Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

PONEDEQAK6.JUN2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23097 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

IAKOSRBIJAIMAMALIBROJVISOKOOBRAZOVANIHRADNIKA

Pravnici,ekonomistii profesoriizapija~nihtezgi str. 4

AGENCIJAZABORBUPROTIVKORUPCIJE OBELODANILAIZVE[TAJOPRILOZIMA POLITI^KIMPARTIJAMA

Bojanovca ustrana~koj kasi

str. 3

Ke{ zajmovi najve}i teret str. 4

Foto:F.Baki}

PO^ELOODLAGAWE PLA]AWA KREDITNIHOBAVEZA

PORANILO LETO: Kalendarskijo{uvektrajeprole}e,alireklobisepovisokimtemperaturamailetwim pquskovimadajeuna{gradstigloleto.Gradskapla`a [trand,premesecdanazvani~nootvorena,po~elajeda odjekujevri{tawemkupa~audoneklehladnomDunavu.I ju~e su mnogi klinci u`ivali u prostranstvima pla`e,

ODNAJEZDELOPOVAOKONOVOSADSKENAJLONPIJACE SPASAVASAMOLAKSAN

Divqizapadu MalomBeogradu

NASLOVI

Politika 2 Mladi}preme{ten izbolnice 2 Bogdanovi}:Re{eweu okviru„crvenihlinija” 3 DSS:^anakpriziva represiju

9 Obveznicamado dvostrukezarade

Vojvodina

4 Bi}ejo{seqa~kihbuna 5 AkcijeTelekomanajesen 5 Korupcijaikriminal ~ameufiokama

NoviSad

Dru{tvo 14 Koimapla}a,konema pi{e`albe 14 Dai`eneodlu~uju

Reporta`e 15 U~istomseluklinci prasi}ejure

Ekonomija

Nepoznatilopovisupro{lenedeqeopeqe{ili,podrugiputumesecdana,doma}instvoSofijeVojni}uMalomBeogradukodnovosadskeNajlonpijace.Nametikradqivaca bio je metal, koji bi se lako mogaoprodatinaotpadima. -U~etvrtak,okodvasataujutro, kradqivci su odneli te{ku, reqefnu, dvokrilnu gvozdenu kapiju nazadwemulazu,{irokuoko{est metara, kao i vrata dvori{ne ograde i nekoliko te{kih gvozdenihvrata,te~akimetalnoburereklajeju~eza„Dnevnik”Vojni}eva,koja,kakoka`e,sadano}imade`urai~uvasvoje.

Kultura 23 A{henAtaqancotvara 11 Ne{tin:Namenijui {kolubaleta pohovanevrbare 23 ^etiridecenije 11 Godinudanapritiska „Bubeuuhu” na„Jugoremediju” 12 Naoru`animrukavicamai kesamaratovalisasme}em

Crna

7 Zavr{eneZmajeve de~jeigre

str. 13

str. 16 – 20

SPORT

n ROLANGAROSRAFAELUNADALU

dokpojedinimNovosa|ankamanipopodnevnipqusaknijesmetao,aprethodnosuspasodvru}inepotra`ilepod tu{em.Mnogeodwihve}sudobilebronzanuboju,kojadolazidoizra`ajaunovimkupa}imkostimima.Uostalom, {taimalep{eod~istogpeskapodnogamaiblagogsunca krajDunava? Q.Na.

n PRVOLIGA[IIGRALI ME^EVE32.KOLA

n RUKOMETNESUDIJE UPRVOMPLANU

13 Triosobepovre|ene usudaruautomobila iautobusa 13 Nastavqasesu|ewe [e{equ

23 Zazuavgustu uNovomSadu

Toploimogu}i pquskovi

Najvi{a temperatura 30°S


POLiTikA

ponedeqak6.jun2011.

bramerc DaNas preD savetom bezbeDNosti uN, taDi] u briselu

Usmenepohvale ipismenekritike Posle dugo vremena, Srbija }e danas biti pohvaqena pred Savetom bezbednosti za saradwu sa Ha{kim tribunalom. Pohvale Srbiji zbog hap{ewa RatkaMladi}a}e biti najva`niji deo usmenog obra}awa Ser`a Bramerca Savetu bezbednosti. Ali ne}e se samo u Wujorku pri~ati o Srbiji – predsednik Boris Tadi} boravi}e u Briselu gde }e se sastati sa predsednikom Evropskog saveta HermanomvanRompejom. Aktuelne usmene pohvale i zastarele pismene kritike – tako }e Ser` Bramerc oceniti saradwu Srbije sa Hagom, mada wegov portparol ne mo`e da potvrdi da }e upotrebiti ocenu „potpuna saradwa”. Zbog birokratske procedure Savet bezbednosti razmatra}e Bramercov izve{taj napisan pre hap{ewa Ratka Mladi}a. „Pohvali}e svakako Tadi}ev veliki uspeh u zavr{etku saradwe sa Hagom, uspeh Saveta za nacionalnu bezbednost i uspeh Akcionog tima. Sigurno }e se osvrnuti da treba da zavr{imo sarad-

„U velikoj meri stvari vezane za reformu pravosu|a su zavr{ene, ako govorimo o postupku op{tem izboru za koji verujem da }e biti zavr{en do septembra meseca, zatim ako govorimo o dono{ewu ili pripremi procesnih zakona, organizacije rada ili izmene svesti”, ka`e Sne`ana Malovi}, ministarka pravde. Beograd o~ekuje va`nih evropskih {est meseci - u Briselu }e se ~esto analizirati dostignu}a Srbije.

Na redu Hayi} [ef vladine Kancelarije za saradwu sa Tribunalom u Hagu Du{an Igwatovi} rekao je ju~e da u Srbiji postoji politi~ka voqa da se saradwa sa tim sudom privede kraju i da posledwi preostali ha{ki optu`enik Goran Haxi} bude uhap{en. „Niko razuman ne mo`e da spori postojawe politi~ke voqe da se saradwa Srbije sa Ha{kim tribunalom uspe{no privede kraju, kao ni postojawe svih napora operativaca da se ta saradwa odr`i na visokom nivou”, rekao je Igwatovi}. wu sa Haxi}em, ali i na pozitivni deo ovog izve{taja”, rekao je Bruno Vekari}, portparol Tu`ila{tva za ratne zlo~ine. Bramercove pohvale ne}e Srbiju osloboditi reformi koje su preduslov za evropsku kandidaturu. U resoru pravosu|a tvrde da }e sve na vreme biti gotovo.

„Ve} u drugoj polovini juna Komisija }e po~eti da izra|uje mi{qewe i 12. oktobra o~ekujemo zvani~no mi{qewe Komisije – preporuku za kandidaturu i eventualnu preporuku o ~lanstvu. Me|utim, kona~na odluka je na dr`avama ~lanicama i nije sigurno da smo samo izru~ewem

Mladi}a otvorili taj politi~ki teren”, ka`e Nikola Jovanovi}, urednik ~asopisa Izazovi evropskih integracija. Jovanovi} za B92 zakqu~uje da }e evropske dr`ave pa`wu obratiti i na regionalnu saradwu - posebno na odnos prema Bosni i dijalog sa Pri{tinom. Glavni tu`ilac je pisani izve{taj podneo Savetu bezbednosti tri sedmice pre hap{ewa najtra`enijeg ha{kog begunca i taj izve{taj nije mewan, ali }e biti dopuwen usmenim izlagawem koje tako|e ulazi u zvani~nu dokumentaciju Saveta bezbednosti. Tako }e Bramercov pisani izve{taj, ina~e jedan od najo{trijih redovnih {estomesecnih izve{taja, sutra biti ubla`en usmenim obra}awem u kome }e Bramerc, po sopstvenim re~ima, izraziti zadovoqstvo zbog hap{ewa i izru~ewa Mladi}a i dobro obavqenog posla policije, bezbednosnih slu`bi i drugih nadle`nih organa u Srbiji. Bramerc je napomenuo da je Tu`ila{tvo proteklih meseci bilo kriti~no zbog neuspe{nih poku{aja srpskih vlasti da uhapse Mladi}a i tra`ilo poboq{awe operacija na terenu, ali da je sada zadovoqno {to je najtra`eniji ha{ki begunac uhap{en. „Kao rezultat hap{ewa, danas je samo jedan od 161 optu`enika na slobodi,” dodao je Bramerc. Na pitawe da li }e glavni tu`ilac Ha{kog tribunala sutra potvrditi da Srbija „u potpunosti sara|uje sa Tribunalom”, Bramercov specijalni savetnik FrederikSvinen je danas rekao Tanjugu da treba „sa~ekati usmeno obra}awe”. Prema wegovim re~ima, Bramerc }e sigurno pomenuti i preostalog ha{kog begunca Gorana Haxi}a i „izraziti nadu” da }e se i on uskoro na}i u Hagu.

Mladi}preme{tenizbolnice Advokat Milo{ [aqi}, zastupnik porodice Mladi}, izjavio je ju~e da je ha{ki optu`enik Ratko Mladi} preba~en iz pritvorske bolnice u [eveningenu u }eliju i da je wegovo zdravstveno stawe nepromeweno. [aqi} je najavio da }e Mladi}a porodica posetiti tokom slede}e nedeqe i da je toku pro-

cedura izdavawa li~nih dokumenata. On je rekao da za sada ne mo`e da govori o imenima koja }e biti u timu Mladi}eve odbrane , ali da su u toku razgovori o tome. [aqi} je potvrdio da su na ra~un porodice Ratka Mladi}a upla}ena sredstva na ime wegovih neispal}enih penzija.

DaNas NastavaK seDNice sKup[tiNe vojvoDiNe

Pokrajinskifondovi, javnapreduze}a, slu`benici... Pokrajinski poslanici nastavi}e danas sednicu zapo~etu 1. juna, a na dnevnom redu preostalo je jo{ 15 ta~aka, me|u kojima je i Izve{taj Pokrajinskog ombudsmana za 2010. godinu u kojem se posebno ukazuje na veliki broj pritu`bi gra|ana na rad lokalnih organa samouprave na teritoriji APV. Poslanici }e se izja{wavati i o izmeni Odluke o pokrajinskim slu`benicima koja se uskla|uje sa zakonima o visokom obrazovawu i rodnoj ravnopravnosti. Na dnevnom redu su i izve{taji o poslovawu pokrajinskih javnih preduze}a „Vode Vojvodine” „Vojvodina{ume” za pro{lu godinu. Tako|e, i zavr{ni ra~uni Fonda za razvoj neprofitnog sektora, izve{taji o radu Fonda za pru`awe pomo}i izbeglim prognanim i raseqenim licima i Pred{kolskog zavoda Vojvodine, te o poslovawu Fonda za podr{ku investicija u Vojvodini. Ina~e, prvi deo sednice, odr`ane u sredu, obele`ila je polemika o protestima poqoprivrednika {irom Vojvodine koja ipak nije imala formalni epilog po{to najve}a poslani~ka grupa „Za evropsku Vojvodinu” nije podr`ala incijativu Saveza vojvo|anskih Ma|ara da Skup{tina APV podr`i zahteve

ratara i svoj stav prosledi republi~kim vlastima. Na toj sesiji usvojen je rebalans pokrajinskog buxeta kojim se predvi|a wegovo uve}awe za 1,12 milijardi dinara, odnosno za 1,84 odsto, ~ime }e obim

krajinskog sekretara za finansije Jovice\uki}a, ovim }e se omogu}iti izmirewe obaveza prema izvo|a~ima radova na investicijama u Pokrajini. Tako|e, na sednici pro{le srede pokrajinski sekretar za

sredstava koji se raspore|uje za potro{wu u ovoj buxetskoj godini iznositi 61,8 milijardi dinara. Time su pove}ana sredstava namewena za finansirawe kapitalnih ulagawa u iznosi od oko 800 miliona dinara, te programa u oblasti poqoprivrede u iznosu od 611 miliona dinara. Prema re~ima po-

me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu Tomislav Stanti}, iz Ujediwenih regiona Srbije, izabran je i za novog potpredsednika Vlade APV. Razre{eni su i zamenici u pokrajinskim sekretarijatima koji su ukinuti nakon redukcije Vlade Vojvodine u aprilu. b. D. s.

Koja pitawa sti@u u republi^Ki parlameNt

Plate,penzije, tro{kovi... Tokom pro{le godine Narodnoj skup{tini je podnet 161 zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog zna~aja. Skup{tinskim slu`bama mediji su prosledili 74 zahteva, nevadine organizacije 49, organi vlasti {est, a gra|ani 32, dok politi~ke stranke nisu bile zainteresovane za ovaj vid komunikacije sa najvi{im zakonodavnim telom, budu}i da nijedna partija nije podnela zahtev da

joj se dostave bilo kakvi podaci. [ta najvi{e interesuje gra|ane koji se obra}aju parlamentu? Najvi{e pitawa, kako je navedeno u Informatoru, na sajtu Narodne skup{tine, vezano je primawa narodnih poslanika, kolike su im plate, ali i koliko penzionera prima poslani~ku platu. Tako je saop{teno da neto plata narodnog poslanika je 75.886,40 dinara. U aktuelnom sa-

miNistar za Kim GoraN boGDaNovi]

Re{eweuokviru „crvenihlinija” Re{ewe u okviru „crvenih linija” Vlada spremna na kompromis da bi se re{io kosovski problem, ali postoje „crvene linije” preko kojih se ne mo`e i}i,

izjavio ministar za KiM Goran Bogdanovi}. Nijedan ministar ne bi svojim potpisom priznao jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, naveo Bogdanovi}.

On je izjavio da je Vlada Srbije spremna na kompromis kako bi se re{io kosovski problem, ali da postoje „crvene linije” preko kojih se ne mo`e i}i. Bogdanovi} je u izjavi Tanjugu rekao da su Ustav Srbije i rezolucije o Kosovu Skup{tine Srbije te „crvene linije” preko kojih se ne mo`e i da dogovor Pri{tine i Beograda kroz dijalog koji se vodi u Briselu ne}e prelaziti pomenute linije. „Niko od na{ih pregovara~a nije spreman da prelazi ove crvene linije, to se moglo ~uti i od pregovara~a, ali i od predsednika Srbije BorisaTadi}a”, rekao je Bogdanovi}.

Ministar za Kosovo i Metohiju je naglasio da ho}e da veruje da u Vladi Srbije ne postoji ~ovek koji bi svojim potpisom priznao jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova.Osvr}u}i se na predloge o podeli Kosova, Bogdanovi} je ocenio da ne treba be`ati od bilo koje teme i da je zvani~ni Beograd spreman da razgovara o svim pitawima. „Kada to ka`em to ne zna~i da se na{a politika zasniva na podeli Kosova i Metohije, jer imamo jasnu jednu politiku i strategiju prema pokrajini, koja nije na u{trb kosovskih Albanaca”, rekao je ministar. Bogdanovi} je objasnio da ciq te politike nije da Albanci izgube sve, ve} da Srbi vrate ono {to su imali nekada na Kosovu slobodu kretawa, pravnu za{titu, ekonomski razvoj, pravo da raspola`u svojom imovinom i pravo na povratak.

dnevnik

c m y

2

Kazne Gra|ane interesuje i za ka`wavawe narodnih predstavnika, pa pitaju koliko je wih u ovom sazivu potpalo pod udar internih sankcija parlamenta. Aministrativni odbor je razrezao 161 nov~anu kaznu za poslanike koji nisu po{tovali Poslovnik, a od 5. marta 2009. taj novac ide u humanitarne svrhe preko Fonda solidarnosti parlamenta. Do sada su razrezane kazne „te{ke“ 2.606.723 dinara, od ~ega je posebnom odlukom AO 2.403.000 raspore|eno korisnicima na razne adrese.

zivu pet poslanika koji su starosni penzioneri ostvaruju pravo na platu u skup{tini i to ~etiri iz redova PUPS-a Konstantin Arsenovi}, NikolaKrpi}, \uro Peri} i Momo^olakovi}, kao i visoki funkcioner DS DragoqubMi}unovi}. U vi{e navrata postavqeno je pitawe koliko u proseku ko{ta dan zasedawa skup{tine. Navedeno je da je u 2009. godini u igri bila dnevna cifra od 896.552, dok je ukupni tro{ak vezan iskqu~ivo za odr`avawe sesija bio 143.448.354 dinara. Dan zasedawa tokom pro{le godine bio je ne{to jeftiniji i kretao se oko 756.223,72 dinara, nakon {to su uvedene mere {tedwe i poslanicima ukinute dnevnice. Gra|ane je interesovalo na osnovu kojeg propisa poslanici imaju pravo na diplomatski paso{. U odgovoru stoji da je u ovom sazivu 128 parlamentaraca na osnovu Uredbe licima kojima se izdaje diplomatski i slu`beni paso{, iskoristilo to pravo. Tvrdi se i da se diplomatski paso{ ne mo`e koristiti bez va`e}e vize koju izdaje ministarstvo spoqnih poslova, na zahtev nadle`ne institucije. Nije ostao nezapa`en ni tro{ak vezan za postavqawe skela oko zdawa Doma Narodne skup{tine, koje su nedavno skinute. U skup{tini navode da kona~ne cene jo{ nema i da }e ona biti utvr|ena zajedno sa izvo|a~ima radova kada se sve stavke saberu. Ukupna cena za 10.385,92 kvadratnih metara fasadne skele trebala je da iznosi 18.629.689,80 dinara, ali da je posao bio okon~an do 11.12.2010, odnosno za ukupno 267 dana. Cena za monta`u, demonta`u i kori{}ewe skele iznosi 69.774,12 dinara po danu, bez ura~unatog PDV-a, pa }e kona~na cifra biti poznata kada se pridoda svaki „prekora~eni“ dan. s. stankovi}


politika

dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

3

AGENCIJAZABORBUPROTIVKORUPCIJEOBELODANILAIZVE[TAJOPRILOZIMA POLITI^KIMPARTIJAMA

Bojanovcau strana~kojkasi Agencija za borbu protiv korupcije objavila je na svom sajtu godi{we izve{taje politi~kih partija za pro{lu godinu u okviru kojih je kao poseban deo izdvojen izve{taj o prilozima koje su one dobijale od pravnih i fizi~kih lica tokom 2010.godine. Ako je suditi po objavqenim izve{tajima politi~ke partije u Srbiji mahom se finansiraju od novca koji dobijaju iz buxeta Srbije dok su prilozi firmi i pojedinaca mawi deo ukupnog tro{ka godi{weg rada . Najja~a politi~ka partija Demokratska stranka, prijavila je pet firmi koje su Osam firmi finansiralo je joj tokom pro{le godine upla}iSocijalisti~ku partiju Srbije . vale novac. Tako je „Logolet” iz Tako je TV Most iz Novog Sada Beorada dao 40.000 dinara , „Didao 1.200.000 dinara, „Hidrokorekt media” tako|e iz prestonimerc” iz Lu~ana 200.000, „Gradice 4.223.046, „Multicom group„ iz teq” iz Beograda 150.000, „ Beograda 4.300.000 , „Alfa RS” Gradwa” iz Surdulice 300.000, iz Lipolista 2.500.000 dinara a „Tehno Delta” tako|e iz Beoisto toliko i „Pro kalk” iz Do- grada 510.000, „Zidar” iz Negoweg Crweva. Firma „Top Kalk” tina 936.000, „ Vat~out” iz Beoiz Novog Sada uplatila je grada 2.000.000 i Be Group tako3.000.000 dinara, |e iz Beograda „Vodoterm Sa1.950.000 dinara. vi}” iz [apca SPS je od 25 poDemokratska 2.000.000 , „Zlatno jedinaca dobio strankaprijavila zrno” iz @itoranov~ani prilog i petfirmikojesujoj to |e 20.000 dinara. ve}inom od „Uqarice-Ba~ka” tokompro{legodine 300.000 dinara. upla}ivalenovac iz Novog Sada daToliko su dali le su 1.500.000 diSvetomir Tananara. Advokat Toskovi}, Dragan dorovi} iz Beograda 20.000 dina- Tanaskovi}, Milinko Isailora, „Telekomunikacije” iz Bla- vi}, Slobodan Andri}, Marko ca 15.000, a po 10.000 dinara „ ]ulibrk; Dragoslav Mr{evi}, Vladiva” iz Ma~kovca i „Meta- AleksandarTaji}, @ivanObrelac” iz Kur{umlije. novi}, Radoslav [}epanovi}, [ezdeset pojedinaca dalo je Petar@ivanovi} i DraganRasvoje nov~ane priloge DS-u, a dosavqevi}. Svi ostali su uplanajve}i od 145.000 dinara upla- tili mawe od tog iznosa . tio je GoranMiqkovi}. Dragan Partija ujediwenih penzio@ivkovi} dao je 100.000 dinara, nera Srbije prijavila je priloPerica Stojanovi} 85.513, Du- ge od {est privatnih firmi. {an Milisavqevi} 81.500, Miki Tako je ova partija dobila nameZlatkovi} 60.000, Sini{a Pu- {taj u vrednosti od 122.372 diqecovi} 50.000 dinara, dok su nara od „Dren Komerca” iz Vreostali ve}inom davali po 10.000 oca, 300.000 dinara od Gradskog dinara a retki koju hiqadu vi- odbora SPS-a u Beogradu, {e. 24.000 od „Rekom” iz Rakovice,

25.000 od „Gzad usluge„ iz Novog Sada i 17.500 dinara od „Transkopa” iz Para}ina. Apotekarska ustanova iz Smedereva dala je 10.000 dinara za klima ure|avaj ove partije. Dvadeset ~etiri pojedinca uplatili su novac za PUPS, a najvi{e je dao Dragoslav Star~evi} 119.760 dinara, Vladan Sredovi} uplatio je 95.600 dinara, MilivojePavlovi} 82.500, Mom~ilo Mitrovi}

BezdonatoraNS,SRS,LSV? Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije u izve{tajima Srpske radikalne stranke i Nove Srbije nema podataka o firmama i pojedincima kao darodavcima sredstava. Podataka nema ni u izve{taju Lige socijaldemokrata Vojvodine koji su sve ostale svoje obaveze o stawu na ra~unu uredno dostavili popuwene na obrascu koji je Agencija propisala. 71.933 dinara, dok su ostali uplatili znatno mawe. namawi prilog kji je ova partija prijavila je 7.901 dinar dobijen od MomiraTerzi}a. Jedinstvena Srbije Dragana Markovi}a Palme prijavila je {est firmi koje su joj tokom pro{le godine dale donaciju. Najmawe - 15.000 dinara, dala je „Sloga” iz Kule, zatim „Kolawac” iz Jagodine - 76.078, zatim „Alfa komerc” iz [apca 60.000 dinara. Po 250.000 dinara dali su „Brokron sistem” i

PrilozizaSNS Ako je suditi po izve{taju Srpska napredna stranka TomislavaNikoli}ase izdr`ava zahvaquju}i pre svega prilozima pojedinaca jer su navedena imena wih 65 a mnogo mawe od pomo}i firmi. Od firmi SNS je prijavio sedam od kojih je najvi{e novca sti glo od „Auto be sta” iz Mla de nov ca 300.000 dinara. RTV Ekos iz Vlasotinca dao je 80.000, Mark pe rol iz Ve li ke Pla ne 20.000, Malfarina iz istog mesta 30.000, San marko iz Kragujevca 10.000 , Lider pro iz Sremske Mitrovice 130.000 a Gral stur

„Beogrev” sa Novog Beograda. Najve}u donaciju uplatila je „Alfa doo” iz Jagodine. Od pojedinaca naj{ire ruke prema JS bila je Sandra Bubwevi} koja je donirala 71.000 , zatim Dragica Kuki} sa 58.460 dinara , pa Olga Zari} sa 49.700 dinara. Ina~e, JS je Agenciji za borbu protiv korupcije formular izve{taja o prilozima dostavila popuwen ru~no i te{ko ~itqiv . Stranka Mla|ana Dinki}a G17 plus nije navela ni jedno fizi~ko lice koje je joj je tokom 2010.godine dalo novac za rad, dok je od firmi navela samo „Espi” sa Novog Beograda koji je dao name{taj u vrednosti od 51.685 dinara , a od „Nekse doo” iz Sremskih Karlovaca dobila je 50.000 dinara. Liberalno demokratska partija od firmi nije dobila ni dinara dok je od pojedinaca jedino DaliborBi{~evi} tri puta donirao po 9.000 dinara. Demokratska stranka Srbije u izve-

iz Batajnice 40.000 dinara. Najve}i nov~ani prilog za SNS u iznosu od 401.100 dinara dao je StevanZankov, dok su po 400.000 dinara dali AleksandarNikoli}, BorislavPelevi} i ZoranBa{anovi}. Po 350.000 dinara dali su Dragan ^oli}, Zoran Babi},Nikola Selakovi}, Darko Gli{i}, Gavrilo Kov a~ ev i}, Stan im ir Prel i},Mark o \uri}, Milosav Mili~kovi}, Milan \urica, PetarNaranxi},DamirKova~evi}i Qubomir Zrni}.Najmawe je uplatio Radoje Andri}- 9.000 dinara .

{taju navela je 13 firmi koje su joj davale novac , a najvi{e je stiglo iz Novog Sada od firmi „ Farm biznis doo” i „Vibro teton galanterija” od kojih je prva dala 245.000 dinara, a druga 150.000 dinara. „Sintelon” iz Ba~ke Palanke uplatio je 10.000 dinara, STR Nena auto iz Lejkovca 40.000 dinara. a SZR Bor iz istog mesta 10.000 dinara. „Barbara” iz Bora uplatila je 12.000, a Jevtovi} doo tako|e iz Bora 94.000 dinara. SUR Kod Barbe iz Bora dao je 10.000 dinara. „Tigar obezbe|ewe” iz Leskovca doniralo je 17.200 dinara, a „Sportski grad” tako|e iz Leskovca 20.000 dinara. ZR Graditeq iz Mladenovca dalo je 89.000 a „Marting” iz Zemuna 50.000 dinara. Od 20 pojedinaca najvi{e je donirao Milovan Miloevi} - 300.000 dinara , zatim Nenad Popovi} 276.000 dinara, pa Goran Rakovac 105.000 dinara. Du{ko Turbuk dao je 47.000 dinara, RadomirMilovanovi} 27.500 dinara ,Qubi{a \or|evi} 22.000 dinara, dok su ostali dali izme|u 20.000 i 10.000 dinara. Q.Male{evi}

rekli su

Petkovi}:^anak prizivarepresiju

\uri}:Vlada pravi`ari{ta

Jawi}:Zaustaviti tajkunizaciju

Demokratska stranka Srbije pozvala je ju~e javnost da osudi predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada^anka zbog, kako tvrde, primitivnog i ostra{}enog napada na Dobricu ]osi}a. Portparol DSS-a PetarPetkovi} u izjavi dostavqenoj medijima isti~e da „primitivan i ostra{}en napad i sraman poku{aj da se Dobrica ]osi} pove`e sa idejom nacizma najvi{e govori i otkriva istinu da je sam Nenad ^anak u svom mentalnom sklopu karikatura totalitarnih ideologija”. Petkovi} smatra da „^anak neprestano priziva represiju i da su „mu meta po pravilu srpske vrednosti i najzna~ajnije srpske li~nosti”. Petkovi} je optu`io lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine da „namerno ho}e da la`no pove`e priznate srpske vrednosti sa nacizmom”.

Funk ci o ner Srp ske napredne stranke Marko\uri} ocenio je ju~e da Vlada Srbije nema kadrovskih, motivacionih i politi~kih kapaci te ta da na ozbi qan na ~in iza |e u su sret problemima i zahtevima gra|ana. „Jedina preokupacija ove Vlade je briga o sopstvenoj vitalnosti i dugove~nosti, a takvoj politici Vlade je odavno istekao rok trajawa”, rekao je \uri} na strana~koj pres konferenciji. Iz nedeqe u nedequ, kako je rekao, Vlada Srbije pravi nova `ari{ta i nove probleme. „Jedne nedeqe su to poqoprivrednici, slede}e problemi sa pravosu|em, naredne nedeqe to je neka blama`a na me|unarodnoj sceni... Vlada kao da je gluva na sve posledice problema koje stvara”, ocenio je \uri}.

Tajkunizacija Srbije mo ra bi ti kri vi~ no pro ce su i ra na, re kao u~esnik okruglog stola, ana li ti ~ar Du{ an Jawi}. On je istakao da je u Srbiji neophodno izvr{iti reindustrijalizaciju, ali se, pre toga, moraju izvr{iti korekcije u privatizaciji. „Na `alost, ova Vlada i daqe poku{ava da tajkunima prepusti imovinu. Mora se zaustaviti ‘tajkunizacija’ Srbije”, smatra Jawi}, ukazuju}i da }e na kraju neko morati da podnese ra~un za neuspele privatizacije. „Slede}a Vlada mora}e da ukloni dva monopola. Jedan je monopol na trgovinu hranom i energentima, a drugi je monopol nad zemqi{tem”, ocenio je Jawi}, konstauju}i da je preko tih monopola vr{ena privatizacija zemqi{ta poqoprivrednih kombinata u Vojvodini.

poslani~ke teme

Stopza anonimnedonatore Skup{tina Srbije po~iwe sutra vanredu sednicu na kojoj }e se poslanici izja{wavati o zakonu o finansirawu polit~kih aktivnosti, koji je predlo`ila Vlada Srbije krajem aprila ove godine. Sednica je ~ekala start juna, po{to je proceweno da usvajawe ovog propisa ne bi smelo prote}i bez mi{qewa stru~ne javnosti, pa je tim povodom pre dve nedeqe odr`ano javno slu{awe.Predlo`eni zakon ima ve}inu za usavajwe, po{to je zakazivawe vanredne sednice tra`ilo i svojim potpisaom podr`alo 128 poslanika vlasti. Sve stranke opozicije kritikuju predlo`eni zakon, uz upozorewe da se wime ne}e spre~iti korupcija, iako vlast tvrdi da joj je to osnovni ciq. Zakon o finansirawu stranaka jedan je od kqu~nih zakona, zna~ajnih za sticawe kandidature Srbije za ~lanstvo u EU. Za redovan rad stranaka ~iji kandidati su izabrani za republi~ke i pokrajinske poslanike i odbornike odre|en je nivo od 0,15 posto rashoda buxeta Srbije, pokrajine, ili lokalne samouprave. Sve partije koje se ubudu}e pojave na izborima mora}e da uplate „izborno jemstvo“, kao garanciju da }e vratiti novac iz dr`avne kase, ukoliko ne osvoje jedan posto glasova, a u slu~aju stranaka

nacionalnih mawina re~ je o 0,2 procenta. Zakonom se precizira da stranke ne mogu finansirati strane dr`ave, niti strana fizi~ka, ni pravna lica, ve} jedino me|unarodna politi~ka udru`ewa i to ne u novcu. Strana~ki fiannsijeri ne mogu biti anonimni darodavci, javne ustanove, niti javna preduze}a, firme koje obavqaju

usluge od javnog interesa, preduze}a sa u~e{}em dr`avnog kapitala, pojednici koji vr{e javna ovla{}ewa, sindikati, udru`ewa i druge neprofitne organizacije, crkve i verske zajednice, prire|iva~i igara na sre}u, uvoznici, izvoznici i proizvo|a~i akciznih proizvoda, pravna lica i preduzetnici koji nisu izmirili poreske obaveze. Ukoliko bi partija dobila novac od nekog od nabrojanih subjekata, du`na je da u roku od 15 dana pare uplati u buxet Srbije.

Zatvorzatajnefinansije Posebnu pa`wu u predlo`enom zakonu privla~e kaznene odredbe, tim pre {to se za najte`a dela nadle`nost daje u ruke tu`ila{tvu i sudu za organizovani kriminal. Lice koje prikriva izvor, ili iznos finansirawa mo`e biti ka`weno zatvorskom kaznom od tri meseca do tri godine, a ukoliko cifra prelazi 1,5 miliona dinara, zatvor mo`e biti ~ak i do pet godina.Uz to u zakonu je navedeno da se u svakom slu~aju pomenuti novac oduzima politi~koj stranci. Prekr{ajne kazne razrezane su u rasponu od 200 hiqada do dva miliona dinara i za stranku i za ovla{}eno lice ukoliko se ogre{e o zakonske zabrane. U slu~aju osude za krivi~n delo, ili prekr{ajun kaznu, stranka automatski gubi pravo na do-

bijawe novca iz dr`avne kase. Agencija za borbu protiv korupcije dobija zna~ajnu kontrolnu ulogu predlo`enim re{ewima po{to ima pravo neposrednog i neometanog pristupa kwigovodstvu, dokumentaciji i finansijskim izve{tajima. Stranka je du`na da najdu`e za 15 dana Agenciji dostavi tra`ene podatke i dokumentaciju. Nakon kontrole finansijskog izve{taja, Agencija }e imati pravo da uputi zahtev Dr`avnoj revizorskoj instituciji za obavqawe revizije. Agencija je nadle`na za pokretawe postupka, u kome se odlu~uje da li postoji povreda zakona. Ako se utvr|ene nepravilnosti mogu otkloniti izri~e meru upozorewa, a ukoliko se partija o to oglu{i, pokre}e i prekr{ajni postupak.

Kutijesa pravomprvenstva U ruke narodnih poslanika stigli su krajem pro{le nedeqe zakoni koje je poslani~ki klub Ujedwineih regiona Srbije uputio parlamentu na usvajawe.Zajedno sa zakonima, poslanicima URS i minstrima iz ove stranke, na glavni ulaz Doma Narodne skup{tine u{etao je podmladak URS, sa kutijama u kojima je prilo`eno preko pola milina gra|ana, koji podr`avaju predloge. To mo`da ne bi bolo o~i posmatra~ima, da u srpskom parlamentu ne postoji stroga zabrana ulaska zaposlenih u skup{tini, novinara i ostalih posetilaca na glavna vrata, koja su rezervisana

samo za poslanike, ministre i visoke inostrane goste koji {etaju crvenim tepihom. „Obi~ni“ smrtnici upu}uju se na sporedni ulaz iz Kosovske ulice. Kako su „Dnevniku“ rekli dobro obave{teni izvori, prolaz za „Dinki}eve“ kutije obezbedio je svojim odborewem generalni sekretar Veqko Odalovi}. Presedan je u~iwen polovinom januara, kada su na glavna vrata „u{etale“ kutije koje su nosile pristalice SNS, predvo|ene liderom napredwaka Tomislavom Nikoli}em. Nakon tog presedana, Odalovi} nije mogao da uskrati isto pravo i URS-u.

Po~ast,iliprozivka Svi koji prate skup{tinske sednice u direktnom TV prenosu svedoci su da predsedavaju}i, bilo da je re~ o predsednici Slavici \uki} Dejanovi}, ili potpredsednicima parlamenta, ~itaju imena onih koji sa galerije prate sesiju, pa ~ak i imena ~lanova hora koji peva himnu „Bo`e pravde“ na startu, ili kraju zasedawa. Uglavnom se pretpostavqa da ~elnici skup{tine na taj na~in posetiocima ukazuju posebno po{tovawe, ~itaju}i ponekad i vi{e destina imena prisutnih

na galeriji. Kako su nam rekli obave{teni izvori, ne radi se samo o po~asti, ve} i o obavezi predsedavaju}eg da najavi prisustvo u sali svakoga ko nije narodni poslanik. Kao {to se na po~etku svake sednice parlamentarci obave{tavaju ko je od ministara, ili dr`avnih sekretara u sali, tako je isto i sa posetiocima sa galerije. Jedina razlika je {to, za razliku od predstavnika vlade, parlamentarci goste sa galerije pozdravqaju aplauzom. S.Stankovi}


4

ekonomija

ponedeqak6.jun2011.

PO^ELO ODLAGAWE PLA]AWA KREDITNIH OBAVEZA

Ke{zajmovi najve}iteret Pro{lojeve}mesecadanaotkakosubankepo~eledaprimaju zahteve za odlagawe kreditnih obavezanadvegodine.Interesovawa ima a prvi krediti ve} su odlo`eni na dve godine. Program odga|awa obaveza aran`iralajeVladaSrbijeaudogovorusabankarima.Po~etkommaja

po~eojeprijemdokumentacijeza odlagawe u ve}ini banaka. Pravonamirovawezajmaimajunezaposleni klijenti kojima se obaveza odla`e u celini, dok oni koji rade mogu da koriste ovu olaka{icu,ali}ezatedvegodine umesto cele rate pla}ati samodeokojiseodnosinakamatu. Zaobekategorijesenakonisteka grejs perioda nastavqa pla}werataikamata,arokvra}awa zajmaseprodu`avazadvegodine. Jedna od banaka koja je prva krenula sa prijemom dokumenta-

kadaimjetozaistaneophodnoka`eRebi}. U EFG Eurobanci jo{ od pro{logmesecaradenaodlagawu obaveza. Ve} su primili 70 zahteva,odtogaje20ve}odobreno a za ostale je u toku postupak. Vladan Vilotijevi}, direktor razvoja u Eurobanka EFG, ka`e da me|u klijentima vlada podjednako interesovawe za odgodu obaveza za stambene i gotovinske kredite. Jo{ pre nego {to je Vlada inicirala ovaj program Banka se trudila dapomogneklijntima kojima je kreditni teret postao jako te`ak.Takodaimaju u ponudi pored odlagawa produ`eweotplatezajma{toklijentimasmawujeratu.Tujeiopcijasmawewekamatnestopezaodre|eniperiod. U Unikredit banci tako|e primaju zahteve i obra|uju ih. Klijentisevi{einteresujuza odgodu gotovinskih nego stambenihzajmova.Procedurajekod ovih drugih komplikovanija i tro{kovive}itakodasumawe zanimqivizaodlagawenegogotovinski. Kada dobiju toliko `eqeni predah klijentima }e biti naj-

Trebaposlu{atisavetdasezahtevzamirovawe kreditapodnesesamokadasuobavezepostale tolikote{kedaugro`avajuegzistencijuporodice cije je Sosijete `eneral a ~lan Izvr{nog odbora Miroslav Rebi} ka`e da su do sredine pro{logmesecaprimili150zahteva,astotinakjeve}dobiloodgodu.Gra|anitra`edaserefinsiraju obaveze za kredite ali i za karticeiprekora~ewapoosnovu dozvoqenog minusa. Zahteve obi~no podnose gra|ani kod kojih je ve} zabele`eno ka{wewe aliionikojisudosadaobaveze izmirivaliredovno.Poredovih odgodaizVladinogprogramaSosijete `eneral u ponudi ima i svoje zajmove sa opcionim grejs periodom.Zna~idaklijentimogudaodlo`epla}aweglavnicei zanovkredit,jerimneodgovara da odmah pla}aju punu ratu, pa po~iwusamosakamatom. -Klijentimasavetujemodase opredele za grejs period samo

boqe da nikako ne zaborave da ih ova obaveza ~eka. Nigde ona izreka „vreme leti„ nije tako istinitakaokodgrejsperioda. To su na svojoj ko`i najvi{e osetilionikojisulaneuzimali subvencionisane kredite sa grejsom od godinu dana. Tada je tako|e dr`ava pomogla da se program sa odlagawem  za`ivi. Godinajepro{laajednaodkorisnicasenedavnopo`alilada je mese~na rata posle isteka grejsakadajenakamatudodatai glavnica sko~ila sa 1.300 na 8.300dinara. Zatobankaretrebaposlu{ati kada savetuju da se zahtev za mirovawekreditapodnesesamo kadasufinansijskeobavezepostaletolikoprete{kedaugro`avajuegzistencijuporodice. D. Vujo{evi}

Kamatanakartice 25odsto Prose~na kamatna stopa na kreditne kartice na dug u dinarimakodbanakauSrbijinakrajuprvogtromese~ja2011.iznosila je 24,86 odsto, {to je za 0,17 procentnih poena vi{e nego na kraju 2010, pokazala je anketa NBS.Kamatnestopesusekretale u rasponu od 19 odsto u Unikredit banci do 32,20 odsto u BanciInteza,pri~emujenajve}ibrojbanaka-21,primewivala kamatnestopeizme|u20i26odsto. Kreditne kartice s fiksnim kamatnim stopama imaju u

svojoj ponudi Jubmes banka i Prokreditbanka,dokUniverzal banka referentnu osnovu uve}avazafiksnukamatnumar`u. Prose~na zatezna kamatna stopa na dug u dinarima je na kraju prvog kvartala iznosila 40,59 odsto, {to je za 1,51 procentni poen mawe u odnosu na kraj 2010. U svojoj ponudi kreditnekarticeima30banaka,od kojih pet za obra~un kamate na duguevrimainadugudinarima primewuju razli~ite kamatne stope.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

95,5899

97,5407

99,7841

95,2973

Australija

dolar

1

70,4265

71,8638

73,5167

70,2109

Kanada

dolar

1

67,5022

68,8798

70,4640

67,2956

Danska

kruna

1

12,8186

13,0802

13,3810

12,7794

Norve{ka

kruna

1

12,2740

12,5245

12,8126

12,2364

[vedska

kruna

1

10,6281

10,8450

11,0944

10,5956

[vajcarska

franak

1

78,2049

79,8009

81,6363

77,9655

V. Britanija

funta

1

107,8410

110,0410

112,5720

107,5100

SAD

dolar

1

65,9969

67,3438

68,8927

65,7949

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 6. 2611. godine

dnevnik

Bi}ejo{seqa~kihbuna Profesor Poqoprivrednog fakultetauBeograduMiladin [evarli} ka`e da je dogovor poqoprivrednika i vlade „iznu|eno pomirewe” i da }e se, bez dugoro~nog re{ewa, problemiponovomanifestovatiu narednomperiodu.[evarli}je ocenio da }e „do}i do pobune ogromnogdelaproizvo|a~aSrbijekojinedobijajunidinara subvencija”,akoji,premawegovimre~ima,obuhvataju83,3odsto registrovanih poqoprivrednihgazdinstava. Profesor [evarli} smatra daSrbijamoradanapravititemeqnu analizu agrarne politike,jerkonceptagrarnepolitikekojiimamotangirasamojednu destetinu privrednih subjekata u poqoprivredi. „Sa takvim konceptom, na{a zemqa

nema{tadatra`iupridru`ovawu i harmonizaciji sa zajed-

ni~kom agrarnom politikom Evrope”,zakqu~ioje[evarli}.

Sti`u krediti Ministar poqoprivrede Du{an Petrovi} i predstavnici banakapotpisa}edanasuVladiSrbijeugovoreosubvencionisawudelakamatezakreditepoqoprivrednicima.Subvencije za kreditirawe primarne poqoprivredne proizvodwe p|dvi|enesuUredbomVladeSrbije,usvojenom13.maja.Zatenamenejeubuxetuobezbe|eno2,7milijardidinara. Krediti}ebitidinarskiiodobrava}esenaperioddotri godine,sagodi{womkamatnomstopomodosamodsto.Namewenisuzasto~arskuibiqwuproizvodwu,nabavkumehanizacije iopreme,izgradwupoqoprivredenihobjekata,kaoizarefinansirawekratkoro~nihzajmovaizpro{legodine. Subvencionisane kredite }e mo}i da dobiju i mali registrovanipoqoprivrednici,kaoivelikapoqoprivrednapreduze}a.Maksimalniiznoskreditabi}edopetmilionadinara. Kako je ranije najavqivano, zahtevi za te pozajmice mo}i }edasepodnosedo1.novembra2011.godine.

Sdrugestraneministarpoqoprivrede Du{an Petrovi} ka`e danijeta~nodajeVladapopustilapoqoprivrednicima,jer}edr`avajedandeonovcazasubvencije isplatiti i 2012. godine. On ka`edajeodlukadonetauvladi posle sastanka predsednika vladaju}ihstranaka,danaimeregresaratariu2011.dobijupo14.000 dinarazanajvi{e30hektara. „Razlika za poqoprivrednike kojiimajuizme|u30i100hektara bi}e ispla}ena do 31. januara 2012.godine”,rekaojePetrovi} za„Blic„. „Mi vodimo politiku kakvu smoprocenilidatrebadavodimo,ato{tojeodlukaosubvencijamadonetajednoglasnonanivou koalicije govori da oko va`nih pitawanemadilema”,smatraministarpoqoprivrede.

IAKO SRBIJA IMA MALI BROJ VISOKOOBRAZOVANIH RADNIKA

Pravnici,ekonomisti iprofesori izapija~nihtezgi Nelogi~nostiskojimasesuo~ava na{e dru{tvo su velike i tonagotovosvimnivoima.Pobrojati ih je te{ko, jer ih je mnogo,ame|uwimajeito{to seneretkode{avadasunavisokimpolo`ajimaqudi~ijastrukaba{ineodgovaraposlukoji obavqaju, a s druge strane ima mnogo onih koji imaju daleko ve}e obrazovaweodonogkojejepotrebno za posao koji rade.Itoinebibilo,samo po sebi, ~udno, jer se ~esto, zbog razli~itih okolnosti, posao i struka ne podudaraju, ali je, ipak, daleko od pameti da se vreme i novac ulo`eno u visoko obrazovawe,iznawe,nakrajukrajeva, razbacuju i rasipaju. Kao da ga ima na pretek i kao da Srbija nije zemqa u kojoj je broj visokoobrazovanih ispod 10procenata.Ta~nije,jedva prelazi pet odsto ukupnog broja stanovnika,{tojeme|unajni`im stopamauEvropi. Jer, iako je te{ko da se poveruje, odlazak na pijacu, zapravo predstavqa susret s velikim brojem visokoobrazovanihqudikojiumestoda rade na mestu ekonomista, profesora, elektroin`ewera, pravnika...Sdrugestranetezge nude vo}e i povr}e ili odevne predmete.Ikakoka`uonikoji suspremnidagovore,prenekolikogodinavisokoobrazovanih jeizatezgebiloivi{enegosada (a i sada ih je previ{e), ali su se neki sna{li i posle dugo godina dobili/na{li posao, a neki,itomnogowih,oti{liiz zemqe. S porodicama, uglavnom zauvek, s gorkim se}awima na vremekojesuovdepotro{ili. Kako ka`e na{a sagovornica Valerija, koja je zavr{ila Vi{u{koluunutra{wihposlova, ve}gotovodvedecenijeradina pijaciitu}everovatnoizavr{itiradnivek.Kadajezavr{ila{kolovaweipoku{aladana|eposao,naj~e{}ejeodbijanas obrazlo`ewemdaposaoobezbe|ewanijeza`enuitakojednom, pa drugi put, pa opet, a `iveti semora.Zatoseokrenulaonome {to joj je moglo obezbediti eg-

zistenciju,pajeposlenekoliko godina rada u kafi}ima po~ela karijeru na pijaci. I tako ve} godinama,svakidan,odujutrodo uve~e,ipohladnomipovrelom, bezgodi{wegodmora,naj~e}ei bezslobodnogdana.Ibezsta`a, a nakupila je ~etrdesetak godi-

treba da biraju put, ka`e da je nebo jo{ vi{e, a zemqa daleko ~vr{}a. Ne vidi mogu}nost da sene{topromeni,jersugagodinepoku{ajatonau~ile,kaoida je sve samo mrtvo more u kojem poslaimazaonekojiseznaju,i kao i Valerija, ne `eli takav

Vremeinovaculo`eniuvisokoobrazovawe iznawerazbacujuseirasipaju na `ivota. Valerija isti~e da semo`ezaraditinapijaci,ako jenekospremandaraditakokakoseturadi,aliiukazujedatakvu sudbinu nipo{to ne `eli svojem detetu, ve} se nada da }e uspeti da ode iz Srbije u neki drugisvet,spo~etkaovepri~e. Sli~nogovoriiOgwen,pedesetogodi{wak, diplomirani ekonomista koji je od devet godinasta`asedamradionarukovode}em mestu. U nekom drugom `ivotu,kojijepostojaounekoj drugoj dr`avi. Onda su do{li raskoli,aidaqesevaqalo`iveti,paseposaonijebirao.Godinenabirounisudonelenipozivzarazgovor,akamoliposao, i godine {kolovawa i iskustva palesuuvodu.Raditisemorai `iveti, tako|e, pa svako jutro ustaje i odlazi, otvara tezgu i radiiisti~edajenekadmislio da je nebo visoko a zemqa jako tvrda, a sada, kada wegova deca

`ivot svojoj deci, ali ni deci uop{te i wihovu budu}nost vidi u nekom drugom svetu, gde se prilika pru`a zahvaquju}i tomekakoseradi. Jo{ jedno iskustvo govori u prilogtomedase`ivetimora, a da se posao ne bira, ali i da izabrani posao kroji sudbinu porodice.Zoran,pravnik,koji je nekada bio direktor jedne firme, ve} godinama radi na pijaci.Drugogizlazanijebilo jer je bilo nekoliko ~lanova porodice koji su od wega zavisili. Od ujutro do uve~e, na Kvanta{koj pijaci, svaki dan, trebalo je na}i dobru robu, umet i je dob ro plas ir at i i opetulo`itiunovurobuitakosvakidan.Ikakosudecarasla,uzwegasuradila,jerjeto smawivalo tro{kove, pa iako nije`eleodatobudewihovpoziv,sadajekasnozavelikepromene.

I takvih je sudbina mnogo. Mnogine`eledagovore,nezato {to rade na pijaci, ve} kao dasene{touwimaslomilo,jer kaodaseswihovihlica~itada usebinosemisaodasuonikrivizato{toimsedesilo,kaoda suonipogre{ili,danisuuspeli,nisusesna{li.Zato je u wima seta i, kod onih starijih, pomirewe,aliinadada}ewihova deca uspeti da odu izzemqeukojojsuro|eni.Onimla|i,ve}odavno svoj put tra`e preko interneta i gledaju gde bi mogli da odu, i ka`u dajeboqedaunekojdrugoj dr`avi tra`e sre}u, steknu porodicu i zaposlewe. ^ak i ako to ne budeustrucikojuimaju. Jer ovde je imaju, a ni{tanevredi,iporeddobrih ocena i pored znawa, koje mnogi nisu ni uspelidaprimene. Zato, ne treba se ~uditi {to se „odliv mozgova„nastavqa.Itone samo onih qudi ~ije su znawe i sposobnost potvr|eni na mnogobrojnimtakmi~ewimagdesuseukrstili s daleko bogatijim svetom. I koje, istini za voqu, upoznamosamokadsesmedaqamavrate.Amaloznamootome kakosuse{kolovali,dasuim ponekad su i stipendije uskra}enejernisunaizvoruinepoznaju va`ne, ~ega su se odricali i oni i wihovi roditeqi, koji ~esto nemaju visoke {kole, ali vide {ta se de{ava. Wihsetap{eporamenuihvaliiukazujedasuuo{trojkonkur en ic ji upis al i Harv ard, Oksford, Kembrix, Sorbonu, MIT... ali se relativno brzo zab or av qaj u. Dak le, ne sam o tih, jer ima i mnogih drugih, kojimo`danisutakosjajniio kojima nikad ne}emo saznati, kojisuse{kolovaliiulagali, imali nadu da }e nau~eno primeniti i uspeti profesionalno da se ispune, dati doprinos svom,aliirazvojudru{tva.A umesto toga rade na poslovima neadekvatnim wihovoj struci. Paza{tojeonda~udno{tosu spremnidaoduizSrbije. D. Mla|enovi}

Mawaproizvodwaname{taja Proizvodwaname{tajauSrbijiuprvom kvartalu2011.ni`ajeza17,7odstouodnosu naistiperiodpro{legodine,alisuuporastuizvoziuvozuzostvarenisuficit,re~enojeTanjuguuPrivrednojkomoriSrbije. Odjanuaradokrajamartaizvezenojename{taja i sli~nih proizvoda za 47,5 miliona dolara,{tojeza24odstovi{enegouistom

periodu2010,dokjeuvezeno29milionadolara{tojerastodosamprocenata. Ukoliko se posmatra ukupna spoqnotrgovinskarazmenaproizvodaoddrveta,izSrbijejezatrimeseca2011.izvezeno81,2miliona dolara,auvezenoza47,4milionadolara,paje ostvarensuficitod33,8milionadolara.Suficit se zna~ajno pove}ava kod name{taja i

gra|evinskestolarije,alijedeficitidaqe izra`enkodplo~aitablioddrveta. Zaprvatrimeseca2011.najve}iizvozname{tajakaoiostalihproizvodaoddrveta je bio u Bosnu i Hercegovinu, Belgiju, Austriju, Belorusiju i Bugarsku. S druge strane,uSrbijujenajvi{euvo`ennamestaj tako|eizBiH,AustrijeiBugarske.


ekOnOMiJA

dnevnik

Benzin uskoro skupqi

ponedeqak6.jun2011.

IZVE[TAJESAVETAZABORBUPROTIVKORUPCIJENIKONIJE^ITAO

Korupcija i kriminal ~ame u fiokama

Skup{tina Srbije po~e}e sutra raspravu o predlogu izmena Zakona o akcizama na naftne derivate, a po wegovom usvajawu o~ekujesedabenzinuSrbijiposkupizavi{eod4,5dinara,adizel za vi{e od dva dinara po litru. Izmeweni zakon o akcizama nanaftnederivate}e,posleusvajawu u Parlamentu, stupiti na snaguosmogdanaodobjaqivawau Slu`benomglasniku,navodiseu tekstupredlogatogzakona. Prethodnoje19.majaVladaSrbije usvojila Predlog izmena zakonaoakcizamananaftnederivate,kojimseukidajurazli~iteakcize na razli~ite vrste naftnih derivatakojesuuvedeneodpo~etkaovegodineiuvodejedinstvene akcizezabenzinizadizelgoriva. Prema predlogu izmene tog zakona,zasvevrstemotornihbenzina ubu}e}eva`itijedinstvenaakcizaod49,5dinarazalitar,azadizelgoriva37dinarazalitar.

U Srbiji je po~etka privatizacije prodato 2.280 preduze}a, a vrednost prodate imovineje246,3milionaevra.Od prodatihfirmitre}inaprivatizaije je poni{tena. Tako je poni{teno 627 prodaja odnos no tol ik o je raks in ut ih ugovora. Za prodaju je ostalo jo{ 456 preduze}a od kojih je 208 u prekidu, 157 u restruktuirawu,  32 }e se prodavati natenderui287naaukciji. U toku privatizacije svih proteklih godina ~iwena su mnogakrivi~nadelaaliniko nije odgovarao niti se da naslutiti da }e uskoro bilo ko od nadle`nih dr`avnih slu`ben ik a iza} i pred lic e pravde i polo`iti ra~un za ono{tojesteilinijenavreme u~inio. Da je proma{aja, krivi~nih dela i korupcije tokomprivatizacijebilonijeocenaanaliti~arairadnikakojisutokomweostalibez radnog mesta ve} je na to na sav glas ukazivao i Savet za borbu protiv korupcije, kao savetodavnoteloVladeSrbije. Dakle, najvi{eg izvr{nog organaovedr`ave.^akjeSavetzaborbuprotvkorupcije, nakon{tomujepostalojasno daodwegovihizve{tajaoslu~ajevima korupcije dostavqenih Vladi Srbije, ne}e biti ni{ ta podn os io kriv i~n e prijavealisusveonezavr{avaleune~ijojfioci. TakojeSavetprviizve{taj o nepravilnostima i nezakonitostima o izvozu {e}era u zemqeEUdostavio18.novembra2003.godineVladiSrbije a dva dana kasnije Republi~komjavnomtu`iocuukazuju}i dajeuSrbijipotro{enoiizvezeno od 100 do 300 hiqada tona{e}eragodi{wekojine postoje ni u proizvodwi ni u legalnom uvozu. Savet je preporu~ioVladidahitnoutvrdi odgovornost za drasti~an obim laska robe u zemqu bez carinskekontrole.Napreporucijesveiostalo.Februara 2004. godine Savet je premijerskomkabinetudostavioizve{taj o politici i procesu privatizacije sa primerima sumwinakorupcijuupostupawu Agencije za privatizaciju u konk retn im slu~ aj ev im a. Mnogi iz kabineta izve{taj nisunipro~itali.Maja2004.

Savet merka buyet MinistarstvofinansijadostavilonaprocenuFiskalnomsavetuokvirnibuxetzaslede}ugodinu. Ocenu fiskalne strategije uradi}emounarednedvenedeqei dostaviti je Skup{tini, rekao predsednik saveta Pavle Petrovi}.Petrovi}jerekaodajeMinistarstvo finansija Srbije pripremilo okvirni dr`avni buxet za2012.godinui dostavilogana procenuFiskalnomsavetu. „VladaSrbijejeispunilaobavezudasredinommajaFiskalnom savetudostaviizve{tajofiskalnojstrategijiu2012.godini,gdeje projektovan buxetski deficit u narednoj godini, kao i kretawe plata i penzija, rashodi za investicije i subvencije”, preneli su mediji Petrovi}eve re~i. Ocenu vladinefiskalnestrategijeunarednojgodini,Fiskalnisavet}e uraditi u naredne dve nedeqe i dostaviti je Skup{tini Srbije, rekaojePetrovi}. Vladajeranijeumajuobjavqivala buxetski memorandum za narednu godinu i projekcije za slede}edvegodine,aopredlo`enom buxetu poslanici su se izja{wavalikrajemdecembra, podsetioje Petrovi}.IzmenamaZakonaobuxetskom sistemu, na osnovu kojih je krajem marta ove godine osnovan Fiskalni savet, predvi|eno da Skup{tina ima ve}u ulogu u pripremi dr`avnog buxeta. Odbor za finansije raspravqa}e o oceni Fiskalnog saveta o vladinom nacrtu buxeta i predvi|enoj fiskalnoj strategiji, a u avgustu }eSkup{tinaSrbijeusvojititaj dokument.

godine Vladi a i Republi~kom javn om tu` il a{ tvu dostavqen je izve{taj o ste~aju Sartida.Navodeizizve{taja ist ra` iv ao je UBP OK ali slu~aj nikada nije procesuiran. Vladi i Republi~kom javnomtu`ila{tvuSavetjesep-

omogu}ilinezakonitu privatizaciju odlu~ili su se na podno{ ew e kriv i~n ih prijava.Takosumaja pro{ le god in e podn el i kriv i~n u prij av u prot iv 17 lica za zaloupotrebe u preuzimawu akcija Luke Beograd a prot ek le ned eq e i prot iv vi{ e lic a zbog priv at iz ac ij e “Novosti”.  Savet je od Vi{ eg tu` il a{tvatra`ioinformaciju o statusu ranij e podn et ih krivi~n ih prij av a ali nijedobioodgovor. Kakoseuizve{tajimaovogantikorupcijskog tela prozivaju biv{i direktoriAgencijazaborbu prot iv kor upc ij e, eks ali i neki sada{wiministri,kaoi mnog i vis ok i dr` avn i slu`benicijavnostjeuverenada zapravo postupka protiv wih ne}e ni biti i da }e sve to prekriti pra{ina pog otovo ako pro|e predlog koji se pojavio u nacrtu novog krivi~nog zakonika prema kojem se bri{ e zlou p ot reb a slu` be-

Listinemakraja KaVladiiTu`ila{tvustiglisuizve{tajiSavetaoprodajiposlovnogprostorabiv{egZavodazaobra~unipla}awe, Nacionalnoj {tedionici, Mobtelu, “Keramicu” iz Kawi`e, Cemarketu,koncesijizaautoputHorgo{-Po`ega.Tusuiizve{taji o koncentraciji vlasni{tva u preduze}u Luka Beo- grad, “[invozu” iz Zrewanina, “Zastavi elektro”, “Trudbenik gradwi”, IP Prosveta, privatizaciji “Tehnohemije”, ”Srboleka”,“Novosti”…. tembra 2004. dostavio izve{taj o “Jugoremediji” iz Zrewaninaukazuju}idajeAkcijski fond prodao 42 odsto akcija fabrike lekova ~oveku koji je u tom trenutku bio na Interpolovoj poternici. Na istu adres u oti{ li su jo{ brojni drugi izve{taji o nepravilnstima. KadajeuSavetupostalojasno da ni Vlada ni Republi~kijavnitu`ilacne}eispitivati wihove navode i utvrditi odgovornost prozvanih dr`avn ih slu` ben ik a koj i su

nogpolo`aja.Dr`avnisekretar Min is tars tva pravd e Slobodan Homen tvrdi da }e umesto zloupotrebe slu`benog polo`aja kao krivi~nog dela biti uvedeno klasi~no del o kor upc ij e – dav aw e i primawe mita i sli~no. On isti~eda}ebitinapravqena analiza koliko je krivi~nih delau~iwenouprivatizaciji i kakva je wihova struktura pa}esevidetikakvajeopravdanostmewatizakonusmislu zastarevawa ovih krivi~nih dela.

Drugimre~ima,isamHomen priznaje da takva analiza, i poredsvihizve{tajakakoSavetazaborbuprotivkorupcije, tako i drugih organizacija kojesebaveborbomprotivkorupcije, ne postoji {to samo potvr|ujedajeceoposaokoji je ura|en bio uzaludan i da mnogi koji se poimence pomiwu kao u~esnici u nezakonitimrabotamamogubitimirni dok se, ako se to jednom ipak dogodi,analizanenapravi.Za razlikuodnas,kom{ijeHrvatisushvatilida}eserepovi iz nezakonite privatizacije vu}i jo{ godinama pa su u tek usvojeni krivi~ni zakon uvelidakrivi~nadelau~iwenau privatizaciji ne zastarevaju. Po wih ov om zak on u del im a u~iw en im u priv at iz ac ij i smatralo se nesavesno poslovawe, prouzrokovawe ste~aja, zloupotreba polo`aja i ovla{}ewauprivrednomposlovawu,zakqu~ewe{tetnogugovora, ned op u{ ten a trg ov in a, utaj a por ez a i dop rin os a i drugih davawa, prevara, pronevera, falsifikovawe slu`ben ih dok um en at a, nes av estan rad u slu`bi, primawe i davawe mita, izbegavawe carinskognadzoraisli~no.Dakle,sveono{tosenalazikao primer u izve{tajima Saveta za borbu protiv korupcije  sa dokazimakojejeonprikupio. Pril ik om izv rad e nov og srpskog krivi~nog zakonika nije bilo ni razmi{qawa u tompravcudasekrivi~nadela u~iwena u privatizaciji svrstajuukategorijuonihkoja nikada ne zastarevaju jer vlada uverewe da su  i sada{wi propis prema kojim rokovizaovadelanezastarevaju tri decenije dovoqni. Homen izra`ava spremnost da , ako to bud u predl o` il e Evrops ka kom is ij a i Grup a dr`ava za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, ipak i u srpski krivi~ni zakonik bude uneta odredba prema kojemkriminaluprivatizaciji ne zastareva. Dakle, opet je sve na Evropi jer bi}e onako kako ona ka`e. Mi sami tako ne{to , i pored o~iglednih primeraidokazaokriminalu u korupciji, predlo`ili nismoniti}emoakonemoramo. Q.Male{evi}

5

Akcije Telekoma na jesen Predsednik Sindikata Telekoma Srbije Miroslav Joksimovi} izjaviojeda}etokom leta biti odlu~eno o podeli besplatnih akcija Telekoma, kakobiuoktobrupo~elatrgovina tim vlasni~kim papirimanaBeogradskojberzi. „Dobili smo obe}awe ministarstva ekonomije da }e tokom leta biti zavr{eno pitawe besplatnih akcija i da se radi na usagla{avawu tehni~kih stvari”, rekao je Joksimovi},prenosemediji. Pravo na besplatne akcije Telekomaima4,8milionagra|ana Srbije i oko 36.000 biv{ih i sada{wih radnika te kompanije. Gra|anima koji su ve} dobili besplatne akcije Naftn e ind us trij e Srb ij e (NIS) i Aerodroma „Nikola Tesla”, bi}e podeqeno 15 odsto akcija Telekoma, a radnicima6,5odsto.Prepodeleakcije bi}e ura|ena nova procenavrednostiTelekoma.

ProcenaSindikataTelekoma je, prema re~ima Joksimovi}a,da}egra|anidobitiakcije Telekoma u vrednosti od 50do60evra,adabiradnicima kompanije trebalo da pripadnu akcije u vrednosti od 200evrapogodiniradnogsta`a. „Gra|anibidobiliakcijeu vrednosti70evra,azaposleni 240evrapogodinista`adaje Telekomprodat”,naveojeJoksimovi}idodaodaje,ipak,boqe{totakompanijanijeprodata. Vlada Srbije je po~etkom majaponi{tilatenderzaprodajuTelekomajerjejediniponu|a~, Telekom Austrija, ponudiocenumawuodutvr|ene. Minimalnacenaza51odsto kap it al a Tel ek om a, koj u je Vlada propisala, bila je 1,4 milijarde evra, a austrijski Telekom je prvo ponudio 950 milionaevrazakapitali450 miliona evra za investicije, da bi u pobo{qanoj ponudio predlo`io da odmah isplati 800 miliona evra i dodatnih 300 miliona evra u ratama u narednihdevetgodina.

KOLIKOVREDENA[AJAVNAPREDUZE]A

U EPS-u le`e milijarde evra Kretawe cene akcije Naftne industrije Srbije posledwih nedeqanaBeogradskojberziineuspe{na privatizacija Telekoma „Srbija” mogli bi biti dobra lekcijadoma}impoliti~arimao tome{tajevrednostjednogpreduze}aikakosewegovacenaodre|ujenatr`i{tu.Nakonobjavqivawa pozitivnih rezultata poslovawauprvomkvartaluovegodine, tr`i{na vrednost NIS-a sada je za vi{e od 60 procenata ve}a u odnosu na cenu po kojoj je prodatruskom„Gaspromu”.Sdrugestrane,„najboqasrpskakompanija”i„jedinovredno{tojejo{ ostalo na{e”, Telekom, nije mogaodabudeprodatniza1,4milijardu evra, {to je „daleko ispod stvarne cene„, kako su tvrdili mnogidoma}ipoliti~ari,analiti~ari i sindikalisti. S obziromdaMMFsadaponovoodVlade Srbije tra`i reformu javnog sektora i da je sasvim mogu}e da }emouskorobitisvedocijo{nekihprivatizacijajavnihpreduze}a,budu}improdavcimabitrebalodabudejasnodajejedinarealnacenaonakojuneko`elidaponudizaodre|enufirmu,aonase formira na osnovu toga kako kompanijatrenutnoposluje,alii naosnovuprocenewenihperformansiubudu}nosti.

Proizvodwastrujenajve}ebogatstvoujavnomsektoru

Kada je 2007. Mla|an Dinki} lakomisleno obe}ao vrednost besplatnih akcija od 1.000 evra pogra|aninu,wegovaprocenabila je otprilike ovakva: EPS bi 2011, za kada je bila predvi|ena emisija wegovih akcija - {to se naravnonijedesilo,natr`i{tu mogaodavredi15milijardievra, dok bi ukupna cena „Telekoma” mogla da bude {est milijardi evra,a100odstoakcijskogkapitala NIS-a trebalo je da vredi ~etiri milijarde. Dinki} je zatimra~unaoda}epreostalatri preduze}anamewenaprodajiipo-

deli besplatnih akcija, „Jat ervejz”, Aerodrom „Nikola Tesla” i„Galeniku”,prodatizamilijarduevra.Tosvekadasesaberedobijeseotprilikedovoqnodasvakigra|aninimavlasni~kepapirevredne„hiqadarku„. [taseume|uvremenudesilo? Dinki}eva procena je u svakom slu~aju bila preoptimisti~na, NISjedatRusimausklopupoliti~ko-energetskog aran`mana, a nai{ao je i cunami svetske ekonomskekrizekojijesniziovrednosti kompanija {irom planete. Pritomsuna{ajavnapreduze}a,

sem retkih izuzetaka, donekle jernikoodpotencijalnihkupaca zavodazarazvoj,republi~kih,pozbogrecesije,apresvegazbogne- o~igledno ne veruje u blistavu krajinskihilokalnihjavnihpresposobnosti dr`avno-partijskih budu}nost ove kompanije. Beo- duze}aima666,zapo{qavajupremenxera, nastavila da tonu sve gradskiAerodromnijeprodavan, ko160.000radnikai,{tojenajvadubqeivrednostimjepostajala ali je deo akcija podeqen gra|a- `nije,raspola`usa~ak35odsto nimaizaposlenimaiwegovatr- vrednostiukupneimovinedoma}e ni`a. Tektriodovih{estpreduze}a `i{na kapitalizacija danas iz- privrede.Ipak,toimnepoma`e je u me|uvremenu iza{lo ili ma- nosipreko200milionaevra,{to da ostvare vi{e od tek desetak kar poku{alo da iza|e na tr`i- se vi{e nego dobro uklapa u onu procenata prihoda te iste pri{te.NIS,odnosno51odstoakcij- Dinki}evuprocenu. vrede. skog kapitala, prodato je za 400 Vlada je „Jat ervejz” htela da Me|uwimaimairetkihprimemilionaevra{tojeta~nopetpu- proda,nudilagajeraznima,alina rapozitivnogposlovawa:posledtamaweodcifreizgorwera~u- krajunijehteonidau|euzvani~- wakompanijaodpomenutih{est, nice.Pitaweje{tabibilodaje nepregovore.Prenekolikogodi- EPS,lanejeotvariodobit1,8miNIS privatizovan na tenderu, a napomiwalasecenaod150mili- lijardi dinara, nakon minusa od neuzatvorenom„dilu”saRusima, onaevra,asadabigaverovatnoda- 152milionaiz2009.godine.EPS, ali je ~iwenica da su wegove ak- liizaxabekadabimoglidagase prema nekim procenama sada vrecijenakonizlaskanaberdi{estdosedammilijardi zu ~ak i padale, odnosno evra, a vrednost bi mu, uz Javnapreduze}araspola`usa~ak tr`i{tejeutommomentu tr`i{nu cenu struje, mosmatralodaovakompani35odstovrednostiukupneimovine glanavodnodanarasteina javredijo{mawe.Tekgo12-13 milijardi. Ipak, doma}eprivrede,aliostvaruju dinuipodanakasnije,noiakojedelimi~naprivatitekde s e t akpro c e n a t apri h o d a vivlasnikjeuspeodasrezacija ove kompanije najadiNISkojijedoprodaje vqivana upravo za ovu goposlovao u minusu, objavqeni su ratosiqaju, pogotovo kada se zna dinu,sadajejasnodatajposaonije pozitivnirezultatiposlovawai daje2009.izgubiomilijardu,ala- ninavidiku. tr`i{na kapitalizacija kompa- ne~ak2,5milijardedinara,prema Ve}inaostalihjavnihpreduzenijeporaslajeodprodajneceneod podacimakojejeobjavilaAgenci- }a je u toliko lo{em stawu da i 800 miliona do sada{wih 1,3 mi- jazaprivredneregistre. kadabisekrenulouprivatizacilijardeevra. „Jat”jezapravosimbolsvihna- ju sigurno niko ne bi hteo da ih Telekom je procewivan na {ihjavnihidr`avnihpreduze}a: kupi.Pomenimosamojednoodnaj{est milijardi, a na kraju niko stvara gubitke i stra{no je nee- ve}ih: @eleznice Srbije su 2009. nijehteodakupi51odstokompa- fikasan, pogotovo s obzirom na napravilegubitakod6,6milijarnijeza1,4milijarde,odnosnoni imovinukojuposeduje.Premajed- di,apro{legodine~ak17milipo vi{e nego duplo ni`oj ceni, noj ranijoj analizi Republi~kog jardidinara. V.^vorkov


6

berza

ponedeqak6.jun2011.

KRETAWANADOMA]EMFINANSIJSKOMTR@I[TU

Zaustavqenrast cenaakcija Nakontriuzastopnesedmicerastatokomkojihsuakcije na Beogradskoj berzi u proseku dobile na vrednosti devet procenata,proteklenedeqeje zabele`enozna~ajnosmawewe inv es tic io n e akt ivn os ti uz padindeksa,navodiseuanalizi Sinteza invest grupe. Repern i pok az at eq tr` i{ ta, indeks Beleks 15, oslabio je 0,3 procenta spustiv{i se na 809poena. Najprometnija hartija proteklesedmice,sada ve}tradicionalno, bila je Naftna industrijaSrbijekojajezabele`ila realizaciju od 110,8 miliona dinara. Za razliku od preth odn e ~et ir i sedm ic e, ovajput,ovanajve}akompani-

ja na Beogradskoj berzi zab el e` il a je smaw ew e vrednosti nakon {to su wen e akc ij e po~ etk om sedm ic e stiz al e i do istor ijs kog maks im um a od850dinara.Tokomsedmice akcije NIS-a su se stabilizovale na nivoimaneznatnoiznad800dinara,okon~av{isedmicu u minusu od 1,6 procenata. Akc ij e Aerod rom a „Nikola Tesla“ zabele`ile su protekle sedmice promet od 38,2 milionadinara,uzzna~ajanpad prometa i vrednosti u drugoj polovininedeqe.Velikipromet od 53 miliona dinara za-

Posledwa cena

Akcija

bele`iojebe~ejski„Sojaprotein„kojijesko~iousedmici skoropetnaestprocenata,na-

Vrednost prometa (din)

805

110.813.703

Sojaprotein, Be~ej

1.251

53.038.694

Kola-Kola HBC - Srbija, Beograd

5.099

52.140.596

Aerodrom „Nikola Tesla”, Beograd

598

38.247.463

AIK banka, Ni{

3.548

33.272.028

Preds edn ik Evrops ke centralnebanke@an-Klod Tri{e ka`e da bi ~lanice zoneevratrebalodarazmotremogu}nostosnivawazajedn i~k og min is tars tva finansija. Tri{e je predlo`iodaseEvropskojunijidapravovetanabuxetske mer e ~lan ic a koj e su „{tetn o pog re{ ne”, mad a bitozahtevaloizmenusporazumaEU. Jedan od arhitekata Mastrihtskog spor az um a kojimjestvorenevro,izneoje poglede na to kako bi se mog lo boq e uprav qat i evrom, nek ol ik o mes ec i prenego{tonapustifunkcijuipreddogovarawedrugog pak et a za spas av aw e Gr~k e. Pro{ log od i{ wi paketpomo}itojfinansijski oslab qen oj ~lan ic e evrozone od 110 milijardi evra (159 milijardi dolara)nijeuspeodaspre~iegzodus investitora iz Gr~ke,najzadu`enijeutommonetarnombloku. Irska i Portugalija su tako|e morale da zatra`e pomo} za spasavawe jer su wih ov i tro{ kov i poz ajmqivawa porasli usled zabrinutostidane}euspreti da smawe buxetske deficite. Mada jedinstveno ministarstvofinansijaevrozone ne bi „obavezno” upravqalo „velikim federalnimbuxetom”,onobi„imalo dir ektn u odg ov orn ost bar u tri domena”, rekao je Tri{e, ~iji osmogodi{wi mandatisti~euoktobru. Nadl e` nost tog min istarstvabiukqu~ila„nadgledawe fiskalne politike i pol it ik e vez an e za konkurenciju” i ono bi bilo „direktno odgovorno „ za ~lanice koje su u fiskaln im te{ ko} am a. Ono bi tako|e snosilo „sve tipi~neodgovornostikojese ti~u integrisanog finansijskogsektoraevrozonei, kaotre}e,bilobiodgovorno za preds tav qaw e zon e evra u me|unarodnim finansijskim institucijama”. Onjekazaodabiobilokakvomnovomoblikufiskalnog rukovo|ewa trebalo da „odlu~equdievrozone”.

kon{tojekompanijaobjavila da }e na dnevnom redu skup{tineakcionarabitiipredlog raspodele dobiti putem noveemisijeakcija. Ni{ka AIK banka je zabele` il a rea l iz ac ij u od 33,3 miliona dinara, uglavnom na nivoimaoko3.550dinara,dok je Agrobanka registrovala je prometod14,3milionadinara uznedeqniskokod3procenta {to je dir ektn a pos led ic a skup{tine akcionara na kojoj je izglasano emitovawe 10 odstonovihakcijaizneraspore|enedobiti,navodeuSinteza investu.

AMERIKANCIUSTRAHUODPORESKIHISTRAGA

Begiz{vajcarskih banaka Imu}niAmerikancinezadr`ivopovla~esvojkapital iz {vajcarskih banaka, zakqu~ak je istra`ivawa konsultantske kompanije „Boston Konsulting Group” (BCG).Od2006.godineAmerikancisupovukliprakti~nosvasvojasredstvasara~unau{vajcarskimbanakama. BogatiAmerikancizapla{eni su mnogobrojnim tu`bamaporeskihvlastiukojima u~estvuju i {vajcarske finansijskeinstitutucije,a i banke ove alpske zemqe smatrajudajeboqedasasvim odustanu od biznisa sa bogata{imaizSAD. Dok su 2006. godine SAD u~estvovalesa18odstouaktivi pod upravom lokalnih banaka, 2010. godine wihov udeo je smawen na mizernih dvaodsto.Bezobzira{tosu SAD zemqa sa najvi{im standardom, slabo su povezane sa of{or biznisom u [vajcarskoj, ali i drugim of{or centrima”, ka`ePeterDami{izBCG. Smawewe udela SAD u aktivi kojom upravqaju {vajcarske banke,ekspertiobrazla`uistragama ameri~kihporeskihvlasti.Ujulu 2008. godine Poreska slu`ba SAD(IRS)jeoptu`ila{vajcarsku banku UBS za pomagawe ameri~kim klijentima u poreskoj utajizahtevaju}ipodatkeo19.000 ameri~kihklijenata. [vajcarska banka je u februaru2009.godinepristaladaplati

Ameri~keberze naminimumu AkcijesunaberziuWujorku pale, pri ~emu je indeks „Dau Xons”okon~aotrgovawenanajni`emnivouuposledwihdvai pomeseca,po{tosulo{ipodaci sa tr`i{ta rada pove}ali neizvesnost oko budu}nosti privrede Sjediwenih Ameri~kihDr`ava. Indeks „Dau Xons indastrijaleverix”jenakrajuprotekle sedmicepaoza97,29poenaizavr{io trgovawe na nivou od 12.151,26poena,najni`emjo{od 23.marta,poslepadaiu~etvrtakod41,59poena,prenelajejapanskanovinskaagencijaKjodo.

Istovremeno je indeks „Nasdak kompozit”, koji je u ~etvrtak oja~aoza4,12poena,upetakpao za~ak40,53poenana2.732,78poena,najni`inivood28.marta. Akcije su u petak na Wujor{kojberziuglavnomprodavane, po{to je investitore obeshrabrio nepovoqan izve{taj sa ameri~kog tr`i{ta rada, koji jepokazaoraststopenezaposlenostiumajuna9,1odstoili0,1 odsto vi{e na mese~nom nivou, dok je broj zaposlenih u sektorima osim poqoprivrednog pove}an mnogo mawe nego {to su o~ekivalianaliti~ari.

Nafta100dolara zabarel

NIS, Novi Sad

Ministarstvo finansija evrozone?

dnevnik

780milionadolarakazneidostaviameri~kimvlastimapodatkeo 4.500 klijenata, kako bi izbegla optu`be.Zbogtogskandalakaoi otpisivawa sredstava kao posledicefinansijskekrize2007-2010. godine,klijentisupovuklivi{e od 200 milijardi dolara. Ve} u februaru ove godine ameri~ke vlastisuoptu`ile~etiriradnika konkurentne banke „Kredi Svis”zapomagawesvojimameri~kim klijentima u izbegavawu poreza. Ekspertinavodedajeposlovawe sa Amerikancima za {vajcar-

skebankepostaloprevi{erizi~no. BCG o~ekuje nastavak ovakve tendencije. „O~ekujemo da }e biznisameri~kihklijenatau[vajcarskojdasesmawujeiprakti~no nestane u narednih par godina”, uverenjePeterDami{. Bankarski skandali nisu samo pogodili ameri~ki biznis {vajcarskih banaka. Udeo zapadne Evrope,kojaimanajve}eu~e{}eu sredstvima kojima upravqaju {vajcarske banke, tako|e je smawensa62na59odsto,dokjeudeo isto~neEvropeopaosa12naosam procenata.

DogovorGr~keiMMF-a PregovoriGr~ke,Evropskeunije(EU)iMe|unarodnog monetarnog fonda (MMF) „pozitivno su zavr{eni”, i otvaraju put ka nastavku finansijskepomo}izemqi.Pregovorisuseodnosilina procenuprimeneprogramao`ivqavawaprivrede uGr~koj,kakojezakqu~enopro{legodine,kaoi naprocenudodatnihnaporaulo`enihzapostizawedeficita2011.godine. Gr~kavladaje23.majaobelodanilave}ideomerabuxetskogprogramazaperiod2012-2015,akoji iznosi 6,4 milijardi evra buxetske u{tede za 2011.godinu,a22milijardeevrado2015.godine. Nove mere podrazumevaju pove}awe poreza, smawewebrojafunkcionerafuzijomraznihorganai institucija,kaoismaweweplata. Timmeramasepredvi|asmawenebuxetskogdeficitaGr~kena7,5odstobruto-dru{tvenogpro-

izvoda (BDP) tokom 2011. godine. Ministarstvo jedodalodajenapregovorima,kojisutrajalioko tri nedeqe, bilo re~i o reformama koje Gr~ka preduzimauskladusaobavezamaizpaketapomo}i od 110 milijardi evra, odobrenog u maju pro{le godine,kaoioprogramudodatnihmera. Jedanizvorupu}enupregovorejeotkriodasu zvani~nici evrozone ju~e u principu pristali nadrugipaketpomo}iGr~koj,koji}ezameniti prvi od 110 milijardi evra. Novi plan }e se primewivati do sredine 2014. godine, {to }e zvani~nojAtiniomogu}itigodinudanafinansijskepomo}idu`enego{tojebilopredvi|enouprvompaketu,apredvi|aiograni~enou~e{}e vlasnika gr~kih obveznica iz redova privatnog sektora, ~ega nije bilo u prvom paketu, naveojeizvor.

Cene sirove nafte su se na kraju sedmice u Aziji kretale ispod 101 dolar za barel pred objavqivawe va`nog izve{taja sa ameri~kog tr`i{ta rada. Naftazaorijentacionuisporuku u julu je u elektronskom poslovawunaWujor{kommerkantilnomtr`i{tubilauporastu 15centiiugovaranajepo100,55 dolara za barel, nakon {to je sino}zakqu~enana100,40dolara, 11 centi u porastu u odnosu naprethodnidan. U Londonu na tr`i{tu ICE je severnomorska nafta marke

„brent” zaistiterminisporukebilaupadu12centi,na115,42 dolarazabarel,prenelajeagencija AP. Cene sirove nafte su oslabileuodnosunanivood115 dolara, zabele`en 2. maja, pod pritiskom znakova da bi ovogodi{wi rastameri~keekonomije mogao biti slabiji nego {to jeranijeprognozirano. Ameri~ka Agencija za energetskeinformacijesaop{tila je da je tra`wa naftnih derivata u SAD pro{le sedmice smawena, ~etvrtu sedmicu uzastopce.

VESTI Nemcizavise odruskoggasa Nema~ka}epostatidalekozavisnija od ruskog gasa ako do 2022. godine zatvori sve nuklearne elektrane, prema nedavnoj odlucivladeuBerlinu.Odluka Nema~ke da do 2022. godine zatvori sve nuklearne elektrane nai{la je na veliki odjek u ruskimmedijima.„Iztogasevidi da odluka ima i veliki me|unarodni zna~aj. Ona }e, naravno, imati posledice i kada je re~ o snabdevawuenergijomuzemqii nije nikakva tajna da ve} danas RusijaNema~kojisporu~ujetre}inuprimarneenergije„,izjavio jetokomovonedeqneposeteMoskvi ministar privrede Filip Resler. Vrlo je verovatno da }e ubudu}ebitipotrebnojo{vi{e ruskog gasa ~emu se posebno raduje Gasprom koji ima monopol naeksploatacijugasa. Gaspromjesaop{tioda}epostepenopove}avatiproizvodwu gasa-ovegodinera~unasesa519 milijardi kubnih metara, 2014. o~ekujese570milijardi.Ve}se grade ili planiraju novi gasovodi-ispodBalti~kogmora,takozvanim Severnim tokom gas }e pote}i ve} na jesen, sve je bli`a izgradwa i Ju`nog toka ispodCrnogmora.Nema~kavladapobrinu}esedadugoro~none rastezavisnostodisporukaruskoggasa,alijesredworo~noto neizbe`no.

Pada rejtingSAD Me|unarodna agencija za kreditnerejtingeMudisupozorila jevladuSADdabimoglaizgubitisvojvrhunskirejting.Dotoga bi moglo da do|e ukoliko Bela ku}aiKongresnepostignusporazumopove}awulimitazaameri~ki dug do sredine jula. Ukolikodvestraneneu~ineuskoro progres, Mudis }e staviti ameri~kikreditnirejtingnaprei- spitivawe uz mogu}nost sni`ewa,sobziromdapostoji„veoma mali,alirastu}irizik”davladaSADbankrotiraposvomdugu. Vlada SAD je 16. maja dostigla limit za pozajmqivawe od 14,3 biliona (hiqade milijardi) dolara, koji predstavqa sumu koju mo`edapozajmqujeradifinansirawasvojihoperacija.

Oporavak~e{ke auto-industrije Automobilska industrija u ^e{kojoporavilasepotpunood svetske ekonomske krize a pro{le, vanredno uspe{ne godine, zabele`ilajeprihodod29mili-

jardi evra. Udeo proizvodwe automobilaidelovaporastaoje na 21,2 odsto ukupne industrijske produkcije, najvi{e do sad. Proizvodwa je pro{le godine prema{ila miliona automobila.^e{kajepetinajve}iproizvo|a~uEvropipobrojuvozila, dokjepobrojuproizvedenihkola po stanovniku druga u svetu izaSlova~ke.Slovacisutokom 2010.godineusvojimfabrikama proizveli 101,9 automobila na 1.000 stanovnika a ^esi 101,8. Tako dobre poslovne rezultate triglavne~e{kefabrike,[kode iz Mlade Boleslave, TPCA izKolinaiHjundaijaizNo{ovica i proizvo|a~i autodelova ostvarili su pre svega zahvaquju}iizvozu.

Belorusija tra`ipare BelorusijaplaniradaodMe|unarodnog monetarnog fonda (MMF) dobije kredit u visini doosammilijardidolara,sarokomotplatenatridopetgodina. Premijer te zemqe Mihail Mjasnikovi~ka`edajeBelorusijazatra`ilaodMe|unarodnog monetarnogfondapomo}zastabilizaciju svoje posrnule privrede. „Visinu podr{ke fonda procewujemo na 3,5 do osam milijardi dolara, s tim {to }e programbitinatridopetgodina”,rekaojeMjasnikovi~.Onje dodao da je cena kredita MMF dvostruko ni`a od kredita me|unarodne organizacije EvrAzES,nakojiMinsktako|era~una.Belorusijajezatra`ilakredit vredan preko tri milijarde dolara od antikriznog fonda me|unarodne ekonomske organizacije EvrAzES koji kontroli{eRusija.

Padzaposlenosti uAustriji NezaposlenostuAustrijijeu maju, po 15. put za redom, pala, ovoga puta za 2,5 odsto, saop{tilojeMinistarstvozasocijalnapitawa.MinistarzasocijalnapitawaRudolfHundstorferizraziojezadovoqstvo,pre svega {to je, i pored otvarawa tr`i{ta rada za gra|ane novih ~lanica EU, do{lo do pada nezaposlenosti. Austrija je u EU zemqasanajmawomstopomnezaposlenosti,itojeiostalaiu maju kada je na birou rada bilo prijavqeno 221.369 osoba, {to jeza2,5odstomawenegopregodinu dana. Stopa nezaposlenosti, prema austrijskom na~inu ra~unawa, iznosila je krajem maja 6,1 odsto, a prema definicijiEU4,2odsto.


URutu66 „SadNoviSad”

Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i danas od 9 12 sati bez vode }e biti celo naseqw [angaj. U istom periodu slavine }e presu{iti i u „TE-TO Novi Sad”. Q.Na.

Drugo izdawe manifestacije „PechaKucha„ Novi Sad pod nazivom „Sad Novi Sad” bi}e odr`ana ve~eras u 20.20 sati u Klubu Rut 66. U~estvuju student arhitekture TihomirJawu{evi}, Socijalisti~ka partija Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka i Wuz.net. Ulaz je besplatan. Q.Na.

Nova{ansazaposao Sajam za zapo{qavawa u organizaciji Grada Novog Sada i Nacionalne slu`be za zapo{qavawe odr`a}e se u novom terminu 15. juna, od 10 do 16 ~asova, u zapadnom holu SPENS-a u Novom Sadu. Poslodavci svoje kadrovske potrebe mogu i daqe prijavqivati do petka, 10. juna u Filijali Novi Sad,

Novosadska ponedeqak6.jun2011.

ulica Alberta Tome 2, u kancelariji 13 (u prizemqu). Prijavu je mogu}e dostaviti i mejlom na adresu dmarjanovic@nsz.gov.rs i slendjel@nsz.gov.rs ili faksom na broj 021/526 – 055. Sve bli`e informacije u vezi sa prijavqivawem mogu se dobiti i telefonom, na brojeve 021/488 55 01 i 021/488 55 21. Q.Na.

U Kulturnom centru Novog Sada, Katoli~ka porta 5, u klubu „Tribina mladih”, ve~eras u 21 sat bi}e odr`ana promocija kwige “Sentimentalno putovawe” autora Vojislava-Bubu{e Simi}a. O kwizi }e govoriti urednik edicije „Klepsidra” Zoran Paunovi}, publicista \or|e Randeq i muzi~ki kriti~ar VitomirSimurdi}. U~estvuje i novosadski xez kvintet. Ulaz je besplatan. Q.Na.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK”I„LAGUNA”POKLAWAJUKWIGE

@enanaivici nervnogsloma Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “@ena na ivici nervnog sloma” LorneMartin. Lorna Martin je tipi~na junakiwa koju }ete voleti da mrzite. Zapravo, u`iva}ete u tome sve do trenutka kada }e vam postati draga i dobra prijateqica – jer wen `ivot zbrkan, a mo`da je i va{. Prema standardima ve}ine qudi, ova tridesetpetogodi{wa Glazgovqanka ne bi trebalo da ima mnogo briga: uspe{an je novinar, pristojno zara|uje i savr{eno je zdrava. Me|utim, ona ne-

Promocijakwige „Sentimentalno putovawe”

SAJAMZAPO[QAVAWAZAKAZANZA15.JUN

prestano pla~e, nije u stawu da ostvari zdravu vezu s mu{karcima, nervno je popustila. Podigav{i kredit, upu{ta se u psihijatrijsku terapiju kako bi se izborila sa sobom i egzistencijalnom krizom koja ju je zahvatila. @ena na ivici nervnog sloma je prvobitno postojala kao kolumna koju je autorka objavqivala na stranicama ~asopisa Gracija. Zbog velike popularnosti koju su tekstovi imali kod ~italaca Lorna Martin je odlu~ila da svoj unutra{wi monolog preto~i u izuzetno zabavan i duhovit roman o `ivetu savremene poslovne `ene. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. A.V.

Iskqu~ewa struje NoviSad: od 11 do 12.30 sati Veselina Masle{e 88. Rimski[an~evi: od 8 do 9.30 firme „ZZ Novi Sad SRM”, „Intergraf”, „Agrokop”, „Ba~ka put”, Zavod za p{enicu, Zavod za kukuruz, stanovi “Elektroistoka” u krugu TS. Petrovaradin: od 10 do 13Ulica Preradovi}eva od 106 do 108 i 105/A. Ledinci: od 10 do 13 u delu vikend naseqa ^ukala. SremskiKarlovci: od 9 do 11 deo naseqa Sremski Karlovci od Ulice BR. An|eli} prema bregu, ^erat, Doka, Petrovaradinska i okolne ulice; od 11.10 do 13.10 Dudara , vikend naseqe E{ikovac i Stra`ilovo, firma „Mladost Plast”. ^ortanovci: od 8.30 do 13 deo vikend naseqa Kara{ oko vile Stankovi} i vikend naseqe Tidija; od 8do 13.30 deo vikend naseqa Banstol. ^erevi}: od 9 do 11 Heroja Ra{e, deo ulice Jovana Gr~i}a Milenka i vikend zona oko kafane „Venecija”.

NOVINANAGRADSKOJPLA@I

Kasetezali~nestvari na[trandu Zahvaquju}u upravi „Gradskog zelenila”, na [trandu su postavqene kasete za ~uvawe li~nih stvari, saznaje „Dnevnik”. Za sada je nabavqeno 48 kaseta, a one }e se iznajmqivati po ceni od 100 dinara na dan. U wih }e mo}i da se stave nov~anici, mobilni telefni, ranci. Portparol u ovom preduze}u Ivan No`ini} rekao je ju~e za na{ list da }e wihova upotreba po~eti kroz nekoliko dana, ~im se dogovore o na~inu iznajmqivawa. - Ovim }e se pove}ati bezbednost na{ih posetilaca na pla`i. Vi{e ne}e morati da brinu da li }e im neko iz torbe ukrasti nov~anik, novac ili telefon dok su u vodi ili toaletu. Ovo nije nikakva novina, takve kasete postoje na svakoj ure|enijoj pla`i na svetu ili u akvaparkovima - naveo je No`ini} i dodao da su te kasete i samo gra|ani tra`ili. Ina~e, do sada je svake kupali{ne sezone, bez obzira na obezbe|ewe na ovoj pla`i, policija hvatala grupe kradqivaca nov~anika, mobilnih telefona i ranaca. Oni su obi~no ~ekali da se sugra|ani sklone od svojih pe{kira i tada su kretali u akciju. Q.Na.

Foto:F.Baki}

Suve slavine u[angaju

V remeploV

ZAVR[ENEZMAJEVEDE^JEIGRE

Decadeciradostdonose

Velikikoncert Pa{}anuu~ast Svetolik Pa{}an Kojanov studirao je muziku u Zagrebu, gde je u vreme Prvog svetskog rata dve godine robovao zbog rada u Srpskom nacionalnom omladinskom pokretu. U Novi Sad je do{ao i za nepunih 18 godina stekao veliki ugled kao kompozitor, dirigent, muzi~ki pedagog i pisac. Diriguju}i novosadskim horom @enskog muti~kog dru{tva i Mu{kim akademskim

horom, dobio je vi{e prvih nagrada na takmi~ewima u inostranstvu. U ~ast Pa{}ana Kojanova 6. juna 1940. prire|en je veliki zajedni~ki koncert svih horova koje je on svojevremeno vodio. Bio je to prema ocenama kritike, ali i muzi~ki obrazovane publike, jedinstven umetni~ki doga|aj u vreme sve ve}eg rata u Evropi. N.C.

Posledweg dana ovogodi{wih Zmajevih de~jih igara najmla|i sugra|ani u`ivali su kao i prvog dana, a dobru zabavu i dru`ewe nije mogla da pokvari ni kratkotrajna ki{a, posle koje je, sre}om, opet sinulo sunce. Ove godine deca su imala priliku da iska`u svoju krativnost, ideje, ve{tine i znawa {to je svakako doprinelo da svi zajedno, i izvo|a~i i posetioci, u`ivaju u programu ovogodi{wih igara. Ju~e su mali{ani koji vole svoje medvedi}e i lutkice, mogli su da ih dovedu u „bolnicu za medvedi}e”, koje je naglo zabolelo grlo ili

stomak. Razlog ovim bolestima, je najverovatnije {to se se mede prejele sladoleda. Oni ~iji su medvedi}i ostali zdravi, mogli su da u`ivaju u Zmaj Jovinoj ulici na maloj sceni „Pod lipama” gde su se odr`avali muzi~ki, pesni~ki, gluma~ki i plesni nastupi dece. Na Trgu slobode i Zmaj Jovinoj ulici organizovane su kreativne radionice - slikarska, vajarska, lutkarska, radionica zastava, kaliografije. Naravno, bilo je tu i “Uli~arolija” - gde svoje gluma~ko, muzi~ko i plesno ume}e pokazuju deca. U 18 sati

Zmaj Jovina 15 bila je rezervisana za deo programa pod nazivom „Ovde stanuju pesme” - de~ja poezija i proza, a animatori su Jelena Dra{ko i Loran Prokopi}. Od 18 do 21 sat na Uglu Zmaj Jovine i Trga slobode organiovano je posmatrawe nebeskih tela teleskopom i crtawe planeta i zvezda naziv ove igraonice je „Pitam se, pitam, gde je Zmaj na nebu. Kao {lag na tortu, ovogodi{we Zmajeve igre na Trgu slobode zavr{ene su rok koncertom grupe SARS. Q.Na. Foto:F.Baki}


nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak6.jun2011.

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

AnkaiNenadrekli„da” Blizanci Stefan i Strahiwa - Svetlane i Svetlana Ba}ina.

Devoj~ice Una - Dejane i Zorana Usan~evi}a, An|ela Milene i Nikole Badwarevi}a, Lejla - Dragane i Bajrama Toplice, Kalina - Tijane i Milo{a Kuzmana, Na|a - Zuzane i Igora ^ervenija, Awa - Valentine i Sr|ana Marina, Kalina - Biqane i Darka Maleti}a, Teod ora - Marije i Sini{e Eraka, Nata{a - Marine i Milorada Radusina, An|ela - Maje i Milana Carevi}a, Mila - Dragice i Dejana Vidovi}a, Jana - Sun~ice i Qubi{e Tri{i}a, Tijana - Vi{we i Branislava Qubovi}a, Ma{a - Ivane i Zlatka Milanovi}a, Tara - Angeline Kota Panti} i Miroslava Panti}a, Maja - Bojane i Gojka Marjanovi}a, Sara Marijane i Adama Gutvajna, Duwa - Ivane i @arka Vulina, Valentina - Sla|ane i Dragoslava Ko{uti}a, Kristina - Nine Sladakovi}-Novi} i Borka Novi}a, Sara - Ivane i Mirka Luki}a, Aida - Suade Tarami{aj i Ferdona Bajramija, Marija - Qiqe i Gorana Popovi}a, Ma{a - Ma-

je i Milana Petrovi}a, Bojana - Stoje Miqi} i \ure @ivanovi}, Nikolina - Qiqane i Zorana Kaurina, Mina - Milice i Miroslava Markovi}a, Vawa - Mirjane i @eqka Kne`evi}a, Katarina - Milice i Ivice Stevanovi}a, Lorina Ane i Ago{tona [agia, Jelena - Boje [krbi} i Jo`efa ^ernaka, Viktorija - Ane i Dra`ena Men|ana, Sara - Dragane i Slobodana Peri{i}a, Milica - Biqane i Sa{e Jakovqevi}a, Maja - Sne`ane i Milo{a Baji}a, Bojana - Svetlane i Aleksandra Koji}a, Jelena - Gordane i Branislava ]upi}a, Senka - Jelene i Neboj{e Brankovi}a, Awa - Sne`ane i Milenka @abi}a, Lena Jelene i Jova Vukovi}a, Duwa - Andreje i Milana ]uvize, Milana - Maje i Dejana Stojanovi}a, Nikolina - Dragice Gajdo{ i @eqka Gavri}a, Milica - Dra`enke i Zorana Maglai}a, Nina Marine @eki} Sto{i} i Filipa Sto{i}a, An|elija - Jelene i Marka Zelenovi}a.

Ven~ani AnkaSamaryija i NenadSekani},Biqana Novkovi} i\or|eAyaip, AnaFrank i Stevan Krsti}, IvanaLepoti} i GoranPavlovi}, Jelena Kupre{ki i Radule Paunovi}, SowaVu~i~evi} i MiroslavSimi}, Jelena Davidov i Branislav Marjanovi}, Julija Pejki} i Marko Drobwak, Nina \or|evi} i Velimir Bjelanovi}, Dragana Milutinovi} i Stojan Kr~mar, Svetlana ]uzulan i Neboj{a Lazi}, Miladinka Nijem~evi} i Bo{koPavlovi}, Nata{aMiokovi} i Hrvoje Vuksanovi}, Ana Ga}e{a i Aleksandar Radukin-Kosanovi}, Marijana Ivanovi} i Zoran Babin, Sawa Drini} i Danijel Jankovi}, Jelena\urovi} i An|elkoVi{ekru-

na, Jasna [pawevi} i Luka Jankovi}, GabrielaGeler i VladimirPro{i}, Du{ica Hayi} i AleksandarVlahovi}, Miwa]ulibrk i Milo{ Vujovi}, Ana Lozo i Marko Prentovi}, TatjanaRadi{i} i Neboj{aStani}, Gordana Borov~anin i Milovan Dedi}, MirjanaMi{~evi} i BranislavPetrovi}, Milica Raki} i Ratko Maksimovi}, OliveraCvetkovi}i ZvonkoTurba, Irena Jovi} i NenadKolarov, MarijanaVuji~i} i SpasojeSamaryi}, IvanaPetrovi} i Sr|an Vezmar, DaganaTo{kovi} i GavraDimitrijevi}, Mirela Sulejmani i Asmir Misini, MarijanaJevremovi} i VeqkoPu{i}, KristinaQubovi} i VladimirGavrilov.

Gabrijelai@eqkoJawkawimalaVivijen

De~aci Mihajlo - Dejane Todorovi} i Zorana Lazareva, Ivana - Zdenke i Vladimira Totha, Danilo - Mirjane i Qubi{e Lazi}a, Simeon - Nata{e Nu{eva Koji} i Jovana Koji}a, Sergej - Biqane i Sa{a Biser~i}a, Leon - Marije i Zorana Popovi}a, Marko - Radojke i Zorana Proti}a, Danilo - Nade i Daria \urice, Aqo{a Danijele i Vladimira Sabado{a, Nikola - Vesne i Velimira Kanari}a, Lazar - Bojane i Nemawe Doroslovca, Mihajlo - Jelene ]opi}Markovi} i Dragana Markovi}a, Dejan - Vere [ari} i \or|a Marjanova, Milan - Milanke Radakovi} i Save Qubi~i}a, Vuk - Jovane Ili} i Miroslava Vi{wi}a, Milo{ - Irene i Predraga Radovanovi}a, Dorian - Amire Damwanovi} i Alena Murine, Robert - Klare i Lasla Tota, Milutin - Kristine i Nemawe Vukovi}, Stefan - Sla|ane i Zorana Dedi}a, Jovan - Maje i Mitra [piri}a, Robert - Agote Rozgowi i Atile Morica, Bogdan - Bojane i Milo{a Pe{ovi}a, Milan - Anite i Miro-

slava Stojakovi}a, Marko - Ivane i Miroslava ^upi}a, Vuka{in - Milojke i Neboj{e Siv~evi}a, Aleksa - Biqane i Gorana Majki}a, Filip - Gordane Lupurovi} i Milana An|elkovi}a, Vuk - Ane Hrast-Lauri i Nenada Begovi}a, Qubomir - Marine i Mile Kukuruzovi}a, Isidor - Danke i Radeta Avramova, Todor Gabriele i Ivana Novakovi}a, Lazar - Smiqke i Sa{e Simi}, Aleksandar - Ivane i Branislava \or|evi}a, Strahiwa - Branke i Steve ]usa, Sergej - Tajane i Sini{e Vejnovi}a, Luka - Dragane i \or|a Nedi}a, Du{an - Sawe i Zorana Nik{i}a, Nikola - Zoe-Anite i Dragana Stojkova, Nikola - @eqane i Aleksandra Nakovskog, Vuka{in - Tawe i \or|a Jak{i}a, Luka - Milke i Slobodana [}epanovi}a, Vlastimir - Marjene i Zorana Daki}a, Patrik Andree Ma|ar i Lasla Ma|ara, Selver - [eherezade Morine i Ferata Idovi}a, Vuk - Miroslave i Du{ana Kla{we, Luka - Jovane i Nikole Markija.

Umrli

Biqana[tirovskaiNenadPetrin

Ru`a Ki{ ro|. [efer (1925), Veselin Kokotovi} (1937), Ivan Novakovi} (1939), Spasa ]iri} ro|. Mitri~evi} (1961), @ivka Petrovi} ro|. Marti} (1933), Valerija Lajhtner R. Miler (1933), Vida Mom~ilovi} ro|. Bizek (1943), \urica Subotin (1948), Desanka Ze~evi} ro|. Marseni} (1924), Jela To{i} ro|. Qubas (1932), Jela Sekuli} ro|. [ari} (1927), Ivan Sabo (1928), Du{an Perovi} (1925), Tibor Riter ro|. Lakato{ (1968), Isak Plavci (1943), Darinka Radanovi} ro|. Jeli} (1950), Jo`ef Horvat (1932), \or|e Biler (1933), Pero Su~evi} (1961), Miroslava Vasi} ro|. Kirjakovi} (1954), Anka Nikolajevi} ro|. Bo{kovi} (1940), Qiqana Ili}-Mari} ro|. Mari} (1935), Mara Tuti} ro|. Tadi} (1933), Ile Tomi} (1947), Nikola Petrovi} (1929), Olga Prentovi} ro|. Ivanovi} (1934), Jelena Brzak ro|. Radosavqevi} (1930), Zoran Desnica (1972), Borislav Jovanovi} (1930), Igor Petrovi} (1972), Branislav Zubovi} (1951), Bojka Milankov ro|. Mili} (1935), Ana Beqin ro|. Grubi} (1924), Milosava Markovi} ro|. Tanasi} (1926), Katarina Ke~a ro|. [inagli (1916), Vera Markovi} (1958), Faik Al-Omairi (1936) Milivoje Axi} (1927), Josip [arnbek (1926), Mirjana Rankov ro|. Suvo~arev (1938), Petra Soldatovi} ro|.

Truji} (1921), Miroslava Na|alin ro|. Bojanovi} (1932), Vid Palali} (1936), Miodrag Milo{evi} (1953), Gospava Bjelica (1927), Du{ko Radovi} (1957), Milan Demi} (1958), Ranko Jovanovi} (1957), \ura| Drini} (1948), Jozo [inkar~uk (1955), Miqka Ma~ki} ro|. Poli} (1936), Kosta Polovi} (1933), Mirjana Nikoli} ro|. Markovi} (1925), Milan Stoji} (1945), Nada Dragani} ro|. Kuqanin (1951), Milan Keki} (1932), Katarina Sekuli} ro|. Caran (1946), Qiqana Rube`i} ro|. Petrovi} (1949), Blagoj Danilov (1931), Svetlana Zate`i} ro|. Lazarevi} (1960), Milena Simovi} ro|. Bogdanovi} (1937), \or|e Krsti} (1950), Qubica Sanader (1941), Slavko Mitrovi} (1936), Novica Stevanovi} (1930), Jelica Vukov ro|. Bo`i} (1943), Veronika Ro{ta{ (1959), Nedeqko Konti} (1938), Marica Batez ro|. Sabo (1942), Pero Petrovi} (1935), Novak Filipovi} (1928), \or|e Ma~ak (1950), Radmila Spawo{ ro|. Gruji} (1959), Melenija Obradovi} (1930), Ladislav [krivan (1929), Svetozar [e}erov (1959), Jelisaveta Provodovski ro|. Slonka (1947), Jelica Slavujevi} ro|. Hrubik (1954), Milka Draga{i} ro|. Luki} (1914), Jelica Zelenovi} ro|. Igwatov (1938), Panta Anti} (1932), Dragomir Vuki} (1938), Aleksandar Il (1941).


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

9

DANAS PO^IWU RADOVI NA SENTANDREJSKOM PUTU 11

„Bigce”gradi{opingcentar Izraleska komanija “Big ce” danas po~iwe sa izgradwom tr`nog centra na Sentandrejkom putu11.Sve~anootvaraweradova zakazno je za 11 ~asova. O~ekuje se da tom doga|aju prisustvujupredstavniciGradaiPokrajine.

Izgradwavelikog{opingcentra je prva strana investicija u mandatuovegradskevlasti.Saradovimasekasnilo,prvozbogsporostina{eadministracijeuizdavawudokumetacijezagradwu,aondaizbogekonomskekrize.Prema najavama iz Kompanije „Big ce„

tr`ni centar od 30.000 kvadrata trebadbudegotovza12meseci,dakledogodineumaj.Uwenu}ebiti lokalinajve}ihsvetskibrendova. Pretrigodinekadajepotpisivanugovoroprodajizemqi{ta( lokacija gde je nekada bilo sedi{te”Neimara”) izme|u gradona-

~elnikaIgoraPavli~i}a ipredstavnika Komanije „Big ce”Roberta Jahava bilo je najava da }e Izraelce investicija ko{tati oko70milionaevra.Sadasepak procewuje da }e ovaj scentar ko{tatioko40milionaevra. Z. D.

EKONOMSKA PERSPEKTIVA BULEVARA EVROPE

Obveznicamado dvostrukezarade Usvajawem predloga da se gradzadu`imunicipalnimobveznicama Skup{tina grada odredilajena~innakoji}enabaviti3,5milijardidinara,od kojih}eve}inabitiulo`enau izgradwu ~etvrte deonice Bulevara Evrope. Obrazla`u}i ovo zadu`ivawe i investiciju ~lanGradskogve}azafinansije @ivko Makari} na majskom zasedawu gradskog parlamenta naveo je da bi, ukoliko samo deo od potencijalnog zemqi{ta bude izgra|en, grad mogao u narednih deset godina da na imeure|ewazemqi{tazaradi 25milionaevra.Utura~unicu nije uvr{ten prihod koji bi graddobionaosnovuporezana zaraderadnikakojibisezaposlili u novootvorenim preduze}imadu`BulevaraEvrope. Ipak, po re~ima pomo}nice direktora za gra|evinsko zemqi{te Zavoda za izgradwu grada Tatjane Ga{ovi}, Makari}eva procena ~ini mawe od polovine onoga {to grad ima daponudi.Naime,Ga{ovi}ka`edaudveradnezone,Sever1 i2,krozkoje}eposledwadeonica Bulevara Evrope prolaziti, ima 150 hekatara zemqi{takojetrebadabudeprivedeno nameni. Kako je dozvoqeno dazgradebudupodignutenapolovini parcele, procewuje se da }e u te dve radne zone biti

750.000 kvadrata pod krovom. - Ako uzmemo da je uzoniSever1naknadazaure|ewezemqi{ta 7.975 dinara po kvdaratu, a u Severu 2 9.244 dinara, dolazimo do cifre od 60.856.000 evra, koje bi grad zaradio na osnovu ove stavke. Ostatak trase bulevara do autoputa oivi~en je s jedne strane naseqem [umice, gde se nalaze porodi~ne ku}e, a s drugestraneza{titnim zelenilom. Zbog toga }emo inicirati iizmenuplanova,takodasedu`bulevara utompojasuza{titnogzelenilaomogu}iizdvajawepojasaod oko 50 metara, {to bi donelo jo{ sedam hektara namewenih poslovawu na ulaznim pravcima–navelajeGa{ovi}. Mo`e se re}i da se na ovaj korakZIGodlu~ioizbogtoga {to je naseqe [umice uglavnombespravnopodignuto,akakojelegalizacijapojeftinila uz razne olak{ice, ne o~ekuje se skoro ikakv prihod od ure|ewatamo{wegzemqi{ta.Ni u pojasu za{titnog zelenila takvihprihodanebibilo.

U~inimodaSrbija ostane~ista

[toseti~eprodajegradskog zemqi{ta,uvlasni{tvugrada nalazi se oko osam hektara u radnoj zoni Sever 1 i oko 20 hektara u radnoj zoni Sever 2. Me|utim,mogu}ejedagradovo zemqi{te ustupi i besplatno, ukoliko budu}i investitori zaposle jedan odsto gradske privrede, {to bi bilo izme|u 1.000i1.500radnika. Po svemu navedenom, moglo bi da se ka`e da je zavr{etak BulevaraEvropeizadu`ivawe grada za taj posao isplativa investicija,nera~unaju}itui

saobra}ajni aspekt, koji }e u potpunosti biti ostvaren nakon izgradwe mosta preko Ribarskogostrva,kojibipovezao direktno Bulevar Evrope sa obilaznicom oko Sremske Kamenice i daqe ka Iri{kom vencu. Naravno, prihodi grada umnogome }e zavisti i od drugih faktora na koje Novi Sad ne mo`e da uti~e, kao {to su poslovni ambijent i prate}a zakonska regulativa, ali i celokupno stawe u dru{tvu, dr`aviisvetu. S. Krsti}

GOTOV PROJEKAT ZA IZGRADWU DOMA ZDRAVQA U FUTOGU

Ve}aambulantaslede}egodine IzgradwanovogDomazdravqau Futogu,zakojijeura|enaprojektna dokumentacija, trebala bi da po~nenajesen,azavr{etakradova o~ekujeseslede}egodine.Potrebazanovom,ve}omambulantomnastalajezbogpove}anogbrojastanovnika,jerjestariobjekatzaza{titu zdravqa jedan od najmawih ugradu.

-Gradona~elnik i ja insistiramonatomedasvigra|aniimajuisteusloveuprimarnojzdravstvenoj za{titi. U Futogu je jedan od najstarijih objekata koji mora biti ve}i, pogotovo zato {toseFutog{irioivi{enego {to je planirano. U rebalansu buxetabi}eodre|enasredstvaza izgradwu-rekaoje~lanGradskog

GO LSV OBELE@IO DAN ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

ve}azazdravstvodrAleksandar Kiraq. Gradwa novog objekta radi}e seuetapama:doksejedandeobude gradio, druga polovina stare ambulante nastavi}e rad. Kada prvideobudezavr{en,lekariiz starogpre}i}eunovideo,pa}e se raditi i preostala polovina. Kiraqjeistakaodajeovonajbo-

qi plan, jer Futo`ani ne}e moratidaiduugradkodlekara. U novoj ambulanti bi}e sme{tenailaboratorija,pa`iteqi Futogazaanalizene}emoratida odlaze u druge ustanove zdravqa. Premare~imaKiraqanoviobjekat pru`i}e Futo`anima mnogo boqeuslovezdravstveneza{tite. N. R.

Povodom obele`avawa svetskogDanaza{tite`ivotnesredine Gradski odbor LSV Novi Sad organizovao je ju~e akciju na vi{e lokacija u gradu, kako bianimiraogra|ankeigra|ane i u wima probudio svest o o~uvawu planete. Aktivistkiwe i aktivistiLigesuna{tandovima,kojisubilipostavqeniispredsupermarketa,tr`nihcentara i tr`nica, delili biorazgradive kese i letke gra|anima. ^lan Izvr{nog odbora Gradskog odbora LSV Novi Sad Aleksandar Kravi} napomenuo jedajeakcija„O~istimoSrbiju“ veoma dobra zamisao, ali da setezamorapreokrenuti,amotopostati:„U~inimodaSrbija ostane~ista“.

-Svakokourucidr`i~eki}, svudaookosebevidiekser.Nije poenta samo oti}i na ulicu i skolniti sme}e, to mo`emo raditisvakidan,padaseonoopet narednogjutrapojavi.Poentaje stvoriti svest u sebi da ulice, kvartovi, na{i domovi, na{ grad moraju ostati ~isti svaki dan,celegodine-rekaojeKravi} podse}aju}i na situaciju u [vajcarskoj gde je pomenuta svest o ~istoj okolini veoma razvijena. Ovom prilikom prikupqani su i potpisi za peticiju kojom bi se podr`ao prelazak proizvo|a~asatehnologijeproizvodwepolietilenskenatehnologijuizradebiorazgradiveambala`e. Ova peticija bi}e predata nadle`nimorganima. Q. Na.

POJEDINE PO[TE U GRADU NE RADE DO AVGUSTA

Mawe{altera,ali bezgu`vi

UNovomSaduodju~eneradi ukupno {est po{tanskih poslovnica, a jedna ima skra}enoradnovreme,alitone}e uticatinagu`vena{alterima,reklisuiz„Po{teSrbije”. -Radiseostandardnomprocesupredsvakoleto,radiracionalizacije radnog vremena. Ne}e biti nikakvog optere}ewa zbog toga, jer u gradu ima ukupno 33 po{te, a samo {est je zatvoreno i to one sa jednim radnikom - izjavila je portparolka „Po{te„ JasminaPeji}.

Izovogpreduze}asudodali i da, iako se glavna po{ta u centru renovira, ni to ne}e uticati na uobi~aeni posao, jerjebroj{alteraostaoisti iradiseneometano.Podse}amodasepo{tekojeneradedo 31. avgusta nalaze u Temerinskoj 33, u Stevana Hladnog 1, na Bulevaru Mihajla Pupina 19, na Klisanskom putu 167, u Bate Brki}a 17 i u Preradovi}evoj 36, a po{ta u Futo{koj33radiod9do16satisamoradnimdanima. D. B.

KU]NI QUBIMCI, IPAK, MOGU DA U@IVAJU SA GAZDAMA

Kucemoguiuletweba{te

SKUP MATURANATA DR@AVNE TRGOVA^KE AKADEMIJE

Zavr{ili{kolovawe pre{estdecenija

Posledwa generacija maturanata Dr`avnetrgova~keakademijeobele`ilaje ju~euHotelu„Vojvodina„60godinamature. Na proslavi se okupilo {ezdesetakod250maturanata,kolikoihje1951. godinebilou~akosamrazreda,{tojeza to doba zna~ilo veliki kapacitet mladihiobrazovanihqudi. Po{to su se {kolovali u veoma te{kim uslovima, u doba op{teg siroma-

{tva i izgradwe zemqe posle Drugog svetskog rata, ve}ina se pravo iz {kolske klupe ukqu~ila u stvarala~ki rad. Mnogi od ovih qudi dali su znatan doprinos razvoju privrede. Me|u wima su nekada{wi direktori velikih firmi, visoki bankarski slu`benici, odli~ne ra~unovo|e, organizatori dobrih i ve}ihradnihorgaizacija. M. R.

Odluka o dr`awu doma}ih `ivotiwa, izmewena po~etkomaprila,dovelajesugra|ane u nedoumicu kada je re~ o dovo|ewupasauletweba{te. Pomenute lokacije smatraju sejavnimprostorom,augradskoj odluci je navedeno da se psi ne mogu uvoditi na javna mesta gde se okupqa veliki broj gra|ana. Novosa|ani su postavilipitawedali}ebitika`weniukolikouba{tu lokalasednusapsom. Sugra|aninIvanNada{ki smatradajeprihvatqivouvoditipsaukafi}ukolikoposedujeba{tu. -Mislimdabiodlukatrebalodazavisiodvlasnikapojedina~nih lokala. U drugim zemqamaseuvodeposebnemerekojedozvoqavajuvlasnicimaku}nihqubimacadaihvodebilogde,jerpostojeposebnamestaza~uvaweilivezivawe. Ukoliko bi zabranili uvo|ewepsauba{tupodizgovorom da je to mesto gde se okupqavelikibrojqudi,ondapasanebitrebalodabude niporedtrafike,niu{etwi

gdeprolazineki skupturista-rekaojeNada{ki. U Udru`ewu zaza{titu`ivotiwa SPANS ka`udabipsima trebalo  da bude dozvoqen ulaz u ba{te kafi}a i restorana. -Akopsimogu da se voze gradskim prevozom, logi~nojedamoguiuletweba{te. [to se sanitarno-higijenskih uslova ti~e,strahanebitrebalodabude,jerjesvakivlasnikdu`an da svoje qubimce vakcini{e, o~isti od parazita i ostalo, ali i da sa sobom uvek nosi wihov paso{ kojim to mo`e dadoka`enalicumesta-ka`e predsednica ovog udru`ewaLana\or|evi}. IakosmodobiliinformacijuizGradskeku}edasepsi ne mogu uvoditi u letwe ba{teida}eseka`wavativlasnici`ivotiwa,anevlasni-

foto:R. Hayi}

cikafi}a,uGradskojinspekcijizakomunalneposlovere~enojeda,ukolikoje`ivotiwa na povocu, a psi koji se smatraju opasnima imaju brwicu, do ovakvih kazni ne}e do}i. -U ~lanu 49. jeste definicijajavnogprostoramalo{iroka, ali verujem da je tako napisano prevencije radi, ukoliko do|e do skupa zaista velikogbrojagra|ana-rekao je{efkomunalneinspekcije Sr|anJakovqev navode}idau

Odlucinepostojijasnonapisanodapsinemogubitiuba{tikafi}a. Dodao je da }e wihova slu`ba,zajednoskomunalnompolicijom, u narednom periodu kontrolisati me|ublokovski prostora i osvariti saradwu s Republi~kom veterinarskominspekcijom.Jakovqevje podsetio da }e se ka`wavati osobe koje kod sebe ne budu imale potvrdu o ~ipovawu i vakcinaciji i PVC kese za skupqaweizmeta.A. Jerini}


NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak6.jun2011.

Danas U GRaDU BIOSKOPI Arena: „Zlatokosa i razbojnik” (13.40), „Pri~a o igra~kama” (14), „Rango” (14.20), „Hop” (13.10), „Rio” (13, 15, 17.30),”Tor” (19.30), „Beli lavovi” (16.20, 22.35), „Crvenkapa” (18.20), „Paklene ulice 5” (15.10, 21.45), „Tu|e sla|e” (15.20), „Pirati sa Kariba na ~udnim plimama” (14.45,17.10, 17.30, 20, 20.15, 22.45), „Mamurluk u Bangkoku” (16.30, 18.30, 20.30, 22.30), „Godine qubavi” (20.20), „Cena istine” (22.50), „H Men:prva klasa” (17.40, 20.10, 22.40) Jadran: „Tu|e sla|e” (19), „Moja nazovi `ena” (21)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkinavinskaku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

BIBLIOTEKE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Mileva Milorada [u}ak (1929) u 10.30 sati, Zorica Ostoje [ibul (1923) ispra}aj u 11.15, Dobrinka Vojislava Kirilovi} (1922) ispra}aj u 12, Laslo Marije [terbik (1948) u 12.45, Ilona Josipa Ba~evi} (1940) u 13.30, Milan \ure Ivani} (1930) ispra}aj u 14.15 i Dragoslav Qubice Panxi} (1951) u 15 sati. Na Alma{kom grubqu u Novom Sadu u 15 sati bi}e sahrawena Zorka Pante [e{evi} (1926). Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu u 13 sati bi}e sahrawen Jo`ef Jo`efa [iket (1924) u 13 sati.

TELEfOnI

c m y

10

VODI^

VA@nIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnASLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki. Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594,456-564, 063/746-16-93 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

11

ФИНАНСИРАЊЕ „НАШЕ КУЋЕ“ И ДАЉЕ ИЗ БУЏЕТА

Бесплатни боравакиручак

Замена вреловода на тргу

Новивреловод забољегрејање КИКИНДА: На Градаском тргу уКикинди,у току је замена 65 метара вреловода. За радове ће бити издвојено  два милиона динара,апосаоћебитизавршен замесецдана.Новецевикојесе постављају,решићепроблемпрекида у грејању или лошег грејања корисницима прикљученим на ову деоницу, у становима код пијаце и Микинице. Средствима Фондазакапиталнаулагањатребалобидасефинансирајурадови најошједнојдеоници,дужине око120метара.Зановецеви,које треба да се поставе у Улици БраћеТатић,Фондћеускорорас-

писатитендер,паћерадовимоћи дапочнуусептембру -Прво обнављамо овај део вреловода,јер је то најстарији је део мреже и по плану, требало је да га заменимо још пре неколико година.Сами инвестирамо у потез према Микиници из које нам је, прошле зиме, стизало највише рекламација. До почетка нове грејне сезоне биће санирана два најкритичнија места у граду У редовно, летње сервисирање котловаиподстаница,уложићесе милион динара - каже директор ЈП „Топлана” Никола Терзин. А. Ђ.

Гостима пуна трпеза

ВИКЕНДАШИ ПРОМОВИШУ СЕЛО И ПЕЦАРОШКЕ ТЕРЕНЕ

Наменијуи похованеврбаре

НЕШТИН: Удружење викендаша „Еко-Нешт-Ин“које је основано прошле године,а окупља неколико десетина власника кућа за одмор на обали Дунава код Нештина, организовало је Риболовачки камп,а угостили су двадесетак гостију. Пецароши, вараличари окупили су се на риболовачким теренима Нештинске аде,односно на реци Дунав,а на 1.292километру и дружили су се три дана. - Циљеви овог нашег кампа, а планирамо да се одржава сваке године, су промоција овдашњих риболовачких терена, али и промоција села Нештин – каже секретар Управног одбора Удружења викендаша Раде Вујичић. – Такође, организовали смо и медијску презентацију,али и развили познанство са другим спортским риболовцима и љубитељима природе.И овога пута упутили смо апел за заштиту животне средине и очување биодиверзитета на локалитету Природног ревира Нештинска ада. Учесници кампа,а то је посебан куриозитет,пре смештаја у пет ви-

кендица, потписали су уговоре о одговорности за евентуалну штету почињену власника смештаја. Гости и домаћини провозали су се неколико километара Дунавом, а чамцима су отишли узводно до Бачкопаланачког заливног језера „Тиквара“, иначе највећег зимовника беле рибе у Србији,где им је на тераси објекта Удружења спортских риболоваца „Шаран“из Бачке Паланке приређен ручак. Интересантан је и мени који су домаћини у Нештину понудили гостима,а,на пример,за доручак су се,између осталог,служиле и поховане врбаре.Није било замерки, али једном је за већеру послужен пасуљ с кобасицама у котлићу.За ручак је, нормално што приличи риболовцима, служен рибљи паприкаш, а за десерт крофне, али било је и јунећег паприкаша, а слаткиш је била пита са маком, мада нису изостали ни лесковчки уштипци –за сваког по нешто што воли. Промоција је, рекоше и гости и домаћини, успела, а идуће године биће још боље,бројније и медијски гласније. М. Суџум

Апатинске рибарскевечери АПАТИН: Овогодишње, 48. по реду Апатинске рибарске вечерибиће одржане од 6.до 10.јула, закључено је на јучерашњем састанку Организационог одбора ове манифестације. И за ову годину предвиђен је читав низ манифестација од изложби слика и фотографија, везаних за Дунав, до такмичења „Златна рибица“, кување рибљег паприкаша, сусрет бајкера,такмичење у народном веслању итд. Ове године изостаће дегустација рибљег паприкаша из џиновског котлића, који годинама припрема ресторан „Златна круна“,али ће за дегустацију рибљи паприкаш кувати такмичари.Изостаће и бројне спортске манифестације које ће,

како је речено, бити одржане до краја године,а реч је о меморијалима у рукомету итд. У селима апатинске општине одржаће се предтакмичења у кувању рибљег паприкаша,а најбољи на тим такмичењима учествоваће у трци за „Залтни котлић“. И овогодишње рибарске вечери биће пропраћене богатим културно уметничким програмом од наступа аматерских друштава до естрадних звезди,међутим,за сада се не зна о коме је реч јер ће пресудно бити њихова цена.Прошле године је за Апатинске рибарске вечери планирано и утрошено 7.120.000 динара и како је речено ни ове године буџет неће бити већи. Ј. П.

КИКИНДА: На родитељском састанку који је одржан у Дневном центру за ментално недовољно развијену децу и омладину под називом „Наша кућа”, а на иницијативу помоћница председника општине Кикинда Гордане Булатовић, демонтоване су гласине, према којима,локална самоуправа неће више финансирати рад овог Центра.. -Нема говора ни о каквом укидању,већ само о проширењу овог пројекта – истакла је Булатовићева.-Локална самоуправа ће и даље финансирати рад Центра из буџета,а планирамо да ускоро пронађемо средства и од

Министарства за рад и социјалну политику. Циљ нам је да се повећа број корисника старијих од 18година.Зграда и двориште су потпуно преуређени и прилагођени боравку.Пре подне су ту и деца из Основне школе „6.октобар”.Ускоро ћемо оформити и Савет родитеља и старатеља како би они били потпуно укључени у рад Центра и били упознати са свим новим пројектима. Током лета неће бити прекида рада,а радно време биће продужено до 17 сати. Локална самоуправа је обезбедила и возило које свакодневно довози и одвози кориснике Центра,

што је много помогло њиховим породицама. Тренутно је у Центру 15корисника старијих од 18година,међутим зна се да је у нашој општини више њих који би могли да долазе. -Боравак који укључује и ручак, потпуно је бесплатан.Позивам све који знају особе које би могле да бораве у Центру да их слободно доведу, јер су овде потпуно безбедни и под надзором стручњака –Гордана Булатовић. Са корисницима раде три стручњака који истичу да је најважнија социјализација која им се овде обезбеђује кроз дружења, радиоА. Ђ. нице и излете.

ПИСМО ГО СДПС – РАВНОПРАВНОСТ У ЗРЕЊАНИНУ МИНИСТРУ ПОЛИЦИЈЕ ИВИЦИ ДАЧИЋУ

Годину дана притиска на „Југоремедију”

ЗРЕЊАНИН: Градски одбор Социјалдемократске партије Србије –Равноправност у Зрењанину упутио је отворено писмо министру унутрашњих послова Ивици Дачићу у ком га обавештава да је Фабрика лекова „Југоремедија“од 18.јуна прошле године под константним притиском полиције чиме се,како је наведено у тексту,омета рад компаније и наноси велика штета њеном пословном угледу. Предмет полицијске истраге,подсећа ова странка, најпре су биле одлуке везане за инвестиционо улагање у модернизацију производних погона „Југоремедије“ и то на основу анонимних пријава и чланака у таблоидима. -Након што се испоставило да се ради о потпуно неоснованим и злонамерним гласинама и да је инвестиционо улагање спроведено у складу са законом,полиција је јула прошле године „Југоремедији“вратила сву заплењену документацију, али без икакве званичне информације о резултатима истраге,обустави, или наставку поступка. Међутим,11.маја ове године,инспектори одељења за привредни криминал Полицијске управе у Зрењанину поново су упали у „ЈугоремедиТУРНЕЈА „ЈЕЛЕН ТОП 10” И У ЗРЕЊАНИНУ

Промоција урбане музике

ЗРЕЊАНИН: Град на Бегеју прескиноћ је посетило пет топ бендова домаће рок сцене. У оквиру “Јелен Топ 10”турнеје, у Атријуму Позоришног клуба „Зелено звоно“наступили су музички састави “Бјесови”, “Велики презир”, “Канда, Коџа и Небојша”, “Обојени програм” и “Дарквуд даб”. Концерт су након 15година од свог последњег наступа у Зрењанину, отворили „Бјесови“, а низањем старих и нових добро познатих хитова одличан суботњи провод је потрајао до раних јутарњих часова. По изјави једног од организатора, читава турнеја „Јелен Топ 10“ замишљена је у жељи да се промовише урбана музика, а препуни клубови широм Србије доказ су потребе и жеље младих људи за другачијим, квалитетнијим музичким садржајем. -Пре свега,одлична је идеја да се концерти свирају и у градовима у којима се то не догађа тако често. Увидели смо да свуда има публике која воли рок музику. Зато слика која се све чешће представља у јавности,како је рок сцена маргинализована, није реална. Наступали смо у градовима у којима нисмо свирали по десет година,и тако упознали и неку нову публику која је млада и одлично нас прихвата -изјавио је Дејан Вучетић Вуча, фронтмен састава „Дарквуд даб“. У једној од престоница домаћег рокенрола – Зрењанину, у наредних 30дана,у јубиларној години „Зеленог звона“, очекују се наступи многих врхунских извођача, а прослава 20. године Позоришног клуба најављена је за понедељак, 4. јул. Ж. Б.

ју“, сада сасвим другим поводом –да би запленили документацију која се односи на заједничко улагање компаније и групе њених акционара у нову фабрику „Пенфарм“, иако у међувремену полиција није саопштила ни како је завршена прошлогодишња истрага.Оно што нарочито забрињава јавност јесте чињеница да су на питање службеног лица „Југоремедије“ по чијој пријави се поново обавља истага, полицијски инспектори одговорили: „По налогу одозго“–каже председник Извршног одбора Градског одбора СДПС Мита Лисица. Лисица, иначе близак сарадник генералног директора „Југоремедије“ Здравка Деурића, вели да су последице константног полицијског притиска на фабрику већ сада огромне. Проузроковано је велико неповерење како међу пословним банкама,тако и међу акционарима компаније,што прети да у потпуности паралише њен рад.

-Сматрамо да је то разлог да се што хитније лично ангажујете како би сте утврдили о каквим „налозима одозго“се ради,и тиме отклонили сумњу да је у „Југоремедији“на делу злоупотреба полиције у интереса финансијских кругова који настоје да дестабилизују компанију и домогну се њених акција по што нижој цени – поручио је Лисица министру полиције Ивици Дачићу. СДПС – Равноправност, нагласио је он,охрабрена је најавама из

ПРОМОЦИЈА „ХРОНИКЕ БАЧКОГ СЕЛА МОЛ” У ДОМУ КУЛТУРЕ У МОЛУ

Стазом истине кроз лавиринт историје МОЛ: Сала Дома културе у Молу била је попуњена готово до последњег места на прексиноћној промоцији књиге „Хроника бачког села Мол„ аутора мр Ивана Телечког,која је објављена у издању угледне новосадске издавачке куће „Прометеј„.Наступило је Српско певачко друштво „Сава Трла-

Велико интересовање житеља Мола за књигу Ивана Телечког

јић„из Мола,у име домаћина мештане и госте је поздравио председник Савета МЗ Мол Јован Шевић. Власник и директор Зоран Колунџија који је и уредник овог издања представио је издавачку кућу „Прометеј„,указујући да је за 21годину објављено преко 1.800наслова,међу којима је и књига „Хроника бачког села Мол„, а књигу су

представили књижевник Милутин Ж. Павлов, аутор култне емисије РТВ Војводина „5казање„ Бора Отић,новинар „Дневника„Милорад Митровић и аутор Иван Телечки. - На путовању кроз прошлост Мола,Телечки нас као врсни познавалац завичаја и истраживач завичајне историје, води кроз прави лавиринт иисторије. На том путовању кроз време,није било лако ни житељима Мола,ни Србима, ни Мађарима,ни житељима других нација, а боме ни виспреном водичу, да застане и артифакте и приче смести испод 252 наслова,поготово што се суочио са хиљадама Молаца, пуним именима и презименима, од којих многи у селу и данас имају потпмство. У мноштву историјских чињеница,често и деликатних,на путовању кроз лавиринт прошлости,Телечки је код деликатних ситуација, нашао праву меру, настављајући кроз лавиринт управо стазом истине, ма колико она била болна у историјским вртлозима револуције 1848/49.и светских ратова,када су се на овим просторима мењале државе и власти, а промене скупо плаћале људским животима - указао је Митровић. В. Х.

Надстрешницазаамбуланту СУБОТИЦА: На иницијативу пацијената, покренута је акција да амбуланта Дом здравља Суботица у Кумичићевој улици, добије надстрешницу. Предузеће „Чив-Грасиокомерц„д.о.о.донирало је око 80.000динара Дому здравља Суботица,на иницијативу становника тога дела града,дасепоставинастрешница изнад улаза у амбулантуогранка Службе опште медицине.Директорка Дома здравља у СуботициРужица Црњаковић Тонковић каже да је ово добар пример,како пацијенти,односно грађани, могу да се укључе у решавање проблема локалне заједнице.У Суботици постоји 36месних заједница,26Домова здравља и многи грађани би требало да следе пример становника Месне заједнице „Центар 3”,јер они најбоље знају шта им је потребно. А. А.

врха власти да ће до краја године доћи до обрачуна са организованим криминалом. -Имајући у виду да је наш град недавно, на основу социјалне карте коју је урадило Министарство рада и социјалне политике, проглашен за највећу жртву кршења закона у приватизацији, сматрамо да од обрачуна са организованим криминалом у великој мери зависи опоравак привреде Зрењанина, али и читаве Србије. Забринути смо, међутим,када видимо да се под полицијским притиском налази једина фабрика у Зрењанину која је, захваљујући напорима њених радника и малих акционара, спашена од безакоња и пропасти, док се истовремено одбацују кривичне пријаве које су синдикати и мали акционари зрењанинских предузећа годинама подносили за незаконито пословање и вођење у стечај својих предузећа –закључио је Лисица. Ж. Балабан

Само једна тачка дневног реда БЕЧЕЈ: Данашња седница Скупштине општине Бечеј имаће само једну тачку дневног реда.Помоћник председника општине задужен за спорт Горан Страјнић биће известилац поводом доношења Одлуке о прихватању кандидатуре општине Бечеј на конкурсу за избор домаћина 11.Спортске олимпијаде радника Војводине за 2015.годину. Подсећања ради, Бечејци су били озбиљни кандидати и за домаћина јубиларне 10.Радничке олимпијаде ове године, али су у последњем кругу гласања изгубили од Бачкопаланчана. Надају се да ће овога пута бити боље среће. В. Ј.

Спомен-соба Иштвана Конца КАЊИЖА: У Библиотеци „Јожеф Атила„ у Кањижи свечано је отворена спомен-соба Иштвана Конца,истакнутог песника и адвоката,двоструког добитника награде књижевног часописа на мађарском језику „Хид”.На отварању спомен собе у којој је стална поставка личних ствари и фотографија познатог кањишког песника,о Концу је говорила директорка Библиотеке „Јожеф Атила„Ибоја Вираг. У програму су учествовали Предраг Поповић из Сенте који је казивао стихове кањишког уметника на српском, а у музичко-поетском програму учествовали су уметници Балаж Лазар и Маријана Талиан М. Мр. из Будимпешта.


12

vOJvOdinA

ponedeqak6.jun­2 011.

ЂАЦИСЕЗАБАВЉАЈУСКАЧУЋИСМОСТА

Александар одушевио другаре

Скакањеиззабаве

ЗРЕЊАНИН: Зрењанинска омладина и ђаци средњих школа које се налазе у центру града већ годинама,као вид забаве,практикују скакање са Малог моста у језеро покрај Културног центра и Палате правде.Често се на овом мосту могу видети девојке и младићи који,без имало страха,скачу у воду,понекад чак и у мајицама и патикама. Некима од њих, међутим,није довољно високо да буду поред заштитне ограде,већ се пењу на лук моста и тек одатле,попут каскадера,завршавају у језеру. Скокови са моста постали су одавно популарни међу матурантима који, прослављајући завршетак средњошколског образова-

ња, на овај начин исказују своју кураж.Иначе,у непосредној близини моста,преко кога се одвија саобраћај, налази се неколико средњих школа.У једној од њих, Средњој електротехничкој –грађевинској школи„Никола Тесла”, ђаци управо поглед на језеро и скакање у воду наводе као неке од разлога због којих би свршени основци требало да се упишу у ову образовну установу. Јуче је окупљену омладину,са неколико скокова, забављао и ученик првог разреда школе„Никола Тесла” Александар Ердељан.На питање да ли нешто прославља на овај начин, младић је уз осмех одговорио да то чини чисто из забаве. Ж.Б.

Рачунар за ђака генерације

ВРБАС: Матуранти врбаске гимназије, завршли су пре неколико дана своје школовање, а одржано је и матурско вече на којем су додељене награде најуспешнијим ђацима. За ђака генерације међу матурантима проглашен је Душан Куљанчић из Куле, ученик општег смера гимназије, који је за четири године школовања у врбаској гимназији имао у дневнику уписане само петице. Ове године Душан је

освојио прво место на државном такмичењу из историје, док је прошле године исти успех постигао из биологије.Своје школовање он ће наставити на Медицинском факултету, а поред признања које му је доделила школа,изузетне резултате овог момка препознало је и предузеће „Студио Комјутер Шоп„из Врбаса које је наградило Душана лап-топ рачунаром. Н.П.

dnevnik „БЕБИ ФЕСТ“РАЗГАЛИО БЕЧЕЈЦЕ

Дипломепобедницима

БЕЧЕЈ: Имајући у виду да су право учешћа у „Беби фесту“ имала деца узраста од шест месеци до три и по године, онда је сигурно да је то, када су директни актери у питању, манифестација с најмлађим Бечејцима.Али,такви учесници имају асистенте у мамама, татама, бакама, декама... Значи, стотинак такмичара, још толико асистената и, бар, неколико пута више верних навијача било је у петак касно по подне на централном Ко ће пре до циља:деца,маме или тате градском тргу у Бечеју.Права бечејска икебана,коју је красио добили по сокић и мало паковање спој од ране младости до позне меда,а троје најуспешнијих и дистарости. пломе за пласман. Ове године на „Беби фесту“биУпузању на шест метара побело је седам такмичарских дисци- дио је Лазар Вучетић, у дисциплина.Сви такмичари су на циљу плини гурања колица такмичило

се десеторо деце, а прва је била Марина Лончарски. Највише такмичара,укупно 40,привукла је трка с препонама, а победили су близанци Јована и Ђурађ Радоњић.Провлачење кроз обруч оку-

пио је 20 такмичара, а најспретнији код млађег узраста био је Дориан Тот,док је код старијег узраста победио Сима Попов. У одгуривању ногама малог бицикла пријавило се 10 такмичара, а најбржи је био Никола Милованов. У вожњи бицикла код млађег узраста такмичило се седморо деце, а први кроз циљ је прошао Тодор Сенти.У конкуренцији старије деце било их је троје и, опет,је Сима Попов добио диплому за прво место. В.Јанков

ПОВОДОМСВЕТСКОГДАНАЖИВОТНЕСРЕДИНЕ,АКЦИЈА„ОЧИСТИМОСРБИЈУ“

Наоружанирукавицамаи кесама,ратовали сасмећем

Рума је у суботу била један од 164градакојисеукључиоувелику еколошку акцију „Очистимо Србију“.Заучешћеуовојакцијиу Руми се пријавило преко две хиљаде волонтера који су били распоређенина вишеод20локацијау Румииселима.Најживљејебило урумскомПаркићубродићугдеје око 150 малишана, полазника Предшколске установе „Полетарац“, са својим васпитачицама и родитељима чистило. Њима се придружио и начелник Одељења друштвених делатности Светислав Дамјанчук. Очишћен је и парккодГимназије,теигралиште уЛењиновојулици,великиимали парк, дворишта основних и средњихшкола,Павловачкидрум,дворишта предузећа „Водовод“, „Комуналац“, Ветеринарске станице „Рума“ и предузећа „Сремпут“, каоирумскоВашариштеинасеља ТиволиРупаче. Волонтери су очистили депоније у Кленку, Малим Радинцима и Путинцима, док су ученици и наставници у Буђановцима, Никинцима,Грабовцима,Путинцима и Хртковцима. Нажалост, ни ове године ђаци румске Гимназије и њихови професори, нису подржалиовуакцијуитимесубилиједина средња школа са територије румске општине која није дала својдоприносчишћењуСрбије. У општини Нови Бечеј је темељно очишћен град, околна насеља и прилази насељима, обале ТисеодБранедоСтарогграда,са обале и са воде.У акцији су учествовала деца основних школа, радницикомуналнихорганизација самеханизацијом,раднициоргана управе,јавнихпредзећаиустанова, уз помоћ појединаца, љубитеља природе, риболоваца, ловаца, уз много веће учешће одраслих волонтера

- У суботњој акцији великог спремања, у свим насељима општине,учествовалојепреко1.000 волонтера наоружани рукавицама икесамазасмеће. Показалоседа Нови Бечеј није много запрљан, али су се понегде суочили са дивљимдепонијама,којесуланетемељноочишћене,алисуихнесавесниграђанипоновозасулисмећем–рекао јекоординаторакције ЖиваНеатница. У Апатину поред школа, удружењазазаштитуживотнесредине, јавних предузећа укључили су се риболовци Удружења „Буцов“. Они су покупили пластику дуж обалеДунавакод„Напредка“ицелом терену до Царине покосили покосилитравунанасипу. -Редовноучествујемоуакцији„ОчистимоСрбију“атокомгодинегодинеспроводимосвојеакције чишћења приобаља Дунава рекао је председник УСР „Буцов“ Милан Ћопић. Омладински клуб

Председник општине Петер Кнези делио суграђанима папирне и платненекесеузаменузапластичне

ниАпатинскепиваресуучествовали у акцији чишћења Новог Сада. Поводом Дана планете Земље, Сектор производње Апатинске пиваре у сарадњи са Секопаком организоваће данас едукативне радионице и акције чишћењаисређивањаукругуфабрике. У Бечејској општини се у суботу окупило преко хиљаду волонтера. Ефекат њиховог рада је више него видљив.Прилазисвим општинским насељима, дечија игралишта, паркови, школска окружеИнајмлађиРумљанисеравноправно ња, простори око укључилиуакцију спортских и реООДСсакупљаојеотпаднаград- креативних терена, укупно преко скојплажикод„Плаверуже“. 40локација,су„прочешљани“.ВеУ једнодневној акцији запосле- лике количине отпада су прику-

пљене, а радници два бечејска комуналнапредузећа,„Комуналац“и „Потисје“,смећесувозилима однели на градску депонију „Ботра“. Одсек заштите животне средине Општинске управе Бечеј је на Градскојпијациорганизоваоедукативнуакцијупоимену„Променом запромене“уоквирукојеје,измеђуосталих,ипредседникопштине ПетерКнези пластичнекесезамењиваопапирнимиплатненим. У Бачкопаланачкојопштиничистило се на петнаестак локација. Поречимачланаопштинскогвећа задуженог за екологију Десе Борјан,акцијисеодазвалооко500волонтера. Посебно су се истакли становнициГеронтолошкогцентра уБачкојПаланциизапослениове установе, а радили су и средњошколци, чланови Удружења голубараиситнихживотиња.Очишћен је и део приобаља Дунава, Парка природе„Тиквара“,алиилокације о којима брине јавно комунално предузеће. В.Х.

ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСВЕЋЕНЕ ФОЛКЛОРУ

Стариимладиуистомколу СТАРА ПАЗОВА: Професор српског језика и књижевности у пензији Светлана Рудић, велики заљубљеник у фолклорно благо, обележила је велики јубилеј - 40 година систематичног и преданог рада као уметнички руководилац и короеграф свечаним концертом, са својим садашњим, али и бившим ученицима-играчима и свирачима.Позоришна сала у Старој Пазови се у суботу увече орила од песме,игре,али и аплауза, не само за изведене короеграфије,већ пре свега за рад и резултате слављенице.Светлана Рудић је истакла да није сањала да ће оснивати аматерска друштва, да је заправо о фолклору највише научила и заволела га за цео живот, захваљујући истакнутом кореологу Добривоју Путнику ина највећем семинару фолклора некадашње Југославије на Бадији. Свечани концерт поводом 40 година рада Светлане Рудић, отворила је група најверниjих

играча из 1993. године, а поред извођачког, припремног и дечјег ансамбла (освојио лане злато и на покрајинском и на републичком фестивалу деце) ФА „Дукат“ и група играча са којима је почела 1971.године је заиграла Градске игре, примерено годинама, да би се на крају развило коло у којесе ухватило свих 105учесника програма. Захвални за то „што их је инфицирала фолклором“и за све што их је научила,што им је омогућила да играју,али и виде свет, заљубљеници у фолклорно благо су Светлани Рудић,уз безброј букета цвећа и торту са опанком као симболом српског фолклора,уручили и Плакету,која ће наћи место поред Златне значке КПЗ Србије и других признања која је Светлана Рудић као оснивач аматерских друштава,уметнички руководилац, кореограф, селектор на зонским и војвођанским смотрама и фестивалима добила претходних година.

Дружењепензионера

Данотворенихврата

ВРШАЦ: Поводом 51. годишњице постојања „Хемофарма“ у Вршцу,организованје Данотворенихврата.Вршчани субилиу прилици да обиђу производне погоне и да се упознају са производним програмом фабрикелекова.Овом приликом,три погона „Хемофарма“посетило је 650 суграђана. И пензионисани радници су се дружили са руководством Концерна и евоцирали успомене о раду у минулихпет деценија.Потом су свечано уручне награде за верностфирми,као и награде основцима за најбоље литерарне радове,те члановима јуниорске екипе КК „Хемофарм Штада“ за освојено прво место на првенству Србије у својој категорији. Р.Ј.


dRU[TvO

dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

U ^ETVRTAK PRED SPECIJALNIM SUDOM

TRI OSOBE TE[KO POVRE\ENE U NESRE]I NA PUTU BE^EJ–NOVI BE^EJ

^eonisudarautomobila iautobusa Tri osobe su zadobile te{ke telesne povrede opasne po `ivot u saobra}ajnoj nezgodikojaseusubotu,oko14.05~asova,dogodilanamagistralnomputuizme|u Be~eja i Novog Be~eja, saop{tila je ju~e zrewaninska Policijska uprava. Kako je navedeno u saop{tewu za javnost, u ovoj saobra}ajki u~estvovalo je

putni~ko vozilo kikidske registarske oznake, kojim je upravqao Nikola Z. iz Kikindeiautobussapodru~jaRepublikeMa|arske. Do nesre}e je do{lo kada je voza~ autombila,izzasadanepoznatihrazloga, pre{ao na suprotnu stranu kolovoza i udario u autobus. Voza~ auta, kao i oba

putnika,odkojihjejednamaloletnaosoba, zadobili su te{ke telesne povrede opasnepo`ivot.Uzrociovesaobra}ajne nezgode jo{ se utvr|uju. Uvi|aj na licu mestaobavilisuistra`nisudijaOsnovnogsudauZrewaninuuprisustvuzamenika osnovnog javnog tu`ioca i slu`beniciPolicijskeuprave. @. B.

Su|ewe LukiBojovi}u Su|eweodbeglomLukiBojovi}u i jo{ trojici optu`enih za vi{e ubistava i poku{aja ubistva, me|u kojima je i neu-

OD NAJEZDE LOPOVA OKO NOVOSADSKE NAJLON PIJACE SPASAVA SAMO LAK SAN

Divqizapadu MalomBeogradu Nepoznatilopovisupro{le nedeqe opeqe{ili, po drugi put u mesec dana, doma}instvo SofijeVojni} uMalomBeogradu kod novosadske Najlon pijace. Na meti kradqivaca bio je metal, koji bi se lako mogao prodatinaotpadima. - U ovom veoma lepom kraju `iteqi muku mu~e s lopovima koji uglavnom operi{u no}u. Tako su mi u ~etvrtak, oko dva sata ujutro, kradqivci odneli te{ku, reqefnu, dvokrilnu gvozdenu kapiju na zadwem ulazu, {iroku oko {est metara, kao i vrata dvori{ne ograde i nekoliko te{kih gvozdenih vrata, te ~ak i metalno bure! Kradqivcisuistuadresutako|eposetiliimesecdanaranije, kadasumiodnelialativeliku sajlu, lopate, vile i sli~no rekla je ju~e za „Dnevnik” Vojni}eva,koja,kakoka`e,sadano}imade`urai~uvasvoje.-Oni

13

spelipoku{ajlikvidacijeAndrije Dra{kovi}a 2004. godine, trebalo bi da po~ne u ~etvratak, 9. juna, u Specijalnom suduuBeogradu. Bojovi}u}ese suditi u odsustvu, jer je u bek-

stvu i za wim je raspisana me|unarodnapoternica. On se tereti kao organizatorubistvaBrankaJeftovi}a Jorge 2004, kao i za poku{aj ubistvaAndrijeDra{kovi}ai Zorana Nedovi}a [oka iste godine,kadasupoginuliwihovi telohraniteqi Dejan @ivan~ ev i} i Mil ut in Jov i~i}. PoredBojovi}a,optu`nicom su obuhva}eni nekada{wi ~lan ov i „zem uns kog klan a” Vladimir Milisavqevi} zvaniBudala,kaoiSretkoKalini} i Milo{ Simovi} koji su uhap{eni u junu pro{le godine, posle sedam i po godina skrivawaodsrpskihpravosudnihorgana. Bojovi}u se trag gubi pro{log leta posle hap{ewa Kalini}a u Zagrebu i Simovi}a na srpsko-hrvatskoj granici. Zawimjeuseptembruraspisaname|unarodnapoternica,dok jeMilisavqevi}name|unarodnoj poternici od marta 2003. godineposleubistvapremijera Zorana\in|i}a. (Tanjug)

Optu`nicaprotiv ratnihmonstruma

SofijaVojni}ostalaibezte{kekapije

susenamerilinamojuku}ujer znaju da `ivim sama, a plac je velik; to je moja dedovina. [e-

Ukradenosvemetalno,poskidanavrata...

Foto:F.Baki}

tajumipomrakukrozdvori{te, aliidrugekom{ijesepla{eza svoju imovinu pa stoga spavaju laganim snom. Vi{e nije ~udno kadovdeodjeknupucwiuvazduh, jer ima naoru`anih kom{ija kojima je dozlogrdila kra|a. Nekadseno}u~ujepucwavakao ukaubojskomfilmu. Ovupri~upotvr|ujuiostale kom{ije iz kraja koje smo zateklipredsvojimku}amanaKlisi.Udahusunamnabrojalidasu ostali bez motorne testere, plinskeboce,alata... - Lepo je ovde `iveti, mirno jeiimadivnihku}a,aliodlopova ne mo`emo spavati. Neko ve~e sam ~uo da je neko ispra{io u vis {est komada iz pi{toqa-pri~anamjedan`iteq ovogkraja. Iste no}i kad je poharano dvori{te Vojni}eve, samo sat kasnije i pedesetak metara da-

qe, izgoreo je automobil, pa kom{ije iz ove ulice sumwaju dajetomasloistihno}nihposetilaca. - Lopovi su krenuli da mi kradu jugo, koji se tom prilikomupalio,pasugaostavilitu blizu moje ku}e, dok je gorela hauba. Vatru su morali gasiti vatrogasci,aautomobiljepotpunoizgoreoiodwegasuostalesamoalufelne.Kupilasam gapredvameseca,alinemamkasko osigurawe. Do sada su mi ovde ukrali po nekoliko puta akumulatore,auto-radio,bicikle i po jednom de~ja i gra|evinska kolica, kao i mobilni telefon.Biciklnemo`edami sastaviumomvlasni{tvunedequ dana. Odmah  ga ukradu! Ne mogu `iveti od kradqivaca, a samohrana sam majka - jada se na{a sagovornica - Hidajet Bajrami. M. Vuja~i}

MINISTARKA PRAVDE NAJAVQUJE DA ]E NAJBITNIJI SEGMENTI REFORME PRAVOSU\A BITI GOTOVI TOKOM LETA

HarmonizacijasudovasaEU kaoimperativ Ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi} najavilajeju~eda}etokomletabitiokon~anisvisegmentireformepravosu|akojimorajudasepreduzmuzaraddobijawapozitivnog mi{qewazakandidaturuSrbijeza~lanstvou Evropskojuniji.Urokuod10dana,odnosnoove sedmice,po~e}epostupakpreispitivawaodlukaoizborusudijaitu`ilacakojitrebadabude gotov do septembra kao jedan od segmenata bitnihzapozitivnomi{qeweEvropskekomisije,izjavilajeMalovi}evaTanjugu. Prema wenim re~ima, tokom leta }e biti usvojena dva najva`nija procesna zakona koja }e trajawe su|ewa svesti na razuman rok u skladu sa evropskim standardima - krivi~ni postupaknagodinudana,aparni~ninadvegodine. Malovi}eva je ukazala da je Ministarstvopravdeimalouvekvelikenadle`nostina putuSrbijekaevropskimintegracijama,podsetiv{idajesamoupostupkuvizneliberalizacijeizradilopredlogezaoko30zakonakoji suprimewivi.Onajenapomenuladarezultat primeneZakonaooduzimajuimovineproistekleizkrivi~nogdelasadaiznosioko300milionaevrazapleweneimovine. „Naravno,nismosveovestvaripreduzimaliiskqu~ivozbogevropskihintegracija,ve} radi poboq{awa kvaliteta `ivota gra|ana Srbijeiverujemdasmouvelikojmerinaputudaostvarimotajsvojciq”,istaklajeministarkapravde.Onajenaveladajepreispiti-

vaweodlukaoizborusudijaizdecembra2009. godinekojejedoneoprethodnisazivVisokog savetasudstva„jedanodsegmenatakojimoraju dasepreduzmuzaraddobijawapozitivnogmi{qewa za na{u kandidaturu i naravno ono {tonamjeciq-dobijawedatumaotpo~iwawapregovora”. „O~ekujemdaoperativnideopostupkapreispitivawazapo~neurokuod10danausmislu da }e od tog momenta, neizabrane sudije biti pozvanenarazgovorpredkomisijomVSS”,rekla je Malovi}eva, napomiwu}i da je taj procespo~eokadajeUstavnisuddostaviopredmeteVSS. Predmetisu,kakojerekla,podeqeni sudijama koji }e biti wihovi izvestioci. „Uradukomisijau~estova}eiskqu~ivoizborni~lanoviVSSizredovasudija,aistoseodnosiinaDr`avnove}etu`ilaca”,objasnila jeMalovi}eva. Daqikoraciureformipravosu|a,pored op{teg izbora, podrazumevaju i reformu procedura, navela je ministarka i najavila da}etokomletabitiusvojeninovizakonik o krivi~nom postupku i zakon o parni~nom postupku. „U narednih mesec dana Ministarstvo pravde}epredlo`itipotpunomoderanzakonik o krivi~nom postupku, koji podrazumeva efikasniju istragu i efikasniji sudski postupak.Zakonoparni~nompostupkutrenutno senalazinami{qewuuSavetuEvrope”,na-

velajeMalovi}evaiizrazilao~ekivaweda }eutokuletaitajzakonbitiusvojenuparlamentu.Onajepodsetiladajenedavnousvojen Zakon o izvr{ewu koji }e omogu}iti da procedura izvr{ewa traje mnogo kra}e, jer smo,kakojenavela,doskoroimali„anomalijuusistemu,pajenekadaproceduraizvr{ewa trajaladu`enegosampostupaksu|ewa”.Ukazuju}idapodreformompravosu|apodrazumevaiorganizacijurada,Malovi}evajepodsetila da, uz pomo} sudskog programa za automatskovo|ewepredmetakojisuuvedeniusrpskesudove,gra|anisadamogunaItnernetuda vide„kretawe”svogpredmeta. „Mislimdajetoveomazna~ajankorak,jerse tumo`evidetisveono{tojejavno,asmawuje seipercepcijaprisustvakorupcije.Zana{e dru{tvo jako je bitno da stvorimo sve preduslovenebilipercepcijukorupcijesvelina najmawumogu}umeru”,istaklajeMalovi}eva. Onajenaglasiladasepodreformompravosu|apodrazumevai„promenasvesti”.Iako su,kakojenavela,stvariuvezisareformom pravosu|a ura|ene, ministarka pravde je naglasiladasenaovomene}estati.„Ostajeda una{sistemuvedemojavnebele`nike.Zakon jesteusvojennedavno,alitrebadonetipodzakonske akte i izvr{iti izbor javnih bele`nika.Istoseodnosiinaprivatneizvr{iteqeidrugepravosudneprofesije”,navelaje Malovi}eva. (Tanjug)

Tu`ila{tvozaratnezlo~ine RepublikeSrbijepodiglojeoptu`nicu protiv tri dr`avqanina Republike Srbije, koja ih teretidasu,kaopripadnicidobrovoqa~ke jedinice u sastavu Vojske Srpske Republike BiH, 14. juna 1992. godine, u Bijeqini, po~inili krivi~no delo ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva,saop{stilajeju~eslu`baTu`ila{tvazaodnosesjavno{}u. Optu`nica je podignuta protiv Dragana Jovi}a, Zorana \ur|evi}a i Alena Risti}a a, kako je navedeno, okrivqeni su u{li u ku}u bo{wa~ke porodice,oduzeliimnovac istvari i potom vi{estruko, naizmeni~no silovali dve `ene, od kojih sejednapardanaranijeporodila. Optu`eni Dragan Jovi} zatimjeubiocivilapucaju}imuu

usta,adve`enesuizku}e,gole ibose,povelikrozgrad.Onisu potomopqa~kaliku}u`eneinvalida, a wenim vozilom „jugo 55” se udaqili sa lica mesta. Poizlaskuizgrada,naputuka Br~kom, u mestu Qeqen~a, zaustavilisuvoziloiispredwega naizmeni~no„silovalio{te}ene i nad wima vr{ili protivprirodni blud”, a onda ih, gole i bose, ostavili na putu i udaqilisesalicamesta,navedeno jeusaop{tewu. Kako je saop{teno, tu`ilac predla`e da sud okrivqenima produ`ipritvor. Predmet „Bijeqina” je BiH ustupila Srbiji na osnovu Zakonaome|unarodnojpravnojpomo}i u krivi~nim stvarima. Pretkrivi~ni postupak je prethodnovo|enpredOsnovnim sudomuBijeqini. (Tanjug)

Poginuladvamladi}a Dvojicamladi}asupoginula,atrojicapovre|enaranoujutrousubotu,usaobra}ajnojnesre}ikodVelikeKrsneublizini Mladenovca. Nesre}a se dogodila oko tri sata ujutro, kada je automobil „pasat” u kome su bili mladi}i sleteo s kolovoza i udario u metalni stub pored puta. Dve osobe su podlegle povredama na licu mesta, a tri su zadobile te{ke telesnepovrede. (Tanjug)

NASTAVQA SE SU\EWE VOJISLAVU [E[EQU

Kojeobelodanio identitetsvedoka Predsednik Srpske radikalne strankeVojislav[e{eq senada da}eHa{kitribunaldozvoliti da deset svedoka danas pred tim sudomsamipotvrdedasuobelodanili svoje identitete pre nego {tojetou~inioliderradikala, izjavio je ju~e [e{eqev pravni savetnikBorisAleksi}.Onjena konferenciji za novinare naja-

viodabiunarednatridanatrebalodasenastavisu|ewe[e{equ,kojiseteretizanepo{tovawesudaikojije4.februara2010. godineoptu`enzbogtoga{tojeu kwizi obelodanio identitet 11 za{ti}enihsvedoka. Aleksi}jenaveodajetu`ilac Bruk Makfanlin 2. juna zatra`io od Tribunala da se ne prihvateponu|enidokaznipredmeti [e{eqa,kojijezatra`iosvedo~ewe 10 svedoka. On je rekao da

Ha{ki tribunal i daqe }uti o [e{eqevim zahtevima da se istra`ipitawepritiskanasvedoke i pitawe ubijenih i umrlih SrbauHa{komtribunalu.Aleksi}jenaveodaje[e{eqevozdravqepod„znakompitawa”idaliderradikalaidaqebolujeodsr~aniharitmija. Na pitawe novinara o mogu}nostida[e{eqbraniMladi}a, Aleksi}jeodgovorioda[e{eq poma`esve„~asneSrbe,me|ukojimajeMladi}jedanodnaj~asnijih”,alidaformalnonemo`eda ga brani, jer je optu`en od Ha{kogtribunala. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnog prava i obi~aja u Hrvatskoj,VojvodiniiBiHod1991.do 1993.godine.Liderradikalaprviputjeoptu`enzanepo{tovawesuda21.januara2009.godine i za objavqivawe podataka o za{ti}enim svedocima, za {ta je pravosna`no osu|en na 15 mesecizatvora.Onje24.majaovegodinetre}iputoptu`enzanepo{tovawe suda zbog odbijawa da sasvojevebstarniceukloniinformacije i identitete za{ti}enih svedoka. Lider radikala se dobrovoqno predao Ha{kom tribunaluufebruaru2003.godine, a su|ewe mu je po~elo u novembru2007. (Tanjug)


14

dRU[TvO

ponedeqak6.jun2011.

KAWI@A PREDWA^I U PREKOGRANI^NOJ SARADWI

PLAVE KOVERTE I POKLONI

Koimapla}a, konema pi{e`albe Prose~an gra|anin Srbije poredsiroma{tvainezaposlenosti moradabrineiotomekako}ekogapodmitidabiostvarionajelementarnije potrebe. Istra`ivawe sprovedeno pro{log leta pokazalojedajeokoosamodstogra|ana Srbije, ili wih 600.000,  za proteklih godinu dana imalo iskustva sa korupcijom, a prose~na vrednost mita koji su morali da dajuiznosi15hiqadadinara.Ka-

daseznadaupravotolikoiznosi minimalna zarada srpskog radnikazakojumoraceomesecdaradi ponajmaweosamsatidnevno... Rezultati koje je saop{tio Republi~kizavodzastatistikuka`udasugra|aninaj~e{}edavali mitolekarima–u54,8odstoslu~ajeva, zatim policiji – 38,5 odsto, medicinskim sestrama – 25,7 odstoislu`benicimakatastrai oni nisu nikog iznenadili. Brojke su potvrdile stvarnost, odnosno ono {to svi znaju i {to nije

smatrajudajepoklonznakzahvalnosti – 28,1 odsto. Ipak, svi oni opravdaweza}utaweidavawenalazeutomedaimjetopre~ica,a ~estoijedinina~indado|udoneke usluge jer se ve} ukorenilo m{qewedasedruga~ijenemo`ei dajesasvimnormalno,pamakarse i uzajmilo, tutnuti ne{to onima od kojih se usluga o~ekuje. Pri tom se zaboravqa da ti koji pru`ajuusluge,bezobziradalijere~

o lekaru, medicinskoj sestri, policajcu ili dr`avnom slu`beniku u katastru su pla}eni da rade taj posao. Da zlo bude ve}e plate dobijaju iz buxeta, dakle od para istihtihporeskihobveznikakoji ihpridepodmi}uju. No,istinajetakvakakvajeste, pamo`daigora,itusedoksene po~nuka`wavatiionikojiprimaju,aliionikojidajumitone}e ni{ta promeniti. Dotle }e oni jadnicikoji~akikadabihtelida dajumito,svekakobinekuuslugu

Mito se odoma}ilo Istra`ivawejepokazalodaionikojinisusklonidavawumitaneradoprijavqujutakveslu~ajeve.Jednostavno,uverilisusebedajeto uobi~ajenapraksaidanevredidaprijavqujune{to{tose“odoma}ilo”i{tosesamoposebipodrazumeva.Deoanketiranih,pak,uop{te nijenikrionitijesmatraoda~inine{tonezakonitotime{toje nekomne{todaojersuistaklidasuimalikoristioddavawamita. Ono{tomo`edoneklebitiutehajestedauregionusamouMakedoniji–6,2odsto,imamawegra|anakojidajumitodr`avnimslu`benicima.Naime,uBiHprocenatgra|anakojidajumitoje20,7odsto,u Hrvatskoj11,2odsto,CrnojGori9,7odsto,auAlbaniji19,3odsto. nikakvatajna.Gra|anidajunovac, poklon i ~ine ptotivuslugu dr`avnim slu`benicima da bi ubrzaliproceduru,dajelak{ezavr{e ili da dobiju boqi tretman. Kao vrsta mita naj~e{}e se daje novac, u 52,2 odsto i hrana u 33,6 odsto slu~ajeva. Ni to nije nikakvanovostiline{to{tonijepoznato. Plava koverta, pi}e, bombowera, kafa, pa i jagwe i prase postalisuredovan“folklor”odlaskakodlekarailiuzdravstvenu ustanovu. Oni smrtnici koji odlu~edasvetopresko~eidase dr`e zakonom proklamovanih prava ~ekaju na preglede nekolikomeseci,dokonikojiimaju{ta da daju mogu odmah da obave sve preglede,paakotrebaiodmahbudusme{teninale~ewe. Dakako,odmahsemo`epostaviti pitawe, i to s pravom, za{to toliki broj gra|ana pristaje da daje mito i nisu li onda i sami krivi{tojekorupcijaidaqenajve}aboqkaovogdru{tva?Krivi jesu,alisuiprinu|enidadajumito.Jersvionikojisuimaliiskustva sa korupcijom te slu~ajeve nisu prijavili iz zato {to smatrajudajetobeskorisnoidaniko nebimario–wih35,8odstoili

predobili,nemajuod~ega,imati jedinu {ansu da se `ale raznim institucijamaidasenadajuda}e nekostatiuwihovuza{titu.Gra|anisve~e}eobra}ajuPokrajinskomombudsmanudasuimpovre|enapravaizoblastizdravstvene za{tite i zdravstvenog osigurawa, pa je on odlu~io da narednih meseci proveri rad za{titnika pacijentovihprava.@albegra|ana se odnose  na nezadovoqstvo pru`enom zdravstvenom uslugom odnosnopostupkomlekaraidrugihzdravstvenihradnika,organizaciju zdravstvene slu`be, nemogu}nostzakazivawapregleda,vreme~ekawanapru`awezdravstvene usluge, refundaciju nov~anih sredstavaidiskriminacijupacijenata. Dakle, na sve ono {to se plavim kovertom ili skupim poklonommo`edobiti,poduslovom daimatepara. Pokrajinski ombudsman }e u zdravstvenim ustanovama na teritorijiVojvodinesprovestiistra`ivaweoraduza{titnikapacijentovihpravakakobiutvrdio gde {kripi u primeni Zakona o zdravstvenoj za{titi i koliko su `albe koje gra|ani upu}uju ta~ne. Q. Male{evi}

Me|unarodnavojna konferencija NaStrategijskojvojnojkonferenciji za partnere koja }e seodr`atiuuBeograduod13. do 15. juna u~estvova}e predstavnicivi{eod50dr`ava,a na skupu }e biti dominantna stru~naanepoliti~kadimenzija, saop{tilo je Ministarstvo odbrane Srbije. Konferenciju, sa ciqem razmene iskustava i mi{qewa o najva`nijim strate{kim pitawima od zajedni~kog interesa, orga-

nizuje Savezni~ka komanda za transformaciju iz Norfolka uSAD. Tema konferencije je „Nakon Lisabona: sprovo|ewe transformacije”,  a u okviru radnih grupa eksperti }e razmeniti mi{qewa i „Inovativnimpristupimaefikasnom razvojukapaciteta”,„Osiguranompristupuglobalnimzajedni~kim resursima” i „Obuci, partnerstvuipomo}i”.

dnevnik

Rukaurucido evropskihlicenci Op{tina Kawi`a u prekograni~nojsaradwiMa|arska-Srbija uokviruIPAprogramame|unajzastupqenijim je od vojvo|anskih op{tinajersprovodi{estprojekata, a jedan projekat ostvaruje u prekograni~nojsaradwiRumunija - Srbija. Direktor Informacionog centra za razvoj potiskog regionaRobertFejstamer isti~eda suupitawuprogramiuvrednosti okomilionevra,adajesvakiprogramjakova`anzalokalnusamoupravu jer doprinose razvoju qudskihresursa,asvakiprojekatsadr`iiulagawauopremawe,paje u okviru projekata kupqena informati~kaopremazaop{tinsku administraciju, osposobi}e se pontoni na obali Tise, nabaviti moderna bina koja nedostaje za odr`avawemanifestacija... -Zasprovo|eweprojekataiinfastrukturnaulagawadonacijesu obezbe|eneizfondovaEU,aveomajebitnodalokalnasamouprava op{tine Kawi`a obezbe|uje predfinansiraweovihprojekata, {tobibezpodr{kelokalnesamouprave institucijama koje u~estvujuuprojektimabiovelikiteret. Na drugoj strani, Informacioni centar za razvoj potiskog regionaukqu~ujesestru~nompodr{kom da se ispune uslovi za u~e{}e na konkursima EU. Jedan odzna~ajnihprojekatakojiseostvarujeuokviruIPAprogramaje projekat „Ruka u ruci”, za koji je glavni nosilac Regionalni centarzaobukuizKe~kemeta,apartnerisuObrazovno-kulturnaustanova „Knesa” iz Kawi`e, Nevladina organizacija „Probitas” iz Subotice, Specijalna osnovna {kola, Pedago{ki i metodolo{kicentarizBaje-ka`eFejstamer,dodaju}idaCentarkojimrukovodi i lokalna samouprava op{tine iniciraju osmi{qavawe projekatakojimoguitekakobiti korisnizaovusredinu. Saradwanaprojektu„Rukauruci”seodvijanadverelacije,jedna na relaciji izme|u Subotice i

Baje,adrugaKe~kemet–Kawi`a. U Subotici i Baji se realizuje projekat „Zlatni klas“ ~iji je ciq ekolo{ko gazdovawe, kao i kursevi za osposobqavawe odraslihzaevropskelicenceposlovnih kompetencija (EBCL) i evropskelicenceradanara~unaru(ECDL).PoredtogauKawi`i iKe~kemetuserealizujukursevi zahotelskeasistente,dopuwensa ECDLiEBCLkursevima. ReferentzaobrazovaweuOKU „Knesa” u Kawi`i Hedvig Buza{ nagla{ava da su se prvenstveno opredelilizaprogrameobrazova-

zaobrazovniprogramsudvojezi~ninasrpskomima|arskomjeziku, prilago|enilokalnimspecifi~nostima i mogu}nostima. Kroz programenastojimodazajedni~ki izradimoprogramezaobrazovawe i{tovi{epove}amobrojdvojezi~nihprograma-ka`eBuza{. U osposobqavawu su ukqu~ena 27kompetentnapredava~akojiradeuokviruobrazovawaodraslih, akursevisuakreditovaniodstrane Zavoda za unapre|ivawe obrazovawaivaspitawa.UKawi`ise od januara za 15 polaznika besplatnosprovodiEBCLkurs,adi-

Obrazovawe odraslih Zahvaquju}iu~e{}uuprojektu„Rucauruci”uOKU„Knesa”su uspelidapove}ajukapaciteteisredstvaustanovejerjera~unarskikabinetopremqensapetnovihradnihstanica,aporedtogaza prakti~nu nastavu su nabavqeni razni aparati za ~i{}ewe i za ugostiteqstvo.Realizacijaprojektazapo~etajepregodinudanai trajedokrajaseptembraovegodine.Poredkawi{keop{tinekoja je doprinela finansijskom podr{kom, Specijalna bolnica za rehabilitaicju„BawaKawi`a”iPoqoprivredno-tehni~kisredwo{kolski centar „Besede{ Jo`ef” su obezbedili uslove za prakti~nuobuku,aporedbesplatneobukepolaznicimajeomogu}en i besplatan petodnevni boravak u Ke~kemetu gde su imali prakti~nunastavu.MimoovogprojektauOKU„Knesa”sudobili akreditacijuZavodazaunapre|ivaweobrazovawaivaspitawaza realizacijuprogramaobrazovawaodraslih. wa odraslih. Zna~ajan deo je sagledavawe kompatibilnosti zakonskih propisa Srbije i EU na poqu obrazovawa odraslih. Ona dodaje da je na zasedawu pravnog timaprikazanaregionalnospecifi~na studija koju je izradilo NVO „Otvorena perspektiva”, a program obuhvata detaqnu analizu stvarnih potreba i zakona o obrazovawuodraslih. -Ovasaradwajevi{enegojednostavno obrazovawe jer ono doprinosi uvo|ewu sistema obrazovawaodraslih,kojejeveomauspe{no u Ma|arskoj i otvara se mogu}nost da osnovu tih iskustava formiramo predloge zakona o obrazovawuodraslih.Materijali

plomekoje}edobitipolaznicisu i me|unarodno priznate u EU. Sli~ni kursevi se paralelno sprovode na ~etiri lokacije, pri ~emusuostvarenerazmenepredava~a i polaznika, da bi se postigli {to boqi efekti. Drugim kursom je obuhva}eno 17 polaznika koji izu~avaju mogu}nost pokretawasamostalnogposla. - Kurs polaznicima nudi prakti~naznawaizoblastiekonomije kakozapo~etnike,takoizapolaznikesaprethodnimznawem.Kurs se preporu~uje preduzetnicima, budu}im preduzetnicima i nezaposlenim licima. Obuhva}ene su temeobilansustawaiuspeha,poslovnimciqevimaipokazateqi-

ma,kalkulacijamatro{kovaiposlovnompravu,takodapolaznici koji pro|u osposobqavawe za evropskulicencuposlovnihkompetencijasti~udragocenaznawau ciqu efikasnijeg vo|ewa svojih firmi, pro{irewa delatnosti iliakoimajumogu}nostdapokrenunovibiznis-ukazujepredava~ JuditKasa{. Vlasnik poslasti~arske radwe „Foci cuki” Antun \erke iz Martono{a ka`e da mu osposobqavawe na ovom kursu puno zna~i. - Pored postoje}e delatnosti kojomsebavimuposlasti~arstvu, nameravam da se ukqu~im i pro{irim delatnost u oblasti turizma.ImamonamerudauMartono{uidrugimmestimakawi{keop{tine otvorimo „slatke ku}e” i obogatimo turisti~ku ponudu, pa sampunonau~iokakobimogaoda seupustimunoveposlovneizazove-planira\erke. Selekcija kandidata obavqena jetestirawemodstranestru~wakaizma|arskoggradaBajekojije zasnovan na modelu nema~ke licencezaselekcijutestom„Hamet 2”. Nakon testirawa je pokrenut kurszapansionskog,seoskoghotelijerskogasistenta,ukomepolaznici prolaze osposobqavawe iz oblasti ekonomije, do~eka gostiju,obavqawednevnihaktivnosti, obavqawe higijenskih aktivnosti,dr`awe`ivotiwa,ba{tovanstvoispremawa. - Ovaj kurs je bio preporu~en svimakojiradeuturizmu,seoskom turizmuili`eledasebavenekom od tih ili sli~nih delatnosti. Polaznicinakrajukursapola`u ispit i dobijaju diplome koje su priznate u Ma|arskoj i u Evropskojuniji.Ovajkursjeupotpuwen kursom informati~ke obuke ECDL,jerjeevropskalicencarada na ra~unaru neophodna prilikomuapo{qavawaiobavqawabilokakvihposlova-dodajeHedvig Buza{. M. Mitrovi}

ZREWANIN BRINE O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA

Dai`eneodlu~uju Odbornici Skup{tine grada Zrewaninave}inomsuglasovana posledwem zasedawu prihvatili predlogodlukeoravnopravnosti polova.Ovojekorakdaqeusprovo|ewuudelozakonapokome}e zastupqenost `ena na javnim funkcijama, u slu`bama ali i u preduze}ima, biti zagarantovanih30odsto.Narodnaposlanica BrankaQiqak izZrewaninavelidaje,kakobisvetomogloda se realizuje, planirano da se osnujeSavetzarodnuravnopravnost. -Ovajzakonspadaugrupuantidiskriminatorskih i `elimo da za`ivikodnas,jernamiistra`ivawa pokazuju da ima polne diskriminacijenaradnommestu,odnosno da nema jednakosti u odlu~ivawu, u ekonomskom polo`aju, zdravqu`ena,borbiprotivnasiqaiwihovomprisustvuumedijima.Nisuzanemarqivinipodacio marginalnim `enskim grupama, me|ukojespadajusamohranemajke, `enenaseluistare`ene.Nismo utomeizuzetak,jertakavproblem

postoji u svim zemqama. Ali, na{e je da to re{avamo - isti~e BrankaQiqakipoja{wavada}e budu}i Savet za ravnopravnost polova imati  sedam ~lanova, izme|uostalogiizredovanevladinihorganizacija.

Vr{ilacdu`nostiza{titnika gra|ana u Zrewaninu Dragana Radlova~ki Grozdanov jo{jelaneukazalanato dajeu Gradskojupravi,kaoiu javnim preduze}ima i ustanovama koje se finansiraju iz buxetagrada,relativnoispo{tovanajednakost`enaimu{karaca,alidanisuupotpunostisprovedeneobavezepreuzete ratifikacijom me|unarodnihugovora.Predo~ilaje rezultate istra`ivawa o zastupqenosti`enaimu{karacauredovimaGradskeuprave i javnih preduze}a po kojima `ene u~estvuju sa 53,54, a mu{karcisa39,73odsto{to,po tada{woj oceni za{titnice gra|ana, ~ini sasvim zadovoqavaju}i rezultat. Ina~e, prema posledwim podacima Republi~kog zavoda za statistiku, u Zrewaninu od ukupno 132.051 stanovnika,ve}inu~ineupravo`ene –68.263ili51,69odsto. -Ravnopravnostpolovasemora obezbediti i prilikom kandido-

vawa za odbornike Skup{tine grada,zaizborenasvefunkcijei tokom imenovawa u organe javne vlasti,kaoizavremesprovo|ewa izbornogpostupka.Potrebnojeda se u punoj meri po{tuje Zakon o ravnopravnosti polova koji je stupionasnagu24.decembra2009.

Premaposledwim podacimaRepubli~kog zavodazastatistiku, uZrewaninu,odukupno 132.051stanovnika, ve}inu~ineupravo `ene–68.263 ili51,69odsto Onpodrazumevaravnopravnou~e{}e `ena i mu{karaca u svim oblastimajavnogiprivatnogsektora,auskladusaop{teprihva}enimpravilimame|unarodnogprava–navelajepro{legodineDraganaRadlova~kiGrozdanov. @. Balaban

VESTI Protestniskupekologa Predstavnici Ekolo{ke organizacije Srbije odr`ali su ju~e skupuBeograduispredSkup{tineSrbijenakojemsuizrazilinezadovoqstvo zbog genetski modifikovane hrane i zapra{ivawa otrovimaizvazduha.Pore~imadirektoraEkolo{kogpokretaNovogSadaipredsednikaSkup{tinesavezaekolo{kihorganizacija SrbijeNikoleAleksi}a, rekaoskupjeorganizovanzbog„genocida kojisesprovodinadnama,jersvakodnevnonasavionizasipajuotrovimasaneba,prosipajunaqudeipriroduotroveutonama”. -Na{avladapoku{avadanamlegalizujegenetskimodifikovane organizme,anaukausvetuupozoravadasulaboratorijskimi{eviu tre}ojgeneracijipostalisterilni-rekaojeAleksi}. Onjekritikovaoakciju„VelikospremaweSrbije”inaveoda„jedanministarsvojegra|anepretvarauhigijeni~are,anijeimrekao gdedaodlo`eto|ubrekojesusakupili”.

Politi~kianga`man samostalnihsindikata? PredsednikSavezasamostalnihsindikataSrbijeQubisavOrbovi} najaviojemogu}nostdasetaorganizacijaubudu}epoliti~kianga`uje, kakobiefikasnijeostavrivalaciqevezakojese,ina~e,zala`e. -Idejaopoliti~komanga`ovawunijepoteklaodrukovodstvasindikata,ve}od~lanstva,kojejeshvatilodajetona~indaseefikasnijedo|edorezultata.O~evidnojedaprotestinedajunikakveefekte-naveo jeOrbovi}.Premawegovimre~ima,uovomtrenutkunijednaodpoliti~kihopcijane{titiinteresezaposlenih.-Otudatointeresovaweu sindikalnim redovima. Jo{ ni{ta nije definitivno. Re~ je o razmi{qawu,atojejedanodmodela. Onsmatradabitomogaobitiizlaz,sobziromda„radnicimaprete restriktivnemereismaweweprava,bilodajere~oZakonuopenzijskomosigurawu,Zakonuoraduilizdravstvenomosigurawu”.


reporta@e

c m y

dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

15

veSeliSporTSkidanizaBavaUBa^koMMeSTUBogara[U,kodSenTe

U ~istome selu klinci prasi}e jure evernoba~ko selo Bogara{ sa oko 700 `iteqa, skrajnutokrajregionalnog puta Senta - Ba~ka Topola, prili~nojeuredno,takodame{tani minule subote nisu imaliodvi{eposlauakciji„O~istimoSrbiju”,pasesenaprvom sportskom i humanitarnog danu koji je priredila ovda{wa Civilna organizacija „ Pajda{ Cimbora”, mnogo zabavqali i veselili mladi i stari, kao i gosti iz okolnih potiskih mesta. Najva}e atrakcija bilo je hvatawepraseta,akogauhvatiwegovoje!

S

Svi cupkaju na ritam ~arda{a muzi~ara pod {atrom, a nestrpqewerasteme|uvi{eod30decespremnedautomkruguizazovauhvateuko{tac. [areno prasence doneto na {pediteru, najzad je pu{teno u arenuizkojemunijebiloizlaska.Dvaputagajeupoku{ajuda utekne deci hvatao Tibor [pekla,hvatalesupraseiovda{we mame, ali nepisano pravilo je dasuuigrisamodeca,paje`ivahno prasence od desetak kila ponovopu{tano. - Kako da ga ne uhvatim, kada ihuoboruimamstotinu-ka`e

Praseuhva}eno,pujpikeneva`i

Susti}ipraseiponetigaku}i,kadazakiloprasetine`ive vagepaorinemogudadobijuni 150 dinara i nije veliki dobitak,jeruovda{wimoborimaponuda je prili~na, ali prase vi{euoboruboqejenegogolubna grani.  Na livadi, kraj mesne prodavnice, po velikoj sparini odrasli se pore|ali u krug, da prasenemo`etektakodautekne u obli`wi kukuruz i `ito.

U mesnom udru`ewu penzio- neraigraose{ah,anavelikom fudbalskomigrali{tu,gdezar|alestativeopstaju,madaseovda{wi klub „Mladost” pre vi{e od dve decenije ugasio, turnirumalomfudbaluigraosena dva mala terena rekreativno, alisusegolovibele`ili.Okupilosedevetekipa,ukojimaje biloiveterana,omladineipionira.PoreddveekipeizBogara{aigralisugostiizGorweg Brega,Sente,Oroma,Tre{wevca, Torwo{a i ^oke. Nekada{wi sekretar uga{enog FK „Mladost” Andra{ Na|, prise-

Foto:M.Mitrovi}

Ildiko Molnar Gabor, koja je kaood{ale{~epalaprasedane utekneuatar. Iz petog ili {estog starta, prasejeuspeodauhvatiosmogodi{wi Kevin Kavai iz Bogara{a, koji je ~vrtso prigrlio plenugomilivr{waka.Naravno, kraj malene centralne bine prasejezagroktaloumikrofon, a Kevin odmah javio ku}i da mu trudnijebiouzaludan.

}asedajeuvremeprocvatafudbalauPotisju. - Fudbal nam je isupuwavao nedequ,dankojijeoduvekbio zapredahirazonodu.Svismo voleli da idemo i na gostovawa,asada~estoodsvakodnevnihbrigaiposlaneznamoda li je radni dan ili vikend, a mladihuselunemadovoqnoda bi imali fudbalski tim - ka`eNa|.

Pridru`uju se Jo`ef Laslo, Peter Berke{ i drugi, prise}aju}i se uspe{ne ere fudbala u Bogara{u.Auparkukraj zgrade MZ „Ba~ka” i po{te,nakojujeaspiracije nedavno iskazivao kontroverzni biznismen Mile Jerkovi}, kada mu jeuskra}enzakupdr`avne zemqe, dimilo se i specijaliteti kr~kali u velikim i malim bogra~ima.OrganizatorkuliTrkanizbogmesanizbogmasti,ve}radipresti`a narskog dela programa Imre Es Sabo iz obli`weg PenzionerKalmanBor{o{iz godinakuvamnaistina~iniuvek Gorweg Brega, koji je bio i ^oke, koji je ove sezone pobed- pobe|ujem, a primewujem recept predsednik ocewiva~kog `irini~ke pehare osvajao za kuvawe kojisampreuzeoodpokojnogoca ja.Meso,ribuidrugenamirniov~ijeg paprika{a u Feketi}u, Pala i legende ov~arstva Banka ce za kuvawe u velikim bograGorwem Bregu i Ba~koj Topoli, Mi{ke ba~ija, koji je bio ~oba~imakulinarisudoniralikao nadgledaojepunbogra~iuBoga- nininajboqipoznavalac~okansvoj doprinos humanitarnoj mara{uuhumanitarnesvrhe. skecigaje-pri~aBor{o{. nifestaciji. Sekretarka MZ - Znamo kakva je materijalna Svi kulinari su dobili za„Ba~ka”Agne{Repeckiirukosituacija, pa na ovaj na~in moj hvalnicedoma}ina,aukonkurenvodstvo„Pajda{-Cimbora”biprijateqGezaPiriizJazovaija ciji velikih bogra~a pobedu je lisuzadovoqnisuodzivomu~edajemo doprinos da se pomogne odneoribarDene{SerdaizNosnika i dobrim {timungom od manifestacijai{kolauBogara- vogKne`evca,kojijepripremio jutrapadove~erweghumanitar{u.Ubogra~ujecelaovcaodgla- dva bogra~a ribqe ~orbe za 150 nog bala, kao i time da je tako vedorepa,tadajepaprika{naju- osoba. U konkurenciji velikih obezbe|ennovaczaboqeuslove kusniji, posebno kada se lagano bogra~a drugo mesto pripalo je zarad{kole. kr~kanajmawepetsati.Dvadeset @ofijiBogdanizSente,atre}e MartiEsSaboizGorwegBrega. Me|u kulinarima ~ije je posu|e bilo maweg gabarita, pobedu je odneoVladanSubotinizSanada, drugomestopripalojeSlavoqubuNovakuizGorwegBrega,atre}eNandoruNa|PaluizAde. - Pod sa~em sam spremao dimqenebutkiceisviwskomeso,uz prilog od povr}a i mozga. Od brojnih nagrada osvojenih na raznim takmi~ewima, za ovaj receptdosadasamdobionajvrendiju nagradu od ~asopisa „Kuhiwica”, {poret sa ravnom plotnom vredanoko350evra.Kadagodima prilike isprobavam recepte na smotramakulinara,pa}enaredne bitiuMalimPijacamaiNovom Kne`evcu,anadoma}emterenuu Sanadusespremamoda14.avgusta do~ekamokulinarekoji}eribqu ~orbusprematiustotinukotli}a-ka`eSubotin. MiloradMitrovi} KevinKavaisdolijalimprasetomiorganizatorima

Se]awapenzioniSanogyokejaizkara\or\eva,kodBa^kepalanke

Kad se kow unervozi, u okean odleti rawo Toma{ danas je penzioner koji mirno `iviuKara|or|evukod Ba~ke Palanke, ali je jedan od retkih~akiuovommestuukome je poznata vojna ergela „Kara|or|evo“,kojijeradnivekproveokaoxokejiko~ija{dru`e}i seibrinu}iokowima.Danasse samose}alepihdanaprovedenih utreninzma,aliinatrkama,putovawima po doma}im i svetskim hipodromima, letovima s kowimaavionomprekookeana. - Po~eo sam da ja{em 1967, a ve} idu}e godine takmi~io sam seutritrkesakowimaizKara|or|evanahipodromukodCareve }uprije u Beogradu – pri~a Frawo. – Ve} 1969. sa grlom Bogtrofosvojiosamdrugommestouderbiju.MislimdajepobedilogrloLindaizQubi~eva,a tr~alo je ~ak pet na{ih kowa. Tada je „Kara|or|evo“ imalo mnogo galopskih kowa. Danas vi{enemanixokeja,alinikowanahipodromuuBeogradu.^ujemdasuovdeu{talamaidase sa wima radi samo trening. Pamti}u da sam kvalifikacionitrkuzaderbidobio,adanisamkoristiobi~. Frawo ka`e da se vremenom mora razviti poseban odnos izme|u kowa, bio on galoper, nonijus ili lipicaner, i xokeja, odnosnoonogakoowemubrineu {taliilinatreningu.Ka`eda kowvremenomdobijapametonogakoseowemubrine. -Kowmoradaimaan|ela~uvara, a kada iza|e iz krda mora da na|e nekog s kim }e na}i zajedni~kifluid,jerusuprotnom

F

on je izgubqen, pona{a sa kao malodete–pri~ana{sagovornik.–Mnogotogazavisiodrada, a najvi{e od gena samog kowa. Se}am se kada je kod nas iz Engleske, gde je kupqen, stigao Atlantik, kow koji je bio kasnijeneprikosnoven,menijedelovao kao mula. Kada smo po~eliswimdaradimopokazalase wegova {ampionska krv. Danas je u {talama jo{ i Gliser kow

pravilimamorajudanosenajmawe58,akobile56kilograma. - De{avalo se da sam danima, pa i nedeqama morao da gladujem, jer tada nije kao sada bilo preparata za mr{avqewe, a qudski sam se najeo kada sam prestaodasetakmi~im–se}ase Frawo. – Se}am se da sam pred trke po Ko{utwaku u Beogradu posuncutr~aoobu~enkaodaje zima,a{kolskadecakojasubi-

Starijaha~kiasFrawoToma{

iz doma}eg uzgoja od Titanika iGordane,apobediojeuderbiju pre 11 godina sa jaha~em Sa{om Trbojevi}em. Danas se xokeji mahom anga`uju iz inostranstva. Sagovornik ka`e da je posao xokeja izuzetno te`ak i da po nekim procenama, a zavisno od li~nih mogu}nosti, mo`e da traje oko 12 godina. Najte`e je odr`atikila`u,jersedlojete{ko2,5kilogramaapastuvipo

lanaizletuvikalasuu~iteqici:„Evomanijaka!”Pre40godina oti{ao sam u Be~, ali sam imaopehdapadnemsakowa,posle~egasamsedamdanabioukomi. Dve godine kasnije „Kara|or|evo“ kao {tala bila je {ampionhipodromauBe~u.Posle sam sa Pericom \ur|inom oti{aouSAD,atojepri~aza sebe.Trebalojeavionomdavratimo jednog kowa u Wujork, jer iakojebiovrhunski,imaojefa-

linkunanozi.Utovarilismoga u Minhenu, pa preko Amsterdama i Londona, a onda par sati letom preko okeana. Ovaj transport je najopasniji, jer zamislitekadaseunervozipolatonemi{i}a,apilotisumipri~ali da mo`e da izazove turbilenciju, pa ~ak i pad aviona. U specijalni boks kow se upakuje sagurtnama,naglavimujegumenakapadasenepovredi,apodse otvara, pa ukoliko ne mo`e da sesmiri,podseotvaraikowletiuokean!Tojesre}omretkost ikoristisesamokadasekowjakoupla{i,odnosnokadadobije paranormalninapadsnage. Na{ sagovornik ka`e da su Engleziukowarstvudavnopreuzeliapsolutniprimat.Onisu na nau~noj bazi pratili genetski potencijal kowa i ve} tri ~etiri decenije su neprikosnoveni,pazatonije~udo{tosvoje skupe kowe prodaju bogatima u Dubajiu, Japanu, Bombaju ili Americi. To je sada unosan biznis, jer, ka`u u Kara|or|evu, nije najve}i tro{ak kupiti trka~kogkowazaparhiqadaevra, jermese~niboravakitreningu nekoj od {tala pri hipodrumu, naprimer,uBeograduko{taod 350 do 550 evra. Na svetski poznatimhipodrumimatojemnogo vi{e,alisuinagradeve}e.Cenakowajezanasmisaonaimenica, a sperma pojedinih vrhunskih pastuva toliko je skupa da se desetak bogatih udru`uje za jednu kupovinu kako bi oplodilikobileusvomvlasni{tvu.O kowima, trkama, pro{lim vremenimai`ivotuxokejauKara-

Kowodsvogdrugarapametdobija...

...alepotuisnagumujebogpodario

|or|evu mo`e se pri~ati satima, pa i danima, ali ovde su uglavnom ostale uspomene, jer sepri~ada}eovaergelapostatigenetskiireporuktivnicentarzanarodnokowarstvo.Drugim re~ima, malo je verovatno

da}esevojnikowiuskorona}i na nekom od poznatih hipodruma, odnosno vi{e }e se raditi na poboq{awu kvaliteta grla koja se nalaze u privatnim {talama u Vojvodini, odnosno Srbiji. M.Suyum


SPORT

ponedeqak6.jun2011.

dnevnik

c m y

16

PRVA LIGA SRBIJE

Gostislomqeniunastavku

32. KOLO Proleter-Napredak BigbulRadni~ki-Srem Mladost(L)-NoviSad Teleoptik-Banat Radni~ki(S)-Be`anija Kolubara-Radni~ki1923 NoviPazar-BASK Mladiradnik-Zemun Sin|eli}-Dinamo

Proleter - Napredak 2:0 (0:0) NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 300, sudija: Nikoli} (Kragujevac). Strelci: Damwanovi} u 60. i Filipovi} u 77. minutu. @uti kartoni: Desnica, @igi} (Proleter), a Milovanovi} (Napredak). PROLETER: Jeli} 7, Desnica 7, Asani 7, Stamenkovi} 7, @igi} 8, Ra{iovan 7, ^i~ak 8, Vislavski 8, Damwanovi} 8 (\ori}), Sekuli} 7, Filipovi} 8 (Ki{). NAPREDAK: Jankovi} 7, \olovi} 6, Petrovi} 6, Paunovi} 6, Milosavqevi} 7, Bogoslovski 6, Spasojevi} 6 (Radovanovi} 6), Milunovi} 7, Isailovi} 6 (Sre}kovi} 6), Novakovi} 6 (Miqkovi} 6), Milovanovi} 7. U otvorenoj, fer i korektnoj igri, fudbaleri Proletera revan{irali su se Kru{evqanima za jesewi poraz i to sa kamatom. U prvom poluvremenu dva puta su gosti iz prekida pripretili, Milo-

Bana}anima bod Teleoptik - Banat 2:2 (2:1) ZEMUN: Stadion SC Partizan Teleoptik.Gledalaca 300.Sudija: Milanovi} (Petrovac na Mlavi). Strelci: Anteq u 18. i Markovi} u 20. za Teleoptik, a \urovi} u 42. i Cavri} u 82. minutu za Banat. TELEOPTIK: Ni. Petrovi} 7, Aksentijevi} 7, Nastasi} 6, Markovi} 7, Ran|elovi} 6 (\ugurdi} –), Anteq 7, Joji} 6, Quji} 6 (Popara 6), Truji} 7 (Ne. Petrovi} –), Milovanovi} 6, A{kovski 7. BANAT: Zogovi} 7, ]ulibrk 7, Kosti} 7, Jeremi} 7 (^uki} –), Cavri} 7, Ristovi} 7, Milojevi} 7 (Ki{ –), Zowi} 6, Pe{i} 6, \urovi} 7 ( Samarxi} 7), Stevanovi} 6. Imao je Teleoptik i vo|stvo 2:0 i penal, me|utim, opstanak }e morati da overi u preostala dva me~a, po{to je Banat u fini{u dvoboja sportskih prijateqa, koji se nisu {tedeli, uspeo da izbegne poraz. Truji} je odli~no pro{ao po sredini i uposlio Anteqa koji je zaobi{ao je Zogovi}a i precizno ciqao. Prednost je duplirana dva minuta kasnije – Anteq je bio asistent, a Markovi} nepogre{ivo ga|ao suprotan ugao. Sudija Milanovi} je opravdano pokazao na belu ta~ku posle prekr{aja Zowi}a nad A{kovskim u 28. minutu, me|utim, Zogovi} je pro~itao nameru Anteqa i odbio loptu do stative pa u poqe. \urovi} je u 42. minutu odli~no tukao iz daqine, a Petrovi} nije spre~io pogodak.U 83. minutu kad je posle kornera sa leve strane Cavri} je kaznio glavom matirao Perovi}a.

MiroslavVislavski(Proleter)

savqevi} je u dva navrata nadvisio ~uvare, ali je glavom {utirao preko gola. U najlep{oj akciji u prvom delu u kojoj su u~estvova-

li Sekuli} i Filipovi}, najboqi akter me~a Borivoje Filipovi} zahvatio je loptu volejom ali ona zavr{ava preko gola. U

fini{u prvog dela golman Napretka Jankovi} pokazao je kvalitete, jer je precizan udarac Vislavskog uspeo da izvadi iz samog rogqa i po{aqe loptu u korner. U nastavku su napadi doma}ih bili jo{ furiozniji, {to je urodilo plodom. Borivoje Filipovi} izborio se za loptu na svojoj polovini, pre{ao je nekoliko igra~a i idealno centrirao na drugu stativu, gde najboqem strelcu doma}ih Ogwenu Damwanovi}u nije bilo te{ko da glavom po{aqe loptu u mre`u. Posle datog gola jo{ vi{e su se rastr~ali igra~i Proletera, {to je rezultiralo i drugim golom. U akciji Sekuli}a, Vislavskog i Damwanovi}a loptu je ^i~ak propustio do Filipovi}a, koji lepim golom kruni{e najboqu igru u dresu Proletera za zaslu`enu pobedu. M. Popovi}

Kanarinciuti{ani Mladost - Novi Sad 1:0 (1:0) LU^ANI: Gradski stadion. Gledalaca: 200. Sudija: Stojiqkovi} (Beograd). Strelac: Milosavqevi} u 45. minutu. @uti kartoni: Radivojevi} (Mladost), Balabanovi} i Joci} (Novi Sad). MLADOST: Mitrovi} 7, Stamenkovi} 7, @ivkovi} 7 (Jeremi} 7), Milunovi} 7, Boji} 7, Avramovi} 7 (Mijatovi} -), Lazovi} 7, Radivojevi} 7, Milosavqevi} 7, Udovi~i} 7, ^vori} 7 ( Uro{evi} 7). NOVI SAD: Jagodi} 7, Radovi} 6 (Reni} -), Joci} 6, Jakovqevi} 6, Petri~ka 6 (\uki} 6), Zogovi} 7, Stankovi} 6, Balabanovi} 6, Bajat 6, Raki} 7, Desnica 6 (Simi} -). Mladost je pogotkom Milosavqevi}a zaslu`eno slavila protiv odli~ne ekipe iz Novog Sada. Milosavqevi} je u 5. minutu utr~ao na pas Radivojevi}a, ali je za malo bio kratak. Dva minuta kasnije @ivkovi} je glavom {utirao pored stative, zatim je Jagodi} bio uspe{niji od ^vori}a posle dobre akci-

je Avramovi}a i Lazovi}a. Repriza duela Jagodi} ^vori} dogodila se u 37. minutu posle dobrog dodavawa Udovi~i}a. Minut pre isteka poluvremena Raki} je dobro {utirao a Mitrovi} pokazao svoj talenat u prvoj prilici za goste. A onda je Milosavqevi} u 45. minutu iz drugog poku{aja glavom poslao loptu u mre`u nemo}nog Jagodi}a. Talentovani Vlatko Uro{evi} u poluvremenu dobio je priliku da debituje za prvi tim, a deset minuta kasnije imao je {ansu da se upi{e u strelce posle proigravawa Udovi~i}a. Desnica je u 62. minutu upisao drugu priliku za goste posle Raki}eve lopte. Zatim je Avramovi} {utirao petom posle proigravawa Udovi~i}a. Milunovi} je u 80. minutu poslao odli~nu dubinsku loptu ali je Udovi~i} pogodio spoqni deo mre`e. U 90. minutu \uki} se nije sna{ao u gu`vi pred golom Mladosti. S. @.

Le~i}presudiodoma}inu Radni~ki - Be`anija 0:1 (0:0) SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 400, sudija: Obradovi} (Jagodina). Strelac: Le~i} u 83. minutu. @uti kartoni: Dabi}, Laki}, Koji} (Radni~ki), Vuki~evi} i Radulovi} (Be`anija). RADNI^KI: @akula 7, Laki} 7, Veselinovi} 6, \okovi} 6, Dabi} 6, Vejnovi} 6 (@drwa), Zeli} 7, Mili} 6, Koji} 6 (Te{anovi}), Resanovi} 6, Danojevi} 6 (\uli} 6. BE@ANIJA: Puleti} 7, Markovi} 6, Radulovi} 6 (Skokna), Ivanovi} 6, Stanov~i} 7, Kosni} 6, Bre`an~i} 6, Nedeqkovi} 6 (Mirkovi} 7), Le~i} 7, Vuki~evi} 6 (Matovi}), Stani} 6.

Gosti su do{li po bod, a osvojili tri potpuno zaslu`eno i obezbedili opstanak u prvoliga{kom dru{tvu. U prvom poluvremenu Radni~ki je stvorio mnogo idealnih prilika za postizawe gola, ipak mre`a gostiju je ostala netaknuta. Na samom po~etku susreta nakon vrlo dobrog centar{uta Laki}a, Koji} je glavom poslao loptu pored gola. Iz slede}e akcije Somboraca, ponovo je Koji} bio u centru zbivawa, ali ovoga puta ta~no je dodao loptu golmanu. Nakon pola sata igre Bre`an~i} je imao priliku kakva se samo po`eleti mo`e, ali izveo je uda-

rac traqavo i @akula je s lako}om uhvatio loptu. Neposredno pred odlazak na odmor Laki} je solo prodorom pre{ao nekoliko protivni~kih fudbalera ali zavr{ni udarac je oti{ao pored gola. U nastavku prva ozbiqnija prilika pred golom Be`anije bila je u 60. minutu: nakon kornera Resanovi} je iz idealne pozicije uputio loptu preko gola. Gosti su izveli lep napad, me|utim Le~i} je bio neprecizan. U 83. minutu Be`anija je izvela brzu kontra akciju, Mirkovi} je sjajno uposlio Le~i}a kojem nije bilo te{ko da po{aqe loptu u praznu mre`u i obezbedi svojoj ekipi pobedu. J. Dukat

2:0(0:0) 1:2(0:1) 1:0(1:0) 2:2(2:1) 0:1(0:0) 1:1(0:1) 2:0(2:0) 1:0(1:0) 2:3(1:1)

1.BASK

32

23

5

4

52:17

74

2.Radni~ki

32

20

8

4

57:22

68

3.N.Pazar

32

19

8

5

41:19

65

4.Banat

32

14

11

7

38:27

53

5.Radni~ki(S)

31

13

9

9

28:25

48

6.Sin|eli}

32

13

8

11

33:30

47

7.Proleter

32

12

9

11

42:33

45

8.Napredak

32

12

9

11

33:31

45

9.Mladost(L)

32

10

12

10

26:37

42

10.NoviSad

32

11

8

13

37:39

41

11.Be`anija

32

11

7

14

25:24

40

12.M.radnik

32

11

7

14

34:45

40

13.Teleoptik

32

8

11

13

31:43

35

14.Srem

32

7

12

13

28:40

33

15.Zemun

32

7

9

16

28:38

30

16.Kolubara

31

7

9

15

26:36

27

17.Bigbul

32

7

5

20

25:47

26

18.Dinamo 32 6 5 21 18:60 23 Uslede}emkolu(8.juna)sastajuse-NOVISAD:NoviSad-NoviPazar,SREMSKAMITROVICA:Srem-Mladiradnik,ZREWANIN:Banat-BigbulRadni~ki,NI[:Sin|eli}-Kolubara,VRAWE:Dinamo-Proleter,ZEMUN:Zemun-Mladost(L),BEOGRAD: BASK-Radni~ki(S),Be`anija-Radni~ki1923,KRU[EVAC:Napredak-Teleoptik.

Mitrov~anima derbiza~eqa Big bul Radni~ki ([) - Srem 1:2 (0:1) [ID: Gradski stadion, gledalaca oko 200, sudija: Katan~evi} (Beograd). Strelci: @ivkovi} u 51. za Big bul Radni~ki, a Milosavqevi} u 31. i @ivkovi} u 58. (iz penala) za Srem. @uti karton: Babi} (Big Bul Radni~ki). BIG BUL RADNI^KI: Davidovi} 6, Mandi} 6, Savinovi} 6, Babi} 7, Vukobrat 7, Drobwak 6 (Kne`i} 6), Veselinovi} 6, Trebovac 6 (Mila{inovi}), ]iri} 6, @ivkovi} 7 (Nedi} 6), Simeunovi} 6. SREM: Baji} 7, Milutinovi} 6, Vu{urovi} 6 (Bartej), Milosavqevi} 7, Nikoli} 7, Milo{evi} 7, Zec 7, [arac 6 (Stani}), Jakovi} 6, @ivkovi} 6, Nenadovi} 6. U derbiju za~eqa Mitrov~ani su u sremskom derbiju osvojili zna~ajne bodove u gr~evitoj borbi za opstanak u ligi. [i|ani su prikazanom igrom totalno razo-

~arali svoje malobrojne navija~e i potpuno je bio u pravu ogor~eni predsednik doma}ih Sr|an Milo{evi}, koji je prokomentarisao da ve}ina ovda{wih fudbalera Big bul Radni~kog nema kvalitate za ovaj renomirani rang takmi~ewa. Gosti su tokom ~itavog susreta znali {ta ho}e i ~vrstom igrom ostvarili siguran trijumf. Poveli su golom Milosavqevi}a koji je iskoristio nesmotrenost doma}e odbrane i lako doveo svoju ekipu u vo|stvo. U drugom delu utakmice [i|ani su po~eli ofanzivnije i organizovanije, {to je i rezultiralo pogotkom @ivkovi}a. Kona~an rezultat utakmice postigao je Nenad @ivkovi} iz opravdano dosu|enog penala i do kraja utakmice ni{ta se nije moglo videti ni od jedne ni od druge ekipe. M. ]ur~i}

ME\UNARODNI TURNIR FUTSAL KUP „TVR\AVA 2011”

Zagrep~anitrijumfovaliuSpensu Petar Rojal - Hedi’s-A1 4:3 (3:1) NOVI SAD: Mala dvorana SPC Vojvodina, gledalaca: 250, sudije: Bibi} (Ruma) i Beqevi} (Futog), strelci: Zeko dva, Banok i Halilovi} po jedan za Petar Rojal, Jovanovski, Dav~evski i Danev 1 za Hedi’s-A1. Gomilawe prekr{aja: Petar Rojal 11 (6-5), Hedi’s-A1 6 (2-4). @uti kartoni: Miklec (Petar Rojal) i Igeski (Hedi’s-A1). PETAR ROJAL: Milkec, Aralica, Andri}, Bartoli}, Zeko, Huzjak, Koqaja, Ziberi, Re{idagi}, Slijep~evi}, Banok, Halilovi}. HEDI’S-A1: Igeski, Ilov, Jovanovski, Vela|oski, Zlatovski, Dav~evski, Tomislavski, Tosevski, Donev, Tem~ev. Fudbaleri zagreba~kog Petar Rojala pobednici su prvog me|unarodnog turnira Futsal kup „Tvr|ava 2011” za de~ake ro|ene 1992. godine i mla|e, koji se odr`avao dva dana u novosadskom Spensu. Zagrep~ani su u finalu pobedili skopsku ekipu Hedi’s-A1 4:3 (3:1), a do we su do{li 102 sekunde pre kraja utakmice.

Zajedni~kisnimaktriprvoplasiraneekipe

I Zagrep~ani i Skopqaci su se zaslu`eno na{li u finalu, kao dve najboqe ekipe na turniru, s tim da su u posledwoj utak-

mici boqi utisak ostavili predstavnici Makedonije. Skopqaci su poveli ve} u 2. minutu, me|utim i pored boqe i lepr-

Foto:F.Baki}

{avije igre na odmor su oti{li sa minus dva gola. Naime, Zagrep~ani su najpre izjedna~ili posle izgra|ene akcije, potom

poveli s bele ta~ke, da bi iz slobodnog udarca poveli 3:1. U drugom poluvremenu odnos snaga na terenu je bio prili~no

ujedna~en, da bi u fini{u susreta iskoristili gre{ke Zagrep~ana i valorizovali svoje atake ka wihovom golu. Ne{to vi{e od dva minuta pre kraja Skopqaci su izjedna~ili, da bi za svega 40-tak sekundi Zagrep~ani ponovo poveli posle izvedenog kornera. Makedonci su poku{ali da posl~edwi minut i po igraju s igra}~em umesto golmana, ali ispostavilo se bez uspeha. U me~u za peto mesto Aramis iz Budimpe{te pobedio je Makrotim iz slova~kih @ilina tek posle penala 6:5 (2:2, 0:1). Za najboqeg igra~a progla{en je Dominik Zeko (Petar Rojal), najboqi ~uvar mre`e je Aqo{a Molnar (Tvr|ava), dok je najboqi strelac Nikola Jovanovski (Hedi’s-A1). Kona~an plasman: 1. Petar Rojal (Zagreb, Hrvatska), 2. Hedi’s-A1 (Skopqe, Makedonija), 3. Tvr|ava (Novi Sad, Srbija), 4. Sokrates (Bawa Luka, BiH), 5. Aramis (Budimpe{ta, Ma|arska), 6. Makrotim (@ilina, Slova~ka). J. Gali}


SPORT

dnevnik MLADA REPREZENTACIJA SRBIJE VE^ERAS IGRA SA [VEDSKOM

Popravniispit uFalkenbergu

Iza mlade fudbalskereprezentacijeSrbije (igra~i do 21 godine) je poraz u Ruanu odFrancuske(0:1),ave~eras}e izabraniciselektoraAleksandra Jankovi}a poku{ati da poprave utisak na drugom kraju Evrope s rivalom potpuno druga~ijeg stila od galskih petlova.Naime,ve~erasod19.20~asovauFalkenbergu,Srbija}eodmeritisnagesa[vedskom. Orli}e je u ovom gradi}u istoimenog drugoliga{a do~ekaloprijatnovreme,pravoprole}no i temperatura od 22 stepena.Uslovizaigru,dakle,postoje, samo jo{ na terenu treba da se slo`e kockice i izbori povoqnijirezultat. -Svakiporazpe~epaiovaju prijateqskojutakmici-poru~uje iz [vedske Aleksandar Igwovski, podse}aju}i jo{ jednom na dve nerealizovane prilike srpskih igra~a pri rezultatu 0:0. Sviverujemoda}emodanasboqe pro}i,pogotovojersa[ve|animaimamopozitivanskor. I dok je nekada{wi igra~ OFKBeograda,apotomMinhena1860rastrzanpotragomzanovimklubomiu~inkomumladom timuSrbije,selektorAleksandarJankovi}razmi{qaopostavikoja}eseve~erassuprotstavitivikinzima. -Stefan[}epovi}iFilip \uri~i} su povre|eni i vide}emo ho}e li biti spremni da

VujadinSavi},{toperorli}a

zaigraju. Ipak, od raspolo`ivihsnagamo`emodasastavimo dobratimiproverimokoliko smo spremni za duele protiv najboqih evropskih selekcija uovom~asu-poru~iojeJankovi}.

Mogu}isastavSrbije:Aleksi}, Miqkovi}, Rodi}, Savi}, Med oj ev i}, Laz ov i}, Mark ovi}, Igwovski, \uri~i} (Katai), [}epovi} (Mito{evi}), Milivojevi}. S. S.

UigriiFonlanten

JohanFonlanten

li{esaslede}imimenima:MiroslavRadovi},uposledwojgodiniugovorasapoqskomLegijom, Milo{ Dimitrijevi}, povratnik sa pozajmice iz itali-

janskog Kjeva i Johan Fonlanten (25), fudbaler Salcburga, nekada jedan od najperspektivnijh evrops kih fudb al er a i biv{i napada~ {vajcarske reprezentacije, koji se posledwihgodinudananijenaigraou Austriji.Tako|e,crno–belisu blizudovo|ewaNemaweRni}a, svog nekada{weg desnog beka, kojem je istekao ugovor sa Anderlehtom. Sa kvalifikacijama za Ligu {ampiona Partizan kre}e polovinomjula,ave}11.ovogmeseca dobi}e protivnika u drugom kolu. Sa pripremama po~iwe dva dana kasnije, a bazi~ni deo obavi}e u Sloveniji. Jedan odrivalatamo}eBeogra|anima biti i norve{ki Rozenborg, a pre polaska u ,,de`elu’’ vaqak }e odmeriti snage sa skopskim Rabotni~kim. I. Lazarevi}

Jokanovi}usene ideiz[panije Ni nedeqa nije donela ni{ta novo u vezi s izborom trenera Fudbalskog kluba Vojvodina. Kako re~e sportski direktor Miodrag Panteli}, najopasnije bi sada bilo odluku doneti na pre~aci-pogre{iti. - @elimo trenera koji mo`e danosiveli~inuFKVojvodina. U Zoranu Milinkovi}u to smo prepoznali pro{log leta. Sada nekolikokandidataimamouopticaju, ali ni za jednog jo{ nismo stoposto sigurni da mo`e uspe{nodaodgovorisvimzahtevima. U svakom slu~aju, 15. juna, kadapo~iwemopripremezanovu sezonu, ima}emo {efa stru~nog {taba-ka`ePanteli}. Iakonipo{tonije`eleodase izja{wavaoimenima,ipaksmoiz Panteli}evih re~i zakqu~ili {ta mu~i ruikovodstvo crvenobelih prilikom dono{ewa delikatneodluke.Mladitrenerikoji se spomiwu posledwih dana kao kandidati nisu za kratko vreme nikoga u Vojvodini potpuno uverilidasuba{onitikojibitrebalodadobijuzelenosvetlo. Panteli} je, ipak, otkrio, da jekrugkanidata,barodonih~ijasuseimenapomiwalau{tampi,su`enzadvojicu. - Imali smo ozbiqne namere da anga`ujemo Slavi{u Jokanovi}a. Ipak, on nije `eleo da se ponovovra}auSrbijuiz[panijeitupri~usmozavr{ili. Kolikoimaistineutomedaje trener zeni~kog ^elika Abdu-

Slavi{aJokanovi}

lah Ibrakovi} kandidat za klupunovosadskihcrveno-belih? - Ni jednog trenutka Ibrakovi} nije bio u kombinaciji. Ne `elim da govorim o wegovim kvalitetima jer sa wima nisam dovoqnoupoznat,alilogi~nose name}epitawezbog~egabitako dobartrenerpromakaostru~wa-

ZvezdanCvetkovi} naklupiBorca Ro|eni brat Bore Cvetkovi}a, Zvezdan, dogovorio saradwu sa {ampionom BiH. Novi trener bawalu~kog Borca je Zvezdan Cvetkovi}. Biv{i igra~ zagreba~kogDinamapostigaoje

ZvezdanCvetkovi}

dogovor sa {ampionom PremijerligeBosneiHercegovinei predvodi}eBoracukvalifikacijamazaLigu{ampiona.

-Razgovaralismosagospodinom Cvetkovi}em, koji je do{aoizZagrebainaobostrano zadovoqstvodogovorilisaradwu.Cvetkovi}}eusreduizvani~nodabudepredstavqenkao novi trener Borca - rekao je dir ekt or Borc a Radmilo [ipovac i dodao: -Mismove}nekovreme vodilipregovoresaCvetkovi}em i na kraju nam je jakodrago{to}ejedantakav stru~wak sediti na klupiBorca-rekaoje[ipovac. Cvetkovi} je svojevremenoigraozareprezentacijuJugoslavije,sedamgodinanosiodresDinamaiz Zagreba,gdejejednovreme radioikaotrener.USrbijije vodio FK Sopot. Cvetkovi} }e na klupi Borca naslediti VladuJagodi}a.

[PANCI RASTURILI AMERE

Revan{skamatom

MILAN–LANEJOVANOVI]UVELI^AOTURNIRPETRAPUA^E: Od jutra do mraka minulog vikenda na terenima Fudbalskog kluba Kabel kraj novosadske pla`e „[trand” deca su pikala fudbal. Na Turniru „Petar Pua~a”, ~iji je organizator istoimeni biv{i fudbaler, a sada vlasnik istoimene {kole fudbala, dru`ili su se de~aci iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Ma|arske...U jednom ~asu, lopta je zastala, a deca su pohitala ka svom idolu, reprezentativcu Srbije i prvotimcu ~uvenog engleskog Liverpula. Naravno, Milan Lane Jovanovi} sve ih je srda~no do~ekao. U prvi mah se po~e{ao po glavi, ne znaju}i od koga da krene s deqewem autograma, ali je i taj „problem” brzo re{en. S. S. Foto: F. Baki}

17

DOK VO[A ^EKA TRENERA

BAWALU^ANI IZABRALI TRENERA

IZ BEOGRADSKOG PARTIZANA

PripremezanovusezonufudbaleriPartizanapo~iwu13.juna, a do tada proba}e i da formiraju novu ekipu. U ovom trenutkujasnoje,crno–beliosta}e bez Tejga (istekla pozjamica iz Hofenhajma), Ilieva (Visla, Krakov) i Smiqani}a (istekla pozajmica iz Espawola), a na izlaznim vratima iz Humske su iJovanovi},Petrovi},Kizito, Bogunovi}iDavidov.UPartizan su do sada stigli: Volkov ([erif),Babi}(BSK)iJovan~i}(Rad),aekipi}esenapripremamauSlovenijipridru`itiidvojicaomladinaca. Predsednik\uri}najavioje da Upravni odbor ne}e `aliti para za dovo|ewe kvalitetnih poja~awa, pri tom napomenuv{ida}enajednogigra~auskoro potro{iti oko 800 hiqada evra. Jo{ nije definitivno jasnookomeseradi,alisespeku-

ponedeqak6.jun2011.

qa. Dva mawe postigao je Raul, [panijasesakamatomrevandokjenatre}emmestuFernando {irala Amerikancima za poraz Jerosa29pogodaka. izpolufinalaKupakonfederaNi ~iwenica da je igrao bez cija. U prijateqskoj utakmici nekoliko standardnih igra~a, odigranojuno}iizme|usubotei koji su [paniji pro{log leta nedeqe u Foksborou (Masa~udoneliprvutituluprvakasveta, sets)reprezentacija[panijedenijeomelatimVisenteadelBoklasirala je selekciju SAD sa 4:0(3:0).Samo13minuta bilo je dovoqnofurijidaobezbedi trijumf. Santi Kazorlabiojestrelacu28.i41,Alvaro Negredo u 32. i Fernando Tores u 73.minutu. Ovom pobedom [panci su se reva{irali Amerikancima za poraz u polufinaluKupakon- FernandoTores federacija2009.godine. Jenkiji su tada slavili sa skeadapregaziprotivnika,koji 2:0itakoprekinulinizod35veprivodi kraju pripreme za Kup zanihpobeda[panije. SeverneicentralneAmerike. Pogodak Toresa bio je 27. od Utimu[panijenisubili]akako igra za nacionalni tim i vi(po{teda)ipovre|eniPujol, timgolomizjedna~iosena4.medok su Kasiqas, Inijesta i Pestu liste najboqih strelaca dro u igru u{li sa klupe. Za {panskereprezentacijesaFer[paniju je debitovao vezista nandomMorijentesom.NeprikoViqareala 26-godi{wi Borha snoven,sa46golova,jeDavidViValero.

cimaBorca,Sarajevaili@eqezni~ara-rezonujePanteli}. I dok u Vojvodini jo{ ne donoseodluku,preostajenamdaponovimo imena stru~waka koji u javnosti figuriraju za klupu Vojvodine: Nikoli}, Vigwevi}, Wegu{,Ristovski... S. S.

KVALIFIKACIJE ZA EURO 2012

Grupa A Kazahstan - Azerbejyan Austrija - Nema~ka Belgija - Turska

2:1 1:2 1:1

Grupa B Rusija - Jermenija Slova~ka - Andora Makedonija- R. Irska

3:1 1:0 0:2

Grupa C F. Ostrva - Slovenija Italija - Estonija Rumunija - BiH Belorusija - Francuska

0:2 3:0 3:0 1:1

Grupa E Moldavija - [vedska San Marino - Finska

1:4 0:1

Grupa F Hrvatska - Gruzija Letonija - Izrael Gr~ka - Malta

2:1 1:2 3:1

Grupa G Engleska - [vajcarska Crna Gora - Bugarska

2:2 1:1

Grupa H Island - Danska Portugal - Norve{ka

0:2 1:0

Grupa I Lihten{tajn - Litvanija

2:0

Tevez razmi{qa PosletrijumfaMan~ester sitija Sitija u FA kupuTevezujeponu|ennovi i boqi ugovor, ali on jo{uveknijedoneokona~nuodluku. [eik Mansur je u~inio velike`rtvedabimezadr`aouekipiiakoostanem u Sitiju, to }e biti zbogwega. On `el i da ostan em, alimijeuistovremerekaodasamodlu~im{ta}u daqe. Na kraju sezone je stigla jo{ jedna ponuda, ali u ovom trenutku ne znamdali}ujeprihvatiti - rekaojeTeves.


18

sport

ponedeqak6.jun2011.

dnevnik PRVA SAVEZNA MU[KA LIGA

NA PETOM „TISA KUPU” U KAWI@I

Najuspe{niji gostiizRumunije Kugla{ki klub Kawi`a bio je doma}ih petog me|unarodnog „Tisa kupa” na kojem su pored dve ekipe doma}ina u~estvovali gosti iz Wire|haze (Ma|arska) i Elektromure{ (Trgu Mure{, Rumunija). U ime doma}ina na otvarawu turnira I{tvan Bite i Predrag Ke~a su naglasili da je `eqa da se neguje ovakav vid dru`ewa i nadmetawa kugla{a. Na dru`ewu kugla{a u Kawi`i bili su i reprezentativci Srbije Goran Ostoji}, Tibor Sel i Jovan ]ali}, koji su na nedavnom Svetskom prvenstvu u Sarajevu dali svoj doprinos da seniorska selekcija Srbije odbrani titulu svetskog prvaka. Pobedni~ki pehar pripao je gostima iz ekipe Elektromure{ iz Rumunije koji su ostvarili u~inak od 3203 ~uweva, drugoplasirana je prva ekipa Kawi`a sa 3282, tre}eplasirana Wire|haza sa 3136, a ~etvrtoplasirana druga ekipa Kawi`e sa 3106 ~uweva. Najboqi u~inak na turniru ostvario je Jo`ef [ere{ (Elektromure{) sa 582 ~uwa koji je poneo i priznawe organiza-

Crvena zvezda - Proleter Naftagas 35:26 (22:11) KIKINDA: Hala SC „Jezero„, gledalaca 100, sudije: Radovanov (Ba~ka Palan ka) i Kne `i} (Vr bas). Sedmerci: Crvena zvezda 7 (7) , Proleter Naftagas -, iskqu~ewa: Crvena zvezda 4, a Proleter Naftagas 6 minuta. CRV EN A ZVEZ DA: Ja ko vqevi} (7 odbrana), Mi{kov (15 odbrana), Lazi} 2, ^vorak 2 (2), Veli~kov 6, Veki} 3, Stani} 3, Belo{ 8 (2), Kewalo 2, Goli} 2 (1), Dukatarov, Pa{i} 5 (2), Babi} 2. PROLETER NAFTAGAS: Ga}inovi}, Ili} (12 odbrana), Kopawa 1, Novakovi}, Dobai 4, Bjelica 5, Trnini} 1,

Kele{an 2, Nikoli} 3, Cveki} 3, Gruji} 4, ^agaq 3, Momirov, Dimitrijevi}. U kom{ijskom susretu posledweg kola Prve lige izme|u Crvene zvezde i Proleter Naftagasa iz Zrewanina, Mokrin~ani su ostvarili 14. pobedu. U ovom me~u gde rezultat nije ni{ta odlu~ivao, jer su doma}ini bili daleko boqi, istakli su se kadetski reprezen ta ti vac Sr bi je Be lo{ (igra za Mokrin~ane na dvojnu registraciju kao ~lan Jugo vi }a), gol man Mi {kov i Pa{i}, a u pora`enoj ekipi solidan je bio Ili}. M. S.

Svejasnoodstarta Spartak Vojput - Jagodina 35:28 (20:11)

Susretu~esnikaturniraireprezentativacaSrbijeuKawi`i

tora za najboqi u~inak u ~i{}ewu, dok je priznawe za najboqi u~inak „u punim” pripalo [andoru Erdeqiju iz druge ekipe Kawi`e. ELEKTROMURE[ (3203): Boer 532, J. Fekete 537, [ere{

582, Oros 563, Benke 507, H. Fekete 492. KAWI@A 1 (3182): Barlog 541, Molnar 571, Sakala 542, Bosnai 507, Bata 495, Mesaro{ 517. WIRE\HAZA(3136): Kastura 511, Peter 490, D. Varga 511,

Foto:M.Mitrovi}

Slovenski 527, I. Varga 532, Finta 565. KAWI@A 2 (3106): Do bo 518, Vukovi} 509, Taka~ 509, Erdeqi 555, Len|el 518, Ke~a, Harmat 497. M. Mitrovi}

TRENER KRAGUJEVA^KOG RADNI^KOG KATEGORI^AN

MiroslavNikoli}: Evropailirastanak Trener kragujeva~kog Radni~kog Miroslav Nikoli} najavio je da bi mogao da napusti klub.Popularni Muta je na vrhu liste `eqa nekoliko klubova, a s obzirom na to da su u igri i evroliga{i, realno je o~ekivati da u potrazi za ve}im izazovom promeni sredinu. Ali, trofejni stru~wak ne `eli da pri~ao o ponudama dok se ne re{i situacija u Kragujevcu. - Ne `elim da napu{tam rodni grad, ovde mi je najlep{e istakao je Nikoli} i dodao: Istina je da imam nekoliko ponuda, ali o wima ne}u razmi{qati dok ne vidim da li ovde mo`emo da napravimo ozbiqniju pri~u. Vi{e ne mo`emo da go-

Pobeda zarastanak

MiroslavNikoli}saigra~ima

vorimo o opstanku, `elim da Radni~ki odvedem u Evropu. Na{a publika to zaslu`uje, a ni mene ni{ta mawe ne interesuje Da li }e Nikoli} nastaviti fantasti~nu misiju u Kragujevcu ili }e spakovati kofere zna}e se najkasnije za desetak dana. Ni ko li} tra`i ozbiq ni ji pristup. - Moramo malo da se uozbiqimo, ne sme da se dogodi da kao minule sezone sastavqamo ekipu tri dana pred prvi me~. @elim da se taj posao zavr{i mnogo ranije, da odemo na pripreme i kao ciq postavimo mesto me|u {est u NLB ligi. Ako qudi oko kluba razmi{qaju druga~ije, onda je najboqe da se rastanemo - naglasio je Nikoli}.

SUBOTICA: Dvorana Dudova {uma, gledalaca 300, sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad). Sedmerci: Spartak Vojput 3 (2), Jagodina 3 (3), iskqu~ewa: Spartak Vojput 4, Jagodina 6 minuta. SPARTAK VOJPUT: Kosovi} 2, Vru}ini} 3, Ta{kovi} 3, Projevi} 4, Kalini} 5, Galfi, Ninkovi} 1, Todorovi} 4, Vitas, \ukanovi} (13 odbrana), Marinkovi}, Ristovski, Abazovi} 3, Kuki}, Distol 2, Popovi} 2, Veselinovi} 6. JAGODINA: Radosavqevi} (10 odbrana), Stojanovi}, Pa-

vlovi} 7, Stanojevi} 1, Bo`ovi} 7, Stevanov 3, Milutinovi} 3, Vuji~i} 1, Vujinovi}, Dimitrijevi}, Popovi} 6, Savi}, Lazarevi}, Obradovi}. Igra~i Spartaka oprostili su se pobedom od svojih navija~a u duelu s Jagodinom. Putari su bili od po~etka boqi, tako da gosti nisu mogli ni{ta da u~ine. Raspolo`eni Suboti~ani su davali golove kao od {ale. Ve} u prvom poluvremenu je bilo devet golova razlike. U nastavku doma}i su rutinski odr`ali visoku prednost. S. Stojiqkovi}

REVIJALNA UTAKMICA U IN\IJI

Te{kobezPavi}a @elezni~ar – Selekcija Druge lige (Sever) 31:34 (11:18) IN\ IJ A: Sportska hala. Gledalaca: 100. Sudije: Trivkovi} i Milosavqevi} (Be{ka). Sedmerci: @elezni~ar 5 (2), Selekcija lige 6 (4). Iskqu~ewa: @elezni~ar 10, Selekcija lige 6 (4). Iskqu~ewa: @elezni~ar 10, Selekcija lige 10 minuta. @ELEZNI^AR: Jovanov 1, Andeseli} 3, Stra`ivuk, Savi} 4 (1), Brako~evi} 8 (1), Duki} 5, [jakini}, Bali} 1, Kri `a nov ski 1, Da mja nac, Pavlovi} 1, Ikra{, Petrovi} 3. SELEKCIJALIGE: Arseni}, Poli}, Vejin, Sretenovi} 2, Bojani} 3, Bosni}, Jova no vi}, Vu ~i}, Mi lu ti no -

vi} 2, Markovi} 1, Spasojev 2, Smoqan 6, Bo{kovi} 3, Radoj~i} 12 (4), Ivkovi} 3. MRK @elezni~ar, sada ve} ~lan Prve lige Srbije, odigrao je revijalnu utakmicu sa Se lek ci jom li ge u ko joj je osvojio titulu prvaka i trasirao put u vi{i rang takmi~ewa. Me|utim, {ampion bez Pa vi }a, jed nog od naj za slu `nijih za istorijski uspeh zelenih je pretrpeo poraz od ras po lo `e ni jeg i upor ni jeg sastava doma}ina. Imali su Bali} i saigra~i prednost od pet golova (28:23) ali im to nije bilo dovoqno da obraduju najvernije navija~e. Da. Vi}enti}

PRVENSTVO HRVATSKE

Mravimatitula iEvroliga Ko{arka{i Zagreba pobedili su 3:0 Cedevitu u finalnoj seriji plej-ofa. Zagreb je tako novi {ampion Hrvatske. Mravima je bilo dovoqno samo tri utakmice da re{e pitawe pobednika u finalnoj seriji protiv Cedevite. Tre }u uza stop nu po be du ostvarili su u subotu uve~e

kao gosti, posle produ`etka 89:85. U regularnom toku bilo je 75:75. Ne samo {to su prvi put u istoriji postali prvaci, ve} su obezbedili i u~e{}e u Evroligi. Krunoslav Simon bio je najzaslu`niji za tre}u pobedu sa 26 poena i deset skokova.

KATALONCI SE POJA^AVAJU

Eidsonpredvratima Barselone Barselona dominira u Evropi u ekipnim sportovima. Ali, dok su navija~e obradovali fudbaleri i rukometa{i, izostala je titula u ko{arci. Katalonci nisu uspeli da odbrane trofej, pa su su re{ili da se ve} u narednoj sezoni ekspresno vrate na tron. Za tako ne{to potrebno je osve`iti igra~ki kadar... Barsa je na dobrom putu da dovede veliko poja~awe u liki ^aka Eidsona, dosada{weg ko{arka{a Makabija iz Tel Aviva. Prema pisawu {panskih i izraelskih medija, sjajni 31-godi{wi Amerikanac potpisa}e

dvogodi{wi ugovor sa Barselonom. Pretpostavqa se da je vrednost ugovora oko ~etiri miliona dolara. Jedini problem oko transfera mo`e da stvori i interesovawe ruskih klubova Uniksa i CSKA, koji bi u posledwem trenutku mogli da se isprse sa ja~im ponudama. Eidson je predvode}i Makabi ove sezone u Evroligi prose~no bele`io 9.7 poena, 4.3 skoka, 3.5 asistencija i 2.6 ukradenih lopti. Wegov dolazak u [paniju vezuje se za najavqeni odlazak Pita Majkla. Barselona }e u finalu ACB lige igrati protiv Bilbaa.

Zajedni~kisnimaku~esnikaturnirauTitelu

MEMORIJAL „SLOBODAN BRKI] I DR SAVA JELIN” U TITELU

^uru`aniosvojiliprvomesto U Titelu na fudbalskom igrali{tu odr`an je Tradicionalni memorijalni turnir u fudbalu „Slobodan Brki} i dr Sava Jelin„, u pomen na nekada{we fudbalere i ~lanove Uprave kluba. Ovu sportsku manifestaciju uveli~ale su ekipe: Dinamo (Budisava), Hajduk (^urug), Potisje (Kni}anin) i doma}in Titel. Takmi~ili su se de~aci ro|eni 2001/2002. godine, a slavili su ^uru`ani. U ime FK Titel turnir je otvorio ~lan uprave Stanko Kosti}. U prvoj utakmici sa-

stali su se mali{ani Titela i Potisja, uspe{niji su bili doma}ini i slavili su pobedu od 2:0. U drugoj utakmici videli smo 13 golova od kojih su ^uru`ani postigli 11, a Budisav~ani 2, tako su se u borbi za tre}e mesto nadmetale ekipe Potisja i Dinama, gde su za jedan gol bili uspe{niji igra~i Budisave, pobediv{i 3:2. U utakmici za prvo mesto megdan su ukrstali Titeqani i ^uru`ani. Boqi su bili mali{ani Hajduka i slavili 5:3. Na kraju turnira sin Slobodana Brki}a, Branislav,

ekipama i pojedincima uru~io je pehare i medaqe. Za najboqeg golmana progla{en je Aleksandar \or|evi} (Titel), najboqi igra~ je Lacika Kiraq (Dinamo, Budisava), dok je za najboqeg strelca sa osam postignutih golova progla{en Veqa Gucunski (Hajduk, ^urug). Ovaj turnir je bio ujedno i podsetnik za sve qubiteqe fudbala u Titelu {ta su sve ova dva ~oveka uradila i u~inila za klub koji idu}e godine slavi jubilej - 100 godina postojawa. @. Markovi}


SPORT

dnevnik IZAKULISAPOSLEDWEGKOLASUPERLIGA[KOG KARAVANA

Sudijeu prvomplanu

Umesto da u posledwojprvenstvenojrukometnoj utakmici pru`e {ansu mla|ariji i tako razvesele svoje navija~e, Ka}anisuuduelsaSmederevom (23:23) u{li kao da je u pitawu utakmica „biti ili ne biti„. Suo~enisasna`nimiizuzetno borbenimsastavomrivala inezapam}eno lo{im, tendencioznim su|ewem Kne`evi}a i Lon~arevi}a, izabranici Vladana Jordovi}a su, od sredine prvog poluvremena, bili na velikimisku{ewimaimukama,jure}iuposledwoj~etvrtinime~amakarijedanbod,jerjeupitawubioobrazkluba. Na`alost, neretko o tom obrazu odlu~uju sudije, upravo onikojibitrebalodabudu samo servisklubova,austvarisuglavnisubjekt,okokojegsesvevrtiizbogkojegseigrajuutakmice.Kne`evi}iLon~arevi}svakako ne zaslu`uju da sude utakmicesuperliga{kogranga.Ovaj prvite{kosekretao poterenu, jer o~igledno nije fizi~ki spremanzanaporekojeiziskuje elitnirang.Kriterijumkojisu oniprimewivaliuKa}ujesve, samo ne demonstracija dobrog su|ewa.Dobesvestisupovla|ivalidugimnapadimaSmedereva, nisusankcionisalinesmotrene i grube faulove gostuju}ih igra~a, pogotovo one na~iwene sle|anadLali}em. O neka`wenomsaplitawuPapaupunomtrku,ukontranapadu,dainegovorimo. O~igledno je to da su u posledwem prvenstvenom kolu ulozibiliveliki,alirukometnaorganizacijanijeodgovorila svomzadatku.^inisedasuNi{lije unapred `rtvovane, jer, kako druga~ije objasniti ~iwenicu da su me~eve u Crvenki i Ka}uvodile(ne)ostvarenesudije, koje samo slepa poslu{nost premakomesaruzasu|ewedr`i na superliga{koj pozornici. Pogotovo {to Ka}ani, svima je to poznato, nisu omiqeni kod sudijskogparaKne`evi}–Lon~arevi},kojiihjete{koo{tetio na pro{logodi{woj kup utakmici sa Crvenom zvezdom, odigranoj, tako|e, uHramu. Kakostvaristoje,superliga{ki karavan }e slede}e sezone,

Jugovi}-Smederevo 23:23 Crvenka-Vojvodina 34:30 Naisus-Radni~ki 26:27 Vrawe-PKB 33:34 Priboj-Po`arevac 36:34 Dinamo-Partizan 38:50 Kolubara-PlaninkaPV 29:28 C.zvezda-Metalopl. 24:22

1.Partizan 30 2.C.zvezda(-2) 30 3.Kolubara 30 4.Radni~ki 30 5.Metalop. 30 30 6.PKB 7.Planinka 30 8.Vojvodina 30 30 9.Jugovi} 10.Po`arevac 30 11.Vrawe 30 12.Dinamo 30 13.Crvenka 30 14.Smederevo 30 30 15.Naisus 16.Priboj 30

27 22 20 18 18 17 14 13 11 10 8 8 8 6 7 8

0 3 1003:803 54 4 4 954:825 46 1 9 882:839 41 4 8 832:794 40 4 8 885:835 40 5 8 870:804 39 5 11 837:833 33 2 14 851:874 28 5 14 749:760 27 7 13 833:844 27 2 20 763:842 18 2 20 824:924 18 2 20 775:845 18 5 19 726:785 17 3 20 756:847 17 1 21 791:868 17

EkipaPartizanaosvojilaje{ampionskutitulu.Beogra|ani}eigrati u kvalifikacijama za Ligu {ampiona.UKupukupovaigra}eVojvodina @elezni~ar, EHF kupu Crvena zvezda,dok}eseKolubaraiRadni~kinadmetatiu^elenxkupu.Novisuperliga{jeRudarizKostolca,dok se~ekajo{jednaekipakojabudezauzeladrugomestouPrvojligi.

kona~no,dobitisponzora.Bojimo se da }e, uz ovakve sudijske marifetluke, sponzor vrlo brzo di}i ruke od bacawa novca nizvetar.Ipak,svejedoklubova.OnibirajudirektoraSuperlige,kojidr`ipodkontrolomi deokojiseodnosinasu|ewe.U slu~ajusrpskogrukometa,na`alost, najva`nijeg dela. Sada{widirektorseutomsegmentu nijeme{aousvojposao,{tobi trebalo dabude signalklubovima da moraju da prona|u boqe re{ewe.Me|utim,~inisedaje ve}ina klubova upletena u razneklanoveilobije,{towihovu poziciju automatski ~ini zanemarqivom,gotovobezvrednom. Ipak,nemo`emodaneistaknemo jedan veoma lep detaq, uo~enuHramu.Navija~iJugovi}a,osetiv{ikakvasesvesilai nepravda obru{ila na wihove qubimce, bodrili su momke u nebeskoplavim dresovima iz petnih `ila. Pomogli su im da nadma{eisamesebe,uve~itoji neravnopravnojborbisasveve}im slabostima koje su srpski rukometodveleuprovaliju. J.Gali}

KUPSRBIJEUNOVOMSADU

Kola{incu Aolimpijskanorma Najboqi rezultat drugog dana Finala Kupa Srbije postigao je Asmir Kola{inac, koji je obezbedio put na Olimpijske igre u Londonu naredne godine. Kola{inac je hicem u prvoj seriji prebacio 20,50 metara, koliko iznosi i A olimpijskanorma. U drugom i tre}em poku{aju Kol a{ in ac je imao pres tup,

AsmirKola{inac

dok je u ~etvrtoj seriji prebacio20,3metara. - Da budem iskren nisam se nadaoda}ubacitinormu.Znam da sam spreman, ali sam namerav ao da norm u isp un im na EkipnomprvenstvuEvropekojenaso~ekujezadvenedeqeovde u Novom Sadu. Sada sam ispunioprviodciqevazaovugodinu.Nastavqamdatrenirami nadam se da }u ve} na Ekipnom prvenstvu Evrope osvojiti ma-

kismalan broj bodova za na{ tim i jo{ boqi rezultat - rekaojeKola{inac. Odli~na je bila i Dragana Toma{evi}, koja je pobedila bacawudiskarezultatomod60 metara, koji je postigla u ~etvrtojseriji. - Upet aksamsevrat il aiz Nem a~k e sa mit ing a, tak o da sammal oumorn aodput a,ali zad ov oqn a sam rez ult at om. O~ek uj e me dos ta takm i~ew a ove god in e, a nem a sumw e da }u na Ekipn om prv ens tvuEvrop edat isve od seb e, i ver uj em da }e na{ aekip au}iuPrv uligu - izj av il ajeTom a{ ev i}ev a. Me|uostalimrezultatimaisti~eseplasmanjuniora Nenada Radanovi}a iz NovogPazarakojijeutrci na 1.500 met ar a isp un io normu za Prvenstvo Evrope. Radanovi} je trku zavr{io rezultatom 3:49:93 minuta. Na 1.500 pobedio je Mirko Pet rov i} rez ult at om 3:48:63minuta. - Uvek mi je te{ko da tr~im 1.500 met ar a, ali zad ov oq an sam rezultatom. Drago mi je {to je Radanovi} uspeo da ispuninormuzaPrvenstvoEvrope. Verujem da }u na Ekipnom prv ens tvu Evrop e tr~ at i i 3.000i5.000metara,inadamse dobrim rezultatima i pobedama-istakaoje Petrovi}.

ponedeqak6.jun2011.

19

OTVORENOPRVENSTVOFRANCUSKE(ROLANGAROS)

DesetiGrenslem zaNadala [panski teniser Rafael Nadal osvojio je 10.Grenslemukarijeri po{toje{estiputtrijumfovaonaRolanGarosuuParizu. Posle vi{e od ~etiri sata borbesaRoxeromFedererom,Nadaljeu~etiriseta,sa7:5,7:6(3), 5:7i6:1,savladaoRoxeraFederera i izjedna~io rekord [ve|aninaBjornaBerga. OdbranomtituleuFrancuskoj Nadal je zadr`ao prvo mesto na ATP listi ispred Novaka \okovi}akojigajepobedioutrifinalaovegodine.Slede}iGrenslem igrasenaVimbldonuod20.junado 3.jula. IakojeFederersjajnootvorio me~ipoveo5:2,uslediojeekspresanpovratakNadalakojijesa7:5 dobio prvi set. [panac u drugom dugokontrolisaoigru,Federerje poslepauzezbogki{epreokrenuo na6:5,alijeNadalbiodominantanutajbrejkusa7:3. Slede}isetdoneojejo{izjedna~enijuborbu,alijeNadaluspeo danapravibrejkza4:2.Me|utim, [vajcaracodmahuzvra}a,apotom no{en publikom sti`e do novog brejka za 6:5, te sigurnim servisomdobijatre}iset. Nadal nije dozvolio potpuni preokret rivala, napravio je brejkutre}emgemu~etvrtogseta za3:1,potomjo{jedanza5:1~ime jeire{iome~po{tpjerutinski osvojioposeldwa~etiripoenaza ubedqivih6:1ipobeduod3:1usetovima. No{en sjajnom igrom iz polufinala,Federerjesjajnootvorio me~,sigurnimserivsomlakoosvajao poene, a vrlo ranim brejkom poveo je sa 3:0. Nadal je krenuo usporeno, ali je polako postajao sveagresivniji,poenisupostajalisvedu`i,alijeFedereridaqe servisomkontrolsaoritamistigaodo5:2. Me|utim, tada Nadal preuzima kontrolu, agresivnom igrom tera rivaladagre{i,napadawegovbekend,tevra}abrejkidobrimservisomsti`edoizjedna~ewa(5:5). Ukqu~nomgemuovogsetauzmalupomo}vetraNadaljenastavio dadominira,pogodiojesve{toje planirao i stigao do nove brejk {anse. Na 40:30 sre}a i vetar su biliuzFedererapajeizjedna~io, alinitomunijepomoglo.

RafaelNadalblistaona{qaci

[panac je fenomenalno odigraonamre`iizakucaoloptuza novu brejk {ansu, te posle agresivneigreprimoraorivaladapogodimre`uzapreokretna6:5. Nije dozvoio Nadal povratak rivalupajesa7:5dobioveomava`aniveomakvalitetanprviset. Federer je ponovo previ{e gre{io, a propu{tao brejk prilike (1/5). Izgubqensetkaodajepotpuno slomio Federerovu igru koja je po~eladaseraspada.Vi{eniservisomnijeuspeodastignedoprednosti, pa je Nadal stigao do tri brejk {anse na otvarawu drugog seta. Sjajni [panac je iskoristio drugupo{toseodbranioodsvakog napada rivala, napao na mre`i i poveosa1:0ivrlobrzokapitalizovaoovajbrejkza2:0. Tekutre}emgemuovogsetaFederer je uspeo da kona~no osvoji jedanpoeniprekineserijuNadala od sedam uzastopnih gemova.

Osvajawem ovog poena [vajcarac sevratioume~,uspeoidanapadne servis rivala koji je ~uvao prednostdo3:2. U {estom gemu Nadal je imao 40:0,izgledalojeda}elakodaga osvoji, ali se razigrani Federer vratioiizjedna~io.Ipak,sjajnim spinom[panacjeponovopoveote sigurnimservisomipakstigaodo 4:2.Beta Strpqivom igrom i promenom tempa Federer je na 4:3 kona~no uspeodaprobijeNadalanaosnovnoj liniji i stigne do prve brejk prilike u drugom setu. Lako ju je prokockao, nije iskoristio ni drugu, ali jeste kona~no tre}u i izjedna~iona4:4. Iako je Nadal lako poveo sa 40:15uslede}empoennu,izgledalo jeda}eseFederervratitipo{to jene{toagresivnojomigromunastavkustigaodoizjedna~ewa.Me|utim,uslede}empoenunijeuspeo daprebacimre`u,a[panacnije propustionovuprilikuza5:4.

Nadal je bio na korak od 2:0 u setovima,imaoje40:30,alijeposleizjedna~ewaFedererausledilakratkapauzazbogki{e.Odmor je boqe iskoristio [vajcarac, stigao do brejka i izjedna~ewa, a potomsamnogovi{esamopouzdawa stigao do potpunog preokreta ivo|stvaod6:5. [panacjebezproblemastigao do izjedna~ewa i tajbrejka. U odlu~uju}emdelusetaFederernije imaodovoqnostrpqewa,Nadalje poveosa4:0,apotomrutinskiodradioposaodokrajaisa7:3stigao dodrugogseta. Za razliku od prva dva, tre}i setnijepo~eobrejkom,ve}suoba tenisera osvojila po gem na svoj servis. Tako je bilo do 3:2 kada Nadalprvipravirazlikuisti`e dobrejkaza4:2.Me|utim,[vajcaracseovajputodmahvra}aume~i smawuje ribrejkom. Federer maksimalno koristi povratak i sti`edoizjedna~ewado4:4,alinei preokreta jer Nadal sigurnim servisom dobija deveti gem ovog seta.Podjednakosiguranbiojei [vajcarac u slede}em koji je re{ioasudarcemza5:5.{tojebio uvodukqu~nideome~a. Kaoiupolufinalu,Federerje imao podr{ku prepunog gledali{ta na terenu „Filip [atrije”, kojagajeposebnoglasnobodrilau ovim momentima. [vajcarac to koristi i sti`e do 0:40, te koristidrugubrejk{ansuzapreokret ivo|stvodo6:5utre}emsetu. Ovu{ansudaprodu`iduelFederenijepropustiotejesigurnom igromnasvojservisslaviosa7:5 i smawio na 2:1 u setovima. Pun samopouzdawa Federer je bio na korak novog brejka i vo|stva na startu ~etvrtog seta. Me|utim, Nadaljespasaotribrejkloptei sapetvezanihpoenapoveosa1:0. [vajcaracjepotomizjedna~iona 1:1, Nadal je ponovo zadr`ao svoj servis,aondazarazlikuodrivalaiskoristioprvubrejkpriliku istigaodoprednostikojujeuzpomo} nekoliko gre{eka Federera kapitalizovaozavelikih4:1.Ova prednostkaodajekona~noslomilaFederera,Nadaljezaigraojo{ agresivnije,jo{sna`nijeiodmah stigaodonovebrejk{ansekojuje domah iskoristio i stigao na ~etiri poena od novog Gren slema, 10.ukarijeri.

PARTIZANDONEOTROFEJUBEOGRAD

[ampioniEvropestigliku}i VatrepolistiPartizana stigli su u Beograd, a na aerodromu su ih do~ekali navija~i. Beograd i Srbija ponovo imaju {ampionaEvrope! Partizansevratiouglavigrad saFajnalfora,kojijeprethodna dvadanaodr`anuRimu.Crno-beli su stigli sa peharom namewenim najboqoj ekipi na Starom kontinentu, a po svemu prikazanom,pogotovoufinaluEvrolige protivnajskupqeekipesveta,oni toijesu! Ozarenihlicaigra~ii~lanovistru~nog{tabacrno-belihprvosusepojaviliprednavija~ima, apotominovinarimanaaerodromu„NikolaTesla”. Trener{ampionaEvropeIgor Milanovi} ocenio je da su sjajna atmosfera i specifi~an timski duhme|ucrno-belimakulminirali na upravo zavr{enom Fajnal foruEvroligeuRimu. Milanovi},kojijezadvegodinenaklupiPartizanaosvojiosedam trofeja, nije propustio prilikudazahvalinajbli`imsaradnicimaizstru~nog{taba-kondicionom treneru Vladimiru Pavlovi}u i pomo}nicima Uro{u Stevanovi}u i Nikoli Radoji~i}u. UzpredsednikaUpravnogodbora Aleksandra [o{tara i prvog ~oveka Skup{tine crno-belih Uro{a Marovi}a, prema re~ima mladog stru~waka, najzaslu`niji

zavelikiuspehBeogra|ana su Neboj{a[apowi}iRade Dabeti}, qudi koji su kontinuirano biliuztim. -Posebnuzahvalnost dugujemo ~elnim qudima srpskogsporta,kojisu u~inili sve da nas rasterete uo~i zavr{nog turnira. Takva atmosfera mnogo mi je pomogladaskinemsvaku vrstu pritiska sa igra~apredodlu~uju}e me~eve za trofej-rekaojeMilanovi}nakonferencijizanovinarena VaterpolistiPartizanazaslu`enonaevropskomtronu beogradskom aerodromu. nutkumijedaostanemonaokupui {tadaslavimo.OdmahzatimsleNajboqem vaterpolisti svih slede}e godine i da ovaj isti sa- di povratak velikim obavezama vremena mnogo je, kako je otkrio, stav odbrani sve trofeje - poru- jer su Partizanovi ciqevi uvek pomogla re~enica gr~kog repre- ~iojeiskusniVujasinovi}. maksimalni-najavioje[o{tar. zentativcaTeodorosaHaxiteodoVelikiasoceniojedasenikaMinistar omladine i sporta u ruakojijepodolaskuuPartizan da nije desilo da se ovako mo}an VladiSrbijeSne`anaSamarxi}rekao: tim napravi u izuzetno te{kim Markovi}~estitalajecrno-beli- Do{ao sam po pehar prvaka ekonomskim okolnostima. Pred- manavelikomuspehuoceniv{ida Evrope. sednikprvakaEvrope[ostarna- seradiokolosalnomdometu. KapitenVladimirVujasinovi} pomenuo je da je sedma titular -Uo~ifinalasaitalijanskim istakaojedasupresudnifaktoru kontinentalnog prvaka ~ekana u ProRekomznalosekojefavorit naputukatituli{ampionaEvro- Beogradupunih35godinaidodao po vi{e osnova. Partizan je, mepebiliozbiqnostisvakodnevni je sino}nim trijumfom u Rimu |utim,uspeodamupomrsira~une rad. ostvaren san mnogih generacija pokazav{i na impresivan na~in -Velikamije~ast{tosamtri prvotimacatrofejnogkluba. kakosvakaekipatrebadafunkcisezone odigrao u jednom ovakvom -Ovajpodvigproslavi}emona- oni{e - zakqu~ila je Samarxi}timu. Najve}a `eqa u ovom tre- rednih nekoliko dana jer imamo Markovi}.


20

sport

ponedeqak6.jun2011.

E K S K L U Z I V N O : SRPSKA TENISERKA ANDREA PETKOVI] BRANI BOJE NEMA^KE

ZBOG NEREDA U BAHREINU

Mark Veber se protivi trci Australijanac Mark Veber izjavio je da je protiv odluke da se Veliku nagraduBahreinaipak voziovesezoneuFormuli 1 i da veruje da se ona ni ne}eodr`ati. Trkanastazi„Sakir“jeotkazana zbog nereda u toj zemqi, ali je u petak doneta odluka da trka bude vra}ena u kalendar i vozi}ese30.oktobra. - Iako je odluka ve} doneta, bi}uveomaiznena|enakoVelikanagradaBahreinauop{tebude vo`ena ove godine - rekao je voza~ Red Bula. - Po mom mi{qewu,ovajsportjetrebaloda zauzme mnogo ~vr{}i stav jo{ po~etkom godine, a ne da se dono{ewe odluke stalno odla`e uz nadi da }e trka ponovo mo~i dasezaka`e.Tobiposlaloveo-

dnevnik

prava,aliitimovau{ampionata. - O~igledno je da su se ume{anestranemu~iledadonesuodluku,ali,na`alost,ose}am da je bila pogre{na. Voleli vi to ili ne, Formula 1 i sport uop{te nije iznad socijalne odgovornosti i savesti. Nadam seda}eseFormula1vratitiu Bahrein jednog dana, ali sada nije prati trenutak. Kao takmi~ar,neose}amdajeuredu daodemtamoidavozim,kadaje jasnoda}etodovestidotenzija me|u qudima u toj zemqi. Ne razumem za{to ovaj sport `eli dasestaviutupoziciju-nagasiojeVeber. Namnogiminternetstranama pojavila se peticija na kojoj se od timova tra`i da bojkotuju trku, a do subote woj se prik-

@ao mi je {to ne igram za Srbiju (Specijalnoza„Dnevnik”) Teniserka na{eg porekla koja brani boje Nma~ke Andrea Petkovi}jeovegodineuodli~nojformi.EliminisanajenaRolanGarosu od Marije [arapove u ~etvrtfinalu. U Australiji je zaustavqenau~etvrtfinaluauParizu ima{ansudaodeinekolikokoraka daqe. Pored odli~ne igre na teniskomterenu,Andreajeprava atrakcijakadajeupitawuzabava publike.UParizusekaoinadrugimturnirimaradoodazivapozivunavija~aiprijateqa,daposle me~apoka`ekolikodobroigrai bez teniskog reketa. ^uvenim „Petko plesom“, tradicionalno proslavqapobede. - Volim da se opustim i zabavqam. Treba u`ivati u `ivotu. Malo je profesionalnih igra~ica koje umeju da se zabavqaju kao ja.Profesionalnitenisjenaporna profesija. Treba da se pona{am tako, ukoliko mislim da se bavimovimposlomunarednihdesetgodina. Nijetajna,dasenajradijeinaj~e{}e,dru`isana{imteniserimanateniskimturnirima. - Srpski igra~i su najopu{teniji.Sawimajeuvekdobrozezawe i odli~na atmosfera. Pogledajte samo {ta radi Nole u slobodno vreme. Neverovatan je imitator. Nemci su druga~iji. Imaju druga~ijimentalitetihladnijisu. Srpskitrener,PetarPopovi}, koji sa velikim uspehom trenira Andreu,izjaviojedajeona,jedina teniserka,kojubiontrenirao. - Pa ne znam {ta da ka`em. Ponosim se time. To mogu da shvatim samo kao kompliment.

^uveni „Petko ples” Andree Petkovi}

Korak po korak do trofeja Mark Veber

majasnuporukuostavuFormule 1 o stvarima koje su va`ne, kao {tosuqudskaprava. Trkom za Veliku nagradu Bahreina trebalo je da startuje ovasezona,alijetrkanekoliko nedeqa ranije otkazana. Svetska automobilska federacija (FIA)upetakjedonelaodluku da trka bude zakazana za 30. oktobar, a da se premijerna Velika nagrada Indije pomeri zadecembar,atojesvedo{lodo velikihosudaboracazaqudska

qu~ilo preko 400.000 qudi {iromsveta.AsocijacijatimovaFormule1(FOTA)upetakje objaviladatrenutnoprocewuje situaciju. - Odluku FIA }emo razmotriti, a zajedni~ki stav }emo naknadno objaviti - ka`e seusaop{tewuFOTA. Na ~elu FOTA trenutno se nalazi{efMeklarenaMartin Vitmar{, a zanimqivo je da je najve}i deoni~ar u wegovom timu kompanija Mumtalakat iz Bahreina.

Trener iz Srbije, Petar Popovi}, pre Andree Petkovi}, sa velikim uspehom je trenirao Ivu Karlovi}a.Hrvatskiteniserjepro{legodine,posleVimbldona,operisaoahilovutetivu.Usledila je pauza i poziv od Andree da joj se pridru`i na ameri~kojturneji.Odtogmomentatrenirajuzajedno. - Sa Andreom sam radio na promeni ritma, po{tojeranijepopraviluudaralasvakulopticuveoma brzo i sna`no. U posledwe vreme igra konstantnijeinezavisiodtogadaliimadobarili lo{dan.Nau~ilajedaserviraslajsitvistsavi{espina,takodamo`esauspehomdavariranapo~etnomudarcu.

Popovi} otvoreno priznaje da je `enski tenis biototalnanepoznanicazawega. - Bio sam potpuno nepismen kada su u pitawu igra~ice. Nisam poznavao skoro nijednu, izuzev najboqihdesetnasvetu.Sadave}znamdostaoprvih pedeset. Po~eo sam da pratim `enski tenis i zapisujemkvaliteteimanedrugihteniserki. SaAndreomimaambiciozneplanove. -Trebadau|euprvihdeset.Tune}emostati,po{tosenadamda}euskorobitiunajboqihpetna svetu. O~ekujem naravno i da osvoji Grend Slem, mo`dave}iovdeuParizu.Sanjenaravnotitula, aliciqjedasekoncentri{enasvakislede}ime~. Dopobedenaturniru,sti`esekorakpokorak.

Miprovodimozajednonaturnirimaskorotridesetnedeqagodi{we. To je duga~ak period i potrebnojedasetreneriigra~ica dobro sla`u. On je verovatnoosetiodasedruga~ijepona{am u odnosu na ostale igra~iceiverujemdamuodgovarata mojaotvorenostispremnostna {alu. UNema~kojjestasalanovageneracija igra~ica (Gerges, Lisicki), ~iji je predvodnik Petkovi}.Atmosferaureprezentacijijeodli~na,takodaseNemci sapravomnadajuda}euskorije vremeosvojitiFederej{nkup. - Sigurno je da imamo dobru ekipuikvalitetzatakone{to. Nadamseda}emoosvojitiFederej{n kup. Nije va`no, da li }e to biti naredne sezone ili tek za nekoliko godina. Srbija ima tako|e dobre {anse da postane najboqareprezentacijanasvetu. Sa Andreom Petkovi}, na{a reprezentacijabibilajo{boqa isigurnojedanodglavnihfavoritazatitulu.Andreajenasvom oficijelnom sajtu napisala: „Premda igram za Nema~ku, jo{ uveksamvezanazaSrbijuukojoj sam ro|ena i gde se ose}am kao kodku}e.Alite{kojenastupatizadvezemqe”. -  @ao mi je {to ne igram za Srbiju.Stvarnoje{teta{tome Teniskisaveznijeranijepozvao ipotrudiosedazaigrampodzastavomSrbije.Meneli~no,nije nikokontaktirao.Nemcisubilimnogokonkretniji.Onisume stalno zvali i nudili da igram zawih.Bilisuistrajniunameridanastupimzawihovureprezentaciju. Sadajeve}kasnodasenadamo da}emogledatiAndreupodsrpskomzastavom,po{tosupravila rigoroznaimoralabinekoliko godinadanenastupa,kakobisteklapravodaigrazaSrbiju.Petkovi}eva je u stalnom usponu i postavqa se pitawe {ta je woj kao igra~ici prioritet, prvo mestonaVTAlisti,ilititula najednomod~etirinajve}ateniskaturnira. -DaosvojimGrendslem–nema dilemu Andrea Petkovi}, igra~ica koja pleni svojom igrom na terenu ali istovremenoipona{awemvanwega. Namir Radojkovi}

AKADEMIK POSTAO ^LAN PRVE SRPSKE LIGE – SEVER

Srbobranci ponovo ra{irili krila Retke su varo{i vojvo|anske koje imajutakobogatuko{arka{ku istoriju, kao{tojetoslu~ajsaSrbobranom. Jo{ davne 1954. godine osnovan je KK Akademik, kao klub koji }e se u kasnijim vremenima profilisati kao nosilackvalitetauovomdeluBa~ke,aondaje,me|uprvimauPokrajini (1971. godine), Srbobrandobioidvoranuukojojsu gostovale,treniraleiutakmice igrale sve reprezentativne selekcije nekada{we SFR Jugoslavije. Kulminacija ko{arka{kogzanosadogodilase1988. godine,kadasuSrbobraniVrbasbilidoma}iniEvropkogjuniorskog prvenstva, kada su gledaoceodu{evqavaliizlatnu medaqu osvojili onda{wi na{i klinci predvo|eni Predragom Danilovi}em, Nenadom Grmu{om, @anom Tabakom, DzevadomAlihoxi}em… Me|utim,iakojeAkademiku dvanavrata(po~etkomsedamdesetih i s kraja osamdesetih godina pro{log veka) bio ~lan Prvevojvo|anske,adanasPrve srpskelige–Sever,klubjelagano po~eo da nestaje sa scene. Varo{ica ko{arke lagano je gubilatajstatus,dabiujednom period Akademik potpuno ne-

stao,abasketseizgubioizSrbobrana. I tako je bilo sve do prepetgodina,kadajegrupaentuzijasta, predvo|ena nekada{wim sudijom saveznog ranga Jovanom Tutorovim, o`ivela klubiudahnulamunovi`ivot. Sportski mezimac Srbobranaca krenuo je od “beton lige”, a ovegodineje,iakojebiostalni gost u Turiji zbog rekonstrukcijedvoraneusvommestu,uspeo da osvoji drugo mesto u Drugoj srpskojligi–Sever.Akademik je, dakle,  po tre}i put u{ao u najkvalitetniji rang takmi~ewauVojvodini. - @eleli smo da ostvarimo ovakavrezultat,aonnamjepre godinudanazadlakuizmakao– objasnio je Jovan Tutorov. – Me|utim, nismo nigde `urili, najva`nije nam je bilo da klub i stru~ni rad postavimo na zdrave osnove, ali i da stvorimo mla|e kategorije od srbobranske dece, iz kojih }e Akademikuvremenubudu}emcrpeti igra~e za seniorski tim. Upravo zbog toga smo doveli Nikolu Torbicu, diplomiranog ko{arkaskog trenera i ~oveka koji je godinama radio s mla|im kategorijama u VojvodiniSrbijagas.Uzto,ovajmladistru~wakbiojeisreprezentativnim selekcijama mla|ih

KK Akademik

kategorijaiuwemusmoprepoznali idealno re{ewe za ostavrewena{ihzamisli.Mijesmo u{liuPrvusrpskuligu,alije, po meni, mnogo ve}i uspeh to {tosmoodna{edecestvorili ~ak pet selekcija u kojima danastrenirapreko80de~akaiz Srbobrana. Juniori su bili tre}i u regionalnoj ligi KSV grupaBa~ka,kadetisuigralis 14 najboqih pokrajinskih ekipa,aimamoitripionirskeselekcije. Ipak, u prvom planu su bili seniori,kojisu,uprkosneba{ lakoj materijalnoj situaciji,

uspeli da, zajedno sa Sremom i Kikindom, obezbede plasman u vi{irang. -U seniorskom pogonu smo imali ~ak osam doma}ih i ~etvoricu igra~a sa strane – dodao je Tutorov. – Da se razumemo, Srbobran je varo{ otvorenogsrcainikadanismorazmi{qalikojiigra~jeodakle,ve~ samo`elimdanaglasimkakoje opetstvorenintereszako{arkuikakosmosvakogado~ekivalira{irenihruku.Natomputunamjejakova`nupomo}pru`io Poqoprivredni kombinat “Pionir A.D.” iz Srbobrana,

kojinasve}godinamasponziri{e,~ijisuzaposleniirukovodiociuAkademikuprepoznali zdravusportskusredinuukojoj se kvalitetno i stru~no radi. Srbobransevratio,dakle,svojim ko{arka{kim korenima, afirmi{esvojudecuiomladinu, a samim tim i samu varo{. Nadamseda}eilokalnasamoupravakojanamjedosadadavalavrloskromnasredstva,posle ovog uspeha, a na osnovu novog Pravilnikaosportu,pove}ati finansirawe Akademiku, jer klubucelinitozaslu`uje. O sezoni koja je ostala iza kluba,Tutorovjerekao: -Sviigra~ikojisuobla~ili dresAkademikazaslu`nisuza rezultatkojimsesadadi~imoi kojinasjedoveodoPrvesrpke lige. Najstandardniji su bili Marko`dero,Milo{Stani}i NemawaVu~i},avelikidoprinosdalisuiStrahiwaJani}ijevi},bra}aJovicaiDejanAndri}, Igor Poqak i kapiten Miroslav Sseguqev. Ivan Fatorini bio je najboqi trojka{ ekipei,iakotrigodinepretoga nije aktivno igrao i trenirao, postao je miqenik na{ih navija~a.TrenerTorbicajesve kvalitete uspeo da ukombinuje usna`ankolektivkojegjekrasilaizvanrednaatmosfera,ko-

ja je bila za{titni znak na{e ekipe,adobilismoi~etvoricu mladi}a na kojima je budu}nost Akademika, u likovima Vuji}a, Jezdi}a, Tutorova i Ssoji}a, izdanaka na{ih mla|ih kategorija koje je trener ve}prikqu~ioprvomtimu. U narednoj sezoni ne}e Akademiku biti lako da se izbori zaopstanakuovomrangutakmi~ewa.Kojisuciqevi? - Pre svega, `eqa nam je da stvorimo stabilnog liga{a u ovom, bez sumwe, veoma kvalitetnom takmi~ewu – kategori~an je bio Jovan Tutorov. – Uz to, ho}emo da i daqe afirmi{emo mlade i za sve to vaqa prona}i adekvatnu formulu. Trenerov i moj posao je da napravimojakuekipukoja}eimati mogu}nosti da postavqeni ciqispuni.Zbogtoga}emomorati da poja~amo sponzorski tim,jersuitro{kovitakmi~ewa sada ve}i i nadamo se da }e firme i pojedinci u nama prepoznatiklubukojivaqaitreba da ula`u. Imamo obe}awe lokalne samouprave da }e tokom leta biti u na{oj sali izgra|ena teretana, koja nam je tako|eneophodnaisvetobudi naduda}eAkademikimatista dapoka`eika`eiuovomrangutakmi~ewa. A. Predojevi}


mu[ka posla

dnevnik

Мачо илиметро –шта привлачи жене

К

оји сте тип мушкарца? Проводите ли пред огледалом више времена од ваше драге или би вам добро дошло да се понекад погледате. Код жена још увек не постоји компромис око тога какав би идеалан мушкарац требао дабуде, односно како би се требао понашати. Део жена преферира углађене мушкарце…можда мало превише углађене.Чак потичу своје мушкарце да детаљно пазе и негују свој изглед. Заједнички одласци козметичарки су редовна активност тих парова. Овај тренд у свету је започео пре десетак година, после Девида Бекама муњевитом брзином су га

прихватили многи мушкарци. Такви мушкарци посебно много пажње посвећују себи и својој појави и врло често поседу-

ју завидну колекцију кремица и парфема. Ништа не препуштају случају и изглед им је врло битна компонента у животу. Део жена даје предност том типу мушкарца јер, како

кажу,једноставно воле беспрекорно дотераног партнера који уједно разуме и женску потребу за улепшавањем. Данас таквог мушкарца називају метросексуалцем. Постоји и друга група мушкараца. Већина њих, на пример,никад није ногом крочила у козметички салон (нити планира), сматрајући да су неке ствари једноставно намењене женама.Без обзира на еманципацију и успешност жена,многе припаднице лепшег пола управо наводе како приватно желе класичног снажног „алфа мужјака“. Доминантан, спонтан, чврст – ове особине жене обично највише цене код тих мушкараца. Управо та једноставност и мушкост их највише привлаче. Навике метросексуалаца су им непривлачне или чак одбојне. Добитна комбинација уствари не постоји. Све зависи на кога ћете налетети и свиђате ли јој се ви и ваш стил. Ова два типа мушкараца свакако одају два различита утиска својом појавом, што је неким женама посебно привлачно, другимаје управо супротно.

ponedeqak6.jun2011.

21

МОДНИ БОНТОН

М

ушкарци обично своју неуредну и недорађену појаву оправдавају већ познатим клишеом: „Не пратим моду и трендове.“ Да бисте пристојно изгледали не морате пратити трендове. Моднидизајнерипредлажунеколико основних смерница у модном бонтону којих би се сваки мушкарац требао придржавати. 1. Носите одећу прикладне величине Одрасли мушкарци су често склони ношењу конфекцијски превелике одеће.Осим што тврде да се у таквој одећи осећају удобно,део њих једноставно не схвата да више неће расти и да нема никакве потребе за број или два већом одећом.Свака особа изгледа најбоље у конфекцијом броју који одговара њеним телесним пропорцијама.Ако тешко налазите одговарајућу величину гардеробе, увек постоје кројачи који вам у овој ситуацији могу бити од итекакве помоћи. 2. Пажљиво комбинујте боје и узорке

Запамтите правило – на један шарени одевни комад,остали део гардеробе мора бити загасит. Другим речима, ако имате шарену кошуљу, настојте да панталоне и ципеле буду суптилне и неприметне. Комбинације боја и узорака по правилу заврше неславно. Само врхунски модни зналци могу да споје неспојиво. Увек имајте на уму да вам само део одевне комбинације привлачи пажњу узорком или бојом. Ако је ваш аутфит у целости монотон,увек га можете подићи неким занимљивим детаљем –краватом,наочарима,сатом… 3. Будите умерени с накитом Иако су жене склоније претеривању кад је накит у питању,

Ускладитебоје, очиститеципеле

све чешће виђамо и мушкарце с истим проблемом.Ту вреди оно правило –мање је више.Појединачни комад накита је свакако пожељан. Ношење накита прелази у неукус код оних мушкараца који сматрају да је њихов накит својеврстан статусни симбол, па им је циљ дасеоките што је више могуће. 4. Мајице увучене у панталоне Утакнути поло мајицу у панталоне је још и прихватљиво, но обична мајица кратких рукава се носи опуштена,никако не увучена у панталоне. Ако сте мајицу утакнули у панталоне јер је пре-

Н

дуга,онда је та мајица превеликог конфекцијског броја. Кад су кошуље у питању,правило је врло јасно. Постоје кошуље које се искључиво носе увучене у панталоне и оне на којима је дизајном јасно назначено да се могу носити и опуштене (ту се обично ради о кежуал одећи). 5. Обратите пажњу на ципеле Ципеле говоре много о вама. А, једна од најчешћих погрешака односно превида у стилу су прљаве ципеле.Ципеле би требале бити након сваког ношења очишћене јер се увек истичу у целокупном аутфиту. Иако сте се визуелно савршено ускладили, прљаве ципеле ће поништити сав ваш труд. 6. Сандале на чарапе Сандале су летња обућа која стопалима пружа прозрачност. Намењене су искљу-

рене ципеле јер сандале и чарапе не иду заједно. 7. Опрезно с парфемима Када су парфеми или афтершејв препарати у питању,ту мушкарци знају заистада претерају. Ако жена осети ваш парфем кад је поред вас – изврсно, имат ће додатан разлог да остане поред вас.Ако пак жена осети ваш парфем на другом крају собе –нема разлога да вам се приближи.Пажљиво с мирисима, кључ је у умерености. Циљ је благо мирисати а не оставити утисак као да сте се купали у парфему. Сваки мушкарац требао би да избегава: прекратке панталоне,

чиво босом стопалу. Ако носите чарапе испод сандала, веројатно вам је хладно за стопало (јер другог логичног објашњења, осим неукуса, нема).Ако вам је хладно за стопало, одаберите затво-

уске мајице (уколико мушкарац није прикладно грађен), ношење ципела на тренерку, а посебно неукусним се сматра комбинација спортских чарапа на пословно одело.

Повратакшешира

екада су мушки шешири имали улогу статусног симбола и били део униформе,да би данас постали начин модног изражавања. У модној индустрији влада жестока конкуренција, а модне куће схватиле су како добар део потенцијалне зараде лежи у модним додацима.На велика врата у мушку моду враћају се шешири. Дизајнери су предложили нови тренд,али,с обзиром на конзервативан приступ данашњих мушкараца модним трендовима, можда је „покривало за главу“ превелик зало-

гај. Иако су шешири до сада џентлмена у оделу смештали у нека прошла времена,можда ће они мекши,мањих обода,израђени од филца или твида,ипак наћи своја места на савременим мушким главама. Историја шешира је веома дуга.Они постоје готово одувек, јер немогуће је прецизно рећи када је прва животињска кожа навучена преко главе као заштита од временских услова.Од тада су шешири имали улогу статусног симбола,били делови униформи,да би коначно постали начин модног изражавања.


22

filmska planeta

ponedeqak6.jun2011.

ДАНАСЈЕДАНЈУГОСЛОВЕНСКЕКИНОТЕКЕ

Отварање нове зграде тек у октобру Дан Југословенске кинотеке (6.јун) сеобележаваданас свечаношћу у новом здању Кинотеке, али то неће значити и отварање зграде у Узун Мирковој улици број 1,које се одлаже

новић. „Поводом овогодишњег Дана кинотеке представићемо завршне радове у згради у Узун Мирковој. Нажалост, то неће бити отварање наше зграде, јер су се на два тендера својевреме-

АтрујумновогздањаЈугословенскекинотеке уУзунМирковој1уБеограду

највероватније за октобар,изјавио је Танјугу директор Кинотеке Радослав Зеленовић. „Ми немамо срце система, имамо читаву зграду завршену, али немамо начин да пројектујемо филмове.У току је набавка кинопројектора„, рекао је Зеле-

но жалили људи који су конкурисали, а републичка комисија за приговоре и заштиту права није баш тако брзо реаговала„, објаснио је он. Директор Кинотеке је додао да су резултати тендера за кинопројектор очекивани почетком

априла,али су добијени тек крајем маја. Ипак,они који дођу6.јуна на свечаност видеће „прелепу зграду, која је у потпуности опремљена, са неколико сала, библиотеком, галеријом, све оно што смо обећали када смо почели да реконструишемо зграду„. „Ако добијемо све дозволе и сагласности, а то уопште није једноставно,зграду ћемо највероватније отворити поводом стогодишњице првог српског играног филма (‘Карађорђе‘), крајем октобра ове године„,најавио је Зеленовић. Данас на Дан кинотеке биће изведен музички програм са композицијама Зорана Симјановића и приказан одабрани филмски програм, а званице ће моћи да да обиђу зграду на пет нивоа. Сутранастаром месту,у Музеју кинотеке у Косовској улици, почиње 13. фестивал нитратног филма. Поред тога, од 6.до 8.јуна у Београду се одржава састанак Извршног комитета Европске федерације филмских архива. „Долазе колеге из свих бивших ју-република и кинотека из окружења.То су сада већ редовни састанци где приказујемо филмове, размењујемо искуства.Посебно се радујем што ће и они видети колико смо тога учинили да Југословенска кинотека буде то што јесте - репрезентативна институција културе и репер за многе догађаје када је филмска архивистика у питању„,истакао је Зеленовић.

Нова улога Тони Колет

Џенифер Хадсон у комедији Глумица и певачица ЏениферХадсон играће редовницу у римејку филма „Three Stooges„ у режији браће Фарели, објавио је данас Ем-ТиВи њуз.Питер и Боби Фарели биће и сценаристи филма о тројици комичарапопуларних у првој половини 20. века које ће тумачити Шон Хејз(„Вил и Грејс„),Вил Сасо и Крис Дијамонтопулос.Џенифер Хадсон,добитница Оскара за епизодну улогу у мјузиклу „Девојке из снова„, играће редовницу у сиротишту у којем су тројицаглавних јунака провела део детињства.”Three Stooges„ће стићи у биоскопе идуће године.

Глумица Тони Колет, која је 1994. играла у филму Пола Џона Хогана „Мјуријелино венчање„, поново ће сарађивати с тим синеастом, објавио је „Варајети“. Хоганов нови филм под називом „Ментал„ биће прича о једној породици и луцкастој и харизматичној дадиљи. Међу Хогановим филмовима су „Исповести купохоличарке„ и „Венчање мог најбољег пријатеља„. Тони Колет је играла у филмовима „Мала мис Саншајн„, „Мртва девојка„, „Ноћни слушалац„, „У сестриним ципелама„,„Све о дечаку„,„Сати„, „Шафт„и „Кобно престројавање„.За улогу у филму „Шесто чуло„билаје номинована за Оскара.

„Пирати са Кариба” светски хит Четврти наставак Пирата са Кариба је за само 12 дана приказивања зарадио више од 600 милиона долара на биоскопским благајнама широм света, нашавши се тако на самом врху овогодишње листе блокбастера. Филм је поновио успех претходног наставка који је 2007. у истом року достигао ту суму. „Пирати са Кариба: На чудним плимама„засад бележе боље резултате у свету, где су зарадили више од 483 милиона долара,него у САД где су инкасирали „свега„165милиона долара. Филм, са Џонијем Депом и Пенелопе Круз у главним улогама, посебно добро функционише у земљама као што су Русија,Кина и Бразил. Најновији наставак гусарских авантура представља и највећи успех једног Дизнијевог остварења у Русији и Кини.

ЏониДепкаоЏекСпероу

Филм о Тејлоровој и Бартону Режисер Мартин Скорсезе ће наводно снимити филм о холивудској диви Елизабет Тејлор и њеном супругу Ричарду Бартону, наводи сајт ‘’Дедлајн“. Филм,по био��рафији ‘’Жестока љубав‘’,требало би да се позабави бурном везом глумачког пара који се упознао и заљубио на снимању филма ‘’Клеопатра“ из 1963.године.Тејлорова и Бартон су се тада развели од својих партнера и два пута су се венчали, 1964. и потом 1975. године - годину дана после развода. Сценариста филма ‘’Краљев говор“ и глумица Натали Портман, такође, су били заинтересовани да прибаве права на књигу коју је Тејлорова ауторизовала пре него што је умрла у марту. Холивудска дива описала је Бартона као љубав свог живота и говорила је да би се и трећи пут удала за њега да није умро 1984. године.

dnevnik

АНГЕЛОПУЛОСНАЈАВИОНОВИФИЛМ

Огрчкојдужничкојкризи Грчки режисер Тео Ангелопулос најавио је да ће његов следећи филм бити о дужничкој кризи која је погодила његову земљу и уздрмала Европску унију. „Спремам филм чија је тема грчка криза“,изјавио је синеаста. „Ситуација је ужасна. Ништа од онога за шта смо се борили није се остварило. Занемео сам од економске кризе моје земље, не видим никакав излаз„,додао је Ангелопулос а пренела грчка агенција АНА. „Европа је била сан ТеоАнгелопулос који се веома брзо урушио„, оценио је Ангелопулос. Италији није баш најбоље.Мо„Ми (Грци) нисмо једини. Ир- жда је Европа банкротирала„. ска, Португал и Шпанија су Тео Ангелопулос (76), један тајкође суочени да озбиљним од најугледнијих грчких режиекономским проблемима. А ни сера, познат је по филмовина

„Путујући глумци„, „Ловци„, „Александар Велики„, „Пут у Китеру„,„Пчелар„,„Предели у магли„, „Прекинути корак роде„и „Одисејев поглед”.

„КАПИТАЛ” ОНОВЦУИБАНКАРИМА

Касовиц уГаврасовој драми Глумци Матје Касовиц и ГејбријелБерн играће у драми „Capital„коју ће режирати Коста Гаврас, пренoси дневник „Варајети“. Касовиц,који већ сарађивао с Гаврасом,тумачиће челника једне европске банке.Улога представника акционара додељена је глумцу Гејбријелу Берну („Дежурни кривци„, „Милерово раскршће„, „Осећај госпођице Смиле за снег„). Снимање ће почети у септембру и одвијаће се у Паризу, Лондону, Мајамију,Њујорку а можда и у Токију.

„Capital„ ће садржати сцене не енглеском и на француском језику. Гаврас, француски редитељ грчког порекла, добио је Оскара за филм „Нестао„, за који је награђен и „Златном палмом“ у Кану. Матје Касовиц, глумац и режисер рођен у Паризу, играо је у филмовима „Амен„ Косте Гавраса, „Мржња„, „Необична судбина Амелије Пулен„ и „Минхен„.Уз „Мржњу„,режирао је и „Пурпурне реке„ и „Готику”.

КостаГаврас

ПРЕДСТАВЉЕНАДВОЈЕЗИЧНАКЊИГАГРЕГАДЕКВИРАЏУНИОРА

Југословенскицрниталас Књига „Југословенски црни талас„ америчког аутора Грега Деквира Џуниора, као двојезичко српско-енглеско издање, промовисанајепрошленедеље упросторијамаиздавачаФилмскогцентраСрбијеуБеограду. ГоворећиоДеквировомделу, чији је поднаслов „Полемички филмод1963.до1972.годинеу СФРЈ“,режисерСлободанШијанјеоцениодајето„добродокументована и неопходна књига“ о„црномталасу“ удомаћој кинематографији. „Тајпериодсматрамзанајбољи и најзначанији. Темељно је истражен, а Грег не припада овој средини и имао је много тога да савлада. Све честитке Грегу“,истакаојеШијан. Премањеговимречима,књига „Југословенски црни талас“ писца и независног документарног редитеља Деквира, заправоје„малосажетијиипрлагођенији вид“ његовог истоименог доктората на Факултету драмских уметности у Београду. „Књига је драгоцена, јер је поред тога што је написана на енглеском, изузетно је проходназабилокогиностраногчитаоца, што се не може рећи за преводетекстоваонашемфилму. Често су неразумљиви за англосаксондскогчитаоца“,истакаојеШијан. Према његовим речима, Деквир је изложио низ аспеката развојанесамо„црногталаса“, већуопштејугословенскекинематографије у то време, прика-

завшимногеаспектекојиниданас нису толико познати и доступнистранојјавности. „Донеојепогледсастране,и тај поглед је приличо објективан.Мождаизазовеполемикеи чак збуни неке људи, нађе их затечене. Јасамзатеченанализомукојој аутор покушава да успоста-

нап лодн иј их разд об ља наш ег филма, први систематски увид у‘црниталас‘страногаутораза инострану публику. Потврђује да је покрет представљао златну еопоху југословенског филма“,навеојеСтојановић. Деквир је захвалио на подршци бројним филмским посленицимаипријатлејимауСрби-

ДраганНиколићуфилму„Младиздравкаоружа”

ви методолошки марксизам и приђефилмовимаизвизурераногМаркса„,рекаојеШијан. Деквиров ментор, професор Никола Стојановић истакао је дајењеговстудент„апсолутни феномен за Риплија“, јер „док већина младих овде сања да збришенаЗапад,ГрегостварујеамеричкисануСрбији“. „Овојесвеобухватанпогледа на једно од најдинамичнијих и

ји,којејеупознаотокомдвогодишњег рада на докторату и књизи,нагласившидасматраза ремек дела филмове „Млад и здрав као ружа“ (1971) Јована Јован ов ић а и „Хор ос коп“ (1969) Боре Драшковића. „Трагов и црн е девојке“ (1972) ЗдравкаРандићамијеомиљени филм, а мало га је људи гледало, и мало се о њему писало“, рекаојеДеквир.

НАФЕСТИВАЛУУНЕШВИЛУ

Награђена„Зонамртвих” Српски играни филм “Зона мртвих” награђен је на фестивалу „Пун месец„(FullMoon)у Нешвилу за најбоље специјалне ефекте,чији је аутор Мирослав Лакобрија, саопштио је српски дистрибутер „Так вижн”. Признање је примио главни глумац у овом филму Кен Фори.Он је био један од почасних гостију фестивала, одржаног од 13. до 15. маја у америчкој држави Тенеси. „Фул мун„је посвећен поклоницима тетоважа и хорора,а од ове године се додељују и званична при-

знања из домена седме уметности.То је била седма награда за „Зону мртвих”,у режији Милана Коњевића и Милана Тодоровића.Филм је учествовао на више од 25интернационалних фестивала,а нашао се и међу номинованима за најбољи филм на предстојећој манифестацији „Фантази хорор аворд„. Поред тога,“Зона мртвих”је први домаћи филм који ће бити адаптиран за стрип.Канадска издавачка кућа „Zombiesdrule„ преузела је права за стрип адаптацију филма у виду графичке новеле.


kULTURA

dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ „ОБЗОРЈЕ НА ТИСИ“ У НОВОМ БЕЧЕЈУ

ПЕСНИЧКО ПРИЗНАЊЕ

Посвета соло песми

Ивану Негришорцу „Жичка хрисовуља”

И поред несклоних материјалних, а не много повољнијих ни друштвених ни рецепцијских услова, вредни прегаоци Дома културе Општине Нови Бечеј смогли су снаге да с непосустајућом енергијом и овог маја, 19. пут припреме фестивал „Обзорја на Тиси“. Ова широм региона позната манифестација посвећена је Јосифу Маринковићу (1851- 1931), рођеном у Врањеву, једном од најзначајнијих српских композитора романтике, који је, с превасходним опусом соло песме и хорских остварења, дубоко „загазио“ чак у 20. век. Иако је ово, за наше прилике већ поодавно традиционално, културно добро, замишљено као наизменична такмичарска смотра младих вокалних уметника и позивног композиторског конкурса за савремену соло песму (који је до сада донео седамдесетак нових дела овог сензибилног лирског жанра), 19. издање „Обзорја“ поново се, као и прошле године, одвијало као надметање двадесет соло певача у старосном распону од 16. до 23. године, по узрасту подељених у четири категорије. Манифестација је показала да Нови Бечеј има капацитете да припреми овако значајан догађај за нашу музичку културу, али и да јој треба пружити много већу медијску и организациону подршку, што би, верујемо, сигурно допринело бољој посећености свих етапа такмичења, па и свечаностима његовог отварања и затварања, које такође нису привукле оптималан

број заинтересованих. Штета, јер је квалитет певача био на завидном нивоу, што говори не само о њиховим индивидуалним музичким способностима, вредним и студиознимн припремама, него и о респектабилним резултатима и озбиљности наше вокалне педагогије. Велики допринос запаженим интер-

Весна Опсеница, Марина Трајковић Биџовски и Димитрије Големовић, који ниједног такмичара није оставио без плакете, односно награде. У најмлађој, преткатегорији, златну плакету освојио је Зрењанинац Милош Гаврилов, а три сребрне, Лазаревчанка Наталија Бишевац, Зрењанинка Сара Ре-

Успех школе „Исидор Бајић” У по нашем мишљењу најостваренијој, првој категорији такмичења, посебно упечатљиви били су ученици новосадске Музичке школе „Исидор Бајић“ из вокалне „радионице“ Сенке Недељковић: моћни двадесетогодишњи бас Страхиња Ђокић, изванредно вођене и сконцентрисане фразе и добре дикције, и с обзиром на младост, изузетне будућности (златна плакета), затим његов вршњак Огњен Миливојша, нешто „лакшег“ и мекшег баса, који је поред сребрне плакете освојио и награду за најбоље извођење песме Јосифа Маринковића („Ој шаркијо“), као и њихов друг из и��те класе, „сребрни“ баритон Иван Поповић, „уредне“ и музикалне интерпретације и веома пријатног тембра. Новосађанка Оливера Болта, из друге, старије конкурсне категорије, ученица из исте педагошке класе, сопран сигурних висина и добре импостације, освојила је сребрну плакету. претативним остварењима дали су и клавирски сарадници, од раније веома ангажована Тина Николовски, и нарочито Љубица Благојевић, сада и веома спреман Душан Тороман, а треба истаћи и Дуњу Црњански, Страхињу Ђокића (првонаграђеног баса из прве такмичарске категорије), Марију Тимотијевић, Андријану Радивојевић и Јелену Цветковић. О поменутом квалитетима и особеностима учесника свих категорија сведоче и оцене стручног жирија у поновљеном прошлогодишњем саставу:

шташ и Александра Ускоковић из Београда. Највећи успех у другој категорији и на целој манифестацији, постигла је освајањем 100 поена и звања лауреата, Весна Марковић, сопран примереног певачког става и одлично приказаних свих вокалних компоненти, у до свих детаља уједначеном и доживљеном наступу.Верујемо да ће с истим успехом заокружити и средњошколско образовање концертом у Градској кући у Зрењанину, 10. јуна. МаријаАдамов

Песничко признање „Жичка хрисовуља„, деветнаесто по реду, припало је књижевнику Ивану Негришорцу (Драган Станић), професору на Филозофском факултету у Новом Саду, саопштио је жири у коме су били Дејан Алексић, Милош Милишић, Живорад Недељковић, Горан Петровић и Драган Хамовић. Жири је саопштио да се „Жичка хрисовуља„, признање за песништво Жичког духовног сабора, Ивану Негришорцу додељује „за савремени песнички израз посвећеног духовног трагања и препознавања”.Негришорац je прву песничку књигу „Трула јабука” објавио пре тачно три деценије. „Након почетног, радикалног преиспитивања и оспоравања наслеђених књижевних облика и поредака, Негришорац је суштински враћа своме имену, великој постојбинској причи”, истиче се у образложењу жирија. Ово песничко признање, које подразумева уникатну златопечатну повељу и икону Преображења, традицио-

23

нално се уручује у манастиру Жича на дан Преображења Господњег 19. августа. Културна манифестација Жички духовни сабор „Преображење” одржава се у Краљеву од 1991. године, а организатори су Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Народни музеј и Књижевни клуб Краљево. Овогодишњи духовни сабор у Жичи, двадесети по реду протећиће у знаку овогодишњег лаурета.О његовој поезији биће речи на посебном скупу, а излагања ће затим бити објављена у зборнику сабора. Иван Негришорац (Трстеник, 1956.) је објавио књиге песама „Трула јабука„, „Ракљар Желудац„, „Земљопис„, „Топло, хладно„, „Абракадабра„, „Хоп”, „Везници„, „Прилози„, „Потајник„ и „Светилник”. Негришорац је и главни уредник Летописа Матице српске и председник Уређивачког одбора Српске енциклопедије. Осим поезије пише и прозу, драме, бави се критиком и књижевно теоријским научним радом.

ЗА НАГРАДУ „ХЕНКЕЛА“

Уметнички конкурс Интернационални уметнички конкурс Henkel Art.Award. отворен је до 10. јуна. Домаћи креативци са аспирацијама ка међународној уметничкој каријери могу пријавити своје радове, а више детаља може се сазнати на страници www.henkel.rs.Током недавно одржаног Миксер фестивала у Београду обележено је 10 година постојања Henkel

Art.Award. конкурса, на коме се сваке године такмиче уметници из 31 земље региона централне и источне Европе и централне Азије. - За мене је 2005, у којој сам победио на Henkel Art.Award. конкурсу, била права прекретница у каријери, а врата многих галерија у свету постала су отворена за моје радове- пренео је своја иску-

ства новосадски уметник Петар Мирковић. Хенкел, са водећим брендовима и технологијама, послује широм света у три области: детерџенти и кућна хемија, козметика, као и грађевински, индустријски и лепкови широке потрошње. Компанија Хенкел основана је 1876, а данас је лидер на потрошачком и индустријском тржишту.

У УСТАНОВИ КУЛТУРЕ „ПАЛИЛУЛА” У БЕОГРАДУ

НАЈДУГОВЕЧНИЈА ПРЕДСТАВА НА СЦЕНИ ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТА

Ашхен Атаљанц отвара школу балета

Четири деценије „Бубе у уху”

У Београду ће, од јесени, у Установи културе „Палилула„ почети са радом „Школа игре Ашхен Атаљанц„ коју ће по светским стандардима водити прослављена примабалерина чије име носи школа. Ашхен Атаљанц, врхунска балетска уметница која је након 15 година рада у иностранству и 25 година професионалног играчког

искуства, одлучила да се врати у Србију и подели своје знање и искуство са младим играчима, биће водећи професор и уметнички директор школе. „Заиста имам велику трему јер је ово велики корак у мојој професионалној каријери, школа је настала из потребе да се добије комплетан играч по светским критеријумима, од обавезних предмета биће класичан балет, савремена игра, хип хоп и глума а предаваће људи по мом избору„, казала је Атаљанц, балерина која је допринела промоцији балета, културе и уметности не само у Србији већ и у свету. Циљ школе је да едукује играче који ће бити оспособљени да примене стечена знања у различитим пројектима који захтевају широко познавање различитих стилова плеса, казала је директорка „Школе Ашхен Атаљанц„ Ксенија Гаћиновић. Она је додала да ће школа бити посредник између играча и институција, агенција, акаде-

мија, послодаваца којима је потребан играч као сарадник, како у току школовања тако и по завршетку. Школа ће осим едукације играча бити и промотер културе и уметности, изводиће своје програме у УК „Палилула„ где се поред 150 кавдрата опремљене сале за часове са специјалним подом, нових тушева, припрема и позориште са

салом коју ће користити и школа Атаљанц. Према речима председника општине Палилула Данила Башића, објекат у коме ће се налазити школа, некадашњи Универзитет „Браћа Стаменковић„, сада УК „Палилула„ реновиран пре пар година, биће добар домаћин школе а када се направи позориште са салом, у нојој ће наћи место и програми балетске школе који ће оживети не тако богат културни живот овог дела града. Школа игре програмом обухвата едукацију деце три до девет година, три пута недељно, где ће учити класични балет, али и хип-хоп, као и а тинејџера од 14 година са балетским искуством за које је обавезна аудиција. Аудиција за пријем играча одржаће се 19. јуна у Дечјем културном центру “Мајдан”. Школа се плаћа а према речима Атаљанц, најбољи кандидат из Србије и један из Босне Херцеговине добиће стипендију. (Танјуг)

Популарни глумац Никола Симић изјавио је Танјугу да се осећа феноменално пред представу „Буба у уху„, која ће бити изведена у Београду на сцени театра „Бојан Ступица„ 7. јуна, тачно на датум премијере одржане пре читавих 40 година.Симић је истакао да своју дуговечност ова комедија, која је ушла у Гинисову књигу рекорда, дугује првенствено публици, али и љубави коју у њу улажу чланови ансамбла. „Стварно нисмо ни сањали да ће трајати толико„, рекао је он, помињући и своје колеге који су за сво то време остали у представи Бранку Петрић, Раду Ђуричин, Власту Велисављевића, Тонија Лауренчића.Током деценија било је различитих промена и „ускакања„, глумци су полако напуштали представу, а „ето ми смо остали као последњи мохиканци„, рекао је Симић. Подсетивши на почетке представе, по тексту Жоржа Фејдоа у дипломској режији Љубише Ристића, указао је да је било и криза, па чак и размишљања да се скине с репертоара. „Мислим да је то први водвиљ који се играо код нас. Тај жанр није гајен. Увек говорим - спремати ко-

Актерипредставепречетиридеценије

медију, то је као да за глувонеме радите, не знате где ће бити реакција публике, како. Знате тек са премијером„, казао је он. Према његовим речима, стварање представе је нешто као и порођај. „То је порођај. Тек на премијери смо у ствари видели какав смо посао направили. И после, како се

представа све више и више играла ми смо се, што се каже, захуктали и тако до дана данашњег”. На питање у чему је тајна толиког трајања, одговорио је - „само захваљући публици”. „Да није публике не би било ни нас, не би било представе, а шта је публика пронашла у овом комаду,

то је загонетка. То је или или. У животу човек успе или не успе. А, после тражити и чепркати по томе како, зашто, због чега, мислим да је то илузорно”. Симић је оценио да је публика једнако одушевљена некада и сада и додао да у гледалишту често има и деце. „То је нама драго. Млади долазе. Има људи који су по двадесетак, тридесетак пута гледали „Бубу‘. Некад ме заустављају и кажу како су они као деца гледали и сад своју децу доводе на представу”. Он је нагласио да је за дуговечност представе заслужна и љубав. „Ту представу играмо с љубављу. То кад је „Буба‘ на репертоару, то је као породица која се окупи. Као на слави или на некој светковини. Ми смо раштркани и онда се тога дана скупимо и то је за нас весеље„, истакао је он. С друге стране, указао је да се у самом Југословенском драмском позоришту „Буба у уху„ третира као пасторче, јер се сматра то није уметност. „Мада, сви спонзори углавном траже карте за ‘Бубу‘„, рекао је он и изразио уверење да ће ансамбл истрајати и настојати да обележи 50 година играња.

ФРАНЦУСКА ПЕВАЧИЦА НА ФЕСТИВАЛУ „КАНТАТ“

У БЕОГРАДУ ОД 16. ДО 18. ЈУНА

Заз у августу у Новом Саду

Књижевни фестивал „Крокодил”

Француска певачица Заз, позната по хиту „Je Veux”, одржаће концерт 24. августа у Новом Саду, најавили су организатори фестивала Међународна недеља певања „Кантат”. Организатори „Кантата„, који ће бити одржан од 22. до 28. августа, још нису утврдили простор у коме ће наступити Заз, правим именом Изабел Жефроа , која у певању комбинује џез са више сродних жанрова потеклих из француске градске музике. После вишегодишњег искуства са блузерима „Фифти фингерс”, разним џез саставима и латинорокерима „Дон Диего”, певајући на улици, и уз клавир у кабареима и баровима у Француској, Заз је са саставом „Sweet Air„ снимила

један албум 2008. године. У јануару 2009. године Заз осваја треће такмичење талената „Le Tremplin Generation France Bleu/Reservoir„ у париској Олимпији, и добија као награду 5.000 евра и прилику да сними спот за МТВ и свој албум.Њен сингл „Je veux’, чији текст је израз презира према потрошачком друштву, изабран је за летњи хит на ТФ1. Њен први албум ‘Заз‘ избија на прво место француских топ листа и постиже златни тираж у јуну 2010. године. На Википедији се у тексту на енглеском језику о Заз чак наводи да је „у 2011. године постала изузетно популарна у Србији, што се може видети по великом броју коментара на српском испод њених спотова на Јутјубу”.

Трећи летњи фестивал КРОКОДИЛ (Књижевно регионално окупљање које отклања досаду и летаргију) биће одржан од 16. до 18. јуна у амфитеатру Музеја историје Југославије у Београду, најавили су организатори. На трећем Крокодилу гости ће бити писци Горан Војновић, Александар Станковић, Барби Марковић, Саша Илић, Светислав Басара, Клеменс Мајер, Ивана Сајко, Фарук Шехић, Иван Чоловић, Предраг Луцић, Ренато Баретић, Мишко Живановић, Владо Булић, Балша Брковић и Мирко Ковач. Аутори ће, као и претходних година, читати одломке из својих дела, разговарати с публиком и водитељима Иваном Бевцом и Круном Локотаром, а публику ће у музич-

ким паузама забављати Краљ Чачка, „Кецкец и Флуфферс„ и „Горибор”. Регионални књижевни фестивал КРОКОДИЛ први пут је одржан у јуну 2009. године у Београду, с намером да београдској књижевној публици представи избор из најзначајније и најзанимљивије књижевне продукције региона. КРОКОДИЛ је до сада имао и неколико гостовања: у оквиру летњег „Сцена феста„ у Инђији, на пулској манифестацији „Са(н)јам књиге у Истри, у програму „Дани Београда„ у Љубљани, као и на овогошњем Сајму књига у Лајпцигу, на којем је Србија била земља у фокусу. У фебруару је у Културном центру Београда одржано и зимско издање Крокодила.


24

svet

ponedeqak6.jun2011.

UKRATKO Sru{iose helikopterNATO KABUL: Dva vojnika NATO snaga u Avganistanu poginula su ju~eprilikompadahelikopterau isto~nomdeluAvganistana,saop{tile su Me|unarodne bezbednosnesnagezapodr{ku(ISAF). „Mogu da potvrdim da se helikoptersrusiouisto~nojAvganistanu”, rekao je portparol ISAF-a, britanski major Tim Xejmsidodaodasudvapripadnika koalicionih snaga izgubila `ivotunesre}i,prenelajeagencija Rojters. Xejms je istakao da ISAF nema „bilo kakve indikacijeoneprijateqskojaktivnosti u oblasti, u vreme pada helikoptera”.ISAFnijesaop{tiobilo kakvedetaqeopaduletilice.

dnevnik

Erupcijavulkana u^ileu SANTJAGO: Zbog erupcije vulkana Pajhue na jugu ^ilea, koji je u vazduh izbacivao plamenistubgasavisok10kilometara, evakuisano je 3.500 qudi, saop{tile su vlasti.Vlada je najpre naredila evakuaciju 600 qudi,alijekasnijetajbrojpove}alana3.500stanovnika,koji }ebitisme{teniuskloni{tau bezbednomoblastima. Kakojavqajuagencije,zasada nema podataka o povre|enima. Guverner ~ileanskog regiona LosRiosrekaojedasuseizkratera vulkana uzdizali vatra i dim.Vlastisuuovojoblastiju~e izdale upozorewe na opasnost,zbognajmawe230potresa koje je zabele`ila Nacionalna kancelarija za hitne slu~ajeve. Vulkan se nalazi oko 800 kilometara ju`no od prestonice Santjaga. (Tanjug)

Nemiri naGolanu TELAVIV,DAMASK: Izraelskesnageubilesuju~e~etvoricuiraniledevetdemonstrantana okupiranoj Golanskoj visiji na granicisaIzraelom,javilajesirijskadr`avnatelevizija,alinijeprecizralakojesunacionalnosti`rtve.MedijiuIzraelunavode da je oko 500 palestinskih demonstranata stiglo na granicu, kriju}i se od izraelske vatre u jednom,nedavnoprokopanom,rovu, 20metaraodgrani~neograde. Uprkosnajavamadasumasovni protesti planirani u Siriji i Libanupovodomporazaarapskih armijau{estodnevnomratu1967, na44.godi{wicuotkazani,vi{e stotina qudi okupilo se jutros na sirijskoj strani granice s Izraelom,namestupoznatompod imenom Brdo povika naspram druskog sela Ma`dal [ams, gde se obi~no dovikuju Druzi koji `ive na razli~ite stranama. Stotinakdemonstranatakrenulo jekagrani~nojogradiipoku{alodajeprobije. Ju~ejebilagodi{wicapo~etkarata,ademonstracijeseo~ekujuiuutorak-nagodi{wicupreuzimawa kontrole nad isto~nim Jerusalimom. (Tanjug)

UJEMENUSLAVQEPOSLETE[KIHBORBI

Salehnapustio zemqu, alineivlast SAN A: Dem ons trant i su, igrom, pes mom i rit ua ln im klawem stoke na centralnom trgu u glavnom gradu Jemena Sani, ju~e proslavili odlazak dug og od i{ weg preds edn ik a AlijaAbdulahaSaleha,kojije

ski zvani~nik, iza{ao je iz aviona na nogama, ali s vidqivimpovredamavrata,glave ilica. Britanska agencija ocewuje dabinapu{tawemzemqeutakvojsituaciji,~akizbogle~e-

Eksplozije uPakistanu PE[AVAR: Bombakojajeju~e eksplodiralauvozilunaautobuskojstanicikodPe{avaraubila je{estiranilajo{11qudi,saop{tila je pakistanska policija.”Imamo izve{taje da je {est qudiubijenoi11raweno”,rekao je visoki policijski zvani~nik KalamKanagencijiAFPidodao da su i neka vozila uni{tena u eksploziji.Prema wegovim re~ima,povre|enisupreba~eniubolnicuuPe{avaruiod11kojisuzadobili povrede od bombe, stawe jedne`enejekriti~no.Jedano~evidactvrdidajemu{karacu{aou vozilokojejetrebalodakreneka selimaizvanPe{avaraiostavio nekipaket,aprisutnimarekaoda }esebrzovratiti. (Tanjug)

naoperacijiuSaudijskojArabiji po{to je rawen u napadu nawegovupalatupredvadana. Jedan izvor u bolnici u Saudijskoj Arabiji rekao je Rojtersu da Saleha operi{u kako bi mu izv ad il i {rapn el iz grudnogko{a.Saleh,kogajena aerodromu u Rijadu u subotu uve~e do~ekao visoki saudij-

wa,moglodaote`aSalehu,koji je predsednik ve} skoro 33 godine,daseodr`inavlastii da bude shva}eno kao prvi korakkapredajivlasti.Jedansaudijski zvani~nik, na kojeg se poziva Frans pres, izjavio je daSalehnijepodneoostavku. Za sada u Jemenu nema zvani~nog saop{tewa da li je ne-

ko preuzeo funkciju vr{ioca du`nosti predsednika, ali je poustavutebliskoisto~nezemqe predv i| en o da to bud e potpredsednik,uperiodudo60 dana,uslu~ajevimakadaje{ef dr`ave odsutan. Potpredsednik Abed Rab o Mans ur Had i sastaoseju~esambasadoromSADuJemen u Xer ald om Majk lom Fej erstajn om, {to bi, kako ocewuje AP, mogaobitiznakda je ve} izv r{ en prenosvlasti.Hadi je general vojske, sa juga zemqe, i na mes tu potpredsednika je od 1994. godine, a tako|e je generalni sek ret ar vlad aju}e part ij e Op{tinarodnikongres.Dosadse, me|utim, nije isticao u politici. Salehov re`im optu`io je zanapadnawegovupalatumo}nogplemenskogvo|u{eikaSadika al Ahmara, ~iji se borci suprotstavqaju vladinim snagamauSaniotkakojeuutorak prekinutoprimirje. (Tanjug)

Jeremi}:Nesvrstani nepriznajuKosovo SAN SALVADOR: Ministar spoqnih poslova Srbije VukJeremi}izjaviojeju~euEl Salvadoru da }e Srbija nastaviti da produbquje odnose sa zemqama Latinske Amerike i Karipskimdr`avama,kaoisaradwu sa Organizacijom Ameri~kih Dr`ava (OAD). Ministar Jeremi} je isatakao, u~estvuju}ina41.Generalnojskup{tini OAD u San Salvadoru, da je ova organizacija vi{e od jednog veka promovisala demokratiju, mir i razvitak, kao i vladavinuzakona,anazadovoqstvo i korist ne samo svojih ~lanica,ve}i~itavogsveta. Ministar Jeremi} je podsetionatodajedeoodnosasaOrganizacijom Ameri~kih Dr`avastvorenjo{uvremepokreta nesvrstanih, pozivaju}i svoje kolege da u septembru prisustvuju specijalnom ministarskomsastankuuBeogradu,kojim

}e biti obele`ena 50. godi{wica od prvog samita nesvrstanihzemaqa. „Srbija u potpunosti podr`avanaporeorganizacijeOAD u borbi protiv organizovanog kriminala”, naglasio je Jeremi}, isti~u}i da je takav stav Srbije dao za rezultat i vi{e uspe{nihzajedni~kihoperacija protiv zna~ajnih {vercera narkotika. Govore}i o jednostranom progla{ewu nezavisnosti Kosova, ministar Jeremi} je pozvao zemqe OAD koje nisudosadapriznaleKosovoda zadr`esvojerezervepremawihovompoku{ajusecesije. „To}epomo}idasespre~ida poku{aj secesije Kosova postaneopasanidestabilizuju}ipresedan. To }e tako|e doprineti odr`awu zdravog me|unarodnog okru`ewauokvirukojeg}epregovoriSrbijeiPri{tinemo}i dasenastave”. (Tanjug)

Austrijauvela grani~nukontrolu BE^: U susret konferenciji Svetskog ekonomskog foruma (WEF), posve}enog Evropi i centralnojAziji,koja}ebitiodr`anausredui~etvrtakuBe~u,austrijskevlastisuodsuboteponovo, privremeno, uvele grani~ne kontrole. Od 4. do 9.juna, kako je saopsteno, putnici koji dolaze u Austriju mora}e da ra~unaju na kontrolu na grani~nim prelazima.Odukaoprivremenomstavqaju van snage [engenskog sporazumajedonetadabisespre~iodolazak antiglobalista, koji `ele da izazovuneredenaulicamaBe~a. U nadle`nosti je policijskih vlasti kako }e sprovoditi kontrole,upotpunostiilidelimi~-

no, objasnio je portparol Ministarstva unutra{wih poslova Austrije Harald No{il. Na grani~nim prelazima sve je postavqeno u ciqu besprekorne kontrole putnika. I u Be~u je sve spremno za veliki skup, na kome }e u~estvovati visoki predstavnicioko30zemaqa. Po{to se radi o skupu koji stalno izaziva i proteste antiglobalista, policija se dobro pripremila za mogu}e nerede, pa }enarednihdanauBe~izsvihpokrajinabitipovu~envelikibroj ~uvara reda. Na konferenciji WEF uBe~u,izSrbije}eu~estvovati potpredsednik vlade Bo`idar\eli}. (Tanjug)

NATOiju~e bombardovaoLibiju TRIPOLI: NATOavionii ju~esuga|aliciqeveuTripoliju i isto~nim predgra|ima. Sna`ne eksplozije odjekivale sunakon{toseprethodnogdana {ef britanske diplomatije Vilijam Hejg sreo s libijskim pobuwenicima. HejgjeusubotuposetioBengazi,sedi{telibijskihpobuwenika, u nameri da izrazi podr{ku nastojawuopozicijedasvrgnere`imlibijskogvo|eMuameraGadafija,saop{tilajevladauLondonu,prenelesuagencije. „Ovde smo iz jednog glavnog razloga-dapoka`emona{upodr{ku libijskom narodu i Nacio- nalnom prelaznom savetu, legitimnom predstavniku libijskog naroda”,navedenojeusaop{tewu Forinofisa.Hejgjeobe}aoda}e

Britanija dati „jo{ opreme i uniformi”pobuwenicima. Velika Britanija do sada nije zvani~no priznala legitimitet vlade pobuweni~kog saveta, ~ije jesedi{teuBengaziju,alijebritanski premijer Dejvid Kameron izjavio pro{log meseca da je to telo„legitimnipoliti~kisagovornikuLibijiiglavnibritanskipartnerutojzemqi”. Legitimitet vlade Nacionalnog prelaznog saveta do sada je priznao mawi broj dr`ava, me|u kojimaFrancuska,Italija,MaltaiKatar.Ume|uvremenu,ruski ministar spoqnih poslova SergejLavrovizraziojezabrinutost zbognovefazeukojusuu{linapadi NATO snaga, oceniv{i da sveto,svesnoilinesvesno,vodi kakopnenojoperaciji.(Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI BARAKOBAMA Ameri~ki predsednik Barak Obama nazvao jenema~kukancelarkuAngeluMerkelsvojom „dobromprijateqicomijednimodnajbli`ih globalnih partnera”.”Verujem joj kada se na ne{to obave`e”, rekao je Obama u ju~e objavqenom intervjuu pred put Merkelove u SAD.Merkelova }e sutra prisustvovati zvani~noj,dr`avnojve~eriuBelojku}i.

LERIHEGMAN Glumac Leri Hegmen, poznat po ulozi naftnogtajkunaXejArauameri~kojTVsapunici„Dalas”iz80-ihgodina,ovogputanije prodavao naftu, ve} svoje stvari, ali je svej edn o lep o zar ad io. Me| u najs kup qim predmetimanaaukcijiuBeverliHilsu,bilo je srebrno sedlo - 80.000 dolara, prenosi AP.Licitacijadonelajeglumcupozama{nu sumuod500.000dolara.

PABLONERUDA Sazaka{wewnemod~etiridecenijasudskidosijeiSalvadoraAqendeaiPablaNerudeponovo suotvoreni.Po~etkomovogmesecau^ileujeodlu~enodaseotvoriistragaipovodomsmrtiPablaNerude,nobelovca,velikogprijateqaubijenogAqendea,kojijeumrosamo12danaposlevojnogpu~a.Zvani~nosetvrdilodagajepokosiorak prostate.Mnogisumwajudajebiootrovan.

NAGRANICIBANGLADE[AIINDIJE

Sakupqawemedaopasnopo`ivot DAKA: @iteqi sela u okolini Sundarbansa, nacionalnog parka koji se pru`a s obe strane granice izme|u Banglade{a i Indije, pokazuju da sakupqawemedamo`edabude opasno po `ivot, preneli su britanskimediji. Stanovnici ovog sela ve} generacijama svake godine, u perioduizme|uaprilaijuna, odlazepo„divqi”medunajve}u {umu mangrova na svetu jedn e vrs te veg et ac ij e koj a uspeva u tropskim oblastima, akojukarakteri{uzimzelene drvenastebiqke. Sezonasakupqawamedase,s jedne strane, `eqno o~ekuje, jer sir om a{ nom stan ovn i{tvu na jug oz ap ad u Bang lade{apru`amogu}nostzamalo boqi `ivotni standard - svakom sakupqa~u meda se pla}a izme|u 42 i 49 evra. S druge

stran e, prik up qaw e med a uliva i strah, jer se na kocku stavqa najve}i ulog, a to je `ivot.

„Naravno da se bojimo, ali ukoliko ne odemo po med, ne}emo dobiti novac i ne}emo mo}i da prehranimo svoje porodice.Imamnogoopasnosti: beng als ki tig rov i, zmij e otrovniceikrokodili”,objasniojejedanod`iteqaAbdus Salam.Napadabengalskihti-

grova na stanovnike sela ima tokomcelegodine,anajvi{eu doba sezone prikupqawa meda -najmawe80osobapoginesvake godine.U periodu izme|u aprila i juna, `iteqi sela idukrivudavimvodenimkanalima od ostrva do ostrva u svojim ~amcima po med koji pravejedneodnajve}ihinajagresivnijihp~elanasvetu. Po med se, ipak, ne ide nespreman. Mu{karci se prvo mole {umskoj bogiwi Bonbibi,koja}eih,kakoveruju,za{tititi od tigrova i drugih opasnosti.Zatimskupqajuli{}e i gran~ice koje }e upotrebitizaizradubakqekojom }erasteratip~ele.Kadajesve spremn o, kre} e se u poh od. Pri pronala`ewu roja, lica prekrivaju platnom, kako ih p~ele ne bi ujele, a potom ih dim om rast er uj u. Dok jedn i

Razbojnici krvolo~nijiod bengalskogtigra Veliku opasnost predstavqaju i razbojnici koji dolaze po novac. „Ukoliko im ne bismo platili, ubili bi nasbezmilosti”,kazaojeon.

prikupqajumedistavqajugau ko{ ar u od bamb us a, drug i stra`are. Na putu ka selu se ponovo mole bogiwi Bonbibi da od prodaje meda dobiju dovoqno novca da prehrane porodice. Na pit aw e za{ to obav qaj u tako rizi~an posao za tako malo par a, oni jedn os tavn o odgovarajudanemajuizbora. (Tanjug)


BALkAn

dnevnik

UKRATKO Vojnave`ba uvodama CrneGore PODGORICA: UluciBari teritorijalnim vodama Crne Goreod6.do10.junaodr`a}ese vojnave`baAdrion11Liveks,u kojoj }e u~estvovati mornarice Crne Gore, Hrvatske,Albanije,Slovenije,Gr~ke iItalije. Crnogorsko Ministarstvo odbrane je saop{tilo da je to prva ve`ba ovog tipa kojoj je CrnaGoradoma}inikojuwena vojska izvodi samostalno, uz kompletan planski proces, organizaciju i provo|ewe ve`be. Realizacijave`beje,ocewujese u saop{tewu, od izuzetnog zna~ajaineprocewivoiskustvoza oficireijediniceMornarice VojskeCrneGore. „Ve`ba}ebitirealizovana utrifaze-uplovqewebrodova ulukuiintegracijasnaga,obuka na moru analiza ve`be i odlazaksnaga. (FoNet)

Preminuo Iglberger VA[INGTON: Biv{i ameri~kidr`avnisekretariambasadorSADubiv{ojJugoslaviji Lorens Iglberger, koji je bio anga`ovaniuokviruameri~ke diplomatijeure{avawusukoba u biv{oj Jugoslaviji, preminuo jeusubotuu81.godini.

Uto~i{te zaalbanske kriminalce LONDON: Vi{eod100opasnih albanskih kriminalaca se mo`da krije u Londonu, a neki odwihsutra`iliazilpretvaraju}isedasuizbeglicesaKosova, objavio je BBC, pozivaju}isenatajnidosijekojijeSkotland jardu dostavila policija uTirani. [efInterpolauTiraniPelumbSeferijerekaodajeve}ina albanskih kriminalaca koji su uto~i{te potra`ili u britanskojprestoniciosumwi~ena za ubistvo, podsticawe prostitucije i trgovinu drogom. Skotland jard nije potvrdio ta~an broj albanskih kriminalaca, alijenaveodanekiodwihmo`da`iveuLondonupodla`nim imenom. Jedan od wih, Mara{ \oka uskoro treba da bude izru~en Albaniji.\okajedo{aouBritaniju pre vi{e od 10 godina i tra`io azil pretvaraju}i se da jeizbeglicasaKosova. (Tanjug)

25

NOVIPAKETPOMO]IZAGR^KU

[iromGr~keprotesti svakeve~eri BRISEL: Zvani~niciEvropske unije }e se fokusirati na osmi{qavawe novog paketa pomo}izaGr~kukoji}eobuhvatati „u~estvovawe investitora na dobrovoqnoj bazi”, pi{u briselskimediji. EUiMe|unarodnimonetarni fond(MMF)suupetaknajavili isplatu pete tran{e kredita odobrenogGr~kojumaju2010,kojijevredan110milijardievra. PremijerLuksemburgaipredsedavaju}iEvrogrupe,@an-Klod Junker,izjaviojenakonsastanka sa gr~kim premijerom Jorgosom Papandreuom u Luksemburgu u petak kako o~ekuje da }e Evrogrupapristatinadodatnupomo} Gr~koj „pod strogim uslovima, koji ukqu~uju dogovore sa privatnimsektoromnadobrovoqnoj bazi.” SazadovoqstvommogudaobjavimidajeGr~kavoqnadaosnuje agenciju za privatizaciju”, preneojeRojters.Me|utimuAtini su u subotu ~lanovi dva glavna sindikata, javnih slu`bi i privatnog sektora u Gr~koj organizovala proteste u Atini, zbog najnovijihvladnihmera{tedwe uskladusazahtevimastranihpoverilaca.Oko1.500qudipro{etalo je glavnim gradskim trgom Sintagma ispred parlamenta, nose}itransparentenakojimaje pisalo„Nenovommemorandumu” i„Odupritese”. Ovojeposledwiunizuprotestaprotivmera{tedweiotpu{tawa koji svakodnevno potresajuAtinuive}egradoveuGr~koj, u trenutku kada socijalisti~kavladapoku{avadaizvede prezadu`enuzemquizkrize.

EU, Evropska centralna banka (ECB) i MMF su u petak saop{tili da bi slede}a tran{a me|unarodne finansijske pomo}i Gr~koj od 12 milijardi evra trebalodabudedostupnapo~etkomjula,posledaqihrazgovora tokom slede}ih nekoliko nedeqa o ekonomskom programu zvani~ne Atine.Ovim saop{tewem jezakqu~enajednomese~narevizija finansijskog stawa Gr~ke, koju su sproveli eksperti EU, ECBiMMF-a.Usaop{tewuse navodidajeGr~kaostvarilazna-

zacije, navodi se u saop{tewu objavqenom u petak u Atini. Planjenai{aonaneodobravawe Grka i proteste {irom zemqe. Prakti~no svake ve~eri se hiqade Grka okupqa pred parlamentom u Atini i izvikuju:”Lopovi,lopovi!” Godinudanapo{tojeodobren paket pomo}i Gr~koj u ciqu spre~avawa {irewa du`ni~ke krizeuEvropi,tazemqajeidaqe duboko u recesiji ve} tre}u godinu zaredom, nema pristup finansijskim tr`i{tima i op-

PODGORICA: Mitropolit crnogorsko primorski Amfilohijenazvaojebiv{egameri~kog predsednika Bila Klintona,kojijekrajempro{logmesecaboraviouCrnojGori,„vlastodr{cem ~iji tragovi smrde ne~ove{tvom”. „Bilo je kroz istoriju vlastodr`aca~ijisutragovismrdeline~ove{tvom.Idandanas smrde ne~ove{tvom. Ovih dana tujekodnasbioKlinton.Mo`daonionikojisugapozvali u Crnu Goru misle da mu ~ove-

VANREDNIPARLAMENTARNIIZBORI UMAKEDONIJI

Prviputglasala idijaspora

~ajan napredak, ali fiskalne i strukturnereformetrebadabuduubrzane. Gr~kipremijerjepristaona „zna~ajna” smawewa broja zaposlenih u javnom sektoru i na osnivaweagencijekojabisebavila ubrzanim planom privati-

tere}ena je najve}im dugom u istoriji evrozone. Kasnije su me|unarodnufinansijskupomo} zatra`ileiIrskaiPortugalija,aGr~kojjesadapotrebandrugi takav paket kako bi izbegla prvidr`avnibankrototkadpostojievrozona. (Tanjug)

Klintonovone~ove{tvo

Uekonomskomodeqewuambasade SAD u Beogradu je bio od 1962.do1963,apotomiambasadorod1977.do1981.godine“Wujorktajms”navodidaseIglberger nekoliko puta sastajao s biv{im predsednikom Srbije SlobodanomMilo{evi}emida je tra`io od wega da suzbije srpski nacionalizam.Predsedniku Srboje je poru~io da „ne mo`e sa~uvati Jugoslaviju silom”. RaspadJugoslavijeje1992.godineuporediojesgr~komtragedijominaveoda}e„mnogoqudi umreti”, navodi AP. “Wujork tajms”navodidajetokomprvog anga`mana u Jugoslaviji, Iglbergr postao poznat kao „Lorens od Makedonije” zbog ulogeuameri~kojpomo}iposle zemqotresa u Skopqu 1963. godine. (Tanjug)

ponedeqak6. jun2011.

{tvomsmrdetragovi”,kazaoje Amfilohije na skupu povodom praznika Jovana Vladimira u GolubovcimakodPodgorice. Mitropolit je zamerio Klintonu{tojeCrnuGoru,zemqu„kojujebombardovawemzajednosaSrbijomucrnozavio”, usvomnedavnomobra}awuuBudvi, nazvao Makedonijom. Amfilohije je zakqu~io da „nije svakivlastodr`acodboga,ve} samoonajkojijetuvlastkoristio na pravi na~in, saglasno bo`jojvoqi”. (Tanjug)

SKOPQE: U Makedoniji su ju~e odr`ani sedmi parlamentarniizborinakojimasubira~iglasaliza120~lanovaSobrawa. Na izbornoj listi bili su kandidati18politi~kihpartija i koalicija. Na ovim, drugim vanrednimizborima,prviputsu svoj glas dali i Makedonci iz dijaspore,kojisuglasaliranije. Makedonci u rasejawu imali su mogu}nostdabirajutriposlanika–zaevropuiAfriku,zaAmerikuizaAustraliju,takoda}e novi sastav makedonskog parlamentaimati123poslanika. Do17satinavanredneparlamentarne izbore u Makedoniji, koji proti~u bez incidenata, iza{loje53,86odstoglasa~a,saop{tilajeDr`avnaizbornakomisija (DIK).Sva glasa~ka mesta su bila otvorena na vreme, dokjesamojednootvorenosazaka{wewem ali izborni proces nijedovedenupitawe,saop{tile su DIK i Gra|anska asocijacijaMOSTkojapratiizboresa najvi{edoma}ihposmatra~a. Prematvrdwamaorganizacije MOST, izlaznost na ovim izborima je ve}a u odnosu na parlamentarne izbore 2008. godine. Prvi  rezultati o~ekuju se oko pono}i. U me|uvremenu, i partijski izborni {tabovi izne}e svojepodatkeorezultatimaglasawa. UmakedonijiPravoglasaima milioni835.000gra|anaevidentiranih u jedinstvenom bira~kom spisku. Makedonija je podeqenana{estizbornihjedinica. Usubotusuglasalizatvorenici, starairaseqenalica,azavr{e-

nojeiglasawedijasporeuEvropi, Severnoj Americi, Aziji i Australiji.Rezultati ovog glasawa bi}e objavqeni zajedno sa rezulatimaju~era{wegglasawa. Lider VMRO DMNE, premijer Nikola Gruevski je nosilac listeuprvojizbornojjedinici, koja obuhvata region Skopqa, doklistuSDSM-apredvodiRadmila[ekerinska,kojajeprvana listi za izbornu jedinicu tako|e u Skopqu. Lider SDSM-a Branko Crvenkovskinijesekandidovao,alijeaktivnou~etsvovaonamitinzimai uizbornojkampawisvojepartije. Ualbanskompoliti~komblokuo~ekujedaseglavnabitka}e sevoditiizme|udosada{wegkoalicionogpartnerauvladi,Demokratske unije za integraciju predvo|eneAlijemAhmetijem,i opozicione Demokratske partijeAlbanaca,kojupredvodiMenduhTa~i.Procenjujeseda{anse zaosvajaweposlani~kihmandata imaju i Nacionalni demokratskipreporod,~ijijeliderRufi Osmani, i Nova demokratija na ~elusaImeromSelmanijom. O~ekuje se da }e mawe poslanika osvojiti VMRO Narodna partijabiv{eglideravladaju}e VMRO DPMNE Qup~a Georgievskog i Ujediweni za Makedoniju biv{eg ministra unutra{wihposlovainekada{wegha{kog optu`enika Qubeta Bo{kovskog, koji je oslobo|en nakondvegodinepritvorauHagu, kao i Liberalno demokratska PartijaJoveManasievskog. (Tanjug-FoNet)

PAPAUZAGREBUKRITIKOVAOSEKULARIZACIJU

Svetomse{irislobodabezodgovornosti ZAGREB: Papa Benedikt XVI, kojijepredvelikimbrojem vernika,biskupaisve{tenstva, na zagreba~kom hipodromu ju~e slu`io misu povodom Nacionalnogdanahrvatskihkatoli~kihporodica,kritikovaojesekularizaciju u evropskim zemqama koja „{iri slobodu bez odgovornosti” i naglasio va`nost porodi~nog `ivota. Na sve~anoj misi na zagreba~kom hipodromu, prema prvim procenama, okupilo se oko 300.000 vernika. „Apsolutizuje se sloboda bez odgovornostizaistinuineguje se, kao ideal, individualno dobroprekopotro{wematerijalnihdobaraipovr{nihiskustava,nevode}ira~unaokvalitetu odnosasaosobamaionajdubqim qudskim vrednostima”, kazao je papa. „Qubavsesvodinasentimentalniose}ajizadovoqavawenagonskih poriva, bez nastojawa

da se stvore trajne veze me|usobne pripadnosti i bez otvorenosti `ivotu”, rekao je papa i pozvao na„otportommentalitetu”.Okupqeneje pozvaodanepodlegnu sekularizaciji i su`ivotu bez braka, a naglasio je i vrednost o~uvawa qudskog`ivotaodza~etka do prirodne smrti. Rekav{i da je prihvatio poziv hrvatskihbiskupadaposeti Hrvatsku prilikomsusretakatoli~kihporodica,papaje naglasioda„ceniinstituciju porodice koja se danas suo~ava s te{ko}ama i pretwama” i naglasio da je hri{}anska familijatemeqvaspitawauveri.

PotvrdadobrihodnosasVatikanom PapaBenediktXVI sreospredsednikomIvomJosipovi}emi premijerkomJadrankomKosor,kaoiistaknutimpojedincimaiz politike,nauke,verskihzajednica,sporta,privredeidiplomatije. Ovo je druga poseta pape Benedikta XVI Hrvatskoj. prvi putjeposetioZagrebuvremekadajebiokardinal.WegovprethodnikIvanPavleII Hrvatskujeposetio~aktriputa,auZagrebuseisti~edaiposetaBenediktaXVI potvr|ujedaVatikan dr`idoodnosasHrvatskomiHrvatima.

Nadbiskup zagreba~ki kardinalJosipBozani}upozdravnom govoruizraziojeuvereweda}e prisutnost pape biti ohrabrewesvimporodicamaibitipodstrek u zalagawu za familiju kao najsvetiju ustanovu zdravog dru{tva.Kardinaljepodsetioi na papu Jovana Pavla II koji je misu na svojoj prvoj poseti Hrvatskoj tako|e slu`io na hipodromu. Misi na hipodromu prisustvovalisuju~ebrojniverniciizHrvatske,Slovenije,BiH, Srbije,Makedonijeidrugihze-

maqa,apapaihjesvepozdravio nawihovimjezicima. Namisinijebiloincidenata,azbogiscrpqenosti,`e|ii sparine neki od vernika zatra`ilisupomo}odbrojnihmedicinskih sestara, aktivista Crvenogkrstailekara.Nakonliturgijepapajeru~aosbiskupima u novom sedi{tu Hrvatske biskupske konferencije, a nakontogaslu`iojeve~erwuukatedrali Svetog Stjepana. Tom prilikommoliosenagrobunekada{weg zagreba~kog nadbi-

skupaAlojzijaStepincakogaje Katoli~ka crkva proglasila bla`enim, a mnogi u Hrvatskoj tra`e da bude progla{en svecem. Portparol Vatikana, otac Federico Lombardi izjavio je novinarimaupres-centrudaje dobrodo{licapapeuHrvatskoj izvanrednaiodnarodaioddr`avnih funkcionera.Predsednikdr`aveisviuVladisrda~no su prihvatili Svetog Oca {tojeonili~noosetio,jersu u~estvovali na svim susretima na kojima je papa do sada bio u javnosti,oceniojeLombardi. Zelena stranka iz Hrvatske ju~e je osudila nazadne stavove koje je izrekao crkveni establi{ment tokom boravka pape Benedikta XVI u Hrvatskoj, ocewuju}i posetu kao „va{ar nazadwa{tva”. „Pravo hrvatskih `ena na abortus ostav{tina je civilizacijskogdru{tvakojanesmeni u kom slu~aju do}i u pitawe”, stoji u saop{tewu te stranke, koja tako|e najo{trije osu|uje napad na vanbra~nu zajednicu, kao i na sve one pojedince koji `ele da `ive u istopolnim zajednicama, preneo je Index.hr.”Papinu posetu ocewujemo kao ‘va{ar nazadwa{tva’ kojem je Hrvatska svedo~ila u ova dva dana”, navodi se u saop{tewu. (Tanjug-FoNet)


26

T

de^Ji dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

Sme{napri~a

o se dogodilo pro{le zime u na{em dvori{tu. Moj bratMilanijasmoseigraliskucomLili.Nai{aoje po{tar.Otvoriojesandu~edastavipo{tu.Liligaje spazilaikrenulapremawemu.Sko~ilajenawegaisru{ilagaisvapismasuodletelaubaru.Lilijezgrabilapo{tarevutorbuipobegla.Ondajepo{tarpotr~aozawomi zapeozakamenipao.Biojequt{tomujeLiliuzelatorbu.MeniiMilanujetobilojakosme{no. NenadKaurin,II-d O[„Jo`efAtila” NoviSad

dnevnik

Pi{ite za „Dnevnik” Pi{ite, djeco, pi{ite za „Dnevnik”, dru`imo se, razmewujmo teme, zabavno }e biti... Za{to svoj talenat, do`ivotno kriti?! Pi{imo sastave, pjesme i dramu, budimo najboqi, napravimo galamu! Crtajmo bojicama, olovkom il’ temperama, time }e biti qep{e nama! Nikolina Brzak, I-3, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

Igramo se rije~ima, veseli budimo... Novu nadu tada sebi probudimo!

N

An|ela Dragovi}, VII-1 O[ „Da{o Popovi}” Herceg Novi

Do`ivqajsraspusta

ajve}i deo raspusta sam provela ovde, u Novom Sadu. Novu godinu sam provelakodprijateqa.Negdeokopono}ismoiza{lidapalimovatromet.Tata mog drugara je uzeo vatromet da ga zapali. Zapaliogajeidigaouvis.Nekolikotrenutakakasnijesvemujeeksplodiralouruci.

Svi smo se odmakli. Bilo mi je jako lepo, iakojebiloopasno. Rasputmijebioveomalep.[teta{tonije du`etrajao,alisamsre}na{tosamgaprovelasdrugarima. AnaKalini},II-1 O[„NikolaTesla” NoviSad

Prole}e u meni Prole}e je u meni kao jedan lep cvet, kojem se divi ceo svet.

Ka}a [vind, I-4, O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

Htela bih da budem...

Veliku radost izaziva prole}e u meni, kad sunce svojim zracima pleni.

Mama, htela bih da budem lutka! Sine, nemoj, skupqala bi pra{inu iz kutka!

Prole}e je u meni kao lepa p~ela, kojoj se divi priroda cela.

Mama, htela bih da budem pajac u korpi za igra~ke! Sine, nemoj, deca se vi{e igraju `murke! Mama, htela bih da budem slika! Sine, nemoj, nosila bi portret nekog poznatog lika! Mama, htela bih da budem slatka lizalica! Sine, ne bi skidala deci osmeh s lica! Kad pomislim - bi}u ja jer me je majka takvu rodila! Na|a Male{evi}, IV-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Ana \urka, VIII-2, O[ „Milo{ Crwanski”, Hrtkovci

J

Prepla{eni

edan de~ak i{ao je u {kolu na sala{. Tamo je video slonove. Jedan poqski mi{ pojurio je slona tako da se slon prepla{en sakrio  kod zeca. U tom ~asu je nai{la lisica, be`e}i od koko{ke. Vuk na smrt prepla{en od jagweta po`alio se go-

lubuizamoliogolubadagabrani.Po{toje najhrabriji, golub je napao lovca,koji se od strahasakriokodstarogdedenasala{u. MarkoMari},I-7 O[„SvetozarMarkovi}Toza” NoviSad

U

Kristina [kori}, II-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

U meni je prole}e, sve je puno cve}a. Kad gledam kako ptica dole}e, moja je radost sve ve}a. Anastasija Kuzmanovi}, V O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

^e`waza daqinama

`ivotuseponekadpitamo ko smo, kuda i gde}enas`ivotodvesti.Tozna~idanismosebe dovoqnoupoznaliida}emo na{u pravu - zrelu li~nost upoznati tek u budu}nosti. Minikadaneznamokakvaje na{asudbinai{tanaso~ekuje. Svisetrudimodabudemo {to boqi i uspe{niji, da upijamo nove stvari i nova znawa,jerznamodatrudkojiulo`imodabismouspeli u `ivotu i znawe koje imamo,oslikavajuna{karakter i na{e vrednosti. Vrednosti koje imamo danas, ima}emo i sutra! Zato svi te`imozanekim,kakosenama ~ini,nedosti`nimnivoomi ~eznemo za daqinama. Svi semewamoifizi~kiipsihi~ki, ali  na{a ose}awa premane~emu,na{epona{aweili~nostostaju.Poenta

je da idemo ka nepoznatoj, iznena|uju}oj i pomalo zastra{uju}ojdaqini.Daqina mo`edanaspredstaviunajboqem svetlu, a mo`e i da nas proguta pa da ostanemo u mraku. Ho}u da ka`em da svakoimasvojusudbinu,neko dobru, a neko lo{u. Najboqe je to {to je ne znamo, jerkadabismojeznali,{ta bi nam onda ostalo da o~ekujemou`ivotu,kakobismo se onda prona{li u svetu u kojem `ivimo!? Mi imamo lepe `ivote, ali na razli~ite na~ine ih `ivimo. Svi smo mi druga~iji i lepi na svojna~in. Trebadau`ivamou`ivotukolikogodjetomogu}ei daotvoreniho~ijuiotvorenogsrcaidemoususretbudu}nosti. TawaStevanov,VIII O[„\or|eNato{evi}” NoviSad


STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

27

ZAVR[ENKONKURSZASTIPENDIJEFONDACIJE„STATEOFEXIT”

Po500evrazastudijskaputovawa Konkurs Fondacije „State of Exit„ za stipendije za studijska putovawa zavr{en je pro{log meseca. Izabrano je 25 studenata, 15 diplomaca i 10 postdiplomaca koji }e i}i na razli~ita studijska putovawa - od doktorskih studija, preko letwih {kola, studijskih praksi, do studijskih razmena i poseta konferencijama. Sa osnovnih akademskih studija Univerziteta u Novom Sadu stipendije od po 500 evra za putovawa u inostranstvo dobili su Sowa Kozlina, IgorVidakovi}i Marija Bibin s Prirodno-matemati~kog fakulteta, Ivana Fratri} i Marina Pandurov s Medicinskog fakulteta, Sowa Martinov, Bojan Trobok, Vladimir Mi}i} i Milena \ini} s Fakulteta tehni~kih nauka, Olivera Ili}, Nevena Radenovi}, Zoran Bibi} i Ana Rockov s Filozofskog fa-

kulteta, @eqka Milo{evi} s Akademije umetnosti i JelenaReqi} s Ekonomskog fakulteta. Awa [i{arica sa Prirodnomatemati~kog fakulteta, Damjan Vu~urovi} i JadrankaMilanovi} sa Tehnolo{kog fakulteta, Boris Bulatovi} i Ivana Jawi} sa Filozofskog fakulteta, BojanaMili}, MilanStojiqkovi}, \ur|ica Horvat i Ana Gebeje{ sa Fakulteta tehni~kih nauka i Darija Mari} sa Pravnog fakulteta su masteranti i doktoranti koji su dobili stipendije. Pravo konkurisawa imali su svi studenti Univerziteta u Novom Sadu s prose~nom ocenom ve}om od sedam, koji su podneli prijavu i prilo`ili motivaciono pismo i jednu preporuku profesora. Prijave je ocewivala nezavisna tro~lana komisija, a bodovali su se biografija, motivaciono pismo i intervju.

Najve}i broj bodova nosilo je motivaciono pismo, u kojem se gledala orginalnost ideje, kreativnost u pristupu sopstvenom

Izabrano25studenata,15diplomaca i10postdiplomaca obrazovawu i zna~aj teme kojom kandidat `eli da se bavi. Stipendije Fondacije „State ofExit„ namewene su mnogim vrstama mobilnosti - studentskim

SARADWAMA\ARSKOGINOVOSADSKOGFAKULTETA

Dobrisusedizajedno stvarajubudu}nost

Kurs posve}en naprednim tehnikama analize zaga|uju}ih materija u `ivotnoj sredini, pod nazivom „Masena spektrometrija visoke rezulucije u analizi ksenobiotika“, odr`an je pro{le nedeqe na Tehnolo{kom fakultetu. U~esnici iz Ma|arske i Srbije diskutovali su o nau~nim aktivnostima i rezultatima ovog fakulteta i stekli uvid u najnovije trendove i instrumentalne tehnike u analizi stepena zaga|enosti `ivotne sredine i namirnica. Na treningu je u~estvovalo 12 polaznika, kojima su dodeqene

- Va`an deo projektnih istra`ivawa predstavqa i razvoj optimizovanih metoda za analizu pesticida i puteva wihove razgradwe kori{}ewem najnovije instrumentalne tehnike ultrapritisne te~ne hromatografije s tandem masenom spektrometrijom i visoko rezolutivnom masenom spektrometrijom- kazala je rukovoditeqka „Bioksen„ projektnog tima Tehnolo{kog fakulteta Biqana [krbi}. Postignuti rezultati imaju za ciq poboq{awe kvaliteta zemqi{ta i voda ~ime istovremeno doprinose novim saznawima

razmenama (studirawu u inostranstvu) na osnovnom i postdiplomskom nivou, u~e{}u na zimskim i letwim {kolama, se-

minarima, konferencijama, radionicama, treninzima, kampovima, stru~noj praksi, individualno organizovanim posetama univerzitetima, laboratorija-

ma i istra`iva~kim centrima, takmi~ewima, u~e{}u na festivalima u oblasti nauke, kulture, umetnosti, obrazovawa, sporta, kursevima (jezi~kim, stru~nim i profesionalnim), posetama me|unarodnim institucijama u svrhu izrade nau~nog, diplomskog, master ili doktorskog rada, u~e{}u na me|unarodnim projektima. Fondacija „The State of Exit„ osnovana je 2010. godine u Novom Sadu, sa idejom da se kroz razli~ite vidove stipendirawa i projekata pomogne mladim akademskim gra|anima Novog Sada u sticawu novih iskustava i u wihovim naporima da uhvate korak sa naprednim nau~no-istra`iva~kim trendovima i visokim profesionalnim standardima na me|unarodnom nivou u nauci, kulturi i sportu. A.Varga

USTUDENTSKIM DOMOVIMATOKOMLETA

Sobaod 7do10evra Sobe u studenskim domovima mo}i }e da se iznajme tokom leta u periodu od 15. jula do 28. avgusta. Sme{taj u domovima prve kategorije iznosi 10, a u domovima druge kategorije sedam evra dnevno, u dinarskoj protivvrednosti, uz pla}awe PDV-a i boravi{ne takse. Rezervacije se primaju na broj telefona 021/635-0-295 ili na mejl sluzbasmestaja@hotmail.com. A.J.

ZA70NAJBOQIHSTUDENATAUSRBIJI

PoEvropisyeparcem Konkurs „Putujemo u Evropu“, namewen najboqim studentima osnovnih i master studija i apsolventima fakulteta univerziteta u Srbiji, otvoren je do 15. juna ove godine. Projekat }e omogu}iti da 70 najboqih studenata zavr{nih godina sa dr`avnih i privatnih univerziteta u Srbiji ovo leto provede putuju}i i upoznaju}i evropske gradove i narode. Prioritet imaju kandidati koji do sada nisu putovali u inostranstvo, odnosno u zemqe EU, a Hipo banka je mladima obezbedila „viza” kartice sa xeparcem od 200 evra.

Pobednici }e dobiti i inter-rejl karte u trajawu od 22 dana u kontinuitetu, „Delta |enerali” putno osigurawe, studentske kartice Euro26 i ISIC za putovawe Evropom prema sopstvenom izboru tokom ovog leta. Prva stanica na ovom putovawu bi}e Berlin, a prvih 35 studenata (po referentnom broju prijave) koji budu bili izabrani, ima}e organizovani trodnevni boravak u glavnom gradu Nema~ke. Projekat „Putujemo u Evropu“ sprovodi se sedmu godinu zaredom, a do sada je ukupno 1.100 studenata imalo priliku da

SEMINARNATEHNOLO[KOMFAKULTETU

NAGRADAZANAU^NIRAD@URNALISTIMA

Biogorivare{ewe zagoru}eprobleme Seminar „Biogoriva - mogu}e re{ewe goru}ih problema” odr`an je nedavno na Tehnolo{kom fakultetu. Prema re~ima predsednika Studentske organizacije Tehnolo{kog fakulteta, inicijatora ovog projekta, Miroslava Nikoli}a, u javnosti treba da se pro{iri svest o postojawu i zna~aju biogoriva. - Kroz niz predavawa koja su ovde organizovana `elimo da demistifikujemo predrasude koje postoje o biogorivima, o tome koli-

master studija Biohemijskog in`ewerstva na Tehnolo{kom fakultetu MilicaStrikov. - Na internetu se mo`e na}i dosta tekstova o obnovqivim izvorima energije, ali generalno, qudi malo znaju o tome. Ovaj doga|aj bio je privla~an i bruco{ima, a kako je rekao jedan od wih, student prve godine In`ewerstva ugqenohidratne hrane Nikola Elezin, polaznici ove grupe nemaju prlike da slu{aju sli~na predavawa na redovnim

u okviru ovog programa putuje zemqama Evropske unije. Organizator ove akcije je Evropski pokret u Srbiji u saradwi sa fondacijom „Robert Bo{”, uz podr{ku ambasada Republike Austrije i Savezne Republike Nema~ke u Beogradu. Sve detaqe o kriterijumima, prijavni formular, uputstvo za konkurisawe i dodatne informacije o konkursu kandidati mogu na}i na sajtu www.putujemouevropu.org. A.J.

Priznawezaanalizu Dana`ena Grupa studenata ~etvrte godine Odseka za `urnalistiku Filozofskog fakulteta osvojila je „Izuzetnu nagradu za nau~ni i stru~ni rad“ Univerziteta u Novom Sadu za 2010. godinu. Nagrada

rezultati - ka`e Jelena Jovi~i}. - Ciq nam je bio da utvrdimo kakva je slika `ene u medijima oko i uo~i Osmog marta, koliko mediji uop{te pi{u o tome, {ta je zapravo Osmi mart,

je osvojena za rad „Stogodi{wica Osmog marta u medijima u Srbiji“, koji je podrazumevao analizu medijskog diskursa, jedan od predmeta koji `urnalisti slu{aju na tre}oj godini studija. Prema re~ima jedne od nagra|enih studenata Jelene Jovi~i}, grupa je na ovoj temi radila oko mesec dana. - Analiza medijskog diskursa radi se kao kvantitativno-kvalitativna metoda. Dobijaju se statisti~ki podaci na osnovu kojih se analiziraju dobijeni

za{to se slavi, a koliko taj praznik koriste i mediji i druge li~nosti za plasirawe nekih irelevantnih informacija. U timu koji je osvojio nagradu su i Tijana Stanojev, Andrea Sabo, Vadoc Mark i Neboj{a Parki},a mentori su im bili profesorica Dubravka Vali} Nedeqkovi} i docent Dejan Pralica. Ovo je tre}i, uzastopni, put da studenti `urnalistike osvajaju univerzitetsku nagradu. A.Jerini}

Pripremezatakmi~ewe stipendije na bazi poslatih prijava sa motivacionim pismom i biografijom, uzimaju}i u obzir oblast interesovawa kao i mogu}nost kori{}ewa znawa ste~enih na kursu. Ra|ene su teorijske i prakti~ne sekcije pod mentorstvom profesora Michala Godula iz Praga, specijaliste za primenu masene spektrometrije u analizi zaga|uju}ih materija. U~esnici kursa imali su priliku da se upoznaju i sa opremom Laboratorije za masenu spektrometriju Tehnolo{kog fakulteta, koja je, u ovom momentu po svojim tehni~kim karakteristikama, jedinstvena na Zapadnom Balkanu.

na poqu organske proizvodwe i remedijacije kontaminiranih lokacija. Ovaj trening organizovan je u okviru IPA projekta Bioksen„Razvoj bioproizvoda za degradaciju ksenobiotika“ koji je pokrenut izme|u Departmana za mikrobiologiju Univerziteta u Segedinu i Tehnolo{kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Deo je prekograni~ne saradwe „Dobri susedi zajedno stvaraju budu}nost”. Ciq projekta je da se, tokom zajedni~kih istra`iva~kih aktivnosti, u~vrsti partnerstvo izme|u grupa istra`iva~a i podr`i wihova mobilnost. AndreaJerini}

Priprema polaznika za takmi~arski deo seminara po~ele su 1. i traja}e do 15. juna uz konsultacije s docentkiwom Dodi}, profesorom JovanomGrahovcem i diplomiranim in`ewerom DamjanomVu~urovi}em. Kviz i debate bi}e u petak, 24. juna, a dan kasnije evaluacija i dodela nagrada pobednicima. ko su ona isplativa, da li postoje u Srbiji, kako se i da li se koriste - kazao je Nikoli}. Posle serije predavawa u~esnici su se u diskusiji slo`ili da su gra|ani veoma slabo obave{teni o biogorivu pa su zato ovakve tribne neophodne. - Do{la sam iz `eqe da ~ujem ne{to novo, jer ovakve teme imaju puno perspektive, a i dobro je znati ne{to o tome zbog potencijalnog posla - rekla je sudentkiwa

studijama, te je seminar sam po sebi veoma koristan. Docentkiwa Tehnolo{kog fakulteta Jelena Dodi}, koja je pru`ila akademsku podr{ku, nazvala je ovo „skenirawem nau~ne javnosti”. - Predavawa pokazuju da su bioenergenti zanimqivi s ekonomskog, ekolo{kog, socijalnog i politi~kog aspekta i da svi qudi iz pomeutih oblasti imaju svoj sav o wima - smatra docentkiwa Dodi}. A.Jerini}

VA@NITELEFONI UniverzitetuNovomSadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultettehni~kihnauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivrednifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofskifakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinskifakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademijaumetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{kifakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~kifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravnifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultetsportaifizi~kogvaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{kifakultet,Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinskifakultet,Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomskifakultet,Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF„MihajloPupin”,Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavodzaza{tituzdravqastudenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentskicentar„NoviSad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentskidomovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentskemenze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


28

Б

GLOBUS / OGLaSi

ponedeqak6.jun2011.

dnevnik

Лопов украо жени косу

разилскаполицијаједанас саопштила да је лопов одсекао косу једној девојци докјечекалааутобуснастаници ипотомпобегаос„пленом”. Коса је била изузетно дугачка ипретпостављаседапуновреди код накупаца који се баве израдомперика.

Инспектор Жозе Карлусс Бессера да Силва изјавио је телевизији„Глобо”дајемладаженачекала аутобус на станици у граду

Posledwi bratu

Гојанији, када јој је лопов пришаос’леђа,иножемодсекаокосу,којајебиладугадострука. Девојка (24) је рекла да је мислиладанепознатимушкарацжелидајојукрадеташну,штобии сваки „нормалан” лопов учинио, пренео је АП. Међутим, овај лоповнијехтеониташну,нинакит. Он се „ухватио” закосу! „Коса није била третирана никаквимхемијскимпрепаратима и вероватно ће бити продата за израду перике”, навела је полиција. Детектив који ради на случају крађекосе,изјавио је да за 20 година службе нијечуозатакавслучај.Женеби изгледа требало да почну, да поред ташни, у превозу чувају и својекикеирепове.

DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 061/174-37-26, 063/817-57-22, 064/26-11-741. 30168 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 4300 i su{eni 900. Telefoni: 064/2613-995, 064/94-15-976, 061/174-37-25. 30169

od brata Branka sa porodicom.

OG-2

Posledwi kumu

pozdrav

dragom

od kumova Nedimovi}a.

IZDAJEM name{tenu garsoweru, Grbavica, ul. Gogoqeva. Telefon 065/5445122. 30047 IZDAJE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822-368. 28741

Nikoli Mihi}u

OG-3

Posledwi bratu

1938 - 2011.

pozdrav

dragom

od porodice Jeli~i}.

OG-5

POMEN

Мој цимер „ферари”

П

1938 - 2011.

1938 - 2011.

И

(28), толико је заволео свог четвороточкаша, Ферарија 355 Спајдер,дамује„уступио”пловину своје дневне собе. Аутомобил се уселио и паркирао одмах поредсофеителевизора.

У жељи да му љубимац буде штоближе,онјепробиозидкоји води из гараже ка дневној соби, какобимогаосталнодагаимана оку.  Сад може непрекидно да ужива у његовој лепоти, и да истовремено одмара на софи и гледаТВ,изјавиојеЏон. „Ја сам најсрећнији човек на свету. И даље имам исти осмех кадаугледамсвојаутосвакогјутра.Онјемојпоносизаузимапочасноместоумомдому,којемуи припада. Не желим да се икада растанемо!”,додаојеон. Његова супруга, која је била на рубу нервног слома када је Џон почео да спроводи своју „архитектонску” замисао, сада кажекакојесвелепоиспало,и да сада имају једну конфорну собу-гаражу, какву сигурно нема нико други. Њих троје очигледно функционишу као подмазани.

Шта си оперисао? Пише ти ту, позади

ацијентодбијаданапусти једнуболницууКинидок полиција не открије који лекармујеназадњициистетовирао„каменужучи”.КинезШенг Хјанхуи(34)отишаојеуболницу у Кунмингу како би оперисао камен у жучи, али кад се пробудио из анестезије видео је да је добиоивишенего што је тражио осим што је сада „здравкаодрен”,он јеиистетовиран. Даовастварбуде још бизарнија, Хјуанхуијујеназадњици, кинеским симболима, истетовараноуправооноштојеоперисао. „Дијагнозуназадњици”јепрваприметилањеговасупруга,на-

Nikoli Mihi}u

Nikoli Mihi}u

зраелскикаскадерстајао је на стубу високом 27 метарачитавих35сати. Кран је подигао Хезија Дина на врх стуба на Тргу рабина у Тел Авиву, где је стајао наредних 35 сати без хране, како би обориопретходнирекордДејвидаБлејна. Динјенакон35сатиизвеовртоглави скок на гомилу картонских кутија, а окупљенима је поручиода„ништанијејачеод воље”. Динјепрошлегодинеоборио јошједанрекордфамозногамеричког илузионисте. Дејвид Блејн провео је залеђен 63 сата 2000,докјеДинпрошлегодине уледубиотрисатадуже.

Ј

dragom

Posledwi pozdrav dragom {ogoru, {uraku i te~i

Не мрдај

едан веома поносни власник спортског Ферарија отишао је корак даље у чувању свог љубимца,алибуквално. Тајкоракјеводиоправокањеговој дневној соби! Џон Рајдер

pozdrav

кон чега је позвала полицију да истражислучај.Пацијентјеубеђен да је то урадио неко из бол-

нице,иодбијадајенапустикако га правна служба болнице не би оптужиладаје„самнегдеурадио тетоважу”,аондатражиоодштетуодболнице. Запослени у болници / тату студију, сада покушавају да га избацеизболнице,алионсене предаје. „Кад сам се пробудио послеоперације,осетиосамда ме боли задњица, али сам мислио да је то нормално, ваљда вас све боли после операције...али,идасамхтеотетоважу, зар ‘камен у жучи’ и то баш ту!?”, рекао је Шенг, преносе локалнимедији. Болничко особље негира да је тетовирало пацијент а, а два симбола на његовој задњици објашњавакао„реакцијунаболничкечаршаве”.

PRODAJEM gra|evinsku parcelu 20 ari u Petrovaradinu, Bukova~ki put posle broja 3 pogodna za sve gra|evinske objekte. Telefon 063/547-782. 30183 10 JUTARA ZEMQE u komadu pripremqeno za jesewu sadwu 800m od asvalta i fabrike, vode u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 30323

PRODAJEM ugaonu garnituru. Telefon 6338-358. 30321

6. 6. 1994 - 6. 6. 2011.

Nikoli Mihi}u 1938 - 2011.

od sestre Nene sa porodicom.

OG-4

Jovo Mijatovi}

S po{tovawem i zahvalno{}u opra{tamo se od na{eg biv{eg predsednika i uva`enog ~lana

17 godina, a ti si i daqe sa nama, postoji{ u na{im mislima, se}awima i lepim uspomenama. Supruga Jeka, }erke Dragana i Mara sa porodicama. 30304

Posledwi pozdrav dragom zetu

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 30149

Zdravku Oborini od svastike Branke i pa{anca Svetozara sa porodicom.

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495. 30125

Wegovi prijateqi i saradnici iz udru`ewa zanatlija.

30351

30363

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i uva`enom saradniku u zanatstvu

Draga ujna,

FARMA iz Stepanovi}eva nudi: sviwske polutke, o~i{}ene prasi}e. Ekstra kvalitet, dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051. 29975

[iket Jo`efa

Dobrinka hvala za sve lepe re~i i dobrotu kojom si ispunila na{e `ivote.

[iket Jo`efu

Nikada te ne}emo zaboraviti. Mira, Jova i Gale Jankovi}, Beba, Mile, Zale i Joca Buzdumovi}, Svetlana, Miqena i Vasa Vu~kovi}. 30350

od Ise Stojanova sa porodicom.

30352


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini preminuo na{ voqeni mu`, otac, deda i svekar.

ponedeqak6.jun2011.

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 6. 2011. godine posle duge i te{ke bolesti u 81. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, brat, stric, te~a, deda i tast

Nikola Mihi}

Zorka [e{evi}

1938 - 2011.

1926 - 2011.

Sahrana je danas 6. 6. 2011. godine, na Starom gorwem grobqu u Futogu, u 15 ~asova. Tvoji najmiliji: supruga Slobodanka, sin Mladen, }erka Milka, snaja Mira, unuci Slobodanka, Nikola, Rade i \ura|. OG/1

Na{a draga mama, baka, prabaka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini, 5. 6. 2011. godine preminula

Posledwi pozdrav dragom kumu.

Sahrana ja danas, 6. 6. 2011. godine, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu, u 15 ~asova.

Milan Ivani} Ispra}aj milog nam pokojnika obavi}e se u ponedeqak, 6. 6. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Umesto cve}a prilo`ite dobrovoqni prilog za borbu protiv Alchajmerove bolesti.

Posledwi kom{inici

pozdrav

29 dragoj

Zorki [e{evi} od kom{ija Jovanovi} Ja{e i Marice.

O`alo{}eni sin \or|e sa porodicom. 30360

30361

Na{ dragi suprug, otac, deda i tast

Moj brat

O`alo{}ena porodica.

30337

Natalija Terek Zdravko Oborina

preminula je u 95. godini.

Posledwi pozdrav dragom i nezaboravnom drugu i prijatequ

Na{em dragom

Sahrana je 6. 6. 2011. godine, u Be~eju, u 14 ~asova. O`alo{}ene porodice: Turajlija i Rind.

ro|. 1930.

Svima nama si svojim postojawem, po`rtvovawem, plemenito{}u i qubavqu, udahnuo na{ daqi put kroz `ivot.

30353

Dragom stricu

Posledwi pozdrav

Milan Ivani}

ro|. 1930. preminuo je u 81. godini posle duge i te{ke bolesti.

Porodica Kari}.

30345

Milan Ivani}

Sveto ^obanov sa porodicom.

s po{tovawem pozdrav.

Sa nama si dok `ivimo mi i sva tvoja daqa pokolewa.

posledwi

Kolektiv „Mikros�.

30343

Neute{ni: supruga Edita, }erka Aleksandra i zet Miroslav Srbin, unuka Vawa Srbin Nedeqkovi} i zet Uro{ Nedeqkovi}. 30355

30359

Milanu Ivani}u Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Zdravku posledwi pozdrav.

30358

Na{em dragom te~i

~ika Milanu

Milanu Ivani}u

Zaspao si i zauvek me ostavio samu. Neute{na sestra Zora Ivanov.

Milanu Ivani}u posledwi pozdrav.

od Slavice Gordi} i porodice Ogwanovi}.

Bratanac Igor Ivanov sa suprugom Mirjanom i }erkom Draganom.

Sestri~ine: Vera Tom{a i Mirjana Kristovi}.

30356

30357

30347

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav stricu i dedi.

dragom

Posledwi pozdrav prijatequ

Zdravko Mihaila Oborina 1931 - 2011. Sahrana }e se obaviti na grobqu u Stepanovi}evu, 6. 6. 2011. godine, u 15 ~asova.

Zori

Zdravko Oborina

od: Dragana, Sne`ane, Bojane, Nikole i Qubice Dragomirovi}.

Porodice: Zirojevi} i Marti}.

30362

30349

O`alo{}ena porodica: supruga Olga, sin Neboj{a, }erke Svetlana Pupovac i Milana Mili~kovi}, snaja Tatjana, zetovi Bo}o i Milan unuci Jovana, Milana, Biqana, Bojana, Milo{ i Marko, Vladimir.

Zdravku

Porodica Radusin.

30344

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav kom{inici

Pro{lo je deset godina od kako nema moje mame,

Irena Sabatka Irenki Sabatka

1930 - 2011. Sahrana }e se obaviti 7. 6. 2011. gopdine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Stevan, Magdalena i Du{an. 30348

30346

Stanari zgrade Bra}e Jovandi} br. 15.

30354

Posledwi pozdrav

Jelene Tomi}

[iket Jo`efu

1940 - 2001. S qubavqu, zahvalno{}u i tugom, Radmila. 30341

Zaposleni zlatare [iket.

30327


30

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.20 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.45 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.15 19.30 20.05 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.25 00.55 02.05 02.35

tv program

ponedeqak6.jun2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Знање:На трагу далеке прошлости Питање савести Змајевијада Кухињица Десило се Вести Додати живот годинама Црно бели свет Све(т)око нас Вести Успети у својој средини:Маша На трагу природе Вести Знање имање Питање савести Десило се ТВ Дневник Тајна хране:Јогурт Кухињица Разгледнице Змајевијада ТВ Дневник ТВ Фонија –квиз Покрај града тајна:Велико Градиште 1.део Чари риболова Центар света Војвођански дневник Космос Смртоносни позив,филм Војвођанскисинфоничари -солистаЈ.Станчуо Успетиусвојојсредини:Маша Имамједнужељу

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.05 14.40 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

Музичкосвитање ГласАмерике Усусретсунцу Вестиукратко Уогледалу Вестиукратко Освета Моједете Вестиукратко Билаједномједнанедеља Седмидан Уловитрофеј Вестиукратко ХроникаопштинеВрбас Светпољопривреде Војвођанскевести Уогледалу ЕТВ Војвођанскевести Освета Разговориоздрављу Војвођанскевести Безцензуре Билаједномједнанедеља Војвођанскевести Разголићени Виноивиноградарство ГласАмерике Ноћнипрограм-репризе

Дијалог војвођанских култура У оквиру пројекта „Дијалози војвођанских култура“,који чини пет получасовних документарних емисија, гледаоци ће прво моћи да погледају документарни филм „Живот поред“. Филм говори о животу Срба и Мађара у месту Темерин,надомак Новог Сада. Аутор: Далибор Ступар (РТВ 2,09.30)

Далибор Ступар 06.30 07.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.40 13.10 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 23.40

Кухињица–мађ. Квигли,филм Верскинедељник Дијалогвојвођанскихкултура Баразда(мађ) Мађарсканароднамузика 29.седницаСкупштинеАП Војводине,пренос Заједно Десилосе Лилихип Широкиплан(рус) Добровече,Војводино(мађ) Културнимагазинна мађарском(Јелен-лет) ТВМагазин(рум) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевестинамађ. Кухињица–мађ. Нашидани(мађ) Омладинскаемисијанамађ. Концертгрупе„Гарависокак” Циганскосрце Десилосе

09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Хранаивино Дунавскасалетла Вести АвантуреШерлокаХолмса Вести Тајанственеприче Вести Агродан Јованасуботом Неонсити Вести Одељењезаубиства Ленија Вести АвантуреШерлокаХолмса Објектив(слов) Објектив(мађ) Објектив Витраж Неонсити Новосадскопоподне Неонсити Агродан Објектив Хранаивино Спринт Истрага Одељењезаубиства Објектив АвантуреШерлокаХолмса Тајанственеприче

09.00 ФудбалУ21:Енглеска –Норвешка 10.15 ФулТилтпокер 11.00 Покер 12.00 АТПХале 20.00 ПравиНБА 20.30 НБА,финале:Далас–Мајами 23.00 ФулТилтпокер 23.45 НБАуживо 00.00 КвалификацијезаЕП: Енглеска–Швајцарска 02.00 НХЛСтенликуп,финале: Бостон–Ванкувер

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран,12.00Спортиздругогугла,13.00Метрополеирегијесвета,14.00ИнфоК9,15.00Доказстварања,16.00ИнфоК9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер,20.15Отворениекран,21.15Бележница,22.15Бибер,22.30ИнфоК9, 23.00Филм,00.30Бибер,01.00Излогстрасти,02.30Ноћнипрограм 07.00Узкафу,07.30Белилукипапричица,08.30 Цртанифилм,09.00Одељењезаубиства,10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети својживот,16.00Освета,17.00Ретроспективанедеље,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,19.30Цртанифилм,20.00Спортскипрограм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа7жена,00.00Објектив,00.30Безцензуре

06.05 Јутарњипрограм 08.00 Јутарњидневник 08.15 Јутарњипрограм 09.00 Вести 09.05 Горе-доле 10.00 Вести 10.05 Ловириболов 10.36 Екокараван 11.05 Вести 11.08 РужнаБети 11.52 Егзитупокрету 12.00 Дневник 12.15 Спортплус 12.31 Евронет 12.37 Местозлочина:Њујорк, 13.21 Триданаписца:МилошЦрњански-‘’РоманоЛондону‘’, филм 14.30 Високинапон 15.25 Вести 15.35 Ијаимамталенат 15.57 Вести 16.00 Горкиплодови 17.00 ДневникРТВојводина 17.20 Штарадите,бре 17.45 Београдскахроника 18.25 Око 19.00 Слагалица 19.30 Дневник 20.05 Горкиплодови 21.00 Песмаплусбинго 22.10 Упитник 23.10 Вести 23.15 Местозлочина:Њујорк 00.05 Дневник 00.20 Евронет 00.27 Егзитупокрету 00.35 Оперативци 01.33 Ноћнибиоскоп:‘’Последњи данифренкијамуве‘’,филм 03.13 Вести(03.50,4.50по3.00’) 03.17 Екокараван 03.50 Око

05.30 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.10 21.00 23.10 01.15 02.15 02.30 03.00

Бандини Експлозив Ексклузив Аурора Некотепосматра Дођинавечеру Забрањеновоће Топмодел-финале Аурора Кадалишћепада Дођинавечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањеновоће Кадалишћепада Филм:Подопсадом2 Филм:Знамкомејеубио Жене Ексклузив Експлозив Филм:Знамкомејеубио

ЛиндзиЛохан

Знамкомејеубио Одри Флеминг је девојка којаимасве–сређенупородицу, пријетељице и дечка којијеобожава,ањенталент записањеомогућићејојшколовањенапрестижномколеџу.Усвојимпричама,Одрије створила свој  алтер его – стриптизетуДакотукојаживи у мрачном полусвету ноћних клубова, неонских светала и пијанихкамионџија... Улоге: Линдзи Лохан, ЏулијаОрмонд,НилМекдоноу Режија:КрисСивертсон (Прва,23.10)

ТомЕлис

Пронаћи правогтату Џорџина Скот је 33-годишња девојка, али њен дечко Зак не жели да се „скраси” и заснујепородицу.Закјеионако кренуо на снимање документарног филма и нада се даћесеонамало„охладити” завремењеговогодсуства. Улоге: Хедер Грејем, Том Елис,МиаКиршнер Режија: ЕрикСтајлс (РТС2,21.48) 06.02 06.31 06.46 07.23 07.28 07.33 07.44 08.12 08.24 08.56 09.14 09.34 09.46 09.55 10.00 10.30 11.00 11.29 11.59 12.55 13.59 14.30 14.48 15.08 15.20 16.00 16.38 17.09 18.08 18.34 19.05 20.00 20.29 21.00 21.48 23.43 00.41 01.41 02.10

Концертзадобројутро УХХЦР-Повратак:Косово Слагалица ТакојепричаоДарвин Мифи Алексуџунгли Уноћнојбашти Томасидругари Чувариосмеха Знакопис2 Изаберисвојукњигу Једнасликаједнаприча Енциклопедија Егзитупокрету Врелегуме Магазинлигешампиона Екоглобал Животсамузиком Д.Шостакович:Симфонијабр.6. Трезор Чувариосмеха Знакопис2 Изаберисвојукњигу Једнасликаједнаприча Артзона ОвојеСрбија Свебојеживота Гушчарица,филмзадецу Савтајплес Разгледница ВерскимозаикСрбије Причезазападнестране Меразамузику РужнаБети Пронаћиправогтату,филм Канда,КоџаиНебојша Трезор Артзона Д.Шостакович: Симфонијабр.6

07.00 07.55 09.00 09.15 10.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30

Маратон Милица² Вести Отворенистудио Љубавузалеђу Филм:Мостсудбине Вести Изавести Инфо ДругастранаСрбије Вести Љубавузалеђу Инфо Шарено Вести Изавести Милица² Безтрага Филм:Очианђела ДокторХаус Вести Милица² Филм:Грејси ДругастранаСрбије Уловитрофеј

dnevnik

09.00ВестиБ92 09.30Кажипрст 10.00ВестиБ92 10.10Топшоп 10.25СунђерБобКоцкалоне 11.15 ПингвинисМадагаскара 11.40 Топшоп 11.55 Квиз:Супергеније 12.20Насамалаклиника 14.05ГордонРемзи: Кухињскикошмари 15.05Доме,слаткидоме 16.00ВестиБ92 16.35Спортскипреглед 17.00Најбољегодине 18.00Квиз:Супергеније 18.30ВестиБ92 19.15Пријатељи 20.10Дваипомушкарца 20.25Сексиград 21.00Б92дебата 23.20 ВестиБ92 23.55Временскапрогноза: Штадаобучем? 00.00Спортскипреглед 00.20Филм:Завршноодбројавање 02.10ГордонРемзи: Кухињскикошмари 03.00Доме,слаткидоме

06.00 Пољелала 07.00Добројутро 09.45 Усосу 10.00 ИсплатисеТВпродаја 11.00 ПозовиВеликогбрата 13.00Забрањенаљубав 14.00Тереза 15.00Зумба,зумба 15.30Гавриловићи-ријалити 16.00Маланевеста 16.55Националнидневник 17.15Тријумфљубави 18.10Пољелала 19.00Моћниренџери 19.30 Националнидневник 20.00Великибрат 21.00Гранд-народпита 22.30Наслеђеједнедаме 23.30Великибрат-прегледдана 00.30 Великибрат-безцензуре 01.00Филм:Хортоврат 03.00Филм:Небескиборац 04.30Филм:Анцио

БрусВилис

Хартоврат БрусВилисглумизаточеног официра који одбија да одустане од своје борбе против нацистауовојнапетојавантури из Другог светског рата. Иако је пуковник Макнамара заробљеник у немачком концентрационом логору, он је једнако одлучан да настави својуборбу,памакартобило иизанепријатељскелиније. Улоге: Брус Вилис, Колин Фарел, Теренс Хауард, ЛајнусРоуч,КолХаузер Режија:ГрегориХоблит (Пинк,01.00)

Јесим Бубер

СЕРИЈА

Изгубљене године Есмер и Али су два добра пријатеља која су одрасла у сиротишту.Када су имали 6година,у сиротиште је стигла нова девојчица која је заувек променила њихове животе. Када је девојчица напунила 6година и када је усвојила једна фина породица,сиротиште више није било исто за Есмера и Али... Улоге: Бурак Хаки, Јесим Бубер,Сарухан Хунел (Хепи,21.50) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.20 10.40 11.15 11.40 12.10 12.20 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15 02.15 03.15 04.45

Јутарњипрограм Вести Закуми Ноди СаБоуавантуру Мегаминималс Здраво,Кити Малитигар Телешоп Вести Хорсленд Принцезесирене Сабрина Југио ЛегендаоНеши Диноратник ЗОдред Квизић Пресовање Телешоп Вести ТНТ Лудегодине Телешоп Вести Другисветскират, док.програм Изгубљенегодине Телемастер Срећназвезда Вести Ћирилица ТНТ Изгубљенегодине Агенција Вести Филм Тагарт Агенција Ћирилица Јелистина

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максималноопуштено,12.55Хитнедеље, 13.00Фокус,13.45Топшоп,16.00ЗдрављеиВи, 17.00Фокус,17.40ИнфоПулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25БањеСрбије,23.05Фокус,23.45Туристичкеразгледнице,00.00 ИнфоПулс,00.30Аутошоп,00.40Фокус,01.10СкиЈахорина,01.40Вебџанк

07.00Дечијасерија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извориздравља,19.00Путопис,20.30Самовасгледамо,22.30Акцентидана,23.00Филм

12.00Сремнадлану:С.Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловциназмајеве,15.00ДокторХу, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВхроник а:Сремнадлану:Шид,18.10Измеђуредова,19.00Новости2,19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45СпортСТВ-а,21.15 Документарнипрограм,22.00Новости3,22.30Шоупрограм:Парови,23.30 Измеђуредова,00.15ГласАмерике

08.00Хранаивино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 ПанорамаопштинеЖитиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00Докрајасвета,18.00Изасцене, 18.30Ноди,19.00Мозаикдана,19.30Хранаивино,20.00Одговор,21.05Тајнизнак,22.00Мозаикдана,22.30Служба21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak6.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

31

PISMAMILEVEMARI]ZAVI^AJU

Pi{e:dr Drago Wegovan 07.00 Добројутро,Хрватска 09.06 ХотелдворацОрт 10.10 Крстарењасветским лепотама,док.серија 11.02 КодАне 11.14 Трећедоба 12.00 Дневник 12.31 Господарицатвогасрца 13.19 Родитељиидеца 14.19 Научнапетица 15.07 ДармаиГрег 15.30 Гласдомовине 16.04 Твојасамсудбина 17.05 Хрватскауживо 18.15 8.спрат,токшоу 19.02 Дневникплавуше 19.13 КодАне 19.30 Дневник 20.35 ПулсХрватске 21.54 Светпрофита 22.35 Дневник3 23.14 Концерткласичнемузике 00.15 Додирживотаисмрти 00.58 ДрагиЏоне 01.22 Ксена-принцезаратница

ЏениферГарнер

Одклинкедорибе Несрећној 13-годишњакињи преко ноћи се испунила жељапајепостала30-огодишњакиња. Џена Ринк има тринаест година 1987. године. Њени родитељи је гуше, а популарни клинци у школи игноришу... Улоге: Џенифер Гарнер, Марк Руфало, Џуди Грир, КетиБејкер,ЕндиСеркис Режија:ГериВиник (НоваТВ,22.00) 08.15 08.30 08.45 09.20 10.20 10.20 12.15 13.05 14.05 15.30 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.00 23.50 00.10 01.50 02.40 03.40 04.30

Бумба Рори Томицаипријатељи НејтБеркусшоу Победаљубави Чуварправде ИН Победаљубави Најбољегодине Мастерчиф,ријалитишоу Вести ИН Подсрећномзвездом Дневник Аси Мастерчиф,ријалитишоу Одклинкедокомада,филм Вечерњевести Бракилиштрајк,филм Медијум ЕзоТВ,таротшоу Брачневоде КраљКалифорније,филм

08.00 УпотразизаШерлоком Холмсом 09.00 Заборављенепоплаве 10.00 ИстинаоЈуријуГагарину 11.00 Суђењенацистимау Нирнбергу 12.00 Десетданадората 14.00 Последњибастионсамураја 15.00 Добродошлиу80-те 16.00 Најгорипословиуисторији 17.00 Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац 18.00 ЈеленаТројанска 19.00 Ми,Европљани 20.00 Римнијеизграђензаједан дан 21.00 2.св.ратубоји 22.00 Последњилетпоручника Естила 23.00 Небескипутчаја 00.00 Најгорипословиуисторији 01.00 Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац

08.00Четирибратаодзаната 08.30ОстрвоКорњача 09.30 ОзиБу–сезона2 10.00 Духубоци 10.30ОстрвоКорњача 11.00Најбољиоднајбољих:Без упозорења 13.15Шестабрзина 16.00Горштак2 18.00Рођензаодбрану 20.00БекствоизШошенка 22.00Орловиранолете 00.00Латексдиве 01.00Лепотицеитирани 02.15Наседмомнебу

06.00 07.50 09.20 11.00 12.45 14.25 15.55 17.35 19.10 21.00 22.00 23.55 01.30

ТемплГрендин ОперацијаМорскопрасе Живетипунимплућима Волимте,БетКупер Маторани Делго Крсташкипоходу фармеркама Ђенова Пријатељство! Играпрестола 28данакасније Путевирата Гитара

06.10 07.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Закониред СудијаЕјми Ерика Свепозакону Вокер,Тексашкиренџер НешБриџис Мамаинспектор2 УбиствауМидсамеру Закониред НешБриџис Вокер,Тексашкиренџер Медијум Дображена Свепозакону Ерика МистеријаХејвена Медијум

09.15 10.00 11.05 12.00 12.50 13.45 14.35 16.05 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.55 00.10 01.00 01.55 02.55

ДрагонБолЗ Наследници Аурора Наследници Кобра Крвнијевода 1001ноћ Вратараја Крвнијевода ЕксклузивТаблоид РТЛДанас Крвнијевода Езел Бигбрадер,ријалитишоу Бег,филм РТЛВести ЦСИ:Мајами Бигбрадер,ријалитишоу Астрошоу,емисијауживо ЦСИ:Мајами

Бег КалистаФлокхарт

СЕРИЈА

Браћаисестре Елизабетина болест и жртва њеног стрица доводе до експлозивногиемотивногсукобаизмеђуТомијаиКевина, који би могао или уништити илиоснажитињиховбратски однос... Улоге:  Дејв Анејбл, МаксвелПериКотон,КерисЛила Дорси, Сели Филд, Калиста Флокхарт, Балтазар Гети, Рејчел Грифитс, Лук Мекфарлејн Режија:ТомАмандес (ХРТ2,20.00)

00.48

МалаТВ Дворациграчака Школскипрограм МегиМинди Твојасамсудбина Лепомнашом Ритамнедеље ФотографијауХрватској МалаТВ Школскипрограм Бегнапланинугризлија, филм Жупанијскапанорама ХотелдворацОрт Шаптачпсима ЏониБраво Травазелена Родитељиидеца Крстарењасветским лепотама,док.серија Хитдана Браћаисестре Гле Завршниударац Закониред Дневникплавуше Бегнапланинугризлија, филм Ноћнимузичкипрограм

08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.20 22.20 00.20

Породичнипас Интермецо1 ХарииХендерсонови Ловацнажене Интермецо2 Фаџ Седамвратадосмрти Породичнипас ХарииХендерсонови СиквестДСВ Фаџ Интермецо3 Увек СиквестДСВ Глинениголубови Човекодпапира

07.57 08.27 08.50 09.35 10.02 10.45 11.48 12.24 12.40 13.10 13.57 15.30 15.45 16.33 17.22 17.45 18.14 18.57 19.51 20.00 20.46 21.35 22.22 23.07 23.17

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Новине Скејтери Осмоза Џонс Човек који је плакао Река Пет асова Преваранти Хватач пацова Сређен Једна дивља и луда ноћ Хетеросексуалац 3–грешне ноћи

Бивши возач трка Ентони Сантеумешанјеупуцњавуу којојјеубијенполицајац.Ентони је лажно оптужен за убиство и послатн у затвор на одслужење казне. Једини је који зна да му је убиство намештено... Улоге: Долф Лундгрен, Џорџ Сигал, Кристијан Алфонсо, Џефреи Луис, Биу Стар Режија:ВикАрмстронг (РТЛ,22.00)

ДолфЛундгрен

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Врхунскоградитељство Америчкичопери Генералка Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Какосетоправи Преживљавање Пограничнаполиција Какосеправи? Какотораде? Грађевинскеинтервенције Ловнасабљарке ПрљавипословисаПитером Шмајхелом Америчкедрвосече Америчкичопери Генералка Грађевинскеинтервенције

08.45 09.30 11.00 13.00 16.00 17.30 19.30 20.00 20.30 21.00 21.25 21.30 22.30 23.30 00.30 00.45

Бициклизам Тенис Фудбал Тенис Бициклизам Тенис Трке аутомобила Тенис Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Фудбал Бициклизам Мотоспортови Трке ау��омобила

Gubitak unuka Klausa Cirih,1.februaр 1939. Dragimojikumovi, Moram Vas moliti za opro{tewe {to Vam takodugonisampisalai{toVamnisamzahvalilanaVa{impo{iqkama,kojesamobadvedobro primila ali znam da }e te mi oprostiti, kadVamka`emrazlogmog}utawa.Ba{nana{ Bo`i} izgubili smo na{eg malog de~ka, Bujinog mla|eg sin~i}a. Dobio je difteriju i dok

sati francuski ili nema~ki ili ma|arski ili mo`da preko jugoslavenskog konzulata; ali taj jevaldauBukure{tupa}eopetdabogznakoliko traje. Ta je stvar zbiqa dosadna. Mo`da bi biloboqe,dasenismoobra}alinaono{toje bilouKlu`u,negodasmonasvojurukuradili. Ja bih Vam drage voqe i rado tu dosadnu stvar oduzelaisamavodiladopiskusag.DrNikoli}em ali se bojim, da bi sigurno do{lo i kakvo zvani~nopismoovamo,{tonikakonebi hela.Ovdesusadasvetaksetolikosko~iledabitrebaloprodatiku}udaseto plati; treba uzeti u obzir da se oru`amo.ZatoVasvrlolepomolim,damijo{ malopomognete. Prila`em Vam ovo Martino pismo, akojepotrebnopoka`itegazajednosa slikom i natpisom na woj g. Dr. Nikoli}u. Za danas samo ovoliko. Opet }u se u skorojaviti;sadsamo`urimdaovopo{qem. Svima Vam, i velikim i malim, {iqemo i Tete i ja, mnogo najlep{ih pozdravainadamosedastesvizdravii veseli. Va{a Mica

Cirih,2.aprил 1939. DragamojakumaSado, Tek nedavno sam nekako stigla da dovr{imidaVampo{iqemonudavnoobe}anu jaknicu za Qiqu. Nadam se da je stigla u Va{e ruke a onako u mislima vidimQiqukakojepotpunoizraslaiz onemere,kojusamjajo{pregotovogodinudanauzela.Valda}ejemo}ibarmalo upotrebiti, pa onda }emo gledati da napravimo drugu. Verujte, da nije ba{ tako, da nemam toliko vremena, koliko zatakumalujaknicutreba,negojefalilo neko raspolo`ewe za rad. Ovako ne{to, kao {to je ova posledwa godina pro{la, ovo je stra{no. I li~nih neu- godnostivazdanbe{e,aiina~e,BogsveO`alo{}eni otac Hans Albert (1904–73) tizna,{ta}edabude.Mismona`alost se upoznalo {ta je, ve} je bilo i dockan da se ovdevrlonapiketu,{tona{ika`u.Mo`dabi pomogne. Mo`ete misliti koliko sam bila bilopametnosklonitiseodavde,samojeveliko utu~enaizbuwena;onjebiovrlozlatande~ko, pitawe:kuda.Vrlosemnogo{todoga|a.Jasam qubimacnesamona{,negosviju,kojisugapogovorilasakonzulom,{tamisliotome,kadbi znavali.Menijebionaro~itoprirastaozasrmi tamo oti{li. On mi je savetovao, da za sad ce,{tojebioistaslikawenikudneidem.Posvojpriligovog oca. Pojmi}ete kako ciimapravo. Ako bi do{lo do rata, mi je, jer i Vi imate takih Akobido{lodorata,{to unu~i}a, koji se toliko vo- mo`da se ne}e moj stan mo}i izgledadanijeba{iskqu~elu.Aiwimakakojesadta- odr`ati. Ako bi ga Vi i \oka no, mo`da se ne}e moj stan mo,ipaksujo{stranitamo, mo}i odr`ati. Ako bi ga Vi mogli uzeti, kao kakvu pa }e im naravno jo{ te`e i \oka mogli uzeti, kao kakan ce la ri ju ili {to sli~ no. biti,tajgubitaksnositi. kvu kanc el ar ij u ili {to U najgorem slu~aju, molila Poredtogamisad,kao{to sli~no, ja bih volela, tek da mo`ete misliti izgleda, da je posednut. U najgorem slubih Vas da mi bar za takestvari,{tojetitelski ~aju, molila bih Vas da mi uspomenu {togod sa~uvate popatolikutaksuzawegovu barne{tomalo,barzausposvedo~buuzeo–nisuba{vamenu{togodsa~uvate.Imau `ne. Naravno da i ja mislim, da on nema pravo {ifoweru u maloj sobi neke crne marame od tolikoiskati,alinekagavragnosiimolimte ~ipkeibarkojiru~nirad…Mojesrce,kojeme \oko, nemoj se radi toga uznemiravati. Ujedno jedostamu~ilojesenas,maloseumirilo.Tete Vam{aqem,{tosamdoznalaodMarte.Morala posvomobi~aju,kadmaloboqe,akadgodopeti samjojdvaputpisati.Prviputmijeodgovorigore, ali uglavnom je prili~no. Volela bih da lauistotakoduga~kompismu,kakoonanepod~ujem, kako se Vi svi nalazite i ako imate kanosi,daseotomgovoriikakotrebaobzirauzikvusli~icuodonihmalih,vrlobihjojseobramatinawu,dasenebiuznemirivalai.t.d.Au dovala.Odavnonisamni{ta~ulaodTimeiTeovom drugom pismu isto tako op{irno pi{e o te.Akoihvidite,molimdaihpozdravite.Ja}u svemuisva~emu,naro~itoosebiasporednona uskoroiwimanapisatikojure~.Daliimaikaovojsli~icijenapisaladatumkadjetoproglakve mogu}nosti, da nam se bar interes od one {eweradiMilo{aobavqenousuduuKlu`u;tj. kwi`icepo{qe?Ina~emo`daba{ni{tane2. juna 1924. Ja mislim da bi bilo najboqe, kad }emoimatiodtena{eimovine. bi se g. Dr N. zvani~no obratio na sud (tribu[iqem Vam svima mnogo najlep{ih pozdranal) u Klu`u. Marta nagove{}uje, da treba piva,TeteiVa{akumaMica.

Kwigu„MilevaMari}-Ajn{tajn –Dragimojikumovi„, uizdawu„Prometeja„, s popustomod20odsto, mo`etekupitiza650 dinaraunovosadskojkwi`ari„Most„ (ZmajJovina22, tel.021/520–899)

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{tare­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar \ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{an Vlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: Nada Vujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),Dejan Uro{evi} (ekonomija480-6859), Petar De|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada @ivkovi} (novosadskahronika,421-674,faks6621-831), Nina Popov-Briza (kultura480-6881),Svetlana Markovi} (vojvo|anskahronika480-6837), Petar Tomi} (svet480-6882),\or|e Pisarev (dru{tvo480-6815),Mi{ko Lazovi} (reporta`eifeqton480-6857), Branislav Puno{evac (sport480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), Ivana Vujanov (revijalnaizdawa480-6820),Filip Baki} (foto480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), Nedeqka Klincov (tehni~kiurednici480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`baprodaje480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasnisektor480-68-68),Filip Gligorovi} (Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Dnevnik-[tamparija”,NoviSad;Direktor021/6613-495. @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

ponedeqak6.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

6. jun 2011.

Ponedeqak vam stoji na raspolagawu i otvara mogu}nosti da se prezentujete na najboqi mogu}i na~in, pa i da zaradite.Prepozna}ete dobre prilike i lepotu, a pogotovo drage osobe.

BIK 20.4-20.5.

Borite se za svoje zvani~ne stavove, stabilne osnove i status, na duge staze. Materijalisti~ki ste opredeqeni, {to je dobro. Niste u dobrim odnosima s dragom osobom, zbog sukoba ega.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

Da biste bili {to efikasniji i uspe{niji, pogotovo na poslovnim sastancima, morate jasno definisati svoje ciqeve.Ina~e,puno pri~e, malo realizacije. Iskoristite povoqan period na li~nom planu. U poslu delujete autoritativno i samouvereno. Primeti}ete i sami da puno osoba uzima u~e{}e u onome {to se de{ava iza zatvorenih vrata. Mogu}i su kratkoro~ni dogovori,van protokola.

LAV 23.7-22.8.

Va{e Sunce u vazdu{nom,pametnom znaku Blizanaca,ukazuje na materijalnu opredeqenost i komunikaciju. Dosta je bilo poku{aja i truda,trebaju vam konkretni rezultati.Dru{tveni ste i anga`ovani.

DEVICA 23.8- 22.9.

Na radnom mestu ste odgovorni i optere}eni, zbog prisustva Saturna,ve} izvesno vreme.Ali,nemojte previ{e toga svaliti na svoja le|a. Planirajte dugoro~no i strpqivo. [tedwa.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Preuzimate svu ozbiqnost na sebe. Samostalni ste. Tako i treba, dok je Saturn u va{em znaku. Jo{ uvek stojite u mestu i razmi{qate o narednom potezu.Aktuelni su nekretnine i zajedni~ki novac.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Zaleteli ste se odlu~no,i uspeli u mnogo ~emu,pa sada pomalo usporavate i sabirate utiske.Va`no je da sve ide po zakonu,zvani~no i javno. Nastavqate putem kojim ste krenuli. Qubavni odnos vas osna`uje i ispuwava.Dobri odnosi na javnim mestima, u restoranima... Izgleda da ni{ta i niko ne mo`e uticati na vas. I to je sasvim OK. Me|utim, mo`ete imati utisak stagnacije.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Povedite ra~una o svim onim stvarima koje se de{avaju u partnerskom odnosu. Tako|e, povedite ra~una o onome {ta draga osoba `eli i voli.Romantika je uvek dobrodo{la.

@iva,zanimqiva i dinami~na komunikacija je nagla{ena,pogotovo u qubavi,{to vam na izvestan na~in odgovara. Mo`ete se uputiti na kra}a putovawa, sasvim iznenda i neo~ekivano.[oping. Samo ma{ta,daleki ideali i dalekose`ni ciqevi dr`e vas u dobrom stawu. Novac tako|e. Nekako je sve to veoma povezano.Mogu}e su promene u privatnom poslu. Tro{kovi.

TRI^-TRA^

Ипак превише V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina NoviSad

29

Subotica

29

Sombor

29

Kikinda

29

Vrbas

29

B.Palanka

29

Zrewanin

30

S.Mitrovica 30 Ruma

29

Pan~evo

29

Vr{ac

28

Srbija Beograd

30

Kragujevac

29

K.Mitrovica 29 Ni{

30

Глумица Кирсти Ели ни са својих 60 година не одустајеодљубавнихснова,асвојнеутаживиапетит донедавнојеодлучиладаутолиунаручјучак40годинамлађегфрајера.Речјео21-годишњеммладићу поименуШансиБоyд,алиизгледадајевезаипак пукла. Кирстијенаводнопрекипелокадајесхватилада јењен40годинамлађимушкарацзависанодсвоје мајке.Никосенијенадаодаћедогуратитакодалеко -Онјојсезаистасвиђа,алиимаједанвеликипроблем.Нијеједноставномогладанаставивезусмушкарцемкојијошувекживисмамом-рекаојенеименованиизвор. Иакосенадаладаћенабавитисвојстанипреселитисе,тосеипакниједогодило,пајеКирстиодлучиладасвезаустави.Осимтогапроблемјебиотај штојеШансинепрестанивисиокодње,пајеонамораладамуперевешиглумидадиљу,атојојникако нијебилажеља.Накрајујесхватиладагодинеипак чинеразлику.

Evropa

И могућИ ПљуСковИ

Madrid

25 НовиСад:Топло,преподнесунчано,азатимследилокалниразвој облакаузмогућупојавулокалнихпљускова.ДуваћеумеренисточниијуRim 27 гоисточниветар.Притисакоконормале.Минималнатемпература18,а London 19 максималнадо29степени. воЈводиНа:Топлотоплоипретежносунчаноупрвомделудана Cirih 21 Поподнеразвојоблакаузмогућупојавулокалнихпљусковасагрмљавином. Ветар умерен југоисточни, у јужном Банату повремено и појачан. Berlin 30 Притисакоконормале.Јутарњатемператураод15до18,максимална Be~ 28 од28до30степени. СРБиЈа: Врло топло уз пуно сунчаних периода. Током поподнева Var{ava 30 развојоблакаможеусловитилокалнепљусковесагрмљавином.Ветар Kijev 27 слабдоумеренјугоисточни.Притисакоконормале.Јутарњатемператураод14до19,максималнаод27до30степени. Moskva 22 Прогноза за Србију у наредним данима: УуторакисредуврлотоплосадужимсунчанимпериодимаиређимлокалнимпљусковимапоOslo 22 подне.Максималнетемпературеод29до32степена.Упоморављуиподунављућедуватиумеренјугоисточниветар.Одчетврткамалонижаи St.Peterburg 23 пријатнијатемператураузпролазнукишуипљускове. Atina 31 БиоМЕТЕоРоЛоШКаПРоГНоЗаЗаСРБиЈУ: Биометеоролошкеприликеће,уследзадржавањаспарногвремена,утицатина свеосетљивеособе.Потребнојеприлагодитифизичкеактивностии придржаватисесаветалекара,нерочитоудругомделудана.Могући сусмањенаконцентрација,замарањеинервоза.Усаобраћајујенеопходнапојачанапажња.

Pariz

22

Minhen

23

Budimpe{ta

28

Stokholm

23

VIC DANA ПитаучитељПерицу: -Јел’титатаимабркове? -Не. -Ондасамтивидеомајку народитељском састанку.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

144(-14)

Slankamen

242(-8)

Ja{aTomi}

Apatin

212(-14)

Zemun

276(0)

Bogojevo

202(-12)

Pan~evo

292(0)

Smederevo

454(0)

Ba~.Palanka 213(-12) NoviSad

201(-13)

Tendencijaopadawa istagnacije

SAVA

N.Kne`evac

184(0)

Tendencijastagnacije

Senta

246(0)

STARI BEGEJ

NoviBe~ej

314(0)

Tendencijastagnacije

Titel

232(-6)

NERA

Hetin

86(-10)

TISA

10(-2)

Tendencijastagnacije

Tendencijaopadawa

S.Mitrovica 205(10) Beograd

Kusi}

227(-1)

56(-4)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 6.jun 2011.