Page 1

c m y

NOVI SAD *

PETAK 6. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22800 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Foto: N. Stojanovi}

NASLOVI

PREDSEDNIK BORIS TADI] OBI[AO GRADILI[TA MOSTA KOD BE[KE, AUTOPUTA I KEJA @RTAVA RACIJE U NOVOM SADU

Politika 2 Mrtav plan nema ko da ponudi ni prihvati

Ekonomija 4 Vojvodina stavila paraf na „@e`eqa” 5 Nova prevara otpu{tenih radnika

Ponosni smo {to Srbija gradi

Dru{tvo 6 U pripremi nove zdravstvene kwi`ice

Novi Sad 8 Ponovo javni oglasi za autobuse

Vojvodina 11 Op{tine od besparice spasavaju krediti

Crna 12 Za deceniju i po devet nerazre{enih ubistava 13 Osumwi~eni za iznudu 450.000 evra

Lov 14 Vi{e turista nego prepelica

Reporta`e 21 Uqe iz ^onopqe le~i i Holan|anima osteoporozu

Foto: R. Hayi}

Predsednik Srbije Boris Tadi} obi{ao je ju~e gradili{te novog mosta preko Dunava kod Be{ke, radove na izgradwi leve trake autoputa na deonici Horgo{ – Novi Sad i gradili{te na novosadskom Keju `rtava racije. On je poru~io gra|anima Srbije da budu ponosni na ~iwenicu {to se u zemqi mnogo gradi jer }e se time prekinuti zastoj i ubrzati re{ewa za razvoj zemqe i boqi `ivot gra|ana.

– Kada se zavr{i izgradwa svih planiranih mostova, Srbija }e u narednoj deceniji imati 13 mostova preko Dunava, dok neke zemqe u EU imaju po jedan do dva mosta preko te reke – rekao je Tadi}. – Osim {to smo ponovo u samom vrhu gra|evinarstva, mi na taj na~in doprinosimo i evropskim zemqama, jer }e protok saobra}aja panevropskim koridorom kroz na{u zemqu biti br`i. str. 3

Toplo s ki{om

Najvi{a temperatura 31° S

„VODOVOD” DEMANTOVAO MEDIJSKE NAVODE O CRVIMA U VODI, A BRANKO BJELAJAC PORU^UJE:

Da je voda zaga|ena, slavine bi bile suve

str. 9

SPORT

[EST MESECI BEZ POSKUPQEWA NAJPRODAVANIJEG TIPA HLEBA

str. 16 – 20

Cenu vekne brani 100.000 tona bra{na

str. 4

„ SENIORKAMA BRONZA U TROSTAVU

„ BILANS REVAN[ - ME^EVA ZA LIGU EVROPE

IGRA @IVACA MLEKARA S FARMERIMA, TRGOVCIMA I GRA\ANIMA U FRU[KOGORSKOM SELU KRU[EDOL, KOD IRIGA, STARICA NA\ENA MRTVA

„ NENAD KRSTI] ZNA OBAVEZE ORLOVA

„ JANKO TIPSAREVI] U TRE]EM KOLU

]erka majku ubila ciglom? str. 13

Davno re`irana nesta{ica mleka u prodavnicama str. 4


2

POLITIKA

petak6.avgust2010.

DNEVNIK

GODI[WICA „OLUJE” PONOVO AKTUELIZUJE PRI^U O PLANU Z-4

KOSOVO

KPS umesto Kfora – Krajem meseca, Kfor }e po~eti primopredaju obezbe|ewe pravoslavnih manastira na Kosovu lokalnoj policiji – rekao je komandant Kfora Markus Bentler. – Ovaj korak je dugo i pa`qivo pripreman i bio je mogu} zato {to je, generalno, bezbednosna situacija na Kosovu zna~ajno poboq{ana u posledwih nekoliko godina. On je naveo da }e prenos nadle`nosti na lokalnu policiju biti prvo sproveden u manastiru Gra~anica kod Pri{tine. – Generalno, bezbednosna situacija na Kosovu je zna~ajno poboq{ana u posledwih nekoliko godina – rekao je Bentler

na konferenciji za novinare u Pri{tini. Kako Tanjug saznaje, nadle`nost kosovskoj policiji bi}e, osim manastira Gra~anica, predata i za manastir Visoki De~ani, Pe}ku patrijar{iju, crkve u Prizrenu, manastire Sveti Arhangeli, Budisavci i druge.

Bogdanovi}: Provokacija Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} je rekao da ovakva odluka Kfora „nikako ne doprinosi bezbednosti“ i da je “shvata kao provokaciju i potez koji ne vodi miru, stabilnosti i izgradwi poverewa”. On je ocenio da ovakva odluka “uliva dodatnu nesigurnost i pove}ava nepoverewe kod srpskog naroda na Kosmetu”. – Ovakav potez Kfora bez saglasnosti Beograda i Srpske pravoslavne crkve, ohrabruje Pri-

{tinu da i daqe vu~e jednostrane poteze, ali ujedno predstavqa poku{aj da se lo{a bezbednosna situacija u ju`noj srpskoj pokrajini prika`e svetu daleko boqom – rekao je Bogdanovi}. On je kazao „svi znamo“ kako se KPS pona{ao tokom martovskog nasiqa 2004. i da se “~uvawe srpskih svetiwa i kulturno-istorijskih spomenika, ne mo`e prepustiti onima koji su ih uni{tavali ili nemo posmatrali wihovo skrnavqewe i ru{ewe”.

Ivanovi}: U policiji su Srbi Dr`avni sekretar Ministarstva za Kosovo Oliver Ivanovi} ka`e da obezbe|ivawe manastira Gra~anica nikada nije bilo problem, s obzirom na ve}insko srpsko stanovni{tvo koje `ivi u toj op{tini. – Ne o~ekujem nikakvu posebnu reakciju lokalnog stanovni{tva, pre svega zato {to }e ti KPS policajci biti prvenstveno Srbi. Takva je struktura stanovni{tva i sastav u policijskoj stanici Gra~anici – da ih uglavnom ~ine Srbi, da su to policajci srpske nacionalnosti, koji }e jednako dobro {tititi manastir u Gra~anici kao {to su to ~inili vojnici Kfora – rekao je Ivanovi}. – Problem bi bio ukoliko bi Kfor prestao da obezbe|uje

neke druge manastire, kao {to su Sveti arhangeli, Gorio~, Devi~, Zo~i{te, Budisavci i Sokolica. Po wegovim re~ima, broj vojnika Kfora se smawuje i razlozi za to su politi~ke i ekonomske prirode. – Zemqe odakle dolaze vojnici Kfora imaju problem da u svojim sredinama objasne i opravdaju ostanak tolikog wihovog broja. Drugi razlog je ekonomska kriza, koja je pogodila sve. Tre}i razlog je {to situacija u Avganistanu nikako nije dobra – obja{wava on. Ivanovi} ka`e da je svako smawewe broja Kforovih vojnika traumati~na za stanovni{tvo, koje se naviklo na za{titu me|unarodnih snaga.

SPC nema poverewe u Kosovsku policiju Vikarni episkop lipqanski Teodosije saop{tio je ju~e da }e odluka Kfora o prepu{tawu za{tite manastira Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji Kosovskoj policiji pogor{ati i ugroziti wihovu sigurnost i bezbednost monaha, i upo-

zorio na to da je odluka doneta bez saglasnosti SPC. Komanda Kfora je 9. jula donela odluku da obezbe|ewe osam sredwovekovnih najvrednijih manastira SPC na Kosovu i Metohiji prepusti Kosovskoj policiji, a dinamika i na~in primopredaje trebalo bi da budu saop{teni danas u Pri{tini. Teodosije je poru~io da }e ukidawem stalnog prisustva Kfora ispred preostalih osam manastira na Kosovu i Metohiji biti ugro`ena i wihova bezbednost i bezbednost mona{tva, kao i da se ta ~iwenica ignori{e.

SPC je poru~ila najvi{im predstavnicima NATO-a da je takva odluka “preurawena i rizi~na”, a takva poruka je preneta i najvi{im zvani~nicima Alijanse – generalnom sekretaru Fogu fon Rasmusenu, ambasadorima NATO-a, kao i vrhovnim komandantima NATO-ovih snaga u Evropi i admiralima Stavridisu i Ficxeraldu. U pisanoj izjavi dostavqenoj medijima, vikarni episkop Teodosije, koji zamewuje episkopa mjestobqustiteqa Eparhije ra{ko-prizrenske Amfilohija, ka`e da }e odluka komandanta Kfora nema~kog generala Markusa Bentlera o “predaji” za{tite manastira Gra~anica Kosovskoj policiji i time zapo~eti proces preno{ewa odgovornosti za za{titu najzna~ajnijih svetiwa SPC na Kosovsku policiju “u velikoj meri ugroziti bezbednost” tih objekata. On je istakao da je vi{e puta upozoreno na to da Kosovska policija nema poverewe ni SPC ni naroda Kosova i Metohije, zbog odnosa prema uni{tavawu srpskih svetiwa, naro~ito u martovskom pogromu 2004. godine, i ocenio da je ta odluka politi~ki motivisana. „Odluka najvi{ih struktura NATO-a je politi~ki motivisana da bi se iz Pokrajine svetu poslala poruka o navodnom poboq{awu bezbednosne situacije i prikrila gorka istina o ozbiqnim kr{ewima qudskih i verskih prava”, naveo je Teodosije.

Mrtav plan nema ko da ponudi ni prihvati Petnaestogodi{wica vojne operacije “Oluja”, kojom je Hrvatska vojska osvojila Republiku Srpsku Krajinu proterav{i vi{e od 200.000 Srba iz Hrvatske, ovih je dana ponovo otvorila mno{tvo nere{enih pitawa – od pitawa prava prognanih do sudbine nestalih. U obiqu saop{tewa i osvrta, izdvojilo se i ono koje je izrekao {ef Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“ Savo [trbac, koji smatra da je status prognanih Srba u Hrvatskoj nakon 15 godina egzodusa mogu}e re{iti jedino aktivirawem i primenom plana Z-4 s po~etka 1995. godine, kojim je me|unarodna zajednica Srbima u Hrvatskoj garantovala „dr`avu u dr`avi“. Plan Z-4, koji su tada{wi ~elnici hrvatskih Srba, pod patronatom Slobodana Milo{evi}a, odbili, kasnije je bio jedan od omiqenih argumenata opozicionih lidera kada su `eleli da ilustruju lo{e poteze tada{weg re`ima. O wemu se i danas povremeno vode `u~ne rasprave jer je ~iwenica da je dana{wi polo`aj Srba u Hrvatskoj nemerqivo nepovoqniji od onog koji im je planom Z-4 garantovan. [trbac je u Bawaluci izjavio da Srbi u Hrvatskoj veruju da autori ovaj plan nisu pravili za jednokratnu upotrebu ili za tada{we ~elnike Hrvatske, Republike Srpske Krajine ili SR Jugoslavije. – Ovaj plan je ra|en na osnovu optimalnih istorijskih i tada{wih okolnosti i ~iwenica, da bi se ubudu}e za sva vremena na najboqi mogu}i na~in re{ili dugi istorijski sporovi izme|u

lom svetu o~ekuju zna~ajniju pomo} me|unarodne zajednice u re{avawu svojih pitawa, posebno statusa, jer bi se jedino tako donekle ispravila velika istorijska i qudska nepravda prema wima, kojoj je i sama kumovala. [trp~evo insistirawe na tome da se plan Z-4 vaskrsne do sada nije nai{lo na ozbiqnije reakcije ni u Beogradu ni u Zagrebu. Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov za „Dnevnik“ ka`e da tako ne{to danas nema bilo kakvog smisla. – Srbi su, neprihvatawem plana Z-4, u Hrvatskoj izgubili

[ta je Z-4 zna~io Plan je ukqu~ivao potpunu monetarnu nezavisnost, Krajina bi bila zona slobodne trgovine bez carina, elementi dr`avnosti bi ukqu~ivali grb, zastavu, himnu i policiju, Isto~na Slavonija, Zapadni Srem i Barawa ne bi bili ukqu~eni u autonomnu Krajinu, ali bi imali odvojene procese reintegracije uz prisustvo me|unarodnih mirovnih snaga, Ustav i zakoni Republike Hrvatske bi va`ili na teritoriji Krajine, ali bi prethodno morali biti odobreni od predstavnika Krajine. Nadaqe, Krajina bi imala izbore za predsednika, bila bi demilitarizovana, a hrvatska vojska bi mogla u}i samo na poziv predsednika Krajine. Ni jedan zvani~nik Krajine ne bi bio odgovoran niti jednom zvani~niku Hrvatske. hrvatskog i srpskog naroda na prostoru Hrvatske i izbegli krvavi ratni sukobi – istakao je {ef „Veritasa“. On je rekao da Srbi prognani i raseqeni iz Hrvatske po be-

samoupravu, a to nekoo vreme niko nije `eleo da narodu objasni. Politi~ari u Republici Srpskoj Krajini, ali i u Srbiji, upeli su se da ubede qude u to da je taj plan neprihvatqiv. Niko

se, od obi~nog sveta, tada nije tqiv nekim opozicionim stranudubio u to {ta je taj plan zaikama, me|u kojima je najve}a bio sta nudio. Da je taj plan prihvaSrpski pokret obnove. Direk}en, Srbi bi imali svoju vlast, tor SPO-a Aleksandar Jugovi} svoju monetu i policiju i jedino za „Dnevnik“ ka`e da je jedino ne bi imali svoju vojsku – objaSPO zahtevao prihvatawe pla{wava Popov. – To je ne{to {to na Z-4, dok su se druge partije sada Srbija nudi toj ideji podsmekosovskim Alvale. bancima, a oni – Time su uneSrbi su, uporno odbijaju. sre}ili pola miPopov ka`e da neprihvatawem plana liona qudi u Z-4, u Hrvatskoj je posle propasti Krajini – smatra plana Z-4 usledi- izgubili samoupravu, Jugovi}. – Naravla „Oluja“, iza no da je Z-4 bio a to neko vreme koje je u Hrvatnajboqe re{ewe niko nije `eleo da skoj ostalo malo za Srbe u Hrvatnarodu objasni Srba. skoj, ali je nere(Aleksandar Popov) alno o~ekivati – Sada se, nakon 15 godina, powegovo prihvatazivati na plan Zwe i primenu sa4 je vi{e nego besmisleno. Nema da. Milo{evi} je uspeo da pronikakve realne {anse da se taj pusti sve prilike. Pa, danas kaplan ponovo pojavi kao relevanda bi neko ponudio Rambuje u tan. Pitawe je za{to je Miloslu~aju Kosova i Metohije, obe{evi} preko svojih qudi u Repuru~ke bismo ga prihvatili blici Srpskoj Krajini tada od„Oluja“ je odnela `ivote najbio plan. Mislim da se on tada mawe 1.764 qudi. Od ukupnog pla{io da bi se odmah povukla broja `rtava do sada je re{ena paralela izme|u Z-4 i problema sudbina 894 lica, dok se na evina Kosovu. Dilema je bila da, denciji nestalih vodi jo{ 1.028, ukoliko Srbi u Hrvatskoj dobiod ~ega 669 civila, me|u kojima ju takvu autonomiju, sli~no bi 342 `ene. Srbi danas u Hrvatzatra`ili i Albanci – ka`e skoj ~ine tek 4,5 odsto ukupnog Popov, uz napomenu da je plan Zstanovni{tva. Ve}inu ~ine u 17 4 pokojni ve} vi{e od 15 godina op{tina i imaju predstavnike i da stoga ne zna za{to bi iko i Saboru i Vladi. [to se plana Zpoku{avao da ga o`ivi. 4 ti~e, danas nema vi{e ni ko da Plan Z-4 je, ina~e, u vreme ga ponudi ni ko da ga prihvati. svoje aktuelnosti bio prihvaP. Klai}

PREMIJER RS MILORAD DODIK

Kompenzacija za Srbiju Premijer Republike Srpske Milorad Dolo{eg odnosa sveta prema Srbiji, koja je dik smatra da Srbija mora da nastavi da vojo{ jednom poni`ena. Po wegovim re~ima, di politiku „Kosovo je Srbija“ da bi u jedSrbija mora da zna i da se voqa velikih zanom trenutku mogla dobiti neku satisfakpadnih sila po tom pitawu sigurno ne}e ciju i kompenzaciju. Politika „Kosovo je promeniti. Dodik je rekao da je apsurdno Srbija“, dok ne dobijete odre|enu kompenza{to bi RS, gledaju}i ~isto svoje interese, ciju, jeste jedina politika trebalo da bude zadovoqna koja se mo`e voditi, ocenio posle mi{qewa Suda, ali je je Dodik u intervjuu za ne- Ne mislim da Kosovo istakao da mu je pozicija treba da se deli, deqnik NIN. Ne mislim da Srbije, kao mati~ne dr`ave, Kosovo treba da se deli, nanajbitnija. naglasio je Dodik, glasio je Dodik, ali sever Dodik je naveo da je neali sever Kosova Kosova mora da ostane u Srprihvatqiva sve ve}a uloga mora da ostane biji. On isti~e da minimum Turske u regionu, ali je dou Srbiji koji Srbija mora da dobije jedao da on ne `eli da se me{a ste specijalni status wene u odnose Srbije i Turske. Na mawine u ostalim delovima Kosova, kao i pitawe u kakvim je odnosima s Beogradom, status srpskih manastira i kulturnog blaga. Dodik je rekao da RS nema kapacitete i amDodik je negirao da je wegova izjava o pobicije da modelira politi~ku scenu Srbije deli Kosova „probni balon“ vlasti u Beoi da }e sara|ivati sa svim demokratskim gradu, kao {to tvrdi zamenik predsednika predstavnicima Srbije. On je dodao da je u SNS-a Aleksandar Vu~i}, podse}aju}i na to redovnom kontaktu sa sada{wim rukovodda je o tome govorio i pre nekoliko godina. stvom Srbije i s predsednikom Borisom Ta„Naravno da to nije istina. Ja u tom pogledu di}em, kao {to je bio u kontaktu i kada je nemam nikakvu saradwu ni s me|unarodnom premijer bio Vojislav Ko{tunica. „To nizajednicom, ni sa zvani~nim Beogradom“, nasu razgovori tipa ’uradi ne{to’ ili ’neveo je Dodik. moj’, i ni sada nije bilo takvih poziva. Mi On smatra da je mi{qewem Me|unarodsmo racionalni qudi i znamo kako treba da nog suda pravde nastavqen kontitnuitet se pona{amo“, rekao je Dodik.

VESTI Tadi} u Varni Predsednik Srbije Boris Tadi} boravi}e danas u Varni, u jednodnevnoj radnoj poseti Bugarskoj, saop{tila je predsednikova presslu`ba. Tadi} }e se sastati s bugarskim premijerom Bojkom Borisovom, s kim }e razgovarati o bilateralnim odnosima dveju zemaqa.

UN: O Kosovu 14. septembra

Generalna skup{tina UN }e na septembarskom zasedawu glasati o rezolucijama po redu podno{ewa, izjavio je portparol predsednika Generalne skup{tine @an-Viktor Nkol. On je rekao da bi, u slu~aju da postoje dva nacrta rezolucije o istom pitawu, usvajawe prve zna~ilo odbijawe druge, ali i da sve zavisi od podnosilaca. „Oni mogu odlu~iti o tome da li }e da povuku svoj nacrt ili }e da tra`e ponovno glasawe“, rekao je kamerunski diplomata Nkol.

DSS: Opstaje koalicija Narodwa~ka koalicija opstaje uprkos parlamentarnom razlazu Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije oko kosovskog pitawa, tvrde funkcioneri DSS i NS. Oni priznaju da je komunikacija me|u strankama „smawena“, ali to obja{wavaju letwom pazom.Portparol DSS Petar Petkovi} rekao je Tanjugu da to {to su poslanici NS glasali za vladinu politiku za Kosovo ne uti~e na budu}nost koalicije i da ona i daqe sasvim normalno funkcioni{e.“Koalicija i daqe sasvim normalno funkcioni{e, ali je zbog letwe pauze komunikacija smawena, {to je i normalno“, kazao je on i podsetio da DSS, kada je re~ o odbrani Kosova i Metohije ima dosledan stav, koji ne}e mewati.


petak6.avgust2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

PREDSEDNIK BORIS TADI] OBI[AO GRADILI[TA MOSTA KOD BE[KE, AUTOPUTA I KEJA @RTAVA RACIJE U NOVOM SADU

Ponosni smo {to Srbija gradi je razumqivo za{to pre 2018. godine ne mogu biti zavr{eni svi glavni infrastrukturni projekti. Neki }e biti dovr{eni ve} do kraja ove godine, kao {to je autoput Horgo{ – Novi Sad, ali, podse}awa radi, prva deonica od Beograda prema Novom Sadu izgra|ena je davne 1971. Predsednik Tadi} je podsetio na to da Srbija ima presti`nu tradiciju mostogradwe, tako da i danas dr`i re-

Foto: R. Hayi}

~in doprinosimo i evropskim zemqama, jer }e protok saobra}aja panevropskim koridorom kroz na{u zemqu biti br`i. Osim izgradwe dva ogromna mosta, kod Be{ke i preko Ade ciganlije, predsednik Tadi} je najavio da }e slede}e godine po~eti izgradwa takozvanok kineskog mosta Zemun–Bor~a, a otvaraju se i tenderi za izgradwu dva mosta u Novom Sadu – za most na stubovima Franca Jozeha i @e`eqev most, {to }e se realizovati ove godine i po~etkom slede}e. – Iako mnogo, to nije dovoqno, jer mi zavr{avamo neke projekte koji su zapo~eti jo{ sedamdesetih godina pro{log veka – rekao je Tadi}. – Zato

Foto: N. Stojanovi}

Predsednik Srbije Boris Tadi} obi{ao je ju~e gradili{te novog mosta preko Dunava kod Be{ke, radove na izgradwi leve trake autoputa na deonici Horgo{ – Novi Sad i gradili{te na novosadskom Keju `rtava racije. On je poru~io gra|anima Srbije da budu ponosni na ~iwenicu {to se u zemqi mnogo gradi jer }e se time prekinuti zastoj i ubrzati re{ewa za razvoj zemqe i boqi `ivot gra|ana. – Kada se zavr{i izgradwa svih planiranih mostova, Srbija }e u narednoj deceniji imati 13 mostova preko Dunava, dok neke zemqe u EU imaju po jedan do dva mosta preko te reke – rekao je Tadi}. – Osim {to smo ponovo u samom vrhu gra|evinarstva, mi na taj na-

Uloga mangulice Za mangulicu koja je vr{qala u blizini gradili{ta Tadi} je rekao da postaje zanimqivo privredno ~udo. Qudi smatraju da investicija u privredu i mangulice donosi nova radna mesta, rekao je predsednik. korde u vi{e mostovskih konstrukcija. Predsednik Tadi} se u pratwi neimara kranom visokim 79 metara popeo na pokretnu skelu, sme{enu na stub 42, visok 50 metara, koji je jedan od dva glavna u vodi, i posle razgovora s graditeqima rekao da je zadovoqan zbog ubrzawa radova, kao i kvalitetom posla na izgradwi be{~anskog mosta, koja je poverena austrijsko-nema~kom konzorcijumu „Alpina–Dilinger“, a u kojem u~estvuju i brojni doma}i gra|evinci. On je graditeqima {irom Srbije poru~io da }e narednih dana i meseci dolaziti u nenajavqene posete da bi proverio dinamiku radova na kapitalnim projektima. Tadi} je istakao da su najskupqi mostovi koji nisu izgra|eni, isto kao i neizgra|ene brane i nedovr{eni putevi, jer nismo ubrali ni putarinu, ni obezbedili investicije u nova radna mesta. Smatra da ovu lekciju moramo da nau~imo. R. Dautovi}

Punom parom po gradovima Predsednik Srbije Boris Tadi} ju~e je obi{ao i gradili{te na Keju `rtava racije u Novom Sadu, gde ga su ga do~ekali novosadski gradona~elnik Igor Pavli~i} i pokrajinski poslanik Du{an Elezovi}. Tadi} je podsetio na to da je pre dva dana u obilasku gradili{ta u Beogradu tamo{wi gradona~elnik Dragan \ilas rekao kako je glavni grad najve}e gradili{te u Srbiji, a da “sli~no ose}awe” za Novi Sad ima Igor Pavli~i}. – Moja namera je da svi gradona~elnici imaju isti takav utisak kad su wihovi gradovi u pitawu – rekao je Tadi}, dodaju}i da se u Kragujevcu gradi autoput i druga infrastruktura, a da }e slede}e godine, kako je od predsednika “Fijata” pre nekoliko dana dobio uveravawa, po~eti nova proizvodwa automobila. U Ni{u se planira izgradwa novog `elezni~kog mosta, povezivawe tog grada autoputem s Bugarskom, {to }e, po wegovim re~ima, stvoriti uslove za nove investicije. Gradona~elnik Novog Sada je Tadi}u na gradili{tu rekao da je novosadski kej do sada bio najslabija ta~ka na obali Dunava u gradu. Kej je sad izgra|en u du`ini od 2.250 metara i oko ~etiri kilometra uz Kanal DTD, ~ime je Novi Sad, po Pavli~i}evim re~ima, za{ti}en od tzv. stogodi{wih voda, koje su se pojavivale jednom u sto godina, a sada ~e{}e – na svakih ~etiri-pet. Pavli~i} je kazao da u Novom Sadu po~etkom slede}e godine treba da po~ne gradwa tzv. @e`eqevog mosta, za koji je zaokru`ena finansijska konstrukcija. Za drugi most, koji bi se podigao na stubovima nekada{weg mosta Franca Jozefa, postoji idejno re{ewe, ali za wega, po gradona~lenikovim re~ima, nema zatvorene finansijske konstrukcije. S. N.

OPU[TENO KROZ CENTAR NOVOG SADA

Dobar dan, ja sam Boris, a vi? Predsednik dr`ave Boris Tadi} ju~e je u polusatnoj {etwi Novim Sadom razgovarao s gra|anima koji su se zatekli u centru grada, na Trgu slobode, u Zmaj Jovinoj i Dunavskoj ulici. Novosa|ani su se najpre ~udili velikoj gu`vi i brojnim kamerama koje su u stopu pratile de{avawa popodnevnog susreta dr`avnika s gra|anima, koji su mu prilazili, rukovali se, slikali se. Prilazio je predsednik i sam wima, pru`ao ruku: “Dobar dan, ja sam Boris. A vi?” Mnogi su iskoristili priliku da ka`u ne{to o sebi i onom {to ih mu~i, u jednom dahu i {to br`e, jer obezbe|ewe je obezbe|ewe (a slu`ba – slu`ba). Ma predsedniku se mo`e pri}i, naravno, zato je i bio tu.

Iza{ao je iz crne limuzine kod hotela “Putnik”, a ve} nekoliko metara daqe, u Ulici Modene, zaustavila ga je `ena sede kose, kojoj predsednik dugo nije ispu{tao ruku iz svoje. Bila je tu i sredove~na `ena koja jo{ uvek `ivi svoj `ivot izbeglice, o ~emu se u suzama po`alila Tadi}u, pokazuju}i mu svoje blizance. Kada je svita krenula daqe, pri{ao joj je {ef kabineta novosadskog gradona~elnika i tutnuo vizitku u ruku. Na Trgu slobode pritr~ao mu je mali Rom, sevnuli su blicevi, a predsednik ga je pitao da li ide u {kolu. “Ne idem”, ispalio je kao iz topa mali{an, koji nam je kasnije rekao da se zove Xevad, da ima 14 godina i `ivi u Partizanskoj ulici. Tadi} pogledava ispod oka novosadskog gradona-

~elnika Igora Pavli~i}a, pita da li Novi Sad ima neki za to odgovaraju}i program, ne{to se dogovaraju i dobijaju obe}awe od Xevada da }e u {kolu krenuti, pa da se to ve} slede}e godine proveri. U Zmaj Jovinoj ulici prilaze mu deca, roditeqi mu pokazuju bebe, svi poziraju s osmehom. Iz letwih ba{ta neki mu ma{u, i on wima, ustaju od stola da bi boqe videli koja “velika zverka” se sad tu {eta, kad je takva gungula. Prolomi se i poneki aplauz. Predsednik je le`eran, u beloj ko{uqi kratkih rukava, u farmericama i sme|im velur cipelama. Taj se stil nekima dopada, a nekima ne, kao grupi mladih devojaka koje se sme{kaju i komentari{u me|usobno: „Be`i, bre, maneken!“

Novosa|anka od tridesetak godina isko~ila je pred predsednika na po~etku Dunavske ulice.

@ali se da nema posao, mada ga tra`i, na sve konkurse se javqa. “Je l’ sad ja treba da vam na|em

posao?”, pita je uz osmeh predsednik. “Ne, ne”, ka`e ona. Ali eto, ~udno joj {to ne mo`e da na|e posao, a stru~na je, profesor francuskog, `ivela je u Marsequ. U to se predsednik razgalio pa otvoreno kazao da je on ba{ u Francuskoj za~et kad su mu roditeqi tamo boravili. A Novosa|anki bez posla rekao je da }e u Srbiji biti francuskih investicija i da je to {ansa za weno prevodila~ko ume}e. Ona se, ina~e, zove Slobodanka Gavrilovi}. Tadi} je dobio i poklon, podebeli “Tihi Don”, od `ene koja re~e da je to u ime Udru`ewa kwi`ara. U{ao je u jednu malu prodavnicu obu}e, pomazio jo{ dva-tri ku~eta usput, popri~ao s wihovim gazdama i na kraju stare Dunavske seo da uz kafu odmori. S. Nikoli}

\UR\EV^ANIN OSUMWI^EN ZA PRETWE PREDSEDNIKU I MINISTRIMA

REKLI SU Jeremi} (SRS): Odustati od evrointegracija

Borovi} (NS): Razorno dejstvo monopola

Yeletovi} (SNS): Ekonomski populizam Vlade

Srpska radikalna stranka pozvala je ju~e vlast da odustane od evrointegracija, navode}i da EU, s Velikom Britanijom na ~elu, „brutalno uru{ava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije“, i zatra`ila obustavu pregovora s MMF-om jer name}e pogor{awe standarda gra|ana. Srbija je dovedena u poni`avaju}i polo`aj, {to potvr|uje pona{awe britanskog predstavnika u UN, koji je na sednici Saveta bezbednosti pretio Srbiji da }e, ukoliko bude negirala nezavisnost Kosova, do}i u sukob sa svim zemqama koje su ga priznale, rekao zamenik generalnog sekretara SRS-a Vladan Jeremi}. On je kazao da zahtev Mla|ana Dinki}a za odmrzavawe plata i penzija „predstavqa najobi~niju obmanu gra|ana“.

Direktor Nove Srbije Borislav Borovi} smatra da aktuelni „ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} mora da snosi odgovornost za postojawe i razorno dejstvo po srpsku ekonomiju monopola i kartela, posebno u prehrambenoj industriji“. Osim {to je bio ministar trgovine i poqoprivrede u tri srpske vlade, obja{wava Borovi} u saop{tewu, „nije u~inio ni{ta da to spre~i i ~ak se stavqa u ulogu wihovog mentora, izjavquju}i da monopola u Srbiji nema“. Da monopoli postoje pokazuju sva istra`ivawa, od Svetskog ekonomskog foruma, koji je Srbiju svrstao na 130. mesto po stepenu monopolizacije privrede, do slu~ajeva „Salford“, osiguravaju}ih ku}a, „Vestern juniona“...

Funkcioner Srpske napredne stranke Milenko Xeletovi} ocenio je da se Vlada Srbije bavi demagogijom i ekonomskim populizmom, umesto da izmenom zakonske regulative i odlu~nom borbom protiv korupcije stvori ambijent za direktne strane investicije, koje su osnov privrednog rasta. On je na konferenciji za novinare istakao da najnoviji talas poskupqewa osnovnih namirnica, daqi rast nelikvidnosti i „besomu~no tro{ewe deviznih rezervi u beskorisnoj odbrani kursa“, predstavqa udar na ionako prepolovqeni `ivotni standard gra|ana. Ako Vlada nastavi takvu ekonomsku politiku, situacija }e se i daqe pogor{avati, smatra Xeletovi}.

U pritvoru zbog ugro`avawa sigurnosti \ur|ev~aninu R. ^. (1968), okrivqenom za pretwe i uvrede predsedniku dr`ave Borisu Tadi}u, ministru unutra{wih poslova Ivici Da~i}u i ministru ekonomije i regionalnog razvoja Mla|anu Dinki}u odre|en je pritvor do mesec dana nakon saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Osnovnog suda. Wemu se pripisuje da je 30. jula iz svoje ku}e u \ur|evu, mestu kod @abqa, pozvao s fiksnog telefona de`urni telefon MUP-a 92 u Beogradu i tom prilikom pretio pomenutim dr`avnim zvani~nicima i vre|ao ih.

On je, navodno, pri tome spomiwao da je imao problema s uvozom automobila na na{oj granici, a prilikom upu}ivawa pretwi smr}u, spomiwao je nasilne metode „preko zuba i grkqana“. Kad je obavqen informativni razgovor s R. ^., on je u prisustvu branioca ostao pri pretwama i potom osumwi~en da je po~inio krivi~no delo ugo`avawa sigurnosti, saznaje „Dnevnik“ nezvani~no od pouzdanih izvora. Vi{e detaqa o doga|aju o~ekujemo iz novosadske Policijske uprave danas. M. V.

SNS naj~e{}e u novinama Srpska napredna stranka je s 587 informacija (14,3 odsto) u julu bila najzastupqenija politi~ka partija u dnevnoj i periodi~noj {tampi u Srbiji, a sledi Demokratska stranka s 576 tekstova (14 odsto), pokazalo je istra`ivawe agencije „Nina medija“. U dnevnim listovima u julu je o SNS-u objavqen 541 tekst, a o DS-u 528, dok je u periodi~noj {tampi DS bio „u vo|stvu“ s dva teksta vi{e – 48:46. Po objavqivanosti u {tampi u julu na tre}em mestu je Demokratska stranka Srbije s 522 objavqene informacije u novinama (12,7 odsto), a slede Srpska radikalna stranka s 505 (12,3 odsto),

Socijalisti~ka partija Srbije sa 401 (9,8 odsto) i G17 plus s 344 priloga (8,4 odsto). O Liberalnodemokratskoj partiji objavqene su 284 informacije (6,9 odsto), Novoj Srbiji 249 (6,1 odsto), Srpskom pokretu obnove 187 (4,6 odsto), Ligi socijaldemokrata Vojvodine 139 (3,4 odsto), Jedinstvenoj Srbiji 138 (3,4 odsto), a o Partiji ujediwenih penzionera Srbije 116 (2,8 odsto). Savez vojvo|anskih Ma|ara u {tampi je u julu bio zastupqen s 52 informacije ili 1,3 odsto, a istra`ivawe nije obra|ivalo stranke koje su imale mawe od jedan odsto zastupqenosti u {tampanim medijima.


4

EKONOMIJA

petak6.avgust2010.

DNEVNIK

[EST MESECI BEZ POSKUPQEWA NAJPRODAVANIJEG TIPA HLEBA „SAVA”

POTPISANO ODOBREWE ZA DRUMSKO-@ELEZNI^KI MOST

Cenu vekne brani 100.000 tona bara{na Jo{ {est meseci hleb }e se prodavati po Dodao je da kona~nu odluku o pozajmici starim cenama, ali to va`i samo za „savu“ od bra{na, koja podrazumeva wegovo vra}awe u pola kilograma. Unija pekara Srbije, nairoku od godinu dana, treba da odobri Vlada me, dogovorila se s Ministarstvom trgoviSrbije, ali smatra da ne}e biti problema ne i usluga da ne}e poveoko te odluke. }avati cenu ovog, najCene ostalih vrsta Vekna „sava“ }e se prodavati hleba, kao i peciva, i prodavanijeg hleba. za maksimalno 38 dinara po daqe }e se formirati – S ministrom Slobodanom Milosavqevislobodno, kazao je on. vekni, zbog ~ega bi pekari }em ju~e je dogovoreno Predsednik Unije petrebalo da na pozajmicu da cena tog hleba, koji kara je naveo da se godidobiju oko 100.000 tona se prodaje za maksimal{we u Srbiji za hleb bra{na iz Robnih rezervi no 38 dinara po vekni, potro{i oko 500.000 toostane nepromewena na bra{na, a samo za najmawe pola godine, zbog ~ega bi pekari hleb „sava“, od belog bra{na tip 500, oko trebalo da na pozajmicu dobiju oko 100.000 450.000 tona. tona bra{na iz Robnih rezervi – izjavio Vojvo|anski pekari ju~e nisu imali inje ju~e predsednik tog udru`ewa Zoran formaciju da li }e „interventno bra{no“ Pralica. sti}i i do wih, ali se nadaju da ho}e.

PREDUZE]E „ALTIS HEMIKALS” NE MO@E DA GRADI POGONE

procedura dobijawa gra|evinske dozvole, a planom je predvi|eno da do kraja slede}e godine bude zavr{ena izgradwa pogona. Tada bismo po~eli i otvarawe novih radnih mesta i zaposlili bismo oko pedeset novih radnika – otkrila je planove direktorka preduze}a u kojem je trenutno uposleno desetak qudi, i koje je sada sme{teno u zakupqenim prostorijama Zamenik ministra za dijasporu \or|o Prstojevi}, koji je ju~e obi{ao „Altis hemikals”, izrazio je uverewe da }e do po~etka septembra biti re{en problem dobijawa lokacijske dozvole. – Verujem da }e pokrajinska administracija imati sluha jer je u pitawu vredna investicija koja }e doprineti da 50 na{ih qudi {to pre dobije posao u metalskoj, tehnolo{koj i hemijskoj struci – rekao je Prstojevi}. Kompaniju „Altis hemikals” 2007. godine su osnovali Aleksandra Nijem~evi}, koja je rani-

Zrewaninu pomo} Ministarstva – Ministarstvo za dijasporu trudi se da informi{e na{e poslovne qude u inostranstvu o mogu}nostima ulagawa u op{tine i gradove u Srbiji. Zrewanin je poslao svoju ponudu za investirawe u industrijskoj zoni i mi smo je prosledili svim zainteresovanim privatnicima. Obe}ao sam da }u se li~no potruditi da omogu}im da {to vi{e investitora doma}eg porekla investira u Zrewanin jer ovde postoje industrijske zone a potrebne dozvole se dobijaju efikasno. Naravno, ne treba zaboraviti ni na blizinu Beograda i Novog Sada, ali i Evropske unije, a tu mislim na Ma|arsku i Rumuniju – istakao je \or|o Prstojevi}. tvrdila je ju~e da postoje administrativni problemi izazvani neusagla{eno{}u pojedinih pokrajinskih i gradskih propisa. – Bez obzira na to {to je industrijska zona zavr{ena i infrastrukturno opremqena, i {to smo uzeli lokaciju povr{ine 10.000 kvadrtanih metara, jo{ ~ekamo na dozvolu i po~etak gradwe fabri~kih pogona. Nadamo se da }emo potrebne papire kona~no dobiti do kraja ovog meseca. Zatim nas o~ekuje

je boravila u Velikoj Britaniji, i wena sestra koja `ivi u Americi. U po~etku je „Altis hemikals” radio kao trgovina i pru`ao je usluge izvoza jednoj {aba~koj firmi, a sada se bavi proizvodwom motornih i industrijskih uqa. Ima i projekat prerade antifriza, koji je patentiran i podr`an od Ministarstva za za{titu `ivotne sredine jer je proceweno da je od zna~aja za Srbiju. @. Balaban

Evropa poma`e na{e selo Predstavnici Ministarstva poqoprivrede i Evropske unije po~eli su ju~e realizaciju projekta vrednog dva miliona evra u ciqu ja~awa kapaciteta Srbije u prihvatawu EU fondova namewenih ruralnom razvoju u pretpristupnom periodu. Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin rekao je da }e Srbija, kada postane zemqa-kandidat, preko IPARD fondova mo}i da povu~e vi{e od 50 miliona evra. – Stoga je veoma va`no uraditi sve potrebne korake na pri-

premi Uprave za agrarna pla}awa koja }e omogu}iti efikasnu raspodelu tih para onoga dana kada postanemo zemqa-kanditat – rekao je Dragin. Projekat se realizuje u saradwi s Ma|arskom, Austrijom i Nema~kom. Otpravnik poslova delegacije EU Andrijano Martins rekao je da je od 2000. naovamo EU srpskoj poqoprivredi dodelila 70 miliona evra, a da }e u naredne dve godine za agrar u Srbiji biti izdvojeno jo{ 30 miliona evra.

Ina~e, hleb se ovih dana , vekna od pola kilograma, {irom Vojvodine prodaje po ceni od 19 pa do 45 dinara . Naravno cena zavisi od tipa bra{na, kvaliteta hleba, mesta gde se prodaje, da li se „normalni“ ili specijalni hlebovi ....

Pokrajinska sekretarka za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo, dipl. gra|. in`. Du{anka D. Srema~ki potpisala je odobrewe za izgradwu – rekonstrukciju `elezni~ko-drumskog mosta preko Dunava u Novom Sadu na km 75+350 pruge Beograd – Novi Sad – Subotica – granica Ma|arske (faza 1). Investitor radova je Republika Srbija. @elezni~ko-drumski most preko Dunava u Novom Sadu je jedan od najzna~ajnijih objekata na me|unarodnom `elezni~kom Koridoru 10 u Srbiji i kapitalni objekat za Republiku Sr-

biju, Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu i grad Novi Sad. Budu}i most se planira na mestu poru{enog drumsko-`elezni~kog mosta poznatijeg kao @e`eqev most. Popre~ni profil mosta, po idejnom projektu, je 31,6 metar, a sastoji se od dva `elezni~ka koloseka, dve drumske trake i dve pe{a~ko-biciklisti~ke staze. Du`ina mosta je 474 metara. Izgradwa }e se finansirati novcem Evropske unije – 30 miliona evra, iz buxeta APV – 20 miliona i buxeta grada Novog Sada – deset miliona.

IGRA @IVACA MLEKARA S FARMERIMA, TRGOVCIMA I GRA\ANIMA

Davno re`irana nesta{ica mleka u prodavnicama

Administracija zako~ila novu fabriku Preduze}e za proizvodwu motornih i industrijskih uqa „Altis hemikals” ne mo`e da zapo~ne izgradwu pogona u novootvorenoj zrewaninskoj industrijskoj zoni „Jugoistok – E~ka” jer pokrajinska administracija ve} nekoliko meseci ko~i dobijawe lokacijske dozvole. Vlasnica i direktorka ove firme Aleksandra Nijem~evi} po-

Vojvodina stavila paraf na „@e`eqa”

Mleko pojedinih proizvo|a~a ve} ima nove, pet posto vi{e cene, ali je sada ve}i problem to {to ga u radwama nema. Nekoliko dana je ponuda bila lo{a jer su industrije smawile koli~ine koje isporu~uju, ali ju~e i prekju~e mnoge prodavnice nisu uop{te dobile ni dugotrajno ni kratkotrajno mleko. Trgovci u Novom Sadu, Zrewaninu, Kikindi i drugim vojvo|anskim mestima ka`u da im je iz dana u dan stizalo sve mawe mleka, svega ~etvrtina naru~enih koli~ina, a sada dobijaju jo{ mawe. Fri`ideri su prazni danima, a kako prekju~era{wi sastanak prera|iva~a s farmerima nije urodio plodom – jer je mlekarska industrija spremna samo na pove}awe otkupne cene mleka od 2,5 dinara po litru, {to, opet, ne mo`e ni blizu pokriti paorske tro{kove – te{ko da }e se situacija brzo popraviti.

stavu „Imlek“ (kojem je pripojena Novosadska mlekara), „Mlekara Subotica“..., imao je vi{ak mleka i po~eo je da tera farmere od sebe. Sistematski ih je uni{tavao i sada imamo situaciju da

Kako je mogu}e da su mlekare prestale da kupuju mleko u mnogim selima, a sada kukaju da nema dovoqno mleka? I nema, nedostaje im vi{e od 35 odsto sirovine, mada ni to ne priznaju ^iwenica je da mleka fali, da prera|iva~i kubure sa sirovinom, ali je ta nesta{ica davno re`irana, a krivica se opet svaquje na seqake. Svojom poslovnom politikom i niskim cenama velike mlekare oterale su od sebe mnoge farme, a sada ceh treba da plate i gra|ani jer im se servira novo poskupqewe. Pre tri godine „Salford“, u ~ijem su sa-

propadaju i oni s jednom ili dve krave i oni s 200 i hiqadu. Kako je mogu}e da su mlekare prestale da kupuju mleko u mnogim selima, a sada kukaju da ga nema dovoqno? I nema, nedostaje im vi{e od 35 odsto sirovine, mada ni to ne priznaju. Prvi ~ovek „Salforda“ u Srbiji Slobodan Petrovi}, obrazla`u}i poskupqewa najavqena

iz „Imleka“ i „Mlekare Subotica“, kazao je da su mlekare bile prinu|ene na ovaj potez jer je zbog lo{ih vremenskih prilika ulaz sirovine pao oko 20 odsto, zbog ~ega na tr`i{tu posledwih dana vladaju nesta{ice. – Mlekarama sada fali sirovog mleka, ali nismo mi obustavili isporuku – kazao je za „Dnevnik“ Uro{ [e}erov, pregovara~ u ime konzorcijuma proizvo|a~a mleka. – Me|utim, spremni smo da to uradimo jer je otkupna cena toliko niska da nema vi{e ekonomskih parametara koji opravdavaju proizvodwu. Kroz nekoliko dana prozivo|a~i }e se ponovo sastati i vide}emo {ta }emo poduzeti. Iskoristi}emo sve institucionalno i zakonski dozvoqene moduse. Ne}emo mleko prosipati ali, u skladu s odlukom, obustavi}emo isporuku, ako bude potrebno. U svakom

slu~aju, u predstoje}em periodu usledi}e pregovori s predstavnicima dr`ave i s trgova~kim lancima, da bi se u Srbiji kona~no uspostavio red na tr`i{tu mleka, od proizvodwe do potro{we te namirnice. Pomenimo, osim „Imleka“ i „Mlekare Subotica“, poskupqewa svojih proizvoda najavile su i „Mlekara [abac“ (tri posto), „Mlekoprodukt“ iz Zrewanina (dva do osam posto) i „Somboled“ (od dva do 11 posto). S. Glu{~evi}

04. 8. 2010.

1.278,55640

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Putevi, U`ice

Promena %

Cena

BELEX 15 (635,21

Promet

Naziv kompanije

0,51)

Promena %

Cena

Promet

10,56

1.099

48.356

Globos osigurawe, Beograd

4,04

489

26.895

AIK banka, Ni{

1,61

2.900

Meser Tehnogas, Beograd

3,32

5.693

85.400

Komercijalna banka, Beograd

-1,55

28.058

56.115

Agrobanka, Beograd

2,67

7.700

2.648.755

Energoprojekt holding, Beograd

1,86

930

377.380

2,65 Promena %

3.100 Cena

589.000 Promet

Agrobanka, Beograd

2,67

7.700

2.648.755

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.650

0,00

Imlek, Beograd

0,33

1.501

1.169.460

Soja protein, Be~ej

0,95

744

417.459

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,94

2.100

210.000

Privredna banka, Beograd

0,00

580

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

4.152

0,00

Tigar, Pirot

0,00

660

19.800

Meser Tehnogas, Beograd

3,32

5.693

85.400

Alfa plam, Vrawe

-1,31

8.035

208.910

Telefonija, Beograd

-9,52

1.312

128.600

Veterinarski zavod, Subotica

1,12

541

55.747

Fabrika {e}era, Crvenka Pet akcija s najve}im padom Elektrovod, Beograd

-12,01

2.051

49.224

Dijamant, Zrewanin

-11,22

8.700

8.700

Simpo, Vrawe Telefonija, Beograd Komercijalna banka PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Fabrika {e}era, Crvenka

-10,62 -9,52 -8,89 Promena % 2,65

446 1.312 8.200 Cena 3.100

20.980 128.600 164.000 Promet 589.000

Soja protein, Be~ej

0,95

744

417.459

Vital, Vrbas

0,00

794

104.020

Veterinarski zavod, Subotica

1,12

541

55.747

Centropromet, [id

0,00

115

49.335

1.612.260

Svi iznosi su dati u dinarima


petak6.avgust2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

5

SINDIKALCI PISALI MINISTRU DINKI]U

GUVERNER [O[KI] O PLATAMA I PENZIJAMA

Automatski ste~aj izbacuje pravo na ulicu

Rano za odmrzavawe Guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} izjavio da je rano za odmrzavawe plata u javnom sektoru i penzija, i dodao da bi wihov rast trebalo da usledi tek posle odgovaraju}eg rasta bruto doma}eg proizvoda.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi} uputio je dopis ministru ekonomije i regionalnog razvoja Mla|anu Dinki}u povodom primene Zakona o ste~aju, tra`e}i poja{wewe u vezi s primenom automatskog ste~aja i wegovim nepovoqnim uticajem na polo`aj zaposlenih. Zarad razja{wewa nastale situacije i nere{enog polo`aja dela zaposlenih, samostalci pozivaju ministra na sastanak da bi se konsenzusom na{lo zajedni~ko re-

{ewe koje bi i{lo u prilog zaposlenima. U dopisu se ukazuje na to da primena automatskog ste~aja, ~ija realizacija je krenula od kraja marta ove godine, ostaju nerazja{wena prava zaposlenih te da su oni dovedeni u neravnopravan polo`aj u odnosu na druge i da se to mora ispraviti. Sindikalci ukazuju na to da u slu~aju automatskog ste~aja nema imenovawa ste~ajnog upravnika, kao {to se ~ini u redovnom postupku ste~aja, kada po-

stoji mogu}nost da on donese i potpi{e re{ewe o prestanku radnog odnosa, a bez toga zaposleni ne mogu da reguli{u mnoga svoja prava, kao {to je odjava s obaveznog socijalnog osigurawa i prijava kod Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Po podacima sindikalnih predstavnika u preduze}ima –privrednim dru{tvima koja su se na{la pod automatskim ste~ajem, za re{avawe ovog problema nije nadle`na nijedna dr`avna institucija. Q. M.

[TA ]E BITI S NEZAPOSLENIMA KOJI NA BIROU ^EKAJU PENZIJU? – Svestan sam toga da se kod nas te{ko `ivi, da je nivo potro{we nizak. Ipak, ukupno posmatrano, nivo potro{we je ve}i od onog koji nam omogu}ava da `ivimo u okviru onog {to stvaramo i da stvaramo preduslove i da se razdu`ujemo – rekao je [o{ki} za NIN. – Drugim re~ima, Srbija mora da pove}a proizvodni potencijal, a rast mora i}i putem koji je te`i. To zna~i da srpska privreda mora da tra`i tr`i{ta u inostranstvu, a tek }e rastom BDP-a koji je izvozno orijentisan biti stvoreni uslovi da postepeno po~ne da raste standard gra|ana.

Sigurnost za Lukoil Vlada Srbije se u postupku prodaje Beopetrola ponela odgovorno i za{titila je kupca tog preduze}a kao {to {titi sve investitore koji dolaze u Srbiju, re~eno u Vladi. Kupcu Beopetrola, kompaniji Lukoil, Vlada je u oktobru 2008. do 2013. produ`ila garancije da }e snositi sve tro{kove u sudskom sporu u kom hrvatska naftna kompanija INA potra`uje imovinu Beopetrola. Vlada Srbije je, kako je re~eno, produ`ila garancije Lukoilu jer se radilo o vi{egodi{wem sporu, po~etom pre dolaska tog investitora. Produ`ewe garancija Lukoilu Vladi je predlo`ila Agencija za privatizaciju, koja je bila prodavac Beopetrola. Zahtev je obrazlo`en pru`awem pravne sigurnosti Lukoilu i potencijalnim u~esnicima u privatizaciji, posebno imaju}i u vidu ubrzawe procesa privatizacije.

Nova prevara otpu{tenih radnika Predstavnik Me|unarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik potvrdio je tvrdwu sindikata da }e novi zakon o penzijskom i invalidskom osigurawu doneti penzije mawe od sada{wih, dodaju}i da bi one ipak mogle biti malo ve}e od 40 odsto prose~ne plate, koliko pokazuje sindikalna ra~unica. Naime, Lisovolik smatra da iznos prose~ne penzije u Srbiji ne bi trebalo da bude mawi od 40 odsto prose~ne plate, ali da svakako mora biti ni`i od, kako isti~e, sada{weg izuzetno visokog nivoa jer u suprotnom, po wegovoj oceni, Srbija ne}e mo}i da finansira visoke rashode za penzije koji sada u bruto doma}em proizvodu u~estvuju s 13 odsto. Dakle, sindikatima }e jasno biti predo~eno da je postoje}e u~e{}e penzija u prose~noj plati neodr`ivo, i tu ne}e biti prostora za bilo kakve popravke predloga Zakona o PIO. Me|utim, u delu ovog preloga – zbog kojeg sindikati najavquju "vru}u jesen" – a to je izuze}e iz novog zakona radnika koji trenutno na Birou rada ~ekaju da ispune uslove po sada{wem Zakonu o PIO da bi se penzionisali, moglo bi do}i do nekakvog dogovora, pod uslovom da Srbija za to ima para. Naime, Lisovolik obja{wava da MMF prepoznaje potrebu za fleksibilno{}u i pomagawu qudima da ostanu na tr`i{tu rada u poznim godinama, ali da ove intervencije ne bi trebalo preterano da opterete buxet ili da odlo`e dono{ewe novog zakona o PIO posle septembra.

Zabranili ulaz direktorki

ne zatra`iti da joj ne produ`i mandat nakon {to aktuelni istekne. Radnici “Dnevnik holdinga” ju~e su se vratili na posao nakon vi{enedeqnog {trajka, po{to su u sredu potpisali dogovor s poslovodstvom i Vladom Vojvodine i primili jednu zaostalu zaradu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

103,996

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 106,119

108,56

Na osnovu Zakona o zapo{qavawu, pravo na nov~anu nadoknadu utvr|uje se u zavisnosti od du`ine trajawa osigurawa, odnosno radnog sta`a. Tako nov~anu nadoknadu, koju trenutno koristi 82.869 nezaposlenih, oni s mawe od 31,5 godine sta`a mogu primati od tri meseca do godinu dana, a izuzetno dve godine ukoliko im do ispuwavawa prvog uslova za penzionisawe toliko nedostaje. O ~emu se, zapravo, radi? Sindikati su na vreme primetili da bi, usvajawem predloga zakona o PIO, ~ija primena bi po~ela od 1. januara naredne godine, svi radnici koji su ili progla{eni tehnolo{kim vi{kom ili se dobrovoqno javili za odlazak s radnog mesta zato {to im je do penzije po sada{wim propisima trebalo jedna ili dve godine, bili prinu|eni na to da se penzioni{u po novim

pravilima, {to bi samo po sebi zna~ilo da imaju "rupu", odnosno prazne mesece ili ~ak celu godinu do penzionisawa. Lider Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi} obja{wava da je nedopustivo da zaposleni, koji su sada na Birou rada, u penziju idu po novom zakonu jer to zna~i du`e ~ekawe do penzijskog re{ewa. Po wegovim re~ima, to bi zna~ilo da izme|u

Zidari zidaju {trajk Sindikat radnika gra|evinarstva i industrije gra|evinskog materijala odlu~io je da zaposleni u toj grani 8. septembra stupe u jedno~asovni {trajk upozorewa zbog te{kog polo`aja preduze}a i radnika u gra|evinarstvu.

Obrazla`u}i razloge za tu odluku, predsednik Sindikata Du{ko Vukovi} rekao je da je gotovo 80 odsto doma}ih gra|evinskih preduze}a nelikvidno, da je prose~na zarada radnika ispod dr`avnog proseka i iznosi 28.500 dinara, a da podsticajne mere koje je Vlada donela jo{ nisu dale rezultata. Uprkos najavama da }e do 8. avgusta, Dana gra|evinara, biti zakqu~en granski kolektivni ugovor, to se nije dogodilo i radnici u toj bran{i i daqe nemaju zagarantovanu minimalnu cenu rada, dodao je on. Vukovi} je rekao da zbog nedostatka posla u visokogradwi industrija gra|evinskog materijala ima zalihe za pet meseci, i procenio da }e, ako se tako nastavi, i naredne godine veliki broj gra|evinskih firmi oti}i u ste~aj. Polo`aj preduze}a i radnika u gra|evinskoj industriji dodatno je pogor{an ekonomskom krizom, o ~emu govori podatak da je u 2008. i 2009. izgra|eno po 19.000 stanova, a pro{le 1.242.

NBS POVE]AO REFERENTNU KAMATNU STOPU

„DNEVNIK HOLDING” NAKON [TRAJKA

Radnici preduze}a “Dnevnik holding” ju~e su vr{iocu du`nosti generalnog direktora Jasmini Ma{ulovi} zabranili ulazak u prostorije firme. Kako sindikalci ka`u, danas }e direktorku ipak pustiti na posao, ali }e od Vlade Vojvodi-

Odlazak u penziju uslov za dve godine nadoknade

5.000 i 6.000 radnika koji su sada na Birou ne mogu oti}i u penziju, a osta}e bez nadoknade s Biroa koju sada primaju i zbog koje su i pristali da ostanu bez posla do penzionisawa. – Insistiramo na tome da se novi zakon na wih ne odnosi nego da u penziju idu po zakonu koji je va`io u ~asu kada su morali da napuste firmu – isti~e Orbovi}. Drugim re~ima, svima koji na Birou rada ~ekaju penzionisawe treba omogu}iti da u penziju odu po sada{wim uslovima, a to zna~i 65 godina `ivota za mu{karce i 60 za `ene, ili 40 godina sta`a za mu{karce i 35 godina za `ene. Kako svi koji na Birou rada ~ekaju penziju – a to zna~i svi oni kojima do prvog ~eka nedostaje jedna ili dve godine – ne dobijaju nov~anu nadoknadu, koja iznosi najmawe 12.000 a najvi{e 27.000 dinara, tro{ak za penzionisawe tih radnika po va`e}em zakonu o PIO za dr`avu ne bi bio velik. S druge strane, ako amandman sindikata ne bude prihva}en, zna~i}e to da }e sada{wi nezaposleni koji su prihvatili da se na|u na Birou rada, ili morati sami sebi da uplate nove mesece sta`a koje }e novi zakon doneti ili da ~ekaju da ostare nekoliko meseci vi{e da bi dobili re{ewe o penzionisawu. Jer, sasvim je sigurno da bi bilo mnogo mawe "dobrovoqaca" da su znali da }e u toku wihovog boravka na Birou i obe}ane penzije nakon isteka isplate nov~ane naknade do}i do izmene Zakona o PIO koji }e biti na wihovu {tetu. Q. Male{evi}

GRA\EVINARSTVO I DAQE U DUBOKOJ KRIZI

103,678

Australija

dolar

1

72,2699

73,7448

75,4409

72,0487

Kanada

dolar

1

77,6846

79,270

81,0932

77,4468

Danska

kruna

1

13,9534

14,2382

14,5657

13,9107

Norve{ka

kruna

1

13,1969

13,4663

13,7759

13,1656

[vedska

kruna

1

11,0619

11,2877

11,5473

11,0281

[vajcarska

franak

1

75,0498

76,5814

78,3428

74,820

V. Britanija

funta

1

125,539

128,101

131,047

125,155

SAD

dolar

1

79,0907

80,7048

82,561

78,8486

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 8. 2010. godine

Na korak od poskupqewa dinarskih zajmova Izvr{ni odbor Narodne banke Srbije pove}ao je ju~e referentnu kamatnu stopu za pola procenta i ona sada iznosi 8,5 posto. Me|ugodi{wa inflacija je u julu bila pet posto, {to je vi{e od o~ekivanog. Osim toga, na kretawe cena znatno uti~e lo{ija poqoprivredna sezona, {to se ogleda kroz poskupqewe hrane na na{em i stranom tr`i{tu. U narednom periodu o~ekuje se rast cena primarnih poqoprivrednih proizvoda, pre svega p{enice i kukuruza, a to zna~i i pritisak na cene brojnih industrijskih prehrambenih proizoda, ka`e se u saop{tewu NBS-a. Referentna kamatna stopa tako se na{la tamo gde je bila 11. maja ove godine, u vreme kada je biv{i guverner Radovan Jela{i} uveliko bio u ostavci a sada{wi Dejan [o{ki} obavqao funkciju predsednika Monetarnog odbora – tela koje je sada zamenio Izvr{ni

bankara, nije razlog za uzbunu. – Podizawe referentne stopa za pola procenta nije ni{ta dramati~no – ka`e rukovodilac u Erste banci Goran Kosti}. – Ova stopa NBS-a uti~e na cenu svih dinarskih pozjamica i drugih usluga. Zato je izvesno da }e bankari ra~unati koliko se to uklapa u proizvode koje sada nude tr`i{tu. Korekcije je ve-

U{tinu gde se ne primeti Te{ko je poverovati da }e neka banka odmah pove}ati kamatu na dinarske kredite i reskirati lo{ glas. Ako i do|e do pove}awa, ono }e se ogledati preko ve}ih kamata na karti~ne usluge i minuse jer se to te`e primeti. Ali ove pozajmice su ve} dosta skupe pa se uz mali rast od pola procenta provu~emo i bez toga. odbor koji ima veoma sli~ne nadle`nosti. Ovu godinu po~eli smo referentnom stopom od 11 posto pa pola procenta vi{e, po oceni

oma mala i ne o~ekujem da }e do}i do rasta kamata. Mo`da samo tamo gde su banke i{le s ni`om cenom da bi bile konkurentnije. Ali mo`da bude jedan-dva takva primera,

i to }e biti mawih korekcija. S druge strane, jasno je da }emo svi pa`qivo pratiti kretawe referentne stope. Ako se nastavi rast, korekcije }e kod svih nas biti neophodne. – Ni{ta dramati~no se nije dogodilo – pa, dinar je od po~etka godine prema evru deprecirao oko deset odsto a nije bilo promene kamata za indeksirane kredite. Zato ne o~ekujem da ovo pola procenta ima odmah za posledicu uve}awe kamata vezanih za zajmove i druge proizvode u doma}oj valuti. Naravno, pomno }e se pratiti daqe kretawe ove stope: ako poraste dva-tri procenta, korekcije }e biti neminovne. Pro{lu godinu zavr{ili smo s referentnom stopom od 11 posto. Ove smo, sve do sada, znali samo za wen pad. Osim ~iwenice da je to dinarske kredite u~inilo povoqnijim, znatno je smawilo u~e{}e banaka u kupovini repo-hartija. Sada je izvesno da }e banke opet tu "parkirati" deo para jer }e ti plasmani opet biti sigurniji i bez rizika. D. V.


6

DRU[TVO

petak6.avgust2010.

EVI RAS PORODI^NA PENZIJA ODUZETA PO ZAKONU...

Ali, gde je nacionalna? Upravni odbor Srpskog kwi`evnog dru{tva uputio je protest zbog ukidawa porodi~ne penzije uglednoj ~lanici tog udru`ewa, glumici i kwi`evnici Evi Ras. Isti~u da, ako se penzija Evi Ras ukida zbog toga {to radi honorarno, odmah treba postaviti pitawe za{to je "jedna tako velika umetnica prinu|ena na to da i u svojoj sedamdesetoj godini radi honorarno i sme li neko ka`wavati umetnike zbog toga {to rade i stvaraju i kada postanu penzioneri, posebno ako je to jedini na~in da dopune svoje ku}ne buxete". SKD tra`i da komisija za nacionalne penzije kona~no predlo`i da Eva Ras bude primalac ove penzije jer ona to vi{estruko zaslu`uje, kao i da se u novom zakonu o penzijama ova oblast reguli{e na pravedniji na~in. Eva Ras, koja je porodi~nu penziju od 18.000 dobila nakon smrti supruga Radomira Stevi}a Rasa a sada zbog honorarnog rada bez we ostala, nije izuzetak ve} pravilo koje je predvideo Zakon o penzijskom i invalidskom osugurawu, a koje glasi da udovice i udovci koji imaju porodi~ne penzije nemaju pravo da se zaposle niti obavqaju bilo kakvu samostalnu delatnost. Dakle, to pravilo va`i za sve, pa i za ugledne li~nosti kao {to je Eva Ras. Da je ovo pravilo primewivano na vreme, nema dileme da bi Evi Ras penzija bila oduzeta i ranije jer je ona u proteklih sedam godina, koliko ostvaruje pra-

bijala prethodnih godina, ona ne samo da bi ostala bez penzije za te mesece ve} bi morala da vrati sve {to je u vreme kada je, suprotno zakonskim pravilima radila, na ime porodi~ne penzije primila. Dakle, zakon je tu neumoqiv i va`i jednako za sve, jer sudbinu Eve Ras do`iveli su i mnogi drugi koji su imali porodi~nu penziju. No, sasvim druga pri~a je nacionalna penzija i ~iwenica da je ona ~ak dva puta odbijena za sticawe ovog priznawa, koje ne samo da donosi materijalnu pomo} – jer nacionalna penzija iznosi 50.000 dinara mese~no – ve} i priznawe i ugled. Nacionalna penzija nije zakonska tvorevina jer je uvedena na osnovu Uredbe Vlade Srbije i zapravo ne predstavqa bukvalno penziju, ve} nov~ano priznawe pojedincu za doprinos srpskom dru{tvu. Upravo zbog toga {to predstavqa priznawe pojedincu za li~ni doprinos umetnosti i kulturi, nacionalna penzija se ne mo`e naslediti ve} se ispla}uje samo za `ivota umetnika. U isto vreme, da bi neko dobio nacionalnu penziju, kao uslov predvi|eno je da je ve} penzioner. Eva Ras je dva puta – jer toliko je i konkursa bilo – predlagana za nacionalnu penziju, ali nijednom nije pro{la. I tu se mo`e, ako se ba{ `eli, pri~ati o ne~ijim subjektivnim ocenama, pa i politi~koj ili bilo kakvoj drugoj podobnosti, jer je odluku na osnovu predloga

I Ru`ici je ukinuta penzija Da se pravilo o zabrani rada u vreme primawa porodi~ne penzije primewuje na sve u Srbiji, potvr|uje i slu~aj Ru`ice \in|i}, supruge ubijenog premijera Zorana \in|i}a, kojoj su nekoliko meseci bile ukinute mese~ne prinadle`nosti. Naime, zbog anga`ovawa u Fondu "Dr Zoran \ini|i}", za koji je dobila honorar na koji je u skladu sa zakonom upla}en doprinos, Fond PIO joj je stopirao isplatu porodi~ne penzije, i to sve dok nije prestala uplata honorara. Kada je prestala da prima honorare, woj je porodi~na penzija vra}ena jer privremenim obustavqawem isplate ne gubi se trajno pravo na porodi~nu penziju. Drugim re~ima, odluka da se Evi Ras oduzme penzija nije trajna i ona je mo`e ponovo dobiti onda kada prestane da dobija honorare za uloge ili objavqene kwige. vo na porodi~nu penziju, radila, a wene zapa`ene uloge u mnogim TV-serijama i filmovima bile dostupne javnosti, kao i kwige koje su javno promovisane. O~igledno se tek sada "neko" setio da izvr{i rezviziju, mada se ona i ne radi svakog meseca pa ~ak ni svake godine, pa je po slu`enoj du`nosti izdao re{ewe o obustavi isplate porodi~ne penzije Evi Ras. Naime, kada bi se doslovce primenio Zakon o PIO, moglo bi se od Eve Ras ~ak tra`iti da vrati deo penzije koju je prethodnih godina dobijala jer je ona zbog honorarnog rada na wu izgubila pravo. U Fondu PIO ~ak isti~u da su u wenom slu~aju reagovali sa zaka{wewem jer, da su bili "a`urni", penzija bi joj bila obustavqena ~im joj je upla}en prvi honorar za neku od odigranih uloga. Zakon o PIO, naime, obavezuje svakog poslodavca na to da na svaki honorar uplati i penzione doprinose i upravo ta uplata je prvi signal Fondu da neko radi i da, ukoliko je porodi~ni ili invalidski penzioner, treba da mu bude obustavqena penzija, i to u mesecima u kojima ima honorarnu zaradu. Dakle, kada bi sada u Fondu PIO napravili listing honorara koje je Eva Ras do-

Komisije ~ije je ~lanove predlagalo Ministarstvo kulture a aminovala Vlada Srbije, na kraju donosila sama Vlada, koja je dostavqene predloge proglasavala kona~nim, ne `ele}i uop{te da zalazi u to da li su svi koji su na spisku zaslu`ni ili ne. Predlog da Eva Ras – za koju su obe komisije, koliko ih je do sada dodeqivalo ovo priznawe, znale da ima izuzetno malu porodi~nu penziju od koje ne mo`e da `ivi – dobije nacionalnu penziju, razmatran je dva puta, ali je ona nije dobila. Pro{le godine neki ~lanovi komisije tvrdili su da je odbijena zato {to formular kojim je predlo`ena za najvi{e nacionalne priznawe nije bio pravilno popuwen! [ansu da se ispravi ono {to je dva puta propu{teno da se u~ini i Evi najzad dodeli nacionalna penzija ima}e komisija koja ovih dana treba da bude imenovana i odlu~i o tome ko }e ove godine biti "sre}ni dobitnik". Sama Eva Ras poru~uje da o predstoje}em konkursu za nacionalnu penziju i ne razmi{qa niti }e se ponovo kandidovati, dodaju}i da su je "dva puta pqunuli i da je shvatila da je ne po{tuju, pa je to prebolela i prepustila pro{losti". Q. Male{evi}

DNEVNIK

REPUBLI^KI ZAVOD ZA ZDRAVSTVENO OSIGURAWE PRIPREMA NOVE ZDRAVSTVENE KWI@ICE

Elektronske kartice „skra}uju” administraciju

Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe priprema nove zdravstvene kwi`ice, odnosno elektronske kartice koje bi trebalo da omogu}e skra}ivawe administrativnih poslova prilikom overe kwi`ice, dolaska kod lekara i uzimawa lekova. Zdravstvene kartice, koje }e li~iti na bankovne, prvo }e biti uvedene na jesen u Vaqevskom okrugu, gde su domovi zdravqa, bolnice i apoteke u potpunosti kompjuterski povezani s RZZOom, a do 2013. godine trebalo bi da po~nu da se primewuju i u ostalim delovima Srbije. Automati }e biti postavqeni u svim filijalama Zavoda, ali i u bolnicama, gde }e pacijenti mo}i da provere da li im je poslodavac uplatio doprinos. Klasi~no overavawe zdravstvenih kwi`ica vi{e ne}e biti potrebno jer }e provla~ewem kartice kroz automat mo}i odmah da se proveri da li je upla}en doprinos za zdravstvo ili ne. Elektronska kwi`ica }e biti ura|ena po standardima

Evropske unije, od kvalitetnog polikarbonata, zbog ~ega }e rok trajawa biti deset godina, a napravi}e je Zavod za izradu nov~anica. Ima}e najsavremenije elemente za{tite da ne bi bila falsifikovana. ^ip }e u sebi sadr`ati mati~ne podatke osiguranika: mati~ni broj, ime i prezime, adresu, {ifru osigurawa. Ima}e svoj broj, tako

da }e biti poznato kome je izdata. – Nova zdravstvena kwi`ica ne}e sadr`ati nijedan zdravstveni podatak o osiguraniku, zato {to oni ne bi mogli stati u karticu – ka`e pomo}nik direktora RZZO-a Vladan Igwatovi}. – Uradili smo bazu osiguranika sa svim mati~nim podacima, koji nam sada daju mogu}nost

da idemo korak ka informatizaciji zdravstva. S novim karticama gra|ani prakti~no vi{e ne}e morati da ~ekaju u redu za overu zdravstvene kwi`ice. Postavi}emo u svim filijalama i nekim bolnicama automate, gde }e mo}i da ih overe ili provere da li im je poslodavac uplatio doprinose. S druge strane, ni poslodavci ne}e morati da overavaju kwi`ice umesto zaposlenih. Kada poslodavac uplati zdravstveno osigurawe Poreskoj upravi, ona }e sve podatke i uplatu proslediti RZZO-u. Nakon toga, na{ centralni informati~ki sistem posla}e svim terminalima u Srbiji podatak da je doprinos za te osiguranike upla}en. Elektronske kwi`ice odavno ve} funkcioni{u u gotovo svim zemqama u okru`ewu, kao i u ve}ini zemaqa EU. Pilot-projekat u Vaqevu najverovatnije }e trajati godinu dana, a u tom vremenu }e se pokazati sve prednosti i mane ove novine, tako da }e biti vremena da se projekat usavr{i. J. Barbuzan

FORMIRAWE ZREWANINSKE KANCELARIJE ZA POMO] OSOBAMA S INVALIDITETOM

Lekarski pregledi na ulici Centar za razvoj civilnog dru{tva (CRCD) pokrenuo je, uz podr{ku Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF), akciju za osnivawe kancelarije za unapre|ivawe polo`aja osoba s invaliditetom u Zrewaninu. Po procenama Svetske zdravstvene organizacije, ~ak deset odsto ukupnog stanovni{tva ima neki oblik invaliditeta. Ta~an broj ovih gra|ana u Zrewaninu je nepoznat, ali je istra`ivawe Centra za samostalni `ivot Srbije pokazalo da 70 odsto osoba s invaliditetom ima te{ko}e u zapo{qavawu, obrazovawu, porodi~nom `ivotu… – Zrewaninska kancelarija bavila bi se evidencijom tih qudi, ispitivawem wihovih potreba, informisawem o pravima, kao i pru`awem pomo}i u wihovom ostvarivawu. Tako|e, kancelarija bi sara|ivala s udru`ewima osoba s invaliditetom i drugim organizacijama, organizovala sastanke i konkurisala kod evropskih i drugih fondova za projekte koji bi unapredili polo`aj te populacije – obja{wava programska koordinatorka CRCD-a Alisa Halak. U okviru ove inicijative, u Zrewaninu je krajem jula jula odr`an okrugli sto pod nazivom "Kancelarija za unapre|ivawe polo`aja osoba s invaliditetom – izazovi i mogu}nosti". Tom

prilikom bilo je re~i o podizawu nivoa razumevawa prava osoba s invaliditetom, kao i o stvarawu okru`ewa u kojem bi one imale jednake mogu}nosti kao i ostali sugra|ani. U radu okruglog stola u~estvovali su predstavnici beogradske op{tine Zvezdara, u kojoj pomenuta kancelarija uspe{no radi ve} pet godina. Gosti iz prestonice su pru`ili podr{ku inicijativi za otvarawe kancelarije u Zrewaninu i ponudili daqu pomo}. – Predstavnici zrewaninskih udru`ewa osoba s invaliditetom, kao i Centra za socijalni rad, Razvojnog savetovali{ta u de~jem dispanzeru, Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, za{titnika gra|ana i lokalne samouprave u~estvovali su na okruglom stolu i podr`ali na{e na-

vawu kancelarije, a u ovom trenutku akcija je usmerena, pre svega, prema Gradskom ve}u, kao nad-

Nose ih do gradona~elnika Ulazak u Gradsku ku}u, tako|e, ~esto predstavqa ogroman problem za invalide. Ukoliko `ele da odu u kabinete gradona~elnika ili wegovog zamenika, koji su na prvom spratu, moraju bukvalno da ih nose na rukama! – Odlazak u kabinet gradona~elnika nikako nije regulisan. Svaki put kada idem tamo mene nose, sve s kolicama, {to je i neprijatno i ru`no. Na{a ideja je da se izgradi jedan ulazni lift. On ne bi remetio izgled zgrade. Potrebna je samo dobra voqa. Kad we bude, na}i }emo i re{ewe – istakla je Kristina @ivanki}. mere. CRCD }e nastaviti da promovi{e i zagovara ideju o osni-

le`nom organu koji poznaje prilike, shvata probleme i ima

ubudu}e pove}a uplata za doprinose i time obezbedi ve}i penzionerski ~ek za budu}e penzionere SPC - rekao je Krkobabi}. Patrijarh Irinej i Krkobabi} predlo`i}e da se vrati nekada va`e}a, a u zakonu jo{ uvek postoje}a, odredba da deo doprinosa za penzije bude pokriven iz buxeta Srbije.

Stop za ekstremne grupe

i ~iwenica da uhap{eni napada~i pripadaju jednoj od ekstremisti~kih organizacija, posledwi je u moru slu~ajeva prebijawa gra|ana Srbije samo zato {to su, po mi{qewu ekstremista, po ne~em "druga~iji". Na meti ekstremista su male verske zajednice, osobe druga~ije nacionalne pripadnosti, LGBT populacija, aktivisti nevladinih organizacija, pojedini politi~ari i intelektualci, ka`e se u saop{tewu.

Nezavisno udru`ewe novinara Srbije, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, asocijacija Lokal Pres i Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine zatra`ili su od dr`ave da zabrani rad i delovawe ekstremnih, klerofa{isti~kih, neonacisti~kih i rasisti~kih grupa u Srbiji. Slu~aj prebijawa novinara Teofila Pan~i}a

Posle analize posledica odluke RTV "Pink" da prekine saradwu s "Grand produkcijom" i sagledavawa burne reakcije javnog mwewa, usledio je novi sastanak na kojem je odlu~eno da se saradwa RTV "Pink" i "Grand produkcije" nastavi pod uslovima koje je "Pink"

ovla{}ewa da akciji da neophodno ubrzawe – veli Alisa Halak. Ina~e, mnogi objekti u Zrewaninu nisu prilago|eni osobama s invaliditetom, zbog ~ega one, u svakodnevnom `ivotu, trpe brojne neprijatnosti. Izme|u ostalog, nisu u mogu}nosti da u|u u pojedine zdravstvene ambulante, pa lekari izlaze napoqe da bi ih pregledali ili im dali injekciju! Na ovaj problem svojevremeno je ukazala predsednica Udru`ewa paraplegi~ara Banata Kristina @ivanki}, napomiwu}i da je, uprkos svemu, situacija u najve}em banatskom gradu, po tom pitawu, mnogo boqa nego u nekim drugim sredinama, naro~ito seoskim. @. Balaban

VESTI Krkobabi} i Irinej o penzijama sve{tenika Patrijarh srpski Irinej i potpredsednik Vlade Jovan Krkobabi} razgovarali su ju~e u Patrijar{iji o mogu}nostima za poboq{avawe uslova za regulisawe penzija sve{tenika Srpske pravoslavne crkve. Potpredsednik Vlade se zalo`io da se druga~ije defini{u doprinosi koje upla}uje oko 2.000 sve{tenika i slu`benika SPC, i to na na~in koji bi im omogu}io dostojanstvenije penzije, navodi se u saop{tewu iz Kabineta potpredsednika Vlade. - U ovom trenutku penzije sve{tenih lica su izuzetno niske, a u zakonu postoji mogu}nost da se

Ipak „Pink”?

nudio na po~etku pregovora. "Grand produkcija" ih je prihvatila kao dugoro~niju i boqu opciju, a ne kratkoro~nu koju je nudila TV "Foks", a uz spremnost da, na zahtev TV "Pink", podigne kvalitet i kulturni nivo svih svojih emisija. "Grand" je prepoznao "Pink" kao izuzetno stabilnog partnera, koji svoje poslovawe bazira na dugoro~nim sagledavawima i vi{egodi{wim planovima, kao upori{te za visoke rezultate na svim nivoima biznisa u okviru snage sistema, u odnosu na kratkoro~nije ponude konkurenata, koje proizilaze iz `eqe i planova za br`e pozicionirawe, koje svakako nosi rizik, rezultiralo je obnovom saradwe, ta~nije – pomirewem i pronala`ewem zajedni~kog jezika TV "Pink" i "Grand produkcije", navodi se u saop{tewu predsednika kompanije "Pink medija grupe" @eqka Mitrovi}a.


NA BAZENIMA „SAJMI[TA”

Pe{a~ewe u prirodi

Ostavite pu{ewe za pet dana

Takmi~ewe u brzom ispijawu sokova Takmi~ewe u brzom ispijawu sokova „Minakva“ odr`a}e se sutra od 15 ~asova na bazenima „Sajmi{ta“ u okviru manifestacije „Leto na bazenu“. „Minakva“ je obezbedila i nagrade za pobednike. Prijava takmi~ara je na bini pored malog bazena gde mali{ani mogu da u~estvuju u likovnoj radionici. U programu }e se predstaviti ~lanovi Kluba manekena Novog Sada i ma|ioni~ar Volare. Istovremeno }e biti organizovana i audicija za nove plesa~e i modne manekene u sklopu manifestacije „Magi~na deca Srbije“. Z. D.

Planinarsko–smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” u nedequ organizuje pe{a~ewe od Bukovca preko Avale, Stazom zdravqa do ]erata i nazad do Bukovca. Staza je duga~ka oko 15 kilometara a pe{a~ewe se sprovodi sa bukova~kim Planinarskim dru{tvom “Vilina vodica”. Polazak je u 8.30 sa @elezni~ke stanice autobusom na liniji 64 za Bukovac. I. S.

Petodnevni tretman za odvikavawe od pu{ewa po~iwe u ponedeqak, 9. avgusta u 18.30 ~asova u Centru za preventivne zdravstvene usluge Doma zdravqa “Novi Sad” , u Alma{koj ulici 4. Prijavqivawe je na broj telefona 064/80 - 88 -120 ili imejlom :cpznovisad@gmail.com. Kurs je besplatan. Z. Ml.

Odno{ewe ba{tenskog otpada Radnici “^isto}e” danas odnose ba{tenski otpad iz Petrovaradina i Bege~a, a u ponedeqak sa Satelita, Banati}a i [angaja, iz Kisa~a, Stepanovi}eva i Budisave. Spakovan otpad iz ba{te treba izneti ispred ku}e do 6 sati. I. S.

Novosadska petak6.avgust2010.

Crv prelio mutnu ~a{u

V

kojoj Novosa|ani piju pregr{t zlih crva, dok nadle`ni }ute i truju nas, oki}eni zadovoqnim sme{kom. Jeste dobar scenario za film katastrofe ali, po re~ima istih tih nadle`nih, to nije slu~aj. Na sre}u. U isto vreme, navodono, Institut za javno zdravqe Vojvodine, mimo protokola, objavquje da je prona|en jedan nematod u jednom uzorku iz fabrike vode. Kao da nije va`no {to je to trebalo da bude potvr|eno sa jo{ tri uzastopna uzorka, ugqevqe na vatru je dodano. Teorije zavere ni~u na ovom tlu kao {tirak na |ubri{tu, te se sada kao uzro~nici ove “afere” spomiwu i proizvo|a~i fla{iranih voda, te neprijateqi direktora “Vodovoda”, do onih koji bi da spre~e da neko strano preduze}e postane strate{ki partner gradskom vodovodu. A nas, obi~ne gra|ane, pili “~esmu{u“ ili ne, kao i obi~no, niko ni{ta ne pita. Kao da nam na{ih svakodnevnih strahova nije dovoqno. S. Krsti}

NA [TRANDU

Turnir u tenisu glavom Tradicionalni, 13. po redu, Memorijalni turnir u tenisu glavom “Vladimir Franci{kovi}” odr`ava se od danas do nedeqe 8. avgusta na [trandu, saop{teno je iz “Gradskog zelenila” Me~evi }e biti igrani od 17 do 20 ~asova na pesku u blizini bine na centralnom platou. N. V.

V REMEPLOV

Kineski cirkus izmamio uzdahe Na stadionu “Vojvodina” oko deset hiqada qudi posmatralo

Gitarista Radivoj Petrovi} sutra }e na brodu–restoranu “Parobrod” odr`ati solisti~ki koncert. Na programu su klasi~na dela za gitaru. Koncert po~iwe u 20 sati a ulaz je besplatan. I. S.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

elika pra{ina digla se ovih dana oko toga kakvu vodu pijemo: sa crvima ili bez wih. Pojedini mediji su, jure}i senzaciju, objavili da se nematode (mikrocrvi, narodski) nalaze svuda, pa i u na{im ~a{ama, dok su iz zvani~nih institucija (Vodovod i Higijenski zavod) to demantovali. E, sad, da li ste od onih kojima se nakon takvih tekstova privi|aju razne spodobe sumwivih sposobnosti, kako vas gledaju preko ivice ~a{e koju nameravate da ispijete ili se ne obazirete na to, to je ve} va{a stvar. Ono {to nije, svakako jeste neodgovorno baratawe jednim toliko zna~ajnim (neki bi kazali strate{kim) resursom kao {to je voda. Mi, novinari, ~esto te`imo da iskopamo i i{~a~kamo ono najzapretenije i najskrivenije, kako bismo udovoqili javnosti, istini, ali i sebi. Ipak, ~esto ne raspola`emo dovoqnom koli~inom ~iwenica i znawem da to ispravno u~inimo. U ovom slu~aju desilo se da se stvorila slika u

Koncert klasi~ne gitare

je 6. avgusta 1956. godine predstavu kineskog cirkusa iz Pekinga. Oko osamdeset vrhunskih akrobata, `onglera i drugih umetnika cirkuskih ve{tina samo na Dalekom istoku, izvelo je ta~ke koje u Evropi ni na filmu nisu vi|ene. Na primer, jedan jedini imitator je razli~itim glasovima qudi i `ivotiwa na ~udesan na~in, istovremeno ispu{tawem zvukova iz usta, stomaka, pqeskawem rukama i trupkawem nogu, do~arao bu~an pija~ni dan na selu. Svaka ta~ka programa, ponosno je isticao voditeq, u Kini se izvodi ve} najmawe dve hiqade godina. N. C.

JU^E NA TEKIJAMA I VEZIRCU OBELE@EN PRAZNIK SNE@NE GOSPE

Molitve u crkvi i venci za pale ratnike Praznik Marije Sne`ne ili Sne`ne Gospe, kojoj je posve}ena crkva na Tekijama u Petrovaradinu, obele`en je ju~e na tradicionalan na~in, molitvenim okupqawem velikog broja hodo~asnika iz Sremske, Suboti~ke i Zrewaninske biskupije, Beogradske nadbiskupije i drugih krajeva. Sve~anu svetu misu predvodio je poglavar Sremske biskupije, preuzvi{eni monsiwor \uro Ga{parovi}, koji je istakao da je blagdan Sne`ene Gospe veliki i vrlo zna~ajan praznik. - Radujem se zajedno sa vama ovom danu, susretu sa na{om nebeskom Majkom na ovom sveti{tu, novom susretu sa svima vama okupqenim u ovako impozantnom broju. To je znak da nam je potreban susret jednih s drugima, a na poseban na~in i sa na{om nebeskom Majkom – rakao je biskup Ga{parovi} i pozvao prisutne na molitvu Bogorodici. Praznovawe Sne`ne Gospe po~elo je dan uo~i praznika, misama na staroslovenskom, ma|arskom i hrvatskom jeziku, te procesijom, a nastavqeno ju~e na isti na~in od ranih jutarwih sati, da bi ve~erwom misom bi-

Zahvaquju}i bici kod Vezirca, ovaj region postao je deo Sredwe Evrope. Srbija se i danas trudi da postane deo Evrope, a Vlada Austrije nastavi}e i daqe da se anga`uje za wenu integraciju u EU (Andreas Bauer) lo zavr{eno. Nedaleko od crkve na Tekijama, na brdu Vezirac, ju~e je odata po{ta izginulim

ratnicima u bitki koja se na praznik Sne`ene Gospe, 5. avgusta 1716. godine vodila izme|u

hri{}anske i turske vojske. Predsednik Saveta Mesne zajednice Patrovaradin Petar Mudri i predstavnik austrijske ambasade, vojni ata{e Andreas Bauer polo`ili su vence na spomen obele`je stradalim u toj borbi, koja je imala veliki uticaj na kasniji tok istorije Evrope. - Pre 294 godine odigrala se istorijska bitka na ovom mestu – kazao je vojni ata{e u amabasadi R e p u b l i k e Austrije u Beogradu Andreas Bauer. – Zahvaquju}i toj bitki ovaj region postao je deo Sredwe Evrope. Srbija se i danas trudi da postane deo Evrope, a Vlada Republike Austrije nastavi}e i daqe da se anga`uje za wenu integraciju u Evropsku uniju. Petar Mudri je naglasio da se svakog 5. avgusta, kada je 1716. godine na tom prosto-

ru austrijska nadvladala tursku vojsku, na spomen obele`ju pola`u venci za sve koji su tu poginuli, bez obzira kojoj su strani pripadali. - Nadamo se da }e budu}i spomeni~ki kompleks na ovom mestu ubrzo primiti prve turiste i biti stavqen na turisti~ke mape, ne samo Novog Sada i Petrovaradina, nego i {ire. Obele`avawe ove bitke treba da preraste u masovni doga|aj kome }e prisustvovati veliki broj turista. Mislimo da je to pravi na~in da se oda po{ta izginulim ratnicima – zakqu~io je Mudri. Z. Ml. Foto: F. Baki}

c m y


8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak6.avgust2010.

DNEVNIK

ODLUKA UPRAVNOG ODBORA GRADSKOG PREVOZNIKA

Ponovo javni oglasi za autobuse Danas ili u ponedeqak bi}e objavqeni javni oglasi za kupovinu gradskih autobusa i uvo|ewa elektronske naplate karata u autobusima, po{to je Upravni odbor Gradskog saobra}ajnog preduze}a "Novi Sad" doneo o tome odluku. Ponude zainteresovanih prodavaca trebalo bi da se otvore u prvoj polovini septembra, kazao je predsednik Upravnog odbora Bogdan Kolarski. Oglasi }e biti posebno objavqeni za svaku navabku, a ne kako je bilo ranije najava, da }e kupovina biti objediwena. Gradski prevoznik }e raspisati oglas za kupovni 15 solo autobusa na lizing, ~ija vrednost treba da

bude u visini oko 305 miliona dinara, zatim pet autobusa maweg kapaciteta i {est autobusa na gas u vrednosti od oko 233 miliona dinara. Uvo|ewe elektronskog sistema naplate karata u autobusima treba da ko{ta bez PDV 154 miliona dinara. Za tu investiciju planirano je iz buxeta grada da se izdvoji oko 67,7 miliona dinara, a da gradski prevoznik jo{ 86, 2 miliona dinara nabavi putem kredita. Elektornski sistem naplate je podse}amo investicija iz 2009. godine kao i {est autobusa na gas. Do kupovine nije do{lo ranije jer su tenderi poni{tavani posle `albi potencijalnih prodavaca. Z. Deli}

RE^NA FLOTILA VOJSKE SRBIJE S GRA\ANIMA OBELE@ILA SVOJ DAN

Mornari demonstrirali ume}e i opremu Re~na flotila Vojske Srbije ju~e je u okviru proslave Dana roda re~nih jedinica organizovala ve} tradicionalnu akciju “Otvoreni dani” tokom koje su gra|ani u kasarni “Aleksandar Beri}” kod Ribarskog ostrva gde je sedi{te flotile, razgledali brodove , opremu i naoru`awe kojim raspola`u jedinice, i na licu me-

sta mogli da pogledaju ve{tine kojima raspola`u wihovi pripadnici – mornari i ronioci. Popodne je na Dunavu du` Beogradskog keja uprili~ena regata u kojoj su u~estvovali ~amci Re~ne flotile. Posetioci kasarne na Ribarcu imali su nesvakida{wu priliku da vide amfibijska vozila, pontone, oru`je i ro-

nila~ku opremu vojni~ki uredno izlo`enu du` nasipa, da se ukrcaju na minolovce, juri{ne ~amce i druga vojna plovila, za ovu priliku ulickana i oki}ena sve~anom galom. Pripadnici Flotile civilima su strpqivo obja{wavali bar poneku tajnu svoje profesije, a najmla|i posetioci su najvi{e u`ivali u vo-

`wi ~amcima zajedno s ~ika vojnicima. Dan re~ne flotile – Dan roda re~nih jedinica obele`ava se 6. avgusta kao podse}awe na dana{wi dan 1915. godine kada je na Savi kod Beograda porinut oklopni ~amac “Jadar”, prvi re~ni ratni brod Kraqevine Srbije. I. S. Foto: G. Jovi}

ALERGIJA NAJ^E[]E LETWE OBOQEWE

foto: A. Erski

SLAVISTI CELOG SVETA U POSETI MATICI SRPSKOJ

Mladim istra`iva~ima vrata uvek otvorena U~esnici Me|unarodne letwe {kole srpskog jezika, kulture i istorije posetili su ju~e Maticu srpsku. Predsednik Matice ^edomir Popov rekao je polaznicima ove {kole, da je Matica na dugotrajnoj misiji o~uvawa kulturnih i duhovnih vrednosti. - Na{a vrata su uvek otvorena mladim istra`iva~ima i `elimo da idemo u korak s vremenom. Ponosni smo {to imamo toliko mladih slavista u inostranstvu koji se bave kulturom, istorijom i jezikom Srbije i na taj na~in rade kao ambasadori na{e dr`ave- istakao je Popov. Po prijemu u~esnika, iscrpno predavawe o Matici je odr`ao saradnik te institucije Dragan Tubi}, na kom su posetioci mogli da se upoznaju sa istorijom jednom od najva`nijih institucija na{e dr`ave, pored Srpske akademije nauka i umetnosti, Srpske pravoslav-

ne crkve i univerziteta Srbije. U Me|unarodnoj letwoj {koli koja se ve} drugu sedmicu odr`ava na Filozofskom fakultetu, u~estvuje vi{e predstavnika iz 26 zemaqa sveta. Me|u wima je i student iz Budimpe{te Kristijan Pal, koji ka`e za “Dnevnik” da su ovakve {kole dobra prilika za detaqnije upoznavawe jezika i kulture. - Saznao sam nekoliko detaqa o osnivawu Matice srpske koje iz kwiga nisam uspeo da pro~itam. Naravno imam jedinstvenu priliku da stalno razgovaram na srpskom, {to je idealno za savladawe jezika- isti~e Pal. Na Filozofskom fakultetu u sali 30 na prvom spratu, u utorak 10. avgusta u 18 ~asova dr Dra{ko Re|ep }e polaznicima odr`ati predavawe na temu “Pretpostavka paralele: Ivo Andri} i Milo{ Crwanski”. N. V.

Sunce tera na ~e{kawe Visoke temperature i jako sunce uzrokuje kod mnogih osoba promene na ko`i, zato je va`no biti oprezan prilikom izlagawa tokom letweg perioda. No, sunce je ovih dana toliko jako da je alergiju mogu}e dobiti i na putu do posla ili do ku}e, a ne samo le`awem na pla`i i direktnom izlagawu UV zracima. Osip na ko`i ili neka druga ko`na alergija ~esti su slu~ajevi, ka`u lekari anga`ovani na gradskom kupali{tu. Alergija na sunce se naj~e{}e manifestuje kao nadra`uju}i osip na vratu, na pregibima ruku i nogu, a javqa se nekoliko sati nakon izlagawa suncu. Posle izbijawa osipa obi~no sledi wegovo otvrdnu}e, zatim se javqa svrab, a ako se ni{ta ne preduzme, promena se obi~no povla~i sama od sebe za nekoliko dana. - Ako vam izbije osip na telu, nemojte da pani~ite, nego ga tretirajte na isti na~in kao {to biste tretirali i obi~nu opekotinu. Najboqe je na zahva}eno mesto {to pre staviti

Besplatni pregledi mlade`a Broj melanoma, odnosno zlo}udnih mlade`a, dosegao je zabriwavaju}e brojke, i svake godine raste kao nijedno drugo maligno oboqewe. I ove godine, kao i lane, tokom leta se odr`ava akcija „Ko`a pamti“, u okviru koje su gra|ani mogli da pregledaju besplatno mlade`e, a nakon leta akcija je nastavqena u okviru kampawe „Otvorena vrata Doma zdravqa“.

^ITAOCI PI[U SMS

hladnu oblogu, a ako vas mu~e bolovi, poku{ajte da ih spre~ite paracetamolom. Ukoliko procenite da za tim ima potrebe, idite kod dermatologa koji }e pretragama iskqu~iti neke druge bolesti koje bi mogle da budu u osnovi va{e alergijske reakcije – savetuju lekari sa [tranda. U ve}ini slu~ajeva je samo u pitawu fotosenzibilnost, odnosno preosetqivost na svetlost, a to se mo`e utvrditi dijagnosti~kom metodom poznatom kao fototestirawe. Najboqi recept za spre~avawe fotodermatoza jeste postepeno izlagawe suncu, uz pomo} kreme za sun~awe koja, po mogu}stvu, sadr`i cinkov oksid ili silicijum-dioksid. Ko`a se najboqe {titi od sunca ako se napoqe ne izlazi od 10 do 17 sati, me|utim ako se ipak izlazi na sunce u tom periodu, va`no je boraviti u hladovini, sa {e{irom na glavi i komotnom, tankom i svetlom ode}om dugih rukava. I. Brcan

065/47-66-452 & 063/366-977

„... I u jarmu skapaj”

Foto: R. Hayi}

Biblioteka za sve

Gradska biblioteka pokrenula je novi projekat pod nazivom “Biblioteka za sve”, u saradwi sa Dru{tvom za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama, pod pokroviteqstvom Ministarstva kulture Republike Srbije. Projekat traje {est meseci, tokom kojih }e 10 volontera voditi literarne radionice sa 20 lica sa intelektualnim te{ko}ama, pribli`avaju}i im bibliote~ke fondove i kwi`evne sadr`aje. Iskustvo sakupqeno za vreme radionica bi}e objavqeno u priru~niku-vodi~u bibliotekarima pri radu sa osobama sa invaliditetom, koji }e biti distribuiran biblioteka {irom Vojvodine. Obuka za volontere na temu “Vo|ewe literarnih radionica” odr`a}e se 17. avgusta u 16 ~asova u ~itaonici Gradske biblioteke. N. V.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 7.30 do 9 sati Ulica bate Brki}a od broja 26 do 32, Ulica bra}e Drowak 15 i 17, Mesna zajednica, skloni{te, od 9 do 10 sati Ulica Marka Miqanova od 1 do 13, [umadijska 24 i 27, Ulica Du{ana Vasiqeva 1, od 8 do 12 sati deo Ulice Marije Bursa}, od Ulice Stavana Sin|eli}a prema Veterniku. Bano{tor: od 8.30 do 13 sati vikend naseqe Kru{evqe. ^ortanovci: od 8.30 do 13 sati deo naseqa Borov gaj. Rakovac: od 8.30 do 12 sati deo naseqa Dumbovo. Futog: od 8 do 11.30 sati deo naseqa od Poqoprivredne {kole prema Bege~u.

Danas u Srbiji, gde je stopa nezaposlenosti jedna od najve}ih u Evropi, nije nikakva retkost na}i firme u kojima je radno vreme kao u najcrwim danima kapitalizma u 18. i 19. veku. Ropstvo je u Srbiji zabraweno, ali {ta je onda ~etrnaesto~asovno radno vreme? Ako radnik za prekovremeni rad dobija „slobodne dane“, mo`e li negde za to da kupi ne{to ili da plati komunalije „slobodnim danima“? Mo`da je ovo ipak feudalna demokratija ili ne{to sli~no. 062/510... *** Ko je ovde lud? JKP Put skida zdrav asfalt u centru i mewa ga novim na kolovozu gde ina~e i nema saobra}aja, po hitnom postupku bez tendera. Po peti put su pompezno najavqeni radovi na Suboti~kom bulevaru, a radnici su za deset dana uradili posao koji se mo`e uraditi za dan. JKP Parking servis obele`ava postoje}e parkinge da bi kupio hara~ od stanovnika... Javna komunalna preduze}a su legla korupcije, nerada i pqa~ke gra|ana! 064/3191... *** Jedan Mali Ki}a - ku~e staro oko 3 meseca, me{anac bele boje na drap fleke, sa skra}enim re-

pi}em, nestao je 26. jula iz ku}e na Adicama u Ulici Petra Lubarde 2. Molimo dobre i drage qude da nam vrate na{eg Ki}u, uz nov~anu nagradu. Hvala svima. Slobodan 064/3023307 064/ 3023... *** Tadi}u, ili si kukavica ili nisi pametan. Najve}i izazov ovog dru{tva je ~iwenica da ne mo`e da se `ivi od svog rada, a ne Kosovo. To ti{ti tvoje gra|ane ali ne vas malobrojne kojima kao da sve pada s neba. Jesmo vas podr`ali ali nas mrcvarite, prodajete maglu. Ideje iz va{eg kabineta su jalove. Nemojte vi{e nikada spomiwati va{e porodi~no nasle|e, brukate se. I nismo glasali za politiku koju vodite. Tadi}u, lutaju}i kamen ru{i tvoju zemqu, privredu, gra|anstvo. To treba da ti je najva`nija briga. Mani se ti Ju`ne Amerike i ostalih zemaqa koje

}e da kubure sa odlukom MSP. Ali posle tog aplauza, ko }e tebe ubediti da srqa{ ko u magli. Nema druge Tadi}u, svi na prosek plata i da vam sti`u redovno ili neredovno u zavisnosti od zacrtanog priliva u buxet. Pa pri~ajte o Kosovu do mile voqe. Brzo }e vam ta tema biti deveta rupa na svirali. Prvo }e vam se `ene iznervirati, pa razma`ena deca. Mo`da na kraju i ispadne ne{to od vas. 064/1655... *** ^itam ovih dana kako je ~uvena suboti~ka „Fidelinka“ u ste~aju, pa odakle im pare da u Novom Sadu i z najmquju skupe lokale i otvaraju pekare? Upravo to rade u ulici Lasla Gala ovih dana. 065/5037... *** Grad Novi Sad je du`an da obavesti svoje gra|ane, za{to je u izgradwi {kole „Milan Petrovi}“ na Novom nasequ prebacio pare GPP „Grading“, ako to

preduze}e ne mo`e da izvede radove i anga`uje podizvo|a~a „Home invest“. [ta to zna~i, sem da u poslu ima dve, tri ruke. I svako {trpne po malo. Sve ruke zadovoqne, sem radni~kih koje jo{ ~ekaju platu. 064/1751... *** Po{tovawe prof. Mariji Zgomba, koja celu sezonu u~i na{e eksperte o prskawu komaraca. Za 15 dana provedenih u Nik{i}u i Igalu, dakle u unutra{wosti i na obali, nisam videla nijednog komarca!!! Mo`e biti da su Crnogorci ve`bali ga|awe na komarcima, ali pre }e biti da su qudi na vreme odlu~ili kad i ~ime da obave posao. I, naro~ito, ko da ga obavi stru~no. A mo`da }e kod nas slede}e godine Zavod za za{titu spomenika kulture dobiti na tenderu posao uni{tavawa komaraca, ako mu grad bude dugovao pare?! A nama-kako bude. 064/1947... *** Ve} danima se vitlam sa jednom (ni~ijom) keru{om u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a oko broja 13. Ima ku~i}e pa kidi{e na sve. Tuda prolazim i sa malim detetom i uvek ista stvar. Nisam jedina, reagujte... 064/2369...


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak6.avgust2010.

9

U PONEDEQAK RAZRE[EWE PRI^E OKO „PARK SITIJA”

„Aleksandar” kupuje „Vondel kapital” Deo dokumentacije o preuzimawu “Vondel kapitala” od strane “Alksandar gradwe” potpisan je ju~e, ali se ~ekaju odre|eni papiri iz Holandije, te }e ceo posao oko sporazumnog preuzimawa biti zavr{en najverovatnije u ponedeqak, ka`e za “Dnevnik” Vladimir Gogoqev iz “Vondel kapitala”. Po wegovim re~ima, “Aleksandar” bi tako postao vlasnik ovog preduze}a i wegovog projekta “Park siti” na uglu [ekspirove ulice i Ulice narodnog fronta. Gogoqev je ponovio da }e na taj na~in biti izmireni i izvo|a~i radova i kupci stanova, te niko ne}e biti uskra}en za ulo`eni novac i rad. Da podsetimo, „Park

siti“ je trebalo da bude gotov i useqiv u oktobru pro{le godine, a vrednost radova kompleksa koji se sastoji od ~etiri lamele A, B, C i D bila je 45 miliona evra. U ranijim izjavama za na{ list, u ovoj firmi je re~eno da je lamela A, odnosno zgrada bli`a limanskoj op{tini, kompletno prodata i tu ne}e biti stanara. Svojevremeno je planirano i da u ovom kompleksu budu otvoreni slovena~ki „Tu{“, potom nema~ki DM, nema~ki lanac restorana italijanske kuhiwe „Vapijano“, novosadski kafe „Makijato“ i mnogi drugi. Tada je re~eno i da je kompletnu zgradu A kupila novosadska kompanija „DMS“, a polovinu zgrade B

firma „Mikronas“ iz Novog Sada, koja se tako|e bavi visokim tehnologijama. Kompleks zgrada, simboli~no nazvan „Park siti“, sa preko 60.000 metara kvadratih, ima 280 stanova i luksuznih apartmana povr{ine od 30 do 420 metara kvadratnih, kao i podzemnu gara`u sa oko 400 gara`nih mesta. Pojedini stanovi, ~iji kvadrat je stajao i do 2.200 evra, imaju svoje bazene, opremqeni su „nevidqivim“ klimama, liftovi vode direktno u stanove i kre}u se tri metra u sekundi, a osvetqewe se programira. Zemqi{te na ovoj parceli je zakupqeno na 80 godina po ceni od oko 500 miliona dinara. S. K.

„VODOVOD” DEMANTOVAO MEDIJSKE NAVODE O CRVIMA U VODI, A BRANKO BJELAJAC PORU^UJE:

Da je voda zaga|ena, slavine bi bile suve - Da je voda neispravna, slavine bi bile suve. Zar zaista neko mo`e da pomisli da }e “Vodovod i kanalizacija” dozvoliti da Novosa|ani piju zdravstveno neispravnu vodu? Pa, mi smo prvi koji }emo uzbu-

panika me|u gra|anima, {to }e imati za posledicu smawene prihode preduze}a izme|u 20 i 30 miliona dinara, kao i zadatak da se povrati poverewe u ispravnost vode iz gradskog sistema. Prema wegovim re~ima, ne

Mikroorganizmi u rezervoaru Prema analizama vode koje je ju~e uradio Institut za javno zdravqe Vojvodine, navedeno je da su prona|eni “biolo{ki indikatori” u rezervoaru u fabrici vode. Ovo zapravo zna~i da su prona|eni mikroorganizmi, {to opet treba da inicira odgovaraju}e mere “Vodovoda” kako bi ih suzbio. Tako|e, u izve{taju Instituta stoji da su ponedeqak i utorak uzorci iz vodovodne mre`e bili hemijsko i biolo{ki ispravni. Iz ove institucije najavquju mogu}nost da voda bude mikorbiolo{ki, hemijsko i bilo{ki “nestabilnog kvaliteta”, zbog tehni~ko-tehnolo{kih postupaka “Vodovoda”.

Direktor „Vodovoda” ispija ~a{u „~esmova~e”

niti javnost o tome – izjavio je ju~e direktor “Vodovoda i kanalizacije” Branko Bjelajac, demonstrativno ispijaju}i ~a{u vode iz gradskog vodovoda pred okupqenim novinarima na konferenciji za medije. Bjelajac je naveo da su, zbog “izrazito proizvoqnih” stavova iznetih u listu “Blic” o “crvima u vodi”, ugro`eni javni mir i bezbednost, te izazvana

haosa. Bjelajac je istakao da mu stoga nije jasan potez Instituta za javno zdravqe Vojvodine, koji obavqa nezavisnu kontrolu vode i koji je obznanio da je u jednom uzorku prona|ena nematoda, iako takav nalaz mora da se potvrdi u naredna tri uzorka da bi, po propisima, i zvani~no bila utvr|ena ugro`enost zdravqa qudi. - Prona|ena je jedna nematoda u 10 litara vode. To je kao kada bi neko prona{ao jednog ~oveka u Crnom moru. I ta neispravnost prona|ena je u rezervoaru, gde jo{ mo`emo da interveni{emo hlorom i @avelovom vodom, {to smo i u~inili, i izve{taj Instituta ka`e da su Novosa|ani na svih 18 mesta u vodovodnoj mre`i koja se kontroli{u pili ispravnu vodu – istakao je Bjelajac. Wemu nije jasno {ta je ciq ovog uzbuwivawa javnosti, ali je ukazao da je enormno porasla potro{wa fla{irane vode, koja je, po wegovim re~ima, 1.000 puta skupqa od vode iz ~esme, a da se isto toliko re|e kontroli{e wen kvalitet. - Mi sada proveravamo vodu svakog sata. Ionako smo du`ni da pratimo kvalitet na bunarima, u dovodnicima, pre i posle

Prona|ena je jedna nematoda u 10 litara vode, a to je kao kada bi neko prona{ao jednog ~oveka u Crnom moru (Branko Bjelajac) postoji nijedan proizvod u dr`avi koji se vi{e kontroli{e od vode iz vodovoda, a obave{tavawe o kvalitetu vode je strogo proceduralno utvr|eno, kako ne bi do{lo do {irewa panike i

filtera i u samom rezervoaru, gde je posledwa stanica pred pu{tawe u mre`u. Na{a laboratorija ne daje informacije o kvalitetu vode, jer mi sve nepravilnosti ispravimo pred pu-

Foto: G. Jovi}

PORED SPOMEN-SKULPTURE „@AR PTICA”

Pomen `rtvama „Oluje” Polagawem venaca i paqewem 15 sve}a, za svaku godinu proteklu od operacije „Oluja“ u Hrvatskoj, ju~e su ~lanovi Udru`ewa „Patriotski front“ odr`ali pomen `rtvama. Polagawem venaca kraj spomen-skulpture „@ar ptica“ na Platou mira kod Spensa, ciq grupe bio je da se tu`an datum i doga|aji iz 1995. godine nikada ne zaborave. ^lanovi udru`ewa delili su i stari hleb i konzerve, kao podsetnik na dane iz bliske istorije. Prema re~ima predsednika „Patriotskog fronta“ Zorana Vrane-

{evi}a misija je da se stradawe naroda i `alostan datum - 4. avgust, nikada ne zaborave. - Proterivawe naroda sa ogwi{ta po~elo je pre 15 godina. To je bilo etni~ko ~i{}ewe, a procene su da je izme|u 250.000 i 350.000 qudi nasilno napustilo domove. Tu`no je {to se tog datuma kod nas odr`avaju komemorativni skupovi, dok se u Hrvatskoj slavi. Poenta je da „Oluja“ traje i danas, i da joj, na `alost, leka nema - kazao je on. Gradski i pokrajinski zvani~nici nisu do{li na skup. S. T.

JU^E KOD TRGA MLADENACA

Napadnuti radnici „^isto}e” U okolini Trga mladenaca, ju~e u prepodnevnim ~asovima dogodio se incident u kom su napadnuti radnici Slu`be za izno{ewe sme}a JKP “^isto}a“, prilikom obavqawa redovnih du`nosti, saop{teno je iz ovog preduze}a. Iz “^isto}e”apeluju na gra|ane da imaju strpqewa i ne ometaju radnike u poslu, posebno u uskim i frekventnim ulicama u kojima je ote`ano kretawe autosme}ara. Incident je prijavqen nadle`nim organima. Kako smo jo{ saznali u “^isto}i” niko od radnika nije povre|en u ovom nemilom doga|aju. N. V. {tawe u gradski sistem – rekao je Bjelajac. Posledice ove “afere” jesu da }e “Vodovod” isprati rezervoar u fabrici vode, koji je star oko 50 godina, {to }e izazvati pad pritiska u celoj mre`i. Najavqeno je i da }e biti izgra|en nov rezervoar, a da }e u, sad ve} zastareli, proces prerade vode biti ugra|ene linije sa aktivnim ugqem i ozonskim pre~ista~em, koji }e eliminisati svako mogu}e zaga|ewe vode u gradskom vodovodu. - Problem je u tome {to “Vodovod” ima postrojewe za preradu kakvo ima. Mi sirovu vodu dobijamo iz podzemqa, odakle sti`e uglavnom iz Dunava. Naravno, svake godine kada su visoki vodostaji imamo pote{ko}a sa raznim mikrobiolo{kim zaga|ewima, ali zato smo tu, da to elimini{emo. Ove godine pokrenu}emo tender za nabavku ozoni i GAU linija u fabrici i tada }emo imati sistem koji }e sve ne~isto}e otklawati – najavio je Bjelajac. S. Krsti}

NOVI SAD SVE BLI@I ESTONSKOM INTERNET RECEPTU

Surfovawe potiskuje letwu literaturu Na op{te zadovoqstvo mnogih Novosa|ana i putnika namernika, preduze}e “Informatika” je pre osam meseci postavilo be`i~ni internet u u`em i {irem centru grada. Ceo projekat je osmislilo i finansiralo ovo preduze}e, a projekat vredi oko milion dinara. Do sada je internet postavqen u Dunavskoj ulici, Zmaj Jovinoj, u Ulici Modene, na Trgu slobode i u Katoli~koj porti. Tako|e, oni koji imaju lap-

korisnik preko “Oriona” automatski ukqu~en na net. „Informatikin“ be`i~ni internet je besplatan. Kori{}ewe je vrlo jednostavno, ime mre`e je „gradnovisad“, a korisni~ko ime i lozikna su „gost“ i „gost“. Tako da svi koji imaju lap-top i `ele da koriste internet u pokrivenim delovima grada mogu da sednu u kafi} ili na klupu, da se uloguju i da ga koriste kao da su kod ku}e. Predvi|en je za surfovawe i gle-

PREKINUT [TRAJK, SLEDI SOCIJALNI DIJALOG

U „Novkabelu” od danas radno U „Novkabelu“ je danas radno, a od ponedeqka kre}u pregovoru poslodavca i sindikata u vezi potpisivawa kolektivnog ugovara - izjavio je predsednik sindikata u ovom preduze}u Milutin Lo{i}. Kazao je da je o tome postignut ju~e sporazum dve strane posle tri dana {trajkovawa, u kojem su, kako nagla{ava, bili skoro svi zaposleni. Lo{i} isti~e da je za materijalni polo`aj zaposlenih u „Novkabelu“, ali uop{te i u svim fabrikama u Srbiji, odgovorna sindikalna centrala - Savez samostalnog sindikata Srbije, koja je u Socijalno - ekonomskom savetu prihvatila da se zamrzne op{ti kolektivni ugovor i tako stala na stranu poslodavaca, prepustila ih da se bore sa vlasnicima preduze}a za ekonomski status zaposlenih. - U pregovorima }emo insistirati da visina otpremnine bude

najmawe 200 evra po godini sta`a, a utvrdi}emo i druga radni~ka primawa - naveo je Lo{i}. U „Novkabelu“ je zapelo oko visine otpremine za tehnolo{ki vi{ak koja nije utvr|ena, a poslodavac namera da otpusti 181 radnika. [trajk u preduze}u bio je osoben po tome {to se po

nih u`adi“ budu ravnopravni s ostalim zaposlenima. Sindikat je, ina~e, poslao zahtev Agenciji za privatizaciju da se ugovor o prodaji s kompanijom Ist Point raskine.Smatra da obim proizvodwe na godi{wem nivou nije bio u visini 75 odsto od ostvarene proizvodwe u

Direktor „Novkabela“ Dragan Cvetkovi} obe}ao je ju~e da }e novac od prodaje pogona biti preusmeren za otpremnine tehnolo{kom vi{ku prvi put nije {trajkovalo zbog ka{ewa plata, koje su redovne, ve} zbog nezadovoqstva sindikata obimom proizvodwe, smawena sume novca za investiciona ulagawa komapnije Ist Poimt i namere da se proda pogon „Metalna u`ad“. Tokom ju~era{eweg razgovora s poslovodstvom sindikat je pristao da se pogon proda pod uslovom da zaposleni iz „Metal-

2005. godini, kako je navedeno ugovorom o prodaji. Zbog toga je mi{qewa da u preduze}u ni ne mo`e da bude vi{ka radnika. Direktor „Novkabela“ Dragan Cvetkovi} obe}ao je ju~e da }e novac od prodaje pogona biti preusmeren za otpremnine tehnolo{kom vi{ku. Tako|e nagla{ava da Ist Point ima predlog kolektivnog ugovora koji va`i u

wihovoj fabrici u Sevojnu, ali da da }e od ponedeqka o tome voditi socijalni dijalog sa sindikatom i videti {ta oni predla`u. Ranije je kazao da je revizorska ku}a utvrdila da se po{tuje ugovor o prodaji u vezi obima proizvodwe. I Sindikat je od Agencije za privatizaciju tako|e dobio dopis da ugovor u tom delu nije prekr{en, ali predsednik sindikata Lo{i} skre}e pa`wu da to nije Agencija potkrepila dokazima. Ina~e, za sada je Agencija za privatizaciju iza{la u susret kupcu, kompnaniji sprskog bizmismena Zorana Drakuli}a. Odobrila je da se suma novca za investicije prepolovi na dva miliona evra. I taj novac nije ulo`en u investicije, ve} je kupqen repromaterijal, bakar ~ija je koli~ina dovoqna za mese~nu proizvodwu kablova. Z. Deli}

Na`alost, neki su slobodu surfovawa shvatili malo previ{e bukvalno

top mogu da surfuju do mile voqe i u Dunavskom i Limanskom parku, na keju, kao i na Petrovaradinskoj tvr|avi, a uskoro }e to mo}i da ~ine i u Futo{kom parku. Isto tako i oni koji vole da idu na [trand mogu, ukoliko to `ele, da na pla`u ponesu lap-top i da surfuju do mile voqe. Bez obzira {to ”Informatika” tamo nije osposobila be`i~ni internet, od portparola tog preduze}a Ivana No`ini}a saznajemo da je to u~inio privatni teleoperater, kompanija “Orion”. - Ovo je ve} druga godina da nam ova firma pokriva kupali{te, jer se pokazalo da gra|ani ~esto nose lap-top i na pla`u. Ipak, nadamo se da }e u skorije vreme [trand biti pokriven internetom koji postavqa “Informatika – rekao je No`ini}, dodaju}i da je

Foto: R. Hayi}

dawe mejlova, a mo`e da se ode i na kod nas najpopularniju dru{tvenu mre`u „Fejsbuk“. Nije predvi|en za poslovne korisnike, a preko wega ne mo`e da se u|e ni na porno sajtove, jer je pristup zabrawen – obja{wava za na{ list potrparol u preduze}u “Informatika” Gordana Gale{ev. U ovom preduze}u ka`u da }e se potruditi da i druge delove grada pokriju besplatnim be`i~nim internetom, a u bliskoj budu}nosti planira se postavqawe sistema u kvartovskim delovima grada; tako da se u bliskoj budu}nosti mo`e o~ekivati da be`i~nim interetom bude pokriven ~itav grad. Be`i~ni internet deo je projekta razvoja telekomunikacione infrastrukture u Novom Sadu, u okviru kojeg je po gradu postavqeno i 700 kamera za video nadzor. Q. Na.


petak6.avgust2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

OSNOVANO UDRU@EWE NAUTI^ARA

Pristan pokrenuo lavinu APATIN: Dvadesetak Apatinaca, qubiteqa nautike, vlasnika plovila i qubiteqa Dunava osnovalo je Udru`ewe nauti~ara na ~elu sa Mla|om Mandi}em, koje }e promovisati Apatin i Dunav i nastojati da se sa~uva podru~je „Gorweg Podunavqa”, specijalnog rezervata prirode. Apatin ima sve uslove za razvoj nauti~kog turizma jer ima Me|unarodnu marinu, pristan ali i sve vi{e qubiteqa Dunava i prirode. Da je sve vi{e Apatinaca koji `ele da se provozaju Dunavom i upoznaju ovu reku potvr|uje i Ne|a Stan~evi} koji na reci putuje sa svojim brodi}em „Galija” sam ili u dru{tvu sa prijateqima i poznanicima. Nedavno je, kako je rekao, u Apatinu registrovana i Agencija za prevoz putnika na Dunavu pa se o~ekuje da }e naredne godine biti mogu}e ostvariti `equ onima koji nemaju svoja plovila da putuju Dunavom. Apatinac Igor Mandi} ima u planu da u marini ponudi razne vrste usluga koje bi mogli koristiti doma}i ali i strani nauti~ari kada uplove u marinu. - @eqa mi je da za`ivi ono o ~emu se godinama pri~a, a to je da se {to vi{e qudi okrene reci i da ona bude mesto gde }e se qudi me|usobno upoznavati, dru`iti, spajati. ^iwenica je da su ovo te{ka vremena i da je za razvoj nautike i nauti~kog turizma neophodna i pomo} dr`ave jer trenutno su obeveze onih koji imaju plovila previsoke. Verujem da }emo kao Udru`ewe, zajedno sa drugima uspeti da se izborimo za povoqnije uslove dr`awa

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek " (18), "Seks i grad 2" (19.45, 22) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Pejntbol" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od srede u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Deva Dobrosavqevi}, Radmila Brkqa~, Katarina Jeli}, Branislava Crnogorac i Marija Radovi} iz Novog Sada, Bojana Keri} iz Petrovaradina, Svetlana Ili} iz Rumenke, Sla|ana Petrov iz Bege~a, Ana Horvat i Violeta @i{ka iz Selen~e i Timea Ujhazi iz Ba~kog Petrovog Sela. DE^AKE: Silvija Val, Oqa Duki}, Qiqana Jovanovi}, Tijana [evi}–Jakovqevi} i Arijeta Murseqi iz Novog Sada, Milena Jani~i} iz Futoga, Jasmina Agbaba iz Temerina, Gorana Maksimovi} iz \ur|eva i Ivana Topi} iz Maradika.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Stojan Stojana Bosanac (1945) u 11.45 sati, Slavojka Mirka Ili~i}-Toma{ (1959) u 12.30, Milan Jova Powevi} (1924) u 13.15, Vawa @ivana Mirkov-Uskokovi} (1973) u 14, Aleksandar \or|a Lasti} (1947) u 14.45, Du{an Vase Vu~eni} (1926) u 15.30 i Dragan Milivoja Miji} (1951) u 16.15. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawena Koviqka Svetozara Crepuli} (1923) u 15 sati.

TELEFONI

U Vojvodini je planirana izgradwa 13 primarnih marina i jo{ deset na ostalim delovima Dunava. Tako|e je predvi|ena i izgradwa marine na Tisi i na Moravi. Osim toga predvi|eno je da se i Tami{ vrati u plovini sistem a u prvoj fazi izmuqavawe bi bilo do Opova a potom sve do Ja{e Tomi}a brodi}a i drugih plovila jer sve ovo treba da donese i prihod lokalnoj samoupravi i dr`avi - rekao je Dragoqub Cveti~anin. Nauti~ki turizam bele`i porast kako po interesovawu qudi tako i po broju onih koji imaju svoja plovila ali isto tako i broju udru`ewa koja se bave vesla~kim i jedrili~arskim sportom.

- Neophodno je da se stvore uslovi za prihvat nauti~ara i stoga mi je drago da vidim da ste vi u Apatinu zavr{ili jedan izuzetan projekat - Me|unarodnu marinu. U februaru ove godine, na inicijativu Privredne komore i grupacije za nauti~ki turizam formirano je Klaster udru`ewe NAUTUS sa zadatkom da se promovi{e nauti~ki turizam i da se formiraju nauti~ki centri na Dunavu ali i na drugim rekama i kanalima. U prvoj fazi predvi|ena je izgradwa ~etiri centra - u Apatinu kao ulazne luke, u Novom Sadu i Beogradu, kao glavnim gradovima Vojvodine, odnosno Srbije i u Kladovu kao izlaznoj luci - rekao je predsednik Nadzornog odbora Nauti~kog saveza Srbije Milan Stefanovi}. Projekat je zavr{en i o~ekujemo da }emo obezbediti novac. Nakon toga gradi}e se nauti~ki informativni centri i u ostalim marinama na Dunavu ali i na Tisi, Tami{u i Moravi. J. Prel~ec

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

U planu 13 glavnih marina

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

DOK SE ^EKA PRIHVATILI[TE ZA @IVOTIWE

- Kako zakon nala`e proradi}e i zoohigijeni~arska slu`ba koja }e lutalice sklawati sa ulica – ka`e Quboja. Prema podacima sa Infektivnog odeqewa ove godine pomo} lekara zbog ujeda `ivotiwa zatra`ila je 91 osoba. Vakcinisano je wih 36,

11

OBNAVQA SE BE^EJSKI „HRAM SPORTOVA”

Ujedi pasa grizu lokalnu kasu KIKINDA: Od po~etka godine do 1. avgusta 14 gra|ana kikindske op{tine podnelo je tu`bu protiv op{tine Kikinda zbog ujeda pasa lutalica. Tim gra|anima je u vansudskim poravnawima ispla}eno u proseku 60 hiqada dinara, a od po~etka godine na ime od{tete ispla}eno je 850 hiqada dinara. Kako je istakao na~elnik Op{tinske uprave Branko Quboja u 2009. godini bilo je ukupno ~etiri tu`be i tada je ispla}eno na ime od{tete 235 hiqada dinara. - Lokalna samouprava ide na vansudska poravwawa kako bi izbegli sudske tro{kove – objasnio je Branko Quboja. – Ne tra`imo dokazivawe da li je la`ni ili pravi napad, jer je obavezno da se prilo`i medicinska dokumentacija. Svaki gra|anin koji je dobio od{tetu ima urednu medicinsku dokumentaciju kao dokaz. Najvi{a naknada ispla}ena je za dva napada kada je pas lutalica povredio dva ~lana porodice. Tada je ispla}eno 100 hiqada dinara. Re{ewe za ovaj problem jeste skori zavr{etak Prihvatili{ta za pse i ma~ke lutalice.

petak6.avgust2010.

jer su `ivotiwe koje su ih ujele bile nepoznatog vlasnika. - Svaki tre}i pacijent koji je imao povredu od ujeda psa je vakcinisan – istakla je dr Dragiwa Markovqev, na~elnica Infektivnog odeqewa kikindske Bolnice – Ako je `ivotiwa nepoznata, ako se ne mo`e posmatrati ni pregledati, mora se reagovati jer tada smatramo da je potencijalno besna, ne smemo da rizikujemo da povre|eni oboli. Za{tita se sastoji u davawu seruma i vakcina u periodu od 21 dana od povre|ivawa. ^e{}e stradaju deca i mladi; deca jer poku{avaju da pomiluju `ivotiwe, da se igraju sa wima, a mladi jer se vi{e kre}u. Dve tre}ine ovakvih povre|ivawa dogodilo se u gradu. Dok ne bude osposobqeno Prihvatili{te za pse i ma~ke lutalice wih iz kikindske op{tine uklawa Zoohigijeni~arska slu`ba iz ]uprije. Za godinu dana ukloweno je 750 pasa i ma~aka lutalica, a op{tina po psu pla}a 1.500 dinara. A. \uran

Od jeseni i invalidima lak{e u halu BE^EJ: Proletos je najavqena, ovih letwih dana zapo~eta, a po~etkom jeseni bi trebalo da bude zavr{ena rekonstrukcija delova OSC Mladost, posle ~ega bi be~ejski „hram sportova” trebalo da bude prilago|en i pristupa~an za sva invalidna lica. Novac za obnovu prilaza i ulaza u sportski centar, koji }e imati rampe s zvu~nom i svetlosnom signalizacijom i potpuno renovirawe svla~ionica i sanitarnih ~vorova u prizemqu i na prvom spratu, obezbedilo je Ministarstvo omladine i sporta u visini od 5,26 miliona dinara, a radovi su putem tendera povereni vaqevskoj firmi „Kej”. - Po zavr{etku radova ima}emo ne samo potpuno ure|ene svla~ionice, ve} i prilago|ene oso-

bama s invaliditetom. Imamo obe}awe izvo|a~a da }e sve biti gotovo u roku od 60 radnih dana rekao je direktor OSC Mladost Atila Kasa{. Imaju}i u vidu da je u velelepni objekat kraj Tise malo {ta ulagano od wegovog otvarawa 1987. godine, to zna~i da je mnogo toga sazrelo za popravke. Prioritet je, svakako, krov, ali je i pod u sportskoj dvorani odavno zreo za rekonstrukciju. - Kada bude sve gotovo, ima}emo optimalne uslove za rad u Be~eju i verujem da }e stonoteniska reprezentacija, ~iji sam ~lan, na}i vremena da u mom gradu odradi pripreme ili odigra neki me~ ka`e srebrna paraolimpijka iz Pekinga Borislava Beba Peri}Rankovi}. V. Jankov

KAKO LOKALNE SAMOUPRAVE [IROM VOJVODINE PUNE BUYETE Glavne kase u vojvo|anskim op{tinama, prema finansijskim izve{tajima polako se oporavqaju od pro{logodi{weg udara svetske krize koji je ih je ostavio bez o~ekivanih prihoda. Buxeti ~iji se obim svakodnevno smawivao zbog nezainteresovanosti investitora ali i sve maweg priliva izvornih prihoda, u~inili su rebalans veoma popularnim u 2009. Pou~eni iskustvom, op{tinski ~elnici {irom Vojvodine, ove godine bili su skromniji i ~ini se kase sveli na pravu meru. I pored toga kako sami priznaju imaju pote{ko}a da servisiraju preuzete obaveze zbog ~ega neki od wih pote`u za kreditnim aran`manima, dok se drugi poma`u pokrajinskim i republi~kim parama. Zbog smawenog priliva novca i Novi Sad je bio primoran da uradi rebalans buxeta koji je prvobitno bio projektovan na 15 milijardi i ne{to vi{e od ~etiristotine miliona dinara. - Rebalansom smo uskladili gradsku kasu sa prihodima, tako da bi do kraja godine trebalo da ostvarimo sve planirane investicije - ka`e Makari} i dodaje da je u prora~un ukalkulisan i ranije prepolovqen transfer novca iz Republike jer, za sada, od najava da }e transferi biti pove}ani, nema ni{ta. Zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri} da je najve}i deo tereta globalne ekonomske krize spu{ten na nivo lokalnih samouprava, zbog ~ega gra|ani imaju velike pote{ko}e. Kauri} je naglasio da se gradska uprava u Zrewaninu trudi da sve zapo~ete projekte

Op{tine od besparice spasavaju krediti i zavr{i, dobijawem novca iz pokrajinskog i republi~kog buxeta. - Suo~eni smo sa hroni~nim nedostatkom novca. Sve najave Vlade Srbije da }e pove}ati obim povratnih sredstava prema gradovima i op{tinama za sada nisu realizovane – primetio je na{ sagovornik, dodaju}i

Suo~eni smo sa hroni~nim nedostatkom novca. Sve najave Vlade Srbije da }e pove}ati obim povratnih sredstava prema gradovima i op{tinama za sada nisu realizovane (zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri}) da li~ni dohoci kasne po nekoliko dana, ali se ne ulazi u mese~ne zaostatke. - Nije lako to posti}i, jer su veliki socijalni pritisci na buxet – precizirao je on. Suboti~ki buxet je uve}an za pet odsto u odnosu na isti period predhodne godine moglo bi se re}i neplanirano jer su, kako obja{wava {efica finansija u Gradskoj upravi Dubravka Rodi}, napla}ena potra`ivawa iz ste~ajne mase, fabrike „Zorka”. Da nije bilo toga, buxet bio isti kao pro{logodi{wi. Zahvaquju}i „Metrou”, Suboti~ani ne{to boqe

Skoro polovina Be~ejaca nije izabrala lekara su zdravi i retko dolaze kod lekara, ali radi boqeg funkcionisawa primarne zdravstvene za{tite u be~ejskoj op{tini potrebno je da se registruju izborom svog lekara - naglasio je Kosjerina. Kosjerina je posetio Be~ej kako bi se upoznao sa problemima u ovoj ustanovi, a ujedno, bila je to prilika da se promovi{e pilot projekat „Podr{ka primeni kapitacije u primarnoj zdravstvenoj za{titi u Srbiji”. Direktor be~ejskog Doma zdravqa dr Sini{a [ija~i} je dodao da su sugra|anima na raspolagawu 22 lekara op{te prakse u svim objektima {est naseqenih mesta u op{tini i pridru`io se apelu da sugra|ani {to pre izaberu svog lekara. V. Jankov

Kompjuteri za Ba~ku Palanku BA^KA PALANKA: Zamenik pokrajinskog sekretara za rad, socijalnu politiku i ravnopravnost polova Nada Burmazovi} ju~e je uru~ila predstavnicima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Ba~koj Palanci ra~unarsku opremu. Istakla je da je u ovoj op{tini do posla do{lo 548 qudi zahvaquju}i pomo}i Pokrajinskog sekre-

Sombor u|e u kreditni aran`man sa komercijalnim bankama i tako pribavi dodatnih 199 miliona dinara. Time, ali i prebacivawem {est miliona dinara sa stavke teku}eg odr`avawa, buxet gradske Direkcije za izgradwu }e „nakvasati” sa 331 miliona na 544 miliona dinara. Da nije postignut ovakav aran`man pitawe je da li bi bilo para za projekat izgradwe puta od Ba~kog Mono{tora do Kupusine, sela u apatinskom ataru, za koji je NIP obezbedio 84 miliona dinara, uslovqavaju}i da se ovaj projekat realizuje uz ravnopravno,

isto toliko finansijsko u~e{}e Grada Sombora. Kada je decembra pro{le godine Skup{tina Op{tine Ba~ke Palanka usvajala buxet za 2010. godinu predvi|eno je da se u op{tinsku kasu slije jedva ne{to preko milijarde dinara. Oni koji su mislili da je to skromno sada }ute, jer je ispalo da su planeri bili realni. Kako je priliv skroman takve su i `eqe nove vlasti. Buxet kawi{ke op{tine za ovu godinu je na posledwoj sednici Skup{tine op{tine pove}an sa 680 na 785 miliona dinara, pri ~emu se najve}i deo odnosi na zadu`ivawe od 80 miliona dinara za kupovinu kasarne od Ministarstva odbrane Republike Srbije. Uzimaju}i u obzir i pove}awe buxeta, za prvi sedam meseci ostvarewe prihoda je 340 miliona dinara ili 43,3 odsto, ali prema re~ima na~elnika Odeqewe za buxet i finansije i lokalnu poresku administraciju Tibora Domonko{a, mnogo realnija je slika ako se izuzme iznos planiranog zadu`ivawa za kupovinu kasarne bez kojeg je ostvarewe buxetskih prihoda 48,2 odsto. - [to se ti~e ve}ih ulagawa koja su planirana u izgradwi komunalne infrastrukture u mesnim zajednicama, od izgrad-

we puteva, kanalizacije i drugog, ne ostvaruju se na predvi|enom nivou jer imamo smawewe naplate mesnog samodoprinosa za oko 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Imaju}i u vidu priliv u be~ejsku op{tinsku kasu na po~etku godine, kada se kretao na nivou oko 40 odsto, sada{we puwewe buxeta u visini oko 70 odsto je znatno podno{qivije, ali ne i zadovoqavaju}e. To ne mo`e ostati bez posledica po korisnike buxetskih sredstava, kojima se, uglavnom, proporcionalno prilivu upla}uju sredstva na wihove ra~une. Kako

Grad Sremska Mitrovica i op{tina In|ija za sada uspevaju da pokrpe sve buxetske rupe i veruju da }e tako biti do kraja ove godine. - Neke, mawe zna~ajne investicije odlo`ili smo za boqa vremena. Sre}om, nismo se kreditno zadu`ivali, pa od para koje pristi`u mo`emo ispuwavati planirane obaveze - ka`e Nedimovi}. Ekipa Dnevnika

DISKOTEKA „MANIJA” IZ VRDNIKA ZADAJE MNOGO GLAVOBOQE KOM[IJAMA

VESTI

BE^EJ: Do sada se tek oko 60 odsto gra|ana be~ejske op{tine registrovalo kod izabranog lekara. Po re~ima zamenika pokrajinskog sekretara za zdravstvo prof. dr Zdravka Kosjerine koji je ju~e obi{ao Dom zdravqa u Be~eju, taj broj bi trebalo da bude daleko ve}i u op{tini koja nije razu|ena, pogotovo {to }e kapitacija u narednom periodu da za`ivi. - Zato apelujemo na gra|ane koji nisu izabrali svog lekara da to u {to kra}em roku urade. Za{to? Iz jednostavnog razloga {to }e prihodi domova zdravqa i svakog pojedina~nog lekara zavisiti, izme|u ostalog, i od broja registrovanih pacijenata. Apel se posebno odnosi na populaciju gra|ana izme|u 19 i 45 godina starosti, koji

stoje sa investicijama u odnosu pro{lu godinu. Posle rebalansa nije stawena ni kasa somborske lokalne samouprave, ve} je naprotiv uve}ana za preko 200 miliona ali ne zahvaquju}i realnom rastu prihoda, ve} odluci odbornika Gradske Skup{tine da zarad ulagawa u infrastrukturu

ve} godinama buxet najve}e potiske op{tine nije investicioni, ve} ima socijalnu notu, to se sve svodi na „ga{ewe po`ara”. Jedino }e se kreditno zadu`ewe od 120 miliona dinara, od ~ega je oko 75 odsto upotrebqivo, biti usmereno na investiciona odr`avawa poput izrade projekata, cevovoda gradske Toplane, gasifikaciju i opremawe De~ijeg vrti}a „Labud Pejovi}“... Sve u svemu, nastavili se s ovakvim trendom puwewe buxeta, pod hitno }e morati da se uradi rebalans.

tarijata koji je investirao 121 milion dinara. Uru~ewu donacije prisustvovao je i pomo}nik direktora novosadske filijale NSZ Neboj{a Kuki}, a rukovodilac slu`be u Ba~koj Palanci Dragan Peri}, zahvalio se na donaciji i istakao da je pro{le godine u ovoj op{tini zaposleno 787 lica. M. Sd`.

Gosti be`e zbog glasne muzike VRDNIK: U Fru{kogorskoj ulici u Vrdniku,ali i u bli`oj okolini, petak, subota i nedeqa ve~e su dani mu~ewa za okolno stanovni{tvo. [kripe automobilske ko~nice, lete fla{e, tre{ti muzika, ponekad odjekne i po koji pi{toqski pucaw iz diskoteke „Tabu”, koja radi tri no}i sedmi~no,od smiraja – do zore, a nije retkost da policija mora intervenisati, da se neobuzdani mladi}i podgrejani alkoholon potuku, sevne no`... Pre ne{to vi{e od petnaest dana, ta~nije 18. jula, pred zoru u diskoteci „Tabu” do{lo je ponovo do obra~una dve grupe mladi}a, sevnuo je no`, jedan od prisutnih zavr{io je u Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici, jer je zadobio ubod no`em u stomak. Stanovnici Fru{kogorske ulice petkom uve~e sklawaju vozila sa parkinga, odvoze ih u druge ulice, jer, nikad se ne zna kada }e izbiti tu~a i {ta se sve mo`e desiti parkiranom vozilu na ulici. Za stanare nema sna, a stanovnici ba{ uzalud pi{u peticije, tra`e bar malo mira, me|utim, kao da se wihov glas ne ~uje. - Stanujem preko puta diskoteke, samo tri metra smo udaqeni, od preglasne muzike ne mo`e da se

`ivi, a pred zoru se ~uje pucwava iz pi{toqa, {kripa automobilskih guma, galama. Prozor na ku}i ne smem da otvorim, zaviruju mi u sobu, ubacuju sva{ta. Ne smem ni da pomislim kakva opasnost vreba da slu~ajno u diskoteci, koja je sva u lamepriji, izbije po`ar – pri~a Slavica Na|-Baji}.

bu” radi. Qudi ne mogu da spavaju, pa odlaze, tra`e mirnije mesto. - Zvao sam inspektore da im poka`em ispijene fla{e ba~ene na moj krov, ku}a mi je iza diskoteke. Larma, gu`va i muzika koja para u{i po celu no}, ne daju mi vi{e da `ivim. Vikendom ova na{a ulica li~i na rati{te. Na {ezdeset

Nemam nameru da zatvaram lokal Vlasnica diskoteke Nada A}i}, ka`e da ne vidi razlog za halabuku oko diskoteke, jer ona radi samo jednom nedeqno i to subotom. - Nemam nameru da zatvaram lokal, zato {to sada nekome smeta, a kada je taj isti dr`ao lokal onda nije bilo problema, ni oko buke, ni oko preglasne muzike. Kod mene su bile sve mogu}e inspekcije od turisti~ke pa do finansijske, lokal je prijavqen u Beogradu na mog brata, a o~igledno da }u ja biti primorana da umesto we otvorim kafi}, pa da radim svakodnevno. Na pona{awe gostiju van diskoteke ja nemogu da uti~em, ~ak i tu~a koja se desila nije bila unutra ve} van we - ka`e Nada A}i}. Stanovnici Fru{kogorske ulice su mirni qudi, imaju sobe za izdavawe za bawske goste, jer u hotelu „Termal” nema dovoqno le`aja pa bawski gosti spavaju kod doma}ina koji izdaju sobe. Dragoqub Krsti} ka`e da je na mukama, jer, vi{e ne mo`e izdavati sobu gostima. Svi ga napu{taju ~im do|e prvo ve~e kada diskoteka „Ta-

doma}ina iz ovog kraja potpisali smo peticiju i predali policiji. Oni nam odgovaraju da to sa diskotekom „Tabu” re{imo sa op{tinom. I u op{tini tako|e sle`u ramenima, kome mi da se `alimopita se Mihajlo Kongo. Sli~ne pri~e su i Trajka Krstanovskog, Marijana [ari}a, Svetlane i Konstantina Gu{i}a,

sve se svodi na to da tri no}i u sedmici ovi qudi ne mogu oka da sklope, od preglasne muzike, buke, galame i ekscesa koji se de{avaju u diskoteci „Tabu”. Vrdni~anima koji stanuju u neposrednoj blizini diskoteke „Tabu” dogorelo je do noktiju, `ive u haosu i jedino se nadaju da }e vlasnik diskoteke Nada A}i} ne{to preduzeti da svojim sugra|anima omogu}i bar malo mirnog sna za dane vikenda. Revoltirani Vrdni~ani obrati}e se i pokrajinskoj inspekciji, da vide, ho}e li wihov vapaj ~uti tr`i{na inspekcija Pokrajine, ili }e se sve to vrtiti u Irig i ostati sve po starom? S. Bojevi}


CRNA HRONIKA

petak6.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

12

NOVOSADSKA POLICIJA UBICAMA NEKADA RETKO ULAZI U TRAG

Za deceniju i po devet nerazre{enih ubistava „Nisan patfajnder” prodavan na lizing

U VI[EM SUDU U ZREWANINU SASLU[ANI OSUMWI^ENI ZA PREVARE S LIZINGOM

Tvrde da su im potpisi falsifikovani Istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu Goran Zec ju~e je oko devet sati saslu{avao sedmo~lanu grupu lica osumwi~enih da su po~inila krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja u saizvr{ila{tvu, tako {to su prevarom lizing ku}a prodali 24 automobila i za sebe pribavili korist od milion evra. Svoju odbranu pred istra`nim sudijom izneli su vlasnik preduze}a “Auto-start” Emil G. (58) iz Zrewanina, vlasnik foto-studija „Leo“ Leonardo N. (36) iz Zrewanina, vlasnik preduze}a „Gradiko“ Danilo R.

kome je drugi sud odredio pritvorsko zadr`avawe. Tako|e, Zec je potvrdio da }e za preostalom ~etvoricom osumwi~enih, koji su trenutno u bekstvu, biti raspisana poternica. Radi se o vlasniku preduze}a “Gagi}” Slavku L. (55) iz Qiga, vlasniku “Transkoma” Miodragu S. (48) iz Ni{a, vlasniku “Dragni} tima” Reqi D. (38) iz Nik{i}a i vlasniku “Dabra” Miroslavu X. (41) iz Kovina. Po navodima Ministarstva unutra{wih poslova, Nedeqko K. je od oktobra 2007. do maja 2009. godine organizovao grupu

Sedi{te preduze}a Emila G. u Zrewaninu

(36) iz Pan~eva, vlasnik firme “Je fen” Jovan P. (23) iz [apca, vlasnik “Trgokoopa” Dragan N. (54) iz Sremske Mitrovice, vlasnik “Brod prometa” Dejan M. (40) iz Beograda i Milan R. (35) iz Pan~eva. Oni su uhap{eni u nastavku akcije suzbijawa finansijskog kriminala, koju su sproveli Uprava kriminalisti~ke policije i Policijska uprava u Zrewaninu, u saradwi sa zrewaninskim Vi{im javnim tu`ila{tvom.

koja je otvarala i kupovala firme, a nakon toga sa~iwavala falsifikovanu dokumentaciju koja se odnosi na poslovawe tih preduze}a. Dokumentaciju su predavali lizing ku}ama ”Hipo Alpe-Adrija lizing”,”VBLservisiz”,”S-rent”,”EFG aset fin” i ”Unikredit rent” radi zakqu~ivawa ugovora o lizingu za kupovinu ukupno 24 luksuzna automobila, marke „nisan ikstrejl“, „nisan patfajnder“, „hjundai santa fe“, „folksvagen

Smrt Velibora Vu~urovi}a (1979), tekstopisca iz Feketi}a, koji je 27. marta ove godine ubijen u Novom Sadu, polako prerasta u pravu enigmu. U Vu~urevi}evoj biografiji ne postoji nijedna ta~ka koja bi ga povezala s kriminalnim aktivnostima i veruje se da je ubijen gre{kom.

vqaju samo osnov za sumwu, a ne i siguran i pouzdan dokaz da je okrivqeni i izvr{ilac ubistva. Nedvosmisleno je dokazano da su Predrag i Jelena bili u qubavnoj vezi, da su te ve~eri bili sami zakqu~ani u sobi, da je Jelena preminula od metka iz prona|enog pi{toqa. Me|utim,

Auto u kojem je spaqen Bojan Obradovi}

Posle nekoliko meseci tapkawa u mestu, porodica i prijateqi prona{li su na mestu zlo~ina metak. Me|utim, i taj trag je relativizovan i pitawe je da li ima veze s nesre}nom smr}u mladi}a. Istovremeno, operativci Policijske uprave u Novom Sadu jo{ uvek nisu uspeli da identifikuju po~inioce i prikupi dokaze protiv ubica wihovog penzionisanog kolege i operativca DB-a, nekada{we mis Vojvodine, nekoliko mladi}a iz kriminalnog podzemqa glavnog grada Vojvodine... Jedna od najmisterioznijih nasilnih smrti dogodila se 7. septembra 1995. godine, kada je Novosa|anka Jelena Molnar (1976), tada{wa mis Vojvodine, ubijena u sobi broj 113 hotela „Park“. Za ovo ubistvo svojevremeno je optu`en wen nekada{wi qubavnik s Cetiwa, ali je on na sudu oslobo|en optu`be. Stav tada{weg Okru`nog suda u Novom Sadu (koji je potvrdio i Vrhovni sud) bio je da svi izneti dokazi predsta-

VSS je ukazao i na to da postoji mogu}nost da je o{te}ena svojom nesmotreno{}u pri rukovawu oru`jem ispalila smrtonosni hitac sebi u glavu. Kada je policija do{la na lice mesta, telo ubijene devojke, }ebad i jastuci u sobi su ispomerani, a otisci prstiju s pi{toqa obrisani. Ne postoji nijedna zvani~no potvr|ena verzija onoga {to se kobne no}i dogodilo u sobi 113. Pre Vu~urovi}evog ubistva na Bulevaru Ja{e Tomi}a, posledwe nerazre{eno ubistvo kojim se bavi novosadska policija jeste likvidacija penzionisanog policajca i nekada{weg operativca DB-a i UBPOK-a Branka Glu{ice (1954). Poznato je da je Glu{ica ubijen iz vatrenog oru`ja i da je wegovo telo prona|eno 24. decembra 2009. godine u „jugu“ parkiranom u Ulici Vatroslava Jagi}a na Telepu. Po podacima kojima raspola`e Novinarski istra`iva~ki centar (NIC), broj nerasvetqenih ubistava ~ini oko deset od-

sto ukupnog broja tih dela. U policiji ocewuju da su wihovi slu`benici u rasvetqavawu ubistava pokazali „izuzetnu efikasnost“, i isti~u da i daqe kontinuirano i intenzivno rade na rasvetqavawu nerazja{wenih slu~ajeva. Me|u nerazre{enim ubistvima najvi{e je onih koji se mo-

Marka Kraqevi}a, u neposrednoj blizini SUP-a Novi Sad. O Samarxi}u se malo zna, osim da je bio iz @ivinica u Bosni i Hercegovini, kao i da je `iveo u elitnom delu grada – na Tatarskom brdu – i da je raznesen u „audiju A-6“. Nepoznat je i ubica \or|a Topi}a (1975), pripadni-

Branko Glu{ica ubijen u „jugu“

Nepoznati `enski le{ Radnici novosadskog Javnog komunalnog preduze}a „^isto}a“ 3. marta 2007. godine u ranim jutarwim satima prona{li su delove tela nepoznate `enske osobe. Qudske noge sa stopalima prona|ene su u Temerinskoj ulici u gomili otpada, a radnici na traci u hali za recikla`u, osim delova tela, prona{li su i delove garderobe, za koju se pretpostavqa da je pripadala `rtvi. gu nazvati „bezbednosno interesantnim“, odnosno o onima za koje se pretpostavqa da su u stvari planirane likvidacije ~lanova suprotstavqenih kriminalnih, zavi~ajnih i porodi~nih klanova. U tu grupu spadaju ubistva Ki}una Vilotijevi}a (1999. godine), \or|a Topi}a (2002), Vinka Pre-

ka kriminalne grupe Dalibora Ni{avi}a ^ode, koja se povezuje s ubistvima i dilovawem heroina u Novom Sadu. Topi} je li{en `ivota s vi{e hitaca iz vatrenog oru`ja u Fru{kogorskoj ulici, a na su|ewu „zemunskom klanu“ u Specijalnom sudu u Beogradu, jedan od optu`enih Aleksandar Simovi} rekao je da je Du{an Spasojevi} optu`io kasnijeg svedoka-saradnika Miladina Suvajxi}a \uru Mutavog da je zbog konkurencije ubio i Topi}a. ^etiri godine kasnije, 15. novembra 2006. godine, jutro je osvanulo s novim ubistvom na asfaltu. Le{ Vinka Predojevi}a (1961) iz Doboja prona|en je na predwem sedi{tu „forda mondeo“ bosanskohercegova~kih registarskih oznaka, parkiranom u Ulici Stevana Hristi}a na Novom nasequ. Predojevi} je hap{en 20 meseci ranije zbog sumwe da je poku{ao da ubije jednog Novosa|anina. Tako|e, u ribarskom nasequ Male ledine, u Petrovaradinu, 6.

Suze radosnice Dok su osumwi~eni i{~ekivali odluku istra`nog sudije Vi{eg suda u Zrewaninu o tome da li }e biti zadr`ani u pritvoru ili }e se na}i na slobodi, dru{tvo u sudskom hodniku su im, osim policijske pratwe i advokata odbrane, pravili i pojedini ~lanovi porodice. Kada je saop{teno da svi sem Emila G. mogu da idu svojim ku}ama, usledilo je radovawe, grqewe, a poneko od rodbine je ~ak i zaplakao od sre}e. Posle saslu{awa, istra`ni sudija je pritvor do 30 dana odredio samo osumwi~enom Emilu G., zbog bojazni da bi mogao uticati na svedoke, dok su ostali pu{teni da se brane sa slobode. – Na teret im se stavqa ukupno 18 krivi~nih dela. Svi osumwi~eni su izneli odbranu, niko se nije branio }utawem. Neki su tvrdili da su wihovi potpisi na lizing dokumentaciji falsifikovani i da su zloupotrebqeni pe~ati firme. Pojedinci su izjavili i da ne poznaju neke qude iz ove grupe – izjavio je za “Dnevnik” istra`ni sudija Goran Zec. On je podsetio na to da su krivi~nom prijavom obuhva}eni i vlasnik preduze}a “Lena stil” Nedeqko K. (37) iz Zrewanina, koji je u pritvoru u Centralnom zatvoru u Beogradu, i vlasnik firme „Bra}a Joji}“ Stevan J. (34) iz @iti{ta,

pasat“, ukupne vrednosti oko milion evra. Zatim su vozila prodavali, uz sa~iwenu falsifikovanu dokumentaciju, ispod tr`i{ne vrednosti, fizi~kim licima koja su ih registrovala na svoje ime. Na ovaj na~in grupa je preuzela i prodala 18 automobila. Ostalih {est nikada, za koje je lizing ku}ama prilagana la`na dokumentacija s nepostoje}im brojevima motora i {asija, nije ni uvezeno u Srbiju. Nakon odobravawa lizinga za {est nepostoje}ih automobila, novac koji je upla}en na ra~un DOO “Auto-start” iz Zrewanina osumwi~eni su podizali na osnovu falsifikovanih ra~una. Na opisani na~in navedena grupa je pribavila sebi korist od ukupno oko milion evra, i nanela {tetu lizing ku}ama u istom iznosu, u vidu nepla}awa lizing rata. @. Balaban

Vinko Predojevi} osvanuo mrtav u „fordu”

Doga|aji z 7. septembar 1995. – Tada{wa mis Vojvodine Jelena Molnar (1976) prona}ena mrtva u sobi 113 hotela „Park“ z 10. jul 1999. – Na Ki}una Vilotijevi}a (1959) nepoznati napada~ pucao iz vatrenog oru`ja na Limanu z 28. januar 2000. – Starica Dragica [ovqanski zadavqena u svom stanu u Skerli}evoj ulici z 10. jul 2002. – Tanasije Samaryi} (1961) iz @ivinica raznet bombom kad je sedao u svoj „audi A-6“ z 5. oktobar 2002. – Pripadnik kriminalne grupe \or|e Topi} (1975) likvidiran u Fru{kogorskoj ulici z 15. novembar 2006. – Dobojac poznat policiji Vinko Predojevi} (1961) osvanuo mrtav u „fordu“ na Satelitu z 6. april 2007. – Bojan Obradovi} (1979), povezivan s narkotr`i{tem, ubijen i zapaqen u ribarskom nasequ Male ledine z 24. decembar 2009. – Biv{i operativac DB-a Branko Glu{ica (1954) prona|en mrtav u „jugu“ u Ulici Vatroslava Jagi}a na Telepu z 27. mart 2010. – Tekstopisac iz Feketi}a Velibor Vu~urovi} (1979) upucan na Bulevaru Ja{e Tomi}a

\or|e Topi} likvidiran na ulici

dojevi}a (2006) i Bojana Obradovi}a (2007). Ki}un Vilotijevi} (1959) ubijen je na Limanu, kada je nepoznati ubica u wega pucao iz vatrenog oru`ja. Zlo~in se i daqe vodi kao nerasvetqen. Me|utim, u vezi s tim uvek se pomiwe sukob wegove porodice s jednom Nik{i}ankom, koji traje jo{ od osamdesetih godina pro{log veka. Navodno, wegov brat je, zbog ubistva iz bezobzirne osvete, osu|en na dvadeset godina zatvora, a `rtva je bila iz „suparni~ke“ familije. Me|usobnih krvavih obra~una me|u osobama iz dve crnogorske familije bilo je i pre i posle ubistva u Novom Sadu. Dve nerazre{ene likvidacije odigrale su se 2002. godine. Prvo je u julu bombom raznesen Tanasije Samarxi} (1961) u Ulici

aprila 2007. lokalni ribar je prona{ao zapaqen automobil marke „fijat stilo“, zrewaninskih registarskih oznaka, u kojem je bilo ugqenisano telo mu{ke osobe, za koju se kasnije ispostavilo da je Bojan Obradovi} Kum (1979), izbaciva~ u poznatom lokalu koji je povezivan s prodajom droga. U akciji pronala`ewa wegovih ubica uhap{eno je vi{e osoba iz Srbije i regiona, me|utim, one nikada nisu optu`ene za ubistvo, a neke od wih osu|ene su za dela u vezi s narkoticima. Iz ove pri~e potpuno „iska~e“ smrt starice Dragice [ovqanski (1928) koja je zadavqena je u svom stanu u Skerli}evoj ulici u Novom Sadu. Weno be`ivotno telo prona|eno je 28. januara 2000. godine, a po~inilac jo{ nije poznat. D. Apro


CRNA HRONIKA

DNEVNIK LISICE TROJICI ZBOG KRIJUM^AREWA

skom zadr`avawu do 48 sati zbog sumwe da su izvr{ili krivi~na dela nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija i neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. Policija je, prilikom hap{ewa, kod osumwi~enih prona{la 12 komada pi{toqa n. n. marke i kalibra, oko 2.000 komada municije razli~itog ka-

TE[KE OPTU@BE PROTIV JOCE AMSTERDAMA U SOFIJI

„Standard”: Joci} naru~io ubistvo bugarskog premijera Sreten Joci}, poznatiji po nadimku Joca Amsterdam, naru~io je atentat na bugarskog pre-

Sreten Joci}

padnika grupe „Ubice“ priznali su pod zakletvom da je bio planiran atentat na premijera. Po „Standardu“, ovo je drugi atentat koji je, navodno, Joci} pripremao protiv bugarskog premijera Borisova. Prvi je, kako pi{e list, pripreman tokom 2003. godine, kada je Farid Top~agi} uhap{en s dva ru~na baca~a na grani~nom prelazu „Kalotina–Gradina“, na bugarskosrpskoj granici. Joci}, koga su bugarski mediji prozvali balkanskim kraqem kokaina, uhap{en je u Bugarskoj 2002. godine, posle ~ega je izru~en Holandiji, na zahtev pravosu|a te zemqe. Tada je Bojko Borisov bio glavni sekretar bugarskog MUP-a. Tokom 2009. godine, u vreme sudskog procesa, Joci} je izjavio da je u Bugarskoj bio pod za{titom bugarskih slu`bi bezbednosti i li~no Bojka Boriso-

mijera Bojka Borisova, tvrdi ju~e sofijski dnevnik „Standard“, pozivaju}i se na izvore u bugarskom Ministarstvu unutra{wih poslova i Tu`ila{tvu. Atentat je naru~en preko ~lanova bugarske organizacije „Ubice“, koje je ovda{wi MUP pre nekoliko dana pohapsio, a sud ubrzo oslobodio. Me|u oslobo|enima je i Petar Stojanov Vo`d, za koga se u Sofiji tvrdi da je Joci}ev kum. – Sud je oslobodio one koje su spremni da realizuju "mokru poruxbinu" protiv premijera. To su stra{ne stvari – izjavio je zamenik dr- Bojko Borisov `avnog tu`ioca Bojko Najdenov bez otkrivawa va. Borisov je to prijavio budetaqa. garskom tu`ila{tvu, koje je kaUpu}eniji u istragu pojasnili snije utvrdilo da Joci} nije ussu listu "Standard" da bugarski postavio kontakte s dr`avnim MUP raspola`e dokazima svestrukturama, ukqu~uju}i i Bodoka, po kojima je Sreten Joci} risova. naru~io ubistvo. Neki od pri(Tanjug)

libra i oko dva kilograma opojne droge "skank". Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Pan~evu. Policija nastavqa rad na utvr|ivawu svih ~iwenica i okolnosti, kao i utvr|ivawu identiteta drugih lica koja su u~estvovala u izvr{ewu ovih krivi~nih dela. (Tanjug)

Osumwi~eni za iznudu 450.000 evra Beogradska policija uhapsila je ~etvoricu osumwi~enih za razbojni{tva i iznudu 450.000 evra od o{te}enog P. T. iz Surduka kod Stare Pazove, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova. Uhap{eni su Milo{ M. (1987), Goran P. (1978), Miqan M. (1980) i Vuk T. (1989), svi iz Beograda. Policija je saop{tila puna prezimena osumwi~enih. Policija sumwa da je grupu organizovao Mi-

ra, a zatim mu zapretili da u roku od nekoliko dana spremi jo{ 450.000 evra. U protivnom, ako ne dobiju novac, naudi}e wemu i wegovoj porodici", navela je policija. Grupa je uhap{ena prekju~e, posle primopredaje novca i osumwi~eni }e po isteku policijskog zadr`avawa od 48 sati biti privedeni uz krivi~nu prijavu istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. E. D.

]erka se tereti da je majku ubila ciglom Evica Bizumi} (79) iz Kru{edola, kod Iriga, ubijena je prekju~e oko dva ~asa ispred svoje ku}e udarcem ciglom u glavu. Le{ starice kom{ija je prona{ao ju~e ujutro i slu~aj prijavio policiji. Policija je uhapsila Jelicu B. (39) iz Kru{edola, a istra`ni sudija Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici

ku}i. Wih dve su se stalno sva|ale i tukle – pri~a jedan kom{ija kog smo zatekli u ku}i posle Evi~ine sahrane. Kobne ve~eri, kada je izbila sva|a izme|u Jelice i wene majke, }erka je krenula ka ulici, kom{ije prekoputa ka`u da su ~uli vapaj majke: ,,Sejo, ubi}e{ me", ali niko tome nije prida-

Evica i Jelica B.

Ku}a ispred koje se dogodilo ubistvo

sumwa, Jelica je u trenutku kada majka nije htela da se vrati u ku}u, dohvatila ciglu iz dvori{ta i jednim udarcem u slepoo~nicu ubila staricu, a onda se vratila u ku}u, gde su je ujutro, kada su do{li po pozivu kom{ije, zatekli policajci koji su do{li na uvi|aj. – Jelica je bila najlep{a devojka u selu. Me|utim, posle

odredio joj je pritvor od 30 dana vao toliko zna~aja. Evica je krezbog osnovane sumwe da je po~inula za wom i, kako se osnovano nila krivi~no delo ubistva. U ku}i u kojoj se dogodio zlo~in prekju~e ujutro ~ula se sva|a izme|u majke i }erke. Me|utim, to je za kom{ije postala uobi~ajana stvar, koja traje ve} dvadeset godina, od kada se Jelica B. razbolela, ali niko nije ni pomi{qao da mo`e do}i do zlo~ina. Ina~e, u ku}i je, osim majke i k}erke, `iveo i sin i brat Slavko, koji kobne no}i nije bio u selu. – ^uo sam sva|u i galamu. Me|utim, to tako traje ve} godinama. Kada je Evici umro suprug, nije dozvoqavala k}erki da izlazi iz ku}e, nije joj dozvoqavala da ima momka kao ostale wene vr{wakiwe i devojka je iznenada obolela. Le~ena je po bolnicama, ali najvi{e vremena je provodila kod ku}e. Majka ~ak nije dozvoqavala ni da }erka bude Gomila s koje se pretpostavqa da je Jelica uzela ciglu u bolnici, kao, boqe joj je

Kosovski Albanac uhap{en zbog terorizma me|unarodne poternice Interpola. U kosovskoj policiji nemaju informacije o [erifiju. [erifi je uhap{en prekju~e, neposredno po izlasku iz aviona koji je doleteo iz Avganistana, navode mediji. Pre [erifija pod istom optu`bom uhap{en je Bajram Aslani koji je, kako navode ameri~ki zvani~nici, optu`en za pomagawe terorista i za sau~esni{tvo u ubistvima, kidnapovawima, maltretirawu i rawa-

lo{ M. koji je poznavao o{te}enog P. T. i znao da on ima nekretnine, novac, automobile i ku}u u Surduku. "Osumwi~eni su 27. jula, po prethodnom dogovoru, pratili o{te}enog koji je svojim vozilom do{ao u Surduk. U ve~erwim satima, maskirani Milo{ M. i Goran P. nasilno su u{li u ku}u o{te}enog, dok ih je u vozilu ~ekao Miqan M. O{te}enog su tukli, oduzeli mu 550 evra i oko 5.000 dina-

U FRU[KOGORSKOM SELU KRU[EDOL, KOD IRIGA, STARICA NA\ENA MRTVA

NA AERODROMU KOD TIRANE DOLIJAO OSU\ENI U AMERICI

Policija u Albaniji uhapsila je na aerodromu kod Tirane kosovskog Albanca Xelala [erifija, osu|enog u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama za terorizam. Dvadesetpetogodi{wi Xelal [erifi ro|en u Gwilanu, a SAD su ga osudile na 20 godina zatvora zbog terorizma. Mediji u Pri{tini i Tirani ne navode za {ta konkretno ameri~ko pravosu|e tereti [erifija. Isti~e se da je on uhap{en na osnovu

13

^ETVORICA MLADI]A UHAP[ENA U SURDUKU, KOD STARE PAZOVE

Droga i oru`je za ilegalu Zapada Policijski slu`benici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala uhapsili su ^edomira P., Miomira M. i Jonela L. koji su osumwi~eni da su s teritorije Kosova i Metohije krijum~arili ve}e koli~ine oru`ja i droge u Beograd, Pan~evo i Vr{ac radi daqe distribucije i prodaje u zemqama Zapadne Evrope, saop{tio je ju~e MUP. Protiv trojice osumwi~enih doneto je re{ewe o policij-

petak6.avgust2010.

vawu osoba u stranim zemqama. Aslanija je uhapsila kosovska policija u Kosovskoj Mitrovici pod nadzorom specijalnog tu`ioca Euleksa i pet agenata FBI-ja. Me|utim, sudija Euleksa oslobodio je Aslanija pritvora dan posle hap{ewa jer, kako je naveo, zahtev SAD nije u dovoqnoj meri demonstrirao da postoji osnovana sumwa da je Aslani, koji je koristio nadimak "Ebu Hatab", po~inio krivi~na dela za koja se tereti.

Sudije Euleksa su, kako se navodi u saop{tewu, odbile slu~aj po nekoliko osnova, a izme|u ostalog, dovedeno je u pitawe trenutno va`ewe Sporazuma o ekstradiciji, potpisanog 21. oktobra 1901. godine izme|u SAD i Kraqevine Srbije. Ameri~ki tu`ioci tvrde da je Aslani skupio 15.000 dolara da bi uspostavio bazu na Kosovu, zbog ~ega mu, po ameri~kim zakonima, preti kazna od 40 godina robije. (RTS)

smrti wenog oca, majka devojku nije pu{tala da bilo gde izlazi. Nedavno sam ~ula da Jelica vi~e i ka`e majci da joj je dosta i sviwa i svega, da i ona `eli da `ivi kao svi normalni qudi. Ne znam kako se dogodilo ovo ubistvo i ko je ubica, ali znam da je kom{ija ujutro, oko pola {est, kada je po{ao u prodavnicu po hleb, video le{ Evice Bizumi} na ulici pored kom{ijine }uprije i odmah je pozvao policiju – pri~a nam kom{inica Dana. U prvi mah Kru{edolci su, kada su ugledali staricu kako le`i na asfaltu pored ku}e, pomislili da ju je udario automobil. Ta nedoumica je trajala dok nije do{la policija i zakucala na Jeli~ina vrata, a ona je, kako se pretpostavqa, rekla {ta se desilo kobne ve~eri. Evi~in sin Slavko otvoreno sumwa i ka`e da wegova sestra nije ubica, ve} da je neko drugi usmrtio wegovu majku, ali ne zna iz kojih razloga. U Kru{edolu svi me{tani ka`u da Evica Bizumi} nije imala neprijateqa, da nije dolazila u sukob s kom{ijama, da se jedino sva|ala i ~ak tukla sa svojom k}erkom Jelicom. S. Bojevi}

U@I^ANKA UHAP[ENA U VAQEVU

Sumwa na ucenu

Policijski slu`benici Odeqewa kriminalisti~ke policije u Vaqevu uhapsili su i odredili meru zadr`avawa Sne`ani M. (1973) iz U`ica zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{ila krivi~no delo ucene. Osumwi~ena je, uz pretwu da }e objaviti informacije koje ga mogu kompromitovati, od o{te}enog tra`ila da joj isplati 20.000 evra u mese~nim ratama od po 1.000. (Tanjug)

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Krijum~arewe telefona Pregledom putni~kog kombi-vozila marke "opel vivara" na grani~nom prelazu Horgo{ carinici su, u saradwi s pograni~nom policijom, spre~ili krijum~arewe mobilnih telefona vrednih vi{e od milion dinara, saop{tila je ju~e Uprava carina.

Detaqnom kontrolom vozila i prtqaga, carinici su u dnu prtqa`nog dela, ispod torbi s li~nim prtqagom, prona{li 160 telefona marke "nokija 23 30 c-2", 160 puwa~a marke "nokija AC-3E" i 160 slu{alica marke "nokija HS-150". (Tanjug)


LOV

petak6.avgust2010.

c m y

14

DNEVNIK

SLAB PO^ETAK SEZONE LOVA NA PREPELICE, LOVCI SE NADAJU BOQEM NASTAVKU KRAJEM AVGUSTA

Vi{e turista nego prepelica Mr{avo, tanko, “ni{ta, sramobrom po~etku sezone, ali za sada ta i da pri~am”, prose~no, “o~ekuni{ta od toga. Po~etak sezone lojemo ih za desetak dana”... to su , va na prepelice ni u severnom Pouglavnom, prvi utisci vojvo|antisju nije bio uspe{an, ali bez obskih lovaca nakon {to je 1. avguzira na skroman po~etni ulov, sta otvorena sezona lova na prepeprema najavama iz lova~kih udrulice. U ve}ini lovi{ta u pokraji`ewa iz ^oke, Novog Kne`evca i ni ima ih mawe nego prethodnih Sente, bogatija glavna sezona o~esezona. Masovne poplave tokom kuje se u drugoj polovini avgusta i prole}a i po~etkom leta, te velik broj ki{nih dana i poreme}enih klimatskih faktora, o~igledno su poremetili i uobi~ajni prepeli~ji ritam: prelet kasni, tek ovih dana se uo~ava parewe, pa ozbiqnije ulove vaqa o~ekivati tek za koju nedequ. Po re~ima prof. dr Zorana Risti}a, poplave su uzele ogroman danak jer je prvo ovogodi{we prepeli~je leglo uni{teno. S obzirom da jedinki treba dva i po meseca da od jajeta postane odrasla ptica, jasno je za{to prepelica sada ima malo. Glavni prelet preko na{ih krajeva o~ekuje se Dobro obu~en pas podigne divqa~ tek iza 20. avgusta. “Tanko” je po~elo na jugu Ba~po~etkom septembra. Nikola Kneke, u Futogu. U Sremu – mahom raz`evi} iz ~okanskog udru`ewa o~arewe. Prema re~ima sremsko“Dropqa” ka`e da su prvom izlamitrova~kih lovaca, u wihovom sku minulog vikenda trojica lovakraju ima dosta strni{ta idealca odstrelila osam prepelica. nih za prepelice, nadali su se do- Prepelica na na{em terenu

ima najvi{e kada po~ne migracija sa severa, a sve zavisi od vremenskih prilika - ka`e Kne`evi}. Iako je prvi izlazak u lovi{te bilo uz anga`ovawe dosta pasa, tridesetak doma}ih i grupa od pet gostiju iz Ma|arske imala je mr{av bilans, jer je za dan i po odstreqeno dvadesetak prepelica.

- Zainteresovanih inostranih turista ima, samo jo{ da bude i prepelica. Dodu{e, jata prepelica ima, ali jo{ ne u tom obimu u kojem smo navikli na na{em terenu, jer wihov prelet tek o~ekuje-

mo. Pored velike zainteresovanosti za lov na prepelice, o~ekujemo lovce iz Italije koji nam dolaze u lov na afri~ke grlice, dok su Austrijanci najavili dolazak u lov na gugutke - saznajemo od lovnika Radenka Beke Cvejanova. Teren su u nedequ ispitivali i ~lanovi LU “Senta”, ali prema re~ima Karoqa Birka{a od 15 lovaca koji su bili u lovu, tek po jedna prepelica pala je po svakoj pu{ki. Birka{ slab po~etak obja{wava bujnom vegetacijom i vremenskim prilikama. -Prvu grupu turista o~ekujemo idu}e nede- Mo`da su tu negde qe. Najavili su se Italijani, a posle 15.avgusta sti`e zona lova na prepelice, golubove vi{e grupa lovaca iz Ma|arske. i gugutke. ^ekamo i Engleze koji dolaze u - Mada imamo zakonsko pravo da lov na afri~ke golubove i gugutke svaki dan idemo u lov na prepeli- ka`e Birka{. ce, na{ lovni plan, zbog zauzetoNakon prvog dana lova na disti lovaca radnim danima, predvivqa~ u preletu, lovci Sombora i |a ve}inom lov danima vikenda, pa okoline jo{ uvek nisu sigurni u je te{ko, nakon samo jednog dana to kakva }e biti ovogodi{wa selova, re}i kakvi }e biti ovogodi-

{wi rezultati. - ka`e Miodrag Deli}, upravnik lovi{ta LU “Zapadna Ba~ka” u Somboru. - Nakon prvog lovnog dana javile su nam se kolege iz ^onopqe i prema wihovim re~ima ulov je bio na nivou proseka prethodnih godina- ka`e Deli}. E. D.

PRVI JUBILEJ BE^EJSKIH „LOVA^KIH DANA”

U LOVU NA DIVQE SVIWE KRAJ JARKA

Skuvao za pehar – pa se izgubio?

Proma{ivalo se, al’ dvojica pogodi{e

Minule nedeqevog be~ejski lovci obele`ili su svoj prvi jubilej -peti Dani Lova~kog udru`ewa „Be~ej“, ~ime su i oni dali

pobedio je Be~ejac Ma}a{ Senti, drugi je s 12 pogodaka bio Temerinac Jo`ef Varga, a tre}i Dionisije Kobiqski iz Ba~kog Gradi-

Najboqi psi sa svojim vlasnicima

puni doprinos trodnevnoj proslavi lokalne samouprave. Sve je po~elo ve} u jutarwim satima u Dowem parku, gde je lociran i Lova~ki dom, revijom lova~kih pasa. Me|u me{ancima je najlep{i bio {pic „Be`ika“ malene Be~ejke Stele Rap~aw, koja je progla{ena za najmla|eg u~esnika, pa je Kinolo{ko dru{tvo „Begej“ iz Zrewanina nagradilo prigodnim poklonom i pozvalo na prestoje}u Me|unarodnu izlo`bu pasa svih rasa 28. avgusta u najve}em banatskom gradu . U konkurenciji 11 lova~kih pasa za najlep{eg je progla{en nema~ki kratkodlaki pti~ar „Beka“, vlasni{tvo Nurije Aziria iz Zrewanina, drugi je bio erdeqski goni~ „Apor“ iz Ma|arske, vlasni{tvo dr Gabora Kereke{a, a tre}i foks terijer „Agamenon Asuming“ Marka Risti}a iz Be~eja. Na streli{tu u Ba~kom Petrovom Selu takmi~ila su se 22 lovca u ga|awu glinenih golubova – disciplina „trap“, a s 15 pogodaka

dok je s 13 „ubijenih“ golubova tre}i bio Be~ejac Jo`ef Borba{. Deca su hepeningom, crtaju}i motive s `ivotiwama na platou ispred Lova~kog doma, zavr{ila prepodnevni program. Uprili~en je i prikaz lova~kog naoru`awa. Lawski pobednik u kuvawu lova~kog gula{a I{tvan Berke{, sada je imao zadu`ewe da kuva lova~ki gula{ od mesa jelena i divqe sviwe za gra|anstvo. Kako se sna{ao u novoj ulozi, potvr|uje ~iwenica da je skuvao puna ~etiri velika kotla, oko 500 porcija, i sve je brzo planulo. Po podne su kulinari bili u glavnoj ulozi. Kuvali su gula{ od mesa jelena za epitet pobednika i veliki prelazni pehar. Ukupno 33 ekipe je uzelo u~e{}e i potpalilo vatru pod kotli}e u hladovini stoletnih drva Doweg parka. Po odluci `irija, pobedili su jedni od najmla|ih „Be}ari“ u sastavu

Stotinak lovaca je u nedequ, 1. avgusta uranilo i rasporedilo se po Turjaku, delu lovi{ta Lova~kog dru{tva „Sremac“ iz Jarka, sa namerom da osujete di-

da se nalazimo pored reke sa dosta {umovitog terena, divqe sviwe su ovde na{le mirno stani{te sa dovoqno hrane i vode i toliko se razmno`ile da smo

– ka`e Milan Kova~evi}, prvi ~ovek jara~kih lovaca. Kako se na kraju lova pokazalo, videlo se dosta divqa~i, dosta se pucalo, dosta i proma{i-

bili primorani da u pomo} pozovemo prijateqe lovce iz lova~kih dru{tava iz cele Srbije. U okviru redovnog lova preventivno delujemo pred ovogodi{wu berbu zbog eventualnih {teta koje bi divqe sviwe mogle naneti kukuruznim poqima

valo, pa su na kraju trofejima mogli da se pohvale doma}i lovac Perica Miluni}, dok je kod gostiju najmirniju ruku u kombinaciji sa o{trim okom imao Igor Pe{i}, ~lan LU „Mramorak“ iz Kovina. N. Nik{i}

Dru`ina sa Turjaka

vqe sviwe da poni{te trud i muku jara~kih poqoprivrednika i pre vremena skinu ovogodi{wi rod kukuruza sa plodnih wiva. - U posledwih {est – sedam godina u na{em lovi{tu se namno`ila crna divqa~. Budu}i

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA Ko ume, na}i }e prepelicu

Gde ima dima...

{ta ukwi`io je 11 pogodaka. U disciplini „skit“ pucala su 32 lovca. Pobednik se dobio raspucavawem, jer su Novobe~ejac ^ongor Komaromi i A|anin Atila Mi~iz imali po 15 pogodaka. Epitet pobednika pripao je Novobe~ejcu,

Georgije Jojki} i Vawa Petrov. Drugo mesto osvojio je stari gost Be~ejaca Tibor Na| iz Padeja. Do zavr{etka progla{ewa nije se znalo kome da se preda pehar za tre}e mesto, jer se prozvani kulinar nije pojavio?! V. Jankov

KOTLI]AREWE

Kuva onaj \ur|ev~an... Novinarsko ume}e mu nije sporno, ali mnogi tvrde da je jo{ boqi kada se dohvati varja~e – Bora Oti}, autor i voditeq kultne emisije “Petkazawe” ponovo je skuvao paprika{ za prvo mesto, ovaj put na skupu novosadskih lovaca na Fazaneriji minule subote. Paprika{ od mesa divqe sviwe, ~iji su se odresci prosto topili ustima i to u vrlo gustom, ukusnom saftu, tro~lana komisija je ocenila sa 87

bodova, {to je, ispopstavilo se, bilo dovoqno za ubedqiv primat. De`urna zakerala su, ovaj put, Borinom paprika{u da na|u samo jednu manu – jednu previ{e nakiselu nijansu, ali ni `iri, a ni oni koji su posle jelo za tren oka iz kazana ispraznili, za to nisu marili.

Pripremio: Du{an Kne`i}


KULTURA

DNEVNIK [EF DIRIGENT BEOGRADSKE OPERE U AUSTRIJI

Dejan Savi} gostovao u Garsu [ef dirigent Opere Narodnog pozori{ta u Beogradu Dejan Savi} (1957) gostovao je nedavno na presti`nom operskom festivalu u Garsu kod Be~a, gde je dirigovao izvo|ewem Verdijeve opere "Travijata" i pozdravqen ovacijama od strane austrijske publike. Savi} je na iznenadan poziv direktora presti`nog austrijskog festivala rukovodio jednom predstavom Verdijeve "Travijate", izvedene na istorijskim ru{evinama iznad samog mesta, gde ovaj popularni festival traje ve} 21 godinu, saop{teno je iz Narodnog pozori{ta u Beogradu. Na{ umetnik je do`iveo ovacije prepunog auditorijuma, koji broji vi{e od 1.300 mesta, a to je prema op{toj oceni do sada bila najboqa predstava na festivalu, dodaje se u saop{tewu pozori{ta.Uz renomirane soliste iz cele Evrope, hor Opere u Brnu (^e{ka) i mladi Austrijski akademski orkestar iz Be~a, publika je imala priliku da u`iva u izvrsnim ansamblima, poznatim arijama i odli~nom zvuku. Savi}u je ovo ve} drugo pojavqivawe na festivalu u Garsu, na kome je zajedno sa istaknutim solistima Opere beogradskog Narodnog pozori{ta kao i znba~ajnim inostranim operskim umetnicima pre dve godine premijerno postavio Verdijevu "Aidu", u re`iji Karela Drga~a kao jednu od do sada najboqih produkcija festivala, navedeno je u saop{tewu Narodnog pozori{ta.

SUSRETI: TRIO "BRAMS" IZ RUSIJE

Muzika je svakome potrebna U ciklusu Muzi~ke - To je vrlo te{ko pitaomladine Novog Sada we. Volela bih da ka`em "Novosadsko muzi~ko da ona jeste `ivot, ali moleto 2010" nastupio je i `da bih ipak rekla da je trio "Brams" iz Rusije, ona wegov najva`niji deo. z Da li postoji neki u kojem su ~lanovi Moskovske dr`avne filruski klavirski trio harmonije: Natalija Rukoji niste svirali ili bin{tajn za klavirom, snimali dosad? violinista Nikolaj Sa- O, da. Nismo snimili ~enko i violon~elista trio br. 2 Rahmawinova, Kiril Rodin.Ovaj anali }emo u ovoj sezoni, a sambl postoji ve} dvazatim ni trija Antona Rudeset godina i stekao je bin{tajna a ima ih pet, tame|unarodnu reputaciko da imamo dosta toga da ju koja mu je otvorila radimo u budu}nosti. z Po ~emu se zapravo vrata mnogih poznatih dvorana u evropskim razlikuju ansambli? muzi~kim prestonica[ta odre|uje wihov kvama. litet? Pored koncerata, - Sve stvari su u igri: i trio "Brams" dosta i na~in interpretacije, kvasnima, a tako|e radi i na litet svakog muzi~ara u antologiji "Ruski klaansamblu, razumevawe mevirski trio" sa zadatkom |u wima, kao i ose}aj koji da ova dela izvodi na nastaje u wihovom zajedkoncertima i otrgne ih ni~kom svirawu. z Na kraju, kako podnood zaborava. ^lanovi Trio Brams na koncertu u Gradskoj ku}i u Novom Sadu Foto: R. Hayi} ovog ansambla osnovali site vru}inu u Rusiji? su i fondaciju "Trio Brams" koo~ekuje i neke lak{e i popu- Rusiji. Da li sti~ete utisak - Doputovali smo iz Hrvatske ja organizuje humanitarne konlarnije sadr`aje, ili uvek da publika svuda voli i `eu Novi Sad, ali i pre toga je u certe. Tako|e su pokrenuli i svirate ono {to `elite? li da slu{a klasi~nu muzi- Moskvi bilo stra{no toplo, i projekat "Severni muzi~ki an- Najva`niji razlog za nas, kad ku, ali da nema uvek prilike jo{ uvek je. Ja ne pamtim ovako sambli" u okviru kojeg prire|upravimo program, jeste da to buza to? vru}e leto, a violon~elista Kiju koncerte, dr`e radionice i de dobra muzika visokog kvali- Publika je naravno ipak ril Rodin evo ka`e da se se}a da predavawa u najudaqenijim meteta. Ali, za ovu priliku smo druga~ija od mesta do mesta, ali je takvo bilo leto 1972, mada ne stima u Rusiji. ponudili dva puta ka toj muzici. mislim da je muzika tako velitako dugo vru}e kao sada, kada se O radu ovog trija za na{ list Jedan put je sa [ubertovom muki u`itak za svakoga, a time im o~ekuju i temperature iznad 40 govori pijanistkiwa Natalija zikom a drugi je s Pjacolinom, pru`a i veliko iskustvo, tako stepeni. I niko ne ka`e kada }e Rubin{tajn. koji se mo`da smatra lak{im za da sam prili~no uverena da je prestati. Naravno, i mi u Moz Kada koncipirate pro- slu{awe. Ali, mi Pjacolinu muona jedna od onih stvari koja je skvi imamo erkondi{ne, jer bez gram za neki koncert da li ziku sviramo i ina~e, zimi i u svakome potrebna. obzira {to je na{a klima z A {ta muzika zna~i muzivodite ra~una o tome da li drugim situacijama. o{trija, ipak svake godine imaz Svirali ste dosta u naj}e se on odr`ati zimi, ili ~aru: sve u `ivotu, ili domo leto, tokom kojeg ume da bude leti kada publika mo`da razli~itijim gradovima u bar deo toga? i vrlo toplo. N.Pej~i}

OSTVAREWE OLEGA NOVKOVI]A VE^ERAS NA ME\UNARODNOM FESTIVALU U LOKARNU U [VAJCARSKOJ

Svetska premijera filma „Beli, beli svet” Svetska premijera filma "Beli, beli svet" srpskog rediteqa Olega Novkovi}a bi}e odr`ana danas u glavnoj selekciji 63. me|unarodnog festivala u Lokarnu. Ovaj ugledni festival u [vajcarskoj odr`ava se do 4. do 14. avgusta. Novkovi}ev film }e jedini predstavqati srpsku kinematografiju u veoma o{troj selekciji za glavnu nagradu festivala Zlatni leopard".Pored Kana, Berlina i Venecije, Lokarno se ubraja u najuticajnije svetske filmske festivale A kategorije, a u~e{}e na{eg filma u zvani~nom programu jo{ je zna~ajnije

petak6.avgust2010.

a originalnu muziku i songove komponovao je Boris Kova~. Radwa ove moderne tragedije doga|a se u rudarskom gradu Boru - nekada simbolu socijalisti~kog prosperiteta, a sada simbolu propadawa i bezna|a. U takvom ambijentu de{ava se fatalna qubav izme|u mra~nog, nemilosrdnog, starijeg mu{karca i izgubqene mlade devojke - balkanski tango.Re~ je o igri qubavi i smrti, odnosno igri strasti ili igri op~iwavawa i pot~iwavawa, koju igraju odba~eni, otpadnici, lopovi i o~ajnici, qudi sa periferije, koje je napustilo i dru{tvo i sopstvena

valu, pred najzna~ajnijim predstavnicima filmske industrije i svetskih filmskih medija. U~e{}e na ovako zna~ajnom festivalu predstavqa odsko~nu dasku za daqi prodor filma pred svetsku publiku. Mislim da je to veoma va`no za na{ film ali i za srpsku kinematografiju jer se na{ autor i film na kraju predstavqaju u zvani~noj selekciji a ne na nekom od prate}ih programa. To je zna~ajan pomak za sve nas zajedno ", rekla je ona, isti~u}i da je Lokarno jedan od pet najzna~ajnijih filmskih festivala u Evropi. Od ove godine na ~elu tog festivala je

15

NA DANIMA PIVA 25. AVGUSTA

„Pekin{ka patka” u Zrewaninu Pank grupa "Pekin{ka patka", posle nedavnih povratni~kih koncerata u Beogradu i Zagrebu, nastupi}e 25. avgusta na tradicionalnoj manifestaciji "Dani piva" u Zrewaninu, najavila je koncertna agencija "Long plej". Novosadska grupa, koja se ove godine ponovo okupila povodom tri decenije od izlaska kultnog singla "Bila je tako lijepa" (1980) odr`a}e koncert na @itnom trgu u Zrewaninu , na kome besplatan muzi~ki program svake manifestacije "Dani piva" privu~e vi{e desetina hiqada posetilaca. "Pekin{ka patka" je odr`ala svoj opro{tajni koncert 1981. na Kalemegdanu i posle 29 godina se vratila u Beograd gde je 21. juna u ba{ti Studentskog kulturnog centra, pred oko 2.000 posetilaca, odr`ala povratni~ki, a slede}eg dana i koncert u Zagrebu. I pored svega tri objavqena singla i dva albuma, grupa "Pekin{ka patka" skoro tri decenije kasnije va`i kao neizostavan deo punk nasle|a, predvodnik Novog talasa i prvi pank bend na Balkanu koji je ostao i danas zapam}en po britkom, melodi~nom pank zvuku. Svojim nastupima samo dve godine posle pank revolucije u Velikoj Britaniji {okirali su tada{wu javnost, izazivali reakcije i bili omiqeni kod publike. Novi koncerti su prilika da se proveri koliko buntovni zvuk "Pekin{ke patke" odjekuje i danas.

POZORI[TE MLADIH U NOVOJ SEZONI S POLOVI^NIM KAPACITETOM

Osam decenija bez monografije U svoju 80. sezonu Pozori{te mladih }e u}i sa adaptiranom malom salom, te je najmla|a publika kona~no bezbedna, ali velika sala nije renovirana jo{ od kako je u zgradi Sokolskog doma boravilo Srpsko narodno pozori{te, koje se preselilo jo{ pre tri decenije, a i tada je prepravqana samo scena. Iako konkretne opasnosti za publiku nema, nema ni (politi~ke) voqe da se ne{to uradi kako bi ona mogla vi{e da u`iva, a projekti adaptacije su kompletirani i u potpunosti usagla{eni, saznajemo od direktora Pozori{ta mladih, Zorana \eri}a. - Pozori{te mladih u svojoj osam decenija dugoj tradiciji nikada nije objavilo monografiju! U nekoliko navrata sam poku{ao da namak- Zoran \eri}: Lutkari i koprodukcije u prvom planu nem novac za tu svrhu, da se to {te u kojem se neguje repertoar ga" Borisa Salam~eva i Qudmiuradi kako vaqa, ali ni za to niza decu i mlade. le Genze. je bilo sluha. Sad ostaje da bude- Sa na{om poznatom predstaPrva premijera dramske scene mo sre}ni {to je mala sala u potvom "Dina i oblak" Emilije Mrbi}e "Sabrana dela Vilijama punosti modernizovana i osposodakovi}, gostovali smo u Pe~uju, [ekspira" Adama Longa, Xesa bqena za rad, jer nam je buxet kou Ma|arskoj, koji je ove godine Borgesona i Danijela Singera, u ji bi koristili za dramsku scenu Evropska prestonica kulture, u re`iji Igora Pavlovi}a. \eri} ionako drasti~no skresan - ka`e avgustu }emo "Vesele muzi~are" otkriva da su primorani da ve}i\eri}. izvesti u Beo~inu, a za septemnu dramskih predstava u 80. sezoI pored nepovoqne situacije, bar je u Trebiwu, u okviru feni realizuju kao koprodukcije, direktor Pozori{ta mladih se stivala "Dani malih stvari", rejer samostalno ne bi bili u monada da }e deo poslovawa do`izervisana "^arobnica iz ulice gu}nosti da plate sve tro{kove. veti napredak kada gazdovawe Bon`ur" - predo~ava \eri} letTako }e se pored trupe "Artenad Sokolskim domom preuzme we aktivnosti lutkarske scene. ria", produkcije Pozori{ta mlaPoslovni prostor, jer je SokolLutkarskom premijerom }emo u dih okrenuti ka nezavisnim truskom dru{tvu ugovor istekao. septembru i otvoriti novu sezopama "Studio", "Jorik", "Brod Tako }e se otvoriti mogu}nost nu, a re~ je o vrlo zanimqivom teatar", "Novosadski novi teza novo, povoqnije regulisawe gostovawu ruskih i kazahstantar", mada konkretni dogovori odnosa za jedino gradsko pozoriskih autora, predstavi "Baba Jajo{ nisu utvr|eni. I.Buri}

U DOMA]IM ALI I SVETSKIM BIOSKOPIMA

Uliks Fehmiu u glavnoj ulozi u filmu „Beli, beli svet”

ako se ima u vidu da srpski film ve} skoro vi{e od deceniju nije imao svoje predstavnike u glavnim selekcijama najzna~ajnijih filmskih festivala. "Beli, beli svet" je nastao prema scenariju koji je Novkovi} napisao sa poznatom dramskom autorkom Milenom Markovi}.U filmu igraju Uliks Fehmiu, Hana Selimovi}, Jasna \uri~i}, Neboj{a Glogovac, Boris Isakovi}, Milica Mihajlovi}, Marko Janketi} i makedonski glumac Meto Jovanovski. Direktor fotografije je Miladin ^olakovi},

sudbina. Jedino {to je u wima neuni{tivo je strast i strasna `udwa za `ivotom. Film je snimqen u srpsko-nema~ko-{vedskoj koprodukciji, uz materijalnu podr{ku evropskog fonda Eurima`.Srpski producenti Milena Trobozi} Garfild i Uliks Fehmiu najavili su doma}u premijeru za kraj godine.Trobozi}eva je poziv u glavni program festivala u Lokarnu ocenila kao veliku podr{ku i pohvalu. "Veoma smo ponosni {to }emo predstavqati na{u kinematografiju na tako presti`nom festi-

Olivije Per, koji je do pro{le godine bio anga`ovan na festivalu u Kanu, gde je vodio program "Kenzen" ("15 dana autora"). Novkovi}, poznat po filmovima “Ka`i za{to me ostavi” (1993), “Normalni qudi” (2001) i “Sutra ujutro” (2006), predstavio je projekat za “Beli, beli svet” pre tri godine u okviru programa B2B na 34. Festu. Projekat je nagra|en 2007. na Cinelinku Sarajevskog filmskog festivala, a 2009. je predstavqen u programu “Ateqe de la Sinefondacion” u Kanu.

Nolanov „Po~etak” prvi na listi gledanosti Film Kristofera Nolana "Po~etak" ve} vi{e od tri nedeqe dr`i prvo mesto na listi gledanosti u Americi i do sada je zaradio gotovo 200 miliona dolara, objavio je doma}i distributer "Tak".Ovaj nau~no-fantasti~ni triler o kradqivcu snova, sa Leonardom Dikaprijem u glavnoj ulozi, prikazuje se od 22. jula i u Srbiji, gde se tako|e nalazi na prvom mestu. po gledanosti: Kombinacija nau~ne fantastike, akcije i trilera, odli~na gluma~ka ekipa, u kojoj su pored Leonardoa Di Kapria i Elen Pejx, Marion Kotijard, Ken Vatanabe, Majkl Kejn, Xozef Gordon Levit i originalan scenario doneli su filmu u samom startu odli~ne kritike. Govore}i o

inspiraciji za ovaj film, Nolan je objasnio da ga od pre deset godina fascinira tema snova, odnos izme|u `ivota na javi i onog u snu. Distributer "Tak" je najavio da u doma}im bioskpima po~iwe da se prikazuje premijerno i {pijunski triler "Solt", sa An|elinom Xoli u glavnoj ulozi. Taj film je tako|e na aktualnom repertoaru u Americi. Za prvih deset dana zaradio je oko 70 miliona dolara, ~ime se svrstao me|u najuspe{nije filmove u svom `anru. U pitawu je film visoke produkcije koji obiluje atraktivnim scenama borila~kih ve{tina, jurwave kolima, vatrenih okr{aja i eksplozija.


SPORT

petak6.avgust2010.

TURNIR U VA[INGTONU

ME\UNARODNA SCENA

Tipsarevi} se osvetio Kveriju Srpski teniser Janko Tipsarevi} plasirao se u tre}e kolo turnira serije 500 u Va{ingtonu. Tipsarevi} je u drugoj rundi pobedio Sema Kverija sa 7:6 (3) i 6:3, i tako se osvetio Amerikancu za nedavni poraz u Los An|elesu. Janko je i u polufinalu turnira u Los An|elesu bio veoma blizu pobede, imao je i me~ loptu, ali je na kraju ipak pora`en. Ovoga puta, drugi "reket" Srbije i 41. teniser sveta nije posustao i do{ao je do pobede posle sat i 18 minuta igre. Za razliku od wihovog prethodnog duela u Los An|elesu, Tipsarevi} nije imao padova u igri i jo{ jednom je potvrdio da se nalazi u odli~noj formi. Kveri tokom celog me~a nije imao nijednu brejk loptu, a Janko je za to vreme odservirao sjajnih 16 as udaraca. U celom prvom setu nijedan teniser nije imao priliku za brejk, pa je o setu odlu~io taj-brejk koji je Janko boqe odigrao i dobiv{i ga 7-3 poveo sa 1:0. U drugom setu Tipsarevi} je nastavio sa odli~nom igrom na svoj servis, a prelomni momenat dogodio se u osmom gemu kada je srpski teniser do{ao do tri vezane brejk lopte. Prve dve Kveri je spasao, ali kod tre}e je napravio duplu servis gre{ku. U

Janko Tipsarevi}

slede}em gemu Tipsarevi} nije dozvolio novi preokret, dobio je gem bez izgubqenog poena i tako savladao Kverija prvi put u wihovom tre}em me|usobnom duelu. Tipsarevi} je nakon pobede nad Semom Kverijem izjavio je da je odli~an servis tajno oru`je koje mu je pomoglo da dotu~e Amerikanca. - Volim da mislim za sebe da sam jedan od boqih servera na turu me|u teniserima moje visine. Me|utim, ovo je vi{e nego {to sam o~ekivao - rekao je Tipsarevi} i dodao: - Rekao sam sebi "Umara se, samo se dr`i, sa~ekaj i do}i }e". I do{lo je. Osvojiti prvi poen u taj brejku na protivnikovu duplu, kada on ide na as na drugom

VTA TURNIR U SAN DIJEGU

Ana i Jelena ruku pod ruku Posle Ane Ivanovi} i Jelena Jankovi} nakon prvog me~a zavr{ila u~e{}e na turniru u San Dijegu. Jelena Jankovi} nije uspela da pro|e prvu prepreku na turniru u San Dijegu. Druga teniserka sveta pora`ena je

vom bila slobodna) zaokru`ila lo{e izdawe srpskih teniserki na turniru u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Anu Ivanovi} je dan ranije eliminisala Izraelka [ahar Per (2:0).

servisu jasno pokazuje da je umoran. Ako ostane{ disciplinovan, ima{ ve}e {anse da pobedi{. Sem Kveri je pro{le nedeqe osvojio turnir u LA, {to ga je o~igledno dodatno iscrpelo. - Pravio sam ba{ dosta gre{aka. Tipsarevi} me je terao na veliki broj udaraca, a ja sam bio umoran. Poku{avao sam da ranije zavr{avam poene, ali nije i{lo - izjavio je Kveri nakon me~a. Tipsarevi}a u tre}oj rundi o~ekuje duel sa Kolumbijcem Alehandrom Faqom, kojem je iskusni Australijanac Lejton Hjuit predao duel posle prvog izgubqenog seta. Turnir u Va{ingtonu igra se za nagradni fond od 1.165.000 dolara. POLUFINALE DEJVIS KUPA

Sa ^esima u Areni Me~ polufinala Dejvis kupa izme|u Srbije i ^e{ke na programu je od 17. do 19. septembra, a igra}e se u Beogradu u Areni (18.200 kapacitet mesta za gledaoce). Igra}e se na tvrdoj podlozi. @reb za me~eve }e se odr`ati 16. septembra u 12 ~asova. Prvog dana (17. septembar) igraju se dva singl me~a. Prvi po~iwe u 15 ~asova.Drugog dana na programu je dubl sa po~etkom u 15, a tre}eg dana dva singla. Prvi startuje u 14 ~asova. U drugom polufinalu sastaju se reprezentacije Francuske i Argentine.

Prva pobeda Muriwa

Jelena Jankovi}

od Ruskiwe Alise Klejbanove sa 2:0 (7:5, 6:2). Me~ je trajao jedan sat i 52 minuta. Za razliku od na{e teniserke koja se nalazi u samom vrhu na WTA listi i koja je bila postavqena za prvog nosioca, Klejbanova zauzima 28. poziciju. Me|utim, Rusikiwa je bila daleko vi{e raspolo`ena za igru od D`ej D`ej, koja je ispadawem ve} u drugom kolu (u pr-

Jelena je veliku priliku propustila u prvom setu kada je ispustila prednost od 4:0 i tri set lopte pri rezultatu 5:3. Klejbanova }e u narednom kolu igrati protiv pobednice me~a @i @eng - Danijela Hantuhova. Nagradni fond turnira u San Dijegu je 700.000 dolara, pobednici }e pripasti 107.000 i 470 poena.

Mikelson ugro`ava vladavinu Vudsa Jedan od najbogatijih sportista i najpopularniji golfer na planeti, Amerikanc Tajger Vuds, mogao bi posle pet godina da ostane bez liderske pozicije na svetskoj rang listi. Vuds bi tron mogao da ustupi Filu Mikelsonu, ukoliko na predstoje}em turniru u Ohaju ne bude me|u prvih 37, a wegov konkurent zavr{i na jedna od prva ~etiri mesta. Mikelson, popularniji kao "Lefti" bi uspeo na taj na~in kona~no da zbaci s trona neprikosnovenog Tajgera Vudsa koji je pet

godina proveo na prvom mestu, u ~emu je rekorder. [ansu vreba i Li Vestvud, koji bi pobedom u Ohaju mogao na prvo mesto na rang listi. Kontroverzni sportista, koji u posledwe vreme puni stranice svetskih tabloida zbog problema sa suprugom i qubavnicama, nakon petomese~ne pauze, nije uspeo da osvoji ni jedan trofej. - Da li sam svestan da mi se pribli`avaju? Da, jer mi vi svaki put to pomenete. Ja sam ovde gde sam jer sam pobe|ivao. To nameravam da nastavim da radim i u ubudu}e - poru~io je Vuds.

DNEVNIK

c m y

16

Portugalac debitovao na klupi "kraqevskog kluba" pobedom u San Francisku. Real pobedio! Naravno, to obi~no i nije neka vest, ali ako se uzme u obzir ~iwenica da je na klupi madridskog kluba prvi put na jednoj utakmici sedeo @oze Muriwo onda ova informacija poprima sasvim druga~iji oblik i zna~ewe. Portugalac je na svojoj debitantskoj utakmici protiv meksi~ke Amerike zabele`io pobedu rezultatom 3:2 (1:0). Me~ je odigran u San Francisku. Muriwo se odlu~io da u po~etnih 11 prili~no prome{a karte, pa tako u sastavu nije bilo svetskih prvaka Kasiqasa, Albiola, Arbeloe, Ramosa, Alonsa, a izostali su jo{ Kaka, Kedira, Van der Vart... Me|utim, i sa preostalim snagama "kraqevski klub" uspeo je da slavi. Mladi 19-godi{wi Serhio Kanales, poja~awe iz Rasinga, postigao je gol u 34. minutu. Asistirao je Karim Benzema, a u akciji je u~estvovao i Kristijano Ronaldo. Klub Amerika preokrenuo je rezultat preko Enrikea Eskedea i Visentea San~eza, ali su se Gonzalo Iguain i Ronaldo pobrinuli da Muriwu ulep{aju prvu utakmicu na klupi Real Madrida. Real Madrid – Klub Amerika 3-2 (1:0) (Kanales 34, Iguain 63, Ronaldo 82 - Eskeda 53, San~ez 61).

Sedmica Junajteda, debi Kolarova Man~ester junajted pobedio je sa 7:1 selekciju igra~a iz Irske lige, dok je Junajtedov gradski rival Siti do`iveo je jo{ jedan poraz, ovaj put od Dortmunda 3:1. Nemawa Vidi} odigrao je ceo me~ za |avole, dok su u drugom duelu po 90 minuta igrali Neven Suboti} i Aleksandar Kolarov koji je debitovao za gra|ane. U sredu su me|usobni duel imala jo{ dva reprezentativca Srbije. Gojko Ka~ar bio je odli~an u drugom poluvremenu u dresu Hamburga koji je sa 2:1 savladao ^elsi, a Bane Ivanovi} je igrao do 53. minuta. Aleks Ferguson po~eo je me~ sa svojim prvim zvezdama, Nemawom Vidi}em i Vejnom Runijem, a srpski defanzivac je igrao u paru sa novim igra~em Junajteda Smolingom. Dvostruki strelac na me~u bio je \i Sung Park, a po jednom su pogodili Oven, Valensija, Evans, Nani i Ernandes koji je na poluvremenu zamenio Vazu. Borusija je Siti dobila golovima Bariosa iz penala, te Kegave i Levandovskog, dok je jedini pogodak za gra|ane postigao Brazilac @o. Za tim iz Man~estera debitovao je srpski reprezentativac Aleksandar Kolarov koji je odigrao svih 90 minuta. Sa druge strane identi~nu minuta`u igmao je odli~ni Neven Suboti}. Drugi me~ turnira u Nema~koj obele`ile su gre{ke igra~a koje su donosile golove rivalima. ^elsi je poveo preko Lamparda u 23. minutu nakon sjajne asistencije Esijena koji je prethodno ukrao loptu, ali je HSV u 71. izjedna~io po{to je Mla-

Aleksandar Kolarov

den Petri} sjajno reagovao posle gre{ke @irkova i lobovao golmana plavaca. Pobedu Nemcima doneo je Son ~etiri minute pre kraja.

Klasni} potpisao za Bolton Hrvatski reprezentativac Ivan Klasni} potpisao je u sredu dvogodi{wi ugovor sa Boltonom Vonderersom, saop{tio je danas taj engleski premijerni liga{. Ovaj 30-godi{wi napada~ igrao je u sezoni 2009/2010. za taj klub kao pozajmqeni igra~ i na 27 utakmica postigao osam pogodaka. Wega je pozajmio Boltonu francuski prvoliga{ Nant, a po{to je Klasni}u istekao ugovor sa tim klubom, on se vratio u Bolton. Klasni} je ro|en u Hamburgu u porodici hrvatskih do- Ivan Klasni} seqenika, tako da ima i nema~stoje}u sezonu anga`ovao jo{ ko dr`avqanstvo. trojicu igra~a: Bugarina Profesionalnu karijeru poMartina Petrova, Robija ~eo je 2003/04. u dresu bundesliBlejka i mladog {panskog inga{a Verdera iz Bremena. Osim ternacionalca Markosa Klasni}a, Bolton je za predAlonsa.

Kaka na operaciji Madridski Real suo~en je sa problemima pred start nove sezone, po{to u timu portugalskog stru~waka @ozea Muriwa u prvim me~evima ne}e biti brazilskog fudbalera Kake zbog predstoje}e operacije kolena. Lekarski tim "kraqevskog kluba" tvrdi da se radi o rutinskoj operaciji koja je Kaki preporu~ena nakon povratka sa {ampionata sveta u Ju`noj Africi, na kojem 28. godi{wi plejmejker nije "blistao" u dresu "karioka". Kako je navedeno na sajtu Madri|ana, Kaka je napustio trening-kamp Reala u Los An|elesu i trenutno se nalazi u Belgiji gde }e i biti operisan. - Nije dramati~na situacija kada ne mogu da ra~unam na Kaku neko vreme, iako se radi o jednom od najboqih fudbalera na svetu - u svom stilu prokomentarisao je Muriwo i dodao da na raspolagawu ima "mnogo dobrih igra~a".

KONFERENCIJA KLUBOVA PODRU^NE LIGE NOVI SAD

Na startu Kabel – Mladost U novim umivenim prostorijama Teritorijalnog fudbalskog saveza Novog Sada odr`ana je konferencija klubova Podru~ne lige, usvojen je kalendar takmi~ewa i izabrano novo rukovodstvo. Prisutne delegate klubova, koji su se okupili u velikom broju pozdravio je predsednik TFS Novi Sad Uro{ Milojkovi}. Posebno se osvrnuo na tri semgenta, obezbe|ewu boqih uslova za rad kancelarije Saveza, zatim saradwu klubova sa Savezom i promenu sistema takmi~ewa. - Kona~no smo dobili adekvatne uslove, jer one u suterenu nisu zadovoqavale ni minimalne uslove - ponosno je istakao Milojkovi} i dodao. - Svaki klub dobio je dve takmi~arske lopte kao pomo}, a {to se ti~e predloga oko eventualne promene sistema takmi~ewa koji je potekao od delegata FK Omladinac, mogu da istaknem da }e u sezoni 2011/2012. i}i predlog da drugoplasirani tim Podru~ja Novog Sada igra bara` sa drugoplasiranim ekipama Podru~nog saveza Sremske Mitrovice i Sombora za popunu Vojvo|anske like, a kona~nu odluku o tome

treba da da Izvr{ni odbor Fudbalskog saveza Vojvodine. Na sednici su izabrani organi takmi~ewa, predsednik konferencije je Milan Kr~mar (Tvr|ava, Ba~), wegov zamenik Desimir Cari} (Jedinstvo, Rumenka), komesar za takmi~ewe je Nade

|ava - Slavija, Kabel - Mladost, Petrovaradin - Be~ej Old gold, Omladinac - Vrbas, Hercegovac - Srbobran, [jaka{ - Stari grad i Borac - Jedinstvo. Posledwe kolo na programu je 20. i 21. novembra uz odigravawe jednog vanrednog (sedmog kola, 29.

Sudijski seminar S obzirom na veliki broj mladih sudija i 14 novih na listi izvr{ni odbor UFSISI teritorijalnog fudbalskog saveza odlu~io se za seminar sudija i delegata na Osovqu od 18. do 20. avgusta gde }e biti izvr{ena edukacija sudija i delegata iz pravila fudbalske igre, propozicija i propisa. Seminar }e voditi insturktor prve kategorije Sead ^o~i}, a gosti }e biti predava~i instuktor prve kategorije Milan Radakovi} i intenacionalni sudija Nikola Tomi~i}. Seminaru }e prisustvovati 40 sudija i 27 delegata, a pre odlaska na Osovqe sudije }e imati provere fizi~ke spreme na stadionu Fudbalskog kluba Indeks. Ovakav vid edukacije pokazao se najboqim do sada, pa se nije odustalo od tog pravila. Mari} (OFS Ba~ka Palanka), za su|ewe Mladen Utje{anovi} (TFS Novi Sad), dok je disciplinski sudija advokat Mom~ilo Mi}anovi} (TFS Novi Sad). Izvu~eni su takmi~arski brojevi pa }e u prvom kolu koje je na programu 21. i 22. avgusta igrati @elezni~ar - @SK, Tvr-

septembra). Za igrawe subotom opredelili su se @elezni~ar, Tvr|ava, Vrbas, Be~ej Old gold, Slavija i Srbobran, dok }e Kabel svoje utakmice kao doma}in igrati u nedeqnom prepodnevnom terninu, ostale ekipe igra}e nedeqom popodne. M. Popovi}


SPORT

c m y

DNEVNIK

RATOMIR DUJKOVI] OBJAVIO SPISAK ZA SLOVAKE

Orli}i bez Petrovi}a i Obradovi}a Selektor mlade fudbalera Srbije Ratomir Dujkovi} objavio je spisak igra~a za kvalifikacioni me~ za EP protiv Slova~ke 11. avgusta u Zlatim Moravcama. Na spisku selektora Dujkovi}a nalaze se 22 fudbalera me|u kojima nema ~lanova A selekcije Radosava Petrovi}a i Ivana Obradovi}a, ali ni internacionalaca Adema Qaji}a i Danijela Aleksi}a. - Razgovarao sam sa ~lanovima stru~nog {taba dr`avnog tima o situaciji sa Petrovi}em i Obradovi}em. Wihov stav bio je da igra~i rade se selekcijom koju predvodi Radomir Anti} i da nam se, eventulano, prikqu~e neposredno pred utakmicu sa Slova~kom - naveo je Dujkovi} i dodao da nije pristao na takvu mogu}nost. On je podsetio da je stru~ni {tab mlade reprezentacije u pro{losti imao problema sa igra~ima koji su prekomandovani iz A tima i da je to psiholo{ki lo{e delovalo na fudbalere po{to su se ose}ali degradirano. Obrazla`u}i odluku da za susret sa Slovacima izostavi Qaji}a i Aleksi}a, Dujkovi} je istakao da su ovoga puta {ansu dobili igra~i koji su u proteklom periodu ~e{}e igrali i koji imaju vi{e iskustva. Me~ protiv Slova~ke selektor je ocenio kao veoma va`an, poru~iv{i da }e wegovi izabranici i}i na pobedu. - Svima je dobro poznato da nam u duelu sa Slova~kom naredne sedmice odgovara samo pobeda i da nam eventualna podela bodova ostavqa samo teoretske {anse u fini{u kvalifikacija - objasnio je Dujkovi} koji se ne uzda previ{e u povoqne ishode zavr{nih me~eva Hrvatske i Norve{ke. On je istakao da stru~ni {tab na{e mlade reprezentacije dobro poznaje kvalitete slova~-

Mentalitet glavni rival Vladimir Volkov, Srbin koji igra moldavski [erif, rekao je hrvatskim novinarima da klubovi sa postora biv{e Jugoslavije imaju problem sa mentalitetom. Sve`i primeri su Crvena zvezda i Dinamo. Zagreba~ki Dinamo je jo{ jednom {okirao svoje navija~e. Modri nisu uspeli da na "Maksimiru" savladaju [erif, koji je posle boqeg izvo|ewa penala stigao do plej-ofa Lige {ampiona. Posle 90 minuta rezultat je bio 1:1, ba{ kao i u prvoj utakmici odigranoj u Moldaviji. Jedini strelac za [erif u Zagrebu bio je biv{i igra~ OFK Beograda Vladimir Volkov, koji je sa hrvatskim novinarima analizirao neuspeh Dinama, ali i ostalih klubova sa ovih prostora. - Nikad nismo izgubili na penale u posledwe dve godine. Nismo mi pregazili Dinamo, ali "na{i" klubovi (iz SFRJ) uvek potcewuju protivnike. Zato je i Zvezda izgubila od Slovana kod ku}e. Takvi su i kad igraju protiv Olimpijakosa i ve}ih klubova. To je taj balkanski mentalitet. Dinamo i sli~ni klubovi moraju da shvate da fudbal ne igraju Samir i Ronaldo, nego jedanaest igra~a - rekao je posle me~a srpski internacionalac Volkov. Igra~i hrvatskog {ampiona slo`ni su u oceni da je Dinamo bio boqi, ali da nisu imali sre}e.

petak6.avgust2010.

17

KVALIFIKACIJE ZA UEFA LIGU EVROPE

^astan opro{taj romanti~ara OFK Beograd - Galatasaraj 1:5 (1:2)

Du{an Tadi} (Groningen)

kih nada, napomenuv{i da je najbitnija stvar da se wegovi u~enici skoncentri{u na svoju igru. Sastav reprezentacije Srbije, golmani: Budimir Jano{evi} (Jagodina), Branilsav Danilovi} (Rad) i @ivko @ivkovi} (Partizan). Odbrana: Dejan Karan (Vojvodina), Slavko Luki} (Smederevo), Slobodan Rajkovi} (^elsi, Engleska), Marko Jovanovi} (Partizan), Jago{ Vukovi} (PSV, Holandija), Milan Milanovi} (Lokomotiva, Rusija), Nikola Lekovi} (Rad) i Nikola Gulan (Fjorentina,

Italija). Sredina terena: Nemawa Mati} (^elsi, Engleska), Filip \uri~i} (Herenven, Holandija), Ivan Radovanovi} (Atalanta, Italija), Marko Stanojevi} (Rad), Nemawa Tomi} (Partizan), Du{an Tadi} (Groningen, Holandija), Marko Milinkovi} (Ko{ice, Slova~ka) i Miralem Sulejmani (Ajaks, Holandija). Napad: Vojo Ubiparip (Spartak), Nemawa Mili} (OFK Beograd) i Stefan [}epovi} (Bri`, Belgija). Utakmica Slova~ka - Srbija igra se 11. avgusta u Zlatim Moravcama od 17 ~asova.

BEOGRAD: Omladinski stadion, gledalaca 10.000, sudija Stalhamer ([vedska), strelci: Nikoli} u 35. za OFK Beograd, a Sart u 10, Kjuel u 25. i 63. (iz penala), Ardaturan u 71. i Badtal u 88. minutu za Galatasaraj. @uti kartoni: Nikoli}, Rodi} (OFK Beograd), Kujel, Akman (Galatasaraj). Crveni karton: Nikoli} (OFK Beograd). OFK BEOGRAD: [aranov 6, Petkovi} 6, Rodi} 7, Kecovi} 6, Nikoli} 7, Trivunovi} 7, Markovi} 7, Simi} 6, Krsti} 6, Mili} 7 (Iwac 6), @eravica 6 (Filipovi} 7). GALATASARAJ: Aj- Duel odbrane romanti~ara i Kjuela koji je prethodio penalu kut 8, Nil 7, Ardaturan 7, Sart su se gre{ke. Momci Dejana stavak je po~eo {ansom gostiju. 7, Akman 6, Cana 8, Badtal 7, \ur|evi}a, po godi{tu tek puArdaturan je {utirao sa 13 meKjuel 8, Voskan 7 (Pino 7), ^enoletni, izgoreli su u uvertiri tara, a [aranov sjajno odbratin 8, Sariogo 7. i brzo primili dva gola. nio. Potom su ponovo zapretili Fudbaleri OFK Beograda Turci su poveli na iskustvo romanti~ari. Mili} je u 60. minisu uspeli da na~ine ~udo i u ve} u 10. minutu. Korner je iznutu {utirao sa visine penalrevan{ me~u tre}e kola kvaliveo Voskan, Cetin prebacio tika, na`alost tik pored gola. fikacija za UEFA Ligu Evroloptu na drugu stativu, a Sart Malo potom usledio je kqu~pe izbace veliki Galatasaraj. je rutinski glavom sproveo u ni detaq utakmice. Kao zadwi Romanti~ari su ubedqivo pomre`u. U 22. minutu bilo je ve} igra~ odbrane Nikoli} je nara`eni, ali nezaslu`eno, jer 0: 2. Kjuel je uzeo loptu na popravio faul, skrivio penal i su igrali dobro sve do 63. minulovini OFK-e, iza{ao sam isdobio direktan crveni karton. ta kada je Nikoli} dobio crvepred [aranova i savladao ga. Utisak je da je doma}in pro{ao ni karton. Beogra|ani nisu To, ipak, nije zbunilo romanprestrogo u ovom duelu. Gol Kjupro{li daqe, ali su dobili ti~are koji su hrabro napali i ela sa bele ta~ke je definitivsjajan ambijent i odli~nu uverdominirali maltene do kraja no re{io pobednika u ovom metiru pred po~etak Jelen superpoluvremena. ~u. Do kraja precizni su bili lige. U 35. minutu doma}i su postiAdeturan i Badtal za kona~nih Turski gigant ni pored ubegli gol. Krsti} je proigrao Ni1:5, a poraz romanti~ara mogli dqive pobede nije briqirao, koli}a, a ovaj sa 12 metara bio su da ubla`e Filipovi} i Sive} je iskoristio ve}inu gre{aprecizan. OFK Beograd je delomi}. ka mlade OFK-ine ekipe. vao sjajno u tim momentima i OFK Beograd pokazao je poNo{eni ogromnom podr{kom stvorio jo{ jednu veliku prilitencijal u oba me~a sa Galatasasa tribina romanti~ari su se ku. Ajekut je zaustavio najpre rajem i bez mnogo briga mo`e da isprsili u nadmeri da doka`u {ut Petkovi}a sa 15 metara, a u|e u novu sezonu Jelen superlida remi iz prvog me~a nije bila potom Mili}a glavom sa ivice ge. Ovaj tim ako ostane na okupu slu~ajnost ve} dokaz kvaliteta peterca. Poluvreme je zavr{eno jo{ koju sezonu mogao bi da podwihove ekipe. U takvoj situacivo|stvom gostiju, a najpravedniseti na slavne dane kluba sa ji, zbog mladosti ekipe de{vale je je bilo da bude nere{eno. NaStare Karaburme. PRED DANA[WI @REB

KLEO BRIQIRAO I U HELSINKIJU

Gra|ewe evropskog imiya ^etiri utakmice i ~etiri pobede – to je u~inak Partizana u prva dva kola kvalifikacija za Ligu {ampiona, kome se malo ko nadao. Crno – beli su time popravili svoj kao i koeficijent srpskog klupskog fudbala. Beogra|ani su i u revan{u savladali Helsinki (2:1) na na~in sli~an onom u Beogradu. Pobeda nije jednako ubedqiva, ali i Helsinki je bio ja~i, a i igralo se na wegovom terenu. Kreator trijumfa bio je (ponovo) Kordova Kleo, ~ovek koji je od ukupno devet postigao pet golova ekipe. Brazilac nesumwivo igra sezonu karijere, u trenutku, ~ini se, kada je to i najbitnije. Zicer situacije re{ava kao od {ale, a posti`e i golove za Kleberson Kordova Kleo pam}ewe. Od 11 evropskih, koliko je dao za Kao i uvek, Kleo je skroman u Partizan, bar polovina su za anlizi svoje igre. {pice. Karioka je glavni adut - Ne mislim da sam spektakuBeogra|ana na putu ka dru{tvu laran napada~. Radim ono {to najboqih. se od {pica i o~ekuje. Gol u

Kleu naglo sko~ila cena Prelazak Brazilca u Partizan izazvao je dostao bure na srpskoj fudbalskoj sceni. Brazilac je iz Crvene zvezde pre{ao u Humsku samo zato {to je ve~iti rival bio u finansijskoj krizi. Cifra od 800 hiqada evra, koliko je pla}eno za obe{te}ewe nije izgledala preterano velika, {to je bio i razlog prepucavawa navija~a dva tima. Ipak, Kleo je pokazao napada~ki instinkt i vrlo brzo cena mu je sko~ila. Sada se ona procewuje na oko ~etiri miliona, {to nije zanemarqivo za FK Partizan.

Helsinkiju je bio lep, ali ne i ,vanzemaqski’. Postupio sam po pravilima za takve situacije i savladao Valena. Na vreme sam udario loptu, i ona je lobovala golmana, koji je malo izleteo – rekao je Kleo. Odmah potom karioka se osvr}e na u~inak ekipe. - Nije bitno ko je strelac i ko je u najboqoj formi. Va`no je da pobe|ujemo, {to nam je i posao. Igramo dobro ove sezone, daleko boqe nego pro{le, i to pre svega na takti~kom planu. Delujemo kao ozbiqna ekipa, koja zna {ta ho}e, {to je i

preduslov za uspeh. Nadam se nastavku serije. Koja je tajna va{ih odli~nih partija ? - Nema tu puno mudrosti. Ako `eli{ uspeh mora{ na tome i da radi{. Ja sam ambiciozan, `elim da uspem u Evropi. Vredno treniram i dajem sve od sebe na utakmicama, {to se napokon maksimalno ispla}uje. @elim da nastavim u ovakvom ritmu. Brazilac nema posebnih `eqa pred dana{wi `reb za plejof. Smatra da su ekipe po|ednake i da sa svakom Partizan mo`e da igra. - Mislim da smo dokazali da imamo odre|eni kvalitet. Ne bojimo se nikoga, iako su svi potencijalni protivnici boqe rangirani od nas. Po{tovawe svima, ali niko od ovih pet ekipa nije Real ili Barselona, pa da ne mo`emo da ih pobedimo. Optimista sam koga god da izvu~emo – rekao je Kleo. A o interesovawu Lacija za sebe ka`e: - Godi, naravno, ali ne razmi{qam o tome. Najva`nije je sada da nastavim ovako, ukoliko `elim uspeh. Pogre{io bih ako bi se na trenutnim partijama uquqkao i pomislio da sam Maradona. Naprotiv, tek sam na po~etku – zakqu~io je Karioka i obe}ao nastavak sjajnih igara. I. Lazarevi}

Crno-bela lista `eqa

Fudbaleri Partizana danas }e `rebom u Lionu dobiti protivnika u posledwem kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona. Kao {to se i o~ekivalo u konkurenciji su: Anderleht (Belgija), Bazel ([vajcarska), Sparta (^e{ka) i Hapoel (Izrael). Nema sumwe, najte`i bi bio Anderleht, tridesetostruki {ampion Belgije, osvaja~ dva Kupa pobednika kupova (1976, 1978) i jednom Kupa UEFA (1973). Qubi~asti su i najvredniji na evropskoj fudalskoj berzi (84 miliona evra), duplo vi{e od {vajcarskog Bazela (38 miliona). Slede potom Kopenhagen (34 miliona), Sparta (20 miliona) i Hapoel (16 miliona). Partizan vredi 26 miliona evra i po tome najboqe bi bilo da dobije ^ehe ili Izraelce. Vojislav Stankovi} pri`eqkuje Spartu. - Oni i Kopenhagen su po meni, najslabije od ove petorke. Ne znam ta~no sve wihove igra~e, ali koliko sam ih gledao, mislim da su oni najedekvatniji rivali. Sparta godina nema rezultata u Evropi, dok je Kopehnagen uskra}en za me|unarodno iskustvo. Najboqi igra~i Sparte Sjonko i Matejovski dobili su crvene kartone protiv Leha i ne bi igrali prvi me~ - rekao je Stankovi}. Predsednik "vaqka" Dragan \uri} tvrdi da sve prolaz od Partizana. - Nisam zadovoqan igrom protiv Helsinkija, iako smo pobedili. Pojedinci su igrali ispod svakog nivoa, bukvalno otaqavaju}i posao. Sa takvim nastupom nemamo {ta da tra`imo u plej-ofu, jer su mogu}i protivnici klubovi sa evropskim imenom i prezimenom. Ako se pak uozbiqimo mo`emo da igramo protiv bilo koga i da pro|emo u Ligu {ampiona - rekao je predsednik crno-belih. I. L.


18

SPORT

petak6.avgust2010.

DNEVNIK

PRIPREME ^SK PIVARE IZ ^ELAREVA

NOVA SEZONA NOVI IZAZOV ZA HALILA ASANIJA

Spoj iskustva i mladosti

Ne razmi{qa o penziji

Posle startnog poraza u Sremskoj Mitrovici i pobede u Republici Srpskoj protiv drugoliga{a ,Srpske, Jedinstva u Brodcu; nastavili su ^elarevci sa uigravawem tima kroz prijateqske utakmice. Tako su protiv sremskog liga{a Sremca u Vojki zabele`ili pobedu od 2:0, golovima Sladojevi}a i Siv~evi}a, potom u Apatinu protiv Mladosti ~ak 4:0, golovima Gojka Kne`evi}a dva, Momi}a i autogola biv{eg pivarca Zorana Stameni}a, da bi potom stigli i do minimalnog poraza u Somboru od prvoliga{a Radni~kog od 0:1. Prethodni test imali su igra~i ^SK pivare u Ba~kom

Generalka u Novom Sadu Generalna proba fudbalera ^SK Pivare je sutra u Novom Sadu, kada }e se belo-crni sastati s istoimenim prvoliga{em na Detelinari. Petrovcu gde je kombinovani sastav od mladih i bonus igra~a savladao doma}eg podru~nog liga{a 1:0, a strelac je bio mladi Slobodan Krstanovi}. - Igramo mnogo boqe nego u protekloj sezoni i ako nas je napustilo dosta igra~a. Mladi igra~i `eqni afirmacije daju sve od sebe, a stariji i iskusniji dokazuju da se na wih jo{ uvek mo`e i mora najozbiqnije ra~unati, ka`e alfa i omega u stru~nom {tabu pi-

Momi} trese mre`e U prethodnih {est me~eva koje su Pivarci do sada odigrali, postigli su ~etiri pobede i dva poraza. Postigli su dvanaest, a primili smo ~etiri gola. Najboqi strelac u do sada odigranim prijateqskim utakmicama s tri pogotka je Uro{ Momi}, povratnik iz Ba~ke gde je igrao minulog prole}a. Bonus igra~ Gojko Kne`evi} postigao je dva, dok se jo{ {est igra~a upisalo po jednom u strelce.

Mla|e kategorije prema planu Posle omladinskog pogona sa prijateqskim utakmicama startovali su i kadeti i pioniri ^SK Pivare. I dok omladinci uglavnom igraju protiv seniorskih sastava podru~nih liga{a kadeti i pioniri igraju sa svojim ne{to starijim vr{wacima iz drugih klubova. Posle Starog grada 0:0 i poraza od Kabela u gostima 4:5 omladinci su pora`eni u Novom Sadu od novog ~lana podru~ne lige tima @elezni~ara sa 0:2 da bi protekle nedeqe u Gajdobri odigrali nere{eno 1:1 sa doma}im Hercegovcem. Kadeti su posle pobede protiv vr{waka Ba~ke sa 3:2 savladali omladince Kabela u gostima ~ak sa 5:0 dok su i pioniri bili uspe{ni protiv dve godine starijih pionira Kabela sa 2:0. - Omladinci su nam ove godine ne{to oslabqeni jer smo nekoliko igra~a pozajmili klubovima podru~ne lige Novi

Sad, pa sada u vatru bacamo starije pionire. Ipak, zadovoqni smo wihovim prvim igrama i mislim da }e do po~etka prvenstva ste}i malo vi{e rutine i iskustva i dostojno se suprotstaviti u igri sa timovima iz omladinske lige Vojvodine ka`e trener Zoran Rodi}. Kadeti i ako godinu dana mla|i bi}e jedni od glavnih kandidata za prvo mesto u Vojvo|anskoj ligi i prelazak u kadetsku ligu Srbije. - To je generacija pionira koja je u minulom prvenstvu pionirske lige Srbije osvojila ~etvrto mesto - ka`e wihov trener Dragan Ivanovi}, a kako su startovali i pioniri na prvoj proveri mo`emo biti zadovoqni wihovom igrom koja i uprkos mladosti ohrabruje. Do po~etka takmi~ewa u kvalitetnim ligama Vojvodine sve tri selekcije ^SK Pivare odigra}e jo{ nekoliko utakmica. V. V.

varaca, tim menaxer kluba, rukovodilac pionirsko-omladinske {kole i trener kadetskog tima Dragan Ivanovi}. Optimizam pred start takmi~ewa za bodove upotpuweuje ekipa spojena od mladosti i iskustva, koja bi trebalo da bude tvrd orah za sve protivnike kako kod ku}e tako i u gostima. - Iako smo ostali bez cele garniture igra~a ipak smo uspeli da ukomponujemo ostatak ekipe sa mladim igra~ima, povratnicima iz drugih klubova i nekoliko mladih poja~awa. Do po~etka prvenstva odigra}emo jo{ dve-tri utakmice, isprobati sve raspolo`ive snage kako bismo ve} na samom startu u prvom kolu, kada do~ekujemo apatinsku Mladost, znali na koju startnu postavu mo`emo ra~unati - isti~e Ivanovi}. V. Vujanovi}

u prednosti nad ostalim konkurentima i nema brige da }emo i ove godine biti tvrd orah protivnicima – ka`e Asani. Kao novajliju Proleter mnogi nisu ozbiqno shvatili. - Sada }e biti sasvim druga~ije. Liga je puno ja~a a konkurenti }e ulaziti sa mnogo vi{e respekta, bi}e te{ko da do|emo do ciqa - opstanka. U prvih

ve i povoqan raspored koji nam je u ~etiri kola odredio da tri puta budemo doma}ini. Moramo pametno to iskoristiti i onda }e put ka opstanku biti {irom otvoren. Asani ne misli da }e mu ovo biti opro{tajna sezona. - Po~eo sam sa 17 godina u Novom Sadu gde sam se kratko zadr`ao. Zatim sam odigrao deset go-

TURNIR U ERDEVIKU

Pehar Big bul Radni~kom U Erdeviku je zavr{en 28. memorijalni turnir, posve}en svim erdevi~kim fudbalerima, koji su tragi~no zavr{ili `ivot. U~estovalo je tri ekipe, a pobedni~ki pehar osvojio je novi prvoliga{ Big bul Radni~ki iz [ida (osvojio je ~etiri boda). Druga je erdevi~ka Sloga Radni~ki (tri boda), a jedan bod je osvojio srpskoliga{ , Ma~va iz [apca. Turnir su sponzorisale firme iz Sremske Mitrovice (Joneks i Hidrosrem), Big bul (Ba~inci) i Boban prevoz iz Erdevika. Nov~ane nagrade dar Joneksa i Big Bula dobili su najboqi pojedinci: Tomislav Trebovac (najboqi igra~, Big bul Radni~ki), strelci Mi{~evi} (Sloga Radni~ki) i Simeunovi}, Mandi} i No`ini} (Big bul Radni~ki) - svi postigli po jedan gol. Najboqi golmani su Nemawa Raduki} (Ma~va, mlad i perspektivan ) i iskusni Sini{a Kuqa (Sloga Radni~ki). Rezultati: Sloga Radni~ki – Big bul Radni~ki 0:3, Sloga Radni~ki – Ma~va 1:0, Big bul Radni~ki – Ma~va 0:0. B. R.

^ETVRTI NO]NI TURNIR U MALOM FUDBALU „NERADIN 2010.”

Penali odlu~ili pobednika U organizaciji Op{tine Irig, Pokrajinskog zavoda za zapo{lavawe, Sremskog okruga i mnogih drugih pojedinaca i firmi u Neradinu je odr`an ^etvrti no}ni turnir u malom fudbalu na terenu FK Vojvodina.U~estovalo je 17 ekipa, a prikazan je veoma do bar fudbal.Kako i nebi, kada su igrali ve}inom fudbaleri registrovani za veliki fudbal. U finalu su igrale stvarno dve najboqe ekipe.U odli~noj predstavi pred vi{e od 500, gledalaca , posle regularnih 1:1, vi{e sre}e s penala je imao Brzak Irig, pobedio je 3:2, kome je pripala nagrada od 20.000 dinara. Drugo mesto osvojila je Vinarija „Kova~evi}“ (iz Iriga). Za Brzak su igrali: Ivica Vidanovi}, Nikola ^oli}, Nikola Kova~evi}, Branislav ^a}i}, Pe|a Babi}, Aleksandar An|i}, Vasilije Abranovi}, Ne{a Milanovi} i Sr|an Brzak. Vinarija „Kova~evi}“ je igrala u sastavu: Pe|a Ko{pari}, Qub i{a Marinkovi}, Nok, \eveqekaj, Aqo{a Kukuruzovi}, @eqko Kerleta, Radovan Stankovi}, Nikola Grkanovi}, @eqko Jovanovi}, Dejan Stojakovi}. U borbi za tre}e mesto Horizont iz Rume pobedio je 4:1 Red Baron iz Vrdnika. Iako su Vrdni~a-

I pred novo prvenstvo u Prvoj ligi Srbije na prvoj prozivci mla|eg novosadskog prvoliga{a prisustvovao je jedan od sigurno najstarijih prvoliga{kih igra~a 37-godi{wi Halil Asani. Sa 18-godi{wim sta`om je u ovom rangu takmi~ewa. Ve~ito mladi i stameni bek bi}e jedna od okosnica tima trenera Ristovskog i u narednoj trci za bodove.

Halil Asani (prvi zdesna u dowem redu) bitan {raf Slanobaraca

- Dobio sam veliku voqu da po~nem pripreme, jer }emo imati tim spojen od mladosti i iskustva. Poseban motiv dao mi je trener Ristovski koji igra~e ne deli na stare i mlade, ve} na one koji mogu ili ne mogu. Velika stvar za klub je to {to je stru~ni {tab ostao isti, {to se uprava nije mewala i {to je okosnica tima ostala ista, sem par odlazaka koje su nadome{teni dolascima. Mislim da smo iz tih razloga

{est pripremnih utakmica ostvarili smo pobede nad Obili}em i Ba~kom 2:1 i Radnikom 3:0, odigrali nere{eno s Dowim Sremom 1:1 i Mladosti iz Ba~kog Jarka 2:2, a pora`eni smo samo od Sloge. Jo{ uvek se uigravamo, ima svega, pogotovo umora, ali se svi trudimo da damo maksimum i do|emo do forme, koja nam ide uzlaznom linijom. Nadam se da }emo spremno do~ekati trku za bodo-

dina u ^SK-u, godinu dana u supreliga{u Vojvodini, vratio se u ^SK, a posledwe tri sezone uspe{no igram u Proleteru. Za sada ne razmi{qam o odlasku i `elim da prenesem iskustvo na mlade. Dok god mogu da ispuwavam obaveze i zahteve trenera i zdravqe me bude slu`ilo, igra}u. Do}i }e i taj dan, ali verujem da mogu igrati jo{ koju sezonu istakao je na kraju pun elana Halil Asani. M. Popovi}

PRIPREME RADNI^KOG IZ NOVE PAZOVE

Ja~i i ambiciozniji Ako se po jutru dan poznaje, novopazova~ki Radni~ki odavno ne ulazi spremniji u novo fudbalsko prvenstvo Srpske lige grupa Vojvodina. Tim je poja~an sa ~etiri nova iskusna igra~a, a novi trener Nenad Vani} oslobo|en je igra~kih obaveza pa sav mo`e da se posveti radu s fudbalerima. Radni~ki je dobio poja~awa i u odbrani i u napadu. Do{ao je iskusni {toper Goran Bo{kovi}, biv{i igra~ Borca (^), Mladosti (L), Sutjeske (N) i Crvene zvezde, koji }e sa uigranim tandemom Puni{i} -^eprwa predstavqati sna`ni bedem pred golmanom Dizdarevi}em. Vredna poja~awa su i {pic igra~ Ivan Maksimovi}, biv{i igra~ Borca, Mladosti i Sloge iz Bajine Ba{te, kao i vezisti Slobodan Jovanovi} ponikao u {koli OFK Beograda i Miqan

Kukoq iz beogradskog Rada. Pazova~ku ekipu jedino je napustio napada~ Bojan Mari}, koji je na{ao anga`man u Makedoniji. - Sa anga`ovanim igra~ima uspe{no smo okon~ali prelazni rok. Jesewu sezonu mo`emo da po~nemo bez stresova i bojaznosti za opstanak. Ne krijemo ambicije da se borimo za vrh tabele, plasman oko petog mesta - najavquje sportski direktor kluba Ra{a Orlovi}. Takav optimizam se zasniva i na rezultatima pripremnih utakmica. Od {est kontrolnih susreta Radni~ki je iz pet iza{ao kao pobednik. Jedino je izgubio prvi susret od novog superliga{a In|ije 0:2. Vredan pomena je uspeh postignut na Memorijalnom turniru u Lazarevu, na kome je Radni~ki osvojio prvo mesto i pehar doma}ina Zadrugara, nakon pobe-

de protiv Banata (Z) od 2:1 i boqeg izvo|ewa penala u susretu sa Vr{cem, nakon regularnih 1:1. U ostalim kontrolnim utakmicama Radni~ki je sa po 1:0 savladao Omladinac (NB), Jadran (G) i Dunav (SB). Mladom i ambicioznom treneru Nenadu Vani}u prvi pomo}nik je Milenko [obot, dok }e Branislav Radakovi} i daqe ve`bati ~uvare mre`e. Posledwu utakmicu pred po~etak prvenstva Radni~ki }e odigrati sutra protiv Proletera iz Novog Sada. Prvi prvenstveni susret Novopazov~ani igraju pred svojom publikom 14. avgusta u 17 ~asova protiv starog znanca Vr{ca. Bi}e to lepa prilika da se sagledaju mogu}nosti novog tima, koji je proletos bio jedan od najuspe{nijih klubova u Srpskoj ligi grupa Vojvodina. J. Vukovi}

KAMENI^ANI SA MLADIM SNAGAMA

Fru{kogorac kre}e od nule Ekipa Brzak Irig

ni va`ili za favorita, Horizont je u svojim redovima imao raspolo`enog strelca Vasu Mili~evi}a koji je sa tri efektna gola potopio iznena|enu odbranu Red Barona. Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Stojan Star~evi} (Horizont, Ruma). Prvi strelac, sa deset golova, je bio Predrag Babi} (Brzak, Irig), a najuspe{niji golman turnira bio je Ivica Vidanovi} (Brzak, Irig). Predsednik Op{tine Irig, Vladimir Petrovi}, posle zavr{etka turnira je izjavio:

- Lokalna vlast je smatrala da je turnir u Neradinu postao tradicionlni i da ga kao takvog treba podr`ati.Treba ista}i dobru ogranizaciju, a za to je zaslu`an Sava Jankovi}, predsednik FK Vojvodina. Sava Ali{i} na~elnik Sremskog okruga bio je jo{ jasniji: - Ovo {to smo gledali u polufinalu i naravno u finalu, ne vidi se i kod iskusnijih ekipa koje igraju mali fudbal preko cele godine. Okrug }e uvek uva`avati ovaj turnir u Neradinu. B. Rokni}

Ambiciozni trener Nedeqko Babi} obavio je prozivku Fru{kogorca iz Sremske Kamenice, koji je ispao iz podru~ja. Biv{i igra~ Kameni~ana preuzeo je tim tokom pro{le sezone. Od wega se tada nije tra`io opstanak, jer je bilo iluzorno o tome i pomi{qati zbog velikog zaostatka u odnosu na konkurente. Uspeo je Babi} u jednom: pru`io je {ansu mladim igra~ima koji se i pored ispadawa nisu obrukali. Odli~ne igre pojedinaca bile su ma~ sa dve o{trice, jer su pojedini klubovi tokom pauze i prelaznog roka iz kameni~kog dvori{ta odveli nekolicinu. Babi} je pred ovo prvenstvo i okupqawe bio na velikim mukama. - Tokom pauze zajedno s upravom radili smo na sanirawu dugova i poboq{awu infrastrukture, renovirawu svla~ionica, terena i teretane kako bismo sa te strane klub postavili na zdrave noge. Mnogo igra~a nas je napustilo, fakti~ki kre}emo od nule. Oslonac }e biti na mladim igra~ima To-

mi}u, Blagojevi}u, Tanovi}u, Roganovi}, Bawaninu, \uni}u, Pavlici, Cvetkovi}u, Luki}u kao i onim iskusnijim [urlanu, Medi}u, Perovi}u, Kukuruzovi}u, Karaxenovu, Spaseni}u koji su ostali da pomognu i novajlijama Peri}u, Jeli}u, Simi}u i Vuki}u. Poku{a}emo da napravimo dobru ekipu, imperativ nije povratak u podru~je, ve} stabilizacija kluba, jer jo{ uvek ne znamo na ~emu smo. Jedno je sigurno, a to je da }emo i ove sezone afirmisati plejadu mladih igra~a - poja{wava B abi}. Fru{kogorac takmi~arsku formu vija kroz prijateqske utakmice. - Odigrali smo nere{eno s Indeksom 0:0, savladali smo Omladinac 2:0 i izgubili od Petrovaradina 1:4. Predstoje nam susreti sa Vojvodinom, @SK-om, Jugovi}em i revan{ s Omladincem. Igre koje smo pru`ili protiv Indeksa i Omladinca daju nam za pravo da smo na dobrom putu i da}emo spremno da do~ekamo start prvenstva – ka`e trener Babi}. M. Popovi}


SPORT

c m y

DNEVNIK

EVROPSKO PRVENSTVO U BUDIMPE[TI

Srbija o~ekuju dobre rezultate U ponedeqak u Budimpe{ti po~iwu pliva~ka nadmetawa na Evropskom prvenstvu. Ovo }e biti prvo takmi~ewe po novim pravilima bez upotrebe odela, ali }e ga propustiti najboqi srpski pliva~ Milorad ^avi} zbog operacije le|a. Trener reprezentacije Dejan Pejinovi} zadovoqan je pripremama, koje su uglavnom odra|ene u inostranstvu, ne prognozira medaqe, ali `eli bar tri, ~etiri finala. - Na Evropskom prvenstvu Srbiju }e predstavqati 15 pliva~a, {to je rekord do sada. Savez je ta-

o~ekujem najboqe rezultate u ovim novim uslovima, bez odela rekao je Len|er. ^aba Sila|i Srbiju }e predstavqati u prsnim disciplinama. Nada se plasmanima u finale i na 50 i na 100 metara, a smatra da }e odlu~uju}a biti prva trka. - Naporno smo radili za ovo takmi~ewe, jer nam je ono bilo ciqno ovog leta. Mislim da }e prva trka biti odlu~uju}a psihi~ki. Ako se sve poklopi do polufinala, posle }e biti znatno lak{e. U trci na 100 metara bih `eleo finale sa oko 1:01,50 {to je norma za Svetsko prvenstvo u [anga-

rednom takmi~ewu. Uo~i odlaska na EP Pliva~ki savez Srbije potpisao je sponzorski ugovor sa italijanskom firmom za proizvodwu sportske opreme "Le|ea". Pliva~ka takmi~ewa u Budimpe{ti odr`a}e se od 9. do 15. avgusta, a Srbiju }e predstavqati: Ivan Len|er, Na|a Higl, Miroslava Najdanovski, Radovan Siqevski, Marica Stra`me{ter, ^aba Sila|i, Jovana Bogdanovi}, Milica Ostoji}, Lazar Bogdanovski, Tijana Vukomanovi}, Jovana Nikolovski, \or|e Markovi}, Nikola Simi}, Boris Stoja-

Ivan Len|er ko odlu~io zbog destinacije i {anse da mladi pliva~i u~estvuju u seniorskoj konkurenciji - rekao je Pejinovi} na konferenciji za novinare. U saradwi sa Olimpijskim komitetom pripreme su organizovane u Sijera Nevadi, Gr~koj, Bawaluci i Bugarskoj. - Najvi{e o~ekujemo od dokazanih pliva~a, me|utim, u novim uslovima, bez odela, nezahvalno je obe}avati. Uspeh bi bio da na{i pliva~i u|u u tri, ~etiri finala i {to vi{e polufinala - rekao je Pejinovi}. On je dodao da je Pliva~ki savez sve uradio da se takmi~arima

ju. I u 50 prsno mi je ciq plasman u finale gde mo`e sva{ta da se desi. Predsednik Pliva~kog saveza Srbije Slobodan Bokani} istakao je da je odlazak na EP u Budimpe{ti bio pod znakom pitawa. - O~ekujemo vrhunske rezultate, ali oni }e zavisiti i od na{ih protivnika. @ao mi je {to Milorad ^avi} ne}e plivati u Budimpe{ti, jer se spremao za to takmi~ewe. On se sada oporavqa od povrede. Nadam se da }e uskoro opet predvoditi na{ tim - rekao je Bokani}. Zamenik ministarke omladine i sporta Goran Kreclovi} po`e-

SVETSKI KUP ZA VETERANE

Markovi}u zlato Srpski pliva~ Vlada Markovi} osvojio je zlatnu medaqu na Svetskom kupu za veterane u Geteborgu. Markovi} je bio najboqi u discplini 200 metara delfin u konkurenciji takmi~ara starih od 30 do 34 godine. Stazu je preplivao za dva minuta, 11 sekundi i 20 stotinki. obezbede odli~ni uslovi, ali i da se "u na{oj sredini ni{ta nije promenilo". Ivan Len|er, koji }e se takmi~iti u disciplini delfin, nije zadovoqan nastupima u prvom delu sezone ali u Budimpe{ti o~ekuje mnogo boqe rezultate. - Imali smo kontrolna takmi~ewa na kojima nisam ba{ najboqe plivao, ali kako se pribli`avalo Evropsko prvenstvo bilo je sve boqe i boqe. U Budimpe{ti

leo je sportistima da budu zdravi. - Kada imate savez koji radi onda imamo i uspeh. @elim pliva~ima da budu zdravi i nadam se da }emo se radovati wihovim uspesima - rekao je Kreclovi}. Generalni sekretar Olimpijskog komiteta Srbije \or|e Vi{acki rekao je da su OK i Ministarstvo imali zajedni~ki zadatak da pliva~ima stvore maksimalne uslove za rad i takmi~arima po`eo puno uspeha na na-

Kadeti Srbije boqi od juniora SAD Kadetska odbojka{ka reprezentacija Srbije savlada je u prijateqskom me~u juniorsku reprezentaciju Sjediwenih Ameri~kih dr`ava, rezultatom 4:1. Me~ je odigran na Pohorju kod Maribora, u okviru zavr{nih priprema na{e selekcije za

prve Olimpijske igre mladih, koje }e se odr`ati u Singapuru od 14. do 26. avgusta. Mlade odbojka{e Srbije, prvi me~ u Singapuru, o~ekuje 21. avgusta protiv Demokratske republike Kongo. U grupi A uz ove dve selekcije nalazi se reprezentacija Ruska federacija.

TRKA NA PET KILOMETARA

Pobeda Feretija

petak6.avgust2010.

19

SVETSKO PRVENSTVO U MINHENU

Seniorkama bronza u trostavu Seniorska `enska reprezentacija Srbije osvojila je bronzanu medaqu u disciplini MK pu{ka trostav (3h20 metaka) sa 1.754 krugova (Maksimaovi} 587, Arsovi} 585, Mihajlovi} 582) na Svetskom prvenstvu, koje se odr`ava u Minhenu. Ovaj rezultat je novi dr`avni ekipni rekord, stari od 1.746 krugova dr`ale su ~lanice SD Novi Sad 1790 Fri~, Binder i Ivo{ev sa Prvenstva Jugoslavije 1997. Ina~e, ovo je prva seniorska svetska medaqa u ekipnoj konkurenciji za `ene u disciplini trostav. Jedinu ekipnu svetsku medaqu (bronzanu) u trostavu do sada su donele juniorke iz Zagreba 2006. ([}epinski, J. @ivkovi}, Arsovi}). I Ivana Maksimovi} je sa 587 krugova izjedna~ila pojedina~ni dr`avni rekord koji je postavila Aleksandra Ivo{ev na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996, a do sada ga dva puta izjedna~avala i Lidija Mihajlovi} na svetskim kupovima u Minhenu 2008. i Milanu 2009. Sve tri na{e takmi~arke su se plasirale u kavifikacije koje }e se odr`ati danas. Ovo je ~etvrta medaqa za na{e streqa{tvo na 50. {ampionatu Starog kontinenta u Minhenu. Srebra su osvojili vazdu{nim pi{toqem Andrija Zlati} i seniorska reprezentacija (Zlati}, Mikec, Grgi}), a bronze Nemawa Mirosavqev MK pu{ka trostav i sada seniorke MK pu{ka trostav. Trenutno Srbija zauzima 18 mesto na tabeli sa ~etiri medaqe. Ubedqivo vodi Kina sa 20 odli~ja (devet zlata, osam srevra i tri bronze). Zlatnu medaqu u konkurenciji 29 reprezentacija osvojile su Amerikanke sa novim svetskim rekordom od 1.758 krugova. Stari od 1.754 je dr`ala Kina (dva puta ga je dostizala, na SP u Barseloni 1998. i na Azijskim igrama u Koreji 2002.). Srebro je pripalo Nemicama sa 1.757

Ivana Maksimovi}

krugova. Prve dve reprezentacije su imale rezultat boqi od starog svetskog rekorda, a na{a ga je izjedna~ila, a to se nije odavno desilo. - Svaka ~ast Ivani i Andrei, wihove zasluge za ovu medaqu su velike, a sve tri smo je sawale. Moj rezultat je na dowoj granici za ovu sezonu. Andrea Arsovi} je ga|ala ujedna~eno sva tri stava, skoro da nije napravila gre{ku. Ivana Maksimovi}, koja je najmla|a u reprezentaciji sa 19 godina, je na najve}em takmi~ewu u karijeri postavila dr`avni rekord {to pokazuje koliko je pripremqena. Mislim da }e u kvalifikacijama biti ne{to ni`i rezultati zbog optere}ewa, jer su u igri

pet olimpijskih viza - rekla je Lidija Mihajlovi}. Juniorke su u istoj disciplini zauzele 17. mesto sa 1.700 krugova (Todorovi} 581, Bogatinovski 562, Biser~i} 557). Zlato je u konkurenciji 26 reprezentacija pripalo Amerikankama sa 1.747 krugova. I one su kao starije koleginice zabele`ile novi svetski rekord. Stari juniorski od 1.736 krugova su dr`ale Slovakiwe sa EP 2001. u Zagrebu. Srebro su uzele Nemice sa 1.733, a bronzu Kineskiwe sa 1.728 krugova. U dana{ewe kvalifikacije plasirala se samo Dragana Todorovi}. ta{ana Bogatinovski bila je "prva ispod crte". G. M.

Italijanski pliva~ Luka Fereti osvojio je zlatnu medaqu na prvenstvu Evrope u Budimpe{ti, po{to je trku na hronometar na pet kilometara, odr`anu na jezeru Balaton, zavr{io u vremenu 58:43,4 minuta. Srebro je pripalo wegovom zemqaku Simoneu Erkoliju koji je zaostao 17,1 sekundu, a bronzu su podelili Italijan Simone Rufini i Grk Spiridon Janiotis ostvariv{i vreme od 59:15,9 minuta.

novi} i An|elka Petrovi}. Na EP }e u~estvovati vi{e od 700 takmi~ara iz 44 dr`ave. U skokovima u vodu Srbiju }e prestavqati Milica Stjepanovi} i Marija Ivezi}. Stjepanovi}eva }e nastupiti u disciplinama daska jedan metar i toraw deset metara, {to je wena specijalnost. Ivezi}eva }e se takmi~iti u disciplini daska jedan metar u kojoj je na protekla dva kontinentalna prvenstva zauzela 12. poziciju. Kako je saop{tio Savez za skokove u vodu Srbije, ciq je da se takmi~arke plasiraju u finale. G. M.

@ivkovi}eva u Zaje~aru Talentovana rukometa{ica i srpska juniorska reprezentativka Jelena @ivkovi} nova je ~lanica prvaka Srbije, ekipe Zaje~ara. @ivkovi}eva se nedavno vratila iz Ju`ne Koreje gde je sa juniorkama u~estvovala na Svetskom prvenstvu na kojem je osvojeno deveto mesto. Odmah po dolasku usledio je poziv Zaje~ara koji @ivkovi}eva nije mogla da odbije. Ro|ena Zrewaninka ponikla je u Proleteru, a posle je pre{la u Kikindu.

Aleksandar Filipovi} u ~amcu broj 3

SVETSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE U ^E[KOJ

Filipovi} u ~etvrtfinalu Prvog takmi~arskog dana Svetskog prvenstva za juniore u veslawu, koje je traje do nedeqe u Ra~icama, kraj Praga (^e{ka), na{ skifista Aleksandar Filipovi} plasirao se direktno u ~etvrtfinale, dok }e ostale posade Srbije, za mesto u nastavku takmi~ewa, morati da se bore kroz repesa`e. Skifista Aleksandar Filipovi} zauzeo je drugo mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi, ~ime je izborio direktan plasman u ~etvrtfinale Svetskog prvenstva. Aleksandar je trku izveslao u vremenu 7:31,28, mawe od 2,5 sekunde iza prvoplasiranog skifiste Slova~ke. ^etvrtfinalna trka u disciplini skifova za juniore, na programu je danas pre podne. U izuzetno jakoj konkurenciji ~etveraca sa kormilarom, na{a posada u sastavu Dejan Jovi~i}, Luka Leki}, Aleksandar Marinkovski, Filip Lazi} i kormilar Filip Leki}, zauzela je ~etvrto mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi i za plasman u polufinale }e morati da se bori kroz repesa`, koji je na programu

danas pre podne. Na{ ~etverac sa kormilarom je kvalifikacionu trku izveslao u vremenu 7:04,03. Nikola Simovi} i Vuk Matovi} su kvalifikacionu trku u dvojcu bez kormilara zavr{ili sa vremenom 7:35,05, {to je bilo dovoqno tek za {esto mesto. Nova prilika za plsaman u polufinale o~ekuje ih u dana{wem repesa`u. ^etverac skul koji vesla u sastavu Aleksa \oki}, Milo{ Urukalo, Dejan Bo{kovi} i David Pap, je sa vremenom 6:31,00 zauzeo je ~etvrto mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi i za plasman u polufina }e se boriti u repesa`u koji je na programu danas po podne. O izuzetno jakoj konkurenciji na Svetskom prvenstvo za juniore u ^e{koj, dovoqno govori podatak da na ovom takmi~ewu nastupa 677 vesla~ica i vesla~a iz 49 zemaqa u 13 disciplina. Svetsko prvenstvo za juniore predstavqa posledwe veliko me|unarodno takmi~ewe pred Olimpijske igre mladih koje }e se od 14. do 26. avgusta2010. godine, odr`ati u Singapuru.


20

SPORT

petak6.avgust2010.

Nesterovi} i zvani~no Gr~ki ko{arka{ki prvoliga{ Olimpijakos anga`ovao je biv{eg slovena~kog reprezentativca Radoslava Nesterovi}a, sa kojim je potpisao dvogodi{wi ugovor. Nesterovi} je pro{lu sezonu proveo u Torontu, gde je na 40 utakmica zabele`io u proseku ~etiri poena uz dva skoka po me~u. Iskusni ko{arka{ karijeru je po~eo u beogradskom Partizanu, a nakon kratke epizode u Litostroju iz Qubqane zablistao je u dresu Olimpije sa kojom je najve}i uspeh postigao 1997, kada je najtrofejniji slovena~ki klub igrao na fajnal-foru Evrolige. Sa Kinderom iz Bolowe 1998. osvojio je titulu prvaka Evrope, a godinu dana kasnije stigao do finala elitnog takmi~ewa. U ameri~koj profesionalnoj ligi branio je boje Minesote i San Antonija.

Stevi} u Nema~koj Jedan Srbin je oti{ao iz Oldenburga, a zamenio ga drugi. Umesto Marka [}eki}a, koji je u sredu postao ~lan Budu}nosti, nema~ki klub je anga`ovao Olivera Stevi}a (26 godina, 204 cm). Ni{ta ~udno, s obzirom na to da je {ef stru~nog {taba tako|e na{ ~ovek, Predrag Kruni}. Stevi} je produkt omladinske {kole FMP @eleznika, koji je potpunu afirmaciju ostvario u dresu Crvene zvezde. Na Mali Kalemegdan ga je sredinom sezone 2008/09 doveo Svetislav Pe{i}. U Evrokupu 2009/10 bele`io je 8,2 poena, 5,4 skoka i 1,5 ukradenih lopti po utakmici, a u NLB ligi sedam poena i 3,9 skokova. Oldenburg je pro{le sezone debitovao u Evroligi, ali je pro{ao neslavno, zauzev{i posledwe mesto u grupi, sa jednom pobedom i devet poraza. Ove jeseni igra}e u Evrokupu.

Zvezda bez transfera Me|unarodna ko{arka{ka federacija (FIBA) zabranila je sve transfere Crvenoj zvezdi zbog dugovawa prema tuzlanskoj Slobodi, pi{e “Dnevni Avaz”. Crvena zvezda jo{ uvek nije izmirila obaveze prema Slobodi za Elmedina Kikanovi}a i Milana Milo{evi}a u iznosu od pribli}no 200.000 evra. “Crveno-beli” bi, ukoliko uskoro ne namire dugovawa, mogli da budu ka`weni i sa 100.000 evra. - FIBA je Zvezdi zabranila realizaciju me|unarodnih i doma}ih transfera, a ova odluka odmah je stupila na snagu. Ako Zvezda ne izmiri dugovawa u narednih sedam dana, slede jo{ rigoroznije sankcije - rekao je advokat Damir ]ilimkovi}, koji zastupa Slobodu. Pored nov~ane kazne od 100.000 evra, Crvenoj zvezdi bi moglo da bude i zabraweno u~e{}e u takmi~ewima.

Skorcanitis u Makabiju Dosada{wi centar Olimpijakosa i gr~ki reprezentativac Sofoklis Skorcanitis potpisao je dvogodi{wi ugovor sa Makabijem iz Tel Aviva. Trener Makabija Dejvid Blat izjavio je da je gr~ki centar pristao na ponu|enje uslove, ali nije `eleo da govori o finansijskim detaqima ugovora. Skorcanitis (25) je pre Olimpijakosa igrao za Aris, Kantu i Iraklis.

DNEVNIK

REPREZENTACIJA SRBIJE OD SINO] U TURSKOJ, A KAPITEN NENAD KRSTI] PORU^UJE

Znamo {ta nam vaqa ~initi Ko{arka{ki reprezentativci Srbije zavr{ili su i drugi deo priprema i sada lagano po~iwu s procesom uigravawa za Svetsko prvenstvo koje se u Turskoj odr`ava od 28. avgusta do 12. septembra. Danas su vice{ampioni Evrope iz Poqske 2009. godine ponovo napustili na{u zemqu i preselili se u Istanbul. Pred wima su tri me|unarodna turnira i nekoliko prijateqskih utakmica, na kojima }e selektor Du{an Ivkovi} i wegovi saradnici nastojati da na{ dr`avni tim dovedu u optimalnu formu za start takmi~ewa na prvenstvu planete.

Bru{ewe forme Standardni reprezentativac na{e zemqe, biv{i ko{arka{ Partizana, a sada ~lan madridskog Reala Novica Veli~kovi}, s nestrpqewem o~ekuje prve pripremne utakmice. - Do sada smo radili na snazi i postavqali taktiku, a sada po~iwemo da brusimo formu i da stvari s treninga prebacujemo na teren - rekao je Veli~kovi}. - Te`ak je proces u kojem se stvara forma, ali smo svesni obaveze koja je pred nama i re{eni da svi pru`imo maksimum. Verovatno ne}e sve u po~etku izgledati sjajno, ali sam ube|en da }emo do po~etka Svetskog prvenstva dosti}i `eqeni nivo igre i da }emo dostojno reprezentovati na{u zemqu. Jedan od onih od kojih sportska javnost o~ekuje da pru`i zna~ajan doprinos nadamo se zapa`enim i dobrim partijama Srbije je kapiten Nenad Krsti}. Sada ve} veoma iskusni centar nije trenirao tokom bazi~nih priprema u Folgariji zbog pravila koja su usvojili NBA klubovi, ali je s drugovima boravio u Italiji. U radu im se pridru`io u Kovilovu i ve} je u punom pogonu. - Sigurno je da jo{ uvek zaostajem za saigra~ima iz reprezentacije kada je fizi~ka pripremqenost u pitawu - priznao je kapiten orlova. - Me|utim, treniram

Po~iwe serija utakmica: Milenko Tepi} i Nenad Krsti}

punom parom i nastojim da ih {to pre sustignem i, bude li sve kako treba, uskoro }u i ja mo}i da treniram potpuno istim intenzitetom kao i svi moji drugovi iz reprezentacije. Jo{ uvek, dodu{e, imam upale tetiva, kolena i svega {to je uobi~ajeno, jer tri meseca sam bio bez treninga i bez ko{arke. Zaostajem uvek za jedan korak, ali, ne brinite, bi}e sve to u redu. Pred sam polazak na turnir u Tursku, na kojem }e nastupiti, uz na{u ekipu, i selekcije Novog Zelanda, Irana i Turske, Nenad Krsti} se jo{ jednom osvrnuo na ~iwenicu da se selektor Du{an Ivkovi} zahvalio na daqim uslugama Bobanu Marjanovi}u, Ivanu Radenovi}u i Bojanu Popovi}u. - @ao nam je svima {to su ova tri igra~a morali da napuste pripreme, ali znali smo {ta nas

Foto: F. Baki}

Raspored turnira Danas Srbija igra prvi me~ s Novim Zelandom i ta utakmica po~e}e u 17 ~asova. U drugom kolu “orlovi” }e za rivala imati selekciju Irana (subota od 17 ~asova), dok posledwi susret na turniru u Istanbulu izabranici Selektora Du{ana Ivkovi}a igraju protiv doma}ina Turske i taj me~ na programu je u nedequ od 19.30 ~asova. Potom }e na{ dr`avni tim u Turskoj odraditi i jedan mikrociklus od dva treninga i utakmice s Turskom (10. avgust), a ve} 12. avgusta putuje na turnir u Maribor, koji po~iwe dan kasnije. ~eka i to je moralo da se dogodi. Nadam se da }e sva trojica da iskoriste kao dodatnu motivaciju za narednu sezonu i neke naredne akcije reprezentacije. Na turniru u Istanbulu prvi rival vam je selekcija Novog Zelanda? - Mislim da je to ba{ dobra reprezentacija za na{u prvu

Spisak putnika Na turnir u Tursku, kasnije i u Mariboru i u Atini, selektor Du{an Ivkovi} i wegov stru~ni {tab poveli su 14 preostalih igra~a koji konkuri{u za sastav na{e reprezentacije. Jo{ wih dvojica su vi{ak, a kona~ni spisak Duda }e saop{titi 25. avgusta, pred polazak na Mundobasket. U Tursku su ju~e krenuli: Milo{ Teodosi}, Stefan Markovi}, Milenko Tepi}, Vladimir Milosavqevi}, Aleksandar Ra{i}, Ivan Pauni}, Milan Ma~van, Novica Veli~kovi}, Du{ko Savanovi}, Marko Ke{eq,Nemawa Bjelica, Miroslav Raduqica, Kosta Perovi} i Nenad Krsti},

pripremnu utakmicu. Ne zaboravite da smo pro{le godine izgubili u tom prvom me~u od tada prose~nih Nemaca s dvadesetak poena razlike. Verujem da }emo od po~etka igrati dobro i da }emo svaki naredni me~ iskoristiti kako bi podigli nivo forme. Sada }emo dve nedeqe biti na putu, znamo {ta nam vaqa ~initi i optimista sam - zakqu~io je Nenad Krsti}. Na kapitenova razmi{qawa kratko se nadovezao i najboqi plejmejker sa EP u Poqskoj Milo{ Teodosi}. - Sada moramo da uve`bane stvari s treninga poka`emo i na terenu u kontrolnim utakmicama. Nema razloga da budemo nezadovoqni kako smo do sada radili i verujem da }emo kvalitet ponovo dokazati - rekao je Teodosi}. A. Predojevi}

U DVADESETOJ SEZONI POD PROFESIONALNIM OBRU^IMA

[ekil O’Nil novi veteran Seltiksa Centar [ekil O’Nil nastavi}e karijeru u Boston seltiksima pa se velika trojka tim iz Masa~usetsa pretvorila u veliku ~etvorku.O’Nil je potpisao dvogodi{wi ugovor vredan oko tri miliona dolara i tako se pridru`io Ol-star veteranima Seltiksa Kevinu Garnetu, Polu Pirsu u Reju Alenu.Ukoliko odradi ceo ugovor, harizmati~ni centar }e verovatno zavr{iti karijeru posle 20 sezona u NBA ligi i to u dresu 17-strukog {ampiona. Prvi pik iz 1992. godine do{ao je u NBA sa Luizijana stejta, a sjajnu karijeru po~eo je u Orlando Mexiku. Svoju dominaciju doveo je do vrhunca u Los An|eles Lejkersima sa kojima je osvojio tri prstena, da bi jo{ jedan osvojio i sa Majami Hitom. Potom je igrao za Finiks Sanse, a posledwu sezonu je proveo u Klivlend Kavalirsima gde nije uspeo da sa Le Bronom Xejmsom uradi ono {to je ~inio sa Kobe Brajantom u “jezera{ima”. 150 kilograma te{ki “mali

ratnik” igrao je na 15 Ol-star utakmica, peti je strelac lige svih vremena (28.255 poena), 14. skaka~ sa 12.921 skokom. Prose~no je bele`io 24.1 poen, 11 skokova i 2.3 blokade po me~u, a 2000. godine bio je MVP. Koliko }e [ek odgovarati igri {ampiona Istoka ostaje da se vidi, ali }e wegova igra le|ima, koja nije dominantna kao nekada, verovatno malo usporiti napad Seltiksa koji je pro{le sezone ~esto svodio na brze akcije. Me|utim, Boston je morao da dovede centra wegovog kvaliteta s obzirom da je startna petica, Kendik Perkins van parketa verovatno do februara. Boston je pro{le sezone izgubio finalnu seriju od Lejkesa sa 4:3. - Ukoliko ponovo stignemo do sedme utakmice, siguran sam da }e nam biti drago {to imamo [eka u timu - rekao je suvlasnik Seltiksa Vik Grousbek. Sa 38 godina O’Nil }e biti najstariji igra~ u Seltiksima, a peti sa vi{e od 30 godina. Alen ima 35, Garnet 24, Pirs 32 godine, a tu je i 31-godi{wi

[ekil O’ Nil u Bostonu

Xermejn O’Nil koji je stigao na kraju sezone. Me|utim, prosek vadi fenomenalni plej Rad`on Rondo (24) koji je eksplodirao u posledwe dve sezone, a pro{le je bio najkorisniji igra~ tima. - Po~astvovan sam {to dolazim u Seltikse. Igrao sam protiv Pola, Reja, Kevina i Raxona mnogo godina i bi}e fantasti~-

no zvati ih saigra~ima. Jedva ~ekam da stignem u Boston i krenem ka jo{ jednoj tituli istakao je O’Nil. O’Nil }e u Bostonu nositi dres sa brojem 36. Slede}a sezona bi}e veoma vrela na istoku jer }e Boston biti glavni konkurent Majami Hitu i wegovom velikom triu Vejd-Xejms-Bo{.

Pauel izbegao Bolta Biv{i svetski prvak Jamaja~anin Asafa Pauel obavestio je organizatore atletskog mitinga u Stokholmu da zbog povrede ne}e u~estvovati na trci na 100 metara. Qubiteqi atletike tako }e danas u [tokholmu u`ivati samo u dvoboju aktuelnog svetskog i olimpijskog {ampiona, Juseina Bolta i Amerikanca Tajsona Geja. - Ba{ sam se radovao trci za Boltom i Gejom, ali sa obzirom u kakvom su mi stawu noge i le|a sumwam i da bih zavr{io trku - rekao je Pauel, koji je posledwi put imao dvoboj sa Boltom pro{le godine na SP u Berlinu, kada je wegov najve}i rival postavio novi svetski rekord (9,58). Miting “IAAF Dijamantske lige”, u [tokholmu, 11. je po redu, posle ~ega su ostala jo{ nadmetawa u Londonu, Cirihu i Briselu. Bolt je dva puta u karijeri tr~ao protiv Geja i oba puta pobedio, dok sa Pauelom ima skor 8:1. Trojica najbr`ih sprintera planete mogli bi da se sretnu na mitingu u Briselu, koji je na programu 27. avgusta.

Ivana u [tokholmu Odmora za najboqu srpsku atleti~arku u skoku udaq Ivanu [panovi} nema. Posle uspe{nog nastupa na Evropskom prvenstvu, gde je zauzela osmo mesto skokom od 6,60 metara, [panovi} je dobila pozive za takmi~ewe na mitinzima Dijamantske lige, danas u [tokholmu i 13. avgusta u Londonu. Ivana je ju~e otputovala u [tokholm, sama bez trenera. Prepoznali su organizatori mitinga talenat i potencijal koji se krije u na{oj dr`avnoj rekorderci, pa }e Ivana danas u 19 skakati u najja~oj grupi zajedno sa Tatjanom Kotovom, Olgom Ku~erenko, Najdom Gome{, Jargelis Saviwe, Funmi Ximo i ostalim najboqim svetskim daqa{icama.

Juniori na Balkanijadi Savezni kapiten Dragi{a Kuzmanovi} objavio je sastav mla|e juniorske atletske reprezentacije Srbije koja }e nastupiti na Balkanskom prvenstvu u turskom gradu Edirne. Takmi~ewe po~iwe sutra, a takmi~ari su u Tursku otputovali ju~e. Sastav, mla|i juniori: Nenad Jovanovi} (100 m, 110 m prepone, {tafeta 4h100), Aleksandar Stojanovi} (4h100), Marko Luki} (4h100), Dario Fi{i} (4h100), Milo{ Raovi} (400 m), Filip Li{anin (800 m), Nemawa Koji} (1.500 m), Nenad Radanovi} (3.000 m), Milan Duka (2.000 stipl), Marko Milovanovi} (110 m prepone), Dino Dodig (vis), Filip Mari~i} (daq), Filip Obradovi} (troskok), Nikola ^ankovi} (kugla, disk), Milan Vojinovi} (kopqe). Mla|e juniorke: Zorana Barjaktarevi} (100 m, {tafeta 4h100), Bojana Kali~anin (400 m, 4h100), Mina Igwatovi} (4h100), An|ela Nikoli} (4h100), Amela Terzi} (800 m), Violata Markovi} (1.500 m), Marija Stamboli} (1.500 m), Selma Mustafi} (3.000 m), Oqa Nikoli} (2.000 stipl), Nikolina Stojanovi} (100 prepone), Zorana Bukvi} (vis), Suzana Plav{i} (daq), Qiqana Deli} (troskok), Milena Draguqevi} (kugla), Marija Vu~enovi} (disk, kopqe). Sa takmi~arima su otputovali i treneri Slobodan Spasi}, Slobodan Stoji}, Qup~o Cvetkoski, Mirjana Stojanovi}, Rifat Zilki}, Dragovan Ili} i Dragi{a \or|i}. G. M.


c m y

REPORTA@E

DNEVNIK

petak6.avgust2010.

21

SVETSKI UNIKATNIM METODAMA FLORIJAN RAJ^AWI INDUSTRIJALIZOVAO PAORLUK

Uqe iz ^onopqe le~i i Holan|anima osteoporozu ogao je i Florijan Raj~awi, paor iz ^onopqe, sela onkraj Sombora, gledati u nebo i bogoraditi {to mu je ki{a u crnu zemqu sabila '{enicu i obrala kukuruz kad mu vreme nije. Dodu{e, to je ranije i radio, ali ima tome nekolike godine otkad se "dozvao pameti" i

M

cima {to se obno} obogati{e, u kolo hvata. Naviklo to u familiji Raj~awija da bez znoja nema ni `ivota, ni bez motike 'leba i preko 'leba. Elem, udru`io se Raj~awi jo{ po~etkom milenijuma sa slovena~kom firmom "Floriol" i po~eo da se bavi uqarstvom, ali ne

Nema Florijan vremena da se `ali na vreme

shvatio da od ratarstva u dana{woj Srbiji mogu `iveti samo nove spahije. A on, ruku `uqevitih od rada, nema ni voqe ni vremena, a bogami ni obraza, da se s kojekakvim Jerkovi}ima i inim srpskim tranzicionim pobedni-

bilo kakvim i onim u kojem bi mu takmac "Vital", "Dijamant" i somborsko "Sunce" bili, ve} ekskluzivno, moderno a na starinski na~in. Po~e Florijan sam da uzgaja i hladno cedi uqe od maka, lana, susama i oraja, kao na{i

stari, samo je to znawe industrijski napredak u zape}ak bacio. On proizvodi i zajedno sa Slovencima pakuje i prodaje Grcima, Slovacima, Holan|anima i ostalim Evropqanima pa ih i le~i raznih bole{tina, na potpuno prirodan na~in. – Ovakva hladno ce|ena, nerafinisana, uqa spadaju u grupu visoke biolo{ke vrednosti, pre svega zbog velikog sadr`aja omega masnih kiselina koje reguli{u metabolizam, pa time blagotvorno uti~u na zdravqe. Recimo, makovo poma`e varewu, le~i nesanicu, a slu`i i kao narodni lek za osteoporozu – pri~a Florijan na svom gradili{tu nove punionice u ku}nom dvori{tu i prise}a se po~etaka svoje, da ka`emo paorsko-preduzetni~ke firme "Linum". – Do pre dve godine na Novosadskom poqoprivrednom sajmu smo izlagali uqa pakovana u obi~ne fla{e, koje smo obele`avali flomasterima, ali su stru~waci prepoznali kvalitet uqa i svetsku jedinstvenost ovih namirnica – prirodnih lekova – ka`e Florijan, i svedo~i da je do sada uqa slao partneru u Sloveniju u staklenim balonima da bi tamo dobila ekskluzivna pakovawa koja imaju pro|u i u svetu. Kad se zavr{i pogon punionice, iz ^onopqe }e, bez svra}awa

Profesorski paprika{ najboqi u Zasavici imilo se do neba u ma~vanskom selu Zasavica kad je 18 ekipa re{ilo da doka`e ko kuva najboqi sviwski paprika{ tokom kotli}awa pod jasno politi~ki orijentisanim nazivom “Varja~om u Evropu”. Patroni su im bili MZ, udru`ewe “Zelena Zasavica”, Lova~ko dru{tvo “Ma~va” i FK “Sloga”, a za logistiku je bila zadu`ena lokalna vlast, koju je predstavqao potpredsednike op{tine Sremska Mitrovica Zoran Mi{~evi}. Mnogo je te{ko bilo peto~lanom `iriju, sastavqenom izvla~ewem imena iz {e{ira kuvara, da me|u majstorima varja~e iz Subotice, [ida, Kwa`evca, Kosjeri}a, Rume, Mitrovice, [apca i okolnih sela, izaberu prave virtuoze. Za laureate su, ipak, proglasili “Prosvetare” i uru~ili im ~ek na 20.000 dinara, drugo mesto i 15.000 pripalo je ekipi “Zasavica”, a tre}e i deset hiqadarki podeli}e ~lanovi “Veterana” iz Beograda.

D

Pobednike birao `iri izvu~en iz {e{ira

Za dobro raspolo`ewe pobrinuli su se mla|ani folklora{i KUD-a “Frula” iz Petlova~e i maestro Mileta Romandi}, koji je na harmonici bravurozno izvodio sve izme|u Betovena i [abana, a uz potoke “rogowa” i “lavova”, te vi{e ampera {pricera savlada-

ni su svi kotli}i, od pobedni~kog do onog kojem je `iri jednoglasno dao “keca”. Naravno, bilo je i qutwe – ko gubi ima pravo na to – ali }e slede}a godina sigurno biti boqa, obe}ao je alfa i omega kotli}awa, overeni lokalpatriota @ikica Belomarkovi}. N. Nik{i}

ANGELINA DIMITRIJEVI], U SPOMEN NA PREMINULOG JEDINCA, USTANOVILA DE^JU LIKOVNU KOLONIJU

Roze kvo~ke za plavog petla

domu Angeline i Bratislava Dimitrijevi}a u Banatskom Aran|elovu odr`ana je druga likovna kolonija "Se}awe na nekog" i potvrdila da se s malo entuzijazma i para talenti mogu okupiti, stvarati i ujedno razonoditi. Dok su lane talenti savladavali tehniku akvarela, ovog puta celomese~no dru`ewe nedeqom pre podne bilo je posve}eno pap-ma{eu, pravqewu figura od starih novina. Porodica Dimitrijevi} mali{ane u svom dvori{tu okupqa u znak se}awa na wihovog prerano preminulog sina Alekseja. – On nam je bio jedinac, prvi godi{wi pomen smo dali kako dolikuje, a druga godina mi je bila stra{na jer kao primeweni umetnik nemam kome u porodici da prenesem svoje znawe. Zato sam pokrenula ovu malu koloniju jer svako ima da se seti nekog, a mi svi zajedno Alekseja – pri~a Angelina. Dvadesetak mali{ana iz Banatskog Aran|elova i nekoli-

U

Angelina s „umetnikom pripravnikom” iz vrti}a

cina iz Novog Kne`evca, uzrasta od vrti}a do osmog razreda osnovne {kole, Angelina je motivisala na rad neobi~nom pri~om o plavom petlu, kojeg je za ovu priliku napravila. Baka na selu ga je samog odnegovala, niko nije hteo da ga kupi, pa da ne bude usamqen, kupila mu je roze koko{ku s nao~arima.

– Za petla pravimo kvo~ke, pa on kad bude hteo, nek bira. A sve one, kako prili~i, imaju pili}e. Deca su vredna i radna, gledaju da {to vi{e nau~e, a meni dobro do|e dru{tvo jer je te{ko kad sam sama – zadovoqna je Angelina. U radu su joj pomogle budu}a vaspita~ica Katarina Horvatov i ~lanica Saveta MZ Mira Acin, a izlo`ba radova je uvr{}ena i u program seoske slave, {to je dodatno motivisalo talente. Za posetioce izlo`be u domu Dimitrijevi}evih ulaznica je bila kwiga, {to je i po~etak akcije za formirawe seoske biblioteke. Glasovima posetilaca najlep{im leglom je progla{en ono grupe u kojoj su bili An|elija Risti}, Mirela i Nikoleta Juhas i Jovana Perovi}. Zamisao da se oni nagrade izletom na Pali} pro{irena je pa su im dru{tvo pravili svi u~esnici ovog dru`ewa na severu Banata. M. Mitrovi}

u Sloveniju, put Evrope krenuti "tip-top" svetski dizajnirane fla{e s jedinstvenim uqem. – Zanimqivo je da na evropskom tr`i{tu postoji veliko interesovawe za ovakvu proizvodwu i da lako osvajamo rafove, ali kod nas u Srbiji i, uop{te, na Balkanu, qudi jednostavno ne odstupaju od svojih uvre`enih navika, kao da se boje da probaju bilo {ta novo – ocewuje gastromentalitet sunarodnika i `iteqa kom{ijskih zemaqa Raj~awi, i pri~a da je preradom odavno presko~io svoje "zemqi{ne potencijale", pa sve ve}i broj ^onopqanaca, umesto tako bedno pla}anog `ita, suncokreta i soje seje mak, lan, susam i druge "Linum – uqarske {pecije".

Fabrika i eko-|ubrivo "mineral" dizajnira

vom "mineral", koji je unikat i na svetskom tr`i{tu – ka`e Florijan, koji se, mada "samo" paor, najvi{e oslawa na doma}u, univerzitetsku pamet, pa su mu redovni saradnici i najpoznatiji profesori fakulteta u Novom Sadu i Beogradu.

Familija Raj~awi hladno cedi uqe od maka, lana, susama i oraha, sa Slovencima ga pakuje, a potom prodaje Grcima, Slovacima, Beneluksu i ostalim Evropqanima koje spasava od raznih bole{tina na skroz prirodan na~in Zavr{avaju Raj~awijevi – jer se cela familija uhvatila uqarskog posla – jo{ jedan pogon, opet se oslawaju}i na paorske probleme i wihova re{ewa. – Svaki dan ~ekam dozvolu za po~etak rada ove linije hraniva i te~nog eko-|ubriva pod nazi-

– "Mineral `uti" je dobra preventiva protiv biqnih bolesti, "crveni" brani useve od {teto~ina, a "zeleni" je izuzetno efikasno |ubrivo. Svi ovi proizvodi su nameweni podjednako organskoj i konvencionalnoj proizvodwi, a smawuju upotrebu standard-

nih, zdravstveno rizi~nih preparata i |ubriva ~ak 75 odsto – zadovoqava novinarsku radoznalost Raj~awi, i pri~a kako je lane sam na svojim wivama koristio "mineral" hraniva i |ubriva. – Po{to ga biqke uzimaju preko lista, prskao sam kukuruz i soju i odli~no se pokazao. Zasade maka i lana je "izvukao" od velikih lawskih bolesti ba{ "mineral", pa nisam imao problema za sirovinu uqa. Osnova je pro~i{}ena morska voda, a dodaju se aktivne materije joda, magnezijuma... Najve}a je razlika u tome {to "mineral" ima silicijumsku kiselinu, veoma dobru za prihranu i ja~awe imuniteta biqaka, a skroz zdravstveno bezbednu za qude – veli Raj~awi i otr~a da dogovara dizajn pakovawa magi~nih "minerala". Paorski i preduzetni~ki brzo. Mili} Miqenovi}

MILICA MARI], LAUREAT NAJVE]E NAGRADE SREMSKE PRIVREDNE KOMORE

Cipele `ene-zmaja iz [imanovaca

„Cvet uspeha, za `enu-zmaja“, najve}e priznawe Sremske privredne komore za 2010, uru~eno je Milici Mari}, generalnoj direktorki Fabrike obu}e „Miloteks“ iz [imanovaca. Ova, i „najevropskija“ `enska firma, koja posluje od 1992, radi lon-poslove za „Olimp“ iz Verone i od 300.000 pari modne obu}e „er step“ vi{e od 90 odsto izvozi na podru~je EU, ali i van wega. Doma}e mu{terije mogu, pak, svoje noge obradovati u dve „Miloteksove” prodavnice u Beogradu. Preduze}e je osnovala sa suprugom Milanom, a od samog po~etka Milica je i stub menaxmenta. Danas zapo{qava stotinu radnika, a prethodnih godina, kad je potra`wa bila ve}a, i po 365. @ena je gotovo 90 odsto, uglavnom iz atara [imanovaca, {to je zna~ajno i za razvoj sela, ~ije se porodice ne moraju uzdati samo u prihod od paorluka. Priznawe nije Milici pripalo samo za rezultate u poslovawu fabrike koja je od samog po~etka stalno likvidna ve} i za brigu o radnicima kakva se danas retko sre}e. Za zaposlene „Miloteks“ je obezbedio menzu, na posao ih doprema i vra}a vlastitim autobusom, proizvodna hala je klimatizovana, a u krugu fabrike sagra|eni su i poslovni apartmani, gde borave poslov-

Milica u pogonu svoje fabrike

ni partneri kad do|u u posetu. Firma ima vlastite magacine za sirovine i gotovu robu, a planira i {irewe proizvodwe pa je, sem postoje}e, kupila jo{ jednu lokaciju. „Miloteks“ u~estvuje i u svim zna-

„Miloteks” ima i apartman za poslovne partnere

~ajnim akcijama, posebno akcijama solidarnosti, koje organizuju op{tina Pe}inci i MZ [imanovci jer menaxment smatra da se mora odnositi odgovorno prema sredini u kojoj posluje, pa je lane poklonio Crvenom krstu 1.000 pari obu}e. To je samo jedan od primera, a mnogo ih je vi{e. Ina~e, direktorka Mari} je i laureat nagrade Privredne komore Srbije za 2006. kao uspe{an preduzetnik, dok je 2004. wenoj Fabrici pripala plaketa „Kapetan Mi{a Anastasijevi}“ novosadske agencije "Medijainvent". Nakon skromnog slavqa, Milica se brzo vratila svom poslu jer, kako re~e, strani kupci moraju dobiti garantovano dobru obu}u. S. Bojevi}


22

KWIGA

petak6.avgust2010.

DNEVNIK

BORIS SIRULNIK: „O TELU I DU[I”

H

Pomirena dvojnost u jasnoj slici ~oveka

iqadama godina govorili su nam: odlu~i se za jedno, za telo ili du{u. Potom smo morali da vodimo rat protiv onih koji su se opredelili za ono drugo. Borci okupqeni pod plemenitom zastavom du{e prezirali su pristalice materije koji su, po wihovom mi{qewu, kvarili qudsku sudbinu. Pa ipak, ovi prvi, putem apstrakcija pretvorili su se u fundamentaliste du{e koji poku{avaju da da uni{te istra`iva~e tela.” Ovako dugovekovnu dualnost “du{a/telo”, na kojoj ~ove~anstvo, na sopstvenu {tetu, insistira opisuje jedan od najistaknutijih francuskih neurologa, psihijatara, etologa i psihoanaliti~ara Boris Sirulnik u kwizi “O du{i i telu” koju je nedavno objavila novosadska izdava~ka ku}a “Akademska kwiga”. Pomiriv{i telo i du{u u jednom Sirulnik miri i neke druge dvojnosti, prvenstveno u medicini, dokazuju}i da je nemogu}e le~iti bilo koji od ta dva entiteta jednostranim metodama: ni materijalnom, a ni psiholo{kom medicinom. Prona}i balans izme|u ta dva sveta prava je umetnost, ka`e Sirulnik i wihov razvoj zavisi od razli~itih faktora koji jedno drugo ne mogu da iskqu~e. U kwizi O telu i du{i Sirulnik je napisao: „Kada `eli da bude sre}an, ~ovek ne sme po svaku cenu izbegavati nesre}u. Boqe bi bilo da poku{a da je nekako savlada.” Ovim stavom on sa`ima glavne stavove koje izla`e. A oni nipo{to nisu proizvoqni, ve} su zasnovani na najnovijim nau~nim istra`ivawima funkcionisawa mozga koja se obavqaju uz pomo} skenera,

magnetne rezonance i najsavremenijih dostignu}a hemije. Sirulnik pokazuje da je ~ovekova sposobnost da bude sre}an proizvod genetske uslovqenosti, ali i socijalnog poqa u kojem se nalazi. Kqu~ za ose}awe sre}e je du{evni otpor, kojim qudi mogu

KWIGA ZAUVEK

K

Natra`eniji naslovi u kwi`ari „Solaris“, Novi Sad

prevladati `ivotne krize, kao i te{ke bolesti, te bespomo}nost koju ose}aju kada izgube posao, a ~ak i gubitak najdra`ih osoba. Pomo}u brojnih primera iz svoje prakse, autor obja{wava kako qudi uz pomo} sposobnosti koja se mo`e ste}i, mogu ukloniti patwu i svoj `ivot ponovo uzeti u sopstvene ruke. Vode}i ~itaoca kroz qudsku ose}ajnost, ishodi{te sre}e, tugu, gubitak, snove, podsvesno, nesvesno, empatiju pa sve do problema starewa, zaboravnosti i sveprisutnog straha od smrti, Sirulnik koristi prebogato klini~ko iskustvo i obiqe primera na kojima dokazuje da je odgovornost za qudsko pona{awe podeqena izme|u genetske i socijalne uslovqenosti. “ O telu i du{i” nije jo{ jedna u nizu kwiga na temu kako pomo}i sebi. To je ozbiqna studija nastala na insistirawu autora da, u praksi, pomiri neurologiju i psihologiju ne bi li dobio kompletnu sliku qudskih osobina i koji odgovor vi{e na brojna pitawa koja ih okru`uju. Kroz obiqe primera koje sme{ta u aktuelno socijalno okru`ewe, svet mo`danih sinapsi i neurotransmitera te filozofije i logike Sirulnik je napisao kwigu potpuno posve}enu struci i veoma primamqivu {iroj javnosti. Boris Sirulnik je predavao na vi{e fakulteta u Francuskoj i inostranstvu. Posebno je poznat po razvoju teorijskog pojma „rezilijentnosti”, ali je zapa`en i po javnom anga`manu povodom psihi~kih bolesti i poreme}aja, me|uqudskih odnosa i qudskog pona{awa. Direktor je istra`iva~kog centra u Tulonu i predsednik jednog velikog udru`ewa za promociju mira. Petar Klai}

NIKOLA STRAJNI], PROFESOR UNIVERZITETA

„Ilijada” kao temeq jezi~kog umetni~kog stvarawa

wiga, u kojoj su sabrana sva bitna duhovna iskustva vremena koja su prethodila wenoj pojavi u VIII veku pne i iz koje je proisteklo celokupno duhovno nasle|e vremena koja su sledila posle we, jeste Homerova Ilijada. Uz ovaj, treba spomenuti i drugi Homerov spev, Odiseju, koji izvire iz Ilijade tematski, problemski, stilski, metri~ko-ritmi~ki... Otuda su u antici ova dva speva posmatrana kao jedinstveno delo. Pa ipak, Ilijada je uvek bila na prvom mestu, jer je, pre svega, davala sliku sveta iz aspekta op{teg, univerzalnog, dok je Odiseja to ~inila iz aspekta pojedina~nog, individualnog. Zbog toga, i ne samo zbog toga, Ilijada je u ve}oj meri odgovarala anti~kom, a Odiseja modernom duhu. No, i na~ela modernog duha proizilaze iz na~ela anti~kog. U svakom slu~aju, na svim anti~kim top listama, kakva je i danas ova „Dnevnikova“, Homer se uvek nalazio na prvom mestu.

U modernom svetu, u kome dominira pojedina~na svest nad kolektivnom, i u kome se ~ovek ose}a strancem i lutalicom, Odiseja pak daje vi{e stvarala~kih impulsa, pa je moderna kwi`evnost, u velikoj meri, zasnovana na problematici stranstvovawa i lutawa – od Servantesovog Don Kihota do Prustovih romana, te Xojsovog Ulisa ili Seoba Milo{a Crwanskog. Ali, razume se, veli~ina nekog dela ne meri se samo time kakav je ono uticaj imalo na druga dela. Ima slu~ajeva da su neka dela koja su, u svoje vreme, imala veliki uticaj na druga dela, kasnije bila zaboravqena. To, naravno, nikako nije slu~aj sa Odisejom. Ako Ilijada, a u mawoj meri i Odiseja, danas nisu naj~itanije kwige, u smislu u kome se sad ~itaju, ili primerenije „gutaju”, mnogi romani, ona je ipak delo bez koga se ne mo`e i bez koga bi cela zapadna civilizacija bila dovedena u pitawe.

Ilijada je, svakako, pre svega temeq jezi~kog umetni~kog stvarawa, ali i qudskog stvarawa uop{te: u woj su sadr`ani podsticaji za sve {to danas ~ovek zna i ume, mo`e i ho}e. Pored toga, kao ni u jednom delu pre (o ~emu, dodu{e, malo znamo) i posle, u woj je dano i ono {to druga bi}a – u ovom slu~aju bogovi – znaju, umeju i mogu. Tako, na pojedinim mestima u Ilijadi, kao i u Odiseji, Homer navodi kako se neka re~ ka`e na bo`ijem, a kako na qudskom jeziku. Onaj koji poznaje jezik bogova, poznaje i jezik celog sveta, a to jo{ zna~i i na~ine i principe na kojima taj svet postoji. Ono {to se danas slatko naziva napredak, svakako, nema nikakve veze s ovim. Naprotiv, izgubiv{i i misao o poznavawu jezika bogova i sveta, mi dana{wi smo izgubili i izvornu misao o tome ko smo, odakle dolazimo, kuda odlazimo. Nema sumwe, to pi{e u Ilijadi. Ali, jedno ali bitno pitawe, s tim u vezi, ostaje otvore-

KWI@EVNA BA[TINA

A

TOP-LISTA

Almanah „Uranija”

lmanah „Uranija“ izlazio je u Beogradu, za godine 1837. i 1838. [tampan je u Kne`evsko-srpskoj tipografiji, izdavao ga je i ure|ivao Dimitrije P. Tirol. Sadr`ina mu je raznovrsna. Osim mesecoslova i astrolo{kih podataka, donosio je i preglede istorijskih doga|awa, statistike pojedinih dr`ava, popise evropskih vladara, beletristi~ke tekstove i dr. Propra}en je spiskom prenumeranata. Od saradnika posebno se izdvajaju Jovan Sterija Popovi}, Dimitrije Isakovi}, Dimitrije Tirol, Jovan Steji}, Sima Milutinovi} i drugi. Primerci originalnog i fototipskog izdawa ovog almanaha postoje u Biblioteci Matice srpske i oni su obra|eni u elektronskom katalogu te ustanove.

J

no: jesmo li mi dana{wi u stawu da to i pro~itamo? A to jo{ zna~i: jesmo li u stawu da, pronalaze}i put prema Homeru, prona|emo i put prema sebi? Iako je mo`da i beznadno zatvorena za nas, Ilijada je delo koje nas makar neprestano opomiwe. A, u svetu u kome `ivimo, i to je toliko mnogo.

1. Izgubqeni simbol Dena Brauna - Solaris 2. Zauvek u srcu Vesne Dedi} Milojevi} - Laguna 3. Lovac na zmajeve Haleda Hoseinija - Laguna 4. An|eo ~uvar Paola Koeqs - Paideia 5. Blistavo i stra{no Bekims Fehmiua - Samizdat B92 6. Oko crvenog cara Sema Istlanda - Solaris 7. Hiqadu ~udesnih sunaca Haleda Hoseinija - Laguna 8. Kako bih bez tebe Gijoma Musa - Alnari 9. Uqe na vodi Dubravke Stojanovi} - Pe{~anik 10. @enarnik Aleksandra Ti{me - Akademska kwiga

„DERETA” OBJAVILA NOVE PUTOPISE SOWE LAPATANOV

Afrika – kolevka ~ove~anstva

G

rafi~ki ateqe „Dereta“objavio je putopisnu kwigu Sowe Lapatanov „Mama Afrika“.Balerina, koreograf, pedagog, ali, pre svega, strastveni putnik Sowa Lapatanov je sa svojih brojnih putovawa slala reporta`e za televiziju i brojne listove, ali je sve vreme bele`ila utiske i vodila dnevnik putovawa, {to je preto~ila u kwige. „Dereta“ je ve} objavio dve wene kwige putopisa „U skutima Himalaja“ i „Rajska ostrva“, a po{to su nai{le na dobar prijem kod ~italaca sada je {tampana wena kwiga o Africi s podnaslovom „ Kolevka ~ove~anstva“. Kwiga je, kako je rekla Lapatanov, plod wenih istra`ivawa Afrike od 1995. do 2009. godine tokom kojih je prokrstarila ovim kontinentom, sre}u}i se sa mnogim iznena|ewima, uzbu|ewima, starim civilizacijama i netaknutom prirodom.Ona je, kako ukazuje krenula u obilazak Crnog kontinenta sa mnogim predube|ewima da je to svet ratova, gladi, aparthejda, siroma{tva, a otkrila je da je to svet bogate kulture, istorije, religija, tradicije, raznolikih predela, neslu}enih prirodnih lepota {to je sve nepoznato najve}em delu „ostaka“ sveta. U pitawu je, kako ka`e autorka crni draguq koji treba voleti i razumeti.

Elektronski monopol

avni tu`ilac ameri~ke dr`ave Konektikat Ri~ard Blumental rekao je da je pokrenuo istragu u kompanijama “Epl” i “Amazon”, vezanu za ugovore o utvr|ivawu cena elektronskih izdawa kwiga koji blokiraju druge izdava~e da ponude ni`e cene i boqe ugovore. U pismu poslatom ovim kompanijama koje prodaju najkori{}enije elektronske ~ita~e kwiga na svetu – “ajped” i “kindl”, Blumental je istakao da wihovi ugovori s izdava~ima kao {to su “Makmilan”, “Sajmon i [uster”, “Harper Kolins” i “Pengvin” omogu}uju “Eplu” i “Amazonu” da postignu najboqe cene za kwige, pa drugi izdava~i s wima ne mogu da se takmi~e. Ova istraga prva je u nizu koji se o~ekuje posle pravog buma na tr`i{tu kwiga. Kako je “Amazon” nedavno istakao da je posao izdavawa elektronske verzije kwiga nadma{io prihode dobijene od prodaje papirnih verzija, ne treba da ~udi {to su o~i ameri~ke javnosti uprte u ove dve kompanije, naro~ito ako se zna da je tr`i{te elektronskog izdava{tva nedo-

voqno ure|eno zakonom, te da se monopolizam u ovoj oblasti mo`e dobrano nawu{iti. A to je, bar kad je ameri~ko tr`i{te u pitawu, prili~no opasna stvar (za razliku od monopola na svetskom tr`i{tu, koji se svakako neguje, i to ne samo u ovoj oblasti). Izdava~i se mu~e da prona|u na~ine da “izvuku” novac iz kwiga, magazina i novina, naro~ito zato {to se sve vi{e sadr`aja pretvara u digitalni format. Tr`i{te je jo{ uvek neure|eno, pa se izdava~i i distributeri otimaju oko prava na posedovawe pretplate i na~ina i procenta napla}ivawa odre|enog sadr`aja. Da se u ovom me~u za par~e tr`i{nog kola~i bori bez rukavica, pokazuje i posledwi primer, u kome je “Epl” spre~io “Sports ilustrejtid” da organizuje osnovnu uslugu pretplate na svojoj “ajped” aplikaciji, onemogu}iv{i tako vlasnika “Sports ilustrejtida” - “ Tajm ink” – da dopre do informacija o pretplatnicima, {to bi mu pomoglo da odredi koju vrstu reklama, u skladu sa ciqnom grupom, treba da preusmeri na elektronske verzije. Tako se gubi ogroman novac, a dve kompanije, prema op-

Urednik, kwi`evnik Zoran Bognar je putopisce nazvao „savremenim hodo~asnicima“ kojima je strana stati~nost i stalno ~eznu za novim horizontima.On ocewuje da Sowa Lapatanov pripada toj skupini retkih neumornih, upornih

tragalaca za novim otkri}ima, jer gre{e oni koji tvrde da je vreme otkrivawa na{e planete daleka pro{lost. Prema wegovim re~ima, u ovoj kwizi autorka nudi „vol{ebne stranice o kenijskom tepihu od ru`inih latica, o zakonima savane, o Maroku kao jezgru arapsko-islamske kulture, o hiqadu an|ela Etiopije, o Veneciji Malija, o Tunisu kao kapiji Sahare, o crnim i zelenim mambama i pitonima Ugande, o senegalskoj Meki, o Gambiji kao ostrvu bambusa, o ganskom Mravogradu, o ~arima Togoa i Benina.

O[E ] T NE

tu`bama, za sebe zadr`avaju najso~niji i najisplativiji deo. Ono {to Tu`ila{tvu najvi{e bode o~i su tajni monopolisti~ki dogovori o utvr|ivawu cena, i razne vrste ucena koje ove dve izdava~ke ku}e ~ine prema drugim, mawim izdava~ima. Tako je “Wujork tajms” izvestio da je “Amazon” zapretio da }e prestati s prodajom onlajn kwiga izdava~a “Makmilan” jer se nisu slo`ili oko cenovnika, odnosno oko procenta koji “Amazon” dobija po prodatoj kwizi. Jedina {ansa za borbu protiv ove vrste monopola jeste promena zakona vezanih za prava distribucije i prenosa, po kojima velike izdava~ke ku}e uzimaju i do osamdeset posto zarade, dok autorima ostaju mrvice. Piratska partija, nastala od sajta “Pajrat bej” na kojem se distribuiraju filmovi, kwige, igrice i muzika, stigla je i do Evropskog parlamenta. Da li }e se uputiti i “preko bare”, ostaje da se vidi. I. Vujanov


IZ DRUGOG UGLA

c m y

DNEVNIK

petak6.avgust2010.

23

Nema~ka zove – stru~waci ne dolaze Doj~e vele Nema~koj je sve mawe visokoobrazovane radne snage. Zato se tra`e stru~waci iz inostranstva. Ministar privrede ~ak savetuje preduze}ima da ponude nov~anu nagradu da bi pridobili kvalifikovane radnike iz inostranstva. Princip koji zagovara Rajner Briderle mo`e se na izvestan na~in uporediti sa nekim fudbalskim klubovima koji, uz platu i od{tetu, pla}aju i posebnu premiju kako bi namamili fudbalera da pre|e kod wih. No, {ta zaista mo`e da se uradi da bi se otklonio hroni~ni nedostatak stru~ne radne snage u Nema~koj? Ugled koji ve}ina nema~kih preduze}a u`iva u inostranstvu prvenstveno je baziran na kvalifikovanim radnicima. No, to se trenutno mewa jer je sve mawe obrazovanih mladih qudi na tr`i{tu. Dr Oliver Kopel iz Instituta za nema~ku privredu u Kelnu ka`e: „Trenutno imamo oko osam miliona qudi izme|u pet i 14 godina. Oni }e jednog dana morati da zamene qude koji danas imaju izme|u 45 i 54 godina. Wih je 12,5 miliona. Samim tim ve} imamo deficit od 4,5 miliona qudi.“ Diter Hunt, predsednik Udru`ewa poslodavaca BDA, tra`i da se ne{to u tom smislu u~ini: „Svi mi – politi~ari, dru{tvo, sindikati – moramo u~initi sve kako bi osigurali dovoqno stru~ne radne snage u budu}nosti, naro~ito imaju}i u vidu demografski razvoj. To po~iwe sa poboq{awem sistema

U Montreal, veoma sre}an grad Otava san ontreal je drugi na listi sre}nih gradova, po izboru grupe urednika i autora popularnih turisti~kih vodi~a u izdawu Lonely Planeta. Prvo na listi je ju`nopacifi~ko rajsko ostrvo Vanuatu, koje kao nedosti`nu prednost ima toplu klimu i sunce.

M

Montreal ose}aju da grad sebe voli na pravi na~in. Hrana je fantasti~na, zabava tako|e, {to dokazuju i mnogi Amerikanci koji ka`u da onaj ko ho}e da se zabavi treba da ide preko granice, u Montreal. Grad je i pro{le godine po tome bio vi{e nego prime}en, kada je odmah iza prvoplasiranog Beograda, bio na listi prvih deset gradova po dobroj zabavi.

edukacije, zatim uvo|ewem ve}eg broja `ena u tehni~ke poslove, ali svakako i olak{avawem doseqavawa kvalifikovanih stranih radnika.“ Glavni sekretar liberala (FDP) Kristijan Lintner isto misli kao wegov partijski kolega Briderle, dok je bavarski premijer Horst Zehofer iz Hri{}ansko-socijalne unije (CSU) ne{to uzdr`aniji: „Ja bih da ipak idemo nekim redosledom. Najpre treba iskoristiti potencijal koji imamo u dr`avi. Imajte u vidu da je u Nema~koj jo{ uvek tri miliona

qudi bez posla. Uostalom, od naredne godine u Evropi mo`emo birati ne samo mesto boravka, ve} i mesto gde }emo raditi. Tek kada iscrpimo ove dve mogu}nosti, treba razmi{qati o dovo|ewu stru~waka iz inostranstva.“ Kopel iz Instituta za nema~ku privredu, s druge strane, tvrdi da me|u spomenutim nezaposlenima sigurno nema visoko kvalifikovanih kakvi se tra`e u Nema~koj. On glavni problem vidi u tome {to Nema~ka jednostavno vi{e nije atraktivna za stru~wake: „Ako sam se obrazo-

vao za in`ewera u Poqskoj, ja zahvaquju}i tome mogu da radim gde ho}u. Nije to kao recimo sa pravom koje je usko vezano za dr`avu u kojoj ga studirate. Na{ problem je {to }e, recimo, poqski in`ewer pre oti}i da radi u Veliku Britaniju nego u Nema~ku.“ Kopel zato smatra da je mnogo bitnije, od po~etne nov~ane premije, stru~wacima dati mogu}nost da se, kada do|u u Nema~ku, smeste na „duge staze“. I naravno mogu}nost da sa wima do|u bra~ni partner i deca. Birokratske prepreke moraju se otkloniti, a qudima jednostavno treba dati ose}aj da su zaista dobrodo{li, smatra Kopel: „Visoko kvalifikovani stru~waci iz Indije ili Kine radije odlaze u dr`ave gde se govori engleski jezik – Kanadu, SAD, Australiju, Veliku Britaniju. Oni se ve} odavno aktivno brinu o kvalifikovanim doseqenicima. Za wih, recimo, Nema~ka ne bi do{la u obzir zbog jezi~ke barijere, pa onda i zbog nemogu}nosti integracije, kao i vremenske ograni~enosti zaposlewa.“ Zehofer dakle nije jedini kriti~ar Briderleovog predloga o davawu nov~anih premija. Ni Oliver Kopel ga ne smatra dobrom idejom: „Mislim da premija kakvu predla`e ministar ne bi imala `eqene efekte. Stru~waci preferiraju dugoro~nu perspektivu, dakle premija bi morala biti izuzetno velika da bi uticala na wihov dolazak u Nema~ku.“ No Kopel isti~e kako se u svakom slu~aju ne{to hitno mora uraditi. D. Kaufman / A. Avdagi}

Plasti~na jedrilica preplovila Pacifik tanske bankarske porodice, bio je kapetan {esto~lane posade koja je kroz sna`ne oluje prevalila put od 15 hiqada kilometara od San Franciska. On ka`e da je do{ao na ovu ideju po{to je ~itao o opasnosti koju ba~ene plasti~ne boce predstavqaju za svetske okeane. Jedrilica je na~iwena u celini od materijala sa otpada, uglavnom oko 12.500 plasti~nih boca. 18 metara dugi katamaran dobio je ime „Plastiki“ u ~ast Tora Hejerdala, koji je 1947. godine preplovio Pacifik na splavu „Kon-Tiki“.

Glas Amerike Treba re}i da je Montreal iza sebe ostavio ~ak i teksa{ki gradi} sre}nog imena Hepi, za koji va`i krilatica ‘grad u kome se ne zeva’. Na listi se nalaze jo{ i Butan, Kolombija, Vuji [an (Kina), Malavi, Andora, Hidakagva Vakajama (Japan), Danska, Havaji i Prag. Urednik sektora putovawa na Lonely Planetu, Robert Rajd ka`e da putnici koji dolaze u

Isti~e se da je Montreal cele godine ‘sre}an’ grad, ali da je to najprimetnije u julu, tokom trajawa festivala smeha. Nagla{ava se da je grad ~ist, gostoqubiv i osve`avaju}e multikulturalan. Zanimqivo je jedno razmi{qawe, koje tvrdi da je sre}a tamo gde se na|emo u dobrom zdravqu, dobrom dru{tvu i sa debelim nov~anikom u svom xepu.

edrilica napravqena gotovo u celosti od plasti~nih boca stigla je u Australiju, okon~av{i ~etvoromese~ni put preko Pacifika, kako bi podvukla va`nost reciklirawa. Ameri~ki ambasador Xefri Blaj~ bio je medju 100 odu{evqenih posmatra~a koji su sa~ekali jedrilicu kad je danas pristala u Sidneju. On je pozdravio ovu plovidbu kao „putovawe od otpada do trijumfa.“ Dejvid de Rot{ild, ~lan bri-

J

„[okantni” fudbalski dresovi Bi-Bi-Si ova fudbalska sezona po~iwe krajem avgusta, {to naravno zna~i i novi izgled dresova ve}ine timova u Evropi. Za lojalne navija~e kupovina novog dresa je gotovo moralna obaveza, bez obzira na cenu i bez obzira na dizajn - koji je ~esto toliko lo{, ekstravagantan ili prosto neukusan da zaista stavqa na probu i vernost najzalu|enijih fudbalskih pristalica. O tome da li }e to biti slu~aj i ove sezone BBC je razgovarao sa fudbalskim komentatorom londonskog Gardijana, Martinom Kelnerom, koji ka`e da su neki klubovi re{ili da ove godine budu vrlo ekstravagantni: „Sumwiv mi je novi dres Man~ester junajteda, koji ove godine ima novog sponzora. ^ini mi se da je logo koji stoji preko prsa suvi{e veliki. Kada uzmete u obzir globalnu popularnost tog kluba, deca {irom sveta }e tra`iti taj dres i izgleda}e kao „reklame na nogama“ po{to logo sponzora zauzima skoro polovinu predwe strane dresa. Tu je Evertonov dres za gostovawa, koji je i ove se-

N

zone kombinacija crne i ru`i~aste - s tim {to ima vi{e ru`i~aste boje nego pro{le godine koja je uz to i fluorescentna. Mogao bi da bude koristan za vo`wu biciklom kasno no}u.“ Treba re}i da je Man~ester Junajted od novog sponzora, ameri~ke osiguravaju}e ku}e i konsalting kompanije AON dobio oko 95 miliona evra. Martin Kelner ka`e da uprkos vemu gotovo nema te dowe granice lo{eg ukusa ispod koje pravi navija~i ne bi bili spremni da odu: „Toliko smo opsednuti klubovima Premijer lige za koje navijamo da smo spremni da kupimo sve {to oni izbace na tr`i{te. Mogu}e je da prodaja posebno ru`nih dresova malo opadne, odnosno, da bude mawa u pore|ewu sa prodajom dresovima koji mogu da se nose i drugim prilikama, a ne samo na stadionu.“ Ali, {ta je sa igra~ima - kako dresovi deluju na wih? Na primer, dres Wukasl junajteda za go-

stovawa je pro{le godine bio kombinacija `ute i krem-bele boje. Martin Kelner ka`e da je u slu~aju `uto-belih dresova fudbalerima bilo lako da prepoznaju svoje saigra~e: „Tu je i pri~a sa dresom Man~ester junajteda iz 1995. godine, koji je bio sive boje. Klub je do`iveo te`ak poraz od Sautemptona, {to je bilo velike iznena|ewe, a igra~i su posle me~a rekli da im je bilo veoma te{ko da na terenu vide saigra~e. Prema tome, taj Wuksalov

`uto-beli ili Evertonov ru`i~asto-crni dres i nije obavezno tako lo{e re{ewe.“ Na kraju, Kelner ka`e da ru`ni i neprimereni dresovi nisu nova pojava u fudbalu: „Ako pogledate unazad, vide}ete da uvek ima nekog ko iz nekog neobja{pwivog razloga napravi {okantno ru`ne dresove. Najve}i favorit mora biti Koventri, ~ija je klupska boja prelepa nebeskoplava. Ne znam za{to, ali krajem 70-ih su napravili dres za gostovawa koji je bio boje ~okolade, tako da su igra~i li~ili na nekakve kola~e kada biste ih gledali sa tribina. Moram da pomenem jo{ i Hal siti , ~ij ije nadimak „Tigrovi“. E pa wihovi igra~i su jedne godine imali naranxastocrne dresove u kojima su i bukvalno izgledali kao velike ma~ke. Me|utim, najve}a gre{ka je bila dozvoqavati golmanima da dizajniraju sopstvene dresove - nekada{wi golman meksi~ke reprezentacije, Horhe Kampos, imao je dres sa psihodeli~nom kombinacijom boja koja je {ezdesetih godina mogla asocirati iskqu~ivo na eksperimentisawe s drogom“, ka`e Martin Kelner na kraju razgovora za BBC.

Pisac u osamdesetoj Toronto star nije kasno pokazuD ajenikad i pri~a o Lajamu Dvajeru, 87, penzioneru iz Grejvhersta, kod jezera Muskoka. Vreme{ni gospodin postao je pisac detektivskih romana i objavio prvu kwigu u svojoj osamdesetoj godini. Istina, on je pone{to pisao i ranije, ali je dodatni elan dobio tek kada je dobio laptop na poklon od sinova za 80. ro|endan. Sada ima ve} pet objavqenih kwiga. Sve one imaju zajedni~ko mesto radwe Muskoku, i policijskog istra`iteqa Ijana Mardoka, koji re{ava misteriozna ubistva. Dvajer obja{wava da mu je pisawe izmenilo `ivot na boqe, jer vreme ispuwava kreativnim razmi{qawem i radom, ~ak i kada se probudi u gluvo doba no}i. On obja{wava da je u svom poslu dugo bio u prilici da sastavqa uputstva za upotrebu i detaqno planira sve faze proizvodnih procesa,

{to mu sada poma`e i u sastavqawu toka radwe detektivskih pri~a. On jo{ uvek nije pisac bestselera, ali nikad se ne zna. Postoji mogu}nost da se napravi televizijska serija na osnovu wegovih pri~a, pa mo`da vreme wegove popularnosti tek dolazi. Mo`da ova pri~a nekome pomogne kod izbora poklona za ro|endan.


24

SVET

petak6.avgust2010.

TURSKA

DNEVNIK

RUSIJA I GRUZIJA

Vlada blokirala unapre|ewe oficira ANKARA: Vlada Turske odbila je da odobri unapre|ewe grupe generala i admirala koji su osumwi~eni da su pripremali vojni udar kako bi oborili sada{wu vladu, za koju se veruje da ima prikriveni islamisti~ki program. Prema nedavnim otkri}ima, grupa od 100 oficira, me|u kojima je bilo i aktivnih generala, 2003. godine pripremala je vojni udar protiv vlade premijera Tajipa Erdogana, po{to se sumwa da on vra}a zemqu u islamisti~ku pro{lost. U vojsci, me|utim, to demantuju i ka`u da je to bio scena-

Tajip Erdogan

rio za jednu vojnu ve`bu, odnosno seminar. Na sednici Vrhovnog

Medvedev: Obnavqawe odnosa kad ode Saka{vili

vojnog saveta koja je trajala tri dana, premijer Erdogan nije prihvatio predlog o unapre|ewu visokih oficira, javqaju agencije. Prema nekima najavama, wima bi su|ewe trebalo da po~ne krajem godine. Ako se doka`e wihova krivica, oni mogu biti osu|eni na kaznu zatvora do 20 godina. Ovo je prvi put da Vrhovni vojni savet odustaje od svojih predloga za unapre|we, {to nagove{tava nove odnose u turskom dru{tvu, u kome je armija dosad vodila glavnu re~. U posledwih 50 godina vojnici su oborili ~etiri vlade. (Tanjug)

MOSKVA: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izrazio je ju~e uverewe da }e odnosi izme|u Moskve i Tbilisija biti obnovqeni kada sa polo`aja predsednika Gruzije ode Mihail Saka{vili. „Uz aktuelno rukovodstvo Gruzije ne mo`e biti normalnih odnosa, ali to ne zna~i da se, kada na ~elo Gruzije stanu neki drugi qudi, to ne}e desiti“, rekao je Medvedev na pres konferenciji u Moskvi posle razgovora sa predsednikom Ju`ne Afrike Xejkobom Zumom.„Ube|en sam - pre ili kasnije to }e se desiti (smena

Izraelska i libanska vojska prekidaju neprijateqstva

Sporno drvo na granici dve zemqe

ku{ali da uz pomo} krana preko grani~ne ograde poseku grane drveta koje im je ometalo elektronske naprave za pra}ewe nelegalnih poku{aja prelaska granice. Izraelska armija je tvrdila da je drvo bilo na izraelsksoj teritoriji, a libanska vojska je optu`ila izraelske vojnike da su u{li na terito-

riju Libana. U sredu je libanski ministar informacija Tarik Mitri potvrdio da je podru~je u koje su izraelski vojnici u{li bilo ju`no od plave linije - grani~ne linije koju su utvrdile UN nakon izraelskog povla~ewa iz ju`nog Libana 2000. godine, ali ipak na libanskoj teritoriji. Liban i Iz-

rael se ne sla`u o putawi plave linije na pojedinim mestima. U Va{ingtonu je portparol Stejt departmenta Pi Xej Krouli istakao da je pucwava libanskih oru`anih snaga na izraelske vojnike bila potpuno neopravdana i nedozvoqena, pozvav{i ponovo obe strane na uzdr`anost. Izraelski premijer Bewamin Netanijahu je u me|uvremenu izjavio da smatra vladu u Bejrutu i palestinski Hamas odgovornim za eskalaciju nasiqa na severnoj i ju`noj izraelskoj granici. “Nemojte testirati na{u odlu~nost da branimo na{e civile i vojnike. Na{a politika je jasna: Izrael odgovara i odgovori}e agresivno na svaki napad na wih”, rekao je Netanijahu, ~ije je saop{tewe prvi put emitiovano u video formi. Izraelski vojni eksperti upozorovaju da je najnovije nasiqe pove}alo napetost i da postoji opasnost od novih sukoba ovog leta.

Paso{i EU za milione qudi? BUKURE[T: [iroke mogu}nosti za dobijawe paso{a koje su ponudile Rumunija, Ma|arska i Bugarska svojim etni~kim grupama van granica tih dr`ava mogle bi indirektno dovesti do {irewa granica evropskog bloka i obezbediti dr`avqanstvo EU za gotovo pet miliona qudi koji ga sada nemaju. To su uglavnom stanovnici najsiroma{nijih evropskih dr`ava, koji bi dobijawem paso{a dobili i pravo da `ive i rade u Uniji. Mogu}i priliv radnika predstavqa sada najve}i izazov za EU, koja se i sama trenutno

bori sa visokom stopom nezaposlenosti i talasom anti-imigrantskih ose}awa kod stanovni{tva. Ne postoji globalna procena o tome koliko qudi koji `ive van evropskih granica sada mo`e dobiti pravo na paso{ EU, ali brojke do kojih je do{la agencija AP ukazuju da bi se moglo raditi o vi{e miliona qudi. Rumunija i Bugarska, obe ve} nekoliko godina ~lanice Unije, dele svoje paso{e svojim etni~kim grupama ili mawinama koje `ive van granica ovih zemaqa, a Ma|arska planira da po~ne da radi isto to od januara idu}e godine. Korist od ove politi-

ruski predsednik. Medvedev je, tako|e, rekao da u razgovoru „bez prisustva javnosti“ drugi lideri priznaju da je Gruzija izvr{ila agresiju protiv otcepqenih autonomija Abhazije i Ju`ne Osetije i ispravnost postupaka Rusije. Isti~u}i da je Rusija spremna da nastavi konsultacije, Medvedev se zalo`io za potpisivawe sporazuma o neprimewivawu sile izme|u Gruzije, Abhazije i Ju`ne Osetije, isti~u}i da bi takav sporazum u zna~ajnoj meri olak{ao situaciju u tom kavkaskom regionu. (Tanjug)

AVGANISTAN

POD KOMANDOM MIROVNIH SNAGA UN

TEL AVIV: Visoki predstavnici izraelske i libanske vojske dogovrili su se sa komandirom mirovnih snaga Ujediwenih nacija (UNIFIL) u Libanu da po{tuju rezolucije Saveta bezbednosti, nakon smrtonosnog okr{aja u utorak, koji je zapretio da preraste u ve}i sukob u ionako napetom regionu. Komandir UNIFIL- a, general-major Alberto Asarta Kueves pozvao je obe strane na uzdr`anost i izbegavawe “svake akcije koja }e pove}ati napetost”. On je rekao da se okr{aj istra`uje, ali je obelodanio preliminarne rezultate istrage. “Obe strane su ponovile posve}enost prekidu neprijateqstava i preuzele na sebe obavezu da rade s UNIFIL-om kako bi se osiguralo da se nasiqe izbegne u budu}nosti”, navedeno je u saop{tewu posle sastanka, odr`anog na grani~nom prelazu Nakura izme|u dve zemqe. Nasiqe u utorak je po~elo nakon {to su izraelski vojnici po-

predsednika Gruzije), da }e gruzijski narod napraviti svoj izbori i obnovi}emo odnose i produ`iti vi{evekovne kontakte“, rekao je predsednik Rusije a preneo je Itar-Tass. U tom slu~aju, istakao je Medvedev, rusko-gruzijski odnosi ne}e zavisiti od voqe „ovog ili onog politi~ara, koji poku{ava da nametne druga~iji scenario“.„Odgovornost za sve {to se desilo, izme|u ostalog i za prekid politi~kih odnosa, u potpunosti je na rukovodstvu Gruzije i predsedniku Saka{viliju“, naglasio je

ke najvi{e imaju gra|ani Moldavije, Makedonije, Srbije, Ukrajine i Turske - ukupno oko 4,7 miliona qudi koji imaju veoma nizak standard i ~ije su dr`ave godinama udaqene od ~lanstva u Uniji. Do ovog broja se do{lo sabirawem broja Moldavaca koji govore rumunski, Makedonaca slovenskog porekla, etni~kih Ma|ara koji `ive u Srbiji i Ukrajini i broja Turaka koji su napustili Bugarsku odbijaju}i kampawu nasilne asimilacije koja je vo|ena u vreme komunizma. Svi ovi qudi imaju mogu}nost da dobiju paso{e EU, ali i drugi, koji `ive izvan Evrope.

Ubijeno sedam vojnika KABUL:U dva odvojena napada na severu Avganistana ju~e je ubijeno najmawe sedam pripadanika avganistanskih i NATO snaga, dok je 11 Avganistanaca raweno, saop{tili su zvani~nici. Bomba{ samoubica izvr{io je napad na konvoj pripadnika avganistanskih i NATO trupa na severu zemqe, usmrtiv{i najmawe {est policajaca. U odvojenom napadu u provinciji Kunduz, na severu Avganistana, u blizini granice sa Taxigistanom, ubijen je vojnik NATO-a, a 11 Avganistanaca je raweno, prenela je agencija Rojters. Talibani, koji su prete`no prisutni na istoku i jugu, pokrenuli su posledwih meseci i napade u nekim oblastima na severu, koji je smatran relativno bezbednim delom Avganistana, navela je britanska agencija.

JU@NA KOREJA

Ve`be uprkos pretwi SEUL: Vojska Ju`ne Koreje zapo~ela je ju~e vojnu ve`bu u @utom moru, uprkos upozorewu Severne Koreje da }e “fizi~ki odgovoriti” na provokacije.Oko 4.500 ju`nokorejskih vojnika na brodovima i podmornicama i 50 aviona u~estvuje u petodnevnoj pomorskoj ve`bi na zapadnoj obali, ukqu~uju}i mesta u blizini pomorske granice izme|u dve Koreje, prenela je agenci-

ja AP.Severna Koreja je vojnu ve`bu suseda ozna~ila kao vojnu provokaciju, koja preti da ponovo izazove rat na Korejskom poluostrvu. Odnosi izme|u dve Koreje naro~ito su se zao{trili posle martovskog potapawa ju`nokorejskog broda, za {ta je Seul optu`io severnog suseda. Pjongjang je dematovao da je odgovoran za stradawe broda na kome je poginulo 46 mornara.

INDIJA

Raste broj `rtava u Ka{miru [RINAGAR: Broj `rtava u protestima, koji traju skoro dva meseca u indijskom delu Ka{mira, popeo se na 48, po{to je vojska kasno sino} otvorila vatru i usmrtila dva mu{karca. Jedan 25-godi{wak, koji nije u~estvovao u protestima ali je vikao dok je prolazio pored vojske, ubijen je u [rinagaru kasno prekino}, javio je AP, pozivaju}i se na izjave stanovnika [rinagara. Gulam Nabi Ba|ari (50) podlegao je ju~e ranama koje je zadobio od zalutalog metka u svojoj ku}i u centru [rinagara. Ka{mirski muslimani ve} sedam nedeqa protestuju protiv indijske uprave. Indija i Pakistan su od sticawa nezavisnosti od Velike Britanije 1947. godine vodili dva rata oko kontrole nad Ka{mirom, koji je podeqen izme|u dve zemqe.

PAKISTAN

Autobus se survao, 20 poginulih ISLAMABAD: Najmawe 20 qudi je poginulo, a za 20 se traga, po{to se autobus survao u nabujalu reku u isto~nom Pakistanu, saop{tili su ju~e zvani~nici.Oni strahuju da nema pre`ivelih me|u 20 putnika za kojima se traga, dok

je osmoro spaseno, prenela je agencija AP.Autobus se nalazio u pakistanskom delu Ka{mira. Jake monsunske ki{e izazvale su poplave, odrone i izlivawe reka, a `ivot je izgubilo 1.500 qudi protekle sedmice u Pakistanu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN Ruski premijer Vladimir Putin podr`ao je ju~e predlog o uvo|ewu privremene zabrane izvoza `itarica iz Rusije do decembra ove godine zakqu~no, i obe}ao 35 milijardi rubaqa (oko 1,17 milijardi dolara) subvencionisanih kredita i donacija poqoprivrednim proizvo|a~ima nastradalim zbog dugotrajnih su{a. ”Potrebno je da se uvede privremena zabrana izvoza `itarica”.

BAN KI -MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je na uni{tewe nuklearnog oru`ja tokom ju~era{we posete Nagasakiju, gradu uni{tenom ameri~kim atomskim bombama na kraju Drugog svetskog rata. Ban je posetio Muzej atomske bombe i susreo se sa {estoricom pre`ivelih u tom napadu ameri~ke vojske, prenela je agencija AP. Vi{e od 70.000 qudi je poginulo u ameri~kom bombardovawu Nagasakija.

KEROLAJN YULIJANI Kerolajn \ulijani, }erka biv{eg gradona~elnika Wujorka, uhap{ena je u sredu u Wujorku u prodavnici kozmetike zbog kra|e koju su zabele`ile kamere za video nadzor. Studentkiwa (20) sa Harvarda snimqena je kako uzima pet proizvoda vrednih vi{e od 100 dolara u jednoj prodavnici na Menhetnu. Vlasnici radwe koji su pozvali policiju, izjavili su da nemaju nameru da je tu`e.

Kako su „krvavi dijamanti” dospeli u ruke Naomi HAG: Top model Naomi Kembel (40) izjavila je ju~e pred sudom u Hagu da je dobila vre}icu sa nekoliko malih, nebru{enih dijamanata posle ve~ere kojoj je prisustvovao i biv{i liberijski predsednik ^arls Tejlor. Kembel je svedo~ila u procesu koji se protiv Tejlora vodi od 2008. godine zbog wegove uloge u gra|anskom ratu u Sijera Leoneu, a optu`en je da je naoru`avao pobuwenike u zamenu za “krvave dijamante”. “Dvojica mu{karaca su mi dali vre}icu i rekli ‘Ovo je poklon za Vas’”, prepri~ala je manekenka doga|aj iz 1997. godine. Manekenka je rekla da je ranije negirala da je dobila dijamante jer se pla{ila za svoju porodicu, po{to je Tejlor, kako je kazala, “neko za koga sam na internetu ~itala da je, navodno, ubio na hiqade qudi”. Kembelova je tvrdila da je spavala kad su joj nepoznati mu{karci zakucali na vrata i doneli vre}icu, a da je tek ujutro videla da su unutra “kamen~i}i prqavog izgleda”. “Nije bilo obja{wewa. Nije bilo poruke”, rekla je pred ha{kim sudijama manekenka, dodaju}i da

joj je kasnije re~eno da su to dijamanti. Poklon je stigao u wenu sobu posle ve~ere, ~iji je doma}in bio biv{i ju`noafri~ki predsednik Nelson Mendela. Idu}eg jutra, na doru~ku, ona je ispri~ala glumici Miji Farou i svom agentu {ta se dogodilo i neko od wih joj je rekao da je za poklon zaslu`an “o~igledno ^arls Tejlor”, na {ta je ona rekla “pretpostavqam da jeste”. Prema tvrdwama Kembelove, dijamante je dala Xeremiju Rotklifu iz De~jeg fonda Nelsona Mendele, koji joj je u telefonskom razgovoru 2009. godine rekao da ih jo{ ima kod sebe. U pismu predo~enom sudu, Fond je saop{tio da “nikada nije primio dijamant ili dijamante od gospo|e Kembel ili od nekoga drugog”, jer bi “to bilo neprikladno i nezakonito”. U izjavi sudu, biv{i agent Kembelove, Kerol Vajt tvrdila je da su ^arls Tejlor i Naomi “pomalo flertovali” tokom ve~ere i da je ~ula kako Tejlor govori Naomi da }e joj poslati dijamante. “To uop{te nije ta~no”, odgovorila je ju~e Naomi na ove tvrdwe. Tu`ilac je upitao

Naomi Kembel ju~e u sudnici

Kembelovu da li je nervozna, po{to odgovara na pitawa pre nego {to ih ~uje, na {ta je ~uvena manekenka odgovorila da nije, ali da ne `eli da bude tu gde jeste i da samo `eli da se svedo~ewe {to pre zavr{i, da bi se vratila svom `ivotu. “Ovo je velika neprijatnost za mene”, istakla je. Tejlor (62) odbacuje svih 11 ta~aka optu`nice, me|u kojima su i ratni i zlo~ini protiv ~ove~nosti tokom gra|anskog rata u Sijera Leoneu (1991-2001), u kojem je ubijeno oko pola miliona qudi, a vi{e od 4,5 miliona primorano da napusti domove, dok je zemqa razorena i uni{tena.


BALKAN

DNEVNIK GR^KA NA DOBROM PUTU DA DOBIJE DRUGU RATU KREDITA

Okretawe drasti~noj {tedwi ATINA: Gr~ka }e dobiti drugu ratu me|unarodne pomo}i zahvaquju}i impresivnom po~etku primene svog plana {tedwe i sada mora da se okrene drasti~nim reformama kako bi ponovo po~ela da bele`i privredni rast, izjavio je ju~e s {ef misije Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) u Gr~koj Pol Tomsen. Ta prezadu`ena zemqa je spasena sa ruba bankrota kad su weni partneri iz evrozone i MMF u maju pristali da joj odobre trogodi{wi zajam od 110 milijardi evra, u zamenu za smawewe potro{we, pove}awe poreza i strukturne reforme, preneo je Rojters. MMF, Evropska unija i Evropska centralna banka ju~e su zavr{avali dvonedeqnu posetu Atini, koja je imala za ciq da utvrdi da li je Gr~ka ostvarila dovoqan napredak da bi dobila

Atina

drugu ratu zajma od devet milijardi evra. Na pitawe da li je taj iznos, koji Gr~ka treba da dobije u septembru, obezbe|en, Tomsen je odgovorio potvrdno. “Da. Uveren sam da }e bord direktora MMF-a deliti moje mi-

Evakuacija zbog pretwe bombom Policija je evakuisala gr~ko Ministarstvo finansija zbog dojave o podmetnutoj bombi neposredno pred konferenciju za novinare resornog ministra Jogosa Papkonstantinua, izjavio je jedan o~evidac za agenciju Rojters. Policija je bila opkolila zgradu radi provere. Gr~ki ministar finansija je trebalo da govori o rezultatima posete predstavnika Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda.

{qewe da je ostvaren veoma impresivan po~etak veoma impresivnog programa”, rekao je on. Analiti~ari smatraju da }e Gr~koj biti te{ko da u potpunosti ostvari ciq smawewa buxetskog deficita ove godine za 5,5 odsto, na 8,1 odsto bruto doma}eg proizvoda, s obzirom na niske prihode i recesiju, ali je Tomsen istakao kako veruje da se to mo`e ostvariti. “Tokom razgovora sa predstavnicima gr~kog ministarstva finansija smo do{li do zajedni~kog zakqu~ka da, iako }e to biti te{ko posti}i, ipak mislimo da }e ciqevi biti ostvareni”, istakao je zvani~nik MMF-a.

petak6.avgust2010.

HRVATSKA

Obele`en Dan pobede i domovinske zahvalnosti KNIN: Hrvatska je ju~e obele`ila Dan pobede i domovinske zahvalnosti u znak se}awa na akciju hrvatske vojske i policije “Oluja”. Centralna manifestacija, uz prisustvo kompletnog dr`avnog vrha i vojnih i policijskih komandanata, odr`ava se u Kninu.Sve~anost pod sloganom Svi zajedno, u organizaciji Ministarstava porodica, veterana i me|ugeneracijske solidarnosti, unutra{wih poslova i odbrane po~ela je u devet sati polagawem venaca i paqewem sve}a na gradskom grobqu u Kninu i podizawem dr`avne zastave na kninskoj tvr|avi. Vence su polo`ili i predsednik Ivo Josipovi}, premijerka Jadranka Kosor i {ef Sabora Luka Bebi}, kao i predstavnici veteranskih udru`ewa. Ocewuju}i vojnu akciju hrvatska premijerka Jadranka Kosor rekla je da je “Oluja“ bila pravedna i odbrambena. “Da smo imali pravo da se branimo, pravo da osloba|amo svoju zemqu, da je takva oslobodila~ka akcija bila i akcija „Oluja“ i da je u „Oluji“ kona~no pobe|ena politika Slobo-

Dr`avni vrh Hrvatske na obele`avawu Dana pobede u Kninu

dana Milo{evi}a, to su ~iwenice koje moramo pamtiti i ~iwenice koje maramo braniti, ~iwenice nad kojima treba graditi budu}nost”, poru~ila je Jadranka Kosor. Kosorova je, o zlo~inima tokom vojne akcije, rekla da je “nakon ‘Oluje’ bilo nekih doga|aja kojih smo ne samo svesni ve} su institucije pravne dr`ave sposobne i odlu~ne procesuirati”. Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} ocenio je da je akcija “Olu-

BiH NAJKORUMPIRANIJA ZEMQA EVROPE

Zakoni uzimawa i davawa ispod ruke SARAJEVO: Bosna i Hercegovina je najkorumpiranija zemqa u Evropi, pokazalo je najnovije istra`ivawe “Transaprensi interne{enela”. Prema tom istra`ivawu, svaki gra|anin Bosne i Hercegovine, u proseku, prilikom posete lekaru pla}a 126 evra mita. Univerzitetski profesori “obavezuju se na naklonost” za oko 213 evra, navodi se daqe u izve{taju, uz napomnenu da je ta suma vi{e od polovine prose~ne mese~ne plate gra|ana BiH. Zakoni “uzimawa i davawa ispod ruke” prihva}eni su u svim slojevima dru{tva, a sitna korupcija nadovezuje se na krupne prevare, preneo je Doj~e vele. BiH je na samom dnu evropske lestvice “po po{tewu”, kojoj su na vrhu skandinavske i zapadnoevropske zemqe. Situacija nije sjajna na

~itavom Balkanu. U Srbiji je, prema podacima “Transparensija”, pro{le godine petina gra|ana

primala mito, a u Bugarskoj, koja je ~lanica Evropske unije, to je ~inio svaki ~etvrti stanovnik. “Politi~ke elite su pokreta~ki motor za korupciju u BiH”, ka`e direktor “Transparensija” u BiH Sr|an Blagov~anin. “Takozvana mala korupcija u oblastima kao {to su zdravstvo, {kolstvo, administracija i policija proizilazi iz velikih prijevara.” Gra|ani vide da “velike ribe” u politici ostaju neka`wene i stoga smatraju ispravnim i pravednim da svoje `eqe re{avaju pla}awem “bak{i{a”, navodi on. (Tanjug)

SLOVENIJA

Poziv vlasti da vrati vojnike iz Avganistana QUBQANA: Najugledniji slovena~ki dnevnik “Delo” apelovao je ju~e na republi~ke vlasti da {to pre donesu odluku o vra}a-

Qubqana

wu slovena~kih vojnika iz Avganistana. “Sledimo Holan|ane”, naslov je teksta u kome se podse}a na odluku Holandije da vrati pripadnike svoje vojske iz Avganistana, gde me|unarodne snage imaju sve vi{e problema u borbi protiv talibanskog pokreta. Kao poseban razlog za povla~ewe iz Avganistana, “Delo” navodi ranije usvojenu odluku da }e novi kontigent vojnika iz Slovenije imati te`i status od ranijih, od-

nosno da }e vi{e biti izlo`en udarima pobuwenika. “Stav Holandije bi trebalo da bude primer (za Sloveniju) - iz Avganistana je mogu}e oti}i bez apokalipti~nih posledica”, pi{e komentator Dela i zala`e se za “{to skorije” povla~ewe Slovenaca ispod Hinduku{a, gde su jun i jul bili najkrivaviji meseci devetogodi{weg rata. Kad iz Avganistana stignu prvi krstovi, bi}e prekasno. Treba se bojati da se taj dan pribli`ava”, zakqu~ak je dana{weg komentara u “Delu”.

Basesku u bolnici zbog {tapi}a za u{i BUKURE[T: Neplanirani odlazak rumunskog predsednika Trajana Baseskua u bolnicu, {to je izazvalo razne spekulacije, izazvan je nepa`qivom upotrebom {tapi}a za ~i{}ewe u{iju. Odlazak Baseskua kod specijaliste za uho, grlo i nos u vojnoj bolnici bila je prekju~e vest da-

na u Rumuniji. Novinarske ekipe su se sjurile u bolnicu, a u javnosti su se pojavile razne spekulacije. Baseskuov politi~ki rival Klaudiju Saftoiu je sugerisao da je zdravqe 58-godi{weg predsednika mo`da ugro`eno preteranim radom. Nekoliko sati kasnije, Basesku je na nacionalnoj

Trajan Basesku

televiziji obelodanio razlog posete lekaru. Basesku je rekao da je posle jutarweg plivawa slu~ajno pogre{nostavio {tapi} za uvo dok je telefonom razgovarao s jednim ministrom.

25

Spomen plo~a izbeglima Inicijativa mladih za qudska prava postavila je na godi{wicu hrvatske vojnopolicijske akcije “Oluja“ je postavila spomen plo~u uz put, na severnom izlazu iz Knina kojom su pre 15 godina izbeglice iz Knina i okoline be`ale u koloni. Na spomen plo~i je slede}i tekst: “5.8.1995. – 5.8.2010. / O 15. obqetnici akcije HV-a ’Oluja’, uz ovu cestu kojom su pro{le tisu}e izbjeglica, plo~u postavqaju gra|ani RH koji nude `rtvama svoju ispriku u nedostatku isprike odgovornih. / Plo~a je postavqena uz finansijsku podr{ku Vlade RH”. U saop{tewu Inicijativa navodi da nije dobila dozvolu za postavqawe ove spomen plo~e, ali da veruje da je administracija grada Knina ne}e skloniti. U toj organizaciji nadaju se da ni gra|ani i gra|anke Knina i Republike Hrvatske ne}e uni{titi spomen plo~u.

MAKEDONIJA

^ija je marihuana u zatvorskom krugu BITOQ: U krugu zatvora u Bitoqu, sakriven me|u drugim biqkama, raste kanabis ili marihuana. Jedan od zatvorenika je pre nedequ dana snimio zasade maruhuane mobilnim telefonom.

U zatvorskoj upravi negiraju postojawe tih zasada, a policija za kanabis okrivquje okolne poqoprivrednike. Kako javqa A1, jadan od wih je i Du{ko Ilijevski, ~ija porodica `ivi u neizvesnosti da li }e protiv wih biti pokrenuta istraga. Sam Du{ko i wegova majka Lila tvrde da je Du{ku pre}eno i da mu je `ivot ugro`en. Slu~aj kanabisa u krugu bitoqakog zatvora otvorio je mini politi~ku aferu u Makedoniji, jer su poqoprivrednici bili ~ak i u pritvoru. Ali epiloga nema. Jo{ uvek se ne zna ~ija je zelena trava sivog doma u Bitoqu.

ja“ sprovedena po svim pravilima ratovawa, uz po{tovawe me|unarodnih konvencija i da treba odati priznawe svima koji su je planirali i u woj u~estvovali. Josipovi} je istakao da je Hrvatska vojska u svojoj “briqantnoj akciji uspela osloboditi najve}i dio okupiranog hrvatskog teritorija i omogu}ila kraj rata u BiH”, istakav{i da je “pobeda bila ~asna”. On je, istovremeno, rekao da se Hrvatska “mora brinuti za sve prognane i sankcionisati sve zlo~ine kako bi bila dr`ava dostojna svojih branilaca” i naglasio da je “saradwa sa susedima, bez zaboravqawa sopstvenog dostojanstva i istorije, put napretka”. Nakon defilea postrojavawa veterana i pripadnka hrvatskih oru`anih snaga na gradskom stadionu i centralne sve~anosti, a odr`an je verski obred za hrvatske branioce. Srpsko narodno ve}e je prekju~e povodom “Oluje” istaklo da se “o ratnim zbivawima i daqe govori jednodimenzionalno, bez uva`avawa iskustava onih drugih, bez svesti o pluralnosti uspomena, i jo{ uvek s naglaskom na dr`avne i nacionalne razloge a ne na sudbine i stradawa qudi”.”U Hrvatskoj se ni nakon 15 godina ne vodi ra~una o tome da su Srbi u Hrvatskoj zaobila`eni i povre|eni, ve} se radi na produkciji mitova i prisilnih istina o kojima se ne sme raspravqati. Tako se ne}e do}i do pomirewa i do uslova u kojima }e svi biti ravnopravni”, izjavio je predsednik SNV Milorad Pupovac. U akciji “Oluja” hrvatske i muslimanske snage su ubile oko 2.650 i proterale oko 340.000 Srba.


SVET POZNATIH

petak6.avgust2010.

M

DNEVNIK

c m y

26

An|elina na lancu

PAPARACO

agazin „Star” objavio je fotografije An|eline Yoli „iz starih dana”, kako nakon konzumirawa heroina le`i gola, a oko vrata nosi povodac za pse. Biograf glumice An|eline Yoli, Endru Morton, ustupio je magazinu „Star” fotografije koje se nalaze u wegovoj, jo{ neobjavqenoj kwizi o `ivotu najpoznatije mame na svetu. Na osam, pi{e magazin, „{okantnih fotografija”, vidi se An|elina nakon ~etrnaesto~asovne heroinske `urke, kako le`i gola na krevetu i nosi povodac za pse, dok joj grudi, ta~nije bradavice, prekriva crna lepqiva traka. - Ove fotografije predstavqaju period koji bi An|elina najradije volela da zaboravi. Ovakve stvari iz pro{losti je krila ~ak i od Breda - rekao je biograf Morton magazinu.

Majkl Yekson ima jo{ jednu }erku?

G

odinu dana posle smrti Majkla Yeksona javila se sestri~ina Dajane Ros koja tvrdi da je nepriznata }erka kraqa popa. Mosijen Petit Yekson predala je dokumenta sudu u Los An|elesu tra`e}i DNK testirawe kojim bi se dokazalo da je ona }erka Majkla Yeksona. „Nepriznata }erka” tvrdi da je 1975. godine tada malo-

Majkl Yekson

letni Majkl Yekson napravio dete wenoj majci Barbari, sestri peva~eve velike prijeteqice Dajane Ros. Mosijen tvrdi da ju je peva~eva majka Ketrin kao devoj~icu poslala u Belgiju kako bi za{titila sinovqevu reputaciju. Ona sada tra`i deo Majklovog nasledstva i starateqstvo nad troje Yeksonove dece.

Morgan na Ba{~ar{iji

Glumica Yenifer Garner sve se mawe mo`e videti na filmskom platnu, a sve vi{e sa }erkama Violetom i Serafinom. Wenog supruga Bena Afleka nema ni na platnu, ni sa porodicom...

H

Yesika Bil

Kejti Holms

IN

Glumac je tokom obilaska Sara- sqedweg filma „Invictus” u kojeva bio odli~no raspolo`en ~e- jem je glumio slavnog ju`noamu je svedo~io i osmeh koji nije fri~kog predsednika Nelsona skidao s lica. Mandelu. Izgleda da je gostovawe Morgana pove}alo interes Sarajlija za prisustvovawe projekciji wegovog pon i Loha Lindz

OUT

Morgan Friman

olivudski glumac Morgan Friman, doputovao je u Sarajevo kao po~asni gost ovogodi{weg filmskog festivala i iskoristio je priliku da pro{eta starom sarajevskom gradskom jezgrom i obi|e znamenitosti. Friman je posetio Kazanyiluk, Gazi Husrev-begovu yamiju, Mori}a Han i Sebiq na Ba{~ar{iji, a tokom {etwe je o`ednio pa se zaustavio na obli`woj fontani i popio doma}u vodu.

Zatvorenice besne na Lindzi!

N

akon {to je zbog kr{ewa uslovne kazne zavr{ila u zatvoru, Lindzi Lohan dane iza re{etaka provodi kao da je na odmoru - jede sladoled, gleda televiziju i ~ita kwige. Lilo se trenutno nalazi u zatvoru u Kaliforniji jer je prekr{ila uslovnu kaznu iz 2007. godine za vo`wu u pijanom stawu. ^uvari su veoma blagi prema Lindzi, pa su ostale zatvorenice besne zbog dvostrukih kriterijuma, a najvi{e zbog ~iwenice {to Lindzi ima televizor i dobija sladoled kad god `eli. Advokat Lindzi Lohan tvrdi da wegova klijentkiwa dane u }eliji provodi ~itaju}i dela Ernesta Hemingveja i da se nada da }e na slobodu iza}i kao boqa osoba.

BISERI

Ja s i nema am takva kak Majka p potrebe da va sam s ovakvo riroda me je e mewam. m i bi na~ini lo b la sad ne {to po i glupo da ja p ravqam i ispr avqam .

Mark dobio zvezdu

Mark Volberg

M

ark Volberg (39) dobio je na holivudskom Bulevaru slavnih zvezdu, a na ceremoniji dodele nahvalio ga je Vil Ferel, koji sa wim glumi u komediji „Other guys”. - Veliki sam fan tvog rada, naro~ito svih onih filmova o Bornu - rekao je Ferel u {ali. Volberg se proslavio po~etkom devedesetih kao frontmen hiphop grupe „Marky Mark and the Funky Bunch”, a svetsku slavu stekao je reklamama za dowi ve{ Kelvin Klajn. Zatim se okrenuo glumi, i 2006. godine je nominovan za Oskara za sporednu ulogu u filmu „Dvostruka igra”. Volberg je igrao i u filmovima „^etiri brata”, „Tri kraqa”, „Savr{ena oluja”, „Nepobedivi” i drugim.

Karolina Kurkova, supermodel


OGLASI z ^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav, kom{iji i prijatequ

dragom

POVOQNO odmor na Utjehi kod Bara. Telefoni: 021/636-291 i 064/316-23-03 od 19 do 21 sat. 5949

S tugom smo primili vest o iznenadnoj i preranoj smrti supruge na{eg kolege Baneta

da ve~no po~iva u miru, smiri svoju du{u i boli.

Sahrana }e se obaviti 6. 8. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

dragom

Neute{ni suprug Branislav.

6683

Vawice na{a, Draganu Miji}u

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 5843 DRVA, bukva - meterice 3400, izrezano i iscepano 3600, sa prevozom, sve vrste ostalog drveta, najpovoqnije cene. Telefon: 062/8-999-321, 061/1960-888, 064/138-7736. 6078 UGAQ, najpovoqnije cene, Kostolac, komad, kocka sa prevozom 4300, Dunavac za CG, kalori~nije pe}i 4900 dinara. Tel.: 064/138-77-58, 064/138-7736, 6/416-020. 6079 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Tel.: 063/84-85-495, 6618-846. 6398 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefon 062/89638-43 i 066/51-286-45. 6402 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3100, kostolac 3650 i su{eni 8750. Tel.: 065/444-26-18, 063/1243-056 i 061/67-826-23. 6403 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i bagrem, mo`e rezano i cepano, ugaq Kostolac, ta~na mera. Telefon: 064/143-34-09 i 6419-439. 6461

Po~ivaj u miru draga

Posledwi pozdrav dragoj nam

ni jedan dan vi{e ne}e biti isti bez tebe. Vole}emo te uvek.

od sestre Olivere i strine Slavice.

Tvoj tata @ivan i sestra Tawa. 6657

6674

Slavojka

Posledwi pozdrav dragoj

Slavojki Ili~i} - Toma{

i neka te an|eli ~uvaju.

Vawice

Vawi Mirkov - Uskokovi}

Posledwi pozdrav mojoj dragoj tetki

qubavi, sre}o na{a najve}a, uvek }emo te voleti i stalno }e{ biti sa nama. Koleginice i kolege iz Narodne banke Srbije Filijale u Novom Sadu.

Tvoji: Tawa, Makijato i Milo{. 6655

6693

Draga

Najdra`a na{a

Slavojki Wen Sa{a.

6685

Vawa hvala ti {to si nam svojim prijateqstvom ulep{ala `ivot. Tvoja dobrota, qubav i lepa re~ nikada ne}e iz~eznuti. Vesna i Dimitris.

Posledwi drugarici

Vawa

pozdrav

dragoj

GODI[WI POMEN na{em voqenom suprugu i ocu

neizmerno te vole i uvek }e te ~uvati u svojim srcima: tvoja baba Dafina, tetka Qiqana, brat Vlatko, Vesna, Jovana i Darija. 6652

Draga

Gojanu Vasiqevi}u 14. 2. 1935 - 10. 8. 2009.

Vawa

Danica Subotin KAKA

Vawa

Sahrana }e se obaviti 6. 8. 2010. godine u 15 ~asova iz kapele u Ka}u.

`ive}e{ ve~no u na{im srcima vesela i nasmejana.

6719

6686

6687

Vawi

O`alo{}eni brati} Du{an sa suprugom Julkicom i }erkom Nacom.

Porodica Ili~i}.

Tvoja Ivanka.

6677

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula u 94. godini na{a draga KAKA.

ro|ena 1959. god.

6675

FRU[KA GORA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, 8.557m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 2 eura/1m2. Telefon 069/18-26-726. 6055

ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno. Telefoni: 063/8424716, 063/8426-848, 021/500-612. 4861 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 6236

Slavojka Ili~i} - Toma{

Banetove koleginice i kolege.

6706

pozdrav

Sa neopisivim bolom i tugom javqam ro|acima i prijateqima da me je iznenada napustila moja draga supruga

Porodici izjavqujemo najdubqe sau~e{}e.

Porodica Vukovi}.

Posledwi bratu

27

Slavojke Ili~i} - Toma{

Draganu Miji}u IZDAJEM name{ten jednosoban stan za dve devojke, kod Medicinskog fakulteta. Telefon 021/521-256. 6337 IZDAJEM stan 36 m2, Cara Du{ana 51, vlasnik u inostranstvu, po`eqan samac (ica) ili bra~ni par. Tel.: 021/6362543 i 064/400-6745. 6577 IZDAJEM stan 36m2, Cara Du{ana 51, vlasnik u inostranstvu, po`eqan samac (ica) ili bra~ni par. Tel.: 021/63-62543, 064/400-6745. 6578

petak6.avgust2010.

Tijana i Zoka.

6660

od: Tawe, Igora, Biqane, Sr|ana i Sandre.

Mila na{a Vawa, na drugu obalu si odnela svoju mladost, lepotu i plemenitost i ostavila dubok i bolan trag u na{im du{ama. Bo{ko, Maja i Sa{a. 6651

6671

obele`i}emo u subotu, 7. 8. 2010. godine, u 11 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Rumenki. Nema re~i kojima se mogu opisati bol i praznina koji su ostali posle tvog odlaska. Postoji qubav koju smrt ne gasi, postoji tuga koju vreme ne le~i. Ve~no }emo te ~uvati od zaborava. Tvoja porodica: Lenka i Goran. 6673


28

^ITUQE z POMENI

petak6.avgust2010.

Dragom sinu i bratu

Dragom ujaku

Posledwi pozdrav prijateqici i kom{inici

posledwi pozdrav od: Qiqe, Steve, Sa{e, Bate, Dragana i Gorana sa porodicama.

JEDNOGODI[WI POMEN Bilo je pro{lo. Osta{e najboqeg

Posledwi pozdrav

Vawici

Vawi od porodica: Popadi} i Radowanin.

6667

posledwi pozdrav od: majke Vere i sestara Svetlane, Milice i Vide sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragom te~i

Milanu Powevi}u

Aleksandru Lasti}u Aleksandru Lasti}u

DNEVNIK

sjajno, al’ je brzo Ostade na licu tuga. lepe uspomene na te~u i pravog druga.

po{tu

i

Zahvalni aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

od wenih Mindi}a.

6662

724/P

POMEN Navr{ava se 7 dana od kako nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deda

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

6648

Posledwi pozdrav dragoj

Odajemo du`nu zahvalnost.

Milanu Powevi}u od: Rose, Du{ana, Slobodana, Pere i Mi{e Rakite.

6616

Posledwi pozdrav zetu

6666

JEDNOGODI[WI POMEN Obave{tavamo najmilije i prijateqe da }emo godi{wi pomen obele`iti u subotu, 7. 8. 2010. godine, u 10.45 ~asova, na Petrovaradinskom grobqu.

Porodice: Ke{eq i Markovi}.

Pomen }emo obele`iti danas, 6. 8. 2010. godine, u 10 ~asova, na Koviqskom grobqu. Tvoji najmiliji: supruga Marija, sin Zoran, }erka Slavica, snaja Marina i unu~ad.

6650

6619

Igor Pavlovi} Te~icini: Aleksandar, An|elija, Cvetan i Biqana.

Milan Powevi}

Milan Kuni} Sremac

Vawi

6645

Sahrana je danas, 6. 8. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Milanu Powevi}u

O`alo{}eni: supruga Dara, sin Petar, }erka Milka, unuke Sawa i Tawa i praunuci Roko i Viktorija.

od: Jove, Mire i Milana Rakite.

6615

6614

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu i tastu

Posledwi pozdrav prerano preminuloj

Igor Pavlovi}

Draganu Miji}u

„Qubavi, mnogo vas volim“.

1951 - 2010.

Draganu Miji}u

Samo velika srca vole. Znao si voleti i ostao si voqen.

Vawi Mirkov - Uskokovi}

Nedostaje{ nam.

Zauvek tvoja }erka Awa i `ena Nata{a.

Tvoji: Danica, \or|e i Ivan.

6643

6621

Posledwi pozdrav dragoj

Kolektiv OTP banke Srbija a. d. Novi Sad.

Dragi na{, oti{ao si me|u an|ele i ostavio nam neizmernu tugu u srcima. Hvala ti za sve lepe trenutke koje si nam pru`io. Neka te an|eli ~uvaju. Sahrana je danas, 6. 8. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Neute{ni: supruga Pana, k}erka Svetlana i zet Milo{. 6618

Dragi na{

Posledwi pozdrav dragoj

821/P2

Dragane

Vawi

Sa tugom se opra{tamo od sestre na{e koleginice

Vawi

te{i nas misao da je smrt samo izmeweni oblik postojawa. od porodice Medi}.

Sestra Qiqa i zet Steva.

6664

6620

Posledwi pozdrav dragoj

Sa{ka i Dejan Veqovi}, porodice Kilibarda i \ur|evi}.

6611

Posledwi pozdrav dragoj

Na{a

Vawe Mirkov - Uskokovi}

Sektor poslova sa privredom OTP banke Srbija a. d.

Vawi

Vawa

od porodica: Soviq i Bili}.

od porodice Marinkovi}.

6665

Vawi

821/P1

6624

se}awe na na{u Vawicu bi}e ve~no. Porodica Mudrini}. 6647


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

petak6.avgust2010.

Posledwi pozdrav

Draga

IN MEMORIAM

Vawi

Vawa

Vawi

poznanstvo sa tobom nas je sve u~inilo lep{im, boqim i plemenitijim. Porodica Grujin i Zoran Vujo{evi}.

Sawa i Pe|a.

dipl. in`. ph. Vesna Jovi~i}

Saose}amo u bolu. Steva, Sr|an, Vlajsa, Milan, Slavi{a, Pe|a, Sa{a M, Sa{a V, Mitar, Ke{eq, Goga, Mima, Tijana i Zoran.

6627 6626

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

29

6587

S qubavqu i neizmernim bolom opra{tamo se sa na{om drugaricom

Posledwi pozdrav dragoj

Ti si zaspala. Uzalud te budimo, jer ti sawa{. I mi sawamo. Snovi su mesto gde se sre}emo, Sawamo! Mi te sawamo: sinovi Sa{a i Goran, te suprug Ranko.

6589

SE]AWE

IN MEMORIAM

Vawom

Jovanu ]iri}u

Porodica Peji}.

6. 8. 2005 - 6. 8. 2010.

Vawi

Jelena, Dejan, Du{ica T, Du{ica K, Milina, Pe|a, Ivan, Aca, Gale, Goran, Mira, Mikica, Pera i Baj~e.

Danas, 6. 8. 2010. godine navr{ava se petnaest godina od kada je jedna mladost zauvek nestala. Bruja i Marina.

6629 6591

6593

POMEN

POMEN

SE]AWE

POMEN Dana, 7. 8. 2010. godine navr{ava se godinu dana od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

Dvanaest godina je pro{lo ali ni jedan dan nije bez se}awa na tebe.

Petar Prica

Sr|an Mitra{inovi} Srki 1963 - 1995.

Du{anki Kosovac 2006 - 2010.

Radovan [aula

Radovan [aula

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji: sin Vlado i }erka Vera sa porodicama. 6540

Danas se navr{ava sedam godina od kako je moj najdra`i deka~

\or|e Vuli}

S qubavqu i ponosom ~uvamo te u na{im srcima.

Savo [trbac 1927 - 2009.

Dvanaestogodi{wi pomen dragom prijatequ od porodice Buboni}.

Supruga Zora, sin Goran i }erka Gordana. 6575

Jednogodi{wi pomen }emo odr`ati u 10 sati na ~enejskom grobqu. Supruga Mara i }erke sa porodicama.

6609

6604

S qubavqu i tugom porodica.

Vole te tvoji: supruga Milena, }erke Aleksandra i Jelena, unu~ad Nikola, Jovan, Milana i zet Igor.

6495

6581

Posledwi pozdrav dragom kumu SE]AWE

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Aleksandar Lasti}

Aleksandru Lasti}u

1947 - 2010.

Vawa Lepki

izgubio bitku za `ivot. Nosi ga u srcu i ~uva od zaborava wegova Marija.

„... jo{ i danas zamiri{e tre{wa, u proqe}e kao davno prije, jedna tre{wa danima daleko, tamo gdje me ve} odavno nije...“

Sahrana je danas, 6. 8. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od porodice Mil~i}.

1977 - 1997.

O`alo{}ena supruga Slavica. 6606

6533

6607

Na{em dragom i voqenom

[ESTOMESE^NI POMEN

I dok hodamo tako, hteo bih da te zamolim: preleti beskona~nost, prestigni vreme i ma{tu, Ali nikad ne zaboravi kako se kora~a po zemqi.

Jovanu \uri}u

Milanka Tilger ro|. Petrovi}

@eqku Mirkovi}u

Mila moja sestro, pro{lo je 7 tu`nih godina od kako te nema sestro moja najmilija. Ostao mi je bol i tuga koju vreme nikada ne bri{e.

1957 - 2010.

Tvoja neute{na sestra Spomenka - Sowa. 6240

bi}e obele`en u subotu, 7. 8. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Neute{ni: supruga Jelica, sin Rado{ i }erka Duwa. 6499

dava}emo {estomese~ni pomen u subotu, 7. 8. 2010. godine, u 11 ~asova, na novom grobqu u Ni{u. O`alo{}eni: supruga Stojanka, }erka Zorica, zet Slavi{a, unuci Goran, Milan i Marko, sestre Marica i Smiqa i ostala rodbina. 6580

Dodirni rukama grive dalekih dvojnih zvezda, nek ti se damari usklade sa eksplozijom pulsara, Ali nikad ne zaboravi kako se kora~a po zemqi. Po~etak po~etka je svuda. Kraj kraja je u nama.

6610


06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 20.55 22.00 22.30 23.40 00.20

TV PROGRAM

petak6.avgust2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Plavi krug Dokolica Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka [tikla papu~a Vesti Svetkovine Vizuelni impulsi Vesti Inspektor Montelbano Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Breskva Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Ra~unica Na{i stranci Svetski festival cirkusa u Demenu Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Voda - @ivot, dok. film @ar cigarete, film

Bila jednom jedna nedeqa (Panonija, 10.25) 07.30 08.00 10.15 10.25 10.30 11.00 12.00 12.15 12.30 14.00 14.15 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.25 20.30 22.00 22.30 22.40 00.20

Glas Amerike Jutari program Tin in Bila jednom jedna nedeqa U ogledalu Lice s naslovnice Zdravqe je lek Barometar Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Barometar Art-boks Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E-TV Vojvo|anske vesti On i ona Vrele gume Vojvo|anske vesti Barometar Bez cenzure Vojvo|anske vesti Barometar Ubistva u Midsameru, film Glas Amerike

Jelena Stamenkovi}

06.35 07.00 07.25 08.20 08.45 10.00 10.30 12.05 12.30 12.40 13.10 13.15 14.05 14.30 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 22.30 00.00

Kuhiwica (ma|) Svetkovine Omiqeni gradovi Me|uprostor specijal Petkazawe Svjetionik (hrv) Inspektor Montelbano ^arobni svet Vesti (ma|) Gugutka (rum) titl na srpskom Tajna hrane: Karfiol Pod obru~em Neverovatne pri~e Aladinove avanture Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco – ma|arska muzika Zvon~i}i i Margareta (slov) Slova~ke narodne sve~anosti, prenos iz B. Petrovca (slov) Iz strane produkcije (slov) Gospodin Maks, film TV Prodaja

15.00 15.10 16.00 16.04 17.00 17.20 17.30 18.26 19.01 19.30 20.16 20.59 21.50 21.55 23.45 00.01 01.03 01.12 01.54

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Kamionyije Vesti Razglednica Na skriveno te vodim mesto Kapri Dnevnik Sport plus U zdravom telu Odstrel Gepard devojke 3 - jedan svet, film Vesti TV lica: Vera Bjelogrli}... kao sav normalan svet Vesti Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Evronet Beogradska hronika Putopis Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Visok napon, kviz Vesti Korleone 4. deo, film Dnevnik Porodica Soprano Evronet Katrinavil No}ni bioskop: ^etvrti protokol, film

Pirs Brosnan

Na{i stranci Bilo je to lepo vreme. Dru`ili smo se od Vardara, pa do Triglava. @ao mi je {to vi{e nema te zemqe i prijateqstva, pri~a na{ stranac, Samjuel Elian Tudimanana, ro|en i odrastao na Madagaskaru, koji je u Novom Sadu na studijama tehnologije dobio nadimak Sima [umadinac. Autorka: Jelena Stamenkovi} (RTV 1, 20.30)

06.05 08.00 08.59 09.50 10.00 10.28 10.57 12.00 12.15 12.32 12.47 13.31

^etvrti protokol

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25

Hrana i vino Koncert Moja porodica Objektiv Misterije KGB Rat svetova Objektiv Ludaci Buntovnici Neon siti Objektiv Vitra` Sprint Najboqi lek Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Lenija Ludaci Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

06.00 06.30 07.00 10.00 11.00

Mobil 1 Grid Atletika C H TV: Ajntreht – ^elsi Ful Tilt poker UEFA Evro liga: Sloven - Crvena zvezda Komjuniti {ild 2009: ^elsi – Man~ester junajted ATP 500 Va{ington 1/8 finala Premijer liga, Magazin ATP 500 Va{ington 1/4 finala TVS [ampionat: Norvi~ – Vatford

13.00 14.00 17.30 18.00 22.00 23.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Va{at ra{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 E-TV, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

^etvrti protokol je nepisani sporazum me|u nuklearnim silama, prema kojem, nuklearno naoru`awe mo`e biti isporu~eno samo konvencionalnim putem - izba~eno iz projektila ili aviona. Uloge: Pirs Brosnan, Majkl Kejn (RTS 1, 01.54)

07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.15 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.20 22.00 23.20 23.50 23.55

Crni Gruja Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Sutjeska Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Opasne igre Hiqadu i jedna no} Foks dosije Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Duhovi Sarajeva Foks vesti Ninya ratnici

Majkl Mur

Farenhajt 9/11 Sa karakteristi~nim humorom i velikom posve}eno{}u otkrivawu ~iwenica, Mur razmatra Yorya V. Bu{a i gde nas je odvela ~iwenica da je on predsednik. Posmatra kako su i za{to Bu{ i wegov naju`i krug izbegli da prate saudijsku vezu do 11. septembra... Re`ija: Majkl Mur (RTS 2, 21.56) 07.10 Kuvati srcem: Bo`ica Malevi} 07.28 Verski kalendar 07.40 [umska {kola 07.46 Gomboce 08.10 Tri medveda 08.36 Ozi Bu 08.43 Kwi`evna {kolica 09.12 Ars praktika 09.25 Znakopis 09.42 Razglednice 10.06 Enciklopedija 10.13 Nauka 2009.: Recikla`a nije blama`a 10.32 Metropolis 11.10 @ivot i standardi 11.40 Romi u Evropi, dok. prog. 11.58 @reb za Plej of Lige {ampiona 12.27 Ad libitum 12.54 Trezor 13.59 Kwi`evna {kolica 14.27 Ars praktika 14.41 Znakopis 14.58 Razglednice 15.22 Jedna slika, jedna pri~a 15.35 Tehnologija danas 16.00 Ovo je Srbija 16.36 Datum 16.51 \or|e Marijanovi} - Ko nekad u osam, dok. program 17.18 Kao mehur od sapunice 18.03 Enciklopedija 18.12 Ogi Radivojevi}: U tebi kad me ima 18.30 [umska {kola 18.36 Gomboce 19.01 Tri medveda 19.27 Ozi Bu 19.34 Datum 20.04 Romi u Evropi 20.29 Lov i ribolov 21.00 Kapri 21.56 Farenhajt 9/11, film 00.08 Crvena jabuka, muz. program 01.10 Tehnologija danas

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.15 Za dobar dan, nastavak 13.00 Non-stop 13.30 Kefalica 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 Kefalica 19.30 Denis napast 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Istorija U2 u o~ima BiBi-Sija 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Yenifer 8

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Zdrava logika, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Digitalni svet, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Putujte kao grof, 15.00 Farma, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Qubavna pri~a

DNEVNIK

c m y

30

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.30 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.35 Bi-Bi-Si na B92: @ivotiwa mi je spasila `ivot 14.00 Film: Plava senka 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija: Carstvo jastoga 17.30 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Dora istra`uje 19.35 Trnav~evi}i u divqini 20.00 Dolina sunca 21.00 Film: Kola~i} sudbine 23.00 Vesti B92 23.35 Stjuardese 00.35 Najja~i ostaju 01.35 Dr Hu 03.00 Ukqu~ewe u B92 Info

Kvizi} Ove`avaju}e kompjuterske igre za topli letwi period. U ovom mesecu igrajte sa nama logi~ku igru iz serijala „Gusarske avanture“. (Ko{ava, 12.30)

Liv Tajler

Kola~i} sudbine Jedna starica izvr{i samoubistvo, a wena ne}aka ~itav slu~aj predstavqa kao ubistvo. Malo toga mo`e da poremeti miran `ivot u provincijskom gradi}u Holi Springsu u Misisipiju. Me|utim, kad vreme{na Kuki odlu~i da prekrati muke i ubije se u svom krevetu, svakodnevica gradi}a se iz korena mewa. Uloge: Glen Klouz, Yulijen Mur, Liv Tajler, Kris O’Donel, Laj Lovet Re`ija: Robert Altman (B92, 21.00)

06.00 07.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.15 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 00.45 01.00 02.30

Silikonske lepotice Jutarwi program Film: Tri karte za Holivud Siti kids Pali an|eo Petkom u dva Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola U sosu Nacionalni dnevnik Rezervisan termin Loto Grand {ou Film: ^arlijevi an|eli Siti Film: Kuga Film: ^arlijevi an|eli

05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.00 15.45 16.00 18.00 18.30 18.55 19.30 20.00 21.00 22.10 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 03.10 05.05

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Sigma Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Rebelde Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Afrika od vrha do dna @ivot u parkovima Afrike Telemaster Kliford Klinika Skandalozno Biseri Hot i kul Telemaster Riko{et La Lola Iza le|a Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

petak6.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA

31 18

Pi{e: Tom Stendiy

[eril Li

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Pet zvezdica 10.15 Vizije budu}nosti, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.15 Letwa slagalica 14.20 Sutra je novi dan 15.05 Hrvatsko podmorje 3 15.35 A sad u Evropu! 16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Heroji neba, film 22.30 Dnevnik 3 23.10 Dr Haus 00.00 Krivudavi put opro{taja, film 01.20 Mala Odesa, film 02.55 Zvezdane staze

Ples an|ela Toni `eli da bude mafija{ki pla}eni ubica, ali prvo mora da izu~i zanat od stru~waka, Stivija. Posledwi wegov test je da ubije nekoga slu~ajno odabranog iz telefonskog imenika, a to je An|elika koja radi u mrtva~nici... Uloge: Yejms Belu{i, [eril Li, Kajl ^endler, Frenk Yon Huyis, Ned Belami Re`ija: Dejvid L. Korli (Nova TV, 20.05) Xeki ^en, crtani Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Ples an|ela, film Dan Trifida, film Male no}ne pri~e Lovci na vampire, film Ples an|ela, film

08.00 09.00 10.00 11.00

00.00 01.00

Vivaldijevim stopama Pri~a o krompiru Patrik 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke Grobqe gladijatora Lovci na naciste Tajm tim godina 10 Pri~a o dvorcima i kraqevima Umetnost rata Tajne dubina Krunisawe kraqice Tokio: Dan kada se zavr{io rat Rimsko carstvo Ku}a iz edvardijanskog doba Ximi Hendriks: Posledwa 24 ~asa Pri~a o dvorcima i kraqevima Umetnost rata Tajne dubina

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Sudija Prist Jaguarov skok Tri musketara Roxer Vrdalama Samo dospite vodu Snouborder Erotski film Roxer Vrdalama

06.00 07.55 09.50 11.40

Rej~el se udaje Vatrostalan Ne ka~i se sa Zohanom Kraqevi plesa: Poja~aj do daske Trenutak prednosti Dafi u`ivo Kit Kitrix. ameri~ka devojka Spis Rejser Filmovi i zvezde Obdaren Velika qubav Spartak: Krv i pesak Gospodari ulice Gitar Dzift - katran Ku}na zabava Filmovi i zvezde

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

13.15 14.45 15.40 17.20 19.35 20.05 20.40 21.40 22.35 00.25 02.05 03.40 05.25

Sudija Ejmi Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Brixis Ru` za usne Mirna luka Sudija Ejmi Ne{ Brixis Gardijan Zakon i red Prsten prevare Tra~ Bo`i}na pesma Ne{ Brixis

08.10 10.20 10.50 11.55 11.55 12.20 13.10 13.55 15.35 16.35 17.25 18.55 19.10 20.00 22.00

RTL ritam zona Bibin svet K.T.2 Ekskluziv Punom parom Nestala Los Viktorinos Najljep{i urok Kobra 11 Pod istim krovom Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina Na te`i na~in, film Policijska akademija 6: Grad pod opsadom, film 23.50 Rorki’s: Dan posle, film 01.30 Astro {ou

Na te`i na~in Yenifer Deker

07.40 08.05 08.15 08.30 08.55 10.55 12.50 13.40 14.35 16.20 18.20 19.15 20.05 21.55 01.15 02.45 04.15

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Heroji neba Tokom 1916. u jeku Prvog svetskog rata ~etvorica mladih Amerikanaca, pre ameri~kog ulaska u rat godinu kasnije, prijavquju se kao dobrovoqci u francusku eskadrilu Lafajet. Jedan od wih uskoro se zaqubquje u lepu Francuskiwu Lusijen... Uloge: Skot Franko, Yenifer Deker, @an Reno, Martin Henderson, Filip Vin~ester, Abdul Salis, Dejvid Elison Re`ija: Toni Bil (HRT 1, 20.10)

08.10 08.20 08.35 08.55 09.15 09.40 09.50 10.05 10.30 11.55 12.35 13.20 14.00 14.30 15.30 16.10 17.40 18.30 19.30 20.05 20.50 21.55 00.15

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac Porodica Adams Silvestrove i ^i~ijeve tajne Glazbeceda Izazovi Hajdi Minos, film Ru`na Beti Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Bra}a i sestre S druge strane, film Vrhunska putovawa: Vijetnam, dok. serija Mu}ke Gara`a Ve~erwa {kola Bitange i princeze Mesec Koman~a Mu}ke

06.20 Neobi~na qubav Marte Ajvers 08.30 Intermeco 1 10.30 Pri~e veka 11.00 Prevera 12.30 Intermeco 2 13.00 Mrtav ~ovek hoda 14.10 Trava 15.00 Pri~e veka 16.00 Trava 17.00 ^ovek od papira 18.30 Intermeco 3 19.00 Pejxer 21.00 Ludilo 23.00 Ve{tac 2. Armagedon 01.00 De~ak u plasti~nom balonu 02.40 @iv zakopan

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

Loganov beg Zmaj: Pri~a o Brusu Liju Igra sudbine Povratni efekat Negde daleko Pla~qivko Nepobedivi Elizabeta Otrov Lovac na stare koke Devojke iz katoli~ke {kole

Nik je uspe{an glumac, poznat po ulogama u akcijskim filmovima. Inspiraciju za svoju novu ulogu pronalazi u karakteru wujor{kog policajca Yona Mosa, koji ba{ i nije odu{evqen Nikovom fascinacijom... Uloge: Majkl Yej Foks, Yejms Vuds, Stiven Lang, Anabela Skorija, Kristina Ri~i Re`ija: Yon Badam (RTL, 20.00)

Anabela Skorija

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Prototipi Kako se to pravi Kako se pravi Lov na sabqarke Auta po meri 2008 Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi Lov na sabqarke Razotkrivawe mitova U potrazi za zabavom U deli}u sekunde Auta po meri 2008. Prqavi poslovi

08.30 09.00 10.00 11.00 14.45 16.00 17.00 18.00 19.00 19.10 20.30 21.00 00.45

Automobilizam Biciklizam Fudbal Fudbal Fudbal na pla`i Fudbal na pla`i Letwi biatlon Ski skokovi Fudbal Biciklizam Reli Tenis Ski skokovi

Berlin „bombardovan” ~okoladama i `vakama Hladni rat izme|u SAD i SSSR-a, ideolo{ka deset tona i uskoro su s pista kretali svaka tri miborba izme|u kapitalizma i komunizma, ozbiqno je nuta 24 ~asa dnevno. Amerikanci su misiju zvali po~eo ratom hranom oko Berlina, koji je od propa“Operacija namirnice”, Britanci “Avionska hrasti Tre}eg rajha bio u srcu sovjetskog dela okupirana”. Timovi dobrovoqaca su istovarali teret u ne Nema~ke – bio je podeqen na ~etiri dela. BriBerlinu i nadmetali ko }e biti br`i i isporuke su tanci, Francuzi i Amerikanci su se 1948. dogovodostigle 5.000 tona dnevno. rili da ujedine sve svoje zone, pa i prestonice, da Sovjeti su u vi{e navrata poku{ali da poremete bi pod jednom vladom ponovo organizovali izgradvazdu`ni most: smetali su teretnim avionima letewu dr`ave. Sovjeti su se tome `estoko protivili, a }i nisko iznad wih, lansirali zapre~ne balone da nesuglasice su koncentrisane na Berlin. Ministar im prepre~e put, izazivali smetwe u radio-vezama, spoqnih poslova SSSR-a Vje~esla Molotov je govopoku{avali da reflektorima zaslepe pilote dok rio: “Ono {to se dogodi Berlinu, dogodi}e se Nese spu{taju, a ponekad ~ak i pucali u vazduh u wihoma~koj, a {to se dogodi Nema~koj, dogodi}e se Evropi”. Re{eni da primoraju zapadne saveznike da napuste Zapadni Berlin, Sovjeti su po~eli da ometaju isporuke hrane i drugih potrep{tina gradu, prekidaju}i drumski, `elezni~ki i brodski saobra}aj pod raznim, vrlo sumwivim izgovorima. Ra~unali su na to da }e zapadni saveznici radije predati grad, nego u}i u rat da bi ga odbranili. Kako se ometawe isporuka nastavilo, ameri~ki oficir najvi{eg ranga u Nema~koj Luis D. Klej predlo`io je stare{inama u Va{ingtonu da se u grad, kao znak mo}i, po{aqe jedna pe{adijska divizija radi pratwe kamionskog konvoja kroz Isto~nu Nema~ku, kojom je upravqao SSSR. Plan je odba~en kao suvi{e rizi~an jer je mogao izazvati i oru`ani sukob {irih razmera. Pukovnik Frenk Mali Berlinci vi{e su voleli pilote nego tate i mame Hauli, ameri~ki zapovednik u Berlinu, s radija je voj blizini. Ali nisu i{li tako daleko da neki umirivao stanovnike grada: “Ne idemo, ostajemo. avion i obore. U me|uvremenu, vojnici koji su u Nemam re{ewe za trenutni problem – ne jo{ – ali Berlin do{li nekoliko godina ranije kao okupaznam da ameri~ki narod ne}e stajati po strani i dotorska neprijateqska sila, razvili su blizak odnos zvoliti da nema~ki umre od gladi”. sa stanovni{tvom, ~iju su slobodu sada branili. Ali moralo se ne{to hitno u~ini: grad je imao Berlinci su, veslaju}i da pilotima uru~e bukete dovoqno hrane samo za 36 dana, a ugqa za 45. Klejev cve}a, do~ekivali lete}e brodove koji su ateriraplan za naoru`ani drumski konvoj, opet je nadglali na jezero u centralnom Berlinu da isporu~e so, san, ali je general Brajan Robertson, britanski zasuvi{e korozivnu za druge letelice. Ameri~ki pipovednik u Nema~koj, predlo`io da se blokada prelot Gejl Halvorsen postao je junak dece jer je kroz kine – snadbevawem putem vazdu{nog koridora. Na prozor svog aviona po~eo da baca ~okolade i `vake, prvi pogled, bila je to beprika~ene za padobrane smislena ideja jer je izraod papirnih maramica. ~unato da bi to zna~ilo Uskoro su i drugi piloti Vrlo su se Nemci zbli`ili isporuku minimalno 1.500 po~eli to da rade, a Halsa savezni~kim vojnicima, tona hrane i 2.000 tona vorsenov entuzijasti~ki mada su ih neku godinu ranije ugqa i goriva svaki dan. poduhvat je dobio i zvado~ekali kao okupatore. Berlinci (Idealno, trebalo je ni~no odobrewe. Vi{e od 13.500 tona leti). Jedini su veslali da uru~e cve}e pilotima tri tone slatki{a, koje dostpuni avioni bili su su donirali proizvo|a~i lete}ih brodova koji su aterirali “daglas c-47”, koji su moiz SAD, ba~eno je nad grana jezero u centru grada gli nositi oko tri tone. dom. Nagla{avawe veze Po{to je to bila jedina ameri~ke dece i one u alternativa politi~ki neprihvatqivom odstupaBerlinu, dok su wihove zemqe izra`avale protiwu i napu{tawu grada, Klej je naredio da operacivqewe komunizmu, dalo je operaciji ogromnu proja po~ne. Pretpostavqao je da }e prili~no brzo uspagandnu vrednost. peti da nabavi jo{ aviona, koji }e snabdevati grad Dostavqawe hrane u Zapadni Berlin kao ideolosamo nekoliko sedmica, dok kriza ne bude diplo{ko oru`je najeksplicitnije je iskazano na postematski re{ena. Uz blagoslov predsednika SAD Haru koji je napravio Daglas, tvorac aviona C-54, korija Trumana, isporuke su postale obimnije, dostiji su bili glavni oslonac vazdu{nog mosta. Prikagav{i 2.500 tona dnevno. zana je devoj~ica koja dr`i ~a{u mleka i jo{ stotiAli, odnosi saveznika i SSSR-a su se jo{ vi{e ne ~a{a koje se spu{taju na zemqu iz aviona. Ispod zategli kad je SAD poslala bombardere B-29 (iz tog naslova “Mleko, novo oru`je demokratije”, je i obtipa su ba~ene atomske bombe na Japan) na aerodroja{wewe: U dana{woj diplomatskoj bici za Berme u Britaniji, odakle je Moskva bila u dometu. lin, nadu za demokratiju miliona qudi u Zapadnoj Avioni nisu bili opremqeni nuklearnim oru`jem, Evropi ~uva Ameri~ko ratno vazduhoplovstvo. ali Sovjeti to nisu znali. Kad je postalo izvesno da Upravqaju}i gotovo iskqu~ivo Daglasovim aviovazdu{ni most ne}e biti ba{ kratkoro~no re{enima, jenkijevske trupe su od pro{log juna prevezle we, stigle su ve}e letelice, koje su mogle nositi po preko pola miliona tona namirnica”. Kwigu Toma Stendiya „JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA”, uz specijalan popust od 20 odsto, mo`ete kupiti u Novosadskoj kwi`ari (Jevrejska 20, tel. 021/ 6614–283), ili preko „Ku}e za ~itawe“, Kluba ~italaca izdava~a „Geopoetike“ (Dositejeva 13, Beograd, tel. 011/ 3284–267).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

petak6.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Va{ borbeni Mars je u direktnom sudaru s ekspanzivnim Jupiterom, {to vam daje mnogo energije i inicijative, akcije i odluka, promena. Ne budite brzopleti ve} promi{qeni. Putovawe?

BIK 20.4-20.5.

^inite kako vam drugi ka`u i nala`u, a sve s qubavqu i razumevawem. Otkrivate nove vidike, ukoliko putujete, i to je najboqe i najlep{e {to mo`e da vam se de{ava ovih dana.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

6. avgust 2010.

Mesec ide kroz va{ znak, {to uti~e na promenu raspolo`ewa i okru`ewa. Nemoje biti i suvi{e mentalno i emotivno osetqivi, ne vredi. Podlo`ni ste tu|im uticajima i raspolo`ewima. Osvrnite se iza sebe i sagledajte ono {to je bilo i one koji su bili. Smirite se danas, da ne biste u~inili neki nepromi{qeni gest. Kontakti s inostranstvom su po`eqni i pou~ni. Put tako|e. Poslovna situacija je povoqna. Mo`ete raditi vi{e stvari u isto vreme, zaposliti i uposliti nove izvr{ioce, s kojima imate dobru saradwu i simpatije. Malo-pomalo, velika zarada. U va{em znaku su dve lake i lepe planete, Merkur, koji vam poboq{ava intelektualnu stranu, i Venera, koja uti~e na emotivnu. Dakle, mislite i govorite kako se ose}ate, i obrnuto.

VAGA 23.9- 23.10.

Na Zapadu ni{ta novo, a na Istoku jo{ mawe, i pored onih vesti s televizije. Sve dok je va{a Venera poput Pepequge, radite na sebi, za sebe i za druge. Pametni i prakti~ni, dru{tveni.

[KORPION 24.10- 23.11.

Ukoliko ste anga`ovani u poslu, i to onom privatnom, izgeda da ste preoptere}eni. Dok tim pobe|uje, ne treba ga mewati! Ukoliko ste na odmoru, ni “O” od odmora nemate!

STRELAC 24.11- 21.12.

Jeste odapeli strelu u odre|enom pravcu, ali pod uticajem raznih vetrova, ona mewa smer, nekontrolisano. Povedite ra~una o tome da nemate problema sa zakonom i carinom, dugovawima.

JARAC 22.12-20.1.

Rastrzani ste na relaciji dom–porodica–karijera–posao. Povedite ra~una o svojim fizi~kim, mentalnim i finansijskim mogu}nostima, da vas ne bi iscrpeli u toj trci i frci. Samo}a?

VODOLIJA 21.1-19.2.

Petak bi mogao biti po~etak produ`enog vikenda ako ranije pobegnete s posla i nestanete u nepoznatom pravcu. Zato ne ~asite ni ~asa, vreme leti, a i vi u wemu i s wim.

RIBE 20.2-20.3.

Ovo bi mogao biti haoti~an i te`ak dan ukoliko se ne povu~ete na vreme. Neko je nervozan, neko nedokazan, neko nezreo. Ali vi umete da plivate po svim uslovim i u svim vodama.

TRI^-TRA^

Lili je trudna PROGNOZA

VIC DANA

TOPLO,

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

30

Sombor

30

Kikinda

31

Vrbas

29

B. Palanka

30

Zrewanin

31

S. Mitrovica 31 Ruma

30

Pan~evo

30

Vr{ac

30

Srbija Beograd

31

Kragujevac

31

K. Mitrovica 31 Ni{

33

POVREMENO S KI { OM

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

5

Evropa

NOVI SAD: Toplo i nestabilno uz sun~ane periode, ali i povremene kratkotrajne pquskove. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 19 do 30 stepeni. VOJVODINA: Toplo, ali i promewivo vreme pa }e pored sun~anih perioda biti i lokalnih pquskova. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 17, a maksimalna 31 stepen. SRBIJA: Toplo, ali i promewivo vreme pa }e pored sun~anih perioda biti i lokalnih pquskova. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 16, a maksimalna 33 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U subotu i daqe toplo, ali uz par stepeni ni`e i prijatne temperature. Bi}e puno sun~anih perioda, a samo je ujutru ponegde mogu}a slaba ki{a. Od nedeqe sve toplije. Slede}e sedmice vru}ine.

Madrid

34

Rim

26

London

21

Cirih

20

Berlin

24

Be~

21

Var{ava

30

Kijev

37

Moskva

39

Oslo

19

Atina

33

Pariz

25

Minhen

16

Budimpe{ta

28

Stokholm

24

8

Za{to plavu{a stavqa ogradu oko CD-a? - Da joj ne bi preskakao.

petak

subota

pre podne najboqe

nedeqa

4

9 3 7

6

dobro

6

7

8

2

8

VODOSTAWE TAMI[

Bezdan

370 (-16)

Slankamen

436 (2)

Ja{a Tomi}

Apatin

428 (-11)

Zemun

141 (-1)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

420 (0)

Ba~. Palanka

358 (1)

Smederevo

558 (-2)

Novi Sad

374 (4)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA

SAVA 475 (-5)

S. Mitrovica

104 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

478 (-4)

Beograd

355 (1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

387 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

452 (2)

NERA

24 (-4)

Tendencija stagnacije

10

11

12

utorak

sreda

~etvrtak

pun mesec

posledwa ~etvrtina podno{qivo

mlad mesec lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 9 4 2 3 7 6 5 1 8

3

N. Kne`evac

Hetin

124 (8)

ponedeqak

prva ~etvrtina

po podne veoma dobro

SUDOKU 3

DUNAV

9

05~ 08’

St. Peterburg 31

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Hroni~ni bolesnici i osetqive osobe mogu ose}ati tegobe usled uticaja vremena. Sparno vreme zahteva smawewe fizi~kih napora. Mogu}i su zamarawe i smawena koncentracija, a tipi~ne meteoropatske reakcije bi}e izra`enije u severnom delu zemqe. U saobra}aju se preporu~uje opreznost.

7

www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Britanska peva~ica Lili Alen je potvrdila da je zatrudnela s de~kom Semom Kuperom s kojim je u vezi oko godinu dana, dodav{i da je presre}na {to }e postati majka. - S velikom rado{}u vam otkrivam da Sem i ja o~ekujemo na{e prvo dete - kazala je Lili u izjavi za medije. Peva~ica je posledwih meseci izjavqivala da `eli da se povu~e sa scene, postane majka i `ivi mirnim porodi~nim `ivotom. Niko nije poverovao u wene `eqe, budu}i da je Lili do nedavno va`ila za devojku koja u`iva u no}nom provodu. Jednom je ispri~ala da se probudila sama u sobi i oko sebe na{la na desetine praznih boca votki i kokain na stolu i da se nije se}ala prethodne ve~eri. Lili je trudna ve} tri meseca. Ina~e, ovo je wena druga trudno}a. Pre dve godine je imala spontani poba~aj dok je bila trudna s Edom Simonsom iz „Chemical Brothers”.

8 6

Kusi}

1

1 8 5 9 4 2 6 7 3

8

9

6 3 7 5 1 8 9 2 4 7 6 3 1 9 5 8 4 2

2

Tendencija stagnacije

4

5

3 2

5 1 8 4 2 7 3 9 6 2 9 4 8 6 3 1 5 7

9

8 2 6 7 5 1 4 3 9

50 (-0)

9 7

4

3 2

7

1

4 7 1 6 3 9 2 8 5 3 5 9 2 8 4 7 6 1 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 6.avgust 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you