Issuu on Google+

NOVISAD*

PONEDEQAK6.AVGUST2012.GODINE

GODINALXX BROJ23518 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DANASZASEDASKUP[TINASRBIJE

JorgovankaTabakovi} kandidatzaguvernera

str. 3

ZA „DNEVNIK” GOVORE DRAGOQUBMI]UNOVI], [EFPOSLANI^KOGKLUBADS-a

Sledidebata, anekrahDS-a str. 2

RADOSLAVSTRIKOVI],POTPREDSEDNIK VOJVO\ANSKOGODBORASPS-a

Neinatimose vojvo|anskim demokratama str. 3

MINISTARKAENERGETIKE ZORANAMIHAJLOVI]

Poskupqewe strujeigasa na~ekawu

JO[TOPLIJE:@ivautermometruju~eje,zvani~no,dodirnula 37.podeok,{tozna~idajenaasfaltubilopreko40stepeniida jesvegorelokaourerni.Novosa|anisuspaspotra`ilinabazenimainaDunavu,`ele}idasebarmalorashladeipobegnuizstanovaiku}a.Premanajavamameteorologa,danas}ebitijo{toplije,{tozna~idanijepo`eqnoizlazitinaulicu,ali}ezatoreka ponovo biti dobra destinacija, naravno, za one koji ne moraju da rade. Za ostale, pa, recimo da im `elimo kancelariju sa klimaure|ajemisre}udanemorajudaizlazenateren. B.M. Foto:N.Stojanovi}

str. 4 NASLOVI

@ENENAJUGRO@ENIJEODULI^NIHRAZBOJNIKA

Svakidanpo jedna`rtva otima~ine

Politika

Vojvodina

2 Osnovane ~etiri kancelarije 2 Zbrka na lokalu

Ekonomija 4 Lak{e legalizovati {upu nego ku}u 4 Kinezi grade autoput do mora?

str. 13

10 Ruma: Festival pesme, vina i hrane 10 Pokazali se najboqi ora~i

Reporta`e 12 Ekspert za starine, dobru rakiju, pesme i aforizme

str. 14 – 19

SPORT

5 Merkator i Drekselmajer zaposlili najvi{e Vojvo|ana

Dru{tvo 6 Krezuba nacija se pove}ava 6 Ve}ina pla}a Gr~ku na rate

Crna 13 Pretukli momka zbog dresa

Filmska 20 Najboqi film „Bekstvo iz [o{enka”

Kultura

NoviSad

n \OKOVI]BEZMEDAQE

n ZLATI]PROMA[IOBRONZU

n RASPOREDJELENSUPERLIGESRBIJE

7 Se}awe na bitku kod Petrovaradina 9 U „^isto}i” jednosatni {trajk 9 @iteqi Naseqa ~ekaju patrole i pozornike

21 Umetnost od papira


2

POLiTikA

ponedeqak6.avgust2012.

UREDBE VLADE SRBIJE

Osnovane ~etiri kancelarije Ured be Vla de Sr bi je o osnivawu kancelarija za Kosovo i Metohiju, za saradwu s crkvama i verskim zajednicama, za qudska i mawinska prava i za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu objavqene su u novom broju Slu`benog glasnika. U Uredbi o Kancelariji za Kosovo i Metohiju se navodi da se wom osniva ta kancelarija kao slu`ba vlade i odre|uje wen delokrug, ure|ewe i druga pitawa zna~ajna za wen rad. U wen delokrug, precizira se u Ured bi, spa da vr {e we stru~nih poslova za potrebe vlade i nadle`nih ministar-

stava koji se odnose na: funkcionisawe institucija Srbije na teritoriji Kosova i Metohije, obrazovawe, zdravstvo, socijalnu politiku, kulturu, in fra struk tu ru, si stem lo kalne samouprave i telekomunikacije u srpskim podru~jima Kosova i Metohije... Kancelarija obavqa stru~ne poslove za vladu i ministarstva koji se odnosi i na delovawe Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Kosova i Metohije; obnovu i za{titu duhovnog i kulturnog nasle|a, finansijsku, pravnu, tehni~ku i ka drov sku po mo} u svim oblastima zna~ajnim za Srbe i druge nealbanske zajednice na teritoriji Kosova i Metohije, saradwu s Komesarijatom za izbeglice u delu koji se odnosi na interno raseqena lica sa Kosova i Metohije. Uredbom o Kancelariji za qud ska i ma win ska pra va osniva se ta kancelarija i odre|uje wen delokrug, ure|ewe i dru ga pi ta wa zna ~aj na za wen rad. Kan ce la ri ja vr {i stru~ ne po slo ve za po tre be vlade i nadle`nih ministarstava koji se odnose na za{titu i unapre|ewe qudskih i ma-

winskih prava, pra}ewe usagla{enosti doma}ih propisa sa me|unarodnim ugovorima i dru gim me |u na rod no prav nim aktima o qudskim i mawinskim pravima i inicirawe izmena doma}ih propisa... Tako|e u delokrugu su i op{ta pitawa polo`aja pripadni ka na ci o nal nih ma wi na, pra}ewe polo`aja pripadnika nacionalnih mawina koje `ive na teritoriji Republike Srbije i ostvarivawa mawinskih prava, ostvarivawe veza na ci o nal nih ma wi na sa ma ti~nim dr`avama. Uredbom o Kancelariji za saradwu s crkvama i verskim zajednicama ona se osniva i odre|uje wen delokrug, ure|ewe i druga pitawa zna~aj na za wen rad.Ta Kan ce la rija vr{i stru~ne po slo ve ko ji se od no se na afir ma ci ju i raz voj slobode veroispove da wa, sa rad wu dr`ave sa crkvama i verskim zajednicama i unapre|ewe wihovog polo`aja u dru{tvu, afirmisawe verskih osnova i sadr`aja srpskog nacionalnog identiteta, pomo} u za{titi verskih komponenata u kulturnom i etni~kom identitetu nacionalnih mawina... Kancelarijom rukovodi direktor Kancelarije, koga postavqa vlada na pet godina, i kao u drugim kancelarijama ima zamenika i pomo}nike koje sam predla`e a bira i ih vlada na pet godina. Uredbom o Kancelariji za saradwu s dija spo rom i Sr bi ma ona se osniva i odre|uje joj se delokrug gde se navodi da Kancelarija vr{i stru~ne poslove za po tre be vla de i nad le `nih ministarstava koji se odnose na pra }e we po lo `a ja dr `a vqana Republike Srbije koji `ive izvan Republike Srbije... Kancelarijom rukovodi direktor Kancelarije, koga postavqa vlada na pet godina, na predlog premijera i ima zamenika koga sam predla`e, a koga postavqa vlada na pet godina, kao i pomo}nike koje sam predla`e, a postavqa vlada na pet godina.

BARNS PRENEO DA^I]U OBAMINE ^ESTITKE

SADseradujusaradwi Zamenik ameri~kog dr`avnog sekretara VilijamBarns is ta kao je u te le fon skom razgovoru s premijerom Ivicom Da~i}em da se SAD „raduju saradwi sa novom vladom Srbije uverene da je wena bu-

Gradski odbor SNS-a u U`icu javno je pozvao socijaliste da raskinu koalicioni sporazum s Demokratskom strankom i pristupe formirawu nove skup{tinske ve}ine. Prvi ~ovek u`i~kih napredwaka Sa{a Milo{evi} rekao je da se taj zahtev ne temqi samo na preslikavawu vlasti s republi~kog nivoa ve} na ~iwenici da koalicija demokrata i socijalista u prethodnom mandatu, kako je rekao, nije radila u interesu gra|ana. Napredwaci su, po Milo{evi}evim re~ima, do sada razgovarali i postigli saglasnost s gradskim odborima URS-a i DSS-a, dok socijalisti, kako ka`e, odbijaju razgovor dok ne dobiju nalog iz Beograda da se vlast u U`icu prekomponuje. Ukoliko se to dogodi, koalicija SNS–URS–DSS-a, s odbornikom iz PSS-a, imala bi 37 od ukupno 67 odbornika u gradskom parlamentu. Milo{evi} je naveo da u toj koaliciji ne bi bila Nova Srbija, koja je u U`icu prekr{ila koalicioni dogovor i prikqu~ila se trenutno vladaju}oj strukturi koju ~ine DS–SPS–LDP. On je najavio da }e se novoj vladaju}oj koaliciji, ukoliko do|e do prekomponovawa vlasti, prikqu~iti i neki odbornici iz Demokratske stranke.

S.Palanka: NapredwaciuzDS Predsednik Op{tinskog odbora Srpske napredne stranke u Smederevskoj Palanci Radoslav

du} nost u Evrop skoj uni ji. ”Barns je Da~i}u preneo ~estitke predsednika SAD BarakaObame na izboru za premijera i naveo da SAD „o~ekuju napredak Srbije na putu evrop skih in te gra ci ja, na -

Ivica Da~i}

INTERVJU

stavak reformi u Srbiji i vidlqive i odr`ive rezultate u dijalogu sa Pri {ti nom”, sa op {te no je iz kabineta predsednika vlade.Barns je is ta kao i da SAD `ele dobre bi la te lar ne od nose sa Srbijom, navedeno je u saop{tewu. Da ~i} je iz ra zio uverewe da je izgradwa dobre sa- Vilijam Barns radwe sa SAD prioritet za da.„Srbija `eli da bude faknovu Vladu Srbije.On je na- tor mira i stabilnosti u reglasio da Srbija `eli da na- gionu”, kazao je Da~ci}, istastavi evropski put, koji pod- kav{i da je Srbija spremna da ra zu me va har mo ni za ci ju na - izgra|uje jo{ ~vr{}u saradwu {eg zakonodavstva sa EU i da- sa SAD u oblasti ekonomije, qe drustvene reforme, nasta- odbrane, borbe protiv orgavak dijaloga sa Pristinom i nizovanog kriminala, korupimplementaciju dogovora koje cije i terorizma, u zajednicje po sti gla pret hod na vla - kom interesu dve dr`ave.

DRAGOQUB MI]UNOVI], [EF POSLANI^KOG KLUBA DS-a

Sledidebata, anekrahDS-a – Ne}e biti nikakvog kraha u De mo krat skoj stran ci. U stranci }e sigurno biti debate o mnogim pitawima, a naravno da }e biti onih koji }e o wima misliti razli~ito. Ali svako ko bi sada poku{ao da iz stranke iza|e poku{avaju}i da sam pravi novu, sigurno bi do`iveo krah – ka`e za „Dnevnik“ predsednik Politi~kog saveta DS-a i {ef poslani~kog kluba u Skup{tini Srbije Dragoqub Mi} un ov i}, od go va ra ju }i na pitawe da li je DS jedinstven, po{to ima onih koji najavquju mogu}i debakl doskora vladaju}e partije u Srbiji i podelu nakon strana~ke skup{tine. – Mislim da se u DS-u mora voditi debata pa da vidimo kako }emo delovati kao opozicija. Ne}e mo mi bit no me wa ti na{ program i na{u orijentaciju. Ali, u svakom slu~aju, pona{awe, zadatke, konkretne ciqeve... to }emo morati da odredimo u skladu s novim polo`ajem i okolnostima. l Da li }e za DS, nakon {to je ostao van republi~ke vlasti, preleta~i postati problem?

ZBRKA NA LOKALU

U`ice:SNS pritiska socijaliste

dnevnik

Simi} izjavio je da ta stranka ostaje pri dogovoru o formirawu lokalne vlasti koji je 26. jula postigla s Demokratskom strankom. – SPS i wihov predsednik putem medija vr{e pritisak da se formira koalicija kakva postoji i na republi~kom nivou, ali to za nas nema zna~aja. Stav na{e centrale je da napravimo koaliciju s DS-om, i ako se taj stav ne promeni, vlast }emo formirati s demokratama – rekao je Simi} Tanjugu. - Mi smo iz centrale stranke dobili uputstvo da pregovaramo i sa SPS-om i s DS-om. U pregovorima se pokazalo da je ponuda Demokratske stranke prihvatqivija. I to je sve – rekao je Simi}.

[abac:Stabilna ve}ina? Predsednik Skup{tine [apca SlobodanMirkovi} izjavio je da opozicija u [apcu, koju ~ine SPS, SNS i DSS, „poku{ava da sru{i legalno izabrane organe vlasti gube}i iz vida postignute rezultate na lokalnim izborima koji je ne legitimi{u za preuzimawe vlasti”. „Posao opozicije jeste da poku{ava da sru{i legalno izabrane organe vlasti, i opozicija u [apcu, koju ~ine SPS, SNS i DSS, to ~ini. Pri tom gubi iz vida postignute rezultate na lokalnim izborima, koji je ne legitimi{u za preuzimawe i obavqawe vlasti”, navodi se u saop{tewu. On je dodao da su izbori mera uspeha svake politi~ke stranke, a da je na onima odr`anim 6. maja, ubedqivo poverewe gra|ana dobila DS, koja, kako je istakao, „zajedno sa koalicionim partnerima URS, LDP, SPO, ~ini stabilnu ve}inu sa 43 odbornika od 69 u parlamentu”.

Pokazaloseprvihdanada}eovobitimnogovi{e partijskadr`avanego{tosmomoglisawati – To je problem, na`alost, moralni i qudski. Nadam se da me|u poslanicima toga ne}e biti. A tih raznih prelaza za male privilegije, toga }e po op{tinama biti. l Ima li u DS-u straha od revan{izma nove vlasti? – Ne verujem da oni smeju ba{ toliko daleko da kre}u. Ali da imaju ambicije, to se videlo ve} u Zakonu o mini-

starstvima kroz pravo ministara da arbitriraju, da otpu{taju... toga }e biti i u javnim preduze}ima, naravno. Sva pri~a o departizaciji je potpuno demago{ka. Pokazalo se prvih dana da }e ovo biti mnogo vi{e partijska dr`ava nego {to smo mogli sawati. l Kakav tretman imate kao opoziciona stranka u parlamentu Srbije?

– Ako se po jutru dan poznaje, ova intencija ka apsolutnoj vlasti ili za pritiskom pojavqiva}e se svuda, ~ak i u detaqima. Ta tendencija postoji. Vide}emo kako }e stvari daqe te}i, ali o~igledno da }e opozicija imati sve mawe mogu}nosti da kriti~ki odgovara Vladi. Jer, kada smo po~eli da ih kritkujemo, oni su odreagovali odmah, otprilike „kako smete da kritikujete Vladu?“ l Kako onda mislite da delujete? – Naravno da nas ne}e zaustaviti, niti nas mogu upla{iti. Ali, s druge strane, bojim se stvarawa lo{e atmosfere, gde }e na jednoj strani da se tra`i konsenzus o Kosovu, pa ako treba svi da budemo malo izdajnici, a na drugoj strani, tog konsenzusa nema ni o jednom pitawu. Niko nije konsultovao druge stranke ni kod dono{ewa zakona o NBS-u, ni o smeni guvernera. E sad, mora}e se navi}i, ili }e ulaziti u konfrontacije, borbe, ili }e morati da uspostave dijalog. S. Stankovi}

Ugqanin:Mawinenemogu bitiopozicija Ministar bez portfeqa u Vladi Srbije i lider Stranke demokratske akcije Sanxaka Sulejman Ugqanin izjavio je da mawine ne mogu biti opozicija dr`avi, i da je potreba integracije Bo{waka u javni `ivot bila jedan od razloga koji su ga opredelili da u|e novu vladu. Ugqanin je, u intervjuu Tanjugu, rekao da je SDA Sanxaka, kao stranka koja je dobila najve}e poverewe gra|ana te regije, imala obavezu da obezbedi uslove da se wen glas na adekvatan na~in ~uje u institucijama u kojima se donose va`ne odluke. SDA Sanxaka }e zato, prema wegovim re~ima, imati i ~etiri dr`avna sekretara u vladi, ali i ve}u zastupqenost u dr`avnim institucijama na lokalu. „Ja sam se odrekao toga da imam portfeq i ja~u funkciju na ra~un ve}e zastupqenosti Bo{waka u dr`avnim institucijama u Sanxaku. Maksimalna integracija Bo{waka, odnosno wihovo delotvorno u~e{}e u javnom `ivotu, bila je jedan od osnovnih uslova na{eg ulaska u vladu”, objasnio je Ugqanin.

SDA Sanxaka je, kako je objasnio, podr`ala Borisa Tadi}a u drugom krugu predsedni~kih izbora zbog kontinuiteta saradwe, ali nije nijednog trenutka odbacivala mogu}nost saradwe drugim strankama ukoliko one poka`u sluh za interese mawina, me|u kojima je i bo{wa~ka nacionalna zajednica. Wegov utisak je da novi predsednik dr`ave i vlada imaju pozitivniji odnos prema mawinama, a sa novim koalicionom partnerima }e, kako je najavio, biti potpisan i sporazum na osnovu kojeg }e se pratiti dinamika realizacije projekata od interesa za bo{wa~ku mawinu. Ob ja{wavaju}i zahtev da SDA Sanxaka ima ~etiri dr`avna sekretara u vladi, Ugqanin je rekao da mu je, kao ministru koji }e biti zadu`en za odr`ivi razvoj nedo-

voq no raz vi jenih op {ti na, bio neo p ho dan di rektni ji pristup i uvid u rad ministarstava od kojih zavisi realizacija projekata u wegovoj nadle`nosti.

„Nelogi~no je da ja kao ministar zovem telefonom i molim {efove ne~ijih kabineta da omogu}e da neki dr`avni sekretar primi pet ili {est predsednika op{tina. Ho}emo da imamo svoje qude kojima }e jedini ciq biti da sve svoje snage ulo`e da otvore vrata predsednicima op{tina i smawe distancu izme|u nerazvijenih op{tina i Vlade Srbije”, rekao je Ugqanin.


politika

dnevnik

INTERVJU

RADOSLAVSTRIKOVI],POTPREDSEDNIKVOJVO\ANSKOGODBORASPS-a

Neinatimose vojvo|anskim demokratama

Potp reds edn ik Pok raj inskog odbora Socijalisti~ke partijeSrbijeRadoslavStrikovi} izjaviojeuintervjuuza „Dnevnik”dautojpartijijo{ nije doneta kona~na odluka o tom e da li }e se akt ue ln a vlast u Novom Sadu mewati ili ne. On je ipak ostavio otvorenom dilemu o politi~komprestrojavawuuvojvo|anskimgradovima,dodav{idasu socijalistigeneralnoopredeqeni za to da lokalne koalicije prilagode koalicionom dogovoru napravqenom na republi~kom nivou. A s takvim partijskimstavom,kakojenaveo, i sam se sla`e jer smatra da bi na taj na~in bilo olak{anoifunkcionisawetihlokalnihsamouprava. –SPSnijeru{ila~kifaktor, ali normalno je da Novi Sadizazivaposebnointeresovawe. A {to se mene ti~e, u ovom trenutku nema kona~ne oceneotomedali}esevlast u gradu mewati ili ne}e. Sigurnoje,me|utim,damiizPokrajinskog odbora SPS-a ne}emo biti pokreta~i promena lokalnihvlastijersmouvereni u to da na lokalnom nivou imamo qude koji to mogu sami proceniti i kojima se mo`e verovati jer oni najboqe poznaju svoju sredinu. O~ekujem ipak da }e se razgovori u tom pogledunastavitikrajemavgustaipo~etkomseptembra,kad seokon~ajuigodi{wiodmori –rekaojeStrikovi},dodav{i da takvi razgovori slede „i u NovomSadu,iuKuli,iu[idu,iuBeo~inu...” l Kakodarazumemotakvu pozicijuSPS-akojomsepotenciraneizvesnost?Kome toideuprilog? ��� Jo{ nigde nije postignut nikakav kona~ni dogovor jer ne}emo nigde da idemo glavom krozzid.Akosepoka`edato imasmislaividimodanamto omogu}ava prostor da anga`ujemona{ekadrovedarealizujuna{programadabisepodigao nivo komunalnih delatnosti u nekom gradu ili op{tini, mi }emo se u tom pravcu i opredeliti.

l Akojeupozadinisvega partijskadirektiva,{tato ond a gov or i o odn os u strankepremalokalnimsamoupravama? – Politika socijalista temeqise,presvega,naop{tem

uticaju strana~kih centrala na lokalne politike, ta dva nivoa moraju biti povez an a. A na{ part ijs ki vrh doneo je odluku da mi u {to ve}em broj u op{tinaigradova, odnosno gde god jetomogu}e,lokalninivopovezuj em o s rep ubli~kom vla{}u jersetimeolak{ava i komunikacijaizme|uta dva niv oa vlasti. Dakle, nama nijenare|enoda idemoudruga~ijekoalicije,ve} pokrajinski nivo SPS-a sam o daje saglasnost za takve dogovoreulokalnimsamoupravama uVojvodini. l Mislitelidaobarawe postoje}ih koalicija u nekolikogradovauVojvodini mo`e rezultirati politi~-

Ne ka`em da je Ustav idealan, ali on je va`e}i. I tek ako se to ne bude po{tovalo, mo`e do}i do komplikacija, krize, ili mo`da i novih izbora interesu, i to }e biti osnov na{egdelovawainanivoulokalnihsamoupravaukojimase naj av quj e prek omp on ov aw e vlasti po ugledu na republi~kukoaliciju.Miimamokadrovekojimoguiznetina{eprogramske ciqeve i zato se trudimodausvimlokalnimsamoupravama gde je to mogu}e do|emo do vlasti, {to vidimo kao priliku da poboq{amao uslove za funkcionisawe komunalnih sistema jer `elimo daonibuduprednost`ivqewa nekoggradaanemuka.Zatobi bilo najboqe i najpravednije daSPSbudeukoalicijisonimakojimogudarazumejuna{u politi~ku platformu. I bez obzira na to da li neko ima ovakvoilionakvomi{qeweo

kom nes tab iln o{ }u, pa i krizom, a s obzirom na to da se ta inicijativa povezuje i s nedavnom odlukom Ustavnog suda o uskra}ivawudelanadle`nostiAPV? – Odluke Ustavnog suda morajusepo{tovati.Neka`emda je Ustav idealan, ali on je va`e}i. I tek ako se to ne bude po{tovalo,mo`edo}idokomplikacija, krize, ili mo`da i novih izbora. Ali, to ne sme imati uticaja na prekomponovawe lokalne vlasti. Uveren sam u to da je pitawe promene vlastiuvojvo|anskimgradovimazapravodelomposledicatoga{toSPSnijeukqu~enupokrajinsku vlast. Nije to nikakavinat,miseneinatimo,ali ~iwenica je da smo mi partija

koja je ostvarila najve}i rast na posledwim izborima i u Vojvodini.Iuverensamutoda sutogasvesniimnogiuDS-u. l Zna~ilitoda,uslu~aju daeventualnou|eteupokrajinskuvlast,nebibiloprepakivawavlastiuNovomSaduidrugdeuVojvodini? –Tonebihmogaodaka`em. Li~nomislimdajezatakone{to kasno jer ne mo`e se ne{to mew at i ~as ovak o, ~as onako. Ali, ~iwenica je da je odlukakojujedoneovrhDS-au Vojvodini znatno doprinela ovom{tosesadde{avanalokalnomnivou. l A koliko to vagawe odluke da li ostati s demokratama ili se prikloniti nap redw ac im a, koje traje ve}nekolikonedeqa,ikoje }e, o~igledno, jo{ potrajati,uti~enafunkcionisawe lokalnihsamouprava? – Takve inicijative nemaju nikakav uticaj na funkcionisawe lokalnih samouprava i sva komunalna preduze}a i u NovomSaduiudrugimmestima funkcioni{u i qudi koji ih vode obavqaju svoj posao kao da }e sto godina biti na tom mestu. Oni koje ovo doti~ejesusamorukovodiocipojedinih partija, pre svega DS-a. A{toseti~eSPS-a,na{ikadrovikorektnoobavqajusvoje obav ez e. SPS se, uostal om, priprema ve} i za izbore po mesnimzajednicama,aambicijanamjedananarednimlokalnim izborima ostvarimo jo{ boqerezultate,istoganamje stalo da odgovorno ispuwavamo obaveze koje smo preuzeli. Averujemdanovilokalniizbori ne}e biti tek za ~etri godine nego ve} za dve jer bi bilo veoma dobro da vi{e ne dol az im o u sit ua c ij e da se istovremenoodr`avajuizbori na svim nivoima. Zato nam je vrlobitnodaozbiqnoradimo na mestima gde smo preuzeli obaveze. Ovo {to se de{ava trenutno svakako nije najidealnije,aliupoliticijeipak svemogu}e,agra|ani}e,verujem, prepoznati ko boqe vu~e konce. B.D.Savi}

Berisavqevi}:Secesionisti~ke tendencijenemajuistorijsku{ansu Biv{ifunkcioneruSFRJ@ivanBerisavqevi} izjaviojeda}enakonodlukeUstavnogsudaSrbijedaosporipojedinenadle`nostiVojvodine,upokrajinibitistvoren„frontotpora”. „O~ekujem stvarawe fronta otpora u kojem}eu~estvovatiipoliti~keikulturneinstitucijeVojvodine,razli~ite strankeicivilnisektor.Auverensam i da }e sve biti vi{e nego dramati~no ~upavo, ali Vojvodine }e biti onoliko

koliko bude borbe za wu”, rekao je Berisavqevi}uintervjuuzainformativniportalAutonomija. Oceniojedanapoliti~kojscenipostojezna~ajnipomaci,kojiukazujunato da}eautonomisti~kagrupacijaubudu}nostija~ati. ”Ove odl uk e Ustavn og sud a nis u nimal o slu~ ajn e, one su zap rav o dug o prip rem an ezaslu~ ajdaizb or edob ij u ove pol it i~k e snag e koj e su ih na ne-

sre} uidob il e.Tojeveo m aplitk ou mna pol it ik a, koj a ne ra~ un a kak ve }e pos led ic eproi zv es ti”,kaz aojeBer isav qev i}. Onjeustvrdiodasusecesionisti~ke tendencije u Vojvodini sada u porastu, ali je ocenio da te tendencije nemaju istorijsku {ansu. Berisavqevi} je jo{ rekao da se „vojvo|ansko pitawe” ve} internacionalizuje i da je to neizbe`no.

REKLI SU

Jankovi}:Rat administracijeigra|ana „Kadajavnaupravaprestanedabudealatsocijalne politikeukojusezapo{qavamnogoqudikojisuslabopla}eniinikoihnepitazarezultatikadarukovode}amestaprestanudabudupartijskiplenve}rezultatprofesionalnihzasluga,stvori}eseusloviza krajratakojisadabuktiizme|uadministracijeigra|ana„,rekaojeza{titnikgra|ana Sa{aJankovi}.On jeistakaodajena~innakojijedanasizabranza{titnikgra|anaogromnoohrabrewezagra|aneSrbijeda}ewihovepritu`be iproblemikojiproisti~uizsamovoqeuraduorganaislu`benikavlastiire{avawetihproblemapostatistvarodprvorazrednognacionalnoginteresaukojisesabirajuciqevisvihpoliti~kihstranaka. Poslanicimajeporu~iodasuza{titnikagra|anaizabralikonsenzusomidajetoidealzaombudsmanaiunajrazvijenijimdr`avama.

Mrki}:Neslane{ale „SNS me je predlo`io za {efa diplomatije kaonestrana~kuli~nost.Timejepokazanazrelostkojauna{ojpoliticinijeuvekprisutna. Naravno da }u u~initi sve {to mogu da opravdam poverewe i radim najprofesionalnije mogu}e. Po meni, ~inovni{tvo treba da bude nestrana~ko,jersenatajna~instvaraki~madr`avnog aparata koja je uvek dobro podmazana i mo`edanositeretsvihizazova,rekaoje{efsrpskediplomatije Ivan Mrki}.„ „Kada sam po~eo da se bavim diplomatijom, biosamTitov,pamalokasnijeLon~arev,Milo{evi}ev,aonda Ko{tuni~in, Dra{kovi}ev, Tadi}ev, Jeremi}ev... Verovatno sambionajvi{e]osi}ev.SadasamNikoli}ev.Pri~uotomeda sam „~uvar Milo{evi}evog trezora“ uvek sam poku{avao da do`ivim kao neslanu {alu, ali moram priznati da mi je nanela mnogozla.”

ponedeqak6.avgust2012.

3

DANASZASEDASKUP[TINASRBIJE

Jorgovanka Tabakovi} kandidat zaguvernera Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} predlo`iojeju~eJorgovankuTabakovi} zanovogguverneraNarodnebankeSrbije. Predsednik Skup{tine Srbije Neboj{a Stefanovi} zakazao je zadanasu10sativanrednusednicu,nakojoj}ebitibiranguverner NarodnebankeSrbije,po{tojeu parlament stigao predlog predsednikaSrbijedanatomestobude izabrana doktor Jorgovanka Tabakovi}.

Srbije,sednicajezakazananazahtev128poslanika. Skup{tinaSrbijeusvojilajeu subotu Zakon o izmenama i dopunamazakonaoNarodnojbanciSrbije,zakojijeglasalo139poslanika,dokje39biloprotiv. Izmene Zakona o NBS, pored ostalog,predvi|ajudafunkcionere centralne banke, ukqu~uju}i guvernera,birairazre{avaparlament,kaoida}eguverner,viceguverneri, direktori nove Upra-

Biografija JorgovankaTabakovi}ro|enajeuVu~itrnu1960.godine.Po obrazovawujedoktorekonomskihnauka.Godine1992.postalaje ~lanSrpskeradikalnestranke,bilaje~lanPredsedni~kogkolegijuma,kaoiposlanikusaveznomparlamentu. Uvladi1998.godineTabakovi}evajebilaministarzaprivatizaciju. Od maja 2008. godine bila je poslanik Srpske radikalne strankeuNarodnojskup{tiniSrbije.Septembra2008.godine, nakon raskola u SRS-u, Tabakovi}eva je podr`ala Tomislava Nikoli}aipostala~lanposlani~kegrupe„NapredSrbijo”. Do1999.godine`ivelajeuPri{tini,aposletogapasvedo danas`iviuNovomSadu.Majkajetrojedece.Zaposlenajeupreduze}u„TelekomSrbija”. PredsednikSkup{tineo~ekuje da}esednica,kojakaojedinuta~ku ima izbor guvernera, pro}i u normalnoj raspravi i da }e biti analizirano i {ta je u~iweno u NBS u prethodnom periodu, propustidaseodr`ikontrolacena, aliizaustavidivqawekursadinara. Stefanovi}jeuverenda}eTabakovi}evadobitipodr{kunajve}egbrojaposlanika,jerjeuprethodnim raspravama, o izmenama ZakonaoNBS,kojijeusvojenusubotu,nikonijeosporiokaostru~wanka i kandidata za to mesto. Stefanovi} ne o~ekuje maratonskudebatu,ve}izborTabakovi}eveupopodnevnimsatima. Uobrazlo`ewupredloga,predsednik Srbije navodi da je posle ostavke Dejana [o{ki}a neop- hodnoizabratiguvernerapohitnom postupku kako bi se obezbedio nesmetan rad te institucije. Jorgovanka Tabakovi} je prihvatila kandidaturu za guvernera. Kakojesaop{tenoizSkup{tine

vezanadzornadfinansijskiminstitucijama i ~lanovi Saveta NBS biti izabrani u roku od 90 danaoddanastupawanasnaguzakona. Zakon je razmatran po hitnom postpuku, za {ta su kao razlozi navedenipotrebadaseposlovawe NBSunajkra}emrokuuskladisa ustavnim odredbama, kao i da se {to pre obezbedi nesmetano funkcionisaweorganacentralne banke. Predsednik skup{tineSrbije ponoviojeju~edaparlamentne}e imati nikakvu pauzu u radu i dodao da ve} ima najave nekih va`nihsistemskihzakonazakoje}e sekonsultovatispredlaga~imai otomeobavestitijavnost. „Uavgustu}emoimatijo{jednu sednicuidefaktoSkup{tinane}eimatinikakavodmorinikakvu pauzu. Radi se o odre|enim zakonimaizoblastipravosu|a,aotome}ure}ine{tovi{ekadadobijempredlogovla{}enogpredlaga~a”,rekaojeon.

URS:Sprove{}emo departizaciju Ujediweni regioni Srbije saop{tili su da je koalicionimsporazumomdogovorenoda se uvede profesionalizacija upravqawajavnimpreduze}ima idasusvipartneriuVladidu`ni da po{tuju taj sporazum ilidaskinusvojpotpisswega. Regioni}esesigurnodr`atiu praksionogaza{tasmosezalagaliupredizbornojkampawi i sprove{}emo to dosledno u svimsegmentimagdejena{aodgovornost”,re~enojemedijima uURS-upovodomizjavelidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovi}a. Markovi} je rekao da pri~a o departizaciji nema „nika-

kvogsmisla”,jerjetone{too ~emu se pri~a u izbornoj kampawi, ali da je jasno da je to u Srbijinemogu}e. UURS-usunavelida}e,kada je re~ o wihovoj stranci, samo ministriidr`avnisekretari biti politi~ki postavqeni, dok}esvaostalamestapopuniti profesionalci anga`ovani putemkonkursa. URS je, kako je saop{teno, doneo odluku da nijedan funkcioner wihove stranke ne}e mo}i da se prijavi na konkurs za direktora javnog preduze}a, rukovodiocauprave,direkcije, fonda ili za poziciju pomo}nikaministra.


4

ekonomija

ponedeqak6.avgust2012.

MINISTARKAENERGETIKEZORANAMIHAJLOVI]

STIGLAOZBIQNAPONUDA ZAKORIDOR11

Poskupqewestruje igasana~ekawu

Kinezi grade autoputdo mora?

Vlada Srbije trebalo bi uskoro da razmatra predlog kineske firme „Mostovi i putevi” za finansirawe i izgradwu preostalih deonica na Koridoru 11 od Beograda do granice sa Crnom Gorom, preneo je RTS.

Kako je navedeno, kineska firma „Mostovi i putevi”, koja gradi most na Dunavu izme|u Zemuna i Bor~e, uputila je zvani~nu ponudu Javnom preduze}u „Koridori Srbije” za finansirawe i izgradwu preostalih deonica autoputa na Koridoru 11, od Beograda do Boqara. Vrednost deonice, duge 270 kilometara, je vi{e od 2,5 milijardi evra, a Kinezi bi taj posao finansirali iz kreditnog paketa od 10 milijardi evra namewenog isto~noevropskim zemqama. ^ESTITKA NATA[EPAVI]EVI]-BAJI]

Sretnoza Danrudara

Danas se obele`ava Dan rudara, a ~estitku, uz tradicionalni rudarski pozdrav „Sretno“, povodom ovog praznika je svima koji rade ovaj te`ak i ~astan posao, u ime Vlade Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i li~no ime pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Nata{a Pavi}evi}–Baji}.

U energetskom sektoru je mnogo problema koje prvo treba re{iti, pa tek onda pri~ati o cenama, posebno gasa i struje, izjavila je ju~e ministarka energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine Zorana Mihajlovi}. Mihajlovi} je rekla da predstoje}a grejna sezona ne}e biti laka, da je u energetskom sektoru mnogo problema koje prvo treba re{iti, pa tek onda pri~ati o cenama, posebno gasa i struje. „Mnoge stvari moraju da se urade, posebno u energetskom sektoru, da bi on bio efikasniji. Mora se promeniti na~in upravqawa Elektroprivredom Srbije. Mnogo je problema, pre svega finansijskih i ekonomskih u tom preduze}u”, navela je ministarka. Ona je najavila i promenu tarifnog sistema, odnosno obra~u-

na i naplate utro{ene elektri~ne energije. „Imaju}i u vidu da veliki procenat buxeta gra|ana Srbije upravo odlazi na tro{kove elektri~ne energije, moramo da se pozabavimo onim {to se zove naplata

Tako da je pri~a o poskupqewu potpuno na nekom drugom mestu. Na kraju krajeva, i premijer je tako ne{to rekao”, rekla je ministarka. Govore}i o ceni gasa, Mihajlovi} je istakla da je pre nekoliko

Predstoje}agrejnasezonane}ebitilaka,u energetskomsektorumnogojeproblemakojeprvo trebare{iti,patekondapri~atiocenama, posebnogasaistruje elektri~ne energije. I to se odnosi i na privredu i na doma}instva”, istakla je ministarka i dodaje da }e hitno biti stvorene socijalne karte. „Niko u Vladi ne govori o poskupqewu elektri~ne energije, niti bilo kog drugog energenta.

godina cena gasa oti{la dosta navi{e i da se do kraja godine ne planira poskupqewe. „Ali ono {to mora da bude paralelno sa pri~om o poskupqewu jeste promena na~ina upravqawa ’Srbijagasom’. Sve ono {to mo`e da se u~ini, da to preduze}e bude

efikasnije u radu, mi }emo to uraditi. I naravno, dogovor vezan za Banatski dvor, on mora da funkcioni{e”, navela je ministarka. Gra|ani i privreda duguju toplanama, a toplane duguju za gas i mazut, rekla je ministarka i navela da kada postoji politi~ka saglasnost, pa i ekonomska i energetska, onda je mogu}e re{iti i takve probleme. „Toplane konkretno nisu same po sebi problem. Desilo se to da su se one malo izop{tile iz energetskog bilasa Srbije, {to je problem za celu zemqu.

Lokalne samouprave su trebalo da vode ra~una o toplanama, na`alost neke jesu, neke nisu”, ka`e Zorana Mihajlovi}. Ona je naglasila da bi toplane trebalo da budu vi{e vezane za Ministarstvo. „Mi smo tu da im maksimalno pomognemo. Ne mo`emo platiti mazut za wih, ali mo`emo poku{ati da na|emo na~in, upravo oko tih prebijawa dugovawa koja su ogromna da bi toplane mogle spremno da do~ekaju grejnu sezonu”, navodi Zorana Mihajlovi}.

MINISTARVELIMIRILI]NAJAVIOBR@ERE[AVAWEPITAWABESPRAVNOIZGRA\ENIHOBJEKATA

Lak{elegalizovati {upunegoku}u Novi ministar za gra|evinu i urbanizam Velimir Ili} najavio je br`u legalizaciju bespravno izgra|enih objekata. On ka`e da je cena legalizacije niska i da tu ni{ta nije sporno, ve} ima problema s imovinskopravnim odnosima, za {ta se tra`i re{ewe, jer ako je neko izgradio ku}u na placu koji se vodi na nekog drugog ko je umro pre 30 godina, mora se na}i na~in kako da se sve pravno reguli{e. Cene legalizacije su bile relativno pristupa~ne jer se za ku}u od 100 kvadrata u kojoj `ivi ~etvero~lana porodica odobravao popust od ~ak 99 odsto kod pla}awa naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, me|utim mogu}nost kori{}ewa te povlastice istekla je 30. juna ove godine, a predlog izmena i

dopuna Zakona o planirawu i izgradwi, kojim je predvi|eno da se rok va`ewa popusta za legalizaciju objekata izgra|enih

^ekajuprodu`ewepopusta

Ona je ukazala na zna~aj posla koji obavqaju rudari i naglasila da je stalni zadatak svih nivoa vlasti da im se obezbede {to boqi i bezbediniji uslove rada, kao i adekvatna nagrada za wihov rad i trud.

dnevnik

U vi{e mesta u Vojvodini su nam potvrdili da gra|ani nemaju da plate komunalno opremawe i da realizuju doneta re{ewa. Nakon {to je istekao rok va`ewa popusta, tokom jula i prvih dana avgusta gotovo da niko nije zakora~io da plati legalizaciju jer i oni koji su uspeli da naprave plan kako da plate sve da`bine, okasnili su i sada ~ekaju produ`ewe roka za pojeftiwewe. Op{tine to ne}e uraditi samoinicijativno bez zakonske obaveze, kada ve} nisu uradile pre izbora, poput Beograda, koji je produ`io rok va`ewa popusta do kraja godine.

bez gra|evinske dozvole produ`i do 30. juna 2015, povu~en je ovih dana iz skup{tinske procedure, zajedno s jo{ 77 zakona. Neizvesno je da li }e, i kada biti vra}en, kao i u kojem obliku jer, iako je generalni sekretar Vlade Veqko Odalovi}, obja{wavaju}i za{to su zakonski predlozi povu~eni, rekao da je to iz formalnih a ne su{tinskih razloga, ipak, dao je naslutiti da su mogu}e izmene prvobitno predlo`enih re{ewa. Legalizacija objekata traje gotovo deset godina, legalizovano je tek ne{to vi{e od desetak procenata prijavqenih

objekata. Xabe su ministri u ~ijim resorima je bila ova problematika vi{e puta mewali i dopuwavali Zakon o planirawu i izgradwi, donet 2003, xaba su odobravane povlastice ove ili one vrste, odziv investitora je ispod o~ekivawa. Stru~waci ka`u da je za sve kriva besparica, ali i jo{ uvek visoke cene, jer se stvorio privid da je legalizacija maltene besplatna, me|utim, brojne su da`bine mimo naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta na koju su odre|ene kategorije gra|ana mogle ostvariti popust, odnosno gotovo izbe}i weno pla}awe. U op{tini Zrewanin su nam rekli da se pojavi poneko od onih koji nemaju pravo na popust i sklope ugovor o legalizaciji uglavnom pomo}nih ili poslovnih objekata. Ni u Somboru nije boqe. Pomo}nik na~elnika za komunalne poslove ViktorDespotovi}ka`e da je do sada u toj op{tini legalizovano oko 12 odsto zahteva. U Pan~evu sli~no. Pomo}nik sekretara za urbanizam i komunalne poslove Miroslav Marinkovi}, zadu`en za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata, ka`e da je legalizovano oko 15 odsto od podnetih zahteva. Kao najve}e probleme navodi nere{ene imovinsko-pravne odnose. R.Dautovi}

KAKOTRGUJEMO SRUSIJOM

Izvoztriput mawi oduvoza Spoqnotrgovinska razmena Srbije i Rusije za {est meseci 2012. godine iznosila je blizu 1,45 milijardi dolara, i mawa je za 14,7 odsto nego u prvom polugo|u lane, saop{tila je Privredna komora Srbije (PKS). Izvoz iz Srbije porastao je za oko pet procenata i vredeo je 375 miliona dolara dok je uvoz opao za oko 20 odsto u odnosu na isti period 2011. godine. Vrednost uvoza je 1,07 milijardi dolara, pa je negativan saldo u trgovini Srbije sa Rusijom 701,2 miliona dolara. Rusija je {esti izvozni partner Srbije sa u~e{}em od oko sedam odsto, a prvi uvozni sa u~e{}em od oko 13 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi oko 35 odsto. U Rusiju najvi{e izvozimo jabuke, podne pokriva~e, plo~e i tapete, bakarne cevi, lekove, pneumatske gume za nove putni~ke automobile, prikolice i poluprikolice, ve{ ma{ine, akumulatore za klipne motore. S druge strane, energenti ~ine izme|u 70 i 80 odsto srpskog uvoza iz Rusije, slede obojeni metali, |ubriva.

MINISTARRUDARSTVAMILANBA^EVI]

Bi}enafteiz{kriqaca

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`iza za za zadevize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

116,0007

118,3681

121,0906

115,6456

Australija

dolar

1

99,7856

101,8220

104,1639

99,4801

Kanada

dolar

1

94,6327

96,5640

98,7850

94,3430

Danska

kruna

1

15,5844

15,9024

16,2682

15,5366

Norve{ka

kruna

1

15,7535

16,0750

16,4447

15,7053

[vedska

kruna

1

13,9757

14,2609

14,5889

13,9329

[vajcarska

franak

1

96,5065

98,4760

100,7409

96,2111

V.Britanija

funta

1

147,7717

150,7874

154,2555

147,3193

SAD

dolar

1

95,2543

97,1983

99,4339

94,9627

Kurseviizovelisteprimewujuseod3.8.2012.godine

Ministarstvo rudarstva, prirodnih resursa i prostornog planirawa namerava da intezivira projekat istra`ivawa i eksploatacije uqnih {kriqaca u Srbiji, iz kojih bi za 10 godina, na{a zemqa mogla godi{we da dobija oko 1,5 milion tona sinteti~ke nafte, izjavio je ju~e u intervjuu Tanjug u resorni ministar Milan Ba~evi}. On je najavio da bi ve} u septembru trebalo da po~ne izrada strategije za eksploataciju uqnih {kriqaca i procedura odabira strate{kog partenera i naglasio da bi Srbija morala da zadr`i kontrolni paket akcija u tom projektu, zbog ekonomske i politi~ke stabilnosti zemqe i jo{ boqeg pozicionirawa na{e zemqe na energetskoj karti Evrope i sveta. Procewuje se da raspola`emo sa oko dve milijarde tona rezervi uqwih {kriqaca, od kojih su samo u aleksina~kom basenu potvr|ene

rezerve od 400 miliona tona, a geolo{ka istra`ivavwa, koja nisu sprovedena na celoj teritoriji Srbije, po~e}e u najskorije vreme, rekao je Ba~evi}. „Postoje naznake da uqnih {kriqaca ima i na drugim lokacijama u Srbiji i uz kori{}ewe novih tehnologija za preradu te sirovine u sinteti~ku naftu, mogli bismo da nadomestimo zna~ajne koli~ine nafte koju uvozimo”, istakao je Ba~evi}. Proizvodwa nafte iz uqnih {kriqaca pripada „prqavim” tehnologijama, ali postoje ekolo{ki standardi EU kojih bi se na{a zemqa pridr`avala i jedna od najva`nijih ta~aka koja bi bila dogovorena sa strate{kim partnerom bi}e potpuna za{tita `ivotne sredine u Srbiji, naglasio je ministar, istakav{i da „tu ne vidi nikakav problem”, jer su neke zemqe kao {to je Rusija, Kina, Brazil i Estonija koja kori-

sti rusku tehnologiju, dobro ovladale tehnologijom prerade {kriqaca. Do sada su interes za istra`ivawe uqnih {kriqaca pokazale jedna kineska i estonska kompanija, dva investiciona fonda i

Naftna industruja Srbije, a prethodna Vlada Srbije je raspisala tender za konsultanta za izvor strate{kog partnera, podsetio je ministar i ukazao da bi pokretawe tog posla uposlilo nerazvijeni ju`ni deo Srbije.


ekOnOMiJA

dnevnik TEKSTILNA[A IZVOZNA[ANSA

[najderi u{ili900 miliona Tekstilna industrija predstavqa~etvrtuizvoznugranuuSrbiji, potencijal sektora je veliki, trenutno stawe nije lako pa je neophodno udru`ivawe doma}ih tekstilacaipodr{kadr`avekakobipostaostrate{kagranadoma}eindustrije,izjavilajemenaxerka Klastera modne i odevne industrije Srbije „Fekts”  Sla|anaMilojevi}. Vrednost izvoza celokupne tekstilne industrije sa ko`om i obu}omprema{ilaje900miliona dolara tokom 2011, ali zna~ajan deotogizvozacinedoradni,odnosno, uslu`ni poslovi za stranog kupca,objasnilajemenaxerkaMilojevi} za  Tanjug . Milojevi} je

kazalakakosuzaodr`aweirazvijawe tekstilnog sektora potrebneolaksice-pla}aweporeza na dodatu vrednost (PDV) po naplati prodate robe, smawewe poreza i doprinosa za zaposlene, podsticaweizvozakrozsufinansirawe, a ne samo refundirawe odre|enihtro{kovakaoimogu}nost subvencija za izvoz gotovih tekstilnihproizvoda. Tako|e, treba dati subvencije zainvesticijeutehnolo{kirazvoj,aliiobrazovnisistemprilagoditirealnimpotrebamadoma}e privredejer}esamonatajna~in tekstilnaidustrijaSrbijioja~ati i postati igra~ na globalnom tr`i{tu,mi{qewajeMilojevi}.

MerkatoriDrekselmajer zaposlilinajvi{e Vojvo|ana

[TEDWANANA[NA^IN

Najve}i poslodavac me|u straniminvestitorimauVojvodinije ruski „Gaspromweft”, vlasnik Naftne industrije Srbije, a od grinfildinvestitoratojeslovena~ki maloprodajni lanac „Merkator”.Primetnojedasunajve}i poslodavci me|u stranim kompanijama u pokrajinu do{li kroz privatizacijuiusektoreuslugai trgovine,doksenaprstejedneruke mogu nabrojati grinfild ulaga~ikojisuusvojimnovoizgra|enimindustrijskimpogonimazaposlilivi{eod500gra|anaVojvodine. Kompanija „Merkator - S” sa sedi{temuNovomSadu,trenutno zapo{qava, prema podacima Agencije za privredne registre, 4.093 radnika, svakako ne samo u Vojvodini,ve}usvojimprodavnicama {irom Srbije. Me|u velikimposlodavcimakojiuVojvodinu iz inostranstva nisu stigli preuzimaju}i doma}a preduze}a ve}krozulagawa„nazelenojlivadi”suinema~kiproizvo|a~auto delova „Drekselmajer” sa ovda{wimsedi{temuZrewaninugde zapo{qava 1.650 radnika, te ameri~kakompanija„Itonilektrik” koja u Sremskoj Mitrovici na proizvodwi opreme za distribuciju i upravqawe elektri~nom energijomupo{qava914qudi. Prili~no veliki strani grinfildposlodavcisuiitalijanska tekstilna industrija „Fiorano Kalcedonija” u ~ijem pogonu u Somboruradivi{eod550radnikaanajavqenojeotvarawefabrikesli~nogkapacitetaiuSuboti-

Pregrupisavawe uSalfordgrupi

realizovanih posledweg trgova~kog dana. Najve}a doma}a gra|evinska kompanija zabele`ila je rastnanedeqnomnivouod1,8odsto, a najve}i deo prometa ostvarenjenakotiod445dinara.Protekle sedmice je ukupno realizovano1,5odstoakcijaovekompanije~ijijenajve}iakcionardr`ava sa33,6odstoakcija. Tradicionalno najprometnija hartijanatr`i{tuNaftnaindustrija Srbije zabele`ila je prometod38,1miliondinaraunede-

Investitorinadoma}emtr`i{tuakcijanisubili previ{eaktivniuprkosdobrimtrendovimana svetskimberzamaiobjaviodli~nihrezultata NIS-a prometa. Indeks najlikvidnijih akcija,Beleks15,nedequjeokon~aosadobitkomod1,2odsto,dok od po~etka godine registruje minusod12odsto. Najprometnija hartija protekle sedmice bio je po`areva~ki konditorBambi-Banatkojijenastavio seriju blok transakcija u okviru pregrupisavawa vlasni{tva unutar Salford grupacije. ^elni qudi ovog fonda najavili sujo{ranijeda}eImlekpostati krovna kompanija za sva Salfordovapreduze}auSrbiji.Uredovnomtrgovawudominiraojegra|evinarEnergoprojektzahvaquju}i nekolicini velikih transakcija

5

STRANEKOMPANIJEINOVARADNAMESTAUPOKRAJINI

OdstranihposlodavacakojisuuVojvodinudo{li krozprivatizaciju,uzNIS,ukojemima9.650 zaposlenih,najve}iposlodavcisuufinansijskoj ifarmaceutskojindustriji ci,zatimnema~kigigantuproizvodwiopremeimaterijalazadijalizu„Freseniusmedikalker”za kojeg u Vr{cu radi preko 500 zaposlenih,atolikojeradnikana{lo uhlebqewe i u kompaniji „IGBautomotiv”uIn|iji,~ijije vlasnik nema~ka auto industrija „Bauerhin”. Ipak, posledwih godina u pokrajinu je stigao ve}i broj stranihgrinfildinvestitorakojizapo{qavaju po nekoliko desetina radnika.Toseposebnoodnosina industriju auto delova i ma{in-

INVESTITORINAbERZIIDAQEANEMI^NI

I protekle trgova~ke sedmice investitorinadoma}emtr`i{tu akcijanisubiliprevi{eaktivni uprkos dobrim trendovima na svetskimberzamaiobjaviodli~nih poslovnih rezultata Naftne industrije Srbije . Ukupan obim prometa bio je pozama{nih 12,6 milionaevra,aliuvelikojmeri kaoposledicanastavkapregrupisavawavlasni{tvaunajve}emdoma}em konditoru Bambi-Banat . Na akcije iz redovnog trgovawa otpalo je svega 1,6 miliona evra

ponedeqak6.avgust2012.

qi kada je objavila poslovne rezultatezaprvih{estmeseci.Ova najve}akompanijanaBeogradskoj berziuprkosvelikognegativnom uticaju kursnih razlika ostvarilajeuprvojpolovinigodineneto dobitod22milijardedinara,neznatno vi{e u odnosu na isti periodlane.Efikasnostkompanije zna~ajno je uve}ana pa je profit pre kamata, poreza, depresijacije iamortizacijeporastao80odsto na 36,8 milijardi dinara. Objava odli~nih rezultata NIS-a vinulajehartijeovekompanijedonivoaod630dinara,dabitalasoptimizmaulaga~asplasnuopotkraj nedeqe.

sko-metalski kompleks, kao i na sektor informaciono-komunikacionih tehnologija u kojem su strane kompanije otvorile niz malih i sredwih firmi, prvenstvenouNovomSadu. Odstranihposlodavacakojisu uVojvodinudo{likrozprivatizaciju, akvizicije i zajedni~ka ulagawasadoma}imkompanijama, uz NIS u kojem radi 9.650 zaposlenih, najve}i poslodavci su u finansijskojifarmaceutskojindustriji.Uvr{a~kom„Hemofarmu”, u vlasni{tvu nema~kog gi-

ganta„[tade”,zaposlenoje1.741 qudi, a veliki poslodavci su i finansijske ku}e sa sedi{tem u NovomSadu:Vojvo|anskabanka,u vlasni{tvu gr~ke NBG grupe, ima 2.095 radnika, DDOR Novi Sad italijanske Fondijarije 1.691,Erstebanka(nekadaNovosadska)988,Krediagrikol(nekada{wa Meridijan banka) 952, a OTP banka koju su vlasnici iz Ma|arske stvorili spajawem Kulske,Ni{keiCepterbanke712 radnika. U jedinoj vojvo|anskojbancikojusustranivlasnici ovde osnovali, a ne preuzeli ve}postoje}u,novosadskojOportjuniti,zaposlenojeosetnomawe radnika, ne{to ispod dve stotine. Poslodavac za skoro hiqadu radnika postao je ameri~ki xin „Pepsiko”preuzimaju}ifabriku grickalica „Marbo” u Ba~kom Jarku i centralu te kompanije u Beogradu, a vi{e od 500 radnika kodstranihposlodavacaanga`ovano je i u „Apatinskoj pivari„ (824)i„Karslbergu”(500),ba~kopalana~kom „Tarketu” (689) i Livnici Kikinda u vlasni{tvu slovena~kog „Cimosa” (595 radnika). Vi{e od 400 zaposlenih ili oko te cifre imaju i druga kikindska livnica u vlasni{tvu francuskog„Lebelijera”,„Helenik {ugar” u svojim {e}eranama u @abqu i Crvenki, hrvatska „Neksegrupa”ukikindskom„Poletu” i sremskokarlova~kom „Stra`ilovu”, te IT kompanija „TelventDMS”uNovomSadu. V.^vorkov

Agronome otpu{taju, zarne

Agronomi, koordinatori projekta „Stru~no znawe za va{e imawe”saop{tilisuju~edao~ekuju odgovore o svom statusu i ozbiqneanalizeorazloguprekidatogprograma,uznapomenudasu obezbedili podr{ku poqoprivrednikazanastavakprojekta. Kako je navedeno u saop{tewu koordinatora, odluka Vlade Srbije da ukine projekat, zna~i da 1.658visokoobrazovanihstru~waka poqoprivrednih struka ostaje bez posla, wihove porodice bez egzistencije, a poqoprivrednici bezbesplatnestu~nepomo}i,informacijaomeramadr`aveipotencijalnim sredstvima iz fondovaEU. MinistarpoqoprivredeGoran Kne`evi} je istakao da su zaposleni ko{tali oko 500 miliona dinara u periodu od tri meseca, kao i da prethodna vlast nije obezbedila sredstva u trezoru i ostalisuimdu`nioko200milionadinarazaprethodnikvartal. Poslanik DS i donedavni ministarpoqoprivredeDu{anPetrovi} izjaviojedajewegovnaslednik Kne`evi} napravio veliku gre{ku kada je otpustio 1.658poqoprivrednihin`ewera -savetodavacaioceniodateku}iproblemiulikvidnostibuxetanikakonemogudabuduopravdawezato.

RADNICISVENEZADOVOQNIJI

Strahiapatijako~e bunti{trajkove Situacija u privredi Srbije veomajelo{a,radnamestasevi{egasenego{toseotvaraju,azaposlenikojijo{uvekradestrahuju da li }e zadr`ati posao. Me|u zaposlenima vlada velika nesigurnost, koju je te{ko razvejati, pa u situaciji, kada radno mesto nijeizvesno,netrebada~udi{to organizovanogprotesta-{trajka nemaite{kodasemo`eo~ekivati. Radnicisuapati~ni,upla{eni, svesni da se, uprkos dosada{wim protestima malo {ta promenilo, da su na margini i da se malo ko obazire na problem onih koji se boredaostvareono{toimpripada. U javnosti je vi{e onih koji pamte blokadu pruga ili saobra}ajnica,kaoneprijatnostskojom susesua~avali,negoisecawaprstiju, iscrpqivawa gla|u, a sve vi{e i posledwih koraka. Sve je mawe onih koji rade, a sve vi{e nezapsolenih, penzionera i izdr`avanihlica.Prose~naplatanijedovoqnanizaosnovnepotrebe, a sve je mawe porodica u koju se slijudveprose~neplate.USrbiji radi oko 1.700.000 qudi, od kojihjeujavnomsektoruoko420.000 qudi,310.000jezaposlnojeurealnom sektoru,  a broj penzionera gotovodajeidenti~anbrojuzaposlenih. Pore~imasekretaraSavezasamostalnog sindikata Vojvodine Goran Mili}a, radni~ko nezadovoqstvo je veliko i mnogo je {trajkova u najavi. Po wegovim re~ima, {trajk u DTD „Senta” je zavr{en,alijezapo~etakslede}e nedeqenajavqen{tajkuJKP„^isto}a” u Novom Sadu. Radnici u Novosadskoj mlekari bili su spremnina{trajk,alijepostignutdogovorsnadle`nima,upreduze}u„Vojvodinaput”uZrewaninuodr`anjejedno~asovni{trajk, posle~egajerazgovarnosasekretarom za privredu, zapo{qavawe iravnopravnostpolovaMirosla-

vomVasinom,teserezultatirazgovora o~ekuju. On ukazuje da bi {trajkovimoglidausledepo~etkomjeseni,adabi,ovogputa,nezadovoqstvo radnika mogli da pokrenuzaposleniujavnomsektoru. -Na`alost,radnicisunezadovoqni zbog veoma realnih razloga,jerimposlodavcineispla}uju

samo jedan od vidova sindikalne borbe za boqi polo`aj radnika, alijetoposledwikorak,prekojeg ih treba naparaviti mnogo.Sindikatinsistiranasocijalnom dijalogu jer to na~in da se mnogotogapredupredi.Dobardeo poslova institucija sistema sada jenasindikatuiukazujemonapo-

Ru`niplodovineosetqivosti Neosetqivostnatu|unevoqu,sada,iakojemalokospremanto daka`e,dajesvojeru`neplodove.Naime,akosevratinekoliko godinaunazad,kadasupo~elaga{ewaradnihmesta,razumevawa zatajproblemujavnostijebilomaloiuglavnomsuonikojisu radilisastraneposmatrali{ta}esedesiti.Izgodineugodinuradnihmestajesvemawe,ba{kaoiposmatra~ajersupromenilistranu,aonihkojisuspremnidasepridru`eprotestuonih kojisunapraguslu`bizazapo{qavawegotovodanema. zarade i ne upla}uju doprinose i tosu,uglavnom,naj~e{}irazlozi nezadovoqstva - ka`e Mili}. Nijepitaweimalisnageusindikatima ili radnicima, jer se ne radiseotome,ve}opotrebidaza svojradzaposlenibuduadekvatno pla}eni i za{ti}eni. [trajk je

javekojesuvidqive,anisulogi~ne-neupla}ivaweporezaidoprinosavi{egodina.Tojenedopustivoite{kodapostojizemqaukojojsene{totakodozvoqava.Zato nadl`eneslu`beudr`avimoraju da rade svoj posao, kako se ne bi de{avalodaseneupla}ujedopri-

nosiiporeziizbogtogadolazilodosituacijedanemadovoqno novcazaisplatepenzijailiplata. Po wegovim re~ima, dr`avna uprava je jedina oblast u kojoj je zabele`enrastbrojazapsolenih, dok  je mnogo radnika iz realnog sektora sada bez posla. Mili} ukazuje da se ne sme dozvoliti da bez posla ostaju radnici sa znawem i iksustvom, a da na poslu ostaju oni koje je pripadnost strankamadovelanaradnomesto. - Budu}i da je smawewe broja zapslenimurealnomsektorunije pokrenulo nadle`ne da se preduzmukorakekapoboq{awustawa, eventualno nezadovoqstvo zapsolenih u javnom sektoru - zdravstvo,prosveta,uprava...bimoglo. Naime,  oni bi svojim {trajkom moglidaparali{udru{tvo,amogu}ejedabisewimapridru`ili ionikojisuranijeostalibezposla,aliive}inaradnikaipoptunojeneva`nodalibiseradnici organizovalisamiilibitouradilisidnikati-ka`eMili}. D.Mla|enovi}


6

ponedeqak6.avgust2012.

dRU[TvO

dnevnik POIDEJIGR^KOGSTUDENTA

„Cveta”spomeniknaTiskomkeju Gru pa od 50 stu de na ta iz svih umetni~kih {kola iz regiona i Evrope, i osmoro profesora sa umetnosti u Beogradu, boravila je posledwih dana u Novom Be~eju, u Letwoj umetni~koj {koli. Ovu radionicu, nazvanu “Duni vetre sa banatske strane”, organizovao je be o grad ski Uni ver zi tet umetnosti, u saradwi sa op{tinom Novi Be~ej. U pitomu banatsku varo{ kraj Tise doputovali su studenti iz Ni{a, Kragujevca, Beograda, ali i iz Gr~ ke, Ne ma~ ke, Ma |ar ske, Slovenije… Ove godine me|una rod na Let wa umet ni~ ka {kola u Novom Be~eju ispitivala je, izme|u ostalog, i pove za nost na {eg kul tur nog prostora sa prostorom Sredwe Evrope, s posebnim fokusom na vreme kada su mnoge umetni~ke oblasti kod nas bile tek u za~etku - pozori{na

STOMATOLOGIJA[ESTGODINA VANZDRAVSTVENOGOSIGURAWA

Krezubanacija sepove}ava Posle {et godina izuzimawa stomatolo{kih usluga iz pa ke ta oba ve znog zdrav stve nog osigurawa, postali smo jo{ vi{e krezuba nacija, izvestio je ju~e RTS. ^etvrtini odraslih nedostaje vi{e od 10 zuba. Stomatolog Klini~kog centra Srbije prof. dr Dejan Markovi} ka`e da u{teda koja se o~ekivala nije dala rezultate. - Naprotiv, ta u{teda je bila u{teda na zdravqu, stawe usta i zuba drasti~no se pogor{alo - ocewuje Markovi}. Izmenom i dopunom Zakona o oba ve znom zdrav stve nom osigurawu, odnedavno je pro{irena lista stomatolo{kih usluga, prevencija i le~ewe o tro{ku Republi~kog fonda. - Pro {i re na su pra va na stomatolo{ku zdravstvenu za{titu i to na decu do zavr{enog sredwo{kolskog obrazovawa, na studente, kao i osigurana lica iz ~lana 22, to su socijalno ugro`ene osobe koja ostvaraju prava na zdravstve-

nu za{titu na teret republikog bud`eta - precizira zamenica direktora RFZO-a VericaLazi}. Zbog mnogih bolesti nastalih kao posledice zapu{tawa zuba uvidelo se da se vi{e isplati ulagati u preventivu i le ~e we. Sto ma to log Do ma zdravqa „Milutin Ivkovi}„ Qiqana Panti} ka`e da je obim posla pove}ava. - Vi{e ne morate da razmi{qate kao ranije. Pacijenta zbriwavate kako vi mislite, po prioritetima. Vi{e se ne poga|amo sa pacijentima {ta wemu odgovara zbog novca i koliko ima. Na`alost tako je bilo ranije - ka`e Panti}eva. Ne pla}aju se preventivni i sistematski pregledi, popravka zu ba, te ra pi ja ka ri je sa, plombe, va|ewe zuba, oralnohirur{ka intervencija i druge usluge. acijenti stariji od 65 godina imaju pravo na besplatnu totalnu i parcijalnu protezu, kao i na wihove popravke.

NevenaPetru{i} pozdravila reizborJankovi}a Poverenica za za{titu ravno prav no sti Nev en a Pet ru{i} po zdra vi la je po nov ni iz bor Sa{ e Jank ov i} a na funkciju za{titnika gra|ana isti~u}i da je wegov reizbor iz raz opre de qe no sti par la menta da se u Srbiji i daqe una pre |u je do stig nu ti ni vo za{tite qudskih i mawinskih prava. „Svojim dosada{wim radom na ~elu te ugledne nezavisne institucije, Jankovi} je dao veliki doprinos unapre|ewu za{tite qudskih i mawinskih prava i stekao veliko poverewe gra|ana i gra|anki Srbi-

je”, navedeno je u saop{tewu poverenice. Reizbor Jankovi}a je izraz opredeqenosti parlamenta da se u Srbiji i daqe unapre|uje dostignuti nivo za{tite qudskih i mawinskih prava, smatra Petru{i}. Kako je navedeno, poverenica je izrazila uverewe da }e nastavak rada Jan ko vi }a do pri ne ti da qem raz voju Srbije kao moderne demokratske dr`ave, koja po~i va na vla da vi ni pra va i evropskim vrednostima, ali i zadovoqstvo {to }e se saradwa dve institucije odvijati u kontinuitetu.

Po~eloevropsko debatnoprvenstvo Na Evropskom univerzitetskom debatnom prvenstvu, koje je po~elo ju~e ve~eras sve~anim otva ra e em na no vo be o gradskim Terazijama, do 11. avgusta takmi~i}e se 650 najboqih debatera sa 90 univerziteta iz 25 zemaqa. Organiza to ri fa vo ri tom sma tra ju Oksford, jer ima najdu`u tradiciju u ovoj oblasti. Uostalom, univerzitetski debatni klubovi u Velikoj Britaniji dali su deset britanskih premijera. Kao do ma }in, Be o grd ski univrzitet ne}e u~estvovti u takmi~ewu. - [to se ti~e direktne materijalne koristi ne postoji

ni{ta, vi{e je to neka slava u debatanom svetu, ipak je to u biografiji neka va`na stavka, koja vas izdvaja kada odete na intervju za posao - ka`e Goran Jankulovski, najboqi govornik u Manili 2012. De bat ni tre ner port pa rol Tijana Mijalkovi}, ka`e da }e se posle toga polufinale odr`ati u Skup{tini. - Mi smo zahvalni {to }e pred sed nik Skup {ti ne i otvoriti polufinale i onda imamo finalne debate i ceremonije zatvarawa koja }e se odr`ati u „Belekspo” centru sa najvi{im dr`avnim zvanicama, mi se nadamo - ka`e Tijana Mijalkovi}.

umetnost, umetni~ka muzika, fotografija i druge. “Letwa umetni~ka {kola je redovan godi{wi program koji

studente umetnosti okupqa oko radionica koje istra`uju kulturnu tradiciju. Polazicima je na raspolagawu radionica

skulpture, etnomuzikologije, glume, srpske solo pesme, radionica vizuelnog identiteta, teatrolo{ka radionica i radionica fotografije”, re~eno je “Dnevniku” u novobe~ejskoj lokalnoj samoupravi. Umetni~ka dela nastala za vreme ove prakse bi}e ustupqena op{tini, kao doma}inu, na trajno kori{}ewe. Jedno od trajnijih dela koje }e podse}ati Novobe~ejce i studente koji su u~estvovali u wegovoj izradi na ovaj doga|aj jeste interesantni moderni spomenik na Tiskom keju posve}en cvetawu Tise. Interesantno je da je ba{ student umetnosti iz Gr~ke dao ideju da tema spomenika bude Tiski cvet. Radovi nastali na ovoj radionici predstavqeni su u petak {irom centra Novog Be~eja i u op{tinskom Domu kulture. @.B.

ZNATNOVE]IBROJTURISTANALETOVAWUNEGOLANE

Ve}inapla}aGr~ku narate Srpski turisti su se i ovog leta najvi{e opredelili za gr~ka ostrva i Tursku kao destinacije za odmor, a iako je jo{ rano za kona~ne podatke, smatraju da je broj turista znato ve}i nego pro{le godine. Direktor agencije Xambo travel IgorVrawe{evi} je kazao da je ove sezone primetan porast broja turista za oko 11 odsto. Tome je posebno doprinela mogu}nost da se avionske karte i individualni aran`mani mogu kupiti na rate, bez kamate, objasnio je Vrawe{evi}. To je, prema wegovim re~ima, zna~ilo qudima koji `ele da odu na letovawe, a nemaju gotovog novca da plate o|ednom. - Srpski turisti najvi{e letuju u Gr~koj, s obzirom na to da tamo mogu da idu i svojim kolima, zatim, tu su Turska, Egipat, Tunis, kao i [panija i Italija, ali u mawem obimu - naveo je Vrawe{evi}. Kada je re~ o skupqim aran`manima za letovawe, Vrawe{evi} je kazao da i oni imaju svoju klijentelu, ali da ih uglavnom kupuju u posledwi ~as, jer za takve aran`mane uvek postoji mesta u hotelima. Govore}i o last-minute ponudama, on je kazao da je ponuda ovakvih aran`mana vrlo mala, zbog toga {to se dobri hoteli i dobre destinacije prodaju u potpunosti i pre polaska. Marketing menaxer „Odeon travela„ MiroslavPa~i} je kazao da je u ovoj agenciji ostalo jo{ ne{to malo mesta za letovawe sredinom avgusta, ali da je i pored toga primetan rast turista na svim destinacijama, iako nije mogao precizirati koliko je to u procentima. Najvi{e gra|ana je oti{lo na odmor u Gr~ku i Tursku, ali je veliko interesovawe bilo i za Maltu,

koja je ove godine uvr{tena u ponudu agencije, naveo je Pa~i}. Posebno popularna ove godine, prema wegovim re~ima, bila su letovali{ta Hurgada i [arm el Sseik u Egiptu, jer su cene sni`ene s obzirom na to da ova dr`ava `eli da povrati strane turiste.

kao zna~aj dru{tvenih mre`a u prodaji ovih aran`mana. Tako ponuda za neku destinaciju, ~ija je cena sni`ena ili ima posebne pogodnosti dnevno ima i vi{e od 50.000 pregleda na Fejsbuku, objasnio je Pa~i} dodav{i da je to na primer bio

Najvi{egra|anajeoti{lonaodmor uGr~kuiTursku,alijeveliko interesovawebiloizaMaltu Cene su se kretale od 335 do 365 evra za deset ili jedanaest no}i, pa su ti aran`mani ove godine bili najpovoqniji, objasnio je Pa~i}. Kada je re~ o last minute ponudama, Pa~i} je posebno ista-

slu~aj za letovawem na Siciliji koje je jeftinije za 50 do 100 evra. Predstavnica za odnose sa javno{}u agencije „Filip travel„ Nevena Stefanovi} je kazala da su potpuno popuweni ka-

paciteti za gr~ka ostrva, Majorku i Siciliju. Posledwi letovi su do polovine septembra, {to je o~ekivano popuweno, kazala je Filipovi} i dodala da je samo za posledwi polazak ostalo oko 20 mesta, ali da }e se i to najverovatnije popuniti. Ona je navela da je na veliko iznena|ewe svih, ove godine bilo mnogo interesovawa za Majorku i Siciliju, i naravno Tursku i gr~ka ostrva {to je uobi~ajeno. Direktor agencije „TUI„ Aleksandar Marinkovi} je kazao da bele`e drasti~an porast turista od oko 120 odsto u odnosu na pro{lu godinu, {to je, kako je objasnio i normalno, jer su relativno novi na tr`i{tu.

POVERENIKZAINFORMACIJEPROTIVSAJTABUREK.COM

Voajerskefotografije ugro`avajuprivatnost Na najpopularnijem internet forumu Burek.com ve} mesecima se objavquju fotografije koje postavqaju voajeri, zbog ~ega je reagovao i poverenik Rodoqub[abi}, objavila j ju~e TV B92. - Mi na forumu imamo jedno vrlo jednostavno pravilo, a to je da po{tujemo pravo qudi na mi{qewe i na izra`avawe. Samim tim de{ava se da qudi objave stvari koje mi ne `elimo da budu tamo, ali to je prosto wihovo pravo, pa je tako do{lo i do ovoga - ka`e Ivan Mini}, urednik sajta Burek.com. Era inerneta nam je olak{ala `ivot, dostupne su nam informacije, olak{ana je komunikacija, ali koliko smo svesni da nam dru{tvene mre`e i forumi ugro`avaju privatnost? Naime, pre dve nedeqe su na

internet forumu Burek objavqene fotografije koje su snimili voajeri {irom zemqe. Fotografije su objavqene u okviru teme koja je nazvana „Voajeri u letu”. Kada krenemo u opu{tenu {etwu gradom ili {oping centrom i ne sumwamo da smo na meti voajera koji vrebaju sa kamerama na pokretnim stepenicama i kabinama za presva~ewe. - U medijima je u predhodnih mesec dana pisalo sva{ta, izme|u ostalog da imam tim hakera perverzwaka koji upada u ra~unare maloletnica, {to je vrhunska budala{tina - isti~e Ivan Mini}. Poverenik za informacije od javnog znaja~aja Rodoqub [abi} odmah je reagovao. - Odmah po saznawu o pojavqivawu tih la scid nih sni ma ka, po {to se obra tio

o{te}eni gra|anin, otvoren je postupak nad subjektom koji ure|uje taj forum i zatra`eno je wegovo formalno izja{wewe koje ovih dana treba da stigne - ka`e [abi}. Poverenik za informacije od javnog zna~aja nije optimista. On navodi da }e uraditi sve {to je u wegovoj mo}i da se ovakve situacije ne ponove, ali da je cela ta oblast kod nas u haoti~nom stawu. U zakonu ne postoji regulativa o oblasti obrade podataka putem snimawa i video nadzora i zato je neophodno {to pre urediti ovu oblast. Po~etkom pro{le godine upu}en je zahtev nadle`nom ministarstvu da se po hitnom postupku preko Vlade Srbije predlo`i dopuna Zakona o za{titi podataka i li~nosti.


Noseba{tenski otpad

Suveslavine naParagovu

Ba{tenski otpad danas }e se odnositi u Budisavi, [angaju, Stepanovi}evu, Kisa~u, Satelitu i Banati}u po pozivu, a sutra u Ka}u. Travu, li{}e, grawe, korov i sli~an otpad gra|an treba da ostave ispred svojih ku}a do 6 sati. Potrebno je da ovo sme}e bude upakovano u kese, xakove ili kutije, a grawe povezano u snopove, ukoliko se ne mo`e druga~ije slo`iti. A. L.

Bez vode na Popovici }e danas od 8 do 15 ~asova biti ^etinarska ulica od broja 1 do 27, Sun~ana, Solarna i ulica Pa~i}eve omorike, te Fru{kogorski put od broja 108 do Sremske ulice. Radovi na hidroforskom postrojewu, sem pomenutih ulica, zaustavi}e vodu u isto vreme i u nasequ Paragovo.

DANAS U ULICI TODORA JOVANOVI]A TOZE

Radovizavr}u topluvodu Re kon struk ci ja do tra ja log vre lo vo da u Ulici Todora Jovanovi}a Toze po~iwe sutra od 8 ~asova, zbog ~ega tople vode ne}e biti u pomenutoj ulici na brojevima 7 i 9. Zavr{etak radova i ponovni dolazak tople vode o~ekuje se istog dana u ve~erwim satima. B. M.

Novosadska ponedeqak6.avgust2012.

Koncert uSinagogi

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 13 sati naseqe [angaj, sa privrednim objektima u nasequ, benzinske stanice na auto putu i KK „Grani~ar”; od 11 do 13 ulice Du{ana Basiqeva 19- 25 i Marka Miqanova 26; od 8.30 do 10.30 Mitropolita Stratimirovi}a od 6- 30. Rakovac: od 8 do 11 @elezni~ka 14-38 do 49-59. Susek: od 8.30 do 13 deo vikenda naseqa Koru{ka oko ~arde na Dunavu.

Koncert portugalskog dua, koji ~ine flautista Luis Meirele{ i pijanistkiwa Mari @oze Souza Gedes, odr`a}e se ve~eras u 21 ~as u Sinagogi, Jevrejska 9. Ulaznice ko{taju 300 dinara, a mogu se kupiti svakog radnog dana od 8 do 14 ~asova u Muzi~koj omladini Novog Sada, Katoli~ka porta 2. Ovaj koncert je nastavak ciklusa „Novosadsko muzi~ko leto 2012.” G. ^.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Okrivqene supruge” Xejmsa Patersona i Dejvida Elisa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Svega nekoliko minuta po{to su iza{le iz privatnog helikoptera, Abi Eliot i wene tri drugarice sti`u u nepojmqivo rasko{an i velelepan hotel. Odsedaju u veli-

~anstvenom predsedni~kom apartmanu s pogledom na Monte Karlo i prepu{taju se u`ivawu: sun~awu i kupawu na bazenu, sa{imiju i sakeu, {ampawcu. Za ta ~etiri dana odmora `ele da `ive tu|im `ivotom. U vikendu ispuwenom divqim provodom po diskotekama i kockawem po kazinima na velike sume novca, Abi se raspame}uje od u`itaka i do`ivqava osloba|awe o kakvom je samo mogla sawati. O{tro jutarwe sunce probudi}e Abi na jahti opkoqenoj policijom. Ne{to stra{no se desilo – ne{to nezamislivo, potpuno nemogu}e. Abi, Vini, Serenu i Braju hapse i okrivquju za stravi~an zlo~in. Provod iz snova pretvara se u no}nu moru – u borbu za opstanak. N. R.

Se}awenabitkukod Petrovaradina Obele`avawe godi{wice velike bitke kod Petrovaradina (bitka na Vezircu), koja se odigrala 5. avgusta 1716. godine, kada su se sukobile vojske Austrijske i Otomanske imperije odr`ana je ju~e na nekoliko lokacija. Godi{wica je najpre obele`ena u Mesnoj zajednici „Petrovaradin”, ne{to kasnije je u crkvi Gospe Marije Sne`ne na Tekijama odr`ana velika sve~ana misa, a polo`eni su i venci na spomenik izginulim ratnicima na brdu Vezirac. Pored mno{tva qudi, ovom doga|aju su prisustvova-

V remeploV

Velikaakcija do~ekaemigranata Nekoliko poznatih gra|ana pozvalo je 6. avgusta 1919. preko lokalnih novina svoje sugra|ane da pomognu pristojan do~ek emigranata iz Rusije, koji su po~eli da sti`u u na{u zemqu. Ovi gra|ani, koji su se proglasili Odborom za do~ek Rusa, prihvatili su se velikog humanitarnog, ali i politi~kog posla. To su iskazali u svom proglasu: „Rusija nam je pritekla u pomo}, kada je Be~ pre pet godina napao Srbiju... a sada, kada su ruski qudi morali da napuste domovinu... mi treba da im pomognemo.” Ministar Kraqevine SHS odmah je ovlastio ovaj Odbor da osniva svoje pododbore, koji }e da prihvataju i poma`u izbeglice. N. C.

li i ambasador Ma|arske u Srbiji Oskar Nikovic, kao i zamenik ambasadora Austrije u Srbiji Volfgang Vagner. - Danas se odr`ava i verska proslava povodom proslave svetkovine Marije Sne`ne u ~iju ~ast je i podignuta ova crkve. Mi slavimo hodo~a{}e povodom dana{weg dana kada je hri{}anska austrijska vojska pobedila tada{weg okupatora - Osmanlijsko carstvo - rekao je na ju~era{woj proslavi u crkvi Gospe Marije Sne`ne voditeq sveti{ta i orguqa{ Petar Pifat. Tekije predstavqaju hri{}ansko svetili{te, {to se potvrdilo i ove godine, jer je veliki broj qudi prisustvovao sve~anosti i misi. Naime, uo~i 5. avgusta Tekije godinama unazad pohodili su pravoslavci, protestanti i

Foto:N.Stojanovi}

„Okrivqene supruge”

JU^E U CRKVI MARIJE SNE@NE NA TEKIJAMA I NA VEZIRCU

katolici, u znak se}awa na pobedu nad Turcima. U zoru, 5. avgusta 1716. godine oko 75.000 austrijskih vojnika pod komandom princa Eugena Savojskog iznenada je napalo tri puta brojniju vojsku Otomanskog carstva, stacioniranu na tada znatno mawoj Petrovaradinskoj tvr|avi. U `estokoj borbi poginuo je turski zapovednik Damad Ali-pa{a, a kada je, po predawu, neo~ekivano po~eo da pada sneg turski vojnici su se dali u bek-

stvo uvereni da bog poma`e hri{}ane. Savojski je na mestu svoje istorijske pobede dao da se sagradi crkva posve}ena Majci bo`joj, a zbog navodnog letweg snega nazvana je Crkva Sne`ne Gospe. Na tom mestu je 1881. podignuta nova crkva, a renovirana je 1976. godine. Ima dva torwa i tri zvona, a namewena je i hri{}anskim i islamskim vernicima, po{to se ispod krsta nalazi i polumesec. B. M.

U NOVOOTVORENOJ „BICIKLISTI^KOJ KUHIWI”

Popravkadvoto~ka{a uzpi}ence U Ulici Jovana Suboti}a pre skoro dva meseca otvoren je, na prvi pogled, jo{ jedan u nizu obi~nih kafi}a, ali kada u|ete unutra primeti}ete da je sve, samo ne obi~an. Gomila bicikala, neki ~itavi, neki do pola rastavqeni, ra{trkani po lokalu, konobarica koja pri~a na engleskom i nudi meni, koji je tako|e na tom jeziku. Re~ je „Bi ci kli sti~ koj kuhiwi”, koju je osnovalo osam volontera iz Engleske, Poqske, Italije i Rusije koji su se u Novom Sadu slu~ajno na{li pre dve godine, rade}i na projektu u na{em gradu. U ovom jedinstvenom lokalu, bar u na{oj zemqi, posetioci mogu da popiju pi}e, pro~itaju kwigu ili da nau~e da popravqaju svoje dvoto~ka{e, jer se pored kafi}a nalazi i biciklisti~ka radionica. Jedna od vlasnica je Ana Marija Paudril koja ka`e da im je namera bila da naprave lokal u kome qudi mogu u`ivati, odma-

rati i osve`iti se, ali i podeliti zajedni~ko interesovawe vezano za bicikle i promovisawe zdravog na~ina `ivota. - Na po~etku nismo imali neku konkretnu sliku o tome kako

delovi koji se moraju naru~iti, a mi ih nemamo u radionici. Dolazi nam mnogo Novosa|ana, ve}inom onih koji u~estvuju u „Kriti~noj masi”, koja promovi{e vo`wu biciklom, jer veoma blisko sara|ujemo, a od skora su kod nas po~eli da

rem jo{ nekoliko godina. Tako|e, organizujemo svake ve~eri neka de{avawa, projekcije filmova i svirke, ali smo otvoreni za saradwu, odnosno qudi mogu da nam predlo`e uvek ne{to novo - ka`e Paudril. Momak koji vodi radionicu je Pavel Rogala, koji odli~no barata srpskim jezikom, ka`e da je

Kori{}ewealataipomo}su besplatni,napla}ujusejedino delovikojisemorajunaru~iti, anemaihuradionici–kafi}u

}e sve izgledati, nego smo i{li korak po korak. Kafi} je otvoren u junu, a u sklopu lokala je biciklisti~ka radionica, u koju qudi mogu da do|u i da uz na{e savete i pomo} nau~e da poprave svoje metalne mezimce. Kori{}ewe alata i pomo} su besplatni, napla}uju se jedino

odr`avaju i sastanke udru`ewa - ka`e Paudril. Ona dodaje da su jedini stranci koji vode ovakav posao u No vom Sadu, a Foto:F.Baki} ciq im je da poka`u mladim qudima u na{oj zemqi i gradu, da je mogu}e ostvariti sve {to se zamisli, samo ako se dovoqno potrude. - Niko od nas ne dolazi iz bogatih porodica i ovde smo do{li prakti~no bez novca. Trenutno nam je Novi Sad ku}a i planiramo da ostanemo ovde ba-

wegova misija da u Novom Sadu promovi{e biciklisti~ku kulturu. - Pored {to }emo u~iti qude da popravqaju bicikle, u planu nam je da pravimo dvoto~ka{e po poruxbini. Nadam se da }emo bar malo uticati da se bicikli vi{e voze u gradu - ka`e Rogala. Za qude u na{oj zemqi i gradu, svi u glas ka`u da su otvoreni i qubazni i da su jako zadovoqni kako su primqeni. Iako su se prvenstveno mislili da }e imati problema sa raznim inspekcijama, ka`u da su do sada svi bili jako fer i da se nadaju da }e tako ostati i u budu}nosti. G. ^etnik


8

ponedeqak6.avgust2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

DuwaiNemawanajpopularnijaimena Blizanci Ana iNikola -AndreeiDamiraPauzenbergera,Lana iUna -BiqaneiDarkaHaraka,Milica i Nikolina -Milke]urguziZoranaNovakovi}a,Branko iPetra -TijaneiOgwenaMarjanovi}a.

Devoj~ice Lana - Ane i Sr|ana Stankova, Nikolina Ane-MarijeiStani{eMiladinovi}a,Renata AnkeiMiroslavaPecwika,Anita -Antonele @upi}iVladimiraMili}evi}a,Duwa -Branke Dragi{i} Pavlovi} i Bojana Pavlovi}a, Isidora - Branke i Milo{a Kosti}a, Hristina Verei@arkaJovovi}a,Maja -VericeiGorana Rama~a,Ma{a -VesneiMirkaGaji}a,Sara -VesneiRankaRan~i}a,Milica -GordaneiMilana Mila{inovi}a, Mia - Danijele Vejnovi} i Aleksandra Grebovi}a, Stefani - Danijele i Aleksandra Tice, Sofija - Danijele i Bojana Tuce,An|ela -DanijeleLisiceLaziniSvetozaraLazina,Marina -Draganei\or|aBra{an~evi}a,Jana -Du{iceiStojana[piri}a,Lena - Elvire i Aleksandra [migi}a, Klara - @elmireiZdenkaKolara,Duwa -ZoriceiStevana Ninkova,Nikolina -IvaneiBo{kaRa|enovi}a,Duwa -IvaneiVladimiraLazovi}a,Megi Ivanei@oltaKe~ke{a,Mawa -IneiDaneta Gruji}a,Mila -JeleneiPredragaLemaji}a,Diana - Klare Luli} Kurila i Daniela Luli}a, Nina -KristineiGoranaRakite,An|ela -Maje i Aleksandra Miki}a, Nina - Maje Mani} i RobertaCrn~evi}a,Matea -ManueleiAndreja Kamikovskog,Na|a -MarijeiSini{eStanisa-

vqevi}a, Irena - Marine Kri{kove i Vlatka Kri{ke,Ma{a -Marine[imunovi}iVladimira[i{ka,Milica -MariceiBranimiraDeli}a,Helena -MiqaneiSlobodanaBabi}a,Jovana -MirjaneErcegProti}iMiletaErcega,Tamara -MirjaneiJo`efaMarkia,Alisa -MirjaneiMiloradaLakobrije,Tatjana -Mirjanei CvjetkaDurutovi}a,Anela -NadeIvanov,Mia -Nata{eLeti}iAleksandraParipovi}a,Duwa -Rankei@eqkaStankovi}a,Natalia -RafaeleErdeqiiLaslaSila|ia,Elena -Renate Milo{evi} Juras i Radoslava Jurasa, Sara Sandre i Nemawe Quboje, Nikolina - Sawe i VeqkaSvitlice,Ina -SaweRodi}-Ron~evi}i Sr|ana Ron~evi}a, An|ela - Sla|ane i Gorana Laki}a,Tara -Sla|aneiSrbeNedeqkova,Laura - Sla|ane Petrovi} i Dejana Mi{kovi}a, An|ela -SlobodankeiSlobodanaSpori}a,Ana - Sne`ane i Vladislava Prolea, Anastasija Sne`aneiSekuleGli{i}a,Lea -SoweiMirka Banovi}a, Sofija - Tamare i Aleksandra Stojanovi}a, Martina - Tamare i [andora Buraia,Duwa -TatijaneKova~evi}Savkovi}iDu{ana Savkovi}a, Hana - Tatjane Hajder Idei i Zoltana Ideia, Qeogresa - Hume i Iqira Qikaja.

Ven~ani Marijane ^apko i Aleksandar Jovanovi}, Svetlana Radovi} i Zoran Ba`alac, Ivana Lazi}iFilipStoj{in,KoniLouiIgorIrmewi,QiqanaJoki}iRadeBandi},ElaGostovi}iMladenkoKuli},MilenaVere`aniSa{aPeji},VesnaJovi}i@arkoSrdanov, TatjanaBojani}iSa{aMijajlovi},Jelena\uki}iVladimirIli},Sla|anaRadosavqevi}iSimaKvrgi},ZoranaKokotovi}iVladimirVuj~i},IrinaVuruni}iGoranPopovi},MajaRadosavqevi}iFilipKopawa,DraganaStevi}iBobanLeburi},DanijelaDa~evi}iOgwenKova~evi},JelenaKrsti}iGoranMilo{evi},JelenaBogojevi}iPredrag Bo`i},KristinaKaranovi}iSini{aQubojevi},Danijela^awiiDejanMerkovi},DraganaDori}iAleksandarBun~i},\ur|inaMihaqevi@eqko[kaqak,MilicaAgi}iMilanVelemir,Bojana]ulibrkiZoranZrni},DivnaRanitovi}iVasilijePetri},JelisavetaBrusiniSr|anNikoli},MilicaRatkovi}iRatkoLuki}.

TataMirko,mamaVesna,sinDu{anibebaMa{aGaji}

De~aci Veqko - Aleksandre i Vawe Mom~ilovi}a, Aleksej -AleksandreiStanislavaRadulovi}a, Nikola - Aleksandre i Branislava Nikoli}a, Novak - Ane i Dejana Simi}a, Noa - Anemari Hajdu @arko i Damira @arka, Nur El Dean AnikePulisak,Vojin -AweiIgoraVojvodi}a, Sava - Biqane i Vase Todori}a, Nikola Biqane i Dejana Erdeqana, Ogwen - Biqane Lu~i}-ProstraniAleksandraProstrana,Milo{ -VaweiJoveKrni}a,Lazar -Gabrielei Gorana \uri}a, Nemawa - Gordane i Dragana Stojanovi}a,Veqko -DanijeleiDejanaKqaji}a, Milan - Dragane i Neboj{e Drezgi}a, Mihajlo -Dragane]ur~i}iAleksandraMarseni}a,David -DraganeCvetkovi},Uro{ -@eqke iIgoraJeli}a,Ogwen -ZoriceiBo`eMajki}a,Nemawa -ZoriceiLazaraRado{a,Mateja Jelene i Aleksandra @uqevi}a, Vasilije - Jelene i Zorana Marinca, Aleksandar - Jelene MrdaqPa|eniSlobodanaPa|ena,Dimitrije JefimijeiMilanaMedi}a,Nemawa -Katicei VladimiraStan~i}a,Stefan -KsenijeiSini{eKeki}a,Viktor -MajePliber{ekSekere{ iFerencaSekere{a,Danilo -MarijaneiDra-

goqubaNini}a,Florian -MarikeiFraweKova~a,Lazar -MarineiDarkaGute{e,Andrej MartineiDarkaKolbasa,Senad -Me|ide[a}iriiBa{kimaBajramia,Mihailo -Milenei PredragaPetrovi}a,\or|e -MiliceiDejana Ivanovi}a,Pavle -MilosaveiAleksandra\uri}a,Vawa -MireMarjanski,Jovan -Mirjanei Aleksandra Stepan~eva, Luka - Mirjane i NemaweMandi}a,Nikola -MirjaneKurja~kiBoqanov} i Miroslava Boqanovi}a, Mateja Mirjane Palali} i Vase Kne`evi}a, Uro{ MirneRadovi}iDaliboraStankovi}a,Nikola -NereiJoveRiki}a,Petar -NineiDimitrijaBawca,Obrad -OlgeiSlobodanaSvorcana, Andrej - Radmile i Branislava Peji}a, Aleksandre - Sabine Mesaro{ i Kristiana Molnara, Uro{ - Sandre i Marka Pelengi}a, Reqa - Sawe i Petra Prosenice, Stanislav SvetlaneiVuka{inaKi`dobranskog,Matija Svetlane i Obrada Radosavqeva, Milan - Sla|ane i Ilije Mandi}a, Uro{ - Smiqe i Borislava]ojanovi}a,Ilija -Sne`aneiAleksandraMilinova,Jovan -Sne`aneiZoranaVukajlovi}a.

Umrli

MiodragPani}iCvetelinaDilova

Er`ebet\alinacro|.Ekres(1951),Nedeqka \ura{evi} ro|. Radmanovi} (1937), Miroslav Jefti} (1953), Bosiqka ]ukalac ro|. Kova~evi} (1929), Marija Andri} ro|. \uri} (1934), Habib Beri{a (1967), Ivan Bogi}evi} (1952), MioqkaBosni}ro|.Kaji{(1940),MilevaDamjanac ro|. Brati} (1928), Bosiqka Damjani} ro|. Tomasovi} (1934), Stevan Dovijarski (1956),JelenaIvkovi}ro|.Jawi}(1946),Savo Kajtez(1939),MilicaKa~arevi}ro|.Biser~i} (1942), Katarina Kova~i} ro|. Gal (1938), MiloradKrneta(1943),ViktorijaLihvar~ekro|. Biriwi (1936), Marija Lugo`an ro|. Pakai (1952), Marija Majeti} ro|. Gergeq (1939), Zagorka Metodijevi} ro|. Vel~ov (1954), Jano{ Miglinski(1949),SavoMilovac(1934),Petar Milo{ev(1938),QubomirNik~evi}(1944),Zuzana Ovuka ro|. Galambo{ (1957), Nenad Okanov(1934),NikolaPa}uk(1939),ElenaPalenka{ ro|. Lazar (1939), Slavimir Petrovi} (1956),StojankaPilipovi}ro|.Jerini}(1926),

PavlePowiger(1940),RankaRakitaro|.Kalni} (1943), Lenka Ratkov ro|. Vujkov (1928), DragiwaRatkovi}ro|.Lu~i}(1938),RankaRisti} ro|. @i`akov (1935), Ru`ica Savi} ro|. Grebeldinger (1957), Ana Sila|i ro|. [ajbli (1928),JulkaStankovi}(1930),NikolaStevi} (1940), Joka Tahiri (1935), Katica Teodorovi} ro|.Vu~enov(1932),JovankaTucakovi}ro|.Danojli} (1925), Elizabeta Tuci} ro|. Borovi} (1927), Anica Filipovi} ro|. [imodvarac (1936), Ilona Hipik ro|. Zarol (1940), Rajko Cvijeti} (1954), Pal [urjan (1963), Kornelija Qubi~i} ro|. Ura~ (1957), Vojislav Arsin (1951), Ilija Bodro`i} (1957), @ivadin Vuji} (1934), Milica Dimi} ro|. Putnikovi} (1926), [teficaKi{ro|.Bobi}(1948),ZoraKova~ev (1967), Stana Koprivica ro|. Erakovi} (1944), Du{anija Kula{inovi} (1937), Miladin Kupusinac(1936),MilicaLazi}ro|.Stani}(1933), Jovan Milosavqevi} (1940), Pava Tomi} ro|. Jeli}(1942),VladimirHoma(1949).


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak6.avgust2012.

9

DANAS OD 12 DO 13 SATI

U„^isto}i”jednosatni{trajk Zaposleniu„^isto}i”obustavi}edanasposaood12do13~asovakakobiskrenulipa`wu naslo`enufinansijskusituacijuuprduze}u,a sutra }e raditi redovno. Jednosatnim {trajkom, ka`e predsednik sindikata u „^isto}i” Mom~iloArsenijevi},`eledauka`ujavnosti ogubicimafirme. Minusnara~unu„^isto}e”jeokopolamilijardedinaraiArsenijevi}ka`edazatotreba nekodaodgovara.[trajka~kiodborjeodustao od generalnog {trjak, koji je pre tri sedmice

zakazao za danas. Odmah po objavi generalnog {trajka,ka`eArsenijevi},zaposlenimajeispla}enazaostalaplataipoiupla}enidoprinosizapenzijskoosigurawe. -Dvazahtevasunamispuwena,advanisu.Ho}emodaznamokojekrivaczalo{efinansijei daseizdelatnostfirmeizuzmehvatawepasai ma~akalutalica.Zatodanasodgradskih~elnika o~ekujemo obe}awe da }e na dnevni red narednogskup{tinskogzasedawastavitiodluku daseizdelatnostipreduze}aizbri{ehvatawe

`ivotiwalutalica.Preduze}enemausloveda hvata ove `ivotiwe i pla}a skupe sudske od{tete. Lane je „^isto}a” po tu`bama gra|ana zbogujedapasalutalicaizdvojilaoko150miliona.Ovegodinepreduze}ejeve}skupilosedam stotina sudskih tu`bi Novosa|ana zbog ujedapasa.UBeogradupostojiposebnaSlu`ba zoohigijeneitra`imodaGradovdeosnujeSlu`buzoohigjene,pougledunaprestonicu-objasniojeArsenijevi}. Z. Deli}

NASTAVQA SE POTPISIVAWE PETICIJE

MADA JE NA SATELITU OTVORENA POLICIJSKA STANICA

Petrovaradin`eli statusop{tine

@iteqiNaseqa~ekaju patroleipozornike Prema podacima novosadske Policijske uprave (PU), od po~etkagodinedojunaregistrivano je oko osam odsto mawe krivi~nihdelauodnosunaistiperiod2011.godine.Ovegodinezabele`enojeukupno5.307 ovihdela, dok ih je pro{le bilo 5.762. Kako su naveli u PU, smawen je brojkrivi~nihdelaop{tegkriminaliteta, koji sada iznosi 4.957,alanejebio5.408,aimawe je te{kih kra|a (1.586 umesto pro{logodi{wih1.925). - Registrovanoje101krivi~no delo neovla{}enog kori{}ewe tu|eg vozila, {to je za 39 dela mawe nego u istom periodu pro{le godine. Tako|e, reme}ewe javnogredaimirajesmawenoza oko20odsto,sa3.239na2.582 -navedenojeuovojUpravi. Iakostatistikapokazujeumawenucifrukrivi~nihdela,apo~etkom godine na Satelitu je, u Ulici Stevana Hladnog 1, otvorena dugoo~ekivana policijska stanica,gra|aniovogdelagrada imajuutisakdajeuwihovomkraju situacija nepromewena. Kako

PolicijskastanicanaSatelitu

su naveli gra|ani sa kojima smo razgovarali, zahtevi za otvarawempolicijskestanicesupotekliodstanovnikaovogdelagradazbogporastakriminala. -Mislimdasenijeni{tapromenilo.@ivimovdeve}50godi-

na i pre je bilo mnogo bezbednije. Danas, u delu grada koji ima oko 70.000 stanovnika, vi morate da se bojite kad no}u {etate ulicom. A nigde nema patrolnih kola, niti pozornika. ^inimisedaovapolicijskastanicanijeurodilaplodom,barem{to sebezbednosnogdelati~e. Ostaje nam da se nadamoda}esistematizacija i najavqeno zaposlewe novih slu`benikakrajemgodinepoboq{atisituaciju-kazaoje sugra|aninSini{aM. @iteqNovognaseqa PetarP. po`alioseda mu je tokom ove godine petputaobijenautomobil,alidanevredidaprijavqujeovadela,jer{tetaiznosimaweod15.000dinara. -Premazakonu,{tetamorada jevi{aodovecifredabipolicijamogladaseume{a,alopovi ovdenaj~e{}ekraduhitnupomo}

MNOGA OBELE@JA, SPOMENICI, INSTITUCIJE… OSTALI NEPOZNANICA

Novosa|anisvojgrad nepoznaju

Putovawa u strane zemqe i obila`ewe wihovihspomenika,arheolo{kihnalazi{taikulutrnihinstitucijaveomasupopularname|uNovosa|anima, ali mnogi od wih ne znaju neka osnovna obele`jasvoggradailibarwihovuistoriju.Ovu `alosnu ~iwenicu ve} sedam godina poku{avaju dapromene~lanoviUdru`ewanovosadskihturisti~kihvodi~a,kojisvakegodine21.februara,na Danvodi~a,organizujubesplatneturezasvojesugra|ane.Osimtogdana,kaoisvistranituristi, Novosa|animogudapro|usvojimgradom,uzodre|enucenu,itakonau~eveomazanimqive~iweniceilianegdoteosvomgradu.Me|utim,interesovawa za te ture me|u na{im sugra|anima, jednostavno,nema. -Kadasvakegodineorganizujemotuposebnuakciju, uvek vlada veliko interesovawe na{ih sugra|ana,alitokomcelegodinetoganema-ka`e predsednikUdru`ewaPetarIni}. -Mogu}edaje

razlog to {to dosta wih ne zna kako bi uop{te mogli da se prijave za takve ture, ali u svakom slu~ajutapraksanijeza`ivela.Svizainteresovanimogudobitiinformacijenana{emsajtuili telefonom. Cene su iste koliko god ima qudi u grupi i kre}u se od 4.000 do 7.000 dinara, u zavisnostidalijetodvo~asovnaturailidu`a. Tako|e, postoji i akcija „Ja upoznajem Novi Sad”, koja je namewena najmla|im sugra|anima, a koju je Udru`ewe sprovodilo u saradwi sa Fondom za kulturu i stvarala{tvo dece i omladine. Ovaakcijajekoncipiranatakodase~itavajedna generacijau~enika~etvrtograzredanovosadskih osnovnih {kola edukovala o svom gradu, kako bi se pove}ao ose}aj pripadnosti gradu, ali i da bi decasteklakvalitetnijiodnospremaparkovima, spomenicima i drugim gradskim kulturnim ustanovama. G. ^etnik

ZAVR[ENA 20. LETWA [KOLA CRKVENOG POJAWA „KORNELIJU U SPOMEN”

Koncertomseoprostili odKarlovaca

- Dve decenije i jesu i nisu dugo vreme, ali ako se uzme uobzir {ta sedogodilookonasiunamauproteklih 20 godina, onda je to ve} istorija – rekla je preksino} autorkaprogramaLetwe{kolecrkvenogpojawa“Kornelujuuspomen” prof.drDanicaPetrovi} nazar{nom koncertu polaznika tog omladinskog muzi~kog kampa, koji je u Sremskim Karlovcima ove godine odr`an 20. put. - Izdr`ali smo  i sigurnasamda}emomo}idanastavimo.Za{to?Zato{toimamosjajne mlade qude i tim koji radi pre svegasaqubavqu,anesainteresom, ali i `eqom da ne{to {to imaju kao dar bo`iji, kao znawe ste~eno ozbiqnim radom, prenesu drugima, da podele sa drugima i u tom deqewu i zajedni~komradujenajve}alepotaoveletwe{kole. PodrukovodstvomdirigenataRadetaRadovi}a i Predraga\okovi}a saMuzi~keakademijeuIsto~nomSarajevugrupaod25mladihqudiizSrbije,CrneGoreiRepublikeSrpskeizvelajeusubo-

ilimuzi~kuliniju,{tojemawe od15.000dinara.Stimemukumu~imove}godinama,akradqivcima ova stanica nije „uterala strah” u kosti, jer znaju da je tu samo grani~na policija - po`alioseovajNovosa|anin. Kakoontvrdi,apsurdnojeto {to se upravo se u blizini ove stanice,kodSatelitskepijacei O[ „Milo{ Crwanski”, skupqaju korisnici opojnih droga. StatistikaizPUka`edajebroj delakojijeuvezisadrogompove}an, ali i da je vi{e ovakvih radwisuzbijeno. Kako je od ranije poznato, za sad su u stanici na Nasequ sme{teni samo pripadnici Regionalnog centra Uprave grani~ne policije,dok}edokrajaovegodine u wu biti useqeno jo{ 80 policajaca koji }e biti zadu`eni za Novo naseqe, Satelit, Adice,TelepiVeternik.Ustanici se trenutno nalazi i {alter-sala za izdavawe li~nih dokumenatairegistarskihtablica koja je radnim danima otvorena od7do16~asova. A. Jerini}

tELEfONI

Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE 420-374

ZDRAVStVENASLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI

tu na radost verne publike, program koji je pripremalaproteklihosamdanaborave}iuKarlovcima.Onisuju~euSabornojcrkviu~estvovalii naliturgiji,~imejepodvadesetogodi{wojtradicijiprakti~noozna~enkraj{kole. Z. Ml.

i ovog, tako da gra|ani op{tine Petrovaradin mogu potpisati peticijudanasisutranapetrovaradinskoj pijaci, od 9 do 12 ~asova. Tako|e, oko dvadesetak lista za potpisivawe kru`i Petrovaradinom. -Petrovaradinimaturisti~ki potencijaliho}emodaovdenapravimo turisti~ki centar sremske strane.@elimoidanamseomogu}idasamostalnopravimoprojekte ikonkuri{emonapokrajinskomi republi~kom nivou, ali i na konkurseuinostranstvu.Kadabiimali novca i mogu}nosti da radimo samizasebe,smawiobisepritisak na gradsku vlast jer bi imali vi{e odgovornosti za ono {to se de{avaulokalnojsredini,na~ijem unapre|ewu bi vi{e radili dodajeMirkovi}. Podru~je gradske op{tine Petrovaradin ~ine naseqa Petrovaradin, Bukovac, Stari Ledinci, LedinciiSremskaKamenica. J. Zdjelarevi}

UPOZOREWE P^ELARIMA

Zapra{ivawekomaraca Zapra{ivawe odraslih komaraca sa zemqe i iz vazduha po~iwe danasitraja}edo21.avgusta.Tretmanima}ebitiobuhva}engrad, kaoiprigradskanaseqa,ata~nomestoivremetretirawakomaracazavisi}eodvremenskihuslova.Iz“Ciklonizacije”upozoravaju p~elaredako{nicezatvoreiliudaqenajmawepetkilometaraod mestazapra{ivawa,jerjepreparat“icon”,koji}esekoristiti,toksi~anzap~ele,awegovodejstvotrajetridana. N. R.

DANAS U GRADU

VA@NIJIBROJEVI

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Peticijuzavra}awenadle`nosti gradskoj op{tini Petrovaradin u proteklih nedequ dana potpisalo je oko 500 stanovnika ove op{tine, a kako ka`e Svetislav Mirkovi} iz Udru`ewa gra|ana „Centar Petrovaradin”, koje je iniciralo potpisivawe peticije, ciq je da se op{tini Petrovaradin vrate nadle`nosti koje su joj zagarantovane va`e}im Statutom gradaNovogSadaiz2008.godine. - Sada funkcioni{emo kao mesnazajednica,asve{tomi`elimo jestedaseispo{tujezakonidase Petrovaradintretirakaogradska op{tina,{toijeste.Netajna~in deo novca iz gradskog buxeta koji dajemomi,kaoporeskiobveznici, vratio bi se u Petrovaradin. Dobilibismoinovacizrepubli~kog buxeta namewen lokalnim samou- pravama. To nije velika suma, ali binamazna~ila-obja{wavaMirkovi}. Sakupqawe potpisa po~elo je prethodnogvikenda,anastavqase

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

BIOSKOPI Arena: „Diktator” (15.20, 17), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (11.30, 14, 16.30, 21.55), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 19, 20.30, 21.15, 22) KulturnicentarNovogSada: „Tragovi rimske Panonije” (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

SAHRANE NaGradskomgrobquuNovomSadudanas}ebitisahraweni: StojankaSavePilipovi}(1926,pohrana)u10.30~asova,QubomirJovanaMarkov(1925,ispra}aj)u11.15~asova,MiodragVladislava Jovanovi} (1937) u 12 ~asova, Dragica Stevana Ili} (1947) u 12.45 ~asova, Eva Josipa Vukni} (1940) u 13.30 ~asova, TrifunRumenkeNikoli}(1953)u14.15~asova,KatarinaMewharta ^ipe (1935) u 15 ~asova i Andrija Jovana Haja{ (1935) u 15.45~asova.NaNovomgrobquuPetrovaradinubi}esahrawenaVeronaBeleCimbal(1948)u11sati.


10

vOJvOdinA

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

Пријем за руске сликаре ЗРЕЊАНИН: Чланица зрењанинског Градског већа задужена за културу Дубравка Бенгин Булован примила је у Плавом салону Градске куће ауторе изложбе “Савремени руски сликари из града Обњинска”, која је прошле недеље отворена у Салону Народног музеја. Изложба је резултат вишегодишње сарадње

Обњинск, где се упознао и са мном. Одржали смо контакт и прошле године смо управо уз његову помоћ у Зрењанин довели десеторо младих уметника који су учествовали на ликовној колонији. После тога смо позвали уметника Милана Сташевића и у марту отворили изложбу његових дела код нас. Ево, сада узвра-

Милош Радојчић, винар из Черевића на свом штанду

Звонко Богдан са својим оркестром

„РУМФЕСТ”ПРИВУКАОБРОЈНЕИЗЛАГАЧЕИПОСЕТИОЦЕ

Фестивалпесме, винаихране

уметника из Зрењанина и руског града Обњинска и обухвата педесетак радова осам савремених руских академских сликара. Један од аутора Владимир Денисов истакао је овом приликом да су руски уметници својим делима желели да покажу заједничку духовност Србије и Русије, као и њихове историјске корене. - Архитекта Милорад Лакић је дошао код свог пријатеља у

ћамо посету – испричао је Денисов. Дубравка Бенгин Булован је нагласила да се оваквим програмима не могу решити ни социјална ни економска питања, која нас јако притискају, али да из оваквих примера сарадње “можемо да црпимо енергију, напунимо душу и скупимо снагу да можда мало лакше изађемо на крај са практичним проблемима”. Ж.Б.

Фасаду улепшала „Подршка”

СЕНТА: Удружење грађана „Подршка„ из Сенте успешно је завршило реализацију пројекта на поправци фасаде у Улици Јована Јовановића Змаја 37, где поред Центра за социјални рад општине Сента раде и „Подршка„, „Каритас„ и више невладиних организација из овог потиског града, које се баве хуманитанрим радом. Обнова фасаде је урађена и уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине АП Војводине. За прилаз згради су урађене и рампе за приступ инвалидима у колицима. М.Мр.

РУМА: Градски трг у Руми је био мали да прими преко две хиљаде посетилаца, који су дошли на овогодишњи „Румфест“. Захваљујући Туристичкој организацији Руме, под покровитељством општине и Покрајинског секретаријата за привреду, организована је ова манифестација, посвећена вину, храни, рукотворинама из домаће радиности и војвођанској песми. Концерт Звонка Богдана је био завршница овог фестивала, на коме су, уз војвођанске песме, уживали и излагачи и посетиоци, који су дегустирали вина од различитих сорти грожђа. Винска улица је ове го-

KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

БАНАТСКО НОВО СЕЛО: У Банатском Новом Селу одржана је мото журка на бетонском терену иза Дома културе, као и пети Фе стивал дувачких орке стара и фанфара под називом „Банатска труба“. Мотористи су се окупили око 19 часова и почели са при-

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

сних прерађевина и сличних ђаконија карактеристичних за ово поднебље. - Велика је част што смо позвани да на овом фестивалу излажемо своје препознатљиве кобасице које већ 20 године не мењају ни свој квалитет, ни своју цену. Први пут смо овде, веома смо лепо дочекани и задовољни смо амбијентом и сарадњом са организаторима. Овогодишњу промоцију туријске кобасице започињемо на овом фестивалу, па крећемо пут Сомбора, Суботице, Новог Сада и на крају традиционално завршавамо у Турији- задовољно је рекао председ-

ник организационог одбора кобасицијаде у Турији Мирослав Медурић Чика. Представници Удружења Европских винских витезова „Свети Георгије“ су свечано отворили овај фестивал и приближили посетиоцима начин на који се негује винска култура и умереност пијења, односно препознатљив војвођански мерак. Тако је остао утисак, да је Рума на најбољи могући начин била домаћин војвођанске песме, вина и хране и да је овогодишњи други по реду „Румфест“ био веома успешан. М.Марушић

МузичковечеуБанатскомНовомСелу

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI

дине угостила многобројне винаре са Фрушке Горе. - Веома нам је драго што смо део ове манифестације, и што ће сви посетиоци моћи да уживају у дегустацији различитих вина, чијом се производњом бавим ја и моја породица. Овај фестивал на прави начин промовише и чува од заборава велику војвођанску традицију, а то је добра чашица вина, уз квалитетне месне ђаконије и добру тамбурашку песму- рекао је винар из Черевића Милош Радојчић. Неопходну подлогу пред дегустацију вина, посетиоцима су обезбедили бројни излагачи ме-

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

купљањем добровољних прилога, који су дали у хуманитарне сврхе. Своје вече зачинили су музиком бендова „Пророк„ из Београда, „Хат трик„ из Панчева и домаћих бендова „Роко” и „Марвел„. С друге стране, дувачки орке стри су имали своје наступе у спортској

сали, у коју је улаз био бесплатан. Свечани дефиле био је у 15, а музички програм почео је у 16 часова. Осим дувачких орке стара, наступили су и фанфаре, њих де сетак, од којих су две биле из Решице у Румунији. З.Дг.

ОДРЖАНОТРАДИЦИОНАЛНОТАКМИЧЕЊЕПОЉОПРИВРЕДНИКА

Показалисе најбољиорачи

СРБОБРАН: Протеклог викенда на парцели ОЗЗ „Србобран“ одржана је традиционална, тринаеста по реду, Србобранска бразда, такмичење орача, које окупља ратаре, спремне да се надмећу за вредне награде, али, пре свега, за престиж који у свету пољопривредника доноси титула најбољег орача. Манифестацију су организовали Месна заједница Србобран и њена Комисија за пољопривреду, уз помоћ општине Србобран, у циљу промоције и унапређења пољопривредне производње и пољопривреде. Правила такмичења подразумевала су орање стрништа на 25 сантиметара, са лаким и тешким тракторима, по категоријама: лака А (једнобраздни и д��образдни плугови и плугови превртачи), средња Б (тробраздни класични плугови или плугови обртачи), и тешка Ц категорија (четири и више браздни плугови или плугови обртачи). Интересовање је било велико и у атар Србобрана, уз домаће ораче, стигли су њихове колеге из Врбаса, Темерина, Турије и Бачког Градишта. Све такмичаре и посетиоце, којих је било више стотина и поред веома топлог времена, поздравила је Слободанка Боба Градинац, заменица председника општине Србобран, која је учесницима пожелела добро орање и изразила наду да их услови на пољима, створени дуготрајном сушом, неће спречити да покажу своје умеће. Члан судијске комисије Владимир Ранков је истакао да Србобранска бразда сваке године има приближно исти број такмичара, што је доказ да се, како је рекао, традиција успешно одржава. - Драж манифестације није само такмичење, мада оно јесте њен централни део, већ да окупимо пољопривредне произвођаче из Србобрана, Врбаса, Фекетића, Малог Иђоша и других места, како би раз-

менили искуства и разговарали о темама из нашег аграра - рекао је Ранков. Он је појаснио да комисија оцењује отварање и затварање бразде, правац орања, равномерност дубине, општи изглед и завршетак орања и узоравање овратине, док је негативне поене доносило изоравање леније и уништавање међе. - Такмичар мора да има опрему и алат да одмери парцелу и обележи је, одреди дубину, и све то ула-

брана. Свим победницима припале су награде од по 20.000, 15.000 и 10.000 динара, с тим што су шампиони добили и бесплатно летовање од по десет дана у Сутомору. Најопремљеији трактор имао је Золтан Маг. Најбоље ораче одредила је судијска комисија коју су чинили: др Јанош Берењи, Владимир Ранков, Милан Косовац, СлободанРадић,СлавкоКаурин, Душан Пецељ, Оливера Ранков, ИлијаГагићи ОндрејПоњичан.

Такосенекадорало

зи у укупну оцену. Сви такмичари су мајстори орања и треба да покажу своје знање, а најбољи се увек сами издвоје и њима припадају вредне награде - рекао је Ранков. За најбољег орача у лакој категорији проглашен је Брана Ковачевић, други је био ТиборХулала, а трећи ТиборМолнар, сва тројица из Србобрана. У средњој категорији титула најбољег припала је Саши Атанасковићу из Турије, до другог места стигао је Миливој Чобански из Врбаса, а до трећег Геза Пастор из Темерина. За најбољег орача у тешкој категорији проглашен је ЗолтанЧех из Бачког Градишта, на друго место пласирао се МирославТуторов, а на треће Јанош Лукач, обојица из Србо-

Да радови у пољу спајају све генерације потврђује распон годишта најстаријег и најмлађег такмичара. Најстарији такмичар ове године био је Лазар Антић, рођен 1929. године, док је најмлађи био Жолт Канчар, рођен 1998. године, који је чак 69 година млађи од Лазара. Како се некада орало, без снажних трактора, демонстрирао је Антал Футо, који је своје бразде узорао плугом које су вукли коњи. Уз такмичење у орању, окупљени су имали прилику да се опробају у још неким играма. Тако је организовано такмичење у вожњи драгача натоварених балама сламе, затим гурање паорских кола и на крају, спајање матице и шрафа у мутној води. М.Кековић


vOJvOdinA

dnevnik МАЛИАКЦИОНАРИСКРОБАРЕБИ САСТАНАК СВЛАСНИЦИМА

Радницижеледа уступеакције ПАНЧЕВО: Већи део бивших радника, као и сада запослених у Индустрији скроба „Јабука“, жели да већинским власницима уступи свој део акција, уколико постигну договор о цени. Удружење малих акционара скробаре намерава да пошаље службени допис заступнику конзорцијума власника предузећа Мирославу Алекси, са захтевом да организује састанак, на којем би било речи о продаји 30 процената акција фирме, које поседују радници. Иако је до сада било трговине акцијама, продат је занемарљив део, свега око 300 акција. На оборену цену је утицала куповина акција од бивших радника и наследника радника који су преминули. Да би спречили даљи пад цена, запослени су

упозорени да не продају појединачно акције од укупно 30 одсто власништва над компанијом. - Потребно је да знамо да ли жели да откупи акције, а уколико не жели, на који начин ћемо контролисти рад фабрике. То су текућа питања о којима желимо да расправљамо, да не буде недоумице и да имамо тачне информације од већинског власника, након чега ћемо изаћи са тим информацијама и пред скупштину и пред јавност - рекао је председник Скупштине малих акционара Миливоје Јанковић. Јанковић је рекао и да ће да мали акционари искористити своје право да контролишу пословање фабрике, иако не могу управљати фирмом. З. Дг.

ponedeqak6.avgust2012.

ОДРЖАН12.„ЛИЧКИВИШЕБОЈ“

Победио „Пантертранс” АПАТИН: У организацији Удружења Срба пореклом из Лике „Матица личка“, у Апатину је одржан је 12. „Лички вишебој“, само месец дана након Личке олимпијаде, која је одржана у Бањи „Јунаковић“. Лишки вишебој окупио је мањи број екипа, изостале су и неке екипе које су до сада биле победнице овог такмичења, међутим, појавиле су се нове, подмлађене екипе, што гарантује да ће овог народног личког надметања бити и убудуће. На такмичењу су учествовале седам екипа и то „Пантер транс“ из Бачког Брестовца, „Лички мајкани“ из Пригревице, „Карађорђе“ и Банатског Карађорђева, екипа Општине Трпиња из Трпиње, екипа из Бачког Соколца и „Осма офанзива“ из Апатина Свеукупни, екипни победник такмичења је екипа „Пантер транс“ из Бачког Брестовца, друго место заузела је екипа „Лички мајкани“ из Пригревице, а треће „Карађорђе“ из Банатског Карађорђева. На овом, дванестом по реду Личком вишебоја пао је и један вредан рекор и то у скоку у вис из места. Данијел Поповић из Пригревачке екипе, успео је да прескочи чак 160 сантиметере и тимре је оборио досадашњи рекорд вишебоја од 153 сантиметара.

Победницинаокупу

Такмичење је по изузетно топлом времену одржано на платоу код „Шарана“, након дефилеа екипа када је манифестацију отворио Миланко Баста – Мирко, из екипе „Карађорђе“, која је учесник вишебоја свих 12 година, колико траје ова манифестација. Следиле су једна за другом дисциплином, све до надвлачења конопа, које узвек изазива највише интересовања, како такмичара, токо и публике. У трци у врећама за најмлађе, најбржи је био Душан Ковачев из Бачког Соколца, други је Стефан Заводски из Апатина и трећи Марко

Ђорђевић, Апатин. Најмлађи такмичар је била Апатинка Митра Новковић, са 3,5 године. У трци у врећама за одрасле први је био Ненад Пантић из Трпиња, други Ђорђе Новаковић из Бачког Брестовца, а трећи Предраг Егић из Бачког Соколца. У вучењу куке: први је Саша Станић - Бачки Брестовац, други Драган Почуча - Банатско Карађорђево, трећи Ђорђе Никшић - Пригревица. У дисциплини скок у даљ из места: први је Данијел Поповић Пригревица, други Ђорђе Новаковић,

ДОМАЋИЦЕОБОРИЛЕСВЕТСКИРЕКОРДНА„ШТРУДЛИЈАДИ”

Пиварапоклонила полицији 10алкометара

АПАТИН:Апатинска пивара уручила је десет савремених алкометра Саобраћајној полицији, поводом почетка Драгачевског сабора трубача и „Беер феста“ у акцији „Кад пијем- не возим“, која се у Србији одржава пету годину заредом. -Циљ акције је да мотивишемо што већи број грађана на савесно понашање према себи и другима у саобраћају и појачамо безбедност на путевима Србије - истакао је Слободан Срећковић, директор марке-

тинга Апатинске пиваре, која је до сада у акцијама донирала 39 алкометара. -Од почетка примене Закона о безбедности саобраћаја на путевима, из саобраћаја се годишње у просеку искључлује око 50.000 возача због управљања возилом под дејством алкохола - рекао је помочник начелника Управе саобраћајне полиције МУП-а Републике Србије Слободан Малешић. Ј.П.

БЕЧЕЈЦИ С ВИШЕ МАНИФЕСТАЦИЈА ОБЕЛЕЖИЛИ ДАН РАВНОПРАВНОСТИ

Четврта фешта скромна, али успешна БЕЧЕЈ: Уместо на сам 1. август, Дан равноправности у бечеју је ове године обележен два дана касније, подизањем заставе на јарбол испред Градске куће и свечаном седницом Скупштине општине, на којој су уручене годишње Првоавгустовске награде др Ани Антић, Снежани Башић, Игору Браћу, Ержебет Кинка, Ани КишимреСерда и Друштву за борбу против шећерне болести општине Бечеј. Истог дана је председник општине мр Вук Радојевић отворио

сада већ традиционална 3. по реду, манифестација трајала и имала је две циљне групе. У суботу је одржан „Златни котлић“ у ком је 111 такмичара кувањем рибље чорбе јурило примамљиву прву награду у износу од 112.000 динара. Освојио је Анте Марас из Црвенке, друга награда у висини 27.000 динара припала је екипи МГМ „Пламен Компани“, где је кувар био Нандор Палоташ, а трећа је била Снежана Драгин и припао јој је чек у висини 17.000 динара. Робним наградама награђена су још седморица кулинара.Љубитељи музике имали су прилику да уживају у два дијаметрално супротна правца стваралаштва. Једни су, на Трећем Адреналин фесту у дворишту Гимназије, слушали алтерПочело је подизањем општинске заставе испред нативу музику, а Градске куће поборници етно две манифестације. Прво, 7. Етнос музике су имали прилику да у - Фестивал етно стваралаштва, ко- оквиру Етноса, прате целовчерњи ји је у организацији Удружења гра- концерт, на ком су наступили инђана „Бибер“ окупио четрдесетак струменталисти, са старим инструизлагача и трајао је три дана на Зементима у рукама, изузетне певачленом корзоу у близини Тисе. Дру- ке групе, одвојене женске и мушке, го дешавање је изложба у галерији или мешовите, вокални солисти, „Круг“ по имену „Дух завичаја“. У или групе, које истовремено успепитању је активност чији је носишно свирају и певају. лац овдашњи Клуб интелектуалаца Врло садржајним целодневним „Браћа Тан“ у оквиру ИПА прекопрограмом у обележавање опграничног програма Мађарска – штинског празника јуче се укљуСрбија, а у пројекат су укључени чило и Ловачко удружење, Спортиградови Ада, Бечеј и Темерин из сти, кајакаши у суботу организоваСрбије и Лајошмиже из Мађарске. њем Кајакашке регате, а јуче плиИпак, централна манифестација вачи традиционалним, 12. по реду, овогодишњег општинског празниПливачким маратоном на Тиси, ника били су „Тиски дани“ у органису изостали. зацији УСР „Шаран“. Два дана је, В.Јанков

11

Испечена штрудла дугачка 24,4метра НОВО МИЛОШЕВО: Домаћице из Новог Милошева обориле су светски рекорд – на овдашњој, деветој по реду манифестацији званој “Штрудлијада”, уприличеној у суботу, спремиле су штрудлу дугачку 24,4 метра. Лане је њихова џиновска штрудла износила 22,7 метара. У справљању ове посластице, коју су посетиоци, након њеног мерења, брзо разграбили, учествовало је осам жена. - Штрудла је испечена код сеоског пекара Милорада Исакова, у старој турској фуруни, дубокој 3,5 метара – вели чланица Организационог одбора “Штрудлијаде” Драга Недин, која је знатижељним новинарима открила тајну добре штрудле. А тајна је у доброј домаћици и - ни у чему другом. - Рецепт по коме правимо штрудлу датира још од пре 120 година. Овде је то традиција. У Новом Милошеву не можете замислити ни један ручак, нити госте дочекати без добре штрудле – каже Нединова и најављује да ће идуће године домаћице покушати да направе дупло дужу штрудлу – од чак 50 метара.

Новомилошевачка кулинарска фешта била је прилика и да куварице из свих крајева Војводине одмере снаге у справљању најукусније штрудле, било од сира, од мака или вишања. Жири је имао тежак задатак да од 43 запримљена узорка изабере најбољи. Напослетку је одлучено да прво место припадне Јоки Момчилов из Кикинде која је замесила штрудлу са сиром. Њој ово није прво такмиче-

ње на којем је освојила неко од признања. - Заиста волим да месим штрудле, а то сам научила од свекрве. Скупљам разне рецепте, гледам кулинарске емисије на телевизији и јако уживам у свему томе. То ми дође као хоби – говори Јока Момчилов и напомиње да је у победничку штрудлу, осим домаћих јаја, уложила пуно љубави. Ж.Б.

ПЕТИИНТЕРКУЛТУРАЛНИИИНКЛУЗИВНИКАМПУБЕЧЕЈУ

Пружи ми руку –буди ми друг

БЕЧЕЈ: У Бечеју је почела кампања за прикупљање подршке деци у реализацији традиционалног, петог по реду, интеркултуралног и инклузивног кампа „Пружи ми руку – буди ми друг“ - Иницијатива за организацију кампа кренула је својевремено од Друштва пријатеља деце, тачније Радне групе за смањење сиромаштва Међусекторског савета ЛПА за децу општине Бечеј, и СОШО „Братство“. Циљна група била су деца с тешкоћама у развоју у намери да овладају вештинама потребним за самостални живот. И даље ће тако бити, уз напомену да ће предност имати ученици ШОСО „Братство“, али ће сада бити укљу-

чена и деца из инклузивног програма у типичним школама, као и деца из материјално угрожених породица, рекла је координаторка ЛПА за децу општине Бечеј Изабела Шормаз. План је да се последња два августовска викенда по 50 деце укључи у рад кампа. У име групе средњошколаца „Космополити“ Кристина Марјанац је најавила да ће они припремити игрице забавног и едукативног карактера. Старешина бечејског Одреда извиђача Јожеф Лукач је потврдио да ће скаути оправдати улогу домаћина тиме што ће припремати квалитетан јеловник и бринути о хигијени. Бечејско удружење младих БУМ ће водити, како

Отворенрачунзадонације За потребе кампа „Пружи ми руку – буди ми друг“ потребно је много више од ентузијазма чланова у организационом одбору. Ту би, већ, могли да помогну људи добре воље, као што су то радили у новогодишњој хуманитарној акцији „Осмех“. Сада ће бити потребно обезбедити намирнице за исхрану, хигијански материјал, школски прибор и материјал за едукацију, гориво за потребе оних који ће бринути о снабдевању... Више информација о донацијама могу се добити на број 063/585443, а новчана срадства се могу уплатити у Интеза банци на наменски рачун број: 160-921717-07.

је нагласила Марина Ковачев, креативне радионице с тематиком здравих стилова живота. Сликари аматери „Дуге“ ће организовати једнодневну ликовну колонију и показати деци како се то ради, а онда настале слике продавати на заједничкој аукцији и сав приход уплатити у фонд за сиромашну децу. Представница Буђинкан Дођо клуба Катарина Етински је додала да ће они деци представити предности бављења спортом и показати им неке одбрамбене вештине. В.Јанков

Бачки Брестовац, трећи Никола Ковачевић, Банатско Карађорђево. Саша Станић, Бачки Брестовац, био је први у надвлачењу куке, други Драгољуб Петровић, Трпиња, трећи Драган Почуча, Банатско Карађорђево У трчању по брвну први је Марко Тривуновић, Бачки Брестовац, други Никола Димић, Пригревица, трећи Раденко Поповић, Трпиња, док је у обарање руке први Винко Тривуновић, Бачки Брестовац, други Јован Баста, Пригревица и трећи Милан Кнежевић, Банатско Карађорђево. Никола Ковачевић, Банатско Карађорђево, најбрже се попео на стожину, други Драган Келеуа Бачки Соколац, трећи Никола Димић, Пригревица. У бацање камена с рамена најхуспешнији је био Свето Шкондра, Бачки Брестовац, други Ненад Човић, Пригревица и трећи Марко Ћук, Банатско Карађорђево, а у скоку у вис из места Данијел Поповић, Пригревица, други Ђорђе Новаковић, Бачки Брестовац, трећи Јован Бањанин, Бачки Соколац.У надвлачењу конопа први је „Пантер транс“ Бачки Брестовац, други „Осма офанзива“ Апатин, трећи „Карађорђе“ Банатско Карађорђево . Ј.Прелчец ПАЗОВАЧКО КУЛТУРНО ЛЕТО 2012.

Смање пара,али нанивоу

СТАРА ПАЗОВА: Центар за културу Стара Пазова, као општинска институција културе је новог првог човека добила у првој групи директора, које је именовала нова Скупштина општине Стара Пазова, на седници у првој половини јула, а поверење да обавља за сада дужност в.д. директора добио је Владимир Керкез, из Нове Пазове (ДСС), глумац и протекле четири године директор Културно пословног центра Нова Пазова. Нови директор је преузео дужност од претходног Александера Бака, који је, обављајући раније послове стручног сарадника за сценске делатности припремио предлог програма Пазовачког културног лета 2012. и док је обављана примопредаја дужности, с обзиром на то да је лето увелико текло, најпре је нови председник општине најавио на конференцији за новинаре, да ће Културног лета бити, али биће, како рече, „краће и јефтиније него претходних година, али занимљиво и квалитетно“. -Ми смо се потрудили да те програме прилагодимо свим узрастима, да не буду скупи, а да не оборимо стандарде који су постављени претходних година - истакао је Владимир Керкез, указујући да је свестан да га чека много посла да се ниво културног живота ове општине одржи на достигнутом нивоу, да се обезбеде средства за то. Пазовачко културно лето ће званично трајати од 13. до 19. августа, иако су на централном тргу у Старој Пазови за малишане организоване у јулу већ две позоришне представе, а једна следи и 17. августа. Малишани су уживали у представама „The Jangle club 2“ Анимационе групе из Новог Сада и представи „Шест и по чуда“, младе глумице Вишње Петровић из Пећинаца. Пазовачко културно лето ће званично отворити популарна група „Гарави сокак“ 14. августа, затворити га група „Смак-Кербер“ 19. августа.Биће ту и изложба слика уметника из Словачке, која ће бити отворена у галерији Центра за културу. Публици ће, на тргу др Зорана Ђинђића, ужитак ће пружити Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова15. августа, док 16.августа следи концерт локалних рок група „Краве на путу“ и „Crazy 5“. Дечја позоришна представа Балканске позоришне трупе АРРА на програму је 17.августа од 20 часова, а после тога следи концерт фолклорних ансамбала из старопазовачке општине, док је 18.августа вече на тргу резервисано за ВИС „Барони“ и евергрин музику. Август доноси пазовачкој публици и један класични позоришни доживљај, јер ће, у оквиру војвођанске турнеје, у граду 13.августа. гостовати ансмабл професионалног позоишта из Њитре, а 3.септембра ће бити одржан занимљив вашар у школи „Јанко Чмелик“, под насловом „Зумба фитнес“. А.Мали


12

reporta@e

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

Ba^kopalan^ani \or\e Jamu[akov auTor 13 kwiga o numiZmaTici

Ekspertzastarine,dobru rakiju,pesmeiaforizme Obi~no qudi kada odu u penzijuna|uhobi,ali\or|eJamu{akov,diplomiranipravnikiz Ba~kePalanke,qubavpremanumizmatici odr`ava od detiwstva. Ve} tri decenije ~lan je Sprskog numizmati~koig dru{tva, va`i za vrhunskog kolekcionara,alijeiautor13kwiga o numizmatici. Ka`e da je kao svako posleratno dete (Drugi svetski rat) voleo da se igra „{ukawa“, kuckawa nov~i}a o bedem. –Utodobabilojedostaneva`e}ih moneta Kraqevine Jugoslavije i Ma|arske pa smo imali~imedaseigramo–ka`eJamu{akov, i dodaje da su nekada bili Mu{akovi, ali su im austrijske vlasti promenile prezime, kao jo{ nekim ovda{wim porodicama. – Nov~i}e sam skupqao, a ozbiqnije sam po~eo da se bavim numizmati-

kom oko petnaeste godine. Moj dedajetada`iveouIloku,sone strane Dunava, a sada je to Hrvatska,tesmo~estoi{lipreko da radimo vinograd. Tamo sam na{ao jedan nov~i}, o~istio ga isaznaodajeizdatuSirmijumu povodom pobede Rimqana nad Germanima.

Ovaj diplomirani pravnik u vacodNervedoKomoda“,„Rimtipe}i,aukazanidekadaalkopenziji ka`e da je qubav prema ski carevi i wihov novac od holiza|euburetugore,akominumizmaticinastaviounekadaPertinakasadoAleksandraSenapadne,starisurekli–rakiju {woj amaterskoj muzeolo{koj vera“.Tadanastupakrizauizdatrebape}ikadavidi{majmuna. sekciji„JugozapadnaBa~ka“.To va{tvu,akadamisejavio@eqKa`enamdawegovistarinom jebilovremekadajeotkriveno koDimi}izSlavonskogBroda, nikadanisubilipaorive}bronalazi{te Hazara kod ^elareponudio mi je da {tampa moje dari, zanatlije, trgovci. @iveva.PotomJamu{akov,negdekrakwige jer su tamo uslovi mnogo lisuporedDunava,agotovosvajem 1978. godine objavquje pripovoqniji. Usledile su kwige kog leta za vreme raspusta broru~nik o rimskim dio je Velikom rekom, ali i carevimaiwihovom Savom. Pri~a nam o staroj novcu. U tira`u od Rakijanepravednopotcewenapo{to pravoslavnoj crkvi brvnari 1.000 primeraka, na kojajedavnopala,abilajeuz susvepesmeovinu 132 strane date su samu vodu. Wegov deda je nabiografije 162 vla{ao ikonu Bogorodice {umdara, ~lanova carskog doma ili „Mit i religija na anti~kom skenalipovomdrvetu,aplutala pak uzurpatora koji su kovali novcu“,pa„Novacseobnihnaroje Dunavom. I danas je u ku}i, a novac u prva ~etiri veka istoda“, pa „Helenisti~ki kraqevi tra`ili su je neki sve{tenici rijeRimskogcarstva.Nekovreiwihovnovac“iposledwakwimakar da je pronesu kroz varo{ mejestaosizdavawemkwiga,a gaorimskomnovcu„Provincijnekom prigodom, ali je nije dao slede}a je iza{la tek 2001. ski novac Rimske republike“. jerjezavetovandamoraostatiu „Srebrni novac Rimske repuNapravilismoiizletizvannudomuJamu{akovih. blike“. mizmatikepasmoobjavilikwiVra}a se na numizmatiku i – Tom kwigom je po~ela edigu mojih aforizama „Dve decepri~akakojepo~eosasrebrnim cijakojusamnazvao„Junonamonije u dva milenijuma“. Planinovcem, austrijskim, a onda se ramizdavawejo{nekoliko zasitio i mewao s jednim Ilokwiga, a svaka {tampana ~aninom za neke starine, me|u finansira}enovu. kojima ima i starih slika kao Jamu{akovjeipesnik,au {tojekrunisawakraqaVladinekoliko pesama peva o raslava. Pokazuje i stare dokukiji jer, veli, ona je nepramenteizvremenaMilanaObrevedno potcewena po{to su novi}a,odnosnoiz1862.godine. sve pesme o vinu. I himna Dokumentimasuvi`ig,are~je rakijinijenastalaslu~ajno jerje\or|e~uvenporakijama, a ka`e da ih pe~e od desetak vrsta vo}a, a najvi{eodsmokava,vi{awa,kajsija... – Imam pet stabala smokava koje su ovde davno stiglesKrima,izuzetnosuslatke i obilno rode, a znao samdaispe~empopetkazana od120litaraipokazanudobijem25litarasmokova~e– pri~a na{ doma}in. – Pro{lezimesuposlemnogogodina smrzle, ali ponovo su neta„jerseustaromRimupored krenule.Pitajuqudikol’ko{ehrama bogiwe Junone nalazila }erastavimukom,ajasekrstim kovnicanovca–obja{wavana{ jer za smokvova~u ne treba {esagovornik. – Pre petnaestak }er,vaqdasviznajudajetonajgodina izlazi kwiga „Rimski sla|evo}e.Ili,odemuMakedocarevina{egorelist“i„Rimniju, na Ohrid, vidim – mnogo ski carevi i wihov novac – od smokavaitra`imsmokvova~u,a AvgustadoDomicijana“,pasleonijenepekuve}kuvajuslatko, de „Rimski carevi i wihov noxem–{teta.Rakijutrebaizna-

muZeJ na To^kovima kraJ Tise

Oldtajmeriupunom sjaju Vi{edesetinaveteranaizBeograda, Be~eja, Novog Be~eja, Ba~kogGradi{ta,Subotice,Pan~eva, Novog Sada, Zrewanina i Sombora u~estvovalo je na petoj „Oldtajmer smotri„ u Novom Be~eju. “Muzej na to~kovima”, kako gakrsti{e,naTiskomplatouorganizovan je zahvaquju}i nekolicini entuzijasta, zaqubqenika u automobileimotociklestarevi{eodtri decenije, kao i Zavi~ajnomklubuNovobe~ejaca i Vrawev~ana i lokalnoj samoupravi.Jedanodorganizatora fe{te, Jano{ Koso, podvla~i da se oldtajmerima smatrajuvozila~ijastarost prelazi trideset i tri godine, koja su u ispravnom stawu, izgledaautenti~nogperiodu kada su napravqena i ispuwavaju uslove iz Zakona o bezbednostiusaobra}aju. – Postavku je ~inilo tridesetak motocikala i isto toliko automobila. Ponosan sam {to su naTiskomplatoubiliizlo`eni i modeli iz predratnog perioda, {tojeba{retkost–isti~eKoso. Novobe~ejac Mirko Saravolac,vlasnikmotoraiz1973.godine,ka`edasvogdvoto~ka{avoli kaobrataidaga~uvazaunuka.

– Motor je marke “tomos”, doma}e, ta~nije, jugoslovenske proizvodwe,inadamseda}udo~ekati da vidim unuka na wemu. Ovaj motorvi{eseneproizvodiisadajeoldtajmer.Wegovoodr`avawe ko{ta koliko doma}in mo`e da priu{ti, ali vi{e slu`i kao paradnovozilo–ispri~aojeSaravolac, i napomenuo da je, iako

susvivlasnicioldtajmeraponosninamodelekojeimajuukolekciji i qubomorni na tu|e, wemu wegov “tomos” najlep{i, bez obziranato{tojenasmotrivideo i daleko starije, boqe, lep{e i o~uvanijemodele. Tako je Robert ^ejtei, tako|e izNovogBe~eja,izlo`iosvojmotociklproizveden1959.godineu Nema~koj. Ima 125 kubika, dvo-

taktni motor i, po re~ima vlasnika, veoma malo tro{i. Motoromsepodi~ioi@eqkoTom{i} izBa~kogGradi{ta.Zasebeka`e dajevelikiqubiteqstarinaida motor, koji je izlo`io na „Oldtajmer smotri”, poseduje oko desetgodina. –Poredovogimamjo{trimotora.Oldtajmerisukaodroga:kada kupite jedan, ne mo`etesezaustaviti–obja{wavaTom{i}.Osimtoga,~ar predstavqaju i dru`ewa tog tipa. Na ovakvim skupovima zaboravisesveuvezi s porodicom, poslom,isamoseu`iva. ^lan Auto-moto kluba “Veteran” iz Novog Sada Vladimir Panjan veli da suoniwegovekolege na fe{tu do{li sdevetautomobila. Me|u wihovim izlo`benimmodelimabiojeijedan “vartburg” koji je bio u vlasni{tvubiv{eggeneralaKosteNa|a. Veterani iz Vojvodine su nakonizlo`beu~estvovaliudefileukrozgradusvojimoldtajmerima, a kasnije su posetili spomenikduhovnekulture–Ara~u,manastirkojidatiraiz13.veka. @. Balaban

onaredbikojomministarvojni IpolitMonden(swimjeMihajloObrenovi}zavr{ioakademiju u San Siru) postavqa pe{adijskog pukovnika Jovana \or|evi}a za komandata odbrane

Beograda. Potom pokazuje „Kwigu o himni„ i veli da bi bilo interesantno istra`iti dalijeovajpukovnikistionaj Jovan \or|evi} koji je kasnije bioupravnikNarodnogpozori{taidalijeonmo`danapisao himnu „Bo`e pravde„. Pokazuje kwiguoprvompopisustanovni{tvauBa~kojPalanciiz1721. godine i jo{ mnogo toga. A za starinovaczanaslaikeka`eda jekaostarovino–{tostariji to skupqi, mada ka`e da je i u starom Rimu bilo inflacije. Ka`edastarinov~i}ivredeod 40-50evrapadonekolikostotina,aimaionihvrednijihodvi{e desetina hiqada evra. Sada jezadr`aodelovekolekcijejer jeute{kovreme{kolovaodecu pa je prodavao wene delove. Znao je da u vreme najve}e inflacije da celu platu za kovanicu od pet nema~kih maraka (ko zna nekada), tro{io je i na druge nov~i}e, dokumente i kwige,alijekasnijeobi~nonu|enomnogovi{ejerjeprviznao daprocenivrednost. m. suyum

Zaovcei~obane imanade NekadajeuSremubiloiovacai~obana.Danassenaprstemogunabrojati~obani,anisovcamanijeni{taboqe.Me|utim,VasaTodori} izPavlovacaimavi{eodstotinuovacautoru ibrojsestalnopove}ava.Ovcesejagwedvaputagodi{we.Vasaka`edajequbavpremaovcama i ov~arstvu nasledio od svog pradede. Ovce su, pri~aVasa,vrlozahvalnei{toseti~eishrane izatoodov~arstvanineodustaje. – Navikli smo se na ovce i ov~arstvo i trenutno i jesu najboqe, ali samo pod uslovom da imakoidaih~uva–veliTodori}.–Uwihima najmaweulagawajerimmo`e{datidajedu{ta godima{isveono{toostalastokane}eovce pojedu.

Pavlovciraspola`usvi{eod50hektarakvalitetnog pa{waka, na kojem se svakodnevno, osimovaca,napasajuigovedaikoze.Mogu}nost ispa{ejejo{jedanoduslovadaTodori}isov~arstvominastave.Ovcesesvakodnevnovodena ispa{u,{tododatnosmawujetro{koveishrane. Za ovce je karakteristi~no da su `ivotiwe pa{wakapajewihovaishranautokuvegetacijebaziranananala`ewuhranenapasawem. Todori}ika`udaje,nakonvi{egodi{wegzati{ja,ponovopo~elatra`wavune,{to,uzprodajujagwadiiovaca,zna~ajnomo`epoboq{ati zaradu.[tetaje,ka`u,samo{tonematr`i{ta zaov~ijemlekoisir,kojisudopredesetakgodinabiliosnovov~arskeproizvodwe. J. a.

ne mo@e se s kowima u evropsku uniJu: Brojni u~esnici „@etvenog karavana”, koji je nedavno organizovanodataraNovog Kne`evca do ma|arskog pograni~nog mesta Tisasiget, naprelazukod\alenisumogliu„reprezentativni”deo Evrope autobusom, po{to me|udr`avni prelaz nije predi|en i za tu vrstu saobra}aja. Kraj rampe su pro{lisvenoguprednogu,posedali u zapregu i fijekere, pa nastavili daqe. Naime, kroz tu kapiju EU mo`e se automobilima,motociklima i biciklima, ali ne i s jednomilidvekowskesnage. m. mitrovi}


crna hronika

dnevnik

Osumwi~eni za ubistvo koje sedesiloupetakuBawiVrujci, predao se vaqevskoj policij i, pot vr| en o je u Ist ra`nom odeqewu Vi{eg suda u tom gradu. Osumwi~eni Jovan T. (59),izbeglicaizBiH,koji `ivi u selu Kadina Luka kod Qiga, do{ao je u policiju i branise}utawem.Onjeupetak uve~ehicimaizpi{toqausmrtio Branka Petrovi}a (50) iz mioni~kog sela Todorin Do, a prema nezvani~nim informacijama, ubistvu je prethodila naizgledbezazlenasva|a. O~evici su naveli da su se dva~ovekaposva|alazavreme

dok se Jovan T. kod kioska „Ravn og or ac” maz ao lek ov itimblatom,aPetrovi}mune{todobaciosastrane.Nakon kra} e sva| e, osumw i~ en i je oti{ao do svog xipa, uzeo pi{toq,pucaoPetrovi}uugrudi,apotomiuglavu. Nakon ubistva on je pobegao,awegovxipjeprona|enu okolini ^a~ka. Prema pisawupojedinihbeogradskihmedija,Jovan T.jeuvremeratau BiH bio savetnik predsednikaRepublikeSrpske(RS)Radovana Karaxi}a i ~etni~ki vojvoda. E.D.

Svakidanpojedna `rtvaotima~ine Pedesetak `ena je napadnuto u NovomSaduzaposledwadvameseca zbog otima~ne zlatnog nakita, uglavnomlan~i}aiogrlica.Iako, policijarasvetqavaovadelaefikasno, pored mnogih povratnika u ovoj vrsti kriminala, koji mahom rade u mawim grupama, stalno se pojavquju novi izgrednici koji se upu{tajuuovakvekra|e.Uproseku sedesipojednoovakvodelodnevno,apredwa~elokacijenaLimanu itokodpijaceiDomazdravqakao inaNovomnasequ.De{avajuseiu drugimdelovimagrada,akradqivcisu~estonapadaliubliziniraskrsnicainape{a~kimprelazima, u okolini zgrada a pre svega kod ulaza,naautobuskimstajali{tima itojednakoidawuino}u.Sre}om, priovakvimkra|amanijebilopu-

JO[JEDANNAVIJA^KIINCIDENT

Pretuklimomka zbogdresa Kragujeva~ka policija odredilajemeruzadr`avawautrajawudo48sati~etvoricimladi}a zbog sumwe da su naneli te{ke telesne povrede maloletniku V.M. (17) iz Rekovca, koji sezbogpovredeglavenalazina le~ewu u Klini~kom centru u Kragujevcu. Kako je navedeno u saop{tewu,V.M.imafrakturelobawei nagwe~ewa mozga, a fizi~ki su ganapaliNemawa S. (20),Goran S. (18), Lazar Z. (19) i Nikola

B. (18),kaoijo{dvojicamaloletnika protiv kojih }e policijapodnetikrivi~neprijave. OnisuV.M.napali3.avgusta, u neposrednoj blizi glavne autobuskestaniceuKragujevcu, koji se vra}ao s me|unarodne fudbalske utakmice „Crvena Zvezda”-„Omonija”uBeogradu. Napada~i su mu zadali vi{e udaracaupredeluglave,odkojih jedan najverovatnije metalnom {ipkom,navedenojeusaop{tewu Policijskeuprave. (Tanjug)

Zazlatoima dostakupaca -Napada~iprodajuzlatou novosadkim zlatarama i to ~esto bez li~ne karte. Tako da brzo  do|u do para. Cena zlata je kod i nas trenutno dostavisokajersedobardeo prosle|uje u Evropu gde je zlatoiduploskupqe.Posebansuproblemnelegalniotkupqiva~ikojilepesvojetelefonske brojeve po gradu. Wih,aliinekezlatarepozivamo na odgovornost kada se utvrdidasuotkupiliukradenepredmete-ka`eMr|a.

Nakitopqa~kanih`enabrzobudeprodat

no povre|enih, `ene su uglavnom zadobijale ogrebotine, ali ima slu~ajevaprelomarukuilikqu~nekostiilii{~a{ewaramena. -Miihpohvatamo,alipojavquju se novi izvr{ioci. Nedavno je procesuirana sedmo~lana grupa Novosa|aname|ukojimasutrojica maloletnika.Onisu,kakotopraktikuju ina~e ovakvi kradqivci, prodavali zlato u novosadskim zlatarama,anovacodplenatro{ilisunajvi{enagarderobuikockawe.Tako|e,prethodnaekipakojusmouhavtiliiprotivwepodnelikrivi~neprijave,izKa}a,KoviqaiNovogSadaukojojsubili, tako|e, maloletnici imala je za sobom samo u posledwe vreme oko 30dela.Onisuradilitako{tosu ulaziliubutike,frizerskesalone,antikvarniceiodatleotimali nakit od prodava~ica, ali smo brzo pohvatali - ka`e za „Dnev-

FINANSIJSKADIREKTORICAZREWANINSKEFIRMEPU[TENAIZPRITVORA

Politi~ari`eleste~aj u„Jugoremediji” Po izlasku iz policijskog pritvora u kojem je provela 48 sati, finansijska direktorica zrewaninske Fabrike lekova „Jugoremedija” Ankica Malu{i} (48)jeizjaviladasupoliti~ke igre dovele do nedavnog hap{ewapetoroosumwi~enihu aferi„Jugoremedija”. Ona je, zajedno sa generalnim direktoromtefarmaceutskeku}e Zdravkom Deuri}em (49), v.d. direktorapreduze}a„Penfarm” i „Luksol farmacija” Milanom Z. (28)isudskimve{takomgra|evinske struke Stevanom G. (47), uhap{ena 1. avgusta zbog sumwe da je po~inila krivi~no delozloupotrebeslu`benogpolo`ajaio{tetila„Jugoremediju”zaoko600.000evra. Istra`nisudijaVi{egsudau Zrewaninu Goran Zec je doneo re{ewe o odre|ivawu pritvora do30danaDeuri}uiMilaniZ. dok su ostalih dvoje osumwi~enihpu{tenidasebranesaslobode, a protiv svih je otvorena istraga. Malu{i}eva je zatra`ilaidapreostalibudupu{teni na slobodu, tvrde}i da su u pritvorskojjedinicizrewaninskog Okru`nog zatvora uslovi

boravkakrajwenehumani. -Tojeprostorodpetkvadratnih metara, sa tri kreveta, jednim malim stolom i otvorenim toaletom. Tamo nemate mogu}nostidaustaneteida{etate– opisala je Malu{i}eva i najavila da }e se, ako u|e u Parlament,{tojojje`eqa,boritiza ve}a prava pritvorenika i zatvorenika. Poput Deuri}a, i ona je naglasiladajeovohap{ewepoliti~ki motivisano od strane biv{evladaju}egarniture.

-Politikajebilaprevashodna u celoj ovoj situaciji. Upu}enjesignalna{impoveriocima, prevashodno bankama koje imaju najve}a potra`ivawa, da pokrenu postupak ste~aja kako biseobezbediliusvojimpotra`ivawima. Ovo su vrlo lo{i postupcizahvaquju}ikojimase, fakti~ki, mo`e izmontirati ste~aj i „Jugoremedija„ dovesti uvrlote{kupoziciju,iakozaposlenive}sadatrpezbogsvih de{avawa posledwih godina – ocenila je Malu{i}eva koja je

DEVOJKAIZSRBIJEUBUDVIPRIJAVILARUSA

Policajcijojsavetovali daneprijavisilovawe Dr`avqanka Srbije R.R. (32) iz Aran|elovca optu`ilajedanasbudvanskupolicijudanije`elela da primi wenu prijavu silovawa, ve} su joj savetovalidatoneradiisvezaboravi.

13

@ENENAJUGRO@ENIJEODULI^NIHRAZBOJNIKA

PREDAOSEOSUMWI^ENIZAUBISTVO UBAWIVRUJCI

Sva|uzavr{io hicima ugrudiiglavu

ponedeqak6.avgust2012.

Onajepodgori~komlistu„Dan”kazaladajuje, uzpretwuvatrenimoru`jem,silovaoruskidr`avqaninE. B. kojijejedanodsuvlasnikakazinau hotelu„Avala”. Devojka je navela da su joj inspektori, kada je do{laubudvanskupolicijudaprijavisilovawe, sugerisalidatoneradi.Onajerekladajetekiz tre}egpoku{ajauspeladaprijavisilovawe,jer, kakotvrdi,inspektoriprethodnonisu`elelida primeprijavuisavetovalisujojdaodustane. -Zbogtakvogstavapolicije,sumwamda}e~itavslu~ajbitizata{kan,jerjeupitawuosobakojajedobropoznatabudvanskojpolicijiikojaima posebantretman-kazalajeR.R. Onajenaveladajeradilakaorecepcionerkau hotelu„Avala”,gdejedobilaotkaznakon{toje policijiprijavilasilovawe. (Tanjug)

1. avgusta, u 7,15 ~asova, privedenanasaslu{aweuprostorije MUP-aSrbije. Finansijskadirektorica„Jugoremedije”jenaglasilaidase osumwi~enima stavqa na teret ~lan 359 Zakona o krivi~nom postupkukojibi,poNacrturezolucijeuprocesuevropskeintegracije Srbije, trebalo brisati.Evropskiparlamentje,naime, izrazio ozbiqnu zabrinutostzbogovog~lanakojiseodnosi na zloupotrebu slu`benog polo`ajauprivatnimkompanijama {to „Jugoremedija„, zapravo,jestejerjeuve}inskomvlasni{tvumalihakcionara. Podsetimo,Deuri},Malu{i}evaiMilanaZ.seteretedasu, u sau~esni{tvu sa Stevanom G, tokom 2011. godine, prilikom osnivawa „Penfarma„, od strane „Jugoremedije” i „Luksol farmacije”, procenom vrednosti zemqi{ta i akcija „Jugoremedije”kojajebilavi{aodtr`i{ne, ali i falsifikovawem izve{taja o vrednosti licence lekovakojisuustupqeni„Penfarmu”, o{tetili zrewaninsku farmaceutsku kompaniju za oko 600.000evra. @.Balaban

nik”  samostalni policijski inspektorunovosadskojPolicijskoj upraviVujica Mr|a. Premawegovimre~ima,de{ava se da ovakvi prepadi zavr{e i sa te{kim telesnim povredama `rtve, kao {to je bio slu~aj starije `ene kojoj su razbojnici u Wego{evojuliciusredbeladanaotrgnulilan~i}.Wujenapaokradqivac sa bicikla i tom prilikom je palaislomilarukunadvamesta. Na{sagovornikseprise}adaje polovinom aprila i u maju „radila„ veoma karakteristi~na grupa lopova. -Dugotrajnim,tromese~nimradom uspeli da prikupimo dokaze. Onisusevozikalipograduibirali`rtveitosame`eneuluksuznimkolima.Isamisupritome koristili skupoceni automobil „golf 6„  beogradskih registracija. Uvek je jedan te isti

upravqao tim automobilom, a u akciju otima~ine su i{le razli~ite osobe, {to je nam je usporavaloistragu.Kadbidamazauparavqa~em usporila zbog semafora,parkirawailigu`ve,suvoza~ iz „golfa„ bi pri{ao suvoza~evom sedi{tu, otvorio vrata, ne{tokaopitaoilibezikakvihre~ioteota{nusasuvoza~evogsedi{ta.Izwebipotomprisvajali pare, telefone, kartice i druge vrednosti.Pripadniciovegrupe suregitrovaninarkomanskizavisniciiparesutro{ilinanabavkudroge-ka`eVujicaMr|a. Onjeapelovaona`enekojese vozesameukolimadasezakqu~avajuukolimadoksevoze,posebno ako dr`e uo~qive ta{ne na dohvat ruke, te da uz bankovne karticenedr`epin-kodoveniu mobilnim telefonima jer ih kradqivciveomabrzo„provale„ iiskoriste. -Tako|e,bilobidobroda,posebno,`enekadakadapodi`unovacsbankomataobratepa`wuna todaliimaublizinisumwivih osoba te da pogledaju levo i desnoilijo{boqedaseutimtrenucima kre}u u dru{tvu nekog svog.  Ovi izgrednici su ~esto specifi~ni po pona{awu i izgledu,odnosno,obi~nosumladii neretko imaju na sebi dukseve s kapuqa~amakojimasemaskiraju. Naj~e{}eimajuod15do30godina, dok ima i izgrednika mla|ih od 14 godina - napomiwe Vujica Mr|a. M.Vuja~i}

NAPETASITUACIJANAPRELAZIMAKAKOSMETU

Srbiidaqe blokiraju teretwake kodJariwa

Srbiidaqedr`eublokadimagistralni put Ra{ka-Leposavi} ka administrativnom prelazu Jariwe ne dozvoqavaju}i kamionimaprolazakovimputem. Desetteretnihkamiona,parkiranojedanasume|uzoninateritoriji centralne Srbije ispred administrativnogprelazaJariwe naseveruKosova. Oni su parkirani na jednoj od dvekolovoznetrakenamagistralnom putu Ra{ka-Leposavi} u me|uzoni,gdeSrbidanono}node`u-

`e svoju nezavisnost. Na drugoj straniKforjeblokiraoalternativne pravce za teretni saobra}aj. Me|unarodne snage negirale sutvrdwe~elnikaop{tineLeposavi} da svojim merama direktno uti~e na snabdevawe lokalnog stanovni{tva osnovnim potrep{tinama,isti~u}idajeKosovoza komercijalnurobulakodostupno preko administrativnih prelaza MerdareiBrwak. U saop{tewu, Kfor je tako|e pozvao sve odgovorne da uti~u i

RanijeblokadekodJariwa

UDESNACRNOGORSKOM PRIMORJU

Kragujev~anin te{kopovre|en kodBudve MotociklistaA. N. (23)iz Kragujevcate{kojepovre|en u saobra}ajnom udesu koji se ju~e dogodio kod tunela Mogren,naputuBudva-Tivat,saop{tila je crnogorska policija. Kako se navodi, Kragujev~aninje,zbogpovredazadobijenih u sudaru sa kamionom, hitno preba~en u bolnicu u Kotoru. Zbogudesa,saobra}ajnaputu Budva-Tivat bio je u prekidunekolikosati,saop{tilajecrnogorskapolicija. (Tanjug)

rajupodjednim{atorom.Naovom magistralnomputu,Srbide`uraju i u Leposavi}u, me|utim, tamo barikadanema,alisutu,kakoka`udabikontrolisalidanasever Kosovadrumskimputemnestignu kosovski carinici ~ijem prisustvuseprotive. Srbisu,ume|uzoni,uspostavili blokadu za teretni saobra}aj krajem pro{log meseca, nezadovoqni zbog kretawa teretnih vozila kojima se prevozi komercijalnaroba. Onisusenaovumeruodlu~ili jersmatrajudajetojo{jedanpoku{aj da se na prelazima sa centralnom Srbijom instaliraju kosovskeinstitucije. Predsednik op{tine Leposavi}Dragi{aVasi}objasniojeranijedagra|aninatajna~iniskazujuneslagawesanameromvlasti Pri{tine da integri{e sever KosovaiMetohijeitimezaokru-

spre~e „ilegalnu blokadu komercijalnog saobra}aja” severno od Jariwanasrpskojstraniadministrativnelinijerazgrani~ewa. U ciqu odr`avawa sigurnog i bezbednog okru`ewa, Kfor je uspostavio odre|eni broj kontrolnih punktova za kontrolu vozila da bi spre~io kretawe komercijalnog saobra}aja kroz neovla{}ene pravce preko administrativne linije razgrani~ewa, ka`e seuwihovomsaop{tewu. NateritorijicentralneSrbijedanassenisumoglividetipripadnicisrpske`andarmerije,kojisudonedavnoboravilisapopar vozilaublizinilinijerazgrani~ewa. Kontrolunaadministrativnom prelazu Jariwe obavqaju pripadnici Euleksa, gde zadr`avawa skoroidanema,anasamomprelazumogusevidetiiturskivojnici Kfora. (Tanjug)


14

sport

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

30.LETWЕ OLIMPIJSKЕ IGRЕ ULONDONU(27.JUL–12.AVGUST) RUKOMETA[ISRBIJEIGRAJUSELEKCIJOMMA\ARSKE

Orlovimaiboddovoqan za~etvrtfinale Pos le me~ eva ~etvrtog kola sve je mawe-vi{e poznato. Posle ubedqive pobede rukometa{a [panije nad Ma|arskom33:22(16:13),reprezentacijaSrbije}eseudirektnom obra~unu za ~etvrtfinale danasod10.30nameritinaselekciju Ma|arske. Pobednik tog duela igra}e u razigravawu za polufinale sa Islandom, koji je iznenadio Francusku 30:29 i zauzeoprvomestougrupiA. O ~etvrtom putniku za ~etvrtfinale odlu~iva}e reprezentacijeSrbijeiMa|arske,a kojespremnijiposletriporazaipobededaupetomme~uizbor i plas man u razi g ravaw e zna}emove}danasokopodneva. Hrvats ka je gotovo sig urn o obezbedilaprvomestougrupi. Odwegagamo`eodvojitiporaz od [panije u posledwem kolu sa {est i vi{e razlike. Tako bi verovatno u krugu sa Danskom(kojabitrebalodasavladaKoreju)i[panijom,ostavila prvo mesto Dancima. U svakoj drug oj kons tal ac ij i ako [panci pobede bi}e drugi, a Dancitre}i. Dali}ebitikalkulacijanakonporazaFrancuzaodIslandaudrugojgrupite{kojeprognozirati. Francuzi }e se protiv[ve|anaudirektnomduelu boriti za drugo mesto, kako bi izbegli,verovatno,Dance.Me|utim, ni drugi rival im ne}e biti lak{i, jer je [panija u Novom Sadu na Evropskom prvenstvuve}izbacilagalskepetlove iz borbe za medaqe. U svakom slu~aju, najizvesnije je da}eseu~etvrtfinaluHrvatskai}inapobednikaduelaTu-

Bojan Beqanski u duelu sa danskim rukometa{ima

nis–Argentina,ave}seznada }epobednikme~aSrbija–Ma|arskaigratisaIslandom.Bi}e interesantno videti duel

Franc uz a sa [panc ima ili Dancima u ~etvrtfinalu. Ko god bio, bi}e to prava poslastica.Raspletsituacije~ekaju

i[ve|ani,koji}etako|ezaka~itijednuodovedvereprezentacije. Ako Srbija u posledwem koluGrupeBpobediiliigranere{enosaMa|arskom-zauze}e ~etvrto mesto i sa te pozicije }eu~etvrtfinale.Furijaje,s obziromnavisokupobedu,opet u~inilausluguna{emtimu(pobedila Poqsku za plasman SrbijenaOI),sobziromdaorlovisadaimajuboqugolrazliku odsevernihkom{ija(Srbija-8, Ma|arska-17)idaimjezaprolazdovoqaniremi. Selektor Veselin Vukovi} izrazio je zadovoqstvo prvom pobedom rukometa{a u Londonu: - Morali smo da pobedimo kako bi zadr`ali na{u veru u napredak. Tim je pru`io dobru partiju i odradio sve profesionalno. Sada moramo da podignemo na{u igru na jo{ vi{i nivo kako bi pobedili veoma dobru selekciju na{eg severnog suseda. ^eka nas te`ak me~ sa Ma|arima, jer }e se i oni boriti za prolaz u ~etvrtfinale. Pobedi}e tim koji bude raspolo`eniji. Nadamseda}etobitiSrbijaistakaojeselektor. Naselektorovere~inadovezao seBojanBeqanski: - Veoma va`na pobeda za nas. Va`najebilaizana{esamopouzdawe. Spremni smo za veliku borbu za ~etvrtfinale. Imali smotrijakaprotivnikanastartu i neke nesre}ne poraze. Sada imamo plan za ~etvrtfinale. ^eka nas te{ka utakmica sa Ma|arskom.Da}emosveodsebeda se plasiramo u daqi tok takmi~ewa-istakaojeBeqanski.

VATERPOLISTISRBIJEIGRAJUSRUMUNIMA

Selektorhvalikapitena Pobedom nad reprezentacijom SAD od 11:6 u ~etvrtom kolu vaterpolisti Srbije su obezbedili prvo mesto u B grupi,adana{widuelsareprezentacijom Rumunije, od 15.10 ~asova, samo bi trebalo da potvrditajplasman.Na{iisto~nisusedisudosadazabele`ili samojednupobeduitriporazai nalazesenapetommestuugrupi bez {ansi da se domognu ~etrtfinala. Prvo mesto u grupi garantujelak{egrivalau~etvrtfinalu, a to bi mogle da budu reprezentacije Gr~ke ili Australije. One }e danas u direktnomdueluod12,20odlu~iti kome}epripasti~etvrtomesto uAgrupi,atimeiplasmanu~etvrtfinale. Igra protiv Amerikanaca ohrabruje pred najva`niji me~ naturniru,atoje~etvrtfinale.AndrijaPrlainovi}jeuduelu sa Amerikancima postigao 300. gol za reprezentaciju. Selektor Dejan Udovi~i} za sada

je zadovoqa izdawem svojih pulena. - Zadovoqan sam, ispo{tovanojesve{tosmosedogovorili. PitatezaVawuUdovi~i}a.Wemu je najte`e, vrhunska klasa, kapiten,aimaojetolikupauzu i wemu je duplo te`e u ovom utakmicama. Pokazao je ko je i kakav igra~ - rekao je Udovi~i}. StefanMitrovi}izutakmiceuutakmicuigrasveboqe. -OdbranaprotivAmerikanacabilajenavisokomnivoutokom celog me~a i ako ovako nastavimo mo`emo da se nadamo pozitivnomishodu,svedokraja. Ne biramo rivala u ~etvrtfinalu, niko ovde nije do{ao da izgubiimisezasvakime~spremamokaodajefinale-naglasio jeMitrovi}. Filip Filipovi} je konstatovaodaekipamo`ejo{boqei da ne smeju da se primaju laki golovi. - Ne treba da se opu{tamo. Pravimo sigurne korake. Ame-

Stefan Mitrovi} u sve boqoj formi

rikancinisuimalidan,aliponavqamdamo`emoboqe-rekao jeFilipovi}.

@ivkoGoci}jekratkorekao: -Sigurnomigromidemokao~etvrtfinalu,atojesrceturnira.

Andrija Zlati} je u posledwoj seriji ostao bez medaqe

MALOKALIBARSKIPI[TOQ50METARA

Zlati} proma{iobronzu Osvaja~ prve medaqezaSrbijunaOlimpijskim igrama u Londonu Andrija Zlati} nijeuspeodado|edoodli~jaiu disciplinimalokalibarskipi{toq50metara.Zlati}jeufinalu bio {esti sa 655,9 (564) krugova i medaqu je ispustio u posledwoj seriji, kada je imao {ansuzabronzu,alijepogodio samo7,6.ZlatojeosvojioJongoh Jin iz Ju`ne Koreje sa 622,0

udrugoj,te96upetoj,stignedo tre}eg mesta sa 564 pogo|ena kruga.Ufinalujelo{epo~eo, alijeponovouspeodasevrati, po{to je strelce od tre}eg do {estog mesta delilo mawe od jednogkruga.Predposledwuserijubiojeizjedna~ensaVangom natre}emmestu,alijepogodio samo7,6,aKinez10,6pajebronza zavr{ila u wegovim rukama. ZarazlikuodZlati}a,dofinalanijestigaoDamirMikecko-

Mnogomije`ao Andrija Zlati} rekao je da mujemnogo`ao{tonijeosvojio medaqu u ga|awu malokalibarskimpi{toqem. -Stvarnomije`ao{tonisam do{ao do medaqe, bio bi to istorijski uspeh. Bilo je stvarnote{kouop{tedo}ido medaqe ako uzmete u obzir da sustvarnonajve}esileustreqa{tvu ra~unale na odli~ja. Zafinalesuoscilacijeuobi~ajena stvar, mo`da je bilo malotremekojaponekadmo`e idapomogne-rekaojeZlati}. Srpski strelac je do samog kraja finala imao {ansu za bronzu, ali je u posledwoj serijizabele`iorezultatod7,6 krugova. - Stvarno sam ga opalio na brzinuipropustioprilikuda do|emdomedaqe-naveojeon. Zlati} je pro{le nedeqe osvojiobronzuuga|awuvazdu{nimpi{toqem. - Prihvatio bih samo jednu medaqu,usvakomslu~ajumogu da ka`em da sam prezadovo(562)kruga,ispredsunarodnika JangRe^oijasa661,5(569),dok jebronzapripalaKinezu@ivejuVangu,kojijeimao658,6(566) krugova. Zlati} je u kvalifikacijama i pored lo{e prve dve serije (92,91)uspeodasevratiisa97

qan- poru~io je srpski strelac. Onjepodsetiodasustrelci u Londonu ve} do{li do tri finala i osvojili jedine dve medaqezaSrbijudosada. - Ostvarili smo veliki uspehzaovakavtiptakmi~ewa, kojisede{avajednomu~etiri godine-istakaojeZlati}. Selektor Goran Maksimovi}rekaojedajeZlati}dosadauvekdobropucaoufinalima na velikim takmi~ewima, aliidajesveostvarenodosadavelikiuspehnaIgrama. - @ao mi je stvarno {to se nije domogao i druge medaqe. Andrijajejakufinaluiuvek dosadanavelikimtakmi~ewimajetodobroizvodioigurao do kraja kao {to je uradio vazdu{nimpi{toqem.Ovde,ovaj pi{toqjemalonezgodnijiima isedmicaiosmicakolikoho}ete. Ipak, posledwa sedmica ga je gurnula na {esto mesto. Ne mo`emo da budemo nezadovoqni-rekaojeMaksimovi}. jijesa558krugovabio16.ukvalifikacijama. Zlati} je osvojio bronzanu medaqu u disciplini 10 metara vazdu{ni pi{toq, a Ivana maksimovi} srebrnu u disciplini 50 metaramalokalibarskompu{kom trostav.

TEKVONDISTIIATLETI^ARISTIGLIULONDON

Bezvelikihobe}awa

Spremna za takmi~ewe: Ivana [panovi}

PredstavniciSrbijeutekvondouiatleticistiglisuuLondon.KakosurekleMilica i Ivana, jedva ~ekaju po~etak takmi~ewa. Milica Mandi}, aktuelna je evropska vice{ampionka u te{koj kategoriji, iza}i }e na borili{te 11. avgusta. Ona je izjaviladanijebilolakodo~ekatidanpolaskauLondonidajojjesada`eqadapru`imaksimum. - Do{ao je i taj dan. Svesni smo da smo mladi i da smo sportisti u razvoju. Svako odnasjedao100odstotokompriprema,fizi~kiipsihi~ki,asadaho}emotodaprenesemonaborili{te-reklajeMandi}eva. Od tekvondista se potajno nadamo medaqi, s obzirom na odli~ne rezultate na

prethodnim velikim takmi~ewima, ali niko od wihnijetimeoptere}en. -Nemapritiska,sviradimozaSrbijuitonam jedodatnamotivacija-istaklajeMilica,predvodnicasrpskogtekvondotimaukojemsujo{DraganaGladovi}(do57kg)iDamirFejzi}(do68kg). Skaka~icaudaqIvana[panovi},nekadadruganasvetuujuniorskojkonkurenciji,istaklaje dajeponosna{tojedeoolimpijskogtima. - Svesna sam kvaliteta takmi~ewa na koje odlazim.ULondonupredstavqamoisebeinaciju,a meni su ovo druge Igre u karijeri. Maksimalno sam spremna za takmi~ewe i nestrpqivo ~ekam po~etak-poru~ilaje[panovi}. Skaka~iceudaqna}i}esenatartanuuutorak uve~e,afinalejenarasporedudankasnije.


SPORT

dnevnik

15

ponedeqak6.avgust2012.

30.LETWEOLIMPIJSKEIGREULONDONU(27.JUL-12.AVGUST) TURNIRTENISERA

\okovi}bezmedaqe Novak \okovi} nije uspeo da osvoji medaqu, po{to je pora`en u borbi za bronzu.Boqi od wega bio je Argentinac Huan Martin del Porto koji je sa 7:5, 6:4 doneo svojoj zemqi prvi medaqu na Igrama u Londonu. \okovi} je igrao solidno, dobro servirao, minimalno gre{io, ali nije uspeo da iskoristi ni jednu od {est brejk {ansi. Sa druge strane, Delpo je iskoristio dve iz

SestreVilijamsu{leuistoriju Sestre Serena i Venus Vilijams odbranile su olimpijsko zlato u `enskom dublu, po{to su u finalu savladale ^ehiwe Andreu Hlavackovu i Lusi Hradecku sa 6:4, 6:4. Za obe ameri~ke teniserka to je po ~etvrto olimpijsko zlato u karijeri, {to je novi rekord u istoriji ovog sporta. Sestre Vilijams na olimpijskom turniru nisu izgubile nijedan set. Serena je u Londonu postala prva teniserka koja je osvojila zlato u singlu i dublu posle 12 godina, a prethodno je to po{lo za rukom Venus na Igrama u Sidneju.

lopte, ali je Novak sjajnim servisom spasao obe. Argentinac je ipak brzo stigao do nove {anse i ovaj put je iskoristio. \okovi} je parirao dobrom servisu rivala, da bi usledio maratonski gem kojim je Novak stigao do brejk {anse. Me|utim, drugi reket sveta nije iskoristio ni ~etvrtu {ansu da Argentincu oduzme servis, ali je nastavio sa napadima pa je odmah stigao i do pete. Usledio je sjajan poen, Delpo je diktirao tempo, skoro izbacio \okovi}a drop-{otom, ali ga je Novak stigao i primorao Argentinca na rizi~an udarac. Argentinac je jedva stigao loptu i udario forhend dijagonalu, te imao dovoqno sre}e da lopta okrzne liniju i donese mu |us.Drama je nastavqena nakon {to je \okovi} pogodio liniju za slede}e izjedna~ewe, da bi padom omogu}io Del Potru drugu set loptu. Novak je iza{ao na mre`u i izjendna~io, ali je potom napravio dve gre{ke i Del Potro je dobio prvi set sa 7:5.

PROGRAM Danas RUKOMET 10.30Ma|arska-Srbija KAJAK 10.30 kvalifikacije - jednosedK11000m(MarkoTomi}evi}) 11.39 kvalifikacije - ~etverac(`)(Panda,Na|,Kubik,Tibor) 12.51 polufinale - ~etverac (`)(Panda,Na|,Kubik,Tibor) ODBOJKA 12.30Srbija-Rusija Izgubqen set oborio je Novakovo samopouzdawe, pa je Del Potro ve} u tre}em gemu napravio brajk i brzo bez izgubqenog poena stigao do 3:1. U naredna tri gema oba tenisera su bila sigurna na svoj servis, te je Argentinac vodio 4:3. Novak je poku{ao u slede}em gemu da se vrati u me~, stigao je do nove brejk {anse, {este u me~u prve u drugom setu, ali ni wu nije iskoristio pa je servirao na 5:3 za ostanak u me~u. \okovi} je smawio na 5:4, a onda u{ao motivisano u odlu~uju}i gem. Strpqivom igrom stigao je do 30:15, ali

ATLETIKA 12.45 - kvalifikacije na 1.500m(`)(MarinaMun}an) STREqA[TVO 10.00 kvalifikacije MK pu{ka trostav 3h40 metaka (m) (Mirosavqev) 14.45-finaleMKpu{katrostav3h40metaka(m)(Mirosavqev) VATERPOLO 15.10Rumunija-Srbija je Del Potro sa dva mo}na servisa stigao do me~ lopte. Perfektnim servisom stigao je do 6:4 u drugom setu ~ime je osvojio bronzanu medaqu. - Moram da ~estitam protivniku, on je odigrao zaista sjajno. Ne znam {ta mo`e sad pozitivno da se ka`e, osim da sam razo~aran - kratko je rekao \okovi} posle me~a i dodao:Ne znam da li mogu te situaciju da nazovem nesre}nim ili je bio prosto boqi. Da je moglo da se okrene, da ide ne{to i na moju stranu, moglo je. Ali, {ta je tu je.

Marejuzlato

Novak\okovi}

tako|e {est prilika i stigao do bronze.\okovi} je sjajno servirao na startu me~a pa je prva tri servis gema osvojio bez izgubqenog poena. U {estom gemu ja~e je napao i servis rivala i odmah stigao do tri brejk lopte. Me|utim, Argen-

tinac je spasao sve tri sjajnim servisima od preko 200 kilometara na ~as.Samo {to je Del Porto stigao do prednosti, ki{a je ponovo prekinula me~. Posle oko sat vremena pauze dva tenisera su se vratila na teren i osvojila po gem.

Novak je imao {ansu da stigne do brejk prilike i u desetom gemu, ali ju je propustio. Usput ga je ometao i pla~ bebe na tribinama. Do{lo je do pada u \okovi}evoj igri, ve} u slede}em gemu Del Potro je stigao do prve dve brejk

Endi Marej osvojio je zlatnu olimpijsku medaqu. Britanski teniser je u finalu, pred svojim navija~ima na centralnom terenu Vimbldona, razbio Roxera Federera - 6:2, 6:1, 6:4.Rekorder po broju gren slem titula, kome su trijumfi na Vimbldonu kao dobar dan (osvojio ih sedam), nije znao {ta ga je sna{lo. Za razliku od Serene Vilijams u `enskom tenisu, osta}e bez olimpijskog zlata, odnosno golden slema. Vi{e prilika, izvesno je, ne}e imati. Marej je igrao odli~no, kao i u polufinalu protiv Novaka \okovi}a, i iskoristio je pet od deset brejk lopti. Jednu mawe imao je i wegov protivnik, ali nijednu nije materijalizovao.Britanac je najboqe igrao kada je bilo najva`nije. Zato je ubedqivo pobedio.Marej je ponovo poveo u me|usobnim duelima sa Federerom, sada je 9:8, po{to je prekinuo niz [vajcarca od tri uzastopne pobede. Na istom mestu sastali su se pre ~etiri nedeqe, u finalu Vimbldona, i tada je Federer bio boqi. Tako je 25-godi{wi teniser iz Glazgova postao prvi Britanac u sa zlatom na Olimpijskim igrama jo{ od 1908. go-

EndiMarej

dine. Dodu{e, tenis nije bio olimpijski sport od 1928. do 1984.Nikada nije osvojio gren slem titulu, pa mu je ovaj trijumf u Londonu svakako najve}i uspeh u karijeri. Ujedno, skinuo je sa sebe epitet ve~itog gubitnika.

TURNIRODBOJKA[A

@ENSKIMARATON

Dobraigrautehazaporaz

Najiskusnija srpska atleti~arka Olivera Jevti} nije uspela da zavr{i maraton, dok je Ana Suboti} zauzela 71. mesto. Pobedu na trci dugoj 42 kilometara u centru Londona odnela je Etiopqanka Tiki Gelana, koja je do{la do trijumfa u vremenu od 2:23:07 sata, {to je novi olimpijski rekord.Srebro je sa pet sekundi zaostatka osvojila Priska Xeptu iz Kenije, dok je na tre}em mestu Ruskiwa Tatjana Petrova Arhipova imala 22 sekunde zaostatka u odnosu na pobednicu.

Srbija-Brazil2:3(25:22,15:25,25:20,22:25,9:15)

Srpkiwe lo{e

LONDON: Hala Earls kort, gledalaca: 11.000, sudije: Vang (Kina), Santi (Italija). SRBIJA: N. Kova~evi} 16, U. Kova~evi} 10, Jani} 3, Petkovi} 2, Stankovi} 6, Niki}, Miti}, Ra{i}, Atanasijevi} 13, Starovi} 8, Podra{~anin 10, Rosi} (l). BRAZIL: Rezende 4, De Souza 9, Santo{ 14, Visoto 10, @iba, Murilo 12, Ser`o (l), Tiago, Rodrigo 3, Lukas 7, Garsija, Dante 11. Odbojka{i Srbije nalaze se na korak od plasmana u ~etvrtfinale Olimpijaskim igara, iako su u u me~u s Brazilom zaradili samo bod. Ponovo su na{i momci odigrali dobar me~, vodili su 1:0 i 2:1 u setovima, ali nisu imali snage za zavr{ni udarac vredan tri boda, isto kao u me~u s Nemcima. Pobedom nad Brazilom Sr-

Odbojka{iSrbijebi}enate{komispituume~usRusima

IZJAVEPOSLEUTAKMICE

Kolakovi}:Imamo{ansu Maratonkesutr~ale centromLondona

[to se ti~e srpskih predstavnica, Jevti}eva je od starta trke bila oko 60. pozicije, da bi posle 15. kilometra usledio wen pad u poretku i na kraju odustajawe sa trke pre 25. kilometra. Suboti}eva je ostala u trci do kraja, ali nije zabele`ila zapa`en rezultat, po{to je kroz ciq pro{la kao 71. sa oko 15 minuta zaostatka.

Na{ tim je u ~etvrtom kolu pora`en od Brazila sa 2:3, ali Kolakovi} smatra da wegovi izabranici vi{e ne bi trebalo da razmi{qaju o tom me~u, po{to i daqe imaju {anse za plasman u ~etvrtfinale. - Bio je ovo jako te`ak me~, isto kao protiv Nema~ke, kao {to smo i najavqivali. To se obistinilo, i, na`alost, opet nismo uspeli da prelomimo na na{u stranu u ~etvrtom setu. Brazilci su peti set odigrali jako dobro i iskusno, isto kao i po~etak drugog seta - rekao je Kolakovi}. Srbija i daqe ima {ansu da pro|e u ~etvrtfinale, a da bi to u~inila mora da osvoji bar bod ili dva u dana{wem me~u s Rusijom. - Mislim da ne bi trebalo previ{e da razmi{qamo o me~u sa Brazilom. Ponovo imamo svoju {ansu, ~eka nas jo{ jedna velika utakmica. Jesmo

slabiji od Rusije, ali opet `elimo da se nadigravamo s wima i da odigramo onako tvrdo kao u me~u sa Brazilom - rekao je Kolakovi}. Selektor je kazao da Milo{ Niki} nije igrao zato {to je u utakmici s Nema~kom povredio lakat. Dragan Stankovi} odgovorio je novinarima da dobra igra mo`e da predstavqa blagu utehu za poraz, ali da wegov tim sada ima samo jednu {ansu za ~etvrtfinale. - Zahvaquju}i ovom bodu smo blizu, ali nam opet treba bod ili dva protiv Rusa. Ra~unica je jasna, moramo i}i na pobedu protiv Rusije i to je ono {to nas odr`ava u `ivotu na ovom turniru. Na utakmici smo pokazali ono {to smo obe}avali posle poraza od Nema~ke, da }emo se boriti, dati sve od sebe da se primaknemo plasmanu u ~etvrtfinale - rekao je Stankovi}.

bija bi mnogo opu{tenije u{la u posledwe kolo i susret s Rusima, a sada im je za ~etvrtfinale potreban minimum bod, ali samo ako Nema~ka izgubi od Brazila i ne osvoji bod. Na{a selekcija je protiv Brazila igrala odli~no, potvrdiv{i da i nova generacija srpskih odbojka{a ima mesto u svetskom vrhu. Uz malo sre}e u kqu~nim momentima mogli smo i do pobede u duelu sa apsolutnim favoritom. Me~ je trajao 119 minuta.Srbija je tokom prvog seta bukvalno sve vreme bila u vo|stvu, uz izjedna~ewa Brazilaca na 1:1 i 9:9. Set je okon~an sme~om Atanasijevi}a za 25:22.U drugom setu suprotna slika - Brazil je odmah poveo, na{i su posledwi put izjedna~ili na 6:6, ali je odmah zatim rival stekao {est poena prednosti i bilo je jasno da sledi izjedna~ewe - 25:15 bilo je za Brazil. U tre}em setu izabranici Igora Kolakovi}a pokazali su fantasti~nu mentalnu snagu. Posle ujedna~enog po~etka Brazil je poveo sa tri razlike (15:12), ali je Kolakovi} tada tra`io tajm-aut, koji je rezultirao povratkom u egal rezultat. U fini{u seta na{i igra~i bili su fantasti~ni i stigli do 25:22 i obezbe|enog bar jednog boda, ~ime su dostigli Nemce. ^etvrti set je bukvalno visio o jednoj lopti, a prevaga je pala na stranu Brazila. Wihvo tim brzo je stekao tri poena prednosti i ~uvao je, ali je posle dve sudij-

Bgrupa Srbija-Brazil Nema~ka-Tunis Rusija-SAD 1.SAD 2.Brazil 3.Rusija 4.Nema~ka 5.Srbija 6.Tunis

4 4 4 4 4 4

3 3 3 2 1 0

2:3 3:0 3:2 1 11:4 10 1 10:5 8 1 9:5 8 2 6:8 5 3 7:10 5 4 1:12 0

Agrupa V.Britanija-Poqska Australija-Italija Argentina-Bugarska 1.Poqska 4 2.Bugarska 4 3.Italija 4 4.Argentina 4 5.Australija 4 6.V.Britanija 4

3 3 3 2 1 0

0:3 2:3 3:1

1 10:4 9 1 10:4 9 1 10:6 8 2 7:7 6 3 5:9 4 4 0:12 0

ske odluke u korist na{eg tima (obe ispravne) na sredini seta na{a ekipa izgledala spremno da preokrene rezultat. Pri 22:20 na{ tim je dobro razradio poen, ali se prilikom Valasovog prijema sme~a lopta odbila ne ~udesan na~in u nebraweni deo na{eg poqa i umesto preokreta Brazil je uspeo da mirno privede set kraju 25:22. Usledio je taj-brejk.Brazil je poveo 4:1, ali se na{ tim vratio do 6:5. Usledili su kqu~ni momenti, posebno 13. poen, koji je nagovestio rasplet, Santos @unior je izblokirao Uro{a Kova~evi}a.Usledila je promena strana, a do tada ne previ{e pouzdani brazilski blok je proradio punom snagom, pa je tim Bernarda Rezendea do{ao do nedosti`nih 11:5. Do kraja su rutinski sa~uvali pobedu.


16

ponedeqak6.avgust2012.

sport

dnevnik

30.LETWEOLIMPIJSKEIGREULONDONU(27.JUL–12.AVGUST) NOVAK\OKOVI]RAZO^ARANZATO[TOJEOSTAOBEZMEDAQE

Jedanodnajte`ih porazaukarijeri

Srpskiteniser`ali {to svojoj zemqi nije doneo medaqu i ka`e: Nijeva`nokolikoputa padne{ve}kolikoputaustane{. Novak\okovi}uLondonunijeuspeodaodbraniolimpijskubronzu osvojenu pre ~etiri godine u Pe-

vawa su bila ve}a, s obzirom na rezultate u 2011. godini. Sport je~udoinijebitnokolikoputa padne{, nego koliko puta ustane{.Nadamseda}uizovoga iza}ija~iidamogudugodatrajemiigramnaovomnivou-rekao je\okovi}.

mi je jedan od najte`ih poraza u karijeri.Olimpijskeigresuvrlo specifi~no i retko takmi~ewe jer se odr`avaju svake ~etiri godine.Nisamuspeo,idemodaqei ~ekamoRio. Priznao je da je Del Potro igraohrabroizaslu`enopobedio.

Srpski teniser `ali {to nije uspeo da svojoj zemqi donese jo{ jednumedaquidasenadada}eto u~initiza~etirigodineuRioDe @aneiru. -Nagrenslemturnirimaimate prilikudaispravitepogre{noi napravite boqi rezultat svake godine, a Olimpijske igre su jednomu~etirigodineitojene{to specijalno. Veoma boli kada ne donesetemedaqusvojojzemqi,ovo

- Nije me htelo danas, niti u petakupolufinalu,ajanatone mogudauti~em.Postojetrenuci kada se lomi rezultat i kada jedan udarac odlu~uje pobednika.On(DelPotro)jetuodigrao hrabro i zaslu`eno pobedio. Poku{avaosamdabudemagresivan i da ne dozvolim da ~ekam wegovugre{ku,ve}dadiktiram tempo -  zavr{io je Novak \okovi}.

Del Potro i \okovi}

kingu. Za dva dana izgubio je dva me~a,upolufinaluodEndijaMareja, pa od Huana Martina Del Potra (5:7, 4:6) borbu za tre}e mesto. Drugireketsvetanije`eleoda tra`iopravdaweuumoru. -Sviimajuistusezonu,tonije obrazlo`ewe. Pro{le godine sam igrao fenomenalno, izgubio jedan me~ u {est meseci, a ove opet igrao dosta dobro. O~eki-

Pokradenaustralijskisprinter Britanskapolicijasaop{tilajedasulopovi pobegli sa kompletom opreme australijskog sprintera, koji ukqu~uje i wegovu specijalnu obu}u.PolicijauKentuka`edasudvojicalopovaukralaEndrjuuMekejbutorbuukojojsubiliwegovesprinterskepatikesa{iqcima,tim-

skidresimobilnitelefon.Taj21-godi{wakbi trebalo da se takmi~i u {tafeti 4h100 metara slede}egpetka.Policijajesaop{tiladajetorbaukradenaupetakiztreningcentrau{koliu Tonbri|`u,najuguEngleske,60kilometaraod OlimpijskogstadionauLondonu.

Riznica medaqa

BritanacAjnsli u{aouistoriju Britanac Ben Ajnsli pobediojeuklasifinna olimpijskoj regati u Londonuiu{aouistorijujermujeto~etvrtazlatnamedaqasaOlimpijskihigara!Slavioje uovojklasiuPekingu2008.iAtini 2004, u laseru je trijumfovao u Sidneju2000,a1996.ulaserujebio vice{ampionuAtlanti.Imaisedamsvetskihtitulauklasamafin ilaser.IzaAnslija,kaoiuPekingu, plasirao se Danac Jonas Fog Kristensen, dok je bronzu osvoji XonatanLober(Francuska).

U klasi star u pobedni~koj posadiiz[vedskebiojeskiper FrederikLuf,kojijeuPekingu pre ~etiri godine osvojio bronzusaEsktromom.Uposadi mu je u Londonu bio Maks Salmien. Srebro su osvojili  Britanci Ian Persi i Endru SimsonkojisuuPekingubili{ampioni, dok je bronza pripala Brazilcima Robertu [iedu i BrunuPradikojisuustarubili drugi u Pekingu. [eid ima dve olimpijske titule u laseru 2000.i1996.

ZlatozaKinezaZouKaja KinezZouKajuspeojedaodbranitituluolimpijskog{ampionaizPekingaiosvojizlatouLondonusa15.933.Srebroje pripaloJapancuKoheijuU~imurisa15.800,{tomujetre}e odli~je u Londonu posle timskog srebra i zlata u vi{eboju. BronzajepripalaRusuDenisuAbqazinusistomocenomkaoiU~imura.U~imurajeimate`inuve`be6,700iocenuzaizvo|ewe9,100,Abliazinte`inu9,100alislabijuocenuzaizvo|ewe6,700. NakowushvataqkamazlatojeuzeoMa|arKristijanBerkisa16.066 ispredbritanskogdvojca.SrebrojepripaloLuisuSmitusistomocenomkao{tojezabele`ioiBerki,dokjebronzuosvojioMaksVitlok sa15.600.Berkijeodradiove`bute`ine6,900alijezaizvo|ewedobio 9,166poena.Smitjeimaote`inu7,000alijezaizvo|ewedobio9,066poenapajekododre|ivawavlasnikazlatapresudilaocena. KoddamanapreskokujezlatopripaloRumunkiSandriRalukiIzba{isa15.191,srebrojeosvojilaAmerikankaKajlamaronisa15.083,a bronzaRuskiwiMarijiPa{ekisa15.050.

Zemqa

Z

S

SAD Kina V. Britanija J. Koreja Francuska Nema~ka Italija Kazahstan S. Koreja Rusija Holandija J. Afrika Novi Zeland Japan Kuba Ma|arska Poqska Ukrajina Australija Rumunija Kanada Belorusija Danaska ^e{ka Brazil Hrvatska Slovenija Etiopija Jamajka Gruzija Litvanija Venecuela [vajcarska Meksiko [vedska Kolumbija [panija Slova~ka Indija Srbija Belgija Indonezija Mongolija Kenija Norve{ka Egipat Gvatemala Tajland Tajpeh Gr~ka Moldavija Azerbejyan Uzbekistan Katar Singapur Iran Hong Kong Tunis

26 25 14 9 8 5 5 5 4 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

13 16 7 3 6 10 5 0 0 15 1 1 0 10 2 1 1 0 12 4 3 2 2 2 1 1 0 0 0 0 0 0 0 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 1 1 0

B UK 15 12 8 5 8 6 3 0 1 10 4 0 4 12 1 2 1 4 7 2 6 3 2 1 4 0 2 1 1 0 0 0 0 1 0 1 1 3 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 2 2 1 1 1 1 1 1 1

54 53 29 17 22 21 13 5 5 28 8 4 7 24 5 5 4 6 20 7 10 6 5 4 6 2 3 2 2 1 1 1 1 4 3 3 3 4 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 2 2 1 1 1 1 1 1 1


SPORT

dnevnik

ponedeqak6.avgust2012.

17

30.LETWEOLIMPIJSKEIGREULONDONU(27.JUL-12.AVGUST) SEBASTIJANKOUPREZADOVOQANPRVOM NEDEQOMIGARA

MILORAD^AVI]ZAVR[IOPLIVA^KUKARIJERU

Ulaziusportsku politiku

Spektakularan uspeh Predsednik Organizacionog odbora Olimpijskihigarau Londonu Sebastijan Kou rekao je da je prezadovoqanprvom nedeqom tog takmi~ewa. “Linijaciqaidaqe izgleda prili~no daleko, ali stvari idu boqe nego {tojeikoumomtimu mogao o~ekivati na osnovu nekih mra~nihpredvi|awauo~imanifestacije koja, izgleda, postaje znamenit deo istorije Igara”, napisaojeKouusvojojkolumni zaAP. Najprijatnijideooveprvenedeqe Igara za Koua su bile informacije od sportista i zvani~nikatimovakojisureklida suretkoilidanikadanisubili svedoci tako dobrog predstavqawasportaitakovelikeposete. -PrvapolovinaIgarauLondonujespektakularanuspehkoji je prirodno opreznu britansku publiku pretvorio u deliri~ne navija~e.Tradicionalnabritanska rezervisanost se raspala dokstrancirazmewujuolimpijskevestiizajednogledajuekraneprenosivihure|ajadauhvate najnovijuakciju-rekaojeKou. Kouisti~edasetransformacija desila zahvaquju}i svemu {tojeprethodiloIgrama. - Tokom deset nedeqa pre po~etka Igara, olimpijska bakqa jeposetilaskorosvakideobritanskihostrva,svakuzamislivu znamenitost i lepotu, no{ena svim mogu}im prevoznim sredstvima i u rukama inspirativnih qudi, od osoba sa te{kim

uzbu|ewa do usijawa. Ako inostrani gledalac mo`da propustio neku od kulturnih referenciilidoma}ih{ala,tonije va`no za takav nezaboravni spektakl. Koudaqetuma~idajeceremonija sadr`ala sve stvari koje najvi{e volimo o Britaniji – komplikovan smisao za humor, qubav prema ekscentri~nosti, ose}ajzafer-plejiprihvatawe multikulturalnosti. -Olimpijskeigresupostale globalna pozornica za najja~e i najd ram at i~n ij e tren utk e sporta, od Xesija Ovensa koji seizrugujeHitlerovimarijevskim verovawima na Igrama u Berlinu 1936, do savr{ene desetke Na|e Komane~i u Montrealu1976. Kou je, ipak, istakao da nije svebilotakosavr{eno. -Sane~imoveveli~inene}e svebitiapsolutnosavr{enood prvog dana, ali nije bilo ni~eg ni nalik haosu koji su mnogi predvi|ali,{tosvedo~iogodinama detaqnog planirawa i posve}enosti miliona qudi {irom grada i {irom sveta. Bilo je problema, neki igra~i badmintonasunastojalidagubeme-

Milorad^avi}(28)zavr{iojepliva~kukarijerubezosvojene medaqeuLondonu,alijeodmahkrenuoukampawuzaulazakuorganeMe|unarodnogolimpijskogkomiteta,jertamo`elidapredstavqaSrbiju.Milorad^avi}jediplomiraopoliti~kuekonomijunapresti`nomameri~komuniverzitetuBerkli.Krajni ciq^avi}ajedajednogdanapostaneministarsportauSrbiji. -Ulazimusportskupolitiku.Ciqmijedabudemizabranza ~lanasportskekomisijeMe|unarodnogolimpijskogkomiteta. Glasawe}ebitiobavqeno9.avgusta,azvani~napromocijabi}e odr`ananazatvarawuIgara-rekaojeMilorad^avi}idodao:Narednedanemoramdaprovedemukampawi,dakru`imoko olimpijskogselaiskupqampotpise.Nijesveumojimrukama,jer sukandidatikojisenebaveozbiqnosportomve}sedamdanau kampawiiimajuprednost. Najboqisrpskipliva~svihvremenaistakaojeda}ebraniti interesesportistaida}eseboritizawihovaprava. -Veomasampo~astvovantime{tosamkandidat.Bi}emivelikozadovoqstvodazastupampravasportista.Bori}usezawihovoobrazovaweiprotivdopinga.Voleobihdabudemglassportista-istakaoje^avi}.

NAPLIVA^KIMTAKMI^EWIMAULONDONU

Oborenodevet svetskihrekorda Pliva~katakmi~ewa u Londonu pokazala su da rekordi mogu da padaju i bez polietilenskihkostima.KadajeFINApre po~etkom2010.godinedonelaodlukuozabranikostima,smatralo se da }e tada aktuelni rekordi potrajati dosta dugo.Promena je imala efekta, ali se u Londonu pokazalo da napredak i daqe pomerawe granica brzine ne mo`e ni{tadazaustavi. Devet svetskih rekorda jeste mnogo mawe od 25, koliko ih je oborenopre~etirigodineuPekingu (ili ~ak 43 na SP u Rimu 2009),alisobziromnaprednost kojusuimalitada{wipliva~i-

pala {ampionu iz Pekinga UsamiMeluliju(Tunis). Najbr`e svih vremena bile su iameri~kepliva~iceu{tafeti 4 h100 me{ovito - Misi Frenklin,RebekaSoni,DejnaVolmer i Alison [mit (3:52,05). Takav rezultat uop{te nije iznena|ewe, jer su sve one, osim [mit, u Londonupostavqalenovesvetske rekorde i u pojedina~noj konkurenciji.Sonije~akdvaputaru{ilarekordna200metaraprsno (u polufinalu, pa u finalu), Frenklin je zablistala na 200 le|no,aDejnaVolmerna100delfin. Rekorderi su ranije postali i Kineskiwa Je [iven na 400 me-

mo`e se re}i da svaki od novih rekordapredstavqave}ipodvig. Posledwe ve~eri olimpijskog pliva~kog programa, Kinez Sun Jang oborio je sopstveni rekord na 1.500 metara slobodnim stilom. Sun je sa vremenom 14:31,02 bioza~ak3,12sekundibr`inego pro{le godine na Svetskom prvenstvuu[angaju.Onjezavi{e od osam i po sekundi nadma{io drugoplasiranog Kana|anina RajanaKokrejna,dokjebronzapri-

{ovito, Ju`noafrikanac Kameron Van der Burg na 100 prsno i Ma|ar Danijel \urta na 200 prsno.Zvezdatakmi~ewabioje,nesumwivo,MajklFelps,kojijesa ~etirizlatneidvesrebrnemedaqepostaoubedqivonajtrofejnijipliva~svihvremenanaOlimpijskim igrama. On }e se oprostitiodbazenasau~inkomod18 zlata,dvasrebraidvebronzena triOlimpijade. Impresivno!

MAJKLFELPS,NAJUSPE[NIJIOLIMPIJAC SVIHVREMENA

Uradiosamsve {tosam`eleo

invaliditetom, do prvoklasne listeslavnih.Odu{evilajeceluzemqu. Potom je sve~ano otvarawe prema{ilosvao~ekivawa,iako Kou isti~e das su mu godinama govorilidaBritancinemoguda se takmi~e sa spektaklom na otvarawIgarauPekingu. -Uveksamgovorioda}eLondon prirediti ne{to druga~ije, zapawuju}u proslavu svega {to je britansko koja podi`e nivo

~eve,bilojenekolikoslu~ajeva dopingaprevara,alijo{ni~ega {tobirazbilosan.Mo`elisve da krene naopako u posledwoj nedeqi?Pa,mo`e.Ipak,`elim damogudasvakogsportistukrajemidu}enedeqepogledamuo~i idaonika`udajewihovuspeh rezultatiskqu~ivowihovihnaporaipriprema,adasuimorganizatorisamoobezbediliplatformdapoka`unajboqe-naglasiojeKou.

Najtrofejniji olimpijac svih vremena, ameri~ki pliva~ MajklFelpsrekaojedajeukarijeri postigao sve {to je `eleo.Felpsjeuposledwojtrciu karijeriosvojiozlatnumedaqu utrci{tafetana4h100metara me{ovito. -Da,da...Uradiosamsve{to samhteo.Akonekomo`edaka`e to za svoju karijeru, onda zna~i da je definitivno vreme zane{todrugo-kazaoje27-godi{wiFelps. Onjeosvojioukupno22olimpijske medaqe, od ~ega 18 zlat-

GVATEMALACERIKBARONDONAPRAVIOSJAJANPOTEZ

Prvitelevizor, paprvamedaqa Predstavnik Gvatemale u brzom hodawu ErikBarondonapravio je sjajan potez kada je preodlaskanaOIkupioporodiciTVprijemnik.Barondojetime izuzetno obradovao svoju porodicu, koja prethodno nije imala televizoruku}i.Ispostaviloseda je to bila va`na odluka i zato {tosuBarondoviroditeqi,tako|e atleti~ari, mogli da gledaju sinakakoosvajasrebrnumedaquu hodawuna20kilometara. Wegovo srebro je, ina~e, prva olimpijskamedaqauistorijidr`ave,kojasenalaziizme|uMeksikanaseveru,Belizeanaistoku,i HondurasaiElSalvadoranajugu. -Gvatemalajemnogopropatila, aliimasnove.Kadabisutraneko pu{kuilino`zamenioparompa-

Erik Barondo

tika i po~eo da trenira, bio bih najsre}niji~oveknasvetu-istakaojeErikBarondo.

Gvatemalajeudrugojpolovini 20. veka provela ~ak 36 godina u gra|anskomratu.

nih. Na igrama je isplivao 51 trkuipre{aooko9.900metara u bazenima. Felps sada ima veliku `equ da se odmori i da proputuje svetom sa ciqem da detaqnoobi|eraznamesta. -Tokomkarijeresambiouraznim gradovima, ali nikad nisam imao vremena da ih zaista obi|em. Velike zasluge za Felpsovu izuzetno uspe{nu karijeru ima wegovtrenerBobBauman. -Danemaweganikadanebih bioovdegdesamsada.Vole}uga dosmrti-rekaojeFelps. PRVIPUTUISTORIJI

Kiprani stiglido odli~ja

Kiparski olimpijski tim ju~era{wi dan }e upisati u istorijusportatezemqe,po{to je uspeo da osvoji prvu olimpijsku medaqu u istoriji. Kipar je osigurao prvu olimpijsku medaqu od kada u~estvuje na Olimpijskim igrama-od1980.godineuMoskvi. Jedrili~ar Pavlos Kontidisjeosiguraosrebrouklasi laser.Kiparska{tampauspeh 22-godi{weg Kontidisa opisuje kao najsvetliju stranicu sportskeistorijeKipra.

Domedaqesa slomqenimpalcem Rep rez entativka Velike Britanije u xudou Gema Gibons osvojila je srebrnu medaqu sa slomiqenim prstom. Gibons je ve}inu borbi u kategoriji do 78 kilograma ulazila sa dobro banda`iranom levom {akom, a u finalu je izgubila od Amerikanke Kajle Herison. „Prenekolikosati sam saznala da mi je palac slomqen i slede}enedaqe}uoti}inaoperaciju. Uprkos tome, ovo je bila

najboqa nedeqa u mom `ivotu”, napisalajenaTviteruGibons.


18

SPORT

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

RAS P O RE D UTAKMI CA JE SE WE G DE L A FUDBAL SKOG P R VE N STVA JE L E N SU P E R L I GE SR BI JE

1.

kolo

5.

kolo

(11. av gu sta, 17.30–20)

Jagodina - Hajduk OFK Beograd - Dowi Srem Partizan - BSK Sloboda Point - Spartak Zlat. voda Vojvodina - Smederevo Javor - Crvena zvezda Rad - Radni~ki 1923 Novi Pazar - Radni~ki (N)

9.

(15. septembra, 16.30–19)

Partizan - Hajduk Sloboda Point - OFK Beograd Vojvodina - Jagodina Javor - Dowi Srem Rad - BSK Novi Pazar - Spartak Zlatibor voda Radni~ki (N) - Smederevo Radni~ki 1923 - Crvena zvezda

13.

kolo

kolo

(20. oktobra, 14.30–16)

Vojvodina - Hajduk Javor - Sloboda Point Rad - Partizan Novi Pazar - OFK Beograd Radni~ki (N) - Jagodina Radni~ki 1923 - Dowi Srem Crvena zvezda - BSK Smederevo - Spartak Zlatibor voda

(17. novembra, 13.00–15.30)

Rad - Hajduk Novi Pazar - Javor Radni~ki (N) - Vojvodina Radni~ki 1923 - Sloboda Point Crvena zvezda - Partizan Smederevo - OFK Beograd Spartak Zlatibor voda - Jagodina BSK - Dowi Srem

Fudbaleri Vojvodine

2.

kolo

Hajduk - Radni~ki (N) Radni~ki 1923 - Novi Pazar Crvena zvezda - Rad Smederevo - Javor Spartak Zlatibor voda - Vojvodina BSK - Sloboda Point Dowi Srem - Partizan Jagodina - OFK Beograd

3.

kolo

(22. septembra, 16.30–19)

Hajduk - Crvena zvezda Smederevo - Radni~ki 1923 Spartak Zlatibor voda - Radni~ki (N) BSK - Novi Pazar Dowi Srem - Rad Jagodina - Javor OFK Beograd - Vojvodina Partizan - Sloboda Point

(25. av gu sta, 17.30–19.30)

7.

kolo

(29. septembra, 15.30–18)

Sloboda Point - Hajduk Vojvodina - Partizan Javor - OFK Beograd Rad - Jagodina Novi Pazar - Dowi Srem Radni~ki N. - BSK Radni~ki 1923 - Spartak Zlatibor voda Crvena zvezda - Smederevo

8.

Hajduk - Radni~ki 1923 Crvena zvezda - Radni~ki (N) Smederevo - Novi Pazar Spartak Zlatibor voda - Rad BSK - Javor Dowi Srem - Vojvodina Jagodina - Sloboda Point OFK Beograd - Partizan

Hajduk - Spartak Zlatibor voda BSK - Smederevo Dowi Srem - Crvena zvezda Jagodina - Radni~ki 1923 OFK Beograd - Radni~ki (N) Partizan - Novi Pazar Sloboda Point - Rad Vojvodina - Javor

11.

(6. oktobra, 15.30–18)

(3. novembra, 13.30–15.30)

Javor - Hajduk Rad - Vojvodina Novi Pazar - Sloboda Point Radni~ki (N) - Partizan RAdni~ki 1923 - OFK Beograd Crvena zvezda - Jagodina Smederevo - Dowi Srem Spartak Zlatibor voda - BSK

12.

Hajduk - Smederevo Spartak Zlatibor voda - Crvena zvezda BSK - Radni~ki 1923 Dowi Srem - Radni~ki (N) Jagodina - Novi Pazar OFK Beograd - Rad Partizan - Javor Sloboda Point - Vojvodina

14.

(24. novembra, 13–15.30)

Hajduk - Dowi Srem Jagodina - BSK OFK Beograd - Spartak Zlatibor voda Partizan - Smederevo Sloboda Point - Crvena zvezda Vojvodina - Radni~ki 1923 Javor - Radni~ki (N) Rad - Novi Pazar

15.

kolo

kolo

kolo

(1. septembra, 17.30–19)

10.

(27. oktobra, 13.30–16)

kolo

kolo

OFK Beograd - Hajduk Partizan - Jagodina Sloboda Point - Dowi Srem Vojvodina - BSK Javor - Spartak Zlatibor voda Rad - Smederevo Novi Pazar - Crvena zvezda Radni~ki (N). - Radni~ki 1923

4.

6.

kolo

kolo

kolo

(18. av gu sta, 17.30–20)

(10. novembra, 13.30–15.30)

Hajduk - BSK Dowi Srem - Spartak Zlatibor voda Jagodina - Smederevo OFK Beograd - Crvena zvezda Partizan - Radni~ki 1923 Sloboda Point - Radni~ki (N) Vojvodina - Novi Pazar Javor - Rad

(1. decembra, 13–15.30)

Novi Pazar - Hajduk Radni~ki (N) - Rad Radni~ki 1923 - Javor Crvena zvezda - Vojvodina Smederevo - Sloboda Point Spartak Zlatibor voda - Partizan BSK - OFK Beograd Dowi Srem - Jagodina


SPORT

dnevnik

EVROPSKOPRVENSTVOJUNIORKIURUMUNIJI

JuniorkeSrbijezaslu`enodobilebronzanumedaqunaEP

Na{eko{arka{ice osvojilebronzu Holandija–Srbija46:59(9:22,8:17,16:13,13:7)

BUKURE[T: SC Rapid Arena, gledalaca 500, sudije: Anastopulos (Gr~ka), @eneu (Francuska), Panter (Nema~ka). HOLANDIJA: Zapej, Kornelijus, Katman 7, Gujit 2, Klerks 4, [oen, de Jong 5, Slim 7, Trefers 8, Hoveling 1, Hof 10, Kempers 2. SRBIJA: Bo{kovi}, Nikoli}, Vidakovi}, Kova~evi} 11, Stepanovi}, Topuzovi} 6, Stana}ev 15, Vu~kovi} 6, Jankovi}, Mandi} 11, Stankovi} 10, Crvendaki}. @enska juniorska ko{arka{ka reprezentacija Srbije

osvojila je bronzanu medaqu na Evropskom pvenstvu u Bukure{tu. Na{e ko{arka{ice u susretu za tre}e mesto bile su boqe od vr{wakiwa iz Holandije 59:46. Nakon poraza u polufinalu od Rusije, izabranice selektora Zorana Kova~i}a smogle su snage da u ute{nom finalu poka`u kvalitet i `equ za slavqem, {to se videlo ve} na startu susreta. Nakon prvih 10 minuta, Srpkiwe su stekle ubedqivu prednost 22:9. U istom ritmu Stana}eva i drugarice odigrale su u drugu ~etvrtinu pa su na odmor oti{le sa ubedqivih 21 poenom vi{ka (39:17). Granitna odbrana donela je pre-

vagu u prvih 20 minuta duela u Rapid Areni. Najve}u razliku na me~u juniorke Srbije imale su u 23. minutu (46:20). U drugom poluvremenu ko{arka{ice Holandije uspele su preko Hof, Trefers i Katman da ubla`e zaostatak, ali ne i da utakmicu uvedu u rezultatski neizvesnu zavr{nicu. Na kraju su Holan|anke izborile ~astan poraz, a slavqe u taboru na{e reprezentcije moglo je da po~ne. Najefikasnije u redovima Srbije bile su Stana}v sa 15, Kova~evi} i Mandi} sa po 11 ko{eva. Na drugoj strani boqa od ostalih u redovima Holandije bila je Hof sa 10 poena. I.G.

EVROPSKI[AMPIONATNABRDSKIMSTAZAMA

Borkovi}svebli`itituli Srpski automobilista i ~lan ekipe Nisotec Du{an Borkovi} pobedio je u francuskom Le Mon Doru u takmi~ewu za Evropski {ampionat u brdskim trkama. Ovom pobedom Borkovi} je pove}ao prednost u odnosu na konkurente i sve je bli`i tituli {ampiona Evrope. Do kraja sezone ostale su jo{ tri trke ([vajcarska, Slovenija, Hrvatska).

- Do titule prvaka mi je dovoqna mo`da i jo{ samo jedna pobeda, ali zbog svih navija~a, sponzora i cele nacije a i mene samog obe}avam da }u dati sve od sebe da trijumfujem u sve tri preostale trke. Sadaje bilo veoma te{ko zbog iznenadnog problema sa mewa~em, ali najva`nije je da smo pobedili, da smo osvojili nove bodove i da smo sve bli`i ciqu - rekao je Borkovi} posle trke. Slede}a trka {ampionata Evrope na brdskim stazama vozi se za dve nedeqe u [vajcarskoj.

PRVENSTVOBALKANAZAJUNIORE

Borisavqevi}ponovo {ampion Milo{ Borisavqevi}, supertalentovani juniorski reprezentativac kraqeva~kog Metalca odbranio je titulu {ampiona Balkana u drumskoj vo`wi na prvenstvu odr`anom u Beogradu. Stazu od 93 km pre{ao je sa 2:24,45 ~asova i solo stigao na ciq sa 2,38 minuta prednosti u odnosu na drugoplasiranog Nike Iltijana iz Albanije. Tre}i je trku zavr{io Ferit Kan Samli iz Turske sa 3,44 minuta slabijim vremenom, dok je lep uspeh postigao osvajawem ~etvrtog mesta Stefan Stefanovi}, reprezena-

tativac ~a~anskog Borca sa 7,01 minut zastatka. Deveti je bio Marko Polumirac, juniorski as Metalca, a 17. Aleksandar Miti}, omladinski reprezentativac Partizana. Andrej Galovi}, kadetski reprezentativac Partizana osvojio je srebrnu medaqu dok se bronzom okitio kadetski as ni{kog @elezni~ara MBN Milan Bogdanovi}.Tur~in Onur Balkan pobedio je u kadetskoj trci na stazi od 63,5 km, pobegav{i grupi od 27 biciklista na 33. kilometru. Zavr{io je trku u vremenu 1:38,43 ~asova. Bogdanovi} na drugom mestu je

Milo{Borisavqevi}

imao 52 sekunde slabije vreme, dok je Bogdanovi} na tre}oj pozciji stigao sa 3,10 minuta zaostatka. Na ~etvrto mesto plasirao se Du{an Rajovi}, dok je 17. stigao Stefan Jovanovi}, obojica reprezentativci Metalca. U~estvovali su mladi biciklisti iz Albanije, Rumunije, Kipra, Bugarske, Turske, Moldavije, BiH, Makedonije i Srbije.

ponedeqak6.avgust2012.

19

VOJVODINASEPRIPREMAZAREVAN[SRAPIDOM

Ofanzivomdo ispuwewaciqa Pred fudbalerima Vojvodine u ~etvrtak je revan{ utakmica 3. kola kvalifikacija za Ligu Evrope, u kojoj }e, drugi put u sedam dana, odmeriti snage s be~kim Rapidom. U Novom Sadu, u sjajnom ambijentu stadiona „Kara|or|e”, crveno-beli su pobedili s 2:1 i stekli prednost pred duel na stadionu „Gerhard Hanapi” u glavnom gradu Austrije. Da li je ta prednost dovoqna, sazna}emo u ~etvrtak uve~e, ali je ~iwenica da se tim trenera Zlatomira Zagor~i}a priprema da pru`i maksimum u Be~u i poku{a da obezbedi prolazak u 4. kolo kvalifikacija. Ju~e su crveno-beli trenirali u FC „Vujadin Bo{kov”, a u popodnevnim satima trener Zagor~i} je, posredstvom internet prenosa, pratio derbi 3. kola austrijskog prvenstva izme|u Rapida i be~ke Austrije. Pobedili su gosti sa 3:0 (1:0), golovima koje su, pred 17.000 gledalaca na stadionu „Gerhard Hanapi”, postigli Kinast (dva) i Simkovi}. Rapid je nastupio u slede}em sastavu: Kenig{ofer, Fereira, Sonlajtner, Katcer, Kulovic (Prager), Hofman, Drazan (Burg{taler), Idiz (Heikinen), Trimel, Alar, Bojd. Utakmici je prisustvovalo 17.000 gledalaca.

Povre|eniigra~isveboqe Posle prvog duela s Rapidom na povrede su se u Vojvodini po`alili golman Nemawa Supi} i kapiten Miroslav Vuli}evi}, a simptome bolesti osetio je sjajni strelac Abubakar Oumaru. - Supi} je zaradio nezgodnu povredu kolena, koja inicijalno na terenu nije izgledala sjajno - rekao je dr Borko Vukosav. - Ne radi se, sre}om, o povredi ligamenata, pa se on nalazi pod terapijom, a danas }emo uraditi i snimawe magnetnom rezonancom. On je ju~e po~eo lagano da tr~i i mislim da }e biti u konkurenciji za tim za utakmicu u Be~u. Abubakar je osetio posledice viroze, ali je ve} mnogo boqe i mislim da ni on nije pod znakom pitawa za duel s Rapidom. Kona~no, Vuli}evi} je dobio udarac u stopalo, re~ je bolnoj povredi pra}enoj otokom, pa je pod tretmanom je i mislim da je sasvim realno da sva trojica budu na raspolagawu treneru Zagor~i}u za revan{. Isto se odnosi i na Stevanovi}a koji je tako|e bolestan, ali je redovno trenirao s ekipom, dok su svi ostali zdravi i rade bez problema.

UBe~samo snavija~kom grupom I pored velike `eqe uprave FK Vojvodina da organizuje put na utakmicu 3. kola kvalifikacija za Ligu Evrope Rapid - Vojvodina za navija~e crveno-belih, posledwa informacija glasi da klub iz Be~a nije u mogu}nosti da Novosa|anima obezbedi vi{e od 500 karata, koje su od ranije pla}ene za navija~ku grupu Firma. Kona~an odgovor doma}ina i nedavawe bilo kakve garancije da Vojvodina mo`e da dobije tra`eni broj od 1.500 karata spre~ava novosadski klub da u|e u rizik organizovawa odlaska ve}eg broja navija~a u Be~, ka`e se na zvani~nom sajtu crvenobelih, uz izviwewe simpatizerima. - Austrija je igrala kao {to smo to ~inili i mi u drugom poluvremenu utakmice u Novom Sadu - objasnio je Zagor~i}. Iskoristili su gosti gre{ke igra~a Rapida i ubedqivo rezultatski pobedili, ali je doma}in i ovom prilikom pokazao da ne odustaje od svog sistema igre. Mi ne smemo u revan{u da potpadnemo pod pritisak navija~a, ve}, ponovi}u to i ovog puta, moramo da budemo maksimalno skoncentrisani i fokusirani na igru. Uz to, na{i igra~i moraju da imaju veliko samopouzdawe jer samo tako, uz neophodnu dozu mudrosti, mo`emo u revan{ da u|emo sa `eqom i namerom da pro|emo u narednu rundu kvalifikacija za Ligu Evrope. [ef struke mo}i }e u Be~u da ra~una na Branislava Trajkovi}a koji je odradio kaznu zbog dva `uta, automatski i crvenog kartona koje je zaradio u Litvaniji, ali i daqe u konkurenciji za ekipu ne}e biti Vuka Mito{e-

BranislavTrajkovi}ususretusaSuduvom

vi}a, koji mora da ide na lekarska ispitivawa. - Nemamo preveliki fond igra~a i svako od wih nam je veoma zna~ajan. Trajkovi} }e biti u konkurenciji za startnu postavu u Be~u, ba{ kao i svi ostali igra~i koje budemo poveli na put u Austriju. Iz onog {to kroz va{e re~i mo`emo da naslutimo, Vojvodina }e i u revan{u igrati ofanzivno, na pobedu? - Apsolutno ostajemo dosledni ori jen ta ci ji da igra mo ofanzivno - kategori~an je bio Zagor~i}. - Ako se ne igra tako, ne mo`e se ni do}i u {ansu za postizawe golova. U prvoj

Foto:S.[u{wevi}

utakmici Austrijanci su nam dali gol prakti~no bez {anse, jer Hofman je pogodio pre~ku iz {uta, a ne iz prilike, dok je gol postignut posle prekida. Od igra~a }u zahtevati da maksimalno skoncentrisano u|u u me~ i verujem da u tom slu~aju na{e {anse za prolaz daqe u velikoj meri rastu. No vo sa |a ni u glav ni grad Austrije putuju avionom u sredu, a iste ve~eri }e trenirati, u ter mi nu utak mi ce ko ja se igra u ~etvrtak od 21.05 ~asova. Povratak u Novi Sad planiran je za petakuprepodnevnimsatima. A.Predojevi}

SUTRAUADORJANU

Gostujesuperliga{DowiSrem Superliga{ Dowi Srem iz Pe}inaca gostuje sutra (utorak) u Adorjanu kod Kawi`e. Doma}in novope~enom superliga{u bi}e ekipa Tise, koja se uspe{no takmi~i u Podru~noj ligi Subotice, a utakmica po~iwe u 17 sati. Tisa i Dowi Srem ve} godinama neguju dobre odnose i saradwu, pa su Pe}in~ani ve} nekoliko puta gostovali u Adorjanu, dok su igrali u u pokrajinskom rangu takmi~ewa. Saradwa sportskih

prijateqa se nastavqa, a dolazak Doweg Srema u ulozi superliga{a pobudu|uje interesovawe qubiteqa fudbala iz Adorjana i okolnih potiskih mesta. - Trudi}emo se da budemo dobri doma}ini i kako dolikuje ugostimo na{e sportske prijateqe iz Pe}inaca - ka`e prvi ~ovek FK Tisa ^aba Bor{o{. M.Mr.


20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

ПОИЗБОРУКРИТИЧАРА

У АВГУСТУ У БИОСКОПИМА

„Вртоглавица”за анале

Дечак са бициклом

Алфред Хичкок је напокон успео да надмаши Орсона Велса када је његова „Вртоглавица„ проглаш ен а за најб ољ и филм икада,по мишљењу критичара листа „Сајт енд Саунд„ (Sight &Sound). „Вртоглав иц а„ са Џејм сом Стјуартом и Ким Новак је тако скинула са трона, после 50 година,Велсовог „Грађанина Кејна„,наводи лист који објављује Британски филмски институт и који сваке деценије спроводи анкету међу критичарима. „Грађанин Кејн„ сада се налази на другом месту 10најбољих филмова. На листи су се нашао и н��витет:Џиге Вертов документарац „Човек са филмском камером„ који је на осмом месту. На трећем је „Токијска прича„Јасушире Озуа,потом следе Жан Реноарова „Правила Игре„, „Свитање„Ф.В.Мурнауа,„Одисеја у свемиру 2001” Стенлија Кјубрика, „Трагачи„Џона Форда,Карл Дреје-

Џејмс Стјуарт у филму „Вртоглавица”

рово „Страдање Јованке Орлеанке„ које је на деветом месту и „Осам и

по„Федерика Фелинија на десетом месту. (Танјуг)

КОРИСНИЦИ ИМДБОДЛУЧИЛИ

Најбољи филм „Бекство из Шошенка” Корисници највеће интернет базе филмова - ИМДБ (Internet Movie Database) изабрали су за најбољи филм свих времена „Бекство из Шошенка„ Френка Дарабоунта из 1994. године, док се последње остварење из трилогије Кристофера Нолана о Бетмену - „Успон мрачног витеза„ (2012)нашао на 10.месту.

та Бенинија „Живот је леп„ (1997) и класична британска комедија „Нежна срца и дијадеме„ (1949)Роберта Хамера. Користи од ове промене имали су филмови „Кишни човек„ (1988) Берија Левинсона , „Ноћна мора пре Божића„(1993) Хенрија Селика и „Нес аломиви„ (1987)Брајана де Палме.

Награђивана драма браће ЖанПјера и Лика Дардена -„Дечак са бициклом„приказиваће се од сутра у биоскопу „Вилин град„ у Нишу,а од 23.августа у Београду, у „Дворани Културног центра„, најавио је дистрибутер „МегаКом филм„. Ова дирљива филмска прича освојила је бројна признања, међу којима су Гран при на прошлогодишњем Канском фестивалу,као и Награда за најбољи сценарио на додели Европских филмских награда 2011.Филм је био номинован и за Златни глобус, у категорији најбољи страни филм,а српској публици представљен је на фестивалу „Кустендорф„, где су браћа Дарден били гости,као и на Фесту,почетком ове године. Главни јунак ове драме је Сирил, једанае стогодишњи дечак, остављен у дому за незбринуту децу,уверен да ће се отац вратити по њега. У потрази за оцем случајно упознаје фризерку Саманту,која му дозвољава да оста-

не код ње.Сирил,међутим,разо- чаран јер га отац не жели,не препознаје љубав коју му Саманта пружа,осећање које му може помоћи да победи бес. Жан-Пјер и Лик Дарден су познати белгијски филмски редите-

љи који пишу, продуцирају и режирају филмове заједно.Прву међународну награду освојили су у Кану - њихов филм „Росетта„ награђен је Златном палмом 1999. Другу Златну палму добили су за филм „Дете„2005. (Танјуг)

„Аватар2”тек2015. Обож авао ц и нау чн оф ант астичн ог блокб ас тер а Џејм са Камерон мораће да буду стрпљиви - „Аватар 2” ће у био - скопе стићи тек 2015. Према

пис ањ у лис та „Лос Анђ ел ес тајмс“, премијера другог дела „Ават ар„-а, првоб итн о нај ављеназакрај2014,одложенаје загодинудана.

Затим „Петпарачке приче„ (1994)Квентина Тарантина,„Добар,лош,зао„(1966)Серђиа Леонеа, „Дванаест гневних људи„ (1957) Сиднија Ламета, „Шиндлерова листа„ (1993) Стивена Спилберга. Ноланов „Мрачни витез„ из 2008.је бољи од свог следбеника, те се нашао на осмом месту,док је

Разлог овог померања је одлука америчког редитеља да купи имање на Новом Зеланду и на њему сними део филма. Кам ер он нам ер ава да једн о врем е жив и на свом новом имању пре него што започн е са снимањем. Она, наиме, жели да „упије„ атмосф еру тог рајскогместакоје,наводно, подсећа на Панд ору, план ету народаНави. Џејмс Кам ер он, иначе, планира да пар ал елн о сним и други и трећи наставак своје епске пустоловине. Премијера трећег дела јеидаљепредвиђеназакраје2016. (Танјуг)

СНИМАЋЕ СЕ ФИЛМ КОЈИ ПРЕТХОДИ ХОРОРУ „ИСИЈАВАЊЕ”?

Идејаупочетнојфази

Из филма „Бекство из Шошенка”

Правила коришћења сајт а ИМДБ су се променила 17. јула, те је уместо 3.000 гласова сада потребно 25.000, да би се неко остварење нашло на листи 250 најбољих филмова свих времена. Због тога са листе су испали последњи филм Веса Андерсона „Краљевство излазећег сунца„, Оскаром награђени филм Робер-

Промена правила утиче само на то да се неки филм нађе међу Топ 250,али не и на његову позицију на тој листи. На првом месту остало је остварење „Бекство из Шошенка„ са Тимом Робинсом и Морганом Фрименом у главним улогама, следе „Кум„1и 2Френсиса Форда Кополе из 1972.и 1974.године.

на деветој позицији последњи део трилогије „Господар прстенова„ Питера Џексона -„Господар престенова:Повратак краља„(2003). Први филм из Ноланове трилогије „Бетмен: Почетак„ (2005) налази се на 109.месту на листи 250најбољих филмова свих времена на основу гласова корисника сајта ИМДБ.

ПОСЛЕОТВАРАЊАОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА

РедитељДениБојл уцентрупажње НаконцеремонијеотварањаОлимпијскихигарау Лондону,којујеосмислиоредитељДениБојл,повећанојеинтересовањезањеговефилмове„Трејнспотинг„и„Милионеризблата„,пишемагазинНМЕ. ПродајаБојловогфилмаиз1996.године,„Трејнспотинг„, на сајту „Амазон„ енормно је порасла, за чак 5.800посто,каорезултатодушевљења четворочасовним спектакломуЛондонуподназивом„Острвочуда„,којијеу Великој Брит анији пратило око27милионателевизијских гледалаца. Од отварања Олимпијаде, „Амазон‘језабележиопораст интересовања за ДВД издања Бојлових остварења „Плажа„ (2000), „Сунце„ (2007) и „127 сати„ (2010). Ипак, одмах после „Трејнспотинг„-а,највишејепораслапродајаБојло-

вогОскаромнаграђеногфилмаиз2008.-Милионер изблата„итоза900посто. Директор продаје „Амазона„-а Џон Бумфеј  назвао је Бојла првим победником на Олимпијским играма. „Пораст наручивања филмова британског редитеља јасанјепоказатељдасељудима допаоспектаклкојијеонкреирао у Лондону„, додао је Бумфеј. У међувремену и филмови осталих звезда, које су се појавиленацеремонијиотварања Олимпијаде, добили су напопуларности,упрвомредуобафилмаоМистерБину и„Многобукениокочега„,поштосуРоуанЕткинсон и Кенет Брана ужели учешће у представи на Олимпијскомстадиону. (Танјуг)

Студио „Ворнер Брос„ испитује могућности снимања филма чија би прича претходила култном хорору Стенлија Кјубрика „Исијавање„из 1980.године, који су многи фанови окарактерисали као најстрашнији свих времена, пише „LA Times„. Студио је ангажовао сценаристу и продуцента Леату Калогридис,која стоји и иза остварења „Затворено острво„ и „Аватар„, како би проценила могућности тог пројекта. Филм „Исијавање„, заснован на бестселеру Стивена Кинга из 1977, у коме Џек Николсон тумачи лик лудог насилника Џека Торенса, је-

дино је остварење, међу девет, редитеља Стенлија Кјубрика које није номиновано за награде Оскар и

Златни глобус,али је временом попримио статус класичног хорора. Уколико би се снимио нови филм,радња би била концентриса-

на на дешавања која су претходила доласку Џека Торенса, његове суприге и психички поремећеног сина уизоловани хотел,што ће главног јунака отерати у лудило.Извор из студија „Ворнер Брос„за „LA Times„ је рекао да је пројекат још у најранијој фази и да још увек није званично започет. Кингово „Исијавање„ је 1997. адаптирано за потребе истоимене телевизијске мини серије,а познати писац хорора тренутно ради на наставку приче под називом „Doctor Sleep„ који је фокусиран на Торенсовог сина, Денија, који је сада 40-годишњак и ради у дому за тешко болесне у држави Њујорк. (Танјуг)

Фановиодушевљени трејлером Фановифраншизеобританском агенту007,позитивносуоценили трејлер за нови филм о Џејмсу Бонду - „Skyfall„, у коме се први пут види Хавијер Бардем у улози негативца,пишемагазинНМЕ. Новитрејлерзафилм„Skyfall„, који траје скоро 150 секунди, пун јеакционихсценаипоказуједаје радњановогостварењаочувеном агенту фокусирана око Бондове наводнесмртипренегоштосетајанствено врати на дужност. ТрејлернудиипрвипогледнаБардема уулозинегативца.Популарниглумац,којитумачиликРаулаСилве, имаплавукосуидивљачкипоглед, слично роли у остварењу „Нема земљезастарце„браћеКоензакојујенаграђенОскаром. УтрејлерусевидисусретБондаиКјуа,когапрвипутиграБен Вишо,каоиинтимнасценасаБеренисМарло.

Реакције на интернету поводом трејлера су позитивне. „Тотал филм„јеоцениотрејлеркао„невероватан„, док су корисници „Твитера„ написали да једва чекају филм. „Скyфалл„ ће премијерно

битиприказан26.октобрауВеликојБританијикадасеобележава50 година од како се Шон Конери 1962. први пут појавио у улози ИјанФлеминговогтајногагента,у филму„ДрНо„. (Танјуг)


kultura

dnevnik

ponedeqak6.avgust2012.

21

РЕТРОСПЕКТИВААЛЕКСАНДРАПЛАЧКОВА УСУСРЕТБЕОГРАДСКОМЏЕЗФЕСТИВАЛУ

Последица интензивнихосећања Карикатура:Д.Стојановић

ВЛАДИМИРПИШТАЛОСУТРА УНОВОСАДСКОЈГРАДСКОЈКЊИЖАРИ

Најличније однајпоетичнијег Издавачкакућа„Агора“изЗрењанинасутраћеод12до14сатиу Новосадској градској књижари (УлицаМодене),гостоватисасвојимиздањем„Венеција“ињеним аутором, Владимиром Пишталом, којићепотписиватикњигеидружитисесачитаоцима. Из „Агоре“ подсећају да је роман „Венеција“ обележио прошлу сезону,освојившинаграде„Кочићево перо“ и „Мома Димић“. Уредник„Агоре“,НенадШапоња, о Пишталовом роману – „дубоко најличнијој књизи најпоетичнијег српског писца“–написаоје: „‘Венеција‘ је један од најнеобичнијих романа наше књижевности управо због своје комуникационе платформе.Писана у тананом процепу између билдунгсромана и књиге метаморфоза, пратећи музичку структуру у којој су времена

садашњег и почившег смештена у исту раван,а осенчена поезијом и светлошћу Медитерана, истовремено, она износи пред читаоца једну дубоко личну причу интелектуалног одрастања и поетских метаморфоза, и то кроз роман о граду који не признаје ограничења материје, граду насталом упркос законима вероватноће. Пишталов нови роман показује ону броделовску љубав за Медитеран.Кроз књигу о промени,књигу о обртању свих значења у карневалу, аутор посматра Венецију на озареним лицима људи из целог света. Тражи је у записима српских и светских писаца,али и у личним и предачким повестима, у историји медитеранских Словена, у избрисаним метаморфозама грчких камених лавова,у комедији дел арте К.Р. и,пре свега,у поезији.“

Ретроспективафотографијао домаћојџезсцени,„Београдски џез фестивал некад и сад“, новосадског аутора Александра Плачкова, биће отворена сутра у19часова,углавномхолуДома омладне Београд. Изложба сеотвараусусрет28.београдскомџезфестивалуикаконајављује аутор, биће подељена на двадела:црно-белефотографије из периода осамдесетих и фотографије у боји са новијих издања Београдског џез фестивала. - Први део говори о Београдскомџезфестивалуусоциј ал ис тичкој Југос лав иј и. Тадасефотографис алонацелулоидном филму и штедело на материјалу. – објашњава Плачков. - Други представља сав рем ен у бео г радс ку џез сцену, наравно фотографис ану сав рем ен ом диг ит алн ом опремом. Новосадски фотограф је везаосвојукаријеру,измеђуосталог, и за музику. Са џезом се упознаоврломлад,каошеснае- стогодишњак, „када му је рокенролпостаодосадан“: -Јасамфотографкојифотографише разне теме, а џез је једнаодњих.Докслушамџез муз ику дож ив љавам инт ензивнаосећањакојавидимина лиц има муз ич ар а. Пожел ео сам да овековечим и забележим, на неки начин да сачувам, све те прелепе музичке АнаКоеннафотографијиновосадскогаутора О томе колики је љубитељ џеза говори и тренутке и тако сам почео да фотографичињеница да поседује архиву фотографија шемџезере.

ЈОВАНИСАКОВ ДРЕВНИОРИГАМИПОДИГАОНАВИШИНИВО

Уметностодпапира Добро се зна да је позориште уметност тренутка. Не може да се понесе кући. Има још једна сличнокрхка,уметностодпапира–оригами,којајесапретходном,уКикинди нарочитосрећно склопљена. НаФестивалумалих сценакојисеодржавакрајемсезоне, па је тако било и недавно, свим учесницима се додељује фигурина-успомена, рад Јована Исакова, ваљда јединог оригамистe насветучијирадови подносе и кишу и сунце. То се најбоље види у једном другом позоришту, тачније „позориштанцу“,названом„Лане“,учијем прелепом дворишту, иначе правој малој ботаничкој башти, станују бројни јунаци из света ЈованаИсакова:Тесла,Конфучије,Чаплин,ДонКихотиЗагорса својим верним пратиоцима СанчомПансомиЧикомГонзалесом, а ту је и уметничка верзија окамењених сватова из Ђавоље вароши. Првошточовекнеможедаповерује кад види радове Јована Исаковајетодасуониодпапира. Поготово кад се сусретну напољу, а на питање да ли морају да

СјајниДонКихотиСанчоПанса

ихсклањајукадјеневремеуследиодричанодговор–не.Исаков откривадаједуготрагаозасрећнимспојем,алидајепремазивање„тајном“смесомнабазивоска дало најбоље резултате. Тако је трајностзагарантована. Друго логично питање је како сеоригамитехникомпостижутакокомплексниоблици,наштаод скромног, тихог Исакова који је правипримерствараоцакојивише воли да његов рад говори за себе,чућетенештокао–сведругојеуспеоданаправи,постојеће шеме проширивао је низом нових,пагасадапосебнозанимају само„немогућемисије“.Некеод њихсвакакосуболидФормуле1 у природној величини, као и скулптурацелогбендаМоторхед, којујењиховомвођиЛемијууручиоличнонаконцертууБеограду. Ипак, када се дубље запита о свомраду,ЈованИсаковћеодговоритидамујенајдражисегмент то што га преноси на младе, полазникеодкојихувекспоменепо некогкојеизузетноталентован,а има, рецимо, седам година. Исаковгарантуједаоригамиразвија

новосадскихџездогађајаупоследњих 30 година, али није баш најзадовољнији локалном сценом: -ЏезсценауСрбији,нанивоу домаћих музичара, одувек јебилаквалитетна,алиинеинвентивна, што је узроковано економском неисплативошћу овог музичког жанра на малом теренукаоштојеСрбија,анекада и Југославија. Због тога џезнеможебрже,модернијеи квалитетниједасеразвијаинапредује у складу са светским трендовима. Александар Плачков се бави фотографијом од 1978. године, а прву награду за фотографију добиојесамодвегодинекасније.Радиојекаофоторепортерза новине и часописе, а био је и службени фотограф Новосадског сајма, Синеоптика, Музеја градаНовогСада,Новосадског џезфестивала,УмбријаџезфестивалауНовомСаду...Тренутно је службени фотограф суботичкогинишкогџезфестивала. -Фотографијомсампочеода себавимса17,18година,ато значидасетимебавимвећскоро 35 година. Ствари око себе доживљавамвизуелноиогромнасиламејетераладатонанекиначинсачувамумеморијии забележим. Тако да је вероватнофотографијадошлакаонормална последица тог порива кажеПлачков. Ретроспективна изложба новосадског фотографа у Дому омладине Београдтрајаћедо24.августа. И.Б.

БЕОГРАДСКАФИЛХАРМОНИЈАТРАЖЕНАИПРЕСЕЗОНЕ

Распродата већинаулазница И пре почетка нове сезоне Београдске филхармоније, јубиларне деведесете,више од осамдесет одсто улазница је распродато, саопштено је јуче из менаџмента ове музичкеинституције,којијевредно припремао кампању за септембарскупромоцију јубиларне сезоне националног оркестра. Иакојезаоркестар одавно почела летња пауза, пуном паром радила је и билетарница за продају улазница за наредну сезону. Према речима пи-араБеоградске филхармоније Невене Шинке,цене нису промењене у односу на претходне године, Карта за концерт у просеку кошта 400динара. -Можда је,уз разноврстан програм сезоне и лојалну публику коју

Филхармонија годинама негује, и то разлог зашто је пре почетка сезоне,више од 80посто улазница распродато -рекла је Шинка. Као и претходних сезона, Београдска филхармонија поделила је у циклусе и своју нову сезону под називом „Првих деведесет“. Циклуси од пет концерета:„Пика-Точка-Тачка“, „Времеплов“, „Класични циклус“, „У сусрет јубилеју“, „Нове године“ и „Bizzarte“, продавали су се по цени од 1500до 3500 динара. У просеку је остало 90карата по циклусу, која ће бити у продаји од 3.септембра, када се поново отвара билетарница Београдске филхармоније. (Танјуг)

ВЕНЕЦИЈАНСКИФЕСТИВАЛ ОДАЈЕПРИЗНАЊЕСПАЈКУЛИЈУ

Награда за оригиналност Ауторпоредмонумента

моторику,маштовитуасоцијативност,апритомеје„спорт“којисе приличноисплати. - Оригами је вештина која смирује,креирапозитивнуенергију–објаснићеИсаков,чинећи да постане јасном стара јапанскалегеднаохиљадуждралова. Ко направи хиљаду оригами ждралова, очекује га добробит. Такосе Исакову,јошдокјебио дете,упамћењеурезалателевизијскасликајапанске деце озрачене бомбардовањемХирошиме и Нагасакија, која праве ждралове. Коју деценију касније, указаламусеприликадапутем једнекњигеионсавлада древну технику стилизованог савијања папира. Касније је књиге о техникама,папиримаооблицима,и сам писао, самостално је излагао је преко 20 пута а важи за оснивача првог оригами клуба на овим просторима, формираног при КУД „Ђока Павловић“, уПТТСрбије. И.Бурић

Америчком редитељу Спајку Лију биће уручена награда „ЈегерЛекутр“ на предстојећем Венецијанском филмском фестивалу,пише у јучерашњем броју часописа „Верајети“.Признањеседодељује„за оригинални печат који ��е дао савременој кинематографији“, а биће му уручено 31. августа, пре светске премијере његовог документарца „Бед 25“, посвећеном четвртвекаодобјављивања албума „Бед“ Мајкла Џексона,којиће у Венецији бити приказан ван такмичарске селекције.

Уметнички директор Венецијанског филмског фестивала Алберто Барбера оценио је да је Ли „креативни и ратоборни дух, аутор смелих и оштрих филмова, који су често непредвидљиви и провокативни у најбољем смислу те речи“. Претходни добитници признања „Јегер-Лекутр“ су Такеши Китано, Абас Кјаростами, Силвестер Сталоне и Ал Паћино. Филмски фестивал у Венецији, 69. по реду, биће одржан од 29. августа до 8.септембра.

ТАЈАНСТВЕНОЗАТВАРАЊЕОЛИМПИЈАДЕУЛОНДОНУ

„Пинкфлојд” демантујенаступ Култнибритански бенд „Пинк флојд“ демантовао је тврдње певача Еда Ширана да ће наступити заједно у Лондону, на церемонији затварања летњих Олимпијских игара. Ширан је рекао за аустралијски радио „Нова“ да ће наступити на церемонији,алинесагрупом „Ху“,какосумногимислили,негосабендом„Пинкфлојд“.Умеђувремену,наинтернетсајтумузичкогмагазинаНМЕ објављенојесопштењеза јавност групе„Пинк флојд“, у којем се наводи да они неће наступити на церемонији затварања Олимпијских игара у Лондону. Као потенцијални извођачи, помињани су још Џеси Џеј,ЕлтонЏонимногидруги,јерјезатварањезамишљенокаопрослава британске музике.


22

svet / BALkAn

ponedeqak6.avgust2012.

IZRAELZABRANIODAMINISTRIPETZEMAQAPRISUSTVUJUZASEDAWU

Otkazansastanak nesvrstanih

RAMALA: Sastanak odbora Pokreta nesvrstanih u Ramali, na Zapadnoj obali, otkazan je zbog toga {to je Izrael zabranioministrimanekolikozemaqa~lanicatogpokretadaprisustvujuzasedawu,izjaviojepalestinskizvani~nik.

- Posle konsultacija izme|u svih delegacija i palestinskih liderauAmanu,sastanakPalestinskogodboraPokretanesvrstanih u Ramali je otkazan -kazaojezvani~nikkojije`eleoda ostaneanoniman.

INDIJA

Palestinski zvani~nik je rekaodajeIzraelodbiodadozvoli ulazaknaZapadnuobalu{efovima diplomatije Malezije, Indonezije,Banglade{aiKube,sakojima nema uspostavqene diplomatske odnose. Visoki izraleski zvani~nikjepotvrdioovuinfor-

macijunavode}idasezabranaodnosinaministrepetzemaqa. -Donetajeodlukadasezabraniprelazakizraelskihgranica diplomatskim predstavnicima nekoliko zemaqa koje ne priznajuIzrael.Zemqeokojimase

radisuKuba,Al`ir,Indonezija, Malezija i Banglade{ - rekaojeizraelskizvani~nik. [efovidiplomatijeiz13zemqa koje su ~lanice Palestinskog odbora Pokreta nesvrstanih trebalo je sino} da odr`e sastanak na kome je trebalo da budepodr`anplanPalestinaca datra`eodGeneralneskup{tinedaslede}egmesecanazasedawupriznaPalestinistatusdr`ave-posmatra~a. Palestinski odbor~ineministriizIndonezije, Malezije, Banglade{a, sa Kube,izAl`ira,Egipta,Jordana, Ju`ne Afrike, Zimbabvea, Zambije, Senegala, Kolumbije i Indije. Generalna skup{tina UN mo`e da prizna Palestinu samo kao posmatra~a. Za puno priznawejenu`naodlukaSaveta bezbednosti u kojem Palestinci11.novembrapro{legodine nisu dobili dovoqno glasovazato.Palestinaje31.oktobra 2011. primqena u ~lanstvo Organizacije UN za obrazovawe, nauku i kulturu (Unesko), a visoki palestinski zvani~nici se nadaju da }e im to otvoriti vratajo{16agencijasvetskeorganizacije. (Tanjug)

IZRAEL

Poplave MUMBAJ: Najmawe34osobesu poginule,avi{estotinajeostalo zarobqenoupoplavamanaplaninskomseveruIndije,saop{tilisu zvani~ni izvori. Kako je javila agencija Frans pres, 23 radnika hidroelektrane u indijskoj dr`avi Utarakand izgubila su `ivot kadajevelikakoli~inavodeprodrla u centralu, izjavio je ministarzaprirodnenepogodeJa{fal Arija. Prema wegovim re~ima, jo{trojicavatrogasacasupoginulauborbisanepogodamaujednom selu u dr`avi Utarakand, koja se nalazinaHimalajima. U distriku Utarka{i, koji je popularnomestookupqawahinduisti~kihhodo~asnika,oko700hodo~asnikakojisusenalaziliuposetisvetili{timaostalisuzarobqeniupoplavama,rekaojeArija.

Unapre|ujeseraketni {titprotivIrana TEL AVIV: Izrael unapre|uje svoj balisti~ki raketni {tit „erou dva„ u trci protiv IranaiSirije,kojupodr`avaju SAD, izjavio je jedan visoki izraelski odbrambeni zvani~nik. Nova generacija „blok 4” navo|enih presreta~a raketa, radaraitehnologijazasinhro-

JEMEN

@rtve SANA: Unapadubomba{asamoubiceuXaru,najuguJemena,poginuloje42,araweno37qudi.Xar jejedanodnizagradovauprovincijiEbjankojesuvladinesnageu velikoj ofanzivi u junu preuzele od snaga lojalnih teroristi~koj organizacijiAlKaidapod~ijom kotrolom su se nalazili vi{e od godinu dana. Xihadisti su, me|utim,idaqeaktivniutojoblasti.

nizovawe sa „erou” ameri~kim sitemimaseinstalirauizraelskim baterijama, {to mo`e da potrajenekolikonedeqa,kazao je isti neimenovani izvor. -Preciznostidomet}ebitive}i -rekao je taj zvani~nik o sistemu„erou”kojijeoperativan od2000.godineiosposobqenje dadigneuvazduhdolaze}erake-

te na visinama dovoqnim da se nekonvecnionalne bojeve glave raspadnu bezbedno. On je rekao dajetodeo„tehnolo{ketrkeu regionu”. Izrael ve} dugo brine zbog razvoja iranskog nuklearnog programa za koji tvrdi da mu je ciqproizvodwaatomskebombe. Me|utim, nedavno sejavilanovabriga da bi sirijsko hemijsko oru`je i raketetipa„skad” mogle dospeti u ruke libanskog proiranskog Hezbolahazbogpobune protiv re`ima sirijskogpredsednika Ba{ara al Asada.Izrael je ve}zapretiodabi preventivno mogao napasti obe zemqe,{tobimoglo da izazove {iri rat i u suprotnosti je sa nastojawama SAD da se kriza re{i diplomatski. Pentagon i ameri~ka firma „Boing co” su partneri zasistem„erou”odkogaadministracijaameri~kogpredsednika Baraka Obame o~ekuje da oja~a Izrael. (Tanjug)

dnevnik UKNINUOBELE@ENA17.GODI[WICA„OLUJE”

Priznatiipokloniti sesrpskim`rtvama ZAGREB: Pobediti u miru zna~i pru`iti ruku srpskom narodu, priznatiwegove`rtve ipoklonitiimse,izjavio je ju~e u Kninu hrvatski predsednik Ivo Josipovi} na centralnoj sve~anosti obele`avawa 17. godi{wice „Oluje”, ukojojjepoginuloinestaloblizu2. 000 i proterano oko 220.000 Srba. Hrvatski dr`avni vrh na ovogodi{woj sve~anosti Danapobedeidomovinskezahvalnosti, Dana hrvatskih braniteqa i 17 godi{wici vojno-policijske akcije „Oluje” nije pomiwao ha{ke osu|enika, ali su pomenute srpske`rtveipotrebadaseone uva`e. Josipovic,premijerZoranMilanovi} i vr{ilac du`nsoti predsednika Sabora Josip Leko pre svega su izrazili zahvalnost svimbraniocimakojisuuobrambenom ratu odneli pobedu za Hrvatsku.Isti~u}i da je ponosan {to je vrhovni komandant pobedni~ke vojske, Josipovi} je rekao da su branioci u pravednom i od-

brambenom ratu doneli pobedu i daimjenatomezahvalan. -Hrvatskajepobedilauratui odbranila granice. Hrvatska mora pobediti u miru, {to zna~i svladati privredne te{ko}e, obezbediti qudska prava i obezbeditiverskeimawinskeslobode -rekaojepredsednikHrvatske. PremijerZoranMilanovi}izjaviojedasugra|aniHrvatskebili zajedno kad je bilo najte`e, kao i da je hrvatski bio najte`i putiacenabilaogromna. -Ovajpraznikneslavimodabismou`ivali utu|ojnevoqi inasla|ivalisetu|imjadimakojihje

Vujanovi}:Ranoje govoritiopredsedni~koj kandidaturi PODGORICA: Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} kazao je da je prerano govoriti o tome dali}eponovobitikandidat za tu funkciju, ponavqaju}i da ne}e podneti ostavku i tako sebi skratitimandat.Onjerekaodanerazmi{qaotome da li }e ponovo biti kandidatza{efadr`ave, navode}i da je preuraweno o tome govoriti, jer predsedni~kiizborinisu niraspisani. -UCrnojGoriseobi~noone~emurazmi{qasedam dana unapred, a o predsedni~kim izborima, evo, deset meseci pre roka.Smatramda,ipak,treba sa~ekati raspisivawe FilipVujanovi} predsedni~kihizbora-kazaoje predsedni~ki izbori odr`e Vujanovi}. istovremeno sa parlamentarOnje,kakoprenosepodgori~- nim14.oktobra,alitajpredlog kimediji,ponoviodane}epod- nije podr`ava vladaju}a koalineti ostavku na funkciju pred- cija.Prema istra`ivawima javsednikaCrneGore,navode}ida nogmwewa,najve}ibrojgra|ana bi suprotna odluka zna~ila ne- Crne Gore smatra da je Vujanopo{tovawe celine mandata na vi} najboqi kandidat za {efa kojijeizabran. dr`ave.Istra`ivaweje,tako|e, Terminredovnihpredsedni~- pokazalodadvetre}ineispitakihizborauCrnojGorijepro- nika smatra da Vujanovi} ima le}e naredne godine.Crnogor- pravonajo{jedanpredsedni~ki ska opozicija zalagala se da se mandat.

bilo-rekaojeMilanovi}idodaodajenakon Oluje Hrvatska ponekad bila ispod nivoa svog zadatka, ali da je „ratbiopravedanihumanitosuvrednostis kojimaulazimuuEU”. Isti~u}i da je Hrvatska gospodar svoje sudbineidavi{evi{e nemaizgovoraitra`ewa krivaca u Beogradu iliPe{ti,Milanovi} jerekaodaje„ratzapo~eo jedan lo{ re`im kojinijepoznavaosvojegranice”. - Svaki ~ovek i svaka dr`ava mora znati {ta mo`e i gde mu je granica, a oni to nisu znali- rekaojeMilanovi}. Vr{ilac du`nosti predsednikaSaboraJosipLekojeugovoru rekao da je dana{wi datum jedan odnajve}ihdanasveukupnehrvatskeistorije. Tajdanpripadahrvatskimbraniocimakaosuiznelinajte`iteretunametnutomratu”,rekaojei dodaoda„`elimoizgraditidr`avujednakih{ansizasvekoji}eu woj`iveti”. (Tanjug)

GR^KA

Proterati ilegalne imigrante ATINA: Gr~kapolicijajeotkrilaoko2.000ilegalnihimigranatauAtini,uoperaciji~ijije ciqpronala`eweiproterivawe „ilegalaca”do{qakaizcentralnogdelaprestonice,saop{tilaje policija, navode}i da je to pitawe „nacionalnog opstanka” za krizompogo|enuzemqu.Ciqoperacijejebiodaseteosobeproterajuuzemqeodaklesuporeklom, a da se Atina vrati kvalitetnom `ivotu, rekao je predstavnik policijeHristosManuras.Uakciji jeu~estvovalo2.000policajacaiz Atineijo{2.500naisto~nojgr~kojgranicipremaTurskoj. -Moramodapo{aqemoporuku daGr~kanemo`esebidapriu{ti zapo{qavawe i gostoprimstvo ilegalnimemigrantima-rekaoje Manuras. Prema najnovijim podacima, u Gr~koj ima 800.000 prijavqenih emigranata, a broj onih „bez papira” procewen je na vi{e od 350.000. Svake godine u Gr~ku pristigne vi{e hiqada ilegalnihimigranata,kojipoku{avaju da se domognu Evropske unije. Gr~ka policija je utrostru~ila brojgrani~ara-za1.800qudi,na granicisTurskom,kakobispre~ila ulazak u zemqu sirijskih izbeglica.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI MUHAMEDAHMEDFARIS GeneralMuhamedAhmedFaris,pripadniksirijske avijacije i prvi Sirijac koji je leteo u svemir,pobegaojeuTurskunakon{tojedezertirao.Prenego{tojepobegaouTursku,Farisje posetio sedi{te opozicione Slobodne sirijske armije u Alepu kako bi pokazao solidarnost s pobuweni~kimsnagamakojeseboreprotivre`imasirijskogpredsednikaBa{araalAsada.

ABDELBASETSEIDA Lidervode}esirijskeopozicionegrupeizjavio je da je spreman da pregovara sa vladinim zvani~nicima koji nisu okrvavili ruke kada predsednik Ba{ar Asada i wegovi saradnici odusavlasti.LiderSirijskognacionalnogsaveta  Abdelbaset Seida rekao je da bi ostavka specijalnog izaslanika UN  Kofija Anana mogla pru`iti priliku za novu inicijativu o re{avawusirijskekrize.

HORHEFERNANDESDIJAS Nakon{tosutiuhap{enadvojicapripadnika Al-Kaide, ministar unutra{wih poslova [panije Horhe Fernandes Dijas rekao je da istra`niorganiimajudovoqnonaznakadaoniplaniraju izvo|ewe napada u [paniji ili na nekom drugommestuuEvropi.Onjezaosumwi~enerekaodasu„izuzetnoopasniqudi”,odkojihjejedan„veomava`anoperativac”.

Zbog trgovine organima uhap{eno 137 osoba PEKING: Kineska policija uhapsilaje137osoba, me|ukojima su i lekari, osumwi~cenih za trgovinuqudskimorganimauokviru velike kineske mre`e koja je profitirala od ogromne potra`weorganautojzemqi,saop{tile su kineske vlasti.Operacijom, kojajepo~elakrajemjula,obuhva}enoje18provincijairegiona,a „spaseno”je127qudikojisupristali da daju organe nelegalnim trgovcimaorganima,saop{tiloje kinesko ministarstvo za javnu bezbednost.Me|uuhap{enimajei 18 lekara koji su osumwi~eni da su vr{ili nelegalne operacije presa|ivawa organa, objavilo je ministartvo u izve{taju na svom vebsajtu. - Osumwi~eni su obi~no koristili la`ne identitete kako bi prekoInternetana{lidavaocei stavili ih u izolaciju od spoqa{eweg sveta na tajnoj lokaciji. Osumwi~eni su tra`ili pacijente kojima je potrebna transplan-

tacijapobolnicamailiInternetuispajaliihsazdravimdavaocima-navedenojeuizve{taju. Dr`avnimedijisuuaprilujavili da je sredwo{kolac prodao bubreg da bi kupio ajfon ili ajped. Sedamaestogodi{wi mladi}, komejezabubregpla}eno3.500dolara,prona|enjenaInternet~etu. Sinhua je u to vreme objavila da je mladi}u otkazao preostali

bubregidamusezdravstvenostawepogor{ava. Na transplantaciju organa ~eka vi{e od 1,5 miliona Kineza, ali se, prema podacima kineskog ministarstva zdravqa, godi{we izvr{i samo oko 10.000 takvih operacija u ~itavoj zemqi. Ogromna potra`wa je dovela do procvatailegalnogtr`istaorganima,ka`eministarstvo.

Zatvorenicinadkojimajeizvr{enasmrtnakaznaidaqesuglavni izvor organa za presa|ivawe zbog nedostatka dobrovoqnih davalaca,rekaojepo~etkomovegodine zamenik ministra zdravqa Huang \efu, preneli su kineski mediji.Posleupornihkritikame|unarodnih organizacija za qudska prava, Huang je obe}ao da }e biti iskorewenazavisnostKineodorganapogubqenihzatvorenika.Me|unarodne organizacije za qudska pravave}dugooptu`ujuKinuzava|ewe organa zatovrenicima nad kojima je izvr{ena smrtna kazna bez pristanka samih zatvorenika iliwihoveporodice,dokkineska vladatvrdidatonijeta~no. Nedostatak organa za transplantacijuuvelikojmeripoti~e od toga {to u Kini ne postoji „kultura transplantacije”, u pore|ewusaZapadom,iodtradicionalneidejedatelotrebadaostaneonakvokakvojebiloutrenutku kadajenastupilasmrt.


LekAR / OGLASi

dnevnik

Pre`ivqavawe obolelih od raka o kak o se obol el i od rak a plu} a ose} aj u u vrem e pos tav qaw a dijagn oz e,mo` edabud epok az ateq du` in e wih ov og pre` i-

T

vqav aw a, ukaz uj e mae r i~k a stud ij a obav qen a na klin ic i Mej o u Ro~ es ter u, Min es ot a. Nai m e, oni pac ij ent i koj i daj u vi{ u ocen u svom kval itet u`iv ot auprinc ip u`iv e du` e, pre` iv qav aj u} i u pro-

sek u got ov o {est god in a nakon dij agn oz e, dok oni koj i daj u nis ku ocen u kval it et u `iv ot akoj im`iv eupros ek u pre` iv qav aj u maw e od dve

god in e. Lek ar i su, ina~ e, odavn o uo~il i da po svim objekt ivn im mer il im a bol estiilab or at or ijs kimrez ultat im a dva pac ij ent a obol elaodrak amog udabud uveo m a sli~n a, a da im ipak du` in a

pre` iv qav aw a bud e vrl o razl i~ it a. Ist ra` iv aw em, koj im je ruk ov od io Xef Sloun, prof es or onk ol og ij e i bio s tat is tik e, su obu h va}en a 2.442 pac ij ent a, koj a su tok om 11 god in a le~ en a od rak aplu} anapom en ut ojklinic i. U vrem e pos tav qaw a dij agn oz e, wim a je pos tav qeno i pit aw e da na skal i od 0 do100proc en ekval it etsvog `iv ot a. „Def ic it� u kval itet u `iv ot a, odn os no skor isp od50,jeprij av io21ods to isp it an ik a.Onisuupros ek u pre` iv el i 1,6 god in a nak on dij agn oz e, dok su oni koj i su svom kval it et u `iv ot a dal i vi{ u ocen u u pros ek u po` ivel i 5,6 god in a. Utvr| en o je da su isp it an ic i koj i su se izj as nil i da im je kval it et `iv ot a niz ak, ~e{ }e mu{karc ineg o`en e,~e{ }epu{a~ ineg onep u{ a~ i,kaoida imjebol estuglavn omuuzn apred ov al om stad ij um u. Me| utim,~akipo{ tosuuanal iz u ukqu~ en iitifakt or i,ipak je sub jekt iv an ose} aj kval itet a sopstvneo g `iv ot a ostaobit anpok az at eqdu` ine pre` iv qav aw a. Ukupn a stop asmrtn os tionihisp it anik a koj i su smat ral i da im jekval it et`iv ot aniz ak,bila je tok om traj aw a pom en utogist ra` iv aw a55ods tovi{aneg okodonihkoj isusvoj kval it et`iv ot aocen il iboqomocen om. (Tanjug)

Lek iz breskve au~na istra`ivawa pokazujudabreskvamo`epove}ati plodnost kod mu{karaca, umawiti krvni pritisak, spre~iti kako pojavu tako i daqe napredovaweraka.Zahvaquju}i vitaminuB2,korisnajezao~uvawedobrogvida,mekaneielasti~ne ko`e i uop{te mladala~kog izgleda. Breskva se naro~ito preporu~uje deci u razvoju jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj.Osimtogabreskvepospe{uju varewe, posebno te{ko svarqive i masne hrane jer pove}avajulu~ewe`eluda~nihsokova izaustavqajumu~ninuipovra}awe.Breskvasadr`idostate~nosti,{e}eraidrugihhranqivih materija pa je tokom leta pravi melem za okrepqewe organizmaistogajenetrebapropustitidoktrajesezona.

N

Univerzalna vakcina protiv gripa? V

Gojazne osobe sklonije polipima sobe s vi{kom kilograma, kaoioneformalnogojazne, sklonije su riziku nastanka polipaudebelomcrevu,kojisuponekadprethodnicakancera,upozorilisustru~wacilondonskog Impirijalkolexa.Timstru~wakaizVelikeBritanijejeanaliziraorezultate23studije,ukojimajeu~estvovalopreko100.000 qudi iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Evrope i Azije, tra`e}ieventualnuvezuizme|upolipa i pove}anog indeksa telesne mase(BMI).Procenajeobavqena na osnovu smernica Svetske zdravstvene organizacije, prema kojimaseosobomsvi{komkilogramasmatraonakojaimaBMI iznad 25, a gojaznom ona ~iji je BMIve}iod30.Utvr|enojedaje 22 odsto ispitanika s vi{kom kilograma ili gojazno{}u patiloodpolipadebelogcreva,prema 19 odsto me|u ispitanicima normalnete`ine.Tako|ejeustanovqeno da rizik od polipa debelog creva raste s pove}awem BMI. Hutan A{rafijan, jedan od autora studije, istakao je kako ona pokazuje da je gojaznost mo`daoduticajanarazvojkancera mnogo ranije nego {to se dosad misliloidazatogojazneosobei onesvi{komkilogramatrebada na vreme obave kolonoskopiju.Prema podacima SZO u svetu imaoko500milionagojaznihqudi,aodrakadebelogcreva2008. godine je umrlo preko 500.000 osoba. (Tanjug)

akc in a prot iv vir us a H1N1 tzv. „sviws kog gripa� iz 2009, provociralajepojavuserijeantitela koja {tite od mnogih drugih vrsta gripa, ukqu~uju}i i vrl o smrt on os ni pti~ ij i grip, izazvan virusom H5N1, utvrd io je tim kan ads kih stru~waka. Tim Biomedicinskog ist ra` iv a~k og cent ra Univerziteta Britanske Kolumbije je utvrdio da je za{titno dejstvo doti~nih antitelaposledica~iweniceda ona napadaju stablo proteina

rati novu, razli~itu vakcinu protiv gripa. Antitela vakcine protiv sviwksog gripa su, me|utim, neutralisala virusinfluencenapadaju}istablo proteina HA, koje je stabilnije od glave. Ameri~ki nau ~n ic i su pro{ le god in e objavilidasusekodosobakojesuseoporavileodsviwskog gripa, pojavila neuobi~ajena antitelakoja{titeodraznih drugih vrsta influence. Ta antitela,uzetaoddevetosoba koj e su pre` iv el e sviws ki grip,suutestirawunami{e-

gripa pod nazivom hemaglutinin(HA),awegovuglavu,kao {to~ineantitelanastaladavawemve}inedrugihvakcina. Vo|a istra`ivawa Xon [reder obja{wava da kod virusa gripadolazidobrzihmutacija,pri~emuuglaviHAdolazi dorapidnihpromena.Zbogtogajesvakegodinenu`nokrei-

vima pokazala za{titno dejstvoprotivnajmawetridruge vrstegripa,ukqu~uju}iipti~iji.Kanadskiiameri~kinalazi podsti~u nadu da bi se mogla napraviti univerzalna vakcina,kojabidelovalaprotiv vi{ e vrs ta grip a, koj e cirkuli{u {irom sveta ve} decenijama. (Tanjug)

O

Rizik od carskog reza ak jedna od deset `ena dobije infekciju posle carskog reza, a veliki broj wih mora da ostane du`e na bolni~komle~ewu.Nesamoda su te komplikacije te{ke za majku, nego mogu uticati i na wenu bebu.Istra`iva~i britanske Agencije za za{titu zdravqa i Imperial kolexa u Londonu prou~avali su 4.107 `ena koje su se podvrgle carskomrezuizme|uaprilaiseptembra 2009. Otkrili su da je 394 wih dobilo infekciju, {tojeoko9,6procenata.DoktorKetrinVloh saInfektivnog odeqewa Agencije za za{titu zdravqa ka`e da iako ve}ina carskih rezova pro|e bezproblema,mnogo`enaipak dobije infekciju koja mewa kvalitet wihovog`ivota. ^akimaweinfekcijemogu dovesti do velikih bolova i neprijatnostiza`enu,amogu sepro{iritiinadubqatkiva. [to su infekcije ozbiqnije,tomajkamoradu`eostatiubolnici-ka`edrVloh. Tak o| e, inf ekc ij e mog u uticatiinabudu}etrudno}e, ukoliko se pro{ire na materic u. Ipak, mnog e `en e se pla{e prirodnog poro|aja, a takav strah poznat je kao tokof ob ij a. Za nek e je tak av strah sas vim irac io n al an, alijekodnekihizazvantraumat i~n im preth odn im por eme}ajima. Ranija studija otkrila je da su gojazne `ene i onesadijabetesomuve}emriziku od dobijawa infekcija poslecarskogreza.

^

ponedeqak6.avgust2012.

23


24

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak6.avgust2012.

Posledwipozdrav

dnevnik

Posledwezbogomna{ojstrini,jetrviisnaji

Janu{koI{tvanu Fi}i

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe dajeu55.godiniiznenadapreminuona{voqeni

JovicaRaja~i}

DragiciIli}

1957-2012.

Sa{a,Vladimdir,Mira iJovanIli}. IZDAJEM sobe i apartmane na Belocrkvanskim jezerima. Telefon: 069/0305538. 58050

odporodice Paro{ki.

Sahrana }e se obaviti 6. 8. 2012. god. u 12.45 ~asova na GradskomgrobquuNovomSadu

Sahrana }e se obaviti u utorak, 7. 8. 2012. godine, u 13.30~asova,naGradskomgrobquuNovomSadu. O`alo{}eni:sestraJelena, zetNikola iwegovamajkaBo`ica, sestri~ineSne`ana,AleksandraiOlivera.

58103

58106

58109

Posledwi pozdrav dragoj i plemenitojkom{inici

Posledwipozdravjedinombratu

ENGLESKI, ~asovi za sve uzraste i nivoe, 800din, 60 min.Telefon063/1176403. 57859

LIMAN II, 44m2, IV sprat, odmahuseqiv,cenadogovor. Telefon063/239-411. 57272

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 57896 VODOINASTALATER izrada kupatila, zamena i snimawecevi,ma{inskoodgu{ewe kanalizacije, kamera, hitne intervencije. Telefon: 6393-737 i 064/16047-25. 58049

KUPUJEM lomqenosrebro izlato,nakit,dukate,zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 57719 ^ISTIM podrume,odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ma{ine,{porete,automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846,063/84-85-495. 57881

Posledwipozdravna{emkolegi iprijatequ

VeselinuNikoli}u

DragicaIli} Janu{koI{tvanu Fi}i

Po dobroti }emo te pamtiti, s ponosomspomiwati,odzaborava ~uvati.

SestraRozalija i{ogi Vlada.

TvojujakPribi}Sava, ujnaMira sadecom Branetom, Zoranom iTawom izAustralije.

58108

58117

Posledwipozdrav

StevicaArsenijevi}[tula DragiciIli}

Sahranamilognampokojnikaobavi}esedanas,6.8.2012. godine,u16~asova,naNovomgrobqu,uNovimLedincima.

PorodicaGajicki.

Posledwipozdrav

DragicaIli} Fi}i

Sestro,oti{lasibezpozdrava, ostavila tugu i bol u na{im srcima. Neka te an|eli ~uvaju kao{tositi~uvalanas.

DragiciIli} ro|.Leti}

odkom{ijaizMasarikove5: Buki}a,Lakovi}ai \urovi}a.

odporodica: Leti}i Pe{i}.

BratLeti}Dragan, snajaStojanka sadecom@eqkom iJovanom.

58123

58115

Wegovi: Sa{aiDragica. OG-2

[tukiju odporodica:Antonijevi},Diki}, Marinkovi},Proki},Te{i}i^olovi}. 58126

58135

Posledwipozdravnajboqemkumu

[tuli

Posledwi drugarici

pozdrav

dragoj

Dragici

Posledwipozdravna{ojdragoj kumi

Posledwi pozdrav mom dragom bratu

Veri

Stevici Arsenijevi}u

odkumaBode ikumeDane saporodicom.

Marija iNada.

odporodica:Br~in iBabi}.

58133

58099

58127

S E ] A W E

Posledwipozdrav

Stevici Arsenijevi}u

odsestreBubice,zeta\ure, Jasmine iJovana.

odstrineAne ibrataMiroslava.

58119

58107

Posledwipozdrav

Posledwipozdravdragoj

6.8.2005-6.8.2012.

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo prijateqe i poznanikedanasjenapustilana{avoqena

PetarPrica

izLedinaca

58118

Posledwipozdrav

58134

Stevica Arsenijevi}[tula

O`alo{}enaporodica Arsenijevi}.

58098

od kolektivaSala{a137.

Uvek }emo te se se}ati na{ Stevice.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 45. godini, iznenadapreminuo

Zna{likakojete{kobitijak kad tuga potopi zenice, a ne zaplakati? Kako je te{ko preturitizvezdeioblake,ane na}ite?Zna{likakojestra{no {tovi{enemate...?! Tvoji:Milena,Aleksandra, Jelena,Nikola, Jovan,MilanaiIgor. 58053

VeroniCimbal Dariki odsestreJele saporodicom.

58132

VeroniCimbal odSa{inihdrugara saporodicama. Cvele,Marko,Profi, Vujke,Roske,Miki,Fe|us, Mirta,[minko,Mika, Veza iNeboja. 58125

VeronaCimbal „FotoMarija� 1948-2012. Sahranajedanas,6.8.2012.godine,u11~asova,nagrobqu TranxamentuPetrovaradinu. O`alo{}eni:suprugEndre,Maja,Nemawa, Sr|an,Sa{a,Branka iAntonija. 58110


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwipozdravdragomocu,supruguidedi

ponedeqak6.avgust2012.

Sa tugom i bolom u srcu obave{tavamorodbinuiprijateqe dajeu84.godinipreminuona{ otacideda

P O M E N

RadomiruNovakovi}u

Posledwipozdravna{ojdragoj kumi

MladenDrakuli}

od: Zorana,Silvane,Irene,Marka iNine. Sahrana}eseobavitiuutorak,7.8.2012.,u14.15.~asova, naGradskomgrobqu,uNovomSadu. 58120

Obave{tavamoro|akeiprijateqedajepreminula

Dragici

Sahranajedanas,7.8.2012.godine, u10.30~asova,naGradskomgrobqu. O`alo{}eni: @eqkoDrakuli}, Dragan iDraganaDrakuli} iunu~ad Ninoslavi Nikolina ibakaRada.

VawaLepki

25

odkumovaRadman.

OG-1

58124

Plamti,zvezdomoja,samo, prospihladnosvetlosivo. Jernauskomgrobqu,tamo, ne}ekucatsrce`ivo.

Posledwipozdravdragom

Opra{tamo se Mokrin~anina

od

na{eg

S’ja{koavgusttalasawem, puni{poqskimirkrajvoda nekimjezivimdrhtawem kao-zaostalaroda.

Ru`ica[trbac 1936-2012. Sahrana}eseobaviti6.8.2012.godine,u17~asova,na ^eratskomgrobquuSr.Karlovcima. Ve~no}e{`ivetiuna{imsrcima. Tvoji:suprugVlado,sinoviNikola iMilovan, snajeSrbinka iMilka, unuci: Jovana,Vladimir,Du{an, Ru`ica,Sr|anipraunukaNikolina.

Zlatnajesenbezkoprene brezamasok-umawuje, svevoqene,ostavqene, onoli{}emoplakuje.

58100

Posledwipozdrav

Drugariceidrugovi izZavi~ajnog klubaMokrin~ana.

58070

58114

57862

Posledwi pozdrav dragoj babi iprababi

6.8.1998-6.8.2012.

D V O G O D I [ W I  P O M E N na{emjedinominikadpre`aqenom

NikoliSimonovi}u

Ru`i

Radovan[aula

7.8.2010-7.8.2012. obele`i}emo u utorak, 7. 8. 2012. godine, u 11 sati, na Gradskomgrobquuprisustvurodbineiprijateqa. Umislimaisrcimauveksatobom: majkaMirjana,otacIvan, suprugaIrena samalom}erkicomMilicom, stricVoja,strinaAna ite~aNeboj{a.

DariKresovi}

Vreme prolazi, ali ne blede na{euspomenenatebe.

odkumovaVuka{inovi}.

odprijateqa: Mirka, Milene,Milana,Brursa}a.

58102

58101

57984

58062

Uvek }emo se sa po{tovawem i qubavquse}atiVasdragaEvice.

Danassenavr{avadevetgodina odkakojemojnajdra`ideka~

Posledugeite{kebolestinapustilanasjena{avoqena

Posledwi pozdrav dragoj babi iprababi

EvaVukni}

\or|eVuli}

DraganaTihvinski

odporodica: Milo{evi}iZagorac.

Usrcimasitvojih: suprugeZore,sinaGorana i}erkeGordane.

58129

Posledwipozdravdragojnani

DariKresovi}

DariKresovi}

1960-2012.

QubomiraMarkova

Porodice: Mati} iTanurxi}.

P O M E N

Posledwipozdravpriji

tetkaRu`i

QubomiruMarkovu

izgubiobitkuza`ivot. PorodicaBudak. Usrcuga~uvaodzaborava wegovaMarija. 58113

D E V E T O G O D I [ W I P O M E N

Sahrana}eseobaviti7.8.2012.godine,u13~asova,na UspenskomgrobquuNovomSadu.

58111

58116

Danas, 6. avgusta 2012. godine, navr{ava se 40 dana od kako je napustio ovozemaqski `ivot na{

Posledwipozdravnajdra`oj,najplemenitijoj,najlep{oj osobi

AleksaMr|en

DraganiTihvinski

Tvojatu`naineute{nasestra Spomenka-Sowa. 56802

UzmolitvuGospodudapodari rajskanaseqadu{iwegovoj, tugujezawimtetkaStana saporodicom. 58122

odunukaSlobodana sasuprugom.

O`alo{}enaporodica.

MilankaTilger Milanka,mojasestronajmilija, nezaboravqena i nepre`aqena. I dawu i no}u si u mom srcu, mislimamojim.

odporodica: Jankovi}iMilo{evi}.

58130

58131

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 5. 8. 2012. godine,preminulana{a

DaraKresovi} 1926-2012.

Bi}e{ve~itosanama: majkaRada,sestri}iIvan,Aleksandar, sestraGordana,zetSlobodan. 58112

Sahrana}ebitiobavqenauutorak,7.8.2012.godine,u 11~asova,naUspenskomgrobqu,uNovomSadu. O`alo{}eni:sinSlobodan sasuprugom, }erkaSlavica sasuprugom i}erkaSlobodanka. 58128


26

06.30 Добројутро, Војводино 08.55 Потрошачкирепортер 09.05 Кадзазвони 09.30 Зеленисат 10.00 Вести 10.10 Биографије 11.00 Свеоживотињама 11.25 Кухињица 11.50 Имемогсокака 12.00 Вести 12.10 Бразде 13.05 Чаририболова 13.30 ХроникаСлавоније,Барањеи западногСрема 14.00 Вести 14.05 Све(т)оконас 14.30 Политбиро 15.00 Вестизаособесаоштећеним слухом 15.05 Освајачи:ПетарВелики 16.00 Неустрашивапланета 16.50 Временскапрогноза 17.00 ТВДневник 17.25 Разгледнице 19.00 Андалузијаукратко 19.30 ТВДневник 20.05 Серијанедеље: ФранкРиваВукови1 21.05 Вредизнати:Засадитидрвои неговативоћњак 21.30 Живопис:Надинестазе 22.00 Војвођанскидневник 22.40 Олимпијскахроника 23.00 Оперативци 23.55 ФранкРива -Вукови1 00.45 Вредизнати:Засадитидрвои неговативоћњак

06.30 07.00 07.55 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.25 00.25

tv program

ponedeqak6.avgust2012.

Кухињица–мађ. НовитаблоидНС Трећедоба Верскинедељник Путевинаде Бразда,ем.запољопривреднике-мађ. Дуриндо2012–5.део,мађарсканароднамузика Светкојинестаје(мађ) Изнашеархиве:ПецМарика (мађ) Лендава:Стариучитељи (мађ) Вести(мађ) Подистимкровом,15.емисија оевропскиминтеграцијама Повратакнасело Широкиплан(рус) Добровече,Војводино(мађ) Културнимагазин(мађ)(Јелен-лет) ТВМагазин(рум) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Нашидани(мађ) Омладинскаемисија(мађ) Сеоскиучитељ,филм ТВбаштине ТВПродаја

Сеоскиучитељ Улоге: Павел Лишка, Жужана Биџовска, Тереза Вожишкова, Ладислав Шедиви,МарекДаниел Режија:БохданСлама (РТВ2,21.30)

ТерезаВожишкова

06.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Музичкосвитање Лола Панонскојутро Филм:Фојловрат Будиродитељ Уловитрофеј Војвођанскевести Панонскахроника ЕТВ Војвођанскевести Лола Разговориоздрављу Војвођанскевести Безцензуре Војвођанскевести Филм:Скривеноутврђење Панонскахроника ГласАмерике

РУКОМЕТ:ЛОИ2012.

Србија–Мађарска (РТС1, 10.25)

ОДБОЈКА:ЛОИ2012.

Србија–Русија (РТС1,12.25) ВАТЕРПОЛО:ЛОИ 2012.

Србија–Румунија (РТС1,15.05)

Уловитрофеј (Панонија,13.00)

06.30Новосадскојутро 08.30Хранаивино 09.00Вести 09.05УбиствауМидсамеру 10.50Неосити 11.00 Вести 11.05 Украденасрца 11.35 Реканаде 13.00Вести 13.05Опчињени 14.00Евонаскодвас 15.00Вести 15.05Зовеморе 15.30Азбукародитељства 16.00Дунавскасалетла 16.30Хранаивино 17.00УбиствауМидсамеру 18.45СремскиКарловци,одсуботе досуботе 19.00Објектив 19.30Објективнасловачком 19.45Објективнамађарском 20.00Спринт 20.30Истрага 21.00Опчињени 22.00Објектив 22.30Зовеморе 23.00Серијскипрограм 23.55Украденасрца

06.30 Аргентинскалига:Килмес– БокаЈуниорс 09.30 Олимпијскевести 10.00 АТПВашингтонфинале 12.00 КошаркаАдекокуп:Словенија–Србија 13.45 КошаркаАдекокуп:Хрватска –БоснаиХерцеговина 15.30 ПрегледАТПВашингтон 16.30 СКТенис 17.00 АТПМастерсТоронто 05.00 Једрење

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00  Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00Живетисвојживот,16.00Освета,17.00Ретроспективанедеље,18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм,21.00Фешнстори,22.00Објектив,22.30Кућа7жена,00.00Објектив,00.30Безцензуре 08.00Дечијипрограм,09.00Кухињица,10.00ЗОО пузле,10.30Дечијипрограм,12.00Отворениекран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 ОфРоад,16.30ИнфоК9,17.00Бибер,17.30Зеленапатрола,18.30ИнфоК9,19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15Бибер,22.30ИнфоК9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћнипрограм

Јутарњипрограм Јутарњидневник Камионџије Ловириболов Рукомет:ЛОИ2012,СрбијаМађарска,пренос ПрограмзависиодпреносаСкупштинеипреносадогађаја Олимпијскихигара 12.00 Дневник 12.15 Спортплус 12.25 Одбојка:ЛОИ2012,СрбијаРусија,пренос 14.07 Срећниљуди 15.05 Ватерполо:ЛОИ2012, Србија-Румунија,пренос 16.10 ОвојеСрбија 17.00 ДневникРТВојводина 17.25 Београдскахроника 18.25 Разгледница 19.01 Слагалица 19.30 Дневник 20.05 Срећниљуди 21.01 Шестикруг 21.36 РТСкараван 23.30 Дневник 23.45 Местозлочина 00.29 Евронет 00.37 Злочиначкиумови 01.19 Краљевибрзине,филм

dnevnik

06.01 Летњеолимпијскеигре2012, р. 10.00 СедницаНароднескупштине РепубликеСрбије,пренос програмзависиодпреносаскупштине 10.25 Летњеолимпијскеигре2012. -најавапрограма 10.30 Кајак,пренос 11.00 Атлетика,пренос 11.39 Кајак,четворосед(Ж),пренос 13.12 Бадминтон,финале,пренос 14.45 Стрељаштво,пушка-финале,пренос 15.00 Гимнастика,финале,пренос 17.28 Коњичкиспорт,пренос 18.00 Фудбал,полуфинале1(Ж) 20.00 Бинго 20.45 Атлетика,пренос 22.31 Бокс,пренос 23.15 Кошарка:Аргентина-САД, пренос 01.00 Олимпијскиритам,музички програм 01.30 Рукомет-ЛОИ2012:СрбијаМађарска(р) 02.50 Одбојка-ЛОИ2012:СрбијаРусија(р) 04.20 Ватерполо-ЛОИ2012:СрбијаРумунија(р)

06.05 08.00 09.00 09.55 10.25

МаркоТомићевић

ЛОИ2012:

Кајак

Дођинавечеру Одбачена Филм:Падцрногјастреба Тачно1 Трачара Изгубљеначаст Срећневести

СЕРИЈА

Рањеносрце Улоге:ФејЗафеираку,Костас Сомер, Јанис Воглис, Спирос Фокас, Мелина Ботели,БабисАлатзас (Прва,16.00) 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.30 23.30 00.25 00.30 01.00

Рањеносрце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљеначаст Езел Филм:Бекствоуланцима Трачара Срећневести Експлозив Ексклузив

12.децембар1945.године. Нацистичка Немачка је у рушевинама.Британскиавиони слећууБикенбург.Једанчовек,самаломцрномташном у руци, путује у Хамлен где нестаје иза врата затвора. У ранузорунаредногдана,девет мушкараца и три жене оптужени су за ратне злочинеиобешени. Улоге:ЈонасКарлсон,ЛијаБојсен,ДагласЈохансон Режија:СтефанАпелгрен (Б92,00.45)

Јутарњипрограм Звезданиште ТајнисветмедеБенџамина Нодиуземљииграчака Залившкољки Телешоп Винкс Моћначигра Бакуган Мојиџепниљубимци ПопПикси Метеоримоћникамиони Закуми Квизић Телешоп Вести Јелена Телешоп Вести Белоодело,филм Насловнастрана–квиз Телемастер Летњиковац Ћирилица Агенција МелроузПлејс Лудакућа Изнајмизвезду МелроузПлејс Ћирилица Насловнастрана–квиз Јелена МојаСрбија

(РТС2,10.30)

ЏулијенНиколсон 07.45 09.00 10.00 13.00 14.00 15.00 15.55

ЛијаБојсен

Повратакучитеља

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.05 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

СЕРИЈА

Редизакон: Злочиначкенамере Пратићемо случајеве детектива који припадају елитној полицијској јединици само зато што су најбољи у свомпослу. Улоге: Винсент Д‘Онофрио, Кетрин Ерб, Кортни Б. Венс, Џејми Шеридан, Анабела Шјора, Кри�� Нот, Ерик Богосијан, Џулијен Николсон (Авала,14.00) 06.30Сликеживота 07.00Маратон 08.00Цртанифилм 09.00Уловитрофеј 09.45Топшоп 10.00Љубавузалеђу 11.00 Топшоп 11.35 Биљаназавас 12.30ЗдрављеиВи 13.00СрбијауритмуЕвропе 13.30Сликеживота 14.00Редизакон:Злочиначкенамере 15.00Мућке 16.15Документарнасерија 17.15Обичниљуди 18.15Филм:ЉубавниживотБудимираТрајковића 20.00Мућке 21.00Филм:Успон-Крвавиновац 23.00Удовице 00.00 Мућке 01.00Филм:Исподповршине

06.40Шљака 06.50ИнспекторВаландер 08.30Топшоп 08.50Долинасунца 09.45Топшоп 10.00Вести 10.35Америчкитоп-модел 11.30 Цртанифилмови 14.00Филм:Свеодечаку 16.00Вести 16.40Спортскипреглед 17.05Каослучајно 17.30Пријатељи 18.30Вести 19.10СунђерБобКоцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10Нинџаратници 21.15Филм:Плаћеник 23.00Вести 23.35Спортскипреглед 23.55Уводуанатомију 00.45Филм:Повратакучитеља,1. део 02.15СаутПарк

07.00 10.15 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.15 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 22.00 23.00 00.30 01.00

Моћначигра Није бацање чигре лако, посебноуколикосуупитању такмичења.Свирлборциукрштају своје вештине у бацању ових наизглед лаких играчки.Дечаккојиноситајну победничког бацања, Тајгер, крозигруразвијавеомаплеменитеихуманеособине. (Хепи,11.00)

Добројутро МојесрцекуцазаЛолу Свезаљубав Папарацолов Тачноуподне-живо Академијадебелих-избацивање Националнидневник Кукавица Сељаци Академијадебелих-уживо Националнидневник Маланевеста Госпођица СмешноћошекодЂоше Академијадебелих-избацивањеВИПтакмичара Филм:Какавдедатакавунук Детективскеприче Филм:Животињскиинстинкт

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топшоп,16.00ЗдрављеиВи, 17.00Фокус,17.40ИнфоПулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00Холивуд,22.25БањеСрбије,23.05Фокус,23.45Туристичкеразгледнице,00.00ИнфоПулс,00.30Аутошоп,00.40Фокус,01.10СкиЈахорина,01.40Вебџанк

07.00Дечијасерија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извориздравља,19.00Путопис,20.30Самовасгледамо,22.30Акцентидана,23.00Филм

12.00Сремнадлану:С.Митровица,13.00Џубокс, 14.30Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости1,17.15ТВ хроника:Сремнадлану:Шид,18.10Измеђуредова,19.00Новости2,19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45СпортСТВ-а,21.15Документарнипрограм, 22.00Новости3,22.30Шоупрограм:Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

08.00Хранаивино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 ПанорамаопштинеЖитиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00Докрајасвета,18.00Изасцене, 18.30Ноди,19.00Мозаикдана,19.30Хранаивино,20.00Одговор,21.05Тајнизнак,22.00Мозаикдана,22.30Служба21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak6.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

27

ЈОВАН ЈОЦА ЛАЛОШЕВИЋ – ОД НАЦИОНАЛИСТЕ ДО АУТОНОМИСТЕ

Пише: др СашаМарковић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Стручњак за торте Исповести сакупљача животиња Компулзивно гомилање 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Тајни рат Хитлерова потопљена тајна Рембрантово “Оптужујем” Уметнички живот. футуристичка револуција Комеда – музика једног живота Импресионисти Тајм тим година X Геније дизајна Траговима Тинтина Заборављени начини исхране Сага о викинзима Средњи век Ратници Тајни рат Траговима Тинтина Крв на нашим рукама

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Бади, светски првак Анђео чувар Доланов кадилак Легионар Правило службе Медени месец Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 12.00 13.00

Медени месец „Медени месец” је прича о два пара, један српски и један албански, који из разних разлога одлучују да емигрирају у Италију. Међутим, они убрзо сазнају да „трава није зеленија на другој страни” јер су оба пара имали непредвиђене проблеме на граници. Улоге: Небојша Миловановић, Јелена Тркуља, Јозеф Широко, Мирела Наска, Лазар Ристовски, Даница Ристовски, Петар Божовић,МираБањац Режија: Горан Паскаљевић (Синеманија,22.00)

НебојшаМиловановић

06.00 07.35 09.05 10.45 12.30 14.40 15.10 16.45 18.25 20.05 21.05 23.00 00.35 02.10

Лото тикет Осам минута Легија изузетних плесача Ја сам број четири X-Мен. Прва класа Филмови и звезде ИВ Превелики за пропаст Крива је мама Опасне девојке 2 Редакција Боксер Избацивач Бладворт Списак клијената

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Мутум Улоге: ТјагодаСилваМариз,ВалисонФелипе,Леал Барозо, Марија Хулијана, СоузадеОливеира Режија: СандраКогут (ХРТ1,13.15,01.38) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.10 Доме, слатки доме 10.15 Волим место где си ти, док. серија 11.03 Тајни живот примата, док. серија 12.00 Дневник 12.31 Моћ судбине 13.15 Мутум, филм 15.11 Дубине: Свет дубина, док. серија 15.40 Природна баштина, док. филм 16.13 Понос Раткајевих 17.25 Хрватска уживо 17.46 Луди римски цареви, док. серија 18.16 Лоза 19.06 Наврх језика 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.33 У крупном плану 21.35 Стипе у гостима 22.15 Дневник 3 22.56 Циклус европског филма: Александра, филм 00.32 Секс и град 3 00.57 Др Оз 1б, ток шоу 01.38 Мутум

08.10 Жутокљунац 08.32 Амика 09.00 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (Ж): Хрватска - Турска, снимак 10.40 ОИ Лондон 2012.: Енглески доручак 10.55 ОИ Лондон 2012.: Ватерполо: Хрватска - Казахстан, пренос 12.10 ОИ Лондон 2012.: Атлетика квалификације, снимак 13.25 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М): Мађарска - Србија, снимак 14.45 ОИ Лондон 2012.: Стрељаштво - пушка тростав финале, пренос 15.05 ОИ Лондон 2012.: Једрење класа Ласер - плов за медаље, пренос 15.45 ОИ Лондон 2012.: Гимнастика - финале по справама, пренос 17.00 ОИ Лондон 2012.: Стрељаштво - трап, пренос 17.40 ОИ Лондон 2012.: Време за чај 18.00 ОИ Лондон 2012.: Хрвање до 84 кг - квалификације, снимак 19.30 ОИ Лондон 2012.: Хрвање до 84 кг - за медаље, пренос или кошарка (М): Русија Аустралија, снимак 20.20 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М): Хрватска - Шпанија, пренос 22.05 ОИ Лондон 2012.: Атлетика финале, пренос + снимак 22.35 ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан 23.25 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (М). САД - Аргентина, укључење у пренос 00.55 Битанге и принцезе 01.26 Сестра Џеки 01.51 Др Хаус 02.33 Звездана врата 03.15 Ноћни музички програм

09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Биографија - Одри Хепберн Прерано рођен Пространо је море Биографија - Ен Рајс Четворица као један Двестогодишњи човек Биографија - Одри Хепберн Пространо је море Биографија - Ен Рајс Луди пандури Легенда о Бучу и Санденсу

10.00 12.00 13.30 15.00 16.30 18.20 20.00 22.10 00.00 02.00

Ламбада Осуђеници Господар мува Момак остаје на филму Лакоћа Бени и Џун Народ против Лерија Флинта Без срца Еротски филм Еротски филм

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Монк Монк Краљевски болесници Кал освајач Ледено доба. 2012 Медијум

08.00 Преживети дивљину, док. серија 08.55 Езел 11.05 Кисмет - окови судбине 12.15 Ексклузив таблоид 12.50 Вечера за 5 13.40 Бибин свет 14.20 Пороци Мајамија 16.15 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Штиклама до врха 20.50 Хаваији фајв-0 22.35 Одстрел 23.30 РТЛ вести 23.45 ЦСИ Мајами 01.25 Астро шоу 02.25 ЦСИ Мајами

СЕРИЈА

Одстрел Мајклова мајка Медлин већ неколико дана је у страху због државног агента који се шуња око њене куће. А за то време Мајкл је у акцији: отима глисер гангстеру како би га продао клијенту Вирџилу, али у тренутку размене је нападнут и побегне бродом у тајно скровиште. Улоге: Џефри Донован, Габријел Анвар, Брус Кембел,ШеронГлес (РТЛ,22.35)

ГабријелАнвар

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Хотрод шегрт Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Врхунски војник Ништа лично Страствени риболов са Робсоном Грином 23.45 Чудо да сам жив 00.40 Преваранти на делу

08.30 09.30 11.00 13.30 15.00 15.25 15.30 17.15 18.00 19.40 19.45 22.30 23.00 23.30 01.00 01.30

Атлетика Мултиспортови Атлетика Мултиспортови Уметничка гимнастика Олимпијске игре Уметничка гимнастика Коњички спорт Бициклизам Олимпијске игре Атлетика Скокови Олимпијске игре Кошарка Дизање тегова Атлетика

Л

Странка није заживела

алошевићева реска критика била је упућена и ступоткриваојеједанкрупаннедостатакполитичког Мађарскојдржавнојполитици,којасетрудила прагматизма Јоце Лалошевића – реч је о значајном дапредЕворпомприкажеозбиљностидржаво- утицајуидеализмаиполитичкенаивностикојасететворност,абалканскимдржавамадасепредставикао мељиланамогућностидемократизацијеАустро-Угар‘’апостолкултурненапредности’’.ЗаЛалошевићаби- скемонархије. лајетопричабезутемељењаидоброупакованалаж Такво становниште могло је отворити простор за којајекриладубокукризуукојојјеУгарскауследне- сарадњуснекимполитичкимснагамауУгарскојкоје поштовањакултурнихправасвојихнемађарскихгра- субилеспременедаревидирају,алинеиучинепрео- ђана.‘’Штасмомидеветмилијонанародностиуочи- крет,удотадашњојдржавнојполитици.Уважавањеи ма њиховим! Ништа, инферијорна маса, којатребадасматразасрећуштонастрпеиштојошможемодатаворимо‘’. Прозивањемађарскедржавекојасетемељилананеприхватањуполитичкогреализмаиигнорисањаполитичкеинацио- налневољебилајетемакритикеинаредних,истинамалобројнијихчланакаЈоце Лалошевића у Слоги, у којој у то време доминацију у уредништу и несумњиво најснажнији печат у исписаним чланцимаСлогеостварујеВасаСтајић. Лалошевићсекритично,врлооштроибескурпулознообрушионаидејустварањаМађарске православне цркве и, у вези с том идејом,поделепостојећеКарловачкемитрополијенатринове.Натајначинбисе остварило цепање духовног јединства СрбауУгарскојиизгубионародниидентитеткојибивременомдовеодоасимилације.‘’Српскинародуовимкрајевима изгубио би тиме и последње уточиште Критика промене курса „Слоге”:Вељко Петровић своје, те би се малаксао, сустао и изнуренмораосепредатинеумитнојјачојсили’’. прихватањеАустро-Угарскемонархијекаопостојеће И Васа Стајић се огласио тим поводом и придру- инезамењивеотаџбинеснамеромполитичкеборбеза жиосекритицитеидејеореорганизацијиСрпскепра- њену демократизацију и тиме побољшање положаја вославнецркве.ГлавнекривцеСтајићпрепознајеме- српскогстановништвауњојбилису,утомтренутку, ђурадикалимакојиодавноводепротивнароднуипро- каоикодмногихдругихсрпскихполитичара,могући тивцрквенуполитикутакоштоумртвљујуидејунаци- политичкипостулатикојису,осимопстанка,српској оналнеборбеиштосусклониоптерећујућимкомпор- заједници у сложеним међунационалним условима мисимаиинтереснимуступцима.‘’Идушевниживот дунавске монархије, омогућавали и предуслове за нашјеподвлашћуинерције;штомањесамонапора, успешанпривредниикултурниживотинапредак. што више пактирања’’. Догађаје који су довели до ОрганизационоиполитичкиделотворноДемократунутрашње политичке кризе у Мађарској, а који су ска странка није никада заживела, а што је и Слога, насталикаопоследицадогађајаувезисанексијомБо- преко ње и Лалошевић констатовала с нескривеним снеиХерцеговине,Лалошевићјетумачиоуконтексту жаљењем због таквог развоја. ‘’Они чланови млађе дефинитивног раскида с дотадашњом политиком не- српске интелигеницје, који су на турској-бечејској гирањанародности.Онанексијуниједоживљаваоса- конференцијиујуну1908.усвојилиНацртзапрограм мо као империјалистички ударац бечког двора југо- СрпскеДемократскеСтранке,искупилисусеулепом словенској и српској идеји броју  20. јануара (2. фезаједништва нити као нарубруара) о. г. на нову конЛа ло ше вић се кри тич но об ру шио шавање одредаба Берлинференцију у Великој Кина идеју стварања Мађарске ског конгреса, односно покинди. На њој је требало православне цркве и, у вези с том посвршавати прео стале стојећег мировног уговора, већ и као прилику да се идејом, поделе постојеће Крловачке припремне послове за оротвори нови простор за поганизацију странке... Али ми тро по ли је на три но ве литичку афирмацију немадугачка,разложитадебата ђарских народа у Угарској која је вођена читав један и,уопште,уМонархији,собзиромнатодајенатај данниједовеланидочега„. начинсловенскапопулацијавиднобиланараслаида Предизборезаугарскисабор,априла1910.године, јеонамораладанаметне,уследсвојебројностииза- уследилесузначајнепроменеууређивачкојполитици ступљености,ипитањеравнопраногполитичкогтре- Слоге.Већинаграђанскеинтелигенцијеокупљенеоко тирања. часописа одлучила је да успостави предизборну са‘’Минародности,анапосемиСрби,требадасеод радњусмађарскомстранкомНационалноградазајесрцарадујемоовакомразвојуполтичкихконстелаци- динственогкандидатанапредстојећимизборима.Таја,јеронзанасзначикрајонојполитици,којајеМа- дашњи велики жупан Војнић оценио је Слогу ‘’као ђаримауунутрашњимпитањимадаваласлободнеру- поузданилистнасрпскомјезику’’којије‘’самодрукеинеограниченумоћ,крајнашемвечитомзапоста- штвени’’,анеполитичкилистикаотакав,каоретко вљању и потискивању, а почетак лепше будућности, којилист,Слога једобијалановчанупомоћоддржаве која нам обећава бар онолико права и слободна раз- од600крунагодишње.Стомпроменомкурсанијесе витка, колико имају народности у Аустрији, која ће слагаоВасаСтајић,каоидругиистакнутисомборски насбарједнимкоракомближедонетиосталојјугосло- интелектуалци, попут Вељка Петровића. Стајић се венској браћи нашој у сад већ проширеној Аустро- повукаосместауредништвачасописа,називајућига Угарској монархији и која ће глас Југословена, нај- тадапогрднодајелисткојидоноси‘’новозлоужимногобројнијег народа у тој проширеној Аустро- воту нашег народа’’. Његови чланци престали су да Угарскојучинитисилнимимеродавним’’.Такавпри- излазеуСлози.

Студију др Саше Марковића „ПОЛИТИЧКА БИОГРАФИЈА ЈОВАНА – ЈОЦЕ ЛАЛОШЕВИЋА” објавио је Педагошки факултет у Сомбору Новосадског универзитeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Budite realni i razumni u pogledu svega onoga {to vas emotivnopoga|a ili doti~e. Pogotovo ukarijeri i sa decom. Veliki ste borac, ali posustajete kada ste nervozni.

BIK 20.4-20.5.

Neke skrivene okolnosti se lako mogu okrenuti iz pozitivnih unegativne, i obrnuto. Potrebno vam je vreme da polako sagledate datusituaciju. ^uvajte zdravqe svoje.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

6.avgust2012.

I dok se partner trudi da bude uz vas i da se razumete napravi na~in, vi kao da ne umete da se izrazite i donesete jasneodluke. Zanemarite konfuzne slike i ose}aje. Danas ste ambiciozni i vredni, borbeni, ali bi mogli sami da sepose~ete na o{tricu svog no`a. Ne budite ishitreni i nervozni, ve}di{ite usporenije i izbegavajte vrelinu. Dominantni ste u svom kraqevstvu i podanici rade za vas. Umetedobro da organizujete poslove i sve oko sebe, tako da idete pravim isigurnim putem uspeha.

Nemojte mnogo da se zamarate sitnicama, niti analizama, nepotpunim informacijama i zbuwenim saradnicima. Jednostavno, odustanite od krutih ideja.

NenaRadaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Neke skrivene okolnosti zaslu`uju va{u pa`wu. Imate punokoncentracije i snage da radite u zatvorenom prostoru i no}u, kadadrugi odmaraju. Nekretnine? Partnerski odnos, bilo poslovni ili privatni, qubavni, jeaktuelan. Komunikacija i zajedni~ki standardi su osnova razumevawa ibudu}ih de{avawa. Diplomatski! Uporni ste i istrajni, gotovo fanati~no, u svemu {to stenaumili. Ipak, vodite ra~una o odnosima me|u uku}anima, u svom domu.Mo`ete da ru{ite zidove i gradite.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Sami sa sobom ste najstabilniji i na~isto {ta vam je ~initi. Samisebe zaposlite u pravcu onoga {to ste trasirali i isplanirali, da nebi do{li u sukob sa drugima.

Budite p{a`qivi u saobra}aju danas. Sklni ste nervozi inestrpqewu, pa }ete lako odgurnuti od sebe svakog ko vam smeta nabilo koji na~in. Sva|a i revolt. Novac }e planuti sam od sebe. Finasijski tro{kovi su vankontrole. Pazite gde ula`ete, {ta kupujete i da vas neko ne pokradeili prevari. Stres na radnom mestu.

TRI^-TRA^

Орландоје Ромео V REMENSKA

PROGNOZA

Велика

Vojvodina Novi Sad

39

Subotica

38

Sombor

39

Kikinda

39

Vrbas

39

B. Palanka

39

Zreњanin

39

S. Mitrovica 39 Ruma

40

Panчevo

40

Vrшac

38

Srbija Beograd

40

Kragujevac

41

K. Mitrovica 40 Niш

Звезда трилогије „Господар прстенова” Орландо Блум играћеглавнуулогууадаптацији Шекспирове драме „Ромео и Јулија”,пише„Сан”. Тоћебити његов деби на бродвејским даскама Припрема представе захтеваће да Блум неколико месеци проведеуЊујорку,штозначида ће морати да се раздвоји од супругеМиранде исинаФлина. Пар је недавно прошао кроз „медијско - брачну кризу”, наконштојеМирандафотографисанабезбурме,штојеизазавало низшпекулацијадајебракславногпараукризи.Међутим,Мирандајеоштродемантовалатаквенаводе.

42

VIC DANA

Evropa

ВРућина

NOVI SAD: Sun~ano i velika vru}ina. Vetar slab do umeren ju`nih pravaca. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura 24, a maksimalna do 39 stepena. VOJVODINA: Sun~ano i velika vru}ina. Vetar slab ju`nih pravaca ili promenqiv. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura od 20 do 24, a maksimalna od 38 do 40 stepena. SRBIJA: Sun~ano i velika vru}ina. Vetar slab ju`nih pravaca ili promenqiv. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura od 19 do 26, a maksimalna od 38 do 42 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak sun~ano uz velike vru}ine i temperature preko 40 u centralnoj i ju`noj Srbiji, a ponegde i do 44 stepena. U utorak popodne i uve~e na severu Srbije lokalni pquskovi i osve`ewe, a u sredu i na jugu mawa vru}ina, ali temperatura ne}e biti ispod 30 stepena. U drugoj polovini sedmice postepeno ni`a i prijatnija temperatura. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nastavak nepovoqne biometeorolo{ke situacije mo`e dovesti do daqeg poja~awa tegoba kod svih hroni~nih bolesnika, a naro~ito kod osoba sa sr~anim problemima. Termi~ki uslovi zahtevaju opreznost i kod zdravih i obolelih osoba, pa im se preporu~uje adekvatna za{tita od UV zra~ewa i izbegavawe ve}ih napora u periodu od 10 do 17 ~asova. Mogu}i su nesanica, malaksalost i glavoboqa. Svim u~esnicima u saobra}aju preporu~uje se dodatni oprez.

Madrid

31

Rim

32

London

22

Cirih

21

Berlin

25

Beч

30

Varшava

32

Kijev

34

Moskva

30

Oslo

20

St. Peterburg 27 Atina

38

Pariz

24

Minhen

23

Budimpeшta

36

Stokholm

23

Кажемуж жени: –Драга, скувајмичај безлимуна. Наконнекогвременаона севраћаизкухиње икаже: -Душо,немалимуна. Хоћешли датискувамчај безнечегдругог?

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

185 (-16)

Slankamen

258 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

276 (-18)

Zemun

287 (-7)

Bogojevo

277 (-11)

Panчevo

300 (-6)

Smederevo

470 (-4)

Baч. Palanka 278 (-10) Novi Sad

251 (-9)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

195 (1)

S. Mitrovica

31 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

264 (-1)

Beograd

230 (-8)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija opadawa

Titel

240 (-8)

NERA

Hetin

90 (-2)

TISA

-47 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

38 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja


NOVISAD*

PONEDEQAK6.AVGUST2012.GODINE

GODINALXX BROJ23518 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DANASZASEDASKUP[TINASRBIJE

JorgovankaTabakovi} kandidatzaguvernera

str. 3

ZA „DNEVNIK” GOVORE DRAGOQUBMI]UNOVI], [EFPOSLANI^KOGKLUBADS-a

Sledidebata, anekrahDS-a str. 2

RADOSLAVSTRIKOVI],POTPREDSEDNIK VOJVO\ANSKOGODBORASPS-a

Neinatimose vojvo|anskim demokratama str. 3

MINISTARKAENERGETIKE ZORANAMIHAJLOVI]

Poskupqewe strujeigasa na~ekawu

JO[TOPLIJE:@ivautermometruju~eje,zvani~no,dodirnula 37.podeok,{tozna~idajenaasfaltubilopreko40stepeniida jesvegorelokaourerni.Novosa|anisuspaspotra`ilinabazenimainaDunavu,`ele}idasebarmalorashladeipobegnuizstanovaiku}a.Premanajavamameteorologa,danas}ebitijo{toplije,{tozna~idanijepo`eqnoizlazitinaulicu,ali}ezatoreka ponovo biti dobra destinacija, naravno, za one koji ne moraju da rade. Za ostale, pa, recimo da im `elimo kancelariju sa klimaure|ajemisre}udanemorajudaizlazenateren. B.M. Foto:N.Stojanovi}

str. 4 NASLOVI

@ENENAJUGRO@ENIJEODULI^NIHRAZBOJNIKA

Svakidanpo jedna`rtva otima~ine

Politika

Vojvodina

2 Osnovane ~etiri kancelarije 2 Zbrka na lokalu

Ekonomija 4 Lak{e legalizovati {upu nego ku}u 4 Kinezi grade autoput do mora?

str. 13

10 Ruma: Festival pesme, vina i hrane 10 Pokazali se najboqi ora~i

Reporta`e 12 Ekspert za starine, dobru rakiju, pesme i aforizme

str. 14 – 19

SPORT

5 Merkator i Drekselmajer zaposlili najvi{e Vojvo|ana

Dru{tvo 6 Krezuba nacija se pove}ava 6 Ve}ina pla}a Gr~ku na rate

Crna 13 Pretukli momka zbog dresa

Filmska 20 Najboqi film „Bekstvo iz [o{enka”

Kultura

NoviSad

n \OKOVI]BEZMEDAQE

n ZLATI]PROMA[IOBRONZU

n RASPOREDJELENSUPERLIGESRBIJE

7 Se}awe na bitku kod Petrovaradina 9 U „^isto}i” jednosatni {trajk 9 @iteqi Naseqa ~ekaju patrole i pozornike

21 Umetnost od papira


2

POLiTikA

ponedeqak6.avgust2012.

UREDBE VLADE SRBIJE

Osnovane ~etiri kancelarije Ured be Vla de Sr bi je o osnivawu kancelarija za Kosovo i Metohiju, za saradwu s crkvama i verskim zajednicama, za qudska i mawinska prava i za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu objavqene su u novom broju Slu`benog glasnika. U Uredbi o Kancelariji za Kosovo i Metohiju se navodi da se wom osniva ta kancelarija kao slu`ba vlade i odre|uje wen delokrug, ure|ewe i druga pitawa zna~ajna za wen rad. U wen delokrug, precizira se u Ured bi, spa da vr {e we stru~nih poslova za potrebe vlade i nadle`nih ministar-

stava koji se odnose na: funkcionisawe institucija Srbije na teritoriji Kosova i Metohije, obrazovawe, zdravstvo, socijalnu politiku, kulturu, in fra struk tu ru, si stem lo kalne samouprave i telekomunikacije u srpskim podru~jima Kosova i Metohije... Kancelarija obavqa stru~ne poslove za vladu i ministarstva koji se odnosi i na delovawe Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Kosova i Metohije; obnovu i za{titu duhovnog i kulturnog nasle|a, finansijsku, pravnu, tehni~ku i ka drov sku po mo} u svim oblastima zna~ajnim za Srbe i druge nealbanske zajednice na teritoriji Kosova i Metohije, saradwu s Komesarijatom za izbeglice u delu koji se odnosi na interno raseqena lica sa Kosova i Metohije. Uredbom o Kancelariji za qud ska i ma win ska pra va osniva se ta kancelarija i odre|uje wen delokrug, ure|ewe i dru ga pi ta wa zna ~aj na za wen rad. Kan ce la ri ja vr {i stru~ ne po slo ve za po tre be vlade i nadle`nih ministarstava koji se odnose na za{titu i unapre|ewe qudskih i ma-

winskih prava, pra}ewe usagla{enosti doma}ih propisa sa me|unarodnim ugovorima i dru gim me |u na rod no prav nim aktima o qudskim i mawinskim pravima i inicirawe izmena doma}ih propisa... Tako|e u delokrugu su i op{ta pitawa polo`aja pripadni ka na ci o nal nih ma wi na, pra}ewe polo`aja pripadnika nacionalnih mawina koje `ive na teritoriji Republike Srbije i ostvarivawa mawinskih prava, ostvarivawe veza na ci o nal nih ma wi na sa ma ti~nim dr`avama. Uredbom o Kancelariji za saradwu s crkvama i verskim zajednicama ona se osniva i odre|uje wen delokrug, ure|ewe i druga pitawa zna~aj na za wen rad.Ta Kan ce la rija vr{i stru~ne po slo ve ko ji se od no se na afir ma ci ju i raz voj slobode veroispove da wa, sa rad wu dr`ave sa crkvama i verskim zajednicama i unapre|ewe wihovog polo`aja u dru{tvu, afirmisawe verskih osnova i sadr`aja srpskog nacionalnog identiteta, pomo} u za{titi verskih komponenata u kulturnom i etni~kom identitetu nacionalnih mawina... Kancelarijom rukovodi direktor Kancelarije, koga postavqa vlada na pet godina, i kao u drugim kancelarijama ima zamenika i pomo}nike koje sam predla`e a bira i ih vlada na pet godina. Uredbom o Kancelariji za saradwu s dija spo rom i Sr bi ma ona se osniva i odre|uje joj se delokrug gde se navodi da Kancelarija vr{i stru~ne poslove za po tre be vla de i nad le `nih ministarstava koji se odnose na pra }e we po lo `a ja dr `a vqana Republike Srbije koji `ive izvan Republike Srbije... Kancelarijom rukovodi direktor Kancelarije, koga postavqa vlada na pet godina, na predlog premijera i ima zamenika koga sam predla`e, a koga postavqa vlada na pet godina, kao i pomo}nike koje sam predla`e, a postavqa vlada na pet godina.

BARNS PRENEO DA^I]U OBAMINE ^ESTITKE

SADseradujusaradwi Zamenik ameri~kog dr`avnog sekretara VilijamBarns is ta kao je u te le fon skom razgovoru s premijerom Ivicom Da~i}em da se SAD „raduju saradwi sa novom vladom Srbije uverene da je wena bu-

Gradski odbor SNS-a u U`icu javno je pozvao socijaliste da raskinu koalicioni sporazum s Demokratskom strankom i pristupe formirawu nove skup{tinske ve}ine. Prvi ~ovek u`i~kih napredwaka Sa{a Milo{evi} rekao je da se taj zahtev ne temqi samo na preslikavawu vlasti s republi~kog nivoa ve} na ~iwenici da koalicija demokrata i socijalista u prethodnom mandatu, kako je rekao, nije radila u interesu gra|ana. Napredwaci su, po Milo{evi}evim re~ima, do sada razgovarali i postigli saglasnost s gradskim odborima URS-a i DSS-a, dok socijalisti, kako ka`e, odbijaju razgovor dok ne dobiju nalog iz Beograda da se vlast u U`icu prekomponuje. Ukoliko se to dogodi, koalicija SNS–URS–DSS-a, s odbornikom iz PSS-a, imala bi 37 od ukupno 67 odbornika u gradskom parlamentu. Milo{evi} je naveo da u toj koaliciji ne bi bila Nova Srbija, koja je u U`icu prekr{ila koalicioni dogovor i prikqu~ila se trenutno vladaju}oj strukturi koju ~ine DS–SPS–LDP. On je najavio da }e se novoj vladaju}oj koaliciji, ukoliko do|e do prekomponovawa vlasti, prikqu~iti i neki odbornici iz Demokratske stranke.

S.Palanka: NapredwaciuzDS Predsednik Op{tinskog odbora Srpske napredne stranke u Smederevskoj Palanci Radoslav

du} nost u Evrop skoj uni ji. ”Barns je Da~i}u preneo ~estitke predsednika SAD BarakaObame na izboru za premijera i naveo da SAD „o~ekuju napredak Srbije na putu evrop skih in te gra ci ja, na -

Ivica Da~i}

INTERVJU

stavak reformi u Srbiji i vidlqive i odr`ive rezultate u dijalogu sa Pri {ti nom”, sa op {te no je iz kabineta predsednika vlade.Barns je is ta kao i da SAD `ele dobre bi la te lar ne od nose sa Srbijom, navedeno je u saop{tewu. Da ~i} je iz ra zio uverewe da je izgradwa dobre sa- Vilijam Barns radwe sa SAD prioritet za da.„Srbija `eli da bude faknovu Vladu Srbije.On je na- tor mira i stabilnosti u reglasio da Srbija `eli da na- gionu”, kazao je Da~ci}, istastavi evropski put, koji pod- kav{i da je Srbija spremna da ra zu me va har mo ni za ci ju na - izgra|uje jo{ ~vr{}u saradwu {eg zakonodavstva sa EU i da- sa SAD u oblasti ekonomije, qe drustvene reforme, nasta- odbrane, borbe protiv orgavak dijaloga sa Pristinom i nizovanog kriminala, korupimplementaciju dogovora koje cije i terorizma, u zajednicje po sti gla pret hod na vla - kom interesu dve dr`ave.

DRAGOQUB MI]UNOVI], [EF POSLANI^KOG KLUBA DS-a

Sledidebata, anekrahDS-a – Ne}e biti nikakvog kraha u De mo krat skoj stran ci. U stranci }e sigurno biti debate o mnogim pitawima, a naravno da }e biti onih koji }e o wima misliti razli~ito. Ali svako ko bi sada poku{ao da iz stranke iza|e poku{avaju}i da sam pravi novu, sigurno bi do`iveo krah – ka`e za „Dnevnik“ predsednik Politi~kog saveta DS-a i {ef poslani~kog kluba u Skup{tini Srbije Dragoqub Mi} un ov i}, od go va ra ju }i na pitawe da li je DS jedinstven, po{to ima onih koji najavquju mogu}i debakl doskora vladaju}e partije u Srbiji i podelu nakon strana~ke skup{tine. – Mislim da se u DS-u mora voditi debata pa da vidimo kako }emo delovati kao opozicija. Ne}e mo mi bit no me wa ti na{ program i na{u orijentaciju. Ali, u svakom slu~aju, pona{awe, zadatke, konkretne ciqeve... to }emo morati da odredimo u skladu s novim polo`ajem i okolnostima. l Da li }e za DS, nakon {to je ostao van republi~ke vlasti, preleta~i postati problem?

ZBRKA NA LOKALU

U`ice:SNS pritiska socijaliste

dnevnik

Simi} izjavio je da ta stranka ostaje pri dogovoru o formirawu lokalne vlasti koji je 26. jula postigla s Demokratskom strankom. – SPS i wihov predsednik putem medija vr{e pritisak da se formira koalicija kakva postoji i na republi~kom nivou, ali to za nas nema zna~aja. Stav na{e centrale je da napravimo koaliciju s DS-om, i ako se taj stav ne promeni, vlast }emo formirati s demokratama – rekao je Simi} Tanjugu. - Mi smo iz centrale stranke dobili uputstvo da pregovaramo i sa SPS-om i s DS-om. U pregovorima se pokazalo da je ponuda Demokratske stranke prihvatqivija. I to je sve – rekao je Simi}.

[abac:Stabilna ve}ina? Predsednik Skup{tine [apca SlobodanMirkovi} izjavio je da opozicija u [apcu, koju ~ine SPS, SNS i DSS, „poku{ava da sru{i legalno izabrane organe vlasti gube}i iz vida postignute rezultate na lokalnim izborima koji je ne legitimi{u za preuzimawe vlasti”. „Posao opozicije jeste da poku{ava da sru{i legalno izabrane organe vlasti, i opozicija u [apcu, koju ~ine SPS, SNS i DSS, to ~ini. Pri tom gubi iz vida postignute rezultate na lokalnim izborima, koji je ne legitimi{u za preuzimawe i obavqawe vlasti”, navodi se u saop{tewu. On je dodao da su izbori mera uspeha svake politi~ke stranke, a da je na onima odr`anim 6. maja, ubedqivo poverewe gra|ana dobila DS, koja, kako je istakao, „zajedno sa koalicionim partnerima URS, LDP, SPO, ~ini stabilnu ve}inu sa 43 odbornika od 69 u parlamentu”.

Pokazaloseprvihdanada}eovobitimnogovi{e partijskadr`avanego{tosmomoglisawati – To je problem, na`alost, moralni i qudski. Nadam se da me|u poslanicima toga ne}e biti. A tih raznih prelaza za male privilegije, toga }e po op{tinama biti. l Ima li u DS-u straha od revan{izma nove vlasti? – Ne verujem da oni smeju ba{ toliko daleko da kre}u. Ali da imaju ambicije, to se videlo ve} u Zakonu o mini-

starstvima kroz pravo ministara da arbitriraju, da otpu{taju... toga }e biti i u javnim preduze}ima, naravno. Sva pri~a o departizaciji je potpuno demago{ka. Pokazalo se prvih dana da }e ovo biti mnogo vi{e partijska dr`ava nego {to smo mogli sawati. l Kakav tretman imate kao opoziciona stranka u parlamentu Srbije?

– Ako se po jutru dan poznaje, ova intencija ka apsolutnoj vlasti ili za pritiskom pojavqiva}e se svuda, ~ak i u detaqima. Ta tendencija postoji. Vide}emo kako }e stvari daqe te}i, ali o~igledno da }e opozicija imati sve mawe mogu}nosti da kriti~ki odgovara Vladi. Jer, kada smo po~eli da ih kritkujemo, oni su odreagovali odmah, otprilike „kako smete da kritikujete Vladu?“ l Kako onda mislite da delujete? – Naravno da nas ne}e zaustaviti, niti nas mogu upla{iti. Ali, s druge strane, bojim se stvarawa lo{e atmosfere, gde }e na jednoj strani da se tra`i konsenzus o Kosovu, pa ako treba svi da budemo malo izdajnici, a na drugoj strani, tog konsenzusa nema ni o jednom pitawu. Niko nije konsultovao druge stranke ni kod dono{ewa zakona o NBS-u, ni o smeni guvernera. E sad, mora}e se navi}i, ili }e ulaziti u konfrontacije, borbe, ili }e morati da uspostave dijalog. S. Stankovi}

Ugqanin:Mawinenemogu bitiopozicija Ministar bez portfeqa u Vladi Srbije i lider Stranke demokratske akcije Sanxaka Sulejman Ugqanin izjavio je da mawine ne mogu biti opozicija dr`avi, i da je potreba integracije Bo{waka u javni `ivot bila jedan od razloga koji su ga opredelili da u|e novu vladu. Ugqanin je, u intervjuu Tanjugu, rekao da je SDA Sanxaka, kao stranka koja je dobila najve}e poverewe gra|ana te regije, imala obavezu da obezbedi uslove da se wen glas na adekvatan na~in ~uje u institucijama u kojima se donose va`ne odluke. SDA Sanxaka }e zato, prema wegovim re~ima, imati i ~etiri dr`avna sekretara u vladi, ali i ve}u zastupqenost u dr`avnim institucijama na lokalu. „Ja sam se odrekao toga da imam portfeq i ja~u funkciju na ra~un ve}e zastupqenosti Bo{waka u dr`avnim institucijama u Sanxaku. Maksimalna integracija Bo{waka, odnosno wihovo delotvorno u~e{}e u javnom `ivotu, bila je jedan od osnovnih uslova na{eg ulaska u vladu”, objasnio je Ugqanin.

SDA Sanxaka je, kako je objasnio, podr`ala Borisa Tadi}a u drugom krugu predsedni~kih izbora zbog kontinuiteta saradwe, ali nije nijednog trenutka odbacivala mogu}nost saradwe drugim strankama ukoliko one poka`u sluh za interese mawina, me|u kojima je i bo{wa~ka nacionalna zajednica. Wegov utisak je da novi predsednik dr`ave i vlada imaju pozitivniji odnos prema mawinama, a sa novim koalicionom partnerima }e, kako je najavio, biti potpisan i sporazum na osnovu kojeg }e se pratiti dinamika realizacije projekata od interesa za bo{wa~ku mawinu. Ob ja{wavaju}i zahtev da SDA Sanxaka ima ~etiri dr`avna sekretara u vladi, Ugqanin je rekao da mu je, kao ministru koji }e biti zadu`en za odr`ivi razvoj nedo-

voq no raz vi jenih op {ti na, bio neo p ho dan di rektni ji pristup i uvid u rad ministarstava od kojih zavisi realizacija projekata u wegovoj nadle`nosti.

„Nelogi~no je da ja kao ministar zovem telefonom i molim {efove ne~ijih kabineta da omogu}e da neki dr`avni sekretar primi pet ili {est predsednika op{tina. Ho}emo da imamo svoje qude kojima }e jedini ciq biti da sve svoje snage ulo`e da otvore vrata predsednicima op{tina i smawe distancu izme|u nerazvijenih op{tina i Vlade Srbije”, rekao je Ugqanin.


politika

dnevnik

INTERVJU

RADOSLAVSTRIKOVI],POTPREDSEDNIKVOJVO\ANSKOGODBORASPS-a

Neinatimose vojvo|anskim demokratama

Potp reds edn ik Pok raj inskog odbora Socijalisti~ke partijeSrbijeRadoslavStrikovi} izjaviojeuintervjuuza „Dnevnik”dautojpartijijo{ nije doneta kona~na odluka o tom e da li }e se akt ue ln a vlast u Novom Sadu mewati ili ne. On je ipak ostavio otvorenom dilemu o politi~komprestrojavawuuvojvo|anskimgradovima,dodav{idasu socijalistigeneralnoopredeqeni za to da lokalne koalicije prilagode koalicionom dogovoru napravqenom na republi~kom nivou. A s takvim partijskimstavom,kakojenaveo, i sam se sla`e jer smatra da bi na taj na~in bilo olak{anoifunkcionisawetihlokalnihsamouprava. –SPSnijeru{ila~kifaktor, ali normalno je da Novi Sadizazivaposebnointeresovawe. A {to se mene ti~e, u ovom trenutku nema kona~ne oceneotomedali}esevlast u gradu mewati ili ne}e. Sigurnoje,me|utim,damiizPokrajinskog odbora SPS-a ne}emo biti pokreta~i promena lokalnihvlastijersmouvereni u to da na lokalnom nivou imamo qude koji to mogu sami proceniti i kojima se mo`e verovati jer oni najboqe poznaju svoju sredinu. O~ekujem ipak da }e se razgovori u tom pogledunastavitikrajemavgustaipo~etkomseptembra,kad seokon~ajuigodi{wiodmori –rekaojeStrikovi},dodav{i da takvi razgovori slede „i u NovomSadu,iuKuli,iu[idu,iuBeo~inu...” l Kakodarazumemotakvu pozicijuSPS-akojomsepotenciraneizvesnost?Kome toideuprilog? – Jo{ nigde nije postignut nikakav kona~ni dogovor jer ne}emo nigde da idemo glavom krozzid.Akosepoka`edato imasmislaividimodanamto omogu}ava prostor da anga`ujemona{ekadrovedarealizujuna{programadabisepodigao nivo komunalnih delatnosti u nekom gradu ili op{tini, mi }emo se u tom pravcu i opredeliti.

l Akojeupozadinisvega partijskadirektiva,{tato ond a gov or i o odn os u strankepremalokalnimsamoupravama? – Politika socijalista temeqise,presvega,naop{tem

uticaju strana~kih centrala na lokalne politike, ta dva nivoa moraju biti povez an a. A na{ part ijs ki vrh doneo je odluku da mi u {to ve}em broj u op{tinaigradova, odnosno gde god jetomogu}e,lokalninivopovezuj em o s rep ubli~kom vla{}u jersetimeolak{ava i komunikacijaizme|uta dva niv oa vlasti. Dakle, nama nijenare|enoda idemoudruga~ijekoalicije,ve} pokrajinski nivo SPS-a sam o daje saglasnost za takve dogovoreulokalnimsamoupravama uVojvodini. l Mislitelidaobarawe postoje}ih koalicija u nekolikogradovauVojvodini mo`e rezultirati politi~-

Ne ka`em da je Ustav idealan, ali on je va`e}i. I tek ako se to ne bude po{tovalo, mo`e do}i do komplikacija, krize, ili mo`da i novih izbora interesu, i to }e biti osnov na{egdelovawainanivoulokalnihsamoupravaukojimase naj av quj e prek omp on ov aw e vlasti po ugledu na republi~kukoaliciju.Miimamokadrovekojimoguiznetina{eprogramske ciqeve i zato se trudimodausvimlokalnimsamoupravama gde je to mogu}e do|emo do vlasti, {to vidimo kao priliku da poboq{amao uslove za funkcionisawe komunalnih sistema jer `elimo daonibuduprednost`ivqewa nekoggradaanemuka.Zatobi bilo najboqe i najpravednije daSPSbudeukoalicijisonimakojimogudarazumejuna{u politi~ku platformu. I bez obzira na to da li neko ima ovakvoilionakvomi{qeweo

kom nes tab iln o{ }u, pa i krizom, a s obzirom na to da se ta inicijativa povezuje i s nedavnom odlukom Ustavnog suda o uskra}ivawudelanadle`nostiAPV? – Odluke Ustavnog suda morajusepo{tovati.Neka`emda je Ustav idealan, ali on je va`e}i. I tek ako se to ne bude po{tovalo,mo`edo}idokomplikacija, krize, ili mo`da i novih izbora. Ali, to ne sme imati uticaja na prekomponovawe lokalne vlasti. Uveren sam u to da je pitawe promene vlastiuvojvo|anskimgradovimazapravodelomposledicatoga{toSPSnijeukqu~enupokrajinsku vlast. Nije to nikakavinat,miseneinatimo,ali ~iwenica je da smo mi partija

koja je ostvarila najve}i rast na posledwim izborima i u Vojvodini.Iuverensamutoda sutogasvesniimnogiuDS-u. l Zna~ilitoda,uslu~aju daeventualnou|eteupokrajinskuvlast,nebibiloprepakivawavlastiuNovomSaduidrugdeuVojvodini? –Tonebihmogaodaka`em. Li~nomislimdajezatakone{to kasno jer ne mo`e se ne{to mew at i ~as ovak o, ~as onako. Ali, ~iwenica je da je odlukakojujedoneovrhDS-au Vojvodini znatno doprinela ovom{tosesadde{avanalokalnomnivou. l A koliko to vagawe odluke da li ostati s demokratama ili se prikloniti nap redw ac im a, koje traje ve}nekolikonedeqa,ikoje }e, o~igledno, jo{ potrajati,uti~enafunkcionisawe lokalnihsamouprava? – Takve inicijative nemaju nikakav uticaj na funkcionisawe lokalnih samouprava i sva komunalna preduze}a i u NovomSaduiudrugimmestima funkcioni{u i qudi koji ih vode obavqaju svoj posao kao da }e sto godina biti na tom mestu. Oni koje ovo doti~ejesusamorukovodiocipojedinih partija, pre svega DS-a. A{toseti~eSPS-a,na{ikadrovikorektnoobavqajusvoje obav ez e. SPS se, uostal om, priprema ve} i za izbore po mesnimzajednicama,aambicijanamjedananarednimlokalnim izborima ostvarimo jo{ boqerezultate,istoganamje stalo da odgovorno ispuwavamo obaveze koje smo preuzeli. Averujemdanovilokalniizbori ne}e biti tek za ~etri godine nego ve} za dve jer bi bilo veoma dobro da vi{e ne dol az im o u sit ua c ij e da se istovremenoodr`avajuizbori na svim nivoima. Zato nam je vrlobitnodaozbiqnoradimo na mestima gde smo preuzeli obaveze. Ovo {to se de{ava trenutno svakako nije najidealnije,aliupoliticijeipak svemogu}e,agra|ani}e,verujem, prepoznati ko boqe vu~e konce. B.D.Savi}

Berisavqevi}:Secesionisti~ke tendencijenemajuistorijsku{ansu Biv{ifunkcioneruSFRJ@ivanBerisavqevi} izjaviojeda}enakonodlukeUstavnogsudaSrbijedaosporipojedinenadle`nostiVojvodine,upokrajinibitistvoren„frontotpora”. „O~ekujem stvarawe fronta otpora u kojem}eu~estvovatiipoliti~keikulturneinstitucijeVojvodine,razli~ite strankeicivilnisektor.Auverensam i da }e sve biti vi{e nego dramati~no ~upavo, ali Vojvodine }e biti onoliko

koliko bude borbe za wu”, rekao je Berisavqevi}uintervjuuzainformativniportalAutonomija. Oceniojedanapoliti~kojscenipostojezna~ajnipomaci,kojiukazujunato da}eautonomisti~kagrupacijaubudu}nostija~ati. ”Ove odl uk e Ustavn og sud a nis u nimal o slu~ ajn e, one su zap rav o dug o prip rem an ezaslu~ ajdaizb or edob ij u ove pol it i~k e snag e koj e su ih na ne-

sre} uidob il e.Tojeveo m aplitk ou mna pol it ik a, koj a ne ra~ un a kak ve }e pos led ic eproi zv es ti”,kaz aojeBer isav qev i}. Onjeustvrdiodasusecesionisti~ke tendencije u Vojvodini sada u porastu, ali je ocenio da te tendencije nemaju istorijsku {ansu. Berisavqevi} je jo{ rekao da se „vojvo|ansko pitawe” ve} internacionalizuje i da je to neizbe`no.

REKLI SU

Jankovi}:Rat administracijeigra|ana „Kadajavnaupravaprestanedabudealatsocijalne politikeukojusezapo{qavamnogoqudikojisuslabopla}eniinikoihnepitazarezultatikadarukovode}amestaprestanudabudupartijskiplenve}rezultatprofesionalnihzasluga,stvori}eseusloviza krajratakojisadabuktiizme|uadministracijeigra|ana„,rekaojeza{titnikgra|ana Sa{aJankovi}.On jeistakaodajena~innakojijedanasizabranza{titnikgra|anaogromnoohrabrewezagra|aneSrbijeda}ewihovepritu`be iproblemikojiproisti~uizsamovoqeuraduorganaislu`benikavlastiire{avawetihproblemapostatistvarodprvorazrednognacionalnoginteresaukojisesabirajuciqevisvihpoliti~kihstranaka. Poslanicimajeporu~iodasuza{titnikagra|anaizabralikonsenzusomidajetoidealzaombudsmanaiunajrazvijenijimdr`avama.

Mrki}:Neslane{ale „SNS me je predlo`io za {efa diplomatije kaonestrana~kuli~nost.Timejepokazanazrelostkojauna{ojpoliticinijeuvekprisutna. Naravno da }u u~initi sve {to mogu da opravdam poverewe i radim najprofesionalnije mogu}e. Po meni, ~inovni{tvo treba da bude nestrana~ko,jersenatajna~instvaraki~madr`avnog aparata koja je uvek dobro podmazana i mo`edanositeretsvihizazova,rekaoje{efsrpskediplomatije Ivan Mrki}.„ „Kada sam po~eo da se bavim diplomatijom, biosamTitov,pamalokasnijeLon~arev,Milo{evi}ev,aonda Ko{tuni~in, Dra{kovi}ev, Tadi}ev, Jeremi}ev... Verovatno sambionajvi{e]osi}ev.SadasamNikoli}ev.Pri~uotomeda sam „~uvar Milo{evi}evog trezora“ uvek sam poku{avao da do`ivim kao neslanu {alu, ali moram priznati da mi je nanela mnogozla.”

ponedeqak6.avgust2012.

3

DANASZASEDASKUP[TINASRBIJE

Jorgovanka Tabakovi} kandidat zaguvernera Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} predlo`iojeju~eJorgovankuTabakovi} zanovogguverneraNarodnebankeSrbije. Predsednik Skup{tine Srbije Neboj{a Stefanovi} zakazao je zadanasu10sativanrednusednicu,nakojoj}ebitibiranguverner NarodnebankeSrbije,po{tojeu parlament stigao predlog predsednikaSrbijedanatomestobude izabrana doktor Jorgovanka Tabakovi}.

Srbije,sednicajezakazananazahtev128poslanika. Skup{tinaSrbijeusvojilajeu subotu Zakon o izmenama i dopunamazakonaoNarodnojbanciSrbije,zakojijeglasalo139poslanika,dokje39biloprotiv. Izmene Zakona o NBS, pored ostalog,predvi|ajudafunkcionere centralne banke, ukqu~uju}i guvernera,birairazre{avaparlament,kaoida}eguverner,viceguverneri, direktori nove Upra-

Biografija JorgovankaTabakovi}ro|enajeuVu~itrnu1960.godine.Po obrazovawujedoktorekonomskihnauka.Godine1992.postalaje ~lanSrpskeradikalnestranke,bilaje~lanPredsedni~kogkolegijuma,kaoiposlanikusaveznomparlamentu. Uvladi1998.godineTabakovi}evajebilaministarzaprivatizaciju. Od maja 2008. godine bila je poslanik Srpske radikalne strankeuNarodnojskup{tiniSrbije.Septembra2008.godine, nakon raskola u SRS-u, Tabakovi}eva je podr`ala Tomislava Nikoli}aipostala~lanposlani~kegrupe„NapredSrbijo”. Do1999.godine`ivelajeuPri{tini,aposletogapasvedo danas`iviuNovomSadu.Majkajetrojedece.Zaposlenajeupreduze}u„TelekomSrbija”. PredsednikSkup{tineo~ekuje da}esednica,kojakaojedinuta~ku ima izbor guvernera, pro}i u normalnoj raspravi i da }e biti analizirano i {ta je u~iweno u NBS u prethodnom periodu, propustidaseodr`ikontrolacena, aliizaustavidivqawekursadinara. Stefanovi}jeuverenda}eTabakovi}evadobitipodr{kunajve}egbrojaposlanika,jerjeuprethodnim raspravama, o izmenama ZakonaoNBS,kojijeusvojenusubotu,nikonijeosporiokaostru~wanka i kandidata za to mesto. Stefanovi} ne o~ekuje maratonskudebatu,ve}izborTabakovi}eveupopodnevnimsatima. Uobrazlo`ewupredloga,predsednik Srbije navodi da je posle ostavke Dejana [o{ki}a neop- hodnoizabratiguvernerapohitnom postupku kako bi se obezbedio nesmetan rad te institucije. Jorgovanka Tabakovi} je prihvatila kandidaturu za guvernera. Kakojesaop{tenoizSkup{tine

vezanadzornadfinansijskiminstitucijama i ~lanovi Saveta NBS biti izabrani u roku od 90 danaoddanastupawanasnaguzakona. Zakon je razmatran po hitnom postpuku, za {ta su kao razlozi navedenipotrebadaseposlovawe NBSunajkra}emrokuuskladisa ustavnim odredbama, kao i da se {to pre obezbedi nesmetano funkcionisaweorganacentralne banke. Predsednik skup{tineSrbije ponoviojeju~edaparlamentne}e imati nikakvu pauzu u radu i dodao da ve} ima najave nekih va`nihsistemskihzakonazakoje}e sekonsultovatispredlaga~imai otomeobavestitijavnost. „Uavgustu}emoimatijo{jednu sednicuidefaktoSkup{tinane}eimatinikakavodmorinikakvu pauzu. Radi se o odre|enim zakonimaizoblastipravosu|a,aotome}ure}ine{tovi{ekadadobijempredlogovla{}enogpredlaga~a”,rekaojeon.

URS:Sprove{}emo departizaciju Ujediweni regioni Srbije saop{tili su da je koalicionimsporazumomdogovorenoda se uvede profesionalizacija upravqawajavnimpreduze}ima idasusvipartneriuVladidu`ni da po{tuju taj sporazum ilidaskinusvojpotpisswega. Regioni}esesigurnodr`atiu praksionogaza{tasmosezalagaliupredizbornojkampawi i sprove{}emo to dosledno u svimsegmentimagdejena{aodgovornost”,re~enojemedijima uURS-upovodomizjavelidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovi}a. Markovi} je rekao da pri~a o departizaciji nema „nika-

kvogsmisla”,jerjetone{too ~emu se pri~a u izbornoj kampawi, ali da je jasno da je to u Srbijinemogu}e. UURS-usunavelida}e,kada je re~ o wihovoj stranci, samo ministriidr`avnisekretari biti politi~ki postavqeni, dok}esvaostalamestapopuniti profesionalci anga`ovani putemkonkursa. URS je, kako je saop{teno, doneo odluku da nijedan funkcioner wihove stranke ne}e mo}i da se prijavi na konkurs za direktora javnog preduze}a, rukovodiocauprave,direkcije, fonda ili za poziciju pomo}nikaministra.


4

ekonomija

ponedeqak6.avgust2012.

MINISTARKAENERGETIKEZORANAMIHAJLOVI]

STIGLAOZBIQNAPONUDA ZAKORIDOR11

Poskupqewestruje igasana~ekawu

Kinezi grade autoputdo mora?

Vlada Srbije trebalo bi uskoro da razmatra predlog kineske firme „Mostovi i putevi” za finansirawe i izgradwu preostalih deonica na Koridoru 11 od Beograda do granice sa Crnom Gorom, preneo je RTS.

Kako je navedeno, kineska firma „Mostovi i putevi”, koja gradi most na Dunavu izme|u Zemuna i Bor~e, uputila je zvani~nu ponudu Javnom preduze}u „Koridori Srbije” za finansirawe i izgradwu preostalih deonica autoputa na Koridoru 11, od Beograda do Boqara. Vrednost deonice, duge 270 kilometara, je vi{e od 2,5 milijardi evra, a Kinezi bi taj posao finansirali iz kreditnog paketa od 10 milijardi evra namewenog isto~noevropskim zemqama. ^ESTITKA NATA[EPAVI]EVI]-BAJI]

Sretnoza Danrudara

Danas se obele`ava Dan rudara, a ~estitku, uz tradicionalni rudarski pozdrav „Sretno“, povodom ovog praznika je svima koji rade ovaj te`ak i ~astan posao, u ime Vlade Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i li~no ime pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Nata{a Pavi}evi}–Baji}.

U energetskom sektoru je mnogo problema koje prvo treba re{iti, pa tek onda pri~ati o cenama, posebno gasa i struje, izjavila je ju~e ministarka energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine Zorana Mihajlovi}. Mihajlovi} je rekla da predstoje}a grejna sezona ne}e biti laka, da je u energetskom sektoru mnogo problema koje prvo treba re{iti, pa tek onda pri~ati o cenama, posebno gasa i struje. „Mnoge stvari moraju da se urade, posebno u energetskom sektoru, da bi on bio efikasniji. Mora se promeniti na~in upravqawa Elektroprivredom Srbije. Mnogo je problema, pre svega finansijskih i ekonomskih u tom preduze}u”, navela je ministarka. Ona je najavila i promenu tarifnog sistema, odnosno obra~u-

na i naplate utro{ene elektri~ne energije. „Imaju}i u vidu da veliki procenat buxeta gra|ana Srbije upravo odlazi na tro{kove elektri~ne energije, moramo da se pozabavimo onim {to se zove naplata

Tako da je pri~a o poskupqewu potpuno na nekom drugom mestu. Na kraju krajeva, i premijer je tako ne{to rekao”, rekla je ministarka. Govore}i o ceni gasa, Mihajlovi} je istakla da je pre nekoliko

Predstoje}agrejnasezonane}ebitilaka,u energetskomsektorumnogojeproblemakojeprvo trebare{iti,patekondapri~atiocenama, posebnogasaistruje elektri~ne energije. I to se odnosi i na privredu i na doma}instva”, istakla je ministarka i dodaje da }e hitno biti stvorene socijalne karte. „Niko u Vladi ne govori o poskupqewu elektri~ne energije, niti bilo kog drugog energenta.

godina cena gasa oti{la dosta navi{e i da se do kraja godine ne planira poskupqewe. „Ali ono {to mora da bude paralelno sa pri~om o poskupqewu jeste promena na~ina upravqawa ’Srbijagasom’. Sve ono {to mo`e da se u~ini, da to preduze}e bude

efikasnije u radu, mi }emo to uraditi. I naravno, dogovor vezan za Banatski dvor, on mora da funkcioni{e”, navela je ministarka. Gra|ani i privreda duguju toplanama, a toplane duguju za gas i mazut, rekla je ministarka i navela da kada postoji politi~ka saglasnost, pa i ekonomska i energetska, onda je mogu}e re{iti i takve probleme. „Toplane konkretno nisu same po sebi problem. Desilo se to da su se one malo izop{tile iz energetskog bilasa Srbije, {to je problem za celu zemqu.

Lokalne samouprave su trebalo da vode ra~una o toplanama, na`alost neke jesu, neke nisu”, ka`e Zorana Mihajlovi}. Ona je naglasila da bi toplane trebalo da budu vi{e vezane za Ministarstvo. „Mi smo tu da im maksimalno pomognemo. Ne mo`emo platiti mazut za wih, ali mo`emo poku{ati da na|emo na~in, upravo oko tih prebijawa dugovawa koja su ogromna da bi toplane mogle spremno da do~ekaju grejnu sezonu”, navodi Zorana Mihajlovi}.

MINISTARVELIMIRILI]NAJAVIOBR@ERE[AVAWEPITAWABESPRAVNOIZGRA\ENIHOBJEKATA

Lak{elegalizovati {upunegoku}u Novi ministar za gra|evinu i urbanizam Velimir Ili} najavio je br`u legalizaciju bespravno izgra|enih objekata. On ka`e da je cena legalizacije niska i da tu ni{ta nije sporno, ve} ima problema s imovinskopravnim odnosima, za {ta se tra`i re{ewe, jer ako je neko izgradio ku}u na placu koji se vodi na nekog drugog ko je umro pre 30 godina, mora se na}i na~in kako da se sve pravno reguli{e. Cene legalizacije su bile relativno pristupa~ne jer se za ku}u od 100 kvadrata u kojoj `ivi ~etvero~lana porodica odobravao popust od ~ak 99 odsto kod pla}awa naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, me|utim mogu}nost kori{}ewa te povlastice istekla je 30. juna ove godine, a predlog izmena i

dopuna Zakona o planirawu i izgradwi, kojim je predvi|eno da se rok va`ewa popusta za legalizaciju objekata izgra|enih

^ekajuprodu`ewepopusta

Ona je ukazala na zna~aj posla koji obavqaju rudari i naglasila da je stalni zadatak svih nivoa vlasti da im se obezbede {to boqi i bezbediniji uslove rada, kao i adekvatna nagrada za wihov rad i trud.

dnevnik

U vi{e mesta u Vojvodini su nam potvrdili da gra|ani nemaju da plate komunalno opremawe i da realizuju doneta re{ewa. Nakon {to je istekao rok va`ewa popusta, tokom jula i prvih dana avgusta gotovo da niko nije zakora~io da plati legalizaciju jer i oni koji su uspeli da naprave plan kako da plate sve da`bine, okasnili su i sada ~ekaju produ`ewe roka za pojeftiwewe. Op{tine to ne}e uraditi samoinicijativno bez zakonske obaveze, kada ve} nisu uradile pre izbora, poput Beograda, koji je produ`io rok va`ewa popusta do kraja godine.

bez gra|evinske dozvole produ`i do 30. juna 2015, povu~en je ovih dana iz skup{tinske procedure, zajedno s jo{ 77 zakona. Neizvesno je da li }e, i kada biti vra}en, kao i u kojem obliku jer, iako je generalni sekretar Vlade Veqko Odalovi}, obja{wavaju}i za{to su zakonski predlozi povu~eni, rekao da je to iz formalnih a ne su{tinskih razloga, ipak, dao je naslutiti da su mogu}e izmene prvobitno predlo`enih re{ewa. Legalizacija objekata traje gotovo deset godina, legalizovano je tek ne{to vi{e od desetak procenata prijavqenih

objekata. Xabe su ministri u ~ijim resorima je bila ova problematika vi{e puta mewali i dopuwavali Zakon o planirawu i izgradwi, donet 2003, xaba su odobravane povlastice ove ili one vrste, odziv investitora je ispod o~ekivawa. Stru~waci ka`u da je za sve kriva besparica, ali i jo{ uvek visoke cene, jer se stvorio privid da je legalizacija maltene besplatna, me|utim, brojne su da`bine mimo naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta na koju su odre|ene kategorije gra|ana mogle ostvariti popust, odnosno gotovo izbe}i weno pla}awe. U op{tini Zrewanin su nam rekli da se pojavi poneko od onih koji nemaju pravo na popust i sklope ugovor o legalizaciji uglavnom pomo}nih ili poslovnih objekata. Ni u Somboru nije boqe. Pomo}nik na~elnika za komunalne poslove ViktorDespotovi}ka`e da je do sada u toj op{tini legalizovano oko 12 odsto zahteva. U Pan~evu sli~no. Pomo}nik sekretara za urbanizam i komunalne poslove Miroslav Marinkovi}, zadu`en za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata, ka`e da je legalizovano oko 15 odsto od podnetih zahteva. Kao najve}e probleme navodi nere{ene imovinsko-pravne odnose. R.Dautovi}

KAKOTRGUJEMO SRUSIJOM

Izvoztriput mawi oduvoza Spoqnotrgovinska razmena Srbije i Rusije za {est meseci 2012. godine iznosila je blizu 1,45 milijardi dolara, i mawa je za 14,7 odsto nego u prvom polugo|u lane, saop{tila je Privredna komora Srbije (PKS). Izvoz iz Srbije porastao je za oko pet procenata i vredeo je 375 miliona dolara dok je uvoz opao za oko 20 odsto u odnosu na isti period 2011. godine. Vrednost uvoza je 1,07 milijardi dolara, pa je negativan saldo u trgovini Srbije sa Rusijom 701,2 miliona dolara. Rusija je {esti izvozni partner Srbije sa u~e{}em od oko sedam odsto, a prvi uvozni sa u~e{}em od oko 13 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi oko 35 odsto. U Rusiju najvi{e izvozimo jabuke, podne pokriva~e, plo~e i tapete, bakarne cevi, lekove, pneumatske gume za nove putni~ke automobile, prikolice i poluprikolice, ve{ ma{ine, akumulatore za klipne motore. S druge strane, energenti ~ine izme|u 70 i 80 odsto srpskog uvoza iz Rusije, slede obojeni metali, |ubriva.

MINISTARRUDARSTVAMILANBA^EVI]

Bi}enafteiz{kriqaca

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`iza za za zadevize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

116,0007

118,3681

121,0906

115,6456

Australija

dolar

1

99,7856

101,8220

104,1639

99,4801

Kanada

dolar

1

94,6327

96,5640

98,7850

94,3430

Danska

kruna

1

15,5844

15,9024

16,2682

15,5366

Norve{ka

kruna

1

15,7535

16,0750

16,4447

15,7053

[vedska

kruna

1

13,9757

14,2609

14,5889

13,9329

[vajcarska

franak

1

96,5065

98,4760

100,7409

96,2111

V.Britanija

funta

1

147,7717

150,7874

154,2555

147,3193

SAD

dolar

1

95,2543

97,1983

99,4339

94,9627

Kurseviizovelisteprimewujuseod3.8.2012.godine

Ministarstvo rudarstva, prirodnih resursa i prostornog planirawa namerava da intezivira projekat istra`ivawa i eksploatacije uqnih {kriqaca u Srbiji, iz kojih bi za 10 godina, na{a zemqa mogla godi{we da dobija oko 1,5 milion tona sinteti~ke nafte, izjavio je ju~e u intervjuu Tanjug u resorni ministar Milan Ba~evi}. On je najavio da bi ve} u septembru trebalo da po~ne izrada strategije za eksploataciju uqnih {kriqaca i procedura odabira strate{kog partenera i naglasio da bi Srbija morala da zadr`i kontrolni paket akcija u tom projektu, zbog ekonomske i politi~ke stabilnosti zemqe i jo{ boqeg pozicionirawa na{e zemqe na energetskoj karti Evrope i sveta. Procewuje se da raspola`emo sa oko dve milijarde tona rezervi uqwih {kriqaca, od kojih su samo u aleksina~kom basenu potvr|ene

rezerve od 400 miliona tona, a geolo{ka istra`ivavwa, koja nisu sprovedena na celoj teritoriji Srbije, po~e}e u najskorije vreme, rekao je Ba~evi}. „Postoje naznake da uqnih {kriqaca ima i na drugim lokacijama u Srbiji i uz kori{}ewe novih tehnologija za preradu te sirovine u sinteti~ku naftu, mogli bismo da nadomestimo zna~ajne koli~ine nafte koju uvozimo”, istakao je Ba~evi}. Proizvodwa nafte iz uqnih {kriqaca pripada „prqavim” tehnologijama, ali postoje ekolo{ki standardi EU kojih bi se na{a zemqa pridr`avala i jedna od najva`nijih ta~aka koja bi bila dogovorena sa strate{kim partnerom bi}e potpuna za{tita `ivotne sredine u Srbiji, naglasio je ministar, istakav{i da „tu ne vidi nikakav problem”, jer su neke zemqe kao {to je Rusija, Kina, Brazil i Estonija koja kori-

sti rusku tehnologiju, dobro ovladale tehnologijom prerade {kriqaca. Do sada su interes za istra`ivawe uqnih {kriqaca pokazale jedna kineska i estonska kompanija, dva investiciona fonda i

Naftna industruja Srbije, a prethodna Vlada Srbije je raspisala tender za konsultanta za izvor strate{kog partnera, podsetio je ministar i ukazao da bi pokretawe tog posla uposlilo nerazvijeni ju`ni deo Srbije.


ekOnOMiJA

dnevnik TEKSTILNA[A IZVOZNA[ANSA

[najderi u{ili900 miliona Tekstilna industrija predstavqa~etvrtuizvoznugranuuSrbiji, potencijal sektora je veliki, trenutno stawe nije lako pa je neophodno udru`ivawe doma}ih tekstilacaipodr{kadr`avekakobipostaostrate{kagranadoma}eindustrije,izjavilajemenaxerka Klastera modne i odevne industrije Srbije „Fekts”  Sla|anaMilojevi}. Vrednost izvoza celokupne tekstilne industrije sa ko`om i obu}omprema{ilaje900miliona dolara tokom 2011, ali zna~ajan deotogizvozacinedoradni,odnosno, uslu`ni poslovi za stranog kupca,objasnilajemenaxerkaMilojevi} za  Tanjug . Milojevi} je

kazalakakosuzaodr`aweirazvijawe tekstilnog sektora potrebneolaksice-pla}aweporeza na dodatu vrednost (PDV) po naplati prodate robe, smawewe poreza i doprinosa za zaposlene, podsticaweizvozakrozsufinansirawe, a ne samo refundirawe odre|enihtro{kovakaoimogu}nost subvencija za izvoz gotovih tekstilnihproizvoda. Tako|e, treba dati subvencije zainvesticijeutehnolo{kirazvoj,aliiobrazovnisistemprilagoditirealnimpotrebamadoma}e privredejer}esamonatajna~in tekstilnaidustrijaSrbijioja~ati i postati igra~ na globalnom tr`i{tu,mi{qewajeMilojevi}.

MerkatoriDrekselmajer zaposlilinajvi{e Vojvo|ana

[TEDWANANA[NA^IN

Najve}i poslodavac me|u straniminvestitorimauVojvodinije ruski „Gaspromweft”, vlasnik Naftne industrije Srbije, a od grinfildinvestitoratojeslovena~ki maloprodajni lanac „Merkator”.Primetnojedasunajve}i poslodavci me|u stranim kompanijama u pokrajinu do{li kroz privatizacijuiusektoreuslugai trgovine,doksenaprstejedneruke mogu nabrojati grinfild ulaga~ikojisuusvojimnovoizgra|enimindustrijskimpogonimazaposlilivi{eod500gra|anaVojvodine. Kompanija „Merkator - S” sa sedi{temuNovomSadu,trenutno zapo{qava, prema podacima Agencije za privredne registre, 4.093 radnika, svakako ne samo u Vojvodini,ve}usvojimprodavnicama {irom Srbije. Me|u velikimposlodavcimakojiuVojvodinu iz inostranstva nisu stigli preuzimaju}i doma}a preduze}a ve}krozulagawa„nazelenojlivadi”suinema~kiproizvo|a~auto delova „Drekselmajer” sa ovda{wimsedi{temuZrewaninugde zapo{qava 1.650 radnika, te ameri~kakompanija„Itonilektrik” koja u Sremskoj Mitrovici na proizvodwi opreme za distribuciju i upravqawe elektri~nom energijomupo{qava914qudi. Prili~no veliki strani grinfildposlodavcisuiitalijanska tekstilna industrija „Fiorano Kalcedonija” u ~ijem pogonu u Somboruradivi{eod550radnikaanajavqenojeotvarawefabrikesli~nogkapacitetaiuSuboti-

Pregrupisavawe uSalfordgrupi

realizovanih posledweg trgova~kog dana. Najve}a doma}a gra|evinska kompanija zabele`ila je rastnanedeqnomnivouod1,8odsto, a najve}i deo prometa ostvarenjenakotiod445dinara.Protekle sedmice je ukupno realizovano1,5odstoakcijaovekompanije~ijijenajve}iakcionardr`ava sa33,6odstoakcija. Tradicionalno najprometnija hartijanatr`i{tuNaftnaindustrija Srbije zabele`ila je prometod38,1miliondinaraunede-

Investitorinadoma}emtr`i{tuakcijanisubili previ{eaktivniuprkosdobrimtrendovimana svetskimberzamaiobjaviodli~nihrezultata NIS-a prometa. Indeks najlikvidnijih akcija,Beleks15,nedequjeokon~aosadobitkomod1,2odsto,dok od po~etka godine registruje minusod12odsto. Najprometnija hartija protekle sedmice bio je po`areva~ki konditorBambi-Banatkojijenastavio seriju blok transakcija u okviru pregrupisavawa vlasni{tva unutar Salford grupacije. ^elni qudi ovog fonda najavili sujo{ranijeda}eImlekpostati krovna kompanija za sva Salfordovapreduze}auSrbiji.Uredovnomtrgovawudominiraojegra|evinarEnergoprojektzahvaquju}i nekolicini velikih transakcija

5

STRANEKOMPANIJEINOVARADNAMESTAUPOKRAJINI

OdstranihposlodavacakojisuuVojvodinudo{li krozprivatizaciju,uzNIS,ukojemima9.650 zaposlenih,najve}iposlodavcisuufinansijskoj ifarmaceutskojindustriji ci,zatimnema~kigigantuproizvodwiopremeimaterijalazadijalizu„Freseniusmedikalker”za kojeg u Vr{cu radi preko 500 zaposlenih,atolikojeradnikana{lo uhlebqewe i u kompaniji „IGBautomotiv”uIn|iji,~ijije vlasnik nema~ka auto industrija „Bauerhin”. Ipak, posledwih godina u pokrajinu je stigao ve}i broj stranihgrinfildinvestitorakojizapo{qavaju po nekoliko desetina radnika.Toseposebnoodnosina industriju auto delova i ma{in-

INVESTITORINAbERZIIDAQEANEMI^NI

I protekle trgova~ke sedmice investitorinadoma}emtr`i{tu akcijanisubiliprevi{eaktivni uprkos dobrim trendovima na svetskimberzamaiobjaviodli~nih poslovnih rezultata Naftne industrije Srbije . Ukupan obim prometa bio je pozama{nih 12,6 milionaevra,aliuvelikojmeri kaoposledicanastavkapregrupisavawavlasni{tvaunajve}emdoma}em konditoru Bambi-Banat . Na akcije iz redovnog trgovawa otpalo je svega 1,6 miliona evra

ponedeqak6.avgust2012.

qi kada je objavila poslovne rezultatezaprvih{estmeseci.Ova najve}akompanijanaBeogradskoj berziuprkosvelikognegativnom uticaju kursnih razlika ostvarilajeuprvojpolovinigodineneto dobitod22milijardedinara,neznatno vi{e u odnosu na isti periodlane.Efikasnostkompanije zna~ajno je uve}ana pa je profit pre kamata, poreza, depresijacije iamortizacijeporastao80odsto na 36,8 milijardi dinara. Objava odli~nih rezultata NIS-a vinulajehartijeovekompanijedonivoaod630dinara,dabitalasoptimizmaulaga~asplasnuopotkraj nedeqe.

sko-metalski kompleks, kao i na sektor informaciono-komunikacionih tehnologija u kojem su strane kompanije otvorile niz malih i sredwih firmi, prvenstvenouNovomSadu. Odstranihposlodavacakojisu uVojvodinudo{likrozprivatizaciju, akvizicije i zajedni~ka ulagawasadoma}imkompanijama, uz NIS u kojem radi 9.650 zaposlenih, najve}i poslodavci su u finansijskojifarmaceutskojindustriji.Uvr{a~kom„Hemofarmu”, u vlasni{tvu nema~kog gi-

ganta„[tade”,zaposlenoje1.741 qudi, a veliki poslodavci su i finansijske ku}e sa sedi{tem u NovomSadu:Vojvo|anskabanka,u vlasni{tvu gr~ke NBG grupe, ima 2.095 radnika, DDOR Novi Sad italijanske Fondijarije 1.691,Erstebanka(nekadaNovosadska)988,Krediagrikol(nekada{wa Meridijan banka) 952, a OTP banka koju su vlasnici iz Ma|arske stvorili spajawem Kulske,Ni{keiCepterbanke712 radnika. U jedinoj vojvo|anskojbancikojusustranivlasnici ovde osnovali, a ne preuzeli ve}postoje}u,novosadskojOportjuniti,zaposlenojeosetnomawe radnika, ne{to ispod dve stotine. Poslodavac za skoro hiqadu radnika postao je ameri~ki xin „Pepsiko”preuzimaju}ifabriku grickalica „Marbo” u Ba~kom Jarku i centralu te kompanije u Beogradu, a vi{e od 500 radnika kodstranihposlodavacaanga`ovano je i u „Apatinskoj pivari„ (824)i„Karslbergu”(500),ba~kopalana~kom „Tarketu” (689) i Livnici Kikinda u vlasni{tvu slovena~kog „Cimosa” (595 radnika). Vi{e od 400 zaposlenih ili oko te cifre imaju i druga kikindska livnica u vlasni{tvu francuskog„Lebelijera”,„Helenik {ugar” u svojim {e}eranama u @abqu i Crvenki, hrvatska „Neksegrupa”ukikindskom„Poletu” i sremskokarlova~kom „Stra`ilovu”, te IT kompanija „TelventDMS”uNovomSadu. V.^vorkov

Agronome otpu{taju, zarne

Agronomi, koordinatori projekta „Stru~no znawe za va{e imawe”saop{tilisuju~edao~ekuju odgovore o svom statusu i ozbiqneanalizeorazloguprekidatogprograma,uznapomenudasu obezbedili podr{ku poqoprivrednikazanastavakprojekta. Kako je navedeno u saop{tewu koordinatora, odluka Vlade Srbije da ukine projekat, zna~i da 1.658visokoobrazovanihstru~waka poqoprivrednih struka ostaje bez posla, wihove porodice bez egzistencije, a poqoprivrednici bezbesplatnestu~nepomo}i,informacijaomeramadr`aveipotencijalnim sredstvima iz fondovaEU. MinistarpoqoprivredeGoran Kne`evi} je istakao da su zaposleni ko{tali oko 500 miliona dinara u periodu od tri meseca, kao i da prethodna vlast nije obezbedila sredstva u trezoru i ostalisuimdu`nioko200milionadinarazaprethodnikvartal. Poslanik DS i donedavni ministarpoqoprivredeDu{anPetrovi} izjaviojedajewegovnaslednik Kne`evi} napravio veliku gre{ku kada je otpustio 1.658poqoprivrednihin`ewera -savetodavacaioceniodateku}iproblemiulikvidnostibuxetanikakonemogudabuduopravdawezato.

RADNICISVENEZADOVOQNIJI

Strahiapatijako~e bunti{trajkove Situacija u privredi Srbije veomajelo{a,radnamestasevi{egasenego{toseotvaraju,azaposlenikojijo{uvekradestrahuju da li }e zadr`ati posao. Me|u zaposlenima vlada velika nesigurnost, koju je te{ko razvejati, pa u situaciji, kada radno mesto nijeizvesno,netrebada~udi{to organizovanogprotesta-{trajka nemaite{kodasemo`eo~ekivati. Radnicisuapati~ni,upla{eni, svesni da se, uprkos dosada{wim protestima malo {ta promenilo, da su na margini i da se malo ko obazire na problem onih koji se boredaostvareono{toimpripada. U javnosti je vi{e onih koji pamte blokadu pruga ili saobra}ajnica,kaoneprijatnostskojom susesua~avali,negoisecawaprstiju, iscrpqivawa gla|u, a sve vi{e i posledwih koraka. Sve je mawe onih koji rade, a sve vi{e nezapsolenih, penzionera i izdr`avanihlica.Prose~naplatanijedovoqnanizaosnovnepotrebe, a sve je mawe porodica u koju se slijudveprose~neplate.USrbiji radi oko 1.700.000 qudi, od kojihjeujavnomsektoruoko420.000 qudi,310.000jezaposlnojeurealnom sektoru,  a broj penzionera gotovodajeidenti~anbrojuzaposlenih. Pore~imasekretaraSavezasamostalnog sindikata Vojvodine Goran Mili}a, radni~ko nezadovoqstvo je veliko i mnogo je {trajkova u najavi. Po wegovim re~ima, {trajk u DTD „Senta” je zavr{en,alijezapo~etakslede}e nedeqenajavqen{tajkuJKP„^isto}a” u Novom Sadu. Radnici u Novosadskoj mlekari bili su spremnina{trajk,alijepostignutdogovorsnadle`nima,upreduze}u„Vojvodinaput”uZrewaninuodr`anjejedno~asovni{trajk, posle~egajerazgovarnosasekretarom za privredu, zapo{qavawe iravnopravnostpolovaMirosla-

vomVasinom,teserezultatirazgovora o~ekuju. On ukazuje da bi {trajkovimoglidausledepo~etkomjeseni,adabi,ovogputa,nezadovoqstvo radnika mogli da pokrenuzaposleniujavnomsektoru. -Na`alost,radnicisunezadovoqni zbog veoma realnih razloga,jerimposlodavcineispla}uju

samo jedan od vidova sindikalne borbe za boqi polo`aj radnika, alijetoposledwikorak,prekojeg ih treba naparaviti mnogo.Sindikatinsistiranasocijalnom dijalogu jer to na~in da se mnogotogapredupredi.Dobardeo poslova institucija sistema sada jenasindikatuiukazujemonapo-

Ru`niplodovineosetqivosti Neosetqivostnatu|unevoqu,sada,iakojemalokospremanto daka`e,dajesvojeru`neplodove.Naime,akosevratinekoliko godinaunazad,kadasupo~elaga{ewaradnihmesta,razumevawa zatajproblemujavnostijebilomaloiuglavnomsuonikojisu radilisastraneposmatrali{ta}esedesiti.Izgodineugodinuradnihmestajesvemawe,ba{kaoiposmatra~ajersupromenilistranu,aonihkojisuspremnidasepridru`eprotestuonih kojisunapraguslu`bizazapo{qavawegotovodanema. zarade i ne upla}uju doprinose i tosu,uglavnom,naj~e{}irazlozi nezadovoqstva - ka`e Mili}. Nijepitaweimalisnageusindikatima ili radnicima, jer se ne radiseotome,ve}opotrebidaza svojradzaposlenibuduadekvatno pla}eni i za{ti}eni. [trajk je

javekojesuvidqive,anisulogi~ne-neupla}ivaweporezaidoprinosavi{egodina.Tojenedopustivoite{kodapostojizemqaukojojsene{totakodozvoqava.Zato nadl`eneslu`beudr`avimoraju da rade svoj posao, kako se ne bi de{avalodaseneupla}ujedopri-

nosiiporeziizbogtogadolazilodosituacijedanemadovoqno novcazaisplatepenzijailiplata. Po wegovim re~ima, dr`avna uprava je jedina oblast u kojoj je zabele`enrastbrojazapsolenih, dok  je mnogo radnika iz realnog sektora sada bez posla. Mili} ukazuje da se ne sme dozvoliti da bez posla ostaju radnici sa znawem i iksustvom, a da na poslu ostaju oni koje je pripadnost strankamadovelanaradnomesto. - Budu}i da je smawewe broja zapslenimurealnomsektorunije pokrenulo nadle`ne da se preduzmukorakekapoboq{awustawa, eventualno nezadovoqstvo zapsolenih u javnom sektoru - zdravstvo,prosveta,uprava...bimoglo. Naime,  oni bi svojim {trajkom moglidaparali{udru{tvo,amogu}ejedabisewimapridru`ili ionikojisuranijeostalibezposla,aliive}inaradnikaipoptunojeneva`nodalibiseradnici organizovalisamiilibitouradilisidnikati-ka`eMili}. D.Mla|enovi}


6

ponedeqak6.avgust2012.

dRU[TvO

dnevnik POIDEJIGR^KOGSTUDENTA

„Cveta”spomeniknaTiskomkeju Gru pa od 50 stu de na ta iz svih umetni~kih {kola iz regiona i Evrope, i osmoro profesora sa umetnosti u Beogradu, boravila je posledwih dana u Novom Be~eju, u Letwoj umetni~koj {koli. Ovu radionicu, nazvanu “Duni vetre sa banatske strane”, organizovao je be o grad ski Uni ver zi tet umetnosti, u saradwi sa op{tinom Novi Be~ej. U pitomu banatsku varo{ kraj Tise doputovali su studenti iz Ni{a, Kragujevca, Beograda, ali i iz Gr~ ke, Ne ma~ ke, Ma |ar ske, Slovenije… Ove godine me|una rod na Let wa umet ni~ ka {kola u Novom Be~eju ispitivala je, izme|u ostalog, i pove za nost na {eg kul tur nog prostora sa prostorom Sredwe Evrope, s posebnim fokusom na vreme kada su mnoge umetni~ke oblasti kod nas bile tek u za~etku - pozori{na

STOMATOLOGIJA[ESTGODINA VANZDRAVSTVENOGOSIGURAWA

Krezubanacija sepove}ava Posle {et godina izuzimawa stomatolo{kih usluga iz pa ke ta oba ve znog zdrav stve nog osigurawa, postali smo jo{ vi{e krezuba nacija, izvestio je ju~e RTS. ^etvrtini odraslih nedostaje vi{e od 10 zuba. Stomatolog Klini~kog centra Srbije prof. dr Dejan Markovi} ka`e da u{teda koja se o~ekivala nije dala rezultate. - Naprotiv, ta u{teda je bila u{teda na zdravqu, stawe usta i zuba drasti~no se pogor{alo - ocewuje Markovi}. Izmenom i dopunom Zakona o oba ve znom zdrav stve nom osigurawu, odnedavno je pro{irena lista stomatolo{kih usluga, prevencija i le~ewe o tro{ku Republi~kog fonda. - Pro {i re na su pra va na stomatolo{ku zdravstvenu za{titu i to na decu do zavr{enog sredwo{kolskog obrazovawa, na studente, kao i osigurana lica iz ~lana 22, to su socijalno ugro`ene osobe koja ostvaraju prava na zdravstve-

nu za{titu na teret republikog bud`eta - precizira zamenica direktora RFZO-a VericaLazi}. Zbog mnogih bolesti nastalih kao posledice zapu{tawa zuba uvidelo se da se vi{e isplati ulagati u preventivu i le ~e we. Sto ma to log Do ma zdravqa „Milutin Ivkovi}„ Qiqana Panti} ka`e da je obim posla pove}ava. - Vi{e ne morate da razmi{qate kao ranije. Pacijenta zbriwavate kako vi mislite, po prioritetima. Vi{e se ne poga|amo sa pacijentima {ta wemu odgovara zbog novca i koliko ima. Na`alost tako je bilo ranije - ka`e Panti}eva. Ne pla}aju se preventivni i sistematski pregledi, popravka zu ba, te ra pi ja ka ri je sa, plombe, va|ewe zuba, oralnohirur{ka intervencija i druge usluge. acijenti stariji od 65 godina imaju pravo na besplatnu totalnu i parcijalnu protezu, kao i na wihove popravke.

NevenaPetru{i} pozdravila reizborJankovi}a Poverenica za za{titu ravno prav no sti Nev en a Pet ru{i} po zdra vi la je po nov ni iz bor Sa{ e Jank ov i} a na funkciju za{titnika gra|ana isti~u}i da je wegov reizbor iz raz opre de qe no sti par la menta da se u Srbiji i daqe una pre |u je do stig nu ti ni vo za{tite qudskih i mawinskih prava. „Svojim dosada{wim radom na ~elu te ugledne nezavisne institucije, Jankovi} je dao veliki doprinos unapre|ewu za{tite qudskih i mawinskih prava i stekao veliko poverewe gra|ana i gra|anki Srbi-

je”, navedeno je u saop{tewu poverenice. Reizbor Jankovi}a je izraz opredeqenosti parlamenta da se u Srbiji i daqe unapre|uje dostignuti nivo za{tite qudskih i mawinskih prava, smatra Petru{i}. Kako je navedeno, poverenica je izrazila uverewe da }e nastavak rada Jan ko vi }a do pri ne ti da qem raz voju Srbije kao moderne demokratske dr`ave, koja po~i va na vla da vi ni pra va i evropskim vrednostima, ali i zadovoqstvo {to }e se saradwa dve institucije odvijati u kontinuitetu.

Po~eloevropsko debatnoprvenstvo Na Evropskom univerzitetskom debatnom prvenstvu, koje je po~elo ju~e ve~eras sve~anim otva ra e em na no vo be o gradskim Terazijama, do 11. avgusta takmi~i}e se 650 najboqih debatera sa 90 univerziteta iz 25 zemaqa. Organiza to ri fa vo ri tom sma tra ju Oksford, jer ima najdu`u tradiciju u ovoj oblasti. Uostalom, univerzitetski debatni klubovi u Velikoj Britaniji dali su deset britanskih premijera. Kao do ma }in, Be o grd ski univrzitet ne}e u~estvovti u takmi~ewu. - [to se ti~e direktne materijalne koristi ne postoji

ni{ta, vi{e je to neka slava u debatanom svetu, ipak je to u biografiji neka va`na stavka, koja vas izdvaja kada odete na intervju za posao - ka`e Goran Jankulovski, najboqi govornik u Manili 2012. De bat ni tre ner port pa rol Tijana Mijalkovi}, ka`e da }e se posle toga polufinale odr`ati u Skup{tini. - Mi smo zahvalni {to }e pred sed nik Skup {ti ne i otvoriti polufinale i onda imamo finalne debate i ceremonije zatvarawa koja }e se odr`ati u „Belekspo” centru sa najvi{im dr`avnim zvanicama, mi se nadamo - ka`e Tijana Mijalkovi}.

umetnost, umetni~ka muzika, fotografija i druge. “Letwa umetni~ka {kola je redovan godi{wi program koji

studente umetnosti okupqa oko radionica koje istra`uju kulturnu tradiciju. Polazicima je na raspolagawu radionica

skulpture, etnomuzikologije, glume, srpske solo pesme, radionica vizuelnog identiteta, teatrolo{ka radionica i radionica fotografije”, re~eno je “Dnevniku” u novobe~ejskoj lokalnoj samoupravi. Umetni~ka dela nastala za vreme ove prakse bi}e ustupqena op{tini, kao doma}inu, na trajno kori{}ewe. Jedno od trajnijih dela koje }e podse}ati Novobe~ejce i studente koji su u~estvovali u wegovoj izradi na ovaj doga|aj jeste interesantni moderni spomenik na Tiskom keju posve}en cvetawu Tise. Interesantno je da je ba{ student umetnosti iz Gr~ke dao ideju da tema spomenika bude Tiski cvet. Radovi nastali na ovoj radionici predstavqeni su u petak {irom centra Novog Be~eja i u op{tinskom Domu kulture. @.B.

ZNATNOVE]IBROJTURISTANALETOVAWUNEGOLANE

Ve}inapla}aGr~ku narate Srpski turisti su se i ovog leta najvi{e opredelili za gr~ka ostrva i Tursku kao destinacije za odmor, a iako je jo{ rano za kona~ne podatke, smatraju da je broj turista znato ve}i nego pro{le godine. Direktor agencije Xambo travel IgorVrawe{evi} je kazao da je ove sezone primetan porast broja turista za oko 11 odsto. Tome je posebno doprinela mogu}nost da se avionske karte i individualni aran`mani mogu kupiti na rate, bez kamate, objasnio je Vrawe{evi}. To je, prema wegovim re~ima, zna~ilo qudima koji `ele da odu na letovawe, a nemaju gotovog novca da plate o|ednom. - Srpski turisti najvi{e letuju u Gr~koj, s obzirom na to da tamo mogu da idu i svojim kolima, zatim, tu su Turska, Egipat, Tunis, kao i [panija i Italija, ali u mawem obimu - naveo je Vrawe{evi}. Kada je re~ o skupqim aran`manima za letovawe, Vrawe{evi} je kazao da i oni imaju svoju klijentelu, ali da ih uglavnom kupuju u posledwi ~as, jer za takve aran`mane uvek postoji mesta u hotelima. Govore}i o last-minute ponudama, on je kazao da je ponuda ovakvih aran`mana vrlo mala, zbog toga {to se dobri hoteli i dobre destinacije prodaju u potpunosti i pre polaska. Marketing menaxer „Odeon travela„ MiroslavPa~i} je kazao da je u ovoj agenciji ostalo jo{ ne{to malo mesta za letovawe sredinom avgusta, ali da je i pored toga primetan rast turista na svim destinacijama, iako nije mogao precizirati koliko je to u procentima. Najvi{e gra|ana je oti{lo na odmor u Gr~ku i Tursku, ali je veliko interesovawe bilo i za Maltu,

koja je ove godine uvr{tena u ponudu agencije, naveo je Pa~i}. Posebno popularna ove godine, prema wegovim re~ima, bila su letovali{ta Hurgada i [arm el Sseik u Egiptu, jer su cene sni`ene s obzirom na to da ova dr`ava `eli da povrati strane turiste.

kao zna~aj dru{tvenih mre`a u prodaji ovih aran`mana. Tako ponuda za neku destinaciju, ~ija je cena sni`ena ili ima posebne pogodnosti dnevno ima i vi{e od 50.000 pregleda na Fejsbuku, objasnio je Pa~i} dodav{i da je to na primer bio

Najvi{egra|anajeoti{lonaodmor uGr~kuiTursku,alijeveliko interesovawebiloizaMaltu Cene su se kretale od 335 do 365 evra za deset ili jedanaest no}i, pa su ti aran`mani ove godine bili najpovoqniji, objasnio je Pa~i}. Kada je re~ o last minute ponudama, Pa~i} je posebno ista-

slu~aj za letovawem na Siciliji koje je jeftinije za 50 do 100 evra. Predstavnica za odnose sa javno{}u agencije „Filip travel„ Nevena Stefanovi} je kazala da su potpuno popuweni ka-

paciteti za gr~ka ostrva, Majorku i Siciliju. Posledwi letovi su do polovine septembra, {to je o~ekivano popuweno, kazala je Filipovi} i dodala da je samo za posledwi polazak ostalo oko 20 mesta, ali da }e se i to najverovatnije popuniti. Ona je navela da je na veliko iznena|ewe svih, ove godine bilo mnogo interesovawa za Majorku i Siciliju, i naravno Tursku i gr~ka ostrva {to je uobi~ajeno. Direktor agencije „TUI„ Aleksandar Marinkovi} je kazao da bele`e drasti~an porast turista od oko 120 odsto u odnosu na pro{lu godinu, {to je, kako je objasnio i normalno, jer su relativno novi na tr`i{tu.

POVERENIKZAINFORMACIJEPROTIVSAJTABUREK.COM

Voajerskefotografije ugro`avajuprivatnost Na najpopularnijem internet forumu Burek.com ve} mesecima se objavquju fotografije koje postavqaju voajeri, zbog ~ega je reagovao i poverenik Rodoqub[abi}, objavila j ju~e TV B92. - Mi na forumu imamo jedno vrlo jednostavno pravilo, a to je da po{tujemo pravo qudi na mi{qewe i na izra`avawe. Samim tim de{ava se da qudi objave stvari koje mi ne `elimo da budu tamo, ali to je prosto wihovo pravo, pa je tako do{lo i do ovoga - ka`e Ivan Mini}, urednik sajta Burek.com. Era inerneta nam je olak{ala `ivot, dostupne su nam informacije, olak{ana je komunikacija, ali koliko smo svesni da nam dru{tvene mre`e i forumi ugro`avaju privatnost? Naime, pre dve nedeqe su na

internet forumu Burek objavqene fotografije koje su snimili voajeri {irom zemqe. Fotografije su objavqene u okviru teme koja je nazvana „Voajeri u letu”. Kada krenemo u opu{tenu {etwu gradom ili {oping centrom i ne sumwamo da smo na meti voajera koji vrebaju sa kamerama na pokretnim stepenicama i kabinama za presva~ewe. - U medijima je u predhodnih mesec dana pisalo sva{ta, izme|u ostalog da imam tim hakera perverzwaka koji upada u ra~unare maloletnica, {to je vrhunska budala{tina - isti~e Ivan Mini}. Poverenik za informacije od javnog znaja~aja Rodoqub [abi} odmah je reagovao. - Odmah po saznawu o pojavqivawu tih la scid nih sni ma ka, po {to se obra tio

o{te}eni gra|anin, otvoren je postupak nad subjektom koji ure|uje taj forum i zatra`eno je wegovo formalno izja{wewe koje ovih dana treba da stigne - ka`e [abi}. Poverenik za informacije od javnog zna~aja nije optimista. On navodi da }e uraditi sve {to je u wegovoj mo}i da se ovakve situacije ne ponove, ali da je cela ta oblast kod nas u haoti~nom stawu. U zakonu ne postoji regulativa o oblasti obrade podataka putem snimawa i video nadzora i zato je neophodno {to pre urediti ovu oblast. Po~etkom pro{le godine upu}en je zahtev nadle`nom ministarstvu da se po hitnom postupku preko Vlade Srbije predlo`i dopuna Zakona o za{titi podataka i li~nosti.


Noseba{tenski otpad

Suveslavine naParagovu

Ba{tenski otpad danas }e se odnositi u Budisavi, [angaju, Stepanovi}evu, Kisa~u, Satelitu i Banati}u po pozivu, a sutra u Ka}u. Travu, li{}e, grawe, korov i sli~an otpad gra|an treba da ostave ispred svojih ku}a do 6 sati. Potrebno je da ovo sme}e bude upakovano u kese, xakove ili kutije, a grawe povezano u snopove, ukoliko se ne mo`e druga~ije slo`iti. A. L.

Bez vode na Popovici }e danas od 8 do 15 ~asova biti ^etinarska ulica od broja 1 do 27, Sun~ana, Solarna i ulica Pa~i}eve omorike, te Fru{kogorski put od broja 108 do Sremske ulice. Radovi na hidroforskom postrojewu, sem pomenutih ulica, zaustavi}e vodu u isto vreme i u nasequ Paragovo.

DANAS U ULICI TODORA JOVANOVI]A TOZE

Radovizavr}u topluvodu Re kon struk ci ja do tra ja log vre lo vo da u Ulici Todora Jovanovi}a Toze po~iwe sutra od 8 ~asova, zbog ~ega tople vode ne}e biti u pomenutoj ulici na brojevima 7 i 9. Zavr{etak radova i ponovni dolazak tople vode o~ekuje se istog dana u ve~erwim satima. B. M.

Novosadska ponedeqak6.avgust2012.

Koncert uSinagogi

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 13 sati naseqe [angaj, sa privrednim objektima u nasequ, benzinske stanice na auto putu i KK „Grani~ar”; od 11 do 13 ulice Du{ana Basiqeva 19- 25 i Marka Miqanova 26; od 8.30 do 10.30 Mitropolita Stratimirovi}a od 6- 30. Rakovac: od 8 do 11 @elezni~ka 14-38 do 49-59. Susek: od 8.30 do 13 deo vikenda naseqa Koru{ka oko ~arde na Dunavu.

Koncert portugalskog dua, koji ~ine flautista Luis Meirele{ i pijanistkiwa Mari @oze Souza Gedes, odr`a}e se ve~eras u 21 ~as u Sinagogi, Jevrejska 9. Ulaznice ko{taju 300 dinara, a mogu se kupiti svakog radnog dana od 8 do 14 ~asova u Muzi~koj omladini Novog Sada, Katoli~ka porta 2. Ovaj koncert je nastavak ciklusa „Novosadsko muzi~ko leto 2012.” G. ^.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Okrivqene supruge” Xejmsa Patersona i Dejvida Elisa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Svega nekoliko minuta po{to su iza{le iz privatnog helikoptera, Abi Eliot i wene tri drugarice sti`u u nepojmqivo rasko{an i velelepan hotel. Odsedaju u veli-

~anstvenom predsedni~kom apartmanu s pogledom na Monte Karlo i prepu{taju se u`ivawu: sun~awu i kupawu na bazenu, sa{imiju i sakeu, {ampawcu. Za ta ~etiri dana odmora `ele da `ive tu|im `ivotom. U vikendu ispuwenom divqim provodom po diskotekama i kockawem po kazinima na velike sume novca, Abi se raspame}uje od u`itaka i do`ivqava osloba|awe o kakvom je samo mogla sawati. O{tro jutarwe sunce probudi}e Abi na jahti opkoqenoj policijom. Ne{to stra{no se desilo – ne{to nezamislivo, potpuno nemogu}e. Abi, Vini, Serenu i Braju hapse i okrivquju za stravi~an zlo~in. Provod iz snova pretvara se u no}nu moru – u borbu za opstanak. N. R.

Se}awenabitkukod Petrovaradina Obele`avawe godi{wice velike bitke kod Petrovaradina (bitka na Vezircu), koja se odigrala 5. avgusta 1716. godine, kada su se sukobile vojske Austrijske i Otomanske imperije odr`ana je ju~e na nekoliko lokacija. Godi{wica je najpre obele`ena u Mesnoj zajednici „Petrovaradin”, ne{to kasnije je u crkvi Gospe Marije Sne`ne na Tekijama odr`ana velika sve~ana misa, a polo`eni su i venci na spomenik izginulim ratnicima na brdu Vezirac. Pored mno{tva qudi, ovom doga|aju su prisustvova-

V remeploV

Velikaakcija do~ekaemigranata Nekoliko poznatih gra|ana pozvalo je 6. avgusta 1919. preko lokalnih novina svoje sugra|ane da pomognu pristojan do~ek emigranata iz Rusije, koji su po~eli da sti`u u na{u zemqu. Ovi gra|ani, koji su se proglasili Odborom za do~ek Rusa, prihvatili su se velikog humanitarnog, ali i politi~kog posla. To su iskazali u svom proglasu: „Rusija nam je pritekla u pomo}, kada je Be~ pre pet godina napao Srbiju... a sada, kada su ruski qudi morali da napuste domovinu... mi treba da im pomognemo.” Ministar Kraqevine SHS odmah je ovlastio ovaj Odbor da osniva svoje pododbore, koji }e da prihvataju i poma`u izbeglice. N. C.

li i ambasador Ma|arske u Srbiji Oskar Nikovic, kao i zamenik ambasadora Austrije u Srbiji Volfgang Vagner. - Danas se odr`ava i verska proslava povodom proslave svetkovine Marije Sne`ne u ~iju ~ast je i podignuta ova crkve. Mi slavimo hodo~a{}e povodom dana{weg dana kada je hri{}anska austrijska vojska pobedila tada{weg okupatora - Osmanlijsko carstvo - rekao je na ju~era{woj proslavi u crkvi Gospe Marije Sne`ne voditeq sveti{ta i orguqa{ Petar Pifat. Tekije predstavqaju hri{}ansko svetili{te, {to se potvrdilo i ove godine, jer je veliki broj qudi prisustvovao sve~anosti i misi. Naime, uo~i 5. avgusta Tekije godinama unazad pohodili su pravoslavci, protestanti i

Foto:N.Stojanovi}

„Okrivqene supruge”

JU^E U CRKVI MARIJE SNE@NE NA TEKIJAMA I NA VEZIRCU

katolici, u znak se}awa na pobedu nad Turcima. U zoru, 5. avgusta 1716. godine oko 75.000 austrijskih vojnika pod komandom princa Eugena Savojskog iznenada je napalo tri puta brojniju vojsku Otomanskog carstva, stacioniranu na tada znatno mawoj Petrovaradinskoj tvr|avi. U `estokoj borbi poginuo je turski zapovednik Damad Ali-pa{a, a kada je, po predawu, neo~ekivano po~eo da pada sneg turski vojnici su se dali u bek-

stvo uvereni da bog poma`e hri{}ane. Savojski je na mestu svoje istorijske pobede dao da se sagradi crkva posve}ena Majci bo`joj, a zbog navodnog letweg snega nazvana je Crkva Sne`ne Gospe. Na tom mestu je 1881. podignuta nova crkva, a renovirana je 1976. godine. Ima dva torwa i tri zvona, a namewena je i hri{}anskim i islamskim vernicima, po{to se ispod krsta nalazi i polumesec. B. M.

U NOVOOTVORENOJ „BICIKLISTI^KOJ KUHIWI”

Popravkadvoto~ka{a uzpi}ence U Ulici Jovana Suboti}a pre skoro dva meseca otvoren je, na prvi pogled, jo{ jedan u nizu obi~nih kafi}a, ali kada u|ete unutra primeti}ete da je sve, samo ne obi~an. Gomila bicikala, neki ~itavi, neki do pola rastavqeni, ra{trkani po lokalu, konobarica koja pri~a na engleskom i nudi meni, koji je tako|e na tom jeziku. Re~ je „Bi ci kli sti~ koj kuhiwi”, koju je osnovalo osam volontera iz Engleske, Poqske, Italije i Rusije koji su se u Novom Sadu slu~ajno na{li pre dve godine, rade}i na projektu u na{em gradu. U ovom jedinstvenom lokalu, bar u na{oj zemqi, posetioci mogu da popiju pi}e, pro~itaju kwigu ili da nau~e da popravqaju svoje dvoto~ka{e, jer se pored kafi}a nalazi i biciklisti~ka radionica. Jedna od vlasnica je Ana Marija Paudril koja ka`e da im je namera bila da naprave lokal u kome qudi mogu u`ivati, odma-

rati i osve`iti se, ali i podeliti zajedni~ko interesovawe vezano za bicikle i promovisawe zdravog na~ina `ivota. - Na po~etku nismo imali neku konkretnu sliku o tome kako

delovi koji se moraju naru~iti, a mi ih nemamo u radionici. Dolazi nam mnogo Novosa|ana, ve}inom onih koji u~estvuju u „Kriti~noj masi”, koja promovi{e vo`wu biciklom, jer veoma blisko sara|ujemo, a od skora su kod nas po~eli da

rem jo{ nekoliko godina. Tako|e, organizujemo svake ve~eri neka de{avawa, projekcije filmova i svirke, ali smo otvoreni za saradwu, odnosno qudi mogu da nam predlo`e uvek ne{to novo - ka`e Paudril. Momak koji vodi radionicu je Pavel Rogala, koji odli~no barata srpskim jezikom, ka`e da je

Kori{}ewealataipomo}su besplatni,napla}ujusejedino delovikojisemorajunaru~iti, anemaihuradionici–kafi}u

}e sve izgledati, nego smo i{li korak po korak. Kafi} je otvoren u junu, a u sklopu lokala je biciklisti~ka radionica, u koju qudi mogu da do|u i da uz na{e savete i pomo} nau~e da poprave svoje metalne mezimce. Kori{}ewe alata i pomo} su besplatni, napla}uju se jedino

odr`avaju i sastanke udru`ewa - ka`e Paudril. Ona dodaje da su jedini stranci koji vode ovakav posao u No vom Sadu, a Foto:F.Baki} ciq im je da poka`u mladim qudima u na{oj zemqi i gradu, da je mogu}e ostvariti sve {to se zamisli, samo ako se dovoqno potrude. - Niko od nas ne dolazi iz bogatih porodica i ovde smo do{li prakti~no bez novca. Trenutno nam je Novi Sad ku}a i planiramo da ostanemo ovde ba-

wegova misija da u Novom Sadu promovi{e biciklisti~ku kulturu. - Pored {to }emo u~iti qude da popravqaju bicikle, u planu nam je da pravimo dvoto~ka{e po poruxbini. Nadam se da }emo bar malo uticati da se bicikli vi{e voze u gradu - ka`e Rogala. Za qude u na{oj zemqi i gradu, svi u glas ka`u da su otvoreni i qubazni i da su jako zadovoqni kako su primqeni. Iako su se prvenstveno mislili da }e imati problema sa raznim inspekcijama, ka`u da su do sada svi bili jako fer i da se nadaju da }e tako ostati i u budu}nosti. G. ^etnik


8

ponedeqak6.avgust2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

DuwaiNemawanajpopularnijaimena Blizanci Ana iNikola -AndreeiDamiraPauzenbergera,Lana iUna -BiqaneiDarkaHaraka,Milica i Nikolina -Milke]urguziZoranaNovakovi}a,Branko iPetra -TijaneiOgwenaMarjanovi}a.

Devoj~ice Lana - Ane i Sr|ana Stankova, Nikolina Ane-MarijeiStani{eMiladinovi}a,Renata AnkeiMiroslavaPecwika,Anita -Antonele @upi}iVladimiraMili}evi}a,Duwa -Branke Dragi{i} Pavlovi} i Bojana Pavlovi}a, Isidora - Branke i Milo{a Kosti}a, Hristina Verei@arkaJovovi}a,Maja -VericeiGorana Rama~a,Ma{a -VesneiMirkaGaji}a,Sara -VesneiRankaRan~i}a,Milica -GordaneiMilana Mila{inovi}a, Mia - Danijele Vejnovi} i Aleksandra Grebovi}a, Stefani - Danijele i Aleksandra Tice, Sofija - Danijele i Bojana Tuce,An|ela -DanijeleLisiceLaziniSvetozaraLazina,Marina -Draganei\or|aBra{an~evi}a,Jana -Du{iceiStojana[piri}a,Lena - Elvire i Aleksandra [migi}a, Klara - @elmireiZdenkaKolara,Duwa -ZoriceiStevana Ninkova,Nikolina -IvaneiBo{kaRa|enovi}a,Duwa -IvaneiVladimiraLazovi}a,Megi Ivanei@oltaKe~ke{a,Mawa -IneiDaneta Gruji}a,Mila -JeleneiPredragaLemaji}a,Diana - Klare Luli} Kurila i Daniela Luli}a, Nina -KristineiGoranaRakite,An|ela -Maje i Aleksandra Miki}a, Nina - Maje Mani} i RobertaCrn~evi}a,Matea -ManueleiAndreja Kamikovskog,Na|a -MarijeiSini{eStanisa-

vqevi}a, Irena - Marine Kri{kove i Vlatka Kri{ke,Ma{a -Marine[imunovi}iVladimira[i{ka,Milica -MariceiBranimiraDeli}a,Helena -MiqaneiSlobodanaBabi}a,Jovana -MirjaneErcegProti}iMiletaErcega,Tamara -MirjaneiJo`efaMarkia,Alisa -MirjaneiMiloradaLakobrije,Tatjana -Mirjanei CvjetkaDurutovi}a,Anela -NadeIvanov,Mia -Nata{eLeti}iAleksandraParipovi}a,Duwa -Rankei@eqkaStankovi}a,Natalia -RafaeleErdeqiiLaslaSila|ia,Elena -Renate Milo{evi} Juras i Radoslava Jurasa, Sara Sandre i Nemawe Quboje, Nikolina - Sawe i VeqkaSvitlice,Ina -SaweRodi}-Ron~evi}i Sr|ana Ron~evi}a, An|ela - Sla|ane i Gorana Laki}a,Tara -Sla|aneiSrbeNedeqkova,Laura - Sla|ane Petrovi} i Dejana Mi{kovi}a, An|ela -SlobodankeiSlobodanaSpori}a,Ana - Sne`ane i Vladislava Prolea, Anastasija Sne`aneiSekuleGli{i}a,Lea -SoweiMirka Banovi}a, Sofija - Tamare i Aleksandra Stojanovi}a, Martina - Tamare i [andora Buraia,Duwa -TatijaneKova~evi}Savkovi}iDu{ana Savkovi}a, Hana - Tatjane Hajder Idei i Zoltana Ideia, Qeogresa - Hume i Iqira Qikaja.

Ven~ani Marijane ^apko i Aleksandar Jovanovi}, Svetlana Radovi} i Zoran Ba`alac, Ivana Lazi}iFilipStoj{in,KoniLouiIgorIrmewi,QiqanaJoki}iRadeBandi},ElaGostovi}iMladenkoKuli},MilenaVere`aniSa{aPeji},VesnaJovi}i@arkoSrdanov, TatjanaBojani}iSa{aMijajlovi},Jelena\uki}iVladimirIli},Sla|anaRadosavqevi}iSimaKvrgi},ZoranaKokotovi}iVladimirVuj~i},IrinaVuruni}iGoranPopovi},MajaRadosavqevi}iFilipKopawa,DraganaStevi}iBobanLeburi},DanijelaDa~evi}iOgwenKova~evi},JelenaKrsti}iGoranMilo{evi},JelenaBogojevi}iPredrag Bo`i},KristinaKaranovi}iSini{aQubojevi},Danijela^awiiDejanMerkovi},DraganaDori}iAleksandarBun~i},\ur|inaMihaqevi@eqko[kaqak,MilicaAgi}iMilanVelemir,Bojana]ulibrkiZoranZrni},DivnaRanitovi}iVasilijePetri},JelisavetaBrusiniSr|anNikoli},MilicaRatkovi}iRatkoLuki}.

TataMirko,mamaVesna,sinDu{anibebaMa{aGaji}

De~aci Veqko - Aleksandre i Vawe Mom~ilovi}a, Aleksej -AleksandreiStanislavaRadulovi}a, Nikola - Aleksandre i Branislava Nikoli}a, Novak - Ane i Dejana Simi}a, Noa - Anemari Hajdu @arko i Damira @arka, Nur El Dean AnikePulisak,Vojin -AweiIgoraVojvodi}a, Sava - Biqane i Vase Todori}a, Nikola Biqane i Dejana Erdeqana, Ogwen - Biqane Lu~i}-ProstraniAleksandraProstrana,Milo{ -VaweiJoveKrni}a,Lazar -Gabrielei Gorana \uri}a, Nemawa - Gordane i Dragana Stojanovi}a,Veqko -DanijeleiDejanaKqaji}a, Milan - Dragane i Neboj{e Drezgi}a, Mihajlo -Dragane]ur~i}iAleksandraMarseni}a,David -DraganeCvetkovi},Uro{ -@eqke iIgoraJeli}a,Ogwen -ZoriceiBo`eMajki}a,Nemawa -ZoriceiLazaraRado{a,Mateja Jelene i Aleksandra @uqevi}a, Vasilije - Jelene i Zorana Marinca, Aleksandar - Jelene MrdaqPa|eniSlobodanaPa|ena,Dimitrije JefimijeiMilanaMedi}a,Nemawa -Katicei VladimiraStan~i}a,Stefan -KsenijeiSini{eKeki}a,Viktor -MajePliber{ekSekere{ iFerencaSekere{a,Danilo -MarijaneiDra-

goqubaNini}a,Florian -MarikeiFraweKova~a,Lazar -MarineiDarkaGute{e,Andrej MartineiDarkaKolbasa,Senad -Me|ide[a}iriiBa{kimaBajramia,Mihailo -Milenei PredragaPetrovi}a,\or|e -MiliceiDejana Ivanovi}a,Pavle -MilosaveiAleksandra\uri}a,Vawa -MireMarjanski,Jovan -Mirjanei Aleksandra Stepan~eva, Luka - Mirjane i NemaweMandi}a,Nikola -MirjaneKurja~kiBoqanov} i Miroslava Boqanovi}a, Mateja Mirjane Palali} i Vase Kne`evi}a, Uro{ MirneRadovi}iDaliboraStankovi}a,Nikola -NereiJoveRiki}a,Petar -NineiDimitrijaBawca,Obrad -OlgeiSlobodanaSvorcana, Andrej - Radmile i Branislava Peji}a, Aleksandre - Sabine Mesaro{ i Kristiana Molnara, Uro{ - Sandre i Marka Pelengi}a, Reqa - Sawe i Petra Prosenice, Stanislav SvetlaneiVuka{inaKi`dobranskog,Matija Svetlane i Obrada Radosavqeva, Milan - Sla|ane i Ilije Mandi}a, Uro{ - Smiqe i Borislava]ojanovi}a,Ilija -Sne`aneiAleksandraMilinova,Jovan -Sne`aneiZoranaVukajlovi}a.

Umrli

MiodragPani}iCvetelinaDilova

Er`ebet\alinacro|.Ekres(1951),Nedeqka \ura{evi} ro|. Radmanovi} (1937), Miroslav Jefti} (1953), Bosiqka ]ukalac ro|. Kova~evi} (1929), Marija Andri} ro|. \uri} (1934), Habib Beri{a (1967), Ivan Bogi}evi} (1952), MioqkaBosni}ro|.Kaji{(1940),MilevaDamjanac ro|. Brati} (1928), Bosiqka Damjani} ro|. Tomasovi} (1934), Stevan Dovijarski (1956),JelenaIvkovi}ro|.Jawi}(1946),Savo Kajtez(1939),MilicaKa~arevi}ro|.Biser~i} (1942), Katarina Kova~i} ro|. Gal (1938), MiloradKrneta(1943),ViktorijaLihvar~ekro|. Biriwi (1936), Marija Lugo`an ro|. Pakai (1952), Marija Majeti} ro|. Gergeq (1939), Zagorka Metodijevi} ro|. Vel~ov (1954), Jano{ Miglinski(1949),SavoMilovac(1934),Petar Milo{ev(1938),QubomirNik~evi}(1944),Zuzana Ovuka ro|. Galambo{ (1957), Nenad Okanov(1934),NikolaPa}uk(1939),ElenaPalenka{ ro|. Lazar (1939), Slavimir Petrovi} (1956),StojankaPilipovi}ro|.Jerini}(1926),

PavlePowiger(1940),RankaRakitaro|.Kalni} (1943), Lenka Ratkov ro|. Vujkov (1928), DragiwaRatkovi}ro|.Lu~i}(1938),RankaRisti} ro|. @i`akov (1935), Ru`ica Savi} ro|. Grebeldinger (1957), Ana Sila|i ro|. [ajbli (1928),JulkaStankovi}(1930),NikolaStevi} (1940), Joka Tahiri (1935), Katica Teodorovi} ro|.Vu~enov(1932),JovankaTucakovi}ro|.Danojli} (1925), Elizabeta Tuci} ro|. Borovi} (1927), Anica Filipovi} ro|. [imodvarac (1936), Ilona Hipik ro|. Zarol (1940), Rajko Cvijeti} (1954), Pal [urjan (1963), Kornelija Qubi~i} ro|. Ura~ (1957), Vojislav Arsin (1951), Ilija Bodro`i} (1957), @ivadin Vuji} (1934), Milica Dimi} ro|. Putnikovi} (1926), [teficaKi{ro|.Bobi}(1948),ZoraKova~ev (1967), Stana Koprivica ro|. Erakovi} (1944), Du{anija Kula{inovi} (1937), Miladin Kupusinac(1936),MilicaLazi}ro|.Stani}(1933), Jovan Milosavqevi} (1940), Pava Tomi} ro|. Jeli}(1942),VladimirHoma(1949).


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak6.avgust2012.

9

DANAS OD 12 DO 13 SATI

U„^isto}i”jednosatni{trajk Zaposleniu„^isto}i”obustavi}edanasposaood12do13~asovakakobiskrenulipa`wu naslo`enufinansijskusituacijuuprduze}u,a sutra }e raditi redovno. Jednosatnim {trajkom, ka`e predsednik sindikata u „^isto}i” Mom~iloArsenijevi},`eledauka`ujavnosti ogubicimafirme. Minusnara~unu„^isto}e”jeokopolamilijardedinaraiArsenijevi}ka`edazatotreba nekodaodgovara.[trajka~kiodborjeodustao od generalnog {trjak, koji je pre tri sedmice

zakazao za danas. Odmah po objavi generalnog {trajka,ka`eArsenijevi},zaposlenimajeispla}enazaostalaplataipoiupla}enidoprinosizapenzijskoosigurawe. -Dvazahtevasunamispuwena,advanisu.Ho}emodaznamokojekrivaczalo{efinansijei daseizdelatnostfirmeizuzmehvatawepasai ma~akalutalica.Zatodanasodgradskih~elnika o~ekujemo obe}awe da }e na dnevni red narednogskup{tinskogzasedawastavitiodluku daseizdelatnostipreduze}aizbri{ehvatawe

`ivotiwalutalica.Preduze}enemausloveda hvata ove `ivotiwe i pla}a skupe sudske od{tete. Lane je „^isto}a” po tu`bama gra|ana zbogujedapasalutalicaizdvojilaoko150miliona.Ovegodinepreduze}ejeve}skupilosedam stotina sudskih tu`bi Novosa|ana zbog ujedapasa.UBeogradupostojiposebnaSlu`ba zoohigijeneitra`imodaGradovdeosnujeSlu`buzoohigjene,pougledunaprestonicu-objasniojeArsenijevi}. Z. Deli}

NASTAVQA SE POTPISIVAWE PETICIJE

MADA JE NA SATELITU OTVORENA POLICIJSKA STANICA

Petrovaradin`eli statusop{tine

@iteqiNaseqa~ekaju patroleipozornike Prema podacima novosadske Policijske uprave (PU), od po~etkagodinedojunaregistrivano je oko osam odsto mawe krivi~nihdelauodnosunaistiperiod2011.godine.Ovegodinezabele`enojeukupno5.307 ovihdela, dok ih je pro{le bilo 5.762. Kako su naveli u PU, smawen je brojkrivi~nihdelaop{tegkriminaliteta, koji sada iznosi 4.957,alanejebio5.408,aimawe je te{kih kra|a (1.586 umesto pro{logodi{wih1.925). - Registrovanoje101krivi~no delo neovla{}enog kori{}ewe tu|eg vozila, {to je za 39 dela mawe nego u istom periodu pro{le godine. Tako|e, reme}ewe javnogredaimirajesmawenoza oko20odsto,sa3.239na2.582 -navedenojeuovojUpravi. Iakostatistikapokazujeumawenucifrukrivi~nihdela,apo~etkom godine na Satelitu je, u Ulici Stevana Hladnog 1, otvorena dugoo~ekivana policijska stanica,gra|aniovogdelagrada imajuutisakdajeuwihovomkraju situacija nepromewena. Kako

PolicijskastanicanaSatelitu

su naveli gra|ani sa kojima smo razgovarali, zahtevi za otvarawempolicijskestanicesupotekliodstanovnikaovogdelagradazbogporastakriminala. -Mislimdasenijeni{tapromenilo.@ivimovdeve}50godi-

na i pre je bilo mnogo bezbednije. Danas, u delu grada koji ima oko 70.000 stanovnika, vi morate da se bojite kad no}u {etate ulicom. A nigde nema patrolnih kola, niti pozornika. ^inimisedaovapolicijskastanicanijeurodilaplodom,barem{to sebezbednosnogdelati~e. Ostaje nam da se nadamoda}esistematizacija i najavqeno zaposlewe novih slu`benikakrajemgodinepoboq{atisituaciju-kazaoje sugra|aninSini{aM. @iteqNovognaseqa PetarP. po`alioseda mu je tokom ove godine petputaobijenautomobil,alidanevredidaprijavqujeovadela,jer{tetaiznosimaweod15.000dinara. -Premazakonu,{tetamorada jevi{aodovecifredabipolicijamogladaseume{a,alopovi ovdenaj~e{}ekraduhitnupomo}

MNOGA OBELE@JA, SPOMENICI, INSTITUCIJE… OSTALI NEPOZNANICA

Novosa|anisvojgrad nepoznaju

Putovawa u strane zemqe i obila`ewe wihovihspomenika,arheolo{kihnalazi{taikulutrnihinstitucijaveomasupopularname|uNovosa|anima, ali mnogi od wih ne znaju neka osnovna obele`jasvoggradailibarwihovuistoriju.Ovu `alosnu ~iwenicu ve} sedam godina poku{avaju dapromene~lanoviUdru`ewanovosadskihturisti~kihvodi~a,kojisvakegodine21.februara,na Danvodi~a,organizujubesplatneturezasvojesugra|ane.Osimtogdana,kaoisvistranituristi, Novosa|animogudapro|usvojimgradom,uzodre|enucenu,itakonau~eveomazanimqive~iweniceilianegdoteosvomgradu.Me|utim,interesovawa za te ture me|u na{im sugra|anima, jednostavno,nema. -Kadasvakegodineorganizujemotuposebnuakciju, uvek vlada veliko interesovawe na{ih sugra|ana,alitokomcelegodinetoganema-ka`e predsednikUdru`ewaPetarIni}. -Mogu}edaje

razlog to {to dosta wih ne zna kako bi uop{te mogli da se prijave za takve ture, ali u svakom slu~ajutapraksanijeza`ivela.Svizainteresovanimogudobitiinformacijenana{emsajtuili telefonom. Cene su iste koliko god ima qudi u grupi i kre}u se od 4.000 do 7.000 dinara, u zavisnostidalijetodvo~asovnaturailidu`a. Tako|e, postoji i akcija „Ja upoznajem Novi Sad”, koja je namewena najmla|im sugra|anima, a koju je Udru`ewe sprovodilo u saradwi sa Fondom za kulturu i stvarala{tvo dece i omladine. Ovaakcijajekoncipiranatakodase~itavajedna generacijau~enika~etvrtograzredanovosadskih osnovnih {kola edukovala o svom gradu, kako bi se pove}ao ose}aj pripadnosti gradu, ali i da bi decasteklakvalitetnijiodnospremaparkovima, spomenicima i drugim gradskim kulturnim ustanovama. G. ^etnik

ZAVR[ENA 20. LETWA [KOLA CRKVENOG POJAWA „KORNELIJU U SPOMEN”

Koncertomseoprostili odKarlovaca

- Dve decenije i jesu i nisu dugo vreme, ali ako se uzme uobzir {ta sedogodilookonasiunamauproteklih 20 godina, onda je to ve} istorija – rekla je preksino} autorkaprogramaLetwe{kolecrkvenogpojawa“Kornelujuuspomen” prof.drDanicaPetrovi} nazar{nom koncertu polaznika tog omladinskog muzi~kog kampa, koji je u Sremskim Karlovcima ove godine odr`an 20. put. - Izdr`ali smo  i sigurnasamda}emomo}idanastavimo.Za{to?Zato{toimamosjajne mlade qude i tim koji radi pre svegasaqubavqu,anesainteresom, ali i `eqom da ne{to {to imaju kao dar bo`iji, kao znawe ste~eno ozbiqnim radom, prenesu drugima, da podele sa drugima i u tom deqewu i zajedni~komradujenajve}alepotaoveletwe{kole. PodrukovodstvomdirigenataRadetaRadovi}a i Predraga\okovi}a saMuzi~keakademijeuIsto~nomSarajevugrupaod25mladihqudiizSrbije,CrneGoreiRepublikeSrpskeizvelajeusubo-

ilimuzi~kuliniju,{tojemawe od15.000dinara.Stimemukumu~imove}godinama,akradqivcima ova stanica nije „uterala strah” u kosti, jer znaju da je tu samo grani~na policija - po`alioseovajNovosa|anin. Kakoontvrdi,apsurdnojeto {to se upravo se u blizini ove stanice,kodSatelitskepijacei O[ „Milo{ Crwanski”, skupqaju korisnici opojnih droga. StatistikaizPUka`edajebroj delakojijeuvezisadrogompove}an, ali i da je vi{e ovakvih radwisuzbijeno. Kako je od ranije poznato, za sad su u stanici na Nasequ sme{teni samo pripadnici Regionalnog centra Uprave grani~ne policije,dok}edokrajaovegodine u wu biti useqeno jo{ 80 policajaca koji }e biti zadu`eni za Novo naseqe, Satelit, Adice,TelepiVeternik.Ustanici se trenutno nalazi i {alter-sala za izdavawe li~nih dokumenatairegistarskihtablica koja je radnim danima otvorena od7do16~asova. A. Jerini}

tELEfONI

Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE 420-374

ZDRAVStVENASLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI

tu na radost verne publike, program koji je pripremalaproteklihosamdanaborave}iuKarlovcima.Onisuju~euSabornojcrkviu~estvovalii naliturgiji,~imejepodvadesetogodi{wojtradicijiprakti~noozna~enkraj{kole. Z. Ml.

i ovog, tako da gra|ani op{tine Petrovaradin mogu potpisati peticijudanasisutranapetrovaradinskoj pijaci, od 9 do 12 ~asova. Tako|e, oko dvadesetak lista za potpisivawe kru`i Petrovaradinom. -Petrovaradinimaturisti~ki potencijaliho}emodaovdenapravimo turisti~ki centar sremske strane.@elimoidanamseomogu}idasamostalnopravimoprojekte ikonkuri{emonapokrajinskomi republi~kom nivou, ali i na konkurseuinostranstvu.Kadabiimali novca i mogu}nosti da radimo samizasebe,smawiobisepritisak na gradsku vlast jer bi imali vi{e odgovornosti za ono {to se de{avaulokalnojsredini,na~ijem unapre|ewu bi vi{e radili dodajeMirkovi}. Podru~je gradske op{tine Petrovaradin ~ine naseqa Petrovaradin, Bukovac, Stari Ledinci, LedinciiSremskaKamenica. J. Zdjelarevi}

UPOZOREWE P^ELARIMA

Zapra{ivawekomaraca Zapra{ivawe odraslih komaraca sa zemqe i iz vazduha po~iwe danasitraja}edo21.avgusta.Tretmanima}ebitiobuhva}engrad, kaoiprigradskanaseqa,ata~nomestoivremetretirawakomaracazavisi}eodvremenskihuslova.Iz“Ciklonizacije”upozoravaju p~elaredako{nicezatvoreiliudaqenajmawepetkilometaraod mestazapra{ivawa,jerjepreparat“icon”,koji}esekoristiti,toksi~anzap~ele,awegovodejstvotrajetridana. N. R.

DANAS U GRADU

VA@NIJIBROJEVI

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Peticijuzavra}awenadle`nosti gradskoj op{tini Petrovaradin u proteklih nedequ dana potpisalo je oko 500 stanovnika ove op{tine, a kako ka`e Svetislav Mirkovi} iz Udru`ewa gra|ana „Centar Petrovaradin”, koje je iniciralo potpisivawe peticije, ciq je da se op{tini Petrovaradin vrate nadle`nosti koje su joj zagarantovane va`e}im Statutom gradaNovogSadaiz2008.godine. - Sada funkcioni{emo kao mesnazajednica,asve{tomi`elimo jestedaseispo{tujezakonidase Petrovaradintretirakaogradska op{tina,{toijeste.Netajna~in deo novca iz gradskog buxeta koji dajemomi,kaoporeskiobveznici, vratio bi se u Petrovaradin. Dobilibismoinovacizrepubli~kog buxeta namewen lokalnim samou- pravama. To nije velika suma, ali binamazna~ila-obja{wavaMirkovi}. Sakupqawe potpisa po~elo je prethodnogvikenda,anastavqase

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

BIOSKOPI Arena: „Diktator” (15.20, 17), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (11.30, 14, 16.30, 21.55), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 19, 20.30, 21.15, 22) KulturnicentarNovogSada: „Tragovi rimske Panonije” (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

SAHRANE NaGradskomgrobquuNovomSadudanas}ebitisahraweni: StojankaSavePilipovi}(1926,pohrana)u10.30~asova,QubomirJovanaMarkov(1925,ispra}aj)u11.15~asova,MiodragVladislava Jovanovi} (1937) u 12 ~asova, Dragica Stevana Ili} (1947) u 12.45 ~asova, Eva Josipa Vukni} (1940) u 13.30 ~asova, TrifunRumenkeNikoli}(1953)u14.15~asova,KatarinaMewharta ^ipe (1935) u 15 ~asova i Andrija Jovana Haja{ (1935) u 15.45~asova.NaNovomgrobquuPetrovaradinubi}esahrawenaVeronaBeleCimbal(1948)u11sati.


10

vOJvOdinA

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

Пријем за руске сликаре ЗРЕЊАНИН: Чланица зрењанинског Градског већа задужена за културу Дубравка Бенгин Булован примила је у Плавом салону Градске куће ауторе изложбе “Савремени руски сликари из града Обњинска”, која је прошле недеље отворена у Салону Народног музеја. Изложба је резултат вишегодишње сарадње

Обњинск, где се упознао и са мном. Одржали смо контакт и прошле године смо управо уз његову помоћ у Зрењанин довели десеторо младих уметника који су учествовали на ликовној колонији. После тога смо позвали уметника Милана Сташевића и у марту отворили изложбу његових дела код нас. Ево, сада узвра-

Милош Радојчић, винар из Черевића на свом штанду

Звонко Богдан са својим оркестром

„РУМФЕСТ”ПРИВУКАОБРОЈНЕИЗЛАГАЧЕИПОСЕТИОЦЕ

Фестивалпесме, винаихране

уметника из Зрењанина и руског града Обњинска и обухвата педесетак радова осам савремених руских академских сликара. Један од аутора Владимир Денисов истакао је овом приликом да су руски уметници својим делима желели да покажу заједничку духовност Србије и Русије, као и њихове историјске корене. - Архитекта Милорад Лакић је дошао код свог пријатеља у

ћамо посету – испричао је Денисов. Дубравка Бенгин Булован је нагласила да се оваквим програмима не могу решити ни социјална ни економска питања, која нас јако притискају, али да из оваквих примера сарадње “можемо да црпимо енергију, напунимо душу и скупимо снагу да можда мало лакше изађемо на крај са практичним проблемима”. Ж.Б.

Фасаду улепшала „Подршка”

СЕНТА: Удружење грађана „Подршка„ из Сенте успешно је завршило реализацију пројекта на поправци фасаде у Улици Јована Јовановића Змаја 37, где поред Центра за социјални рад општине Сента раде и „Подршка„, „Каритас„ и више невладиних организација из овог потиског града, које се баве хуманитанрим радом. Обнова фасаде је урађена и уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине АП Војводине. За прилаз згради су урађене и рампе за приступ инвалидима у колицима. М.Мр.

РУМА: Градски трг у Руми је био мали да прими преко две хиљаде посетилаца, који су дошли на овогодишњи „Румфест“. Захваљујући Туристичкој организацији Руме, под покровитељством општине и Покрајинског секретаријата за привреду, организована је ова манифестација, посвећена вину, храни, рукотворинама из домаће радиности и војвођанској песми. Концерт Звонка Богдана је био завршница овог фестивала, на коме су, уз војвођанске песме, уживали и излагачи и посетиоци, који су дегустирали вина од различитих сорти грожђа. Винска улица је ове го-

KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

БАНАТСКО НОВО СЕЛО: У Банатском Новом Селу одржана је мото журка на бетонском терену иза Дома културе, као и пети Фе стивал дувачких орке стара и фанфара под називом „Банатска труба“. Мотористи су се окупили око 19 часова и почели са при-

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

сних прерађевина и сличних ђаконија карактеристичних за ово поднебље. - Велика је част што смо позвани да на овом фестивалу излажемо своје препознатљиве кобасице које већ 20 године не мењају ни свој квалитет, ни своју цену. Први пут смо овде, веома смо лепо дочекани и задовољни смо амбијентом и сарадњом са организаторима. Овогодишњу промоцију туријске кобасице започињемо на овом фестивалу, па крећемо пут Сомбора, Суботице, Новог Сада и на крају традиционално завршавамо у Турији- задовољно је рекао председ-

ник организационог одбора кобасицијаде у Турији Мирослав Медурић Чика. Представници Удружења Европских винских витезова „Свети Георгије“ су свечано отворили овај фестивал и приближили посетиоцима начин на који се негује винска култура и умереност пијења, односно препознатљив војвођански мерак. Тако је остао утисак, да је Рума на најбољи могући начин била домаћин војвођанске песме, вина и хране и да је овогодишњи други по реду „Румфест“ био веома успешан. М.Марушић

МузичковечеуБанатскомНовомСелу

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI

дине угостила многобројне винаре са Фрушке Горе. - Веома нам је драго што смо део ове манифестације, и што ће сви посетиоци моћи да уживају у дегустацији различитих вина, чијом се производњом бавим ја и моја породица. Овај фестивал на прави начин промовише и чува од заборава велику војвођанску традицију, а то је добра чашица вина, уз квалитетне месне ђаконије и добру тамбурашку песму- рекао је винар из Черевића Милош Радојчић. Неопходну подлогу пред дегустацију вина, посетиоцима су обезбедили бројни излагачи ме-

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

купљањем добровољних прилога, који су дали у хуманитарне сврхе. Своје вече зачинили су музиком бендова „Пророк„ из Београда, „Хат трик„ из Панчева и домаћих бендова „Роко” и „Марвел„. С друге стране, дувачки орке стри су имали своје наступе у спортској

сали, у коју је улаз био бесплатан. Свечани дефиле био је у 15, а музички програм почео је у 16 часова. Осим дувачких орке стара, наступили су и фанфаре, њих де сетак, од којих су две биле из Решице у Румунији. З.Дг.

ОДРЖАНОТРАДИЦИОНАЛНОТАКМИЧЕЊЕПОЉОПРИВРЕДНИКА

Показалисе најбољиорачи

СРБОБРАН: Протеклог викенда на парцели ОЗЗ „Србобран“ одржана је традиционална, тринаеста по реду, Србобранска бразда, такмичење орача, које окупља ратаре, спремне да се надмећу за вредне награде, али, пре свега, за престиж који у свету пољопривредника доноси титула најбољег орача. Манифестацију су организовали Месна заједница Србобран и њена Комисија за пољопривреду, уз помоћ општине Србобран, у циљу промоције и унапређења пољопривредне производње и пољопривреде. Правила такмичења подразумевала су орање стрништа на 25 сантиметара, са лаким и тешким тракторима, по категоријама: лака А (једнобраздни и двобраздни плугови и плугови превртачи), средња Б (тробраздни класични плугови или плугови обртачи), и тешка Ц категорија (четири и више браздни плугови или плугови обртачи). Интересовање је било велико и у атар Србобрана, уз домаће ораче, стигли су њихове колеге из Врбаса, Темерина, Турије и Бачког Градишта. Све такмичаре и посетиоце, којих је било више стотина и поред веома топлог времена, поздравила је Слободанка Боба Градинац, заменица председника општине Србобран, која је учесницима пожелела добро орање и изразила наду да их услови на пољима, створени дуготрајном сушом, неће спречити да покажу своје умеће. Члан судијске комисије Владимир Ранков је истакао да Србобранска бразда сваке године има приближно исти број такмичара, што је доказ да се, како је рекао, традиција успешно одржава. - Драж манифестације није само такмичење, мада оно јесте њен централни део, већ да окупимо пољопривредне произвођаче из Србобрана, Врбаса, Фекетића, Малог Иђоша и других места, како би раз-

менили искуства и разговарали о темама из нашег аграра - рекао је Ранков. Он је појаснио да комисија оцењује отварање и затварање бразде, правац орања, равномерност дубине, општи изглед и завршетак орања и узоравање овратине, док је негативне поене доносило изоравање леније и уништавање међе. - Такмичар мора да има опрему и алат да одмери парцелу и обележи је, одреди дубину, и све то ула-

брана. Свим победницима припале су награде од по 20.000, 15.000 и 10.000 динара, с тим што су шампиони добили и бесплатно летовање од по десет дана у Сутомору. Најопремљеији трактор имао је Золтан Маг. Најбоље ораче одредила је судијска комисија коју су чинили: др Јанош Берењи, Владимир Ранков, Милан Косовац, СлободанРадић,СлавкоКаурин, Душан Пецељ, Оливера Ранков, ИлијаГагићи ОндрејПоњичан.

Такосенекадорало

зи у укупну оцену. Сви такмичари су мајстори орања и треба да покажу своје знање, а најбољи се увек сами издвоје и њима припадају вредне награде - рекао је Ранков. За најбољег орача у лакој категорији проглашен је Брана Ковачевић, други је био ТиборХулала, а трећи ТиборМолнар, сва тројица из Србобрана. У средњој категорији титула најбољег припала је Саши Атанасковићу из Турије, до другог места стигао је Миливој Чобански из Врбаса, а до трећег Геза Пастор из Темерина. За најбољег орача у тешкој категорији проглашен је ЗолтанЧех из Бачког Градишта, на друго место пласирао се МирославТуторов, а на треће Јанош Лукач, обојица из Србо-

Да радови у пољу спајају све генерације потврђује распон годишта најстаријег и најмлађег такмичара. Најстарији такмичар ове године био је Лазар Антић, рођен 1929. године, док је најмлађи био Жолт Канчар, рођен 1998. године, који је чак 69 година млађи од Лазара. Како се некада орало, без снажних трактора, демонстрирао је Антал Футо, који је своје бразде узорао плугом које су вукли коњи. Уз такмичење у орању, окупљени су имали прилику да се опробају у још неким играма. Тако је организовано такмичење у вожњи драгача натоварених балама сламе, затим гурање паорских кола и на крају, спајање матице и шрафа у мутној води. М.Кековић


vOJvOdinA

dnevnik МАЛИАКЦИОНАРИСКРОБАРЕБИ САСТАНАК СВЛАСНИЦИМА

Радницижеледа уступеакције ПАНЧЕВО: Већи део бивших радника, као и сада запослених у Индустрији скроба „Јабука“, жели да већинским власницима уступи свој део акција, уколико постигну договор о цени. Удружење малих акционара скробаре намерава да пошаље службени допис заступнику конзорцијума власника предузећа Мирославу Алекси, са захтевом да организује састанак, на којем би било речи о продаји 30 процената акција фирме, које поседују радници. Иако је до сада било трговине акцијама, продат је занемарљив део, свега око 300 акција. На оборену цену је утицала куповина акција од бивших радника и наследника радника који су преминули. Да би спречили даљи пад цена, запослени су

упозорени да не продају појединачно акције од укупно 30 одсто власништва над компанијом. - Потребно је да знамо да ли жели да откупи акције, а уколико не жели, на који начин ћемо контролисти рад фабрике. То су текућа питања о којима желимо да расправљамо, да не буде недоумице и да имамо тачне информације од већинског власника, након чега ћемо изаћи са тим информацијама и пред скупштину и пред јавност - рекао је председник Скупштине малих акционара Миливоје Јанковић. Јанковић је рекао и да ће да мали акционари искористити своје право да контролишу пословање фабрике, иако не могу управљати фирмом. З. Дг.

ponedeqak6.avgust2012.

ОДРЖАН12.„ЛИЧКИВИШЕБОЈ“

Победио „Пантертранс” АПАТИН: У организацији Удружења Срба пореклом из Лике „Матица личка“, у Апатину је одржан је 12. „Лички вишебој“, само месец дана након Личке олимпијаде, која је одржана у Бањи „Јунаковић“. Лишки вишебој окупио је мањи број екипа, изостале су и неке екипе које су до сада биле победнице овог такмичења, међутим, појавиле су се нове, подмлађене екипе, што гарантује да ће овог народног личког надметања бити и убудуће. На такмичењу су учествовале седам екипа и то „Пантер транс“ из Бачког Брестовца, „Лички мајкани“ из Пригревице, „Карађорђе“ и Банатског Карађорђева, екипа Општине Трпиња из Трпиње, екипа из Бачког Соколца и „Осма офанзива“ из Апатина Свеукупни, екипни победник такмичења је екипа „Пантер транс“ из Бачког Брестовца, друго место заузела је екипа „Лички мајкани“ из Пригревице, а треће „Карађорђе“ из Банатског Карађорђева. На овом, дванестом по реду Личком вишебоја пао је и један вредан рекор и то у скоку у вис из места. Данијел Поповић из Пригревачке екипе, успео је да прескочи чак 160 сантиметере и тимре је оборио досадашњи рекорд вишебоја од 153 сантиметара.

Победницинаокупу

Такмичење је по изузетно топлом времену одржано на платоу код „Шарана“, након дефилеа екипа када је манифестацију отворио Миланко Баста – Мирко, из екипе „Карађорђе“, која је учесник вишебоја свих 12 година, колико траје ова манифестација. Следиле су једна за другом дисциплином, све до надвлачења конопа, које узвек изазива највише интересовања, како такмичара, токо и публике. У трци у врећама за најмлађе, најбржи је био Душан Ковачев из Бачког Соколца, други је Стефан Заводски из Апатина и трећи Марко

Ђорђевић, Апатин. Најмлађи такмичар је била Апатинка Митра Новковић, са 3,5 године. У трци у врећама за одрасле први је био Ненад Пантић из Трпиња, други Ђорђе Новаковић из Бачког Брестовца, а трећи Предраг Егић из Бачког Соколца. У вучењу куке: први је Саша Станић - Бачки Брестовац, други Драган Почуча - Банатско Карађорђево, трећи Ђорђе Никшић - Пригревица. У дисциплини скок у даљ из места: први је Данијел Поповић Пригревица, други Ђорђе Новаковић,

ДОМАЋИЦЕОБОРИЛЕСВЕТСКИРЕКОРДНА„ШТРУДЛИЈАДИ”

Пиварапоклонила полицији 10алкометара

АПАТИН:Апатинска пивара уручила је десет савремених алкометра Саобраћајној полицији, поводом почетка Драгачевског сабора трубача и „Беер феста“ у акцији „Кад пијем- не возим“, која се у Србији одржава пету годину заредом. -Циљ акције је да мотивишемо што већи број грађана на савесно понашање према себи и другима у саобраћају и појачамо безбедност на путевима Србије - истакао је Слободан Срећковић, директор марке-

тинга Апатинске пиваре, која је до сада у акцијама донирала 39 алкометара. -Од почетка примене Закона о безбедности саобраћаја на путевима, из саобраћаја се годишње у просеку искључлује око 50.000 возача због управљања возилом под дејством алкохола - рекао је помочник начелника Управе саобраћајне полиције МУП-а Републике Србије Слободан Малешић. Ј.П.

БЕЧЕЈЦИ С ВИШЕ МАНИФЕСТАЦИЈА ОБЕЛЕЖИЛИ ДАН РАВНОПРАВНОСТИ

Четврта фешта скромна, али успешна БЕЧЕЈ: Уместо на сам 1. август, Дан равноправности у бечеју је ове године обележен два дана касније, подизањем заставе на јарбол испред Градске куће и свечаном седницом Скупштине општине, на којој су уручене годишње Првоавгустовске награде др Ани Антић, Снежани Башић, Игору Браћу, Ержебет Кинка, Ани КишимреСерда и Друштву за борбу против шећерне болести општине Бечеј. Истог дана је председник општине мр Вук Радојевић отворио

сада већ традиционална 3. по реду, манифестација трајала и имала је две циљне групе. У суботу је одржан „Златни котлић“ у ком је 111 такмичара кувањем рибље чорбе јурило примамљиву прву награду у износу од 112.000 динара. Освојио је Анте Марас из Црвенке, друга награда у висини 27.000 динара припала је екипи МГМ „Пламен Компани“, где је кувар био Нандор Палоташ, а трећа је била Снежана Драгин и припао јој је чек у висини 17.000 динара. Робним наградама награђена су још седморица кулинара.Љубитељи музике имали су прилику да уживају у два дијаметрално супротна правца стваралаштва. Једни су, на Трећем Адреналин фесту у дворишту Гимназије, слушали алтерПочело је подизањем општинске заставе испред нативу музику, а Градске куће поборници етно две манифестације. Прво, 7. Етнос музике су имали прилику да у - Фестивал етно стваралаштва, ко- оквиру Етноса, прате целовчерњи ји је у организацији Удружења гра- концерт, на ком су наступили инђана „Бибер“ окупио четрдесетак струменталисти, са старим инструизлагача и трајао је три дана на Зементима у рукама, изузетне певачленом корзоу у близини Тисе. Дру- ке групе, одвојене женске и мушке, го дешавање је изложба у галерији или мешовите, вокални солисти, „Круг“ по имену „Дух завичаја“. У или групе, које истовремено успепитању је активност чији је носишно свирају и певају. лац овдашњи Клуб интелектуалаца Врло садржајним целодневним „Браћа Тан“ у оквиру ИПА прекопрограмом у обележавање опграничног програма Мађарска – штинског празника јуче се укљуСрбија, а у пројекат су укључени чило и Ловачко удружење, Спортиградови Ада, Бечеј и Темерин из сти, кајакаши у суботу организоваСрбије и Лајошмиже из Мађарске. њем Кајакашке регате, а јуче плиИпак, централна манифестација вачи традиционалним, 12. по реду, овогодишњег општинског празниПливачким маратоном на Тиси, ника били су „Тиски дани“ у органису изостали. зацији УСР „Шаран“. Два дана је, В.Јанков

11

Испечена штрудла дугачка 24,4метра НОВО МИЛОШЕВО: Домаћице из Новог Милошева обориле су светски рекорд – на овдашњој, деветој по реду манифестацији званој “Штрудлијада”, уприличеној у суботу, спремиле су штрудлу дугачку 24,4 метра. Лане је њихова џиновска штрудла износила 22,7 метара. У справљању ове посластице, коју су посетиоци, након њеног мерења, брзо разграбили, учествовало је осам жена. - Штрудла је испечена код сеоског пекара Милорада Исакова, у старој турској фуруни, дубокој 3,5 метара – вели чланица Организационог одбора “Штрудлијаде” Драга Недин, која је знатижељним новинарима открила тајну добре штрудле. А тајна је у доброј домаћици и - ни у чему другом. - Рецепт по коме правимо штрудлу датира још од пре 120 година. Овде је то традиција. У Новом Милошеву не можете замислити ни један ручак, нити госте дочекати без добре штрудле – каже Нединова и најављује да ће идуће године домаћице покушати да направе дупло дужу штрудлу – од чак 50 метара.

Новомилошевачка кулинарска фешта била је прилика и да куварице из свих крајева Војводине одмере снаге у справљању најукусније штрудле, било од сира, од мака или вишања. Жири је имао тежак задатак да од 43 запримљена узорка изабере најбољи. Напослетку је одлучено да прво место припадне Јоки Момчилов из Кикинде која је замесила штрудлу са сиром. Њој ово није прво такмиче-

ње на којем је освојила неко од признања. - Заиста волим да месим штрудле, а то сам научила од свекрве. Скупљам разне рецепте, гледам кулинарске емисије на телевизији и јако уживам у свему томе. То ми дође као хоби – говори Јока Момчилов и напомиње да је у победничку штрудлу, осим домаћих јаја, уложила пуно љубави. Ж.Б.

ПЕТИИНТЕРКУЛТУРАЛНИИИНКЛУЗИВНИКАМПУБЕЧЕЈУ

Пружи ми руку –буди ми друг

БЕЧЕЈ: У Бечеју је почела кампања за прикупљање подршке деци у реализацији традиционалног, петог по реду, интеркултуралног и инклузивног кампа „Пружи ми руку – буди ми друг“ - Иницијатива за организацију кампа кренула је својевремено од Друштва пријатеља деце, тачније Радне групе за смањење сиромаштва Међусекторског савета ЛПА за децу општине Бечеј, и СОШО „Братство“. Циљна група била су деца с тешкоћама у развоју у намери да овладају вештинама потребним за самостални живот. И даље ће тако бити, уз напомену да ће предност имати ученици ШОСО „Братство“, али ће сада бити укљу-

чена и деца из инклузивног програма у типичним школама, као и деца из материјално угрожених породица, рекла је координаторка ЛПА за децу општине Бечеј Изабела Шормаз. План је да се последња два августовска викенда по 50 деце укључи у рад кампа. У име групе средњошколаца „Космополити“ Кристина Марјанац је најавила да ће они припремити игрице забавног и едукативног карактера. Старешина бечејског Одреда извиђача Јожеф Лукач је потврдио да ће скаути оправдати улогу домаћина тиме што ће припремати квалитетан јеловник и бринути о хигијени. Бечејско удружење младих БУМ ће водити, како

Отворенрачунзадонације За потребе кампа „Пружи ми руку – буди ми друг“ потребно је много више од ентузијазма чланова у организационом одбору. Ту би, већ, могли да помогну људи добре воље, као што су то радили у новогодишњој хуманитарној акцији „Осмех“. Сада ће бити потребно обезбедити намирнице за исхрану, хигијански материјал, школски прибор и материјал за едукацију, гориво за потребе оних који ће бринути о снабдевању... Више информација о донацијама могу се добити на број 063/585443, а новчана срадства се могу уплатити у Интеза банци на наменски рачун број: 160-921717-07.

је нагласила Марина Ковачев, креативне радионице с тематиком здравих стилова живота. Сликари аматери „Дуге“ ће организовати једнодневну ликовну колонију и показати деци како се то ради, а онда настале слике продавати на заједничкој аукцији и сав приход уплатити у фонд за сиромашну децу. Представница Буђинкан Дођо клуба Катарина Етински је додала да ће они деци представити предности бављења спортом и показати им неке одбрамбене вештине. В.Јанков

Бачки Брестовац, трећи Никола Ковачевић, Банатско Карађорђево. Саша Станић, Бачки Брестовац, био је први у надвлачењу куке, други Драгољуб Петровић, Трпиња, трећи Драган Почуча, Банатско Карађорђево У трчању по брвну први је Марко Тривуновић, Бачки Брестовац, други Никола Димић, Пригревица, трећи Раденко Поповић, Трпиња, док је у обарање руке први Винко Тривуновић, Бачки Брестовац, други Јован Баста, Пригревица и трећи Милан Кнежевић, Банатско Карађорђево. Никола Ковачевић, Банатско Карађорђево, најбрже се попео на стожину, други Драган Келеуа Бачки Соколац, трећи Никола Димић, Пригревица. У бацање камена с рамена најхуспешнији је био Свето Шкондра, Бачки Брестовац, други Ненад Човић, Пригревица и трећи Марко Ћук, Банатско Карађорђево, а у скоку у вис из места Данијел Поповић, Пригревица, други Ђорђе Новаковић, Бачки Брестовац, трећи Јован Бањанин, Бачки Соколац.У надвлачењу конопа први је „Пантер транс“ Бачки Брестовац, други „Осма офанзива“ Апатин, трећи „Карађорђе“ Банатско Карађорђево . Ј.Прелчец ПАЗОВАЧКО КУЛТУРНО ЛЕТО 2012.

Смање пара,али нанивоу

СТАРА ПАЗОВА: Центар за културу Стара Пазова, као општинска институција културе је новог првог човека добила у првој групи директора, које је именовала нова Скупштина општине Стара Пазова, на седници у првој половини јула, а поверење да обавља за сада дужност в.д. директора добио је Владимир Керкез, из Нове Пазове (ДСС), глумац и протекле четири године директор Културно пословног центра Нова Пазова. Нови директор је преузео дужност од претходног Александера Бака, који је, обављајући раније послове стручног сарадника за сценске делатности припремио предлог програма Пазовачког културног лета 2012. и док је обављана примопредаја дужности, с обзиром на то да је лето увелико текло, најпре је нови председник општине најавио на конференцији за новинаре, да ће Културног лета бити, али биће, како рече, „краће и јефтиније него претходних година, али занимљиво и квалитетно“. -Ми смо се потрудили да те програме прилагодимо свим узрастима, да не буду скупи, а да не оборимо стандарде који су постављени претходних година - истакао је Владимир Керкез, указујући да је свестан да га чека много посла да се ниво културног живота ове општине одржи на достигнутом нивоу, да се обезбеде средства за то. Пазовачко културно лето ће званично трајати од 13. до 19. августа, иако су на централном тргу у Старој Пазови за малишане организоване у јулу већ две позоришне представе, а једна следи и 17. августа. Малишани су уживали у представама „The Jangle club 2“ Анимационе групе из Новог Сада и представи „Шест и по чуда“, младе глумице Вишње Петровић из Пећинаца. Пазовачко културно лето ће званично отворити популарна група „Гарави сокак“ 14. августа, затворити га група „Смак-Кербер“ 19. августа.Биће ту и изложба слика уметника из Словачке, која ће бити отворена у галерији Центра за културу. Публици ће, на тргу др Зорана Ђинђића, ужитак ће пружити Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова15. августа, док 16.августа следи концерт локалних рок група „Краве на путу“ и „Crazy 5“. Дечја позоришна представа Балканске позоришне трупе АРРА на програму је 17.августа од 20 часова, а после тога следи концерт фолклорних ансамбала из старопазовачке општине, док је 18.августа вече на тргу резервисано за ВИС „Барони“ и евергрин музику. Август доноси пазовачкој публици и један класични позоришни доживљај, јер ће, у оквиру војвођанске турнеје, у граду 13.августа. гостовати ансмабл професионалног позоишта из Њитре, а 3.септембра ће бити одржан занимљив вашар у школи „Јанко Чмелик“, под насловом „Зумба фитнес“. А.Мали


12

reporta@e

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

Ba^kopalan^ani \or\e Jamu[akov auTor 13 kwiga o numiZmaTici

Ekspertzastarine,dobru rakiju,pesmeiaforizme Obi~no qudi kada odu u penzijuna|uhobi,ali\or|eJamu{akov,diplomiranipravnikiz Ba~kePalanke,qubavpremanumizmatici odr`ava od detiwstva. Ve} tri decenije ~lan je Sprskog numizmati~koig dru{tva, va`i za vrhunskog kolekcionara,alijeiautor13kwiga o numizmatici. Ka`e da je kao svako posleratno dete (Drugi svetski rat) voleo da se igra „{ukawa“, kuckawa nov~i}a o bedem. –Utodobabilojedostaneva`e}ih moneta Kraqevine Jugoslavije i Ma|arske pa smo imali~imedaseigramo–ka`eJamu{akov, i dodaje da su nekada bili Mu{akovi, ali su im austrijske vlasti promenile prezime, kao jo{ nekim ovda{wim porodicama. – Nov~i}e sam skupqao, a ozbiqnije sam po~eo da se bavim numizmati-

kom oko petnaeste godine. Moj dedajetada`iveouIloku,sone strane Dunava, a sada je to Hrvatska,tesmo~estoi{lipreko da radimo vinograd. Tamo sam na{ao jedan nov~i}, o~istio ga isaznaodajeizdatuSirmijumu povodom pobede Rimqana nad Germanima.

Ovaj diplomirani pravnik u vacodNervedoKomoda“,„Rimtipe}i,aukazanidekadaalkopenziji ka`e da je qubav prema ski carevi i wihov novac od holiza|euburetugore,akominumizmaticinastaviounekadaPertinakasadoAleksandraSenapadne,starisurekli–rakiju {woj amaterskoj muzeolo{koj vera“.Tadanastupakrizauizdatrebape}ikadavidi{majmuna. sekciji„JugozapadnaBa~ka“.To va{tvu,akadamisejavio@eqKa`enamdawegovistarinom jebilovremekadajeotkriveno koDimi}izSlavonskogBroda, nikadanisubilipaorive}bronalazi{te Hazara kod ^elareponudio mi je da {tampa moje dari, zanatlije, trgovci. @iveva.PotomJamu{akov,negdekrakwige jer su tamo uslovi mnogo lisuporedDunava,agotovosvajem 1978. godine objavquje pripovoqniji. Usledile su kwige kog leta za vreme raspusta broru~nik o rimskim dio je Velikom rekom, ali i carevimaiwihovom Savom. Pri~a nam o staroj novcu. U tira`u od Rakijanepravednopotcewenapo{to pravoslavnoj crkvi brvnari 1.000 primeraka, na kojajedavnopala,abilajeuz susvepesmeovinu 132 strane date su samu vodu. Wegov deda je nabiografije 162 vla{ao ikonu Bogorodice {umdara, ~lanova carskog doma ili „Mit i religija na anti~kom skenalipovomdrvetu,aplutala pak uzurpatora koji su kovali novcu“,pa„Novacseobnihnaroje Dunavom. I danas je u ku}i, a novac u prva ~etiri veka istoda“, pa „Helenisti~ki kraqevi tra`ili su je neki sve{tenici rijeRimskogcarstva.Nekovreiwihovnovac“iposledwakwimakar da je pronesu kroz varo{ mejestaosizdavawemkwiga,a gaorimskomnovcu„Provincijnekom prigodom, ali je nije dao slede}a je iza{la tek 2001. ski novac Rimske republike“. jerjezavetovandamoraostatiu „Srebrni novac Rimske repuNapravilismoiizletizvannudomuJamu{akovih. blike“. mizmatikepasmoobjavilikwiVra}a se na numizmatiku i – Tom kwigom je po~ela edigu mojih aforizama „Dve decepri~akakojepo~eosasrebrnim cijakojusamnazvao„Junonamonije u dva milenijuma“. Planinovcem, austrijskim, a onda se ramizdavawejo{nekoliko zasitio i mewao s jednim Ilokwiga, a svaka {tampana ~aninom za neke starine, me|u finansira}enovu. kojima ima i starih slika kao Jamu{akovjeipesnik,au {tojekrunisawakraqaVladinekoliko pesama peva o raslava. Pokazuje i stare dokukiji jer, veli, ona je nepramenteizvremenaMilanaObrevedno potcewena po{to su novi}a,odnosnoiz1862.godine. sve pesme o vinu. I himna Dokumentimasuvi`ig,are~je rakijinijenastalaslu~ajno jerje\or|e~uvenporakijama, a ka`e da ih pe~e od desetak vrsta vo}a, a najvi{eodsmokava,vi{awa,kajsija... – Imam pet stabala smokava koje su ovde davno stiglesKrima,izuzetnosuslatke i obilno rode, a znao samdaispe~empopetkazana od120litaraipokazanudobijem25litarasmokova~e– pri~a na{ doma}in. – Pro{lezimesuposlemnogogodina smrzle, ali ponovo su neta„jerseustaromRimupored krenule.Pitajuqudikol’ko{ehrama bogiwe Junone nalazila }erastavimukom,ajasekrstim kovnicanovca–obja{wavana{ jer za smokvova~u ne treba {esagovornik. – Pre petnaestak }er,vaqdasviznajudajetonajgodina izlazi kwiga „Rimski sla|evo}e.Ili,odemuMakedocarevina{egorelist“i„Rimniju, na Ohrid, vidim – mnogo ski carevi i wihov novac – od smokavaitra`imsmokvova~u,a AvgustadoDomicijana“,pasleonijenepekuve}kuvajuslatko, de „Rimski carevi i wihov noxem–{teta.Rakijutrebaizna-

muZeJ na To^kovima kraJ Tise

Oldtajmeriupunom sjaju Vi{edesetinaveteranaizBeograda, Be~eja, Novog Be~eja, Ba~kogGradi{ta,Subotice,Pan~eva, Novog Sada, Zrewanina i Sombora u~estvovalo je na petoj „Oldtajmer smotri„ u Novom Be~eju. “Muzej na to~kovima”, kako gakrsti{e,naTiskomplatouorganizovan je zahvaquju}i nekolicini entuzijasta, zaqubqenika u automobileimotociklestarevi{eodtri decenije, kao i Zavi~ajnomklubuNovobe~ejaca i Vrawev~ana i lokalnoj samoupravi.Jedanodorganizatora fe{te, Jano{ Koso, podvla~i da se oldtajmerima smatrajuvozila~ijastarost prelazi trideset i tri godine, koja su u ispravnom stawu, izgledaautenti~nogperiodu kada su napravqena i ispuwavaju uslove iz Zakona o bezbednostiusaobra}aju. – Postavku je ~inilo tridesetak motocikala i isto toliko automobila. Ponosan sam {to su naTiskomplatoubiliizlo`eni i modeli iz predratnog perioda, {tojeba{retkost–isti~eKoso. Novobe~ejac Mirko Saravolac,vlasnikmotoraiz1973.godine,ka`edasvogdvoto~ka{avoli kaobrataidaga~uvazaunuka.

– Motor je marke “tomos”, doma}e, ta~nije, jugoslovenske proizvodwe,inadamseda}udo~ekati da vidim unuka na wemu. Ovaj motorvi{eseneproizvodiisadajeoldtajmer.Wegovoodr`avawe ko{ta koliko doma}in mo`e da priu{ti, ali vi{e slu`i kao paradnovozilo–ispri~aojeSaravolac, i napomenuo da je, iako

susvivlasnicioldtajmeraponosninamodelekojeimajuukolekciji i qubomorni na tu|e, wemu wegov “tomos” najlep{i, bez obziranato{tojenasmotrivideo i daleko starije, boqe, lep{e i o~uvanijemodele. Tako je Robert ^ejtei, tako|e izNovogBe~eja,izlo`iosvojmotociklproizveden1959.godineu Nema~koj. Ima 125 kubika, dvo-

taktni motor i, po re~ima vlasnika, veoma malo tro{i. Motoromsepodi~ioi@eqkoTom{i} izBa~kogGradi{ta.Zasebeka`e dajevelikiqubiteqstarinaida motor, koji je izlo`io na „Oldtajmer smotri”, poseduje oko desetgodina. –Poredovogimamjo{trimotora.Oldtajmerisukaodroga:kada kupite jedan, ne mo`etesezaustaviti–obja{wavaTom{i}.Osimtoga,~ar predstavqaju i dru`ewa tog tipa. Na ovakvim skupovima zaboravisesveuvezi s porodicom, poslom,isamoseu`iva. ^lan Auto-moto kluba “Veteran” iz Novog Sada Vladimir Panjan veli da suoniwegovekolege na fe{tu do{li sdevetautomobila. Me|u wihovim izlo`benimmodelimabiojeijedan “vartburg” koji je bio u vlasni{tvubiv{eggeneralaKosteNa|a. Veterani iz Vojvodine su nakonizlo`beu~estvovaliudefileukrozgradusvojimoldtajmerima, a kasnije su posetili spomenikduhovnekulture–Ara~u,manastirkojidatiraiz13.veka. @. Balaban

onaredbikojomministarvojni IpolitMonden(swimjeMihajloObrenovi}zavr{ioakademiju u San Siru) postavqa pe{adijskog pukovnika Jovana \or|evi}a za komandata odbrane

Beograda. Potom pokazuje „Kwigu o himni„ i veli da bi bilo interesantno istra`iti dalijeovajpukovnikistionaj Jovan \or|evi} koji je kasnije bioupravnikNarodnogpozori{taidalijeonmo`danapisao himnu „Bo`e pravde„. Pokazuje kwiguoprvompopisustanovni{tvauBa~kojPalanciiz1721. godine i jo{ mnogo toga. A za starinovaczanaslaikeka`eda jekaostarovino–{tostariji to skupqi, mada ka`e da je i u starom Rimu bilo inflacije. Ka`edastarinov~i}ivredeod 40-50evrapadonekolikostotina,aimaionihvrednijihodvi{e desetina hiqada evra. Sada jezadr`aodelovekolekcijejer jeute{kovreme{kolovaodecu pa je prodavao wene delove. Znao je da u vreme najve}e inflacije da celu platu za kovanicu od pet nema~kih maraka (ko zna nekada), tro{io je i na druge nov~i}e, dokumente i kwige,alijekasnijeobi~nonu|enomnogovi{ejerjeprviznao daprocenivrednost. m. suyum

Zaovcei~obane imanade NekadajeuSremubiloiovacai~obana.Danassenaprstemogunabrojati~obani,anisovcamanijeni{taboqe.Me|utim,VasaTodori} izPavlovacaimavi{eodstotinuovacautoru ibrojsestalnopove}ava.Ovcesejagwedvaputagodi{we.Vasaka`edajequbavpremaovcama i ov~arstvu nasledio od svog pradede. Ovce su, pri~aVasa,vrlozahvalnei{toseti~eishrane izatoodov~arstvanineodustaje. – Navikli smo se na ovce i ov~arstvo i trenutno i jesu najboqe, ali samo pod uslovom da imakoidaih~uva–veliTodori}.–Uwihima najmaweulagawajerimmo`e{datidajedu{ta godima{isveono{toostalastokane}eovce pojedu.

Pavlovciraspola`usvi{eod50hektarakvalitetnog pa{waka, na kojem se svakodnevno, osimovaca,napasajuigovedaikoze.Mogu}nost ispa{ejejo{jedanoduslovadaTodori}isov~arstvominastave.Ovcesesvakodnevnovodena ispa{u,{tododatnosmawujetro{koveishrane. Za ovce je karakteristi~no da su `ivotiwe pa{wakapajewihovaishranautokuvegetacijebaziranananala`ewuhranenapasawem. Todori}ika`udaje,nakonvi{egodi{wegzati{ja,ponovopo~elatra`wavune,{to,uzprodajujagwadiiovaca,zna~ajnomo`epoboq{ati zaradu.[tetaje,ka`u,samo{tonematr`i{ta zaov~ijemlekoisir,kojisudopredesetakgodinabiliosnovov~arskeproizvodwe. J. a.

ne mo@e se s kowima u evropsku uniJu: Brojni u~esnici „@etvenog karavana”, koji je nedavno organizovanodataraNovog Kne`evca do ma|arskog pograni~nog mesta Tisasiget, naprelazukod\alenisumogliu„reprezentativni”deo Evrope autobusom, po{to me|udr`avni prelaz nije predi|en i za tu vrstu saobra}aja. Kraj rampe su pro{lisvenoguprednogu,posedali u zapregu i fijekere, pa nastavili daqe. Naime, kroz tu kapiju EU mo`e se automobilima,motociklima i biciklima, ali ne i s jednomilidvekowskesnage. m. mitrovi}


crna hronika

dnevnik

Osumwi~eni za ubistvo koje sedesiloupetakuBawiVrujci, predao se vaqevskoj policij i, pot vr| en o je u Ist ra`nom odeqewu Vi{eg suda u tom gradu. Osumwi~eni Jovan T. (59),izbeglicaizBiH,koji `ivi u selu Kadina Luka kod Qiga, do{ao je u policiju i branise}utawem.Onjeupetak uve~ehicimaizpi{toqausmrtio Branka Petrovi}a (50) iz mioni~kog sela Todorin Do, a prema nezvani~nim informacijama, ubistvu je prethodila naizgledbezazlenasva|a. O~evici su naveli da su se dva~ovekaposva|alazavreme

dok se Jovan T. kod kioska „Ravn og or ac” maz ao lek ov itimblatom,aPetrovi}mune{todobaciosastrane.Nakon kra} e sva| e, osumw i~ en i je oti{ao do svog xipa, uzeo pi{toq,pucaoPetrovi}uugrudi,apotomiuglavu. Nakon ubistva on je pobegao,awegovxipjeprona|enu okolini ^a~ka. Prema pisawupojedinihbeogradskihmedija,Jovan T.jeuvremeratau BiH bio savetnik predsednikaRepublikeSrpske(RS)Radovana Karaxi}a i ~etni~ki vojvoda. E.D.

Svakidanpojedna `rtvaotima~ine Pedesetak `ena je napadnuto u NovomSaduzaposledwadvameseca zbog otima~ne zlatnog nakita, uglavnomlan~i}aiogrlica.Iako, policijarasvetqavaovadelaefikasno, pored mnogih povratnika u ovoj vrsti kriminala, koji mahom rade u mawim grupama, stalno se pojavquju novi izgrednici koji se upu{tajuuovakvekra|e.Uproseku sedesipojednoovakvodelodnevno,apredwa~elokacijenaLimanu itokodpijaceiDomazdravqakao inaNovomnasequ.De{avajuseiu drugimdelovimagrada,akradqivcisu~estonapadaliubliziniraskrsnicainape{a~kimprelazima, u okolini zgrada a pre svega kod ulaza,naautobuskimstajali{tima itojednakoidawuino}u.Sre}om, priovakvimkra|amanijebilopu-

JO[JEDANNAVIJA^KIINCIDENT

Pretuklimomka zbogdresa Kragujeva~ka policija odredilajemeruzadr`avawautrajawudo48sati~etvoricimladi}a zbog sumwe da su naneli te{ke telesne povrede maloletniku V.M. (17) iz Rekovca, koji sezbogpovredeglavenalazina le~ewu u Klini~kom centru u Kragujevcu. Kako je navedeno u saop{tewu,V.M.imafrakturelobawei nagwe~ewa mozga, a fizi~ki su ganapaliNemawa S. (20),Goran S. (18), Lazar Z. (19) i Nikola

B. (18),kaoijo{dvojicamaloletnika protiv kojih }e policijapodnetikrivi~neprijave. OnisuV.M.napali3.avgusta, u neposrednoj blizi glavne autobuskestaniceuKragujevcu, koji se vra}ao s me|unarodne fudbalske utakmice „Crvena Zvezda”-„Omonija”uBeogradu. Napada~i su mu zadali vi{e udaracaupredeluglave,odkojih jedan najverovatnije metalnom {ipkom,navedenojeusaop{tewu Policijskeuprave. (Tanjug)

Zazlatoima dostakupaca -Napada~iprodajuzlatou novosadkim zlatarama i to ~esto bez li~ne karte. Tako da brzo  do|u do para. Cena zlata je kod i nas trenutno dostavisokajersedobardeo prosle|uje u Evropu gde je zlatoiduploskupqe.Posebansuproblemnelegalniotkupqiva~ikojilepesvojetelefonske brojeve po gradu. Wih,aliinekezlatarepozivamo na odgovornost kada se utvrdidasuotkupiliukradenepredmete-ka`eMr|a.

Nakitopqa~kanih`enabrzobudeprodat

no povre|enih, `ene su uglavnom zadobijale ogrebotine, ali ima slu~ajevaprelomarukuilikqu~nekostiilii{~a{ewaramena. -Miihpohvatamo,alipojavquju se novi izvr{ioci. Nedavno je procesuirana sedmo~lana grupa Novosa|aname|ukojimasutrojica maloletnika.Onisu,kakotopraktikuju ina~e ovakvi kradqivci, prodavali zlato u novosadskim zlatarama,anovacodplenatro{ilisunajvi{enagarderobuikockawe.Tako|e,prethodnaekipakojusmouhavtiliiprotivwepodnelikrivi~neprijave,izKa}a,KoviqaiNovogSadaukojojsubili, tako|e, maloletnici imala je za sobom samo u posledwe vreme oko 30dela.Onisuradilitako{tosu ulaziliubutike,frizerskesalone,antikvarniceiodatleotimali nakit od prodava~ica, ali smo brzo pohvatali - ka`e za „Dnev-

FINANSIJSKADIREKTORICAZREWANINSKEFIRMEPU[TENAIZPRITVORA

Politi~ari`eleste~aj u„Jugoremediji” Po izlasku iz policijskog pritvora u kojem je provela 48 sati, finansijska direktorica zrewaninske Fabrike lekova „Jugoremedija” Ankica Malu{i} (48)jeizjaviladasupoliti~ke igre dovele do nedavnog hap{ewapetoroosumwi~enihu aferi„Jugoremedija”. Ona je, zajedno sa generalnim direktoromtefarmaceutskeku}e Zdravkom Deuri}em (49), v.d. direktorapreduze}a„Penfarm” i „Luksol farmacija” Milanom Z. (28)isudskimve{takomgra|evinske struke Stevanom G. (47), uhap{ena 1. avgusta zbog sumwe da je po~inila krivi~no delozloupotrebeslu`benogpolo`ajaio{tetila„Jugoremediju”zaoko600.000evra. Istra`nisudijaVi{egsudau Zrewaninu Goran Zec je doneo re{ewe o odre|ivawu pritvora do30danaDeuri}uiMilaniZ. dok su ostalih dvoje osumwi~enihpu{tenidasebranesaslobode, a protiv svih je otvorena istraga. Malu{i}eva je zatra`ilaidapreostalibudupu{teni na slobodu, tvrde}i da su u pritvorskojjedinicizrewaninskog Okru`nog zatvora uslovi

boravkakrajwenehumani. -Tojeprostorodpetkvadratnih metara, sa tri kreveta, jednim malim stolom i otvorenim toaletom. Tamo nemate mogu}nostidaustaneteida{etate– opisala je Malu{i}eva i najavila da }e se, ako u|e u Parlament,{tojojje`eqa,boritiza ve}a prava pritvorenika i zatvorenika. Poput Deuri}a, i ona je naglasiladajeovohap{ewepoliti~ki motivisano od strane biv{evladaju}egarniture.

-Politikajebilaprevashodna u celoj ovoj situaciji. Upu}enjesignalna{impoveriocima, prevashodno bankama koje imaju najve}a potra`ivawa, da pokrenu postupak ste~aja kako biseobezbediliusvojimpotra`ivawima. Ovo su vrlo lo{i postupcizahvaquju}ikojimase, fakti~ki, mo`e izmontirati ste~aj i „Jugoremedija„ dovesti uvrlote{kupoziciju,iakozaposlenive}sadatrpezbogsvih de{avawa posledwih godina – ocenila je Malu{i}eva koja je

DEVOJKAIZSRBIJEUBUDVIPRIJAVILARUSA

Policajcijojsavetovali daneprijavisilovawe Dr`avqanka Srbije R.R. (32) iz Aran|elovca optu`ilajedanasbudvanskupolicijudanije`elela da primi wenu prijavu silovawa, ve} su joj savetovalidatoneradiisvezaboravi.

13

@ENENAJUGRO@ENIJEODULI^NIHRAZBOJNIKA

PREDAOSEOSUMWI^ENIZAUBISTVO UBAWIVRUJCI

Sva|uzavr{io hicima ugrudiiglavu

ponedeqak6.avgust2012.

Onajepodgori~komlistu„Dan”kazaladajuje, uzpretwuvatrenimoru`jem,silovaoruskidr`avqaninE. B. kojijejedanodsuvlasnikakazinau hotelu„Avala”. Devojka je navela da su joj inspektori, kada je do{laubudvanskupolicijudaprijavisilovawe, sugerisalidatoneradi.Onajerekladajetekiz tre}egpoku{ajauspeladaprijavisilovawe,jer, kakotvrdi,inspektoriprethodnonisu`elelida primeprijavuisavetovalisujojdaodustane. -Zbogtakvogstavapolicije,sumwamda}e~itavslu~ajbitizata{kan,jerjeupitawuosobakojajedobropoznatabudvanskojpolicijiikojaima posebantretman-kazalajeR.R. Onajenaveladajeradilakaorecepcionerkau hotelu„Avala”,gdejedobilaotkaznakon{toje policijiprijavilasilovawe. (Tanjug)

1. avgusta, u 7,15 ~asova, privedenanasaslu{aweuprostorije MUP-aSrbije. Finansijskadirektorica„Jugoremedije”jenaglasilaidase osumwi~enima stavqa na teret ~lan 359 Zakona o krivi~nom postupkukojibi,poNacrturezolucijeuprocesuevropskeintegracije Srbije, trebalo brisati.Evropskiparlamentje,naime, izrazio ozbiqnu zabrinutostzbogovog~lanakojiseodnosi na zloupotrebu slu`benog polo`ajauprivatnimkompanijama {to „Jugoremedija„, zapravo,jestejerjeuve}inskomvlasni{tvumalihakcionara. Podsetimo,Deuri},Malu{i}evaiMilanaZ.seteretedasu, u sau~esni{tvu sa Stevanom G, tokom 2011. godine, prilikom osnivawa „Penfarma„, od strane „Jugoremedije” i „Luksol farmacije”, procenom vrednosti zemqi{ta i akcija „Jugoremedije”kojajebilavi{aodtr`i{ne, ali i falsifikovawem izve{taja o vrednosti licence lekovakojisuustupqeni„Penfarmu”, o{tetili zrewaninsku farmaceutsku kompaniju za oko 600.000evra. @.Balaban

nik”  samostalni policijski inspektorunovosadskojPolicijskoj upraviVujica Mr|a. Premawegovimre~ima,de{ava se da ovakvi prepadi zavr{e i sa te{kim telesnim povredama `rtve, kao {to je bio slu~aj starije `ene kojoj su razbojnici u Wego{evojuliciusredbeladanaotrgnulilan~i}.Wujenapaokradqivac sa bicikla i tom prilikom je palaislomilarukunadvamesta. Na{sagovornikseprise}adaje polovinom aprila i u maju „radila„ veoma karakteristi~na grupa lopova. -Dugotrajnim,tromese~nimradom uspeli da prikupimo dokaze. Onisusevozikalipograduibirali`rtveitosame`eneuluksuznimkolima.Isamisupritome koristili skupoceni automobil „golf 6„  beogradskih registracija. Uvek je jedan te isti

upravqao tim automobilom, a u akciju otima~ine su i{le razli~ite osobe, {to je nam je usporavaloistragu.Kadbidamazauparavqa~em usporila zbog semafora,parkirawailigu`ve,suvoza~ iz „golfa„ bi pri{ao suvoza~evom sedi{tu, otvorio vrata, ne{tokaopitaoilibezikakvihre~ioteota{nusasuvoza~evogsedi{ta.Izwebipotomprisvajali pare, telefone, kartice i druge vrednosti.Pripadniciovegrupe suregitrovaninarkomanskizavisniciiparesutro{ilinanabavkudroge-ka`eVujicaMr|a. Onjeapelovaona`enekojese vozesameukolimadasezakqu~avajuukolimadoksevoze,posebno ako dr`e uo~qive ta{ne na dohvat ruke, te da uz bankovne karticenedr`epin-kodoveniu mobilnim telefonima jer ih kradqivciveomabrzo„provale„ iiskoriste. -Tako|e,bilobidobroda,posebno,`enekadakadapodi`unovacsbankomataobratepa`wuna todaliimaublizinisumwivih osoba te da pogledaju levo i desnoilijo{boqedaseutimtrenucima kre}u u dru{tvu nekog svog.  Ovi izgrednici su ~esto specifi~ni po pona{awu i izgledu,odnosno,obi~nosumladii neretko imaju na sebi dukseve s kapuqa~amakojimasemaskiraju. Naj~e{}eimajuod15do30godina, dok ima i izgrednika mla|ih od 14 godina - napomiwe Vujica Mr|a. M.Vuja~i}

NAPETASITUACIJANAPRELAZIMAKAKOSMETU

Srbiidaqe blokiraju teretwake kodJariwa

Srbiidaqedr`eublokadimagistralni put Ra{ka-Leposavi} ka administrativnom prelazu Jariwe ne dozvoqavaju}i kamionimaprolazakovimputem. Desetteretnihkamiona,parkiranojedanasume|uzoninateritoriji centralne Srbije ispred administrativnogprelazaJariwe naseveruKosova. Oni su parkirani na jednoj od dvekolovoznetrakenamagistralnom putu Ra{ka-Leposavi} u me|uzoni,gdeSrbidanono}node`u-

`e svoju nezavisnost. Na drugoj straniKforjeblokiraoalternativne pravce za teretni saobra}aj. Me|unarodne snage negirale sutvrdwe~elnikaop{tineLeposavi} da svojim merama direktno uti~e na snabdevawe lokalnog stanovni{tva osnovnim potrep{tinama,isti~u}idajeKosovoza komercijalnurobulakodostupno preko administrativnih prelaza MerdareiBrwak. U saop{tewu, Kfor je tako|e pozvao sve odgovorne da uti~u i

RanijeblokadekodJariwa

UDESNACRNOGORSKOM PRIMORJU

Kragujev~anin te{kopovre|en kodBudve MotociklistaA. N. (23)iz Kragujevcate{kojepovre|en u saobra}ajnom udesu koji se ju~e dogodio kod tunela Mogren,naputuBudva-Tivat,saop{tila je crnogorska policija. Kako se navodi, Kragujev~aninje,zbogpovredazadobijenih u sudaru sa kamionom, hitno preba~en u bolnicu u Kotoru. Zbogudesa,saobra}ajnaputu Budva-Tivat bio je u prekidunekolikosati,saop{tilajecrnogorskapolicija. (Tanjug)

rajupodjednim{atorom.Naovom magistralnomputu,Srbide`uraju i u Leposavi}u, me|utim, tamo barikadanema,alisutu,kakoka`udabikontrolisalidanasever Kosovadrumskimputemnestignu kosovski carinici ~ijem prisustvuseprotive. Srbisu,ume|uzoni,uspostavili blokadu za teretni saobra}aj krajem pro{log meseca, nezadovoqni zbog kretawa teretnih vozila kojima se prevozi komercijalnaroba. Onisusenaovumeruodlu~ili jersmatrajudajetojo{jedanpoku{aj da se na prelazima sa centralnom Srbijom instaliraju kosovskeinstitucije. Predsednik op{tine Leposavi}Dragi{aVasi}objasniojeranijedagra|aninatajna~iniskazujuneslagawesanameromvlasti Pri{tine da integri{e sever KosovaiMetohijeitimezaokru-

spre~e „ilegalnu blokadu komercijalnog saobra}aja” severno od Jariwanasrpskojstraniadministrativnelinijerazgrani~ewa. U ciqu odr`avawa sigurnog i bezbednog okru`ewa, Kfor je uspostavio odre|eni broj kontrolnih punktova za kontrolu vozila da bi spre~io kretawe komercijalnog saobra}aja kroz neovla{}ene pravce preko administrativne linije razgrani~ewa, ka`e seuwihovomsaop{tewu. NateritorijicentralneSrbijedanassenisumoglividetipripadnicisrpske`andarmerije,kojisudonedavnoboravilisapopar vozilaublizinilinijerazgrani~ewa. Kontrolunaadministrativnom prelazu Jariwe obavqaju pripadnici Euleksa, gde zadr`avawa skoroidanema,anasamomprelazumogusevidetiiturskivojnici Kfora. (Tanjug)


14

sport

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

30.LETWЕ OLIMPIJSKЕ IGRЕ ULONDONU(27.JUL–12.AVGUST) RUKOMETA[ISRBIJEIGRAJUSELEKCIJOMMA\ARSKE

Orlovimaiboddovoqan za~etvrtfinale Pos le me~ eva ~etvrtog kola sve je mawe-vi{e poznato. Posle ubedqive pobede rukometa{a [panije nad Ma|arskom33:22(16:13),reprezentacijaSrbije}eseudirektnom obra~unu za ~etvrtfinale danasod10.30nameritinaselekciju Ma|arske. Pobednik tog duela igra}e u razigravawu za polufinale sa Islandom, koji je iznenadio Francusku 30:29 i zauzeoprvomestougrupiA. O ~etvrtom putniku za ~etvrtfinale odlu~iva}e reprezentacijeSrbijeiMa|arske,a kojespremnijiposletriporazaipobededaupetomme~uizbor i plas man u razi g ravaw e zna}emove}danasokopodneva. Hrvats ka je gotovo sig urn o obezbedilaprvomestougrupi. Odwegagamo`eodvojitiporaz od [panije u posledwem kolu sa {est i vi{e razlike. Tako bi verovatno u krugu sa Danskom(kojabitrebalodasavladaKoreju)i[panijom,ostavila prvo mesto Dancima. U svakoj drug oj kons tal ac ij i ako [panci pobede bi}e drugi, a Dancitre}i. Dali}ebitikalkulacijanakonporazaFrancuzaodIslandaudrugojgrupite{kojeprognozirati. Francuzi }e se protiv[ve|anaudirektnomduelu boriti za drugo mesto, kako bi izbegli,verovatno,Dance.Me|utim, ni drugi rival im ne}e biti lak{i, jer je [panija u Novom Sadu na Evropskom prvenstvuve}izbacilagalskepetlove iz borbe za medaqe. U svakom slu~aju, najizvesnije je da}eseu~etvrtfinaluHrvatskai}inapobednikaduelaTu-

Bojan Beqanski u duelu sa danskim rukometa{ima

nis–Argentina,ave}seznada }epobednikme~aSrbija–Ma|arskaigratisaIslandom.Bi}e interesantno videti duel

Franc uz a sa [panc ima ili Dancima u ~etvrtfinalu. Ko god bio, bi}e to prava poslastica.Raspletsituacije~ekaju

i[ve|ani,koji}etako|ezaka~itijednuodovedvereprezentacije. Ako Srbija u posledwem koluGrupeBpobediiliigranere{enosaMa|arskom-zauze}e ~etvrto mesto i sa te pozicije }eu~etvrtfinale.Furijaje,s obziromnavisokupobedu,opet u~inilausluguna{emtimu(pobedila Poqsku za plasman SrbijenaOI),sobziromdaorlovisadaimajuboqugolrazliku odsevernihkom{ija(Srbija-8, Ma|arska-17)idaimjezaprolazdovoqaniremi. Selektor Veselin Vukovi} izrazio je zadovoqstvo prvom pobedom rukometa{a u Londonu: - Morali smo da pobedimo kako bi zadr`ali na{u veru u napredak. Tim je pru`io dobru partiju i odradio sve profesionalno. Sada moramo da podignemo na{u igru na jo{ vi{i nivo kako bi pobedili veoma dobru selekciju na{eg severnog suseda. ^eka nas te`ak me~ sa Ma|arima, jer }e se i oni boriti za prolaz u ~etvrtfinale. Pobedi}e tim koji bude raspolo`eniji. Nadamseda}etobitiSrbijaistakaojeselektor. Naselektorovere~inadovezao seBojanBeqanski: - Veoma va`na pobeda za nas. Va`najebilaizana{esamopouzdawe. Spremni smo za veliku borbu za ~etvrtfinale. Imali smotrijakaprotivnikanastartu i neke nesre}ne poraze. Sada imamo plan za ~etvrtfinale. ^eka nas te{ka utakmica sa Ma|arskom.Da}emosveodsebeda se plasiramo u daqi tok takmi~ewa-istakaojeBeqanski.

VATERPOLISTISRBIJEIGRAJUSRUMUNIMA

Selektorhvalikapitena Pobedom nad reprezentacijom SAD od 11:6 u ~etvrtom kolu vaterpolisti Srbije su obezbedili prvo mesto u B grupi,adana{widuelsareprezentacijom Rumunije, od 15.10 ~asova, samo bi trebalo da potvrditajplasman.Na{iisto~nisusedisudosadazabele`ili samojednupobeduitriporazai nalazesenapetommestuugrupi bez {ansi da se domognu ~etrtfinala. Prvo mesto u grupi garantujelak{egrivalau~etvrtfinalu, a to bi mogle da budu reprezentacije Gr~ke ili Australije. One }e danas u direktnomdueluod12,20odlu~iti kome}epripasti~etvrtomesto uAgrupi,atimeiplasmanu~etvrtfinale. Igra protiv Amerikanaca ohrabruje pred najva`niji me~ naturniru,atoje~etvrtfinale.AndrijaPrlainovi}jeuduelu sa Amerikancima postigao 300. gol za reprezentaciju. Selektor Dejan Udovi~i} za sada

je zadovoqa izdawem svojih pulena. - Zadovoqan sam, ispo{tovanojesve{tosmosedogovorili. PitatezaVawuUdovi~i}a.Wemu je najte`e, vrhunska klasa, kapiten,aimaojetolikupauzu i wemu je duplo te`e u ovom utakmicama. Pokazao je ko je i kakav igra~ - rekao je Udovi~i}. StefanMitrovi}izutakmiceuutakmicuigrasveboqe. -OdbranaprotivAmerikanacabilajenavisokomnivoutokom celog me~a i ako ovako nastavimo mo`emo da se nadamo pozitivnomishodu,svedokraja. Ne biramo rivala u ~etvrtfinalu, niko ovde nije do{ao da izgubiimisezasvakime~spremamokaodajefinale-naglasio jeMitrovi}. Filip Filipovi} je konstatovaodaekipamo`ejo{boqei da ne smeju da se primaju laki golovi. - Ne treba da se opu{tamo. Pravimo sigurne korake. Ame-

Stefan Mitrovi} u sve boqoj formi

rikancinisuimalidan,aliponavqamdamo`emoboqe-rekao jeFilipovi}.

@ivkoGoci}jekratkorekao: -Sigurnomigromidemokao~etvrtfinalu,atojesrceturnira.

Andrija Zlati} je u posledwoj seriji ostao bez medaqe

MALOKALIBARSKIPI[TOQ50METARA

Zlati} proma{iobronzu Osvaja~ prve medaqezaSrbijunaOlimpijskim igrama u Londonu Andrija Zlati} nijeuspeodado|edoodli~jaiu disciplinimalokalibarskipi{toq50metara.Zlati}jeufinalu bio {esti sa 655,9 (564) krugova i medaqu je ispustio u posledwoj seriji, kada je imao {ansuzabronzu,alijepogodio samo7,6.ZlatojeosvojioJongoh Jin iz Ju`ne Koreje sa 622,0

udrugoj,te96upetoj,stignedo tre}eg mesta sa 564 pogo|ena kruga.Ufinalujelo{epo~eo, alijeponovouspeodasevrati, po{to je strelce od tre}eg do {estog mesta delilo mawe od jednogkruga.Predposledwuserijubiojeizjedna~ensaVangom natre}emmestu,alijepogodio samo7,6,aKinez10,6pajebronza zavr{ila u wegovim rukama. ZarazlikuodZlati}a,dofinalanijestigaoDamirMikecko-

Mnogomije`ao Andrija Zlati} rekao je da mujemnogo`ao{tonijeosvojio medaqu u ga|awu malokalibarskimpi{toqem. -Stvarnomije`ao{tonisam do{ao do medaqe, bio bi to istorijski uspeh. Bilo je stvarnote{kouop{tedo}ido medaqe ako uzmete u obzir da sustvarnonajve}esileustreqa{tvu ra~unale na odli~ja. Zafinalesuoscilacijeuobi~ajena stvar, mo`da je bilo malotremekojaponekadmo`e idapomogne-rekaojeZlati}. Srpski strelac je do samog kraja finala imao {ansu za bronzu, ali je u posledwoj serijizabele`iorezultatod7,6 krugova. - Stvarno sam ga opalio na brzinuipropustioprilikuda do|emdomedaqe-naveojeon. Zlati} je pro{le nedeqe osvojiobronzuuga|awuvazdu{nimpi{toqem. - Prihvatio bih samo jednu medaqu,usvakomslu~ajumogu da ka`em da sam prezadovo(562)kruga,ispredsunarodnika JangRe^oijasa661,5(569),dok jebronzapripalaKinezu@ivejuVangu,kojijeimao658,6(566) krugova. Zlati} je u kvalifikacijama i pored lo{e prve dve serije (92,91)uspeodasevratiisa97

qan- poru~io je srpski strelac. Onjepodsetiodasustrelci u Londonu ve} do{li do tri finala i osvojili jedine dve medaqezaSrbijudosada. - Ostvarili smo veliki uspehzaovakavtiptakmi~ewa, kojisede{avajednomu~etiri godine-istakaojeZlati}. Selektor Goran Maksimovi}rekaojedajeZlati}dosadauvekdobropucaoufinalima na velikim takmi~ewima, aliidajesveostvarenodosadavelikiuspehnaIgrama. - @ao mi je stvarno {to se nije domogao i druge medaqe. Andrijajejakufinaluiuvek dosadanavelikimtakmi~ewimajetodobroizvodioigurao do kraja kao {to je uradio vazdu{nimpi{toqem.Ovde,ovaj pi{toqjemalonezgodnijiima isedmicaiosmicakolikoho}ete. Ipak, posledwa sedmica ga je gurnula na {esto mesto. Ne mo`emo da budemo nezadovoqni-rekaojeMaksimovi}. jijesa558krugovabio16.ukvalifikacijama. Zlati} je osvojio bronzanu medaqu u disciplini 10 metara vazdu{ni pi{toq, a Ivana maksimovi} srebrnu u disciplini 50 metaramalokalibarskompu{kom trostav.

TEKVONDISTIIATLETI^ARISTIGLIULONDON

Bezvelikihobe}awa

Spremna za takmi~ewe: Ivana [panovi}

PredstavniciSrbijeutekvondouiatleticistiglisuuLondon.KakosurekleMilica i Ivana, jedva ~ekaju po~etak takmi~ewa. Milica Mandi}, aktuelna je evropska vice{ampionka u te{koj kategoriji, iza}i }e na borili{te 11. avgusta. Ona je izjaviladanijebilolakodo~ekatidanpolaskauLondonidajojjesada`eqadapru`imaksimum. - Do{ao je i taj dan. Svesni smo da smo mladi i da smo sportisti u razvoju. Svako odnasjedao100odstotokompriprema,fizi~kiipsihi~ki,asadaho}emotodaprenesemonaborili{te-reklajeMandi}eva. Od tekvondista se potajno nadamo medaqi, s obzirom na odli~ne rezultate na

prethodnim velikim takmi~ewima, ali niko od wihnijetimeoptere}en. -Nemapritiska,sviradimozaSrbijuitonam jedodatnamotivacija-istaklajeMilica,predvodnicasrpskogtekvondotimaukojemsujo{DraganaGladovi}(do57kg)iDamirFejzi}(do68kg). Skaka~icaudaqIvana[panovi},nekadadruganasvetuujuniorskojkonkurenciji,istaklaje dajeponosna{tojedeoolimpijskogtima. - Svesna sam kvaliteta takmi~ewa na koje odlazim.ULondonupredstavqamoisebeinaciju,a meni su ovo druge Igre u karijeri. Maksimalno sam spremna za takmi~ewe i nestrpqivo ~ekam po~etak-poru~ilaje[panovi}. Skaka~iceudaqna}i}esenatartanuuutorak uve~e,afinalejenarasporedudankasnije.


SPORT

dnevnik

15

ponedeqak6.avgust2012.

30.LETWEOLIMPIJSKEIGREULONDONU(27.JUL-12.AVGUST) TURNIRTENISERA

\okovi}bezmedaqe Novak \okovi} nije uspeo da osvoji medaqu, po{to je pora`en u borbi za bronzu.Boqi od wega bio je Argentinac Huan Martin del Porto koji je sa 7:5, 6:4 doneo svojoj zemqi prvi medaqu na Igrama u Londonu. \okovi} je igrao solidno, dobro servirao, minimalno gre{io, ali nije uspeo da iskoristi ni jednu od {est brejk {ansi. Sa druge strane, Delpo je iskoristio dve iz

SestreVilijamsu{leuistoriju Sestre Serena i Venus Vilijams odbranile su olimpijsko zlato u `enskom dublu, po{to su u finalu savladale ^ehiwe Andreu Hlavackovu i Lusi Hradecku sa 6:4, 6:4. Za obe ameri~ke teniserka to je po ~etvrto olimpijsko zlato u karijeri, {to je novi rekord u istoriji ovog sporta. Sestre Vilijams na olimpijskom turniru nisu izgubile nijedan set. Serena je u Londonu postala prva teniserka koja je osvojila zlato u singlu i dublu posle 12 godina, a prethodno je to po{lo za rukom Venus na Igrama u Sidneju.

lopte, ali je Novak sjajnim servisom spasao obe. Argentinac je ipak brzo stigao do nove {anse i ovaj put je iskoristio. \okovi} je parirao dobrom servisu rivala, da bi usledio maratonski gem kojim je Novak stigao do brejk {anse. Me|utim, drugi reket sveta nije iskoristio ni ~etvrtu {ansu da Argentincu oduzme servis, ali je nastavio sa napadima pa je odmah stigao i do pete. Usledio je sjajan poen, Delpo je diktirao tempo, skoro izbacio \okovi}a drop-{otom, ali ga je Novak stigao i primorao Argentinca na rizi~an udarac. Argentinac je jedva stigao loptu i udario forhend dijagonalu, te imao dovoqno sre}e da lopta okrzne liniju i donese mu |us.Drama je nastavqena nakon {to je \okovi} pogodio liniju za slede}e izjedna~ewe, da bi padom omogu}io Del Potru drugu set loptu. Novak je iza{ao na mre`u i izjendna~io, ali je potom napravio dve gre{ke i Del Potro je dobio prvi set sa 7:5.

PROGRAM Danas RUKOMET 10.30Ma|arska-Srbija KAJAK 10.30 kvalifikacije - jednosedK11000m(MarkoTomi}evi}) 11.39 kvalifikacije - ~etverac(`)(Panda,Na|,Kubik,Tibor) 12.51 polufinale - ~etverac (`)(Panda,Na|,Kubik,Tibor) ODBOJKA 12.30Srbija-Rusija Izgubqen set oborio je Novakovo samopouzdawe, pa je Del Potro ve} u tre}em gemu napravio brajk i brzo bez izgubqenog poena stigao do 3:1. U naredna tri gema oba tenisera su bila sigurna na svoj servis, te je Argentinac vodio 4:3. Novak je poku{ao u slede}em gemu da se vrati u me~, stigao je do nove brejk {anse, {este u me~u prve u drugom setu, ali ni wu nije iskoristio pa je servirao na 5:3 za ostanak u me~u. \okovi} je smawio na 5:4, a onda u{ao motivisano u odlu~uju}i gem. Strpqivom igrom stigao je do 30:15, ali

ATLETIKA 12.45 - kvalifikacije na 1.500m(`)(MarinaMun}an) STREqA[TVO 10.00 kvalifikacije MK pu{ka trostav 3h40 metaka (m) (Mirosavqev) 14.45-finaleMKpu{katrostav3h40metaka(m)(Mirosavqev) VATERPOLO 15.10Rumunija-Srbija je Del Potro sa dva mo}na servisa stigao do me~ lopte. Perfektnim servisom stigao je do 6:4 u drugom setu ~ime je osvojio bronzanu medaqu. - Moram da ~estitam protivniku, on je odigrao zaista sjajno. Ne znam {ta mo`e sad pozitivno da se ka`e, osim da sam razo~aran - kratko je rekao \okovi} posle me~a i dodao:Ne znam da li mogu te situaciju da nazovem nesre}nim ili je bio prosto boqi. Da je moglo da se okrene, da ide ne{to i na moju stranu, moglo je. Ali, {ta je tu je.

Marejuzlato

Novak\okovi}

tako|e {est prilika i stigao do bronze.\okovi} je sjajno servirao na startu me~a pa je prva tri servis gema osvojio bez izgubqenog poena. U {estom gemu ja~e je napao i servis rivala i odmah stigao do tri brejk lopte. Me|utim, Argen-

tinac je spasao sve tri sjajnim servisima od preko 200 kilometara na ~as.Samo {to je Del Porto stigao do prednosti, ki{a je ponovo prekinula me~. Posle oko sat vremena pauze dva tenisera su se vratila na teren i osvojila po gem.

Novak je imao {ansu da stigne do brejk prilike i u desetom gemu, ali ju je propustio. Usput ga je ometao i pla~ bebe na tribinama. Do{lo je do pada u \okovi}evoj igri, ve} u slede}em gemu Del Potro je stigao do prve dve brejk

Endi Marej osvojio je zlatnu olimpijsku medaqu. Britanski teniser je u finalu, pred svojim navija~ima na centralnom terenu Vimbldona, razbio Roxera Federera - 6:2, 6:1, 6:4.Rekorder po broju gren slem titula, kome su trijumfi na Vimbldonu kao dobar dan (osvojio ih sedam), nije znao {ta ga je sna{lo. Za razliku od Serene Vilijams u `enskom tenisu, osta}e bez olimpijskog zlata, odnosno golden slema. Vi{e prilika, izvesno je, ne}e imati. Marej je igrao odli~no, kao i u polufinalu protiv Novaka \okovi}a, i iskoristio je pet od deset brejk lopti. Jednu mawe imao je i wegov protivnik, ali nijednu nije materijalizovao.Britanac je najboqe igrao kada je bilo najva`nije. Zato je ubedqivo pobedio.Marej je ponovo poveo u me|usobnim duelima sa Federerom, sada je 9:8, po{to je prekinuo niz [vajcarca od tri uzastopne pobede. Na istom mestu sastali su se pre ~etiri nedeqe, u finalu Vimbldona, i tada je Federer bio boqi. Tako je 25-godi{wi teniser iz Glazgova postao prvi Britanac u sa zlatom na Olimpijskim igrama jo{ od 1908. go-

EndiMarej

dine. Dodu{e, tenis nije bio olimpijski sport od 1928. do 1984.Nikada nije osvojio gren slem titulu, pa mu je ovaj trijumf u Londonu svakako najve}i uspeh u karijeri. Ujedno, skinuo je sa sebe epitet ve~itog gubitnika.

TURNIRODBOJKA[A

@ENSKIMARATON

Dobraigrautehazaporaz

Najiskusnija srpska atleti~arka Olivera Jevti} nije uspela da zavr{i maraton, dok je Ana Suboti} zauzela 71. mesto. Pobedu na trci dugoj 42 kilometara u centru Londona odnela je Etiopqanka Tiki Gelana, koja je do{la do trijumfa u vremenu od 2:23:07 sata, {to je novi olimpijski rekord.Srebro je sa pet sekundi zaostatka osvojila Priska Xeptu iz Kenije, dok je na tre}em mestu Ruskiwa Tatjana Petrova Arhipova imala 22 sekunde zaostatka u odnosu na pobednicu.

Srbija-Brazil2:3(25:22,15:25,25:20,22:25,9:15)

Srpkiwe lo{e

LONDON: Hala Earls kort, gledalaca: 11.000, sudije: Vang (Kina), Santi (Italija). SRBIJA: N. Kova~evi} 16, U. Kova~evi} 10, Jani} 3, Petkovi} 2, Stankovi} 6, Niki}, Miti}, Ra{i}, Atanasijevi} 13, Starovi} 8, Podra{~anin 10, Rosi} (l). BRAZIL: Rezende 4, De Souza 9, Santo{ 14, Visoto 10, @iba, Murilo 12, Ser`o (l), Tiago, Rodrigo 3, Lukas 7, Garsija, Dante 11. Odbojka{i Srbije nalaze se na korak od plasmana u ~etvrtfinale Olimpijaskim igara, iako su u u me~u s Brazilom zaradili samo bod. Ponovo su na{i momci odigrali dobar me~, vodili su 1:0 i 2:1 u setovima, ali nisu imali snage za zavr{ni udarac vredan tri boda, isto kao u me~u s Nemcima. Pobedom nad Brazilom Sr-

Odbojka{iSrbijebi}enate{komispituume~usRusima

IZJAVEPOSLEUTAKMICE

Kolakovi}:Imamo{ansu Maratonkesutr~ale centromLondona

[to se ti~e srpskih predstavnica, Jevti}eva je od starta trke bila oko 60. pozicije, da bi posle 15. kilometra usledio wen pad u poretku i na kraju odustajawe sa trke pre 25. kilometra. Suboti}eva je ostala u trci do kraja, ali nije zabele`ila zapa`en rezultat, po{to je kroz ciq pro{la kao 71. sa oko 15 minuta zaostatka.

Na{ tim je u ~etvrtom kolu pora`en od Brazila sa 2:3, ali Kolakovi} smatra da wegovi izabranici vi{e ne bi trebalo da razmi{qaju o tom me~u, po{to i daqe imaju {anse za plasman u ~etvrtfinale. - Bio je ovo jako te`ak me~, isto kao protiv Nema~ke, kao {to smo i najavqivali. To se obistinilo, i, na`alost, opet nismo uspeli da prelomimo na na{u stranu u ~etvrtom setu. Brazilci su peti set odigrali jako dobro i iskusno, isto kao i po~etak drugog seta - rekao je Kolakovi}. Srbija i daqe ima {ansu da pro|e u ~etvrtfinale, a da bi to u~inila mora da osvoji bar bod ili dva u dana{wem me~u s Rusijom. - Mislim da ne bi trebalo previ{e da razmi{qamo o me~u sa Brazilom. Ponovo imamo svoju {ansu, ~eka nas jo{ jedna velika utakmica. Jesmo

slabiji od Rusije, ali opet `elimo da se nadigravamo s wima i da odigramo onako tvrdo kao u me~u sa Brazilom - rekao je Kolakovi}. Selektor je kazao da Milo{ Niki} nije igrao zato {to je u utakmici s Nema~kom povredio lakat. Dragan Stankovi} odgovorio je novinarima da dobra igra mo`e da predstavqa blagu utehu za poraz, ali da wegov tim sada ima samo jednu {ansu za ~etvrtfinale. - Zahvaquju}i ovom bodu smo blizu, ali nam opet treba bod ili dva protiv Rusa. Ra~unica je jasna, moramo i}i na pobedu protiv Rusije i to je ono {to nas odr`ava u `ivotu na ovom turniru. Na utakmici smo pokazali ono {to smo obe}avali posle poraza od Nema~ke, da }emo se boriti, dati sve od sebe da se primaknemo plasmanu u ~etvrtfinale - rekao je Stankovi}.

bija bi mnogo opu{tenije u{la u posledwe kolo i susret s Rusima, a sada im je za ~etvrtfinale potreban minimum bod, ali samo ako Nema~ka izgubi od Brazila i ne osvoji bod. Na{a selekcija je protiv Brazila igrala odli~no, potvrdiv{i da i nova generacija srpskih odbojka{a ima mesto u svetskom vrhu. Uz malo sre}e u kqu~nim momentima mogli smo i do pobede u duelu sa apsolutnim favoritom. Me~ je trajao 119 minuta.Srbija je tokom prvog seta bukvalno sve vreme bila u vo|stvu, uz izjedna~ewa Brazilaca na 1:1 i 9:9. Set je okon~an sme~om Atanasijevi}a za 25:22.U drugom setu suprotna slika - Brazil je odmah poveo, na{i su posledwi put izjedna~ili na 6:6, ali je odmah zatim rival stekao {est poena prednosti i bilo je jasno da sledi izjedna~ewe - 25:15 bilo je za Brazil. U tre}em setu izabranici Igora Kolakovi}a pokazali su fantasti~nu mentalnu snagu. Posle ujedna~enog po~etka Brazil je poveo sa tri razlike (15:12), ali je Kolakovi} tada tra`io tajm-aut, koji je rezultirao povratkom u egal rezultat. U fini{u seta na{i igra~i bili su fantasti~ni i stigli do 25:22 i obezbe|enog bar jednog boda, ~ime su dostigli Nemce. ^etvrti set je bukvalno visio o jednoj lopti, a prevaga je pala na stranu Brazila. Wihvo tim brzo je stekao tri poena prednosti i ~uvao je, ali je posle dve sudij-

Bgrupa Srbija-Brazil Nema~ka-Tunis Rusija-SAD 1.SAD 2.Brazil 3.Rusija 4.Nema~ka 5.Srbija 6.Tunis

4 4 4 4 4 4

3 3 3 2 1 0

2:3 3:0 3:2 1 11:4 10 1 10:5 8 1 9:5 8 2 6:8 5 3 7:10 5 4 1:12 0

Agrupa V.Britanija-Poqska Australija-Italija Argentina-Bugarska 1.Poqska 4 2.Bugarska 4 3.Italija 4 4.Argentina 4 5.Australija 4 6.V.Britanija 4

3 3 3 2 1 0

0:3 2:3 3:1

1 10:4 9 1 10:4 9 1 10:6 8 2 7:7 6 3 5:9 4 4 0:12 0

ske odluke u korist na{eg tima (obe ispravne) na sredini seta na{a ekipa izgledala spremno da preokrene rezultat. Pri 22:20 na{ tim je dobro razradio poen, ali se prilikom Valasovog prijema sme~a lopta odbila ne ~udesan na~in u nebraweni deo na{eg poqa i umesto preokreta Brazil je uspeo da mirno privede set kraju 25:22. Usledio je taj-brejk.Brazil je poveo 4:1, ali se na{ tim vratio do 6:5. Usledili su kqu~ni momenti, posebno 13. poen, koji je nagovestio rasplet, Santos @unior je izblokirao Uro{a Kova~evi}a.Usledila je promena strana, a do tada ne previ{e pouzdani brazilski blok je proradio punom snagom, pa je tim Bernarda Rezendea do{ao do nedosti`nih 11:5. Do kraja su rutinski sa~uvali pobedu.


16

ponedeqak6.avgust2012.

sport

dnevnik

30.LETWEOLIMPIJSKEIGREULONDONU(27.JUL–12.AVGUST) NOVAK\OKOVI]RAZO^ARANZATO[TOJEOSTAOBEZMEDAQE

Jedanodnajte`ih porazaukarijeri

Srpskiteniser`ali {to svojoj zemqi nije doneo medaqu i ka`e: Nijeva`nokolikoputa padne{ve}kolikoputaustane{. Novak\okovi}uLondonunijeuspeodaodbraniolimpijskubronzu osvojenu pre ~etiri godine u Pe-

vawa su bila ve}a, s obzirom na rezultate u 2011. godini. Sport je~udoinijebitnokolikoputa padne{, nego koliko puta ustane{.Nadamseda}uizovoga iza}ija~iidamogudugodatrajemiigramnaovomnivou-rekao je\okovi}.

mi je jedan od najte`ih poraza u karijeri.Olimpijskeigresuvrlo specifi~no i retko takmi~ewe jer se odr`avaju svake ~etiri godine.Nisamuspeo,idemodaqei ~ekamoRio. Priznao je da je Del Potro igraohrabroizaslu`enopobedio.

Srpski teniser `ali {to nije uspeo da svojoj zemqi donese jo{ jednumedaquidasenadada}eto u~initiza~etirigodineuRioDe @aneiru. -Nagrenslemturnirimaimate prilikudaispravitepogre{noi napravite boqi rezultat svake godine, a Olimpijske igre su jednomu~etirigodineitojene{to specijalno. Veoma boli kada ne donesetemedaqusvojojzemqi,ovo

- Nije me htelo danas, niti u petakupolufinalu,ajanatone mogudauti~em.Postojetrenuci kada se lomi rezultat i kada jedan udarac odlu~uje pobednika.On(DelPotro)jetuodigrao hrabro i zaslu`eno pobedio. Poku{avaosamdabudemagresivan i da ne dozvolim da ~ekam wegovugre{ku,ve}dadiktiram tempo -  zavr{io je Novak \okovi}.

Del Potro i \okovi}

kingu. Za dva dana izgubio je dva me~a,upolufinaluodEndijaMareja, pa od Huana Martina Del Potra (5:7, 4:6) borbu za tre}e mesto. Drugireketsvetanije`eleoda tra`iopravdaweuumoru. -Sviimajuistusezonu,tonije obrazlo`ewe. Pro{le godine sam igrao fenomenalno, izgubio jedan me~ u {est meseci, a ove opet igrao dosta dobro. O~eki-

Pokradenaustralijskisprinter Britanskapolicijasaop{tilajedasulopovi pobegli sa kompletom opreme australijskog sprintera, koji ukqu~uje i wegovu specijalnu obu}u.PolicijauKentuka`edasudvojicalopovaukralaEndrjuuMekejbutorbuukojojsubiliwegovesprinterskepatikesa{iqcima,tim-

skidresimobilnitelefon.Taj21-godi{wakbi trebalo da se takmi~i u {tafeti 4h100 metara slede}egpetka.Policijajesaop{tiladajetorbaukradenaupetakiztreningcentrau{koliu Tonbri|`u,najuguEngleske,60kilometaraod OlimpijskogstadionauLondonu.

Riznica medaqa

BritanacAjnsli u{aouistoriju Britanac Ben Ajnsli pobediojeuklasifinna olimpijskoj regati u Londonuiu{aouistorijujermujeto~etvrtazlatnamedaqasaOlimpijskihigara!Slavioje uovojklasiuPekingu2008.iAtini 2004, u laseru je trijumfovao u Sidneju2000,a1996.ulaserujebio vice{ampionuAtlanti.Imaisedamsvetskihtitulauklasamafin ilaser.IzaAnslija,kaoiuPekingu, plasirao se Danac Jonas Fog Kristensen, dok je bronzu osvoji XonatanLober(Francuska).

U klasi star u pobedni~koj posadiiz[vedskebiojeskiper FrederikLuf,kojijeuPekingu pre ~etiri godine osvojio bronzusaEsktromom.Uposadi mu je u Londonu bio Maks Salmien. Srebro su osvojili  Britanci Ian Persi i Endru SimsonkojisuuPekingubili{ampioni, dok je bronza pripala Brazilcima Robertu [iedu i BrunuPradikojisuustarubili drugi u Pekingu. [eid ima dve olimpijske titule u laseru 2000.i1996.

ZlatozaKinezaZouKaja KinezZouKajuspeojedaodbranitituluolimpijskog{ampionaizPekingaiosvojizlatouLondonusa15.933.Srebroje pripaloJapancuKoheijuU~imurisa15.800,{tomujetre}e odli~je u Londonu posle timskog srebra i zlata u vi{eboju. BronzajepripalaRusuDenisuAbqazinusistomocenomkaoiU~imura.U~imurajeimate`inuve`be6,700iocenuzaizvo|ewe9,100,Abliazinte`inu9,100alislabijuocenuzaizvo|ewe6,700. NakowushvataqkamazlatojeuzeoMa|arKristijanBerkisa16.066 ispredbritanskogdvojca.SrebrojepripaloLuisuSmitusistomocenomkao{tojezabele`ioiBerki,dokjebronzuosvojioMaksVitlok sa15.600.Berkijeodradiove`bute`ine6,900alijezaizvo|ewedobio 9,166poena.Smitjeimaote`inu7,000alijezaizvo|ewedobio9,066poenapajekododre|ivawavlasnikazlatapresudilaocena. KoddamanapreskokujezlatopripaloRumunkiSandriRalukiIzba{isa15.191,srebrojeosvojilaAmerikankaKajlamaronisa15.083,a bronzaRuskiwiMarijiPa{ekisa15.050.

Zemqa

Z

S

SAD Kina V. Britanija J. Koreja Francuska Nema~ka Italija Kazahstan S. Koreja Rusija Holandija J. Afrika Novi Zeland Japan Kuba Ma|arska Poqska Ukrajina Australija Rumunija Kanada Belorusija Danaska ^e{ka Brazil Hrvatska Slovenija Etiopija Jamajka Gruzija Litvanija Venecuela [vajcarska Meksiko [vedska Kolumbija [panija Slova~ka Indija Srbija Belgija Indonezija Mongolija Kenija Norve{ka Egipat Gvatemala Tajland Tajpeh Gr~ka Moldavija Azerbejyan Uzbekistan Katar Singapur Iran Hong Kong Tunis

26 25 14 9 8 5 5 5 4 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

13 16 7 3 6 10 5 0 0 15 1 1 0 10 2 1 1 0 12 4 3 2 2 2 1 1 0 0 0 0 0 0 0 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 1 1 0

B UK 15 12 8 5 8 6 3 0 1 10 4 0 4 12 1 2 1 4 7 2 6 3 2 1 4 0 2 1 1 0 0 0 0 1 0 1 1 3 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 2 2 1 1 1 1 1 1 1

54 53 29 17 22 21 13 5 5 28 8 4 7 24 5 5 4 6 20 7 10 6 5 4 6 2 3 2 2 1 1 1 1 4 3 3 3 4 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 2 2 1 1 1 1 1 1 1


SPORT

dnevnik

ponedeqak6.avgust2012.

17

30.LETWEOLIMPIJSKEIGREULONDONU(27.JUL-12.AVGUST) SEBASTIJANKOUPREZADOVOQANPRVOM NEDEQOMIGARA

MILORAD^AVI]ZAVR[IOPLIVA^KUKARIJERU

Ulaziusportsku politiku

Spektakularan uspeh Predsednik Organizacionog odbora Olimpijskihigarau Londonu Sebastijan Kou rekao je da je prezadovoqanprvom nedeqom tog takmi~ewa. “Linijaciqaidaqe izgleda prili~no daleko, ali stvari idu boqe nego {tojeikoumomtimu mogao o~ekivati na osnovu nekih mra~nihpredvi|awauo~imanifestacije koja, izgleda, postaje znamenit deo istorije Igara”, napisaojeKouusvojojkolumni zaAP. Najprijatnijideooveprvenedeqe Igara za Koua su bile informacije od sportista i zvani~nikatimovakojisureklida suretkoilidanikadanisubili svedoci tako dobrog predstavqawasportaitakovelikeposete. -PrvapolovinaIgarauLondonujespektakularanuspehkoji je prirodno opreznu britansku publiku pretvorio u deliri~ne navija~e.Tradicionalnabritanska rezervisanost se raspala dokstrancirazmewujuolimpijskevestiizajednogledajuekraneprenosivihure|ajadauhvate najnovijuakciju-rekaojeKou. Kouisti~edasetransformacija desila zahvaquju}i svemu {tojeprethodiloIgrama. - Tokom deset nedeqa pre po~etka Igara, olimpijska bakqa jeposetilaskorosvakideobritanskihostrva,svakuzamislivu znamenitost i lepotu, no{ena svim mogu}im prevoznim sredstvima i u rukama inspirativnih qudi, od osoba sa te{kim

uzbu|ewa do usijawa. Ako inostrani gledalac mo`da propustio neku od kulturnih referenciilidoma}ih{ala,tonije va`no za takav nezaboravni spektakl. Koudaqetuma~idajeceremonija sadr`ala sve stvari koje najvi{e volimo o Britaniji – komplikovan smisao za humor, qubav prema ekscentri~nosti, ose}ajzafer-plejiprihvatawe multikulturalnosti. -Olimpijskeigresupostale globalna pozornica za najja~e i najd ram at i~n ij e tren utk e sporta, od Xesija Ovensa koji seizrugujeHitlerovimarijevskim verovawima na Igrama u Berlinu 1936, do savr{ene desetke Na|e Komane~i u Montrealu1976. Kou je, ipak, istakao da nije svebilotakosavr{eno. -Sane~imoveveli~inene}e svebitiapsolutnosavr{enood prvog dana, ali nije bilo ni~eg ni nalik haosu koji su mnogi predvi|ali,{tosvedo~iogodinama detaqnog planirawa i posve}enosti miliona qudi {irom grada i {irom sveta. Bilo je problema, neki igra~i badmintonasunastojalidagubeme-

Milorad^avi}(28)zavr{iojepliva~kukarijerubezosvojene medaqeuLondonu,alijeodmahkrenuoukampawuzaulazakuorganeMe|unarodnogolimpijskogkomiteta,jertamo`elidapredstavqaSrbiju.Milorad^avi}jediplomiraopoliti~kuekonomijunapresti`nomameri~komuniverzitetuBerkli.Krajni ciq^avi}ajedajednogdanapostaneministarsportauSrbiji. -Ulazimusportskupolitiku.Ciqmijedabudemizabranza ~lanasportskekomisijeMe|unarodnogolimpijskogkomiteta. Glasawe}ebitiobavqeno9.avgusta,azvani~napromocijabi}e odr`ananazatvarawuIgara-rekaojeMilorad^avi}idodao:Narednedanemoramdaprovedemukampawi,dakru`imoko olimpijskogselaiskupqampotpise.Nijesveumojimrukama,jer sukandidatikojisenebaveozbiqnosportomve}sedamdanau kampawiiimajuprednost. Najboqisrpskipliva~svihvremenaistakaojeda}ebraniti interesesportistaida}eseboritizawihovaprava. -Veomasampo~astvovantime{tosamkandidat.Bi}emivelikozadovoqstvodazastupampravasportista.Bori}usezawihovoobrazovaweiprotivdopinga.Voleobihdabudemglassportista-istakaoje^avi}.

NAPLIVA^KIMTAKMI^EWIMAULONDONU

Oborenodevet svetskihrekorda Pliva~katakmi~ewa u Londonu pokazala su da rekordi mogu da padaju i bez polietilenskihkostima.KadajeFINApre po~etkom2010.godinedonelaodlukuozabranikostima,smatralo se da }e tada aktuelni rekordi potrajati dosta dugo.Promena je imala efekta, ali se u Londonu pokazalo da napredak i daqe pomerawe granica brzine ne mo`e ni{tadazaustavi. Devet svetskih rekorda jeste mnogo mawe od 25, koliko ih je oborenopre~etirigodineuPekingu (ili ~ak 43 na SP u Rimu 2009),alisobziromnaprednost kojusuimalitada{wipliva~i-

pala {ampionu iz Pekinga UsamiMeluliju(Tunis). Najbr`e svih vremena bile su iameri~kepliva~iceu{tafeti 4 h100 me{ovito - Misi Frenklin,RebekaSoni,DejnaVolmer i Alison [mit (3:52,05). Takav rezultat uop{te nije iznena|ewe, jer su sve one, osim [mit, u Londonupostavqalenovesvetske rekorde i u pojedina~noj konkurenciji.Sonije~akdvaputaru{ilarekordna200metaraprsno (u polufinalu, pa u finalu), Frenklin je zablistala na 200 le|no,aDejnaVolmerna100delfin. Rekorderi su ranije postali i Kineskiwa Je [iven na 400 me-

mo`e se re}i da svaki od novih rekordapredstavqave}ipodvig. Posledwe ve~eri olimpijskog pliva~kog programa, Kinez Sun Jang oborio je sopstveni rekord na 1.500 metara slobodnim stilom. Sun je sa vremenom 14:31,02 bioza~ak3,12sekundibr`inego pro{le godine na Svetskom prvenstvuu[angaju.Onjezavi{e od osam i po sekundi nadma{io drugoplasiranog Kana|anina RajanaKokrejna,dokjebronzapri-

{ovito, Ju`noafrikanac Kameron Van der Burg na 100 prsno i Ma|ar Danijel \urta na 200 prsno.Zvezdatakmi~ewabioje,nesumwivo,MajklFelps,kojijesa ~etirizlatneidvesrebrnemedaqepostaoubedqivonajtrofejnijipliva~svihvremenanaOlimpijskim igrama. On }e se oprostitiodbazenasau~inkomod18 zlata,dvasrebraidvebronzena triOlimpijade. Impresivno!

MAJKLFELPS,NAJUSPE[NIJIOLIMPIJAC SVIHVREMENA

Uradiosamsve {tosam`eleo

invaliditetom, do prvoklasne listeslavnih.Odu{evilajeceluzemqu. Potom je sve~ano otvarawe prema{ilosvao~ekivawa,iako Kou isti~e das su mu godinama govorilidaBritancinemoguda se takmi~e sa spektaklom na otvarawIgarauPekingu. -Uveksamgovorioda}eLondon prirediti ne{to druga~ije, zapawuju}u proslavu svega {to je britansko koja podi`e nivo

~eve,bilojenekolikoslu~ajeva dopingaprevara,alijo{ni~ega {tobirazbilosan.Mo`elisve da krene naopako u posledwoj nedeqi?Pa,mo`e.Ipak,`elim damogudasvakogsportistukrajemidu}enedeqepogledamuo~i idaonika`udajewihovuspeh rezultatiskqu~ivowihovihnaporaipriprema,adasuimorganizatorisamoobezbediliplatformdapoka`unajboqe-naglasiojeKou.

Najtrofejniji olimpijac svih vremena, ameri~ki pliva~ MajklFelpsrekaojedajeukarijeri postigao sve {to je `eleo.Felpsjeuposledwojtrciu karijeriosvojiozlatnumedaqu utrci{tafetana4h100metara me{ovito. -Da,da...Uradiosamsve{to samhteo.Akonekomo`edaka`e to za svoju karijeru, onda zna~i da je definitivno vreme zane{todrugo-kazaoje27-godi{wiFelps. Onjeosvojioukupno22olimpijske medaqe, od ~ega 18 zlat-

GVATEMALACERIKBARONDONAPRAVIOSJAJANPOTEZ

Prvitelevizor, paprvamedaqa Predstavnik Gvatemale u brzom hodawu ErikBarondonapravio je sjajan potez kada je preodlaskanaOIkupioporodiciTVprijemnik.Barondojetime izuzetno obradovao svoju porodicu, koja prethodno nije imala televizoruku}i.Ispostaviloseda je to bila va`na odluka i zato {tosuBarondoviroditeqi,tako|e atleti~ari, mogli da gledaju sinakakoosvajasrebrnumedaquu hodawuna20kilometara. Wegovo srebro je, ina~e, prva olimpijskamedaqauistorijidr`ave,kojasenalaziizme|uMeksikanaseveru,Belizeanaistoku,i HondurasaiElSalvadoranajugu. -Gvatemalajemnogopropatila, aliimasnove.Kadabisutraneko pu{kuilino`zamenioparompa-

Erik Barondo

tika i po~eo da trenira, bio bih najsre}niji~oveknasvetu-istakaojeErikBarondo.

Gvatemalajeudrugojpolovini 20. veka provela ~ak 36 godina u gra|anskomratu.

nih. Na igrama je isplivao 51 trkuipre{aooko9.900metara u bazenima. Felps sada ima veliku `equ da se odmori i da proputuje svetom sa ciqem da detaqnoobi|eraznamesta. -Tokomkarijeresambiouraznim gradovima, ali nikad nisam imao vremena da ih zaista obi|em. Velike zasluge za Felpsovu izuzetno uspe{nu karijeru ima wegovtrenerBobBauman. -Danemaweganikadanebih bioovdegdesamsada.Vole}uga dosmrti-rekaojeFelps. PRVIPUTUISTORIJI

Kiprani stiglido odli~ja

Kiparski olimpijski tim ju~era{wi dan }e upisati u istorijusportatezemqe,po{to je uspeo da osvoji prvu olimpijsku medaqu u istoriji. Kipar je osigurao prvu olimpijsku medaqu od kada u~estvuje na Olimpijskim igrama-od1980.godineuMoskvi. Jedrili~ar Pavlos Kontidisjeosiguraosrebrouklasi laser.Kiparska{tampauspeh 22-godi{weg Kontidisa opisuje kao najsvetliju stranicu sportskeistorijeKipra.

Domedaqesa slomqenimpalcem Rep rez entativka Velike Britanije u xudou Gema Gibons osvojila je srebrnu medaqu sa slomiqenim prstom. Gibons je ve}inu borbi u kategoriji do 78 kilograma ulazila sa dobro banda`iranom levom {akom, a u finalu je izgubila od Amerikanke Kajle Herison. „Prenekolikosati sam saznala da mi je palac slomqen i slede}enedaqe}uoti}inaoperaciju. Uprkos tome, ovo je bila

najboqa nedeqa u mom `ivotu”, napisalajenaTviteruGibons.


18

SPORT

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

RAS P O RE D UTAKMI CA JE SE WE G DE L A FUDBAL SKOG P R VE N STVA JE L E N SU P E R L I GE SR BI JE

1.

kolo

5.

kolo

(11. av gu sta, 17.30–20)

Jagodina - Hajduk OFK Beograd - Dowi Srem Partizan - BSK Sloboda Point - Spartak Zlat. voda Vojvodina - Smederevo Javor - Crvena zvezda Rad - Radni~ki 1923 Novi Pazar - Radni~ki (N)

9.

(15. septembra, 16.30–19)

Partizan - Hajduk Sloboda Point - OFK Beograd Vojvodina - Jagodina Javor - Dowi Srem Rad - BSK Novi Pazar - Spartak Zlatibor voda Radni~ki (N) - Smederevo Radni~ki 1923 - Crvena zvezda

13.

kolo

kolo

(20. oktobra, 14.30–16)

Vojvodina - Hajduk Javor - Sloboda Point Rad - Partizan Novi Pazar - OFK Beograd Radni~ki (N) - Jagodina Radni~ki 1923 - Dowi Srem Crvena zvezda - BSK Smederevo - Spartak Zlatibor voda

(17. novembra, 13.00–15.30)

Rad - Hajduk Novi Pazar - Javor Radni~ki (N) - Vojvodina Radni~ki 1923 - Sloboda Point Crvena zvezda - Partizan Smederevo - OFK Beograd Spartak Zlatibor voda - Jagodina BSK - Dowi Srem

Fudbaleri Vojvodine

2.

kolo

Hajduk - Radni~ki (N) Radni~ki 1923 - Novi Pazar Crvena zvezda - Rad Smederevo - Javor Spartak Zlatibor voda - Vojvodina BSK - Sloboda Point Dowi Srem - Partizan Jagodina - OFK Beograd

3.

kolo

(22. septembra, 16.30–19)

Hajduk - Crvena zvezda Smederevo - Radni~ki 1923 Spartak Zlatibor voda - Radni~ki (N) BSK - Novi Pazar Dowi Srem - Rad Jagodina - Javor OFK Beograd - Vojvodina Partizan - Sloboda Point

(25. av gu sta, 17.30–19.30)

7.

kolo

(29. septembra, 15.30–18)

Sloboda Point - Hajduk Vojvodina - Partizan Javor - OFK Beograd Rad - Jagodina Novi Pazar - Dowi Srem Radni~ki N. - BSK Radni~ki 1923 - Spartak Zlatibor voda Crvena zvezda - Smederevo

8.

Hajduk - Radni~ki 1923 Crvena zvezda - Radni~ki (N) Smederevo - Novi Pazar Spartak Zlatibor voda - Rad BSK - Javor Dowi Srem - Vojvodina Jagodina - Sloboda Point OFK Beograd - Partizan

Hajduk - Spartak Zlatibor voda BSK - Smederevo Dowi Srem - Crvena zvezda Jagodina - Radni~ki 1923 OFK Beograd - Radni~ki (N) Partizan - Novi Pazar Sloboda Point - Rad Vojvodina - Javor

11.

(6. oktobra, 15.30–18)

(3. novembra, 13.30–15.30)

Javor - Hajduk Rad - Vojvodina Novi Pazar - Sloboda Point Radni~ki (N) - Partizan RAdni~ki 1923 - OFK Beograd Crvena zvezda - Jagodina Smederevo - Dowi Srem Spartak Zlatibor voda - BSK

12.

Hajduk - Smederevo Spartak Zlatibor voda - Crvena zvezda BSK - Radni~ki 1923 Dowi Srem - Radni~ki (N) Jagodina - Novi Pazar OFK Beograd - Rad Partizan - Javor Sloboda Point - Vojvodina

14.

(24. novembra, 13–15.30)

Hajduk - Dowi Srem Jagodina - BSK OFK Beograd - Spartak Zlatibor voda Partizan - Smederevo Sloboda Point - Crvena zvezda Vojvodina - Radni~ki 1923 Javor - Radni~ki (N) Rad - Novi Pazar

15.

kolo

kolo

kolo

(1. septembra, 17.30–19)

10.

(27. oktobra, 13.30–16)

kolo

kolo

OFK Beograd - Hajduk Partizan - Jagodina Sloboda Point - Dowi Srem Vojvodina - BSK Javor - Spartak Zlatibor voda Rad - Smederevo Novi Pazar - Crvena zvezda Radni~ki (N). - Radni~ki 1923

4.

6.

kolo

kolo

kolo

(18. av gu sta, 17.30–20)

(10. novembra, 13.30–15.30)

Hajduk - BSK Dowi Srem - Spartak Zlatibor voda Jagodina - Smederevo OFK Beograd - Crvena zvezda Partizan - Radni~ki 1923 Sloboda Point - Radni~ki (N) Vojvodina - Novi Pazar Javor - Rad

(1. decembra, 13–15.30)

Novi Pazar - Hajduk Radni~ki (N) - Rad Radni~ki 1923 - Javor Crvena zvezda - Vojvodina Smederevo - Sloboda Point Spartak Zlatibor voda - Partizan BSK - OFK Beograd Dowi Srem - Jagodina


SPORT

dnevnik

EVROPSKOPRVENSTVOJUNIORKIURUMUNIJI

JuniorkeSrbijezaslu`enodobilebronzanumedaqunaEP

Na{eko{arka{ice osvojilebronzu Holandija–Srbija46:59(9:22,8:17,16:13,13:7)

BUKURE[T: SC Rapid Arena, gledalaca 500, sudije: Anastopulos (Gr~ka), @eneu (Francuska), Panter (Nema~ka). HOLANDIJA: Zapej, Kornelijus, Katman 7, Gujit 2, Klerks 4, [oen, de Jong 5, Slim 7, Trefers 8, Hoveling 1, Hof 10, Kempers 2. SRBIJA: Bo{kovi}, Nikoli}, Vidakovi}, Kova~evi} 11, Stepanovi}, Topuzovi} 6, Stana}ev 15, Vu~kovi} 6, Jankovi}, Mandi} 11, Stankovi} 10, Crvendaki}. @enska juniorska ko{arka{ka reprezentacija Srbije

osvojila je bronzanu medaqu na Evropskom pvenstvu u Bukure{tu. Na{e ko{arka{ice u susretu za tre}e mesto bile su boqe od vr{wakiwa iz Holandije 59:46. Nakon poraza u polufinalu od Rusije, izabranice selektora Zorana Kova~i}a smogle su snage da u ute{nom finalu poka`u kvalitet i `equ za slavqem, {to se videlo ve} na startu susreta. Nakon prvih 10 minuta, Srpkiwe su stekle ubedqivu prednost 22:9. U istom ritmu Stana}eva i drugarice odigrale su u drugu ~etvrtinu pa su na odmor oti{le sa ubedqivih 21 poenom vi{ka (39:17). Granitna odbrana donela je pre-

vagu u prvih 20 minuta duela u Rapid Areni. Najve}u razliku na me~u juniorke Srbije imale su u 23. minutu (46:20). U drugom poluvremenu ko{arka{ice Holandije uspele su preko Hof, Trefers i Katman da ubla`e zaostatak, ali ne i da utakmicu uvedu u rezultatski neizvesnu zavr{nicu. Na kraju su Holan|anke izborile ~astan poraz, a slavqe u taboru na{e reprezentcije moglo je da po~ne. Najefikasnije u redovima Srbije bile su Stana}v sa 15, Kova~evi} i Mandi} sa po 11 ko{eva. Na drugoj strani boqa od ostalih u redovima Holandije bila je Hof sa 10 poena. I.G.

EVROPSKI[AMPIONATNABRDSKIMSTAZAMA

Borkovi}svebli`itituli Srpski automobilista i ~lan ekipe Nisotec Du{an Borkovi} pobedio je u francuskom Le Mon Doru u takmi~ewu za Evropski {ampionat u brdskim trkama. Ovom pobedom Borkovi} je pove}ao prednost u odnosu na konkurente i sve je bli`i tituli {ampiona Evrope. Do kraja sezone ostale su jo{ tri trke ([vajcarska, Slovenija, Hrvatska).

- Do titule prvaka mi je dovoqna mo`da i jo{ samo jedna pobeda, ali zbog svih navija~a, sponzora i cele nacije a i mene samog obe}avam da }u dati sve od sebe da trijumfujem u sve tri preostale trke. Sadaje bilo veoma te{ko zbog iznenadnog problema sa mewa~em, ali najva`nije je da smo pobedili, da smo osvojili nove bodove i da smo sve bli`i ciqu - rekao je Borkovi} posle trke. Slede}a trka {ampionata Evrope na brdskim stazama vozi se za dve nedeqe u [vajcarskoj.

PRVENSTVOBALKANAZAJUNIORE

Borisavqevi}ponovo {ampion Milo{ Borisavqevi}, supertalentovani juniorski reprezentativac kraqeva~kog Metalca odbranio je titulu {ampiona Balkana u drumskoj vo`wi na prvenstvu odr`anom u Beogradu. Stazu od 93 km pre{ao je sa 2:24,45 ~asova i solo stigao na ciq sa 2,38 minuta prednosti u odnosu na drugoplasiranog Nike Iltijana iz Albanije. Tre}i je trku zavr{io Ferit Kan Samli iz Turske sa 3,44 minuta slabijim vremenom, dok je lep uspeh postigao osvajawem ~etvrtog mesta Stefan Stefanovi}, reprezena-

tativac ~a~anskog Borca sa 7,01 minut zastatka. Deveti je bio Marko Polumirac, juniorski as Metalca, a 17. Aleksandar Miti}, omladinski reprezentativac Partizana. Andrej Galovi}, kadetski reprezentativac Partizana osvojio je srebrnu medaqu dok se bronzom okitio kadetski as ni{kog @elezni~ara MBN Milan Bogdanovi}.Tur~in Onur Balkan pobedio je u kadetskoj trci na stazi od 63,5 km, pobegav{i grupi od 27 biciklista na 33. kilometru. Zavr{io je trku u vremenu 1:38,43 ~asova. Bogdanovi} na drugom mestu je

Milo{Borisavqevi}

imao 52 sekunde slabije vreme, dok je Bogdanovi} na tre}oj pozciji stigao sa 3,10 minuta zaostatka. Na ~etvrto mesto plasirao se Du{an Rajovi}, dok je 17. stigao Stefan Jovanovi}, obojica reprezentativci Metalca. U~estvovali su mladi biciklisti iz Albanije, Rumunije, Kipra, Bugarske, Turske, Moldavije, BiH, Makedonije i Srbije.

ponedeqak6.avgust2012.

19

VOJVODINASEPRIPREMAZAREVAN[SRAPIDOM

Ofanzivomdo ispuwewaciqa Pred fudbalerima Vojvodine u ~etvrtak je revan{ utakmica 3. kola kvalifikacija za Ligu Evrope, u kojoj }e, drugi put u sedam dana, odmeriti snage s be~kim Rapidom. U Novom Sadu, u sjajnom ambijentu stadiona „Kara|or|e”, crveno-beli su pobedili s 2:1 i stekli prednost pred duel na stadionu „Gerhard Hanapi” u glavnom gradu Austrije. Da li je ta prednost dovoqna, sazna}emo u ~etvrtak uve~e, ali je ~iwenica da se tim trenera Zlatomira Zagor~i}a priprema da pru`i maksimum u Be~u i poku{a da obezbedi prolazak u 4. kolo kvalifikacija. Ju~e su crveno-beli trenirali u FC „Vujadin Bo{kov”, a u popodnevnim satima trener Zagor~i} je, posredstvom internet prenosa, pratio derbi 3. kola austrijskog prvenstva izme|u Rapida i be~ke Austrije. Pobedili su gosti sa 3:0 (1:0), golovima koje su, pred 17.000 gledalaca na stadionu „Gerhard Hanapi”, postigli Kinast (dva) i Simkovi}. Rapid je nastupio u slede}em sastavu: Kenig{ofer, Fereira, Sonlajtner, Katcer, Kulovic (Prager), Hofman, Drazan (Burg{taler), Idiz (Heikinen), Trimel, Alar, Bojd. Utakmici je prisustvovalo 17.000 gledalaca.

Povre|eniigra~isveboqe Posle prvog duela s Rapidom na povrede su se u Vojvodini po`alili golman Nemawa Supi} i kapiten Miroslav Vuli}evi}, a simptome bolesti osetio je sjajni strelac Abubakar Oumaru. - Supi} je zaradio nezgodnu povredu kolena, koja inicijalno na terenu nije izgledala sjajno - rekao je dr Borko Vukosav. - Ne radi se, sre}om, o povredi ligamenata, pa se on nalazi pod terapijom, a danas }emo uraditi i snimawe magnetnom rezonancom. On je ju~e po~eo lagano da tr~i i mislim da }e biti u konkurenciji za tim za utakmicu u Be~u. Abubakar je osetio posledice viroze, ali je ve} mnogo boqe i mislim da ni on nije pod znakom pitawa za duel s Rapidom. Kona~no, Vuli}evi} je dobio udarac u stopalo, re~ je bolnoj povredi pra}enoj otokom, pa je pod tretmanom je i mislim da je sasvim realno da sva trojica budu na raspolagawu treneru Zagor~i}u za revan{. Isto se odnosi i na Stevanovi}a koji je tako|e bolestan, ali je redovno trenirao s ekipom, dok su svi ostali zdravi i rade bez problema.

UBe~samo snavija~kom grupom I pored velike `eqe uprave FK Vojvodina da organizuje put na utakmicu 3. kola kvalifikacija za Ligu Evrope Rapid - Vojvodina za navija~e crveno-belih, posledwa informacija glasi da klub iz Be~a nije u mogu}nosti da Novosa|anima obezbedi vi{e od 500 karata, koje su od ranije pla}ene za navija~ku grupu Firma. Kona~an odgovor doma}ina i nedavawe bilo kakve garancije da Vojvodina mo`e da dobije tra`eni broj od 1.500 karata spre~ava novosadski klub da u|e u rizik organizovawa odlaska ve}eg broja navija~a u Be~, ka`e se na zvani~nom sajtu crvenobelih, uz izviwewe simpatizerima. - Austrija je igrala kao {to smo to ~inili i mi u drugom poluvremenu utakmice u Novom Sadu - objasnio je Zagor~i}. Iskoristili su gosti gre{ke igra~a Rapida i ubedqivo rezultatski pobedili, ali je doma}in i ovom prilikom pokazao da ne odustaje od svog sistema igre. Mi ne smemo u revan{u da potpadnemo pod pritisak navija~a, ve}, ponovi}u to i ovog puta, moramo da budemo maksimalno skoncentrisani i fokusirani na igru. Uz to, na{i igra~i moraju da imaju veliko samopouzdawe jer samo tako, uz neophodnu dozu mudrosti, mo`emo u revan{ da u|emo sa `eqom i namerom da pro|emo u narednu rundu kvalifikacija za Ligu Evrope. [ef struke mo}i }e u Be~u da ra~una na Branislava Trajkovi}a koji je odradio kaznu zbog dva `uta, automatski i crvenog kartona koje je zaradio u Litvaniji, ali i daqe u konkurenciji za ekipu ne}e biti Vuka Mito{e-

BranislavTrajkovi}ususretusaSuduvom

vi}a, koji mora da ide na lekarska ispitivawa. - Nemamo preveliki fond igra~a i svako od wih nam je veoma zna~ajan. Trajkovi} }e biti u konkurenciji za startnu postavu u Be~u, ba{ kao i svi ostali igra~i koje budemo poveli na put u Austriju. Iz onog {to kroz va{e re~i mo`emo da naslutimo, Vojvodina }e i u revan{u igrati ofanzivno, na pobedu? - Apsolutno ostajemo dosledni ori jen ta ci ji da igra mo ofanzivno - kategori~an je bio Zagor~i}. - Ako se ne igra tako, ne mo`e se ni do}i u {ansu za postizawe golova. U prvoj

Foto:S.[u{wevi}

utakmici Austrijanci su nam dali gol prakti~no bez {anse, jer Hofman je pogodio pre~ku iz {uta, a ne iz prilike, dok je gol postignut posle prekida. Od igra~a }u zahtevati da maksimalno skoncentrisano u|u u me~ i verujem da u tom slu~aju na{e {anse za prolaz daqe u velikoj meri rastu. No vo sa |a ni u glav ni grad Austrije putuju avionom u sredu, a iste ve~eri }e trenirati, u ter mi nu utak mi ce ko ja se igra u ~etvrtak od 21.05 ~asova. Povratak u Novi Sad planiran je za petakuprepodnevnimsatima. A.Predojevi}

SUTRAUADORJANU

Gostujesuperliga{DowiSrem Superliga{ Dowi Srem iz Pe}inaca gostuje sutra (utorak) u Adorjanu kod Kawi`e. Doma}in novope~enom superliga{u bi}e ekipa Tise, koja se uspe{no takmi~i u Podru~noj ligi Subotice, a utakmica po~iwe u 17 sati. Tisa i Dowi Srem ve} godinama neguju dobre odnose i saradwu, pa su Pe}in~ani ve} nekoliko puta gostovali u Adorjanu, dok su igrali u u pokrajinskom rangu takmi~ewa. Saradwa sportskih

prijateqa se nastavqa, a dolazak Doweg Srema u ulozi superliga{a pobudu|uje interesovawe qubiteqa fudbala iz Adorjana i okolnih potiskih mesta. - Trudi}emo se da budemo dobri doma}ini i kako dolikuje ugostimo na{e sportske prijateqe iz Pe}inaca - ka`e prvi ~ovek FK Tisa ^aba Bor{o{. M.Mr.


20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

ПОИЗБОРУКРИТИЧАРА

У АВГУСТУ У БИОСКОПИМА

„Вртоглавица”за анале

Дечак са бициклом

Алфред Хичкок је напокон успео да надмаши Орсона Велса када је његова „Вртоглавица„ проглаш ен а за најб ољ и филм икада,по мишљењу критичара листа „Сајт енд Саунд„ (Sight &Sound). „Вртоглав иц а„ са Џејм сом Стјуартом и Ким Новак је тако скинула са трона, после 50 година,Велсовог „Грађанина Кејна„,наводи лист који објављује Британски филмски институт и који сваке деценије спроводи анкету међу критичарима. „Грађанин Кејн„ сада се налази на другом месту 10најбољих филмова. На листи су се нашао и новитет:Џиге Вертов документарац „Човек са филмском камером„ који је на осмом месту. На трећем је „Токијска прича„Јасушире Озуа,потом следе Жан Реноарова „Правила Игре„, „Свитање„Ф.В.Мурнауа,„Одисеја у свемиру 2001” Стенлија Кјубрика, „Трагачи„Џона Форда,Карл Дреје-

Џејмс Стјуарт у филму „Вртоглавица”

рово „Страдање Јованке Орлеанке„ које је на деветом месту и „Осам и

по„Федерика Фелинија на десетом месту. (Танјуг)

КОРИСНИЦИ ИМДБОДЛУЧИЛИ

Најбољи филм „Бекство из Шошенка” Корисници највеће интернет базе филмова - ИМДБ (Internet Movie Database) изабрали су за најбољи филм свих времена „Бекство из Шошенка„ Френка Дарабоунта из 1994. године, док се последње остварење из трилогије Кристофера Нолана о Бетмену - „Успон мрачног витеза„ (2012)нашао на 10.месту.

та Бенинија „Живот је леп„ (1997) и класична британска комедија „Нежна срца и дијадеме„ (1949)Роберта Хамера. Користи од ове промене имали су филмови „Кишни човек„ (1988) Берија Левинсона , „Ноћна мора пре Божића„(1993) Хенрија Селика и „Нес аломиви„ (1987)Брајана де Палме.

Награђивана драма браће ЖанПјера и Лика Дардена -„Дечак са бициклом„приказиваће се од сутра у биоскопу „Вилин град„ у Нишу,а од 23.августа у Београду, у „Дворани Културног центра„, најавио је дистрибутер „МегаКом филм„. Ова дирљива филмска прича освојила је бројна признања, међу којима су Гран при на прошлогодишњем Канском фестивалу,као и Награда за најбољи сценарио на додели Европских филмских награда 2011.Филм је био номинован и за Златни глобус, у категорији најбољи страни филм,а српској публици представљен је на фестивалу „Кустендорф„, где су браћа Дарден били гости,као и на Фесту,почетком ове године. Главни јунак ове драме је Сирил, једанае стогодишњи дечак, остављен у дому за незбринуту децу,уверен да ће се отац вратити по њега. У потрази за оцем случајно упознаје фризерку Саманту,која му дозвољава да оста-

не код ње.Сирил,међутим,разо- чаран јер га отац не жели,не препознаје љубав коју му Саманта пружа,осећање које му може помоћи да победи бес. Жан-Пјер и Лик Дарден су познати белгијски филмски редите-

љи који пишу, продуцирају и режирају филмове заједно.Прву међународну награду освојили су у Кану - њихов филм „Росетта„ награђен је Златном палмом 1999. Другу Златну палму добили су за филм „Дете„2005. (Танјуг)

„Аватар2”тек2015. Обож авао ц и нау чн оф ант астичн ог блокб ас тер а Џејм са Камерон мораће да буду стрпљиви - „Аватар 2” ће у био - скопе стићи тек 2015. Према

пис ањ у лис та „Лос Анђ ел ес тајмс“, премијера другог дела „Ават ар„-а, првоб итн о нај ављеназакрај2014,одложенаје загодинудана.

Затим „Петпарачке приче„ (1994)Квентина Тарантина,„Добар,лош,зао„(1966)Серђиа Леонеа, „Дванаест гневних људи„ (1957) Сиднија Ламета, „Шиндлерова листа„ (1993) Стивена Спилберга. Ноланов „Мрачни витез„ из 2008.је бољи од свог следбеника, те се нашао на осмом месту,док је

Разлог овог померања је одлука америчког редитеља да купи имање на Новом Зеланду и на њему сними део филма. Кам ер он нам ер ава да једн о врем е жив и на свом новом имању пре него што започн е са снимањем. Она, наиме, жели да „упије„ атмосф еру тог рајскогместакоје,наводно, подсећа на Панд ору, план ету народаНави. Џејмс Кам ер он, иначе, планира да пар ал елн о сним и други и трећи наставак своје епске пустоловине. Премијера трећег дела јеидаљепредвиђеназакраје2016. (Танјуг)

СНИМАЋЕ СЕ ФИЛМ КОЈИ ПРЕТХОДИ ХОРОРУ „ИСИЈАВАЊЕ”?

Идејаупочетнојфази

Из филма „Бекство из Шошенка”

Правила коришћења сајт а ИМДБ су се променила 17. јула, те је уместо 3.000 гласова сада потребно 25.000, да би се неко остварење нашло на листи 250 најбољих филмова свих времена. Због тога са листе су испали последњи филм Веса Андерсона „Краљевство излазећег сунца„, Оскаром награђени филм Робер-

Промена правила утиче само на то да се неки филм нађе међу Топ 250,али не и на његову позицију на тој листи. На првом месту остало је остварење „Бекство из Шошенка„ са Тимом Робинсом и Морганом Фрименом у главним улогама, следе „Кум„1и 2Френсиса Форда Кополе из 1972.и 1974.године.

на деветој позицији последњи део трилогије „Господар прстенова„ Питера Џексона -„Господар престенова:Повратак краља„(2003). Први филм из Ноланове трилогије „Бетмен: Почетак„ (2005) налази се на 109.месту на листи 250најбољих филмова свих времена на основу гласова корисника сајта ИМДБ.

ПОСЛЕОТВАРАЊАОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА

РедитељДениБојл уцентрупажње НаконцеремонијеотварањаОлимпијскихигарау Лондону,којујеосмислиоредитељДениБојл,повећанојеинтересовањезањеговефилмове„Трејнспотинг„и„Милионеризблата„,пишемагазинНМЕ. ПродајаБојловогфилмаиз1996.године,„Трејнспотинг„, на сајту „Амазон„ енормно је порасла, за чак 5.800посто,каорезултатодушевљења четворочасовним спектакломуЛондонуподназивом„Острвочуда„,којијеу Великој Брит анији пратило око27милионателевизијских гледалаца. Од отварања Олимпијаде, „Амазон‘језабележиопораст интересовања за ДВД издања Бојлових остварења „Плажа„ (2000), „Сунце„ (2007) и „127 сати„ (2010). Ипак, одмах после „Трејнспотинг„-а,највишејепораслапродајаБојло-

вогОскаромнаграђеногфилмаиз2008.-Милионер изблата„итоза900посто. Директор продаје „Амазона„-а Џон Бумфеј  назвао је Бојла првим победником на Олимпијским играма. „Пораст наручивања филмова британског редитеља јасанјепоказатељдасељудима допаоспектаклкојијеонкреирао у Лондону„, додао је Бумфеј. У међувремену и филмови осталих звезда, које су се појавиленацеремонијиотварања Олимпијаде, добили су напопуларности,упрвомредуобафилмаоМистерБину и„Многобукениокочега„,поштосуРоуанЕткинсон и Кенет Брана ужели учешће у представи на Олимпијскомстадиону. (Танјуг)

Студио „Ворнер Брос„ испитује могућности снимања филма чија би прича претходила култном хорору Стенлија Кјубрика „Исијавање„из 1980.године, који су многи фанови окарактерисали као најстрашнији свих времена, пише „LA Times„. Студио је ангажовао сценаристу и продуцента Леату Калогридис,која стоји и иза остварења „Затворено острво„ и „Аватар„, како би проценила могућности тог пројекта. Филм „Исијавање„, заснован на бестселеру Стивена Кинга из 1977, у коме Џек Николсон тумачи лик лудог насилника Џека Торенса, је-

дино је остварење, међу девет, редитеља Стенлија Кјубрика које није номиновано за награде О��кар и

Златни глобус,али је временом попримио статус класичног хорора. Уколико би се снимио нови филм,радња би била концентриса-

на на дешавања која су претходила доласку Џека Торенса, његове суприге и психички поремећеног сина уизоловани хотел,што ће главног јунака отерати у лудило.Извор из студија „Ворнер Брос„за „LA Times„ је рекао да је пројекат још у најранијој фази и да још увек није званично започет. Кингово „Исијавање„ је 1997. адаптирано за потребе истоимене телевизијске мини серије,а познати писац хорора тренутно ради на наставку приче под називом „Doctor Sleep„ који је фокусиран на Торенсовог сина, Денија, који је сада 40-годишњак и ради у дому за тешко болесне у држави Њујорк. (Танјуг)

Фановиодушевљени трејлером Фановифраншизеобританском агенту007,позитивносуоценили трејлер за нови филм о Џејмсу Бонду - „Skyfall„, у коме се први пут види Хавијер Бардем у улози негативца,пишемагазинНМЕ. Новитрејлерзафилм„Skyfall„, који траје скоро 150 секунди, пун јеакционихсценаипоказуједаје радњановогостварењаочувеном агенту фокусирана око Бондове наводнесмртипренегоштосетајанствено врати на дужност. ТрејлернудиипрвипогледнаБардема уулозинегативца.Популарниглумац,којитумачиликРаулаСилве, имаплавукосуидивљачкипоглед, слично роли у остварењу „Нема земљезастарце„браћеКоензакојујенаграђенОскаром. УтрејлерусевидисусретБондаиКјуа,когапрвипутиграБен Вишо,каоиинтимнасценасаБеренисМарло.

Реакције на интернету поводом трејлера су позитивне. „Тотал филм„јеоцениотрејлеркао„невероватан„, док су корисници „Твитера„ написали да једва чекају филм. „Скyфалл„ ће премијерно

битиприказан26.октобрауВеликојБританијикадасеобележава50 година од како се Шон Конери 1962. први пут појавио у улози ИјанФлеминговогтајногагента,у филму„ДрНо„. (Танјуг)


kultura

dnevnik

ponedeqak6.avgust2012.

21

РЕТРОСПЕКТИВААЛЕКСАНДРАПЛАЧКОВА УСУСРЕТБЕОГРАДСКОМЏЕЗФЕСТИВАЛУ

Последица интензивнихосећања Карикатура:Д.Стојановић

ВЛАДИМИРПИШТАЛОСУТРА УНОВОСАДСКОЈГРАДСКОЈКЊИЖАРИ

Најличније однајпоетичнијег Издавачкакућа„Агора“изЗрењанинасутраћеод12до14сатиу Новосадској градској књижари (УлицаМодене),гостоватисасвојимиздањем„Венеција“ињеним аутором, Владимиром Пишталом, којићепотписиватикњигеидружитисесачитаоцима. Из „Агоре“ подсећају да је роман „Венеција“ обележио прошлу сезону,освојившинаграде„Кочићево перо“ и „Мома Димић“. Уредник„Агоре“,НенадШапоња, о Пишталовом роману – „дубоко најличнијој књизи најпоетичнијег српског писца“–написаоје: „‘Венеција‘ је један од најнеобичнијих романа наше књижевности управо због своје комуникационе платформе.Писана у тананом процепу између билдунгсромана и књиге метаморфоза, пратећи музичку структуру у којој су времена

садашњег и почившег смештена у исту раван,а осенчена поезијом и светлошћу Медитерана, истовремено, она износи пред читаоца једну дубоко личну причу интелектуалног одрастања и поетских метаморфоза, и то кроз роман о граду који не признаје ограничења материје, граду насталом упркос законима вероватноће. Пишталов нови роман показује ону броделовску љубав за Медитеран.Кроз књигу о промени,књигу о обртању свих значења у карневалу, аутор посматра Венецију на озареним лицима људи из целог света. Тражи је у записима српских и светских писаца,али и у личним и предачким повестима, у историји медитеранских Словена, у избрисаним метаморфозама грчких камених лавова,у комедији дел арте К.Р. и,пре свега,у поезији.“

Ретроспективафотографијао домаћојџезсцени,„Београдски џез фестивал некад и сад“, новосадског аутора Александра Плачкова, биће отворена сутра у19часова,углавномхолуДома омладне Београд. Изложба сеотвараусусрет28.београдскомџезфестивалуикаконајављује аутор, биће подељена на двадела:црно-белефотографије из периода осамдесетих и фотографије у боји са новијих издања Београдског џез фестивала. - Први део говори о Београдскомџезфестивалуусоциј ал ис тичкој Југос лав иј и. Тадасефотографис алонацелулоидном филму и штедело на материјалу. – објашњава Плачков. - Други представља сав рем ен у бео г радс ку џез сцену, наравно фотографис ану сав рем ен ом диг ит алн ом опремом. Новосадски фотограф је везаосвојукаријеру,измеђуосталог, и за музику. Са џезом се упознаоврломлад,каошеснае- стогодишњак, „када му је рокенролпостаодосадан“: -Јасамфотографкојифотографише разне теме, а џез је једнаодњих.Докслушамџез муз ику дож ив љавам инт ензивнаосећањакојавидимина лиц има муз ич ар а. Пожел ео сам да овековечим и забележим, на неки начин да сачувам, све те прелепе музичке АнаКоеннафотографијиновосадскогаутора О томе колики је љубитељ џеза говори и тренутке и тако сам почео да фотографичињеница да поседује архиву фотографија шемџезере.

ЈОВАНИСАКОВ ДРЕВНИОРИГАМИПОДИГАОНАВИШИНИВО

Уметностодпапира Добро се зна да је позориште уметност тренутка. Не може да се понесе кући. Има још једна сличнокрхка,уметностодпапира–оригами,којајесапретходном,уКикинди нарочитосрећно склопљена. НаФестивалумалих сценакојисеодржавакрајемсезоне, па је тако било и недавно, свим учесницима се додељује фигурина-успомена, рад Јована Исакова, ваљда јединог оригамистe насветучијирадови подносе и кишу и сунце. То се најбоље види у једном другом позоришту, тачније „позориштанцу“,названом„Лане“,учијем прелепом дворишту, иначе правој малој ботаничкој башти, станују бројни јунаци из света ЈованаИсакова:Тесла,Конфучије,Чаплин,ДонКихотиЗагорса својим верним пратиоцима СанчомПансомиЧикомГонзалесом, а ту је и уметничка верзија окамењених сватова из Ђавоље вароши. Првошточовекнеможедаповерује кад види радове Јована Исаковајетодасуониодпапира. Поготово кад се сусретну напољу, а на питање да ли морају да

СјајниДонКихотиСанчоПанса

ихсклањајукадјеневремеуследиодричанодговор–не.Исаков откривадаједуготрагаозасрећнимспојем,алидајепремазивање„тајном“смесомнабазивоска дало најбоље резултате. Тако је трајностзагарантована. Друго логично питање је како сеоригамитехникомпостижутакокомплексниоблици,наштаод скромног, тихог Исакова који је правипримерствараоцакојивише воли да његов рад говори за себе,чућетенештокао–сведругојеуспеоданаправи,постојеће шеме проширивао је низом нових,пагасадапосебнозанимају само„немогућемисије“.Некеод њихсвакакосуболидФормуле1 у природној величини, као и скулптурацелогбендаМоторхед, којујењиховомвођиЛемијууручиоличнонаконцертууБеограду. Ипак, када се дубље запита о свомраду,ЈованИсаковћеодговоритидамујенајдражисегмент то што га преноси на младе, полазникеодкојихувекспоменепо некогкојеизузетноталентован,а има, рецимо, седам година. Исаковгарантуједаоригамиразвија

новосадскихџездогађајаупоследњих 30 година, али није баш најзадовољнији локалном сценом: -ЏезсценауСрбији,нанивоу домаћих музичара, одувек јебилаквалитетна,алиинеинвентивна, што је узроковано економском неисплативошћу овог музичког жанра на малом теренукаоштојеСрбија,анекада и Југославија. Због тога џезнеможебрже,модернијеи квалитетниједасеразвијаинапредује у складу са светским трендовима. Александар Плачков се бави фотографијом од 1978. године, а прву награду за фотографију добиојесамодвегодинекасније.Радиојекаофоторепортерза новине и часописе, а био је и службени фотограф Новосадског сајма, Синеоптика, Музеја градаНовогСада,Новосадског џезфестивала,УмбријаџезфестивалауНовомСаду...Тренутно је службени фотограф суботичкогинишкогџезфестивала. -Фотографијомсампочеода себавимса17,18година,ато значидасетимебавимвећскоро 35 година. Ствари око себе доживљавамвизуелноиогромнасиламејетераладатонанекиначинсачувамумеморијии забележим. Тако да је вероватнофотографијадошлакаонормална последица тог порива кажеПлачков. Ретроспективна изложба новосадског фотографа у Дому омладине Београдтрајаћедо24.августа. И.Б.

БЕОГРАДСКАФИЛХАРМОНИЈАТРАЖЕНАИПРЕСЕЗОНЕ

Распродата већинаулазница И пре почетка нове сезоне Београдске филхармоније, јубиларне деведесете,више од осамдесет одсто улазница је распродато, саопштено је јуче из менаџмента ове музичкеинституције,којијевредно припремао кампању за септембарскупромоцију јубиларне сезоне националног оркестра. Иакојезаоркестар одавно почела летња пауза, пуном паром радила је и билетарница за продају улазница за наредну сезону. Према речима пи-араБеоградске филхармоније Невене Шинке,цене нису промењене у односу на претходне године, Карта за концерт у просеку кошта 400динара. -Можда је,уз разноврстан програм сезоне и лојалну публику коју

Филхармонија годинама негује, и то разлог зашто је пре почетка сезоне,више од 80посто улазница распродато -рекла је Шинка. Као и претходних сезона, Београдска филхармонија поделила је у циклусе и своју нову сезону под називом „Првих деведесет“. Циклуси од пет концерета:„Пика-Точка-Тачка“, „Времеплов“, „Класични циклус“, „У сусрет јубилеју“, „Нове године“ и „Bizzarte“, продавали су се по цени од 1500до 3500 динара. У просеку је остало 90карата по циклусу, која ће бити у продаји од 3.септембра, када се поново отвара билетарница Београдске филхармоније. (Танјуг)

ВЕНЕЦИЈАНСКИФЕСТИВАЛ ОДАЈЕПРИЗНАЊЕСПАЈКУЛИЈУ

Награда за оригиналност Ауторпоредмонумента

моторику,маштовитуасоцијативност,апритомеје„спорт“којисе приличноисплати. - Оригами је вештина која смирује,креирапозитивнуенергију–објаснићеИсаков,чинећи да постане јасном стара јапанскалегеднаохиљадуждралова. Ко направи хиљаду оригами ждралова, очекује га добробит. Такосе Исакову,јошдокјебио дете,упамћењеурезалателевизијскасликајапанске деце озрачене бомбардовањемХирошиме и Нагасакија, која праве ждралове. Коју деценију касније, указаламусеприликадапутем једнекњигеионсавлада древну технику стилизованог савијања папира. Касније је књиге о техникама,папиримаооблицима,и сам писао, самостално је излагао је преко 20 пута а важи за оснивача првог оригами клуба на овим просторима, формираног при КУД „Ђока Павловић“, уПТТСрбије. И.Бурић

Америчком редитељу Спајку Лију биће уручена награда „ЈегерЛекутр“ на предстојећем Венецијанском филмском фестивалу,пише у јучерашњем броју часописа „Верајети“.Признањеседодељује„за оригинални печат који је дао савременој кинематографији“, а биће му уручено 31. августа, пре светске премијере његовог документарца „Бед 25“, посвећеном четвртвекаодобјављивања албума „Бед“ Мајкла Џексона,којиће у Венецији бити приказан ван такмичарске селекције.

Уметнички директор Венецијанског филмског фестивала Алберто Барбера оценио је да је Ли „креативни и ратоборни дух, аутор смелих и оштрих филмова, који су често непредвидљиви и провокативни у најбољем смислу те речи“. Претходни добитници признања „Јегер-Лекутр“ су Такеши Китано, Абас Кјаростами, Силвестер Сталоне и Ал Паћино. Филмски фестивал у Венецији, 69. по реду, биће одржан од 29. августа до 8.септембра.

ТАЈАНСТВЕНОЗАТВАРАЊЕОЛИМПИЈАДЕУЛОНДОНУ

„Пинкфлојд” демантујенаступ Култнибритански бенд „Пинк флојд“ демантовао је тврдње певача Еда Ширана да ће наступити заједно у Лондону, на церемонији затварања летњих Олимпијских игара. Ширан је рекао за аустралијски радио „Нова“ да ће наступити на церемонији,алинесагрупом „Ху“,какосумногимислили,негосабендом„Пинкфлојд“.Умеђувремену,наинтернетсајтумузичкогмагазинаНМЕ објављенојесопштењеза јавност групе„Пинк флојд“, у којем се наводи да они неће наступити на церемонији затварања Олимпијских игара у Лондону. Као потенцијални извођачи, помињани су још Џеси Џеј,ЕлтонЏонимногидруги,јерјезатварањезамишљенокаопрослава британске музике.


22

svet / BALkAn

ponedeqak6.avgust2012.

IZRAELZABRANIODAMINISTRIPETZEMAQAPRISUSTVUJUZASEDAWU

Otkazansastanak nesvrstanih

RAMALA: Sastanak odbora Pokreta nesvrstanih u Ramali, na Zapadnoj obali, otkazan je zbog toga {to je Izrael zabranioministrimanekolikozemaqa~lanicatogpokretadaprisustvujuzasedawu,izjaviojepalestinskizvani~nik.

- Posle konsultacija izme|u svih delegacija i palestinskih liderauAmanu,sastanakPalestinskogodboraPokretanesvrstanih u Ramali je otkazan -kazaojezvani~nikkojije`eleoda ostaneanoniman.

INDIJA

Palestinski zvani~nik je rekaodajeIzraelodbiodadozvoli ulazaknaZapadnuobalu{efovima diplomatije Malezije, Indonezije,Banglade{aiKube,sakojima nema uspostavqene diplomatske odnose. Visoki izraleski zvani~nikjepotvrdioovuinfor-

macijunavode}idasezabranaodnosinaministrepetzemaqa. -Donetajeodlukadasezabraniprelazakizraelskihgranica diplomatskim predstavnicima nekoliko zemaqa koje ne priznajuIzrael.Zemqeokojimase

radisuKuba,Al`ir,Indonezija, Malezija i Banglade{ - rekaojeizraelskizvani~nik. [efovidiplomatijeiz13zemqa koje su ~lanice Palestinskog odbora Pokreta nesvrstanih trebalo je sino} da odr`e sastanak na kome je trebalo da budepodr`anplanPalestinaca datra`eodGeneralneskup{tinedaslede}egmesecanazasedawupriznaPalestinistatusdr`ave-posmatra~a. Palestinski odbor~ineministriizIndonezije, Malezije, Banglade{a, sa Kube,izAl`ira,Egipta,Jordana, Ju`ne Afrike, Zimbabvea, Zambije, Senegala, Kolumbije i Indije. Generalna skup{tina UN mo`e da prizna Palestinu samo kao posmatra~a. Za puno priznawejenu`naodlukaSaveta bezbednosti u kojem Palestinci11.novembrapro{legodine nisu dobili dovoqno glasovazato.Palestinaje31.oktobra 2011. primqena u ~lanstvo Organizacije UN za obrazovawe, nauku i kulturu (Unesko), a visoki palestinski zvani~nici se nadaju da }e im to otvoriti vratajo{16agencijasvetskeorganizacije. (Tanjug)

IZRAEL

Poplave MUMBAJ: Najmawe34osobesu poginule,avi{estotinajeostalo zarobqenoupoplavamanaplaninskomseveruIndije,saop{tilisu zvani~ni izvori. Kako je javila agencija Frans pres, 23 radnika hidroelektrane u indijskoj dr`avi Utarakand izgubila su `ivot kadajevelikakoli~inavodeprodrla u centralu, izjavio je ministarzaprirodnenepogodeJa{fal Arija. Prema wegovim re~ima, jo{trojicavatrogasacasupoginulauborbisanepogodamaujednom selu u dr`avi Utarakand, koja se nalazinaHimalajima. U distriku Utarka{i, koji je popularnomestookupqawahinduisti~kihhodo~asnika,oko700hodo~asnikakojisusenalaziliuposetisvetili{timaostalisuzarobqeniupoplavama,rekaojeArija.

Unapre|ujeseraketni {titprotivIrana TEL AVIV: Izrael unapre|uje svoj balisti~ki raketni {tit „erou dva„ u trci protiv IranaiSirije,kojupodr`avaju SAD, izjavio je jedan visoki izraelski odbrambeni zvani~nik. Nova generacija „blok 4” navo|enih presreta~a raketa, radaraitehnologijazasinhro-

JEMEN

@rtve SANA: Unapadubomba{asamoubiceuXaru,najuguJemena,poginuloje42,araweno37qudi.Xar jejedanodnizagradovauprovincijiEbjankojesuvladinesnageu velikoj ofanzivi u junu preuzele od snaga lojalnih teroristi~koj organizacijiAlKaidapod~ijom kotrolom su se nalazili vi{e od godinu dana. Xihadisti su, me|utim,idaqeaktivniutojoblasti.

nizovawe sa „erou” ameri~kim sitemimaseinstalirauizraelskim baterijama, {to mo`e da potrajenekolikonedeqa,kazao je isti neimenovani izvor. -Preciznostidomet}ebitive}i -rekao je taj zvani~nik o sistemu„erou”kojijeoperativan od2000.godineiosposobqenje dadigneuvazduhdolaze}erake-

te na visinama dovoqnim da se nekonvecnionalne bojeve glave raspadnu bezbedno. On je rekao dajetodeo„tehnolo{ketrkeu regionu”. Izrael ve} dugo brine zbog razvoja iranskog nuklearnog programa za koji tvrdi da mu je ciqproizvodwaatomskebombe. Me|utim, nedavno sejavilanovabriga da bi sirijsko hemijsko oru`je i raketetipa„skad” mogle dospeti u ruke libanskog proiranskog Hezbolahazbogpobune protiv re`ima sirijskogpredsednika Ba{ara al Asada.Izrael je ve}zapretiodabi preventivno mogao napasti obe zemqe,{tobimoglo da izazove {iri rat i u suprotnosti je sa nastojawama SAD da se kriza re{i diplomatski. Pentagon i ameri~ka firma „Boing co” su partneri zasistem„erou”odkogaadministracijaameri~kogpredsednika Baraka Obame o~ekuje da oja~a Izrael. (Tanjug)

dnevnik UKNINUOBELE@ENA17.GODI[WICA„OLUJE”

Priznatiipokloniti sesrpskim`rtvama ZAGREB: Pobediti u miru zna~i pru`iti ruku srpskom narodu, priznatiwegove`rtve ipoklonitiimse,izjavio je ju~e u Kninu hrvatski predsednik Ivo Josipovi} na centralnoj sve~anosti obele`avawa 17. godi{wice „Oluje”, ukojojjepoginuloinestaloblizu2. 000 i proterano oko 220.000 Srba. Hrvatski dr`avni vrh na ovogodi{woj sve~anosti Danapobedeidomovinskezahvalnosti, Dana hrvatskih braniteqa i 17 godi{wici vojno-policijske akcije „Oluje” nije pomiwao ha{ke osu|enika, ali su pomenute srpske`rtveipotrebadaseone uva`e. Josipovic,premijerZoranMilanovi} i vr{ilac du`nsoti predsednika Sabora Josip Leko pre svega su izrazili zahvalnost svimbraniocimakojisuuobrambenom ratu odneli pobedu za Hrvatsku.Isti~u}i da je ponosan {to je vrhovni komandant pobedni~ke vojske, Josipovi} je rekao da su branioci u pravednom i od-

brambenom ratu doneli pobedu i daimjenatomezahvalan. -Hrvatskajepobedilauratui odbranila granice. Hrvatska mora pobediti u miru, {to zna~i svladati privredne te{ko}e, obezbediti qudska prava i obezbeditiverskeimawinskeslobode -rekaojepredsednikHrvatske. PremijerZoranMilanovi}izjaviojedasugra|aniHrvatskebili zajedno kad je bilo najte`e, kao i da je hrvatski bio najte`i putiacenabilaogromna. -Ovajpraznikneslavimodabismou`ivali utu|ojnevoqi inasla|ivalisetu|imjadimakojihje

Vujanovi}:Ranoje govoritiopredsedni~koj kandidaturi PODGORICA: Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} kazao je da je prerano govoriti o tome dali}eponovobitikandidat za tu funkciju, ponavqaju}i da ne}e podneti ostavku i tako sebi skratitimandat.Onjerekaodanerazmi{qaotome da li }e ponovo biti kandidatza{efadr`ave, navode}i da je preuraweno o tome govoriti, jer predsedni~kiizborinisu niraspisani. -UCrnojGoriseobi~noone~emurazmi{qasedam dana unapred, a o predsedni~kim izborima, evo, deset meseci pre roka.Smatramda,ipak,treba sa~ekati raspisivawe FilipVujanovi} predsedni~kihizbora-kazaoje predsedni~ki izbori odr`e Vujanovi}. istovremeno sa parlamentarOnje,kakoprenosepodgori~- nim14.oktobra,alitajpredlog kimediji,ponoviodane}epod- nije podr`ava vladaju}a koalineti ostavku na funkciju pred- cija.Prema istra`ivawima javsednikaCrneGore,navode}ida nogmwewa,najve}ibrojgra|ana bi suprotna odluka zna~ila ne- Crne Gore smatra da je Vujanopo{tovawe celine mandata na vi} najboqi kandidat za {efa kojijeizabran. dr`ave.Istra`ivaweje,tako|e, Terminredovnihpredsedni~- pokazalodadvetre}ineispitakihizborauCrnojGorijepro- nika smatra da Vujanovi} ima le}e naredne godine.Crnogor- pravonajo{jedanpredsedni~ki ska opozicija zalagala se da se mandat.

bilo-rekaojeMilanovi}idodaodajenakon Oluje Hrvatska ponekad bila ispod nivoa svog zadatka, ali da je „ratbiopravedanihumanitosuvrednostis kojimaulazimuuEU”. Isti~u}i da je Hrvatska gospodar svoje sudbineidavi{evi{e nemaizgovoraitra`ewa krivaca u Beogradu iliPe{ti,Milanovi} jerekaodaje„ratzapo~eo jedan lo{ re`im kojinijepoznavaosvojegranice”. - Svaki ~ovek i svaka dr`ava mora znati {ta mo`e i gde mu je granica, a oni to nisu znali- rekaojeMilanovi}. Vr{ilac du`nosti predsednikaSaboraJosipLekojeugovoru rekao da je dana{wi datum jedan odnajve}ihdanasveukupnehrvatskeistorije. Tajdanpripadahrvatskimbraniocimakaosuiznelinajte`iteretunametnutomratu”,rekaojei dodaoda„`elimoizgraditidr`avujednakih{ansizasvekoji}eu woj`iveti”. (Tanjug)

GR^KA

Proterati ilegalne imigrante ATINA: Gr~kapolicijajeotkrilaoko2.000ilegalnihimigranatauAtini,uoperaciji~ijije ciqpronala`eweiproterivawe „ilegalaca”do{qakaizcentralnogdelaprestonice,saop{tilaje policija, navode}i da je to pitawe „nacionalnog opstanka” za krizompogo|enuzemqu.Ciqoperacijejebiodaseteosobeproterajuuzemqeodaklesuporeklom, a da se Atina vrati kvalitetnom `ivotu, rekao je predstavnik policijeHristosManuras.Uakciji jeu~estvovalo2.000policajacaiz Atineijo{2.500naisto~nojgr~kojgranicipremaTurskoj. -Moramodapo{aqemoporuku daGr~kanemo`esebidapriu{ti zapo{qavawe i gostoprimstvo ilegalnimemigrantima-rekaoje Manuras. Prema najnovijim podacima, u Gr~koj ima 800.000 prijavqenih emigranata, a broj onih „bez papira” procewen je na vi{e od 350.000. Svake godine u Gr~ku pristigne vi{e hiqada ilegalnihimigranata,kojipoku{avaju da se domognu Evropske unije. Gr~ka policija je utrostru~ila brojgrani~ara-za1.800qudi,na granicisTurskom,kakobispre~ila ulazak u zemqu sirijskih izbeglica.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI MUHAMEDAHMEDFARIS GeneralMuhamedAhmedFaris,pripadniksirijske avijacije i prvi Sirijac koji je leteo u svemir,pobegaojeuTurskunakon{tojedezertirao.Prenego{tojepobegaouTursku,Farisje posetio sedi{te opozicione Slobodne sirijske armije u Alepu kako bi pokazao solidarnost s pobuweni~kimsnagamakojeseboreprotivre`imasirijskogpredsednikaBa{araalAsada.

ABDELBASETSEIDA Lidervode}esirijskeopozicionegrupeizjavio je da je spreman da pregovara sa vladinim zvani~nicima koji nisu okrvavili ruke kada predsednik Ba{ar Asada i wegovi saradnici odusavlasti.LiderSirijskognacionalnogsaveta  Abdelbaset Seida rekao je da bi ostavka specijalnog izaslanika UN  Kofija Anana mogla pru`iti priliku za novu inicijativu o re{avawusirijskekrize.

HORHEFERNANDESDIJAS Nakon{tosutiuhap{enadvojicapripadnika Al-Kaide, ministar unutra{wih poslova [panije Horhe Fernandes Dijas rekao je da istra`niorganiimajudovoqnonaznakadaoniplaniraju izvo|ewe napada u [paniji ili na nekom drugommestuuEvropi.Onjezaosumwi~enerekaodasu„izuzetnoopasniqudi”,odkojihjejedan„veomava`anoperativac”.

Zbog trgovine organima uhap{eno 137 osoba PEKING: Kineska policija uhapsilaje137osoba, me|ukojima su i lekari, osumwi~cenih za trgovinuqudskimorganimauokviru velike kineske mre`e koja je profitirala od ogromne potra`weorganautojzemqi,saop{tile su kineske vlasti.Operacijom, kojajepo~elakrajemjula,obuhva}enoje18provincijairegiona,a „spaseno”je127qudikojisupristali da daju organe nelegalnim trgovcimaorganima,saop{tiloje kinesko ministarstvo za javnu bezbednost.Me|uuhap{enimajei 18 lekara koji su osumwi~eni da su vr{ili nelegalne operacije presa|ivawa organa, objavilo je ministartvo u izve{taju na svom vebsajtu. - Osumwi~eni su obi~no koristili la`ne identitete kako bi prekoInternetana{lidavaocei stavili ih u izolaciju od spoqa{eweg sveta na tajnoj lokaciji. Osumwi~eni su tra`ili pacijente kojima je potrebna transplan-

tacijapobolnicamailiInternetuispajaliihsazdravimdavaocima-navedenojeuizve{taju. Dr`avnimedijisuuaprilujavili da je sredwo{kolac prodao bubreg da bi kupio ajfon ili ajped. Sedamaestogodi{wi mladi}, komejezabubregpla}eno3.500dolara,prona|enjenaInternet~etu. Sinhua je u to vreme objavila da je mladi}u otkazao preostali

bubregidamusezdravstvenostawepogor{ava. Na transplantaciju organa ~eka vi{e od 1,5 miliona Kineza, ali se, prema podacima kineskog ministarstva zdravqa, godi{we izvr{i samo oko 10.000 takvih operacija u ~itavoj zemqi. Ogromna potra`wa je dovela do procvatailegalnogtr`istaorganima,ka`eministarstvo.

Zatvorenicinadkojimajeizvr{enasmrtnakaznaidaqesuglavni izvor organa za presa|ivawe zbog nedostatka dobrovoqnih davalaca,rekaojepo~etkomovegodine zamenik ministra zdravqa Huang \efu, preneli su kineski mediji.Posleupornihkritikame|unarodnih organizacija za qudska prava, Huang je obe}ao da }e biti iskorewenazavisnostKineodorganapogubqenihzatvorenika.Me|unarodne organizacije za qudska pravave}dugooptu`ujuKinuzava|ewe organa zatovrenicima nad kojima je izvr{ena smrtna kazna bez pristanka samih zatvorenika iliwihoveporodice,dokkineska vladatvrdidatonijeta~no. Nedostatak organa za transplantacijuuvelikojmeripoti~e od toga {to u Kini ne postoji „kultura transplantacije”, u pore|ewusaZapadom,iodtradicionalneidejedatelotrebadaostaneonakvokakvojebiloutrenutku kadajenastupilasmrt.


LekAR / OGLASi

dnevnik

Pre`ivqavawe obolelih od raka o kak o se obol el i od rak a plu} a ose} aj u u vrem e pos tav qaw a dijagn oz e,mo` edabud epok az ateq du` in e wih ov og pre` i-

T

vqav aw a, ukaz uj e mae r i~k a stud ij a obav qen a na klin ic i Mej o u Ro~ es ter u, Min es ot a. Nai m e, oni pac ij ent i koj i daj u vi{ u ocen u svom kval itet u`iv ot auprinc ip u`iv e du` e, pre` iv qav aj u} i u pro-

sek u got ov o {est god in a nakon dij agn oz e, dok oni koj i daj u nis ku ocen u kval it et u `iv ot akoj im`iv eupros ek u pre` iv qav aj u maw e od dve

god in e. Lek ar i su, ina~ e, odavn o uo~il i da po svim objekt ivn im mer il im a bol estiilab or at or ijs kimrez ultat im a dva pac ij ent a obol elaodrak amog udabud uveo m a sli~n a, a da im ipak du` in a

pre` iv qav aw a bud e vrl o razl i~ it a. Ist ra` iv aw em, koj im je ruk ov od io Xef Sloun, prof es or onk ol og ij e i bio s tat is tik e, su obu h va}en a 2.442 pac ij ent a, koj a su tok om 11 god in a le~ en a od rak aplu} anapom en ut ojklinic i. U vrem e pos tav qaw a dij agn oz e, wim a je pos tav qeno i pit aw e da na skal i od 0 do100proc en ekval it etsvog `iv ot a. „Def ic it� u kval itet u `iv ot a, odn os no skor isp od50,jeprij av io21ods to isp it an ik a.Onisuupros ek u pre` iv el i 1,6 god in a nak on dij agn oz e, dok su oni koj i su svom kval it et u `iv ot a dal i vi{ u ocen u u pros ek u po` ivel i 5,6 god in a. Utvr| en o je da su isp it an ic i koj i su se izj as nil i da im je kval it et `iv ot a niz ak, ~e{ }e mu{karc ineg o`en e,~e{ }epu{a~ ineg onep u{ a~ i,kaoida imjebol estuglavn omuuzn apred ov al om stad ij um u. Me| utim,~akipo{ tosuuanal iz u ukqu~ en iitifakt or i,ipak je sub jekt iv an ose} aj kval itet a sopstvneo g `iv ot a ostaobit anpok az at eqdu` ine pre` iv qav aw a. Ukupn a stop asmrtn os tionihisp it anik a koj i su smat ral i da im jekval it et`iv ot aniz ak,bila je tok om traj aw a pom en utogist ra` iv aw a55ods tovi{aneg okodonihkoj isusvoj kval it et`iv ot aocen il iboqomocen om. (Tanjug)

Lek iz breskve au~na istra`ivawa pokazujudabreskvamo`epove}ati plodnost kod mu{karaca, umawiti krvni pritisak, spre~iti kako pojavu tako i daqe napredovaweraka.Zahvaquju}i vitaminuB2,korisnajezao~uvawedobrogvida,mekaneielasti~ne ko`e i uop{te mladala~kog izgleda. Breskva se naro~ito preporu~uje deci u razvoju jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj.Osimtogabreskvepospe{uju varewe, posebno te{ko svarqive i masne hrane jer pove}avajulu~ewe`eluda~nihsokova izaustavqajumu~ninuipovra}awe.Breskvasadr`idostate~nosti,{e}eraidrugihhranqivih materija pa je tokom leta pravi melem za okrepqewe organizmaistogajenetrebapropustitidoktrajesezona.

N

Univerzalna vakcina protiv gripa? V

Gojazne osobe sklonije polipima sobe s vi{kom kilograma, kaoioneformalnogojazne, sklonije su riziku nastanka polipaudebelomcrevu,kojisuponekadprethodnicakancera,upozorilisustru~wacilondonskog Impirijalkolexa.Timstru~wakaizVelikeBritanijejeanaliziraorezultate23studije,ukojimajeu~estvovalopreko100.000 qudi iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Evrope i Azije, tra`e}ieventualnuvezuizme|upolipa i pove}anog indeksa telesne mase(BMI).Procenajeobavqena na osnovu smernica Svetske zdravstvene organizacije, prema kojimaseosobomsvi{komkilogramasmatraonakojaimaBMI iznad 25, a gojaznom ona ~iji je BMIve}iod30.Utvr|enojedaje 22 odsto ispitanika s vi{kom kilograma ili gojazno{}u patiloodpolipadebelogcreva,prema 19 odsto me|u ispitanicima normalnete`ine.Tako|ejeustanovqeno da rizik od polipa debelog creva raste s pove}awem BMI. Hutan A{rafijan, jedan od autora studije, istakao je kako ona pokazuje da je gojaznost mo`daoduticajanarazvojkancera mnogo ranije nego {to se dosad misliloidazatogojazneosobei onesvi{komkilogramatrebada na vreme obave kolonoskopiju.Prema podacima SZO u svetu imaoko500milionagojaznihqudi,aodrakadebelogcreva2008. godine je umrlo preko 500.000 osoba. (Tanjug)

akc in a prot iv vir us a H1N1 tzv. „sviws kog gripa� iz 2009, provociralajepojavuserijeantitela koja {tite od mnogih drugih vrsta gripa, ukqu~uju}i i vrl o smrt on os ni pti~ ij i grip, izazvan virusom H5N1, utvrd io je tim kan ads kih stru~waka. Tim Biomedicinskog ist ra` iv a~k og cent ra Univerziteta Britanske Kolumbije je utvrdio da je za{titno dejstvo doti~nih antitelaposledica~iweniceda ona napadaju stablo proteina

rati novu, razli~itu vakcinu protiv gripa. Antitela vakcine protiv sviwksog gripa su, me|utim, neutralisala virusinfluencenapadaju}istablo proteina HA, koje je stabilnije od glave. Ameri~ki nau ~n ic i su pro{ le god in e objavilidasusekodosobakojesuseoporavileodsviwskog gripa, pojavila neuobi~ajena antitelakoja{titeodraznih drugih vrsta influence. Ta antitela,uzetaoddevetosoba koj e su pre` iv el e sviws ki grip,suutestirawunami{e-

gripa pod nazivom hemaglutinin(HA),awegovuglavu,kao {to~ineantitelanastaladavawemve}inedrugihvakcina. Vo|a istra`ivawa Xon [reder obja{wava da kod virusa gripadolazidobrzihmutacija,pri~emuuglaviHAdolazi dorapidnihpromena.Zbogtogajesvakegodinenu`nokrei-

vima pokazala za{titno dejstvoprotivnajmawetridruge vrstegripa,ukqu~uju}iipti~iji.Kanadskiiameri~kinalazi podsti~u nadu da bi se mogla napraviti univerzalna vakcina,kojabidelovalaprotiv vi{ e vrs ta grip a, koj e cirkuli{u {irom sveta ve} decenijama. (Tanjug)

O

Rizik od carskog reza ak jedna od deset `ena dobije infekciju posle carskog reza, a veliki broj wih mora da ostane du`e na bolni~komle~ewu.Nesamoda su te komplikacije te{ke za majku, nego mogu uticati i na wenu bebu.Istra`iva~i britanske Agencije za za{titu zdravqa i Imperial kolexa u Londonu prou~avali su 4.107 `ena koje su se podvrgle carskomrezuizme|uaprilaiseptembra 2009. Otkrili su da je 394 wih dobilo infekciju, {tojeoko9,6procenata.DoktorKetrinVloh saInfektivnog odeqewa Agencije za za{titu zdravqa ka`e da iako ve}ina carskih rezova pro|e bezproblema,mnogo`enaipak dobije infekciju koja mewa kvalitet wihovog`ivota. ^akimaweinfekcijemogu dovesti do velikih bolova i neprijatnostiza`enu,amogu sepro{iritiinadubqatkiva. [to su infekcije ozbiqnije,tomajkamoradu`eostatiubolnici-ka`edrVloh. Tak o| e, inf ekc ij e mog u uticatiinabudu}etrudno}e, ukoliko se pro{ire na materic u. Ipak, mnog e `en e se pla{e prirodnog poro|aja, a takav strah poznat je kao tokof ob ij a. Za nek e je tak av strah sas vim irac io n al an, alijekodnekihizazvantraumat i~n im preth odn im por eme}ajima. Ranija studija otkrila je da su gojazne `ene i onesadijabetesomuve}emriziku od dobijawa infekcija poslecarskogreza.

^

ponedeqak6.avgust2012.

23


24

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak6.avgust2012.

Posledwipozdrav

dnevnik

Posledwezbogomna{ojstrini,jetrviisnaji

Janu{koI{tvanu Fi}i

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe dajeu55.godiniiznenadapreminuona{voqeni

JovicaRaja~i}

DragiciIli}

1957-2012.

Sa{a,Vladimdir,Mira iJovanIli}. IZDAJEM sobe i apartmane na Belocrkvanskim jezerima. Telefon: 069/0305538. 58050

odporodice Paro{ki.

Sahrana }e se obaviti 6. 8. 2012. god. u 12.45 ~asova na GradskomgrobquuNovomSadu

Sahrana }e se obaviti u utorak, 7. 8. 2012. godine, u 13.30~asova,naGradskomgrobquuNovomSadu. O`alo{}eni:sestraJelena, zetNikola iwegovamajkaBo`ica, sestri~ineSne`ana,AleksandraiOlivera.

58103

58106

58109

Posledwi pozdrav dragoj i plemenitojkom{inici

Posledwipozdravjedinombratu

ENGLESKI, ~asovi za sve uzraste i nivoe, 800din, 60 min.Telefon063/1176403. 57859

LIMAN II, 44m2, IV sprat, odmahuseqiv,cenadogovor. Telefon063/239-411. 57272

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 57896 VODOINASTALATER izrada kupatila, zamena i snimawecevi,ma{inskoodgu{ewe kanalizacije, kamera, hitne intervencije. Telefon: 6393-737 i 064/16047-25. 58049

KUPUJEM lomqenosrebro izlato,nakit,dukate,zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 57719 ^ISTIM podrume,odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ma{ine,{porete,automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846,063/84-85-495. 57881

Posledwipozdravna{emkolegi iprijatequ

VeselinuNikoli}u

DragicaIli} Janu{koI{tvanu Fi}i

Po dobroti }emo te pamtiti, s ponosomspomiwati,odzaborava ~uvati.

SestraRozalija i{ogi Vlada.

TvojujakPribi}Sava, ujnaMira sadecom Branetom, Zoranom iTawom izAustralije.

58108

58117

Posledwipozdrav

StevicaArsenijevi}[tula DragiciIli}

Sahranamilognampokojnikaobavi}esedanas,6.8.2012. godine,u16~asova,naNovomgrobqu,uNovimLedincima.

PorodicaGajicki.

Posledwipozdrav

DragicaIli} Fi}i

Sestro,oti{lasibezpozdrava, ostavila tugu i bol u na{im srcima. Neka te an|eli ~uvaju kao{tositi~uvalanas.

DragiciIli} ro|.Leti}

odkom{ijaizMasarikove5: Buki}a,Lakovi}ai \urovi}a.

odporodica: Leti}i Pe{i}.

BratLeti}Dragan, snajaStojanka sadecom@eqkom iJovanom.

58123

58115

Wegovi: Sa{aiDragica. OG-2

[tukiju odporodica:Antonijevi},Diki}, Marinkovi},Proki},Te{i}i^olovi}. 58126

58135

Posledwipozdravnajboqemkumu

[tuli

Posledwi drugarici

pozdrav

dragoj

Dragici

Posledwipozdravna{ojdragoj kumi

Posledwi pozdrav mom dragom bratu

Veri

Stevici Arsenijevi}u

odkumaBode ikumeDane saporodicom.

Marija iNada.

odporodica:Br~in iBabi}.

58133

58099

58127

S E ] A W E

Posledwipozdrav

Stevici Arsenijevi}u

odsestreBubice,zeta\ure, Jasmine iJovana.

odstrineAne ibrataMiroslava.

58119

58107

Posledwipozdrav

Posledwipozdravdragoj

6.8.2005-6.8.2012.

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo prijateqe i poznanikedanasjenapustilana{avoqena

PetarPrica

izLedinaca

58118

Posledwipozdrav

58134

Stevica Arsenijevi}[tula

O`alo{}enaporodica Arsenijevi}.

58098

od kolektivaSala{a137.

Uvek }emo te se se}ati na{ Stevice.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 45. godini, iznenadapreminuo

Zna{likakojete{kobitijak kad tuga potopi zenice, a ne zaplakati? Kako je te{ko preturitizvezdeioblake,ane na}ite?Zna{likakojestra{no {tovi{enemate...?! Tvoji:Milena,Aleksandra, Jelena,Nikola, Jovan,MilanaiIgor. 58053

VeroniCimbal Dariki odsestreJele saporodicom.

58132

VeroniCimbal odSa{inihdrugara saporodicama. Cvele,Marko,Profi, Vujke,Roske,Miki,Fe|us, Mirta,[minko,Mika, Veza iNeboja. 58125

VeronaCimbal „FotoMarija� 1948-2012. Sahranajedanas,6.8.2012.godine,u11~asova,nagrobqu TranxamentuPetrovaradinu. O`alo{}eni:suprugEndre,Maja,Nemawa, Sr|an,Sa{a,Branka iAntonija. 58110


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwipozdravdragomocu,supruguidedi

ponedeqak6.avgust2012.

Sa tugom i bolom u srcu obave{tavamorodbinuiprijateqe dajeu84.godinipreminuona{ otacideda

P O M E N

RadomiruNovakovi}u

Posledwipozdravna{ojdragoj kumi

MladenDrakuli}

od: Zorana,Silvane,Irene,Marka iNine. Sahrana}eseobavitiuutorak,7.8.2012.,u14.15.~asova, naGradskomgrobqu,uNovomSadu. 58120

Obave{tavamoro|akeiprijateqedajepreminula

Dragici

Sahranajedanas,7.8.2012.godine, u10.30~asova,naGradskomgrobqu. O`alo{}eni: @eqkoDrakuli}, Dragan iDraganaDrakuli} iunu~ad Ninoslavi Nikolina ibakaRada.

VawaLepki

25

odkumovaRadman.

OG-1

58124

Plamti,zvezdomoja,samo, prospihladnosvetlosivo. Jernauskomgrobqu,tamo, ne}ekucatsrce`ivo.

Posledwipozdravdragom

Opra{tamo se Mokrin~anina

od

na{eg

S’ja{koavgusttalasawem, puni{poqskimirkrajvoda nekimjezivimdrhtawem kao-zaostalaroda.

Ru`ica[trbac 1936-2012. Sahrana}eseobaviti6.8.2012.godine,u17~asova,na ^eratskomgrobquuSr.Karlovcima. Ve~no}e{`ivetiuna{imsrcima. Tvoji:suprugVlado,sinoviNikola iMilovan, snajeSrbinka iMilka, unuci: Jovana,Vladimir,Du{an, Ru`ica,Sr|anipraunukaNikolina.

Zlatnajesenbezkoprene brezamasok-umawuje, svevoqene,ostavqene, onoli{}emoplakuje.

58100

Posledwipozdrav

Drugariceidrugovi izZavi~ajnog klubaMokrin~ana.

58070

58114

57862

Posledwi pozdrav dragoj babi iprababi

6.8.1998-6.8.2012.

D V O G O D I [ W I  P O M E N na{emjedinominikadpre`aqenom

NikoliSimonovi}u

Ru`i

Radovan[aula

7.8.2010-7.8.2012. obele`i}emo u utorak, 7. 8. 2012. godine, u 11 sati, na Gradskomgrobquuprisustvurodbineiprijateqa. Umislimaisrcimauveksatobom: majkaMirjana,otacIvan, suprugaIrena samalom}erkicomMilicom, stricVoja,strinaAna ite~aNeboj{a.

DariKresovi}

Vreme prolazi, ali ne blede na{euspomenenatebe.

odkumovaVuka{inovi}.

odprijateqa: Mirka, Milene,Milana,Brursa}a.

58102

58101

57984

58062

Uvek }emo se sa po{tovawem i qubavquse}atiVasdragaEvice.

Danassenavr{avadevetgodina odkakojemojnajdra`ideka~

Posledugeite{kebolestinapustilanasjena{avoqena

Posledwi pozdrav dragoj babi iprababi

EvaVukni}

\or|eVuli}

DraganaTihvinski

odporodica: Milo{evi}iZagorac.

Usrcimasitvojih: suprugeZore,sinaGorana i}erkeGordane.

58129

Posledwipozdravdragojnani

DariKresovi}

DariKresovi}

1960-2012.

QubomiraMarkova

Porodice: Mati} iTanurxi}.

P O M E N

Posledwipozdravpriji

tetkaRu`i

QubomiruMarkovu

izgubiobitkuza`ivot. PorodicaBudak. Usrcuga~uvaodzaborava wegovaMarija. 58113

D E V E T O G O D I [ W I P O M E N

Sahrana}eseobaviti7.8.2012.godine,u13~asova,na UspenskomgrobquuNovomSadu.

58111

58116

Danas, 6. avgusta 2012. godine, navr{ava se 40 dana od kako je napustio ovozemaqski `ivot na{

Posledwipozdravnajdra`oj,najplemenitijoj,najlep{oj osobi

AleksaMr|en

DraganiTihvinski

Tvojatu`naineute{nasestra Spomenka-Sowa. 56802

UzmolitvuGospodudapodari rajskanaseqadu{iwegovoj, tugujezawimtetkaStana saporodicom. 58122

odunukaSlobodana sasuprugom.

O`alo{}enaporodica.

MilankaTilger Milanka,mojasestronajmilija, nezaboravqena i nepre`aqena. I dawu i no}u si u mom srcu, mislimamojim.

odporodica: Jankovi}iMilo{evi}.

58130

58131

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 5. 8. 2012. godine,preminulana{a

DaraKresovi} 1926-2012.

Bi}e{ve~itosanama: majkaRada,sestri}iIvan,Aleksandar, sestraGordana,zetSlobodan. 58112

Sahrana}ebitiobavqenauutorak,7.8.2012.godine,u 11~asova,naUspenskomgrobqu,uNovomSadu. O`alo{}eni:sinSlobodan sasuprugom, }erkaSlavica sasuprugom i}erkaSlobodanka. 58128


26

06.30 Добројутро, Војводино 08.55 Потрошачкирепортер 09.05 Кадзазвони 09.30 Зеленисат 10.00 Вести 10.10 Биографије 11.00 Свеоживотињама 11.25 Кухињица 11.50 Имемогсокака 12.00 Вести 12.10 Бразде 13.05 Чаририболова 13.30 ХроникаСлавоније,Барањеи западногСрема 14.00 Вести 14.05 Све(т)оконас 14.30 Политбиро 15.00 Вестизаособесаоштећеним слухом 15.05 Освајачи:ПетарВелики 16.00 Неустрашивапланета 16.50 Временскапрогноза 17.00 ТВДневник 17.25 Разгледнице 19.00 Андалузијаукратко 19.30 ТВДневник 20.05 Серијанедеље: ФранкРиваВукови1 21.05 Вредизнати:Засадитидрвои неговативоћњак 21.30 Живопис:Надинестазе 22.00 Војвођанскидневник 22.40 Олимпијскахроника 23.00 Оперативци 23.55 ФранкРива -Вукови1 00.45 Вредизнати:Засадитидрвои неговативоћњак

06.30 07.00 07.55 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.25 00.25

tv program

ponedeqak6.avgust2012.

Кухињица–мађ. НовитаблоидНС Трећедоба Верскинедељник Путевинаде Бразда,ем.запољопривреднике-мађ. Дуриндо2012–5.део,мађарсканароднамузика Светкојинестаје(мађ) Изнашеархиве:ПецМарика (мађ) Лендава:Стариучитељи (мађ) Вести(мађ) Подистимкровом,15.емисија оевропскиминтеграцијама Повратакнасело Широкиплан(рус) Добровече,Војводино(мађ) Културнимагазин(мађ)(Јелен-лет) ТВМагазин(рум) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Нашидани(мађ) Омладинскаемисија(мађ) Сеоскиучитељ,филм ТВбаштине ТВПродаја

Сеоскиучитељ Улоге: Павел Лишка, Жужана Биџовска, Тереза Вожишкова, Ладислав Шедиви,МарекДаниел Режија:БохданСлама (РТВ2,21.30)

ТерезаВожишкова

06.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Музичкосвитање Лола Панонскојутро Филм:Фојловрат Будиродитељ Уловитрофеј Војвођанскевести Панонскахроника ЕТВ Војвођанскевести Лола Разговориоздрављу Војвођанскевести Безцензуре Војвођанскевести Филм:Скривеноутврђење Панонскахроника ГласАмерике

РУКОМЕТ:ЛОИ2012.

Србија–Мађарска (РТС1, 10.25)

ОДБОЈКА:ЛОИ2012.

Србија–Русија (РТС1,12.25) ВАТЕРПОЛО:ЛОИ 2012.

Србија–Румунија (РТС1,15.05)

Уловитрофеј (Панонија,13.00)

06.30Новосадскојутро 08.30Хранаивино 09.00Вести 09.05УбиствауМидсамеру 10.50Неосити 11.00 Вести 11.05 Украденасрца 11.35 Реканаде 13.00Вести 13.05Опчињени 14.00Евонаскодвас 15.00Вести 15.05Зовеморе 15.30Азбукародитељства 16.00Дунавскасалетла 16.30Хранаивино 17.00УбиствауМидсамеру 18.45СремскиКарловци,одсуботе досуботе 19.00Објектив 19.30Објективнасловачком 19.45Објективнамађарском 20.00Спринт 20.30Истрага 21.00Опчињени 22.00Објектив 22.30Зовеморе 23.00Серијскипрограм 23.55Украденасрца

06.30 Аргентинскалига:Килмес– БокаЈуниорс 09.30 Олимпијскевести 10.00 АТПВашингтонфинале 12.00 КошаркаАдекокуп:Словенија–Србија 13.45 КошаркаАдекокуп:Хрватска –БоснаиХерцеговина 15.30 ПрегледАТПВашингтон 16.30 СКТенис 17.00 АТПМастерсТоронто 05.00 Једрење

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00  Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00Живетисвојживот,16.00Освета,17.00Ретроспективанедеље,18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм,21.00Фешнстори,22.00Објектив,22.30Кућа7жена,00.00Објектив,00.30Безцензуре 08.00Дечијипрограм,09.00Кухињица,10.00ЗОО пузле,10.30Дечијипрограм,12.00Отворениекран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 ОфРоад,16.30ИнфоК9,17.00Бибер,17.30Зеленапатрола,18.30ИнфоК9,19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15Бибер,22.30ИнфоК9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћнипрограм

Јутарњипрограм Јутарњидневник Камионџије Ловириболов Рукомет:ЛОИ2012,СрбијаМађарска,пренос ПрограмзависиодпреносаСкупштинеипреносадогађаја Олимпијскихигара 12.00 Дневник 12.15 Спортплус 12.25 Одбојка:ЛОИ2012,СрбијаРусија,пренос 14.07 Срећниљуди 15.05 Ватерполо:ЛОИ2012, Србија-Румунија,пренос 16.10 ОвојеСрбија 17.00 ДневникРТВојводина 17.25 Београдскахроника 18.25 Разгледница 19.01 Слагалица 19.30 Дневник 20.05 Срећниљуди 21.01 Шестикруг 21.36 РТСкараван 23.30 Дневник 23.45 Местозлочина 00.29 Евронет 00.37 Злочиначкиумови 01.19 Краљевибрзине,филм

dnevnik

06.01 Летњеолимпијскеигре2012, р. 10.00 СедницаНароднескупштине РепубликеСрбије,пренос програмзависиодпреносаскупштине 10.25 Летњеолимпијскеигре2012. -најавапрограма 10.30 Кајак,пренос 11.00 Атлетика,пренос 11.39 Кајак,четворосед(Ж),пренос 13.12 Бадминтон,финале,пренос 14.45 Стрељаштво,пушка-финале,пренос 15.00 Гимнастика,финале,пренос 17.28 Коњичкиспорт,пренос 18.00 Фудбал,полуфинале1(Ж) 20.00 Бинго 20.45 Атлетика,пренос 22.31 Бокс,пренос 23.15 Кошарка:Аргентина-САД, пренос 01.00 Олимпијскиритам,музички програм 01.30 Рукомет-ЛОИ2012:СрбијаМађарска(р) 02.50 Одбојка-ЛОИ2012:СрбијаРусија(р) 04.20 Ватерполо-ЛОИ2012:СрбијаРумунија(р)

06.05 08.00 09.00 09.55 10.25

МаркоТомићевић

ЛОИ2012:

Кајак

Дођинавечеру Одбачена Филм:Падцрногјастреба Тачно1 Трачара Изгубљеначаст Срећневести

СЕРИЈА

Рањеносрце Улоге:ФејЗафеираку,Костас Сомер, Јанис Воглис, Спирос Фокас, Мелина Ботели,БабисАлатзас (Прва,16.00) 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.30 23.30 00.25 00.30 01.00

Рањеносрце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљеначаст Езел Филм:Бекствоуланцима Трачара Срећневести Експлозив Ексклузив

12.децембар1945.године. Нацистичка Немачка је у рушевинама.Британскиавиони слећууБикенбург.Једанчовек,самаломцрномташном у руци, путује у Хамлен где нестаје иза врата затвора. У ранузорунаредногдана,девет мушкараца и три жене оптужени су за ратне злочинеиобешени. Улоге:ЈонасКарлсон,ЛијаБојсен,ДагласЈохансон Режија:СтефанАпелгрен (Б92,00.45)

Јутарњипрограм Звезданиште ТајнисветмедеБенџамина Нодиуземљииграчака Залившкољки Телешоп Винкс Моћначигра Бакуган Мојиџепниљубимци ПопПикси Метеоримоћникамиони Закуми Квизић Телешоп Вести Јелена Телешоп Вести Белоодело,филм Насловнастрана–квиз Телемастер Летњиковац Ћирилица Агенција МелроузПлејс Лудакућа Изнајмизвезду МелроузПлејс Ћирилица Насловнастрана–квиз Јелена МојаСрбија

(РТС2,10.30)

ЏулијенНиколсон 07.45 09.00 10.00 13.00 14.00 15.00 15.55

ЛијаБојсен

Повратакучитеља

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.05 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

СЕРИЈА

Редизакон: Злочиначкенамере Пратићемо случајеве детектива који припадају елитној полицијској јединици само зато што су најбољи у свомпослу. Улоге: Винсент Д‘Онофрио, Кетрин Ерб, Кортни Б. Венс, Џејми Шеридан, Анабела Шјора, Крис Нот, Ерик Богосијан, Џулијен Николсон (Авала,14.00) 06.30Сликеживота 07.00Маратон 08.00Цртанифилм 09.00Уловитрофеј 09.45Топшоп 10.00Љубавузалеђу 11.00 Топшоп 11.35 Биљаназавас 12.30ЗдрављеиВи 13.00СрбијауритмуЕвропе 13.30Сликеживота 14.00Редизакон:Злочиначкенамере 15.00Мућке 16.15Документарнасерија 17.15Обичниљуди 18.15Филм:ЉубавниживотБудимираТрајковића 20.00Мућке 21.00Филм:Успон-Крвавиновац 23.00Удовице 00.00 Мућке 01.00Филм:Исподповршине

06.40Шљака 06.50ИнспекторВаландер 08.30Топшоп 08.50Долинасунца 09.45Топшоп 10.00Вести 10.35Америчкитоп-модел 11.30 Цртанифилмови 14.00Филм:Свеодечаку 16.00Вести 16.40Спортскипреглед 17.05Каослучајно 17.30Пријатељи 18.30Вести 19.10СунђерБобКоцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10Нинџаратници 21.15Филм:Плаћеник 23.00Вести 23.35Спортскипреглед 23.55Уводуанатомију 00.45Филм:Повратакучитеља,1. део 02.15СаутПарк

07.00 10.15 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.15 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 22.00 23.00 00.30 01.00

Моћначигра Није бацање чигре лако, посебноуколикосуупитању такмичења.Свирлборциукрштају своје вештине у бацању ових наизглед лаких играчки.Дечаккојиноситајну победничког бацања, Тајгер, крозигруразвијавеомаплеменитеихуманеособине. (Хепи,11.00)

Добројутро МојесрцекуцазаЛолу Свезаљубав Папарацолов Тачноуподне-живо Академијадебелих-избацивање Националнидневник Кукавица Сељаци Академијадебелих-уживо Националнидневник Маланевеста Госпођица СмешноћошекодЂоше Академијадебелих-избацивањеВИПтакмичара Филм:Какавдедатакавунук Детективскеприче Филм:Животињскиинстинкт

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топшоп,16.00ЗдрављеиВи, 17.00Фокус,17.40ИнфоПулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00Холивуд,22.25БањеСрбије,23.05Фокус,23.45Туристичкеразгледнице,00.00ИнфоПулс,00.30Аутошоп,00.40Фокус,01.10СкиЈахорина,01.40Вебџанк

07.00Дечијасерија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извориздравља,19.00Путопис,20.30Самовасгледамо,22.30Акцентидана,23.00Филм

12.00Сремнадлану:С.Митровица,13.00Џубокс, 14.30Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости1,17.15ТВ хроника:Сремнадлану:Шид,18.10Измеђуредова,19.00Новости2,19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45СпортСТВ-а,21.15Документарнипрограм, 22.00Новости3,22.30Шоупрограм:Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

08.00Хранаивино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 ПанорамаопштинеЖитиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00Докрајасвета,18.00Изасцене, 18.30Ноди,19.00Мозаикдана,19.30Хранаивино,20.00Одговор,21.05Тајнизнак,22.00Мозаикдана,22.30Служба21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak6.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

27

ЈОВАН ЈОЦА ЛАЛОШЕВИЋ – ОД НАЦИОНАЛИСТЕ ДО АУТОНОМИСТЕ

Пише: др СашаМарковић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Стручњак за торте Исповести сакупљача животиња Компулзивно гомилање 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Тајни рат Хитлерова потопљена тајна Рембрантово “Оптужујем” Уметнички живот. футуристичка револуција Комеда – музика једног живота Импресионисти Тајм тим година X Геније дизајна Траговима Тинтина Заборављени начини исхране Сага о викинзима Средњи век Ратници Тајни рат Траговима Тинтина Крв на нашим рукама

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Бади, светски првак Анђео чувар Доланов кадилак Легионар Правило службе Медени месец Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 12.00 13.00

Медени месец „Медени месец” је прича о два пара, један српски и један албански, који из разних разлога одлучују да емигрирају у Италију. Међутим, они убрзо сазнају да „трава није зеленија на другој страни” јер су оба пара имали непредвиђене проблеме на граници. Улоге: Небојша Миловановић, Јелена Тркуља, Јозеф Широко, Мирела Наска, Лазар Ристовски, Даница Ристовски, Петар Божовић,МираБањац Режија: Горан Паскаљевић (Синеманија,22.00)

НебојшаМиловановић

06.00 07.35 09.05 10.45 12.30 14.40 15.10 16.45 18.25 20.05 21.05 23.00 00.35 02.10

Лото тикет Осам минута Легија изузетних плесача Ја сам број четири X-Мен. Прва класа Филмови и звезде ИВ Превелики за пропаст Крива је мама Опасне девојке 2 Редакција Боксер Избацивач Бладворт Списак клијената

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Мутум Улоге: ТјагодаСилваМариз,ВалисонФелипе,Леал Барозо, Марија Хулијана, СоузадеОливеира Режија: СандраКогут (ХРТ1,13.15,01.38) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.10 Доме, слатки доме 10.15 Волим место где си ти, док. серија 11.03 Тајни живот примата, док. серија 12.00 Дневник 12.31 Моћ судбине 13.15 Мутум, филм 15.11 Дубине: Свет дубина, док. серија 15.40 Природна баштина, док. филм 16.13 Понос Раткајевих 17.25 Хрватска уживо 17.46 Луди римски цареви, док. серија 18.16 Лоза 19.06 Наврх језика 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.33 У крупном плану 21.35 Стипе у гостима 22.15 Дневник 3 22.56 Циклус европског филма: Александра, филм 00.32 Секс и град 3 00.57 Др Оз 1б, ток шоу 01.38 Мутум

08.10 Жутокљунац 08.32 Амика 09.00 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (Ж): Хрватска - Турска, снимак 10.40 ОИ Лондон 2012.: Енглески доручак 10.55 ОИ Лондон 2012.: Ватерполо: Хрватска - Казахстан, пренос 12.10 ОИ Лондон 2012.: Атлетика квалификације, снимак 13.25 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М): Мађарска - Србија, снимак 14.45 ОИ Лондон 2012.: Стрељаштво - пушка тростав финале, пренос 15.05 ОИ Лондон 2012.: Једрење класа Ласер - плов за медаље, пренос 15.45 ОИ Лондон 2012.: Гимнастика - финале по справама, пренос 17.00 ОИ Лондон 2012.: Стрељаштво - трап, пренос 17.40 ОИ Лондон 2012.: Време за чај 18.00 ОИ Лондон 2012.: Хрвање до 84 кг - квалификације, снимак 19.30 ОИ Лондон 2012.: Хрвање до 84 кг - за медаље, пренос или кошарка (М): Русија Аустралија, снимак 20.20 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М): Хрватска - Шпанија, пренос 22.05 ОИ Лондон 2012.: Атлетика финале, пренос + снимак 22.35 ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан 23.25 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (М). САД - Аргентина, укључење у пренос 00.55 Битанге и принцезе 01.26 Сестра Џеки 01.51 Др Хаус 02.33 Звездана врата 03.15 Ноћни музички програм

09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Биографија - Одри Хепберн Прерано рођен Пространо је море Биографија - Ен Рајс Четворица као један Двестогодишњи човек Биографија - Одри Хепберн Пространо је море Биографија - Ен Рајс Луди пандури Легенда о Бучу и Санденсу

10.00 12.00 13.30 15.00 16.30 18.20 20.00 22.10 00.00 02.00

Ламбада Осуђеници Господар мува Момак остаје на филму Лакоћа Бени и Џун Народ против Лерија Флинта Без срца Еротски филм Еротски филм

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Монк Монк Краљевски болесници Кал освајач Ледено доба. 2012 Медијум

08.00 Преживети дивљину, док. серија 08.55 Езел 11.05 Кисмет - окови судбине 12.15 Ексклузив таблоид 12.50 Вечера за 5 13.40 Бибин свет 14.20 Пороци Мајамија 16.15 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Штиклама до врха 20.50 Хаваији фајв-0 22.35 Одстрел 23.30 РТЛ вести 23.45 ЦСИ Мајами 01.25 Астро шоу 02.25 ЦСИ Мајами

СЕРИЈА

Одстрел Мајклова мајка Медлин већ неколико дана је у страху због државног агента који се шуња око њене куће. А за то време Мајкл је у акцији: отима глисер гангстеру како би га продао клијенту Вирџилу, али у тренутку размене је нападнут и побегне бродом у тајно скровиште. Улоге: Џефри Донован, Габријел Анвар, Брус Кембел,ШеронГлес (РТЛ,22.35)

ГабријелАнвар

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Хотрод шегрт Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Врхунски војник Ништа лично Страствени риболов са Робсоном Грином 23.45 Чудо да сам жив 00.40 Преваранти на делу

08.30 09.30 11.00 13.30 15.00 15.25 15.30 17.15 18.00 19.40 19.45 22.30 23.00 23.30 01.00 01.30

Атлетика Мултиспортови Атлетика Мултиспортови Уметничка гимнастика Олимпијске игре Уметничка гимнастика Коњички спорт Бициклизам Олимпијске игре Атлетика Скокови Олимпијске игре Кошарка Дизање тегова Атлетика

Л

Странка није заживела

алошевићева реска критика била је упућена и ступоткриваојеједанкрупаннедостатакполитичког Мађарскојдржавнојполитици,којасетрудила прагматизма Јоце Лалошевића – реч је о значајном дапредЕворпомприкажеозбиљностидржаво- утицајуидеализмаиполитичкенаивностикојасететворност,абалканскимдржавамадасепредставикао мељиланамогућностидемократизацијеАустро-Угар‘’апостолкултурненапредности’’.ЗаЛалошевићаби- скемонархије. лајетопричабезутемељењаидоброупакованалаж Такво становниште могло је отворити простор за којајекриладубокукризуукојојјеУгарскауследне- сарадњуснекимполитичкимснагамауУгарскојкоје поштовањакултурнихправасвојихнемађарскихгра- субилеспременедаревидирају,алинеиучинепрео- ђана.‘’Штасмомидеветмилијонанародностиуочи- крет,удотадашњојдржавнојполитици.Уважавањеи ма њиховим! Ништа, инферијорна маса, којатребадасматразасрећуштонастрпеиштојошможемодатаворимо‘’. Прозивањемађарскедржавекојасетемељилананеприхватањуполитичкогреализмаиигнорисањаполитичкеинацио- налневољебилајетемакритикеинаредних,истинамалобројнијихчланакаЈоце Лалошевића у Слоги, у којој у то време доминацију у уредништу и несумњиво најснажнији печат у исписаним чланцимаСлогеостварујеВасаСтајић. Лалошевићсекритично,врлооштроибескурпулознообрушионаидејустварањаМађарске православне цркве и, у вези с том идејом,поделепостојећеКарловачкемитрополијенатринове.Натајначинбисе остварило цепање духовног јединства СрбауУгарскојиизгубионародниидентитеткојибивременомдовеодоасимилације.‘’Српскинародуовимкрајевима изгубио би тиме и последње уточиште Критика промене курса „Слоге”:Вељко Петровић своје, те би се малаксао, сустао и изнуренмораосепредатинеумитнојјачојсили’’. прихватањеАустро-Угарскемонархијекаопостојеће И Васа Стајић се огласио тим поводом и придру- инезамењивеотаџбинеснамеромполитичкеборбеза жиосекритицитеидејеореорганизацијиСрпскепра- њену демократизацију и тиме побољшање положаја вославнецркве.ГлавнекривцеСтајићпрепознајеме- српскогстановништвауњојбилису,утомтренутку, ђурадикалимакојиодавноводепротивнароднуипро- каоикодмногихдругихсрпскихполитичара,могући тивцрквенуполитикутакоштоумртвљујуидејунаци- политичкипостулатикојису,осимопстанка,српској оналнеборбеиштосусклониоптерећујућимкомпор- заједници у сложеним међунационалним условима мисимаиинтереснимуступцима.‘’Идушевниживот дунавске монархије, омогућавали и предуслове за нашјеподвлашћуинерције;штомањесамонапора, успешанпривредниикултурниживотинапредак. што више пактирања’’. Догађаје који су довели до ОрганизационоиполитичкиделотворноДемократунутрашње политичке кризе у Мађарској, а који су ска странка није никада заживела, а што је и Слога, насталикаопоследицадогађајаувезисанексијомБо- преко ње и Лалошевић констатовала с нескривеним снеиХерцеговине,Лалошевићјетумачиоуконтексту жаљењем због таквог развоја. ‘’Они чланови млађе дефинитивног раскида с дотадашњом политиком не- српске интелигеницје, који су на турској-бечејској гирањанародности.Онанексијуниједоживљаваоса- конференцијиујуну1908.усвојилиНацртзапрограм мо као империјалистички ударац бечког двора југо- СрпскеДемократскеСтранке,искупилисусеулепом словенској и српској идеји броју  20. јануара (2. фезаједништва нити као нарубруара) о. г. на нову конЛа ло ше вић се кри тич но об ру шио шавање одредаба Берлинференцију у Великој Кина идеју стварања Мађарске ског конгреса, односно покинди. На њој је требало православне цркве и, у вези с том посвршавати прео стале стојећег мировног уговора, већ и као прилику да се идејом, поделе постојеће Крловачке припремне послове за оротвори нови простор за поганизацију странке... Али ми тро по ли је на три но ве литичку афирмацију немадугачка,разложитадебата ђарских народа у Угарској која је вођена читав један и,уопште,уМонархији,собзиромнатодајенатај данниједовеланидочега„. начинсловенскапопулацијавиднобиланараслаида Предизборезаугарскисабор,априла1910.године, јеонамораладанаметне,уследсвојебројностииза- уследилесузначајнепроменеууређивачкојполитици ступљености,ипитањеравнопраногполитичкогтре- Слоге.Већинаграђанскеинтелигенцијеокупљенеоко тирања. часописа одлучила је да успостави предизборну са‘’Минародности,анапосемиСрби,требадасеод радњусмађарскомстранкомНационалноградазајесрцарадујемоовакомразвојуполтичкихконстелаци- динственогкандидатанапредстојећимизборима.Таја,јеронзанасзначикрајонојполитици,којајеМа- дашњи велики жупан Војнић оценио је Слогу ‘’као ђаримауунутрашњимпитањимадаваласлободнеру- поузданилистнасрпскомјезику’’којије‘’самодрукеинеограниченумоћ,крајнашемвечитомзапоста- штвени’’,анеполитичкилистикаотакав,каоретко вљању и потискивању, а почетак лепше будућности, којилист,Слога једобијалановчанупомоћоддржаве која нам обећава бар онолико права и слободна раз- од600крунагодишње.Стомпроменомкурсанијесе витка, колико имају народности у Аустрији, која ће слагаоВасаСтајић,каоидругиистакнутисомборски насбарједнимкоракомближедонетиосталојјугосло- интелектуалци, попут Вељка Петровића. Стајић се венској браћи нашој у сад већ проширеној Аустро- повукаосместауредништвачасописа,називајућига Угарској монархији и која ће глас Југословена, нај- тадапогрднодајелисткојидоноси‘’новозлоужимногобројнијег народа у тој проширеној Аустро- воту нашег народа’’. Његови чланци престали су да Угарскојучинитисилнимимеродавним’’.Такавпри- излазеуСлози.

Студију др Саше Марковића „ПОЛИТИЧКА БИОГРАФИЈА ЈОВАНА – ЈОЦЕ ЛАЛОШЕВИЋА” објавио је Педагошки факултет у Сомбору Новосадског универзитeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

ponedeqak6.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Budite realni i razumni u pogledu svega onoga {to vas emotivnopoga|a ili doti~e. Pogotovo ukarijeri i sa decom. Veliki ste borac, ali posustajete kada ste nervozni.

BIK 20.4-20.5.

Neke skrivene okolnosti se lako mogu okrenuti iz pozitivnih unegativne, i obrnuto. Potrebno vam je vreme da polako sagledate datusituaciju. ^uvajte zdravqe svoje.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

6.avgust2012.

I dok se partner trudi da bude uz vas i da se razumete napravi na~in, vi kao da ne umete da se izrazite i donesete jasneodluke. Zanemarite konfuzne slike i ose}aje. Danas ste ambiciozni i vredni, borbeni, ali bi mogli sami da sepose~ete na o{tricu svog no`a. Ne budite ishitreni i nervozni, ve}di{ite usporenije i izbegavajte vrelinu. Dominantni ste u svom kraqevstvu i podanici rade za vas. Umetedobro da organizujete poslove i sve oko sebe, tako da idete pravim isigurnim putem uspeha.

Nemojte mnogo da se zamarate sitnicama, niti analizama, nepotpunim informacijama i zbuwenim saradnicima. Jednostavno, odustanite od krutih ideja.

NenaRadaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Neke skrivene okolnosti zaslu`uju va{u pa`wu. Imate punokoncentracije i snage da radite u zatvorenom prostoru i no}u, kadadrugi odmaraju. Nekretnine? Partnerski odnos, bilo poslovni ili privatni, qubavni, jeaktuelan. Komunikacija i zajedni~ki standardi su osnova razumevawa ibudu}ih de{avawa. Diplomatski! Uporni ste i istrajni, gotovo fanati~no, u svemu {to stenaumili. Ipak, vodite ra~una o odnosima me|u uku}anima, u svom domu.Mo`ete da ru{ite zidove i gradite.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Sami sa sobom ste najstabilniji i na~isto {ta vam je ~initi. Samisebe zaposlite u pravcu onoga {to ste trasirali i isplanirali, da nebi do{li u sukob sa drugima.

Budite p{a`qivi u saobra}aju danas. Sklni ste nervozi inestrpqewu, pa }ete lako odgurnuti od sebe svakog ko vam smeta nabilo koji na~in. Sva|a i revolt. Novac }e planuti sam od sebe. Finasijski tro{kovi su vankontrole. Pazite gde ula`ete, {ta kupujete i da vas neko ne pokradeili prevari. Stres na radnom mestu.

TRI^-TRA^

Орландоје Ромео V REMENSKA

PROGNOZA

Велика

Vojvodina Novi Sad

39

Subotica

38

Sombor

39

Kikinda

39

Vrbas

39

B. Palanka

39

Zreњanin

39

S. Mitrovica 39 Ruma

40

Panчevo

40

Vrшac

38

Srbija Beograd

40

Kragujevac

41

K. Mitrovica 40 Niш

Звезда трилогије „Господар прстенова” Орландо Блум играћеглавнуулогууадаптацији Шекспирове драме „Ромео и Јулија”,пише„Сан”. Тоћебити његов деби на бродвејским даскама Припрема представе захтеваће да Блум неколико месеци проведеуЊујорку,штозначида ће морати да се раздвоји од супругеМиранде исинаФлина. Пар је недавно прошао кроз „медијско - брачну кризу”, наконштојеМирандафотографисанабезбурме,штојеизазавало низшпекулацијадајебракславногпараукризи.Међутим,Мирандајеоштродемантовалатаквенаводе.

42

VIC DANA

Evropa

ВРућина

NOVI SAD: Sun~ano i velika vru}ina. Vetar slab do umeren ju`nih pravaca. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura 24, a maksimalna do 39 stepena. VOJVODINA: Sun~ano i velika vru}ina. Vetar slab ju`nih pravaca ili promenqiv. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura od 20 do 24, a maksimalna od 38 do 40 stepena. SRBIJA: Sun~ano i velika vru}ina. Vetar slab ju`nih pravaca ili promenqiv. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura od 19 do 26, a maksimalna od 38 do 42 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak sun~ano uz velike vru}ine i temperature preko 40 u centralnoj i ju`noj Srbiji, a ponegde i do 44 stepena. U utorak popodne i uve~e na severu Srbije lokalni pquskovi i osve`ewe, a u sredu i na jugu mawa vru}ina, ali temperatura ne}e biti ispod 30 stepena. U drugoj polovini sedmice postepeno ni`a i prijatnija temperatura. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nastavak nepovoqne biometeorolo{ke situacije mo`e dovesti do daqeg poja~awa tegoba kod svih hroni~nih bolesnika, a naro~ito kod osoba sa sr~anim problemima. Termi~ki uslovi zahtevaju opreznost i kod zdravih i obolelih osoba, pa im se preporu~uje adekvatna za{tita od UV zra~ewa i izbegavawe ve}ih napora u periodu od 10 do 17 ~asova. Mogu}i su nesanica, malaksalost i glavoboqa. Svim u~esnicima u saobra}aju preporu~uje se dodatni oprez.

Madrid

31

Rim

32

London

22

Cirih

21

Berlin

25

Beч

30

Varшava

32

Kijev

34

Moskva

30

Oslo

20

St. Peterburg 27 Atina

38

Pariz

24

Minhen

23

Budimpeшta

36

Stokholm

23

Кажемуж жени: –Драга, скувајмичај безлимуна. Наконнекогвременаона севраћаизкухиње икаже: -Душо,немалимуна. Хоћешли датискувамчај безнечегдругог?

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

185 (-16)

Slankamen

258 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

276 (-18)

Zemun

287 (-7)

Bogojevo

277 (-11)

Panчevo

300 (-6)

Smederevo

470 (-4)

Baч. Palanka 278 (-10) Novi Sad

251 (-9)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

195 (1)

S. Mitrovica

31 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

264 (-1)

Beograd

230 (-8)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija opadawa

Titel

240 (-8)

NERA

Hetin

90 (-2)

TISA

-47 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

38 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 6.avgust 2012.