Page 1

c m y

NOVISAD*

^ETVRTAK6.OKTOBAR2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23219 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SEDAMNAESTOGODI[WIU^ENIKIZSREMSKEMITROVICEPAOSPETOGSPRATABUDIMPE[TANSKOGHOTELA

Gimnazijalac poginuona ekskurziji str. 15

NASLOVI

SAOBRA]AJCI U CIVILU SNIMALI ONE KOJI PRELAZE NA CRVENO

Politika 2 Ko je kriv za Jariwe 3 Restitucija u istorijsko-politi~kom loncu

Ekonomija 4 Dr`ava uvodi porez na poskupqewe goriva? 4 Sirovine pojele plate u „Jugoremediji”

Penzijeska~u prose~no 350dinara

Nov~anik 6 Poskupqewe grejawa u rukama op{tina

str. 5

Sadmoraju pojeftiniti meso,jaja...

str. 6

Foto: R. Hayi}

NoviSad

Pe{  ac  i, ~uv  ajt  e `iv  ot i yep

8 Najlon pijaca vi{e nije zlatna koka

9 I u Ka}u {alter za dokumenta 9 Psu pucano u glavu

Vojvodina str. 7

VOJVO\ANSKIMBOLNICAMAMAWKAJU SPECIJALISTIOFTALMOLOGIJE

NESRE]AUZJEGRI^KUKOD@ABQA

Posle{etwepala sorahaipoginula str. 14

Redoviza zakazivawe pregledaoka

str. 13

12 Kradqivac naterao kowe na poqo~uvare

Veomatoplo

Najvi{a temperatura28°S

UV zra~ewe 4 str. 16 – 20

SPORT

n FURIOZNAANA PRESLI[ALAZVONARJEVU

n VOJVODINAIPARTIZANVE^ERASOTVARAJU PRVENSTVODR@AVEUODBOJCI

n DOPOBEDEVODISAMO NAJBOQEIZDAWEORLOVA

n KANARINCIPOBEDILI LIDERAPRVELIGE


2

POLiTikA

~etvrtak6.oktobar2011.

dnevnik

VICEPREMIJER BO@IDAR \ELI] O^EKUJE ZELENO SVETLO EK KANDIDATURI SRBIJE

KONTROVERZNE INFORMACIJE O DE[AVAWIMA NA SEDNICI ODBORA ZA BEZBEDNOST

Vlada kre}e u veliku EU kampawu

Ko je kriv za Jariwe

-Daida.Uovommomentuo~ekujemo da 12. oktobra Evropska komisija da pozitivno mi{qewe o napretku Srbije. Odmah nakon toganesamoja,ve}VladaSrbije, kre}euvelikukampawupometropolamadr`ava~lanicaUnije,jer jenajbitnaodlukakoju}e~laniceEUdoneti9.decembra.NatomesesadauvelikoradiipripremaovaVladinakampawa,izjavio jeza„Dnevnik“vicepremijerSrbije za evropske integracije Bo`idar \eli} upitan o~ekuje li zeleno svetlo EK kandidaturi Srbijeza~lanstvouEU.Ondodaje da ima prostora da se Izve-

slena}iuizve{tajuEvropskekomisije,anadamseiuodlukamazemaqa~lanica-konstatovaoje\eli}. Po wegovoj oceni dolazak Kuper svedo~i da EU ula`e zna~ajne napore da se svi vrate za pregovara~kistoidijalogu. Premare~ima\eli}a,de{avawanaseveruKosova,tave{ta~ki stvorena kriza da bi se podr`ao projekatnezavisnostiKosovapre dobijawastatusakandidatazaEU Srbije,nebitrebalodazamaskiraju napredak posledwih godina naro~itouregionalnojsaradwi. -NemalibrojambasadorazemaqaEUmidolaziika`edaonine-

{taj Evropske komisije promeni do 12. oktobra, uz opasku da je uo~i izricawa mi{qewa o napretkuSrbijenajozbiqnijepitawe re{avawe administrativnih prelazanaKosovu.\eli}ka`eda u tom svetlu treba sagledati i predstoje}u posetu evropskog posrednikaRobertaKupera kojidanassti`euBeograd. - Nadamo se da }e to biti znak da}ejedanbrojzemaqakojesuodlu~iledajednostranopodr`avaju inasilneakcije,akojetopotrebno,razmislitiividetidajejedini delotvoran na~in da se vratimo dijalogu. Neka ~etvrtak i petakbudetajmomenatkoji}esepo-

maju ni{ta sa onim {to se danas de{avanaseveruKosovaidajeto zapravobilaodlukajednogmalog brojazemaqa-ka`evicepremijer. \eli}jeju~ezaRTSupozorio da „ono {to je bilo navodno ciq da se obezbedi boqi protok roba dovelodobodqikavih`icaipucawa,asadrugestraneidozna~ajnog opadawa podr{ke evropskoj idejiuna{ojzemqi.Onjeocenio daje„ovosve{tosede{avasvojevrsni evropski topli zec” kada neke evropske dr`ave iznose „blagore~eno”raznezahteve,{to su pre Srbije prolazile i druge zemqenaputukaEU. D. Milivojevi}

Kacin: Hrabrewe proevropskih snaga Izvestilac Evropskog parlamentazaSrbijuJelkoKacin izjaviojeju~edane}edaspekuli{e o tome ho}e li Beograd dobiti pozitivnomi{qewezaevropsku kandidaturu,alidabistatuskandidatazaEUohrabrioproevropskesnageuSrbiji.”Mogusamore}idasamkaoizvestilaczaSrbijuupotpunostiposve}entomeda seSrbijagurakaEvropskojuniji iuwuidajedobijawestatusajedan od efikasnih mehanizama hrabrewa proevropskih snaga u samoj dr`avi, razvijawa tr`i{ne ekonomije, ukqu~uju}i ulagawaiotvarawenovihradnihmesta” rekao je Kacin u intervjuu „Novom magazinu”.Prema wegovim re~ima, EU je u svojoj pro{losti ~esto donosila politi~keodlukeidone}ejeikadasegovorioSrbijiiovomregionu. „Ve}jedonetaodlukakojaglasidasusvezemqeregionadobro-

do{le kada ispune uslove i, ponovosevra}am,kadaseosposobe da pre`ive na na{em, zajedni~kom tr`i{tu” rekao je on. U osvrtunaproblemKosovaKacin jenaveodajeto„posebnapri~au evropskiminstitucijama”ioceniodaje„Srbijivremedasebavi sobom,aneKosovom”.Onjeodgovaraju}inapitawavezanazaKosovoiMetohijurekaoidaje”Kosovodobilomno{tvome|unarodnih priznawa u okviru postoje}ihgranica,ukqu~uju}isever”. „Dakle,Kosovokaotakvonije problem. Nisu problem ni Srbi kao takvi na Kosovu. Ju`no od Ibra Srbi su se u velikoj meri aktivirali,odazvalinaizborei aktivno participiraju unutar kosovskedr`aveidru{tva,imaju na~elnike, poslanike, ministre, Srbisunajja~ikoalicionipartner vladaju}e partije Ha{ima Ta~ija„dodaojeKacin.

[tasede{avalonaJariwu26. septembra i da li su istovetan izve{tajdobiliposlanici-~lanoviOdborazabezbednostSkup{tine Srbije i javnost, pitawa su koja su ju~e nametnuli lider LDP ^edomir Jovanovi}, ali i prvi ~ovek SPO Vuk Dra{kovi}, kojije,kakosamtvrdi,obelodanio ~iwenice sa zatvorene sedniceovogskup{tinskogtela. Srbija i srpski zvani~nici posleincidentanaJariwuoptu`ili su Kfor da je zloupotrebio siluipucaonanenaoru`anegra|ane bojevom municijom. Prema navodima Vuka Dra{kovi}a, podaci doma}ih bezbednosnih slu`biiznetinaOdborusvedo~eda suSrbipo~elisukobsaKforom naJariwu,adasetokrijeodjavnosti. - Smatram da je Srbija u ovom trenutku talac sedam-osam kriminalaca koji stoje iza svega na Jariwu i manipuli{u sa tim narodomkomejejekote{koikojima Srbija maksimalno mora iza}iususret-poru~ujeDra{kovi}. Istovremeno,prvi~ovekLDP izjaviojeza„Dnevnik“dajezatra`io ju~e od predsednice Skup{tineSlavice\uki}-Dejanovi} odr`avawe hitne sednica Odbora za bezbednost, i to pre dolaskapredstavnikaEU Roberta Kupera i razgovora srpskih zvani~nikaswim. -Zemqijenanetavelika{teta i kredibilitet na{e strane pred Evropskom unijom i celom me|unarodnom zajednicom bi}e katastrofalnonaru{enukoliko seodmahnerazjasneiobjavesvi uzroci i elementi pro{lonedeqnih oru`anih sukoba kod Jariwa na severu Kosova -  upozorio je ju~e Jovanovi}. - Srpska javnost je danima izlo`ena dezinformacijamaistvarawuzapaqive atmosfere i nacionalnog nabojatvrdwamadajekodJariwa pucano na nenaoru`ane gra|ane, iako postoje informacije da je samincident,nasilni~kimpona{awem i fizi~kim napadama na vojnike KFOR, izazvala grupa naoru`anihekstremistakojojne odgovara uvo|ewe carinske procedure i koji su zbog svojih poslovnihinteresausukobuvukli inedu`neiuznemireneSrbeko-

ji `ive na tom podru~ju.  Na{a dr`ava ima potpune podatke o tomeioniseo~iglednodrasti~no razlikuju od onoga {to je nametnuto javnosti. Zato se puna istinamorasaop{titinasednicikojutra`imo.Jovanovi}jedodaodaLDPzatozahtevadasena toj sednici nedvosmisleno odgovori da li je ta~no da na severu Kosovaoperi{uekstremisti~ke i kriminalne strukture koje otvoreno napadaju me|unarodne predstavnike i time Srbiju dovodeunemogu}upoziciju,aonim Srbima koji su mirni gra|ani ugro`avaju`ivotibezbednost. AVukDra{kovi}jeobelodanioono{tose,kakotvrdi,pri~alonaOdboru,daje„neposredno blizu carinskog, prokopan je alternativni prelaz i to tako, datazemqaizolujeipotpunozatrpabazuKfora“. -Nijebiloreagovawa.Iza{li su,razvukli`icuizatvorilitaj

Kvorum u SE i NATO SednicaOdborazabezbednostSkup{tineSrbijenemo`ebitiodr`anadosredineslede}esedmice,po{tonemadovoqnoposlanika za weno odr`avawe, saznaje „Dnevnik„  od izvora bliskihrukovodstvuskup{tine.Kakonamjere~eno,osim{tojejedanbrojparlamentaraca~lanovaodboratrenutnonazasedawu PSSE,drugadelegacijaputujesutranazasedaweNATOskup{tineitamo}eboravitidosredineslede}enedeqe. rodkoji}ezawimado}i,jersuga zbunilidado|e,kamionomudaraju u `icu, nose makaze da raseku `icuinasr}unavojnikeKforarekao je Dra{kovi}, dodaju}i da je „potom do{lo do fizi~kog kontakta,gurawaiutomgurawu ameri~kom vojniku je oteta pu{ka koja do sednice Odbora za bezbednostnijeprona|ena“.

Vuk (ne) radi za dr`avu Analiti~ari razli~ito komentari{u postupak Vuka Dra{kovi}a Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragi{i} smatra da je lider SPO„postupiomoralnokadjeizneopodatkeo incidentu na Jariwu“, iako su pod {ifrom dr`avne tajne saop{teni na sednici Odbora za bezbednost. Dragi{i}ukazujedaje~itavastvarnaopako postavqena ako se pitamo da li je on odao dr`avnutajnu,umestokojetakone{toproglasio zadr`avnutajnu. -[tajetutrebaloodnarodasakriti,sre}a da je Dra{kovi} to rekao i ja nemam nijedan razlogdamuneverujem.Tasaznawasu{okantna,alitogovoridanekoovuzemquozbiqnogura u sukob s najmo}nijom vojnom silom sveta smatraDragi{i}.-CelasituacijasJariwemi dr`avnom tajnom pokazuje, da neko drugi ima kontrolunadseveromKosova,anevladaidr-

`ava,idataj„neko“tamosva{taradizakozna ~ijeciqeve. Koministar u prelaznoj Vladi, advokat Bo`o Prelevi} imadruga~ijistav,smatraju}idajenedopustivo to {to je Dra{kovi} izneo podatke ozna~enekaodr`avnatajna,jertomo`edapredstavqa“direktnopotkopavawepozicijadr`aveu situaciji kada Srbija poku{ava da izbori neke novepregovoreoKosovuikadsezato~akiskazujeizvesnorazumevaweume|unarodnojzajednici“. -Problemjeutome{toakojere~ogrupihuligana,nijejasnoza{toorganiSrbijenisupohapsilitequde.Amo`dajetobilapukotina’ kroz koju su slu`be ove dr`ave poku{ale da obezbede prostor za budu}e razgovore. To rade sveslu`eusvetu,toseuvekradipodvelomdr`avnetajne.Odavatitakone{tozna~idirektnoraditiprotivinteresadr`ave-upozorioje Prelevi}.

ISTRA@IVAWE

Gra|ani Evropi sve mawe veruju Upozorewe potpredsednika vlade Bo`idara \eli}a da je usled de{avawa na severu Kosova podr{ka gra|ana Srbije evrointegracijama na najni`em nivou od 5.oktobra2000.(46odstosatendencijom pada),stru~wacividekaoposledicurazli~itih percepcija, koje ne moraju biti ta~ne, a me|u kojima je i ta da „mewamo KosovozaEvropu”.„Ta~noje,podr{kaje opala u posledwem perodu”, potvrdio je Tanjugu direktor „Ipsos stratexik marketinga”Sr|anBogosavqevi} idodaoda jetakouvekkadatestirawegra|anapodrazumeva odgovor o uslovqenost puta ka EUi„kosovskogpitawa”. Istra`ivawa su obavqena sredinom septembra, posle posete nema~ke kancelarke Angele Merkel i po~etka sukoba

prelaz. Prema informaciji na{ihslu`bibezbednosti,wihcitiram, ubrzo se pojavquje grupa organizovanih qudi, ne jo{ na-

naKosovu,pojasnioje,uznapomenudajei daqe mnogo vi{e onih koji bi na referendumurekli‘da’,odnosnodase„nedovodiupitawereferendumskapobeda”. „I kada je podr{aka evrointegraciji bila60,pai70odsto,drasti~nojepadala u momentima kada je pitawe Kosova bilo u prvom planu. Trenutno je u porastubrojgra|anasapercepcijomda‘dajemoKosovozaEvropu’.Tako}ebitiuvek kada se tra`i odgovor: da li ste za ulazakuEUpoduslovomdasedaKosovo”,jasan je Bogosavqevi}. Prilikom anketirawa gra|ana uvek se insistira na dva podatka koji se, prema re~ima Bogosavqevi}a,odnosenapitawekolikoihima pozitivan stav o evropskoj porodici, a koliko bi ih (gra|ana) glasalo za Evro-

pu.„Procenatjerazli~itkao{tosurazli~itiirazlozizaopredeqewe.Upitawusu~estoisamoli~niinteresi,nesamo nacionalni. Vidqiv je pad pozitivnogmi{qewaoEvropskojuniji,alinam iskustvogovoridatajodnosidegore-doleiuslovqenjebrojnimfaktorima.Takvih oscilacija nema u vezi sa referendumskim pitawem”, naveo je Bogosavqevi}.Kako tvrdi, gra|ani postaju sve svesnijidaje„Evropadaleko”,strahzaKosovojesveja~iistatisti~kiparametri, o~ekivano, variraju kao {to je bio slu~ajiususednojHrvatskojgdeje,recimo, nakonizru~ewaAnteGotovine TribunaluuHagu„evroskepticizam”me|ugra|animaznatnoporastaoi„neEvropi”bilo ~estodgovor.

- Tek tada bacaju se suzavac i {ok bombe pod kamion. U me|uvremenupristi`enarod,petoricavojnikaKforasupovre|enai po~iwepaqba,obostranarazmenavatreitadaseupotrebqavai bojeva municija sa obe strane i to se dogodilo tog dana i saop{tenojenaOdboruzabezbednost iodlu~enodasesvetosakrijeod naroda Srbije- tvrdi Dra{kovi},podse}aju}ida„NATOka`e da su oni sve snimili i poslali snimkeina{ojstraniakoihkojimslu~ajemnema“. Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} tvrdi da ne raspola`e informacijama koje je  izneo Dra{kovi}. On tvrdi dajeoincidentupri~aosao~evicima i sa rawenim Srbima. Prematojverziji,jedankamion koji je vozio Srbin poku{ao je da zatrpa zemqom bodqikavu `icukojomjeKforogradioalternativni put u blizini Jariwa, koji vodi ka centralnoj Srbiji. Zbog toga su vojnici Kforapoku{alidagaizvukuizkamiona,na{tajereagovalagrupa Srba koja je krenula prema vojnicima. Prema toj verziji, vojniciKforareagovalitako{to supo~elidapucajunaqudekoji suimprilazili. IdokDra{kovi}prekomedija obelodawuje podatke zatvorenesedniceodbora,iakonije~lan parlamenta, poslanici, ~lanovi

togskup{tinskogradnogtelane `ele da iznose pojedinosti, po{tosubiliobaveznidapotpi{uizjavudane}egovoritiodetaqimaujavnosti. ^lan Odbora iz redova DS Konstantin Samofalov ka`e za „Dnevnik“ da niko ko je prisustvovaotojsednici,panionikoji nisu ~lanovi Odbora, nemaju pravodaiznosedetaqe. -Zamewujusetezedasene{to krije kada je sednica zatvorena zajavnost.Tojeuinteresugra|anakadajere~odelikatnimtemama,jerposlanicimogudobitipunu informaciju. Ne `elim da ulazimutoko{taizjavqujeiko {ta radi, ali obaveza svakog ko je sedo na toj sednivi bila je da zadr`i informacije za sebe. Ovakvim de{avawima obesmi{qavasezatvorenasednicaito je pitawe politi~ke kulture u Srbiji-komentarjeSamofalova naizjavuVukaDra{kovi}a. Predstavnik SDP u Odboru MehoOmerovi} ukazujedajepravo pitawe „kako Dra{kovi} zna detaqesednicekojajebilazatvorena za javnost i kako mo`e da u javnostplasirainformacijekoje sustrogo~uvanadr`avnatajna“. S. Stankovi}

NATO zabrinut zbog Kosova USituacijanaKosovuje„zabriwavaju}a”, ocenili su ministri odbrane zemaqa ~lanica NATO-anasastankuuBriselu. Pre iznetog zakqu~ka, ministri su se susreli s komandantomKforaErhardomDrevsom i video-vezom razgovarali sa {efomEuleksaGzavijeomdeMarwakom. Razgovoru sa zapovednikom Kfora i {efom Euleksa vi{eministaraNATO-astavilojedoznawadaseproblemna severuKosovamorabr`epoliti~ki re{avati. Oni smatraju daKfornetrebadaobavqazadatke koje bi trebalo da vr{i policijaEuleksa. Premadiplomatskimizvorima u NATO-u, vi{e ministara nezadovoqno je zbog toga {to, kako to oni smatraju, vlasti u

Beogradu „u najmawu ruku ne obeshrabrujuSrbenaseveruKosovaupostavqawubarikada”. Generalni sekretar Atlantskog saveza Anders Fog Rasmusen je,najavquju}izasedaweministaraodbraneNATO-a,rekao da}eKfor„nastavitidadeluje nepristrasno i koristiti nu`numinimalnusilu,alidaima pravonasamoodbranu”. „Toseidogodilo”,premare~imaRasmusena,„upravo27.septembra”, kada su se sukobili srpski demonstranti i vojnici Kfora na severu Kosova. „Dobio sam podrobnu informaciju i imam potpuno poverewe u na{e zapovednike, na{e trupe i na~innakojisuonidelovali”, zakqu~iojegeneralnisekretar NATO-a.


c m y

politika

dnevnik

POLEMIKE O KOLEKTIVNOJ KRIVICI

Restitucijau istorijsko-politi~kom loncu Zakonomorestituciji kojidanasstupanasnagu ponovojeotvorenajavna polemikao„kolektivnoj krivici” na koju u tom aktu uglavnom ukazuju politi~kestrankevojvo|anskih Ma|ara, dok tu tezu u Vladi Srbije i parlamentarnoj ve}ini negiraju.O„kolektivnoj krivici” polemisalo se iprenekolikogodina,a povod su bili skupovi honveda u Novom Sadu i Subotici. Veterani ma|arskih fa{isti~kih okupacionih snaga, ili honvedi, {touprevoduzna~iborci, vojnici, odr`ali su 2004. i 2005. godine sastankeutadvagradaizazvav{itimeburnereakcije javnosti. Odatle je me|utimporu~ivanodajere~o„skupovima tolerancije„ i nastojawimadasedijalogomotvoriput

U te vojske u Drugom svetskom ratu qudi nisu svrstavani na osnovu individualnih odluka, nego zbog mobilizacije, mada je bilo i dobrovoqaca (Tibor Varadi) za rasvetqavawe doga|aja iz Drugog svetskog rata, posebno oko toga da li su pomenuti vojnici prisilno mobilisani u okupacionesnage. - Ne mo`e se nijedan narod proglasiti kolektivno krivim,

da funkcioner SVM-a Imre Kern na suboti~kom skupu honvedakojijeunovembru2005.godine organizovala nevladina organizacija „Otvorene perspektive”, uz medijsku podr{ku listova„Ma|arso”i„Hetnap”. Sdrugestrane,skupjetuma~en kao „poku{aj da se izbri{e linija izme|u fa{izma i antifa{izma” (tada{wi predsednik Skup{tineVojvodineBojanKostre{). Reagovalajeisuboti~ka skup{tina,madasuumestoosude konkretnogdoga|aja,za{tanije bilo podr{ke me|u svim partijama, kompromisno osu|ene „sve pojavekojeimajuoblikeiopise neofa{izma i neonacizma u sebi„,kazaojetadapredsednikSO Sa{a Vu~ini}, danas gradona~elnikSubotice. Ina~e,prviputsusehonvedi okupiligodinuranijenasastanku Novom Sadu u prostorijama

kaija.SuspenzijisuseprotivilipripadniciOmladinskogpokreta „64 `upanije„ koji su ispredzgradelista,uzgred,delili letke s iscrtanim istorijskim ma|arskimgranicama,pokojima jeBa~ka„Ju`naoblast”. Danas je oko tuma~ewa „kolektivne krivice„ zapelo zbog odredbe Zakona restituciji po komepravonavra}aweimovine i obe{te}ewe nemaju, izme|u ostalog, pripadnici okupacionih snaga, tj. „lice koje je bilo pripadnik okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji RepublikeSrbije,zavremeDrugogsvetskograta,kaoniwegovi naslednici”. USVM-uiDSVM-utuodredbu tuma~e u svetlu „kolektivne krivice” Ma|ara i najavquju `albu Ustavnom sudu Srbije, tvrde}idaMa|arska„mislivrloozbiqno”kadapovezujedono-

Obe{te}ewe Po zakonu o restituciji koji danas stupa na snagu,vlasnicioduzeteimovinebi}eobe{te}eni tako {to }e im oduzeto posle Drugog svetskograta(9.marta1945.godine)bitivra}enou naturalnomoblikusvudagdejetomogu}e.Tamo gdetopozakonunijemogu}e,bi}eobe{te}eniu dr`avnim obveznicama, odnosno u novcu za isplatuakontacije. Pravo na vra}awe imovine ili obe{te}ewe nema lice koje je bilo pripadnik okupacionih snagakojesudelovalenateritorijiRepublike Srbije,zavremedrugogsvetskograta,kaoniwegovinaslednici. kao{tosenemo`ekrivimproglasiticeosrpskinarodzazlo~ine iz devedesetih godina, tako to nije bio slu~aj ni u Drugomsvetskomratu-rekaojeta-

Predvi|eno je da se posebnim zakonom uredi otklawawe posledica oduzimawa imovine `rtvamaHolokaustanateritorijiSrbijekojenemaju`ivihzakonskihnaslednika,odnosnoosnivawememorijalnogcentraifondazaupravqawetimcentrom. Obveznicezaosobekojesunadanstupawana snaguovogzakonastarijeod70godinadospeva}e urokuodpetgodina,azastarijeod65-urokuod desetgodina. Odmomentausvajawazakonazabrawenojeotu|eweoduzeteimovine,naro~itouprocesuprivatizacije.

„Ma|arsoa”,zbog~egajeupravniodborlista,~ijijetadaosniva~ bila Skup{tina Vojvodine, suspendovaodirektoraRudolfa Mihoka i urednika Petera Ko-

{ewe tog zakona i kandidature Srbijeza~lanstvouEU. I profesor me|unarodnog prava Tibor Varadi smatra da zakon o restituciji po~iva na

koncepciji kolektivne krivice,madaonuju~era{wem intervjuu „Ma|ar sou” isti~e da zakon „neposredno ne ciqa na odre|enuetni~kugrupu,nego na vojsku koju je istorijaosudila”. U te vojske u Drugom svetskom ratu, po wegovim re~ima, qudi nisu svrstavani na osnovu individualnih odluka nego zbog mobilizacije, mada jebiloidobrovoqaca. - Ni u Milo{evi}evoj vojscinisuslu`ilisamo oni koji su se slagali sa Milo{evi}em.Tomi,vojvo|anski Ma|ari, veoma dobroznamo-kazaojeVaradi. Vicepremijer Bo`idar \eli} rekaojeju~edazakonorestitucijinijediskriminatorskiidaEvropskakomisija, kadajojjepredstavqennacrttog akta,nijeimalanikakvuprimed-

Nema podr{ke ve}ine u Skup{tini da se izjedna~e oni koji su bili `rtve fa{izma i oni koji su se u datom momentu oru`ano svrstali na stranu fa{izma (Bo`idar \eli}) butogtipa.\eli}neverujeda}e primedbe Ma|arske na zakon o restituciji, kao ni na neodr`avawe Parade ponosa, uticati na izve{taj Evropske komisije 12. oktobraokanadidaturi. -Nasastankusvihambasadora EU u ~etvrtak, ambasador Ma|arske je izneo taj problem, a {efMisijeEUuSrbijiVensan De`er je podsetio da ne postoji neki zajedni~ki model za restituciju,dokjeambasadorNema~ke rekaodajetounutra{wepitawe Srbije-rekaoje\eli},istakav{idaje„zao~ekivati”daVlada Ma|arske nastavi u evropskim instancama da se bavi tim pitawem. \eli} je kazao da nema podr{ke ve}ine u Skup{tini da se izjedna~eonikojisubili`rtve fa{izmaionikojisuseudatom momentu oru`ano svrstali na stranufa{izma.Onjenajavioda }e nastaviti kontakte sa predstavnicimama|arskemawinekako bi se pokazalo da u primeni zakonane}ebitibilokakvediskriminacije. S. Nikoli}

REKLI SU

\uri}:Gore negopre 11godina Srbiju danas udru`enim snagamavukunadnoonikojisu5.oktobra2000.preuzelivlastionikojisudo tada bili na vlasti, izjaviojeju~e~lanGlavnogodbora Srpske napredne stranke Marko \uri}. Danas, 11 godina posle petooktobarskihpromena,Srbijajeusvakompogledugorenegopretoga,ocenioje\uri}na strana~kojkonferencijizanovinare. „Nesamoekonomski,ve}usvimsferama dru{tvenog`ivota,udru`eno,najgoriisa jedneisadrugestrane,Srbijuvukunadno”, rekaoje\uri}.Premawegovimre~ima,gra|animakojisuverovalida}eposle5.oktobranastupitidruga~ijedobaoduzetajenada dastvarimogubitidruga~ije.Napredwaci pitaju{tasedesilosavi{eod75milijardi evra investicija koje su u{le u Srbiju posle2000.anevidesenikakvapoboq{awa infrastrukture. \uri} je ocenio da odgovornostsnosesvipoliti~kiakteri,kojisu vodiliSrbijuproteklih20godina.

Trivan: Demokratija isloboda Potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan ocenila je ju~e da je Srbija posle mnogo godina normalna zemqa sa demokratskim institucijama i slobodama. Te{ka ekonomska situacija u Srbiji~inidagra|anisamaweoptimizmagledajuubudu}nost,alitone sme da poni{ti realnost i sve pozitivne promene nakon 5. oktobra 2000. godine, reklajeTrivanTanjugu.Premawenimre~ima, pad `ivotnog standarda i nezaposlenost, nasle|ena i natalo`ena korupcija, najve}isuproblemiiizazovinakojesemoraju na}i odgovori.„Totalitarna Srbija, u kojojsusocijalnadavawakasnilatrigodine,penzijedve,aplatabila60maraka,danas jedemokratskazemqaukojojsejo{uveknedovoqno dobro, ali zna~ajno boqe `ivi”, reklajeTrivan,povodom11.godinaoddemoraktskihpromena.Onajedodaladasumnoge {anse,mo`da,propu{teneidasureforme sigurnomoglebitibr`e.

Radovi}: Ostalisukrupni problemi Srbiji je danas nacio- nalno jedinstvo va`nije i potrebnije nego ikad, rekla je potpredsednica Demokratske stranke Srbije MilicaRadovi}, poslepolagawa venca na spomenik Jasmini Jovanovi}, nastradalojudemonstracijama5.oktobra2000.godine.„Jednojesigurno, dasmotog5.oktobra2000.bilijedinstveni idanamtadajedinstvonijemawkalo.^iwenicajedaod5.oktobrapadodanasnisuostvarena sva o~ekivawa i ciqevi. Obarawe Milo{evi}evogre`imajebiosamojedanu nizuproblemakojejetrebalore{iti.Iza nas su na`alost ostali krupni problemi”, kazalajeRadovi}evanovinarimauBeogradu. Radovi}evajekazaladasedanasnaceloj teritoriji Srbije ne `ivi slobodno, da „SrbenaKosovudanasubijaju,rawavajuida senawihpuca”dok,kakojenavela,ostatak Srbijepotpunomirnogledanato{tosede{avanajuguSrbije.

~etvrtak6.oktobar2011.

3

Tadi}: Civilizacijsko ostvarewe PredsednikSrbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da je 5. oktobar „demokratsko i civilizacijsko ostvarewe”poslekoga se vlast u Srbiji nikad vi{e ne}e osvajati na ulici,negonaizborima, {to ne zna~i da }e se vlast na predstoje}im izborima promeniti. „Dobra posledica5.oktobraje da smo u~vrstili demokratiju i demokratske institucije i vi{e nikada ne}e bitipotrebnodasevlastuspostavqakrozprotestegra|anai velikerizike,ve}najednostavnimizborima,alitonezna~ida }e do}i do promene vlasti na slede}im izborima”, rekao je Tadi} prilikom posete aerodromu „Morava” u La|evcima kodKraqeva. Tadi}jepodsetiodaje5.oktobrabiloneophodnouspostaviti demokratskuvlastkojajenaizborimadobilalegitimitetida jetadabilapotrebnaidodatna energija da se tada{wa vlast ubedi da mora do}i do smene. Premawegovimre~ima,posle5. oktobra, Srbija je postala slobodna zemqa, ali problem je u tome{tonijepromewensistem vrednosti. „Mi nismo dovoqno promenili sistem vrednosti i to je najve}e razo~arawe. Oni koji poznaju qudsko dru{tvo znaju da u 10 ili 11 godina nije mogu}epromenitikulturu,niti je mogu}e posle 10 godina razarawa izvr{iti kompletnu promenusistemaunarednih10godina”, ukazao je Tadi}. On je konstatovaodaqudimanije„dovoqnoobja{weno”ukakvimokolnostima`ivimoizatosu,kakoje

rekao,ponekado~ekivawanerealisti~na. „Ako se tome dodaju gre{ke svihvladaod5.oktobra2000.do danas, i na{e ve~no uverewe da je svaka prethodna vlada bila boqa od postoje}e, onda nam 5. oktobardanasizgledaovakokakonamizgleda:pomalosmonezadovoqni,nekisujakorazo~arani,nekisuo~ekivalimnogovi{e...ali,takovamjetou`ivotu”,rekaojeTadi}.Nesmemoda sepredamoimoramo,poru~ioje, da idemo daqe i da znamo {ta namjeciq.„Ciqnamjedare{imo konflikte u regionu, da podignemo ekonomiju i zaposlimo qudeidaidemoprema~lanstvu uEvropskojunijinedabismose formalnou~lanili,negodabismo poboq{ali konkurentnost ikvalitetna{egdru{tva.Tosu jednostavnipoliti~kiciqeviu narednih 10 godina”, zakqu~io jeTadi}. Predsednik Srbije bio je jedan od prvih putnika prvog civilnog aviona koji je sleteo na kraqeva~kiaerodrom,kojijedo sada funkcionisao iskqu~ivo kao vojni aerodrom, a koji }e u doglednom periodu biti me{ovitavojno-civilnavazdu{naluka.

ODBIJEN PREDLOG SRS ZA UVO\EWE VE]INSKOG IZBORNOG SISTEMA U APV

Naizbore pokombinovanom modelu Odborzaorganizacijuuprave ilokalnusamoupravuSkup{tine Vojvodine nije ju~e prihvatio predlog poslani~ke grupe Srpskeradikalnestrankezaizmenu pokrajinskih izbornih propisa kojima se tra`i da se kombinovaniizbornimodelzameniproporcionalnim. USRS-utvrdedave}inskiizbornisistem,pokojemseina~e birapolovinaposlanika,dovodi u pitawe pravu izbornu voqu gra|ana. U toj stranci smatrajudabinajboqere{ewebilodasesvih120poslanikabira po proporcionalnom sistemu. Me|utim, ~lanovi Odbora izvladaju}ekoalicijeocenili su da je komb in ovan i model „najidelanije re{ewe”, jer se wimeomogu}avadasveop{tine iz Vojvodine imaju bar jednog predstavnika u pokrajinskom parlamentu.

Naime, polovina mandata u Skup{tini APV osvaja se na direktnim izborima, po ve}inskom dvokru`nom modelu u 60 izbornihjedinicauPokrajini. Ostalih60mandataraspore|uje senaosnovuizbornihrezultata kojesuostvarileizborneliste poproporcionalnomsistemu. Ina~e,ranijesupostojaledilemeokotogatrebalizadr`atiilimewatikombinovaniizbornisistemuVojvodini.Ada su stranke vladaju}e koalicije ipaksklonijedasa~uvajupostoje}i model pokazalo se pre nekoliko meseci kada su u parlamentu izborni propisi usagla{avani sa novim Statutom APV.Tomprilikomnijemewana ni Odluka o izbornim jedinicama, iako je u tom pogledu bilodostaprimedbizbogvelikihrazlikaubrojubira~auizbornimjedinicama. B. D. S.

SNS:Neprihvatqivi pritisci Srpskanaprednastranka(SNS)ukazalajeju~ena„neprihvatqivepoliti~kepritiskenagra|aneVojvodine”,kojeusklopu aktuelnog popisa stanovni{tva vr{e pojedine politi~ke strankepredvo|eneLigomsocijaldemokrataVojvodine(LSV). Kakosenavodiusaop{tewu„pritisciipropagandaneistine usmereni su na statisti~ko obele`avawe nepostoje}ih nacija sa krajwim ciqem umawewa broja srpskog naroda i pojedinih nacionalnihmawina. - SNS insistira na doslednom po{tovawu Ustavom i zakonomgarantovanihpravagra|anaidostojnompo{tovawupravilapopisaizala`esezaobustavqawesvihpritisaka-navode usvomsaop{tewunapredwaci.


4

ekonomija

~etvrtak6.oktobar2011.

KrIZA StISlA I ZrEWANINSKU fABrIKU lEKOVA

Sirovinepojele plateu „Jugoremediji” Nemaplatazbogsirovina. Unajkra}emovakobisemogla opisati trenutna situa- cija u zrewaninskoj Fabrici lekova “Jugoremedija”, u kojoj radnici nisu dobili tri mese~ne zarade – za jul, avgustiseptembar.Generalni direktor “Jugoremedije” Zdravko Deuri}, pravdaju}i ka{wewe u isplati li~nih

dohodaka, obja{wava da su oniobra~unatialida}ezadocniti jer su “finansijska sredstvave}inomusmerenau nabavku sirovine za proizvodwu”. Usled te{ke situacije na tr`i{tu lekova, izazvane, izme|uostalog,nepla}awem Rep ub li~k og zav od a za zdravstvo za izdate lekove

diji” Branislava Mesaro{ Rad i{ i} rek la je ju~ e za “Dnevn ik” da je ka{ wew e plata prijavqeno inspekciji rada koja je posetila fabriku. Ali, ovaj sindikat jo{nijedobiore{eweoizvr{enomnadzoru. Qudi su na ivici egzistencije, jer `ivimo od tih platakoje,uproseku,iznose

oko 30.000 dinara. Naglasila bih da bez obzira na ovu sit ua c ij u, zap os len i normalno obavqaju svoje radne du`nosti,radeudvesmenei nikoneodbijadaobavqazadatke – naglasila je Mesaro{Radi{i}. Sind ik at “Nez av is nost” zatra`iojedasedopetkau fabrici pojavi i predsed-

Ne mogu u penziju Nekinemajuproblemasamosaneispla}enimzaradama, ve}nemogunioti}iupenzijujerim“Jugoremedija”nijeupla}ivalapenzionoosigurawe.JedanodwihjeiStevaDuji} kojijeod~etiridecenijeradnogveka,~ak39,5 godina proveo u zrewaninskoj fabrici lekova. Ali, iako je 15. avgusta raskinuo ugovor o radnom odnosu sa preduze}em, on jo{ uvek ne mo`e da ostvari pravo na penziju. Ufabricimijere~enoda}e30danaodraskidaugovorabitiregulisanidoprinosikojinisuupla}enizaperiodod4,5meseca.Tonidodanasnijeu~iwenoisadmoram sam da ih reguli{em da bih mogao u penziju. Osim toga, fabrika mi nije isplatila ni tri plate, regres, dnevnice,putnetro{kove…-ogor~enjeDuji}. na recept, do{lo je do ote`anog plasmana na{ih proizvoda, ~ime je ugro`ena i dnevnalikvidnost,pasamim timiisplatazarada.Te{ku situaciju nastalu na poqu farmacijedeleiveledrogerije, kojima “Jugoremedija” mo`e da isporu~uje lekove, jer su suo~ene sa izuzetno niskim prilivima sredstava, tako da nisu u mogu}nostidarobupla}ajuavansno, {to je do sada bio slu~aj – objasnio je Deuri} zaposlenimauzrewaninskojfarmaceuts koj ku} i razl og e ka{wewauisplatizarada. Preds edn ic a sind ik at a “Nezavisnost” u “Jugoreme-

nik Upravnog odbora “Jugoremedije” Meho Omerovi}, ina~e narodni poslanik i partijski kolega direktora ZdravkaDeuri}a,kojijenedavno imenovan za ~elnog ~ovekaUO. Tra`imo da se odr`i sastanak kom bi prisustvovali preds tavn ic i men ad`ment a, Upravn og odb or a, malih akcionara i oba sindikata koja deluju u preduze}u,inakomebiserazgovaralootrenutnimproblemima radnika i sveop{toj situaciji u firmi – istaklajeBranislavaMesaro{ Radi{i}. @. Balaban

DANAS SAJAM ZAPO[QAVAWA U IN\IJI

Kompanijenude 110radnihmesta Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe Filijala Sremska Mitrovica, danas organizujeSajamzapo{qavawauIn|iji,koji}e seod11do13satiodr`atiuTr`nomcentru,,TO city,, . U~e{}e na sajmu prijavila su 22 poslodavca,koji`eledazaposlevi{eod110radnika. Tra`e se ma{inski tehni~ari i in-

Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

`eweri, kwigovo|e, agenti prodaje osigurawa, prodavci, profesori nema~kog jezika, mesari, bravari, hemiijski tehni~ari, laboranti,gumari,voza~i... In|ijajeme|uvode}imop{tinamauSrbiji po broju grinfild investicija, {to posledwih godina dovodi do konstantnog smawewabrojanezaposlenih.

tr@I[tE SlOBODNO, A CENE BENZINA I DIZElA SAMO rAStU

Dr`avauvodiporezna poskupqewegoriva? dr`ava u takvim situacijama ima pravo da preduzme odre|eneaktivnostipremaonima koji se pona{aju kao ekstra profiteri.

Od po~ etk a ove god in e naftno tr`i{te u Srbiji je liberalizovano, dozvoqen je uvoz derivata i cena goriva vi{enijepodkontrolomdr`ave.Odpro{logmeseca,dono{ewemnovogpravilnikao te~nim gorivima, Vlada Srbije je potpuno liberalizovalanaftnotr`i{te,tesei dva doma}a derivata, dizel D2ibenzinod95oktana,koje proizvodi Naftna industrijaSrbije,moguuvoziti. Iako se o~ekivalo da }e lib er al iz ac ij a dov es ti do pozitivnihpromena,presvegasni`ewacenegoriva,tose nije desilo, jer litar, uglavnom, ide na vi{e. Tako je za pos ledw ih trid es et ak dan a na doma}im benzinskim pumpamacenalitregorivavi{a za nekoliko dinara, a razlog zatoje,ukazujunafta{i,sve ve}iizdacikojiseodra`avajuinacenulitre.Ovakvasituacija je i razlog {to iz Vladeupozoravajudasunezadov oqn i cen ovn om pol it ikom i da se ne vide efekti otvarawa naftnog tr`i{ta. Zato se isti~e da }e ubudu}e reagovati na poskupqewa, a kao jedna od mogu}nosti se, nezvani~no, pomiwe uvo|ewe neke vrste poreza na ekstraprofit.Pore~imasavetnika premijera za energetiku Petra[kundri}a,ta~nojedase u datim okolnostima ostvaruju i ekstra profiti i da

S drug e stran e, naft a{ i ukazujudanacenulitregoriva, pored visokih akciza i kursnih razlika, uti~u i sve skup qe dr` avn e i lok aln e

Neophodno urediti tr`i{te Stru~waciukazujudajeuSrbijineophodno{topreureditinaftnotr`i{teuskladusazahtevimaEvropskeunije,a da je, pored dovoqnog broja dobavqa~a, potrebna efikasna kontrolatr`i{ta,tetransparentnostisudjavnosti.Zasadajenasrpskomtr`i{teimadovoqnoistranihidoma}ih nafta{a,~ijijerad,izbogcenaikvalitetagoriva,podlupom javnosti, ali za sada kontrola tr`i{ta, kao uslov za pravukonkurenciju,nijepoevropskimstandardima.

takse,transportnitro{kovi i, posebno, nedostatak skladi{ta. Aleksandar Mileusni} iz kompanije „Petrobart Avia” ukazujedajetrenutnoveliki probleminizakvodostajDunava, {to zaustavqa plovidbu, pa tako ve} dve nedeqe stoj e bar` e sa der iv at im a nafte. U Udru` ew u benz ins kih stanicaSrbijeka`udanemaju dovoqno sme{tajnih kapacitetadabikupiliderivate kadasujeftinijii~uvaliza nekinaredniperiod,tedase, kako ka`e Borisav Tati} iz ovogudru`ewa,robanabavqa kadjemogu}e,po{tonedostajuve}askladi{ta. I kao i uvek, sve se preliva na potro{a~e koji kupuju}i na pumpi gorivo u svakoj litri pla}aju i visoke dr`avneda`bineirizikenafta{ a i ned os taj u} u inf rastrukturu.Zatoseito~isve mawe i promet je sve ni`i, {to, naravno, kao posledicu imaimawiprilivubuxet.A da je gorivo skupo svedo~i i to{tolitargorivauSrbiji ko{ ta od oko 1,30 do 1,40 evra, te za rezervoar od 40 litara treba i vi{e od 55 evra.CenalitregorivauSrbiji skupqa je nego u Hrvatskoj,Sloveniji,BosniiHercegovini,Makedoniji,Bugarskoj,aliiPoqskojiLuksemburgu. D. Mla|enovi}

Socijalnidijaloguraskoraku padniBalkanMarkLevin rekaojedasocijanidijaloguSrbiji ima niz izazova i da ga treba unaprediti i osna`iti kako bi postao alatka unapre|ewa konkurentnosti privrede.OnjeistakaodajeuSrbiji moglodabudevi{eprilikaza socijalnidijalogidasenataj na~in na|e odgovor na krizu koja se, kako je rekao, osetila kasnijenegoudrugimzemqama. Levin je dodao da je Srbija ratifikovala skoro sve glav-

Soc ij aln i dij al og vlad e, sindikata i poslodavaca ima va`nu ulogu u poku{aju ubla`avawa posledica ekonomske krize jer se kroz tripartitno preg ov ar ew e mo` e do} i do adekvatnih mera koje bi omogu}ile oporavak privreda zemaqa Zapadnog Balkana, istaknuto je danas na regionalnoj konferenciji predstavnikaposlodava~kihasocijacija. Direktor Me|unarodne organizacije rada (MOR) za Za-

nekonvencijeMOR-aalidase ~estode{avaraskorakizme|u ratifikacijetihdokumentai wihoveprimenenaterenu. Predsednik Unije poslodavcaSrbijeNeboj{aAtanackovi} smatra da treba ve}u ulogu dati Socijano-ekonomskom savetu, instituciji koja trebadana|ekompromisizme|usvetaradaisvetakapitala. Premawegovimre~ima,ukrizipostajuvelikizahtevisindikatauodnosunamogu}nosti

privrede dok vlade idu ka populizmu i nastoje da iza|u u susretradnicima. Samokrozaktivansocijalnidijalogmo`esena}ire{ewekojebiobilodobrozaradnike,dr`avuiposlodavce,zakqu~io je Atanackovi}. Regionalni skup vode}ih poslovnih asocijacija po~eo je 4. i traja}edo6.oktobra,aodr`ava se pod pok rov it eqs tvom Austrijske agencije za razvoj (ADA)

DNEVNI IZVE[tAJ BEOGrADSKE BErZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (534,61

-0,77)

Angropromet, Ni{

9,61

650

276.900

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

6,06

3.500

5.659.487

NIS, Novi Sad

4,18

598

5.858.131

NIS, Novi Sad

4,18

598

5.858.131

AIK banka, Ni{

-0,16

1.900

9.656.755

Agrobanka, Beograd

3,43

4.730

4.730

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.850

0,00

1,09 Promena %

556 Cena

783.494 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.136

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Soja protein, Be~ej Pet akcija s najve}im padom

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

0,23

442

667.459

EMU

evro

1

99,7618

101,7978

104,1391

99,4565

Lepenica, Bato~ina

-11,40

101

20.200

Soja protein, Be~ej

1,09

556

783.494

Australija

dolar

1

71,5292

72,9890

74,6677

71,3103

Kozara, Banatsko Veliko Selo

-11,36

5.850

58.500

Agrobanka, Beograd

3,43

4.730

4.730

Kanada

dolar

1

71,1162

72,5676

74,2367

70,8985

Energoprojekt industrija, BG

-11,05

1.690

25.350

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,87

465

2.136.738

Danska

kruna

1

13,3964

13,6698

13,9842

13,3554

Podunavqe, ^elarevo

-10,94

2.850

28.500

Jubmes banka, Beograd

-3,93

13.109

1.350.250

-10,00 Promena %

360 Cena

45.720 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.817

0,00

Univerzal banka, Beograd

-2,70

2.919

46.700

NIS, Novi Sad

4,18

598

5.858.131

Tigar, Pirot

-1,96

601

12.020

Soja protein, Be~ej

1,09

556

783.494

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.122

0,00

Jedinstvo, Kikinda

0,00

300

282.900

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

385

0,00

Norve{ka [vedska

kruna kruna

1 1

12,6989 10,8808

12,9581 11,1029

13,2561 11,3583

12,6601 10,8475

[vajcarska

franak

1

81,2856

82,9445

84,8522

81,0368

V. Britanija

funta

1

115,7196

118,0812

120,7971

115,3653

SAD

dolar

1

74,9244

76,4535

78,2119

74,6951

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 10. 2011. godine

Industrija precizne mehanike, BG Vojvo|anskih top-pet akcija

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

-8,33

11.000

110.000

Poqoprivredno preduze}e,Bezdan

0,00

317

95.100

Svi iznosi su dati u dinarima


c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak6.oktobar2011.

5

IMALIVLADAKONKRETANPLANPROTIVNADOLAZE]EEKONOMSKENEDA]E

Srbijuodkrize ~uvasamosudbina POTVRDAUKABINETUJOVANAKRKOBABI]A

Penzijeska~u za350dinara Iznosinaoktobarskimpenzionim~ekovimakojiseispla}uju u novembru, trebalo bi da budu uve}anizaoko1,5odsto,re~eno jeju~eukabinetupotpredsednikaVladeJovanaKrkobabi}a. To}ebitiredovnouskla|ewe penzija sa {estomese~nim rastomcena,obra~unatouzprocenat rasta BDP za pro{lu godinu,kojijeiznosio1,8odsto.

onikojisunaminimumadobi}e jo{180dinara. Penzioneri iz kategorija samostalnih delatnosti prose~no primaju 22.944 dinara, a penzionisani poqoprivrednici po 9.235dinara. Penzionerisujanuaradobili vanrednupovi{icuoddvaodsto, anajni`epenzijesupove}aneza jo{jedanodsto.Redovnimuskla-

Penzionerisprose~nimprimawimadobi}e povi{icuoko350dinara,aonikojisu naminimumuima}epenzijuve}uza180dinara Kako je re~eno u kabinetu potpredsednika Vlade, iznos povi{icezna}esekadaudrugoj polovini oktobra Republi~ki zavodzastatistikubudeobjavio podatkeoseptembarskojinflaciji. PremapodacimaizRepubli~kog fonda za penzijsko i invalidskoosigurawe,prose~napenzija za korisnike iz kategorije biv{ihzaposlenihiznosi23.435 dinara. Najni`e penzije su po 12.077dinara.Tozna~ida}eoni kojiprimajuprose~an~ekdobiti uve}awe od oko 350 dinara, a

|ivawempenzijesuTako|eaprilapove}aneza5,5odsto. Kada se saberu sva ovogodi{wa pove}awa, penzije su porasleoko10odsto,navodeuKrkobabi}evomkabinetu. Najavqeno je i da }e do kraja godinepoqoprivrednimpenzio- nerima biti ispla}ena posledwaratadugakoja}eprose~noiznositioko30.000dinara. Zajedno s penzionerima, zakonskopove}aweplatatrebada dobijuizaposleniujavnomsektoru,auve}awe}ebitiuistom procentukaoikodnajstarijih.

DalijeSrbijaspremnazasveizvesnijinovitalasekonomskekrize mi{qewa su jo{ uvek podeqena, alikakovremeodmi~esvejevi{e onihkojismatrajuda}enasodnove po{asti izgleda jedino spasiti sudbina.Drugeodbraneizgledanemamo, barem ako je suditi po kontroverznim izjavama ekonomskog savetnik premijera Srbije Jurija Bajeca,kojijeocenioiliboqe re}ipriznao daVladaSrbije,~ijeg on predsednika savetuje, snosi velikuodgovornostzalo{uekonomskusituaciju. Sdrugestrane,Bajecjeustvrdio da je vlada spremna za odbranu od eventualnog(novog)talasakrize,a pripremila se tako {to je uzela kreditodMMF-azapokrivawedeficita. „SajednestraneSrbijaimamakro-ekonomskustabilnost,doksa druge strane privreda ima nedovoqnulikvidnost”,istakaojeBajec. Vladaipakuspeva,bezobzirana sve,dazadr`ipravackaEUaligubivremejernepoku{avadare{i nijedan od postoje}ih problema u zemqi,kazaojesavetnikpremijera. Tako|e, ne radi se na strate{kim pitawimarazvojave}sesvere{ava uvo|ewemmera,kazaojeBajec.Vlada je suo~ena sa dva problema, re-

laodefekatakrize,moradauvede idefanzivneiofanzivnemere.On je istakao da bi ekonomski rast trebalo da bude u centru i `i`i politikeSrbije. Srbijamoradavidi{tabimogladau~inidapoja~asvojpotencijalzaprivrednirast,rekaojeLisovolikidodaodaseMMFuprogramu do sada fokusirao na tri oblasti da oslobodi uska grla za ekonomiju.Tosupopravqaweklimeiuslovazaposlovawe,uvo|ewe

Ni{taod zapo{qavawa?

kaojeinaveodajeprviinercijai sporo i neefikasno reagovawe na situaciju,adrugijeto{tosemnogipla{edauvedupromenekojebi bile dobre za privredu, ali vlada ne`elidaihuvede. Monogojeonihkojiupozoravaju da dr`ava osim skrivawa iza kreditaMMF-amorane{tokonkretnodapreduzme.Timpre{tosezna ikako}esekrizakretati.Svepo~iweodpadakursa,pasledikukwavaposlodavaca,paotpu{tawarad-

...anteportas Sad se ve} mo`e uzviknuti: kriza ante portas. O jugu, gde se Gr~ka polagano davi, ne treba ni govoriti, ali ni na severu ne cvetajuru`e.Kursma|arskeforintepaojenapsiholo{kugranicuod300forintizaevro,{tojenoviminimumza29meseci,prenelesuagencije. „Glavni razlog pada kursa ma|arske valute je bojazan od du`ni~kekrizeuzonievra,alinidoma}ifaktori,kao{tosurazvoj privrede i bankarski sistem, ne poma`u da se situacija poboq{a”,rekaojejedanodma|arskihanaliti~ara.

nika.Zatimdolazesocijalninemiri,painflacijainakraju}eslede}e gopdine do}i  delegacija MMFkoja}edanamsaop{tikolikojeradnikauSrbijiostalobez posla,ana{avlast}eopetnaravno bitiiznena|ena. PredsednikAsocijacijemalihi sredwih preduze}a Milan Kne`evi} za„Dnevnik”jeupozorionadle`nedaje|avoodneo{alujerje 31.000 preduze}a  iskazalo negativan bilans zavr{nog ra~una, a  za 100.000 vlasnika malih i sredwih preduze}aipreduzetni~kihradwi preostalo je jedino da strpqivo stanuuredisa~ekajulikvidaciju. Swima}enestatiunarednedvegodineoko200.000radnihmesta… StalnipredstavnikMe|unarodnog monetarnog fonda u Beogradu BogdanLisovolik izjaviojerekao daSrbija,kaoniostalezemqe,nije izolovana od krize u evrozoni, koja je i wen najve}i trgovinski partner,pri~emudabiseza{titi-

JurijBajecjemo`darekao ikqu~nu~iwenicuposrtawa ove vlade. Prema wegovim re~ima planirani rast privrede od jedan ili dva odsto nije dovoqan da bi se pove}aobrojzaposlenih. „Stoparastatrebadabude trido~etiriodstogodi{we da bi to dovelo do novog zapo{qavawa i rasta plata”, kazaojeBajec. zakonaorestitucijiireformisawejavnihpreduze}a. Nakonsvegajejasnodaseta~no zna{tadr`avatrebadauradiikoje poteze treba da povu~e, ali je problem{tonikakodaihpovu~e. Svakodnevno neko iz Vlade najavi noviantikriznipaket,alinikako da privreda do~eka ni najavqeno skra}ewe rokova pla}awa, ni smaweweobaveznerezerveubankama... Tako|e, mo`da je i kqu~ni problemto{tojebuxetprazaniprezadu`entenemaparazasubvencije kojesupretrigodinekoliko-tolikoubla`ilekrizu. D.U.


6

nOv^Anik

~etvrtak6.oktobar2011.

VLADAUKINULACARINENAUVOZSOJINESA^ME

TOPLANESESPREMAJUZAPO^ETAKGREJNESEZONE

Poskupqewe grejawaurukama op{tina

U toplanama u Srbiji po~ele su funkcionalne, odnosno hladne probe, kojima se proverava tehni~ka spremnost sistema za po~etak grejne sezone od 15. oktobra, izjavio je ju~e predsednik Udru`ewa toplana Srbije MilovanLe~i}. Tehni~ki }e sve toplane biti pripremqene za 15. oktobar

i po~etak grejne sezone, ali kod nekih toplana ima problema sa nabavkom energenata, rekao je Le~i} i izrazio o~ekivawe da }e to pitawe biti re{eno u narednih 10 dana.Toplane nemaju problema da obezbede potrebne koli~ine gasa, iako imaju dugove prema „Srbijagasu”, ali }e svaka toplana zasebno morati da obavi razgovor sa „Srbijagasom” o eventualnom reprogramu i na~inu pla}awa dugova, koji moraju da se plate, ukazao je Le~i}.

[to se ti~e mazuta, toplane }e, kako je najavio Le~i}, kupiti mazut za oktobar i za po~etak novembra, a u me|uvremenu }e, po{to imaju dug iz prethodne grejne sezone prema Republi~kim robnim rezervama, nastojati da taj dug plate, pa da ponovo zatra`e pomo} od Robnih rezervi. Po{to se za predstoje}i vikend o~ekuje hladni talas, Le~i} je istakao da }e svaka toplana pojedina~no, ako bude potrebe i ako bude izuzetno hladno, da proceni da li }e po~eti da greje, ali je dodao da ne o~ekuje da }e biti potrebe za tim pre 15. oktobra. Kada je re~ o cenama grejawa, Le~i} je podsetio da odluku o eventualnom poskupqewu donosi lokalna samouprava na predlog toplana. On je naglasio da se Udru`ewe toplana zala`e za to da se otklone dispariteti izme|u cena energenata i cena grejawa, ako toplane `ele da dugoro~no stabilno posluju i da imaju normalne uslove za rad. Le~i} je naveo da su cene mazuta porasle za oko 40 odsto u odnosu na pro{lu godinu, a da su toplane tokom pro{le grejne sezone u proseku pove}avale cene grejawa za oko 17 odsto.

„Merkatorovih” 20milion  a ugro`enima Pored primene najvi{ih tehnolo{kih standarda u domenu usluge i trgovine u poslovawu, kompanija „Merkator-S” kontinuirano pru`a podr{ku brojnim humanitarnim akcijama, sponzori{e kulturne i sportske manifestacije {irom Srbije. Posluju}i u Srbiji gotovo deceniju, „Merkator” je potvrdio svoje dru{tveno odgovorno poslovawe smatraju}i da je ulagawe u druge i podr{ka razvoju lokalne zajednice - ulagawe u budu}nost. - „Merkator” ima tradiciju pru`awa aktivne podr{ke zajednici u kojoj radi, gde `ive i posluju wegovi potro{a~i i zaposleni. U ovoj godini, za prvih de-

vet meseci, „Merkator„ je u Srbiji sa 20 miliona dinara podr`ao brojne projekte u zemqi, a do kraja godine planirano je ulagawe od preko {est miliona dinara za tu svrhu, izjavila je Stanka ^urovi}, ~lanica Uprave Grupe Merkator koja vodi Merkator trgovinu jugoisto~ne Evrope. Navela je da je, izme|u brojnih dru{tveno odgovornih aktivnosti, kompanija u 2011. godini donirala Op{tu bolnicu u Subotici, Porodili{ta u Vrbasu i Jagodini, grad Kraqevo i stanovni{tvo ugro`eno zemqotresom, zatim sponzorisala Zmajeve de~ije igre, najve}i i najzna~ajniji festival za decu u Srbiji. S.G.

dnevnik

Sadmorajupojeftiniti meso,jaja... Vlada Srbije donela je odluku da ukine sve carine i prelevmane na uvoz sojine sa~me u Srbiju, izjavio je danas ministar poqoprivrede i strgovine Du{anPetrovi}. Ministar je istakao da }e takva odluka uticati na smawewe tro{kvoa proizvodwe hrane za `ivotiwe a samim tim i na cene gotovih proizvoda - mesa i mesnih prera|evina. Odluku o ukidawu svih spoqnotrgovinskih optere}ewa na uvoz tog inputa, koji u proizvodwi hrane za `ivotiwe u~estvuje sa 20 odsto, Vlada je donela ju~e na telefonskoj sednici, kazao je Petrovi} novinarima u Privrednoj komori Srbije. Petrovi} je napomenuo da su ta optere}ewa na uvoz sojine sa~me iz EU iznosila 6,2 odsto a robe poreklom iz Turske i zemaqa EFTA 12,3 odsto. Ministar je ponovio i da nema

ekonomskih razloga za poskupqewe osnovnih `ivotnih namirnica na tr`i{tu u Srbiji i da se stvaraju uslovi za pojeftiwewe hrane. Dr`ava }e upotrebiti sva legalna sredstva da ne dozvoli pove}awe cena hrane, koje nije utemeqeno na ekonomskim faktorima, kazao je on novinarima u Privrednoj komori Srbije (PKS). Petrovi} je rekao da je dobar ovogodi{wi prinos `itarica i uqarica i da nema razloga da tr`i{te ne bude snabdeveno kvalitetnim proizvodima po pristupa~nim cenama, koje ne treba da budu vi{e od cena u regionu. Predsednik grupacije proizvo|a~a hrane za `ivotiwe DragoslavMilisavqevi} je ocenio da }e jaja, meso i mleko u narednim mesecima pojeftiniiti od 10 do 15, a mo`da ~ak i 20 odsto.

Milisavqevi} istakao je da na tro{kove hrane u proizvodwi mesa „otpada” od 60 do 80 posto cene ko{tawa.

DNEVNIRA^UNIGRA\ANAUTRGOVINAMASVETAWI

Sirotiwskipazar za350dinara Prose~ni ra~uni koje dnevno napravimo u radwama kupuju}i najva`nije namirnice iznose svega 356 dinara i mawi su nego prethodnih godina, pokazalo je istra`ivawe Unije posodavaca Srbije. Recimo, 2008. godine za hleb, mleko, uqe, `ivinsko meso i jo{ 14 namirnica bez kojih se ne mo`e, tro{ili smo 406 dinara dnevno. Tih pedeset dinara mo`da i ne izgleda puno ali je razlika daleko ve}a, imaju}i u vidu inflaciju i silna poskupqewa prehrambenih proizvoda u posledwe tri godine. Stoga je taj podatak jo{ pora`vaju}i jer se za 406 dinara pre tri godine moglo ne{to i kupiti a sada, sa 356 dinara, podvu~emo crtu kad u korpu stavimo kilogram hleba, dva litra mleka i litar jogurta. Unija poslodavaca Srbije, naime, pratila je koliko su gra|ani izdvajali za 18 `ivotnih namirnica, „snimaju}i” stawe u devet gradova. - Nismo imali u vidu samo male radwe, odnosno STR, nego i ve}e maloprodajne objekte. Kroz sve parametre vidi se drasti~an pad kupovne mo}i gra|ana, odnosno obima prose~ne dnevne kupovine. Recimo, tih 18 najva`nijih namirnica je u svakodnevnoj kupovini u~estvovalo sa 59 odsto. Toliko je, naime, bio wihov iznos na dnevnom ra~unu. Sada te namirnice na ra~unu „u~estvuju” sa 72 odsto,

- STR se naj~e{}e zatvaraju. Tu se ne misli samo na radwe sa prehrambenom robom, ve} i na parfimerije, prodavnice bele tehnike... Od 2008. godine zatvoreno je 52.000 radwi. Me|utim, vaqa imati na umu da se one, kao i ugostiteqski objekti, naj~e{}e i otvaraju i zatvaraju, pa ih je u istom periodu otvoreno 49.500. Ipak, to je negativan trend jer sada imamo 2.500 vi{e radwi na koje je stavqen katanac, a od 2001. godine imali smo stalan rast novootvorenih - navodi Raji} ukazuju}i da i ti podaci govore na pad kupovne mo}i gra|ana. Ina~e, svaka druga firma koja je otvorena u Srbiji je ugostiteqska ili trgovinska radwa jer malo ko ima po~etnog kapitala za ozbiqniji biznis. U najve}im trgovinskim lancima negiraju da im je promet opao ali kako sve re|e objavquju izve{taje o boqim poslovnim rezultatima, to mo`e biti znak da je i kod wih situacija lo{ija. Prema podacima kojima se barata u javnosti, prose~na kupovina u mawim objektima trgovinskih lanaca iznosi od 350 do 450 dinara, u supermarketima od 600 do 800 dinara, a u hipermarketima prose~an ra~un ne prelazi 1.800 ili 2.000 dinara, a pre par godina bio je i do 3.000 dinara. S.Glu{~evi}

Standardsestrmoglavio60odsto U Nacionalnoj organizaciji potro{a~a Srbije ka`u da je standard gra|ana u odnosu na pro{lu godinu opao za 60 odsto, i da ne postoji nikakva ekonomski opravdana ra~unica za nova poskupqewa. - Pogotovo kada se zna da promet u radwama pada. A kad tra`wa pada, cene treba da idu nadole, a ne obrnuto - ka`e Goran Papovi}, predsednik NOPS-a. {to zna~i da gra|ani kupuju samo osnovne potrep{tine neophodne za `ivot, a sve mawe ono {to nije preko potrebno - ka`e za „Dnevnik” DragoqubRaji} iz Unije poslodvaca Srbije. Pomenimo, promet robe u trgovini na malo u Srbiji je u av-

gustu bio 18,3 odsto mawi nego u istom mesecu protekle godine, pokazuju podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Na takvu statistiku najvi{e je uticalo drasti~no pogor{awe poslovawa samostalnih trgovinskih radwi.

TRGOVCIMORAJUDANAPI[UKOMFORMATUPRIPADAWIHOVOBJEKAT

Neznase{tajediskont, a{taminimarket Svi maloprodajni objekti u Srbiji moraju na vidnom mestu da imaju oznaku koja ukazuje na to o kom se prodajnom formatu radi, kako bi kupci znali kakav asortima i kakve cene mogu u tim radwama da o~ekuju. Naime, trebalo bi ve} jasno da se zna {ta je dis-

pio na snagu po~etkom jula, a koji je donet kao prvi podzakonski akt Zakona o trgovini. Kada trgovci ispune tu obavezu i nazna~e kom maloprodajnom formatu pripada wihov objekat, izbe}i }e se neralno predstavqawe tih radwi, ali i dovo|ewe potro{a-

Ke{endkeri Trgovinski i „ke{ end keri” centri spadaju u posebne trgovinske formate. Za razliku od trgovinskog centra koji je maloprodaja, „ke{ end keri” je trgovinski format u kome se obavqa trgovina na veliko, gde je prodajni prostor po pravilu ve}i od 2.000 kvadrata. U asortimanu je vi{e od 20.000 artikala, a veliko je u~e{}e proizvoda s trgovinskom markom. U tim se objektima prodaje prehrambena i neprehrambena roba, ciqna grupa su uglavnom profesionalni kupci, a roba se pla}a na kasi i preuzima u prodajnom objektu. Kupci je sami odvoze do ciqnog odredi{ta, po pravilu sopstvenim prevozom. kont, {ta supermarket, {ta je klasi~na prodavnica... To je obaveza koju propisuje Pravilnik o klasifikaciji trgovinskih formata koji je stu-

~a u zabludu. One koji se oglu{e o odredbu pravilnika ~ekaju kazne od 100.000 do milion dinara. - Najuo~qiviji je primer da se prodajni objekti nazivaju

diskontima, a da oni to nisu, pre svega zbog izostanka ni`ih maloprodajnih cena koje potro{a~i o~ekuju privu~eni nazivom „diskont”, objasnila je pomo}nica ministra za poqoprivredu i trgovinu QiqanaStankovi}. - Odre|ivawe kom trgovinskom formatu pripada koji maloprodajni objekat ne uti~e direktno na wihovu maloprodajnu strategiju nastupa na tr`i{tu i pojedina~nu konkurentnost, pa ni na wihove strategije cena.

Na osnovu ovog pravilnika trgovinski formati podeqeni su na: nespecijalizovane trgovinske formate (hipermarket, supermarket, supereta, minimarket, diskontna prodavnica, klasi~na prodavnica s prete`no prehrambenim asortimanom i robna ku}a), na specijalizovane prodavnice (prodavnice vo}a i povr}a, ribarnice, pekare i sl.) i posebne trgovinske formate (trgovinski centar i „ke{ end keri”). Hipermarket je, recimo, definisan kao trgovinski format

u kome se obavqa trgovina na malo. Wegove bitne odlike su neto prodajni prostor ve}i od 2.000 kvadrata, prodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, veliki asortiman (najmawe 20.000 artikala) prete`no prehrambenih proizvoda, samouslu`ivawe kao sistem prodaje, a uobi~ajeno se nalazi u tr`nim centrima ili na obodu gradova i potro{a~ima treba da obezbedi i odgovaraju}i parking prostor. Supermarket ima prostor od 400 do 2.000 kvadrata, u wemu se prodajau prete`no prehrambeni proizvodi, broj artikala u asortimanu je ve}i od 3.000... U supereti se prodaje uglavnom prehrambena roba, neto prodajni prostor je od 200 do 400 kvadrata, a nalaze se na pristupa~nim lokacijama, u naseqima ili na visokofrekventnim mestima. Minimarket je trgovinski format u kome se obavqa trgovina na malo, a odlikuju ga neto prodajni prostor mawi od 200 metara kva-

dratnih, prodaja dominantno prehrambenih proizvoda, uzak asortiman frekventnih neprehrambenih proizvoda... Diskontne prodavnice, odnosno diskonti imaju prostor mawi od 1.500 kvadrata, ograni~en asortiman (po pravilu od 700 do 1.500 artikala) a u wima se prodaju prehrambeni i neprehrambeni proizvodi. Diskonte karakteri{e nivo usluge ni`i od standardnog i veliko u~e{}e privatnih robnih marki. Naime, cene su u wima po pravilu za 20-30 odsto ni`e od prose~nih tr`i{nih cena iste vrste proizvoda. Nalaze se u gradskim i prigradskim naseqima, na obodu gradova ili uz va`nije saobra}ajnice. Tu su i takozvane proizvo|a~ke prodavnice robnih marki, tj. autlet prodavnice u kojima se prodaju neprehrambene robne marke, po cenama ni`im od prose~nih tr`i{nih. Re~ je, naime, o vansezonskoj robi. S.G.


Izlo`bapovodom jubilejaSANU Izlo`ba povodom 170-godi{wice postojawa Srpske akademijenaukaiumetnostibi}eotvorenadanas,u18 ~asovaugalerijiOgrankaSANU,uUliciNikolePa{i}a6.Otvori}ejeakademikGojkoSuboti}. D. R.

PesmeDragoqubaStankovi}a Promocija kwige pesama „Barka tela” Dragoquba Stankovi}a bi}eodr`anave~erasu19~asovau~itaonici Gradske biblioteke, ulica Dunavska 1. Pored autoragovori}eiBojanSamson. G. ^.

NA 19. NOVOSADSKOM MARATONU U NEDEQU

Tr~eodrasli,deca,bebeikorwa~e TradicionalniNovosadskimaratonodr`a}eseunedequ,9.oktobra, astarttrkebi}enaTrguslobodeu 10 ~asova, re~eno je na ju~era{wem sastankuOrganizacionogodbora19. novosadskogmaratona.Poredglavne trke,kojasemo`etr~atii{tafetno,odr`a}eseinizkra}ih-trkaod desetkilometara,trkazadovoqstva,

poletarac - trka mali{ana, takmi~ewebebaupuzawuitrkakorwa~a. - Novi Sad mo`e da se pohvali dugogodi{wom tradicijom maratonskihtrka,jerseporedoveglavneoktobarske,naprole}eodr`ava i polumaraton. Za na{ grad je va`no da se ove trke {to vi{e promovi{u, jer na maratonu u~estvuje

Novosadska ~etvrtak6.oktobar2011.

veliki broj rekreativaca i mladih,anesamoprofesionalnitrka~i.Nadamseda}etakobitiiove godine-rekaojepredsednikSkup{tine grada, Aleksandar Jovanovi}, kojijeipredsednikOrganizacionogodboramaratona. OnjepozvaoNovosa|ankeiNovosa|ane da u~estvuju u trkama i

najavio u~e{}e i tri atleti~ara iz kineskog grada ^ang~una, grada pobratimaNovogSada.O~ekivawa suda}eunedequtr~atioko500trka~a,aGradjeovegodineizbuxeta izdvojio milion i po dinara za maratonsku i polumaratonsku trku, koje su odr`ane krajem marta ovegodine. J. Z.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Most i }uprija

S

kup{tina grada je odlu~ il a da sug ra| an i vi{ e nis u obav ez ni dapla}ajupotridesetdinara za odr`avawe gradskog sistema video nadzora {to je sasvim u redu, ali evo „kvake22”. Svakokonebude`eleoda pla}a pomenutu uslugu mora}eotomedanapi{eizjavui dostavi je na neki od {altera „Informatike”, a s obziromnakratakrokzapredaje izjava mogu se o~ekivati velikegu`ve.Bilobizanimqivovidetiprizorsilnemase Novosa|ana namerne da odja-

vinepostoje}uobavezuvrednu30dinara.Kako}ese“Informatika” izboriti sa `eqamatolikogbrojaqudi? Mo`da re{ewe predstavqa na{ mentalitet. Dobro jepoznatodanikone`elida ~amiuredovima,pasemo`e o~ekivati da mnogi odustanu od toga, a sve nam se pri~iwava da na tu kartu mo`da nekoslu~ajnoira~una?Mnogi ne}eimativremenazaredove,tridesetdinarainijetakovelikacifra,pa}ene{to {to na mostu nije obavezno na}uprijibitiuzeto. B. Markovi}

Iskqu~ewastruje SremskaKamenica:od8 do13 ~asovanaseqeBocke,od8 do18 ~asova povremeno u pojedinim ulicamanaseqa.Veternik:od9 do 11 ~asova Ulica Nova 51 i Nova64.Rumenka:od8 do14~asova deo naseqa od ulaza iz pravca Novog Sada i ulice Oslobo|ewadokanalaiPartizanska ulica, od 9 do 11 ~asova Ulica Vuka Karaxi}a 31 - 53 i 32-58,JovanaJovanovi}aZmaja 51-61, 34 i 36 i Ulica Dositeja Obradovi}a 70-298 i 73-113. ^ortanovci: od 8 do 13 ~asova vikendnaseqeKara{.

Sutra Novi Sad: od 8 do 9.30 satiUlicaBalzakova2-22iNarodnog fronta 62-68, {kola „Sveti Sava”, ]irpanova 2-8 i 1-17, Futo{ka 2-6 i Ogwena Price.SremskaKamenica:od8 do18 ~asovapovremenoupojedinim ulicama naseqa. Petrovaradin:od8.30 do12.30 satiUlicaRa~kog22-40i9-31.Rumenka: od8 do14 ~asovadeonaseqaod ulaza iz pravca Novog Sada i Ulica oslobo|ewa do kanala i Partizanska ulica. ^ortanovci:od8 do13~asovavikendnaseqeKara{.

V remeploV

Foto:R.Hayi}

SAOBRA]AJCI U CIVILU SNIMALI ONE KOJI PRELAZE NA CRVENO

Pe{aci, ~uvajte`ivotiyep Desetak pe{aka je ju~e pre podnekodFuto{kepijacepreuzelo za dva sata  uplatnice od policajaca u civilu i obavezu platedaplatekazneod5.000dinara,zato{tosupre{lizebru dokjenasemaforuzawihtrajalocrvenosvetlo.Uakcijikontrole pe{aka, svaki prestup je zabele`en fotoaparatom, nakon~egasusledilalegitimisawa, sa~iwavawe zapisnika uz obave{teweokakvomprekr{aju je re~ i, razume se, dodela obrasca za pla}awe mandatne kazneurokuosamdana.Gra|ani jo{nisunaviklinasaobra}ajce ucivilui~estosenadajuda}e izno{ewemsvojihproblemauspeti da izvuku sa`aqewe i oprostgrehanaj~e{}esevade}i nanema{tinu.Opravdawasura-

zna,maweilivi{eubedqiva,a ve}ina intervencija ne te~e ba{glatko.Neretkossequdii bunili i nisu bili zadovoqni zbognerazumevawa. -Dokrajaovenedeqesaobra}ajci i policajci op{te nadle`nosti u civilu u~estvova}e u

pe{a~kog prelaza i kori{}ewe mobilnihtelefonaislu{alica prilikom prelaska pe{a~kog prelaza- kazao nam je ju~e zamenikkomandirausaobra}ajnojpolicijskojispostaviMilanDra`i}.-Sli~neakcijespolicajcimaucivilususprovedeneodjula,

Desetakpe{akaju~eprepodnekodFuto{kepijace zadvasatadobilouplatnicudaplatikaznu od5.000dinara.Dokrajasedmicesaobra}ajcii policajciop{tenadle`nostiuciviluu~estvova}e uotkrivawuika`wavawuprekr{ajape{aka otkrivawu i ka`wavawu prekr{ajape{aka.Bele`i}emoprelaske pe{a~kog prelaza na crveno svetlo,prelazekolovozanaudaqenosti mawoj od sto metara od

barjednomilidvaputamese~no. Nakon uru~ivawa uplatnice ostavqa se rok da bi se platila kazna,ilisenakontogaideupostupakpredsudijom.

Prilikomsamekontrolegra|ani mogu da unesu primedbu u zapisnik i naravno, ukoliko osporavajuprekr{ajimajuodre|endatumkadaimjezakazanoda do|u u postupak pred nadle`ni organitamoiznesusvojuodbranu,navodina{sagovornik. Onobja{wavadasepomenuta akcijasprovodisenau`ojteritorijigrada,nalokacijamagdeje najfrekventnije kretawe pe{aka,odnosnonabulevarima,ublizinitr`nihcentara,kod@elezni~ke stanice i Futo{ke pijace.Punojestabqikazasa|enona razdelnim ostrvima i i uskoro, kada to zazeleni bi}e krajwe opasno da se prelazi van obele`enog pe{a~kog prelaza i iska~eizastabalapredvoza~e,napomiweDra`i}. M. Vuja~i}

KOLIKO ]E PARA BITI U GRADSKOJ KASI

Rebalans~ekarepubli~kirebalans

Kne`evinaSrbija magnetzaNovosa|ane Julijana Jovanovi}, zvani~no gra|anka Novog Sada, zatra`ilaje 6.oktobra1853. putnilist za putovawe u Srbiju, jer je nameravalauBeogradudaradikao u~iteqica. Ne{to ranije, Novosa|anim Jovan Maksimovi}, u~itequkne`eviniSrbiji,zatra`iojeotpustizaustrijskog

dr`avqanstva, a isto je u~inio iPavleAtanackovi},u~itequ Kladovu.Inovosadskiadvokati suutovremepostajalisudijeu Srbiji. To se „prelivao vi{ak srpske intiligencije” iz dana{weVojvodine,kojinijemogao ili nije hteo da se zaposli u Habsbur{komcarstvu. N. C.

Premaizve{tajuobuxetugrada od 1. januara do 30 juna, oseti se padprihodaispodprojektovanogi oniznosidesetodsto.Kaorazlog zatougradusmatrajuprvensteno re{ewazaporeznaimovinu,koja sugra|animanaku}neadresestizala u avgustu. U okviru {etome-

se~nogizve{tajauvekjerashodna stranamawaod50odsto,zbogradovakojinisujo{realizovani. UGradusmatrajuda}esepravo stawe stvari videti kroz mesec dana,kadasenaoktobarskojsednici Skup{tine grada bude raspravqaloorebalansubuxeta.Na-

Tribinaoantifa{izmu „Antifa{izam u Srbiji 70 godinaposle”nazivjetribine, koja}ebitiodr`anave~erasu 19~asovauMuzejuVojvodine,u Dunavskoj ulici 35. Organizator skup a je „Alt ern at ivn a kulturna organizacija„, a  govori}enau~nisaradnikInstituta za noviju istoriju Srbije Olg a Man ojl ov i}-Pint ar,

istori~ari Sr|an Milo{evi} iMilivojBe{lin. Tribina je organizovana u okviru projekta obele`avawa sed amd es et og od i{ wic e ant ifa{isti~kog ustanka u Jugoslaviji, a ciq je ispitati odnos prema antifa{izmu srpskogdru{tvadanas. A. L.

imeorebalanskurepubli~kogbuxeta raspravqa}e se na sednici Skup{tineSrbijezakazanojza11. oktobar.Razlogazapomerawerebalansabuxetajevi{e,ajedanod wih je i taj {to se o~ekuje da }e pove}awu gradskog buxeta doprinetiiizmenaZakonaofinansi-

rawu.OvajZakonseprimewujeod 1.oktobra,iubuxetlokalnihsamouprava trebalo bi da se slije 100postonovcaodporezanadohodakgra|ana.Gradjezaovugodinu od svih izvora finansirawa planiraodanapunikasusa20,3milionadinara. Q. Na.

DANAS NA RIBQOJ PIJACI

Eko-torbenapoklon Javnokomunalnopreduze}e „^isto}a„ organizuje danas jo{ jednu akciju podele ekotorbi.Podela}ebitinaRibqoj pijaci od 10 do 11 ~asova. Na ulazu u pijacu sa parkinga od Zmaj Jovine gimnazije bi}e postavqeni {tandov i „^is to} e”, kao i dva

spremi{ta za odlagawe PET ambala`e.Gra|anikojidonesunajmawepetfla{aiubace ih u spremi{te dobi}e platnenueko-torbu.Iz„^isto}e” napomiwu da osoba mo`e dobitisamojednutorbubezobziranatodalijedonelavi{eodpetfla{a. J. Z.

NaseqeVinogradibezvode @iteqinaseqaVinogradi,SvetosavskeiUliceoslobo|ewa ne}eimativodedanasod9do15~asova.Razlogsuplaniraniradovinavodovodnojmre`i. Z. D.

Noseba{tenskiotpad Ba{tenskiotpaddanas}ese odnositiuVeterniku,asutrau Petrovaradinu i Bege~u. Travu, grawe, li{}e, korov i sli-

~an otp ad gra| an i treb a da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asovanaistommestugdeostavqajukantezasme}e. A. L.


8

~etvrtak6.oktobar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ADUT„TR@NICE”PAMTIBOQAVREMENA

Najlonpijacavi{enije zlatnakoka Najlonpijacabele`ipadprihodaa tajpadseoslikavau300vozilamawe naplatouzaprodajupolovnihautomobila, rekao je direktor „Tr`nice” Du{an Baji}. Pomenuta pijaca, takozvanova{ari{te,odukupno509mesta zaprodajupolovnihautomobilapopuwenajesa220do240vozila.Premare~imadirektora,istasituacijasemo`e zat e} i i na auto plac ev im a, a opravdawe le`i u sveprisutnoj nema-

Planinarska ku}a posle po`ara

NEOPHODNAPOMO]ZAPLANINARSKIDOM NASTRA@ILOVU

Krovmorabiti br`iodki{a PlaninarskidomnaStra`ilovu,kojijeizgoreoupo`aru12.septembra,premaprocenistru~waka, mogu}e je obnoviti na sada{wim temeqima,alinijemogu}egraditi jo{ jednu plo~u. Ova vest obradovala je ~lanstvo Planinarsko smu~arskog dru{tva „Stra`ilovo” koje upravqa tim objektom i ulilanaduda}euzpomo}pojedinacailokalnei{irezajednice,te privrednika uspeti do ki{a da stavidompodkrov. Kako saznajemo od ~lana Izvr{nogodbora„Stra`ilova”Steva-

onikojisuuprilicii`ele,mogu da  uplate novac. A`urirali smo sajt dru{tva: www.strazilovo.org, na kom se mogu pro~itati aktuelne informacijeuvezisadomom,kaoi iznosiuplataiimenadarodavaca. Tako|e}emokadaobnovakreneiznositiipodatkeza{tasuupotrebqenedobijenepare.Mnogigra|aniipreduze}asunaszvaliirekli daimseobratimokadanambudezatrebalo ne{to od gra|evinskog materijalakoji`eledapoklone. Radujkovi} napomiwe da su u kontaktu sa Planinarsko-smu~ar-

PSD “Stra`ilovo” otvorilo namenski ra~un u Erste banci 340-11006433-13, pa svi dobrotvori mogu da uplate novac naRadujkovi}a,`eqaplaninaraje da,ukolikoipakneuspejuunameri dapokrijuobjekat,baremprikupe gra|evinski materijal neophodan zaobnovu,aplo~uza{titeodki{e,doksenesteknusviuslovida seobnovazavr{idokraja. - Potrebna nam je  svaka vrsta pomo}i,presvegafinansijskaiu gra|evinskom materijalu - isti~e Radujkovi} i dodaje da su prve uplateve}stigle.-Zbogtogasmo otvorili namenski ra~un u Erste banci340-11006433-13,nakojisvi

skim savezom Vojvodine i PlaninarskimsavezomSrbije,tedao~ekujuuskoroisusretsapredsednikom karlova~ke op{tine Milenkom Filipovi}em, koji je 17. septembraobi{aozgari{te.Dokrazra|ujutaktikuzaprikupqawepomo}i, planinari svakog vikenda odr`avaju radne akcije u domu i okowega.Vrlobrzoposlepo`ara ra{~istili su zgari{te i okolinu,zadr`avaju}istvarikoje}emo}idaupotrebe. Z.Ml.

Prodaja starih i polovnih stvari donosi najmawi deo prihoda {tini.Ipak,na{sagovornikpamtii nada se boqim vremenima, prise}a se kakojebilo2003.godinekadajeplato za vozila bio krcat, ~ak su neke prodavce morali i da odbiju zbog nedostatkamesta.Madase~inidanaNajlonu uvek vlada gu`va, koja izaziva zakr~ewadu`Temerinskeulice,na{ sagovornik ka`e da to tako deluje zbog„profesionalnih{eta~a„kojiiz

Foto:N.Stojanovi}

navikeodlazeurazgledaweinapqeskavicu. - Iako se znatno primeti pad dohodka na Najlon pijaci, „Tr`nica” }e uvek dr`atiovakvupijacu,jernepostojizna~ajniji grad u Evropi koji nema tu pijacu starih stvari. To postaje institucija. Nadamseda}emobitiuprilicidaproslavimo stoti ro|endan Najlon pijace istakaojeBaji}. Kada se spomene Najlon pijaca, prva asocijacija je prodaja starih i polovnih stvari,akakoka`edirektor“Tr`nice”, velikideogu`vekojiinastajeba{zbog tevrsterobeatatrgovnaustvaridonosinajmawideoprihoda. - Na{ prihod od tog dela je 50.000 za oba dana vikenda od ukupnog prihoda od 600.000dinara-ka`eBaji}. Uprkos trenutnoj situaciji na Najlon pijaci, najve}i prihod „Tr`nica” ima od Kvanta{ke i Najlon pijace, potvrdio je direktor ovog preduze}a. „Tr`nica” mese~noinkasira30milionadinara,aKvanta{iNajlondonesudo{estmiliona.Poredovedvepijace,kojeposlujupoputveletr`nice i va{ari{ta, Futo{ka pijaca prihodujesli~anizos. I.Dragi}

GDE]E„RADOSNODETIWSTVO”VODITIDECU

TesteraiLetenka~ekajumali{ane Pred{kolskaustanova„Radosno detiwstvo“ izabrala je destinacije za jednodnevne izlete i vrti} u prirodi za mali{ane pripremne, najstarije i sredwe uzrasnegrupe.Ponudejepregledala komisija, a celu pri~u oko putovawa odobrio je Centralni savetroditeqa.Jedanod~lanova komisije Katica Vujanovi} istakla je za „Dnevnik” da im svake godine stigne veliki broj ponuda od raznih turisti~kih agencija,alidasuoniodabrali nekolikoponajstro`imkriterijumima.

-Svakegodineformirasekomisijakoju~inedevetvaspita~a, stru~ni saradnik za fizi~ko vaspitawe, rukovodilac slu`be preventivne zdravstvene za{tite,rukovodilacslu`beishrane, rukovodilac marketing tima i tripredstavnikasavetaroditeqa.Obilazimosvedestinacijei ukoliko uo~imo i najmawi propust, takva mesta otpadaju.  Uz pomo}saobra}ajnepolicijesvaki autobus ide na dodatni tehni~kipregled,avoza~isepodvrgavajustrogimtestovima–ka`e Vujanovi}eva i dodaje da se na-

kontogadestinacijeituristi~ke agencije predla`u centralnom savetu roditeqa, koji glasa dali}edecai}iprekotihagencijailine. Prekoagencije„Kompas“deca mogu da letuju i idu u {kolu u prirodinaTesteru,akadasuu pitawu jednodnevne ekskurzije prekoisteagencijemogudaodu na Testeru, Letenku...  Cene je tako|eodobriocentralnisavet roditeqa, pa tako ona deca koja budui{lanapetdananaTesteru (ponuda va`i do februara 2012. godine)pla}ajuod8.800do9.700

dinara,dokjejednodnevniizlet uKulpinu3.000dinara.Uovucenuura~unatajenadoknadazavaspita~eipatrona`nuslu`bu. -Ukolikovaspita~ivodedecu u{koluuprirodi,nadoknaduza vo|eweprimaju700dinarapodanui700dinarapodetetu,dokpatrona`naslu`baima300dinara podetetu.Kadasevodenajednodnevne izlete, nadoknada je 500 dinarapodetetu.Mnogiroditeqisepobune,alinikonerazmi{qa kolika je odgovornost vaspita~a u tome - isti~e sagovornica. Q.Nato{evi}

UKARLOVCIMADO9.OKTOBRA

Mladi{estzemaqaprotivpredrasuda Regionalna konferencija „Ambasadoramira-saradwomdo zajedni~ke budu}nosti” po~iwe sutra u 12 sati u sve~anoj sali MagistratauSremskimKarlovcima i traje do 9. oktobra. Na sve~anom otvarawu govori}e predsednikkarlova~keop{tine Milenko Filipovi}, dr`avni

sekretar Ministarstva omladine i sporta Ivana Kova~evi}, direktor Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Antje Rotemund iambasadormiraRepublike Srbije Nemawa Tewovi}. U radu ovog skupa u~estvova}e predstavnici institucija koje se bave mladima i nacionalnih

^ITAOCI PI[U SMS

krovnih organizacija mladih iz Albanije,BosneiHercegovine, Makedonije, Srbije, Hrvatske i CrneGore,apredava~isupredstavnici Direktorata za omladinuisportistatutarnihtela SavetaEvrope. O~ekuje se da na kraju konferencijebudeizdatsetpreporuka,

koje treba da doprinesu daqem regionalnom povezivawu, borbi protiv razli~itih predrasuda, aliirazmeniinformacijaiznawa u omladinskom poqu, zajedni~kim projektima i nastupawu pred drugim evropskim institucijamaitelimazamlade. Z.Ml.

065/47-66-452

Somborskombulevaru ipaksu`enavena KRAJEMOKTOBRAKONCERTNASPENSU

„Dnevnik”delikarte za„CrvenuJabuku” Koncertgrupe„Crvenajabuka”odr`a}ese28.oktobrau20.30~asovauMalojdvoraniSpensa. -Obo`avateqi}emo}ida~ujustarehitovepoput„Be`i,ki{o,s prozora”,„Nekakosprole}a”,„Tuga,tiija”,ali}emorepertoarobogatiti i pesmama sa novog albuma „Za tvoju qubav” koji je iza{ao u apriluovegodine.Naravno,ima}emoigosteiznena|ewa-rekaojepeva~ovegrupeDra`en @eri}@era. Ulaznicezakoncertko{taju900dinarazaparterigaleriju,dokza tribine treba izdvojiti 1.100 dinara. Mogu se kupiti u ce-de {opu „Mungos„, UlicaWego{eva14,kaoinablagajniSpensa. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja se prva ja¬ve od 12do 12.05~a¬so¬vana na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765,do¬bi¬ti podveulaznicezaovajkoncert. A.Va.

DNEVNIKI„STILOSART”DARUJUKWIGE

„Za{to`ivotubrzava” DuveDraisma ^itaocena{eglistausaradwisa„StilosArtom“danas}emodarivatikwigom.Dvoje~italaca koji se prvi jave od 14 do 14.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobi}e po primerak kwige „Za{to `ivot ubrzava” DuveDraisma.Kwigemogudase preuzmuuStilosovojprodavni-

ci, u Jevrejskoj 28. Radno vreme prodavnicejeod7do21~as. Uovojkwiziautoristra`uje prirodu autobiografskog pam}ewaise}awa.Dalijeistina, kao{tojenekojednomrekao,da jese}awekaopaskojilegnetamogdemusesvidi? A.L.

Somborskombulevarunijepotpunoprokr~enput,jerjeistikod ,,Manuala,,drasti~nosu`en. 063/5568.. *** Jedan predsednik jedne vojvo|anskepartijeizNovogSadakune senaRTVB92,a„Dnevnik”prenosi,da„nikadane}eu}iukoaliciju s radikalima i wihovim destilatima,atosunapredwaciiToma Nikoli}!” E, ba{ me interesuje, {ta }e biti na prole}e posle izbora? Da li }e se tada doti~na personakletidasenijekleoonaj prvi put, tj.  danas?! S po{tovawem! 063/5230.. *** Nekojezaboraviodavratiklupu na autobuskoj stanici na [trandu. 063/7775... *** Odlazilasamu„Orfelin”ikupovalaodli~neivrednekwigepo pristupa~nim cenama. Ali „Orfelin”jene{tovi{eodkwi`are - to je oaza mira, prijatan i pristupa~ankutakzasve`ednekultureizanimqivograzgovora.Dragi gospodineVaske,nedajtese,uzVas smo!Dalisenegdemo`epotpisati peticija osim one koju je ve} predao\or|eRandeq?Akone,haj-

de da organizujemo potpisivawe. Ko ho}e, neka do|e sutra (dan nakon objave ove poruke u „Dnevniku”)u„Orfelin”,uvremekadaje otvoren-od9do17sati,asubotom od9do14sati.Mladena 065/4444... *** Znamodamozak~ovekanespava, shodno,trudimosedaposleru~ka

„je super, reko’ i osto `iv?! Ali boqe gledati stare, reprizirane faceislu{atibrukuodduhovitostii,potom,kadugasi{tv,spava{ ko zbuwena beba, a ujutru, ko nov, ni~egsenese}a{,mozakprazan,a opu{ten.Esad,uve~eukidajuduhovite,neobavezne,aopu{taju}eserijeizalepopu{taju}isan,smradovi nam uvale: silovawa dece,

netrpamoilinedozvolimodanam trpaju lo{e informacije u glavu danebiimalino}nemoreiupropa{}en sutra{win dan. [ta sam hteo da ka`em: Ne dozvolimo da nas svi mogu}i, a uglavnom, na{i skotovi, razvaquju! „Ru`i~asti

ubijawadu`nihinedu`nihiostalo, a u tom stilu. Mo`e l’ no}na mora?A{tonebimoglo!Psihi~ko,meraklijskoklaweje„in”(ve} odavno ). Pozdrav, nepoznati debil iz Novog Sada. PS: Sram nas bilo! 064/4210...

*** MolimoUrednika„Dnevnika” da u radnim danima ponovi kolumnubriqantnogRandeqauvezi sa „Orfelinom„! Mo`da }e neko od nadle`nih ~itaju}i kolumnu po`eleti da sa~uva ovaj novosadskibastionkulture!Novosa|ani su optimisti - nadaju se! 064/3191... *** Titu je pseudonim bio Stari, Kardequ Bevc, Rankovi}u Marko...itd,naotvarawumostakodBe{ke prispeli velikodostojnik u pozitivnomsmisluobra}aseMrkowi}usa„Jel’takoMrko”!?Samojo{dagaovajodvedeu„wihovu” ku}u cve}a - narode „borci” tj. partizanidolaze!! 060/0227... *** NaftanaberziuWujorkujenajni`auvi{eodgodinudana.Abra}aRusi}uteiderunasskupimdizelom i pune xepove. Tako nam i treba. 063/8375... *** Nikad ~uo za narod Vojvo|ane. Za{tonijeponu|enodaseizjasnimo kao Sremci ili Limanci, taj identitetjeukoreweniji? 063/7549...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak6.oktobar2011.

9

KA]ANI, BUDISAV^ANI I KOVIQ^ANI NE]E MORATI DA ^EKAJU RED U NOVOM SADU

IuKa}u{alter zadokumenta Fotobokszapredajuzahteva za izdavawe li~nih karata i paso{aju~ejezvani~nopo~eo sradomuPolicijskomodeqewu u Ulici kraqa Petra Prvog u Ka}u. Otvarawem ovog {altera omogu}eno je stanovnicima Ka}a, Budisave i Koviqadalak{edo|udoli~nih dokumenata,bezodlaskauNovi Sad. Policijsku stanicu ob{ li su i grad on a~ eln ik IgorPavli~i} izamenikana~eln ik a Pol ic ijs ke uprav e NoviSadStevanKrsti}. Pavli~i} je rekao da mu je zadovoqstvo {to otvara nov {alter koji }e olak{ati `iteqima ovih mesta dobijawe dok um en at a ali i smaw it i broj qudi koji }e svoje dokumentevaditiuNovomSadu. - Ka}, Bud is av a i Kov iq imaju oko 30.000 stanovnika,

adapt ir aw em stan ic e na Satelitu, }emo, bar unekuruku,re{ititaj problem - ka`e Pavli~i}. Krsti} je rekao da je {alterotvorennazahtevimolbu`iteqakojima je odlazak u Novi Sad predstavqao problem. - Ovo }e omogu}iti dagra|anibr`eiefikasnije dolaze do dokumenata. Otvorili smo fot ob oks ~im su se stvorili uslovi za to. Nadam se da }emo i daqe imati odli~nu saradwu sa mesnim zajednicama,kaoiuovomslu~ajurekaojeKrsti}. Stanovnici Ka}a ka`u da su zadovoqni jer vi{e ne}e morati da tro{e pare na put,

Gradona~elnikPavli~i}rekaoda30.000qudizbog paso{aili~nihkaratavi{ene}emoratidaputuju ugrad.Fotoboksju~ejezvani~nopo~eorad uPolicijskomodeqewuuUlicikraqaPetraPrvog {to je velik broj onih koji morajudaputujuugrad.Imamo problema sa velikim redovima na koje se `alilo dosta gra| an a. Ovim pos tupk om i

a i zbog starijih i bolesnih qudikojimajeodlazakugrad predstavqalovelikukomplikaciju. G. ^etnik Foto:B. Lu~i}

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] O SPENSU

Stoptro{ewunezara|enog Ra~unSpensaodprekju~ekasnopopodne jeublokadipo{tojebankapustilamenice zbog naplate duga Toplani. Menice vredne 70 miliona dinara Toplana je poslala u banku u ponedeqak. Predstavnici dvapreduze}aju~esusesastaliipremanavodimaSlu`bezaodnosesjavno{}uizToplane vo|eni su konstruktivni razgovori kojih }e biti i danas radi postizawa kona~nogsporazuma.DirektorSpensaBoris

Barjaktarovi} kazaoje,tako|e,da}eidanas razovarati, ali da je do dogovora te{kosti}i. -Dugsegomilaogodinama-naveojeBarjaktarovi}iznose}idajeju~epredstavqen prihod od zakupaca za grejawe, kao i da je onnedovoqanzaratureprograma. Gradona~elnik Igor Pavli~i} oglasioseju~eponovo,rekav{idajeSpensu velikim problemima i da komunalnim

preduze}ima predstoji ozbiqno restuktuirawe. - Ne mogu gradske firme da tro{e vi{e nego {to zarade i da su komunalcima prose~ne zarade vi{e od novosadskog proseka. Moramopovu}iozbiqnepotezeoveilislede}egodine,kakoGradnebimoraodapla}a wihove dugove. Politika je uticala na rad preduze}a, potrebno je smawiti  broj zaposlenih-naveojegradona~elnik. Z. D.

PREDSTOJI PREME[TAWE MAGISTRALNOG PRSTENA VODOSNABDEVAWA

Muti}eradovivodu Preduze}e“Vodovodikanalizacija”uovommomentuima otvorena gradili{ta sa poslov im a vredn im prek o 320 milionadinara.Ju~esupo~eli radovi na izgradwi sekundarnekanalizacijenaJu`nom Telepu, u slivu ulice Sime Matavuqa.Radoviudu`iniod 600 metara - od ulice Jerneja Kopitara do re{ernove - ko{ta}eoko60milionadinara, a rok za zavr{etak radova je 65kalendarskihdana,isti~uu ovompreduze}u.

levaraEvropedouliceBra}e Grulovi} - u ukupnoj du`ini od 1.175 metara vredni oko 42 milionadinara–isti~uuVodovodu. Izvo|a~je „Graditeq NS“,arokzazavr{etakradovajedokrajagodine. U okviru radova na izgradwi Bulevara Evrope i novog kru`nog toka, u narednih mesec i po dana bi}e izme{ten magistralni prsten vodosnabdevawaNovogSadaudeluBulevara Evrope od DalmatinskedoUliceCaraDu{ana.

Kaoposledicatihradova,u narednom periodu mogu}e je zamu}ewavodenaNovomNasequ, Sat el it u, Det el in ar i, Avijati~arskomnasequ,Banati}uiRotkvariji. Za desetak dana po~iwu i radovi na rekonstrukciji kanal iz ac ij e u Nik ol aj evs koj ulici. Ukupna vrednost radova je okotrimilionadinara,izvo|a~je„Komgradwad.o.o.“Beograd,arokzazavr{etakradovaje30kalendarskihdana.Radovi na izgradwi vodovoda na Somb ors kom Bul ev ar u, od UliceJo`efaAtiledoCara Du{ana, u du`ini od oko 360 metara vredni su 15 miliona din ar a, izv o| a~ rad ov a je „Komgradwa d.o.o.“ Beograd, a

Ajn{tajnovalula navidelu Konferencija na temu „Proizvodwa, distribucija i ikonografija turskih lula i wihov uticaj naproizvodwu lula u Evropi i {ire” odr`a}e se danasisutrauprostoruuDunavskoj 29. U ovom prostoru je pre nedequ dana otvorena, ba{ povodom ove konferencije, izlo`ba „Lule iz muzejskih zbirki Srbije”. Ovde se mo`e videti preko400lulaiz33muzejaitri

zavoda {irom Srbije. Neke datirajuiz17.i18.veka,anekesu imalonovijegdatuma.Najvi{e pa`weme|uposetiocimadosada su privukle lula Alberta Ajn{tajna,kaoiknezaMihajla Obrenovi}a.Ovieksponatimogusepogledatido30.novembra. Autor izlo`be i organizator konferencije je arheolog i vi{i kustos Muzeja grada Divna Ga~i}. A. Va.

@ALBE GRA\ANA NADLE@NOJ SKUP[TINSKOJ KOMISIJI

Ra~uninajve}amuka Prema pritu`bama Novosa|ana, ju~e iznetim pred Komisijom za predstavke i predloge Skup{tine grada, najvi{e problema sugra|ana odnosi se na pla}awe ra~una komunalnim preduze}ima. Skup{tina stanara iz Ulice Veselina Masle{a 38 `alila se na pla}awara~unaToplani.Stanari te zgrade tvrde da zbog dugovawa investitoraiwegovihnere{enih odnosa sa javnim preduze}ima, ne mogu samostalno da pla}aju ra~uneToplaninegonovacupla}ujuna ra~unpomenutogpreduze}asapozivom na broj investitora, a kasnijeimtajnovacToplanapotra`ujekaodug.Kakotrenutnoimaju dugod3.500.000dinaraToplanaje naglasiladane}emo}idasegreju. Predsednica skup{tine stanara zatra`ilajedaseuToplaniotvo-

ri poseban ra~un na koji }e se upla}ivatiovajnovac,jer}eusuprotnom prema wenim re~ima ostati u dugovima i bez grejawa. Komisija}epredloguputitiovom preduze}u. ^lanoviKomisijeju~esusaslu{aliipredlogstanaraizUlice Somborske 10, zbog problema s pla}awem vode. Prema re~ima stanara,zgradadobijavisokra~un zavodu,akadasuseobratiliVodovodure~enoimjedajetostvarnowihovapotro{wa.Stanarisu Komisiji predlo`ili da svaki putkadasevodomero~itavapredsednik Skup{tine stanara bude prisutan.Po`alilisuseinanedostatakzelenepovr{ineispred zgrade,ispredkojejeostalpra{inaiblatoiparkingzakamione. N. R.

Psupucanouglavu Kupitepsa,dr`itegazavezanognaogra|enomposedu,stavite znaknakapijudaimate~uvarku}u.Nekimqudimaiove`ivotiwesmetaju,pare{edaihseotarasenasvojuruku.Nemalibroj gra|anazati~esvojequbimceotrovaneudvori{tu,jerjenekomezasmetalowihovolajawe. NeprijatnoiskustvonaovutemuimaojeiJ.V. kadajeju~eujutrunasvomrasadniku,gdeimaparudomqenihpasa,sklowenih saulice,na{aokeru{uLajkusaprostrelnomranomuglavi,kojajeprekono}iostavqenadaiskrvari,i…Pozvanajeipolicijaiveterinarskiinspektor,alibeznadeda}epo~inilacbiti uhva}en.Iakojeposedogra|enividnojeozna~enodajeupitawuprivatnovlasni{tvo,ovonijeprviovakavdoga|aj.Ipredve godinejena{aole{svognema~kogov~araujutrunaposedu.Izgledadani`ivotiwekojeimajuvlasnike,idr`anesuposvim propisima,vi{enisusigurne. A. Va.

Magistralniprstenbi}epreme{tennadelu BulevaraEvropeodDalmatinskedoUlicecara Du{ana,pajemogu}ezamu}ewavodenaNovom nasequ,Satelitu,Detelinari,Avijati~arskom nasequ,Banati}uiRotkvariji U okviru gradwe fekalne kanalizacijeutojulici,bi}e izgra|ena i drena`na linija iza nasipa. U planu je gradwa kan al iz ac io n e mre` e i za Mornarsku,BolmanskuiPre{ernovuulicu.Po~elisuradovi na izgradwi vodovodne i kanalizacione mre`e na delu Bulevara Evrope i Somborskogbulevara. -Radovinaizgradwidovodnikavodeudu`iniod550metaraisekundarnemre`eudubini od 1510 metara na delu Bul ev ar a Evrop e do Ulic e Bra}eGrulovi}vrednisuoko 46 miliona dinara, dok su radovi na izgradwi kanalizacijenaSomborskombulevaruod Ulice Jo`efa Atile do Ulice cara Du{ana i na delu Bu-

LULE SRBIJE U DUNAVSKOJ 29

VESTI Promocija„Male psihologije”

rok za zavr{etak radova je krajoktobrameseca. Radovi na izgradwi poveznogcevovodaudu`iniod~etiri kilometra i 140 metara od Pumpn e stan ic e „Ins titut“ do potisnog cevovoda na „[irinama“uvrednostiod49 miliona i 500 hiqada dinara traja}edokrajaoktobrameseca, a izv o| a~ je „Grad it eq NS“,isti~uupreduze}u.

Rad ov i na rek ons trukc ij i vod ov odn e i kan al iz ac io n e mre` e u Pa{ i} ev oj ulic i, vrednioko30milionadinara, traja}e do kraja oktobra. Rekonstrukcijadovodnikapitke vode du` Temerinskog puta u du`ini od preko dva kilometra,vrednioko45milionadinara, bi}e zavr{eni polovinomdecembra. Q. Nato{evi}

Kwiga iz edicije „Mala psihologija”bi}epredstavqenadanasu11~asovauGradskojbibliotecinaDe~jemodeqewu.Izdava~je„Kreativnicentar”izBeograda. Z. D.

Napredwaci dobrovoqno dajukrv Akcija dobrovoqnog davawa krvibi}eodr`anadanas od9do 12 ~asova u prostorijama GO SNS - a, na Trgu Republike 10. Organizatorje Srpskanapredna

stranka kojanaovajna~inizlazi u susret pozivu Zavoda za transfuzijukrvi zapopuwavawekrvnihgrupakojenedostaju.Prisutnima}eseobratitiipredsednik Saveta za zdravstvo GO SNS-a PetarNovakovi}. A. L.

„Reka`ivota” uKulturnom centru Premijera filma Olivera Fojkara „Reka `ivota„ bi}e odr`ana  ve~eras u 19 ~asova u Kulturnom centru grada. „Reka `ivota”je dokumentarno - prirodwa~ko ostvarewe o Dunavu, SrbijiiEvropi. Z. D.


NOVOSADSKAHrONIKA

~etvrtak6.oktobar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: baletska sala „Festival savremenog plesa” (13),Scena„Jovan\or|evi}”,balet„Damaskamelijama”(19),Scena„Pera Dobrinovi}”drama„Urnebesnatragedija”(19.30) Pozori{temladih:predstavauokviru„De~ijenedeqe”malasala„Paos kru{ke”(18) Novosadskopozori{te:„MajstoriMargarita”(19)

BIOSKOPI Arena: „Kung fu panda 2 3D” (14), „Zlatokosa i razbojnik” (14.15), „[trumpfovi”(11.30,13.40,15.4516),„Pingvinimogatate”(15.50),„^uvarzoolo{kogvrta”(13.30,15.30),„Posledwaekskurzija5”(22.30),„Lo{a u~iteqica”(22.15),„Automobili2”(13.45,14.20,16.20,18.20),„XoniIngli{: ponovo ro|en” (16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Ta luda qubav” (20.20, 22.40), „Samo drugarski” (18, 20.10, 22.35), „Svi moji biv{i” (17.45, 20, 22.25),„Jedandan”(17.50,20.05),„No}ajkula”(18.30,20.30). Jadran: „CirkusKolumbija”(19),„Tu|esla|e”(21).

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: Blizance: MilenaMio~inovi} (devoj~ice), VesnaGaji} (de~ake) i MilenaJoksovi} (de~ak i devoj~ica) iz novog Sada, Devoj^ice: Ines Kurcinak, Tijana Babi}, Milica Popovi} Stija~i}, Verica\or|evi}, ElviraVulovi} i MelanijaJovi~in iz novog Sada, Daniela O`egovi} iz Petrovaradina, Maja ]irovi} i JelenaStefanovi} iz Ba~ke Palanke, IlijanaBosi} iz Rumenke, Darinka[iklenski iz Plavne, AnaSu|i iz Kisa~a, AnitaLojdl iz Selen~e, Ru`icaAntunovi} iz ^elareva i VawaKuvaqaiz Futoga, De^aKe: MarjanaTomovi}, DanicaDrobi}, Ma{aNenezi}, BojanaKosti}-Kr~adinac, Jelena]ori}, Du{ica\ipalo, An|elkaAn|eli} i Mirjana\urkov iz novog Sada, Sne`anaVujaklija iz novog Slankamena, Valentina Sila|ev iz Siriga, Du{anka @ivani} iz Sremske Mitrovice, EvaErdeqi iz Temerina, DraganaPetrovi} iz Futoga i RahelVrbovksa iz Ba~kog Petrovca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Radmila Radosava Radivojevi} (1931) u 10.30 ~asova, Elizabeta Mihaela Muri} (1921) u 11.15, Anka Milana Sudar (1923) u 12, Biqana Bo{ka Kruni} (1964) u 12.45, Dobrenka Rade [everov (1934) u 13.30, Jelena Gojka Vu~i} (1926) u 14.15, An|elija Svetozara Lati}a (1934) u 15 i Milivoje Vojislava Radenkovi}a (1930) u 15.45. Na Novom majurskom grobqu u Petrovaradinu u 15 sati bi}e sahrawen Vladimir Vendelina Luka~ (1932). Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahraweni Srbobran Milovana Ivanovi} (1926) u 13 i Mladen Branka Sofiq (1962) u 15 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

TElEfONI VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPr4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 0901-111-021 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

APOTEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

c m y

10

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik СЛЕДИ ПРИЈАВА ПРОТИВ НАПРЕДЊАКА ЗБОГ ШИРЕЊА ЛАЖНИХ ВЕСТИ

Болница неће бити затворена

КИКИНДА: Општински одбор Демократске странке у Кикинди поднеће кривичну пријаву против Општинског одбора Српске напредне странке, због лажи пласиране у јавност да Општој болници у Кикинди прети затварање - најавила је ГорданаБулатовић, на конференцији за новинаре у просторијма Демократске странке у Кикинди. - Нама су се обратили суграђани који су обманути изјавама чланова Српске напредне странке. Разумемо да је кампања почела и ми смо спремни за кампању која је увек била са истином, доказима и чињеницама. Очекујем да Општински одбор СНС пред судом докаже на основу чега шире лажи и обмањују јавност. На овај начин ДС је реаговао на то што напредњаци код Болнице и на Микронасељу прикупљају потписе грађана за петицију под називом „Зауставимо пропадање кикиндске Болнице”. Булатовићева додаје да је прикупљање потписа лоше организовано, с обзиром на то, да напредњаци вуку људе за рукав испред Болнице.

- Недопустиво је да жена испред штанда Српске напредне странке у Микронасељу падне и да се они који су били на штанду смеју, а да при том не помогну - рекла је Булатовићева. - Затварања Болнице или неког њеног дела неће бити - истакао је директор Опште болнице др ДушанКоларовић. - То су дезинформације које уносе немир, незадовољство и несигурност у грађане и здравствени систем. Морам истаћи да то није ни људски ни морално. Не треба да се, ради стицања јефитиних политичких поена, уноси немир међу болесне суграђане. Кроз кикиндску Болницу дневно прође 700 особа, има мањих проблема које се решавају дневно, а исто тако, чињеница је да нема довољно лекара специјалста. Недостају хирурузи, интернисти и други лекари специјалисти. Тренутно се на специјализацији налази седам лекара који уче за пнеумопфизиологију, рендген и анестезију, док по два лекара специјализирају педијатрију и гинекологију. А. Ђуран

Радницима „Етерне” девет минималаца

КУЛА: Радницима Фабрике коже „Етерна” из Куле, која је у стечају, биће исплаћено девет месечних минималних зарада из републичког Фонда солидарности. Пре око годину дана 45 бивших радника кулске кожаре је остварило ово право, док је овога пута њих тридесетак потписало уговор са Фондом солидарности, а обећано је да ће новац стићи већ у понедељак. - Добићу око 150.000 динара што свакако пуно значи, али бих више волео да ми из „Етерне” исплате заостале зараде, а дужни су ми преко милион динара - каже један од радника Фабрике коже „Етерна”. Радници ове кулске фабрике од 2004. године нису примили плату, а пре две године кожара је прогласила стечај. Према речима заменика директора Фонда солидарности Зорана Диздаревића, осим девет минималних зарада, радницима који су потписали уговор биће уплаћени и порези и доприноси за тај период.

Јуче потписани уговори су олакшање, али не и решење

- За остала потраживања, радници ће своја права морати да покушају да остваре у стечајном по-

Грејање града препуштају Општини кључено је да је у интересу компаније и грађана да се ова делатност препусти у директну надлежност локалне самоуправе. У прелазном периоду у две наредне грејне сезоне, нудимо пуну сарадњу и помоћ овлашћеним представницима локалних власти да се на најбољи начин изврши пренос ових послова на управљање и организацију општинске управе. Раденковић је категоричан да Фабрику шећера ТЕ-ТО више не интересује обављање ове делатности ни

Љубиша Раденковић и Теодора Деак

2013. године. Непосредан повод за овакву одлуку шећеране у већинском италијанском власништву, је неприхватање извештаја за грејну сезону 2010/2011. од стране Општинског већа Сенте, а локалној самоуправи остављен је период од две грејне сезоне да се даљинско грејање другачије организује. - Став Управног одбора и председника Компаније је да више немамо интерес да се бавимо делатношћу производње и дистрибуције топлотне енергије за потребе града - саопштио је на конференцији за новинаре генерални директор Фабрике шећера ТЕ-ТО мр Љубиша Раденковић. Више нису у питању ни услови, него је то коначан став компаније. Свеобухватним сагледавањем свих фактора и узимајући у обзир стратешке планове развоја компаније, као и очекивања политичких и друштвених кретања у погледу деловања јавних предузећа и начина обављања послова од ширег друштвеног значаја, за-

под којим условима или много бољој цени, те да ће о свему обавестити и председника Извршног већа АП Војводине и Покрајински секретаријат за енергетику, сматрајући да је општинском руководству дат довољан рок да се грејање града другачије организује. Општинско веће Сенте крајем августа известило је Фабрику шећера да није прихватило утврђивање коначне цене за испоручену топлотну енергију, уместо утврђене планске јединичне цене, уз образложење да органи општине Сента немају правног основа за то, а месец дана касније и да не прихвата извештај за прошлу грејну сезону. - Такав став општинског руководства је потпуно нејасан, јер су нам три године уназад давали сагласност на коначан обрачун цене даљинског грејања, па нам није јасно због чега сада то није могуће. Став наше компаније је да не желимо да од ове делатности стварамо профит, јер про-

Полицијска предавања о модерном ропству

ЗРЕЊАНИН: Службеници Одсека пограничне полиције за странце, сузбијање илегалних миграција и трговине људима Полицијске управе у Зрењанину, у сарадњи са владиним и невладиним сектором, током октобра ће организовати трибине и предавања на тему трафикинга, а о тој друштвеној пошасти говориће и на округлим столовима, трибинама, у радио и ТВ емисијама. Предавања ће

бити одржана у већем броју школа. „На основу Националног плана, Влада Србије је октобар прогласила месецом борбе против трговине људима. Овим планом прецизирани су и стратешки циљеви у овој области. Један од главних циљева је превенција, односно повећање нивоа свести о трговини људима као проблема модерног ропства”, саопштила је зрењанинска полиција. Ж. Б.

11

ПОТПИСАНИ УГОВОРИ СА ФОНДОМ СОЛИДАРНОСТИ

КУЛМИНИРАЛЕ НЕСУГЛАСИЦЕ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ И ШЕЋЕРАНЕ У СЕНТИ

СЕНТА: Несугласице општинског руководства Сенте и менаџмента АД Фабрике шећера ТЕ-ТО у Сенти, поводом коначног обрачуна цене грејања за прошлу грејну сезону су кулминирале, јер је руководство сенћанске фабрике јуче општинским челницима проследило дефинитивну одлуку компаније да делатност производње и испоруке топлотне енергије за око 2.200 корисника даљинског грејања у Сенти искључи из свог пословања након 15.априла

~etvrtak6.oktobar2011.

фит стварамо производњом шећера, а у овој делатности не желимо да губимо, чак и ако губимо да то буде подношљиво. За нас је прихватљив и мали губитак на грејању града, од тога наши већински власници из Италије никада нису правили велики проблем, али не можемо дозволити веће губитке, јер то представља проблем за менаџмент - додаје Раденковић. У Фабрици шећера напомињу да је од стране општине прихваћен веома праведан принцип за трошкове које терете функционисање даљинског система грејања и обрачун коначне цене, који се сада од стране општине не поштује. Директорка финансијског и општег сектора Фабрике шећера Теодора Деак предочава да су трошкови за делатност грејања у прошлој сезони износили 192,2 милиона динара, да су их контролисани овлашћени представници општине, да је на основу утврђе-

- Са нашим правним тимом разматрамо могућност да због неприхватања кончаног обрачуна за прошлу грејну сезону од општине штету наплатимо судским путем, јер када издамо фактуре по старој цени, тешко да касније пред грађанима можемо да исправљамо грешку. То је једини начин да намиримо разлику која настаје због непоштовање одлука које је Скупштина општине донела - каже Раденковић. Општина Сента и Фабрика шећера уочи сваке сезоне потписују једногодишњи уговор о поверавању послова производње и дистрибуције топлотне енергије, а не на дужи период. Раденковић појашњава да то омогућава да се пре сваке грејне сезоне преговара о актуелној цени, други проблем је техничке природе јер се све ради у задњи час па уколико би уговор био вишегодишњи одлуку би морао доносити Управни одбор Фабрике шећера, а овако је то препу-

Трећина рачуна још ненаплаћена - Оваквим понашањем општина нас спречава и у ефикасности наплате - указује Теодора Деак. - Ми смо завршили грејну сезону 15.априла, а одуговлачењем доношења одлука, нисмо у могућности да наплатимо потраживања ни судским путем, јер смо испоставили аконтативне рачуне потрошачима, тако да и овако ниску цену не можемо да наплатимо. Овако ниска наплата није била ранијих година, а сада, десет дана пред почетак нове грејне сезоне једна трећина фактурисаних потраживања није наплаћена, што је огромна сума, па ћемо интензивно крајем ове недеље кренути са искључењем неплатиша и на извршење наплате. Ангажовали смо за то адвокатску канцеларију и очекујемо да се посао обави професионално, односно да ће то омогућити нови Закон о извршењу. Да би се могло приступити принудној наплати Деакова најављује да су принуђени да последње одређену аконтативну цену утврде као коначну, а на основу тога ће се издавати и први аконтативни рачуни за предстојећу грејну сезону, док не дође до најављеног поскупљења гаса.

не планске цене корисницима фактурисано укупно 172,2 милиона динара, па су извршене услуге непокривене у износу од око 20 милиона динара, те да се на тај начин трошкови преваљују на предузеће. Поред тога проблем представља и што до сада од корисника даљинског грејања није наплаћено 70 милиона динара.

штено генералном директору. Одборници СО Сента су на прекјучерашњој седници дали сагласност да се грејање града за наредну сезону опет повери Фабрици шећера, међутим, у међувремену, уследила је одлука из Фабрике да ће град грејати још две сезоне и потом ту делатност у потпуности препустити Општини. М. Митровић

Нови смерови васпитача

КИКИНДА: Висока школа за образовање васпитача у Кикинди уписала је у ову школску годину 120 бруцоша, за које је приређен пријем. Нови смер који је уведен је васпитач деце у јаслицама, здравственим и социјалним установама, каже директорка Високе школе Миланка Маљковић. - Овај смер јединствен је у нашој земљи те се половина студената прве године одлучила да га похађа. Наша школа јединствена је у Србији и по томе што имамо специјалистичке студије које су изазвале велику заинтересованост, па је ове године било и оних који нису успели да се упишу. У току је и акредитација нових смерова: струковни педагошки асистент и струковни аранжер традиционалне музике. Школарина у Високој струковној школи у Кикинди износи 50 хиљада динара и плаћа се у шест једнаких рата. А.Ђ.

ступку, јер Фонд солидарности не испуњава обавезе предузећа која су у стечају - додао је Диздаревић.

Радници „Етерне” су међу реткима који су успели да остваре право потраживања запослених у случају стечајног поступка, које им иначе законом припада. Они који деле исту судбину, углавном нису обавештени о својим правима. Радници кулске кожаре су у највећој мери обавештени преко свог колеге ДанилаОбрадовића. - Покренуо сам иницијативу преко СПС-а, чији сам члан. Успели смо да остваримо ово право за око 100 радника кожаре, а надамо се да ће и нешто више од 130 радника „Кулских штофова” такође остварити право на ову суму. Ово је био посао за фабричке синдикате да упознају раднике са њиховим правима - истакао је Обрадовић. М. Кековић

СОМБОРСКЕ СТАНОВЕ ГРЕЈАЋЕ НОВА ТОПЛАНА

Опуштено чекају зиму

СОМБОР: Око три хиљаде корисника услуга сомборског Јавног комуналног предузећа „Енергана”, које топлотном енергијом снабдева овај град, опуштено чека почетак грејне сезоне и снижење дневних температура. Ако је судити по речима Милана Дозета, директора овог предузећа, Сомборци који су прикључени на градску топлану огрејаће се ове зиме боље него икада, пре свега захваљујући изградњи нових погона ЈКП „Енергана” на ободу града. - При крају су радови на новим погонима „Енергане” и већ ове сезоне ће корисници наших услуга имати прилику да осете, рекао бих, драматичну разлику - каже Дозет, који изградњу нове сомборске топлане, пројекта финансијски подржаног од немачке инвестиционе куће KfW, али и војвођанског Фонда за капитална улагања, види као корак напред у дистрибуцији топлотне енергије. - Из покрајинског Фонда за капитална улагања смо за нову топлану добили 148 милиона динара, док је набавка опреме вредне 2,3 милиона евра обезбеђена кроз аранжман са KfWом, чиме је дефинитивно премошћен проблем магистралног вреловода, дугог километар и по, на којем смо свих ових година уназад имали огромне губитке топлотне енергијекаже Дозет. Тренутна цена грејања за Сомборце који имају срећу да су конектовани на систем даљинског грајања је 76,77 динара по квадратном метру, што још увек представља повластицу у односу на оне житеље

овог града који своје домове загревају на друге начине. Да ли ће ова цена бити стабилна увелико зависи и од цене гаса и мазута, пошто је нова сомборска топлана оспособљена да користи оба ова енергента. Енергетска ефикасност новог погона „Енерегане”, захваљујући уграђеној модерној опреми, требало би да омогући Сомборцима

знатно ефикасније и јефтиније грејање већ од ове сезоне. Уједно, радови на модернизацији производних погона су најбоља увертира у промену начина мерења и обрачуна утрошене топлотне енергије, што би у крајњој линији требало да доведе, како до уштеде енергената, тако и до смањивање рачуна за утрошену топлотну енергију оним Сомборцима који су стицајем околности привилеговани да на овај начин греју станове. М. Миљеновић

Фестивал јабука БЕЛА ЦРКВА: Сутра, у суботу и недељу биће, као и ранијих година, организована привредно – туристичка манифестација „Бела Црква у јабукама”. Сутра ће у ресторану „Добра старa времена” бити одржана најава манифестације, тако што ће бити изабрана најлепша ракија, у суботу пре подне у једанаест сати, предвиђено је свечано отварање манифестација у главној улици, која ће бити тих дана затворена за саобраћај. Манифестација ће бити карактеристична по јабукама и производима од јабука, ракијама и питама од јабука и осталим ђаконијама, које ће, како је најавио члан општинског већа задужен за туризма ВенцелЛехоцки, бити дељене суграђанима и њиховим гостима. У суботу ће, након свечаног отварања, бити укључени најмлађи са израдом ликовних радова, на тему јабуке. Штандо-

ви за излагање јабука и продају биће ове године додељени бесплатно белоцркванским удружењима воћара и ПИК-у „Јужни Банат”, тако да се очекује велика понуда квалитетног воћа и производа од воћа М. В.


~etvrtak6.oktobar2011.

vojvodina

c m y

12

dnevnik

УРЕЂУЈЕСЕБЕЛОЦРКВАНСКАПИЈАЦА

Асфалтирање ипостављањерасвете Дружењезадоброрасположење

СВЕЧАНОСТУДНЕВНОМБОРАВКУЦЕНТРА ЗАСОЦИЈАЛНИРАД

Пажњанемацену АПАТИН: На подручју апатинске општине организована је служба за интегрисану кућну негу, да би се помогло старим особама и њиховим породицама, у подизању квалитета живота у сопственој кући, пружањем услуга и неге, обезбедила доступност услуга здравствених установа и смањи број смештаја у установама социјалне заштите. Центар за социјални рад и Удружење „Бреза“већ неколико година остварују средства из разних фондова како би се могле ангажовати геронтодомаћице које помажу старијим особама у њиховом свакодневном животу. Помоћ пружа и скупштина општине,па је тако ове године у сарадњи са Националном службом за запошљавање, ангажовано чак 18 геронтодамаћица, које пружају помоћ лицима старијим од 65година,хронично оболелила који живе са брачним другом, или другим сродником који није у могућности да им пружи одговарајућу помоћ и негу и лицима са трајним инвалидитетом, којима је овакав вид помоћи неопходан. Ове године ова својеврсна служба Помоћ у кући обележава четворогодишње постојање, а том при-

ликом у Дневном боравку Центра за социјални рад окупило се више корисника услуга Помоћи у кући и њихових геронтодомаћица, када је одлучено да се они окупљају бар једном месечно.Свечаност су увеличали и најмлађи чланови КУД „Дунав“  из Апатина који су припремили краћи програм и разгалили све присутне.Нашло се ту и колачића,пецива,сокова па и понеко пиво,а наши стари суграђани нису скидали осмех са лица. -Нама најтеже пада усамљеност, па је сваки овакав излазак права свечаност за нас-каже Илија,Милица,Босиљка и сви други,не желећи да кажу своје пуно име и презиме,јер кажу то и није важно,важно је да се не осећају одбачени од друштва,а овакви сусрети су најбоља потврда. -Можда не могу сви да раде ово што радим али мени се допада.Добро функционишем са својим коорисницима.Некима треба више некима мања помоћ али свима треба лепа реч и пажња,а ја настојим да им и то пружим колико могу-говори Љубица Половина, геронтодомаћица већ пуних четири године. Ј.Прелчец

Активисти „Каравана здравља”

„КАРАВАНЗДРАВЉА”У НАСЕЉУ УТРИНЕ

Превентивнипрегледи иодећаугроженима

АДА: Две акције успешно су организоване у насељу Утрине у општини Ада: здравствена промотивна акција „Караван здравља”, која се одвија под слоганом „Рана дијагноза - добра прогноза”, и акција расподеле нове одеће члановима социјално угрожених породица,поводом почетка нове школске године. Акције су спроведене у амбуланти Дома здравља Ада у Утринама. „Караван здравља” организује општински огранак Форума жена

Демократске странке Аде,на иницијативу покрајинског Форума жена ДС, уз ангажовање активискиња из Удружења грађана „Ревита”, Омладинске организације „Јунитис” и локалне самоуправе општине Ада. У оквиру превентивне акције прегледано је 50жена из Утрина и околних салаша.У акцији је за стотину особа из 79 породица расподељен 331 одевни предмет. Текст и фото: М.Митровић

МЕЂУНАРОДНИДОБОШАРСКИФЕСТИВАЛ УЧОКИ

Дајесеназнање изсвеггласа

ЧОКА: Шести међународни фестивал добошара „Даје се на знање” 8.и 9. октобра приређују Културно историјско удружење „Чокански добошари” и Општина Чока, тако да се наставља очување обичаја добошарења по традицији војвођанских села. Занимање добошара и на овом подручју је одумрло под налетом савремених видова комуникације. Чока јебилапоследња општина у Војводини која је 2004. године још имала два стално запослена добошара,па је то подстакло ентузијасте да покрену фестивал јединствен у Србији. Председник Удружења „Чокански добошари” Владимир Богдановић напомиње да је Фестивал „Даје се на знање” јединствен не само у Србији него и региону.У оквиру фестивала приредиће се карневалска поворка добошара и бубњара коју ће предводити наш познати бубњар Драгољуб Ђуричић, а у такмичарском и ревијалном програму представиће се добо-

шари из Румуније,Мађарске,Пољске и Србије. У оквиру фестивала, како најављују организатори из Чоке, у суботуод12сатијетакмичењеукувању овчијег гулаша у котлићима „Банкабачи”,од18,30јепредстава занајмлађе„Малипринц”,аувече наступају „Фрајле”. Другог дана фестивала у недељу од 14 сати је вожња фијакерима и дегустација хранесаовогподручјакојуприпремају чланице актива и удружења жена из околних места, свечано отварање је 15 сати, а потом ће уследититакмичењеудобошарењу укојемћепореддомаћихнаступити добошари изМађарске,Пољске иРумуније.Обавићесеизборнајукусније,најлепшеинајвећедобош торте, потом следи наступ мажореткиња,аод17сатикрећекарневалскаповоркадобошараибубњаракојућепредводитинашпознати бубњарДрагољубЂуричић. Од20 сатијеконцертпознатеновосадске групе„Гарависокак”. М.Мр.

БЕЛА ЦРКВА: Деопијачног просторајошувекјесаземљаном подлогом,алинејошзадуго,најавио је Милан Радојев, директор ЈП Фонд за грађевинско земљиштеипутнупривреду уБелојЦркви. Припремни радови на уређењу овог простора почели су пре две недеље снимањем и обележавањем.Урађен јеколекторскивод удужиниод102метра,затим,водоводна инсталација са хидрантском мрежом за одржавање хигијене и постављено је дванаест сливничких прикључака. Наредних дана биће постављене сливничкерешеткеиканалетесалеве стране према постојећој градској

пијаци. Сви ови радови требало бидабудузавршенитокомовенедеље,асаасфалтирањемпростора одоко2.500квадратабимоглода сепочненаредненедеље. Следећи корак у уређењу овог простора, како је рекао Милан Радојевјепостављањеканделабараза осветљавање новог, али и старог делапијацекојидосаданијеимао јавнурасвету.Радовисууспорени, собзиромнатодасепијацанеможезатворити,идарадницирадесамокадпијацанеради. Уређењепијацеупотпуностисефинансираиз општинскогбуџета,авреднострадова је окопетмилијарди динара. М. Витомиров

ЗАШТИТНИЦИ АТАРА ЗАДОВОЉНИ УЧИНКОМ, ИАКО СУ НЕРЕТКО ЖРТВЕ НАПАДА

Крадљивац натерао коње на пољочуваре

НОВИ БЕЧЕЈ: Новобечејски и зрењанински пољочувари задовољни су учинком постигнутим од када је заживела ова служба, а њени припадници се нашли у средњобанатским атарима,иако су често били на мети крадљиваца који су на њих насртали чак и запрежним колима.У општини Нови Бечеј,у којој је тек недавно почела са радом пољочуварска служба, веле да је уво|ење оваквог вида надзора над пољима било неопходно,што доказује да је већ у овом кратком периоду рада поднет велики број прекршајних пријава против особа које су оштетиле ту|у имовину. - Добро је што је ова служба почела да ради.До јула су ми однели тону кромпира са њиве,а од 1.августа ниједна кућица кромпира није раскопана. Ранијих година сам имао велику штету и када је пријавим полицији, она се увек позива на оних 15.000динара докле лопов може да краде,а да полиција не реагује -рекао је новобечејски земљорадник Михаљ Мако. Службу је похвалио и Атила Бабо, који каже да су му ове године њиве остале поште|ене од кра|е кукуруза, а да су му лане лопови „очистили”усеве па је претрпео велику штету.Помоћник председника општине за локални економски развој Томислав Ратковић напомиње да идеја локалне самоуправе није била да се људи кажњавају и да им се тако угрожава егзистенција,него да се првенствено делује превентивно,да јавност спозна да постоји пољочуварска служба и да више неће бити лако чинити кра|е и пољске штете. - Покрајински секретаријат за пољопривреду обезбедио је за овај пројекат 750.000 динара,  локална

ПавелГалостао без кукуруза

самоуправа учествује са 500.000 динара, док трећи део обезбе|ују месне заједнице из средстава самодоприноса -објашњава Ратковић. Запослени у пољочуварској служби у Зрењанину, оформље-

Покраликукурузса три јутра Пољопривреднику из Арадца Павелу Галу, за сада непознати лопови,покрали су кукуруз са њиве површине три јутра.Да нису у питању обичне пољокрадице, казују трагови да је кукуруз обран модерним комбајном,а вероватно је коришћен и трактор са приколицом за транспорт.Ратару,који се надао приносу златног зрна од чак двадесет тона,преостало је само да случај пријави зрењанинској Полицијској управи.Гал вели да је непознати берач крађу починио у две ноћи за редом и да је кукуруз покосио темељно,као да је радио своју њиву. -Која је то храброст и дрскост,да после прве ноћи,када је обрао двадесетак редова, дође и следећу ноћ и почисти сав кукуруз. Остао му је на крају њиве само један ред –рекао је Гал,коме је ово први случај пољске крађе на имању.

НАЈВЕЋАТУРИСТИЧКАМАНИФЕСТАЦИЈАУКИКИНДИ

Почињу „Дани лудаје” КИКИНДА: Данас у 12 сати музичким програмом на платоу „Сова сцене“у улици Зорана Ђинђића почеће 26.Дани лудаје,највећа туристичка манифестација у Кикинди и северном Банату.У Народној библиотеци од 17 сати планиран је концерт Дуа „Rocher“у Народној библиотеци,док ће у 18сати такође у библиотеци бити проглашени најбољи ликовни и литерарани радови на тему лудаје.Од 19сати у Народном музеју је концерт класичне музике, а од 20 сати на „Сова сцени“музички програм. Сутра је планиран карневал маскираних предшколаца, као и музички програми,док су за вечерње сате у Народном музеју предвиђене промоције књига.Од 18сати биће промовисан кувар „Бундевара“ аутора Владимира Сретеновића и Јасмине Латиновић, а у 17 сати професор др Јанош Берењи представиће своју књигу „Уљана тиква –Цуцурбита Пепо Л“.У 19сати и 30 минута у Народној библиотеци биће одржани Дани јеврејске културе.На Градском тргу у 21сат је концерт Хариса Џиновића.

ној средином 2008.године,истичу да напади на њих нису реткост, али да су до сада показали изузетне резултате, будући да су знатно смањили штету коју наносе крадљивци,а умањен је и број

За суботу, када је и централна прослава, програм почиње још у 10сати ,а на Градском тргу посетиоци ће имати прилику да уживају у Банатском фруштуку, Европском кутку, Сеоском рогљу и Гостинској соби. У Културном центру и дворишту Курије биће организовани програми за предшколце и средњошколце, а у 17 сати на централној бини почиње музичкозабавни програм,који ће бити пропраћен мерењем најтежих и најдужих лудаја. У 21 сат је концерт групе „Бајага и инструктори“. У недељу,9.октобра одржаће се спортске манифестације, као и такмичење у кувању робље чорбе. На Градском тргу свим посетиоцима представиће се променадни концерт оркестра министарства унутрашњих послова Србије уз дефиле коњичке и саобраћајне јединице.Од 21сата је концерт Мирослава Илића. Први пут ова манифестација траје четири дана, а средства за одржавање обезбеђена су од донтора и спонзора. А. Ђ.

дивљих депонија. Координатор службе Сава Гажић напомиње да је забележен још један инцидент у меленачким атарима када је на пољочуваре запрегом насрнуо С. Р. кад су га ухватили у кра|и. -Дочекали смо га око пет сати ујутро.Изашао је запрежним возилом и кренуо право на нас терајући коње да нас згазе. Када смо поскакали даље од службене „ладе”, он је запрегом ударио у аутомобил и наставио даље. Позвали смо полицију и кренули за њим -препричава Гажић и додаје да је С.Р.напослетку заустављен и да је на запрежним колима имао детелину.Пољочувари подсећају да је на једног од њих у меленачком атару крадљивац насрнуо аутомобилом,а да је у Клеку лопов физички напао пољочуЖ.Балабан вара.

ПРОГРАМИЗАНАЈМЛАЂЕУВРШЦУ

Једнакиуслови засвудецу

ВРШАЦ: Циљ бројних програма овогодишње Дечије недеље у Вршцу је скретање пажње јавности на поштовањеправа деце, и потребу дасестворе оптимални услови за развој сваког детета. Дечија недеља је отпочела акцијом Градске библиотеке „Учимо немачки”којаћетрајати годину дана, а учесници су по три ученика четвртог разреда. Следило је учење Најмлађи уГрадскојбиблиотеци Данас је у школи „Јелена Варсастављања стихова за седмаке „Деца песници”.На градском тргу шајски”за децу са посебним потребио је дефиле маски,а потом роле- бама припремљен програм „Толеријада на Позоришном тргу. Јуче ранција, различитост”, и „Цртање је био „Дан отворених врата”ка- на асфалту”.Црвени крст организудајепредседник општине у Град- је „Трку задовољства”за седмаке и ској кући разговарао са децом из осмаке.У суботу је за ученике седвртића „Чаролија”. У Културном мих и осмих разреда на програму центру су били филмови за едука- сусрет ђачких парламената.Сличне цију и изложба дечијег стварала- програме организују и учитељи у свим местима ове општине. Р.Ј. штва.


dRU[TvO

dnevnik BORIS LABUDOVI] NAPUSTIO RTV

„Zbognacionalnihsaveta gubimonezavisnost” Predsednik UO RTV Boris Labudovi} podneo je ostavku na to mesto, a odbor je za novu predsednicu izabrao Vawu Bari{i}-Jokovi}, objavila je ova medijska ku}a. Ona je trenutno zaposlena u „Vodama Vojvodine” na mestu {efa slu`be za odnose sa javno{}u. Labudovi} je u obrazlo`ewu naveo da je predstoje}a izmena Statuta RTV-a radi uskla|ivawa ovog akta sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih mawina za wega neprihvatqiva. - Isti zakonodavac Zakonom o radiodifuziji propisuje nezavisnost i samostalnost u radu RUV, a Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih mawina - to prakti~no poni{tava. Ukoliko bi se potowi zakon striktno po{tovao

ti~e Labudovi}. - Kako da generalni direktor i glavni i odgovorni urednici Radio-televizije Vojvodine odgovaraju za ure|iva~ku politiku, ako im tri ~etvrtine odgovornih urednika postavqaju Nacionalni saveti? Time prakti~no gubimo nezavisnost i samostalnost na tri od pet (radijskih i televizijskih) programa koje emituje RUV RTV. A svi smo ve} videli kako u praksi izgleda uticaj nacionalnih stranaka na medije preko nacionalnih saveta - konstatuje se u obrazlo`ewu ostavke. „Sukob dva zakona u domenu upravqawa odgovornim poslovima

NovopostavqenapredsednicaUOVawaBari{i}- Jokovi}ka`edajojjeizuzetna~ast{tosu~lanovi UORUVjednoglasnodoneliodlukuoimenovawu, iakosuukupneokolnostiposlovawaistatusa RUVdalekoodidealnihidobrih (shodno tuma~ewu nadle`nih), UO i menaxment RUV ne bi birao ~ak 16 od 21 odgovornog urednika - is-

u medijskom javnom servisu mo`e imati lo{e posledice po nezavisnost i samostalnost, kao i po ure-

|iva~ke kriterijume RUV RTV. U tome ne `elim da u~estvujem - zakqu~uje Labudovi}. Ostavka je stupila na snagu u utorak, 4. oktobra. Novopostavqena predsednica UO Vawa Bari{i}-Jokovi} za „Dnevnik” ka`e da joj je izuzetna ~ast {to su ~lanovi UO RUV jednoglasno doneli odluku o imenovawu, iako su ukupne okolnosti poslovawa i statusa RUV daleko od idealnih i dobrih. - Ostavka gospodina Labudovi}a, kao ~in protesta i upozorewa na zakonske kolizije, dovoqno go-

vori o nezavidnom polo`aju i institucije i svih nas koji smo za wu vezani. Imaju}i u vidu tradiciju i va`nost ove institucije za temeqne vrednosti `ivota i budu}nosti gra|ana u Vojvodini, kao i ~iwenicu da su te vrednosti prepoznate i na evropskom nivou, verujem da }e se sve zakonske, finansijske i druge nepovoqne okolnosti mewati u korist odr`awa i razvoja ovog sistema - rekla je Bari{i} Jokovi}. Prema wenim re~ima uloga UO i rukovodstva je u ovom poslu va`na ali bez interesovawa, pomo}i i zalagawa svih nadle`nih institucija ne}e biti su{tinskih pomaka. - U krajwoj liniji svaki gra|anin odlu~uje i doprinosi sudbini RUV pla}awem ili nepla}awem TV pretplate. Ohrabruje i raduje ~iwenica da su promene na boqe, kao rezultat rada i zalagawa zaposlenih, rukovodstva i UO, ve} vidqive na malim ekranima i li~no verujem da }e se sve pote{ko}e prevazi}i - zakqu~ila je Vawa Bari{i}-Jokovi}. P. Klai}

~etvrtak6.oktobar2011.

13

FAKULTET ZA MENAYMENT IZGRADIO „PAMETNU ZGRADU” U SREMSKIM KARLOVCIMA

Novidomza desetiro|endan Ta~no na svoj deseti ro|endan, Fakultet za menaxment F@M iz Sremskih Karlovaca sve~ano je otvorio novu zgradu fakulteta, koja }e za par dana primiti studente ove visokoobrazovne ustanove. Trospratna zgrada povr{ine od 2.800 kvadratnih metara jedna je od retkih u Srbiji tokom ~ije gradwe

opreme do zalivawa zelenih povr{ina. Ponosni smo {to smo za deset godina uspeli da razvijemo nove smerove na fakultetu, anga`ujemo 20 doktora nauka i jo{ 30 saradnika u nastavi, a ova zgrada je na neki na~in kruna na{eg rada i nagrada i za studente, predava~e i sve na{e zaposlene - rekao je dr Risti}.

su ipo{tovani strogi evropski standardi o energetskoj i ekolo{koj efikasnosti objekata. Prema re~ima dr Du{ana Risti}a, osniva~a i dekana ovog fakulteta, nova zgrada prakti~no ne}e emitovati {tetne gasove u atmosferu, a za grejawe }e biti kori{}ena topla voda koja se vu~e iz zemqe i uz pomo} toplotnih pumpi distribuira po zgradi. - Na{ novi objekat svrstava se u takozvane pametne zgrade, jer se iz jednog centra, odnosno kontrolne sobe, upravqa svim svim resursima od grejawa, ventilacije, kompletne ra~unarske

U novoj zgradi sme{tena su dva velika amfiteatra, osam kabineta, informati~ki centar, studio za snimawe TV emisija, laboratorija za monta`u slike i zvuka i biblioteka sa preko 3.500 kwiga. Sve~anom otvarawu prisustvovali su brojni gosti sa vi{e univerziteta iz zemqe i inostranstva, predstavnici pokrajinskih i republi~kih ministarstava prosvete, a crvenu vrpcu zajedni~ki su presekli dr Du{an Risti} i Milenko Filipovi}, predsednik op{tine Sremski Karlovci. N. Perkovi}

VOJVO\ANSKIM BOLNICAMA MAWKAJU SPECIJALISTI OFTALMOLOGIJE

Redovizazakazivawe pregledaoka Ponedeqak, prvi radni dan u ovom mesecu, ne{to pre sedam ujutru, ispred poliklinike Klini~kog centra Vojvodine ve} ~eka stotinak gra|ana koji su poranili da zaka`u pregled kod oftalmologa. Kako ka`u, dobili su informaciju da se telefonom ne mo`e zakazati ovaj specijalisti~ki pregled. Zdravstvene kwi`ice samoinicijativno sakupqa stariji gra|anin koji je na ~elo reda stigao verovatno ve} oko {est. U sedam se otvara {alter i sestre uzimaju kwi`ice. Zakazivawe po~iwe posle jedanaest ~asova... Neki ~ekaju ispred poliklinike, neki se vra}aju na posao i ponovo dolaze. Sve je pra}eno negodovawem i nervozom. Posebno su nezadovoqni oni koji su tek po dolasku do {altera saznali da lekari kod kojih su `eleli na pregled ne rade. Onda nastaje nova pometwa da se u mno{tvu kwi`ica na|u one koje pacijenti `ele nazad. Za{to je to tako? - Oftalmolo{ki pregledi u poliklinici zakazuju se prvog radnog dana u mesecu za naredni mesec i zakazivawe traje do momenta do kada ima slobodnih mesta - ka`e

tem ne mo`e „zavr{iti posao”. Preglede u poliklinici zakazuju obu~ene sestre Klinike za o~ne bolesti. Kako ka`e na{ sagovornik, lekari Klinike dnevno prime vi{e od 120 pacijenata u {est specijalisti~kih ambulanti koje su raspore|ene prema specijalnostima. Radi 14 specijalista, a najve}i

nicu pa se pregledi, koji spadaju u sekundarni nivo zdravstvene za{tite, obavqaju u KCV {to je tako|e jedan od razloga gu`vi za zakazivawe oftalmolo{kih pregleda. U ostalim zdravstvenim centrima u Vojvodini oftalmolo{ka slu`ba nije dovoqno pokrivena. Nedostaju i lekari specijalisti, kao i boqa tehni~ka

Gu`va i za endokrine bolesti - Pored oftalmologije ve}e gu`ve na zakazivawe specijalisti~kih pregleda su za endokrine bolesti, a za gastroenterologiju, pove}avawem broja termina, vi{e nema tako velikih gu`vi - ka`e upravnik poliklinike Klini~kog centra Vojvodine prof. dr Pavle Jeremi}. - [to se ti~e oftalmologije, broj termina ne mo`e da se pove}a iz jednostavnog razloga {to nema dovoqno lekara. Uz to oftalmolo{ki pregledi vrlo ~esto du`e vremenski traju, a dijagnostika je upu}ena na aparate ~iji broj nije veliki.

upravnik Klinike za o~ne bolesti Klini~kog centra Vojvodine docent dr Vladimir ^anadanovi}. [alter za zakazivawe oftalmolo{kih pregleda radi od 12 do 14 ~asova pa je nepotrebno da gra|ani dolaze pre sedam kako bi uhvatili red. U istom vremenu pregledi se mogu zakazati telefonski na broj 484-3704 i nije ta~no da se ovim pu-

broj wih obavqa hirur{ki program u operacionim salama. Pregledano je vi{e od 21.800 pacijenata, ura|eno je 1134 laserske intervencije {to uveliko prelazi tehni~ke mogu}nosti Klinike. U pokrajini u dr`avnim ustanovama laser u oftalmologiji poseduje samo KCV, dok bi po standardima u svetu, na broj stanovnika koji ima Vojvodina, trebalo najmawe osam puta vi{e. Kao {to je poznato Novi Sad nema op{tu bol-

opremqenost. Klinika za o~ne bolesti, odnosno KCV, tra`ila je zapo{qavawe oftalmologa, ali za to nije dobijeno odobrewe Ministarstva zravqa koji je ograni~ilo prijem novih kadrova u zdravstvu. Uz sve ovo ve} godinama obu~eni oftalmolozi iz dr`avnih zdravstvenih ustanova odlaze u privatnu praksu, pa je mawak tih specijalista evidentan, a broj pacijenata sve ve}i. J. Barbuzan

VESTI Promovisani doktorinauka Na Univerzitetu u Novom Sadu ju~e je rektor prof. dr Miroslav Veskovi} sve~ano promovisao devetnaest doktora nauka. Najvi{i nau~ni stepen na stekli su: Sa{ko Gramatnikovski i Ivana Ble{i} (turizam), Dragan Todorovi} (fizika), Mirjana Savi}, Mirjana Milo{evi}-To{i}, Aleksandra Trnini}-Pjevi} i Olga Horvat (medicina), Aleksandra Trogrli} (psihologija), Predrag Todorovi} (kwi`evnost), \or|e \uri} (istorija), Dragoqub [evi}, Vasa Radoni}, Mirjana Krawac i Du{an Dobromirov (tehni~ke nauke), Tatjana Perovi}, Ondrej Powi~an, Todor Markovi}, Jovica Vasin i Vesna Dragi~evi} (poqoprivreda). V. ^.

Nu`napomo} zaproizvo|a~elekova Ministar zdravqa Zoran Stankovi} izjavio je da dr`ava mora pomo}i da doma}i proizvo|a~i lekova imaju isti tretman u regionu kao {to imaju strani u Srbiji. Na tr`i{tu Srbije se

nalazi oko 4.000 lekova koja imaju dozvolu za promet, od kojih je 2.500 od stranih proizvo|a~a, izjavio je Stankovi} na otvarawu regionalne konferencije o tr`i{tu lekova. On je dodao da je tre}ina lekova sa pozitivne liste Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe proizvod stranih proizvo|a~a, dok s druge strane, Galenika, na primer, nema na tr`i{tu zemaqa CEFTA sporazuma, nijedan registrovan lek. Stankovi} ka`e da }e do kraja godine biti potro{ena sva sredstva namewena za kupovinu lekova u 2012, {to je veliki problem koji }e se re{avati sa premijerom Mirkom Cvetkovi}em i Ministarstvom finansija. Isti~u}i da su u pitawu nasle|eni problemi, on je rekao da u Srbiji i pored toga sigurno ne}e biti nesta{ice lekova.

Odobrenavakcina zasezonskigrip Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije izdala je dozvolu za stavqawe u promet vakcine „vaksigrip” proizvo|a~a Sanofi Paster, rekao je portparol te agencije Aleksandar Tucovi}. On je dodao da je kod vakcine, ko-

ja }e se davati protiv sezonskog gripa, iskontrolisana efikasnost, kvalitet i bezbednost, a vakcinacija zavisi od distributera.

Zaboqiekonomski polo`aj`ena Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike u saradwi sa Internacional menaxement grupom, uz finanijsku podr{ku [vedske, objavila je konkurs za dodelu grantova organizacijama civilnog dru{tva. Konkurs je namewen projektima u oblasti poboq{awa ekonomskog polo`aja `ena na lokalnom nivou, a pojedina~na vrednost ne sme prelaziti 15.000 evra. Mogu konkurisati sve organizacije civilnog dru{tva koje se bave rodnom ravnopravno{}u i imaju saradwu sa telom za rodnu ravnopravnost na nivou lokalne samouprave. Formulari, pravila i upustva dostupna su na engleskom i srpskom jeziku na sajmu Ministarstva rada i socijalne politike. Zahtevi se podnose do 3. novembra, a mogu se slati po{tom ili doneti li~no. Q. M.

ORGANIZACIJA SLEPIH I SLABOVIDIH U ZREWANINU ZADOVOQNA SARADWOM S GRADOM

Pomo}ibriga iporedkrize Predstavnici me|uop{tinskih i op{tinskih udru`ewa slepih i slabovidih iz Kragujevca, Smederevske Palanke i Ba~ke Palanke, kao i predsednici pokrajinske i republi~ke organizacije koja okupqa ovu populaciju Uro{ Tadi} i Milan Sto{i}, boravili su u Zrewaninu i tom prilikom se susreli sa predsednikom ovda{we Skup{tine grada Aleksandrom Martonom i predsednikom skup{tinskog Saveta za unapre|ewe polo`aja lica sa invaliditetom Stevicom Raduom. Prvi ~ovek Me|uop{tinske organizacije slepih i slabovidih Zrewanina, ina~e najstarije u Vojvodini, Vladimir Panin, istakao je dobru saradwu izme|u lokalne samouprave i dru{tva na ~ijem je ~elu. - Grad Zrewanin finansira redovne plate za dva radnika zaposlena u na{oj organizaciji, ali i neke od programskih aktivnosti koje realizujemo. U drugim organizacijama situacija je te`a, i ~lanovi se snalaze na razli~ite na~ine. Ina~e, trenutno je {est ~lanova na{eg udru`ewa u radnom odnosu - ~etvoro je telefonista, jedan radnik u prosveti i jedan fizioterapeut u Bawi Rusandi. Imamo i jedanaest nezaposlenih ~lanova, kao i u~enika u zemunskoj {koli i tri studenta na beogradskom univerzitetu – rekao je Panin. Predsednik Saveza slepih Srbije i sekretar Me|uop{tinske organizacije slepih u Kragujevcu Milan Sto{i} naveo je da u Srbiji ima oko 10.000 slepih i slabovidih lica, a da se ukupan broj osoba sa nekim invaliditetom poklapa s podacima Svetske zdravstvene organizacije koji govore da se radi o

pribli`no 10 odsto ukupnog stanovni{tva. On je, ujedno, uputio i pohvale zrewaninskoj organizaciji slepih i slabovidih koja je, po wegovim re~ima, jedna od najaktivnijih i sposobna za organizovawe zna~ajnih manifestacija. - Mislim da i zrewaninskoj lokalnoj samoupravi mo`e slu`iti na ~ast na koji na~in vodi brigu o organizaciji slepih i slabovidih. Jer, u uslovima kada je zaista kriza, a kada nije zakonska obaveza da se na{a udru`ewa finansiraju, to je ne{to {to je jako dobro – istakao je Sto{i}. Podse}aju}i da je lokalna samouprava formirala Savet za unapre|ewe polo`aja lica sa invaliditetom, Aleksandar Marton je kazao da je postigla i neke konkretne rezultate. Pu{teno je u rad nekoliko novih semafora sa audio - signalizacijom, radi se na obarawu ivi~waka, neki qudi dobijaju i materijalnu pomo}, a ~iwenica je i da je jedan ~lan organizacije slepih i slabovidih, Slavoqub Epifani}, za svoje aktivnosti zaslu`io i Nagradu grada Zrewanina. - Na inicijativu Saveta, ali i predstavnika udru`ewa lica s invaliditetom, grad je aktivan u sprovo|ewu ideje o boqoj pristupa~nosti, odnosno lak{em pristupu javnim objektima, ustanovama, gradskom saobra}aju, ne samo za lica s invaliditetom, ve} i za stare osobe, decu, trudnice – istakao je Marton i primetio da, iako nije bogata kao [vedska ili Finska, dr`ava Srbija nije ni toliko siroma{na da ne mo`e da obezbedi bar normalne uslove za `ivot osobama kojima je pomo} potrebna. @. Balaban


~etvrtak6.oktobar2011.

NESRE]AUZJEGRI^KUKOD@ABQA

@enapalas orahaipoginula JagodaV.(1948)iz@abqapoginulajeprekju~eposlepodneu ataru tog mesta, na potesu ^i~ov,prilikompadasdrveta. Prema prvim saznawima, ona je {etala s neven~anim suprugom uz  obalu Jegri~ke i u jednommomentuwegajeostavilauz vodu,aonajeoti{ladasepopne

nastablodabiubralaorah.Iznanada, iz neutvr|enih razloga je pala, po svoj prilici na glavu.Preminulajenalicumesta, saznajemonezvani~no. Telo pokojnice je poslato u Institut za sudsku medicinu u NovomSadudabiseobdukcijom utvrdiouzroksmrti. M.V.

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

14

REPUBLI^KIJAVNITU@ILACZAGORKADOLOVACNAJAVQUJE:

Borbaprotivkorupcije tekpo~iwe Rep ub li~k i javn i tu` il ac ZagorkaDolovac izjavilajeju~edasunedavnahap{ewaosumwi~enih za „visoku korupciju” samo po~etak sprovo|ewa dr`avne strategije suzbijawa korupcijenanajvi{imnivoimai borb e protiv org an iz ovan og kriminala, poru~uju}i da nema nedodirqivih. - Zadovoqna sam ~iwenicom da smo pokazali da zakon va`i zasve,bezobziranafunkcijui politi~ku pripadnost osumwi~enih-reklajeDolovacTanjugu. Nap omiw u} i da detaq e iz predmeta ”Kolubara”, u kom je pre tri dana uhap{eno17 osumwi~enih, ne mo`e da otkriva, Dolovacjeukazaladauslu~aju „u kom eventualni izvr{ioci vre|aju inteligenciju gra|ana

ZagorkaDolovac

i tvrde da dan traje 25 sati, svakako ima mater ij al a za krivi~nipostupak”. Na slu~aju „Kolubare„ se, kako je rekla, radilo vi{e od godinu rana, dok je prikupqawedokazau po~elo pre nego {to jejavnostzatosaznala. Saslu{ano je vi{e od stotinu svedoka i prikupqena je obimnadokumentacija na vi{e desetina hiq ada stran a, na osnovu~egasuprivedeniosumwi~eni,dodalajeDolovacinaglasilada}eistraga utvrditi krivic u svakog od onih koji

suu~estvovaliupqa~kigra|anaSrbijeu”Kolubari”. Navode}i da se u tom slu~aju radiozloupotrebiod12miliona evra i neplanski potro{enih70milionaevra,Dolovacje ukazala da je su{tina krivi~nog postupka da odgovorni iza|upredlicepravde,adasenovackojisupojedincibezobzirno prisvojili vrati gra|anima kojima i pripada, jer je kolubarskibasennacionalnodobro. [to se ti~ e predmet a „vakcin aprot ivnov oggrip a”,Dolov ac tak o| e, nij e `el el a da nag a| a do ~eg a }e do} i kol eg e izTu` il a{tvazaorg an iz ov ani krim in al tok om ist rag e koj a je u tok u i por u~ il a da u svak om slu~ aj u, za sve va` i isti princ ip, da nema ned odirq iv ih.

OBELE@ENASEDMAGODI[WICASTRADAWAGARDISTANATOP^IDERU

PROCESUNOVOSADSKOMSUDUPOTU@BI NOVINARAVLADIMIRAJE[I]A

VelimirIli} opetnijedo{ao nasu|ewe Ro~i{tepotu`bikojujenovinar Vladimir Je{i} podneo 2003.godineprotivpredsednika Nove Srbije Velimira Ili}a ju~e je ponovo odlo`eno pred Osnovnim sudom u Novom Sadu. Ro~i{tejeodlo`enonakon{to su pravni zastunici Velimira Ili}a tra`ili izuze}e postupaju}egsudije. VelimirIli}seniju~e,kao inasvimprethodnimro~i{tima,nijepojaviousudnici. Je{i}evi pravni zastupnici zahtevali su od suda da se spor kona~no privede kraju. Oni su novinarima kazali da je pravosu|eomogu}iloIli}udaulo`i `albunapresudutrigodinepo{to je Op{tinski sud u Novom Sadu 2006. godine pravosna`no presudiodaIli}Je{i}utreba

daisplatiokodevetipomiliona dinara od{tete. Izrazili su~u|ewekakojeIli}eva`albaiz2009.godinemogladabude usvojena,jersusvi`albenirokoviistekli. Je{i}jeIli}atu`iojergaje ovaj politi~ar na snimawu intervjuazanovosadskuteleviziju „Apolo„ 2003. godine {utnuo nogomipoku{aofizi~kidana weganasrne. VladimirJe{i}jenovinarimarekaodaovajslu~ajgovorio tomedajeo~iglednodauSrbiji va`e dvostruki standardi - za politi~areizaobi~negra|ane. Podsetiojedajenasilnikkoji je Ili}a napao pro{le godine na ulici u Beogradu vrlo brzo uhap{en i potom osu|en na dve godinezatvora. E.D.

Advokat:Politi~ka voqaotkrivaubice Podovom sedme godi{wice stradawa pripadnika Gardijske brigade VSCG Dragana Jakovqevi}a i Dra`ena Milovanovi}aispredvojnogobjekta„Kara{„ na Top~ideru ~lanovi porodice nastradalih ju~e su polo`ilicve}eizapalilisve}e. Pravni zastupnici i porodice gardista zatra`ili su da se sa svih predmeta u vezi s tim slu~ajem skinu oznake tajne. Pravni zastupnik porodica Predrag Savi} poru~io je da je nakon sedam godina Tu`ila{tvopriznalodanijere~ome|usobnomubistvuisamoubistvu gardista,kaoidasadaostajeda seutvrdikoihjeikakoubio. -Akoimapoliti~kevoqeotkri}emo ko su ubice - rekao je Savi} ispred objekta „Kara{„, gdesu~lanoviporodicenastradalih gardista polo`ili cve}e izapalilisve}e. Savi} je najavio da }e, kako bi se utvrdila puna istina o

ubistvuvojnika,zatra`itiisastanakspredstavnicimadr`avnog vrha, predsednikom Srbije

le`nihorganaSrbije,obrati}e seisuduzaqudskapravauStrazburu.

O~evistradalihgardistapalesve}enamestutragedije

Borisom Tadi}em i ministarkompravdeSne`anomMalovi}. Prema wegovim re~ima, ukolikonebuduzadovqniradomnad-

-Znamodasuubiceiza{leiz podzemnog objekta „Kara{„, razoru`ale vojnike i brutalno streqale. Streqawe je izvr{e-

Vuk~evi}:Mladi}nijebiou„Kara{u” Tu`ilaczaratnezlo~ineVladimirVuk~evi} izjavio je ju~e da Ratko Mladi} nije bio objektu„Kara{„ukasarninaTop~ideruuvremeubistvadvojicegardistaDraganaJakovqevi}aiDra`enaMilovanovi}a5.oktobra2004. godine,kaonibilokojidrugiha{kioptu`enik. - Istra`ili smo kretawe Ratka Mladi}a i utvrdilidautovremenijebiou„Kara{u”,ve} nadrugommestu-rekaojeVuk~evi}alinije`eleodapreciziranakom. Rekonstruisano je, prema wegovim re~ima, i kretawesvihdrugihha{kihoptu`enika,kojisu utovremebiliubekstvuiutvr|enojedaniko odwihnijetadabiou„Kara{u”.

Iakojetada{waglavnatu`ilateqkaHa{kog tribunala Karla del Ponte pet dana pre ubistvagardistaizjaviladaseukasarninaTop~ideru krije Mladi}, Vuk~evi} je naveo da je ona „udostaslu~ajevaproma{ila”. - To {to ka`em da Mladi} nije bio tamo, ne zna~idajanabilokojina~indelimrezultateprveistrage,zakojusmatramdajelo{eura|enaida jeteorijaoubistvuisamoubistugardistalabava -rekaojeVuk~evi}gostuju}inatelevizijiB92. OnjenaveodaTu`ilac{tvozaratnezlo~ine podr`avapredlogpumono}nikaporodicaubijenih gardista da se Mladi} ipak saslu{a na tu temu i ka`e da li ima saznawa o likvidaciji gardista.

nouneposrednojblizinijednog odizlazaiulazautajpodzemni objekat-rekaojeSavi}idodao dasuvojniciubijeni,jersuvideline{to{tonijetrebaloda vide. Onjepodsetiodasuprekju~e Ustavnomsudupredatedve`albe zbog povrede prava na pravi~nosu|eweisu|eweurazumnom roku. Savi} je precizirao dajena300stranaobja{wenoi kakvi su propusti ~iweni u istrazi povodom stradawa gardista. Savi}jenaveodaseincident desiou9.05,aiakojenastradali Milovanovi}davaoznake`ivota,Hitnapomo}jenamestonesre}edo{lateku9.50. Otac nastradalog Dra`ena Milovanovi}a,Petar,ukazaoje da je Tu`ila{tvo posle sedam godina priznalo ono {to je porodicamaodsamogpo~etkabilo jasno - da nije nije bilo re~i o ubistvuisamoubistvu. Janko Jakovqevi}, otac nastradalog Dragana je, tako|e, poru~io da mu je odmah, nakon {tojevideotelosvogubijenog sina, bilo jasno da takve rane nisumogledanastanuusledme|usobnog ubistva i samoubistva. Vojnici Gardijske brigade VojskeSCGDraganJakovqevi} i Dra`en Milovanovi} stradali su pod jo{ nerazja{wenim okolnostimanastra`ikodvojnogobjekta„Kara{„uTop~ideru,5.oktobra2004.godine.Vojna istra`na komisija zakqu~ilajedajeupitawuubistvoisamoubistvo,dokjedr`avnakomisijaoceniladajegardisteubilatre}aosoba.

APELACIONISUDUKINUOPRESUDUMARINIANDREJI] IZOKOLINEPO@AREVCA

Ponavqasesu|ewemajci zaubistvosina

NAGRANI^NOMPRELAZUQUBA,KOD[IDA

Spre~en{verc 10kilamarihuane Carinici su ju~e na grani~nomprelazuQubaspre~ilipoku{ajkrijum~arewa10kilograma marihuane, saop{tila je Upravacarine. Detaqnim pregledom vozila, kojejeizazvalosumwuzbogneuobi~ajeniho{te}ewablatobrana i wihove neujedna~ene boje, otkriveno je da se u nepristupa~nim fabri~kim {upqinama nalazi 26 pakovawa marihuane te{kihoko10kilograma.

Droga je otkrivena zajedni~kimradomcarineipolicijena izlazuizRepublikeSrbijeprema Hrvatskoj, u vozilu marke ‘’reno kampus’’ {idskih registarskih oznaka kojim je upravqaodr`avqaninsrpskenacionalnosti.  Narkotici, vozilo, kao i osoba koja je upravqala pomenutim automobilom predatisugrani~nojpolicijiudaqu nadle`nost, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

ApelacionisuduBeograduje ukinuo presudu  Vi{eg suda u Po`arevcukojomje Marina Andreji} iz sela Majilovac kod Po`arevca,ogla{enakrivomi osu|enana20godinazatvorapo optu`bi za te{ko ubistvo svog trinaestogodi{weg sina, te je vratio predmet prvostepenom sudunaponovnosu|ewe. Iz Apelacionog suda „Dnevniku“jeju~ere~enodajesudskog ve}e uva`ilo `albu branioca okrivqene  Marine Andreji}, kojom je ukazivao na nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe tokomprvostepenogpostupka. - Prema okrivqenoj je pritvor produ`en do daqe odluke suda - izjavila je za na{ list

Mirjana Piqi}, koordinatorka zamedijeApelacionogsuda. Podsetimo,trinestogodi{wi de~ak \or|eAndreji}izMajilovca, nestao je u julu pro{le godine, nakon {to je s majkom Marinomoti{aou wivu u{umovitomatarusela,awegovamajka, kojasetekposledvadanavratilaku}i,potomjeosumwi~enada gajeubila. Sada ukinutom presudom suda u Po`arevcu, Marina Andreji} je ogla{ena krivom po optu`bi da je „22. jula 2010, usmrtilasvogmaloletnogsina, tako {to je iznervirana wegovimodbijawemdajeposlu{ai daodeuselopopomo},drvenom dr` aq om mot ik e, udar il a u

predelu potiqka i zadwe stranevrata“. Optu`ba navodi da se de~ak „odudarcasru{ionazemqu,zadobiv{ite{ketelesnepovrede kojesuuzrokovalewegovusmrt“. Okrivqena  je, kako se opisuje, „zatimodneladetedoivicebagremove{ume,gdegajeprekrila grawemitakoostavila“. UvezisodlukomApelacionog suda kojom je ukinuta prvostepenapresuda,MirjanaPiqi}ka`e da je  drugostepeni sud na{ao da se  „osnovano  `albom branioca okrivqeneisti~edajeupostupku u~iwena bitna povreda odredaba krivi~nog postupka, usled ~ega je do{lo i do nepotpuno utvr|enog~iweni~nogstawa“.

-Drugostepenisudstimuvezi ukazuje da „iz nalaza sudskog ve{takamedicinskestrukeproizlazi da bi brza smrt morala nastati nano{ewem vi{estrukihudaracaupredeluglaveili pak nano{ewem jednog udarca ali vrlo sna`nog intenziteta“. Apelacioni sud je na{ao da je prvostepeni sud propustio da dovedeuvezukakojemogu}edase jednim udarcem,  koji nije ostaviotragnalobawikakotosudskive{taknavodi,sobziromna silinu udarca, proizvede nastupawesmrtikodo{te}enog.-kazalaje MirjanaPiqi}. Posmrtni ostaci nesre}nog de~akadodanasnisuprona|eni. J. J.


crna hronika

dnevnik

~etvrtak6.oktobar2011.

15

T R A G E D I J A N A E K S K U R Z I J I U M A \ A R S K O J : SREDWO[KOLACPAOSPETOGSPRATAHOTELA

UBudimpe{tipoginuo gimnazijalac izSremskeMitrovice Se dam na e sto go di {wi \. M. iz Martinaca je ju~e u ranim jutarwim ~asovima izgubio `i vot pa dom s pe tog sprata hotela u Budimpe{ti. \. M. je sa svojim {kolskim drugovima, u~enicima drugog raz re da srem sko mi tro va~ ke gimnazije, u ponedeqak ujutru oti {ao na vi {e dnev nu ekskurziju, koja je rezultat vi{egodi{we saradwe sremsko mi tro va~ ke i bu dim pe {tanske gimnazije. Uzrok pada maloletnog \. M. je jo{ uvek nepoznat. Na-

kon {to su saznali za tragediju, roditeqi i direktorka gimnazije Mira \or|evi} su odmah oti{li u Budimpe{tu i do zatvarawa ovog izdawa nisu se vratili. Mitrov~ani u neverici i {o ku na raz li ~i te na ~i ne kometari{u nemili doga|aj, a ono {to je moglo da se ~uje je da ekskurzija nije po~ela dobro. Naime, odmah u ponedeqak, na putu do Budimpe{te, u Subotici je jedan od u~enika imao te`ak epilepti~ni napad, zbog ~ega mu je

pomo} ukazana u suboti~koj bolnici. U sremskomitrova~koj gimnaziji nisu `eleli da daju izjave, a povodom tragi~nog doga|aja oglasio se jedino Odbor za obrazovawe sremskomitrova~ke op{tine saop{tewem u kome se navodi da }e nadle`na slu`ba utvrditi da li je bilo propusta u radu nastavnog kadra, te da }e ukoliko se utvrdi da jeste, odgovorno lice snositi posledice. Stradawe gimnazijalca iz Srem ske Mi tro vi ce po tvr -

Crnibarjaknasremskomitrova~kojgimnaziji

dio je ambasador Srbije u Ma|arskoj Dejan[ahovi}. - Ma|arski nadle`ni organi su nas obavestili da je ju~e rano ujutro tragi~no izgubio `ivot u~enik sredwemitrova~ke gimnazije, koji je bio na ekskurziji u Budimpe{ti izjavio je [ahovi}. Ambasador je rekao da je u~e nik, pre ma pre li mi nar nim in for ma ci ja ma, pao s prozora hotela u kojem je bio sme{ten sa {kolskim drugovima. - Na{e konzularno odeqewe ambasade u Budimpe{ti intenzivno radi s ma|arskim or ga ni ma na pri ku pqa wu svih relevantnih informacija i u stalnom smo kontaktu sa wima tim povodom. To je sve {to mogu sada da vam ka`em, jer ni ka kve zva ni~ ne in for ma ci je od ma |ar skih organa koji sprovode istragu jo{ uvek nemamo - rekao je on. Ma|arska policija sprovodi istragu i ~im bude vi{e pojedinosti, mi }emo obavestiti Sektor za konzularne poslove Ministarstva spoqnih poslova Srbije, dodao je ambasador [ahovi}. Pro svet na in spek ci ja utvrdi}e da li je gimnazija u Srem skoj Mi tro vi ci is po {tovala proceduru za organizovawe i izvo|ewe ekskurzi je u Bu dim pe {tu, to kom koje je ju~e rano ujutro jedan u~enik tragi~no izgubio `ivot, rekao je pomo}nik ministra prosvete ZoranKosti}. - Ministarstvo prosvete i nauke `ali zbog nesre}nog slu~aja i izjavquje sau~e{}e roditeqima poginulog de~aka - rekao je Kosti}. J.Anti}-Tanjug

Bezbednostnajve}iproblem Zakon o bezbednosti saobra}aja i Pravilnik o ekskurzijama, samo su neki od propisa koji ure|uju na~in realizovawa |a~kih ekskurzija, ali je za organizatore putovawa i daqe najve}i problem na terenu - kako da u~enici budu bezbedni dok su na odabranoj destinaciji. Za bezbednost |aka na ekskurzijama odgovornost je na direktorima {kola, koji moraju dosledno da ispo{tuju proceduru predvi|enu pravilnikom. Tako su {kole obavezne da prijave putovawe upravi saobra}ajne policije najmawe 48 sati pre po~etka ekskurzije, putni pravac i broj autobusa. Na putovawa du`a od jednog dana s decom ide i lekar, a pre nego {to otpo~ne putovawe,

saobra}ajna policija je du`na da utvrdi da li je tehni~ka dokumentacija ispravna. Autobusi stariji od pet godina moraju imati obavqen tehni~ki pregled ne stariji od pet dana, dok noviji autobusi ne mogu po}i na put ako je tehni~ki pregled stariji od {est meseci. Za vi{ednevna putovawa mora se obezbediti dovoqan broj voza~a, pregledaju se svi tahografski ulo{ci iz kojih se vidi kada je voza~ posledwi put bio za volanom, a obavezan je i aklo test pre po~etka putovawa. No}u, od 22 do pet sati ujutru ne prevoze se |aci, a sve nedostake na vozilima i nepripremqenost voza~a du`na je da otkloni turisti~ka agencija. Pregled autobusa odnosi

BRZOMAKCIJOMPOLICIJEU[APCU

Privedenosumwi~eni zanapadnanovinara [aba~ka policija identifikovala je i privela osumwi~enog za napad na Hanibala Kov a~ a, no vi na ra re gi o nal nog lista „Podrinske„ i saradnika Slobodne Evrope, re~eno je u danas u policiji. Prema izvorima u {aba~koj policiji, priveden je Marko J. i wemu je izre~ena mera od 48 sati policijskog zadr`avawa nakon ~ega }e biti priveden istra`nom sudiji. Isti izvor rekao je agenciji Beta da je osumwi~eni „od ranije poznat policiji”. Kova~ je napadnut oko 10 sati u centru [apca, u neposred noj bli zi ni po li cij ske stanice i u prisustvu vi{e svedoka. Mu{karac, za kog se utvrdilo da je Marko J, iza-

{ao je iz xipa bez registarskih oznaka, pretio Kova~u da }e ga polomiti i ubiti ako nastavi da pi{e o lokalnom biznismenu i dileru medicinske opreme ~iji je telohraniteq. Napada~ je na kraju novinara udario nogom u predelu le|a. Incident se dogodio u zoni po kri ve noj vi deo nad zo rom {to je pomoglo policiji da napada~a prona|e i privede nepuna dva ~asa od prijave, re~eno je za agenciju Beta. Kova~ je napadnut zbog tekstova u listu „Podrinske„ o afe ri u Op {toj bol ni ci u [apcu gde je kupovinom opreme i lekova van tendera napravqen mawak od 120 miliona dinara.

se, pre svega, na ispravnost ure|aja za zaustavqawe i upravqawe, pneumatika, vizuelno se pregleda vozilo i voza~, sva stakla kao i {ofer{ajbna moraju biti ispravni. Podaci iz Uprave saobra}ajne policije govore da je tokom pro{le godine policiji prijavqeno 9.000 ekskurzija, a pregledano je 15.860 autobusa, od ~ega je 25 bilo tehni~ki neispravno, a prilikom redovne kontole na putevima 36 je iskqu~eno iz saobra}aja. Tokom realizacije pro{logodi{wih ekskurzija 18 voza~a imalo je odre|eni procenat alkohola u krvi, pred polazak na put. Osnovci na ekskurzije idu iskqu~ivo po Srbiji, a sredwo{kolci 3. i 4. razreda mogu i u inostranstvo.

Budimpe{tanskihotelukomesedogodilatragedija

Nesre}enaekskurzijama Septembar2001. - Kod Svetog Stefana (tada SRJ) stradalo ~etvoro u~enika osnovne {kole iz Bawaluke i nastavnica. Oni su stradali prilikom prevrtawa brodi}a koji je bio registrovan na 42 putnika i dva ~lana posade, a u trenutku nesre}e na wemu su se nalazila 142 putnika. Vlasnik brodi}a je osu|en na 13 godina zatvora. Maj 2004. - U Ni{u stradao trinaestogodi{wi de~ak iz [trpca, s Kosova i Metohije. Oktobar2005. - Na ekskurziji u Be~i}ima, Crna Gora, utopio se ~etrnaestogodi{wi u~enik osmog razreda osnovne {kole iz Smedereva, nepliva~. Posle tri godine sud je wegovog razrednog stare{inu osudio za te{ko krivi~no delo protiv op{te sigurnosti, na dve godine zatvora. Maj 2007. - U jezeru na Jastrepcu kod Kru{evca utopio se u~enik Sredwe {umarske {kole iz Kraqeva. On je, kako je kasnije objavqeno, bez znawa nastavnika oti{ao do prodavnice koja je oko dva kilometra udaqena od odmarali{ta u kojem su u~enici bili sme{teni i od tada se nije znalo {ta se zbivalo sa wim. Oktobar2008. - U~enica ~etvrtog razreda Gimnazije u Petrovcu na Mlavi preminula je u bolnici u Barseloni od posledica izliva krvi u mozak. U~enica je preminula nakon vi{e~asovne operacije. Avgust2010. - Devoj~ica (15) iz Jagodine preminula u letovali{tu Buqarice, u Crnoj Gori, gde je boravila s grupom u~enika iz Jagodine, koji su zavr{ili osmi razred.

ISTRAGAOMRE@ITRGOVACAORGANIMACIVILAUHAP[ENIHNAKOSOVU

Tu`ilacEuleksauAlbaniji [ef misije Evropske unije na Kosovu GzavijedeMarwak izjavio je ju~e u Tirani da }e „slede}ih nedeqa” u Albaniju biti upu}en tu`ilac sa saradnicima koji }e istra`iti da li je postojala mre`a trgovaca organima civila uhap{enih na Kosovu tokom sukoba 1998. i 1999. godine. - Ja mislim da je da je u interesu celog regiona da istraga dovede do jasnih zakqu~aka - izjavio je De Marwak. [ef Euleksa, koji je ju~e zavr{io posetu Tirani, nije naveo ime tog tu`ioca ali, kako navodi ameri~ka agencija Aso{ijeted pres, o~ekuje se da }e to biti Amerikanac Xon Klint Vilijamson, vode}i tu`ilac Euleksovog specijalnog istra`nog tima. Biv{i ameri~ki diplomata imenovan je krajem avgusta za glavnog tu`ioca specijalnog tima za istrage iz izve{taja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini organima. Vilijamson je radio i kao pravni zastupnik u Ha{kom tribunalu, od kraja 2001. do 2002. slu`bovao u odeqewu za mirovne operacije UN kao direktor sektora za pravosu|e u misiji

YonKlintVilijamson

UN na Kosovu, nadgledaju}i pravosudni i zatvorski sistem. U trenutku imenovawa na novu funkciju radio je specijalni ekspert pri generalnom sekretaru UN a prethodno je slu`bovao kao ambasador SAD za ratne zlo~ine. Pre imenovawa u Stejt departmentu bio je vr{ilac

du`nosti specijalnog pomo}nika predsednika i direktor za pomo}, stabilizaciju i razvoj u Nacionalnom bezbednosnom savetu (NSC). Izvestilac Saveta Evrope je u pro{logodi{wem izve{taju optu`io „Oslobodila~ku vojsku Kosova” da je uhap{ne civile, Srbe i pripadnike drugih naroda, prebacivala u Albaniju gde su im va|eni organi i prodavani na Zapadu. U izve{taju je s tim zlo~inima dovedena u vezu „dreni~ka grupa”, kao i sada{wi kosovski premijer Ha{imTa~i. U Tirani i Pri{tini su dosad odbacivali optu`be koje su iznete u izve{taju Dika Martija koji je pro{le godine usvojila Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope. De Marwak se tokom posete Tirani sreo s premijerom Albanije Saqi Beri{om, ministrom spoqnih poslova EdmondomHaxinastom i ministrom unutra{wih poslova Albanije, saop{tio je Euleks. Beri{a je obe}ao punu podr{ku svoje Vlade Specijalnoj istra`ivackoj radnoj grupi koja }e istra`ivati tvrdwe iznete u Martijevom izve{taju. (Tanjug)


SPORT

~etvrtak6.oktobar2011.

dnevnik

c m y

16

VOJVODINA NS SEME I PARTIZAN DANAS OTVARAJU SEZONU (18, TV)

Sudarvelikana Odb ojk a{ i Vojv odine NS seme i Partiz an a derb ij em }e otvoriti novu sezonu Viner{tedi{esuperlige.Crno-belisuaktuelni{ampioni, uodbranukrunekrenu}esvru}eggostovawauSpensu,ado~ekuje ih Vojvodina koja s novom ekipomkre}eputemstarihambicijai`elititulu.

favorita za titulu. Vojvodina je ostala bez Petrovi}a, Jovovi}a, Jovanovi}a, Baste, Simeunovi}a i [kundri}a, dok je Partizan ostao bez najboqeg pro{losezonskogigra~aAleksandraAtanasijevi}a. Novosa|ani}eiuovusezonu u}ismladimtimom,alisuambicije ostale stare, a to je osvaj aw e dom a} ih trof ej a i

kusnogGeri}akaopredvodnika. Sigurno je da }emo imati potrebankvalitetdasenosimosa svima u ligi. Iako smo ostali bezmnogobrojnihigra~a,odkojih je ve}ina igrala u postavi, mislim da smo oformili respektabilan sastav i da imamo osnova da se nadamo - rekao je sportski direktor Vojvodine NSsemeNikolaMari}.

nom, koji je tim za respekt. Igralismomnogoputaswima idobrosepoznajemo,amislim danamjefaliloimalosportske sre}e u bitnim me~evima ranijihsezonaidasmomogli dopehara.Partizanjetako|e promenio sastav, pa je te{ko re}i {ta mo`e da se o~ekuje na startu, ali verujem da }e moji momci odigrati maksi-

RANG-LISTA FIVB

Srbijauvrhu NanajnovijojranglistiFIVB`enskaimu{kaseniorskareprezentacijaSrbijezauzimajupetamestanasvetu.SeniorkeSrbijepopravilesuplasmanzajednomestouodnosunaprethodnulistuisadaimaju137,5bodova.Senioriimaju142,5poenanapetommesturang listeFIVB. Mu{ka kadetska i juniorska reprezentacija Srbije su na prvom mestunarang-listiFIVB,doksukadetkiweijuniorketrenutnona {estommestu. Seniorke–(uzagradisuplasmaninaprethodnojlisti):1.(1) Brazil215,2.(2)SAD195,3.(3)Rusija167,5,4.(4)Japan158,5,5.(6) Srbija137,5,6.(7) Kina 118,7.(5)Italija117,5,8.(8) Kuba94,9.(11) Nema~ka81,5,10.(12)Turska78,5. Seniori:1.(1) Brazil 220,2.(2) Rusija170,3.(5) Italija 156,4.(3) SAD 147,5.(5) Srbija 142,5,6.(6) Kuba 133,5,7.(7) Bugarska 112,5,8. (8)Poqska 109,5,9.(9) Argentina 102,5,10.(12)Kina 68,5.

Mrdak,Geri}iVeselinovi}ubloku

Isti riv al i zat vor il i su pro{lusezonume~evimafinala plej-ofa kada je Partizan trijumfovao 3:0 u seriji i do{aodotitule.Obatimapretrpel a su izm en e u odn os u na prethodnu sezonu, pa je nezahvalno naga|ati o kvalitetu dana{wegderbija,alijesigurnodasurivaliunaju`emkrugu

Foto:F.Baki}

{todu`iboravakuevropskom nadmetawu. Ipak, Vo{a blagu prednost za trofeje daje beo- gradskimve~itimrivalima. - Pred po~etak {ampionata, za blag e favor ite smatramo Partizan i Crvenu zvezdu. Ponovousezonuulazimosmladim sas tavom, nemamo pun o isk ustva, ali imamo ambiciju i is-

[ef struk e crv en o-bel ih NikolaSalati}isti~edaVo{auvekimanajvi{eambicije. - Bez obzira na promene u sastavu,u{ampionatulazimo s velikim ambicijama. Vojvodina je veliki klub i takve moraju da budu i te`we svih nas. Na startu igramo s Partizanom, aktuelnim {ampio-

RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA ODBOJKA[A 1. kolo (7-9. oktobar)

2. kolo (14-16. oktobar)

3. kolo (21-23. oktobar)

4. kolo (28-30. oktobar)

5. kolo (4-6. novembar)

VojvodinaNSseme -Partizan Jedinstvo(SP) -Mladiradnik KlekSrbija{ume -Spartak(Q) @elezni~ar-Ribnica Radni~ki(K) -Crvenazvezda

VojvodinaNSseme -@elezni~ar Mladiradnik -KlekSrbija{ume Crvenazvezda -Jedinstvo(SP) Partizan-Spartak(Q) Ribnica-Radni~ki(K)

Radni~ki(K) -VojvodinaNSseme Jedinstvo(SP)-Ribnica KlekSrbija{ume -Crvenazvezda @elezni~ar-Partizan Spartak(Q) -Mladiradnik

VojvodinaNSseme -Jedinstvo(SP) Ribnica -KlekSrbija{ume Partizan-Mladiradnik Crvenazvezda -Spartak(Q) @elezni~ar -Radni~ki(K)

KlekSrbija{ume -VojvodinaNSseme Jedinstvo(SP) -@elezni~ar Radni~ki(K)-Partizan Spratak(Q)-Ribnica Mladiradnik -Crvenazvezda

6. kolo (11-13. novembar)

7. kolo (18-20. novembar)

8. kolo (25-27. novembar)

9. kolo (2-4. decembar)

VojvodinaNSseme -Spartak(Q) @elezni~ar -KlekSrbija{ume Radni~ki(K) -Jedinstvo(SP) Partizan -Crvenazvezda Ribnica-Mladiradnik

Mladiradnik -VojvodinaNSseme Jedinstvo(SP) -Partizan KlekSrbija{ume -Radni~ki(K) Spartak(Q) -@elezni~ar Crvenazvezda-Ribnica

VojvodinaNSseme -Crvenazvezda Jedinstvo(SP) -KlekSrbija{ume Partizan-Ribnica @elezni~ar -Mladiradnik Radni~ki(K) -Spartak(Q)

Ribnica -VojvodinaNSseme KlekSrbija{ume -Partizan Spartak(Q) -Jedinstvo(SP) Mladiradnik-Radni~ki(K) Crvenazvezda -@elezni~ar

malno i da }emo startovati trij umf aln o - opt im is ta je Salati}. UtakmicaVojvodinaNSseme - Partizan termoelektro igraseumalojsaliSpensaod 18 ~as ov a, uz dir ekt an TV prenos, a ulaznica staje 100 dinara. M. Risti}

[kundri} uAnvaru Dugogodi{wiliberoodbojka{a Vojvodine NS seme Goran [kundri} karijeru }e nastaviti u libanskom klubu AnvarizBejruta.Najvi{ilibero na{e lige (202 centimetra) igrao je u Vojvodini pet sezonaiosvojiojeduplukrunu (2006/07) i pehar pobednika Kupa2010.godine.

SVETSKI KUP U JAPANU

Damenastartu sKorejom Odbojka{iceSrbije igra}e na otvarawu Svetskog Kupa u Naganu protiv Koreje. Srbija }ese u Naganu jo{sastati sa SAD i Kenijom. U Tojami }e igrati protiv Nema~ke,pa Brazila,a u Saporou protiv Japana, Kine i Italije.U Tokiju rivali }e jojbitiDominikanska Republika, Argentina i Al`ir. Plasman na Olimpijske igre u Londonu izbori}e tri prvoplasirane reprezentacije.


Grupa1

Danas Gr~ka-SanMarino Nema~ka-BiH Sutra Kipar-Belorusija 3 2 3 2 3 3

3 1 1 1 1 0

0 1 1 0 0 0

(18) (20) (14.30) 0 12:1 0 4:1 1 4:4 1 4:3 2 7:6 3 0:16

9 4 4 3 3 0

Grupa2

Danas [vedska-Slovenija (19.20) Sutra Malta-Ukrajina (18)

1.Slovenija 2.Finska 3.[vedska 4.Malta 5.Ukrajina 6.Litvanija

4 3 2 4 1 4

3 2 2 1 0 0

0 1 0 1 0 0

1 0 0 2 1 4

7:2 3:1 5:0 4:7 0:2 1:8

9 7 6 4 0 0

0 1 0 1 4

6:2 9:5 9:1 2:4 0:15

Grupa3

Subota Vels-CrnaGora

1.Jermenija 2.CrnaGora 3.^e{ka 4.Vels 5.Andora

3 3 2 2 4

2 2 1 1 0

1 0 1 0 0

(19) 7 6 4 3 0

Grupa4

Sutra Makedonija-Srbija Danska-F.Ostrva

1.Srbija 2.S.Irska 3.Danska 4.F.Ostrva 5.Makedonija

2 4 1 3 0

2 1 1 0 0

0 1 0 1 0

0 2 0 2 0

6:1 4:4 3:0 1:9 0:0

(15) (18) 6 4 3 1 0

Slede}e kolo (11.oktobar): Srbija - Danska (15), Makedonija-F.Ostrva(13)

Grupa5

Danas Hrvatska-[panija (20.30) Sutra Gruzija-[vajcarska (19)

1.[panija 2.[vajcarska 3.Gruzija 4.Estonija 5.Hrvatska

2 2 3 1 2

2 1 1 0 0

0 1 0 1 0

0 0 2 0 2

9:2 4:0 3:9 0:0 0:5

6 4 3 1 0

Grupa6

Danas Portugal-Poqska Sutra Moldavija-Rusija

1.Rusija 2.Poqska 3.Portugal 4.Albanija 5.Moldavija

1 2 1 2 2

1 1 1 1 0

0 0 0 0 0

(22) 0 1 0 1 2

2:0 3:2 2:0 4:6 3:6

1.Turska 2.Italija 3.R.Irska 4.Ma|arska 5.Lihten{tajn

3 1 2 2 2

3 1 1 0 0

0 0 0 0 0

(15)

Bli`i se mo`da i kqu~ni duel u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo s ItalijomupetaknaMarakani.Pod komandnom palicom selektora Petrovi}apripremeidusvojim tok om, u dob roj atm osf er i, pro`eteoprezomioptimizmom

ishod-smatraBranislavIvanovi}. Tradicijaka`edaodavnoorlovi nemaju „sklap� jedne selekcije koja pripada ervopskoj i svetskoj eliti. - Svakako da svim srcem `elimodasru{imoneugodutradiciju, jerzaistabibilolepobacitina

Dasamtrener... [ta bi trener Marko Panteli} savetaovao napada~u Marku Panteli}upreme~asItalijom? -Dauradiono{toje~iniouprethodne2-3utakmice.Mislim dasu`eqaivoqnimomenatpresudnielementiuovakvimduelima. Zahtevao bi da svako pru`i maksimum. Znamo da igramo, alinijesveunogama,va`naje~istaglava.Insistiraobihina lucidnosti,udeli}usekunde,jerjednatakvanepredvidivaideja mo`edadoneseprevagu-uzosmehjeodgovorioPanteli}. Ivanovi}jeuzvratiodiplomatskinaistopitawe: -Imamodobarstru~nitim,poznajesvetajneoveigreselektor,znainasudu{u,takoda}enasbezproblemamotivisatii podelitipreciznezadatke.

Lakovi}revizorUEFA LepevestistiglesusaKipragdejenaIKUEFAgeneralni sekretarFSSZoranLakovi}promovisanuinternogrevizora evropskeku}efudbala,aidaqeostaje~lanKomitetazatakmi~ewe nacionalnih selekcija. ^estitke prvom operativcu FSS naizuzetnompriznawu. u pogledu rezultatskih o~ekivawa. -Iskreno,mislimdaovageneracija pola`e najte`i ispit protiv kvalitetnog i neugodnog rivala. Promewena ekipa azura igraodli~anfudbal,uveknarezultat, znaju u svakom ~asu {ta im je ~initi. Imaju i veliku kreativnost, posebno su opasni napada~i koji mogu i bez prave prilike da pogode mre`u. Kalkulacijenasnezanimaju,amoramodaodigramona{najboqime~ kako bismo izborili pozitivan

ple}a italijanski sastav. Sa takvom ambicijom ulazimo u utakmicu.Zadataknijejednostavan.Uz to, ne dopada mi se ni to {to }e rival biti takmi~arski rastere}en.Bezimperativaima{slobodu na terenu, sve ti ide od noge. Mi}emobitipodpritiskom,ali nadam se najboqem - veli centraforMarkoPanteli}. OdmahpopularniPantanudii receptzamegdansaItalijanima: - Treba da se fokusiramo na na{u igru, dominiramo na terenu, jer imamo sjajne individula-

3 3 3 3 0

(17)

0 10:1 0 3:0 1 2:2 2 1:5 2 1:9

(19) 9 3 3 0 0

Grupa8

Danas Azerbejyan-Norve{ka (15) Island-Engleska (20.45)

1.Norve{ka 2.Island 3.Engleska 4.Belgija 5.Azerbejyan

1 2 1 2 2

1 1 1 1 0

0 0 0 0 0

0 1 0 1 2

2:0 2:3 6:0 5:3 1:10

3 3 3 3 0

Grupa9

Sutra Francuska-Kazahstan (16.45)

1.Slova~ka 2.Rumunija 3.Francuska 4.Kazahstan 5.Letonija

2 3 1 3 3

2 1 1 0 0

0 2 0 2 0

0 0 0 1 3

3:0 3:1 3:0 1:2 0:7

6 5 3 2 0

Grupa10

Danas Austrija-Holandija (19) Luksemburg-[kotska (19.30)

1.Holandija 2.Austrija 3.[kotska 4.Bugarska 5.Liksemburg

2 1 1 2 2

2 1 0 0 0

0 0 1 1 0

0 0 0 1 2

5:0 4:1 0:0 0:1 1:8

17

Dopobedevodi samonajboqeizdawe

Grupa7

Danas Lihten{tajn-Italija Subota Turska-Ma|arska

~etvrtak6.oktobar2011.

PANTELI]IIVANOVI]HVALEITALIJANE,ALIVERUJUUPOZITIVANISHODNAPUNOJMARAKANI

KVALIFIKACIJE MLADIHZAEP2013.

1.Nema~ka 2.BiH 3.Belorusija 4.Gr~ka 5.Kipar 6.SanMarino

SPORT

c m y

dnevnik

6 3 1 1 0

Vigwevi} trenerRada NovitrenerRadabi}eNeboj{a Vigwevi}, objavqeno je na zvani~nomsajtuklubasaBawice. Vigwevi} je sezonu po~eo u Hajduku iz Kule, ali je smewen zbog tri uzastopna poraza, od togadvaodPartizanaiCrvene zvezde. On}enaklupitimasaBawicezamenitiSlavkaPetrovi}a, kojijeotpu{tenzboglo{ihrezultata.Vigwevi}jesaRudarom u Crnoj Gori osvojio titulu i kup,abiojeprogla{enizatreneragodine.

BranislavIvanovi}

IZITALIJANSKOGTABORA

Prandeli pozvaoOsvalda Selektor fudbalske reprezentacije Italije ]ezare Prandeli je u tim za me~eve protiv SrbijeiSeverneIrske naknadno pozvao debitanta, napada~a Pabla Osvalda iz Rome. Prandelizbogpovredanemo`e da ra~una na Marija Balotelija i \ampaola Pacinija.Onisusevratili u svoje klubove, Man~ester siti i Inter.Osvaldojepostigao tri gola u pet utakmica zaRomuovesezone. Selektora Italije mo`e da raduje i ~iwenica da je zdravstveno stawe napada~a \uzepea Rosija (Viqareal) dobro i on }e najverovatnije biti u konkurenci- PabloOsvaldo jizatim.Italijajeve}osvoji- stvo,dokjeSrbijipotrebnapola prvo mesto u C grupi kvali- bedazadrugupozicijuimestou fikacija za Evropsko prven- bara`u.

MarkoPanteli}

ce, i ne mewamo na~in igre. Ne trebadasebranimo,kakavjeslu~aj bio, recimo, na onoj utakmicisaFrancuskomkadasmorano poveli,imaliigra~avi{e,anesvesnosepovuklinasvojupolovinuinismosa~uvaliprednost. BaneIvanovi}jejo{dodao: - Ovakve utakmice se pamte, veliki protivnik dodatno inspiri{e,ulivaipravuenergiji kojatevodidouspeha. Zanimqive su opseravcije dvojice iskusnih reprezentativacapovodommogu}nostidapuna Marakan ne odreaguje na pravi na~in i ne pru`i podr{ku timu akokolakrenunizbrdo. - Strah od neuspeha uvek postoji,atajose}ajteteranapred, dasetonedogodi.Nikadanismo podbacili pred punom Marakanomizastalipred`eqenimci-

Slovenci NaredovniojpreskonferencijiuStarojPazovibiojeprisutanijedanslovena~kinovinar,kogajezanimalodalitezada }esusretuMariborubitiodlu~uju}izaplasmanubara`idaqeostajenasnazi. -Va{e{anserastusamouslau~ajuna{egporazaodItalije, zbogtoganebihdabilo{takomentari{em.Sa~ekajmodasusret naMarakanipro|e-uzvratiojequbaznoMarkoPanteli}. Defanzivac^elsijaBaneIvanovi}ponudioje{iriodgovor: -MnogonamjeSlovenijapomogla~iwenicomdajeprokockalanekolikobodova,dovelanasuprilikudasamire{avamosvojusudbinu.Potrudi}emoseda{ansuiskoristimo.Nikakonebi bilodobrodauMariborputujemosaimperativompobede.Jasno jeiza{to.Tobizna~ilodasmodo`iveliporazodazura,atada nebibilolakopsiholo{kiseoporavitiijuritiposvakucenunagostuje}mterenupobedu-pojasniojeIvanovi}.

Ulaznice FudbalskisavezSrbijeobave{tavasvenavija~ekoji`eleda kupeulaznicezakvalifikacionuutakmicuSrbija-Italijana danodigravawame~ada}eprodajnomesto,samo7.oktobra,biti blagajnastadionaPartizana,uperioduod10do19sati. Promenaprodajnogmestaneminovnajepo{tozbogbezbednosnih propisa UEFA i formirawa tri prestena oko stadiona Crvenezvezde.Nadanme~ane}ebitimogu}edasepri|eblagajnamastadionanakojem}ebitiodigranautakmica. Ceneulaznicakre}useod700dinarazasevernuiju`nutribinu, 1.500 dinara bo~ni delovi isto~ne tribine, 2000 dinara bo~nidelovizapada,dokistokcentarko{ta2.000,azapadcentar2.500dinara. qem.O~ekivawajesuvelika,nekadainerealna.Odnosom,zalagwem i `eqom treba pridobiti publiku. A, gre{ke su mogu}e, onesusastavnideoigre.Morase preuzeti odgovornost i rizik, a tonaroduvekprepozna-konstatovaojeIvanovi}. Panteli}eve opseravcije su ne{todruga~ije. -Pamtimdasunasmnogiotpisali,alivratilismoveruusrpskifudbal,samo3bodanasdeli odbara`a.Mo`da}epublikana-

kon15minutapo~etidazvi`di, posledvapogre{napasa.Ali,to jenawima,re~jeokulturinavijawa.AkosmocentarBalkanadaj da to prenesemo i na ovakva sportska de{avawa, da ambijetn budezapri~u.Mi}emoulo`iti maksimumtrudadaposaouradimo kakotreba-obe}aojePanteli}. Nemadileme,orlovisuspremni daulo`emaksimumtruda,znawai energijekakobiprona{liputeve do trijumfa nad uvek neugodnim Italijanima. Z.Rangelov

ZVEZDINREKONVALESCENT,BRAZILACVINISIJUSPA[EKO

Nikudane`urim

Vin is iju s Pa{ ek o ponovo je u Beogradu. ZvezdinBrazilacjeu dru{ tvu por od ic e u srpskuprestonicudoputovaouno}iizme|u utorka i srede, a na aerod rom u Nik ol a Tesla do~ekali su ga men ax er Bob an Petkovi}, saigra~ iz CrvenezvezdeBrunoMezenga, kao i klupski predstavnici. Trebalo je da Pa{eko bude veliko poja~aweutimuRobertaProsine~kog, ali je tokom priprema do`iveo te{ku povredu, slomqena mujenoga.Operisanje, a zatim se oporavqao pod nadzorom lekara VinisijusPa{eko FlamengauBrazilu. - Ose}am se odli~no. Bola damdanaidaradimsloptom. vi{e nema. Pre mesec dana Uglavnom {utiram ili `onsam po~eo da tr~im, a pre se- gliram i ne ose}am nikakve

probleme-rekaojePa{ekopodolaskuuBeo- grad. Iz Brazila je doneo lepevesti. - Lekari pod ~ijim nadzorom sam bio su se raspitivalidokletrajeprvideosezoneuSrbiji i ka`u da }u i u tom delu odigrati nekol ik o utakmic a. Ipak, ne}u da `urim, ve} }u samo potp un o spremaniza}inateren. Te{ko je sada re}i kad }etobiti,alijedva~ekam-dodaojePa{eko. Upoznat si sa situacijomuklubu. - Pratio sam preko interneta rezultate, a iredovnosamse~uosa Mezengom.Bi}usadsvakidannaMarakani,averujem uskoroinaterenu-istakaoje Pa{eko.


18

~etvrtak6.oktobar2011.

sport

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Superliga{samo remizirao Vojvodina - Veternik 1:1 (0:1) VETERNIK: SC „Vujadin Bo{kov”, gledalaca 100, sudija Ki{~epegi (Novi Sad), strelci: Mereba{vili u 77. za Vojvodinu, a @igi} u 37. minutu za Veternik. VOJVODINA: Jano{evi}, Vuli~evi}, Pavlovi}, Axuru, Frimpong, Karan, Smiqani}, Novakovi}, Brankovi}, Jao, [kuleti}. Igrali su jo{: Supi}, Trajkovi}, \uri}, Mereba{vili, Ili}, Abubakar, Borojevi}. VETERNIK: Andrija{evi}, Faber, Dragojevi}, [moqa, Slijep~evi}, Mijajilovi}, Kiti}, Markovi}, Stevanovi}, @igi}, Babi}. Igrali su jo{: B. Be~eli}, Malinovi}, Bjelajac, S. Be~eli}, Karanovi}, Pejovi}, Cvetojevi}, Sedlar, Vukanac. Planirano je bilo da fudbaleri Vojvodine ju~e odigraju prijateqsku utakmicu humanitarnog karaktera sa ekipom Radni~kog u Obrenovcu. Povod za ovaj me~ je bilo prikupqawe finansijskih sredstava za transplantaciju srca Ivana Batini}a,na`alost, u no}i izme|u utorka i srede on je preminuo pa je utakmica otkazana. Novosa|ani su se dogovorili sa Veternikom i ta utakmica je odigrana u SC „Vujadin Bo{kov”. Trener crveno-belih Dejan Vuki}evi} `eleo je da proveri pojedine igra~e po{to u

slede}oj prvenstvenoj utakmici sa Radom ne}e mo}i da ra~una na po`utelog Trajkovi}a. Zato je za Vuki}evi}a bilo korisno da na delu vidi potencijalne zamene Dejana Karana i Abrahama Frimponga. U prvom poluvremenu Vojvodina je imala blagu inicijativu i nekoliko poku{aja Antvija Jaoa i Brankovi}a, ali su jedini gol postigli Veterni~ani u 37. minutu. Nemawa @igi} je dobio jednu dubinsku loptu i uspeo da pogodio suprotni ugao gola koji je branio Jano{evi}. U drugom poluvremenu u obe ekipe izmewen je veliki broj igra~a, a apsolutnu inicijativu imali su crveno-beli. Ka golu gostiju {utirali su Mereba{vili i Brana Ili}, a izjedna~uju}i gol postigao je upravo Georgi Mereba{vili u 77. minutu, posle dodavawa Abubakara. U 82. minutu stopostotnu {ansu nije iskoristio Brane Ili}. U 87. minutu iz slobodnog udarca Meriba{vili je pogodio stativu. - @eleo sam da proverim nekoliko igra~e, pre svih Karana a onda i Frimponga - rekao je Vuki}evi}. - Ne mo`e da me raduje to {to su vi{e anga`ovawa prikazali prvotimci nego oni koji se bore za mesto u ekipi. Ko zna, mo`da od wih i previ{e tra`im. A. Predojevi}

dnevnik

PRVA LIGA SRBIJE

Roksasru{iolidera Novi Sad - Radni~ki (N) 1:0 (0:0) NOVI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 600, sudija: S. Jovanovi} (Beograd). Strelac: Roksa u 88. minutu(jedanaesterac). @uti karotni: Donovi}, Jakovqevi}, Roksa (Novi Sad), Man~i} i Pej~i} (Radni~ki). NOVISAD:Donovi} 7, Lazarevski 8, Mago~ 7, Skopqak 7, Jakovqevi} 6, Mi{an 6 (od 81.Raki}), Roksa 8 (od 90. Filipovi}), Balabanovi} 8, Jovanovi} 7 (od 69. Baji} 7), Milovac 6, Mr|anin 6. RADNI^KI (NI[): Vaskovi} 6, Stamenkovi} 7, Dojki} 7, Simov 6, Mileki} 6, Petrovi} 6 (od 49. Radosavqevi} 7), Pej~i} 6, Jovanovi} 7, Man~i} 6, Miti} 6 (od 81. M. Jovanovi} -), Pej~i} 6 (od 60. J. Jovanovi} 6). Fudbaleri Novog Sada u derbiju 9. kola Prve lige savladali su lidera prvenstva i dosad jedinu nepora`enu ekipu, ni{ki Radni~ki 1:0, golom Darka Rokse iz jedanaesterca u 88. minutu. Derbi na Detelinari nije opravdao o~ekivawa preko 600 qubiteqa fudbala u prvih sat vremena igre. Novosa|ani su sa dosta respekta u{li u me~, sa primarnim ciqem da pre svega sa~uvaju svoju mre`u i eventualno iz prekida ugroze gol gostiju. Jedinu {ansu u prvom poluvremenu imali su kanarinci u 7. minutu kada je Roksa sjajno cen-

tar{ut, a lopta je umalo prevarila nesigurnog Vaskovi}a. Dva minuta kasnije preslikana situacija, ali drugi akteri. Skopqak je dubinskom loptom uposlio Jovanovi}a, koji je za malo bio neprecizan. Najboqu priliku Novosa|ani su imali u 65. minutu i pravo je ~udo kako `uto - plavi nisu do{li u vo|stvo. Roksa je izveo korner, golman Vaskovi} je nespretno intervenisao, lopte se dokopao Skopqak, ali ga je poklon ~uvara mre`e iznenadio i {ansa je MiloradBalabanovi}pru`iodobrupartiju propala. UlaFoto:N.Stojanovi} ume~usNi{lijama skom u igri Batrirao, ali su se Mr|anin i Jo- ji}a kanarinci su dobili na vanovi} sudarili u skoku i lop- agilnosti i prodornosti, zaita je zavr{ila tik iznad gola grali su na sve ili ni{ta u poRadni~kog. sledwih 20 minuta, a kao plod Do novih uzbu|ewa ~ekalo se takve igre je i penal dosu|en u do 56. minuta.Lazarevski je od- 88. minutu. Roksa je preciznim li~no uposlio Milovca koji je pasom odli~no snimio usamqemaltene iz kornera uputio cen- nog Baji}a koji se na{ao o~i u

Anemi~niSomborci Kolubara - Radni~ki (S) 2:0 (0:0)

PetarKur}ubi}

KUQANI ZASUKALI RUKAVE

Slediupoznavawe Pauza u superliga{kom prvenstvu je vi{e nego dobro do{la fudbalerima Hajduka iz Kule. Treba se setiti da su Kuqani pred start sezone promeni li klup sko ru ko vod stvo, stru~ni {tab i igra~ki kadar i da su nakon ~etiri kola prvenstva bili hit sa ~etiri pobede. Potom je usledila slabija rezultatska serija: tri poraza u prvenstvu i eliminacija iz Kupa, kao i promena {efa stru~nog {taba. - Pauzu koristim za upoznava we sa igra ~i ma, re dov no treniramo, a planirali smo dve prijateqske utakmice, danas sa Spartakom ZV u Ba~koj Topoli i u subotu na na{em terenu sa Bor~om. Posle toga ulazimo u mikro ciklus kako bismo sve podredili tome da, ako mo`emo, prvi pobedimo Radni~ki iz Kragujevca - ka`e {ef stru~nog {taba Hajduka Pe tar Kur }u bi} i do da je: @elim malo boqe da upoznam fudbalere, da upoznam wihov na ~in raz mi {qa wa, wi ho ve

`ivote i ambicije, da dobijem informacije iz prve ruke, jer uvek }e se ~ovek lak{e pri~a u ~etiri oka nego u kolektivu. Tako }u dobiti informacije o eventualnim problemima ukoliko ih imaju i koji ih ti{te, a koje ne iznose u grupi. Jednostavno, `elim da steknem celovitu sliku o svakom pojedincu. Mo`da i oni imaju meni ne{to da ka`u, {to ne bi kada smo svi zajedno. Dakle, sledi jedan normalan vid upoznavawa - ka`e Kur}ubi}. Ho}e li u obe utakmice svi igra~i dobiti {ansu? - Svi igra~i }e dobiti {ansu u te dve utakmice, a da li }e neki igrati obe ili samo jednu vi de }e mo, jer ima mo ne kih problema sa sitnim povredama. Lali} je ne{to bolestan, Jovanovi} je malo rovit i pita we je da li }e oni bi ti spremni za susret sa Spartakom. Uglavnom, svi koji budu zdravi }e igrati - rekao je Kur}ubi}. \. Bojani}

SVETSKO PRVENSTVO U BAKUU

Drenovakzaustavqen Srpski bokser Aleksandar Drenovak izgubio je u kategoriji do 75 kilograma od Ukrajinca Jevgenija Hitrova u ~etvrtfinalu Svet-

skog prvenstva u Bakuu. Reprezentativac Srbije izgubio je na poene 34:15. Ipak, Drenovak je plasmanom me|u osam najboqih osigurao plasman na Olimpijske igra u Londonu.

LAZAREVAC: Gradski stadion, gledalaca: 400. Sudija: Ili} (]uprija). Strelci: Stojanovi} u 48. i Grkajac u 85. minutu. @uti kartoni: Sredojevi}, Dimitrijevi}, Stevanovi} (Kolubara), Vejinovi} (Radni~ki). Crveni karton: Stevanovi} (Kolubara) u 25. minutu. KOLUBARA: Luki} 7, Jankovi} 7, Sredojevi} 7, Dimitrijevi} 7, Ili} 7, Vasiqevi} 7, Marinkovi} 7 (od 89. Savi}evi} –), Grkajac 7 (od 90. Rundi} –), Stevanovi} – , Medi} 8, Stojanovi} 7 (od 76. Jovanovi} –). RADNI^KI (S): @akula 7, Vejinovi} 6, Tanasi} 7, \okovi} 6, Dabi} 7, Toma{evi} 6, Zeli} 6, Marjanovi} 6, @drwa – (od 21. Mili} 6, od 69. Koji} –), Resanovi} 7, Beli} 7. Lazarev~ani su nastavili pobedonosnu seriju savladav{i anemi~ne Somborce. U prvih 15. minuta Lazarev~ani su opsedali gol

1.Kolubara 9 2.Radni~ki(N) 9 3.Banat 9 4.Sloga(K) 9 5.Teleoptik 9 6.NoviSad 9 7.In|ija 9 8.DowiSrem 9 9.Be`anija 9 10.Proleter 9 11.Mladost(L) 9 12.Mladenovac 9 13.Sin|eli} 9 14.Radni~ki(S) 9 15.Srem 9 16.Napredak 9 17.^ukari~ki 9 18.M.radnik 9

7 6 4 4 4 4 4 3 2 4 2 3 3 2 1 1 1 1

0 2 3 3 2 2 1 3 6 0 5 2 1 3 5 5 4 3

2 1 2 2 3 3 4 3 1 5 2 4 5 4 3 3 4 5

16:6 14:8 9:5 9:6 13:7 10:10 10:10 7:5 5:4 6:9 6:7 12:14 15:16 7:11 10:12 4:8 8:17 6:12

1:0 2:0 2:0 0:0 0:1 2:0 5:1 0:2 0:0 21 20 15 15 14 14 13 12 12 12 11 11 10 9 8 8 7 6

Uslede}emkolu(8/9.oktobar) sasta}e se: Srem - Banat, Napredak - Mladenovac, Radni~ki (N) Sloga (K), Mladi radnik - Novi Sad, In|ija - Dowi Srem, Proleter-Mladost(L),^ukari~ki-Teleoptik,Radni~ki(S)-Sin|eli}, Be`anija-Kolubara.

o~i sa Vaskovi}em, kome ni{ta drugo nije preostalo nego da ga sru{i, a sigurni sudija Jovanovi} pokazao je na belu ta~ku. Siguran izvo|a~ najstro`e kazne bio je Darko Roksa, za ~etvrtu pobedu doma}ina i prvi poraz Ni{lija. I. Grubor

In|ijcizaslu`eno Mladost – In|ija 0:2 (0:0)

@akule, pa je prvu izglednu priliku imao Grkajac u 12. minutu kada je {utirao pored gola. U 25. minutu doma}ini ostaju sa igra~em mawe posle drugog `utog kartona mladog Aleksandra Stevanovi}a. Po proceni sudije Ili}a, dva puta je simulirao prekr{aj i oba puta mu je pokazan `uti karton, stekao se utisak drugi put prestrogo. I sa igra~em mawe Lazarev~ani nastavqaju sa aticima na gol Somboraca. Marinkovi} u 43. poga|a stativu, a u 45. minutu poni{ten je gol zeleno-crnima zbog ofsajda. U 47. minutu Stojanovi} je sa par metara prokockao idealnu priliku, ali 60 sekundi kasnije uspeo je da zatrese mre`u gostiju. Gosti su posle primqenog gola opsedali gol doma}ina, Luki} je u par navrata dobro intervenisao, Grkajac je u 80. prokockao novu priliku, ali je to sve ispravio pet minuta zakucao loptu u mre`u nemo}nog @akule. Z. L.

Odli~ni Sremci

NoviSad-Radni~ki(N) Teleoptik-Proleter DowiSrem-M.radnik Be`anija-Srem Mladenovac-Banat Kolubara-Radni~ki(S) Sin|eli}-^ukari~ki Mladost(L)-In|ija Sloga(K)-Napredak

LU^ANI: Stadion u Lu~anima, gledalaca: 300. Sudija:Luki} (Beograd). Strelci: Dimitrov u 51. i Lemaji} u 68. minutu. @uti kartoni: Lazovi}, Dragutinovi}, Milunovi}, Poturovi} (Mladost), Dimitrov, Vujasin (In|ija). MLADOST: Krznari} 6, Dragutinovi} 5 (od 55. Gruji~i} 5,5), Milo{evi} 5, Milunovi} 5, Sini{a Jeremi} 5, Lazovi} 5 (od 73. Tomi} –), Vasi} 6, Avramovi} 5, Slavi{a Jeremi} 6, Udovi~i} 6, Milosavqevi} 5 (od 53. Poturovi} 6). IN\IJA: Dizdarevi} 7, Kolarov 7, @ivkovi} 7, Josifovski 7, Vujasin 7, Tom~i} 7, Cvetkovi} 7, Dimitrov 7 (od 61. Todorovi} 7), Kosti} 7, Lemaji} 8 (od 88. Keki} –), Dubaji} 7 (od 45. Vukoi~i} –). In|ija je u Lu~ane do{la po bod, ali je hrabrom igrom zaslu`eno osvojila tri.Slavi{a Jeremi} spetqao se u 8. minutu pole Avramovi}evog proigravawa i prva prilika na utakmici je propala.

Doma}in nikadlak{e

Dowi Srem – Mladi radnik 2:0 (1:0)

Teleoptik - Proleter 2:0 (0:0)

PE]INCI: Stadion Suva~a, gledalaca: 250. Sudija: Trailovi} (Zaje~ar). Strelci: Petkovi} u 29. (iz penala) i To{i} u 90. minutu. @uti kartoni: ^orda{i} (Dowi Srem), Morariu, A. Tasi} i Jovanovi} (Mladi radnik). DOWISREM: Star~evi} 7, To{i} 7, Josimov 7, Vukobrat 8, Prqevi} 8, Bukorac 8, Petkovi} 8 (od 71. Markovi} 7), [u{war 7 (od 65. Ristov 7), Jankovi} 7 (od 85. Jovanovi}), ^orda{i} 8, Laki}evi} 7. MLADI RADNIK: Pejovi} 7, Stanojevi} 7, Moraiu 7, A. Tasi} 6 (od 52. Rankovi} 6), Joki} 6, Ivanovi} 7, Jeremi} 7 (od 85. Damwanovi}), Nedeqkovi} 7 (od 65, Lepojevi} 6), Veselinovi} 7, Vidi} 7, Jovanovi} 7. Posle du`e vremena trener pe}ina~kog prvoliga{a Bogi} Bogi}evi} imao je na raspolagawu sve fudbalere. U 29. minutu Petkovi}a je Jovanovi} sru{io u kaznenom prostoru i sudija Trailovi} bez razmi{qawa je pokazao na belu ta~ku. Petkovi} je bio siguran.Do kraja poluvremena doma}i su imali jo{ nekoliko izglednih prilika. U nastvaku Dowi Srem je propustio jo{ jednu lepu priliku, da bi onda gostuju}i fudbaler Nedeqkovi} sjajnim {utem pogodio stativu gola doma}ina. Kako se utakmica pribli`avala kraju, Dowi Srem je imao sve ve}u inicijativu. I kada su svi o~ekivali da }e doma}in s minimalnom predno{}u do}i do tri boda, pred golom Mladog radnika najboqe se sna{ao To{i} i doveo svoju ekipu u vo|stvo od 2:0. @. Radivojevi}

ZEMUN: Stadion Teleoptika, gledalaca 400, sudija: Koci} (Vlasotince). Strelci: Mitrovi} u 56. i Joji} u 64. minutu. @uti kartoni: Vukasovi} (Proleter). TELEOPTIK: Filipovi} 7, Popara 6, Ivkovi} 6 (Milovanovi}), Markovi} 6 (\okovi}), Mitrovi} 8, Joji} 7, Vujovi} 6, Crnoglavac 7, Ostoji} 7, @ivkovi} 6 (Quji}). PROLETER: B. Bogunovi} 6, Tanasin 6, \or|evi} 6 (Asani), Radakovi} 7 (S. Bogunovi} 6), @igi} 6, Desnica 7, ^i~ak 6 (Gali}), Vukasovi} 6, Damwanovi} 6, Sekuli} 7, Zec 6. Teleoptik je i ovoga puta bio uspe{niji od novosadskog Proletera, zaslu`eno je slavio sa 2:0. Doma}ini nisu nikad lak{e do{li do pobede u duelima sa ekipom sa Slane bare. Ve} u 2. minutu Vujovi} je bio za malo neprecizan, a u 10. minutu Crnoglavac je pogodio pre~ku.Do kraja poluvremena vi{e nije bilo ve}ih uzbu|ewa. U drugom poluvremenu gosti su bili ravnopravni, ali su wihovi napadi bili jalovi. Doma}i su iz dva poklona gostiju postigli golove. U 56. minutu Mitrovi} je sa oko 15 metara neometan od rivala pogodio mre`u iza Bogunovi}a. Nekoliko minuta kasnije isti igra~ je oteo loptu, uposlio Joji}a, kome nije bilo te{ko da pogodi mre`u. U 70. minutu sudija je neopravdano svirao penal za doma}ine, Joji} je iz drugog poku{aja bio precizan, ali ga je sudija opravdano poni{tio.U posledwim minutu doma}in je preko mitrovi}a pogodio pre~ku. D. Ivani}

Deset minuta kasnije Dizdarevi} je u{ao u Milunovi}ev {ut i spasao mre`u zeleno-belih. @arko Udovi~i} u 22. minutu uhvatio je centar{ut Slavi{e Jeremi}a i pogodio stativu. To su bile prilike doma}ina, a zatim je In|ija imala svoju {ansu. Cvetkovi} je {utirao a Milunovi} dobro u{ao u blok. Dubaji} je u 31. minutu imao jo{ jednu {ansu za In|iju, ali je Krznari} bio na mestu. Sr|an Dimitrov je u 51. minutu majstorski izveo slobodan udarac sa 20 metara, Krznari} se izvio ali je lopta zavr{ila u mre`i Mladosti. Gruji~i} je u 65. minutu {utirao, utr~ao je Udovi~i} ali je golman In|ije bio br`i. Minut kasnije Gruji~i} je mlako {utirao sa 10 metara pa je lopta zavr{ila u Dizdarevi}evom naru~ju.Proma{aj lu~anskog prvoliga{a kaznio je Lemaji} u 68. minutu, rezantnim udarcem poslao je loptu u Krznari}evu mre`u. M. J.

Be`anija– Srem0:0 BEOGRAD: Stadion Be`anije, gledalaca: 300. Sudija: Milovanovi} (Lajkovac). @uti kartoni: Dobra{inovi}, Matovi} (Be`anija), Mili}, Baqak, [inik (Srem). Crveni karton: Baqak u 90. minutu (Srem). BE@ANIJA: Puleti} 7, Skokna 6, Bre`an~i} 7, Matovi} 6 (od 86. Nedeqkovi} –), Stanov~i} 6, Jani~i} 7, Putin~anin 7, Dobra{inovi} 6 (od 55. Blagojevi} 6), Anteq 7, @ivkovi} 6 (od 62. \uri~i} –), Le~i} 6. SREM: Baji} 7, Mili} 6, [inik 6, Baqak 6, Tatomirovi} 7, Milosavqevi} 7, Jankovi} 6 (od 75. Nenadovi} –), Obradovi} 7 (od 90. Vu~kovi} –), Vuka{inovi} 7, Sin|i} 6, Filipovi} 6 (od 63. Trebovac –). Be`anija je bila boqi rival tokom celog susreta, ali je bila slaba u zavr{nici, pa je umesto o~ekivane pobede ostvarila ~etvrti nere{en rezultat na svom terenu. Doma}in je u prvom poluvremenu imao nekoliko izglednih prilika, a gosti jednu, ali su mre`e mirovale. U nastavku me~a igralo se uglavnom na polovini gostiju, re|ale su se prilike pred golom Baji}a, me|utim, sve je ostalo na poku{ajima pa su gosti ostavrili ciq, osvojili su bod. M. M.


c m y

dnevnik

TEMA

SPORT

~etvrtak6.oktobar2011.

19

DALIPROBLEMIUSPENSUI„MILENIJUMU�UGRO@AVAJUEVROPSKOPRVENSTVORUKOMETA[AUNA[OJZEMQI

DIREKTORSPENSABORISBARJAKTAREVI]

Trudnam nemawka

Nakon Toplaninog pu{tawa menice na naplatu zbog napla}enih ra~una za grejawe ra~un Spensa je blokiran, tako da situacija u ovom preduze}u nije sjajna. ^eka se ishod pregovora dva pomenuta preduze}a i Grada kako bi se ovaj problem nekako re{io.

da najboqe rukometa{e Evrope. - Mi se borimo svim snagama da obezbedimo potrebne uslove za takmi~ewe u Novom Sadu, pa nam ovaj slu~aj sa Toplanom sigurno ne ide na ruku. Qudi iz EHF-a bili su u inspekciji, ukaza-

BorisBarjaktarevi}

Uz to, delegacija iz Evropske rukometne federacije (EHF) posetila je Novi Sad jo{ 13. septembra kada su obavili planiranu inspekciju i kada su uo~eni izvesni nedostaci koji moraju biti otkloweni zbog odr`avawa rukometnog prvenstva. Krajwi rok za ispravqawe uo~enih nedostataka je prolongiran za 1. novembar kada sve mora biti pod konac kako takmi~ewe jedne od grupa EP u Novom Sadu ne bi do{lo u pitawe. Sve ovo zatalasalo je novosadsku sportsku javnost koja se pita da li }e imati priliku da u januaru naredne godine u Spensu gle-

li su na sve {to treba da se odradi, a mi smo im pokazali {ta smo od wihovih zahteva ispunili. Predstavnici Evropske rukometne federcije nisu imali velikih zamerki, ono {to su kazali odnosilo se na sre|ivawe svla~ionica, plo~ica, vrata, slavina, kao i doterivawa VIP i pres prostora. Uglavnom, radi se o velikom broju sitnih nedostataka koje moramo ispraviti. Ina~e, Grad je upravo za pomenutu namenu obezbedio izvesnu svotu novca iz buxetske rezerve - rekao je direktor Spensa Boris Barjaktarevi}.

VELIMIRMARJANOVI],PREDSEDNIKRUKOMETNOGSAVEZASRBIJE

Koqemobika zakilomesa S obzirom na to da je Rukometni savez Srbije odgovoran za organizaciju Evropskog {ampionata u januaru 2012. godine, pitali smo predsednika Saveza Velimira Marjanovi}a za mi{qewe o problemima u Spensu i eventualnoj mogu}nosti da se novosadska grupa, u slu~aju da Spens ne ispuni visoke kriterijume EHF, preseli u neki drugi grad. - U celoj ovoj pri~i ima ne{to simptomati~no. U isto vreme u dva vojvo|anska grada, gde treba da se odr`e dve grupe EP, do{lo je do problema. Spensov ra~un blokiran je zbog Toplane, a u Vr{cu Milenijum ima problema zbog gasa i grejawa, kao da toga nije bilo prethodnih godina. Sada, tri meseca pre po~etka EP ucewuju se sportski objekti i `ele da naplate ne{to {to traje godinama. Ne `elim da ulazim u detaqe, ali simptomati~no je to da su svi verbalno za Evropu, a kada ona do|e na vrata, nebitno u kom segmentu, onda teramo Evropqane iz Srbije. Meni to tako deluje, a mo`da i nisam u pravu - ka`e Velimir Marjanovi}. Prema wegovim re~ima, tamo gde su se o~ekivali problemi, u Pioniru (Beograd) i ^airu (Ni{), nema takvih pri~a, a tamo gde veruje{ da je sve besprekorno (Novi Sad i Vr{ac) pojavquju se problemi. - Da je takmi~ewe u hokeju mo`da bismo mogli i bez grejawa, ali s obzirom da se radi o rukometu, gde se o~ekuje po 6.000 qudi u halama, to je nemogu}e. Jesmo entuzijasti, ali ne ba{ toliki. Ono {to se dogodilo pre koji dan na EP odbojka{ica nema cenu, a ne da se spomiwu neke menice i problem sa grejawem.

VelimirMarjanovi},predsednikRSS

Da li u ovoj pri~i ima politi~ke pozadine? - Izgleda da svako gleda svoj interni posli}, a zajedni~ki interes ostaje po strani.Slutim da }e biti potrebno da se politika ume{a s vi{eg nivoa, jer Evropski {ampionat nije bitan samo za na{ Savez, daleko ga prevazilazi, ovde je re~ o dr`avi. Jo{ u 19. veku bilo je grejawa u halama, pozori{tima... Nije izabran pravi put da se re-

{avaju neki lokalni problemi u odnosu na zna~aj ove sportske manifestacije i bojim se da ne koqemo bika za kilo mesa. Danas u Srbiju ponovo dolazi kontrola EHF-a? - Ajde {to kasne radovi, to }e qudi iz EHF-a progutati i mo`e im se objasniti da je to zbog te{ke ekonomske situacije, ali kada bismo im rekli i za probleme sa grejawem i gasom uhvatila bi ih panika. Zato }e-

mo se silno potruditi da takve informacije ne dopru do wih. Nadam se da }e novosadski ~elnici re{iti problem u Spensu. Imamo odli~nu saradwu s direktorom vr{a~kog Milenijuma, a u posledwa tri meseca otkako je u Spens do{ao za direktora Boris Barjaktarevi} uradili smo mnogo. U slu~aju da Spens i Milenijum ne budu u funkciji, da li RSS ima alternativu? - Imamo mi re{ewe i za to. Ali, onda sve to dobija drugu dimenziju, to nije dobro, onda vi{e to nije pri~a o regionalnoj rasprostrawenosti, ve} je suprotno nekoj na{oj rukometnoj politici. Pojedina~na iskakawa unesu nemir, a radi se o doga|aju od najve}eg dr`avnog pa tek onda sportskog interesa. Ne mogu ni da zamislim kakav bi to bio skandal kada se u Novom Sadu ne bi igrale utakmice Evropskog prvenstva! Ja, kao stanovnik Novog Sada bih bio jako nesre}an i smatrao bih to i kao svoj li~ni neuspeh. Setimo se samo koliko smo ulo`ili truda, znawa i muka da dobijemo ovo takmi~ewe, a sada da sve to prokockamo. [ta bi Segedin i Vesprem dali da su oni umesto nas organizatori EP, a bili su kandidati. Marjanovi} veruje da }e gradona~elnik Novog Sad, kao i direktor Spensa, sve u~initi da re{e ovaj problem. - Mo`da je trenutak da se ume{a i Vlada Vojvodine i da se odredi po tom pitawu po{to se radi o dva vojvo|anska grada. Na{a `eqa je da cela Srbija u`iva u ovom velikom rukometnom doga|aju, a ne samo Beogra|ani i Ni{lije - istakao je predsednik RSS-a. JovoGali}

SPORTSKODRU[TVOPARTIZANPROSLAVILO66GODINA

Du{koVujo{evi}na~elu Gotovo dve decenije Danko \uni} je vodio Jugoslovensko sportsko dru{tvo Partizan, jedno od najtrofejnijih u Evropi i svetu. Za to vreme, Partizan je u mnogim sportovima osvajao trofeje, bilo je mnogo radosti, ali i tuge. Sada je do{lo vreme da neko drugi preuzme kormilo sportske porodice crno-belih klubova. Tu ~ast, ali i veliku obavezu preuzeo je Du{ko Vujo{evi}, proslavqeni ko{arka{ki stru~wak i jedan od trenera koji je jedan od najtrofejnijih u SD Partizan uop{te.

Partizan, aktuelni prvak Evrope. Najuspe{nija ekipa u `enskoj konkurenciji je Ko{arka{ki klub Partizan, osvaja~ duple krune. Najboqa seniorka je karatiskiwa Ivana ^omagi}, a najuspe{niji senior kapiten VK Partizan Vladimir Vujasinovi}. Priznawe za najboqeg trenera oti{lo je u ruke Igora Milanovi}a, u~iteqa crno-belih vaterpolista. Iako je iza sebe vodio na stotine te{kih i vrlo bitnih utakmica na klupi Partizana i

bogatija za deset titula {ampiona dr`ave i osam nacionalnih kupova. Sportsko dru{tvo je pre`ivelo krize i raspade dr`ava i pokazalo da bavqewe sportom ima vi{i smisao i da je to ~astan posao - rekao je Vujo{evi}. On je istakao da mu je ciq da nastavi kontinuitet uspe{nih rezultata i naglasio da }e SD i ubudu}e pomagati svim svojim sekcijama. - Pred nama je 2012. godine a ciq je, iako su mnogi to ve}

Godina zapam}ewe Na gala sve~anosti, u prisustvu velikog broja biv{ih i sada{wih sportista, Partizan je proslavio svoj 66. ro|endan, a dodela priznawa onima koji su obele`ili takmi~arsku godinu za nama je bila preduga. Jer, Partizan je u gotovo svim kolektivnim sportovima dominirao, osvajao titule, bilo je uspeha i u pojedina~nim sportovima, Partizanovi sportisti su okosnice mnogih PrvaciEvropeiSrbije:vaterpolistiPartizana re pre zen ta tiv nih selekcija Srbije...Zato }e tak- imao bezbroj javnih nastupa, u~inili, da {to vi{e na{ih mi~arska 2010/11. godina ostati Vujo{evi} nije uspeo da savla- sprotista obezbedi plasman na upisana zlatnim slovima u ana- da tremu prilikom prvog obra- Olim pij ske igre u Lon do nu. le bogate istorije JSD Parti- }awa kao predsednik SD Par- ^ast mi je da sa ovog mesta, u zan i nije ni ~udno {to je dodela tizan. novom zvawu, mogu da vam ~epriznawa najistaknutijim spor- Ove godine je sportskom stitam 66. ro|endan. Sre}no tistima i sekcijama trajala po- dru{tvu uspelo {to nijednom bilo vama a sre}no i tebi Parla sata. Najuspe{niji sportski sport skom ko lek ti vu ni ka da tizane - rekao je Vujo{evi}, kolektiv je Vaterpolo klub nije kod nas. Na{a riznica je koji je novinarima potom re-

kao da }e amaterski raditi posao predsednika.

^avi}potpredsednik Novi potpredsednik je najuspe{niji srpski pliva~ svih vremena Milorad ^avi}. - Ovo je za mene velika ~ast, obaveza i veliko zadovoqstvo i bi}u sre}an ako ponovim pet odsto uspeha koje je imao Partizan za vreme Danka \uni}a. Voleo bih da slede}e godine na ovom mestu sam sebi uru~im priznawe povom dobrog rezultata na OI u Londonu - izjavio je ^avi}. Dosada{wi predsednik Danko \uni} ponosan je na protekle dve decenije uspe{nog rada. - Zbog svega {to se de{avalo u dr`avi, posledwih 20 godina nisu bile nimalo lake. Ta te{ka vremena Partizan je pre`iveo i {to je najva`nije ostvario je kontinuitet vrhunskih rezultata. Posledwa godina je ne{to {to se svi nadamo da }e se ponoviti, ne jednom ve} vi{e puta. Protekla godina mi je dala za pravo da ka`em dosta. Posledwih godinu dana radili smo na formirawu novog rukovodstva koje }e biti garancija da }e i u budu}nosti biti dobrih rezultata. To garantuju dva imena: Dule Vujo{evi} i Neboj{a [apowi} - rekao je \uni} i zahvalio se SD Partizan i svim klubovima crnobele familije ~iji je on deo od 1965. godine.

ODDANASDOSUBOTE

RukometnaEvropa uSrbiji Konferencija {efova delegacija u~esnika Evropskog prvenstva 2012. godine u Srbiji odr`a}e se od danas do subote u Beogradu. U tri radna dana, predstavni ci 16 reprezen ta tivnih selek ci ja, ~el ni ka Evropske rukometne federacije i Rukometnog saveza Srbije razgovara}e o svim pitawima vezanim za odr`avawe najkvalitetnijeg takmi~ewa u evropskom rukometu, koje je na programu od 15. do 29. januara 2012. godine. Svoja izlagawa ima}e predstavnici EHF-a, kao i Organi-

zacionog odbora EURO 2012, a svi gosti na{e prestonice ima}e priliku i da posete Beogradsku Arenu, halu u kojoj }e se igrati me~evi glavne faze, kao i finalni vikend, a koja }e biti najve}a dvorana u kojoj se do sada igrao najboqi evropski rukomet. Posledweg dana sastanka, u subotu, ~lanovi delegacija }e prema grupama u kojima nastupaju posetiti gradove doma}ine preliminarne faze (Beograd, Ni{, Vr{ac i Novi Sad), hale u kojima }e igrati, kao i odre|ene hotele.

IZBOREAA

FaraiSavinovanajboqi Britanac somalijskog porekla Mo Fara najboqi je atleti~ar Evrope u izboru Evropske atletske asocijacije (EAA). On je to priznawe dobio zahvaquju}i zlatnoj medaqi na prvenstvu sveta u Daegu u trci na 5.000 metara i evropskom rekordu na 10.000 metara. Fara je tek tre}i Evropqanin kome je u skoro dve decenije po{lo za rukom da osvoji svetsku titulu na 5.000 metara. Za najboqu evropsku atleti~arku progla{ena je Ruskiwa Marija Savinova, koja je osvojila titulu svetske {ampionke u trci na 800 metara. Nagrade su dodeqene na osnovu glasova navija~a, predstavnika medija, ~lanica Evropske atletske asocijacije, kao i na osnovu ankete koja je sprovedena me|u atletskim stru~wacima {irom Evrope.


20

sport

~etvrtak6.oktobar2011.

dnevnik

YENSON BATON OBNOVIO UGOVOR S MEKLARENOM

Vozimboqe negoikada

Britanac Xenson Baton potpisao je novi, vi{egodi{wi ugovor sa Meklarenom, ali vi{e detaqa nije objavqeno.Onjeubritanskitimdo{ao posle osvajawa titule 2009. godine,kaovoza~ekipeBronGPi od tada je zabele`io ~etiri trijumfa. IunarednojsezoniBaton}e ~inititandemMeklarenazajedno s Luis om Hamilton, ~iji sada{wi ugovor s ekipom isti~e 2012.godine,aliseo~ekujeda}e ionuskoroprodu`itisaradwu. - Nikada se nisam vi{e ose}aokodku}eunekomtimunegou Meklarenu.Kao~lanoveekipe ostvariosamsvoje~etirinajve}epobedeitrenutnosamdrugiu {ampionatu, a ose}am i da vozimboqenegoikada.Tomo`ete da postignete samo zahvaquju}i pravoj podr{ci, a zaista verujem da je strast i odlu~nost za pobedom ja~a u Meklarenu nego

ubilokomdrugomtimu.Ve}sam vi{eputaistakaodamijeciq daostvarimjo{mnogopobedai titulaiverujemdajeMeklaren pravo mesto u kojem to mogu da u~inim-rekaojeBaton. Zadovoqan produ`etkom ugovora Batona s Meklarenom bio jeiwegovtimskikolega. - Fantasti~na je vest {to je Xensonodlu~iodaostaneuMeklarenu.Odtrenutkakadajedo{aosawimodli~nosara|ujemi pravijetimskiigra~.Meklaren je tim s jedinstvenom tradicijom u Formuli 1 i ponosan sam {tosamdeowega,adonajzna~ajnijeg trenutka u mojoj karijeri, osvajawa titule, do{ao sam u ovomtimu.Xensonijasmogladni uspeha i `elimo jo{ mnogo pobeda i titula u budu}nosti naglasiojeLuisHamilton. Baton je trenutno jedini voza~ koji mo`e da spre~i Sebastijana Fetela u odbrani titule,alipredwimjenemogu}ami-

Yenson Baton

sija po{to mladog Nemca samo boddeliodnovogulaskauistoriju. Do kraja sezone ostalo je jo{pettrka,aprvaodwih,Velika nagrada Japana, vozi se  u nedequ.

MARK VEBER ISKREN

Nikadane}ubiti svetskiprvak Australijski automobilista i voza~ Red bula Mark Veber priznao je da je wegovo vreme pro{lokadajeupitawu{ampionska titula u Formuli 1. Veberjeobe}aoda}enarednesezoneuboliduRedbulasigurnobitimnogoboqiikonkurentniji rival,alismatradanemagotovonikakve{ansedaseukarijeriokitititulomnajboqegvoza~aplanete. -Javnostiqubiteqiautomo- Mark Veber bilizma,presvegaFormule1,mogudao~ekujumnogo boqegMarkaVeberau2012.godini,alinekasenenadaju previ{e tituli. Mislim da je moje vreme pro{lokadajetrofejupitawu.Prevashodniciqmije

daostvarimnekupobeduu{ampionatuidabele`imboqeisigurnijevo`we-rekaojeVeber. Onjeu2010.godinibioaktivanu~esnikborbezatitulu,jer jedopredkraj{ampionataopasno ugro`avao klupskog kolegu SebastijanaFetelaiFernanda AlonsauFerariju. -Biosamblizui~inimise dajetobiomojmaksimum.Ipak, dabistebili{ampionmorate daimate100odstopodr{kutima.KadajeRedbulupitawu,jakojete{koo~ekivati odekipeda100odstopru`iobojicivoza~a-rekaoje Australijanac, stidqivo aludiraju}i da je Fetel u povla{}enompolo`aju.

TURNIR U PEKINGU

Anarazbila Zvonarjevu Biv{a najboqa teniserka sveta i trenutno 18. na VTA listiAnaIvanovi}pokazuje znake da bi mogla da se vrati u formu koja ju je i lansirala do svetskog vrha. Na turniru u Pekingu Ana igra odli~no,{tojepotvrdilauduelusatrenutnotre}omigra~icomsvetaVeromZvonarjevom2:0(6:2,6:1).Srpkiwajeigrala odli~no,pogotovoodpolovine prvogsetadokrajaduela. Zvonarjeva, koja je pro{le godinebilafinalistanaturniru u Kini i koja ove sezone imaskorod53pobedei17poraza (ovo joj je bio 18.) i dve osvojenetitule,imalajeprednost na po~etku me~a, kada je Ani uzela servis.  Me|utim, Srpkiwa je sjajnim forhendima u narednom gemu napravila ribrejkipotomvezalajo{dva gema. U petom gemu, me|utim, Ruskiwajeuzvratilaiponovo uzela servis srpskoj teniserki.Od tog trenutka krenula je Anina ofanziva. Podsetila je naonustaruAnu,igra~icukoja je bila na teniskom vrhu. Forhendjeslu`ionikadboqe isvejetodovelodoubedqivog dobijawaprvogseta-6:2. Udrugomsetusvejeizgledalo jo{ lak{e i ubedqivije. U

Ana Ivanovi} u naletu

prva tri gema svaka teniserka jeodbranilasvojservis,aonda je Zvonarjeva prakti~no poklonila brejk Srpkiwi, jer je kod 30:15 napravila nekoliko gre{aka i omogu}ila Ani da povede 3:1. Vrlo lako Ana je osvojila naredna dva gema, povela 5:1 i sebi omogu}ila da igra rastere}eno. Ipak, pri

TURNIR U TOKIJU

IJankoispao uprvomkolu SrpskiteniserJankoTipsarevi}zavr{iojeu~e{}enaturniruuTokijuve}uprvomkolu.BoqiodwegabiojeDmitrijTursunov iz Rusije sa 2:1, po setovima 7:6(8:6),6:7(3:7),7:5.Me~jetrajao~aktrisata,ainteresantnoje dajeTipsarevi}izgubiome~uprkos tome {to je imao ve}i broj osvojenih poena (117-115). Ipak, Rus je realizovao pet od {est brejk lopti, a Janko je napravio ~etiribrejkaizdevetprilika. SrbijajetakoostalabezpredstavnikauJapanu,po{tojeViktorTroickiizgubioodBernarda Tomi}a. Tursunov }e se u drugom kolusastatisaSantijaomHiraldomizKolumbije,kojijeudvaseta dobio Holan|anina Robina Hasea. TurniruTokijuigrasezanagradnifondodmilioni200hiqadadolara,apobedniku}epripasti 500 bodova i 295 hiqada. Prvi nosilac je [panac Rafael Nadal.

ME\UNARODNI I MEMORIJAL „@EQKO NIKOLI]” U BE^EJU

Dramni~aninu memorijalnipehar Mladi xudisti OXK Beograd sveukupni su pobednici 14. me|unarodnog turnira u Be~eju, a wihov pionir Lazar Dramni~anin osvojiojepeharnamewenpobedniku 4. memorijala „@eqko Nikoli}“. Beogra|ani su sakupili

najvi{ebodova(58),dokjedrugoplasiraniDinamoizPan~evaosvojio25.Ufinalukategorije plus 66 kilograma, u kojoj se takmi~io tragi~no nastradali @eqko Nikoli}, Lazar Dramni~anin je savladao Milana Risti}a iz novosadske Slavijeidarovanjeodporodi-

Prava ikebana na tatamiju u Be~eju

Parker uAsvelu Kao{toseo~ekivalo,ToniParkerigra}e za Asvel dok traje lok aut u NBA ligi. Francuski reprezentativac iz San Antonija je suvlasnik klubaizVilerbanaijo{ranijeje najavio da }e igrati za wega ukoliko ne bude imao obaveza prekobare. Asveljeozvani~ioinformaciju da }e Parker igrati za 1.500evramese~no,{tojeminimalna zarada igra~a u Pro A francuskoj ligi. Parker je za San Antonio odigrao 746 utakmica,nakojimajeprose~nopostizao 16,7 poena, imao 5,7 asistencijai3,1skok.

ce Nikoli} peharom i nov~anom nagradom u iznosu od 100 evra. Turnir je okupio 402 takmi~ara, 123 u `enskoj i 279 u mu{kojkonkurenciji,iz43kluba izSrbije,Hrvatske,Ma|arske, RumunijeiSlova~ke.Takmi~eweseodvijaloutriuzrasnekategorije, poletarskoj, pionirskojikadetskoj. -Prezadovoqnismoodzivom takmi~ara, kvalitetom borbi na{eststruwa~ai~iwenicom dajesveproteklobezpovreda. Nije lako organizovati ovako masovnotakmi~ewe,alizahvaquju}i qudima dobre voqe uspelismo.Zadovoqnismoinastupom na{ih takmi~ara, koji su se okitili s 12 medaqa, od kojihsu2zlatne,3srebrnei7 bronzanih - rekao je glavnokomanduju}i Milorad Lon~arevi}. V. Jankov

servisu Ane za pobedu, Ruskiwajeimala{ansuzabrejk.Nije se dala Srpkiwa. Uspela je da se odbrani i potom servisom i forhendom do|e do trijumfa. OvojebiodesetiduelAnei Zvonarjeve i sada je skor 5:5. Ana u ovoj sezoni ima skor od 26pobedai18poraza.

Janko Tipsarevi}

Serena zavr{ila sezonu SerenaVilijamsne}esetakmi~iti do kraja ove sezone, a wenagentXilSmolerpotvrdilajedaSerenanijeprijavqena

LEGENDARNI LITVANAC ARVIDAS SABONIS POSLE SR^ANOG UDARA

Ostaomijesamoseks ArvidasSabonispretrpeojenedavnosr~aniudarneposrednoposle rekreacije. Iako }e jo{ {est meseci biti na ku}nom le~ewu podnadzoromlekara,smogaojesnagedasena{ali. - Lekari su mi zabranili da pu{im,pijemiigram ko{arku. Preostalomijesamojedno u`ivawe-seks-uz osmehjeprokomentarisao jedan od najboqih centara svihvremena. Ina~e, Sabonis je u avgustu primqenuKu}uslavnihuSpringfildu. Arvidas Sabonis

MarejpretiFedereru vi{e ni za jedan turnir. Ameri~ka teniserka povukla se sa turnira u Tokiju i Pekingu, a kaorazlogjenavelazdravstvene probleme. Pre zavr{nog turnira u Istanbulunaprogramusujo{takmi~ewa u Osaki, Lincu, LuksemburguiMoskvi,pa}eSereninposledwime~u2011.godini bitiporazodSamanteStosuru finaluUSopena.

Endi Marej izjavio je da do kraja godine `eli da prestigne RoxeraFedereranatre}emmestuATPliste. - Roxer uvek igra dobro na dvoranskim turnirima u Evropi,takoda}umoratidadobijem jo{ mnogo me~eva ukoliko `elimdazavr{imsezonukaobroj tri. To je moj ciq i vredno }u raditikakobihima{ansudaga ostvarim - izjavio je 24-godi{wiBritanac,kojijeukarijeribioidrugitenisersveta.

Marej je osvojio turnir u Bangkoku savladav{i u finalu DonaldaJanga. - Zadovoqan sam na~inom na koji igram i veoma mi je drago {tosamuspe{nozapo~eoseriju turnira. Nadam se da }u nastaviti sa dobrim igrama do turnira iz Masters serije u [angaju. Endi je trenutno ~etvrti na ATP listi sa 7.415 bodova, a tre}eplasirani Federer ima 8.380.


ДОДЕЉЕНАНАГРАДАЗАДРАМСКОСТВАРАЛАШТВО „БОРИСЛАВМИХАЈЛОВИЋМИХИЗ”

Добитница Тања Шљивар Награда за драмско стваралаштво „Борислав Михајловић Михиз„ за 2011. годину додељена је Тањи Шљивар, драмској списатељици из Београда, за целокупни досадашњи стваралачки рад. Одлу-

ку је једногласно донео жири са театрологом Светиславом Јовановим на челу, у којем су били и књижевник Ференц Деак и редитељ Кокан Младеновић. Награда, која се састоји од новчаног износа, уметничког предмета, свечане повеље, а обухвата и штампање књиге изабраних драма, биће уручена на свечаности у Српској читаоници у Иригу, 17. октобра, на дан Михизовог рођења. Признање почев од 2005. године додељују Фонд „Борислав Михајловић Михиз„ и Српска читаоница Ириг, под покровитељством Владе Војводине и Министарства културе Србије. У образложењу овогодишњег признања се наводи да Тања Шљивар, у своје две до сада објављене

c m y

kultura

dnevnik

~etvrtak6.oktobar2011.

ГОСТОВАЊЕ ЈОЖЕФА НАЂА СА КОМАДОМ „БЕЗ НАЗИВА” У МАЂАРСКОЈ ПРЕСТОНИЦИ

Два извођења на будимпештанском фестивалу Након успешног наступа на београдском Битефу, где је освојио награду за најбољу режију, Јо-

жеф Нађ ће са представом „Без назива„ гостовати у Будимпешти, где ће наступити у оквиру обно-

драме, промишљено одабраном тематиком, импресивним и богатим језиком, иновативним обликовањем ликова и суптилношћу критичког ангажмана спада у групу предводника генерације која уводи српску драматургију у двадесет први век. Рођена је 1988. године у Бањалуци, где је завршила гимназију, а ове године је дипломирала драматургију на Факултету драмских уметности у Београду Написала је драме „Пошто је паштета„ и „Гребање или како се убила моја бака„, збирку кратких прича „Соба на трећем спрату„, сценарио „Радници умиру певајући„, радио адатпацију „Дневника„ Лазе Костића и низ других текстова. Добитница је више књижевних награда и признања.

НОВИРОМАНМИРЈАНЕЂУРЂЕВИЋУИЗДАЊУ„ЛАГУНЕ“

Књижевникаламбур омасонима

Једна од најпродуктивнијих и најуспешнијих српских списатељица током протекле деценије Мирјана Ђурђевић објавила је 12. роман необичног наслова „Бремасони„ у издању „Лагуне”. За не баш мали, али веома одани, круг читалаца, у коме је стекла култни статус, Ђурђевићева се труди да увек припреми нешто сасвим дугачије, јер из њене алхемичарске књижевне лабораторије стално стижу изненађења. Шта је овога пута припремила ауторка која се већ поиграла са многим врућим, а некада и горућим, темама српске стварности показујући да стварност може да буде невероватнија од најфантастичније фикције ? После „Ђакузија у лифту„ (грађевинска мафија), раскринкавања хашког бегунца (Радована) Караџића („Први други трећи човек„), чудног и мистериозног осмовековног лутања „Мирослављевог јеванђеља„ („Чувари светиње„), па до судбине мале будистичке заједнице Калмика у предратном Београду („Каја, Бео-

град и добри Американац„), Ђурђевићева се решила да демистификује једну тако мистериозну глобалну организацију као што су масони и то у Београду у само предвечерје Другог светског рата. Писцу са, несумњиво, највећим смислом за хумор у српској савременој литератури, није могла да промакне апсурдна прича о поновном активирању масонских ложа у нашој средини која може да понесе име Апсурдистана. Са приљежношћу својственом аналитичком уму једног доктора грађевинских наука Ђурђевићева је прионула да, до најситнијих детаља, проникне у „тајне„ ове „тајне„ организације на нашем тлу и то од митског масона, песника, устаника, пивара, надрилекара Симе Милутиновића Сарајлије па до великог писца друге половине 20. века Боре Пекића за кога није нашла доказа да је био слободни зидар, али га је она уврстила и то још као дечака. Позната по успешном поигравању жанровима,

ауторка се определила да у маниру епске или научне, фантастике под кровом масонског храма окупи мртве, живе и још нерођене масоне, по личном избору. Од њихових ритуала, које у великим дозама користе писци мистерија и авантуристичких романа, српски Иљф (без Петрова) је направио такав каламбур да од „мистерије„ није остао камен на камену. Да би могла да исмеје сремске снаше, београдске госпоје из најбољих породица, промискуитетне уседелице, за њих је формирала женску масонску ложу која је центар свих градских интрига, берза за размену информација о тајним и јавним љубавним везама. Читаоцима се препоручује да пре почетка читања ове „вратоломне вожње низ езотеријски тобоган„, како је књигу описала проф. др Владислава Гордић Петковић, помно проуче „мали и непотпуни појмовник примењене масонерије„ да се не погубе током тог путовања. (Танјуг)

21

Јожеф Нађ и Ан Софи Ланселин у комаду „Без назива”

вљеног „Јесењег фестивала Будимпеште„ под новим називом „Кафе Будапест - Савремени уметнички фестивал”. Представу „Без назива„ као заједнички програм овога фестивал и будимпештанског Националног позоришта, играће се два пута у петак 7.октобра у Сали „Гоби„ Националног позоришта у престоници Мађарске. Представу „Без назива„ Нађ је у оквиру Регионалног креативног атељеа „Јожеф Нађ„ у Кањижи створио у квадрату димензија 4 пута 5 метра у трајању од 80 минута, на задату тему за овогодишњи Прашки квадријенале, као својеврсно кореографско, естетско и филозофско истраживање простора интимности. Играчи, Јожеф Нађ и Ан Софи Ланселин, се баве истраживањем сопствене интимности, односа интимности и спектакла, релацијом публике према интимности, просторима и изворима интимности. У монохромном рукопису, само под светлошћу свећа Нађ је осмислио минуциозну мрежу покрета која драматично наглашава односе између актера представе. Редитељ представе „Без назива“ је Јожеф Нађ, мајстор сцене је Ласло Добо, а аутор костима је Александра Пешић. М. Митровић

НАРЕПЕРТОАРУБИОСКОПА„АРЕНАСИНЕПЛЕКС”

Романтичнадрама изастрашујућитрилер У новосадском биоскопу „Арена синеплекс“ од данас се приказују два нова филма. Романтична драма “Један дан“ снимљена је према истоименом награђиваном бестселеру Дејвида Николса и описује необичну везу између двоје људи. Ема (Ен Хетевеј) и Декстер (Џим Старџис) се срећу на дан прославе завршетка колеџа, 15. јула 1988. Она је амбициозна девојка из радничке класе која сања о томе да свет учини бољим местом. Он је богати шармер који мисли да је свет његова играоница. У следећих 20 година, сваки 15. јул нам открива докле су Ен и Декс стигли, као и њихово пријатељство које се непрекидно распада и поново обнавља. Кроз љубав и губитак, сломљена срца, испуњене наде и неиспуњене снове они упознају раскош живота. Негде током њиховог пута ово двоје људи схватиће да траже и надају се оном што је све време било поред њих. Други филм је “Ноћ ајкула 3Д“ у коме се наизглед савршени летњи викенд претвара у крваву

ноћну мору групе студената које прогоне крволочни морски предатори. У овом застрашујућем трилеру Сара (Сара Патон) с пријатељима стиже у породичну кућицу уз језеро у Луизијани да проведе викенд пун забаве на сунцу. Али, звезда фудбалског тима, Малик, излази из језера – без руке. Ник (Дастин Малиган), срамежљиви будући доктор, преузима случај, пружа прву помоћ и каже Сари да Малик мора хитно у болницу – с друге стране језера.На малом глисеру пријатељи одједном схвате да је језеро крцато стотинама огромних месождера. На пола пута глисер се поквари – немају никакву медицинску помоћ, нити могу икога да позову да им помогне. У шоку схватају да се ради о намерној саботажи. Напади су све гори и постаје застрашујуће јасно да неко жели да их поубија. Сара се с пријатељима бори не би ли отерала ајкуле, дозвала помоћ и преживела довољно дуго да се докопа сигурности и копна.

КОНЦЕРТВОЈВОЂАНСКОГСИМФОНИЈСКОГОРКЕСТРАСПИЈАНИСТОММЛАДЕНОМЧОЛИЋЕМ

Концерт на почетку 11. сезоне Војвођанског симфонијског оркестра (од почетка године „наследника“ Војвођанских симфоничара) под вођством диригента Берислава Скендеровића имао је прави свечарски карактер, с комплетним, класично осмишљеним, иако понешто преобимним програмом: увертиром и солистичким концертом у првом, и симфонијом у другом делу вечери. У извесном смислу и историјског (са становишта стилске разнородности и поступности, али с обрнутим редоследом извођења у односу на хронолошки настанак одабраних композиција) и едукативног карактера, с обзиром на могућност тражења сродности између изведених остварења, понуђени репертоар је најпре испунио задатак представљања нових домаћих „продуката“. „Феникс“, недавно настало дело новосадског композитора Стевана Дивјаковића, којем, с обзиром на насловом назначену програмност погодује назив симфонијска поема, писано за оркестар „а тре“, свој драматски ток заснива на миту о истоименој древној птици, која се, израњајући из пепела, повезује с ускрснућем, бесмртношћу и победом над свим недаћама и злим силама. Придружујући се категорији ауторових проавангардних композиција, којом он улази у фазу сублимисања свог акустичког и стваралачког искуства, али остаје и на линији прегледности, једноставности израза и јасноћи, ово метафорички симболично и садржајно остварење, осим богатом, на тренутке „шостаковићевски“ ефектном ор-

Фото:Е.Мемедовски

Моћаниимпресиванзвук

Са концерта Војвођанског симфонијског оркестра

кестрацијом најбоље је звучало у оним одсецима који се ослањају на стилизоване фолклорне узоре, али није била неискоришћена ни прилика да се минималистички обликован музички развој (у основи једне водеће теме постављене у различите атмосфере и ситуације) прикаже у снажно нарастајућој градацији. При том су и диригент, који је озбиљно простудирао партитуру, и оркестар, постигнуту огромну енергију и кулминацију држали под чврстим „надзором“, почев од уводне, веома експресивне, готово погребно обојене тужбалице, а та усмереност контроле, била је и један од битних елемената тумачења овог, по многим особинама занимљивог, темпераментног, ритмички прегнантног и за свирање изазовног дела. Војвођански симфонијски оркестар је потом пажњу усмерио на што поузданију сарадњу с 29-годишњим пијанистом Младеном Чолићем (некадашњим сјајним учеником новосадске Музичке школе „Исидор Бајић“ и студентом Академије уметности) који од дипломирања живи и усавршава се у Паризу (магистрирао је у класи Приске Беноа), негујући и веома успешну такмичарску и извођачку каријеру. У већини с веома добром подршком искусно вођеног оркестра, и упркос скоро „инцидентној“ ситуацији због изненадног пада струјног напона, уметник је храбро (а били су још одважнији оркестарски музичари, јер су њихови пултови били готово сасвим замрачени), без икаквог колебања наставио интерпретацију солистичке партије у Листовом Првом клавирском концерту

у Ес-дуру, остајући подједанако слободан, полетан и импулсиван, технички сигуран и тонски блистав. Испољавајући прави листовски темперамент већ од упечатљиво постављене маркантне теме и сигурних октава, досезао је већином блесак непревазиђеног композиторовог виртуозитета, и поред извесних „неакадемских“ непрецизности у „младалачки необузданомн“ финалу. На граници између велике персоналности и ноншалантности, могли бисмо посматрати Чолићево доношење кантилене (иначе изузетно музикално и певно), „развучене“ великим и честим цезурама, премда је у целини пленило тонском издиференцираношћу чак и на микро- плану. Прегледна Листова оркестрација одговарала је могућностима нашег симфонијског ансамбла, па су идеје аутора биле исказане топло и уверљиво (проосећан кларинетски соло уз другу клавирску тему, као и веома лепо „упевана“ виолончела у „оплемењеном“ уводу, односно главној идеји 2. става). Догађај вечери без сумње је био представљање Пете симфоније у цис-молу Густава Малера (поводом светског обележавања 100-годишњице композиторове смрти), чије је ишчекивање као и тумачење оправдало наведени историјско-образовни концепт концерта отварања сезоне Војвођанског симфонијског оркестра. Дело написано између 1901. и 1903. године, по Малеровој тежњи да из бола и очаја нађе пут ка светлу слично уводној Дивјаковићевој симфонијској поеми, такође као и она почиње својеврсним посмртним маршом.

Оцењено као једно од најлепших и најзахтевнијих остварења позноромантичарске симфонијске литературе, које публика није до сада могла да чује на новосадском концертном подијуму, али ни да провери његову актуелност, деловало је својом мрачном сугестивношћу, силовитошћу и патосом, мајсторски истакнутим, пренапрегнутим контрастима и динамичким успонима, а нарочито, сасвим необичном инструментацијом 4. става (Adagietto, написан само за гудаче и харфу), протумачено је с максималним ангажманом комплетног састава и уверљивошћу која је ишла знатно изнад „обичне“ презентације дела. Све инструменталне групе (одличне хорне) и солисти (судбински обојен уводни соло трубе) приказале су високу професионалност и креативност, следећи диригентове енергичне гестове који су били и жустри и прецизни и понесени, резултирајући и самопоузданом и музикалном интерпретацијом. Војвођански симфонијски оркестар и шеф-диригент постигли су моћан и импресиван звук, а његова снага и обим, као и изнијансирани динамички преливи посебно су деловали у жестоким драматским и персифлажним пунктовима, наглим динамичким „искоцима“ и пробојима виолентно „растрзане“, али и контрапунктски богато испреплетене композиције, а посебно у тихо издисаној, страствено „болној“ озвучености многима веома препознатљивог Adagietta, употребљеног у Висконтијевом филму „Смрт у Венецији“. Марија Адамов


22

ekologija

~etvrtak6.oktobar2011.

dnevnik

MASTERPLANZARAZVOJNACIONALNOGPARKA„FRU[KAGORA”

Milijardaevraunarednih desetgodina Na sajmu  „Eko-svet”, odr`anom na Novosadskom sajmu, na zajedni~kom {tandu nastupilo je svih pet nacionalnih parkovaSrbije.Predstavqenasubogatstva nacionalnih parkova „Fru{ka gora”, „Kopaonik”, „\erdap”, „Tara” i „ [ar-planina”. Inicijator okupqawa svih nacionalnih parkova Srbije, ujednoidoma}inuNovomSadu, Nacionalni park „Fru{ka gora”, po re~ima pomo}nika direktora tog javnog preduze}a Radovana Ninkovi}a, predstaviojerasko{ilepotuFru{ke goreionoga{tojeuwojure|e-

no i sa~uvano, ali i svega {to jo{itrebadaseuradikakobi ovalepoticadobilamestousamom vrhu nacionalnog bogatstva,kojejojipripada. - Predstavili smo na{e ekolo{kevrednosti,prezentovali ono {to ~inimo u za{titi i unapre|ewu {uma i zdravog turizma-ka`eNinkovi}.-Akcenat smo stavili na ponudu u oblasti lova i ribolova jer imamoogra|enolovi{tenaoko 1.000hektara.Lovnipotencijal nacelojFru{kojgorijevelik, a dobri su i uslovi za ribolov jergazdujemodelomDunavaijezeromkodErdevika

OlepotiiponudiNacionalnogparka„Fru{kagora”odavno znajuidoma}iistranituristi, ali, kako isti~e Ninkovi}, poslanawegovomure|ewuiisre|ivawu ima mnogo, pa su i planovi,kojiuvelikojmerizavise odpomo}iPokrajine,veliki. - Napravqen je Master plan razvoja Fru{ke gore i ve} narednih meseci treba da ga odobri Vlada Vojvodine. On }e omogu}itidasevidesvipotencijali Fru{ke gore, bi}e data slika i pregled sada{weg stawa,kaoipotrebazaulagawemu narednihdesetgodina,{tojei period ostvarewa Master pla-

na. Procewujemo da u narednih desetgodinatrebaulo`itioko milijardu evra kako bi Nacionalni park „Fru{ka gora” bio ono {to zaista treba da bude i potvrdionazivnacionalnogbogatstvaodposebnogzna~aja.Tek onda}eFru{kagoradobitipun sjajisvakomposetiocupru`iti ono{toseodnacionalnogparka o~ekuje - o~uvawe i za{tita prirode,o~uvaweiunapre|ewa {uma,ekosistema,turizam,razvojinfrastrukturenaFru{koj gori,demografijasvihnseqana obroncimaoveplanine-zakqu~iojeNinkovi}. Q.Male{evi}

NOVE[UMEUVOJVODINI

Po{umqavaweoko 6.000hektara Javno preduze}e „Vojvodina{ume”tokomovegodinezapo~e}e veliku akciju po{umqavawa Vojvodine na povri{ni od oko 6.000hektara,kakobiseprocenat po{umqenosti ove regije pove}ao,najavilajedirektorka JP „Vojvodina{uma” Marta Taka~. - Danas je u Vojvodini svega sedam odsto povr{ina pod {umama{tojeizuzetnomalouodnosuname|unarodnestandardeistaklajeMartaTaka~.-Nije potrebno posebno isticati kolikojezazdravqequdii~istiju `ivotnu sredinu va`no da se procenat zasa|enosti {uma pove}a. Zbog toga smo sebi kao prioritetanzadatakstavilida

ne{to konkretno uradimo na po{umqavawu. Rezultata u po{umqavawu Vojvodine ve} ima, ali nesre|eni imovinsko-pravni odnosi spre~avaju nas da u ovojsezoniuradimoivi{e Ona je na tek zavr{enom Prvom sajmu {umarstva, koji je odr`an na Novosadskom sajmu, naglasila da je JP„ Vojvodina{ume” kupilo savremenu {umarsku mehanizaciju, devet modernihma{ina,kojesuve}anga`vane u {umama Vojvodine. Po wenim re~ima, to }e, svakako, doprinetidaseoovom,zaqude i `ivotnu sredinu va`nom segmentu, ubudu}e posveti ve}a i boqapa`wa. Q.M.

UOKVIRUIPAPROJEKTAPREKOGRANI^NESARADWEMA\ARSKA–SRBIJA

Za{titanajugro`enijih vrstaptica Dru`eweuPore~anskomcentru

Foto:M.Mitrovi}

JESEWAAKTIVNOSTODREDAIZVI\A^AUKAWI@I

Privr`enost deceprirodi

Odred izvi|a~a „Kawi`a” u Kawi`i minule subote je u svom Pore~anskomcentrunaobaliTise okupio ~ak 99 mali{ana, koji supokazalivelikuzainteresovanost za u~ewe izvi|a~kih ve{tina,  privr`enost prirodi i za{titi `ivotne sredine. ^lan Upravnog odbora OI „Kawi`a” Robertino Kwur ka`e da je upis dece u Izvi|a~ki klub otpo~eo po~etkom ove {kolske godine, {to se praktikuje od pro{le godine,jerjeprethodnihdesetakgodina rad sa decom bio zapostavqen. -Po~elismodaobnavqamostarevrednostikojekrasedelatnost izvi|a~ke organizacije - konstatujeKwur.-OdrednaobaliTiseu Kawi`i ima verovatno jedan od najlep{ih i najure|enijih centarauzemqiiregionu,~egasmosvesniitrudimosedagadodatnounapredimoiulep{amo,atomo`emo jedinoakouaktivnostiukqu~imo {to ve}i broj dece. Napravili smoprezentacijudelatnostiizvi|a~keorganizacijeu{koliuKawi`iinatajna~inprivuklipa`wudece,takodajeodziv~akiznadna{iho~ekivawa. De~aciidevoj~icesunaprvom okupqawuimaliraznezanimacije uprirodi,paipripremaweu`ine pe~ewem slanine na `aru. U rad sawimaukqu~enojevi{epedagoga, a za obezebe|ewe svih uslova

Analize uginulih p~ela na podru~juapatinskeop{tine,koja je obavqena u Centru za kontrolutrovawanaVMA,pokazale su da su p~ele stradale od preparata „pirimifos-metilia„ koji se, ina~e, kako ka`u p~elari,koristizauni{tavawe krpeqa. Analizu p~ela zatra`ilojeDru{tvop~elara»Dunav« u Apatinu nakon {to je tokom maja ove godine u p~eliwacima napodru~juapatinskeop{tine, anajvi{euokolinibawe»Junakovi}« i kanala DTD, izazvana velika {teta kod 1.070 p~eliwih dru{tava. Sudski ve{tak VidojeKuli} jetadautvrdioda je{tetave}aod100.000evra. -UzorkezaanalizuuzeojeveterinarskiinspektorGeorgGusman, atro{koveanalizeplatilojeDru{tvop~elara.Sada,kadajepotvr|enodasup~eleotrovane,obavestilismosveinspekcijske slu`be na podru~ju Zapadnoba~kogokrugaiapatinske

pobrinulisuse,uzstare{inuOdredaAndorKalman,teRobertina Kwura i ostali ~lanovi UO: Roland Sabo, Jo`ef Kara~owi i Krista Kova~ i ~lanovi nadzornog odbora dr Karoq Kasa{, TiborVa`owi iLasloMak. Minulog leta u Pore~anskom centrujezanajmla|e~lanoveorganizovano taborovawe, a za starije na ostrvu uzvodno na Tisi prema Martono{u. Pored toga jo{ pet kampova su organizovale drugecivilneorganizacije. -Okupqawenajmla|ih~lanova nastavi}emosvakesuboteprepodne,gde}emoihkrozigruuprirodi u~iti izvi|a~kim ve{tinama, akadabudehladnijedru`ewa}emoprireditiuklupskimprostorijama.Decuu~imokakodasepona{ajuuprirodi,upoznajemoihs Tisom i otklawamo strah prema vodi.Tako|e,u~imoihsolidarnosti, kako da pomognu jedni drugima, timskom radu, snala`ewu u prirodi, ~itawu i crtawu topografskihkarata,prou~avawupticaizna~ajuo~uvawa`ivotnesredine.Vodimoihinatakmi~ewai razvijamotimskiduh.Po{tosmo mi izvi|a~i na vodi - pore~ani, nosimo plave uniforme, tako da }emo najupornijima i najsnala`qivijima,nastavitidaradimoi stvaramonovegeneracijevodnika koji }e se raditi s najmla|ima ka`eKwur. M.Mitrovi}

Dru{tvo za za{titu i prou~avawe ptica Srbije prenekolikodanazavr{ilo je sa sprovo|ewem prekograni~nog projekta za{tite dve vrste ptice u Vojvodini – modrovrane i sive vetru{ke. Rezultate ovogpoduhvata,kojesuuradili sa  Ma|arskim dru{tvom za za{titu ptica i prirode (MME), i uz finansijskupomo}IPAprekograni~nog programa Evropske unije, ~lanovi Dru{tva prikazali su na nedavnoodr`anojzavr{noj konferencijiuSenti. Sekretar Dru{tva Marko Tucakov ka`e da je za{tita biodiverziteta, a time i ugro`enih vrsta, neophodna za po{tovawe principa odr`ivog razvoja. IMa|arskaiSrbija~uvaju bogato prirodno nasle|e,~ijisudeostani{ta specifi~na za panonski biogreografski region. Dugoro~niciqna{egprojekta je dostizawe povoqnogstatusaza{titedvevrsta ptica koje su od me|unarodnogzna~ajana,zawihnajva`nijim,lokalitetimauzdu` graniceovedvezemqe,pogotovozato{tosuwihovepopulacijeprostornopovezanei{to ovepticenepoznajugranice– rekaojeTucakov. Na projektu je, ispred Dru{tva,biozaposlenJo`efGergeq kojiiznosinajva`nijerezultate. - Jedna od najpogubnijih pretwizaovevrstejenedostatakmestazagne`|eweupogodnimstani{tima.Ovajproblem jere{enpostavqawemve{ta~kih gnezda, po 300 za svaku vrstu. DZPPS je, uz pomo} brojnih regionalnih saradnika,

Sivavetru{kaimodrovrana Siva vetru{ka je vrsta malog sokola, migratorna ptica grabqivica.NalazisenaCrvenojlistiIUCN,gdejeokvalifikovanakaoskorougro`enavrstaistrogojeza{ti}ena uSrbiji.Ugro`avajujemnogesavremenepretwe:smawivawe mestazagne`|ewezbogse~edrve}a,gubitakstani{ta{irewem poqoprivrede, posebno na slatinama, elektrokucija, ilegalnoubijaweinepovoqnivremenskiuslovi. Modrovrana je ptica veli~ine ~avke, ponegde nazvana i plavavrana.Napodru~jukojenaseqavajenepogre{ivouo~ivajersucelaglava,vratidowidelovitelajednoli~noblistavo plavi. Sve populacije modrovrane su selice na duge distance.Kqu~nepretweovojpticisunapu{taweiparlo`ewelivadaipa{waka,modernaobradazemqi{ta,gubitak starih i pojedina~nih, usamqenih i umiru}ih stabala. Na sre}u,ovadupqa{icaradoprihvataku}icezagne`|ewe.

presveganaseveruBa~kei Banata - Udru`ewe qubiteqa prirode „Riparia“, naovajna~inuspelodapopulaciju modrovrane, koja je bila mawa od 20 parova pre desetak godina, oja~a na preko 100 sada{wih zabele`enih gnezda. Problem o~uvawa sive vetru{kesastojiseutomedani ona svoja gnezda ne gradi sama, ve} ih preuzima, pre svegaodga~aca,nakon{to ovi zavr{e gne`|ewe. Takva zanimqiva simbioza uzrokujenedostatakgnezda na mnogim lokalitetima, jer je, na`alost, i nekada obi~anisvudaprisutanga~ac u velikom opadawu i pogodnih kolonija je sve mawe–istakaojeGergeq. Gergeqnapomiweidasu ~lanovi Dru{tva, uz pomo} ma|arskih kolega, napravili i postavili u kolonije u severnom Banatu (kod Jazova, Mokrina, Padeja,VrbiceiCrneBare), isredwemBanatu(kodMelenacaiBa{aida)-kutije za gne`|ewe koje su ve} prve godine dale efekat i ukojesusesivevetru{kerado naselile. Prekograni~niprojektne}e se zaustaviti samo na uspostavqawu za{tite dve vrste. Wime Ma|arsko dru{tvo za za{titu ptica i prirode i Dru{tvozaza{tituiprou~avawe ptica Srbije `ele da podignu javnu i profesionalnu svest o zna~ajuza{titena{egprirodnognasle|a.Time}eonposlu`iti kao dobar primer saradwe za razli~ite budu}e prekograni~ne inicijative i potvrditi slogan programa „Dobri susedi zajedno stvaraju budu}nost“. @.Balaban

NAKONANALIZEUGINULIHP^ELAUAPATINSKOJOP[TINI

Vinovnikidaqenepoznat op{tine,apodnelismoiprijavu Javnom tu`ila{tvu i policijskoj upravi  protiv nepoznatog po~inioca {tete. Do sada smodobiliodgovorsamoodpoqoprivredneinspekcije,kojaje ustanoviladapoqoprivrednici tretmanima na poqima nisu prouzrokovalitrovawep~elai tojeprosle|eno{umarskominspektoru - rekao je predsednik Dru{tvap~elara„»Dunav„u«Apatinu Rade Stevanovi}. - Sada predstoji da inspekcijske slu`be i sud utvrde ko je odgovoran.Tvrdimdaprskaweizaviona nije najavqeno u to vreme u sredstvimajavnoginformisawa niti je obave{teno Dru{tvo p~elara,aukolikojepo{tovan zakonondapostojeuzorciizsvakogrezervoaraizkojegjeVojvo-

|anskaprivrednaavijacijatretiralaovopodru~je.Ne}emoodustati jer `elimo da uka`emo napropustekojisevi{enesmejudoga|atialiida,akojemogu}e,naplatimo{tetu. [ef op{tinske komunalne inspekcijeNikolaMar~eta dobio je dopis Dru{tva p~elara „»Dunav„« s nalazom Centra za kontrolutrovawaVMAtvrde}i da krpeqi u periodu trovawa p~ela  nisu tretirani na podru~ju bawe J» unakovi}«. Uni{tavawekrepeqajebilolokalnoi samo sa zemqe pred prvomajske praznikenapodru~jubawekaoi na izleti{tima kraj Dunava, a pomorp~elasedogodiood12.do 15.maja. - Koristili smo, kao i prethodnih godina, sredstvo „ickon

08„~ijiefekatjesamo48sati,a tretirawesenijeobavqaloavionski.Utovremejebilotretirawa uqane repice poqoprivrednom mehanizacijom te mo`datutrebatra`itiuzrokepomorap~ela-rekaojeMar~eta. U Republi~kojh veterinarskojinspekcijisuodmahpotrovawu,umaju,podneliprijavutu`ila{tvu Sombor, jer su osim p~elastradaleiribeuribwaku „» Jedinstvo„«uSvilojevuitonajvi{e u dovodnim kanalima. Po wihovim re~ima toksikolo{ki nalazvodejo{nijestigaoiznovosadskefirmekojojjepoveren ovaj posao. Postoji sumwa da je vodakaopojili{tep~elamogle da budu zaga|eno, ka`u u Republi~koj veterinarskoj inspekciji, kojoj, kako ka`u, p~elari

nisudostavilinalazCentraza kontrolutrovawaVMA. -Gre{kesumogu}eizbogtoga inastojimo dautvrdimoistinu ine}emoodustatijeristotako mo`e se dogoditi i ve}a tragedija,dastradajuqudi,atoniko

ne `eli. Ina~e, prava {teta u p~eliwimdru{tvimasazna}ese tek na prole}e jer oslabqena dru{tva se ne mogu tako brzo oporaviti-rekaojepredsednik Dru{tvap~elaraRadeStevanovi}. J.P.


c m y

SVET POZNATIH

dNEVNIk

~etvrtak6.oktobar2011.

Кустаснима филмо православљу вострукидобитникЗлатнепалме почињеснимањефилмачијаће Д тема бити религија. Познати реди-

23

PAPARACO

тељ Емир Кустурица почиње у среду,28.септембрауТребињуснимањефилмаоправослављу. Кустурица је приликом посете Требињупотврдиодајеречопројектукојисесниманасветскомнивоуи говориоседамсветскихрелигија.

Којеова плавуша Која се певачица крије испод кратке плаве перике у реклами за „Арманијев” џинсивеш?

Емир Кустурица

„Православљејесегментфилмаи тај део је поверен управо мени да снимим. Сви локалитети на којима ћесефилмсниматибићепажљиво прегледани и одабрани. Моја екипа обишлајесвезначајнеправославне локалитете од Љубиња до Требиња”,изјавиојеКустурица. Према још увек незваничним информацијама, режисер у Требињу планира и реализацију пројекта по угледунаАндрићград.

Алек Болдвин:љубавгодиненеброји

Бреде,опетси„дувао”? Б ред Пит дао је неџентлменски интерв ју у којем прича како му јесаЏениферАнистонбило смртнодосадно. Пит(47)уинтервјуузачасопис „Парејд” без цензуре описујесвојбраксазвездом „Пријатеља”,алиисвојуљубавпремамарихуани. „Целе деведесете провео сам у скривању од ‘селебрити’ живота. Смучио сам се самсеби,поцеодансамседеонакаучу,пушиоџоинтза џоинтомиосећаосепатетично. Знам да је мој брак био велики део тога, покушавао сам да у тој вези видим не-

IN

што што она није била. Било ми је смртно досадно”, рекао је глумац, који ипак није открио да ли је Џенифер преварио са Анђелином Џоли, са којом данас има шестородеце. „Најпаметнија ствар коју сам у животу урадио јесте дасвојојдеци подарим Енџи за мајку. Човече, колико сам срећан што имам ту жену!”

Џереми Ајронс

OUT Мет Дејмон

Џенифер Анистон после развода је рекла да је Питу фалио „чип за саосећ ајност”, што је глумац потврдио овим интервјуом, поводом којег се глумица јошувекнијеогласила. На приче о наводним свађама са Анђелином, могућности брака или седмог детета, Пит слеже раменима. „Не можемо против таблоида. Искрено, све већ знате-венчаћемосекадато буду могли да ураде сви људи који се воле. Не раскидамо, још увек не планирамосвадбу,инемамо седмо дете на путу”, закључиојеон.

КаписодасмуваоМаријуКаран

П

опуларнаглумицајевећмесецданау емотивној вези са рукометашем ПетромКаписодом. Марија Каран (29) и и црногорски рукометашПетарКаписода(35),већмесецданасуу страсној романси, пише магазин„Story”. Звезда холивудског филма „The Rite” и рукометаш сарајевске Босне упознали су се преко заједничких пријатеља, а протеклу недељу су провелизаједноуБудви. И Марија и Петар су због ове романсе прекинули своје досадашње емотивне везе. Петар је због лепе глумице раскинуо двогодишњју везу са босанском водитељком Дејаном Росуљаш (27),сакојомсеиверио прошле године. Петар и Марија нису желели да

коментаришусвојувезу,алисезатоогласила Петрова бивша девојка која је кратко изјавила да све што новинаре интересује о раскидуиМаријиКаранмогудапитајуПетра јерона„немаснагедаговориотоме”.


24

svet

~etvrtak6.oktobar2011.

dnevnik

AMERI^KI MINISTAR O BUDU]IM ODNOSIMA U NATO

Ratovipreskupi izaSAD

BRISEL: Ameri~ki ministar takao da ukoliko se ameri~ki Konodbrane Leon Paneta izjavio je ju- gres ne pozabavi ameri~kim defi~e da ameri~koj vojsci preti citom ove godine, Pentagon bi moozbiqno smawewe buxeta i da ne}e biti u stawu da nadomesti mawkove u NATO. Fiskalni pritisci su prisutni sa obe strane Atlantika i saveznici u okviru NATO moraju blisko da sara|uju da bi udru`ili sredstva, umesto da ra~unaju da }e velika izdvajawa Amerike za odbranu popuniti praznine, rekao je Paneta. Govore}i na skupu koji je organizovala nevladina organizicija Karnegi Jurop u Briselu, pred dvodnevni sastanak minista- LeonPaneta ra odbrane ~lanica NATO, Pane- gao da bude „suo~en sa dodatnim ta je rekao da su ameri~ki vojni li- smawewima {to bi imalo ozbiqne deri suo~eni sa smawewewem od posledice za nacionalnu bezbed450 milijardi dolara u narednih 10 nost i va{u, tako|e.” On je upozogodina, preneo je AP. Paneta je is- rio zemqe ~lanice NATO da mora-

PRAVILA ZA VISOKORIZI^NU TRGOVINU HARTIJAMA OD VREDNOSTI

ju bli`e da sara|uju da bi prikupili dovoqno sredstava za operacije koje NATO izvodi u Libiji i Avganistanu. „Rezultat }e biti tragi~an ukoliko alijansa smawi kapacitete koji su neophodni za uspe{no izvo|ewe tih operacija”, rekao je Paneta. Ameri~ki ministar je izneo ovo upozorewe pred sastanak ministara odbrane zemaqa ~lanica NATO na kome }e u centru pa`we biti misije u Libiji i Avganistanu, ali i situacija na Kosovu i problem sa piratima u Somaliji. Kako je izvestila ameri~ka novinska agencija, zvani~nici ka`u da `ele da bar jedna od tri misije - u Libiji, na Kosovu ili u Somaliji, bude okon~ana uspe{no, brzo i za sva vremena. (Tanjug)

NEMIRI U ARAPSKOM SVETU

RusijaiKinaprotiv rezolucijeoSiriji WUJORK: Savet bezbednosti Ujediwenih nacija odbacio je preksino} rezoluciju kojom se osu|uje represija nad demonstrantima u Siriji, po{to su Rusija i Kina stavile veto. Predlog rezolucije, koju su podneli Francuska, Nema~ka, Britanija i Portugalija, dobio je devet glasova, {to bi bilo dovoqno za usvajawe, ali veto dve stalne ~lanice je to onemogu}io. Predstavnici Rusije i Kine izrazili su o~ekivawe da }e se kri-

za u Siriji re{iti mirnim putem, dogovorom vlade i opozicije, bez stranog me{awa i kr{ewa wenog suvereniteta, isti~u}i da sankcije i pretwe sankcijama nisu od pomo}i. Ambasador Rusije Vitalij ^urkin uporedio je tu situaciju sa Libijom, rekav{i da je rezoluciju Saveta bezbednosti tada NATO interpretirao kao opravdawe za intervenciju. (Tanjug)

Hap{ewauSaudijskojArabiji DUBAI: U Saudijskoj Arabiji je zvani~no potvr|eno da je na istoku zemqe, gde prete`no `ive {iiti, do{lo do nemira u kojima je povre|eno vi{e osoba ukqu~uju}i i nekoliko policajaca. U saop{tewu ministarstva unutra{wih poslova se isti~e, kako prenose aganecije, da }e vlada koristiti „~eli~nu pesnicu” protiv onih, koji u ime intreresa stranih sila, poku{aju u ugroze bezbednost zemqe. Iako se to konkretno ne isti~e, analiti~ari tuma~e da se u Rijadu misli na Iran, koji navodno poku{ava da pro{iri svoj politi~ki uticaj na Bliskom istoku preko {iita u Iraku, Libanu i Bahreinu, a sada poku{ava i u Saudijskoj Arabiji. Kada je po~elo „arapsko prole}e” Saudijska Arabija se suo~ila sa nemirima, ali su oni u martu ugu{eni muwevitom akcijom kada je uhap{eno vi{e od 100 {iita pobuwenika. Kao deo zajedni~kih snaga bezbednosti u Persjskom za-

livu, Arabija je u martu pomogla i U Saudijskoj Arabiji, najve}em Bahrenu da se obra~una sa {iit- svetskom proizvo|a~u nafte i saskim pobuwenicima. Posle pauze vezniku SAD, zabrawene su deod nekoliko meseci, naftom boga- monstracije, protestni mar{evi ta kraqevina se ponovo suo~ila sa protestima. Mawinski [iiti, koji ~ine 15 odsto od ukupno 19 miliona stanovnika, tvrde da ih kraqevska dinastija tretira kao „qude druge klase”, {to u vladi demantuju. Saudijska Arabi ja se po sled wih me se ci, sve do sada, nije suo~avala sa posledicama „arapskog MartovskedemonstracijeuKatifu pro le }a” upr kos po zi vi ma na kao i izra`avawe nezadovoqstva internetu da se odr`e javne de- sedewen na javnim mestima. Apsomon stra ci je pro tiv vla da vi ne lutisti~ka monarhija je tek nekraqevske dinastije, koja gra|a- davno izvr{ila neke reforme konima uskra}uje osnovna prava i jima je prvi put `enama dato praslobode. vo glasa. (Tanjug)

Preventivnipaket meraprotivkrizeuEU BERL IN: Ministri finansija Evropske unije usvojili su u Luksemburgu takozvani Sikspek paket, u novom poku{aju da re{e finansijsku krizu, ali wihove odluke jo{ treba da odobri Evropski parlament. Ministri su satima pregovarali dok nisu kona~no do{li do kompromisa za nova trgovinska pravila za visokorizi~nu trgovinu hartijama od vrednosti, preneo je Doj~e vele. Evropska unija `eli da u budu}nosti ima vi{e sigurnosti i perspektive. Veliki deo berzanskih derivata, kao {to je na primer kla|ewe na kretawe kursa akcija, u ovom trenutku se de{ava i van berze, a to su takozvani over de kaunter poslovi. Sa tim dogovorom Evropska unija je donela veliku odluku, rekao je nema~ki ministar finansija Volfgang [ojble. A 20 najja~ih privrednih nacija tako `ele da spre~e budu}e finansijske krize.

„Jedna od najve}ih opasnosti na finansijskim tr`i{tima su upravo derivati, posebno neregulisani poslovi berzanskim derivatima, u koje nemamo uvid, jer se doga|aju van berze”, rekao je [ojble. Mogu}i gubici u takvim transakci-

jama ~esto nisu adekvatno za{ti}eni. I kada propadne jedan posao to mo`e da izazove lan~anu reakciju. I upravo to se doga|a u finansijskim krizama. Usvajawe takozvanog Sikspek paketa je u Luksembrugu bilo nesporno. Sa {est zakona Evropska unija `eli da spre~i izbijawe novih finansijskih

kriza. Nakon {to je Evropski parlament prethodnih nedeqa usvojio stro`a pravila za prezadu`ene zemqe, to je otvorilo put ministrima finansija 27 zemaqa ~lanica EU. „Ovo je va`an korak, i to pokazuje da mi u Evropi idemo korak po korak ka stabilnosti i ja~awu ekonomskog rasta”, rekao je [ojble. Tako bi Evropska komisija trebalo da deluje ve} na pomolu buxetskog deficita u pojedinim zemqama, a ne kada neka zemqa prema{i dozvoqeni dug od tri odsto ekonomskog u~inka. Sankcije protiv zemqe koja se ne pridr`ava uputstava mogle bi tako automatski da pomognu. A Evropska komisija bi vi{e nego do sada pazila na neravnote`u izme|u zemaqa ~lanica i u tom slu~aju mogla bi da reaguje protiv zemaqa koje du`e vreme imaju ve}i uvoz od izvoza, {to dovodi do negativnog bilansa. (Tanjug)

Izrael opasanza region

Turskesankcije protivSirije ANKARA: Turski premijer Tajip Erdogan izjavio da }e wegova zemqa uvesti sankcije protiv re`ima u Siriji.Premijer Erdogan, koji se nalazi u poseti ju`noj Africi, izjavio je da veto u UN ne}e „spre~iti Tursku i jo{ neke zemqe „da uvedu sankcije protiv Damaska, prenela je agencija Anadolija. U Ankari se zasad ne otkriva koje mere }e biti preduzete protiv Sirije, ali je re~eno da }e one biti uperene, ne protiv naroda, nego protiv re`ima. Turska je ve} uvela embargo na uvoz oru`ja u

Siriji. Ankara i Damask su sve do nedavno imali prijateqske odnose, koji su poreme}eni po{to re`im Ba{ara al Asada nije prihvatio apele Ankare da po~ne demokratske reforme i da prestane da se obra~unava sa demonstantima. U Turskoj se, o~igledno, strahuje od zao{travawa krize u Siriji {to bi moglo da izazove novi talas izbeglica. U pograni~nom podru~ju na jugoistoku Turske ve} je stiglo 7.500 sirijskih izbeglica. (Tanjug)

ANKARA: Turski premijer Erdogan ocenio je ju~e da Izrael predstavqa „opasnost” za bliskoisto~ni region zato {to poseduje atomsku bombu. „Izrael je opasnost za region zato {to poseduje atomsku bombu”, rekao je Erdogan. On je ponovo osudio Izrael za napad na humanitarni turski konvoj na wegovom putu za Gazu 2010. godine, kada je poginulo devet turskih aktivista. Nakon {to je Izrael odbio da se izvini za taj napad, Turska je povukla svog ambasadora iz te zemqe i zamrzla sve vojne ugovore.

Moskvauhapsilakineskog{pijuna MOSKVA: Slu`ba ruske dr`avne bezbednosti saop{tila je ju~e da je uhapsila kineskog {pijuna koji je poku{avao da do|e do informacija o naprednim ruskom sistemu za protivraketnu za{titu S300, prenele su ruske agencije. „Kineski dr`avqanin koji je radio kao prevodilac u zvani~noj delegaciji, poku{ao je preko ruskih dr`avqana kojima je obe}avao nov~anu nagradu, da do|e do dokumenata o sistemu naoru`awa S-300 koji predstavqa dr`avnu tajnu, na-

vodi se u saop{tewu Dr`avne slu`be bezbednosti. Navodni {pijun „priveden je 28. oktobra pro{le godine. godine u Moskvi”, navodi ruska slu`ba koja je informaciju o tome objavila tek ju~e. Isti izvor navodi da je istra`ni dosije o slu~aju {pijuna`e predat 4. oktobra 2011. sudu u Moskvi. Raketni sistem S-300 li~i na ameri~ke rakete Patriot vrlo naprednu tehniku protivvazdu{ne odbrane sposobne da uni{ti bor-

bene avione i krstare}e rakete. Sistem, razvijen tokom 80-ih godina pro{log veka, mo`e da uni{ti projektile i sru{i avione na daqini i do 150 kilometara i na visini i do 27 kilometara. Rusija je u aprilu 2010. isporu~ila Pekingu 15 artiqerijskih baterija od kojih svaka sadr`i po ~etiri projektila S-300. Taj sistem za protivraketnu za{titu ve} su kupile neke zemqe me|u kojima su Slova~ka, Vjetnam i Kipar. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DANIJEL [EHTMAN Izraelski nau~nik Danijel [ehtman dobitnik je ovogodi{we Nobelove nagrade za hemiju za okri}e obrazaca u atomima, takozvanih kvazikristala. Nobelov komitet za hemiju navodi da je [ehtman otkrio kvazikristale, obrasce nalik „fascinantnim arapskim mozaicima reprodukovanim na nivou atoma”, koji se nikada ne ponavqaju.

HAVIJER BARDEM [panski glumac i oskarovac Havijer Bardem rekao je da }e tra`iti od Komiteta za dekolonizaciju Generalne skup{tine UN da zaustavi kr{ewe qudskih prava na teritoriji zapadne Sahare. Popularni je revoltiran situacijom u Zapadnoj Sahari, biv{oj {panskoj koloniji koju je Maroko anektirao 1975. godine, i u kojoj, kako je istakao, „narod pati pod represijom”.

[ON PEN Ameri~ki glumac i aktivista [on Pen nalazi se u poseti Tripoliju, gde je ju~e izjavio da je zadivqen hrabro{}u Libijaca koji su zbacili s vlasti Moamera Gadafija. Pen je u intervjuu televiziji AP rekao da se divi Libijcima koji su imali hrabrosti da ka`u da `ele slobodu. On, me|utim, nije `eleo da iznese detaqe o tome {ta }e da radi u prestonici Libije.

Od trovawa diwama u SAD umrlo osamnaestoro qudi VA[INGTON: Osamnaestoro qudi je umrlo, a sto ih se razbolelo od kraja jula u Sjediwenim Ame ri~ kim Dr `a va ma zbog ishrane diwama zara`enim bakterijom listerija, saop{tili su zdravstveni zvani~nici. Slu~ajevi zaraze diwama zabele`eni su u 20 ameri~kih dr`ava, a to povr}e poticalo je iz ka li for nij skih far mi „Xensen”, ~ije je sedi{te u Koloradu, naveo je u saop{tewu Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, preneo je AFP. Vlasti su saop{tile i da se o~ekuje da broj obolelih dodatno poraste i posle izdavawa upo zo re wa, jer se simp to mi obolewa mogu pojaviti i posle dva meseca. Re~ je o najgorem slu ~a ju za ra ze in fi ci ra nom hranom u SAD u posledwoj de-

Le~ene antibioticima Listerija mo`e izazvati dijareju, groznicu, bolove u mi{i}ima i druge simptome koji nali~e gripu. Kod ve}ine qudi ona iz creva ulazi u krvotok, ali se mo`e le~iti antibioticima

ceniji i prvom registrovanom slu~aju da se listerija pojavila u diwama Listerija je naro~ito opasna za starije qude, one sa osla-

bqe nim imu nim si ste mom i trudnice, kod kojih mo`e da dovede do poba~aja. S obzirom na to da su sve zara`ene diwe poticale sa farmi „Xensen” i da

nijedna nije izvezena van SAD, Centar je pozvao ameri~ke potro{a~e da odbace svaku diwu za koju nisu sigurni o wenom poreklu. Vlasti su upozorile i da se na~ete diwe odbace i da se listerija mo`e razviti ~ak i u wenom ostatku, koji nije pojeden, na sobnoj temperaturi ili u fri`ideru. (Tanjug)


balkan

dnevnik EVROPSKAKOMISIJAPOZVALAHRVATSKUNAOPREZ

Umestozakona, dijalogozlo~inima {tavnim i bez pravnog efekta irawe ratnih zlo~ina”, izjavio ZAGREB: Evropska komisija progla{avaju sva pravna akta je Stano u Briselu, isti~u}i da (EK) ju~e je pozvala Hrvatsku na EK podsti~e Hrvatsku da nasta- biv{e JNA i pravosudnih orgaoprez oko razmatrawa predloga vi s konstruktivnim dijalogom na SFRJ i Srbije, kojima su zakona o ni{tavnosti svih u regionu o pitawima ratnih osumwi~eni, optu`eni ili osupravnih akata biv{e JNA i prazlo~ina. Stano nije komentari- |eni hrvatski dr`avqani. vosudnih organa biv{e SFRJ i Ju~e je predlog zakona podrsao pitawe kakav je stav EK o Srbije, kojima su osumwi~eni, pravnoj zasnovanosti optu`ni- `ao i saborski Odbor za veteraoptu`eni ili osu|eni hrvatski ne ~iji su ~lanovi u rasdr`avqani. pravi izjavqivali da „SrPrema re~ima Petera Sa bor ski od bor za pra vo su |e je pre bija vr{i agresiju na HrStanoa, portparola kodva dana jednoglasno, ali vatsku, ali bez pu{aka”. mesara za pro{irewe uz rezervu predstavnika dr`avnog Potpredsednik Odbora Jo[tefena Filea, EK zna sip \aki} iz HDZ-a, govoza predlog zakona koji je tu`ila{tva, podr`ao vladin re}i o stavu tu`ila{tva, prihvatila vlada Jadranpredlog zakona ocenio je da tu`ila{tvo ke Kosor i koji se sada nije „sveta krava”. razmatra u parlamentu, a „Sabor donosi zakone koje i ca iz Srbije protiv hrvatskih koji je prekju~e prihvatio Odoni moraju po{tovati”, rekao je dr`avqana, izvestili su elekbor za pravosu|e. \aki} i dodao da se biv{em vojtronski mediji. „Pozivamo na oprez i pa`qiniku Veqku Mari}u nikako ne Saborski odbor za pravosu|e vo razmatrawe pri usvajawu zamo`e suditi u srpskom sudu za je pre dva dana jednoglasno, ali kona u tako osetqivom podru~ju. uz rezervu predstavnika dr`av- dela u~iwena na hrvatskoj teri@elimo da istaknemo koliko je nog tu`ila{tva, podr`ao vla- toriji i protiv gra|ana Hrvatva`no da se ne ugrozi regional(Tanjug) din predlog zakona kojim se ni- ske. na saradwa usmerena na procesu-

Pismozagreba~kih akademikaibiskupa ZAG REB: Pre mi jer ka Hr vatske Jadranka Kosor saop{tila je, u odgovoru na pismo hrvatskih akademika, biskupa i nadbiskupa, koje su oni uputili Ujediwenim nacijama tra`e}i osloba|awe hrvatskih generala iz Haga, da visoko ceni wihovo zauzimawe za za{titu temeqnih demokratskih vrednosti Domovinskog rata, na kojem je stvorena Hrvatska. Kosorova je potpisnike pisma pozvala u Banske dvore na razgovor i uskla|ivawe daqih aktivnosti sa tim ciqem. Grupa hrvatskih akademika i biskupa nedavno je generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu i Savetu bezbednosti uputila pismo u kojem se tra`i pu{tawe na slobodu „hrvatskih braniteqa, zatvorenih i osu|enih bez dokazane krivi-

JosipPe~ari}

ce u Hagu”, navela je Hina. Pismo je potpisalo 17 akademika, jedan penzionisani nadbi-

Pupovac:Hrvatska ote`avasaradwu uregionu ZAGREB: Samostalna demokratska srpska stranka nastavi}e saradwu sa HDZ-om, ali se ne sla`e sa predlogom zakona o ni{tavnosti pravnih akata biv{e JNA, koji je sada u saborskoj proceduri, rekao je potpredsednik SDSS Milorad Pupovac. „Nema nikakve sumwe da }e Hrvatska takvim zakonom o zakomplikovati saradwu u regionu i da }e, ako bude prihva}en u Saboru, zakomplikovati odnos Hrvatske prema Ha{kom sudu, Briselu i Evropskoj uniji, a naro~ito odno-

MiloradPupovac

se na politi~koj sceni”, ocenio je preksino} Pupovac u Dnevniku Nove TV. „Kao {to Hrvatska ne bi htela da joj neko odre|uje zakone, to treba da va`i i za druge zemqe, a naro~ito ne u tako osetqivoj materiji kao {to su ratni zlo~ini, {to je stvar me|unarodnog prava i me|unarodnih obaveza”, objasnio je Pupovac za{to je protiv zakona o ni{tavnosti pravnih akata. „U Saboru se ~eka re{ewe spora u vezi sa zakonom o ni{tavnosti i poni{tavawu pravnih akata biv{e JNA, {to ne}e zavisiti samo o odnosu HDZ-a i SDSS-a, ve} o od-

nosima svih stranaka”, rekao je Pupovac i dodao da i pored saradwe dve stranke taj zakon „ostaje sporno mesto koje nas ~eka u Saboru. On je podsetio da je i ranije bilo perioda napetosti izme|u HDZ-a i SDSS-a, ali da su uvek prona|eni na~ini da se prevladaju. „Do 4. decembra }emo raditi svoj posao, koji se ti~e onog {to imamo u Saboru, onog {to vlada mora napraviti, ali i onoga {to mi kao stranka moramo napraviti. Ako se s ne~im ne sla`emo, kao {to se ne sla`emo s tim, onda }emo to jasno i glasno re}i”, rekao je Pupovac. Na pitawe da li je ranije bio upoznat s optu`nicama vojnog tu`ila{tva JNA protiv 44 hrvatska dr`avqanina, Pupovac je odgovorio da nije imao nikakva naro~ita znawa o tome. Naglasio je da ta situacija nije nova i da je proces saradwe izme|u Hrvatske i Srbije, naro~ito {to se ti~e osetqive materije re{avawa zaostalih predmeta, zapo~eo mnogo ranije. „Informacije o takvim i sli~nim popisima pojavile su se jo{ za vreme pitawa Tihomira Purde, zbog ~ega su se ve} tada na{li ministri pravde i dr`avni tu`ioci Hrvatske i Srbije, kako bi re{ili i to i druga pitawa”, rekao je Pupovac. On je naglasio da oni koji danas napadaju sporazum iz 2006. zaboravqaju ~iwenicu da je na osnovu tog sporazuma srpsko pravosu|e dosad preuzelo brojne predmete, organizovalo su|ewa i donelo presude, s obzirom da su sporazumom omogu}eni protokolarni postupci koji omogu}avaju da hrvatsko pravosu|e i dr`avno tu`ila{tvo dostave potrebnu dokumentaciju za vo|ewe postupka u Srbiji. (Tanjug)

skup i dva biskupa, a pored wih potpisalo ga je i vi{e od 2.200 uglavnom intelektualaca iz Hrvatske i sveta. Pismo je poslato premijerki Kosor s molbom da ga preko hrvatskog ambasadora pri UN dosta vi ge ne ral nom se kre ta ru UN i Savetu bezbednosti. Akademik Josip Pe~ari} je, u dopisu premijerki, naveo da je pismo Savetu bezbednosti napisa no po vo dom „ra si sti~ kih presuda hrvatskim generalima Gotovini i Marka~u u Hagu, na sudu koje su osnovale Ujediwene nacije”. U pismu je navedeno da su general Gotovina i hrvatska vojska operacijom “Oluja”, spasavawem Biha}a, spre~ili ge no cid sra zme ran onom iz Drugog svetskog rata”, navela je Hina. (Tanjug)

~etvrtak6.oktobar2011.

[TRAJKJAVNIHSLU@BENIKAGR^KE

UAtiniiSolunuju~e protestovalo 25.000qudi ATINA: Vi{e od 25.000 qudi iza{lo je ju~e na ulice Atine i Soluna i uzvikivalo parole, udaralo u bubweve i duvalo u pi{taqke u znak protesta zbog mera {tedwe koje je vla da uve la u na sto ja wu da drasti~no smawi javnu potro{wu prezadu`ene zemqe. U Atini se okupilo najmawe 16.000 qudi, a na ulice Soluna iza{lo je wih oko 10.000. Demonstranti su svoje nezadovoqstvo usmerili na strane poverioce, izra`avaju}i nepoverewe da }e te{ko}e izazvane merama {tedwe doneti neku dugoro~nu korist. Gr~ka vlada saop{tila je da su ri go ro zne me re {ted we neophodne kako deficit u buxetu ne pre|e 8,5 odsto, {to je kqu~ni zahtev Evropske unije za obezbe|ewe druge rate zajma za spasavawe, navodi BiBi-Si. Za po sle ni u jav nom sektoru u Gr~koj ju~e su stupi li u jed no dev ni {trajk. Zbog {traj ka ni su ra di le {kole i muzeji, mnogi letovi su bili otkazani, a bolnice su ra di le sma we nim ka pa ci te tom. Zaposleni u javnom sektoru protestuju pre svega zbog naja-

ve da }e 30.000 wih do kraja godine biti progla{eno za tehnolo{ki vi{ak i da }e na pla}enom odsustvu dobijati 60 odsto plate. Gr~ka vlada je od svojih kreditora - Evropske unije, Me|unarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke, dobila preporuku da mere o smawewu broja zaposlenih u javnom sektoru primeni pre

svega na zaposlene koji }e ubrzo u penziju. Gr~ka vlada planira da do 2015. godine ukine 150.000 radnih mesta u javnom sektoru koji sada broji ukupno 750.000 za po sle nih. Ta me ra bi se sprovodila tako {to se ne}e popuwavati radna mesta nakon odlaska u penziju i ne}e biti obnavqani ugovori o radu na odre|eno vreme.

Gr~kacrkvaokrizi ATINA: U Atini zaseda sabor arhijereja Gr~ke pravoslavne crkve, a arhiepiskop atinski Jeronim je na po~etku zasedawa istakao da se zemqa nalazi u tragi~nom momentu, potrebna je trezvenosti, samosvest i vizionarstvo, ne da se savladaju te{ko }e trenutka, ve} stvori odr`iva budu}nost. Narod se nalazi ne samo na

granici finansijske, ve} psihi~ke izdr`qivosti. U zemqi ja~aju polarizacija i podele, upozorio je arhiepiskog Jeronim. Prema wegovim re~ima, „bolesti koja ugro`ava na{u nacionalnu egzistenciju treba na}i pravu dijagnozu”, a crkva nema politi~ku mo}, ona mo`e moralno da inspiri{e qude.

RAZGOVORIOPROMENICRNOGORSKOGUSTAVA

Isrpskomjeziku slu`benistatus

PODGORICA: Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} razgovarao je ju~e sa liderom Socijalisti~ke narodne partije (SNP) Sr|anom Mili}em o opozicionoj inicijativi za promenu Ustava Crne Gore u delu koji se odnosi na identitetska pitawa. Skup{tina Crne Gore razmatra}e 11. oktobra predlog opozicije za promenu najvi{eg pravnog akata, koji predvi|a uvo|ewe trobojke kao jedne od dr`avnih zastava, kao i davawe srpskom jeziku status slu`benog. Mili} je novinarima kazao da je upoznao Vujanovi}a sa opozicionom inicijativom, dodaju}i da razgovor predsednika dr`ave i lidera najja~e opozicione treba da po{aqe poruku da je dijalog najboqi na~in za re{avawe problema.Nisam oti{ao na razgovor

25

Sr|anMili}

sa Vujanovi}em da bi tra`io wegovu podr{ku za opozicionu inicijativu, ve} da uka`em da bi bilo dobro da se dijalog vlasti i opozicije, koji je zapo~et dogovorom o jeziku o obrazovnom sistemu, na-

stavi na dobrobit svih u Crnoj Gori, rekao je predsednik SNP-a. Mili} je istakao da ne postoji nijedna adresa u Crnoj Gori na koju nije spreman da ode da razgovara, kako bi se razjasnile stvari i pomoglo re{avawu problema. Mislim da }e svi ozbiqni politi~ari prepoznati na{u inicijativu za promenu Ustava kao podsticaj daqem dijalogu vlasti i opozicije, kazao je on. Upitan da li je sa Vujanovi}em razgovarao o promeni crnogorske himne, Mili} je naveo da postoji zna~ajan stepen saglasnosti izme|u predsednika Crne Gore i SNPa. Vujanovi} se ranije zalo`io za izmenu posledwe dve strofe crnogorske himne, koje su sporne i za opoziciju, jer se wihovo autorsko pripisuje ratnom zlo~incu Sekuli Drqevi}u. (Tanjug)

Predstavqeni„Tarin”pi{toq ijuri{napu{ka PODGORICA: Ministar- mnogo da pripadnici VCG po sa zadovoqstvom ga pokazivati stvo odbrane Crne Gore i fabri- opremqenosti i obu~enosti mo- kolegama {irom sveta, kazao je ka „Tara” iz Mojkovca promovi- gu ravnopravno izvr{avati za- Vu~ini}. sali su ju~e, povodom petogodidatke sa vojnicima NATO i Prema wegovim re~ima, ula{wice formirawa Vojske Crne partnerskih zemaqa. skom Crne Gore u NATO otvoriGore (VCG), prvi crnogor}e se vrata doma}im proizski pi{toq - TM9 i jurivo|a~ima naoru`awa da TM9 je pi{toq kalibra 9 {nu pu{ku TM4. u~estvuju na tenderima u milimetara, dok je TM4 juri{na svim ~lanicama SevernoaIsti~u}i zadovoqstvo zbog toga {to }e se prvi pu{ka kalibra 5,56 milimetara tlanske alijanse. To je veput pi{toq i juri{na pulika {ansa za na{u ekono{ka proizvoditi u Crnoj miju, a u ispuwewem potrebGori, ministar odbrane Boro Vojnik svake dr`ave na svetu nih standarda na{i privrednici Vu~ini} kazao je da je oru`je je veoma ponosan ako u svom asor- }e imati punu pomo} Ministaruvek bilo ponos Crnogoraca. On timanu ima naoru`awe doma}e stva odbrane, kazao je Vu~ini}. je rekao da je u prethodnom periproizvodwe. Nadam se da }e se Ministar odbrane ispalio je i odu, uprkos nepovoqnim ekonom- uskoro i crnogorski vojnici di- prve metke iz prve crnogorske skim uslovima, ura|eno veoma ~iti svojim novim naoru`awem i pu{ke i pi{toqa. (Tanjug)

Arhiepiskup atinski je zapazio da su se Grci udaqili od svojih hri{}anskih i kulturnih korena, u zemqi se ose}a duhovna kriza, vlada samo}a po je di na ca, la`, li ce mer je, in di vi du a li zam, ido lo po klonstvo, a u dru{tvu nezaposlenost, siroma{tvo, nesigurnost. (FoNet)

Drekavac izDrvara DRVAR: Me{tani Drvara u istoimenoj op{tini i daqe ~uju jezive krike zveri, za koju neki tvrde da je drekavac, pi{u bawalu~ke „Nezavisne novine”. „Ogla{ava se skoro svakodnevno, nekada oko tri sata posle pono}i, nekada u deset, sve zavisi. Jako nam je neprijatno da slu{amo te krike, ali smo se vi {e na vi kli”, ka `e me {tanka Radojka Trnini} i isti~e da, sude}i po zvukovima, stvorewe nije duboko u {umi, nego bli`e ku}ama.Ona je dodala da su me{tani organizovali obilazak no}u, kada se zverka naj vi {e ogla {a va, ali zbog slabe vidqivosti nisu nai{li na bilo {ta {to bi bilo neobi~no. Mirko Deli}, me{tanin ovog sela, tvrdi da se drekavac i daqe kre}e {umama wihovog kraja. „Je dan mo mak iz kom{i lu ka, sa jo{ ne kim qu di ma, i{ao je u {u mu i tvr di da je vi deo cr no, ~u pa vo stvo re we, ko je je pro {lo bli zu we ga”, re kao je De li}. Pred sed nik udru `ewa lo va ca Vo jin Ba {i} ka zao je da su pri ~e o dre kav cu i we go vom „pla ~u” sva ko dne vi ca u wi ho vom se lu i oko li ni i da me {ta ni tvr de da si la zi do se la. Prema predawu, drekavac je malo, dlakavo stvorewe, koje neprestano gazi na sopstveno krzno, a potom urla me{avinom pla~a i vu~jeg zavijawa. Ve o ma se pla {i sve tlo sti iako, navodno, ne mo`e biti uni{teno dok ne na|e mir. Nema dokaza da drekavci zaista po sto je, a pre ma pre da wi ma oni napadaju qude koji se kasno no}u zateknu u blizini grobqa ili {ume, tako {to ih zaja{u i teraju da ih nose sve do prvih jutarwih sati. (Tanjug)


26

~etvrtak6.oktobar2011.

OGLASi

SOKOBAWA - Mihoqsko leto. Sobe i apartmani za odmor. Specijalni popust. Telefoni: 063/81-54-200, 018/880-100. 38778

PROFESOR daje ~asove iz matematike, dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 38351 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 38769 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 38770

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 38771

IZDAJEM ku}u na dva sprata, sa gara`om, novim name{tajem i novom tehnikom u Veterniku, ta~nije bli`e Novom nasequ. Telefon 063/516-186. 38801 IZDAJEM jednoiposoban poluname{ten stan sa telef. CG, kablovskom i terasom na N. nasequ kod [onsija. Telefon 060/547-44-78. 38444 IZDAJEMO prazan dvosoban stan, Nova Detelinara, IV sprat, na du`i period, cena dogovor. Telefon 063/669-254. 38400 IZDAJEM dva trosobna name{tena stana u Laze Kosti}a i kod fakulteta. Telefon 063/501-328. 38819

dnevnik

IZD AJ EM po lu na me {ten jed no i po so ban stan, dru gi sprat, lift, Mi ~u ri no va ulica, telefon, kablovska, bli zi na Saj ma i me di cin skog fa kul te ta. Te le fon: 063/8099470 ili 021/6337446. 38853 IZDAJEM stan u Ul. Pavla Papa 7 B, 40m2, na du`e, samo deo name{taja. Telefoni: 021/6624-059 i 064/3333119. 38863 IZDAJEM garsoweru na Grbavici, potpuno name{tena sa dva le`aja. Telefon: 063/8524124. 38864

LIMAN, ukwi`en, stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15001 USEQIV dupleks, Ul. temerinska 32, uredni papiri, 63m2, cena 59.900, vredi pogledati. Telefon: 063/86362-39. 38604 NAME[TEN, ukwi`en dvori{ni stan 25m2, centar Novog Sada, vlasnik, centralno grejawe, telefon, kablovska, nema vlage, prodajem povoqno 17000E. Telefon:064/947-9294. 38768

@ELEZNI^KA STANICA, odli~an, ukwi`en 2.0 stan od 51m2 u funkciji 2.5 stana po ceni od 46.350. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15007 GRBAVICA, nov odli~an i ukwi`en 1.5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na III spratu sa liftom, cena 52.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15008 NOVA DETELINARA, noviji ukwi`en odmah useqiv 1.5 stan, cena 38.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 BULEVAR OSLOBO\EWA 66, preko puta Dnevnika, dvosoban, 52m2, terasa, {pajz, kuhiwa, 4. sprat, lift, dvori{na strana, 54.000, ukwi`en. Telefon 064/1325-417. 38831

SAJAM, novija ukwi`ena garsowera od 26m2 na II spratu po ceni 27.800. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15002 GRBAVICA, prodajem odmah useqivu novu i ukwi`enu garsoweru po ceni od 32.000. Telefon 063/8288377, www.bomil.rs. 15003 BULEVAR EVROPE, nov odli~an odmah useqiv 1.0 stan po ceni od 31.700. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15004

RADNI^KA ULICA, ukwi`en, odmah useqiv 2.5 stan od 69m2. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15010 GRBAVICA, prodajem noviji ukwi`en 2.5 stan od 67m2 u kvalitetnoj zgradi „MG gradwa�, nije dupleks. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15011 BULEVAR KRAQA PETRA, odli~an 3.0 stan, ukwi`en i kompletno renoviran na III spratu sa liftom, 85m2, cena 67.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15012 PRODAJEM stan od 64m2, sa gara`om, kod Sajma, u Rumena~koj ulici. Telefon 064/11-50-778. 38671 IZVANREDAN, mawi dvoiposoban, 42m2, Cara Du{ana, parking, ukwi`en, ostaje ugradni name{taj, 4. sprat, prodajem ili mewam za ve}i, agencije iskqu~ene. Telefon 063/1123-623. 38818

GRBAVICA, noviji ukwi`en 1.5 stan od 47m2, cena 44.300 sa parking mestom. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15005 MAKSIMA GORKOG, kod SUD-a, odli~an, ukwi`en 2.0 stan na II spratu od 47m2. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15006

NOVA DETELINARA, nov 3.5 stan na I spratu, odmah useqiv, cena 68.600 sa PDVom, mo`e kupovina putem kredita. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15013 GRBAVICA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15014


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

TELEP, novija ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2. Telefon 064/2209565, www.bomil.rs. 15015 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419375, 060/4419-375. 38795 PRODAJEM PLAC u Budvi iznad Svetog Stefana sa predivnim pogledom na Budvansku rivijeru(1/1), 1320 m2, urbanisti~ki plan objekta po 400m2 struja, voda, put, m2/95 evra. Telefon 00382/67670-389. 38799 10 JUTARA zemqe u komadu, Fru{ka gora 800 metara, asvalt i fabrika vode. Blizu dve hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 38871 ARENDA: uzimam poqoprivredno zemqi{te u ^eneju, Stepanovi}evu, Kisa~u i Peji}evim Sala{ima. Mo`e i kupovina. Pru`am usluge obrade. Telefon 064/8372806. 36903

POVOQNO PRODAJEM ili izdajem sre|en magacinski prostor (hala) 270m2 u Ka}u sa kompletnom infrastrukturom i dobrim prilazom. Telefon 063/500-576. 38712

KUPUJEM ispravne, neispravne televizore, fri`idere, ve{ ma{ine, ostalu tehniku. Pozovite, dobro pla}am, mo`e ispravno za neispravno uz doplatu. Telefon: 063/7746-129. 38865 TELEVIZOR 100 programa, teletekst, daqinski 35 E, fri`ider o~uvan 40 E, el. {poret 35E, ve{ ma{ina, prevoz obezbe|en. Telefon: 064/9944-391. 38866

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqamo brzo, kvalitetno, jeftino. Vr{imo prodaju {iva}ih ma{ina, pegli. Cvijanovi}, Jevrejska 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135. 36319 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 38678 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 38846

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 38776 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 38777

FARMA OVACA iz Sremske Kamenice prodaje o~i{}ene jagawce i ovce. Povoqno, dostava na ku}nu adresu. Telefoni: 062/312081, 062/312-082. 38629

POTREBNA dva mesara za rad u mesarama u Beo~inu. Telefoni: 021/6275-241, 063/500-418. 37380 POTREBNA radnica za rad u trafici i mewa~nici. Telefoni: 060/69-29-005, 062/103-66-73. 38419 POTREBAN radnik za rad u cve}ari. Telefon 066/301052. 38779

Sa dubokom tugom javqamo prijateqima i znancima da nas je napustila u 83. godini na{a draga i nikad pre`aqena mama, punica i baka

pozdrav

dragom

Miro Mari} ]iro Ru`ica - Rozalija Panian

Mladenu Sofiqu Posledwi pozdrav stricu od: Igora, Nata{e i Maje.

ro|. Pfeiffer

Sahrana je 7. 10. 2011. godine, u 15 sati, na Tranxamentu, u Petrovaradinu. O`alo{}eni: k}erka Zlata, zet Ivica, unuk Zlatko sa Mihaelom.

od tetke Du{anke Jelisav~i} sa porodicom iz Sevojna.

38939

Posledwi pozdrav na{oj dobroj i plemenitoj

KUPUJEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/95-33943, 063/84-85-495. 38518 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 38519 PRODAJEM bukova drva, prevoz gratis, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefoni: 061/617-22-19, 063/7719-142. 38745 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 064/98-21-473, 062/16-37-129, 061/174-37-25 8772 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3750 din. Su{eni za centralno grejawe 9.000 dinara. Telefoni: 064/99-44-828, 062/8738-205. 38773 KUPUJEM kwige: na veliko i malo, ku}ne biblioteke, li~ne kolekcije... Telefon 064/994-5002. Mile. 38815

Posledwi pozdrav Draganovom ocu, dragom

^uva}emo te od zaborava.

38926

38948

Posledwi pozdrav ocu i svekru

Mladen Sofiq Jeleni Vu~i}

Po~ivaj u miru i neka an|eli ~uvaju moga brata Mladena Ba}ka.

Mira Pjevac i Jasna \uri} sa porodicama.

Sestra Dragana, Vawa i \or|e Miloradov.

Srbobranu Ivanovi}u Sahrana je danas, 6. 10. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu, a tu`na povorka kre}e iz ku}e `alosti u 12.30 ~asova. Ve~no o`alo{}eni Jovan i Cvetanka. 38941

38951

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Biqani

Posledwi bratancu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav ocu

Uz veliku tugu opra{tamo se od na{eg deda - pradede

Srbobranu Ivanovi}u

Srbe

Prijateqi: Frena, Laki i [o{ke.

od: wegove tetke Qube, te~e Ne|e i sestara Svetlane i Brankice [atara.

Sin Radoslav sa porodicom.

38947

38929

38943

Posledwi pozdrav dragoj mami

Jelici

~ika Milivoju

38927

Mladenu Sofiqu

Posledwi bratancu

pozdrav

dragom

Vladimir, Tawa i Aleksa.

38944

Posledwi pozdrav deda - pradedi

Drugarice moja

Jelice

Mladenu Sofiqu

voqenom

Srbi

bila si jedna jedina jedinstvena.

od: Peke i kumova Steve i Vlade.

od: sina Danijela, snaje Marije i unuka Ire, Ine i Mile.

od tetka Jelene Kojadinovi} sa porodicom iz Sevojna.

38925

38949

38928

Hvala ti na divnom drugarstvu.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je iznenada preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Voli te tvoja drugarica Seka.

Jovana, Neboj{a, Strahiwa i Reqa.

38936

38942

Na{a drugarica zaklopila je svoje umorne o~i

Dana 2. 10. 2011. godine umrla je posle duge i te{ke bolesti u Kotoru

Mladen Sofiq

Mirko Sa~i} Sahrana je danas, 6. 10. 2011. godine, u 16 sati, u Turiji.

PRODAJEM gro`|e „@upqanku�. Telefoni: 881-449, 061/61-41-483. 38607

Posledwi bratancu

27

~etvrtak6.oktobar2011.

O`alo{}eni: supruga Marija, sin Milo{, }erka Milka, snaja Vesna, zet Slavi{a i unu~ad Teodora, Ilija i Magdalena. 38953

Za kratko vreme postala sam deo tvoje porodice. Malo je re~i koliko }e{ svima nama nedostajati. Po~ivaj u miru dobri na{ Mla|o, a ja i moja porodica }emo ~uvati uspomene na tebe. Sr|ana sa porodicom. 38933

Jelica Kanazir Dara Buri} Ostaje{ se}awu.

nam

u

najlep{em

Milkica, Ida, Nada i Seka. 38935

ro|. Gavran~i}

Weni najmiliji. 38937


28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak6.oktobar2011.

Posledwi pozdrav priji.

Posledwi pozdrav bratu

dnevnik

Osta}e nam u se}awu tvoj svetli lik a bol i tugu delimo sa tvojim najdra`im.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Sofiq Mladenu Stric Milanko sa familijom.

Zdenki Stevanovi}

38887

Dobrenka [everov Va{a dobrota i plemenitost `ive}e ve~no u na{im srcima. Neka Vas An|eli ~uvaju. Savan Gvozdenovi} sa porodicom.

Savi ^i~ovcu Mladenu Sofiqu

od sestre Qiqane Mati} sa porodicom.

Posle duge i te{ke bolesti u 59. god. preminuo je na{ voqeni

iz Koviqa

od Viktorovih kolega sa posla.

AD „@eleznice Srbije”.

446/P

38908

38892

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac

Posledwi pozdrav Mla|i

od: sestre Julkice, \or|a, Mile i Verice sa porodicom.

38913

Sa dubokim bolom opra{tamo se od na{e drage

Posledwi pozdrav dragoj bratanici

Fifa Nebi 1933 - 2011.

Miro Mari} ]iro

Mladenu Sofiqu

Kremacija }e se obaviti u Stokholmu. O`alo{}ena porodica: supruga Dragana, po}erka Nina, tast Nedeqko i ta{ta Mira.

od: tetaka Mire, Mare i Kove.

38895

38907

Sahrana }e se obaviti u petak, 7. 10. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

dr Biqe Kruni}

Jelici Kanazir od strica \or|a i strine Marije.

Weni: ~ika ^a|a i Nena Blagojev.

O`alo{}ena familija.

51011/P

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

Posledwi pozdrav bratu

Mladenu Sofiqu

Stevan I{tok 1967 - 2011.

od sestre Tawe Petri} sa porodicom.

38909

38893

Jelici Kanazir od: porodica Popovi} i Kosi} sa decom i unucima.

Kruno, Mira i @eqko.

Posledwi pozdrav dragom

59677/P

SE]AWE

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 49. godini preminuo na{ voqeni sin, suprug i otac

Jelica Kanazir

Dan, 6. oktobar nekada sre}a i radost, 6. oktobar danas tuga i ~e`wa. Milo moje, ti bi danas imao 31 godinu. Sa setom se se}amo tvog ro|endana, pre 10 godina, tvojih re~i i osmeha.

Sofiq Mladen Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se 6. 10. 2011, u 15 sati, na Centralnom grobqu, u Futogu.

Ako qubav put u nebo na|e i memorija stepenice budu, onda bi se mi popeli i vratili te nazad.

O`alo{}eni: majka Rada, supruga Qiqana, sin Branko i k}erka Zorica.

Jelici Kanazir u tuzi i `alosti od: brata Milorada sa `enom Ingrid, }erkom [tefani i sinom Aleksandrom.

59678/P

38883

Porodica. 38916

Posledwi pozdrav na{em kolegi i divnom ~oveku kolektiva JKP „Lisje”.

51011/P1

Nemawa Lazarevi} Vladimiru Luka~u

38911

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Miroslavu Milinovi}u od: o`alo{}ene supruge Lenke, sina Stevana, }erke Marije, unuka Lene i Leontine, zeta Dejana i Tamare. Sahrana je u petak, 7. 10. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

38914

38891

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Posledwi pozdrav suprugu na{e drage koleginice

3 Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Mladenu

Vladimiru Luka~u

uz iskreno sau~e{}e porodici, od koleginica i kolega VF slu`be.

Zdravko, Sema, Danijela i Dalibor.

38940

38917

Sofiq Mladenu

Jelici Kanazir Zauvek u srcu. Neka ti an|eli ~uvaju ve~ni san.

od kolektiva JKP „Lisje”. Tvoja Dana sa Zoranom i Pe|om. 59678/P1

38885


^iTUQe l POMeni

dnevnik

S tugom smo se oprostili od na{eg dragog devera i strica

Dragoj

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena

Jeleni

Snaja Ka}a i bratanice Jelka i Marica sa porodicama.

Porodica Basari}.

38867

38874

Sahrana }e se odr`ati u petak, 7. 10. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Branislav, sinovi Aleksandar i Danijel sa porodicom i }erka Branislava sa porodicom.

Poslednje zbogom

1 Zauvek je zaspao naš

Vladimiru Lukaču

1938 - 2011.

Porodice Ubavić i Knjižar.

Tvoji najmiliji.

Milivoju

od prija Radojke i Rose iz Bukovca.

Wegovi, }erka Javorka i unuk Ugqe{a.

38839

38840

Posledwi pozdrav na{em ocu, dedi i tastu

Vladimir Lukač

Posledwi pozdrav na{em dedi

Neka ga anđeli čuvaju. Sahrana je danas, 6. 10. 2011. godine, u 15 sati, na Novomajurskom groblju, u Petrovaradinu. Njegovi: supruga Mira, deca Slavica i Bata, unuci Bojan i Vanja, snaja Jasna i zet Vitomir. 38879

38880

38816

Milivoju Radenkovi}u

38881

Pro{le su dve godine od kada nisi sa nama.

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Posledwi pozdrav na{em ocu i dedi

ro|. Miladinovi}

posledwi pozdrav.

Trajko Lazi}

Posledwi pozdrav prijatequ

29

Jelica Kanazir

Todora Antunovi}a

7. 10. 2009 - 7. 10. 2011.

~etvrtak6.oktobar2011.

Posledwi pozdrav kumu

POMEN

Posledwi pozdrav

Sofiq Mladenu

Milivoju

Milivoju

od kumova Novakovi}a.

Mile Kova~evi} ^etiri godine je pro{lo od kada te nema. Ostavio si ogromnu tugu i prazninu. Nikada te ne}emo zaboraviti. @ive}e{ zauvek u nama.

38886

Posledwi pozdrav

Savi ^i~ovcu

Tvoji: supruga Rozalija, sin Boban, snaja Tawa i unuk Da~a.

od: wegovih unuka Simone i Mateje, sina Dragana i snaje Renate.

38841

38842

od: majke Ru`ice i sestre Slavke sa porodicom. 38834

38821

POMEN

Wegovi: }erka Jelena, zet Du{ko i unuci Nemawa, Ogwen i Lazar.

Sofiq Mladenu

Posledwi pozdrav

POMEN

Posledwi pozdrav

6. 10. 2010 - 6. 10. 2011. Navr{ava se tu`na godina dana od smrti dragog brata

od svastike Nene sa porodicom.

Slavna Zobenica iz Vajske 1998 - 2011. Tvoj osmeh `ivi u na{im srcima i ve~no nas prati. Po~ivaj u miru i neka ti na{e suze ne remete ve~ni mir. Tvoji najmiliji: suprug Bo`o, }erke Biqana i Maja, unuke Ivana i Irina, zetovi Ivica i Jova i ostala rodbina i prijateqi.

38889

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je u 84. godini preminula

Sofiq Mladenu

Savi ^i~ovcu

Ladan @ivka S tugom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wegov lik.

od: strine Vere i sestre Biqane sa }erkama.

od tasta Vu~ini} Milisava.

Porodice Ladan i Horvat. 38835

38851

38845

38888

Posledwi pozdrav mami

3

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. godini preminuo

JEDNOGODI[WI POMEN

Slavka Gavri} 1927 - 2011.

Sahrana je u petak, 7. oktobra 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Slavki Gavri} 1927 - 2011.

Milivoje Radenkovi}

Vidan R. Beloica

1930 - 2011.

dipl. in`ewer geodezije Sa qubavqu, }erka Nada i zet Borislav.

38837

O`alo{}ena porodica Gavri}.

38836

Dana 8. 10. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu, obele`i}emo se}awe na na{eg voqenog Vidana - supruga, oca i dedu. Tvoji: supruga Branka, }erke Natalija i Bojana i unuci Filip, Na|a i Ana. 38661

Sahrana je danas, 6. 10. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga Bo`ana sa decom. 38838


Плавикруг Током протеклог месеца у СремскојМитровицитрајаоје програм несвакидашње музичкеманифестације„Јапану Срему“. Мајсторску радионицуједржаореномиранитокијскиградитељисторијскихклавијатурнихинструменатаАкихикоЈаманобе. Сценариста: Борислав Хложан (РТВ 1, 23.00) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.30 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 20.35 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.30 02.00

tv program

~etvrtak6.oktobar2011.

Добројутро, Војводино Једаннаједан Све(т)оконас Вести Стањенапутевима Здравоживо Гимназијалци Кухињица Вести Изнашегсокака Токшок Вести Српскиекран-емисијаМТВ-а насрпском Чијијетосалаш,емисијана мађарскомсатитломнасрп. Вестизаособесаоштећеним слухом Плаже60-их Гимназијалци ТВДневник Једаннаједан Разгледнице ТВДневник Изблиза:Овременуидосади Биоскоп:БатаЖивојиновић, 1. део Живопис:Причеизкафане Војвођанскидневник Фолдеркултура Плавикруг Рат,филм Једаннаједан Концертгодине

07.00 Чуварисећања 07.30 ЗнаменитеженеНовогСада: МилицаТомић 07.45 Преживетиаутомобил 08.00 Музичкипрограм 08.52 Грување 09.50 Музичкипрограм 10.50 Слободнатема 11.15 Све(т)оконас 11.45 Емисијанамађарском 12.30 Вести(мађ) 12.40 Емисијанаукрајинском 13.40 ТВБаштина 14.15 Знање 14.45 Чуварисећања 15.15 Добровече, Војводино(рум) 16.45 ТВМагазин(рус) 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Кухињица–мађ. 20.00 Добровече, Војводино(рус) 21.30 ГенералДалаКјеза,филм,2. део 23.10 ТВБаштина

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

ГласАмерике Панонскојутро Серијскипрограм Врелегуме Билаједномједнанедеља Путоманија Теманедеље Белилукипапричица Зеленапатроланаделу Војвођанскевести Уогледалу Портретпривредника Војвођанскевести Серијскипрограм Арт-бокс Војвођанскевести Кибицфенстер Билаједномједнанедеља Војвођанскевести Разголићени Дискавери ГласАмерике

08.30Хранаивино 09.05Интернаистрага 10.00Вести 10.05Спринт 10.30Славнипарови 11.05 Пороци 11.45 Агродан 12.00Вести 12.07Годинепролазе 12.40Неонсити 13.00Вести 13.05Интернаистрага 14.05Евонаскодвас 15.00Вести 15.05Пороци 15.45Агродан 16.00Објектив(слов) 16.15Објектив(мађ) 16.30Дунавскасалетла 17.05Хранаивино 17.30Новосадскопоподне 19.00Објектив 19.30Објектив(слов) 19.45Објектив(мађ) 20.00Личнагрешка 20.30Витраж 21.00Интернаистрага 22.00Објектив 22.30Пороци 23.10Неонсити 23.20Годинепролазе

07.00 АТПМастерс500Пекинг1/8 Финала 15.30 Бокс:Светскопрвенство1/4 Финале 18.00 Премијерлига,магазин 19.20 КвалификацијезаЕПУ21: Шведска-Словенија 21.00 Тенис 21.30 Атлетика 22.00 Профибокс 22.30 АТПМастерс500Токио1/8 Финала 00.30 АТПМастерс500Пекинг и Токио1/8Финала

Ток шоу Уживаћете уз добру песму, читану и певану у интерпретацији Боре Ђорђевића,с вама ће се дружити и писац Љиљана Хабјановић-Ђуровић, својим анегдотама насмејаће вас виолинисткиња Татјана Олујић,а „истину у лице” рећи ће вам Милован Дрецун. (КТВ,22.30) 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Подсјајемзвезда,14.00Живетисвојживот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,20.00Фолкшоу,22.00Објектив,22.30Токшоу,00.00Објектив,00.30Фолкшоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главниосумњичени,10.30Цртанифилм,11.00 Репризевечерњихемисија,13.00Метрополеи регијесвета,14.00ИнфоК9,15.00Метрополеирегијесвета,16.00ИнфоК9, 16.45Бибер,17.00Главниосумњичени,18.00АБСшоу,18.30ИнфоК9,19.00 Кухињица,19.30Бибер,20.15Аргументи,21.15Спортиздругогугла,22.15 Бибер,22.30ИнфоК9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћнипрограм

06.05 08.00 09.05 09.40 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.31 13.17

03.27 04.04 04.45

Јутарњипрограм ЈутарњиДневник Казненипростор Гастрономад Сасвимприродно Светриболова Седамсмртнихгрехова Дневник Спортплус Злочиначкиумови Конађепријатеља, нашаојеблаго,филм ОвојеСрбија Породичноблаго ДневникРТВ Штарадите, бре Београдскахроника Окомагазин Слагалица, квиз Дневник Породичноблаго Данпре Делтаодред, филм Злочиначкиумови Дневник Злочиначкиумови Женскиклан Ноћнибиоскоп: Конађепријатеља, нашаојеблаго,филм Казненипростор Окомагазин Породичноблаго

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајнастарогмоста

15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.08 21.25 23.15 23.45 00.00 01.00 01.43

Радна акција Нови задатак је пред екипом вредних мајстора „Радне акције”. Закуцаће на врата шесточлане породице Јевтић и за неколико дана претвориће њихов дом у право место за светлију будућност. Горан и Наталија с ћерком Валентином, сином Лазом и близнакињама Иваном и Ивоном, живе у скромном стану од 37 квадрата. (Прва,21.00) 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.10 18.30 19.00 19.20 20.00 21.00 22.00 22.30 22.45 23.45

Дођинавечеру Бандини Забрањеновоће 1001ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећневести Дођинавечеру Кадлишћепада Тајнастарогмоста Ексклузив Експлозив Вести Забрањеновоће Кадлишћепада Раднаакција Експлозив Ексклузив Трачара Раднаакција

07.08 07.43 07.46 07.52 07.55 08.01 08.25 08.28 08.39 08.51 09.50 09.59 10.30 11.06 11.31 12.04 12.30 13.00 14.02 14.12 15.11 15.19 15.55 16.34 17.00 17.55 19.15 19.45 20.30 21.00 21.45 22.15 22.35 23.48 00.23 01.55 03.16

Слагалица ДенииДеди Мунзи ДенииДеди Озибу ПчелицаМаја ДенииДеди Томасидругари Тумачењекњижевногдела Наполапута Великани Играјфудбал, будисрећан Линк У свету Трагупростору СтефанМиленковићизагребачкисолисти Беокулт Трезор Тумачењекњижевногдела Наполапута Великани ЛиковнаколонијаРТС Балканскомулицом Филозофијаи... ПородицаСопрано Одбојка:ПС,ВојводинаНССеме- Партизан,пренос ПчелицаМаја Местозанас Метрополис ПородицаСопрано Контекст ЛиковнаколонијаРТС Бардовитеатра:СоњаЈауковић Животикаријера Трезор Одбојка:ПС,ВојводинаНС Семе-Партизан(р) ЛиковнаколонијаРТС

06.00ВОА 06.30Чистрачун 07.00Маратон 08.05Кефалица 08.15Изавести 08.45Милица² 09.00Топшоп 09.30Отворенистудио 11.00 Топшоп 11.30 Милица² 11.45 Филм:ГрејсКвигли 14.00Вести 14.30Изавести 15.00ПородицаСерано 16.30Редизакон:Злочиначке намере 17.30Чистрачун 18.00Вести 18.35Коров 19.00Безтрага 20.00Изавести 20.30Филм:Мемоариједнегејше 23.00НЦИС 00.00Вести 00.15Изавести 00.45Милица² 01.00Филм:Мачијизов 03.00Милица²

ЗангЗији

Мемоари једнегејше Млада Сијо, девојчица са само девет година, одлази у кућузагејшеуКјоту.Онаубрзооткривадасугејшепривилегованејеруправоовозанимањедајемогућностженида се обогати и постане независна.Међутим,ситуацијаједалекоодидеалне... Улоге:ЗангЗији,ГонгЛи, МишелЈо,КенВатанабе Режија:РобМаршал (Авала,20.30)

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Стивен Дорф

Блејд Непосредно пре него што га је родила, Блејдову мајку је ујео вампир, због чега се мали Блејд родио као получовек-полувампир. Годинама касније, он живи разапет између два света,а највећа мотивација му је да освети смрт своје мајке и заштити људе од зле вампирске расе. Улоге: Весли Снајпс, Крис Кристоферсон, Стивен Дорф,Донал Лог,Нбуш Рајт,ТрејсиЛордс Режија: Стивен Норингтон (Б92,21.00) 07.10СунђерБобКоцкалоне 07.30Трнавчевићиудивљини 08.00ВестиБ92 08.25Свепосписку 09.00ВестиБ92 09.35Хоћудазнам 10.00Топшоп 10.25СунђерБобКоцкалоне 10.45ПингвинисМадагаскара 11.05 Трнавчевићиудивљини 12.15Филм:Фалсификат 14.05ИстражитељиизМајамија 15.00Доме,слаткидоме 16.00ВестиБ92 16.35Спортскипреглед 17.00Измеђудвеватре 17.30Свепосписку 18.00СунђерБобКоцкалоне 18.30ВестиБ92 19.06Пријатељи 19.30Дваипомушкарца 20.00ИстражитељиизМајамија 21.00Филм:Блејд 23.15ВестиБ92 23.55Временскапрогноза: Штадаобучем? 00.00Спортскипреглед 00.20Доушници 01.25СаутПарк

07.00Добројутро 10.00ПутокосветабајДуле иРадојка 10.30Брачнисудија 11.30 Наслеђеједнедаме 13.00Краљицајуга 14.00Сестре 15.00Квиз,породичниобрачун 15.30Гојковићи 16.00Ноћујуну 16.45Маланевеста 17.40Националнидневник 18.00Тајнаљубав 18.30Наслеђеједнедаме 19.30 Националнидневник 20.00ПутокосветабајДуле иРадојка 20.30Витезовиблата 21.0048сатисвадба 22.00Свезаљубав 23.30Наслеђеједнедаме 00.30Ноћујуну 01.30Немогућамисија

05.30 07.55 08.00 08.15 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.25 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 16.10 16.30 17.55 18.30 19.00 19.55 20.00 21.30

Јутарњипрограм Вести Телешоп НаправитеместазаНодија Малапринцеза Мегаминималс Торк Анђелинабалерина БобаиБиба Телешоп Вести АвантуремалогПере Југио Бакуган Моћначигра ЛегендаоНеши Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Црвениорао СузеБосфора Телешоп Малдиви-Микс Малдиви–Подврелимсунцем Телемастер Гласовиувремену,док.серијал СузеБосфора Вести Граница НоЛимит

Јелена Хелц

Граница Темапрвеемисијеновогток шоуабиће „Будимопријатељи животињама”. Водитељ емисије је глумица Јелена Хелц, која ће у првој „Граници“ угостити Наташу Вукмировић, председницу удружења Људи за животиње,Владимира Димитријевића, професора Факултета ветеринарске медицине, Душана Чарнића, усвојитеља керуше Миле и Сашу Стокића,ветеринара. (Хепи,20.00) 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.50 04.35

Вести ЗвезданакапијаСГ1 Црвениорао Вести Малдиви:Вишеодигре... Црвениорао ЗвезданакапијаСГ1 7живота

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak6.oktobar2011.

IZBORIZSATELITSKOGPROGRAMA

FEQTON

4

31

ISTORIJAEVROPSKEMU[KOSTI

Пише:Volfgang [male 08.35 Кошишатогпса 09.30 Спасавањеоронулих грађевина 10.25 Дадиљаназадатку 11.20 Богатамлада,сиромашна млада 12.15 Л.А.Инк 13.10 Стручњакзаторте 14.05 Обрачунпосластичара 15.00 Краљпосластичаракаокувар 15.25 Џон,Кејтиосмородеце 15.55 Венчаницаизснова 16.20 Штанетребаобући 17.15 Кошишатогпса 18.10 Спасавањеоронулих грађевина 19.05 Мајамиинк 20.00 Посластичарскиас 20.55 Најбољибританскиресторан саГордономРемзијем 21.50 Стручњакзаторте 22.45 ДрЏи:Форензичнипатолог 23.40 Л.А.Инк 00.40 Посластичарскиас 01.40 Најбољибританскиресторан саГордономРемзијем

08.00СтопамаЖакаОфенбаха 09.00Праисторијскиастрономи 10.00Господарирата 11.00 Азијскемонархије 12.00ЈеленаТројанска 13.00Великобекство:Неиспричана прича 14.00Децамумије 15.00Ратници 16.00ДикенсоваЕнглеска 17.00Првиљудиусвемиру 18.00ДалајЛама 19.00Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац 20.00Скривенисветови.подземни Рим 21.00Другисветскиратубоји 22.00ИзгубљенемумијеПапуе НовеГвинеје 23.00Ратници 00.00ДикенсоваЕнглеска 01.00Првиљудиусвемиру

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Легендаозмају ЗавераРозвел Легендаозмају Фантастичначетворка ЗавераРузвел Злочиниказна Сивазона Катастрофа Очимаубице Сјај ШтаизједаГилбертаГрејпа Манијазаоргијање Праведевојкесаколеджа Уживај

Штаизједа ГилбертаГрејпа ГилбертГрејпживиуЕндори,местуукомесескороништа не дешава. Полиција има посла само кад Гилбертов аутистични брат покуша дасепопненалокалниводени торањ. Брига о Арнију је углавномГилбертов... Улоге:ЏониДеп,ЛеонардоДикаприо,ЏулијетЛуис Режија:ЛасХалстром (Синеманија,22.00)

07.00 Добројутро,Хрватска 09.07 ХотелдворацОрт 10.10 Путовањаудалекекрајеве, док.серија 10.59 КодАне 11.12 Опрашоу 12.00 Дневник 12.34 Кадзаволим,времестане 13.20 Свећебитидобро 14.18 Тренутакспознаје 14.50 Алиса,слушајсвојесрце 15.34 Професије,док.филм 16.05 ФотографијауХрватској 16.25 Хрватскауживо 17.39 8.спрат,токшоу 18.30 Капри 19.30 Дневник 20.12 Свеу7!,квиз 21.09 БитказаВуковар,док.серија 21.58 Поласатакултуре 22.30 Отворено 23.15 Дневник3 23.50 Док.филм 00.45 Шаптачпсима 01.33 Безтрага 02.14 Жица 03.09 Залагаоница,док.серија 03.29 БиткатzаВуковар

06.00 07.40 09.25 09.55 11.40 13.10 14.45 16.25 18.30 20.05 22.20 23.25 01.00 02.55 04.25

Прича о играчкама 3 Срце од мастила Холивуд на снимању Моје једино Хачико.прича о псу Божићса Кренковима Лекције из чоколаде Шерлок Холмс Мала продавница ужаса Генсбур:Херојски живот Спартак:Богови арене Тинејџерски папарацо 28дана касније ТВ Онион Једноставни Симон

06.20 06.55 07.25 07.35 08.35 11.00 11.55 12.20 13.15 14.10 16.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.50 23.40 23.55 01.40 02.40 03.25

РТЛДанас ДрагонБолЗ ПопПикси Вратараја Кобра11 Вратараја ЕксклузивТаблоид Вечераза5 Крвнијевода Кобра11 Ружаветрова РТЛ5до5 Вечераза5 ЕксклузивТаблоид РТЛДанас Крвнијевода Ружаветрова Менталист ЦСИ:НајбољеодГрисома РТЛВести ЦСИ:Њујорк Астрошоу Менталист РТЛДанас

СЕРИЈА

Менталист

ЦезарМилан

Шаптачпсима ЦезарМилан помажепородици с њиховим аустралијским овчарским псом и његовим најновијим ритуалом пре спавања:лајањем,режањеми цвилењем.Помажеиженичијибасетневолињеногмужа... (ХРТ1,00.45)

07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 13.30 14.00 14.30 14.55 15.20 15.50 16.05 16.20 16.50 17.05 18.00 18.20 18.35 19.05 19.30 20.00 20.25 22.30 23.15 00.10 00.52 01.22 02.05

ЏулијетЛуис

УбиствауМидсамеру НешБриџис Дијагноза:Убиство УбиствауМидсамеру НешБриџис Вокер,тексашкиренџер Дијагноза:Убиство УбиствауМидсамеру Ургентницентар Вокер,тексашкиренџер НешБриџис Ургентницентар Филм:Мобидик2010 Филм:Несрећауваздуху Закониред:Злочиначке намере 02.15 Ерика 03.10 ДомаћицеизокругаОранџ

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.10 00.20

07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.10 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.20

МалаТВ Серијаzадецу Школскисат Олујнисвијет ПреносседницеХрватског сабора Окоглобуса КСаутомагазин Х2ОУзмаловоде! Еџмонт Школскисат Кокице Метеоривеликиточкови МалаТВ Цртанифилм Шаптачпсима Регионалнидневник Жупанијскапанорама Трауматологија СилвестровеиЧичијеветајне Музика,музика...џез Залагаоница,док.серија Осијек:Фудбалске квалификацијезаЕП(млади): Хрватска-Шпанија,пренос Безтрага Жица Закониред Мојапородица 24 Ноћнимузичкипрограм

Повратакубудућност Фаџ Интермецо1 Невероватнеприче Земља2 Интермецо2 Сиквест ХарииХендерсонови Повратакубудућност Торнадо ХарииХендерсонови Интермецо3 Фаџ Невероватнеприче Земља2 Ртстраха Сиквест

08.00Помама за летећим тањирима 10.00Сјај 12.00Останите с нама 14.00Пирати из Пензанса 16.00Купе де вил 18.00Мркли мрак 20.00Откачени професор 2: Клампови 21.50Поноћна трка 00.00Врућа романса 02.00Позив за девојке

Збогнедостаткановацакојимбисефинансиралиполицајци,  Ван Пелт прелази на дужностзаштите,којуделис полицијским служ беник ом Вик ом Горманом. Али кад онакренепремамаскираном уљезу који је провалио у кућу,некоискористиприликуи убијезаштићеногсведока... Улоге: Сајмон Бејкер, Робин Тјуни, Тим Канг, Овејн Јеоман,АмандаРигети (РТЛ,21.00)

РобинТјуни

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Лимарскарадионица/Лондон Додајгас Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? ФБИДосије Ништалично Какоизвућиживуглаву Отмицаиспасавање Разоткривањемитова ФБИДосије

08.35 09.00 15.15 17.30 19.00 20.00 23.00 23.05 23.35 23.40 00.40

Тенис Тенис Скијашки скокови Тенис Најјачичовек Борилачки спорт Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Тенис

Grubijansmrskaonos Mikelan|elu elini sebi daje status izabranog, status westatuePerseja,kojujeradioponaloguvojvode kojijedeliosmnogima,jerbrakoviukoji- KozimaMedi~ija,biojeogromanpoduhvat.Morao masedugo~ekanapotomstvonisubiline- je da zalo`i izuzetno vrelu vatru da bi istopio uobi~ajeni.Kadsekona~norodisin,utomebise leguru.Vatrajepretiladasera{irinawegovu prepoznavalaposebnavoqabo`ja.^elinisebei ku}u,aspopalesugaidrugeneda}e.^eliniseizsvojutelesnostshvatakaobo`anskiinstrument. nenada osetio potpuno iscrpqenim, izlivawe O~evaproro~anstva,kojasuseobistinila,bi- statueprepustiojemajstorimaikalfama,legaou la su tesno povezana s pitawima vrline i ~asti. krevetveruju}ida}edelosigurnopropasti,aon WegovavernostMedi~ijevimabilajenagra|ena. Pjerino, koji je uvredio oca i tragi~noskon~ao,opisanjekaonezahvalannitkov,awegovasuprugakaorazuzdana. ^elinijev otac, pak, uvek je bio na stranivrline,akojenawenojstranine propada. Kao izraz ove istine otac je stvoriojednoumetni~kodelo.Bilojeto odmahpo{toje,uprkosvelikimzaslugama, otpu{ten iz Medi~ijeve slu`be zbog zanemarivawa zanata. „Napravi on jedno ogledalo s okvirom od slonova~e, okru`enosasedamkrugova,kojisupredstavqali sedam vrlina. A kako je otac znaoilatinski,okoogledalajeispisao stih: Bilo na koju stranu da se to~ak okrene, vrlina }e stajati pravo.” Te vrlina su mudrost, pravi~nost, hrabrost i razboritost (anti~ke), i vera, qubav i nada(teolo{ke). PosledwiaspektkojinavodidoodlaskauRim,jesteprijateqstvo.„Utovreme“,izve{tava^elini,„prisnosesprijateqih s jednim plemenitim mladi}em, kojijetako|eu~iozlatarskizanat.Zvao Remek-delooklevetanogzeta seFran~esko.Nismosetrenutkanismoodvajali umreti. Jedna sr~ana slu`avka poku{avala je da jedanoddrugog,awegovaku}ajebilapunalepih ga ohrabri. No, odlu~uju}e je bilo jedno od onih slikawegovaobdarenogocainekolikokwigacr- privi|ewa koja su mu se uvek javqala u kqu~nim te`a rimskih starina, koji me odu{evi{e“. Po- trenucima`ivota.Str~aojeuradionicuilatio vla~eweparaleleizme|uqubavipremaanticii seposlasenergijomkojasevi{enijedalazaustaprijatequjetipi~nozamu{karcedobarenesanse. viti. ^ak je pe} po~ela da se raspada ba{ kad se Kadje^elinibe{eupravoozdraviooddvome- metaldovoqnoistopio,noipaksvesezavr{ilo se~nebolesti,uFirencijeupoznaovajaraPjera dobroiPersejjepostaoremek-delo. Tori|anija,skojimjeijednomrazgovaraooMi^elinijeboraviookodvegodineuRimu,apokelan|elu.Povodjebio^elinijevcrte`„kopija tomsevratiouFirencu.Uzgredpomiwedajenajednogdelaovogvelikogumetnika.OnajTori|ani praviojedan„kqu~srca“,pojaskojisepoklawao je ru`no govorio o „bo`anskom Mikelan|elu“ i nevestama,ane{tokasnijese,zboguvredanasvoj jo{ ispri~ao kako ga je, po{to se na wega naqu- ra~un,ponovoupleounasiqe,zbog~egajeosu|en. tio, lupio po nosu, „da sam Uto~i{te je na{ao u }eliji osetio kako sam mu spqeskao jednogfratra.Zatimnavla~i OlabaviojemoralRima nosnu kost i hrskavicu i od fratarskurizuinapu{tasawih napravio ka{u. Do smrti dokjeharalakugai^elini mostaniFirencu.Nabezbed}usese}atitogudarca.“^elinojudaqenostiodgradasvlapriznajekakoje,pored nijezatimosetiomr`wupre~irizu. osta l ih,spa v aoisjed n om ma grubijanu koji je unakazio URimunepostajesamo„mutrinaestogodi{wakiwom, wegovog idola i stvaraoca {karacodzna~aja“,ve}sti~e jo{devicom,ina~e predivnihtela.Izme|uTorirazli~itaiskustvaudru{tvu |anija,kogjeopisaokao„div- slu`avkomnekeprostitutke. plemkiwa.OdMadonePorcinogra|enog,nao~itog“iskoje, koja ga opisuje kao vrlog, Odmahjeusledilabo`ja jimje,zapravo,`eleodaodeu ~estitogilepog,primava`ne kazna–ku`nipri{tevi Englesku da bi uradili jedno poruxbine. Ona od wega ~ini velikodelozakraqaHenrija upravo onog „mu{karca od VIII,i^elinijanijeseizrodiloprijateqstvoko- zna~aja“, {to se ne pomiwe u kontekstu poslova jebi,kaoprijateqstvoizme|ustarijegimla|eg, koje dobija od pape i drugih li~nosti visokog moralodapostanesokratovsko. ranga. Koncept mu{kosti, koji je prisutan u okviru Uzgredno^elinipomiwedawegovpomo}niki opisaprvih19godina`ivota,va`iinadaqe.Na- prijateqPaulinoimaveomalepusestruidabi ravno,javqajuseidrugiaspektikao{tosuseksu- gawihovotacradoimaozazeta.Nekolikogodina alnost i magija. Benvenutu bilo oko pet godina, posletoga~estodobijaponudeza~estitbrak,ali otacjejednompozvaowegaiwegovusestruujedan ihosuje}ujupakosnicikojiiznoseneistineowesobi~ak,gdejegorelavatraodhrastovine.Otacje govim namerama. Posve druga~iji aspekt odnosa tamouvatrispazioda`devwaka,kojegje`eleoda prema`enamajeuvremekugekojaharaRimom.^epoka`edeci.Benvenutojeodocadobio„vru}{a- linialudiranalabavqewemoralaipriznajeda mar“kakobisese}aodajeuvatrivideogu{tera. je spavao s trinaestogodi{wakiwom, slu`avkom Tada{we narodno verovawe je kazivalo da je da- jedneprostitutke,kojajejo{biladevica.Odmah `devwak`ivotiwakoja`iviuvatri~uvaje.Bio jeusledilabo`jakazna,ku`nipri{tevi.Kasnije jeovojedanodonihpredznakakoji}eseobistini- jespavaosaslu`avkom,kojujezaposlio,iverovao tikodskoro{ezdesetogodi{weg^elinija.Live- daseuwenojposteqizaraziosifilisom.

^

KwiguVolfganga[malea„ISTORIJAMU[KOSTIUEVROPI1450–2000” odizdava~ke ku}e„Klio”(GospodarJovanova44,Beograd),mo`etenaru~itiprekotelefona011/2626-858 i3035-696,ilimejlaoffice@clio.rs

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqaMaksimovi}(480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarDe|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,421-674,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), PetarTomi} (svet480-6882),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6820),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (Oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Forum”NoviSad @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


monitor

~etvrtak6.oktobar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Укаријеринаилазитенаизненађења.Радитевишепословауистовреме. Будите комуникативни и мобилни,јерсамотакоможетепостићижељено.Свештонезависиодвасније извесно.Залудплановиипрограми.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

6. oktobar 2011.

Хаотичанданзавас.Немојтебити нервозни, препустите то другима.ДржитесесвогМарса,циљакојитребапостићи,асвеосталоприхватите као неизвесне и стресне околностинапутуреализације.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Сарађујете и договарате се са другима, како у послу, тако и приватно.ИтојесасвимОК.Иматеповољан уплив Месеца из ваздушног знакаВодолије,паидобрукомуникацијуисарадњусасвима.

Растрзанистенасвестране,данасисутра.Покушајтедасачувате континуитетдогађајаидазавршите започете активности. Изненађења вас вребају на сваком кораку. Контактисаиностранством.

Подржитепартнеровеидејеипотребузаслободом.Драгаособасе чудно понаша, емотивно се вине путоблака, азатим паднеупонор. На срећу, па све то не траје дуго. Обостранестрасти.

Покушаватедаунесетеновинеи некелепествариупословнеодносе. Неопходна вам је подршка сарадник а у томе, или одобрење претпостављених. Будите креативнииутицајни,докможете.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Слушате све око себе, али на крајусамидоноситеодлукеиусмерења. Дакле, иако делујете друштвено, у основи сте сами и своји. Љубав изискује верност, добру комуникацијуизаједничкедоговоре.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Потрудитеседасачуватематеријалну основу и ситуацију, своју званичнупозицијуукаријери,исвеће бити добро. Неко вас напада, али нећеистрајати.Тренутнеоколности вамнисунаклоњене.

Немојте ризиковати, ових дана, поготово у инвестицијама. Уложени новац се неће вратити. На радном местувладанапетаатмосфера.Понекад и нетрпељива. Утицај пријатељаводипретеривању.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

ВашзаштитникМарсвасможеповести право у проблем, уколико не будете на време проверили право стањествари.Иматевишакенергије, коју треба каналисати и контролисати,данебисте страдали.

КрозвашзнакјезапловиоМесец, штоћевасдодатнодестабилизовати. Транспарентно показујете своје правостањеистановиште,инаилазитенанеразумевање.Уљубавиће сепробудитистрасти.

Унутрашње сумње и немири које не показујете, вам неће дати мира овихдана.Некаособаилиоколност делујенарушавајуће.Заштититесебеисвојездравственостање.Пуно активностиутајности.

TRI^-TRA^

Фотографисањеје попутсиловања V REMENSKA

PROGNOZA

Веома

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

27

Sombor

27

Kikinda

26

Vrbas

27

B. Palanka

27

Zrewanin

28

S. Mitrovica 28 Ruma

28

Pan~evo

27

Vr{ac

27

Srbija Beograd

28

Kragujevac

27

K. Mitrovica 26 Ni{

28

Evropa

тоПло

Madrid

НОВИСАД: Сунчаноивеоматопло.Дуваћеслабјугоисточниветар. Rim Притисакуопадању.Минималнатемпература11,амаксималнаоко27 степени. London ВОЈВОДИНА: Наконсвежегјутра,токомданасунчаноиврлотопло Cirih за ово доба године. На северу Војводине биће нешто облака, дуваће слабјужниијугоисточниветар.Притисакуопадању.Температураод6 Berlin до28степени. Be~ СРБИЈА: Наконсвежегјутра,токомданасунчаноиврлотоплоза оводобагодине.НасеверуСрбијећебитималооблака.ДуваћеслабјуVar{ava жниијугоисточниветар.ПритисакизнаднормалесатенденцијомопаKijev дања.Температураод5до29степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Сунчаноитопло,апоподMoskva ненасеверуСрбијепостепенонаоблачењеикишакрајемдана.Уноћи Oslo касуботикишназонасеширикајугоистокууззахлађење,паћеусуботубитизнатнохладнијесакишом.Температурећеопастиусуботуза St. Peterburg око15степениуодносунаоветопледане.УнедељунасеверуСрбије Atina суво,анајугукишаихладно. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Задржава серелативноповољанутицајбиометеоролошкихприликанавећину људи.Известанопрезсеидаљесаветујеастматичаримаисрчаним болесницима.Метеоропатскереакцијесемогујавитиублажојформи.

30 27 17 22 22 25 22

Приликомједногодсвојихврлореткихфотосешна Џони Деп јеизјавионештозбогчегајезасигурнопожалио.Нафотографисањуза„Венити фер” закључио дајезањега„позирањеиспредфотоапаратапопутсиловања”. - Осећам се као да ме силују. Чудно ми је то, баш чудно.Кадтребадапозирам,осећамсеглупоибезвезно - признаојеДепкојијеуфилмскојиндустријивишеоддве деценије. -Фотографисањепонекаднарушаванечијуинтиму, алионосеникаконеможепоредитисасиловањем.У САД-ујесвакедвеминутенекосилован.Хтелибисмо даинформишемо господинаДепаостварномискуству људикојитајдогађајиданаспокушавајудапреброде. Можда би и сам могао да нам помогне - изјавила је портпаролка органиѕацијеРАИННКетринХул. Деппјеизјавиодасуњеговеречиизвученеизконтекста.НијетопрвипутдаДепјавностчастиконтроверзнимизјавама.Преседамгодинаједномјењемачком часопису рекао да га Америка подсећа на неко „глупопсето”:„Америкајепопутпсакојиимавелике зубеиустањуједатеугризе иповреди.Умиљатизглед,али агресиванкарактер”.

VIC DANA УлетиМујоФатиукреветуситнесате имазноће: - Немамгаће. АФатаодговара: - Пустимедаспавам, сутраћутиопратиједне.

21 12 14 14 29

Pariz

17

Minhen

24

Budimpe{ta

25

Stokholm

15

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

7 (-7)

Slankamen

120 (-14)

Ja{a Tomi}

Apatin

62 (-10)

Zemun

202 (-1)

Bogojevo

58 (-11)

Pan~evo

240 (2)

Smederevo

440 (4)

Ba~. Palanka 92 (-10) Novi Sad

74 (-10)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

148 (4)

S. Mitrovica

0 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

217 (3)

Beograd

156 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

111 (-9)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-24 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusi}

34 (0)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 6.oktobar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you