Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

UTORAK6.DECEMBAR2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23280 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SAVETMINISTARAEUBEZDOGOVORAOSRPSKOMEVROPSKOMPUTU

Odlukuokandidaturi zna}emoupetak str. 2

SARADWAINSTITUTAZAKVBVOJVODINE IBOLNICELEKOUITALIJI

Spremniza presa|ivawe srca

str. 14

NASLOVI 2 Srbi uklawaju barikade 3 Usvojen Zakon o rehabilitaciji

Ekonomija 4 Komunalci {trajkuju protiv privatizacije 5 @ivi se lo{e i dugo ne}e biti boqe

Tre}edoba

Vojvodina 11 Odbijaju da se vrate u vla`ne stanove

Crna 12 S plenom u ruke policiji 13 Okrivqeni za ubode no`em u pritvoru

Dru{tvo

6 Polupuna ili poluprazna 14 Prava svetska, penzionerska kasa problemi doma}i

Zrewan udru{tvu metropola

str. 11

Foto: B. Lu~i}

Politika

VERSKEZAJEDNICEMUZIKOMDOINKUBATORAZABEBE: Novosa|ani su sino} u Sinagogi prisustvovali po sedmi put uprili~enomhumanitarnomkoncertu{esttradicionalnihverskih zajednica: Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoli~ke crkve, Slova~ko-evangelisti~ke, Hri{}ansko-reformatorske, Jevrejske op{tine i Islamske verske zajednice. Prihod s ovog koncerta,ukojemsuu~estvovalipredstavnicisvihkonfesija

RADIVOJS.TE[KOPOVRE\ENUMOLUNAKONPOZAJMICEAUTOMOBILA

DedaMrazse zakucaouzidku}e SPORT

n ^ELZIIVALENSIJATRA@E PROLAZULIGI[AMPIONA

str. 16 – 21

n JO[DESETDANAZAPRIJAVE NA„DNEVNIKOV”TURNIR

str. 12

Suvoi hladnije

Najvi{a temperatura8°S

osim islamske, namewen je Fondu za prevremeno ro|enu decu „Bitkazabebe”,zakupovinuinkubatora. Od visokih gostiju bio je prisutan drugi ~ovek austrijske ambasadeuBeograduVolfgangVagner.Austrijskaambasadado sadanijepropustilanijedankoncertverskihzajednica.IGrad NoviSadiAPVojvodinanakoncertusuimalisino}svojepredstavnike. Z.D.


2

POLiTikA

utorak6.decembar2011.

dnevnik

SAVETMINISTARAEUBEZDOGOVORAOSRPSKOMEVROPSKOMPUTU

Odlukaokandidaturi upetak

Srbiuklawaju barikade Srbi su ju~e oko 14 ~asova uklonilitribarikadekodadministrativnog prelaza Jariwe na magistralnom putu Leposavi}–Ra{ka.Ne{topre12.30Srbi suukloniliijednuoddvebarikade u Jagwenici, na putu Zve~an – ZubinPotok.Tojerezultatdogovora koji su ju~e postigli predstavniciKforaipredsednikop{tineZubinPotokSlavi{aRisti} dabiputZubinPotok–Zve~an biti prohodan za saobra}aj. Kfor }e tako|e ukloniti svoja vozilakojimajeranijeprepre~io istiput,ali}euspostavitikontrolni punkt i zajedno s lokal-

nomkosovskompolicijomvr{iti kontrolu saobra}aja na ovom putu. Srbi se nadaju da }e nakon uklawawa ovih barikada Kfor dozvolitiSrbimadauzrutinsku kontrolu koriste put koji su koristiliiranijeikojijeznatno kra}iodpostoje}ih. Administrativni prelaz Jariwe, na krajwem severu Kosova, ostao je i daqe u blokadi zbog drugihbarikadakojeseidaqenalaze u me|uzoni iz pravca centralne Srbije. Za dolazak na sever Kosova i obrnuto i daqe se koriste alternativni putni pravci.

Risti}:Nijebilo politi~kihpritisaka Predsednikop{tineZubinPotokSlavi{aRisti} izjaviojeju~edanijebilopoliti~kihpritisakadasepostignedogovorsKforomouklawawubarikadauJagwenici. – Ovo je rezultat iskqu~ivo na{ih razgovora i pregovora koji trajuodpro{logponedeqka–rekaojeRisti}Tanjugu. Onjenajavioda}eputZve~an–ZubinPotokdanasnajverovatnijebitiprohodanzasaobra}aj. – Osloba|ewe ove saobra}ajnice te~e usporeno jer Kfor sporo rasklawakr{kojijenapraviopro{logponedeqkakadajepoku{ao dauklonibarikade–rekaojeRisti}.

Kfor:Koraknapred –KforpozdravqaotvaraweputevaudoliniZubinogPotoka, aliiukazujenatodajo{stojegomile{qunkauBrwakuinaJariwukojespre~avajuslobodukretawakaseveru–izjaviojeju~e porptparolKforaUveNovicki. OnjeupisanojizjavidostavqenojagencijiBetaoceniodaodlukagra|anadasamiuklonebarikadepredstavqakoraknapred. „Kforjenedeqamazahtevaodasamostanovni{tvouklonipreprekeistogaakcijasimbolizujekoraknapred”,kazaojeNovicki.Onjenaveodajedoju~enaseveruKosovapostojaloizme|u 12i15barikada.

SEDNICAODBORAZAKiMODLO@ENAZAPETAK

Opozicijazahteva zasedaweSkup{tine oKosovu Sednica Odbora Skup{tine Srbije zaKosovoiMetohiju,na kojojjetrebalodaserazgovara o rezultatima dijaloga i dogovorimapostignutimizme|uBeogradaiPri{tine,odlo`enaje zapetak,9.decembar,aposlaniciDSS-a,SNS-a,SRS-aiLDPaju~esuponovozatra`iliodr`avawe sednice republi~kog parlamenta na kojoj bi se raspravqalooKiM. PredsednikOdboraQubomir Kragovi} rekao je da odla`e sednicujerpredstavniciVlade Srbije,iporedzahteva,nisudostavili izve{taj o posledwe dve runde razgovora. Kragovi} jedodaodajenasednicupozvao ministrazaKosovoiMetohiju GoranaBogdanovi}a i{efabeogradskog tima u dijalogu s Pri{tinom Borislava Stefanovi}a, koji se nisu pojavili u parlamentu. [efica poslani~ke grupe „Za evropsku Srbiju„ Nada Kolunxija izjavilajedasubarikade na severu Kosova imale za ciqdaprelazeBrwakiJariwe „u~ine specifi~nim” u odnosu nadrugeprelazeidajetajciq postignut sporazumom u Briselu. PotpredsednikDSS-aSlobodan Samarxi} izjavio je nakon odlagawa sednice Odbora da ta stranka tra`i da parlament

raspravqaosituacijunaKosovoidogovorusPri{tinompostignutimuBriselu. Poslanik SNS-a Borislav Pelevi} rekaojenovinarimada napredwaci tra`e da se hitno zaka`e sednica Skup{tine Srbije na kojoj Vlada treba da obrazlo`i poslanicima su{tinu sporazuma o administrativnimprelazimaidasetomeizjasneposlanicivlastiiopozicije. Predsednik LDP-a ^edomir Jovanovi}izjaviojedajepri~a o statusu Kosova zavr{ena „kumanovskom kapitulacijom” 1999.godineidasvakopomiwawestatusnihpromenanaKosovu predstavqa,kakojerekao,lagaweSrbije. Zato, naglasio je, „tra`imo raspravu u Skup{tini i zato namjepotrebanBorisTadi}ovde, a ne Boris Tadi} u Bawaluci”. On je ocenio da je „osu|en naneuspeh“svakisporazumkoji te`i re{avawu kosovskog problema, uz istovremeno o~uvawe politike koja nas je uvela u sukobsa~itavimsvetom,akosovskeSrbeubezizlazanpolo`aj. – Prebacivawe odgovornosti naSrbesKosovajepodvaqivawe, sra~unato da bi se izbegla li~na odgovornost – ocenio je Jovanovi}. D.Milivojevi}

[efovi diplomatija zemaqa ~lanicaEvropskeunijenisuuspeli da se dogovore o kandidaturi Srbije, saznaje RTS. Kona~nu odluku o tome trebalo bi da donesu {efovidr`avaivladanasamitu EU9.decembra. SavetministaraEvropskeunijeprimiojekznawupovoqnuocenuEvropskekomisijeipreporuku daseSrbijiodobristatuskandidataza~lanstvouEU,{to}elideriUnijerazmotritiupetak,navodiseunacrtuzakqu~akazasedawa ministara spoqnih poslova EU,prenosiBeta. Na ovakav predlo`eni zakqu~ak, koji bi zna~io da se EvropskomsavetuprenosistavdaSrbiji treba dati status kandidata, „stavilesuogradedvedelegacije”, pi{eunacrtudokumenta,alisene navodikoje. Evropska komisija predlo`ila je 12. oktobra 2011. godine da se Srbijidodelistatuskandidataza prijem u Uniju. Komisija je tada predlo`iladasepregovorioprikqu~ewupokrenu~imBeogradpostigne napredak u ispuwavawu kqu~nogkriterijuma,atosudaqi

koraci u normalizaciji odnosa s Pri{tinom, „u smislu uslova Procesa stabilizacije i prikqu~ewa”. Usled sukoba na barikadama i nepromewene pozicije u dijalogu,

za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvouEU.Ume|uvremenu,postignut je dogovor izme|u delegacijaBeogradaiPri{tineuBriselu o integrisanom upravqawu prelazima.

nekolicinazemaqa,apresvihNema~ka,izrazilajepro{lenedeqe stavdabiBeogradmoraodauradi vi{edabisestawenaseveruPokrajinenormalizovalo. Nema~ka kancelarka Angela Merkelreklajeupetak,uo~ipostizawadogovorasPri{tinom,da Srbijanijeispunilakriterijume

DabiSrbijadobilastatuskandidata,neophodnojedaotomesaglasnostpostignesvih27~lanica EU. Austrijski ministar inostranihposlovaMihael[pindeleger izjaviojeju~edabiSrbijamogla dobitistatuskandidatazaEvropskuuniju„uslovno”.Kakoprenosi

DPA, kompromis bi bio u tome {tobilideriEU9.decembradodelili Srbiji status kandidata, ali da bi ta odluka morala biti potvr|ena na narednom samitu, poduslovomda,ume|uvremenu,Beogradu~inidaqinapredakusprovo|ewudogovorasKosovom.Iako je ocenio da davawe Srbiji ne~eg vi{e „ne bi bilo odgovaraju}e”, [pindeleger je upozorio i na to da bi EU tako|e trebalo da bude pa`qiva da potpuno ne zako~i pro{irewe. Rasprava je kako prenosi B92 bila `estoka i  obele`io ju je predlogAustrijekojipodr`avai Nema~ka~ijijedr`avnisekretar VernerHojer tra`iododatnekonsultacije. [vedska i Francuska bilesuzabezuslovnukandidaturu. Kona~anaodlukaostatusudone}e liderizemaqaEUupetak. UBriselusemoglo~utidaEU `elidapomogneproevropskiorijentisanepoliti~are,idasvakako nemazaciqdaimdodatnozakomplikujete{kusituacijuzaizbore. Izra`enasuio~ekivawada}ese situacijanaseveruKosovapopravitiodponedeqkadopetka.

Kacin:Mogu}probojuposledwi~as Izvestilac Evropskog parlamenta za SrbijuJelkoKacin oceniojeju~edasenapretkomudijaloguBeogradaiPri{tineipo~etkom uklawawa barikada na severu Kosova stvarajuuslovidanekedr`avepromenestav dabiSrbijadobilastatuskandidataza~lanstvouEvropskojunijiupetak,9.decembra.

–Svakakojedobro,iakosetodoga|au posledwemtrenutku,{tojedo{lodoobnovqawa dijaloga, {to su postignuti konkretni rezultati koje treba implementirati i {to su krenule aktivnosti dasenekeodbarikadauklone–rekaoje Kacin na konferenciji za novinare po-

vodom regionalnog skupa evropskih liberala(ALDE).–Timesestvarajuuslovidasedopetka,9.decembra,ubedeneke dr`ave i wihovi {efovi, koji misle da Srbijanezaslu`ujestatuskandidata,da promene mi{qewe i tako napravi proboj.

PREDSEDNIKBORISTADI]ODSAVETAEUO^EKUJEODLUKUOKANDIDATURI

Prekidspiralenasiqa PredsednikSrbijeBorisTadi} izjaviojeju~edaneznadali}eSrbija dobiri status kandidata, ali smatradajeverovatnijeda}eotome9.decembraodlu~ivatiEvropskisavetnanivou{efovadr`ava ivlada~lanicaEvropskeunije,a neministrispoqnihposlova.Tadi}jenovinarimauPalati„Srbija”rekaodaSrbesKosovaiMetohijenijepozvaodasklonebarikadedabiSrbijadobilastatuskandidatailidabisenastavilipregovorisPri{tinom,ve}dabiza{titiowihove`ivote,kaoi`ivotevojnikaKfora. – Svako nasiqe i povre|ivawe iligubitak`ivotavodinasuspiralunasiqaizkojenemaizlaza– rekaojeTadi}novinarima. PredsednikSrbijejeistakaoda dr`avneinstitucije„~inesvekadajeupitawuKovovoiMetohija da bi odbranile integritet i `ivote qudi, {to je meni najva`nije”.Osvr}u}isenakritikedajezanemario odbranu integriteta zemqe,Tadi}jerekaodasevodira~unaiotome. –Ne}emoodustatiodintegriteta,alivi{eodsvegavodimora~una o `ivotima qudi – istakao je

on,inaglasiodanijenimalopromeniosvojemi{qewe,iakojebilo takvih,pogre{nihintrepretacija wegovihmotiva. –Mimoramodaiza|emoizspiralenasiqaikreiramopolitiku mira. Mi na Balkanu znamo kako rat dolazi neo~ekivano i preko no}i i zato smo odgovorni da ga spre~avamoubudu}nosti–rekaoje

– Integrisano upravqawe prelazimabilojepredlogna{estrane–rekaojepredsednikSrbije. Napitawenovinaradalijepostizawe re{ewa i ju~era{we uklawawe barikada na Jagwenici pribli`ilo Srbiju dobijawu statusa kandidata, Tadi} je odgovorio:Dali}emodobitistatuskandidata, ja to ne znam. Odluka je u

– Pozivam politi~are u Srbiji,biloonekojisudesnoinadaju se da }e zloupotrebom kosovskog pitawa dobiti poene na izborima,aliionekojipripadaju„Pre-

Integrisano upravqaweprelazima bilojepredlog na{estrane

Nastavakevropskogputa PredsednikTadi}ka`edaSrbija,iakonebudedobilastatus kandidata, ne}e odustati od svoje evropske budu}nosti niti od odbranelegitimnihinteresanaKosovuiMetohiji.Tadi}jerekaoda,ukolikosedogodidanedobijestatuskandidata,„Srbija moradanastavidaqe”. –Tonijedefinitivniporazve}jednaizgubqenabitka–naveojeTadi},istakav{idado9.decembra,kadaseo~ekujeodlukaEvropskogsavetaokandidaturiSrbije,jo{togamo`edase uradi. Tadi}posleu~e{}anakonferenciji„Napravipromenu–volontiraj„. Kadajere~osporazumupostignutom s Pri{tinom, Tadi} je ponoviodaonnijeidealan,alidaje tonajboqemogu}ere{ewe.

rukama EU. Odluku }e doneti SavetEU. [efdr`avejepozvaopoliti~areuSrbijidanezloupotrebqavajuKosovoupoliti~kesvrhe,isti~u}idajetonemoralnoineodgovorno.

okretu“, i koji misle da }e aktivirawemovogproblemaidobijawemstatusakandidataboqepro}inaizborima,dasepona{ajuodgovorno – poru~io je predsednik Tadi}. – Re{avawe kosovskog problemanesmeseostavqatigeneracijama koje dolaze da ga re{avaju – rekaojeTadi},ipodsetiona,kakojerekao,„izjavujednogpremijeradatrebadavodimopolitiku zamrznutog konflikta” koji }e onda neke budu}e generacije, kojih}ebitisvemawe,dare{avaju sonimakojih}ebitisvevi{e.– To smatram vrhunskim politi~kimnemoralom. D.Milivojevi}

REKLI SU

Pavli~i}:Nakon pobede,jo{jedan mandat Ukoliko Demokratska strankaosvojive}inunaizborima,rukovodstvoovepoliti~ke partije predlo`i}e Igora Pavli~i}a za jo{ jedanmandatnamestugradona~elnikaNovogSada. Kako tvrdi Pavli~i}, imaju}iuvidurezultatekojesudemokrate postigle u Pokrajini, nema sumwe da }e upravowegovastrankaubedqivotrijumfovati.OvojeprviputdanekoizDS-ajavno progovoriotomekojekandidatdemokrata zaprvog~ovekaNovogSadaposlepredstoje}ihizbora,pi{u„Ve~erwenovosti”. Powegovimre~ima,gradskapreduze}asu zavremewegovogmandatanastojaladasene bavepolitikomve}dugoro~nomstrategijom grada,asvikomunalniproblemiuvojvo|anskojprestonicire{avanisusistematski.

Mrkowi}:Podela zbogpolitike

Dinki}:Predali peticiju\ilasu

Ministar infrastrukture i energetike Srbije MilutinMrkowi} izjaviojeju~e da su rudarstvo i energetika prioriteti Vlade Srbije,idodaodajeMinistarstvo podeqeno „zbog turbulentnepoliti~kescene”. – Srbija ~ini maksimalne napore da postavi energetiku na mesto koje joj pripada, ali ima dosta te{ko}a jer 25 godina nije ulagano u energetiku i nije izgra|en nijedanzna~ajnijiobjekat–rekaojeMrkowi}. On je na konferenciji „Energetska efikasnost i kori{}ewe obnovqivih izvora energije” naglasio da je Ministarstvo rudarstvaienergetikepodeqeno„zbogturbulentnepoliti~kescene”. –Toministarstvo,kojebitrebalodabude apsolutno prioritetno u svim oblastima, posebno u ekonomiji, podelili smo iz politi~kihrazloga–rekaojeMrkowi}.

Predsednik URS-a Mla|an Dinki} predaojeju~egradona~elniku Beograda Draganu \ilasu potpise vi{e od 120.000 Beogra|ana za decentralizaciju grada, osnivawe novih gradskih op{tina i o`ivqavawe mesnih zajednica.Dinki}jerekaodabisefomirawemnovih op{tinazadovoqilepotrebegra|anaupojedinimnaseqima,ao`ivqavawemmesnihzajednica koje su nekada postojale, gra|ani bi samostalnoodre|ivaliprioritetesvograzvoja. –Predla`emodasezafinansiraweprojekatausvimmesnimzajednicamaizgradskogbuxetaizdvojinajmawepetodstogodi{we.Predla`emoidaseformirajuve}amesnihzajednicausvimop{tinskimskup{tinamadabipredsednicimesnihzajednicadobilimogu}nostda direktno zastupaju interese svog kom{iluka pri dono{ewu va`nih op{tinskih odluka – objasniojeDinki}.


c m y

politika

dnevnik

utorak6.decembar2011.

3

ODBOR ZA BUYET JU^E RAZMATRAO IZVE[TAJ O PRIHODIMA I RASHODIMA U POKRAJINSKOJ KASI

^etojevi}:Zboglo{eg buyetskogplana trpiprivreda Zaprvihdevetmeseciovegodineprihodiupokrajinskombuxetu ostvarenisunanivouodoko40milijardi dinara, ili 63 odsto od planiranih na godi{wem nivou, doksurashodirealizovaninani`em nivou, od oko 34 milijarde, odnosno55odsto. Tepodatkeiznelajeju~epomo}nica pokrajinskog sekretara za finansijeSne`anaBla{kovi} na sedniciOdboraSkup{tineVojvodinezabuxetifinansije,kojije razmataro izve{taj o izvr{ewu buxeta APV od janura do septembra2011.godine.Onajepodsetila na to da je ovogodi{wi pokrajinski buxet nakon rebalansa po~etkomjunaplaniranuiznosuod61,8 milijardudinara,navode}iidaje nakoncuseptembraumestoplaniranogdeficitaostvarensuficit odoko1,4milijardedinara. Sne`ana Bla{kovi} je kazala dasuprihodiodporezanazarade zaposlenih i na dobit preduze}a ve}inegouistomperiodupro{le godine,doksuprihodiodprivatizacijemawi.Powenimre~ima,u odnosu na prethodnu godinu smaweni su i izdaci, i to u najve}oj meri prema Fondu za kapitalna ulagawa–okotrimilijardedina-

ra,tepomilijarduzasubvencijei FondzarazvojAPV. No,upravoovecifreposlanica Srpske radikalne stanke Marijana ^etojevi} smatra dokazom

dabuxetnijerazvojni.Onjekritikovala pokrajinsku vlast da u uslovima ekonomske krize iz politi~kih razloga oko pet milijardidinarabuxetskihparadr`i neisokori{}enoumestodaihplasira privredi ili drugim korisnicima.

– Vidi se i da je prihodovano vi{e nego {toje utro{eno Ali, apsurdno je da u vreme krize beskorisno le`i oko pet milijardi dinara–kazalajeona,dodav{ida

jeSRSodstartaupozoravaoina todajepokrajinskibuxetpredimenzioniran,aliinatodaonnemarazvojnukomponentu. Marijana ^etojevi} je istakla da je od predvi|enih deset milijardizaFondzakapitalnaulagawazadevetmeseciostvarenosve-

ga dve milijarde, odnosno tek petina,tedajeodplaniranih6,3milijardidinarauSekretarijatuza poqoprivredu realizovana tek jedna.Onajekazalaidajeveoma lo{e {to se ~eka posledwe tromese~je, odnosno izborna kampawa,dabisenovacizbuxetanamewensubvencijamauprivrediipoqoporivreditro{io. – Buxet nema razvojnu komponentu i zato trpi gra|evinska operativa, dok se, s druge strane, di`u krediti koje }emo u narednihpetgodinaotpla}ivatiuzvisokekamate–navelajeona,ukazuju}inakreditniaran`mankojije PokrajinanapravilasRepubli~kim fondom za razvoj, namewen podsticawugra|evinskeoperative. PoslanikKoalicije„Zaevropsku Vojvodinu” Nenad Borovi} smatra,pak,dapokrajinskaadministracijaodgovornoupravqajavnimfinansijamatedajebuxetrealnoodmeren,akaojedinuzamerkuistakaojeproblemsprenosom novca iz republi~kog buxeta za kapitalne investicije u APV, uz opasku da „na to mi nismo mogli uticati„. B. D. S.

UsvojenZakonorehabilitaciji Skup{tinaSrbijeju~eusvojilaZakonorehabilitaciji,zakojijeglasao121poslanikvladaju}ekoalicije.Protivzakonaglasalo je ~etvoro poslanika Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Qaji}a kao i poslanica LSV-aAleksandraJerkov,dokje liderLSV-aNenad^anak biouzdr`an. Po novom zakonu, pravo narehabilitacijuimajuonikoji se u skladu sa zakonom i drugim propisima,smatrajuborcimaNarodnooslobodila~kograta.Istovremeno,pravonarehabilitaciju i povra}aj imovine nemaju pripadniciokupacionihsnagaikvislin{kih formacija koji su u vremeDrugogsvetskogratanateritoriji Srbije izvr{ili, ili u~estvovali u izvr{ewu ratnih zlo~ina.

SVMpozdravqausvajaweZakonaorehabilitacijijerjetime, kako je rekao poslanik te stranke Laslo Varga, ispravqena nepravda u~iwena dono{ewem Zakona o restituciji, kojimje“deoma|arskezajedniceuVojvodinikolektivnopro-

gla{en odgovornim za de{avawa tokom Drugog svetskog rata”. –UsvajawemZakonaorehabilitaciji pitawe restitucije i rehabilitacijevra}asenateren individualne odgovornosti – smatraVarga.

Ma|arska zadovoqna Podr{ka Ma|arske procesu evropskih integracija Srbije je sada,posleusvajawaZakonaorehabilitaciji,„bezuslovna”,poru~io je ju~e {ef ma|arske diplomatije Jano{ Martowi.U saop{tewu uo~i sastanka {efova diplomatija zemaqa ~lanica EvropskeunijeuBriselu,MartowijepozdraviousvajaweZakonaorehabilitacijiuSkup{tiniSrbijekojimsuotkloweninedostaciizprethodnogzakonatime{tojeiskqu~enprincipkolektivne krivice, a umesto toga uvedena individualna odgovornost.„Ma|arskasadasmatradajeovopitawere{eno”,naveoje {efma|arskediplomatije,prenelajema|arskaagencijaMTI.

Nasuprot SVM-u, poslanici SDPS-anisuju~epritisnulizelenitasterjerje,kakojeupozorio Meho Omerovi}, za wih neprihvatqivodaseposilizakona automatski rehabilituju oni koji su sara|ivali s okupatorima u Drugom svetskom ratu. PoslaniciSDPS-anisu`elelida 2011. godine budu rehabilitovanisaradniciokupatoraigubitniciuDrugomsvetskomratujer bito“biloskrnavqeweistorije i dvostruko ubijawe `rtava”. Isti~u}idajeSDPS“punasrca i ~asno glasao protiv”, Omerovi}jeiznena|enipodr{komkoju su zakonu dali poslanici Liste za Sanxak,  Esad Xuxevi} i Bajram Omeragi}, “jer su wima poznati zlo~ini saradnika okupatorauSanxaku”. S. St.

poslani^ke teme

Ligauzdrmalapraznike Gra|aniSrbijedobijajutrinova praznika i dva neradna dana pride. Usvojenim izmenama Zakonaodr`avnimidrugimpraznicimauvodisepraznovaweDanaprimirjauPrvomsvetskomratu,koji }eseproslavqati11.novembra,a Dan dr`avnosti Sretewe, 15. februara, umesto jedan, slavi}e se dvadana.Ustanovqenasujo{dva praznika: Dan se}awa na srpske `rtveuDrugomsvetskomratu21. oktobra i Dan se}awa na `rtve holokausta, genocida i druge `rtve fa{izma u Drugom svetskom ratu22.aprila,aoni}eseobele`avatiradno. Vladaju}a koalicija ju~e je do{la u }orsokak usred glasawa o amandmanima na izmene Zakona o dr`avnimparznicima,nakon{to jepetposlanikaLSV-aiza{loiz sale zahtevaju}i da se ustanovi dan se}awa na sve `rtve, ne samo srpske. Konsultacije su trajale gotovo dva sata, pa se do{lo do kompromisa da oktobarski datum budeposve}ensrpskim,aaprilski

svim`rtvamaDrugogsvetskograta. Jedan od kurioziteta ju~era{weg glasawa bilo je to {to je amandman LSV-a najpre odbijen,

alisenakonkonsultacijaponovo glasalo, s obrazlo`ewem da je u pitawu bio nesporazum. Nakon glasawa, lider LSV-a Nenad ^anak saop{tio je na dru{tvenoj mre`i„Tviter„da“osimcrvenog, `utogizelenogdugmetazaglasawe u Skup{tini, treba uvesti i plavo”.

[abi}ponovopoverenik Skup{tinaSrbijesa127glasova“za”vlastiiLDP-aponovoje izabrala aktuelnog poverenika za informacije od javnog zna~aja Rodoquba[abi}a natufukciju,namandatodsedamgodina.Kakoje objasnila predsednica Odbora za kulturu i informisawe Jelena Trivan,[abi}ajejednoglasnopredlo`ilotoskup{tinskotelo. Povereniku 22. decembra isti~e mandat, a s obzirom na va`nost ovakveinstitucije,„nismohtelidado|emousituacijudanemamandatilidafunkcioni{ebezwegapasmonavreme`elelidagapotvrdimo,dabiinstitucijaradilaupunomkapacitetu“.

AdvokatiuDVT-u Me|u dvadesetak usvojenih ta~aka dnevnog reda je i izbor advokata MiroslavaBoji}a iz^a~kaza~lanaprvogsastavaDr`avnogve}atu`ilacaizredateprofesije.Boji}ajenatufunkcijupredlo`ilaAdvokatskakomoraSrbije.Dr`avnove}etu`ilacaimajedanaest~lanova, me|ukojimasurepubli~kijavnitu`ilac,ministarpravdeipredsedniknadle`nogodboraparlamenta,dokosam~lanovabiraSkup{tina Srbije.Mandat~lanovaDVT-atrajepetgodina,aizborni~lanoviDr`avnogve}amogubitiponovobirani,alineuzastopno.

Izbori„podigli”buyet Administrativni odbor Skup{tineSrbijeutvrdiojeju~e predlog skup{tinskog buxetaza2012.kojitrebadadostigne 4,4 milijarde dinara. Polovinatecifre,kakojeju~eobrazlo`eno, predvi|ena je za tro{kovevezanezaodr`avaweparlamentarnih i predsedni~kih izbora. Kako je objasnio generalni sekretar parlamenta Veqko Odalovi}, izborni novacjeprvenstvenozaparlamen-

tarne izbore, 2012 “ali, opreza radi,izapredsedni~ke,jermogu biti odr`ani i u decembru slede}e godine”. Po wegovim re~ima,zaparlamentraneizborepredvi|enaje1,144milijarda dinara, a za dva kruga predsedni~kih1,09milijarda. –Sve{tosenebuderealizovano,bi}evra}enoubuxetine mo`esetro{itizadrugenamene–izri~itjeOdalovi}. S. Stankovi}


4

ekonomija

utorak6.decembar2011.

RUSKI INVESTITOR PRAVI FABRIKU U GAJDOBRI

^arape za ba}u{ke {trika}e 130 radnika Gajdobra bi uskoro bi moglo bitiraritetuSrbijijerpostoji{ansadaovdenebudequdibez posla. U toku je invresticija u fabriku~arapakoja}ekompletnuproizvodwuizvozitinarusko tr`i{te. U mesnoj zajednici se nadaju da }e najavqene investicijebitiuskororealizovanepa }ebezposlabitisamooniGajdobranikojine}edarade. Gajdobra, , ina~e selo s oko 3.000stanovnika,nalazisedesetak kilometara od Ba~ke Palanke,anezvani~nosmosaznali dabiunovoj~araparimogloraditiisvih130radnika.Trenutnosuutokusuradovinaadaptacijiobjektakojijekupioruski investitor. Re~ je o nekada{wem pogonu Metalne industrije„Majevica“izBa~kePalanke, a objekat je u posledwih dvadesetak godina nekoliko puta mewa vlasnike, odnosno namenu. Ovde su se proizvodile poqoprivredne ma{ine iz programa „Majevice“, pa natron vre}e... U indusrijskoj zoni, izme|u GajdobreiNoveGajdobre,jedna austrijsko-srpskakompanijanajavilajepokretawefabrikeza recikla`uPET-ambala`e,aod dobijenesirovinenastavilabi

seproizvodwadogotoverobeza tr`i{te. U selu ka`u da }e i ovdeposaodobitinekolikodesetina radnika. Kompanija „Alingkonel“,kojujeprenekoliko decenija pokrenuo Risto Dangubi}, a fabrika uspe{no radi i danas, uskoro treba da pro{iri proizvodni pogon pa bidoposlado{lopedesetaknovih radnika. Ina~e, ova firma proizvodi elektroinstalacio- ni materijal i alate, a svoju proizvodwu, koju ostvaruje vi{e od 100 radnika, uspe{no izvozinasvetskotr`i{te. Gajdobraniisti~udasujedno odretkihselauVojvodiniukojem je pro{le godine izglasan mesnisamodoprinos,aovda{we komunalnoproduze}epro{irilojedelatnostizaposlilodesetaknovihradnika.Osim{to }eGajdobrani,aliiradniciiz Ba~kePalankeiokolnihsela– jer }e ovo selo morati da „uvozi“ radnu snagu – proizvoditi ~arape za ba}u{ke, izdvajawem za samodoprinos uredi}e svoje selo kao mali grad pa se planiraizavr{etakposledugogodina velike sportske dvorane, ~ak ve}e od ba~kopalana~ke, i detaqno komunalno ure|ewe mesta. M. Suyum

„Nestle” preuzeo „Centroproizvod” Kompanija„Nestle”jezvani~no zavr{ila preuzimawe poslovawa „Centroproizvoda”, jednog od vode}ih proizvo|a~a hrane u Srbiji. Kako se navodi u saop{tewuzamedije,„Nestle”jepreuzela „Centroproizvodov” asortimanzakulinarstvo(za~ini,dodacijelima,supeiprelivi),konditorskeproizvode(namazii~okoladnetable)inapitke(napici od~okoladei~ajevi). To preuzimawe, kako se isti~e, unapredi}e „Nestleov” potencijal za rast i to kombinovawem jake robne marke „Centroproizvoda”ilokalneproizvodwe sa kapacitetima „Nestlea” za inovaciju i stalna unapre|ewa. Robna marka za~in „C”sada}ebitideopaleteproizvodakojunudi„Nestle”. „Planjedasur~inskafabrika nastavi sa proizvodwom svih robnih marki koje u`ivaju veliko poverewe potro{a~a, ali }e serazmotritiimogu}nostidase

ufabriciproizvodenekiod’Nestleovih’ proizvoda koji se trenutnouvoze”,kazaojepredsednik Upravnogodbora„NestleAdria- tika”MarkoTravaqa.Generalni direktor„Centroproizvoda”Nemawa Popov tim povodom je rekaodapreuzimawedelaposlovawaodstrane„Nestlea”potvr|uje lidersku poziciju koju je „Centroproizvod” stvorio tokom nekolikodecenijarada,kakouSrbijitakoiuregionu.

S Norve`anima za Kopenhagen Norve{kaniskobuxetnaaviokompanija „Norvixn” 4. maja slede}e godine otvori}e redovnu direktnu liniju Beograd – Kopenhagen. Saobra}aj }e se obavqatidvaputanedeqno,ponedeqkomipetkom. Predvi|enovremedolaskaiz Kopenhagena na beogradski aerodromje12.10satidokjepovratni let ka danaskoj prestonici predvi|en za 12.40 sati.

Kompanija“Norvixn”}enaovoj liniji koristiti svoje najve}e avionetipaBoeing737-800,kapaciteta 186 sedi{ta. Norve{ki avioprevoznik }e na ovaj na~in pro{iriti svoju ponudu sabeogradskogaerodroma,budu}idave}godinamaobavqaletovekaStokholmuiOslu.KaKopenhagenu ina~e redovno saobraca i srpski „Jat ervejz”, navedenojeusaop{ewu.

Potvr|ene promene u „Viktorija grupi” Jedna od najve}ih doma}ih agroindustrijskih kompanija „Viktorijagrupa”zvani~nojeju~e potvrdila navode o promenama u vlasni~koj strukturi i menaxmentu.Kakoje„Dnevnik”ve} izvestio,izvlasni{tva„Viktorija grupe” iza{ao je jedna od osniva~a kompanije Stanko Popovi}, a dosada{wi generalni direktor Nikola Vuja~i} vi{e ne}eobavqatitufunkciju. „Viktorijagrupa”jeju~esaop{tiladasenalaziufazipromenevlasni~kestrkture,tedaPopovi} prodaje svoj vlasni~ki udeoiostajeukompanijiusvojstvu ~lana Upravnog odbora. Funkciju generalnog direktora od ju~e obavqa predsednik Upravnog odbora kompanije Zoran Mitrovi}, dok }e Vuja~i} bitiwegovsavetnik. - „Viktorija grupa” nastavqa sa uspe{nim poslovawem i ra-

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,3782

103,4471

105,8264

101,0678

Australija

dolar

1

77,1699

78,7448

80,5559

77,9337

Kanada

dolar

1

74,2643

75,7799

77,5228

74,0370

Danska

kruna

1

13,6307

13,9089

14,2288

13,5890

Norve{ka

kruna

1

13,0669

13,3336

13,6403

13,0269

[vedska

kruna

1

11,2030

11,4316

11,6945

11,1687

[vajcarska

franak

1

81,9549

83,6274

85,5508

81,7040

V. Britanija

funta

1

117,9364

120,3433

123,1112

117,5754

SAD

dolar

1

75,5990

77,1418

78,9161

75,3675

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 12. 2011. godine

stom, u skladu sa dugoro~nom strategijomkojajeusagla{enai sa partnerskom institucijom Evropskom bankom za obnovu i razvoj.Dokraja2012.godinekompanija planira investicije u ukupnojvrednostiod60miliona evra,sajasnodefinisanomvizijom dugoro~nog rasta i razvoja, kakouokvirudoma}eg,takoina inostranimtr`i{tima-navedenojeusaop{tewu. Do sada su 64 odsto vlasni{tva kompanije imali doma}i biznismeni Popovi}, Mitrovi}iMilijaBabovi},dokudeo u kapitalu dr`i Evropska bankazaobnovuirazvoj(EBRD),sa 24odsto,dok12odstokapitala ima biznismen Nandi Ahuja. UdeoukapitaluEBRDjedobio dokapitalizacijom “Viktorija grupe” za 40 miliona evra u aprilu 2009. godine, a kao razlogsada{wihprevirawaukom-

panijinezvani~nosepomiwalo to {to EBRD i drugi strani vlasnik nisu zadovoqni poslovawemsistema. ^lanice“Viktorijagrupe”su be~ejski“Sojaprotein”,jednaod najzna~ajnijihfabrikazapreradu soje u Evropi; “Viktorija oil”u[idu,kojiproizvodirafinisanaisirovauqa,biodizel i proteinsku sa~mu; “Viktorija logistik” sa sedi{tem u Novom Sadu, koji organizuje primarnu

proizvodwu `itarica i uqarica, kao i distribuciju repromaterijala.Tako|e,ifabrikamineralnih |ubriva “Fertil” u Ba~koj Palanci; Luka „Ba~ka Palanka”; Veterinarski zavod “Subotica”; SP laboratorija u Be~eju;{aba~ka“ViktorijaZorka – Mineralna |ubriva”; “Viktorija fosfat” sa sedi{tem u Beogradu; “Viktorija star~” u Zrewaninu; kao i “Riboteks” iz Qubovije. S. G.

U JAVNIM KOMUNALNIM PREDUZE]IMA SUTRA JEDNOSATNA OBUSTAVA RADA

Komunalci {trajkuju protiv privatizacije Samostalni sindikat sutra }e organizovati jednosatni {trajk upozorewausvimjavnimijavnim komunalnim preduze}ima u  Vojvodini, kao znak upozorewa lokalnimsamoupravamanatodase oko45.000zaposlenihukomunalnoj privredi protivi privatizaciji. [trajk upozorewa prote}i }e u upoznavawu zaposlenih sa stavovimasindikatauvezisnajavama privatizacije komunalne privrede, a sindikalni zahtevi bi}eprosle|eniimenaxmetimau preduze}ima i lokalnim samou- pravama. Na ju~era{woj konferencijizanovinareuNovomSadu predsednik Pokrajinskog odbora sindikata zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnost MiloradKotur kazaojedasuzakoniokomunalnojdelatnostiio

javno-privatnom partnerstvu i koncesiji nedavno usvojeni bez socijalnogdijalogaisaglasnosti Socijalno-ekonomskog saveta,

strukovnihudru`ewaiPrivrednekomore. –Preovihzakona,donetjeZakonodr`avnojsvojini,pokojem

Ne `ele gazde SindikatkomunalacaorganizovaojenaCentralnojpijaciuZrewaninuakcijuprikupqawa potpisasazahtevomdaseraspi{ereferendum, nakojem bisegra|aniizjasniliotomedalisu protivprivatizacijejavnihkomunalnihpredu- ze}a i davawa u zakup i koncesija komunalnih delatnosti.Akcijajesinhronizovanaisprovodi se na celoj teritoriji Srbije, a ciq je 100.000potpisa. Po re~ima poverenika Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Vojvodine @ike @ivadinovi}a,Zakonokomunalnimdelatnostima, kojijenedavnousvojenuSkup{tiniSrbije,neminovno}edovestidonekontrolisanogpove}awacenakomunalnihuslugauodnosunasada{we,{to}e negativnouticatinastandardsvihgra|ana.Isto

tako,naglasioje@ivadinovi},primenaovogzakonadove{}eidovelikogbrojaotkazaugovoraoraduukomunalnimpreduze}ima„{tosesvimzakonskimsredstvimamoraspre~iti”. –Koristodovogzakona,ukolikootpo~newegovaprimena,ima}esamostranekompanijeidoma}i tajkuni,asviostali,igra|aniizaposleniujavnim komunalnim preduze}ima, pretrpe}e nesagledivu{tetu–poru~ioje@ivadinovi}. Onpodse}ainatodajepraksauposledwihnekolikogodinapokazala{tasedogodilosprivatizovanimfirmama.Kakojeistakao,vrlobrzoposprovedenoj privatizaciji one su propale, pa se takav scenarionesmeponovitikadasuupitawujavnakomunalnapreduze}akojaobavqajuveomava`nudru{tvenufunkciju. @. B.

su komunalne firme u vlasni{tvu lokalnih samouprava – rekao je Kotur. – Regulativa je doneta uo~i parlamentarnih izbora i u uslovima sveop{te krize. Zato tra`imo da se vodi javna rasprava s gra|anima, da se ~uje glas korisnika usluga, ali i da nam lokalne vlasti ka`u {ta smeraju s komunalim sektorom. Obi{li smo sve okolne zemqe i wihova iskustva nisu na strani uvo|ewastranogkapitalailidoma}ihtajkunauposednadjavnim dobrima. Po wegovim re~ima, od svih op{tina i gradova Samostalni sindikat komunalnih radnika tra`i da se obavqawe komunalnihdelatnostiprepustipostoje}im preduze}ima u periodu od najmawepetgodinaidautomperiodukomunalnefirmeostanuu potpunostiujavnojsvojini. –Tra`imodaseuradirestrukturiraweupreduze}ima,dabise onadovelananivotr`i{nog,samoodr`ivogposlovawa.Zahtevamodaseodmahotpo~nedepolitizacija upravqawa, da se na ~elo firmi postavi stru~ni kadar na osnovu programa poslovawa i da se~lanoviupravnihodboraidirektori preduze}a obave`u ugovorimaukojima}ebitidefinisane wihove obaveze i odgovornost, ukqu~uju}i i li~nu garancijuzaostvarivawerezultatarada–istakaojeKotur. U ukupno 45 op{tina ili gradova u Vojvodini ima 135 takvih preduze}a u kojima je zaposleno oko13.500radnika. Z. Deli}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom [ajka{ka {e}erana, @abaq

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

Promena %

Cena

Promet

12,50

900

72.900

Dunav osigurawe, Beograd

9,09

1.200

3.600

AIK banka, Ni{

4,61

1.590

Komercijalna banka, Beograd

4,04

Filip Moris Operej{ns, Ni{ Pet akcija s najve}im padom Autoprevoz, Gorwi Milanovac

BELEX 15 (498,89 Naziv kompanije

1,01)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

4,61

1.590

12.720

12.720

NIS, Novi Sad

0,16

622

7.916.925

1.750

29.750

Komercijalna banka, Beograd

4,04

1.750

29.750

3,65 Promena %

1.050 Cena

10.500 Promet

Imlek, Beograd

-2,57

2.203

3.144.211

-11,82

485

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-9,96

PIK Kovin, Kovin Neoplanta, Novi Sad

Soja protein, Be~ej

0,40

503

94.490

21.825

Energoprojekt holding, Beograd

-1,46

404

2.098.036

4.502

36.016

Agrobanka, Beograd

3,55

3.675

591.691

-7,14

1.300

89.700

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

485

1.248.695

-6,90

270

54.270

Jubmes banka, Beograd

1,38

13.850

5.955.700

-2,57 Promena %

2.203 Cena

3.144.211 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.400

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.605

0,00

NIS, Novi Sad

0,16

622

7.916.925

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-9,96

4.502

36.016

Soja protein, Be~ej

0,40

503

94.490

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

468.000

PIK Kovin, Kovin

-7,14

1.300

89.700

Tigar, Pirot

0,00

445

18.245

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

330

0,00

Imlek, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

[ajka{ka {e}erana, @abaq

12,50

900

72.900

Neoplanta, Novi Sad

-6,90

270

54.270

Svi iznosi su dati u dinarima


Evropske pare zainovacije Predstavnici Vlade Srbije, de le ga ci je Evrop ske uni je i Svetske banke potpisali su danas u Beogradu ugovor o dodeli Srbiji 8, 4 miliona evra bespovratne pomo}i iz IPA fondova, uz pomo} Svetske banke, i pozvali kompanije da se prijave za dodelu sredstava. Ugo vor su pot pi sa li pot predsednik vlade Bo`idar\eli}, ministar prosvete i nauke @arko Obradovi} i {ef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor, a namewen je malim privatnim preduze}ima iz oblasti informacionih tehnologija, biomedicine, razvoja materijala, poqoprivede, koje za svoje projekte mogu da dobiju do 80.000 evra bespovrat ne po mo }i. Uslov je da kompanija ne postoji du`e od dve godine, a prijave za takozvani Program ranog razvoja u okviru Projekta podr{ke inovacija u Srbiji, mogu se predati do kraja januara naredne godine. Po zi va ju }i kom pa ni je sa inovativnim idejama da se prijave, potpredsednik \eli} rekao je da vi{e „nema razloga za kukawe kako nema ko da nam finansira proizvod”. Donacija EU poma`e nam „da izvozimo pametne proizvode, a ne vi{e pametne qude”, rekao je \eli} i najavio da }e ukupna suma novca biti utro{ena kroz tri komponente od kojih je za prvu, u iznosu od tri miliona evra, danas otvoren poziv. Dru ga fa za pro jek ta bi }e otvorena naredne godine za ve}e kompanije i za wih }e iznos pod sti caj nih bes po vrat nih sredstava iznositi do 300.000 evra, re~eno je nakon potpisivawa ugovora i navedeno da se jed na kom po nen ta od no si na po di za we in sti tu ci o nal nih kapaciteta doma}eg Fonda za inovacionu delatnost.

@iviselo{eidugo ne}ebitiboqe Iako su zvani~ne ekonomske statistike tokom prethodnih godina pokazivale tek blagi pad, pa ~esto i rast bruto doma}eg proizvoda, ekonomska kriza se mnogo gore od toga odrazila na obi~nog gra|anina u Srbiji. To je pokazalo i istra`ivawe Evropske banke za obnovu i razvoj, po kojem su doma}instva u zemqama u tranziciji, me|u kojima je i Srbija, bila mnogo vi{e pogo|ena ekonomskom krizom nego {to pokazuje statistika o stawu ekonomije. Me|u zemqama u tranzicionom regionu, koji je obuhvatilo istra`ivawe EBRD-a, doma}instva u Srbiji, Bugarskoj i Ma- Nov~anicisunamsve~e{}epotpunoprazni |arskoj najzna~ajnije su pogo|eIstovremeno, ekonomski sa- ko Narodna banka Srbije svona krizom, navedeno je na predvetnik premijera Srbije Jurij jom monetarnom politikom, tastavqawu „Izve{taja o tranziBaj ec oce wu je da u sko ri je ko i Vlada svojom fiskalnom ciji” EBRD-a za 2011. godinu. vre me ne tre ba o~e ki va ti politikom, i mislim da je u – Doma}instva u tranzicioosetniji rast kvaliteta `i- ovim te{kim vremenima va`no nim zemqama mnogo vi{e su osetila uticaj krize nego u zemqaSamo30odstostanovnikaSrbijemislida}eim ma Zapadne Evrope, po{to je smawewe potro{we osnovnih deca`ivetiboqenego{toonisada`ive,dokjeu namirnica u zemqama u tranziregionutajprocenatoko50odsto ciji bilo 39 odsto, a na Zapadu samo 11 odsto, dok je u Srbiji vot nog stan dar da. Skro man da se odr`i stabilnost, pa mapotro{wa tih namirnica smaprivredni rast projektovan za kar ona bila i na niskom nivou wena 46 odsto – izjavio je vodeslede}u godinu mogao bi obez- – izjavio je Bajec. }i ekonomista EBRD-a za Jugoibediti minimalna poboq{asto~nu Evropu Piter Sanfi. – Sanfi ka`e da je, pri tom, u wa `ivotnog standarda, ka`e pore|ewu s regionom, stepen Na pitawe „Koliko je kriza poBajec, i napomiwe i da gra|a- optimizma u Srbiji mawi, pa godila va{e doma}instvo u proni treba da budu realni i da tako samo oko 30 odsto stanovtekle dve godine?”, 40 odsto done o~ekuju ~uda. ma}instava u Srbiji izjasnilo nika misli da }e im deca `ivese da su zna~ajno pogo|eni, a jo{ – U tom smislu najva`nije je ti boqe nego {to oni sada `i30 odsto da su prili~no pogo|e- da dr`ava poku{a da odr`i ma- ve, dok je u regionu taj proceni uticajem ekonomske krize. kroekonomsku stabilnost, ka- nat oko 50 odsto.

[ta}enamporez natopliobrok

~i da }e na svakih 100 dinara ispla}enih zaposlenom dr`avi oti}i jo{ pribli`no 63 dinara. U zemqama Evropske unije is hra na na ra du (to pli obrok) i naknada za godi{wi odmor (regres) oslobo|ene su poreza i doprinosa, kao i isplata 13. plate i dodatnih bonusa i stimulacija zaposlenima, navedeno je u saop{tewu. S obzirom na to da je u toku pregovora u grani hemije i nemetala dogovorena isplata toplog obroka u visini od 20

utorak6.decembar2011.

EBRD:EKONOMSKAKRIZASROZALASTANDARDGRA\ANA

UNIJAPOSLODAVACAPITAVLADU

Unija poslodavaca Srbije za tra `i la je da se to pli obrok i regres za zaposlene oslo bo de pla }a wa po re za i do pri no sa. Ta kav po stu pak bio bi u skladu s obavezom preuzetom Socijalnim sporazumom, koji su 29. aprila 2011. potpisali Vlada Srbije, Unija poslodavaca, Savez samostal nih sin di ka ta i UGS „Nezavisnost”. Porezi i doprinosi na topli obrok i regres trenutno se pla}aju po istoj stopi kao i zarade, {to pribli`no zna-

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

odsto minimalne zarade u Srbiji, a u grani metalske industrije 20 odsto od prose~ne zarade u grani metalske industrije i regres u visini 75 pro ce na ta osnov ne me se~ ne zarade zaposlenog, poslodavci }e po jednom zaposlenom imati uve}ane mese~ne neto tro{kove prose~no 5.560 dinara po zaposlenom. Na tih 5.560 dinara, kako je navedeno u saop{tewu, dr`avi bi na ime poreza i doprinosa trebalo da pripadne jo{ pro se~ no 3.502 di na ra. U

ovom trenutku ukupno prose~no pove}awe izdvajawa poslodavaca na ime toplog obroka i regresa (oko 90 evra) previsoko je i zna~ajno }e ugroziti poslovawe hiqada preduze}a, a posebno malih i sredwih me|u wima, koja, za razliku od velikih kompanija metalskog sektora i grane hemije i nemetala, posluju na granici likvidnosti, ugro`ena obavezama pla}awa PDV-a unapred, prose~nim rokovima pla}awa od 132 dana, visokim bankarskim kamatama i hroni~nim

nedostatkom obrtnih sredstava. Imaju}i u vidu da je zbog trenutnog stawa u privredi i stag na ci je sek to ra ma lih i sredwih preduze}a iz godine u godinu i neto optere}ewe od dodatnih 5.560 dinara po

Pozivministru isindikatima „Kao organizacija koja je spremna da uti~e na poboq{awe materijalnog polo`aja zaposlenih u Republici, Unija poslodavaca Srbije poziva ministra rada Rasima Qaji}a, predsednika SSSS-a QubisavaOrbovi}a i predsednika UGS „Nezavisnost„ Branislava ^anka da javno podr`e ovu inicijativu i omogu}e zaposlenima uve}awe mese~nih prihoda, uz istovremen gest obzira prema brojnim preduze}ima u Srbiji koja posluju u ote`anim uslovima”, navedeno je u saop{tewu. zaposlenom mese~nom visoko, Unija poslodavaca Srbije pozvala je predsednike sindikata i ministra rada i socijalne politike i zatra`ila da se svi zajedno obrate Ministar stvu fi nan si ja Sr bi je zbog promene Zakona o porezu na dohodak gra|ana kojom bi se isplata ishrane u toku rada i naknade za godi{wi odmor oslobodila pla}awa poreza i doprinosa u visini do 6.000 dinara (topli obrok) i 20.000 dinara (regres). Na taj na~in poslodavci ne bi morali da na 5.560 dinara, koje bi u proseku mese~no ispla}ivali zaposlenima, pla}aju jo{ 3.502 dinara dr`avi.

Gotovo 60 odsto srpskih doma}instava je smawilo potro{wu luksuzne robe. Vi{e od 20 odsto doma}instava je reklo da je po~elo da kasni u pla}awu ra~una. Srbija je lider i u smawenoj potro{wi duvana i alkohola s 30 odsto doma}instava koja su se odrekla kupovine tih proizvoda. Ne{to vi{e od deset odsto srpskih doma}instava navelo je da je zbog krize smawilo odlaske lekaru, ali to je ni`e od proseka zemaqa u tranziciji. – Tako|e, udeo stanovnika koji podr`avaju demokratsko ure|ewe opao je u Srbiji, u pore|ewu s 2006. godinom kada je prelazio 50 odsto, 14 odsto, dok je broj qudi koji su za tr`i{nu ekonomiju smawen 16 odsto, po ~emu je Srbija me|u posledwe dve zemqe u Jugoisto~noj Evropi – naveo je Sanfi. – Doma}instva u Srbiji bila su pogo|ena padom potro{we u svim kategorijama – od osnovnih i luksuznih namirnica, alkohola i duvana, poseta lekaru i u pla}awu ra~una. Po wegovim re~ima, najve}i uzrok tome {to su doma}instva u toj meri osetila uticaj krize u svim tranzicionim zemqama, pa i u Srbiji, jeste gubitak radnih mesta, ~iwenica da zvani~ne mere podr{ke i pomo}i nisu dale mnogo efekta, ve}e kori{}ewe neformalnih izvora pozajmqivawa. E.D.

5

De`er: Srbija atraktivna Srbija je, i u uslovima svetske ekonomske krize, veoma atraktivna za strane investicije, izjavio je {ef Delegacije Evropske unije u Srbiji VensanDe`er. Veliki broj stranih investitora je zainteresovan za srpsko tr`i{te”, rekao je De`er prilikom potpisivawa ugovora o bespovratnoj pomo}i Evropske komisije iz pretpristupnih sredstava EU sa predstavnicima Vlade Srbije i Svetske banke.

Turisti stizali masovnije Od januara do oktobra u Srbiji je boravilo ukupno 1,82 miliona turista, {to je ~etiri odsto vi{e u odnosu na isti period lane, od ~ega je inostranih turista bilo 663.107, ili 12 odsto vi{e, objavila je Turisti~ka organizacija Srbije. Broj doma}ih turista bio je 1,15 miliona, {to je na istom nivou kao pro{le godine i ~ini 63 odsto od ukupnog broja gostiju. Turisti su za devet meseci ostvarili ukupno 5,92 miliona no}ewa, za pet odsto vi{e. Pritom su doma}i turisti imali 4,5 miliona no}ewa, ili tri odsto vi{e i ~inili 76 odsto od ukupnog broja, dok su inostrani imali 1,43, ili za 14 odsto vi{e no}ewa nego u istom periodu lane. Mereno brojem ostvarenih no}ewa, doma}i gosti su najvi{e boravili u bawskim mestima, gde su imali 44 odsto no}ewa, a zatim slede planinska mesta. Inostrani gosti najvi{e su boravili u Beogradu, zatim slede Novi Sad, Zlatibor, Vrwa~ka Bawa. Od evropskih i vanevropskih zemaqa najve}i broj no}ewa ostvarili su turisti iz BiH (146.028 no}ewa, {to je za 14 odsto vi{e u pore|ewu sa periodom januar-oktobar 2010. godine).

PO^ELAPRIMENAZAKONAOZA[TITIKORISNIKA FINANSIJSKIHUSLUGA

Bankezaboravile nasvojevoqno mewawekamate Klijenti banaka kona~no su do~ekali start Zakona o za{ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih usluga. Tako su ju~e ve}inu onih koji su bilo kojim poslom u{li u ban ke ~e ka li aneksi ugovora na potpis. Nije zgoreg podsetiti na to da se sa Zakonom usagla{avaju ne samo krediti ve} i pozajmice po osnovu minusa, kreditnih kartica i lizing naknada. Za klijente usagla{avawe treba da bude povoqnije, a viceguvernerka Narodne banke Srbije Mira Eri}-Jovi} objasnila je da kamate u aneksima ugovora moraju biti usagla{ene sa zakonom. Ukoliko i potpi{u ugovor gde to nije tako, treba samo da obaveste NBS i on }e preduzeti mere protiv te ku}e. Ukoliko klijent ne potpi{e ugovor, banka je u obavezi da i tada primeni zakon na uslugu koju koristi. O tome kako su se pripremili za primenu pomo}nica direktora sektora za stanovni{tvo u Razvojnoj banci Vojvodine Sla|ana Petkovi} ka`e da su oni ve} tokom novembra usagla{avali ugovore s novim zakonom te da sada nemaju mnogo posla. – Mi ni smo ima li mno go ugovora da usaglasimo jer su kamate i pre bile najve}im delom regulisane kao {to to predvi|a novi zakon – ka`e rukovodilac za poslove sa stanovni{tvom Kredi Agrikol ban ke Svet oz ar [ij a~ i}. – Ono {to treba da se usaglasi ve} je ura|eno. Usa gla {a va we sa za ko nom bilo je jedan od bitnih poslo-

va kojima se u prethodnih 15 dana bavila Agrobanka, a PetarGaji} iz glavne filijale u Novom Sadu, koja pokriva veliki deo Vojvodine, ka`e da su oni klijentima dostavili po{tom nove uslove te da zbog toga te{ko}a s novim poslovawem ne}e biti. U Pireus banci se s klijentima dogovaraju o terminu dolaska u banku i potpisivawu aneksa. Protekle sedmice gra|ani su imali {ansu da se dobro upoznaju s pravilima koje donosi novi zakon jer su ona bila u centru pa`we medija, a u NBS-u je odr`ana i konferencija o wihovoj primeni. Tako gotovo svi znaju da se teku}i ra~un gasi besplatno, a to va`i i za podizawe gotovine s wega. Svi obra~uni su po sredwem kursu NBS-a. Sami gra|ani smatraju da ih novi zakon dovodi u pravedniji odnos prema bankama. To govori istra`ivawe portala „Banke onlajn”: wih 40 odsto smatra da }e im najvi{e koristiti

novi obra~un kamata, odnosno to {to vi{e nije mogu}e usagla{avawa kamate s poslovnom politikom banke, ve} ona mora biti ta~no iskazana, to jest, banke ne mogu jednostrano da ih mewaju. Tamo gde je to bila praksa kamate se s novim za ko nom spu {ta ju pro ce natdva godi{we. Banke su tako od po~etka ove sedmice ostale bez dela prihoda na koje su ra~unale, kako }e ih nadomestiti? Mogu}e je pove}awe kamata za budu}e proizvode ve} u startu, ali }e one tu biti veoma oprezne jer klijenti vi{e nemaju mogu}nosti da kredite uzimaju ne pitaju}i za cenu. Osim toga, novi zakon obavezuje banke da klijentu omogu}e da pro~ita ugovore a to je samim tim {an sa da upo re de isti tip usluge kod vi{e ku}a. Da li banke po{tuju Zakon i ho}e li NBS neku od wih kazniti s pola miliona ili 800.000 dinara zna}emo za nekoliko meseci. D.Vujo{evi}


6

TRe]e dOBA

utorak6.decembar2011.

^ekpaorimadanas, ostalimausubotu Danaspo~iweisplataprvogdelanovembarskepenzijezapenzionisanepaore,ausubotu,10.decembra,prvideosvojihprinadle`nosti dobi}e biv{i zaposleni koji imaju teku}e ra~une. Isplataostalimakojinovacprimajudostavomnaku}nuadresu po~e}euponedeqak,12.decembra,itraja}etokomcelenaredne nedeqe. Iznosna~ekujeistikaoiprethodni.

ROdITEQIMATEKSA60I 65GOdINANAKNAdA zANEGUINVALIdNOGdETETA

Sasvimnovopravo izbuyeta Pro{le nedeqe smo na ovoj strani objavili informaciju o po~etkuisplateposebnenov~ane naknade roditeqima dece sa smetwama u razvoju. Naime, novi Zakon o socijalnoj za{titi uveojepravodapenzionerikoji se direktno brinu o detu invalidu – ~lanu porodice sti~u pravo na naknadu za negu od 12.220 dinara. Ovo sasvim novo pravosefinansiraizbuxetai ukla|iva}e se dva puta godi{we, kao i penzije, u aprilu i oktobru. Navedeno je da pravo za negu deteta invalida imaju roditeqi koji nisu u stalnom radnom odnosu, koji su ispunili uslov za penziju i o svom se detetu staraju bar 15 godina. Dakle, onikoji`eleovopravo, moraju imati 60 odnosno 65 godina, zavisno od toga da li pravo ostvaruje majka ili otac. Jer, uslov za penzionisawe `ena je 60 godina, a mu{karaca 65. Bez toguslova,kaoionogdanisuu radnomodnosuidase15godina staraju o detetu invalidu, ro-

diteqi nemaju pravo na ovaj nov~anidodatak. Po{toseroditeqikojiispuwavaju propisane uslove za ovo novouvedenopravomoguobratiti svakom centru za socijalni raduzprilagawedokumentacije, kako svoje, tako i za dete invalida, bezobziranatodaliono ima15ili35ivi{egodina,pre nego{toodukodsocijalnogradnikatrebadobrodaseupoznajus tim pod kojim uslovima se uop{te ostvaruje pravo na mese~nu nadoknadu.Jer,nakon{tojeobjavqena mogu}nost da roditeqi dobijajuzanegudetetainvalida mese~nu nadoknadu, centrima za socijalni rad obra}aju se svi, iakojeizzakonskihuslovajasno da na to nemaju pravo i da samo zatrpavajusocijalneradnikedokumentacijom mada je od samog starta jasno da ne}e dobiti re{eweomese~nojnadoknadi. Pro{log meseca je samo 54 roditeqa invalidnog deteta imalo ovo pravo, ali se procewujeda}eihnakonupoznavawa pravabitiznatnovi{e. Q.M.

MMfSKRESAOPOVI[ICUSRPSKIHPENzIJAU2012.NAMAwEOdPETPROCENATA

Polupunaili polupraznakasa Te{ko je 1,6 milion penzionera Srbije „pre`iveo” i ovu godinu jer je pove}awa penzije bilo mawe od rasta tro{kova `ivota, a ni naredna im ne}e biti boqa. ^ak }e najavqena povi{ica biti mawa od ovogodi{we. Naime, po projekciji buxeta za2012,kojijeuskla|ensazahtevom MMF-a, u aprilu plate, pa i penzije, treba da se pove}aju ~etiri posto a u oktobru 0,9. Dakle, plate }e biti ve}e 22evraapenzijeuprosekutek 12. Po proj ekc ij i osnovn ih ekonomskih pokazateqa koju je objaviloMinistarstvofinansija, realni rast bruto dru{tvenogproizvodabi}e1,5posto,{tojeupolamaweodprvobitne procene iz septembra. O~ek iv an a stop a inf lac ij e ostaje nepromewena – na kraju perioda treba da bude 3,5 posto. Jed in o {to don ek le mo` e umiriti najstarije, pod uslovomdatakozaistaibude,jeste

Pred naredne izbore {tedi se bar na obe}awima

najava da }e penzije, iako je drugi talas krize ve} stigao u Srbiju, biti redovno ispla}i-

Malopara,mnogoistaknutih Komisijazadodeluposebnihpriznawa–nacionalnihpenzija– umetnicima i stru~wacima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturipo~elajeradidokrajamesecamoglabiodlu~itioome ko}edobitistatusi50.000dinara.PetarVolk, RajkoMaksimovi}, ZoranBulaji}, MarkoPopovi}, Andra{Urban, Bratislav T.Milanovi}i Bo`idarZe~evi} trebadarazmotre380predloga(najvi{elikovnihumetnika,pisacaiprevodilaca),aubuxetu zaovunamenuimazasamonovih40istaknutihstvaralaca.

dVOSTRUKOdU@INAVIJA^KISTA@OdRAdNOGIMAMILANSLAdI]

NekadsuiBe~ejcitukli „Crvenuzvezdu” Ve} decenijama neizbe`no lice na gotovo svim sportskim zbitijamauBe~ejujeMilanSladi},mada stamenogazi88.godinu. – Otkad znam za sebe, interesovaomejesport,fudbalprvenstveno,jersamnegdepedesetihdesetak

generacije, a wegov i Bojkin sin Mare je odbojka{ i profesor fiskulture.Sobziromnabrojstanovnikaina{ihklubovasaveznogranga, bili smo jedan od najsportskih gradova Jugoslavije. S timovima sami{aoinagostovawa,imaosam

dankupovao„Dnevnik„jerjebe~ejskogsportabilodostaunovinama, asadporanimutorkom,kadsuizve{tajis„malihterena„.Togdanaje istranica„Tre}edoba“,odaklesaznam mnogo korisnih stvari, a i {ta~ekanaspenzionere. Me|utim,umladostimunijebilonimalolako. –Detesamrazvedenihroditeqa i oca nikad nisam upoznao. Kad sam imao jedva pola godine, majka sevratilakodroditeqauAdupa

Pamtidaseodsamowegoveplatedobro`ivelo.Stizaojenaletovawe i do [panije i Tunisa. Ali, sam. –@enajeoduvekbiladoma}ica i neko je morao da ostane kod ku}e – {eretski pri~a globtroter. Nakonpenzionisawaodaoseba{tovanlukuigajewusviwa.Uzeoje uarenduparjutarazemqe,sejaokukuruziopetjebilo.Ume|uvremenu je ostao bez `ivotne saputnice

Pred kraj rata ma|arska okupaciona vlast je iz Ade ~ika-Milanovo godi{te i jo{ dva poslala u Austriju da ih ne bi, eventualno, regrutovali partizani koji su nadirali preko Dunava

Svaki utorak po~iwe s „Dnevnikom„

godinaigraozamesnu„Tisu„–se}a se~ikaMilan.–E,kojasutovremenabila!Gradjeimao~aktrifudbalskakluba,ajasambio,popotrebi, golman, bek ili levo krilo. Znaosamdasa~uvamsvojgol,alii da zatresem protivni~ku mre`u. Moje,pak,}erke,Bojka iMara,bilesuvrsnerukometa{ice,zetPaja Radina rukometa{ slavne be~ejske

privilegijudasena|emuautobusus fudbalerima, ali smo se ~esto organizovali i putovali kolima. U lepomse}awumijeostalana{apobeda protiv „Zvezde” na „Marakani”.Tadsmoimaliizuzetnuekipu. Ko je mogao u Be~eju svojevremeno daizbegnevaterpoloiliutakmice dvostrukih prvakiwa dr`ave, na{ih ko{arka{ica! Tad sam svaki

samrastaouku}ibabeidede.Zavr{iosamma{inbravarskizanat, radioprvetrigodinerata,aonda su moje i jo{ dva godi{ta ma|arska okupaciona vlast poslala u Austrijudanasnebi,eventualno, regrutovalipartizanikojisunadirali. U Gatendorfu sam usavr{iozanati~imjeCrvenaarmija u{lauAustriju,vozomsmovra}eni ku}i. Baba, deda i mama su mi umrli, pa sam do{ao u Be~ej kod tetke. Godinu dana sam radio u Platnari,ondauMlinudopenzije odr`avao postrojewe vi{e od tridecenije–ponosnonagla{ava.

Zore i mada mese~ni ~ek od jedva 20.000 dinara nije velik, wemu je dovoqno. – Ma, ~ak i ne potro{im sve – priznaje. Mo`daijerdecabrinuowemu. K}erka Mara mu je, ba{ dok smo razgovarali, donela pravi ba~ki nedeqniru~ak.Naastalusveporedu:supa,rinflaj{,sosodparadajza,krompir.Ipak,vajkasedajete{ko biti sam pa ~esto biciklom odenaTisuiliprati~akitreningelokalnihsportista.Jo{bibilo lep{edasuvrhunski.Kaonekad. V.Jankov

KAKOLEKARKA@E

[koladisawazadepresivce Znate li pravilno da di{ete?Pitawemo`daizgledasme{nopaiglupo,alidokazanoje da najve}i broj qudi nikad ne nau~ipravilnodadi{e.Tako|e,maloihznadana~indisawa uti~enazdravqe,paseucelom svetu sve ve}a pa`wa poklawa tehniciudisajaiizdisaja.Postojei{kole,gde„po~etnike„ u~ekako{toboqedasvojorganiz am snabd ej u kis eo n ik om. Disawe telo oboga}uje energijomistvaraseravnote`aizme|u tela, misli i ose}awa. Wu naru{ava stres, a pravilnim disawem on se mo`e eliminisati.

dnevnik

sesavitinaprediuzizdisaj uvla~iti stomak. Vazduhprvoizbacitiizstomaka,apotomiplu}a.Kod udisaja, vazduhom se puni stomak, a zatim grudn i ko{ i plu} a. Praviln o disawe  je stomakom, a ne gorwimdelomtelakadse podi`uramenaigrudi.Da bi se lak{e nau~ilo pravilnodisawe,mo`eseve`bati le`e}i na le|ima, Sre}ni qudi se mawe razboqevaju stavqawem dlana na stoPravilno izbacivawe vazdu- mak,radiboqekontrolewegoha iz plu}a je osnovni predu- vog dizawa prilikom udisaja i slovizapravilanudisaj.Dabi spu{tawa.Naravno,dubokodisetopostiglo,najboqejemalo sawe najboqe je u parku, {umi

ilinaobalireka,jezeraimora. Disawemse~isticeoorganizam, pa ~ak i misli i ose}awa koja, pak, uti~u na nervni sistemiimunitet.]elijeimunog sistema sadr`e receptore koji odgovarajunaisteneuropeptide kojisekoristeunervnomsistemu.Sre}niqudi,recimo,proizvodeneuropeptidekojipozitivno uti~u na imunitet, a rezultat je mawe bolesti i ve}a otpornost organizma. Obrnuto, depresivni proizvode hemijske supstance koje umawuju otpornostnabakterijeiviruse. J.Barbuzan

vane u skladu s rastom plata u javnomsektoru.LiderPUPS-a ivicepremijerdrJovanKrkobabi} isti~edasuplateipenzije gotovo na granici izdr`qivosti, ali i da su zlonamerni svi koji katastrofi~no tvrde da }e primawa najstarijihizostajatinakonizbora. Opt im is ti bi rek li da je penzijskakasapolupunaapesimisti da je poluprazna, ali ni budu}ih isplata penzija ne}e biti bez velikih dotacija iz buxeta. A one ve} sada svakog

mesecaiznose47,4odstoodpotrebne preko 42 milijarde dinara. U situaciji kad 1,75 miliongra|anaradia1,6milion primapenzijuodr`atipostoje}i penzijski sistem zaista je pravi podvig, a da bi on kakotako opstao, Vlada najavquje hitno uvo|ewe rigorozne discipline u naplati doprinosa jer}e2012.zaredovnuisplatu penzijabitipotrebnonajmawe 35milijardivi{enegoovegodine. QubinkaMale{evi}

KAKOUBOLNICIOLAK[ATIMUKE SMRTNOOBOLELIHPACIJENATA

Dostojanstveno dokraja Hiqade pacijenata u Velikoj Iako rezultati istra`ivawa Britanijisvakegodinepredajuse pokazuju napredak u primeni vona palijativnu negu, nazvanu Lidi~a prakse, doktori smatraju da verpool Care Pathway. Ovu vrstu svi pacijenti i wihovi ro|aci brigeoposledwimdanimanasmrt morajudabuduobave{tenioukibolesnih osmislila je bolnica u dawulekovaite~nostiidavawu Liverpulu devedesetih godina sedativa umiru}ima, kao i da se pro{logveka,asastojiseodukistawe pacijenta mora proveravadawa lekova, osim sedativa, uz tinasvaka~etirisata. prestanak davawa te~nosti. No, – U nekim situacijama doktozabrinutost za sudbinu nasmrt ripacijentestavqajunapalijabolesnihporaslajeposle~lanka tivnu negu jer smatraju da znaju u “Dejli telegrafu”, u kojem su {ta je najboqe za wih, odnosno stru~wacitvrdilidasunekipagdesuimgranicetrpqewa – kacijenti, podrvrgnuti palijativ`e predstavnik grupe „Not Dead nomtretmanu,posleintervencije Yet“kojaseborizaopreznijekoporodice vra}eni na infuziju i ri{}ewe palijativne nege Kedelimi~noseilipotpunooporavinFicpatrik.–Ipak,ipored vili. Osim toga, jedan izve{taj straha da }e emotivni ro|aci Ministarstvu zdravqa pokazuje protivqewem palijativnoj nezi dagotovopolovinaporodica~iji u stvari produ`iti agoniju nasu ~lanovi, prete`no stariji qudi, podvrgnuti palijativnoj nezi, nije bila obave{tena o tome da je takav tretmanpreduzet. DrPatrikPulino, neurolog Univerzitetske bolnice„Isto~niKent„, rekao je da je za spre~avawe sumwi umogu}ezloupotre- Ima ponekad i iznenadnog oporavka beodkqu~nogzna~ajaobavestiti smrtbolesnih,porodicamorada porodice o stawu pacijenta i dapristanak. opravdanostipalijativnenege. Swimasesla`eiizvr{nadi– Moramo znati koliko ~esto rektorka grupe „Dostojanstvo u se koristi palijativna nega. Posmrti“SaraVuton, kojaisti~eda daci moraju da budu objavqeni, jezabriwavaju}a~iwenicadanekaoibrojpacijenatakojisubili kipacijenti,odnosno~lanovipopodvrgnuti palijativnoj nezi rodice, nisu bili obave{teni o protiv svoje voqe i znawa poroprelaskunapalijativnunegu. dice–rekaojedrPulino, isti~u–Tojeveliki{okzaporodicu }i da terminalno bolesni paci–podvla~iona. jenti moraju da potpi{u saglaI predstavnici Ministarstva snostzaizvo|eweovevrstenege. zdravqa,kaoipolicijskizvani~Desetine hiqada pacijenata s nici,ka`udajenajva`nijeoovom terminalnim bolestima stavqeno problemugovoritiotvoreno,bez jenapalijativnunegu,{tojegototabua. vo dvostruko vi{e nego pre samo Smrt nije poraz medicine ve} dvegodine,saop{tilisupredstavprirodni nastavak `ivota i deo niciKraqevskogkolexalekara. sveukupnogprocesa,ka`uuMiniVodi~i zdravstvene prakse isstarstvu, iisti~udajewihovnati~udadoktoritrebadaoprimerednizadatakobukamedicinskog nipalijativnemetoderazgovaraosobqaupronala`ewuna~inana juspacijentima,akosusvesni,odkojiseprocewujekadjepacijent nosno sa ~lanovima porodice. spremanzapalijativnuneguikaIpak,umnogimslu~ajevimatose kosetrebapostavitipremawemu nije desilo, pokazali su rezultai~lanovimaporodice. tiinternekontrole. IvanaVujanov


ProfesordrZoran Paunovi} }eve~eras,u 18 ~asova, odr`ati predavawe na temu „Milo{Crwanskiiengleskakwi`evnost”,usve~anoj sali Ogranka SANU u Novom Sadu, Platoneum,NikolePa{i}a6. OrganizacijupredavawapomogaojePokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj. O. R.

Izlo`bagrafika uGaleriji„Most”

Kwiga„@dralovi nadPerlezom”

Promocija kwige „@dralovi nad Perlezom” autora Petra @ebeqana odr`a}eseve~eras,u19~asova,usve~anojsaliMaticesrpske.Napredstavqawukwigegovori}e mr Dragana Beleslijin, \or|e Randeq, Borislav ^i~ova~ki iautor,dok}euumetni~komprogramuu~estvovatiMiodrag Petrovi} (dramskiumetnik),Isidora @ebeqan (klavir),Borislav ^i~ova~ki (oboa)iJulija Hartig (violina). J. S. B.

Izlo`ba grafika pan~eva~kih umetnika Nade Deni} iMilana Jak{i}a otvarasedanasu18~asovauGaleriji“Most”,uZavodu zakulturuVojvodine,uUlicivojvodePutnika2. Izlo`bu }e otvoriti kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Svetlana Mladenov,amo`esepogledatido21.decembra. G. ^.

Novosadska utorak6.decembar2011.

daioddrugogvo}a.OdprenekugodinuiRumenkaimamanifestaciju -” Pihtijadu”, a wihove kom{ije u Kisa~u imaju svoju manifestaciju, u ~ast specijaliteta-„Slova~kesarme„.  „^varak fest„ -  se od predvegodineorganizujeuKa}u.Itakoredom,vojvo|anska kuhiwa je raznovrsna, tako da skoro svako mesto ima neki svoj specijalitet i dru`ewe wemu u ~ast. Prava je pomama zamanifestacijama,apitawe jekada}eigraddobitisvoju “ijadu”. Z. Deli}

„Dnevnik”vodinakoncert Zdravka^oli}a KoncertZdravka ^oli}a odr`a}ese24.decembrau20~asova u velikoj dvorani SPC “Vojvodina”. Dugo o~ekivani nastup u Novom Sadu ^ola }e odr`ati u skloputurnejepodnazivom„Kad pogleda{meprekoramena”.

Pokre}ese Volonterskiservis

^itaoca na{eg lista danas }emo darivati kartama za ovaj doga|aj.Prvi~italac koji se javi od 14do 14.05~asova na broj telefona 528-765, dobi}e dve kartezakoncert. A. Va.

Sajam volonterizma „Sajam dobrih namera” odr`an je ju~e na Me|unarodni dan volontera u organizaciji Volonterskog centraVojvodineu“StudijuM”. Nasajmususepredstavilemnoge organizacije koje deluju na teritoriji Novog Sada, a sara|uju sa volonterima i nude mogu}nosti volonterskog anga`mana. -Oko20organizacijajepredstaviloprojektekojesuradili tokomovegodineinaravnoprogramenakojesezainteresovani mogu prijaviti ve} sutra. Tu je nekolikostudentskihiorganizacija koje promovi{u ameri~ku, italijansku i francusku kulturu, omladinu „Jazasa” i Crvenikrst.Htelismodau~i-

nimoda{tovi{equdina|eorganizacije koje bi ih interesovaleka`ekoordinatorme|unarodne razmene volontera u Volonterskom centru Vojvodine Ernest Kova~. U okviru manifestacije predstavqene su i fotografije prikupqene u okviru kampawe Ujediwenih nacija „Volunteering matters„kaoide~jiradoviodrecikla`nog materijala. „Sajam dobrih namera” predstavqa i prvikorakupokretawuLokalnog volonterskog servisa, projekta koji je putem akcione politike za mlade, podr`an od Grada i Kancelarije za mlade. Ovaj servis uskoro }e pru`ati sveobuhvatneinformacijeomogu}nostima za volontersko an-

ga`ovawe, wihovim pravima i obavezama, te doprinositi una-

Kru`nitok smawujegu`ve

Danlaureata okviruDanalaureata.Ovogodi{widobitnicisuMilutin \uri~kovi} zaroman„Kakosurasli blizanci”, za umetni~ko stvarewe u celini nagra|ena je glumicaSowa Mladenov,dokje za najboqi savremeni tekst dobitnik kwi`evnica Olivera Jelki}. J. R.

Gradona~elnik Igor Pavli~i} i v.d. direktorka ZavodazaizgradwugradaMirjana Dejanovi} bilisu ju~e na Somborskom bulevaru, gde su prisustvovali zavr{nimradovimanapotesuodUliceJo`efAtile doUlicecaraDu{ana.Naovommestubi}eizgra|enakompletnainfrastruktura,kaoinaprvojdeoniciBulevara.Izvo|a~radovaje„Putinvest”izSremskeKamenice,avrednostoveinvesticijejeblizu330 milionadinara. -Sakru`nomraskrsnicom,koja}ekompletnobiti gotova do kraja meseca zavr{avamo deo Somborskogbulevara,~ime}eovajva`anulazuNoviSadbitiupotpunostiufunkciji.Zadesetakdanapo~iwu radovi na najve}oj investiciji ove godine, ~etvrtoj fazi Bulavara Evrope, a prvo }e se raditi most i nadvo`waci-rekaojePavli~i}. Mirjana Dejanovi} je istakla da su smawewe saobra}ajnih gu`vi, boqa povezanost Limana, Telepa, Novog naseqa i Adica glavni razlozi za izgradwu Somborskogbulevara.Dodalajeda}esedokrajagodine tako spojiti tri bulevara: Bulevar Evrope, SomborskibulevariBulevarcaraLazara. B. M.

16 deo naseqa od centra prema Ka}u, preduze}a: „Volan”, „Agronatali”, „@ivinarstvo”, „Telesonik”, „Vrani} farm” i „Kokta„; Rakovac: od 8.30 do 13 deonaseqaSalaksijaodTSprema  Ledincima; Sremski Karlovci: od 8.30 do 13.30 deovikend naseqaKrivaciLipova~kipotok,od 8.30 do 10.30 vikendnaseqeE{ikovaciStra`ilovo.

V remeploV

Foto:S.[u{wevi}

Iskqu~ewestruje Novi Sad: od 7.30 ~asova do 13.30 povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama naseqa Pobara i Salajka ; od 9 do 12 Dunavskaulicabroj24i26iUlicaIveLoleRibara1; Ka}: od 8 do 16 povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama naseqa , od 14.30 do 16 deonaseqaodUlice Narodne vojske do kraja prema Budisavi; Budisava: od 14.30 do

Tribina„Arhitektura imaketarstvo” Tribina„Arhitekturaimaketarstvo”arhitektonskog studija „Modelart” odr`a}e se ve~eras u 18.30 sati u [koli za dizajn „Bogdan[uput”uUliciJankaVeselinovi}a22.Studio„Modelart”intenzivnosebaviistra`iva~kimradomuoblastiarhitektureidizajnasposebnimakcentomnadizajn urbanog mobilijara kroz parametri~ko modelovawe.^lanovistudijau~estvujunakonkursima,izlo`bama,festivalima,radionicama,a~estoihiorganizuju. A. L.

Apostolovi}, gradskifizik Prvi Srbin, doktor medicine, Jovan Apostolovi}, rodom iz Budima stigao je iz Halea, nema~koggradaukojemjestudirao u Novi Sad da primi du`nost fizika. Do tada Novosa|anisumoglidakoristeusluge vojnihlekaraizPetrovaradinske tvr|ave, naravno, ako ih plate. Namesni~ko ve}e za Ugarsku6. decembra 1759. zabra-

nilo je Magistratu da Apostolovi}aprimiuslu`bujer„nije imaodovoqnoprakti~nogiskustva”.Aon,kadaseve}na{aou gradu,po~eojeprivatnupraksu. Kadajeposle~etirigodinekugazapretilaNovomSadu,Magistratjerbr`e-boqeproglasio Apostolovi}azagradskogfizika. N. C.

pre|ewukvalitetalokalnihvolonterskihprograma. A. Va.

IZGRADWA SOMBORSKOG BULEVARA PRI KRAJU

ZMAJEVE DE^JE IGRE

Dodela nagrade „Rade Obrenovi}„odr`a}esedanasu12~asova u prostorijama Zmajevih de~ijihigara,UlicaZmajJovina 26/2. Nagrada se dodequje autorunajboqegromanazadecu imladeobjavqenomtokom2011. godineinajboqimostvarewima na 20. Festivalu monodrame u

hronika JU^E ODR@AN „SAJAM DOBRIH NAMERA”

Ijadesvuda okonas

turisti~kamanifestacija,~iji je glavni sadr`aj kuvawe i gustirawe. Odavno je poznata Futo{ka kupusijada, koja ve} dugi niz godina, po~etkom novembra okupqa proizvo|a~e, ali i majstore u pripremawu sarmiijelaodslatkogikiselogkupusa.Tuje,zatim,„Rakijada„ili„Parastosdudu„kada seuKoviqu,tokomleta,organizujetakmi~eweupe~ewurakijeprvenstvenoodduda,aon-

Tribinanakojoj}ebitire~ioevropskojmonetarnojuniji,evru,krizievraikriziuSrbiji,te o mogu}em razvoju doga|aja u EU i kod nas, bi}e odr`anave~erasu18satinaFakultetuzamenaxmentuSremskimKarlovcima.Oovimtememagovori}e nau~ni savetnik Instituta za evropske studije iz Beograda dr Miroslav Prokopijevi}. Tribinajeotvorenazajavnost. Z. Ml.

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

otovodanemamestauVojG vodinigdesetokomgodine ne organizuje neka privredno-

Miroslav Prokopijevi} ve~erasnaFAM-u

Foto:R.Hayi}

„Milo{Crwanski iengleska kwi`evnost”

StripoTesli uSremskojKamenici Otvarawe izlo`be stripa „Energija i svetlost”Vladimira Nedeqkovi}a odr`a}esedanasu 17 ~asova u Spomen zbirci„JovanJovanovi}Zmaj” u Sremskoj Kamenici, Ulica Jovana Jovanovi}a Zmaja1.Autor}epredstaviti svoj strip o Tesli,

kao i repliku neonske lampe u obliku }irili~nih slova „Zmaj” koju je Teslaosmislioinamenio svomomiqenompesniku. Izlo`bu }e sve~ano otvoriti potpredsednik Narodne skup{tine SrbijeNikola Novakovi}. A. Va.

Promocijakwige Mirka ^anadanovi}a Promocijakwige„Odgovoripoliti~ke sukobice” autora Mirka ^anadanovi}a bi}e odr`anave~eras,u18sati,uvelikoj sali Kulturnog centra Novog Sada, Katoli~ka porta 5. Poredautora,okwizi}egovoritiSlobodan Gavrilovi}, Pero Simi} i Ilija Markovi}. I. J.

c m y


8

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak6.decembar2011.

PAVLI^I] PRIMIO AMBASADORA BELORUSIJE

Dijalogja~a privrednusaradwu

Gradona~elnik Igor Pavli~i} primiojeju~eambasadora Republike Belorusije Vladimira Nikolaevi~a ^u{eva. Na sastanku je konstatovano da ima mnogo sli~nostiizme|udvezemqeidapostojebrojneoblastiukojima bimogladaseostvarisaradwa. Ambasador Belorusije je naglasio da postoje velike mogu}nosti za u~vr{}ivawe veza Novog Sada sa beloruskimgradovima.

Dvojicazvani~nika slo`ili susedakulturnarazmenaidijalogpredstavqajunajboqina~in me|usobnog upoznavawa i dasenatajna~instvarajuosnovezapro{irivawesaradwena drugeva`neaspekte,kao{tosu obrazovaweiprivreda.Fabrika traktora “Belarus”, po wihovoj oceni, odli~no posluje u Novom Sadu, te su razmatrali mogu}nost unapre|ivawa plasmana beloruskih liftova na ovda{wetr`i{te. A. L.

dnevnik

REZULTATI AKCIJE „OTVORENA VRATA DOMA ZDRAVQA”

Pritisakimasno}amu~e`iteqe Novognaseqa Uakciji„OtvorenavrataDoma zdravqa”,kojajeusubotuodr`ana u ambulanti na Novom nasequ, zdravqe je besplatno pregledalo vi{eod700stanovnikaovogdela gradaipokazalosedavi{eod~etvrtineimaproblemsasrcem,povi{enim pritiskom i masno}ama ukrvi.Nivo{e}eraukrviproverilo je 533 posetilaca akcije, od kojih je 121 imao povi{ene vrednosti.Nivomasno}aukrviprove-

riloje487Novosa|ana,odkojihje povi{ene vrednosti holesterola imalo159,a134gra|anajeimalo povi{ene vrednosti trigliceridaukrvi.EKGmonitoringuradiloje504me{tanaNovognaseqai okoline, a 72 je imalo vrednosti koje odstupaju od normale, pa su poslatisvomlekaru.Pritisakje izmerilo613posetilaca,odkojih je 141 imao povi{ene vrednosti. Zasamopregleddojkeedukovanesu

192 posetiteqke. Gustinu kostiju proverio je 91 `iteq ovog dela grada, a kod 11 je ustanovqena osteoropoza. Mlade`e je pregledalo 140 stanovnika, od kojih je dvoje upu}eno hirurgu, a petoro dobilosavetzaredovnopra}ewe. Besplatne preventivne mamografske preglede zakazalo je 36 `ena,a44jezakazalopreventivne ginekolo{ke preglede. Povodom obele`avawa Me|unarodnog dana

Predavaweo slovena~komjeziku

AKCIJA U OFTALMOLO[KOM CENTRU „OKULUS”

Besplatnio~ni pregledi

Novosa|ani koji imaju smetwe s vidom, vrtoglavicu ili glavoboqu,kojepovremenopeku o~i ili imaju crvenilo o~iju, kao i oni koji dosta vremena provode za ra~unarom ili nose nao~areikontaktnaso~ivamo}i}ebesplatnodasepregledaju u Oftalmolo{kom centru „Okulus”. Akcija besplatnih pregleda „Sa~uvaj vid” traje od 7. do 14. decembra, a pregled se mo`e zakazati od danas svakog radnogdanaod9do20~asovana telefone 521 - 050 i 521 - 060 ilili~nouovomcentrukojise nalazinaugluJevrejskeiUliceVasePelagi}a.

U okviru akcije stariji sugra|animo}i}ebesplatnodaizmere o~ni pritisak i pregledaju o~no dnokakobiseomogu}iloranootkrivawanesamooftalmolo{kih, ve} i sistematskih oboqewa, kao i urade dijagnostiku katarakte i ranootkrivaweglaukoma. -Ovomakcijomna{imsugra|anima`elimodaomogu}imodabez ~ekawauredudobijupravudijagnozuida,istovremeno,poru~imo dajezna~ajvidavelikiidajenajboqa prevencija pravovremena dijagnostika - rakla je medicinski direktor „Okulusa” specijalistaoftalmologdrNadaDautovi}. I. D.

Mensatestira inteligenciju Testiraweinteligencije,kojuorganizujeMensaSrbije,odr`a}e seusubotuod10.30iod12~asovanaTehnolo{komfakultetu,BulevarcaraLazara1.Potrebnojedakandidatibudustarijiod17godina,danisubilinatestirawuuposledwihgodinudanaidaisti nisupolagalivi{eoddvaputa.Tako|e,trebadaponesunekili~nidokument,anaknadazapolagaweje1.000dinara,dokjeza|ake, studente, nezaposlene i penzionere 700. Zainteresovani se mogu prijavitinatelefon021/456-000ilinaimejlsekretar@mensa.rs. G. ^.

TRIBINA U CK13

Orepresijiu studentskimprotestima Tribina „Studentski pokret i dr`avnarepresija„odr`a}eseve~eras u Omladinskom centru CK13u19~asova.Povodzarazgovor su skora{wi studentski protestiiblokadenaFilolo{komi FilozofskomfakultetuUniverzitetauBeogradu,anajja~iutisak saovihprotestajetalasdr`avne represijeprotivstudenatakojisu se anga`ovali u blokadi. Kako stoji u najavi tribine, sli~no se mo}ere}iizaproteststudenata nanovosadskomFilozofskomfakultetu. [tanamgovorinasiqekojeje po fakultetima primewivano

protivstudenata?Dalisustudentijedini~ijiseprotestpoku{ao razbiti na taj na~in ili postoji sli~nost sa radni~kim {trajkovimaiprotestimamawina?Dali dr`ava i dr`avna represija mogu biti zajedni~ki neprijateq  koji }e ujediniti razli~ite pokrete obespravqenih? Naovapitawapoku{a}edaodgovore student Fakulteta politi~kih nauka Pe|a Stankovi}, student Pravnog fakulteta Miqan Jeli} i student i u~esnik u blokadi Filozofskog fakulteta Pavle Ili}. Ulaz na tribinu je besplatan. J. Z.

VESTI Predavaweza trudnice Predavawe za trudnice, koje seorganizujeuokviruprojekta „Pravovremena informisanost trudnica - informacija plus prepolaskau[koluzatrudnice„,odr`a}eseve~erasu18sati u prostorijama MZ „Klisa”, Savska 27. O zdravom i kvalitetnomna~inu`ivotatrudnica govori}eginekolozi,ginekolo{ko-aku{erske i patrona`ne sestre iz Doma zdravqa „Novi Sad”. Pokroviteq ovog projekta Doma zdravqa je Gradska upravazazdravstvo. I. J

Ou~enicima sasmetwama urazvoju Sastanaknatemu„U~enicisa smetwama u razvoju u sredwem obrazovawu i vaspitawu” odr`a}esedanasu11~asovauInkluzivno-kreativnom centru

[OSO „Milan Petrovi}”, Ulica Bate Brki}a 2. U~estvova}ena~elnikodeqewazasredweobrazovaweivaspitaweMinistarstvaprosveteinaukeRepublike Srbije Dragan Marin~i}iUpravniodborZajednice direktora i nastavnika {kola za specijalnu edukaciju i rehabilitacijuRapublikeSrbije. G. ^.

Takmi~ewe ubesedni{tvu Takmi~ewe studenata Pravnog fakulteta za privredu i pravosu|eubesedni{tvu„Govori da te vidim ko si!” odr`a}e sedanasu18~asovanaPravnom fakultetuzaprivreduipravosu|e,UlicaGeriKaroqa1.Gosti na takmi~ewu su novinarka Jelena Ba~i}-Alimpi}, glumac Predrag Mom~ilovi}, umetnik Miodrag Mi{a Blizanac, profesionalniorkestar„Banatska rapsodija” i u~enici muzi~ke {kole„Musicharmony„. A. Va.

osobasinvaliditetom,uovojakciji akcenat je stavqen na besplatnepregledeosobasinvaliditetom. - Zdravstvene ustanove rade na tome da omogu}e boqe tehni~ke usloveitakoolak{ajuosobamasa invaliditetom da zadovoqe svoje potrebezazdravstvenimuslugama -izjavioje~lanGradskogve}aza zdravstvo prof. dr Aleksandar Kiraq. I. D.

Predavawe  „Slovena~ki jezik, stereotipi i perspektive” odr`a}e se u ~etvrtak, 8. decembra, u 18.30 ~asova u Sve~anoj sali, na prvom spratu novosadskog Filozofskog fakulteta. Prof. dr Marko Stabej sa FilozofskogfakultetauQubqanigovori}eomogu}nostimau~ewaistudirawaslovena~kogjezikauSrbiji, stipendirawu studija u Sloveniji, kao i polagawu ispita iz slovena~kog jezika kao stranog jezika, pre svegazbogzaposlewauSloveniji.Ulaznapredavaweje besplatan. J. Z.

Foto: N. Stojanovi}

O TRANSPLANTACIJI I DONACIJI ORGANA NA MEDICINSKOM FAKULTETU

„@ivotne smeda~eka” „@ivotnesmeda~eka”nazivjera- po pitawu odbacivawa organa i tredionice za studente medicine koja je nutnosemerijednocifrenimprocenodr`ana ju~e na Medicinskom fakul- tom-rekaojeGruji}. tetuuokvirupromocijetransplantaNa`alost, ~ak 20 puta su ve}e mocijeidonacijeorgana„[ansazanovi gu}nosti da }e nekome zatrebati or`ivot”koju je, pre tri godine, pokre- gan,negodabudedonor.^iwenicada nuoKlini~kicentarVojvodine.Radi- sesvakih18minutajednaosobastavi onici su prisunalistu~ekawaza stvovalii~lanovi trans plant ac ij u Svakih18minutajedna Int ern ac io n aln e organa,adanasvaosobastavisenalistu federacije asocikih 11 minuta jedjacije studenata ~ekawazatransplantaciju naosobaslistene medicine, ~iji je do`ivi da dobije organa,asvakih11 zadatak da nastave neop hodan org an, mi n u t ajed n aoso b asli s te edukacijume|usvopokazuje koliki je nedo`ividadobije jimvr{wacima. zna~ aj ovog vida - Medicinari, le~ewa, neophodanorgan kao budu}i zdrav- Trenutno oko stveni radnici, 170 pacijenata u treba da imaju pozitivan stav o ovom Vojvodini ~eka na novi bubreg, a oko vidule~ewakakobigra|animarazja- 10nanovujetruitajbrojsekonstantsnilipredrasudeipodstakliihdabu- nopove}ava-ukazalajekoordinatordu donatori - istakao je dekan Medi- kaprojektadrJelicaAlargi}. cinskog fakulteta prof. dr Nikola ^lan Gradskog ve}a za zdravstvo Gruji}.-Uosnovimedicinejespa{a- prof.drAleksandarKiraq ukazaoje vawe `ivota, a u nekim situacijama da samo prava edukcija i informisanemadrugoglekaodpresa|ivawaorga- nost mogu da uti~u na ve}i broj donana,zatojeneophodnahumanostiuvi|a- cije organa, kao i da je neophodno zawezna~ajaovogna~inale~ewa.Nadam konskiregulisatidaodlukabudejedseda}ezanekih20do30godinagene- nosmislena,jerjenezahvalnotra`iti tika napredovati, te se organi ne}e odporodicepristanaknadonorstvou moratipresa|ivati,ve}}eseve{ta~- te{komtrenutku. ki stvarati. Veliki pomak je u~iwen I. D.

^ITAOCI PI[U SMS

Foto: R. Hayi}

Stiglajelka ucentar

Ki}ewegradapovodomNovegodineiBo`i}apo~elo jepro{lesedmice.Ju~ejenareddo{loipostavqawe jelke,apotom}ejeradniciJKP„Stan”iokititi.Svake godine jelka, visoka nekoliko metara nalazi se na po~etkuUliceModeneuneposrednojbliziniGradske ku}e,pajetakoisada.Kadasepostaveukrasiuu`em delucentragradaidu`bulevara,upali}eselampicei sve}ebitispremnozanovogodi{wepraznike. Z. D.

065/47-66-452

Industrijskazona sablasnoprazna Kada }e u Novom Sadu firma “Bo{” ili sli~naozbiqnastranafirma,otvoritipogonizaposlitiparstotinaradnika?Industrijskazonaizgledasablasnopraznoineiskori{}eno, a nezaposlenih, ne zna im se broj! 063/5878.. *** Mi u gradu pe~emo hleb u peka~u ili {poretskojrerni,primoranismo,jernemamoparadagakupimo.Zaovihdvadeset godinasmosetakoizve{tilidasamisebizavidimo.Nemiri{enaizobiqe,ali miri{enazdravqeipo{tewe. 066/9405... *** Britanci,Francuzi,{efEUdiplomatije,svilobirajuzaSrbiju.Aona{tojebila uBeograduAngelaMerkelne. 064/2491... *** Po korupciji smo na 86. mestu, ka`u u transparetnostiSrbiji3.3jeocena.Ovima u Novom Sadu ja dato 2.5 jedino radi

pred{kolstva,kojiimasocijalnikarakter,ocena5,alizatogasima~istujedinicu. 064/2491... *** Ponovomolimresornogministradazabrani svaki lov i ribolov u na{em delu Dunavskogsliva.UBege~uve}nude{tuke uvrqaneublato,ba{zaposnesvece.Pecaro{ 064/1165... *** 9. decembar se pribli`ava, jako bitan ponasimisenadamona`alostnekojtrgovini oko statusa. Francuska }e ostati Francuska, da li }e izgubiti suverenitet ilisutosamonovizakoninovefiskalne politike?Koliko}edrugezemqeizgubiti novom kontrolom buxeta kako }e odgovarati za neispuwewe ili prekora~ewe istogaipred~ijimsudom.Madajedostajasno;dabine{todobio;ne{tomora{dati. Kao{toznamopravopovla~iobaveze. 064/2491...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak6.decembar2011.

9

OD NOVE GODINE NA LINIJI CENTAR – NOVO NASEQE

Vi{e polazaka na dvojki

Gradskiprevoznik}eidu}esedmiceod 12. do 16. decembra, na liniji 2 Centar - Novo naseqe uvesti vi{e solo autobusaumestozglobnihvozila.Tokom probne izmene reda vo`we prati}e se optere}enost autobusa, a ciq je da se utvrdikako}eod1.januara2012.godine izgledatiredvo`wenatojgradskojliniji. Naime, JGSP planira da na po~etku narednegodinenadvojciradnimdanima bude vi{e solo autobusa i da se smawi intervalpolazaka.U{picubiautobusi

saobra}alinasvakihsedamiosamminuta, a van {pica na osam, odnosno devet minuta. Na liniji 2 bi tako, u izmewenomreduvo`we,umestodosada{wih202 polaskabilo240polazaka.Idejazapromenenaliniji2donetajeposlepra}ewa broja putnika jer je ustanovqeno da sedvojkomvozimaweputnikaidajeiskori{}enost kapaciteta vozila niska. Primedbe, sugestije i pohvale putnici mog u da po{ aq u na adres u: primdbe@gspns.rs. Z. D.

KAKO SPRE^ITI RAZBACIVAWE ENERGIJE U ZGRADAMA

„Stan” meri gde toplota odlazi PolovinomovogmesecaJKP „Stan”,premare~imadirektoraovogpreduze}aRajkaBoj~i}a,  po~e}e izradus  „Atlasa neefikasnihenergetskihobjekata”.Naime,zavr{enajejavna nabavkazakupovinuure|ajaza termografsko snimawe energetskeefikasnostizgrada,kameraisoftvera.Kakojerekao Boj~i}, kada ure|aji stignu, triin`ewerai}i}enaobuku sedam dana, a odmah posle toga”Stan”}ekrenutiuposao. Ovopreduze}eplaniradado 1. oktobra naredne godine dobije licencu za termografsko snimaweenergetskeefikasnosti zgrada. Naime, 30. septembra 2012. godine po~iwe primena Pravilnika o uslovima, sadr`ini i na~inu izdavawa sertifikata o energetskim svojstvimazgradaiPravilni-

ka o energetskoj efikasnosti zgrada. - Snima}emo sve zgrade, a Gradskaupravatrebadanapravirasporedprioriteta,gde}e seprvoraditi,dali}etobitivrti}i,{koleilinekidrugi objekti - kazao je Boj~i} i objasnio da }e JKP „Stan” snimnati stawe energetske efikasnosti zgrada s kojima imaugovoroodr`avawu,alii svihostalim. Kako je naveo direktor, namera je da se snime sve zgrade doktrajegrejnasezonaiobele`e mesta energetske neefikasnosti, a to su obi~no delovi objekta oko vrata, prozora i sli~no. Pravilnik o energetskoj efikasnosti, koji je izradilo Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine i prostornog

Izolacija veliki tro{ak Obavezadasvakiobjekatimaenergetskipaso{,bezobzira dalijeve}izgra|eniliizgradwatekpredstoji,izazva}evelikuutro{aktermoizolacionogmaterijala.To,naravno,za vlasnike zna~i velike tro{kove - za kupovinu izolacionog materijala radi oblagawa ku}a, vikendica, poslovnog prostora,zgrada...Zato}ebitineophodnikreditikoje,zasada, bankenenude.

planirawa, predvideo je da svaki objekat, posle 30. septembra2012.godine,imaenergetski paso{ o energetskoj efikasnosti,bezobziranato dalijere~ostambenojiliposlovnoj povr{ini. Energetski paso{trebadasadr`ipodatke o tome koliko objekat tro{i energije i koliko je mogu}e energijeu{tedetinamese~nom i godi{wem nivou. Tako|e, u wemumoradastojiiukomdelu objekta se tro{i najmawe energije,agdesuzonekojenajmawe{tedeenergiju.Ovajpra-

vilnik donet je na osnovu Strategije razvoja energetike Srbijedo2015.godine. U mnogim zemqama termografki pregled objekata je zakonska obaveza,  pre nego {to objekat dobije upotrebnu dozvolu.Kodnas}e,ubudu}e,prilikomizgradwenovogobjekta, a prema Zakonu o izgradwi i planirawu (~lan 4), tehni~ku dokumentaciju sa~iwavai i elaboratoenergetskojefikasnosti novog objekta, bez ~ega ne}e biti mogu}e dobiti gra|evinskudozvolu. Z. Deli}

KOMISIJA ZA PREDSTAVKE I PREDLOGE

Ulica Miloja ^ipli}a ostaje dvosmerna U Ulici Miloja ^ipli}a ne}e biti izmewen re`im saobra}aja, zakqu~enojenasedniciKomisije za predstavke i predloge gra|ana, odr`anoj ju~e u Skup{tini grada. Povodom`albe`iteqaovogdela grada,kojisutra`ilidapomenuta ulica postane jednosmerna, Slu`bazarazvojiupravqawesaobra}ajem Zavoda za izgradwu grada (ZIG) navela je da zahtev nije opravdan,tedabijednosmernire`impove}aoproblemeusaobra}aju.Uodgovorupomenuteslu`bere-

~enojedauneposrednojblizinine postojinijednaparalelnasaobra}ajnicakojombimogaobitivo|en saobra}ajusuprotnomsmeru. - Najbli`a ulica na zapadu je Bulevar kneza Milo{a, udaqen preko500metara,anaistokuUlicabra}eDrowak,udaqenaoko200 metara. Ulice Stevan Hladnog i Miloja^ip~i}asabirnesuulice ipredstavqajuonekojimasunaseqaSatelitiMaliSatelit-Tozinovacpovezanenaosnovnugradsku mre`u-napisanojeuodgovoru.

@alba skup{tine stanara Ulice Stevana Branova~kog 6a bi}e prosle|ena Gradskoj upravi za urbanizam i stambene poslove koja treba da odgovori do 20. decembra. Stanovnici ove zgradepostvilisupitawevezanozanepla}awekomunalijastanara koji `ive u nadogra|enim objektima,akojeinvestitornijelegalizovao.DeoodgovoradobijenjeodOdsekazainspekcijske poslove koja je objasnila da je postupak legalizacije jo{

LSV UKAZUJE NA VANDALIZAM U GRADU

Uni{ten saobra}ajni poligon za decu Odborni~ka grupa Lige saocijalemokrataVojvodinetra`i odnadle`nihdasekroznizedukativnih radionica u novosadskim osnovnim i sredwim {kolama mladim sugra|anima od najranijegdobaskrenepa`wao pojmu i zna~aju javne svojine. Predsednik Izvr{nog odbora LSV-a Robert Kolar najavio je ovuakcijuzbogu~estalogvandalizma, koji je uo~qiv u svakom delu grada, po~ev od grafita mr`we, kra|e klupa, paqewa kontejnerado{arawaspomenika. - Na inicijativu Mesnog odbora „Sava Kova~evi}” u ovom kvartujepro{lenedeqenapravqensaobra}ajnipoligonzadecu.Nakonsamojedneno}ipoli-

gon je ostao bez jednog saobra}ajnogznaka,adodanassuukradena~etiriznaka–ka`eKolar,

apeluju}inapolicijudaprocesuira svakog ko uni{tava javnu imovinu. Potpredsednik  MO „Sava Kova~evi}” Aleksandr ^awi zapitaosekometrebajusaobra}ajniznacinamewenideciisa kojim pravom neko svoje navija~ke strasti ili politi~ki stav ispisuje na fasadi doma zdravqailiprivatnojku}i. ^awijepodsetioinaprimereizdrugihdelovagradapoput paqewanovogpodzemnogkontejneranaBulevaruMihajlaPupina, kra|u klupa iz parkova ili sadnicacve}aizgradskihaleja, demolirawako{arka{kogterena na Keju i ru{ewa tek postavqenihkantizasme}enaNovom nasequ. A. L.

uvekutoku.Tako|e,uOdsekusu reklidaobjekat,kojisekoristi zastanovawei~ekalegalizaciju, mo`e biti privremeno prikqu~en na elektroenergetsku, gasnu, telekomunikacionu ili mre`udaqinskoggrejawa,vodovodikanalizaciju. Naredna sednica Komisjije zakazana je za sutra, u 13 ~asova, u Maloj sali Skup{tine grada, Ulica@arkaZrewanina2,gde}e weni~lanoviprimatigra|anena razgovor. A. J. LDP O STAWU NA SPENSU

Poslovawe gra|anima na uvid

Na Spensu u posledwe vreme mo`edaseprimetisvevi{epraznih lokala poslovnog prostora, teLiberalnodemokratskapartija Novi Sad tra`i odgovore od nadle`nih gradskih organa, koji surazlozizaovakolo{eposlovawe.Usaop{tewuovepartije,postavqa se pitawe da li je menaxmentovogjavnogpreduze}asposobandavodiposlovawe? Javnost u gradu ima apsolutno pravo da stekne uvid u poslovne rezultateovogpreduze}a,nakoji na~inseinvestirajusredstvaiu krajwojliniji,dalijeovopreduze}e profitabilno ili gubita{ koji se odr`ava dotacijama iz gradskog buxeta. Uz to, nedopustvo je da gra|ani pokrivaju ovakve gubitke, nastavqa se u saop{tewu. A. L.

Foto:F.Baki}

NA SEDNICI SKUP[TINE OP[TINE SREMSKI KARLOVCI

O grobqima brine JKP „Belilo” OdborniciSkup{tineop{tine Sremski Karlovci na ju~era{woj sednici jednoglasno su usvojiliodlukuosahrawivawui grobqima.Osim{toseovomodlukom detaqnije odre|uju prava iobavezekadajere~o sahrawivawu i odr`avawu grobaqa u Karlovcima,womeseitiposlovi poveravaju Javnom komunalnom preduze}u „Belilo“. Naime, stupawemnasnaguoveodluke,ti poslovi }e sa privatne firme „EkoSrem“,kojaihjeobavqala posledwih 10 godina, pre}i na „Belilo“.Skup{tinajeju~eprihvatilaipredlogodlukeokomunalnom ure|ewu, od ~ije se primene o~ekuje vi{e reda u ovoj sferi `ivota u mestu. Protiv odluke glasali su odbornici Srpske radikalne stranke, ~iji predstavnik Jelisavka In|i} je izrazila sumwu u primenqivost wenihodredaba,timpre{toop{tina nema komunalnog inspektora.Govore}iuprilogteodluke, predsednik op{tine Milenko Filipovi} je kazao da ona projektujenekare{ewazabudu}nost i da ukoliko Karlovci dobijustatusgrada,na~emuseradi, bi}eotvorenavratauvo|ewukomunalneinspekcije. Usvojenjeiizve{tajodevetomese~nomutro{kuparaizbuxeta, kao i godi{wi program za{tite,ure|ewaikori{}ewapoqoprivrednogzemqi{ta,pokom

}e,kadakompletnaprocedurabudegotova,oko94hektarazemqi{taudr`avnojsvojiniuKarlovcimabitidatouzakup.Iprotiv godi{weg programa za{tite poqoprivrednogzemqi{taglasali su radikali, navode}i da je neozbiqno donositi program za 2011.godinunawenomisteku. Donetajeiodlukaoprolasku magistralnog puta M-22/1 kroz Karlovce, koja je, kako je obrazlo`eno, neophodna da bi Javno preduze}e„PuteviSrbije“preuzelo odr`avawe  vertikalne i horizontalne signalizacije, te kolovozanakarlova~kojdeonici togputa.Usvojenajeiodlukapo kojoj}esedeonicamagistralnog putakojaprolazikrozKarlovce ubudu}e nazivati Novosadski drum. Prihva}enesuizmeneplanaodbraneodpoplava,kaoiodluka o organizaciji i funkcionisawucivilneza{titenateritoriji op{tine. Odbornici su ju~eusvojiliipredlogodlukeo pribavqawu gra|evinskog zemqi{taujavnusvojinuop{tine. Re~ je o parcelama na podru~ju koje je Generalnim planom op{tine predvi|eno za javne slu`begrada,anakojimaseplanira gradwavrti}a.Imenovanajeju~e Komisija za planove, koju sada ~ineBrigitaDimitrijevi},Du{anka Jawu{i}, Svetlana Baki},AngelinaBogojevi}i MirjanaKerebi}. Z. Ml.

Imena za {est ulica Naju~era{wojsedniciKomisijezanazivedelovanaseqenih mesta i javnih slu`bi, koja je odr`ana u Skup{tini grada, usvojenoje{estnovihnazivaza ulicenaSajlovuiVeterniku. Ulica Sajlovo 1 nosi}e ime sve{tenikaJovaVu~eli}a,Sajlovo2novosadskogadvokata,politi~araivelikogslavistedr Milo{a Krna, a Sajlovo 3 sve{tenika, verou~iteqa, istori~ara i pesnika Nikole Begovi}a.UlicaSajlovo4dobi}eime

po uskoku Iliji Smiqani}u, a Sajlovo 5 po kajaka{u i osvaja~uolimpijskemedaqeuLosAn|elesuMilanuJani}u. Ulica Nova 41 u Veterniku dobilajeimeMilo{aPetrovi}a, a na predlog vi{e desetina gra|anatogkraja.NaimePetrovi}jeostaoupam}enkaougledan i uva`en ~lan zajednice koji je ostavio traga u svim kulturnim aktivnostimai`ivotuizbeglih iprognanihlica,abavioseihumanitarnimradom. G. ^.

[ta je to decentralizacija Tribina„Centripetalnocent rif ug aln o”, odn os no „Sve {to ste hteli znati o dec ent ral iz ac ij i, a nis te smeli da pitate”, odr`a}e se ve~eras u 19.30 ~asova u Vel ik oj sal i Skup{ tin e grada, @arka Zrewanina 2. Org an iz at or i Nez av is no

dru{tvo novinara Vojvodine kao u~esnike u tribini najavquju publicistu Dimitrij a Boa r ov a, soc io l og a Alekseja Ki{juhasa, predsednikaop{tineIn|ijaGorana Je{i}a i publicistu MiroslavaIli}a. A. L.


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

utorak6.decembar2011.

БЕЧЕЈЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ СВЕТСКИ ДАН ИНВАЛИДА

Повезати активисте

БЕЧЕЈ: Иницијативу општинског Друштва дефектолога подржала је бечејска самоуправа па је у суботу први пут организовано обележен Дан инвалида. Позвали смо сва удружења која се на неки начин баве инвалидима, имали смо информацију да их је десетак, али судећи по одзиву неке више нису активне, рекао

неопходно је да се умрежимо, јер појединачно не располажемо ни довољним средствима, организације су малобројне, а на овом скупу боље смо се упознали, и изнели низ идеја. За почетак требало би направити базу података, како бисмо имали комплетну слику коликим и каквим капацитетом располажемо, а онда за-

Oбележавањe Светског дана инвалида у Бечеју

је члан Општинског већа Пал Шандор. Одазвали су се Друшто дефектолога, Зајед��ица „Вера и Светло”, Удружење за афирмацију инвалида у Бечеју „Феникс – плус”, Удружење мултипле склерозе Бечеј и Друштво за помоћ ментално недовољно развијеним особама. - Да би се озбиљније радило на побољшању положаја инвалида,

једнички да кренемо у реализацију задатака од интереса за све - рекла је председница Друштва дефектолога општине Бечеј Елвира Рајшли-Токош. На тему „Мале кућне заједнице или Становање уз подршку” предавање су одржале дефектолози Биљана Ацан из Загреба и Данијела Тамаш из Новог Сада. В. Ј.

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: scena „Pera Dobrinovi}” drama „Tartif” (19.30) Pozori{te mladih velika sala „Jare u mleku” (20) Novosadsko pozori{te „Portugal” (19)

BIOSKOPI Arena: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10,14.30, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (16, 22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili „ (13.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (15,17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (13), „Pqa~ka s vrha” (18.10), „Sumrak saga: praskozorje” (15.20, 17.40, 20.15, 22.25), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.45, 14, 15.40, 16.30, 17.10, 18.15, 18.45), „Elita ubica” (20.25, 22.45), „Formula uspeha” (20.05, 22.40)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od pro{log petka u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Jasmina Savi} iz Novog Sada (de~ake), Marina Kne`evi} iz Ba~ke Palanke (devoj~icu i de~aka), IrenaMili} iz Silba{a (devoj~ice), MariaMila~ki iz Srbobrana (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Ines Radovanovi}, Irena Regodi}, Vi{wa Kir}anski, Jelena Ratkovi}, Tawa Kla~ar, Edita Ferati, Mirjana Bor~aki GabiPatai-Han|aiz Novog Sada, MirjanaMihajlovi} iz In|ije, JelenaDrini} iz Bege~a, AleksandraTrojanovi} iz Perleza, MilenaGudovski iz Titela, Ru`icaBankovi} iz Be~eja, SlavicaStamenkovi} iz Karavukova, SvetlanaStojkovi} iz Sremske Kamenice i JelenaCikova iz \ur|eva, DE^AKE: ZoricaCrnogorac, JelenaVelemir, MilenaStankovi}, Vesna Tanasi}, Danijela [obot, Dijana Seratli}, Helena Farka{, KsenijaMeqnikovi ZoraMari} iz Novog Sada, Sanela Amedov iz Ba~kog Gradi{ta, Sawa\eki} i DraganaGolubovi} iz Ba~ke Palanke, SlavicaOparnica iz Budisave, MilicaPuha~a iz Mladenova, MilanaMili}evi} iz Stepanovi}eva, ElizabetaPenavin iz Ba~a, MajaPolak iz Pivnica, Sla|anaAn|eli} iz Petrovaradina, SandraSapunxi} iz Beo~ina, IrenaBogatinovi}iz Karavukova i TamaraPeri{i} iz Be~eja.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahrawena Zora Sime Zja~i} (1953) u 12 ~asova. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen Slobodan Sini{e Jovanovi} (1937) u 13. Na Novom grobqu u Petrovaradnu bi}e sahrawena Siminika Aurela Radovi} (1940) u 13, a u 15 Stanka @arka Risti} (1932). Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Stana Du{ana Davidovac (1926) u 13, a u 15 Marija \ura ]ori} (1936). Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Nikola Mitra Radman (1935) u 13.

DNEVNIK

c m y

10

КАКО ЗАШТИТИТИ БАЧКОПАЛАНАЧКО ЈЕЗЕРО ТИКВАРУ

Новколекторизабранаизлова БАЧКАПАЛАНКА: За тридесетак хиљада становника Бачке Паланке заливно језеро Тиквара много је важније од велике реке на чијој левој обали се варош сместила. И Дунав и језеро удаљени су од центра града само десетак минута пешачења, али је Тиквара оно што је само паланачко. Заливно језеро има на два места везу са реком, па када је водостај Дунава висок вода и риба улазе у језеро, а када опада, празни се и језеро. Ова вода важи за највећи зимовник беле рибе у току Дунава кроз Србију, а специфичност је што се налази у истоименом Парку природе, па је заштићена. Баре које се уливају у језеро граниче се са првим градским кућама. Парк природе простире се на 508 хектара, а под водом, иначе мрестилиштем слатководне рибе, налази се 42 хектара. Овогодишњи екстремно низак водостај Дунава, а најстарији кажу да су о овако малој води слушали од старијих са почетка прошлог века, озбиљно је угрозио

рибљи и биљни фонд језера. Надлежни републички и покрајински органи тражили су од запослених у Парку природе „Тиквара”, а послују у саставу истоименог оп-

Прве предложене мере односе се на изградњу колектора за пречишћавање атмосфереске канализације која се улива у овај водени рај. Јер, није тајна да је део паланачких

Низак водостај угрозио живи свет Тикваре

штинског Јавног предузећа Спорско рекреациони центар, да предложе мере за заштиту овог природног добра, иначе ритског подручја.

домаћинстава на ову мрежу прикопчао и део фекалних вода, па се мора успоставити контрола, али и рачуни за оне који Парк природе користе као септичку јаму. На језе-

ру је тренутно 17 сплавова, нешто више него што је дозвољено, али ниједан нема одлагалиште за фекалије. Тако се, између осталог, јер и природним путем Дунав затрпава језеро, ова водена површина смањује, односно ствара се потреба за честим измуљавањем. Посебан проблем је рибљи фонд, истичу овдашњи рибочувари, али и спортски риболовци чланови овдашњег Удружења спортских риболоваца „Шаран”. Ова година је катастрофална, јер су баре у ритском делу пресушиле, а дунавска риба није ушла у језеро. Због тога су надлежни предложили онима који одлучују на нивоу Војводине и Србије да, барем привремено, забране професионалним рибарима лов мрежама и другима алатима на улази и излазу воде из Дунава у Тиквару. Односно, предложено је да се аласима забрани риболов на одређено време од дунавског моста између Бачке Паланке и Илока у Хрватској, па узводно скоро до Младенова са леве обале Дунава. М. Суџум

ДАНИ ЦРНОГОРСКЕ КУЛТУРЕ

ПоетикаМонтенегрина

ВРБАС:Манифестација „Дани црногорске културе” одржана је минулог викенда у Врбасу. Била је то прилика да се Црногорци који живе у овој средини окупе, друже и присусутвују разним програмима у организацији Црногорског националног већа у Србији и врбаског Црногорског културно-просвјетног друштва „Никола Први”, и у сарадњи са амбасадом Црне Горе у Србији, Скупштином општине Врбас и Културним центром Врбаса. Првог дана манифестације у Ликовној галерији Културног центра отворена је изложба слика академског сликара Станка Зечевића. Приликом отварања, амбасадор Црне Горе у Србији Игор Јововић је истакао задовољство што се налази међу бројним земљацима. - Црногорци који се од давнина настањују овде, несразмерно својој бројности, дали су посебан печат развоју нама пријатељске Србије. Желели би смо да у новим условима, када су обновљене српска и црногорска државност, и

на овај начин, дамо додатан допринос иначе живим везама између наших држава и наших народа - рекао је Јововић. Друго вече манифестације, под називом „Поетика Монтенегрина”, извођењем црногорске етномузике у обради, обележили су гитаристи Срђан Булатовић и Дарко Никчевић, заједно са прваком драме Црно- Концерт црногорске етномузике у обради горског народног позоришта Слободаном Слободана Томовића „Потоња ура Његошева”, Маруновићем, који је говорио стихове цр- у извођењу Слободана Маруновића, као и књиногорских песника. жевно вече песника Љубете Лабовића, на којем Богат програм у оквиру манифестације „Дани је говорио познати критичар Божо Копривица. црногорске културе” обележили су и монодрама М. Кк.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-104,­ za­potro{a~e 420-853 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 6333-884 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

TAKSI Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


utorak6.decembar2011.

KOD[UMSKEUPRAVEUAPATINU

Bombanaobali Dunava Kod [umske uprave Apatina, na obali Dunava, prona|ena je bomba. Tu eksplozivnu napravu je, u kamewu, primetio jedan prolaznik i odmah obavestio policiju, koja od togtrenutkaneprekidnoobezbe|uje lice mesta do dolaska

stru~neekipeMUP-azaweno uni{tewe. Radiseobombicrneboje,na kojoj su vrlo uo~qivi tragovi korozije i koja se, po pretpostavkama, na tom mestu nalazi jo{odposledwegrata. J.P.

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

12

RADIVOJS.TE[KOPOVRE\ENUMOLUNAKON„POZAJMICE”AUTOMOBILA

DedaMrazsezakucao uzidku}e Gotovoneverovatna„pozajmica” tu|eg vozila dogodila se u nedequpopodneuMolu,op{tinaAda,zbog~egajea|anskepolicija protiv Radivoja S. (1990)izMolapodnelakrivi~nuprijavuzbogosnovasumweda je po~inio krivi~no delo neovla{}enog kori{}ewa tu|eg vozila. IzPUKikindajesaop{teno da je osumwi~eni Radivoj S. s maskom Deda Mraza na glavi,

oko 15.40 sati, u Molu s ulice otu|io parkirano vozilo marke „zastava 101” i nakon dvadesetak minuta izazvao saobra}ajnu nezgodu, kada je izgubio kontrolunadvozilomiudario uzidku}e. U saobra}ajnoj nezgodi Radivoj S. je zadobio te{ke telesne povrede,prelombutnekosti,pa je upu}en u Klini~ki centar VojvodineuNovomSadunadaqe le~ewe.Priudesupri~iwenaje

materijalna {teta procewena naoko70.000dinara. Po onome {to smo uspeli da saznamo,osumwi~eniRadivojS. jebiougrupioddesetakaktivista koja je u nedequ pre podne, uo~i rimokatoli~kog praznika Mikula{aipredstoje}ihnovogodi{wih praznika, zapregom obilazilasiroma{neporodice idarivalaihpaketi}ima. – Kada se obilazak siroma{nih porodica zavr{io, Miku-

la{, ili Deda Mraz je s prepoznatqivomkapomnaglavisvratio u kafanu na koju ~a{icu, a potomkrenuoku}i–ka`esagovornikna{eglistaizpolicije. – U Ulici Vuka Karaxi}a je u{aouautomobilukojemsubilikqu~evi,starovaogaiposle nekolikostotinametarauistoj ulici sleteo s puta i udario u ku}u, tako da zbog te{kih povredanijestigaodoku}enegou bolnicu. M.Mr.

UHVA]ENIKRADQIVCIUSRPSKOMKRSTURU

Splenomurukepoliciji Centar Golupca

UAKCIJIPO@AREVA^KEPOLICIJE

Pritvorenla`ni inspektor Po`areva~kapolicijajeju~e saop{tila da je uhapsila Radi{uB. (47)izNeresnicekojise la`nopredstavqaokaoinspektoriprotivwegapodnelakrivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delola`nogpredstavqawainedozvoqenepolneradwe. Osumwi~eniseteretidaje2. decembraoko11.30~asovaucentru Golupca, predstavqaju}i se kao„inspektorRa{a”,prevario R. \. (20) da u|e u wegovo putni~ko vozilo marke „audi 80”. Pokazuju}i joj „legitimaciju”, najpre je od devojke zatra`io podatkeowenomocuimomkui wihove brojeve telefona, a po-

tomsaop{tiodaskolegamatra`iwenogmomkaradihap{ewa. Nakon toga je odveo R. \. u kamp-ku}icunaobaliDunavada bi, navodno, uzeo izjavu, a onda joj je, prete}i no`em, naredio dasesvu~e,akadajetou~inila, po~eojedajedodirujepotelu. O{te}enajeuspeladapobegne ido|edomagistralnogputa,akako je navedeno u saop{tewu, tada jenai{aovoza~kombijakojijeR. \.prevezaodoGolupca,gdejeslu~aj prijavila policiji. Istog danapolicijajeprona{laiuhapsila la`nog inspektora i uz krivi~nuprijavupredalaistra`nom sudiji,kojimujeodrediopritvor. (Tanjug)

BIV[IMINISTARODBRANESCG PRVOSLAVDAVINI]NAOPTU@ENI^KOJKLUPI

Tre}ipoku{aj za„Satelit”

Su|ewebiv{emministruodbraneSCGPrvoslavuDavini}u zbog zakqu~ivawa ugovora, {tetnog po dr`avu, o zakupu {pijunskog satelita s izraelskom kompanijom trebalo bi da po~nedanas,iztre}egpoku{aja pred Prvim osnovnim sudom u

Prvoslav Davini}

Beogradu. Su|ewe je ve} dvaput odlo`eno, u septembru pro{le godineiuseptembruove,jersudunisudostavqenispisiizMinistarstvaodbraneniizve{taji sa sednica Vlade bez kojih proces ne mo`e da po~ne, a Davini}daizneseodbranu. Zbog neispuwavawa obaveza iz ugovora o zakupu satelita,

izraelska kompanija je tu`ila Srbiju Me|unarodnom arbitra`nom sudu u Parizu i dobila spor,takodajedr`avaobavezananatodajojnadoknadi{tetu odoko37milionadolara. Po navodima optu`nice, Davini}jemimopropisaneprocedure zakqu~io ugovor o pravu kori{}ewa satelita, vredan 44,9 miliona evra, s izraelskom firmom, i pribavio korist toj firmi. U optu`nicisepreciziradaje Davini} zakqu~io ugovorbezikakvogprethodnog postupka izbora ponu|a~a i bez bilo kakve prethodne stru~ne konsultacije s General{tabomVojskeSCG,ilibilokojimdrugimodgovornim i stru~nim licima Vojske SCG, radi utvr|ivawapotrebesatelitskog nadzora teritorije sa stanovi{ta odbrane zemqe i radi definisawa uslova za ugovarawe odgovaraju}ihusluga. Srbija je, posle gubitka spora pred pariskim sudom, pred redovnim sudomuLondonuneuspe{no osporavalanadle`nostarbitra`euParizuzaodlu~ivaweutom sporu. Po{to tu`ba koju je zastupaloRepubli~kojavnopravobranila{tvo nije usvojena, Srbija je obavezna da londonskom suduplatitro{kovepostupkau iznosuod1,38miliondinara,odnosno13.800evra. (Tanjug)

Prip adn ic i Pol ic ijs ke staniceNoviKne`evacuhvatilisu VojislavaM. (1968)i Dejana R. (1991) iz Srpskog Krsturaodmahnakonizvr{ewa krivi~nog dela, kada su u nedequ, oko pono}i, na bicikluiru~nimkolicima,nosiliukradenestvari. Osumwi~eni su, zajedno s detetom jednog od prestupnika,razbiliprozoriprovalili u ku}u o{te}enog `iteqa Srpskog Krstura iz koje su ukral i zimn ic u, gard er ob u, belu tehniku i druge stvari izdoma}instva. ProtivVojislavaM.iDejana R. policija je podnela krivi~nuprijavazbogosnova sumwe da su po~inili te{ku

kra|una{tetuR.[. izSrpskog Krstura, koji ve} du`e `ivi u Americi.  Kako saznajemo,osumwi~enisupoliciji ve} poznati prestupnici. NametikradqivacauSrpskom Krsturu ve} du`e su ku}e koje nisu stalno nastawene,uvlasni{tvume{tanakoji`ivenastrani–ugradovimailisunaraduuinostranstvu.Znaju}idautimku}ama niko ne `ivi nego ih vlasnici povremeno obilaze, lopoviihprovaqujupodokriqem no}i i odnose vrednije stvari. Upolicijika`udasuupravo zbog toga poja~ani obilascipatrolapolicijedabise

U Srpskom Krsturu policija motri na prazne ku}e

ku}e za{titile od provalnika, a ovog puta su uhva}eni s

Foto:M.Mitrovi}

plenomodmahnakonprovale. M.Mr.

DANASNASTAVAKPROCESADRAGANUYAJI]UISARADNICIMA

Svedo~ebiv{ifudbaleri Pred Vi{im sudom u Beogradu danas}e,saslu{awemsvedoka,biti nastavqeno su|ewe nekada{wemdirektoru„Crvenezvezde” DraganuXaji}u itrojiciwegovih saradnika, zbog sumwe da su protivpravno prisvojili oko osam miliona evra od transfera ~etirifudbaleraustraneklubove. Nasu|ewubitrebalodasvedo~enekada{wifudbaleri„Crvene zvezde”GoranDruli},ZoranWegu{, Perica Ogwenovi} i Ivan Dudi} zbog~ijihtransferasesudibiv{imrukovodiocima,akoje jesuduvi{enavratabezuspe{no pozivao. Naoptu`eni~kojklupisu,osim Xaji}a,biv{ifinansijskidirektoriprvisekretar„Crvenezvezde” Vladimir Cvetkovi} i Milo{Marinkovi},ifudbalskimenaxerRankoStoji}.Onisetere-

te za krivi~no delo zloupotrebe slu`benogpolo`aja,zakojejezapre}enakaznazatvorado12godina. Wima }e se suditi zbog optu`bidasuprotivpravnoprisvojilivi{emilionskenov~aneiznose u evrima, dolarima i markama od prodaje fudbalera „Crvene zvezde”GoranaDruli}a,ZoranaWegu{a,PericeOgwenovi}aiIvanaDudi}a.Nijedanodfudbalera, poizjavamakojesudalinovinarima posle saslu{awa pred istra`nim sudijom, nije teretio Xaji}a, Cvetkovi}a i Marinkovi}a, nitisuihoptu`ilidasuseokoristiliwihovimnovcem. Xaji}, Marinkovi} i Cvetkovi}uhap{enisu5.februara2008. godine i u pritvoru su proveli petmeseci. (Tanjug)

PROCESOPTU@ENIMAUAFERI„INDEKS”

Glavnipretresdanasiupetak Glavnipretresnasu|ewuoptu`enima u aferi „Indeks” za zloupotrebe na fakultetima bi}eodr`andanasiupetak,9. decembra. Prethodni pretres, planiran za kraj septembra i po~etak oktobra, nije odr`an izprocesnihrazloga. Odbranajepredlo`iladase izspisapredmetaizdvoje63zapisnika o saslu{awu osumwi-

~enihupretkrivi~nompostupku.  Osim izja{wavawa o navodima tu`ioca u predatom podnesku, za decembarski pretres pozvano je i troje svedoka, Boban iDraga Bulatovi} iGordanaObradovi}.Tosusvedocikojisupredlo`eniuoptu`nici. PredVi{imsudomuSmederevuutokujejedinstvenikrivi~nipostupakpooptu`nica-

ma Okru`nog, sada Vi{eg javnog tu`ila{tva u Smederevu iz 2007. i 2008. godine i optu`nom predlogu Osnovnog javnog tu`ila{tva u Kragujevcu iz2010.godineprotiv87optu`enih za 122 krivi~na dela. Optu` nic a Okru` nog, sada Vi{eg javn og tu` il a{tva u Smederevuiz2007.godinepodneta je protiv 41 optu`enog

(od ~ega protiv 20 profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, dva profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i jednog profesoraPravnogfakulteta Univerziteta u Ni{u) za 71 krivi~no delo. Do sada je saslu{an najve}i broj optu`enih. (Tanjug)

HAP[EWEUNO]NOMKLUBUUMIHAJLOVCU,KODSMEDEREVA

Vlasnikbaraosumwi~enza posredovaweuprostituciji PolicijajeuSmederevuuhapsila Qubi{u V. (44), vlasnika „Varijete bara Nina” u Mihajlovcu, osumwi~enog za anga`ovawedevojakautombarukojesu se bavile prostitucijom, saop{tilajeju~epolicija. Qubi{a V. se tereti za krivi~no delo posredovawa u prostituciji.Onjeosumwi~endaje anga`ovao devojke da rade kao plesa~iceuno}nombaru,uzna-

pomenu da }e zainteresovanim gostima pru`ati i seksualne usluge po 90 do 120 evra. Konobari su vodili i evidenciju o tome,kaoiopotro{enompi}u, kojejeutimslu~ajevimanapla}ivano od 600 dinara za koktel do 15.000 dinara za bocu {ampawca,pi{eusaop{tewu. Nakrajusmene,kojajetrajala od20dopetsatiujutru,devojke ikonobarisuuprisustvuQubi-

{eV.proveravalikolikojepi}apopijenotokomvremenaprovedenogsgostomivlasnikupredavali celokupnu zaradu, a zatimihjeonispla}ivao. Osim Qubi{e, koji je ranije vi{e puta osu|ivan zbog istih krivi~nih dela, krivi~ne prijave podnete su i protiv konobara \. G. (27) i \. J. (24) iz Mihajlovca,navelajepolicija. Istra`ni sudija Dragan Rogan

rekao je agenciji Beta da bi Qubi{a V. trebalo da ode na izdr`avawe kazne od deset mesecizatvoraidajenepravosna`no osu|en i na 16 meseci zatvora u drugom postupku. Oba putaosu|enjezaposredovaweu prostituciji. Qubi{i V. je odre|en pritvordoosamdana,akonobari supu{tenidasebranesaslobode.


CRnA HROnikA

dnevnik ZBOGTOGA[TOBIV[IRATNIGRADONA^ELNIK TREBIWANIJEUSRBIJI

Nemauslova zaizru~ewe Vu~urevi}a

–ApelacionisuduBeogradu pravosna`nojeodlu~iodanisu ispuweni uslovi za izru~ewe ratnog gradona~elnika Trebiwa Bo`idara Vu~urevi}a ni Bosni i Hercegovini niti HrvatskojjeronnijenateritorijiSrbije–reklajeju~eTanjugu

Bo`idarVu~urevi}

portparolka tog suda Mirjana Piqi}. – Imaju}i u vidu da iz izve{taja Ministarstva unutra{nih poslova proizlazi da Vu~urevi} nije u Srbiji i da nije dostupan doma}im pravosudnim organima, Apelacioni sud je preina~io raniju odluku Odeqewa za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu kojom je konstatovano da jesu ispuwene pretpostavke za izru~ewe pravosudnim organima BiH i Hrvatskoj.

BiH i Hrvatska tra`e Vu~urevi}a zbog ratnih zlo~ina u DubrovnikuiTrebiwu. Vu~urevi}senalaziuTrebiwu,gdejeoti{aoizSrbijesredinomseptembraiurednosejaviotamo{wemsudu.Ipak,shodno zakonu, kona~nu odluku o molbama za izru~ewe done}e m i n i s t a r k a pravde Sne`ana Malovi}. Vu~urevi} je uhap{en 4. aprila na grani~nomprelazu Karakaj u Malom Zvorniku, na osnovu poternice koju je zawimraspisala Hrvatska zbog ratnih zlo~ina po~iwenih tokom art iq er ijs kog ga|awaDubrovnika i uni{tavawakulturnih i istorijskih spomenika od 1991.do1995.godine,aVi{isud u [apcu mu je istog dana u ve~erwim ~asovima odredio ekstradicionipritvor. Potom je i Ministarstvo pravdeBiHzatra`iloizru~ewe Vu~urevi}a jer se protiv wega vodi istraga zbog ratnih zlo~ina u Trebiwu.  Wemu je 17. juna ukinutpritvoriodre|enamera zabrane napu{tawa boravi{ta, odnosnoteritorijeSrbije,koju, me|utim,nijeispo{tovao.

BIV[IOFICIRJNAODSRBIJETRA@INADOKNADU ZADANEPROVEDENEUPRITVORUTRIBUNALA

Odbijena Radi}evatu`ba zaod{tetu

–Vi{isuduBeograduodbioje kao neosnovan tu`beni zahtev oficira nekada{we JNA Miroslava Radi}a damudr`avaSrbija isplati naknadu nematerijalne {teteod50milionadinara–izjavila je Tanjugu portparolka tog sudaDu{ica Risti}. Kao prvi Srbin koji se vratio s osloba|aju}om presudom iz Ha{kog tribunala, Radi} tra`i od{tetu od 50 miliona dinara zbog neosnovanog boravkaupritvoruHa{kogtribunala ukupno ~etiri godine, {est mesecii{estdana. Radi}ev advokat Slobodan Pavlovi} najavio je za Tanjug da }e ulo`iti `albu Apelacionom suduuBeogradunatupresudukojom je sud procenio da Srbija nije objektivno odgovorna za wegov neosnovaniboravakupritvorskoj jediniciu[eveningenujerjepostupalanaosnovuZakonaosaradwisHa{kimtribunalom. Vi{i sud je u detaqnom obrazlo`ewupresude,izme|uostalog, naveo da ve{ta~ewa u kojima je konstatovano ozbiqno pogor{awe Radi}evog zdravqa zbog dugogodi{weg pritvora ne uti~u na presudu.Sudsepozvaonanizzakona i Zakon o saradwi s Ha{kim tribunalompokojemjeSrbijabilaobaveznadagauhapsiiizru~i, naveojeadvokatPavlovi}.Powegovimre~ima,Srbijaba{potom zakonuimaiobavezekao~lanica Ujediwenih nacija, osniva~a Ha{kogtribunala,iobjektivnuodgovornost za wegov neosnovani pritvor. Radi} zbog pretrpqenog fizi~kog bola tra`i od{tetu od osammilionadinara,12miliona dinara tra`i zbog du{evnih bolova koje je pretrepeo usled povrede~astiiugleda,desetmiliona dinara zbog povrede slobode i prava, osam za pretrpqeni strahijo{12milionadinarana ime umawewa `ivotne sposobnosti(zarad).

Okrivqeniupritvorunakon saslu{awakodsudije Kriminalisti~ka policija rasvetlila je rawavawe no`em Novosa|aninaQ. J. (1981)uno}i izme|u subote i nedeqe na Detelinariiodredilameruzadr`avawadosaslu{awakodistra`nogsudijeBranku K. (1986) izNovogSada.PrilikomnapadaQ.J.jezadobiovi{eubodai s te{kim telesnim povredama opasnim po `ivot prevezen je u Klini~kicentarVojvodine,saop{tila je ju~e novosadska Policijskauprava. U Ulici Kalmana Langa na starojDetelinariizme|ukules brojem1ivrti}azate~enojetelomladi}aulokvikrvi.Stotinakmetardaqe,ubrzopotom,na raskrsnici ulica Kornelija Stankovi}a i Milenka Gr~i}a, prona|enjeuzivi~wakspovre-

dama glave, koje su po svoj prilicinanetekamenomilinekim sli~nim predmetom, Branko K. (1986). Vi{e detaqa o doga|aju zna}e se posle zavr{ene istrage. Osumwi~eni je sino} priveden na saslu{awe u novosadski Vi{isuduzkrivi~nuprijavuza poku{aj ubistva i nakon izno{ewaodbranemujede`urniistra`ni sudija Tatjana \ura{kovi} odredilapritvor. Ugotovoistovremekadjedo{lo krvavog razra~unavawa na Detelinari, pisao je na{ list, povrede, tako|e no`em, zadobilisunakonkoncerta”Volimdevedesete”umalojsali„Spensa” N. X. (1981) iz Futoga  i B. M. (1982)izNovogSada. M.V.

Krvavitragovinamestuobra~una

TEKIZ[ESTOGPOKU[AJAPO^ELOSU\EWEOPTU@ENIMAUAFERI„JUGOSKANDIK“

GazdaJezdaodbranu iznosi9.februara Nekada{wivlasnikpropale piramidalne {tedionice “Jugoskandik” Jezdimir Vasiqevi}, poznatiji kao gazda Jezda, komejeju~eiz{estogpoku{aja iznovapo~elosu|ewepredVi{imsudomuBeogradu,nijeizneo odbranu, navode}i da se „zdravstveno ne ose}e sposobnim“,alijenajavioda}eda}e iskazdati9.februara2012.godine, za kada je zakazan nastavaksu|ewa. Postupak protiv nekada{weg~elnikacrnogorskeBanke privatne privrede (BPP) Miodraga Vukoti}a, s kojom je „Jugoskandik“imaougovorosaradwi u vezi s poslovima prikupqawa devizne {tedwe gra|ana, privremeno je razdvojen jerseonju~enijepojaviousudu. Trojicasaokrivqenih,Vasiqevi}evihbiv{ihsaradnikau „Jugoskandiku“:wegovzetDragan Antonijevi}, nekada{wi poslovni savetnik Qubivoje [undi}, te advokat Stevan Proti} negirali su optu`be

samsaznaoodzaposlenih,revizori su uredno popisali sve {tosuodneliiradnicisupotpisali da je dokumentacija odnetaizape~a}ena–kazaojeAntonijevi}. Dodaojedaimainformacije otomedaje„svadokumentacija postojalaikadjeu’Jugoskandiku’ otvorenste~ajnipostupak“. Okrivqeni Antonijevi} je naglasio i da se tokom ste~aja, koliko je wemu poznato, „ste~ajnamasasmawivalaumestoda seuve}avala“. Navode}idabi„bilodobro daseupostupkudo|edooriginalne dokumentacije zbog pravilnog utvr|ivawa ~iwenica“, Antonijevi} je obrazlo`io da verujeda„utokuistragestawe nijepotpunoita~noutvr|eno“. – Istra`ni sudija, kod kog sambionapo~etkuistrage, do{ao je s tri registratora: „Rad“,„Partizanskiput“i„Jugoskandik“ – ekspozitura u [apcu, ~iji je {ef bio Zoran Petrovi}.Smatramdajeistra`ni sudija tra`io tog Zorana

–Me|urazniminformacijama,~uosam,tako|e – {tonemorabiti ta~no – dajejedanodguverneraNBJ-a prodaonaLondonskoj berzi zlato i srebro „Jugoskandika“ kao lomqeno. ^uo sam preko drugarice iz NBJ-a, kojoj ne `elim da pomiwemime,dajesvadokumentacija„Jugoskandika“idaqeutrezoru NBJ-a i da se vodi kao poverqiva, kao dr`avna tajna – kazaojeoptu`eniDraganAntonijevi}.

Ministarstvo pravde Srbije ranijejeodbiloRadi}evod{tetnizahtevkaoneosnovan,aHa{ki tribunal ne priznaje od{tetno pravo oslobo|enima od optu`be zaratnezlo~ine. Dr`ava Srbija smatra da nije odgovorna za {tetu koju je Radi} eventualno pretrpeo boravkom u pritvorskojjediniciTribunalau Hagu,odnosnodaonanemo`ebiti tu`ena strana u tom sporu (nije pasivno legitimisana) po{to se krivi~ni postupak protiv wega nijevodionawenojteritoriji. Radi}jeujesen1991.godinekomandovao prvom ~etom Prve gardijske motorizovane brigade na rati{tuuVukovaruibioje,zajedno s pukovnikom Miletom Mrk{i}em i majorom Veselinom [qivan~aninom,optu`enzazlo~ineprotiv~ove~nostiikr{ewe zakonaiobi~ajaratovawa.Onisu u javnosti poznati kao „vukovarskatrojka”. Pretresnove}eHa{kogtribunala ranije je osudilo Mrk{i}a na20godinazatvora,[qiva~aninanadesetgodina,kojejeizdr`ao upritvoru.Radi}jepravosna`no oslobo|ensvakeodgovornosti.

13

POLICIJARASVETLILAPOKU[AJUBISTVANO@EMNANOVOSADSKOJDETELINARI

Jezdinozlatoprodavano naLondonskojberzi?

MiroslavRadi}

utorak6.decembar2011.

koje svu petoricu terete za krivi~no delo zloupotrebe slu`benogpolo`aja,apojedine izautaju,te{tetupri~iwenu {tedi{ama. Okrivqeni Dragan Antonijevi},kojijebio{eftrezora, kazao je da „Jugoskandik„ nije biopiramidalna{tedwa. –„Jugoskandik„ jeimaoogroman kapital, imovinu i plasirao je novac u razne poslove. Nikadnisampropustiodaevidentirampriliviodlivnovca iz trezora, niti sam bez Vasiqevi}evog znawa i odborewa ispla}ivaonovac –kazaojeAntonijevi}. Istakao je da su prilikom svakogpodizawanovacaiztrezora sa~iwavane prizanice o tome ko je i u koju svrhu odobrioisplatu,tedajedokumentacijavo|enaprecizno, napropisanna~in. –Nakon{tojeJezda8.marta 1993. napustio dr`avu, tre}i dansudo{lirevizoriNarodne bankeJugoslavijekojisuodneli svu dokumentaciju „Jugoskadnika“,120kilograma zlata i 90 kilograma srebra. Kako

Petrovi}a,anemene –naveoje DraganAntonijevi}. Optu`eni Qubivoje [undi}jetvrdiodau„Jugoskandiku”nijeimaonikakavslu`benipolo`ajve}dajebiosavetnik Jezdimiru Vasiqevi}u za ekonomsko-finansijskeposlove. Sve savete Vasiqevi}u je, ka`e [undi}, davao iskqu~iviopofinansijskimpropisima, kao da je re~ o normalnom ambijentu, kakav po~etkom devedesetih u tada{woj Jugoslaviji nije bio zbog me|unarodnih ekonomsko-finansijskih sankcijakojesujepotpunoizolovaleodsveta,padr`avanikakonijemogladado|edoneophodnognovca. – Sporio sam se s Vasiqevi}emjerjemisliodamo`edane upla}ujeobaveznurezervuuNarodnu banku Jugoslavije, dok samjasmatraodarezervemoraju da se uplate. Sporili smo se i popitawuvisinekamatnihstopa, koje je Vasiqevi} samovoqnomewao–naveoje[undi}. Okrivqeni je kategori~ki tvrdiodanijeimaonikaveveze sdeviznom{tedwom.

JezdimirVasiqevi}(arhivskisnimak)

– „Jugoskandik„ prvobitno nijeimaoovla{}ewedaprikupqa deviznu {tedwu, pa je to premo{}eno ugovorom o poslovno-tehni~koj saradwi s Bankom privatne privrede iz Podgorice,skojomjeugovorom toregulisanouodnosunasvaku ekspozituru „Jugoskandika„. Verujem da su sve {tedionice iztogvremena – „Jugoskandik„, „Dafiment„,amislimdajebio ineki[icko – radilepododobrewem dr`ave koja je organizovala,ilidopustiladasesamoorganizuju, takve {tedionice radi prikupqawa novca – kazaoje[undi}. Svuda u svetu, naveo je on, u svim kriznim vremenima, kao oblik prikupqawa novca pojavqujusetakvina~ini{tedwe, itakvihprimerakrozistoriju imamnogo,znatopredevedesetih,anekihoblikaimaiusada{wimvremenimausvetu. [undi} je, negiraju}i optu`bukojamupripisujedaje,nakon{tojeVasiqevi}napustio

dardnobankarskopravilo–da se{tedi{amakojerazro~avaju ulogeprerokaobustavesveisplatekamata”. Advokat Stevan Proti} je, isti~u}i da nije imao nikakav slu`beni polo`aj u „Jugoskandiku„, tvrdiodajebiojedanod nekoliko advokata pravnih zastupnika, ali s punomo}jem samoupojedin~animslu~ajevima, te da nikad nije imao generalnopunomo}je. –Ovdesezaboravqadajezbog zaista stra{nih me|unarodnih sankcija pod kojima je bila dr`ava,bioprekinutplatniprometsinostranstvom,dajeroba koja je, uz kr{ewe sankcija, ipak kupovana u inostranstvu, mogla da se plate ili ke{om iliotvarawemakreditiva.Kao isviudr`avi, i„Jugoskandik„ jebiouistojsituciji.Jasamu to vreme imao dozvolu za rad u Austriji,apotada{wemzakonu svi gastarbajteri su mogli da unesu u zemqu i iznesu neograni~enukoli~inudeviza.Dakle,

Proti}:Isplatesamouz Vasiqevi}evoodobrewe AdvokatStevanProti}jekazaodanikadnijednasvotanovcaiz„Jugoskandika„ zabilokojusvrhupla}awanijedatabez odborewaJezdimiraVasiqevi}a. –KadjetrebalodaseuCrnojGori, naSvetomStefanu, odr`i~uveni{ahovskime~svetskihvelemajstoraBobijaFi{eraiBorisaSpaskog,zaanga`ovawelegendarnogsudijeLotara[mitadasudiutomme~u,Vasiqevi}jenalo`iodamuse isplati100.000dolara.ZagopodinaTorea,sekundantaBobija Fi{era,naimeanga`ovawauistomme~uJezdajenalo`ioda seisplati50.000dolara – naveojeStevanProti}

zemqu 8. marta 1993. godine, uzimaodeset odsto{tedi{ama koje su `elele da podignu {tedne uloge pre roka, tvrdio da to apsolutno nije istina. Naveo je da je re~ o „primeni stavke ugovora o oro~enoj {tedwikojaseodnosinastan-

zapotrebe„Jugoskandika„ jasam vi{e puta novac koji mi je, po Vasiqevi}evom odobrewudavan uz priznanice, iznosio u svrhe pla}awa nabavki u inostranstvu – rekao je advokat Stevan Proti}. J. J.


utorak6.decembar2011.

KAKOSEOBRAZUJUPRIPADNICINACIONALNIH MAWINAUVOJVODINI

Pravasvetska, problemidoma}i

U minule tri i po decenije pripadnici nacionalnih mawina u Vojvodini mogli su nesmetano da se obrazuju, kako na srpskom, tako i na svojim materwim jezicima, {to dokazuje i ~iwenica da se u ovom vremenskom periodu poboq{ala i obrazovna struktura pripadnika ovih zajednica u na{oj pokrajini – zakqu~ak je do kojeg je do{la dr AleksandraVuji} na osnovu istra`ivawa koje je radila u okviru svoje doktorske teze „Obrazovawe pripadnika ma|arske, slova~ke, rumunske i rusinske nacionalne mawine u Vojvodini od {kolske 1974/75. godine“, predstavqenoj ju~e na okruglom stolu Pedago{kog zavoda Vojvodine posve}enom pravu pripadnika nacionalnih mawina u Vojvodini na obrazovawe. – Od 1975. godine pro{li smo kroz socijalizam, centralizam i

izolaciju i period demokratizacije zemqe, tako da su se i zakonski okviri koji reguli{u ovu oblast mewali – rekla je dr Vuji}. – Tako su se, u periodu socijalizma {iroko postavqeni okviri obrazovawa mawina, u periodu centralizacije suzili, po~ev od postavqawa cenzusa za otvarawe odeqewa na nekom od mawinskih jezika, pa do ukidawa u~ewa jezika dru{tvene sredine, da bi u periodu demokratizacije do{lo do toga da se i same mawine ukqu~uju u proces kreirawa planova i programa, vra}a se u~ewe jezika dru{tvene sredine...

ka. Dok ih se na ma|arskom jeziku nekad {kolovalo vi{e od 33.000, 2008/9. bilo ih je tek ne{to vi{e od 16.000. Na slova~kom je taj broj s 5.825 pao na 2.674, na rumunskom s 3.000 na 1.333, a i u u~ionicama s nastavom na rusinskom se broj osnovaca za tri i po decenije prepolovio. U sredwim {kolama situacija je boqa. U istom periodu ukupan broj i {kola i odeqewa i u~enika u Vojvodini se pove}ao. Pove}ao se s 26 na 38 i broj {kola u kojima se organizuje nastava na ma|arskom jeziku, dok je kod ostalih prou~avanih mawinskih zajednica taj broj ostao isti, to jest s nastavom na slova~kom i rumunskom bilo je i ostalo po dve {kole, a na rusinskom jedna sredwa {kola. Broj odeqewa s nastavom na ma|arskom je pove}an, na slova~kom i rusinskom smawen, a na rumunskom je ostao isti. Broj sredwo{kolaca koji nastavu slu{aju na ma|arskom smawio se sa 6.911 na 6.097, na slova~kom se s 257 pove}ao na 265, na rumunskom se sa 141 pove}ao na 230, a na rusinskom se sa 159 smawio na 132. – Dugogodi{wa praksa negovawa obrazovawa na materwem jeziku, kao nezaobilaznom delu kulture svake zajednice, preduslov je za sticawe kulturnog identiteta svakog pojedinca – rekla je direktorka Pedago{kog zavoda Vojvodine Leneke Erdeq. – Pripadnici nacionalnih mawina na ovim prostorima u`ivaju visok stepen zagarantovanih prava na obrazovawe na materwem jeziku, a pojedina vojvo|anska re{ewa u ovoj oblasti i danas se navode kao primeri dobre prakse, ne samo kod nas nego i u svetu. Aleksandra Vuji} je ukazala i na probleme koji se pojavquju na putu od zakonskih re{ewa do wihove primene u praksi, a najve}i su, po wenom mi{qewu, nedostatak kvalifikovanog kadra i kvalitetnih uxbenika za nastavu na jezicima nacionalnih mawina.

Mre`a{kolaukojimasenastavaodr`avanajezicima nacionalnihmawinauglavnomjeo~uvana,kaoibroj odeqewa,alisebroju~enikasmawio,{toje posledicanegativnihdemografskihtrendova,itone samokodmawinskihzajednica,negoiuve}inskoj Me|utim, po re~ima dr Vuji}, mada je mre`a {kola u kojima se nastava odr`ava na jezicima nacionalnih mawina uglavnom o~uvana, kao i broj odeqewa, broj u~enika se smawio, {to je posledica negativnih demografskih trendova, i to ne samo kod mawinskih zajednica nego i u ve}inskoj. Statisti~ki podaci govore da se za 35 godina broj u~enika u osnovnim {kolama u Vojvodini smawio za gotovo 58.000, da ima 56 osnovnih {kola mawe i gotovo 300 odeqewa je uga{eno. Istovremeno se i broj {kola u kojima se nastava odvija na ma|arskom jeziku smawio sa 123 na 108, s nastavom na slova~kom je nekad bilo 20{kola, a sada ih je 15, s nastavom na rumunskom broj {kola je s 30 pao na 25, dok je s nastavom na rusinskom bilo i ostalo tri {kole. Proporcionalno je smawen i broj odeqewa u kojima se nastava odr`ava na ovim jezicima, i to na ma|arskom s 1.355 na 970, na slova~kom s 234 na 160, na rumunskom sa 159 na 118, a na rusinskom sa 45 na 35. Me|utim, najporazniji su podaci o smawewu broja u~eni-

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr JankoRama~ naglasio je da nije svejedno da li za ovakvu nastavu nedostaje nastavnik istorije, u okviru koje se, u odeqewima s nastavom na jezicima nacionalnih zajednica u~i i deo koji se ti~e istorije te zajednice, ili fizi~kog, gde su ~asovi isti za sve. Problem je, po re~ima dr Rama~a, ~esto u nezainteresovanosti prosvetnih radnika, pa se de{ava da u istom mestu, u jednoj {koli postoji organizovano u~ewe materweg jezika s elementima nacionalne kulture, a u drugoj ne, mada je nacionalna struktura u~enika ista. Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Zoroslav Spevak me|u probleme u obrazovawu na materwem jeziku uveo je i ekonomsku situaciju u zemqi, i to konstatcijom da u gimnaziji s nastavom na slova~kom u Ba~kom Petrovcu nema u~enika iz Kisa~a, u kojem su Slovaci ve}insko stanovni{tvo, jer je autobuska karta od Kisa~a do Novog Sada ~etiri puta jeftinija nego do Ba~kog Petrovca. D.Deve~erski

UVojvodinizaposleno 2.000osobasainvaliditetom Od po~etka primene Zakona o zapo{qavawu i rehabilitaciji osoba sa invaliditetom u Vojvodini je zaposleno 2.000 osoba sa invaliditetom, izjavio je direktor Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe SlavkoImri}.On je na okruglom stolu “Mesto i uloga asocijacija invalida rada” rekao da je zapo{qavawe osoba sa invaliditetom od velikog zna~aja za proces wihovog ukqu~ivawa u svakodnevni normalan `ivot. Podsekretarka Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku NovkaMoji} rekla je da osobe sa invaliditetom ne smeju biti marginalizovana grupa, ve} sredina treba da im omogu}i da unaprede svoj `ivot, kroz stvarawe okru`ewa sa {to mawe prepreka. Prema wenim re~ima, pokrajinski buxet u delu koji se ti~e socijalne politike je veoma mali i iznosi svega 60 miliona dinara.

dRU[TvO

dnevnik

c m y

14

RE[AVAWEPROBLEMAROMAUOP[TINAMAPOGRANI^NOGPOJASA

Svevi{eromske populacijeuNovojCrwi – Broj romske dece u nekim selima novocrwanske op{tine prema{io je broj one koja poti~u iz srpskih familija – kazao je ju~e predsednik ove pograni~ne sredwobanatske komune Pera Milankov na konferenciji za novinare odr`anoj u prostorijama zrewaninskog Poslovnog inkubatora, a povodom predstavqawa programa prekograni~ne saradwe Srbije i Rumunije pod nazivom “Mre`a kancelarija za socijalnu inkluziju Roma”. Ovaj projekat sprovodi op{tina Nova Crwa, u partnerstvu s op{tinama Novi Kne`evac i @iti{te, i Interkulturalnim institutom iz Temi{vara, a wegov ciq jeste unapre|ewe kvaliteta `ivota romske populacije, jedne od najugro`enijih grupa lokalne zajednice u pograni~nom pojasu. Zami{qeno je da se to postigne kroz omogu}avawe lak{eg pristupa obrazovawu, zapo{qavawu, zdravstvenim i socijalnim uslugama. Milankov je rekao da je prema prvim, jo{ uvek nezvani~nim podacima posledweg popisa stanovni{tva u Srbiji, u novocrwanskoj komuni zabele`en najve}i porast broja pripadnika romske nacionalne mawine i da oni danas ~ine deset odsto od ukupnog broja stanovni{tva u ovoj op{tini koja se grani~i sa Rumunijom.

– U Radojevu, primera radi, u jednoj generaciji, na jedno srpsko dete “ide” desetoro romske, dok je u Srpskoj Crwi, u kojoj je nekada na 200 srpskih mali{ana “i{lo” troje~etvoro romskih, ta srazmera danas izjedna~ena. O~igledno je da Romi, za razliku od drugih naroda, imaju dobar natalitet. Tako|e, ostali narodi u Vojvodini imaju sli~ne probleme, dok Romi imaju specifi~ne – naglasio je Milankov. Po wegovim re~ima, Nova Crwa iz ukupnog op{tinskog buxeta izdvaja dva odsto za jednokratnu pomo} socijalno uro`enim gra|anima, {to je, podvukao je on, me|u najvi{im izdvajawima u Srbiji, a najvi{e korisnika poti~e upravo iz romske populacije. Milankov je

istakao i da je op{tina dobila 35.000 evra za realizaciju projekta prosvetne inkluzije Roma, napomiwu}i da se wima posve}uje posebna pa`wa jer predstavqaju sve ve}i procenat ukupnog stanovni{tva. – Zahvaquju}i projektu prekograni~ne saradwe, uradi}emo bazu podataka i prikupiti informacije o tome {ta su wihovi najve}i problemi – naveo je Milankov, i napomenuo da u delu Srpske Crwe postoji romsko naseqe i da lokalna samouprava, koja je konkurisala za dobijawe odre|enih para, ukoliko dobije taj novac, planira da izgradi put i kupatila `iteqima tog dela sela. Predsednik op{tine @iti{te Dragan Milenkovi} dodao je da u

ovoj sredwobanatskoj op{tini ne postoji tipi~no romsko naseqe, ve} da su Romi, na neki na~in, ve} integrisani u seoske mesne zajednice. Ali, podvukao je Milenkovi}, ne na nivou koji bi bio zadovoqavaju}i. Upore|uju}i neda}e koje imaju Romi u Srbiji i Rumuniji, i na~ine na koji ih re{avaju u partnerstvu s tim dr`avama, koordinatorka projekta za op{tinu @iti{te Sne`anaLaki} je kazala da su problemi veoma sli~ni. – Me|utim, Rumuni, po{to su im dostupni fondovi Evropske unije, imaju finansijske mogu}nosti da mnogo boqe re{e te probleme nego {to je to slu~aj s nama. Projekti koji se wima odobravaju sada prelaze milionske cifre u evrima. Oni su mo`da na neki drugi na~in poku{ali da re{e i stambeno i pitawe obrazovawa Roma, zahvaquju}i zakonima koje su doneli, ali i samom anga`ovawu romskih nevladinih organizacija, koje su dosta jake i mogu da uti~u na svoje sunarodnike – ocenila je Sne`ana Laki}, i prokomentarisala da su Romi vrlo specifi~na, zatvorena zajednica, i da bi kroz re{avawe wihovih problema trebalo dovesti do toga da se malo otvore, da na neki na~in ovda{we dru{tvo prihvati wihove obi~aje, ali i oni na{e. @.Balaban

SARADWAINSTITUTAZAKVBVOJVODINEIBOLNICELEKOUITALIJI

Spremniza transplantacijusrca Svetski poznati ekspert iz kardiologije dr \uzepe Gula~e iz bolnice Leko iz Lombardije u Italiji i profesor dr Lu~ano Bre{ani, ministar zdravqa te regije, posetili su Institut za karadiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici u okviru uspe{ne vi{egodi{we saradwe na{e ustanove i italijanske bolnice u unapre|ivawu stru~nog rada i edukacije na poqu kardiolo{ke prakse. Glavni ciq tih susreta, kako je nagla{eno, jeste da se pacijentima omogu}i najboqi mogu}i zdravstveni tretman u obe regije. Dijagnostika u oblasti ultrazvu-

ka srca bila je prvi projekat koji je ostvaren u okviru saradwe za razvoj kardiolo{ke prakse izme|u Vojvodine i Lombardije. Doktor Gula~e, koji je najve}e pomake ostvario upravo na poqu ultrazvu~ne dijagnostike, koordinator je mnogih zna~ajnih evropskih i svetskih udru`ewa ehokardiografista i nosilac saradwe koju ostvaruje Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i bolnica Leko. Direktorka Instituta za KVB Nada ^emerli}-A|i} istakla je da je ova ustanova spremna za realizaciju programa u oblasti transplantacije srca jer je na

tome ra|eno godinama, a na{im lekarima je omogu}ena edukacija u stranim centrima. Ona je naglasila da je najve}e pitawe donirawe organa, i dodala da se tu na{a zemqa i pokrajina moraju strate{ki opredeliti kojem programu }e dati prednost. Doktore na{eg Instituta i italijanske bolnice Leko primio je i pokrajinski sekretar za zdravstvo i socijalnu politiku i demografiju dr Atila ^engeri, isti~u}i da je Ministarstvo zdravqa Lombardije zainteresovano za {iru saradwu s Vojvodinom. Poseban akcenat, po wegovim re~ima, zauzima promovisa-

we transplantacione hirurgije u okviru zdravstvenog sistema Vojvodine za ~ije }e se unapre|ewe uslovi ste}i otvarawem „Kamenice 2”. Po{to u Lombardiji postoje tri centra gde se obavqa transplantaciona hirurgija, wihova iskustva su potrebna na{im lekarima i bi}e preuzeta, naglasio je dr ^engeri. On je izjavio i da je nedavno pokrenuta procedura da se Specijalna bolnica u Vrdniku “prepozna” kao centar za rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika, i dodao da }e ta ustanova po~eti da radi kao takva po~etkom naredne godine. Q. Male{evi}

UNOVOKNE@EVA^KOJOSNOVNOJ[KOLI„JOVANJOVANOVI]ZMAJ”

\aciostalibezpolovine uybenika U~enicima Osnocne {kole „Jovan Jovanovi} Zmaj” iz Novog Kne`evca koja pokriva podru~je svih naseqa ove severnobanatske op{tine, za ovu {kolsku godinu nije isporu~ena polovina uxbenika koje su uredno platili dobavqa~u iz Kikinde. Prevareni roditeqi osnovaca su ogor~eni jer su prinu|eni da se snalaze kako znaju i umeju, a zbog nedostatka uxbenika sa pote{ko}ama u savladavawu gradiva imaju i deca i prosvetari. Policija je pre petnaestak dana podnela krivi~nu prijavu protiv DraganaB. iz Kikinde, koji je osumwi~en da je po~inio dva krivi~na dela iz oblasti privrednog kriminala, a na teret mu se stavqa da je u svojstvu odgovornog lica DOO „Radobran” iz Kikinde na ime isporuke kwiga za ovu {kolsku godinu od u~iteqa i razrednih stare{ina novokne`eva~ke {kole naplatio 1,9 miliona dinara, pa je pla}ao razna dugovawa SZTR „Guliver” prema raznim dobavqa~ima, a na drugoj strani |aci su ostali poluprazanih torbi jer im kwige nisu isporu~ene. Roditeqi su ogor~eni jer rukovodstvo {kole nije na vreme reagovalo zbog neisporu~enih kwiga, pa ~ak tvrde da se ~itav slu~aj za-

ta{kavao od strane direktorke i Saveta roditeqa, izbegavaju}i da se ranije sazove sastanak o{te}enih roditeqa, nego je to u~iweno tek 22. oktobra. Za nabavku uxbenika posredstvom partnera iz Ki-

Za prikupqawe novca za kupovinu uxbenika na tri ili ~etiri rate i wihovu raspodelu, u~iteqi i razredne stare{ine su dobijali proviziju od 10 odsto, {to im je ispla}eno i ovog puta, ali |acima

Kakoobe{tetitiroditeqe - Iako uxbenici nisu nabavqani direktno preko {kole, nastoja}emo da zastupamo interese o{te}enih roditeqa, da im se pare nekako vrate. Jo{ dok nije bilo vreme isporuke kwiga, po{to su se javqali i drugi dobavqa~i koji su na ime rabata nudili 15 odsto, stupila sma u kontakt sa dobavqa~em iz Kikinde koji je uz 10 odsto provizije koje je isplatio u~iteqima i nastavnicima, {koli obe}ao pet odsto i na ra~un {kole uplatio 85.000 dinara, {to smo iskoristili za kre~ewe u tri {kolske zgrade i druge neophodne popravke. Niko nije ni slutio da sve kwige ne}e biti isporu~ene. Po{to su |aci i roditeqi ovom prilikom lo{e pro{li, za narednu {kolsku godinu }emo kontaktirati izdava~e i na osnovu ugovora i drugih garancija koje pru`e sklapati ugovor, a od rabata od 15 odsto koliko uobi~ajeno iznosi, gleda}emo da obe{tetimo roditeqe - ka`e direktorka Baji}. kinde {kola nema sklopqen ugovor, a direktorka Osnovne {kole „Jovan Jovanovi} Zmaj” Sne`ana Baji} koja je na ovoj du`nosti od 15. septembra pro{le godine predo~ava da su kwige na isti na~in posredstvom iste kikindske kwi`are „Guliver” nabavqane ve} 15 godina i prilikom dva prethodna direktora.

nije isporu~eno vi{e od polovine kwiga. Prema onome {to je potvrdila i direktorka Baji}, u~esnicima su isporu~ene kwige za 930.000, a nisu ih dobili u vrednosti 970.000 dinara! - Do sada je sve funkcionisalo, nije bilo nikakvih problema, jer su u junu mesecu sa podelom |a~kih kwi`ica deca istovremeno

dobijala kwige za narednu {kolsku godinu. Ni{ta se nije promenilo u pogledu poru~ivawa kwiga i kada sam do{la na ovu du`nost jer je smo navikli da na{ snabdeva~ tokom godine dolazi u {kolu, dogovara se sa razrednim stare{inama, za prikupqewe pare im je davao priznanice. Prvi put se dogodilo da u junu nije isporu~io uxbenik, ali i ranije se de{avalo da pojedini uxbenici ne budu na vreme od{tampani, pa smo ih dobijali kasnije u septembru. Prvo nismo znali za{to sve kwige nismo dobili, pa smo do po~etka oktobra stalno dobijali obe}awa da }e kwige koje nedostaju doneti za dva ili tri dana, a kada smo shvatili da od toga ne}e biti ni{ta podneli smo prijavu policiji. Jedidno su kwige za ~etvrti razred isporu~ene u celosti - ka`e Baji}eva. Nedostatak uxbenika koji nisu isporu~eni u {koli su nastojali da nadomeste pozajmqivawem i kupovinom polovnih uxbenika od prethodnih generacija ili wihovim fotokopirawem, roditeqi koji su to sebi mogli da priu{te kupovali su i nove kwige, ali ima i |aka koji moraju da hvataju bele{ke. M.Mitrovi}


kultura

dnevnik

utorak6.decembar2011.

15

ПОВОДОМВЕКАОДПРВОГКЊИЖЕВНОГРАДАИПОЛАВЕКАОДДОДЕЛЕНОБЕЛОВЕНАГРАДЕ

Централнапрослава Андрићевог јубилеја Централна прослава двоструког јубилеја Иве Андрића века од објављивања његовог првог књижевног рада и пола века од када је том писцу додељена Нобелова награда за књижевност, биће одржана 10. децембра у Београду. У седишту Југословенске кинотеке у Београду 10. децембра, на дан када је Андрићу 1961. у Стокхолму уручена Нобелова награда за књижевност, биће одржана пригодна свечаност коју организује Министарство културе, информисања и информационог друштва Србије. Пре свечаности, у три галеријска простора на Андрићевом венцу биће отворене изложбе које на различите начине осликавају пишчев живот и стваралаштво, речено је агенцији Бета у Музеју града Београда који реализује тај програм. У Галерији „Озон„ биће отворена изложба „Задржани погледи - Андрић, свет књиге и пријатељи„, на којој ће бити представљена ликовна дела из Андрићевог музеја, односно радови уметника с којима се писац дружио. Галерија Музеја Иве Андрића би-

ће домаћин изложбе „Мој прозор у књигу„, коју чине радови графичке дизајнерке Жељке Мићановић

ЗАВРШЕНФЕСТИВАЛАУТОРСКОГФИЛМАУБЕОГРАДУ

Гран при „Акацијама” Гран при „Александар Саша Петровић„ на 17. Фестивалу ауторског филма добио је аргентинско-шпански филм „Акације” Пабла Ђорђелија, а награду за режију британски аутор Педи Консидин за филм „Тираносаурус”. Специјално признање жирија добио је израелски редитељ Еран Колирин за филм „Замена”, саопштио је јуче председник жирија, аустралијско-мексички редитељ Мајкл Роу на конференцији за новинаре у Дому омладине Београда. Чланови фестивалског жирија били су македонски редитељ Владимир Блажевски и филмска посленица из Немачке Габријела Бруне Мајер. Роу је истакао да је фестивал понудио широк дијапазон жанрова и стилова. „Акације„ су награђене „зато што се изванредна суптилност, једноставност и храбра употреба натуралистичког ритма комбинују да би се створио веома убедљив и изузетно хуман филм”. Консидин је награђен јер је створио филм који се „одликује личним рукописом правог приповедача, то је комплексан и уверљив свет, у чијем центру је аутентичан и харизматичан јунак„, оценио је жири. У образложењу за специјално признање истиче се да је Колирин „креирао храбру и

неочекивану наративну форму која разбија клишее уметничког филма и преиспитује тишину и празнину савременог урбаног живљења”. На конференцији су саопштене и одлуке других жирија. Награду „Александар Петковић„ за најбољег сниматеља добио је Дијего Полери за рад у филму „Акације„. Признање додељује секција Удружења филмских умртника Србије, а председник жирија био је сниматељ Ђорђе Николић. Награду удружења новинара и критичара Фипресци Србија добио је „Тираносаурус„, саопштио је у име жирија Владимир Џудовић (Радио Београд). Друго домаће удружење - Огранак Фипресци Србија доделило је своје признање британском филму „Срам” аутора Стива Меквина, саопштио је у име жирија Драган Јовићевић (НИН). Свечаним проглашењем и уручењем награда у великој дворани Дома омладине синоћ је завршен 17. Фестивал ауторског филма. Од 30. новембра у такмичарској селекцији учествовало је 11 филмова. У пратећим програмима приказано је још око 50 играних и документраних остварења, у више београдских сала. Организатор фестивала је удружење грађана „Поглед у свет„.

Миљковић, односно модели књига инспирисани Андрићевим делима.

ваца (1987-90), као и реконструкције многих зграда и старих здања у Новом Саду, Сремским Карловцима, Сремској Митровици, Зрењанину.

Поред учешћа у поменутим пројектима, Јовановић се бавио писањем текстова у стручној и дневној штампи и публикацијама. Бавио се проучавањем, праксом, и презентацијом културне и градитељске баштине у Војводини и савремене архитектуре. Био је такође и аутор више запажених

не објавили „Нова књига„ из Подгорице и „Штампар Макарије„ из Београда. Задужбина је у сарадњи са САНУ и Матицом српском објавила и обимну Андрићеву библиографију, а подржала је и објављивање Андрићевих прича у 10 томова, од којих је шест штампано у издању београдске „Лагуне„, а четири у издању „Дерете„. Управник Задужбине Драган Драгојловић рекао је агенцији Бета да је планирано штампање јубиларне поштанске марке с ликом Иве Андрића, а Народна банка Србије већ је издала кованицу од 20 динара с пишчевим ликом. Током наредне године, према Драгојловићевим речима, Задужбина ће учествовати у организацији научних скупова о Андрићевом делу и бројних других програма посвећених нобеловцу.Ове године, како је истакао Драгојловић, штампана су и домаћа и инострана издања Андрићевих дела, у складу с уобичајеном динамиком која није директно повезана с јубилејом, него са чињеницом да популарност тог писца, преведеног на 49 језика, не опада.

УКУЛТУРНОМЦЕНТРУНОВОГСАДАВЕЧЕРАСПОЧИЊЕФЕСТИВАЛЕВРОПСКОГИНЕЗАВИСНОГФИЛМА

МузикаНинаРотеи„Фауст”Сокурова Фестивал европског и независног филма, „Еуро - ин филм 2011“ почеће вечерас у 20 часова, у Културном центру Новог Сада (Катлочика порта 5) концертом филмске музике и пројекцијом филма „Фауст“. На програму отварања, овог 15. јубиларног фестивалског издања, публика ће прво имати прилику да чује музику Нина Роте у извођењу пијанисткиње Бранке Парлић. Повод је 100. годишњица од рођења овог познатог италијанског композитора који је светску славу стекао музиком за филмове Федерика Фелинија и Лукина Висконтија, као и прва два дела Кополиног „Кума“. Ову смотру ревијалног карактера отвориће филм који је освојио „Златног лава“ на овогодишњем венецијанском филмском фестивалу. Реч је „Фуасту“ једног од водећих савремених руских редитеља Александара Сокурова, фестивалској публици широм света, као и нашој добро познат по остварењима: Мајка и син, Молох, Таурус, Руска арка, Отац и син, Александра... „Фауст“ је прича о успешном научнику којег почињу да гуше верска ограничења и који је спреман да прода душу ђаволу зарад праве просвећености. Како наводи сам аутор, „његов филм није још једна адаптација Гетеовог дела , већ чи-

Преминуоархитекта СлободанЈовановић У Новом Саду је у 75. години преминуо Слободан Јовановић, познати архитекта и конзерватор. Јовановић је аутор и коаутор многих архитектонских пројеката, обављао је и низ значани дужности, и током свог радног века био на челу неколико струковних удружења. Рођен 1937. у Темерину, Слободан Јовановић је гимназију је похађао у Зрењанину, а архитектуру завршио у Загребу. Свој радни век је започео као конзерватор у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, а затим га је посао одвео у покрајинске и градске органе управе надлежне за урбанизам у Војводини и у Новом Саду. Каријеру је наставио у Градском заводу за обнову градитељског наслеђа и заштиту споменика културе, где је као заменик директора радио до 1993, а након тога у Градском секретаријату за образовање и културу. Међу бројним пројектима на којима је Јовановић сарађивао као аутор и коаутор, налазе се и реконструкција дела старог центра Новог Сада (1968), Детаљни урбанистички план (1970), Идејни пројекат уређења Петроварадинске тврђаве (1972) и пројекат ревитализације Сремских Карло-

У Галерији „Нова„ посетиоци ће бити у прилици да погледају поставку „Иво Андрић писац

и/или дипломата„ која хронолошки прати живот великог књижевника. Та изложба у четвртак увече је отворена у седишту УН у Женеви, а до сада је обишла још неколико европских градова, међу којима су Темишвар, Минхен, Франкфурт, Лајпциг. Током наредне године, како је најављено у Музеју града Београда, планирано је да та изложба буде представљена у градова у којима је Андрић боравио од 1919. до почетка Другог светског рата, међу којима су Ватикан и Рим, Трст, Марсеј, Париз, Букурешт, Грац, Берлин. Јубилеј ће се обележавати током целе наредне године, односно до октобра 2012. када се навршава и 120. годишњица рођења Иве Андрића (Травник, 1892 - Београд, 1975). У томе учествују и Задужбина Иве Андрића, Српска академија наука и уметности (САНУ), Матица српска и друге домаће установе културе. Јесенас је штампано ново, до сада најсвеобухватније издање Сабраних дела Иве Андрића у 20 томова, које су уз помоћ и сарадњу стручњака из Андрићеве задужби-

изложби и публикација везаних за урбанистичко – архитектонску проблематику. Јовановић је обављао дужности председника Друштва архитеката Новог Сада (1970 – 1972), Друштва конзерватора Војводине (1974-1977), Савеза инжењера и техничара Војводине (1983-1985 и од 1996) и потпредседника Савеза друштава архитеката Југославије (1977-1981). Био је члан – сарадник Матице српске. Изабран је и за члана Академије архитектуре Србије у Београду (2006). Поред спомен плакете Савеза друштава конзерватора Југославије (1975), Јовановић је добитник и Табаковићеве награде за архитектуру Друштва архитеката Новог Сада (2009), за достигнућа из више области- конзерваторско-рестаураторских изведених пројеката везаних за историју архитектуре Новог Сада и Војводине, за дела из есејистичке и критичке архитектонске публицистике у дневној штампи, на телевизијии у стручним часописима као и деловање у области друштвено-стручне праксе у оквиру разних струковних организација.

тање онога што у тој причи остаје измеђи редова“. Фауст је мислилац, креативно биће. Он је и анонимни човек кога прогоне и глад, и похлепа, и пожуда. Фауст је као трагични лик прогоњен жељом да стално иде напред, не примећујући да време стоји у вечности, док је он као људско биће пролазан и смртан... Филм траје 134 минута. Током фестивала, који ће трајати до 25. децембра и представиће више десетина наслова, моћи ће да се погледа и филм „Развод: Надер и Симин“ иранског редитеља Асгара Фархадија, који је ове године на Берлинском филмском фестивалу освојио „Златног медведа“, док је цела глумачка екипа награђена „Сребрним медведом“. Ту су и остварења: британски „Срам“ Стива Меквина са Мајклом Фасбендером у главној улози, турски филм „Било једном у Анадолији“ Нурија Билге Чејлана (велика награда жирија у Кану), британски „Тираносаурус“ Педија Консидина (награда за режију на Санденс фестивалу), „Торински коњ“ мађарског синеасте Беле Тара (Сребрни медвед на Берлинском филмском фстивалу), аргентински филм „Акације“ Пабла Ђорђелија, француски „Кућа толеренције“ Бертрана Бонела, аустријски „Михаел“ Маркуса Шлајнзера. Руски „Елана“ Андреја

Звјагинцева...Домаћи и филм из региона представиће се остварењима „Стара школа капитализма“ Желимира Жилника, „Сестре“ Владимира Паскаљевића, „Са Фиделом до краја“ Горана Радовановића, „Мај-

„Еуро - ин филм 2011“ ће трајати до 25. децембра, Светског дана филма. На тај дан , на крају фестивала ће бити приказан са рестаурисане копије први српски и балкански играни филма „Живот и дела бесмртног

Из филма „Фауст”

ке“ Милча Манчевског, „Панк није мртав“ Владимира Блажевског... Фестивал ће публици понудити и најбоља остварења нордијског филма у оквиру селекције „Нордијска панорама” и селекцију „Мексички филмски хоризонти” која подразумева игране, документарне и кратке филмове. Како је најављено из Културног центра Новог Сада, фестивала

вожда Карађорђа”, који је премијеру имао 1911. године, а режирао га је ондашњи познати глумац Чича Илија Станојевић. Током фестивала сви филмови ће бити приказивани у биоскопу Културног центра Новог Сада у три термина од 18, 20 и 22 часа. Улазнице коштају 100 динара, док су пројекције краткометражних филмова бесплатне. В. Црњански

НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ Репертоар за децембар уторак, 6. у 19 сати* (мала сала) - Золтан Егреши: ПОРТУГАЛ, редитељ: Шандор Ласло среда, 7. у 19 сати* -мала сала - Золтан Егреши: ПОРТУГАЛ, редитељ: Шандор Ласло четвртак.8. у19 сати* - мала сала - Золтан Егреши: ПОРТУГАЛ, редитељ: Шандор Ласло уторак 13. у 19 сати* -Михаљ Верешмарти:ЧОНГОР И ТИНДЕ, редитељ: Ђерђ Херњак, Претплата Иби Ромхањи, среда, 14. у 19 сати* -Михаљ Верешмарти: ЧОНГОР И ТИНДЕ, редитељ: Ђерђ Херњак субота,17. у 19 сати - Мирослав Момчиловић: СЕДАМ И ПО, редитељ: Даријан Михајловић уторак, 20 у 19 сати* - Жил Лероа: АЛАБАМА СОНГ, редитељ: Рахим Бурхан четвртак, 22.у 19 сати* - Мадач: ЧОВЕКОВА ТРАГЕДИЈА, редитељ: Кокан Младеновић уторак, 27 у 19 сати*- Мадач: ЧОВЕКОВА ТРАГЕДИЈА, редитељ: Кокан Младеновић четвртак, 29. у 19.30 сати - Гостовање у Сенти, Михаљ Верешмарти: ЧОНГОР И ТИНДЕ, редитељ: Ђерђ Херњак * СА ПРЕВОДОМ Позориште задржава право на промену репертоара Карте се могу купити на благајни Новосадског позоришта-Újvidéki Színház од 16-19 часова или резервисати на тел: 021/ 525-552 и 657-2526 www.uvszinhaz.co.rs -e-mail: szinhaz@eunet.rs, ujvidekiszinhaz@yahoo.com


SPORT

utorak6.decembar2011.

PARTIZAN I PETU GODINU DOMINIRA

Snagaizsopstvenih redova FudbalskiklubPartizanipetugodinuzaredomdominirasrpskimfudbalom.Crno-belisuliderinatabeliJelensuperligesa sedam bodova ispred Crvene zvezdeivelikim{ansamadaodbrane titulu {ampiona jer na prole}e sanajqu}imrivalima,kom{ijama sa Marakane i Vojvodinom igraju nasvomstadionu.Uzto,Beogra|ani su se plasirali u polufinale kupapasuuigriizatajtrofej.

odbelgijskogGenka(1:2,1:1).Ubara`uzaplasmanuLiguEvropeispali su od irskog [amroka, na produ`etke, po{to je u oba me~a bilo1:1. Crno-belisuuserijiod15pobeda(12uprvenstvuitriukupu). Slab start sezone, uzrokovan rotacijom~ak27fudbalera.Kadasu seigra~iupoznaliipo~elidadeluju kao kolektiv. Ali i jo{ ne~im,kadajetrenerStanojevi}po-

LazarMarkovi}

Partizan je i najefikasniji tim,alijeiprimionajmawegolova(41:6,uobatakmi~ewa).Crnobeli imaju i drugog strelca lige Zvonimira Vuki}a, sa sedam postignutih golova, a me|u prvih pet je i Lazar Markovi}, koji je bio precizan {est puta. Prvi je zabele`io dve, a drugi tri asistencije. Beogra|ani su izgubili samoodSlobode(1:2)udrugomkoluprvenstva,auEvropisuukvalifikacijama za Ligu {ampiona eliminisali [kendiju, iz Makedonije(4:0,1:0)dabipotomispali

~eodaseoslawanafudbalereiz Partizanove {kole: Rni}a, Lazevskog, Miqkovi}a, Aksentijevi}a, Babovi}a, Tomi}a, [}epovi}a,LazaraMarkovi}aiSmiqani}a. Svi oni, izuzev Aksentijevi}a, u~estvovali su u dve najva`nijeprvenstvenepobede,protiv Vojvodine u Novom Sadu (2:1) i Crvene zvezde na Marakani (2:0). Ne~udistoga{tosuzaMarkovi}a(17)ve}zainteresovani^elzi, ArsenaliBajern,azaTomi}aLacioinekefrancuskeekipe.TransferMatijeNastasi}a(18)izTe-

leoptika u Fiorentinu pokazuje da bi crno-beli i u wemu imali jakoslonacovesezone. Pitali smo sekretara Omladinske {kole Dragana [u{wara kojajetajnauspehaovolikeproizvodwetalenata? - Pre svega, jasna ideja {ta bi ona trebala da donese. Jak skauting,dobritreneriinaravnooptimalni uslovi za rad. Otvaramo kampove{iromregiona,imamoih iuAmerici,asvesaciqemdana okudr`imo{tovi{epotencijalnihasova.Istorijajepokazalada je Partizan najuspe{niji bio kadaseoslawaonasopstvenudecurekaoje[u{war,aludiraju}ina ~uvenu generaciju ,,Partizanovih beba”, koja je {ezdesetih godina preba~enaizmla|ihkategorija,a potom stigla do finala Kupa {ampiona. Iporedtoga{toumla|imkategorijama Partizan vi{e ne dominirakaopre,potvrdakvalitetavidiseuduelimasavr{wacimaizCrvenezvezde.Pora`enisu samokadeti(0:2),apobedesuostvarili: petli}i (1:0), mla|i pioniri (2:0), pioniri (3:1) i omladinci(4:2). - Uspeh je time ve}i {to su omladinciigralibezdevetorice standardnih igra~a, sa trojicom, ~etvoricom kadeta. Politika kluba je da se najtalentovaniji prebacujuukategorijuiznadkako bi se pre spremili za prvi tim rekaoje[u{war. Sjajanpotencijal[u{warprepoznaje i u drugim Omladinskim {kolama. - U Vojvodini zaista odli~no radeiubli`ojbudu}nostitreba o~ekivatidainekoiodtihklinacazaigrauJelensuperligi-zakqu~ioje[u{war. I. Lazarevi}

PRED DNEVNIKOV TURNIR U MALOM FUDBALU

Prijavejo{desetdana Start49.Dnevnikovogturnira u malom fudbnalu je sve bli` i, do prv ih utakm ic a ostalo je jo{ svega dve nedeqe, a prijave za turnir pima}emo samo jo{ deset dana. Zato bi bilo dobro da se ekipe {to pre prijave, kako bi ih moglirazvrstatipremasnazi. Intereovawezana{turnir jeidaqeveliko,pasmosigurnida}eovogodi{wapriredba naSpensuprema{itisvao~ekivawa.Ve}sadasumnogeekipeizNovogSadaiizokoline najavili u~e{}e, a za turnir interesujuseiBeogra|ani. Ve} nekoliko godina nagradni fond na na{em turnir najve}ijeuSrbiji,tako}ebiti i ove godine. Najboqi tim dobi}e 400.000 dinara, naravno, pod uslovom da se prijavi oko stotinak ekipa. Nov~anu nagradu dobi}e i najboqi u konkurenciji veterana. Najmla|i }e dobiti robne nagrade,anagradi}emoinajbowepojedinceusvimkategorijama. Turnir }e, prema dogovoru sa Sports kim i pos lovn im centrom „Vojvodina” (igra}e seumalojsaliSpensa),po~eti 18. ili 21. decembra. Ne{tokasnijistartuodnosuna ranijegodinejezbogzauzetostiSpensa.Zbogpredstoje}eg Evropskog prvenstva u rukometu i radova u velikoj sali novosadske sportske lepotice, mala sala je preoptere}ena,pajemoralodado|edopomerawa termina u odnosu na

planirano. Predvi|amodasefinalnime~evi igraj u 8. jan ua r a, ali mogu}e je da i tu do|e do pomerawa ako se prijavi veliki broj ekipa. U ovom trenutku  za potencijalne u~esnike najva`nije je to da }e se igrat i po istim pravilima kao i ranijihgodina-petigra~a upoquigolman,ajednuekipusa~iwavaju10 fudb al er a. Ekip e za svak u utakm ic u mog u prijaviti novih deset igra~a, s tim {to jedan fudbaler ne mo`e da igra za dve ekipe. Igra}eseupetkategorija: seniori, veterani,kadeti,pioniorii mla|ipioniri. Prijave za turnir primamosvakogradnog Momenatspro{logodi{wegturnira danausportskojrubriFoto:F.Baki} ciDnevnika(Bulevar oslobo|ewa81,prvisprat,so- mla|e pionire ro|eni posle ba14)od10do14satiina`i- prv og jan ua r a 1999. god in e. ro ra~un broj 340 – 2511 -60 Kodveteranaostajepostarom [ahovskogkluba“Dnevnik”,a - na turniru mogu nastupiti kotizacijajeslede}a–senio- igra~i koji na dan utakmice ri: 15.000 din ar a, vet er an i imaju35godina.Pro{legodi11.000, kadeti: 10.000, pioni- ne smo poku{ali da podelimo ri: 9.000 i mla| i pio n ir i: veterane, ali stariji se nisu 8.000 dinara. Informacije se prijavili. I sada smo voqni mogu dobiti i na telefonski dapoku{amosastarijomkatebroj:021/480-6827. gorijom(iznad45godina),ako Za kadete mogu nastupati se prijavi vi{e od pet ekipa igra~i ro|eni 1995. i mla|i, uvrsti}emoihutakmi~ewe. zapionire1997.imla|i,aza G. K.

dnevnik

c m y

16

Yaji}napraguMarakane Stav Delija je potpuno jasan, wihova `eqa je da legendu svog klubaponovovideufunkcionerskoj foteqi. Najvatreniji simpatizeriZvezdenapo~etkume~a protiv Rada skandirali su nekada{wempredsedniku,dabiudrugompoluvremenuprekoceletribine napravali koreografiju u kojojjedominiraoportretjednog odnajboqihigra~akojegjena{a zemqaimala.Nikovi{eneskrivanameruaktuelnogrukovodstva da se Xaji} ukqu~i u rad uprave pru`i pomo} za prevazila`ewe krize. Kontakti su uspostavqeni, tre}a Zvezdina zvezda `eli povratak na Marakanu, a kakav uloga}emubitinamewenaostaje dasevidi. -SteklisuseuslovizapovratakDraganaXaji}auklub-krat-

ko je prokomentarisao predsednikcrveno-belihVladanLuki} po zavr{etku me~a protiv Rada,

uz napomenu da je zadovoqan pobedomaliidaekipamoradaigra boqe,bezoscilacija.

ZVEZDA UZ DOSTA SRE]E SLAVILA NA VRA^ARU

Nagradazakarakter FudbaleriCrvenezvezdeuzdosta muka i pomo} sportske sre}e napustili su Vra~ar uzdignutih ruku. Tek u nadokandi vremena slomilisuotportvrdihgra|evinara. Bledo prvo poluvreme, ne{toboqeizdaweunastavkubilo je dovoqno za preokret i bodove koji mogu da obezbede prividni mirnaMarakanidozimskepauze. - Nije jednostavno motivisati ekipu posle poraza u derbiju. U prvompoluvremenunismobilina nivou, ali za prikazano u drugom igra~izaslu`ujupohvale,presvega za karakter koji su pokazali. Isto bih rekao i da je na snazi ostao remi. Na kraju smo ipak

Vidi}i Ferdinand naprodaju Aleks Ferguson, menaxer Man~estrjunajteda,blizujeodlukedapodmla|ivaweekipezapo~neizzadwelinije.Navodno, Man~ester}eve}narednogleta na tr`i{tu ponuditi dvojac {topera,NemawuVidi}aiRija Ferdinanda. Za Vidi}a su zainteresovani Real, Juventus i An`i, dok je VestHemraspolo`endaponovo anga`ujeFerdinanda.

imalisre}udapobedimo.Da}emo sveodsebedasavladamoiVojvodinu u posledwem kolu, a taj susret odigra}emo pred praznim tribinama–istakaojetrenerRobertProsine~ki. Svesnisucrveno-belidajenagra|entrudiupornost... -Dalismosveodsebedapobedimo, ali na po~etku nije nam i{lonajboqe.Udrugomdelusmo biliagresivniji,imalismovi{e `eqe i `ara. To je kqu~ uspeha, nagradakojanasjeuproteklomdelusezone~estozaobilazila-smatramladireprezentativacDarko Lazovi}.Zbogpovi{enetemperature i mu~nine Andrija Kalu|e-

rovi}ostaojenaklupi,aliufini{uutakmicebiojexokertrenera Prosine~kog, strelac pobedonosnoggola. -Ose}aosamseveomalo{e,ali saminsistiraodabudemuprotokolu. Verovao sam da mogu da pomognem,dapogodimmre`u.Uigru samu{aobezzagrevawa,jernisam imao snage. Utr~ao sam na vreme posle centar{uta Petkovi}a i pogodio-prozboriojeiscrpqeni Kalu|erovi}. Sve misli Beogra|ana okrenute su ve} ka posledwem jesewem koluiderbidueluprotivVojvodine. Z. Rangelov

Mesi,]avi,Ronaldo zaZlatnuloptu FudbaleriBarseloneLionel Mesi i ]avi Ernandes, kao i igra~madridskogRealaKristijano Ronaldo kandidati su za osvajawe nagrade „Zlatna lopta”. Mesi je presti`nu nagradu ve}osvojaoprethodnedvegodine, a ove je bio progla{en za najboqegfudbalerafinalaLige {ampiona, u kojem je Barsa pobedila M. Junajted sa 3:1. Ukolikoponovoosvojinagradu, Mesi }e se izjedna~iti sa Mi-

{elom Platinijem, koji je kao igra~ Juventusa tri puta zaredomosvajao„Zlatnuloptu”. Uglasawu}eu~estvovatinovinari, selektori i kapiteni reprezentacija, a kapiten [vedske Zlatan Ibrahimovi} ve}jeizjavioda}esvojglasdati biv{em saigra~u Lionelu Mesiju. Sve~ana ceremonija progla{wepobednikaodr`a}ese9.januaraslede}egodineuCirihu.

UZ ODLAZAK BRAZILSKOG ASA SOKRATESA

Genijesfudbalskomloptom Brojni fudbaleri, sportisti, politi~ari i druge javne li~nostisavelikim`aqewemsuprimili vest o smrti legendarnog fudbaleraSokratesa.Brazilski fudbalski velikan i biv{i kapiten reprezentacije Sokrates umro je u nedequ u 58. godini od posledicainfekcijecreva. Zbogvrhunskeigreitoga{to jezavr{iomedicinu,biojepoznatkaoDoktorSokrates. Poznato je da je Sokrates mnogo pio, {to je ~inio ~ak i kada je bio igra~ tokom osamdesetihgodinapro{logveka. Predsednica Brazila Dilma Rusef rekla je da je ta zemqa izgubila „jednog od svojih najvoqenijihsinova”. -Naterenusasvojimtalentom i sofisticiranim potezima bio jegenije.Vanterenajebiopoliti~kiaktivanibrinuoseosvom narodu i svojoj zemqi - rekla je predsednicaBrazila. Biv{i predsednik Brazila Lui{ Iwasio Lula da Silva tako|e je izrazio tugu i `aqewe zbog smrti slavnog fudbalera.

Lula je navija~ brazilskog Korintijansa, kluba za koji je Sokrates odigrao vi{e od 300 utakmica. - Sokratesov velikodu{an doprinosKorintijansu,fudbalu i celokupnom brazilskom dru{tvu nikada ne}e biti zaboravqen-kazaojeLula. Biv{i italijanski fudbaler Paolo Rosi rekao je da je Sokrates bio „jedinstven iz svaketa~kegledi{ta”.

- Sokrates je delovao kao igra~izdrugogdoba.Nisimogao dagastavi{niujednukategoriju na terenu i van wega. Svi su znali za wegovu medicinsku diplomu i imao je puno kulturnih i socijalnih interesa rekaojeRosi. Rosi je postigao het-trik za Italiju protiv Sokratesovog Brazila na Svetskom prvenstvu 1982.godineiwegovaekipajesa 3:2 izbacila „karioke” iz takmi~ewaudrugojrundi. -Biojeveomadinami~anfudbaler sa uzvi{enim ose}ajem za igru i, pre svega, velikom inteligencijom. Zajedno sa Zikom i Falkaom bio je simbol reprezentacije Brazila - rekao jeRosi. Sokratesjepozavr{etkukarijerepo~eodasebavimedicinom, akasnijejestekaopopularnosti kao televizijski komentator i kolumnista,sauvekjedinstvenim ikontroverznimstavom. Sokrates }e biti sahrawen u sredu u rodnom gradu Ribeirao Pretoudr`aviSaoPaulo.Bio jeotac{estorodece.


SPORT

c m y

dnevnik

VESTIIZFKVOJVODINA

stencija. Na tre}em mestu nalaziseMilanBojovi},kojije pet puta poga|ao gol suparnikaiimaotriasistencije. Na listi slede: Giorgi Mereba{vili sa 4 gola (5 asi-

Brana Ili} vodi na klupskoj listi strelaca

vetputazatresaomre`urivala,aimaojeitriasistencije. NadrugommestunalaziseKamerunac Abubakar Oumaru, koji je postigao 7 golova, ali je i prvi „paker” sa {est asi-

stencija), Miroslav Stevanovi} 3 (4), Petar [kuleti} 2 (1)iDanielMojsov1(1),SlobodanMedojevi}1(1)iNemawa ^ovi} 1 (pre{ao u Spartak). A.P.

Lista`eqapostoji Fudbalsku javnost u Novom Sadu svakako najvi{e zanima {ta}esede{avatiuVojvodini tokom zimskih meseci, odnosnoko}enapustiti,akopoja~ati crveno-bele. Sportski direktor Miodrag Panteli} timpovodomjrekao: Miimamolistupotencijalnih poja~awa i ve} posle derbijasCrvenomzvezdomusubo-

tupo~e}emodaradimonarealizaciji na{ih `eqa. Treba prvo da vidimo ko bi realno mogaodado|e,aciqnamjeda zadr`imokosturekipeidaga nadogradimo igra~ima koji nam nedostaju. To zna~i da }e pojediniigra~inapustitina{e redove, naravno u zavisnosti od ponu|enih uslova i cene. A.P.

SaZvezdomod 13~asova Danas zaseda Disciplinska komisijaFSSrbijekoja}eodmeriti kaznu Crvenoj zvezdi zbogdoga|awanave~itomderbijusPartizanom.Dobroupu}enika`uda}enajverovatnije derbi me~ posledweg kola

jesewepolusezoneCrvenazvezda - Vojvodina biti igran na beogradskojMarakani,alibez prisustvapublike. Ina~e,ovautakmicaigrase usubotu,spo~etkomu13~asova. A.P.

GOLGODINEUIZBORU„FRANSFUDBALA”

Dekiispaoiztrke

^elziiValensija tra`eprolaz Posle pet odigranih kolauLigifudbalskih {ampionapoznatojedevetu~esnikaosminefinala,apreostalih{estdobi}emo posle dana{wih i sutra{wih okr{aja.PrvomestousvojimgrupamaobezbedilisuBajern,Inter, Real,ArsenaliBarselona,aplasman me|u 16 najboqih timova na Starom kontinetu izborili su jo{Benfika,BajerizLeverkuzena, Apoel i Milan. U ovoj grupi timova jedino ekipa Milana ne mo`e da stigne do prvog mesta u grupi. Naravno, klubovi se bore i za tre}u poziciju u svojim grupa, da bi nastavili takmi~ewe u Ligi Evrope.Dana{widerbiigraseu Londonu, gde se sastaju ^elzi i Valensijakojiudirektnomsudaru odlu~uju ko }e pored Bajerna nastavititakmi~eweuLigi{ampiona.Uprvomme~unaMestaqibilojenere{eno(1:1),pasu[panci ublagojprednostijerimajuboqu golrazliku. - Ako `elimo da spasimo sezonu, moramo da pobedimo – ka`e trener ^elzija Andre Viqa{-Boa{. - Odigrali smo sjajanme~protivWukasla,tonam daje dodatno samopouzdawe. Siguransamda}emosavladatiValensiju.InaMestaqismobili boqi, imali smo nekoliko lepih prilika koje smo propustili i onda smo u fini{u me~a primili gol.  Valensija je krenula slabo u Ligi {ampiona, a onda odigrala nekoliko fantasti~nihme~eva.Uminulomkrugu„slepimi{evi„suprostodeklasiraliGenk(7:0). -U{lismouformu,igramosve boqe – tvrdi turski trener na klupiValensijeEmeriUnai.-Ne

Duel Lamparda i Albelde u Valensiji

pla{imo se ^elzija, znamo kako treba igrati s ostrvqanima. Mi }emoigratina{upasigruisiguran sam da mo`emo da do|emo do boda. Drugi dana{wi veliki okr{aj igrasenaDragaostadionuuPortu, gde ekipa Porta do~ekuje Zenit.UovojgrupiApoeljeremijem u Sankt Peterburgu prebrinuo sve brige, a  i u slu~aju poraza u me~usa[ahtjorom~etaIvanaJovanovi}a u najgorem slu~aju bi}e druga. - Bili smo tako daleko od {esnaestine finala – ka`e trener Porta Vitor Pereira. – Digli

smo se iz pepela, pobedili u Dowecku i sada sami odlu~ujemo o svojoj sudbini. Zenit ima sjajan tim,alinaDragaoupalisuija~i timovinego{tojetoruski{ampion. Zenit je propustio prvu me~ loptu, na svom stadionu pre dve nedeqejeremiziraosApoelom. - Jo{ uvek ne mogu da shvatim kako nismo realizovali jednu od desetak povoqnih prilika - prisa}e se Lu~ano Spaleti, trener Zenita. - Sada nas o~ekuje zaista te`akzadatak,alisenadamuspehu.AkojeApoeluuspelodaodr`i remiprotivnas,za{totonebii

Danas GrupaE

^elzi–Valensija Genk–Bajer(L) 1.Bajer(L) 5 3 2.Valensija 5 2 5 2 3.^elzi 4.Genk 5 0

0 2 2 2

GrupaF

2 1 1 3

(20.45) (20.45) 7:7 9 12:4 8 10:4 8 1:15 2

Olimpijakos–Arsenal(20.45) Borusija(D)–Olimpik(M)(20.45) 1.Arsenal 5 3 2 0 6:3 11 5 2 1 2 4:2 7 2.Marsej 3.Olimpij. 5 2 0 3 5:5 6 4.Borusija(D) 5 1 1 3 4:9 4

Porto–Zenit APOEL–[ahtjor 1.APOEL 5 2 2.Zenit 5 2 5 2 3.Porto 4.[ahtjor 5 0

3 2 1 2

0 1 2 3

(20.45) (20.45) 6:4 9 7:5 8 7:7 7 4:8 2

GrupaH

Barselona–BateBorisov (20.45) (20.45) Plzen–Milan 1.Barselona 5 4 1 0 16:4 13 5 2 2 1 9:6 8 2.Milan 3.Plzen 5 1 1 3 2:9 4 4.BATE 5 0 2 3 2:10 2

GrupaA Man~estersiti–Bajern Viqareal–Napoli 1.Bajern(M)5 4 1 011:4 2.Napoli 5 2 2 1 3.Man.siti 5 2 1 2 4.Viqareal 5 0 0 5

GrupaB

Lil–Trabzon Inter–CSKA 1.Inter 2.Trabzon 3.CSKA 4.Lil

5 5 5 5

3 1 1 1

1 3 2 2

1 1 2 2

biti progla{en na ceremoniji u Cirihu9.januara. Mesijegolkojimjekandidovan zatunagradupostigaoprotivArsenala u Ligi {ampiona. Nejmar jebiostrelacposlesoloprodora kroz odbranu protivnika u duelu Santosa i Flamenga. Runi je gol zahvaquju}i kojem je u konkurencijizanagradu“FerencPu{ka{” postigaomakazicamauman~esterskomgradskomderbiju,izme|uJunajtedaiSitija,ionjesigurnojedanodnajspektakularnijihuPremijerligi.

BenitezpreuzimaPS@ RafaelBenitez,nekada{witrenrLiverpulaiIntera,prvije kandidatzanovogtreneraPS@-a.Katarskivlasniciklubaula`u ogromnasredstvakakobiklubu~inilikonkurentnimuEvropi. HavijerPastorejedosadanajve}epoja~aweuigra~komkadru, aujanuarubimogaodamusepridru`iiDejvidBekam.Mediji navde da se sprema i smena na klupi, a da je vrlo verovatno da trenerskiposaoupariskomklubupreuzmeRafaBenitez.

Korintijans peti put postao ~etvrtoplasiraniFlamengo.Iz prvakBrazila,dokjeBokaosvoSerije A ispali su Atletiko jilaAperturudvakolaprekraParanense, Seara, Atletiko ja. Korintijans je osvojio petu titulu prvaka Brazila od 1971. godine otkako je ustanovqena SerijaA. EkipaizSaoPaola je u posledwe kolo prvenstva u{la sa dva boda prednosti u odnosu naVasko,aunedeqnom me~u sa gradskim rivalom Palmeirasom bio joj je dovoqan i bod da stigne do trona prviputod2005.Golovanijebilo,arivalisuutakmicuzavr{ili sa po devetoricomigra~a,jersu podvojicaiskqu~eSlavqe fudbalera Korintijansa na. Usledilo je veliko slavqe navija~a i igra~a Mineiro i Avai. Sao Paolo je Korintijansa.UistovremeVas- najtrofejnijiklubuBrazilu,sa ko je remizirao sa Flamengom - {est titula, po pet su osvojili 1:1. Flamengo i Korintijans, po ~eU kvalifikacije za Kopa Li- tiriPalmeirasiVaskodaGama. bertadores plasirali su se treBokajuniorsjeosvojilatitu}eplasiraniFluminense,kojije luposletrigodine.TimizBubio {ampion pro{le godine, i enosAiresaobezbediojenaslov

GrupaC

(20.45) (20.45) 13 8:6 8 7:6 7 2:12 0

Bazel–Man~esterjunajted (20.45) Benfika–Otelul (20.45) 1.Man~esterj. 5 2 3 0 10:6 9 2.Benfika 5 2 3 0 7:4 9 5 2 2 1 9:9 8 3.Bazel 4.Otelul 5 0 0 5 3:10 0

(20.45) (20.45) 7:5 10 3:5 6 7:7 5 6:6 5

Dinamo(Z)–Olimpik(L) (20.45) (20.45) Ajaks–Real 1.Real(M) 5 5 0 0 16:2 15 5 2 2 1 6:3 8 2.Ajaks 3.Lion 5 1 2 2 2:6 5 4.Dinamo 5 0 0 5 2:15 0

KorintijansiBoka juniors{ampioni GolkojijeDejanStankovi}postigao sa pola terena protiv [alkeauLigi{ampionaispaoje iz konkurencije za najlep{i gol godine.Stankovi}evgolbiojejedanoddesetnominovanihzatulaskavu titulu, ali je posle prvog kruga glasawa na sajtu Svetske fudbalske federacije i francuskog magazina “Frans fudbal”, spisaksu`ennatrikandidata. Glasawem je odlu~eno da su u konkurenciji za trofej “Ferenc Pu{ka{” ostali Lionel Mesi, NejmariVejnRuni.Pobednik}e

topo{lozanogominamauduelu sPortom? Bi}e zanimqivo i u B grupi, gdemestome|u16najboqihtimovatra`eOlimpijakos,Borusijai OlimpikizMarseja.Ustvari,sve je u rukama Arsenala - ako LondoncipobedeuAtini,ondaBorusijaiOlimpikudirektnomsudaruodlu~ujuko}eunokautfazu,a milionerima je potrebna pobeda od~etirigolarazlike.Akobude nere{eno,ondaBorusijamorada pobediOlimpikspetgolovarazlike. Naravno, sve se mewa ako Francuzipobede. G.Kova~

Sutra GrupaG

BRAZILIARGENTINADOBILINOVE[AMPIONE

Dejan Stankovi} sa saigra~ima

17

DANASISUTRAPOSLEDWEKOLOLIGA[KOGDELALIGE[AMPIONA

BranaIli} prvistrelac S dva postignuta gola protiv Borca, napada~ Brana Ili} osamio se na ~elu klupske liste strelaca u Vojvodini.Onjeujesewojpolusezoni (prvenstvo i Kup Srbije) de-

utorak6.decembar2011.

prvaka Aperture dva kola pre zavr{etkatakmi~ewa.Bokajeu nedequ savladala Banfild 3:0,

golovimaCvitani}a(dva)iRivera, i tako prvim pratiocima natabeli,RasinguiTigreu,pobegla na nedosti`nu razliku. Toje24.titulazaBoku,dokoje je do{la bez poraza u dosada{wih17kola(11pobedai{est remija).

GrupaD

IOSMAPROMENA TRENERAUSERIJIA

Kozmi umesto DiFran~eska Le}ejeotpustioEuzebijadi Fran~eskazboglo{ihrezultata i za novog {afa stru~nog {tabaimenovaoSerseaKozmija. Italijanski prvoliga{ je u subotu na gostovawu u Napuqu pretrpeo deveti poraz ove sezone(4:2),paposle13kolazau- zimaposledwemestonatabeli SerijeAsasamoosambodova. Di Fran~esko je osmi otpu{teni trener u Seriji A ove sezone.PrewegaotkazsudobiliRobertoDonadoniiMasimo FikadentiuKaqariju,Sini{a Mihajl ovi} u Fio r entin i, Mark o \amp ao l o u ]ez en i, Stef an o Pio l i u Pal ermu, Pjerpaolo Bizoli u Bolowi i \anPjeroGasperiniuInteru. Novi trener, 53-godi{wi Le}ea Kozmi (na slici) prethodno je vodio Peru|u, \enovu, Udineze,Bre{u,LivornoiPalermo. U utakmicama 13. kola fudbalskog prvenstva Italije postignuti su slede}i rezultati: \enova-Milan0:2(0:0),Inter -Udineze0:1(0:0),Napoli-Le}e 4:2 (3:0), Katanija - Kaqari 0:1 (0:0), Bolowa - Sijena 1:0 (1:0),Kjevo-Atalanta0:0,Fio- rentina - Roma 3:0 (2:0), Juventus - ]ezena 2:0 (0:0), Parma Palermo0:0.


18

sport

utorak6.decembar2011.

dnevnik

RUMEN^ANI OBELE@ILI JESEN U PODRU^NOJ LIGI NOVI SAD

Upravaitrener[powa polo`iliispit Ekipa Jedinstva koja se u pro{loj senozi u novosadskoj podru~noj fudbalskoj ligi gr~evito borio za opstanak , ove jeseni je pod vo|stvom nove

lo je anga`ovawe trenera Vladimira [powe, koji je dugo godina nosio dres Jedinstva. - Imali smo sre}u, gotovo kompletan igra~ki kadar je ostao u klubu - ka`e Vladimir

- Nere{enim rezultatima protiv slabije plasiranih ekipa Omladinca i Metalca smatramo propustima, ali i u tim utakmicama smo dominirali, ali lopta nije htela u gol. Sre-

Poja~awa Agilna uprava na ~elu sa Draganom Zeqkovi}em ovih dana ne sedi skr{tenih ruku shodno ambicijama kluba ve} sada razmi{qaju o poja~awima. - Igra~i kadar koji je poneo teret uspeha bi}e poja~an sa nekoliko igra~a. Sve smo dogovorili sa iskusnim Lisicom iz novobe~ejskog Jedinstva i Bo{wakovi}em koji je nekada uspe{no igrao za na{ klub. Ovo nije kona~an spisak dolazaka - ka`e Zeqkovi}.

Anu{i}prvi strelac

FudbaleriJedinstvaposlepobedeuPetrovaradinu

uprave i novog mladog, ambicioznog trenera Vladimira [powe stigla do prvog mesta. Ima bod prednosti u odnosu na Srbobran, Kabel i Borac iz [ajka{a.. Ambicije Rumen~ana pred jesewu sezonu bile su stabilizacija kluba. Me|utim, dolaskom na mesto ~elnih qudi legendi kluba, Dragana i Mi}e Zeqkovi}a i podr{ku starih ~lanova Du{ka Tepi}a, Branka Popovi}a i nekoliko rumena~kih privrednika uvek spremnih za pomo}, doneli su veliki korak ka vrhu. Pun pogodak novog predsednika Dragana Zeqkovi}a bi-

Foto:S.[u{wevi}

[powa. - Krenul~i smo polovi~no, nakon prva ~etiri kolaimali smo dve pobede kod ku}e i dva poraza u gostima. Prelomni susreti su bili me~evi sa Sutjeskom u Ba~kom Dobrom Poqu (1:0) i sjajna ubedqiva pobeda kod ku}e nad Kabelom (4:1), a potom i radost u Vrbasu. Kruna na{e odli~ne igre bio je uspeh u Petrovaradinu. Jedana od bitnih stvari je i veliko drugarstvo u ekipi . Je din stvo su to kom je se ni krasile odli~ne igre kod ku}e. Od osam utakmica Rumen~ani su dobili pet i tri puta remizirali.

Revan{Be~ejaca Be~ej Old gold – Mladost Radost 4:1 (2:1)

Proleter - Budu}nost 3:1 (1:0) RAVNO  SELO: Igrali{te Prolrtera, gledalaca oko 100, sudija \uri} (Srbobran).

Vojvodina–Iskra7:1,Proleter – Budu}nost 3:1, Be~ej Old gold – Mladost Radost 4:1,Jedinstvo–Napredak1:5. SlobodnajebilaMladost. 1.Vojvodina 2.Proleter 3.Napredak 4.Be~ej 5.Budu}nost 6.MladostR. 7.Iskra 8.Mladost 9.Jedinstvo

13 14 14 14 13 13 13 13 13

11 10 10 7 6 6 3 1 1

- Iz u zet no ce nim eki pu Borca izu [ajka{a, Kabela, Srbobrana i novosadske Slavije. Na prole}e vodi}e se velika borba za svaki bod. Nadamo se da }emo sa ovim rezultatima probuditi qude koji }e nam prite}i u pomo}, kako bi izgradili pomo}ni teren i stvorili uslove da trenira oko 150 mla|ih igra~a - istakao je na kraju Vladimir [powa. M. Popovi}

Nudeseigra~i Mada je jesewa trka prvoliga{kog fudbalskog karavana zavr{ena pre nedequ dana ~etvortoplasirana ekipa Novog Sada jo{ nije oti{la na zaslu`eni odmor. Trenira punim gasom, trener Josif Ili}, stru~ni {tab koji je uz upavu i igra~e najzaslu`niji za visok let bi}e na okupu jo{ nedequ dana. - Trenira}emo i igrati kontrolne utakmice do 11. decembra. Prvotimci koji su izneli teret jesewe sezonesu trenirali, a igra~i koji su imali mawu minuta`u i oni na probi imali su do sada dva trening me~a. Savladali smo vojvo|anskog liga{a Mladost u Ba~kom Petrovcu 2:0 a za vikend igrali nere{eno sa podru~nim liga{em Kabelom 1:1, ako nas vreme poslu`e slede}e nedeqe jo{ jedan me~. [ansu su dobili i momci iz omladinskog pogona i oni koji su proteklu polusezoni bili na pozajmici.- ka`e Josif Ili}. Na Detelinari je mnogo novih igra~a, o~igledno da su kanarinci popstali interesantni mnogim fudbalerima. - Nude se igra~i iz svih rangova takmi~ewa, pa i oni sa ino-

stranim iskustvom. Vide}emo {ta nam je ~initi. Kao i pred jesewe okupqawe i za zimsko koje }e biti sredinom januara bi}e mnogo novih lica.- Nije `eleo da otkrije imena potencijalih poja~awa Ili}. Zdravstveni bilten u posledwim kolima bio je dosta {aren, izostalo je nekoliko standardnih prvotimaca. - Kada i sa te strane sumiramo utiska, bilten je mnogo povoqniji. Na`alost Nenada Lazarevskog ove nedeqe o~ekuje operaci ja meni skusa, ostali povre|eni uspe{no se oporavqaju, pre svih Vladimir Tintor i \or|e Mr|anin, Damir ^ekovi} i Bojan Ili} zale~eli su neugodne povrede pa }e biti spremni da se jave na prvu prozivku. Marko Ze~evi} uspe{no se vratio i po sledwim igrama u kontrolnim me~evima do kazao da se na wega mo ra ozbiqno ra~unati - istakao je na kraju Ili} i napomenuo da }e tokom zimskog prelaznog roka biti mnogo dolazaka i odlazaka , jer ambicije tima sa Detelinare su velike. I. Grubor

OP[TINSKA LIGA KIKINDA-NOVI BE^EJ

Bo~arci bezporaza

Fudbaleri mesnog kluba Jedinstvo iz Bo~ara osvojili su titulu jeseweg prvaka op{tinske lige Kikinda-Novi Be~ej i to skorom od deset uzastopnih pobeda iz isto toliko odigranih me~eva. Bo~arci su postigli 38 pogodaka a primili svega tri. Radovan Vuji} je i prvi strelac lige sa 14 postignutih golova, dok je Ko{wi~ar na ~etvrtoj poziciji sa {est datih golova. Naravno uprava kluba na ~elu s predsednikom Miloradom Kalanom je zadovoqna postignutim, ali ka`u da jo{ uvek nije sve i da je ostalo da se odigra jo{ 11 kola. ^etiri kola iz prvog dela prvnstva i sedam iz drugog dela prvenstva.

Sada su Bo~arci na zaslu`enom odmoru,a trener Jo`ef He|e{iju ve} pravi planove za prole}e. Svi isti~u da je najva`nije to {to je ekipa homogena i da se dobro sla`u igra~i na terenu. - - Imamo zaista odli~an tim - ka`e trener He|e{i. - Uveren sam da }emo i na kraju slaviti. Pripreme }emo po~eti na vreme i to je najva`nije. Potrebno je ista}i da su u jesewem delu prvenstva za ekipu Jedinstva igrali slede}i igra~i: Milo{ev, Mirkov, Do{en, Penavski, Drobac, Pilipovi}, Gruji}, ^ubrilo, Adamovi}, Male{, Berbakov, Minakovi}, Ko{ni~ar, Vuji}, He|e{i, Rockov i Luki}. M. S.

GRANI^AR IZ ADA[EVACA ZIMUJE NA PRVOM MESTU U SREMSKOJ LIGI

MFL BE^EJ-VRBAS-SRBOBRAN

BE^EJ: Gradski stadion kraj Tise, gledalaca 100, sudija: Mati} (Vrbas), Strelci: Vender u 21, Drap{in u 35, Petkovi} u 75. i Stajki u 81. minutu za Be~ej Old gold, a Milo{ev u 34. minutu za Mladost Radost. BE^EJ OLD GOLD: Lazi} 7, Kobiqski 7, Prodanov 7, Blagojevi} 6, Vender 7, Petkovi} 6, Dra`i} 7, ]ulum 6 (Milovanov -), Stajki 6, Drap{in 7. MLADOSTRADOST: A|anski 6, Alargi} 6, Radojkovi} 6, Musi} 6, Vinkovi} 6, [umi} 6, Grbi} 6 (Todi} 6), Milo{ev 6 (Trivi} 6), Jankovi} 6 (Topalov -), M. Srdi} 6, N. Srdi} 6. Momci s Tise delimi~no su se revan{irali Srbobrancima za poraz od 0:7 kraj Kanala. Gosti su igrali lepr{avo, doma}i su, u prevelikoj `eqi da anuliraju bruku iz rane faze takmi~ewa, previ{e gre{ili. Ipak, uspeli su da postignu ~etiri pogotka i zaslu`enom pobedom oprostili su se od malobrojnih navija~a do prole}a. Od pet vi|enih golova, najlep{a akcija prethodila je ~etvrtom u 75. minutu. Kobiqski je u solo prodoru pro{ao po desnoj strani i pravovremeno centrirao, Drap{in je varkom propustio loptu mladom Petkovi}u, koji je plasirao u nebraweni deo mre`e za 3:1. V. Jankov

}a nas je pogledala u susretu sa Borcem, jer smo 90 minuta napadali, stvarali {anse a do remija do{li u nadoknadi vremena poja{wava [powa. Nova snaga Rumen~ana koja je uticala na kona~an trijumf su igre u gostima. U ekipi iskustva i mladosti nije bilo slabog mesta. Perjanice tima bili su izvanredni golman \uri}, kapiten Vuleti}, Lalovi} i Saveqev, zatim \eki}, Zerdo, Jovanovi}, ali vaqa pomenuti i u~inak Vidakovi}a, Anu{i}a, Mekterovi}a. Koje }e ekipe biti glavni konkurenti za vi{i rang?

Na putu do jesewih po~asti dres Jedinstva nosilo je 21 igra~. Najvi{e nastupa imaju: golman \uri}, Lalovi} i Vuleti} (14), Saveqev, \eki}, Duba~ki}, Nekterovi} i Zerdo (13), Jovanovi}, Vidakovi} i [ota (12), Male{evi} i Anu{i} (11), Mar~ok (11), [ar~evi} (8), Tepi} (7), Roguqi} (6), Baki} i Bu}an (3) dok su po jedan nastup zabele`ili Uzurov i Bearovi}. Od 30 golova koji su Rumen~ani postigli najvi{e je dao Anu{i} (9) slede Mekterovi} (6), Vidakovi} (4), [otra, Lalovi} i Saveqev (2) a po jedan gol postigli su Vuleti}, Jovanovi}, Roguqi}, Male{evi} i Baki}.

KANARINCI JO[ NA OKUPU

0 2 2 2 1 3 2 5 1 6 1 6 0 10 2 10 1 11

41:15 35:19 33:17 34:30 35:21 29:17 22:52 7:32 8:41

33 32 31 23 19 19 9 5 4

Strelci: Zori} u 43. Novi}evi} 64. Sekulovi} 83. za Proleter, Turovi} u 86. minutu za Budu}nost PROLETER: Miricki 8, Gotovac 7, Zori} 7 ( Ve. Koji~i} 8 ), Dabi} 7, Puziga}a 7, Jovanovi} 7, Rado{evi} 7, Novi}evi} 8, Gruji} 7 ( Sekulovi} 8 ), Vl. Koji~i} 8 BUDU]NOST: Gaji} 7 ( Barcal - ), ]ulafi} 6, Balevi} 7, Stojanovi} 6, \urovi} 7, Maletin 7, Turovi} 7, Desnica 6, Iskrin 6, Suvajac 6, Joki} 7. U op{tinskom derbiju Ravnoselci su organizovanijom igrom, naro~ito u drugom poluvremenu nadigrali ~vrste momke iz Savinog Sela, koji su samo u prvom poluvremenu imali odolevali. Doma}i su tek u 43. minutu na~eli mre`u gostiju, a zatim u drugom poluvremenu u 64. i 83. minutu postigli jo{ dva lepa gola . Gosti su u 86. minutu iskoristili neopreznost odbrane doma}ih i postigli po~asni pogodak L. Ki{

Vojvo|anskaliga umislima

Na kraju jesewe trke u Sremskoj fudbalskoj ligi, Grani~ar iz Ada{evaca, pobedom u posledwem kolu nad Hajdukom iz Vi{wi}eva (1:0), obezbedio je prvo mesto. Ada{ev~ani (selo u predgra|u [ida), ne pamte ovako bogatu `etvu. Bili su uz Hajduk iz Be{ke, najprijatnije iiznena|ewe lige. Povodom blistavih rezultata u 2011, a posebno minule jeseni, fudbaleri Grani~ara su se okupili u prostorijama kluba, na velelepnom stadionu, organizovan je koktel, a pored fud ba le ra svih ka te go ri ja, prisustvovali su i brojni prijateqi kluba. - Minula jesen, a i cela godina, je upisana u istoriji kluba, kao najuspe{nija - istakao je predsednik Branislav Ili}. Tokom jeseni igrali smo najlep{i fudbal i zato zimujemo na prvoj poziciji. @eqe su ulazak u Vojvo|ansku ligu. Imamo zaista sjajne fudbalera, ali su se posebno istakli dvojica napada~a. Milo{ Deraji} (prvi strelac lige sa 20 golova) i Milomir Ugqe{i} (postigao osam golova) mnogo puta su sami prosto samleli svoje rivale. Nove tribine sa 400 sedi{ta zato su uvek bile dupke pune. Iza Ada{ev~ana ostao je mukotrpan rad, a nagrada za to su dobri rezultati. - Igrali smo odli~no, borbeno po`rtvovano, ali i kvalitetno. Ostvarili smo plani ra ni re zul tat. Na na {em terenu svi rivali su polo`o-

li oru`je. A, kao gosti izgubili smo u Vitojevcima, Ravwu, Kupinovu i Be{ki. Da smo u ovom me~evima osvojili jo{ koji bod, sada bi imali jo{ nekoliko bodova prednosti. Jesenas, na treninzima, uvek je bilo preko 18 fudbalera, na-

imali su i imladi kadeti u Sremskoj ligi i pioniri na nivou op{tine. [kola fudbala je svakim danom sve ja~a i to zahvaquju}i treneru Damiru Rai~evi}u i pomo}nicima Vasiqevi}u, Antunovi}u i Bojani}u.

- U narednom periodu ima}emo dosta obaveza i nesmemo dozvoliti da se lako izgubi ste~eno u jesenoj sezoni. Posebno se ponosim na{im pionirima i kadetima, sve ih je vi{e u klubu, {to zna~i da ada{eva~ki fud bal ima bli sta vu bu du} -

FudbaleriGrani~araizAda{evaca

ravno na prole}e }emo poja~ati konkurenciju, ali da}emo {ansu i na{im momcima iz omla din skog po go na - ka `e trener prvog tima Dragan Lepiwica. Ada{ev~ani su imali veliku pomo} od lokalne samouprave. - Imamo uveravawa da }e nas pomagati i na prole}e i predsednik MZ Ada{evci, Ilije Mirkovi}a je uz nas -ka`e Branislav Ili}. - Moram da istaknem, da pored prvog tima, zapa`e nu ulo gu u svo jim li ga ma

Agil na upra va na ~e lu sa pred sed ni kom Bra ni sla vom Ili }em, sa tri Smi qa ni }a, Miroslavom Ili}em (kapiten i golman, prvog tima) i Mirkovi }em, An tu no vi }om, Vur de qom, Kova~evi}em, Rin~i}em i \uri}em , ne miruju, poku{avaju i u ovoj zimskoj pauzi da doprinesu jo{ boqim uslovima za trening prvog tima i svih selekcija. Konkretan je bio i predsednik me sne za jed ni ce i ~lan Uprave Ilija Mirkovi}:

nost. @elim da nam prole}e bude jo{ uspe{nije. Naravno traga se i za poja~awima. - Uz dva iskusna igra~a i vaqano odra|ene pripreme bi}emo sigurno prvi kandidati za prvo mesto. Igra~i }e biti na odmoru do 20. januara. Verovatno ceo ciklus priprema odradi}emo na na{em stadionu, mada je u planu i izgradwa pomo}nog te re na, bli zu sa da {weg stadiona - rekao je Branislav Ili}. B. Rokni}


SPORT

c m y

dnevnik

utorak6.decembar2011.

19

UZ ZAVR[ETAK SVETSKOG KUPA ZA ODBOJKA[E

Orlovikasno poleteli

NikolaPekovi}

PARTIZAN OSTAO BEZ NAJBOQEG IGRA^A

Pekovi}oti{ao Nikola Pekovi} je zavr{io misiju u Partizanu.Premapotpisanom ugovoru, crno-beli dresmogaojedanosidozavr{etka lokautauNBAligi.Unedequje u~estvovao u porazu aktuelnog {ampiona od Budu}nosti u Podgorici, a ve} danas, iz Crne Gore krenu}e za SAD, gde }e se prikqu~itikampuMinesote. Od Grobara se oprostio tri danaranije,poslespektakularnog trijumfa nad Makabijem u EvroligiuPioniru. - Ova dva meseca pamti}u dok sam`iv.-izjaviojetadaPekovi}. Mo`eliPartizanbezNikole Pekovi}a?! Pitawe je koje navija~i crno-belih postavqaju od dana kada su saznali da je na pomoludogovorupraveNBAlige isindikataigra~a.Prviodgovor dobi}e ve} u ~etvrtak kada }e

wihovi qubimci gostovati u Belgiji - u osmom kolu Grupe C sasta}esesaekipom[arlroa. Crno-belastrukajenajavilada ne}e tra`iti zamenu za crnogorskog reprezentativca. Kakavjedoprinosdaosna`nicentar koji }e 3. januara proslaviti 26. ro|endan u ovosezonskim uspesimaPartizana? Nemerqiv.Nadesetutakmicau ABAligiprovodiojenaparketu prose~no 20 minuta i bele`io 13,7 poena, uz 5,5 skokova. A u Evroligi je ubacivao 15,4 poena poenapome~uiimao4,6skokova. Odigrao je sedam evroliga{kih utakmica,prose~nopo27minuta. Me|utim,statistikaneotkriva sve {to je Pekovi} uradio za timVladeJovanovi}a.Sigurnoje da su naro~ito centri budu}ih protivnika Partizana  - odahnuli.

ZabezbednostOlimpijade polamilijarde Organizatori Olimpijskih igara u Londonu saop{tili su da }ezatro{kovezabezbednostbitiizdvojenadodatnasredstvau vrednostiod271milionfunti. MinistarsportaVelikeBritanijeHjuRobertsonrekaojeda }e ta sredstva biti iskori{}ena da se unapredi bezbednost na objektimanakojima}ebitiodr`anatakmi~ewakaoinadrugim lokacijamakojesuva`nezaodr`avaweOlimpijskihigara. Zvani~nicisuprvobitnonajavilida}ebezbednosnemereko{tati280milionafunti,alisanovimpove}awemukupantro{akpre}i}epolamilijade.Ipak,novaizdvajawabi}edodeqenaizbuxetazaorganizacijuOlimpijskihigaratakodabuxetne}ebitiprobijen,najaviojeRobertson. VelikaBritanijaizdvojilajeprekodevetmilijardifuntiza organizacijuOlimpijskihigarakoje}eseodr`atiuLondonuod 27.julado12.avgusta2012.godine.

Nis u opravd al i o~ekivawaodbojka{i Srbije na Svetskom kupuuJapanuizauzelisutekosmupoziciju,asamo su prve tri vodile na Olimpijskeigre.Kasnosupoleteli na{i orlovi jer su tek u posledwa ~etiri susreta prikazaliigrevredneprvakaEvrope,alijetobilodovoqnosamo da se koliko-toliko spase turnir i da se popravi utisak izzemqeizlaze}egsunca. Svega sedam dana priprema pred odlazak u Japan manifestovalo se kroz ubedqive porazeodArgentineiPoqske,a kada je u ~etvrtom kolu nai{aoporazodKube,biojetoi teoretskikrajnadazaizabranik e Igor a Kol ak ov i} a. U drugom delu turnira priliku su dobili na{i mladi asovi Mihajlo Miti}, Aleksandar Atanasijevi}iUro{Kova~evi}, a posledwa ~etiri susreta odigrala je ponovo najja~a postavaizatosupredaktuelnim prv ak om Evrop e pal i olimpijski pobednik SAD i svetski{ampionBrazil. Da su orlovi odigrali sve me~eve kao posledwi protiv Amerike  epilog bi sugurno bio druga~iji, ali im ovako predstoji jo{ brbi za eventualni plasman u London. Orlovi prvu {ansu za popravni ima}eve}naEvropskimkvalifikacijama u Bugarskoj (8.-13. maj),aakonitadaneobezbede olimpijskuvizu,ima}ejo{jednuprilikunaInterkontinentalnimkvalifikaijama. -Tekposledrugogturnirai Osake smo s mla|im igra~ima nagovestili, uslovno re~eno, boqe dane i do~ekali smo ih na kraju {ampionata. Na`alost,nismoseplasiralime|u prve tri reprezentacije, ali mislim da Svetski kup nije izgubqeno vreme i posle analize }emo znati {ta evetualnotrebadasemewa,{tadase unapre|uje, a {ta je bilo do-

Odboja{iSrbijetra`i}eputkaLondonuizBugarske

bro. Najv e} e prok lets tvo sportajerezultat,aonuovom trenutkunijenana{ojstrani, kao{tojebiopremesecdana kad a smo pos tal i prv ac i Evrope - po~eo je pri~i na{ selektor Igor Kolakovi}. Osvajawe titule Starog kontinenta je u ovom trenutku svojevrstan teret za nas, iako bitrebaladabudedobramera samopouzdawakojebitrebalo daimajuoviigra~iiiskreno se nadam da }emo posle Svetskog kupa biti boqi i pametnijinego{tosmobilinaEP. Prv a sled e} a {ans a za plamsan na OI bi}e u Bugarskoj,bezRusaiPoqaka? - O~ekuje nas te`ak turnir jer je to prakt i~n o mal o

Evropskoprvenstvo.Iakone}e biti Rusa i Poqaka, bi}e to jo{ jedan te`ak posao, pre svegajer}emoimatiproblema spripremama.Igra~inisada neznajukada}eimbitigotova prvenstva i obaveze u klubovima. Treba}e nam vremena zapripremu,kakofizi~kutako i psiholo{ku, a upravo to za Svetski kup nismo imali. Na po~etku smo bili jo{ negdenaputuizme|uBe~aiBeograda i van fokusa, a kada su se stvar i u na{ im glav am a slo`ile, bilo je kasno - zakqu~iojeKolakovi}. Konstantnodobrepartijeje naSvetskomkupupru`aoMarkoPodra{~anin,iakogajemu~ilapovredapalcaleveruke.

- Da smo posledwa ~etiri me~aodigralinastartuSvetskog kupa, bilo bi druga~ije. Nije to tra`ewe alibija, jer smo pru`ili maksimum, ali smokasnodo{lidona{eigre. Ipak, osmi smo i ovo nam je dobar nauk za slede}e reprezentativne akcije. Argentinu smo, kao prv og prot ivn ik a, slabije shvatili i to nam se osvetilo, a onda je sve krenulo nizbrdo. Mo`da je bio i mawak vremena za pripremu Svets kog kup a, ali sled e} u {ansu imamo ve} u maju i nadam se da }emo iskoristiti prv u sel ed e} u pril ik u za plamsan na Olimpijadu - rekaojePodra{~anin. M. Risti}

Kli~koodustaood borbesaMormekom Svetski {ampion u te{koj kategoriji VladimirKli~koodustaojeodme~aprotiv Francuza @an-Marka Mormeka jersejo{nijeoporavioodoperacijekamenaububregu. -Vladimirjetu`anirazo~aran, ali ponovo ose}a bol - rekao je wegov menad`er Bernd Bonte. T r i d e s e t p e t o g o d i { w i Kli~ko trebalo je da brani tituluslede}esubotename~u uDiseldorfu. Ukrajinskibokserudosada{woj profesionalnoj karijeri ima 56 pobeda, od ~ega 49 nokautom,itriporaza.

MarselHir{er

VELESLALOM ZA MU[KARCE U BIVER KRIKU

VladimirKli~ko

Tajsonza160.000 promovi{eturnir Biv{i{ampionute{kojkategoriji Majk Tajson zaradi}e 160.000 dolara za promociju turnira u Dubaiju, saop{teno je iz Arapske bokserske federacije.Tajson}eujanuarubiti

MajkTajson

po~asni gost u Dubaiju, gde }e gledati 12 borbi u mu{koj i `enskoj konkurenciji izme|u bokserasaBliskogIstokaiiz Evrope. Spisak takmi~ara bi}eobjavqentokomdecembra. Majk Tajson smatra sejednimodnajboqih bokserasvihvremena. Tokom karijere Amerikanac je ostvario 50pobeda,odkojihjeu 44 nokautirao protivnika i imao {est poraza. Profesio- nalnu karijeru zavr{io je 2005. godine, posle dva uzastopna porazaodEnglezaDenijaVilijamsaiIrca KevinaMekbrajda.

Hir{er iznenadioLigetija Austrijski skija{ Marsel Hir{er pobediojeuveleslalomuza Svetski kup, vo`enom po na{em vremenu u zimskom centru Biver Kriku, u ameri~kojdr`aviKolorado.Do~etvrtepobedeukarijeri,tre}euveleslalomu,22-godi{wiHir{er jedo{aoukupnimrezultatomod 2:38,45 minuta, ispred favorizovanogAmerikancaTedaLigetija. Ligeti,kojijebioprvoplasiraniposleprvevo`we,nakraju jezaostao16stotinkizapobednikom,dokjetre}emestozauzeo Nemac Fric Dopfer sa 62 stotinkeslabijimvremenom. Vode}i u generalnom plasmanu Svetskog kupa, Norve`anin Aksel Lund Svindal, zauzeo je devetu poziciju rezultatom 2:40,04.

Rezultati veleslaloma: 1. Marsel Hir{er (Austrija) 2:38.45, 2. Ted Ligeti (SAD) 2:38.61,3.FricDopfer(Nema~ka) 2:39.07, 4. Kjetil Jansrud (Norve{ka) 2:39.57, 5. Markus Sandel (Finska) 2:39.76, 6. Siprijen Ri{ar (Francuska) 2:39.77, 7. Filip [erghofer (Austrija)2:39.81,8.KarloJanka ([vajcarska) 2:40.01, 9. Aksel Lund Svindal (Norve{ka) 2:40.04, Aleksis Pinturo (Francuska)2:40.04itd. Plasmanuveleslalomu:1.Ligeti 180 bodova, 2. Hir{er 140, 3. Pinturo 109, 4. [erghofer 96, 5. Janka 82 itd. Generalni plasmanSvetskogkupa:1.Svindal 294 boda, 2. Didije Ku{ ([vajcarska) 260, 3. Beat Fojc ([vajcarska) 246, 4. Bodi Miler (SAD) 197, 5. Ligeti 189 itd.


20

sport

utorak6.decembar2011.

KO[ARKA[KI SEMAFOR ABA mu{ka liga Budu}nost–Partizan Crvenazvezda–Makabi Helios–Radni~ki Zlatorog–Hemofarm Olimpija–[iroki Cedevita–Cibona Zagreb–Krka 10 8 1.Cedevita 9 9 2.Makabi 10 7 3.Partizan 4.Olimpija 10 7 5.Budu}nost 10 6 6.Cibona 10 6 7.[iroki 10 5 10 5 8.Zagreb 10 4 9.Radni~ki 9 4 10.Hemofarm 11.C.zvezda 10 2 10 2 12.Krka 13.Helios 10 2 10 2 14.Zlatorog

2 0 3 3 4 4 5 5 6 5 8 8 8 8

76:68 76:83 90:98 76:68 50:78 95:69 85:80 889:734 18 770:648 18 776:688 17 793:778 17 756:741 16 796:836 16 775:749 15 792:825 15 802:831 14 684:716 13 847:856 12 735:791 12 722:818 12 714:840 12

M@RKL `enska liga M.Kraji{nik–Partizan R.Kora}–Hemofarm Sloboda–Budu}nost ^elik–Vojvodina Ceqe–Vo`dovac 1.PartizanG. 8 8 0 9 6 3 2.Hemofarm 3.R.Kora} 9 6 3 8 5 3 4.Vo`dovac 5.^elik 8 6 2 6.Ceqe 8 4 4 7.Budu}nost 9 5 4 8.M.Kraji{nik 9 2 7 9 1 8 9.Vojvodina 10.Sloboda 9 0 9

88:90 76:75 77:80 73:62 69:57 701:530 16 641:544 15 660:647 15 549:541 13 576:527 14 594:575 12 609:639 14 647:644 11 564:631 10 545:817 9

Prva A mu{ka liga MegaV.–@elezni~ar Sloboda–Tami{ BKKRadn.–Radn.FMP Sloga–Vojvodina Borac–Napredak Metalac–OKKBeograd Smederevo–Proleter 1.BKKRadni~ki 10 8 2.Borac 10 7 10 7 3.Sloga 10 7 4.M.Vizura 5.Vojvodina 9 7 6.Smederevo 10 6 7.Tami{ 10 6 8.Radn.FMP 9 5 9.Metalac 10 3 10.Proleter 10 2 10 2 11.Sloboda 12.OKKBeograd 7 4 13.@elezni~ar 9 2 10 1 14.Napredak

2 3 3 3 2 4 4 4 7 8 8 3 7 9

85:78 70:71 81:66 84:76 92:80 75:81 97:79 884:836 18 766:688 17 898:829 17 846:833 17 762:683 16 841:825 16 728:720 16 694:677 14 768:805 13 760:830 12 735:824 12 558:535 11 731:783 11 738:842 11

Prva A `enska liga [abac–Proleter 79:46 ^elarevo–StaraPazova 69:62 74:47 Crvenazvezda–Spartak 65:64 Loznica–Jagodina Beo~in–Radni~ki 61:70 VrbasMedela–Student 62:54 1.C.zvezda 10 9 1 783:582 19 2.Jagodina 10 8 2 825:761 18 3.Vrbas 10 8 2 750:716 18 4.[abac 10 7 3 746:689 17 10 6 4 669:671 16 5.^elarevo 6.Radni~ki 10 4 6 701:681 14 7.Proleter 10 4 6 695:728 14 10 3 7 640:691 13 8.Student 9.Beo~in 10 3 7 671:749 13 10.Loznica 10 3 7 636:738 13 11.S.Pazova9 3 6674:67312 12.Spartak 9 1 8 559:676 10

Prva B mu{ka liga JedinstvoNB–Beovuk 98:85 85:92 Vojvodina–Crnokosa Spartak–NapredakM. 84:60 Konstantin–VivaBas. 90:78 Mladost(^)–Mladost(Z) 78:65 [abac–Jagodina 69:64 Radn.(O)–Radn.Student 99:80 1.Mladost(Z) 9 7 2 718:675 16 2.Konstantin 9 6 3 724:665 15 3.Radni~ki(O) 9 6 3 781:762 15 4.Spartak 9 5 4 727:710 14 5.Crnokosa 9 5 4 723:711 14 6.VivaBakset 9 5 4 811:823 14 7.Jagodina 9 5 4 758:773 14 8.Mladost(^) 9 4 5 723:669 13 9.JedinstvoNB 9 4 5 779:788 13 10.NapredakM. 9 4 5 670:720 13 11.Beovuk 9 3 6 765:790 12 12.[abac 9 3 6 691:715 12 13.Radni~kiS. 9 3 6 723:750 12 14.Vojvodina 9 3 6 709:751 12

Prva B `enska liga Plej–of–Sivac Kraqevo–Srbobran @elezn.–Moravac Para}in–Qubovija Bor–Trep~a R.Kora}MT–BasketS. 1.BasketS. 9 9 0 2.R.Kora} 9 9 0 3.Srbobran 9 9 0

67:54 39:96 66:55 63:82 20:0(sr) ju~e 688:334 18 571:283 18 613:329 18

4.Qubovija 9 5.Plejof 9 6.Para}in 9 7.Bor 9 8.@elezni~ar 9 9 9.Moravac 9 10.Kraqevo 8 11.Sivac 22 12.Trep~a

ODBOJKA 7 6 5 4 4 3 2 2 0

2 3 4 5 5 6 7 6 22

570:368 461:456 501:498 503:469 420:521 353:585 329:526 296:496 0:440

16 15 14 13 13 12 10 10 0

Prva srpska mu{ka liga – Sever Akademik–Radni~ki Vojvod.Srb.MT–Topola MladostT.–V.Kikinda Meridijana–Veternik Dunav–Vrbas Oyaci–S.Pazova N.Pazova–Srem 1.Srem 10 10 0 2.Meridijana 10 9 1 3.MladostT. 10 8 2 4.S.Pazova 10 7 3 5.N.pazova 10 6 4 10 5 5 6.Vojvodina 10 5 5 7.Akademik 10 5 5 8.Vrbas 10 4 6 9.Veternik 10 4 6 10.Oyaci 11.Topola 10 3 7 12.Dunav 10 2 8 10 1 9 13.Radni~ki 14.V.Kikinda 10 1 9

84:65 92:90 87:64 89:82 78:94 67:73 74:81 892:750 20 891:770 19 839:780 18 868:756 17 784:726 16 874:842 15 788:768 15 823:844 15 853:866 14 745:784 14 712:791 13 775:842 12 699:819 11 683:888 11

Zajedni~ka KSV `enska liga 65:62 VojvodinaMT–^elarevoMT 71:76 Gimnazija–Kovin 0:20(sr) Jugobanat–VrbasM.MT 113:59 Topol~anka–Proleter(NS) sino} HemofarmMT–Ruma 1.HemofarmMT 9 8 1 504:362 17 2.VrbasM.MT 8 7 1 515:333 15 3.VojvodinaMT 9 6 3 510:448 15 7 7 0 473:275 14 4.Ruma92 9 5 4 470:476 14 5.Topol~anka 10 4 6 558:598 14 6.Kovin 9 4 5 477:538 13 7.Gimnazija 8.^elarevoMT 7 5 2 411:284 12 9.Prolet.(NS) 10 2 8 452:696 12 18 0 18 0:360 0 10.Jugobanat

Druga srpska mu{ka liga – Sever Vojka–Apatin Sv.\or|e–B.Palanka BNS–KrajinaGrme~ Top–FutogTehnomer Hajduk–Crvenka Ruma–SpartakMT ^oka–Dinamo 12 10 1.Hajduk 12 9 2.BNS 11 9 3.Dinamo 11 8 4.Ruma 5.Sv.\or|e 11 8 6.FutogT. 11 8 7.Spartak 11 7 8.Top 12 6 9.Vojka 11 6 10.KrajinaG. 11 5 11.Apatin 11 4 12.^oka 11 3 13.Crvenka 11 3 14.B.Palanka 26 0

2 3 2 3 3 3 4 6 5 6 7 8 8 26

87:69 20:0(sr) 91:56 77:83 74:78 90:70 69:70 868:733 22 817:728 21 758:673 20 847:729 19 764:667 19 756:673 19 797:734 18 797:771 18 755:742 17 719:753 16 715:753 15 727:783 14 710:771 14 0:520 0

Heba juniorska liga Hemofarm–Zdravqe Beovuk–C.zvezdaBGD Sloboda–Kwa`evac Sloga–MegaVizura Mladost–Partizan VojvodinaS.–Radni~ki 1.Hemofarm 7 7 2.C.zvezdaBGD 7 6 3.Partizan 7 5 4.Vojvodina 6 5 5.Beovuk 7 4 6.Mladost 7 3 7.Sloboda 7 3 8.Radni~ki 6 3 9.MegaVizura 7 2 10.Kwa`evac 7 2 11.Zdravqe 7 1 12.Sloga 7 0

0 1 2 1 3 4 4 3 5 5 6 7

91:73 87:88 74:67 72:93 67:89 ju~e 655:528 14 603:511 13 573:455 12 570:452 11 606:608 11 564:563 10 451:546 10 391:411 9 609:645 9 544:592 9 465:582 8 495:633 7

ABS Elektro kadetska liga Star–PartizanMTS Fle{–Hemofarm Sloga–[abac Mladost–Nibac [umadija–Prokupqe Zemun–C.zvezdaBGD 1.C.zvezda 7 7 2.Hemofarm 7 6 3.Partizan 7 6 4.Mladost 7 5 5.Zemun 7 4 6.Fle{ 7 4 7.Sloga 7 3 8.Nibac 7 2 9.[abac 7 2 10.[umadija 7 1 11.Star 7 1 12.Prokupqe 7 1

0 1 1 2 3 3 4 5 6 6 6 6

57:77 51:67 70:97 66:58 90:74 75:81 588:445 14 626:433 13 576:463 13 534:500 12 603:590 11 450:471 11 564:654 10 470:477 9 489:553 9 535:600 8 471:546 8 449:623 8

Olimpijaopeturasulu, VardauUkrajini Olimpija je opet u velikoj krizi, ba{ kao i tokom pro{le sezone. Te{ka finansijskasituacijanateralajequbqanski klub da odre{i ruke igra~imauslu~ajudadobijudobreponude,jerplatenisudobilive}dvameseca. Slovena~kievroliga{jeve} ostao bez trojice ko{arka{a – RatkaVarde,DenijaGrinaiBe-

dnevnik

na Vudsajda. Varda je prona{ao „uhlebqewe” u ukrajinskom Azovma{u, Vudsajd u gruzijskoj Armiji,aGrinsevratiouSAD. Olimpija je u desetom kolu ABA lige ubedqivo pora`ena od[irokogkaodoma}in(50:78), aliidaqezauzimavisokotre}e mesto na tabeli, preciznije deli ga sa Partizanom mt:s (7–3), dokuGrupiDEvroligeimasamojednupobedu,uz{estporaza.

SUPERLIGA (@) NISSpartak–Varadin Vizura–Vojvodina C.zvezda–Dinamo(P) Jedinstvo(U)–TENT Kolubara–Radni~ki(B) 1.Spartak 9 9 2.TENT 9 6 3.Kolubara 8 5 4.Varadin 9 5 5.Vizura 8 4 6.C.zvezda 6 4 7.Jedinstvo 8 3 8.Dinamo 9 2 9.Radni~ki 9 3 10.Vojvodina 9 1

0 3 3 4 4 2 5 7 6 8

27:9 21:11 19:11 17:16 18:15 15:8 15:19 14:24 11:25 5:25

3:0 3:0 2:3 0:3 3:0 24 19 16 14 14 13 9 7 6 4

SUPERLIGA (M) Ribnica–VojvodinaNSseme Klek–Partizan Spartak(Q)–Jedinstvo(SP) M.radnik–Radni~ki(K) 1.Radni~ki 9 7 2 2.Vojvodina 8 6 2 3.M.radnik 9 6 3 4.C.zvezda 6 6 0 5.Partizan 7 4 3 6.Spartak 9 4 5 7.Jedinstvo 8 3 5 8.Klek 9 2 7 9.Ribnica 7 2 5 10.@elezni~ar 8 0 8

24:10 21:10 21:16 18:7 15:11 16:20 14:16 10:22 10:16 3:24

1:3 0:3 3:2 1:3 22 19 17 16 11 11 10 7 6 1

PRVA LIGA (@) Lazarevac–Klek MDZrewanin–@elezni~ar(L) Po{tar–NoviSad Radni~ki(K)–Sme~5 Student–Crnokosa Jedinstvo(SP)–Gimnazijalac 1.Jedinstvo 9 9 0 27:5 2.@elezni~ar 9 8 1 26:5 3.Crnokosa 9 8 1 25:6 4.Radni~ki 9 7 2 21:10 5.Po{tar 9 5 4 18:16 6.Sme~5 9 4 5 13:17 7.Lazarevac 9 4 5 16:20 8.Zrewanin 9 3 6 11:19 9.Gimnazijalac 9 2 7 13:21 10.Student 9 2 7 8:22 11.Klek 9 1 8 9:24 12.NoviSad 9 1 8 3:25

3:2 0:3 3:0 3:0 3:0 3:1 26 25 23 20 14 12 11 9 7 7 5 3

PRVA LIGA (M) NoviSad–Dunavvolej Ni{–Obili} NoviPazar–Borac Jagodina–VGSK Sterija–Smederevo Spartak(S)–\erdap 1.Spartak 9 7 2.Borac 9 7 3.Obili} 9 7 4.\erdap 9 7 5.NoviPazar 9 6 6.Jagodina 9 6 7.Smederevo 9 4 8.D.volej 9 4 9.VGSK 9 2

2 2 2 2 3 3 5 5 7

24:9 21:8 22:12 23:11 22:14 22:17 17:17 16:21 11:23

3:1 1:3 3:0 3:1 0:3 3:1 22 21 21 19 17 16 13 11 7

10.NoviSad 11.Ni{ 12.Sterija

RUKOMET 9 9 9

2 1 1

7 8 8

7:22 12:24 7:26

6 6 3

DRUGA LIGA – SEVER (@) Futog–Ba~kizmaj Srem–Mladost(I) Ruma–NSvolejtim Ki0230–Kikinda @iti{te–Prvitempo 1.Futog 8 8 2.Srem 8 7 3.P.tempo 8 6 4.Mladost(I) 8 5 5.Ruma 8 5 6.Kikinda 8 4 7.Ki0230 8 3 8.NSv.tim 8 2 9.B.zmaj 8 0 10.@iti{te 8 0

0 1 2 3 3 4 5 6 8 8

24:1 21:6 20:8 19:10 15:1 12:15 11:18 6:21 7:24 5:24

3:0 3:2 3:0 3:0 0:3 24 20 19 16 13 11 9 5 2 1

DRUGA LIGA – SEVER (M) Vojvodina2–MladostE. FOK–RFU Bavani{te–Partizan Sloven–Apatin In|ija–Srem 1.Sloven 8 8 2.In|ija 8 6 3.MladostE. 8 5 4.Apatin 8 5 5.Vojvodina 8 4 6.Bavani{te 8 4 7.Srem 8 4 8.Partizan 8 2 9.RFU 8 2 10.FOK 8 0

0 2 3 3 4 4 4 6 6 8

24:8 22:8 20:14 16:14 17:14 13:14 16:19 11:20 11:22 7:24

3:2 2:3 1:3 3:0 3:1 22 20 16 14 12 11 10 8 5 2

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – BANAT (@) Kraji{nik–Proleter Banat–Zrewanin2 Koral–Vr{ac Klek2–Radni~ki Hercegvoina 1.Vr{ac 7 7 2.Banat 7 6 3.Proleter 7 5 4.Radni~ki 8 5 5.Zrewanin 7 4 6.Koral 7 2 7.Hercegovina 7 2 8.Kraj{nik 7 1 9.Klek 7 0

0 1 2 3 3 5 5 6 7

0:3 3:2 0:3 2:3 slobodan 21:2 20 18:5 17 17:8 16 16:11 14 15:10 13 9:15 7 6:19 4 3:19 3 5:21 2

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – CENTAR (M) Vojvodina3–Kulpin Sloven2–Mladost.2 Vo{a–[id Stra`ilovo Botafogo 1.Stra`ilovo 6 6 2.Vo{a 6 5 3.Vojvodina 6 4 4.Kulpin 6 4 5.[id 7 3 6.Botafogo 6 2 7.Sloven 6 1 8.MladostE. 7 0

0 1 2 2 4 4 5 7

3:0 3:2 3:0 slobodan slobodan 18:2 18 17:5 16 14:8 12 13:9 11 10:13 9 9:13 6 5:17 2 2:21 1

Superliga (M) CrvenkaJ.–Jugovi}U. 31:21 Smederevo–Obili} 25:17 Metaloplastika–PKB 27:25 Napredak–Dinamo 32:25 Rudar–C.zvezda danas Po`arevac–Partizan sutra Naisus–Vojvodina (14.12.) Radni~ki–Kolubara (22.12.) 1.Partizan 10 10 0 0 325:264 20 2.Vojvodina 10 8 2 0 295:249 18 3.Metalopl. 11 7 1 3 324:289 15 4.C.zvezda 10 6 1 3 268:242 13 5.Radni~ki 9 6 1 2 247:222 13 6.Jugovi} 11 5 2 4 276:276 12 7.Napredak 11 5 2 4 312:315 12 8.Kolubara 9 5 1 3 246:229 11 9.PKB 11 5 1 5 293:291 11 10.Naisus 9 4 0 5 269:297 8 11.Dinamo 10 3 0 7 276:295 6 12.Po`arevac 10 3 0 7 259:284 6 13.Smederevo 11 3 0 8 246:278 6 14.Rudar 10 2 1 7 232:262 5 15.Crvenka 11 2 0 9 289:316 4 16.Obili} 11 2 0 9 299:337 4 Uslede}emkolu(10/11.decembra)sastajuse:Jugovi}Unimet–Rudar,Kolubara–Vojvodina,Crvenazvezda–Po`arevac,Obili}–CrvenkaJafa,PKB–Smederevo,Dinamo–Metaloplastika,Radni~ki–Napredak,Partizan–Naisus.

Prva liga (M) MladostTSK–Vojput Zaje~ar–VrbasK. Zlatar–ProleterA. NoviBeograd–N.Pazar @elezni~ar–C.zvezda Jagodina–BaneR. N.Pazova–Priboj 1.Zaje~ar 12 12 0 2.Vojput 12 9 0 3.Vrbas 12 8 1 4.Proleter 12 7 1 5.Priboj 12 7 1 6.Zlatar 12 5 3 7.@elezn. 12 5 2 8.Bane 12 5 1 9.M.Gora 12 4 1 10.N.Beograd 12 4 1 11.C.zvezda 12 4 1 12.N.Pazar 12 4 1 13.N.Pazova 12 4 0 14.Mladost 13 3 1 15.Jagodina 13 2 2

0 3 3 4 4 4 5 6 7 7 7 7 8 9 9

21:27 40:25 23:23 31:30 31:26 29:30 21:27 384:291 24 356:281 18 335:331 17 314:282 15 279:274 15 371:372 13 324:317 12 309:305 11 356:354 9 328:333 9 299:323 9 308:348 9 323:380 8 285:327 7 332:385 6

Prva liga (@) Radni~ki–Ku~evo Metalac–BMSMilenijum Proleter–Vojvodina C.krst–H.Jo`ef 26:26 Radni~kiR.–MetalacAD Napredak–ORKBeograd 1.Milenijum 11 9 1 1 2.Radni~kiR. 10 9 1 0 3.ORKBgd 10 6 1 3 4.Ku~evo 11 6 0 5 5.Vojvodina 11 5 2 4 6.Radni~ki 11 4 1 6 7.Proleter 11 4 0 7

33:36 16:35 24:20 (10.12.) (10.12.) 343:240 19 326:250 19 276:255 13 352:326 12 287:280 12 297:319 9 333:339 8

8.Napredak 10 9.H.Jo`ef 11 10.C.krst 11 11.MetalacAD 10 12.Metalac 11

4 3 2 3 3

0 2 3 1 0

6 6 6 6 8

263:271 262:275 278:316 264:308 243:345

8 8 7 7 6

Druga liga (M) PotisjeP.–Jedinstvo 29:41 Jabuka–Hajduk 34:29 MetalacAV–TitelYD 24:21 Radni~ki(NS)–Radni~ki([) 40:27 Somborelektro–Hercegovina 36:24 B.Karlovac–Napredak 47:36 @SK–Ruma 44:29 Apatin–Dalmatinac 29:23 1.@SK 14 12 0 2 425:365 24 2.Metalac 14 11 1 2 443:374 23 3.Somborel. 14 11 0 3 407:346 22 4.Jabuka 14 10 1 3 461:398 21 5.TitelYD 14 10 1 3 428:380 21 6.Radn.(NS) 14 8 1 5 437:413 17 7.Jedinstvo 14 7 1 6 440:417 15 8.Apatin 14 6 1 7 383:369 13 9.Hajduk 14 6 0 8 450:441 12 10.Ruma 14 5 2 7 433:464 12 11.Hercegovina14 5 1 8 375:384 11 12.B.Karlovac 14 4 2 8 429:446 10 13.Dalmatinac14 4 1 9 374:424 9 14.Napredak 14 3 0 11 403:466 6 15.Radn.([) 14 2 0 12 356:438 4 16.Potisje 14 1 2 11 367:467 4

Druga liga (@) Jabuka95–Spartak(D) Srem–Spartak(S) Lehel–Vrbas Ravangrad–Radni~ki(B) Radni~ki(K)–Pan~evo Mladost–Temerin Apatin–Kikinda 1.Kikinda2 11 11 0 0 2.Mladost 12 9 1 2 3.Spartak(D) 12 9 0 3 4.Temerin 12 9 0 3 5.Jabuka95 12 8 0 4 6.Pan~evo 12 8 0 4 7.Srem 12 6 1 5 8.Radni~.(B) 12 6 0 6 9.Lehel 12 4 0 8 10.Apatin 11 4 0 7 11.Vrbas 12 3 0 9 12.Ravangrad 12 2 0 10 13.Spartak(S) 12 2 0 10 14.Radni~.(K) 12 1 0 11

22:20 32:19 31:21 31:33 27:34 27:28 sino} 409:261 22 369:325 19 351:250 18 297:279 18 365:321 16 399:360 16 310:288 13 323:329 12 337:325 8 225:309 8 295:351 6 304:376 4 299:371 4 318:456 2

^ETVRTO KOLO PRVE LIGE SRBIJE

Novosa|anii Kikin|ani upolufinalu

UKikindiiPan~evu odr`ano je posledwe,~etvrtokoloPrve xudo lige Srbije ~iji su doma}ini bili kikindski Partizan i pan~eva~ki Dinamo. Na trome}u tatamije hale SC „Jezero” u Kikindi najboqi su bilixudistinovosadskeBezbednostisadvepobede,dokjedoma}a ekipa ostvarila pobedu protivzrewaninskogProletera. Bezbednost – Partizan (K) 10:0(0:47). Pojedina~no – do 66 kg: @ivi} – Gatari} 2:0, do 73 kg: M. Begovi}–Sikini}2:0,do81kg: Kova~evi} – Biro 2:0, do 93 kg: D. Begovi} – Nikoli} 2:0, +93 kg:Cvetkovi}–Pilipovi}2:0. Bezbednost – Proleter 6:4 (30:17). Pojedina~no–  do 66 kg: Kewalo–Cveji}0:2,do73.kg:M.

Begovi} – Burjan 2:0, do 81 kg: Kova~evi} – Mi{kovi} 2:0, do 90 kg: D. Begovi} – Radnovi} 2:0, +90 kg: Cvetkovi} – Savanovi}0:2. Partizan–Proleter6:4 Pojedina~no–do66kg:Juraki}–Cveji}0:2,do73kg:Betari – Durjan 2:0, Mari~i} – Sabo2:0,do90kg:Elezovi}–Ni{anovi}0:2,+90.kg:Majstorovi}–Savanovi}2:0. U plej of, 18. decembra sasta}e se prvoplasirana Ruma i ~etvrtoplasirani Dinamo iz Pan~eva,kaoidrugoplasirana Bezbednost i Partizan iz Kikinde. Pobednik }e se kvalifikovati za Super ligu Srbiju. Kako nezvani~no saznajemo, sviu~esniciplejofana~elno su se slo`ili da mesto odr`avawaturnirabudeKawi`a. M. S.

TROFEJ MLADOSTI U ZAGREBU

Dvarekorda ipobedaZlati}a NaTrofejuMladosti u Zagrebu srpski strelci su drugog danaosvojilitrimedaqe,dvezlatneisrebrnu,uga|awu vazdu{nim pi{toqem i sa pet medaqa vazdu{nom pu{komprvogdana(2–1–2)najuspe{nijasunacijanatakmi-

~ewu sa osam trofeja (4 – 2 – 2). Pi{toqem su slavili AndrijaZlati}iBobanaVeli~kovi}, srebo je pripalo Jasni [ekari}. Srpski olimpijac, AndrijaZlati}strelacu`i~kedru`ine„AleksaDejovi}“, je pobedio sa dva dr`avna rekorda.

PRVA B LIGA

Tre}apobeda Novosa|ana TENT – Dunav 6:11 (0:0, 2:3, 1:5, 3:3) OBRENOVAC: BazenSKC„Obrenovac“. Gledalaca: 50. Sudija: Vuka{inovi} (Beo- grad)iSiv~ev(Pan~evo). TENT: Milovanovi}, Jevti}, Mitrovi}, Avramovi} 1, Baji}, Simi}, Juki} 2, Nikoli}, Bankovi}, Petru{evski 1, In|i}, Stani{i}2,Sin|eli}. DUNAV: Peti}, Bo`i~kovi}, Mitrovi} 5, Joksimovi} 1, Voj~i},Komar,Dimitrov1,]atovi} 1, Piqi} 1, Kati}, Bukvi}1,Gvozdanovi}1,Grba. Vaterpolisti Dunava zabele`ilisuitre}upobeduuPrvoj B ligi. Izabranici Marka Orlovi}a savladali su ekipu TENT–auObrenovcu11:6. Odlu~uju}uprednostDunavje napravioutre}ojdeonici,koju jedobio5:1,aufini{suNovo-

Rezultati tre}eg kola: TENT – Dunav 6:11, Rabotni~ki–Be~ejac8:8,Nais–Zemun 14:14,Go~–Spartak7:5,[abac – Partizan 2 danas, slobodanjeSingidunum.

1.Dunav 2.Singidunum 3.TENT 4.Partizan2 5.Zemun 6.Go~ 7.Spartak 8.Nais 9.Rabotni~ki 10.Be~ejac 11.[abac

3 2 3 2 3 2 3 3 3 2 2

3 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 1 1 0 0 1 2 1 0

0 0 1 0 1 1 2 2 1 1 2

33:19 20:8 38:39 21:11 26:28 25:23 27:31 26:37 18:22 12:18 16:25

9 6 6 4 4 3 3 3 2 1 0

sa|aniu{lisa8:5,takodasudo krajamirnoprivelisusretkraju.Najefikasnijiname~ubioje Mitrovi}sapetgolova. G. M.

REGIONALNA LIGA VETERANA

UbedqiviPartizan Startovalojetakmi~eweuregionalnojligiveteranazavaterpoliste.PrvokoloodigranojeuSubotici,apostignutisuslede}i rezultati:Be~ej–Polet(Sombor)11:6,Spartak–Vojvodina(Novi Sad)7:10,Partizan(Beograd)–Kruna(Osijek)9:3,slobodnajebilaSenta. –Ma|arisunamotkazaliuposledwemtrenutku,alitonezna~i dasene}enaknadnoukqu~iti.Sviduelisubiliveomainteresantni,aposebnoovajizme|uSpartakaiVojvodine.Doma}injeu~inio svenebilisavladaoVojvodinu,alijekvalitetipakbionastrani Novosa|ana.Spartakjeodli~noorganizovaoturnir–rekaojeveteranVojvodine@iva^veti~anin. G. M.

REPREZENTACIJA OTPUTOVALA NA EVROPSKO PRVENSTVO

[estoroSrbau[}e}inu Pliva~ka reprezentacija Srbije otputovala je u poqski grad [}e}in, gde }e od ~etvrtka do nedeqe u~estvovati na Evropskom prvenstvuumalimbazenima.Nastupi}e639pliva~a ipliva~icaiz40zemaqa.

NaPrvenstvuStarogkontinentau~estvova}e {est srpskih pliva~a: ^aba Sila|i (50 i 100 prsno), Radovan Siqevski (50, 100 i 200 slobodno), Petar Petrovi} (50 i 100 le|no), Stefan[orak(200,400i1500slobodno),Velimir Stjepanovi} (100, 200, 400 slobodno i

200delfin)iMiroslavaNajdanovski(50i100 slobodno).Sapliva~imau[}e}inu}ebitii {ef misije doc. dr Milivoj Dopsaj, selektor Dejan Pejinovi}, trener Kristofer Tajdi (ina~e trener Velimira Stjepanovi}a) i maserTitoslavKlimovi}. G. M.


c m y

sport

dnevnik

DRAGAN SUYUM, JEDAN OD JUNAKA U TRIJUMFU VOJVODINE NAD BELGIJANCIMA

Najte`etekpredstoji Jo{ se u Srpskoj Atini slavi istorijski plasmanrukometa{a Vojvodine u 4. kolo Kupa pobednikakupova,astru~ni{tabiigra~inemajutaj luksuz,ve}suokrenulinovi list i uveliko se spremajuzaizazovanfini{jeseweg dela superliga{ke sezone i duele sa Kolubarom, Naisusom i Partizanom. Novosa|anisunakon120 minuta rovovske borbe i dva potpuno razli~ita lica,uspelidanaterajuBelgijancedapredboqimskinusvojtradicionalnimodni detaq - {e{ir. Svi se sla`uuocenidajeslo`an kolektivodneopobedunam individualno, tehni~ki i br`im pojedina~nim vrednostima, a jedan od najva`nijih{rafovaucrvenobeloj ma{ineriji bio je 33-godi{wiDraganSuxum, igra~ kome je ovosezonski Usjajnojformi:DraganSuyum nastup u Kupu kupova, ~etvrti u prole}e u Evropi, strelac {est karijeri.Prethodnojelevokrilo golovaprotivJunajtedaka`e: Novosa|anaimaloprilikudana-IsplatiloseverovawedamostupiupomenutomkupusaSinte- `emo da izborimo plasman me|u lonom(2000/01)iudvanavratasa 16ekipa.Posleprveutakmicesvi Partizanom(2004/05,2007/08). uklubusubilisvesnikolikosmo Na pitawe kako komentari{e tadapodbacili,aliumestodatupobedu nad Belgijancima i ~iwegujemo,mismosepogledaliuo~i, nicu da }e crveno-beli do~ekati izvuklipoukeidalire~da}emo

sve to nadoknaditi u Novom Sadu. I obe}awe smo ispunili.IzdaweuTongerenu bila je nasjlabija partija Vojvodine ove sezone, i jednostavno smo znali da tako lo{u igru ne mo`emo da ponovimo. Kakosmobiliusituaciji da vijamo sedam golova, moralismodamewamone{touigri,akqu~uspeha je bio taj {to smo igrali mnogobr`e,sadostapolukontri i kotri, uz agresivnu odbranu od koje je sveikrenulo-analizirao je igru svog tima biv{i reprezentativacSuxum. Praviizazovvaso~ekujenaprole}e,aimenarednog rivala sazna}ete danasna`rebuuBe~u.Koga bistevolelidaizbegnete uosminifinala? -Tudilemenema,kluboviizNema~ke,[panijei Danskesuzaklasuja~iod ostalih ekipa, u svakom smislu.Tosenajboqevidi na primeru Lige {ampiona, gde klubovi iz pomenutih zemaqa u odnosu na recimo na{eg prvaka Partizan i timove iz okru`ewa prosto dominiraju. Voleo bih da izbegnemotakverivale,aliione izudaqenijihdr`ava,kao{toje to Ukrajina, zbog finansija. U svakom slu~aju rivala po meri sa

kojim imamo realne {anse da se nadigravamo su oni iz zemaqa iz okru`ewa.Sigurnoda}enambiti potrebnoimalosre}ena`rebu,a kakoonapratihrabremislimda smojezaslu`ili. O~ekujevaste`akfini{jeseweg dela Superlige. Na redu su dva gostovawa u Lazarevcu i Ni{u, a kao {lag na tortu je doma}instvoaktuelnomprvakuPartizanu? - Odli~an start u Superligi nasobavezujedauradimosvekako biupreostalatrikolaprodu`ili sjajnu seriju. Mislim da smo maksimalnoiskoristilipovoqan rasporedudosada{wemdelusezone,asadanaso~ekujupraviizazovi.Ne}ebitilako,aliidemokorakpokorak.Nepotcewujemorivale,naprotiv,alidobroznamoi {ta su na{i ciqevi. Imamo dovoqno vremena do subotwe utakmiceuLazarevcu,dasepresvega psihi~ki,aifizi~kiodmorimo, jersmosedostaistro{iliprotiv Junajteda, kao i da se adekvatno spremimo za odli~nu Kolubaru naglasiojeDraganSuxum. Rukometa{i Vojvodine narednu prvenstvenu utakmicu, suset 11.kolaigrajuusubotu10.decembrauLazarevcuprotivKolubare od 20 ~asova, a odlo`eni me~ 10. kola protiv Naisusa u Ni{u zakazanjezasredu,14.decembra,od 18.30sati. I. Grubor

utorak6.decembar2011.

NAKON UBEDQIVE POBEDE CRVENKE NAD JUGOVI]EM

Veverice prevazi{le svao~ekivawa Obe}avali su rukometa{i Crvenke dobru igru, bili optimisti~kiraspolo`eniinagove{tavalida}ekona~nosti}idodruge, toliko `eqene pobede. Odr`ali sure~,alizaistajemalokomogao dapredvidida}etapobedanadJugovi}embitiizra`ena~akdvocifrenom razlikom (31:21). Ne naro~ito nakon prvog dela igre u komesugostiizKa}azaistabili dominantni i na najboqi na~in potvrdili kvalitete koji krase wihovuigru:te~neakcije,neverovatnobrzprelazizodbraneunapad,organizovanostidisciplinu u odbrani, ~emu je ton u velikoj meri davao golman Bojan Perovi}.

PRETPOSLEDWE KOLO DRUGE MU[KE LIGE – SEVER

@abaqcinakorakdociqa @SK - Ruma 44:29 (19:15) @ABAQ: Sportskicentar,gledalaca100,sudije:BakmaziRadakovi}(NoviSad).Sedmerci:@SK1 (1),Ruma2(0),iskqu~ewa:@SK6, Ruma2minuta. @SK: Kezija 7, Mitrovi}, Bosni}, Xaja 1, Zuki}, Milutinovi} 2, Markovi} 1, Poli}, Smoqan 7, Jovanovi}2,Arseni},Vu~i},Trnini}1,Bojani}7,Dragoqevi}2,Radoj~i}14(1). RUMA: @ugi}, Veselinovi}, Nenadovi} 13, Grbi} 2, Kre~kovi} 6, Dejanovi}, Popovi}, Isakovski8. Tekkadaje,nakontre}ineutakmice,@SK-ovastarterskapostavashvatiladasenijednomrivalu, pa makar to bili i nekompletni Rumqani,nesmedozvolitineometanoigraweloptenaudaqenosti 6,5-7 metara od gola, propra}eno nizom golmanskih odbrana, `abaqskibrodjekrenuokaunapred postavqenom ciqu - osvajawu dva boda. Rastr~ali su se doma}i rukometa{iudrugompoluvremenu,aneizvesnost se sastajala u tome kojom golrazlikom}esezavr{itiutakmica. Tokom jeseweg dela nadasve uporniistrpqivi`abaqskimladi}i Xaja, Jovanovi}, Trnini} i Dragoqevi}iskoristilisupru`enu{ansunaovojutakmiciza{tasu bilinagra|eniodnajvernijihpristalica,kojisvojequbimceneretkoprateinagostovawe. J. G. - P. B.

Banatski Karlovac Napredak 47:36 (21:20) BANATSKO NOVO SELO: Halasportova,gledalaca100,sudije: Jovandi} i Krajinovi} (Pan~evo). Sedmerci: Banatski Karlovac 3 (2), Napredak 3 (1), iskqu~ewa: Banatski Karlovac 6,Napredak8minuta. BANATSKI KARLOVAC: Kamberovi}, ]irkovi} 1, Xamatovski 4, Arnautovi} 4, Vuji} 5, Begeni{i} 12, Spasi} 10, Kova~evi} 6, Mrvo{ 5, I. Mladenovi}. NAPREDAK: Kresovi}, G. Gligi} 7, B. Gligi} 9, Milo{evi} 1, Ivkovi} 7, Stojanovi} 2, Do{en 3, Luka~, Balaban 6, Mitrovi}1. Samouprvompoluvremenugostisuodolevalinapadimadoma}ina, da bi u drugom do{lo do raspadasistemauwihovojodbrani. Begeni{i}, Spasi} i ostali re{etalisugolgostiju,dabiuz

zvuke sirene bili gromoglasno pozdravqaniodsvojihnavija~a. R. Jovanovi}

Somborelektro – Hercegovina 36:24 (17:9)

dili doma}i navija~i, pri kraju prvogpoluvremena,nakon~egaje ispra`wendeogledali{ta. M. Jovi}evi}

Apatin - Dalmatinac 29:23 (13:10)

APATIN: O[ „@arko ZrewaSOMBOR: Gradska Hala „ nin”,gledalaca:200,sudije:KovaMostonga“,gledalaca:200,sudije: ~i} i Mandi} (Novi Sad), iskquOstoji} i Vukovi} (Novi Sad), ~ewa:Apatin10,Dalmatinac4misedmerci: Somborelektro 4 (3), nuta,sedmerci:Apatin6(2),DalHercegovina 6 (5), iskqu~ewa: matinac6(3). Somborelektro 8, Hercegovina6minuta. SOMBORELEKTRO:Dobrijevi}, Dra{kovi} 7 (3), Penze{ 3, Nikoli}, Vaci, Bulatovi} 7, Mijovi} 3, @ivkovi} 2, Smiqani} 1, Gardijan 6, Bo{kovi} 5, L. Koji},N.Koji}2,Nenadi}. HERCEGOVINA: Pa{ajli}9(3),Vukoje3,Rikalo1,A}imovi}4(2),Milo{evi} 1, ^izma{ev 1, Gracinovi}, Pe{ut, Savovi}, Berta, Zubac 1, Damjanovi} 4. Naizvanrednurukometnu predstavuuSomborupalaje senka zbog bakqade i neko- Vode}inalististrelaca: likopetardikojesuprire- MarkoRadoj~i}(@SK)

DerbiFuto`anima Metalac AV - Titel YD 24:21 (12:9) FUTOG: Domsportova,gledalaca200,sudije:Vojvodi}(Ri|ica)i Medarevi}(Zrewanin).Sedmerci:MetalacAV4(1),TitelXD3(2), iskqu~ewa:MetalacAV4,TitelXD6minuta. METALACASKOVIDAK:Ani~i},Arseni},Pribi~evi},Ili} 2,Koki},Radi}2,Vojvodi},Tojagi}3,\uki},Milo{evi}4,Petrovi}(18odbrana),Joji}4,Jawi}9(1),Manojlovi},Zori},Kop~ok. TITELXONDIR:Sele{i1(1),Balog3,\uri}1,Patri{kovi}, Ili}5,Ivkovi}5(1),Kurte{1,Matijevi}(19odbrana),Mili}i}, Kova~,Todor~evi},Marijanovi}5,Vojnovi}. Ovorukometnoderbive~euFutogupretvoriloseunadmetawedva najraspolo`enija pojedinca, golmana doma}ih Stanka Petrovi}a i MiletaMatijevi}a,kojije~uvaomre`ugostiju.Strepelajefuto{ka publika,kojaseovogaputaokupilauznatnove}embrojunegoina~e, svedo20.minutakadasuTiteqanivodilidva-trigolarazlike.Preokretjenastaousamojzavr{niciprvogpoluvremena,kojisu`i~ari zavr{ilisavi{komodtrigola. UnastavkususretaFuto`anisukontrolisalirezultat,dabiusamojzavr{nicime~aTiteqaniozbiqnopripretili,madasaigra~em mawe,Ivkovi}idrugovisenisupredavalido{av{inagolzaostatka. Tome je umnogome doprineo golman Matijevi}, ali da mu ne bi ostaodu`anwegovkolegapopozicijiuredovimadoma}inaPetrovi} vezaojenekolikoodbrana`iceraunizuiomogu}iosaigra~imada,uz velikupo`rtvovanostihtewe,do|udoosvajawatako`eqenadvaboda,kojaihostavqajuutrcizaliderskupozicijuSevera. Inakrajutrebaista}idasurukometnisladokusciostaliuskra}enizasveono{tosuo~ekivaliodovedveekipe.Osimborbenosti, prisustvovalisuneverovatnombrojutehni~kihgre{aka,ishitrenih {uteva,pogre{nihdodavawaiproma{enihzicera. J. Gali}

APATIN: Sola} 1, Kqaji}, Novakovi} 3, Kre~kovi} 6, N.Oreq1,Mandi},Duki}3,Krec 4(2),Vejin,Bogojevi}(8odbrana), Medi} 1, Bai} 8, Milojevi} 2, M. Oreq. DALMATINAC: Macuran, Manojlovi}4,Bokan3,Pai},Simi} 4 (3), Graovac 1, Komazec 5, Pupovac, Trbojevi} (7 odbrana), Konstatinovi} 1, Sabo 2, Marinkovi},Kne`evi}3. M. Jo.

DRUGA @ENSKA LIGA

Mari~i}eva donelabodove Mladost - Temerin 27:28 (14:12) KIKINDA: HalaSC„Jezero”, gledalaca 100, sudije: Ban~ov (Pan~evo) i Ivankov (Star~evo, sedmerci:Mladost4(4),Temerin 4(3),iskqu~ewa:Mladost2,Temerin8minuta. MLADOST: Trnini}, Jo{anovi},^ovi}10(3),Solomun,Prpa, Kandi},Lakovi}1,Kaurin,Savi} 6(1),Popovi},Mesaro{3,Latkovi}7. TEMERIN: Ivanov, Mari~i} 8,Jankovi},Obradovi},Milankovi}, Vukovi} 5, Nikoli} 8 (3), Blanu{a,Te{anovi},Pani},Kremenovi}, Mora~a 6, Mitrovi} 1, Jankovi}. Minut pre kraja me~a, Bojana Mari~i}jesakrilnepozicijepostiglasvojosmipogodakidovela gostuju}uekipuuvo|stvood28:27. Na`alost, posledwi napad rukometa{ice Mladosti nisu iskoristile, pa su tako Temerinke ku}i odneledvavelikaboda,aCrwankezabele`iledrugiuzastopniporaz. M. S.

Ravangrad – Radni~ki (B) 31:33 (13:18) SOMBOR: Gradska hala „Mostonga“, gledalaca: 50, sudije: Zori} (Apatin) i Ra~i} (Crvenka), sedmerci:Ravangrad7(5),Radni~ki (B) 10 ( 5), iskqu~ewa: Ravangrad22,Radni~ki(B)12minuta. RAVANGRAD:Juri},Peji}12, Atanackovi} 4, Bandobranski 1, Zeli} 1, Vagi}, S. Abutovi}, Sudar,Lazi},Kolunxi}3,A.[koru~ak4(3),Mirkovi}6(2). RADNI^KI (BAJMOK): Stefanovi}, Xavi} 3, Tumbas 10 (2), Laci}, Petri}, @igmond 2, Komenda, Kosanovi}, Rotflug 8 (2), Boki}1,Seka~9(1). M. Jo.

21

Milo{Gruji~i}

Nasuprot wima, svega je toga nedostajalo Crven~anima u ovom delu igre. Pre svega veoma slab u~inak golmana (svega dve odbrane),kaoinedovoqno`ivosti,raznovrsnostiismirenostiuakcijama,pasutakosvedoodmorabili urezultatskojpodre|enosti.Utisak je da ih je donekle zbunila i taktika koju je, u ve}oj meri u ovomdeluigre,primewivaostrategJugovi}aVladanJordovi}.Naime, umesto golmana Perovi}a u napadjeulaziosedmiigra~itoje unekolikonavratazbuwivalodoma}ine,arezultiralosjajnimakcijama i neo~ekivanim golovima Ka}ana. Nastavakjedoneopotpunipreokret i ovaj deo igre Crven~ani su dobili rezultatom 18:6, da bi zaslu`enupobeduostvarilisa10 golova razlike. Pitali smo treneravevericaSvetozaraJovovi}a {tajetounastavkupresudiloda do|edoovakvogobrtaivelikeradostidoma}ina? -Iakonemamprimedbenapristupna{ihigra~auprvih30minuta,insistiraosamupauzidato

budeizra`enosajo{vi{ehtewa, motiva i ta~nosti, da nijednog trenutkanedozvolimobilokakvu opu{tenostilipasivnostivelikogprotivnikaupravonadigramo wihovim oru`jem. O~ekivao sam, tako|e, da mizeran u~inak na{ih golmana mora biti popravqen i da u tom elementu le`i veliki deo mogu}nosti da preokrenemo rezultat.Upravotakoseidogodiloimismoponeseniserijomgolova u prvim minutima nastavka bilineverovatnoosokoqeni.Kakoseutakmicabli`ilakrajuvi{e smo ispoqavali fizi~ku spremnost,kojajesadaznatnopopravqena u odnosu na protekli deoprvenstva-vi|ewejetrenera Jovovi}a. Kada su detaqi iz ovog dela u pitawu nesumwivo je da u prvi planizbijadoprinosveteranaGorana\urovi}a.Nasamompo~etku jeneodbrawivimudarcemnajavio da}ewegovpovratakbitiobele`enli~nimiekipnimuspehom,da biudaqemtokusajo{{estgolovatoipotvrdio. -Ovojesvakakovelikiuspehi verujemda}ebitiprekretnicaza nas i silno ohrabrewe pred dve naredne utakmice koje igramo do prekida prvenstva, a ja sam presre}an {to sam na ovakav na~in pomogaovoqenommati~nomkluba -sijaodzadovoqstva\urovi}. Preokretujeuvelikodoprineo igolmanJovicaVitas,kojijenakon neuspelih poku{aja u prvom poluvremenu kona~no na{ao receptdazaustavitakve{utere,poputLali}ailiJo{i}arecimo. - Jednostavno, po~etak je bio lo{,alisamkasnijesmogaosnage ikoncentracijedasenanajboqi na~in ukqu~im u ponesenu igru mojih saigra~a - skromno }e sve boqiVitas,kojijenakonnekolikopozajmicajedanodoslonacana goluCrvenke. [to se ti~e igra~a Jugovi}a, onisejednostavnoudrugompoluvremenu nisu mogli prepoznati. Izuzetak je golman Perovi} ~iji u~inak u ovom delu je bio znatno ve}iikojijemo`daspre~iojo{ ve}ukatastrofusvogatima.Kada suvidelidasunastranputici,sve vi{e su gre{ili, nikako nisu uspevali da uhvate jednostavnost, ta~nostibrzinusvojeigre,akada suimseukazivaleprilikeuseriji su proma{ivali, {utiraju}i preko ili pored gola. Ili bi se ispre~io Vitas, dva puta ~ak i u izvo|ewu sedmeraca. U svakom slu~aju, utakmica koja je donela mnogo uzbu|ewa, ali radost samo doma}inu, a trenerima obeju ekipaostajedanapraveanalizu,svakiizsvogugla. T. Jovovi}

JO[ ^ETRDESET DANA DO EVROPSKOG PRVENSTVA

PeharuNovomSadu, TasauVr{cu Evropsko prvenstvo za rukometa{ejesvebli`e. Jo{ 40 dana ostalojedodolaska Karabati}a i dru{tva u Srbiju i po~etka rukometne fantazije. ^etiri grada doma}ina spremna su za novo odbrojavawe. Posle Novog Sada,Ni{aiBeograda,Tasu –zvani~nu maskotu Evropskog prvenstva danas }e upoznati i Vr{~ani.Od12do14 ~asovabi}euposetiu~enicima Osnovne {kole „Jovan Sterija Popovi}“ i sredwe Hemijske {kole,aglavnatemabi}epredstoje}a smotra najboqih evropskihekipa. OtprilikekadaTasauVr{cu bude zavr{avaosvojeaktivnosti Novosa|anima }e u atrijumu Sportskog i poslovnog centra Vojvodina bitipredstavqentawir–peharnamewenpobedniku

{ampionataStarogkontinenta. Trenutnojeuvlasni{tvuFrancuza, kojime~evegrupeDigraju ba{uSrpskojAtini.Pehar}e ostatiuatrijumu~itavopopodnetakoda}eposetiocimo}ii daovekove~etajdetaqfotografisawem. UNi{uiBeogradupokaza}e se na delu najboqi {uteri sedmeraca. Oba doga|aja po~iwu kaoiuNovomSaduu14~asova. U Beogradu u Delta sitiju na drugomspratu,kodbioskopa,au Ni{uispredKal~e. J. G.


22

svet

utorak6.decembar2011.

dnevnik

Prodi kritikuje Merkelovu BE^: Biv {i ita li jan ski pre mi jer i pred sed nik Evrop ske ko mi si je Ro ma no Prodi izrazio je razo~arewe upravqawem krizom u evrozoni nema~ke kancelarke Angele Merkel. „Ona je napravila gre{ke. Wene odluke su usledile kasno i bile su nedovoqne”, kritikovao je Prodi kancelarku Merkel u intervjuu be~kom dnevniku „Kurir”. Prodi je potvrdio da Evropska komisija deluje najslabije do sada, i dodao da nema~kofrancusko usagla{avawe te nedostatke ~ini vidqivim. Rpmano Prodi tvrdi da }e evro pre`iveti krizu, jer ne postoji druga alternativa. On je zatra`io ve}u solidar-

nost u Evropi, kao i stro`ije buxetarne kontrole, zajedni~ku ekonomsku i fiskalnu politiku. „Sve drugo bi bilo mnogo lo{ije, pre svega za Nema~ku. Preduslov je da se koordinira fiskalna i ekonomska politika i da politi~ki autoriteti nametnu odluke”, poru~io je on. Prodi budu}nost evrope vidi kao model savezne dr`ave Evrope. “Ili }emo to sprovesti ili }e ~itava EU da se rasformira. Kao deo globalizuju}ih razvoja }e nestati nacionalne dr`ave. To }e jo{ potrajati, ali }e uslediti”, uveren je on.

Prodi je negirao da se Italija nalazi pred ambisom. “Postoje nesporazumi {to se ti~e moje zemqe. Postoji op{te nepoverewe prema Italiji. Politi~ko pona{awe Berluskonijeve vlade je bilo stravi~no. Imam puno poverewe u premijera Marija Montija, jer on razume ekonomiju i finansije”, objasnio je Prodi, dodaju}i da novi {ef vlade mo`e izvu}i zemqu merama koje su bolne, ali koje mora doneti. Ekonomsko stawe Italije, prema wegovom mi{qewu, nije tako dramati~no, jer je deficit mawi od Francuske, a problem Italije je privredni rast (Tanjug)

Ren: Evrozona u opasnosti

UKRATKO Zemqa sa 129 vulkana YAKARTA: Vulkan Gamalama na istoku Indonezije proradio je posle osam godina mirovawa. Vlasti su ju~e odlu~ile da zatvore obli`wi aerodrom, po {to je ve li ki broj okol nih se la pre krio gust oblak pepela. Za sada nema izve{taja o povre|enima u erupciji vulkana na ostrvu Ternate, koji je proradio u nedequ i sada izbacuje pepeo i ~estice pra{ine u visinu od 2.000 metara, javila je agencija Frans pres. Ministarstvo saobra}aja je saop{tilo da zatvarawe aerodroma u gradu Ternate, u podno` ju vul ka na, pred sta vqa preventivnu meru.Erupcija je izazvala paniku me|u lokalnim stanovni{tvom, koje je pobeglo iz svojih domova u blizini vulkana. Gamalama je posledwi put bio aktivan 2003. godine.Indonezija ima 129 aktivnih vulkana. (Tanjug)

Izviwewe Holandije HAG: Holandska vlada }e se zvani~no izviniti Indoneziji zbog masakra koji je po~inila wena vojska 1947. godine kad je ubila na stotine qudi u Indoneziji, svojoj nekada{woj koloniji, saop{tilo je ju~e holandsko ministarstvo spoqnih poslova. U nastojawu da zadr`i Indoneziju, holandska vlada je poslala vojsku u tu zemqu i 1947. godine je do{lo do masovne egzekucije u jednom selu na indone`anskom ostrvu Javi. Holandski zvani~nici tvrde da je wena vojska ubila 150 me{tana sela Ravagede, isto~no od Xakarte, dok je, prema nekim tvrdwama, tada ubijeno 431 qudi, preneo je AFP. Sud u Hagu je u septembru doneo odluku u korist jednog pre`ivelog i sedam `ena ~iji su mu`evi ubijeni u masakru.Holandija je, tako|e, pristala da isplati i od{tetu u ukupnom iznosu od 180.000 evra. (Tanjug)

HELSINKI: Evropski komesar za ekonomska i monetarna pitawa Oli Ren pozvao je lidere zemaqa evrozone da se dogovore da Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) bude pokrenut do 2012, umesto do 2013. godine, kako

bi se ubla`ila du`ni~ka kriza evrozone. „To bi bio veoma jak signal da evrozona mo`e da donosi odluke

koje ja~aju ekonomsku stabilnost”, rekao je Ren u dnevniku na finskoj dr`avnoj televiziji. Ren je naglasio i da je veoma va`no da lideri zemaqa Evropske unije u ~etvrtak i petak u Briselu donesu odluke koje }e pomo}i u borbi protiv du`ni~ke krize u evrozoni, obezbe|ivawu jedinstvene valute i spre~avawu produbqivawa krize, preneo je Rojters. „Ta~ne posledice je te{ko predvideti, ali jasno je da evropska ekonomija zapada u recesiju, a opstanak evrozone, onakve kakva je sada, mogao bi da bude u opasnosti”, rekao je Ren. On je najavio da }e biti nastavqeni razgovori o {irewu uloge Me|unarodnog monetarnog fonda u razre{ewu krize. (Tanjug)

Sirija prihvatila predlog Arapske lige BEJRUT: Zvani~ni Damask je prihvatio predlog Arapske lige da primi strane posmatra~e koji treba da kontroli{u situaciju kako bi se prekinulo daqe krvoproli}e u toj zemqi Bliskog istoka. „Ministasr spoqnih poslova Valid al-Moalem je pozitivno odgovorio na zahtev Arapske lige o slawu posmatra~a u Siriju”, potvrdio je portparol MIP-a u Damasku, prenela je agencija AP. U Arapskoj ligi, ~ije sedi{te je u Kairu, jo{ nisu reagovali na saop{tewe vlade u Damasku. Arapska liga, koja okupqa 22 zemqe, pro{log meseca suspendovala je Siriju iz te regionalne organizacije. Arapska liga je pro{le sedmice uvojila sankcije pro-

tiv re`ima Ba{ara al Asada kojima se zamrzava wegova i imovina najbli`ih saradnika, suspenduju investicije i poslovawe sa centralnom bakom Sirije. Uz sankcije koje su u me|uvremenu uvele i zemqe EU, SAD i Turska to bi trebalo da oslabi pozicije re`ima i da dovede do promena u Siriji. ^lanovi ira~kih ekstremisti~kih foruma pozivaju da se Sirijcima, koji od sredine marta protestuju protiv re`ima predsednika Ba{ara al-Asada, po{aqe pomo} u qudstvu i naoru`awu. Sirijski re`im prete`no ~ine mawinski Alaviti, koji pripadaju {iitskom islamu, dok u~esnici protesta uglavnom pripadaju sunitskoj ve}ini. (Tanjug)

Po~eo drugi krug izbora u Egiptu KAIRO: U Egiptu ju~e je po~eo drugi krug parlamentarnih izbora, prvih od svrgavawa predsednika Hosnija Mubaraka sa vlasti. Drugi krug ove faze izbora }e trajati dva dana, a bi}e odr`ana jo{ dva kruga izbora u predstoje}im nedeqama. Prema podacima Izbornog komiteta, Islamisti~ke partije su osvojile 65 odsto glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora, a za wima sledi umereni islamski pokret Muslimanska bra}a sa 36,62 odsto glasova.

Tvrdokorni Salafisti su osvojili 24,36 odsto, a umerena centristi~ka partija Al-Vasat 4.27 odsto. O~ekuje se da }e i drugi krug izbora doneti prednost kandidatima islamisti~kih partija, navele su agencije.Nisu svi Egip}ani zadovoqni takvim ishodom izbora pa agencija AP prenosi zabrinutost Egip}anke sa bira~kog mesta u Kairu koja smatra da pobeda islamista „vra}a zemqu 1.000 godina unazad”. (Tanjug)

PARLAMENTARNIIZBORIURUSIJI

Pad Jedinstvene Rusije i uspon komunista ( S p e c i j a l n o  z a  „ D n e v n i k ”  B o r i s  V a r g a ) MOSKVA: Pobeda na parlamentarnim izborima Jedinstvene Rusije za javnost ne predstavqa iznena|ewe. Novost jeste – veliki pad popularnosti prokremaqske partije i `albe na neregularnost izbora. Po 96 odsto obra|enih glasova, Jedinstvena Rusija osvojila je ne{to mawe od 50 odsto glasova. U {esti saziv Dume od 1993. godine kada je konstituisana do danas, osim Jedinstvene Rusije u{le su jo{ tri stranke. Na drugom mestu je Komunisti~ka partija Genadija Zjuganova s osvojenih oko 19 odsto glasova, dok su Pravi~na Rusija Sergeja Mironova i Liberalnodemokratska partija Vladimira @irinovskog osvojili izme|u 10 i 15 odsto glasova. Visoki izborni cenzus od sedam odsto nisu pro{le partije „Jabloko„, Patrioti Rusije i „Pravoje delo„. Izlaznost na izborima bila je oko 60 odsto, odnosno tri odsto mawe od parlamentarenih izbora 2007. godine. Ministarstvo unutra{wih poslova Rusije saop{tilo je da je glasawe proteklo uglavnom mirno, osim akcija protesta opozicije u Moskvi, Sankt Peterburgu i Ni`wem Novgorodu, gde je zbog zabrane okupqawa na dan izbora zadr`ano vi{e desetina aktivista. Me|unarodni posmatra~i iz OEBS-a i Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope tvrde da su zabele`ili niz izbornih neregularnosti, u vidu ubavcivawa izbornih listi}a i me{awa vlasti u tok glasawa. Posmatra~i iz asocijacije „Golos“, jedine ruske nezavisne organizacije koja je pratila dumske izbore, uputili su vi{e od 5.000 `albi. Asocijacija „Golos“ se tako|e `alila na razne vrste pritisaka – od hakerskog napada na sajt pa do sputavawa vi{e stotina posma-

tra~a, od svega 2.500 koliko su pratili izbore. Na dan izbora hakeri su blokirali rad uticajnih nezavisnih portala medija „Komersant“, „The New Times“, kao i radija „Eho Moskve“, koji su tako|e pratili tok i regularnost izbora. I na osnovu nepotpunih rezultata mo`e se zakqu~iti da su ovi izbori pokazali izvestan pad popularnosti propredsedni~ke partije Jedinstvena Rusija, koja je na pro{lim izborima osvojila ~ak oko 64 odsto glasova. Istovreme-

Ruska Federacija pro`ivqava u mnogo ~emu boqe nego „te{ke tranzicione devedesete“. Ostvaren je rast li~nih dohodaka, tako da minimalac za 2011. godinu iznosi oko 230 dolara, inflacija je stabilizovana na oko sedam procenata. Da bi ostvarila konstitutivnu, odnosno dvotre}insku ve}inu, partija Jedinstvena Rusija mora}e ipak da tra`i podr{ku, najverovatnije Pravi~ne Rusije. Me|utim, najve}i izborni profit na ovim izborima dobili su Komuni-

no, sve tri ostale partije koje su u{le u parlament osvojile su zna~ajno vi{e nego na izborima 2007. godine. Ruski Komunisti ima}e oko sedam posto vi{e glasova nego na pro{lim izborima, a Pravi~na Rusija i Liberalno-demokratska partija oko ~etiri-pet posto vi{e. Analiti~arima predstoji zadatak da utvrde {ta je uticalo na pad rejtinga vode}e ruske partije. Ima mi{qewa da je kod bira~a do{lo do zasi}ewa jednom garniturom vlasti. Gra|ani Ruske Federacije `ele da `ive boqe. Posledice globalne finansijske krize

sti Zjuganova. Otuda }e tandem Putin–Medvedev morati ubudu}e da vodi vi{e ra~una i o interesima ostalih partija, a posebno Komunisti~ke. Parlamentarni izbori u Rusiji predstavqaju va`an barometar javnog mwewa za predsedni~ke, koji }e biti odr`ani u prvoj polovini idu}e godine. Glavni favorit predstoje}ih predsedni~kih izbora jeste aktualni premijer Vladimir Putin, koji je ve} bio na toj funkciji od 2000. do 2008. godine. Po istra`ivawu javnog mwewa, Putin dr`i visok rejting od oko 70 odsto podr{ke.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI DONALDTRAMP Jedan od najbogatijih Amerikanaca Donald Tramp najavio je da bi mogao da se kandiduje na predsedni~kim izborima, ukoliko Republikanska partija izabere kandidata za koga on smatra da ne bi mogao da pobedi predsednika Baraka Obamu.On je rekao da }e podr`i republikanskog kandidata, ali ne iskqu~uje ni mogu}nost da se li~no kandiduje kao nezavisni kandidat.

OQANTAUMALA Predsednik Perua Oqanta Umala proglasio je 60-dnevno vanredno stawe u severnom regionu u kojem lokalno stanovni{tvo danima protestuje zbog izgradwe rudnika, jer strahuje da }e on ugroziti snabdevawe vodom. Vanrednim stawem zabrawuju se okupqawa i dozvoqavaju hap{ewa bez naloga. Vlasnik spornog projekta je Ameri~ka kompanija „Wuport majning”.

SIJENAMILER Glumica Sijena Miler tuma~i}e u drami „The Girl” lik glumice Tipi Hedren, kojom je bio opsednut pokojni rediteq Alfred Hi~kok, preneli su ju~e mediji. Film, ~ije snimawe treba da po~ne slede}e godine, prikaza}e kako je Hi~kok seksualno uznemiravao 31-godi{wu glumicu i poku{avao da kontroli{e wen `ivot. Hi~kok, je bio opsednut plavu{ama.

KONFERENCIJAUNOKLIMATSKIMPROMENAMA

Klimatskifondzasiroma{nezemqe DURBAN: Konferencija Ujediwenih nacija (UN) o klimatskim promenama u Ju`noafri~koj Republici, na kojoj u~estvuju 192 zemqe ~lanice te organizacije, ulazi u drugu, odlu~uju}u nedequ. Ciq rasprave je postizawa dogovora kojim bi se industrijske zemqe obavezale da }e u budu} no sti smawi ti emisiju {tetnih gasova i zakqu~iti aran`man kojim bi se godi{we ulagalo 100 milijardi dolara u klimatski fond za siro ma{ne zemqe, prenela je agencija AP. Evropska unija, koja se zala`e za potpisivawe sporazuma u okviru kog bi se sve velike zemqe obavezale na smawewe zaga|ivawa, navela je da }e ispitati nove signale koji dolaze iz Kine, najve}eg emitera gasova koji dovode do stvarawa efekta staklene ba{te.

Evropska komesarka za klimu Koni Hedegard navela je da }e pitati Kinu o wenim pro{lonedeqnim signalima da je spremna da zapo~ne pregovore o ukqu~ivawu razvijenih zemaqa sveta u zakonski regulisan okvir o kontroli emisije {tetnih gasova.

ju}i vidqivost na jednom od najkori{}enijim aerodroma u svetu. Kvalitet vazduha u Pekingu dostigao je ju~e „rizi~an” nivo, saop{tila je ameri~ka ambasada koja nezavisno meri zaga|enost vazduha, dok je kineska agencija Sinhua objavila da }e zaga|enost

Slu{ajtenarod,nezaga|iva~e Na samitu je ju~e uhap{ena grupa od {est ~lanova Grinpisa koji su poku{ali da razviju transparent „Slu{ajte narod, ne zaga|iva~e”. Transpaent je bio uperen protiv velikih korporacija koje aktivisti nazivaju i „Prqava dvanaestorica”. Hedegard je dodala da je nejasno u kojoj meri bi Kina pristala na takav me|unarodni sporazum. Pekin{ke vlasti otkazale su na stotine letova i zatvorile autoputeve zbog gustog smoga koji se spustio nad glavni grad Kine u nedequ i ponedeqak, smawu-

verovatno dosti}i „opasan” nivo. Me|utim, do sredine dana glavni pekin{ki aerodrom, drugi najzapo{qeniji na svetu, je otkazao 213 doma}ih i 15 me|unarodnih letova, navedeno je na sajtu aerodroma. Jo{ 400 letova je otkazano u nedequ.

„Lo`ewe ugqa je glavni uzrok za sve tmurne sive dane koje Peking pro`ivqava”, ka`e stru~wak Grinpisa za zaga|ewe vazduha u Kini, Xou @ong. Kina je vi{e nego duplirala upotrebu ugqa u posledwih 10 godina, zato dobija vi{e ~a|i u vazduhu, kao i sumpor dioksida i azot oksida koji tako|e doprinose izmaglici. Gotovo pet miliona vozila u Pekingu tako|e emituju dosta gasova koji doprinose zaga|ewu vazduha u glavnom gradu. ^esti dani sa smogom u oktobru i novembru dali su novi zamah javnim debatama o kvalitetu vazduha u Pekingu ~ijih je 20 miliona stanovnika veoma zabrinuto za svoje zdravqe. Prema kineskom listu ^ajna dejli, ukoliko bi se u Kini primenili ameri~ki standardi onda bi samo 20 odsto gradova u zemqi imalo zadovoqavaju}i kvalitet vazduha. (Tanjug)


balkan

c m y

dnevnik

UHRVATSKOJUBEDQIVAPOBEDALEVIHSNAGA

Postizborna matematika ZAGREB: Kukuriku koalicija pedvo|ena Socijaldemokratskom partijom Hrvatske osvojila je 80 mandata u Saboruiostvarilaubedqivupobedu,pokazujupodacisapreko99 odsto obra|enih bira~kih mestakojejesaop{tilaDr`avna

U Hrvatskom saboru sedmog sazivana}i}esestrana~kiveterani i biv{i ministri, ali inekikojinemajuposlani~kog iskustva, a {ansu da prvi put sedneuposlani~kuklupuimai sin biv{eg premijera HrvatskeIviceRa~anaIvan.Zaove

Op{teodu{evqewe~lanovakoalicijeKukuriku

izbornakomisija(DIK). Preds edn ik Srb ij e Bor is Tadi} ~estitao je pobedu na parl am ent arn im izb or im a u Hrvatskoj Kukuriku koaliciji, koju predvodi lider SDP-a Zoran Milanovi}, i po`eleo da Srbija i Hrvatska nastave darazvijajunajboqemogu}edoborsusedskeodnose. HDZ ima 44 mandata uz tri mandata iz dijaspore {to je ukupno47,HrvatskidemokratskisaborzaSlavonijuiBarawu i Laburisti imaju po {est mandata,NezavisnalistaIvana Grubi{i}a dva mandata, a po jedan osvojili su Hrvatska strankapravadrAnteStar~evi}iHrvatskaseqa~kastranka.Mawinesubiraleosamposlanika, od toga tri srpska, pri ~emu su sva trojica iz Samostalne demokratske srpske stranke.Odostalihpetoromawinskihposlanikanekiseve} znaju, ali se za neke kona~no stawene}eznatidoposledweg birali{ta.

vqenika (penzionera) (HSU) kojuvodiSilvanoHreqa. Tusuiwihovinajbli`isaradniciilivisokopozicioniraniustrankama-ToninoPicula, Ingrid Anti~evi} Marinovi}, @eqko Jovanovi} iz SDP-a, Vesna Pusi} (HNS) i

Biv{apremijerkanije`elelasusretsnovinarima

izborenaprvimmestimalista Kukurikukoalicijesnajve}im {ansamadau|uuSaborna{li suse~elniqudistranakakoje je ~ine. To su Socijaldemokratskapartija(SDP)kojuvo-

Ivan Vrdoqak iz HNS-a ili DamirKajin(IDS). HDZkaogubitni~kastranka ne}e imati mogu}nost zamene izabranih poslanika me|u kojimaje{eficastrankeJadran-

OsporovimasaSrbijomdogovorno VesnaPusi},visokafunkcionerkaHrvatskenarodnestranke iz koalicije Kukuriku  izjavila je da }e, ako bude {ef diplomatije,nastojatidasesporHrvatskeiSrbije,umestopred Me|unarodnimsudompravde,re{idogovoromdvedr`ave. „Kadajere~otu`biikontratu`bikojesuHrvatskaiSrbijapodnelejednaprotivdrugepredMe|unarodnimsudompravde uHagupomommi{qewumnogojeboqere{avawespornihpitawadogovorom”,kazalajePusi}.Mogu}nostkojajebli`azdravoj pameti, smatra Pusi}, jeste da poku{amo da pobrojimo sve stvarikojesusporneizme|unas,arelevantnesuza`ivotkoji jeprednama.

di Zoran Milanovi}, Hrvatska, Narodna stranka (HNS) koj u vod i Rad im ir ^a~ i}, Istarski demokratski sabor (IDS) koji vodi Ivan Jakov~i}iHrvatskastrankaumiro-

Za12godina od~lanadopremijera ZAGREB: Lider Socijaldemokratske partije (SDP) Hrvatske Zoran Milanovi}, koji }e posle izborne pobede Kukuriku koalicije biti novi hrvatski premijer, ima iza sebe karijeru iskusnog pravnika i diplomate, a u politiku je aktivno u{ao pre12godina,kadajepristupioSDP-u,~ijijepredsednikpostao2007.godine. Milanovi} je ro|en 1966. godine u Zagrebu, gde je zavr{io Pravni fakultet, na kojem je kao jedan od najboqih studenata biooslobo|enobavezepisawadiplomskograda.Diplomiraoje 1990. godine i dobio Rektorovu nagradu, a osam godina kasnije magistriraojepravoEvropskeunijenaFlamanskomfakultetu uBriselu.Pozavr{etkustudijazaposliosekaopripravniku Trgova~komsuduuZagrebu,aposlepripravni~kogsta`a,1993. po~iwedaradiuMinistarstvuspoqnihposlova,uodeqewuza medunarodnepravneposlove. GodinudanakasnijeodlaziumirovnumisijuOEBS-auNagornoKarabah,azasavetnikauHrvatskojmisijipriEUiNATOu Briseluimenovanje1996.godine.Trigodinekasnije,nakonpovratka u Hrvatsku, postaje koordinator za NATO, a iz Ministarstvaspoqnihposlovaoti{aoje2004.godinesmestapomo}nika ministra za politi~ku multilateralu. Politi~ki anga`man Zorana Milanovi}a po~iwe 1999. godine kada je postao ~lanSDP-a.NadesetojvanrednojkonvencijiSDP-a2007.godineizabranjeizme|u~etirikandidatazapredsednikastranke,a natufunkcijuponovojeizabrangodinudanakasnijenajedanaestojkonvenciji.Aktivnoseslu`iengleskim,francuskimiruskim,apasivnonema~kimjezikom.O`ewenje,otacjedvojicesinova,ahobisumutr~aweibiciklizam. (Tanjug)

kaKosorkaoistrana~kiveterani od kojih su mnogi bili min is tri - Vlad im ir [eks, Darko Milinovi}, Petar ^obank ov i}, Ivan [uk er. Dva mandata ima Hrvatska gra|anska stranka - @eqko Kerum i wegova sestra Nevenka Be~i} {tojeprvislu~ajda„bracoi seka”buduuSaboru. Pos lan ik }e bit i i sin predsednika Frawe Tu|mana, Miroslav Tu|man, li~nost s ekstremne desnice koji je svojompojavomprikupqaoglasove u Zagrebu, kao i Vesna [kare O`bolt,nekada{wasaradnica FraweTu|manakojajeuprvoj Sanaderovojvladiod2003.bilaiministarkapravde. Najve}e iznena|ewe je disident HNS-a Dragutin Lesar koji je  formirao stranku laburista, prvu levu opoziciju SDP-u i s wom osvojio sedam mandata.Iznena|ewejei{est mandatazaHD[B~ijijeosniva~ osu|eni ratni zlo~inac BranimirGlava{-svisuo~ekivalida}eonidobitimandate,alinetoliko. Dva mandata je dobila nezavisnalistaIvanaGrubi{i}a, penzionisanogkatoli~kogsve{tenikakojiuDalmacijiu`ivavelikiugled,alinavla~ii bes katoli~ke crkve u Hrvatskoj~ijije`estokikriti~ar. [toseti~enacionalnihmawina,Samostalnademokratska srpskastrankaidaqeostajejedina srpska parlamentarna strankajersunaizborimaubedqivu ve}inu dobili kandidatiMiloradPupovac,Vojislav Stanimirovi} i biznismen JovoVukovi}.Italijanskumawinu predstvqa}e Furio Radin, ~e{kuislova~kumawinupredstavqa}e Vladimir Bilek, kandidat SDP, a prednost za poslanika Ma|ara ima Dene{ [oja koji je to bio i u pro{lom sazivu.Najvi{e glasova za albansku, bo{wa~ku, crnogorsku,makedonskuislovena~kunacionalnumawinuimaNexadHoxi},adosada{wiposlanik[emsudinTankovi}jetek tre}i i bez {anse da ne{to u~ini. (Tanjug)

utorak6.decembar2011.

23

PREVREMENIPARLAMENTARNIIZBORIUSLOVENIJI

Slovenci glasali za promene i protiv Jan{e QUBQANA: Politi~kasce- prenoseagencije.Slovenijaseu poslewenogosamostaqewa,MinauSlovenijisezna~ajnopro- posledwevremesuo~ilasauspo- lan Ku~an. Jankovi} je ro|en menila posle „velikog iznena- renim privrednim rastom i po- po~etkom januara 1953. u selu |ena” koje je priredila partija novo joj preti recesija. Defi- Saraorci,nedalekoodSmederelevogcentra„Pozitivnaslove- cit u buxetu se pove}ao za 5,8 va, gde je proveo rano detiwnija”kojajemimosvihprognoza procenata. U takvoj situaciji stvo.Osnovnu {kolu, gimnaziju na vanrednim parlamentarnim zemqi su potrebne bolne eko- iEkonomskifakultetzavr{io izborima osvojila najvi{e me- nomske reforme, kako bi se ze- je u Qubqani. Po~eo je da radi stauparlamentu. PredsednikSrbijeBorisTadi} ~estitao je gradona~elniku Vi{eSlovenkiuparlamentu Qubqane i lideru stranke PoVan r ed niizboriuSlovenijidonelisuvelikepromenenapozitivna Slovenija Zoranu Janliti~koj mapi zemqe, ali i u sastavu parlamenta, koji su ovog kovi~u pobedu na parlamentaputaokupirale`ene.Premapreliminarnimrezultatima,uslorim izborima u Sloveniji, uz vena~komparlamentu,kojiimaukupno90mesta,ubudu}e}esede`equdaSrbijaiSlovenijarazti28`ena,dokihjepretrigodinebilosvegadvanaest,javqa vijajubilateralne,ekonomskei agencijaSTA.Svepartijesuovogputapove}aleu~e{}e`enana prijateqske odnose u interesu listamakandidata.Utomejepredwa~ila„PozitivnaSlovenigra|anadvejudr`ava. ja”pobednikaZoranaJankovi}a,kojasadaima12`enaodukupUprvimanalizamaizboraobno28poslanikauparlamentu. ja{wavasedajedozaokretado{lozbogvelikeizlaznostibira~a, nezadovoqstva gra|ana „starim” partijama i {to su mqa izvukla iz krize. Kao po- jo{tokomstudijaupo{tanskoj glasa~i,uvremeekonomskekri- bednik izbora Jankovi} }e naj- slu`bi, a od 1984. nalazi se na ze,`elilidadaju{ansuZoranu verovatnije dobiti mandat da rukovode}emmestuu“Merkator Jankovi}u koji iza sebe ima formiravladu,aliuovom~asu Investu” , a od 1988. rukovodiuspe{nu karijeru kao bizni- nijejasnoko}eu}iukoaliciju, lacje“Emone”.Od1990.do1997. smen. po{to „Pozitivna slovenija” biojedirektorpreuze}a“ElekPrema pisawu qubqanskog imasvega28odukupno90mesta ta”,dabitokomjesenitegodine „Dnevnika”, gra|ani su na taj uparlamentu.Analiti~arive} do{aona~elo“Merkatora”.Na na~in zapravo glasali i protiv biv{eg premijera Janeza Jan{e zbog agresivnog pona{awa u predizbornoj kampawi i „destruktivnih akcija u posledwe tri godine”. Jan{a je, ina~e, osumwi~en za korupciju prilikomkupovinevojneopreme od jedne finske firme,alionodbacujeteoptu`be i tvrdi da je to „politi~ki montirani proces”. Prema preliminarnimrezultatimaizbora, za „Pozitivnu Sloveniju” glasalo je 26 odsto gra|ana,zaJan{inuSlovena~ku demokratsku stranku26,azaSocijaldemokratskupartijubiv{eg premijera Boruta Budu}iibiv{ipremijerZoranJankovi}iBorutPahor Pahora - 10 procenata. SadajenapotezupredsednikDa- nagove{tavaju da predstoje te- ovoj poziciji nalazio se do noniloTirk,koji}e,kakoseo~e- {ka poga|awa sa mawim stran- vembra 2005. kada su ga, uprkos kuje, kao pobedniku izbora po- kama~ijisuprogramiokonekih vrhunskim poslovnim rezultaveriti mandat za formirawe reformi razli~iti, {to budu- tima,uklonilisatogmesta,kanove vlade Zoranu Jankovi}u, }em premijeru mo`e da vezuje kojetvrdioizpoliti~kihrazkogaodprvogdana~ekajuveliki ruke. loga, oni koje je danas upravo i izazovi. Jankovi}eva stranka „Pozi- politi~kiporazio. „Jankovi} sada mo`e da pije tivna Slovenija” osnovana je u Kao uspe{an poslovan ~ovek {ampawac.Ve}sutramora}eda drugojpolovinioktobraovego- dobio je ~ak 13 slovena~kih i uzmeaspirinimaju}iuvidu{ta dine.Podr{kuwegovojstranci me|unarodnih nagrada. Izme|u jeispredwega”,isti~equbqan- daojetokompredizbornekampa- ostalog 2002. progla{en je za skianaliti~arVladoMiheqek, weiprvipredsednikSlovenije Menaxeragodine. (Tanjug)

ME\UNARODNISUDPRAVDEPRESUDIOUKORISTMAKEDONIJE

Gr~ka pogre{ila, ali veto ostaje do dogovora HAG, SKO PQE: Gr~ka je prekr{ila obaveze prema MakedonijikadajenasamituNATO u Bukure{tu 2008. godine ulo`ila veto na pristupawe biv{ejugoslovenskerepublike Alijansi, saop{tio je ju~e Me|unarodni sud pravde (MSP). Gr~ka je, protive}i se pristupawu Biv{e Jugoslovenske Republike Makedonije NATO-u, prekr{ila svoje obaveze prema privremenom sporazumu potpisanomuseptembru1995.godine, navodi se u saop{tewu suda u Hagu, javila je agencija Frans pres. Od1991.godine,Atinablokira prijem svog ju`nog suseda u me|unarodne organizacije pod imenom„Makedonija”,kojenosi wena severna pokrajina. Makedonija je podnela tu`bu pred najvi{im pravosudnim organom UN u novembru 2008, u kojoj je zatra`ila da se Gr~koj naredi da prestane sa primedbama na weno ~lanstvo u NATO ili u bilokojojdrugojme|unarodnoji regionalnoj organizaciji ili instituciji. Gr~ka je 2008. blokirala pozivMakedonijizaprijemuNATO, a godinu dana kasnije spre~ila EU da sa tom dr`avom otpo~ne pregovore o pridru`ivawuiporedpreporukaEvropske komisije.

Profesor me|unarodnog pravaibiv{imakedoskiministar spoqnih poslova Denko Malevski izjavio je ju~e da je odluka Me|unarodnogsudapravdeuHagupotu`biMakedonijeprotiv Gr~kepoliti~ka,alineipravnoobavezuju}azaAtinu. „Politi~kovo|stvotrebada stavinaglasaknatodatrebare-

Nastavak dijaloga Gr~kipremijerLukasPapadimos je rekao da Atina `eli da nastavi pregovore pod pokroviteqstvom UN, da bi se kona~no usvojilo ime Makedonije koje bi ta dr`ava upotrebqavala u svim situacijam i bilo op{teprihva}eno.

{iti spor i da ne zaboravi da Gr~kakada`elimo`edastavi vetoidaseopetMakedonijatu`i s wom zato {to Gr~ka ima komotniju poziciju,ona je ve} u NATO i EU”, podvukao je Malevski. Gr~ko ministarstvo spoqnih poslova je u saop{tewu navelo dasepresudanemo`eodnositi nadono{eweodlukeNATO-a.

„Atina je prou~ila odluku Haga,alipresudaseneodnosii nemo`eseodnositinadono{ewe odluka NATO-a niti na su{tinske kriterijume i zahteve koje Alijansa postavqa za prijem novih ~lanica”, pi{e u saop{tewu. Gr~ka strana isti~e dasuodlukeuBukure{tu,StrazburuiLisabonudono{enejednoglasno i da odra`avaju zajedni~ko uverewe da se pitawe imena Biv{e Jugoslovenske RepublikeMakedonijemorare{iti pre nego {to zemqa dobije pozivzaprijemuNATO. Makedonski dr`avni vrh sastaoseju~epovodomodlukeMe|unarodnog suda pravde u Hagu. Na sastanku kod makedonskog predsednika \or|a Ivanova u~estvovali su premijer Nikola Gruevski i presednik parlamenta Trajko Veqanovski. Ministar spoqnih poslova MakedonijeNikolaPopovskiupozoriojedMakedonijanebismela da gleda na presudu kao pobednikidasefokusiramonazajedni~kuevroatlantskubudu}nost. Radio “Doj~e vele” preneo je izjavuizvstiocaEvropskogparlamentazaMakedonijuRi~arda Hjuita koji smatra da ju~era{waodlukaodlukamorapodsta}iobestranedaprona|ure{ewesporaoimenubiv{ejugoslovenskerepublike.


24

lekar

utorak6.decembar2011.

Mozak alkoholi~arki tri puta br`e strada ene alkoholi~ari trpe o{te}ewadela mozga zadu`enog za raspolo`ewa,nagonei spavawetriputabr`e negomu{karci,ukazuje {vedske studija, obavqenanaGetebor{kom univerzitetu. [vedski tim je utvrdio da ve} posle ~etiri godine preteranogpijewa,kod `ena dolazi do smawewaza50odstotzv.„serotoninske funkcije” u mozgu, dok se kod mu{karacatode{avatek nakon dvanaest godina preterivawa s alkoholom. Serotonin je mo`dani neurotransmiter koji je izme|u ostalog od kqu~ne va`nosti za razvojdepresijeihroni~neanksioznosti. On reguli{e i kon-

@

Holesterol uti~e na infekcije? ni`avawem nivoa holesterolamo`dabisemoglopomo}iorganizmudaseboriprotiv infekcija, poru~uje tim britanskih stru~waka sa Edinbur{kog univerziteta. Wihovo istra`ivawe je, naime, pokazalo da postoji direktna veza izme|u delovawa imunolo{kog sistemainivoaholesterola. [kotski stru~wacisuuistra`ivawu na mi{evima utvrdili da, kada do|e do i n f e k c i j e , kqu~ni hormon imunog sistema mo`e da smawi nivo holesterola da bi na taj na~in li{io viruse ili bakterije „hrane” koja im je potrebna za razvoj. Tektrebadaseutvrdida li postoje}i lekovi za sni`ewe holesterola, iz grupe statina, olak{avaju i borbu protiv infekcija. Vo|a {kotskog istra`ivawa Piter Gazal napomiwe da }e u svakom slu~aju biti potrebne godine istra`ivawa pre nego {torezultatiwegovogtimadovedu do razvoja lekova nalik statinima koji bi imali mo}no dejstvo protiv infekcija. Tim lekovimabimogladaseizbegne otpornost,kojasejavqaprikori{}ewuantivirusnihlekovai antibiotika i zbog koje su nu`ni stalno novi i sve mo}niji medikamenti. (Tanjug)

S

trolunagona isposobnostdase zaspi ili ostane budan. Tim iz Geteborga, kojim je rukovodila KristinaBerglund, jeistra`ivaweobaviona42osobe,me|uko-

jima ~etrnaest `ena, koje su priznale zavisnostodalkoholai28 osoba iz kontrolne grupe,kojenisupatile odtezavisnosti. ^iwenicadasu`ene (koje su u proseku pilepodvanaestboca vinanedeqno)toliko br`e podlo`ne poreme}ajufunkcijeserotonina nego mu{karci, koji su po|ednako pili,predstavqalaje potpuno iznena|ewe za {vedski tim i za wu jo{ nema vaqanog obja{wewa. Tako|e trebadodatnoispitati {ta u psiholo{kom smislu zna~i smawewe funkcije serotonina izazvano zloupotrebom alkohola, napomiwu {vedski stru~waci. (Tanjug)

Lek po meri za obolele od raka tru~waci Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard objavili su  da su uspe{ no prim en il i tes tir aw e eventualnih genetskih mutacija u kanceroznim }elijama, kako bi dobili lek {to boqe prilago|en specifi~nim pacijetima obolelim od jednog oblikarakaplu}a.Uspeh je bio toliki, da harvardskitimsadanasli~an na~in poku{ava da odredi „lek po meri” i za obolele od kolorektalnog kancera, tumora moz ga i rak a dojk e, a razmatra se i primena ove tehnike odre|ivawa lekaikodleukemije. Ciqjedaseidentifikuju specifi~ne genetske mutacije,kojeomogu}avaju}elijamaraka da se dele i umno`avaju bez kontrole,dabiseposletoga„pametnimlekovima” blokirali enzimi koji pogoduju tom

S

S

umno`avawu. Jedna od koautora doti~nog istra`ivawa Leticija Sekvist isti~e da se izborom pacijentu prilago|ene terapije, povoqnoreagovawenalekmo`epove}atisa20do30odstona60do75odsto obol el ih od rak a plu} a. Primewenim testom, pod naziv om „snep{ ot”, mo` e se odrediti 50 lokacija mutacijau14gena,zakojesezna da igraju neku ulogu kod rakaplu}a. Rez ult at se dob ij a za maweodtrinedeqe.Harvardski tim je testirao 589 uzoraka tkiva obolelih od raka plu}a, pri ~emu su jedna do dve mutacije utvr|ene kod vi{e od polovine wih. U 170 slu~ajeva istra`iva~i su uspeli da utvrde jedan ili vi{e gena koji su uzro~nici{irewakancera,a78pacijentaje nakrajudobilopomeriskrojenuterapiju. (Tanjug)

Ve`bama na bolno rame a bol u ramenu `ali se veliki broj qudi.Naj~e{}iuzrokjeo{te}ewe tetiva ili tetivno-mi{i}ne ovojnice koja obuhvata ramenizglobsasvihstranaizuzev dowe. Tokom vremena dolazi do tro{ewa, odnosno degeneracije tetiva,{toizazivagubitak snage ruke i bol bilo pri pokretawu ramenog zgloba ili ~akiumirovawu.Bol se~estojavqaino}u. U po~etnom stadijumu bolesti mo`e pomo}i konzervativno le~ewe.Savetuje se izbegavawe rada rukom iznad glave, ve`be istezawa i primena nesteroidnih protivupalnih lekova.Ukolikobol nije suvi{e jak, redovnove`bawemo`epomo}i. - Ukru}eno rame karakteri{e bol i ograni~eni pokreti

na, s fibroznim promenama. Bolesnikzbogbolaobi~nodr`i ruku u unutra{woj rotaciji,uza{titnompolo`ajuiizbegava upotrebu lakta i {ake. Ciq le~ewa je smawiti bol i spre~iti daqu uko~enost ramena. Bitno je upoznati bolesnika s prirodom bolesti i uputiti ga na svakodnevno izvo|eweve`biradiodr`avawa pokretqivostiramena. Na bol u ramenu vrlo ~esto se`aleonikojitokomdanasate i sate provode uz komjuter. Nepravila polo`aj ruke prilikomkori{}ewami{ailine prilago|enavisinaradnogstola~estsuuzrokbolauramenu ilinekomdugomdeluruke.Prilikomkori{}ewa mi{a lakat bi morao da ima oslonac , a ne da „visi”uvazduhu.Natajna~in se smawuje optere}ewe na ramenipojas,lakati{aku. Ina~e, ve`be za rameni pojas vaqa izvoditi svakodnevno.  One se satoje od kru`nih pokreta ruku napred i nazat, kru`ewaramenakaoiwegovog podizawa i spu{tawa. Dobra ve`baje,kakosavetujena{sagovornik, da se spoje dlanovi nale|imairukepolakopomerajudole-goreuzki~mu.Treba nastojati da se svakim danom napredujeuve`bawu,dasemalo-po malo pre|e granica do kojeseju~euspelo,svedogranicebola. Naravno, ukoliko se radi o ja~emboluiliuko~enosti,neophodan je savet lekara kao i stru~waka koji }e posavetovati o izvo|ewu odgovaraju}ih ve`bi. J. Barbuzan

N

ramenausvimsmerovima-ka`e dr Jovan Lebovi}. - Zglobna ~aura je skvr~ena, zadebqa-

plivale ili samo hodale- pod20odstomawim rizikomdaoboleoddepresije nego one koje su fiz i~k i bil e akt ivn e samo deset minuta dnevnoilijo{mawe.Tako|e seispostavilodasuone ispitanice koje tri i vi{e~asovasvakogdana gledajuTV, pod13odsto ve}imrizikomdaobole oddepresijeodonihkoje su retko ukqu~ivale televizor. Ta veza bi, me|utim, mogladabudeiposledica ~iwenice da je fizi~k a akt ivn ost zam ewena sedewem pred telev iz or om, nap om iw u ameri~kistru~waci. Postoji i mogu}nost da je kod nekih ispitanic a ba{ dep res ij a uzrokmawefizi~keaktivnosti, odnosno da su prvo postale depresivne,aondazbogtogaimaweaktivne. (Tanjug)

I usporeno disawe uzrok demencije? tarije `ene koje pate od abnormalnepauzeudisawuili vrlo usporenog disawa, su mo`da pod pove}anim rizikom od problemaspam}ewemilidemencije, poru~uju ameri~ki stru~waci s UniverzitetaKalifornija.Uistra`ivawu obavqenom na gotovo

S

300starijih`ena,ispostavilose daseme|u45odstoonihkojesupokazivaleznakeprevelikepauzeu disawu pri po~etnom testirawu, pet godina kasnije razvilo blago kognitivnoo{te}eweilidemencija.Sli~niproblemizabele`enisume|usvega31odstopra}enih `enakojenisupatileodnavedene vrste poreme}aja. Testirane su, ina~e,`eneprose~nestarosti82 godine, koje na po~etku istra`ivawa nisu patile od demencije. Istra`ivawejeobavqenouKalifornijijeizme|uostalogpokazalo da je za dobro funkcionisawe mi{qewaipam}ewava`nijistabilan priliv kiseonika u mozak tokomno}inegodu`inaspavawa. Jo{trebadaseistra`idalibi no{ewe specijalne maske tokom no}i,prekokojebisevazduhpod pritiskom upumpavao u du{nik, bilo korisno za prevenciju komplikacija koje nastaju usled ote`anogdisawa. (Tanjug)

Biqni lek deluje na Parkinsonovu bolest

Fizi~ki aktivne `ene mawe sklone depresiji tarije `ene koje su vi{e fizi~ke aktivne, a provodemawevremenagledaju}itelevizijusuizlo`enemawemrizikudaobole od depresije, ukazuje jedn a vel ik a amer i~k a studija.Stru~waciHarvards ke {kol e javn og zdravqa su analizirali `ivotne navike i sklonost dep res ij i bliz u 50.000`ena. Napo~etkustudijenijedna od ovih `ena nije pat il a od dep res ij e, a deset godina kasnije od tog oboqewa obolelo je wih6.500. Po{to su uzeti u obzir razni faktori koji sedovodeuvezusdepresijom (telesna te`ina, pu{ewe, razne druge bolesti itd.), utvr|eno je da su telesno najaktivnije `ene - koje su sat i po ili vi{e dnevno vozil e bic ikl, tr~ al e,

dnevnik

ed an kin es ki trad ic io nalnibiqnilekmogaobi da bude efikasan protiv nek ih simpt om a P a r k i n s o n o v e bolesti, a uz to bi mog ao i da umawine`eqene propratne efekte medikamenta koji se koristi kod tog oboqewa, por u~ uj u stru~waci hongkon{kog Baptisti~k og univ erziteta. Re~jeobiqci gouteng, koja se trad ic io n aln o koristi za sni`av aw e prit iska, ali su hongkon{ ki stru~waci utvrdili i kak o pom a` e i obolelima od Parkinsona da lak{ e kom un ic ir aj u i bud u mawe podlo`ni depresiji i problemima sa snom. Parkin-

J

sonova bolest predstavqa neizle~iviprogresivniporeme}aj mot orn og sis tem a, koj i

obi~no napada osobe starije od 50 godina, ~esto izazivaju}iozbiqnesimptomekao{to su podrhtavawe, uko~enost i

gubitak ravnote`e. Ova bolest se obi~no tretira lekom „levodopa”, koji mozak pretvar a u dop am in, ~ime se ubla`avaju simptomi. Taj lek, me|utim, mo`e da izazove muku i halucinacije. Istra`ivawe na univ erz it et u, kojim je rukov od il a prof esork a Li Min,jepokazaloda se, kada pacijenti ist ov rem en o uzimaju gouteng i „levodopu”, ne`eqeni prop ratn i efekt i prore|uju, a pacijent zna~ajno boqe komunicira s okolinom nego ranije. Prof es ork a Min napomiwedabigoutengmogaodapo~ne da se kor is ti u le~ ew u Park ins on ove bol es ti 2013. godine, nakon druge faze ispitivawa. (Tanjug)


mre@a

dnevnik

utorak6.decembar2011.

25

УСКОРО У ЈУЖНОЈ КОРЕЈИ

Роботи чуваризатвореника У права затвора у граду Поханг На истоку Јужне Кореје, саопштила је да ће у марту наредне године покренути пробни пројекат,у трајању од месец дана, у оквиру кога ће се чуварима у затвору придружи и три робота.Роботи ће надгледати затворенике, покушавајући да открију њихово

понашање које одудара од уобичајеног,што би требало да растерети друге чуваре. Три робота висока око 1,5метар, развили су истраживачи у Азијском форуму за поправне мере, јужнокорејској истраживачкој групи специјализованој за сузбијање криминала и унапређивање затворских услова, у са-

радњи са истраживачима са Универитета Кјонги.Роботи се крећу на четири точка и опремљени су камерама и сензорима који им омогућавају да открију необично или ризично понашање,укључујући насиље и покушај самоубиства. Уколико открију проблем, роботи ће о томе обавестити своје живе “колеге”.

Робот Нао у Београду На недавно завршеном Фестивалу науке у Београду посетиоци су имали прилике да се упознају са роботом Нао, који је током новембра чак одржао и један час ученицима петог разреда београдске основне школе „Дринка Павловић“. Нао је ученике поздравио на српском (са донекле неправилним

изговором),а након тога је демонстрирао таи-чи вежбе и ужичко коло,јурио лоптицу,па чак и “извео”седмерац у рукомету.И,наравно,одушевио присутне ученике. Карактеристике и могућности робота Нао ученицима је представио др Александар Родић,из Института Михајло Пупин.Нао је хуманоидни робот висок 58центиметара и дело је инжењера француске компаније Алдебаран Роботикс.Робот има две камере,звучник,микрофон и 25електромотора који му омогућавју да се креће,а способан је да говори,хода,препознаје људе и предмете и осећа додир. Ученици су били одушевљени роботом, посебно када су чули да би за десет година свако од њих могао на свом радном столу да има једног оваквог робота,који би им помагао у учењу или са њима играо фудбал.Осим тога,ђаци основне школе Дринка Павловић су на овом предавању сазнали и да развој робота иде ка томе да они једног дана помажу људима тако што ће обављати кућне послове или помагати старим и хендикепираним лицима. Извор: www.mikro.rs

К

Пробни једномесечни пројекат коштаће око милијарду вона, односно 855.000 УСД, а трошкове ће сносити јужнокорејска влада. Јужна Кореја гаји велике амбиције да постане водећа земља у области роботике,тако да влада те земље инвестира у читав низ пројеката. Тамошње министарство за економију саопштило је да од 2002. до 2010. године у те пројекте инвестирано око 650 милиона УСД, у намери да конкурише другим земљама које развијају роботе,пре свега Јапану. Те инвестиције су дале резултате,тако да бројне јужнокорејске компаније продају своје индустријске роботе другим земљама,што чини значајан део у извозном производу Јужне Кореје.Поменимо само компанију Самсунг која је у Алжиру продала роботизовани систем за надгледање, а у САД је њеног хуманоидног робота Хубо купило шест универзитета. Јужнокорејска индустрија наоружања производи и извози роботизовани артиљеријски систем,смештен у куполи,који се може програмирати тако да аутоматски отвара ватру. Осим у индустријске сврхе, роботи се у Јужнојој Кореји производе и за образовне намене (роботи-наставници енглеског), као помоћ у великим тржним центрима или као помоћ старијим и болесним особама. Да би промовисала широку употребу робота,јужнокорејска влада гради у околини Инчона, града на северозападу земље, тематски парк под називом Земља робота,који би требало да привуче више од три милиона посетилаца годишње.

Јаси није убица Гугла

ада је недавно објављена верзија 1.0претраживача Јаси (YaCy), заснованог на мрежи равноправних рачунара (П2П),многи у медијима пожурили су да га прикажу као некаквог изазивача Гугла,Бинга и осталих тешкаша у претраживачкој арени.Неки су га чак најавили као „убицу Гугла“.

ручи боље или брже од Гугла и других тешкаша,објаснио је Герлоф. Јаси је корак у правцу дистрибуираних система у којима ниједан ентитет не служи као вратар за информације. У саопштењу које је објавио пре овог објаснио је зашто је то важно: „Уколико претраживачком машином управља једна

Гугл одбацује црну навигациону траку Након што је редизајнирао интерфејс својих сервиса за е-пошту,мапе,превођење,читање вести и других,Гугље у уторак саопштио да је дошло време да се позабави и њиховом навигационом траком. -Време је да се навигациона трака која вас води кроз Гуглове сервисе унифицира и поједностави и да се поздравимо с њом -каже се у саопштењу и пратећем видеу којим је нова трака представљена. Хоризонтална трака у врху стране с везама за Веб,Слике,Мапе…–која и иначе није дуго у употреби –ускоро ће нестати.Замениће је нова са свега три алатке:падајућим менијем с леве стране,под логотипом компаније,пољем за претраживање у средини и алаткама за Гугл+на десној страни. Мени се отвара вертикално кад се преко њега пређе мишем и садржи опције које су раније биле распоређене по хоризонталној црној траци. Увођење нове траке је у току и кроз неколико дана биће на располагању свим корисницима. Извор: wwww.mikro.rs Међутим, председник Фондације слободног софтвера за Европу Карстен Герлоф,у међувремену се огласио како би скренуо пажњу да овај претраживач заправо нема такву намеру. Његов основни циље је ослобађање информација од централне контроле,а не надјачавање Гугла. - Јаси није изазов Гуглу и далеко је од тога да то и постане написао је Герлоф у свом мрежном дневнику. „Није ни замишљен да буде изазов Гуглу.Ради се заправо о новом и узудљивом приступу претраживања веба који оснажује кориснике.“ Нови претраживач не иде строго за тим да резултате испо-

компанија, она одлучује и како се резултати генеришу и рангирају.Та компанија ће такође знати шта вас тренутно занима.Циљано рекламирање је само најдоброћуднији начин коришћења те информације.“ Баш као што се Иденти.ца појавила као слободна алтерантива Твитеру, Диаспора као слободна алтернатива Фејсбуку, а ГНУ Фри кол као алтернатива Скајпу, и Јаси се нада да ће постати слободна П2П алтернатива многим централно контролисаним претраживачима какве имамо данас. Како то Јаси ради? Извршава се на рачунарима корисника и сваки његов корисник је део ве-

ће претраживачке мреже. Рачунар сваког корисника ствара сопствене појединачне индексе и рангирања, тако да нема централног ентитета који све контролише,а резултати током времена све боље одражавају оно што корисник тражи. Јаси омогућава да се лако направи наменски прилагођен претраживачки портал и штити приватност корисника шифровањем термина претраживања пре него што напусте корисников рачунар. Пројект Јаси је објаво нови видео с више објашњења о претраживачком процесу. У том објашњењу један од важних детаља је чињеница да Јаси спречава да се у његовим резултатима појаве обмањујуће и наметљиве локације, јер се све везе проверавају

у оквиру процеса претраживања тако што се њихов садржај учита, разложи и провери да ли стварно садржи наведени претраживачки термин. Тако се добијају бољи резултати, али се процес понешто успорава, баш као што га успорава и чињеница да резултате генерише мрежа равноправнх кућних рачунара уместо суперкомпјутера какве користи Гугл. Проверавање веза се може и искључити, видео показује како се то ради,па ће се резултати добијати брже,али цена ће се платити слабијим квалитетом. У сваком случају, важно је схватити да Јасијеви мотиви нису такмичарски већ филозофски, и у њиховом жаришту је обезбеђивање слободне и децентрализоване алтернативе.

Видео иГРице и у тоалетима: Технички уређаји почињу да се све више примењују и у најневероватније сврхе. Тако је по читавој Великој Британији,познатој по конзумирању пива, почела да се шири навика уграђивања система за играње видео игрица у баровима. То не би било чудно да се то не дешава у просторијама где мушкарци уринирају,пренели су француски електронски медији. Ради се о томе да се млазом урина управља игрицама које постављају пред играча разне препреке. Систем је први увео „Егзибит бар”у Лондону. (Танјуг)


SveT POZnATiH

utorak6.decembar2011.

dnevnik

c m y

26

PAPARACO

Devojka sa Yastinom К

ејси де Сантис прославила се када је на сајт Јутјуб поставила видео у којем пита поп звезду Џастина Тимберлејка да заједно изађу на Бал маринаца. Певач �� глумац је прихватио, а бал је одржан недавно. Она је једина жена међу маринцима у Центру за усавршавање борилачких вештина у Квантику, а Џастин је на свом сајту написао да се провео фантастично.

Јелена Карлеуша у Дубаиjу Жена и ћерка Дина Дворника у Сурвајверу

С

упруга и ћерка покојног хрватског музичара Дина Дворника, Данијела и Ела Дворник, биле су на медицинским прегледима пред пут на Костарику, где ће се такмичити у екстремном ријалитију „Не знам да ли бих могла да поједем бубу, али човек не бира кад је гладан. Можда бих прво одбила, али на крају бих попустила”, рекла је Данијела, преноси хрватска штампа. Осим њих две, као потенцијалне учеснице хрватски медији помињу и музичарку и водитељку канала МТВ Иду Престер, глумца Мариа Валентића и манекенку Аву Карабатић. Од такмичара из Србије спомињала су се имена Вање Грбића и Сергеја Трифуновића.

„Плацебо” снима нови албум

Н

аследник албума „Батл фор сан”, који је публика на Егзиту била у прилици да преслуша уживо пре годину дана, излази следеће године. Басиста бенда, који је на турнеји већ две године, Стефан Олсдел, открио је да је рад на седмом студијском албуму бенда Плацебо већ почео, али да

IN

Џ

орџ Мајкл (48) тренутно је на европској турнеји, и неколико дана борио се са симптомима грипа и високом температуром. Његов ПР потврдио је да је Мајкл пребачен у болницу, где је установљено да има упалу плућа. „Концерти у Бечу, Стразбуру и Кардифу су отка-

неће журити са објављивањем новог материјала. „Какав ће бити албум одлучићемо у студију. Тек смо се вратили кући и било је лепо чути звук акустичних гитара... ко зна, можда снимимо баш такав албум”, рекао је Олсдел. Албум ће бити објављен на јесен наредне године.

Енди Гарсија

Џорџ Мајкл у болници зани”, кратко је саопштила ПР служба бившег певача групе вам. Мајкл је хоспитализован у Бечу где се затекао због турнеје, и очекује се да ће следеће недеље бити поново у „возном” стању. Одложени концерти биће пребачени на део турнеје планиран за следеће пролеће.

Џими Хендрикс најбољи гитариста икад

Л

егендарног музичара магазин „Роллинг стоун” прогласио је за најбољег гитаристу у историји. Листу десет најбољих гитариста свих времена су саставили музички стручњаци и врхунски гитаристи. „Џими Хендрикс је изнео нашу идеју шта рок музика може да буде. Манипулисао је гитаром, студијом и по-

OUT

зорницом”, рекао је добитник Гремија, гитариста Том Морело, који је као кључне Хендриксове нумере навео „Purple Haze” i „The Star-Spangled Banner”. На листи најбољих нашли су се и Ерик Клептон, Џими Пејџ, Кит Ричардс, Џеф Бек, Би Би Кинг, Чак Бери, Еди ван Хејлен, Двејн Олман и Пит Таунсенд.

Харви Кајтел

С

Yory Majkl

Ко је агент Арон Крос

азнаћемо у новом наставку приче о Џејсону Борну, пише холивудска штампа. Већ је познато да је Мет Дејмон одустао од Борнове саге, и саопштено да ће га заменити глумац Џереми Ренер, номинован за Оскара за филм „Катанац за бол”. h t t p : / / w w w. m o n d o . r s /с204021/Zabava/Film/ Dzeremi_Rener_je_novi _Born.html Ренер је открио да ће у „Борновој заоставштини” тумачити главну улогу тајног агента Арона Кроса. „Филм почињем са тим именом, али по што сам тај ни агент, користићу и многа друга

имена током акције”, рекао је он. У филму играју и Едвард Нортон, Оскар Ајзакс, Рејчел

Вајс и други. „Борнова заоставштина” у биоскопе стиже у августу следеће године.


dnevnik

oglasi

utorak6.decembar2011.

27


28

OGLASi l ^iTUQe

utorak6.decembar2011.

Posledwi pozdrav majki - ta{ti

plemenitoj

`eni,

dnevnik

Posledwi kolegi

mojoj

Ru`ica Peciwa~ki

Ru`i Peciwa~ki

Boto{, 1924 - Sremski Karlovci, 2011.

iz Sremskih Karlovaca Sahrana je 6. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, iz kapele, na ^eratskom grobqu. Zet Bane Puno{evac i unuci: Aleksandar, Petar i Marija. 6122011-P

Draga majka, po~ivaj u miru. Poqubi teticu. Tvoja unuka Dragana sa Slobodanom, Du{icom i Sofijom.

pozdrav

cewenom

Slobodanu Jovanovi}u dipl. in`. arh. Se}a}emo se istaknutog arhitekte, zaslu`nog delatnika u Novom Sadu, saradnika na{eg Zavoda, koji je ceo `ivot posvetio struci.

pozdrav

velikom

Posledwi pozdrav kom{inici i dragom prijatequ na{e ku}e

Slobodanu Jovanovi}u Bila nam je ~ast poznavati Vas. Hvala na svim dobrim delima. Marija, Sandra i Danilo sa porodicama Grbi} i Hrusti}.

IZDAJEM name{tenu garsoweru u Ulici Alekse [anti}a od 1. 1. 2012. godine. Cena 150 evra. Telefon 063/545-904. 42531 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Sremskoj Kamenici. Tel. 064/5659191. 42821

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42734

POTREBAN KV-VKV kuvar sa iskustvom za rad u restoranu. Telefon 021/459686 radnim danom od 12-18h. 42743

PRODAJA svih vrsta ogrevnog drveta: bukva, bagrem, hrast i cer. Mogu}nost rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 062/649000, 021/6413-210. 42507 KUPUJEM kwige i stripove. Dolazim na adresu. Tel. 064/9945002, Mile. 42538

Ru`i Peciwa~ki

baba Seki

Savez in`ewera i tehni~ara Vojvodine.

42863

42868

42859

59714/P

Kolege iz „ORBISA”.

Danica i Ra{a Despotovi}.

59715-P

42867

Posledwi pozdrav dugogodi{woj prijateqici

Posledwe kom{inici

zbogom

od porodice Stojanovi} @ikice i Stojanovi} @eqka.

Ru`i Peciwa~ki

DVOGODI[WI POMEN

Po{tovanoj prijateqici

Branislav Miloradov

Ilinki Jerkov

1977 - 2009.

]erka Branka i zet Veqa sa decom.

posledwi pozdrav od Vukice Slivka sa porodicom.

42869

42857

Umesto nas neka te ~uvaju an|eli mili. Tvoju mladost i osmeh na licu nikada ne}emo zaboraviti. Tvoji najmiliji: otac Jovan, mama Zorica i brat Qubomir sa porodicom. 42783

SE]AWE

Preminula je na{a draga i voqena tetka u 88-oj godini.

Jovanka Matkovi}

Navr{ava se godina otkako nas je zauvek napustio na{ dragi

Ivan Atlas

ro|. Stojinov u~iteqica u penziji

upu}uje porodica Mrki}: Branko, Elvira i Pe|a.

42866

Posledwi pozdrav dragoj mami

na{oj

Mariji ]ori} Seki

Mariji - Seki ]ori}

Siminike Radovi} Posledwi pozdrav od svih zaposlenih.

S dubokim pijetetom i posebnim uva`avawem kompletnosti wene li~nosti.

koga smo veoma cenili.

Slobodanu Jovanovi}u

Porodica Avramovi}.

Siminike Radovi}

arhitekti

Posledwi pozdrav

biv{em predsedniku Saveza.

Opra{tamo se od na{e drage prije

Slobodanu Jovanovi}u

59712/P

od kom{ija: Vujadina, Ivanke, \ur|inke i wihove dece.

42873

Posledwi pozdrav

Kolektiv Elektrotehni~ke {kole „Mihajlo Pupin”.

59713/P

„Semenarstvo” Novi Sad iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti

Posledwi pozdrav kumi

Draganu Vukovi}u

JP „URBANIZAM” Zavod za urbanizam Novi Sad.

42865

Posledwi ^oveku

Posledwi pozdrav po{tovanom i dragom kolegi

Sahrana je 6. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, u Sremskim Karlovcima, na Dowem grobqu, na Magar~evom bregu. O`alo{}eni: brati~ina Du{anka, snaha Drinka, unuci Maja i Igor sa porodicama.

Tim povodom polo`i}emo cve}e na wegov grob i, kao i svakog dana, neute{no tuguju}i se}ati se koliko smo bili sre}ni {to smo ga imali. Porodica.

42870

42864

Posledwi pozdrav

42777

TU@NO SE]AWE

Obave{tavamo svu rodbinu, kumove, prijateqe i kom{ije da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj

Rajko Peji} Siminiki Radovi}

Marija ]ori} Seka

15. 6. 1920 - 6. 12. 2005.

Vesni Padrov

1936 - 2011. Nata{a, Aca i deca.

42871

Ispra}aj drage nam mame, svekrve, babe i prababe obavi}e se 6. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, iz crkve, u Veterniku. O`alo{}eni: sin, snaja, unuka, zet i praunuka. 42862

Prijateqi i kolege sa posla.

Vreme nikada ne}e izbrisati sva na{a lepa se}awa na tebe. ^uvamo te u mislima i u na{im srcima. Tvoja }erka Dragana sa porodicom.

42858

42822


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po~ivaj u miru draga na{a Beka

Pomen na{oj preminuloj priji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

utorak6.decembar2011.

3

Posledwi pozdrav Zaspao je plemeniti

Ilinka Jerkov

Ilinki Jerkov

Vesna Padrov

Posledwi pozdrav voqeni

i

Siminiki Radovi}

1928 - 2011. Sahrana je danas, 6. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u ^eneju.

Po~ivaj u miru. Tvoji: Strahiwa, Sini{a, Milica, An|a i Oqa.

na{

29

Boba.

Du{ica i \ura.

Slobodan Jovanovi}

Siminiki Radovi}

arhitekta

O`alo{}ena porodica. 42845

42825

42838

3

Posledwi pozdrav najdra`oj babi, svekrvi i mami.

42850

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg kolege

Bog zna koliko smo te voleli i koliko smo ti zahvalni. Bane i Mika.

Po{tovanoj ta{ti Tvoja supruga Sofija i tvoji Uro{, Olivera i Kristina.

Slobodana Jovanovi}a

42839

Slobodan Jovanovi}

dipl. in`. arh.

Zora Zja~i} Ilinki Jerkov

ro|ena Sever Unuk Petar, snaja @eqka i sin Goran.

Ve~na zahvalnost. Zet Nikica.

42833

42826

Posledwi pozdrav najdra`oj mami, ta{ti i priji

Posledwi pozdrav dragoj priji.

arhitekta

Vreme }e i daqe prolaziti, ali }e u istoriji Dru{tva arhitekata Novog Sada ostati tvoja dela kao ve~ni privid sada{wosti. Komemoracija }e se odr`ati 6. 12. 2011. godine, u 10 ~asova, u prostorijama DaNS-a. DRU[TVO ARHITEKATA NOVOG SADA.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Neka wegova plemenita du{a po~iva u miru i spokoju. Ta{ta Nada [evi}. 42846

374/P

Posledwi pozdrav dragom tati

Siminiki Radovi}

An~i i Veselin.

42852

42853

Na{oj

Slobodanu Jovanovi}u

Zora Zja~i}

ro|enoj Sever

Siminiki Radovi}

Mica i Tihomir sa decom.

Posledwi pozdrav

Zori Zja~i}

42851

ro|ena Sever

]erka Miqana, zet Zoran i prijateq Mile.

Sahrana }e biti uprili~ena danas, 6. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu. Porodica \or|evi}.

Wegove }erke Lada i Goga. 42834

42843

42835

Sa neizmernom tugom saop{tavamo da je dana 4. 12. 2011. godine preminula najdra`a mama

Zora Zja~i}

Posledwi pozdrav

Ikici

Siminiki Radovi}

Slobodanu Jovanovi}u

Nikola i Qubica sa familijom.

o`alo{}eni: dever Milomir i jetrva Kaja.

42854

42849

Umrla je na{a voqena majka, supruga i baka

ro|ena Sever Sahrana je danas, 6. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

]erka Lada, zet Du{an i unuka Jana.

Weni najmiliji: sin Goran i }erka Miqana. 42844

42832

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi tata, svekar i deda

Posledwi pozdrav, po{tovawe i zahvalnost

Siminika - Ika Radovi} ro|ena Bir|an 1940 - 2011.

Nikola Radman

Sahrana je danas, 6. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, u Petrovaradinu, grobqe na Tranxamentu.

Slobodanu Jovanovi}u

Sahrana je danas, 6. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu. Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

jednom od osniva~a, dugogodi{wem i po~asnom ~lanu Vojvo|anskog kluba.

predsedniku Weni najmiliji.

O`alo{}eni: sin An|elko, snaja Milena, unuka Sawa i unuk Nikola.

Prijateqi i saradnici iz Vojvo|anskog kluba.

42847

42823

42848


tv program

utorak6.decembar2011.

Борислав Стефановић

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Музичкосвитање ГласАмерике Панонскојутро Аналија ЕТВ Билаједномједнанедеља Простор Безцензуре Белилукипапричица Разговориоздрављу Војвођанскевести Уогледалу И-вести Војвођанскевести Аналија Нашгост Војвођанскевести Закоракиспред Војвођанскевести Дискавери ГласАмерике

Једаннаједан

11.30 12.00 12.10 13.35 14.00 14.05 15.00 15.10 16.05 16.10 16.15 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 00.45 01.10 02.10

Добројутро, Војводино Једаннаједан Агромозаик Вести Стањенапутевима Кадзазвони Заувекмлад Имемогсокака КратакчаспрофесораАркадија Кухињица Вести ТаблоидНС Здравоживо Вести Грување Вестизаособесаоштећеним слухом Безупута КратакчаспрофесораАркадија Имемогсокака Заувекмлад Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Временскапрогноза Разгледнице ТВДневник Љубавнициитајне Радар Војвођанскидневник Политбиро-страначкахроника Додир,филм Једаннаједан Музичкипрограм–етно Радар

06.30 Кухињица(мађ) 07.00Здравоживо 07.20 Токшок 08.15 Трипрасета,снимакпоз.представе 08.35 Коликосепознајемо-квиз 09.30 Дунавзаувек 10.00 Оперскигалаконцерт1.део 11.15 Музичкипрограм 11.30 Зеленисат 12.00 Чаририболова 12.30 Вести(мађ) 12.40 Изравно(хрв) 13.10 ТВБаштина 14.10 Зеленисат 14.45 Чему...Сликање? 15.15 Нашидани(мађ) 16.15 Омладинскаемисија(мађ) 16.45 Недељнимагазин(ром) 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Кухињица(мађ) 20.00 Добровече, Војводино(ром) 21.30 Мађионичари,филм 23.15 ТВБаштина 00.05 ТВПродаја

Јутарњипрограм Јутарњидневник Отворенаврата Квадратурак��уга Путопис Велика жетва на земљи

Бранислав Ивановић

Гост емисије биће Борислав Стефановић, шеф преговорачког тима БеоградаудијалогусПриштином. Ауторка и водитељка: Даница Вученић (РТВ 1, 17.20) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.10 11.15

06.05 08.00 09.05 10.00 10.29 11.07

ФУДБАЛ:ЛИГАШАМПИОНА

Челзи–Валенсија (РТС 1, 20.40) 12.00 12.15 12.38 13.23

Новосадскопоподне О новом систему наплате паркинга разговараћемо с Јасном Ковчин изЈКП„Паркинг сервис”. Моћи ћете да чујете и савете педијатра, у гостима ће нам бити др Весна Вулековић. (Новосадска ТВ, 17.30) 06.30 09.00 09.05 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 12.00 12.07 12.30 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Новосадскојутро Вести Интернаистрага Вести Витраж Славнипарови Вести Крајњасила Вести Годинепролазе Цртанифилм Вести Интернаистрага Вести Времејенамојојстрани Спринт Вести Крајњасила Објектив(слов) Вести Објектив(мађ) Истрага Новосадскопоподне Објектив Објектив(слов) Објектив(мађ) Најбољилек Врелегуме Интернаистрага Објектив Крајњасила Годинепролазе

10.00 ФАкуп:АФЦТотон–Бристол Роверс 11.30 Премијерлига:Манчестер Сити-Норвич 13.15 БајернТВ:Бајерн–Вердер 15.10 Премијерлига 16.00 Холандска лига 17.00 Швајцарска лига 18.30 Хрватскакошарка:Кварнер– Задар 20.15 Тенис 21.00 ММА 22.00 Евролига 22.45 Једрење–34.Америчкикуп 23.15 ПрегледШампионата 23.45 ПрегледФАкупа 00.45 АјаксТВ

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Суботом поподне,14.00Живети свој живот,15.00Спортски преглед,16.00Освета,17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00Ток шоу,22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,00.30Ток шоу 08.00Дечији програм,09.00Кухињица,10.00Дечији програм,12.00Репризе вечерњих емисија,14.30 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.30 Инфо К9,17.00Бибер,17.30Дечији програм,18.00Култура тела,18.30Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Водич кроз уметност и науку,23.30Филм,01.00 Бибер,01.30Ноћни програм

03.52 04.43 05.17

Дневник Спортплус Местозлочина Докнассмртнерастави, филм Ијаимамталенат ОвојеСрбија Породичноблаго ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Окомагазин Слагалица Дневник Фудбал:Лига шампиона Фудбал:Лига шампиона:Челзи-Валенсија,пренос Дневник Местозлочина Евронет Садамовакућа Докнассмртнерастави, филм Отворенаврата Окомагазин Позориште у кући

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.20 20.30 21.30 23.00 00.00 00.30 00.45

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајнастарогмоста Дођинавечеру Бандини Забрањеновоће 1001ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирскидневници Срећневести Дођинавечеру Кадлишћепада Тајнастарогмоста Ексклузив Експлозив Вести Забрањеновоће Лото Кадлишћепада Домаћине,оженисе Вампирскидневници Експлозив Ексклузив Домаћине,оженисе

14.49 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.11 20.40 00.15 00.30 01.19 01.29 02.30

05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25

НАПОМЕНА:НаРТС2 у10.00могућјепренос СкупштинеРепубликеСрбије 06.48 07.23 07.49 08.22 08.26 08.55 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.33 13.00 13.55 13.59 14.28 15.18 15.49 16.27 16.50 16.57 17.56 18.58 19.04 19.09 19.20 19.54 20.22 20.54 21.00 22.00 22.42 22.50 23.21 23.55 00.15 01.48

Слагалица Мунзи Попај Број Енциклопедијазарадознале Руска дивљина Свебојеживота Мера за музику Траг Грађанин Един Карамазов Наука2011 Трезор Број Енциклопедијазарадознале Руска дивљина Да ти кажем,Каменко Време је за бебе Екоглобал Заједнички програм за инклузију ПородицаСопрано Ја имам таленат Мунзи Озибу Великиимали Попај ТВмрежа Кругови поезије Заједнички програм за инклузију ПородицаСопрано Читање позоришта Историја науке Светскиизазов ЗадужбинарствокодСрба, данас Ијаимамталенат 40.Бемус:Охридска легенда Трезор

Душко Новаковић

Кристи Ангус

ЏилРипс Мареј Вилсон је бивши боксер и полицајац из Сан Франциска.Садрадикаоутеривач дугова. Окрутна смрт његовог брата Малколма, особе повезане с моћним светом политике и бизниса, заувекмењаВилсоновживот. Улоге: Долф Лундгрен, Данијела Брет, Сенди Рос, Кристи Ангус Режија:Ентони Хикокс (Б92, 21.00) 06.15Долинасунца 07.00ВестиБ92 07.05СунђерБобКоцкалоне 07.30ПингвинисМадагаскара 08.00ВестиБ92 08.15Топшоп 08.30Долинасунца 09.30Хоћудазнам 10.00ВестиБ92 10.40Топшоп 11.05 СунђерБобКоцкалоне 11.30 ПингвинисМадагаскара 11.55 Нашамалаклиника 13.50ИстражитељиизМајамија 14.45Топшоп 15.00Доме,слаткидоме 16.00ВестиБ92 16.35Спортскипреглед 17.00Измеђудвеватре 17.30Свепосписку 18.00СунђерБобКоцкалоне 18.30ВестиБ92 19.05Пријатељи 19.35 Штребери 20.05ИстражитељиизМајамија 21.00Филм:ЏилРипс 23.00ВестиБ92 23.40Спортскипреглед 00.00Штадаобучем? 00.05Измеђудвеватре 00.35Доушници 01.35СаутПарк

Круговипоезије Уемисијиседајупортрети двапесника,свакипопетнаест минута.ВечерашњаемисијапосвећенајеДушку Новаковићу иГеоргуТраклу. Ауториуредник:Војислав Карановић (РТС 2, 20.22)

06.00ВОА 06.30Чистрачун 07.00Маратон 08.05Кефалица 08.10Двоугао 08.15С.О.С 08.45Милица² 09.00Сликеживота 09.30Отворенистудио 11.30 Милица² 11.45 Филм: ПосаоуИталији 14.00Вести 14.30С.О.С 15.00ПородицаСерано 16.30Редизакон 17.30Чистрачун 18.00Вести 18.30Двоугао 18.35Серија: 19.00Монк 20.00Изавести 20.30Милица² 20.45Филм: СидниВајт 23.00НЦИС 00.00Вести 00.15Изавести 01.00Филм:СрећанБожић

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40Булевар,17.30Златибор,18.00Мозаик,20.00Фокус,21.00Фам,21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Сремнадлану:Рума,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30Ловцина змајеве,20.00ДокторХу,20.45Док.програм,21.15Ток шоу: Очи уочи,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

c m y

30

09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30

Јутарњипрограм Вести МалимедаЧарли Повратакмалогтигра БобаиБиба БајкаоТибету Метеоримоћникамиони Анђелинабалерина Срећназвезда–Представљање Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио ПопПикси Метеоримоћникамиони Ноди МалимедаЧарли Срећназвезда–Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести ЗвезданакапијаСГ1 Неочекиваниживот Телешоп Вести Ћирилица Телемастер Насловнастрана,квиз Неочекиваниживот Вести Небескаудица,филм Вести СузеБосфора ЗвезданакапијаСГ1 Вести Неочекиваниживот СузеБосфора ЗвезданакапијаСГ1 Седам живота

Соња Колачарић

Небескаудица 05.45Добројутро 10.00Скривенакамера 10.10Звездегранда 12.00Тајнаљубав 12.50Сити 13.00Двострукиживот 14.00Сестре 14.45Квиз,породичниобрачун 15.15Гојковићи 15.50Чаролија 16.00Ноћујуну 16.50Националнидневник 17.15Сити 17.30Маланевеста 18.30Наслеђеједнедаме 19.30 Националнидневник 20.00ПутокосветабајДулеиРадојка 20.30Витезовиизблата 21.15Грандпарада 22.15Мултимилионер 23.15ДобровечеСрбијо 00.15Наслеђеједнедаме 01.15Ноћујуну 02.15Филм:Кадилакрекордс 04.00Филм:Странац

РадњасеодвијауБеограду, завремебомбардовањаипратигрупумладићакојиживена ободима великог града. У седамдана,покушаћедаразрешемногепроблемеусвомживоту,алиидапреживедраматичнетренутке. Улоге: Небојша Глоговац, Ана Софреновић, Иван Јевтовић, Катарина Жутић, Никола Којо, Соња Колачарић, Драган Бјелогрлић, Никола Ђуричко Режија: Љубиша Самарџић (Хепи, 20.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

utorak6.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

31

СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу:РанкоКончариДимитријеБоаров 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаницаизснова Штанетребаобући Свеопсима Грађевинскеинтервенције Мојагрчкакухиња Нованадапосластичара Л.А.Инк Стручњакзаторте Обрачунпосластичара Краљпосластичаракаокувар Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Штанетребаобући Свеопсима Грађевинскеинтервенције Мајамиинк 24сатауУргентномцентру Породилиште Мојатајна ДрЏи Л.А.Инк 24сатауУргентномцентру

07.00 09.08 11.07 12.00 12.35 13.21 14.18 14.51 15.37 16.10 16.25 17.39 18.30 19.30 20.05 21.35 22.20 23.30 23.45 01.11 01.54

08.00Најгорипословиуисторији 09.00Гигантиготике–п��гледу небо 10.00Петамеричкихгиганата 11.00 Царствомора 12.00Жутакућа 13.30Великебританскевојсковође 14.00Косизаправоти? 15.00Библијскезагонетке 16.00ВарвариТеријаЏонса 17.00Римнијеизграђензаједан дан 18.00Ловцинанацисте 19.00Каћуша–малаженау великомрату 20.00Косизаправоти? 21.00Једандануборби 22.00Скривенаблагаафричке, аустралијскеииндијске уметности 23.00Библијскезагонетке 00.00ВарвариТеријаЏонса 01.00Римнијеизграђензаједан дан

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

ОстрвоКорњача ЗавераРозвел ОстрвоКорњача Дигсвил ЗавераРузвел Тимочкабуна Слепихотизонт Осека Свештожелим Пинокио Усамљенихерој Еротскифилмови

Свештожелим Пошто седамнаестогодишњи бунтовник Џонс Дилон напушта колеџ првог дана, сели се у стару зграду где ускоропостајеуплетенуживоте својих блесавих нових суседа, укључујући темпераментног фотографа и умишљенуглумицу... Улоге: Илајџа Вуд, ФранкаПотенте,МендиМур Режија:ЏефриПортер (Синеманија,18.00)

ЛоринХоли

МладиБожићБата Крис Крингл је син Божић Бате који се нашао на свом првом радном задатку - дељењу поклона најмлађима уочи највеличанственије ноћи у години, на сам Божић. Неспретногкакавјесте,убрзо изненади полиција заменившигазалажногБожићБату... Улоге:  Лорин Холи, Џад Нелсон, Џорџ Валас, Ник Стејбил, Ед Гејл, Роџер Бумпас Режија:КевинКонор (ХРТ2,13.10) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.25 12.15 13.10 14.35 15.00 15.25 16.00 16.10 16.20 16.50 17.25

19.15 19.50 20.40 20.55 22.25 23.10 00.05 00.45 01.15

07.20 08.55 10.30 11.55 13.55 15.55 17.30 19.10 20.45

06.00 07.45 09.20 11.40 13.20 14.50 16.15 18.30 20.05 21.40 22.35 01.00 01.30 03.30 05.30

Поштена игра Љубавни џекпот Једи,моли,воли Божићса Кренковима Принц и ја 3:Краљевски медени месец Против свих правила Рок барка 500дана лета Тилт Камелот Секс и град Обдарен Сироче У игри Филмови и звезде

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20 02.20

НешБриџис Закониред УбиствоуМидсамеру Дијагноза:Убиствои Ургентницентар Закониред Вокер,тексашкиренџер НешБриџис УбиствоуМидсамеру Дијагноза:Убиствои Ургентницентар Филм:СамоПек Филм:БрикЛејн Поморскапатрола Ерика

08.05Кобра11 10.15Ексклузивтаблоид 10.45Вечераза5 11.35 Емператриз 13.15Ружаветрова 14.10Крвнијевода 15.00Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.05Вечераза5 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00Стубовиземље,филм 22.00Птицанажици,филм 00.10РТЛВести 01.25Змајевпољубац,филм 03.10Астрошоу

Птицанажици

17.55

МендиМур

Добројутро,Хрватска Краљвинограда,док.серија ДебиТревиспреуређује Дневник Кадзаволим,времестане Свећебитидобро Међунама Алиса,слушајсвојесрце Научна петица Научневести Хрватскауживо 8.спрат,токшоу ОдЛаркРајсадо Кендлфорда Дневник Дубровник-ИстинаоГраду слободе,преносизКД ВатрославЛисински НаСтрадуну Дневник3 Спорт Циклусевропскогфилма: ИсточноодБукурешта? ЦСИ:ЛасВегас Жица

22.15 23.50 01.25

МалаТВ Конорнатајномзадатку Школскисат Црнопророчанство Алиса,слушајсвојесрце Призма Гласдомовине Евромагазин МладиБожић Бата,филм Х2ОУзмаловоде! Еџмонт Школскисат Наврхјезика Руперт МалаТВ Генерацијаипсилон Комбинованипренос: КошаркаЕврокупа:ЦибонаДоњецк СветскиСкијашкикупвелеслалом(м)1.вожња Цртанифилм Животидедаље Комбинованипренос:Светско рукометнопрвенство(Ж): Хрватска-Данска,пренос СветскиСкијашкикупвелеслалом(М),2.вожња ЦСИ:ЛасВегас Жица Закониред Травазелена Безтрага

НеобузданаАјрис Окрутнажеља Одбеглекћерке Противњеневоље:Прича КериБак Немаиздаја ПовратакнаулицеСан Франциска Децасудбине Викенднаселу ВатрениобрачунВ:Правда заједног Мурдертимессевен Дубокоупрерији Необузданаајрис

08.30Пронађени рај 10.00Сјај 12.00Прича о сексу 14.00Животна прилика 16.00Роштиљ Спитфајер 18.00Пацов 20.00Све или ништа 22.10Случајни шпијун 00.00Поправни завод 02.00Подешена

ФБИ је Рик у дао нови идентитет јер је помагао тајнојслужбидаухвативеликог трговаца дрогом. Петнаест годинакаснијебившаРикова вереница, а сада успешна адвок атица, препозна свог бившег дечка. Али Рик има озбиљнијихпроблема... Улоге: Мел Гибсон, ДејвидКарадин,ГолдиХон (РТЛ,22.00)

ГолдиХон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Аутапомери Трговциаутомобилима Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? Желелистедазнате Чарипутовања Употразизазабавом Разоткривањемитова Какотораде? Желелистедазнате

08.30 11.00 12.00 13.00 13.30 16.30 18.00 18.30 20.00 23.00 23.15 00.15

Карлинг Фудбал Сви спортови Билијар Билијар Билијар Сви спортови Карлинг Билијар Мотоспортови Сви спортови Билијар

Само је Зрењанин видео Тита

П

pоред неповољне старе историјске околности нин пише: „Комунисти траже да буде седам јединица с да су се, сем немачког и мађарског, и интереси пуно права да одреде свој положај у федеративној Југосрпског и хрватског капитала сукобљавали у славији (Србија, Хрватска, Словеначка, Македонија, ресурсима богатој Војводини, њен многонационални и регионални идентитет био је већ током 19. века изложен и агресивним претензијама српског и хрватског национализма. Управо војвођанска мултикултуралност посебно је сметала српском национализму, који је доминирао од 1918. у Краљевини СХС, што су, на другој страни, хрватски националисти користили у „цењкању” с Београдом око Војводине јер су полагали „историјско право” на Срем. Зато је „војвођанско питање” било је и за војвођанске комунисте једно од најделикатнијих у оквиру свих расправа о пројектованој федералној организацији нове југословенске државе. За остварење тог циља кад је почео рат 1941, неповољно је било и то што, осим Тита, у врху КПЈ и Врховном штабу Војводина није имала свога јаког човека. Наиме, после погибије Жарка Зрењанина крајем 1942, који је у ЦК КПЈ био врло цењен као личност југословенског формата, Војводина у централном партијском руководству није имала никог. И на Другом заседању АВНОЈ-а, где је рођен југословенски федерализам и као прелазна влада изабран Национални комитет, Војводина, опет, није имала никог. Ни током рата, водећи војвођански комунисти, Зрењанин и Светозар Марковић Тоза, а потом Јован Веселинов, нису срели Тита све до јесени 1944, кад су темељи нове Југославије већ били постављени. То што је Војводина, ипак, на крају, стекла уставно-правну аутономију у оквиру „федералне Србије”, а не републику, последица је разноврсних историјских интереса. А та, „ипак аутономија”, што је за људе у Војводини био политички и уставни напредак, резултат је њене часне Левичар вечно одан и равници,на Летенки улоге у целом НОП-у, за коју је Покрајина уложила огромне и људске и материјалне жртве. Црна Гора, Босна и Војводина). Сигурно ће Србија, ХрНемогуће је тачно проценити колико је млади Сте- ватска и Словеначка тражити да буду федеративне једиван Дороњски, водећи скојевски лидер Срема а потом нице. Остале покрајине ће према конкретним условима Војводине, и, по функцији, члан најужег војвођанског одредити плебисцитом желе ли да буду федеративна јепартијског руководства, дао лични допринос конститу- диница или аутономна јединица једној од федеративисању АП Војводине у првом Уставу ДФЈ 31. јануара них”. Зрењанин заправо полази од оцене да „Београд1946. Но, има низ доказа да је здушно подржавао ауто- ска буржоазија тлачи целу Војводину као покрајину, а номију Војводине у оквиру југословенског федерали- посебно несрпске народе”. Затим додаје: „Ми нисмо зма, концепције коју је КПЈ утврдила после 1934. (на- безусловно за Војводину као федералну јединицу у Јукон осцилација у Коминтерни око националне полити- гославији. Зашто? Јер може наступити ситуација да у ке балканских чланица, образлаганих реакционарним току борбе против владе, радничка класа у Србији дође последицама версајског државдо већих права и политичких ног инжењеринга 1918). Цела слобода. У Хрватској да бурпотоња политичка каријера Дожоазија још прилично има У Краљевини СХС,још од роњског потврђује да се зду- 1918,хрватски националисти су утицаја на ХСС, а роварење шно борио и за Војводину, а не фашиста у Војводини све више у цењкању с Београдом само за своје комунистичке расте (хитлеровци, франковци, око Војводине као аргумент идеале. ревизионисти), на то и опакористили и „историјско право” сност од рата. Шта је природИ Веселинов, секретар ПК КП за Војводину од 1943, и Доније него да тражимо да Војвона Срем роњски, секретар ПК СКОЈ-а, дина буде аутономна област у својим политичким потезима везана за Србију (где радничка током рата, очигледно су се доследно држали партијске класа врши претежан утицај), или обратно: ако се опаполитике коју је, после 1938, најдиректније формули- сност од србијанске хегемоније настави, онда смо за сао Зрењанин, секретар ПК. Ставови о статусу Покра- федеративну Војводину. јине изнети у његовим „рефератима„, озваничени су Поставља се често и питање да ли Срем треба да као партијска политика на Шестој покрајинској конфе- спада у Војводину или у Хрватску. Ако се то питање у ренцији КП за Војводину, почетком септембра 1940. на самом Срему буде постављало на разне начине (нпр. којој је поново изабран за секретара ПК, мада је био по- Срби већином за Војводину, Хрвати за Хрватску), онда ново био у истражном затвору у Петровграду. Истина, ће се то решавати народним плебисцитом. Наша пароу Резолуцији те конференције не спомиње се експли- ла ће опет зависити од конкретне ситуације. Нпр. ако ће цитно будуће федерално устројство Југославије са се- реакционарне снаге имати јаке позиције у Војводини, а дам јединица, а не истиче се ни аутономија Војводине у Срему демократске бити у преваги, онда смо за прикао непосредни политички циљ. саједињење Срема Војводини.” Но, Зрењанин не забоВеселинов и Зрењанин су још 1936, у Казниони у равља ни „историјски корен” Војводине: „Српски коМитровици, као политички робијаши „заједнички ра- мунисти у Војводини треба да буду наследници племедили на питању Војводине”, а Дороњски је упознао нитих традиција борби Светозара Милетића, који је изЗрењанина још на почетку студија у Београду 1939. У вукао искуство из 1848. и био за братску сарадњу српПисму српском партијском руководству 1936. Зрења- ског и мађарског народа”.

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕВАН ДОРОЊСКИ –ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” може се за 1.000динара купити код издавача,Музеја Војводине (Дунавска 35,тел.021/525–059,бр.рачуна 840–539–668–520) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

utorak6.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

dnevnik

c m y

32

6. decembar 2011.

Уторак је, ваш дан, па би требало да будете одлучни, али нисте. Неко или нешто ће вам покварити планове и скренути вас с пута. Немојте све то доживљавати и сувише лично ни емотивно. Промене. Имате много обавеза које сте себи зацртали. Амбициозни сте и упорни, што је гаранција успеха. Остварујете добре контакте с онима који вам иду у прилог, дугорочну сарадњу и извесну зараду.

BLIZANCI Још увек је ваш Меркур ретрогра21.5- 21.6. дан па не морате нигде да журите. Само опуштено и паметно, корак напред, назад два. Биће дана за мегдана. Не дозволите да време утиче на расположење.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

RAK 22.6-22.7.

Отвореног срца приступате свему што радите па сте рањиви и изложени туђим стрелицама. Заштитите се својим оклопом рака и сачувајте меко ткиво у његовом оквиру. Буран дан у каријери.

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Љубавни однос функционише на спонтан начин, без много оптерећења и тензије. Можете спојити лепо с корисним, драгу особу и успех у пословању. У сваком случају, доминирате у свом краљевству.

VODOLIJA 21.1-19.2.

DEVICA 23.8- 22.9.

На радном месту сте одговорни и озбиљни. Делом због озбиљности самог посла, а делом и због чврсте сарадње с претпостављенима. Новца никад нема довољно, мада сте склони штедњи.

RIBE 20.2-20.3.

Не рачунајте на нове подухвате и потезе већ на стабилизацију у сваком погледу и домену. Дакле, на видику ништа ново. Лепоту и љубав потражите у свом дому, и наћи ћете је. Сређивање куће. Неки послови напросто чекају да буду урађени и делују рутински. Ипак, нећете их олако схватити. Оно што вас интересује јесу пријатељи. Бавите се ситницама па немате довољно времена.

У вашем знаку је несташни и помало збуњени Меркур, што упућује на послове, планове, краћа путовања и партнерски однос. Изгледа да се драга особа привидно повлачи због личне не сигурности.

Доследни сте себи, верни и пожртвовани у љубави, амбициозни као и увек. Дакле, пред вама је леп период. У свом дому имате неке напете ситуације па будите присутни и обавештени. Адреналин.

Данас будите пажљиви у саобраћају и комуникацији с другима, са широм родбином, суседима. Пословни контакти су под неповољним околностима јер неко нема довољно стрпљења и времена, прилика. Немојте се обесхрабрити због лоше финансијске ситуације. Новац лако дође, лако оде. Препустите се низ ток догађаја, пливајући ипак по својим импулсима и жељама. Сарадници на послу не сарађују.

TRI^-TRA^

Претеривање икопирање V REMENSKA

Суво

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

6

Sombor

8

Kikinda

7

Vrbas

8

B. Palanka

7

Zreњanin

7

S. Mitrovica

8

Ruma

8

Panчevo

7

Vrшac

5

Srbija Beograd

7

Kragujevac

7

K. Mitrovica

7

Niш

6

Иако се на све начине труди да буде провокативна, Кели Роланд неретко претера, што се видело и током наступа на првом Екстра лајву у Лондону. Бивша чланица групе „Дестинис чајлд” је за овај концерт обукла кич костим који је био нешто између хаљинице и врућих панталона. Уз све то 30-годишња Кели Роланд је комбиновала и тотално непотребни сако који је ипак брзо бацила са себе. Током наступа Кели је „ископирала” позу којом је недавно Џенифер Лопез обишла свет, тачније напеналила се играчу тачно испред међуножја. Иако је све изгледало као лоша копија и претеривање без мере ипак је за похвалу то што певачица Кели своју линију одржава веома витком.

PROGNOZA

Evropa

и хЛадније

НОВИСАД: Хладније уз престанак кише ујутру и суво време током дана. Биће и сунчаних интервала од средине дана. Ветар слаб северозападни. Притисак у порасту. Минимална температура 4, а максимална 7 степени. ВОЈВОДИНА: Хладније уз делимично разведравање. Киша је могућа ујутру на југу Војводине. Притисак у порасту. Минимална температура 2, а максимална 8 степени. СРБИЈА: Хладније. Кишна зона се брзо премешта ка југу Србије, па ће на северу већ у току преподнева доћи до делимичног разведравања, док ће киша на југу престати по подне. Ветар слаб северни и северозападни. Притисак у порасту. Минимална температура 2, а максимална 9 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У среду ујутру слаб мраз, а током дана сунчани периоди и топлије. У четвртак пролазно наоблачење с повременом кишом. У петак и за викенд већином суво. БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Очекивана нагла промена времена може утицати на осетљиве људе. Тегобе су могуће код хроничних болесника и посебно се астматичарима и особама са повишеним крвним притиском препоручује да послушају савете лекара. Реуматски болови и главобоља ће бити изражени код метеоропата. Учесницима у саобраћају је потребно повећање опрезности.

Madrid

15

Rim

17

London

8

Cirih

5

Berlin

5

Beч

8

Varшava

5

Kijev

7

Moskva

4

Oslo

0

St. Peterburg 3 Atina

20

Pariz

9

Minhen

6

Budimpeшta

8

Stokholm

1

VIC DANA Ближи се рат и Лале почну да копају ровове. Тако они раде и копају два-три дана, а када су завршили, један Лала каже: - Е, сад само фали да ови не дођу!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-68 (1)

Slankamen

83 (0)

Apatin

-27 (3)

Zemun

185 (-1)

Bogojevo

-15 (-1)

Panчevo

228 (-4)

Baч. Palanka

26 (-8)

Smederevo

430 (0)

Novi Sad

-8 (-6)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

148 (-3)

S. Mitrovica

6 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

223 (1)

Beograd

144 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

73 (1)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

82 (0)

TISA

40 (-8)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

38 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 6.decembar 2011.