Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

PONEDEQAK7.MART2011.GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINALXIX BROJ23009 CENA30DINARA * 0,50 EUR

VLADAJU]A KOALICIJA POSTIGLA DOGOVOR O REKONSTRUKCIJI CVETKOVI]EVOG KABINETA: 21 ^LAN, 17 MINISTARSTAVA

[estministara vi{akuNemawinoj11? Rekonstruisana Vlada Srbije ima}e 21 ~lana i 17 ministarstava, saop{teno je sino} iz Vlade Srbije. Vlada }e danas uputiti Skup{tini Srbije predlog zakona o ministarstvima i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, saop{teno je.

Po prvim sazanawima, u rekonstruisanoj Vladi nema mesta za Dianu Dragutinovi}, Slobodana Milosavqevi}a, Petra [kundri}a, Svetozara ^ipli}a, Jasnu Mati} i Bogoquba [ijakovi}a.

str. 3

NASLOVI

Politika 2 Srbi za re{ewe svakodnevnih nevoqa 3 Pastor: Danas o Vladi Vojvodine 3 Sva|a u DHSS-u

Ekonomija 4 Neimari strepe od ste~aja

4 Pavi~i}: Ovo }e biti dobra godina 7 Privatizacija upropastila „Zvezda film” 9 Iz svadbe u poteru za provalnikom 9 Bujna ma{ta kradqivaca struje

Vojvodina 10 Be~ej postaje bawski grad 11 Etno-ku}a i bazeni ~ekaju investitore

Crna

Foto: F. Baki}

NoviSad

SRBIJA POBEDILA INDIJU: Svesezavr{iloonakokakosmoi`eleli, Srbija je ubedqivo (4:1) savladala tenisere Indije u prvom kolu SvetskegrupeDejviskupauNovomSadu,a~ovekodlukebioje,ba{kaoiu pro{logodi{wemfinalusFrancuzimauBeogradu,ViktorTroicki.Onje,

u prvom me~u ju~era{weg programa, savaladao Somdeva Devarmana s 3:0 (6:4,6:2,7:5)iozna~ioprolazakna{eselekcijeme|uosamnajboqihekipau Dejviskupu.Pobedujeza~inioJankoTipsarevi}ekspresnimtrijumfomnad KaranomRastogijemod2:0(6:0,6:1). str. 16

NOVOSADSKACARINANAFREKVENTNOMPUTUIZME\UISTOKAIZAPADA

12 Horgo{: Rodbina i me{tani u neverici 13 Droga veliki balkanski biznis

Dru{tvo 14 Istorija ne sme biti izborni predmet 14 Stomatolo{ko-mehani~ka formula za zdravqe zuba

Reporta`e

IzSrbije iznoseptice, aunose„vijagru” str. 12

SPORT

str. 16 – 20

„Pompea” prebacuje posloveizKine NISUSAMOGRA\ANINEZADOVOQNI PROVIZIJAMANABEZGOTOVINSKOPLA]AWE

Trgovciqutina platnekartice

str. 4

15 Vo}ne qute iz Ba~ke silne medaqe pokupi{e

Studentski 21 Budu}i bruco{i o{tre znawe za prijemni

Hladnoi vetrovito

Najvi{a temperatura3°S

NOVA[ANSAZAZAPO[QAVAWEUZREWANINU

n RUKOMETNAPOSLASTICA: VO[A–ZVEZDA

n SRPSKEPI[TOQA[ICE POGODILEZLATO

n LIVERPULPREGAZIO MAN^ESTERJUNAJTED


POLiTikA

ponedeqak7.mart2011.

Tadi}uJapanu Predsednik Srbije Boris Tadi} od danas do 10.martaposeti}eJapanirazgovaratisdr`avnim zvani~nicima i predstavnicima vode}ih kompanija,saop{tilajepredsednikovapres-slu`ba. PredsednikSrbijesasta}eseuTokijuscarom Akihitom,premijeromNaotomKanom ipredsednikom Doweg doma Parlamenta Takahiro Joko-

mo~ijem.Tadi}}eujapanskojprestonicirazgovaratiispredstavnicimaJapanskebankezame|unarodnusaradwuiJapanskeagencijezame|unarodnusaradwu,au~estvova}einaPoslovnom forumuuorganizacijiambasadeSrbijeuJapanu. PredsednikSrbije}eposetitiigradoveNagoja,KjotoiOsakagde}erazgovaratispredstavnicimavode}ihjapanskihkompanija.

PredsednikPSSE uBeogradu, dolaziiuVojvodinu Predsednik Parlamentarne skup{tineSavetaEvropeMevlut ^avu{oglu zapo~eo je ju~e trodnevnu zvani~nu posetu Beogradu sastankom s mini-

stromspoqnihposlovaVukom Jeremi}em. ^avu{oglu }e se tokomposeteSrbijisastatii spremijeromMirkomCvetkovi}em, predsednicom srpskog parlamenta Slavicom \uki}-

Dejanovi}, {efovima poslani~kih grupa i ~lanovima delegacije Srbije u PS SE-u, a obrati}e se i srpskim poslanicima.Kakojeranijenajavi-

la informativna slu`ba Narodne skup{tine, ^avu{oglu }e se poslanicima obratiti danas. Predsednica parlamenta sazvalajeposebnusednicuNarod-

ne skup{tine za danas samo s jednom ta~kom dnevnog reda – obra}awepredsednikaPSSE-a. ^avu{oglu}eposetitiiVojvodinu,gde}erazgovaratislokalnim zvani~nicima i predstavnicima nacionalnihmawina. Min is tar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} zahvalio je preds edn ik u PS SE-a na nedavnomusvajawuRezolucijeizvestiocaDika Martija, i istakao va` nost daq eg rasvetqavawa trgovine qudskim organima i drugih zlo~ina po~iwenih tokom i posle sukoba na Kosovu. – Srbija ne}e odu- stati od ovog slu~aja,tojezanasmoralni imperativ prvog reda – rekao je Jeremi}. U razgovoru s predsednikom Parlamentarneskup{tineSEaministarJeremi}jenaglasio da}eSrbijaiubudu}ebitiposve}enapunojsaradwistomorganizacijom.

dnevnik

c m y

2

SUTRAPO^IWUPREGOVORIBEOGRADAIPRI[TINE

Srbizare{ewe svakodnevnih nevoqa Pregovori Beograda i Pri{tine trebalo bi da po~nu 8. marta u Briselu, a prva runda }e,poposledwiminformacijama,trajatidvadana.Posrednik u ime Evropske unije bi}e Robert Kuper, koji je u pro{log

Borislav Stefanovi}

Powenimre~ima,me|unarodnazajednica}everovatnopokazati interesovawe za legalizacijupolo`ajaKosovauregionu. Rada Trajkovi} je naglasila dajeSrbijanajve}iposlodavac kojegSrbisKosovadanasimaju.

tro{kove – ka`e Petrovi}. – Razgovor je inicirao i vodi}e gaEU,oni}eodre|ivatidnevni red. Razgovori ne}e trajati kratko. Istra`iva~ nema~kog Instituta za me|unarodne odno-

Edita Tahiri

Kombinacijate`ihilak{ihtema Predstavnici Beograda i Pri{tine sasta}e govimre~ima,sadajeve}izvesnoda}esednevni seovesedmiceuBriseludabi,uzposredovawe redsastojatiodpitawavezanihzatelekomuniEU,otpo~elipregovore,zakojejeprostorotvo- kacije, katastar, avio-saobra}aj, verovatno }e ren rezolucijom Generalne skup{tine UN, serazgovaratiopredsedavawuUNMIK–Kosovo usvojenom u septembru pro{le godine. Ni vla- poRezoluciji1244CEFTA-om,amogu}ejeda}e stiSrbijeniadministracijaEUnisuzvani~no serazgovaratiiocarinskimpe~atima. saop{tili datum inicijalnog kruga razgovora, –Nezna~idatajdnevniredne}ebitipodloaliseumedijima,kaosasvimizvesno,proteklih `anizmenamaidopunama,kao{tonezna~ini dananajavqivaloda}esedvedelegacijesastati da}eseusvimpitawimaprona}ire{eweupr8.i9.marta. voj etapi – rekao je Vlada Srbije je 21. Stefanovi} za B-92, Mi ne `e li mo da na bi lo ko ji na ~in januara za vo|u svog i dodao da u ovom mewamo pogled Pri{tine na pitawe tima imenovala politrenutku nije poznati~kogdirektoraMi- statusa - za nas je KiM deo Srbije, a oni to koliko }e faza nistarstva spoqnih pregovorabitiikomisle da je Kosovo nezavisna dr`ava poslovaBorkaStefaliko }e oni trajati. novi}a, a wegov zameKako je Stefanovi} nik bi}e Vladimir Jovi~i}, savetnik u Mini- naveo,„mine`elimodamewamonabilokojinastarstvuzaKosovoiMetohiju.Pri{tinu}eza- ~inpogledPri{tinenapitawestatusa,jertastupatipotpredsednicakosovskevladeEditaTa- ko|eimamopoglednastatus-zanasjeKosovoi hiri,aposrednikudijalogu,uimeEU,bi}enajve- Metohija deo Srbije, kao {to oni misle da je rovatnijeRobertKuper.Udijalogbitrebaloda Kosovonezavisnadr`ava”. buduukqu~eneiSAD,aVa{ington}e,popisawu VladaKosovajo{nijepredstavilaplatformedija, zastupati pomo}nik zamenika ameri~kog mu razgovora s Beogradom pa }e od Skup{tine dr`avnogsekretaraTomasKantrimen. Kosovanadana{wojsednicitra`iti„dozvolu’’ Stefanovi}jeju~enajavioda}edijalogBeo- dauutorakzapo~nedijalogbezprethodnogpredgradaiPri{tineuBriseluzapo~etinizomte- stavqawasvojestrategije,najavilisukosovski makojesukombinacijate`ihilak{ih.Powe- mediji. utorka boravio u Beogradu, a u sredujeposetioPri{tinu. Kosovska strana je na ~elo pregovara~kog tima izabrala Editu Tahiri, ~lanicu Vlade Kosova,dok}edelegacijuSrbije predvoditi ~inovnik iz MinistarstvaspoqnihposlovaBorislavStefanovi},{toimplicira da obe strane ra~unaju na raspravuopitawimapoliti~ke prirode. Ta~na agenda pregovora jo{ uveksenezna.Ponekiminformacijama,temesejo{dogovaraju na relaciji Beograd–Pri{tina–EU–SAD,anau~esnicima je veliki pritisak da u~ine bilo kakav pomak u odnosima i prona|ubarnekore{ewe. Sdrugestrane,SrbinaKosovumahomo~ekujure{avawekonkretnihproblema. Poslanica u kosovskom parlamentu Rada Trajkovi} za „Dnevnik”ka`edaneo~ekujeod pregovorare{ewezavelikapitawakojamu~eovuregiju. – Sigurno se ne}e pregovaratiostatusuigranicamaKosova – ka`e Rada Trajkovi}. – Kako se meni ~ini, verovatno }e se i}i na formalizaciju postoje}egstawai,presvega,nare{avawe svakodnevnih problema qudi koji ovde `ive. Tu prvenstveno mislim na pitawe srpskih saobra}ajnih tablica, dokumenata,saobra}aja,kretawai drugih problema koje Srbi na Kosovuimaju.

– Imamo situaciju da je deo na{ih sunarodnika iza{ao na centralne izbore na Kosovu, a dautomenisuu~estvovaliSrbi sasevera.Nadamseda}esrpska strana u pregovorima nametnuti pitawe polo`aja svih Srba naKosovu–reklajeona. Nestaliisvakodnevicatrebalobidabudunavrhukamare nere{enih pitawa na Kosovu, smatra zamenik premijera Kosova Slobodan Petrovi}. On u svak od nevn e prob lem e, koj i

seibezbednostuBerlinu Du{an Reqi} izjavio je ju~e za B-92dabiupregovorimatrebalopo~etiodne~ega{to}e obema stranama omogu}iti da ka`u da su mnogo u~inile da seolak{a`ivotqudinaKosovu. – S najva`nijim pitawima, snabdevawemenergijom,saobra}ajem.Naravno,ihumanitarnim pitawima, kao {to je pronala`ewe nestalih lica – ka`e Reqi}.

ote`avajuostanakSrbanaKosovu, ubraja pitawe registarskihtablicaili~nadokumenta. –Imatesituacijudaqudisa srpskim tablicama ne mogu da uzmu ni privremene tablice, s druge strane, qudi koji imaju dva para tablica imaju duple

Powegovimre~ima,bilokakavrazgovorizme|uBeogradai Pri{tine uvek je, na neki na~in,irazgovorostatusu.OndodajedasuiBeogradiPri{tina pod velikim pritiskom spoqnih faktora, odnosno SAD i EU, da postignu bilo kakav razultat. P.Klai}


politika

dnevnik

Pastor:DanasrazgovorioVladiVojvodine Predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara i potpredsednik Vlade Vojvodine I{tvan Pastor izjavio je Tanjuguda}edanasbitiodr`ani prvi razgovori o najavqenoj mogu}nosti redukcije Pokrajinske vlade. Navode}i da, za sada, nema stav o eventualnom rekonstruisawu vojvo|anske vlade, lider SVM-a je istakao da „svaki razgovor po~iwe slu{awem i ja }u saslu{ati“ {ta se timpovodompredla`e. Predsednik Vlade VojvodineBojanPajti} izjavioje u petak medijima da rekonstrukcija Republi~ke vlade otvara mogu}nost za redukcijuPokrajinskevlade.

VladuVojvodinepredvodi Demokratska stranka, a u wojsuipredstavniciSVMa, G17 plus, Lige socijaldemokrataVojvodineiSocijalisti~kepartijeSrbije. Uz predsednika Pajti}a (DS),Vladaima~etiripotpredsednika,odkojihsutrojeipokrajinskisekretari– Ana Tomanova-Makanova (DS), Boris Barjaktarovi} (G17 plus) i Pastor (SVM), dok Du{an Jakovqev (LSV) nema resor u Vladi. Me|u ostalih 14 pokrajinskih sekretara,osamsupredstavnici DS-a, po dva SVM-a i SPS-a, dok su G17 plus i LSVzastupqenispojednim ~lanom.

VLADAJU]AKOALICIJAPOSTIGLADOGOVOROREKONSTRUKCIJICVETKOVI]EVOGKABINETA: 21^LAN,17MINISTARSTAVA

[estministaravi{ak uNemawinoj11? Rekonstruisana Vlada Srbije ima}e 21 ~lana i 17 ministarstava, saop{teno je sino} iz Vlade Srbije. Vlada }e danas uputiti Skup{tini Srbije predlog zakona o ministarstvimaipredlogzakonaoizmenama i dopunama Zakona o Vladi, saop{tenoje. Potompredlogu,VladaSrbije }e imati slede}a ministarstva:Ministarstvospoqnihposlova; Ministarstvo odbrane; Ministarstvo unutra{wih poslova; Ministarstvo finansija: Ministarstvo pravde; Mini-

zdravqa; Ministarstvo rada i socijalne politike; Ministarstvo`ivotnesredine,rudarstva i prostornog planirawa (spojenadvaministarstva);Ministarstvo kulture, informisawa i informacionog dru{tva (spojenadvaministarstva);Ministarstvo za Kosovo i Metohiju; Ministarstvo vere i dijaspore (spojenadvaministarstva);Dvadestprvi~lanVladebi}enajverovatnijeSulejmanUgqaninkojijeidosadabioministarbez resora. Po prvim sazanawima, u re-

Cvetkovi}preuzima Ministarstvofinansija PredsednikVladeSrbijeMirkoCvetkovi}izjaviojesino} da}eurekonstruisanojvladi,osim{to}ebitipremijer,voditiiministarstvofinansija,na~ijemje~eludosadabilaministarkaDianaDragutinovi}. Cvetkovi}je,gostuju}inaRTVB92, rekao da razlog rekonstrukcije vlade nije lo{ rad pojedinih ministara,ve}potrebadasenapravivladakojabibilauskladusaevropskimkriterijumima.„Broj~lanovasmawenjenezato {tosuministrilo{eradili,negodabivladabilaefikasnija“,izjaviojeCvetkovi}.Onjerekaoda}euskorobitiprezentovanikodeksradavlade,koji}eomogu}itiwenuve}ufunkcionalnost. starstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede (spojenadvaministarstva);Ministarsvoekonomijeiregionalnograzvoja;Ministarstvozainfrastrukturuienergetiku(spojena dva ministarstva); Ministarstvo za dr`avnu upravu, lokalnusamoupravuiqudskaimawinskaprava(spojenadvaministarstva);Ministarstvoprosvete i nauke (spojena dva ministarstva); Ministarstvo omladine i sporta; Ministarstvo

konstruisanojVladinemamesta za Dianu Dragutinovi}, Slobodana Milosavqevi}a, Petra [kundri}a,Svetozara^ipli}a, Jasnu Mati} i Bogoquba [ijakovi}a. Spisak ministara, me|utim, jo{nijezaokru`en,a,premanezvani~nim saznawima  Tanjuga, sino} je i daqe ostalo „otvoreno“ pitawe ko }e biti potpredsednikVladeizG17plus,kaoi ko}evoditiresorpoqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodo-

privrede. Prema tako|e nezvani~nom saznawu, potpredsednik Vladeiprvizamenikpremijera bi}eidaqeIvicaDa~i}.Bo`idar\eli} ostajepotpredsednik zadu`en za evropske integracije,dok}epotpredsednikzaprivredu i regionalni razvoj biti iz G 17 plus. Na mestu potpredsednika ostaje i Jovan Krkobabi}. Uz postoje}e resore, nove }e, prema sastavu Vlade koji je sino} saop{ten, dobiti pet dosada{wih ministra. Svoje posloveobavqa}eidaqeministri policijeIvicaDa~i},spoqnih poslova Vuk Jeremi}, odbrane Dragan [utanovac, za Kosovo i MetohijuGoranBogdanovi}. Dogovor o ministarstvima, koji je kona~an, trebalo bi da bude formalizovanuutorak,uparlamentu,usvajawempredlogazakonaoministarstvimaiizmenai dopuna Zakona o Vladi. Ta dva akta}ese,kakojesaop{tenoiz Vlade Srbije, u skup{tinskoj procedurina}idanas,jer8.martaisti~ezakonskirokod15da-

na u kojem premijer Cvetkovi} treba da predlo`i ministre umestotrojeministaraizredova G17 plus, koji su podneli ostavke. Premijer }e, kako se o~ekuje, pred poslanicima Skup{tine predstavitinove~lanove,kaoi merekoje}eVladapreduzimati. U sklopu rekonstrukcije Vlade SrbijemorabitiusvojenirebalansBuxetaza2011.godinu,kako bibiliodre|enirazdelinovim ministarstvima. Iz spiska novihministarstavakojejeVlada Srbijeju~esaop{tilaproisti~eda}ebitiukinutosedamministarstava. Osim novih ministaraidruga~ijestrukture,rekonstruisana Vlada Srbije }e imati i redefinisane ekonomskeprioriteteuzavr{nomdelu svog mandata, a to su pove}awe `ivotnog standarda stanovni{tva, zaustavqawe rasta nezaposlenosti, ubrzan rast privredne aktivnosti, stabilnost cenaipodr{karazvojurealnog sektora. E.D.

rekli su

Jugovi}:Snovi ite{kemore

\uri}:Teatar apsurda

Potpredsednik Srpskog pokretaobnoveAleksandarJugovi} zalo`iosezatemeqnurekonstrukciju dr`avne politike, a ne samo Vlade, ukoliko vlast`elidasepopravistawe uzemqi. –Tozna~idasemoradoma}inskiraspodelitinovacizbuxetaipomo}inajsiroma{nijima;dasemorajuukinutisvisuvi{nitro{kovi;dasemorastatinaputsvim‘kolubarama’, tajkunimaiwihovimmonopolimausvimprivrednimsferama;dasemorajuotvoritidosijei;dasemorajulustriratisvi~ijisutragovi prqavi,asadasedenaraznimdr`avnimfunkcijama–rekaojeonagencijiBeta. Jugovi}jeoceniodaSrbijipreti„povratak u devedesete godine“ ako na vlast do|e stranka~ijisuselideridoskoroprotivili saradwisaZapadomi,kakosmatra,„veli~alizlo~ince“. –Na{inajlep{isnoviizdevedesetihpretvoreni su u te{ke more. Nismo se borili 9. marta da nam evropska alternativa 20 godina kasnijebudeU{}e.AqudiipolitikasU{}a jako`eledaSrbijuopetpoveduuambis–oceniojeJugovi}.

^lan Glavnog odbora Srpske napredne stranke Marko \uri} izjaviojeju~edapojedinare{ewa,kadajere~orekonstrukciji Vlade, vode direktnomuru{avawudr`avnih institucija.Onjerekaodaje najavqena rekonstrukcija „teatar apsurda“ zbogtoga{toseplaniradasepojedinimministrima,kojidosadanisupokazalinikakav rezulat,poverinovteretodgovornosti. – Govori se o tome da }e ministru koji je biozadu`enzainfrastrukturusadapoveritiresor,odnosnodeoresoraenergetike–dodaoje\uri}. SNSsmatra,dodaojeon,dajestaweuSrbijineodr`ivoupoliti~kom,ekonomskomi socijalnomsmislu,o~emu,powegovimre~ima,svedo~iinajnovijisvetskiindekskonkurentnosti,pokojemjeSrbijana136.mestuu svetu po `eqi mladih da ostanu u svojoj zemqi. – Srbija je tre}a zemqa u svetu po broju mladihkojiodlazeizwe,kadajere~onezavisnosti pravosudnih institucija, Srbija je na124.mestuod139,kaoipopitawurasipawadr`avnognovca–ukazaoje\uri}.

Jovanovi}:Pla{i nasCvetkovi}eva nemo} Lider Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je ju~e u Ni{u da ta stranka nije opozicija ve} alternativa vlasti jer„nemaistemotiveskojimanastupajudrugeopozicionepartijekojelikujuzbognemo}ikabineta Mirka Cvetkovi}a„. U govoru na sve~anom deluizborneskup{tineLDP-auNi{u,Jovanovi} je ponovio da wegova partija ne}e podr`atirekonstrukcijuVladejeronanije pra}enarekonstrukcijompolitike. –Rekonstrukcijavladebezrekonstrukcije politike je dokaz unutra{we slabosti vladaju}e koalicije i nemo}i da samu sebe dovedeured–oceniojeon. Jovanovi}jekazaodanisudovoqne„personalne promene i besmisleno spajawe ministarstava,ve}politikapreokreta“udru{tvu. –Nasnemo}MirkaCvetkovi}aneraduje, onanaspla{i–istakaojeJovanovi},dodaju}idasu„gra|anitaocipartijskihpodela i`iveupartijskimrovovima“.

ponedeqak7.mart2011.

3

SLAVI[AORLOVI]

Ja~ipremijer Ako rekonstrukcija bude izgledalakakojenavedenoutabeli,Vlada}eimatinekolikogigantskih ministarstava. Novi ministri ima}e veliki zadatak dasaznajusveonovimresorima, a po oceni profesrora Fakulteta politi~kih nauka u BeograduSlavi{eOrlovi}a, kqu~na }e biti pomo} dr`avnih sekretara i ministarskih pomo}nika. –Tonijenajsre}nijere{ewe, alisobziromnavremeodgodinudanadonovihizbora,tojegotovo jedini na~in da se ti posloviobavqaju.Godinudanajei mali i nije mali rok za mini-

strakojidolazisa+novomenergijom i entuzijazmom – smatra on. Najvi{e tajnovitosti o imenimajeuDemokratskojstranci. Vi{esepri~aoministrimaiz najve}e stranke vladaju}e koalicijekojiodlazeizVladenego oonimakoji}euwudo}i. –Pona{aweDS-ajekqu~rekonstrukcijeVlade–o~ekujese ja~awe uloge premijera, da DS ne trpi pritiske koalicionih partnera, pritiske tajkuna i unutarstrana~kih struja, lobija. I da li }e u prvom planu da budu interes dr`ave i wenih gra|ana–ka`eOrlovi}.

Stjepi}evo kriloDHSS-a Deo Demohri{}anske stranke Srbije, okupqen oko @ivojina Stjepi}a, izabrao je ju~e novo strana~ko rukovodstvo, sa Stjepi}em na ~elu. Na izbornoj skup{tini odr`anoj u beogradskom centru „Sava“ pored predsednika izabrani su i wegov zamenik Jovan [urbatovi}, kao i potpredsednici Vitomir Nedeqkovi} i Dragan Simi}. Novoizabrani predsednik @ivojin Stjepi}, rekao je da je te{ko biti predsednik te stranke,jerjete{konadoknaditi gubitak Vladana Bati}a. „Nikada ne}u mo}i da prevazi|em ono {to je Bati} radio, ali }u se truditi da budem wagov dobar u~enik i naslednik,kazaojeStjepi}.Onje

poru~ioda}eDHSSsvojemasto zauzetiuprocesuevropskihintegracija,jerjeciqtestranke daSrbijabudedeoEU.

Le~i}: Ure`ijiURS-a U saop{tewu, koje je potpisao Branislav Le~i}, izabran zapredsednikaDHSS-anastrana~koj izbornoj skup{tini 27. februara, navodi se da vanredna izborna skup{tina DHSS-a predstavqa nelegitiman i nepodoban Stepi}ev poku{aj  da se uz pomo} falsifikata i la`nihskup{tinado~epapartijskekaseod140.000evraiposlani~kog mesta u Skup{tini Srbije koje je upra`weno posle Bati}evesmrti.Le~i}ka`eda }esevrlobrzoznatikoulaziu Skup{tinuidaseotomerazgo-

varasaLDP-om.„Mi}emovrlo brzo imati te razgovore i na{predlog}ebitiu`iizbor oddvakandidata,alimislimda }e to na kraju biti Gruji~i}. Ali ne bih `eleo da unapred prejudiciramjermiipakmoramodasekonsultujemoimislim da je to korektno prema LDP-u dasemiprvoiskonsultujemopa da onda objavimo ime kandidata„, rekaojeLeki}.Le~i}dodaje da su pokojni Bati} i predsednik DS-a Boris Tadi} napravilisporazumosaradwikojijeprerastaoustrate{kipoliti~kisporazum,koji jeidaqenasnazi. Skup{tina DHSS-a, koja je ju~e odr`ana u beo g rads kom cent ru „Sava„,aure`ijiUjedinih regiona Srbije, zakazana je na osnovu odl uk a la` nog Glavnog odbora iz Kragujevca, la`nog strana~kog pe~ata i u organizac ij i neov la{ }en ih lica jer je Stjepi}u i wegovimsledbenicima mandatuDHSS-uistekao jo{ 2008. godine, nav od i Preds edn i{tvostranke.

LSV{titi`ene Forum`enaLigesocijaldemokrataVojvodinezatra`iojeju~ehitnemeredabiseodmahzaustavilapraksanekihposlodavacakojizahtevajuodmladih`enadaprizapo{qavawuobe}ajuda –ne}era|ati.LSVjeusaop{tewunaveodasejednakou~estalo prime}uje i da poslodavci kandidatkiwama koje su majke i supruge,tora~unajukaominus. „U dr`avi koja ima toliki problem s belom kugom ovakva praksajevi{eodbahatostiizahtevaodlu~nureakcijusvihkojibrinuoza{titiqudskih,gra|anskihiradni~kihprava`ena“,pi{eusaop{tewu.DodajesedauSrbijirad`enaidaqenijejednakovrednovan,nitipla}enkaoradmu{karaca.„Svetoje samo kap u moru stvari koje pokazuju da bitka za prava `ena i wihov jednak tretman s mu{karcima u Srbiji nije dobijena ni posle punog veka od osmomartovskih zbivawa u Kopenhagenu“, pi{eusaop{tewu. UKopenhagenuje8.marta1911.godinezapo~eloobele`avawe Me|unarodnogdana`ena,nainicijativuKlareCetkin,{eficekancelarijeSocijal-demokratskepartijeNema~keza`ene.


4

ekonomija

ponedeqak7.mart2011.

NOVA[ANSAZAZAPO[QAVAWEUZREWANINU

„Pompea” prebacujeposlove izKine Poznataitalijanskakompanij a za izr ad u dow eg ve{ a “Pompea”, koja u Srbiji posluje od 2006. godine i u fabrikamauZrewaninuiBrusu zapo{qava 658 radnika, odlu~ila je da pro{iri proizvodwu i otvori 300 novih radnih mesta. Zato je Ministarstvo ekonomijes“Pompeom”nedavno potpisalo ugovor o dodeli novca za direktne investicije, u sklopu programa koji admin is trir a SIE P A. “Pompea” je dobila 5.000 evra po novom radniku, odnosno ukupno1,5milion. Osniva~ firme “Pompea”, italijanski magnat Adrijano Rodela, izrazio je zadovoqstvo dosada{wim poslovawem u Srbiji, zbog ~ega je i odlu~ioda{iribiznis,auplanu je i postepeno prebacivawe delaproizvodweizKineuna{u zemqu. Ukupna dosada{wa investicija ove kompanije u Srbiji, ina~e, iznosi oko 17 milionaevra. Najavqeno je i da bi novi pogonfarbareuZrewaninu,u kojijeulo`enoosammiliona evra,trebalodapo~neradpu-

nim kapacitetom u roku od {estmeseci.Bi}eto{ansaza nova zapo{qavawa u Zrewaninu. – Za sada su nova radna mesta omog u} en a zah vaq uj u} i pro{irewu pogona fiksirawa ~arapa i ru~nog {ivewa hulahop ~arapa. Dodata su i tri stola za ru~no pakovawe, nakojimaseradiutrismene– ka`e direktorka sektora za qudske resurse u “Moditalu”, firm i-}erk i komp an ij e “Pomp ea”, Aleks and ra Jak{i}. Po wenim re~ima, u industrijskojzoniBagqa{uskoro }eporedfarbarepo~etigradwa jo{ jedne hale, u kojoj }e bitisme{tenimagaciniideo pogona za {ivewe. Kada farbara po~ne da radi punim kapacitetom,stvori}eseuslovi da Zrewanin postane glavni logisti~ki centar za distribuciju gotovih proizvoda ove italijanske firme za Srbiju. U “Pomp ei n im“ pog on im a u ZrewaninuiBrusutada}ebiti zaposleno ukupno hiqadu radnika. @.Balaban

PREDSEDNIK„TARKETSINTELONA”NIKOLAPAVI^I]

Ovo}ebiti dobragodina

Po~ as ni preds edn ik kompan ij e "Tark et Sint elon" Nik ol a Pav i~ i} izj aviojeTan jug udao~ek uj eda}e ove god in e bit i rea l iz ov an a prod aj a koj a prem a{ uj e 700 mil io n aevra.

"Mi }emo ove godine pre}i za par procenata proizvodwu iprodajuiz2008.godine,koja je bila na{a najboqa godina. Mislimda}emoimatiukupnu prodaju na tr`i{tima biv{e Jug os lav ij e, na tr` i{ tim a Rusije, Ukrajine, Belorusije, cent raln e Azij e koj a }e da pre|e 700 miliona evra", rekaojePavi~i},kojijebiodugogodi{wi direktor "Sintelona"izBa~kePalanke. Onjekazaodaovakompanijanijedobarprimerdaseoceni{tasede{avauekonomiji Srbije zato {to poslovawe "Tarket Sintelona" samo deset posto na tr`i{tu Srbije. Prem a weg ov im re~ im a ovu kompanijukrizajepogodilau inostranstvu, pre svega u Rusiji gde ova kompanija najvi{e posluje, ali i naglasio da sada smatra da ta kompanija

ima stabilnu poziciju na tim tr`i{tima. "Nasjevi{epogodilakriza u Rusiji i u zemqama u kojima miradimo.TojesredwaAzija, Ukrajina.Mismo2009.godine imali smawewe prodaje, ali

smo imali jedan pozitivan trend pada cena sirovina. Takodasmogodinusastanovi{ta ostvarenihfinansijkihrezultata zavr{ili, maltene, kao i 2008.",objasniojePavi~i}. Upro{lojgodini,naglasio je, prodaja je ponovo krenula gor e, ali su cen e sir ov in a oti{le tako|e navi{e, tako dapove}anaprodajanijedonelapove}aniprofit. "Mi imamo stabilnu pozicijunatimtr`i{timaismatramo da smo krizu prebrodili. U isto vreme i dr`ave na ~ijem tr`i{tu mi radimo izlaze iz krize, pre svega Rusija,aovo{tosesadade{avasa cenomnafteusvetu,samomogudapoboq{ajuuslovenaruskom tr`i{tu.To mi kao lidernatomtr`i{tuuprodaji podova }emo sigurno iskoristiti",kazaojePavi~i}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,1310

104,2150

106,6120

101,8180

Australija

dolar

1

76,1147

77,6681

79,4545

75,8817

Kanada

dolar

1

76,5425

78,1046

79,9010

76,3082

Danska

kruna

1

13,7004

13,9800

14,3015

13,6585

Norve{ka

kruna

1

13,0607

13,3272

13,6337

13,0207

[vedska

kruna

1

11,4467

11,6803

11,9489

11,4117

[vajcarska

franak

1

79,0424

80,6555

82,5106

78,8004

V.Britanija

funta

1

121,4690

123,9470

126,7980

121,0970

SAD

dolar

1

75,7534

77,1994

79,0773

75,5215

Kurseviizovelisteprimewujuseod19.1.2011.godine

dnevnik

REGIONALNIODGOVORNAPREUZIMAWE„MAKSIJA”

Strahspaja„Merkator” i„Agrokor” Vest o preuzimwu srpskog trgovinskog lanca "Maksi" od belgijskog giganta "Deleza" sna`nojeodjeknulainaregionalnimtr`i{tima.Naime,kako prenose hrvatski mediji, uz "Maksi" dva najja~a regionalnaigra~anatr`i{tumaloprodaje,hrvatski"Agrokor"islovena~ki"Merkator",ve}ukrenuli da {aqu me|usobne ponude za preuzimawe, a pomiwe se i mogu}nost "prijateqskog" spajawa.Razlog:strahodmnogo ve}eg igra~a koji je do{ao u kom{ilukikojibilakomogao ijedneidrugepotopiti. Godinama su se medijima i ~ar{ijomvaqalepri~eospajawu tri najve}a balkanka trgovinska lanca, upravo iz straha wihovihvlasnikada,kadajednoga dana u ring u|e neki veliki multinacionalni igra~, u toj igrine}eimativelike{anseza opstanak. Taj dan je do{ao, a

"Maksi"je,umestoputemregionalnog udru`ivawa, prodat jednomtakvomstranomgigantu. Naregionalnereakcijene}e sedugo~ekati."Agrokor",najbogatijeg Hrvata Ivice Todori}a, najozbiqnije razmatra mogu}nost da u narednih nekolikodanaPivovarni"La{ko" da ponudu za otkup ~etvrtine akcija "Merktora", a ako bi preuzimawe zapo~eli sada, verovatnobisamo~ekaliprilikudagadovr{eunajkra}emmogu}emroku. Slovencineostajudu`nipa predsednik"Merkatora"@iga Debeqak najavquje kontraponudu za preuzimawe i hitne razgovore s Todori}em. On pravi i odstupnicu, re~ima da mu se "najrealnija ~ini saradwa u za{titi od mo}ne belgijskekonkurencije". Internet-portal zagreba~ke TV"Nova"citirahrvatskogber-

Potpisivaweugovoraopreuzimawu"Maksija"

zanskog brokera Petra Brki}a koji obja{wava da je ulazak jednogjakogigra~avelikiproblem iza"Merkator"iza"Agrokor". – Spajawem se dobija rast mogu}nostipregovorasdoba-

vqa~ima i ostale prednosti izajedneizadruge,itutreba tra`iti odgovor na pitawe {to se trenutno doga|a – ka`e. V.^v.

NISUSAMOGRA\ANINEZADOVOQNIPROVIZIJAMANABEZGOTOVINSKOPLA]AWE

Trgovciquti naplatnekartice Prog rami pla} aw a putem karticatolikosuuSrbijirazvij en i pos ledw ih godin a da prose~anpotro{a~,kadakrene u kup ovin u, mo` e slob odn o ostaviti nov~anik kod ku}e. Ba{tugdepo~iwelako}atro{ewa za kupce i nastaju problemi za trgovce. Kod nas bankariradwamaitrgova~kimku}ama nap la} uj u proviz ij u na promet putem kartica koja se kre}e u proseku izme|u dva i triposto.Uvremekadajeprometmaliaceneidunavi{e,trgovcismatrajudajetomnogote da bi provizije trebalo ograni~iti.Tosezasadane}edogoditi jer u Narodnoj banci Srbije smatraju da one nisu tako visokedabibilepreprekadaqem razvoj u bezg otovins kog pla}awa kod nas. Tek ako dostignuvisinekoje}egausporavati, oni }e doneti mere. Provizije se sada formiraju slobodno i u rukama su karti~arskihkompanijaibanaka. Trgovcisegeneralno`alena smawenu kupovnu mo}, {to ih prati otkako je kriza po~ela. Zbogtogakarticeneispu{taju iz prometa. Praksa je pokazala dasekupackojiuxepuimakarticulak{eodlu~ujenakupovinuitro{ivi{enovcanegokad pla}agotovinom.

Oportjunitibankaspadauku}ekojenemajuuprvomplanuposlovawesastanovni{tvomve}s preduzetnicima i malim predu-

O tome kako sve izgleda iz ugla karti~arskih kompanija Du{an Sikimi} iz "Dajnersa" ka`e:

Praksaje,ipak,pokazaladasekupackojiuyepu imakarticulak{eodlu~ujenakupovinuitro{i vi{enovcanegokadpla}agotovinom ze}ima. ^lan Izvr{nog odbora banke Vladimir Vukoti} ka`e dasetrgovci`alenatro{kove koje imaju u vezi s prodajom putemkartica.Ipak,svinaprodajnim mestima dr`e POS-terminalejeronipospe{ujupromet.

– Nisu menaxeri u trgova~kimku}amapasivnikadajeupitawuprovizijakojupla}ajukod kartica.Upregovrimasetrude da izbore {to ni`e provizije pri zakqu~ewu ugovora. A ne treba zaboraviti ni da na srp-

skom tr`i{tu konkurencija u trgovininijevelika.Nasuprot tome, kod karti~ara jeste. Sem nas i "Amerikena", koji spadamo u kategoriju koja nije namewena ba{ onima s pli}im xepom, tu su i "viza", "masterkard",doma}a"dina",zasveslojevestanovni{tva–podse}aSikimi}. – Osim toga, trgova~ke ku}e su spremne da same izdaju svoje kartice, {to samo zao{trava situaciju na tr`i{tu. Uzto,krizajeu~inilasvojepa jeprometmawiatro{kovikoje imamo za odr`avawe mre`e i POS-terminala koje koriste klijenti rastu. Sigurno da sve to zajedno uti~e na proviziju kojaseodre|ujekodpla}awa. Banke koje kod nas listom u programimaimajuposlovawesa stanovni{tvom `ale se na pad prometa kod kartica. Posebno je opalo interesovawe klijenatazakori{}ewerivolvingkreditajersuvisokekamateipreduge obaveze u~inile klijente veoma opreznim. Svako ta~no unapred `eli da zna kolika mu jeobavezaikoliko}etrajati. Zato je izvesno da }e se ubudu}esveprovizijera~unatidou promil, a pa`qivo }e ih odmeravati bankari, karti~ari, potro{a~iitrgovci. D.Vujo{evi}

DOKMINISTARDULI]OBE]AVAPOSAOCELOJGRA\EVINSKOJOPERATIVI

Neimaristrepeodste~aja Dok srpski neimari poku{avaju da zajedno s hrvatskim gra| ev in ar im a na| u {if ru kako da zaposle vi{ak gra|evinskih radnika na inostranim gradili{tima, ministar za`ivotnusredinuiprostorno planirawe Oliver Duli}, obilaze}i ovih dana gradili{ta u Srbiji, obe}ava da }e gotovo cela gra|evinska operativa na}i posla ove godine naprojektimaizprogramapomo}igra|evinskojindustriji. Re~jeo241projektu,odkojih se 110 odnosi na Vojvodinu, a 131napreostalideoSrbije,a desetnaBeograd. Me|utim,sekretarUdru`ewa za gra|evinarstvo u Privredn oj kom or i Vojv od in e @arko ^a|enovi} ka`e da su male{ansedase"dobije"ova godina jer se radi uglavnom o zavr{etkuve}zapo~etihobjekata ili obnovi postoje}ih, {to je nedovoqno da se zaposle svi raspolo`ivi kapaciteti. Po wegovim re~ima, u muk am a su i gra| ev in ar i i proizvo|a~igra|evinskogma-

terijala. Svi ne{to ~ekaju, alisesvemawenadaju. Vlasnik gra|evinskog preduze}a "Napred" Du{ko Bojovi} se pla{i da bi deo gra|evinskeoperativeuovojgodini

Min is tar Dul i} bud i nad u nei m ar im a obe} aw em da }e ovegod in ebit izap o~ et area liz ac ij a sva 244 proj ekt a, za koj e je Vlad a obezb ed il a 18 mil ij ard i din ar a. U plan u je

Qudskijenadatise Direktorrenomiranenovosadskegra|evinskekompanije"Budu}nost",kojajegodinamapredwa~ilapokvalitetuizgradwei po{tovawuugovorenihrokova,DragomirBajiloka`edajequdskidasenadamo,me|utim,realizacijaprojekataidesporijenego{tosumislili.ImajupotpisanjedanjediniugovoruApatinui~ekajulepovremepadasenastaviizgradwaakvaparka,me|utim,raspolo`ivikapacitetisumnogove}i.Smatrada}eova godinazagra|evinubitite{ka. mogaooti}iuste~aj,obja{wavaju}idajezaneimareovagodinaizgubqenazato{tonema urbanisti~kih projekata. Optimizam ne deli ni direktor preduze}a "Ratko Mitrovi}" Dejan Mi{ovi}, koji ka`e da suinvestitoriizgubiliinteresidane}enido}izato{to se"nemo`eu80.minutuutakmiceuvoditikonkurencijakojasezovedr`ava".

izg radw a{kol a,boln ic a,domov akult ur e,sports kihobjekat a,stan ov a,pos lovn ihkompleks a i inf ras trukt urn ih proj ek at a.Dosad ajepotp is ano190ugov or aorea l iz ac ij i, odkoj ihsedvaodn os enaNovi Sad – adapt ac ij a Srps kog nar odn og poz or i{ ta i izgradw a objekt a spec ij aln e boln ic e za reu m ats ke bol esti. Krit er ij um i za odab ir

suprip rem qen atehn i~k adokum ent ac ij a,kaoispremn ost lok aln e sam ou p rav e da zaj edno s dr` av om del im i~n o finans ir a rad ov e. Iz kred it a ban ak aobezb e| uj ese80ods to novc a, des et ods to iz rep ubli~k ogbux et a,aostat akdajunar u~ io c ipos la–lok aln a sam ou p rav a, Min is tars tvo ili javn o predu z e} e. Rok za vra} aw e je pet god in a, a dug otp la} uj e dr` av a i nar u~ ilac pos la u jedn ak im izn os ima.Fondzarazv ojdaj egar ancij e i prek o weg a ide transfernovc a. Tro{ ew e dod eq en ih par a kontroli{eradnagrupaVladekojoj}ebitidostavqenizve{tajorealizacijiprojekata.Uwojsupredstavniciministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa, za dr`avnuupravuilokalnusamoupravu,ekonomijeiregionalnog razvoja, finansija, za NIP,omladinuisport,prosvete, Fonda za razvoj i Gra|evinskedirekcijeSrbije. R.Dautovi}


ekOnOMiJA

dnevnik

„Fijat” nemewa planove Generalni direktor kompanije „Fiat automobili Srbija” \ovani de Filipis izjavio je da ta kompanija nije pravila nikakve izmene u planovima vezanim za Srbiju.Dodao je da kompanija nastavqa u skladu sa utvr|enim rasporedom aktivnosti. O~ekuje da }e do kraja godine novi model automobila iza}i iz kragujeva~ke fabrike.

ponedeqak7.mart2011.

Samoturizami industrijauplusu Turisti~ki promet i industrijska proizvodwa jedina su dva ekonomska parametra koja na po~etku 2011. godine imaju pozitvne rezultate, pokazala je analiza Instituta za tr`i{na istra`ivawa (IZIT). Prema podacima IZIT-a, u januaru 2011. godine u turisti~kim centrima u Srbiji registrovano je 428.028 no}ewa, {to je 26 odsto vi{e nego u istom mesecu lane. Od ukupnog broja registrovanih no}ewa 343.140 bili su doma}i gosti, dok su 84.888 inostrani, prete`no iz biv{ih jugoslovenskih republika, {to je pove}awe stranaca za 17,6 odsto. U IZIT-u su istakli da su pove}awu broja turista u Srbiji pogodovale ni`e cene u

planinskim centrima tako da je na Kopaoniku registrovano 55.545 no}ewa {to je za 32 odsto vi{e nego po~etkom 2010. godine, a na Zlatiboru 46.462 {to je skoro 50 odsto vi{e nego lane. Kada je re~ o industrijskoj proizvodwi, drugom ekonomskom indikatoru koji bele`i pozitivne rezultate od po~etka godine, ona je za 3,8 odsto bila ve}a u januaru 2011. nego u istom periodu 2010. godine. Prera|iva~ka industrija je zabele`ila rast od 5,6 odsto, proizvodwa elektri~ne energije i gasa 1,7 odsto dok je u rudarstvu zabele`en pad od 4,3 odsto. Najve}i rast ostvaren je u sektorima proizvodwe motornih vozila i prikolica, proizvoda od nemetalnih minerala, ekspolataciji ru-

da metala, sirove nafte i pirodnog gasa, kao i u sektoru proizvodwe ma{ina i opreme. U IZIT-u su objasnili da je rast proizvo|e u tim sektorima rezultat niske statisti~ke baze iz pro{le godine, ali i ne{to ja~e doma}e i inostrane tra`we. Stru~waci tog instituta su ukazali da bez kvalitativnih strukturnih promena u srpskoj industriji nema razloga za optimizam u pogledu budu}ih poslovnih rezultata doma}ih industrijskih proizvo|a~a. Bez takvih promena, ne mo`e se ra~unati sa bilo kakvim osetnijim skokom u pozitivnoj dinamici industrijske proizvodwe, {to ograni~ava mogu}nost ukupnog privrednog razvoja zemqe, smatraju oni.

KOSUNAJVE]IVOJVO\ANSKIPOSLODAVCI?

\ovani de Filipis

„Postavqawe nove opreme trebalo bi da po~ne od slede}eg meseca, a izbacivawe prvog probnog vozila novog modela o~ekuje se do kraja ove godine”, rekao je De Filips. „Ne o~ekujemo da }e biti zna~ajnih promena u generalnoj politici i klima je pozitivna za investitore i mi sada gledamo da se vi{e na{ih saradnika situira ovde u Srbiji”, dodao je on. Ugovorom Vlade Srbije i italijanskog „Fiat-a” iz 2008 predvi|ena je proizvodwa potpuno novog modela A ili B klase u Kragujevcu i investicije od oko 800 miliona evra. Novi model „Fiata” bi prema najavama trebalo da po~ne da se proizvodi do kraja ove godine. U toku je renovirawe fabrike gde }e biti instalirana nova oprema, kapaciteta od oko 200.000 automobila, koji }e prvenstveno i}i za izvoz.

Kosti}pravi kongrese Pored zimskog turizma na Kopaoniku planovi vlasnika „Granda” i hotela „An|ela” (biv{i „Konaci”) Miodraga Kosti}a su da razvija letwi i kongresni turizam, a za {irewe sadr`aja i promociju ove na{e planine potrebna mu je, kako tvrdi, podr{ka dr`ave. „Srbija ima interes da ula`e u turizam i mogla bi biti dobra turisti~ka destinacija. Upravo turizam, uz prirodne blagodeti koje Srbija ima, je prava grana, uz poqoprivredu, za brzo re{avawe velikog broja nezaposlenih”, rekao je Kosti} za Tanjug.

Usamo14firmivi{e odhiqaduradnika Ako, naravno, izuzmemo dr`avu, najve}i poslodavac u Vojvodini, i to ubedqivo, jeste Naftna industrija Srbije. Po podacima s internet-sajta Agencije za privredne registre, uz NIS u Vojvodini jo{ samo 14 kompanija zapo{qava vi{e od hiqadu radnika. Podaci, zasnovani na posledwim finansijskim izve{tajima kompanija koji se odnose na 2009. godinu, pokazuju da od firmi ~ije je sedi{te u Pokrajini najvi{e radnika zapo{qavaju one iz energetskog, prehrambenog i finansijskog sektora. Me|u ovih 15 ima ih po tri iz svake navedene oblasti. Kada se posmatra vlasni~ka struktura najve}ih vojvo|anskih poslodavaca, vidi se da je osam ovih kompanija privatizovano, a s pet dr`ava upravqa na ovaj ili onaj na~in. Samo jedna me|u vojvo|anskim kompanijama s najvi{e zaposlenih je nastala kao privatno preduze}e – „Viktorija grupa”, ali je i ona krovna firma za vi{e nekada dru{tvenih firmi. Po{to me|u najve}im vojvo|anskim kompanijama, mereno kriterijumima prometa i profita, ima dosta onih koje su osnovane kao privatne, ovaj podatak bi se mogao tuma~iti na dva na~ina: da privatnici nikad nisu zapo{qavali vi{kove radne snage, {to je decenijama bila karakteristika na{eg dru{tvenog i javnog sektora, ili da vojvo|anski privatnici jo{ uvek nisu dosegli nivo razvoja i ozbiqnosti da mogu zapo{qava-

NIS je i daqe ubedqivo najve}i vojvo|anski poslodavac

ti veliki broj radnika. NIS je po svim parametrima najve}a vojvo|anska kompanija, pa i srpska, pa je tako i ubedqivo najve}i poslodavac u Pokrajini – za naftnu kompaniju u vlasni{tvu ruskog „Gasproma” radi, ili je barem na kraju 2009. godine radilo, 12.133 zaposlenih. To je ~ak tri i po puta vi{e od

prvog pratioca na listi najve}ih poslodavaca sa sedi{tem u Vojvodini. Re~ je o slovena~kom trgovinskom lancu „Merkator”, ~ije je sedi{te za Srbiju u Novom Sadu, s 3.625 zaposlenih. Vi{e od tri hiqade porodica hrane jo{ samo dr`avna gasna kompanija „Srbijagas” s 3.424 radnika i vr{a~ki farmaceutski kon-

Velika{i,agubita{i Iako bi neupu}eni u doma}e privredne prilike tako ne{to mogli pomisliti, me|u najve}im vojvo|anskim poslodavcima nisu samo uspe{ne kompanije. Naprotiv, od 15 preduze}a iz Pokrajine koja zapo{qavaju najvi{e radnika, gotovo polovina su gubita{i! Po podacima za 2009. godinu, gubitak su iskazali NIS, „Srbijagas”, „Elektrovojvodina„, „Petrohemija”, PIK „Be~ej”, „ATB Sever” i JGSP „Novi Sad”.

cern „Hemofarm” s 3.038 zaposlenih. Na listi najve}ih poslodavaca sledi Vojvo|anska banka s 2.589 zaposlenih, dok je na petom mestu „Elektrovojvodina„ sa sedam radnika mawe. Vi{e od dve hiqade radnika zapo{qava jo{ jedan gigant iz finansijskog sektora, DDOR „Novi Sad”. Slede pan~eva~ka”Petrohemija”, koja je jo{ uvek u procesu restrukturirawa kod Agencije za privatizaciju, s 1.795 radnika, vrbaski „Karneks” s 1.789 i PIK „Be~ej” s 1.756 radnika. Tu su, zatim, pokrajinsko javno preduze}e „Vojvodina {ume” (1.655 radnika), pomenuta „Viktorija grupa” (1.528) i suboti~ki „ATB Sever” (1.473). Zanimqivo je da je me|u najve}im poslodavcima i jedno Javno komunalno preduze}e – novosadsko gradsko saobra}ajno, sa ~ak 1.257 zaposlenih, dok listu kompanija s najvi{e radnika zakqu~uje jo{ jedna banka, Kredi agrikol. Naravno, za deo ovih kompanija, na primer „Merkator” i banke, ne rade samo Vojvo|ani ve} i radnici u wihovim filijalama ispod Save i Dunava, pa se ne mo`e sa sigurno{}u utvrditi ko je najve}i poslodavac u Vojvodini. Kada je re~ o regionalnoj raspore|enosti, deset od navedenih 15 kompanija ima sedi{te u Novom Sadu, dok ostale zapo{qavaju Suboti~ane, Pan~evce, Vr{~ane, Vrba{ane i Be~ejce. V.^vorkov

5

Dugnije pametan Privrednici i ekonomisti rezervisani su prema odluci dr`ave da se zadu`i kod komercijalnih banaka. Dr`ava Srbija `ivi isto kao i weni gra|ani veoma ~esto na ivici minusa. Da bi se pokrile rupe u buxetu, Skup{tina je na predlog Vlade izglasala novo zadu`ewe od 400 miliona dolara. Ovoga puta novac se ne povla~i od me|unarodnih institucija ni od MMF-a ve} od doma}ih komercijalnih banaka. Ve} sedam dana, svaki gra|anin Srbije du`an je dodatnih 50-ak evra. Iako nismo svi podigli po kredit, to je posledica usvajawa predloga Vlade o novom zadu`ivawu kod banke “Sosijete `eneral” u visini od 400 miliona dolara. Ekonomista MiroqubLabus, koji je tokom prethodnih decenija u~estvovao u pregovorima o smawewu spoqnog duga iz pro{losti prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, danas ka`e da Srbija ima sve mawe opcija za zadu`ivawe. “Zato {to nemamo vi{e takav pristup u me|unarodnim finansijskim institucijama i radi se o kratkoro~nijim kreditima koji slu`e za popuwavawe buxetskog deficita. Mislim da }e to proizvesti posledice i na bankarski i na realni sektor. Bi}e jednostavno mawe kredita za privredu”, o~ekuje Labus.

Vlastda slu{a privredu Predsednik kompanije „Metalac” DragoqubVukadinovi} izjavio je za Tanjug da u ovoj izbornoj godini mo`e do}i do ne`eqenih makroekonomskih kretawa, ali da to u svakom slu~aju ne treba da bude prepreka da rekonstruisana vlada postigne odre|ene rezultate - ve}e od ostvarenih u prethodnom periodu. „Ja o~ekujem od ove (rekonstruisane) vlade da }e odraditi mnogo vi{e posla nego {to je radila u prethodnom periodu. Ne mogu re}i da je radila na ne~emu {to bi bilo dugoro~no za Srbiju, mnogo vi{e je radila na „ga{ewu po`ara” i socijalnoj sigurnosti”, ocenio je Vukadinovi}. On je naveo da se tako mo`e dogoditi da nam inflacija bude ve}a od projektovane, ali to u svakom slu~aju ne smeta da rekonstruisana vlada postigne odre|ene rezultate i izneo mi{qewe da }e mawa vlada biti efikasnija, nego glomazna od 25-26 ministarstava. Vukadinovi} je naglasio i da je postojao problem preklapawa wihovih nadle`nosti.

PROCESPRIVATIZACIJEPRO[LEGODINEDOTAKAODNO

Kupacanemanizalek Pro{la godina bila je najte`a za privatizaciju u Srbiji. Kako je izjavio direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetkovi}, 2010. bilo je samo 27 uspe{nih privatizacija a 128 privatizacionih ugovora je raskinuto. On ocewuje da za takve porazne rezultate nije kriva samo ekonomska kriza ve} i to {to je najve}i deo dru{tvenog kapitala ve} privatizovan. No, i pored ovakve ocene, ~iwenica je da Agencija za privatizaciju od po~etka ove godine tra`i vlasnike za 500 preduze}a u ste~aju i za jo{ 240 kod kojih je raskinut kupoprodajni ugovor ali je imenovan zastupnik kapitala. U ponudi je i oko 230 firmi koje do sada nisu prodate zato {to ranije nisu bile predmet prodaje ili zbog toga {to do sada nije bilo zainteresovanih. Dakle, oko 1.000 firmi ~eka kupce. Cvetkovi} nagla{ava da }e ove godine Agencija biti usredsre|ena na ponovnu prodaju preduze}a, izra`avaju}i o~ekivawa da }e biti i ozbiqnih kupaca. Osim toga, kako je rekao, privode se kraju i konkursi za direktore u preduze}ima za koja su privatizacioni ugovori raskinuti i koja su vra}ena dr`avi, dodaju}i da za ta mesta in-

teresovawe pokazuju qudi s mnogo iskustva iako nov~ane naknade nisu velike. Ina~e, Evropska komisija je u posledwem izve{taju me|u pet izazova srpske ekonomije svrstala i privatizaciju, uz napomenu da bi je trebalo zavr{iti.

zacija u Srbiji, za koji u prvom redu isti~u da je skup proces i za dr`avu i za radnike. Cvetkovi} je objasnio da su primetne dve grupe raskinutih ugovora. – Ve}inska je grupa kupaca koji se jednostanovno nisu sna{li u uslovima ekonomske krize i

Raskinuto604ugovora Od po~etka promene vlasni{tva preduze}a u Srbiji poni{teno je ~ak 604 ugovora. Gotovo sva „vra}ena” preduze}a ~ekaju ili na novu privatizaciju ili na ste~aj. Iza toliko poni{tenih privatizacija, ali i onih koje su uspe{ne ali s mnogo mawe radnika koje trenutno upo{qavaju, ostalo je najmawe pola miliona radnika. Jer, ako je ta~an podatak MMF-a da je od po~etka krize, dakle od kraja 2008. do po~etka ove godine, bez posla ostalo 400.000 qudi, sasvim je sigurno da je pre toga zbog raskinutih privatizacija bez radnog mesta ostalo najmawe 100.000 a mo`da i nekoliko puta vi{e. Kako na{a statistika stalno ulep{ava stvarnost, mo`e se dogoditi da tek za nekoliko godina saznamo koliko je stvarno radnika platilo potrebu biznismena da preduze}e kupe ne da bi nastavili proizvodwu ve} da bi za tepsiju ribe do{li do dobre lokacije. Strate{ko pitawe je odluka o privatizaciji dr`avnih, javnih i komunalnih preduze}a, {to je tako|e jasna preporuka EU, ali je ona vi{e na politi~arima nego na ekonomskim potrebama i razumu. Analiti~arima iz Evrope nije promakao ni veliki procenat neuspe{nih privati-

nisu uspeli da ispune kupoprodajne ugovore – objasnio je Cvetkovi}. – Drugu, mawu grupu, ~ine kupci koji definitivno nisu imali dobre namere prema preduze}u. U oba slu~aja Agencija je po{tovala Zakon i raskidala ugovore. Ukoliko utvrdimo da se neka od ugovornih odredbi ne po-

{tuje, du`ni smo da kupcu odobrimo naknadni rok za ispuwewe obaveza. U velikom broju slu~ajeva ni to nije bilo dovoqno. Na kraju, ukoliko kupac ne ispuwava ugovorne obaveze, niti ima bilo kakvog pomaka, moramo da raskinemo ugovor. Nijedan raskid privatizacije nije po`eqan jer se gubi osnovni ciq – prelazak dru{tvenog vlasni{tva u privatno. Renacionalizaciju zamera i Evropa. Dr`ava svako ne `eli i ne mo`e upravqati stotinama preduze}a u kojima je raskinut ugovor. Dok se ~eka izbor dr`avnih menaxera za preduze}a koja su se „silom” vratila dr`avi, nesporna je ~iwenica da nema investitora za novu privatizaciju i da je zbog krize i drasti~nog pada interesovawa na}i nove zainteresovane i spremne za ulagawe u ovakvu srpsku ekonomiju pravi podvig. Jednostavno, kupaca nema ni za lek, a da li }e ih biti nakon obe}awa koja su se ovih dana ~ula s Kopaonika, tek }e se videti.

Ekonomski savetnik premije ra Sr bi je Mil ojk o Ars i} tvrdi da uporedna analiza ukazuje na to da su rezultati privatizacije u Srbiji sli~ni rezul ta ti ma u uspe {nim evop skim zemqama u tranziciji pa bi to moglo zna~iti da ne treba previ{e da se uznemiravamo {to kupaca nema, odnosno da }e ih kad-tad biti. Ali i sam priznaje da „postoje indicije da su u nekim slu~ajevima tenderi i aukcije name{tani” te da su privilegovani kupci ~esto bili zainteresovani za imovinu kao {to su zemqi{te i zgrade,

a ne za unapre|ewe poslovawa preduze}a. Ekonomista Qubodrag Savi} isti~e da je privatizacija umesto zapo{qavawa donela otpu{tawa, da su umesto fabri~kih dimwaka, koji su bili sigurni dokaz da firma radi pa samim tim i radnici imaju posao, nikli moderni {oping-molovi u kojima se prodaje skupa i uglavnom mawe kvalitetna roba. Likvidirane su doma}e i otvorene strane banke a konkurencija je, prime}uje Savi}, zamewena monopolima. Q.Male{evi}


6

berza

ponedeqak7.mart2011.

KRETAWANASRPSKOMFINANSIJSKOMTR@I[TU

Doma}iindeksi ponovou„zelenom” Indeks najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi Beleks15jeposledwegdanatrgovawa u sedmici u porastu 1,57 odsto, na 770,42 poena, dok je op{ti Beleks lajn u zelenom preko procenat i zavr{io je na 1.439,36 poena. U trgovini je ostvaren promet od 121,35 miliona dinara (1,16 miliona evra) a preko tre}inu trgovawa ~inile su hartije Naftne industrijeSrbije. Prometovesedmicejeiskazanouevrimaiznosio5,94milionaevra,{tojeza~etvrtinumawenegoposledwenedeqe februara. Indeks Beleks lajn je na nedeqnom nivou u plusu zaprocenatanajtrgovanijesu bileakcijeNIS-asarealizacijom od 273,73 miliona dinara. Akcija NIS-a, ina~e, danas je jeftinija za tri dinara

i cena je zakqu~ena na 497dinara. Hart ij am a beo g radskog Aerodroma, tako|e saAlistingaBerze,trgovaloseza29,70milio- na uz skok cene od 1,38 ods to na 516 din ar a. Agrobanka je imala realizacijuodpreko11milio n a din ar a uz skok vrednosti akcije od 1,74 ods to. Prot rg ov an a je 1.251 akcija te banke od emitovanih718.748. Akcija Komercijalne banke, sa B listinga, je skup qa za zap a` en ih preko pet procenata i cen a na zat var aw u je 32.858dinarauzrealizacijuod 6,3 miliona. I AIK banka je skupqaza0,45odstopajecena u petak na kraju trgova~ke ne-

deqe bila 4.035 dinara a prometjeiznosio3,74miliona. Dobitnik trgovawa je beo- gradskapivaraBIPsaskokom

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

NIS, Novi Sad

497

273.737.846

Aerodrom „Nikola Tesla”, Beograd

516

67.997.950

„Bambi Banat”, Beograd

19.500

40.308.978

AIK banka, Ni{

4.035

28.830.621

Agrobanka, Beograd

9.003

21.362.109

Za uvo|ewe evra kao osnovnog sredstvoa pla}awa je samo 15 odsto odraslih gra|ana ^e{ke, pokazalojejanuarskoistra`ivawe. Protivulaskauzonuevrajevi{e odtri~etvrtine,ta~nije77procenata,ame|uwimaje57odstoizrazitoprotiv. Istra`iva~ismatrajudajepad podr{keevruodrazfinansijskih problemanekihzemaqazoneevra. Iakostopasaglasnostisauvo|ewemevrave}du`evremeopada,u sada{wemstavusejasnoodslikavaskepti~noraspolo`ewejavnosti,komentari{uoni. Prema wihovim re~ima, ekonomskakriza,naro~itofinansijski problemi nekih zemaqa zone evra,pove}alajeinteresovaweza ekonomskapitawaime|uqudima kojiseina~ewimanebave.Tete{ko}esupodstaklerazmi{qawa i preispitivawa o pogodnostima zajedni~ke evropske valute, stabilnosticelezoneevrainakraju o riziku wenog raspada i povratkunanacionalnevalute. Zanimqivo je da neutralni stav prema prihvatawu jedinstveneevropskevalute,imasamo ~etiriodsto^eha,aistotoliko nemastavouvo|ewuevra.^e{ka jo{nijeodredilarokzauvo|ewe evropskevalute.PremijerPetr Ne~asjesredinomjanuararekao da}ezemqauvestievrokadaispuni kriterijume koje je propisala Evropska unija, kada zona evrabudestabilna,anovavaluta budepovoqnijanegozadr`avawe krune.

cene od 12 odsto na 37 dinara. Sledi ^a~anska banka ~ije su akcijeskupqezadevetodstoa protrgovanesusvega42hartije. Vrawski Alfa plam sa B listinga je skupqi za pet odsto i cen a je zak qu~ en a na 10.088 dinara uz istrgovanih samo58hartija. I gubitnici trgovawa imali su neznatne promete. Velefarm je ubele`io pad cene od okoosamodstoaGlobososirugraweodpreko~etiriprocenta na 440 dinara pa je cena na niv ou s po~ etk a feb rua r a. Univerzal banka je jeftinija za~etiriodstouzprometvredan 1,15 miliona dinara. U~e{}estranihinvestitorabilo je38,80odstouukupnoji40odstoutrgoviniakcijama.

Brazilpeta ekonomskasila Bruto doma}i proizvod Brazila je pro{le godine uve}an za 7,5 procenata u odnosu na prethodnugodinuiuapsolutnim brojkama dostigao 2,23 biliona dolara. Peta po veli~ini i broju stanovnika dr`avasveta,sadajenaistoj poziciji me|u vode}im svetskim ekonomijama. Gledaju}i kupovnu sposobnost i cene, brazilski bruto doma}i proizvod (BDP) je na nivouod3,6bilionadolara, {to je ekonomiji zemqe omogu}ilo da izbijenapetomestousvetu i prema{i FrancuskuiVelikuBritaniju. Po ostvarenom pro{le godine tempu ekonomskog rasta, najve}em u prethodne 24 godine, Brazil je na tre}em mestu u svetu. Kako je ranije objavqeno, BDP Francuskeu2010.godinijepove}an za 1,6 procenata, a Velike Britanijeza1,4odsto. PredsednicaBrazilaDilma Rusefjeizjaviladaekonomija zemqe „ima potencijale za da-

DiterCe~e

Sir ov a naft a je na kraj u sedmice na berzi u Wujorku poskupelanablizu103dolara za barel usled eskalacije sukob a izm e| u pob uw en ik a i vladinih snaga u Libiji, pri ~emusuprotestiponovoizbili u prestonici Tripoliju, a to je intenziviralo strahovawainvestitoraoddu`ihporeme}aja u snabdevawu „te~nim zlatom”. Cena ameri~ke „lake” nafte zaterminskuisporukuuaprilu je na Wujor{koj robnoj berzi poraslaza82centana102,73dolarazabarel,dokjeuistovreme evropska „brent” nafta na Me|unarodnojberzipetrolejau Londonu poskupela za 86 centi na115,65dolarazabarel,prenelajeagencijaAP.

Vrednost akcija i kurs dolara na vode}im svetskim finansijskimberzamasuuzavr{niciovonedeqnogposlovawaopali.Istovremenosucenezlata,kojeinvestitori smatraju za „sigurnu luku”uproblemati~nimvremenima nasvetskojpoliti~kojscenikakv jetrenutnakrizanaBliskomistoku,prema{ilenivood1.430dolara za finu uncu od pribli`no 31,100 grama, prenosi agencija Rojtersuizve{tajuizLondona.

Analiti~ariisti~udabicena sirovenaftemogladasestabilizujeukolikosepoliti~kinemiri kojisuzahvatilidobardeoseverne Afrike i Bliskog istoka ne pro{irenadrugezna~ajneproizvo|a~e tog energenta u regionu. ProizvodwajeuLibijizbogkrize smawena sa uobi~ajenog nivoa od 1,6 miliona barela na dan za ~akjedanmilionbarela. „Svedoksekrizanepro{iri naUjediweneArapskeEmirate, Kuvajt, Katar ili Saudijsku Arabijuilisenepogor{auBahreinu, Jemenu ili Iranu, proizvodwa nafte Saudijske ArabijeiKuvajtabitrebalodabudedovoqnadanadoknadismawenosnabdevaweizLibije”,navodiseuizve{tajukonsultantske firme„KameronHanover”.

qirast”idabiovegodinebrazilskiBDP„bezve}ihnapora” mogaodaseuve}azajo{4,5-5 procenata.Visokirastu2010. godini brazilska ekonomija, najve}a u Latinskoj Americi, ostvarilajezahvaquj}ipotro{a~kim kreditima, zna~ajnim investicijama kao i vladinim stimulativnimmerama.

Apsolutnisvetskiliderpo veli~ini BDP su Sjediwene Ameri~keDr`ave(saoko14,6 biliona dolara), na drugom mestusena{laKina(sa5,879 biliona dolara) koja je 2010. godinenadma{ilaJapan(5,474 bilionadolara),zakojimsledinajve}aevropskaekonomija -Nema~ka.

lijardi evra, posle velikih gubitaka u 2009. godini. [est ~lanova Dajmlerovog odbora dir ekt or a isp la} en o je sa ukupno25milionaevra,mnogo vi{enego2009.godinekadasu dobili10milionaevra. Dajmler je nagradio direktore zbog dobrog poslovawa kompanije, posle o{trog skoka prodaje u Kini, {to je pomoglodrugomsvetskomproizvo|a~u luksuznih automobila da zabele`i najve}i godi{wi profit od 2002. Od maja 2009. do juna 2010. plate direktora

su smawene 15 odsto, dok su radnici prihvatili mere iz skra}enog radnog vremena kako bi pom og li Dajml er u da prebrodi globalnu finansijskukrizu. Ujanuarujekompanijaobjavila da }e zaposleni dobiti bonuse do 1.000 evra u okviru obele`avawa 125. godi{wice autoindustrije,~ijejetemeqe udar io osniv a~ komp an ij e KarlBenc.Oni}etako|edobiti bonuse od 3.150 evra na osnovu rezultata poslovawa u 2010.godini.

U toku cele teku}e poslovne sedmice najpoznatiji ameri~ki indeks akcija Dau xons je oslabio 0,3 procenta, dok je vrednost pokazateqa Standard i purs-500iNazdakblagouve}ana-za0,1odsto.Indeksdolara premakorpisastavqenojoddrugih jakih svetskih valuta je tako|e bio u blagom padu, dok se evro ponovo pribli`io va`noj psiholo{koj granici od 1,40 „amerikanaca”.

VESTI Slovacima neidelo{e

@ene zara|ujumawe

Privrednirastod~etiriodsto tokom pro{le godine podigaojeplateuSlova~koju~ijoj privredi je prose~na mese~na zarada dostigla 769 evra. Prose~namese~naplatauprivredi poraslajetokom2010.godineza 3,2odsto,saop{tiojenacionalniUredzastatistiku.Najmawe plateuSlova~kojsupro{legodineimaliugostiteqi,uproseku 503 evra, gra|evinari, 579 evra i zemqoradnici 581 evro. Najve}eplatesuimalizaposleni u informatici i komunikacijama, oko 1.450 evra, zatim u finansijskom sektoru i osigurawu,1.425evraiuenergetici, 1.268 evra. Tokom krizne 2009. godineBDPjezabele`iopadod 4,8odstoalislova~kaprivreda je pro{le godine uspela da se vrati rastu i stvori bruto doma}iproizvodod65,91milijardievra.

@eneuAustrijizara|ujuza ~etvrtinumaweodmu{karaca, dok taj jaz u Sloveniji iznosi 8,5odsto,auItalijisamopet odsto, saop{tio je Evrostat. Statisti~ka agencija Evropske unije se pozivaju}i na po-

Vi{ezaposlenih uSAD

Plata8,7milionaevra Preds edn ik grup e „Dajmler” Diter Ce~e udvostru~io je lane zaradu na 8,7 miliona evra (12 miliona dolara), zahvaquju}i dobrim rezultatimakompanije.Ce~ejezaradio 4,2milionaevrau2009,alije weg ov bon us sko~ io min ul e godine sa 689.000 evra na 4,8 milionaevra. Bonus je odre|en na osnovu Dajmlerove zarade pre isplate kamata i poreza, koja je 2010. god in e prem a{ il a 7,3 milijarde evra. Neto profit kompanije dostigao je 4,7 mi-

Naftapreskupa zbogLibije

Akcijeidolar pojeftinili

Akcija

^esi ne}eevro

dnevnik

Stopa nezaposlenosti u SAD opala je tokom februara na 8,9 odsto, {to je najni`i nivo od aprila 2009. godine, saop{teno jeuVa{ingtonu.Podaciameri~kogsekretirijatazaradpokazuju dajeunajve}ojsvetskojprivredi pro{log meseca otvoreno oko 192.000radnihmesta,iliza3.500 maweodo~ekivanogbroja.Revidiranipodacizajanuarsupokazalidajeuprvomogodi{wemmesecuuSADotvoreno58.000radnihmestavi{enego{tojeprvobitnoproceweno.

Lo{apenziona reforma ^e{ki preds edn ik Vacl av Klaus o{tro je kritik ovao planiranu reformu penzijskog sistema o kojoj se dogovorila koal ic io n a vlada des nic e i centra.Reformaje,powegovoj oceni, usvojena suvi{e brzo i bez neophodne javne rasprave. „Penzijskareformabimorala da po|e od elementarne istine dasada{widemografskirazvoj iskqu~ujedaseodlaziupenziju 20 godina pre kraja o~ekivanog `ivotnog doba”, upozorio je Klaus na problem ubrzanog starewa stanovni{tva. Prema zamislima ~e{kog predsednika,penzijskisistemmoradase reformi{etakodaseoddr`ave dob ij a samo elementarn a obezbe|ewe `ivotnih potreba ustarosti.

datke iz 2008. godine i navodi dasuuNema~koj`enepla}ene, uproseku,za23odstomawenego mu{karci. Na podru~ju EU `ene zara|uju, u proseku, za 17,5odstomaweuodnosunamu{karce,stim{toseuEstonijiradiorazliciod30odsto,a u ^e{koj 26 odsto. Razlika u Velikoj Britaniji iznosi 21 odsto,uFrancuskojjemawaod 18odsto,u[panijine{tove}a od16odsto,auPoqskojoko10 odsto. Evropski sud pravde je ove nedeqe nalo`io osiguravaju}imkompanijamadadokraja slede}e godine prestanu da napla}uju razli~ite premije mu{karcimai`enama.

ECBzave}e kamate Evrops ka cent raln a bank a (ECB) bi slede}eg meseca mogla da pove}a kamatne stope, u nastojawudasuzbijenarastaju}einflatornepritiske.Prethodno je centralna banka zone evraostavilasvojukqu~nukamatnu stopu na rekordno niskom niv ou od jed an ods to. Preds edn ik ECB @an-Klod Tri{e ka`e da je „pove}awe kamatnih stopa mogu}e slede}egmeseca”.Onje,me|utim,dodaodatomogu}epove}awene}e neminovno zna~iti i po~etak „serije” takvih poteza. Tri{e jenagovestiopoo{travawepolitikeuvremekadaseIrskai Gr~ka bore da ispune uslove pro{ log od i{ wih zajm ov a Evropske unije za spasavawa i kadavlade~lanicaEUpripremajuplanzaokon~awekrize.


Razgovori oDanu`ena Sekcija `ena pri Savezu samostalnihsindikataNovog Sada,sutra}euZmajJovinoj uliciispredbroja19,od13do 14 ~asova, deliti  flajere i razgovarati sa `enama povodomDana`ena8.marta. Smisao ovakvog obele`avawa104.godi{wiceMe|una-

rodnog praznika `ena je nastavak borbe protiv rada na crno, nepla}enog prekovremenograda,uskra}ivawaprava na godi{wi odmor, uslovqavawa zasnivawa radnog odnosa, neispla}ivawa zarada,razli~itihvidovazlostavqawa. Z. D.

Protivkorupcije uzdravstvu Studentskaakcijaokorupcijiuzdravstvu,uokviruprojekta „Interupcija korupcije” Novosadske novinarske {kole,odr`a}esedanasod15do17satinaSpensu,u„kadici„.Ciqakcijejedasepodignesvestgra|anaoovomvelikomdru{tvenomproblemu,azainteresovani}evidetii u~estvovati u kratkom performansu „Aukcija zdravstvenikusluga”.Deli}eseiinformativnimaterijalokorupcijiuoblikukutijezalekiuputstvazaupotrebu. D. B.

Sa`albomu MZBistrica @iteqi MZ Bistrica mo}i }e svakogdrugog~etvrtkaod17do19 sati da prijave probleme i sve drugo {to naru{ava wihovu sigurnost i bezbednost Komisiji za bezbednost ove zajednice, Ulica bra}eDrowak11. @albe i predloge Bistri~ani mogudapodnesu3.17.i31.marta. N. R.

Novosadska ponedeqak7.mart2011.

Iskqu~ewa struje NoviSad:od8 do9.30 sati:deoulica [afarikove i Wego{eve; od 10 do 11.30 uliceLazeTele~kogodbroja1do 7, od 17 do 25 i od 2 do 10, Svetozara Mileti}a2iZmajJovinaodbroja3do 13iod10do18.Kisa~:od9do10 sati: UlicaJanaMartinka.StariLedinci: od8do13 sati:deoulicaVukaKaraxi}aiHopovske

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Gorkigutqaj”

Iz¬da¬va~¬kaku¬}a“La¬gu¬na”,u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬jaseprvaja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Gorki gutqaj” Fransiska HerardaHagenbek. Previ{e sastojaka – eksplozivan koktel! Sani Paskaljemisliodaseradiolakom poslu – rajska pla`a u Meksiku, mnogobrojni barovi,dobritalasizasurf...Ali ni{tanijejednostavnokadaje re~odugonogojAviGardner, naizgledbezazlenojSjuLajon, pijanom Ri~ardu Bartonu i wegovoj novoj qubavi ElizabetTejlor...Sanijedobiozadatak da izigrava dadiqu filmskim zvezdama tokom snimawa filma „No} iguane„. Borba gluma~kihsujetanijedovoqnozabavna Xonu Hjustonu, re`iseru. Da bi je za~inio poklawa glumcima zlatnerevolveresapopetsrebrnihmetaka,„daseme|usobnopoubijajuakoba{ho}e“. Kao{toseimogloo~ekivati, nekogine.

Sani Paskal mora da dr`i na uzdi ucewiva~e, kradqivce, ubice, glumce, rediteqa i tehni~ku ekipu.Iuzsvetohladnokrvnoispija koktele, poku{avaju}i da ostanespokojani–`iv... Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}iiostalaizdawaoveizdava~keku}e. A. V.

Prodajnaizlo`ba Prodajna izlo`ba nakita, ode}e,modnihdetaqaodr`a}esedanasisutraod11do23~asauklubu„Rut66”,BulevardespotaStefana 5. Pored promovisawa mladih umetnika i obele`avawa 8. marta,doga|ajimazaciqdapodr`iakciju„Devojkakojavoli`i-

vot”.Naposebnom{tandunalazi}esestvarizaprodajukojesuizlaga~i donirali, a ~itav prihod od prodaje sa ovog {tanda namewen je humanitarnoj akciji. Particpacijazau~esnikeje100dinarapodanu,dokjeulazbesplatan. A. J.

V remeploV

„AKVATILUS GRUP” TRA@I POVRAT NOVCA

Privatizacijaupropastila „Zvezdafilm” Novosadsko preduze}e „Zvezda film„ prodato je jesenas na aukcijiuAgencijizaprivatizaciju u Beogradu, po po~etnoj ceni od 4.170.000dinarapreduze}u„Akvatilus grup„ iz Petrovaradina. Sada, nekoliko meseci kasnije, „Akvatilusgrup”jetu`ilaAgencijuzaprivatizacijuitra`ipovrat novca, a preduze}e „Zvezda film„, koje je u  me|uvremenu oti{louste~aj,imadvemogu}e sudbine - ili bankrot ili restruktuirawe. Ovako trenutnu situaciju za „Dnevnik„ obja{wava advokat „Zvezda filma„ Vujadin Masnikosa,isti~u}idajeve}napo~etku ceo proces privatizacije bio problemati~an. - ^iwenica da je preduze}e „Zvezda film„ prodato iz petog putaidaje„Akvatilusgrupa„bilajediniponudilacgovoriotomedasuu~iwenipropustikojisu dovelidotogadanemazainteresovanih kupaca. Po ugovoru smo bili du`ni da zadr`imo delatnost dve godine i da u „Zvezda film” ulo`imo ne{to vi{e od sedammilionadinara,me|utim,i dasmohtelinismomoglidaispunimougovorompredvi|eneobavezejernismoimaliu{tadaula`emo-obja{wavaMasnikosa. Sagovornik napomiwe da je u

osnovnu delatnost trebaloulo`itisedammilionadinara, ali da je nakon privatizacijenastavqeno ~erupawe imovine „Zvezda filma„ odnosnopostupakizuzimawabioskopa. -Do{lojedoneuskla|enosti izme|u zemqi{no-kwi`nog stawa, stvarnog stawanaterenuiaukcijske dokumentacije. Na primer, biskop u Futogu nije bio uop{te ukwi`en jer se vodi kao op{tinski,a ne kao imovina „Zvezda filma” - dodaje Masnikosa. Bioskop„Reks”nekadasenalaziouTanuryi}evojpalati Po wegovim re~ima, ovo nije jedina nepravil-„Zvezdafilm”je2009.godine, ostvarili povra}aj novca jer je nost. Kada su preuzeli „Zvezda dakle godinu dana pre aukcije, Agencija prodala preduze}e koje film”, ra~un ovog preduze}a ostvarilo kapitalne gubitke i jepretogaispuwavalousloveza biojeublokadi37milionadi- po Zakonu o privatizaciji nije ste~aj-obja{wavaMasnikosa. nara.Jedanradnikje24.novem- moglodaidenaaukcijudoksene [toseti~edaqesudbineZvebra pro{le godine pokrenuo restruktuira.Bilismoupoznati zda filma i radnika koji su jo{ ste~ajni postupak a to je neko- snekimodovih~iwenicanosma- uvek zaposleni, Masnikosa ka`e likodanakasnijeuradilaiNa- trali smo da }e se propusti is- da su privatizacijom zaposleni rodnabanka,upravozbogbloka- praviti „u hodu” i da }emo mir- ostvarilipravonaupisakcijapa de jer je po Zakonu o ste~aju, u nim putem re{iti probleme s kad se isplate svi poverioci tom slu~aju obavezno otvarawe Agencijomzaprivatizaciju.Mi- „Zvezdafilma”,radnici}edobiste~aja. slili smo da }emo nesporazume tinovacsrazmeranvrednostiakre{itiuokvirudr`avnihinti- cija. tucija u skladu sa svim procedu-Postoji mogu}nost ili da se Sastav ramaiadministracijom,{toni- ste~aj zavr{i bankrotstvom ili je bio slu~aj. Agencija za priva- da se preduze}e restruktuira i Umomentuaukcijeusastavu„Zvezdafilma”nalazilisusebitizaciju je 27. januara raskinula nastavidaposluje.Naovojdrugoj oskop„Reks”uUliciModene,Malasalabisokopa„Arena”iNaugovorsa„Akvatilusgrupom”na- opciji trenutno rade zaposleni rodnibioskopuFutogu.Izimovinskekarteovogpreduze}arakon ~ega smo mi podneli tu`bu zajedno s „Akvatilus grupom„ nijejeizuzetavelikasala„Arene”,Letwibiskop„Porta”ibikakobiseutvrdilani{tavnosti ka`eVujadinMasnikosa. oskop„Jadran”. ugovora o kupoprodaji i kako bi J. Zdjelarevi}

DNEVNIK POKLAWA KARTE ZA TROJU

Spektakl„Troja” naSpensu

Majcidetesa~uvaloglavu Magistrat u Novom Sadu ve} je danima sudio izvesnoj Ani iz Pe~uja{tojeusvomstanusakrivalaraznovrsnurobukojusudrugikralipograduigdegodstignu.Znaloseda}epremastrogim zakonima i jo{ stro`ijim sudijama,Anabitinajte`eka`wena. A to je zna~ilo smrt! Ali, sa-

svimneo~ekivano,7.marta1876. Anajerodilasina!TojewuBog pogledao,zakqu~iojemagistrat iodmah„samo”proteraomajkus detetom u weno mesto ro|ewa. Odlaze}i,provedenajesvimulicamaubelojko{uqisaslamnim vencemnaglavi,dabijesvigra|anivideli. N. C.

U Velikoj dvorani Spensa 10. marta u 20 sati odr`a}e se ~uvena predstava „Troja”. Tim povodom „Dnevnik”prvom~itaocukojisejavi danas u 16 sati na telefon 528765 poklawa dve ulaznice. Ovaj spektaklizvodijednaodtrinajve}e svetskeplesnetrupe’’VatraAnadolije“.  Pod kreativnim vo|stvom MustafeErdogana,80igra~a,peva~a i muzi~ara nastupi}e na impozantnoj pozornici, uz specijalne svetlosneefekteizadivquju}uscenografiju. Ulaznice po ceni od 2.000do2.800dinara,mogusekupiti nablagajniSPENS-aiuGigstiksu(Pariskimagazin)kaoiputemonlajneprodajena www.gigstix.com.

OvajlegendarniHomerovepo qubavi i ratu predstavqa zadivquju}ispojmodernogplesa,klasi~nog baleta, dervi{kih obreda izanosnihritmovatrbu{nogplesa. Za spektakl je potro{eno 12.000metarai450vrstarazli~itih tkanina za izradu kostima, 2.000metararu~nooslikanog{ifona,300parispecijalnodizajniranih cipela, 600 zlatnika kori{}enihzaizradufesova,dveipo tonejete`inasvihkostima.Izvo|a~i urade 241 koraka u minuti (najbr`iplespoGinisovojkwizi rekorda).Glumcisudosadaproveli7.200satiuprobamaplesnihta~akaipeva~kihnumera. Q. Na.

„Unimet”proizvodi zastrance Fab rik a poz ic io n er a „Unimet” u Ka}u planira da ovegodinepove}aproizvodwu oko30postouodnosunalane, izjavio je tehni~ki direktor Nikola Vukoja, nagla{avaju}i da je procena da }e ova godin e bit i naju s pe{ nij a od 2008.kadasunajboqeradiliu odnosu na po~etak 1980. godine. U 2010. godini investiralisuuproizvodwuizme|u600 i 700 hiqada evra, jer su zbog neprekidnih naruxbina primoranidadokupqujunovema{ine. Za[vedskuseizvozi70odstoproizvodwe,aostatakide

poslovnim partnerima u Ma|arsku, [vajcarsku, Nema~ku, Francusku. Najve}i deo proizvodweza[ve|ane,namewen je procesnoj auto-industriji. Ove godine sklopqen je ugovor s kanadskom firmom iz avio-industrijeiunarednih deset godina treba za wih da proi zv od e del ov e za avio n e mawegkapaciteta. - Vrednost ugovora je poslovnatajna,aliuwemujeizme|u ostalog, nazna~eno, da pravimo ~ak 280 delova za te avione,dokjewihovakoli~inarazli~ita-otkrivaVukoja. Z. Deli}

Pomagalazaneme Zdravstveni osiguranici koji imaju trajni gubitak sposobnosti glasaimo}igovora,zboglaringektomije,imajupravonaelektrolaringssdvebaterijeipuwa~em,poduslovomdau~ewemezofagealnoggovoranepostojimogu}nostdaseosobaosposobizasporazumevaweidajetestirawemutvr|enodasekori{}ewemaparataosiguranikmo`eosposobitizasporazumevawesokolinom. ElektrolaringspropisujelekarspecijalistaORLuzotpusnulistuimi{qewelekaraspecijalisteORL-subspecijalistefonijatraizzdravstveneustanovetercijalnognivoa.Obrazacuzreversse overavaumati~nojfilijali,uzocenulekarskekomisijeoopravdanostipropisivawapomagala.Tako|e,lekarskakomisijaproverava funkcionalnostizdatogpomagala.Telefonzadodatneinformacijeje021/4885-632i021/4885-635. I. D.

c m y


nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak7.mart2011.

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Reklo„da”{esnaestparova Blizanci Nikola iLuka -GordaneiZoranaKrspoga~ina.

De~aci Marko -AndreeiIvanaPinoti}a,Reqa Sta{e i Radovana Suboti}a, Vuka{in - RadmileRadakovi}iOgwenaPojati}a,Milorad - Danijele i Radeta Majstorovi}a, Du{an @eqke i Vladimira Pralice, Mihajlo - DanijeleiBranislavaZrni}a,\or|e -Radmile i Vladimira Bulatovi}a, Reqa - Sanele i Dragana Mari}a, Mihailo - Kristine i MilojiceStani{i}a,Valentina -AneiStanislava[tajfera,Radivoj -SaweiRankaMili~evi}a, Marian - Viere i Mihala Luka~a, Adrian - Andreje i Miroslava Folkmana, Mihajlo -JasmineiDu{kaMarkovi}a,Vuk MarijeGrbi}iLazaraGa{i}a,Milo{ -TatjaneiDraganaMu~alova,Nikola -Jelenei DariaKrpana,Filip -TaweiVojinaIli}a, Mihajlo - Dejane i Timoslava [ok~i}a, David -KarolineiJo`efaTota,Maksim -TamareiStojanaDejanovi}a,Nikola -Vesnei ZdravkaPeji}a,Ibrahim-Senade]osovi}i Ru`dijaKova~ija,Strahiwa -RadeGvozdenovi}-]urguziDejana]urguza,Ivan -Mirele iRadomiraLaki}a,Viktor -Au{raGrocaite - Barbu i Danijela Barbua, Danilo - DubravkeiBorisaStanojevi}a,\or|e -Anei VladimiraVrba{kog,Damjan -MiliceiNikolePaskulova,Stefan -@eqkeiSlavi{e Veqkovi}a,Reqa -SvetlaneiRaedaTalxija, Sergej -Sne`aneiIgoraDimitrova,Ogwen

- Qubice i Save Prole, David - Tamare i Aleksandra Mesaro{a, Dimitrije - Jelene Kova~evi}-Vorgu~in i Nenada Vorgu~ina, Filip -JadrankeiPredragaMitri}a,Ismaiq - Vjolice Limonaj i Fatmira Ademija, Stefan - Milane i Aleksandra Majstorovi}a,Tadej -TaweiDejanaMiladinova,Filip -SaweiDu{anaNikola{evi}a,Stefan -VioleteiPredragaKoxoa,Vladimir -Rozalije i Gorana Pavlovi}a, Isak - Natalije BudinskiiMiroslavaNovte,Milan -JovankeiJovice Jeli~i}a, Luka - Marije i Vladislava Stevanovi}a, Filip - Jelene i Gorana Boto{kog,Stefan -BorislaveiJovanaDanilovi}a, Damjan - Bla`enke i Koste Milovca, Aleksandar -MariceiLazaraSavi}a,Danilo - Ane i Slobodana Bogunovi}a, Itan MirjaneGardijan-Bako~evi}iMirkaBako~evi}a,Bal{a -NadeiDanilaKavari}a,Milo{ -MiliceiBranislavaStevanovi}a,Mile - Sla|ane i Dejana Milanovi}a, Filip KaticeiLazaraMi{kovi}a,David -Editei Du{ka Veina, Danijel - Laure i Miloslava Prackija, Aksentije - Ivane Vu~kovi} i @eqkaNi{avi}a,Aleksa -MareDu{ani}i Gorana A}imovi}a, Uro{ - Dragane i QubomiraMikovi}a,Stefan -SaweNovi}iIvana Marciju{a,  Lav Aleksej - Nine Le~i} i AleksandraStanojevi}a.

Ven~ani Dragana Vujakovi} i Milan Drageqevi}, Gordana Livaja i Branislav ]upi}, @eqana Pavlovi} i Dra{ko Dudvarski, VesnaDuda{ i FilipJoki}, DanicaKresanovi} i VeselinVe{kovi}, TinaJovanovi} i VedranSko~aji}, DanijelaLazi} i NemawaMi{kovi}, IvanaRadovanovi} i NovakRako~evi}, Du{icaPr`uq i Ne-

boj{a Bosiq~i}, Biserka Mla|ovi} i Jevt o Maks im ov i}, Bojan a Vuk ot i} i Marko Topi}, Sne`ana Aleksi} i Neboj{a Te{i}, JovanaQiqak i Radovan\ur|evi}, Mirjana Dragan i Lazar Bursa}, Du{anka Stankovi} i Aleksandar Parli}, Teodora Dimitrijevi} i AleksandarKovin~i}.

Emilio,AnitaiUnaGavran

Devoj~ice Milica -JeleneiSr|anaJovanovi}a,Teodora - Andrijane Novak i Stevice Petri~evi}a, Adrijana -OlivereiMilanaCvetkovi}a,Iva Bo`iceiBranislavaGorewka,Jovana -Sawei Radomira Petrovi}a, Nina - Marjane i Nikole Bo{wakovi}a,Marina -SaweMitrovi}iVladimiraPetrovi}a,Una -SmiqkeiNenada^eti}a, Andrea - Nata{e i Draga Kora}a, Zorana Sla|aneiDarkaZori}a,Helena -TatjaneiDragana Gruba~a, Nina - Jadranke i Gorana Jevi}a, Miwa - Nata{e i Igora Danilovi}a, Maja BrankeMalinovi}-EremijaiSini{eMalinovi}a,Vawa -BojaneiIgoraIvkova,Tamara -TatjaneiVladimiraJoksimovi}a,Marina -Jelene iSini{eBrankovi}a,Monika -JarkeiStevana Hlo`ana, Teodora - Qiqane i Branislava Stanivuka,Nina -JasmineiDraganaRaduki}a,Iva Mirjane i Zlatka Stojanova, Nina - Sawe i AleksandraJevti}a,Jovana-DraganeiDragomira Luki}a, Milica - @eqke i Laze Bla`evi}a, Iva -An|elkeiIvanaMijailovi}a,MarijanaSuzaneiVladimiraNikoli}a,Sofija -Milice Krtini}-Milo{evi}iVladimiraMilo{evi}a,Jelena -Milijanei@eqkaDragi~evi}a,Tamara -TatjaneGrubi{i}iSlobodanaDrobwako-

vi}a, Nevena - Marjene i Miroslava Pani}a, Aleksandra - Ivane i Dragana Dimitrijevi}a, Hana -EmineiPredragaPjani}a,Nevena -Vesne i Neboj{eStojkovi}a, Milica - Biqane i Sini{e Subi}a, Milica - Jelene i Bobana Kosti}a,Na|a -MarijeiMilo{a\or|evi}a,Mia -Nata{eiJugoslavaTomi}a,Lea -JeleneiDamiraHadna|eva,An|ela -MirjaneTominiRadetaTu~eva,Jana -SuzaneiMilosava[undeka,Jana -IsidoreiIvanaBorov~anina,Milana -JeleneiMarkaStaj~i}a,Una -AniteiEmiliaGavrana, Ma{a - Ane i Nemawe Milo{evi}a, Aleksandra - Andreje ^eri - Pinter i Roberta ^erija,Iva -StanislaveiStojkaPaji}a,Kalina - Marije Dakovi} - Jankovi} i Aleksandra Jankovi}a,Lena -BrankiceiAleksandraMati}a, Tijana - Danijele Tasi} i Sla|ana Lazi}a, Marina - Qubice i Stevice [nura, Mia - Sne`anei@eqkaPetrovi}a,Jovana -MarijeiDragana]osi}a,Helena -NikolineiZoranaJakovi}a,Dejana -TatjaneSavi}-Ivankovi}iBranimiraIvankovi}a,Ivana -Katarinei@ikice [imunovi}a, Milica - Dragice i Zdravka @egarca,Ru`ica -DanijeleiDejanaKopri}aiMa{a -BiqaneiMarkaMilidragovi}a.

Umrli Verica Aleksi} ro|. Panti} (1941), Dragan Zirojevi} (1954), Velimir Maksimovi} (1915), VelimirMaksmovi}(1915),ZorkaMilenkovi} ro|. Jovanovi} (1925), Leontina Taka~ (1994), SavaMi{kovi}(1960),AnkaMari}ro|.Novakov(1926),SaraGruji}ro|.Manojlovi}(1943), Qubica Milankov ro|. Drap{in (1958), Josip Vukovi}(1930),MilenkoPavlovi}(1942),Leo- na Atanasovski ro|. Fekete (1928), Gli{a Kalovqevi}(1927),JovoMiji}(1939),MaricaOrli} ro|. Ivan~evi} (1937), Milica Bjelica ro|.Dobrani}(1944),Mla|enBla`evi}(1986), Doma Turi} ro|. Vukoja (1925), Slavko Tubin (1951),SpasojaNovak(1947),ZvonimirVukosavqevi}(1958),MarkoAvramovi}(1947),\or|e Kalember (1935), Smiqa Veqkov ro|. Bozejac (1921),@ivkaSavi}ro|.Savi}(1946),Velinka Maksimovi}ro|.\api}(1952),\or|eVarme|a (1927),ZoraCrni}ro|.Zec(1966),DraganTodorovi} (1966), Dragiwa Kosijer ro|. [tuli} (1928), Milan Maravi} (1950), Zuzka Madacki ro|. Ger`a (1933), Petar Vesin (1929), Gizela [vajcer ro|. Lakato{ (1951), Marija Boqanovi} ro|. Pei} (1939), @ivojin Radujkovi} (1947), Isidor Joci} (1935), \uja Stojisavqevi} ro|. Miqu{ (1929), Maca Kova~evi} ro|. GordanaLivajaiBranislav]upi}

[ugi}(1922),OlgaCvetkovi}ro|.Preradovi} (1940),Nade`daDuki}ro|.Damwanovi}(1923), Ladislav Turzo (1949), Dimitrije Grabovac (1924), Branko Pavli} (1928), Mara Zdjelar ro|.Cindri}(1937),JelenaJaramazro|.Labus (1932), Aleksandar \urkovi} (1935), Stipan Vlahovi}(1941),BorivojBrwevarac(1924),RajkoImbrowev(1932),Jo`efKencel(1939),Ondrej Vr{ka (1948), Ana Mitri} ro|. Prijovi} (1920), Trifun Stanimorovi} (1935), Jovo Do{en(1935),EndreMiklo{(1969),RamizGreku (1956),RadovanPaka{ki(1965),ZorkaPekovi} (1931), Drago Zec (1962), Milan Kure{evi} (1946), Vladmir Kne`evi} (1942), Gizela Mi{kovi} ro|. Kara~owi (1941), Du{an Kodi} (1937),@ivojkoEremi}(1936),Sofija@ivanovi} ro|. Buzanxin (1927), Borka Karla{ ro|. Marinkovi}(1934),NikolaOti}(1945),BranislavBajin(1947),NovakGrbi}(1979),Slavica @ebeqanro|.^obanin(1952),NenadZirojevi} (1971), Ratko \uri~i} (1929), Jano{ Si|i (1941), \or|e Milo{ev (1940), Quban Grubor (1931),^edomirMari}(1951),EmilijaMijatovi} ro|. @elem (1940), Slavica [uvak ro|. Melvinger (1951), Du{an Todi} (1938), MuharemZaimovi}(1912),@eqkoNuki}(1957).


VREME[NAZDAWAIDANASPLENEPA@WU

Lepota stara vi{e stotina godina Najstarija o~uvana zgrada u NovomSadu,naugluulicaDunavske i Zmaj Jovine, „Beli lav“,ovegodine}e„proslaviti“ 291. ro|endan. Podignuta je1720.godine,apodacigovoredajetadabilauvlasni{tvu sapunxijeStojanaMaslakakojijeumro1738.Nakontoga,mewala je vlasnike. Krajem 18. veka pripadala je poznatom

prolazu,nalevomzidu,nalazi sestaribunarna~ekrkzakoji setvrdidajetekovinana~ina gradweturskogperioda. Na sremskoj strani, najstarijeku}enalazeseuSremskoj Kamenici i Petrovaradinu. Najstarija ku}a u Petrovaradinusagra|enajeuUliciVladimiraGortana,nabroju8.Nazvana po vlasnicima izme|u

Na fasadi „Belog lava”, 1990. godine postavqena je spomen-plo~a povodom obele`avawa dvestogodi{wice kwi`arstva u Novom Sadu, a u kolskom prolazu, na levom zidu, nalazi se stari bunar na ~ekrk za koji se tvrdi da je tekovina na~ina gradwe turskog perioda kwi`aru,{tamparuikwi`evniku Emanuelu Jankovi}u, a potom, weni vlasnici su bili mitropolit Stratimirovi} i porodicaDun|erski. - Izvorni izgled ku}e pouzdanojesa~uvanuparternojzonigdearhitektonskielementi ukazuju na barokni stil gradwe. U dnu dvori{ta na adresi Zmaj Jovina 28 postojala je jedinstvena zidana visoka ograda s kapijom koja je sru{ena zbog izgradwe tr`nog centra „Lupus“ - obja{wava istori~arka umetnosti Donka Stan~i}.

dva svetska rata,  porodici [piler, veoma je vredna barokna gra|evina. Po re~ima Donke Stan~i} postoji legendadasupodolaskuuPetrovaradin 1693. godine, Jezuiti gradili ovu ku}u kao svoj letwikovac. - Po na~inu izgradwe ova ku}abitrebalodabudenajstarija, no ovo nije egzaktno kao matematika. U svakom momentusemo`epojavitidokazdaje neka druga gra|evina starija. Pona~inuizgradweku}apripada baroknom stilu, a specifi~na sala u wenom sredi{tu

“Belilav”}eproslaviti291.ro|endan

ObnovqenazgradauSremskojKamenici

upu}uje na to da su je gradili majstori koji su bili vi~ni izradisvodovatipa„kapela“dodajesagovornica. Uovojku}iskorotrideset

ponedeqak7.mart2011.

9

NESVAKIDA[WIPOTEZPOLICAJCA MILENKAVEKI]A

Iz svadbe u poteru za provalnikom Ako je policajac u uniformi, nadu`nostiitomprilikompojuri za prestupnikom, moglo bi se re}idajetouopisuwegovogradnogdana.Me|utim,kadatou~ini van radnog vremena, a pritom je krenuo u svatove, onda je ovakav potezpravipodvigvredanpomena ipo{tovawa. UpravoovosedogodiliopolicajcuMilenkuVeki}u izpolicijske ispostave u Futogu. Veki} je ovim potezom pokazao vrhunski profesionalizam i posve}enost svom poslu jer se, kako ka`e, ni jednogtrenutkanijedvoumio{ta trebadaradi. -Sasuprugomsambiousvatovima, najpre u Veterniku na op{tinskom i crkvenom ven~awu, a nakon toga smo se u koloni automobila uputili prema restoranu uFutoguukomejeslavqetrebalo da se nastavi. Na oko 200 metara prerestorana,udaqinisamprimetio mladi}a koji tr~i prema putukaoidva~ovekakojigavijaju-ka`eVeki}idodajedagaizdalekanijeprepoznao. Me|utim kako se pribli`avao shvatiojedaseradiomomkukojeg jesamodanranijepriveozbogposedovawarobesumwivogporekla, a od ranije ga je znao kao vi{estrukogprestupnika. -Sveseodigralobrzo.Momak je naleteo direktno na moj auto, presko~iohaubuinastaviodatr-

~i.Izleteosamizkolaikrenuo zawim.Nakonjurwavekojajetrajala vi{e od kilometra kona~no samgauhvatioiuzpolicijskupatrolu,kojusamzvao,privedemjeu stanicu-rekaojeVeki}. Ispostavilosedasuonadva~oveka jurila za prestupnikom jer imjeprovaliouku}u.Nakon{to jeprovalnika„ispratio“ustanicu Veki} se vratio na svadbeno slavqe. Nakrajupri~eosvojoj„filmskoj„poteriVeki}ka`edanijednog trenutka nije razmi{qao da imaslobodandanidanijenadu`nosti. Jedino  se po`alio {to munikoodqudi,osimjednogmladi}a,nijepritekaoupomo}.Kako ka`e,uovakvimsituacijamasolidarnostgra|anajevrlova`na. B.M. FotoA.Erski

KARLOVA^KAOP[TINSKAKASANIJESEOVAJDILA

Eko-taksa podbacila

GostinskasobauUliciVladimiraGortana8

Na fasadi „Belog lava“, 1990.godinepostavqenajespomen-plo~apovodomobele`avawa dvestogodi{wice kwi`arstvauNovomSadu,aukolskom

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

godina`iviSlavicaKalu|erovi} kojanamjeobjasnilada se oko stanarskog prava ve} godinama vodi sudski spor. Saznalismoidasuupomenutoj sal i snim an e sek venc e filma„Pop]iraipopSpira“. U Sremskoj Kamenici, u Ulici Vase Staji}a 2, nalazi setre}ao~uvanaku}akojamo`edasesvrstaurednajstarijih gra|evina. Spratna ku}a pravougaoneosnovezakojunije prona|ena dokumentacija, dragocena je kao jedina na teritoriji grada koja je autenti~no datirana na tri mesta. Nadvekameneplo~iceugra|ene u zabate bo~nih zidova uklesanajebrojevimabarokne

stilizacije 1773. godina. Tako|e,godinaizgradwemo`eda se na|e i na drvenoj gredi u plafonu podruma koji su vlasnici ku}e Miodrag i Miladinka Radoi~ki osposobili za stanovawe. Po re~ima Radoi~kog, wegov otac je ovu ku}u kupioodnekogaustrijskoggrofa. -Postoji legenda da je ku}u gradiokapetanPetrovaradinskog puka dok se gradila Tvr|ava. Na fasadi u dvori{tu postoji trag od sru{ene vodenicekojasetunalazila.Ku}u su vlasnici znatno obnovili ali su ipak ostali sa~uvani zapisikojisvedo~eowenojdubokojstarosti-dodajeona. J.Zdjelarevi} Foto:S.[u{wevi}

Naplata ekolo{ke takse u Sremskim Karlovcima nije dala o~ekivanerezultate.Zadevetmeseci,kolikojenasnaziodlukao naplatinaknadezaza{tituiunapre|ewe `ivotne sredine ubrano je612.499dinara.Uprosekuseod tetaksemese~nosedamdesetakhiqada dinara slilo u op{tinski buxet,  {to je ispod o~ekivawa. Kakosaznajemoodna~elniceOdeqewazabuxetiprivreduukarlova~koj op{tini Swe`ane Marjanovi}, u pla}awu su podbacili vlasnici i zakupci poslovnih prostora, dok su gra|ani izmirivaliurednijeovunovuobavezu. -U„Informatici“suobjasnilidasumnogefirmesaspiskako-

jiutompreduze}uimajuprestale da rade - ka`e Marjanovi}eva. Otprilikepolovinare{ewakoja suposlatanaadresepreduze}asu se vratila, tako da u ovoj godini moramorevidiratievidenciju. Odluka o uvo|ewu naknade za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredinedonetajepo~etkommarta pro{legodineiwomejepropisanodasenovacsakupqennatajna~inkoristizafinansiraweprograma  i projekata u oblasti za{tite`ivotnesredine.Du`nisu da je pla}aju vlasnici i zakupci stanova,odnosnoku}aiposlovnih prostora. Visina naknade zavisi odkvadraturestambenogiposlovnogprostora. Z.Ml.

KRIZAINEMA[TINAREGRUTOVALEJO[JEDNUVRSTULOPOVLUKA

Bujna ma{ta kradqivaca struje Kadabinekopresamodvedecenijekraostruju,svibisepitali ko se to odva`io da potkrada dr`avnu imovinu. Me|utim,sadajekra|aovogenergentapostalauobi~ajenastvar. -Ekspanzijakra|estujekre}e od 90-tih na ovamo, zbog krize, nema{tine, nelegalnih objekata,ratova.Zbogtogajeelketroprivreda samo pro{le godine izgubila100milionaevra,aod togaje14odstokra|ezabele`eno u Novom Sadu - ka`e za „Dnevnik“rukovodilacsektora za trgovinu elektro~nom energijom u ED Novi Sad Stevica Cigulov. Najizra`enijekra|estrujesu u Veterniku, Futogu, Telepu i Ka},dokseonamawekradeunaseqimagdesegra|anigrejupreko„Toplane„.Ipak,uovompreduze}u ka`u da vi{e niko nije operisanodoverabote,patako struju kradu i u u`em centru grada,aliiupreduze}ima,lokalima,nafarmamapili}a,pa~ak iuindustrijskimobjektima. Doma}instastrujukraduzbog grejawa zimi, a preduze}a zbog proizvodwe.Premare~imasagovornika,strujasekradenarazne

Majstori se svega nagledaju na terenu: od bespravnih prikqu~aka, preko samovoqnog pode{avawa brojila, do sprava koje vra}aju brojila unazad. Prave se i razne ru~ne skalamerije, pomo}u kojih sabotiraju brojilo na~ine, jer qudskoj ma{ti nema kraja.Majstorisesveganagledaju na terenu od bespravnih prikqu~aka, preko samovoqnog pode{avawabrojila,dospravakoje vra}ajubrojilaunazad.Pravese irazneru~neskalamerije,pomo}ukojihsabotirajubrojilo.Ovi

ure|ajimoglisusenabaviti~ak iprekooglasaunovinama. Prilikom o~itavawa golim okomsevididalisestrujakrade ili ne. Neki su se dosetili, paprekopodzemnogvodanapravera~vu,pajedankablsprovedu preko strujomera, a drugi spoje

nakotaoizimisegrejubesplatno. Neki ~ak u ku}ama u zidu prave paralelne instalacije, a ima i onih koji se jednostavno prikqu~enabanderu. -Sveovoinijetakobezazleno, jer nestru~nim rukovawem, dolazidoozbiqnihpovreda,koje nisu retke prilikom kra|e struje. Neretko se de{ava da strujaspr`irukezbogekspolize brojila, a bilo je i smrtnih slu~ejava prilikom pewawa na banderu-isti~eCigulov. Zbog svega ovoga „Elektrovojvodina“ odnosno Elektrodistribucija „Novi Sad“ pokranula je akciju za suzbijawa ove pojave.Imajuspecijalnoobu~ene majstore, koji su 24 sata na terenuibukvalnonemajuradno vreme. -Odlu~ilismosenaovajkorakjerjekra|astrujeveomauzela maha. Za ovo krivi~no delo predvi|enajeizatvorskakazna, aigubisestatuspotro{a~a.To zna~i da ponovo mora da dobije odobrewezaprikqu~ewe,stim {to se merno mesto pomera na javnu povr{inu - pojasnio je na{sagovornik. Q.Nato{evi}

Red i rad od malih nogu Ovezimesvevi{esugra|anapo{tuje Gradsku odluku o ~i{}ewu snega ispred svojih zgrada i poslovnihprostora,jernikone`elidamuKomunalnipolicajacpi{ekaznuzane{to{toinijevelikamuka.Po{tuju}iredilepo vaspitaweiovajmali{anjeodlu-

~iodapomogne,teselatiolopate ikrenuoda~istisnegokospomenika u centru. Pojedinci bi zaista mogli da se trgnu gledaju}i ovu fotografiju ili bar da probude svoju savest, jer je u pitawu samomrvadobrevoqeimalovremenaprovedenognapoqu. B.M.

Pismeni ispit za taksiste Pismenideoispitaizpoznavawagradaipropisakojireguli{u taksi prevoz odr`a}e se 14.martau15.30~asovauSkup{tinigrada,Ulica@arkaZrewanina2.Svaobave{tewauvezi s ispitom, kao i formulari za podno{ewe prijava za pola-

gawe, mogu se preuzeti na portirniciSkup{tinegrada.PrijavesepodnosesekretaruKomisijeuGradskojupravizasaobra}aj i puteve od 13 do 14 ~asova, Ulica@arkaZrewanina2,kancelarija39nadrugomspratu. T.L.

Izlo`ba unikatne garderobe Izlo`baunikatnegarderobe ru~ne izrade pod nazivom „Listovi i latice“, koju izra|uje „Radionica 23“, odr`a}e se danas u 19 ~asova, u likovnom salonu Mesne zajednice „Liman“, UlicaDrageSpasi}1.Izlo`ba

jepovodomDana`ena,aotvori}e je vi{egodi{wi rukovodilacuupravigrada,VeselinVesa Slankamenac. U programu u~estvuje i Marija Jovi{i} na violon~elu, a za goste }e biti prire|enikoktel. T.L.


VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak7.mart2011.

УСТАРОЈПАЗОВИПРОРАДИО ПАРКИНГ СЕРВИС

Вишереда међувозилима

СТАРА ПАЗОВА: Слањем нав и Новој Пазови. У Старој ПазоСМС поруке, заменик председни- ва је, са преко 600 уређених парка општине Стара Пазова Горан кинг места, подељена на белу и црВрањешотворио је званично Пар- вену зону. Цена паркинг-сата у бекинг сервис, који ће функциониса- лој зони, слањем СМС поруке на ти као служба у оквиру Јавног комуналног предузећа „Чистоћа”. Паркинг сервис ће имати седиште у бази „Чистоће”, у улици Николе Момчиловића бб, где је свечаност отвараповодом ња ове службе и одржана, у присуству представника локалне самоуправе, Паркинг сервиса из Новог Сада и истих служби из Руме и Сремске Митровице, те новинара, а Горан Вра- ОтварањеПаркингсервиса њеш је истакао да се нада да ће ор- број 8201 је 35 динара, а у црвеној ганизација паркинг службе обезбе- зони, слањем СМС поруке на број дити ред и смањити гужву у цен- 8202, је 25 динара. Дневна паркинг-карта за црвену зону је 100 тру Старе Пазове. Директор ЈКП „Чистоћа” Ми- динара, а месечна за физичка лица лош Грковић такође очекује да 900 динара. За паркинг места приова служба допринесе већем реду у вредних субјеката у црвеној зони паркирању у центру града и оп- месечна карта је 1.500, у белој штине и да се у сарадњи са поли- 1.000 динара, а продаваће се у сецијом и несавесни возачи доведу дишту паркинг сервиса и киоску у уред, а најављује да ће у наредном центру Старе Пазове, рекао је нопериод проблем са паркирањем би- винарима руководилац ове службе А. Мали ти решаван у насељу Бановци Ду- ЂуканРакоњац.

Водаскупља20посто АПАТИН: Општинско веће дало је сагласност ЈКП „Наш дом“ да повећа цену кубног метра воде 20 посто.Како је речено и са овим повећањем цена кубног метра воде биће јефзинији него у осталим градовима у Војводини. Наиме, цена воде у Новом Саду без ПДВ-а је 49,61, у Сомбору 33,58, у Врбасу 27,98, Сивцу 45,58, Кули 29,70, Оџацима, 24,87 итд. -До сада су градјани кубни метар воде плаћали 19,08 динара без ПДВ-а а према нашој рачуници са повећањем од 20 одсто домаћинства ће месечно плаћати од 90 до 100 динара више. Током целе прошле године „Водовод“ је испоручивао квалитетну пијачу воду, иако нам за завршетак Фабрике воде треба још око 50 милиона динара. Како би систем могао нормално да функционише и да се одржава примморани смо да повећамо цену поготово што се ускоро очекује и повећање цене струје- образложио је захтев ЈКП „Наш дом“ дипл.инг. Мирко Павловић на седници Општинског већа. Ј.П.

Danas u GRaDu BIOSKOPI Arena: „Mehani~ar- pla}en da ubije” (22.20), „Montevideo, Bog te video!” (15, 16.30,19.30,20) „Guliverova putovawa” (13.30), „Medved Jogi” (12.50 14.45), „Hari Poter i relikvije smrti” (15.15), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15, 15.30, 16), „Pri~a o igra~kama” (13), „Artur i rat dva sveta (14.20), „Lov na ve{tice” (18.30, 22.40), „Bez obaveza” (18.10), „Kako da zna{„ (20.15), „Upoznajte male Fokerove” (16.20), „Kraqev govor” (18, 20.20), „127 sati” (22.20), „Luda vo`wa 3D” (17.45, 22.45), „Agenti sudbine” (20.10, 22.15), FEST NS 2011 „Negde” (19), „Prelepo” (22) Jadran: „^arobni svet Paje Patka” (17.30), „Jedi moli voli” (19.15), „Burleska„ (21.30) Art bioskop „Vojvodina„ na Spensu „^etiri puta” (20)

POZORI[TA Srpskonarodnopozori{te Scena „Pera Dobrinovi}” „Brod za lutke„ drama (19.30), Kamerna scena „Maraton” (20.30)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Dragoqub Stojana Miqkovi} (1947) u 10.30 ~asova, Stevan Stanka Kozomora (1950) u 11.15, Marina Zlatoja Milojkovi} (1940) u 12, Valerija Jano{a Balaban (1959) 12.45, Nafije Kamera Greku (1942) u 13.30, Marija Ivana Kerac (1929) u 14.15 i Du{anka Jak{i} u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Dragica @ivojina Vasi} (1934) u 13 ~asova, a na Katoli~kom Ilona Ernea [ubert (1921) u isto vreme. Na Novom grobqu u Petrovardinu bi}e sahrawen Frawo Frawe Lang (1941) u 13 ~asova, a na Starom grobqu u ovom nasequ Zlatica Radovana Josi}a (1928) u 15 ~asova. Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Mihajlo Marka Jovi} (1931) u 13 ~asova.

DNEVNIK

c m y

10

ВЕКОВНА ЖЕЉА БЕЧЕЈАЦА НА ПУТУ КАОСТВАРЕЊУ

Бечејпостајебањскиград БЕЧЕЈ: Тиха вода брег рони! Ова народна изрека, мада би Бечејци волели да је све ишло мало брже, може да се примени у вековном настојању житеља највећег града дуж нашег дела Тисе да постану бањски град. Јер, предуслови за тако што одавно постоје. Карољ Шош је још 1904. године избушио бунар с геотермалном водом и изградио купатило, које су грађани користили за своје потребе. С обзиром на то да су још тадашње анализе потврдиле да се ради о лековитој води с примесама јода, у Бечеју познатој као „жута вода“, временом је купатило преименовано у Јодну бању. Мењали су се и власници. После градитеља Кароља Шоша, купатило је било у власништву Драгутина Иванића, па компаније „Молнар – Ач“, да би 1948. године прешло у државно власништво. Веровало се да је то преломни тренутак да Бечеј, улагањем у Јодну бању, израсте у бањски град. Године су пролазиле, сви су се задовољавали постојећим и све је остајало на жељама. Најдаље се отишло крајем седамдесетих година, када је урађен и пројекат будућег бањског комплекса, али недостатак средстава је спутао реализацију. Пре десетак година је „васкрсла“ идеја да би Бечеј, ваљда поводом стогодишњице постојања и рада објекта, попут многих бања у Мађарској које имају воду сличног квалитета, могао да крене истим путем. Требало је да прође нова деценија, па да се о читавом послу опет разговара. - Захваљујемо се покрајинској Влади, али и Министарству привреде Републике Мађарске, који су проценили и оценили важност, величину и значај нашег подухвата да реализујемо идеју да се у нашем граду изгради бањски комплекс. Пружили су нам руку подршке, јер наша локална самоуправа не може сопственим средствима да изнесе толико бреме. На нама је да учинимо све што је у нашој моћи и оправ-

Др Жолт Бечеи,др Бојан Пајтић,Петер Кнези и Петер Удуд

дамо поверење које нам је указано истиче председник општине Бечеј Петер Кнези. Председник покрајинске Владе др Бојан Пајтић је, приликом боравка у Бечеју, истакао да је развој бањског туризма један од стратешких приоритета војвођанске Владе. - Имајући у виду да Мађарска има слично географско подручје, исту врсту геотермалних извора и на стотине изграђених бања, морамо искористити њихово искуство и порадити на томе да бањски туризам добије одговарајуће место у Војводини. Недавно смо подржали пројекат такве врсте у Бачком Петровцу, сада то радимо у Бечеју, а жеља нам је да их буде још. Тиме се неће само директно запослити људи у бањском копмлексу, већ далеко више индиректно сарађујући као кооперанти у области пољопривреде, трговине, саобраћаја – нагласио је др Бојан Пајтић. Тим поводом су ових дана у Бечеју потписана два документа о јачању прекограничне сарадње наше земље и Мађарске. Циљ је да се искуство и капитал Мађарске ставе у службу изградње бањског комплекса у Бечеју. - Реч је о врло важном пројекту, који ће запослити знатан број људи у фази изградње, а и касније када све почне да функционише. С обзиром на то да се ради о пројекту пре-

TElEfOnI

ЈоднабањауБечеју

радити на њиховој заједничкој реализацији - нагласио је у Бечеју државни секретар у Министарству за националну економију Републике Мађарске др Жолт Бечеи. Покрајинске Владе је преко Фонда за капитална улагања издвојила 40 милиона динара за изградњу бушотине, радови су већ почели, а у мају би Бечеј требало да добије ново извориште термалне воде за потребе бањског комплекса. Пре тога је већ урађен План детаљне регула-

стички центар читавог региона размошљање је генералног директора Аквапрофита Петера Удуда. Ако би поменута мађарска фирма добила посао, њихове тврдње су да би за две године прва фаза била готова и већ тада би бањски комплекс добио контуре и почео да доноси профит. У сваком случају, сада се поодмакло у читавом послу и врло брзо ће вековни сан Бечејаца, везан за бању, бити преточен у јаву. В.Јанков

VODI^

VA@nIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

кограничног регионалног финансирања, имаће директан утицај на регионални развој. Сваки зарађени динар и форинта остаће у регији. С наше стране, овакви пројекти имају подршку и треба брзо и ефикасно

ције за потребе бањског коплекса, којим су утврђене границе подручја на ком ће се простирати разни садржаји. Све то и процедура коју Закон изискује око добијања дозвола су обавеза бечејске општине, док преостали део везан за интелектуални капитал, целокупан менаџмент пројекта, организовање финансирања на нивоу од око 30 милиона евра и управљање комплелсом препушта се ино партнеру. У овом тренутку такве намере је показала мађарска фирма „Аквапрофит“. - У последњих деценију и по учествовали смо у многим значајним пројектима од којих је сваки за неколико година постао профитабилан. Мислим да би исти случај био и с пројектом у Бечеју. Јер, град има изузетне природне ресурсе и могао би да израсте у запажен тури-

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI] - GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

420-374

ZDRAVSTVEnASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik СЕДАМПРОЈЕКАТАЈАВНИХРАДОВА

Уклањањедепонија највећипосао СРБОБРАН: Општина Србобран припремила је чак седам пројеката са којима ће конкурисати код Националне службе за запошљавање за организовање јавних радова, а пројектима је предвиђено ангажовање педесетак особа са евиднеције незапослених. Укупна вредност свих седам пројеката износи око нешто преко девет милиона динара, а један од већих пројеката биће уклањање дивљих депонија који ће водити ЈП „Дирекција за урбанизам и изградњу“ за који ће бити ангажовано 11 лица уз вредност пројекта од 2,3 милиона динара. Србобрански Центар за социјални рад конкурисаће за јавни рад пројектом „Ресурс центар – Берза потреба грађана и пружилаца услуга на локалном нивоу“, на ком ће бити ангажовано девет лица, а вредност јавног рада је 1,8 милиона динара. Удружење за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Бисер“ биће ангажовано на јавном раду „Дневни боравак за

Неговање старихзаната

СУБОТИЦА: Између Геронтолошког центра у Суботици и Фондације „Фокус“ потписан је споразум о реализацији пројекта неговања старих заната. Реч је о прекограничном ИПА пројекту са Мађарском и реализује се у четири фазе. Директор Геронтолошког центра у Суботици Ненад Иванишевић је истакао да ће у��коро да се реализује друга фаза, у којој би требало да се друже млади и стари учесници пројекта, у радионици која је посвећена старим занатима. Потписивању споразума присуствовао је и градоначелник Суботице Саша Вучинић, који је истакао важност ових пројеката за очување градске традиције и позвао све градске институције и установе да прате конкурсе и прекограничне и других фондова. А.А.

Продајна изложба

РУМА: Поводом 8. марта Центар за социјални рад Рума ће са корисницима Дневног боравка за децу, омладину и одрасле са посебним потребама организовати продајну изложбу и приредбу која ће се бити одржана данас, у Великом холу Културног центра Рума, са почетком у 12h. На изложби ће посетиоци моћи да купе продукте радионица и активности на којима су учествовали корисници боравка. Улаз је бесплатан. Ј.А.

особе са потешкоћама у развоју“. Овај јавни рад, вредан милион динара, упослиће пет лица са евиденције НСЗ. „Бисер“ би требало да организује и 1,2 милиона динара вредан јавни рад одржавања и заштите животне средине и природе, на ком се планира ангажовање шест лица. Јавно комунално предузеће „Градитељ“ ће бити ангажовано на јавном раду уређења зона санитарне заштите на извориштима пијаће воде. Планира се да посао обавља пет лица, а вредност јавног рада је око 700.000 динара. Исто предузеће требало би да организује и јавни рад уређења и одржавања гробаља, за шта ће, уколико буде одобрено, бити издвојено 1,4 милиона динара и ангажовано седам лица са евиденције НСЗ. Јавни рад уништавања корова и амброзије требало би да организује Месна заједница Србобран. Вредност посла је 670.000 динара и на њему би требало да буде ангажовано шест лица. Н.Перковић

Целог живота волонтери

Душан Поповић волонтер већ 50година

добио награду за 50 година волонтирања у румском Црвеном крсту, виша поливалентна сестра Мирјана Јуришић за 30 година волонтирања, активност и постигнуте резултате у васпитавању младих волонтера, као и за обуку младих у првој помоћи Цветко Бошњаковић из Краљеваца иЂорђе Продановић из Руме, за 30 година волонтирања.

Децажртве, родитељинасилници

СТАРА ПАЗОВА: Анкета о насиљу у породици и вршњачком насиљу урађена са ученицима основних школа у Старој Пазови показала је да 23 посто деце учествовало у неком виду насиља у школи, а 6,7 посто анкетираних изјавило да је на неки начин злостављано, навела је Тања Божанић сарадник Одељења друштевних делатности алармантне податке на трибини о насиљу у породици одржаној у Старој Пазови. Социјална радница и члан мобилног тима за заштиту жртава насиља каже да је у овој општини прошле године евидентирано 111 жртава породичног насиља, међу којима су 92 жене, 19 мушкараца и чак 23 деце. - Највише пријава због насиља у породици стиже из СУП-а, потом из Дома здравља и Центра за социјални рад, док је лане двоје деце само дошло да пријави насиље - каже Перендија. Најупечатљивије је било оно што је изнео и показао фотографијама Професор др Слободан Савић из

Института за судску медицину у Београду истакао је да не смемо затварати очи према сваком виду насиља, а нарочито над децом, јер много значи спасити и један живот. Др Савић је изнео податак да је лане дванаесторо деце у Србији изгубило живот као жртве насиља у породици, а у 75 посто случајева су насилници отац или мајка…Он је подсетио да пракса показује широм света да најмање 30 посто жртава насиља касније постају насилници. Трибину је организовало Одељење друштвених делатности општине Стара Пазова је, у сарадњи са Друштвом пријатеља деце и младих, организацијом Ромска омладина данас, Канцеларијом за младе и Удружењем за помоћ ментално недовољно развијеним особама организовало трибину на тему „Превенција насиља у поро-

дици”. Осим представника локалне самоуправе, трибини су учествовали и представници Центра за социјални рад, Дома здравља, Полицијске станице, правосуђа, основних и средњих школа и вртића, Црвеног крста и хранитељских породица. Милена Поповић из Дома здравља наглашава да је насиље доста

Етнокућаибазени чекајуинвеститоре РУМА: У Руми је представљен план детаљне регулације румског излетишта Борковац под називом „Шума Борковац“, који ће до осмог марта бити на увиду грађанима у просторијама ЈУП „План“. До тада могу и да се поднесу примедбе и предлози на план који је урадила архитекта Милка Павловић. - Основни проблем који је морао да буде решен овим планом, а који обухвата земљиште површине 122 хектара од улице 15. августа до краја румске стране језера, је проблем саобраћајница, паркиралишта и шеталишта. Такође, планом детаљне регулације предвиђена је и препарцелација земљишта, те одвајање јавног од приватног и инфраструктурно опремање – истакла је архитекта Павловић, додајући да сви радови који су предвиђени у овом делу морају бити извођени без нарушавања флоре и фауне Борковца, а изградња објеката у складу са највишим еколошким стандардима.

Медаље је награђенима уручио заменик генералног секретара Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић, који је том приликом истакао да Општинска организација Црвеног крста у Руми спада међу најцењеније у Србији и међу оне организације чије руководство има визију шта и како треба да ради. - Цео живот сам волонтер Црвеног крста у Руми и докле год могу, ја ћу помагати. Најхуманије осећање које један човек може да има је када помогне некоме у невољи, а ја сам у мом животу много пута помагао. Дати крв, помоћи болеснима, избеглима, погођенима земљотресом све су то ствари које унесрећеним много значе, а волонтера коштају само његовог времена – рекао је Душан Поповић. Свечаности су присуствовали и председник румске Општине Горан Вуковић, начелник Одељења друштвених делатности Светислав Дамјанчук, председник ОО Црвеног крста Рума др Мирослав Милошевић и секретар ОО Црвеног крста Рума Бранислав Јовановић. У румском Црвеном крсту се дневно припреми и подели 411 оброка и 73 ланч пакета, а редовно се организују едукације за младе на тему превенције ХИВа и прве помоћи, као и акције добровољног давања крви. Ј.Антић

11

НЕСМЕСЕЖМУРИТИПРЕДНАСИЉЕМУПОРОДИЦИ

ПРЕДСТАВЉЕН ПЛАНДЕТАЉНЕРЕГУЛАЦИЈЕИЗЛЕТИШТАБОРКОВАЦ

ДОДЕЉЕНЕНАГРАДЕРУМСКОГЦРВЕНОГКРСТА

РУМА: У години када Црвени крст Србије слави 135. рођендан волонтери румске Општинске организације добили су за свој дугогодишњи рад и залагање највише признање које Црвени крст Србије додељује - медаље Црвеног крста Србије. Тако је осамдесетдвогодишњи Душан Поповић из Вогња

ponedeqak7.mart2011.

ПредстављањеПлана детаљне регулације излетишта Борковац

По њеним речима, на првом месту планирано је проширење коловоза на седам метара и то од краја Орловићеве улице до језера, као и изградња бициклистичке и пешачке стазе на овом потезу. Такође, планирана је и изградња још једног прилазног пута, и то од стране Павловачког пута, поред викенд насеља, који

треба да води директно до језера. Планом детаљне регулације излетишта Борковац, у делу где већ постоје два расторана, предвиђена је изградња етно куће или неког сличног садржаја, док је преко пута, где је сада ливада, предвиђен отвореног и затворени и дечји базена. У том делу биће направљено и око 90 паркинг

места за аутомобиле и осам за аутобусе. - Шуме не смеју бити сечене нити нарушаване, сем колико редовно одржавање захтева, као ни зелени простор око језера. На ливади код плантаже предвиђена је изградња спортских терена и мобилијара за децу, као и простор за постављање бине и забавних садржаја, а део изнад језера може бити коришћен само за изградњу спортских терена – нагласила је Павловић. – Земљиште поред срушеног базена може бити коришћено само за изградњу неког етно ресторана и то искључиво од дрвета, да не би била нарушена вегетација тог дела излетишта. Реализација овог плана почеће у току ове године, а динамику ће диктирати интресовање инвеститора. По речима заменика председника Општине Рума Драгана Кардаша Рума јесте у заостатку у промоцији туристичке понуде у односу на неке друге општине, али се у том правцу кренуло. Ј.Антић

ЗООЛОШКИВРТНАПАЛИЋУ ОАЗАЖИВОТИЊАИБИЉА

Животињедајунаусвајање

ПАЛИЋ: Золошки врт на Палићу се сматра једном од најлепших вртова у нашој земљи, али и у окружењу. Поред многобројних занимљивих и ретких животиња, околину установе краси ретко биље и дрвеће за које је задужен посебан тим за хортикултуру. Налази се у истоименом насељу, шест километара удаљен од града Суботице и пет километара од аутопута Е-75 који повезује Будим- Могусеусвојитинагодинудана шпешту и Београд.Простире се јих многе племените врсте попут на 20 хектара површине од којих гинка, кедра или тисе. Најимпоје 10 хектара намењено посетио- зантнија је домаћа врста дрвета, цима у који спада и један од нај- храст. У врту живе три примерка лепше уређених вртова у регио- стара преко 150 година. Осим дрну, који плени својим амбијен- већа ту је многобројно цвеће у том и где су волијере са животи- лејама. Преко 85.000 садница њама складно уклопљене у пар- сваке године се произведе у плаковски амбијент. стеницима врта и засади у воли- Данас у ЗОО врту живи око јере - рекла је пр Золошког врта 120 животињских врста и преко Мирјана Алаповић. 730 животиња из готово свих Савремена концепција врта се крајева света. Ту су велики месо- не ограничава на пуко излагање једи и биљоједи, примати, птице животиња и забаву посетилаца, и ситне егзотичне животиње. већ и на заштиту врста и образоНајпознатији су бели медведи, вање људи. У последњих неколижирафе, лавови и лемури, а да им ко година у оквиру врта ради и је удобан живот у врту доказују Прихватилште за дивље животидоношењем на свет младуна- ње. ца. Парковски део врта плени - Пројекат се реализује у сасвојим уређењем. У врту живи радњи са Министарством зашти270 врста дрвећа и жбуња од ко- те животне средине и Заводом за

заштиту природе. Ради током целе године и прихвата пронађене или заплењене дивље животиње.Животињама се пружа смештај и нега и након опоравка се враћају усвоју природну средине. Уколико нису способне за самосталан живот, остају у ЗОО врту. На овај начин је спасено мноштво птица грабљивица и ситнијих сисара. У току је реализација ИПА пројекта прекограничне сарадње са Републиком Мађарском под називом „Animal Health“, где су нам партнери Вадашпарк Сегед и Кишкуншаг национални парк - истиче Мирјана Алаповић. Пре две године Зоолошки врт је прославио свој 60. рођендан и сада спада у савремене институцију која тежи европским стандардима. Ове године у плану је почетак велике реконструкције објеката који не задовољавају стандард Правилника о држању животиња, набавку нових врста, те додатне програме из образовања и културе, а започет је и нови програм усвајања животиња у оквиру кога сва физичка и правна лица на годину дана могу да добију ктиторство над изабраном животињом, ако плате одређењу суму новца. На таблама биће исписана имена усвојитеља. А. А.

дуг процес, као и излазак из насиља, али стварају се све бољи услови да се жртве охрабре. Она указује да су у пракси казне за насилника мале, а већина учесника трибине је указала да жене, које су најчешће жртве насиља, тешко подносе пријаве, јер их спутава лош материјални положај. Није било одговора ни на питање зашто се у Србији инсистира на градњи сигурних кућа за жене и децу-жртве насиља, кад закон каже да треба изместити насилника. После трибине поново је потписан је Меморандум о сарадњи установа на овом послу које су већ формирале мобилни тим, који добро ради, али би општина требало да га и финансијски подржи, како се потписом приликом формирања и обавезала. А. Мали ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА ЛСВ ЧОКЕ

Стана Ђембер поново председница ЧОКА: Општинска организација Лиге социјалдемократа Војводине Чоке одржала је осму редовну изборну конференцију и обележила десетогодишњицу постојања. За председника је поново изабрана Стана Ђембер из Падеја, а за потпредседнике Јосип Чеешљар из Остојићева и Виктор Киш Јовак из Чоке. На свечаности, поводом јубилеја чоканских лигаша, присуствовали су потпредседник ЛСВ-а Александар Мартон и републички посланик Радован Радовановић. У општинском парламенту Чоке лигаши имају два одборника и немају директно учешће у извршној власти, али како је истакла председница Стана Ђембер иза послова који су последњих година урачени у чоканској општини стоје активности ЛСВа. Она је нагласила да су захваљујући конкурсима Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине, месне заједнице Падеј,Чока, Остојићево, Црна Бара, јазово и Санад видно унапредиле своју инфраструктуру реализујући пројекте водоснабдевања, одводњавања пољоприврендог земљишта, атарских путева и канализаицје. - Све ове месне заједнице ће уз помоћ ЛСВ-а радити на уанпређењу својих средина јер нам је крајњи циљ интерес грађана у малим, руралним срединама. Ми не одустајемо од својих програмских циљева, борбе за аутономију Војводине и бољи живот свих грађана општине Чока. Битно је оно што се конкретно уради и очекујемо да у наредном периоду будемо незаобилазан фактор у политичком животу и власти општине, али и када би сутра добили власт у општини било би врло тешко јер су се проблеми нагомилали - рекла је Стана Ђембер. У оквиру прославе десетогодишњице и редовне Изборне конференције ЛСВ-а у Дому омладине у Чоки новим члановима су свечано уручене чланских картица. М.Мр.


12

ponedeqak7.mart2011.

UNISTRAGUOTRGOVINIQUDSKIMORGANIMANA KOSOVUNAJVEROVATNIJEPOVERAVAEULEKSU

Za{tita svedoka najva`nije pitawe Tu`ilac za ratne zlo~ine VladimirVuk~evi} smatradaje u predmetu trgovine qudskim organima na Kosovu najva`nije pitawe da li je pravosu|e Euleksa sposobno da re{i problemza{titesvedoka. – Mislim da je to najva`nije pitawe.Unmikjeizgubiomnoge svedoke i zbog toga imamo okrwene slu~ajeve u Hagu. Ako Euleks sam bude vodio istragu, ako bude politi~ke voqe da se to objektivno u~ini, mora postojati potpuno druga~iji pristup za{titi svedoka. Uostalom,izvestilacSavetaEvrope@an [arl Gardeto to je veoma jasnonapisaounacrtusvogizve{taja–rekaojeVuk~evi}. Onjekazaodazaistapo{tuje kolege iz Euleksa, ali je ambijent u kojem rade problemati~an. –Na{azemqasezala`ezanezavisnuistragu,pomerenuodmogu}ih politi~kih uticaja, spe-

cijalizovanu samo za ovu temu. Euleks ~eka dokaze, ali dokazi semorajuprikupqatiive}jebilo dovoqno vremena za to. Mislimda}eUNnakrajupoveriti mandat Euleksu, bez obzira na na{e`eqe–rekaojeVuk~evi}. On je istakao da }e Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine aktivno sara|ivatisEuleksom,kaoido sada. – Mi smo otvoreni za saradwu. Ali ne}emo pristati na to dana{trogodi{wiradzavr{i unekimfiokamakao{tojebilo s istragom Unmika, s izve{tajemiz‘`uteku}e’isl.Mislimdajeneophodannekime|unarodni nadzorni, korektivni organ koji bi nadgledao i imao mogu}nost da stru~no poma`e u istrazi. Ovako, sve se pretvara u politi~ku igru, `rtve nemaju odgovor, Euleks vodi preliminarnuistragu,atoni{tanezna~isprocesnogaspekta–kazaoje Vuk~evi}. (Tanjug)

DRU[TVOSUDIJATRA@IOBJAVQIVAWE NAJNOVIJIHKADROVAWAUNUTARPRAVOSU\A

Nedostaci izbora VSS-a Dru{tvo sudija Srbije ju~e je izrazilo o~ekivawe da Izborna komisija Visokog saveta sudstva (VSS)bezodlagawaobjavizapisnike sa svih bira~kih mesta na izborima odr`anim 3. marta za {estizbornih~lanovaVSS-aiz redasudija,po{toje,kakosenavodi, „temeqna analiza sudskih izboraodinteresazacelokupnu javnost Srbije“. Dru{tvo sudija je istoveremenoiznelozakqu~ak da„dosada{wipodaciukazujuna todaizborinisuuspelidaobezbedekredibilnerezultate“. „Polaze}i od konstatacija Evropske komisije da je (re)izborsudija,sproveden2009.godine,’izvedennana~inkojijeugrozio nezavisnost sudstva» i da se p « osledicenastalewimenesmeju konsolidovati pre temeqne revizijereizbora’»,Dru{tvosudija ukazuje na to da su sprovedenim sudskim izborima, na osnovu zakonskihizmenaizdecembra2010. godine, u znatnoj meri konsolidovane posledice reizbora kojima je ugro`ena nezavisnost sudstva”, pi{e u ju~era{wem obra}awu javnosti Dru{tvo sudija Srbije. Profesionalna sudijska asocijacijaocewujedaje„dotogado{lo na vi{e na~ina: iskqu~ewemizizbornogprocesa837nereizabranih sudija, o ~ijem statusujo{nijepravosna`noodlu~eno, kao i ukqu~ivawem u izborni proces 606 prekr{ajnih sudija,iakoUstavnisudjo{nije odlu~iooustavnostiodredbeko-

jasudijamazaprekr{ajedajebira~kopravo,iporedpredlogasudije izvestioca da se odredba proglasineustavnom“. Tako|e, Dru{tvo sudija smatra da je u postupku izbora za ~lanove VSS-a do{lo do „neod- govaraju}e predstavqenosti sudija u pogledu vrste, stepena, brojnosti sudova iz kojih se birajusudije–kandidatizaizborne~lanoveVSS-a“. Nagla{ava se i da Ustav zabrawuje da predsednici sudova budu~lanoviVSS-a,adasu„dva izabrana kandidata vr{ioci funkcije predsednika sudova u ZrewaninuiSubotici“. „Samo obavqawe funkcije predsednikasudadu`eodgodinu dana znatno odre|uje poziciju i uticaj vr{ioca funkcije predsednika suda, povla{}uje wegov polo`ajusudskimizborima. „U Visokom savetu sudstva i ovogputa,od{estizbornih~lanovaizredasudija,sudijeizgra|anskematerije,kojepostupajuu 75do80odstoukupnihpredmetau Srbiji, bi}e predstavqene samo jednimkandidatomizprivrednog sudstva. Zanimqiva je ~iwenica da je od ukupno {est kandidata koji su birani na sudskim izborima,polovina,odnosnotroje,iz sudovauVojvodini,iakojeuVojvodini tek oko ~etvrtine ukupnogbrojasudijauSrbiji,idanemanijednogkandidataspodru~ja apelacionihsudovauKragujevcu iNi{u”,saop{tilojeju~eDru{tvosudijaSrbije. J.J.

crna hronika

POSLEHAP[EWALASLAV.(1975)IZHORGO[A,OSUMWI^ENOGZASILOVAWEOSMOGODI[WE]ERKE

Rodbina i me{tani u neverici Poslehap{ewaLaslaV. (1975) izHorgo{a,komejeistra`nisudijaVi{egsudauSuboticiodrediopritvorutrajawudo30danai nalo`iosprovo|eweistragezbog osnovanesumwedajepo~inioobqubu nad osmogodi{wom }erkom, u najsevernijem mestu na severu Ba~kesoko6.000`iteqavladaju zgra`avaweineverica.GaboraV. (34), brata osumwi~enog, sreli smodokjeudomwihovihroditeqaguraonabicikludrvazaogrev, nase~enauobli`wem{umarku. U skromnoj ku}i otac osumwi~enog Jo`ef (61),majkaRo`a(54) imla|ibratGaborneizbegavaju susrete s novinarima. Vele da su sesvina{liu~udu,sumwaju}ida je Laslo V, najstariji od petoro bra}euporodici,takone{tomogao ~initi ali dodaju i da, iako nisuposva|aniswegovomporodicom,posledwihgodinanisumnogo komunicirali. Oni pri~aju da se Laslo pre devet godina o`enio Sne`anom (25),skojomimapetorodece,alidasuimsvadecapo~etkompro{legodine,napredlog CentrazasocijalniradizKawi`e,oduzetaidasuzbrinutauhraniteqskeporodice. Osumwi~eni Laslo je kao pekarskiradnikokodvegodinebio zaposlenuMartono{u,zatimiu Horgo{u, da bi ostao bez posla. Sa `enom i decom `ivi u skromnojku}inapravqenojod~erpi}au romskomnasequ,alo{iinehigijenskiusloviukojima`ivibili su razlog {to je naju`a rodbina izbegavaladagapose}uje. –ImamsvojuporodicuuHorgo{u,astarijegbrataisnajuve}dve godinenisampose}ivaoba{zbog toga{to`iveutakvimuslovima, zbog ~ega su im i decu oduzeli – bez okoli{awa ka`e Gabor V. – Dasubrataodveliupolicijusa-

Ku}aosumwi~enogLaslaV.uHorgo{u

sudskogpostupka.Decasuimoduzeta vi{e od godinu dana, negde po~etkompro{legodineujanuaru –ka`eotacJo`ef. LasloiSne`anasuli{eniroditeqskog starawa pa su wihove dve }erke i tri sina sme{teni u hraniteqskeporodiceuokolnim mestima.Laslojeosumwi~endaje

LasloiSne`anaV.suli{eniroditeqskog starawaiwihovedve}erkeitrisinasusme{teni uhraniteqskeporodice.LasloV.jeosumwi~en dajevi{eputasilovaoosmogodi{wu}erku, najstarijuodpetorodece ni{taodtogaza{tagateretenije istina. Odneo sam mu slanine, kupione{tonamirnicaidaone{to novaca. Ne `ivi s nama, ne znam {ta se de{avalo i da li je istina ono za {ta ga terete. Mo`dajeimogu}e,alijatoneznam. Kadasammubiouposeti,plakao jeigovoriodanijeistina.Odpolicije ni{ta nisam mogao da saznam,osimda}esvebitipredmet

vi{e puta silovao osmogodi{wu }erku,kojajenajstarijaodpetoro dece. Ro`aV.nikadanijebilazadovoqnasnajkom,nijejeprihvatala jernijevodilara~unaoku}i. – Od kada se Laslo o`enio nisambilakodwih,zato{tojetamo sveprqavo,nesamouku}inegoi okolo u ulici. Kao majci i baki te{ko mi je da slu{am svakakve

pri~e.Neverujemdajemojsintako ne{to mogao uraditi –ka`e majkaRo`a. Roditeqi osumwi~enog i brat Gabordodajuda,bezobziranasiroma{tvo u kojem su `iveli, on nijeteraodecudaprose,alinapomiwudaihjemajkaSne`ananekolikoputavodilanagrani~niprelazHorgo{. – Te{ka srca smo sve ovo primilijerjeba~enaqaganafamiliju. Neugodno nam je, ali ne mo`emoznatidalijetouradio–ka`ebratGabor. Uromskomnasequ,gdejeskromniku}erakukojemse,pokrivi~nojprijavikawi{kepolicije,de{avaloonoza{tajeosumwi~eni pritvorenLasloV,majkuosmogodi{we devoj~ice Sne`anu nismo zatekli kod ku}e. Ona je ranije u izjavi novinairma rekla da nije sigurnautodajewenmu`Laslo silovao }erku. Wen stariji brat Isidor P. (28) ka`e da ne veruje dajeistinato{tosepri~aiza {taseLaslooptu`uje. Tekstifoto:M.Mitrovi}

Iz Srbije iznose ptice, a unose „vijagru” Me|u pet carinarnica u Vojvodini, od ukupno 14 u dr`avi, pre svega zahvaquju}i najfrekventnijem grani~nom prelazu Batrovci prema Hrvatskoj, ona iz Novog Sada malo-malo pa se pojavi u javnosti po senzacionalnim inforamcijama o zaplenikrijum~arenerobe-nekadpo

U zatvor zbog protesta kod B-92 TelevizijeB-92naBulevaruZorana\in|i}anaNovomBeogradu. Simpatizeri tog pokreta su protestovali zbog, kako su rekli, nekorektnog izve{tavawa te televizije. Policija je prvo legitimisala okupqene, zatim zatra`ila da se razi|u, ali su onitoodbilipasuihpriveliu policijsku stanicu „Novi Beograd”. Nezavisno udru`ewe novinara Srbije prethodno je pozvalo nadle`neorganedapreduzmuzakonom predvi|ene mere prema u~esnicima skupa pokreta „Na{i 1389” ispred zgrade RTV B92.NUNSpodse}anatodajeRepubli~ko javno tu`ila{tvo podnelozahtevzazabranuvi{e ekstremisti~kihorganizacijai navodi da je neprijavqeni skup ultradesni~ara kod zgrade B-92 jo{jedanunizuotvorenihpritisaka na novinare i ure|iva~kupolitikuovemedijskeku}e. (Tanjug)

znaosamusredu,akadasepro~ulo za {ta je osumwi~en, u pekari u centruHorgo{a,gdejeradio,reklisumidaneverujudajetakone{to uradio. Ni ja ne verujem. U vremekadasesvenavodnode{avaloonjeno}uradio,dawuuglavnom spavao.PrekoCentrazasocijalni rad Kawi`a dobili su da se preseleustanuKawi`u,alinisu hteli.Datimjecement,{qunaki kre~ da poprave ku}u, ali su gra|evinskimaterijalprodali.Kada suimoduzelidecu,socijalnaradnicajepri~aladajojjeLaslopretioda}ejezaklati,pajezbogtih pretwi dobio 15 dana zatvora i odle`aouSubotici. LasloV.iwegovasuprugaSne`anausreduujutrosuprivedeniu Policijsku stanicu u Kawi`i, ali je, kako pri~a otac Jo`ef V, istogdanaSne`anapu{tenaku}i, dok je Laslo zadr`an u pritvoru gdegajesutradanuKawi`iposetio. –Posetiosamsinaupritvoruu Kawi`iiurazgovorukojijetrajaodesetakminutamijerekaoda

NOVOSADSKACARINANAFREKVENTNOMPUTUIZME\UISTOKAIZAPADA

^ETVORICA^ELNIKAPOKRETA„NA[I1389” OSU\ENANA15DANAUPADINSKOJSKELI

^etiri~lanaUpravnogodbora Srpskog narodnog pokreta „Na{i1389”osu|enasunapo15 danazatvoraiposlatanaizvr{ewe kazne u Padinsku Skelu zbog prekju~era{weg protesta ispred zgrade Televizije B-92, saop{tio je taj pokret na svom sajtu. U saop{tewu se precizira da su na po 15 dana zatvora osu|eni ~lanovi Upravnog odbora tog pokreta Ivan Ivanovi}, Sr|an Kruni}, David Simovi} i Goran Petrovi}. Jo{ ~etvoro pripadnika organizacije,odkojihtridevojkeijedan maloletnik, ka`weno je s po 20.000dinarajersu,kakonavodi taj pokret, ispred zgrade B-92 dr`ali transparent „Istina i qubav prema Srbiji pobedi}e va{ela`ionama”. Pripadnici policije priveli su preksino} dvadesetak aktivista pokreta „Na{i 1389”, koji su se, na neprijavqenom protestu,okupiliispredzgrade

dnevnik

krivapriizlaskuputnikaizna{edr`ave. –PripadniciUpravecarina, koji su u sastavu Ministarstva finansija,patakoimi,obavqamo carinski nadzor robe i putnikakaoidevizno-valutnukontrolu,prekodevetcarinskihispostavazarobnocariwewekaoi osam grani~nih carinskih prelaza prema Hrvatskoj – ka`e za „Dnevnik”upravnicanovosadske carinarnice Biqana Radosavqev. – Carina ima fiskalnu uloguzbognaplatekojaodlaziu buxet,aliibezbednosnu,takoda imamoizrazitodobrusaradwus pograni~nom policijom, na {ta smo na neki na~in i prinu|eni jer pokrivamo prelaze najfre-

skih, tako da zajedni~ki u~estvujemo u akcijama otkrivawa nezakonitih dela. Poku{aji krijum~arewa su razli~iti. Oni se uglavnom otkrivaju na grani~nimprelazimauprtqagu vozila, nekad metodom slu~ajnoguzorka,aliuve}inislu~jevaradimopoprincipu„analize rizika”. To je koncept koji je carinausvojilaizasnivasena prikupqawu odre|enih podaka kojizavr{avajuuna{ojbazi,a potom se na osnovu tih informacija procewuje gde postoji rizikpovrstirobe,prevoznog sredstva,putnogpravca...–obja{wavaRadosavqev. Ona ka`e da je lane samo na grani~nom prelazu Batrovci

kventnijepobrojuputnikaivozila, i to na putu koji povezuje Isto~nuiZapadnuEvropu. Po wenim re~ima, postoji strategija integrisanog upravqawagranicom. – To podrazumeva obavezu kontinuiranesaradwesvihslu`bikojesuprisutnenagrani~nim prelazima, pa i inspekcij-

otkriven poku{aj krijum~arewa vi{e od 32 kilograma laboratorijski izra|ene marihuane –„skanka„,oko~etirikilogramaobi~nemarihuane,kileipo heroina,pi{toqasmecima,medicinske opreme i instrumenata, lekova, desetina kutija tableta za potenciju „vijagra„ i „cijalis„, zlata, nakita, garde-

BiqanaRadosavqev

uo~enojoriginalnostipoku{aja {verca ili po koli~ini zaplewenog.Posledi~no,pqu{teprekr{ajneikrivi~neprijave.Naj~e{}e se pred nosom carinskih slu`benika poku{avaju preneti droga,oru`je,cigarete,{tonije retkost na Starom kontinentu, aliine{to~emusena{obi~an, ~estitigra|anin,ve}svemupriviknut,ipakmo`eza~uditi,pau zapleneulazeretkeptice,umetni~kadela(idavnoukradena),pa iqudikojiretkoneznajugdesu se na{li. Karakteristi~no za carinarnicu„NoviSad„jetoda uzredovneposlovenaplatecarine, tako bitne za buxet dr`ave, ima pod kontrolom gotovo sve grani~ne prelaze prema Hrvatskoj te da se ve}inom {verc ot-

robe u ogromnim koli~inama, cigareta... Karakteristi~no za pro{lu godinu je {to je na prelazu Ne{tinspre~enipoku{ajkrijum~arewa za{ti}enih vrsta ptica ukupne vrednosti od ~ak 15.000.000 dinara. One su bile obra|enezaspremawejela:bilo im je odstaraweno perje i izva|enautroba,asamonekiprimerci su ostavqeni s glavom, verovatno stoga da bi kupci prepoznalivrstuzaspecijalitet.Bile su zamotane u aluminijumske folijeiunajlonvre}ice,apotom spakovane u torbe. Kombi s ovim tovarom od oko 700 kilograma pojavio se s prikolicom okopono}i,postaojesumwivna{im obu~enim slu`benicima i ubrzo su prestupnici razotkriveni. –Uovakvimsitucijamaobave{tavamo i predstavnike Ministarstva za za{titu `ivotne sredine – obrazla`e upravnica Radosavqev,idodajedase{verceri razlikuju po na~inu poku{aja. – Bilo je, naravno, i onih kojisunedozvoqnurobusakrivaliubunkerimarezervoaraautomobila do kojih se moglo do}i tekpoistakawugoriva,adroguu naknadno zatvaranim kesicama „~ipsa” i u igra~kama. Ma{ta krijum~ara je veoma bogata, ali na{icarinicisudobroobu~eni ispre~avajukrijum~areweipri tome ostvaruju zna~ajne prihode za dr`avu. Tako smo pro{le godine zaveli u prekr{ajnom postupku 277 zahteva podnetih mesno nadle`nim prekr{ajnim sudovima,alii~ak1.452prekr{ajnihpredmeta,za~ijejere{avawenadle`nakomisijazaprekr{ajeCarinarnice„NoviSad„. M.Vuja~i} Foto:S.[u{wevi}


crna hronika / dru[tvo

dnevnik

ZABRIWAVAJU]IPODACIME\UNARODNOGSAVETA ZABORBUPROTIVNARKOTIKA

Drogaveliki balkanskibiznis Balkanskezemqesunezaobilazanputzakrijum~arewenarkotika koji s istoka ilegalnim kanalimasti`udokorisnikauZapadnojEvropi,itojepostalo“velikibiznis”,ukojisuukqu~enelokalne i me|unarodne kriminalne grupekojesume|usobnopovezane. Heroin,kojisenaj~e{}eproizvodiuAvganistanu,popravilusti`euEvropuprekoTurske,Bugarske i Gr~ke, a odatle nastavqa preko Albanije i Srbije, isti~e seuizve{tajuMe|unarodnogsavetazakontrolunarkotikazapro{lu godinu. Ova droga naj~e{}e sti`e kopnenim putem: kolima, autobusima,kamionima.

U izve{taju se tako|e isti~e dajenaBalkanuiupojedinimzemqama Isto~ne Evrope zabriwavaju}e pove}ano gajewe kanabisa, biqke koja se koristi kao opijat. To se, po najnovijim otkri}ima,naj~e{}eradiuBugarskoj i Makedoniji, ali u tome mnogo ne zaostaju ni Moldavija, Ukrajina,kaoijo{nekezemqeu regionu.Uizve{tajuseposebno ukazujenatajproblemuMakedoniji,{toseilustrujejednomzaplenom 700 kilograma kanabisa lokalneproizvodwe.Ranijihgodina to su bila sporadi~na otkri}a jer se ta biqka gajila na malimpovr{inama.

Kriminalnegrupesuseaktivno ukqu~ile i u krijum~arewe kokaina,koji,popravilu,sti`e izJu`neAmerike.Ovadrogado evropskog kontinenta naj~e{}e sti`e brodovima i avionima, i touvelikimkoli~inama.Topotvr|uju i pro{logodi{wa otkri}aupojedinimzemqama,koje sesveuspe{nijenosesovimproblemom. U rumunskoj luci Konstanca carinici su zaplenili 1.200kilogramakokaina,uPirejuuGr~koj450kilograma,aubugarskojVarniotkrivenojevi{e od hiqadu fla{a u kojima je ta drogabilapome{anasvinom. (Tanjug)

POZNATIGLUMACTVRDIDAMUJEMAJICA SLIKOMGENERALADIVJAKAPODMETNUTA

Trifunovi}:„Slu~ajnost, anesmi{qengest” Poznati glumac Sergej Trifunovi},kojiseposlepremijere filma „Montevideo, Bog te video”uSarajevupojavioumajici s likom uhap{enog generala Armije BiH Jovana Divjaka, u izjavi Tanjugu objasnio je da se radi o slu~ajnosti, a ne o gestu. Pojedini sarajevski portalisuprenelifotografiju,snimqenuupetakuve~eposlepremijerefilma,nakojojjeTrifunovi}umajicisDivjakovimlikom. – Bili smo na `urci povodom filma ’Montevideo’, u ’Meeting Point‘ bioskopu u Sarajevu,gdeseigraloizabavqaloijasamseoznojioihteoda odemuhoteldapromenimmajicu,anekomijeugu`virekao– ’Nemapotrebe,imamoparmajica, i dobacio mi neku crnu u najlon kesi – rekao je Trifunovi} Tanjugu. – Izvadio sam majicu, pogledao je, na woj je bilasiluetanekogqudskoglika,ni{tanijepisalo.Menije li~ilonapapuVojtilu,pasam ga u {ali upitao ’Je l’ to papa?’ – ’Nije, ovaj ti je pravoslavni’”, dobacio je neko kroz smeh,ajasamsenabrzinupresvukao,atmosferajebilavrlo prijateqska i ni kraj pameti minijepadalodabimoglobitiikakvihproblema.

13

PORFIRIJE:POTREBNASUNAMEVROPSKARE[EWA

Devojkauku}ici zapsa Pred es edn ik Sav et a Rep u- gaciju RRA-e i razgovarao o janstvo li~nosti, ili podstibli~keradio-difuzne agenci- ulozi regulatornih tela, spe- ~unasiqe. je (RRA) vladika Porfirije cifi~nim problemima, rijaNa~elnik Slu`be za moniizjaviojedasuSrbijipotreb- lit i prog am im a, pra} ew u i toring u RRA-i Dragan Luki} naevropskazakonskare{ewau nadgledawuprograma,procesu smatra da je mogu}e na osnovu radio-difuzijikoja{titegle- digitalizacije, zakonskoj reevropskih re{ewa napraviti daoce,aneugro`avajuemitere, gul at iv i kao i razl i~ it im efikasanmodelpra}ewairea- saop{tila je ju~e RRA. On je spornim situacijama s kojima govawa na izazove u spornim rekaoda je,tokomposeprogramima. te del eg ac ij e RRA-e - Zna~ajno je da sagleFrancuskoregulatornoteloCSA francuskom regulatordamo na~in rada drugih pratiprogramskesadr`ajeiima nom tel u – Sav et u za slu`bi za monitoring, audio-viz ue ln e med ij e zakonskumogu}nostzabraneemisija posebno onih koje imaju Franc us ke (CSA), na vi{ ed ec en ijs ko isk uisadr`ajakojigovorejezikom poziv OEBS-a i franstvo. Francusko regulamr`we,ugro`avajumaloletnike cuskeambasade,na~elno tornotelojeizuzetno,a idostojanstvoli~nosti, dogovoren dolazak eksnam a preds toj i per iod ilipodsti~unasiqe perata iz Pariza koji primene evropskih norbi pomogli u re{avawu mi–izjaviojeLuki}. na{ihproblema. su se suo~avali u proteklom Ugovori koje s u~esnicima – Vrlo je va`no to {to su periodu. Poseta CSA-i je narijaliti programa zakqu~uju problemi regulatornih tela stavqena predavawima i raTV-staniceuFrancuskojdostasli~nina{imai{tosuonitodom sa slu`bama koje nadglevqajuseregulatornomtelukokomvremenarazvijalizakonska daju program i u radu na projepratidalisetajugovorpore{ewa koja omogu}avaju da se cesu digitalizacije. Francu{tuje. Posledwe ozbiqno krti problemi re{avaju br`e i sko reg ul at orn o tel o CSA {ewe propisa i ugro`avawe efikasnijenana~inkoji{titi prati programske sadr`aje i dostojanstvali~nostiurijaligledaoce, ali ne ugro`ava emiima zak ons ku mog u}n ost zati programima u Francuskoj je tere–rekaojePorfirije. brane emisija i sadr`aja koji slu~aj devojke koja je zavezana Predsednik Saveta CSA-e govore jezikom mr`we, ugroogrlicomzapsa`ivelauku}iMi{el Bojon primio je dele- `avaju maloletnike i dostociikojasepona{alakaopas.

AMFILOHIJEI„PARADAPONOSA”

Ne}ebitiizviwewa?

On je kazao da je za Divjaka prvi put u `ivotu ~uo kada je ekipafilmaizMostarakretalazaSarajevoikadjenekojavio da su u Sarajevu demonstracije zboghap{ewaDivjaka. –Izviwavamseakosamovim aktom bilo koga povredio, zaista nije bilo namere – rekao je Trifunovi}. Divjak je uhap{en u ~etvrtak uve~e na be~kom aerodromu,naosnovupoterniceSrbije zbog ratnih zlo~ina u Dobrovoqa~kojuliciuSarajevu, po~iwenimumaju1992.godine. Tada su, prilikom ugovorenog povla~ewa,ubijena42,arawe-

na73vojnikaioficirabiv{e JNA. Zbog Divjakovog hap{ewa, u Sarajevu je odr`an miran protest vi{e hiqada gra|ana, koji su tra`ili wegovo pu{tawe na slobodu. Protesti su po~eli okupqawem ispred austrijske ambasadeuSarajevu,azavr{eni suispredzgradeambasadeSrbijeutomgradu,nakojusudemonstranti bacali grudve snega i naranxe. U~esnici protesta su nosili transparente i Divjakove slike, a uzvikivali su „Jovo, Srbine,~ar{ijajeuztebe”,„Izdr`i,Jovo”,„@ivelaBiH”,„Ne damoJovu”,„SvismomiJovo”...

Vuk~evi}:Tra`imoistinu oDobrovoqa~koj Tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} izjavio je dasadane`elidakomentari{e hap{ewe biv{eg generala ArmijeBiHJovanaDivjaka uBe~u popoterniciSrbijezazlo~inu Dobrovoqa~koj ulici 1992. godine,alidasemorado}idapravosudneistineotomzlo~inu. „Ne}usadadagovorimo`ivom predmetu. On ve} proizvodi emotivne reakcije mnogih, spekulacije,ine`elimdau~estvujem u javnoj debati o wemu. Ondakadadobijemodopisodna{eg ministarstva, tada }emo iznetisvojstav”,rekaojeVuk~evi} u intervjuu za „Politiku”.„Ovipredmetibudeemocije, otvaraju teme iz pro{losti koje jo{ uvek nisu zatvorene,

ponedeqak7.mart2011.

`rtve o~ekuju odgovore, politi~ari kalkuli{u... U slu~aju ’Gani}’ bilo je medijske polemike i, na`alost, uglavnom su jevodilipoliti~ari”. Onjerekaodajerazgovaraosa svojimkolegomizBiHMiloradom Bara{inom pre dva dana, i istakaodaje„veomava`nodase {to pre potpi{e sporazum o ustupawu dokaza, bez obzira na togde}esevoditipostupakkojijepodparalelnomistragom”. Napitawedalijerealnoda }eDivjakbitiizru~enna{ojzemqi s obzirom na to da je britanskisudpro{legodineodbio ekstradiciju Ejupa Gani}a, osumwi~enog u istom predmetu, Vuk~evi}jeodgovorioda„tozavisiodsuda”.

„Bosna je u svetu prikazana kaomu~enikdevedesetih,Srbija kao agresor, i to je politi~ka slika.Sla`emsesIvicomDa~i}em,kadaka`edajesvakaosudabilokogSrbinanormalnai o~ekivana, a svako hap{ewe onih koji su osumwi~eni da su nad Srbima po~inili zlo~ine jestepoliti~kiproces.Tojezaista neprihvatqivo”, rekao je Vuk~evi}. „Dokazali smo da ne vodimo politi~ke procese, a ja }u progawati zlo~ince ma koju uniformudasuimali.Nemogu dauti~emnasudskuodluku,ali ponavqamdajezlo~innadvojnicima u Dobrovoqa~koj jedan od najve}ihiztihnesre}nihgodinaidanikozawegajo{nijeodgovarao”. (Tanjug)

[e{eqozahtevuzaosloba|awe Rasprava o zahtevu Vojislava [e{eqa da bude oslobo|ennasu|ewuuTribunaluHagupo~e}edanas popodne. [e{eq }e u prvom delu rasprave obrazlo`iti zahtev za osloba|awe, zasnovan na tvrdwi da tu`ioci nisu izneli dovoqno dokaza nizajednuta~kuoptu`nicekojagateretizazlo~inenadnesrbimauHrvatskoj,VojvodiniiBiH, 1991–93. godine. Pretresno ve}e je optu`enom odobrilotriiposatazaobrazlagawezahteva,a tu`ioci}ena[e{eqevzahtevodgovoritisutra. Pretresnove}e}eodlukuo[e{eqevomzahtevu doneti u roku od nekoliko nedeqa, nedavno je najavio predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti.PopravilimaTribunala,sudijemoguoceniti

dasutu`iociiznelidovoqnodokazaprotiv[e{eqaposvimta~kamaoptu`nice,ili,zbognedostatkadokaza,moguodbaciticeluoptu`nicuili nekeodwenihta~aka. DosadaseupraksiSudauHagunijedesilodau ovojfaziprocesaoptu`enibudeoslobo|en.Ukolikosudijeneoslobode[e{eqa,su|ewebitrebalo da se nastavi dokaznim postupkom odbrane. Su|ewe[e{equpo~elojeunovembru2007.godine, posle jednog neuspe{nog poku{aja i {trajka gla|uoptu`enog.UsudskompritvoruuSheveningenu [e{eq je od 24. februara 2003, kada se dobrovoqnopredaoodmahpo{tojeTribunalobelodaniooptu`nicuprotivwega.

Mit rop ol it crn og ors koprimorski Amfilohije izjavio je ju~e u Herceg Novom, kakojavqaTanjug,daonikoji odwegatra`eizviwewezbog ocena o beogradskoj „Paradi ponosa”, nemaju pravo na to jer on nije izrazio mr`wu prema ~oveku ve} je osudio greh. Mitropolit je kazao da biodweganekoimaopravoda tra`i izviwewe samo ako bi on svojim izjavama kao episkopCrkvepravoslavne,hri{}anske, izjavio mr`wu premaqudimakaopremaBo`jim stvor ew im a, prem a ~ov ek u, kakojerekao,kaopremaikonibo`joj. – Onda bi ti qudi koji me optu`ujuimalipravodatra`e izviweweodmeneijabihbio du`andaseizvinim–rekaoje mitropolit,dodav{idajeono {to on govori zasnovano na principujevan|eqskom„davolimo gre{nika bez obzira na to kakav on bio i kakav greh ~ino, ali da mrzimo zlo i greh”. – Svako ima pravo da `ivi kako smatra ispravnim, ali

to ne zna~i da je taj na~in istinskipravina~in–rekao je mitropolit povodom preporuke poverenice za ravnopravnost Nevene Petru{i} da se mitropolit izvini gejpopulaciji i primi wihove predstavnike. Mitropolit je kazao da je wemu sve slobodno, ali da mu nijesveinakorist. –Sve{tosamgovorioi{to govorim ~inim kao jevan|eqski~ovek.Jasamdu`andapred Bogom i qudima skrenem pa`wuisebiidrugimanatoda ne idu putem koji vodi u propast, osu|uju}i greh – rekao je mitropolit. On je ukazao na to da Crkva ne mo`e proglasiti zlo za dobro, zlo~in za dobro~instvo, mr`wu za qubav, anti~ove~nostza~ove~nost,iistakaoda Crkva ne mo`e ubijati decu u maj~inojutrobiitoproglasitidobrimzato{totonekizakonodobrava. –Crkvamoradaka`esvoju re~, a drugi odlu~uju o tome da li }e to prihvatiti. Ne mo`e Crkva da prihvati na-

stranost, neprirodnost `ivqewakaoprincip`ivqewa – rekao je on, i dodao da Crkva ne mo`e pore}i slobodu drugoga,alijedu`nadauka`e nagre{ku. Mitropolit je objasno da Crkva ne uskra}uje slobodu ~oveka,ve}dagasamopodse}a natou~emujeprava,istinska slobodai~ove~nost,awegovo jeda,kakojerekao,odlu~ida lije}etoprihvatitiiline. – Ne osudih gre{nika nego greh, ono {to uni`ava wihovo,mojeidostojanstvodrugih qudi, a wihovo je da li }e to daprimeiline–rekaojemitropolit nakon slu`ewa svete arh ij er ejs ke lit urg ij e u manastiru Savina u Herceg Novom. KoordinatorPravnogsaveta Mitropolije crnogorskoprimorske Velibor Xomi} je Tanjugu u rekao da je Nevena Petru{i} iza{la iz okvira nadle`nosti koje je dozvoqavaju Ustav i zakoni Srbije i da kr{i na~elo odvojenosti crkavaiverskihzajednicaod dr`ave.

NAJ^E[]IUZROKNEPRILAGO\ENABRZINA

Saobra}ajnihnezgoda 26odstomawe Merekojejesaobra}ajna policija pro{le godine preduzela u primeni Zakona o bezbednosti saobra}ajarezultiralesu26 odsto mawim brojem saobra}ajnih nezgoda nego 2009. Ministarstvo unutra{wih poslovajeuizve{tajuo svomradutako|eobjavilo da je i 19 odsto mawe poginulih, ~iji broj je sa 810 smawen na656. USrbijijepro{le godinebilo47.757saobra}ajnih nesre}a (u 2009. bilo ih je 64.898), u kojima je, pored 656 poginulih, povre|eno 19.326 osoba, {toje za 10 odsto mawe nego u prethodnoj godini, kada ih je bilo21.511.Brojsaobra}ajnihnezgodasanastradalimlicimaje,uodnosuna2009.godinu,mawiza 10 odsto, sa 15.814 smawen je na 14.179. Naj~e{}i uzroknastankasaobra}ajnihnesre}aje,premapodacimaMUP,bilabrzinakretawavozila.

Kaoohrabruju}a~iwenicaisti~eseto{toje, uodnosuna2009.godinu,brojsaobra}ajnihnesre}a ~iji uzrok je neprilago|ena brzina smawen, kaoibrojpoginulihipovre|enihlicautimnezgodama.


14

dru[tvo

ponedeqak7.mart2011.

INTERDISCIPLINARNA ISTRA@IVAWA NOVOSADSKIH NAU^NIKA U KORAK SA SVETSKIM

dnevnik

PREDMET „CIVILIZACIJSKIH RAZMERA” NA MARGINI

Istorijanesme Stomatolo{ko -mehani~kaformula bitiizbornipredmet zazdravqezuba O rezultatima istra`ivawa na{ih nau~nika koje uva`ava i svetskanau~naelitamalose,isasvim sporadi~no, ~uje u {irokoj javnosti. Pone{to saznamo slu~ajno,ba{kao{tosmo~ulizazanimqiva i uspe{na interdisciplinarna istra`ivawa profesoraiistra`iva~aizoblastisto-

ProfesordrQubomirPetrovi}

matologije i mehanike(!) na Univerzitetu u Novom Sadu. "Glavna adresa"nakojunamjeukazanojedr Qubomir Petrovi}, vanredni profesornaKatedrizastomatologiju Medicinskog fakulteta i na~elnikOdeqewazabolestizubaiendodoncijuKlinikezastomatologijuVojvodine. Uznastavni~kiradsastudentima, specijalizantima i postdiplomcima stomatologije te obavqawesvojeklini~keprakse,specijaliste za bolesti zuba i usta, profesor Petrovi} predano se bavinau~nimradom,aoblastwegovih istra`ivawa su dentalni materijali i endodoncija, grana stomatologije koja se bavi bolestima zubne pulpe, sme{tene u centralnom delu zuba. Posebno istra`uje dentalne, i to kompozitne materijale koji se koriste zaispune,ilikakoihnarodzove "bele plombe", i wihovu vezu sa zubnim tkivima. Ta veza se koristiiudrugimstomatolo{kimzahvatima,naprimerzafiksneortodontske radove, koji se tako|e "lepe"zazube. Zanimqivojedajeuposledwih desetakgodinanekolikovrlozapa`enih radova prof. Petrovi} uradioskolegamaizsasvimdruge bran{e, profesorima i istra`iva~imasFakultetatehni~kihnaukakojiseprevashodnobaveprimewenom matematikom, odnosno mehanikomimatemati~kimmodelirawem. Posebnu "specifi~nu te`inu"ovojplodnojinterdisciplinarnoj saradwi svakako daje doajen tehni~ke mehanike prof. drTeodorAtanackovi},akademik SANU,kogaprof.Petrovi}smatra"svojimu~iteqem". –ProfesorAtanackovi}poseduje izvanredan entuzijazam, istra`iva~kuistvarala~kuenergijuinatojvatriseimiostaligrejemodokradimozajedno.Dosaradweswimdo{lojesasvimslu~ajno jerjewegovnekada{wiasistenta sad redovni profesor FTN-a dr Dragan Spasi} moj drug jo{ iz osnovne {kole. Spasi} i ja smo jo{1998.uLasVegasu,nainternacinalnom kongresu o kompozitnimmaterijalima,izlo`ilineka na{a istra`ivawa – ka`e za "Dnevnik" Qubomir Petrovi}, i obja{wavadakompozitnimateri-

jali imaju izvanredna estetska svojstva,alijo{uveknemajuapsolutnosigurnuitrajnuvezusazubnim tkivima jer je zub vitalno tkivoirazli~itosepona{auodnosunamaterijalkojije"implantiran"uwega.–Takoserezultat popravkezubaodpacijentadopacijenta mo`e razlikovati, kao

FotoR.Hayi}

{tosurazli~itiiusloviukojimasepostavqajutiispuni,alii materijali koji se koriste. Oni suodrazli~itihproizvo|a~a,ali sviimajujednonegativnosvojstvo a to je kontrakcija prilikom polimerizacije,odnosnoskupqajuse prilikom vezivawa za zub. Koristi se jedna vrsta adheziva, odnosnoorganskoglepka,kojisesjednestranevezujezazubnotkivo,as drugezatajkompozit.Tomprilikomkoristiseaparatzapolimerizaciju,odnosnohalogenosvetlo talasnedu`ineod400do500nanometarausekundi,iunekomodre|enom intervalu morate da osvetlite taj kompozitni materijal, damudateodre|enuenergijudabi se vezao. Na~in na koji se daje, "predaje" energija tom materija-

dentalne materijale), visoko je kotirannaKobsonlisti–na{estomjemestuodukupno60-70stomatolo{kih ~asopisa! Zanimqivojedajeovajradistovremenocitiraniustru~nojstomatolo{koj literaturi,aliiuonojkojasebavi mehanikom i matematikom. To sedogodiloisdrugimradom,koji sudvegodinekasnijeuradiliPetrovi}iAtanackovi}ikojije,po Petrovi}u, jo{ zanimqiviji za klini~are. –Napravilismomodelzakontrakcijukompozitaprilikompolimerizacije,odnosnobavilismo setimekolikoinakojina~inse mo`euticatinatodase"vodi"ta kontrakcija ili skupqawe tog kompozitnog materijala prilikom postavqawa u zub, odnosno u kavitet. Upotowojsudbinitogradasvakakojenajva`nije{togaje2008. godine u jednom preglednom radu citirao ~uveni ameri~ki profesorJack L. Ferracane,koji sloviza jednog od tri najpoznatija poznavaoca kompozitnih materijala. Tolikojebiozadovoqanrezultatom istra`ivawa "tandema" Petrovi}–Atanackovi} da ih je pozvaouAmerikunakongresi,kao urednikvisokokotiranogameri~kog ~asopisa "Operative Dentistry", dozvolio im besplatan pristup ovom{tivu. Po{tojeume|uvremenu,2009. godine prof. Petrovi} objavio monografiju "Odnos fenomena mikrocurewa i ja~ine veze dentin-vezuju}ihsredstavakompozitnihsistema"(finansiralojeMinistarstvozanaukuitehnolo{ki razvoj), koja je prikazana u me|unarodnom ~asopisu "Dental tribjun", pro{le godine usledilo je jo{ jedno istra`iva~ko "poentirawe".U~asopisu"Dentalmaterijals" objavqen je rad o na~inu postavqawa kompozita i delovawa polimerizacije tokom postavqawa u kavitete, koji su opet uradili profesori Petrovi} i Atanackovi}, ali su ukqu~ena i dvaPetrovi}evaasistentanastomatologijiMilanDrobac iIgor Stojanac,kojisunaposledwojgodinidoktorskihstudija. Naosnovumatemati~kogmodelakojijenapravioprof.Atanackovi}ura|enjeeksperiment,pra}eninamikronivou,odnosnonapravqena je skening elektronska mikroskopijaiteslikeobjavqenesuuradu,kojiprof.Petrovi} smatrakrunomdosada{wihistra`ivawa:

Novi istra`iva~ki izazovi Noviistra`iva~kiizazovukojiseprof.drQubomirPetrovi}sasaradnicimave}upustiosunovimetalnimaterijalismemorisanim oblikom. Radi se o leguri nikl-titanijuma koja se koristiule~ewukanalakorenazuba.Tosuposebniinstrumenti od nikl-titanijuma koji imaju svojstvo superelasti~nosti i "pamte" oblik. Petrovi} nagla{ava da je akademik Atanackovi} jo{ devedesetih godina pro{log veka objavqivao radove o tome!Tako|eisti~edaAtanackovi},sjo{petistra`iva~a,zapo~iwenovizna~ajanprojektosnovnihistra`ivawaizoblasti matematika–mehanika "Viskoelasti~nost frakcionog tipa i optimizacija oblika u teoriji {tapova", koji finansira (2011/14)Ministarstvozanaukuitehnolo{kirazvoj. lu,zna~ajnouti~enawegovasvojstvainatuvezu. –Pokazalose,naprimer,daod ukupnog broja pacijenata kojima supostavqene"beleplombe"wih 30-40odstoimajutegobeposlepostavqawa u smislu preosetqivosti na hladno, toplo, slatko, na sveizra`enenadra`aje.Tojezato {tosestvarapukotinaizme|umaterijala,te"beleplombe",izubnogtkivaikroztupukotinuprodire nadra`aj koji stvara neprijatnostibol–ka`eprofesorPetrovi},kojijeskolegamasFTNa upravo tra`io nau~no re{ewe ovihproblema. Prvi zajedni~ki rad Petrovi}a,Spasi}aiAtanackovi}a,"Matemati~ki model korenskog dentinaqudskogzuba"(2005)objavio je~asopis"Dentalnimaterijali" (izdaje ga Ameri~ka akademija za

– Prikazali smo potpuno novu metodologiju i u zakqu~ku rekli dajeovotekpo~etakida}eiztog rada proiza}i, ja se nadam, dve doktorske teze, Drop~eva i Stojan~eva.Dakle,nastavqamoskompozitima,jerseoniizuzetnobrzo usavr{avaju,adentalnaindustrijastalnoizbacujenoveproizvode i ako to ne pratite godinu dana, potpunoizgubitekorak. Dajepomenutinau~niradizuzetnodobroodjeknuousvetugovori i to {to je urednik ~asopisa "Dentalmaterijals"prof.Dejvid Vots pozvao lane Petrovi}a i Atanackovi}anakongresuBarselonu.SusretsVotsomotvorioje nove istra`iva~ke "apetite" jer jeonjo{poslerecenzijeradana{ih istr`iva~a izrazio zainteresovanostdasara|ujeswima. V. ^eki}

Nastava iz istorije stavqena je u polo`aj u kojem }e se nad mladim a nap rav it i su{tins ka {tet a zbog nepotpunog obrazovawa,aprosvetniradnici koji izgube posao }e bit i kol at er aln a {teta, re~eno je ovih dananasastankuUdru`ewaprofesoraistorij e Srb ij e (UPIS) odr`anomuTehni~koj {kol i "Mil ev a Mari}-Ajn{ tajn" u Novom Sadu. Po re~ima savetnice za istoriju Rad enk e Kol ak ov i}, ovom predmetu treba vratiti ugled koji je nekadimao. – Nastavnici koji predaju istor ij u, predm et civ il iz acijskih razmera, stavqeni su na marginu zbog toga {to se istorija izbacuje iz redovnih

me, u sredwim stru~nim {kolamauSrbijiupro{loj{kolskoj god in i biv{ i ogledn i obrazovniprofili(autoelektri~ar, geometar, pekar, mesar, mlekar, mehani~ar poqo-

NPS: Reforme od naredne {kolske godine NasedniciNacionalnogprosvetnogsaveta,odr`anojuseptembrupro{legodine,predsednicatogtelaDesankaRadunovi} rekla je da je osnovana komisija saveta koju ~ine predstavnici stru~nihdru{tava~iji}eposaobitidanapraveplanaktivnosti uvezisizradomreformisanihprograma.Kakojenajavqeno,reformatrebadaza`iviusvimsredwim{kolamaovogseptebra. predmeta, ignori{u}i se da mladi moraju da imaju odgovaraj u} a znaw a, kak o za sad a{wost, tako i za budu}nost – reklajeRadenkaKolakovi}. Pol em ik a o tom e koj i }e predmetostatinalistiobaveznih,akoji}epre}iuizborne, dovelajedovelikognezdovoqstva prosvetnih radnika. Nai-

privrednetehnikeipoqoprivredni, veterinarski i prehrambeni tehni~ar), razvijeni u okviru Programa reforme sredweg stru~nog obrazovawa, prevedeni su u redovan obrazovnisistem.Trebalojeda|aci koji poha|aju ove smerove u~eponovimnastavnimplanovimaiprogramimaidabiraju

dali}eseuwihovomrasporedu ~asova na}i geografija, istorija ili neki drugi izb orn i op{ teo b raz ovn i predmet.Ipak,zbogpo~etka {kolske godine, nabrojani predmetiostalisuredovni, aliubrzo}edo}iinaredna godina, a pitawe je {ta }e |acima ostati u nastavnom planuiprogramu. ^lan UPIS-a, {ef Katedre za istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Dejan Mikavica, nazvaojeovusitucijuparadoksalnom.Osvrnuv{isei na situaciju na fakultetu, gdejeupredvi|enomfondu ~asovanemogu}eispredavati odre|eno gradivo, rekao jeda}esepostavqaweistorijeuredizbornihpredmetamanifestovati i na fakultet. WegovkolegaPetarRokai najaviojeda}eodnadle`nihbiti zat ra` en o da se obn ov i Stru~n o ve} e za istor ijs ke nau k e, dok je preds edn ik UPIS-aGoranJovi~i} rekao da }e se nadle`nim uputiti i dopis u kojem }e se objasniti stav nas tavn ik a o stat us u istorije.Powegovimre~ima, UPIS}eovakvesastankeodr`ati i u drugim gradovima da bi se ~lans tvo pov e} al o, a istovremenooja~alapodr{ka, abi}enapravqenisajtnakojem }e se mo}i dobiti sve informacije o Udru`ewu i wegovimaktivnostima. Sastanku su prisustvovali sada{wiibudu}i~lanovi,nastavniciiprofesoriistorije, koji su pozdravili ideju o osnivaw u UPIS-a i kor ak e koje }e organizcija preduzeti povodompomenutesituacije. A. Jerini}

[TRAJK RTV 5 U NI[U

Nemaplata–nemaniprograma Zaposleni u ni{koj RTV 5 po~e}e sutra {trajkzbogneispla}enihzaradailo{ihmaterijalno-tehni~kihuslovarada,saop{tenojeju~eiztemedijskeku}e. -Odlukadasenatakavna~inizborimozaprava koja nam pripadaju zakonom doneta je posle dugotrajnognaru{avawadinamikeisplataplata i honorara, tako da nam poslodavac, u ovom trenutku,duguje~ak13zarada-navodiseusaop{tewu[trajka~kogodbora. Zaposleni na jednoj od najgledanijih televizija u Ni{u i regionu naveli su da od {trajka

upozorewaitokomprethodnih10danaodnajave {trajka, poslovodstvo osim nekoliko neformalnih kontakata, nije odr`alo nijedan zvani~an sastanak sa {trajka~kim odborom na kojem biserazgovaraloozahtevimazaposlenih. ZaposleninaRTV5poru~ilisugledaocimai slu{aocimada}e,zavremetrajawa{trajka,po{tovati profesionalna na~ela i "uzimaju}i u obzirugledirejtingRTV5ste~entokom18godina rada, u okvirima koje predvi|a minimum procesarada,obezbeditiodgovaraju}ikvalitet informacijaisadr`aja".

PROBLEMI S EREKCIJOM NE ZAOBILAZE SRBE

Bapskilekdra`iodsavetalekara Iakosvakitre}imu{karac Srbijeimapovremeneili~e{}eproblemeserekcijom,ve}ina pripadnika "ja~eg" pola ipak je zadovoqno svojim seksualnim`ivotom.Ovojepokazalo istra`ivawe koje je nedavno sprovela famacutska kompanija “Bajer”. Istra`ivawejera|enonauzorkuodhiqadugra|anaudobiizme|u35 i60godina,a30odstoispitanika su bile `ene koje je tako|e trebalodaseizjasneotomekoliko su zadovoqne svojim seksualnim`ivotom.Gotovo70odstoispitanika odgovorilo je da im je seksva`anu`ivotu.Onjeva`niji mu{karcima, posebno onima u braku.Najaktivnijiutomesumu{karciod35do45godina,avi{e odpolovinewihkazalojedaima seksbarjednomnedeqno.Kakose ~ini,mu{karcite`epriznajuda imaju probleme s erekcijom, {to pokazujepodatakdaje72odstoispitanih `ene reklo da ima probleme s erektivni{}u svojih mu`eva.Najvi{eproblemaimajumu{karcistarijiod45godina,apo `ivotnom stilu oni su okarakterisanikao“porodi~niqudi”. @enesumawezadovoqnesvojim seksualnim`ivotomodmu{karaca,aovoseposebnoodnosinaone u braku. Najboqe seksualno `ivotno razdobqe za wih je izme|u 30i40godinastarosti,dokjekod mu{karacatodobaizme|u19i24 godine.@eneseizja{wavajudaim

nedostajene`nostipa`wa,amu{karcimafali“novoqubavnoiskustvo”ipromenapartnerki. – O problemima mu{karaca s erekcijomkodnassejo{uvekmalo govori,pasezato~inidaihimama-

sledicuumoraistresa.Neretko za svoju nemo} mu{karci krivepartnerku. Po re~ima na{eg sagovornika,uvelikombrojuslu~ajeva problem se mo`e re{iti bilolekovimabilorazgovoromsaseksologomipsihologom,alipreduslovjedasedijagnostikuje{tajeuzrokproblema s erekcijom. Ponekad problem re{ava i hirur{ki zahvat. Ali, na{i qudi nerado pri~ajuosvojimproblemimavezanimzasekspasene“otvaraju”ni kod lekara. Radije potajno tra`e sami sebi lek, i to u bapskim receptima, u uzimawu namirnica za

Od mesa krokodila do ostriga Spisaknamirnicakojimasepridajeafrodizija~kosvojstvojedug. Iako wihovo dejstvo nije nau~no dokazano, veliki broj mu{karaca pre}eseodlu~itizatodaihisprobanasvojuruku,negodaseposavetuje sa stru~wakom. I dok je kod drevnih Egip}ana na ceni bilo usoqenomesokrokodila,danassekaoafrodizijacipomiwuceler, ostrige,banana,arti~oka,mlevenakrilaodp~ela,korwa~inajaja... lo–ka`eurologdrJovanPanti}.– Me|utim, ovi problemi su ~esti, posebnokodmu{karacausredwim godinama, ali i kod onih koji su pre{li pedesete. Samo mali broj wihtra`ipomo}odlekara,ave}inaihostajeusenciipoku{avada problemre{iuzpomo}savetakoji se nude u ~asopisima. Odre|eni brojmu{karacatuma~iproblemes erekcijomkaoprivremene,kaopo-

kojeseverujedasuafrodizijaci,a sve ~e{}e odlu~uju se i za “vijagru”. –Nisamzatodasequdile~ena svojuruku,atoseodnosiinauzimawe “vijagre”. Konsultacija s lekaromjeiovdeneophodna,adali}e ovaj preparat biti delotvoran ili ne, zavisi od uzroka problema s erekcijom–ka`edrPanti}. J. Barbuzan


c m y

dnevnik

RePORTA@e

ponedeqak7.mart2011.

15

VOJVO\ANSKIPROIZVO\A^IPALINKEBERULOVORIKEUMA\ARSKOJ

Vo}nequteizBa~ke silnemedaqepokupi{e Proizvo|a~i doma}e pririodne rakije iz mnogih vojvo|anskih mestakvalitetkapqiceproveravaju na festivalima kod nas i u inostranstvu,pasutakopro{log vikendauma|arskomgraduOro{hazipobralilovorike.Nafestivalu u pomenutoj varo{i izme|u Segedina i Beke{~abe, `iri je ocewivao 178 uzoraka palinke iz Ma|arske,RumunijeiSrbije,pri ~emujedvetre}ineuzorakaspravqeno u kazanima u vojvo|anskim mestima. Najboqejezamirisaladuweva~aLaslaForoaizBa~kogGradi{ta,kojajeostavilanajboqiutisak na ~lanove `irija pa su je oven~ali zlatnom medaqom i velikim peharom za apsolutno najboqu palinku na festivalu. Pored toga Foro je osvojio srebrne medaqe za viqamovku i jabukova~u.NafestivaluuOro{hazidodequjuseipeharizanajboqerakijeizsvakedr`aveu~esnice,pa je pehar za najboqu iz Srbije dobio,zavi{weva~u,Jano{Sokola izSente. -Dobrosmosepredstavilina festivalu, Vojvo|ani su opet

osvojili dosta medaqa. Redovni smo u~esnici i najpresti`nijeg me|unarodnog festivala rakije u poznatom bawskom centru \uli, a ovog puta u Oro{hazi sve~ani ton dali su vitezovi Sen}anskogredarakijeSvetiNikola,u~estvuju}iudefileuiprilikom dodele priznawa na zavr{noj sve~anosti - ka`e predsednik Sekcije vo}ara Udru`ewa poqoprivrednika Sente Miklo{Na|. Apsolutnipobednikfestivala uOro{haziLasloForoprezadovoqanje{tojeduweva~aizwegovog kazana nadma{ila `estinu svihrivala.Foroka`edajeupitawu porodi~na zanimacija, koju nameravajudaunapre|ujuiukqu~e u seosku turisti~ku ponudu Ba~kogGradi{ta. - Pe~ewem rakije su se bavili dedaiotacurodnomSrbobranu,a ijasamnastaviotradicijuodkada sam se „udao” u Ba~ko Gradi{te. Po zanimawu sam elektri~ar, ali imam mlad ~etvorogodi{wi zasad vo}waka u ~ijem negovawu i poslovima radimo porodi~no.Poma`usvi:suprugaVero-

Duwalepostojinagraniiormaru,anajlep{eufla{i

na, starac I{tvan, sin Silard i }erkaAngela-ka`eLaslo. Porodica Foro neguje vo}wak na jednom jutru, oko 750 stabala uglavnom kru{aka viqamovki. Laslojekrenuouizhobija,alisu ambicije pove}ane i ima nameru dauskororegistrujepecaru,odnosnoporodi~nudestileriju.

hvalio`estinukojaseodcrvenih plodovaspravqausrcuBa~ke.Najve}ideorodasadvajutrapodjagodamanaputuizme|uKucureiVrbasaprodanawivi,audilemiizme|u xemairakijeodlu~iosezapripremawe`estine. -Rakijuodjagodaspravqamdrugu godinuiimainteresovawa.Mnogi

MLADIAPATINACUGQE[ABRKQA^ NEPRIZNAJEHENDIKEP

Qubaviupornost vodekazvezdama

SilvesterRuskovskisbronzomzarakijuodjagode iLasloForosa{ampionskimpeharomzaduweva~u

-Umladomvo}wakuforsiramo viqamovkukojadajejakodobrurakiju.Tujeine{tostabalakajsije i duwe, a namera je da razvijamo proizvodwu ove tri vrste kvalitetnih aromati~nih doma}ih rakija, mada nije nam lo{a ni jabukova~a.Dabisedobiladobrarakija vo}e mora biti kvalitetno, dasedobroobradi,dasevodira~unaofermentaciji,daposu|ei kazanbudu~istiidasesveuradi blagovremeno, pa rakija ima dobar ukus, aromu i sve {to krasi pravu doma}u kapqicu. Napravio samdobruma{inuzamlevewevo}a,paitopunozna~iupripremi rakije-pri~aForo. Silvester Ruskovski iz Kucure zarakijuodjagodeosvojiojebronzanumedaqu,a`irijeposebnopo-

probajuizznaiti`eqeineza`ale, jersetrudimdakvalitetbudedobar,acenajeprihvatqiva.Prilikom boravka u Ma|arskoj, uverio samsedajecenarakijeodjagodavi{estrukove}a,litarstaje52evrasaznajemoodRuskovskog. IzPecare„Bra}aKravi}”Milo{a i Danila Kravi}a iz Velebita na ocewivawu u Oro{hazi bila su ~etiri uzorka palinke, a trisunagra|ena. - Kajsijeva~a je nagra|ena srebrom, a {qivovica i vi{weva~a bronzom. Va`no je da se na ovakvimskupovimadru`imoirazmewujemo iskustva, tako }emo unapreditiproizvodwuprirodnedoma}e rakije - ka`e Danilo Kravi}. MiloradMitrovi}

Sekretarijat za sport i omladinu Vojvodine dodelo jeApatincuUgqe{iBrkqa~u, u~eniku tre}eg razreda sredwe muzi~ke {kole „Petar Kowovi}“ u Somnboru, odsek za klavir u klasi Eve Antalovi~,nagraduzamlade talente. -Nagradamijevelikamotivacija  da se jo{ vi{e zala`emiradim.Ujednosenadamda}emiovanagradapomo}i kada budem upisivao Akademiju nakon zavr{etka sredw e {kol e- rek ao je Ugqe{a,mladi}kojijepremostio ~iwenicu da je slep od ro| ew a i pos vet io se svom svetu muzike. Zahvaquju}i svojoj, kao i upornosti rod it eq a i prof es or a, Ugqe{a je zavr{io  sa odli~n im uspeh om apat ins ku osnovnu {kolu,  takav uspeh ima i u sredwoj {koli. Nakon zavr{etka ove {kole, najve}amuje`eqadaupi{e AkademijuuNovomSaduili

uBeograduamo`daimaster studijeuBe~uiliAmerici. Iako su to za sada samo planovi,svojimdosada{wim radom dokazao je da ga kroz `ivot ne vode samo `eqe za uspehom nego iskrena qubav premamuzici. -Volim da sviram, pa ve`bam pet-{est sat i dnevno.Te{ko je i naporno, ali `elim da se bavim muzikom kao pijanista ili kao pedagog–ka`eUgqe{a. Apatinci su mladog Brkqa~a proglasili i za li~nost 2010. god in e uprav o zbogwegoveneiscrpneenergije kojom grabi ka ostvarivawusvojih`eqa. -Mnogo mi zna~i podr{ka koji su mi pru`ili saugra|ani i trudi}u se da nastavimovakoijo{mnogoboqe, a svima onima koji veruju u meneo~ekujemda}useuskoro odu`iti jednim koncertom- rekao je Ugqe{a Brkqa~. J.Prel~ec

GR^KI\AK,KADJEZANATIZU^IO,USVOJSREMSEVRATIOPACRKVEOSLIKAVA

Majstorikonopisa bogusepribli`ava Mladi ikonopisac Goran Siskogdajewegovradkvalitetan mi}u~iojezanatuGr~koj,akad inadahnut. se vratio u [id, uz blagoslov Pitali smo Gorana Simi}a vladike sremskog Vasilija pogdejeizu~iozanatikonopisca? veren му je `ivopis crkve Sve- U 21 godini oti{ao sam u togNikolajau[idu.RadnapoGr~ku, u okolinu Soluna. Tamo vr{ina iznosila je 1.500 kvasamsreogospo|uRosoStefanudrata.Uwojjeslikanaornamenpulos koja je imala svoju radiotikaiimitacijamramorara|enicu ikona. Imao sam tu sre}u na u baroknom stilu, {to nije dameprimiiprihvatidaradim bilo za Gorana nikakvo iznena|ewe, ve} pravi izazova koga je uspe{no re{io zapunih{estmesecirada. Vladika sremski Vasilije, u znak priznawa Goranu za stru~no izveden posao i veliki trud, uru~io je visoko crkveno priznawe „Gramata”. Zadovoqni Vladika je predlo`ioistare{ini manstira u Privinoj glavi igumanu Gavrilu da dozvoli Simi}u oslikavawe crkava „Vozdvi`denija ~asnog krsta” na brdu, u sklopu manastirskog kompleksa Sv. Arhangela Mihajla i Gavrila, kao i na crkvi Svetog Crkva SvetogNikolajau[idu ~ekamajstorskeruke LukeuBeogradu.Primenomno- kod we. U ovoj radionici su mi vih tehnologija, Goran Simi} pomogli da krenem. Tamo sam obavio je posao na obe crkve. sticao teoretska i prakti~na Ra|enjeiikonostasuvizantij- iskustva,godinudana.Putjeme skom stilu i tako je Goran po- daqevodio kodpoznatogGr~kog tvrdiomi{qeweVladikesrem- ikonopisca Sotиrisa Panaili-

disa. Он je zanat ~etiri godine u~io од монаха na Svetoj gori. Wegovo znawe i re{avawa razli~itih problema i zagonetki priizadiikonazamenejebilo vrlo zna~ajno. Samo za godinu dana rada kod wega nau~io sam izvorneidejesaSveteGoreskojima je baratao Sotiris. Wegov rad u Gr~koj je vrlo cewen, radio sam danono}no samo da ni{tanepropustim.Freskeiikonezazidovecrkveradilismou radionici. Posle toga, specijalnom metodom smo ih lepili nazidovedasuseonaprakti~no stopile sa zidom i eto, to je novиna za na{e ikonopisce, jer susveteikonemnogolep{e,jasnije,detaqnijenegoonekojese radedirektnonazidu.Poslegodinu dana rada kod Sotirisa ostaosamjo{jednugodinuuGr~kojdasamostalnoradim.Пotom, kadasamnapunio24godine,vratio sam se umojuSrbiju. Koje su to novine i razli~itosti u radu Gr~kih i na{ih ikonopisaca? -Re~ je o tehnologiji rada ka`eGoran.-Kadajeupitawu primena jaj~ane tempere, to je rad na ikonostastu i on ostaje tradicionalnotakavikodnas ikodGrka.Prvanovinaokojoj jagovorimjeoslikavaweplatnauradionici,da bigakasnije lepili na zid, a slika sa emulzijom da postane sastavni deozidaidaimadugvektrajawa. Ta novina polako ulazi u srpsko freskopisawe - pri~a Goran Pojavaplesniivlageilisalitrenazidunijenere{ivo. Goran to uspe{no skida, kako bi freskebiledugotrajne. Postojilirazlikaulikovиmagrчkihisrpskihsvetaca?

Skromnimaestronasvomradnommestu

-Postoji,alije, у крају у ком сам ја боравио, prihva}enтакозвани „solunskistil“.SvetozavisiodsrednegdesenalaziteuGr~koj.Uovom radu postoje i odre|ene slobode. Ikonopisacmo`edatine{toikoni, ali ne sme taj detaq ugroziti kanonski zahtev. U svaku ikonu ikonopisacudahne`ivot,alistrogomoravoditira~unadatonebude wegovo„ja“,akotou~iniњегово дело више није икона, tada to postaje slikaionanemavezesaikonopisawemve}saumetno{}ukojaodlaziu slikarstvo.Svemorabitipopravilimaikaonskimzahtevima. Radite nove i renovirate stare freske, kako re{avate onekojesejedvavidenazidu?

- Prenosim ih na platno specijalnom metodom koja je vrlo dugaimukotrpna, akаdasaniram freskuponovojevra}amnazid. Utokuzimskogperioda~emu posve}ujetevelikupa`wu? - Radim ikone u radionici u dvetehnike.Interesnajeovau dub or ez u. Uz blag os lov beo gradskepatrijar{ijeoveikone nos im u Beo g rad. U wihovoj zgradiseikoneizla`u, а vrednost је srazmerna њеном formatu.Oveikoneizla`emiugaleriji„Belian|eo”.Ikonekupuje crkve i velikodostojnici беседи Goran. Kada prо|e zima ima baroknih crkava koje treba sanira-

ti.Naprimer, uIlincimacrkva Svetog Ilije ~iji zidovi imajmu povr{inu od 300 kvadratnih metara. Горан Сиmi}, ikonopisaciz[ida, ima}epunerukeposla.Onka`eda`ivi u svetu ikona koje pravi i sve vi{e u wиh ula`e sebe i svoje znawe, pasti~eutisakdasedostojanstvano pribli`ava bogu i vidi wegove `eqe i zahteve kroz pripisane kanone, vizantijskealiibarokne.Wegovim stru~nim radom zadovoqni su svi, jer po{tuje pravla sve{tenstva i u okviru wih besprekornoproizvodiikonenajve}egkvaliteta. D.Savi~in


SPORT

ponedeqak7.mart2011.

dnevnik

c m y

16

SLAVQEMNA[IHIGRA^AZAVR[ENSUSRET1.KOLASVETSKEGRUPEDEJVISKUPASRBIJA– INDIJAUNOVOMSADU

Troickiopet~ovekodluke Trebalo je da susret 1. kola Svetske grupe Dejvis kupa izme|u SrbijeiIndijebuderelativno lak za na{e igra~e i aktuelnesvetskeprvake.^akjeina{ kapiten Bogdan Obradovi}, uprkos~iwenicidanijemogaodara~una na Novaka \okovi}a, pri`eqkivao da „orlovi“ {to br`e savladaju Indijce i pro|u u ~etvrtfinale.Me|utim,sportjeto, lake stvari ne postoje, posebno kadajenekopobednikDejviskupa, anekodrugi`elidanapravisenzaciju. Indijci su, dakle, dobrano namu~ili na{e tenisere i tek suvi kvalitet igra~a iz Srbije presudiojekadajere~opitawupobednika.Svesezavr{iloonakokako smo i `eleli, Srbija je, na kraju ubedqivo(4:1)savladalatenisere iz druge najmnogoqudnije zemqe sveta, a ~ovek odluke bio je, ba{ kaoiupro{logodi{wemfinalu sFrancuzimauBeogradu,na{prvireketViktorTroicki.Onje,u prvomme~uju~era{wegprograma, savaladao Somdeva Devarmana sa 3:0 (6:4, 6:2, 7:5) i ozna~io prolazakna{eselekcijeme|uosamnajboqihekipaudejviskupu.Pobedu je za~inio Janko Tipsarevi} ekspresnim trijumfom nad Karanom Rastogijemod2:0(6:0,6:1). Naosnovuonoga{tosuvideli odDevarmanaume~usTipsarevi}em prvog dana kada je pobedio s 3:0,jasnojedasugledaociuvelikojsaliSpensauNovomSadu,wih oko 4.000, pomalo strepeli pred wegovduelsViktoromTroickim. Izaista,upo~etkujenagove{tenavelikabitkazasvakipoen,ali, ipak, Viktor je 18., a Indijac „tek“93.igra~svetaitoje,kadaje podvu~ena crta pod ovaj susret, bilopresudno. Troicki je bio vidno motivisan da pobedi i obraduje Srbiju, jerbitozna~ilodajena{areprezentacija obezbedila pobedu. Imaojeisjajnupodr{kustribi-

Srbija– Indija4:1 Troicki-Bopana Tipsarevi}-Devarman

Petak

3:2(6:3,6:3,5:7,3:6,6:3) 0:3(5:7,5:7,6:7(3:7) Subota Zimowi}/Bozoqac-Devarman/Bopana 3:1(4:6,6:3,6:4,7:6(12:10) Nedeqa Troicki-Devarman 3:0(6:4,6:2,7:5) Tipsarevi}-Rastogi 2:0(6:0,6:1)

STATISTIKAME^EVA ViktorTroicki6:4,6:2,7:5SomdevDevarman 11 Asovi 2 2 Dupleserv.gr. 3 35/50(70%) Prviservis 39/60(65%) 26/46(54%) Drugiservis 16/42(36%) 40 Vineri 29 58 Neiznu|enegr. 67 111 Totalpoena 92 JankoTipsarevi}6:0,6:1KaranRastogi

Radost na{ih tenisera posle pobede Troickog

na,{toje,kaoitokom~itavogme~a,dostasmetaloIndijcimakoji susesve~e{}einervoznije`alili arbitrima. Troicki je, me|utim,biofokusirannaono{tose zbivanaterenu,sna`nimudarcima nije dozvoqavao rivalu da nametnesvojstiligreiuspeojeda povedeisteknedodatnosamopouzdawe. Kolikojetobilova`no,videlosenajboqeudrugomsetu,kada

jepoveos5:1inijeostavioama ba{ nikakvu nadu Devarmanu da ne{tomo`edapromeniuzawega nepovoqnom razvoju situacije. Utre}emseturazvilasevelika bitka, jer je Indijac poveo s 3:1, ali je tada Viktor ubacio u vi{ubrzinuiprvoosvojiosvoj servis, a potom i vratio brejk. Kod rezultata 2:3, do{lo je do jedne sporne situacije i tada je

Sledime~sa[vedskom? -Soderlingigrau`ivotnojformi.JoakimJohansonkuburio jesapovredom,{ta}eseswimde{avatitektrebadavidimo. [vedska je ozbiqan tim i treba}emo maksimalno ozbiqno da pristupimotomme~u.Razgovara}ujo{jednomsaNovakom\okovi}emdavidimodali`eliidaqedaigraureprezentaciji.Ja samoptmistada}emou[vedskojbitiukompletnomsastavu.

najboqemoglodaseuo~ikoliko suIndijci„na{panovani“inervozni.Glavnisudijajenajprekorigovalaodlukulinijskogarbitra, a potom ipak objavila da je poen, time i gem, pripao na{em asu.Usledilisuburniprotesti kompletneindijskedelegacijei me~jepunihdesetakminutabio prekinut.Imalismo~akutisak daDevarmannije`eleodanastavime~,alije,ipak,tomoraoda u~ini.Sli~nihsituacijabiloje dosta tokom ~itavog susreta u Novom Sadu, ali je ova, vaqda zbogtrenutkaukojemsedogodila, posebno pogodila Indijce. Po{to u Novom Sadu nije bilo „houk aj“ sistema i kompjuterskogprikazaspornihdetaqa,sve je bilo u rukama sudije i ona je svojepravoiskoristila.

3 1 10/15(67%) 2/5(33%) 13 15 31

Asovi Duplesrev.gre{. Prviservis Drugiservis Vineri Neiznu|enegre{. Totalpoena

Iposletogavo|enajeispcrpquju}a bitka, Viktor je osvojionekolikofantasti~nihpoena, a onda je, posle punih dva satai43minuta,podigaorukeu vazduh, ozna~avaju}i da je na{ Dejvis kup tim kona~ni pobednikme~a.Troickijepoleteou zagrqaj drugovima, usledilo je slavqeukojemjenasvojna~in u~estvovalaipublikaiostalo je jo{ samo da se odigra peti, prakti~norevijalnisusret. O~ekivalismoda}eObradovi}naterenposlatiIlijuBozoqca,jednogodjunakaupobedi dublaSrbije,~aksmonaterenu videli i malu raspravu izme|u

2 0 7/17(41%) 3/12(25%) 3 17 19

Obradovi}a, Bozoqca i Tipsarevi}a, ali do promene odluke jo{sa`reba-nijedo{lo.Pred zna~ajno mawi broj gledalaca iza{ao je Janko Tipsarevi}, a selektor Indije Es-Pi Misra, umesto najavqenog Bopane, na teren je poslao Karana Rastogija,285.igra~anaATPlisti. Potpunorastere}en,Jankoje brzo, za samo 62 minuta, pokazaorivalukojekousvetutenisa,iakojeiovajindijskiigra~ pokazao vidnu nervozu. Ipak, nakrajujemoraodapriznaporazitakojeovateniskapri~a u Novom Sadu do{la do samog kraja.

IZJAVEPOSLENOVOSADSKOGME^A

Najva`nijijeplasmanu~etvrtfinale Odlu~uju}i poen za Srbiju doneo je Viktor Troicki koji je u prvomme~uposledwegdanasavladao Sondeva Devarmana rezultatom3:1.Nakonferencijiza{tampuViktorjesijaoodsre}erekav{i da je najva`nije da je Srbija pobedilaIndijuidaseplasirala u~etvrtfinaleDejviskupa. - Uspeli smo da se plasiramo me|u osam najboqih reprezentacija, ali verujte nimao nije bilo lako. Indijce smo mo`da malo potcenili {to zbog wihovog rejtinga, zbog toga {to nije do{ao wihov najboqi dubl, sre}om, na krajujeispalosvedobro-rekaoje Viktor Troicki, a potom prokomentarisaome~. -Podloganakojojsmoigraliu NovomSadunajvi{ejeodgovarala Devarmanu, jer je spora pa je on uspevao da brzo stigne do lopte. Gledaosamwegovprvime~saTipsarevi}em,znaosamdamenine}e bitinimalolako,zatosamo~ekivao dug i neizvestan susret. Bio sam spremniji, posebno psihi~ki, negouprvomme~uprotivBopane kada sam ga malo potcenio. Moja igramo`danijebilanajboqatehni~ki,tojestigra~ki,alisamzatotakti~kidobroodigraosusret.

Napitawekakoseose}aposle dve pobede iz plasmana Srbije u slede}urunduuDejviskupu,Troickijeodgovorio. - Uvek se dobro ose}am kada igram za Srbiju, tako je bilo i ovogaputagdesamdaosveodsebe da pru`im maksimum. Iako Nole nije bio ovoga puta sa nama, mislimdasmosviostalidobroizdr`ali psiholo{ki pritisak i uspeli da stignemo do `eqenog ciqa. Jo{ jednom se potvrdlo da je takmi~ewe u Dejvis kupu specifi~no, jer svaka reprezentacija, iakojeslabijerangirana,mo`eda prirediiznena|eweidadasveod sebe. Tako je i Indija dala vi{e od svojih mogu}nosti i po{teno nasnamu~ila. Slede}iprotivnikje[vedska. Kakvasuva{apredvi|awa? -[vedskajezanijansukonkretnijirivalodIndije,me|utimna{a o~ekivawa su optimisti~na. Verujemda}enamsetadaprikqu~iti i Novak \okovi}, pa }emo imati ve}e {ane da pobedimo u tomsusretuidokrajadaodbranimotrofej. U tre}em setu do{lo je do malog prekida zbog protesta indijskogtenisera.

-Glavnisudijanejprejerekla dajeloptaoti{lauaut,apotom seispravila,{tose~estode{avauDejviskupu.Me|utim,Indijac to nije mogao da prihvati, ulo`io je protest, ali na kraju ipakjepristaodanastavisusret - rekao je Troicki, a potom se osvrnuonanovosadskupubliku. -Pohvaliobihnovosadskupublikukojajebilasjajnasvatri dana.Pru`alisunammaksimalnupodr{kuipomo},nadamseda }etakobitiiubudu}eida}emo mo}inawihdaseoslonimo. ViktorTroickive}danasputujezaSjediweneAmeri~keDr`ave. -O~ekujumedvaturnira.Najpre za vikend u Indijan Velsu, gde }u biti jedan od nosilaca, a prvime~meo~ekujeizme|upetkaisubote,po{tosamslobodan u prvom kolu. Posle Indijan VelsaselimsenaturniruMajamigde}unadamse,nastavitida pru`amdobrepartije.Molimse Bogu samo da me zdravqe poslu`i-istakaojeViktorTroicki. Wegov rival Indijac Somdev Devarmannajpreje~estitaoSrbiji plasman u ~etvrtfinale, a potom je uputio niz komplime-

nata na ra~un Viktora Troickog. - Viktor je dobar igra~, bio je mnogoboqiodmene,ustvaripokazaojedajesavr{enteniser.Jasam bio pod malim pritiskom i mentalno iscrpqen, pogotovo posle dubla,takodajeViktorzaslu`enopobedio. Naravno, Devarman je prokomentarisao i spornu situciju u tre}emsetukadajenapustioteren iseonaklupu. - Sudija je lo{e radio svoj posaouovomme~u.Tokomme~aprotestvovalajeiSrbijaimi.Posle jedne lo{e procene seo sam na klupu i ~ekao supervizora da mi pojasnispornusituaciju,aliwega nije bilo. Nisam imao drugog izbora, ustao sam i nastavio me~ prokomentarisao je Devarman, a potom se osvrnuo na Novi Sad i publiku. - Na kraju bih pohvalio sjajne doma}ine u Novom Sadu. Odu{evqensamgradom,aliipublikom kojajeudvoranitokomsvatridanaimalapatriotskosaose}awesa svojom reprezentacijom. Odradilajedobarposaoionajedalaveliki doprinos u pobedi Srbije rekaojeDevarman.

Ube|ivawe sudije i Devarmana

SelektorObradovi}zamoliozapodr{ku Posle ubedqive pobede od 4:1 nadIndijomselektorsrpskeDejvis kup reprezentacije Bogdan Obradovi}biojeizuzetnoraspolo`enipresre}an{tosuwegovi izabranici pokazali karakter i velikupsiholo{kustabilnost. -Ostvarilismoizuzetnupobedu.PosebnudimenzijudaojeViktorTrojickiposledwegdanakada je bio pod psiholo{kim nabojem, jer trebalo je okon~ati susret premazacrtanomplanuire{iti opstanakusvetskojgrupi.Viktor

jeodigraosjajno,aJankojepokazao jo{ jednom da je veliki profesionalac. Ne samo on, ve} svi momci koji su u reprezentaciji, dokazalisudasupraviprofesio- nalciidame|uwimavladasjajna atmosfera. U situaciji u kojoj s nama nije bio Novak \okovi} momcisupokazalidasupsiholo{kistablnidaigrajuzasvojuzemqusvimsrcem.^uosam,aipro~itaounovinama,dasmopotceniliIndiju.Jasenebihstimslo`io.Znalismodamo`edasesva-

{ta desi na terenu ali smo isto tako bili uvereni da }emo iza}i kao pobednici iz ovog me~a. Naravno, nije lako igrati protiv igra~a koji su mawe poznati {irojjavnosti,okojimanemadovoqnopodataka.Ono{tojenajva`nije,jesteto,dajena{areprezentacija sa~uvala status u svetskoj grupiiplasiralaseu~etvrtfinale Dejvis kupa. Tra`imo podr{ku cele nacije, tako|e i medija dabuduuznas,netrebadanashvaleiveli~aju,alidanamdajupo-

dr{kukadanamlo{ekrene.Svako od nas daje maksmum kada igra za reprezentaciju, odri~emo se mnogihstvaridabismosestavili pod nacionalnu zastavu. Zato ne mogudashvatimkriti~arekojisu ve} posle prvog dana na raznoraznim formumima i u novinama osulipaqbupomeniiigra~ima, a me|u wima i biv{i selektor Radmilo Armenuli} - rekao je Obradovi}. Koliko ova generacija na{ih reprezentativacamo`edatraje?

- Uverensamdaoviigra~inajmawe jo{ pet sezona mogu da igraju za Dejvis kup reprezentaciju,samodaihzdravqeposlu`i. Imamomnogomladihigra~akoji iz dana u dan pokazuju sve ve}i kvalitet. Samo, molimo Boga da ih zdravqe poslu`i. Vidite da smoibezNovaka\okovi}auspeli da ostanemo u svetskoj grupi. Na{ najstariji igra~ Nenad Zi-

mowi} jeste dubl igra~, ali on ima izuzetno telo, radi kao svi singl igra~i, fizi~ki je sjajno pripremqen,izuzetnojespreman idaigrausinglu.Ponavqamsamo da ga zdravqe poslu`i a {to je jo{ va`no ima punu podr{ku porodice. Pored Jaka i Viktora tujeiIlijaBozoqackojijeodli~no odigrao dubl sa Nenadom Zimowi}em.

Izve{ta~i: AleksandarPredojevi},JovoGali} Foto:FilipBaki}


SPORT

dnevnik HAJDUKU BOD U LU^ANIMA

Mogloivi{e Fudbaleri Hajduka su na prole}noj superliga{kojpremijeriodigranoj u Lu~anima osvojili bod, igraju}i sa ekipomSlobodaPointSevojno,nere{eno2:2.BodvelikkaoKula, ali nakon posledweg sudijskog zvi`duka i `al {to se U`i~animanijevratiloistommerom. Naime, u jesewem delu prvenstvaSlobodajeslavilauKuli. -ULu~animasumomcizaista od prvog do devedesetog minuta izgarali i pru`ili maksimum. Hrabrom,otvorenominapada~kom igrom uspeli smo da ostvarimo rezultat sa kojim sam pre utakmicebiozadovoqanjersmo imali zdravstvenih problema, ali i problema sa kartonima, tako da nismo nastupili kompletni. No, kako se utakmica odvijala mislim da smo bili bli`i pobedi i {teta je {to nismo ukwi`ili sva tri boda koja bi nam bila jo{ ve}i podstrek u borbi za opstanak – ka`e{efstru~nog{tabaHajduka Dragoqub Bekvalac, koga je visoka temperatura prikovala za postequ. AkoseznadajeHajdukgolom \uki}apoveo,dajepotomimao dva zicera koja Ki{ i Pauqevi} nisu pretvorili u golove, onda je razumqivo {to strateg Hajdukaimazamerkinakonboda izLu~ana. - Zameram mojim igra~ima {to su olako, individualnim gre{kama,dozvoliliprotivni-

DragoqubBekvalac

kudasedigneizambisa.Nismo protivnikadotukli,dvazicera smo propustili da realizujemo prina{emvo|stvu.Aliitoje fudbal,nepobe|ujeuvekonajko zaslu`iineretkosede{avada krajwi rezultat ne odslikava stvarnu sliku onoga {to se de{avalonaterenu–ka`eBekvalac. BodkojisufudbaleriHajdukaukwi`iliuodmeravawusnagasaekipomkoja`elinaevropskuscenunajboqijeznakdaKuqani nisu otpisani iz fudbalskeelite,aliisjajnapozivnica na susret drugog prole|nog kola, kada u Kulu dolazi vode}i PartizanizBeograda. \. Bojani}

PARTIZAN SLAVIO U IN\IJI

Raspucani princgolova PartizanjenastaviodominacijuuJelensuperligi.U16.kolupalajeIn|ija(3:1).Ispunilase`eqatreneraStanojevi}a dasedotribodastignesa{to vi{egolovaumre`iprotivnika,aliimainezadovoqstva. - Nismo morali da primimo tajjedan.Do{aojeposlejedine {ansezadoma}ina.Ipak,tonijemnogoumawilozadovoqstvo– isti~eStanojevi}. [ampionjerutinskiodradio gostovaweiakoseIn|ijapredstavila u solidnom izdawu. Vaqak je golove davao na vreme i dotukaoprotivnika.

nojeprokomentarisaonapada~. Nadovezao se potom trener Stanojevi}. - Dobro je da je ovako po~eo, ali pritiska nema. On nije zamenazaKleave}potpunodrugi tip igra~a. A, da li }e davati golove ili igrati za ekipu mawejebitno. Stanojevi}sezahvalioiIn|iji. -Tojeprimerkakoseorganizuje prvenstvena utakmica. Posledwu nedequ trenirali su u balonu kako bi {to vi{e sa~uvali teren i to je za svaku pohvalu–istakaojetrener.

PrinsTejgo

-Nismobilisjajni,alismozaslu`enoslavili.Moglismoivi{e, a {to nismo, kriv je i ~vrst doma}in.Ipak,zapremijerujedobroiokre}emoseHajduku. Dva gola postigao je za crno–belePrinsTejgo.Ve}naprvom me~u reprezentativac Gane jenajaviosjajnepartije. - Va`no je da pobe|ujemo, ne tolikokojedaogolove–skrom-

U sredu Partizan gostuje u Kuli. - Ve} smo se okrenuli Hajduku. To nam je jedno od najte`ih gostovawa posebno posle boda koji su osvojili protiv Slobode. Moramo pobediti kako znamoiumemoidodatnou~vrstiti samopuzdawe–rekaojeStanojevi}. I. Lazarevi}

U IN\IJI STAWE REDOVNO

Jankovi}realan Novi{efstru~nog{tabaIn|ije,doskora{wiprvotimacZoranJankovi},realnojeproceniomogu}nostsvogtima. - U me~evima s favorizovanim ekipama Partizana i Crvene zvezde`elimodapoka`emodasmonadobromputu.Nijenamnameradasebranimo,ve}daotvorenomigrompripremimotimza ono{tonaso~ekujeunastavkuprvenstvasravnopravnijimrivalima,aprviodwihjeHajdukutre}emkolu.

ponedeqak7.mart2011.

17

VO[A POBEDILA U JAGODINI

SUBOTI^ANI ZADOVOQNI

Bodovinajva`niji

Dobar po~etak

Dobarstartjeuvekva`an, paiztoguglauFKVojvodinamorajudabuduzadovoqni u~inkomuprvomprole}nom koluuJagodini.Novosa|ani suslavili2:1,golovimaGiorgija Mereba{vilija (iz jedanaesterca)iBraneIli}a, pa mirnije do~ekuju sredu i me~ 17. kola s BSK-om nasvom„Kara|or|u“. -UJagodinisuobarivala odigrala dobru utakmicu. Borbenost i zalagawe bili su na visokom nivou, kvalitetjo{nijeonakavkakavse o~ekuje, ali u celini je vi|enzanimqivme~izkojegje zanasnajva`nijedasmoplanirano ostvarili - rekao je posle utakmice u Jagodini {ef stru~nog {taba VojvodineZoranMilinkovi}. Wegov kolega sa suparni~ke klupe, Miqenko Go{i}, smatra da bi remi bio pravednijiishod. - Vojvodini je pripao po~etakifini{me~a,anama sredi{wica. Tu smo nametnuli ritam, napadali, stvoriliinekolikopoluprilika, ali nismo uspeli da materijalizujemo nadmo}. Na krajusmo,mo`daipreskupo, ka`weni.Poslesvega,preo- stajemida~estitamgostima naosvojenimbodovima. Interesantnojeizapa`awe selektora mlade reprezentacije Srbije AleksandraJankovi}a,kojinije`eleo da komentari{e penal zaNovosa|ane. -GolkojijedobilaVojvoGiorgiMereba{vili,strelacipaker dina zaslu`uje detaqniju analizu. Re~ je o vic-golu, koji }inesumwivikvalitetNovosajejeftinoprimqen,paodbrana |ana,kojijeipresudio. gostiju treba da izvu~e odre|eZbog svega re~enog nije zanenepoukekakoimsesli~nesitu- marqivpodatakda}eVojvodina acijevi{enebide{avale-re- u sredu u duelu s BSK-om biti kaojeJankovi},apostrofiraju- kompletna,jerseuekipuvra}a

Fudbaleri Spartak Zlatiborvoderemijemsupo~elidrugi deo sezone u Superligi Srbije.Ba{kaoijesenas,remizirali su protiv BSK-a, a ovoga putajeme~zavr{enbezgolova. – Zadovoqni smo osvojenim bodom. Imali smo protiv sebe jakogrivala,aliiveomate`ak terenkomesmomoralibrzoda se adaptiramo. Iako bod nije lo{, `alimo za propu{enim {ansama,pogotovozaonomkoju jeimaoMiri}.Ovautakmicaje ve} iza nas, o~ekuje nas uskoro novi protivnik, ve} u sredu pred na{om publikom igramo protiv Javora – istakao je posle me~a Qubomir Ristovski, trener Spartak Zlatibor vode komejeovobioprvitakmi~arskime~ukomejesaklupevodio Golubove. U redovima Spartak Zlatiborvodeponovojejedanodnajboqih aktera bio Branimir Aleksi}.Ponovojeuspeodasa~uva svoju mre`u i da veliki doprinosnovombodu. – Teren je zaista bio te`ak zaigru,alijeipakbiloponekoliko {ansi. Kasnije su obe ekipeigralevi{edugimloptama,auigriukojojsusedvarivala razlikovala samo u nijansama, remi je mo`da i najpravednijere{ewe.^ekalismoda po~ne prvenstvo, pripreme su bilenaporne,alijesadamilinaigratijerprostoose}amoda smosvispremnijinegojesenas– kazaojeAleksi}. N. S. Foto:N.Stojanovi}

pouzdani defanzivac Miroslav Vuli}evi}. Zamenik kapitena zauze}e svoje mesto kraj desne autlinije,pa}e,nemasumwe,s wimodbranacrveno-belihbiti jo{~vr{}a.

ZVEZDA U SKROMNOJ PARTIJI SAVLADALA SMEDEREVO

Prosine~ki:Mo`emo imoramoboqe

Prole}nupremijerunaMarakani obele`io je karnevalski ambijent na tribinama i tesna pobedaprotivSmedereva.Niko ne `eli da minimalcu gleda u zube,aliuvazduhuostajedalebdi pitawe - {ta je Zvezda novo ponudilauodnosunatmurnujesen? Rano je za zakqu~ke, ali megdan protiv Smedereva realno nije doneo bitniji korak napred, ohrabrewe. Renovirani timsatreneromkojijeprakti~noiglavnazvezdacrveno-belih, vizijeproklamovanetokompripremnogperiodaapovodomprosperiteta na planu igre nisu preto~eneudelo. -Nisamnezadovoqanjeranga`manjebiodobar,uztobitnasu tri boda do kojih smo do{li sa penala koji je postojao. Publikajebilaneverovatna,pru`ila namjebeskrajnupodr{ku.Jasno jedamo`emoimoramopunoboqe - sumirao je utiske Prosine~ki. Posed lopte (80:20) bio je jedinielementuigrikojijeZve-

RobertProsine~ki

zdi doneo dominaciju ali ne i mnogokoristi. - Rival se organizovano branio,ovakveutakmicesunormalna stvar u prvenstvu, bi}e ih jo{. Imali smo problema da probijemo defanzivni blok Smedereva koji je bio posta-

vqen na 30 metara od gola. Bez obzira na posed lopte nismo pravili{anse,nismobiliubojiti- konstatovao je u~iteq crveno-belih. Mu~ilisusevezisitiZvezde, nijebilokreativnihpoteza,zavr{nogpasa. - Tra`ili smo re{ewa komplikovanim pasovima u posledwih dvadesetak metara i to po nepisanom pravilu kroz sredinu terena. Nekoliko poluprilikabilesuplodigreprekobokova na kojoj smo insistirali. Slabosmokoristilikrilaito je razlog {to premo} nije krunisananapravina~in-objasnio jeProsine~ki. SledinoviispitnaMarakani,usredusti`eIn|ija. - Vremenom }emo popraviti zavr{nicu, podi}i samopouzdawe, biti boqi u igri „jedan na jedan“ uz boqu reakciju pred protivni~kim golom. ponavqam, verujem da mo`emo i moramo puno boqe da igramo - zakqu~iojeRobertProsine~ki. Z. Rangelov

Lukovi}uiLazovi}u SuperkupRusije Zenit iz Sankt Peterburga osvaja~jeSuperkupaRusije.Ekipazakojusunastupilireprezentativci Srbije Aleksandar Lukovi} i Danko Lazovi} bila je boqa od moskovskog CSKA koji jenastupiobezpovre|enogZoranaTo{i}a.JedinigolnautakmicipostigaojeJonovu73.minutu. SuperkupRusijeodovegodine igra}e se u raznim gradovima, ~astdabudedoma}inimaojeKrasnodar.CSKAjeuve}emdelususreta bio tim koji je diktirao ritamigre,uprvompoluvremenu Armejci su imali nekoliko dobrihprilikadapostignugol.U

DankoLazovi}

nastavku je igra bila uglavnom ravnopravna a akciju Alve{a i Semaka iskoristio je mladi Aleksej Jonov i pogodio za slavqe Zenita. Lukovi} je odigrao svih90minutaupobedni~komtimu,Lazovi}ajeu55.minutuzamenioJonov.To{i}nijeigraozbog povrede. Ekipa iz Sankt Peterburga ima jedan Kup UEFA, jedan evropski Superkup, tve titule prvaka Rusije, jednu Sovjetskog Saveza, dva kupa Rusije i jedan Sovjetskogsavezai,logi~no,dva Superkupa Rusije i jedan SuperkupSSSR.

FIFA RAZMATRA

Stro`e zagolmane Me|unarodna fudbalska federacija (FIFA) saop{tila je darazmatramogu}nostpromene 12. ~lana Disciplinskog pravilnika na zahtev Fudbalskog saveza Nema~ke (DFB). Ovaj ~lan Pravilnika podrazumeva crveni karton za igra~a ili golmanakojijenapravioinenamerniprekr{ajunutarsvog{esneasterca. Predstavnici DFB smatraju da je crveni karton preo{tra kaznazatakavprekr{ajipredla`u da se sli~ni postupci igra~a sankcioni{u samo `utim kartonom. Izvr{ni odbor FIFA prihvatio je predlog DFB-a,alijeodlo`iozvani~nu promenu pravila i preneo je ovla{}ewa posebnoj operativnoj grupi vladaju}eg tela svetskogfudbala. -Ekipesuutakvimslu~ajevima ve} dovoqno ka`wene jedanaestercem, a dvostruka kazna sacrvenimkartonom,pona{em mi{qewu, ne bi smela da bude nu`na - rekao je generalni direktorDFBVolfgangNirbah.

ITALIJA

Intergazi U utakmicama 28. kola fudbalskog prvenstva Italije, Serije A, postignuti su slede}i rezultati:Le}e - Roma 1:2 (0:1)(\akomaci 75’ - Vu~ini} 32’, Pizaro 90’pen), Juventus Milan 0:1 (0:0) (Gatuzo 68’), Sampdorija - ]ezena 2:3 (0:1) (Volta 84’, Makarone 90’pen Parolo 43’, \akerini 47’, 48’), Bolowa - Kaqari 2:2 (1:0)(Di Vajo29’pen,Sabanovi}90’-Kosu59’,Ragacu83’),Kjevo-Parma 0:0, Fiorentina - Katanija 3:0 (2:0)(Mutu22’,256’,\ilardino 61’), Inter - \enova 5:2 (0:1)(Pacini 49’, Eto 51’, 57’, Pandev 71’, Nagamoto 84’ - Palasio40’,Boseli90’),NapoliBre{a 0:0, Udineze - Bari 1:0 (0:0)(DiNatale76’pen).

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs


18

sport

ponedeqak7.mart2011.

DRUGO KOLO PRVENSTVA VOJVODINE U NOVOM SADU

Najboqitakmi~ari Vojvodine Drugo kolo Prvenstva Vojvodine u plivawuodr`anojenabazenu „Slana bara“ u NovomSadu.U~estvovalojeoko 500 pliva~a i pliva~ica iz 20 vojvo|anskih klubova. Najvi{e medaqa su osvojili takmi~ari novosadske Vojvodine 58 (25

zlatnih,21srebrnui12bronzanih),sledilisuihpliva~iNovog Sada sa 43 (po 15 zlatnih i srebrnihi13bronzanih)izrewaninskog Proletera sa 22 odli~ja(10zlatnihipo{estsrebrnihibronzanih). Najboqerezultatezabele`ili su kod mu{karaca slede}i pliva~i,ukategorijiod11do12 godina: Bence Balzam (Proleter,Zrewanin)na400slobodno (4:57,72,392boda),od13do14godina: Igor Miqanovi} (Novi

Sad)na100slobodno(56,71,550 bodova),od15do16:IvanStepanov (Vojvodina, Novi Sad) na 400 slobodno (4:13,96, 631 bod), od17do18godina:NikolaTrajkovi}(Proleter,Zrewanin)na 100 prsno (1:05,62, 684 bodova), preko 19 godina: Radovan Siqevski (Vojvodina, Novi Sad) na 100 slobodno (50,14, 795 bodova). Kod devoj~ica u kategoriji od11do12godina najboqa je bila AwaCrevar(DinamoPan~evo)na 400 slobodno (4:49,40,569bodova),od13do14godinaMilica[o{tarec (Spartak,Subotica)na 100 slobodno (1:00,52,650bodova),od15do16godina Mila Jovanov (Banat, KiFoto: F. Baki} kinda)na100slobodno (59,11, 697 bodova), od 17 do18godinaRebekaRepman(Feniks, Sombor) na 100 slobodno (59,34,689bodova)iukategoriji preko 19 godina Sandra Milovi}(Vojvodina,NoviSad)na 100 slobodno (1:01,46, 620 bodova). Odlo`eno prvo kolo Prvenstva Vojvodine, koje je trebalo da se odr`i pro{log vikenda u NovomSadu,odr`a}ese13.martanabazenu„Slanabara“. G. Malenovi}

PRVA B LIGA – BELA GRUPA

PRVA LIGA -@ENE

Radovan Siqevski

Ubedqivi doma}ini

Dunav - Spartak 19:5 (5:0, 5:2, 3:2, 6:1) NOVI SAD: Bazen Slana bara, gledalaca: 50,sudije:DraginiKi{ (Novi Sad). Igra~ vi{e:Dunav4(3),Spartak5(2). DUNAV: Peti},Bo`i~kovi}3, Vojnovi}1,Der1,Komar1,Belan~i},Dimitrov3,Grahovac,\orovi}1,Marovi},Matkovi}5,Maksimovi}2,]atovi}2,Mitrovi}. SPARTAK: Barasovi},^abrilo,Labadi,Kondi},Kowevi},Videt,Bogdanovi}2,Josi},Ajtaji1, Andri}2,Jan~i},Korica. Vaterpolisti novosadskog Dunavazabele`ilisujo{jedanubedqivtrijumfuPrveojBligi.U sedmom kolu u Beloj grupi nadi- grali su u svom bazenu ekipu Spartaka19:5izadr`aliprvomestonatabeli. Novosa|anisuve}uprvomdelu utakmice re{ili pitawe pobednika,takodasu,kakojerekaotrener Marko Orlovi}, mogli i da isprobaju neke kombinacije, jer ih slede}eg vikenda o~ekuje te{ko gostovawe u Kru{evcu protivGo~a.Najefikasnijiigra~na utakmici bio je Nemawa Matkovi}sapetpostignutihgolova . G. M. BELA GRUPA Rabotni~ki - Singidunum 5:7 PLAVA GRUPA Be~ejac - Senta 15:5 Bawica - Zemun 6:6

Uspe{an start Sen}anki Senta – Partizan 13:6 (1:0, 5:2, 3:4, 4:0) BE^EJ: Bazen OSC Mladost. Gledalaca:100.Sudije:Jovanovi} i Ba~awi (obojica iz Novog Sada). Igra~ica vi{e: Senta 7(7), Partizan3(1).Peteracanijebilo. SENTA: Boro{ (9 odbrana), Rudi~ 2, Benak 3, Buraw, Balog, Velez 2, Kin~e{ 1, Fekete 2, Mewhart,Momirov,Vuleti},Pataki3,Kiraq,Tot. PARTIZAN: Papai (5 odbrana),Maksimovi},^egar2,Kiti} 1,Jani},AwaVesi},Timotijevi} 1,An|elaVesi}1,Zrni},Perovski, Luka~ 1, \or|evi}, Rudi}, Lazi},[ejat. V. J.

Vra~ar – @AK 11:4 (5:2, 3:0, 2:1, 2:1) KIKINDA: Bazen SC „Jezero“,gledalaca50,sudije:Bala`evi} i Dor~i} (Subotice). Igra~ica vi{e: Vra~ar 7 (3), @AK 4 (1).Peterac:Vra~ar1(1). VRA^AR: Kri`ina, [}eki} 1, Pantovi} 1, Vukajlovi}, Pe{teri}2(1),Markovi}4,Miladinovi}, Jok{imovi}, Markov, Berak3,Ili},Qubi~i}. @AK:Buni},Talijanov,Mirkov,Simi}1,Kintar1,T.Tele~ki 1, Rajak, Ma. Tele~ki 1, Mor. Tele~ki,Gavranov. M. S.

PRVA @ENSKA LIGA

Bara`bli`izakorak Varadin BMG gradwa – Spartak (Q) 3:0 (25:21, 25:18, 25:21) NOVI SAD: Hala SC „Slana bara“, gledalaca 50, sudije: Bo`ovi} (Stara Pazova), Svilar (Beograd). VARADIN BMG GRADWA: Mal~i} 6, Radanovi} 14, Jovi~i}4,Iri~anin17,Ra~i},Mihajl ov i} 11, Bab i}, Per i{i},Coli},Milovanovi},Pu{owa(l). SPARTAK (Q): Atanasijevi} 6, Nedeqkovi} 1, Vrane{evi},Stanimirovi}8,Jovi~i}3, Sredojevi} (l), Krsti} 8, Ve-

li~kovi}7,Grozdanovi}2,Ran|i}7. Predvo|ene Nevenom Iri~aniniVawomRadanovi}odbojka{ice Varadina do{le su korak bli`eplasmanuubara`zapopunuSuperlige,jersuiskoristile kiksNovogSadaipobeglemuna {estbodovarazlike. Moglajepobedadabudeiubedqivija,alisuupojedinimtrenucimadoma}eigraleneozbiqno i dozvoqavale Qi`ankama dadr`ekorakadozavr{nicasetova. M. R.

dnevnik

SVE^ANO OTVORENA NOVA KUGLANA U BE^EJU

Kugla{kafe{ta krajTise Sve~anim govorima predsednika op{tinePeteraKnezia i u ime investitora Vilati Sport Jano{a ]uta, te presecawem crvene trake, ju~e je sve~ano pu{tena u rad nova kuglana u Be~eju. Zvani~no su prvehiceunovojkuglanibacili predsednik op{tine Peter Knezi, Jano{ ]ut u ime investitora,predsednikKSSUro{ Dragojlovi} i I{tvan Na| kao predstavnik Op{teg udru`ewa zanatlija pod ~ijim krovom je kuglanaizgra|ena. Bila je ju~e prava kugla{ka fe{takrajTise.Jer,najednom mestu okupilo se 16 zvezda atraktivnog sporta, koje su se pre podne borile za naslov pobednikaVilatikupaudiciplinisprint,apopodneu„{lageru dana“ klasik turniru „Zlatne zvezde–MastersBe~ej2011.“za epitetpobednika,velikipehar inov~anenagradeuukupnomiznosu3.000evra,odkojihjeprvoplasiranom pripala „hiqadarka“. Da bi sve dobilo punu dimenziju,jerBe~ejci`eledobijawemuslovazaraddadu`nupa`wu poklone mladima, uprili~en je i ~etvorome~ u kom su u~e{}e uzele nade srpskog kuglawaHerminaLuka~izBa~kog Gradi{ta, Milana Pavlic iz Sombora, ^aba Zavarko iz Be~eja i Norbert Erwe{i iz NovogBe~eja. - Dugo o~ekivani trenutak je stigaoiuna{usredinu.Nesamo da je dobijen sportski objekat u kom }e mo}i da se odr`e zna~ajna takmi~ewa, ve} }e ovo ponovobitimestogde}emladi poha|ati {kolu kuglawa, takmi~ariupunojsnaziigratisvojeme~eve,aveteraniserekreirati,naglasiojepredsednikbe~ejske op{tine Peter Knezi prilikom sve~anog otvarawa kuglaneuDomuzanatlija. Ju~era{woj kugla{koj fe{tiuBe~ejuprisustvovalisui brojnikugla{kiradnicipoput predsednika KSS Uro{a Dragojlovi}a, generalnog sekretara KSS Vojka Pavlovi}a, selektora na{e reprezentacije Milo{a Powavi}a, direktora reprezentacije Makedonije Aleksandra Atanasovskog, predsednika Kugla{kog saveza Ma|arske Ferenca Kar{aia, selektorana{ihsevernihsusedaLaslaFehera...

S ju~era{weg sve~anog otvarawa be~ejske kuglane

Ovajposledwijeposebnobio atraktivan ju~e. Po{to je ma|arski reprezentativac Atila Neme{ zbog povrede otkazao u~e{}enabe~ejskojfe{ti,Laslo Feher je usko~io kao 16. igra~ i ve} na prepodnevnom

finalu,sdostasre}e,bioboqi rezultatom96:95odHrvataMariaMu{ani}a,kojijeupolufinalupobedioLaslaKar{ia. U poslepodnevnom turniru „Zlatne zvezde Masters Be~ej 2011.“ u~esnici su podeqeni u

Vilmo{Zavarkodoma}inizvezda Imaju}iuvidudajetrenutno„numerouno“svetskogkuglawa, Vilmo{Zavarkobinabilokommestudajeturnirodigranbio zvezdadana.Ali,usvomrodnomBe~eju,ukuglanigdejekaodete nau~io od roditeqa Julijane i Geze Zavarko kugla{ku azbuku, imao je dvostruku ulogu. Za qubiteqe kuglawa je bio zvezda, a rivalimaje,poslepunihosamgodina,do~ekaodabudedoma}in. „zagrevawu“uVilatikupupobedio u disciplini sprint. U polufinalu je bio uspe{niji od Vilmo{a Zavarka, a onda je u

dve ekipe. Trener ekipe „Zlatne zvezde – Araw ~ilag“ bio je FerencKarsaiiokupiojeigra~e koji govore ma|arski jezik:

ZA PRIJATEQSKE DUELE SA RUMUNIMA

^etirisrpskereprezentacije ^etiri srpske kugla{ke reprezentacije, mu{ka i `enska seniorskaimu{kai`enskakadetska,odigra}e12.i13.marta u rumunskom gradu Hunedoari prijateqske me~eve sa Rumunijom u okviru priprema za seniorski i kadetski ekipni [ampionatsvetakoji}eseodr`ati umajuuSarajevu. Na spisku selektora seniora Milo{aPowavi}azapripreme u Bawi Junakovi}  su Vilmo{ Zavarko (Sport, Podbrezova), Daniel Tep{a (Beograd „Po{tanska {tedionica“), Jovan ]ali} (Sport), ^ongor Baraw (SentaVisaprom),Goran^alukovi} (Metalac, Gorwi Milanovac), Arpad Antal, Goran

Ostoji},(obojicaBeograd„Po{tanska {tedionica), Tibor Sel (Segedin), Uro{ Jagli~i} (Metalac), Robert Erwe{i (Senta Visa prom). Selektor seniorki Mirko ^ukvas odlu~iosezaovekugla{ice:ZoricaBara}(Apatin),JelenaBogdanovi}(Srem),MimaBogdanovi} (Pionir), Marijana ^isar (Kristal), Mirjana Dudevqev (Jedinstvo), Marija Gajin (SPCVojvodina),JovanaKilibarda(VrbasDana),LiviaSanto, Nevenka Jokovi} i Renata Vilov (Pionir). Na spisku selektora kadetkiwa Qubomira [tetina su: Jelena Popov (Banat), Maja \uki} (Radni~ki, Novi Sad), Milana Pavlic

(Polet),NinaKa}anskiiTijana Ka}anski (Vojvodina, BG), SanelaMilosav(Kristal),Vesna Bo{kov (Banat) i Zorana Radovanovi} (Apatin). Qubisav Peri{i}, selektor kadeta, odlu~io se za Adrijana Lon~arevi}a (E|{eg Ba~ka Topola). Alena Kujunxi}a (Matica Spartak, Subotica), Almo{a Feketea i Bala`a Kova~a (E|{eg), Igora Kova~i}a (Crvena zvezda BN Bos), Ivana An|elkovi}a (Jagodina), Milorada Vojnovi}a (Senta Visa prom) i Norberta Erwe{ija (Jedinstvo). Putuje po osam seniora i seniorki i po {est kadeta i kadetkiwa.

Veber:Senabiseprevrtaougrobu Australijski voza~ usprotivioseinicijativiBernijaEklstona dasenastazamainstalirajusistemizapravqeweki{e.MarkVebersmatradatakvi potezi nisu potrebni Formuli jedanidaEklstonmoradaprona|eboqere{ewe,ako`elida trkeu~inizanimqivijim. - Mislim da to ne bi bio dobarna~indaseodtrkanapravi {ou - izjavio je veteran ekipe Red Bul, pro{le sezone tre}e-

plasirani u {ampionatu, iza FetelaiAlonsa. - Pomislite samo na Ximija Klarka,XekijaStjuarta,Ajrtona Senu i ostale majstore vo`wepoki{i.Xekijejo{`iv, aliovadvojicabiseprevrtala u grobu kada bi znali da Eklston predla`e postavqawe prskalica oko staze - jasan je Veber. Eklstonu su prethodnih dana mnogi poru~ili da bi trke F1 postale pravi cirkus kada bi

wegova ideja bila sprovedena u delo. -Trebalobidanapravimoprogram,takodanikoneznakada}e tokomtrkepadatiki{a,akada}e bitisuvo.Mo`da}eki{aprestati, a mo`da }e kasnije ponovo da po~ne-objasniojestariBerni. Ina~e,novasezonapo~e}e27. marta,GranprijemAustralijeu Melburnu. Trka u Bahreinu, predvi|enaza13.mart,otkazana je zbog nestabilne politi~ke situacijeutojzemqi.

ma|arske reprezentativce Lasla Fehera, Leventea Kakuka, Lasla Kar{aia, Norberta Ki{aiTama{aKi{a,tena{ereprezentativce Roberta Erwe{ia,Vilmo{aZavarkoaiTiboraSela.Protivni~kuekipupo imenu „Slabo divanim Ma|arski“ predvodio je kao trener Aleksandar Atanasovski, a sa~iwavali su je: Makedonci Boris Benedik i Branko Manev, Slovaci Jan Jasenski, Toma{ Pa{iak, koji je u posledwem trenutkuusko~ioumesto„najve}eg krivca“ {to je be~ejske kuglane„vaskrsla“ZdenkaPavlica,iIvan^eh,zatimJanKotiza iz ^e{ke, Mario Mu{ani} iz Hrvatske i na{ reprezentativacDanielTep{a. V. Jankov NLB MU[KA LIGA C. zvezda - [iroki Nimburk - Cedevita Krka - Budu}nost Zadar - Cibona Danas Igokea - Partizan Zagreb - Olimpija Radni~ki - Hemofarm 1. Krka 23 2. Partizan 22 3. Olimpija 22 4. Budu}nost 23 5. Zagreb 22 6. Cedevita 23 7. Nimburk 23 8. Hemof. 22 9. Radni~ki 22 10. Cibona 23 11. Igokea 22 12. [iroki 23 13. Zadar 23 14. C. zvezda 23

16 7 15 7 14 8 13 10 13 9 11 12 11 12 11 11 11 11 10 13 10 12 9 14 7 16 7 16

25 25 24 25 25 25 25 25 25 25 24 25 25 25

23 2 18 7 17 7 15 10 14 11 12 13 11 14 11 14 11 14 11 14 11 13 10 15 9 16 1 24

(17) (17) (18)

1794:1655 1742:1522 1680:1576 1750:1686 1795:1770 1868:1828 1787:1819 1755:1783 1800:1854 1772:1854 1635:1640 1725:1885 1788:1882 1722:1860

PRVA MU[KA LIGA Novi Sad - FMP Tami{ - Vojvodina Srbijagas Metalac -OKK Beograd Superfund - Napredak Sloboda - Prol. Naftagas Crnokosa - Borac Mega Vizura - Sloga 1. FMP 2. Metalac 3. Beograd 4. M. Vizura 5. Tami{ 6. Sloboda 7. Novi Sad 8. Vojvodina 9. Napredak 10. Borac 11. Sloga 12. Proleter 13. Crnokosa 14. Superf.

81:70 90:86 80:73 93:88

39 37 36 36 35 34 34 33 33 33 32 32 30 30

74:78 88:57 83:82 75:82 94:75 73:88 94:81

2225:1764 1975:1860 1978:1861 2207:2168 1810:1752 1925:1996 2000:2016 1769:1892 1917:1915 1861:1950 1931:1984 2006:2114 1965:2097 1784:2060

48 43 41 40 39 37 36 36 36 36 35 35 34 25


SPORT

dnevnik

EVROPSKOPRVENSTVOUBRE[I

Srpkiwe pi{toqem pogodile zlato ReprezentativkeSrbije u ga|awu vazdu{nim pi{toqem Jasna [ekari}, Zorana Arunovi} i Bobana Veli~kovi} uspelesudaodbranetituluevropskih{ampionkinaPrvenstvuu italijanskom gradu Bre{i. Na{e seniorke su sa 1.150 krugova slavile ispred Belorusije sa

ska prvakiwa Zorana Arunovi} plasirala se na {esto mesto sa 480,8 (383), a Bobana Veli~kovi},kojajebranilazlatoizMarakerazauzelajesedmomestosa 479,5(383)kruga.Titulujeuzela FrancuskiwaSelinGobervilsa 485,8 (389) ispred Beloruskiwe Viktorije ^ajke sa 485 (388) i Ukrajinke Olene Kostevi~ sa

sa1.778krugova.Zlatojepripalo Ukrajini sa 1.780, srebro Francuskojsa1.779(139),abronza Ma|arskoj sa 1.779 (137) krugova.Na{imomcisu,ina~e,bili peti, ali je reprezentacija Rusije diskvalifikovana i oduzeta im je zlatna medaqa, jer su Denisu Sokolovu na kontroli opremeprona{lidamujeodelo

ponedeqak7.mart2011.

19

DANASSUPERLIGA[KIDERBIUNOVOMSADU: VOJVODINA@ELEZNI^AR– CRVENAZVEZDA(RTS2– 18)

Poslastica u „Spensu” Do{ao je i taj dan. Dugois~ekivaninajavqivan rukometni superliga{ki dvoboj izme|u novosadske Vojvodine i Crvenezvezdenaprogramujeve~erasumalojdvoraniSpensaod 18~asova.Ovurukometnuposlasticudoma}apublikadugoje~ekala,pogotovosadakadawihovi qubimciigrajuusjajnojformi, pa beogradske crveno -bele do~ekujunakrilimatrivezanepobede, od ~ega treba spomenuti trijumf nad {ampionom Kolubarom i jakom Metalopastikom u[apcu.

igratiderbi,iakosuNovosa|ani u nastavku sezone pre{li na Slanubaru.Zbogtehni~kihproblema (hala na Klisi nema adekvatno osvetqewe) duel se igra u Spensu, gde su ranijih godina pred krcatim tribinama Novosa|aniuspevalidanaple}abace velikogrivala.Napitawekako protivmo}neigoropadneCrvene zvezde tj wenih igra~a, strategVojvodineodgovara: - Dobro poznajemo rivala. Zvezdazaistanemaslabogmesta u timu. Imaju kvalitetnog golmana,sjajnepivoteibrzuspoqnulinijunakoju}emomoratida

Novosa|ana Stanka Abaxi}a, kojijeupravouduelimasaekipama iz samog vrha, Kolubare i Metalopastike branio fantasti~no,ibio~ovekodluke,daju}idodatnosamopouzdaweipodstrek saigra~ima u trenutcima kadajedolazilodaoscijalcijau igriipadova. - O~ekuje nas jedna od najte`ih utakmicau sezoni. Jesenas smoglatkopora`eniuBeogradu alisamuverenda}eovajsusret biti prilika da se revan{iramo. U ekipi vlada zaista sjajna atmosfera, duh zajedni{tva provejavai`eqnismonovihdo-

Zlatne:BobanaVeli~kovi},ZoranaArunovi}iJasna[ekari}

1.148 i Francuske sa 1.141 od 16 reprezentacija. Ekipna zlata poredovogionogpro{legodine naEvropskomprvenstvuuMarakeru, na{e dame su osvajale najsjajnija odli~ja i u Man~esteru 1991.uMan~esterui1992.uBudimpe{ti. Svetrisrpskereprezentativke u ga|awu vazdu{nim pi{toqemplasiralesuseupojedina~nofinale,aodavnosenijedogodilodajedanzemqaimasvetri takmi~arke u borbi za odli~ja. Ali, nijedna nije uspela i da se domogne medaqe. Jasna [ekari} bilajenajbli`a.Sadrugomnajboqomfinalnomserijomod98,7 krugovaiukupnimrezultatomod 482,7 (384) kruga zauzela je ~estvrto mesto, a od bronzane medaqedeliloje0,9krugova.Svet-

483,6(386)krugova.Nastupiloje 67seniorki. Jasna [ekari} je po zavr{etkutakmi~ewaistakladajeznala daekipamo`edomedaqe,samoje bilopitawekoje. -Poonomekakosmoga|alena treninzima ose}ala sam da mo`damo`emoidaodbranimotitulu. [to se ti~e pojedina~nog nastupamogudaka`emadasami zadovoqna,aliidanisam.„Ubila“ sam prose~an rezultat u odnosu na ono kako sam ga|ala tokomsezone,alii~etvrtomesto jelepplasman-reklaje[ekari}eva. Mu{kareprezentacijauga|awuvazdu{nompu{komusastavu Nemawa Mirosavqev, Stevan Pletikosi}iDraganMarkovi} osvojilaje~etvrtomestoekipno

kojesenosiispodko`nejaknei pantalonabilodebqeodpropisanih mera. Nastupilo je 19 reprezentacija. U pojedina~noj konkurenciji najboqi plasman zabele`io je Nemawa Mirosavqev osvajawem 12. mesta sa 594 kruga.Nedostajalasumudvakruga do finala, jer mu jedan krug nijeni{tazna~iopo{tojeimao samo 45 unutra{wih centara, a najslabijifinalistasa595krugovaimaoje46.StevanPletikosi} je bio 27. sa 592, a Dragan Markovi} 29. sa 592 kruga od 69 seniora.ZlatojepripaloMa|aru Peteru [idiju sa 698,7 (596) krugova,srebroRusuAleksandru Sokolovusa698,4(595),abronza ItalijanuNikoliKamprijaniju sa697,5(596)krugova. G.M.

Predlog zakona o sportu u Skup{tini Predlogzakonaosportu,~ije se usvajawe najavquje od 2001. godine, trebalo bi ove nedeqe da se na|e pred poslanicimaSkup{tineSrbije.Va`e}iZakonosportujenasnaziod1996,apredlognovog,koji mesecima privla~i pa`wu sportskejavnosti,nijeipored niza javnih rasprava doveo do pribli`avawa stavova. Tako samofudbalskikluboviCrvenazvezdaiPartizannajavquju podno{ewe vi{e od 20 amandmana. Naro~ito su sporni delovizakonavezanizaprivatizacijuklubovaimogu}nostida se promeni namena sportskih objekata. Predlogom zakona propisana je faza evidentirawa,kojaseodnosinasvesportske organizacije, saveze, dru{tva i centre, a propisana je dokumentacija kojom subjekt

mo`e da doka`e pravo svojine ilipravokori{}ewa. „Akosubjektnedoka`edaje vlasnik sportskih objekata smatrasedajetajobjekatudr`avnoj svojini“, stoji u Predlogu zakona o sportu i upravo je to deo koji izaziva najvi{e primedbisportskihklubova. UfudbalskomklubuCrvena zvezdaisti~udauwihovomslu~ajunema{tadaseprivatizuje, sobziromnatodajekluborganizovan kao udru`ewe gra|ana i da je stadion u wihovom vlasni{tvu.Sadrugestranejeministarstvo omladine i sporta, koje navodi da se trenutno ne znakojevlasnikobjekataida klubovi„samotrebadadoka`u dasustadioniwihovi“idane}ebitirazlogazabrigu. Zakon o sportu bi trebalo da defini{e piramidalne

strukture sporta, kako na dr`avnomtakoinevladinomnivou, ali i da stvori osnovu za dono{ewe i implementaciju dugoro~ne Strategije razvoja sporta.Ciqzakonajeiafirmacija autonomije sportskih saveza, unapre|ewe stru~nog rada,kaoistvaraweuslovaza masovnije bavqewe sportom svihuzrasnihkategorija. Predlog zakona unapre|uje zdravstvenuza{titusportista i defini{e wihova osnovna prava i obaveze, obezbe|uje planiraweiizgradwupotrebnih sportskih objekata i {titiwihovunamenu.Ciqzakona je,tako|e,darazvijeiunapredi{kolskisport,adaformirawem Nacionalnog saveta spre~i nasiqe, nedoli~no pona{awe i negativne pojave u sportu.

MEMORIJAL„ZLATKOHRBI]”UZAGREBU

Trijumf Marka Nikoli}a Srpski bokser Marko Nikoli} trijumfovaojenamemorijalnom turniru „Zlatko Hrbi}“ u Zagrebu. Na turniru je u~estvovalo65boksera,auzNikoli}a i Predrag Kova~evi} se boriozatituluuglavnomgradu Hrvatske.Nikoli}jebionajboqi u polute{koj kategoriji, do 81 kilograma, a do titule je do-

{ao pobedom nad Jevgenijem Ti{~enkamomizRusijesa2:1.Srpskibokserjeprethodnopobedio Jordanca Ahmada Al Teimata i CezaraJerotonuaizRumunije. Kova~evi}jeosvojiosrebrou Zagrebupo{tojeufinaluuvelterkategoriji,do69kilograma, pora`enodMagomedkamilaMusajevaizRusijesa9:2.Onjenaputu do finala pobedio Rumuna

BiaFlavijusa.Tre}umedaquSrbijinaturniru„ZlatkoHrbi}“ doneojeNenadDimitrijevi},kojijeosvojiobronzu,aupolufinalu u kategoriji bantam, do 56 kilograma,jeizgubioodMa|ara KristijanaNa|asa4:1,kojijene{tokasnijeosvojiotitulu. Na turniru u Zagrebu u~estovali su i Goran Despotovi} i Milo{Cvetkovi}.

Mandi},Suyumibra}aRadi{i}– Vojvodina@elezni~ar

Na drugoj strani strani, izabranicitreneraButulijeuNoviSaddolazekaodrugoplasiranaekipasuperliga{kogkaravana,sapretenzijomdavratetitulu u prestonicu, a partije koje pru`ajutokomdosada{wegdela prvenstvadajuimzapravodana ve~erawem okr{aju nastupe sa oreolomfavorita.Uprethodna trikola,Trivunxaidrugovisu zabele`ili dve ubedqive pobedenaBawici,doksusesagostovawa u Kur{imliji vratili sa jednim bodom. Beogra|ani su u dosada{wih 18 kola samo u jednomslu~ajunapustiliterenpognutihglava,a{toseti~etradicijeuduelimasaVojvodinom, ona je na strani doma}ina koji prethodne dve sezone nije pora`enuSrpskojAtini;panetrebasumqatida}eMandi}idrugovi u~initi sve da se ova po wih ugodna tradicija nastaviti inakondana{wegsusreta. ProteklenedeqeNovosa|ani sutreniralipunomparom,kako bi {to spremniji do~ekali velikog rivala, a {ef stru~nog {taba \ura| Trbojevi} zadovoqanjeatsmoferomuo~iderbija: - U goste nam dolazi jedan od najsla|ihaliinajte`ihrivala naovimprostorima.Ta~iwenica kao i podatak o nepobedivosti na na{em buwi{tu koji ste spomenuli, uz vest da se derbi igra pred TV kamerama i da }e susret gledati qubiteqi rukometa {irom zemqe ogroman je motivzamojeigra~e,kojisuprotekle nedeqe dali svoj maksimum na treninzima. Dobro smo radili,spremalismoinektakmti~kezamislikakobi{toboqereagoalinabrzuigrurivala i mislim da }e ovo biti zaista velika i kvaitetna utakmica kazaojeTrbojevi}. Ono{tojesvakakonajbitnije uo~iderbijasaZvezdomjepodatak da su svi igrali zdravi i spremnidaistr~enaparketmale dvorane Spensa u kojoj }e se

obratimoposebnupa`wu.Kqu~ pozitivnog rezultata je u agresivnojodbraniistrpqivomnapadu, sa rezonskim {utevima. Trivunxa,Zelenovi},@ivkovi} golmanQubi{i}suimenazarespekt. Ipak uveren sam da moji momcimoguponovitisjajnepartije sa ranijih duela i uz malo sportskesre}edonovihbodovarekaojeTrbojevi}. Sigurno je da }e mnoogo toga zavisitiod„hobotnice“nagolu

foto:F.Baki}

kazivawa. Mislim da je kqu~ uspehaunamasamima,bezobzirakojerivalsadrugestraneterena.Bi}eovote`akinadamse neizvestan me~ sa sretnim krajem-rekaoje~uvarmre`ecrveno-belihStankoAbaxi}. Utakmica19.kolaSuperlige Srbije:Vojvodina@elezni~arCrvena zvezda igra se u maloj dvorani Spensa u 18 ~asova, uz direktanprenosnadrugomprogramuRTS-a. I.Grubor


20

sport

ponedeqak7.mart2011.

PREMIJERLIGAENGLESKE

dnevnik POJEDINA^NOPRVENSTVOSRBIJE

Liverpulpregazio BojanCrepuqaiMonika Molnar{ampioni Man~esterjunajted Fudbaleri Liverpula pobedili su na EnfildrouduekipuMan~esterjunajtedarezultatom3:1ume~u29.kolaengleskePremijerlige.Svatrigola za Liverpul postigao je Holan|anin Dirk Kajt u 34, 39. i 66. minutu. Jedini gol za goste dao jeErnandezu90.minutu.Liverpulseposleovogtrijumfanalazina{estommestunatabelisa 42boda,dokjeJunajtedzadr`ao prvupozicijusa60bodova. Man~ester junajted je u{ao boqe u me~, a prvu priliku za postizawegolanijeiskoristio Berbatov,kojijepogodiostativu. Doma}i su zaigrali anga`ovanijeipoveliu34.minutu.Ramiresjeodli~nopro{aopolevoj strani, a onda uputio centar{ut u peterac Junajteda gde Kajtunijebilote{kodasasvega nekoliko metara po{aqe loptuupraznumre`u.Liverpul jena2:0poveove}u39.minutu. Nanijepogre{ioivratioloptupredgolVanderSara,aKajt jeglavomsapetmetarapogodio mre`u gostiju. Do kraja prvog poluvremenanijebilogolova,a ovaj deo me~a obele`ila je i grubaigraobatima. Liverpuljebioboqirivali u drugom poluvremenu, a tre}i goljeponovopostigaoKajtu66.

TrostrukistrelacDirkKajtiRaulMeirele{

minutu. Holan|anin se najboqe sna{aouprotivni~kom{esnaestercu,po{tojeVanderSarodbioloptu.Kajtjenatr~aonawu i poslao je u protivni~ki gol.

Kona~an rezultat postavio je Ernandezu90.minutu. U drugom me~u ju~era{weg programa Volvs i Totenhem igralisu3:3.

TURNIRUKUALALUMPURU

Doki}eva osvojila titulu Austral ijs ka ten is erk a srps kog por ek la Jel en a Dok i} osvoj il a je VTA turn ir u Kua l a Lump ur u, po{to je u fin al u pob ed il a ^eh iw u Luc ij uSaf ar ov u2:6,7:6,6:4. Ovojebiotre}ime|usobniduelaustralijskei~e{keteniserke,adrugitrijumfDoki}eve. Ona je trenutno na 91. mestu VTA liste, a trijumfomuMalezijistiglajedo{estogtrofejaukarijeri.Safarovaje35.teniserkasveta,aukarijerijeosvojila~etiriVTAturnira. Pobednica turnira u Maleziji osvojila je nov~anunagraduod37.000dolarai280poenaza VTAlistu,dokjepora`enojpriplao19.000dolara i 200 bodova za svetsku rang listu. VTA turnir u Kuala Lumpuru igrao se za nagradni fondod220.000dolara.

JelenaDoki}

Karlovi}postaviosvetski rekordubrziniservisa Me|unarodnateniskafederacija(ITF)saop{tila je danas da je hrvatski teniser Ivo Karlovi}oboriosvetskirekordubrziniservisa tokom duela sa Nema~kom, u prvom kolu SvetskegrupeDejviskupa.Karlovi}jetokom ju~era{jegme~audubluu~etvrtomsetuprilikomservisalopticuudariobrzinomod251kilometaranasatioboriosvetskirekordod249

kilometara koji je dr`ao Amerikanac Endi Rodik. To,me|utim,nijepomogloKarlovi}uiIvanu Dodigu da pobede Kristofera Kasa i Filipa Pe~nera,kojisubiliboqisa6:3,3:6,5:7,6:3,6:4. Posle dva dana takmi~ewa u Zagrebu Nema~ka vodisa2:1.Danasseigrajume~eviMarin^ili} -FilipKol{rajberiDodig-FlorijanMajer.

Bojan Crepuqa i monikaMolnarpobednici su Pojedina~nog prvenstvaSrbijeustonomtenisukojejeodr`anouZrewaninu. Kodmu{karacaupolufinaluu izuzetnokvalitetnomme~uBojan Crepuqa je savladao Marka Petkova4:3,dokjeudrugompolufnalnomme~u\or|eBor~i}bioubedqiv protiv Atil Kosa i savladao ga sa 4:2. Finalni me~ u mu{kojkonkurencijiizme|uCrepuqeiBor~i}apratilojevi{eod 200 gledalaca koji su u`ivali u atraktivnimpotezimaobaigra~a, a uspe{niji je bio Crepuqa - 4:0 (11:9,11:6,11:5,11:5). -Sjanoseose}amposleosvojene zlatnemedaqeiovotakmi~eweje potvrdilodajeizrazitihfavorita nema. Najte`i me~ imao sam s Petkovim u polufinalu, ali sam imaosnagedaifinalusaBor~i}em odigram najboqe {to umem i mislim da sam zaslu`eno stigao do {ampionske titule - rekao je BojanCrepuqa. Upojedina~nojkonkurencijiu polufinalukoddamaMarijaGalowa bila je uspe{nije od Viktorij Tru`inski - 4:1, dok je u drugompolufinauMonikaMolnar bila uspe{nija od Aleksandre Radowi} - 4:0. Finale dama doneo je odli~an stoni tenis, alineneizvestanme~.Molnarje ubedqivimrezultatom4:0savladalaGalowu(11:2,11:5,11:9,11:9)

MonikaMolnar

izaslu`enoosvojilazlatnumedaqu. - Presre}na sam zbog ovog rezultata. Bilo je izuzetno te{ko do}i do zlatne medaqe, mada rezultatskitoneizgledatako.Ova {ampionska titula mnogo }e mi zna~iti pred nastup na Svetskom prvenstvu i sigurno mi je veliki podstrekzajo{boqirad-re~isu MonikeMolnarnovogprvakadr`ave. U miks dublovima prvo mesto osvojilisuMarijaGalowaiMarko Petkov koji su bili boqi od para Monika Molnar i Bojan Crepuqa.Uparovimazaseniorke prvomestoosvojilesuAna@olfija-Fewve{i i Viktorija Tru`inskikojesuufinalusavladale

SUPERVELESLALOMZADAMEUTARVIZU

Tre}iGlobuszaVon Posle osvajawa malog Kristalnog globusa u superkombinacijiispustuprethodnih dana, Amerikanka Lindzi Von je obezbedila isti trofej i u superveleslalomu. Vonova jetrijumfovalanapretposledwemsuperveleslalomusezoneu Tarvizu i tako je do{la do osme pob ed e u ovog od i{ wem Svetskom kupu, a 41. ukupno. Amerikankajepobedilauvremenu od 1:21.75 minuta, ispred sunarodniceXulijeMankuzoi Marije Ri{ iz Nema~ke, vode-

}e u borbi za veliki Kristalniglobus.Zahvaquju}itrijumfuVonovajesmawilasvojzao- statak u odnosu na Ri{ovu na 96 bodova, {to garantuje uzbudqivfini{sezone.Unaredne dve ned eq e skij a{ ic e }e se takmi~iti u ~e{kom SpinderluvMlinui{vajcarskomLencerh ajd eu, a o~ek uj e ih jo{ ukupno{esttrka. Svetski kup u konkurenciji skija{ica se nastavqa veleslalomomuSpinderluvMlinuslede}egpetka,dokjezadankasnijezakazanslalom.

VELESLALOMUKRAWSKOJGORIZAMU[KARCE

MarioMatnezadr`iv

Austrijskiskija{MarioMattrijumfovaojenapretposledwem slalomuovogodi{wegSvetskogkupakojijeodr`anuKrawskojGori.Matujetobiladrugapobedazaredomuslalomu,po{tojetrijumfovaopro{logvikendauBanskom,adowejedo{aouvremenuod 1:49.14minuta.Drugomesto,sazaostatkomoddevetstotinki,podelilisu[ve|aninAkselBekiKasperNolanizSjediwenihDr`ava,kojisupriredilipravoiznena|eweuslovena~komskicentru. Svetski kup za skija{e se nastavqa u norve{kom Kvitfjelu u petak,kadajenaprogramuspust,doksuzanarednedanezakazanejo{ jednatrkautojdiscipliniisuperveleslalom.

Forkaduprvozlato FrancuzMartinForkadosvojiojeprvuzna~ajnutituluukarijeripo{tojetrijumfovaonaSvetskomprvenstvuuruskomskicentruHantiMansijsk. Dvadesetdvogodi{wiForkadjeosvojiotitulusvetskog{ampionaubijatlonskojtrcina12,5kilometarapostepenimstartom,samodanpo{tojedo{aodobronzenadesetkilometara.Iakojeimao triproma{ajafrancuskibijatlonacjetrijumfovaouvremenuod 33:02.6 minuta, s predno{}u od skoro ~etiri sekunde u odnosu na Norve`aninaEmilaHegleaSvendsena,dokjetre}ibiowegovsunarodnikTarjeiBoe.

MonikuMolnariMarijuGalowu. Kodmu{kihparovaboqisubili BojanCrepuqaiLorencioLupulesku koji su u finalu savladali ZoltanaPeteaiAtiluKosa. - Veoma smo zadovoqni kako je protekaoovaj{ampionat,pogotovolepstonitenisigraoseumiks dublovimagdesmovidelisveono najboqe{touovomtrenutkuSrbijaima-rekaojeDmitarMajstorovi}predsednikSTKBanat. Odli~an organizator Pojedina~nog prvenstva dr`ave bio je STKBanatizZrewanina,apehare,nov~anenagradeimedaqeuru~ili su Zoran Kalini}, predsednik Stonoteniskog saveza Srbije iDmitarMajstorovi}predsednik STKBanat. N.Jowev PRVAMU[KALIGA

Novosa|ani bli`ibara`u NoviSadDDOR– Spartak(S)3:0 (25:17,25:16,25:20) NOVISAD: Malasala SPC Vojvodina, gledalaca100,sudije:jankovi} (Beograd), Rogi} (Ni{). NOVISADDDOR: Bucuqevi} 2,Bra~uq8,Januzovi}17,Nikoli} 6,Kopawa16,Bo{ko~evi}(l),Kati},To{i},Mili}evi}6,Panti}, Mari~i},Brki}2. SPARTAK: Jana~kov5,Jawi}7, Elezovi}1,Markovi}6,Mutap~ija 2, Fa}ol, Kecman 11, Konkoq (l1),Medi}5,Vidakov(l2),Luki}, Ku`i}. Odbojka{i Novog Sada maksimalnimrezultatomporazilisusuboti~kiSpartakuderbijuPrveligeipreotelimudrugomesto,teza korakdo{libli`ebara`uzapopunu Superlige. Vo|eni raspucanom trojkom Januzovi}-Bra~uq-Kopawa,doma}isudominatnostiglido velikatriboda,dokSuboti~anima nisudalinitra~aknadedamoguda u~ine ne{to vi{e. Mala neizvesnostvi|enajeuzavr{nomsetu,kada su gosti imali prednost sve do 20:19, ali su Ili}evi izabranici na~inilipetuzastopnihgre{aka. IakodokrajasezoneuPrvojligiimajo{{estkola,te{kojepomislitidabinekomogaodaosujetiNovosa|aneokoulaskaubara`, a Spartak je, ~ini se, na ju~era{wem me~u ispustio svoju veliku {ansu. M.Risti}

VLADEDIVACDAOINTERVJUZAGREBA^KOM„JUTARWEMLISTU”

NaravnodamiProsine~kinesmeta Predsednik Olimpijskog komitetaSrbijeVladeDivackao partizanovac nije odu{evqen dolaskom Roberta Prosine~kog namestotreneraCrvenezvezde. Legenda srpske ko{arke u intervjuu zagreba~kom „Jutarwem listu”,u{alije(navija~iZvezde }e re}i u zbiqi) izjavio da mu smeta dolazak popularnog @utognaklupucrveno-belih. -Kaopartizanovacnatogledam negativno. [alim se, naravno. Prosine~ki je velika Zvezdina legenda, odli~an je trener,lepoje{tosevratioi wegovdolazakuBeogradujefenomenalno primqen - rekao je Divac. -Naravno,uvekimapojedinacakoji}edagapqujuigovoreda

je trebao da ostane u Zagrebu. Ali, isto tako, u filmu„Jednombra}a„,Zagrep~anin komentari{e mene samo jednom re~ju: „^etnik„.DinoRa|amije rekaodasutotrebaliizbaciti,alimenili~noto ne zna~i ni{ta. Taj ~ovek jepojedinac,kojiimapravonasvojemi{qewe-komentari{eDivacidodaje: - Deo hrvatske javnosti sasvim sigurno tako misli. Ali, nije tako samo u relaciji Hrvata i Srba, sli~nojeuAmericiiucelomsvetu,razlikesusamo u detaqima - dodao je Divac indirektno aludiraju}i na nedavnu izjavu Fra-

VladeDivac

weArapovi}adajefilm o prijateqstvu s Dra`enom Petrovi}em ~ista la`. Prema wegovim re~ima,OKSimaodli~neodnose sa Hrvatskim olimpijskim odborom na ~ijemje~eluZlatkoMate{a. - HOO nam mnogo poma`e,jerjeve}pro{ao kroz va`ne faze - ure|ewasitemasporta,kategorizacije, prepoznavawa vrhunskih sportistanavreme-kojemiu Srbiji tek prolazimo. Isk us tva hrv ats kog sporta na nacionalnom nivou veoma su va`na

kako bi izbegli nepotrebne gre{ke. Divacjetako|ezadovoqandinamikom razvoja srpskog olimpizma. - Jako sam zadovoqan jer se ve} polako pokazuju rezultati na{egrada.Prviputuistoriji jesre|enodaupredolimpijskoj godini vrhunski sportisti, reprezentativci,nemorajurazmi{qatiopripremama:„Kako}e, gde}e,{ta}e”. Potom je razgovor sa Divcem neizbe`no skrenuo ka srpskoj ko{arci,kojajeproslavilalegendarnogsportistu. - U Srbiji Partizan m:ts odli~no funkcioni{e, ali Crvenazvezdajeprakti~nouste~aju -zakqu~iojeprvi~ovekOKS.


STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak7.mart2011.

21

PRIPREMNANASTAVAIZMATEMATIKENAPMF-u

Budu}ibruco{io{tre znawezaprijemni Zamaturantezavr{nagodina {kole puna je izazova jer vaqa doneti zna~ajne odluke u vezi s budu}no{}u,kao{tojeonakoji fakultet ili visoku strukovnu {kolu upisati, ali i kako se

pripremiti za prijemni ispit. Nijestranodatajjedandankad se re{avaju razni testovi koji }eodreditiho}eliupisati`eqeni fakultet/{kolu ili ne predstavqa jedan od najnapetijih dana u `ivotu sredwo{kolca.Stogamnogikre}uspripremamaimesecimapredprijemni, ave}inafakultetaimizlaziu susret pripremaju}i im odgovaraju}uliteraturuiliodr`avaju}i pripremnu nastavu. Na Prirodno-matemati~kom fakultetu Novosadskog univerzitetauvelikoseodr`avaju~asovi matematike koje pose}uje mnogo |aka, ba{ kao i prethodnihgodina.

–Odonihkojiredovnodolaze,mogure}ida95odstopolo`i prijemni – ka`e asistent PMF-aGoranRadojev.–Svako dete mo`e dolaziti na ove ~asove, bez obzira na to koji fa-

Iako se na prijemnom daju „op{te teme„ iz matematike da bi se omogu}io upis u~enika razli~itih profila, Radojev navodi da je onima koji nisu imali matematiku sve ~etiri

Besplatni~asovisvakesubote PripremenaPMF-uobuhvatajuzadatkekojiseti~usre|ivawaizraza,re{avawelinearnih,kvadratnihijedna~inavi{ih stepena,potomeksponencijalne,logaritamskeitrigonometrijske jedna~ine. Tako|e, nezaobilazno je gradivo iz geometrije, kombinatorikeiosnovaprogramirawa.Svakiputseu~enicima kojipoha|ajuovajkurs,{aqei-mejlspodacimaotemikoja}e bitianalizirananarednog~asa.^asovisubesplatni,po~elisu udecembruiodr`avajusesvakesuboteod10do14~asovasvedo maja,aterminizajunbi}enaknadnoodre|enipremadogovoru. Rasporedsemo`ena}inasajtuwww.dmi.uns.ac.rs. kultetnameravadaupi{e.Bitnojedanavremepo~nudabiuspeli da izjedna~e osnovno znaweidostignunivopotrebanza prijemniispit.

SAJAMZAPO[QAVAWAISTRU^NIHPRAKSI

O~iuo~i sposlodavcima Studentska organizacija „EESTEC LC” Novi Sad, u saradwisUniverzitetomuNovomSaduiFakultetomtehni~kihnauka,organizujeSajamzapo{qavawaistru~nihpraksi - Konteh 11”, koji }e povezati kompanije i studente koji tra`e zaposlewe. Sajam }e biti odr`an 16. i 17. marta u prostorijama FTN-a, a studenti }e imati priliku da prona|u posao ili mesto za usavr{avawe u nekoj od kompanija koje}eseovdepredstaviti. Kandidatizaposaomoguostavitisvojubiografijuuelektronskojforminasajtuwww.konteh.org ilijeuru~itili~no poslodavcutokomSajma. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe na „Kontehu” }e organizvati radionice koje }e imati za ciq nadogradwu komunikacionihiorganizacionihve{tinau~esnika. Generalni pokroviteq ove manifestcije je „MDCS – Microsoft Development Center Serbia”. A.J.

godineusredwoj{kolipotrebno vi{e rada, ali upis nije nemogu}amisija. –Se}amsedasmopro{legodineimalide~kakojijedo{ao

iz Sredwe medicinske {kole sa `eqom da upi{e Fakultet tehni~kih nauka. Dolazio je redovno na svaki ~as, na konsultacijekojeina~eorganizujemo,radiojezadatkekodku}e. Na kraju je polo`io prijemni ikodnasnaPMF-uinaFTNu, ali se odlu~io da bude na{ student–prise}asena{sagovornik i dodaje da je momenat saradwe na relaciji profesor–student, koji je pomenuti mlad i} do` iv eo na PMF-u, bio presudan za koji }e se fakultetnakrajuodlu~iti. Neki od |aka koji poha|aju pripreme ove godine ka`u da ve} dugo znaju {ta }e nakon sredwe{kole. – @elim da upi{em op{tu matemtiku na PMF-u – ka`e u~en ic a kik inds ke Ekon omsko-trg ov ins ke {kol e Saw a Kne`evi}.–Dolazimredovno, iako sam iz Kikinde, jer znam da}emiovi~asoviveomazna~iti. Oblasti koje radimo su midobropoznateiupotpuwuju moje znawe, mada nikad nisam imala problema s matematikomu{koli. Maturant Sredwe elekrotehni~ke{kole„MihajloPupin”izNovogSadaJovanJejki}po`aliosedamuznaweiz {kolenijebogato.Kakojerekao, predava~i u sredwoj nisu ba{ za saradwu te se nada da }e na pripremama uspeti da nad okn ad i znaw e i upi{ e FTN ili PMF – to }e tek da odlu~i. Za koji god fakultet da se odlu~e, sada ili u posledwim trenucima,|acibitrebaloda imajunaumudajetoprofesija kojom }e se baviti i koja }e u velikoj meri obojiti wihov `ivot – profesionalni, dru{tveni, intelekutalni. Nije stra{nonipogre{itiuprvom izboru,alinetrebasevoditi nekim roditeqskim `eqama, zahtevimatr`i{tailiidejom dokazivawapreddrugima. Tekst i foto: A.Jerini}

NASAJMUOBRAZOVAWAFTNPRIVUKAOVELIKU PA@WUMATURANATA

Rubikovakocka inovislogan

sovani za studirawe imali su prilikudanavremeprikupepodatkeostudijama. – Maturanti su bili veoma zainteresovani za sve smerove. Predstavili smo sve programe s trinovebro{ureinovomkampawom.NovimotivnamjebioRubikovakocka,kojismovezaliuzsloganFTN-a„Datiglavaradi”–ka`ePi-ArFTN-a AleksandraGak. Ove godine nije organizovana nagradnaigrazaposetioce{tandakao{tojebilolane,alijezatopodeqenooko2.000bexeva.Tako|e,FTNjeizuzetnopredusretqiv i agilan i na razli~ite se trudi na~ine da{tobr`eodgovorisvima koji imaju pitawa vezanasupisom.Takojeinapopularnoj mre`i „Fejsbuk„ napravqena grupa „Bi}u student FTN-a – upis 2011„, gde studenti odgovarajunapitawasredwo{kolaca, a na adre Sa {tanda FTN-a na Sajmu „Putokazi” si www.ftn.uns.ac.rs/upis mogusena}isveinformacijevezastudijske programe ovog fakulenezaupis. ta,~ijisustudentirazgovaralis Kaoisvakegodine,FTN}edrmaturantimaiodgovaralinapi`ati promociju svojih programa tawa. A sredwo{kolce je najviu sredwim {kolama. Prvu pre{e zanimalo kako izgleda prizentaciju odr`a}e u novosadskoj jemniispit,izkojeliteratureda Gimnaziji „Svetozar Markovi}” sezawegaspremaju,{taakogane usredu,spo~etkomu11.30~asopolo`eizprvogputa,kadapo~iva. Prezenteri }e posetiti sve wepripremnanastavaizmatemanovosadske sredwe {kole, a zatikeiarhitekture,{taradeintimiostaleuVojvodinii{ire. `eweri odre|ene struke, Za sad je u planu da obi|u miniitd. FTNjepredstavionovukampawuzaupis2011,asvizainteremum60{kola. A.Varga

Fakultet tehni~kih nauka nastupioje,kaoiostalifakulteti UnkiverzitetauNovomSadu,na 7. me|unarodnom sajmu obrazovawa “Putokazi”, odr`anom od 24. do 26. februara u „Master-hali„ Novosadskogsajma.Tokomtrisajamska dana {tand FTN-a posetiojevelikibrojmaturanataiz Novog Sada, Zrewanina, Be~eja, Kikinde,Subotice,Ba~keTopole,Ba~kePalanke,In|ije,Kule, Stare Pazove i drugih gradova {iromVojvodine.Onisupokazali veliko interesovawe za sve

DRUGOPI-ARTAKMI^EWESTUDENATAVOJVODINE

Prijaveza„PRimer2011” Centar za odnose s javno{}u NovogSada,kojidelujeuokviru Dru{tva Srbije za odnose s javno{}u organizuje drugo PiArtakmi~ewestudenataVojvodine„PRimer2011“.Natakmi~ewumoguu~estvovatiredovni i vanredni studenti strukovnih,akademskihimasterstudijasdr`avnihiprivatnihvisokih{kolaifakultetauVojvodinipoduslovomdanisustarijiod27godina. -Ciqnamjeu~esnicimaomogu}imo dodatnu edukaciju i praksu-ka`epredsednicaCentrazaodnosesjavno{}uNovog Sada Marijeta Lazor.-Bi}e to pravaprilikadau~esnicipro{ireznawakojasti~unastudijama i oprobaju se u re{avawu

studija slu~aja, kako u teorijskom,takoiuprakti~nomdelu. Nameranamjedaomogu}imobudu}imstru~wacimazaodnoses javno{}u, ali i svima koji su svesni zna~aja kvalitetnih komunikacija,dateorijskaznawa upotpune prakti~nim iskustvom. Pored toga, kroz besplatnetreninge,koje}emoove godine prvi put organizovati, dodatno`elimodapromovi{emo ulogu i zna~aj menaxmenta odnosasjavno{}u. Svizainteresovanistudenti timove sastavqene od pet ~lanova (mo`e i s razli~itih fakulteta)mogudaprijavenaveb stranici Dru{tva Srbije za odnosesjavno{}uwww.pr.org.rs do20.marta.

Zasveprijavqenebi}eorganizovanibesplatniedukativni treninzi, koji }e im pomo}i u radu na takmi~arskoj studiji slu~aja. Posle edukacije timovi}edobitistudijeslu~ajana kojima}eraditido15.aprila, kada je rok za predaju takmi~arskihradova. @iri sastavqen od uglednih stru~waka iz oblasti odnosa s javno{}uocewiva}eradoveiizabrati pet najboqih za finale, koje}eseodr`atipo~etkommaja, na Filozofskom fakultetu u NovomSadu.Vrednenagradeobezbe|ene su za sve finaliste, a pobednik}emo}idabiraizme|u kompleta ulaznica za Egzit i u~e{}a na me|narodnoj Pi-Ar konferenciji. D.D.

VA@NITELEFONI UniverzitetuNovomSadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultettehni~kihnauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivrednifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofskifakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinskifakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademijaumetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{kifakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~kifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravnifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultetsportaifizi~kogvaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{kifakultet,Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinskifakultet,Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomskifakultet,Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF„MihajloPupin”,Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavodzaza{tituzdravqastudenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentskicentar„NoviSad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentskidomovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentskemenze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


22

filmska planeta

ponedeqak7.mart2011.

ДАНАСНАКРАЈУ„ФЕСТАНС” У„АРЕНИСИНЕПЛЕКС”

Премијерно„Непријатељ” ДејанаЗечевића Данас,последњегданареви- цији Србије, БиХ, Хрватске и је „Фест НС” у новосадском Мађарске играју: Александар био скопу „Арена синеплекс” Стојковић, Вук Костић, Тихоглед ао ц  и ће имат и прил ику мир Станић, Љубомир Бандопремијерно да виде филм још вић, Мар иј а Пик ић, Славко једног домаћег аутора . Реч је о новом остварењу редитеља Дејaна Зечев ић а „Неп риј ат ељ„. Зеч ев ић је са Ђорђ ем Милосављевићем и косценариста филма. Годинаје1995. и мали инжињерскиводдочекује Дејтонски мир у планинама, недалеко од рушевинауборбиуништене локалне фабрике. Сваки од њих носи са собоммрачнасећањана протеклегодине,исваки покушава да се са њима носи на сопствени начин. У таквој атмосфери, вод у рушевинама Изфилма„Непријатељ” ДејанаЗечевића фабрике налази зазидани подрум - и у њему човека Штимац, Драган Маринковић којимирноседизастолом,по- иГоранЈокић. „Човек звани храброст„ (True ред пепељаре пуне опушака, каодаихјетучекао.Отварасе Grit) јефилмИтанаиЏоелаКо„пандорина кутија” ... У овом ена у којем играју Мет Дејмон, филму насталом у копродук- ЏефБриџис,ЏошБролиниХејФРАНЦУСКЕФИЛМСКЕ НАГРАДЕ

Поланском „Цезар” зарежију Филм „О боговима и људима„ Гзавијеа Бовоаа проглашен је за најбољи филм, а Роман Полански занајбољегрежисеранасвечаности 36. доделе награда Цезар Француске филмске академије. Бовоаовфилмонерешеномслучају убиства седам француских монаха, отетих и убијених 1996. године током грађанског рата у Алжиру,добиојетриЦезара-занајбољифилм,најбољуепизоднумушкуулогу(МајклЛонсдејл)икамеру,пренелесуагенције. „О боговима и људима„ (Of Gods and Men)биојеноминован у 11 категорија. „Писац из сенке„ (The Ghost Writer) Романа ПоланскогосвојиојечетириЦезара - француска еквивалент а америчком Оскару - за режију, најбољи адаптирани сценарио, музикуимонтажу. За најбољег глумца је проглашенЕрикЕлмоснинзбогулогелегендарногфранцускогпевачаСержа Гензбура у филму „Гензбур„ (Gainsbourg),азанајбољуглумицуСараФорест језаулогууфилму„Именаљубави„(The Names of Love), који је добио Цезара и за најбољи оригинални сценарио. Цезара за најбољи страни филм добила је „Друштвена мрежа„ (The Social Network)ДејвидаФинчера.ПочасниЦезарјеовегодине додељен америчком редитељу КвентинуТарантину. НАСТАВАККОМЕДИЈЕ

Глупанитупан Режисер Боби Фарели наговестио је наставак комедије „Глупан итупан„.ФарелијесбратомПитером 1994. снимио комедију „Глупанитупан„укојојсуигралиЏим Кери и Џеф Данијелс. Режисер је испричаодасенададаћесмислити причузанаставакуколикосуКери иДанијелсзаинтересованидаиграјуутомфилму.„‘Глупанитупан‘је толикопутаприказиваннателевизији у САД да деца напамет знају цитате из тог филма - цитате које самјаодавнозаборавио.АкоуспемодавратимоЏимаКеријаиЏефа Данијелса, то ће бити вредно наставка„,рекаојеФарели. „Питамо се шта би та двојица блесанамоглидараде20годинакасније. Надам се да ћемо смислити нештоштобибилодоброзанаставак„,додаојережисер. Преднаставак комедије „Глупан итупан„,којијеимаонаслов„Глупљиитупљи„,снимљенје2003.и уњемусуигралидругиглумци.РежисерјебиоТројМилер.

ли Стајнфилд ће бити приказан од22сата.Причајеследећа:девојчица Мети Рос ( Хејли Стајнфилд) стиже у Форт Смит као јединапредставницасвојепоро-

дице, у потрази за кукавицом ТомомЧејнијем(Бролин),закогасеверуједајеубиоњеногоца задвазлатника,пренегоштоје побегао на индијанску територију.Метисезаветоваладапро-

нађе Чејнија и приведе га правди и ангажује човека за кога се причадајенајсуровијишерифу Америци: Рустера Кокбурна (Бриџис),пијанцакојијелакна обарачу. После почетног нећкања, Кокбурн пристаје да крене у потеру. Међутим, Чејнија већ јури тексашки ренџер Лабеф (Дејмон), који исто желидагаседочепајерје у Тексасу за њим расписанапотерницаинаграда. КокбурниЛабефсесударају у потери за бегунцем: обојица су својеглавиитврдоглавииводесе сопственимморалнимкодексом. Обрачун је неизбежан...Листом,америчка критика је овом, у најбољем смислу коеновском римејку истоименог вестерна Хенрија Хатавеја саЏономВејномиз1969. године,далависокеоценесакојимасесложилаипубликасудећи по гледаности коју је на севернамеричком континенту, филмоствариоодпремијере. В. Црњански

ВЛАДЕДИВАЦБИОНАПРЕМИЈЕРИФИЛМА„НЕКAДБРАЋА” НА„ЗАГРЕБДОКСУ”

Сећањена ДраженаПетровића Славн и кош аркаш Владе Дивац је  прошлогчетвртка биоуЗагреб на премијеру америчког филма „Некад браћа„ (Once brothers) Мајкла Толејна, који је приказан на 7. Загребдоксу, међ ун ар одн ом фестивалу документ арног филма. О знач ај у његовогприсустваговори чињеница да је због великог интереса посетилаца обезбеђена још једна пројекција филма, а интерес за разговор с Дивцемпоказалисусви утицајнији електронски иштампанимедијиуЗагребу.Филмговориоодносу Дивца и Дражена ВладеДивацудокументарномфилму„Некадбраћа” Петровића,односноњиховомпријатељствукојејепре- крио тек послије, ових година. А ово у филму је поновљено кинуорат. Стварањем овог филма дошао збогфилма„,рекаојеДивац. „Малосамнервозан,алиБе- сам до доста одговора на питаДивцу се у Хрватској пригооград,СарајевоиБањаЛукасу њакојасамсебипостављаозад- вара због бацања хрватске запоказали да је филм добро на- њих20година‘’,рекаојеДивац, ставе на Светском првенству прављен, људи су га лепо при- додавшидајенеколикопутапо- 1990.уАргентини. ‘’Тимејеизманипулисанокамили.Желимо генерацијамако- кушавао да разговара с Петројесуиспреднасдаоставимјед- вићем,алинијеуспеоданапра- ко је одговарало људима који су носећањенаДраженаПетрови- ви контакт. „Због тога ће ми тада водили земљу. Жао ми је ћа као великог играча и једног увек бити жао. Дражен је оти- штољудинисупогледалиснимак од наших идола из тог перио- шаоврлораноисвиманамјеја- ивиделиштасезаправодесилои да„, изјавио је Дивац за Днев- ко жао због тога‘’, истакао је какво је време било. То је била никНовеТВ. Дивац.ОнјерекаодајеЗагреб 1990. година, ми смо играли за Дивац је рекао да је прија- посетио и пре снимања филма. репрезентацијуЈугославијеитатељствоизмеђуњегаиДражена „Раније сам посетио породицу мојејединојугославенскојзаста„пукло„почетком1992.године, Пет ров ић, оби ш ао Дражен ов вибиломесто.Направиосамоно због ситуације у Хрватској и гробигробКрешимираЋосића, што бих вероватно направио и Србијиутовреме. „Разлогмени когасамтакођејакопоштоваои данас‘’,казаојеДивацуочипретаданијебиојасан.Јасамгаот- којијеутицаонамојукаријеру. мијерефилма. (Танјуг)

НАОТВАРАЊУТРAJБЕКАФЕСТИВАЛА

ДокументарацоЕлтонуЏону центкиња Џејн Розентал ДокументарацоЕлтону која је, заједно са супруЏону отвориће овогодигом, њујоршким филаншњи филмски фестивал тропом Крејгом Хетко„Трajбека”, а славни брифом и глумцем Робертом танскипоппевачћенакон деНиром,2002.основала пројекције одржати конфестивал. церт,преносиБи-Би-Си. Филм Камерона Кроуа Елтон Џон (63) и Лион „The Union„, прати сарадРасел(68)наступалисузањуЕлтонаЏонаиамеричједнопочетком70-ихгодиког музичара Лиона Расена. Заједно су снимили и ланаснимањузаједничког музику за „The Union” у албуму.Фестивал„Трajбесарадњи са текстопицем ка” трајаће од 20. априла Бернијем Топином. Према до1.маја,анасловифилречима британског музимовакојићенањемубити чара, он и Топин су били Ел т онЏониЛи о нРа с елуфил м у„TheUnion” приказани биће саопште„опседнути„ Раселовом нитокомнареднихнедеља.„На- слушају генерације, представља музиком,когасусматрали„својеступ Елтона Џона, чију музику велики дар„, казала је проду- врсниммузичкимбогом”.

dnevnik БУДУЋИФИЛМДИНКАТУЦАКОВИЋАОНИКОЛАСУРЕЈУ

Позвану Венецију Дирекција фестивала у Венецијижелидауоквируобележавањастогодишњицерођењаамеричког редитеља Николаса Реја прикаже нови филм српског редитељаДинкаТуцаковића„Доктор Реј и ђаволи„, о давном боравку Реја у Београду, изјавила јепренеколикоданагошћаФеста Суз ан Реј, предс едн иц а „ФондацијеНиколасРеј„. „Важно је да филм који се управо снима буде подржан да бистигаонавремезаконтролну пројекцију за Венецију, 24. јуна„,реклајеонанаконференцијизановинареу„Савацентру„. Гошћаједодаладасууприпреми и рестаурација Рејовог последњ ег експ еримент алн ог филма„Можемоопеткући„,као и документарац о тој рестаурацији, филм о Рејовом мастер класу, музејска инсталација на тему мултискрина и веб сајт са Рејовомархивом. ОнајеизјавиладаједвогодишњиборавакРејауБеограду,током 1960-их, за њега био посебан период. „Желео је да снима поромануДиланаТомасаибио је веома посвећен том пројекту, алинијеуспео,штојебилофрустрирајуће„,реклајеСузанРеј. Апел за подршку снимању филма „Доктор Реј и ђаволи„, које је почело у децембру, упутила је и екипа тог пројекта образлажући да постоје потписани уговори о суфинансирању са Филмским центром Србије, али је „мука са пристизањем средстава„. Туцаковићјеистакаодајеза српскифилмвеликаствардадо-

бије отворен позив из Венеције и додао да би то била шанса да се после дужег времена неки наш филм појави на фестивалу Акатегорије. Посетиоцима Феста је, уочи главног програма у „Сава центру„ приказан трејлер филма „Доктор Реј и ђаволи„, у продукц иј и „Виктор иј а филма„. Главну улогу игра брит ански глумац Пол Мареј који је изјавио да је веома тешко у филму реконструисатиликчовекакоји јестварнопостојао,адапоњеговоммишљењутоинијепосао глумца. „Глумац треба да нађе некувезусаликомкојиигра,да нађеделоветеличностикојига инспиришу. Имао сам срећу са овом улогом јер Реј јесте био инспиративан човек, личност којапунонуди„,рекаојеМареј идодаодаионсамвећдвегодинеживиуБеограду. По сцен арију Туц аков ића, прича је фокусирана на боравак легендарног аутора Реја у Београду у време када су „Авала филм„ и директор тог студија Ратко Дражевић покушали да иза „гвоздене завесе„ направе балкански Хол ивуд. Глумачку поделучине,поредМареја,Драган Бјелогрлић, Аница Добра, Лен а Богдан ов ић, Бран ислав Трифуновић и други, а очекује сеиучешћеРадетаШербеџије. Снимањејепланираноналокацијама у Београду, Суботици, Загребу, Далмацији, Будимпешти,сведомајамесеца,збогпотребеодговарајућихвременских и техничких услова предвиђенихсценаријем. (Танјуг)

СНИМАЋЕСЕ

„ПобеснелиМакс”4 Снимањефилма„Побесне��иМакс4”почећеидућегодине,најавио јередитељЏорџМилеркојијеснимиоипретходнатрифилмасеријала. У „Побеснелом Максу 4”, глумац Том Харди ће наследити Мела Гибсонауулозиглавногјунака.УглумачкојпоставићебитииШарлизТерониНиколасХолт. ЏорџМилерјеаустралијскомлистуДејлителеграфизјавиодајесве спремноидаћепретпродукцијапочетикрајемовегодинеаснимање упрвиммесецимаидућегодине,„уколиковременскиусловидозволе„. Снимање је прошле године одложено пошто су вансезонске кише учинилеаустралијскуобластБроукенХилпревишеплодномпапејзаж нијемогаодапослужиуснимањупустињскихсцена.

РенеЗелвегер поновоБриџетЏонс Холивудска глумица Рене Зелвегер играће и у трећем филму из серијала о Бриџет Џонс, објавио је лондонски „Сан„. Глумица је, ипак, реклапродуцентимадаћесеу улозиБриџетЏонс појавити подусловомдазадржитежинукојутренутноима. Сан пише да ће јунакиња филма у првој сцени задовољностатина вагукакоби публика схватила да више нијапуначка. „Ренесениједвоумилаи пристала је чим је сазнала да не мора да се угоји. То јој је јако сметало у прва два филма„, казао је листу неименовани извор.Колин Ферт је раније изјавио да жели да игра и у трећем филмуо БриџетЏонс.

КетринЗита-Џоунс уфилму Фрирса Глумица Кет рин Зит аЏоунсиграћеузБрусаВилиса у филму о коцкању „Laythe Favorite„,објавио јеенглескифилмскимагазин „Емпајер„. Филм ће битиснимљенпремакњизиБетРејмер,арежираће га Стивен Фрирс. Вилису је припала улога коцкара кој и смиш ља нач ин да превари једну ласвегаску он-лајнкладионицу.ЗитаЏоунс ће глумити његову супругу.У филму ће играти и Ребека Хол, која је добилаулогуженеумешане у превару. Снимање ће почетиуаприлу.


kULTURA

dnevnik

НАКРАЈУ39ФЕСТАПРОГЛАШЕНO НАЈБОЉE ОСТВАРЕЊЕПРОГРАМА „ЕВРОПАВАНЕВРОПЕ“

„Еритроцит” филму „Мајке” Награду за најбољи филм у програму „Европа ван Европе„ на39.Фестудобиојефилм„Мајке„македонскогредитељаМилча Манчевског, саопштио је јуче председникжирија,српскиредитељ Горан Паскаљевић. Уручењем награде „Еритроцит„, коју додељујелист„Политика„,синоћ јеФестЦентру„Сава„завршен,а победнички филм је репризно приказан у Дворани културног центраБеограда.

Паскаљевић је додао да је „жирипрепознаовисокквалитет филмова„уовомпрограмуидаје имаосамоједнудилему,увезиса турским филмом „Мед„ који је већ добио многа признања на светским фестивалима, те је желеодаовомприликомскренепажњу на значај другог, македонскогфилма. Напитањекакавјебиооднос између програма „Европа ван Европе„и„ЕвропауЕвропи„на

Изфилма„Мајке“МилчаМанчeвског

Паскаљевићјенаконференцији за новинаре образложио да је Манчевски награђен за „врло суптилно истраживање истине и фикцијеутринамерноразнолике епизодеисмелопомерањеграницеизмеђуфикцијеидокументарног, како би истакао и пренео снажнаосећањајошувекприсутног матријархата у македонском друштву„. У жирију су биле критичарке ДебораЈанг,БарбараЛорииДубравкаЛакић,аселекцијајеобу- хватила и филмове из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Турске,РусијеиГрузије.

овогодишњем Фесту, Паскаљевићјеуказаода„свакифестивал, па и овај, зависи од понуде тог тренуткаусвету„. „Мислим да је ове године понуда филмова била чак осредња упрограму‘ЕвропауЕвропи‘,а врло занимљива управо у овој другој селекцији„, оценио је он.“Тосамопоказуједајеауторска кинематографија жива и да аутори имају шта да кажу, мада, нажалост, све мање пара имају да обезбеде себи могућност да снимају филмове, али то је већ посебнатема„,изјавиојеПаскаљевић.

Филм „Мајке„ добио је и награду „Небојша Ђукелић„ коју додељује Удружење филмских новинара и критичара Београда. ПредседникжиријабиојеПетар Јончић(СтудиоБ),ачлановиНевена Матовић (Радио Београд, Другипрограм)иВеснаМиливојевић(Блицонлајн). „Манчевски је кроз оригиналнотројноприповедањеихрабро експериментисање филмским језиком и жанровима потврдио да још увек може да буде другачији,алиидоследан поетици коју је развијао кроз раније филмове„, оцењујесеуобразложењу. Жири је истакао да је „док ум ент арн о-игран а структура у филму ‘Мајке‘потпуноуслужбиприче,пајеиусвомчетвртом играном филму Манчевскипоказаодајеједанод најбољих етно-хроничара Македоније коју нам представљакрозњенељуде,обичајеикрајолике„. Жири критике Фипресци Србија прогласио је за најбољи филм 39. Феста данско остварење „У бољемсвету„СузанеБир. ПредседникжиријаСаша РадојевићичлановиСандра Перов ић и Владан Петковићобразложилису дајетајфилм„суптилнапричао тешкоћамаодрастањакојапружа надуданасиљенеморададоминираусавременомсвету„. Специјално признање жири Фип ресци Србија додел ио је британскомредитељуРејфуФајнсу„збогсложеногприказасвета политичких интрига који од Шекспировог јунака Кориолана уистовремеправихероја,џелата и жртву„. Ова два признања уручена су представницима дистрибутерскихкућа„Мегаком„и „Синеарс„, које су за нашу публикуобезбедилепоменутефилмове. (Танјуг)

НА„ЗАГРЕБДОКСУ“НАГРАЂЕНДОКУМЕНТАРАЦМЛАДЕНАМАТИЧEВИЋА

Трказаживот „Филмјеимаосвојупремијеру финицији беже у западне земље, Филм „Run for life” (Трка за живот) српско-јапанска копро- у новембру прошле године, а ово понашајукадуњихдођуљудикодукција режисера Младена Ма- приказивањеуЗагребујепочетак ји тамо траже обећану земљу и тичевића добитник је награде његовогфестивалскогпутакојиће азил”,истакаојеМатићевић. Члан жирија Марио Мажић, „Movies that Matter” за најбоље пролазитиовегодине”,рекаојеон промовисање људска права, од- идодаодасењеговфилмнаспе- координатор Иницијативе млалучиојежириседмогмеђународ- цифичанначинбавиљудскимпра- дихзаљудскаправазаХрватску, ног фестивала документ арног вимастранацаурегиону,конкрет- изјавио је да је филм био занифилма „Загребдокс”. У образло- норечјеотројициЕтопљанакоји мљив, а кад се ушло у анализу жењузанаградужиријенавеода су покушали да постану грађани проблема видело се да обрађује је то „ванредно занимљив филм који приказује широкдијапазонпроблемаод глобалнихдоиндивидуалних и директно повезује личну амбицију и труд с оним што је изван наше моћи и чему смо на неки начинпрепуштени”. „Филм обрађује питање идентитета, прирођеног и оног ког се може бирати, чиме изазива публику, а у друштвимаукојимасеполитичка култура великим делом темељи на манипулацији идентитетима, каква су делом и друштва у региону”, чак и суптилно провоцира, наводи се у образложењу. У жирију за то признаСцeнаизфилма„Runforlife“ (Трказаживот) њесубилиМариоМажић, координатор Иницијативе мла- Србије, али нису успели. „Волео тему која је глобално значајна, дих за људска права, познат по бихдафилмилипричаоњемумо- алииблискаљудимаурегиону. „Стименашедржавеимајуисзалагањузапроцесуирањезазло- гудапомогнумојимглавнимјуначине над Србима, истраживачки цима, који су били принуђени да куства,алисемикаодруштвоне новинарДрагоХедлипевачицаи севратеуЕтиопијуитаможиве”, бавимо тиме превише. Филм је рекаојеон.“Волеобихдасефилм проблематизовао питање азила, новинаркаИдаПрестер. „Врлосамсрећанштосамдо- приказује у Хрватској и региону, питање идентитета, питање побионаградујерјеувекзадовољ- првозбогкомуникацијесаштове- трагезасрећом,штосусвеважна ство кад неко препозна квалитет ћим бројем људи, али и јер су питањаизпозицијељудскихправашег рада”, изјавио је Младен сродни проблеми. Ово је зани- ва и дефинитиво је заслужио да Матичевић,ауторфилма„Run for мљиватемакакосеземљекојесуу добијетунаграду”,рекаојеон. транзицијииизкојихљудиподе(Танјуг) life”.

ponedeqak7.mart2011.

23

ВЕЧЕРАСУБАЊАЛУЦИПРЕМИЈЕРАПРЕДСТАВЕ„СЕДАМИПО“

ГлумциНовосађани, БањалучанииБеограђани УБањалуцићевечераспремијерно бити изведена представа „Седамипо“МирославаМомчиловића урежији Даријана Михајловића, у којој учествују глумци Атеља 212,бањалучкогНародногпозоришта,као иНовосадскогпозоришта / Ујвидеки синхаз: Емина Елор, Арон Балаж, Иштван Кереши и ИренаАбрахам. Упредставиигра14глумацаиз различитих позоришта и различитих позоришних средина, па ће и представа сходно томе имати три премијере. Након Бањалуке, у априлућеовапредставапремијерно бити изведена у Новом Саду и Београду. Пројекат „Седам и по“ ради се у продукцији: Атеља 212, бањалучкогНародногпозориштаи Новосадског позоришта/Ујвидеки синхаз. Редитељ Даријан Михајловић кажедаћесењиховапредстававеома разликовати од истоименог филма, који има новобеоградску етикуиестетику, докће представа имати универзалну људску причу. Додаје да је то антиносталгични

ЕминаЕлор

комадкојисебавинашиммитоманијама, алинеусветлунашепрошлости, него садашњости. Међу глумцима из Београда су Светислав Буле Гонцић, Зоран Цвијановић,ФеђаСтојановић,Ма-

ринкоМаџгаљ,МилошСамолов и РужицаСокић,докбањалучкитим чине: Борис Шавија, Александар Стојковић, Николина Јелис авац, ГорданаМилиновићиСлађанаЗрнић. Н.П-ј.

„ФЕДРИНАЉУБАВ“ЈДП-a УСПЕШНАИУМЕКСИКУ

Представеуживо Крај фебруара за Југословенско драмско позориште из Београда, обележило је гостовање у Гвадалахари, у Мексику, где је три вечери за редом изведена представа „Федрина љубав“ Саре Кејн, у режији Иве Милошевић. ЈДП је представуиграонамалојсценипозоришта „Диана“, изазвавши велико интересовање публике уз пов рем ен е реа кц иј е кој е

прате извoђења дела контроверзнебританскесписатељице. „Федрина љубав“ ЈДП гостовала је у позоришту „Диана“, у Гвадалахари, у оквиру такозванеинтернационалнепозоришне сезоне.Специфичностовогодишње интернационалне позоришне сезоне су директни преноси представа из целог света, па је мексичка публика дан после гостовања ЈДП имала прилику

дауживогледапреноспредстава„КраљЛир“НационалногтеатраизЛондона,саДерекомЏекобијемуглавнојулози. Из ЈДП подсећају да је „Федринаљубав“уМексикугостоваланаконподједнакоатрактивнихгостовањауРиму,Мадриду, Костарики и Боготи, а у најави суиновамеђународнагостовањапредставеизБеограда. И.Б.

СКУПШТИНАДРУШТВАКЊИЖЕВНИКАВОЈВОДИНЕУБАЧКОЈПАЛАНЦИ

Дан за награде иновечланове Општина Бачка Паланка и др Небојша Кузмановић,руководилац Одељења друштвених делатности, јуче су били домаћини члановима Скупштине Друштва књижевника Војводине. Овом приликом су додељенегодишње награде,примљенису нови чланови и апелованоје на надлежне да помогну Друштву и књижевницима, непрофитабилним уметницима.Шездесетак присутних писаца и њихових гостију из целе Војводине, одали су признања онима који су то заслужили у прошлој години. Награду „Књига година“ добио је Срђан В Тешин за збирку прича „Испод црте“,саопштио је новинарима председник ДКВ др Никола Страјнић. Додељене су и две награде за преводилаштво. Добили су их Илеана Урсу за превод са румунског и Ален Бешлић за превод са енгленског.Др Јасни Мелвингер је припала награда за унапређење хрватске књижевности у Војводини.Посмртно признање за неговање румунско српских књижевних веза добио је Јован Пеанов, а награду је примио његов син. Страјнић је рекао да је прошла година и за књижевнике Војводине, као и за цело друштво,била тешка, али су и поред реалних те-

НиколаСтрајнићуручујенаградуСрђануВ.Тешину

шкоћа остварени крупни резултати.Међународни књижевни фестивал се сврстао међу најзначајније у Србији, а Караван писаца у 2010. години посетио је седам градова. Штампано је седам бројева часописа „Златна греда“, што је прави подвиг,а,поредосталог,у Сомбору је одржан симпозијум о Лази Костићу,којимјеобележено сто година од смрти великог песника. Весна Кораћ је у име Комисије за пријем нових чланова саопшти-

ла да је било 29кандидата,а да су нови чланови Друштва књижевника Војводине постали: Бранислав Живановић,песник из Новог Сада (добиник Бранкове награде), Радован Влаховић, песник и прозни писац из Новог Милошева, Срђан В.Тешин,прозниписац из Кикинде, Славица Шовс, прозни писац изВрбаса,Синиша Живковић, прозни писац из Новог Сада и Јелена Стоњев, песникиња из Зрењанина. М.Суџум

НАГРAДА„БИЉАНАЈОВАНОВИЋ”ЗА2010.

ДобитницаВладиславаВојновић Књижевна награда „Биљана Јовановић„ за 2010. годину, коју додељује Српско књижевно друштво добила је Владислава Војновићзакњигупоезије„ПееМеСме„уиздањуКултурногцентра Ново Сада, саопштила је председница жирија књижевница и књижзевни критичар Љиљана Шоп.Онаје саопштавајућиодлукунаредовној,Деветојскупштини СКД у Дому писаца рекла да је, жири у коме су још били др ТатјанаРосићиИбрахимХаџић, одлукудонеовећиномгласова. „Поезија Војновићеве на осебујаниинтригантанначининтегрише интимистички, веристичкиисимболичкиприступ.Уње-

ном средишту је неконвенцио- налналирскајунакињакојасебе, породицуидруштвоутранзицијипосматракроземотивнуиинтелектуалнупризмусаинтензив-

номсвешћуоузроцима,алиипоследицама преображаја у субјективном и објективном протоку времена„,наведенојеуобразложењуодлуке. Љиљана Шоп је поменула да јенаконкурсзанаграду,којаносиимепреранопреминуле,веома ангажоване књижевнице, пристигловишеод70насловаидасе скоро70одстоодносилонапрознадела(највишеромана,амање есеја). Онајенајавиладанаграданећебитиуручена11.мартанарођендан Јовановићеве како је предвиђено пропозицијама, већ ћедатумбитинакнадноодређен. (Танјуг)


24

Svet

ponedeqak7.mart2011.

Prvame|unarodna misijazaLibiju

UKRATKO Lavinena severuItalije RIM: Dvoje qudi je ju~e poginulo, a jedna osoba je nestala u dvema lavinama na severu Italije, izvestili su italijanski mediji. Dva ~oveka su izgubila `ivot, a {estoro qudi je povre|eno, od kojih dvoje te{ko, kada se lavina sru~ila na dvadesetak skija{a u mestu Bjela, blizu Milana. Spasila~ke ekipe s helikopterima izvukle su unesre}ene, preneo je AFP. U odvojenom incidentu, spasioci su na Dolomitskim Alpima izvukli ve}i broj skija{a, koje je bila zatrpala lavina. Jedan od wih i daqe nije prona|en, navedeno je u izve{tajima. (Tanjug)

Tornadopogodio Luizijanu REJN: Jedna mlada `ena je poginula, a 11-oro qudi je povre|eno u tornadu koji je pogodio gradi} Rejn, u ameri~koj saveznoj dr`avi Luizijani. U nevremenu, koje je u subotu uve~e zahvatilo Rejn, uni{teno je ili o{te}eno vi{e od 100 ku}a, sru{eni su elektri~ni stubovi i i{~upana su mnoga stabla, javio je Bi-Bi-Si. Stotine qudi su evakuisane zbog opasnosti od curewa gasa. (Tanjug)

Internetuavionu BON: Putnici Lufthanze uskoro ne}e vi{e slu{ati uobi~ajenu molbu posade: „Iskqu~ite sve svoje elektronske ure|aje” - od sredine februara u pogon je pu{ten sistem Flajnet II koji se trenutno nalazi u 17 aviona Lufthanze.Let LH 444 iz Frankfurta za Atlantu. Erbas se upravo podigao na visinu od 3.000 metara. Putnici uzimaju svoje kompjutere i telefone i prebacuju ih na takozvani avio-modus. „Na{a posebna ponuda za vreme ovog leta je Flajnet sistem, koji vam omogu}ava kori{}ewe brzog interneta”, ~uje se sa razglasa. Internet je, dakle, osvojio, verovatno, i posledwi bedem na kome nije imao dometa. (Tanjug)

BRISEL: Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton odlu~ila je da po{aqe u Libiju me|unarodnu misiju visokog nivoa kako bi ustanovila ~iwenice u vezi sa nasiqem do kojeg je do{lo u ovoj severnoafri~koj zemqi. „Odlu~ila sam da po{aqem ovu misiju visokog nivoa kako bi mi obezbedila informacije iz prve ruke i u realnom vremenu, na osnovu kojih }emo voditi razgovore i pripremiti vanrednu sednicu Saveta EU u petak, na kojoj }u {efove dr`ava i vlada (EU) informisati o situaciji”, navela je E{tonova u saop{tewu.

Prvu me|unarodnu misiju koja }e obi}i Libiju od izbijawa nasiqa predvodi}e direktor Evropske slu`be za spoqnu akciju, zadu`en za odgovore na krize i operativnu koordinaciju Agostino Miozo. Ciq ove misije je da proceni humanitarne napore i napore za evakuaciju stanovni{tva na terenu, kao i {ta je potrebno u~initi kako bi se obezbedila dodatna podr{ka. E{tonova se posebno zahvalila {efu italijanske diplomatije Franku Fratiniju i italijanskoj vladi na pomo}i Evropskoj spoqnoj slu`bi u sprovo|ewu ove „va`ne misije”. (Tanjug)

KetrinE{ton

DEBATAOMOGU]OJVOJNOJINTERVENCIJIPROTIVGADAFIJA

LibijanijeBalkan PARIZ: Dok je me|unarod- mandat Bila Klintona oko Jugo- bila neuspeh, jer su srpske snage i daqe mogle da ga|aju civina zajednica podeqena oko to- slavije, pi{e AFP. ga na koji na~in da reaguje u Dr`avna sekretarka Hilari le tenkovima i artiqerijom Libiji, gde su u toku `estoke Klinton je na sednici Senata na te re nu. Han ter, ta ko |e, borbe pristalica i protivni- ranije ove nedeqe uporedila po- smatra da bi uvo|ewe zone zaka lidera Moamera Gadafija, liti~ke dileme oko Libije sa brane letova iznad Libije bifrancuska agencija AFP po- sukobom na Balkanu dok je wen lo beskorisno, jer „ne}e sprevla~i paralele izme|u razma- suprug bio glavni zapovednik ~iti Gadafija da i daqe ubija tra wa voj ne in ter ven ci je u ameri~kih oru`anih snaga. narod”. Preduzimawe akcije u Libiovoj dr`avi i debate koja je Agencija pi{e da su se najopostojala 1990-ih zbog ratova zbiqnije politi~ke borbe oko ji izaziva sli~ne „diplomatske glavoboqe” kakve su na Balkanu. mu ~i le svet ske si le Agencija sli~nosti IntervencijauLibijimoglabi zbog sukoba na Balkanu, nalazi u tome {to amedovestido{irewaantiameri~kog jer bi moglo da se pokari~ki senatori zahtevaju raspolo`ewauarapskomsvetu `e da mandat Ujediweodlu~nu akciju iz vazduha (Ri~ardFontejn) nih nacija za uvo|ewe kako bi se za{titili `izone zabrane letova ne voti civila, kao i u sve ve}oj humanitarnoj krizi i Balkana ticale toga da li da se mo`e da se obezbedi, smatra opreznom upozorewu ameri~ke iz zone zabrane letova pre|e na is tak nu ti stru~ wak Ri ~ard vojske o rizicima koje interpreduzimawe vojne akcije, ukqu- Fon tejn iz va {ing ton skog vencija nosi. ~uju}i bombardovawe, protiv Centra za novu ameri~ku bezPentagon i Bela ku}a povreSrba u Bosni i kasnije na Koso- bednost.On isti~e da, za razliku od Balkana, intervencija meno {aqu pome{ane signale o vu. Robert Hanter, koji je bio u Libiji sa sobom nosi ve}e mogu}nosti uvo|ewa zone zabrastrate{ke interese i da bi ne letova iznad Libije, ali ame- ambasador SAD u NATO dok je mogla da dovede do {irewa anri~ki zvani~nici insistiraju Klinton bio predsednik, smati a me ri~ kog ras po lo `e wa u da ne postoji vojno-civilno ra- tra da je zona zabrane letova arapskom svetu, navodi AFP. zila`ewe kakvo je obele`ilo iznad Bosne u velikom meri

Gadafijevislavepobedu,opozicijanegira TRIPOLI: Hiqade Libijaca odanih lideru Moameru Gadafiju proslavqale su ju~e u centru Tripolija pobedu nad opozicionim snagama, trube}i i pucaju}i u vazduh, dok druga strana demantuje izve{taj dr`avne televizije da su Gadafijeve snage ponovo zauzele kqu~ne gradove. Na centralnom trgu u Tripoliju okupilo se oko 5.000 pristalica libijskog lidera Moamera Gadafija, a prema ovoj agenciji, me|u wima je bilo i dece koja su nosila oru`je. Istovremeno, libijska dr`avna televizija objavila je da su Gadafijeve snage ponovo zauzele nekoliko kqu~nih gradova ukqu~uju}i naftnu luku Ras Lanuf,

Tobruk, koji kontroli{e pristup granici sa Egiptom, Zaviju i Misratu. Libijska dr`avna televizija je izvestila da su pristalice Gadafija slavile uspe{nu kontraofanzivu u svojim upori{tima Gadafijevom rodnom gradu Sirtu, u centralnom delu priobalnog pojasa, i u gradu Sebha, na jugu, kao i u samoj prestonici. Pripadnici libijske opozicije demantovali su navode libijske televizije da su snage odane lideru Moameru Gadafiju preuzele kontrolu nad Tobrukom, na krajwem istoku zemqe i Misratom, oko 200 kilometara isto~no od Tripolija, isti~u}i da pobuweni-

ci napreduju ka zapadu. Jedan od pobuweni~kih lidera u naftnoj luci Ras Lanuf, pukovnik Ba{ir al Mograbi rekao je da je oko 8.000 pobuwenika raspore|eno od egipatske granice do grada Nofilije, zapadno od Bengazija. On je kazao da su antire`imske snage zauzele grad Al Navfalijah na zapadu i da napreduju ka Sirtu, Gadafijevom upori{tu. U me|uvremenu, Francuska je pozdravila formirawe libijskog „nacionalnog saveta” koji ~ine lideri Gadafijevih protivnika. Ovaj savet sastao se ju~e u Bengaziju i proglasio se za jedino telo koje predstavqa Libiju. (Tanjug)

dnevnik

Amerikancipozvani danapusteJemen SANA: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave pozvale su ju~e svoje gra|ane da razmotre napu{tawe Jemena, kao i da ne putuju u tu zemqu zbog, kako je navedeno, izuzetno visoke pretwe po bezbednost. „Stejt department poziva dr`avqane SAD da ne putuju u Jemen. Ameri~ki gra|ani koji su trenutno u toj zemqi trebalo bi da je napuste”, navodi se u upozorewu Stejt departmenta. U saop{tewu se dodaje da je zbog teroristi~kih aktivnosti i gra|anskih nemira pretwa po bezbednost izuzetno visoka, prenosi Rojters. Napada~i za koje se veruje da su pripadnici Al Kaide ubili su ~etiri vojnika jemenske republikanske garde, isto~no od prestonice Sane, saop{tili su lokalni zvani~nici. Napada~i su otvorili vatru na vojnike u kamionu u blizini mesta Ma-

rib, oko 170 kilometara isto~no od Sane, prenosi AFP. „Napad je nosio obele`ja Al Kaide”, naveli su zvani~nici. U istoj oblasti krajem februara u obra~unu sa islamistima ubijeno je pet qudi, me|u kojima trojica vojnika, saop{tilo je ministarstvo odbrane Jemena.

Zvani~nik Stejt departmenta je pro{log meseca opisao ogranak Al Kaide na Arabijskom poluostrvu, ~ija je baza u Jemenu, kao „najzna~ajniju pretwu” po ameri~ku bezbednost, podsetio je AFP. (Tanjug)

UIrskojlevica idesnicazajedno DABLIN: Dve najve}e parlamentarne stranke u Irskoj stranka desnog centra Fine Gejl i Laburisti~ka stranka levog centra, postigle su ju~e dogovor o formirawu nove koalicione vlade. Stranke su pregovarale od ponedeqka nakon vanrednih izbora, odr`anih pro{le sedmice, na kojima je najve}i gubitnik bila do sada vladaju}a stranka Fijana Fojl. „Drago mi je da vam saop{tim da smo postigli dogovor, na ~ijim se detaqima sada radi”, izjavio je lider Fine Gejl Enda Keni, koji }e biti novi premijer, javio je Rojters. Obe koalicione stranke }e se tokom dana sastati kako bi

odobrile postignut dogovor. Keni i lider laburista Emon Gilmor su izjavili da }e dogovor o spornim pitawima, kao {to su smawewe potro{we u javnom sektoru, porezi i vremenski okvir za smawewe buxetskog deficita do granice u okviru Evropske unije od tri odsto BDP-a, koji su postigle dve stranke, biti saop{ten kasnije, kada se objavi program za vladu. Vanredni izbori u Irskoj su raspisani zbog ekonomskog sloma zemqe, a vlada u Dablinu je bila primorana da sa EU i Me|unarodnim monetarnim fondom potpi{e Sporazum o finansijskoj pomo}i od 85 milijardi evra. (Tanjug)

Parlamentarni izboriuEstoniji TALIN: U Estoniji su ju~e Vlada, koja je ~ak i pre krize imaodr`ani op{ti izbori, na kojima la reputaciju da vodi konzerva}e, kako se o~ekuje, vlada desnog tivnu buxetsku politiku koja je centra osvojiti novi mandat po- dovela do buxetskih suficita i {to je ovu balti~ku najni`eg duga u okvizemqu izvela iz duru EU, pokrenula je boke recesije.Rezulplan {tedwe kada je tati anketa su pokarecesija zapo~ela. zali da znatnu predJedan od glavnih cinost ima dvostrana~qeva je bio da Estoka koalicija preminija ispuni kriterijera Andrusa Ansipa jume za usvajawe evra, u odnosu na opozici{to je i u~inila 1. jaju leve orijentacije, nuara ove godine. javio je AFP. Estonija je poznaAnsip se na polota po razvijenom teh`aju predsednika nolo{kom sektoru i AndrusAnsip vlade nalazi od rejedina je zemqa na konstrukcije 2005. godine, koja je svetu u kojoj postoji elektronsko usledila godinu dana po{to je ova glasawe na parlamentarnim izbozemqa od 1,3 miliona stanovnika rima. postala ~lanica Evropske unije. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI @AK[IRAK Pred dna{wi po~etak procesa protiv biv{eg francuskog predsednika @aka [iraka zbog korupcije, u okviru prvog su|ewa jednom {efu dr`ave, francuski mediji spekuli{u da bi su|ewe moglo da bude odlo`eno. [irak (78) je optu`en da je koristio dr`avne fondove za pla}awe fiktivnih radnih mesta politi~kim saveznicima.

RAMZANKADIROV Parlament ^e~enije je, na vanrednoj sednici, jednoglasno izabrao Ramzana Kadirova za predsednika ^e~enije. Poslanici, wih 41, svi do jednog glasali su za Kadirova.Ruski predsednik Dmitrij Medvedev nominovao je 28. februara Kadirova za predsedni~kog kandidata ^e~enije. Kadirov sin je biv{eg predsednika Ahmada Kadirova, ubijenog u maju 2004.

SEIYIMAEHARA [ef diplomatije Japana Seixi Maehara odlu~io je da podnese ostavku usred kritika zbog toga {to je prihvatio protivzakonite politi~ke donacije od jedne strane dr`avqanke, javili su ju~e japanski mediji. Maehara, koji je smatran potencijalnim naslednikom premijera Naoto Kana, bi}e prvi ministar koji }e podneti ostavku otkako je Kan rekonstruisao vladu.

Za stan u Moskvi kupuje{ celo ostrvo u tropskim zemqama MOSKVA: Prodajom tipskog stana u moskovskim soliterskim ~etvrtima po prose~noj ceni od 150.000 ameri~kih dolara mogu}e je kupiti - nekoliko ostrva kod neke od tropskih zemaqa ili Kanade! Prema agenciji za nekretnine „Doki”, najjeftinije iz ponude s kraja februara je ostrvo Gatun u Panami, koje se prostire na 3.000 kvadratnih metara, po ceni od 30.000 dolara. Stru~waci preciziraju da na ostrvu `ive majmuni, papagaji, tukani i tapiri, da je pokriven mobilnim signalom i da ima struje, a da je do najve}e luke u svetu Panama Sitija mogu}e sti}i za 40 minuta. Svako ko `eli, za 35.249 dolara mo`e da kupi ostrvo MekGibon u Kanadi i postane vlasnik 25.292 kvadratnih metara. Ostrvo se nalazi kod velikog grada Frederiktona, na nekoliko minuta od

poslovnog centra glavnog grada kanadske provincije Wu Bransvik. „Sjajno mesto za letwi odmor, ukqu~uju}i aktivni - vo`wu kanuom i kajakom, ili za jesewi lov na patke”, navode stru~waci za nekretnine, dodaju}i, me|utim, da se

ArhipelagBokasdelToro

ne mo`e na ostrvu ni{ta graditi zbog prole}nih poplava. Najzad, me|u tri najjeftinije ponude spada i panamsko ostrvo Dolfin Bej, koje ko{ta 40.000 dolara, a nalazi se na dvadesetak minuta brodom od arhipelaga Bokas del Toro, ima 610 kvadratnih metara, na kojima raste ananas. Kako je prenela agencija RIA Novosti, ~ak i najskupqe ostrvo me|u 10 najdostupnijih, jeftinije je i potpuno dostupno prodavcu moskovskog jednosobnog stana, ~ija cena dosti`e 4,5 miliona rubaqa ili 150.000 dolara. Tako kanadsko ostrvo Bambo sa 10.926 metara ko{ta 99.990 dolara. Krajem

januara, najjeftiniji stanovi koji su se prodavali u Moskvi uglavnom su bili na severoistoku glavnog grada Rusije, pa su najjeftiniji jednosoban i dvosoban stan oko stanice metroa „Izmailovska” prodavani za oko 100.000 evra (3,9 i ~etiri miliona rubaqa). Za najskupqi stan u Moskvi u januaru moglo je da se kupi 169 jeftinih jednosobnih stanova iz ponude, a 825 u Podmoskovqu! Prema istra`ivawu kompanije „MielBrokerix”, na po~etku ove godine najskupqi je bio ~etvorosoban stan od 230 kvadratnih metara, sa kuhiwom od 25 kvadrata, kod stanice metroa „Beloruska” - ponu|en za 660 miliona rubaqa ili 16,5 miliona evra! Za 660 miliona rubaqa, pak, mogu}e je kupiti 825 stanova u podmoskovskom Ro{aqu, gde se jednosoban stan prodaje za svega 20.000 evra. (Tanjug)


balkan

dnevnik

VEKARI] DEMANRUJE TVRDWE ANDRIJE HEBRANGA O NOVIM OPTU@NICAMA

UpravnicabolniceuVukovaru saslu{anakaosvedok BEOGRAD,VUKOVAR,ZAGREB: Saborski zastupnik HDZ Andrija Hebrang je na hrvatskoj televizijiizjaviodajeSrbijapodiglaoptu`nicuzaratnezlo~ine protivnekda{weupravnicevukovarske bolnice, ali je to u Beogradu odmah demantovano, javqa “SlobodnaEvropa”. “Na osnovu krivi~ne prijave, kojajepodnesenauSrbijiprotiv Vesne Bosanac, Tu`iteqstvo Srbijepodiglojeoptu`nicuprotiv weiposlalisujena{emDr`avnom odvjetni{tvu", rekao je HebrangzaHRT. Nekada{wa upravnica Op{te bolnice u Vukovaru Vesna Bosanacizjavilajeju~edajepredesetakdanapolicijaobavilainformativni razgovor s wom u vezi s nesavesnimle~ewemutojbolnici 1991ismrtidvasrpskavojnika. "Policija je do{la do mene i obavilainformativnirazgovor,a bilo je re~i o navodnom nesavesnomle~ewuuvukovarskojbolnici 1991. godine, kako mom tako i doktora Juraja Wavre", rekla je Bosanac hrvatskoj agenciji Hini povodompostupakakojisezaratni zlo~invodeuSrbiji.Onajeizjavila da se, izme|u ostalog, razgovorodnosionasmrtsrpskogvojnikaBojanaGa~i}aiz"slu~ajaPurda-Jawi}-Maslov" i pogibiju drugogvojnika"prezimenaNestorov". Bosanacjenovinarimapotvrdilapostojawekrivi~neprijave,navode}idajezaoptu`nicuznalajo{ kadajesvedo~ilauHagu.Premawe-

nimre~ima,BojanGa~i}jeumrou skloni{tu u "Borovo komercu" i nijemogaobitidopremqenubolnicujerjeJNApreseklakomunikacijeizme|uVukovaraiBorova naseqa. "Tamanseokon~aoslu~ajvukovarskog braniteqa Tihomira Purde,asadasehrvatskojjavnosti plasira ovo", navela je Bosanac, isti~u}i da je osobqe bolnice u

cineSrbijeBrunoVekari} je,uizjaviradiju"SlobodnaEvropa",objasniodajeu Zagrebposlatzahtevzadodatnosaslu{aweVesneBosanackaosvedokaunekolikopostupakakojisezaratnezlocinevodeuBeogradu idanemanikakveistineu tvrdwi poslanika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andrije Hebranaga dajeprotivwebeogradskotu`ila{tvopodiglooptu`nicu. "Tra`ilismosamodasesaslu{ausvojstvusvedokaigra|anina, upravousmislurevidirawa~etiri predmeta, da bi se na osnovu wihdonelatu`ila~kaodluka,odnosnoukolikona|emodaimaelemanatakrivi~nogdela,dabismo te predmete ustupili Dr`avnom tu`ila{tvu Hrvatske", rekao je

Da se slu~aj Purda ne ponovi HrvatskapremijerkaJadrankaKosorizjavilajeda}esveinstitucijeHrvatskeu~initisvedaseslu~ajPurdaneponovii najavilarazgovoresapravnimekspertimaikolegamauSrbiji. Vukovaru, na ~ijem je ~elu i tada bila, ~inilo sve {to je najboqe moglo. Portparol hrvatskog MUP-a KrunoslavBorovecpotvrdiojeHinidajepolicijaobavilainformativni razgovor s Bosan~evom zbog, kakojerekao,kazneneprijaveizSrbijezbognavodnogratnogzlo~ina. Zameniktu`iocazaratnezlo-

Vekari}.BrunoVekari}rekaoje za Hrvatsku radio-televiziju da se radi o reviziji predmeta VojnogsudauBeograduiz1992.zakojejedogovorenoda}ebitiprosle|eni Dr`avnom tu`ila{tvu Hrvatskenaproveruupravodabise spre~iloponavqaweslu~ajaPurda.NavodnosuprijavuprotivvesneBosanacjo{1992.godinepod-

PREMIJER SLOVENIJE

pro{irewe Unije 27 zemaqa na jugoistok. Za razliku od Francuske i Nema~ke, Slovenija smatra da bi i Turskoj trebalo omogu}itidajednogdanapostane punopravna ~lanica EU, naveojePahor. "Strate{kiidugoro~nogledano,EvropskojunijijeuinteresudazemqapoputTurskebude wena ~lanica i ne treba da se pla{itoga",kazaojePahorkoji je po{le sedmice tokom dvodnevneposeteIstanbulurazgovarao sa turskim predsednikom

BorutPahoriAbdulahGul

predsednikom Nikolom Sarkozijem. "Re}i}uSarkozijudabitrenutnimiruregionumogaobiti ugro`en ako ne bude bilo napretka u re{avawu osetqivih unutra{wihpitawakao,naprimer, u slu~aju Bosne, ili bilateralnih pitawa, kao {to je slu~aj sa Srbijom i Kosovom iliMakedonijomiGr~kom",dodaojeslovena~kipremijer. Slovenija je jedina biv{a jugoslovenska republika koja je do sada u{la i u EU i u zonu evraiupornosezala`ezadaqe

AbdulahomGulom. Globalnakrizajezadalaudarac slovena~koj privredi koja je orijentisana na izvoz, pa se BDPtezemqe2009.godinesmawioza8,1odsto,madasepro{le godine pove}ao za skromnih 1,1 odsto,naveojeAFP. "Ja ne gajim nikakve iluzije. Svestan sam da prolazimo kroz veoma te`ak period, ali smatram da smo na pravom putu da iza|emoizkrize,barsastrate{keta~kegledi{ta",zakqu~io jepremijer. (Tanjug)

UCrnomoreisteklo 20tonamazuta SOF IJ A: Iz stan ic e za pre~i{}avaweotpadnihvodau bugarskomgraduBal~iknaCrnommoruisteklojeoko20tona naftnih derivata, najverovatnijemazuta. Izlivawe se dogodilo preksino} i za sada je lokalizova-

no,aizop{tineBal~iksusaop{tili da nema opasnosti za zaliv u tom regionu.Jo{ nema izve{tajaouzrocimaizlivawa mazuta,alisesumwanalokalnu firmu za proizvodwu zejtina. (Tanjug)

Evakuisaniradnici Banglade{ane}eku}i ATINA:Trojequdijepoginulo,14jenestalo,anekolikodesetinajepovre|eno,kadajetokomno}ioko50radnikaizBanglade{asko~iloumoresabrodakojimsuevakuisaniizLibije na Krit, saop{tile su ju~e gr~ke vlasti. Za nestalima koji su sko~ili sa broda "Jonski kraq" traga gr~ka obalska stra`a, vojnihelikopteriibrodovi,saop{tilojeMinistarstvozapomorskutrgovinu. Gra|aniBanglade{aevakuisanisuizLibijeugrupiod1.288 qudi,awih49se,tokomno}i,uzpomo}u`adi,spustilosabrodaumore,uo~iglednompoku{ajuda,poslepristajawanaKrit, izbegnupovratakuBanglade{,prenelajeagencijaAP . (Tanjug)

IstragauBudvi:pred sudommo`daiMarovi} PODG OR IC A: Vrh ovn i dr`avnitu`ilacRanka^arapi}saop{tilajeda}e,uzavisnostiodtokaistrage,specijalni tu`ilac odlu~iti da li }e saslu{ati i potpredsednika Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozara Marovi}auvezisa“slu~ajemZavala”. ^arapi}eva je istakla i da }e ist rag a bit i zav r{ en a mnnogopre24.maja,kadaisti~e tri meseca od hap{ewa 10 ~elnikaBudvezbogtogslu~aja,me|ukojimasugradona~el-

Protestepodr`ava 70odstoanketiranih ZAGREB:^ak70odstogra|ana Hrvatske podr`ava antivladine proteste {irom zemqe, a 62 odsto smatra da vlada treba {to pre da raspi{e datum prevremenih izbora, pokazuju rezultatianketekojujezaHrvatskutelevizijusprovelaagencijaHendal. Od600ispitanih,21odstoje protiv protesta, a devet odsto gra|anajeneodlu~no,dokod70 odstoonihkojisuzaproteste, tre}ina ima nameru da im se prikqu~i.NapitawekobiHrvatsku mogao izvu}i iz krize, relativna ve}ina od 37 odsto neznakobitomogaobiti,skoro 19 odsto smatra da su za to sposobni novi mladi qudi, a oko8,2odstoispitanihsmatra datonikonemo`edauradi. Najv i{ e glas ov a, odn os no 13,8 odsto, dobio je guverner Hrvatska narodne banke @eqko Rohatinski, dok je predsednik Socijaldemokratske partije Zoran Milanovi} dobio 5,8 odsto, a premijerka Jadran-

ka Kosor 3,3 odsto glasova ispitanih. Slede Dragutin Lesar, {ef Laburisti~ke stranke,Radimir^a~i}iVesnaPusi}izHrvatskenarodnestranke, predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} i ekonomista Qubo Jur~i}.

Rezultati anketa objavqeni su na dan kad se u Zagrebu odr`ava novi u seriji tzv. Fejsbuk protestakojiokupqajusvevi{e qudinezadovoqnihradomvlade istawemudr`avi,anarednije zakazanzautorak. (Tanjug)

Josipovi}:Treba~uvati dostojanstvosvih ZAGREB: Hrvatskipredsednik Ivo Josipovi} izjavio je da na protestima u Hrvatskoj treba sa~uvati dignitet i dostojanstvosvih,kakoonihkoji protestuju,takoionihprotiv kogasuprotestiusmereni. Isti~u}i da se zala`e da protesti budu mirni, demokratskiidostojanstveni,Josipovi}jeosudionapadnaportparolavladeMladenaPavi}a, nakogajeupetakuve~epqunuo jedan od demonstranata. Kako

FejsbukaprotestiiuCrnojGori PODGORICA: Gra|aniCrneGore,okupqenina Fejsbukgrupi"Uli~nimprotestimaprotivmafije" najavilisudane}eodustatida21.martaodr`eprotestniskupispredzgradeparlamentauPodgoricii poka`unezadovoqstvostawemuzemqi.Usaop{tewu dostavqenomnovinskojagencijiMINA,onika`uda "nemazvani~nogodobrewazatajskupizUpravepolicije"."PozvalismojavnoOEBS,Evropskukomi-

25

nik Rajko Kuqa~a i potpredsednik Dragan Marovi}, brat Svet oz ar a Mar ov i} a.Ona je podgori~kom “Danu” rekla da jere~otajnojistraziidazatonemo`edaujavnostiiznosidetaqe. "Ne mogu re}i da li }emo saslu{atiSvetozaraMarovi}a iz vi{e razloga. Prvo to zavisioddaqegtokaistragei iskaza drugih svedoka. Nismo uobavezidaotomeobave{tavamonisud,akamolijavnost”, reklaje^arapi}eva. (Tanjug)

„ZA” I „PROTIV” SERIJE DEMONSTRACIJA U HRVATSKOJ

Pro{ireweEUkqu~no zamirnaBalkanu QUBQANA: Evropskaunija mora nastaviti sa pro{irewem na jugoistok Evrope, ako `eli trajnimiristabilnostnaBalkanu,izjaviojeju~eslovena~ki premijerBorutPahor. “Ne treba da zapostavimo taj regionismatramodajesveuredusamozato{tojetamouovom trenutku mirno, jer taj mir bi vrlo lako mogao da bude prekinut",rekaojePahoruintervjuu agenciji AFP, uo~i dvodnevne posete Francuskoj, tokom koje }e razgovarati sa francuskim

neli srpski rawenici koji su se `alilinanavodnozlostavqaweu bolnici,prenosiHRT. Srpsko tu`ila{tvo za ratne zlo~ine negiralo je u saop{tewu informacijekojesupojavileuhrvatskim medijima o podizawu optu`niceprotivVesneBosanac. "U skladu sa strategijom revidirawapredmetapreuzetihodvojnog pravosu|a, Tu`ila{tvo je preduzelo preostale procesne radwe tako {to je dalo nalog da se,uskladusasporazumomosaradwisDr`avnimtu`ila{tvomHrvatske(DORH),uzmeizjavaodjednogsvedokaupredmetu“VesnaBosanac”, u ciqu zatvarawa (tog) predmeta ili wegovog ustupawa DORH-u",saop{tilojesrpskotu`ila{tvo. U saop{tewu Tu`ila{tvo navodida"za~u|ujuneta~neinformacije koje unose konfuziju u uspe{nu regionalnu saradwu Tu`ila{tva za ratne zlo~ine i DORH, poput navodnog popisa od 390 hrvatskih braniteqa ili poput informacije da je Tu`ila{tvo,uokvirupredmetaVelebitMaslenice, zatra`ilo istragu protivnajvi{ihfunkcionerahrvatskepolicije". Usaop{tewusedodajeda}esrpsko tu`ila{tvo nastaviti da – u skladusnajvi{impravnimstandardima, izvan politi~kih interesa i uticaja-procesuiraosumwi~eneza ratne zlo~ine, oslawaju}i se na ustanovqena na~ela regionalne saradwe. (FoNet - Tanjug )

ponedeqak7.mart2011.

siju u Crnoj Gori, ambasade stranih zemaqa da, u skladu sa svojim mogu}nostima, uti~u na nadle`ne institucije, kako bi nam zvani~no bilo dozvoqeno najavqenookupqawe",navodiseusaop{tewu. Gra|anipodse}ajudasujavnopozvaliiministra unutra{wihposlovaIvanaBrajovi}aradidavawa dozvole, jer im, kako navode, Ustav Crne Gore garantujeslobodujavnogokupqawa. (Tanjug)

izve{tavajuelektronskimediji,Josipovi}jekazaodaporuke koje se {aqu s protesta nisu konzistentne. "Bilo je radikalno desnih poruka, antievropskih, dok je, s druge strane, bilo i proevropskih poruka, pa mo`da i pomaknutih na levu stranu. Najve}i broj demonstranata ipakjeizredovaobi~nihgra|ana koji nemaju neku posebnu ideolo{ku obojenost nego `elenaprostodobro`iveti,`e-

leraditi,`elezasebeisvoje familije zaraditi plate i to jenajva`nijaporukatihskupova",rekaojeJosipovi}. Napitawaotrendudolaska demonstranatapredku}epoliti~ara,Josipovi}jeodgovorio da se uvek zalagao za odvajawe privatne od javne sfere delovawa,naglasiv{idajenaprotestima bilo i li~nih uvreda kojenisuprimerenedemokratskomdru{tvu. (Tanjug)

Zapleweno96 kilogramaheroina SOFIJA:Bugarskicarinicizaplenilisu96kilogramaheroinanagrani~nomprelazu"KapitanAndreevo"izme|uBugarskeiTurske,javilisudanasbugarskimediji. Drogajeotkrivenauautomobilubugarskihregistracijakoji jedolazioizTurske,auhap{enoje{estosoba,navelisumediji. (Tanjug)

Formira senova desnica? ZAGREB:Desneiliradikalno desnepoliti~kestrankeve}godinama egzistiraju na periferiji hrvatskog politi~kog `ivota. Mo`elisvete`eekonomskoisocijalnostaweuzemqioja~atidesnicuuHrvatskoj? “Doj~evele”izve{tavadajenedavni protest braniteqa, seqaka iribaranakondugovremenaopet je skrenuo pa`wu na desnu politi~kuopcijuuHrvatskoj. Antievropski pokli~i, poziv na odbranu nacionalnih interesa te povici protiv izdaje braniteqaiidealaDomovinskogratanekisuodmotivakojimasetradicionalno slu`i hrvatska desnica.No,~iwenicegovoredateitakve stranke u Hrvatskoj zapravo nikada nisu zabele`ile hvale vredneizbornerezultate.[tavi{e, posledwi parlamentarni izbori zavr{ili su potopom desne politi~ke opcije. HSP, koji ve} godinama slovi za barjaktara takvepoliti~kestruje,2007.jespao na samo jedan saborski mandat, onaj danas po~asnog predsednika strankeAnte\api}akojegjeovaj kasnije prepustio aktuelnom predsednikuDanieluSrbu. Odtadadodanaspro{lojevi{e od tri godine. Nezadovoqstvo i ogor~eweunarodujenabujalo,{to premaevropskimiskustvimapredstavqaidealnotlezarastibujawedesnice,pa~akioneekstremne. Ujediwujeliseonasada?PredsednikHSPDanielSrbnepori~eda seradinaokrupwavawudesnihsnaga.Ve}jepotpisanopismonamere o zajedni~kom izlasku na predstoje}e izbore s Autohtonom hrvatskomstrankompravaiHrvatskom ~istomstrankomprava. Srbizgledezauspehvidiiuzao{travawu antievropske retorike, isti~u}i da se Hrvatskoj ulazakuEvropskuunijuekonomskii privredno "jednostavno ne isplati".Evroskepticizamsamposebi nijedovoqandabisenekastranka ili politi~ki pokret mogli nazvati krajwe desnim. Braniteqski protest usmerio je pa`wu na @eqka Sa~i}a, biv{eg zamenika komandantaSpecijalnepolicijei jednog od organizatora protesta. Sa~i} poziva vladu da odstupi, a gra|aneda,kadazatodo|evreme, glasaju protiv ulaska Hrvatske u Evropskuuniju. (FoNet)


26

de^Ji dnevnik

ponedeqak7.mart2011.

dnevnik

^arobnisvetdetiwstva

P

onekadjeleposetitisedana,danaposlekojihnamostajusamoboje,zvuciimirisidetiwstva.Ponekad bih po`elela da ve~no ostanem mala,alipunovi{eavanturaiz`ivotamogudamesna|udoksamodrasla. Ba{prenekidangledalasamporodi~nefotografije.Tomejepodsetilo nama{tovitostiradoznalostsvede-

ce na planeti. Zastala sam kod jedne fotografije.Tojebilaslikamenekakostojimnadedinimkolima.Ba{ludozarne? Ka`u qudi, detiwstvo je najlep{i period u `ivotu. Ja se oduvek pitam da li je to istina. Jutros, kada sam ustala i pogledala kroz prozor, ugledala sam mnogo qudi koji vode svoju

decuuvrti}.Mamilisumedevoj~icei de~aci, koji su skakali i tr~ali ulicom.Bilisupunienergije.Aondasam selanakrevetipo~eladarazmi{qam o tome da je mo`da najboqe zauvek ostatimalodete! Sara,V-4 O[„@arkoZrewanin” NoviSad

Ulica pod snegom Novo jutro svanu, kad odjednom sneg planu. Moja ulica se beli kao sneg celi. Pahuqe male veju, dok u horu pti~ice pevaju. Put mi je prvi, ko da je va`no, samo da pada sna`no. Beli krovovi se vide kao na leto ribe. Prozori su zavejani, a neki su zamagqeni. Ja pogledam, a ono male, bele pahuqice kao igra~kice. Bude mi se ose}awa radosti, veseqa i sre}e kada vidim male bele cve}ke.

AndrejCibula,II-1 O[„JovanPopovi}” NoviSad

LeaKujovi},I-6,O[„JovanGr~i}Milenko”,^erevi}

Tata ojtatasezoveIgor.Onjedobar.Mojtataradiuapoteci.Onjenajboqitatajermevodiugrad.MojtatavoM lidabudezakompjuterom.Ondaodenaposao.Kadado|es

poslapresvu~eseigledatelevizor.

MarinaMijailovi},I-7 O[„SvetozarMarkovi}Toza” NoviSad

Slikemogakraja

Sveti Sava

aglo sam otvorila o~i i ugledala zrakesuncanazidumojesobe.Tomi N jeizmamiloosmehnalice.Uglavimivi-

Sveti Sava, sin kraqevske krvi, bio je prosvetiteq prvi. U~iteq je bio |aka pa je danas {kolska slava! \aci ga vole, zajedno sa svim Srbima - Bogu se mole... Svaki Srbin slavi slavu, s qubavqu moli svetog Savu: "Sveti Savo, ti nam pomozi da budemo i ostanemo svi Srbi u slozi"! Nata{aJandri},IV-3 O[„\uraDani~i}” NoviSad

N

ekada davno u jednom velikom dvorcu `iveli su princ i princeza, koji su se mnogovoleli. Wihov dvorac se nalazio u jednoj gustoj {umi, u kojoj su ~estoduvalivetroviinastajaleoluje.Jednoglepogjutra, kadasuprinciprincezakrenuliu{etwu,nastalajeneo~ekivanaoluja.Principrin-

LenaRu{kuc,I-d,O[„Jo`efAtila”,NoviSad

{e nisu bile ni istorija, ni biologija, nimatematika,kojesammoraladau~im zaodgovaraweikontrolnizadatak.Samosamrazmi{qalakako}uiza}inapoqeiudahnutivazduhpunimplu}ima.Ve} sam imala plan! Kad doru~kujem, obu}u rolere i i}i  kuda me oni budu vodili. Krenulasampremakeju.Dunavjebiotolikovelik,daganisammoglaubacitiu o~i.Wegova{irinaimirno}adavalisu mi snagu da idem daqe. Zraci sunca pomagalisumidazadr`imraspolo`ewe. Pevalasamusebi,apti~icekaodasumi pomagale u taktirawu. Roleri su i{li

daqe.ULimanskomparkubilomijejako neobi~no,nijebilomnogodecenaspravamaiigrali{tu.Prolaziojetekpokoji prolaznik. Jupiiii, ceo park je moj! Kro{we drve}a su me posmatrale, a kroz grane su izvirivali zraci sunca i privla~no nebo. Bila sam jako raspolo`enazaigru.Ali,umojojglaviseupalilalampica,kojamejeupozorilanau~ewe.Mojirolerisujurilivelikombrzinom,alinaglosuusporili. Ipak sam, ovako puna energije, uzela geografijuurukeipo~elasestridapokazujemPirineje,Alpe,gradBamberg...

Spasenaprinceza

cezasutr~alinajbr`e{tosu mogli,ali,na`alost,tuoluju je napravio zli ~arobwak i oteojeprincezu.Kadaseoluja zavr{ila, princ je krenuo da je tra`i. Na put je poveo svog vernog psa @u}u, koji je imao najboqi wuh u kraqevstvu. Tokom putovawa sreli su jednog starca duge sive bradedopojasa.Staracimje

rekaoda}e,akoodwegakupe kowa, prona}i princezu. Princjeuzeokowaikrenuou potragu. Do{ao je do jedne mra~nepe}ineiu{aouwu.Tu jevideozavezanuprincezukakopla~e.Princjeuzeoma~i krenuo da ~arobwaku odse~e glavu,aligaprincezazaustaviire~emudataj~arobwak nije zao, nego je usamqen, a

AleksandraJakovqevi},III-1,O[„JovanJovanovi}Zmaj”,Srbobran

Vo}e Stigla je jesen, a sa wom i vo}e, jabuku rumenu svako dete ho}e.

MilicaLeti},VI-5 O[„\or|eNato{evi}” NoviSad

Mnogo raznih vitamina, krije so~na mandarina. Decu mami `uta banana: "Slatka sam, do|ite, ja nemam mana."

princezujeoteosamozatoda nebudesam.Princjeodvezao princezu i rekao ~arobwaku da}egaubudu}e~e{}epose}ivati. Itakosuprinciprinceza, kaoi~arobwak,`ivelisre}nodokraja`ivota.

A tu je i veseli kivi, svako se wemu divi. Ko limunadu svaki dan pije, nikada bolestan nije. Izme|u obroka ne jesti slatki{e, ve} jedino vo}e, sve vi{e i vi{e.

JelenaRadanac,IV-2 O[„Milo{Crwanski” Hrtkovci

Kad jedemo vo}e, organizam nam ja~a, postajemo sna`niji od svakog nosa~a.

Moj pas

Vo}e treba da jedemo ~esto, neka nam ono zauzme prvo mesto. Jestira@arkova~ki,V O[„@arkoZrewaninU~a” Nadaq

Stra{nosamseupla{io

Moj pas ti je pravi as, dlaka mu je kao vlas. Tr~i brzo kao muwa, uvek se toj ma~ki {uwa. Jake zube ima, da ujeda wima, wu{ka da s’wom {u{ka, stalno wu{ka, wu{ka. Repi} kratak, `ut, ma{e kao prut. Psi} je to moj, znaj, haj, haj, haj, haj, haj!

Emilija[arovi},IV-1 O[„VukKarayi}” NoviSad

K

odsvakogdetetatugaisre}a}euveksre}noizadovoqnopro}i.Biojeletwidan.Mojabra}a,drugovii ja igrali smo fudbal. Moja bra}a Nenad i Nemawa oti{lisudapijuvode.MojnajboqidrugSla|an{utnuoje loptu preko puta. Moj sladak brat Nemawa je potr~ao za loptom. Milan, Mira, Sla|an i ja smo se upla{ili. Preko putasenalaziopas.Nemawajepo~eodavri{tiipasgaje ujeo. Mama je Nemawu odvela u bolnicu. Puno sam se upla{io.Umenijesre}anestalaipo~eosamdapla~em.Nasre}u,Nemawasebrzovratioku}i.Sre}ajekaocrvenastrelarazbilacrnumagiju.Poslepetdanasvisre}niizadovoqniigralismofudbal. Tuga,makolikobudetu`na,pro}i}ejer}euveksre}apobediti.Sre}ajene{tonajve}e{todetemo`edaima. KatarinaKuzmanov,I-3,O[„IvoLolaRibar”,NoviSad

Dejan\uri},IV-2 O[ „IsidoraSekuli}” [ajka{


GLOBUS/OGLaSi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak7.mart2011.

27

Разрокиопосум погодиодобитнике Оскара Р

азроки опосум, „наследник” видовитог октопода Пола, предвидео да ће Натали Портман и Колин Фирт освојитиОскаре Малена животиња која је пронађена испред једног азила у АмерицизаједносасестромНаиромикојасесаданалазиузоолошкомвртууЛајпцигу,брзојепостала Интернет сензација захваљујућисвојимразрокимочима. ОпосумимафановенаФејсбуку, али и „моћи” да предвиђа. Хајди је прошле недеље путем видеолинка„гостовала” ушаљивојемисијиводитељаЏимијаКимела на америчкој телевизији АБЦ,гдеје,попутоктоподаПола прошлегодиненаМундијалу,бирала добитнике Оскара. Скоро свејеипогодила. Хајди је између номинованих глумицаНаталиПортман,АнетБенинг,НиколКидмен,МишелВили-

М

јамсиЏениферЛоренс,којесуна фотографијамакојесујојпоказане ималеукрштенеочикаоиона,одабралаПортмановукојајеиосвојилаОскаразанајбољуглумицу. Двогодишња женка је погодила и да

ћеКолинФиртоднетинаградуу мушкојкатегорији,јединојепромашила коме ће отићи Оскар за најбољи филм. Уместо „Краљевог говора” Хајди је изабрала „127сати”.

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 22925

ПрославаДана доњегвешауБразилу

анекени и манекенке из Бразила парадирали улицомудоњемвешуповодомпрославе„националногпразника”. Земља која је изнедрила прегршт „Викторијиних анђела” прославилајепразникдоњегве-

шаса25мушкихиженскихмодела који су, обучени наравно само у доњи веш, парадирали улицамаБразилије. Организаторпрославеи„утемељивач националног празника” је један модни сајт, чија је

намера биладапромовишебразилскупроизводњудоњегвеша. Урадили су то тако да је захваљујући манекенкама у халтерима, грудњацима и високим потпетицама,заустављенчакисаобраћај.

Уметностљубљењаполицајки

Ч

ланови„стритарт” групе„Војна” којајепривуклапажњујавностинаконштојенапокретноммостууСанктПетерсбургунацрталаџиновскипенис,имановуакцију-љубљењеполицајки. Момцикојисунацрталипениснаделумостакоји се диже су због своје уличне уметности били ухапшени, али и номиновани за престижну уметничкунаграду,докћедевојкеиз„Војне” којеучествујууновомпројектубити„самоухапшене”.Разлог?Притрчавајурускимполицајкамаиљубеих. Пројекат се једноставно зове „Уметност љубљењаполицајки” исастојисеодљубљења,аондабежања.Некуод„уметница” полицајкеи„поткачепендреком”,анекеуживају.

Tu`nim srcem obave{tavamo da je 5. marta preminula na{a draga

IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan u blizini fakulteta. Telefon: 060/14-22-155. 23433

[ubertIlona 1921-2011. PRODAJEM dvosoban ukwi`en stan, II sprat, miran kvart u blizini @. Stanice, bez posrednika. Telefon 063/518-781, 060/482-1010. 23372

Sahrana je danas, 7. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: Olga,Pe|a,Aleksandar, Dejan,Miodrag,Gorani Sowa. 23502

Posledwi pozdrav dragom te~i

Љ

Шећернислом: Полупаларадњузбогколача

уди често када су под стресом, оду у кафану, „прописно”сенапијуиполомепокојучашу,алидосада није забележено да лупају радњу и бију особље јер је несталоомиљеногколача. Да, једна Британка је управо то урадила. Ушла је у посластичарницу са двојицоммалолетнихсиновада купиомиљенијојколач.Када јој је продавачица рекла дајеколачанестало,онају јеухватилазакосуиодгурнула,азатимполомилазаштитно стаклонавитринииколачебациланапод.

„Жена је подивљала када смо јојреклидајенесталоколачакојијетражила.Свеседесилонео-

чекивано да нисам стигла дајојкажемдаћемојојиспећисвежеколаче.Ломила је стакло и све бацала по поду док су њена деца, уплашенаодпризора,вриштала”,реклајеслужбеницапосластичарницеуКардифуСелиДод. Онакажедаје„овисница о колачима”, после инцидента ухватила децу за рукеипобеглаизрадње. Случај је пријављен полицији, која трага за „плавушом која има између 35 и 45 година” којој због вандализма претииказназатвора.

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521546. 22583 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 23049

PRODAJEM bukova drva. Mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19. 23309

VojiVelemiru od: wegove Mirjane i Rade sa porodicama. Sahrana na{eg dragog pokojnika obavi}e se u Bawa Luci, u utorak, 8. 3. 2011. godine. 23515


28

^iTUQe l POMeni

ponedeqak7.mart2011.

dnevnik

Posledwipozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga, majka,bakaiprabaka

StevanuKozomori

S qubavqu i po{tovawem opra{tamo se od na{e drage tetke

Posledwipozdravpriji

Smiqi

DragiceVasi}

odkolega saposlaidirektora SlavkaPu{i}a.

BrataniceDuda iSne`a saporodicama imamomSofijom.

odporodice Rapaji}.

23524

23520

23528

Posledwi pozdrav prijatequikom{iji

dragom

Posledwipozdravsestri

Posledwipozdravsestri

MilkaDragi} ro|.Jari} preminula6.3.2011.godine,u81.godini,poslekratkeite{ke bolesti. Sahranajeuutorak,8.3.2011.godine,u13~asova,naPravoslavnom grobqu,uSremskojKamenici. SteviKozomori

O`alo{}enaporodica:suprugMilan, sinoviMilan iDragan,snajeDubravka iQiqana, unu~adZoran,Biqana,Jelena iMladen ipraunukViktor.

od:Laze,DraganaiBo`e. Ve~namuslava.

Smiqi

Smiqi

odbrata Bo`e saporodicom.

odsestreDrage saporodicom.

23533 23526

23527

23529

T U @ N O  S E ] A W E

Posledwipozdrav

3

Pro{lojetu`nihineute{nih 40 dana od prerane smrti na{e drage

Obave{tavamorodbinuiprijateqedajedana6.3.2011. godineu 72.godiniiznenadapreminulana{adraga

Srcapunogtugeobave{tavamorodbinuiprijateqedaje iznenadapreminuona{voqeni

Smiqa@ivkovi} ro|.Smiqani}

DragiciVasi}

SlobodanZrni}

JasneKurte{ od:Zorice,Milorada, Obrada iNemaweMilo{evi}.

Po~ivajumiru! Porodica.

Sahranajeuutorak,8.3.2011.godine,u12.45~asova,na Gradskomgrobqu,uNovomSadu. MajkaBosiqka,suprugaMirjana isin Milo{.

Osta}e{uvekuna{imsrcima. O`alo{}eni:sinoviNeboj{a iMilenko, snaheQiqana iTawa,unu~adMarina, Milo{,SmiqanaiBiqana. Sahranajedanas,7.3.2011.godine,u14~asova,nagrobqu, uStarom\ur|evu-Temerin.

23530

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanojmajcina{ekume

Danas,7.3.2011.godinenavr{avaju setrigodineodkadajeprestalo da kuca srce na{eg voqenog supruga,ocaidede

tetkaDragici

3

Na{emdragom

Posledwipozdravna{emdragom {efucarinskeposlovnice

Obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je u 75.godinipreminulana{amajka,sestraibaka

SlobodanuZrni}u

Da je na{a qubav mogla da te sa~uva,podarilabitive~nost. Squbavqutvoji: supruga@ivka, sinZoran i}erkeJavorka,Sne`ana, Leposava iunuci.

23532

3

Du{ankaJak{i}

SaveTomi}a

odporodiceStojkovi}.

23525

23519

23423

SlobodanuZrni}u

posledwipozdrav. Katica,Radomir, Vesna,Milana,Jelena, Milica,CankoiGeorgi.

od:Coje,Duleta,Saleta, Qube,MilanaiZlaje.

23534

23535

23417

Posledwipozdravvoqenom

Dana 5. 3. 2011. godine ostali smo bez na{eg voqenog, vernogiuzornogsupruga,ocaidede.

\or|eMudrinski

3 Posledwi pozdrav voqenom bratu

1945-2011.

Neute{niio`alo{}eni: Zlatica, Uro{,Ksenija,Ana iJelena. 23522

23521

Stugomibolomobave{tavamorodbinuiprijateqeda jena{adragamajkaibaka

StojankaRa~i}

\oletu

Ispra}ajdragogpokojnikajeuutorak,8.3.2011.godine, u14~asova,napravoslavnomgrobqu,uSrbobranu.

Sahrana je danas, 7. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskomgrobqu,uNovomSadu. O`alo{}eni:sinNenad,}erkaNevenka, bratMilorad,snajaQiqa iunu~adDejan, Dejana,Nemawa,Bojan,Aleksandra iMilica.

SlobodanuZrni}u Marija,Du{an, Dejan,BojaniSa{ka.

23523

NenadZrni} saporodicom. 23531

hrabro kao {to je i `ivela, napustila ovaj svet, preminuv{i5.3.2011.godine,u63.godini. Sahrana je u utorak, 8. 3. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskomgrobqu,uNovomSadu. O`alo{}eni:sinTomislav i}erkaAleksandra saporodicama. 23518


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 5. 3. 2011. godine u 77. godini preminula na{a dragamama,bakaiprabaka

DragicaVasi} Sahrana }e se obaviti danas, 7. 3. 2011. godine, u 13 ~asova,naAlma{komgrobqu,uNovomSadu. O`alo{}eni:}erkaMira,zetStevica iunukeMaja iTawa saporodicama. 23508

ponedeqak7.mart2011.

P O M E N

S E ] A W E

Miroslav MilutinovBata

MiroslavMilutinov

1975-1995.

Pro{lo je dugih, tu`nih {esnaestgodina,odkadasmote zadwiputvideli.^estomislimo natebe,se}amotese,pri~amoo tebi. Uspomenu na tebe ~uvamo una{imsrcima.

Bolitugasuve~ni,kojinikada pro}ine}e. Zauveksiuna{imsrcima Neizmerno te volimo, voqeni Bato. MamaDu{a, tataMile, sestрaMima isestri}Miwa.

Posledugeite{kebolestiumrlajena{adragamajka, svekrva,bakaiprabaka,snajka,jetrvaistrina

Tvoji:tetkaZora,te~aDragan, sestraDragana saporodicom.

Umrlajemojabaka

P O M E N Danas,7.3.2011.godinenavr{ava se {est meseci od smrti na{eg voqenog

S E ] A W E

MarijaAla|i ro|.1928.god. Sahrana }e biti danas, 7. 3. 2011. godine, na Zapadnom katoli~komgrobqu,uTemerinu,u15~asova. Ve~no}ejepamtitiweninajmiliji: }erkaMarija,sinBuco,snajaMilka,unuciSa{a, Verica iMaja saporodicom,dever\or|e ijetrvaVera sasinomZoltanom iwegovomporodicom. OG-1

23481

23343

Posledwipozdravpriji

29

Posledwipozdravna{ojdragojmami

DragicaVasi} Zaboravjemirnoumirawesrca, bezdu{no i bolno odricawe, }utke,prezrividahudu{i{to grca, to zna~i umreti na trenutke.

DragiciVasi}

Miroslav MilutinovBata

Nikadtene}emozaboraviti: unukaTawa,zetBojan ipraunuka.

Voqeninikadneumiru,i`ive ve~nosanama. Tvoji:ujak^eda, sestraBrankica,zetGoran isestri}Nemawa.

23510

23509

23346

Posledwipozdravsestriitetki

Ne mogu da verujem da te nema, oti{lasijakobrzo.Nemare~i kojemoguopisatiprazninukoja jeostala.

od:prijeMarice iToleta Asurxi}saporodicom.

Na{dragisuprug,otacideda

BrankaKla~ara Uvijek }e{ biti na{ ponos i na{aqubavprematebi}ebiti vje~na.Po~ivajumiru.

MileniSekuli} ro|.Bjelani} 1938-2011.

Tvojinajmiliji. 23455

Obave{tavamo rodbinu i prijateqedajepreminulana{a

Sahrana je u ponedeqak, 7. 3. 2011. u 13 ~asova, na Veterni~komgrobqu.

O`alo{}eni:sin,snaja,}erka izet i unu~ad.

OG-2

MihajloJovi} DragiciVasi} ro|.Stanoj~i} Nikadatene}ezaboraviti: sestraOlgica, zet \or|eJoji}, sestri~ineNada iQiqa saporodicama. Hvalazasve.Po~ivajumiru.

DragicaVasi} Zauvek}e{bitiuna{imsrcima. TvojaunukaMaja saporodicom.

P O M E N

Najdra`a

1921-2011. voqenojmajci Sahrana }e se obaviti dana 7.3.2011.godine,u13~asova,na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}enaporodica. 23513

Posledwipozdravdragoj

Posledwipozdrav

Posledwipozdravstricu

[ubertIlona

23512

23511

23506

Posledwipozdravdragojsestri

preminuoje5.3.2011.godine,u 81.godini. Sahrana je danas, u ponedeqak, 7.3.2011.godine,naKameni~kom grobqu,u13~asova. O`alo{}eni:suprugaMilena, sinMarko,k}erkaJelena, snahaXenet, unukeGordana iMia iostalamnogobrojnarodbina.

JelkiKova~evi} 7.3.2006-7.3.2011.

Vojkanu

Vojkanu-Voji Velemiru

DragiciVasi} ro|.Stanoj~i}

Bajki

Nikadatesene}use}ati, jertenikadane}uzaboraviti.

odwegovihVelemira iz@abqa.

Slobodanka

23507

23504

23505

Posledwi pozdrav dragoj snaji ibaki

Posledwi pozdrav miloj baki, prabakiiujni

23503

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqedaje5.3.2011.godine,preminulana{adraga

od:unukaNata{e iZoke saporodicama izetaPere.

23517

23516

Miqa iBrana.

23465

23501

Obave{tavamorodbinuiprijateqedajena{avoqena

ZlaticaJosi}Bajka ro|.[ustran

1936-2011.

odwenezaoveSeke saunukama.

@ive}e{ u na{im mislima, ~uva}emo te u na{im srcima, kao {to si ti volela i ~uvala nas.

Tvoja:Mara iSvjetlana.

MilicaPa{ujkovi}

DragiciVasi}

Bajka

od: Dragana,MarineiBate.

odporodica[ili} i Kosanovi}.

DragiciVasi}

Pet godina gledamo na ku}na vrataisat. Pet godina is~ekujemo, ~ini namsetvojkorakiglas. Nekucasrcetvoje,~ujemoga Nematevi{e,vidimote. Ne}e{sevratiti,~ekamote. ^uje{nas,najdra`ana{a Volimote Tuga u srcima, suze u o~ima voqenamajkaumislima.

Sahranajeusredu,9.3.2011.godine,u14.15~asova,na Gradskomgrobqu. Hvalatizasve{tosinampru`ila,uvek}e{`ivetiu na{imsrcima. SinZoran isnajaNina. 23514

iznenadapreminuladana,4.3.2011.godine. Sahranajedanas,7.3.2011.godine,u15~asova,nagrobqu, Tranxament,uPetrovaradinu. Weninajmiliji:}erkaBiqana, unukeMiqana iBranka izetDragoqub. 23500


30

06.30 08.20 08.35 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.25 23.35 01.25

tv program

ponedeqak7.mart2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Тролови На трагу природе Бајко квиз Вести Знање Бразде Кухињица Десило се Вести Додати живот годинама Таблоид Вести Хроника Славоније, Барање и западног Срема На трагу природе Вести Излог страсти Десило се ТВ Дневник Тајна хране:Овас Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија Дуел струна Центар света Војвођански дневник Космос Микијева кујна Луси Обрак,филм КонцертуновосадскојСинагоги

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.05 14.40 15.30 16.00 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 21.40 22.00 22.30 23.05 00.00

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Љубав на продају Моје дете Вести укратко Била једном једна недеља Седми дан Улови трофеј Вести укратко Информативни преглед Свет пољопривреде Војвођанске вести У огледалу Дигитални свет Природно из Србије Војвођанске вести Љубав на продају Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Иза мреже Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке

Бане Крстић

Гледаоце емисије овог понедељка забављаће специјални гости Бане Крстић и „Тамбураши с краја света” као и ансамбл „Данилушка”. Домаћини-водитељи: Сузана Манчић и Дејан Пантелић (РТС1,20.55) 11.10 12.00 12.15 12.30 12.37 12.52 13.35

Космос

06.35 Кухињица 07.00 Најлепше бајке света:Чаробни мач 08.10 Медведоваженидба,програм задецу-концерт 08.25 Бразда 08.55 Мађарска народна музика 09.25 Евамагазин(мађ) 10.20 Излог страсти 12.00 Путеви наде 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.05 Микијева кујна 13.15 Чари риболова 13.45 „Ружинврт”фестивалнове русинскенароднепесм 15.15 Добро вече Војводино 16.15 Културни магазин (Јелен-лет) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Омладинска емисија (мађ) 21.30 Невесте,филм 23.33 Невидљиви противник 00.15 ТВ Продаја

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњипрограм Бољи живот Шта радите бре Вести Лов и риболов Еко караван Вести

Песма плус Бинго

Нина Мартиновић

Ко смо у односу на најбоље могуће издање себе? Које су препреке и блокаде на нашем путу ка срећи? Шта је циљ људског развоја? Ко су најсрећнији људи?На ова питања одговоре нуде психолог Миленко Влајков, директор Института за когнитивни менаџмент у Штутгарту и Оливера Секулић Бартош, психолог,ТА и РЕБТ терапеут. Уредница и водитељка: Нина Мартиновић (РТВ 1,22.30)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.43 10.00 10.04 10.36 11.05

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 11.50 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино Портфолио Вести Жива ватра Вести Др Ху Цртани филм Вести Агро дан Јована суботом Неон сити Вести Московска сага Вести Ленија Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Квадрат вароши Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Спринт Истрага Жива ватра Објектив Московска сага Др Ху

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Премијер лига:Ливерпул –Манчестер јунајтед 13.15 Преглед НХЛ 13.45 Ускијавање 14.15 Фудбал:Црвена Звезда –Смедерево 16.00 НБА.Мајами –Чикаго 17.45 Прави НБА 18.30 Холандска лига 19.30 Преглед Премијер лиге 21.00 Премијер лига:Блекпул -Челси 23.00 Фул Тилт покер 00.00 Преглед Премијер лиге

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран,12.00Спорт из другог угла,13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Доказ стварања,16.00Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер,20.15Отворени екран,21.15Бележница,22.15Бибер,22.30Инфо К9, 23.00Филм,00.30Бибер,01.00Излог страсти,02.30Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 12.00 Без цензуре, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају,17.00Ретроспектива недеље,18.00Године пролазе,19.00 Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,22.00Објектив,22.30 Кућа 7жена,04.00Филмски програм

14.31 15.00 15.10 16.00 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 20.55 22.05 23.05 23.10 00.00 00.15 00.24 01.11 01.27 03.00 03.03 04.03 04.32 05.06 05.23 05.48

Очајне домаћице Дневник Спорт плус Евронет Пелине ђаконије Касл Три дана писца -Мирко Ковач,под истрагом,филм Задња кућа Србија Вести Високи напон Вести Мирис кише на Балкану Дневник РТ Војводина Шта радите бре Београдска хроника Око Слагалица,квиз Дневник Рањени орао Песма плус Бинго Упитник Вести Касл Дневник Евронет Шериф ТВ продаја Изузетна ноћ,филм Вести Упитник Еко караван Лов и риболов Пелинеђаконије ТВ продаја Верски календар

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.05 11.00 12.00 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 23.00 01.00 01.30 02.00 03.00 04.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Цена среће Филм:Анаконда Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Филм:Манекенка и детектив Филм:Легендарнеулице Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут Филм

НАПОМЕНА:НаРТС2 у10.00часовамогућје преносседницеСкупштине РепубликеСрбије 06.02 06.48 07.03 07.17

03.09 03.26 03.56 04.27 04.54

Концертзадобројутро УНХЦР-повратак:Косово Уздравомтелу Кувати срцем: ДрАнаГифинг Датум Верскикалендар Зелено светло Пепа прасе У ноћној башти Алекс на мору Тумачење књижевног дела У сенци облака Једна слика,једна прича Метла без дршке Досије икс и окс Енциклопедија Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Еко глобал Животсамузиком Ауторско вече Ивана Јевтића Датум Верскикалендар Трезор Тумачење књижевног дела У сенци облака Једна слика,једна прича Метла без дршке Досије икс и окс Енциклопедија ТВфељтон Ово је Србија Породичникругови Неки нови клинци Рукомет:ПС,Војводина Железничар -Црвена звезда, пренос Разгледница Маламојавештица Ад либитум Очајне домаћице К-Пакс,филм ТВпродаја Кад се сан оствари Трезор Рукомет:ПС,Војводина Железничар -Црвена звезда Маламојавештице ТВфељтон Ад либитум Породичникругови Кадсесаноствари

06.00 06.30 07.30 07.50 08.00 08.01 09.00 09.01 09.30 10.00 10.10 11.05 12.00 12.10 12.25 13.02 13.40 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30 03.00 03.30 05.35

ВОА Маратон Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Вести Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Топ шоп Отворени студио Милица² Вести Иза вести Инфо Слике живота Копаоник Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Иза вести Породица Серано Филм:Данигрмљавине Доктор Хаус Вести Милица² Филм:Некађавоносицрнину Иза вести Слике живота Милица² Филм:Данигрмљавине Копаоник

07.32 07.37 07.48 07.53 08.09 08.37 08.46 09.00 09.16 09.27 09.57 10.04 10.11 10.41 11.05 11.32 12.00 12.31 12.36 13.00 14.01 14.15 14.31 14.42 15.11 15.18 15.25 16.00 16.35 17.03 17.58 19.30 20.05 20.24 21.00 21.47 00.00 00.30 01.07 01.59

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк 12.00 Хроника општине С. Митровица, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита,15.45Кухињица,16.15Пут вина,16.45 Мобил Е,17.00Новости 1,17.15Хроника општине Шид,18.10Бунтовници,19.00 Новости 2,19.30Ши-Ра,20.00Кармелита,20.45Спорт СТВ-а,21.15Вашар таштине,22.00Новости 3,22.30Бунтовници,23.15Џубокс,00.00Глас Америке

dnevnik

06.00 Радијско дизање 07.00 ТВ дизање 10.00 Вести за особе оштећеног слуха 10.35 Квиз:Супер геније 11.00 Трнавчевићи у дивљини 11.30 Топ шоп 12.10 Најбоље године 13.00 Наша мала клиника 15.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Океани –Арктички океан 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз:Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Сунђер Боб Коцкалоне 20.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Велики природни спектакли 21.00 Вратиће се роде 22.00 Инсајдер 23.00 Вести Б92 23.35 Филм:Кавгаџије 01.25 УкључењеуБ92Инфо

Трнавчевићи удивљини ЕлизаТрнавчевићживиса родитељима, сестром и полубратом у срцу Африке и иманеобичнуспособностда разговара са животињама. Најбољи пријатељ јој је мајмунДарвин,алиисвеостале животиње из ’луде дивље дружине’ помажу јој у решавању љубавних, школских и свихдругихпроблематипичнихзаједнутинејџерку... (Б92,11.00)

05.45 Тријумф љубави 06.30Двор 07.00Добро јутро 10.00Двор 11.45 Сити кидс 12.00Забрањена љубав 13.00Двор 14.00Балкан парти 15.00Двор 16.50Национални дневник 17.15Тријумф љубави 18.15Курсаџије 18.30Тереза 19.30 Национални дневник 20.00Двор-преглед дана 21.00Двор-избор слушкиње и надзорника 21.15Гранд -народ пита 23.00Дистрекшн 00.00Двор 01.00Филм:Црна зора 02.45Сити 03.00Филм:Одлука у зору

МиломирМарић

Ћирилица Водећиекономистасветске банкеипрофесорбизнисана Харварду,дрДушанВујовић објашњава: зашто већ десет година не прихвата ниједну истакнутуфункцијууСрбијии заштонашаекономијанеможе да крене на боље док се нештоозбиљнонепромени. Уместо да производимо и извозимо непрестано се вртимоуистомзачараномкругу,изкојегнемаизлаза. Аутор и водитељ: МиломирМарић (Хепи,20.00) 05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 04.00 05.00

Јутарњи програм Здраво,Кити Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво,Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови,уживо прво укључење Луде године Телешоп Вести Картел Парови,уживо поподне Телемастер Из икс у икс Парови,преглед дана Вести Ћирилица Парови,уживо вече Картел Вести Парови,уживо ноћ Картел Забавни програм Из икс у икс

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм 08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak7.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 00.50 01.50 02.50 04.30

Адвокатоваказна Меклаудовећерке Пандуриновајлије Адвокатоваказна Поморскапатрола Филм:Коначнапресуда Фојловрат Браћаисестре Дијагноза:Убиство Поморскапатрола Браћаисестре Дображена Триреке Дализнатекосте? Дображена Филм:Ноћдама Поморскапатрола

МикиРурк

Тимснова

08.00 08.50 09.30 10.25 11.55 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.30 22.45 00.25 02.30 03.20 04.10 05.10

ГосподинМагу, цртани Томица и пријатељи,цртани Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувекзаљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Аси Вечерњевести Тим снова,филм Животиња ДрХаф Брачневоде ЕзоТВ Прљавипослови

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00

Овојецивилизација Путовањаиоткрића Исусовтајниживот ПољскабитказаБританију СуђењеБогу Великебританскевојсковође Косизаправоти? Хероји,култикухиња Тајмтимгодина Фараоникојисуизградили Египат Женауљубавиирату–Вера Британ Ми,Европљани Заборављенаубиства 1066. Породицакојајепреживела Хитлера Хероји,култикухиња Тајмтимгодина Фараоникојисуизградили Египат

18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

МалиТарзан Краљлав Чудовиштаипирати Путописнаемисија:Путујуће приче ОливерТвист Невиностбеззаштите Уимеправде КапетанКид ПролећеуПаризу Четирикилометранасат СтуденткињаКели2 Сексимедицинскесестре4 ПролећеуПаризу

06.00 Светјевеликииспасењеје изаугла 07.50 Трансформерси:Освета пораженог 10.15 Годинапрва 11.50 Холивуднаснимању 12.20 Љубавниџекпот 13.55 ЖивотсаХелен 15.55 Рокер 17.35 Следећастаница:Земља чуда 19.10 Пацифик 20.05 Царствопорока-Лепотица 20.55 Досаднонасмрт-Пожури, Фицџералде 21.25 Преваранти 22.50 Путовање 00.40 Забава 02.05 Екстракт

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 07.00 Добројутро,Хрватска 09.08 Лугарница 10.10 Крстарењасветским лепотама,док.филм 11.01 КодАне 11.12 Трећедоба 12.00 Дневник 12.16 ТВкалендар 12.32 Господарицатвогасрца 13.21 ПунакућаРафтера 14.24 Научнапетица 15.01 ДармаиГрег 16.00 Хрватскауживо 17.26 8.спрат,токшоу 18.16 КодАне 18.39 Твојасамсудбина 19.30 Дневник 20.34 Грунтовчани 21.36 Светпрофита 22.10 Дневник3 22.49 Лицанације 23.45 МаксЕмануелЦенцићу Самобору 00.56 Ксена-принцезаратница 01.38 ДрагиЏоне 02.01 Завршниударац

Џек Квин је пензионисани ЦИА-ин стручњак за борбу против тероризма, чија лепа супругаКетчекадете.Његови шефови га поновно активирају, јер је опасни терориста Ставрос поново активан... Улоге:Жан-Клодвандам, Денис Родман, Мики Рурк, Наташа Линдингер, Пол Фриман Режија:ЦуиХарк (НоваТВ,22.45)

18

31

07.49 08.21 08.50 09.35 10.00 10.45 11.21 12.38 13.09 13.56 15.30 15.45 16.30 17.10 17.36 18.01 18.46 19.40 20.00 20.47 21.32 22.29 23.19 00.50

МалаТВ ЧетверопротивЗ Школскипрограм Хајди Твојасамсудбина Ритамнедеље Лепомнашом МалаТВ Школскипрограм Заробљенућитању,филм Жупанијскапанорама Лугарница Бадаваштојецвиће,док. филм Црнопророчанство СлеџХамер ПунакућаРафтера Крстарењасветским лепотама,док.филм Хитдана Дображена Гле Завршниударац Лажими Заробљенућутању,филм Ноћнимузичкипрограм

ЈансиБутлер

Опасназона Амерички полицијски маршалПитНесипињеговбрат и колега Тери обезбеђују компјутерског криминалца Ерла на авионском лету на ком се догоди пљачка авиона... Улоге:ВеслиСнајпс,Гери Буси, Јанси Бутлер, Мајкл Џетер, Корин Немец, Малколм-ЏамалВарнер Режија:ЏонБадам (РТЛ,22.45)

БониБеделија

Заробљен ућутању ЏимиЛидијаимајутројицу синова, Џејмс је најстарији, Стивеннајмлађи,аЏоннајпроблематичнији. И док родитељи једва спајају крај с крајем, водећи агенцију за продајунекретнинаифарму, Џон непрекидно упада у невоље... Улоге:МаркДонато,Стивен Макарти, Бил Сицер, БониБеделија,БрусДејвисон,ДенХедаја Режија:БрусПитман (ХРТ2,23.19)

07.30 08.30 10.30 11.10 12.00 13.00 13.30 15.00 16.15 17.15 18.10 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Светромулеђа Интермецо1 СтудиоШандон СастанакуТокију Интермецо2 ХарииХендерсонови Светромулеђа СаМаринциманаТарави СтудиоШандон СиквестДСВ ХарииХендерсонови Интермецо3 АмеричкивукодлакуПаризу СиквестДСВ Ричард3. Привлачност АвантуреЈанаТартуа

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

НачајусаМусолинијем БилиМедисон Прдоња Уноћи ПиВијевавеликаавантура ГоспођаСофел Шећеризачин ОскариЛусинда Човеккојиплаче Преварена Исконскажеља

07.55Мењамжену,док.сапуница 09.10ЕксклузивсТатјаномЈурић 10.10Вечераза5 11.201001ноћ 13.15Аурора 14.05Наследници 14.55СудиницаЕјми 15.45Закониред 17.20Бибинсвет 18.00ЕксклузивТаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Вечераза5 20.00Езел 21.00Хавајифајв 22.45Опасназона,филм 00.35РТЛВести 00.50Уводуанатомију 01.40Астрошоу 02.40Уводуанатомију

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 15.00 17.15 18.15 20.00 20.45 21.00 21.30 22.25 22.30 00.15

Преживљавање Екстремне дрвосече Лимарска радионица/Лондон Генералка Прљави послови Екстремне дрвосече Разоткривање митова Справице будућности Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то ради? Човек против рибе са Метом Вотсоном Страствени риболовци Психијатри за ајкуле Погранична полиција Лимарска радионица/Лондон Прљави послови Човек против рибе са Метом Вотсоном

Бициклизам Крос-кантрискијање Скијашки скокови Атлетика Биатлон Бициклизам Биатлон Фудбал Скијашки скокови Сви спортови Рвање Рвање Сви спортови Фудбал Бициклизам

Браварнавластиу затворпослаоколеге

П

о званичном попису, Нови Сад је у 1962. Тито је на великом митингу пред 150.000 људи у ушао са 110.000 становника и 441 улицом. Сплиту одржао 6. маја свој чувени популистички У првим самоуслугама, сем новог начина говор у којем се залагао за строгу контролу цена те трговине, морали су продавци да се навикну и на борбу против привредног криминала, бесправног нова искуства с крадљивцима, коју су се, кад би богаћења и “плавих коверата”. На удару тужилабили ухваћени с пленом у џеповима, правдали штва нашли су се, између осталих, и ситни ново“расејаношћу”. садски предузетници, а најгоре је прошао несрећни Решена да модернизује култну кафану “Ма- маршалов колега по занату, металостругар Јосип рош“, управа је тамбурашки оркестар заменила – Маролд, чија је радионица била поред саме зграде џубоксом. Покрајинског СУП-а. Суђено му је за избегавање Последње прео стале “лондонце” на улицама су плаћања пореза и експресно одређена казна од 11 заменили аутобуси које је произвео прибојски година строгог затвора. ФАП. Међутим, “Дневник” ипак упозорава на то да ГСП и даље има лош возни парк, а чак половина од 450 запослених је неквалификована, док они комп ет ентн и треба да годишње превезу 30 милиона путника. Да је Новом Саду хитно потребан завод дератизацију и детоксикацију постало је јасно кад је установљено да је, пре рата елитна, Танурџићева палата препуна пацова. Маршаловговордигаоучинактужилаца Раднички савети новоИ поред огромног промета, из рационално тешко садских угоститељских предузећа одлучили су да укину напојнице, као супротне социјалистичком објашњивих разлога, три ресторана на Тврђави раморалу, али је уведен “сервис” од десет досто. де с губитком па конобари примају само минималПошто се није допао гостима свих врста бирцуза, ну плату. Бивши фудбалер “Војводине” Сима Милованов, и он је брзо укинут. Права јагма настала је за новим артиклом у но- сада службеник хотела “Војводина”, осуђен је на восадским месарама – виршлама – а уз њих је два месеца затора јер је три пута ухваћен пијан за воланом. Приде је приликом хапшења повредио ишао и сенф. Масовно одушевљење изазвала је вест да ће ни- милиционера. Најтрагичнији на Дунаву од оснивања града био шки РР заводи лиферовати око 100.000 телевизора по “Филипсовој” лиценци, а почеће да их про- је 8. август, када су се удавила четири купача, два изводи и бањалучка фабрика “Руди Чајавец”. Уз на плажи у Футогу, а по један у Сремским Карловцима и на фаталном Бећарто, цене су им све ниже и лакше их је набавити. Уместонапојница,каосупротних цу. Ту је током лета страИма дана када у град стидало петоро људи, углавсоцијалистичкомморалу, же и по дес ет ак “фијат а ном у рупама насталим ва600” и одмах их преузимају ђењем стотина тона песка новосадскаугоститељска купци који су их унапред капредузећасуодлучилидауведу за прекривања бара Велипарисали. Ускоро су се појаког Лимана, на чијем ме„сервис”оддесетодсто. вили и у варијанти са 750, сту ће бити грађени солиуместо дотадашњих 685 кутери. Какосенималониједопао бика. Александар Ранковић Најбоља атлетичарка гостимасвихврстабирцуза, је пустио у погон нову траку Војводине свих времена, ионјевеомабрзоукинут “Заставе”, с које ће сваких Новос ађанка Олга Гере, 13 минута сићи нови “фиосвојила је 14. септембра ћа”. Међутим, био је још увек скуп за просечне сребрну медаљу на Европском првенству одржаграђане, који захтевају да кредит могу, уместо че- ном у Београду, скоком од 176 цм, што је дуго био тири године, отплаћивати шест. државни рекорд. На сцени СНП-а је обновљена поставка ВердиКултну југословенску музичку ревију за џез и зајеве опере “Риголето”, а хором и оркестром суве- бавну музику “Ритам” покренуо је 1. октобра и уререно је дириговао Гаетано Чила, уметник узбу- ђивао Мика Антић. Готово пуне три године је изадљиве биографије и жртва послератних хладнора- лазила сваког 1. и 15. у месецу, први број је посветовских подела. Кад се 1948. изјаснио против Ре- ћен углавном светским џез-ауторима и домаћим золуције ИБ-а, остао је потпуно усамљен, на уда- фестивалима лаких нота, нешто мање се помиње ру тада актуелних власти, али и КП Италије, чији твист, док је од рокера известан простор “заслује дугогодишњи члан био. Након озбиљних прет- жио” једино Литл Ричард. њи с обе стране, Влада ФНРЈ му је, преко амбасаОснован је оркестар Јована Јанике Балажа, поде у Риму, омогућила запослење у Љубљани, знатији као “осам тамбураша с Петроварадина”, и Сплиту, а од 1954. Новом Саду, где је публику наступао наредних 26 година с великим успехом по шокирао диригујући напамет, без читања нота, концертним дворанама широм света, све до 1988. и читаве опере. Због епидемије великих богиња смрти свога харизматичног утемељивача. 1972. примио је вакцину, али му је од ње позлило На фестивалу “Загреб ’82” младу новосадску пеи неколико дана касније умро је у 66. години по- вачицу Љиљану Петровић, после извођења песме сле трећег инфаркта. Био је у дугогодишњој вези “К’ црне руже цвијет”, публика је френетичним с првакињом СНП-а Љубицом Раваси. аплаузима чак девет пута враћала на сцену.

Књигу Владимира Врговића “НОВИ САД 1944–1969” у издању “Прометеја” можете уз попуст од 20одсто купити за 1.120динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22,тел.021/520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

ponedeqak7.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Понедељак је дан нових радних изазова, које сте једва дочекали. Започињете посао и састанк е с младалачким ентузијазмом, свесни успехакојиследи.Немојтепревише показиватиосећања.

BIK 20.4-20.5.

Ваша Венера у знаку интелектуалнеВодолије,којасвесхватаидоживљаванарелативномнивоу,пружаваммогућностдаупознајтеида седружитесинтересантнимособама.Требавамегзотика.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

7. mart 2011.

Није време за велике подухвате већ за пливање и сналажење у текућим ситуацијама, најбоље што можете. Нећетепогрешитиакопрепустите другима да буду главни и одговорни.Акцијеумутном.

Иматеснагеивољедаразрешите пословнуситуацију,најбољеинајбрже што можете. У домену каријере поштујтепретпостављенеиукључитесеактивноунекедугорочнеисигурнепројекте.Иностранство.

Ујавностисепојављујетепериодично, али запажено. Будите интересовање пословних партнера који би да радите заједно. Актуелни су кредити и туђ новац, позајмице и спонзори,мецене.Будитеопрезни.

Изложени сте изазовима јавности, комуникацији и сарадњи под нејаснимоколностимапавамјетешко да изнесете своје мишљење и опредељење. Допустите надређенимадасносеодговорност.

VAGA 23.9- 23.10.

Свестесамосталнијиуодносуна партнера,свевишесвојииснажнији,итојеОК.Самидоноситезначајнеодлуке,којихтребадаседржите. Друштвојеједно,апосаонештосасвимдруго.

[KORPION 24.10- 23.11.

Ваш ватрени Марс се дави у водама знака Риба, али ипак то није лошаситуацијазавас.Уметеиможетедасеснађетемногобољенего други. Склони сте завођењу и личнимтајнама.

STRELAC 24.11- 21.12.

Директно,јасноигласнонаступате у правцу реализације својих циљева.Итунемадилема.Новаљубав све више поприма свој реалан изглед и ток, тако да сада градите поверењеиблискост.

JARAC 22.12-20.1.

Пословна ситуација је периодично активна, успешна или не. Кампањски рад, сарадња на коју се не можете ослонити у потпуности и симпатије сарадника, чине пословнеодносе.Пажљивоусаобраћају!

VODOLIJA 21.1-19.2.

Како је Венера, прелепа муза уметникаибогињаљубавиупловилаувашзнак,таковасјепреплавила пажњом, шармом, неким занимљивим интересовањима, пажњама,темамаидруштву.

RIBE 20.2-20.3.

Новпосао,иливећпостојећиана новначин,прависупут,аутопут,ка успеху. Решавате званичне папире и односе, себи у корист. Добијате више времена и могућности да се концентришетенаприоритете.

TRI^-TRA^

Каквамајка, такваићерка V REMENSKA

Х ладно

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

3

Sombor

3

Kikinda

3

Vrbas

2

B. Palanka

3

Zrewanin

3

S. Mitrovica

3

Ruma

3

Pan~evo

2

Vr{ac

3

Srbija Beograd

2

Kragujevac

1

K. Mitrovica

2

Ni{

1

Сви знају да је певачка дива ВитниХјустон неповратно уништила каријеру, приватни живот и добар углед вишегодишњим конзумирањем опојних дрога, а сада је и ћерка БобиКристина Браун кренула њеним стопама. Један амерички таблоид дошао је до фотографије на којој се јасно види како Боби Кристина Браун, једва пунолетна ћерка Витни Хјустон, шмрче кокаин. Ова шокантна вест за многе изненадила је мало кога ко је познаје, јер је разуздана Боби Кристина још пре неколико месеци почела показивати манифе стације свог дивљег карактера. Прошле године је ухваћена како у једном клубу пије енергетско пиће које је, због тога што садржи велике количине алкохола, забрањено у САД-у. Са само 14 година Боби Кристина подвргнута је психијатријској процени и рехабилитацијском лечењу пошто је м��јку покушала да избоде маказама, док је са 17 година већ била позната као необуздана љубитељка дивљих разузданих забава.

PROGNOZA

Evropa

и ветровито

НОВИСАД:Упонедељакхладно,сувоиветровитовреме. Дуваћепојачансеверниветар.Притисакизнаднормале.Минималнатемпература-3,амаксималнадо3степена. ВОЈВОДИНА: Упонедељакхладно,ветровитоиуглавном сувовреме.Самојепонегденајугумогућслабснег.Дуваће појачансеверниветар.Притисакизнаднормале.Минималне температуреод-5до-2,амаксималнеоко2до3степена. СРБИЈА: Упонедељакхладноиветровито,уцентралним ијужнимпределимасаслабимснегом.Насеверусувоузсунчанепериоде.Дуваћејаксеверниветаркојићедодатноповећаватиосећајхладноће.Притисакизнаднормале.Минималнетемпературеод-6до-1степен,амаксималнеод-2уУжицудо3степена. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Ve}ina hroni~nih bolesnika }e ose}ati tegobe zbog vremenske situacije pa je potrebno da se striktno pridr`avaju saveta lekara da bi taj uticaj umawili. Glavoboqa, reumatski bolovi i razdra`qivost su mogu}i kod osetqivih osoba. Preporu~uje se odgovaraju}e odevawe jer }e ose}aj hladno}e biti poja~an zbog vetra. Svim u~esnicima u saobra}aju je neophodna maksimalna pa`wa.

Madrid

15

Rim

11

London

9

Cirih

7

Berlin

5

Be~

3

Var{ava

3

Kijev

-1

Moskva

-4

Oslo

-1

TAMI[

Bezdan

95 (-2)

Slankamen

244 (-4)

Ja{a Tomi}

Apatin

150 (-2)

Zemun

290 (-5)

Bogojevo

137 (-3)

Pan~evo

312 (-8)

Smederevo

470 (-2)

Ba~. Palanka 154 (-4)

Atina

11

Pariz

8

Minhen

4

Budimpe{ta

3

Stokholm

2

Novi Sad

164 (-4)

Tendencija stagnacije

SAVA 237 (0)

S. Mitrovica

211 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

276 (0)

Beograd

245 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

250 (-6)

NERA

98 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

SUDOKU

Kusi}

7

9 6

8

6

4

4 8

4

N. Kne`evac

Hetin

190 (20)

TISA

Улазибакауаутобусипоказује кондуктеруђачкумесечнукарту. Кондуктер: -Извините,алитојеђачкакарта, кажекондуктер. -Е, синко,знашлити коликодуго самчекалааутобус - одговарабака.

St. Peterburg -4

VODOSTAwE DUNAV

VIC DANA

2

9 7

3

7

1

8

2

8 6

60 (4)

4

2 1

4

2

9 4

3

5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 7

6

3

9

2

8

4

5

1

2

8

4

5

7

1

3

9

6

5

1

9

3

6

4

8

2

7

9

4

1

7

3

5

6

8

2

3

7

5

6

8

2

1

4

9

6

2

8

1

4

9

7

3

5

1

9

6

8

5

3

2

7

4

4

4

3

7

2

9

6

5

1

8

9

8

5

2

4

1

7

9

6

3

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 7.mart 2011.