уДиселдорфу Затосечакифудбалски клуб „Фортуна“, који утакмице као домаћинувекиграуАрени,утомпериодусели надругоместо:унепосредном суседству једна швајцарска специјалнафирмаградипривремени фудбалски стадионза20.000посетилаца. Трошкови: око 2,8милионаевра. То је само део онога што Диселдорф инвестира у Песму Евровизије. „За само такмичење из буџета града Ди-

селдорфаиздвојеноје7,8милионаевра.Тосусредствакојимарасполажемо“, каже шеф пројекта „Диселдорф2011“АндреБошем. Осло је процветао, да ли ће и Диселдорф? Када је пала одлука да ће се такмичење за песму Евровизије

одржаватиуДиселдорфу,организатори су одмах отпутовали у Осло.Садасуимодкористиискуствапрошлогодишњихорганизатора. Андре Бошем каже да је туризамуОслу,захваљујућиПесми Евровизије, у односу на претходнугодину,процветао.То-

комтакмичењазапесмуЕвровизије, Диселдорф би требало да будеприказанунајбољемсветлу: као привредни центар и циљ за туристичка путовања. Бар тако очекујуградскевласти. УлрихКлаус МирјанаКине-Вељковић

ФИЛМ „МИРАЛ”ИЗАЗВАО КОНТРOВЕРЗЕ У АМЕРИЦИ

Прича са Западне обале Glas Amerike

Н

ови филм редитеља Џулијана Шнабела „Мирал“ је заснован на роману палестинске списатељице Руле Џебраил. Прича прати животе четири Палестинке -од 1984.када је формирана држава Израел,па све до 1990-их.Кроз њихове животе, посебно најмлађе од њих, Мирал, редитељ коментарише актуелни конфликт Изреала и Палестинаца. Шнабел, иначе јеврејин рођен у Сједињеним Државама, приказује конфликт из палестинског угла што је изазвало контроверзу у јеврејској заједници у Америци. Хинд ал-Хусеини је из палестинске више-средње класе. Она је 1948. основала школу у Јерусалиму, која је уједно и прихватилиште за девојчице чији су родитељи убијени у конфликту,који је у том период био интензиван широм земље. Хинд је једна од четири жене чије приче су приказане у филму. Мирал је најистакнутија од њих четири. Она је одрасла у школи током 1980-их и почетком 1990-их,за време првог палестинског устанка на Западној обали, која је под окупацијом Израела. Мирал се прикључује побуни,а затим је израелска полиција хапси. Мирал одводе и муче. Прича је базирана на полу-аутобиографском роману Руле Џебраил, која је такође написала и сценарио. Она каже да “Мирал” исправно приказује израелско угњетавање палестинског народа од 1948.

“Није то нешто што се догодило и са чим је завршено. То се догађа и данас. Ја више нисам Мирал јер сам отишла и започела нови живот, али многе девојке које тамо живе –јесу.Оне и даље доживљавају исто насиље, исту репресију, исти расизам.Да ли сам имала тренутак наде? Да, то је био мировни споразум 1993. Та нада је,међутим,сломљена”. Израел није коментарисао филм, али су се званичници успротивили одлуци да се премијера одржи у Генералној скупштини Уједињених нација. Исту примедбу имала је и утицајна про-израелска група - Комитет америчких Јевреја. Кенет Бандлер, директор за комуникације у Комитету америчких Јевреја је у разговору за Глас Америке рекао да је филм једностран,али да то није највећа замерка. “Једностран је,што и сам Џулијан Шнабел признаје,да је једностран филм. Међутим, наша примедба је то што је требало да буде приказан у Генералној скупштини Уједињених нација. Ми се не бавимо цензурисањем филмова и нисмо ништа рекли поводом приказивања у америчким биоскопима”. Џулијан Шнабел, редитељ филма,каже да га те критике не брину. У интервјуу за Глас Америке, обучен као и обично

у пиџаму, Шнабел објашњава зашто. “Знао сам од почетка овог процеса да ће да изазове такве реакције јер у Америци никада није направљен филм у режији америчког Јеврејина, који говори о палестинској девојчици из њеног угла.Очигледно постоји потреба да се покрене дијалог између јеврејске заједнице у Сједињеним Државама и у Израелу јер морамо да решимо проблем”. Шнабелдодаједаиакојефилм изазвао контроверзу унутар америчке јеврејске заједнице, Пале-

стинцииЈеврејиимају истестрахове. “Нико од њих није сигурандаћесењихова деца на крају дана вратити из школе, билодајетотерористички напад који ће да разнесенеколикољуди или метак који ће да испали уплашени војник на окупираној територији, а који ће да погодидете”. Ликови у филму представљају разнолико и сложено палестинскодруштво.Тусу мировњаци, радикали, исправни људи, али и они корумпирани. Филмсезавршавапотписивањем споразума у Ослу 1993. који је утро пут ка стварању палестинске државе. Хинд ал-Хусеини, која је основала школу, у једнојсценикажеМирал да је мислила да неће доживети стварање палестинске државе. И није. Шнабелкажедаконфликт,којије још увек актуелан, његов филм чинијошбитнијим. “Морамо да разумем ‘друге’. Тојеразлогзаштосамнаправио филм о ‘другима’ из угла ‘других’“. Редитељ напомиње да су људиуЕгиптуиТунисумирноуспелидасеизборезапромене,и закључује да се нада да ће његовфилм“Мирал”подстаћидијалог који ће омогућити мирну коегзистенцију Палестинаца и Израелаца.

Погребне услуге у складу с трендовима Doj~e vele

Т

уга се данас изражава другачије? Погребне услуге су посао који не може да пропадне, али и тај посао мора да се прилагођава „трендовима“. Људи се од преминулих не опраштају као некада. И на том плану су се навике људи промениле,па тако и код Немаца.Већини људи није стало до тога да буду сахрањени на гробљу,али би желели да се њихови најближи када напусте овај свет управо тамо нађу.На први поглед, чини се да је реч о истраживању понора људске душе, али то није

Безинтернетасеможе Toronto

И

ако се у неким стварима Канађани разликују од остаткасвета,садругима се слажу по окренутости интернетукаонајбољемизворуинформација,замногебољемиодтелевизије. У овом тренутку, новине чита тек свака четврта особа, за двеодпетособателевизијајеместонакомедобијајуинформације, скоро свака трећа особа сматрадајетоинтернет. Штосетиченачинанакојисе информације преносе, интернет је најинтересантнији и најбољи медиј за више од половине инспитаних.Оноштотребадодати је да Канађани нису спремни да

за то одреше кесу. У истраживању стручњака са Факултета за новинарство Универзитета БританскаКолумбија,четириодпет особајепризналоданијеспремнодаплатизаинформациједоби-

јене путем интернета, а девет од десет је спремно да пронађе неку другу, бесплатну алтернативу, уколико њиховиомиљени веб-сајтови почну да наплаћују читање. Дона Логан, шефистраживачког тима који је урадио истраживање у сарадњи са компанију за интернет истраживања Вижн критикал, верује да ће резултати докојихсудошли,допринетида се предомисле они који су размишљали о увођењу плаћања за

својесајтове.Онакажедасежитељи градских и сеоских средина, свих старосних структура и нивоа образовања у истој мери опиру плаћању коришћења интернетстраница. Истраживачипроцењујудамедијске куће и сви остали који обезбеђујуинформацијеуаудио, визуелномилитекстуалномформату,морајудасефокусирајуна давањеинформацијазакомпјутере, таблете и смартфоне, или ће једноставнобитипрегажени. Анкетиранису,наиме,признали да би се најтеже одрекли интернета, 42 одсто, потом телевизије, 24 одсто, а тек 17 одсто признаједабимобилнителефон иновинебилипоследњечегаби сеодрекли.

случај. Институт за истраживање јавног мњења Форса истраживао је ритуале Немаца када су ожалошћени и њихове жеље у вези са сопственом сахраном. Јоахим Кошнике је управник института и каже: „Врло је интересантно анализирати разлику између тога шта људи желе или су желели када је реч о сахрањивању блиских особа, и шта с друге стране желе када је реч о њима самима.У последњем случају традиционални облици сахрањивања,за које знамо и из детињства,мање су пожељни. Па ипак, тесна већина жели да се чланови њихове породице у ковчегу или урни сахране на гробљу. Међутим,то за себе не жели ни по-

ловина Немаца. Уместо тога, 25 одсто каже да може да замисли да буде алтернативно сахрањено - у шуми или у мору.14одсто би желелодабудеанонимносахрањено –нарочитостаријиљуди. Није једноставно бринути се о погребномместу Студијуотоменаручилајефирма која се специјализовала за сахранеушуми.Шефицаовефирме, ПетраБахкажеданијеизненађена овом разликом: „Објашњавам то чињеницомдастариљудиизсопственог искуства знају колики је посаобринутиогробуизатотоне траже од својих блиских. И одлучујусезаанонимнусахрану.“ Свеусвему,истраживањесеисплатило,кажу у овој фирми. Резултати сеуклапајууконцепцију налогодавца. Људи наимежелеместокојемогу дапосете.Желедастоји име преминулог, само што то не мора да буде гробље у традиционалномсмислуречи. Али резулт ати овог истраживањанеговорео томеколикољудиуопштеразмишљаосвојојсахрани.Алисеможе закључити колико је људи у последњевремебилоприморано да се бави овом темом. Јоахим Кошникекаже:„35одстоНемаца засебекажедасужалилизанеким,алидатодругинисуприметили. Данас се то више не испољавакаонекад,кадасуљудиодећомипонашањампоказивалида су у жалости. Нису учествовали наслављимаитд…“ Према резултатима ове студије већинаожалошћенихжелелабида имавишевременаивишепросторазасвојатужнаосећања. МатијасБелингер МирјанаВељковић-Кине


LekAR

dnevnik

subota7.maj2011.

25

InsTITuT ZA jAvno ZdrAvqe vojvodIne: nAMIrnICe Koje jA^Aju IMunITeT

Kupus bogat vitaminom C upus je jeftina namirnicakojanampoma`eu borbiprotivinfekcija i zapaqewa. Gajewe kupusa zapo~etojeuGr~koj,600godinaprenoveere.Ikupusje,kao ilubenica,bogatauglutatio- nu,zakojegjedokazanodaja~a imunitet.Ono{toposebnokarakteri{ekupusjemalaenergetska vrednost (100 grama kupusa sadr`i 24 kilokalorija), tejekupusdobrodo{lanamirnica kada `elimo da skinemo vi{akkilograma.BogatjevitaminomC(100gkupusasadr`i32mgvitaminaC)koji podsti~eradna{egimunogsistema,tenampoma`e u borbi protiv virusnihibakterijskihinfekcija. Pojedine studije su dokazale da vitamin C poma`e u prevenciji nastanka pojedinih vrsta rak a (rak `el uc a, dojke, grli}a materice). Sadr`i fitohem ik al ij u kverc et in,

K

Bioterapija protiv raka i o~nih oboqewa rupa francuskih nau~nikarazvilajebioterapiju koja daje nadu u efikasnije le~ewe odre|enih otpornihvrstaraka,kaoimakularne degeneracije (gubitak vida) i retinopatije (oboqewa mre`wa~e). Istra`ivawe koje je obavila grupanau~nikaizCentraza psihopatologiju Tuluz-Purpaniistra`iva~kogcentra pri pariskoj bolnici „SanLui”ustanovilajetokomistra`ivawa obavqenog na mi{evimaize~evimadakori{}ewe antitela „antiCD160” dovodi do regresije razvoja tumora dejstvom na receptor novoformiranih krvnih sudova - CD160, prenelisufrancuskimediji. Radise,kakojenaveoInserm, o receptoru koji ne postoji u zdravim tkivima. „Anti-CD160”, primew en tokom hemoterapije, smawuje broj intratumorskih krvnih sudova uz o~uvawe zrelihkrvnihsudova,{toomogu}ava efikasniji prolazak hemoterapije kroz organizam. Istra`ivawaobavqena na mi{evima i ze~evima su, me|utim, pokazala lekovito dejstvo „anti-CD160” i na nove krvne sudove koji se stvarajutokomo~nihoboqewekao{tojemakularnadegeneracija, ali i retinopatija koja se javqa kod prevremeno ro|ene dece i dijabeti~ara. (Tanjug)

G

za koji se dokazalo da je dobar protivzapaqens ki agens jer direktnoblokiranekoliko po~ etn ih stad ij um a zap aq ens kog proc es a. Kverc et in zau s tav qa

Za {e}era{e fitnes pod nadzorom adijabeti~arejenajkorisnijedasu pod stru~nim nadzorom fizi~ki aktivnivi{eod150minutanedeqno u fitnes ili drugim programima ve`bi,kreiranimpremawihovimpotrebama,poru~iojetimbrazilskihstru~waka. Vo|a istra`ivawa Daniel Umpjer i wegovekolegesudoovakvogzakqu~kado{li analiziraju}i rezultate 47 klini~kih ispitivawa na vi{e od 8.000 pacijenata, s ciqem da otkriju najboqi na~in dadijabeti~arikontroli{univo{e}era ukrvi. Utvr|eno je da se kod {e}era{a koji ve`baju programirano i pod kontrolom uspe{nije sni`ava nivo {e}era u krvi nego kod onih koji su samo dobili savet dabudufizi~kiaktivni.

Z

Komentari{u}i ovaj nalaz, dr Marko Pahor sameri~kogUniverzitetaFlorideisti~edajemo`dado{lovremedadr`ava razmisli o pla}awu posebnih programa rekreacije za {e}era{e, kako bi izbeglave}etro{kovekojenosekomplikacijedijabetesa:bolestisrcaibubrega, o{te}ewe nerava, slepilo i problemi s cirkulacijom, koji mogu da izazovu rane kojenezarastajuilidadovedudoamputacijeudova. USADdijabetespoprimarazmereepidemijeijednaodjeodbolesti~ijaseu~stalost najbr`e pove}ava. Procewuje se da{e}ernubolesttrenutnoima26miliona Amerikanaca, dok bi 2050. godine tre}inaodraslihuSADmogladaboluje oddijabetesa. (Tanjug)

Internet poma`e deci da du`e spavaju im ameri~kih nau~nika razradio je Internet programkojipoma`emajkama da re{e problem poreme}aja sna kod dece, objavila je Ameri~ka akademija za medicinu sna. Nau~nici, predvo|eni profesorom psihologije na

T

i kontrolnu. Pokazalo se da je poslekori{}ewasavetakojeje dao tim, program broj no}nih bu|ewa dece smawen 50 odsto i vi{e, a najdu`i period sna bez bu|ewaprodu`enzavi{eoddva sata.Decasu,semtoga,br`etonulausan i,uop{te,du`espa-

Univerzitetu „Sent Xozef” i pomo}nikom direktora Centra zasanuDe~jojbolniciuFiladelfijiXodiMindel,suprilikom ispitivawa podelili 264 majkeudvegrupe-„programsku”

vala. To se, naravno, izuzetno povoqno odra`avalo na majke, jerimjeomogu}avalovi{evremena za spavawe, {to im je poboq{avaloraspolo`eweismawivaloumor.Ukontrolnojgru-

pimajkisituacijaseprakti~no nijemewala,kakoupogleduspavawadece,takoiupogledusnai raspolo`ewasamihmajki. -Uveksmoznalidajednostavnepromenemogudapomognumaloj decidano}uspavajuznatnodu`e, alismoza~u|enikakojebrzodo{lo do tih promena - ukazala je Mindel.-Decaiwihovemajkesu za samo nedequ dana po~eli da spavajuznatnokvalitetnijeisituacija je nastavila da se popravqaitokomdrugesedmice. U ispitivawu su u~estvovale majke sa decom starosti od 36 mesecido{estgodina.Zamajke novoro|en~adiovirezultatine va`e,sobziromdajejednoispitivawe 1.000 volontera pokazalodadvetre}inemajkiio~eva no}uspavajunajvi{e~etirisata jermorajusvaki~asdaustaju dabinahraniliilismirilibebu. Pri tome, 12 odsto ispitanihspavamaweoddvaiposata. Kodroditeqasezbognedostatkasnarazvijahroni~naneispavanost koja dovodi do stalnog umora, kolebawa raspolo`ewa idepresije. (Tanjug)

Magnetna rezonanca i Alchajmer nimci magnetnom rezonancom(MR)mozgazdravihqudimogudapoka`u znake smawivawa delova koje poga|aAlchajmerovabolestgotovo deceniju pre nego {to se bolest dijagnozira, poru~uju ameri~ki stru~waci. Ovo otkri}e mo`e da pomogne pronala`ewu terapiju za ovu za sad neizle~ivu bolest, smatraju ~lanovi tima iz Medicinskog centrapriUniverzitetuRa{u ^ikagu, kojim je rukovodila LejladeToledo-Morel. Osimtoga,kadsejednomprona|e terapija protiv Alchajmera,ona}esigurnonajvi{epomo}i osobama kod kojih je magnet-

S

sintezuiosloba|awehistamina i drugih medijator a upal e. Osim tog a dokazano je i jak antioksidant. Spana} jezelenolisnatopovr}ebogatofolnom kiselinom koja je izuzetno va`na za obnavqawe mol ek ul a DNK. Por ed foln e kis el in e span a} sadr`i i dijetna vlakna, antioksidanse, pre svega vitamin C, ali i mnoge druge.Sadr`ivelikukoli~inukvercetinazakoji poma`e qudskom organiz mu u borb i prot iv upalnih procesa. Spana} semo`ejestipresanili blago obaren, kako bi se najboqe iskoristili vitam in i i min er al i. Sve` spana} je bogat betakarotenomidobarjeizvor vitamina C  i folne kiseline.Kuvanspana}sadr`iveliku koli~inu vitamina A  i folne kiseline, dobar je izvor rib of lav in a, vit am in a B6,gvo`|aimagnezijuma.

nom rezonancom ustanovqen pove}an rizik, ali se simptomi jo{ nisu razvili. Istra`ivawe je po~eto na 65 zdravih qudi u 70-tim godinama, kojima je MR snimqen mozak, a potom su pra}eni tokomdevetgodina. Kognitivnanormalnost se u tom perioduodr`alakod50ispitanika, dok je 15 obolelo od Alchajmerove bolesti. Utvr|eno je da je kod osoba kod kojih je MR snimak pokazao najve}e

usahnu}emo`danemaseuspecifi~nimregionimacerebralnog korteksa,rizikodAlchajmerove bolesti bio trostruko ve}i negokodostalih. (Tanjug)

usavr{en preparat za le~ewe jetre au~nici ruskog Instituta mati~nih }elija su nabazimati~nih}elijakrvi pup~anevrpceusav{ilipreparat „hemacel” za borbu protivte{kihbolestijetre. Onbimogaodapru`inaduu potpuno ozdravqewe stotinamahiqadamaobolelihqudi od hepatitisa, izjavio je generalnidirektorinstituta Artur Isajev. Odluka o primenipreparatazale~ewe mo`e da bude doneta tek posle klini~kog testirawa. Mati~ne }elije iz krvi pup~anevrpcesezasadakoriste prile~ewuvi{eodstovrsta bolesti, uglavnom onkolo{kih, razli~itih tipova anemijaimnogihnaslednihi autoimunihobolewa. Stru~waci isti~u da je ve} u blis koj budu}nos ti mog u}a primena mati~nih }elijaizkrvipup~anevrpce za le~ewe obolewa nervnog sistema, infarkta miokarda i jetre. U Rusiji danas nema objektivnih prepreka za sprovo|ewe klini~kih testirawa preperata na bazi mati~nih }elija krvi pup~ane vrpce, smatra direktor Iasajev. U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Evropi i Aziji su ve} obavqeneprvefazeklini~kih tes tirawa mati~nih preparataprotivhepatitsa kojima je potvr|ena bezbednost mati~nih }elija krvi pup~anevrpce. (Tanjug)

N


26

subota7.maj2011.

oglasi

dnevnik


dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

subota7.maj2011.

27

POMEN ^etiri godine su pro{le od smrti na{e drage

3 Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Milene Kqaji} Vojislav Stevana Koji} 1933 - 2011. Posledwi ispra}aj je u ponedeqak, 9. maja 2011. godine, u 14 sati, na Novom Be`anijskom grobqu u Beogradu.

novu kompletno IZDAJEM name{ten garsoweru, Ul. Slobodana Baji}a, nov name{taj, ma{ina za ve{, terasa, cena 120E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 28136 IZDAJEM sprat dupleks stan 85m2 nov, prazan, useqiv za mesec dana i trosoban prizemqe name{ten. Klisa, blizu crkve. Telefon 069-275, 38-20. 27899 HITNO izdajem odmah useqiv jednosoban, komforan stan potpuno name{ten stan na Satelitu pored {kole. Telefon 064/12-27-684. 27488 PRAZNA garsowera, odvojena kuhiwa, Bra}e Ribnikara, telefon, kablovska 120e. Telefon 27430 064/1463-126. IZDAJEM jednosoban, name{ten stan kod Izvr{nog ve}a, dva le`aja. Telefon 063/591-949. 27880 IZDAJE se name{ten jednoiposoban stan ul. Bulevar Kraqa Petra I, za mladi bra~ni par ili za dve studentkiwe. Telefon 021/69-1127887 796. IZDAJEM ku}u od 500m2 u u`em centru grada, mo`e za bolnicu. Telefon 064/1751775. 27909 IZDAJEM dvosoban stan na Limanu I, ~etvrti sprat bez lifta prazan na du`e vreme. Cena 180 Eura. Telefon 063/18-48-107. 27995 IZDAJEM dvosoban name{ten stan sa ve{ ma{inom i TV-om u Ul. Pariske komune. Telefon: 063/749-5586. 28066 IZDAJEM jednosoban stan na Limanu!! Name{ten, 9. sprat, 30 kvadrata. 140 evra plus depozit! Telefon 064/13-14-626. 28171

PRODAJEM garsoweru u strogom centru grada, garsowera 24m2, cena 35.000E. Telefon: 064/205-4128. 28054

PRODAJEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e - potkrovqe, poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 27949 FRU[KA GORA - Alibegovac, 6.100m2 - 9 km od Novog Sada, mo`e parcelizacija, put, struja, lep pogled, cena 7.5 E/m2. Telefon: 069/18-26-726. 27349 PRODAJEM plac od 1.200m2, na periferiji Rumenke, prema Novom Sadu. Telefon 064/244-7227529 52.

Sa se}awem na wenu dobrotu i plemenitost, suprug Dragan, sin Zdravko, unuke Ivana i Dragana sa porodicama. 28189

Dragi Vojo,

O`alo{}eni: supruga Biqana, sin Goran, }erka Gordana, snaja Jadranka, unuk Sergej i porodice: Koji}, Poli}, Svorcan, Mu~ibabi}, Latinovi}, Kapor, Kujovi} i Milo{evi}. 28196

Vojislav Beri}

POMEN

11. 5. 2010 - 11. 5. 2011. u na{im si mislima, nedostaje{ nam. Tvoji prijateqi.

28174

Posledwi pozdrav IZDAJEM lokal 50m2, Mi~urinova ulica, izlog do ulice, sanitarni ~vor, pogodan za apoteku ili za kancelarije, 250evra. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 28138 IZDAJEM lokal od 30m2 na dva nivoa u Stra`ilovskoj ulici u pasa`u, pogodan za mirnu delatnost. Telefon: 063/7495-586. 28068

Gordana Radovanov Pro{la je godina od kada si oti{la na ve~ni po~inak.

S qubavqu i tugom u srcu ~uvamo te od zaborava. PRODAJEM gara`u od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Cena 6.900 eura. Telefon 063/520-245. 25907

PRODAJEM povoqno elektri~ni viqu{kar STILL, bo~ni pomak, dizawe 2.5 T, visina dizawa 5,7m. Termo. tunel za pakovawe. Telefon 065/55-87-453. 27974

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 27799

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 23484

@ivku Qubojevi}u

Sestra Milica i sestri~ina Iva.

od stanara iz Haxi Ruvimove 45.

28195

28175

DVOGODI[WI POMEN sinu i bratu

Milo{u Lukavcu Pro{le su dve godine od kad nisi sa nama, a mi se jo{ nismo nau~ili `iveti bez tebe. S qubavqu i tugom te ~uvamo u na{im srcima i se}awu. Neute{ni: mama Du{ka, tata Steva i brat Nemawa.

Radmila Radulovi}

Neka Te an|eli ~uvaju.

Ranko.

28184

28187

PRODAJEM nov suteren stan 54 m2 kod Socijalnog cena 32.000e. Telefon 064/356-01-86 27973 PRODAJEM jednoiposoban renoviran stan, 42m2, I sprat, Radni~ka ulica. cena 63.000 Eura. Telefon 064/150-12-52. 27984 TELEP, jednoiposobni - 35m2 22.000e, 43m2- 27.000e. terasa. Telefon 021/541-948, 064/239-4331. 28027 SOMBORSKI BULEVAR dupleks 55m2 - 32.000E, 60m2 34.000E, terasa. Telefoni: 021/541-948, 064/239-4331. 28028

PRODAJEM trosoban stan na Telepu od 75m2 cena 60.000E. Telefon: 064/205-41-28. 28052

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe sedam dana, deda Rado{. Telefon: 064/240-55-49 i 037/490-797. 27935

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

DVOGODI[WI POMEN voqenom unuku i sestri}u

POTREBAN pekar sa iskustvom. Telefon 062/107-4325. 27910

Milo{u Lukavcu ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618846, 063/8485495. 27774 PRODAJEM praznu grobnicu sa spomenikom na Alma{kom grobqu u Novom Sadu. Telefon 061/80729-25. 27897

Vreme prolazi, praznina i bol ostaju. @ive}e{ u na{im srcima ve~no voqen i nikad zaboravqen, An|ele na{.

Radmili Radulovi} 7. 2. 1938 - 1. 5. 2011. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji: baba Smiqa, deda Veselin i ujak Du{an.

Tvoje: Marijana i Tijana.

28186

28183


28

^iTUQe l POMeni

subota7.maj2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 5. maja 2011. god. prestalo da kuca plemenito srce na{e majke, bake i prabake

dnevnik

POMEN dragim i voqenom roditeqima.

Gordana Radovanov

Mileve Vulete Sofija @iki}

ro|. Kopawa 1917 - 2011. Sahrana je danas, subota, 7. 5. 2011. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu. Polazak ispred ku}e `alosti na Klisi, Be~ejska 17, u 14.15 ~asova. K}erka Dragica i zet Todor Baji}.

2002 - 2011.

Vasa @iki}

Wihovi: Dragica, Bosiqka, Iva, Ana, Mi{a i Dejan.

Uz tebe, uvek i zauvek Tvoj Strahiwa.

28153

28094

28177

Posledwi prabaki

pozdrav

baki

i

Sedamnaest godina... ~ini se, kao ve~nost...

Najvrednije i najlep{e na ovom svetu ne mo`emo ni videti ni dota}i, ve} samo srcem svojim sna`no ose}ati i zauvek ~uvati.

1988 - 2011.

Drugarice na{a,

[ESTOMESE^NI POMEN dragom suprugu, ocu, dedi i svekru

Mita Nedeqkov

Zavr{io se `ivotni put jedne divne, tihe, plemenite i bri`ne majke, bake, prabake. Dugo }emo pamtiti dobro i meko srce na{e Milevke. Unuk Novica Baji} i praunuke Vanesa i Aleksandra.

ali se}awe na `ivot sa tobom je isuvi{e jako, prepuno qubavi, osmeha, divnih trenutaka, zagrqaja, tvojih toplih re~i, pogleda... da te nikakvo vreme ne mo`e oteti iz na{ih misli i srca. Tvoji najmiliji.

Umesto na ro|endan mi se okupile na tvoj pomen. Nezaboravna, ve~no }e{ `iveti u nama. Tvoje: Mira Borocki i Qiqana Vujovi} sa porodicama.

28180

28176

28172

ro|. Kapamaxija

POMEN

POMEN

Du{anu Radanovu

Sahrana }e se obaviti 7. 5. 2011. godine, u 13 ~asova, u Sremskoj Kamenici.

S qubavqu i po{tovawem, Tvoji najmiliji.

Porodica Vukosavqevi}.

28148

28158

Pola godine je od kako nas je napustio i kako nam mnogo nedostaje

TROGODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom ocu, suprugu, dedi, tastu i svekru

od kako nije sa nama na{

Milo{ Srema~ki

Mitija

Vuji Mile Bala}u

Mileva Vi{ekruna Wegovi Smiqana i Stoj~e.

Ve~no o`alo{}eni: Branka, Tawa, Sowa i Mi{o.

28181

Dragomir ]etojevi}

obele`i}emo danas, 7. 5. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

PET GODINA

Pro{lo je tu`nih {est meseci od kako nije sa nama na{a draga

Danas, u 11 ~asova okupi}emo se oko wegove ve~ne ku}e na Uspenskom grobqu da se pomolimo za ve~ni mir wegovoj du{i. Vreme ne mo`e da izbri{e qubav, se}awe i tugu za tobom. Tvoji najmiliji: supruga Qubica, sinovi Aleksandar i Darko, snaje Mirjana i Daliborka, unuka Mija i unuk Milo{.

obele`i}emo danas, 7. 5. 2011. godine u 10 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Nikada ga ne}e zaboraviti oni koji su ga voleli. ]erka Gordana, unuci Nikola i Danijela, zet Milanko i supruga Dragica.

2008 - 2011. ^uvaju uspomene na tebe i nose te u srcu: }erka Qiqa, zet Brane, unuci Maja i Vlada.

28169

S’ qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u, uspomenu na tebe ve~no }emo ~uvati: Tvoji najmiliji, porodice Husar i Pura}. 27947

SE]AWE Petnaest godina nije sa nama

Obrad Ninkov Sa ponosom ~uvamo uspomenu na wega. Tvoji: supruga Jelena i deca.

28154

28152

28098

27922

POMEN Navr{ava se pola godine od kako nije sa nama na{ voqeni sin, otac, deda i tast

Katica Davidovac Kaja

1. 8. 1947 - 5. 11. 2010.

Milanka Husar

S tugom i po{tovawem, porodice Bala} i Mogin.

Jelena Radi} Todor Vasi}

3 Dana, 8. 5. 2011. godine navr{ava se godina dana od kada nije sa nama na{a draga mama, baka, prabaka

Brano Li{i}

Milevi Vuleti

7. 5. 2006 - 7. 5. 2011.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se u bogu upokojio

Du{an Brki}

Tu`ni: mama Erka, }erka Ana, zet Du{an i unuk Lazar. 28159

[ESTOMESE^NI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

na{oj voqenoj

@ivko Qubojevi}

Velinki Prodanovi} Veri

Du{an Brki}

ali zauvek `ivi{ u nama. Sahrana je danas, 7. 5. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Tvoji: k}i Miqana i sin Dejan. 28166

Draga Vera, s qubavqu i tugom ~uvamo te u na{im srcima.

Po~ivaj u miru! Neka te An|eli ~uvaju.

iz Mo{orina

Uvek si znala da nas nasmeje{ i zato }emo se tvog lika uvek rado se}ati.

Sa qubavqu te ~uvamo u na{im srcima. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

28168

@ao nam je {to odlazi{

Jelena Radi}

iz Mo{orina

Kuma Tawa.

Brat Slobodan sa decom, unuci i praunuci Dragan i Jovan.

28161

28160

Tvoj vedar duh }emo zauvek ~uvati u na{im srcima.

Unuka Rada, zet Milan i praunuci Vuk i Nastja Vje{tica.

Unuka Du{ka, zet Raca i praunuci Danilo i Kalina Raci}.

27916

27915

Posledwi pozdrav dragoj supruzi, mami, svekrvi, ta{ti i babi

Jeleni Radi} 1932 - 2011. iz Mo{orina Tvoji najmiliji: suprug Ja{a, }erka \ur|inka, sin Rada, zet Dule, snaja Mara i unuci Du{ka, Rada, Ja{a i Joca i Maja. 27912


^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

29

subota7.maj2011.

[ESTOMESE^NI I DESETOGODI[WI POMEN

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a draga

GODI[WI POMEN mom dragom bratu

GODI[WI POMEN

@ivko Stojanovi}

Du{an Mitrovi}

1935. - 2010. Godi{wi pomen odr`a}e se u subotu, 7. 5. 2011. godine, na Kameni~kom grobqu.

Petar Stojanovi}

Tomislavu Dangubi}u

1959. - 2001.

Desanka Stojanov

Kada suze usahnu, bol i tuga ostaje u na{im srcima.

O`alo{}ena porodica Mitrovi}.

Tuguju za vama zauvek va{i najmiliji. Lidija sa porodicom.

28078

27969

Vreme prolazi, samo praznina i bol ostaju.

ro|. Pla~ki}

Tvoj brat Du{an sa porodicom. 27996

GODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

Navr{ava se godina dana od prerane smrti Rado te se se}a i pomiwe tvoja porodica Stojanov.

na na{eg voqenog brata i uju.

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom bratu

28053

Mileva Majki} Pro{la je tu`na godina, od kada nisi sa nama, ali u na{im srcima }e{ uvek `iveti. Mnogo nam nedostaje{. Tvoji najmiliji.

Mom~ilo Milo{ev

Danas, 7. maja 2011. godine navr{ava se godinu dana od smrti na{eg dragog tate

Neboj{e [paravala [pareta

7. 5. 2001 - 7. 5. 2011.

Pro{li su te{ki trenuci. Zauvek }e{ ostati u na{em se}awu, srcu i du{i.

Tuguje za wim brat Predrag sa porodicom. S qubavqu, sestra An|elija i sestri~ina Milica.

Posledwi pozdrav dragom kom{iji, koji je preminuo 29. 4. 2011.

Tvoji: bra}a i sestre sa porodicama.

27925

28026

28009

Tomislavu Dangubi}u

POMEN Dana, 7. maja navr{avaju se 2 godine od kako nas je zauvek napustio na{ dragi suprug, otac i deda

27993

Pro{lo je sedam dana od kako nisi sa nama, ali uvek si u mislima.

\ure Genevajn 1934 - 2010. Nedostaje{. Vole te tvoji: Pe|a i Maja.

Mileva Milanovi} Stojanu Savi~i}u 1938 - 2011. Pamti}emo te po dobroti i plemenitosti, na kojoj ti se zahvaqujemo, stanari iz Narodnog fronta 54.

28050

Pro{lo je godinu dana od kada nije sa nama na{a mama, baka i svekrva

preminula 7. 11. 2010. godine. Iza}i}emo na grobqe danas, 7. maja da zapalimo sve}e i pomolimo se Bogu. Mileva moja, moje srce jeste bolesno, ali ti }e{ zauvek ostati u wemu. Tvoj Milorad.

Dimitrije ]ur~i} Mita Tuguju za tobom tvoji: supruga Jelena i sin Milan sa porodicom.

SEDMODNEVNI POMEN na{oj dragoj majci i baki

Tvoja sestra Doda sa porodicom.

27972

27992

27879

Rade Duvwak

Dana, 8. maja 2011. godine navr{avaju se tri tu`ne godine od kada nije sa nama na{a voqena

28018

Bogdanka Stejin

Pro{lo je sedam tu`nih dana od kada nisi vi{e sa nama

ro|. Kucurac Uspomenu na wu ~uvaju: Borislav, Du{an i Jelena.

27997

Rosi Gligi}

Sava A}imovi}

ro|. Malini}

2004 - 2011.

obele`i}emo danas, 7. 5. 2011. godine, u 10 sati, u @abqu. O`alo{}eni weni najmiliji: sinovi Nedeqko i Slobodan sa porodicama.

SE]AWE

Rade Duvwak

Rada Papovi}

Vreme prolazi, a uspomenu na tebe ~uva tvoja supruga sa decom.

U 10 sati, na ^enejskom grobqu poseti}emo wenu ve~nu ku}u. Weni najmiliji. 28073

28063

27945

^ETIRI GODINE

SE]AWE

Pro{le su ~etiri tu`ne godine od kada nije sa nama na{a draga supruga i mama

bez na{e drage sestre

na moju mamu

Osta}e{ srcima.

ve~no

u

na{im

Tvoja sestra Lenka sa porodicom.

Milan Obradovi} 11. maj 2009. 11. maj 2011.

28019

^ETRDESETODNEVNI POMEN suprugu i ocu

Jovan Obradovi} Jelenu Mijatov

5. jun 2007. 5. jun 2011.

Nade Dobri}

ro|. Tomin 2006 - 2011.

Uspomenu na tebe ~uvamo u na{im srcima.

Nikada te ne}emo zaboraviti. ]erka Marija Pejin sa porodicom.

Sestre Jelena, Milka i brat Mirko sa porodicama.

27901

27778

Nada Dobri} Draga mama, nedostaje{ nam kao prvog dana. Po~ivaj u miru. Tvoji: Ugqe{a i Vesna. 27777

Uvek ste u na{im mislima i bolnim srcima. Neute{ni: majka i supruga Anka, sin i unuk Sr|an i supruga i snaja Vera. 27989

Aleksandru Ron~evi}u Praznina je beskrajna. Tvoji: Mara i Sowa. 28011


30

07.15 07.30 07.45 08.05 08.50 09.05 09.30 10.00 10.30 11.00 11.45 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.20

tv program

subota7.maj2011.

Како преживети аутомобил Пита ме град мој Јутарња гимнастика Најлепше бајке света: Црвенкапа Хајде са мном у обданиште Зврк Маштаоница Питам се,питам Путеви наде Госпелилатинозвуци КонцертВојвођанских симфоничара Вести Слободна тема Њушкање Агро мозаик Зелени сат Без упута Вести Петказање Полако па сигурно –квиз о познавању саобраћајних прописа ТВ Дневник Црно бели свет

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.07 11.00 11.05 12.45 13.00 13.15 13.55 14.40 14.47

Хало, председниче (Панонија,20.30) 07.30 08.05 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 13.00 14.00 14.25 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 23.00

Лена Карлаварис

Глас Америке Бели лук и папричица Моје дете Стари занати Травел Улови трофеј Светпољопривреде Без цензуре Простор Приче из књижаре Нашгост:ФКВојводина Војвођанске вести Здравље је лек Лицеснасловнице Војвођанске вести У потрази за послом Разговори о здрављу Војвођанске вести Хало, председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Филм:Страдивари,1.део Глас Америке

Њушкање „Њушкање” је забавно-едукативни серијал о животињском и биљном свету и животној средини. Основна циљна група су најмлађи гледаоци као генерација која треба да стекне свест о темама кључним за опстанак човечанства. Ове суботе „Њушкање” представља авганистанског хрта, картузијанску мачку и крунастог афричког ждрала. Сценаристкиња и редитељка:Лена Карлаварис (РТВ1,12.35) 18.00 18.10 19.05 19.30 20.05 22.00 22.30 23.25 00.00 01.30

07.30 08.00 09.00 10.00 11.10 12.30 12.40 13.30 14.25 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 23.40

Тајна хране:Блитва ПЦТВ Рачуница ТВ Дневник Вилинскапланина, музичкосценскиспектакл Војвођански дневник Дуел струна Пресент Минотаур,филм Црно бели свет

Доколица ТВ Баштина Кухињица (мађ) Добро вече,ојводино (лов) Елизабетиндвор,филм (слов) Вести (мађ) Имам једну жељу Фаца Денис П,филм На трагу природе Бајко квиз Кад кућа није тесна: Свет тишине ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече,Војводино (мађ) Културни магазин на мађ. (Јеленлет) Мојгост (мађ) Музички програм Студио„М”-Најважнијаадреса Маликонцерт

09.00 10.00 11.15 11.30 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.50 17.00 17.10 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.45

Др Ху Славнипарови Цртани филм Азбука родитељства Ленија Ево нас код вас Смрт шпијунима Спорт Нетворк Река наде Неон сити Објектив Фојлов рат Неон сити Објектив Јована суботом ИЦТ плус Река наде Објектив Личнагрешка Док.емисија

09.45 Евролига,Фајнал Фор: Панатинаикос –Монтепаски 11.30 Премијер лига,Магазин 12.45 Прави НБА 13.15 Евролига,Фајнал Фор: Макаби –Реал Мадрид 15.00 НБА акција 15.30 Мастерс,студио 16.00 АТП Мастерс Мадрид 1/2Финале 21.00 Премијер лига: Евертон –Манчестер Сити 23.00 Најава ФА куп 23.30 Премијер лига: Тотенхем –Блекпул 01.30 Премијер лига: Вест Хем –Блекбурн

08.00Дечији програм,09.00Играмо се,10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер,17.00Дечији програм,18.00У нашем атару,18.30Бибер,19.00Контранапад,20.00АБС шоу,21.00Филм,22.30Бибер,23.15Филм,00.15Бибер,00.30Ноћни програм 05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда,09.00Жива ватра,10.00Шоу -Парови,12.00Зрно по зрно,13.30У међувремену,14.00Топ 10,15.00Пипи шоу,17.00Суботом поподне,20.00Филмски програм,22.00Ретроспектива недеље,23.00Фешн стори,01.00Суботом поподне,04.00Освета

15.34 16.38 18.34 19.02 19.30 20.05 21.09 23.44 23.48 01.33 01.49 02.00 02.27 03.15 04.03 04.15 04.40 05.24 05.49

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњипрограм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Гастрономад Дневник Суботом са дијаспором Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица:ЛадоЛесковар... као сав нормалан свет Мојрођаксасела ПроклетствоПинк пантера, филм Квадратура круга Слагалица,квиз Дневник Мојрођаксасела Бекство из Шошенка,филм Вести Торенте 3,филм ТВ продаја Суботом са дијаспором Вести Ви и Мира Адања Полак ТВ лица:ЛадоЛесковар... као сав нормалан свет Гастрономад Квадратура круга Лети,лети песмо моја мила ТВ продаја Верски календар

Бекство изШошенка Банкар Енди Дуфрезне је 1946. године осумњичен за двоструко убиство иако је упорно тврдио да није крив. Осуђенјенадоживотнуказну удржавномзатворуШошенк у Мејну, где га још један доживотни осуђеник, Елис Ред Рединг,одабиракаонекогко ће најпре подлећи притиску живљења у тешким затворскимоколностима. Улоге: Тим Робинс, Морган Фриман, Боб Гантон, КленсиБраун Режија:ФренкДарабон (РТС1,21.09)

ТимРобинс

05.30 06.45 08.00 09.15 10.50 11.50 13.00 14.00 15.00 17.00 18.15 19.00 20.00 21.00 23.10 01.30 02.30 03.30

Еленин дух-омнибус Кобра Домаћин Квиз:Желите ли да постанете милионер? Жене Домаћине,ожени се Радна акција Паклена кухиња Филм:Маде ин Југославиа Желите ли да постанете милионер? Ексклузив-најбоље Галилео Када лишће пада Филм:Нико-изнад закона Филм:Град насиља Топ спид Филм:Граднасиља Филм:МадеинЈугославиа

Дани Михајла Пупина Удружење грађана Quality Conceptокупилојеталентоване,младеиуспешненаучнике, уметнике и професоре на за-

dnevnik

07.00 08.35 09.00 09.25 11.00 11.35 14.00 15.00 15.30 16.00 21.00 23.00 23.20 23.50 01.30 02.15

Знање на поклон Водич за родитеље Дора истражује Филм:Детективски клуб Вести Б92 Пријатељи ПОПодне Еукануба Буђелар АТП 1000Мастерс, Мадрид -полуфинале Филм:Бледи месец Вести Б92 Спортски преглед Филм:Шејтан Људи са Менхетна Укључење у Б92Инфо

Бледимесец

једничком подухвату под именом Михајло Пупин Touching the hot spots of life. Кроз мноштво различитих активности од14.априладо14.маја2011. годинеафирмисаћесенаучне, културне, демократске и доброчинитељскевредности. (РТС2,19.05) 06.17 Бразде 07.14 ТВ лица:ТадашиНагаи... као сав нормалан свет 07.56 Делта стејт 2 08.21 Мале приче 08.26 Мобил фест 08.50 Софијин свет 09.16 Сјајан пар,ЕБУ док.програм 09.32 Верскикалендар 09.41 Верски календар Србије 10.27 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.13 Време одлуке 12.30 Свет здравља 13.00 7РТС дана 13.30 Грађанин 13.58 Лети,лети песмо моја мила 14.28 ДобродошлиуЕвропу 14.58 Време телевизије 16.03 Вратите ми младост 16.54 Вреле гуме 17.26 Тотал тенис 17.38 МагазинЛигешампиона 18.07 Легенде 19.05 Дани Михајла Пупина 20.00 Атлас света 21.02 Свет спорта 21.30 Јелен супер лига 21.50 Свет риболова 22.18 Велика руска колекција 23.05 БисераВелетанлићипријатељи 23.54 Вреле гуме 00.25 МагазинЛигешампиона 00.49 Атлассвета 01.45 Легенде 02.42 Дани Михајла Пупина

06.30 08.30 09.00 10.00 10.02 10.30 12.00 12.15 13.00 13.02 13.15 13.30 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.00 22.30 23.30 23.45 00.00 00.30 02.00

Маратон Сваштарица Балканика у... Инфо Улови трофеј Филм:Мачак са шеширом Вести Милица² Инфо Фуснота Мајсторски Коферче Вести Спреми сарму да те цео свет разуме Инфо Шарено Вести Филм:Свето место Вести Офис Откопчано Филм:Божији дар Вече са Џулсом Холандом Вести Милица² Тачка усијања Филм:Привлачност Филм:Свето место

Овојетрећи деотрилогије оживотубанатскогпаораСаве Лађарског. Сава се враћа кући својој жени Аници. Са собом доводи Дуњу, ћерку рођену у „забрањеној љубави”.АницазнадајеСававолиипристаједабудемаћеха Дуњи… Улоге:МиланВасић,Марта Узелац, Калина Ковачевић, ЉубишаСамарџић Режија: Љубиша Самарџић (Б92,21.00)

КалинаКовачевић

07.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 00.00 01.00 03.00 04.45

АницаДобра

Животсастрицем Прича филма враћа се уназад, у Книн 1951, кад је тадашњи средњошколац Мартин затражио од стрица дамупомогне.Локалнипартијскипредставницисуодбили да наставе да га стипендирају, јер је младић јавно критиковао некомпетентност водећихшколскихкадрова. Улоге: Давор Јањић, Алма Прица, Миодраг Кривокапић, Бранислав Лечић, АницаДобра Режија:ПапићКрсто (Хепи,16.00) 06.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.25 11.50 12.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.30 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 05.30

Јутарњи програм Здраво,Кити Ноди Мегаминималс Здраво,Кити Телешоп Вести Анђелина балерина Дино ратник Југио Сабринин тајни живот Сирене Пресовање Схарп ас Марблес Телешоп Вести Беверли Хилс,90210 Ћирлица Телешоп Вести Живот са стрицем,филм Телемастер Беверли Хилс,90210 Изгубљене године Освета уживо,филм Луда кућа Беверли Хилс,90210 Изгубљене године Освета уживо,филм Луда кућа

Добро јутро Позови Велики брата Викендвизија Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Велики брат Магазин ин Национални дневник Велики брат Звезде Гранда Великибрат-прегледдана Филм:Двострука превара Филм:Неумољив Филм:Млетачки трговац

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30Кућни видео,13.45Топ шоп,16.00НС Индекс,16.25Фокус,17.05Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.45 Инфо Пулс,21.20Филм,23.00Бање Србије,23.30Фокус,00.00Инфо Пулс, 00.30Туристичке разгледнице,00.40Ауто шоп,00.45Фокус,01.15Ски Јахорина,01.45Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30Дечија серија,10.05Икс арт,11.20Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00Акценти,14.10Пун гас,15.00Презент,16.00Акценти,16.30Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи,21.30Изазови истине,22.00Сајам Инфо нет,22.30Акценти дана,23.00Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм,20.00Доктор Ху,21.00Путвина,21.30ЕТВ,22.00Филм,00.00Шоу програм:Парови,00.50Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30Храна и вино,20.00Панорама општине Житиште,20.30Филм,2.део, 22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

subota7.maj2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

31

VOJVO\ANSKA EKSPEDICIJA NA K2

Pi{e: Milivoj Erdeqan

КарлаГугино

Једанједини У паралелним свемирима постоји алтернативан живот. Чињеницадапостојичак125 паралелних светова позната је само малобројнима. Када убица Јулав одлучи да поубија све своје двојнике како бипостаосвемоћан,полицајци Фунч и Родекер крећу у потеру... Улоге:ДелројЛиндо,ЏејсонСтратам,КарлаГугино, ЏетЛи,ЏејмсМорисон Режија:ЏејмсВонг (НоваТВ,22.00) 07.55 08.15 08.40 08.55 09.20 09.45 12.45 14.45 16.30 17.40 19.15 20.05 22.00 23.40 01.25 02.30 04.05

Пепа Бакуган Чугингтон Бyблејде метал фјужн Винкс Најбоље године Истеривачи духова,филм Глуп и глупљи 2,филм Проверено Луд,збуњен,нормалан Дневник Смртоносни лет,филм Један једини,филм Свемирски маринци 2,филм Езо ТВ Смртоносни лет,филм Бригада тигрова,филм

08.00 Бизеовимстопама 09.00 Причаопољопривреди: Блато,знојитрактори 10.00 ТрилеруМанили 11.30 Сведок:Сабалконасобе306. 12.00 Светеживотињефараона 13.00 Колонија 14.00 КутијеСтенлијаКјубрика 15.00 Импресионисти 16.00 Духовнамузика 17.00 Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац 18.00 Хендл,животпопиконе 19.00 ПотрагазаСЗпролазом 21.00 Викторијанскаапотека 22.00 Трамбо 23.30 ЏејнБиркин.размишљања 00.00 Духовнамузика 01.00 Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

06.00 07.35 09.10 10.40 12.30 12.55 14.30 16.20 18.05 20.05 22.00 00.05 01.40 03.10 04.50

Шумскавештица Острво Корњача Ози Бу Трноваружица Острво Корњача Магије,мистерије и чуда Полтергеј Најбољи од најбољих: Без упозорења Туђа Америка Последњи пенал 1 Матине Нека друга љубав Дневник једне навијачице 2 Последњи пенал 1

Донеба СвеоСтиву Утопијскодруштво Сетимесе Васпитањезапочетнике Олујарата 2 МајклЏексон.тојето ДрагиЏоне Сумраксага.Помрачење Постање Девојкакојасеигралаватром Основнообразовање Август Наивицилудила ПројектАлцхајмер 04. Напредакнауке (2део)

08.00 ХрватскахроникаБиХ 08.15 Кинотека-циклускласичног вестерна:Канадски коњаници,филм 09.40 Скицазапортрет 10.10 Кућниљубимци 10.45 Мењамсвет 11.11 Нормаланживот 12.00 Дневник 12.30 Ветеранимира 13.15 Призма 14.01 Духовниизазови 14.35 Екозона 15.00 ФотографијауХрватској 15.12 Операбокс 15.44 Јеловнициизгубљеног времена 16.07 Евромагазин 16.50 Репортери 17.52 Источноафричкитектонски јарак-срцеафричке дивљине,док.серија 18.45 Потрошачкикод 19.30 Дневник 20.10 Звездепевају5 22.30 УсусретПорину 23.25 Вечерњихит:Паркјемој, филм 01.05 Филмскимаратон: ПројекатА2,филм 02.50 Филмскимаратон: Канадскикоњаници,филм 04.10 Скицазапортрет 04.20 Репортери 05.20 Потрошачкикод

06.20 11.20 12.20 13.20 15.10 17.00 19.00 20.00 21.00 23.20 01.10 03.10

Вокер,тексашкиренџер Свепозакону Дображена Филм:Ледениснови Филм:Уишчекивањучуса Браћаисестре Дображена Свепозакону Филм:ПпоследњиМохиканац Филм:Ванконтроле Медијум Пандуриновајлије

08.10Ексклузивтаблоид 08.40Училица,квиззадецу 09.30Бандаизпешчаника2,филм 11.15Изненаднапустоловина, филм 13.05Хрватскатражизвезду 15.40Пази,лопта!,филм 17.25Звездеекстра:ТајгерВудс 18.30РТЛДанас 19.05Бигбрадер 20.00Шректрећи,анимиранифилм 21.40Бјутишоп,филм 23.55Огледала,филм 01.35Астрошоу 02.35РТЛДанас 03.10Бигбратер 03.55Разоткривање,филм

Огледала Бивши њујоршки детектив Бен  ради као ноћни чувар робне куће, или барем оног дела који није прогутао пожар пре нек олик о година. Бен је постао алкохоличар и повук ао се из полицијских снагапоштојеубиочовекау унакрснојпаљби... Улоге: Кифер Сатерланд, Пола Патон, Ејми Смарт, Камерон Бојс, Ерика Глук, МериБетПел Режија:АлександреАја (РТЛ,23.55)

МагиЧунг

ПројектА2 Поштојепомогаодасеуништи пиратска банда, полицајацДрагонМаналазисепред новим изазовом. Корумпирани заповедник Чун угрожава интегритетполицијеисарађује с криминалцима из подземља,аујавностисепредстављакаопоштенихрабр... Улоге:  Џеки Чен, Маги Чунг,РосамундКван,Карина Лу, Дејвид Лам, Бил Тунг,СамЛуи,РегинаКент Режија:ЏкиЧен (ХРТ1,01.05)

08.45 09.35 10.00 12.35 14.00 14.30 15.10 17.25 19.30 20.05 22.05 22.50 23.35 00.35 01.05 01.40

ВремејезаДизнија Псећаопходња Судамја,мисаизСплита Концерт КСаутомагазин 4зида Рагби,квалификацијезаЕП: Хрватска-Литванија,пренос Хрватскирукометникуп(М): Сплит-Пореч,пренос полуфинала Гаража ХНЛ:Цибалиа-Загреб, пренос Заштитницасведока ХНЛ-емисија Времејезаџез КСаутомагазин 4зида Ноћнимузичкипрограм

06.40 11.00 13.00 15.00 17.10 19.00

Хладнасоба Балто Бојеваглава Ричард3 РакетаИкс-Ем ОсећајгоспођицеСмиле заснег 21.15 Повратакубудућност3 23.30 Маливојници 01.30 Метрополис

04.00 05.40 08.00 10.40 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Микалијина хроника Булевар звезда Плачи слободо Пајкан и по Купе де вил Дивље мачке Невидљиви циркус Како сам упознао Сару Предлог Голо купање Младе,влажне и напаљене Микалијина хроника

ПолаПатон

07.15 08.10 09.05 10.00

19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Преживљавањеудвоје Ловнасабљарке Потрагазаприроднимгасом ЧудаАзијекојајечовек направио Десетнајбољих Моћнибродови БорнаколабраћеХау Главниадути Аутапомери Опакемашине Какосеправи? Какоторади? Десетнајбољих ЧудаАзијекојајечовек направио Моћнибродови Аутапомери Трговциаутомобилима БорнаколабраћеХау Мајсторизапиво Ловнасабљарке

08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.45 15.00 17.30 18.30 20.00 21.30 00.00 01.00

Екстремниспортови Фудбал Фудбал Тенис Тенис Фудбал Бициклизам Тенис Аутомобилизам Коњичкиспорт Борилачки спорт Бициклизам Тенис

10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15

Улицама теку реке

А

ко тражите крај свих светова, онда је он у мо купају једном годишње. Деца и не размизаборављеном пакистанском планинском шљају о забави, њихов пос ао је да чувају стоку, селу Асколе. Бели леопарди, који се по- скупљају дрва за зиму, или бесциљно лут ају севремено појаве и демантују да су изумрли, овде лом. су драге и питоме домаће животиње. Пешчане Окружене дивљом природом, жене као да су дине, настале уз корито реке, стварају нестварну део ње. Лице им је црно од сунца, смежуране кослику неке друге планете. Џип се пропињао и же, али на сваком осмех. Коса им је права и изпропадао преко њих, а за собом остављао дубоке разито црна, као угаљ. Ношња није живописна, кратере. Пута готово и нема, следимо траг точко- најчешће ткана од вуне и офарбана јарким бојава који су прошли раније. Ветар немилосрдно ма. Кад бисмо им кренули у сусрет, нагло би побрије површину песка, а наша лица постајала су све беља. Џип је неудобан, има уска седишта, амортизери отказују па осећамо сваку рупу на путу. Понегде група кућица збијених уз друм. Ни траг а цив ил из ац иј е 20. века, а камоли 21. На путу, ако се тако може назвати, испречила се спуштена рампа. У кућицама поред ње војници. Ту су да непожељнима спрече улазак, а онима који уђу прате сваки корак и пазе да не иду предалеко. А човек је овде препустио природи да ради оно шта жели. Једино су дрвени висећи мостови на најужим деловима кањона доказ људ- Село Асколе избегава струју ског присуства. Пре него што џип крене преко журиле и скренуле попречним путем да би нам моста, морамо изаћи јер смо претешки за мост. што пре умакле. Изградњом отвореног канала Около чудесан крајолик несвакидашњег каменог вода с оближњих падина Каракорума тече улицарељефа сталагмита, који подсећају на нашу Ђа- ма села. Жене седе испред кућа и у каналу перу вољу варош. Мада испресецан вододеринама и судове и веш. У њега бацају дирекно отпадну вопотоцима, пут је за мештане кроз историју имао ду и сам отпад. стратешку улогу. Њиме су долазили трговци, Као на покретној траци, пред нама су се ређаретки путници, али и освајачи, због којих није ле куће: огуљене, ниске, од грања и облепљене ни одржаван, да би им отежали приступ. Нагиб блатом, или зидане од черпића, махом с равним пута превазилази могућност кровом и отворима који би се џипа. Тад је снага мишића само условно могли назвати неопходна да га, миц по миц, Окруженедивљомприродом, прозор има и врат има. Они покренемо. мало богатији су на прозоре женекаодасупостале Није најјасније где се заврставили најлоне. Изнад зедеоње.Ли ц еимјецр н о шава пут, а почиње козја стамље углавном је изграђен језа. Природа је исклесала у одсунца,а кожа смежурана. дан спрат, док су један или Водичи намшапућудасе подножју литице питоми продва укопани у земљу. Најчепланак на висини од 3.000 шће у просторији изнад зеовдељуди купајусамо метара. С њега се лако уочава мље становници држе стоку, једномгодишње свако ко се приближава селу на првом спрату под земљом Асколе, које као да је из 17. живе, док им је други спрат века. Ту је важно преживети и ништа више. У под земљом магацин. Кад смо ушли у једну куовој дивљини нема чак ни свуда присутне касар- ћу, осећали смо се као у подземном свету – дим, не пакистанске војске, нити допире сигнал за прашина, тмина, љути мирис, огњиште и јара. мобилне телефоне. Око села дрворед, не да пра- Улазна врата ниска, морали смо се сагнути да ви хладовину већ да штити место од удара ветро- бисмо ушли, наспрам врата је ниска пећ, а у ћова. Домаћини су нас упозорили на то да морамо шку набацани комади разноразног инвентара, од поштовати начин живота мештана, а нарочито судова па до мотика. Нисмо видели кревет или једно правило: не дозвољавају да им ико фото- било какву простирку за спавање. Кад падне веграфише жене. Људи нас прво посматрају мају- че, крај светла импровизованог огњишта или машним очима с огромним зеницама, потом се опу- лог шпорета окупља се цела породица. Ноћ је штају и прилазе. Заус тављамо једног старца и хладна. Хране има довољно па се за вечеру спрепитамо колико година има. Прстима показује ма разно поврће. Месо једу ретко – луксуз је! бројке, схватамо једва 40. Ови људи не признају Највећи део малих дворишта је претворен у тор никакве границе ни законе, изузев својих. за краве, брдске коњиће, магарце, козе, овце. МеКриве улице се заплићу без икаквог смисла и ханизација и савремени технички уређаји права реда. Толико су уске да се њима једва креће један су реткост. Држава је довукла стубове са стручовек. Више су блатњаве него посуте камењем. јом, али од металних бандера нема жица до кућа. Ограде око кућа су од камења или бодљикавог Укућанима сијалица и телевизор не требају. Њих грања. Куће су укопане два спрата у земљу, док не дотиче прогрес околних градова. Чујемо да су су изнад стаје. На средини села с једне стране је становници Асколеа веома богати, али неће да џамија, а с друге две радњице од по два са два мењају начин живота. Ми примећујемо само теметра. Испред њих је велика гужва. Стигли су мељно сиромаштво. пиринач и со. Трипут скупљи него у граду. ЖиОдмах изнад последњих кућа по земљи рашивот је овде врло лежеран и спор. Све што је по- рене цигле. Мушкарци у дрвене калупе убацују требно, надохват је руке. умешану поквашену земљу док жене у малим Босонога деца, вес ела и дружељубива, траже корпама окаченим о главу доносе глину с проод нас бомбоне и хемијске оловке. Одећа на њи- планка удаљеног километар или нешто више. ма је изношена, већа или мања бар за број, и Кад неко прави кућу, што је веома ретко, цело неопрана. Домаћини нам шапућу да се овде са- село му помаже.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

subota7.maj2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Овог викенда ћете се посветити домусвомипородици.Билодасређујетеиуређујетесвојживотнипростор, било да позовете драге госте давамсепридруже,времећепротећирадноипријатно.

BIK 20.4-20.5.

Расположени сте за путовања, изласкеипричицепанемаразлога данеугодитесеби.Млађеиведро друштво вам прија, поготово особе која вас инспирише на љубав и страсти.Тајнисусрети.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

7. maj 2011.

У добром друштву је све супер. Дакле, само избор особа с којима сте компатибилни, и ето вама доброгпровода.Трошитевишеновца ноштостепланирали,безпроблемаибрига.Шопинг.

Породичнистеовихдана.Викенд ћетепровестиукругунајближефамилије, да испуните срце и душу оном енергијом која вас храни и одржава. Желите да угодите својој деци.Променљиварасположења.

Укаријеристедоминантниистрпљиви.Иматемогућностидаостварите неке далекосежне замисли и жеље, кроз активан договор и размену идеја. Усагласите заједнички интерес,дасвибудузадвољни.

Дошлојевремедасеактивноодмарате.Можетеићиушумунапланинарење, маратон, можете кренутинакраћипут,синтересантними драгим друштвом, можете како хоћете.Самосеодлучите.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Заборавите на каријеру данас, викендје.Спословнимсарадницимабудитеопрезниуколикосеиприватно дружите. Тешко је уклопити бизнис и лични однос, али није немогуће.Захтевноокружење.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Путовање је прави избор и забава.Спајателепоскориснимјертежите да учините корак напред, корак за кораком, један за другим. Партнеруседопадајувашеидејеи иницијативе.Љубав.

Статичнистеипрепуштатедругимадавасусмеравајуиводе,радије негодасамибилоштамењате.Ваш Сатурнћебитиретрограданјошмесец дана, што вас држи везане за садашњуситуацију.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Јошједнасубота,ијошвишеактивности на личном плану. Ни тренутка нисте препуштени сами себи већсеодвасочекујемноготога.Какосвимаугодити–инијевасбрига јеррадитепосвоме.

Штабистепреодоногаштобитребалоиштобистежелели!?Самонемојтепретериватиниучемуиситуацијерешавајтеуходу,свеистовремено.Успешнисастанциипословнидоговори,паиљубавначаврљања.

Хип-хип,ура,викендје!Етовама прилике да искочите из колотечине инавика,паипослакојивасоптерећује. Ваша машта може свашта. Вољенаособајеузвас,свесасвојимжељама.Акција!

TRI^-TRA^

Послепива теретана V REMENSKA

Витка глумица Kамерон Диjаз, никад није превише пазилa на линију, али веза с познатим америчким спортистом Алексом Родригезом претворила је у особу која се здрваохранииредовновежба.Резултатеје поноснопоказалананасловнојстранимагазина „Ел” позирајући у оскудном црно-беломбодију. - Некад сам живела од хот-дога и пива, садвишенеједемпрженухрануиосећамсе одлично. Никад нисам пазила шта једем, алисамнапоконсхватилада,акожелимда се осећам лагано, морам у себе да уносим здравенамирнице,кажеглумицанескривајућидајенањенстилживотанајвишеутицаомомак. -Алекс јемојдечко,нематувишештада сескрива - реклаје лудозаљубљенаКамерон.

PROGNOZA

VIC DANA

Свеже

Vojvodina Novi Sad

21

Subotica

20

Sombor

22

Kikinda

21

Vrbas

20

B. Palanka

21

Zrewanin

20

S. Mitrovica 22 Ruma

21

Pan~evo

22

Vr{ac

19

Srbija Beograd

22

Kragujevac

23

K. Mitrovica 19 Ni{

22

јутро , тоПао дан

Evropa Madrid

НОВИСАД: Свежејутро.Токомданасунчаноијошмалотоплије време.Дуваћеслабдоумеренсеверниветар.ПритисакизнаднормаRim ле.Минималнатемпература4,амаксимална21степенЦелзијуса. London ВОЈВОДИНА: Јутро врло хладно, а понегде је опет могућ слаб приземнимраз.Токомданасунчаноитоплијевреме.ДуваћеслабсеCirih верни ветар. Притисак изнад нормале. Јутарња температура -1, а Berlin максимална22степенаназападу. Be~ СРБИЈА: Јутроврлохладно,апонегдејеопетмогућслабприземнимраз.Токомданапретежносунчаноитоплијевреме.Дуваћеслаб Var{ava северниветар.Притисакизнаднормале.Јутарњатемпература-1,а Kijev максимална23степена. Прогноза за Србију у наредним данима: У недељу хладније уз Moskva наоблачењесаистокакоједоносикишу.УпонедељаксвежеузпроOslo менљивовреме,сунчанепериодеипролазнукишусамопонегдепо подне.Ууторакмаловишетемпературе,насеверусуво,анајугупо- St. Peterburg временакиша. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Прогнозиранабиометеороошкаситуацијаћерелативноповољноутицатинавећинухроничнихболесника.Опрезсесаветујеособама са срчаним и церебро васкуларним тегобама. Код метеоропата сумогућиреуматскииболовиумишићима,поготовоуисточним крајевима.Препоручујесеповећањепажњеусаобраћају.

20 22 24 27 24 21 18

ВозиосеХасоновимбициклом. СретнегаМујоизачуђеноупита: -Болан,Хасо,одаклети новибицикл? АХасоодговори: -ВозилаФатабициклшумским путемисретнемосе.Станеона, стаоја.Скинеонасвесасебе икаже:„Узми,Хасо,штотисрцу драго!” Јаузеобицикл.

10 18 16 14

Atina

22

Pariz

25

Minhen

24

Budimpe{ta

22

Stokholm

17

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

43 (-3)

Slankamen

210 (-3)

Apatin

106 (-3)

Zemun

268 (2)

Bogojevo

100 (-4)

Pan~evo

290 (2)

Smederevo

464 (4)

Ba~. Palanka 125 (-4) Novi Sad

144 (-3)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

228 (3)

Tendencija opadawa

Senta

276 (2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

212 (-4)

NERA

Hetin

102 (-18)

TISA

82 (-8)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 170 (10) Beograd

Kusi}

219 (-2)

66 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 7.maj 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you