Issuu on Google+

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 6. MART 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23008 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

I B I B I Z N I S F O R U M N A K O P A O N I K U : SVEJESTALO, SAMOOBE]AWARASTU

SAMOUSRBIJISAMOPOSLUGE VREDEVI[EOD NAFTNEKOMPANIJE

Privrednici ne idu na izbore

Tajkuni prodaju, dr`ava rasprodaje

str. 4

Predsednik Udru`ewa korporativnih direktora Toplica Spasojevi} ka`e za na{ list da imamo politi~are koji {ire populizam i obe}avaju ne{to javnom sektoru {to nije realno, a to uti~e na radnike u privatnom sektoru. „Ako se s ovako posrnulom ekonomskom situacijom pove}aju plate u javnom sektoru, te{ko privatni gazda mo`e svom radniku da objasni za{to wegova plata ne mo`e biti ve}a. Mi smo ve} sada u situaciji da su plate u javnom sektoru daleko ve}e od onih u realnom sektoru, ali mi nismo politi~ari i nama ne trebaju glasovi za izbore”, ka`e Spasojevi}. str. 3

T E M A „ D N E V N I K A ” : SRBIJAGUBIIONOMALOBRENDOVAKOJEIMA

Jedini pravi... sada je Janez

str. 4

NASLOVI

INTERVJUNEDEqE

str. 2

Teofil Pan~i} Rodoqupci i antene

Opet malo snega

Foto: N. Stojanovi}

Pavle [osberger

I PIH TI JE ZA GI NI SA: Dok su se na „Pihtijadi” Rumen~ani sa svojim gostima prepoznavali izme|u oka~enih slanina, {unki i kobasica, zvani~no je zase~ena i „najve}a pihtija na svetu”, du`ine 19 metara, u koju je utro{eno dve oranije po 1.100 litara vode i preko to-

Bora Oti} ^vegeri

\or|e Randeq Kako sam video – viziju

ne mesa, jezika, butkica, glava, nogica i ko`ura bez masti. Krajwi {mek dalo je i 20 kilograma {argarepe, belog i crnog luka i neizostavni biber, a po re~ima glavnog kuvara Vojislava Moce Lon~ara, pihtije bez rena – nikako ne mogu... str. 8

@eqko Markovi}

Stanar Hari{eve palate u Zemunu

SRPSKI DUBL TE[KOM MUKOM SAVLADAO INDIJCE 3:1

Sr|an Gile Gojkovi} str. 17

Foto: F. Baki}

INTERVJU

Lak{e se di{e str. 10

Najvi{a temperatura 4°S


2

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

Ko{tunica: Me{ihat: Zarobqenici Medijski svoje gre{ke lin~ muftije

CITATI

na{a preporuka je da Amfilohije uputi javno izviwewe u~esnicima i u~esnicama Parade ponosa. Bilo bi va`no da primi delegaciju aktivista koji se bore za prava seksualnih mawina kako bi se upoznao sa problemima sa kojima se suo~avaju. istovremeno, mitropolit treba da se ubudu}e suzdr`i od davawa izjava kojima se podsti~e diskriminacija, mr`wa ili nasiqe

Nevena Petru{i}, poverenicaza za{tituravnopravnosti

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica ocenio je u Beogradu da je politika sada{we vlasti "duboko pogre{na" i da zbog takve politike zemqa ulazi u jednu od svojih najte`ih kriza. "Srbija je zarobqenik pogre{ne politike da nam je danas najpre~e pitawe ulazak u Evropsku uniju", kazao je Ko{tunica na skup{tini omladine te DSS-a. Predsednik DSS-a je ukazao da Srbiji ne}e biti boqe sve dok se ne shvati da je sada{wa politika pogre{na, kao i da ni posle izbora "ne}e i ne mo`e biti nimalo boqe ako se samo promene stranke na vlasti, a ostane ista politika da su nam Brisel i Va{ington pre~i od same Srbije". On je kazao da se srpska privreda "potpuno gasi", kao i da }e, kroz razgovore koji slede sa "samozvanom" kosovskom Vladom svi su{tinski interesi Srbije biti rasprodati zarad dobijawa pozitivne ocene Brisela.

Me{ihat Islamske zajednice u Srbiji, kojim rukovodi glavni muftija Muamer Zukorli}, optu`io je RTS da, pod rukovodstvom Alek san da ra Ti ja ni }a, u~e stvu je u “re `im sko-me dij skom lin~u” muftije. U saop{tewu Informativne slu`be, Me{ihat konstatuje da, uprkos vi{e upozorewa "takozvani Javni servis" i Tijani} nastavqaju neprijateqsko delovawe RTS-a prema islamu, muslimanima i Islamskoj zajednici. U Me{ihatu smatraju da je autorka emisije “Da, mo`da, ne” Olivera Kova~evi} zloupotrebila Javni servis u nastojawu da muslimane, "nad kojima se permanentno vr{i diskriminacija", predstavi kao opasnost za one koji druga~ije misle. U Me{ihatu isti~u da je `alosno {to "RTS zloupotrebqa novac gra|ana Srbije za sramno dezinformisawe javnosti".

LOGIKA TUMBAWA KABINETA U NEMAWINOJ 11

Osve`ewe zbog osve`ewa

A

ko su rekonstrukcije i republi~keipokrajinskevlade jedini adut s kojim koa- licija~ekaizbore,ondaopozicijaume|uvremenunemorani{ta da~inikakobijavnostubedilau nesposobnostaktuelnevlastida seuhvatiuko{tacsrealnimproblemima dru{tva. Jer, kao i svi dosada{wi dogovori, po~ev{i od onog o formirawu koalicije,iovajsezasnivanatrenutnimpartijskiminteresima.Aza taj interes nije bitno da li }e Vladadoistekamandatadelovati kao ra{timovani orkestar, ve}da{todu`eodlo`iizbore. Tako je i ovaj iznu|en potez nakon sukoba izme|u demokrata i stranke Mla|ana Dinki}a, samo jo{ jedan poku{aj o~uvawa pozicijastranakavlastiui{~ekivawuboqegtrenutkazaizlazakna birali{ta. Naime,iakoseorekonstrukciji govorive}godinuipodana,danas jeo~iglednodaonaipaknijabila

godinuipodana,svelonasmawewe broja ministarskih foteqa, i to po modelu puke preraspodelu partijskihfeuda. Takobaremtvrdijedanodlidera koalicije Ivica Da~i}. Jeste da su se u izboru izme|u Petra [kundri}aiMilutinaMrkowi}a socijalisti opredelili za ovog drugog,alio~iglednodasami“peru ruke” od dogovorene kombinatorike.KakojetoprezentovaoliderSPS-a,“premaprincipimakojesuorekonstrukcijiVladedogovoriliDSiG17plus”,pripajawe resora energetike i infrastrukurejejedinorealnomogu}e.“Po na{em mi{qewu, rekonstrukcija Vlademoglajedabudeikvalitetnijadaseprihvatioprincipotemeqnom preispitivawu odnosa i mo`da, eventualno, o preme{tawuresorabezobzirakomesupripali kada je potpisan koalicioni sporazum”,poru~iojeDa~i}. Izovogsledidajesasvimsvejednodali}esemewatiministri

Krkobabi} jedini siguran Jedinomirannajvreme{niji~lanVladeJovanKrkobabi},kojije svojupozicijizacementiraonasamomstartu,{tosujasnouvideliipregovara~iizMMF-a.No,sobziromnapremijerovnagove{tajdasejo{uvektragazanekimkadrovskimre{ewima,logi~nojeidasusveopcijeidaqeotvorene.Ni{taboqeodtoganego dr`atipartijskekadroveustalnojneizvesnosti.Dalisuradili,kakosuradili,dalijedobrodasubilo{taradili...?Kogod da“strada”uovojraspodelikaratame|ustrankamanavlasti– jerrekonstrukcijanijeni{tavi{eodtoga–ne}ebitimestaza iznena|ewe,barkadjere~odemokratama.Nijeliimtowihovliderporu~ivaoizsedniceusednicustrana~kogGlavnogodbora? planirana,sobziromnakonfuziju i nevericu partijskih kadrova koji}emoratidaseodreknuvisokihsinekura.Uostalom,dapoenta nijeunovojvizijiipromenipolitikepotvrdiojesampremijer,saop{tavaju}i novinarima da }e u Nemawinoj 11 ubudu}e sedeti 17 ministara, umesto 24. Na`alost, svisuizgledida}eneuspe{namatricavo|ewaministarstavabiti samopreslikana,jersecelozame{ateqstvookopromenauCvetkovi}evomkabinetu,akojetrajeve}

uzna~anijimilimawezan~ajnijim resorima, kao {to su ekonomija, finansije, energetika ili poqoprivreda,jer}esistemupravqawaostatiisti.Vaqdadabibilo zabavnije, premijer Mirko Cvetkovi}, iako o~ekuje da }e parlament u utorak raspravqati o wegovompredlogu,priznajedasejo{ tra`e adekvatna personalna re{ewa za pojedine resore, te da najverovatnijeniono{topredlo`i u ponedeqak ne}e biti kona~no…Tek,ovaepizodauCvetkovi-

}evomkabinetu,nakon{tomedijski bude ispo{}ena, posta}e municijaina~ebezidejneopozicije. U svakom slu~aju, u nedostatku ose}ajazarealnostipaknemawka egzotike,kakoupogleduneograni~enihkombinacijauspajawuiprekarajwuresora,takoiunaga|awimaopersonalnim“osve`ewima”u Cvetkovi}evom kabinetu – tipa velikog povratka na javnu scenu jednogodzaboravqenihasovaG17 plus i biv{eg predsednika republi~kog parlamenta Predraga Markovi}a. Naravno,iuzovozame{ateqstvo u Vladi, poslovi~no ide pri~a o novoj kadrovskoj drami demokrata.Naime,upozadiniaktuelnih promena u Cvetkovi}evomkabinetu,umedijimasespekuli{eda}eDragan\ilaszamenitiDu{anaPetrovi}anamestu desne ruke Borisa Tadi}a. Istovremenosespekuli{eda}e premijer preuzeti i resor finansija, ili }e mo`da Bo`idar \eli} iskukati ostanak u ministarskoj foteqi do kraja mandata upravo preuzimaju}i fotequ Diane Dragutinovi}, ili }e pak naslediti Sa{u Dragina na ~eluresorapoqopriverde... Otvorena vrata u takvoj kombinatorici prepoznali su i u Vojvodini,gdejeodpredvadana tako|e aktuelizovano pitawe smawewa resora u pokrajinskoj Vladi,kojuvojvo|anskipremijer naziva“redukcijom”.Jertoje,po wemu, logi~an sled nakon rekonstrukcijeuNemawinoj11. Za sociologa Jovu Baki}a potez i vladaju}ih stranaka, ali i opozicije nisu ni{ta vi{e od “beskrajne partije ping–ponga”. Onsmatraidasusviovipotezi u funkciji ubrzane pripreme predizbornekampawe.“Radiseo ping-pongu.Dakle,tojeloptawe, loptaidesjednenadrugustranu ini{taspektakularnosenede{ava.Ustvariijedniidrugise u`urbano spremaju za izbore i obapotezasuufunkcijipredizbornekampawe“,ocewujeBaki}. n Branka Dragovi} Savi}

SVET „Jovo Srbine, ~ar{ija je uz tebe” Hiqade gra|ana Sarajeva protestovalo je ju~e ispred Ambasade Austrije i Predsedni{tva i Parlamenta Bosne i Hercegovine, a grupa demonstranata i ispred Ambasade Srbije zbog hap{ewa penzionisanog generala Armije BiH Jove Divjaka. Demonstranti su blokirali glavnu saobra}ajnicu u Sarajevu i pi{taqkama i parolama iskazali ispred zgrade Predsedni{tva BiH iskazali nezadovoqstvo, ali i podr{ku heroju odbrane Sarajeva i BiH, Jovanu Divjaku, prenose mediji. Demonstranti su zahtevali hitno osloba|awe Divjaka. U koloni su oti{li pred zgradu Parlamenta BiH, pevaju}i biv{u himnu BiH "Jedna si jedina" i uzvikuju}i "Jovo, Jovane, raja je uz tebe", "Jovo Srbine, ~ar{ija je uz tebe" i druge. Ispred Ambasade Srbije demonstranti su bili s obe strane Miqacke, a saobra}aj je za to vreme na Obali bio je obustavqen. Skup i {etwa demonstranata protekli su bez incidenata.

Bitka za Zaviju Najmawe 30 qudi je poginulo u novim sukobima pobuwenika i provladinih snaga u libijskom gradu Zaviji, gde je vojska izvela novi napad. Nekoliko stotina qudi lojalnih predsedniku Moameru Gadafiju su ju~e u{li u grad sa tenkovima, iz kojih su, prema tvrdwama o~evidaca, pucali na stambene zgrade i automobile. "Na{i qudi su uzvratili napad. Pobedili smo za sada i civili se okupqaju na trgu", rekao je portparol pobuwenika Jusef [agan. Agencija Rojters je prenela da su snage lojalne Gadafiju opkolile taj grad, koji se nalazi 50 kilometara zapadno od prestonice Tripolija, i da im je poslato poja~awe. Vojska je zatim izvela jo{ jedan napad, a jedan od stanovnika ka`e da je video vi{e od 20 tenkova na centralnom trgu. Ina~e, visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutere{ izjavio je televiziji Al Xazira da su me|u strancima koji poku{avaju da pobegnu iz Libije najve}oj opasnosti izlo`eni afri~ki radnici.

INTERVJU NEDEQE

PAVLE [OSBERGER,

Zato {to sam gonili su me og petka, 23. januara 1942, radna jedinica sastavqena od Jevreja bila je locirana u Baji. Popodne, za vreme kupawa, pronela se vest da se u Novom Sadu doga|aju stra{ne stvari. „Mi Novosa|ani, nabacili smo na sebe svoja odela i odjurili na po{tu. Nazvali smo na{e. Novosad ska te le fo nist ki wa, svojim umiqatim glasom, saop{tila je: Broj se ne javqa, a ne}e se vi{e ni javiti"... Ove re~i izgovorio je neposredno pre nego {to su mu u ~etvrtak, u Budimp{eti, uru~ili nagradu "Dr [andor [ajber", za rad na poqu judaistike, hebraistike i zbog vi{edecenijskog napora za o~uvawe jevrejske zajednice i kulture tolerancije. Publicisti i borcu protiv zaborava, na{em sugra|anu Pa vlu [os ber ge ru, priznawe je odala ma|arska vlada u saradwi sa Savezom jevrejskih op{tina te zemqe. Dva meseca posle genocida, pri~a nam [osberger, mar{irao je sa o~evom "mici kapom", koju je nosio na prisilnom radu u Novom Sadu. Sunce je upeklo, Pavle je skinuo kapu i osetio miris kose svog oca, sve {to je od wega ostalo na ovom svetu. Posle svih godina i miliona nevinih `rtava, u Srbiji antisemitizam s papira, ekrana i iz usta ponovo prete}i izbacuje zube, a [oseberger ka`e: „@ao mi je, i ~udi me da ba{ oni qudi koji su i sami u posledwih sto godina imali problema zbog svoje nacionalnosti, bili progawani, isto ~ine qudima koju su imali jo{ gore probleme. Od moje familije niko nije `iv, ja sam posledwi izdanak, umro mi brati} u Izraelu i imam sestru u Parizu. To je ostalo od velike [osbergerove familije”. l Srbija i antisemitizam danas? – Ovog momenta u Beogradu mo`ete u izlozima kwi`ara prona}i najgore antisemitske kwige. Jako me to ~udi, jer za to nema razloga. U kraqevini, u socijalizmu, uvek su Jevreji bili na mestu, po{tovali smo i bili po{tovani. Nije mi jasno...

T

l [ta stvara zlo: neznawe, neostvarenost, siroma{tvo..? – U Jugoslaviji je posle Drugog svetskog rata bilo 6.000 Jevreja, sada ih ima oko 1.500. Osim stare generacije, koja je zauzimala bitna mesta u medicini i sudstvu, na primer, danas nema javnih rad ni ka Je vre ja. Nikom ne smetaju, nikom nisu konkurencija. To je ne~uveno i tu nema logike. l Logike nema, ali sigurno postoje generatori mr`we? – Neki okrivquju crkvu, ali nijedna crkva slu `be no ni je an ti se mitska, osim mo`da neke fundamentalisti~ke muslimanske, ali i to je na politi~koj bazi. Sve zavisi. Kada sam bio u logoru, u borskom rudniku, {ef mi je bio nema~ki in`ewer, po ~inu ka pe tan. Kul tu ran ~ovek, oslovqavao me je sa "gospodine" i "kolega" i godinu i po dana dr`ao u kancelariji, da vodim tehni~ke poslove. A jedan drugi, wegov kolega, zabetonirao je `ivog ~oveka. l U Sr bi ji mno go {ta nije "slu`beno", ali "na terenu" je druga~ija situacija? – Ni sam po li ti ~ar. Mene su gawali ceo rat, kao ze ca. @i vu gla vu sam iz vu kao u lo go ru, ali mo gu re }i da ima qudi koji ne misle kao ja. Mi smo tolerantni, na Jevrejskoj sinagogi pi{e da je to dom za sve narode sveta. Srbi i Jevreji imaju jednu zajedni~ku osobinu: oni su zadu`binari. Bogati Srbi su ostavqali crkvi, {koli, fondaciji, isto rade i Jevreji. ^initi micvu zna~i raditi dobra, bogougodna dela i to ~ine i Srbi. Za{to je do{lo do ovoga, to meni nije jasno. Ima qudi koji ne vole Jevreje, Kineze, a ima i qudi koji ne vole Srbe. l Ko profitira od tog nemira? – Ne pitate pravu osobu. Ja sam ve~ito progowen u ratu, gde su mi istrebili familiju, nemojte me pitati ovakve stvari.

Podr{ka UNS-a redakciji „Dnevnika” Na skup{tini Udru`ewa novinara Srbije, odr`anoj ju~e u Brusu, izglasana je podr{ka zaposlenima u Dnevnik Vojvodina Presu da postanu ve}inski vlasnici lista “Dnevnik”. Kompanija VAC, koja je ve}inski vlasnik DVP-a, izrazila je jo{ u septembru 2010. spremnost da svoj udeo pokloni zaposlenima i da se pritom odrekne svih potra`ivawa na rok od pet godina. Na`alost, zbog komplikovane administrativne procedure i uprkos pozitivnoj odluci

Vlade Vojvodine i podr{ci Vlade Srbije, voqa VAC-a do danas nije realizovana. Blizu 200 novinara, ~lanova UNS-a, podr`alo je ju~e nastojawa kolega u "Dnevniku" da se izbore za sprovo|ewe odluke VAC-a koji bi, kako je re~eno na skup{tini, mogao da poslu`i kao primer za okon~avawe poni{tenih i neuspelih privatizacija u Srbiji tako {to bi se dr`ava odrekla svog udela u takvim medijima. D. V.

RETROVIZOR crnA hronikA

Opqa~kan trafo u Futogu Trafostanica u mestu Futog pored Novog Sada opqa~kana je i tom prilikom pri~iwena je {teta od oko 400.000 dinara, ali su provalnici uhap{eni, saop{tila je Elektrovojvodina. Provalnici su ju~e oko pola tri provalili u trafostanicu, ukrali 46 akumulatorskih baterija i pokidali i po~upali `ice za daqinski nadzor i upravqawe trafostanicom. Odmah po prijemu signala da se u trafostanici ne{to de{ava, ekipe Elektrovojvodine su iza{le na teren i prijavile kra|u policiji, koja je prona{la i uhapsila po~inioce. Elektrovojvodina je upozorila potencijalne pqa~ka{e da provaqivawem u wene objekte rizikuju i svoje i tu|e `ivote zbog opasnosti od visokog napona, kao i da weni objekti "nisu izvor sekundarnih sirovina". Uprkos pqa~ki, nije do{lo do prekida u snabdevawu strujom, pi{e u saop{tewu.

n Srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine odustalo je od krivi~nog gowewa hrvatskog dr`avqaninaTihomiraPurdeijo{dvojice osumwi~enih za ratne zlo~ine u Vukovaru 1991, zbog nedostatka dokaza. Zamenik tu`ioca Bruno Vekari} je obrazla`io da su istrage u tim predmetima obavqene lo{e. Zvani~niZagrebpozdraviojetuodlukuTu`ila{tvauBeogradu. n SvisrpskiposlovisaLibijomsuzamrznuti,patakoivojnoekonomskasaradwa,azaustavqenjeiprojekatizgradweVojno-medicinskeakademijeuTripoliju.Sindikati“Zastavaoru`ja“upozoravajuda}ebitiugro`enivi{emilionskiaran`manisaLibijom, alijeministarodbraneDragan[utanovacobjasniodaseposlovi obustavqajuzbogodlukeUN. n Udru`ewe naftnih kompanija Srbije predlo`ilojedaza4,5dinarasmawiakcizunaevrobenzinitimejeizjedna~isaakcizommawekvalitetnogbenzinaizdoma}e proizvodwe.Podsetimo,Evropskakomisija jeoceniladajeZakonomoakcizamanaru{ena konkurencija na tr`i{tu naftnih derivatauSrbiji,~imejeprekr{enPrelaznisporazumsaEU. n Prirodnigasbizadoma}instvatrebalo da poskupi oko 15 odsto, izjavio je generalni direktor „Srbijagasa“ Du{an Bajatovi}.Powegovimre~ima,procedurazaposkupqewegasajo{nijepokrenuta.„TrajudogovorisaVladomisve}ezavistiodteku}elikvidnosti „Srbijagasa“, ali uspeli smo da odlo`imoposkupqewezakrajgrejnesezone”,izjaviojeBajatovi}.


dnevnik

nedeqa6.mart2011.

PUBLICISTA

KARMA KOMA

Jevrej, kaozeca l Neprijatno vam je? –Nijemineprijatno,`aomije{tomojsinnema dedu, nikada nije osetio qubav dede prema unu~etu. l Le~i li vreme rane? –Da,le~i.Imamosolidnuporodicuigledamo daodostatakastvorimojevrejskuzajednicukoja kolikotolikouspeva,dabudemoplemenitiiradimodobradela. l Televizija „Pink” se posle antisemitskog skandala prili~no neve{to poku{ala iskupiti...? –Ima|arskaHortijevadr`avajeod1920.imala o{tar antisemitski kurs. Sada{wa dr`ava ho}edaoperetuqagu,takopi{etamo{wa{tampa.Uvidelisudasupogre{ili,dalijetoiskreno–vide}emo. l Da li ste se ose}ali teskobno u Budimpe{ti, zato {to je [andor Kepiro i daqe neka`wen? – Ne. Kepiro je na kraju optu`en i inostrana {tampapi{edajema|arskavladatimgestomzapo~eladrugupolitiku.Mo`danarodnije,tonisamjarekao,aliodnosipremaIzraelusumnogo boqi,kaoipremaJevrejima.

Apsolutno neva`no! Prethodnigostna{eg“Intervjuanedeqe” umetnikNikolaXafopitaoje“nanevi|eno” Pavla[osbergerakojamusefolkpeva~ica najvi{esvi|a? –@enesusvelepe.Nebihhteodabiram,ona kojaimaprijatanglasipona{awe. l Takve postoje? –Neznamjanijednu,niime,nipesmu,alito nijeniva`no... l Efraim Zurof mi je rekao da u Ma|arskoj ne postoji politi~ka voqa da se fa{isti~ki zlo~inci izvedu pred lice pravde. – To je bila pro{la vlada. Ova nova je politi~kimalovi{eudesno,aliimadruga~ijistav. ^udi me da socijalisti to nisu u~inili. Vaqda seborezaglasove. l Desnica ima vi{e razumevawa? –Nisuoniklasi~nidesni~ari,ve}desnicentar. Koliko sam pratio rad Viktora Orbana, u studentskimdanimajebiodemokrata,itekako! Poslejemalokrenuoudesno,vaqdaonznaza{to, aliupogleduKepirasujakoodlu~ni. l Da li je licemerno s na{e strane da insistiramo na osudi "novosadskog yelata", dok se Ratko Mladi} {eta slobodan? –Znat e{ta,mnog osamstardabihsetim ebavio. Vaqd a }e vlad a znat i mer u i shvat it i me-

Rodoqupci i antene E

foto:R.Hayi}

|un ar odn u sit ua c ij u – kad a i kak o mor a da postup i. l Ovo vam nije prva nagrada. Ima li, ipak, poseban zna~aj za vas? –Tojenagradaevropskogranga.Laureatisuiz Ma|arskeisveta,napoqujevrejskekultureitolerancije. l Imate dobar odnos s na{om gradskom vlasti ? –Isaovom,isapro{lom. l Koliko vam to zna~i? –Jako.Evo,sadanisamimaopaso{ipomogli sumidagaistogdanadobijem.JednaulicaodskoranosiimemojepokojnemajkePaule[osberger. Ona je bila javni i kulturni radnik, zadu`binar,osniva~jevrejskogzabavi{ta. l Najve}a promena u Novom Sadu u odnosu na va{e detiwstvo? –Bilipokojifijakeri,sadanemo`etepro}i. Nemavazduha. l A mentalitet? –Imamnogoprido{lica,aligradjeuvekbio sa~iwenodwih.Imismodo{lisredinom18.veka,jerjezakonKarla III Habsbur{kogodredioda se u jevrejskoj porodici samo jedan ~lan mogao o`eniti. Omladina je krenula po Carevini da tra`i neku rupu u kojoj bi osnovala familiju. NoviSadihjesveprimio. l Da li smo tu otvorenost vremenom izgubili? –Da,vaqdajetonovina~in`ivota.Modernizovalosesve. l Dosta gostiju "intervjua nedeqe" je reklo da se izgubio, zatvorio... –Nebihhteodaka`emne{tolo{eustaredane.ZnamdasmoseuNovomSaduuvekdobroose}ali, bili smo vi|ena familija od kada Novi Sadpostojiitosmoisada.Mojipotomciimaju velikibrojprijateqakojiihvoleiobrnuto,tu problemanema. n Igor Mihaqevi}

I BI BIZNIS FORUM NA KOPAONIKU: SVE JE STALO, SAMO OBE]AWA RASTU

Privrednici neidunaizbore ao i proteklih godina, i ovesubrojnidr`avni,privredni, ekonomski i ini u~esnici upravo zavr{enog Biznis foruma na Kopaoniku, takozvanog srpskog Davosa, zakqu~ili su da je Srbiji neophodan novi model privrednog rasta. I to model koji }e bitibaziranprvenstvenonaproizvodwiiizvozu,uzzakliwawedasu investitori kqu~ni za budu}i ekonomskioporavakdr`ave.Dakle,ni{ta novo. Vlast je na Kopaoniku pri~ala o tome {ta i kako treba, tvrde}idazatoimaisnaguigotova re{ewa,aprivrednicisuodgovaralidapateodnesaniceistrahaupravo zbog toga {to kreatori ekonomskepolitikedr`avemisleda}ese situacija popraviti samo zato {to oni„uglavama”imajureceptdokje nadeluekonomskopropadawe. Kadajelanesaistogmestaonda{wi guverner NBS Radovan Jela{i} poru~io da nam, ukoliko se ne dozovemopametiire~ipo~nemoda pretvaramoudela,preti“gr~kiscenario”,mnogisupohitalidagaoptu`e za nepotrebno uznemiravawe javnosti.Nedugopotomonjepodneo ostavkunamestoguverneraanakon togausledilajeinflacijazakojusu gra|aniSrbijemislilidaseposle devedesetih vi{e nikada ne}e povratiti. U proteklih godinu dana nijesamoinflacijaporasla,uve}ao se i broj nezaposlenih, sve je vi{e ka{wewa u naplati kredita, nelikvidnosthara...Utakvomstawu~ak ionikojiimajuboqerezultatene ose}ajuseboqejer,kakosamika`u,

K

3

te{kojebitiuspe{anuokru`ewu gdesusvineuspe{ni. PredsednikUdru`ewakoorporativnihdirektoraToplicaSpasojevi}tvrdizana{listdajeekonomskakrizau{laumirnijiipredvidqivitokjersadaznamo{tanas~e-

ka,aliznamoi{tatrebadau~inimoukolikosenajzaddozovemopameti i prepustimo ekonomiju onima koji se u wu razumeju, ako najzad shvatimo da saveti uspe{nih privrednika donose korist celom dru{tvuanesamopojedincima.Drugim

Nisu svi biznismeni tajkuni Nisu svi privrednici tajkuni, upozorava Spasojevi}. „Dr`ava morasapreduzetnikadaskinutuqagudajetajkunida`elinanepo{tenna~indaseobogati.Naravno,onajkozaista`elidalovi umutnom,weganadle`nedr`avneinstitucijemorajuzaustavitii sankcionisati.Takosepravidistancavlastiodtajkuna,anesvrstavawemsvihprivrednikauistiko{.Svikojinapo{tenna~in ho}edainvestirajuuSrbijitrebadadobijumaksimalnupodr{ku dr`ave.Kqu~zaSrbijuunarednomperiodujesteupravoutomeda oslobodienergijupreduzetnikakakobiu{liunoviinvesticioni ciklus,kupilinovuopremuizaposlilinovequde.Dr`avamorada uredi privredni ambijent, {to podrazumeva restruktuirawe dr`avneuprave,javnihpreduze}aidono{ewepropisapotrebnihda bismobiliprivla~nizaulagawe”,ka`eSpasojevi}.

[ta }e biti s nacionalnom ekonomijom? Kadaprivrednicido|udotledaimseuSrbijiposlovawevi{e neisplati,oni}efirmuprodati.Iupravotose,ka`eSpasojevi}, doga|aposledwihdanakadanekiodnajve}ihdoma}ihbiznismena prodajusvojekompanije,itozaogromnepare.„Tojeodrazsituacije koja ovde vlada u protekle tri godine. Najgore smo pro{li od svihevropskihdr`ava{toseti~ekursa,jersunamaobavezekod banakapodignuteza40-50odsto,wihovekamatesume|unajvi{ima uEvropi,dokjesdrugestranestanovni{tvoosiroma{ilotakoda preduze}a nemaju gde da zara|uju. Na`alost, zbog svega toga nam pretivelikaopasnostdaodavdeodumnogiuspe{nibiznismeni,pa }eidoprinoskojisuoniimaliusrpskojprivredinestati.Sveto mo`edovestidotogadasrpskaprivredado|eurukestranihkompanija.Alioneiduzasvojiminteresima,i{ta}eondabitisanacionalnomekonomijom?”,pitaseSpasojevi}.

totibelajaodaklemusenajmawenada{: se radi o najsavr{enigra|anku Maju N. i gra|anina Milo{a B. joj mimikriji otkad je prvo je prisilno izbacilo iz jedne vrste sveta,vekai~oveka. zatvorenogprostora,onogukojemsesnimatele[ta se ovime `eli vizijski{oukojitobo`epredstavqastvarnost re}i? Sasvim prosta stvar, prostija od Maje i samu, a sada im se sa ovla{}enih i ozbiqnih Milo{azajedno,ukolikojetomogu}e.Naime,u adresapretida}eihsedatiprisilnoubaciti autenti~nomsvetuMilo{aiMaje,ibezbrojnih udrugi,onajkojijenajstvarnijiodsvih–onajzajo{takvihmajadiimilo{ijadi,tradicionalno tvorski.Itoza{to?Zato{tosune{torekli. nepostojenikakvi„Jevreji“,„Srbi“,„AmerikanA{tasurekli?Ni{ta.Tojest,reklisune{to, ci“,„bombardovawe“ikoznajo{svekakvi~udizgovorilisunekere~i,alisametere~isuNiniiapstraktnipojmovi.Nitijewihbrige{aza {ta,madanenekoobi~noibezopasnoNi{ta,neto,svedokje{arenih|engi,{egeikrkanluka.U go su pre od one sorte Ni~ega koja ume da bude wihovjeza~aranisvetne{totakvomoglosamo otrovna, ~ak smrtonosna, ubila~ka, barem u za upastispoqa,dolutatiuwihovomentalnodvoni{tavilopodsticajnimokolnostima. ri{tekaokraji~komokaiumaskeniraniopiqak Kotogleda,kopratituprodukciju–zapravo, nekakvog tabloidnog tru}awa, moglo se jedino unajnovijem`argonunapirlitaneprostotetose zaka~itizawihovespecifi~nemisaoneaparate zove„format“–tajbimo`damogaoboqedanam negdeuprolazu,kao~i~akzanogavicu,mogloje objasnikakouop{tedo|edotoga,kakoseuop{te samo da im se u{uwa u sistem kao kakav virus stvoritakonadrealnasituacijaukojojnajedared ilitrojanac,alinecrnogorskiizvica,onajkopostaneistvarnoimogu}edanekakvaMajaN.i jiu|epaneradini{ta.Ovajbogmeradi,glavu izvesni Milo{ B. svojim misaonim i govornim nedi`e,i~neposustaje.Atajjevirusmogaoisaparatom, takvim kakvi ve} jesu, izimprovizuju plivatinasvetlodanasamono{enpoplavomtotemuokojojamaba{ni{taneznaju,atelevizija bo`wih Mudrih Glava koje su odavno okupirale toprenosikaoObjavuSamu.Inatajna~inodNijavni prostor ove zemqe, jedva da se mo`e jo{ ~ega, od verbalnog na{krgedisatiod {odera savr{eno wih. Svalitisvukrivicunanejakaple}a nepostoje}e duhovSve umobolne i MajeiMilo{aistoje{toioptu`iti no kalorijske debilneteorijezavrednosti, vevere, svi spektakuantenuzasadr`aj,smisao {ta~ki napravi larni komploti i iposlediceonoga{toprenosi Op{ti Problem. kompoti, sve sumaNaime,tootrovno nute optu`nice ni{takojesuusrda~nomdivanuizrekliMajai protiv~itavihnaroda,~asovih~asonih,svereMilo{be{ene{to„protivJevreja“,ne{toona~i traqavo prikrivene mr`we i zaumnih predko„nanacionalnojiverskojbazi“,uzrefrenkarasudaisujevericazakrabuqenihuvisokoparnu kosunas„Jevrejibombardovali“,itomesli~no. frazunekakveru`i~i}evskeU~enosti,svamahAotomedasuubiliHristadainegovorimo.Pa nitawanaj{iregspektradejstva–svejetodoihzatooni,MajaiMilo{,nikakonevoleineka {loodtobo`eU~enihama{alarodoqubivihi seto–mojbrale–zna,amikako’o}emo. rodoquba~kih, da bi se onda polako kapilarno Hajde da budemo otvoreni do kraja. Deluju li {irilonaokolo,dospev{ime|uProsteujednom vama,po{tenogovore}i,tajMilo{itaMajakao vidu mo`da donekle deformisanom i prilagoqudikojibi,recimo,mogliznatine{to,i{ta, |enom jednom sku~enijem vokabularu, ali subilo{ta,oJevrejima,oAmerici,Evropi,ratu, {tinski autenti~nom, jer sama su{tina takvih istoriji,savremenosti,oSrbiji,nakrajukrajere~iitakvogmi{qewa-bez-mi{qewaposebije va?Znamoiviijadanekakomnogorealisti~niprosta~kaiprosta,iamaba{ni{tajenemo`e jedelujeprocenadaseradioosobamakojesupaoplemeniti. Sasvim je dovoqno da budete Maja dqivomle`erno{}upronosekrozsvoje`ivote iliMilo{padavamsesna`nopri~inida„tu, bremegotovopasavr{enogneznawaoioleslobrale,imane~ega“. `enijim fenomenima `ivota i sveta oko wih, ZatokukaimotikanaMajuiMilo{anere{ajednenegovanebeslovesnosti,apsolutneneoptevaju pravi problem, ne zadiru ni milimetra u re}enostibilokakvimozbiqnim~iwenicamao Srce Tame, ne poma`u onako kako poma`e lek, bilo ~emu, a kamoli nekom vidqivom i dokazinegoonakokakopoma`eplacebo:u~ininamseza vomsposobno{}upretvarawa~iwenicaupojmotrenutak-dvadanamjeboqe,dokdejstvoopsene ve,ipotomproduktivnograspore|ivawapojmotraje.Svalitisvukrivicunanejakaple}aMajei vauizvesneme|uodnose.Dakako,mo`daveoma Milo{aistoje{toioptu`itiantenuzasadrnepravednogre{imoimo`daseradioumovima `aj,smisaoiposlediceonoga{toprenosi. kalibra Stivena Hokinga, ali ako je tako, onda n Teofil Pan~i}

re~ima, obja{wava Spasojevi},do{lojevremeda politika dozvoli ekonomijidaodradisvojdeoposla–jerbeztogasvizajednosrqamouprovaliju. Na`alost, nije ovo prviputdaprivrednicidobronamernoukazuju{tai kakotreba,kao{tonebi bioniprviputdaseote sugestijepoliti~kaelita oglu{iidaono{toje~ulanaKopaonikuzaboravi ~im se vrati u Beograd. Ali jednom, kako ka`e i samSpasojevi},tosemora promenitijerte{kaekonomskasituacijaukojojsu gra|ani Srbije i koja ozbiqno preti da se pretvoriusocijalnihaos,daje „nadu” da bi ovog puta ipak moglo biti druga~ije. –Najboqebibilokada bi tzv. ekonomski ministri, ali i svi oni zadu`eni za ekonomiju u Srbiji, pose}ivali kqu~na preduze}a i biznismene, bez obzira da li je re~ o doma}im ili stranim Toplica Spasojevi} firmama,kakobiswimarazgovara- vu,{tozna~idani{taneproizvoliivideli{taVladazawihmo`e di.Kadasetomedodajuinezaposledau~inikakobionizaposlilijo{ ni,kojihjepreko800.000,ondailaradnika.Tobi,uverensam,ijavnost iku mora biti jasno da takav ra~un prihvatila,jernikomnormalnomne saogromnimminusnimsaldomnema mo`e da smeta kada preduzetnik kodaplati.Spasojevi}priznajeda otvaranovaradnamesta.Umestotobicelokupnasrpskanimalovesela ga,na{avlastsepla{ida}eizguekonomskasituacijabilalak{ada bitipoeneakoihnekovidikodbise sa reformama i bolnim, ali nuznismena,odnosnotajkuna.Aodtoga `nimrezovima,krenuloranijekao svakako ne mogu da pobegnu, jer ih i da je, kao u mnogim dr`avama u deojavnostiiovakopovezujesapojetranziciji, napravqen socijalni dinimbogata{ima–navodiSpasojepakt dr`ave, privrednika i radnivi} ka. Po wegovim re~ima, te{ko je – Nismo napravili socijalni shvatitidanekonevididauSrbiji paktitonasskupoko{ta.Moramo 1,8 miliona qudi radi, a da u isto na{a o~ekivawa, plate i zahteve vreme toliko ima penzionera. Pri svesti u realne okvire i tu dileme tome,odukupnogbrojaonihkojiranema. Mo`emo isplatiti samo ono de,polamilionazagazduimadr`a{to imamo. Bilansi svih firmi su

Srbiji su lo{i i daqe insistirawe na ve}im platama zna~ilo bi dodatno propadawe  i se~ewegranenakojojsedimo.Dokseneoja~aine obnovi primarni sektor,nemapri~eoraspodelidobiti.^iniseda su sada i sindikati, nakonpodatkadajebezposla ostalo 400.000 radnikauvremekrize,svesnidajedanasnajva`nije radno mesto, odnosno dasenaprvomestovi{e nestavqaplatave}o~uvawe zaposlewa. Zbog togasuoniispremidas nama razgovaraju jer su shvatilida}eprivrednikkojidobroradiplatiti dobrog radnika, aliidaradnikmorada radidabimugazdabio uspe{an. Drugim, re~imadaradniciigazdedelevizijurazvojafirme ukojojzajednoradeane da su usmereni jedan protivdrugog. Sdrugestrane,ujavnom sektoru imamo politi~are koji {ire populizam i obe}avajune{to{tonijerealno,a to uti~e na radnike u privatnom sektoru.Jerakosebezikakvogosnovaisovakoposrnulomekonomskom situacijom pove}aju plate u javnom sektoru,te{koprivatnigazdamo`e svomradnikudaobjasniza{towegovaplatanemo`ebitive}a.Mismo ve}sadausituacijidasuplateujavnom sektoru daleko ve}e od onih u realnom sektoru, ali mi nismo politi~ariinamanetrebajuglasovi za izbore. Na nama je da sa~uvamo firmupasamimtimiradnomestoi kakvu takvu platu za radnike i ne mo`emosetakmi~itisaonimakoji deleono{toimrealnonepripada– zakqu~ujeSpasojevi}. n Qubinka Male{evi}


4

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

T E M A  „ D N E V N I K A ” :

SAMOUSRBIJISAMOPOSLUGEVREDEVI[EODNAFTNEKOMPANIJE

Tajkuniprodaju, dr`ava–rasprodaje o je boqi trgovac: dr`ava ili Miroslav Mi{kovi}? Svako ko pomisli da je ovo pitawe vi{e nego glupo – potpuno je u pravu. Jer, tajkuni preduze}a prodaju, a dr`ava - rasprodaje. I tu le`i sva mudrost. Zamislite dr`avu kao prodavca koja za pola nacionalne naftne kompanije dobila 400 miliona evra, {to na papiru zna~i 800 miliona evra za celu Naftnu industriju Srbije, i pomenutog Mi{kovi}a, s druge strane, koji je samousluge Maksi i Tempo uspeo da proda velikoj svetskoj kompaniji kakva je „Delez” za vi{e 1,2 milijarde evra! Ta~nije, 932 miliona evra wemu i pride 300 miliona evra za pokrivawe dugova koje je u me|uvremenu napravio. Nema nijednog iole ozbiqnijeg ekonomiste u ovoj dr`avi koji nije rekao da je iznena|en cenom koju je Mi{kovi} izboksovao za Maksi bez obzira na to {to se svi sla`u i da je veliko pitawe koliko }e na kraju para wemu zaista i biti ispla}eno: struktura obaveza trgovinskih lanaca koje je udomio jo{ uvek je nepoznata, a Belgijanci su se obavezali da }e za wihovo izmerewe isplatiti 300 miliona evra i ni cent vi{e. Dakle, ostatak duga }e biti namiren verovatno iz ona 932 miliona evra. No, bez obzira na sve, ostaje ~iwenica da je Maksi prodat za 1,2 milijarde evra, a

K

Kada se sve sabere, ostaje da predlo`imo Vladi Srbije da prodaju i sudbinu Telekoma ne prepusti tenderu ve} – Mi{kovi}u to da li }e ve}i deo tih para oti}i bankama za kredite ili dobavqa~ima ili Mi{kovi}u, za ovu je pri~u mawe bitno. Mnogo je va`nije pitawe: kako je, bre, mogu}e da Naftna industrija Srbije, sa sve tr`i{tem, benzinskim pumpama i nalazi{tima, vredi za tre}inu mawe od Maksija?! Na`alost, odgovor je jednostavan: NIS je godinama pqa~kan i na kraju rasprodat. Slu~aj Kostolac bi bio sitna riba pquckavica za ono {to bi se otkrilo u NIS-u kada bi bila sprovedena zaista ozbiqna istraga i kada bi se

utvrdilo kojim firmama i kojim tajkunima je u godinama i decenijama iza nas nacionalna naftna kompanija opra{tala dugove za gorivo, mazut i ko zna za {ta sve jo{. Recimo, kada bi se istra`ilo gde je nestalo 360 miliona evra? Jer, Rusi su NIS platili 400 miliona evra, ali su veoma brzo otkrili da je kumulativni gubitak kompanije ~ak 36 milijardi dinara, odnosno tek ne{to malo mawe od cene koju su oni platili za 51 osto akcija kompanije. No, ~ak i da se taj poslovni minus sabere s postignutom prodajnom cenom,

opet je NIS oti{ao jeftinije od Maksija, a to automatski zna~i da je nakon pqa~ke usledila i rasprodaja sa zama{nim popustom. Uostalom, i sam doskora{wi vicepremijer Mla|an Dinki} je tvrdio da NIS vredi najmawe dve milijarde evra. S druge strane, koliko je dobro Mi{kovi} udao Maksi pokazuje i ~uvena&slavna prodaja Mobtela. Milijardu i 513 miliona evra je platio norve{ki gigant „Telenor” za deo negda{weg Kari}evog provajdera mobilne telefonije. Od ove sume Srbiji je pripalo 1,15 milijardi evra, od ~ega 320 miliona po osnovu prodate licence, dok je drugi suvlasnik, kompanija „Holdenhurst holding” dobila ostatak novca. Dakle, kada se sve sabere ostaje da predlo`imo Vladi Srbije da prodaju i sudbinu Telekoma ne prepusti tenderu ve} – Mi{kovi}u. Mo`da bi on kompletnu doma}u fiksnu telefoniju sa ve}im delom telekomunikacionom infrastrukturom i pride MTS-mobilnom telefonijom uspeo da proda skupqe. Podsetimo, dr`ava je za 51 odsto Telekoma Srbije odredila minimalnu cenu od 1,34 milijarde evra, pa ako neko toliko i plati, ispada da ceo ovaj telekomunikacioni sistem i svi prikqu~ci na fiksnu telefoniju koju su platili za prikqu~ak sami gra|ani, vredi tek duplo vi{e od Maksijevih samopon DejanUro{evi} sluga.

NEVLADINEORGANIZACIJEIZSRBIJEISAKOSOVANAJAVILEDA]EPOMNOPRATITI PREDSTOJE]IDIJALOGBEOGRADAIPRI[TINE

Briseldr`ii{tap i{argarepu ortparolka visoke predstavnice za spoqnu politiku Evropske unije Maja Kocijan~i~ potvrdila je da }e razgovori Beograda i Pri{tine po~eti prekosutra, 8. marta, u Briselu. Kako je ranije najavqeno, pregovara~ki tim Srbije predvodi}e politi~ki direktor Ministarstva spoqnih poslova Srbije Borislav Stefanovi}, dok }e pri{tinsku stranu predvoditi zamenica kosovskog premijera Edita Tahiri. Po oceni Quana [lakua, prvog ~oveka Kosovske fondacije za otvoreno dru{tvo, razgovori }e nesporno po~eti s lak{im temama, da bi svi, a posebno EU, odnosno wen predstavnik/posrednik Robert Kuper, mogli da stvore pozitivan utisak, kojim bi se pokazalo da dijalog nije uzaludan i da }e dati rezultate. – Re{avawe mawih tehni~kih stvari, kao {to su dokumenta, tablice, PTT operateri... sigurno }e biti prvo na listi dijaloga. I to }e biti najlak{e skinuti s dnevnog

P

reda. Jer, sve ove teme imaju samo jednu adresu koja treba da ima dobru voqu da ih re{i: Beograd! Zapravo, ogromna ve}ina tih tehni~kih problema u sr`i krije opstrukciju Beograda, tako da ne vidim da }e tu trebati velika kreativnost u iznala`ewe re{ewa i puno „dr`i – ne daj” pristupa obe strane. Prosto, srpski pregovara~i bi trebalo da imaju ta~nu listu popu{tawa, poput dozvole da, na primer, komercijalni avioni mogu da koriste srpski vazdu{ni prostor na putu ka Pri{tini. Ili, recimo, modela za re{ewe problema carinskih deklaracija, jer Kosovo uvozi iz Srbije vi{e od 200 miliona evra robe godi{we, dok Srbija ne dozvoqava uvoz sa Kosova ni jednog evra robe – obja{wava [laku. Sagovornik „Dnevnika” napomiwe da se u ovom trenutku ne mo`e ocewivati u kojoj }e meri ovaj dijalog uticati na odnose Beograda i Pri{tine, ali da }e, nesporno, svako pozitivno re{ewe u prili~noj

„Martimo`esamodaodmogne” Direktor Kosovske fondacije za otvoreno dru{tvo upozorio je da bi stavqawe izve{taja Dika Martija u bilo kojoj formi na agendu pregovora predstavqalo „najlo{iju mogu}u uslugu celom procesu”. „Ne znam {ta bi ovaj izve{taj mogao da doprinese, tim vi{e {to je do sada u sudskom smislu potpuno neistra`en. No, ako `elimo da se strane sva|aju i zatvore sve puteve saradwe ubudu}e, e tu onda Martijev izve{taj mo`e imati va`nu ulogu. Ali ne mislim da }e neko napraviti tu gre{ku. U suprotnom, ube|en sam da bi onda i Pri{tina na sto stavila svoje izve{taje koji govore o sli~nim srpskim nedelima na Kosovu”, obja{wava Quan [laku.

Skim}ekosovskiSrbi? Nosilac Srpske liste na proteklim kosovskim izborima Rada Trajkovi} izjavila je da Srbi na pregovorima ne treba da budu deo pri{tinskog tima, ve} neka vrsta konsultanata zvani~nom Beogradu. „Svi znamo da je na{ opstanak vezan za Beograd i za dogovor kosovskih Albanca i Beograda”, obrazlo`ila je Trajkovi}eva. S druge strane, Dalibor Jefti}, izvr{ni direktor Samostalne liberalne stranke koja je u Ta~ijevoj koalicionoj vladi, tvrdi da Srbi treba da u~estvuju u pregovorima bez obzira u kom formatu. „Mi `elimo da budemo tu kad se bude pregovaralo jer `elimo da pomognemo i Beogradu i Pri{tini da na|u re{ewe koje mu~e obi~nog gra|anina Kosova”, rekao je Jefti}.

Jedini ugo je „gorki list” {etao od firme do firme, a sve su bile pod kapom biznismena Vojina \or|evi}a, da bi na kraju, bez pompe i pra{ine, dospeo u ruke Slovencima. Da li ga je gazda, zapravo, ponovo prodao samom sebi ili ne, da li ga je svojevremeno i prisvojio maskiraju}i gorkim li{}em svoje sporne rabote – vi{e niko ne mari. Sada je svejedno i da li je bio mudriji od dr`ave ili je ona jednostavno `murila pred svime {to se de{avalo. Stvar je u tome da je nakon silne akrobatike iz Srbije oti{ao jedan od retkih brendova za koji se ~ulo izvan wenih granica. Pa makar do Mure. Elem, omiqeni nam pelinkovac sad sti`e sa etiketom „made in Slovenia” i vi{e ga ni po kom osnovu ne mo`emo svojatati. [teta je utoliko ve}a ako se zna da se srpski prehrambeni brendovi, mogu prebrojati na prste jedne ruke. „Plazma keks”, „kwaz milo{„, „smoki”.... Ima li daqe? Ili, kako sa~uvati ono {to nam je ostalo? “Smoki” je od pro{le godine u “tu|im rukama”, a investicioni fond “Salford” intezivno traga za kupcima “plazme” i “kwaza milo{a”, {to svakako ne treba tik Grupa zagreba~kog biznismepoistove}ivati sa slu~ajem “gor- na Emila Tedeskog kupila sloveki list”. Jer, to {to prvi ~ovek na~ku Drogu Kolinsku u ~ijem su Salforda Juxin Xafi i wegova vlasni{tvu i srpske kompanije eki pa ve} dugo [tark, Grand tra`e glo bal nu Prom i Palana~kompaniju kojoj }e ki Kiseqak, u veZbog lo{eg odnosa do bro pro dati }i ni ovda{wih na{e dr`ave “Bambi-Banat” i medija to je objai „plazma” je na “Kwaz Milo{”, ne vqeno pod nasloozbiqnim mukama zna~i da }e najpovima poput “Smopular ni ji keks i ki i bananica povoda oti}i iz Srstaju hr vatski”, bije. O tom potom, ali primer zbog bojazni {ta }e biti s ovim “smokija” kazuje da takve akvizi- omiqenim nam proizvodima. Nacije mogu jednom brendu dobro ravno, nije bilo ni{ta, ostali doneti. su ovde, samo su se pride jo{ boSetimo se samo: kada je bilo i qe pozicionirali na susedskim slu`beno potvr|eno da je Atlan- tr`i{tima.

D

INTERVJU

Srbijaje estoki protesti hrvatskih bra ni te qa pro tut wa li su pro {le sedmice Zagrebom, rezultiraju}i s nekoliko razbijenih glava i dosta polomqenog inventara, da bi na kraju sve bilo za~iweno bara`nom vatrom, koju su u me|usobnom optu`ivawu na temu „ko je kriv” razmenili tamo{wa vlast i opozicija. Iako su razlozi za protest u~esnika Domovinskog rata veoma slo`eni, u proteklih nekoliko dana ipak se u kom{iluku ~ulo mno{tvo tvrdwi da je za sve, zapravo, kriva Srbija i weno insistirawe na izru~ewu Tihomira Purde, uz ocenu da se radi o „srpskoj podvali Hrvatskoj”. – Srbija je kriva utoliko {to je svojim pona{awem prema Tiho mi ru Pur di ge ne ri sa la ova doga|awa u Zagrebu i nekim drugim hrvatskim gradovima. To je jedan aspekt ovih antivladinih protesta, ~iji su uzroci dubqi. Purda je 1991. bio interniran u koncentracioni logor u Sremskoj Mitrovici, gde su mu iskazi iznu|eni i na temequ wih Srbija sada tra`i wegovo izru~ewe s namerom da mu sudi u Beogradu za navodne ratne zlo~ine po~iwene u Vukovaru. I to je izazva-

@

meri normalizovati stawe. [laukov stav je da {efovi pregovara~kih timova u osnovi ne}e imati puno prostora da soliraju. – Stvari su tako ozbiqne da }e sigurno morati da se ukqu~e i wihovi pretpostavqeni, Tadi} i Ta~i, ali i javnost u nekom obliku, preko medija i civilnog dru{tva. Kosovska fondacija za otvoreno dru{tvo, na primer, upravo priprema inicijativu za zajedni~ko ukqu~ivawe dvadesetak nevladinih organizacija iz Kosova i Srbije u pra}ewe ovog dijaloga. Oni bi prenosili glas gra|ana, ali i uspostavili civilni dijalog, koji ponekad mo`e da bude konstruktivniji jer je mnogo mawe optere}en – navodi [laku. Govore}i o ulozi Evropske unije u predstoje}im razgovorima, na{ sagovornik je nedvosmislen – Brisel u rukama dr`i i {tap i {argarepu i ne}e s libiti da iskoristi jedno ili drugo kako bi dve strane „ubedio” u to da im je boqe pokazati voqu za iznala`ewe re{ewa. – Trenutna situacija je takva da EU neproporcionalno koristi ove prednosti {tapa i {argarepe. Jer, Beograd ve} zna koji je ulog u igri: dobijawe statusa kandidata do decembra ove godine. I to je dobro, po{to EU na ovaj na~in kupuje kooperativnost i kreativnost Beograda u predstoje}im pregovorima.

Ali, gde je tu Pri{tina? Woj je poru~eno, na razne posredne i neposredne na~ine, da do daqeg ne mo`e ni{ta o~ekivati od Brisela: proces liberalizacije viza za Kosovo vra}en je na led, a ni o SSP-u ne mo`e biti govora u nekoj skoroj perspektivi. S druge strane, od we se tra`i da „{irokog srca” u|e u razgovore. Na ovaj na~in EU ni malo ne poma`e proces dijaloga, kome se zbog toga, to ne treba zaboraviti, protive kompletna kosovska opozicija, civilno dru{tvo i mediji – navodi na{ sagovornik. Po wegovim re~ima, „EU bi morala da poka`e da iza wene, ponekad dosadne retorike o evropskoj perspektivi Balkana, stoji i konkretan plan”. – Na`alost, u slu~aju Kosova taj se plan ne vidi. Jedino {to se mewa je dikcija obe}awa kojeg nam svaki dan neki evropski birokrata donosi: da svi mi imamo evropsku perspektivu! Ali, bez normalizacije odnosa Srbije i Kosova, oni ne mogu da ra~unaju na realizaciju svojih ciqeva, odnosno zahteva kojih imaju za drugu stranu. Stoga bi bar statusno neutralan odnos prema Kosovu i Srbiji i ostalih zemaqa ~lanica EU, koje jo{ uvek nisu priznale nezavisnost, u ovoj fazi mogao da doprinese re{avawu mnogih problema i otvori sve puteve evropskih integracija – tvrdi [laku. n MiroslavStaji}

AN\ELKO

lo lavinu nezadovoqstva me|u bra ni teq skom po pu la ci jom – obja{wava za „Dnevnik” dr An|el ko Mi lar do vi}, pro fe sor politi~kih nauka na Zagreba~kom univerzitetu i rukovodilac Centra za politolo{ka istra`ivawa, te autor kwiga „Zapadni Balkan” (2000) i „Zapadni balkon” (2009). l Braniteqisukivninahrvatskuvlasti{tonijeobavestila Purdu da }e, ako pre|e granicu,bitiuhap{en...? – Da, kivni su! Nije problem u tome da li }e neko biti procesuiran zbog po~iwenih ratnih zlo~ina, ako ih se pravnim putem doka`e, ili ne, nego u tome {to Srbija oduzima pravo Hrvatskoj da sudi svom dr`avqaninu. Ako bude bilo potrebno. Neka Purdi bude su|eno u Zagrebu ako postoje dokazi da je u~estvovao u zlo~inu – a ne postoje, {to je ~ak naknadno priznalo i srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine. Na`alost, ovde se radilo o tipu pona{awa gde se Beograd ponovo po~eo igrati lokalnog pravosudnog `andara, o~ito misle}i da je sve ovo i daqe SFRJ. A mi `ivimo u novim politi~kim realnostima. U svakom slu~aju, dok god Srbija ne prizna da

Pupovacple{enadvulkanom l ZoranMilanovi},liderSDP-a,najve}ehrvatskeopozicionestrankekoja}e,svesuprilike,nakonslede}ihizbora formirati vlast, izri~it je da mu ne pada na pamet da ideukoalicijusaSDSS-omiPupovcem? – Podr`avaju}i aktuelnu vladu i pored zahteva iz dela srpske zajednice da napusti koaliciju sa HDZ-om, Pupovac, ili Miki Manojlovi}, kako ga od miqa zovem, igra svoju igru, ali i zna kakve su konsekvence tog plesa nad vulkanom. Otuda je jasno da ne mo`e Milanovi} biti odgovoran za postupke SDSS-a koji ima svoj program, svoje interese, vo|u... A to {to su postupci SDSS-a ne poklapaju sa interesnim poqem SDP-a, to nema apsolutno nikakve veze sa hrvatsko-srpskim odnosima. Pa nisu, vaqda, i socijaldemokrate nacionalisti, da ne ka`em ne{to gore?


dnevnik

nedeqa6.mart2011.

5

ZA[TOSRBIJAGUBIIONOMALOBRENDOVAKOJEIMA

pravi...sadajeJanez

Uostalom, hrvatska {tampa ba{ ovih dana naveliko pi{e o planovima Tedeskog, podse}aju}i dasu,samomesecdananakon{to je pripojio Drogu Kolinsku svojoj Atlantik grupi, {to je bila najve}a pro{logodi{wa akvizicijauovomdeluEvrope,dvekompanijeizSrbije,„Soko[tark„i „Grand kafa„, krenule opasno da se pripremaju za osvajawe “jugosfere”. Interesantno, u tom }e im poslu, kako ka`u prvi qudi ovih kompanija, biti najte`e probijawebarijeraiulazaku–hrvatske prodavnice. Jer, za razliku od svih tr`i{ta u regiji, gde su brendovi“smoki”,“bananica”ili

“grandkafa”ve}lideri,uHrvatskoj su dosad bili prisutni tek sporadi~no, uglavnom u malim radwama i pokojem trgova~kom lancu. No, Tadeski ima za ciq osvajawe prvog mesta u prodaji brendova “Soko [tarka”, koji su i danas u se}awu mnogih hrvatskihpotro{a~asklonihda~esto svaki brend flipsa preimenuju u –“smoki”. Akakona{adr`ava{titisvoje brendove? „Plazmu”, na primer?Akojenekoupropasti,tosigurno ne}e biti “belosvetski kupac”ve}upravoona.Ovaj,pomnogim stru~nim ali i “narodskim” kriterijuma, najboqi srpski brend,naozbiqnimjemukama.Ni

za ovaj brend, ba{ kao ni za celu jaju granice daqih, ozbiqnijih srpsku privredu nije dobro {to tr`i{ta–ukazujeurazgovoruza dr`avanemarazumevawazakondi„Dnevnik” ekonomista Aleksantorskuindustriju~ijajevrednost darStevanovi}izCentrazasloproizvodweoko500.000evra,ukobodnotr`i{te.–[tajesa„kwajoj je direktno zaposleno blizu zem milo{em„? Pa za wega niko 10.000 radnika, a od we `ivi oko nije~uovandr`avaCEFTAspo250.000stanovnikaSrbije. razuma. Ima li Srbija ijedan I pored vrhunske tehnologije, brend koji je prepoznatqiv u kadrova, kvaliteta proizvoda, Francuskoj,Italiji,SAD,Rusibrendovi na{e konditorske in- ji...koji}etamo{wipotro{a~i dustrijenemogunasvetskotr`i- kupiti,adata~noznaju{tajeto {te, pre svega zbog previsokih i{tadobijaju?Zatihnekoliko cena sirovina i repromaterija- konditorskih proizvoda ili rala, koje je dr`ava nametnula. kija ~uli su jedino na{i qudi ZbognerazumevawaVladeSrbije, koji `ive preko, {to nije zaneodnosno carina i prelevmana, marqivo,alitonisubrendoviu konditorisirovinenabavqajupo pravomsmislutere~i. vi{imcenama,~ak Stevanovi} nai za 50 odsto u odpomiwe da je na Ima j ulina { e nosunasusede,ito privatnim kompaihdovodiunepovo- kompanijepotencijal nijamadarazmisle qan polo`aj. Re~ da li vrede ulagadapravesvetske jeoosnovnimsirowaumarketingtog brendove? vinama – mleku u tipa i da li imaju prahu (jeftinije u potencijala da EU i za 50 odsto), biqnoj masti pravetakvebrendove.Jer,veliki (jeftnija u EU za 11 procenata), imukotrpanposaojepredonima {e}eru,kaoicarinskimoptere- koji `ele da „uhvate ne{to” na }ewima na uvoz palminog uqa i velikom tr`i{tu, gde niko nije le{nikakojihnemauSrbiji.Ka- ~uozanas.Tozahtevavelikauladasetougradiucenuproizvoda, gawa koja se vra}aju u du`em roonaseudvostru~i,azatolikose ku.Zadatakprivatnihkompanija smawi konkurentnost na{eg jedaupravqajusvojimkapitalom brenda. iprocewuju{taimjeraditi,ali Elem, umesto da je ukidala ca- ne postoji gora ideja nego da se rinske barijere i omogu}ila na- dr`avabavibrendirawem,upozo{oj industriji da posluje ravno- ravaStevanovi}. pravno sa okru`ewem i Evropom, –Tojebespredmetnobacawepadr`ava je smi{qala razne akcije raporeskihobveznika–upozorava poput“brendirawaSrbije”,osni- na{ sagovornik. – Dr`ava niti valakojekakvesavetedabiteumo- znatodaradi,nitibimogladato tvorine sprovela u delo, naravno uradi kako treba. Najboqe se nagrba~iporeskihobveznika.Se- brendiraSrbijaakostvaradobro timosesamo~uvenogspotanaSi- poslovno okru`ewe, po{tuju vlaEn-Enu,sasverumunskomcrkvomi sni~kaprava,procedure.Estonija muzikom iz Kazahstana. A za i Irska nisu i{le unaokolo po “brendirawe” Srbije, odnosno svetuibrendiralese,ve}susebaulagaweunoviimixdr`aveje,re- viletimekakodastvoredobropocimo,samoizNIP-a2008.godine slovnookru`eweiinvesticijesu izdvojeno240milionadinara!? stigle. A onda se i kupovalo ono –Upravoijesteproblemuto- {tojenatomtluproizvedeno. me{tona{ibrendovineprobin Sla|anaGlu{~evi}

MILARDOVI],RUKOVODILACZAGREBA^KOGCENTRAZAPOLITOLO[KAISTRA@IVAWA

kriva,alineba{zasve su na wenoj teritoriji postojali koncentracioni logori i da su u wima iznu|ivani iskazi, dotle }e se mobilizirati braniteqska populacija. Ne mo`etenekogainternirati,pagamu~ewemisilomprisilitidane{topriznaipotpi{e,aondaga kasnije optu`ite za ratni zlo~in. Takvo pona{awe Beograda je za braniteqe vi{e nego iritantno. l Deo hrvatske politi~ke javnostitvrdi,me|utim,daje „slu~aj Purda” samo instrumentalizovan, jer braniteqi zapravostrahujuzasvojepozicijekadaHrvatskau|euEU? – Delimi~no to jeste ta~no. Braniteqska populacija smatra da je `rtva tranzicije. Jer, dok su braniteqi ratovali, iza wihovih se le|a hrvatska oligarhija obogatila izvev{i legalizovanupqa~kustole}a.Itiqudisesadaose}ajuprevareni,kod wih je izrazita ta nota evroskepticizma jer misle da koncept ulaska Hrvatske u EU pod ovim uslovima ne odgovara wihovim i interesima hrvatskog dru{tvaidr`ave.Usvakomslu~aju, Srbija je sa svojim zahtevom za Purd in im izr u~ ew em uletelauzaHrvatskuveomanezgodnom trenutku kada Zagreb zavr{avapregovoresaEU,paje rawivinemavelikimanevarski prostor,odnosnomorai}iimalopognuteglavedabistigaodo ciqa. Zagreb nema izbora! Izme|u zapadnog Balkana i zapadnogbalkona,odnosnoEU,naravno da bira zapadni balkon. Jer sesazapadnogbalkonaboqevidiizapadniBalkan. l ImajuliBeogradiZagreb voqei`eqedakona~nora{~istetopitawetajnihspiskova? – Deklarativno da! Bilo bi pam etn o i}i trag om dij al og a, aliSrbijasekona~nomorasuo-

~iti sa svojom novijom pro{lo{}u.Onasemoraracionalnosuo~iti i sa postojawem logora u Mitrovici, Staji}evu, Begejcima..,isa~iwenicomdasutenkovi onda{we vojske i paravojnih formacijai{linaVukovarane na Kragujevac, da je deo gra|ana

cve}em blagosiqao te tenkove i da je Novosadski korpus ostavio svoje krvave tragove na podru~ju Isto~ne Slavonije, da je tenk u Osijeku jula 1991. preg az io crv en og fi}u, i da je to na simboli~koj ravni bila prekretnica. Racionalno suo~avawe s pro{lo{}u put je ka normalizaciji odnosa. Suprotnostjemanipulacija i pre}utkivawe. l Nije li Tadi}eva poseta Ov~ari ipak bila signaldaseuSrbiji ne{to promenilo? – Ta poseta teo- retski jeste bila korisna u smislu otklawawa tenzija koje postoje izme|u dve dr`ave. Ali krajwi rezultat je o~igledno izostao. O~iglednojeTadi} kao psiholog i veliki manipulator najpre na Ov~ari nastupio potpuno neiskreno, licemerno, kao nekakav xetseterski spin doktor, a posle u Zagrebu kao velika estradnazvezdaglobalnog dru{tvenog spektakla.Jer,tekposlepovratkauBeograd,doznalismodajeu Vukovarubioneuli~nomnegou svojstvupredsednikadr`ave.Tipi~an primer spinovske ili „{vindlerajske“,simuliranepolitike. Uostalom, ubrzo po{to jeoti{aoizVukovaraiZagreba,

dogodio se „slu~aj Purda”. Pa je onda usledila i najava iz Vlade Srbije da }e biti zatra`eno da Srbi u Hrvatskoj postanu konstitutivni narod. Ho}emo li se igrati reciprociteta, pa da Zagrebistotozatra`izaHrvateu Srbiji? l Ali istovremeno sa tim toplo-hladno politi~kim relacijamanavelikoserazvija ekonomsko partnerstvo, pa se ~ak prave i zajedni~ke firme i planira jedinstven nastup natre}imtr`i{tima..? –Da,tragommirisanovcakoji je globalna kategorija. Ma, odnosi na{ih dvaju dr`ava su potpuno {izofreni. Na nivou politikeipravosu|aimatemodel „jedan korak napred, dva nazad”, dok na ekonomskom planu imatevelikuqubavi~aktragove snivawa o nekakvoj londonskoj„jugosferi”,ilinovojsimuliranoj i imaginarnoj geografiji,kao{tojeprethodnobila skovana imaginarna geografija zapadnog Balkana. Pa to nije normalno. Politi~ari destabilizuju i komplikuju stvari, dok logikanovcaideudrugomsmeru. Na{edvedr`avekona~nomoraju razre{iti te postratne, postraumatske odnose, suo~avawe sa pro{lo{}u mora u racionalisti~koj ravni biti dovedeno dokrajaiprihvatqivonejednoj strani, nego svima. To je put ka katarzi! I tada }e do}i do iskrene normalizacije odnosa, a nedasestalnodr`efigeuxepu. Jer treba biti svestan toga da ako se nastavi sa komplikovawemme|udr`avnihodnosa,da}e i ekonomska saradwa na kraju neminovnobitidovedenaupitawe. Pa }e na kraju tu saradwu mo`da morati spasavati velika Tadi}eva qubimica Severina i wen novi de~ko iz visokih srpskihposlovnihkrugova. n MiroslavStaji}

POJAMSOLIDARNOSTIME\UNA[IMRADNICIMA

Verausebe umireprva

e{ko je precizno utvrditi nikadanemo`edesiti–kategorikada i kojim preduze}em je ~anjeSmiqani}. po~elapropastsuboti~keinZarazlikuodwega,jedanodorgadustrije,ali}esemnogiverovatno nizatoraposledwegprotesta,predslo`itidajetobiokrajosamdesesednik Udru`ewa „Gra|anska initih i po~etak devedesetih, kada cijativa”Miklo{Olajo{Na|ka~vrstitemeqinekada{wihgigana`edajebrojkaod300qudinaTrgu ta poput „29. novembra”, „Severa” slobodeipakbilaohrabruju}a,jer ili „Zorke” po~iwu drhtati. Za su se biv{im radnicima „Severa” wimase,sizuzetkom(beogradskog) prikqu~ili wihovi kolege iz „Pionira” i (engleske?) „Mleka„Agrokombinata”, „Zorke”, „Intere”,poputsojenicapo~iwuru{iti grala”, „Fidelinke” i „Medopro„Pe{~ara”, „Solid”, „Mladost”, dukta”.Onjeuverenda}e,„akobude „Slavica”, „Partizan”... a grad sa trebalo”, slede}i put, a to je 16. oko 50.000 zaposlenih danas skoro marta,naTrguslobodebitiznatno paimatolikonezaposlenih.Isve vi{equdi. to, kao uostalom i u celoj dr`avi, –Mislimdasuqudishvatilida odvijaseposli~nommodelu:radnirazjediweni ne mogu u~initi nicitiho,bezotpora,svojukwi`icu {ta.Minetrebadabudemozajedno poveravaju Nacionalnoj slu`bi za samo na kafi ili na svetkovinama zapo{qavawe, a svoj gnev i revolt negoiunevoqi.Samoakosmozajediskazujutekukafaniili,jo{gore, no,mo`emou~initine{to–poruuporodici. ~ujeMiklo{Olajo{Na|. Onoprotesta{tojebilo,abilo Nijepitawe,me|utim,kako}eto je,poputpoku{ajapoqoprivrednishvatitiqudiuVladi.Iporedveka 2007. da blokioma ozbiqnih i raju auto-put ili utemeqenih op{trajkova u „Metu`bi na ra~un d o p r o d u k t u ” , priv at iz ac ij e „Mladosti” ili „Severa” i zah„Bratstvu”, teva da se ona uvek je pratila raskine i da drjedna zajedni~ka `ava, kao i u crta: parcijalno slu~aju „Bratorganizovawe uz stva”, preuzme simboli~an broj ve}insko vlau~esnika. Niti su sni{tvonadtom semetalcisolidafabrikom, terisalispoqopriPotrebnojedaqudiiz {ko da }e se nevrednicima, niti prosveteilizdravstva ko iz Vlade i jedni i drugi s {trecnuti na po dr`avajuzahtevequdi vapaje grupice prosvetnimradniizprivredeiobratno qudi iz Suboticima, niti ovi tre}i s oko 300 ce, koji su svoje (Miklo{Olajo{Na|) biv{ih radnika zahteve oro~ili vi{e suboti~kih na tri nedeqe. preduze}anaprotestnomskupuproDajetojbrojci,umesto300,dodana {lesedmicenaTrguslobode. jo{ jedna ili dve nule, verovatno – Solidarnost je jedan sociolobisenekosetiogdegasvrbi. {ki mit, jer ona u apsolutnom obTo,donekle,priznajeiMiklo{ likunepostoji.Takojeistoimit Olajo{Na|kojijerazo~aran{to ogeneralnom{trajkuutopizam,jer sebiv{imradnicimanijeprikquse nikad ne mo`e desiti da u dru~io ve}i broj wihovih sapatnika, {tvusvimabudepodjednakolo{ei nionikoji(jo{)rade,kaoniraddasviodjedanputu~estvujuuproteniciuprosvetiilizdravstvu. stu – ka`e za „Dnevnik” sociolog – Subotica, ali isto tako i SrMilenkoSmiqani}. bija,nematemeqa.Temeqje,naravKao biv{i predsednik Samono,privreda,bezkojenemo`ebiti stalnogsindikata,Smiqani}istiniti svega ostalog: obrazovawa, ~edamujeovatemaipoznataiblizdravstva, kulture... Zbog toga miska,pasamimtimirazlozizbog~eslimdajepotrebnodaqudiizprogajegotovopotpunoodsustvosolisveteilizdravstvapodr`avajuzahdarnostikodnastolikoizra`eno. tevequdiizprivredeiobratno– ka`eMiklo{Olajo{Na|. – Jednostavno, tu nije povezana Ono{to,me|utim,nikoodsagointeresna komponenta, a to zna~i vornikanepomiwe,jestekakoobjadakada,recimo,zdravstvo{trajkusniti~iwenicudasuqudiizgubili je,ondabiimetalci,prikqu~iv{i veruusebe.Naime,izaposlenimai imse,mogliisvojproblemlak{e nezaposlenima jasno je da je tokom da re{e – ka`e sagovornik „Dnevprivatizacije napravqen krupan nika”. Dodatni problem, po wegovim dilizme|udr`aveimo}nika,koji re~ima,predstavqaidiferencijajeuslu~ajuSuboticerezultiraopacijaunutaristegrupe,poputnedavradoksimapoputonogdaniGradne nepodeqenostinekolikosindikazna ko su stvarni vlasnici „Fidetaprosveteokoistogproblema.Na linke”.AupravowimajeistatadrprimeruSubotice,alinesamowe, `ava(uzsau~esni{tvopoverilaca) lakosedauo~itidaprilikomsvaomogu}iladaprave„planreorganikogprotestanesamodaseradncima zacije” preduze}a iz kojeg su pretbez posla ne prikqu~uju oni koji hodnoisisali,potvrdwamaste~ajrade (biv{i i „aktivni” radnici nogupravnikaZoranaStojanovi}a, „Severa”, na primer), nego ~ak ni preko25milionaevra!Istoseodonikojiswimadeleistusudbinu. nosi i na vinariju „World of Wine„ Zbogtogase,umestodesetak-dvade@ivojina \or|evi}a, a sli~nih je setakhiqadaqudibezposla,napoprimera gotovo u svakom ve}em menutom protestu na Trgu slobode (privatizovanom)preduze}u. okupilotek„vi{eodnekoliko”. U takvom odnosu snaga lako je Smiqani} ponavqa da razlog za shvatitiza{toqudinemajupovereto nije samo nepovezana interesna waudruge(vlast,sindikati...),ali sferanegoisveop{taslabostsinjete{koobjasnitikombinacijutodikata i jak upliv politike koji likemeko}eki~me,tvrdo}esrcai svesno deluje na razjediwavawe, a pli}akavlastitog(raz)uma.[tulisamim tim i slabqewe radni~kog }ev „Gdawsk 80” i „Solidarnost” nezadovoqstva. Leha Valense za Suboticu, a i za –Svetonarukuidepoliti~koj ostatak dr`ave, jo{ uvek su neposferi, koja mo`e mirno da spava, znatipojmoviizdalekebudu}nosti. jer ujediweni protest u Srbiji se n ZlatkoRomi}

T


6

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

PAD LEDENICE NA GLAVU, UJED PSA LUTALICE I UPAD U [AHT: OD KOGA I KAKO NAPLATITI POVREDU I BOL

Ako mo`e{, biraj gde }e{ {tetovati! pove}oj varo{i te{ko je uticati na svoju sudbinu. Tamna strana urbanog `ivota donosi specifi~ne neda}e i situacije koje nas prate hteli mi to ili ne, a grad se, jednako kao metafora i pravni subjekt, o gra|ana naj~e{}e ogre{i kada ovog ujede pas lutalica, padne mu ledenica na glavu ili upadne u otvoren {aht. "Dnevnik" je istra`io u kom se polo`aju nalaze o{te}eni gra|ani, {ta im je ~initi i kakvoj se satisfakciji mogu nadati, kada je nastali problem prevelik da bi se zadr`ao u kategoriji neobi~ne `ivotne epizode. O ujedima pasa lutalica mediji su na{iroko izve{tavali i gra|anima Srbije nije trebalo mnogo vremena da shvate gde pare padaju s neba. Siroma{ni i odgojeni u dru{tvu koje ne samo {to ne osu|uje, nego i hrabri varawe dr`ave, najo~ajniji me|u nama po~eli su na prevaru da uzimaju vi{e hiqada evra, koliko grad "iks" ima da isplati osobi kojoj je pas lutalica naneo te{ke telesne povrede. [ema je ve} uhodana: "provereni" advokati i ve{taci dobijaju punomo}je od prevaranata, a pravni sistem je takav da je iskaz "o{te}enog" dovoqan za pokretawe tu`be. Sli~no va`i i za posetu lekaru, koji izdaje uverewe o stepenu povrede, a Srbija ni s la`nim svedocima nikada nije kuburila. No, ko se opredeli na ovaj korak, vaqalo bi da zna, da po Zakonu ovda{wem ~ini krivi~no, a ne prekr{ajno delo. Zbog ovoga je prestoni~ko Javno pravobranila{tvo jo{ 2009. oformilo posebnu komisiju za vansudsku naknadu {tete gra|anima, kako bi se predupredili fiktivni ujedi pasa lutalica, koji Beograd trenutno ko{taju oko milion, istina jo{ neispla}enih evra. Ali, de{ava se da pas zaista ujede ~oveka (a ne obrnuto). U proseku, osoba kojoj je ujed psa naneo te{ke telesne povrede potra`uje od

U

Ledenica po glavi prolaznika

300.000 do 350.000 dinara, a za lak{e od 100.000 do 160.000 dinara. U svakom slu~aju, posle ujeda neophodno je {to pre oti}i kod izabranog lekara op{te prakse koji }e ustanoviti fizi~ke povrede i izdati relevantno uverewe; za psihi~ki bol je nadle-

Foto: N. Stojanovi}

tio li~no gradona~elnik. [to se "privatnih" ledenica ti~e, za wihovo uklawawe su nadle`ni vlasnici objekata s kojih ove vise, jednako kao {to moraju o~istiti sneg i led na delu trotoara ispred wihovog objekta.

Akosuupitawugradskeilidr`avneinstitucije, odnosnonezgodenajavnimpovr{inama,stvarseuroku odgodinudanamo`edoteratiinaplatiti, naovajilionajna~in `an psiholog, a wega i ve{taka }e, po potrebi, anga`ovati advokat, kome }e gra|anin prethodno dati punomo}je. Tu`i se, naravno, Grad. Crni scenario broj dva odnosi se na pad ledenice na glavu, koji je u Beogradu ve} odneo jedan `ivot u ovoj dekadi, a u Sankt Peterburgu je pre dve nedeqe na sli~an na~in poginuo de~ak. Novosa|ani su protekle nedeqe svedo~ili vatrogasnom uklawawu ledenica na Bulevaru Mihajla Pupina, po{to "Brigada" jedina ima dovoqno visok kran. Ovo je u~iweno po nalogu Komunalne policije i akciju je pra-

Gra|ani koji primete opasne ledenice du`ni su to da prijave Komunalnoj policiji, a ukoliko vlasnik objekta odbija da ih ukloni sam, ili do|e do povrede, odnosno pada i loma ekstremiteta usled neo~i{}enog trotoara, postupak je identi~an prethodnom: svedok, lekar, advokat, a tu`ba ide na adresu s koje visi ledenica – vlasniku ku}e ili predsedniku skup{tine stanara. Za razliku od ujeda psa, ovde je realno mogu}e na licu mesta fotografisati ledenice, objekat i povredu, {to predmetu o{te}enog daje dodatnu verodostojnost.

To va`i i za tre}i, a naj~e{}i na~in da se ~oveku grad obije o glavu – upad u otvoreni, neobele`eni {aht. Kada gra|anin pre`ivi ovu, ina~e vrlo opasnu situaciju, administrativni postupak je identi~an prethodnim, samo se tu`ena strana mo`e bitno razlikovati. Advokat po dobijawu ponomo}ja mo`e zatra`iti izvod iz katastra na kom }e se jasno videti ucrtani {aht i kome on pripada: vodovodu i kanalizaciji, elektrodistribuciji, toplani, putarima, investitoru (ukoliko su radovi u toku) ili skup{tini stanara, ako im je investitor ve} predao objekat na kori{}ewe. „Najsre}niji" propada~i u {ahtove skr{ili su se na javnim povr{inama u, opet, rupi koja pripada nekom od javnih preduze}a, odnosno Gradu, a visina naknade za svakovrsnu nanetu bol varira od stepena povrede. Ali {to se gorepomenutih naknada ti~e, o{te}eni gra|anin mora biti spreman na nerealno duga~ku parnicu, ukoliko stvar dotera do suda. U ra~unicu mora ubaciti i advokata, koji }e u slu~aju "samofinasirawa" predmeta, za koji je dobio punomo}je, uzeti, u proseku, tre}inu iznosa nadoknade. Bila povreda stvarna ili fiktivna, gra|ani pre svega moraju ra~unati na to koga tu`e. Ako su u pitawu gradske ili dr`avne institucije, te nezgode na javnim povr{inama, stvar se u roku od godinu dana mo`e doterati i naplatiti, na ovaj ili onaj na~in. Ukoliko nekog bije dupli maler, pa se povredi zbog nemara skup{tine stanara (ako ista uop{te postoji) ili vlasnika objekta na povr{ini koja nije javna, proces naplate je dug i vrlo neizvestan. Zapravo, kolike god bile pretrpqene povrede i strah, taj novac visi zajedno s ledenicama, ali se ne mo`e ubrati ni vatrogasnim lestvama. I lako se topi s prole}a. n Igor Mihaqevi}

KAKO JE FILMSKI OSKAROVAC PODSTAKAO RASPRAVE O PROBLEMIMA QUDI S GOVORNOM MANOM

I kraqevi mucaju, zar ne a ovogodi{woj 83. dodeli kontolom i postane sjajan goOskara Ameri~ke filmvornik. Probleme s govorom ske akademije trijumfoimali su i Ajn{tajn, ^arls vao je film "Kraqev govor". I Darvin, Vinston ^er~il, dok to ostvarewe nastavqa da Isak Wutn, Net King Kol, osvaja publiku {irom sveta i izaili na{i Me{a Selimovi} i ziva razli~ite komentare kritiMiroslav Anti}. ~ara, problem qudi koji mucaju, – Uzroci mucawa su brojni zahvaquju}i glumi Kolina Firta, i mnogi od wih su danas pokoji je sjajno do~arao govornu manu znati – ka`e nam logoped i britanskog suverena Xorxa VI, popsiholog Nevena Jovi~evi}, novo pobu|uje interesovawe i koja se korigovawem mucawa struke i laika. kod qudi bavi gotovo dvadeNaj~e{}e se o mucawu govori set godina. Godinama je radikao o psiholo{kom problemu, ali la i usavr{avala se u ^ikagu nauka kazuje da je ono mnogo vi{e gde je i doktorirala na ovu od toga. Po definiciji, mucawe temu. predstavqa poreme}aj tempa i rit– Stres, psihosomatski ma govora. Veoma je neprijatno, za problemi, nasledni faktori pojedince ~ak i ograni~avaju}e u i uticaj sredine, mogu da busvakodnevnom `ivotu, a osobe koje du "okida~i" za mucawe. Do`ive s tom govornom manom ~esto prinosi mu i levorukost. su izlo`ene nerazumevawu i podOvaj poreme}aj govora dugo smehu okoline. Ipak, ~esto se kaje predstavqao veliku medi`e da je mucawe "privilegija" pacinsku misteriju, ali genemetnih qudi, {to proizilazi iz tika je u mnogome uspela da je ~iwenice da je, po svim istra`irazre{i. Pretpostavqa se vawima, prose~an koeficijent inda je mucawe, koje se javqa od teligencije onih koji mucaju gotonajranijeg uzrasta, zapravo ^esto se ka`e da je mucawe privilegija pametnih vo po pravilu veoma visok. posledica genetskih mutacija koje gena. Kako obja{wava dr Jovi~e~etu ovog razvoja susre}e s podMucawe je, ina~e, i naj~e{}i su sadr`ane u metaboli~kim provi}, wihovi enzimi usmeravaju smehom i nerazumevawem sredine poreme}aj u govoru, a karakteri{u cesima. Mutacije su otkrivene u druge enzime koji uti~u na delove mo`e ~ak do}i do izbegavawa goga ponavqawe re~i ili slogova, mo`danim }elijama, {to izaziva mozga zadu`ene za govor. Me|utim, vora, {to ko~i wegov razvoj, pa otezawe u stvarawu zvukova za probleme, a te }elije su locirane nau~nici napomiwu da su mutacije ume sto jed nog pro ble ma ima mo formirawe re~i i iznenadni pre- u delu mozga koji kontroli{e gogena samo skroman deo slo`enog dva. Zato su rana dijagnostika mukidi u te~nom govoru. Procewuje vor. procesa. cawa i wegovo le~ewe od velike se da poga|a vi{e od 60 miliona U studiji ra|enoj u SAD, a kojom – U svakodnevnom `ivotu govor va`nosti. qudi u svetu. Dugo se smatralo da je obuhva}eno 400 osoba sa ovim zauzima va`no mesto. Qudi izgoU tom ciqu su osmi{qene brojje mucawe neizle~ivo jer poti~e poreme}ajem, nau~ni tim je iden- varaju dnevno nekoliko hiqada ne metode za prevazila`ewe ovog „iz glave". Ali brojni primeri tifikovao specifi~ne mutacije re~i. Zato onima koji mucaju koproblema. One se sastoje od vekroz istoriju govore ne municirawe izaziva ve`bi koje uti~u na mi{i}ne gr~esamo o tome da je mucawe like probleme. Oni ulave, poreme}aje disawa, poreme}aj ProblemesgovoromimalisuiAjn{tajn, `u napor da bi ne{to ritma govora, a koje deluju i na uspe{no izle~eno, ve} da ^arlsDarvin,Vinston^er~il,IsakWutn, rekli, a mucawe je izra- psihu, jer one izbavquju ~oveka od su pojedinci uspeli ovaj problem sami da re{e. `eno ukoliko treba izsvih strahova koji su izazvani muNetKingKol,ilina{iMe{aSelimovi}, Da li je u terapiji Xorx govoriti re~enicu pred ca wem. Mno ge od ovih me to da MiroslavAnti}... VI zaista morao da izgopublikom, na brzinu, uz uspe{no se primewuju i u na{im vara najte`e psovke, ili uzbu|ewe ili u nekoj naspecijalizovanim ustanovama za se radi o scenaristovoj ili redina dugom kraku hromozoma 12, koje petoj situaciji – ka`e na{a sakorigovawe mucawa i drugih goteqevoj ma{ti, mawe je bitno, ali se pojavquju jedino kod osoba koje vornica. – Zbog svega toga razvoj vornih mana. Samo im se na vreme se zna da je, na primer, u staroj mucaju. Kod svake desete osobe kokompleksa kod osoba koje mucaju treba obratiti, bez imalo uzdrGr~koj Demosten upornim ve`baja muca pregledom je ustanovqeno nije rekost. Kod deteta koje raz`avawa i stida. wem uspeo da mucawe dr`i pod da postoji mutacija jednog od tri vija govor i koji se na samom pon Jasna Barbuzan

N

ZEMAQSKI DANI TEKU

Kako sam video - viziju

O

vonijereklama,ina~ebimi tourednicive}odprvere~enice izbacili iz novina. Odnosno,mo`daijesteivoleobih dajeste,barmalo,makarmalo,ali nagla{avam da nije pla}ena. Dakle,daliste(ve})gledaliBjelin film„Montevideo,Bogtevideo“? Akoniste,ondao’ma’dobioskopa, trkom.Itoizovihstopa.Pa}ete jo{ biti jedan od mnogih u~esnika jednogdr`avnogrekorda:ovajfilmsespremadakolikosutrapostanenajgledanijiukratkojistorijisedme umetnosti ove na{e mlade - samostalne dr`ave Srbije.Vide}etene{to{tonamdanasfali,kaoda smokolektivnoodweoperisani,iliprotivwevakcinisani,vide}ete–viziju.Isvewenedobre,podsticajne,romanti~ne,panamomenteibolneitragi~ne, gotovonepodno{qivestrane.Vide}etekolikojesamopouzdawaisamopo{tovawapotrebnodasenegdei une~emupojavitakojasnavizija,kolikosnageivoqe, koliko`rtveiodsustvasvakekalkulacije,koliko`ivotnogelana,qubaviiopetqubavi,vide}etedaponekadtrebasawatiibezumnodabisestvorilone{to umno. Vide}ete,dakle,jednuistinitupri~uodesetorici beogradskih momaka koji su se jedva sakupili na poqan~etu,najedvitejadeotplovili~akdokrajasveta, jersuUrugvajiwegovglavnigradMontevideo(„Bogte video“)zaistatolikodalekodatamoidakrene{samojo{korakdaqeve}bipo~eoidasevra}a{...otplovili,rekoh,~aktamodafudbal„cakaju“iosvojilitre}emestonasvetucelom!Agovorilisuimdanemajutim,danemajuiskustva,danemajunovaca,danije trenutak... Ivide}etetakodauistorijizapravoinemapravogtrenutka,negodaimasamopravihqudi,ilinequdiikukavica.DasuGavriloPrincip,paionaj@ikica [panac kasnije, ~ekali da se „steknu povoqnije istorijskeokolnosti“patekondazapucali,toinebi bilonizapam}ewe,nizapri~u,pa~aknizanekutrivijalnu,anezaistorijskimit,negobise,unajboqem slu~aju,priredilasamonekaperfektnona{timovana,„ugo|ena“melodramakojojvi{enivelikaholivudskama{inasnova,prevarailibariluzijanebipomogladanad`ivisezonuilidve,papolakoumreuvla`nojtamizaborava. Divnojekadtisvirajudr`avnuhimnuiovratoka~ezlatnumedaqu,lepojese}atisedajetvojazemqa triputauzastopnopobedilanako{arka{komprvenstvuEvrope,dasmoutomsportubiliisvetskiprvaci i olimpijski {ampioni, kao i u mnogim drugim sportovima.Tojeunaroduop{tepoznato,tosunaj{arenijiinajdirektniji,lakiutisci,kaonapesmiEvrovizije.Aliakonarodsamotoosebiznaini{tadrugouglavnom,ondanemojdaminekojo{uvekprotura onu primitivnu, pa ako ho}ete i rasisti~ku i nacisti~ku tezu o glupavim i pametnim narodima. Takve razlikeapsolutnonepostoje.Alizatosvakommoguda se dogode glupave, neobrazovane i nedobronamerne vo|e, pa onda i cele vladaju}e garniture. Jer prvo {to}eglupvo|au~initijedaokoseberasteraiod sebeoterasvepametnijeodsebe.Zasvakotavorewe ilizaostajawenaroda,zasvakupropastwegovu,krivisuonikojigavode,onikojigau~eivaspitavaju,ali jednakoimikojigainformi{emo.Srbijanamjeprvo zanemela,aposleiogluvela,{ta}ejoju{ikadnema {tadaslu{a,Srbijaje„o~isvojeklela,~arneo~ida tonegledaju...“Svojna~in`ivqewasamokriti~noje opisala„use,naseipodase“,pasujojipoglediimislisvrnulisazvezdaispustilido`lezda. Itakosmoseuovih20godinanagledali„umetni~kihdela“satolikobesramaibezakowakolikogavaqdanijeimaoni`ivotsam,akosesveono{tojebilo devedesetih,aiovosad,dokjo{li`emorane,uop{te imo`e`ivotomzvati.Ivaqdasmonajzadzaslu`ili malolepoteiutehekojenamjedinoumetnostmo`edoneti.Alidatonebuduiskqu~ivofilmoviodilerima, silexijama i pla}enim ubicama. Sve se mislim: vaqdajejo{kogoduovomnaroduzaslu`iodaseuslika. Mo`da ~ak i Ivo Andri}, na pedesetogodi{wicu wegovogina{egtrijumfauStokholmu.Akove}oWego{unikadnismobilikadrinispotdanapravimo,a Englezidasugaimali,nebigasaekranaskidali.Znalobizawegasvakodete,saznaobiceosvet.Setitese uostalomonena{eserijeoVukuKaraxi}u,snimqene kadsmoonoposledwiputbilinormalni!Izabranaje zanajboquTVserijuuEvropi,{tosmo,naravno,odmah zaboravili,alizatoCecuiBrenune}emonikad.Mo`daboqenismonizaslu`ili,kakosmosevladali. Dajtenamjo{samojedanfilmopodviguinapretku,ostvaraocuiwegovomdelu,oputu„sapa{wakado nau~ewaka“,kakoseve}zoveautobigrafijaonogbanatskoggenijaMihajlaPupina,{toje1919.godineod svog najboqeg prijateqa, intimusa, a to je bio niko drugidoameri~kipredsednikVudroVilson,ceoBanatnatacnidobio,spomenitenaroduCviji}aiPan~i}a,tu`nuemigrantskusudbinuDu~i}aiCrwanskog, nemojtesestidetiniMilutinaMilankovi}a,stidite se„turban-folka“i„~obanskogroka“,stiditesenerada,{vercaiotima~inekojanamjepostalanacionalnakarakteristika. UBjelinomfilmu„Montevideo“promaqasesveti miris zaborava. Gleda{, pa uzahne{ i pomisli{: E tadjeBeogradbiosvet,tj.sawimravan,{tosuvaqdahtelidareknusaonimtransparentom„Beogradje svet“ina{imladiru{iteqiMilo{evi}evogsistemakojisamjazvao„srbijalizam“,jertonijeli~iloni na{tadotlevi|enoido`ivqenouovojbo`jojba{ti. Zatogledajte„Montevideo“iu~estvujteupostizawu rekorda–dabarovaj„Montevideo,Bogtevideo“postanenajgledanijidoma}ifilmuistorijina{emladekinematografije.Tojazovemvizijom:sawajmobezumno,dabismove}jednomstvoriliine{toumno. n \or|e Randeq


nedeqa6.mart2011.

c m y

dnevnik

7

„ D N E V N I K ”  I S T R A @ U J E : STI@E BEBA! KOLIKO NAM NOVCA TREBA?

Celaplataza peleneikrpice eba Jana je stigla ku}i!!! Mama Dora i tata Ivan su, naravno, odu{evqeni, ba{ kao i sva u`a i {ira rodbina, kumovi, prijate qi, su se di, ukrat ko, svi... Kada bebiron stigne u roditeqski dom, mama i tata su iskreno uvereni u to da se ceo svet veseli i raduje s wima, presre}ni su i potpuno spremni da detetu pru`e sve, od qubavi i pa`we, do svih drugih neophodnih materijalnih potrep{tina. A tada na scenu stupa druga faza ra~unawa i presabirawa – prva je, treba li podse}ati, po~ela s testom na trudno}u, a okon~ana je odlaskom u porodili{te.

B

De~ji kreveti} 0 sa 10.40 du{ekom od- 52.400 a

Na`alost, za proteklih devet meseci u Srbiji je poskupelo {to{ta. A i ono {to nije, uskoro }e. I dok ~ekaju novu cenu struje, vi{u za oko 13,5 odsto, u tefteru taze roditeqima stoji da je, recimo, grejawe od po~etka sezone smrzavawa po stanovima oti{lo gore za 30 procenata, ba{ koliko je u Novom Sadu poskupela i voda. U nekoliko navrata korigovani su i cenovnici osnovnih `ivotnih namirnica, ba{ kao i hemije svih proizvo|a~a, od deterxenata do sapuna, pa tako samo za obi~nu de~ju kremu - pakovawe od 200 grama koja je lane ko{tala oko 60 dinara, sada iz nov~anika vaqa 00 8.0 .000 10

to 0 au .00 za o 10 k o

r dina

Savet: Ne dozvolite da vas nasankaju, jer ~esto uz kreveti} nude krute, sinteti~ke prekriva~e. Boqe je onda kupiti ~ar{av i }ebence, a kasnije jorgan~i} Adaptirano mleko Savet: Ako bebi dajete adaptirano mleko, uzmite ono koje pedijatar preporu~i o 1.000 ko

Sredstva za higijenu

De~ja kolica

Savet: Odlu~ite da li su vam va`niji izgled ili udobnost i prakti~nost. Na tr`i{tu je puno modela, pa je i raspon cena velik

Komoda za presvla~ewe Savet: Kada kupite posebno kadu, a posebno podlogu za presvla~ewe, du`e }ete ih koristiti, a i jeftinije je 00. 80 od 14.500 1 a r dina

od 1.500 do 2.500

Savet: Treba}e vam svakako makazice za nokti}e, ~etka za kosu, {tapi}i za u{i, vata i krema za bebinu guzu Ode}a za prvi oko 2.00 0 mesec din .

Savet: Bebi ne treba vi{e od 4-5 presvlaka, te 8-10 benkica, kapice, ~arapice i to je to. Posle mo`e po~eti modirawe

Jednokratne pelene Savet: Potrebno je desetak dnevno, s tim da se neke majke vra}aju platnenim

1.000 oko ara za a din qu dan d ne e

[ta ka`u mame s portala Bebac.com l Koliko vam je bilo potrebno novca da kupite sve {to je potrebno za bebu? – Uglavnom, najbitnija stavka je krevetac. Kolica i ostalo mo`e{ pozajmiti od nekoga. Krevetac, po meni mora biti nov. Nas je ko{tao oko 150 evra, garderobu sam pozajmila, ve}inu toga... A pelene, kozmetika i ostalo nije toliko skupo. Prvo stavi sve na papir, vidi od koga mo`e{ ne{to pozajmiti, jer to uveliko olak{ava stvari. Mislim da je ludost kupovati puno garderobe, jer rapidno prerastu... – Mi smo prefarbali moj krevetac, uzeli nov du{ek, posteqinu, bebi ode}u, kolica (tu savetujem da se ne {tedi), kadica, pe{kiri... Jako malo smo stvari pozajmili ili nasledili, ali i ja ti tako|e savetujem da prihvati{ sve {to ti nude, jer sve ko{ta enormno a malo se koristi. Mi smo samo na ode}u potro{ili negde oko 8.000 dinara, ukupno sigurno oko 500 evra... l Ve} neko vreme pregleda sajtove koji nude online poru~ivawe i kupovinu ode}e i opreme za bebe. Neki su doma}i, neki strani. Ali iskreno, malo me je frka. Da li }e do}i u komadu? Da li }e uop{te do}i, ako tra`e pla}awe unapred? – Ima svega i sva~ega. Uvek treba na stranim sajtovima pro~itati shipping policy, odnosno koliki su transportni tro{kovi. No, dosta stranih sajtova NE isporu~uje kod nas. Tako|e, mora{ voditi ra~una o na~inu po{iqke. Ako bi izabrala neku od ekspresnih, onda ti to ovde kod nas preuzima neka od privatnih {pediterskih firmi i tra`i boga oca da plati{ da bi primila po{iqku. – Ono {to sam ja uradila pre nego {to mi se dete rodilo, sa prijateqicom iz SAD sam se dogovorila i pokazala joj otprilike {ta mi treba, i ona je to sve lepo kod wih kupila i poslala mi. Potro{ila je oko 200 dolara na garderobu i shipping je ko{tao oko 70 dolara. Me|utim, kad sam sve prera~unala, to je i daqe bilo skoro duplo jeftinije nego da sam sve to ovde pokupovala...

izvaditi ~itavih 200!! Originalna „Pavlovi}eva”, u ambala`i od 120 grama, ko{ta, pak, 255 dinara. Ka ko god, sti `e mo do za kqu~ka da bar jedna prose~na plata u Srbiji, od oko 34.000 dinara, u startu odlazi na prinovu! A jo{ ako su sre}ne roditeqe obradovali blizanci ili trojke... Pri tome, ve}ina mladih roditeqa spada u onu grupu zaposlenih koja dobija od svojih poslodavaca duplo mawe od proseka, pa su zato mama i tata ~esto prinu|eni da se snalaze na razli~ite na~ine. Istina, svakoj ro|enoj bebi sleduje i odre|ena nov~ana pomo} od dr`ave, koja za prvo dete iznosi 29.000 dinara jednokratno, za drugo 114.000 dinara u 24 rate itd. Ali tih 29.000 dinara ipak nije dovoqno da se kupi ba{ sve {to je neophodno, pa se ~esto praktikuje i „pomo} prijateqa” ili obra}awe na adresu baka i deka. Jer, bebi oprema zaista nije nimalo jeftina. Pre nekoliko godina pokrenuta je inicijati va za uki da we PDV-a na opremu za klince i klinceze, ali je, po re ~i ma ured ni ka por ta la „Be bac„ Vla di mi ra Je{i}a, koji je i pokrenuo ovu akciju, odgovor izostao, a vlasti su se pozivale na svetsku ekonomsku krizu. Ipak, Je{i} napomiwe da ekonomska kriza nema veze sa situacijom u rodi teq stvu: dr `a va ko na~ no mora da implementira strategiju za podsticaj ra|awa i da prestane sa pritiskom na roditeqstvo. U svakom slu~aju, od ukidawa PDV-a u skorijem vremenskom periodu ne}e biti ni{ta, tako da cene bebi opreme i daqe ostaju basnoslovno visoke i sve na kraju zavisi od sposobnosti roditeqa da iz pro dav ni ca „is ko pa ju” ono {to je istovremeno i kvalitetno i ne ko{ta mnogo. Elem, ono {to je u startu neophodno da se kupi za bebu jesu: krevetac sa du{ekom i posteqinom, kolica, komoda za presvala~ewe (nije neophodna, ~esto mo`e da poslu`i i podloga za previjawe koja ko{ta pe to du plo ma we, ili ~e {}e obi~an krevet ili kau~), kadica za kupawe, pelene, sredstva za higijenu kao {to su ~e{qi}, ~etka makazice za nokte, termometar za vodu, vata i vla`ne maramice, jednokratne pelene, odelca i naravno de~ja hrana, koja mo`e da ne ko{ta ni{ta ukoliko se bebi daje maj~ino mleko. Sve u svemu, to iza|e oko 28.000 dinara – najmawe. Ukoliko beba pije adaptirano mleko, to je tako|e 1.000 dinara vi{e, a potrebno je i izdvojiti odre|enu sumu i za fla{ice, greja~e za fla{ice i sterilizatore (koji nisu neophodni, ali..!), a majci uvek dobro do|e i pumpica za mleko. Oni imu}niji mogu sebi, na primer, da priu{te komodu za pre svla ~e we ume sto pul ta, {to je dodatnih 8.000 dinara, pa wihalicu (od 8.000 do 13.000 dinara), krevetac od oko 50.000 di na ra ili ko li ca od ~ak 102.000! Dodu{e, onih koji mogu za de~ja kolica da daju 1.000 evra u Srbiji je zaista veoma, veoma malo. U stvari, sve zavisi od onog osnovnog buxeta kojima roditeqi raspola`u, kao i wihove sposobnosti da se snalaze i pronalaze jeftinije kvalitetne stvari i adekvatne alternative. Stoga je kqu~ni savet, koji vaqda svi znaju: raspitajte se o cenama, obi|ite sve prodavnice, prosurfujte internetom i konsultujte se sa drugim mamama i tatama sa ve}im iskustvom. Svakako treba imati na umu i da stvari kao {to su ode}a, kadica za kupawe, pa i de~ja kolica, beba brzo preraste i neophodno je kupiti nove. Zato je kalkulisawe kqu~ uspeha. n Tijana Lakobrija

KWIGA NA RASKR[]U GUTEMBERGOVE I ELEKTRONSKE EPOHE

Svivirkaju prekoograde om pa ni ja „Bor ders„, jedan od najve}ih lanaca kwi`ara u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, saop{tila je da }e uskoro zatvoriti tre}inu od preko {esto svo jih pro dav ni ca zbog drasti~nog pada prodaje, ali i ubrzanih promena na tr`i{tu kwiga. Zato je kao neka vrsta obja{wewa ove krize poslu`ila (tako|e skora{wa) objava Amazona – koji dr`i gotovo ~etiri petine tr`i{ta e-

K

pravilo zove se Banatski kulturni centar iz Novog Milo{eva, koji je promovisao svoje pr vo elek tron sko iz da we, kwigu - zbornik radova sa Prvog evropskog Fejsbuk pesni~kog festivala, odr`anog tokom pro{logodi{weg “NS salona” u wihovoj organizaciji. Ova elektronska kwiga je zapravo kompakt disk na kome su 440 stranica poezije i fotografije u~esnika, a CD je spakovan u kutiju koja vrlo pot-

Bana}ani su najbr`i Banatski kulturni centar iz Novog Milo{eva osnovan je pre pet godina kao prvi privatni kulturni centar u Srbiji. Izdava~ku delatnost zapo~eli su 2008. a do sada su {tampali preko 50 naslova. Ovu 2011. godinu smatraju novim po~etkom, jer su objavili prvu elektronsku kwigu, a ciq im je da postanu jedan od najve}ih izdava~a e-kwiga u Srbiji. – Od prvog dana nastojimo da idemo u korak sa vremenom novih komunikacija – obja{wava direktorka BKC Senka Vlahovi}. – Zato i organizujemo Evropski Fejsbuk pesni~ki festival, pa je bilo logi~no da o tome govori i na{a prva elektronska kwiga. Objavili smo jo{ dve takve: monografiju „Bela Crkva na raskr{}u vekova” Vladimira Brankova i antologiju stihova Radovana Vlahovi}a „Ve~erwi akt u devoja~koj sobi Lenke Dun|erski„. U planu nam je jo{ deset naslova u eformi. Imamo osposobqene qude i programe za taj posao kome se ozbiqno posve}ujemo, jer je nekoliko puta jeftinije izdavati elektronske nego klasi~ne kwige. Na prvi pogled je paradoksalno, ali {to je e-kwiga obimnija, time je jeftinija, i ne postoji problem neisplativosti malog tira`a, kao kod kwiga na hartiji. Ina~e, u Biblioteci Matice srpske, koja je zadu`ena za katalogizaciju svih izdawa, saznali smo da u Srbiji jedva da ima po koja kwiga objavqena u elektronskom formatu. kwiga u SAD – da prodaje vi{e elektronskih nego {tampanih naslova. A prilika da u`ivo saznamo {ta se zbiva sa doma}im izdava~ima i wihovim proizvo di ma, pru `i la nam se na upravo zavr{enom 17. salonu kwiga u Novom Sadu. Najsa`eti ji za kqu ~ak gla si ova ko: srpski izdava~i su zasigurno u Gutembergovom dobu, koriste dosta blagodeti informati~ke ere, a o elektronskim kwi ga ma sa mo raz mi {qa ju. Izuzetak koji potvr|uje ovo

se}a na korice klasi~ne kwige. U kojoj je fazi elektronsko izdava{tvo, pitali smo Dejana Papi}a, direktora „Lagune„, trenutno najja~e privatne doma}e izdava~ke ku}e. – Svakako da planiramo i ob ja vqi va we kwi ga u elek tronskom formatu. Ali, za sada, u Srbiji jo{ uvek nema dovoqno ~italaca takvih kwiga, a jedan od razloga su i ure|aji koji to omogu}avaju. U perspektivi }e kwige u elektronskom obliku ~initi zna-

~ajan deo tr`i{ta, ali smo sigurni da }e kwige od papira jo{ dugo opstati. Jer samo one pru`aju i taktilni ose}aj koji je ~oveku, kao bi}u nastalom u evoluciji, tako|e potreban da bi utisak-u`itak ~itawa mogao da bude kompletan – zakqu~uje Papi}. Od Nikole Stojanca, direktora za Novi Sad dr`avnog mega-izdava~a Zavoda za uxbenike, ~uli smo da su u elektronskoj formi objavqivali samo uxbenike za dopunsku nastavu na{oj deci u dijaspori (tipa „Moja domovina„). Po neko wihovo izdawe u koricama prati i CD. Planiraju da u elektronskom obliku {tampaju uxbenike koji moraju da budu u malim tira`ima – za ne ke umet ni~ ke stru ke, za u~ewe na jezicima mawina... Globalne procene govore da udeo e-kwiga na tr`i{tu svake godine sve vi{e raste. A izdava~i ka`u da bi se elektron sko iz da va {tvo sa jo{ uvek ube dqi vo nad mo} nim „papirnatim” moglo izjedna~iti tek za nekoliko godina. Na sli~an na~in razmi{qa i Zo ran Ko lun xi ja, osni va~ „Prometeja„, najve}e izdava~ke ku}e u Vojvodini. – Kad se ima u vidu funkcionalna nepismenost u Srbiji i jo{ uvek nedovoqna rasprostrawenost ra~unara i nizak broj ko ri sni ka In ter ne ta, onda i ne ~udi da je kod nas elektronsko izdava{tvo jo{ u povoju – obja{wava Kolunxija. – Razvijene zemqe imaju i raz vi je nu za {ti tu autor skih prava, odnosno intelektualne svojine, a mi i u tome jako zaostajemo, pa izdava~i zaziru od elektronskih izdawa. Ne ma mo ni ka kvu si gur nost da se kopije ne}e pojaviti vrlo brzo nakon originala, bez po sle di ca po pi ra te. Uostalom, dnevno nam sti`u ponude za bespravno umno`ena muzi~ka elektronska izdawa, a distributer nema adresu i nije registrovan za taj posao. S druge strane, svi virkaju preko ograde da vide da li }e elektronski ure|aji za ~itawe sti}i i kod nas. U svakom slu~aju, za sada elektronska izdawa imaju prednost kod malotira`nih kwiga, koje se izdava~u ne isplate u obliku {tam pe na har ti ji. Sve san sam da se mo`da neko, dosta mla|i od mene, upravo smeje ovom {to sam iz go vo rio. Upravo }e te generacije koje su odrasle uz ra~unare, razvijati elektronsko izdava{tvo, one }e odre|ivati kakav }e oblik imati kwiga. n Radmila Lotina


nedeqa6.mart2011.

S

B O R O M

^vegeri }ao od brice, o{i{an. Lako je bilo zimi,nosilesusekape,{ubare,ka~keti, {e{iri, micne. Moglo je par sati da se u tajnosti dr`i o{i{ana i pokrivena glava. Leti je bilo katastrofa. [i{ali su decu nularicom,daimoja~akorenkoseidasteknuhrabrostisamopouzdawedokotrpesve~vegere.Karakteristikaovih ~vegerajedasuihudaraliiskqu~ivo poznanici i prijateqi, shodno svojoj snazi, blagonaklonosti, viziji budu}nosti (i wih }e o{i{ati), ilijebilaprilikadaseiskusuraju. Ovi~vegerisubiliobaveza,nijese uva`avaonijedanrazlogprotiv. Kakosude~acirasli,takosustasavaliidoozbiqnijih~vegera.Pr-

`ilajezarazmi{qawe.Vezaiuticaj ~vegeranatajprocesnikadanisudetaqnije istra`eni. Ne tako davno, kadjetintarapostalaglupa~a,po~elisudaatrofirajui~vegeri. Kad je, kadgod, mu{karac postajo ~ovek i kad narukuje, bio je to kraj civilnim ~vegerima. Po~iwali su onivojni,opetkaostatusnisimbol. Koristilaihjeobi~navojska,dapoka`e razliku izme|u remca i stare kuke.Remacjenazivsafri{koo{i{anog,zbuwenog,odevenogudvabrojave}uuniformu,nepoznatogsamom sebi, mladog vojnika koji je tek do{aouvojsku.Starekukesuprekaqeni borci, uve`bali su da name{taju krevete,daseokupajuzadvaminutau

D

aimakrila,dajezeleniraste na livadi ili da je kakva bubetina, odavno bi bio na nekoj crvenoj listi kao vrsta koja kodnasizumire.Kodnas~aki~vegeriizumiru. Nekadajepostojalaosnovnapodela~vegeranacivilneivojne.Svaka odovedvevrsteimalajeisvojepodvrste,takodaje,{tosesistematizacijeti~e,~vegerabilouvekizasvakog. Tro{ili su ih i mu{ki i `enski.Akosekogodpita{tajeto~veger,nekaodmahprestaneda~itaovaj tekst, nikad ne}e razumeti, jer ne postoji dodatna literatura o ovoj vrstikojaizumire. Daodmahre{imote`enske~vegere.Koristilisuse,kadgod,uranom detinstvu, kao zamena za povla~ewe zakikuilipletenice.Bilajetoprva izjava qubavi, de~aci su je izjavqivaline`no,obi~noka`iprstom, onakotekovla{,dadevoj~icaoseti qubav. Zato ovu vrstu mnogi i ne pamte, zamislite qubavnu poruku kojapo~iwenaslovo^.Suvi{etvrdo,~akizade~ijeruke,zatosuihde~aci i koristili tek jedan ili dvaputu`ivotu.Aikakavjeto~veger poslekojegsepobegne? Pravi~vegeri,onicivilni,bili suistatusnisimbol.Starijisu~astilimla|e,povodisubilirazni.U evolucijisimbola,~vegerisuimali naj{iruprimenuusvakodnevnimsituacijama. Verovatno je i vama prva asocijacija ~veger posle {i{awa. Nepostojinijedannau~nikomentar iliistra`ivawekakvajesimbolika ovog~vegera,neli~imininapaganske obi~aje, ali je bio najve}a muka zao{i{anuglavu.Biojetotakozvanisezonski~vegeriimalisupravo da ga udaraju svi onome koji se vra-

^ak i Ronaldo zna za ~veger

visubilionifudbalerski,kadkogod proma{i penal ili mu proture loptukroznoge,sledioje~vegerod svihkojisumislilidaumejuboqes loptom.Utadavnavremenanijebilokladionicanasvakom}o{ku,ali je kla|ewa bilo. Najmasovnija opklada je bila u ~veger, zatim ona u turupi}a,brijawebrkova,{i{awe, kukurikawepodprozorom... Kad je deran narasto do zanata, od majstorajedobijo}u{kuaodkalfii pomo}nika ~vegere. Sve je to bilo deo `ivotne {kole, u~ewa zanata i pripreme za budu}nost. Tada ni astronomi kroz wina debela stakla nisu videli da digod u vasioni ima mobing.Tonamjenekarepatairogata zvezda padalica donela, nije toga kadgodbiloovdekodnas.Utovreme sequdskaglavazvalaitintaraaslu-

hladnojvodi,obrijuzaminut,damaznu ~iste ~arape mladoj vojsci i da im udaraju ~vegere. Ko je kriv remcima{tosenavremenisujavilida slu`e vojsku, sad bi ve} bili stare kuke. Trajali su ti, strogo kontrolisani~vegerikojinisuimalizaciqda naru{ebratstvoijedinstvo,borbenu gotovost i spremnost da se odu- premo agresoru u svakom trenutku, koliko je trajala i Armija. Onda je po~elodamo`eiovakoionako,ato ~vegerima ne godi, pa su i ti, takozvani vojni, po~eli da izumiru. Kad su skratili vojsku da traje ko ~ika Veqkova „Bitka na Neretvi“ vi{e senijeznalonikojemladakostarivojnikiutakvojsituacijibisvakipoku{ajudarawa~vegeradoveodo op{te pometwe, {to bi strane sile

pogre{no protuma~ile kao pregrupisavawe vojske. Da vrag ne odnese {alu,`rtvovanisu~vegeri. Postoji jo{ jedna vrsta ~vegera, tako|e u izumirawu. To su oni bostanxijski. Izumiru zbog uvoznog bostana. Tako je bostanxija kvrcao lubenice, da ~uje da li su zrele. Za ovakve~vegerebilojepotrebnovelikoiskustvoidobarsluh.Naro~itu primenu su imali na po~etku sezone,daseucelombostanuna|eba{ ona koja je prva sazrela. E taj zvuk od~vegerapoprvojzrelojmalokoje volo. Mislim na kom{iluk. Wima nije godilo kad se kom{ija vrati s bostana biciklom i na paktregeru donese prvu lubenicu. Onda oni s preke strane pitaju „kakva je“. On imni{tanegovori,samoudaritri ~vegera,onakonaistomesto.Tatri ~vegera je trebalo da stanu u jednu sekundu. Onda se `ivelo bez larme, sva|e, nije bilo rijaliti  {ovova, nije se divanilo uglas i nisu na{i starire~itro{iliuzalud.Zatose zvuk kvrcawa lubenice i ~uo preko {ora. Kadga~uju,onisprekestranesamomalkoiskrivevrat,stisnuusnei klimnuglavom,danekvareehoprve zreleukom{iluku.Kadu|uuavliju tekondakprogutajuknedluatekkad zatvore dupla vrata na kujni, ka`u poluglasno: „Otac ga wegov, kad je ve}na{o“?Ovonikadnikoukom{iluku nije ~uo, ali su svi znali da je izgovoreno. To je bila cena pravog bostanxijskog~vegera.Iostale~vegere nije bilo slobodno komentarisatinisa„jao“,nisa„bravo“.^vegerinikadnisubiliuvreda.^akniu tu~i.Kadgodsusemu{kituklizbog devojaka. Stane novi ispred ostavqenog,malkosegurkaju,ondajedan udaridrugom~veger.Tojebioiznak damo`ervawedapo~ne.Kadobadvojicazavr{eupra{ini,tajkojijena le|imasepredajeipriznajepobedu. Setiosamsejo{jednevrste~vegera, kad ma~ke ne slu{aju „pis“ i „{ic“,ondajebionajboqi~vegerpo uvetu,onakoodnazad–omashvatedi imjemesto.Naopakodakogodtodanasuradi,omabirobijozbogzlostavqawa`ivotiwa. U na{im ku}ama roditeqi deci nikadnisuudarali~vegere,postojala jasna granica me|u generacijama. Kai{iprutsuutodobabilisvetiwa,dokdecanisuprestaladaseboje babaroga i pijanog Mute ili ludog Janka. Ove mitove i strahove pobedilo je „{kolsko pivo“ u pakovawu oddvelitre. Sad sam ve} jako blizu dana{wem vremenu,danekvarimovupri~u,znate isamikakonamjedanas,bez~vegera. n BoraOti}

PE[A^EWE KROZ FRU[KOGORSKU TRANSVERZALU

Snala`ewepozimskojidili ru{kogorsku transverzalu, koj a ima 160 kil om et ar a, kroz kontrolne ta~ke koje moraju redom da se obi|u, potpredsednik PD „Vilina Vodica” iz Bukovca@eqkoDuli}sasvojomdvojicomkolegaizPD„@elezni~ar”,ZoranomMarkovi}emiMilenkomPaninom,pro{aojeza~etiriipodana u zimskom ugo|aju i bez modernih ure|ajazaorijentaciju. – Prvenstveno smo proveravali svoju spremnost i fizi~ku kondiciju,tekako}eseopremapona{atina vetru,ki{iisnegu.PrekoSMSporuka obave{tavali su nas o vremenskoj prognozi, {to smo uklapali s onim{tozateknemonaterenu.Unekoj budu}nosti planiramo da stazu dovedemounekunormalu,uredimoje i popularizujemo, pa i privu~emo qude iz inostranstva –  pri~a nam @eqkoDuli}. Bezpodmeta~a,cipelaipresvlake utakveavanturesenevrediupu{tati,auosnovnedeloveopremespadaju i kompas i mapa. Isto~ni deo transvezale dosta je lo{e markiran i staze su zapu{tene, a zaba~enost tog kraja i malo ve}a udaqenost od NovogSadao~itodajurezultat. –Samosmostaliudvaseladakupimonamirnice,sveostaloza`ivot bilo je na nama – ka`u fru{kogorskiplaninari. Imali su ujedna~en tempo, stopu uzstopupe{a~ilisuod20do45kilometara dnevno. Isto~ni deo su prolazili dawu, a poznate staze po mraku. – Ustajali smo rano, u 4 sata, a u pola pet ve} kretali. Dolazili smo usituacijudaseodjednomstvoretri putaanemamarkacije.Tadasmomoralidaserazdvajamoiorijenti{e-

F

vrhove i na preko 5.000 hiqada metara, ono {to @eqka uvek iznova fascinira je ti{ina {ume i prir od a. Dru{ tvo u Bukovcu okupqa pedesetak ~lan ov a, ali onih aktivnijihimatekdesetak. –Po~eosamsa„Bukova~kimmaratonom”2004. godine, zatim je sledilo pe{ a~ ew e ned eq om po Fru{koj gori, i tu sam se ve} polako povezao s qudima. Ubrzo su slediMarkacije malo ima, malo nema li pohodi na razne platencijale. Zbog ote`ava- nineBalkanaiSredweEvrope.Beg ju}ih okolnosti koje do- od svakodnevnice nervoznih qudi i nosizima,uovomperiodu {umski mir povezan sa zdravim `ite{ko je tamo na}i {eta- votom je ono {to je za mene qubav ~e, pa povrede poput ma- premaprirodi.Naravnokadapri~alog istegnu}a ruke, udar- mo o velikim planinama, tu ve} docanogomupawipropada- laziiadrenalinisvauzbu|ewakoje we u omawi potok, za ovu onnosi-govoriovajplaninar. ekspedicijuineizgledaju Za preds toj e} i „Fru{ kog ors ki takolo{e. maraton” klub iz Bukovca odr`ava–[umajetihdanabila }estazuime|udvekontrolneta~ke. relativnosuva,grebenski @eqko na leto panira odlazak na putevi sasvim u redu, ali ElbrusuRusiju,adotridesetegodiu svim tim kotlinama i neciqmujedasepopneinanajvi{i pot oc im a, kad a se spu- vrhsveta. sti{ malo ni`e, ~ekalo –Uveksespremamnanajgoreuslonasjeblato,aunekimmo- ve,iakonaravnodane`elimdamise ment im a na sev ern im i{ta lo{e desi, samo ho}u da zavrstranama i sneg. Po{to {im to {to sam zamislio – navodi mi je ovo prvi put da sam @eqko. – Pro{le godine spasavao i{aokroz~itavuFru{ku samdevojkukojajepropalasasne`ne Planinarskom trojcu ni{ta nije bilo te{ko goru, stigao sam u krajeve liticeiposletridesetmetaraslomokuda}emo.Takodajebiloimalo u koje do sad nikad nisam i{ao, oko bodnog pada kotrqala se jo{ sedamlutawa,alisveugranicamanormale Le`imira, Petkovice, [i{atovaca desetmetaranizbrdo.Falilojojne–opisuje@eqko. –obja{wava@eqko. koliko sekundi i pedaqa da ne bude Iako je transferzala pre dve goIako je ve} prevazi{ao pe{a~ke `iva. To su situacije koje me teraju dine proslavila svoj pedeseti ro- izazoveipostaoalpinistatelicen- darazmi{qamiu~im{taje`ivot. |endan,maloqudikoristiwenepo- ciranivodi~,aosvajaojeplaninske n AleksandarLatas

Foto: N. Stojanovi}

[ O R O M

Nekadajepostojalaosnovna podela~vegeranacivilne ivojne.Svakaodovedve vrsteimalajeisvoje podvrste,takodaje, {tosesistematizacije ti~e,~vegerabilouvek izasvakog

dnevnik

c m y

8

RUMENA^KA PIHTIJADA

Isitih a ulasku u Rumenku lagano se gurao kamiopuntovqenikauvode}inasnekako u ono {to svakog posetiteqa „Rumena~kepihtijade”~eka.Atamo,ucentru napijaci,sve{tose~oveksetiodanapravi odsviwe,zakqu~nos5.martom2011.godine– stajalojepove{anoiposlagano. Kad se u|e na rumena~ku pijacu neizostavanjeva{arskiugo|aj.Imatusvega:odplastikedo`elebombona.[tandoviprijateqskih „ijadskih” udru`ewa sa svojim mesnim pikanterijamaterajudase~ovekzapita–pa disutupihtije?Tekposle,kadse pro|eporedvelikebinenakojojsu po `icama ve} trzali „Rumena~ki tambura{i”, u hali namewenoj za tehni~kipregledvozila,stoji„Ginisovapihtija„.Aprekoputasedi stariji~ovek,izgledazasadjedini zainteresovanzadegustirawe. -Nevolimnitikadjeslano,niti kad je previ{e biberno, reklo bisedijetalnupihtijuvolim.Akakoseovepraveodvelikihkoli~ina,ba{takveiispadnu,{tojedobroizazdravqe.Jerpihtijesujako opasnezastarijequde-rekaonam jeLadislavMa|arizNovogSada. DoksuseRumen~anisasvojimgostimasvevi{eskupqaliiprepoznavali izme|u oka~enih slanina, {unkiikobasica,zvani~nojezase~ena i “najve}a pihtija na svetu”, du`ine19metara,ukojujeutro{enodveoranijepo1100litaravodeiprekotonuisto kilogramamesa,jezika,butkica,glava,nogicaiko`urabezmasti.Krajwi{mekdaloje i20kilograma{argarepe,belogicrnoglukaineizostavnibiber,apore~imaglavnog kuvaraVojislavaMoceLon~arapihtijebez rena nikako ne mogu. Po{to su po prirodi stvaripredjelo,trebalojedasena|eineka rakijica... U prostorijama mesne zajednice malo smaknuteodglavnogva{arskogzbivawa,zaprimale su se pihtije za takmi~ewe. Ve} ustaqenidoktorski`iriJasneMastilovi} iBogdanaJan~i}a,iovegodinedoneojeodluku o najboqoj pihtiji izme|u dvadesetak pristiglih uzoraka. “Nismo dali materijal za pravqewe i odmah je mawe takmi~ara”, primetiojeJan~i}.Pihtijadave}petugodinuimaime|unarodnikarakter,jerugo{}uje

N

V iu da

u~esni jeiCr Ina malou tqivi koliko -Ko litet ukomp oksidi ni~i} izvozn

FESTIVA

Vredne`ene osetioci Festivala hraneivina,kojiseju~e odr`ao prvi put u Rakovcu,imalisuprilikudaprovere da l’ vaqa tamo{we i}e i pi}e.Hladno}aisnegnisuomeliaktive`ena,vinareibrojne gostedausaliseoskogdomakultureizlo`eslatkeislane|akonijekojesuonestarijepodsetile na detiwstvo, a mla|i su se prviputsusrelisnekimjelima. Mogloseprobatiidobrobano{torskovinouponudivinariiz udru`ewa vinara i vinogradara “SvetiTrifun”izBano{tora. Nosilac organizacije Rakova~ke manifestacije je udru`ewe`ena“Gorskaru`a”izistoimenogmesta,auzpodr{kuMinistarstvazapoqoprivredu,vodoprivredu i {umarstvo, a koju je zvani~no otvorio pokrajinski sekretar za rad zapo{qavawe i ravnopravnostpolovaMiroslav Vasin. Miris vojvo|anske supe, sosa, sarme, rezanaca s makom i poga~icasadro`dinompo~eoje da se {iri oko podneva kada je manifestacija i otvorena. Sli~nidoga|aji,nezamislivisu bez pesme i muzike tambura{a kojiniovdenisuizostali.Goste su zabavqali orkestri “Fru{kogorac” iz Rakovca i “Nema gre{ke”izsusednihLedinaca,a

P

igrali su folklo “Brile”izBeo~in Prema re~ima o predsednice “Gorsk Ajeti,ciqjebioda `enskostvarala{t

Ciq je bio da se a

ti,kulturaitradi ja,dasepromovi{e ono na|e u kalend skihturisti~kihm Uprethodnihgo likopostoje,ovev bilego{}enabroj ma, poselima, man Kakosu“uzajmile”


c m y

dnevnik

U P O T R E B A

@ I V O T A

ari{evapalatauzemunskomDowemgradu,austrougarska klasicisti~ka crkotina napadnuta metastazama, kao da je oblepqena prqavim snegom (koji zaudara na slivnik),sdubokimlu~nimajnfortombezkapije,pristupuneorealisti~kuscenografijuteskobnogdvori{taizitalijanskih filmskihnovela,probura`enkrozsredi{wiabdomenfasade, gladne kre~a i `edne svetlosti, okruwene {tukature i oderanogmaltera,sbe`ivotnomterasomiznad`drelaajnfortakao snekakvimgoblenomodzar|aloggvo`|a.Plehani,raznobojni po{tanskisandu~i}izakucani,zapravo“razbacani”«prekosvetlozelenog,musavogzidahodnika,svakirazli~it,alisvijednakoskrnavi(dvaosiguranalokotima),deformisaniii`vrqani, i nasuprot sandu~i}a, gvozdeni cvet na ogradi stepeni{ta s okruglim udubqewem zagu{enim opu{cima. Ispred ajnforta, natrotoaru,jedan~ovekpu{icigaretu.StanarHari{evepalate,SavaRadivojevi},~ovekpuna~koglica,zastakqeniho~ijui opalekoseod~eladopotiqka,ro|enprepedesetosamgodinana prvomspratu,ne`ewa,sr~anibolesnik“pro{iren”stentovima pre~etirigodine,insulinskizavisnikodpredvadesetpetgodinaitranzicionibrodolomnikbezstalnihprimawa(“@ivim odni~ega!”)«,prematomema|ioni~ar`ivota,kojegjeposletridesetgodinaradnogsta`aubeogradskojekspozituri«“Simensa”, ugrobarila po{tena privatizacija, priznaje mi, pod staklima rodnezgrade,kakosumu,poslesvega,ostalesamoptice...Kakve ptice?Vrapci?Golubovi?» “Kanarinci.Pticesumiuteha!Pticemismiruju`ivceidobromijeuwihovomdru{tvu.Imamgore~etrdesetkavezasakanarincima.Isadba{idemdaihnahranim.” “Dobro, zar vam nije dovoqan par kanarinaca? ^emu }e vam tolikoptica?”upitahstanaraHari{evepalateuZemunu.“Nijelito,ipak,previ{epti~ijemuzikezajedanstan?”

skizadatak.Itojojdrugovinisuoprostili.Petgodinajeprovelanaprevaspitavawuukamenompaklunamoru.” “Drugovi?Ilinekidrugsimenomiprezimenom?Kojeustvariva{umajkuposlaonaGoliotok?” “Prvo,davamka`em...MojamamaZorkajeposlerata–kadje do{laizpartizana–bilanaraznimfunkcijamaovdeuZemunu. KojojjeodtihqudismestioGoliotok?A,~ujte...Oteralisuje ~etrdesetsedmegodine,avratilasesaGologotokauZemunpedesetdruge!Slede}egodinesamsejaradio,evo,uovojHari{ovojzgradi,stannaprvomspratu.Imalaje~etrdesetjednugodinukadmejerodila”,re~eSavaRadivojevi}iot{krinumipristupzajednotehni~kopitawe... “Vistejedinac?” “A,ne-ne...Nisam.Osimmene,roditeqisuimalijo{iSretu iMilana–obabratasumiumrla–iQubicusuimali,mojusestru,sestrami`iviuRaja~i}evoj...” “Dalivamjemajkapri~alaotome{tajepre`ivelautomlogorskompaklu?”upitahstanaraHari{evezgrade.“Iukakvom jestawubila`enakojajepetgodinaprovelanaGolomotoku?” ARadivojevi}(zastajkuju}iugovoru):“Dal’mijepri~ala... nije... ne, nije mi pri~ala... ]utala je pred nama decom. Znate {ta,kadsevratilaizlogora–slede}egodinedobilajemene,to samrekao–kadsevratilauZemun,zahvalilasepartijskimdrugovima...»»” “Zahvalilase...za{to!?»” “...Da,zahvalilasedrugovima...Iposlelogoranudilisujoj nekefunkcijeuZemunu,zamislite.Iopetjeodbijala!Zahvalilaimse:’Hvalavamlepo,drugovi,menifunkcijenetrebaju... Sve{to`elimjedameostavitenamirudaodgajamsvojudecu!’ Vi{ejenisudirali.Ni{tajojnisuoduzeli,nispomenicu,ni ordewe...Svikojisujepoznavalika`udajebilastraotahrabra `ena! Pa, uzmite samo, ~etrdeset prve, bila je pripadnica pokreta ovde u Zemunu, skojevka, i izvr{ila je atentat na nema~kog mojora ispred zgrade komande. Ubila ga! I dan-danas ~uvam majorov pi{toq gore u stanu...uspomenaodmajke...Iondajemoralada pobegne u partizane. A tatu su mi oterali u Au{vic! Oterali su ga ~etrdesetprveibiojeu Au{vicu sve do kraja rata... Mo`ete zamislitiu`askojijetamopre`iveo.Tamojepobijeno milionqudi,amojotac Gavrilo je bio jedan od retkihkojisutamobili od prvog do posledweg Sava Radivojevi}: „Otac mi je bio u Au{vicu, a mama na Golom otoku...” Foto:S.[u{wevi} dana. I kad se vratio u “Nije.Pevajusamomu`jaci,awihjesvegadesetak...Ostalosu Zemun, taman su se skrasili u ovoj zgradi, mamu su pokupili i `enkeimladi.Upravoihparim!Osimtoga,nedr`imihusta- oteralijenaGoliotok...»” nu.–KadjeMilenkoRadivojevi},zemunskitrgovactekstilom... “Akosebrinuoova{ojbra}iisestridokjeva{amajkabine-ne...nismousrodstvu,slu~ajnoseistoprezivamo...KadjeRa- lanaGolomotoku?Otac?” divojevi}kupioovuzgraduodzemunskogtrgovcaHari{a,stara “Ne.BabaLenkaGruji}uMaradiku,mojababa,Rusinkainajestosedamdesetgodina,nazidojespratiostaviome|uprosto- ~e...Onaihje~uvaladokjetatabiouAu{vicuamamaupartireizme|ustanova.Ujednomodwihdr`imkavezesakanarinci- zanima.Sretusudobilitrideset~etvrte,Qubicajero|ena~ema.»..A{topitate?” trdesetprve,kadjetataoteranulogor,aMilanasudobili~e“Viste,datakoka`em,starosedelacuHari{evojpalati!A trdesetsedme,kadjemamaoteranaulogor.Imenesudobilikad kosuvamroditeqi?Otkadsuoniuovojzgradi?”» semamavratilaizlogora.” “Starosedelac,da...Umrlisuoboje.Sahrawenisuuporodi~“Dalisukavezipti~ijilogori?” nojgrobnicigorenaGardo{u.Pa,otacGavrilojero|eni Zemu“A,neee...Pa,nisutodivqikanarinci!Znate,ovikanarinnac,imojeku}uuPregravici,deoZemuna,mo`dasteibilita- ciro|enisuukavezimai~ovekihjeparewemstvoriosamoza mo...AmajkaZorkajeizMaradika.Posleratauovojzgradido- kaveze.Divqikanarinciimajuzelenoperje,aovipitomi,ku}bilisustanoveborci,pajedobilastanimojamama.Mamamije ni,raznihsuboja.Sli~nostiskorodainema...” bilamitraqezacu[estojvojvo|anskojkodKamewara!I–onda “Nema?Akrila?–Uskra}enisuzaslobodanlet!” sujeuhapsili,nijeslu{ala,ioteralijenaGoliotok.Odbila “Svakog dana pu{tam ih u volijeru, to je veliki kavez, i po je partijski zadatak”, re~e sporim i ravnim baritonom stanar wemulete...Znate,kadbipitomekanarincepustionaslobodu, Hari{eve palate i, pogledav{i me pravo u o~i, zabode ta~ku odletelibiravnousmrt.Ubilebiihdrugeptice.” SavaRadivojevi},stanarHari{evepalate,gwe~iopu{akuprqa(kojasemeniu~inilakaoupitnik)izastadenamestukojejevavomsneguii{~ezavau`dreluajnforta.Uspiwesestepeni{temdo pilozajedinimmogu}impitawem... stanadanahranisvojepticeukavezima.Turobno,patolo{kosivi“Kakavzadatak?” lopoluraspadnutoglicaHari{evepalateuuskojidubokojSveto...iwegovimjedinimmogu}imodgovorom:“Nudilisujojdabusavskoj ulici, pod belim kopqem elegantnog torwa Bogorodi~ine dedirektorzemunskeklanice.” crkve,jo{je,~inise,zapu{tenijeiru`nije,otkakojefasadaCr“Pa,lepo”,otelomise. kvenepalate,nasuprotHari{evebolesneioronulestarice,umiA Radivojevi} (s prohladnim sme{kom): “Da, pa lepo... Ali, venafarbomipodmla|enazidnimikrovnimnakitom.Igleledeninijetela!Nijetela.Ireklaimjenasastanku:’Drugovi,hvala cakapqusvisokiholukainadstre{nicaDoweggrada,aliprepovamlepo,alijatonemogudaprihvatim...Nemogu!Imau~enidnevnosuncehladne,anemi~neinestabilnesvetlostinematermaljihisposobnijihqudiodmenezatomesto’.Zavr{ilajesamo nusnagudaskrovovaotopiiliodlomistreleledenogstakla. osnovnu{koluuMaradiku,isavr{enojebilasvesnadanijeza direktoraklanice.–Akoznategdeje{kola’NadeDimi}’uZeZemun,prenekidan. munu?Ne?Moguvasodvesti.Tujebilazemunskaklanica,veliUprolazu. kauklanicaposlerata,vi{enepostoji.Mamajeodbilapartijn @eqkoMarkovi}

H

Beo~in nalazi se na specifi~nom mestu, pru`aju}i se uz reku Dunav i naslawaju}i se na Fru{ku Goru, i ima izvanredne uslove za razvoj turizma. U Rakovcu, prvom mestu Beo~inske op{tinekadsedolaziizNovog Sada,sme{tenjemanastirRakovac, o kojem postoje podaci jo{

NAOPA^KE

afirmi{u kultura i tradicija ovog kraja

izkasnog15.veka.Odmahzatim, u Beo~in selu je manastir Beo~in, tako|e stara pravoslavna svetiwakojusvakodnevnoposeti bar pedesetak vernika, {to je idealnozarazvojtzv.verskogturizmanaFru{kojgori. Me|u brojnim fru{kogorskim izleti{tima Beo~inske op{tine najlep{e je Andrevqe, gdejeisme{tenCentarzaprivrednotehnolo{kirazvojVojvodine, a koji je ve} postao ozbiqan centar kongresnog turizma. Blizina Dunava i obiqe sun~anih dana uticali su da vinogradarstvo bude najzastupqenija grana poqoprivrede u Beo~inu, ta~nijeBano{toru,kojomsebavepoqoprivredniciovogkraja. Lokalnasamoupravaprepoznala je ove potencijale ula`u}i u izraduturisti~kogvodi~a“Beo~inuzagrqajuDunavaiFru{ke gore”,promotivnekatalogeiorganizuju}i nastupe na doma}im i me|unarodnim sajmovima turizma.Ozbiqnijaturisti~kamanifestacija, sa tradicijom od {esnaestgodina,jesu“Bano{torski dani gro`|a” koji se odr`avaju svake godine po~etkom septembra. Jedino {to nedostaje jeste boqe objediwavawe svih resursa ujedinstvenuturisti~kuponudu. n VidanaNedi}

l Qudi iz senke su mrak.

vratilo–punasala`ena,veseqa ipesme. Iako pionirski poduhvat, ovojmanifestacijinenedostaje zale|inadaserazvijeuono{to `ele organizatori. Op{tina

l U Srbiji med i mleko: Vlada kupuje vreme, trutovi kupe kajmak.

bacileseuturizam

l Otkad odelo ne ~ini ~oveka, prva postava je najboqa zale|ina politi~koj pozadini.

AL HRANE I VINA, A U RAKOVCU

l Rekonstrukcija – 17 + prvi ministar.

ikeizMa|arske,Hrvatske,MakedonirneGore. a~e,renjeporedonolikepihtijeostao uzape}kuiakojejedanodnajprepoznaijihproizvodatogmesta.Takojeteknekoteglicasrenom~ekalosvojuocenu. odrenajeuocewivawunajbitnijikva ose}aj ~i{}ewa sinusa, da je sastav ponovan s qutinom i, naravno, da nije iraoipo`uteo-obja{wavaBogdanJa}inapomiwedajeRumenkanekadabila niktogdodatkajelima.

l Kad sa „Uslovne slobode“ otpadnu navodnici, otpadnici }e nam garantovati uslovnu slobodu.

Va`nodasenarodokupqa uovimsumornimvremenima, abudenasmejan,raspolo`en idasamsebete{i (GojkoTodorovi})

Ono{tomo`eokomdaseoceni,ma{tovit jedekorovogodi{wihpihtija.Takmi~arisu dalima{tinavoqu,anapravqenesuineke novekombinacije–pihtijaskobasicama,kojaje,naravno,netrebasenizapitati–stigla izTurije. -Presudanjeukustekakosume|usobno ukomponovanitimesnisastojci,povr}ei dodaci.Zatimocewujemobistrinui~vrsto}u,anakrajugledamoispoqniizgled -reklajeglavnau`irijuJasnaMastilovi}. Za najboqu pihtiju u renu nagra|enajeRozalijaSewe{ iz Rumenke, za kombinovanu pihtijuprvomestoponelaje Filimenka Vasilevska iz Kumana u Makedoniji, a drugomestoosvojilajeKajaPeri}izIvankovauHrvatskoj. ZanajboqustandardnupihtijuprvomestoosvojilajeNatalija Cveti} iz Sremskih Karlovaca, drugo mesto poneoje@eqkoKaranovizRumenke,doksenatre}emmestu na{aoDragomirStojanovi}, tako|eizRumenke. Posle progla{ewa pobednika pihtijada se nastavila uz dru`ewe i daqni muzi~ki program,Rumen~anisuna{or isteraliizapregetesevozalo oko centra, a {tandovi s vojvo|anskim {pecijamaidaqesubilipuni.Zlatiborski sir,Kleopatrinikeksi}i,~varciizneolita,kobasiceizTurije,slanine,{unke,kuleni i druge pikanterije {to je sakupila ova najve}asvetskapihtijajo{jednomsudokazaliono{tojezakrajnajboqe,primetiopoznati {ajka{ki kwi`evnik i glumac Gojko Todorovi}. -Va`nodasenarodokupqaiuovimsumornimvremenima,dabudenasmejan,raspolo`en idasamsebete{i.Etojasamdo{aosa12kilaizBosne,sadaimam100,zna~idasam12postoBosanac,aovoostaloVojvo|anin.Anajboqidodadaksvakomjelujeglad,{tosamkao najmla|e dete odmah shvatio i to je ostala mojadevizadodanas,takodakadsigladansve jedobro,apihtijenemora{~ekatidabude{ gladanisitihmo`e{jesti. n AleksandarLatas

Ilija Markovi}

hmo`e{jesti

icijaovogkraeseloidasei daru vojvo|anmanifestacija. odinuipo,kovredne`enesu jnimdru`ewinifestacijama. ”,takoimsei

9

StanarHari{eve palateuZemunu

A ILI ZA SVAKOG PO NEKI SVIWSKI DETAQ

ora{i  KUD na. organizatorke, ke ru`e” Tawe aseafirmi{u tvo,starizana-

nedeqa6.mart2011.


SPORT

nedeqa6.mart2011.

dnevnik

c m y

10

PRVOKOLOSVETSKEGRUPEDEJVISKUPA:SRBIJA-INDIJA(2:1)

Zimowi}iBozoqacsmiriliIndijce Srbija-Indija2:1

Teniska Dejvis kup reprezentacija Srbije povelajenakondrugog dana me~a prvog kola SvetskegrupeuduelusIndijom sa2:1.Na{parNenadZimowi} iIlijaBozoqac,posle192minutaborbeuNovomSadu,savladaojeindijskukombinacijuDevarman/Bopanasa4:6,6:3,6:4,7:6 (12:10) i sada „orlovima“ nedostajejo{jedanpoendaoverekona~ni trijumf i prolazak u ~etvrtfinaleovogtakmi~ewa.

Petak Troicki-Bopana Tipsarevi}-Devarman Subota Zimowi}/Bozoqac -Devarman/Bopana

servisIndije,Zimowi}iBozoqacme~lopte,alinisuuspevali da ih realizuju. Ipak, pristisakgostijunasudijedoneoje iodre|eniefekat,jerjeglavni sudijaunekolikobitnihodluka korigovao linijske kolege, po

Zimowi}/Bozoqac 19Asovi 2 4 68/90(76%) 21/45(45%) 5/14(36%) 4/11(36%) 65 146

`eqkivalo.Na{parjedelovao prili~no napeto, a Indijci su {ansu za trijumf prepoznali upravouBozoqcu.Insistirali

Statistika 3:1Devarman/Bopana 15 Dvostrukeser.gre{. Servisvineri Prviservis Drugiservis Vineri Poeni-total

5 5 69/96(72%) 18/43(38%) Brejkpoeni 53 135

sudaonvodiigrusrpskogpara, pravadrama.Onanijeizostala, dvaputastiglidobrejkakadaje najvi{ezahvaquju}iIndijcima kojimajeodjednompo~elosveda Ikaserviraoitoimjedonelo rezultat.Povelisugostisa1:0 smeta u velikoj sali Spensa. i nije nam bilo svejedno u tim Gledaoci, dodu{e, jesu sve ~e{}eisveglasnijenavijali,ali trenucima. Bozoqacjetadaokoglaveve- nikakonisuto~inilina{tetu zaomaramuitokaodaje,poput gostuju}ih igra~a. Ipak, indijnekakve ~arolije, donelo pro- skidvojacikapitenEsPiMimenuuwegovojigri.Sve~e{}e sraveoma~estosuprotestvovalikodarbitraitra`ili,vaqje sjajnim udarcima pronalazio da, da se me~ nastavi u pozoripukotineuodbraniDevarmanai Bopane, pa je gostuju}i par mo- {noj atmosferi. Oficijelni rao da mewa na~in igre. Uz to, spikerjepozivaogledaocedase sve sigurniji bivao je i Zimo- umire,alisuprotestiIndijaca wi}ina{imomcisunajpreiz- stvorili kontraefekat i pujedna~ili,dobiv{idrugisetsa blikajepostajalasvebu~nijasa 6:3,aondaitre}i-6:4.Svejeu svakimnovimpoenom. Ispostavi}esedajeodlu~ujutimtrenucimai{lonavoduna{oj selekciji, ali su sada In- }isetdospeodotajbrejkainadijci bili na redu da podignu petostjetadadostiglavrhunac. Imali su u dva navrata, ali na nivoigre. U~etvrtomsetusjajno je igrao Rohan Bopana, ali je indijski junak posleprvogdanme~a-Somdev Devarman - pokazao da je, ipak, igra~ za singl. Iako je u me~u s Tipsarevi}em imao sjajna re{ewa, ju~e to nije bioslu~aj,aposebnorawiv bio je wegov servis. Ipak, lagano opu{tawe na{ih reprezentativaca indijski teniseri umeli sudakazneipovedus4:1. Ovaj rezultat, me|utim, kao da je postao ukletkadajere~onovosadskom me~u, jer Tipsarevi}gajedvaputaispu{tao, a to su u~inili i DevarmaniBopana.Zaigrali su sjajno Ziki i ^estaslika:Raspravana{ihigra~a Ika i na pomolu je bila iselektorasglavnimsudijom

EVROPSKODVORANSKOPRVENSTVOUPARIZU

GoranNavaufinalu Srpski atleti~ar GoranNavaplasiraose u finale trke na 1.500 metara na Evropskom prvenstvu u dvorani u Parizu. Nava je u polufinalu u vremenu od 3:43.78 minuta bio ~etvrti i imao je 37 stotinke zaostatka u odnosu na [panca Manuela Olmedakojijebionajbr`i.Na1500 metara nastupila su ukupno 25 atleti~ara,aufinaledirektno su u{la po dvojica najboqe plasiranihatleti~araizsvakegrupeitrojicatakmi~araporezultatu.Navajebiounajja~ojgrupi. -Nisam`eleodagledamstartneliste,jersamprenekolikodanavideolisteprijavqenih.Jednostavnonisamsepla{io.Dodatanstimulanszamenejebila~iwenica da su svi na{i imali u petak lo{ dan, i morao sam da dam sve od sebe da Srbija ima predstavnika u finalu. Iza{ao sam na vode}u poziciju, ali sam o~ekivaoda}enekodamisepridru`iipovu~etrku.Znaosamda dofinalamogusamoporezultatu, a ne po plasmanu. Me|utim, oni su svi pratili moj ritam. rekaojeNava.

GoranNava

Tim plasmanom Nava je ostvario najboqi rezultat od svih srpskih takmi~ara u dosada{wemdelutrajawa[ampionata starog kontinenta po{to su prethodnih dana na{i atleti~ari potpuno podbacili. Finalna trkana1.500metaranaprogramu jedanasod16.20~asova.Usubotu

se u Parizu takmi~ila i Tatjana Miti},kojajeukvalifikacijama na 60 metara ostvarila vreme od 7.42sekunde,alinijeuspeladase plasira u polufinale Evropskog prvenstva.Onajezauzela~etrvto mesto u grupi i samo ~etiri stotinkenedostajalasuTatjanidase plasiraupolufinale.

Indijcima. Razleteli su se po terenuObradovi}eviizabranicii,uzerupcijuodu{evqewas tribina, uspeli da osvoje taj poenistignudoprveme~lopte nasvojservis.OvogaputadilemenijebiloiSrbijajepovela

Harmonija ibezNovaka

SlavqeNenadaZimowi}aiIlijeBozoqcai kombinacije za par s Nenadom Zimowi}em.Alinakrajuni{ta nije promenuo pored Zimowi}a odredio je izuzetno motivisanog Iliju Bozoqca. Nije, dodu{e, sve krenulo onako kako je blizu 4.000 gledalaca u velikoj sali novosadskog Spensa pri-

Na{aklupabodriZimowi}aiBozoqca

Kapiten na{eg tima Bogdan Obradovi}je,jo{unajavime~a, istakaodaima~aktriopcijeza dubl me~, odnosno da ima tri

3:1(4:6,6:3,6:4,7:6(12:10)

Danas 13~asova:Troicki-Devarman Odmahposle:Tipsarevi}-Bopana

Velikapodr{ka drugovima Iza selektora, u boksu predvi|enomzana{ereprezentativce, sedeli su svi igra~i koje je Bogdan Obradovi}pozvaozaovajme~,kao i ~lanovi stru~nog {taba. Bilo je uo~qivo koliko samiteniseribodrejednidruge,aposebnoseutomeisticaoViktorTroicki. Kadajena{dublkona~no re{iome~parova,upravosu selektoriTroickiprvipoleteliuzagrqajNenaduZimowi}u i Iliji Bozoqcu, koji su im skinuli veliki kamensasrcaipribli`ili na{ureprezentaciju~etvrtfinaluDejviskupa.

3:2(6:3,6:3,5:7,3:6,6:3) 0:3(5:7,5:7,6:7(3:7)

NBALIGA Krsti}solidan Ko{arka{i Bostona pobedili su na svom terenu ekipu Golden Stejta rezultatom 107:103 u me~u NBA lige. Najefikasniji u pobedni~komtimubilisuPolPirs iRejAlen,kojisupostiglipo27 poena. Kapiten srpske reprezentacije Nenad Krsti} postigao je 11 poena i imao {est skokova i jednu asistenciju za 26 minuta u igri. Sa{a Pavlovi} nije igrao. Upora`enojekipinajboqijebio Monta Elis sa 41 poenom, dok je srpski internacionalac VladimirRadmanovi}proveonaterenu 21minut.DalasjesavladaoIndijanu116:108.Upobedni~komtimu briqirao je Dirk Novicki sa 29 poena, dok je srpski internacionalacPredragStojakovi}ubacio {estpoenaiimaopo~etiriuhva}enelopteiasistencijeza17minutauigri. U ostalim utakmicama NBA lige,postignutisuslede}irezultati:Toronto-WuXersi103:116, ^ikago-Orlando89:81,Minesota -Filadelfija100:111,OklahomaAtlanta 111:104, Klivlend - Wujork 119:115, Wu Orleans - Memfis 98:91, Feniks - Milvoki 102:88, Majami - San Antonio 95:125 i [arlot - LA Lejkers 84:92.

Selektor Srbije je poru~io da svetski prvak ima pravo da izgubime~idodaodasugapovredile kritike u medijima. SrbijavodiprotivIndije2:1u me~uprvogkolaSvetskegrupe DejviskupaposlepobedeNenadaZimowi}aiIlijeBozoqca. - Me~ je bio fenomenalan. Spojmladostiiiskustva.Drago mi je da sam izabrao pobedni~ku kombijaciju. Pokazali smo da i bez Novaka \okovi} imamosjajaniharmoni~antim -rekaojeselektorBogdanObradovi}. - Prema wegovim re~ima, ekipajedobilasigurnostuo~i nedeqnih singl me~eva. To }e ViktoruTroickompredme~sa Devarmanom biti izuzetno va`no, jer }e imati psiholo{ku prednost. Obradovi}jedodaodasuga povredilekritikeunovinama i da smatra da bi {tampani medijitrebalodapozitivnije pi{uoDejviskupreprezentaciji. - Ipak,mismosvetskiprvaciiimamopravodaizgubimo jedan me~. Ne treba zaboravitidaigramoprotivzemqeod skoro milijardu stanovnika, kojajakopunoula`eusport,a na{a ulagawa su ravna nuli. Jo{nemamonacionlaniteniskicentar. praviluukoristIndije.Me|utim,tojemotivisalona{easove,kojisuusamomfini{uodigrali jedan nestvarno dobar poen,kojijepologiciikretawu loptice morao da pripadne

Selektor Dejvis kup reprezentacije ocenio je da Srbija jo{probijaputusvetskomtenisu, da je pritisak na sudije ogromanidajeekipipotrebna „svakapomo}„. Najboqi dubl igra~ Srbije Nenad Zimowi} bio je zadovoqansvojomigrom. -Dobrosmosesna{linakon prvog seta. Podigli smo nivo igreiverovalisvevremejedan u drugog. Meni nije lako da se uklopinm sa svim reprezentativcima, kao {to i wima nije lakodaigrajudublme~eve,ali je Ilija odli~no odigrao - rekaojeZimowi}. Onjedodaodasevidelokako „jedna ili dve lopte mogu da okrenuceotokme~a. -Menijetre}itakavme~za redom,alismonasre}uuspeli daspasemosetloptuutaj-breku nawihovservisidobilime~dodaojeZimowi}. IlijaBozoqacistakaojeda mujebilovelikozadovoqstvo {tojeigraosaZimowi}em. -Igralismosuper,bezobrziranaishodprvogseta.Veoma sam zadovoqan pobedom. Energijanaterenujebilasuper-pozitivnaiNenadijasmosedopuwavaliusvakompogledu.Zahvalansamselektoru{tomije ukaszao poverewe - poru~io je Bozoqac. sa 2:1 i za plasman u ~etvrtfinale nedostaje joj jo{ jedan poen. Odluka }e, dakle, pasti posledana{wihsinglova. A.Predojevi} Foto: F.Baki}

TURNIRUMONTEREJU

Jelenavra}adugove Jelena Jankovi} plasiralaseupolufinale turnirauMonterejupo{to je u ~etvrtfinalu bilaboqaodAnastazijeSevastove iz Letonije sa 6:1, 7:5. Me~ je trajao 70 minuta. U polufinalu protivnica }e joj biti Polona Hercog,kojajesavladalaOlguGovorcovusa4:6,6:3i6:3. Prvisetna{ateniserkajelakodobilasa6:1,oduzev{idvaputaservissvojojprotivnici.Jelenajeiskoristiladveodtriprilike, a Sevastova ni jednom nije bila u prilici da Jeleni oduzme servis. Jelenajeudrugomsetudvaputa uzimalaservisprotivnici,alije jednomizgubilasvojservis.U12. odlu~uju}em gemu pet me~ lopti spasila je Savastova imala je i prednostjednomtrenutku,alinije uspela do preokreta. Tako je upravonaturnirunakojemjepro{legodinepora`enaudrugomkoluupravoodSevastove,Jelenado{ladoizjedna~ewaume|usobnim duelima. -Ovojebiodrugiputdaigramo jednaprotivdruge.Pro{legodinemejeeliminisalaudrugomkolu.Nisamotomerazmi{qala,ve}

samsekoncetrisalanaovajme~reklajeJelenaposleme~aidodaladadobropoznajeprotivnicuu polufinalu,alidanikadaranije nisu igrale jedna protiv druge i da}ebititoveomazanimqivme~. JelenaJankovi}(prvinosilac) u polufinalu igra sa Slovenkom Polonom Hercog, koja je protiv Olge Govorcove preokrenula rezultatna2:1usetovima. - Pri~amo sli~nim jezicima i dobrosepoznajemo,alinikadanismo igrale. Bi}e interesantno prokomentarisala je Jelena, koja jeuponedeqakproslavila26.ro|endan. U drugom polufinalu sasta}e seArgentinkaGizelaDulkoiRuskiwaAnastasijaPavqu~enkova.


SPORT

dnevnik SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Osladilise iCrven~ani Crvenka - PKB 26:25 (16:13) CRVENKA: Dvorana „Slobodan ^ile Mi{kovi}„,gledalacaoko 500,sudije:Vuki~evi}i Dragomirovi}(Beograd).Sedmerci: Crvenka 4 (2), PKB 3 (2), iskqu~ewa:Crvenka12.DiskvalifkacijaZejaku60.minutu,PKB4 minuta CRVENKA: Mjerima~ka (4 odbrane), Perovi}, @egarac, Radowi},Bo`ovi}5,Slavuqica,Holpert7,Ra~i}3,Dokni}(12odbrana,2sedmerca),\urovi}2,Gugleta,Zejak2,Mili}3,Stankovi}4. PKB: Ili}, Radosavqevi} 8, Ogwanovi}, Todorovi} 1, Mihajlovi}3,Ostoji},Al~aovi}6,Radovanovi},Lekovi},[qiva~anin 3,Pavlovi}3,Nikoli},Simi}(9 odbrana,sedmerac),Be~irovi}. Nakon12kolapostarukometa{iCrvenkeiweninavija~iosetli su slast pobede. U mawe kvalitetnoj,amnogovi{euzbudqivoj utakmici zaslu`eno su pobediliekipuPKBitakonagovestili da se jo{ uvek mogu uspe{no ukqu~itiuborbuzaopstanak. Po~etak je bio u znaku doma}e ekipeiu9.minutunasemaforuje bilo5:2,asredinompoluvremena 8:5,nakonsjaneodbraneDokni}ai protivnapada koji je realizovao

Stankovi}.U24.minutugostiuspelidasmawe(13:12)itadajena gol umesto lak{e povre|enog Dokni}astaoMjerima~kaisa~etiriodbranedaoprilikusaigra~imadaobezbedesigurnovo|stvo. (16:13). Nastavak nagove{tava nova uzbu|ewa i Beogra|ani ozbiqno pretedaosujetetolikodugoo~ekivanoradovaweCrven~ana.U39. minutu uspeli su da izjedna~e (18:18), a pritom je iskqu~en Zejak.Aliuovimtrenucimaodli~ni Dokni} je spre~io goste da iz dvapoku{ajado|uuvo|stvo,aonda sledi pravovremeni pogodak Bo`ovi}a i tako doma}a ekipa, iako sa igra~em mawe ponovo dolaziuvo|stvo(19:18). U samoj zvr{nici me~a razigrao se Jo`ef Holpert i nakon 20:20u48.minutuposti`eizvanredan pogodak ali kod rezultata 22:20 propu{ta zicer koji bi ve} tadazna~io otvoreniji put ka pobedi. Uzbu|ewe dosti`e vrhunac kada mlekaxije 45 sekundi pre krajaizsedmercasmawujuna26:25, aliiskusniigra~iCrvenkeipak uspevajudauposledwemnapadune prokockaju te{ko ste~enu prednostkojajezna~ilatoliko`eqenupobedu. T. Jovovi}

PRVA MU[KA LIGA

Rudariiskopali bodove Crvena zvezda (M) - Rudar 26:31 (12:16) KIKINDA: HalaSCJezero, gledalacaoko600,sudije:Buli~i}iMarkovi}(Beograd).Sedmerci:Crvenazveda5(4),Rudar 4 (2), iskqu~wa: Crvena zvezda 8, Rudar 8 minuta. Crveni karton Veli~kov (Crvena zvezda u 57.minutu). CRVENAZVEZDA: Hodik(4 odbrane), Lazi}, Terek 6, Dukatarov, Leki}, Stojani} 8, Mitrevski 2, Kewalo 3, Veli~kov 12,Stepanov,Goli},Mi{kov(9 odbrana 2, sedmerca), Ta{i} 7 (4),Babi}. RUDAR: Urakar, Milo{evi} 4(2),Nedeqkov,Ivo{evi},La-

ki} 2, Merdovi}, Lazi} 5, Ivanovi}7,Ajda~i}1,\or|va}(20 odbrana, sedmerac), Marti} 6, Stojkovi}5,Vukovi}. RudariizKostolcaiskopali sudvavelikabodasavru}egterena u kikinskoj hali Jezero, po{tosuuderbijukolasavladali tre}eplasiranu Crvenu zveduizMokrina-31:26.Dopobede gostisudo{lisolidnomigrom, mada mo`emo re}i da su u pojedinimtrenicimaimaliipomo} sudijskog para iz Beograda, naro~itokoddosu|ivaprekr{aja, gde nisu imali ujedna~ene kriterijum. M. S.

KUP SRBIJE ZA MLA\E PIONIRE U KAWI@I

Spartakbezpremca NaprvomKupuSrbije za mla|e pionire odr`anom u Kawi`i najuspe{niji su bili najmla|iborcisuboti~kogSpartaka, ispred Sente i kawi{kog Potisja. Suboti~ke rva~ke nade su bile neprikosnoveni na struwa~ama u sportskoj hali „Bawe Kawi`a”,gdejeve{tinuodmerilo67takmi~araiz17klubova.

Ubavi} (Omladinac, Boto{), do 36 kg: 1. Kristijan Banski (Potisje), 2. Neboj{a Dobroti}(Spartak),3.\okoGan(Potisje)iLasloG.Bor{o{(Senta), do 39 kg: 1. Aron Feher (Spartak),2.StevanMarkovi} (Kragujevac),3.SebastijanKolomp ar (Herk ul es) i Adam Markovi} (Kragujevac), do 43 kg: 1. Ako{ Polgar (Senta), 2. Slob odan Sauli}(Spartak),3. Sabol~ Ha|ma{ (Herkules)iBoris Petru{i} (Prol eter), do 48 kg: 1. Benc e Remete (Potisje),2.NinoBerkec (Spartak), 3. Luka Glu{~evi} (Soko) i Kalman Or~ ik (Senta), do 54 kg: 1. Adam Vag o (Pot is je), 2.BenceAlma{i (Senta),3.Sr|an S t a n i { i } (Omladinac, Boto{)iSlobodan Slavkov (OmlaNajuspe{niji mla|i pioniri do 54 kg din ac, Zrew aFoto:M.Mitrovi} nin), do 61 kg: 1. Unajlak{ojkategorijiNikoJanko Milojevi} (Kragujevac), la Dedi} (Soko, Sombor) nije 2.Jano{Juhas(Spartak),3.Miimaorivala,udvanajte`ekatelorad Jovanovi} i Sebastijan gorijeplasmanjeodlu~enizmeFa}ol(obojicaSpartak),do70 |uddvatakmi~ara,aliuostalikg:1.FerencTama{(Spartak), ma je konkurencija bila sasvim 2. Aleksa Ko}i{en (Omladisolidna. Najuspe{nijima medanac, Zrewanin), do 83 kg: 1. qe je uru~io predsednik Rva~AtilaVarga(Senta),2.Stefan kog saveza Vojvodine Gradimir Sretenovi} (Radni~ki, KraguDedi}. jevac). Plasmanpokategorijama-do Ekipni plasman: 1. Spartak 30 kg: Nik ol a Dedi} (Sok o, (Subotica)42boda,2.Senta35, Sombor), do 33 kg: 1. Kri{tof 3.Potisje(Kawi`a)31,4.KraKokai(Senta),2.DejanPetrogujevac18,5.Soko(Sombor)10, vi} (Potisje), 3. Maksim Mar6.Omladinac(Zrewanin)9itd. kovi} (Kragujevac) i \urica M. Mitrovi}

nedeqa6.mart2011.

11

VR[^ANI GOSTUJU U KRAGUJEVCU

HemofarmbezJeremi}a Ko{arka{i Hemofarma poku{a}e da u posledwe~etiriutakmice  nadoknade propu{tenoiobezbedeplasmankoji }e im dogodine omogu~iti da seponovotakmi~euErurokupu. Nimalo lak zadatak za Bana}ane,ave~erasiho~ekujeokr{aju Kragujevcu,snekada{wimgradskim rivalom, ekipom Radni~kog. - Radni~ki je za nas jedan od najneugodnijih rivala u reio- nalnojligi.-rekaojepredput za Kragujevac krilni centar Hemfoarma Boris Savovi}. Ozna~ajuoveutamikcejeiluzornopri~atijerobeekipesu uistojpozicijiuborbizamestokoje}eimdogodineobezbediti mesto u Eropi. Kalkulacija nema, moramo da igramo veoma anga`ovano, sna`no od samogpo~etkaukoliko`elimo pobedu. Radni~kijeuspeouprvomdeluprvenstvadapobeduuVr{cu rezultatom88:78.Natojutakmici pored Amerikanca Lija koji jepostigao25poenanajvi{emuka odbrani Vr{~ana zadali su jo{Markovi}i^akarevi}.

Mladen Jermi}

-  Igrali smo izuzetno slabo, gre{kenesmemoponavqati.-nastavqaSavovi}.-Veomasedobro poznajemo,takodatrenutnaispiracijamo`edabudepresudna.Mi }emopoku{atikaoinapredhodnimutakmicamadaigramomama-

wi broj poena, {to podrazumeva agresivnu igru u odbrani ali i igruunapadu.Radni~ki}esvakako imati ve~eras veliku podr{ku s tribina jer i wima ova utakmica zna~i onoliko koliko inama.Timkojibudelak{epod-

neo philo{ko optere~ewe  i namtetnesvojuigrupobedi}e. Na`alost Vr{~ani ve~eras nemogura~unatinaMladenaJeremi}akojijenautakmiciprotiv Gran Kanarije povredio zglob. J. Turkoane

ZADOVOQSTVO MINULOM SEZONOM U KAJAKA[KOM KLUBU BE^EJ

Najmla|izaklupskiponos Utradicionalnojmanifestaciji „Izbor sportiste godine be~ejske op{tine u 2010. godini“Kajaka{kiklubBe~ejprogla{en je  za najuspe{niju sportskuorganizaciju,anajmla|i ~lanovi kluba s osvojenom „tripl krunom“ u svom uzrastu osvojiliprvomestoukonkurencijiekipaiDejanTerzi}jepostao sportista godine najve}e potiske op{tine. Razumqivo je {tojeGodi{waskup{tinaKajakkanuklubaBe~ejproteklau zadovoqavaju}emtonu. -Bilokojuuzrasnuselekciju da skeniramo, moramo biti zadovoqni postignutim rezultatimaipona{awem.Nekakonajjvi{enamjeprijao„bum“kojisu napravili najmla|i ~lanovi kluba s osvojenom „tripl krunom“, iskren je bio prilikom prezentacije izve{taja o radu potpredsednik kluba Dragan Il~e{in. Me|utim,necure„medimleko“uredovimabe~ejskihkajaka{a.Dabiovakonstatacijabila potkrepqena, svedo~i podatak koji je izneo ~lan rukovodstva klubaVeqkoNovi}. - Tokom minule godine utro{ili smo ukupno 722.000 dinaSUPERLIGA SRBIJE

Spartak– Crvenazvezda3:2 SUBOTICA: sala OIS[ „@arko Zrewanin“, gledalac: oko 150. Sudija: Petar^abrilo(Ba~kaTopola). Pojedina~no: Koso – Kuzjak 2:3(11:9,56:11,11:7,5:11,7:11), Lupulesku – Savi 3:0 (12:10, 13:11, 11:4), Pete – Bokalparapt3:0(11:7,11:9,11:7),Koso– Savi}1:3(7:11,11:9,9:11,7:11), Lupulesku/Pete – Bokalparapt/Radowi} 3:1 (11:7, 11:6, 9:11,11:9). Derbi susret Super lige Srbije zavr{en je pobedom stonotenisere Spartaka koji su u maratonskom duelu biliboqiodCrvenezvezde. JunakpobedebiojeLorancio Lupulesku koji je uspeo da u dramati~nom me~u savladaZoranaSavi}akojije u dva seta imao prednost, a Lupuleskuuspeodagasavlada.Utre}emsetuLupulesku je prosto eksplodirao i po~istioSavi}asastola. Kako je i naredni deo me~a bio izjedna~en, pobedu je doneo dubl Lupulesku i Pete koji je pobedom doneo Spartakuva`nebodoveudaqojborbizasamvrhtabele. N. S.

Iboja Yigurski je slike uru~ila Draganu Il~e{inu i Veqku Novi}u

ra, a doneli pregr{t zadovoqstva, rados ti i medaq a sa sportskihtakmi~ewa.Tojenajboqapotvrdadana{klubkrasientuzijazam,aliivredanrad trojicetreneraipreko{ezdeset registrovanih ~lanova, uz napomenu u sastavu kluba imamo i veterane koji se rekrea- tivno bave sportom svoje mla-

dosti.Tojedovoqnodoodre|ene granice, a onda... dodao je VeqkoNovi}. Zbognemogu}nostidafinansijskiisprateaktivnostivezane za pripreme i takmi~ewa, najboqi ~lan Dejan Terzi} je morao da krene ranijim putem Jo`efa[otija,MarkaTomi}evi}a,StrahiweNi}i}a.

-Seniorskisastav}enambiti znatno hendikepiran odlaskom Terzi}a u {aba~ku Zorka kolor,alijetoprilikadaneko izmla|egardeusko~iuklupski ~etverac i da nastavimo tamo gdesmostali,ukqu~ujeseurazgovortrenersenioraijo{uvek takmi~arJo`ef[oti. Realnisuuklubuiznajudaje neminovnost da najboqe takmi~are prepu{taju ekonomski mo}nijima od sebe. Wihova `eqajedasmladimanapravezaveslajvi{e,kakobibudu}nostbe~ejskog kajaka bila bezbedna. Akoimprijateqiklubapomognudanabavejedanseniorskijednosed,tejednosedidvosedzamini kajak, da adaptiraju prostorijeusvojojklupskojzgradikraj Tise i obezbede uslove za takmi~arski ciklus svih uzrasnih kategorija,bi}ezadovoqni. Na kraju najva`nijeg klupskog skupa,IbojaXigurskidarivalaje klubsdveumetni~keslike,delimasvogsuprugairanopreminulog predsednikaklubaIvanaD`igurskog.Ono{tojeporodicaXigurski jo{ ranije darivala klubu su wihovisinovikadetNikolaiseniorMarko. V. Jankov

LEPA VEST IZ NAKOVA

Poletpre`iveo Idaqe}esekotrqat i  fudb als ka loptauNakovu(selo kod Kikinde) po{to semesniklubPolet,~lanZewan ins ke podr u~n e lig e (osnovan 1946. godine) ne}e ugasiti kako je u jednom trenutkuizgledalo.Poletjeprvi deo prvenstva zavr{io na dnutabelesasvega~etiriboda, uz veoma te{ku finansijskusituaciju. Ujednomtrenutkuupravaje podnelaostavku,naklupskim skup{tinamanikonije`eleo daseprihvatimestapredsednikaiu~inilosetadadaPolet ne} e pre` iv et i. Ipak,

izab ran i klups ki preds tavnici  stigli su i do predsednikaOp{tineKikindaIlije Vojinovi}a koji ih je ohrabrioirekaodaklubnetreba daserasformira. Funkcije predsednika prihvatio se legendarni golman Nak ov~ an a Bor is lav Bursa},na usluzi je i vi{egodi{wi sekretar kluba Vladimir Mudrini}, na|eni su i izv or i fin ans ir aw a, a za tren er a je izab ran isk us ni IvanRadi{i},kojijeve}ranije vodio nakova~ke fudbalere. U me| uv rem en u nek ol ik o igra~ajeoti{loudrugeeki-

pe,nekolikowihjedo{lo,pa Radi{i} na raspolagawu ima dvadesetak fudbalera. Realno gledaju}i, te{ko je poverovati da Polet mo`e da se spase ispadawa u ni`i rang, {to ako se i desi ne treba shvatititragi~no.Najva`nije je da se klub nije ugasio i da }e mladi igra~i ste}i iskustvo,akadastasajukrenu}e seupovrataknekada{wegsjajaPoleta.SveiskrenepoklonikefudbalauovomdeluBanataradujeto{toseklubdugeibogatetradicijenijeugasio i {to }e se u Nakovi u ubudu}eigratifudbal. M. S.

Nasri~ekame~sBarselonom FudbalerArsenalaSamirNasripriznaoje dave}razmi{qaorevan{me~uosminefinala Lige{ampionaprotivekipeBarselone. Arsenal je u prvom me~u slavio s 2:1, a revan{jenaprogramunarednenedeqenastadionu„NouKamp”. Dva klub a igral a su pro{ le sez on e u ~etvrtf in al u Lig e {amp io n a, a Bars el on a posle2:2uLond on upredsvoj imnav ij a~ im aslavil as4:1. -Pro{lesezonenismouspelinidadodirnemo loptu u revan{ me~u. Igra~i Barselone bili su svuda,kaodasmoigrali11protiv16.Bilajeto

pravano}namora.Mo`dasmotadabiliupla{eni, jer se radi o fantasti~nim igra~ima. Me|utim,reklismodaovesezonenemamo{tadaizgubimoitonamjedonelopobedunaEmiratima.Oni }emoratidanapadaju,{tobinamapru`ilodosta {ansiizkontranapada-rekaojeNasriidodao: - Barselona igra onaj fudbal koji ja volim. Me|utim, nemam plan da nastavim karijeru u Barseloni. Nikada ne bih pre{ao ni u Totenhem, a glavni razlog je Vilijam Galas. Nikada ne}u igrati za Totenhem, kao {to u Francuskoj, kao biv{i ~lan Marseja, nikada ne bih mogaodaigramzaPS@.


12

SPORT

nedeqa6.mart2011.

dnevnik

EVROPSKOPRVENSTVOUBRE[I

BUNDESLIGA

Zlati}usrebro, reprezentacijibronza Srpski reprezentativac u streqa{tvu Andrija Zlati} osvojio je srebrnu medaqu u ga|awu vazdu{nim pi{toqem na Evropskom prvenstvu u italijanskom gradu Bre{i sa 689,1 (588) krugova. Zlato je pripalo Francuzu Franku Dumolinu sa 689,8 (589), a bronza Ukrajincu Olegu Omel~uku sa 686,4 (586). Damir Mikec je zauzeo 19. mesto sa 578, a Dimitrije Grgi} 30. sa 574 krug od 60 takmi~ara. Zlati} je sa 588 krugova u osnovnom delu kao drugi u{ao u finale. Imao je tre}u finalnu seriju od 101,1 krug i umalo da nije ugrozio prvoplasiranog Francuza Dumolina. Odlu~ila su posledwa dva metka, a nijedan nije blistao. Francuz je opalio 9,4 i 9.7, a Zlati} 9,9 i 9,1, pa je titula pripala Dumolinu sa 0,7 krugova prednosti. Andriji Zlati}u ovo je druga seniorska evropska medaqa, prvu i to zlatnu osvojio je na EP u Pragu 2009. Reprezentacija Srbije osvojila je bronzano odli~je sa 1740 krugova, zlato su uzeli Rusi sa 1745, a srebro Belorusi sa 1743 kruga. Nastupilo je 15 reprezentacija. Ovo je bila tre}a ekipna evropska medaqa za Zlati}a, Mikeca i Grgi}a. Seniorka Srbije Ivana Maksimovi} zauzela je sedmo mesto u finalu u ga|wu vazdu{nom pu{kom u

AndrijaZlati}

SPUSTZADAMEUTARVIZIJU

Personovojpobeda, Vonovojglobus Lindzi Von je osvojila mali Kristalni globus u spustu, iako je takmi~ewe u Tarviziju zavr{ila na drugom mestu. Amerikanka je tako stigla do ~etvrte titule u spustu u Svetskom kupu potvrdiv{i da je jedna od najboqih skija{ica na svetu, nakon {to je dan ranije obezbedila ukupan trijumf u superkombinaciji. Pobedu u spustu u Tarviziju odnela je [ve|anka Awa Person sa vremenom 1:26,91 minut. Lindzi Von imala je zaostatak od 73 stotinke, dok je tre}eplasirana Elizabet Gergl iz Austrije ostvarila 1,17 sekundi sporije vreme od pobednice. Amerikanka se zahvaquju}i dobrom rezultatu ostvarenom u spustu u Tarviziju pribli`ila vode}oj Mariji Ri{ u generalnom plasmanu Svetskog kupa.

Bre{i sa 498,7 (396) krugova. Zlato je uzela Nemica Sowa Fil{ifter sa 501,3 (399) krugova, srebro Finkiwa Marjo Kika sa 501,2 (399), a bronzu Ukrajinka Darja Tikova sa 501,0 (397) krugova. Ivana Maksimovi} je morala da raspucava za mesto u finalu sa jo{ ~etiri devojke Nemicom Beate Gaus, Francuskiwom Emili Eveske, Beloruskiwom Katsjarinom Bubnovi~ i Ruskiwom Olgom Desjatskajom. Ivana je jedanestom dijabolo „upucala“ najboqi rezultat 52,2 i na{la se me|u osam najboqih. Maksimovi}eva je imala ~etvrti rezultat u finalnoj seriji 102,7, ali joj je to na kraju bilo dovoqno za sedmo mesto. Ostale na{e dve reprezentativke zabele`ile su veoma lo{e rezultate. Lidija Mihajlovi} je zauzela 55. mesto sa 389, a Andrea Arsovi} 57. mesto sa 388 krugova od 72 takmi~arke. . U ekipnom plasmanu Srpkiwe su osvojile 4. mesto sa 1173 kruga od 16 reprezentacija. Zlato je pripalo Nemicama sa 1192 kruga, koje su izjedna~ile svoj evropski rekord, srebro su uzele Hrvatice sa 1186, a bronzu ^ehiwe sa 1184 kruga. Danas, posledweg dana Evropskog prvenstva u Bre{i na vatrenu liniju }e seniorke pi{toqem i seniori pu{kom. G.M. SVETSKOPRVENSTVO SKIJA[KIMSKOKOVIMAUOSLU

Austrijizlato Austrijski ski skaka~i nastavili su dominaciju po{to su se postarali da sva zlata u tom sportu na Svetskom prvenstvu u Oslu odu u wihove ruke. Posle trijumfa Tomasa Morgen{terna i tima na normalnoj skakaonici, kao i Gregora [lirencauera na velikoj skakaonici, austrijski tim je odneo pobedu na istoj visini i u konkurenciji timova. Uz Morgen{terna i [lirencauera, novo zlato Austrijancima doneli su i Martin Koh i Andreas Kefler, i to posle samo jedne runde vrlo ubedqivo sa ukupno 500 poena, po{to druga runda nije odr`ana zbog jakog i promenqivog vetra u Oslu. Austrijanci su

tako ostali nepora`eni na svim timskim takmi~ewima na Svetskim prvenstvima jo{ od 2003. godine. Drugo mesto, sa 456,4 bodova osvojili su Norve`ani Anders Jakobsen, Johan Remen Evensen, Anders Bardal i Tom Hilde. Veliko iznena|ewe priredili su Slovenci osvajawem bronze, za koju je najzaslu`niji Robert Krawec. Pored wega, boje Slovenaca branili su Peter Prevc, Jurij Tepe{ i Jernej Damjan. I dok pobeda Austrijanaca nije dolazila u pitawe, velika borba se vodila za ostala mesta na pobedni~kom postoqu. Pored Norve`ana i Slovenaca, u konkurenciji su bili Nemci i Poqaci.

VELESLALOMZAMU[KARCEUKRAWSKOJGORI

Ona ima 143 boda mawe od Nemice. Von }e ve} danas imati novu {ansu za trijumf u superveleslalomu.

Povratakizsnova KarlaJanke [vajcarski skija{ Karlo Janka pobedio je na veleslalomu u Krawskoj Gori i to samo deset dana posle operacije srca. Janka je u slovena~kom ski centru trijumfovao u vremenu od 2:27.05 minuta i to mu je bio prvi trijumf posle

skoro godinu dana, a deveti u Svetskom kupu. Drugo mesto, sa samo dve stotinke zaostatka, zauzeo je Francuz Aleksis Panturo, kojem je to najboqi rezultat karijere, dok je tre}e vreme imao Ted Ligeti iz Sjediwenih Dr`ava.

IHanover overioBajern Bavarci izgubili jo{ jedan derbi, Hanover grabi ka Ligi {ampiona, [tutgart boqi od [alkea golom Kuzmanovi}a. Bajern je posle 25. kola Bundeslige pet koraka daleko od tre}eg mesta i pozicije koje vodi u Ligu {ampiona. Hanover je zaslu`eno pred svojim navij~ima savladao aktuelnog {ampiona sa 3:1 i ozbiqno uzdrmao pozicije Luja van Gala na klupi minhenskog kluba.

sle pobede nad Bajernom i plasmana u finale Kupa, rastere}en do{ao u goste {vabama. Gosti su vi{e od 75. minuta igrali sa igra~em mawe, jer je iskqu~en bio Benedikt Hovedes. I Borusija iz Menhengladbaha se ne predaje. Favreovi puleni pobedili su Hofenhajm sa 2:0, me|utim rezultat iz [tutgarta im uop{te nije i{ao u korist, dok je ne{to povoqniji rezultat bio u Frankfurtu, gde su Ajntraht i Kajzerslautern igrali bez golo-

SlavqefudbaleraHanovera

Hanover igra sjajnu sezonu i potpuno zaslu`eno se nalazi u vrhu tabele. Trenutno je drugi sa bodom prednosti u odnosu na Bajer, koji ima me~ mawe. Mohamed Abdulae je u 16. minutu doveo Hanover u vo|stvo, a na 2:0 povisio je Konstantin Rauh u 51. minutu. Tra~ak nade gostima dao je Arjen Roben pogotkom u 55. minutu, ali je Ser`o Pinto u 62. re{io sve dileme oko pobednika. Na Mercedes-Benc Areni gostovao je [alke, a [tutgart je tri izuzetno bitna boda u borbi za opstanak osvojio zahvaquju}i Zdravku Kuzmanovi}u. Srpski reprezentativac je u 16. minutu realizovao penal. [alke je po-

va. Borusija zaostaje tri boda za [tutgartom i Kajzerslauternom. Nirnberg je lako stigao do jo{ jednog trijumfa kod ku}e. Sent Pauli je u Hamburg ispara~en sa pet komada. Rezultati 25. kola: Borusija Dortmund - Keln 1:0 (1:0) Levandovski 44), [tutgart - [alke 1:0 (1:0) (Kuzmanovi} (penal, 15), Ajntraht - Kajzerslautern 0:0, Borusija (Menhengladbah) Hofenhajm 2:0 (0:0) (Dams , penal 65, De Kamargo 70), Hanover - Bajern 3:1 (1:0) (Abdelaue 16, Roj{ 51, Pinto 62 - Roben 55), Nirnberg - Sent Pauli 5:0 (0:0) (Vol{ajd 3, Ajgler 14, 17, 87, 88).

ENGLESKAPREMIJERLIGA

Arsenal propustiopoklon Fudbaleri Arsenala imali su {ansu da se primaknu Man~ester junajtedu na samo bod, ali ni kiks rivala nije bio dovoqan da tim Arsena Vengera poka`e „petqu“. Tobxije su na svom terenu remizirale bez golova sa Sanderlendom i propustili da iskoriste poklon koji im je pobedom u utorak uru~io gradski rival ^elsi. Vest Hem je sa 3:0 dobio Stouk Siti, Bolton je nadigrao Vilu 3:2, a istim rezultatom Fulam je savladao Blekburn. U gostima je slavio Everton sa 2:1 u Wukaslu. Za razliku od tobxija, ostali londonski klubovi su osvojili po tri boda. Najubedqiviji je bio Vest Hem koji je sa 3:0 nadigrao Stouk Siti i po~eo da be`i od zone ispadawa. Golovima Demba Be i Da Koste u prvom poluvremenu ~eki}ari su najavili drugu uzastopnu pobedu koju je ove-

rio Toma{ Hicl{perger sedam minuta pre kraja me~a. Mnogo vi{e znoja za tri boda prolio je Fulam protiv Blekburna. Dva puta se Krejven kotix radovao vo|stvo zahvaquju}i Demjenu Dafu, ali su Henli i Ojle vra}ali goste u igru. Ipak, zaslu`enu pobedu Fulamu jedoneo Bobi Zamora iz penala minut pre kraja. Premijer liga, 29. kolo: Birmingem – Vest Brom 1:3 (0:0) (Bose`ur 49 - Molumbu 48, Morison 58, [arner 72), Bolton Aston Vila 3:2 (1:1) (Kejhil 45, 75, Klasni} 86 – Bent 15, Olbrajton 64), Fulam – Blekburn 3:2 (1:1) (Daf 37, 59, Zamora 89p – Henli 45, Ojle 65), Wukasl – Everton 1:2 (1:2) (Best 23 – Osman 31, Xagelka 36), Vest Hem - Stouk Siti 3:0 (2:0) (Ba 21, Da Kosta 30, Hicl{perger 83), Arsenal – Sanderlend 0:0.

DAN ASNASPORTS KIMTER EN IM A KO[ARKA NLB liga (m) - ALEKSANDROVAC: Igokea - Partizan (17), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Hemofarm (18), ZAGREB: Zagreb - Olimpija (17). IVBL liga, Fajnal for: [ibenik (finale - 18 ~asova). Prva B liga (m) - BEOGRAD: Viva Basket - Ni{ (20.30). Prva B liga (`) - JAGODINA: Jagodina 2001 - [abac (16), VRBAS: Vrbas Medela - Beo~in (18), ^A^AK: Moravac Stara Pazova (15). Prva srpska liga, sever (m) NOVI SAD: Meridiana - Mladost Teletehnika (18). Zajedni~ka liga Vojvodine (`) - NOVI SAD: Vojvodina NIS - Ruma 92 (11).

RUKOMET Superliga za devojke - JAGODINA: Јагодина - Књаз Милош (19), BEOGRAD: Цепелин - Црвена звезда (20), [ABAC: Медицинар - Maks Sport (19).

Prva mu{ka liga - NOVA PAZOVA: Нова Пазова - Златар (19), BEOGRAD: Баск Соко - Јагодина (15.30). Prva `enska liga - KIKINDA: Кикинда - Халас Јожеф (19). Druga `enska liga, sever - KIKINDA: Mladost - Vrbas (17).

ODBOJKA @enska superliga - KLEK: Klek - Radni~ki (B) (18), LAZAREVAC: Kolubara - Jedinstvo (U) (20). Prva mu{ka liga - NOVI SAD: Novi Sad - Spartak (S) (17). Druga `enska liga - sever RUMA: Ruma - MD Zrewanin (17), SREMSKA MITROVICA: Prvi tempo - Kikinda (18). Prva vojvo|anska `enska liga - centar - NOVI SAD: Novi Sad 3 - NS volej tim (12.45), FUTOG: Futog vest - Sloga (15.15). Prva vojvo|anska `enska liga - sever - BA^KI PETROVAC: Mladost - Be~ej (18).

Prva vojvo|anska `enska liga - jug - ZREWANIN: MD Zrewanin 2 - Dunav (17), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans Proleter (14.30), NOVI BANOVCI: Omladinac - Banat (15). Prva vojvo|anska mu{ka liga - sever - KIKINDA: Kikinda - Mladost (13.30). Prva vojvo|anska mu{ka liga - jug - KOVIN: Radni~ki Banat (18).

KUGLAWE Superliga (m) - BEOGRAD: Partizan - Crvena zvezda (14), KQAJI]EVO: E|{eg - Ni{ Put (14.30). Superliga (`) - ZREWANIN: Kristal - SPC Vojvodina (14.30). Prva liga, grupa Vojvodina (m) - KULA: Hajduk - Vojvodina (16), KQAJI]EVO: Vihor Kristal (11), BE^EJ: Polet @elezni~ar (11), ZREWANIN: Banat - Jedinstvo (10),

PADINA: Dolina - Toza Markovi} (13). Prva liga, grupa Vojvodina (`) - NOVI SAD: Petrovaradin - Vojvodina (14), Radni~ki Novi Sad (14). Prva vojvo|anska liga (m) DEBEQA^A: Spartak - Ada Kompjuters (10), BA^KO GRADI[TE: TSK - Petrovaradin (15), BE^EJ: Be~ej - Srem (16). Druga vojvo|anska liga (m) RUMA: Sloven - Sloboda (10), APATIN: Junakovi} Prigrevica - Radni~ki (15), VRBAS: Jadran (F) - Jadran (G) (11), KIKINDA: Radni~ki LK Novi Sad (13).

STONITENIS Pojedina~no prvenstvo Srbije - ZREWANIN: Po~etak u 10 sati.

VATERPOLO Prva B liga, Bela grupa OBRENOVAC: [abac - Singidunum (21).


SPORT

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

13

JELENSUPERLIGA-16.KOLO IN\IJA:In|ija-Partizan JAGODINA:Jagodina-Vojvodina KRAGUJEVAC:Metalac-OFKBeograd BEOGRAD:^ukari~ki–Rad BEOGRAD:BSK–Spartak LU^ANI:SlobodaSevojno–Hajduk IVAWICA:Javor–Borac BEOGRAD:Crvenazvezda-Smederevo 1.Partizan 2.C.zvezda 3.Vojvodina 4.Rad 5.Sloboda 6.SpartakZV 7.Javor 8.Smederevo 9.Jagodina 10.OFKBeograd 11.BSK 12.Borac 13.In|ija 14.Metalac 15.Hajduk 16.^ukari~ki

16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16

14 12 10 9 6 5 5 4 5 5 4 2 3 3 1 0

1 2 5 4 6 7 7 8 5 4 6 8 4 3 6 4

1:3(1:1) 1:2(1:1) 2:0(1:0) 0:3(0:1) 0:0(0:1) 2:2(0:1) 1:1(1:0) 1:0(1:0) 1 2 1 3 4 4 4 4 6 7 6 6 9 10 9 12

44:12 22:8 25:6 24:9 21:19 15:12 13:13 16:16 14:15 13:15 10:20 8:19 14:24 11:25 11:22 5:31

43 38 35 31 24 22 22 20 20 19 18 14 13 12 9 4

U17.kolu,usredu(9.marta),igra}e-NOVISAD:VojvodinaBSK, KULA: Hajduk - Partizan, SUBOTICA: Spartak Zlatibor vode–Javor,BEOG  RAD:Crvenazvezda-In|ija,Rad-Metalac, OFKBeog rad-SlobodaSevojno,SMEDEREVO:Smederevo-Jagodina,^A^AK:Borac-^ukari~ki.

Pobeda zaro|endan Jagodina-Vojvodina1:2(1:1) JAGODINA: Gradski stadion, gledalaca 1000, sudija: Jovaneti} (U`ice), strelci: \eni} u 35. za Jagodinu, a Mereba{vili u 31. (iz jedanaesterca) i Ili} u 75. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Stojanovi}, Vasiqevi}, Beqi} (Jagodina), Brki}, Pavlovi}, Lazeti} i Katai (Vojvodina). JAGODINA: [ili} 6, Proji} 6, Ili} 6, Stojanovi} 7 (Jovanovi} -), Ivanovi} 6 (\ilas 7), \eni} 7, Vasiqevi} 6, Nasti} 6, Beqi} 6, Mugo{a 7 (Nikodijevi} -), Vusqanin 6. Foto:N.Stojanovi} VOJVODINA: Brki} 7, Brana Ili} Stevanovi} 6, Trajkovi} 7, Mojsov esterca. Siguran izvo|a~ najstro7, Pavlovi} 6, Mito{evi} 7 (Tum`e kazne bio je Girogi Merebabasevi} 7), Lazeti} 7 (Bilbija -), {vili, poslav{i [ili}a u jednu, Medojevi} 7, Mereba{vili 8, a loptu u drugu stranu - 0:1. Abubakar 6 (Katai -), Ili} 7. Doma}in je brzo izjedna~io, poFudbaleri Vojvodine darovali sle auta. Vusqanin je umakao Pasu svome klubu pobedu za 97. rovlovi}u, centrirao, a \eni} je u |endan, jer se kao zvani~an datum padu bio br`i od Stevanovi}a i osnivawa u klupskoj evidenciji glavom sa ~etiri metra poslao vodi 6. mart 1914. godine. Slavili loptu u mre`u nemo}nog Brki}a. su Novosa|ani na gostovawu u JaOd tog ~asa Jagodina je bila sve godini (2:1), iako nisu blistali. ambicioznija, napadala je i u naPripalo im je prvih i posledwih stavku, izvela ~ak sedam kornera, dvadesetak minuta, {to je, ipak, a za Vojvodinu je sve krenulo boqe bilo dovoqno da se savlada ambiulaskom Tumbasevi}a. ciozni, ali ipak, kvalitetom slaKada su napadi, istina bez prabiji, doma}in. vih {ansi, doma}ih splasnuli, akVe} u 8. minutu Gruzijac Merecija Lazeti}a, Stevanovi}a i ba{vili dobro je {utirao, golTumbasevi}a (~iji je udarac odman [ili} odbio je loptu na koju branio [ili}) najavila je novo je natr~ao Lazeti} i poslao je povo|stvo. U 75. minutu sjajan pas red gola. Kako je me~ odmicao prMereba{vilija iskoristio je mu{talo je od duela. Dva poku{aja wevitim utr~avawem Brana Ili} Abubakara u 27. (makazice) i 29. koji je ve{to iz trka prebacio isminutu (glavom) nagovestili su tr~alog [ili}a, postaviv{i kovo|stvo gostiju. na~an rezultat - 1:2. Oumaru je oboren u 30. minutu, a Do kraja me~a mogao je Tumbasesudija Jovaneti} je pokazao na bevi} da postigne gol, ali je lopta lu ta~ku, mada je ostalo sporno da posle wegovog udarca prohujala li se prekr{aj desio izvan {esnapreko pre~ke. S.S.

Vaqkuprijaiblato In|ija-Partizan1:3(1:1) IN\IJA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 3.000, sudija Maru{i} (Kraqevo), strelci: Davidov u 32. za In|iju, a Tejgo u 12. i 63, i Ilijev u 50. minutu za Partizan. @uti kartoni: Bubalo, Dimitrov (In|ija). IN\IJA: Poleksi} 6, Novakovi} 6, Joksimovi} 7, Tanasijevi} 8, Jak{i} 7, Slovi} 6, Davidov 7 (Dimitrov -), Vu~eti} 6, Vukobratovi} 6, Dubaji} 6 (Isidorovi} -), Bubalo 6 (Misini -). PARTIZAN: Stojkovi} 6, Miqkovi} 7, Lazevski 6, Savi} 7, Krstaji} 8, Petrovi} 7, Babovi} 7, Ili} 6 (Tomi} -), Vuki} 6 (Smiqani} -), Tejgo 8, Ilijev 7 (Adija). Partizan nije dozvolio iznena|ewe na premijeri prole}ne sezone. Kako se i o~ekivalo crno - beli su inicijativu u svih 90 minuta krnunisali va`nom pobedom. In|ija je me|utim, u prvih 45. minuta uspe{no parirala velikom rivalu. Imala je nekoliko povoqnih prilika, a uspela je i da izjedna~i rezultat. Ipak, bodove za opstanak u elitnoj konkurenciji mora}e da potra`i protiv slabijih protivnika. Zeleno-beli su protiv parnog vaqka odigrali korektno pa sudija prakti~no nije imao ve}eg posla. Partizan je otvorio utakmicu slovitim napadima u `eqi da {to pre stigne do prednosti. Ilijev je u 4. minutu dobro nani{anio sa nekih 20 metara ali je iskusni Poleksi} sigurnom in-

Duel Davidova i Ilijeva

tervenijom spasao svoju mre`u. Me|utim, ve} u 12. minutu parni vaqak je do{ao u vo|stvo. Krstaji} je tada izveo sobodan udarac sa 30 metara, Tejgo je nadmudrio odbranu doma}e ekipe i sa nekoliko metara smestio loptu u mre`u. Zeleno-beli su kasnije prvu ozbiqniju {ansu u 32. minutu krunisali golom i izjedna~ili rezultat. Onda Bubalo i Novakovi} su na levoj strani nadmudrili protivnike, usledio je cen-

Minimalac spenala Crvenazvezda-Smederevo1:0(1:0) BEOGRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 17.000, sudija Gogi} (Novi Sad), strelac: Kadu u 45. minutu (iz penala). @uti kartoni: Kadu i Reqi} (Crvena zvezda), ]eran i Ogwanovi} (Smederevo). CRVENAZVEZDA: Stamenkovi} 6, Ninkov 7, Reqi} 6, ]osi} 6, Li Adi 6, Isah 6, Evandro 6, Kadu 6 (Lazovi} -), Koroman 6 (Mijajilovi} -), Borha 7, Kalu|erovi} 6 (Ve{ovi} -). SMEDEREVO: Rankovi} 6, I. Milosavqevi} 6, Ogwanovi} 6, Brkovi} 6, Atanackovi} 6, ]eran 6, Stani} 6, @ivovi} 6 (Kova~evi} -), Todorov 6, M. Milosavqevi} 5 (Bojatovi} -), Stojanovi} 5 (Grkajac -). Fudbaleri Crvene zvezde fudbalsko prole}e koje su nestrpqivo o~ekivali otvorili su „mr{avom” pobedom. Bodovi na premijeru uz opet sjajan ambijent na Marakani prakti~no su i jedini detaqi vredni pomena. Ni{ta od napretka u igri pod vo|stvom novog trenera Roberta Prosine~kog (jo{ uvek bez licence). Ekipa jeste ulo`ila puno truda, ali u pojedinim momentma me~a delovala je ~ak i nemo}no. Trijumf je obezbe|en pogotkom Kadua s bele ta~ke u nadoknadi prvog poluvremena. Pravog fudbalskog sadr`aja u prvih 45. minuta susreta gotovo da i nije bilo. Gosti, o~ekivano, opredelili su se za totalnu de-

fanzivu. Delovali su ~vrsto i disciplinovano obavqali sve takti~ke zadatke. Zvezda je dominirala, imala dugo loptu u svom posedu, ali brzih i organizovanih akcija nije bilo. Tako|e, nedostajali su i nadahnuti individualci u redovima Beogra|ana. Prvu priliku doma}in je imao tek u 35. minutu kada je Dorha iskosa sa desne strane {utirao neprecizno. Nagrada za upornost i trud stigao je u drugom minutu sudijske nadoknade. Neoprezno je u kaznenom prostoru Marko Milosavqevi} startovao na kapitena Ninkova koji je stao kao poko{en, a arbitar Gogi} iz Novog Sada opravdano je dosudio najstro`u kaznu. Siguran sa bele ta~ke bio je malo zapa`eni Brazilac Kadu - 1:0. U nastavku me~a slika na terenu se bitno izmenila. Gosti su poku{ali otvorenijom igrom da stignu do izjdna~ewa, ali za tako ne{to bilo im je potrebno vi{e hrabrosti ikoncentraciji u zavr{nici napada. Zvezda nije iskoristila ostavqeni prostor, opet je pas igra bila traqava pa ve}ih isku{ewa za golmana Rankovi}a nije bilo. Mo`e se re}i da je najzanimqiviji trenutak bio onaj oko 70.minuta kada je duel nakrato bio prekinut zbug velike bakqade Zvezdinih navija~a, a u ~ast 66. ro|endana Sportskog dru{tva. Z.Rangelov

Miri}proma{iozicer BSK-SpartakZlatiborvoda0:0 BEOGRAD: Omladinski stadion, gledalaca 500, sudija Veselinovi} (Vaqevo). BSK: Kova~evi} 7, Bo{kovi} 6, Vasiqevi} 6, @arkovi} 6, Radulovi} 6, Miqkovi} 7, ^esarevi} 6, Alivodi} 7, Babi} 7 (Plav{i} -), Krsti} 6 (Vigwevi} -), Damjanovi} 6 (Reqi} 6). SPARTAKZLATIBORVODA: Aleksi} 7, Stevanovi} 6, [arac 6, Simovi} 6 (^ovilo 6), Milankovi} 7, Brati} 7, Vujaklija 7, Avri} 6 (Pu{kari} 6), Nikoli} 6, Antoni} 7, Miri} 6. Hlatno vreme i snegom prekriven teren spre~ili su boqi

fudbal na Karaburmi i strelce dve ekipe da postignu gol. U solidnoj predstavi na Omladinskom stadionu podela bodova je i realan ishod. BSK je bio boqi u prvom, Spartak u drugm poluvremenu, na`alost bez golova. Zapretili su gosti u 4. minutu, ali je Nikoli} sa dvadesetak metara {utirao pored gola. Ne{to kasnije BSK je propustio svoju {ansu. [utirao je Babi} glavom, tik ispod pre~ke ali je Aleksi} bravurom spre~io pogodak. U nastavku Spartak je napao i imao dve sjajne {anse. Obe je

Marko Miri}

pro pu stio re pre zen ta ti vac Miri}, vaqda ni on sam ne zna kako. U 48. minutu primio je loptu na ivici {esnaesterca i umesto da je neometan lagano po{aqe u mre`u, {utirao je izuzetno neprecizno. U 54. minutu vi|ena je sli~na situacija, sa iden ti~ nim is ho dom. Efektan potez u 60. minutu izveo je Alivodi}, kada je efektnim volej udarcem na centar{ut Vasiqevi}a loptu poslao preko gola. Iako je me~ zvr{en bez golova na Karaburmi, utakmica je opravdala o~ekivawa, igralo se `ustro. I.Lazarevi}

tar{ut na suprotnu stativu, Dubaji} je izme|u nekoliko igra~a u crno-beloj opremi pa i golmana Stojkovi}a vratio loptu slobodnom Davidovu koji je neometan sa nekoliko metara pogodio mre`u. Partizan je u 41. minutu prokockao kolosalnu priliku da pre odlaska na odmor stigne do rezultatske prednost. Tejgo je pred Poleksi}a prebacio gol. U nastavku Partizan je zaigrao konkretnije.U 50. minutu

Ilijev je neo~ekivano iskosa sa leve strane odlu~io na udarac i pogodio suprotni gorwi ugao. Kona~an rezultat postavio je Tejgo u 63. minutu, po{to je posle centar{uta sa desne strane glavom matirao Poleksi}a. Utakmica igrana po te{kom, blatwavom terenu, ali su igra~i i jedne i druge ekipe igra li ko rekt no bez te `ih prekr{aja. Da.Vi}enti}

Trenerisenisu pozdravili SlobodaPointSevojno–Hajduk2:2(0:1) LU^ANI: Stadion Mladosti, gledalaca: 200, sudija: Karaxi} (Beograd). @uti kartoni: Bulatovi}, Maksimovi}, Lazi}, Rikardo (Sloboda Point Sevojno), Mudre{a (Hajduk). Strelci: Maksimovi} u 66. i Lali} (autogol) u 68. za Slobodu Point, \uki} u 20. i Puqevi} u 80. minutu za Hajduk SLOBODAPOINT: Nikoli} 6, Bulatovi} 6, Radosavqevi} 7, [uwevari} 6 (od 87. Pejovi} –), Pavi}evi} 6 (od 87. Rikardo –), Stevan~evi} 6, Lazi} 7, Ademovi} 6, Maksimovi} 7, Pola~ek 6, (od 52. Tanu{ev 6), Klinpl 6. HAJDUK: Bra} 6, Petrovi} 7, \uki} 7, Pauqevi} 7, A. @ivanovi} 6, Mudre{a 6, Maksimovi} 6 (od 76. Peri} –), Bogi} 7, Ki{ 7 (od 91. ]ovin –), M. @ivanovi} 6 (od 72. Komazec –), Lali} 6. Nije bilo pobednika u Lu~anima, a posle svega zadovoqniji jednim bodom moraju biti fudbaleri Slobode Point Sevojna. Kuqani su odmah stavili do znawa da nisu do{li da se brane, tr~awem i presingom dr`ali su protivnika daleko od svog gola i prvi do{li u priliku. Hajduk je poveo u 20. minutu. Aleksandar @ivanovi} je uputio loptu na polovinu doma}ina. Milo{ @ivanovi}, koji se na{ao u ofsajdu nije po{ao na loptu, a pored zate~enih fudbalera Sloboda Point Sevojna iz drugog plana pojavio se \uki} i krenuo ka golmanu Nikoli}u. Prvi poku{aj {uta uspeo je da izblokira Bulatovi}, ali se lopta ponovo vratila istom

igra~u koji u drugom poku{aju ne gre{i. U 63. minutu posle o{trog cetnar{uta po zemqi Lazi}a, za malo da Aleksandar @ivanovi} skrene loptu u svoju mre`u a onda su usledila 3. minuta za preokret. Najpre, je posle jo{ jednog upotrebqivog centar{uta Lazi}a, Maksimovi} glavom sa 10 metara zatresao nebraweni deo gola, a zatim je, na centar{ut Pavi}evi}a, Bra} okrznuo loptu ona udara u telo Lali}a i zavr{ava u mre`i – 2:1. Da gosti ne do`ive ne zaslu`en poraz potrudio se Pauqevi}. Sjajnim {utem iz slobodnog udarca u 80. minutu, iskosa sa 25 metara, iznendadio je golmana Nikoli}a lopta je zavr{ila u levom gorwem uglu. Trener gostiju Dragoqub Bekvalac smatra da je wegov tim bio bli`i pobedi: – Rezultat je realan iako smo bili bli`i pobedi jer smo propustili dve stopostotne {anse pri na{em vo|stvu. Bili smo oslabqeni za najboqe igra~e; Jovanovi}a, Kasalicu, Fejsu ali se nismo ustuknuli. Moja ekipa ima nov karakter, ne predajemo se do posledwem trenutka, postigli smo dva gola, a o na{oj igri govori i to {to smo uspeli da izjedna~io posle preokreta doma}ina. Dragoqub Bekvalac je ovom prilikom rekao da izuzetno uva`ava kolegu Qubi{u Stamenkovi}a kao trenera, ali ga je razo~arao kao ~ovek jer nije pri{ao da se pozdrave.

PRVENSTVOBOSNEIHERCEGOVINE

BoracboqiodDrine U utakmicama 17. kola fudbalskog prvenstva Bosne i Hercegovine postignuti su slede}i rezultati:Budu}nost - Vele` 0:1 (0:0), Sarajevo - Slavija 4:2 (1:1), Travnik - Sloboda 2:0 (1:0), Rudar - [iroki Brijeg 2:1 (2:1) Zvijezda - @eqezni~ar 0:0, Borac - Drina 1:0 (0:0)

PRVENSTVOCRNEGORE

NoviuspehMogrena U utakmicama 19. kola crnogorske fudbalske T-kom lige postignuti su slede}i rezultati: Mogren - Mladost 1:0 (0:0)(Zec 70’), Mornar - Petrovac 2:1 (1:1) (Mili} 7’, 82’ - Vukovi} 18’), Zeta - Lov}en 2:0 (1:0) (Kora} 12’, Bo`ovi} 60’), Grbaq - Sutjeska 0:0, Budu}nost Bar 1:0 (Kalezi} 90’), Rudar - De~i} 1:0 (0:0) (Boji} 76’pen)


Novosadska nedeqa6.mart2011.

Telefoni:0214806-833,4806-834,421674,528765,faks:6621831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DANASUGrADU BIoSKopI Arena: „Mehani~ar- pla}en da ubije” (22.20), „Montevideo, Bog te video!” (15, 16.30,19.30,20) „Guliverova putovawa“ (13.30), „Medved Jogi“ (12.50 14.45), „Hari Poter i relikvije smrti“ (15.15), „Zlatokosa i razbojnik“ (13.15, 15.30, 16), „Pri~a o igra~kama“ (13), „Artur i rat dva sveta (14.20), „Lov na ve{tice“ (18.30, 22.40), „Bez obaveza“ (18.10), „Kako da zna{„ (20.15), „Upoznajte male Fokerove“ (16.20), „Kraqev govor“ (18, 20.20), „127 sati“ (22.20), „Luda vo`wa 3D“ (17.45, 22.45), „Agenti sudbine“ (20.10, 22.15), FEST NS 2011 „Negde“ (19), „Prelepo“ (22). Jadran: „^arobni svet Paje Patka“ (17.30), „Jedi moli voli“ (19.15), „Burleska„ (21.30). Art bioskop „Vojvodina„ na Spensu „^etiri puta“ (20).

poZorI[TA Srpsko narodno pozori{te Scena „Jovan \or|evi}„ koncert Aleksandre Radovi} (20). pozori{temladihmala sala „Ma~ak u ~izmama„ (11), mala sala „Begunci“ (20).

mUZeJI muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju muzejVojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka“, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945“. muzejskiprostorpokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“ petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19).

hronika EDUKATIVNIPROGRAMZADECU

Postojilia`dajazaista? Kreativna radionica za decu „Legenda ili a`daje zaista postoje?“ odr`ana je ju~e u Galeriji Matice srpske tokom koje su posetioci, pored igre, u~ili i o simbolici zmajeva u legendama razli~itih naroda. Kusto{kiwa Galerije Aleksandra Stefanov, koja je vodila radionicu, rekla je da ovakvi doga|aji predstavqaju ve} tradiciju. -Svake godine u okviru edukativnog programa za decu bavimo se odre|enom temom, a ove godine je u pitawu „^arobno `ivotiwsko carstvo“. Putem odabrnih dela iz Galerije upoznajemo decu sa `ivotiwama, a kroz igrice, slagalice, pitalice u~imo ih o wihovim osobinama, izgledu, stani{tu i drugome- rekla je Stefanov dodaju}i da se tokom radne nedeqe ovakvi doga|aji organizuju u saradwi s pred{kolskom ustanovom „Radosno detiwstvo„, a vikendom su otvoreni za sve. Ova radionica bila je u znaku a`daja, legendi i mitova. Deci je predstavqena pri~a o Svetom \or|u, a govorilo se i o tome koje sve `ivotiwe iz prirode podse}aju na zmajeve i za{to. Nakon obrazovnog dela, u takozvanoj de~ijoj sobi, mali{ani su pravili {arenog zmaja od razli~itih materijala.

foto:F.Baki}

Osmogodi{wa Tamara [andol, koja je prvi put prisustvovala programu Galerije, kazala je da joj se posledwi deo najvi{e dopao, ali da joj je bila zanimqiva i pri~a o zmajolikim `ivotiwama. Lenka Zdravi} (6) je ve} redovna na ovim doga|ajima te nije mogla da izdvoji svoju omiqenu radionicu, ali nije

krila ni odu{evqewe, kako ih je nazvala, „fantasti~nim `ivotiwama“. Naredna radionica pod temom „Kocka do kocka- basnica“ zakazana je za 12. mart, kada }e se govoriti o `ivotiwama i junacima iz basni. Kako je re~eno, velika izlo`ba de~ijih radova, stvorenih tokom radioni-

ca, kao i onih koje }e dostaviti „Radosno detiwstvo“, odr`a}e se tokom No}i muzeja. Ovaj eduktivni program realizovan je uz pomo} pomenute ustanove, Grada i Ministarstva kulture Republike Srbije, a pokroviteq je i kompanija „Nektar“ d.o.o. A.Jerini}

GAlerIJe Galerijamaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirkapavlaBeqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“ poklon-zbirkarajkamamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka.

BIBlIoTeKeI^ITAoNICe ^itaonica Biblioteke matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}“, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18).

V remeploV

Vi{eumrlih negoro|enih Novosadski „Branik“ preneo je 6. marta 1910. komentar iz lista „Dowozemski Slovak“ o „`alosnoj ~iwenici da broj Srba opada u srcu ugarskog Srpstva, u Novom Sadu“. Naime, 1909. kada je u gradu bilo oko deset hiqada srpskih du{a, ro|ena su svega

322 srpska deteta, a umrlo 336 Srba. Iznose}i ove i sli~ne podatke iz „bratskih slova~kih novina“, „Branik“ je zamerio srpskim politi~arima da „samo teraju politiku“, ne misle}i ozbiqno o „svom nacionu“. N.C.

„Ma{tojed” u„Veseloj korwa~i“ Predstava „Ma{tojed“ rediteqa Bogdana Jankovi}a bi}e izvedena sutra u 17 ~asova u pozori{tu „Vesela korwa~a“, Ulica Nikole Pa{i}a 34. Karta ko{ta 200 dinara, a rezervacija se mo`e izvr{iti putem sajta www.veselakornjaca.com ili na broj telefona 661-3-228. A.J.

NIZPLAFONCURIIZBOGNEMARNOSTISTANARA

Poravnimkrovovima {etajuiro{tiqaju Ravni krovovi, uz dotrajalu hidroizolaciju, u zimskim danima predmet su sporova mnogih stanara. Kako je voda ~udo i prolazi svuda, a i sve ima svoj vek trajawa, procurivawe krovova obi~no re{avaju oni kod kojih se voda u stanu pojavi, iako je krov vlasni{tvo svih stanara pa tako i obaveze koje idu s tim. Po re~ima direktora sektora za odr`avawe iz „Stana„ Jovana Kowovi}a, najvi{e zgrada s ravnim krovovima nalazi se na Limanu. - Hidroizolacija ima svoj vek trajawa od pet do 35 godina, a ravni krovovi nisu predvi|eni za {etawe, sun~awe i ro{tiqawe, kada naj~e{}e i dolazi do fizi~kih o{te}ewa, jer su to smolaste mase kojima se tako smawuje vek trajawa ka`e Kowovi}. Kada do|e do o{te}ewa krova, skup{tina stanara obi~no ne uspeva da se dogovori o sana-

DNEVNIKPOKLAWA KARTEZATROJU

Spektakl„Troja” naSpensu U Velikoj dvorani Spensa 10. marta u 20 sati odr`a}e se ~uvena predstava „Troja“. Tim povodom „Dnevnik“ prvom ~itaocu koji se javi danas u 16 sati na telefon 528-765 poklawa dve ulaznice. Pod kreativnim vodstvom Mustafe Erdogana, 80 igra~a, peva~a i muzi~ara nastupi}e na pozornici, uz specijalne svetlosne efekte i zadivquju}u scenografiju. Ulaznice po ceni od 2.000 do 2.800 dinara, mogu se kupiti na blagajni SPENS-a i u Gigstix-u (Pariski magazin) kao i putem onlajn prodaje na www.gigstix.com. Q.Na.

ciji, pa popravak ili pla}a onaj ko mora ili se slu~aj {aqe na sud, {to se znaju}i tempo re{avawa sporova kod nas uop{te ne isplati. - Naj~e{}e preko stare izolacije stavqamo novu, jer je skidawe starog sloja dosta skupo, pa tu qudi gledaju da u{tede. Pro{le godine imali smo 148 ponuda za sanaciju ravnih kro-

vova, a na kraju u stanarskim skup{tinama usvojena je i posle realizovana 31 ponuda. Trenutno odr`avamo 55.306 stanova {to je 86 posto urbanog stanovawa u gradu - precizira Kowovi}. Stare zgrade u centru grada zbog svoje dotrajalosti prave sve ve}enevoqe. Stanar ba{ jedne takve zgrade Nikola Milin-

kov na svom slu~aju je osetio neslogu stanara. - Voda mi je procurila u kuhiwi i spava}oj sobi. Po{to su stanari zgrade obijali svaku saradwu jer ih se to direktno nije ticalo, sem jedne `ene koja je `ivela ispod mene, sam sam morao da finansiram popravak od 40 kvadratnih metara krova, {to me je ko{talo 600 evra - ka`e Milinkov. Ravni krovovi nikada ne mogu biti trajno re{ewe jer se moraju vremenom rekonstruisati, na svakih 20, 30 godina, a kada se problem pojavi pre nego {to je krov totalno propao i zahteva popravak, dogovora nema. Tako ipak nova „kanadska {indra“ koju je postavio Milinkov, jedan od najboqih materijala za tu namenu, u{tede}e mu bar ne{to `ivaca. - Kada bih skup{tinu stanara tu`io sudu, anga`ovawe advokata i vreme u sudnici opet bi ko{talo. Na kraju najjednostavnije i najjeftnije ispada da finasira{ sam - zakqu~io je na{ sagovornik. A.Latas

POJA^AWENAEGZITOVOJDENSARENI

Do~ekatijutrouzKarlaKrega iMarkaKarolu Program Dens arene ovogodi{weg Egzit festivala }e, uz najavqene Fedde Le Grand-a, Tigu, Xejmsa Zabijelu, „Gramofondenzi„ i JorisVoorn-a poja~ati i dixej Snik, Karl Kreg, Marko Karola i Tini. Ovakvim programom zagarantovana je zabava kao osnovna karakteristika ovog Egzitovog stejxa na kome svake godine 20 hiqada qudi do~ekuje zoru uz najboqe izvo|a~e svetske elektronske scene. Poja~awe sa Mejn stejxa pru`i}e trenutno najpopular-

nija dabstep grupa koja je ujedno i jedna od najtra`enijih grupa na Egzitovim socijalnim mre`ama - „Magnetik men„. Ulaznice po sni`enim cenama za sredwo{kolce - 4.990 dinara i studente - 5.990 dinara, i daqe su u prodaji. Na ovaj na~in }e studenti i sredwo{kolci pazariti karte sa popustom od 45 odnosno 55 odsto od standardne cene koja iznosi 10.990 dinara. Detaqne informacije o prodaji i preuzimawu ulaznica mogu se na}i na internet

stranici exitfest.org i gigstix.comkao i na prodajnom mestu Gigstiksa u Pariskom magazinu. Posetioci koji `ele da kupe ulaznicu na rate mogu to u~initi po ceni od 7.990 dinara i to na sajtu Gigstiksa. Ulaznice za dvanaesti Egzit festival koji }e se odr`ati na Petrovaradinskoj tvr|avi od 7. do 10. jula nalaze se i u redovnoj prodaji po promotivnoj ceni od 6.990 dinara a broj ovih ulaznica je ograni~en. J.Z.


NA FILOZOFSKOM FAKULTETU - ODSEK PSIHOLOGIJE

Pripremna nastavaza prijemni Pri prem na na sta va za prijemni ispit u okviru studija psihologije i pedagogije odvija}e se na Fili zof skom fa kul te tu u dva termina. Prvi je odre|en od 2. aprila do 7. maja, a drugi od 14. maja do 18. jun. Nastava obuhvata 24 ~asa i odr`ava}e se svake subote, a cena kursa je 6 000 dinara. Rok za prijavu je do 1. april ili dok grupa ne bude popuwena. Telefon za prijave je 021/ 458 948 ili na mail psiholog@ff.uns.ac.rs dok se detaqnije informacije mogu dobiti na 062 156 56 18 (Veqko Jovanovi}) i 062 156 56 19 ( JelenaMatanovi}). U okviru priprema organizovani su i informativ ni sa stan ci „Da ni otvorenih vrata” za studije psihologije. Nameweni su maturantima koji `ele da upi{u ovaj odsek. Ovi sa stan ci odr `a }e se 26. marta, 30.aprila i 28. maja u 11 sati i besplatni su. N. R.

Razgovori oDanu`ena Sekcija `ena pri Savezu samostalnih sindikata Novog Sada u utorak }e u Zmaj Jovinoj ulici ispred broja 19, od 13 do 14 ~asova, deliti flajere i razgovarati sa `enama povodom Dana `ena 8. marta. Smisao ovakvog obele`avawa 104. godi{wice Me|unarodnog praznika `ena je nastavak borbe protiv rada na crno, nepla}enog prekovremenog rada, uskra}ivawa prava na godi{wi odmor, uslovqavawa zasnivawa radnog odnosa, neispla}ivawa zarada, razli~itih vidova zlostavqawa. Z. D.

KOD @EQKA VESEQKA I TANYE NARANYE U [KOLI SMEHA

Bitnajekerefeka puna{meka Kada bi decu neko pitao ko su @eqkoPodobnik i VesnaObradovi}Podobnik, ve}ina wih }e re}i da ne zna . Me|utim kada se ka`e @aqko Veseqko i Tanxa Naranxa to je ve} druga pri~a.

Nekada rade zajedno, a nekada odvojeno, sve zavisi od dogovora i prostora. Naravo wih dvoje su prepoznatqivi po posenim igrama „[uwalica miwalica,, „laser“ i „{a{avko

Foto.F.Baki}

Za ove poznate novosadske animatore ~ulo je skoro svako dete u gradu. Ve}ina mali{ana poznaje ih s de~jih ro|endana i drugih manifestacija. Ovaj bra~ni par ve} 17 godina uveseqava generacije i generacije mali{ana, a to tako dobro rade da deca koja ih vide po`ele da se bave ovim poslom kada porastu.

pra {av ko“. Na ro |u si ma od slavqenika za tili ~as naprave mumiju, a dva do tri sata neprestano pevaju, igraju, {ale se s decom, tako da s wima vreme prosto proleti. - Animiramo decu od tri godine pa navi{e, a koncept je prilago|en wihovom uzrastu. Najbitnije u celoj pri~i je pro-

na}i dete i klovna u sebi – ka`e za „Dnevnik“ @eqko Veseqko. Na nastupima uz odli~nu glumu i neizbe`ne kostime deca ih pamte za ceo `ivot. Bez obzira na svoju popularnost, ovaj bra~ni par je re{io da svoje ume}e podeli i drugim qudima, koji `ele da se bave ovim poslom. Oni su otvorili {kolu za animatore, a prvi ~as odr`an je ju~e. Na nastavi je bilo desetak polaznika, a motiv im je isti, da uveseqavaju decu. Ciq ove {kole je da se iz animatora izvuku najboqe kerefeke, po kojim }e ih deca pamtiti. Oni su kroz igru poku{ali da izvuku najboqe iz sebe, pa su ve} nadenuli imena koja }e im posli`iti u budu}em radu. Tako su se na sceni sem @eqka Veseqka i Tanxe Naranxe na{li i Duci[mici, LarisaMrva, Dorisdelfinka. Polaznici su se upoznali, a onda je svaki od wih glumio onog drugog. - Ovde polaznike u~imo kako da iz sebe izvuku najboqe, i kako da dr`e pa`wu deci. Ne `elimo da nas imitiraju, ve} da iz svojih {tosova postanu prepoznatwivi i popularni me|u klinicima – ka`u u~iteqi animacije i dodaju da je ovo prva {kola te vrste u na{em gradu. Q. Nato{evi}

Igra~keza mali{aneiz Sigurneku}e Gradski odbor Demokratske stranke i ~lanovi Mesnog ogranka Jugovi}evo danas }e posetiti Sigurnu de~ju ku}u. Delegacija }e podeliti humanitarnu pomo}, ode}u, obu}u i igra~ke. Q. Na.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

15

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

KwigaoNovom Sadunapoklon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih {est nedeqa da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Oni koji se ove nedeqe prvi jave, dobi}e besplatan primerak kwige “Kratka istorija Novog Sada”” autora \or|a M. Srbulovi}a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. Autor opisuje nastanak ustanova kulture u gradu: „Od 1947. godine, postoji opera, 1954. otvoren je Poqoprivredni fakultet i po~ela je rad Tribina mladih, izuzetna kulturna institucija koja je davala specifi~an ton jugoslovenskom

kulturnom prostoru. Od 1956. u Novom Sadu se odr`avaju Jugoslovenske pozori{ne igre Sterijino pozorje, a 1960. godine ve} je formiran i Univerzitet. Stare zbirke Matice srpske prerastaju u Vojvo|anski muzej (danas: Muzej Vojvodine) i Galeriju Matice srpske, a kasnije nastaju Zbirka strane umetnosti, Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Zmajev muzej u Sremskoj Kamenici, prirodwa~ka zbirka pri Zavodu za za{titu prirode Vojvodine, Zlatno oko, Muzej savremene likovne umetnosti Vojvodine...” A. J.


nedeqa6.mart2011.

c m y

16

dnevnik


MIKROFONIJA

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

ДРА­ГАН ГОЈ­КО­ВИЋ ГИ­ЛЕ О НО­ВОМ ПРО­ШИ­РЕ­НОМ ИЗ­ДА­ЊУ АЛ­БУ­МА ЕЛЕК­ТРИЧ­НОГ ОР­ГА­ЗМА

Т ИН

П

В ЕР

ЈУ

ro­{le ne­de­qe u Omla­din­skom cen­tru CK13 be­o­grad­ski bend Elek­tri~­ni or­ga­zam pred­sta­ vio je no­vu pro­{i­re­nu ver­zi­ju al­bu­ma „To {to vi­di{ to i je­ste” sa tri no­ve pe­sme, ko­ju je 20. de­cem­bra iz­da­la dis­ ko­graf­ska ku­}a „Da­las re­kords”. Tom pri­ li­kom pri­ka­zan je i spot za jed­nu od po­to­ we spo­me­nu­te nu­me­re - „Mi­ster mi­ni­star” sni­man u Za­gre­bu, na Za­gre­ba~­kom ve­le­saj­ mu. U sep­tem­bru pro­{le go­di­ne Or­ga­zam je pred­sta­vio pr­vu ver­zi­ju svog no­vog al­bu­ma iz­da­nu za „Te­le­kom” i Dom omla­di­ne. - Ovo je sa­da traj­na ver­zi­ja al­bu­ma i ono {to mi sad zo­ve­mo ceo al­bum, sa jo{ dva­de­ set mi­nu­ta no­vog ma­te­ri­ja­la. Za­pra­vo, sve te pe­sme su deo jed­nog te istog se­{na i ni­su na­sta­le ka­sni­je. Jed­no­stav­no smo na­pra­vi­ li iz­bor da za pr­vu ver­zi­ju ob­ja­vi­mo se­dam pe­sa­ma, a da sad na ce­lom al­bu­mu bu­de svih de­set. Iako ni­je ni to sve, osta­la je jo{ jed­na pe­sma ko­ju ni­smo sta­vi­li na al­bum i plan je da na je­sen iz­da­mo du­pli vi­nil ovog al­bu­ma na ko­me bi bi­la i ta je­da­na­e­sta pe­sma - po­~i­we pred­sta­vqa­we svog no­vog urat­ka, na­kon osam go­di­na pa­u­ze, front­men Sr­|an Goj­ko­vi} Gi­le. U pla­nu je i sni­ma­we tre­}eg spo­ta ne­gde u sep­tem­bru, a kra­jem ok­to­bra odr­`a­}e se ve­li­ki pro­mo­tiv­ni kon­cer­ti u Be­o­gra­du, No­vom Sa­du, Za­gre­bu, Sko­pqu i Qu­bqa­ni. Ako se de­se po­nu­de za ne­ka­kve za­ni­mqi­ ve let­we fe­sti­va­le u Be­o­gra­du i No­vom Sa­du, Or­ga­zam }e­mo mo­}i da vi­di­mo i pre ka­sne je­se­ni. - Ide­ja je da qu­di na­u­~e ovaj al­bum i da mo­`e­mo ne­sme­ta­no svi­ra­ti {to vi­{e no­vih pe­sa­ma sa ovog al­bu­ma, jer ina­~e ka­da svi­ra{ no­ve pe­sme obi~­no to bu­de ne­ki pad na kon­cer­ti­ma, pa je ovo plan da qu­di ma­lo na­u­~e no­vi ma­te­ri­jal - na­sta­vqa Gi­le. Po­red po­vrat­ka ori­gi­nal­nog kla­ v i ­j a ­t u ­r i ­s t e ben­da Qu­bo­ mi­ra \u­ki­} a Qu­be ko­ji je bend na­pu­ stio jo{ dav­ ne 1984. na­kon al­bu­ma „Ka­ko bu­baw ka­`e” te no­vo­stvo­ re­nog autor­ skog mik­s a iz­me­|u we­ga, Gi­le­ta i gi­ta­ ri­ste Bra­ni­ sla­va Pe­tro­ vi­}a Ba­na­ne - ve} 25 go­di­ na za­d u­` e­ nog za zvu~­nu k a ­r a k ­t e ­r i ­ sti­ku ben­da, al­bum iz­dva­ja i po­vra­tak na

То што ви­диш, то и је­сте - дру­га­чи­је

tr­`i­{te Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je po­sle 22 go­di­ne. - Mi smo sve ovo vre­me od pr­ve za­gre­ba~­ke svir­ke 2000. go­di­ne po­ku­{a­va­li da se do­go­vo­ri­mo sa ne­kom dis­ko ku­}om iz Hr­vat­ske. Na­`a­lost, ni­smo us­pe­ li. Sa­da je do­sta stva­ri olak­{a­lo {to smo ovog pu­ta za­pra­vo po­kri­li sve tro­{ko­ve u tom pr­vom iz­da­wu sa ovim ugo­vo­ rom, ko­ji smo ima­li sa „Te­le­ko­mom” i Do­mom omla­di­ne, ta­ko da je sa­mo pre­go­va­ra­we bi­lo ras­te­re­}e­no te oba­ve­ze da oni mo­ra­ju da sno­se tro­{ko­ve sni­ma­wa. Jer, ve­ro­vat­no da je ta­ko bi­lo, te­{ko da bi­smo uop­{te i na­pra­vi­li do­go­vor - ob­ja­{wa­va Gi­le. No­va he­mi­ja u ben­du stvo­ri­la je i dru­ga­~i­ji zvuk, {to je i pu­bli­ka pri­ met­no pri­hva­ti­la, jer „fid­be­ko­vi” al­bu­ ma, po re­~i­ma Gi­le­ta, pre­ko su we­go­vih o~e­ki­va­wa. Pr­vi ti­ra` od 50 000 pri­me­ ra­ka pro­dat je za ne­kih me­sec da­na, iako je plan bio da „Te­le­kom” to pro­da­je dva me­se­ ca. No­vi al­bum i 30 go­di­na od pr­vog stu­dij­ skog po­ja­vqi­va­wa Elek­tri~­nog or­ga­zma, za­jed­no sa dru­ga dva naj­zna­~aj­ni­ja be­o­grad­ ska no­vo­ta­la­sna ben­da [ar­lo akro­ba­ta i Ido­li, bi­la je do­bra pri­li­ka da i o to­me po­pri­~a­mo sa Gi­le­tom.

Све се ме­ња * Da li rok mu­zi­ka da­nas ima uti­caj na sta­vo­ve i po­li­ti­ku kao {to je to bi­lo ra­ni­je? - Ne. Si­gur­no ne na taj na­~in kao {to je bi­lo pre. Sve je dru­ga­~i­je, na­rav­no da i da­qe de­fi­ni­tiv­no ima uti­ca­ja na ne­ke qu­de ko­je to za­ni­ma i ko­je to pri­vu­~e, pa se za­ra­ze vi­ru­som ro­ka. Ali isti­na je da je tih qu­di da­nas mno­go ma­we ne­go {to ih je bi­lo pre 20 go­di­na, ba­rem u Sr­bi­ji. Svet se me­wa ide da­qe, to su ne­ke stva­ ri na ko­je ja ni­ti mo­gu, ni­ti `e­lim, da uti­~em.

* Za­{to se to­li­ko ~e­ka­lo na no­vi al­bum, slu­~aj ili na­me­ra? - Ma­we vi­{e slu­~aj­no, ni­je nam bi­la na­me­ra da to tra­je to­li­ko du­go, raz­log je pre sve­ga zbog fi­nan­si­skih ne­si­gur­no­sti po­{to `i­vi­mo u ze­mqi Sr­bi­ji, u ko­joj se stal­no me­wa­ju okol­no­sti. Na­rav­no, ni­je to glav­no, ali je­dan od raz­lo­ga je bio i taj {to smo mi go­di­nu-dve da­na tra­`i­li naj­bo­ qi na­~in ka­ko da fi­nan­si­ra­mo pro­iz­vod­ wu al­bu­ma, jer smo shva­ti­li da ni­jed­na dis­ ko ku­}a ne mo­`e da fi­na­sij­ski sta­ne iza to­ga. Sa dru­ge stra­ne, od ka­da se kla­vi­ja­tu­ri­sta Qu­ba \ u­ki} vra­tio, mi smo hte­li da na­pra­vi­mo bit­no dru­ga­ ~i­ji al­bum i da do­|e­mo do no­vog zvu­ka, ta­ko da je i to ono tra­`e­we uti­ca­lo da to tra­je pet go­di­na.

* [ta bi iz­dvoji­li kao glav­nu raz­li­ku ovog al­bu­ma u od­no­su na sve pred­hod­ne? - Od ka­da je Qu­ba je oti­ {ao iz ben­da mi ni­smo ima­li kla­vi­ja­tu­re iako su u toj ne­koj „wu vejv” fa­zi we­go­ve kla­vi­ja­tu­ re bi­le za­{tit­ni znak ben­da. Po­sle to­ga, od al­bu­ma „Dis­tor­zi­ja” to je on­da bi­la Ba­na­ni­na gi­ta­ra. Ta­ko da su pre sve­ga wih dvo­ji­ca do­sta ra­di­li na tom ne­kom zvu­ku

i do­{li smo na to po­sle po­sle ne znam ko­li­ko na­bro­ja­nih kon­ce­ra­ta. La­ga­no smo ra­di­li na toj pro­me­ni ko­ja, mi­slim, da se i ~u­je na no­vom al­bu­mu. * Da li }e Or­ga­zam bi­ti na ofi­ci­ jel­nom da­un­lo­u­du i ka­ko da­nas fe­no­men „saj­be­ra”uop­{te uti­~e na raz­voj ben­do­ va, pr­ven­stve­no mla­dih?

17

СВИРКЕ

ЛЕТ 3 У НОВОМ САДУ: Ri­je~­ki Let 3 svi­ra­}e ove sed­mi­ce u Sr­bi­ji. U No­vom Sa­du bend }e ima­ ti kon­cert u ~e­tvr­tak 10. mar­ta u klu­bu „Tre­ma” i 12. mar­ta u Ni­{u, u klu­bu Stu­dent­skog kul­tur­nog cen­tra na Prav­nom fa­kul­te­tu. Ula­zni­ca po ce­ni od 600 di­na­ra No­vo­sa­|a­ni mo­gu na­}i na bla­gaj­ni „Tre­me”. Pro­vo­ka­tiv­ni Ri­je­~a­ni su ne­dav­no ob­ja­ vi­li spot „Oma­|i­jaj me”, sa pe­smom iz po­zo­ri­{ne pred­sta­ve „Ki­klop”, a kao na­ja­vu no­vog al­bu­ ma na­sled­ni­ka „Bom­bar­di­ra­wa Sr­bi­je i ^a~­ka” (2006), ~i­ji da­tum iz­la­ska jo{ uvek ni­je od­re­|en.

У ЧУ­РУ­ГУ

Про­мо­ци­ја сај­та „Рок ули­це” Pro­mo­ci­ja saj­ta www. rockulice.com odr`a}e se u subotu 12. marta od 21 sat u kafe-piceriji “Davidof” u ^urugu, a nastupa}e novosadski autorski bendovi Ruke u vis, Great Drankards i TetraPank. Ulaz je slobodan, a organizatori najavquju promo cene pi}a, po gratis pi}e za sve i nagrade.

- Mi smo ve} na da­un­lo­u­du, na „Aj­tjun­ su”, za­hva­qu­ju­}i „Da­las re­kord­su”, a tre­ ba­lo bi ve} da se al­bum ku­pi i pre­ko „Ama­zo­na” i da se ofi­ci­jal­no i le­gal­no da­un­lo­u­du­je. Ni­sam pro­ve­rio, ali znam da „Da­las” to ina­~e ra­di, ta­ko da bi tre­ba­lo da bu­de, pa ako ni­je, on­da sa­mo {to ni­je. A in­ter­net je od pre­sud­nog zna­~a­ja za mla­de ben­do­ve, jer me­wa se na­~in po­slo­ va­wa. Kroz de­set go­di­na ne znam da li }e uop­{te po­sto­ja­ti dis­ko ku­}e, po­{to ne­} e bi­ti po­tre­be. Ben­do­vi sve vi­{e pre­ko in­ter­ne­ta di­rekt­no kon­tak­ti­ra­ju i ko­mu­ ni­ci­ra­ju sa svo­jim fa­no­vi­ma, ta­ko da je to ap­so­lut­no bu­du}­nost. Sve }e na kra­ju bi­ti na in­ter­ne­tu, ve­ro­vat­no za 10-15 go­di­na ne­}e po­sto­ja­ti no­sa­~i zvu­ka kao CD i DVD. Ve­ro­vat­no }e po­sto­ja­ti ne­ka ba­za po­da­ta­ka u ko­joj }e bi­ti sve pe­sme ko­je su ika­da sni­mqe­ne i on­da }e{ pla­} a­ti pret­pla­tu kao na te­le­vi­zi­ji. Elek­tri~­ni or­ga­zam, je­dan od naj­du­go­ ve~­ni­jih ben­do­va u na­{oj ze­mqi, svo­ju ka­ri­je­ru po­~eo je sa ve} po­me­nu­tim ben­ do­vi­ma na za­jed­ni~­kom al­bu­mu „Pa­ket aran­`man” pre rav­no 30 go­di­na. Po­sle to­ga ta­da­{wi „Ju­go­ton” pr­vi­ma im iz te ge­ne­ra­ci­je ben­do­va da­je pri­li­ku da sni­me sa­mo­sta­lan al­bum te iz­la­zi „Elek­tri~­ni or­ga­zam”. Daq­wu post-pank fa­zu upot­pu­ wu­je od­li~­ni „Li­{}e pre­kri­va Li­sa­bon”, a za­o­kret u zvu­ku i ko­mer­ci­jal­ni uspeh dru­ge po­lo­vi­ne osam­de­se­tih do­`i­vqa­va­ju sa al­bu­mom „Dis­tor­zi­ja”. De­ve­de­se­te su pro­{le u mra~­nim vre­me­ni­ma i tra­`e­ wi­ma, a upra­vo bi ovaj al­bum tre­bao da u~i­ni no­vi za­o­kret. * Da li vam je do­sa­di­la pri­~a o wu­vej­ vu i „Pa­ket aran­`ma­nu”? - Pa, ni­je. Ja to ne­ka­ko shva­tam kao deo po­sla s ob­zi­rom na to da je i me­ni ja­sno da je taj al­bum osta­vio ta­ko sna­`an uti­sak i uti­caj na qu­de, na mu­zi­~a­re i na ben­do­ve ko­ji su na­sta­li po­sle to­ga. * Kad se se­ti­te po­~e­ta­ka, pr­vih na­stu­pa na „Su­bo­ti~­kom fe­sti­va­lu” i ta­da­{we eufo­ri­je, ka­ko se ose­}a­te da­nas ka­da svi­ra­te te pe­sme 30 go­di­na po­sle uz bez­broj iz­vo­|e­wa? - Stal­no se to ne­ka­ko me­wa, ko kad bi te ne­ko pi­tao ka­ko se ose­}a{ dok di­{e{ sad kad ima{ 100 go­di­na ili ka­da si imao 12 go­di­na, ne­ma tu ne­ke raz­li­ke, jed­ no­stav­no di­{e{. Isto ta­ko, iza­|e{ na bi­nu i svi­ ra{ svo­je pe­sme i ja za­pra­vo ne raz­mi­ {qam o to­me. Ono {to je za­ni­mqi­vo je to {to mi ni­je do­sa­di­lo, a to je ne­ve­ro­vat­no. Ali za­mi­sli­te ka­ko je re­ci­mo ^ak Be­ri­ ju ko­ji ima pre­ko 80 go­di­na. Алек­сан­дар Ла­тас

БЕОГРАД

Панк-рок мини фест Utorak, 8. mart: Vlada Divqan i pri­ jateqi (Dom omladine, po~etak u 20.30 sati). Petak, 11. mart: Polyester Shock, X!X! i Vibrator u rikverc (Klub 40c - Skadarlija, po~etak u 22 sata, upad 200 dina­ ra). Nedeqa, 13. mart: „Pank-rok mini fest” s bendovima Dnevni red - Beo~in, Ups (Petrovac na Mlavi), Fat Kids Love Cake (Beograd), Posno prase i U zmajevom gnezdu (Obrenovac).

ЈАГОДИНА Subota, 12. mart: ^ovek bez sluha, How Can I Regreat ( Klub „Kelts”, po~etak u 21, upad 200 dinara).

ТОП 10 - МАРТ 2011. 1. Bru­no Mars – Just The Way You Are 2. Ade­le – Rol­ling In the De­ep 3. Katy Pe­rry – Fi­re­work 4. Pink – Fuc­kin Per­fect 5. Ta­i­oC­ruz & Kylie Mi­no­gue – Hig­her 6. Ri­han­na fe­at. Dra­ke – What’s My Na­me 7. Bru­no Mars – Gre­na­de 8. Ri­han­na – Only Girl (In The World) 9. Hurts – Stay 10. Brit­ney Spe­ars – Hold It Aga­inst Me

ВРЕМЕПЛОВ

„Ar­nold Layne“ по­че­так пси­хо ро­ка

П

r­vi singl gru­pe Pink Floyd „Ar­nold Layne“ sni­mqen je 27. fe­bru­a­ra 1967. go­di­ne. Pe­smu ko­ju je na­pi­sao front­men Sid Ba­ret, bi­la je na vr­hu bri­tan­skih top li­sta i po­sta­vi­la te­me­qe po­pu­lar­no­sti ben­da. Za­ni­mqi­vo je da se pe­sma iste go­di­ne ni­je na­{la na pr­vom al­bu­mu „The Pi­per At the Ga­tes of Dawn“, ali je ka­sni­je ob­ja­vqe­na na ra­znim kom­ pi­la­ci­ja­ma Pink Floj­da, ko­ji se sma­tra osni­va­~em evrop­skog psi­ho­de­li~­nog ro­ka. Lon­don­sku gru­pu Pink Flojd osno­va­li su 1965. go­di­ne Sid Ba­ret, Nik Me­son, Ro­xer Vo­ters i Ri­~ard Rajt, ko­ji su od sa­mog po­~et­ka po­sto­ja­wa ben­da po­sta­vi­ li vi­so­ke stan­dar­de na­stu­pa u`i­vo, jer su pr­vi upo­tre­bi­li vi­zu­el­ne i zvu~­ne efek­te, ko­ji su se per­fekt­no ukla­pa­li u psi­ho­de­li~­no mu­zi­ci­ra­we. Д. Вла­шки СВАКЕ НЕДЕЉЕ ВАШЕ ПРЕДЛОГЕ, ПРИМЕДБЕ, ПОХВАЛЕ И СУГЕСТИЈЕ МОЖЕТЕ СЛАТИ НА e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Приредио: С. Савић


VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

dunav i pokRajine mostovi saRadwe

MI I EU otpredsednik Vlade Srbije za evropske integraciP je Bo`idar\eli}jenaupravozavr{enomBiznisforumunaKopaonikuponoviopredlogdaEvropskaunijapove}a

finansijsku podr{ku Srbiji u sada{woj fazi pridru`iva-

Pi{e: Ogwen Pribi~evi}

Z

a Srbiju, ~iji glavni prioritet predstavqaju evropske integracije, najva`niji je stav Nema~ke u vezi pro{irewa EU. Generalno govore}i, Nema~ka se zala`e za daqe pro{irewe EU, odnosno ostvarewe evropske perspektive zemaqa Zapadnog Balkana. Pored razli~itog vi|ewa problema KiM, na{e dve zemqe nemaju otvorenih bilateralnih pitawa. Za Srbiju je pri tome najva`nije da se weni spoqnopoliti~ki ciqevi poklapaju sa ciqevima spoqne politike Nema~ke prema regionu Zapadnog Balkana. Naime, i jednoj i drugoj dr`avi glavni ciq je ostvarewe mira i bezbednosti u regionu. Za Nema~ku je to posebno va`no s obzirom na veliki broj wihovih preduze}a koja posluju u regionu kao i nekoliko hiqada vojnika na KiM. Drugo, za Srbiju je posebeno va`no i to da Nema~ka nastavi da sna`no podr`ava proces wenih EU integracija. Srbija mora kona~no da napusti razna megalomanska shvatawa svog polo`aja i zna~aja i da po|e od realnosti da je re~ o jednoj maloj i siroma{noj zemqi, a ne o nekakvom lideru u regionu, {to se na`alost, potpuno bez osnova, potencira kod dela na{e politi~ke elite. Za razumevawe ove stvarnosti dobro mo`e poslu`iti i podatak da je promet najamwe dvadesetak najve}ih nema~kih firmi (poput Mercedesa, Folksvagena, Alianc osigurawa, Nema~ke banke, Simensa, Tisena, Eona, BMV-a, Reve, Metroa, BSF-a, Telekoma) ve}i od na{eg ukupnog dru{tvenog proizvoda, a da je promet nekoliko najve}ih kompanija, poput Mercedesa i Folksvagena, ve}i i od svih zemaqa biv{e Jugoslavije plus Albanije – uzetih zajedno. U tom kontekstu mislim da bi za Srbiju posebno bilo va`no da se usmeri na saradwu sa nema~kim pokrajinama tamo gde taj interes za saradwu postoji. Ina~e, Nema~ka je izuzetno decentralizovana zemqa, gde je savezna dr`ava veliki deo svojih kompetencija prepustila pokrajinama, posebno u domenu ekonomije, nauke, kulture. Neke od ovih pokrajina imaju izuzetno veliku privrednu snagu i samim tim sna`an uticaj i u Berlinu i Briselu. Taj

put prema EU su veoma uspe{no koristile i Hrvatska i Bugarska. Koliko su pokrajine jake dovoqno govori i podatak da se u desetak najja~ih evropskih regiona svrstava najmawe ~etiri, a mo`da i svih pet nema~kih pokrajina – pre svih Bavarska, Baden Virtenberg, Severna Rajna Vestfalija i Hesen. Mislim da je bli`a saradwa Srbije sa Bavarskom ili Baden Virtenbergom, tim vi{e {to u ovim pokrajinama `ivi i nekoliko stotina hiqada na{ih gastarbajtera, pravi put za pribli`avawe Srbije i Berlinu i Briselu. Naime, zbog svojih malih ekonomskih kapaciteta Srbija prirodno ne mo`e biti preterano vidqiva u Berlinu ali zato mo`e itekako biti vidqiva u Minhenu, [tutgartu ili Diseldorfu. Ipak i za ovako ne{to nedostaje ja~a izvozna privreda Srbije koja bi bila u stawu da ponudi ne{to nema~kom tr`i{tu po ~emu bi mogla biti prepoznatqiva. U okviru saradwe Srbije sa ovim nema~kim pokrajinama, trebalo bi podsticati i izgradwu partnerskih odnosa izme|u odgovaraju}ih gradova. Zna~ajan potencijal za saradwu predstavqa i reka Dunav koja povezuje dve dr`ave i ~iji se zna~aj i potencijal tek od skora shvata u politi~koj eliti Srbije. U domenu kulturne saradwe je dobijawe statusa zemqe - partnera na presti`nom Sajmu kwiga u Lajpcigu izvanredna {ansa za sveukupnu promociju Srbije u Nema~koj. Ovaj status, pored ostalog, otvara mogu}nost za kori{}ewe medijskog prostora u Nema~koj za promociju na{ih ekonomskih, turisti~kih i kulturnih interesa u ovoj zemqi. I na kraju treba re}i, da za razliku od nekih drugih svetskih i evropskih prestonica, u Berlinu i Nema~koj postoji zna~ajan interes za region Zapadnog Balkana i Srbije. Taj interes nije samo ekonomski, nego i kulturni, nau~ni i politi~ki. To nije zanemarqivo, {tavi{e to je zna~ajna pretpostavka da se odnosi daqe razvijaju i produbquju na dobrobit obe zemqe i regiona u celini. (Autor je bio ambasador Srbije u Nema~koj)

wa.[efdelagacijeEUuSrbijiVensanDe`erje,me|utim, natoodgovoriodaje\eli}evpredlogveomainteresantan, alidajete{koizvodqiv.„SrbijanijejedinazemqakojapregovarasaEUidasenemo`epravitirazlikaizme|uZapadnogBalkana,kojiima20milionastanovnika,iTurskesdrugestrane”,objasniojeDe`er,dodav{idajeEUdosadabilavrlovelikodu{napremaSrbijiidajezainteresovanada Srbija postane deo Unije. I ambasador Nema~ke u Srbiji VolframMasrekaojedanepodr`ava\eli}evuidejujer,kadajere~oEU,neradisesamoonovcu.„Akosesvetosvede natransferemilijardievra,ondatozna~idastesuprotno razumelikonceptEU.Jer,Unijajevezanazavrednostiipostojeodre|enestvariokojimasenemo`epregovarati”,istakaojeMas. oslanici Doweg doma britanskog parlamenta ratiP fikovali suSporazumostabilizacijiipridru`ivawu izme|uEvropskeunijeiSrbije.Dowidombritanskogparla-

mentaratifikovaojeSSP1.marta,dokjeDomlordovato u~inio15.februara.Sporazum}eiformalnobitiratifikovanpo{tobirtanskakraqicapotpi{eukaz.VelikaBritanijaje14.zemqakojajeratifikovalaSSP,azastupawe nasnagutogdokumentapotrebnajesaglasnostsvih27zemaqa~lanicaEU.

AndrulaVasiliu,~lanica Evropskekomisijeu~ijemse resoru,izme|uostaloga, nalaziisport,nazvalaje „neverovatnim”nekenedavne multimilionsketransfere profesionalnihfudbalera, tenajavilada}eEvropska komisijarazmotritimogu}nostpokretawaakcijanatom podru~ju,ukqu~uju}iiuvo|ewe maksimalnihiznosakojise ispla}ujuzaprelaskeizkluba uklub,kaoimogu}nostuvo|ewagorweglimitazaplate igra~a.„[okiranasam nedavnimtransferom FernandaToresa.Sumaod 60milionaevra,kolikoje ^elziplatioLiverpulu, nepojmqivaje”,kazalaje Vasiliunaevropskom sportskomforumu,odr`anom po~etkompro{lesedmiceu Budimpe{ti.Me|utim, Toresovtransfernijeni blizuevropskomrekordu. [panskiRealMadridplatiojeoko95milionaevra2009.godinezatransfer portugalskezvezdeKristijanaRonaldaizMan~esterjunajteda.„Takvimisplatama ~estojepodrivenafinansijskastabilnostklubova.Toukrajwemmo`emalidug pretvoritiuveliki,paujo{ve}i,ikona~noupotpunihaos”,upozorilajeevropska komesarka,uznapomenuda}eEKpodr`atiiakcijuUEFA,premakojoj}eod 2012.evropskiklubovimoratisleditistrogufinansijskudisciplinu.

Z

a ~lanice Evropske unije, pogotovo one iz evrozone, bi}e ovo vru} mart. Finska delegacija je najavila da }e se 4. marta u Helsinkiju okupiti predstavnici dra`ava ili vlada 14 od ukupno 17 ~lanica evrozone me|u kojima }e biti i nema~ka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi, da bi im se 14. marta, a potom i 21. marta, pridru`ili lideri [panije, Portugalije i Gr~ke, zemaqa prema kojima su investitori prili~no nepoverqivi i koje }e po svoj prilici morati da prihvate ono {to ve}ina usvoji. Radi se o tome da ~lanice evrozone ho}e {to boqe da pripreme samit EU posve}en prevashodno ve}oj finansijskoj disciplini unutar Unije koji bi trebalo da se odr`i u Briselu 24.i 25. marta u prisustvu predstavnika svih 27 ~lanica. Ministri finansija EU su u Briselu sredinom februara ve} raspravqali o ja~awu evra, odnosno izradi mehanizma za trajnu odbranu valute nazvanog Pakt za stabilnost. Prakti~no, dogovoreno je da taj stabilizacioni mehanizam predstavqa kreditni okvir od 500 milijardi evra, koji }e ~lanicama evrozone stajati na raspolagawu od 2013. kada po~iwe novi buxetski ciklus. Do tada }e zemqe ~lanice zone koje dospeju u te{ko}e mo}i da koriste predvi|eni paket od 400 milijardi evra.

Svojevremeno je Mastrihtskim ugovorom (na zahtev Nema~ke) bila propisana zabrana pru`awa pomo}i prezadu`enim ~lanicama evrozone s ciqem da se spre~i prelivawe buxetskih problema jedne dr`ave na druge i onemogu}i naru{avawe kreditnog rejtinga evrozone u celini. Tuma~ewe osnovnih ugovora EU, sudske prakse Evropskog suda pravde kao i Be~ke konvencije o ugovornom pravu iz 1969. „ne ostavqaju prostor za stav da je ~lanicama EU bilo mogu}e jednostrano napu{tawe Unije do stupawa na snagu Lisabonskog ugovora”, kako to navode pojedini autori. Ta mogu}nost zaista nigde nije bila izri~ito predvi|ena, pa je ostalo prostora za dva opre~na tuma~ewa – da se takav postupak podrazumevao s obzirom na nacionalnu suverenost zemaqa i op{ta na~ela ugovornog prava i, s druge strane, da takvo postupawe nije bilo dopu{teno. Slu~aj Gr~ke, kojoj je pro{le godine dat pojas za spasavawe u vidu trogodi{weg zajma u iznosu od ~ak 110 milijardi evra, pokazao je izvesnu blagonaklonost ~lanica EU, {to je predsednik Sarkozi pravdao na~elom solidarnosti koje ima va`no mesto u strukturi EU. Sada se opet govori o opasnosti da bi i druge dr`ave mogle pribe}i neodgvornom zadu`ivawu, a da ih EU ne mo`e, ili ne `eli da iskqu~i iz Evrozone i iz svog ~lanstva. Lisabonski

Finansijska disciplina umesto izbacivawa

Evropskasvemirskaagencija,kojanamjejo{2006. uputilapozivzapridru`eno~lanstvo,uspe{noje izvelamisijuspajawasaMSS-omtransporteraATV-2. Letilica„JohanKepler”,svojevrsnipandan{atlu, lansiranaje16.februaraizFrancuskeGvajane

Da bi se stabilizovale finansijske prilike u EU priprema se sedam novi propisa. Po najavama, stro`e }e se postupati prema onim zemqama koje su dozvolile sebi preterani buxetski deficit, a u odre|enim slu~ajevima }e se primeniti ~ak i kaznene mere. Bilo je re~i i o uvo|ewu poreza na kamate ~emu se usprotivilo vi{e dr`ava. Ali, ovi predlozi su definisani kao „orijentaciona rasprava”jer ministri nisu bili ovla{}eni za dono{ewe zvani~nih i kona~nih odluka. Vaqa podsetiti da su kancelarka Merkel i predsednik Sarkozi nedavno izradili i nacrt tzv. Pakta konkurentnosti za sve ~lanice evrozone koji podrazumeva znatno dubqe usagla{avawe ekonomskih politika pomenutih dr`ava. Taj pakt }e se na}i u sredi{tu pa`we pomenute helsin{ke konferencije, a nedequ dana kasnije i u Briselu na samitu evrozone. Me|utim postavqa se pitawe {ta }e biti sa ~lanicama evrozone koje ne budu po{tovale pravila o finansijskoj disciplini: da li }e mo}i da istupe iz zone ili }e, pak, iz we biti izba~ene?

ugovor je doneo jednu od najve}ih promena u odnosu na ranu fazu saveza evropskih ekonomskih zajednica, a to je mogu}nost jednostranog napu{tawa EU. Po toj logici, jednostranom napu{tawu Unije bilo bi imanentno iskqu~ewe dr`ave ~lanice iz EU protiv wene voqe, ali takvu mogu}nost sada{wi ugovorni sistem EU ne predvi|a, ili bar ne eksplicitno. Na predlog da se razradi mehanizam koji }e omogu}iti da se ubudu}e iz zone evra iskqu~e zemqe koje ne ispuwavaju uslove za kori{}ewe zajedni~ke evropske valute, {ef evrogrupe, predsednik Vlade Luksemburga @an-Klod Junker, rekao je da bi „ta mogu}nost, kao i opcija da ~lanica evrozone samovoqno istupi, destabilizovala ~itavu monetarnu uniju”. @an-Klod Tri{e {ef Evropske centralne banke sa sedi{tem u Frankfurtu, predlog je nazvao „apsurdnim”. O~ito, na predlog naja~ih privreda, poput nema~ke i francuske, EU ide na druga~ije i sveobuhvatnije disciplinovawe ~lanica, {to }e se po svoj prilici uskoro i pokazati. n Vesna Savi}

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije


dnevnik

nedeqa6.mart2011.

19

okjeuovda{woj{tampi KOJEBEYETPACOLI,NOVIPREDSEDNIKKOSOVA owemuuglavnomsva{ta pisalo:tedajemafija{, da je „kupio Ahtisarija“, da je biokaoglavniorganizatorpomo}i za Oslobodila~ku vojsku KosovakojujesakupqaoodAlbanaca u [vajcarskoj i Nema~kojuo~iitokomratanaKosovu 1999, internet novine srpske dijaspore su novog kosovskog predsednika Bexeta Pacolija opisale2007.kaonekuvrstumilijudaplati7.000dolarakazne rotvorca,prenose}idelovewezbogkontratu`bezaklevetu. govog intervjua ruskom dnevniNe samo s Jeqcinom, Pacoli ku„Jutro“.Jer,Rusimajetvrdio jedovoqno„dobar“isaporodida }e posle priznavawa Kosova cama Bu{ i Klinton, pa je ro„ve} drugog dana biti ukinute bom {iroke potro{we snabdegranice i po~eti razvoj odnosa vao ameri~ke vojnike u kampu ker u luci. Potom u Austriji, saSrbijom“,tedaje„Srbijava„Bondstil“ na centralnom Kopa dve godine kasnije u [vaj`an faktor”, a da Albanci sovu. Francuski „Mond“ je, tacarskoj,postajeve{ttrgovaci „uva`avaju i vole srpski nako|e, nedavno pisao da je ~ak i regionalnipredstavnikInterrod“. sam Gadafi, iako nije priznao plasta(veleprodajehemijskihi Posle (po oceni opozicije, Kosovo,ipakbiojedanodPacoplasti~nih proizvoda) za Jugokrajwe spornog) izbora za kolijevih{ti}enika.Elem,qudi slaviju,Bugarsku,PoqskuiRusovskog predsednika, u tamokoji su do{li u kontakt s wim siju.U[vajcarskoj1990.osniva {wemjeparlamentuporu~ioda ka`udajere~o~ovekuizuzetne firmu koja je ve} 1993. imala }e biti predsednik svih qudi socijalne inteligencije, pragprometve}iodmilijardudolakoji`ivenaKosovubezobzira mati~nom i snala`qivom, koji ra,aosim„Mabeteksa”,Pacoli naetni~kuipoliti~kupripadgovori engleski, italijanski, posedujeihotelskilanac„Dajnost,akaojedanodprioriteta francuski,ruski,nema~ki,srpmond Svis grup”, kao i lanac naveo je dijalog s Beogradom. sko-hrvatski i, naravno, albanrobnih ku}a. Na Kosovu je ve} Pacoli je poru~io i da }e vratiti Srbe na Kosovo, doneti SastancisMilo{evi}em redmiriprosperitetnaseveru (Kosovskoj Mitrovici), kao i PacolisesMilo{evi}emprekosvojihruskihvezasastaodva da mu je ideal da postane „koputa, a 1998. mu je po{lo za rukom da uprili~i wegov susret s sovski Tito“ (~iji je gardista IbrahimomRugovom.Milo{evi}iRugovasusevideliuBeograbio1974.godineuBeogradu). du,alisrpskipredsednik,navodno,nijeodr`aonitijednosvoPrema nedavnom zapa`awu jeobe}awe.Pacolije1999,kadajepo~eoratnaKosovu,nagovafrancuskog„Monda“,upravobi raoJeqcinadapo{aqe^ernomirdinauBeograddabisezaustaPacoli mogao da bude kqu~ni vilo krvoproli}e. Posle rata je osnovao lobisti~ku grupu u ~ovekvode}ihzemaqaEvropske Americisanekih60-takuglednih~lanova,prekokojejeulo`io unijeiSjediwenihDr`ava,xodesetinemilionaevrauprojekatnezavisnostiKosova.Zbogzaker koji bi u aktuelnoj poli~apoliti~ki.Godine2004.sle- we Albanke iz ruku talibana inemasumwedasedobronaplastoja u priznavawu Kosova 2009. i pro{le godine, po~eo je da ti~kojparaliziPri{tinezbog teo je tako u Kabul privatnim bilo je dovoqno da ot{krine tio od megalomanskog projekta pla}amalimostrvskimzemqamazawihovglas,pajetako{tamizve{tajaDikaMartijaotrgoavionom s xakom punim vlasti- politi~ka vrata na Kosovu, u predsednikaNazarbajevaukoji panaMaldivimapisaladajetadr`avicazasvojepriznawedoviniorganimatrebalodaotkotih para da bi platio otkupni- kojaje,potom,zaglaviocelunosu sru~ene te{ke petro-milibiladvamilionaPacolijevihdolara. ~iprocesdijalogasBeogradom nu za troje otetih aktivista gu. jarde. Ijo{ne{to,nekakosPacolijevompromocijomupredsednii povrati poquqani imix KoUjediwenihnacija,me|ukojima Alizakosovskogbiznismena Tu`iteqka iz Lugana, ~ije ka,objavqenojeidasewegovstaridrugiposlovnipartnerBosova. Premijer Ha{im Ta~i je, jebilai[}ipeHabibisKoso- iz[vajcarske~ulosejo{raniime zvu~i poznato – Karla del goqubKari}obreonaKosovu.Agdeimadima... naprosto, isuvi{e sporna li~va.Mesecdanajeproveouavga- je, 1993, u vreme kada je Jeqcin Ponte – istra`ivala je 1999. nost.Zarazlikuodwega,Paconistanskomhoteluive{topre- kao demokratski izabrani ruposlovnu mre`u „Mabeteksa” li je prili~no dobro „umregovarao,{tosvlastima,{tosa skipredsednikslamaodr`avni zbog sumwe da je Pecoli preko ski.Poznatikaoplejboj,bioje godinama najve}i investitor i `en“,po~evodtogadaje–dali talibanima, {to s nekim tre- udar bombarduju}i zgradu parsvoje firme prao novac da bi u vezi sa italijanskom peva~ivlasnik je hotela, robne ku}e, pukomslu~ajno{}u?–prvikom}im.Pacolijeotmi~are,navod- lamenta u Moskvi u koju su se korumpiraoJeqcina.Me|utim, comAnomOksomdevedesetih,s osiguravaju}ekompanije,banke, {ijaupravogorenavedenogspeno, preko lokalne radio stanizatvorili pu~isti. Ugovor za DelPonteovaje2001.obustavikojomseio`enio,alibraknidnevnog lista, ko{arka{kog cijalnog izvestioca Saveta ce ube|ivao da je i sam musliobnavqawetzv.ruskebeleku}e lapostupakzbognedostatkadojedugotrajao(1999-2002). kluba,izapo{qavapreko3.000 Evrope.Naime,u[vajcarskoj,u man,dajevremeramazanaidaje dobio je ba{ Pacoli, kao vlakazaipre{lananovudu`nost– Jedno je sigurno: Pacoliju qudi... Luganu,tikdoMartijevogobijedna od otetih muslimanka... snik gra|evinske kompanije uHag.„Rusijagejt“su,ina~e,ponijebilodosadnou`ivotu.RoAlisvetoza~ovekawegovih tavali{ta, poseduje luksuzan Den Aleks, novinar koji ga je „Mabeteks”. Zahvaquju}i uprakrenule glasine da je admini|enje1951.uMirevcima,40-tak ambicija ne}e biti dovoqno hotelnaobalijezerainimalo upoznaouKabulua~ijijetekst vo Jeqcinu, Pacoli je renovistracijaruskogpredsednika,na kilometara od Pri{tine, kao ako ne prona|e pravi odgovor naivankompleksukomestanuje. nedavno objavio hrvatski „JuraonesamozgraduDume,negoi ~ijem ~elu je bio Pavel Borodrugiporeduuporodicisadena najve}i izazov do sada – da Bexet Pacoli, dolarski mitarwilist”,tvrdi,me|utim,da Rusku operu i Kremq. Posle din,uzelamitood25ili30misetoro dece. Zavr{io je u~inekako ubedi Srbe u ono {to lijarderiverovatnonajbogatiPacoli u to vreme nije upra- 2000.idolaskaPutinanavlast, liona dolara od Pecolija za teqsku sredwu {kolu i gimnapri~a i da izvu~e kosovsku suji Albanac na svetu i mo`da `wavao nikakvu veru: tukao je preselio se u Kazahstan, kako ugovor te`ak 450 miliona zeziju,dabioti{aouHamburgtrrovustvarnostizte{koggliba najbogatiji Balkanac, ne voli popr{utiikrmenadlamaipio biu~estvovaouizgradwigrada lemba}a. Ali, posle svega, ~ak buhomzakruhomgdegajepozvao ukomesena{la. dasebaviformomnitidapribelo vino. Kako god, osloba|ausred sibirske stepe – Astane, je ruski tu`ilac morao Pecoujak,itrigodineradiokaodon ReqaKne`evi}

D

Yoker u partiji kosovskih Albanaca

Svetska WORLD agenda AGENDA

2011 MMart ARCH 2011

Mar 11-13, Manama (odManama: 11. do 13. marta): Ongoing unrestu in Bahraini {irom Zbog nemira Bahreinu Sredweg Istoka sportski and the wider Middle East doga|ajiavisokog profila su claimed high-profile otkazani, poput trke sporting casualty with Formule 1 koja jeof trebalo the cancellation the da otvori sezonu. opening race of theTrka bi mo`da mogla biti Formula 1 season. odr`ana kasnije, The race could u toku godine be rescheduled later in the year

Kabul Mar 21, (21. marta): Kabul: NATO NATO beginspo~iwe to hand s predavawem over security odgovornosti zain responsibility bezbednost Afghanistan to avganistanskim Afghan forces. snagama. Postepeno A gradual reduction smawivawe of 150,000 vojske koja foreign broji troops will take 150.000 place with the pripadnika aim of completing bi}e okon~ano transition by godine the end of 2014 krajem 2014. Porto Mar 20,Prins (20. marta): Glasawe na Port-au-Prince: predsedni~kim A presidential izborima koji se run-off vote odvijaju usred nemirne situacije in dispute-plagued elections na Haitiju. Rastu}e nasiqe i takes place amid simmering anarhija prete milijardama unrest in Haiti. Escalating dolara pomo}i kojebillions su upu}ene violence threatens tojdollars ostrvskoj posle of ofzemqi aid pledged razornog zemqotresa 2010.

Pariz marta): Po~iwe Mar 7,(7. Paris: The trial is due to su|ewe biv{em begin of formerfrancuskom French president predsedniku @aku [iraku, je Jacques Chirac , chargedkoji with optu`en za zloupotrebu javnih misusing public funds when fondova dok je bio gradona~elnik he was Paris mayor. Now Pariza. in Sada frailnaru{enog health, he is the zdravqa, on jefirst prvi {ef countryÕs former francuske dr`ave head of state to koji se suo~ava sa face criminal optu`nicom za neko charges delo kriminalno

Los 24, An|eles Mar (24. marta): Los Angeles: Po~iwe The trialsu|ewe begins Konradu Mariju, ofMichael doktoru Majkla JacksonÕs doctor, Yeksona, koji je, Conrad Murray optu`en zaof on charges nesavesno le~ewe. involuntary Mari je prepisao manslaughter. 50-godi{wem peva~u Murray has admitted giving the sna`ni anestetik propofol kao 50-year-old singer the powerful sredstvo za uspavqivawe tog jutra anaesthetic propofol as a sleep kada je ovaj umro aid on the morning he died

London Mar 17,(17. marta): Providna haqina, London: The koju je nosila Kejt see-through Midlton kada dress worn by je zapala za oko Kate Middleton princu in 2002Viqamu, when mogla bi da she caught the dostigne cenu eye ofPrince ve}u od 10.000 Williamcould funti na aukciji up to ufetch Londonu. £10,000 Par, podsetimo, at auction.da namerava Theven~a pair se are due slede}eg to marry meseca

after the 2010 earthquake

Osaka (od 13. do 27. marta): Mar 13-27, Osaka: Veliki japanski turnir JapanÕs sumo grand sumo rva~a otkazan tournament has been je prvi put posle 65 first godinatime cancelled for the zbog za allegations name{tawe in 65optu`bi years over borbi. Dva borcathe su, latest naime,scandal of match fixing, u odvojenim slu~ajevima to rock the ancient sport. Two wrestlers optu`ena zbog nelegalnog kla|ewa face prosecution in connection with illegal gambling in a separate incident

[irakov rasplet na sudu

Latinska Amerika Mar 19-23, (od 19.America: do 23. marta): Latin Barak BarackObama Obama}e visits Brazil, Chile posetiti Brazil, ^ile El Salvador on iand Salvador u prvoj his first tourregionu of the region turneji po tom od kako since becoming president je postao predsednik SAD. of the UnitedjeStates. The Izostavqena Argentina omission of Argentina has zbog zategnutih odnosa izme|u strained relations between dve zemqe the two countries

next month

Pictures: Getty Images, AP

Research: Kate Edgley

ak[irakjepodistragomdajesklopiopreko400fiktivnihugovoratokomsvoggradona~elnikovawaParizomod1977.do1995.godine,odkojih21saosobamakojenepostoje(tzv.saradnici-duhovi). Biv{ifrancuskipredsednikzakojegwegova suprugatvrdidabolujeodAlcajmerovebolesti }e morati da odgovara na pitawa kakva je wegovaulogaiuzapo{qavawupartijskihkolega koje su pod punim radnim vremenom i za velike pare bili na platnom spisku gradske administracije,iakosuzapravoradiliuwegovoj Stranci desnog centra. Istra`ni organi verujudapostojejakidokaziokojimaseve}godinamapisalou{tampi,daje[iraknatajna~inproneverio4,5milionaevraizjavnekase. S optu`nicom se ~ekalo da mu istekne predsedni~kimandat(2007.godine)kojigaje{titioodpokretawatu`bezakrivi~nodelo,aza kojejezapre}enakaznaido10godinazatvorai pla}awe150.000evra.Saslu{awasupotomodlaganazbogbolestiosumwi~enog. [irak,kojidanasima77godina,energi~no je demantovao da je u~estvovao u zloupotrebamajavnihfondova.Onjeve}biosvedok uslu~ajuwegovogpoliti~kogsaveznikaAlena @ipea, biv{eg francuskog premijera, zbog u~e{}a u skandalu oko la`nih radnih mesta.@ipejeosu|enudecembru2004.na14 meseciuslovno.[irakovepristalicetvrde danemanovihpodatakaodtadakojibimogli da terete biv{eg predsednika. “Mi ponovo tvrdimodatakavsistemnikadanijepostojao uGradskojku}i”,rekaojewegovadvokatpo{toje[irakprivedenpredsudiju@akaGazoa.Akotu`iocidoka`usvojenavode,me|utim, to }e biti spektakularni pad u nemilost~ovekakojijeuposledwihnekolikogodinapredsednikovawauspeodatransformi{esvojimixodcini~nogpoliti~kogmanipulatorauocanacije.OdodlaskaizJelisejskepalate,[irakjeimaoneo~ekivaniuzlet popularnosti – delimi~no u kontrastu sa slikom konzervativca koju je emitovao ali ne sasvim neopravdano u odnosu na wegovog naslednika. n E.N.L.

@

rise 12,7%, resuming double-digit hikes that have stoked regional 91,5 disquiet about BeijingÕs 12,7 12,7 expanding strength 77,9 7,5 Javno objavqeni podaci 7,5 disclosed (uPublicly milijardama dolara) 70,3 70,3 figure ($ billions) 14,9 14,9 Procenat (%) rasta % increase over u odnosu na 45,0 57,2 45,0 57,2 previousgodinu prethodnu 17,6 17,8 17,8 17,6 year 35,3 29,9 29,9 35,3 15,0 12,6 12,6 15,0 22,4 22,4 17,0 17,0 9,6 25,0 9,6 25,0 17,7 17,7 11,6 11,6 20,0 20,0 14,6 17,6 17,6 14,6 12,6 12,6

Kineski vojni buyet

2000 2002 2004 2006 2008 2010 2001 2003 2005 2007 2009

Zvani~ni vojni buyet za 2011. je Defence budget 2011: $91,5 billion 91,5 milijardu dolara, ali mnogi Many analysts think actua analiti~ari veruju da je potro{wa isznatno far higher than amount ve}a od onepublished koja se objavquje Svekineskinarodnikongrespo~eojeju~eiufokusu mu je ekonomski razvoj dr`ave, ali }e se raspravqatiiorastuvojnemo}i.Naime,Kinanastavqada vojnibuyetpove}avauskladusrastu}imekonomskim potencijalomimnogianaliti~arinajavqujusadakinesko-ameri~kutrkuunaoru`awu.Portparolkinskog parlamenta Li \aoking rekao je, me|utim, da je rast od 12,7 posto, na 91,5 milijardu dolara – opravdan, alidaKinane}epredstavqalinikakvupretwu,„jer je program vojne modernizacije mirnodopski”. Kina, ina~e,u`urbanorazvijastelttehnologijuinapredne raketnesisteme,atako|eplaniradagradiisvojprvinosa~aviona.No,tavrstaaktivnostiPekingasve vi{euznemiravawihovekom{ije,timpre{tosuodnosiizme|uKineiJapanaponovopostalizategnuti zbogspornihostrvauJu`nomkineskommoru,gdepostojevelikepotencijalnerezervenafteigasa


20

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

DIKTATORI

FEJSbuKREvOLuCIJAZAhvATILAIKOm[ILuK

Krozkabloveseizlilonaulice i{e hiqada demonstranata, okupqenih preko dru{tvene mre`e Fejsbuk, i preksino} je protestovalo je u Zagrebu, tra`e}i smenu vlade premijerke Jadranke Kosor. Re~ je o najmasovnijem u nizu antivladinih protesta koji su po~eli krajem februara, a, prema procenama nekih medija, na vrhuncu skupa bilo ih je i vi{e od 8.000. „Fejsbukovci“ su u petak uve~e protestovali i ispred sedi{ta Hrvatske radiotelevizije gde su zvi`dali i uzvikivali „Lopovi, lopovi“, „Ne}emo pretplatu“. Protestovalo se i ispred sedi{ta vladaju}e Hrvatske demokratske zajednice, ali i Hrvatskog fonda za privatizaciju i Zavoda za zapo{qavawe gde se uzvikivalo „Jacu na burzu“. Demonstranti su vikali i „HDZ lopovi!“, „Dole vlada!“, „Izbori!“, a pevali su i „Jadranka znaj svemu je kraj“. Zapravo, hiqade mladih, `ena, mu{karaca, staraca, boraca veterana, ve} danima opsedaju ulice glavnog, a sve vi{e i ostalih hrvatskih gradova, pale zastave najve}ih politi~kih stranaka, tra`e}i bezuslovnu ostavku vlade zbog autokratske, bahate i pohlepne politike, ali tra`e i da se opoziciju skloni, jer „ve} 20 godina radi samo na samopromociji”. U nekim trenucima protesti postaju i nasilni, demonstranti i policija razmewuju kamewe, suzavac, palice, stolice, pa ~ak i ukrasna drvca iz kafi}a. Protestuje se na vi{e nivoa, u vi{e smerova, nije jasno ko je organizator, a uglavnom se koriste dru{tvene mre`e za informisawe, reakcije i organizaciju daqih aktivnosti... Ovde se, ipak, ne radi o nekoj od zemaqa severne Afrike, ve} o done-

V

davno uspavanom glavnom gradu zemqe iz na{eg podnebqa, koja ve} godinama tapka pred vratima Evropske unije. I tako se pre dve nedeqe dogodila „hrvatska Fejsbuk revolucija“! Kao organizator je isko~io mladi student menaxmenta s prili~no nesuvislim politi~kim i dru{tvenim stavovima, me|utim, wegov poziv na

svakim protestom sve ve}i. Pri tome, „Fejsbuk protesti“ su specifi~ni: iza wih, kako se zasad ~ini, nema organizovanog pokreta, ili politi~ke stranke, ili ne~eg sli~nog. Demonstranti dolaze iz najrazli~itijih slojeva dru{tva – besku}nici, penzioneri, tinejxeri zaka~eni na Fejs i Ajpod, mladi aktivisti… Da,

proteste i tra`ewe ostavke Jadranke Kosor i cele vlade o~ito je bio glasniji i konkretniji od svih hrvatskih politi~ara i de`urnih bunxija zajedno; no, nije toliko va`na glasno}a, koliko pogo|eni trenutak. Od stotinak qudi na prva dva protesta, na ulice sada svaki drugi dan izlazi po nekoliko hiqada, a broj je

~ak i huligani, uglavnom iz navija~kih klanova: oni, naravno, nemaju ama ba{ nikakav ciq, ni dru{tveni, ni politi~ki, ali su, kao i drugde, pokazateq prili~no niskog nivoa duha hrvatskog dru{tva. Ipak, jedan drugi agresivni ispad demonstranata mnogo je va`niji. Paqewe zastava HDZ-a, SDP-a i EU nije bio huliganski ispad BBB-ovaca, ve} ne ba{ pristojna, ali mo`da i najja~a poruka dosada{wih protesta. Hrvatski gra|ani, osim {to vi{e nikako ne `ele na vlasti ovaj i ovakav HDZ i Jadranku Kosor, koja vrlo slepo provodi iskqu~ivo politiku ulaska zemqe u EU, po koju god cenu to bilo, a ona je sve vi{a, ne vide spas ni u najja~oj opozicionoj stranci i wenim partnerima, iako se upravo SDP i wen lider Zoran Milanovi} uverqivo vide kao novi nosioci vlasti u Hrvatskoj. Me|utim, Milanovi}evo preterano kalkulisawe s ama ba{ svakom problematikom, sve mu se ja~e obija o glavu. A on to i daqe ne vidi. Pa

Josipovi}:Dr`avuneugro`avaju protesti,ve}to{tonemareformi Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} oglasi se ju~e oceniv{i da je pravo na mirni protest „temeq demokratije”. „O~ito, deo hrvatskih gra|ana `eli danas javno izraziti svoje nezadovoqstvo privrednim i op{tedru{tvenim stawem. Razloge zaista nije te{ko prepoznati. Zato politika mora slu{ati glas naroda i odlu~no promeniti negativne trendove. Bez obzira na to {to je deo demonstranata bio nasilan, ne verujem da nasilnici mogu preuzeti vo|stvo protesta. Zato sam uveren u to da sigurnost i stabilnost dr`ave nisu u pitawu. [tavi{e, mislim da stabilnost dr`ave u prvom redu ugro`ava nedostatak reformi i lo{i ekonomski trendovi, ponajpre visoka nezaposlenost i besperspektivnost mladih”, rekao je Josipovi}.

opet, uvre|eno, poru~uje demonstrantima (od kojih istovremeno o~ekuje glasove na izborima za mawe od godinu dana): imamo mi jo{ mnogo zastava, vaqda za daqe zamagqivawe pogleda svojoj javnosti… Upravo kao {to je i zastava EU izgorela jer je postala prev{e proziran paravan nesposobnoj hrvatskoj vlasti. I upravo to, naizgled, besciqno okupqawe, kako bi ministar poqoprivrede rekao: par demonstranata s najrazli~itijih strana, na punih nedequ dana u}utkalo i vlast i opoziciju i dru{tvene analiti~are i politi~ke profitere. Iz tabora Jadranke Kosor dolazile su neuobi~ajeno besne i nesuvisle reakcije, a nadobudni portparol vlade otvoreno je optu`io opoziciju da je potkupila demonstrante. Milanovi} je, po obi~aju, gledao sa strane kako da izvu~e najboqe karte, a nekoliko ve~nih opozicionara, poput IDS-ovca Damira Kajina, na kraju su se pridru`ili demonstrantima! HDZ se istovremeno na{ao u vrlo o{trom i vrlo otvorenom unutarstrana~kom ratu, {to im nikako ne ide na ruku. Toliko su se pogubili da prozivaju predsednika Josipovi}a zbog Tihomira Purde, a o protestima je Kosorova progovorila tek nakon nedequ dana i to u dru{tvu poverenice EU, iako joj demonstranti ve} danima doslovce pod prozorom vi~u: Odlazi! No, na wenu sre}u, Purda je pu{ten iz pritvora i premijerka opet mo`e duboko udahnuti, pa nije {tedila ni kerozina da „vukovarskog braniteqa“, kako ga naziva, ponovno u maniru dobre majke vrati ku}i trudnoj `eni i uplakanoj deci i da krene u predizbornu ofanzivu. A najzanimqiviji obrt tek sledi: naime, Tihomir Purda, ~ije je ime ovih nedeqa postalo simbol borbe protiv Kosor i HDZ-a, po povratku se otvoreno zahvalio vladi i premijerki na pomo}i, te odlu~no kazao: „Obo`avam premijerku, ne bih protestvovao protiv we“. I {ta }e{ sad, Milanovi}u? Ove politi~ke igre ipak se, kako stvari stoje, zasad ne}e odraziti na naizgled bezglavu Fejsbuk revoluciju. Protesti idu daqe, a ostaje da se vidi ho}e li ih iko ko namerava da daqe vodi Hrvatsku, iskoristiti za i{ta boqe od dobre pro|e na izborima. n Ana Dasovi}

PUT OKO SVETA

BA[ NI[TA Kada je [eridan Simov objavio kwigu od 200 stranica, u kojoj ne pi{e ba{ ni{taosimnaslova,nijemogao nidapretpostavida}epostati bestseler! Naslov kwige je „Na {tasvakimu{karacmislikada ne misli na seks“ i isprva je namewena da bude prodavana kao {ala ili suvenir. Ubrzo, studentisupo~elidajekoriste kaosveskuiprodajajeprevazi{lasvakao~ekivawa.

SRE]NA JE: Jedna 11- godi{waTajlan|ankakojajeprogla{ena najdlakavijom devoj~icom nasvetu,aliseistovremenosamozakitilatitulomnajsre}nije osobekojapatiodovogporeme}aja. Naime, Supatra Sasupan tvrdidajojto{toimaAmrasov sindromuop{tenesmeta,jerju jeu~inilapopularnomu{koli.

Vakcinacija P ro test no okupqawe od pre par nedeqa ispred Mekdonaldsa u Pekingu privuklo je vi{e novinara i policajaca, nego onih kojima je taj poziv zapravo bio upu}en: onima kojima sloboda miri{e na, recimo, jasmin. I pored takvog epiloga, vlasti su se potrudile da preduprede poku{aj da se protest odr`i na istom mestu: ba{ ispred Meka zapo~eta je rekonstrukcija ulice, no osim ograde i prate}e signalizacije, na licu mesta ba{ i nisu uo~ene neke preterane aktivnosti. Mere protiv protesta, pou~ene iskustvom sa arapskog zapada, vlasti su sprovele i po sirotom internetu, onemogu}avaju}i pretragu za informacijama koje su povezane s inicijativama za proteste. U o~itom naporu da se spre~i viralno inficirawe gra|ana pobunom sa severa Afrike i Sredweg istoka, uobi~ajena metoda blokirawa pojedinih veb sajtova dodatno je poja~ana nakon prvih poziva Kinezima da krenu putem potla~enih iz Egipta, Tunisa, Bahreina.... Tako je u posledwem cugu stradao i Linkdin, dosad za kineske vlasti ne toliko sumwiva dru{tvena mre`a poput Fejsbuka i Tvitera, na kojem je jedan korisnik spomenuo trenutno najproskribovaniju re~ u Kini – „jasmin revoluciju“. Zbog dokazane snage dru{tevenih mre`a u mobilizaciji masa {irom sveta, Fejsbuk i Tviter su, u raznim osetqivim politi~kim momentima, ve} bili na udaru kineskih vlasti. Ali, osim {to su zaustavili protok informacija, dobit za tamo{we vlasti ogleda se i u tome {to je na taj na~in omogu}eno da se na tr`i{te od golemih pola milijarde korisnika interneta pojave brojni doma}i klonovi Tvitera i Fejsbuka. Krajwi ciq video se iz aviona: cenzura. Kontrola.

„SPLENDID”,CRNOGORSKI

Jasmin

ako je krenula „jasmin revolucija”, u raznim je svetskim tabloidima na{iroko najavqivano da }e uto~i{te u Crnoj Gori potra`iti Lejla Trabelsi, u narodu omra`ena `ena biv{eg tuniskog predsednika Bena Alija, pa doskora{wi egipatski lider Hosni Mubarak, a u posledwe vreme se naj~e{}e pomiwu sinovi libijskog vo|e Moamera el Gadafija. I svima wima je, po tim „`utim” napisima, zajedni~ko da bi se u prvo vreme smestili u hotelu „Splendid” u Be~i}ima, jer samo wegovih pet ekstra zvezdica mogu da zadovoqe ekstra prohteve prebogatih arapskih izgnanika. Naravno, od svega toga je ta~no samo to da luksuzni hotel na samoj obali Jadrana mo`e da iza|e u susret i najprobirqivijim ukusima, pa i onim An|eline Xoli, Breda Pita, Hulia Iglesijasa, Rolingstonsa, Madone, Kevina Spejsija, brojnih uglednih bankara, kao i 28 aktuelnih dr`avnika, koji su u wemu odsedali... – Zamislite da pred sobom imate mapu sa ucrtanim „Splendidom”. Zabodite {estar u hotel, nacrtajte krug ~iji polupre~nik u srazmeri predstavqa 500 kilometara i na koju god stranu da pogledate uveri}ete se da svi za wega znaju. Svestan sam da “Splendid” nikada ne}e biti najboqi hotel na svetu, ali me to ne spre~ava da svakog dana nastojim da to bude. Samo takvim na~inom razmi{qawa mo`emo napred, jer u region prakti~no ne postoji reper s kojim mo`emo da se merimo... – pri~a nam jedan od suvlasnika hotela, Kotoranin @arko Radulovi}, ina~e predsednik Crnogorskog turisti~kog udru`ewa i prvi ~ovek “Montenegro stars hotel grupe”. Leti u hotelu mesta prakti~no nema. Van sezone je popuwen sa otprilike 30 odsto, s tim da je vikendom pri~a druga~ija – broj gostiju se pewe na preko dve tre}ine kapaciteta. Ovih zimskih dana naj~e{}i gosti su Italijani, Turci i Albanci, dok je za vikend bila i jedna pove}a grupa Dubrov~ana. Crnogorski turisti uglavnom praktikuju dolazak vikendom, jer spa-velnes centar, koji je na raspolagawu gostima, pru`a izuzetne usluge i nudi sve ono {to gost ne mo`e da ima kod svoje ku}e – Sve je po~elo 2000. godine kada je pla}ena nema~ka firma da na~ini „masterplan” za razvoj turizma u Crnoj Gori. Rezultat se sveo na to da je neophodna privatizacija hotela i da bi

K

Zadovoqstvoko{ta JAGMA:Ju~ejepo~eladasaobra}a nova superbrza linija u Japanu,izme|uTokijaiAomorijanaseveruJapana.To{toprojektovana brzina voza „Hajavuza“ iznosi 300 kilometara na sat,nezavre|ujetolikoposebnu pa`wu koliko nezapam}ena jagma za mesta u tom vozu. Tako je naonlajnaukcijamakartazaprvu klasu prodata ~ak za 3.400 evra,{toje23putavi{eodregularnecene.

NIJEBORDEL:Devetoskudno obu~enih`enaobna`ilesusvojegrudinavelikojhladno}iispred kijevske centralne mati~arske kancelarije. Na ovakav vid protesta mlade Ukrajinke odlu~ilesusezbogodlukejedne novozelandske radio stanice kojajezajednogslu{aocasponzorisalaputuUkrajinukakobi prona{ao-mladu.

POSLEDWI:  Posledwi `ivi boracPrvogsvetskograta,Klod ^oulsproslaviojesvoj110.ro|endanmalimokupqawemustara~kom domu u kome `ivi u Australiji.Iakojeslepiskoro gluv, i daqe razume {ta se oko wega doga|a, pri~a wegov sin, 76-godi{wiAdrian.

Ono {to gosti naj~e{|e isti~u kao ne{to najboqe od najboqeg je kuhiwa hotela “Splendid”. Raznovrsnost supa, ~orbi, toplih i hladnih predjela, jela od razli~itih vrsta mesa, ribe, pasti, morskih plodova, salata, deserta, peciva i vo}a ne ostavqaju ravnodu{nim ni najprobirqivije goste. Od 322 soba ~ak 220 su s pogledom na more, dok preostale gledaju na planinu . “Splendid” ima jedan kraqevski apartman, jedan penthaus i 13 velnes apartmana. Hotel nudi i neograni~ene mogu}nosti za konferencije, seminare i poslovne sasatanke, uz velnes-spa centar koji obuhvata tri zatvorena bazena, teretanu, saune, tursko kupatilo… U punoj sezoni cena u dvokrevetnoj sobi s pogledom na more, na bazi no}ewa s doru~kom, iznosi po osobi 217 evra, dok van sezone, ovo isto zadovoqstvo po osobi iznosi 85 evra, pri ~emu je doplata za pun pansion 35 evra, uz napomenu da su svi obroci na bazi vrhunskog {vedskog stola.


dnevnik

nedeqa6.mart2011.

21

IINTERNET:KOmETOTAmOSmETA WWW

inficiranog gra|anstva Iakosusasvimdrugirazloziizveliqudenaulice,bitka zapristupinformacijamanainternetuprepoznatajekaova`anpoligonzaodmeravawesnagasare`imom,od~egaje,na krajukrajeva,izavisioishodprotesta.MladiEgip}anikoristilisudru{tvenemre`e,kaonekidrugiusli~nimsituacijama,zaorganizovaweprotesta,zadogovarawesastanaka, planiraweakcija...Kadajenaredio(samo)najve}iminternet provajderimadablokirajusaobra}aj,Mubaraknijesamo`eleodadoakasvojim“otpora{ima”,negoidaspre~ida“gra|ani-novinari”plasirajusvojavi|ewadoga|aja,informacije, tvitove, klipove, jauke, patwu... i time diskredituju re`improtivkogsuustaliiprikupesimpatijesvetanasvojoj

Ahtajnevidqivineprijateq Svrgnuti “ve~iti” despoti, ili oni kojima su dani odbrojani,mo}nijeganepredvidivijeg(samimtim{tojenevidqiv)neprijateqaodinternetanikadanisuimali.Dok supredsobomimaliproblemeodkrviimesa,sveselako re{avalo represijom, zatvorima, mu~ewima, neretko i ubistvima.Akosuimalibartri~isteointernetuprilikom izdavawa licenci provajderima, to se nije odnosilo nawegovenedoku~ivemogu}nosti.Asasvimsigurnonena todajemogu}epotpunozaustaviti{ireweinformacija. Dobro,SevernaKorejajevansvakekonkurencije.

Akojevreme{nimvladarimai{tabilozajedni~koutrenucimakadasubesniinezadovoqnipo~elidaizvla~ejastuk ispod kalifovog dupeta, na kojem su sedeli izvan bilo ~ije kontrole,biojeodabirmete.Ono{tonapadaGadafiiono {tonapadajuvlastiuBahreinunisuservisikojisezovuFejsbukiliJutjub,ve}protokinformacija,prime}ujeRadoslav Dejanovi}ukolumninaportalumonitor.hr.Ba{ihbrigaza teservise,dodaje,onisuzanimqivisamokao~vori{takoja informacijufokusiraju,iistovremenoraspr{ujunasve~etiristranesveta:Fejsbukjenezgodanjernudina~inokupqawaqudi,Jutjubjenezgodanjeromogu}uje bilo kojem stanovniku Zemqe pristup vizuelnoj informacijigotovourealnomvremenu. Sdrugestrane,vlastiuIranusutokomnedavnihprotesta koristilesasvimdruga~ijutaktiku:neboriseprotivinterneta,koristigazasvojesvrhe.NaTviterujetogdana,naime, kru`iloupozoreweogomilinavodnoproopozicionihnaloga,sakojihsu{irenedezinformacijeonavodnimlokacijamaprotesta,teo`rtvamaipovre|enima.Istovremeno,pojaviloseiupozoreweotomedajevremeuTeheranutogdanasivoiki{ovito,uslu~ajudasenaJutjubupojave„autenti~ni“ snimciprotestasdruga~ijimmeteorolo{kimuslovima.

strani.Jer,kakojetoprimetioRadoslavDejanovi}, „dokse profesionalninovinarimorajufokusiratinasituacijekoje procene najva`nijima, anonimna, bezli~na masa instantnovinaramo`eseusvakomtrenutkufokusiratinasve,nude}itakouvidusituacijudalekosveobuhvatnijeodonogakojeg pru`aju profesionalni servisi, {to informaciju prvo sa`va}u,pajeucelofanumotaju,nebilijeserviralinamazavaqenimaispredkau~a,daseetomalo~udimotamonekomnarodu{toseprotivne~egabuni.“ Ipak,bilobipotpunopogre{nocenzuruiinternetskeneslobodevezivatisamozazemqeukojimasuionakobilokoje slobodemisaonaimenica.Onikojisutimzemqamaizvojevali slobode o kojima su sawali, stvarno ili virtuelno, ako ve}nisu,ubrzo}eshvatitidaimsadapredstojiborbazaodbranutihsloboda:znate,tamogdesuslobodeodavnoizvojevane, ta borba i daqe traje. Jer, re`imi u slobodnom svetu mnogovolepozori{te,alineuzsvojojku}i.TakoimniVikiliks ne smeta mnogo, ali sve dok ne “procure” ne{to po wihveomaneprijatno.Utomslu~aju,ne}eprezatiniodpoku{ajadaukroteslobodugovora,kojomstakvimzanosomproteklihnedeqakura`egra|aneuarapskojulici.Iostalekoji~ekajunared. n Denis Kolunyija

HOTELKOJIPREPOZNAJUISVETSKITABLOIDI

u Be~i}ima Crna Gora u narednih 12 godina trebalo da se oslawa na takozvani laki turizam, da weni hoteli budu u kategorijitrii~etiri zvezdice gde bi tokom sezone na odmor dolazila, uslovno re~enozamalinovac, sredwa klasa iz zapadnih zemaqa –prise}a se Radulovi}. Tek 2003. godine usledila je maHotel„Splendid”blistausredzime sovnija privatizacijahotelauBudviiBe~i}ima,kojisudotadamahompripadali Radulovi}navodidaseposebnomnogoizgubilood2006.do HTUP“Budvanskarivijera”. 2008.godine. – U saradwi sa jednim Rusom i dvojicom [vajcaraca 15. jula – Tada se Crna Gora nalazila u situaciji o kojoj su na{i 2003.godineosnovalismogrupu„Montenegrostarshotelgroup”, precimoglisamodasawaju,ana{ipotomcijenikada,verokoja je kupila “Blue star” u centru Budve. Zapravo, radilo se o vatno,ne}edo~ekati.Kvadratzemqi{taseovdeuBudviprostambenojzgradiuizgradwi,kojusmootkupiliipretvoriliuho- davaopo1.000evra,aprose~nistanoviipo500.000evra.Tada tel.Ve}uoktobrukupilismouBe~i}imahotel“Montenegro”ko- jesvezahvatilaeuforijaikoznazbog~egajedobro{tojeto jijetadaimaodvezvezdice,audecembruistarihotel“Splendid”. ludilopro{lo.Ni{tasenemo`eprekono}i,atojebiopeUmaju2004.godineotvorenjesve~anohotel“Bluestar”,koji riod kada su pojedinci `eleli da upravo preko no}i steknu jekategorizacijomdobio~etirizvezdice. sve.Neka`esexabeda“jednageneracijapo~iweposao,druga –Ubrzojeihotel“Montenegro”uBe~i}imadobio~etirizvegazavr{ava,atektre}aubiraplodove…” zdice,aubedqivuve}inugostijuuwemu~ineNemci,Francuzi, Daprodaja~inisveiusvetuhotelijerstva,potvr|ujeisleRusi,UkrajinciiEnglezi.Inajzad,novembra2004.godinepo~ede}iprimer. lismoru{ewestarog“Splendida”–obja{wavaRadulovi}. –Imamohardveropremusa22kanaladirektneonlajnprodaSimboli~no,novivelelepnihotelsapetzvezdicanabe~i}je,pasmotako2009.godineimali40postoindividualnihposekojpla`iotvorenje13.jula2006, ta,a60procenataprekoagennaDanustankauCrnojGori. cija, dok se pro{le godine Ovih zimskih dana naj~e{}i gosti su – Predstavili smo novi broj individualnih gostiju Italijani, Turci i Albanci. “Splendid”agencijamaikupcima popeona58posto,dokjetek 42 procenta stiglo posredi ubrzo smo posle promocije, do Crnogorski turisti uglavnom praktikuju stvom agencija – ka`e Radukrajaavgusta,imalive}107zavrdolazak vikendom lovi},dodaju}idajetajodnos {enih ugovora za 2007. godinu! naprimeru“Montenegra”~ak Kompanija je brzo rasla, pa smo 96postoukoristagencijskiharan`mana,dokje,pak,kod“Blue tako2006.godineimali750radnika,a2007.i2008.godinezapostar”hotela84postoukoristindividualnihgostiju. {qavalismoih1.100.Na`alost,krizajeu~iniladabrojzaposlenih2009.smawimona800,apro{legodinesmozapo{qavali Dakako,najvernijiinajbrojnijigostisuRusi. –U{picusezoneubedqivoihjenajvi{e,alitrebare}i 750radnika.Uprkossvemu,gostisureklisvoje,stimda85odsto itodasmoujunupro{legodineimaliujednomperiodugoukupnogprometakompanijedonosi“Splendid”–veliRadulovi}. Izgradwaiotvarawehotela“Splendid”,pore~imana{egsa- ste iz ~ak 47 zemaqa. I daqe nismo zadovoqni brojem gostiju iz Srbije, a naro~ito iz Vojvodine, zbog ~ega smo, govornika,izazvalajeveliketurbulencijeuCrnojGori. –ZaCrnogorceva`idasulewi,alimismoseo~iglednopro- priznajem,isamipomalokrivi.No,verujemda}eihubudu}ebitivi{e.Ukolikoseizborimodapovratnaavionska menili,nekika`uidasmose“pokvarili”,jersmopo~elidarakarta na relaciji Beograd – Podgorica – Tivat bude 90 dimo.Kolikoputaste~ulidanekouzdahneiprozbori:“Eh,da evra,u~ini}emopunpogodak–naglasiojenakrajurazgovomijetolikinovac…”Kotoka`e,nijenisvestandatupo~iwe ra@arkoRadulovi},kojisenadada}euperioduodpetdo agonija, ukoliko ne zna {ta }e s wim. Samo novac potkrepqen sedamslede}ihgodinaovdeni}ijo{dvadesetakvrhunskih znawem mo`e da donese profit. Podigli smo standarde i to je hotela, jer Crna Gora ima {ansu da zahvaquju}i turizmu o~iglednomnogimazasmetalo,jernisuprepoznaliinteres.Mi kroz deceniju ostvaruje godi{wi nacionalni dohodak od danasuhoteluimamozaposlenodvadesetakin`iwera,anemaj10.000evrapostanovniku. stora,jernamtrebajuqudispremnidaiduukoraksnajmodernijimtehnologijama. n Sava Savi}

KAKOJEPOZNATIARHEOLOGZAHIHAVASSPASAVAOTUTANKAmONA

Umetnost koja je ujedinila Egipat M

uzeji i arheolo{ki lokaliteti DrHavaska`edasukasnijepoku{alida Egipta, koji su bili zatvoreni za pobegnukroztoaletsisto~nestranemuzeja. posetioceodpo~etkamasovnihanUhvatilisuihmladiEgip}aniuvrtukoji tivladinih demonstracija, ponovo su otvosu dobrovoqno ~uvali muzej. I danas vidno renizajavnost.OsobqeEgipatskogmuzejau uzrujanzbogtogru{ila~kogpohoda,drHaKairu,ukojemjeizlo`enazlatnaTutankavas ka`e: “Sa svakim od tih devet gorznih monovaposmrtnamaska,do~ekalojeposetimladih qudi, kojima je 25 godina, poku{ao oceru`ama.MuzejkojisenalazinaTrguTasam da razgovaram. Nisu `eleli da govore. hrir, popri{tu nedavnog `estokog sukoba Dreknuosam–za{tostehtelidaopqa~kate demonstranata i snaga reda, bio je tokom muzej?Buqilisuumenebezre~i.Sveekspoburnihdananametipqa~ka{akojisuodnenatesmouspelidavratimo.Tutankamonova li i o{tetili pojedine predmete. „Bilo je maskajenamestu.Svoblagoje,hvalabogu,na veomava`nodaotvorimomuzejizaustavimo svommestu”. glasinepoputonihokra|imaskekraqaTuUsvojojkancelarijiukairskomZamaleku tankamonailiopusto{ewumuzeja.PosetidrHavasimasobuza“operacije”,ukojojse24 oci}esadamo}isamidaseuveredatonije sata na dan primaju izve{taji iz muzeja i s slu~aj“, rekao je upravnik muzeja Tarek el lokaliteta Asuana, Luksora, Aleksandrije. Avadi. Sasvojomsaradnicom,AmerikankomStefaEgipatskimuzejjenekolikodanauo~ideni,svakogdanajeanga`ovannaza{titinemonstracijazatvoriodrZahiHavas,svetski procewivogblaga. poznatiarheologinajve}iautoritet zaumetninestarogaEgipta.DrHavas jeod2002.na~eluegipatskogVe}aza Ukradeno18eksponata starine, koje je bilo pod okriqem Ministarstva kulture, no nedavno je Posle preliminarnog inventarisawa, otkriVlada odlu~ila da Ve}e za starine venojedaje18eksponataizmuzejanestalo.Srepromovi{euministarstvo,takodaje }om,~etiripredmetaodtogbrojajeodmahvra}eformalno postao i ministar za stano.SrceSkarabejaizJuijaitelobogiweizMenrine.HavasstolujeuvelikomklasikaretakojanosiTutankamonaprona|enisunazacisti~kom zdawu u srcu Kaira – na padnojstranimuzeja,ublizininoveprodavnice Zamaleku, okru`en sekretaricama, suvenira,ajednafigurinaizJuijajeprona|enau istori~arimaumetnostiizraznihzeizlo`benojkasetiusamommuzeju.StatuetaAkemaqaimnogobrojnimslu`benicima. natena, koju je nudio na prodaju mladi demon–Volimdadolazimukancelariju strantubliziniju`nogzidamuzejanaTrguTauxinsudirektnosiskopavawaupuhrir,tako|ejeprona|enaivra}ena.Wegovapostiwi i nikad se ne}u promeniti. rodicajeodmahstupilauvezusdr`avnimMiniIpak,tafunkcijameniimojojekipi starstvom antikviteta da bi se predmet ponovo daje mogu}nost da ~inimo dobro za na{aoumuzeju.Jo{uveksei{~ekujekompletiEgipat – priznaje ~uveni arheolog, rawekona~nogizve{tajaisravwivawekolekcikojijo{uvekneznadali}eisanojesaregistromizOdeqewadokumentacije,dabi vomegipatskomvla{}uostatinatoj seotkrilodalijo{uvekne{tonedostajeizEgifunkciji. patskogmuzejauKairu. Zahi Havas je dinami~na osoba, {irokog znawa i originalnog uma. Kroz bezbrojna medijska pojavqivawa pri– Zvali su me iz drugih zemaqa vi~u}i u bli`io je svet faraona naj{iroj publici. panici da muzej gori. Nije tako, rekao sam, Pre{estgodinajeodAmeri~keakademije to je samo tako izgleda tako na televiziji. za televiziju, umetnost i nauku dobio naMnogesuzgradeiautomobiliokomuzejagograduEmizaserijalostaromEgiptuuproreli,alimuzejjeostaonetaknut.NeprestadukcijiKCBS-aizLosAn|elesa.Povodom nosveproveravam. novih iskopavawa u Sahari ~esto nastupa Havas ne strahuje da bi se islamisti~ka na Bi-Bi-Siju, Diskaveriju, kanalu Histovlast,kojabimoglapreuzetiEgipat,mogla riitd.NacionalnageografijaiSi-En-En odnositi prema starinama kao talibani u snimili su ~ak dokumentarce o wegovom Avganistanu,gdesusru{iliBudinestatueu `ivotu. Napisao je mnoge kwige, a izme|u Bamianu. ostalih “Tajne iz peska” i “Tutankamon – Nikako, jer Egipat nije Avganistan i blagoizgroba”. egipatske statue {tite sami Egip}ani, a i –Ve}1969,kadasambioinspektorzastavojska.Daekstremistiido|unavlast,{to rine u Tuna el-Gebelu, shvatio sam da bih, sesigurnone}edogoditi,oninebiuni{tapreko arheologije, mogao svojoj zemqi da vali, jer Egip}ani po{tuju svoju istoriju. pribavimmilionedolara–ka`edrHavas. Onisudeoteistorije.Mene}esvakavlast PobuneisukobeuKairunaTrguTahrir po{tovatijerznamda{titimna{espomeon je do`ivqavao kao li~ni rat, vlastitu nike.AuveravamvasdaseEgip}anipotome bitku, jer je u tom haosu narod provalio u razlikujuiodAvganistanacaiodIra~ana. Arheolo{kimuzejipoku{aodagaopqa~ka. Havaska`edanipo{tone`elidanapuDrHavaska`edajeuo~idemonstracijanastiEgipat,dabiradijeumroupeskuSahare. slutio{ta}esedogoditi.Zatojeipozvaoje –NekisugovorilidajeEgipatgotovida na~elnikakairskepolicijeinalo`iomuda moramdaganapustimdabihsespasao.Tosu zatvori Arheolo{ki muzej. Kad su demongluposti. Moju saradnicu Stefani weni stracijepo~ele,tra`iojedavojskaza{titi Amerikancisuhtelidadeportujuizzemqe, piramideuGizi,kojesuokru`eneizidomod ajasamjojrekao:Ostani,uzmenesisigurna. 17kilometara.Tajbedemse,ina~e,upravopo Za{tobihjabe`ao?Ovojemojazemqaimoj Havasovomuputstvu,gradiposledwedvego`ivot. dine. ^uveniarheologje,ipak,veomaemotivno –Demonstrantisumidovikivali:Dr.Hado`ivqavaozbivawausvojojzemqi: vas, molimo vas, za{titite na{ muzej! Kad – Kada sam video {to se doga|a, mislio samu{aoumuzej,po~eosamshvatam{tase samdasavmoj30-godi{witrudodlaziuvedogodilo.Tamosamzatekaotridesetmladih tar.Misliosamdaseizsvegapovu~em.Daje qudikojisumirekli:Za{titilismomuzej Saharauni{tenaidajekairskimuzejdevazbogvas!Utokuno}ije,naime,hiqaduqudi stiran,janikadvi{enebihradiotajposao. nasilnou{lo.Provalilisuudu}ansuveniAlikadasamvideodajesvespaseno,shvatio rakojijeusklopumuzejaipokralisavnasamdajetakozahvaquju}iobrazovawuqudi kit,jersumislilidajetajdu}anzapravokanakomesaminsistiraoovihgodina.Vodili irski muzej. No, devetoro wih razbilo je smodecuumuzeje,uSaharu,u~iliihohijekrovneprozore,konopcemsespustiloumuroglifima, dovodili filmske zvezde svake zejiporazbijalovitrineseksponatima.To nedeqeuArheolo{kimuzej,dasenarodpresu,sre}om,bileneznaliceinisuseobazirakowihidentifikujesumetninama.Isadprli na vredne kipove i predmete iz starih viputvidimdajestaraegipatskaumetnost gorbnica, nego su tra`ili mumije i zlato. ujedinilaEgipat.Tojenajboqastvarkojase Kadatonisuna{li,jernepoznajurazme{taj mogladogoditi. umetninaumuzeju,po~elisudarazbijaju... n E. P. H.


22

dnevnik

nedeqa6.mart2011.

T R E N D R A P O R T : MODNI VESNICI PROLE]A

Sofisticiraniseksipil ok se ovih dana smrzavamo i u mawe ili vi{e skromno ugrejanim stanovima i ma{tamo o dalekim rajskim ostrvima na kojima bismo svi tako rado ogrejali kosti, ne{to kao modni radijator mogao bi da poslu`i trend raport kojim }emo tek nabaciti {ta }e se ovog prole}a i leta vi|ati po radwama i na ulicama. Osim {to }e nas letwe krpice makar na trenutak zagrejati, ovaj trend pregled mo`e se pokazati i korisnim – mo`da na preostalim rasprodajama za mawe para nego {to }e to biti u sezoni prona|ete neki `eqeni i moderni komadi} koji vam nedostaje u garderoberu. Za po~etak da uka`emo da su dizajneri, nakon {to smo prethodnih sezona u`ivali u atmosferi i modi prvo dvadesetih i tridesetih, a potom i osamdesetih, ovog prole}a sedamdsete godine pro{log veka proglasili za one u trendu. Prelepe dame koje su izme|u ostalog i svojim stilom obele`ile ovu dekadu su, pored ostalih, glumica Fara Fosit, peva~i-

D

Sve boje belog! Iako se za belu boju mo`e re}i da je prisutna u svakoj sezoni, ovog }e prole}a i leta ona jednostavno u odevawu biti sveprisutna. Re~ je o savr{enoj opciji kad je u pitawu stvarawe minimalne i istovremeno besprekorne kombinacije, a opu{tenosti i skladu doprine}e i jednostavni krojevi, kombinovani sa prefiwenim tkaninama. Bela se pokazala kao savr{eno re{ewe za mnoge dizajnere, te je kao takva za{titni znak glamuroznih i ujedno jednostavnih kolekcija koje potpisuju Majkl Kors, Kelvin Klajn, Balensijaga… Dok su `enstvene i savr{eno bele haqine obele`ile {ik kolekcije, pored ostalih, Ralfa Lorena i Dereka Lama. Najuticajniji svetski dizajneri poru~uju i da }e predstoje}e prole}e i leto biti idealno vreme za otkrivawe ramena. Na revijama u Wujorku, Londonu, Milanu i Parizu razli~ite vizije golih ramena predstavili su apsolutni vladari svetske mode: Gu~i, Lanvin, Aleksander MekKvin i Iv Sen Loran, s idejom da bi dame trebalo da, otkrivaju}i negovana i seksipilna ramena, izgledaju glamurozno i `enstveno.

ce Dajana Ros i Debi Hari, manekenke Xeri Hol, \ia i Margo Hemingvej, a ono {to “vesele sedamdesete” karakteri{e jeste ~iwenica da koliko god da su u modnom smislu bile raznolike, istovrememeno su u svakoj kombinaciji bile profiwene. Upravo je ta sofisticiranost sedamdesetih, moderan stil ovog prole}a. Drugim re~ima – budite seksipilni, ali ne preterano. Osim jednostavnih, nosivih i osve`avaju}ih kreacija, kao i slobode koju donose fluidne, prozra~ne tkanine i razigrane boje, dizajneri ovog prole}a na modnu scenu vra}aju i {picaste

cipele, koje }e u velikoj meri obele`iti predstoje}u modnu sezonu. Ono najva`nije je svakako vest da }e sa visibabama i lastama u paketu sti}i i mno{tvo lepih i zanimqivih trendova, me|u kojima }e svako mo}i da, bez obzira na razli~ite ukuse i stilove, prona|e ne{to sebi po meri. Ukratko, pred nama je sezona puna modnih razli~itosti, pa stoga krenimo redom sa predstavqawem, ako je verovati poznatim svetskim kreatorima, najpo`eqnijih komada za sezonu prole}e/leto 2011. Ono bez ~ega }e prvi sun~ani dani biti gotovo nezamislivi, bar kada su modna pravila u pitawu, jeste bela ko{uqa, za koju su mnogi spremni da potpi{u kako }e biti jedan od kqu~nih elemenata u ormanu. Ovaj prvenstveno jednostavan i prakti~an ko-

mad ode}e, za svoju planetarnu popularnost mo`e pre svega da zahvali ~iwenici da, odi{u}i stilom i elegancijom, omogu}ava kombinovawe kako razli~ite garderobe (podjednako je efektna bilo da je “uparena” sa sukwom i pantalonama, bilo s xinsom, ili recimo, s ko`nim {orcem). Kada je re~ o qubiteqima printeva, predstoje}a sezona i pre svih dizajneri Stela Makartni i Valentino u prvi plan sta vqa ju ro man ti~ ne, cvetne motive, pri ~emu modno putovawe u sedamdesete istovremeno donosi i veliki povratak pantalona {irokih nogavica, farmerica “frulica”, tufnica, kao i ve}ini dobro poznate maksi haqine, za koju ve} sada mnogi tvrde kako }e, prozra~na i glamurozna, biti jedan od najpopularnijih odevnih predmeta. Naravno, uz ovakve krpice nezaobilazne su i platforme kao topla preporuka za ne {to opu {te ni ji dnevni izgled. Za sve rokerke u du {i, kqu~ ni pro le}no - letwi komad je ko`na jakna, modni klasik za koji ne bi trebalo da {tedite prilikom kupovine. Jedan od stajlinga koji se preporu~uje jeste i takozvani “{treberski”. Kod ove kombinacije kqu~ni komad je kardigan (i to po mogu}nosti model sa printom), koji se najboqe kombinuje s belom ko{uqom i {orcem ili sa sukwom i platformama. Ne}ete pogre{iti ni ako se odlu~ite za jo{ pro{le godine na modnu scenu vra}eni kombinezon, ba{ kao ni ako va{ izbor bude bila militari jakna na dvore do kop ~a we ili sve tlu ca vi “disko”sako, ove sezone u kombinaciji sa farmerkama savr{en za dnevnu varijantu. [to se boja ti~e, osim vesele i jarke palete (`uta, narand`asta, plava i zelena), u kombinaciji }e biti i garderoba u tonovima ko`e, kod koje je najva`nije da izaberete, u zavisnosti od boje tena i kose, izaberete pravu nijansu. Nezaobilazni modni detaqi }e, pak, biti tanak ko`ni ka i{ ko jim }e te na gla si ti struk, duga~ka ogrlica, pomalo retro modeli sun~anih nao~ara, kao i pove}e narukvice. n Jasna Budimirovi}

NAJHLADNIJA MESTA NA SVETU

Tamogdese iplu}amrznu Ledeni talas nikako da pro|e, a svima nam je preko glave ledenica, klizavica i severca, kapa, rukavica i grejalica. Ipak, i najstra{nijoj zimi do|e kraj... osim u nekim krajevima zemaqske kugle.

Istra`iva~ka stanica Vostok, Antarktik: Apsolutno najhladnije mesto na svetu skoro je potpuno nenaseqeno, ako se izuzmu retke kolonije pingvina i foka du` obale. Da nije nesre}nih nau~nika koji borave u ovoj ruskoj istra`iva~koj stanici, ne bismo ni znali kako izgleda `iveti na prose~noj temperaturi od -36 stepeni Celzijusa, koja se zimi lako spusti na neverovatna -84 stepena. Ne ~udi zato {to je ova stanica naseqena qudima samo leti, a boravi se u proseku mesec dana, jer za du`e niko nije sposoban.

Ojmjakon, Republika Saka, Rusija: Iako je globalno zagrevawe uzelo danak i u Sibiru, to kao da ne doti~e najhladnije mesto na svetu – gradi} Ojmjakon u oblasti Jakutsk, gde temeprastura ume da se spusti i na -65 stepeni Celzijusa. Gotovo {est stotina stanovnika ove varo{ice u`iva u sne`nim radostima, a privreda se ovde oslawa iskqu~ivo na sto~arstvo, jer je poqoprivreda nemogu}a, po{to je zemqa trajno smrznuta. Deci je u Ojmjakonu dozvoqen boravak napoqu samo dvadeset minuta, a da bi se stoka napojila, ~ak i leti, potrebno je razbiti led na izvoru. Ojmjakon ina~e zna~i „voda koja se ne mrzne“, a ime je dobio po obli`wem termalnom izvoru.

ProspektKrik,Aqaska,SAD: Kada je pre sedam godina u ovom gradu na severu Aqaske dostignut temperaturni rekord od -62 stepena, ovo nekada `ivo mesto ponovo je dospelo u `i`u javnosti. Otkako je zavr{ena izgradwa Transaqaskog gasovoda, ve}ina stanovnika, prete`no minera i gra|evinaca, napustila je Prospekt Krik i oti{la u potragu za boqim poslom. Naseqe je opustelo, a povremeno ga obi|u istra`iva~i i avanturisti, `eqni do`ivqaja istinske zime na svojoj ko`i. U kolikoj su opasnosti pokazuje ~iwenica da se plu}a mrznu na vazduhu hladnijem od -60 stepeni, pa su vam za boravak u ovom gradu potrebni polarna jakna i filteri na ustima i nosu.

USPE[AN NASTUP SRBIJE I VOJVODINE NA 34. ME\UNARODNOM SAJMU TURIZMA U BUDIMPE[TI

Festivalimameturiste

anas je zatvoren 34. me|unarodni sajam turizma „Hungekspo”, na kojem su se uspe{no predstavili izlaga~i iz turisti~kih organizacija Srbije, Beograda i Vojvodine, te dvadeset op{tina, ~etiri agencije i dva turisti~ka klastera. Na{e predstavnike je, uz vojvo|ansku gastronomsku ponudu i zvuke tambura{a, pozdravio I{tvan Pastor, pokrajinski sekretar za privredu. – Mislim da je osnovno ono {to izlaga~i ka`u, a oni tvrde da su zadovoqni i da je do{lo do sklapawa dobrih poslova. Pokrajina je ovog puta preuzela na sebe zna~ajan deo tro{kova, tako da su izlaga~i imali da pokriju boravak. To je veoma va`an na~in podr{ke u osvajawu tr`i{ta – rekao je Pastor. On je dodao da je vojvo|anski turizam ipak jo{ uvek vi{e {ansa nego realnost, te izneo pora`avaju}i podatak da je sad ve} daleke 1989. godine Vojvodina ostvarila, {to se ti~e gostiju, no}ewa i deviznog priliva, oko 150 odsto ve}i prihod nego lane. – Turizam je zahtevna privredna grana i ponovo treba da zasu~emo rukave i ulo`imo u ovu granu, jer dr`ava malo ula`e – rekao je Pastor. Podr{ku turisti~kim radnicima pru`io je i ambasador

D

Srbije u Budimpe{ti Dejan [ahovi}, koji je napomenuo da Ma|arska i Srbija imaju odli~ne odnose, ali da me|usobna pose}enost qudi izme|u dve zemqe ne prati taj odnos, te da se nada da }e se to promeniti. Ipak, boqitak na tom planu zabele`io je predsednik Turisti~ke organizacije Beograd Dejan Veselinovi}, koji ka`e da je u 2010. bilo 8 odsto vi{e gostiju iz Ma|arske nego 2009. [ansu na{e zemqe u privla~ewu ve}eg broja inostranih gostiju Kristina Kujunxi}, predsednica Turisti~ke organizacije Srbije, vidi u Gu~i, Egzitu i Xez festivalu Ni{vil, kao i Bir festivalu. – Veoma je bitno {to smo na „Hungekspu” ponudili 52 vikenda u Srbiji u objediwenoj bro{uri. Va`na je i Dunavska strategija, razvijawe biciklizma i aktivnog odmora – rekla je Kujunxi}eva. Port pa rol ka Tu ri sti~ ke organizacije Novog Sada Andrea Knezi istakla je da je veoma zadovoqna nastupom grada na najve}em sajmu te vrste u Evropi.

Sija~engle~er,Pakistan: Najve}e bojno poqe na svetu nalazi se, naravno, na Himalajima, i temperatura se ovde spu{ta i do -58 stepeni Celzijusa. Ironi~no, dobio je ime po endemskoj vrsti, ru`i koja raste samo na padinama Himalaja. Na zaravni ovog gle~era od 1984. godine odigrava se sukob izme|u Indije i Pakistana, a wihova vojna upori{ta najvi{a su na svetu – nalaze se na 6.000 metara nadmorske visine. Gle~er privla~i planinare i alpiniste iz celog sveta, a na jednoj zaravni nalazi se i najvi{i heliodrom na svetu.

– Novi Sad tradicionalno u~estvuje na ovom sajmu i primetan je napredak u organizaciji i opremawu {tanda, koji se nalazi u samom sredi{tu hale i time privla~i veliki broj posetilaca, koje najvi{e interesuju kratka zadr`avawa u na{em gradu, dan-dva. Ostvarili smo i odli~ne kontakte sa ovda{wim turisti~kim agencijama koje `elimo da spojimo sa na{im agencijama – rekla je Andrea Knezi, nepomenuv{i da je, prema podacima Republi~kog

zavoda za statistiku, primetan veliki porast u broju dolazaka i no}ewa inostranih turista u Novom Sadu. Izlo`beni prostor i ponude Turisti~kih organizacija Srbije, Beograda i Vojvodine videlo je oko 50.000 posetilaca Sajma „Hungekspo”, na kojem su se predstavile i zemqe iz regiona, poput Slovenije i Hrvatske, ali i neke daqe destinacije, kao {to su Nepal, Uganda i Indija. n Sne`ana Milanovi}

Istra`iva~kastanica Samit,Grenland: Istra`iva~ka stanica koja je aktivna i naseqena cele godine nema stalne koordinate, zato {to se nalazi u centru ledene plo~e Grenlanda koja se pomera. To ne smeta stotinama nau~nika, istra`iva~a i pomo}nih radnika da borave u Samitu, formiraju}i pravo malo naseqe koje pre`ivqava na temperaturama koje se zimi spu{taju na -60 stepeni Celzijusa. Da sve bude lak{e, letwe temperature u ovoj istra`iva~koj stanici, posve}enoj analizi topqewa ledene plo~e, pewu se do neverovatnih nula stepeni, i to ako nai|e toplotni talas. U me|uvremenu, stanovnici se snalaze zahvaquju}i polarnim odelima, a leti mogu sebi da dozvole luksuz i spavaju pod polarnim {atorima, formiraju}i pravo malo naseqe, nazvano [ator grad. n Ivana Vujanov


oglasi

dnevnik

AGENCIJA za bra~no posredovawe. Osmomartovski jednodnevni izleti, Stani{i}i 2.500 Vojvo|anskom ravnicom 2.900. Sve~ana ve~era 1500 za slobodne. Telefon 021/496-382. 23366

POZIVAM kupce stanova, lamela2, Novaka Radowi}a 41-43, NS da se jave na e-mail joki04@sbb.rs radi udru`ivawa zbog ostvarivawa ugovornih prava. 23259

ISKUSAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika. Priprema prijemnih i mature. Povoqno, veoma uspe{no. Telefon 021/6367-482, 063/471-644. 23093 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 23117 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 23118

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 23119 VI[I FIZIOTERAPEUT - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, reume, povrede ko{tano-zglobnog sistema, kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija-aparati. Telefon 064/216-54-24. 23373 NUDIMO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdrastvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Tel. 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 438911

MEWAM stan 90m2 za mawi uz doplatu, Bul. K. Milo{a 2/a. Telefon 062/787-079. 23218

nedeqa6.mart2011.

23

MEWAM nov jednoiposoban ukwi`en stan 36m2 u centru za mawi uz doplatu. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 23391 MEWAM jednoiposoban stan 30m2 u izgradwi za poqoprivredno zemqi{te (mo`e i okolina Novog Sada). Telefon: 6546-976, 065/3333-177 i 063/10-30-232 23395

IZDAJEM jednoiposoban, nename{ten stan, 40m2, Ulica Stevana Musi}a, visoki parter. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 23168 IZDAJEM stan u Petrovaradinu od 50m2 komplet name{ten cen. grejawe, telefon za parove ili studente. Telefon 063/8740-405. 23186 IZDAJEMO stan, Episkopa Visariona, 82 m2, 1. sprat, CG, lift KATV, interfon, nename{ten, dve terase, pla}awe mese~no. Telefon 063/50-40-50, 064/24-66-142. 23363

IZDAVAWE NEKRETNINA - uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523380. www.stanovi.rs 23380 IZDAJEM dvosoban stan 50m2, u Pariske komune, prizemqe, name{ten + 2 telefona - 180E. Telefoni: 064/124-97-91, 021/452-550. 20863 IZDAJEM name{tenu garsoweru kod Spensa, Maksima Gorkog br.6, Novi Sad. Telefon 063/511-939. 22772 IZDAJEM prazan dvosoban stan kod Sajma. Telefoni: 063/588-270, 021/6616-350. 22971 IZDAJEM garsoweru za jednu osobu ili bra~ni par, u blizini socijalnog, (kablovska, klima), najam + tro{kovi. Telefon 064/9865310. 23030

IZDAJEM komfornu garsoweru blizina fakulteta, ve{ ma{ina, III sprat, odvojena kuhiwa. Telefon 021/459-372. 23034

USEQIV dvosoban stan na Limanu III. Telefon 6369560, 064/275-5731, 036/841667. 23037

IZDAJEM jednosoban, name{ten stan, prvi sprat, Ivana Kosan~i}a, 150E+ depozit. Slobodan od 15.3. Telefoni: 064/888-1180 Qiqa. 23060 GARSOWERA, Bra}e Ribnikara 11, kompletno name{tena, na du`e vreme, cena 150E. Telefon 063/523-625. 23108 IZDAJE se jednosoban name{ten stan na Novom nasequ. Telefon 064/200-29-46. 23153 IZDAJEM jednosoban prazan stan na Novom nasequ. Telefon 021/505-531. 065/5505-531. 23156 IZDAJEM jednoiposoban prazan stan useqiv odmah, na Novom nasequ, cena 120E. Telefon: 063/589-481. 23258 IZDAJEM jednosoban stan kompletno renovoran 36m2 sa ugra|enom kuhiwom, na Bulevaru pored Simpa. telefon 064/127-6094. 23285

POVOQNO izdajem dvosoban 60m2 prazan stan, ima kuhiwske elemente, Novo naseqe, lift, telefon, kablovska, CG, klima, 150 E. Telefon 021/827-038. 23323 KOD [TRANDA, dvosoban, name{ten, lift, klima, kablovska. Odmah useqivo, na du`e vreme. Telefon 064/524-8097 izme|u 14-16 ~asova. 23338 IZDAJEM mawi name{ten dvosoban stan. Mo`e i dva studenta. Milana Glumca 7. Telefon 064/1335667. 23347 DVOSOBAN stan 62m2 sa novim name{tajem, dvori{no orjentisan, kutak mira i ti{ine - izdajem. Telefon: 300-665. 23358 IZDAJEMO jednoiposoban name{ten stan na Bulevaru oslo bo |e wa u zgra di sa obezbe|ewem za 200 E. Depo zit oba ve zan. Te le fon: 6447-622 . 23407 IZDAJEM salonski stan u Dunavskoj ulici na deu`i period pogodan za salone, ordinacije, stanovawe, parking obezbe|en, visoki parter. Telefon: 064/11-84654. 23412 IZDAJEM novu garsoweru, 29m2, sa terasom na Ispratu, nov name{taj, sa dva le`aja u ulici Danila Ki{a. Telefon 021/6614-683. 23313

VELIKA PONUDA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Tel. 065/2019-004, 021/6624325 www.solis-nekretnine.com. 438906 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru u ]irpanovoj ulici, sa terasom, cena 150 evra + depozit! Tel. 063/855-7109 ({ifra: 10877) www.solis-nekretnine.com. 438907 IZDAJEM ekskluzivan stan u strogom centru grada, luksuzno opremqen, 115m2, mese~no 1.500 evra! Tel. 063/855-7109 ({ifra: 10721) www.solis-nekretnine.com. 438908

IZDAJEM garsoweru kod Socijalnog komplet name{tena, po ceni od 150 evra! Tel. 063/855-7109, www.solisnekretnine.com. 438909 IZDAJEM kod Suda nov stan 33m2 na visokom prizemqu, u novoj zgradi za kancelariju ili poslovni prostor. Telefon 528-137. 439100 IZDAJEM Maksima Gorkog trosoban stan 71m2 kompletno name{ten za 200E slobodan odmah. Telefon 528-137. 439102

POTREBAN kvalitetan reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 - 120m2 za poznatog klijenta. Telefon 063519533. 23379 POTREBNI kvalitetni stanovi za vreme Poqoprivrednog sajma. Telefon 021/522-533, 063/522-202. 23383

BEZ AGENCIJE kupujem dvosoban ukwi`en stan. Liman, Centar, Kej. Telefon 021/422-116. 23289 KUPUJEMO stanove od 25 75m2 na Grbavici i Somborskom bulevaru. Telefon 021/522-533, 063/522-202. 23384

TRA@IMO za poznate kupce od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na dobrim lokacijama. Hitno!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335. 438996 KUPUJEMO za potrebe raseqavawa stanove u Novom Sadu svih struktura, isplata u ke{u. Tel. 636-6952. 439031

KUPUJEMO stan u Novom Sadu, brza isplata. Telefoni: 444-107, 633-7853. 440003 KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 439103


24

oglasi

nedeqa6.mart2011.

POVOQNO prodajem useqiv dupleks 73m2, u Prezidentovoj zgradi, na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope sa terasom. Telefon 063/47-57-65. 23399

GRBAVICA - 65m2 dupleks, dodatno opreman, ostaje ugradna kuhiwa, cena 69.500 evra. Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 14009) www.solis-nekretnine.com. 438964 ODLI^AN dupleks na Grbavici, u ceni ful name{taj, bela tehnika i gara`a! Ukwi`en! U dvori{tu zgrade igrali{te za decu, 108m2. Za vi{e informacija pozovite... Vredi videti! Tel. 064/157-1297, 021/520-231 ({ifra: 14711) www.solis-nekretnine.com. 438984 NOVOGRADWA - Nova Detelinara, predugovarawe, 30m2, drugi sprat, cena sa PDV-om, samo 28.000 evra. Pla}awe na rate! Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 14306) www.solis-nekretnine.com. 438931 VRWA^KA BAWA - Luks apartmani! Pet minuta od centra bawe, useqivi, ukwi`ena zgrada! Tel. 063/527459 ({ifra: 14310) www.solis-nekretnine.com. 438933

PRODAJEM veoma povoqno garsoweru od 26m2, na Novoj Detelinari. Telefon 021/63-41-521. 22764 GARSOWERU 15m2 Jevrejska, pored Sinagoge, 1. sprat, komplet sre|ena sa kupatilom, balkonom. Mo`e zamena za malo ve}u, 22.000E. Telefon 064/1526270, 6216-789. 23127 PRODAJEMO garsoweru u Petra Drap{ina ulici za 26.000, useqiva. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 23354 PRODAJEMO ukwi`enu garsoweru za 23.000, mogu kupci sa kreditom. Telefon: 6447-622. 23357 NOVA mawa useqiva garsowera na Telepu, cena 16.000E. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 23390 [IRI centar, garsowera, 25, 50m2 cena 29.000E. Mo`e povrat PDV-a. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 23396 PRODAJEM dve useqive garsowere na drugom i ~etvrtom spratu u Prezidentovoj zgradi u Ulici Futo{ki put br. 1. Telefon 063/47-57-65. 23398 PRODAJEMO na Grbavici garsoweru sa name{tajem za 35.000. Telefon: 6447-622. 23400 NOVA DETELINARA, nova, useqiva garsowera 32, 5m2, zidala „Budu}nost”. Telefon: 6624-218. 23409 HITNO prodajemo jednosoban stan od 38m2 u Petrovaradinu (blok 8) dogovor. Telefon: 6447-622. 23359 PRODAJEMO stan od 32m2 u Kosan~i} Ivana na drugom spratu za 38.000E. Telefon: 6447 - 622 i 063/540-165. 23351

PRODAJEMO kod Sajma jednosoban stan 30m2 na prvom spratu za 34.000, stan ima terasu. Telefon:6447622. 23360 MAWA garsowera, N. Detelinara, 18m2, Janka Veselinovi}a, 4. sprat, cg, terasa, ukwi`en, „Budu}nost„, cena 22.650E. Telefon 063/7451344. 440035 NOVA DETELINARA 28m2, odli~na garsowera, lift, terasa, 31.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 440006 GARSOWERA 27m2, Liman 2, Dragi{e Bra{ovana, 4. sprat, lift, cg, ukwi`ena, renovirana 36.000E. Telefon 063/745-1344. 440037 PRODAJEM novu, useqivu garsoweru od 26m2, Adice. Cena: 22.000E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222. 439068 ODLI^NA garsowera na prodaju, 24m2, terasa i lift. Nova zgrada. Lokacija N. naseqe. Cena 26000. Pozovite 021/451-318, 523-193. 439082 LIMAN 2, odli~an ukwi`en i kompletno renoviran stan od 27m2. Tel. 636-6952. 439033 FUTO[KA ULICA “Prezident”, prodajem nov odmah useqiv odli~an stan od 27m2. Tel. 063/828-83-77. 439034 PRODAJEM novu, useqivu garsoweru na drugom spratu 26m2, Ul. cara Du{ana. Cena: 26.400E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6622-677. 439051 HITNO prodajem novu, useqivu garsoweru od 26m2, u blizini Sajma. Cena: 29.850E. Telefoni: 066/5021984, 021/6618-222. 439053 GARSOWERA 20m2 - useqiva odmah, ukwi`ena, 2. sprat - komplet name{tena, grejawe, terasa, cena: 24.000 evra (nije fiksno) Telefoni: 021/542-779, 064/823-6607. 439025

DEVET JUGOVI]A: 26m2 garsowera, 1. sprat, lift, terasa, uli~na strana, odvojena kuhiwa... Cena: 33.500 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6604. 439022 SOMBORSKI BULEVAR 21m2, ukwi`ena garsowera 1/1, odvojena kuhiwa, grejawe, lift, zgrada stara 5 god. Cena 26.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618. 439005 KRAQEVI]A MARKA, ukwi`ena garsowera, 33.000E. Telefoni: 522-177, 064/215-60-90. 438990 UKWI@ENA, odli~na garsowera, gradio „Aleksandar„, 32.000E. Telefoni: 526-622, 064/251-87-52. 438991 GARSOWERA - gradio „Aleksandar„, odvojena kuhiwa, odli~an raspored, CG, useqiva odmah. Cena 31.000 evra, nije fiksno. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601. 439007 BRZO USEQIVA garsowera od 24m2, Socijalno, 3. sprat, CG. Cena 29.800 evra sa PDV-om. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6608. 439010

KLASI^NA garsowera 27m2 ukwi`ena, odmah useqiva, terasa, lift, CG, cena 28.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6601. 439012 PRISTOJAN stan na prvom spratu u najstro`em centru grada, odli~an za izdavawe, ukwi`en, 22m2, cena 16.900 evra. Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 14725) www.solis-nekretnine.com. 438932 GARSOWERA, centar-Sterijina, 18m2, povoqno, odli~an za izdavawe! Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 438880 SAJAM, nova garsowera od 25m2, cena samo 28.300, lift, terasa, ptv, parking u dvori{tu. Telefon 421-185. 438886 POVOQNO, nova ukwi`ena garsowera 25m2, cena samo23.700. Telefon 422-149. 438887 BULEVAR, novija ukwi`ena garsowera, 24m2, cena 27.300, prvi vlasnik. Telefon 472-1661. 438888 PRODAJEM garsoweru na Novoj Detelinari, 33m2, cena 37.400 evra, za dogovor! Tel. 065/2019-004, 021/520231 ({ifra: 13656) www.solis-nekretnine.com. 438922 PRODAJEM novu garsoweru na Grbavici, 25m2, odmah useqiva, Tolstojeva ulica, prelepa zgrada, hitno, zbog odlaska u inostranstvo! Tel. 064/134-0459, 021/520231 ({ifra: 10105) www.solis-nekretnine.com. 438923 GARSOWERA u centru, u blizini Ul. Pap Pavla, 20m2 na prvom spratu, mo`e i sa name{tajem, odmah useqiva, hitna prodaja, cena samo 21.000 evra. Tel. 064/2003103, 021/520-231 ({ifra: 12702), www.solis-nekretnine.com. 438924 PRODAJEM ukwi`enu odli~nu garsoweru na izuzetnoj lokaciji! Cena dogovor... Tel. 066/9355-942, 021/520-231 ({ifra: 19119)www.sol is-nek retn ine.com. 438925 NOVA DETELINARA Kopernikova ulica, mawa garsowera na tre}em spratu, uredna dokumentacija, gradsko grejawe. Odli~na ponuda, samo 16.500 evra! Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ({ifra: 14452) www.solis-nekretnine.com. 438926 STAN od 29m2 sa terasom, ukwi`en i odmah useqiv, na atraktivnoj lokaciji, Bul. oslobo|ewa, u blizini stanice... Tel. 063/716-1744, 021/520-231 ({ifra: 14715) www.solis-nekretnine.com. 438927

PRAVA garsowera sa terasom i ostavom na terasi, ukupno 25m2, tre}i sprat, prazna i odmah useqiva. Hitna prodaja! Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ({ifra: 16664) www.solis-nekretnine.com. 438928 GARSOWERA od 18m2 u Ul. @arka Zrewanina, kod Izvr{nog ve}a, prizemqe, cena 21.000 evra. Tel. 064/4491270, 021/427-277 ({ifra: 14588), www.solis-nekretnine.com. 438929 POVOQNO! Garsowera na Novoj Detelinari, 20m2 na drugom spratu, name{tena i ukwi`ena u idealnim delovima. Cena 24.000 evra. Tel. 065/2019-010, 021/520-231 ({ifra: 13982) www.solis-nekretnine.com. 438930 CENTAR - Barawska ulica, jednosoban dvori{ni stan od 22m2, renoviran, kablovska, ukwi`en, cena 13.500 evra! Tel. 063/761-63-64 ({ifra: 50328) www.solis-nekretnine.com. 438934 SOCIJALNO - Arse Teodorovi}a, jednosoban od 32m2, CG, prizemqe, nov, cena 27.000 evra. Tel. 063/76163-64, 021/520-231 ({ifra: 10443) www.solis-nekretnine.com. 438935 PRODAJEM klasi~an jednosoban stan na Limanu 4, ukwi`en, odmah useqiv, 40m2 na 10. spratu, cena povoqna! Tel. 064/134-0459, 021/520-231 ({ifra: 10854) www.solis-nekretnine.com. 438936 PRODAJEM jednosoban stan od 40m2 sa mogu}stvom pregra|ivawa u jednoiposoban, u blizini @elezni~ke stanice, cena 39.200 evra. Tel. 063/855-7109 ({ifra: 11103) www.solis-nekretnine.com. 438937 STAN u strogom centru 29m2, drugi sprat, kuhiwa sa trpezarijom, posebno soba, zgrada stara 5 godina, samo 34.500 evra! Tel. 065/2019011, 021/520-231 ({ifra: 10202) www.solis-nekretnine.com. 438938

LEP jednosoban, nov i odmah useqiv stan od 28m2 na prvom spratu, u mirnom delu grada. Tel. 063/7726-845, 021/520-231 ({ifra: 11380) www.solis-nekretnine.com. 438939

dnevnik LIMAN 2, ukwi`en jednosoban stan, tre}i sprat, lift, terasa, cena 41.200. Telefon 472-1661. 438889 SOMBORSKI BULEVAR, nov jednosoban stan 29m2, na tre}em spratu, lift, terasa, cena samo 28.840. Telefon 472-1660. 438890 CARA DU[ANA, odmah useqiv noviji stan sa name{tajem, ukwi`en, II sprat, terasa, dvori{no orjentisan, cena samo 39.000. Telefon 063/566-157. 438891 SAJAM, ukwi`en, nov jednosoban stan, lift, terasa, ptv, po ceni od 39.000. Telefon 422-149. 438892 BUL. K.PETRAI, na drugom spratu, ukwi`en jednosoban stan 34m2 po ceni od 37.600. Telefon 421-185. 438893 JEDNOSOBAN, 42m2, S. Musi}a, stan na izuzetnoj lokaciji salonskog tipa, 2. sprat, ukwi`en i odmah useqiv - hitna prodaja, vredi kupiti. Telefoni: 065/55577-58, 021/55-77-58. 438872 JEDNOSOBAN, 36m2, Detelinara, stan u visokom parteru, blizina {kole, vrti}a, po{te, ukwi`en i odmah useqiv, vredi kupiti! Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333621. 438873

NOVO NASEQE - jednosoban - mogu} jednoiposoban, 36m2, bez ulagawa, 4. sprat, lift, CG, ukwi`en - useqiv. Cena: 33.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 439020 BUL. OSLOBO\EWA, ukwi`en odli~an stan 29m2, II sprat, terasa, lift, cena 32.000. Tel. 636-6952. 439032 LIMAN: 29m2 - jednosoban, odli~an, lift, terasa, CG. Mo`e kredit! Cena: 28.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6607. 439030 LIMAN 2, odli~an renoviran ukwi`en stan od 34m2, cena 41.200. Tel. 6366-952. 439040 PRODAJEM ukwi`en name{ten jednosoban stan od 31m2, Ul. Narodnog fronta. Cena: 36.100E. Tel: 021/6618222, 060/3112-082. 439059 LIMAN II, odmah useqiv stan 40m2, na VI spratu, ukwi`en, lift, terasa. Cena 43.500E. Telefon 452-942. 439071 PRODAJEM na Limanu I, odli~an jednosoban stan u Strumi~koj ulici, idealan za izdavawe, 30m2. Ekstra cena. Pozovite 021/451-318, 523-193. 439083 PRODAJEM na Bulevaru oslobo|ewa 29m2, ukwi`en jednosoban stan sa terasom. Cena 34000 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193. 439084 LIMAN u zgradi od fasadne cigle 34m2 jednosoban stan, dvori{no orjentisan za 33.500. Telefon 528-137, 063/538-166. 439106 SATELIT renoviran jednosoban stan 33m2 klasi~nog rasporeda, ukwi`en. Telefon 528-137. 439107 LIMAN DVA jednosoban stan 40m2, svetao, lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en, lift, terasa 43.200 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262. 439108

NOVIJI jednosoban 27m2, centar, Sowe Marinkovi}, III sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa, ukwi`en 36.000. Telefon 063/517-846. 439123

NOVO NASEQE 45m2, jednosoban sa odvojenom trpezarijom, drugi sprat, lift, terasa 41.200 slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 440007 LIMAN IV 40m2, jednosoban, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv, slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 440008 SATELIT, 33m2 klasi~an jednosoban stan na prvom spratu, terasa 29.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 440009 STANICA 30m2 klasi~an jednosoban, ukwi`en 34.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 440010 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposoban, 39m2, kod Futo{ke pijace, Gajeva, 2. sprat, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en 41.200E. Telefo 063/745-1344. 440036

PRODAJEM dvosoban stan kod Sajma, 54m2 - 56. 500. Odmah useqiv. Telefon 6447622. 23348 PRODAJEM dvosoban ukwi`en stan, II sprat, miran kvart u blizini @. Stanice, bez posrednika . Telefon 063/518-781, 060/4821010. 23372 PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65. 23397 PRODAJEMO ukwi`en klasi~an dvosoban stan na drugom spratu sa liftom kod @. stanice za 46.500. Telefon: 6447-622. 23402

PRODAJEMO noviji ukwi`en stan na Bulevaru oslobo|ewa kod Futo{ke pijace za 65.000. Telefon: 6447-622. 23403 PRODAJEMO dvosoban ukwi`en stan na Detelinari za 41.500, prvi sprat. Telefon: 6447-622. 23405 PRODAJEMO u centru dvosoban stan u novijoj zgradi za 52.000. Telefon: 6447-622. 23406 CENTAR kod Izvr{nog ve}a, ukwi`en dvosoban stan 44m2 u dobrom stawu, ~etvrti sprat, bez lifta. Telefon: 6624-218. 23410


oglasi

dnevnik

LIMAN I, dvosoban stan 48m2, 10 sprt, povoqno. Telefon 6624-218. 23411 DVOSOBAN dupleks stan u prizemqu (novogradwa) od 40 m2 na Novoj Detelinari useqiv u martu, prodajem za 650E/m2. Telefon 063/50-2033. 23422 DETELINARA, kod Robne ku}e 1, 5 stan 47m2+T, dvostrano orijentisan 33.000. Telefon 063/502-526. 23278 PETRODVARADIN, nov useqiv prazan stan 30m2, 40m2, 48m2, 66m2, 76m2, cena 870 - 950 E, predato na ukwi`ewe. Telefon: 063/152-052-1. 23290 PRODAJEMO noviji jednoiposoban stan 39m2 kod betanije na prvom spratu, odmah useqiv. Telefon 6447622. 23349 PRODAJEMO kod Sajma jednoiposoban stan od 39m2 za 35.000, odmah useqiv i ukwi`en. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 23353 PRODAJEMO jednoiposoban stan na Limanu za 54.500. Stan je na tre}em spratu sa liftom. Telefon:6447-622. 23355 PRODAJEMO jednoiposoban ukwi`en stan na Limanu 46m2 za 41.000. Telefon: 6447-622. 23356 PRODAJEMO nov jednoiposoban stan na Novom Bulevaru 37m2 za 42.000 sa PDV-om, drugi sprat. Telefon: 6447-622. 23361 PRODAJEMO noviji jednoiposoban ukwi`en stan kod Socijalnog za 51.500, ~etvrti sprat sa liftom. Telefon: 6447-622. 23362 PRODAJEM jednoiposoban stan, 47m2 M. Gr~i}a, Detelinara, terasa. Cena 32.000E. Telefon 063/546528. 23404

JEDNOIPOSOBAN, 38m2, Pariske komune, 4. sprat, lift, cg, ukwi`en za 39.150E. Telefon 063/7451344. 440032 JEDNOIPOSOBAN 39m2, ugao Avgusta Cesarca i Bulevar oslobo|ewa, luks, poluname{ten, 5. sprat, lift, cg, useqiv 51.500E. Telefon 063/745-1344. 440033 SOMBORSKI BULEVAR 36m2, jednoiposoban, drugi sprat, lift, terasa, odli~an raspored 40.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 440012 JEDNOIPOSOBAN 40m2, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, dupleks, 4. sprat, lift, cg, nov, useqiv, ukwi`en za 38.150E. Telefon 063/745-1344. 440039 PRODAJEM u Ul. Tolstojevoj, na Grbavici u novijoj zgradi, jednoiposoban stan 40m2, po odli~noj ceni 46.500 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193. 439085 GUNDULI]EVA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2 ima terasu, cg, za 39.200. Telefoni: 528137, 661-2262. 439112 PETRA DRAP[INA jednoiposoban stan dvori{no orjentisan, parking mesto, ukwi`en odmah useqiv 35.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 439113

PRODAJEM odli~an jednoiposoban stan, Ul. Mileve Mari}, 44m2, sa terasom. U dobrom stawu. Cena 37.000 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193. 439088 PRODAJEM dobar jednoiposoban stan,37m2, sa terasom i liftom, Ul. H. Ruvimova. Podneto za kwi`ewe. Sre|en. Nov. Cena 42.300 evra. Pozovite 021/523-193, 451-318. [ifra-45874. 439089 PRODAJEM odli~an jednoiposoban stan, 41m2, Ul. Arawi Jano{a, nova zgrada. Terasa. Useqiv. Odli~na cena 46.500 evra. Pozovite 065/444-34-55. 439090 NA BULEVARU EVROPE investitor „Moj dom” prodaje stanove svih struktura. Telefoni: 451-318, 523-193. 439091 PRODAJEM nov brzo useqiv jednoiposoban stan od 29m2, Ul. Pavla Baki}a. Mo`e se kupiti na kredit. Cena: 25.650E. Telefoni: 066/502-1984, 021/66-22-677. 439054 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an ukwi`en 1,5 stan od 40m2. Tel. 063/828-8377. 439035 NOVA DETELINARA, odli~an ukwi`en nov 1,5 stan, cena 40.000. Tel. 636-8429. 439036 NOVO NASEQE, ukwi`en 1,5 stan 38m2 za 38.000 na I spratu. Tel. 636-6952. 439037 BULEVAR OSLOBO\EWA, dobar i ukwi`en 1,5 stan 47m2 po ceni od 42.200. Tel. 636-8429. 439038 LIMAN 2, ukwi`en 1,5 stan od 54m2, 57.700. Tel. 6366952. 439039 UKWI@EN - jednoiposoban, mo`e kredit, Nova Detelinara, odmah useqiv, perfektan raspored, mirna ulica, lift, terasa, CG, cena 42.250E Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 439011 NOVO NASEQE - 49m2 jednoiposoban. Ukwi`en, useqiv, terasa, lift, mogu}nost pro{irewa za 25m2. Cena 39.200 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608. 439008 ODLI^AN jednoiposoban useqiv stan, 45m2, IIIsprat, Janka ^melika, cena 57.000E. Telefoni: 522-177, 063/780-9909. 438988 LIMAN II, IIIsprat, ukwi`en, odmah useqiv, cena 41.200. Telefoni: 522-177, 060/37-60-928. 438995 RADNI^KA ULICA, odli~an ukwi`en stan, 49m253.000E. Telefoni: 522-177, 063/11-24911. 438986 CENTAR, noviji jednoiposoban stan na tre}em spratu, sa name{tajem, ukwi`en, 41m2 po ceni od 48.400. Telefon 472-1661. 438894 GRBAVICA, jednoiposoban 37m2, cg, ukwi`en, dvori{na strana, stan je odmah useqiv. Telefon 422-149. 438895 KOD SAJMA, nov, jednoiposoban stan 35m2, po ceni od 36.000. Telefon 421-185. 438896 PETRA DRAP[INA, ukwi`en, jednoiposoban stan na II spratu, terasa, parking mesto u dvori{tu, tavanski prostor, 30m2 po ceni od 34.000. Telefon 4721660. 438897

LIMAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu. Odmah useqiv, 52m2, cena 55.000 evra. Tel. 063/527-459, 021/520-231 ({ifra: 11666) www.solis-nekretnine.com. 438940 ATRAKTIVAN mawi jednoiposoban stan u blizini centra, deo kod Ribqe pijace, 35m2 na prvom spratu, u novijoj zgradi, odmah useqiv, cena 42.000 evra. Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 10385) www.solis-nekretnine.com. 438941

PRODAJEM nov jednoiposoban stan kod Sajma, oko cene je mogu} dogovor... Tel. 066/9355-942, 021/427-277 ({ifra: 11810) www.solis-nekretnine.com. 438942 NOV jednoiposoban stan na super lokaciji! Tel. 063/433738, 021/520-231 ({ifra: 14136) www.solis-nekretnine.com. 438943 PRODAJEM ili mewam jednoiposoban stan od 39m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan, na Novoj Detelinari, cena 44.200 evra, za trosoban stan uz doplatu! Tel. 063/855-7109, 021/427277 ({ifra: 12817) www.solis-nekretnine.com. 438944 UKWI@EN jednoiposoban stan na Limanu, kod Doma zdravqa, 52m2, lift, terasa, cena 1.100 evra/m2. Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ({ifra: 11010), www.solisnekretnine.com. 438945 BUL. OSLOBO\EWA - vrlo lep jednoiposoban stan od 39m2, kompletno renoviran, cena 43.800 evra. Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ({ifra: 11147), www.solisnekretnine.com. 438946 HITNO prodajem dvosoban stan 71m2 + 30m2 terasa, Somborska ulica, ukwi`en, useqiv, fasadna cigla, mogu}a zamena za ku}u na sremskoj strani! Tel. 064/1340459, 021/520-231 ({ifra: 14651) www.solis-nekretnine.com. 438948 NOVA DETELINARA Odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. 45m2. Spava}a soba 10m2, kuhiwa sa prozorom, cena 53.000 evra! Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 10408) www.solis-nekretnine.com. 438949

PRODAJEM odli~an luksuzan dvosoban stan na Limanu III, cena izuzetno povoqna zbog hitnosti prodaje! Tel. 066/9355-942, 021/520-231 ({ifra: 12704) www.solis-nekretnine.com. 438950 STAN na Limanu II, dvostrano orjentisan sa ulagawem! Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 10111), www.solis-nekretnine.com. 438951 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u Ulici Pariskih komuna, cena dogovor... Tel. 066/9355-942, 021/427-277 ({ifra: 10764) www.solis-nekretnine.com. 438952 EKSTRA POVOQNO! Ukwi`eni i odmah useqivi stanovi u {irem centru grada, kvadrature od 42m2-53m2 po ceni od 830-850 evra/m2! Tel. 065/2019-010, 021/520231www.solis-nekretnine.com. 438953 DVOSOBAN stan u Pu{kinovoj! Tel. 063/433-738, 021/427-277 ({ifra: 10808) www.solis-nekretnine.com. 438954 PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan od 60m2 na petom spratu u Marka Miqanova, blizu {kola, pijaca, hitno zbog odlaska u inostranstvo! Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ({ifra: 11261) www.solis-nekretnine.com. 438955 ODLI^NA PONUDA - nov dvosoban stan na Novom nasequ, 52m2, visoki parter, dobro projektovan, hitno, sa PDV-om, samo 44.000 evra! Tel. 064/2003-103, 021/427277 ({ifra: 14658), www.solis-nekretnine.com. 438956 DVOSOBAN stan od 58m2 na Limanu II, kod stadiona „Kabel„, odli~an, ukwi`en, visoka spratnost, cena 54.000 evra. Tel. 064/4491270, 021/520-231 ({ifra: 10891) www.solis-nekretnine.com. 438957 IZUZETAN dvosoban stan sa polukru`nim dnevnim boravkom i panoramskim pogledom, ~etvrti sprat bez lifta, ukwi`en, zgrada stara {est godina. 58m2, cena 48.000 evra. Tel. 065/2019010, 021/520-231 ({ifra: 10321) www.solis-nekretnine.com. 438958 KLASI^AN dvosoban stan na drugom spratu, Ul. Maksima Gorkog, dva mokra ~vora, stan za renovirawe, 56m2, cena dogovor! Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 10544) www.solis-nekretnine.com. 438959

nedeqa6.mart2011.

LAZE KOSTI]A, nov dvosoban stan 57m2, lift, terasa po ceni od 51.500. Telefon 422-149. 438898 BULEVAR, kod Futo{ke pijace, ukwi`en, noviji dvosoban stan 50m2, lift, terasa, dvori{no orjentisan, cena povoqna. Telefon 421185. 438899 KOD BOLNICE dvosoban stan 63m2, cena samo 43.260, I sprat, renoviran. Telefon 472-1661. 438900 STANICA, ukwi`en dvosoban stan, dvostrano orjentisan sa terasom, adaptiran, 52m2, cena 53.500. Telefon 472-1661. 438901 DVOSOBAN, 60m2, centar, okolina Izvr{nog ve}a, odli~an stan na 3. spratu - bez lifta, mogu}a zamena za ve}i stan do 90m2 na sli~noj lokaciji. Telefoni: 021/5577-58, 063/7-333-621. 438870

DVOSOBAN 54m2, drugi sprat, Grbavica, povoqno i dvosoban Novo naseqe-[onsi 55m2, II sprat, lift ukwi`en, lepa zgrada. „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 438877 DVOSOBAN, Liman II, odli~an stan, ekstra sre|en, ukwi`en, povoqno! Telefoni: 021/450- 417; 064/189-3887. 438881 DVOSOBAN, Detelinara 49m2, I sprat i 51m2, II sprat, ukwi`en, brzo useqiv, povoqno. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/18938-87. 438884 LIMAN!!! Dvosoban stan na prvom spratu, isto~na strana od 49m2, ukwi`en odmah useqiv. Povoqno-pozovite!!! Telefoni: 021/6363307, 063/8680-335. 438997 MAJEVI^KA!!! Ju`na strana, dvosoban stan sa zasebnom kuhiwom od 39m2, kod Betanije. Pozovite!!! Telefon 063/8680-335. 438998 VOJVODE MI[I]A!!! Dvosoban stan od 51m2 ni`e spratnosti, okrenut na ulicu sa terasom. Pozovite!!! Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213. 438999

25

NA NOVOJ DETELINARI, funkcionalan noviji dvosoban stan od 51m2, dvori{no orjentisan. Tel. 063/7726-845, 021/520-231 ({ifra: 15959) www.solis-nekretnine.com. 438961 FUTO[KI PUT - dvosoban, odr`avan stan od 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Cena povoqna! Tel. 063/7726-845 ({ifra: 10077), www.solis-nekrtnine.com. 438962 PRODAJEM, relativno nov, odr`avan dvosoban stan od 55m2, na izuzetnoj lokaciji u blizini {kole. Cena 51.500 evra. Tel. 063/8557109, 021/520-231 ({ifra: 11382) www.solis-nekretnine.com. 438963 JOZEFA MAR^OKA - Liman IV, velik stan u mirnom delu! Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 18002), www.solis-nekretnine.com. 438965 NOVA DETELINARA 37m2 dvosoban, ukwi`ena zgrada, useqiv odmah, terasa, lift, CG Cena 43.000 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6610. 439009 NOVA DETELINARA, 49m2 - dvosoban stan - Goldingova zgrada, ukwi`en mo`e kredit - useqiv, perfektan raspored, terasa, lift, CG, odli~an!!!! Cena 53.600 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 439027 LIMAN 2: dvosoban, 63m2, odli~an raspored, lift, terasa, CG, ukwi`en - useqiv... Cena: 58.700E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236621. 439028 DVOSOBAN, prazan, odmah useqiv stan u Cara Du{ana 51m2, 2. sprat, terasa, lift, ju`na strana... Cena: 43.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601. 439021 KEJ - dvosoban stan u novijoj zgradi, 60m2, useqiv odmah, ukwi`en, terasa, lift, CG, cena 61.800E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608. 439016 @ELEZNI^KA STANICA - 52m2 ukwi`en, useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, lift, CG, klasi~an raspored, zasebna kuhiwa sa trpezarijom, cena 46.400E nije fiksno. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6618. 439017 NOVO NASEQE - Bra}e Drowak - 48m2, dvosoban, ukwi`en - useqiv, terasa, lift, CG, mo`e kredit. Cena - 47.500 evra. Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6607. 439019 NOVA DETELINARA, u Ulici Janka Veselinovi}a prodajem nov i odli~an 2,0 stan od 50m2, povoqno. Tel. 064/220-95-65. 439041 BULEVAR, Save Kova~evi}a, ukwi`en stan od 55m2, III sprat, terasa, lift, po ceni od 47.000. Tel. 636-6952. 439042 PRODAJEM odli~an dvosoban stan, kod Limanskog parka 56m2, sre|en i odr`avan. Ukwi`en. Cena 54.800 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193. [ifra-44062. 439092 PRODAJEM dobar i komforan dvosoban stan 65m2, B. c. Lazara, sa terasom i liftom. Ukwi`en. Povoqno. Pozovite 021/451-318, 523-193. [ifra-41280. 439093


26

oglasi

nedeqa6.mart2011.

INVESTITOR prodaje lep dvosoban stan 50m2, IV sprat, pogleda na grad, terasa i lift. Odvojena kuhiwa, odli~na oprema u stanu. Pozovite 021/451-318, 523-193. 439094 RADNI^KA ULICA, u neposrednoj blizini Suda ukwi`en dvosoban stan od 50m2. Pogodan i za kancelarijski prostor. Cena 53.500E. Telefon 452-737. 439072 PARISKE KOMUNE, hitna prodaja ukwi`enog dvosobnog stana od 52m2 u zgradi sa liftom. Cena 38.000E. Obavezno pogledati. Telefon 452-771. 439073

PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan od 58m2, Bul. oslobo|ewa. Cena: 51.500E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618-222. 439056 LIMAN ^ETIRI dvosoban stan 59m2, odmah useqiv, treba ga srediti za 47.000. Telefoni: 528-137, 661-2262. 439114 TOZIN SOKAK- Novo Naseqe odli~an, komplet renoviran stan 58m2 na prvom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538166. 439116 NA NOVOM NASEQU prodajem dvosoban stan 39m2 iz predsobqa se ulazi u sve prostorije, odvojena kuhiwa, peti sprat, nema lift 29.000. Telefoni: 451-318, 063/532-154. 439086

KOD @ELEZNI^KESTANICE dvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada, ukwi`en, terasa. Telefoni: 661-2262; 063/538-166. 439109 NOVO NASEQE odli~an komplet renoviran stan 48m2 u zgradi sa liftom povoqno..... Telefoni: 528-137, 661-2262. 439110 KA]E DEJANOVI] odli~nog rasporeda dvosoban stan 59m2, ni`e spartnosti sa liftom za 54.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 439111 EKSKLUZIVAN dvosoban 63m2, Novo naseqe, Stojana Novakovi}a, I sprat, kompletno renoviran i izdizajniran, najkvalitetnija oprema, ukwi`en, treba videti! Telefon 063/517-846. 439124

NOVIJI dvosoban 58m2, Cara Du{ana, VI sprat, dupleks bez kosina normalni prozori, kompletno name{ten, ukwi`en 59.900. Telefon 063/517-846. 439125 DVOSOBAN 63m2, Ba~ki Jarak-centar, u zgradi sa centralnim grejawem, II sprat, ukwi`en 25.000. Telefon 063/517-846. 439126 KLASI^AN dvosoban 60m2, Gagarinova, I sprat, mogu}e trosoban, lift, lepa terasa, ukwi`en, odmah useqiv, 59.000. Telefon 063/517-846. 439127 PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan od 47m2, prvi sprat, Ul. Janka ^melika. Cena: 42.300E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222. 439070 DVA DVOSOBNA stana, Liman, Balzakova, 3. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`eni, 41m2 sa cenom od 49.450E i 48m2 sa cenom od 54.650E. Telefon 063/745-1344.440038 DETELINARA 51m2, klasi~an dvosoban, ukwi`en, terasa 41.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 440013 BULEVAR OSLOBO\EWA 50m2, klasi~an dvosoban, ukwi`en 51.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 440014 BULEVAR CARA LAZARA 53m2, odmah useqiv 56.700 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853. 440011 DVA DVOSOBNA stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 55.650E i 53m2, 4. sprat sa cenom od 56.650E. Telefon 063/745-1344.440034 DVOSOBAN, 47m2, Grbavica, Bra}e Ribnikar, 4. sprat, cg, nov, ukwi`en, name{ten, cena 51500E. Telefon 063/745-1344. 440031 KLISA - Klisanski put, ukwi`en dvori{ni stan, dvosoban od 43m2, cena 12.800 evra! Tel. 063/761-6364 ({ifra: 14334), www.solisnekretnine.com. 438947

PRODAJEM na Som. bulevaru odli~an jednoiposoban stan u izgradwi, I sprat, 36m2, terasa. Cena 37100 evra. Povrat PDV-a. Pozovite 021/451-318, 523-193. [ifra 45598. 439087 EKST RA: Du pleks 39m2 jed no i po so ban, ukwi `en od mah use qiv, CG, lift, ju `na stra na, ko se be ton ske plo ~e. Ce na - 35.100 evra - ni je fik sno Te le fo ni: 021/542-779, 064/8236607. 439023 ODLI^AN ukwi`en dvosoban dupleks stan u novijoj zgradi, na Grbavici, pogodan za mlade, 62m2, cena 55.600 evra. Tel. 065/2019013, 021/520-231 ({ifra: 10635) www.solis-nekretnine.com. 438960

PRODAJEMO nov dvoiposoban stan kod Futo{ke pijace 72m2 - 58.000, prvi sprat, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 23350 PRODAJEM ukwi`en dvoiposoban stan od 67m2 na Beogradskom Keju za 67.000. Telefon: 6447-622. 23352 PRODAJEMO klasi~an dvoiposoban stan od 72m2 kod Limanske pijace za 68.000. Telefon: 6447-622. 23401 VOJVODE MI[I]A, 71m2, renoviran, odr`avan, dvostran, svetao, lep raspored, pogled, 4. sprat bez lifta, CG, 67.000, vlasnik. Telefon 456-132, 063/533648. 22886 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en 76.300, mo`e zamena za mawi. Telefoni: 444107, 633-7853. 440016

NOVO NASEQE dvoiposoban stan 70m2, prvi sprat, odmah useqiv, odli~nog rasporeda, zgrada od fasadne cigle za 67.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 439118 PRODAJEM odmah useqiv, nov dvoiposoban stan na prvom spratu, {iri centar. Cena: 54.500E, sa PDV-om. Telefoni: 064/197-2102, 021/6622-677. 439058 LIMAN III, kod limanske pijace, ukwi`en dvoiposoban stan od 67m2, III sprat, lift, terasa. Cena 65.000E. Telefon 452-771. 439074 BULEVAR, u Ul. Novosadskog sajma prodajem odli~an nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2 po ekstra ceni. Tel. 063/516-478. 439043 PRODAJEM nov, ukwi`en dvoiposoban stan od 44m2, Ul. Mi~urinova. Cena: 44.300E. Telefoni: 065/2769594, 021/6618-222. 439052 BULEVAR OSLOBO\EWA kod Lutrije 78m2 - dvoiposoban, odmah useqiv, ukwi`en, terasa, lift, CG, PTV. Mo`e kredit. Cena 67.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608. 439029

CENTAR - dvoiposoban, perfektan raspored, nov neuseqavan, CG, terasa. Lift, useqiv, cena sa PDV-om 62.850E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6618. 439013 UKWI@EN 50m2 odmah useqiv, 1. sprat, terasa, CG, dvoiposoban stan, sre|en bez ulagawa. Cena 43.200E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601. 439014 LEP klasi~an dvoiposoban stan na Limanu II, 68m2, dobrog rasporeda, odvojena kuhiwa, u dobrom stawu, ukwi`en, mo`e preko stambenog kredita, cena 72.100 evra. Tel. 065/2019-011, 021/520231 ({ifra: 12893) www.solis-nekretnine.com. 438966 CENTAR!!! U zgradi od 10tak godina starosti dvoiposoban stan od 64m2, drugi sprat, odli~no stawe, useqiv. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 439000 GAGARINOVA ULICA, ukwi`en dvoiposoban stan, 68m2, IV sprat. Telefoni: 526-622, 063/780-9909. 438987 SAJAM, ukwi`en, noviji dvoiposoban stan, tre}i sprat, terasa, 52m2, po ceni od 58.900, nije fiksno. Telefon 472-1661. 438902 [IRI CENTAR, direktno od investitora, dobra gradwa, povrat PDV-a, trosoban stan 57m2, cena samo 55.000, kuhiwa odvojena ima svoj prozor. Telefon 472-1661. 438903 LIMAN 1, ukwi`en trosoban stan, na I spratu, 81m2, cena 87.600, dobar raspored, miran deo grada. Telefon 421-185. 438904 TROSOBAN, Liman I, prvi sprat 81m2, ukwi`en, odmah useqiv, cena 1100E/m2; trosoban, Liman II, ekstra lokacija, povoqno. „Kvart„. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 438885 TROSOBAN, Somborski bulevar, 84m2, II sprat, novo, odmah useqiv, papiri ~isti, hitno. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 438883 TROSOBAN, 94m2, centar - R. pijaca, prodajem ili mewam za mawi, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posred ni ka. Te le fon 063/7333-621 . 438869 TROSOBAN, 71m2, Kej - V. Mi{i}a, stan na presti`noj lokaciji, 4. sprat - bez lifta, okrenut na dve strane, odmah useqiv, ukwi`en, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-38-23. 438871

dnevnik TROSOBAN, 85m2, centar okolina „Dunavskog parka”, stan salonskog tipa na 1. spratu, u izuzetnom stawu, okrenut na dve strane, pogodno i za ordinacije, kancelarije… Telefoni: 063/7333-621, 021/55-77-58. 438874 KOD PORODILI[TA!!! Trosoban stan sa gara`om, na prvom spratu u odli~nom stawu u novijoj zgradi. Telefon 063/500-213. 439001 U BLIZINI KEJA!!! Trosoban stan u dobroj zgradi ukwi`en, useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 439002 TROSOBAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Tel. 064/449-1270, 021/520-231 ({ifra: 14735) www.solis-nekretnine.com. 438967

LIMAN IV - trosoban stan od 80m2 na {estom spratu, zahteva ulagawa, dobar raspored, ukwi`en, cena 74.500 evra. Tel. 064/449-1270, 021/520-231 ({ifra: 14645) www.solis-nekretnine.com. 438969 PRODAJEM stan od 74m2 za renovirawe na Limanu 3, drugi sprat, povoqno! Tel. 064/134-0459, 021/520-231 ({ifra: 11206) www.solis-nekretnine.com. 438970 CENTAR - Ribqa pijaca, Kosovska ulica, odli~an nov trosoban stan od 70m2 na prvom spratu, kvalitetna gradwa, lift, terasa, cena 85.000 evra. Tel. 060/0189422, 021/427-277 ({ifra: 11048) www.solis-nekretnine.com. 438971 PRODAJEM hitno nov neuseqavan trosoban stan 92m2 na tre}em spratu, dve terase, lift, izuzetno povoqno! Tel. 064/134-0459, 021/520231 ({ifra: 19648) www.solis-nekretnine.com. 438972 ODLI^AN trosoban komforan stan na Limanu, 75m2, cena 77.300 evra. Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 10122) www.solis-nekretnine.com. 438973 BULEVAR EVROPE - 76m2, ukwi`en, useqiv, trosoban stan, 3. sprat, lift, terasa, perfektan raspored, totalno sre|en stan, „Zonedova„ zgrada. Cena 78.300E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236618. 439015 BISTRICA, odli~an ukwi`en trosoban stan, I sprat, 75m2-65.000E. Odmah useqiv. Telefoni: 526-622, 064/37-60-928. 438993 NOVO NASEQE, ukwi`en, komplet renoviran 3,0 stan od 74m2 na IIspratu sa liftom, cena dogovor. Tel. 6368429. 439044 NOVI BULEVAR, ukwi`en, nov, useqiv 3,0 stan od 77m2 na IIIspratu po ceni od 79.300. Tel. 636-8429. 439045


oglasi

dnevnik

BRANIMIRA ]OSI]A, lep trosoban stan povr{ine 69m2, III sprat, ima terasu. Kuhiwa odvojena. Ukwi`en, novija gradwa. 68.000E. Telefon 452-942. 439075 PRODAJEM nov, useqiv stan od 86m2, tre}i sprat, Ul. Maksima Gorkog. Cena: 82.500E. Tel: 064/197-2102, 021/6618-222. 439057 PRODAJEM na Beogradskom keju odli~an trosoban stan, terasa. Lift. Povoqno. Cena 63.900 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193. [ifra-43966. 439095 INVESTITOR „Moj dom” prodaje u Ul. Laze Kosti}a br. 7, stan od 75m2, trosoban, dvori{na strana, pogled ka F. gori, useqiv nov. Povrat PDV-a. Pozovite 021/451318, 523-193. 439096 BRA]E RIBNIKARA ekstra nov trosoban stan 68m2, mo`e i gara`a 15m2, odli~na zgrada. Telefon 528-137. 439119 GRBAVICA trosoban stan 76m2, odli~an raspored, klasi~na gradwa, ni`e spratnosti za 78.300. Telefoni: 528137, 661-2262. 439120 PRVOKLASAN renoviran trosoban 86m2, Kej-centar, Visarionova kod „Porcelanose”, fasadna cigla, IV sprat lift, ukwi`en. Telefon 063/517-846. 439128 TROSOBAN 62m2, Liman IV, Banovi} Strahiwe, IV sprat sa liftom, nije posledwi, terasa, ukwi`en, brzo useqiv 65.000. Telefon 063/517-846. 439129 NOVIJI trosoban 82m2, Danila Ki{a, prema Bulevaru oslobo|ewa, I sprat, dvostrano, dve terase, ekstra sre|en, ukwi`en. Telefon 063/517-846. 439130 NOVIJI trosoban 87m2, Stevana Mokrawca, Isprat, lift, gradila„Budu}nost”, bez ulagawa, ukwi`en, treba videti stan! Telefon 063/517-846. 439131 LIMAN II 77m2, trosoban, ukwi`en, odmah useqiv, lift, terasa 72.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 440015 UKWI@EN, nov useqiv dupleks u Gogoqevoj ulici, 67m2, trosoban, prodaja je hitna, a stan kvalitetan. Povoqnost: Mogu}nost povrata PDV-a! Tel. 063/7726845, 021/427-277 ({ifra: 15555) www.solis-nekretnine.com. 438974 NOV neuseqavan, ukwi`en trosoban stan, dupleks. Mo`e kredit! Cena 72.100 evra, povrat PDV-a! Tel. 065/2019-004, 021/520-231 ({ifra: 14776), www.solisnekretnine.com. 438968

SOCIJALNO, nov, odmah useqiv 4,5 stan 121m2, sa parking mestom. Telefon 063/502-526, 061/167-2826. 23279 PRIZEMNI salonski stan 145m2 kod Jodne bawe, pogodno za ordinacije, cena 118.000E, hitno. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 061/3013484. 23389

PETRA DRAP[INA, renoviran salonski stan, 1. sprat, 94m2+15m2 terasa+tavan+podrum, cena 107.000E. Mo`e zamena za mawi. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 23394 HITNO prodajem troiposoban stan 127m2 u centru, terasa 25m2, dva kupatila, centralno grejawe, podrum, cena 115.000E. Telefon 063/8150622. 22805 PRODAJEM hitno i povoqno stan 90m2, Bul.K. Mlilo{a 2/a. Telefon 062/787-079. 23221 NOVO NASEQE komplet renoviran, troiposoban stan 86m2, ni`e spratnosti, zgrada sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538166. 439121 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528137; 063/811-7331. 439117 PRODAJEM na Limanu III, Ul. Balzakova, troiposoban stan 74m2, renoviran, II sprat. Ukwi`en. Useqiv. Pozovite 065/444-34-55, 021/451-318. 439097 HITNO prodajem 94m2 na Bulevaru oslobo|ewa, lift, terasa, ukwi`en. Cena 69.000E. Telefon 452-737. 439077 BULEVAR, kod Dnevnika, odli~an ukwi`en funkcionalan 3,5 stan, odmah useqiv, noviji, mogu}nost kupovine i gara`e, cena 75.000. Tel. 063/828-8377. 439046 LIMAN, 80m2 troiposoban, ukwi`en - useqiv, CG, lift, sre|en, Cena: 74.200 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6604. 439006 VASE STAJI]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 13867), www.solis-nekretnine.com. 438976 DUNAVSKI PARK!!! Je u blizini ovog salonskog stana na prvom spratu od 106m2. Pozovite!!! Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213. 439003 TROIPOSOBAN, Novi bulevar, 84m2, II sprat, lift, potpuno nov odmah useqiv, ekstra povoqno, hitno. „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 438875 KLASI^AN petosoban stan na Limanu 4, 130m2, ~etvrti sprat, lift, terasa, ukwi`en, mo`e kredit, spava}e sobe gledaju na dvori{te, cena 135.000 evra. Tel. 065/2019-011, 021/427-277 ({ifra: 11202) www.solis-nekretnine.com. 438985 IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Cena 206.000 evra! Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 12034), www.solis-nekretnine.com. 438983 GRBAVICA - Komforan ~etvorosoban stan u dva nivoa bez kosina. 106m2 cena 121.100 evra! Ekskluzivna lokacija, mirna ulica na uglu Bul. oslobo|ewa. Zgrada izuzetnog kvaliteta. Mogu}nost kupovine gara`e. Cena sa povratom PDV-a! Novo, odmah useqivo, uredna dokumentacija - Izuzetna ponuda! Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ({ifra: 10270) www.solis-nekretnine.com. 438977

PRODAJEM stan u blizini Ribqe pijace, salonskog tipa od 123m2, na prvom spratu, mogu}e pretvarawe u dve stambene jedinice! Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ({ifra: 10818) www.solis-nekretnine.com. 438978 ODLI^AN nov ~etvorosoban stan u Araw Jano{a, kod Novog bulevara, lift, velika terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, dva kupatila, dodatno opreman, 114m2, cena 130.000 evra. Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ({ifra: 11200), www.solisnekrtnine.com. 438979

PRODAJEM izuzetan ~etvorosoban stan na lepom mestu na Grbavici sa gara`om od 15m2, stan od 122m2 na drugom spratu, lift, odmah useqiv, cena sa gara`om 129.000 evra. Tel. 064/1340459, 021/427-277 ({ifra: 14694) www.solis-nekretnine.com. 438980 PETROVARADIN - ~etvorosoban stan, renoviran, PVC stolarija, terasa 12m2 nije u kvadraturi, CG, ukwi`en, hitno! Cena 70.000 evra. Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 11365), www.solis-nekretnine.com. 438981 BULEVAR (kod Kan-Kna) 100m2 ~etvorosoban, 4.sprat, perfektan raspored, sre|en, terasa, lift, CG, ukwi`en, odmah useqiv! Cena: 98.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604. 439018

LAZE KOSTI]A - useqiv odmah, 85m2 - ~etvorosoban sa gara`om od 25m2, dvostrano orijentisan, 2. sprat, terasa, lift, CG, cena - dogovor. Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6604. 439026 ^ETVOROSOBAN 95m2 nov - neuseqavan, Vojvode [upqikca, perfektan raspored, terasa, CG. Cena: 82.500 evra - mo`e kredit! Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618. 439024 LIMAN, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an 4,0 stan od 95m2. Tel. 6366952. 439047 CENTAR, nov, ukwi`en 4,0 stan odli~nog rasporeda od 110m2. Tel. 636-8429. 439048 GRBAVICA, Ul. Alekse [anti}a, noviji ukwi`en 4,5 stan (nije dupleks) + gara`a, cena 128.000. Tel. 064/220-9565. 439049 CENTAR, u @elezni~koj ulici ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor. Tel. 063/82-88-377. 439050 U DOSTOJEVSKOG kod Socijalnog nov prazan useqiv petosoban stan 103m2, cena 106.000. Telefoni: 451318, 523-193. 439098 LIMAN IV 105m2, originalan petosoban, dve terase, dva sanitarna ~vora, ukwi`en. Telefoni: 444-107, 6337853. 440017 LIPOV GAJ 132m2 petosoban odli~an dupleks stan, odmah useqiv, izuzetno svetao, ukwi`en. Telefon 063/811-7331. 439122

nedeqa6.mart2011.

SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Tel. 063/520296, 021/520-231 ({ifra: 13868) www.solis-nekretnine.com. 438982 NOV useqiv dupleks stan na Podbari, 82m2, lift, terasa, troiposoban, odli~na gradwa i oprema, cena 75.000 evra. Tel. 065/2019-011, 021/427-277 ({ifra: 14225) www.solis-nekretnine.com. 438975 GRBAVICA!!! Odli~an ~etvorosoban dupleks stan, ukwi`en, odmah useqiv!!! Ekstra povoqno!!! 81m2. Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213. 439004 [IRI CENTAR, ~etvorosoban stan, 100m2, dupleks, odli~an cena sa PDV-om 75.350. Telefon 421-185. 438905

RIBWAK Dowi put 73, plac od 800 m2, plac od 520 m2, voda, struja, telefon – povoqno. Telefon: 060/4722532. 23457 PRODAJEM wivu plac povr{ine 36.000 m2 pogodan za izgradwu privrednih objekata ili za izgradwu plastenika za intezivnu proizvodwu plac se nalazi na ^eneju preko puta aerodroma za sve informacije telefon 063/504-423. 22823 SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 063/500-833 posle 16. 23271 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419375, 060/4419-375. 22792 SALAJKA, B. Radi~evi}a, prodajem mawu uli~nu, renoviranu ku}u, cena 45.000E. Telefon 6546-976, 065/3333177. 23393 PRODAJEM ku}u u Petrovaradinu (naseqe [irine) 160m2 + 80m2 plac 1200m2 kompletno zavr{ena, mo`e dogovor. Telefon 063/7304695. 23041 PETROVARADIN, ku}e za ru{ewe na dobrim lokacijama i gotove, useqive, a jeftine. Telefon:063/152-052-1. 23291

PRODAJEM porodi~nu ku}u na sprat u Sremskim Karlovcima - Dudara 240m2, plac 430m2. Telefon 021/881-066. 21593 U NOVOMSADU na Telepu porodi~na ku}a, dva ulaza, potkrovqe, podrum, gara`a i dvosobni pomo}ni objekat za stanovawe. Telefon 021/842-894. 23207 ZLATIBOR - vikendica alpski stil, elitna lokacija 100m2, 4 ara, gara`a, terase, prvi vlasnik, cena dogovor. Telefon: 064/399-7639. 23158

27

PLAC izme|u Novog naseqa i Veternika i u Petrovaradinu, cena 13.000E. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 23392 PLAC od 27 ari, na Tranxamentu, mogu}a podela na dva. Telefon 064/2287-731. 23200 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 063/527459, www.solis-nekretnine.com. 438910 EKSKLUZIVNA PONUDA! Moderno projektovana i luksuzno opremqena porodi~na ku}a, stambeni prostor 210m2 i 80m2 novi prostor (terasa, sauna...), sve na placu od 600m2. Za vi{e informacija pogledajte sajt ili pozovite... Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 438920 KU]A, Salajka-[ajka{ka, visoka prizemnica, plac 20m h 20m, sva infrastruktura, ~isti papiri. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 438878 UKWI@ENA novija ku}a, fasadna cigla, 250m2-plac 560m2, cena 96.000E. Telefo ni: 522-177, 063/11-24911. 438994 KOD JODNEBAWEku}a na placu oko 400m2, odli~na pozicija. Telefon 063/538166. 439104 LIPOV GAJ ku}a oko 150m2 sa svojim samostalnim dvori{tem, gara`a, tri parkig mesta..... Telefon 063/8117331. 439105 PRODAJEM odli~nu ku}u, na izlazu iz grada, 220m2, plac je 1200m2, u odli~nom stawu, eta`no grejawe. Nova. Pozovite 060/07-537-82, 021/451-318. 439080 PRODAJEM petosobnu ku}u od 120m2, plac 580m2, Futog. Cena: 62.850E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618222. 439055 PETROVARADIN - Blok vila, dobra ku}a, prazna i odmah useqiva, 250m2 stambene povr{ine, na placu od 600m2... Za vi{e informacija pozovite... Tel. 063/527459 ({ifra: 30492) www.solis-nekretnine.com. 438921 SREM. KAMENICA - Vojlovo, odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 115.000 evra ili zamena za mawi stan u N. Sadu. Tel. 063/527459, 021/520-231 ({ifra: 30151) www.solis-nekretnine.com. 438915 UKWI@ENA starija ku}a u centru Sremske Kamenice, Ul. Vojvode Putnika, 200m2 na placu od 515m2, cena 85.000 evra! Tel. 065/2019011, 021/427-277 ({ifra: 31011), www.solis-nekretnine.com. 438919 PRODAJEM useqivu, petosobnu ku}u od 240m2, plac od 200m2, Klisa. Cena: 56.650E. Telefoni: 060/3112-082, 021/66-22677. 439067


28

oglasi l ^ituqe

nedeqa6.mart2011.

PRODAJEM spratnu porodi~nuku}uuBockama,nalepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 79.000 evra ili zamena za mawi stan! Tel. 063/527-459,021/520-231({ifra:30334),www.solis-nekretnine.com. 438916 HITNA prodaja ku}e od 113m2 sa nusprostorijom od 82m2naplacuod1.000m2,Bukova~ki put, cena 50.000 evra. Nije fiksno! Tel. 065/2019-004, 021/427-277 ({ifra:30942)www.solis-nekretnine.com. 438917

VILA - Popovica, 300/1800m2,svevrhunsko-lokacija,arhitektonskore{ewe,gradwa,oprema,plac,zelenilo, teniski, ko{arka{kiiterenzamalifudbal. Sveinformacijeiskqu~ivo uagenciji„Kvart”,Ravani~ka 3. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 438882 NOVI SAD -parceleucentru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2do40.000m2naautoputu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 438912 NOVI SAD - RUMENKA, gra|evinska parcela od 17.000m2,safrontomdoulice 70m... Cena za dogovor! Tel. 064/2003-103, www.solisnekretnine.com. 438913 PLACEVI Rakovac-Arsin do, ravni, pogled na Novi Sad, vi{e komada od po 2 500m2, ekstra povoqno, od 8 000E do 12 000E. „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 438879 MO[ORIN, obradiva zemqautabli25jutara(15ha), mogu}nostdokupajo{.Cena dogovor. Telefoni: 021/522177;064/2286-019,064/215-6090. 438989 GRA\EVINSKI placevi Bocke, Popovica, pogled na NoviSad,cena20-30Epom2, placevi za vikendice Torine,Rakovaccena3-5Epom2. „Kvart”. Telefoni: 021/450417;064/189-38-87. 438876 ^ORTANOVCI - vikendica od 60m2 na placu od 3.800m2, ukwi`ena, struja...cena 8.500 evra. Tel. 063/761-63-64({ifra:30875) www.solis-nekretnine.com. 438918

IZDAJEM lokal u centru 64m2, u izuzetno prometnoj ulici,LazeKosti}a,dvetelefonske linije, dva sanitarna ~vora. Telefon: 063/506-506. 22634 IZDAJEM sre|en lokal 80 m2, Bulevar oslobo|ewa 67, mo`e za sve namene. Telefon063/505-257. 22969

IZDAJEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8. Telefon063/505-198. 23069 IZDAJEM povoqno lokal 48m2 u Temerinskoj ulici u blizini Najlon pijace, telefon,grejawenagas.Telefon063/87-33-330. 23128 IZDAJEMO luksuzni lokaloko170m2,naBulevaru oslobo|ewa, Novi Sad, kafi}i i kladionice iskqu~eni. Telefon 061/633-9987 . 23240 NA BULEVARU CARA LAZARA br. 120 izdajem uli~nilokalod40m2.Telefon063/8609-706. 23276 IZDAJEM od 15. 3. 2011. sre|en lokal u jednom nivou od 53 m2 u vi{espratnojzgradiul.Alekse[anti}a br.68 pogled i prilaz sa Bul. cara Lazara. Telefoni: 021/466-568, 064/3978811. 23386 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356924,021/450-266lokal266. 23408 PRO DA JEM lok al 100 m2 ul. Car a Laz ar a 48 Nov i Sad. Zvat i na tel ef on 063/504-423 od 9 - 16 ~as ova. 22824

IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu,1.600m2udvanivoana 5.000m2parcele.Kompletna infrastruktura. Tel. 063/520-296,www.solis-nekretnine.com. 438914 IZDAJEM magacinskiprostornaKlisi,blizinaauto puta,pogodanzasvedelatnosti. Telefoni: 526-622, 063/1124-911. 438992

NA BULEVARU OSLOBO\EWA izdajem ili prodajem poslovni prostor - kancelarija, drugi sprat, 30m2, mo`e se preurediti u stan. Telefon: 021/529-460, 063/5481-94. 23162

IZDAJEM gara`uod13m2u ulici Vase Staji}a. Telefon064/282-6441. 22577 IZDAJE SE gara`a,zidana, struja, voda, stela`e, u ulici Gagarinova 2, Novi Sad. Telefon021/633-4856. 23288 PRODAJEM ukwi`enu gara`u u Kraqevi}a Marka, 21m2. Mo`e i kompenzacija za automobil. Telefon 064/157-0304. 23220 PAP PAVLA ukwi`enagara`a 15m2, daqinsko otvarawe, struja, prirodna ventilacija, 6.000. Telefoni: 444-107,633-7853. 440004

VODOINSTALATERSKE usluge izrada instalacija i servis sve vrste odgu{ewa ma{inski i snimawe cevi, garancija kvalitet. Telefon6393-737,064/160-47-25. 23105 KROJA^: {ivewe pantalonaisukwi.Popravkeraznih vrsta.Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i15-19. 23321

KUPUJEM auta ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama.Izlazimpopozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714,063/708-19-39. 23330 KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana, pla}am maksimalno, odmah dolazim po pozivu. Telefoni: 064/33-77-695, 021/824611. 23331 LADA 112 1.5 GL, 66.7 KS 2004 godi{te, pre{la 34.000km, prvi vlasnik, 2.500E. Telefon 063/8712799. 23191

FRI @I DER, zam rz iv a~ sa nov im mot or om i ve{ ma{ in u prod aj em pov oqno sa gar anc ij om. Tel efon i: 063/574-162, 069/5741622. 23387

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612531, 063/7852-743, 063/7852728. 23270 PRODAJEM kompletnu stilsku, veoma lepu trpezariju, prekupci iskqu~eni. Telefon063/18-99-115. 23056

BAGAT i druge {iva}e ma{inepopravqamiprodajem, brzo, kvalitetno. Cvijanovi},Ul.Jevrejskabr.23.Telefon: 021/421-452, 064/1312135. 21841 PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranihdvori{ta,ispodku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.Telefon063/521546. 22583 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawacurewa,montirama{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330. 23023 VODOINSTALATER pru` a sve uslug e u del atnos ti:odg u{ ew aodm ah,vr{im o emajl ir aw e kad a, lajsn e oko kad e. I van grada. Tel ef on i: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 23049

NOVIJI kolortelevizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefon421-516,064/157-2514. 23180 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak,isplataodmah!Non -stopMladen!Telefon421516,064/157-25-14. 23181

dnevnik

P O M E N

6. 3. 2009 - 6. 3. 2011. J E D N O G O D I [ W I P O M E N Danas,6.3.2011.godinenavr{ava se godina od kako nije sa nama na{voqenisuprug,otac,dedai pradeda

Milo{ Stoj{i} Mile Rajko Stokanovi}

Satugomiponosomtesese}amo.

SuprugaMara i}erkaNena saporodicom.

Tvojinajmiliji.

23469

23341

T U @ N O  S E ] A W E

Qubomir Todorovi} PRODAJEM: balirana lucerka,imakojajepokislai kojanije.Lucerkasemeporek la ban ats ka vis ok a u Budisavi.Telefon063/755720 . 22576

PRO DA JEM pi{ toq 7.62m, nik lov an, bel i uz mnog o dod at ak a na wem u. Ekstra ura|eno. Telefon 063/414-478. 23124

POTREBAN radnik za rad u kwigovodstvenoj agenciji u Futogu. Obavezno radno iskustvo.Telefon 021/897682,radnimdanomod15-18 sati. 22543 HITNO! Potreban frizer sa radnim iskustvom. Telefon021/548-548. 23204 KU]NA NEGA, gerontolo{ke, medicinske, lekarske usluge, profesionalna nega bolesnih,starih,decesaposebnim potrebama, usamqenih baka, deka, kurirske usluge.Tel.021/400-148. 23365

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujemstarogvo`|e,ve{ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 22925 PE]NICA, trodelna, profesionalna,nastruju,nekori{}ena.Mewamiliprodajem.Telefon064/611-73-32 . 23260 PRODAJEM bukova drva. Mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/61722-19. 23309 PRO DA JEM plas ten ik, dug38m2,{irok8m,metalna kons trukc ij a, cen a po dogovoru.Telefon064/8088079. 23292 KOMPLET opremu proizvodwarakije,kotlovisaseparatorima, prodajem, mewamzanekretninu.Telefon 069/112-4784. 23282

Jadranka Mijatov

2003 - 2011.

10. 10. 1972 - 6. 3. 2005.

Ostaviositragkojisenebri{e, se}awe koje ne bledi, dobrotu koja se pamti. Tvoj `ivot je stao, ali na{a se}awa na tebe ve~no}etrajati.

Sa qubavqu, po{tovawem i tugom~uvamojeuna{imsrcima.

Vawa iReqa samamom itatom.

Samnogoqubavi: suprugaMilka,}erkeSlavica iKa}a saporodicama.

23253

23317

G O D I [ W I  P O M E N

Pro{loje{estmeseciodkako nisi sa nama, draga Zoki. Tugujemomikojitevolimo.

[imon Jo`ef [iki 2010 - 2011.

Zora Jankov

Sve {to je qudsko, plemenito, ~asno i po{teno imao si ti. Pamti}emotepovelikomsrcu, qubavipremasvima,neizmernoj dobrotii`alitidoksmo`ivi.

1940 - 2010. Sin \ole isnahaGoca sadecom,sestra Ka}a, zetRatko, Zoran iMaca saporodicama.

Tvojinajmiliji:mama, supruga, brat, snaha, bratanac ibratanica.

Zauvek}e{bitiuna{imsrcima.

23454

23491

S E ] A W E nasinajedinca,poginuou23.godini.

Milan Pa{anski Mi{ko iz Zmajeva 7. 3. 1981 - 7. 3. 2011. ZawimtugujumajkaSmiqa iostala rodbina. 23488

P O M E N  Na{ojmilojbaki,supruziimami

Zoranki Konc Nekatean|eli~uvaju. Tvoji:unukVladan,sinDejan,suprugVidoje. 23325


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Na{ojdragoj

P O M E N

S E ] A W E Pre46godina,6.3.1965.preminuoje uVr{cuna{dragi

mojojsestri

NadiBo`ovi}

Valiki

ro|.Radoj~in 7.3.2010-7.3.2011.

S E ] A W E Pre28godina,5.7.1983.preminula jeu Vr{cusuprugaKostina,na{a draga

PeteMargita

TvojasestraVera. 23429

23492

Posledwipozdravdragoj

Posledwipozdravna{ojvoqenoj}erkiisestri

ro|enuLukavcu1886.godine ju`noodNevesiwa Radio je u Americi od 1906. do 1914. godine. Kao dobrovoqac u~estvovaojeuprobojuSolunskog frontaiuborbamadooslobo|ewa na{e zemqe. Odlikovan je Medaqom za hrabrost. KolonizovanjeuVlajkovcu. Tugujuzasvojimmilimidragim: unukeGorica iNata{a, unuciBudimko iJovan iwihoveporodice, isinJovan iwegovipotomci i ostaliwegovinajmiliji.

JokaP.Stevanovi}

ValerijiErde{

Valeriji

Weninajmiliji: majkaIda,sestreMagdalena,Irena, Erika,Klara,Ida,Ilona, bra}aJo`ef,\er|,LasloiJano{ saporodicama.

Kako re}i srcu da ne boluje, du{i da ne tuguje, kad smo te izgubili,aneizmernotevoleli...

ro|.Glogovac Tvojinajmiliji.

ro|enauDrami{evu, severnoodNevesiwa

23495

Tugujuzasvojom milomidragom: unukeGorica iNata{a, unuciBudimko iJovan iwihoveporodice, isinJovan iwegovipotomci i ostaliweninajmiliji.

23419

Danas, 6. marta 2011. godine, navr{ava se dvadeset tu`nih godina od kada si nas zauvek napustio.

29

J E D N O G O D I [ W I  P O M E N

KostaJ.Stevanovi}

posledwipozdrav odkolegasaposla: Dule,Lile,]osa, Bora,\usika iSeka.

Nadomoja,mnogominedostaje{.Po~ivajumiru.

nedeqa6.mart2011.

J E D N O G O D I [ W I  P O MEN na{oj

23420

Prestalo je da kuca plemenito srce na{e drage tetke i bake u 82.godini.

PaviciPili}Sejki izKoviqa

Sabolomitugom: Nada,Da{ka,Vesna iMarija.

Bra}aBata iAca, snajeAnica iRada.

23496

23494

23122

Na dana{wi dan navr{ava se 6 tu`nih godina od kako nije vi{esanamana{akoleginica

[ E S T O G O D I [ W I  P O M E N 

G O D I [ W I  P O M E N dragomsinuibratu

MarijeKerac

NikolaDori}

ro|ena^op~i}

@ivi{ u na{im srcima, u najlep{im uspomenama, uvek voqen,nikadzaboravqen.

JadrankaMijatov ro|.[ejme{i 6.3.2005-6.3.2011. Mogu pro}i leta, zime i prole}a ali tvoju prekinutu mladostnikadane}emopre`aliti. Voletetvojinajmiliji: tvojamamaCveta isuprug\or|e.

JadrankaMijatov

SuprugaMatilda,snajeDu{ica i Ru`ica,unuciBranislava iNikola isinSima.

Sahranajeuponedeqak,7.3.2011. godine,naGradskomgrobqu. U na{im srcima }emo te ~uvati ve~no od zaborava. Hvala za sve lepetrenutke.

TvojabratanicaMira iunukAlen.

DarkuKrkobabi}u Godine prolaze, a bol i tuga ostajuzauvek.

„SprintElektonika�. Tvojinajmiliji.

23297

23294

23479

[estgodinanijesanamana{adragasnaja,jetrvaistrina

JadrankaMijatov

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana kako vi{e nije sa namana{dragi

profesordrBo`idarBirta{evi} epidemiolog-pukovnikupenziji

Svakidantesese}amosatugomusrcuipo{tovawem. PorodicaMijatov. 23298

Osta}ezauvekuna{imsrcimaiuna{imse}awima. K}erka VeraPati} saporodicom.

Obave{tavamoro|ake,prijateqeisvekojisupoznavali

StevankuNikoli} ro|.Bugarski dajeposledugeite{kebolestipreminula4.3.2011.godine,u54.godini. O`alo{}eni:suprug Milo{ isinSa{a saporodicom. Vremeimestosahranebi}enaknadnoobjavqeni.

23490

[ E S T O G O D I [ W I  P O M E N 

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 70. godini preminuona{dragi

JadrankaMijatov

LangFrawaBeli{a

ro|.[ejme{i [esttu`nihgodinabeztebeJadranka, zauvektvoj \ole. 23301

23192

23493

23498

VoqenaMajko,jednomsinamudetiwstvuobe}alada}e{ biti ve~na... i zaista, osta}e{ ve~no u na{im srcimaimislima.

ValerijaBalaban

Sahrana je u ponedeqak, 7. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskomgrobqu,uPetrovaradinu.Ve~no}e{ostatiuna{imsrcima.

ro|enaErde{ 1959-2011. Tvoja}erkaDaniela isinBojan.

O`alo{}eni:suprugaManda i}erke saporodicama. 23497

23499


30

tv program

nedeqa6.mart2011.

07.00 ТВ Баштина 08.00 Вести 08.05 Најлепше бајке света: Чаробни мач 09.15 Програм за децу 09.30 Тролови 10.00 Та дивна створења 10.30 Кад зазвони 11.00 Бразде 12.00 Вести 12.10 Верски недељник 13.05 Додати живот годинама 14.00 Таблоид 15.00 Вести 15.10 Габријел Жар,док.филм 16.00 Штикла папуча 17.00 ТВ Дневник 17.20 Невесте,филм 19.30 ТВ Дневник 20.10 Полако па сигурно -квиз 20.30 Микијева кујна 21.00 Грување 22.00 Војвођански дневник 22.30 Спортска хроника 22.50 Ноћна смена 23.20 Класик рок 23.50 Из студија „М“ 00.40 Штикла папуча 01.35 Ноћна смена

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.02 12.15 12.30 12.45

Вино и виноградарство

15.35

(Панонија,21.30) 06.00 Музичко свитање 07.30 Глас Америке 08.30 Мрачна страна дигиталног света 09.00 Свет пољопривреде 10.00 Стари занати 10.30 Травел 11.00 Тојотин свет природе 12.00 Филмски програм 13.45 Арт бокс 14.20 Хало председниче 15.30 Војвођанске вести 16.00 Путоманија 16.30 Балдини и Симони 17.30 Војвођанске вести 18.30 Улови трофеј 19.00 Информативни преглед 19.30 Вреле гуме 20.00 Војвођанске вести 20.30 Седми дан 21.00 Лице с насловнице 21.30 Вино и виноградарство 22.00 Војвођанске вести 22.30 Музички пограм 00.15 Глас Америке 00.45 Ноћни програм-репризе

15.40 15.49 16.45 17.12

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњипрограм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Дневник Спорт плус Тенис -Девис куп: Србија -Индија,пренос (Акојерезултат2.2,тенис емитујемонаРТС1) Тенис-Девискуп: Србија-Индија,пренос (Програмзависиодтрајања тенискогмеча) Гастрономад Белалађа Роковник Штајаимамодтога

Грување

06.30 07.30 08.00 08.30 10.10 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.25 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 22.30 23.00 00.30

Кухињица (мађ) Агро мозаик Црно бели свет Школа за завођење,филм Српскиеркан(мађ.титл.на српскомјезику) Програм за децу (слов) Твархив(слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно Драгоценагенерација,емисија на слов.језику са титлом на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) НароднепесеизУкрајине Спектар (буњ) Македонско сонце Вечесамузиком(мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) „Ружинврт”фестивалнове русинскенароднепесме ТВ Спорт (мађ) Град на крају пута,филм ТВ Продаја

Сасвимприродно Животни план Александра Николића је да живи у Србијидаљеодградауприроди окружен хаски псима. Александар се у томе већ опробао за време свог петогодишњег боравка у северним пределима Америке и Канаде. Аутор: ЈованМемедовић (РТС1,18.24) 09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.15 16.00 16.50 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Др Ху Азбука родитељства НС клинци 7НС дана Жива ватра Фојл 20годинапосле Неон сити Објектив Препознај Европу Храна и вино Јована суботом Објектив ИЦТ плус Ево нас код вас Женезванехраброст Објектив Моћнији од државе Разоткривени

08.30 Преглед Евролиге 09.30 НБА –Лондон: Њу Џерси –Торонто 11.30 ВТА Монтереј 1/2финале 14.00 Премијер лига 14.30 Премијер лига:Ливерпул – Манчестер јунајтед 17.00 Премијер лига: Волвс –Тотенхем 19.00 НБА:Мајами –Чикаго 21.30 Холандска лига:Ајакс –АЗ 23.30 ВТА Монтереј,финале 01.30 Дејвис куп: Аустрија –Француска

10.00 10.30 11.00 12.00 12.15 12.25 13.00 13.30 14.00 15.35

15.35 16.06 17.05 17.33 18.00 19.03 20.00 21.06 22.10 22.40 23.28 00.04 00.34 01.03

Неозбиљни песимисти

Емисија сваке недеље има бар две премијере нових спотова - ове недеље приказујемо нове видео синглове бендова Plug’n’Play „Тhе One” и Неозбиљни песимисти „Диван дан”. Осим њих, у госте нам долазе пријатељи из „Кошнице”, који 11.марта организују велики хуманитарни концерт „Пусти глас -један дан могу”, као подршку спортско-еколошком кампу на Бегечкој јами. Водитељи:Душан Мајкић, Тамара Цицери и Давид Стојановић (РТВ1,21.00)

06.02 07.00 07.44 07.59 08.59 09.23 09.45

17.49 18.24 18.58 19.30 20.05 21.04 22.48 22.53 23.35 23.50 00.51 01.06 03.00 03.05 04.03 05.05 05.23 05.48

06.45 08.15 08.45 13.00 14.20 15.50 18.00 18.15 19.00 20.00 21.00 22.50 00.00 01.00

Луд,збуњен,нормалан Сасвим природно Слагалица,квиз Дневник Бела лађа Седамдесет и два дана, филм Вести Увиђај Дневник Садамова кућа ТВ продаја Егзит Вести Бела лађа Заборављени умови Србије Гастрономад ТВ продаја Верски календар

Домаћин Улица смеха Филм:Рат мирочувара Вече са Иваном Ивановићем Ја волим Србију Филм:Црвена зора Вести Експлозив -најбоље Галилео Квиз:Желите ли да постанете милионер? Филм:Анаконда Фајронт република Америчко рвање -До коске Топ спид

Музиказадобројутро Амен ађес Време одлуке Дозволите... Артур Занимање дете Породицакаратиста, ЕБУ драма Играј фудбал,буди срећан Мој љубимац Бразде УНХЦР-повратак:Косово Верскикалендар Е-ТВ Путокосвета Културакоаресипе Времетелевизије (Акојерезултат3:1,тенис емитујемонаРТС2) Тенис-Девискуп: Србија-Индија,пренос (Програмзависиодтрајања тенискогмеча) Српскиисточници Хоризонт Тоталтенис Магазин Лиге шампиона САТ Атлас света Недељом увече Заборављени умови Србије Фест 2011,хроника Јелен топ десет Велика руска колекција ТВ продаја Викенд евронет Тенис -Девис куп: Србија -Индија

06.30 Маратон 07.30 Улови трофеј 08.15 Спреми сарму да те цео свет разуме 09.02 Коферче 09.30 Топ шоп 10.00 Вести 10.10 Кефалица 10.30 Филм:Последњи провод 12.00 Вести 12.15 Милица² 12.30 Топ шоп 13.00 Инфо 13.02 Универзум 14.00 Вести 14.30 Слике живота 15.00 Инфо 15.02 Откопчано 16.00 Вести 16.05 Филм:Авиони,возови, аутомобили 18.00 Вести 18.30 Човек од закона 19.00 Породица Серано 20.30 Филм:Упознајте Фокерове 22.30 Последњи час 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм:Порнографска веза 02.00 Филм:Авиони,возови, аутомобили

dnevnik

Топол

Галилео Рађен по драми Бертолда Брехта, филм прати живот човека који је поставио темеље модерне науке.Физичар, математичар, астроном, Галилео Галилеј конструисао је један од првих телескопа,открио Јупитерове сателите, анализирао сунчеве пеге... Улоге: Топол, Едвард Фокс,Џон Гилгуд Режија:Џозеф Лоси (Б92,00.05)

06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 10.20 10.40 11.00 11.20 11.40 12.10 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 03.00 03.30 05.30

Јутарњи програм Парови,недељни преглед Здраво,Кити Мегаминималс Ноди Здраво,Кити Телешоп Ангелина балерина Хорсленд Сирене Бакуган Југио Пресовање Динотопија 5 Телешоп Вести Парови,уживо прво укључење Мелроуз плејс Телешоп Вести Изнајми звезду Парови,уживо Телемастер Пут ка ватреном рингу Мелроуз плејс Парови,преглед дана Парови,избацивање Мелроуз плејс Забавни програм Пут ка ватреном рингу

06.55 Филм:Шампион картинга 08.30 Знање на поклон 11.00 Вести Б92 11.35 Филм:Фатална опсесија 13.05 Док.програм:Дарвноваборба 14.05 Између редова 15.00 Критична ситуација 16.00 Вести Б92 16.30 Филм:Доктор Младен 18.30 Вести Б92 19.05 Наша мала клиника 20.00 Док.програм:Дарвиноваборба 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Потрага 00.05 Филм:Галилео 02.25 УкључењеуБ92Инфо

СтефаниЏекобсен

СЕРИЈА 07.00 Добро јутро 10.00 Двор 11.45 Сити 12.00 Гранд хитови 13.00 Двор 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне лее киш 18.00 Двор 19.30 Национални дневник 20.00 Двор-избацивање 22.30 Двор-избор краља и краљице 23.00 Филм:Клик за савршени живот 01.00 Двор 02.45 Сити 03.00 Филм:Опасна зона

Мелроузплејс Серија који прати причу младих људи који живе у апартманскимкомплексимау западном Холивуду у Калифорнији. Прича почиње убиствомједногодликоваибаца веомистеријечијиседелови токомепизодаоткривају... Улоге: Кети Кесиди, СтефаниЏекобсен,ЏесикаЛукас, Мајкл Реди, Хедер Локлир (Хепи,15.00)

ТериПолоиБенСтилер

УпознајтеФокерове ГрегФокерћепослетортурекојујепретрпеоодоцасвоје будуће супруге сада доживетијошвећистрес:упознаће њену породицу са својим родитељима.Иакојеимјеоднос испрва био затегнут, Грег је ипак успео да стекне поверењеидобијеблагословЏекаи Дине Бирнс да се ожени њиховомкћеркомПем... Улоге: Бен Стилер, Роберт де Ниро, Барбра Стрејсенд,ДастинХофман, ТериПоло,БлитДанер Режија:ЏејРоуч (Авала,20.30)

08.00Дечији програм,09.00Недељни магазин, 10.00Кухињица,11.00Култура тела,11.30У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина,14.00Бележница,15.00Дечији програм,15.30Спорт,16.30АБС шоу ,17.00Недељни магазин,18.00Дечији програм,19.00Оф Роад авантура,19.30Доказ стварања,20.30Оф Роад,21.00Филм,22.30Недељни магазин,23.00Филм,00.30Ноћни програм

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40 Веб џанк

04.00Љубав на продају,07.00Уз кафу,08.00 Мини концерт,10.00Смех терапија,11.00Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 13.30 У међувремену,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу,19.00 Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену

10.00Ши-Ра,12.00Цицина тезга,13.30Паор, 14.30 Филм, 16.30 ЗОО Хоби, 17.00 Без тамбуре нема песме, 18.30 Неми сведок, 19.30 Док. програм, 20.00 Филм, 22.00 Е-ТВ, 22.30 Више од игре, 23.00 Неми сведок,00.30Џубокс

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз,11.00Под сунцем,12.00До краја света,12.30Панорама општине Житиште,13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00Филм


dnevnik

nedeqa6.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

17.43 18.16 19.30 20.11 21.06 21.49 00.11 01.45 02.58 03.18 03.48

Пријатељи Нора Фора Шериф у Њујорку Мањински мозаик Дневник Плодови земље Ријека: Море Недељом у два Мир и добро Лисински плеше под маскама, снимак Глобално село Лепом нашом Дневник 1 против 100, квиз Верујем у анђеле Биоскоп Лика, филм Циклус европског филма: Три боје: плаво, филм Шериф у Њујорку Скица за портрет Глобално село Лепом нашом

Колин Хаскел

Животиња

07.45 08.35 09.00 09.30 09.55 10.10 10.40 11.10 11.40 12.10 14.10 17.20 19.15 20.05 21.15 23.15 00.50 01.20 03.10

У седмом небу Брачне воде Тими Тим, цртани Винкс, цртани Чугингтон, цртани Најгора недеља Аутомотив Магазин Лиге првака Новац Чаробнице Поштар, филм Посљедњи крсташи, филм Дневник Луд, збуњен, нормалан Животиња, филм Ред карпет, шоубиз Сви мрзе Криса Прљави послови, филм Годзила, филм

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Ратници 11.00 Живети са непријатељем 12.00 Египат 13.00 Фарма из Едвардијанског доба 14.00 Прича о Џону Вуу 15.00 Хероји, култ и кухиња 16.00 Ово је цивилизација 17.00 Путовања и открића 18.00 Исусов тајни живот 19.00 Пољска битка за Британију 20.00 Суђење Богу 21.30 Велике британске војсковође 22.00 Ко си заправо ти? 23.00 Хероји, култ и кухиња 00.00 Ово је цивилизација 01.00 Путовања и открића

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.55 09.25 11.10 12.10 13.40 15.30 18.00 18.30 20.05 21.40 22.30 01.00 03.00

Књига о џунгли Мали Тарзан Фантастична четворка Путописна емисија: Путујуће приче Док. филм: Магија, мистерије и чуда Марш на Дрину Вавилон Невиност без заштите Волим те до смрти 1. Не осврћи се У име правде Породичне секс афере Студенткиња Кели 2 Волим те до смрти 2.

Плитки Хал Давеж Све је могуће Пол Макартни: Добро вече, Њујорку Кад си у Риму Свет је велики и спасење је иза угла Трансформерси: Освета пораженог Холивуд на снимању Година прва Љубавни џекпот Царство порока Девојка са тетоважом змаја Панишер Подземни свет: Успон лајкана

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 08.04 09.00 10.10 11.41 12.00 12.25 13.19 14.00 15.05 15.55

Марвин је несретни полицијски чиновник који сања како ће једног дана постати прави полицајац. Једног дан Марвин игром случаја остане сам у полицијској станици и тада стигне позив за помоћ. Он одмах појури на место догађаја али доживи саобраћајку... Улоге: Роб Шнајдер, Колин Хаскел, Џон Си Мекгинли, Едвард Аснер, Мајкл Кејтон Режија: Лук Гринфилд (Нова ТВ, 21.15)

17

31

06.20 08.20 13.20 15.10 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.40 02.30 04.20 05.20

Филм: Заслепљујуће везе Браћа и сестре Филм: Одлазак са сцене Филм: Савршен план Убиства у Мидсамеру Закон и ред Добра жена Три реке Филм: Ејс Вентура: Детектив за кућне љубимце Филм: Ноћ дама Филм: Савршен план Поморска патрола Браћа и сестре

07.30 Школа за вампире 09.25 Маскин син, филм 11.10 Авиони, возови и аутомобили, филм 12.55 Стани или ће моја мама пуцати, филм 14.40 Дани грома, филм 16.40 Дангерман - У средишту олује, авантуристичка док. серија 17.45 Ексклузив с Татјаном Јурић 18.30 РТЛ Данас 19.05 Хрватска тражи звезду 20.00 ТВ премијера: Краљеви улице, филм 21.55 ЦСИ Мајами 00.30 Астро шоу 01.30 РТЛ Данас 02.50 Лоше девојке, филм

Краљеви улице Жилијет Бинош

Три боје: плаво У тешкој аутомобилској несрећи Џули изгуби супруга, познатог композитора и малолетну кћерку. Оставши сама, он се после опоравка у болници покушава вратити у нормалан живот: удаљава се од познаника не би ли очувала анонимност али неке особе бацају ново светло на њен пређашњи живот... Улоге: Жилијет Бинош, Бенит Режент, Флоренс Пернел, Шарлот Вери, Хелен Винсент, Клод Данетон, Емануел Рива Режија: Криштоф Кишловски (ХРТ 1, 00.11)

07.53 Златна кинотека - циклус Орсона Велса: Величанствени Амберсонови, филм 09.25 Крањска Гора: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 1. вожње 10.16 Филипове бебе 10.47 Библија 10.55 Шестине: Миса, пренос 12.00 Дејвис куп, тенис: Хрватска Немачка, пренос 12.25 Крањска Гора: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 2. вожње 13.20 Дејвис куп, тенис: Хрватска Немачка, пренос 15.57 е-Хрватска 16.33 Магазин фудбалске лиге првака 16.59 Олимп - спортска емисија 17.45 Хокеј, ЕБЕЛ лига - плеј оф: Медвешчак - КАЦ Клагенфурт, пренос 20.25 Грејсток: Легенда о Тарзану, филм 22.35 Посебни додаци 23.23 Филмски бутик: Поинт Бланк, филм 00.57 Првенство Европе у атлетици, снимак 01.57 Ноћни музички програм

06.00 13.00 15.00 17.10 19.15 21.30 23.30 01.10

04.00 06.00 08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

С ветром у леђа Замак ноћних мора 29та Улица Болна тајна Отац Љубав је оружје Амерички вукодлак у Паризу Ноћ ајкула

Случајни шпијун Аполо 13 Лаку ноћ мајко Свако на свој плац Зашто се будале заљубљују? Прдоња Били Медисон У ноћи На чају са Мусолинијем Случајни шпијун Исконска жеља Топла чоколада

У јеку нереда у Лос Анђелесу, детектив Одељења за сузбијање порока, Том који се увек трудио да свој посао на улици обави беспрекорно и у оквиру закона, прими позив због ког ће отићи корак даље при хватању криминалаца... Улоге: Киану Ривс, Форест Витакер, Хју Лори, Крис Еванс, Џеј Мор Режија: Дејвид Ајер (РТЛ, 20.00)

Киану Ривс

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Чудовишта из реке Човек, жена, дивљина Страствени риболовци Разоткривање митова Справице будућности Оружја будућности Борна кола браће Хау Главни адути Пета брзина Амерички чопери Разоткривање митова Повратак у Авганистан са Росом Кемпом Интервентна јединица Мајамија Најбољи остају Како преживети катастрофу Нови свет Разоткривање митова

08.30 09.45 10.45 12.15 13.15 15.25 15.30 18.00 19.00 20.00 20.45 21.30 23.00 00.00

Биатлон Биатлон Алпско скијање Биатлон Крос-кантри скијање Зимски спортови Атлетика Бициклизам Крос-кантри скијање Биатлон Биатлон Атлетика Бициклизам Биатлон

21.55

Убио у нужној одбрани, па то и репризирао

Б

аш за Нову 1961. годину у био скопима “Јадран” остао наредних 30 година и пресудно утицао на архии “Звезда” почело је приказиваwе мегапопулар- тектонско обликоваwе града. На финалном такмиченог филма Qубомира Радићевића “Qубав и мо- wу за “Песму Евровизије”, одржаном 18. марта у Када”, који је на репертоару остао готово цео јануар. ну, Југославију, прву социјалистичку земqу која се Хиqаде гледалаца локалпатриота је желело да види и појавила на овом фестивалу, представqала је млада четири новосадске лепотице, које су играле, истина новосадска певачица Qиqана Петровић. На музику маwе улоге: Соwу Марјановић, Ерику Маријаш, словеначког композитора Јожета Прившека текст пеQиqу Трајановић и Мирославу Грујић. сме “Неке давне звезде” написао је Мика Антић. Након повратка својих запослених с такмичеwа Qиqана је наступ ил а у скромн ој “мал ој црн ој најбоqих светских фризера у Паризу, директор Бер- хаqини”, коју јој је сашила wена мајка Катица. Како берско-фризерске задруге Славко Јеврић покушавао је своју “браћу по маказ ама” да упоз на с најновијим трендовима: за даме коwски реп више није у моди, али јесу карне, фен верн е, паж и мачкица. Wему су, признао је, оне све редом биле смешне, а и нису се баш најбоqе „примиле„ код нас јер домаћи бербери за wих нису били обу- чен и. Муш ке фризуре, пак, нису имал е тако звучне и “отмене” називе, али је раздеqак обавезно требало да буде на левој страни. Под утицајем зап адн их филмова, новосадски момци су дуго бил и наклоwенији фазонираwу тарз ан и брандо фризура. Последwи мостови тутwе Варадинским мостом На препуном Корзоу Радивој Кнежевећ (25), студент Филозофског факул- је било мало телевизора по кућама, пренос су Новотета, хицем из револвера убио је 8. фебруара увече сађани масовно гледали у ресторанима, месним засвог имеwака, аутолакирера Бранкова (20), до тад већ једницама, па чак и испред излога појединих радwи. више пута осуђиваног због туча. Након месец дана и ФК “Нови Сад”, као првак Друге лиге, придружио саслушаwа 40 сведока истрага је прекинута, а Кнеже- се “Војводини” у Првој. вић због “нужне одбране” ослобођен. Убрзо се враУз одобреwе Фудбалског савеза Југославије, двојитио у Црну Гору и запослио у милицији, и неку годи- ца најбоqих играча “Војводине”, Вујадин Бошков и на касније починио и друго убиство – опет у нужној Тоза Веселиновић, потписали су уговор с италијанодбрани. ском “Сампдоријом”. Неутешни су остали навијачи, С Европске изложбе голукојих је било све више на бова одржане у Дрездену екиуправо проширеном стадиНеутешни су остали навијачи па новос адских одг ајивача ону. када је Фудбалски савез врат ил а се 9. фебруара Учеснике прве КонфеЈугославије одобрио двојици задовоqна јер су чак деветоренције несврстаних земанајбољих играча „Војводине”, рица стекла титулу шампиоqа, која је почела 1. септемна. Највише успеха имао је бра, председник Тито је леВујадину Бошкову и Този Војислав Дриwовски и wегов Веселиновићу, да потпишу уговор по угостио и на тераси Тврпар енглеских каријера, расе ђаве. Милиција је с тешком с италијанском „Сампдоријом” с круном на кqуну, који су муком задржавал а бројн е проглашени најлепшима на Новосађане, под чијим се целом скупу. Ништа маwе нису били запажени ни ногама тресао мост, решене да пређу у Петроварадин аутохотони бачки високолетачи Стевана Дадаија, на и поздраве државнике. Старом континенту до тад непознати. На фестивалу “Опатија ’61”, друго место, иза Габи Пред вишечасновно, делимично помрачеwе Сунца Новак, освојио песмом новосадског композитора Ан15. фебраура, Управа за цивилну заштиту упозорила гела Влатковића “Једном у граду ко знам ком” Вице је грађане на то да се побрину да не би озледили очи. Вуков, који је након 1971. дуго био скрајнут као симС комадићима стакла нагаравqеним на пламену ши- патизер “хрватског пролећа”. бица 3.000 Новосађана се окупило на Тврђави. За ФК “Војводина” је 5. новембра дебитовао wен Новосадски хирург др Милан Драгутиновић је на најбоqи голман свих времена, тек пунолетни Илија пригодној свечаности приређеној у амбасади Грчке Пантелић – Панта. Врло млад оженио се мисицом Јупримио почасни Орден Феликса с лентом. Ово високо гославије за 1961, Новосађанком Душанком Нестороодликоваwе намеwено страним држаqанима за наро- вић. Потоwи стандардни репрезентативац каријеру је чите грађанске заслуге заслужио је за успешно и по- наставио у Француској 1969, а кад се вратио, осам гожртвовано лечеwе групе грчких дипломата страдалих дина касније, послат је служи војску мада је имао већ у саобраћајној несрећи на путу Нови Сад – Суботица. 35 година. Драгутиновић је, иначе, био у брижqиво одабраИздржqивост новог Жежеqевог моста испитивало ној екипи Крцунових специјалаца која је 1946. ухва- је песком тешко натоварених 50 камиона и две локотила генерала Дражу Михаиловића. мотиве које су вукле композиције, пре него што је 23. Градска управа је за директора Урбанистичког за- октобра, на Дан ослобођеwа, свечано пуштен у рад уз вода именовала Милоша Савића, који је на том месту присуство 50.000 Новосађана.

Књигу Владимира Врговића “НОВИ САД 1944–1969” у издању “Прометеја” можете уз попуст од 20 одсто купити за 1.120 динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

nedeqa6.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Недеља је, а Месец плови кроз ваш знак. У преводу: емотивно сте мотивисани и острашћени, окренути породици и деци, пре свега. У љубавном односу све зависи од вас. Не показујте слабости.

BIK 20.4-20.5.

Веома сте дружељубиви па ћете пријатно провести време у кругу особа које побуђују ваше интересовање. Можете проширити познанства, утицаје и везе, видике и сазнања. Авантуризам.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

6. mart 2011.

Не мирујете, ни ментално, ни физички. Неће бити баш све онако како сте пожелели, у оном делу који не зависи од вас. Можете имати утисак да се труд не исплати, али, увек је некако било и биће.

Острашћени сте, пуни снаге и ентузијазма, па сте спремни за неке нове подухвате и активности. Бавите се спортом, будите физички активни. Иако је недеља, могли бисте и да радите свој посао.

Обично недељу љубоморно чувате за породицу и кућну идилу. Али, данас бисте могли учинити изузетак па да вас разноразни поводи одвуку на разноразна места. Сусрети важни и неважни. Провод.

Одмарајте се данас јер већ сутра почиње радна седмица. Слушајте музику и гледајте филмове који вас опуштају. На пример, погледајте неки нови филм с овогодишњег Феста или доделе Оскара.

VAGA 23.9- 23.10.

Нешто сте немирни ових дана. Долазе вам гости или излазите у културни провод, у позориште или на књижевно вече. Или са својим пријатељима разматрате нека мултикултуролошке теме и дилеме? Опуштено!

[KORPION 24.10- 23.11.

Не знате шта бисте пре, а све бисте одједном и сада. Будите довољно флексибилни да бисте то и успели. На љубавном плану се нешто дешава. Али, немојте се трудити да то и дефинишете јер не вреди.

STRELAC 24.11- 21.12.

У свом дому доживљавате и преживљавате живу журку, у веома интензивном односу с укућанима. Ко ће помирити сва та различита хтења и потребе? Изгледа да се око тога и не трудите превише.

JARAC 22.12-20.1.

Смирени сте и стабилни. Како су вас напустиле неке фаталне силе љубави, тако лакше дишете и функционишете. Па и боље зарађујете. На време се припремите за сутрашњи радни дан. Нови сусрети.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Активни сте и недељом. Можете се придружити друштвеном скупу или хепенингу, можете окупити пријетеље око заједничког плана или пројекта, можете како хоћете. Шта бисте пре? Све истовремено!

RIBE 20.2-20.3.

Краћи пут је под повољним околностима, али ипак пазите како возите по овим клизавим путевима. Било да се враћате однекуд, фактички или из света маште, пријаће вам тај повратак. Имате лепе снове.

TRI^-TRA^

Шизизбоггодина V REMENSKA

Пошто се показало да су млађе глумице пожељнијеитраженије,холивудскалепотицаАнђелина Џоли планира да оде под нож како би задржаламладоликизглед.Глумицаимајкашестородецебилајепониженакадајесазналада јеједноистраживањепоказалодасумлађеглумицепопуларније,пајеодлучилададорадисвој изглед. -Анђелинашизи,уверенаједавишенијелепакаопреизатопланирадапредузменекедрастичнемере-тврдинеименованиизвор. -Тачнознаштатребадаурадиитоћеиурадитиупркосболукојијеочекује.Желифејслифтингидазатегневрат.Идасерешибора.Аувек сежалилаидаимавеликинос,паћеитокориговати.Неможедаподнесепомисаодагубититулунајлепшехоливудскезвезде.Уверенаједа њенапопуларностпадатедаћејојпомоћидрастичнепластичнеоперације-додаојеизвор.

PROGNOZA

О пет

Vojvodina NoviSad

4

Subotica

3

Sombor

4

Kikinda

3

Vrbas

3

B.Palanka

4

Zrewanin

4

S.Mitrovica

4

Ruma

4

Pan~evo

4

Vr{ac

2

Srbija Beograd

4

Kragujevac

4

K.Mitrovica

5

Ni{

4

Evropa

малО снега

Madrid

14 NOVI SAD: Ujutrumraz,tokomdanazahla|ewesaslabimsnegom atokompopodnevaisaja~awemseverozapadnogvetra.Pritisakiznad Rim 13 normale.Minimalnatemperaturaod–4,amaksimalnado4stepena. London 8 VOJVODINA: Ujutrumrazuzsun~aneperiode,odsredinedanavetrovitouzzahla|eweinaobla~ewekojedonosislabsneg.SeverozaCirih 7 padnivetar}eja~atitokomdana,ipopodneiuve~e}ebitijakidoBerlin 6 datno}epove}avatiose}ajhladno}e.Pritisakiznadnormale.Minimalnetemperatureod-5do-2,amaksimalneod2do4stepena. Be~ 5 SRBIJA: Ujutrumraz.Prepodnesun~aniperiodi,tokompopodneva vetrovitouzzahla|eweinaobla~ewekojedonosislabsneg.SeverozaVar{ava 3 padnivetar}eja~atitokomdana,ipopodneiuve~e}ebitijakidoKijev 0 datno}epove}avatiose}ajhladno}e.Pritisakiznadnormale.Minimalnetemperatureod-5do0,amaksimalneod2 naseveroistokudo6 Moskva -3 stepeni nakrajwemjuguSrbije. Oslo -4 Prognoza za Srbiju u narednim danima: Uponedeqakhladnijei vetrovito sa snegom u centralnoj i ju`noj Srbiji. Duva}e poja~an seSt.Peterburg -5 vernivetar.Uutorakisredujutarwimrazeviislabijivetar.Odsredepostepenootopqewe.Udrugojpolovinisedmicetoplije. Atina 15 BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike mogu imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike. Kardioicerebrovaskularnimbolesnicima,kaoiosobamasadisajnim problemimasenaro~itopreporu~ujedaprimenesavetelekara.Mogu}isureumatskiboloviiglavoboqa.

Pariz

8

Minhen

5

Budimpe{ta

4

Stokholm

-1

VIC DANA Иду два дигитрона улицом и наиђу на компјутер. Први ће на то с презиром: - Види овог штребера.

SUDOKU 7

5

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

97(-3)

Slankamen

248(-10)

Ja{aTomi}

Apatin

152(-2)

Zemun

295(-11)

Bogojevo

140(-5)

Pan~evo

320(-6)

Smederevo

472(-10)

Ba~.Palanka 158(-4) NoviSad

168(-8)

Tendencijaopadawa istagnacije

SAVA 237(-5)

S.Mitrovica

212(-2)

Tendencijastagnacije

Senta

276(-4)

Beograd

248(-12)

STARI BEGEJ

NoviBe~ej

293(0)

Tendencijastagnacije

Titel

256(-8)

NERA

100(2)

Tendencijastagnacije

Tendencijaopadawa istagnacije

Kusi}

7

3

1 9

4

1

7

6

2

6

1

5

9

7

3

4

1

5

7

8

3

4

6

9

2

4

9

3

6

7

2

1

5

8

6

3

8

4

2

7

5

1

9

9

4

1

3

8

5

2

7

6

4

2

7

5

9

6

1

8

4

3

5

1

9

2

4

8

3

6

7

8

7

6

2

5

9

3

4

8

1

3

8

4

7

1

6

9

2

5

1 4

9

3 3

56(-2)

6 2

8

2

1 1

4

3 4

N.Kne`evac

Hetin

170(18)

TISA

2

1

7

5

1

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 6.mart 2011.