Page 1

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 6. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22981 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

E K S K L U Z I V N O : predsednik vlade apv boJan paJti] iz va[inGtona za „dnevnik”

„DNEVNIK”NAMITINGUOPOZICIJEUBEOGRADU

Amerikanci u Vojvodini Vojvo|anski premijer dr Bojan Pajti} je tokom ovonedeqnog boravka u Sjediwenim Dr`avama, gde je prisustvovaoiMolitvenomdoru~kukojijeprirediopredsednikSADBarakObama,imaonizsusretasapredstavnicimaameri~kezakonodavneiizvr{nevlasti.Izme|uostalog,Pajti}jerazgovaraosaNensiPelosi,doskora{wim spikeromPredstavni~kogdomaKongresa,zatimsanizom senatoraikongresmena,me|ukojimaiMarkomPrajorom, Yin [ahin i Robertom Aderholtom, kao i sa Tomasom Kantrimenom, bliskim saradnikom dr`avne sekretarke HilariKlintonzadu`enimuStejtdipartmentuzaEvropu i Evroaziju. „Mnogo je konkretnih rezultata ovog boravkauSAD.Mo`esere}idasmosadaudarilitemeqe za ono {to }e biti budu}a intenzivna aktivnost predstavnikaAPVuSjediwenimDr`avama”,izjaviojePajti} uekskluzivnomintervjuu„Dnevniku”. str. 2

Ne}e Egipat, nego vanredne izbore

Jasna mati], ministarka za telekomUnikaCiJe, za „dnevnik”

Nismo Rusima obe}ali Telekom

str. 2

NASLOVI

bra{no

Bora Oti}

Teofil Pan~i} Kroja~ i trova~i

Sabota`a bez uticaja

{e}er

maslinovo

638 dinara

154

suncokretovo

sojino 290 dinara

77

kravqe

sme|i 208 din.

kristal 94

belo 57

intervJU nedeQe

282 dinara

heqdino

„ D N E V N I K ”  I S T R A @ U J E : koliko ko[ta izreka „zdravQe na Usta Ulazi”

Srbija – Kanada 1:1

str. 8

str. 3

mleko

uqe

Zdrava hrana samo za bogate

str. 7

„ D N E V N I K ”  S A Z  N A J E : [ef srpske dr@ave lane na dar dobio zlatnike, ]ilime, [ah...

A od Hilari... tacna s potpisom

str. 4

Sun~ano i malo toplije Najvi{a temperatura 8°S


2

dnevnik

nedeqa6.februar2011.

CITATI

naj ve }i broj pre kr {a ja, tokom revizije raspolagawa buyetom za 2009. godinu, odnosi se na oblast javnih nabavki. Za sada nisu ispuweni uslovi iz Zakona o Dri da bi predlo`ili smewi va we od go vor nih li ca. Dri }e dostaviti nadle`nom prekr{ajnom sudu u Beogradu zahteve za pokretawe postupka protiv odgovornih lica kod kojih je izvr{ena revizija

Radoslav Sretenovi}, predsednik Saveta Dr`avne revizorske institucije

Da~i}: S DEA-om protiv droge

Ivanovi}: Pregovori u martu

PrvipotpredsednikVladeiministarunutra{wihposlovaSrbije Ivica Da~i} izjavio i direktorka Agencije za borbu protiv ilegalne trgovine narkoticima (DEA) Mi{el Leonhart izrazili su tokom razgovora u Va{ingtonu saglasnostoveomadobrojsaradwi irezultatimauborbiprotivilegalne trgovine narkoticima. U proteklomperiodu,kakosenavodi usaop{tewuMinistarsvaunutra{wihposlovaSrbije,bilojevi{e akcija, a direktorka DEA pohvalila je jednu od najzna~ajnijih "Balkanskiratnik",kaoisaradwu sa policijskim i bezbednosnim slu`bama.Da~i}jeizraziospremnostdapolicijaSrbijeu~estvujeu obukamaiusavr{avawuiponudio operativnu saradwu u borbi protiv ilegalne trgovine narkoticima.Srbijajespremna,naveojeDa~i},dapodnesezahtevza~lanstvo u Me|unarodnoj konferenciji posve}enoj suzbijawu ilegalne trgovinenarkoticimakojajepodokriqemDEA.

Dr`avni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} izjaviojedasepo~etakpregovoraBeo- gradaiPri{tinemo`eo~ekivati umartu."Martjemeseceukomese mo`eo~ekivatiprvisastanakito }ebitisastanakkojine}ebitioptere}en te{kim temama", rekao je Ivanovi}Tanjugu.Ivanovi}jemi{qewadabiBeogradiPri{tina najpretrebalodarazgovarajuopitawu nestalih i kidnapovanih. Upitanostavuou~e{}ukosovskih Srba na predstoje}em popisu stanovni{tva i imovine na Kosovu i Metohiji,Ivanovi}jerekaodaoni netrebadau~estvujuutompopisu. Srbi,premawegovimre~ima,nisu u prilici da popi{u svoju imovinu,zbog~egatajpopismo`eprikazati pogre{ne podatke, odnosno biti "feleri~an". Me|unarodna zajednicagodinamaizbegavapopis uBosniiHercegovinijerbitobila legalizacija etni~kog ~i{}ewa.IzistihrazloganinaKosovu ne treba da se sprovede, rekao je Ivanovi}.

SVET

Start START-a Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Rodam Klinton i ruski ministar spoqnih poslova SergejLavrovju~esuuMinhenurazmenili ratifikovane sporazume o smawewu nuklearnog naoru`awa START. Hilari Klinton i Lavrovsudokumentarazmeniliu Minhenu,gdeu~estvujunaKonferencijiobezbednosti.Sporazum su8.aprila2010.godineuPragu potpisali predsednici SAD I Rusije, Barak Obama i Dmitrij Medvedev.Dokument,kojijeudecembru2010.godineratifikovao Senatameri~kogKongresa,aujanuara ruska Duma, predvi|a najvi{e1.550bojevihglavazasvaku zemqu,odnosnosmaweweod30odstonuklearnogarsenalauodnosu nastaweiz2002.godine.Time}e biti smawen za polovinu i broj interkontinentalnihprojektila i strate{kih bombardera na obe strane-napo700.Sporazumpredvi|aiponovnouspostavqawesistema provera nuklearnog arsenala druge strane, prekinut krajem2009.godine.

„DNEVNIK” NA MITINGU U BEOGRADU: OPOZICIJA DALA VLADI ROK ZA IZBORE OD DVA MESECA I ZAPRETILA BLOKADOM DR@AVE

Ne}e Egipat, nego vanredne izbore ideri Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, Nove SrbijeVelimirIli},PokretasocijalistaAleksandarVuliniMilankaKari}ispredPokretasnaga Srbije dali su ju~e vladaju}oj koaliciji rok od dva meseca za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora, poru~uju}i da }e, ukoliko se to ne desi, organizovati stalne mirneprotestedosmenevlasti. LiderSNSTomislavNikoli} je ocenio da je ju~era{wim skupompodsloganom"Izboriseza promene" vladaju}oj koaliciji zadat odlu~uju}i udarac i da ona ne}emo}idaostanenemaprednezadovoqstvomgra|ana. -Vistesvojeispunili.Sadaje rednanama.Dajtenamdvameseca koja mi dajemo wima da raspi{u vanredne parlamentarne izbore, ako ne budu hteli da o tome raz-

On je pozvao gra|ane da se ako vlastunarednadvamesecaneispuni zahteve opozicije, ponovo okupe i ne sklawaju sa beogradskih ulica dok vlada i predsednikneodusvlasti. MilankaKari}izPSSuputila je pozdrave Bogoquba Kari}a okupqenima, za koga je rekla da jeubekstvujerjeugrozioonekojima je ministarsko mesto prvo zaposlewe. Ona je vi{e puta pozdravila Nikoli}a kao predsednikaiVu~i}akaopremijeraSrbije. Preds edn ik PS Aleks and ar Vul in por u~ io da je gra| an i tra` ehleb,nad uipravd uida je svim a dos ta "Mrk ow i} ev ih izm i{ qot in a,Dink i} ev ihla`i".

L

Navija~i bili spremi za nerede Zabele`en je i jedan mawi incident: policija je kod Terazijske ~esme privela grupu od oko 20-tak mladi}a koji su pevali navija~ke pesme u vreme odr`avawa mitinga. Grupu u centru Beograda policija je prvo okru`ila, nakon ~ega ih jelegitimisalaiprivela.Policija je imala informacije da}esenavija~iokupitiida sespremajudaizazovunerede. govaramo, ako silexije nastave da se pona{aju kao do sada, u aprilu}etemezate}iovdenaasfaltukakosedimnastiroporu,a ponesitegaivi-poru~iojeNikoli}. Onjeponoviovi{eputaizre~enekritikenara~unVladeSrbije, optu`uju}i stranke na vlasti za korupciju, kriminal, rasprodaju, la`i, neispuwena obe}awa i dramati~nu socijalno-ekonomsku situaciju.„Posledwijetrenutakda seSrbijaspasedavlastnerasprodaizemquivoduivazduh“.

- Ne tra`im da odu sa vlasti, to}edare{eizbori.Netra`im dasenekandiduju,daoduuilegalu.Ho}emodaihpobedimo,daim doka`emodanemoguvi{edaprevaregra|aneSrbije-naglasioje Nikoli},poru~iv{ivlastimada neprodajuTelekom,aonimakoji gakupeda}eposlemoratidaplatepunucenu. Lider NS Velimir Ili} prvi putsejavnoodrekaokoalicionog parneraVojislavaKo{tunice,isti~u}idaSrbijane}eniovuvladu,niDSS,ve}napredwakeinovogvo|u–TomislavaNikoli}a. -TomopovediputevimaSvetog SaveNemawi}aSrbijuuEvropu, ali dostojanstveno - rekao je Ili}.Onjeporu~iopredsedniku Srbije Borisu Tadi}u da se „ne igra sa Srbijom“ i da „narod ne `eliupitnikekojeEvropskojkomisiji nosi Deda Mraz kurir Cvetkovi},ve}posaoiplatu“.

Brankov most se tresao Skupjeobezbe|ivalo10.000policajacai2.000vidnoobele`enih redaraorganizatora.Snage`andarmerijebilesuokozdawapredsednikaSrbije,Vladeiostalihinstitucija,amoglesusevideti okoambasada,posebnoFrancuske,{tosedovodilouvezusasudskom presudomza„slu~ajTaton“.SpecijalcisubilinakrovuCentralne po{teprekoputaSkup{tinegdejebilabinasaopozicionimliderima.KadajekolonakrenulaizpravcaNovogBeogradakacentru Brankovmostjetolikovibriraodasunekipadalinaasfalt. - Ne}emo Tunis, Kairo i Egipat, ve} demokratsku Srbiju. Vi neznatedavladate,nikouSrbiji nije zadovoqan, osim vas - rekaojeIli},kojijenajavioop{tu blokadu ako izbori ne budu raspisanizadvameseca. Gra|anima se obratio i zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i} koji je rekao da okupqeni `ele da poka`u vlasti da je „Srbija protiv wih i da smo boqi,lep{i,pametnijiodwih“.

„Ne budi majmun, probudi se” PristaliceSNSiostalihpartijaokowenosilesustrana~ke zastave,paionecrvenesasrpomi~eki}em.Tusubileidr`avne trobojke,transparenti,~akinaengleskom:„Nebudimajmun,probudise,vremejezapromene“,sfotografijomona~uvenatrimajmunakoja„nevide,ne~uju,negovore“.Demonstrantisuuglavnom uzvikivali„ustanak“i„lopovi“.KlinikaAnlavekojajeimalapet mobilnihkolasaop{tilajedapijanihnamitingunijebilo.

Svigovornicisuodgovornostza te{ko stawe u dr`avi pripisali strankama vladaju}e koalicije, ocewuju}i da su vanredni izbori jedinina~indasekrizaprevazi|e. Miting je po~eo dr`avnom himnom a zavr{en je intonirawemsve~anepesme"VostaniSerbie". Prema podacima MUP mitingujeprisustvovalo55.000,dok SNS operi{e podatkom od oko 100.000 qudi. Policija je saop{tiladajedoga|ajprotekaobez naru{avawa javnog reda i mira. Lideri opozicije su sve vreme upozoravali okupqene da se dostojanstvenoimirnorazi|uida onajkoizazoveincidenteradiza vlast.Ina~emitingjeprenosila „Palma plus“, televizija lidera JedinstveneSrbijeDraganaMarkovi}a Palme, jednog od  aktera vladaju}ekoalicije. n Dragan Milivojevi}

POTERA ZA ZREWANINSKIM ADVOKATOM

Osumwi~en za ubistvo supruge

crna hronika

jajeradilaumu`evqevojadvokatskojkancelariji,na|enojeu petak oko 10 ~asova, u wihovoj ku}iu[trosmajerovoj37.Zate~enajesno`emzarivenimusrce, a kraj le{a se nalazio jo{ jedan no` s polomqenim se~ivom.Uprostorijiukojojjebila `rtva prime}ene su i dve {oqice za kafu, pa se pretpostavqa da su Jasmina i Branislav, pre tragedije, sedeli i razgovarali. Istra`ni sudija zrewaninskog Vi{eg suda GoranZeciza{aojenalicemesta i obavio uvi|aj, nakon ~ega je izdao naredbu za pretres advo-

komeboraviwegovamajka,unasequBagqa{.ZecjeizdaoinalogzaobukcijutelapokojneJasmine u novosadskom Zavodu za sudskumedicinu. Pripadnicipolicijeupetak subiliraspore|eniuZrewaninuinaizlazimaizgradatragaju}izaosumwi~enim.Kewi}evi sar adn ic i i poz nan ic i, me| u wimaizaposleniusuduitu`ila{tvu,neverujudajeonpo~inilac zlo~ina. Jasmina i Branislavimajudvojedece–}erku pred{ kols kog uzr as ta i sin a kojipoha|aosnovnu{kolu. @. B.

Policijska uprava u Zrewaninusaop{tilajeju~edawenipripadnici intenzivno tragaju za zrewaninskim advokatom Branislavom Kewi}em (49), osumwi~enimdajeupetak,uporodi~nojku}i,li{io`ivotasupruguJasminu (37). Policija je ju~e objavila i fotografijuKewi}akomese,poslesvirepogubistva,izgubiosvakitrag.“Molesesvigra|anikoji posedujuinformacijeuveziosumwi~enogdasejavenajbli`ojpolicijskojstanici”,navedenojeusaop{tewuzrewaninskepolicije. Be`ivotno telo Jasmine Kewi},diplomiranepravniceko-

Branislav Kewi}

katske kancelarije Branislava Kewi}a koja se nalazi u ulici @arkaZrewanina,kaoistanau

E K S K L U Z I V N O :  PREDSEDNIK

Amerikanci ojvo|anski premijer dr Bojan Pajti} je tokom ovonedeqnog boravka u Sjediwenim Dr`avama, gde je prisustvovao i Molitvenom doru~ku koji je priredio predsednikSADBarakObama,imaoniz susreta sa predstavnicima ameri~ke zakonodavne i izvr{ne vlasti. Izme|u ostalog, Pajti} je razgovarao sa Nensi Pelosi, doskora{wim spikerom Predstavni~kog doma Kongresa, zatimsanizomsenatoraikongresmena, me|u kojima i Markom Prajorom, Xin [ahin i RobertomAderholtom,kaoisaTomasom Kantrimenom, bliskim saradnikom dr`avne sekretarke Hilari Klinton zadu`enim u Stejt dipartmentu za Evropu i Evroaziju. –VelikikvalitetMolitvenog doru~ka jeste ~iwenica da se na wemu mo`e uspostaviti kontakt kako sa politi~kim vrhom SAD i drugih zemaqa, takoisva`nimpredstavnicimaposlovnezajednice.Idase

V

konaplanuo~uvawaidentiteta nacionalnih zajednica koje `ive na na{em prostoru, tako i u oblasti ekonomije i uop{te inv es tic io n og razv oj a Vojvodine u uslovima svetske krize – izjavio je Pajti} za „Dnevnik”. l Da li su va{i ameri~ki sagovornici ve} bili informisani o Vojvodini? – Da, pri ~emu neki od wih izvanredno poznaju region, a gospodin Kantrimen ~ak prili~no dobro i govori na{ jezik. U svakom slu~aju, Amerikanciisti~uVojvodinukaopozitivan primer, jer je, izme|u ostalog, na{a pokrajina, kao jedina regija u Evropi sa {est slu`benih jezika, i neka vrsta brendakojikvalifikujeSrbiju ne samo kao budu}u ~lanicu EU,negoikaoizuzetnouva`enog dela me|unarodne zajednice.Jer,kadauspevatedanakvalitetan na~in o~uvate identitet velikog broja nacionalnog zajednica,ondanikonemo`eda

Bez divana s Obamom l Da li vam se ukazala prilika da razgovarate i sa Obamom? – Ne. Preds edn ik SAD je, naravno, bio na Molitvenom doru~ku i obratiosezvanicama.Ufizi~komsmislu,na{adelegacijamu jebilaveomablizu,aliposebnihbilateralnihkontakatanijebilo. sa svima wima, bez medijskog pritiska, otvoreno razgovara o Srbiji, ali i o situaciji u regionu,Evropiisvetu,politi~koj i ekonomskoj. Ovo je, ina~e,prviputdajepredstavnikVladeVojvodinepozvanna Molitveni doru~ak. I taj pozivpredstavqanekuvrstupriznawa rezultatima koje je postizalapokrajinskaVlada,ka-

vamosporitodapripadatecivilizovanomdelusveta. l S obzirom na to da je Molitvenom doru~ku prisustvovao i {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi}, da li ste razgovarali o sudbini kancelarije APV u glavnom gradu Evropske unije? –GospodinJeremi}jepotvrdioda}eseodlukaopredstav-

RETROVIZOR n Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} najavila je za drugu polovinu februara raspravu u parlamentu o famoznim blanko ostavkama. Prema wenim re~ima, ta tema na}i }e se na na vanrednoj sednici Skup{tine Srbije najverovatnije oko 20. februara. Kada je u pitawu epilog te rasprave, predsednica skup{tine bila je jasna: "Definitivno je da }e ve} od februara vlasnici mandata biti poslanici." n Vlada Srbije usvoji}e u prvoj polovini godine Zakon o restituciji, najavio je vicepremijer Bo`idar \eli}, dodaju}i da model restitucije treba da bude skroman, po meri Srbije. Istovremeno je Mre`a za restituciju u Srbiji predala Vladi podatke o dr`avnoj imovini za koju smatraju da je namerno prikrivena u odgovorima na Upitnik Evropske komisije. n Novi rekord dinara – 103,52 za evro, wegova je najve}a vrednost za ovu godinu i zvani~ni sredwi kurs za ponedeqak, kako je objavila Narodna banka Srbije. Srpska valuta je primetno oja~ala tokom druge polovine januara da bi se taj trend nastavio i u februaru. Dinar je ove godine bio najslabiji 6. januara, kada je sredwi kurs iznosio 106,4947 dinara za jedan evro. n U ~etvrtak su u {trajk stupili ~lanovi Nezavisnog sindikata policije koji tra`e pove}awe plata za 40 odsto. Pored toga, policajci zahtevaju i nabavku novih uniformi i obu}e, izmene odre|enih ~lanova Zakona o policiji i potpisivawe posebnog kolektivnog ugovora. Dosada{wi pregovori sindikata i MUP nisu dali rezultat. n Nema~ko Savezno udru`ewe podunavskih Nemaca i Kulturna fondacija podunavskih Nemaca zatra`ili su od predsednika te zemqe Kristijana Vulfa da se Josipu Brozu Titu posthumno oduzme najvi{e nema~ko odlikovawe "Savezni krst za zasluge". Prema medijima koji su preneli tu vest to je zatra`eno zato {to je za vreme Titove vladavine iz Jugoslavije proterano 200.000 Nemaca, od kojih je 50.000 umrlo. n Korisnicima ajpeda je na raspolagawu dnevni list koji mo`e da se ~ita samo na wihovim tablet kompjuterima. Eksperimentalni "Dnevnik" po~eo je da se prodaje kao aplikacija u prodavnicama "Epla", a lansirao ga je izvr{ni direktor kompanije "Wuz" Rupert Mardok. Ta kompanija je vlasnik "Vol strit yornala". Nedeqno, "Dnevnik" }e ko{tati 99 centi, a pretplata na godi{wem nivou bi}e 39,99 dolara. Mardok ka`e da nisku cenu omogu}ava to {to nema nikakvih tro{kova za {tampu. Izdava~i nastoje da na|u na~in nadokade zbog pada prihoda od {tampanih proizvoda.


dnevnik

nedeqa6.februar2011.

VLADE APV BOJAN PAJTI] IZ VA[INGTONA ZA „DNEVNIK”

3

KARMA KOMA

dolazeuVojvodinu Kroja~i i trova~i [

ni{tvu Vojvodine u Briselu na}i u toku predstoje}e dve sedmice na sednici Vlade Srbije,onakokakojetoidogovoreno krajem pro{le godine. A to zna~i da bi ve} u narednim nedeqama prvi predstavnici Vojvodine mogli po~eti da rade pri Misiji Srbije u Briselu.Ono{tojeva`noponoviti: nakondono{ewaStatuta,vi{e nemagovoraotomedalipostoji politi~ka voqa da Vojvodina ima svoje predstavni{tvo u Briselu ili ne. Stoga je po~etak rada kancelarije sada iskqu~ivo tehni~ko, a ne politi~kopitawe. l S vama su u Va{ingtonu bili i lideri SPS-a i SPOa Ivica Da~i} i Vuk Dra{kovi}. Jesu li odnosi u koaliciji bili tema, posebno u svetlu posledwih trzavica na relaciji DS - SPS, ali i G17 - svi ostali?

INTERVJU

– Nismo tu temu ni dotakli, jersmosesvifokusiralinato da prezentujemo Srbiju na najboqi mogu}i na~in i da ostvarimo {to vi{e za dr`avu potencijalno plodonosnih kontakata. Va{ington zaista i nije mestogdebitrebalodarazgovaramo o na{im unutarkoalicionimpitawima,ve}ovakvedoga|aje, kao {to je Molitveni doru~ak, treba iskoristiti za to da se {to br`e i kvalitetnije Srbija pozicionira u me|unarodnim odnosima.  Uostalom, devedesetihgodinapro{logveka je toliko pokvaren imix na{e zemqe u svetu da moramo mnogo da radimo da bismo taj imix popravili. I upravo smo toovihdanairadiliuVa{ingtonu. l Donosite li iz Va{ingtona i ne{to konkretno, na politi~kom ili investicionom planu?

–MnogojekonkretnihrezultataovogboravkauSAD,jersemo`ere}idasmosadaudarilitemeqezaono{to}ebitibudu}aintenzivnaaktivnostpredstavnika APV u Sjediwenim Dr`avama. Do sada smo, ~iwenica je, vi{e bili koncentrisani na prostor Evropske unije, ali nikako ne smemozaboravitiogromnepotencijalekojepru`apartnerstvosa poslovnim i politi~kim institucijama SAD. Tako nas, na primer,unarednimmesecimao~ekuje poseta Vojvodini visoke delegacijeSenataiKongresaSAD,koja mo`e u perspektivi puno zna~iti za upu}ivawe pozitivnog signala ameri~kim investitorima.Aliipretoganajavqenjedolazak wihovih poslovnih qudi, koji su zainteresovani za ulagawe u gra|evinsku industriju, metalskikompleksisektorinformacionetehnologije. n MiroslavStaji}

ta je trovawe? Uno{ewe u organizam wemu {tetnih supstanci, koje bi, ina~e, u nekoj drugoj dozi, srazmeru ili situaciji – ili, naprosto, za neki drugi organizam – mogle da budu korisne, ali za ovaj su {tetne. A {ta je ideologija? Pa, zapravo, to isto: dogmatski slepo promovisawe ideja koje mogu biti korisne i dobre, ali tako|e i razorne, ako su pogre{no dozirane, na pogre{an na~in, u pogre{no vreme i na pogre{nom organu ili celom dru{tvenom organizmu primewene. Jedan doma}i medijski tajkun, imperator i impersonator @ivota U Ru`i~astom, tvrdi da su ga iz neposredne okoline mesecima trovali, mo`da i supstancama koje nekome drugome zna~e lek. Pri~a dostojna Glembajevih; uostalom, nije bez neke da su Glembajevi ponovo na na{im scenama, aktuelniji nego onda kada ih je Krle`a stvorio. Cela bi se jedna istorija na{ih promena, uspona i strmeknu}a mogla ispri~ati samo na osnovu razli~itih na{ih ~itawa i gledawa Glembajevih u posledwih tridesetak godina. Ideologija, velim, funkcioni{e na isti razaraju}i na~in: uzme{ ne{to {to bi moglo biti lek, i od wega, namerno ili nenamerno pogre{nom primenom, napravi{ otrov. Recimo tako {to „le~i{“ zdrav organizam, onaj kome lek nije ni potreban, pa mu je otuda i {tetan. Ukratko, prevlast ideolo{kog nad racionalnim neka je vrsta infekcije, neretko s fatalnim posledicama. Sporedna je stvar o kojoj se konkretno ideologiji radi, mehanizam je bazi~no isti. Odrastao sam u ne~emu {to se nazivalo socijalizmom, video sam izbliza i iznutra sve wegove ogromne mane, ne naposletku ekonomske. Neefikasnost je bilo drugo ime tog sistema. Rano sam usvojio stav da je samo dru{tvo u kojem preovladava privatno vlasni{tvo mogu}e izgraditi na zdravim, realnim temeqima. Da li se to zove kapitalizam? Ne marim, neka se zove i tako. Kako god, takvo je razmi{qawe onda bilo jeres, jer je bilo suprotstavqeno vladaju}oj i jedino dopu{tenoj ideologiji. No, gle ~uda, kada je socijalizam propao mnogi su wegovi vernici i juri{nici naprosto zamenili doktrine: ranije su mislili da SVE treba da bude javno, sada misle da SVE treba da bude privatno. Za{to? Zato. Skojevci postado{e japiji, podjednako tupi, bahati i nezapitani, a ti gleda{ sa strane, u ~udu, ne mogu}i da se odlu~i{ u kojoj su ulozi odvratniji i bedniji. Kako god, meni se ~inilo – ~ini mi se i sada – da je prevlast privatnog vlasni{tva u redu, ali uz niz va`nih izuzeta-

ka, od kulturnih i medijskih (javni servisi na raznim nivoima) do infrastrukturnih (javni prevoz, vodovod, kanalizacija, ~isto}a etc.). Sa ideolo{kim umom, me|utim, ne mo`e tako: kod wega je uvek ili - ili. Kako izgleda divqawe ideolo{kog uma u praksi? Evo sve`eg primera. Nedeqnik „Pan~evac“ bio je decenijama u javnom, op{tinskom vlasni{tvu, ali ve} dugo ne i na op{tinskoj kasi, jer je bio vi{e nego profitabilan: visok tira`, gomila oglasa, a sve to bez jeftine tabloidizacije – ma, san snova svakog ko radi u {tampi. Me|utim, iako mu ba{ ni{ta nije falilo takvom kakav je, „Pan~evac“ je MORAO biti privatizovan, jer tako nala`e Zakon. I onda ga je prodalo nekoj skupini, da prostite, mufquza (malo ko drugi ovde ima ozbiqan ke{ za takve transakcije), koja ga je upropastila na milion na~ina, i sada je taj list – iako i daqe visokotira`an i sa milijardu oglasa – u ogromnim dugovima, koje uop{te nije napravio on, nego druge, povezane firme istog gazde. Koji vi{e i nije gazda, ali yaba, jer je {teta ve} napravqena, a „Pan~evac“ poharan, ne samo materijalno i izmerqivo. Sada se vra}amo na po~etak pri~e: za{to je „Pan~evac“ uop{te prodat, za{to je spasavan kad mu nikakav spas nije ni trebao, jer mu je i{lo sasvim dobro? Nije bio „siro~e“, nikome nije bio na teretu, pravio je lepe pare i pri tome ostvarivao va`nu, {to bi se reklo, dru{tvenu funkciju. Svi su od toga imali razumnu korist, niko nije trpeo nikakvu {tetu. Bio je, dakle, zdrav i ekonomski i zanatski, i bezbedno daleko od tranziciono - glembajevske krize identiteta. A onda su, tako zdravog, uzeli da ga le~e. Le~ewe je, kako vidimo, jedva pre`iveo, sav u ritama i krastama. Ako i ozdravi, ne}e to vi{e biti isti list, iz mnogih razloga. ^emu nas u~i ova pri~a? Odavno znamo da je socijalizam bajka, ili mo`da pre ne{to kao poezija sumwive kakvo}e. Sada mnogo boqe nego ranije znamo i da je kapitalizam tvrda proza, neretko opora, nije za svaki stomak. Ovo, me|utim, nije pri~a ni o jednome od wih, a ponajmawe o tome koji je „boqi“. Ovo je pri~a o ideolo{kom umu: onome koji unapred propisuje kakva ima i mora biti stvarnost, a stvarnost neka se izvoli smestiti u to tesno, bez probe i merewa skrojeno odelo kako god zna i ume. Ti i takvi kroja~i nu`no se pokazuju kao trova~i, bez obzira na to u ime ~ega vitlaju makazama. n Teofil Pan~i}

JASNA MATI], MINISTARKA ZA TELEKOMUNIKACIJE I INFORMACIONO DRU[TVO

NismoRusimaobe}aliTelekom F

inska je pro{le godine postala prva zemqa na svetu koja je pravo na pristup brzom internetu proglasilaza–osnovnoqudskopravo. To podrazumeva da najmawa dozvoqenabrzinainternetabude1megabitusekundi.ZaFince otuda podatak da se u nekim delovima Srbije na „net” i daqe mo`e iza}i jedino putem dajalapkonekcije,mo`edazvu~ikao vestizarheologije.A{toseti~e osnovnih qudskih prava, mi jo{ dobrano kuburimo i s onim izvornim... Usvakomslu~aju,dokseneispuneplanoviVladeSrbijedado 2020. godine svim gra|anima budedostupaninternetsnamawim protokom od 100 Mb/s, kako je predvi|eno Strategijom razvoja informacion  og dru{tva, korisnici brzog interneta u Srbiji –atakvihjenegdeoko~etvrtine –trenutnomorajudasezadovoqesprose~nombrzinomodjedva 3Mb/s.Tajpodataknassvrstava na 91. mesto u svetu po brzini internet protoka. Ali, kad su takve top liste u pitawu, ve} smo se navikli. Uostalom, postojedelovizemqekojimajesan makar i najmawa mogu}a brzina, drugi, pak, sawaju boqi signal mobilnetelefonije,aneki–da se ratosiqaju dvojnika na fiksnomtelefonu. Zaministarkuzatelekomunikacijeiinformacionodru{tvo JasnuMati}navedeniproblemi suposledicaodsustvazna~ajnije dr`avne podr{ke razvoju telekomunikacijauproteklihnekolikodecenija. –DecenijamaserazvojtelekomunikacijauSrbijizasnivaona postojawu i delovawu jedne dr`avne kompanije. Srbiji su po-

trebni novi operatori i nove investicije, borba za korisnike, cenovna konkurencija, br`e uvo|ewenovihtehnologijaipove}awekvalitetausluga–ka`e JasnaMati}za„Dnevnik”. Ona, ipak, tvrdi i da je weno ministarstvo, u saradwi sa RATEL-om, u protekle dve godine nizom mera uspelo da snizi veleprodajnu cenu interneta, {to su krajw i kor is nic i oset il i kroznekolikozna~ajnihpove}awaprotokazaistucenu. –NovimZakonomoelektronskimkomunikacijamaukinutaje prepreka za ulazak na tr`i{te iposlovawenovihoperatoraza svevrsteusluga.Tako}eod1.janura2012.gra|aniimatimogu}nost da usluge telefonije i objediwenepaketeusluga(telefonija,internet,TV)kupujuodve}egbrojaoperatora.Me|uwima senalazeikablovskioperatori ,kojisopstvenominfrastrukturom ve} danas pokrivaju veliki

broj doma}instava – najavquje ministarka. l Smatrate li da cena interneta u Srbiji korespondira s kvalitetom i brzinom koji se nudi gra|anima? Ceni te li tr `i {te in ter net usluga dovoqno liberalizovanim? –Tr`i{tejedefinitivnoliberalizovano u smislu da u svakom segmentu telekomunikacija pos toj i ve} i broj oper at or a. Konkurencija je u nekim oblastimave}a,aunekimoblastima mawa. Recimo, konkurencija u oblasti maloprodaje internet usluga je dosta dobra, ne{to je lo{ija u oblasti kablovske distribucijeimobilnetelefonije, dok je, rec im o, najn i` a u oblastifiksnetelefonijeiveleprodaje pristupnih kapaciteta za ADSL. I u segmentima s ni`im stepenom konkurencije napravqenisupomaci,ali}emo pozitivnerezultatemo}idavi-

Boqe je bez PDV-a na ra~unare l Na koji na~in mo`e u narednih devet godina da se drasti~no popravi trenutno stawe u kojem samo polovina doma}instava u Srbiji ima ra~unar, a ni 40 odsto internet prikqu~ak? –Sistemskore{eweproblemasadostupno{}ubrzoginterneta podrazumevaotvarawetr`i{tazanoveoperatore,koji}edoneti noveinvesticijeuinfrastrukturuinateratipostoje}eoperatoredainvestirajuvi{ekakobizadr`alikoraksakonkurencijom. To}etako|euticatinadostupnostuslugauve}embrojuregiona, brzinuuvo|ewanovihuslugaikvalitetusluga.Recimo,nainternetprotokkojisedobijaupaketuzaodre|enucenu.Zahvaquju}i saradwi na{eg i Ministarstva za prostorno planirawe u protekloj godini, relaksirani su uslovi za dobijawe dozvola za postavqawe magistralne telekomunikacione infrastrukture, i na taj na~injenekolikoprivatnihidr`avnihfirmizapo~eloinvesticijeuovojoblasti.Ava`nojei{topredlogzapove}awePDVna ra~unarenakrajunijeusvojen,jerjetodobrozadaqirazvojuoblastiinformaciono-kumunikacionihtehnologija.

dimotekkadasenedostaju}ikapaciteti izgrade, investicije realizuju i usluge ponude korisnicima,za{ta}ebitipotrebnoodre|enovreme. l Koliko se uop{te radi – ako se radi, jer ja to ne uo~avam - na promeni percepcije gra|ana o internetu i wegovim korisnim i prakti~nim stranama? Jer, kod nas se internet uglavnom izjedna~ava s Fejsbukom, slawem po{te i onlajn igricama, dok s druge stra ne po sto je di rek to ri {kola koji smatraju da wihovim |acima nisu potrebni ra~unari koje im neko daruje, pa ni internet? – Mi smo sa svoje strane pokren ul i nek ol ik o zna~ ajn ih projekata u tom pravcu, poput inicijative za obrazovawe dece, rod it eq a i nas tavn ik a o bezbednom kori{}ewu ra~unara i int ern et a pod naz iv om KlikniBezbedno.rs, zatim Digitalnu{kolu,kojizaciqima opremawe svih osnovnih {kola u Srbiji ra~unarskim u~ionicama tokom 2011. godine. Na{e ministarstvo i Republi~ki zavodzainformatikuiinternet pok ren ul i su port al eUprava.gov.rs sa ciqem da gra|ani Srbijedobijumestonakomemogu da se informi{u o uslugama dr`avnih organa, podnesu zahteve i plate elektronskim putem,adokumentedobijunaku}nuadresu.Trenutnosenaportalunalazipreko250usluga,koje pru`apreko60lokalnihsamouprava i preko 30 organa dr`avne uprave – agencije, ministarstva, zavodi. Ali promena percepcije nije ne{to {to zavisi odjednogministarstva,ve}uvelikojmeriiodmedija,obrazov-

nog sis tem a, ekonomskograzvoja... l Da li sto ji obe}awe da }e od kra ja mar ta ko na~no biti mogu} prenos broja kod drugog operatera mobilne telefonije? Kada se realno ova opcija mo`e o~ekivati u sferi fiksne telefonije? – Prema posledwim informacijama iz RATEL-a, o kome su obave{teni i svi mobilni oper at or i, ins talacija centralnog sistema za prenosivostbrojevaprivodisekraju,awegovotestirawe po~ e} e po~ etk om mart a i trebalobidasezavr{izanekoliko nedeqa, nakon ~ega }e postati dostupan gra|anima. [to seti~eomogu}avawaprenosivosti fiksnih brojeva, RATEL s operatorimafiksnetelefonije usagla{ava tehni~ke detaqe i o~ek uj e se da taj pos ao bud e okon~antokomgodine. l Mediji spekuli{u da je kupovini Telekoma najbli`a ruska firma Vimpelkom i da se Vlada tim povodom podelila na one koji su „za“ i one koji se tome protive jer bi na taj na~in Rusi, nakon NIS-a i nafte, kontrolisali i na{e te le ko mu ni ka ci je, tim pre jer budu}i kupac dobija i celokupnu infrastrukturu Telekoma. Da li je takav strah opravdan? –Ne,nijeopravdanjer}edr`avainakonprodajeudelauTe-

lekomu u svojim rukama imati poluge uz pomo} kojih }e mo}i da kontroli{e cene usluga Telekoma i name}e obaveze zajedni~kogkori{}ewainfrastruktur e. [tav i{ e, kor i{ }ew e ovih poluga u punoj meri bi}e zna~ajnijezadaqirazvojna{eg tr`i{ta telekomunikacija, od visine udela dr`ave u Telekomu. Drugim re~ima, uslovi za konkurentno tr`i{te telekomunikacija,kojejedinomo`eda obezbedirazvoj,morajuseobezbediti bez obzira na strukturu vlasni{tva u Telekomu. Ina~e, Vladanemafavoritaupostupku prodaje dela dr`avnog udela u Telekomu i ceo proces se sprovod i put em otvor en og javn og tendera.O~ekujemodo31.marta podno{eweobavezuju}ihponuda zainteresovanih, a ako bude vi{e ponuda, bi}e organizovana aukcija. n DenisKolunyija


4

dnevnik

nedeqa6.februar2011.

T E M A „ D N E V N I K A ” : ProsvetAri –[trAjkA^i s bogAtiM iskustvoM

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : [efsrPskedr@Ave

Aod tacna

Rupeuznawuzbog plataistruke regovori sindikata prosvetnih radnika sa Vladom Srbije nisu urodili plodom. Prosvetni radnici su u {trajku, iz Ministarstva sti`u pretwe da }e se neposlu{nim u~iteqima i nastavnicima umawiti plata”... Mada deluje kao najsve`ija vest,zapravo je bajata deceniju i po i ti~ese prosvetarskog bunta iz 1996.godine.I tada{wi neposredan povod za {trajk u osnovi se ne razlikuje od dana{weg:plata koje su tada bile ne samo male nego i redovno kasnile (siroma{na prosveta bila je na za~equ buxetskih korisnika), pa su nastavnici u unutra{wosti govorili da „od dr`ave dobijaju samo kredu i prosvetne inspektore”. Ilustruju}i svoj polo`aj, prosvetari su tada tvrdili da prvi put za pedeset godina {kolama nedostaju u~iteqi, profesori i nastavnici jer se zbog malih plata za ova zanimawa niko ne {koluje,pa je samo u jednoj {kolskoj godini odr`ano ~ak 260.000 nestru~nih ~asova.

P

Ministar: Nadoknada~asova Ministar prosvete @arko Obradovi}izjaviojeju~edaje dogovor sindikata i ministarstva prosvete o prekidu {trajka – pobeda razuma. „Predstavnici sindikata su pristali da sa nama podele sudbinuekonomije,anovaciz buxeta }e se deliti na ravne ~asti”,kazaojeObradovi}.On jepotvrdiodasutra,7.februara, po~iwe redovna nastava, kao i da }e izgubqeni ~asovi bitinadokna|eni. Me|utim, i pre deceniju i po prosvetari su bili ve}veterani u {trajka~koj borbi. Prvi {trajk prosvetnih radnika u Srbiji u kojem su zakqu~ane sve novosadske i osnovne i sredwe {kole, organizovan je izvan tada jedinog dr`av-

nog sindikata, 1988. godine. Zahtev da im plate budu jednake prose~nim platama iste kvalifikacione strukture u Novom Sadu, tada{wi finansijeri – za osnovne {kole lokalna samouprava, a za sredwe Pokrajina – ispunili su posle dvomese~nog {trajka,a oni koji se tog doba se}aju ka`u da je to bio zlatan period rada u prosveti. Ali nije potrajao. Nov na~in finansirawa koji je predvideo da svim prosvetarima pare sti`u iz dr`avne kase, izazvao je prvi {trajk dr`avnih razmera ve} 1992. godine, kada su zbog dvomese~nog neplaniranog raspusta |aci tada{weg ministra prosvete Danila @. Markovi}a pozivali “Da~o care,ne daj pare”. Od tada su {trajkovi prosvetnih radnika u Srbiji postali ~esta pojava tako da u narednoj deceniji gotovo ni jedna {kolska godina nije po~ela na vreme, a wen redovan po~etak bila je neobi~na vest.Tako su 1996.bez nastave ~etiri dana bile sve {kole u Beogradu,a slede}e dve godine {kole po celoj Srbiji {trajkovale su i po nekoliko meseci.Pored malih plata razlog za {trajk je bio i {to su bileneredovne. Ipak, {trajk razmera dana{weg i onog prvog velikog,organizovan je ponovo tek 2000. godine,i to zajedni~kom akcijom svih reprezentativnih sindikata. U jednomese~nom {trajku tada je, tra`e}i pove}awe osnovice za obra~un plata od 20posto,bilo 900 {kola.Poslodavac,Vlada Srbije i resorno ministarstvo, na prosvetnu pobunu reagovali su kao i u svim prethodnim slu~ajevima. Kako, najboqe govori novinski citat iz tog vremena:„U odmeravawu ~vrstine sopstvene politike prema sopstvenim slu`benicima – udeli samo kad ba{mora{–prve nedeqe protesta {trajk je ignorisan. Druge nedeqe se krenulo s propagandnom taktikom o isplati zarada,dobro savladanom retorikom o izdajnicima i stranim pla}enicima u prosvetnim redovima, te direktorskim pretwama {traj-

adajeostalojo{dvamesecadoistekarokaukojem susvifunkcioneriuSrbiji du`ni da Agenciji za boru protiv korupcije dostave spisak poklona koje su primili tokom pro{le godine, a ~ija vrednost prelazi 1.700 dinara, u kabinetu {efa srpske dr`ave ve} su ga napravili. Tako je i „Dnevnik” do{aodoinformacijeotome~imesu sve predsednika Tadi}a darivali stranidr`avnici.Vaqa,me|utim, re}iitodajeTadi}~estoteknaknadno obave{tavan o poklonima, jer uglavnom protokoli razmene darove,stimda,naravno,onikojimasunamewenimogudaihvidetek kadastignu. Tokomsvogpredsednikovawa,od 2006.godine,BorisTadi}jedobio, premapodacimaizwegovogkabineta,preko800poklonaidarova.Lanejedobio130poklonaodstranih dr`avnika, verskih velikana, gra|ana,udru`ewa...stimdaseusefu Predsedni{tva ~uvaju samo komplet od 6 komada replika Dilmun pe~ata,kojisupronala`eniugrobnicamaurazli~itimdelovimaBahreina,zatimzlatnikslikomkwazaNikole,izdatpovodom100.godi{wice kovawa prvog crnogorskog dr`avnognovca,kaoizlatnimedaqon iz Kazahstana na ~iju predwu stranu je ugraviran Tadi}ev lik, dok drugom dominira motiv iz Astane. Ipak, sude}i po spisku koji smo dobili iz Protokola, malo je zaistaskupihpoklona,{toseupotpunosti uklapa sa svetskom ekonom-

M

svetski rekorderi Prema nekim istra`ivawima,Srbija je po broju {trajkova izme|u 1989.i 1999.godine bila svetski rekorder,a samo 1989.u oko dve hiqade {trajkova u~estvovalo je oko milion radnika.[trajkovali su svi– od metalaca i tekstilaca, do prosvetnih radnika. ka~ima. U tre}oj sedmici sindikalci,ali samo dr`avni (nezavisni kod vlade nemaju legitimitet pregovara~a),udostojeni su pregovarawa s poslodavcem i ~vrstim stavom Vlade o pove}awu osnovne cene rada od deset posto”. Masovan odziv bio je i u {trajku 2005.godine kada su se prosvetari borili za pove}awe otpremnina za tehnolo{ke vi{kove pred najavqenu racionalizaciju u prosveti,kao i za {to boqe uslove u kolektivnom ugovoru koji im je Vlada ponudila. Da li sve boqa sindikalna organizovanost, iskustvo ili op{te stawe u dr`avi, tek slede}i veliki {trajk u {kolama organizovan je ve}dve godine kasnije, kada su tra`e}i pove}awe plata od 20posto u narednoj godini, nastavnici ~asove na 30 minuta skratili u ~ak 1.200{kola. Interesantno je i da su posledwih godina {trajkovi prosvetara bili ne{to re|i,pa ~ak i ne uvek

motivisani pove}awem plata.Tako su lane nastavnici {trajkovali tra`e}i izmene Zakona o osnovama sistema vaspitawa i obrazovawa.,{to se mo`e smatrati kvalitetnim pomakom u ~itavoj oblasti,jer je prvi put bunt bio usmeren na odbranu struke, a ne gole egzistencije. Preciznih podataka o tome koliko su radnih dana, nedeqa ili meseci {trajkovali prosvetari u minulim decenijama nema, jer su ih ~esto pojedina~no organizovali ve} iscepkani sindikati, od kojih mnogi vi{e i ne postoje.Bilo je puno lokalnih obustava nastave,a pored plata,u ku}ama znawa ono je |acima uskra}ivano i zbog solidarnosti s otpu{tenim ili ka`wenim nastavnicima,zbog izbora direktora, postupaka u~enika ili roditeqa…Ipak,svi ve}i prosvetarski buntovi pokretani su zbog pove}awa plata,ba{ kao i ovaj aktuelni. n Danica Deve~erski

skomkrizomisvemawimbuxetima zareprezentaciju.No,iporedtoga svaki poklon ima svoju posebnu vrednost, jer na neki na~in reprezentuje dr`avu ili instituciju iz kojegostdolazi.Takojeruskipredsednik Dmitrij Medvedev ~ak dva putadarivaoTadi}a:prvomujepoklonio uramqenu plaketu od mermerasmedaqomnakojojpi{e“Ote~estvanaja Voina” 1945-2010, a potomkutujusasrebrwacimaiamblemomPobede. [ef francuske diplomatije BernarKu{nerdoneojeuBeograd litografiju„LuvrnaSeni”,ministar spoqnih poslova Albanije IlirMetapokloniojeTadi}usrebrnidr`a~zaperoiposuduzamastilouoblikucveta,adarambasadora Indonezije bila je tradicionalna indone`anska lutka. U Tripoliju je Tadi} dobio sat marke “Tiso”, a u Bakuu mu je predsednik Azejberxana Ilham Alijev pokloniotepihisvilenue{arpusazlatnimpritom.Ministarspoqnihposlova Turske Ahmet Davutoglu pokloniojepredsednikustaklenuvazu zelene boje, predsednik ma|arskogParlamentaBelaKatonavazu odbelogporcelanasacvetnimmotivimauokvirenimzlatnombojom, dok je Norbert Lambert, predsednik Bundestaga, Tadi}u poklonio belogmedvedaodporcelanavisine 13santimetara. UNikozijijeTadi}odpredsednika poslani~kog Doma Kipra MarkosaGarajianadobioposuduza ru`inu vodicu u obliku {i{arke, a od ahiepiskopa Hrizostomosa

PlaketaodMuP-a,ukrasodLige Oddoma}ihfunkcionera,gra|ana,udru`ewa,nevladinihorganizacija,dr`avnihslu`bi,op{tinaicrkavaprvi~ovekSrbijedobijaoje skromnepoklone.Me|uostalim,darivaogajeministarunutra{wih poslovaSrbijeIvicaDa~i},itoplaketomsagrbomMUP-aiposvetomnadrvenojpodlozi,dokmujeliderLigesocijaldemokrataVojvodineNenad^anakpokloniostakleniukraszastosaugraviranim„20 godina LSV-a”. Od prvog ~oveka NIS-a Kirila Krav~enka dobio je stakleniukraszastouoblikusuzesnatpisom“Gasprom”,odAmfilohijaRadovi}arepliku~udotvorneikoneBogorodiceFilermose,aod srpskogpatrijarhaIrinejaumetalnomramupokretnumetalnuminijaturuPe}kePatrijar{ije.OdporodiceRadovanovi}izNovogPazaradobiojeru~notkan}ilim...

[tAu^eNiCisredWiHiosNovNiH[koLArAdetokoM[trAjkA

Kaficai„Fejs” zamenilinastavu

ada se u~eniku osnovne ili sredwe {kole samo spomenere~„raspust”,~inisekaodajetojedino{toona ilion~ujuudaqemtokurazgovora. Nije strano da se deca pred kraj {kolske godine opuste, unapred zatvore i zature kwige i, iako jo{ nije odzvonilo za posledwi~as,uvelikoraspuste.Zato nije ni ~udno {to se {trajk prosvetara ~ini kao “padawe ka{ikeumed”zaosnovceisredwo{kolce. [kolska dvori{ta pusta, zimski je period, negde su zavukli i koznakakoprovodesvojeslobodno vreme. Neke novosadske ulice poznate su po tome da su u wima na~i~kani kafi} do kafi}a, a u jednomsedigrupasredwo{kolki. U~enica sredwe hemijske {kole „PavleSavi}”SandraKuloglija

K

ka`edajojje„kafenisawe”najve}azabavaovihdana. –Iliodemkoddrugaricenakafuilisednemoukafi}.Tra~arimo,{alimosenasvojilitu|ra~un, igramo karte. Ovo je jedini

sredwo{kolcibezhobija Nedavno istra`ivawe stru~waka Instituta za psihologiju, a na temu „Svakodnevica mladih u Srbiji”, donekle je razjasnilo kakoovda{wisredwo{kolciprovodeslobodnovreme.Rezultati su,izme|uostalog,pokazalidave}inasredwo{kolacauSrbiji danasnemahobi.Vi{eod93odstosredwo{kolacakojikoriste Internet,najvi{evremenaprovodenaFejsbuku.Istra`ivaweje pokazalodatinejxeriulazenaInternetvi{eputadnevnoitakopotro{eoko20satinedeqno.^ak69odstoispitanikavi{e koristiInternetnego{togledateleviziju,a62odstovi{ekoristiInternetnego{tou~i.^itala~kenavikesvedenesupri tomenakrajwiminimum,jerse~itasamoono{tosemora. Uanketije,ina~e,u~estvovalo2.426u~enikaizdevetgradova–Novog Sada,Zrewanina, Oxaka, Kragujevca,Vrwa~keBawe,Ni{a, Leskovca,Kwa`evcaiBeograda.

na~in na koji mo`emo da „ubijemo” vreme, a da ne sedimo pred Fejsbukom – ka`e Sandra dodaju}i da trenutno ne razmi{qa o u~ewui{kolskimobavezama. Sli~no }e i Igor Novakovi}, u~eniksredwemedicinske{kole „7. april”, kojeg smo zatekli u blizini{kole,alisenijeuputio uwu. – Idem kod druga koji `ivi u blizini,panajedanro|endan.Tamo}eseskupitidru{tvo,{ta}emo,imamopunoslobodnogvremenapasadmo`emoitokomradnih danadasedru`imodokasnihsati. Kad{kolapo~ne-po~elaje,javi}e na vestima, a sad definitvno neidemutompravcupoteinformacije – rekao nam je Igor kroz smeh. Ublizini{kolenalaziseinternet igraonica. Grupa de~aka ulazi,zauzimajusvojamesta,neki

kre}u da igraju igrice, a drugi proveravaju{tasenovodesilona dru{tvenimmre`ama~ijisu~lanovi. – Ovo su uglavnom u~enici osnovnih{kola.Igraonicaihje punaovihdana,aostajuiponekoliko sati – rekao nam je radnik zaposlenuigraonici.–Iskreno, ne znam {ta im je toliko zanimqivo, „fejsbu~ewe” satima ne razumem,verujemdatomoguikod ku}e.Igriceve}ikapiram,tusu, zajedno,pucaju,ma~ujuseuvirtuelnomsvetu,aopetvi~ujednina druge, raspravqaju o startegijama...Toimo`ebitinekividdru`ewa. Izdrugeprostorijejedanosnovacdobacuje. – Hladno je napoqu, zato smo ovde,aikodku}enemamopetra~unara pa da svi zajedno u istom trenutkuigramoigrice. Kafi}i,ro|endani,igraonice, izlascidokasnihsatiutokuradne nedeqe... ve}ina u~enika {trajk je do`ivela kao dodatni raspust i malo ko od wih razmi{qaotomeda}eih,kada{kola ponovo otvori svoja vrata, do~ekatkakostare,takoiobavezekoje su se nagomilale tokom ovih neodra|enihdana.Kaodazaboravqaju na ~iwenicu da }e biti i radnih subota. Na iskrslo slobodnovremegledajukaonabegod stvarnosti. Koji }e se okon~ati ve}sutra,jersuseprofeivlast dogovorili. n Andrea Jerini}

srbiuHrvAtskojPredstoje]iPoPis bitNiMZAbudu]Nost

Izjasnise, redstoje}i popis stanovni{tvauHrvatskojnajzna~ajnijijedoga|ajuovojgodini za tamo{we Srbe, ka`e za „Dnevnik” potpredsednik Srpskog nacionalnog ve}a Aleksandar Milo{evi}. – Nama je taj popis od izuzetne va`nosti jer bukvalno sva na{a prava: politi~ka, kulturna, obrazovna, mawinska, individualna i grupna kao etnikumu... zavise od broja.Odtogadaliunekojop{tini,graduili`upanijiSrbaima5 procenataili15,zavisiinivona{ih prava, od osnivawa ve}a do uticajanalokalnuvlast.Naravno da to nije dobro, ali situacija je takva i zato popis moramo maksimalno iskoristiti – obja{wava Milo{evi}.

P

AleksandarMilo{evi}

Po wegovim re~ima, velika je stvar {to }e popis biti odr`an ipak uzna~ajno relaksiranijoj at-

ipraksamoraputemtadi}aijosipovi}a Popis,na`alost,ne}ebitiprelomnata~kazbogkoje}esepotpunora{~istitiproblemsaspiskovimaSrbakojisuuHrvatskojkrivi~nogoweniiuodsustvuprocesuiranizbognavodnihratnihzlo~ina.Ali,napomiweMilo{evi},mo`edoprinetidadobarputkojim sukrenulipredsedniciBorisTadi}iIvoJosipovi}svevi{edobijetakavodjeki„naterenu”. –Tojestepo~elo,jerjeHrvatskakona~nodostavilaSrbijipotpune spiskoveonihzakojesesumwadasupo~iniliratnezlo~ine.AliHrvatskamorauraditijo{dostatoga:najpremoraodreditisamosudove uZagrebu,Rijeci,OsijekuiSplitdasudepopredmetimakojiseodnosenaratnezlo~ine,anedatorademawe,potpunonesposobneiikompetentne sudske ustanove; daqe, mora formirati posebna istra`na odelewakoja}esebavitisamoratnimzlo~inima;moradokrajaformiratimapuratnihzlo~ina;i,nakraju,uskladusame|unarodnimkonvencijama,morajasnijedefinisati{tajetoratnizlo~iniujedna~itivlastitusudskupraksu,jerdosadasede{avalodasenajednojstrani drakonskika`wava{amarawezarobqenika,doksenadrugojmaltene blagonaklonogledanaubijawecivila–upozoravaMilo{evi}.


dnevnik

nedeqa6.februar2011.

5

lanenadardobiozlatnike,bode@e,]ilime,kameni[ah...

Hilari... spotpisom! Beogradu Tadi}u repliku bode`a sa krstolikom dr{kom, a turski ambasador Ahmet Suha Umar, odlaze}i iz srpske prestonice, poklonio mu je tawir boje srebra s kerami~kom plo~icom u sredini oslikanom motivom broda. U Astani je predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev poklonio na{em predsedniku set za radni sto u kombinaciji mermera i metala sa motivom ibisa, dok mu je premijer Karim Ma{imov poklonio ukrasni tawir od porecelana iz kolekcije „Nasledstvo nomada” sa pozlatom. Na~elnik ruskog General{aba Nikolaj Makarov doneo je Tadi}u u Beogradu komplet za pi}e: 6 ~a{a sa stopom i posudu za vino kobalt plave boje sa grbom ruskih oru`anih snaga. Ministar odrbane Brazila Nelson @obim doneo je na dar srpskom predsedniku {ah izra|en od kamena, dok je lava od belog porcelana na postoqu Tadi} dobio u Berlinu od ministra predsednika pokrajine Bavarske Horsta Zahovena. Prilikom posete Beogradu dr`avni sekretar SAD Hilari Klinton poklonila srebrni tawir sa motivom Kiparskog ostrva. Sam predsednik Demetris Kristofias poklonio je meketu broda iz 4. veka pre nove ere. Predsednik [tajerske Franc Voves u Gracu darivao je na{eg {efa dr`ave “Svarovski” ukrasom za sto sa grbom ove austrijske pokrajine, a ministarka u, sad ve} biv{oj egipatskoj vladi, donela mu je }ilim. Na{ predsednik poklone je razmenio i sa {efovima susednih dr`ava i nekad{ih republika zajedni~ke nam domovine. Tako je od predsednika Hrvatske Ive Josipovi}a dobio u Beogradu bocu vina sa dve ~a{e izra|ene od ru~no bru{enog samoborskog kristala, od hrvatske premijerke Jadranke Kostor repliku ~a{e za vino iz Osredeka, a od spikera Sabora Luke Bebi}a figurinu `enske glave od majolike koju je po Me{trovi}evim motivima izradio akademski vajar Ivan Pavi}. Filip Vujanovi}, predsednik Crne Gore, darovao je Tadi}a skulpturom od kamena. Od predsednika RS Milorada Dodika dobio je sliku na kojoj je predstavqeno grad-

obamiostalosamouqe Spisak onoga {to su na poklon od doma}ih i stranih funkcionera dobili, prave i svi drugi predsednici. Prema listi slu`benih poklona ameri~kog Stejt dipartmenta, Barak Obama je ba{ dobro pro{ao: me|u najve}im darodavcima ameri~kog predsednika je saudijski kraq Abulah, koji je porodici Obama dao poklone vredne blizu 190.000 dolara. Bivi{i britanski premijer Gordon Braun poklonio je ameri~kom predsedniku penkalo i dr`a~ u drvetu koji poti~e sa pomorske eskadrile koja je sprovodila zabranu trgovine robovima, a od kraqice Elizabete – wenu fotogafiju u srebrnom okviru. Od italijanskog premijera Silvija Berluskonija dobio je kristalni sto~i}, zlatan sat i ukrasna ogledala vrednosti od 26.845 dolara. Kineski predsednik Huao \intao poklonio mu je na svili izvezeni potret wegove porodice, koji je procewen na 20.000 dinara, dok mu je bronzanu statuu devojke koja pu{ta golubove poklonio izraelski predsednik [imon Peres. Najjeftiniji prezent bilo je maslinovo uqe, koje je dobio od palestinskog predsednika mahmuda Abasa, i ono jedino nije zavr{ilo u Nacionalnom arhivu SAD.

sko jezgro Bawaluke, a predsednik Makedonije \or|e Ivanovi} poklonio mu je duborez – motiv ptice sa pti}ima. Dolaze}i u opro{tajnu posetu ambasador Kipra poklonio je u

je Borisu Tadi}u ovalni ukrasni metalni tawir, u ~ijem je sredi{tu grb Amerike ispod kojeg je ugraviran wen potpis. Da se zna od koga je! n Qubinka Male{evi}

StanoVni[tVaoCeWUJUneizmerno zaJedniCeSrbiUhrVatSkoJ

ostanka u Srbiji, wima je za ukqu~ivawe u popis dovoqno samo da iska`u voqu da nameravaju boraviti u Hrvatskoj, ne moraju biti ni ukqu~eni u program stambenog zbriwavawa. – Bili smo 2001. prili~no frustrirani jer model Eurostata, koji se primewuje u Hrvatskoj, nije dopu{tao popis izbeglica. To je i sada tako, ali, s druge strane, postoji mogu}nost da svi oni koji su „i ovde i tamo” do|u u Hrvatsku bilo kada tokom aprila i ukqu~e se u popis – napomiwe potpredsednik SNV-a. Naime, procedura je slede}a: popisiva~i }e obi}i povratni~ku ku}u, pa ako u woj nikog ne zateknu, ostavi}e obave{tewe da }e do}i ponovo, a ako ni tada neko ne mo`e da stigne iz Srbije ili ve} gde `ivi, ima}e mogu}nost da do 28. aprila sam ode u popisni centar. – [to bude brojnija srpska zajednica, to }e imati i vi{e predstavnika u lokalnim skup{tinama, pa se u brojnim sredinama bez wih vlast ne}e mo}i ni formirati. To otvara prostor i da se insistira na ovnovi mesnih puteva, vodovoda, kao i na participaciji u poslovima javne ili dr`avne prirode, koja nam po Ustavnom zakonu pripada. Isplati se, dakle, na par sati do}i iz Iriga, Zrewanina, Novog Sada... videti svoj kraj, videti svoje i popisati se – poru~uje Milo{evi}. n Miroslav Staji}

Evro-turizam polakoulaziumodu O

d po~etka ove godine hrvatski gra|ani stekli su zakonsko pravo da otvaraju ra~une u stranim dr`avama. Ve} prvih dana januara tamo{wi mediji su po~eli da spekuli{u na temu da li se hrvatskim {tedi{ama isplati da ula`u u Srbiji zbog ve}ih kamata. Ali na{e visoke kamate su tek jedno poglavqe u ovoj pri~i. Ono drugo odnosi se na sigurnost uloga, poreze, mogu}nosti koje {tedni ra~un pru`a, a tu je i neizbe`no politi~ko pitawe. Kada se saberu ekonomski i politi~ki ~inioci, onda se kao logi~an zakqu~ak name}e – Hrvati ne}e pohrliti da {tede ovde, ali }e {tedi{a s wihovim dr`avqanstvom ipak biti. Najpre onih koji ovde imaju ro|ake, prijateqe, zatim lica s oba dr`avqanstva... Kamate su, ina~e, zaista na{a velika prednost. Prose~na stopa na {tedwu u evrima oro~enu na godinu dana u EU je oko 2,35 odsto. Ali i tu ima razlika od zemqe do zemqe. Tako je u Italiji prose~na kamata 1,25 odsto, u Nema~koj 1,13, Rumuniji 3,06... Van EU, u Hrvatskoj je stopa 2,95 a u Srbiji – 7 procenata! O~igledno, tu smo bez premca. No, za razliku od ve}ine pobrojanih zemaqa, {tedi{a iz na{e banke deviznu kamatu ne nosi celu ku}i – kod nas se pla}a porez od 10 odsto. Banke ga automatski obra~unavaju i upla}uju u dr`avnu kasu, a preostalu sumu daju {tedi{i. Hrvatska ka-

mate ne oporezuje, a u zemqama EU takse se kre}u od 15 do 25 odsto. Hrvatska i Srbija, ina~e, imaju sporazum o izbegavawu dvostrukog oporezivawa. Po re~ima poznatog poreskog eksperta dr Bo`idara Rai~evi}a, taj sporazum se primewuje samo kada jedan te isti prihod `ele da oporezuju i zemqa ~iji ga je dr`avqanin stekao, i ona gde je zara|en. Po{to Hrvatska nema ovaj porez, {tedi{i ostaje da plati na{. To zna~i da }e banka i poreznici postupiti isto i obra~unati stopu od 10 odsto u korist Srbije. Na ulog od 10.000 evra oro~en na godinu dana, kamata je kod nas 700 evra, a u Hrvatskoj 500. ^ak i kada plati porez, {tedi{a srpske banke je u prednosti – nosi ku}i 630 evra. Ono {to }e komitenti iz susednih zemaqa sigurno uzeti u obzir pre nego {to pre|u granicu s novcem – jeste i sigurnost. Kod nas u slu~aju ste~aja ili likvidacije dr`ava garantuje 50.000 evra po ra~unu gra|aninu u svakoj banci. U Hrvatskoj se u ste~aju garantuje 400.000 kuna, a to je zavisno do dana obra~unavawa i kursa ekvivalentno na{oj sumi, pa i ne{to vi{e. U slu~aju likvidacije, me|utim, nema dr`avnih garancija, ve} se dug pla}a iz mase nakon prodaje imovine banke. Tako i tu bele`imo pozitivne poene. Me|utim, hrvatsko finasijsko tr`i{te je razvijenije od na{eg. Kod nas se uglavnom nudi {tedwa

na odre|eni rok, plus po koja kartica na koju se ne pla}a otvarawe i odr`avawe. U Hrvatskoj banke uveliko nude namensku {tedwu. Novac se ostavqa na stranu za kupovinu stana, automobila... Polise `ivotnog osigurawa i jedinice penzionih fondova uveliko se kombinuju s bankarskim proizvodima, sve u ciqu da banka zaradi {to vi{e a klijent dobije {to ni`u kamatu. Ovi poslovi su kod nas tek u povoju. Srpski bankari javno ne poku{avaju da animiraju hrvatske {tedi{e, ali ima vremena: zakoni koji to omogu}avaju gra|anima susedne zemqe primewuju se tek dvadesetak dana. Uostalom, ni drugi stranci ba{ nisu pohrlili kod nas. Tek poneki strani menaxer ovde otvori {tedni ra~un. Po re~ima sekretara Udru`ewa banaka Srbije Veroquba Dugali}a, ve}im kamatama kod nas su jedino, zasad, privu~eni dr`avqani Makedonije i Bugarske. Stranci su, eto, prvo krenuli sa juga. –- [tedni turizam u Evropi nije nepoznat, a dobar primer su Belgija i Holandija – ka`e ekonomista dr Sini{a Ostoji}. – Kada banke u nekoj od tih zemaqa di`u kamate, {tedi{e ih prate i sele uloge. Dakle, neumitno dolazi vreme kada }e {tedi{e prvo misliti na sopstveni interes. Istorija, patriotizam, „na{e „i „wihovo” – sele se u drugi plan. n Du{anka Vujo{evi}

ni[taodpriVla^eWanoVihinVeStitorabezVaQaneinFraStrUktUre

va`noje!

mosferi od one koja je vladala 2001. godine. – Ta 2001. je jo{ `estoko bila natopqena ratom. Mnogo se qudi jo{ nije vratilo, a mnogo wih se pitalo sa strahom: kako da se izjasnim, da li je pametno re}i da si Srbin, {ta }e re}i susedi, va`no je sa~uvati hleb i krov nad glavom, va`no je ne iskakati... I to se moglo razumeti. Ali sada je Hrvatska ipak druga~ija. Boqe su procedure, boqa su pravila, boqa je i politi~ka klima. ^ak su i u Dr`avnom zavodu za statistiku, bez da smo ih mi na to potakli, saop{tili da }e naro~itu pa`wu prilikom edukacije popisiva~a posvetiti tome da se qudima na ohrabruju}i na~in pristupi kako bi se bez ikakve bojazni izjasnili o svojoj nacionalnoj i verskoj pripadnosti – navodi Milo{evi}. Srpsko nacionalno ve}e }e, pak, sa svoje strane aktivno u~estvovati u animirawu gra|ana da se slobodno popi{u, uz pomo} televizijskih i radijskih spotova, novinskih oglasa, a jedna od ideja za slogan je: Izjasni se, va`no je! – Namera nam je da zamolimo zna~ajne pripadnike na{e zajednice: ko{arka{e, fudbalere, peva~a, politi~ara, privrednika... da se anga`uju, da otvoreno poru~e: izjasnite se, va`no je! – ka`e Milo{evi}. Kada je re~ o onima koji se jo{ razapeti izme|u eventualnog povratka u Hrvatsku i

kom[iJSke[tedi[eiSrpSkebanke

Ne}estranacdamuse robatruckasatima redsednik Vlade APV Bojan Pajti} ove godine o~ekuje zna~ajniji priliv stranih ulagawa u Vojvodinu. No, pored brzog i jednostavnog dobijawa gra|evinske dozvole, za svakog investitora je od presudne va`nosti izgra|ena komunalna infrastruktura, pri ~emu glavno mesto zauzimaju saobra}ajnice i povezanost s glavnim koridorima. Iako je u pojedinim gradovima i op{tinama Vojvodine primetan zama{an razvoj, i daqe postoje izrazito nerazvijeni delovi, kao {to su severni i ju`ni Banat i delovi zapadne Ba~ke. Tim krajevima bi vi{e nego dobro do{li ve}i razvojni projekti, a ba{ oni su slabo povezani sa saobra}ajnim Koridorom 10. A i postoje}e saobra}ajnice su u lo{em stawu. Kada se jo{ pre nekoliko meseci razgovaralo o tome za {ta }e se potro{iti novac od prodaje Telekoma, svi u vrhu Vlade, na ~elu s premijerom Cvetkovi}em, slo`ili su se da treba ulo`iti u izgradwu i modernizaciju regionalnih puteva koji }e povezati gradove s glavnim saobra}ajnim koridorima, kako bi postali pokreta~i razvoja. Me|utim, na listi gradova koje bi trebalo povezati s Koridorom 10 na{li su se Zaje~ar, Kru{evac, [abac, Kraqevo, ^a~ak... dok je s podru~ja Vojvodine pomenuta samo nova saobra}ajnica od Novog Sada preko Rume do Loznice. O deonici od rumunske granice preko Zre-

P

wanina do Novog Sada vi{e niko ne govori. Vojvodina dugo ~eka na izgradwu vi{e novih saobra}ajnica, koje su zajedni~ki najavili jo{ 2007. i Vlada Srbije i tada{we Ministarstvo za kapitalne investicije. Osim obnove Banatske magistrale koja ide od \ale preko Kikinde i Zrewanina do Kovina, te izgradwe nove saobra}ajnice kroz Fru{ku goru, u opciji je bila i izgradwa novog koridora od Ba~kog Brega na granici s Ma|arskom preko Sombora, Malog I|o{a, Ade i Kikinde do Srpske Crwe na granici s Rumunijom. Prethodne vlade su obe}avale i poluautoput Kikinda - Ada - Novi Sad, te autoput Pan~evo - Vr{ac. Magistrala od rumunske granice preko Zrewanina, Novog Sada i Fru{ke gore do Rume spojila bi Koridor 4, koji ide kroz susednu Rumuniju, s osnovnim pravcem Koridora 10 koji prolazi na{om zemqom, i imala bi izuzetan ekonomski zna~aj za Vojvodinu. Tim pre {to se ukr{ta i s Dunavom, pa uz luku i `elezni~ko-lu~ki terminal kod Novog Sada obezbe|uje najkvalitetnije uslove za razvoj kombinovanog transporta. Pokrajinska sekretarka za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du{anka D. Srema~ki obja{wava da su donete odluke o izradi planova podru~ja posebne namene na osnovnom pravcu magistralnog puta M-24,

koji se obi~no zove Banatska magistrala, a koji polazi od \ale preko Kikinde i Zrewanina do Kovina. Wegovo dono{ewe je u nadle`nosti Skup{tine APV jer je ceo koridor na teritoriji Pokrajine, {to nije slu~aj sa saobra}ajnim koridorom na

Glavno je obezbediti novac, a izvori se, za sada, ne naziru, iako je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} ve} nekoliko puta ponovio da }e se deo novca od Telekoma ulo`iti u izgradwu saobra}ajnica. Me|utim, svima je poznata informa-

banatvapizamagistralom Pokrajinski sekretar za nauku Dragoslav Petrovi} ka`e da bi se izgradwom popre~ne Banatske magistrale Vojvodina zna~ajnije ukqu~ila u evropsku mre`u puteva. Omogu}io bi se razvoj privrede i putne mre`e razvijenih centara, posebno Banata, ali bi se i podstakao razvoj nerazvijenih op{tina. Fru{ka gora bi kao nacionalni park bila trajno za{ti}ena od zaga|ewa, jer bi vozila prolazila tunelom, pa bi i turizam dobio zna~ajniju ulogu. Spojio bi se, tako|e, Koridor 4 koji ide kroz susednu Rumuniju i Koridor 10 Qubqana - Zagreb - Beograd. A re~ je o dva veoma va`na evropska puta, jer bi se saobra}aj iz severozapadne Evrope prema jugu kontinenta prebacio na koridor koji prolazi kroz na{u zemqu. Istovremeno, dobra veza op{tina sa glavnim saobra}ajnicama omogu}ila bi potencijalnim investitorima brz i jeftin transport proizvoda, {to je i jedna od kqu~nih preporuka potencijalnim ulaga~ima. pravcu magistralnog puta M-19 i M21, koji polazi od Loznice preko [apca, Rume, Fru{ke gore, Novog Sada i Zrewanina prema rumunskoj granici, koji se, tako|e, ponekad naziva Banatska magistrala. Kako je taj koridor delom van APV, prostorni plan za wega donosi Vlada Srbije. A od dono{ewa prostornog plana pa do izgradwe treba da pro|e jo{ mnogo, mnogo to~kova sada{wim putevima.

cija s kraja protekle godine o tome kako }e se novac od prodaje ove kompanije potro{iti na vra}awe ranije uzetih kredita i za pokrivawe minusa u dr`avnoj kasi, {to su vlasti obe}ale MMF-u. To zna~i da za nove saobra}ajnice – para biti ne}e. A bez novih puteva ne}e biti ni novih investitora, bez kojih, opet, ne}e biti ni sve`ih para u dr`avnoj i vojvo|anskoj kasi. I tako u krug!? n Ranka Dautovi}


6

dnevnik

nedeqa6.februar2011.

T E M A  „ D N E V N I K A ” : EVROPSKIOSU\ENICIUSRPSKOMZATVORU

ZEMAQSKI DANI TEKU

Re{etke u najam akqu~ewem Sporazuma o izvr{ewu krivi~nih sankcija sa stalnim Me|unarodnim krivi~nimsudom uHagu,premakojemosu|enicimogudaizdr`avajukaznuzatvorauSrbiji,na{azemqajeujugoisto~nojEvropi prva,ausvetuwegova{esta potpisnica, uz Veliku Britaniju, Austriju, Belgiju, Dansku i Finsku. Prilikom potpisivawa Sporazuma, 20.junuara,ministarka pravdeSne`ana Malovi}jeizjavilada}eosu|enici MKS-a,shodnovisiniizre~enekazne, biti sme{teni u zatvore u Srbiji, a pre svega u novi zatvor u Padinskoj Skeli. Napitawe „Dnevnika”{ta ovajsporazum predvi|a u pogledu finansirawazatvorskogsme{tajaosu|enihpred MKS-omkojisepreuzimaju,izkancelarije za odnose s javno{}u Me|unarodnogkrivi~nogsuda odgovorenonam jedasuse„Srbijaisuddogovorilida podeletro{kove”. –Standardne tro{kovezasprovo|ewepresudanateritorijiSrbije,snosi}e Srbija. Ostale tro{kove koji ukqu~ujutransportosu|enihosobaiz iusedi{teSuda,kaoiuiizSrbije, snosi}eSud.Najzad,uslu~ajubekstva, tro{kovevezanezapredajuosu|enika snosi}eSud, ukolikonijednadr`ava nepreuzmeodgovornostzawih–obja{wavajuuMKS-u. Pritome,me|utim,napomiwuida, prema zakqu~enom sporazumu, Srbija nijeobaveznadaprimibilokogosu|enikaMKS-a. – Ako Srbija odlu~i da prihvati osu|enuosobu,ona}ebitipreba~enau srpski zatvor tek nakon {to presuda postanekona~na.Naprimer,akosena prvostepenu presudu podnese `alba, kazna }e biti sprovedena tek nakon {tose`albarazmotri. PremaSporazumu, Predsedni{tvo suda }e, nakon razmatrawa `albenih navoda osu|ene osobe, obavestiti Srbiju o odluci o sprovo|ewukazne.Akova{azemqaodlu~i da sprovede kaznu, bi}e napravqen odgovaraju}i aran`man za sprovo|ewe osu|enika iz Suda u Srbiju – precizirajuizMKS-a.

Z

Me|unarodni krivi~ni sud je, podsetimo, osnovan2002.godinekaoprvi stalni sud za su|ewe pojedincima za ratnezlo~ine, genocididrugakrucijalnaugro`avawaqudskihprava,ame|uprvih60dr`avaodukupno114koje suratifikovale wegovRimskistatut, bilajeiSrbija.Nadle`nostSudase odnosi na zlo~ine koji su po~iweni nakon1.jula2002.godine. Krivi~ar dr Slobodan Stojanovi} kojiizprofesionalnoginteresovawa prati rad MKS, ka`e da su koliko je onupoznat,predtimsudomzasadutoku postupci protiv svega nekoliko

M

presudemoglodo}ibaremjo{okodvetrigodine–procewujedrStojanovi}. Ina~e,pojedinimpostupcimasuobuhva}eni i Kongoanci @ermein KatangapoznatijikaoSimba,MetjuNgu|olo ^ui, tako|e osumwi~eni za navodno kori{}ewe dece u neprijateqskomdelovawu,kaoinapadenacivilnostanovni{tvo...Uzto,odobrenoje i nekolikoistraga. Iako podr`ava zakqu~ivawe Sporazuma saMKS-om,dr SlobodanStojanovi}dodajeda„nijebilonifakti~ke ni prakti~ne potrebe da se `uri”, uz opasku da taj ~in „nosi i izvesnu

Dokrajagodinetemeqizajo{trizatvora? Kako„Dnevnik“saznaje,sredinomgodine planirasepo~etak radovana izgradwi jo{ tri zatvora: u Medve|i, Kragujevcu i Pan~evu. O~ekuje se da }e novi objekti,uz{iruprimenuinstitutaku}nogzatvorauzakonompropisanimslu~ajevima,re{itiproblemprenaseqenosti,jerseposledwihgodinaupostoje}im zatvorimaprose~nonalazioko11.000licali{enihslobodeposvimkategorijama,dokoptimalnoimaoko6.000mesta. Na„prenaseqenost”ilo{eukupneuslove`ivotauzatvorimasredinomsedmiceupozoriojeiPokrajinskiombudsman.

„Prekobrojni”le`eiukom{iluku Problem pretrpanosti zatvora imaju i neke zemqe EU. Tako je, recimo, Belgijakrajem2009.zbogprebukiranostivlastitihzatvorskihkapaciteta, iznajmila500}elijanatrigodineuzatvoruTilburgususednojHolandiji. Tadaseujavnostipomiwalokako}eBelgijapla}ati30milionaevragodi{weHolandijizaslawesvojihzatvorenikauzatvorkodsuseda.Povodomodlukedaiznajme}elijeuholandskomzatvoru,belgijskevlastisuobjasnileda unacionalnimzatvorimaboravi10.400zatvorenika,{tojezagotovo2.000 vi{eodpostoje}ihkapaciteta. osoba,teprocewujedaprvepravosna`ne presudenebitrebaloo~ekivatiu skorijevreme. – Malo je optu`enih osoba. Li~no sampro{legodinebiousudniciigledao su|ewe Tomasu Lubangi, kako oni ka`u, kongoanskom lideru, osumwi~enomzanavodnokori{}ewedeceusvrhuu~e{}auoru`anomsukobu. Pomom mi{qewu,tojemo`daiprvipostupak kojibimogaodabudezavr{en.Me|utim, tekjeprvostepenosu|eweutoku, nakon ~ega sledi postupak po `albi, tako da ne verujem da bi do kona~ne

VratioseGlembaj. Agdejebio?

senkupolitike“.Onpritomeocewuje idasugeneralnomale{ansedaneko od budu}ih osu|enika pred MKS-om budeposlatnaizdr`avawekazneuzatvoruSrbiji. Kao primer, on navodi da Ha{ki tribunal prilikom upu}ivawa osu|enih na izvr{ewe zatvorskih kazni, uglavnom vodira~una iotomedaosu|enikbudebli`ezemqiizkojepoti~e. Poredtoga,dodajeStojanovi},Ha{kitribunal insistiranaispuwenosti evropskih standarada u pogledu uslovazatvorskogsme{taja,me|ukoji-

majeidabiosu|eniktrebalodabude samu}eliji. –Lepozvu~iinformacijadajeministarka pravde izrazila spremnost Srbije da iskustvo ste~eno u su|ewu po~iniocimaratnihzlo~inaidrugih te{kihdelaizme|unarodnogkrivi~nogpravastavinaraspolagaweMKSuisvojimpartnerimakojisesuo~avaju sa sli~nim slu~ajevima. Me|utim, mislimdaMe|unarodnikrivi~nisud ima standarde koji su daleko, daleko iznadna{ih,apomommi{qewuiiznadstandardaHa{kogtribunala–ocewujedrSlobodanStojanovi}. U svakom slu~aju, tek }emo videti ho}emoliuovda{wimzatvorima„ugostiti”nekogodosu|enikaMKS-a.No, kada je re~ o evropskim standardima uslovazatvorskogsme{taja,izvesnoje da}eihve}uskoroispunitibaremjedan zatvor – novi u Padinskoj Skeli. Gradi se odavgusta2007,itrenutnoje u fazi izvo|ewa finalnih zavr{nih radova. Prema informacijama koje je “Dnevnik”dobiouUpravizaizvr{ewekrivi~nihsankcija,uovomzatvoru kapaciteta oko 450 mesta, apsolutno }e biti ispuweni najvi{i standardi. ]elijeutomzatvoruimajutu{kabinu, non-stop toplu vodu i predvi|ene sukaodvokretvetne,mada}eupo~etku mo`da biti jednokrevetne. Kao svojevrstankuriozitet,uUpraviisti~uda je sav name{taj proizveden u drugim srpskimzatvorima. n JaskaJakovqevi}

„ D N E V N I K ”  I S T R A @ U J E : FINGIRAWESAOBRA]AJKIKAOIZVORZARADE

Alo, ajde da se sudarimo posledwih godinu i po dana primetnojeporastaobrojsudaradvavozilaukojimasepravi simboli~na materijalna {teta, tzv. mali kvrc. Ipak, iz tih se vozila javqaju putnici koji la`no tvrde da su povre|eni,pasaobra}ajciiosiguravaju}eku}esvevi{evodebitkusa“scenaristima”ovakvihudesa.Malojenelogi~no,ka`uza“Dnevnik”unovosadskojsaobra}ajnojpoliciji,daunezgodigdeje{tetaneve}aod1.000dinara, uobaautomobilabude–devetpovre|enih. – Lane je u proseku jednom mese~no utvr|eno fingirawe, a bilo je duplo maweindicijazakojenismodokazali dasukrivi~nadela–ka`ezana{list rukovodilac u novosadskoj saobra}aj-

U

NenadStankovi}

noj policiji, inspektor Nenad Stankovi}. – Od primene novog Zakona o bezbednostiusaobra}ajuevidentnoje dasebrojlakihtelesnihpovredanije smawio,dokjeznatnomawepoginulih i te{ko povre|enih u odnosu na 2009. godinu. Jer, realno, nije jednostavno simuliratite{kepovredekao{tosu prelomi. Podsetimo,upolicijskojakcijipovodomla`irawasaobra}ajnihnezgoda kojajo{traje,sprovedenojenasaslu{awe istra`nim sudijama vi{e od 15

se radi o fingirawu. Ina~e, mali “kvrc” ~ine uglavnom mla|e, nezaposleneosobe,kojepoku{avajudanalak na~indo|udopara.Uzto,u~esniciu takvimnezgodamasu~estoistoggodi{taiizistogmesta.Zapravo,previ{ejeslu~ajnostidaseonina|uutoj situacijiba{natommestu–ka`einspektor, napomiwu}i da povratnika nema, odnosno da se oni koji budu otkriveni vi{e ne pojavquju u ovakvim delima. Powegovimre~ima,de{avaseida voza~,kojinemakaskoosigurawe,svojom gre{kom sleti s puta i napravi {tetunavozilu.Aonda,sobziromna okrivqenih, me|u kojima i nekoliko begne krivi~nu odgovornost. Mi smo, to da takva {teta ne mo`e da se obepolicajacaijedan`andarm.Ovojgrume|utim, uradili kriminalisti~ko- {teti, fingira saobra}ajnu nezgodu, pisestavqanateretdasuod2009.do tehni~ka ve{ta~ewa i sa sigurno{}u tako{tona|enekodrugovozilokoje 2011. na podru~ju Zrewanina i Novog utvrdili ko je upravqalo vozilom i je,navodnoizazavaloudes. Sadavi{eputanamernoizazivalisapodneli krivi~nu prijavu protiv po–Toseradikadjere~ovelikojmaobra}ajne nezgode i nakon toga prijavre|enogzaizazivawesaobra}ajnene- terijalnoj{teti,aciqjedasevozilo vqivalinepostoje}epovrede,dabinazgode–navodiinspektor. popraviotro{kuosigurawalicakoje platili nematerijalnu {tetu od osiSli~anscenariodogodiose,dodaje, je, navodno, izazvalo nezgodu. Ovo se guravaju}ih ku}a. Sumwa se da su na nedavno, posle nesre}e na putu prema ~estopoku{avanaputevimasaslabim ovaj na~in pribavili sebi imovinsku Ba~komJarkuukojojjepoginuoTeme- saobra}ajem i u no}nim ~asovima. koristve}uod200.000evra. rinac. O{te}enasu,popraviluskupavozila, Stankovi}obja{wavadajeproblem –Dajebilazavolanompriznalaje a nezgodu je izazvalo dosta lo{ije i kodprijavqivawapovredautome{to jednaosoba,alismonaknadnopodneli starijevozilo–natomkr{uinijemou~esnici u isceniranim udesima odu prijavuprotivwenogsina,policajca. gu}enapravitiveliku{tetu–oslikakod lekara, ka`u da su do`iveli saoPrilikom uvi|aja je i on alkotesti- vaStankovi}. bra}ajnu nezgodu i Drugi vid namesimuliraju bolove {tawajekadvoza~ U~esniciuisceniranimudesimaodukodlekara,ka`u koje, barem ako je pod dejstvom alkosuditipoozbiqnodasudo`ivelisaobra}ajnunezgoduisimulirajubolove: hola na~ini saosti o{te}ewa vonaj~e{}etvrdedaihbolivratidanemogudagaokrenu bra}ajnu nezgodu, zila,te{kodazaipamunikaskoosistaimaju. gurawenepriznaje –Naj~e{}etvrdedaihbolivrati ran,iakojebiopredstavqenkaosuvo- {tetu. Onda on ne zove policiju, ve} danemogudagaokrenuipritomesiza~–obja{wavaStankovi}. sa~eka dan ili dva da se otrezni i na mulirajuboliliuko~enost.Lekar,ne On,ina~e,ka`edanapodru~juNo- istommestuusli~novremeponovineznaju}ikakvajetobilanezgoda,ides vogSadanijebiloslu~ajevadasepe- zgodu. Ili se, pak, izvede varijanta s pretpostavkom da mu pacijent govori {aksvesnobaciopodvoziloradiobe- vozilomkojejenavodnoizazvalotuneistinu–obja{wavasagovornik„Dnev{te}ewa. Zapravo, napomiwe, te{ko zgoduiondaseobave{tavavajusaobranika”. jefingiratisaobra}ajnunezgoduzbog }ajci. –AkosedesidajenekoodkolegaraPo Stankovi}evim re~ima, prvi saobra}ajnih ve{ta~ewa, ve{ta~ewa slu~ajname{tawasaobra}ajnenezgode ma{inacakojipregledajuvozila,tra- dio na uvi|aju fingirane nezgode, mi uwegovojpraksidogodiosepredeset govakojisejavqajunamestunesre}ei ostalim policajcima prenesemo detaqeslu~ajauzono{tajeodaloizvr{igodina.Upitawujebioudesukojemje mno{tvakvalitetnihfotografija. jednolicepoginulo. –Uveksepojavinekidetaqkoji}e oca dela. Kako god, svakako da nije –Voza~kojijebiopovre|en,la`no raskinkati prevaru. Nelogi~no je, na vredno rizikovati za par destina hijepredstaviotunezgodu.Naime,uzjedprimer, da se dva voza~a sudare, a u qadadinaraiondazbogla`irawesaonog la`nog svedoka prikazao je da je prethodnih par sati su se vi{e puta bra}ajnenesre}eprovestiparmeseciu vozilom upravqao ~ovek koji je pogi- ~ulitelefonom.Inizdrugihdetaqa zatvoru–poru~ujeNanadStankovi}. nuo, poku{avaja}i na taj na~in da iz- kojinamukazujunatodajemogu}eida n Mi{aVuja~i}

o` et e mi ver ov at i ili mi recimo ({to jeovdesadmnogomodernije) mo`ete komotno i neverovati,alisamznaoda nas ne}e spomenuti. A kad ka`em„nas“mislimnaNovi SadinaSrpskonarodnopozori{te, a kad obja{wavam konassetone}esetiti,niti spomenuti (mada se garantovano setio, ni{ta se tu ne previ|a), onda mislim na kulturni Beograd, Ateqe 212irediteqaKokanaMladenovi}a. Svisuseoni,eto,jakoobradovali–aija s wima – prvom izvo|ewu Krle`inog najve}egdramskog,inesamodramskogdela„GospodaGlembajevi“posle40godinauBeogradu,madaimseituomaklagre{kajerjeposledwe bilo pre 38, a ne pre 40 godina, pa im se onda opra{ta i ona slede}a, sve ~e{}a,dajetoprvoizvo|eweposle40godina – u Srbiji. I za tu oma{ku (a kad ~ujete „oma{ka“, to u nekim apsolutisti~kim mozgovimanekakoodmahpoprimazna~ewesitnijegre{ke,kaonekotepawegre{kino,mada je samo sinonim za istu, dakle jednake specifi~ne te`ine), za tu samo verbalnu oma{ku lako je na}i makar i frojdisti~ko obja{wewe,opodsvestisedakleradi,„kad ka`emSrbija,mislimBeograd“. To recimo mogu da razumem (~ak) i ja. Pa akoizaboravim,dovoqnojesamodapogledam kroz prozor: ni{ta nam u Srbiji i ne radi sem beogradske administracije – koja je na buxetu nas gra|ana Srbije. Pa im se u imesvihBa~vanaunapredizviwavamnajednoj indiskreciji: meni je Srbija zavi~aj, a zavi~ajmijeuKa}uinajdaqeuNovomSadu. A oni ako za Ka} nisu ni ~uli, to im nikad ne}u oprostiti, jer imamo najboqe rukometa{eudr`avi.Maweimzameram{tomnoginizaNoviSadnisu~uli.Anajve}ijegrad uSrbiji,posleprestonice. E u tom zaba~enom i pomalo ve} zaboravqenom (nekad) gradu Novom Sadu Egon Savin je pre deset godina postavio Krle`ine „Glembajeve“ sa Predragom Ejdusom u ulozi baruna Igwata, Borisom Isakovi}em kao Leoneom i Jasnom \uri~i} koju su na kraju, kaobarunicuKasteli,„zaklali{karama“.I janikadne}uzaboravitionekoloraturemisli u brzim, enervatnim, hitrim ali nikad neishitrenimmonolozimana{egprvakaBorisa Isakovi}a, tamo gde bi svaki slabiji ili lewi glumac izgradio najjeftiniji alibiistra`uju}iive`baju}izagreba~ki{tokavski sleng oko Prvog svetskog rata. E, drugimabitobilodovoqno,na{emBorisu nije. Otomemislimpreksino},upetak,dokme iz SNP voze na premijeru u prestonicu. A sav sam za „red karpet“, prva gripa da me odnesekodamenikadnijenibilo. I ne ka`em da i preksino} u Beogradu, u Ateqeu212,nijebilovrhunski.Podelaopet -pravajugoslovenska.UuloziIgwataGlembajajeslovena~kiHrvatBorisKavaca,Leonea Glembaja igra makedonski glumac Nikola Ristanovski, a barunicu Kasteli - Anica Dobra,kojajeposle12godinaponovonasceniAteqea212.Tusui\uzaStojiqkovi},Tanasije Uzunovi}, Jelena \oki}, Svetozar Cvetkovi}icelageneracijamla|ihglumaca - prva gluma~ka reprezentacija biv{e Jugoslavije.Samodasusenaonomtepihumawe hvalilidasuseprvisetili. Takosunamse,kakosvebeogradskenovinepi{u,najzadvratiliGlembajevi.Agdesu to,zabogabili?Dane}etedaka`etedasu takodugoodavdeizbivali?Pakojetomeni usandolaziodamipreti?Kotovozipohrvatskom Jadranu jahte vredne 20 miliona evra?Nisuse,bra}omojadraga,Glembajevi vratili,nisuoniodavdenimrdali.Semdo KiprailinaKajmane,dapodignuvirmane. Alisvakakotrebaigratiitrebapamtiti Glembajeve,„pomiwalonamse,nepovratilo namse“.Jerakoje,uzsveonebujiceislapoveesejaimudroserstvaKrle`auop{tene{toiumetni~kivrednonapisao–tojedrama„GospodaGlembajevi“,nakojima,nasvim „na{im“jezicima|aciidaqeizu~avajudoma}u dramu „ibzenovskog“ tipa. Upravo u oblasti drame Krle`a je najuspe{nije pretrajaonaprostoru~itavebiv{eJugoslavije, a „Povratak Filipa Latinovi}a“ i ostale Krle`ine romane ne}e ~itati niko, kao {toihnidosad~itaonije.Eovomisadne bi oprostio moj prijateq Mihajlo Panti}, koji je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu dr`ao Katedru za hrvatsku kwi`evnost, jeronu~itaocestalnora~unaionekojima struka nala`e da prate odre|ene oblasti. Ajddobro,paneksuito~itaoci,alinekondaka`ekoliko~akitakvihima.Ajacenim –nemaihnidvesta. Tek, Srbija se preksino} odu`ila jednom velikom dramskom piscu, osredwem romansijeru, polukvalifikovanom enciklopedisti,slabompesnikuilo{emkarakteru–na{emzajedni~komMiroslavuKrle`i,kojije takojakoli~ionaono{tonasjevezivalos wim–nana{upokojnudr`avuJugoslaviju. n \or|eRandeq


nedeqa6.februar2011.

c m y

dnevnik

7

„ D N E V N I K ”  I S T R A @ U J E : KOLIKO KO[TA IZREKA „ZDRAVQE NA USTA ULAZI”

Zdravahrana samozabogate

ajls Monro je 1973. bio vlasnik wujor{ke prodavnice zdravehrane“Sre}na{argarepa”.Nakon{tojeprotivsvojevoqezamrznut,i~uvanufri`ideru200godina, probudio se u novoj, diktatorskoj Americi.Jo{zbuwenomod{okaiatrofije tela,doktormujeterapeutskidaodupli viski i cigaru, a kada ga je zgranuti Majlsupitaoza{togatruje,lekarmuje odgovorio:“Ah,gospodine,dokstevibilizamrznutinau~nicisudokazalidasu nikotin, alkohol, {e}er i mast vrlo zdravi.” Ovo,naravno,nijeistina,ve}scenaiz filma Vudija Alena “Povampireni Majls” (Originalni naziv “Sleeper”) i nama je poslu`ila kao duhovit primer promene na~ina ishrane ~ove~anstva kroz epohe. Danas, kada je zdrava hrana postala imperativ medicine, dru{tva paimedija,~ovekseprostozapitakako suna{idedoviibabeuop{tedo`iveli starosthrane}ise“ne~im”{tomoderno dobra tretira kao ubita~no. U nadi da smou21.vekukona~nona~istostim{ta je zdravo, a {ta ne, za gra|ane Srbije ostalajesamojednanepoznata–koliko “to”ko{ta? Neki se zdravo hrane jer su savesni, drugijerjepomodno,atre}izato{tosu bolesni. Kojoj god grupi pripadao, potro{a~ ima tri krupna problema: promenu navika, maltretman ~ula ukusa, te ceh koji ga ~eka na kasi prodavnice. Pro~itali smo more relevantnih, stru~nihtekstovanatemuzdravehrane, ukojimaseautorisvojskitrudedaobjasne~itaocudazdravahranauop{tenije skupaida~oveklakomo`edosti}isvetotrojstvoprehraneznanokao“zdravo, ukusno, jeftino”. Istina je, na`alost ilinasre}u,uveknapolaputa–zdrava hranajestejeftinainalazisenapija~nimtezgama.Kadajepresno,povr}e,vo}e i ko{tunice sadr`e ono najboqe za nasiishranatakobaziranadajesigurne

M

alojetogau~emuSrbi nemaju nesputanu zequ dapredwa~eizamrqaju neki svoj autenti~ni pe~at, pa makartoneretkovi{e{tetinego koristi. Tako je i sa takozvanim“rijeliti“programimakojiu Evropikojoj,navodno,stremimo, polako odlaze u penziju (ili u potpunobizarnuperverzijujerje svete`e{okiratigledaoce),dok kod nas do`ivqavaju apsolutnu renesansu.Kaoimnogotogadrugog,iovutre{kulturusmoo~e{alisdebelimzaka{wewemali smo se u woj, samo nama svojstveno, toliko prona{li da smo joj dali ve{ta~ko disawe i novi smisao`ivota... Pa da nadoknadimo propu{teno! Rijeliti {ou kao forma za popunu siroma{ne programske {emenasjeapsolutnopreplavio. TamogdejestalaB92,kojanasje prvaupoznalasvoajerizmom“Velikog brata“, nastavili su “Pink“, “Prva“, “Hepi“... pa ~ak i pretplatom blagosiqaniJavniservis RTS.Taman{tosmo zavr{ili s borbenozavereni~kim filipinskim igrama u “Servajveru” i beskrajno raspravqali da li je VeCe dno dna, “Farma” ili oni me|u namakojiuwenompasioniranom pra}ewu pronalaze iskreno zadovoqstvo,“obradovala”sunassdvanova“rijelitija”.Prvisuretkoko-

rezultate,osimukolikoosobanemaneki drugi problem. Nevoqa za nov~anik nastaje kada korisniku zafali ukus na kojijenavikao,ili{pecijekojenisus tezgeprostopreleteleutawirbeztermi~keobrade,srpski:kuvawa. Najlak{a provera cene zdravqa mogu}ajeubilokommegamarketu.Narafovima sa “zdravom hranom” do~eka}e vas ne{to {to na prvi pogled izgleda kao {tamparska gre{ka. Integralne

Nekisezdravohranejersu savesni,drugijerjepomodno, atre}izato{tosubolesni testenineko{tajuoko~etiriputaskupqe,muslijiduplo,100gramakafebez kofeina je 320 dinara, “derivati” soje dalekonadma{ujucenesirovogmesa,a oprera|evinama,odnosno“sojinimkobasicama” da i ne govorimo. Mo`da je vrhunski papreno sojino mleko, ~iji litarstajeskoro290dinara!Po{tosu nalekarskojcrnojlistibelobra{noi {e}er i, uop{te, svaka prera|ena hrana, prose~ankupacvi{eninezna{ta da kupi, a da ne ugrozi svoj i `ivote najmilijih.Grubomprocenom,minimum 80 odsto rafova neke prodavnice nudi namhranukojajeprera|ena,sadr`ibelobra{noi{e}er,konzervans,ilije

pasterizovana,amo`daiuzgajananeorganski. Ako~ovekibatalicrvenomeso,ostajumupiletina,}uretina,ribaimorska hrana,aocenamapotowihnevreditro{itipapir.Vaqdajemorskasonajlekovitijazaxep,jerko{ta“samo”duploskupqeodobi~ne,alive}nassme|i{e}er ~ekauzasedi,poslesoli.Iakozdrav,nijesladakkaowegovzlokobnibelibrat, tro{isevi{eiko{ta~ak95dinaraza pola kilograma, a i to u megamarketu. Kod“kom{ije”jeve}112.Avoda?Uzdu`no po{tovawe odgovornim licima iz “Vodovoda”, novosadska ~esmova~a poodavno ima ukus (kamenca je bilo uvek) takodazdravimqudimaneginepetolitarskibalon,za60do80dinara. Uqejeposebnapri~a.Ovosuncokretovo, ~ija cena ska~e tri puta br`eodprose~neplate,imaodnos omega3iomega6masti0:85.Ilustracije radi, ~ovekov organizam ima odnos tih masti 1:3 i jedino uqekojepodudarastimciframaje konopqino!WegauSrbiji,naravno, nema,ikone}edazaglavirobijuzbog uzgoja i prerade doti~ne biqke mora i}i u Ma|arsku, pa nadaqe. Ina~e, uqe od konopqine semenke va`i za najzdravije,dokseonoodpupoqakaaktivnokoristiule~ewukancerasvihvrsta!Wega paknemaniuSloveniji,pakoimarodbinu u Kaliforniji ili Kanadi – neka ih zvrcne. U`ivaoce marihuane }emo ipak razo~arati, budu}i da se psihoaktivne supstance konopqe hemijski odstrawuju tokom hladnog ce|ewa pupopqaka. Maslinovouqene}enasizle~iti,ali ni uni{titi. Odnos omega 3 i 6 masti imaod0:6do0:8,anajboqejesvakakoono “devi~ansko“,hladnoce|eno.Litarstajeod800do1.100dinara,uzavisnostiod marke i prodavca, i vaqalo bi ga jesti mimotigawa.Stigosmotakoidoubice brojjedan,sau~esnikapr`ewaipohova-

wa,predmetakojineidebez“vegete”,aiovaje,kaouostalomsvakipoja~iva~ ukusa, apsolutno nezdrava! “Mekdonalds”, ~ipsovi i grickalice, razneleskova~kekolibe...netrebanam vaqda “Dnevnik”, pa da znamo {ta su za organizambrzahranaigricke?! Ova storija ima i dobrih strana. Tako, na primer, vi{e ne moramo mu~iti muku sa preskupim sirevima i mle~nim prera|evinama–samoihvaqaizbegavati,kaoisvedruge`ivotiwskeprera|evine.Kupovnomlekojeodavnoprestalo daimasastojkezbogkojihgaqudskarasa konzumira, izuzetak je “mleko iz vimeta”, pa ko mo`e, neka pije. Druga lepa

vestsu sve brojnije prodavnice zdrave hrane u Srbiji,gdezarelativnomalenovce~ovekmo`edakupiproverenokvalitetnu hranu.Od~ajevadokeksova,malidu}ani nudespaszazravqe,alijewihovasnabdevenost,opet,nedovoqnazakompletan meni~etvoro~laneporodice.Nakoncu, zdravqe je u rukama potro{a~a i ko bi da u{tedi i bude zdrav, problema u pija~noj Srbiji ne}e imati. I zdravqe je poonojstaroj:navikajejednamuka,aodvika–dve. n Igor Mihaqevi}

DOK U SVETU POLAKO ZAMIRE, POPLAVA „RIJELITIJA” U SRBIJI GOVORI O…

M

Otu`narealnost umestosivestvarnosti me zanimqivi “Parovi”, {ou ~iji dosadni i ve} upareni u~esnici samo jedu, piju i spavajuikojije,reklo bi se, potpuni proma{aj koji ko{ta mnogo vi{e nego{tozara|uje.Izgledadatouvi|ajui organizatori, pa su ovih da-

na br`e-boqe tamouveliiprekaqenogskandal majstora, eks fudbalera Sa{u]ur~i}a.Ovajje,raskinuv{i

@ivot sniman godinu dana Prvi„rijeliti“podnazivomi„Ameri~keporodice“pu{tenje 1973.godine,~ijisuakteribili~lanoviporodiceLaudizSanta Barbare u Kaliforniji. Wihov `ivot je sniman godinu dana, a {oujepratilodesetmilionagledaoca.Britancisutobrzoprekopiraliislede}egodineBi-Bi-Sijeemitovaoserijal„Porodica”.^uveni„Stvaransvet“po~iwedaseemituje1992.naMTV-ui ovaj{oukojijepratio`ivotsedammladihWujor~anauapartmanunaMenhetnuimaojerekordnugledanost.Koncept„Servajvera“ jenastaojo{1994,aprvi„Velikibrat“po~iwedaseemitujeuHolandiji pet godine kasnije i gotovo odmah posti`e planetarni uspeh. Naredne godine i „Servajver“ napokon do`ivqava svoju uspe{nupremijeru. Prvasezona„Velikogbrata“usrpskompakovawuemitovanaje 2006,istegodinekadasuwegoviza~etniciHolan|aniprestalida gaprikazujuposle{estuzastopnihsezona.

halno vaspitane, a Srbi i daqe ~ekaju. Ako se uskoro ne{to ne desi, interesovawe }e i te kakosplasnuti.Nesumqivo svesni toga, kreatori “Dvora” su potencijalni seks skandal uvezli iz Slovenije u liku Ur{ke^epin,kojaje brzo napraviprethodno sa devojkom, u vilu Laneta Gutovi}a u{aosplavu{omzakojujeodmah konstatovano da je alkoholi~arkaikojaje,negube}ivreme,ve} na prvoj `urci drugom mu{karcu predlo`ila analni seks na brzaka–negdeuosami?!Drugi je“Dvor”na“Pinku”,samonaizgled umivena verzija “Farme” ali bez doma}ih `ivotiwa i Milo{a Bojani}a, s dugom listom drugih konfliktnih VIPlikovapoputFir~ijaiMajeNikoli}.Ina~e,navodno,upitawu je autorsko delo li~no @eqka Mitrovi}a, kome se posvetio~akiotrovanubolni~kom krevetu, da gledaoci slu~ajno ne ostanuuskra}enizatakavdoprinosTVsupkulturi. Naravno, tu nije kraj, i u narednih 365 dana }emo prema planovimatelevizijskihproducenata mo}i da zaboravqamo svoje probleme i `ivotne obaveze uz najmawe sedam, a vrlo mogu}e i vi{etakvihprograma,ukqu~uju}i i jo{ jednog “Velikog brata” na “Pinku”. Dokle? Verovatno jo{dugojerjeupitawuodli~na simbiozaizme|upotrebevlasnikatelevizijadanapraverelativnojeftinprogramkojipopuwava velikopar~ednevne{emeidonosidobruzaradu,sjednestrane,i

op{ ten ar odn e potrebedazaviriutu|esobe ikreveteu`ivaju}iuzlobi, podvalama i prostaklucima “zato~enih” uku}ana koji, nakon{toseopusteizaborave na kamere, brzo poka`u {irinu svoje “slovenske du{e”. Tim boqe ako suupitawunavodne“zvezde”,iakouglavnomnazalaskuilizape}kukarijere,jersvakokojeuzenitumo`e mnogoboqedazaradiipromovi{e se napoqu. Ali, svejedno, narodjezadovoqanitakvimaini{talep{eoduvidauintimupoznatih, koji nam tako nesebi~no pokazujudrugustranumedaqezvaneestrada! Me|utim,znase{tajevrhunac ipoentasvakogvoajerizmai{ta ~ekasvakokojeimaomakarnekakvupredstavuo“Velikombratu” isli~nimserijalimaudrugimzemqama.Sekszapravoprodajecelu pri~u!Uvarijantamaprikazanim uokolnimzemqamagajeitekako bilo,ponegdetolikodajeupravo zbogtoga{ouiukinut,poputorgija u Ma|arskoj ili lezbejskih avanturauBugarskoj,dokoraskala{nosti uku}ana u Nema~koj i nordijskimzemqamana{igledaocimogusamodasawaju.Srpkiwe se i daqe prave fine i patrija-

la darmar petinguju}i sa svakimkopi{kikrozproreznaga}ama!Ipak,iakoSrbivoledase busajuuprsakaovelikiineodoqivi qubavnici, veliko finale voajerizma nam i daqe izmi~e. Poduslovomdasuuop{tespremnidanamgaprika`u... Akojezautehu,vaqdaipaknismonajgori.Uevrointegracijama naprednije kom{ije Hrvati su u to zame{ateqstvo u{le pre nas alisugaume|uvremenuinapustile. Po mnogima, prelomna ta~ka se dogodila kada je u tamo{wem “Velikom bratu” pobedio i ku}i pare poneo pripadnik romske zajednice.Doksujedniutomevideli civilizacijski napredak glasa~ke ma{ine ili makar dobar marketin{kitrik,drugisenisu libilidaglasnoka`u{tamisle

o tome. “Za Boga miloga, pa kaj ovo zna~i da pobjedi Ciganin?! [to je sqede}e, Srbin?!”. Ipak, posle par godina pauze, “VB” se ovesezonevra}aiukom{iluk... Stru~wacinisuza~u|eniika`uda`ivimouvremenukojebudi niske strasti, tako da je qubav prema toj vrsti zabave samo logi~narefleksijaonoga{topre-

Sve bizarnije Forma„rijelitija“ipakne zamire ni u svetu ali postaje sve bizarnija. Nakonkonceptaukome suuku}ibilizato~eni izrazito gojazni qudi okru`eninajraznovrsnijom hranom na izvol’te, ali s „kvakom“ da svake nedeqeku}unapu{taonaj kojenajmawesmr{ao,britanski Kanal 4 ide korak daqeipokre}e{ou„Lepotica i zver“. Gledaoci }e pratiti zajedni~ki `ivot samodveosobe–jednefizi~kideformisane,adrugeveoma privla~ne, u ku}i ~ije }e zidoveprekrivatiogledala! `ivqavamo. Drugim re~ima, zamena sive stvarnosti otu`nom “realno{}u”, u kojoj na{i problemipostajutu|i,a`ivotikoje `ivimo, iako jednako besmisleni, makar na trenutak nisu tako prazni. Jer ako sve te prqave strane li~nosti poseduju i oni kojiimajusve,onda,vaqda,nimi nismotakonenormalnikakonam seponekad~ini.Potpunopogre{no, naravno, zapravo smo lu|i negoikadisamojo{dodatnozatrovanijisme}emibezna|emkoje namsezadoru~ak,ru~akive~eru servirasamalihekrana... n Aleksa Grube{a


nedeqa6.februar2011.

no {to qudi o wemu ne znaju, a morali bi, jeste koliko }e mu trajati TV emisija. Na`alost, neznanion.„Voleobihdaobi|emosva mestauVojvodini,{toznamdajenemogu}e,alitusmo,skorosva.@eleobihda imamnekogko}enastavitiovo{toradim. Vojvodina je nepresu{na riznica pri~a,anemogutodaradimbeskona~no i„Petkazawe”nemo`e`ivetidoveka. Do}i}enoveteme,noviobi~aji,totreba zabele`iti, a nemam {egrta. Ho}u wegadana|em,damuostavimradwuida gledamiu`ivam–tojetajderankogsam nau~  io kako treba da radi”, pri~a nam kroz osmeh kolega Bora Oti}, laureat FebruarskenagradeNovogSada.Smeta mu {to smo kreativno zamrli, opu{teni uz {ou programe koji vi{e li~e na snimkekamerezanadzor,negorijeliti programe.„Punojedokonihinezaposlenih, verovatno im je to du{evna i moralna hrana”, ka`e nam Bora, kog smo prvozamolilidanam{tokra}eopi{e kakoje„pre`iveo”zna~ajnopriznawe. – Puno ~estitiki prijateqa, ro|aka, nepoznatih qudi koje tek treba da upoznam.Sre}ansam. l Kriti~ari ka`u da bi ti boqe pristajalanekavojvo|anska,anenovosadskanagrada? –Mo`da}etobitislede}ipotez,da neko ustanovi tu vojvo|ansku nagradu (smeh).Danebudemneskroman,utelevizijiseraditimski.Do`ivqavamtokao zajedni~ko priznawe svih qudi koji su nam bili „jataci” na terenu. Davali su namlogistiku,ideje,bilismoimgosti, ioninama...Ponosamsam{toimamnajve}uredakcijunasvetu. l Kakosidobioidejuza„Petkazawe”? –@elelismodanapravimotvrdu,mu{kuemisijuukojoj}ebititambura,lovaca,kowara,oru`ara,starihzanata,lepih`ena,pametnihqudi...Iondasunas pitalidali}eto`enegledati.Kasnije susepojavile,aodtetvrdemu{keemisijevremenomjeevolucijom,ilimetamorfozom,nastaloje„Petkazawe„. l Nisiznao{ta}esedogoditi? – Ne mo`e{ to znati. Ni alatni~ar kojipravialatnastrugunezna{ta}e bitinakraju,ho}elipu}ialatilima{inanakojojgapravi. l Kqu~nikriterijumzagostovawe u„Petkazawu„? – Da gost bude zanimqiv. Da poka`e kolikojepametanive{t,ose}aprostor na kom `ivi, koliko ima zlatne ruke i `equdapodelitosnama. l Ose}amoligde`ivimo? – Da. Za ovih sedam godina, koliko traje„Petkazawe„,kowarstvojeuusponu, stalno su „fijakerijade„, udru`ewa `ena su postala obavezna u op{tinama, dru`ese,rade,pokazuju{taumeju.Stari zanatisuo`iveli,uvr{teniuturisti~kuponuduVojvodine,iskristalisalisu sesuveniri.Nijetozaslugaemisije,ali smoprobudiliuspavaniduhu~maleVojvodine.

O

I N T E R V J U

N E D E Q E

BORAOTI],NOVINAR

Beogradjezamene stresnasituacija pozitivnih l Princip primera, umesto crnih hronika? – Da, samo pozitivni primeri. Svedoci smo senzacija, ru`nih tema i ~udesa, kao u rimskojareni,`ednikrviigladijatorskihigara. l Stalnosinaterenu,{ta nedostaje obi~nom, malom ~oveku? –Normalan`ivot.Ovo{omi radimojepotpunoobi~noinormalno.Nadamsedaovonovovremene}edugotrajatiidanamne}evi{egovoritidamiprikazujemoneobi~nequdeistvari. l KakotodanisinaRTS-u? –Za{tobihbio?Mora}e{to dapita{nekogodwih.Jasamjedan od retkih koji nije napu{tao na{u ku}u. Do{ao sam u radio kada sam krenuo u prvi razredgimnazije,sam,svojomvoqom,dasebina|emmesto. l Da li bi pristao da te Tijani}zove,dabude{„nacionalan„? – Beograd je za mene stresna situacija. Ne mogu da se zamislim kako svakog dana ulazim u sobra}ajni klin~, borim se za hranuitra`impre~icudodru-

Nebidiraoni{ta! Prethodnigost„Intervjuanedeqe”,direktorNovosadskogpozori{ta[andor Laslopitaoje„nanevi|eno”BoruOti}adaliverujeureinkarnaciju? –(smeh)[tasambiouprethodnom`ivotu...?!Neverujem,itu`ansam{totolikokratkotrajemonaovojplaneti. l Damo`e{dabira{,{tabi`eleodabude{uslede}em`ivotu? –Ni{tanebihmewao.Oduveksam`eleodaradimovajposao,ispuwavame,~inimesre}nimiimamono{tomejeotacuveku~io–usvakomseluimamvratai prozornakojeuvekmogudapokucam. ge obale. Najboqe bi bilo da uradimo kompromis: da RTS preuzme emisiju i emitujeje,na{ipredajnicisuslabi... l Oceniradjavnogservisa? –SedamgodinanegledamTVprogram. Kre}emo oko osam i vra}amo se u pet, {est popodne. U monta`i sam do pono}i,nekadaidu`e.UjutroJovonanovoi takodo~etvrtka.Upetakjeemitovawe, moramdapripremimemisiju,aonaide u`ivo...Nemogudatiodgovorimnaovo pitawe. l VrediliRTV500dinaramese~no?

– Od ne~ega moramo da `ivimo. Ako ka`emdanetreba,osta}emobezpara,a akoka`emdatreba–onda}eminekore}idajetopunopara. l MoraliuvektakouSrbiji,izborizme|udvazla? –Nisutodvazla,ve}uzro~no-posledi~naveza.Televizijajeskupaigra~ka, tujemuka. l Kakodanas`ivipaor? –Ve{ta~ki.Imajuvoquinavikuda rade,{toka`e“pocrkalibidanerade”. Odavno je postalo neisplativo, ali opet rade, idu napred. Koja god je

vlast bila na poziciji, uvek je i{la prekopaora. l Sla`e{sedajepolo`ajseqakamerilodr`ave? –Jeste.JediniresurskojiVojvo|ani imajujezemqa.Milinajekaddo|e{uve~eioseti{odparceledoparcele{ta je zasejano, kako miri{e `ito, suncokret, {u{ka kukuruz. @ao mi je {to je trendpostaodase`iviugradu,auselo niko ne}e. A tamo lepih ku}a, praznih, ko{tajukaotrikvadratauNovomSadu. l Jel’ihterasamobeda,ili....? –Tojeta~amotiwakojajezavladala umawimsredinama.Sirotiwaiskromnostukojoj`ivimoila`niglamurkojismopo~elidaprikazujemonatelevizijama.Mladejeprivuklola`no,nerealnobogatstvonaekranu. l Umeliselodasezabavqa? –Ume,kakone. l Otkudonda~amotiwa? –Otu|ilinas.Svemaweimamorealnih, a sve vi{e virtuelnih prijateqa. Klikne{ na moju ikonicu i ja sam ti prijateq?! Nisam, prijateqi se grle, sedezajedno,dolazeugoste. l Razumejuliqudiugradupaore? –Paodaklesutiizgrada? l Mogulidaseidentifikuju? – Mislim da qudi u gradu, jo{ kada iza|unapijacustvorepogre{nuslikuo qudima koji tamo prodaju. Pomisle „blago vama, zara|ujete dobro”, a niko ne pita kad je poranio, pripremio, koliko je truda ulo`io, pokisao, bio na vetru... l Gde se dede seoska gospoda – “gra|anskiseqaci”? –Potro{ilisuse.Omatorili,pojeliihkrizaivreme.Uspelisudaostave uamanetnavike,vaspitawe,po{tewei lepemanire. l A{tanisuuspeli? –Dauve}ajukapital.Nekadseznalo kojenajve}igazdauselu,beznamereda ih ucewuje{, vre|a{ ili im zavidi{. Svejemawepaorakojiimajuzakogada rade,mnogojene`ewa,ostarelih.Nema potomstva,porodica,tujeproblem. l [tamisli{ouvozunevestaiz inostranstva? – Normalno. [ta je Vojvodina nego konglomerat, jedna me{avina. Neke su snajke i prije na boqem glasu od ovih „na{ih”.Sve`ajetokrv,izme{ana,pogledajkakosunamdecalepa. Opi{imitvojraj? –Momrajufalijedno„k”. n Igor Mihaqevi}

VELIKANISVETSKEYEZSCENE,EGBERTO@ISMONTI,PREDNASTUPUNOVOMSADU

^etrnaest~udesnih`ica e|u dana{wim vrhunskim in- joj muzici najraznorodnije uticaje: od strumentalistima na svetskoj uticaja i tekovina klasi~ne muzike, xez sceni te{ko je na}i li~- prekoatonalnostiiserijelnemuzike, nostkojabisepovizionarskojotvore- do o|eka savremenog xeza i roka, (od nostisvojemuzike,originalnostii{i- o|eka produhovqenog virtuoziteta rinidelovawamoglameritisabrazil- Xanga Rajnharta do beskompromisnih skimgitaristomikompozitoromEgber- muzi~kih tragawa Ximija Hendriksa), tom @ismontijem, koji ve} vi{e od ~e- alijeonpritomuvekinspirisanipotiridecenijeneprekidnosviranakon- vezan sa muzikom rodnog Brazila, kao certima,pi{enovadelaisnimaalbume tlanakojemjeponikao,jerjeon,kako otkrivaju}i publici nove, `ivopisneineobi~nezvu~nesvetove.Brazilskomuzi~kopodnebqe je oduvek neraskidivo povezano sa gitarom, tako da su ovdeponiklimnogisjajnivirtuoz inaovominstrumentu,me|utim i u pore|ewu sa wima, @ismontiju svakako pripada jednoposebnoisasvimizdvojenomesto. Premdaje@ismontipublicipresvegapoznatkaovirtuozangitarista,re~jezapravo o muzi~aru znatno kompleksnijeg stvarala~kog obuhvata: onjetako|eikompozitor,dirigentimultinistrumentalista,kojiporedgitaresvirai klavir, violon~elo, flautu i razneudaraqke.Takvawegova umetni~karaznostranost~ini Egberto@ismonti se kao logi~na posledica otvorenosti samka`e,„brazilskimuzi~ar,koji`iispontanognadahnu}asakojomonpri- vi u Rio De @aneiru i koji je duboko stupa muzici, tra`e}i u woj puteve za povezan sa brazilskom kulturom“. Egotkrivawe novih, jo{ ne~uvenih sa- berto@ismontiisti~e: –Brazilskakulturajevrlootvorena zvu~ja i tonskih ambijenata, koji na iprepunarazli~itihuticaja.Jasamse autenti~an na~in odslikavaju svo izaveomadugoidubokobavioprou~avawem zovnobogatstvoinepreglednu,pomalo brazilskemuzikeionajezameneglavni kakofoni~nu raznolikost i dinami~izvor nadahnu}a. Za strance, Brazil nostmuzi~kogjezikadana{wice.Delupredstavqapravume{avinurazli~itih ju}inatajna~in,@ismontijeusvojoj rasa,alijanegovorimotomeizaspekmuzici ostvario ~udesnu sintezu motazajedni{tvaqudirazli~itihkultudernogitradicijskog,povezuju}iusvo-

M

dnevnik

c m y

8

ra,rasaitradicija,ve}opro`imawui negovawu jedne zajedni~ke me{avine kultura Brazilaca, Indiosa, EvropqanaiAfrikanaca.Zahvaquju}itomprepletu i pro`imawu mi dobijamo jedan {iri uvid zajedni~kog `ivota i wegovogodrazanaesteti~komplanu. Aoozbiqostisakojomjeovaj{kolovani pijanista i nekada{wi pariski studentkompozicijekodNa|eBulan`e i atonalnog kompozitora @ana Baraka, pristupio prou~avawubrazilskemuzike,svedo~ii@ismontijevodlazakudivqinu amazonske xungle u oblasti[ingu,gdeje`iveosa pripadnicima indijanskog plemenaJualapeti,upoznav{i tu{amanaSapaiana,kojijeiz temeqa promenio wegov pristup `ivotu i muzici, {to se odrazilo i u wegovim kompozicijama inspirisanim ovom posetom. Jo{ jedan, isto toliko zna~ajan i karakteristi~an element brazilske muzi~ke tradicije,kojijezna~ajnouticao na @ismontijevu muziku je „~oros“–posebnaioriginalnabrazilskamuzi~kaformai vrstamuzike,kojujesvojevremenoproslaviovelikiEitorVilaLobos.Gismontiobja{wava: –^orospredstavqatemeqbrazilske muzike. Svako ko `eli da svira ili da razumebrazilskumuziku,moranajpreda seupoznasakonceptomiodlikama~oro muzike. Kaospojovakoraznorodnihidalekih duhovnih i umetni~kih uticaja nastala je @ismontijeva muzika blistave lepote,kojapo|ednakopleniiskrenomemotivno{}u,kaoiburnomikompleksnom

dramatikom,isti~u}iuprviplanneposrednost kojom slu{aoca uvodi u zavodqivizvu~nisvetsvojemuzike–natrenutkeblageipoeti~ne,anamomentevrlo`ustre,burneipro`eteo{tromritmi~no{}u.Ovajvirtuozpritomkoristi posebne gitare koje imaju osam, deset, dvanaestili~aki~etrnaest`ica,koje jesamkonstruisaoinakojimabravurozno muzicira, svojim izuzetnim muzi~kim ume}em posti`u}i da se slu{aocu mo`eu~initidaistovremeno~ujesvirku dva instrumenta. O razlozima zbog kojih koristi ovakve gitare Egberto @ismontika`e: –Jasamzapravopijanista,imojsluh je „pode{en“ na ve}e intervale nego {toihimaklasi~nagitara.Tojeglavni razlog zbog kojeg koristim instrumentesavi{e`ica,~ijizvu~nidijapazonsenatajna~inpribli`avadijapazonuklavira. Ovaj eminentni xez solista, koji nastupaisnimaod1969,a~ijialbumsanaslovom„Sanfana“,objavqen1981ikoji se smatra jednom od najboqih xez plo~a svih vremena, uvrstio je @ismontija u krugvode}ihizvo|a~atakozvanog„ISi EMxeza“,zajednosa^ikomKorijom,KitomXeretom,Vejnom[orteromiPetom Metinijem. Od po~etaka svog delovawa dodanas,@ismontijeobjavio~etrdesetakalbuma,uzxeztemepisaojeibrojne klasi~nekompozicije,komponovaojemuzikuzafilm,televiziju,balet,pozori{te, bavi se dirigovawem, ali u sredi{tu wegovog delovawa ipak ostaju koncertninastupisagitarom,kakav}ebiti iprvinastupovogvelikogxezgitariste prednovosadskompublikom,uSinagogi, kojijenajavqenza13.februar,kaosvojevrsna najava predstoje}eg Vojvo|anskog festivalaklasi~negitare. n Borislav Hlo`an

„Avatar”uskoroponovouNovomSadu

T R I D I M E N Z I J E : TRENUTNABIOSKO

Slikomda eneracije kojima je sedamdesetih i po~etkom osemdesetih godina pro{log veka bioskop zauzimao va`nomestou`ivotusigurnopamtenekeodfilmovakojisuslikomgutalipubliku.^iniojetonajdrasti~nijenastavak Spilbergovih „Raqa” ili „Ajkule”, megahita iz 1975. Bile su to „Raqe 3D” (1983),tako|e,dostaprivla~nobioskopskostra{iloure`ijiXoaAlvsa.Tokom projekcije,barnekolikoputa,kompletno gledali{te sa sme{nim kartonskim nao~arima na licima, posko~ilo bi sa svojihstolica.Bilisutotrenucikada seajkularazjapqenih~equstiuiznenednomokretusvimaunosiladirektnoulice.Sude}ipovrisci,nekolikogledalacajeizavr{ilouwenimraqama. Danas, kada vam prijateqi iz nekog, recimo,zapadnoginostranstva,odkojih, po wihovom profilu i interesovawima (filmofiliintelektuanogtipaiqubiteqiumetnosti)toba{inebisteo~ekivali,ka`udasuKameronov„Avatar”u 3Dverziji,odu{evqeno gledali~aknekolikoputa,ondamoradatune{toima. Potpisnik ovih redova, nije za sada imao priliku da s wima podeli ushi}ewe,jerjeNoviSadtekodpremesecadana opremqen adekvatnim bisokopom („Arenasinepeleks”)ukojemseprikazuju i filmovi snimqeni u 3D tehnici. Alibi}eizatoprilike– novivlasnik prvog novosadskog multipleksa je najavio da }e Novosa|anima nadoknaditi propu{teno – „Avatar” 3D }e uskoro i ovdebitinarepertoaru. Ume|uvremenu,idoNovogSadasu,sa ovimnovimsalamastigli,usvetuaktuelni3Dfilmovi.Odgledaocimatrenutnoponu|enih15,~aksupetu3Dformatu: „Zlatokosa i razbojnik” (animirani), „Grin Hornet”, „Guliverova putovawa”, „Letopis Narnije: Putovawe namernika zore” i„Tron:Legat”.

G

NiZlatokosanijeodlolela3D-u

Akojesamoipoovomesuditi,„trodimenizionalnifilmovi”sujako,mo`dai vi{enegoikadaumodi,akoneibudu}nostkojave}uvelikote~e.Kakousvetu takoikodnas,zaslu`nisuizauzlazni ternd broja gledalaca u bioskopima. Da

li}euzle lutnu 3D}i standar kretnihsl (uekspola zoriimo sawa3Ds dinama. N }esvojeve nija„prer ipak, na svetskef ukcije (ni re razlog prikazuje dardnom, ~eno,„2D” „Reqef danas  rez „lak{e” sadr`aje:a u~n o-fan animirane fantastik tunavidi Svakiaut cimo mel mah bi va sem ako w centimap we, da nem likog raz petqa sa Me|utim, mewajugov tak da }e stoje}em B valuprvi Jedan od w grafkiwi VimVend izgubitii nou3D,ne ili~akbo zao je to i nuti qa 3 iako atra nadm ni k pogo Ka zna~i omog bine nabi risti Tehn je po foto speci `ile snim seta pjute Zaov speci o na stoje potr Pr dana a od stem metn ma u od19 vodw `ive produkcij format n takvifil u ameri~k snije do` pojavom„I


Teorijaslu~ajnogprolaznika naproveriuLa}arku N

ave~erwempovratkuuSirmium izBudalie (anti~koimeMarti[kiqniopetprasnuusmehiuperiprstumene. naca),rodnekolevkerimskogimperatoraDaciusa,kotrqaju}i “@eqkoMarkovi}!...Nijemogu}e!Ha-ha-ha...Adalije@eqkaMarse na “Dnevnikovim” pneumaticima hiperaktivnom unutrakovi}a,novinara’Dnevnika’,privelanagranicipoqskapolicijaka{wompistomrazmotanomporedkapijakrozgeometrijskuhorizontalu da je teo da prenese sakrivene fotografije ’Solidarnosti’? I da li najbli`e(inajve}e)mitrova~keprovincije,glavnomcestomkrozsmrsmomi,uautobusu,doksuteispitivaliupolicijskojstaniciosedeli znuti, pomodreli i sne`nom mahovinom obrasli La}arak, pade mi na od~ekawadaupovratkuizPoqskepre|emogranicuiu|emou^e{ku? pamet,sta~kegledi{tasuvoza~a,doksamzazjavaokrozekran{oferHa-ha-ha...^ove~e,panijemogu}e...LehValensa!Ha-ha-ha...Nijemogu{ajbne–padasadadoga|ajiispri~amutan~ine,imamisvedoke!–da }e! Onda si imo du`u bradu... ne, ne... du`u kosu si imo... Var{ava! naraskr{}u(La}arka),jo{jednom,pada,ba{,vidimo{ta}eiztoga Otvock!Se}a{se?Alasutobilasre}navremena,suncetipoqubim!” ispasti,proverimsvojunepriznatureporterskuTeorijuslu~ajnogproDa,setiosamtogputovawauPoqskujanuara1989.godine.«“Dnevlaznika.I,tako,stadosmo.Napetminuta. nik” je osamdesetih uspostavio saradwu sa nekom poqskom novinRask re~ en i cent ar La} ark a: park u snegu na udarnoj parceli obrubqenojzgradama,sgvozdenim quqa{kama i vratilima obraslim ledenicama, prose~en dijagonalnim pravolinijskim stazama betoniranim ledenom korom, pa pe{aci, ~uvaju}i kosti, forsiraju zasne`eni travwak ili se kre}u po snegu paralelno sa stazama. Neobi~no `ivahno i bu~no raskr{}e,prekokojegjurcaju,re`eitandr~u~oporizadimqenih vozila,emituje,togkasnogposlepodneva,aliizgledaiina~e,pone{toodonepomalo“egzoti~ne” atm osf er e svojs tven e beo g radskim prigradskim naseqima (Batajnica,Sur~in)podjakimuticajima kulturolo{ke matrice ambicioznih i pateti~nih brdskoplaninskih do{qaka. I nezainteresovanih starosedelaca. ^elo raskr{}a, ivi~wak (zale|enog) trotoara izme|u parka i ceste – ^esma, sazidana od skoro, s krilatiman|elomMihajlomumozaiku i metalnim trolati~nim krstom na polukru`no zasvo|enom gorwem bridu zida, s isto tako Foto:S.[u{wevi} polukru`nom klupom tapacira- Jozo [kiqni: „@eqko Markovi}? Ma, nije mogu}e...” nomsedimentimazale|enogsnega,isgvozdenimgrkqanomizkojeg skomku}om(podsetilisumekolegaurednik“crnehronike”Milan ure{etkecurivodenikonac.Nekolikokorakaod~esme,tako|epoBozokin, koji je u prvoj «“turi” putovao u Zakopane, i @arko Miredceste,itako|eodskoro–Krst,elegantnavertikalazasa|ena qi},sada{witehni~kidirektor{tamparije,kojijeputovaosamna(zale|enom)trotoaru,petmetaravisok,tako|etrolati~nikrst nom u Var{avu), i mi smo u Poqsku zapucali autobusom iz Novog odzrnastoggranitagolubijebojenapostamentusurezanomposveSadauuzvratnuposetu.TamosunassmestiliuhotelCentralnepotom “budu}om nara{taju” koju gotskom }irilicom i sredwovekovliti~ke{koleuOtvocku(EvaValen~ik,DanutaPicka{,Marina nompoetikompotpisujugra|aniLa}arka,“hri{}anikojipo{tuju Jaro{ik...Ah!),zagwurenuuborovoj{umiblizuVar{ave,iodatle krvikostipredakaposejanihpoovojsvetojzemqi”.^udnaje,zaismovozomilitaksijemputovaliugrad.Od“Dnevnikovih”novinasta, ta na{a nebeska, pateti~na demagogija svakodnevnog `ivota – ra,kolikosese}am,putovalismosamopokojniSlobodanBobaLatragikomi~norazmimoila`eweizme|ure~iidela,izme|uprekozi} i moja malenkost, a od fotoreportera Slobodan Mileti}. Zamerneupotrebecrkvenescenografije(tamogdejojnijemesto),vizjavao sam, tog dana, na raskr{}u ulica Novi svet i Jerozalimske sokoparnog pozivawa na “krv i kosti predaka”, s jedne strane, i (prekoputaCKPURP-a),kadodjedared–ba{setomenimoralodoovihdebelozale|enihtrotoaranaraskr{}uuLa}arku,okokrsto- goditi!–~lanoviNezavisnogsavezastudenata{iretransparente, va,iproste~iweniceda~oveksasvakimneopreznimkorakommo- bacajuletkeilajuprotivre`ima...Isteve~eriobreosamseusta`edapokrqakosti...Opetlajem!Ali,gdejena{ ^ovek?Kome}e- nubra~nogparaMarteiKri{tofaMilera(ulicaJ.Ka~anovskog mopri}inaraskr{}u? 28/3),aktivistaradikalnestudentskegrupe“Slobodaimir”,iwih OdelovawuTeorijeslu~ajnogprolaznika pisaosamuvi{enavradvojesumispakovalidvadesetakfotografijaiz`ivota“Solidarta,padajo{jednomprepri~amsamsebe.Su{tinaove,kakorekoh,nenosti”, da ih objavim u slobodnoj jugoslovenskoj {tampi! Objavio priznatereportersketeorije–dasesadaneupu{tamudefiniciju! sam reporta`u u nedeqnom “Dnevniku” (19. mart, str. 7), ali ne i –sadr`anajeu(mom)novinarskomiskustvuiuverewudasepododrefotografije,kojesumibabraju}ipoprtqaguotkrilinapoqsko|enim okolnostima, jednim muwevitim, dubokim, «“psihoanaliti~~e{koj granici, po{to sam ih zatakao me|u stranice kwige o kim”rezomuslu~ajnubiografijunepoznatog~oveka(slu~ajnogproAu{vicu, i uredno mi izdali potvrdu o oduzimawu fotografija, laznika,npr.),mo`eizvu}iizzapretenihmaglinatakveosobe,smakojusamobjaviounedeqnom“Dnevniku”(19.februar,str.9).Idaloarheolo{kesre}e,zlatnozrnone~ijeg`ivota;mo`eseiskopati nasje~uvam.Trebalojeda,poTeorijislu~ajnogprolaznika,zastanekipresudni,krucijalnidetaqizjedneprividnobledeibeskrvne nemprenekidannatomraskr{}uuLa}arku,padameJozo[kiqbiografije,detaqkojeg~ovekmo`danisamnijebiosvestan,aukoni podseti da sam sara|ivao sa opozicijom i ru{io socijalizam u jem se za pet minuta, osvetqena kao gromom, oslika, osvesti, ili, Isto~nojEvropi! ~ak,««“defini{e”celokupnawegovaegzistencija!Re~ju,ovomojeu~e“Da,ase}a{setaverneuOtvocku,gdesmouni{tavalionopivoiz we,ili»:NOVAREPORTERSKAPOETIKA,bavisesamosu{tin- krigli?”nastavi[kiqnikrozsmehsneverovatnommemorijskompreskimu(obi~nom)~oveku,ipolaze}iodAdlerovoggledi{tapoko- cizno{}u. “Ti si imao dobar cug i pu{io si ko Tur~in!... Ha-ha-ha... jem««“mnogiqudirazvijajusileusebikojedejstvuju,adaonizatoine Nijeni~udodasenese}a{!Ha-ha-ha...Pa,se}a{sedasuPoqaci,unaznaju”,zasnivasenauniverzalnomna~eludajesvakitzv.obi~an~o- {u~ast,peklivolanara`wuu{umiuOtvocku!Se}a{se?–Pa,sevek,samposebiibezpovoda,««doga|ajzanovine...Ali,dostapri~e! }a{se,kadsamutaverninaveoonog,onog...kakomube{eime,seti}u Eno ~oveka. Brkica u crvenoj jakni, cupka pored kioska u dru{tvu se...daispri~akakose{valero,tigasnimionakasetofoniposlepuparkiranogbicikla.Pa,naposao. stiotrakuuautobusu,pasmosvipopucaliodsmeha...Ha-ha-ha...Pa,bog “Dobardan!”pozdravihbiciklistusaraskr{}auLa}arku.“Mismo te, bili smo i u Au{vicu! I tamo mi se dogodi ne{to neverovatno! iznovosadskog’Dnevnika’,htelismone{todavas...” Pri{ominekimali,na{edeteizjedneeskurzije,ipita:’^iko,je’l “Da me pitate? – Iz ’Dnevnika’? A je’l! Pa, lepo!” ~ovek prasnu u steviizMitrovice?’–Da,jesam,reko.–’Aje’lviraditeukioskukod smeh.“Jasamu’Dnevniku’,gospododraga,radionimawenivi{enego Lucijanovi}a?’pitamali.–Da,reko...AjesitiizMitrovice,mali? dvadesetsedamgodina!Ha-ha-ha...Jozo[kiqni!” –’Ne’,re~emali,’jasamizBeograda,atetkami`iviuMitrovici,pa “Jozo[kiqni?Iskreno,prviput~ujem”,nasmejahseisamiupitah dolazimletinaraspust...’–Jamu`vakeprodavo!Ha-ha-ha...” kolegu.“Kakodasedosadanismoupoznali?”» Ijasam,togadana,do`iveouAu{vicune{toneverovatno.Samsam “Kako?A,kakoidaseiupoznamo,kadja`ivimuLa}arkuiradio u{ao kroz gvozdenu kapiju s dobrodo{licom: ARBEIT MACHT FREI. I samumitrova~kojposlovnici’Dnevnika’!Prvosambioprodavac-kolodjedared,izamene...Tras!Kapijasezamnomsamazatvorila.Ostaosam porter,paprodavacukioskukodLucijanovi}a,deoMitrovice,aonda ulogoru,samsamcijatubodqikavim`icama,akomo`edabudesam~osamradiokaotira`er...Sadsamuinvalidskojpenziji”,re~e[kiqni vek u dru{tvu milion ubijenih qudi iza te kapije. I od tada se uvek ipokretomglavepokazanalevurukusa{akomurukavici.“Imampa{trecnemkadaseizamojihle|ezatvorinekakapijasamaodsebe.Oparalizurukeoddetiwstva!–Novinari,je’l?” snojeigratiseTeorijomslu~ajnogprolaznika! “Novinari,da,da...”klimnuhglavom,rekohime. n @eqko Markovi}

l Hokus, pokus, prevarandus: Kosovo u fokusu, Vojvodina u minusu, Srbija u bonusu. l Ministar je u pravu: „Nema ~iste Srbije bez ~istih ra~una!“

l Vojvodina je ispod Srbije – statisti~ki, geografski – iznad Kosova. l Dok je Vojvodina u minusu, za Srbiju nema zime.

NAOPA^KE

et3Dfilmova,prerastiuapso- vih”bioskopa.Od2000.godinepadoda-maniju i kona~no preovla|uju- nastrajeuzlaznitrenduwihovojproizrd snimawa i prikazivawa po- vodwi.Daneidemodalekoupro{lost, likaubioskopu, aliiuop{te devedesetihpro{logvekasmou3Dveraoatacijisusvevi{eitelevi- zijimoglidagledamo, recimo,“Mapete” onitorisamogu}no{}ugeneri- XimaHensona,pafilmove„Draga, smaslike)vide}emounarednimgo- wiosamdecu”,„Terminatora23D”,a od Neki studiji su ve} najavili da 2000.do2003.jo{desetak(alineposebelikehitoveizpro{lihdece- nozna~ajnihnaslova),dabidodanasbiraditi”za3Dgledawe.Zasada, lo realizovani brojni koji su {irom ajve}i deo filmskepodisu samo pag) nastaje i  se u stanuslovno re”formatu. fnaslika”je zervisana za `anrove i akcione,nant as ti~n e, eifilmove ke, ali su i ikupromene. torneke,relodrame, odam potvrdio, wegov produparazabacama nekog vezloga da se  3D slikom. dasestvari voriipoda- Izgleda {a{avo, ali radi  se na predBerlinskom filmskom festi- svetaosvojiligledaoce:„Deca{pijuni”, putprikazatiidva3Dfilma. „Polar ekspres”, „Sezona lova”, „Kowih posve}en je ~uvenoj koreo- {marpreBo`i}a”,„Beovulf”,„Putovai Pini Bau{, a potpisuje ga weusredi{tezemqe” i, naravno, nezaoders.Usvakomslu~aju,netreba bilazni„Avatar”iz2009. U nedavno okon~anoj 2010, Holivud je izvidadaakojene{tosnimqeezna~iidajeve}posebidobro, publiciisporu~io203 Dfilmskihnaoqeodklasi~nogfilma.Poka- slovaodrecimo,„AliseuZemqu~uda”, „Kako da dresirate svog i primer pomezmaja”,do„Tron:Legat”i ih„Raqa”i„Ra„Re q ef n asli k a”je nekoliko posebno popu3D”. Nastavak, danasrezervisana larnih animiranih filo tehnolo{ki aktivan, nije za„lak{e”`anrove movakao{tosu„Pri~ao igra~kama 3”, „[rek zuma{io prvenac isadr`aje vek”i„Megamajnd”.Utekod publike, a ku}ojgodinikrozsvetske otovokritike. ao{toverovatnosviznaju„3D” paina{ebioskopepro}i}e~aktridei tri dimenzije – sliku koja setaknovih,{toigranih,{toanimiragu}ava iluziju perecepcije du- nih3Dfilmova, kojibislikomtrebalo e prostora projektovane slike da„progutaju”gledaoce. Da je stvar ipak mo`da previ{e naioskopskomplatnu.ZawusekoiinazivS3D(steroescopic 3D). pumpana, kao jedna od trenutno zanini~kigledano, 3Dfilmovisvo- mqivih, ~akizvesnihmogu}nostidase, ostojawe duguju stereoskopskoj negde vrati, a negde zadr`i publika u ografijizakojususekoristile bioskopskim salama, govore i ozbiqne ijalne kamere da bi se zabele- kritikeirealnosagledavawe3D,„noesliketakodadelujukaodasu votarije”.Takomnogiprime}ujudaje3 mqeneizdveperspektive.Danas Dslikajo{uveksuvi{ezatamwenaida ajefekatmo`eposti}iikom- je to skupa tehnologija koja u su{tini erski generisanom grafikom. mediju filma ne dodaje ni{ta posebno vakavose}ajdubinenephodnesu vredno. Na primer, u „Avataru” mnoge ijalnenao~are,madakadajere~ stvarikojefascinirajugledaocenemaaprednim monitorima, ve} po- juvezesa3Defektom.Me|urediteqietakvizakojetenao~arenisu ma,KristoferNolanposebnokritikujemi{qewedatradicionalnifilmne rebne. rakti~no jo{ od pionirskih pru`a iluziju dubine, jer klasi~na afilmate`iloseovomefektu, filmskaslikazapravostalnoostvaru tada se razvilo nekoliko sije iluziju tre}e dimenzije, koja se u 95 ma za wegovo postizawe. Priodstoslu~ajevaposti`eboqomrezolunije,3Dfilmoviseubioskopicijom,ja~imkontrastom,odnosomboja... u nekoliko formata pojavquju Dakle, vrhunskom tehnikom i wenom 950-ih.Me|utim, wihovaproizprimenom,2Dfilmovidelujuusvetri waiprikazivawenisu{irezadimenzijeioni}esekaotradicionaleli zbog skupe opreme i skupe ni format jo{ dugo zadr`ati. Tako|e, je. Problem je bio i {to 3D gotovo celokupna svetska filmska banije bio standardizovan. Ipak, {tinaive}inaantologijskihostvarelmoviseneprekidnopojavquju wa, zauvek ostaju u tradicionalnom koj kinematografiji, da bi kaformatuukojemsuisvojevremnoisni`iveli uzlet 1980-ih i 1990-ih mqena.Ini{taim ne fali. Imaksovih”hajendi„Diznijen Vladimir Crwanski

9

@ I V O T A

l Kosovo }e biti Srbija dok ga i Srbija ne prizna.

dateprogutam

U P O T R E B A

nedeqa6.februar2011.

Ilija Markovi}

OPSKA MODA ILI STANDARD KOJI ]E PREOVLADATI

c m y

dnevnik


SPORT

nedeqa6.februar2011.

dnevnik

c m y

10

POSLEPRVOGDANAFEDKUPSUSRETASRBIJA-KANADAUNOVOMSADU-NERE[ENO(1:1)

Bojanapobedila,Aleksandraizgubila Posle prvog dana Fed kup me~a dve svetske grupe izme|u Srbije i Kanade rezultat je 1:1, tako da }e odluka o pobedniku i u~esniku plej ofa za ulazak u A grupu pasti posle dana{wa dva singla i dubl suspreta. Kana|anke su povele nakon {to je wihova najboqa teniserka Rebeka Marino savladala Aleksandru Kruni} sa 6:3, 3:6, 7:5, a o~ekivanu pobedu dodu{e ne tako laku, potom je ostvario na{ prvi reket Bojan Jovanovski koja je nadigrala najpoznatiju Kana|ansku Aleksandru Voznijak sa 6:4, 7:5. Prelepo je bilo ju~e u velikoj sali SPC „Vojvodina” u kojoj se na{ao (ne)o~ekivano veliki broj gledalaca (3.500) koji nisu {tedeli dlanove u podr{ci na{im igra~icama. To je sigurno puno zna~ilo izabranicama selektora Dejana Vrane{a. Malo ko je o~ekivao da }e malena Aleksandra Kruni}, debitantkiwa u srpskom Fed kup timu, toliko namu~iti mnogo iskusniju i

Aleksandra Kruni}

@aomijezbogpublike

Rezultati

Aleksandra Kruni} nije delovala preterano zabrinuto posle poraza. - Bila sam i suvi{e stegnuta na po~etku i to mi je donelo gubitak seta. Nikako nisam uspevala da oslobodim ruku, a tu posebno mislim na serfis i forhend. Imala sam {ansu i da povedem u tre}em setu sa 6:5 i zaista mi je `ao zbog divnih novosadskih navija~a `ao {to nisam pobedila.

Kruni}-Marino 3:6,6:3,5:7. Jovanovski-Voznija 6:4,7:5. Dana{wiprogram 14~asova: Jovanovski-Marino (sledi):Kruni}-Voznijak (sledi): Mir~i}/Jovanovi} Fi~men/Pletije

fizi~ki ja~u Kana|ansku Rebeku Marino. Kanadska reprezentativka je dobila me~ ali smo pratimo veoma zanimqiv, borben, a na kraju i dramati~an okr{aj. I Rebeka Marino je debitantkiwa u ovom takmi~ewu, ali je mnogo boqe rangirana od na{e Kruni}eve i, ako je bilo po prognozama, o~ekivala se laka pobeda gostuju}e teniserke. Me|utim, no{ena sjajnom podr{kom sa tribina, Aleksandra je brzo prebrodila po~etnu tremu, oslobodila ruku i pokazala zbog ~ega je svetski stru~waci smatraju jednom od najtalentovanijih mladih teniserki na planeti. Posle gubitka prvog seta, ona se razletela po terenu i Kana|anka nije imala re{ewe za wenu igru. Nekoliko bravoruznih poteza Kruni}eva je publiku podizala na noge i sigurno, uz jedan brejk odmah na po~etku seta, stigla do izjedna~ewa. I {ta se tada dogodilo, te{ko je odgonetnuti. Tek, Marino je po~ela fenomenalno da servira, a kada je slu`i po~etni udaraca veoma te{ko je kontrolisati wenu igru. I dok su gledaoci lupili dlanom u dlan na semaforu je stajalo 5:0 za gostuju}u igra~icu. Ne verujemo da je bilo ko u sali mo-

gao ~ak i da nasluti da }e tre}i seti doneti toliku dramu, ali znala je to i umela da iskoristi malena Kruni}eva. Najpre je dosta te{ko osvojila svoj gem servis, a onda je krenula wena sjajna igra. Uz to, Marino po~ela dosta da gre{i i posle 0:5 na semaforu je uskoro zasijalo 5:5. Drama je drama dostizala vrhunac, a ~ini se da je na{a teniserka me~ izgubila na servis rivalke. Naime, imala je prednost i loptu da povede sa 6:5, napravi novi brejk i izazovu pravu erupciju odu{e-

Bojana Jovanovski

vqewa na tribinama, ali na `alost, nije uspela to da iskoristi. Ipak, Aleksandra Kruni} ispra}ena je sa terena velikim

O~ekivano Po zavr{etku susreta izme|u Jovanovske i Voznijak, selektor Fed kup tima Srbije Dejan Vrane{ je rekao. - O~ekivali smo da }e posle prvog dana rezultat biti 1:1. Na{ plan bio je da u me~u Bojana osvoji oba poena u singlu i da potra`imo jedno iznena|ewe. [teta je {to Aleksandra Kruni} nije iskoristila pri-

liku koju je imala u duelu sa Marino, ali je dobro {to je pokazala da u budu}nosti na wu mo`emo i te kako ozbiqno da ra~unamo. Jovanovska je odli~no odigrala i sada nam predstoji da se {to boqe pripremimo za dana{we me~eve odluke. Mislim da Kruni}eva, ukoliko odigra najboqe {to ume, ima {ansu protiv Voznijak.

Nijebilolako Na{ prvi reket Bojana Jovanovski ostvarila je o~ekivanu pobedu protiv Aleksandre Voznijak, ali je priznala da do trijumfa nije do{la nimalo lako. - Nije mi bilo svejedno kada sam iza{la na teren a reprezentacija Srbije je gubila sa 0:1 - rekla je Jovanovski. - Iskreno, imala sam tremu i mislim da se ona primetila u mojoj igri i pored ~iwenice da sam pobedila.

aplauzom, jer ga je zaslu`ila svojim odnosom prema rivalki, igri i reprezentaciji. O~ekivalo se da }e Bojana Jovanovski, 54. teniserka sveta, savladati Aleksandru Voznijak. Me|utim, oni koji malo boqe poznaju tenis znali su da je Kana|anska poqskog porekla ne tako davno bila 21. igra~ica sveta i da je ~ak ~etiri puta progla{avana za najboqu sportistkiwu Kanade. Povreda u posledwih godinu dana doprinelo je wenom drasti~nom padu na VTA listi. No{ena zaista izvanrednom podr{kom sa tribina, Bojana je izvrsno u{la u me~ i brejkom ve} na prvi servis rivalke pokazala da je samo pobeda interesuje. Ipak, sa druge strane mre`e nalazila se odli~na igra~ica koja nije odustajala od svoje igre i to joj je donelo rezultat kada je vratila brejk i uvela prvi set u neizvesnu zavr{nicu. Tada je Jovanovska demonstrirala zbog ~ega je 54. igra~ica sveta i zbog ~ega se o woj sve vi{e i sve lep{e pri~a u svetu te-

nisa. Sjajnim forhendima uspela je da nadigra iskusniju rivalku i povede. U~inilo nam se u nastavku da }e Voznijak uspeti da izjedna~i, kada je povela sa 3:1. Me|utim, kako je i sama Bojana priznala, na{a teniserka tada je podigla nivo svoje igre, sevali su izvanredni udarci na obe strane a uspe{nija

Gosti U velikoj sali Spensa tokom prvog dana bio je prisutan veliki broj qudi iz tenisa i gostiju. Naravno, doma}in ~itavog skupa bio je predsednik TSS Slobodan @ivojinovi}, a uz wega smo primetili i prisustvo biv{eg selektora Dejvis kup tima na{e zemqe Radmila Armenuli}a. Na klupu uz na{e reprezentativke sedela je majka Jelene Jankovi} Sne`ana, a u boksu pored klupe sprskog tima bio je i gradona~elnik Beograda Dragan \ilas sa porodicom. u razmenama sjajnih serija po pravilu bi bivala Jovanovska. Odlu~uju}i brejk napravila je kod rezultata 5:5 i, na odu{evqewe publike, izjedna~ila ukupni skor u me~u na 1:1. A.Predojevi}

NO]ASFINALE45.SUPERBOLA

Pekersiistilersi zatrofej No}as Grin Bej pekersi i Pitsburg stilersi sasta}e se u 45. finalu superbola za presti`ni trofej Vinsa Lombardija na stadionu Kauboja u Arlingtonu u dr`avi Teksas. Bi}e to deseti finalni okr{aj ova dva tima, po mnogima dva najkvalitetnije ekipe ameri~kog fudbala. Prognoze su nezahvalne, naravno o~ekuje se pun stadion 105.000 gledalaca, ali I hladno vreme, naravno I fantasti~na predstava kojom }e komandovati kvoterbekovi Eon Roxers i Ben Rotlsberger. Me|utim, ni{ta nam ne garantuje da }e ova dva”titan” biti centralne figure na terenu u Dalasu, iako }e sva pa`wa biti usmerena na wih. Ono {to odlikuje oba tima su fantasti~ne odbrane, verovatno i glavni razlog za wihov plasman u Superboul. Najtrofejniji klub NFL karavana, Pitsburg stilersi osnovani su 1933. godine, a u dosada-

u diviziji Sever, a pored 12 titula, 8 puta si bili {ampioni konferencije i 13 puta prvaci divizije. ^eli~nici iz Pitsburga su mo`da bli`i trofeju, jer znaju na~in kako se dolazi do wega, osvajali su ga 2006. i 2009. godine

Agilerapevahimnu Kao po obi~aju, himnu SAD-a pre velikih doga|aja peva neka od velikih zvezda iz javnog `ivota, a pre po~etka 45. Superbola otpeva}e pop zvezda Kristina Agilera, a publiku na stadionu ali i milionski auditorujum {irom planete zabavqa}e ~uvena grupa „Marun 5”, dok }e na poluvremenu utakmice mini - koncert odr`ati „Blek ajd pis”. Utakmica po~iwe u 1.00 u ponedeqak,a direktan prenos je od pono}i na Arenasportu jedan . {woj istoriji ekipa iz Pensilvanije osvojila je {est titula (1974, 1975, 1978, 1979, 2006 i 2009), sedam puta su bili {ampioni konferencije i 19 puta su osvajali prvo mesto u divizije. Na drugoj strani ekipa Grin Bej pakersa osnovana je 1919. godine, a sedi{te tima je u Vinskonsinu. Pakersi su do sada 12 puta bili {ampioni, ali samo tri puta u Super Bol eri NFL a (1929, 1930, 1931, 1936, 1939, 1944, 1961, 1962, 1965, 1966, 1967 i 1996). Zeleno - zlatni nastupaju

pod vo|stvom Big Bena, koji ima {ansu da se domogne po tre}i put Lombardijevog trofeja, }ime bi se svrstao u red nedodirqivih, Coa Montane, Terija Bred{oa i Toma Brejdija. S druge strane, Grin bej je svoje zvezdane trenutke do`iveli pre svega pod vo|stvom Breta Farva, ali je Roxers mlada zvezda NFL-a i potpuno je nepredvidiv, a ve} je pokazao klasu dovo|ewem svoje ekipe u veliko finale. Pitsburg je u finalu konferencije savladao Wujork xetse (24:19), a Grin bej u

klasiku nadvisio ^ikago berse (21:14). - Najva`nije je da pobedimo, nije va`no ko }e biti najboqi igra~. O~ekuje nas te`ak me~, Roxers je veliki igra~ i Grin bej }e biti ekipa budu}nosti. Svi smo `eqni jo{ jedne titule, do koje smo lako mogli da do|emo i pro{le godine. Vide}emo {ta nas o~ekuje, ali najva`nije je da dobro zapo~nemo me~ - rekao je Ben Rotlsberger. Iako je Pitsburg klub bogatije tradicije u deceniji za nama, na na{im kladionicama je Grin bej favorit za titulu, a jedan od razloga za{to je to tako je i ~iwenica da su zeleni u ovogodi{wem doigravawu razbili maler igrawa na strani i sa tri vezane pobede izborili da igraju „utakmicu nad utakmicama” - Malo {ta novoga mo`e da se ka`e za Pitsburg, {to se ve} ne zna. Oni su jedna od najboqih ekipa svih vremena i bi}e veoma te{ko pobediti ih. Ben ih sjajno predvodi i imaju velike ambicije da uzmu jo{ jednu titulu. Nadam se da }emo na}i snage da im ispariramo i da }emo osvojiti superbol - rekao je Roxers. M.R.


SPORT

dnevnik IN\IJA INDIJANSI U JEKU PRIPREMA ZA NOVU SEZONU

Godinavelikih planova Klub amer i~k og fudb al a In|ija Indijansi su pre{li put od trwa do zvezda u kratkom roku. Od poro|ajnih muka doprvihusehapro{lomnogo, a prethodnu godinu pamti}e

~a. Prvi deo priprema u sportskojhaliuIn|ijiprotekaojeu radu na fizi~koj spremi, a od 16. januara po~eo je drugi deo u kome je akcenat na tehni~ko takti~kimdetaqima.

poja~aju  sve linije tima. Anga`ovalisu:Milo{aStojanovi}a iVojkanaPetrovi}a(NoviSad), Ivana Krkovi}a (Kragujevac), Aleksandra Kova~i}a (Sremska Mitrovica) i Mihaqa Korokna-

nedeqa6.februar2011.

PRVA LIGA @ENE

Novosa|anake kaovihor Novi Sad - Jedinstvo (SP) 3:0 (25:20, 25:13, 25:18) NOVI SAD: Hala SC"SlanaBara",gledalaca 50, sudije: Stamatovi}iPrica(Beograd). NOVI SAD: Frajtovi} 7, Egi} 5, Klisura 20, Gorki 3, Ili} 8, Stefanov 10, Kuqanin (l), [jar, Malixan, Roganovi}, Pilipovi},Popovi}. JEDINSTVO: @ivkovi} 9, Gogi}, \uri} 6, Ma. Juri{i}, Lozi}15,Stanojevi}1,Vojinovi}5,Markovi}3,Mi.Juri{i}

1, Barjaktarovi} 1, Erakovi}, \ukanovi}(l)1. Predvo|ene Sowom Klisurom, odbojka{ice Novog Sada slavile su u vojvo|anskom derbiju protiv Jedinstva iz Stare Pazove.Mnogosevi{eo~ekivalo od "derbija", ali su Pazov~anke delovale anemi~no, {to sudoma}eiskoristilenanajboqimogu}ina~in.Ovompobedom Novosa|ankesuostaleutrciza drugo mesto koja  vodi u bara` zapopunuSuperlige. M. R.

TRKA OKO ^ILEA

Der13. Detaqa sa treninga in|ijskih Indijansa

posjajnimrezultatimakojesu ostvarili takmi~e}i se u B div iz ij i Sup erl ig e Srb ij e. Pod dir ig ents kom pal ic om KosteStojakovi}a,mladaekipa je uspla da osvoji prvo mestouBdivizijiiizboriplasmanuelitu. Ipakkakojeodovegodinedo{lo do ujediwewa dva saveza i formirawa jedinstvene lige, zbognovereorganizacijeIn|ija }eseponovotakmi~itiudiviziji Centar, dakle igra}e u istoj ligi.Ipak,uklubusuuverenida }eovasezonabitijo{uspe{nija odprethodne. -@elimodaizborimoplasman me|uprvedveekipeiprebrodimoprvurunduplej-ofakakobi naredne godine igrali u Jedinstvenoj prvoj ligi gde po kvalitetuipripadamo.Sviuklubuse iskreno nadaju da po~iwe nova eraameri~kogfudbalauSrbiji. - rekao je {ef stru~nog {taba KostaStojakovi}. In|ijci su vrlo rano po~eli jo{ u novembru pro{le godine, aprozivciseodazvalo50igra-

Uslovizarad-~istadesetka! Mnogikluboviameri~kogfudbalauSrbijimogudapozavide nauslovimazaradkojeIndijansiimajunaraspolagawuuIn|iji. Ono~imesemogupodi~itijesteterensareflektorima~ijisu jedinikorisnik,pasuno}neutakmiceitreninzirealnostovog kluba,zatimnovasportskahalaibalonsalasave{ta~komtravomkojisunaraspolagawuKAFIn|ija,svakakosumotivvi{e.

NovipredsednikMilo{Todorovi} Do{lojedopromenana~elukluba.Dosada{wip{redsednik DejanVujani}zbogobavezauAsocijacijisvojemestoustupioje Milo{uTodori}ukojijeuklubuodosnivawa. Prva dva meseca radili smo iskqu~ivonasnaziiovajdeoje protekaounajboqemredu.Pred namajenapornasezonaukojuulazimosavelikimambicijama,`elimodaizborimoplasmanme|u {est najboqih timova. Prezadovoqansamzalagawemsvihigra~a i ~iwenicom da do sada nismo imali problema sa povredama ka`eKostaStojakovi}. Indijansisuzadr`iekipukojajepro{legodineosvojioprvo mesto u B diviziji, i uspeli da

ija.Uztotrebaspomenutidasuu prvomtimuprikqu~eniitrijuniorskareprezentativcaSrbije, Goran Zec, Nemawa \or|evi} i Petar \uri} koji ve} ima iskustvauradusaseniorskomekipom. Prema planu stru~nog {taba In|ijaca,predvi|enojedaekipa ufini{upripremaodigraidve kotrolne utakmice, a do tada brojnaipoletna,`eqandokazivawa, sportska porodica Indijansaradipunomparom. I. Grubor

INCIDENT U FINALU PLEJ-OFA PRVE LIGE JO[ AKTUELAN

Komesarkaznio inapada~ai`rtvu Me| un ar odn i sudija prve kategorijeurvawu Rudolf Lerinc iz Kawi`e, koji je debqi krajizvukaouincidentuu fin al a plej-ofa izm e| u beogradskog Partizana i suboti~kogSpartakakada ga je udario trener Beogra|ana Bo{ko Kecman , na odluku komesara Prve rva~keligeSrbijeMilana Jeli}a, kojom je i on nov~ano ka`wen, uputio je Predsedni{tvu RS Srbije zahtev za za{titu zakonotosti, zahtevaju}i da ukine nezakonitu odluku komesara. KomesarJeli}jenaosnovu re{ewa Disciplinske komisije i "materijalnim dokazimauvezisadoga|ajima"kojisusedesilinafinalnom me~u kaznio trenera Rudolf Lerinc Foto:M.Mitrovi} beogradskog Partizana Bo{ka wa je hteo da gotovo izjedna~i Kecmana sa 25.000 dinara, kao napada~a i `rtvu - ka`e sudija vinovnika incidenta, a sudiju RudolfLerinc. na me~u Rudolfa Lerinca sa Disciplinska komisija je 15.000dinara"zbogu~e{}uuin- ina~e ranije izrekla kazne vicidentu kao u~esnika". Istom novnicimaincidentatrenerui odlukom komesar je rva~a Par- rva~uPartizanaBo{kuKecmatizanaVladimiraRadosavqevi- nu i Vladimiru Radosavqevi}u }a zbog nesportskog pona{awa zabranu bavqewa rvawem od kazniosa5.000dinara.Komesar osammeseci.Uobrazlo`ewuodje zbog nesportskog pona{awa lukeonov~anomka`wavawukonov~anekazneodpo5.000dinara mesarJeli}jekonstatovaodaje izrekao jo{ Spartaku i Partinepobitnodokazanodajetrener zanu. PartizanaKecmanudariosudi- Tra`im od Predsedni{tva juLerinca,tedaseka`wavakao RSSdaukinenezakonituodluku vinovnik incidenta, dok je Lekomesaraligeioslobodimenerinca okarakterisao kao u~ezakonito izre~ene nov~ane kasnika u incidentu, navode}i da zne. O~ito je da sam bio `rtva jeprenego{togajeudarioKecnasiqa na sportskom terenu, a manu "zario" svoja tri prsta u na ovaj na~in komesar takmi~estomak!

U zahtevu za za{titu zakonitostisudijalerincod predswedni{tva RSS tra`i poni{tewe komesarove odluke,smatraju}idajeona u suprotnosti sa Propizicijama Prve rva~ke lige i pravilimaRSS.Onnavodi dadelegatnafinaluPrvoslav Ili} protiv wega i ostalih sudija nije podneo nikakvu prijavu i da je komesarpostupiomimo~lana 58.PropozicijaPrverva~kelige,kojimjeregulisano daodlukuodisciplinskim prekr{ajima klubova, rva~a, trenera, slu`benih predstavnika, ostalih ~lanova u sastavu ekipa, slu`benih lica i drugih u ovomtakmi~ewudonosikomesar lige i Sudijska komisijazasudije.Prematome,smatraLerinckomesar je mogao kazniti klubove, rva~e, trenere, ali ne i sudiju, jerdecidiranopi{edaodlukuo ka`wavawusudijadonosiSudijskakomisija. -Ja}usvojagra|anskaprava pa i od{tetu od napada~a na menepotra`itiiprekoredovnogsuda,alimolimPredsedni{tvoRSSdaneu~estvujeunezakonitimradwamaidakaovi{iorganukineodlukokomesara, koja je u potpunosti u suprotnostisaodredbamaZakona ospre~avawunasiqanasportkim terenima. Predsedni{tvo RSSjedu`nodasesvimsilama boriprotivnasiqa,anedase izjedna~avaju napada~ i `rtva, kakojetou~iniokomesarlige -ka`eLerinc. M. Mitrovi}

ReprezentativacSrbije u biciklizmu @oltDerzauzeoje13. mesto na kraju osme etape 30. me|unarodne Trke oko ^ileakojajevo`enaodTalkedo Kulikaudu`iniod117kilometara. Der je kroz ciq pro{ao u vremenudva~asa,39minutai43 sekundi zaostav{i za pobednikom etape, ^ileancem AntonijomKabrerom,17sekundi.Drugo

mesto nakon `estokog sprinta {estoricetakmi~arapripaloje Francuzu @ilu Bel`iju, dok je kao tre}i etapu okon~ao KubanacRubenKampijoni. U generalnom plasmanu dve etapeprekrajatrkevodi^ileanac Marko Argijagade ispre dvojice sunarodnika - Luisa Mansile i Enca Sesarija. Na{ jedinipredstavniknalazisena 64.mestu.

11

SUPERLIGA ZA @ENE

Serija Vr{~anki Hemofarm - Crvena zvezda 88:45 (20:10, 32:12, 23:14, 13:9)

VR[AC: Sportska dvorana "Milenijum", gledalaca 100, sudije: Igwatovi}, Milojevi},\uri}(Beograd). HEMOFARM: Rado~aj 13, Mandi}20,Doj~inovi}2,[kori} 11, Stankovi}, Kova~evi} 12, Radi}, Pavi} 2, Ajdukovi} 8,^axo18,Nikoli},Jak{i}2. CRVENA ZVEZDA: Popovi} 16, Pe{ovi} 8, Mutavxi}, Resimi},MarijaRadovi}2,Toma{evi}10,MarinaRadovi}1, Pavlovi}, Ivani{evi}, Karaxi}5,Nik{i}2,Jovi~i}1. Ko{ara{ice Hemofarma zabele`ilisui14.uzastopnuprvenstvenu pobedu u doma}em {ampionatu. Kao {to se i o~ekivalo Vr{anke su lako i ubedqivo savladali Crvenu zvedu. Posle veoma slabe obostrane igre u prvoj ~etvrtini, doma}e ko{arka{icesuunastavkuodigraleonakokakoznajuiumejui preko izuzetno raspolo`ene Marine Mandi} uz obilatu pomo}Sa{e^axoiTamareRado~aj brzo su napravile tridesetak poena razlike i otklonile svedilemeokoishodame~a. J. Turkoane

SA PRIPREMA PARTIZANA U TURSKOJ

Pobe|en[turm Fudbaleri Partizanapobedilisuaustrijski [turm 2:1 u prijateqskom me~u u turskoj Antaliji. Golove za crno-bele postigli su Tejgo u 15.iKuskou68.minutu.Jedini strelac za austrijski klub biojeMarvinu39.minutu. Ovo je bil a prv a pob ed a Partizana na pripremama u Turskoj. Crno-beli su prethodnoigralibezgolovasaDinamomizBukure{ta,aondasu remiziralisaTorontom,1:1. Prv u {ans u na utakm ic i imaojeTejgou14.minutu,ali jebioneprecizan.Samominut kasnije Partizan je do{ao u vo|stvo. Babovi} je odli~no izveokornersadesnestrane,a Tejgojeglavompogodiomre`u [turma.Ilievjeu38.minutu propustio priliku da Partizanu donese prednost od 2:0, a [turm je u narednom napadu izjedna~ioprekoMarvina. Partizan je prvu prvu {ansu u drugom delu me~a imao u 59. minutu, ali je Stevanovi} {utirao glavom preko gola. Ili}jeu65.minutu{utiraou

Princ Tejgo

protivni~kog golmana, a pobedu Beogra|anima doneo je Kuskou68.minutu.Ili}jeodli~no {utirao, ali je golman [turmaodbioloptunakojuje nat r~ ao Arg ent in ac i smestiojeumre`u.Dokrajautakmicenijebilopromenerezultata iako su Adija i Vuki} imali {anse da uve}aju vo|sto.

Partizan je igrao u slede}em sastavu: Stojkovi} (Ili} od 46'), Rosi (Stevanovi} od 46'),Savi}(Jovanovi}od46'), Krstaji} (Stankovi} od 61'), Lazevski (Kizito od 46'), Petrovi} (Tomi} od 46'), Kamara, Babovi} (Vuki} od 61'), Ili}(Bogunovi}od69'),Tejgo (Kusko od 46'), Iliev (Adija od46').

[abalala opetaktuelan Levokrilni reprezentativac Ju`ne Afrike ipak bi mogao da poja~a redoveprvakaSrbijeito u aktuelnom prelaznom roku. IzgledadaSifive[abalala (26) nije izgubqen za crno-bele, iako je Aleksandar Stanojevi} pre samo nekoliko dana pri~aoowemukaoovelikoj, ali neostvarenoj `eqi. -Radimonatome.Mogu}e je da ga potpi{emo do krajaaktuelnogprelaznog roka,potvrdiojezaMONDOpredsednikPartizana Dragan\uri}.Dakle,krajwiterminzarealizaciju posla je 9. februar, u suprotnom se sve odla`e za leto. [abalalina cena, prema posledwim informacijama,iznosioko1,2miliona evra. ^lan Kajzer ^ifsa - gde ga trenira Vladimir Vermezovi} - i strelac jednog od najlep- Sifive [abalala {ih pogodaka na Mundijalu izjaviojedajepostignut"usme2010, nedavno je bio na probi u nidogovor"okotransferaujuNotingemForestu.Wegovagent numesecu,asam[abalaladase

nada dobrim igrama, kada se "za nekoliko meseci vratiuEnglesku". Me|utim,menaxer"{umara" Bili Dejvis rekao je da reprezentativcu Ju`ne Afrike ni{ta nije garantovano i da }e Notingem Forest pratiti wegove igre, a odluku o eventualnom transferu doneti tek po zavr{etku sezone! Partizanje,o~igledno, prepoznaomomenatiprostorzastupaweuakciju... -Kolikoznam,realnije jeda[abalaludovedemou junu, ali on je u svakom slu~aju dobrodo{ao. Nadam se samo da ga ne}emo dovesti na tri meseca, prokomentarisao je Stanojevi} posle pobede nad [turmom(2:1)uAntaliji. Trener crno-belih aludirao je na ~iwenicu da su Prins Teigo i Dominik Adija pozajmqeni od Hofenhajma, odnosno Milana, za prole}nu polusezonu. Stanojevi} bi, naravno, voleo da planiranamalodu`estaze.


SPORT

nedeqa6.januar2011.

PRVENSTVOVOJVODINEUNOVOMSADU

dnevnik

c m y

12

USPELAPROVERABEOGRA\ANAUANTALIJI

Zlata za Dautovi}a Po notama Prosine~kog i Mamli}evu Crvenazvezda-Spartak2:1(2:1)

Prvenstvo Vojvodine u streqa{tvu u ga|awu vazdu{nim oru`ejem odr`ano je u streqaniSpensauorganizaciji Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790.JuniorStreqa~kedru`ine Pan~evo1813GabrielDautovi} iznenadiojefavoriteislavioi useniorskojiujuniorskojkate-

mesto pripalo je takmi~arkama Pan~evaTa{aniBogatinovskii Tijani Kolarik. Kod juniorki pobedilajeTeodoraViloteTrifunov ( Novi Sad 1790) ispred klupske koleginice Mamli}eve iPan~evkeBogatinovski.EkipnojekodsenioraiseniorkislaviloPan~evo,akodjunioraijuniorkiNoviSad.

GabrielDautovi}iDejanPe{i}

goriji.KodseniorajeslavioispredklupskogkolegeDejanaPe{i}aiDraganaMarkovi}a,~lana  Novi Sad 1790. Kod juniora Dautovi} je bio najboqi ispred Stefana Aleksandrovskog ( Jedinstvo) i @arka Trifuwagi}a (NoviSad1790).Najboqaseniorka pu{kom je Marija Mamli} (Novi Sad 1790),a drugo i tre}e

U vazdu{nom pi{toqu kod seniorasvetrimedaqeoti{le suuKikinda.ZlatojeuzeoDu{ko Petrov, srebro Du{an Dap~evi}, a bronzu Boris Mikluc. Kod seniorki slavila je Brankica Zari} (Kikinda) ispred Elvire Vinci} (Radivoje ]irpanov). Najuspe{niji juniorjeDu{anLatinovi}(Kikin-

da), a juniorka wegova klupska koleginicaJelenaTomi}. Rezultati - Standardna vazdu{na pu{ka, seniori: 1. Dau- tovi} ( Pan~evo 1813) 589, 2. Pe{i} (Pan~evo 1813) 589, 3. Markovi}(NoviSad1790)589. Ekipno: Pan~evo 1813 1739, 2. NoviSad17901733,3.Mladost 1682.Seniorke:1.Mamli}(Novi Sad 1790) 397, 2. Bogatinovski(Pan~evo1813)394,3.Kolarik (Pan~evo 1813). Ekipno: Pan~evo18131175,2.NoviSad 17901166,3.Mladost1099.Juniori:1.Dautovi}(Pan~evo1813) 586, 2. Aleksandrovski (Jedinstvo)585,3.Trifuwagi}(Novi Sad 1790) 584. Ekipno: 1. Novi Sad 1790 1706, 2. Pan~evo 1813 1694,3.Mladost1688.Juniorke: 1. Trifunov (Novi Sad 1790) 393,2.Mamli}(NoviSad1790) 392, 3. Bogatinovski (Pan~evo 1813) 392. Ekipno: Novi Sad 17901169,2.Pan~evo18131160, 3.@ivkoReqi}-Zuc1133.Vazdu{nipi{toq,seniori:1.Petrov ( Kikinda) 571, 2. Dap~evi} (Kikinda) 569, 3. Mikluc ( Kikinda) 566. Ekipno: 1. Kikinda 1706, 2. Pan~evo 1813 1654, 3. Strelac (Novi Sad) 1624. Seniorke: 1. Zari} (Kikinda)382,2.Vinci}(R.]irpanov)352.Juniori:1.Latinovi} (Kikinda)555,2.Sedmak(Strelac) 545, 3. Gra|in ( Kikinda) 542.Juniorke:1.Tomi}(Kikinda) 366, 2. Bubalo ( Pan~evo 1813) 354, 3. Zari} ( Kikinda) 351. G.Malenovi}

KUPSRBIJEZASENIOREUKAWI@I

Dokmanac prezadovoqan orlovima Rva~kiklubPotisje iz Kawi`e bio je doma}in prvog Kupa Srbije u rvawu gr~korimskim stilom za seniora, na kojemjenastupilo95takmi~ara iz 12 klubova. Najvi{e uspeha na struwa~ama u sportkoj hali "Bawe Kawi`a" ostavrili su rva~i beogradskog Partizana koji su poveli u ekipnom plasmanu sa 32 boda, ispred suboti~kog Spartaka sa 24 i zrewaninskogProleterasa19bodova. Glavni trener i selektor reprezentacijeSrbijedrMilorad Dokmanacizuzetnojezadovoqan prikazanim borbama na struwa~iinastupomreprezentivaca. - Momci su sve odradili ono {tojeplanirano,gotovostopostotno-ka`eDokmanac.-Jedi-

Novi poraz Minesote Ko{arka{i Toronta pobedilisunasvomterenu ekipu Minesote rezultatom111:100ume~u NBA lige. Najefikasniji u pobedni~kom timubiojeAndreaBarwanisa30poena.KodgostijunajboqijebioKevinLavsa20poena i15skokova.SrpskiinternacionalacDarkoMili~i}postigaoje 15poenaiimaosedamskokovaza 32minutauigri.Crnogorskiko{arka{NikolaPekovi}proveo jenaterenusamo~etiriminuta,a zatovremeubaciojedvapoenai imaojednuuhva}enuloptu. Oklhoma je u gostima savladala Feniks 111:107. Najefikasniji u pobedni~kojekipibiojeXefGrin sa 28 poena, dok je kapiten srpske reprezentacije Nenad Krsti} postigao~etiripoenaiimaodvaskokaza12minuta.Koddoma}ihistakaoseVinsKartersa33poen  a. U ostalim utakmicama NBA lige,postignutisuslede}irezultati: Majami - [arlot 109:97, Portland - Indijana 87:100, Wujork-Filadelfija98:100,Orlando - Va{ington 110:92, LA Klipers-Atlanta100:101,WuXersi - Detroit 82:92, Dalas - Boston 101:97, Klivlend - Memfis 105:112,SanAntonio-Sakramento113:100iJuta-Denver113:106.

nosekodBaloaosetilatremai psiholo{ko optere}ewe koje nikakodaizbegne,pajezbogtoga i usledio wegov poraz u finalu od Bojani}a. Prezadovoqan sam formom reprezentativaca, posebno {to je ovo prvo takmi~ewe nakon te{kih priprema snage na Kopaonika i januarskogokupqawauKarata{u. Pojedina~niplasmanpokategorijama-55kg:1.GaborMolnar(Radni~ki,Sombor),2.Atila Vajda (Partizan), 3. Perica Dimitrijevi} (Radni~ki, Kragujevac), Nikola Markovi} (Proleter). 60kg:1.MateNeme{(Senta), MogamadBogatirov(Partizan), 3. Denis Bi~kei (Spartak), Tama{Na|(Senta),66kg:1.Davor [tefanek(Proleter),2.Boban

Bo{kov (Novi Sad), 3. Nikola Jovanovi} (Radni~ki, KG), Milanmari}(Partizan),74kg:1. Aleksandar Maksimovi} (Partizan), 2. Mihajlo Bajlovi} (Partizan), 3. Goran Fijat (Proleter), Marko Dev~i} (Radni~ki, Beograd), 84 kg: 1. Goran Bojani} (Fru{kogorac, Sremska Kamenica), 2. Petar Balo (Senta), 3. Goran Bulatovi}(Partizan),AleksandarLipaji} (Spartak), 96 kg: 1. Dejan Frawkovi} (Spartak), 2. Roland Bin (Spartak), 3. Nikola Kne`evi} (Partizan), Vujadin Bosni}(Spartak),120kg:1.Milo{ Spasi} (Radni~ki, KG), 2. @ivan Pe{i} (Proleter), 3. Milan Smiqkovi} ([abac), ZoltanVarga(Spartak). M.Mitrovi}

ODR@ANPETISUPERVELEASLALOMUHINTER[TODERU

Rajhelt posle tri godine

Austrijski skija{ HanesRajheltpobednik je petog superveleslaloma sezone koji je u okviruSvetskogkupavo`enusubotu u Hinter{toderu.Rajhelt je takozabele`iosvojpetitrijumf ukarijeri,uvremenu1:43,19minuta.Onjeizasebeostaviozemqaka BewaminaRajhasa34stotinkeza-

ostatkaiAmerikancaBodijaMilera, koji je kroz ciq pro{ao sa 93stotinkeslabijimrezultatom. Rajheltjedoma}ojpublicipriredio veliko slavqe, budu}i da je posledwi put slavio u Bormiju, jo{umartu2008.godine. Vode}i u generalnom plasmanu Svetskog kupa Hrvat Ivica Kosteli}biojepeti.

Aron Pirsol rekao zbogom Petostruki olimpijski, desetostruki svetski{ampioniaktuelni svetski rekorderna100i200metarauplivawu le|nim stilom odlu~io da zavr{i karijeru. Amerikanac Aron Pirsol, jedan od najuspe{nijih pliva~a svih vremena, odlu~iojedazavr{ikarijeru. - Plivawe je dugo bila moja glavnapreokupacija.Vi{eod20 godina svakodnevnih treninga i ~itavu deceniju takmi~ewa u~inilojesvojeido{lojevremeda seposvetimnekomdrugomposlu. U trenutku kada vi{e nemam ni

snage ni voqe da se svakodnevno posve}ujemstotpostotnotreninzima najpo{tenije je da ka`em zbogomsportukojimijepunodao - rekao je najboqi "le|a{" u istoriji plivawa, petostruki olimpijski, desetostruki svetski{ampioniaktuelnisvetski rekorderna100i200metara. OddebijanaIgramauSidneju 2000. godine, Pirsol je osvojio sedam olimpijskih odli~ja, od ~ega pet zlatnih. Na svetskim {ampionatima 12 puta se nalazio na pobedni~kom postoqu,od~egadesetputananajvi{em.

ANTALIJA: Igrali{tehotelaKalista, sudija:  Stefanski (Poqska), strelci: Kalu|erovi} u 5. Elandro u 24. minutu za Crvenu zvezdu,  Kone u 26. za Spartak. @uti karton: Mijailovi}. CRVENA ZVEZDA: Dmitorvi},Ninkov,To{i},Adi,Reqi}, Mijailovi} , Koroman (Bini}), Evandro ( Bogdanovi}), Kadu, Borha,Kalu|erovi}(Perovi}). SPARTAK: Ra{ka, Banovi~, Prohaska, Kikini},Guldan,Mahovce, Hanzel, Gros, ^arnota, Kone, Ka{~ak. Igrali su jo{: ^arnata, Dijaolo, Bi}ak, Toma~ek,Kova~,@eleznik,Cipiris. Prvopoluvremebilojeupravoslikaonogana~emujetrener Robert Prosine~ki insistirao u proteklom periodu - potpuna kontrola lopte, kratki pasovi, igra na gol vi{e. Taj pristup doneojerezultatve}u4.minutu. Odli~no je pro{ao Kadu, asistirao Borhi, a ovoj lepo uo~io Kalu|erovi}a kojem nije bilote{kodaloptusprovedeu mre`u. Sve se de{avalo ispred gola Spartaka. Sredina terena crveno-belih odli~no je odra|ivalaposao,slalalopte,ajo{ jedna u nizu stigla je do raspolo`enog novajlije iz Kolumbije,kojijeopetsjajnoasistirao, me|utim,Kadusebrzopletoodlu~iona{ut. Ipak, brzo se iskupio na{ Brazilac.Pro{aojelepopodesnoj strani, uposlio Klau|ero-

StreningaZvezdeuAntalije

vi}a koji se nije sna{ao, ali je napravina~inregovaoEvandro, natr~ao na odbijenu loptu i od 22. minuta bilo je 2:0 za na{u ekipu. ^inilo se da je lopta samo kod na{e ekipe i da protivnik ne mo`e uop{te da se pove`e. Me|utim, jednaneopreznaakcija na{e odbrane donela je ~etvtroplasiranom timu slova~keligepogodak. U nastavku je igra bila ne{to sporija. Uglavnom se svodila na individualne prodore na{ih igra~a. U odnosu na prvih 45. minuta, sada je odbrana

crveno-belih bila uposlenija, mada ni na jednoj ni na drugoj strani nije bilo pravih opasnosti. Vodila se borba uglavnomizme|udva{esnaestercai opetseuvi{enavrataistakao na{ mladi Sr|an Mijailovi}. U 82. minutu Bogdanovi} je iskor is tio gre{ku odb ran e Spartka,uposlioPerovi}akojegjeunamerinasamonekoliko metara od gola klize}im startom zaus tavio {top er Spartak a. Ve} ih uzb u|w a do krajame~avi{enijebilo. DanasseCrvenazvezdasastajesTorontom.

NEMA^KABUNDESLIGA

Jar~evi proboli Bajern Borusija,ipak,nijekiksnula protiv [alkea, kada je u petak na "Vestfalenu" odig rala bez golova protiv najve}eg rivala. Osvojili su "milioneri" samo bod, me|utim, svi rezultati od subotesuimi{linaruku,pasu upravo za taj bod uve}ali vo|-

Bajerna svrstati u glavne konkurenteza"cvajtu",pasuposle lo{eg prvog poluvremena svojimnavija~imaunastavkuutakmice pru`ili veliko zadovoqstvo.Igrali su "jar~evi" kao u transu, a posledica toga su tri golazasvega18.minuta.

Novakovi}posti`eodlu~uju}igolzaKeln

stvo u odnosu na Bejer. Luj van Galjeostaoskamewennaklupi, dok je golman Bajerna Tomas Kraft bespomo}no vrteo glavom u neverici {ta se de{ava wemuiwegovojekipi.Kelnjeu 73. minutu poveo sa 3:2, iako su Bavarcido55.vodilisa2:0. Svesnisubilina"Rajn-Enrexi stadionu da }e ih poraz od

Prednostkojusuuprvomdelu Bajernu obezbedili Mario GomeziHamitAltintopistopil a o~as pos la. Kris tij an Klemensjesmawiona2:1,aondajenascenustupioSlovenac Milivije Novakovi}. Sa dva golau62.i73.minutudefinitivno je zaslu`eno poneo epitet junaka me~a! Bajern je ka-

sno shvatio da je "vrag odneo {alu",asvipritisciinaleti kagoluMihaelaRensingaostalisubezrealizacije.Biojeto peti poraz aktuelnog {ampiona,kojijeopetpaonapetomesto. Keln ostaje u opasnoj zoni, alisadalekove}im{ansamada u preostalom delu prvenstva osvojidovoqnobodovazaopstanak. Jedan od konkurenata u toj borbibi}emuVerder,klubkoji je na po~etku Bundeslige imao {ampionske ambicije, ali nakon21.kolaimasamobodvi{e odKelna. Tomas [af nikako da prona|e dobitnu kombinaciju. Klub iz Bremena sve dubqe tone, a utehuinadudamo`eboqedoneo mujebodkojijesre}noosvojenu Majncu - 1:1. Doma}in je vodio golom Andrea [urlea u 19. minutu, ali je Klaudio Pizaro u posledwim trenucima me~a pogodiozaizjedna~ewe. Rezultati i provi 21. kola: Hanover-Volfsburg1:0(1:0) /Pinto 5/, Nirnberg - Bajer 1:0(1:0)/Ajgler60/,Majnc-Verder1:1(1:0)/[urle19-Pizaro 90/,Keln-Bajern3:2(0:2)/Klemens 55, Novakovi} 62, 73 - Gomez 22, Altintop 43/, Hofenhajm - Kajzerslautern 3:2 (2:0) /Sigurdson 28, Rudi 40, Ibi{evi}62-Hofer58,Rodni59/.

PREMIJERLIGA

Ludilo u Wukaslu Kako druga~ije opisati neverovatanpreokretWukaslakoji je gubio 4:0 protiv Arsenala a ondaremizirao4:4,ilipodatak dajenasedamutakmica26.kola Premijer lige  postignuto 38 golova–ili5,4pome~u!? Me~ za pam}ewe odigrali su Wukasl i Arsenal na Sent XejmsParku.Me~koji}emenaxer"tobxija"ArsenVengerte{ko zaboraviti. Wegov tim vodio je na poluvremenu 4:0, ali, verovali ili ne, na kraju nije uspeo da osvoji sva tri boda. "Svrake" su u drugom poluvremenustigledo4:4iosvojilebod veliki kao ku}a, na ~emu mogu ilimorajudazahvaleivezisti AbuDijabijukojijezaradiocrveni karton i tako ih vratio u `ivot. Apo~elojeba{kao{tojei zavr{ilo – neverovatno. Ve} u 43 sekundi me~a Teo Volkot je

nakon kontranapada Arsenala {utem sa ivice {esnaesterca matiraoHarperai{okiraopublikunaSentXejmsParkukoja sejo{nijeoporavilaodprodajewihovognajboqegstrelcaEndijaKerolaLiverpulu. Samo dva minuta kasnije na semaforu je stajalo 2:0, posle odli~nog udarca glavom defanzivca gostiju \urua, a ve} u desetomminutuVanPersijepove}aona3:0. Kada je Holan|anin svojim drugimgolomu26.minutupove}ao na 4:0, razo~arani navija~i Wukaslapo~elisudanapu{taju tribine Sent Xejms Parka, bez nadedaekipaAlanaPerdjuamo`ebilo{tadauradiunastavku. Aonimakojisujo{verovali, igra~i Wukasla odu`ili su se neverovatnim preokretom u nastavku, koji je inicirao jedan igra~ Arsenala – Abu Dijabi.

Na neverovatnih 4:4 izjedna~io jeTiotefenomenalnimvolejom sa 25 metara samo dva minuta prekraja. Rezultati i parovi 26. kola: Stouk - Sanderlend 3:2 (1:1) (Kerju32,Hut83,90+3-Ri~ardson2,Gijan48),Wukasl–Arsenal 4:4 (0:4) (Volkot 1, \uru 3, VanPersi10,26–Barton69,83, Best75,Diote88),AstonVila– Fulam2:1(1:0)(Pentsil13,Voker 72 – Xonson 52, Everton – Blekpul5:3(1:1)(Saha20,47,76, 84, Bekford – Baptist 37, Pun~on62,Adam64),Man~esterSiti – VBA 3:0 (3:0) (Tevez 17 penal, 22, 39 penal), Totenhem – Bolton2:1(1:0)(VanderVart6, Kraw~ar90–Starix55),Vigan –Blekburn4:3(1:1)(Mekarti35, 56,Rodaqega50,Votson65penal –Roberts23,Samba58,Dan81), Vulverhempton - Man~ester Junajtedsino}.


SPORT

dnevnik KINEZIPROMENILIUSLOVEIZPREDUGOVORA

Kleoidaqe uBeogradu Kleverson Gabrijel Kordova Kleo je u ~etvrtak napustio pripreme Partizana i doputovao u Beograd. S obzirom na to da su se dan ranije crno-beli dogovorili sa Gvan`uom oko obe{te}ewa za transfer Brazilca (~etiri miliona evra) i razmenom faksova to i potvrdili, o~ekivalo se da }e 25-godi{wi napada~ iz srpske prestoni-

ce odmah krenuti na Daleki istok. Me|utim, Kleo je i daqe u Beogradu. Gde je nastao problem? Kleo je sa Gvan`uom potpisao predugovor, koji je va`io do 31. januara. Kada je taj rok istekao, prema re~ima Partizanovog napada~a, ostao je usmeni dogovor u koji se Kleo uzdao kada se pozdravqao sa crno-belima i napu{tao Antaliju. Ipak, Kinezi su

u me|uvremenu „promili plo~u” i vi{e ne nude uslove kakvi su stajali u predugovoru. Zato je Kleo i daqe u Beogradu. Moreira je ve} boravio u Kini gde se dogovorio oko jednogodi{we saradwe sa drugoliga{em, Dalijen Jataijem, a zatim se vratio u Beograd i Partizanu podneo zahtev za raskid ugovora. U Humskoj 1 ne}e da potpi{u „raskid”, jer je Moreira pod suspen-

zijom. Ta~nije, omalenom vezisti je izre~ena kazna od 200 hiqada evra, {to je polovina wegovih godi{wih primawa prema ugovoru u Partizanu. Razlog zbog kojeg je klupska Disciplinska komisija bila tako rigorozna je bekstvo Moreire iz Antalije. I dok ~eka da mu crno-beli daju blagoslov da napusti klub, Moreira planira da se odazove pozivu selektora Gvineje Bisao.

Abubakarseisproma{ivao OFKPetrovac–Vojvodina0:2(0:1) (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) BUDVA: SC “Jaz”, gledalaca 150, sudija: Jeli} (Budva). Strelci: Ili} u 22. i Stevanovi} u 51. minutu. OFK PETROVAC: Velimirovi}, Mikeq, ^elebi}, Mihajlovi}, Stani{i}, Radovi}, Markovi}, Graovac, Muhovi}, Mili}, Zvicer. Igrali su jo{: Braji}, Deli}, Lakovi}, Popovi}, Kladnik, Jovovi}, Jovanovi}, Novovi} i Vu~kovi}. VOJVODINA: Brki}, Vuli}evi}, Mojsov, Trajkovi}, Pavlovi}, Mito{evi}, Medojevi}, Stevanovi}, Katai, Abubakar, Ili}. Igrali su jo{: Lazovi}, S. Novakovi}, Nestorovi}, A|uru, M. Novakovi}, Tumbasevi}, Kosovi}, Mereba{vili, Lazeti}, Jao, Bilbija. Fudbaleri Vojvodine, pobedili su u drugoj prijateqskoj utakmici na pripremama u Crnoj Gori. Novosa|ani su savladali polufinalistu crnogorskog kupa, ekipu OFK Petrovac. Ceo me~ opet je neplanirano odigrao Daniel Mojsov, po{to je ovoga puta arbitar insistirao da treneri u 23. minutu zamene Trajkovi}a i Mili}a. [ta se desilo? Posle duela pomenutih igra~a i izbijene lopte iz {esnaesterca Vojvodine, Mili} je nasrnuo na igra~a novosadskog tima, udario ga glavom, a ovaj je pao. Uleteli su potom s obli`we klupe igra~i Petrovca, a potom su pristigli i Novosa|ani, pa je do{lo do gu{awa,

NoviSad-Jugovi}3:0(3:0) JUGOVI]: Randeq, Makevi}, Laki}, Grozdi}, Kqaji}, Ekme~i}, Babi}, Antoni}, Vukeli}, Plav{i}, @epina. Igrali su jo{: Mladenovi}, Srdi}, Kne`evi}, Nikoli}, Ze~evi}, Miqani}, Sukara, Pavlica, Terzi}, \eki}. Po veoma te{kim uslovima za igru Novi Sad je tri puta uspeli da po{aqu loptu na pravo mesto. Mre`u Ka}ana nakon pasa sa Desnicom na~eo je Mirosavqevi} a dva minuta kasnije Desnica je postigao efektan

gol, da bi nekoliko minuta kasnije posle prekida Ogwenovi}a, Jakovqevi} glavom poslao loptu na pravo mesto. I u nastavku je dominirao prvoliga{, ali je mre`a gostiju ostala netaknuta. Ekspedicija Novosa|ana danas }e se uputiti u Adu gde }e odigrati drugu prijateqsku utakmicu, a rival kanarincima bi}e vojvo|anski liga{ sa istoka, ekipa AFK - a. Ovaj me~ po~iwe u 13.30 ~asova. I.G.

MIROSLAVMIHAJLOVI]NOVIPREDSEDNIKSLAVIJE

Fudbalsevra}a uSalajku

Nekada Slavija je bila tre}i fudbalski klub u Novom Sadu , na me~evima Salaj~ana skupqalo se preko 1.000 gledalaca, bilo je to sredinom sedamdesetih godina pro{log veka , kada crveno –plavi igrali sjajan fudbal. Ta vremena su odavno pro{la. Sada se Slavija takmi~i u petoj ligi ( Podru~na liga Novi Sad), s timovima kojima je nekada u prijateqskim me~evima davala po desetak golova. Poku{avali su minulih petnaestak godina da ne{to urade, ali nije i{lo, jednostavno sve se svodila na puko pre`ivqavawe,a tonulo se sve ni`e. Salaj~ani i Podbarci ~ije je mezim~e oduvek bila Slavija, gledali su to sa strane, mada je u kafi}ima uvek prva tema bila Slavija. Zbog toga su nekada{wi igra~i, simpatizeri u saradwi s Mesnom zajednicom Salajka pokrenuli incijativu da se Slavija vrati na stare staze uspeha. Pre nekoliko dana odr`ali su Skup{tinu kluba i izabrali Miroslava Mihajlovi}a, uglednog privrednika za novog predsednika i dali mu delikatan zadatak da vrati fudbal u Salajku. -Imam nekih ideja – obja{wava Miroslav Mihajlovi}. – Ali je potrebno vreme, ova sezona je izgubqena, ali mo`da je to dobro, ima}emo vremena da konsolidujemo klub, da poja~amo upravu,a onda da krenom napred. Niko nema vi{e toliko novca da sam finasira klub. Prvo i osnovno je da

MiroslavMihajlovi}

prona|emo trajan izvor finasirawa, bez toga nema pomaka.Naravno, o~ekujemo pomo} od Salaj~ana, Podbaraca, svaka ideja je dobro do{la, otvoreni smo za saradwu za sve koji `ele dobro Slaviji. Uskoro }emo postaviti balon, na pomo}nom igrali{tu, koji se nadam da }e nam doneti osnovna sredstva za daqi rad, potom bi `eleli da krenemo s izgradwom tribina i poslovnog prostora ispod tribina , koji bi re{ili dugoro~no sve finanskiske probleme. Slavija je uvek bila rasadnik sjajnih fudbalera u Salajci su po-

13

DRUGAPRIJATEQSKAUTAKMICANOVOSA\ANAUCRNOJGORI

KanarincipreleteliKa}ane NOVI SAD: Stadion na Detelinari, gledalaca 100, sudija Spasi} (Novi Sad), strelci: Mirosavqevi} u 30. Desnica u 32. i Jakovqevi} u 35. minutu. NOVI SAD: Vojisavqvi}, Milutinovi}, Ogwenovi}, Jakovqevi}, Simeunovi}, Mirosavqevi}, Stankovi}, Ivkovi}, Popovi}, Rudni~ki, Desnica. Igrali su jo{: Jagodi}, Amixi}, Torbica, Belme, Petrika, Miji}, Kav~i}, Radovi}, Zogovi}, Balabanovi}, Bajat, Raki}, Mudrinski, Baji} i \orovi}.

nedeqa6.februar2011.

nikli Toza Veselinovi}, Vasa Rutowski, Stevan Milovac, Dragan Krsmanovi} ,a crveno – beli dres nosili su takvi asovi kao Bo{ko [ili}, Mika Bogdanov, Vasa Pu{ibrk, Zoran Daki}, Dragan Miranovi}, Vladimir Trifunovi}, Sava ^okanica, Mile Dragojevi} i mnogi drugi. Na{a {kola fudbala je bila uvek poznata – nastavqa Miroslav Mihajlovi}. – I daqe }emo punu pa`wu posvetiti najmla|em uzrastu. Dragutin Lasica, uspe{no rukovodi {kolom iz we svake gopdine iza|e desetak perspektivnih mladih igra~a. To nam je i putokaz, poja~a}emo rad u mla|im kategorijama, planiramo na prole}e da organizujemo jak me|unarodni pionirski turnir, Slavija se jednostavno mora vratiti na fudbalsku mapu Vojvodine. Naravno, organizova}emo i Memorijal Pera Joci}, ima}emo jo{ nekoliko akacija. Salaj~ani i Podbarci moraju se vratiti na igrali{tu Slavije. Vide}emo, verovatno }emo ponovo igrati u nedeqnom prepodnevnom na koji su Salaj~ani navikli. Za to vreme ekipa vredno ve`ba. - Ponovi}u jo{ jednom, Slavija{i moraju da zbiju redove, svaka ideja, svaka incijativa je dobrodo{la, `elimo napred, `elimo da se vratimo gde nam je mesto - u tre}u ligu. G.Kova~

vremena Abubakar je imao jo{ dve {anse. U {estom minutu nastavka mre`a Crnogoraca se opet zatresla. Stevanovi} se na{ao u sli~noj situaciji kao nedavno u me~u s Mogrenom kada je pogodio stativu. Ovaj put ga|ao je, prema preporuci trenera Milinkovi}a, suprotni ugao i bio je precizan. U 63. minutu Jao je proigrao sjajno Mereba{vilija, ali je Gruzijac umesto da {utira, poku{ao da predribla golmana OFK Petrovca i {ansa je propala.

Rabrenovi}umesto Butorovi}a Iako je bio najavqen i dolazak predsednika Ratka Butorovi}a, u posetu fudbalerima Vojvodine u Budvi stigao je samo generalni sekretar Radisav Rabrenovi}. Gensek Novosa|ana pratio je ju~era{wi me~ u dru{tvu trenera Mogrena iz Budve Stevana Mojsilovi}a.

MomenatizduelaVojvodina-OFKPetrovac

gurawa ali i po nekog udarca. Arbitar Jeli} mirne du{e je mogao da iskqu~i Mili}a, ali se opredelio da obojicu treneri zamene, pa su umesto wih u igru u{li Milko Novakovi}, odnosno Jovanovi}. Gu`vi je prethodio gol Vojvodine. U sjajnoj akciji Stevano-

vi} je odigrao povratnu za Medojevi}a, koji je iz prve prebacio odbranu doma}ih, uposliv{i Ili}a. Napada~ Vojvodine je u trku primio loptu i raspalio je preko golmana Velimirovi}a pod pre~ku. Tako je Brana Ili} ispravio proma{aje Abubakara iz 6. i 13. minuta. Do kraja polu-

Umalo da u 67. minutu ne usledi novi prekid, posle ko{kawa Mojsova i Kladnika. Stativa je u 77. minutu bila saveznik Crnogoraca, posle udarca Nemawe Bilbije iz neposredne blizine, nakon centar{uta Mereba{vilija. Slede}u utakmicu Vojvodina igra 9. februara s Grbqem, najverovatnije na wihovom terenu. S.Savi}

ALEKSANDARKATAIDANASPUNI20GODINA

Nisamvi{etalentovaniklinac BE^I]I: Februar vrvi od ro|endana fudbalera Vojvodine, a seriju na pripremama u Crnoj Gori otvara Aleksandar Katai, jedan iz plejade talenata poniklih u FC „Vujadin Bo{kov“ u Veterniku. Na takav uvod, jedna od velikih Vo{inih nada kao iz topa odgovara: - Pro{lo je vreme da se o Medi, Vuku, Nemawi, Bo{ketu, Ogwenu, meni...pri~a kao o talentovanim klincima. Nisam vi{e tinejxer, punim 20 godina. Neki igra~i su ve} u tom uzrastu stekli svetsku slavu. Jasno, mali je broj onih kojima se fudbalska karijera tako otvori, ali popusta vi{e ni za jednog od nas koje sam nabrojao, ne}e i ne mo`e da bude – zrelo rezonuje Vo{in ofanzivni vezwak. Grupa igra~a, wegovih vr{waka koje je nabrojao, pro{le godine u ovom istom periodu na pripremama u Turskoj delovala je, pre svega nekako stidqivo, moglo bi se re}i i prepla{eno. - Bilo je to razumqivo, jer smo se odjednom na{li u krugu kandidata koji se bore za prvi tim, koji treba da osvajaju bodove u superliga{kim me~evima, pred kojima su utakmice pune `estokih duela, gde sve na terenu pr{ti. Slika je u Crnoj Gori potpuno druga~ija. - U proteklih godinu dana sam fizi~ki oja~ao, iza mene je, za debitanta u prvom timu sasvim dobra sezona, a ove zime napore

podnosim mnogo lak{e nego prethodne. Ose}am se kao da sam sa svojom generacijom iz omladinaca. Na pitawe {ta bi `eleo da zaboravi iz 2010. godine, nedvosmisleno odgovara: - Tu~u koja nam se desila u kafeu u Srbobranu. To vi{e, uprkos provokacijama koje su u karijeri fudbalskog profesionalca mogu}e, ne sme vi{e nikada da nam se dogodi. Potpuno sam svestan re~i koje izgovaram. Ne ide to, da najmla|i u klubu prave najve}e probleme. Ali, to je za mene kraj pri~e. Nedostaje mu, ne krije, wegov Srbobranac Ogwen Mudrinski. - Ba{ mi fali, zajedno smo od malena. Ipak, verujem da je dobra odluka da prole}e odigra na Detelinari u dresu prvoliga{a Novog Sada. Samo neka mu daju {ansu, iskoristi}e je sigurno. Ogwen je ro|eni golgeter. Jesenas je, na kratko, bio na reprezentativnom okupqawu. Sada, me|utim, na Jankovi}evom spisku putnika za Izrael u konkurenciji „ispod 21“, nema wegovog i Smiqani}evog prezimena. ^ast Vo{e brani}e „samo“ Slobodan Medojevi} i Vuk Mito{evi}. - Sami smo krivi {to je tako. Zabrqali smo, svaki na svoj na~in i ceh ovako pla}amo. To nam je samo dobra {kola za ono {to nas u `ivotu fudbalskog profesionalca o~ekuje.

AleksandarKatai

Navija~i su ga zavoleli. [ansu uglavnom dobija u drugom poluvremenu, a ~esto se sa tribina mogu ~uti povici upu}eni treneru Milinkovi}u: „Ubaci Kataija!“ - Ose}am da me publika po{tuje. Vaqda joj se dopada na~in na koji igram. Drago mi je {to je tako. Ne be`im od driblinga, volim da asistiram, ali i da {utnem kad god mi se uka`e prilika. Do sada sam postigao dva gola, a naj`alije mi je {to na „Marakani“ posle moje asistencije Jao nije postigao gol kojim bismo pobedili Zvezdu. Sebi bi za 20. ro|endan po`eleo samo jedno: - Neka me povrede mimoi|u. – kratak i jasan je Aleksandar Katai, fudbaler izuztetnog potencijala, koji bi u naredne tri godine tek trebalo da razgaquje srca navija~a Vojvodine. S.Savi}

PRVIPORAZIN\IJACAU[PANIJI

Moskovqaniprejaki In|ija-Lokomotiva0:3(0:1) KAD IZ A: Igrali{te u Montekastiqu, gledalaca: 100. Sudija: Viktor Muwoz (Kadiz). Strelci: Glu{akov u 36. i Min~enkov u 73. i 81. minutu. LOKOMOTIVA: Hamelka, [i{kin, Ba{a, Burlak, Ivanov, Draman, Lo{kov, Glu{akov, Torbinskij, Si~ev, Fal. Igrali su jo{: Filcov, Mareni~, Min~enkov, Remnev, Poloz. IN\IJA: Poleksi}, Novakovi}, Jak{i}, Tanasijevi}, Joksimovi}, Dimitrov, Slovi}, Vukobratovi}, Davidov, Bubalo, Mladenovi}. Igrali su jo{: Vujasinovi}, @ivanovi}, Toma-

novi}, Vu~eti}, Kosti}, Misini, Isidorovi}, Jovanovi}, Markovi}, Antoni}, Dubaji}. Fudbaleri superliga{a In|ije su protiv renomiranog moskovskog kluba, petoplasiranog u minulom prvenstvu Rusije, igrali veoma dobro, osobito u prvih 45 minuta ali su, nakraju, pretpeli neugo dan po raz. Imali su zeleno-beli nekoliko stopostotnih prilika u prvom poluvremenu, mogli su da stignu do vo}stva, kasnije da izjedna~e rezultat ali su Davidov, Joksimovi} i Bubalo bili neprecizni.

Vode}i gol Moskovqani su postigli u 36. minutu kada je Glu{akov, topovskom udarcem sa 25 metara, savladao nemo}nog Poleksi}a. Trener Zoran Jankovi} je u nastavku me~a uvelo u igru drugu, mla|u i neiskusniju postavu. Dubaji} je mogao da izjedna~i rezultat, lobovao je golmana ali i proma{io gol a ruski klub je kasnije sa dva gola stigao do ubedqive pobede. Narednu utakmicu na pripremama u [paniji zeleno-beli igraju u ponedeqak, a protivnik }e biti ma|arski Videoton. Da.Vi}enti}


Novosadska nedeqa6.fabruar2011.

Telefoni:0214806-833,4806-834,421674,528765,faks:6621831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DANASUGrADU BIoSKopI Arena: „Montevideo, Bog te video!” (12, 15,16, 16.30, 18, 19, 19.30, 21, 22, 22.30), „Tilva ro{„ (18.30, 20.30, 22.40), „Medved Jogi” (11.45, 13.30, 15.15, 16.50), „Upoznajte male Fokerove” (17.45, 19.45), „Turista” (17.45,21.45), „Guliverova putovawa” (12.30), „Hari Poter i relikvije smrti (13.00), „Zlatokosa i razbojnik” (14.30), „Pri~a o igra~kama” (12.10, 14.10), „Paranormalna aktivnost 2” (22.20), „Artur i rat dva sveta (11.30, 13.45), „Dilema” (20.10) Jadran: „^arobni svet Paje Patka” (18), „[i{awe” (19.45), „Zamena” (21.30). Art bioskop „Vojvodina„ na Spensu „Na turneji” (20)

poZorI[TA pozori{temladihmala sala „An|eoska bajka” (11)

mUZeJI muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju muzejVojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. muzejskiprostorpokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Izlo`ba Zorana Tairovi}a „Moment of muvment” (do 1. februara). muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAlerIJe Galerijamaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirkapavlaBeqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” poklon-zbirkarajkamamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBlIoTeKeI^ITAoNICe ^itaonica Biblioteke matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

OD SUTRA

„Prometej”i„Dnevnik” poklawajukwige Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” od sutra, u na¬red¬nih osam sedmica da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva jave, svakog dana ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Od

sutra do naredne nedeqe, ~itaoci koji se najbr`e jave na navedeni telefon dobi}e besplatan primerak kwige “Lazin kros `ivotu uz nos”. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Zmaj Jovina 19, telefon 452-744.

Pe{a~eweuprirodi Planinarsko smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar” danas organizuje pe{a~ewe od Paragova preko Zmajevca, Starih Ledinaca, Popovice do Paragova. Sta-

za je duga oko 16 kilometara a polazak je u 8.50 sati ispred @elezni~ke stanice autobusom sa linije 72. A. L.

V remeploV

Kudeqai{la kaoalva Berzanski izve{taji o trgovini kudeqom i lanom, od stabqika konopqe do gotovih kudeqenih proizvoda, objavqeni su u novosadskom listu „Dan” 6. februara 1941. Oni pokazuju tra`wu ove robe, koja je rasla iz dana u dan. Nikada tako nije bilo i proizvo|a~i, zemqoradnici i jo{ vi{e industrijalci, zadovoqno su trqali ruke. Ali, trgovci su gun|ali. Vlada Kraqevine Jugoslavije im je odredila ograni~enu izvoznu kvotu i to samo u Nema~ku i nigde vi{e! U to vreme rat je zahvatio skoro pola Evrope i svima koji

su razumevali „suvoparne brojke finansijskih spisa”, bilo je jasno da zara}ene strane ne misle da skoro potra`e mir. N. C.

hronika

JO[ SE NE ZNA KO JE ZAVRNUO VENTILE U VI[E [AHTOVA U TOPLANI

Sabota`anije ohladilastanove ako su nepoznati po~inioci u vi{e {ahtova Novosadske toplane u razli~itim delovima grada zavrnuli ventile na vrelovodnoj mre`i, Novosa|ani tokom ju~era{weg dana, bar kada je u pitawu grejawe, nisu osetili ovu sabota`u. Rukovodilac sektora za odnose s javno{}u u Toplani Branka Be`anov rekla je ju~e za “Dnevnik” da su istog dana radnici ovog preduze}a vratili ventile u pre|a{we stawe. Tog dana kada su zavrnuti ventili, gra|ani u pojedinim delovima grada na sat vremena mogli su da osete ne{to ni`e temperature u stanovima. Me|utim sada je situacija potpuno normalizovana, jedino se pribojavamo da zbog ovoga u naredom periodu ne do|e do ve}ih havarija, koje bi mogle napraviti nevoqe s grejawem – obja{wava sagovornica. Nije `elela da komentari{e da li se na nekog sumwa, jer kako ka`e, slu~aj je prijavqen policiji. Tek kada se zavr{i istraga ima}emo informacije za javnost. - Policija istra`uje ko je ju~e zavrnuo ventile na vrelovodnoj mre`i u {ahtovima, koji se nalaze na podru~ju toplana „Jug”, „Istok” i „Sever” zbog ~ega u delovima grada koji se snabdevaju iz ovih toplana pola sata nije bilo grejawa – navodi Be`anov. Ina~e, in`eweri energetike smatraju da ovo nije mogla da radi jedna osoba, ve} pretpostavqaju da se radi o vi{e stru~nih qudi koji poznaju sistem. Kako saznajemo od glavnog komunalnog inspektora Sr|ana Jakovqeva, inspekcija nije ukqu~ena u ovu pri~u oko sabota`e. Isti~e da komunalni inspktori na teren izlaze iskqu~ivo po prijavama gra|ana.

I

- Za nedequ dana preko 500 gra|ana nam se `alilo na lo{e grejawe. Komunalni inspektori su s predstavnicima Toplane na teren iza{li 250 puta, a sve ostalo uradili su majstori iz tog preduze}a. Kontrole }e se nastaviti, sve dok se gra|ani budu `alili, bilo da su `albe preko kol - centra Toplane ili direktno nama u inspekciji – zakqu~io je sagovornik. Q. Nato{evi}

U GALERIJI MATICE SRPSKE ODR@ANA RADIONICA

PraviliArkudapopunebarku U okviru edukativnog programa za decu „^arobno `ivotiwsko carstvo” u Galeriji matice srpske ju~e je odr`ana kreativna radionica „Napravimo Arku, popunimo barku”. Kustos galerije Sne`ana Mi{i} i wene saradnice, mali{ane uzrasta od tri do deset godina, upoznale su s pri~om o Nojevoj barci i delima u umetnosti koja su wom inspirisana. Saznali su koga je sve Noje poveo na daleko putovawe, a kojim `ivotiwama danas preti nestanak. Razgovarali su i koje bi `ivotiwe deca volela da spasu i zbog ~ega, kao i {ta mogu da u~ine da im pomognu. Od razli~itih recikliranih i prirodnih materijala deca su pravila veselu barku i figurice `ivotiwa koje su poveli na jedinstveno putovawe. Zvuci prirode pratili su ih i inspi-

{kolskog uzrasta, a osmi{qen je u saradwi s Pred{kolskom ustanovom „Radosno detiwstvo”, Odsekom za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i de~jim ~asopisom Ma{ta-

Od razli~itih recikliranih i prirodnih materijala deca su pravila veselu barku — figurice `ivotiwa koje su poveli na jedinstveno putovawe

risali stvarala~ki rad i dru`ewe.

Ovaj program je namewen deci pred{kolskog i rano-osnovno-

lica. Realizovan je pod pokroviteqstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, Novog Sada i kompanije Nektar. Q. Na.

KLUB EMINENTNIH DOBROVOQNIH DAVALACA KRVI „IZVORNI KLUB 100„

Dokumentacijazabesplatanprevoz Klub eminentnih dobrovoqnih davalaca krvi „Izvorni klub 100”, od ponedeqka do petka prikupqa}e dokumenta za izradu godi{wih pokaznih karata, za besplatno putovawe u vozilima na gradskim i prigradskim linijama. Za ostvarivawe ovog prava neophodno je doneti fotokopiju li~ne karte, jednu fotografiju (kao za li~PROTEST U ORGANIZACIJI GO DSS

@iteqiSajlova `elemesnuzajednicu Aktivisti Gradskog odbora Demo kratske stran ke Sr bi je zajedno s gra|ani ma Saj lo va protestvovali su ju~e ispred prostorija predvi|enih za mesnu zajednicu. Razlog tome je {to gradska vlast ne uzima u razmatrawe wihovu peticiju za osnivawe mesne zajednice Sajlovo. Predsednik no vo sadskog DSS, Borko Ili} istakao je da je sramota da u 21. veku pojedini Sajlov~ani `ive bez kanalizacije, teku}e vode i u blatu, kao da u ovom novosadskom nasequ nema obdani{ta ni de~jih igra-

li{ta. Smatra da je prvi korak u re{avawu nagomilanih problema qudi koji ovde `ive da i oni imaju mesnu zajednicu koja }e barem pred gradskim vlastima poku{ati da pokrene re{avawe `ivotnih problema s kojima se Sajlovo suo~ava. Ina~e, gra|ani Sajlova na inicijativu DSS-a prikupqali su potpise nekoliko meseci, a odbornici ove stranke predali su ih Skup{tini grada. Me|utim, do sada nikakav odgovor nisu dobili. Q. Na. Foto:R.Hayi}

nu kartu, ne stariju od godinu dana) i 750 dinara (za izradu pokazne karte), u Mesnu zajednicu „Bratstvo - Telep”, u Ulici Ilariona Ruvarca 18a, radnim danima od 10 do 12 ~asova. Na godi{we karte pravo imaju sugra|anke koje su 50 i v{e puta darivale krv, kao i za sugra|ane koji su isto u~inili 100 i vi{e puta. I. D.


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

nedeqa6.februar2011.

15

UNOVOSADSKOJVATROGASNOJBRIGADIPOPUWENOSTJESVEGA76ODSTO

Po`aregasisve mawevatrogasaca Spasavawe davqenika iz zale|enog Dunavca u Futogu pro{le sedmice, gde su u~estvovali vatrogasci i tim za spasavawe na vodi novosadske Vatrogasne brigade, nametnulo je nekim od o~evidaca pitawe da li su na{i vatrogasci opremqeni za takve intervencije. Neki od posmatra~a stekli su utisak da vatrogasci nemaju opremu za reagovawe u takvim situacijama, ali u vatrogasnim krugovima ka`u da je to samo tako izgledalo. U konkretnm slu~aju, ~im je javqeno da se ~ovek davi u Futogu, mobilisan je tim za spasavawe na vodi koji postoji u okviru Vatrogasne birgade, ali da se ne bi gubilo na vremenu, na mesto nesre}e su odmah oti{li i vatrogasci koji su tada bili u smeni. Oni su prvi prisko~ili u pomo}, a zatim je stigla i ta

drugih tehni~kih sredstava posledwih nekoliko godina je zadovoqavaju}a, {to ne zna~i da ne mo`e biti i boqa - ka`e

kim, pokrajinskim i gradskim vlastima. Gradska vlast nam je 2009. godine kupila za{titna odela, ali ne treba zaboraviti da vatrogasci u drugim gradovima imaju uniforme stare i do 15 godina. I kada su u pitawu vozila, novosadska Vatrogasna brigada je u povoqnijem

koji se godinama prote`e, a sada je poprimio alarmantne razmere. - U na{oj brigadi popuwenost radnih mesta prema sistematizaciji je 76 odsto, a evropski standardi predvi|aju jednog vatrogasca na 1.000 stanovnika - ka`e Mi}i}. - Devedesetih godina u jednoj smeni kod nas bilo je 25 vatrogasaca, sada nas je pet mawe. U ostalim jedinicama stawe je jo{ nepovoqnije. U Kikindi u smeni bude pet vatrogasaca, u Sremskim Karlovcima samo jedan. Kada se sve sagleda, u Srbiji trenutno nedostaje 3.000 vatrogasaca. Zbog toga }e ove godine Sindikat vatrogasaca posebno insistirati na re{avawu tog dugogodi{weg problema uz upotrebu svih oblika sindikalne borbe. Ninkov i Mi}i} napomiwu da Novom Sadu zbog {irewa i razvoja grada nedostaju jo{ tri vatrogasne stanice, kako bi se skratilo vreme dolaska na intervencije. Vreme je presudan faktor u ovom po-

O mogu}nosti i potrebi da, pored jedne centralne vatrogasne stanice s poligonom, Novi Sad dobije jo{ nekoliko na razli~itim lokacijama, odavno se razmi{qa, ali sada bi, ka`u na{i sagovornici, vaqalo u~initi sve da se to i realizuje

ekipa osposobqena i opremqena za reagovawe u takvim prilikama. - Opremqenost Vatrogasne brigade u Novom Sadu u pogledu za{titinih odela, vozila i

predsednik Sindikata vatrogasaca Srbije sa sedi{tem u Novom Sadu Du{ko Ninkov. Po opremqenosti smo u ovom trenutku u vrhu lestvice u Srbiji zahvaquju}i republi~-

polo`aju u odnosu na druge. Prose~na starost na{ih kamiona je 18 godina, dok su u Ju`nob~kom okrugu i ostatku Srbije oni stari u proseku 24 godine. Osnovni problem vatrogasaca u celoj Srbiji, pa i u Novm Sadu, po re~ima generalnog sekretara Sindikata vatrogasaca Srbije Gorana Mi}i}a, jeste mali broj zaposlenih. Mawak vatrogasaca problem je

slu i svaki minut je dragocen, a da bi do{ao do, na primer Stepanovi}eva, kamionu treba oko 25 minuta. O mogu}nosti i potrebi da pored jedne centralne vatrogasne stanice s poligonom, Novi Sad dobije jo{ nekoliko na razli~itim lokacijama, odavno se razmi{qa, ali sada bi, ka`u na{i sagovornici, vaqalo u~initi sve da se to i realizuje. Z.Milosavqevi}

Malosunca,punoradosti Posle veoma niskih temperatura, Novi Sad je prvog dana vikenda bio obasjan suncem, a temperatura vazduha taman je godila za {etwu. Mnogi su se za`eleli

sun~evih zraka, pa su iskoristili ju~era{wi februarski dan, da provedu na Keju, [trandu u centru. Neki su sem {etwe iskoristili priliku da protegnu noge u te-

Izbeglicama{ansa zamalibiznis

Izbeglice i interno raseqeni sa Kosova i Metohije, nastaweni u Sremskim Karlovcima, od sutra mogu da podnesu zahtev za dodelu pomo}i namewenu wihovom ekonomskom ja~awu i osamostaqivawu, saznajemo od poverenika za izbeglice u karlova~koj op{tini NadeOstoji}-Agbabe. Pravo da konkuri{u imaju izbeglice i raseqeni, koji se bave ili nameravaju da zapo~nu privatni posao u oblasti poqoprivrede, ili neke druge privredne grane. Zahteve sa dokumentacijom treba da predaju do 28. februara u prijemnoj kancelariji Magistrata, na Trgu Branka Radi~evi}a 1.

retani na otvorenom, a mali{ani su pohitali ka Dunavu kako bi nahranili labudove. Q.Na.

Na raspolagawu je 750.000 dinara, koje je Komesarijat za izbeglice dodelio karlova~koj op{tini. Izbor porodica i vrednost pojedina~ne pomo}i utvrdi}e Komisija za izbor korisnika, a maksimalni iznos ne mo`e pre}i 150.000 dinara. Procedura raspodele i utro{ka para treba da bude gotova do 30.juna. U pret hod noj po de li, {est izbegli~kih i porodica raseqenih sa Kosova i Metohije dobilo je novac za biznis - za bavqewe p~elarstvom, obu}arskim i kroja~kim zanatom i za poslasti~arsku delatnost. Z.Ml.

SINO]UBIOSKOPU„ARENASINEPLEKS”

Dru`ilise glumciipublika U bioskopu „Arena Sinepleks“, sino} je obele`ana velika gledanost filma „Montevideo, Bog te video!”, uz prisustvomlade gluma~ke ekipe. Ra~unica ka`e da je ovaj film pogledalo preko 300. 000 qudi. Program je po~eo sve~anim ulaskom ekipe filma preko crvenog tepiha, a nastavio se se dru`ewem glumaca i publike u foajeu bioskopa. Posetioci koji su tog dana kupili karte za film, imali su priliku da u~estvuju u nagradnoj igri, a sre}ni gledaoci }e biti dobitnici vrednih nagrada.

Podse}amo, radwa filma je sme{tena u Beogradu, 1930. godine i ima nekoliko paralelnih tokova. U wemu se publika upoznaje sa fudbalerima i wihovim sudbinama, wihovim quba vi ma, pri ja teq stvi ma i broj nim is ku {e wi ma. Ova isto rij ska me lo dra ma pru `a jedinstven i pomalo nostalgi~an pogled na Beograd 1930. O`i vqa va ona do bra, sta ra vremena podse}aju}i na eru kada su vrednosti i vrline bile ne{to sasvim druga~ije od onoga {to su danas. Q.Na.

„KARLOVA^KIPOSLOVNIKLUB”TRA@ISIMBOL

Konkurs zama{tovite Op{tinska uprava u Sremskim Karlovcima raspisala je konkurs za izradu logotipa i znaka za „Karlova~ki poslovni klub”, dizajna prodajnog {tanda za tradicionalne i proizvode doma}e radinosti, vinske fla{e i tegle. Konkurs je otvoren do 21. februara u 15 sati. Radove treba slati u nekom od standardnih elektronskih formata (jpeg, pdf, crd) na internet adresu: strategija.skarlovci@gmail.com. Idejno re{ewe mo`e se donet na kompakt disku u kancelariju broj 53 u potkrovqu zgrade Magistrata u Sremskim Karlovcima ili poslati po{tom na adresu: Op{tinska uprava Sremski Karlovci, soba br.53, Trg Bran-

ka Radi~evi}a 1, 21205 Sremski Karlovci sa naznakom „Konkurs za izradu dizajna za karlova~ki poslovni klub”. Nagradni fond od 40.000 dinara bi}e raspore|en tako da minimalni iznos po svakoj poziciji konkursa bude 10.000 dinara. Op{tinska komisija odabra}e najboqe radove i odrediti ko je dobitnik nagrade. Uslovi konkursa mogu da se pro~itaju na zvani~nom sajtu karlova~ke op{tine: www.sremskikarlovci.org.rs. Odabrana idejna re{ewa bi}e kori{}ena za potrebe „Karlova~kog poslovnog kluba”, koji je u osnivawu. Z.Ml.


nedeqa6.februar2011.

c m y

16

dnevnik


VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

dok se okrene[, GoTovo P

Pi{e: ARISTEA STAKI]

ro{lojemesecipetdanaodkadajena{a vladausvojilaAkcioniplanzaispuwavawe preporuka iz Izve{taja Evropske komisijeonapretkuSrbijeza2010.godinu.AkcioniplanjeusvojenzbogubrzawasticawastatusakandidataaVladajezadu`iladr`avneorganedasprovedumerenavedeneutomdokumentu.Uzgred,Izve{tajEvropskekomisijetoplo preporu~ujemza~itawe,jertrebabitiinformisan,aslatkojesobziromnatodanekodrugi izve{tavaonama,na{tadosada,bojimse,nismo navikli. Kritike, tradicionalno, lo{e primamo. No, zanimqivo je da se u Akcionom planu, podnaslovomPoliti~kikriterijumiaupodnaslovuDemokratijaivladavinaprava,isti~e prviuo~eninedostatak:nepostoje}iZakonio javnojimoviniAutonomnePokrajineVojvodine,predvi|eniUstavom.Objavqena,proverqivaidostupnainformacija.Nadle`nostzaispravqawe pomenutog nedostatka poverena je MinistarstvufinansijaiVladiuceliniarok zausvajawepravnihakatajejunteku}enamgodine. Nesuvislo je mo`da govoriti o imovini lokalnihsamoupravaioprocesudecentralizacije. Ko zna, mo`da }e novi Ustav sti}i kao neo~ekivana sila koja se iznenada pojavquje i re{avastvar. Osimovog,nalistijejo{95nedostataka.Recimo,na80.mestujepreporukadasedomajaove godine usvoji Zakon o racionalnoj upotrebi energije. Zanimqivo je primetiti da je cena strujeuSrbijinajni`auregionu,teje,uzrazumevawezate`akmaterijalnipolo`ajgra|ana, va`no prihvatiti ~iwenicu da je energija resursna{egopstankakojimoramozajedno{tedeti.Namestu45.prime}enoje,pak,dajeprimena Zakona o planirawu i izgradwi i daqe sporaauobja{wewupi{eda}e„spornapitawa biti re{ena usvajawem planiranog Zakona o restituciji“.Ba{mezanima,kako?Neko}everovatnopopustiti,nekodobitimawe,nekone}ehtetiniono{tomunudeanekone}edobiti ni{ta. AusekcijiRegionalnapitawaime|unarodneobaveze,veseqe.Na28.mestuuo~eninedostatak glasi: „Tu`ilac Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju je u svom posledwemizve{tajuSavetubezbednostiUNpreporu~iopreispitivawestrategijekojasekoristi za hap{ewe preostalih begunaca, Ratka Mladi}aiGoranaHaxi}a”.Potrebazapove}awem srpskih operativnih kapaciteta i usvajawe rigoroznijeg i multidisciplinarnog pristupa hap{ewu begunaca tako|e su navedeni u Izve{tajuHa{kogtribunala.„Punasaradwas

Ha{kim tribunalom ostaje osnovni uslov za ~lanstvouEU,uskladusazakqu~cimaSaveta od25.oktobra2010.godine“.NavedenesuiInstitucijezadu`enezaispravqawenedostataka: MUP,BIA,KNSSMKTBJ...ovotre}ejeskra}enica za Kancelariju Nacionalnog saveta za saradwusaMe|unarodnimkrivi~nimtribunalomzabiv{uJugoslaviju. UAkcionomplanupi{eidajeMUPnameriodatokomovegodineprimenitehni~kiorijentisanemetodekao{tosu:pra}ewesredstava elektronske komunikacije i prepiske, nadzor nadkretawemlicaodinteresaupotrazizaha{kimbeguncimakaoiprimenaDNKanalizeu ciquidentifikacije,tesveobuhvatnijaiefikasnija analiti~ka obrada prikupqenih podatakaidokumentacijeuzprimenuspecijalizovanogsoftverazaskladi{tewe,obraduipretra`ivawedokumenata.Pore~imaMolderaFoxa: „Istinajetamonegde“.Bezbednosno-informativnaagencija,unarodupoznatijakaoBIA,kanisprovestimodifikovaniplanuciqupove}awaikoncentracijeraspolo`ivihoperativnih kapaciteta...a {to bi Broj Jedan u Alanu Fordukazao:„Akokani{pobijediti,nesmije{ izgubiti“,teplaniraiunapre|ewemehanizama multidisciplinarnogpristupakrozanga`ovawe slu`benika specifi~nih profila, tako|e namerava da sprovede modifikovan metodolo{kiianaliti~kipristupuobradipodatakai daupraksidoslednorazvijapostupakistovremenog i sinhronizovanog pra}ewa indikatora od operativne va`nosti. Ako je neko razumeo, svaka~ast.Prvirezultati}e,premanajavama, sti}inekakosprole}a.Zatojezadu`enaKancelarijazaevropskeintegracijekojabiumartu,junuiseptembru,anaosnovuprilogaministarstava,Vladitrebalodadostaviredovneizve{tajeoispuwavawuAkcionogplana. I{tanamvaqa~initi?SaradwasaHa{kim tribunalom;regionalnasaradwa;povra}ajimovine i sigurnost imovinskih prava; pra}ewe obaveza koje proizilaze iz liberalizacije viznogre`ima;nastavakborbeprotivkorupcije; pitawe vlasni{tva poslanika nad mandatima; funkcionisaweregulatornihtela;spre~avawe diskriminacije i, naro~ito, polo`aj romske mawine,reformapravosu|a,ekonomskereforme(restrukturirawe;nezaposlenost;slu~ajevi poni{tavawe ugovora o privatizaciji; privatizacija dr`avnih preduze}a; preveliko administrirawekojeuti~enaposlovnookru`ewe; politika konkurencije; infrastrukturna uska grla).Uzdravqe! (autorka je potpredsednica Izvr{nog odbora Evropskog pokreta – ve}e Novi Sad)

MI I EU vropska komisija objavila je u ~etvrtak, 3. februara, koje }e zemqe i regioni dunavskog sliva, E ukqu~uju}iSrbiju,bitinadle`nizaprioritetneobla-

sti u realizaciji Dunavske strategije. Srbija }e tako bitikoordinatorudveoblasti,itozajednosaSlovenijom,odnosnoSlova~kom.Usaop{tewuEvropskekomisijesenavodida}euoblastipoboq{awamobilnosti Srbija zajedno sa Slovenijom biti zadu`ena za `elezni~ki,drumskiivazdu{nitransport,aAustrijaiRumunijazavodeneputeve.ZaoblastmobilnostizainteresovanajeiUkrajina,ausaop{tewuEvropskekomisijesedodajeda}ezatuoblastibitipotrebnodasejo{ utvrdiop{takoordinacija.Srbija}e,zajednosaSlova~kom,bitikoordinatoroblastiekonomijeznawa,kojaobuhvataistra`ivawe,obrazovaweiinformacionokomunikacionetehnologije. „Imaju}iuvidudajeDunavskastrategijainternidokument Evropske unije, koordinacija ovim oblastima predstavqaveliku{ansu,aliiobavezuSrbije”,saop{teno je iz kabineta potpredsednika Vlade Srbije za evropskeintegracijeBo`idara\eli}a,kojijeinacionalnikoordinatorzaDunavskustrategiju.Usaop{tewu sedodajeda}ekoordinacijasvakakodoprinetidaqem razvojutransportneinfrastruktureijo{ve}iminvesticijamauovomsektoru.Pritomesepodse}anatoda seuSrbijiukr{tajudvapanevropskakoridora-koridor7ikoridor10,idaseSrbijagrani~isa{estod14 zemaqa dunavskog sliva, {to predstavqa zna~ajan potencijalzapoboq{awepovezanostiuPodunavqui{ansudaSrbijabudevode}iakteruregionu.

OdborEvropskogparlamenta zaunutra{wetr`i{teprihvatio jenovaevropskapravilaopravima potro{a~a,bilodaonikupuju ulokalnomdu}anuiliprekointerneta. „Promenebitrebaleoja~ati poverewepotro{a~aukupovinu prekogranicaiosiguratijasna pravilazaposlovnisektor~imebi jedinstvenotr`i{tedobilo svojpunipotencijal”,zakqu~akje Odbora.Novapravila,kojimase `elia`uriratipostoje}alegislativa EUopotro{a~ima,pokri}esveoblike kupovine,bilodaseradio prodavnicama,telefonskojkupovini, po{tanskojnaruybi,anaro~ito}ese poboq{atipravaonlajnkupovine,kaoi oja~atipovjereweuprekograni~nipazar. Novadirektivautvrdi}e,naime,kojese sveinformacijemorajudatiuugovorima,kolikovremeprodavac imazaisporukurobe,kadaserizikprebacujesprodavcanakupca, adefinisa}eipravapotro{a~adaotka`ukupovinuili daimserobapopraviilizameni

U

~e{}evojvo|anskeadministracijeu pripremi odgovora na upitnik Evropske komisije va`no je, smatra pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu Boris Barjaktarovi}, zbog toga {to }e to omogu}iti i odre|eno u~e{}e APVudaqimfazamaprocesaevrointegracija, a pre svega u pregovorima koji slede. Barjaktarovi}za„Dnevnik”navodidasuiz Pokrajine republi~koj kancelariji za evropskeintegracijedostavqeniiodgovorinaoko270pitawa,odkojihsunekiintegrisani u celosti, neki delimi~no, dok se nekinisuna{liukona~nojverzijikojaje upu}enauBrisel. –Nemanikakvograzlogadabudemonezadovoqni zbog toga. Uostalom, pokrajinska administracija nije ni bila u obavezi da pripremateodgovore,alismosmatralida treba da poku{amao da pomognemo republi~kojamdinistraciji.Ava`nojeto{to se iz odgovora Vojvodina prepoznaje u kona~nom tekstu, jer }e nam to omogu}iti i odre|enou~e{}eupregovorimakojipredstoje–oceniojeBarjaktarovi}.

Unema~komparlamentu}e10.februara bitiratifikovanSporazumostabilizaciji ipridru`ivawuizme|uEUiSrbije, potvrdiojeMihael[tubgen,predsednik OdborazaEvropskuuniju Bundestaga.[tubgenjerekaodajeuveren da}eve}inaodboraglasatizaratifikaciju SSP-asaSrbijom,kaoive}inauBundestagu, teda}eNema~kapodr`atidobijawe datumazapo~etakpregovorao~lanstvuSrbije uEU,ajednogdanai~lanstvouUniji,iako, kakojerekao,dotadapredstojidugput. „Tojeslo`enputibi}epotrebnodase jo{mnogouradinasprovo|ewureformii zakona”,rekaojenema~kiparlamentarac. PotpredsednikVladezaevropskeintegracije Bo`idar\eli}je,pak,naveodaje ratifikovaweSSPunema~komparlamentu va`ansignalkojiNema~ka,posle Evropskogparlamenta,{aqezemqama kojejo{nisutou~inile

Prema listi koordinatora oblasti, Ma|arska i ^e{kabi}ezadu`enezapodsticaweodr`ivihenergetskihsistema,BugarskaiRumunijazapromovisawe kulture, turizma i kontakata me|u qudima, Ma|arskaiSlova~kazaobnavqaweio~uvawekvaliteta vode. Oblast upravqawa rizicima u prirodnoj sredini koordinira}e Ma|arska i Rumunija, a oblasto~uvawabiodiverziteta,prirodnihcelinai kvalitetavazduhaitlanema~kapokrajinaBavarska iHrvatska.Hrvatska}etako|esanema~komprokrajinom Baden-Virtenberg koordinirati podsticawe konkurentnostipreduze}a,dok}eAustrijaiMoldavijakoordiniratioblastulagawauqudeive{tine. Za ja~awe institucionalnog kapaciteta i saradwe bi}ezadu`eniAustrijaiSlovenija,azasaradwuu re{avawupitawabezbednostiiorganizovanogkriminalaNema~kaiBugarska. EvropskikomesarzaregionalnupolitikuJohanes Han je uo~i objavqivawa liste koordinatora rekao da Dunavska strategija daje „novu i ambicioznu dimenziju saradwi u regionu”. „Vrlo sam zadovoqan {to }e svaka zemqa ~lanica u regionu voditi bar jednuoblasti{to}ezemqekojenisu~laniceimati aktivnu ulogu. Koordinatori }e odmah po~eti pripremezaprimenuStrategije,utvr|ivawemnajhitnijihaktvinostikakobisepomogloregionudaprocvetaidaupotpunostiiskoristisvojekonomskipotencijal”, rekao je Han, dodaju}i da je uveren da }e, usredsre|ivawem na najva`nija pitawa, kao {to su mobilnost,energija,zaga|ewe,inovacije,radnamestaibezbednost,Dunavskastrategijazaistadoprinetiizgradwiboqebudu}nostitogdelaEvrope.

deo odgovora koje su pripremili u Sekretarijatuzaza{titu`ivotnesredine.Neki drugi odgovori, me|utim, nisu u celosti integrisani u kona~nu verziju koja je upu}ena u Brisel. Ali, ne mo`emo da bduemo nezadovoqni.Poku{alismodapomognemo idobardeona{ihodgovorau{aojeukona~antekst.Zanasjeveomava`nodaseVojvodinaipakpomiweiprepoznajeutimodgovorima–podvla~iBarjaktarovi}. OndodajedaseioddiplomatauBrisleu ~estomogu~utiocenedajeVojvodinaprimerdobreparkseuSrbiji,tedabiSrbija mogladakoristiVojvodinukaodobarprimer. –IjasamuverendabiSrbijatomogla da radi ~e{}e, jer je Vojvodina u mnogim stvarimaprimerpravogevropskogregiona -oceniojeBarjatkarovi}. Ina~e,upripremiodgovoranaevropski upitnik radilo je 12 sekretarijata Vlade, Skup{tinaAPViFond„Evropskiposlovi”.Onisuodgvorilinaoko270pitawa,sa posebnim akcentom na oblast nauke i tehnolo{kograzvoja,za{tite`ivotnesredi-

Brisel vidi vojvodinu kao doBar primer Powegovimre~ima,pokrajinskaadministracijajeodrepubli~kihorganaupitnik Evropskekomisijedobilauo~iNovegodine,nakon~egasusvisekretarijatizadu`enidauokvirusvojihnadle`nostipripremeodgovorenapitawa. – ^iwenica je da smo imali kratak rok kojijeukqu~ivaoinovogodi{weibo`i}nepraznike,aliipakjeve}inasekratarijatauspeladasa~iniodgovoreimismoih prosledili nadle`nim radnim grupama u republi~koj administraciji – naveo je sagovornik„Dnevnika”. Komentari{u}inegodovawaudeluvojvo|anske vlasti zbog toga {to su u najmawem procentuintegrisaniodgvoriizBanovine koji se odnose na politi~ki deo upitnika, Barjaktarovi}ka`edajeprocenatintegrisawa odgovora iz Vojvodine zavisio „i od wihovog kvaliteta, ali i od uverewa onih kojisuradiliustru~nimradnimgrupama„. –Odgovorina{egSekretarijatazanau- ku integrisani su u potpunosti. Tako|e i

neiodr`ivirazvoj,energetikeimineralnihsirovina,uprave,propisainacionalnih zajednica, rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova i me|uregionalne saradwe.Najvi{epooslaimaojeresorzadu`en zasocijalnupolitikuizapo{qavawe,koji je sa~inio 109 odgovora, te u resoru za{tite`ivotnesredine,gdejepripremqeno 62 odgovora, dok je resor nauke odgovoriona36pitawaizupitnikaEvropskekomisije. Na politi~ki deo upu}eno je osam odgovora,uokvirupoglavqaoinformacionom dru{tvu i medijima tri odgvora, u poglavqu o transportnoj politici 14 odgovora, u oblasti energetike 11 odgovora. Dva odgvora pripremqena su u oblasti transevropskemre`e,auoblastiregionalnepolitikeikoordinacijestrukturnihinstrumenata22odgovora,dokjeuoblastipravosu|a i osnovnih prava iz Pokrajine prosle|enotriodgovora. n Branka Dragovi}-Savi}

VESTI e{kiporeskiobvezniciplatilisu ^ predsedavawesvojezemqeEUodjanuaradojula2009.godineznatnovi{e

nego{tobibilopotrebno,pokazalaje kontrola ministarstva finansija ^e{ke.Naime,~laniceUnije{estomese~no predsedavawe ko{ta u proseku 80 milionaevra,dokjeza^e{kuzavr{ni ra~uniznosio~ak136milionaevra.Da

nevoqabudeve}a,~e{kopredsedavawe EUsezavr{iloneslavno,po{tojeopozicija zbog doma}ih sporova u sred predsedavawaoborilaVladu,pajeniz zadataka i prioriteta tako ostao nedovr{en. ema~ka vlada priprema predlog za ja~awekonkurentnostiuevrozoni, N koji,izme|uostalog,ukqu~ujeprodu`e-

tak radnog veka i odlazak u penziju sa 67 godina `ivota, te fiskalno uskla|ivawekakobiseonemogu}ilodaneke zemqeni`imporezimasti~uprednost natr`i{tu.Uovomtrenutkujejedino Nema~ka uvela du`i zakonski rok za penzionisawe od 67 godina, u ve}ini ~lanica evro zone u penziju se odlazi sa 65, a u Francuskoj sa 62. Kako je obrazlo`eno,Nema~katra`iujedna~avawe kako bi se smawili pritisci na buyete, koji su optere}eni zbog te{ke du`ni~ke krize. Nema~ka kancelarka AngelaMerkelizjavilajenedavnouDavosudase„nemo`eimatijedinstvena valuta s potpuno razli~itim socijalnim sistemima”. „Solidarnost jeste va`na,alionamorai}izajednosastabilno{}u i ve}om konkurentno{}u”, poru~ilajeMerkelova.

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije


dnevnik

nedeqa6.februar2011.

19

S L U ^ A J  E G I P A T :  POSLEDICEDESTABILIZOVAWAKQU^NEZEMQESEVERNEAFRIKE

Doga|awenaroda naislamskina~in vet je jo{ preokupiran kona~nimraspletomdoga|ajauEgiptu i malo ko razmi{qa o posledicamapobunauarapskomsvetu,kojesupo~eleuTunisuikojesasvimsigurnone}eprestatiuKairu.Aladinova lampa je proradila, duh iz boce je pobegao i svi pomalo strepe koje }e promeneuslediti:kakve}ebitineposredne posledice i {ta se nudi na du`irok.Svetskimedijisuprepunisvakojakih interpretacija, izjava obi~nihqudiiuticajnihli~nosti.Sveto, me|utim, ne ide daqe od opisivawa ozbiqnosti situacije u arapskom svetu. Malo je ideja o tome {ta se `eli promenama, ko su snage budu}nosti i {tajeodspontanihzahtevanatrgovi-

S

marealno.Razbijawestarihstruktura uli~nim demonstracijama je uvek ma~ sadveo{trice–lepojema{tatiodemokratiji,organizovati„doga|awenaroda“ u ime boqe budu}nosti, ali destabilizacijamo`eimatiine`eqeni ishod. Duhovni vo|a Irana Ali Hamneijepoku{aodapo{aqesignaldaje bu|ewenezadovoqnihnarodnihmasau islamskomsvetupo~elosiranskomrevolucijom.Itoda}enajnovijepobune oslabiti jo{ vi{e uticaj SAD u muslimanskimzemqama. PorukaAliHamneijajenanekina~inodgovornapisawe„Va{ingtonposta“kojiprognoziratrimogu}ascenarija za preure|ewe Egipta: iranski, rumunskiiindone`anski.Autor~lan-

Neznasekojeko NovinareuKairuprivode,oduzimajuimopremu,auposledwadvadanaute „progone“ukqu~ilaseivojnatajnaslu`ba,ispri~aojeTawuguizve{ta~APaizKairaSrdjanNedeqkovi}.OnjesituacijuuglavnomgraduEgipta-ukojemve}12.dantrajuprotestiprotivpredsednikaHosnijaMubaraka-opisao kao„haoti~nu“ikaoposebanproblemzaizve{ta~emedijanaveotodajestrancimate{kodarazlikujuMubarakoveprotivnikeipristalice.„Ijedniidruginoseegipatskezastave,nosetransparentenaarapskomjeziku,i,baremmeni,nemogu}ejedaka`emkojezaMubaraka,akoprotivwega“,ispri~aojeNedeqkovi}.Onje,ipak,primetio,dajesituacija„dostaopu{tenija“uodnosu na~etvrtak,kadasuseuKairubukvalnoodvijaleuli~neborbepristalicai protivnikaMubaraka.Toje,kakojerekao,posledicao~iglednijegprisustva pripadnika„padobranskihidrugihspecijalnihjedinicaegipatskevojske“.

kasmatradascenariopokojemjesmewen iranski kraq Reza Pahlavi nije mogu}, jer Egipat nema uticajnog verskogvo|ukakavjebioAjatolahHomeini.Zapadunebibilopovoqinidase Mubaraknasiqemuklonisvlasti.Indone`anski put, smatra „Va{ington post“ bio bi najpo`eqnija varijanta. Predsednik Suharto je, tako|e, bio prijateq SAD, vladao je 32 godine, a onda ga je nezadovoqni narod smenio. Uvedenaudemokratiju,najmnogoqudnija muslimanska zemqa ostaje i daqe kqu~ni partner Va{ingtona u tom deluAzije,predo~ava„Va{ingtonpost“. Komentari{u}i zbivawa u Egiptu, biv{i {ef nema~ke diplomatije FrankValter[tajnmajerinsistirana opreznosti.Onjeuizjaviza„Doj~evele“kritikovaoameri~kokrajwepojednostavqeno poimawe sveta. Svet nije podeqen na crno i belo, dobro i zlo, kakojetogovorioXorxBu{Mla|i. „Udiplomatijive}inomnepreovladavaono{tonamsesvi|a,ve}ono{to sedesiloiumnogimdelovimaarapskog sveta. Tvrdim da niko u Nema~koj ne zna{ta}esenakrajuuEgiptudogoditi“,upozorava[tajnmajer. Sude}ipremaizjavamaBarakaObame,BanKimuna,pailideraEU,ve}inawihjeve}otpisalare`imHosnija Mubaraka.Otudaverovatnoiogor~ewedugogodi{wegvo|eEgipta,kojije vlast preuzeo kao vojnik i tri decenije je sprovodio naciju kroz najopasnije meandre hladnoratovskih podela i reg io n aln ih konf ront ac ij a. SlediojeputsvogprethodnikaAnvaraelSadata(negovawedobrihodnosa sa Izraelom), ali i branio interese Palestinacaipomagaopomirewusukobqenih pokreta unutar arapskog sveta. Time je Egiptu obezbedio posebno mesto u regionu, ali i u svetskoj globalnoj politici. O zna~aju Egiptadanasgovorii~iwenicadaje ameri~kipredsednikBarakObamana po~etku mandata izabrao Kairo kao mesto odakle je uputio poruku mira islamskomsvetu. Destabilizacija Egipta u ime demokratije zapadnog tipa mo`e biti opasna igra bez pobednika. Hosni Mubarak, koji se do sada oprobao u mnogim politi~kim bitkama, nije kritikovao

PUT OKO SVETA

ISP OD VOD E: Danskanamerava da izgradi podvodni tunel ispodFemarnbelta,18kilometara {irokog moreuza izme|u izme|unema~kogostrvaFemarn idanskogostrvaLoland.Pu{taweuprometpredvi|aza2020.

@IV OTJETAM ONEG DE:Teleskop ameri~ke svemirske agencije (NASA) koji kru`i oko Zemqena{aojevi{eod50planeta koje bi mogle da imaju uslovepotrebneza`ivot.Nau~nike je iznenadilo {to izgleda dabi54planetemoglebitipogodneza`ivot-nawimanijeni suvi{evru}enisuvi{ehladno. Dosadasezasamodveplanete vanSun~evogsistemasmatralo damogubitipogodneza`ivot,a itaotkri}aseosporavaju.

POS TAJ E \AK: Najpopularna dru{tvena mre`a na internetu „Fejsbuk”proslavilajesedmiro|endansacifromodvi{eod600 miliona korisnika {irom sveta. Ova dru{tvena mre`a je ujedno i najpopularnije mesto za objavqivawa fotografija, sa vi{e od 14 miliona novih dodatih fotografijadnevno.Ovrednosti„Fejsbuka” najboqe govori podatak da je „Majkrosoft”krajem2007.godine platio 240 milona dolara za 1,6 odstou~e{}audeonicama.

SAM O U STAN U: Wujor{ke vlastisuodlu~iledazabranupu{ewapro{ireinaparkoveipla`e.Naime,odbornici„Velikejabuke” usvojili su najstro`e mere protivpu{ewakojesudosaduvedene u jednom velikom gradu. U skladusanovimpropisima,pu{eweubilokojemod1.700parkovai na 23 kilometra gradske pla`e smatra}e se prekr{ajem, ka`wivimglobomuvisinido100dolara.Uwujor{kimkafi}ima,barovimairestoranimapu{ewejezabrawenojo{predesetgodina.

PRAV ONA@IV OT:UIranuje samotokomjanuaramesecapogubqenonajmawe66osoba:Ve}ina pogubqewaizvr{enasunadosobama koje su navodno izvr{ile prestupe vezane za drogu, me|utim me|u obe{enima su bila i najmawetripoliti~kazatvorenika. Ova trojica su osu|ena za „neprijateqstvo prema Bogu” i obe{enisupro{logmeseca.

Kucnuo je ~as za Muslimansko bratstvo? 1928: je osnovao 1928:Pokret Movement Albana radi Hasan by Hassan founded promocije with aim of al-Banna islamskih vrednosti u Egiptu promoting Islamic values Kasnih 1940-tih: Late 1940s: Special Specijalni aparat, groupÕs Apparatus, paravojno krilowing, grupe,joins prikqu~ilo se paramilitary fight against borbi protiv britanske uprave i engaging in kampawama campaign of British rule, u~estvovalo u bomba{kim and assassinations atentatima ibombings 1948: Egyptian government 1948: Egipatska vlada raspu{ta dissolveszbog Brotherhood napada na for Bratstvo attacking iBritish and Jewish jevrejske britanske Prime Minister interests.Premijera interese. Mahmuda al-Nuqrashi Mahmoud Alnukva{ija uassassinated znak odmazdeby ubija ~lan organizacije member of group 1952: Bratstvo Brotherhood vojni pu~coup koji je podr`avamilitary supports izveo by Gamel GamalAbdel Abdul Naser led ~ime je okon~ana kolonijalna Nasser, which vladavina – aliends su odnosi s colonial rule ubrzo Ð but pogor{ani relations with novom vladom new government soon deteriorate

serenounces odri~e nasiqa Group violence 1970: 1970s:Grupa kao metoda borbe 1980s: A ttempts to rejoin political 1980: Poku{ava da se prikqu~i mainstream, running independent politi~kom centru preko nezavisnih in elections despite candidates kandidata na izborima, uprkos campaigns of repression repeated obnovqenim kampawama wih nasiqa 2005: protiv Wins record 20% of seats in parliamentary Ð government 2005: Najve}ielections uspeh – osvojeno 20 constitution to counter amends posto mesta u parlamentu. Vlada mewa bi spre~ila preporod pokreta ustav daresurgence groupÕs

2009: Conservative 2009: Konzervativac Muhamed BediBadie izabran za Mohammed lidera {to je bioleader udarac electedMB, Brotherhood mla|im reformistima in blow to young reformists

2010: 2010:MB Group bojkotuje boycotts drugi second krug round parlamentarnih izbora u decembru budu}i da je mahinacijama vlast uspela ensures they fail to win da osigura weno izbacivawe iz single seat uinprvom firstkrugu round parlamenta Jan 30, 2011: 30. januarleader 2011: Vo|a Brotherhood 1966: ubijaju Government 1966:Vlasti Muhamedsays Bratstva Sajida Kutaba – poznatog Saad el-Katatni executes Sayyid el-Katatni usmerava pripadnika Bratstva seekingu ways group Qutb Ðprominent protestispokreta Egiptu koji je propagirao Brotherhood member protiv to direct yihada ideologiju predsednika protest movement jihadi who inspired {irom islamskog Hosnija Mubaraka President against ideology across sveta Hosni Mubarak Islamic world

1954: je optu`eno 1954:Bratstvo Brotherhood blamed za for na Nasera – naÐhiqade poku{aj atentata attempt to assassinate Nasser pripadnika ofzatvoreno members je, imprisoned, thousands mu~eno ili ubijeno tortured, or executed

Brotherhood slogan: ÒIslam is the bratstva solutionÓ je Ð „Islam organisation insists democratic Slogan Muslimanskog je re{ewe“, aliare organizacija da sugoverned demokratske vrednosti u saglasju compatible tvrdi with state according to Islamic Sharia law values upravqawem dr`avom Associated Press po {erijatskom pravu Pictures: GettysImages,

Minusod130milionapodanu Ra~unasedasumaterijalneposlediceprotestaoko130milionadolarapo danu. Centralna banka Egipta je jo{ 30. januara zatvorila sve komercijalne bankedabispre~ilamasovnopodizawegotovineionemogu}ilakrahbankarskogsistema.ViceguvernerHisamRamezuveravaojegra|ane,straneposlovne qudeimnogobrojneturistedasunov~anerezerveEgiptadovoqneidane}e bitiproblemazapla}awapremainostranstvu.Doga|ajiuEgiptusigurno}e uru{itii{anseEgiptazadaqirazvojturizma,biznisaiinvesticija–kapitaljeuvekbe`aoodnestabilnihregionasveta. ameri~kogpredsednikakadamujesugerisaodanapustivlast:„RekaosamObami:Tinerazume{egipatskukulturui {ta }e se desiti s ovom zemqom kada bih ja odmah predao vlast. Nikada nisamnameravaodaseponovokandidujem, nitidaposlemenepredsednikbudemoj sinGamal.“ Kolikoimaistineuovimre~enicama, utvrdi}e istorija. ^iwenica jeste daseegipatskaelitazaistalomiizme|ustabilnostizemqeiregionaiponu|enog zapadwa~kog modela demokratije.Naegipatskojklackalicisenalaze smena re`ima na na~in koji ne}e jo{ vi{e destabilizovati zemqu, i uvo|ewepromenakao{tosupravoopozicije

wima (Mohamed el Baradej ili Amr Musa),sadakaodasepovla~e.Upo~etkusuizjavqivalikakosuonilideri promena,asadatvrdedasene}ekandidovatizapredsednikaEgipta. Ishod borbe za vlast u Egiptu mogu biti i posledice koje su ve} vidqive: me|u demonstrantima nema samo politi~kinezadovoqnihgra|ana.Odprvog dananeredapo~elesupqa~ke,aopozicijaoptu`ujere`imdajepustiozatvorenike na slobodu i da pla}a partijskimaktivistimadarazbijajumitinge natrgovima.Sasvimjemogu}edasepolicija dosetila i tog na~ina borbe za smirivawepobune.Alitrgovcukomeje razbijena i pokradena radwa nije bit-

Mubarak(nije)oti{aos~elapartije NavodnaostavkaegipatskogpredsednikaHosnijaMubarakasamesta{efa vladaju}e partije ju~e je bila prva vest na egipatskoj televiziji. Ostavku je podnelosvih{est~lanovaizvr{nogodbora-najvi{egorganavladaju}eNacionalno demokratske partije, ukqu~uju}i i generalnog sekretara Safvata el-[arifaisinapredsednikaEgipta,GamalaMubaraka,kojijebio{efpoliti~kogbiroapartije.Jedanzvani~niktepartijeobjasniojedaMubarakova ostavkanapolo`ajpredsednikastrankene}euticatinawegovufunkciju{efadr`ave.Ostavkapartijskogvrhaustupakjedemonstrantimakojive}12danaprotestujuitra`esmenuvlasti. DemonstrantinatrguTahrirpozdravilisuvestopovla~ewuMubarakai drugihistaknutihpoliti~araizvrhastranke,alisuponovilidane}eobustavitiprotestedokseonnepovu~esvlasti.„Wujorktajms”jeizvestio,pozivaju}isenaneimenovaneegipatskeiameri~kezvani~nike,danovipotpredsednikEgiptaOmarSulejmanivisokivojnioficirirazmatrajumogu}nostiza Mubarakov„~astanodlazak”.Me|utim,kasnijetokomdanavestoMubarakovoj ostavcijedemantovana.Ta~nije,ponovoseoglasiladr`avnatelevizija,ali ovoga puta saop{tavaju}i da je predsednik samo prihvatio ostavku rukovodstvapartije,pritomenepomiwu}iwegovstatusna~eluNDP,{tojeprotuma~enokao„ostanakusedlu”. da ima svoje predsedni~ke kandidate, po{tovawe  qudskih prava i ukidawe hap{ewa i dr`awa qudi u zatvorima bezsu|ewa. KadaMubaraktvrdidaObamanepoznaje egipatsku kulturu je upozorewe dasuzademokratijuneophodneiodre|ene pretpostavke. U dru{tvu u kojem vladajusasvimdrugapravila–verskai nacionalna, podele na dru{tvene slojevei{arolikistepenpoliti~kekulture–nijedovoqnosamoorganizovati slobodneizbore. Mase na trgovima su svojevrsna me{avina qudi najrazli~itijih opcija i nemoradazna~ida}enaslobodnimizborimapobeditionademokratska.Tim pre{toegipatskilideri,poznatisvetu po svojim demokratskim opredeqe-

nokojetou~inio.Wemusupromenedonelenevoqeivelikojepitawekako}e glasatinaizborima. PromenamauEgiptusu,izgleda,najvi{e upla{eni Izrael i Palestinci. Za Izrael re`im Mubaraka je bio pouzdan partner u borbi protiv ekstremista,aliiupregovorimasumerenim palestinskimliderima.Mubarakjedosta radio i na pribli`avawu stavova suprotstavqenihstrujauPalestini,a ukoristdogovorazauspostavqawepalestinskedr`avekojabirazvijaladobreodnosesIzraelom.Stogasepromene ne ti~u samo demokratizacije jedne ili nekoliko zemaqa, one moraju da osigurajuistabilnostregionaimirza 220milionaarapskihstanovnika. n PetarTomi}


20

dnevnik

nedeqa6.februar2011.

GORAN MILI] VODI]E BALKANSKI OGRANAK TRENUTNO

Dobro ve~e, ada se, kako je najavqeno, 6. aprila Goran Mili}, odnedavno 65-godi{wi penzioner Hrvatske televizije, obrati gledaocima sa TV ekrana iz studija u Sarajevu, na kome }e u jednom uglu stajati „Alxazirin balkanski servis“, simboli~ki }e ozvani~iti smenu u medijskom etru: radio vesti Bi-BiSija, koji je jo{ kao Radio London podizao moral ovda{wem `ivqu tokom Drugog svetskog rata, bi}e samo istorija, a nova TV ku}a s istoka u}i }e na velika vrata. Mili} je pre neki dan potpisao ugovor s tom televizijom arapskog imena (u prevodu ’ostrvo’) i postao wen programski direktor za Balkan. Nema sumwe da }e gledaoci ubrzo gledati jedan druga~iji i moderniji program u odnosu na vesti nacionalnih i komercijalnih televizija u regionu na koje smo navikli, a koje uglavnom vrte agencijske klipove i retko svedo~e o doga|ajima s lica mesta – jer re~ je o jednoj od najve}ih kompanija na svetu. Mili} je, ujedno, dobio najvi{u funkciju koju je neko „s ovih prostora“ dosegao u svetu me|unarodnog TV biznisa. Alxazira je za 15-tak godina postojawa napravila pravi r{um globalnih razmera i dobrano protresla kosti mamutskih Si-En-Ena ili Bi-BiSija. Ova mre`a se pojavquje i radi na najgorim mogu}im

K

OTKRI]E GFAJ-1 MEWA NA[A SHVATAWA O ZEMQI

Arsen kao izvor `ivota!? n Pi{e: Dr Ivana Ga|anski au~nici iz NASAinog instituta za astrobiologiju otkrili su bakteriju koja raste i razmno`ava se koriste}i toksi~ni arsen. Ovaj nesvakida{wi mikroorganizam, ozna~en kao soj GFAJ-1, prona|en je u jezeru Mono u Kaliforniji i pripada grupi Gamaproteobakterija. Ovoj klasi gramnegativnih bakterija pripadaju i poznati sojevi Esherihia coli, Salmonella, Pseudomonas, kao i bakterije izaziva~i kuge i kolere. Me|utim, ovaj specifi~ni soj GFAJ-1 se, po svojim biohemijskim karakteristikama, razlikuje od svih do sada poznatih `ivih bi}a na Zemqi.

N

se nalazi i u fosfolipidima koji u~estvuju u gra|i }elijske membrane. Na osnovu ovih ~iwenica, do sada su nau~nici smatrali da bi tek otkri}e svih ovih elemenata, bilo gde drugde u solarnom sistemu, moglo da uka`e na postojawe ekstraterestrijalnog `ivota. Me|utim, posle otkri}a bakterije GFAJ-1 nema vi{e osnove za za ovakvu hipotezu da treba tragati samo i iskqu~ivo za ovim elementima. Ova bakterija pokazuje da i drugi elementi, u ovom slu~aju arsen, mogu u~estvovati u izgradwi osnovnih biomoleku-

Susret na novosadskom nebu Povodom izlaska iz {tampe prvog broja „Astronomskog magazina”, sutra u 19 ~asova na Trgu slobode u Novom Sadu organizuje se promocija ~asopisa i besplatna obuka za posmatrawe neba vrhunskim teleskopima. Deset iskusnih instruktora kao i na{i poznati nau~nici iz ove oblasti uve{}e gra|ane u tajne ove divne nauke, poja{wavati im na~ine na koje se koristi oprema i odgovarati na sva wihova pitawa. Poseban poziv upu}en je mla|ima, jer je ciq ovog doga|aja popularizacija astronomije i nauke uop{te.

Naime, ugqenik, azot, kiseonik, fosfor i sumpor su osnovni elementi koji u~estvuju u strukturi apsolutno svih, do sada poznatih, `ivih bi}a. Fosfor je deo molekula DNK i RNK, preko kojih se prenose geneti~ke informacije. Fosfor tako|e ulazi u sastav ATP-a (adenozin-trifosfata), jednog od najva`nijih molekula u energetskom metabolizmu }elije. Fosfor

la. Otkri}e alternativnog biohemijskog puta koji ova bakterija koristi ne samo {to }e promeniti stav prema potencijalnom otkri}u `ivih bi}a van na{e planete, ve} mewa i fundamentalno shvatawe `ivota na samoj Zemqi. Bakterija GFAJ-1 iz kalifornijskog jezera Mono, koristi arsen u svim procesima u kojima kod drugih `ivih bi}a u~estvuje fosfor! To zna-

~i da je kod ove bakterije arsen inkorporiran u geneti~ku strukturu, kao i u proteine i }elijsku membranu, {to se do sada smatralo za nemogu}e. Postavqa se logi~no pitawe: Ako ne{to tako neo~ekivano mo`e da postoji na Zemqi, ko zna {ta sve mo`emo o~ekivati u ekstraterestrijalnim uslovima? Ovo otkri}e daje novu dimenziju svim potragama za `ivotom van Zemqe, dimenziju koja je do sada postojala samo u nau~no-fantasti~nim romanima. Mogu}nost da `iva bi}a mogu da postoje i nezavisno od elemenata koji su dosada smatrani neophodnim, kao {to je fosfor. Me|utim, ne treba zaboraviti da postoje i mnogi drugi neophodni uslovi za postojawe `ivota. Potrebna je voda, potreban je ugqenik, azot, potrebno je da se formiraju makromolekuli koji mogu da se samo-replikuju, kao {to su RNK i zatim DNK, da se formiraju membrane, da se formiraju mehanizmi za osloba|awe i skladi{tewe energije, da nabrojimo samo neke od najva`nijih. Moje li~no mi{qewe je da otkri}e NASA-inih astrobiologa treba uzeti pre svega kao jedan od koraka ka boqem razumevawu `ivota na Zemqi, a tek onda kao razlog za odu{evqavawe nad mo`da pove}anom verovatno}om pronala`ewa `ivih bi}a van Zemqe. U svakom slu~aju, ovo otkri}e nesvakida{we bakterije u jednom jezeru na Zemqi, ne mo`e se nikako uzimati kao dokaz za postojawe `ivota van Zemqe, ma koliko da se biohemija ove bakterije razlikuje od svih drugih, do sada poznatih, `ivih bi}a. (autorka je biolog na stru~nom usavr{avawu na Univerzitetu Kolumbija)

Brazil gradi „put za Kinu” Madre de Dios,

PERU

on

podru~je bogato zlatom zlatom B R A Z I L u kojem jo{ `ive uro|enici

di An

Lima

A m az

Rio Branko

Porto Velho Velho

Kusko

BOLIVIJA San Huan Matarani Mata rani P ACIFIK PA 800km

Ilo

Kuiaba

Brazilija

me|uokeanski autoput dug 5.438km Rio de @aneiro

nadmorska vvisina isina preko 5.000m Sao Paulo

A TLANTIK ATLANTIK

Tridesetak peruanskih i brazilskih reli voza~a „overilo” je autoput, za koji mnogi u Latinskoj Americi tvrde da predstavqa „drugi Panamski kanal”. Naime, nova transkontinentalna saobra}ajnica, koja povezuje brazilske luke na Atlantiku sa peruanskom obalom Pacifika, nudi alternativni put ka Aziji, utoliko privla~niji od kako Kina postaje vode}i trgovinski partner nacijama Ju`ne Amerike

mestima na svetu, ima svoj kredibilitet i dr`i se visokih profesionalnih standarda. A i Goran Mili} je pravi izbor: profesionalac je do kostiju i ne mo`e mu se pripisati da je kadrovik bilo koje ’tvrde politike’ (ako se ne ra~una, sre}om kratkotrajan, period ’dokazivawa domoqubqa’ na Tu|manovom HTV-u). Karijeru je, ina~e, zapo~eo na Televiziji Beograd 1971, najpre kao istra`iva~ programa, da bi postali zapa`eni wegovi prilozi o Titovom pute{evstviju na Kubu, a potom je bio i dopisnik iz Wujorka. Vodio je i zajedni~ki TV dnevnik, sve dok nisu po~ele naci-podele. Kada je Ante Markovi} u posledwem poku{aju da se odr`i Jugoslavija postao premijer savezne vlade, 1990. je osnovao Jutel upravo u Sarajevu, odakle je Mili} pripremao i vodio dnevnike. Tu se sada – {to je jo{ jedan simboli~ki momenat – ponovo vra}a da objedini rasutu publiku. Onomad Jutel nije zaustavio rat niti pomogao tada{woj vladi, ali je ostao podatak o gledanosti od 26 posto, koju danas te{ko da ima bilo koji dnevnik bilo koje republike. Pod blokadom Sarajeva Mili} je bio sto dana direktor me|unarodnog pres centra, a potom radio u Hrvatskoj u novinama, pisao za Globus i Panoramu.

Stabilne pozicije Kao odgovor na Alxaziru, grupa saudijskih investitora je kreirala Al Arabiju po~etkom 2003. Ameri~ka vlada je ~ak finansirala Al Huru (TV slobodu), ali svega 1 procenat arapskih gledalaca smatra je svojim prvim izborom u informisawu. Nasuprot tome, Alxazira je postala direktan konkurent Bi-Bi-Siju i Si-En-Enu. Zanimqivo je da se pojavio i ruski Aqum kanal 2005. na arapskom (u prevodu “Rusija danas”), koji je osnovala RIA novosti. Bi-Bi-Si je osnovao svoju arapsku TV 2008, a odnedavno na arapskom emituju i Jurowuz. Sve to u poku{aju da u{tinu ne{to od Alxazirine stabilne tr`i{ne pozicije.

Uz pomo} Frawe Tu|mana, koji je poznavao wegovog oca diplomatu, vratio se svojoj prvoj qubavi televiziji – i to na HTV-u, {to je i te kako razo~aralo wegove projugoslovenski orijentisane gledaoce. Opet u centru zbivawa, u tzv. proizvodwi programa, Jugosloven je postao Hrvat i delovao prili~no pateti~no u poku{aju da prati trendove novogovora u jednoj propagandnoj fazi hrvatskog javnog servisa. Ubrzo se, ipak, opet

mermane, monta`ere, dizajenere, prevodioce) i ulo`iti oko 10 miliona evra, da bi ceo plan „operacije Balkan“ zaokru`ila na 60 miliona. Na oglase koji su raspisani u Hrvatskoj ve} se javqaju brojni profesionalci sa Nove TV, RTL-a i HTV-a (Denis Latin i Aleksandar Stankovi}, navodno, ne}e). Kao direktor ku}e se pomiwe Edhem Fo~o, Bo{wak s adresom u Maleziji koji se obogatio na trgovini s naftom i ribom, a koji ima

Goran Mili} i BBI centar

po~eo prepoznavati Mili}ev profesionalni TV rukopis i na toj televiziji, rukopis medijskog lisca od glave do pete koji misli i sawa u slikama, s velikom radnom i profesionalnom energijom. Penziju je do~ekao kao bard TV novinarstva, koji jo{ uvek ima {ta da ka`e – posebno uspe{ne su bile wegove skora{we reporta`e iz zemaqa EU, u kojima taj {armantni gospodin osobenog stila, pomalo boem, pomalo bur`uj, {eta gradovima i tka svoju pri~u sa `ivopisnim sagovornicima, lako, nenametqivo i iz {ireg ugla. No, vratimo se ovda{wem ogranku Alxazire. Kompanija }e u prvoj ruci zaposliti 150 qudi u dopisni{tvima u Beogradu, Zagrebu, Podgorici, Skopqu i Pri{tini (urednike, novinare, producenate, ka-

li~ne veze s generalnim direktorom Alxazire u Kataru Vadahom Kanfanom. Generalni menaxer bi}e Tarik \or|i}, trenutno generalni sekretar Spoqnotrgovinske komore BiH, a sedi{te ku}e u BBI centru u Sarajevu. Kao ni na ekranu Alxazire, gde se ne mogu videti alkohol, cigarete i golotiwa, to isto se ne mo`e videti ni u tom bo{wa~kom trgova~kom i kulturnom centru i banci s islamskom (saudijskom) notom, kojeg stare Sarajlije izbegavaju upravo iz gore navedenih razloga, ali je uvek pun, a koji je bio odsko~na materijalna daska mo}i aktuelnog predsednika Federacije BiH Bakira Iztebegovi}a. On ga je kao arhitekta projektovao i sufinansirao preko svoje firme.

UZ 23. RO\ENDAN NATA[E KAMPU[, DEVOJKE KOJU JE OTMI^AR OSAM I PO

„Tek se sada e}ate li se Nata{e Kampu{? Da, one devoj~ice otete na putu do {kole koja je osam i po godina provela zato~ena u podrumskoj sobici od pet kvadrata u predgra|u Be~a? Mlade Austrijanke koja je na kraju uspela da pobegne svom otmi~aru Volfgangu Priklopilu. Ili ste, mo`da, gledali izuzetnu dramu „Ja ili neko drugi” Maje Pelevi} na sceni Srpskog narodnog pozori{ta, „nastalu posredstvom inspiracije najneposrednijom aktuelnom stvarno{}u”, kako je to zapisao dramaturg Svetislav Jovanov? Tu „bajkovito poeti~nu i bajkovito u`asnu povest o otmici devoj~ice, wenom gotovo decenijskom ropstvu i nimalo o~ekivanim posledicama osloba|awa”... Pre ta~no godinu dana i zvani~no je okon~ana istraga, koja je trajala jo{ od marta 1998, kada je Nata{a nestala. Tokom svih ovih godina ispitano je ukupno 110 osoba, saslu{ano 30 svedoka a na istragu uzaludno potro{eno 9.000 radnih sati, jer da devojka sama nije pobegla, verovatno je nikada ne bi ni prona{li. Istra`iteqima je na kraju ostalo samo da nakon svega saop{te da je Priklopil „radio sam”, te da suvereno zakqu~e kako se on zapravo nadao da }e Nata{a na kraju zaboraviti da je oteta i ostati uz wega. Jer, to mu je navodno i bio plan: budu}i da je procenio kako je ve} kasno da na|e sebi suprugu – kada je oteo Nata{u imao je 36 godina (!) – smislio je da je „stvori” tako {to }e oteti devoj~icu i vaspitavati je kao svoju budu}u `ivotnu saputnicu. Time je sud stavio ta~ku na „slu~aj Kampu{”, s obzirom na to da se Volfgang Priklopil ubio 23. avgusta 2006, nekoliko sati nakon {to je Nata{a pobegla. U proteklih dvanaest meseci, od kako je pala sudska zavesa, Nata{a Kampu{ koja }e 17. februara napuniti 23 godine, objavila je autobiografiju „3.096 dana”, dala na desetine intervjua, ~itala o tome kako }e je na velikom platnu uskoro glu-

S

miti Kejt Vinslet ili Skarlet Johanson i... svakodnevno razgovarala s timom psihijatara koji se o woj brine, zajedno s wenim agentom. – Iznutra je veoma ne`na, krhka, a dani joj uglavnom prolaze u le~ewu – re~i su Fani Stipkovi}, hrvatska novinarka koja je po~etkom ove godine razgovarala s Nata{om. – Ne, ne mogu re}i da vodi uobi~ajen `ivot. Ona nema posao i te{ko da }e se u dogledno vreme zaposliti. Obe-

Potraga je trajala osam i po godina

le`ena je i dru{tvo joj to, bojim se, ne}e omogu}iti. Osim toga, nije obrazovana i nije sposobna za rad kao weni vr{waci. Normalna svakodnevica podrazumeva i da ima{ neke prijateqe s kojima deli{ razli~ite teme, ode{ na pi}e... A ona, koga god upozna, mora da govori o svojoj pro{losti. Stvari nisu jednostavne. Najranije detiwstvo Nata{a je provela s majkom i dve starije sestre u be~kom okrugu Donau{tad. S ocem Ludvigom Kohom vi|ala se tek povremeno. Naime, on i wena majka Brigita Zirni nisu `iveli zajedno. Nisu se nikad ni ven~ali. Otac

joj je bio neodgovorni probisvet, sklon pi}u; majka, pak, stroga i hladna. Uostalom, o odnosu prema k}eri govori i podatak da su oboje od novinara uzimali zama{an novac za intervjue, s tim da je Brigita Zirni ~ak napisala kwigu o tome kako je pro`ivela Nata{inu otmicu. A sve je po~elo ujutro 2. marta 1998. kada je Priklopil presreo devoj~icu dok je i{la prema {koli i strpao je na zadwe sedi{te belog kombija. Tokom prvih

Otmi~ar Volfgang Priklopil

{est meseci dr`ao ju je u sobici bez svetla, a potom pet godina u specijalno izgra|enom podrumu sa krevetom na sprat, televizorom, stolom, stolicom, VC {koqkom i umivaonikom, ve{alicama za ode}u i ventilatorom. Kasnije, kada je ve} bila tinejxerka, otmi~ar joj je dozvolio da boravi i u ostalim delovima ku}e, s tim da bi je, kad bi odlazio, opet zatvarao u pet podrumskih kvadrata obezbe|enih dvostrukim ~eli~nim vratima. Kako je vreme proticalo dopu{tao joj je da povremeno izlazi i u dvori{te, a jednom je s wim oti{la i na izlet. Zbog takvih de-


dnevnik

nedeqa6.februar2011.

21

JEDNE OD MO]NIJIH TELEVIZIJSKIH KU]A NA SVETU

ovdeAlyazira Alxaziru je, ina~e, osnovao katarski emir, {ejk Hamad bin Kalifa, utro{iv{i na taj projekat 167 miliona dolara. Po~ela je s radom krajem 1996. i ubrzo stekla nezavisnost i vlastite izvore prihoda. Uz 70-tak dopisni{tava {irom sveta i planom za otvarawe novih desetak na Balkanu, odvalila je od konkurencije dobar deo tr`i{ta i – qudstva. Puno zaposlenih je, naime, pre{lo u Alxaziru iz Svetskog servisa Bi-BiSija na arapskom jeziku (koji je bio u saudijskom suvlasni{tvu), kada je ovaj zatvoren u aprilu 1996. nakon dve godine rada, jer je vlada Saudijske Arabije po`elela da cenzuri{e program. Mnogo qudi danas gleda na Alxaziru kao na izvor kome se mo`e ukazati mnogo ve}e poverewe nego saop{tewima lokalnih vlada ili stranim kanalima – {to je ~ini najgledanijim informativnim kanalom na Bliskom i Sredwem istoku. Alxazira na engleskom od 2006. izve{tava iz Dohe, Londona, Kuala Lumpura i Va{ingtona, 24 sata dnevno 7 dana u nedeqi, i dostigla je oko 180 miliona gledalaca. Satelitski i kablovski mo`e se videti u celom svetu, sajt na internetu joj je veoma pose}en (na arapskom i engleskom), a oglasi}e se i na urduu kojim govori ve}ina Pakistanaca. Weni ekskluzivni intervjui i drugi prilozi se danas reemituju u ameri~kim, britanskim i drugim zapadnim medijima i pored mnogih spornih momenata koji su je pratili. Uvela je nivo slobode govora koji pre toga nije mogao da se ~uje u mnogim zemqama, zastupaju}i kriti~ki stav prema re`imima u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Bahreinu i samom Kataru, prema Siriji i wenim vezama s Libanom... Stala je na `uq mnogim arapskim diktatorima, liderima, „dinastijama“ unutar i izvan republika, tako da

su za aktuelni talas nemira u afri~kim zemqama, za masovne zahteve za demokratijom i u~e{}em u politi~kim pitawima – zaslu`ni i weni programi, vesti i otvorene debate s opozicionarima i disidentima. U kwizi Valida Faresa „Dolaze}a revo lu ci ja, bitka za slobodu na Sredwem istoku“, tvrdi se da je {ejk dr Jusuf al Kardavi, vo|a Svetskog saveza vernika, „ideolo{ki mentor Alxazire“. U Kataru je poznat kao glavni inspirator Muslimanskog bratstva {irom sveta. Ipak, ne mo`e se re}i da je jedna takva platforma kqu~na i generalni pravac ure|iva~ke politike Alxazire na arapskom – nego pre svega vesti, wihovi uzroci i posledice, ma kakvi da su. Emisije Alxazire su uvek izazivale `estoke reakcije. Kada se u januaru 1999. pojavio u wenom studiju al`irski disident Muka{ koji je optu`io vojsku za masakar nad stanovni{tvom, al`irska vlada je iskqu~ila struju u dobrom delu glavnog grada i zemqe da bi spre~ila taj program. Na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze, prema recentnim istra`ivawima, gleda je 53,4 posto Palestinaca, dok su Palestinska TV i Al Arabija na drugom i tre}em mestu sa 12,8 i 10 posto gledanosti. Palestinske vo|e su u julu 2009. zatvorile wene kancelarije na Zapadnoj obali, posle optu`bi da je palestinski predsednik Mahmud Abas kumovao smrti Jasera Arafata, ali je sam Abas ubrzo ukinuo tu zabranu. S druge strane, Izrael je optu`io „Alxaziru” da u svojim izve{tajima favori-

zuje Hamas, i odlu~io da weni novinari ne mogu da prisustvuju brifinzima vlade u Tel Avivu. U novembru 2001, tokom ameri~ke invazije na Avganistan, uni{teno je dopisni{tvo „Alxazire” u Kabulu. Tokom invazije na I r a k 2 0 0 3 . Pentagon se pro ti vio wenom izve{tavawu koje karakteri{e dobra pokrivenost slikom i grafi~ka oprema, a koje su ameri~ki zvani~nici osudili kao antiameri~ko. Potom su reporterima „Alxazire” opozvani akreditivi na Wujor{koj berzi „zbog bezbednosnih razloga“. U aprilu 2003.

odsecali glave taocima u Iraku, iako ona nikada nije prikazala eksplicitni ~in. [tavi{e, pomogla je 2004. da se neki taoci puste. Egipatska vlada je ovih dana prebacila Alxaziri da „`eli da uni{ti Egipat“, kojoj je potom „neko“ uni{tio opremu dopisni{tva u Kairu usred aktuelnih zbivawa u zemqi. U Somaliji je nepo`eqna zbog dokumentarca o kori{}ewu bojnih otrova. U SAD su je pre 11/9 uva`avali zbog nezavisnosti, ali posle emitovawa video snimaka s izjavama Osame bin Ladena, optu`ivali je da propagira terorizam – Kolin Pauel je ~ak poku{ao da kod katarskog emira isposluje weno ga{ewe. Jedan wen kamerman Sudanac je uhap{en u Avganistanu 2001. i bez optu`nice proveo u Gvantanamu do maja 2008. kada su mnoge humanitarne i novinarske organizacije zatra`ile da bude pu{ten.

Vikiliks: Bi}e zbog wih rata U jednom ~udnom kontekstu Alxazira se pomiwe u tajnoj ameri~koj diplomatskoj depe{i koju je pro{le godine obelodanio Vikiliks. U depe{i poslatoj iz ameri~ke ambasade u Tel Avivu zabele`en je razgovor koji je u leto 2007. vodio Frensis Fragos Tauzend, pomo}nik ameri~kog predsednika za unutra{wu bezbednosti i protivterorizam s tada{wim {efom izraelskog Mosada, Mejrom Daganom. Nakon iscrpne analize prilika na Bliskom istoku, Tauzend navodi da mu je Dagan na samom kraju razgovora u {ali “prorekao” da }e slede}i rat u regionu izbiti zbog Alxazire. Kao razlog, prvi izraelski obave{tajac je naveo nezadovoqstvo izve{tavawem te ku}e u arapskim zemqama, naro~ito u Saudijskoj Arabiji, gde podozrevaju da katarski emir li~no stoji iza “provokativnih” priloga te TV mre`e. „Alxazirine” prostorije u Bagdadu poga|a ameri~ki projektil, pri ~emu je ubijen dopisnik Tarik Ajub, iako je televizija poslala koordinate svoje kancelarije ameri~kom Stejt departmentu {est nedeqa ranije i jasno identifikovala tu lokaciju. Kritike Alxaziri su upu}ene i zbog video snimaka maskiranih terorista koji su

Uprkos svemu tome, mnogobrojne novinarske nagrade za “hrabrost u slobodnoj razmeni informacija u arpskom svetu”, doprinele su da Alxazira bude svrstana u prvih pet globalnih brendova, iza Epla, Gugla, Ikee i Starbaksa. A za tako ne{to, nije dovoqno samo imati dosta para, treba tu i dosta pameti. n ReqaKne`evi}

GODINA DR@AO ZATO^ENU

bojim” taqa bila je u austrijskoj javnosti povedena rasprava da li je mo`da Nata{a bila dobrovoqno kod svog kidnapera. Me|utim, istina je da je ona stalno ~ekala na mogu}nost da pobegne, kada Priklopil ne bude dovoqno oprezan. Jer, on joj je neprestano ponavqao da je spreman da ubije nekoga bude li luda makar da samo poku{a da privu~e ne~iju pa`wu. Uverio ju je da neprestano nosi pi{toq i da su vrata i prozori ku}e osigurani eksplozivom. Izgladwivao ju je, vezivao lisicama, ~ak i udarao kad bi ga razbesnela. U kwizi „3.096 dana” Nata{a je vrlo detaqno dokumentovala kakvu je patwu pro{la, od oduzimawa identiteta do „maweg seksualnog zlostavqawa”. „No}u bi me vezao uz sebe na krevet, ali nije `eleo seks, nego ne`nost, ma`ewe, nekoga koga }e ga ~vrsto zagrliti i stisnuti se uz wega. Ali on nije bio tip osobe koja se pona{a suptilno, `eleo je jasno i glasno da poka`e svoju mo}. U senci wegove mo}i, koja mi je govorila kako i {ta treba da radim, paradoksalno, mogla sam prvi put u `ivotu da budem ja”, napisala je u kwizi, aludiraju}i na to da joj je direktno ugwetavawe kojem je bila izlo`ena, bilo mawe bolno od ose}aja nepripadawa i nesklada s kojim se suo~avala u potpuno disfunkcionalnoj porodici. To je, ina~e, bio jo{ jedan od detaqa zbog kojeg se ~esto provla~ila tvrdwa da se Nata{a suo~ila i sa tzv. stokholmskim sindromom, psiholo{kim stawem koje karakteri{e zbli`avawe otmi~ara i `rtve. Tu tezu je na izvestan na~in i ona sama poja~avala, izjaviv{i da je Priklopilu zahvalna {to ne pu{i, ne pije i – kakve li ironije – {to nije zapala u lo{e dru{tvo. A pogotovo priznaju}i da i danas ose}a gri`u savesti {to se wen tamni~ar ubio. I zato {to je smogla snage da pobegne. Dok je usisavala Priklopilov automobil u dvori{tu, zazvonio mu je mobilni telefon i on se odmakao da ga ne ometa buka usisava~a – taj trenutak nepa-

„Nata{a je iznutra veoma ne`na, krhka...”

`we Nata{a je iskoristila i pobegla, otr~av{i do ku}e udaqene dvestotinak metara. @ena koja joj je otvorila vrata pozvala je policiju ~im joj se Nata{a predstavila. Istovremeno, kada je shvatio da je Nata{a utekla, wen otmi~ar se dao u kratkotrajno bekstvo od policije koje je okon~ao baciv{i se pod voz. „Ne mogu da pobegnem od toga da sam ja osoba koja je inicirala taj wegov ~in. Takva sam: da me sada neko napadne pi{toqem i pri tome se sam povredi, opet bih se ose}ala sukrivcem. I mislim da sam oduvek takva bila. Da mi on za to nije kriv“. Tokom prvih meseci na slobodi Nata{u su najvi{e iritirali – qudi. „Bilo mi je jako te{ko da shvatim {ta `ele, zbuwivali su me svojom protivre~no{}u. Dodu{e, i danas mi je jako te{ko da pohvatam konce, sna|em se u socijalnim odnosima. Ali tih prvih par meseci `udela sam za mirom, dok su drugi imali sa mnom sasvim druga~ije planove. I trebalo mi je vremena da uop{te shvatim gde sam i {ta sam. Svi oko mene imali su neku ideju u vezi s tim {ta bi za mene bilo najboqe, a mene su pitali malo ili ni{ta; znali su {ta bi trebalo da radim, svi su hteli da me nahrane i imali su planove za moju budu}nost“... Austrijska javnost koja se mesecima nakon {to je Nata{a umakla otmi~aru hranila wenom tragedijom, nije joj vi{e

naklowena. Otvoreno joj zameraju da sada na toj istoj tragediji zara|uje, pri ~emu zaboravqa da je woj to u ovom trenutku jedini izvor prihoda. Osu|uju je i {to je otkupila ku}u u kojoj je bila zato~ena, iako u woj ne `ivi, ve} tek povremeno ode da zalije cve}e, pri ~emu weni psihijatri tvrde da je upravo to izuzetno dobra terapija „jer tako osloba|a duboko zakopanu traumu“. Danas ka`e da joj je pre svega `ao {to nije imala normalno detiwstvo. „[to se mene ti~e, pri~a o otmici je za spoqni svet s kwigom i filmom koji sledi – zavr{ena. Sve ostalo `elim da zadr`im u sebi. @elim da `ivim normalno. Ali nevoqa je {to ve}ina qudi ne zna ~ak ni kako da se pona{a u mojoj blizini. [ta da mi ka`u. Otkrila sam da su qudi jako povr{ni. Mnogi ne `ele da se upuste ni u kakav odnos sa mnom, kao da se boje da }u ih “zaraziti” svojom patwom, svi se boje bola koji sam pro`ivela... Ne doga|aju mi se ba{ lepe stvari. Ba{ naprotiv. @ivim sama. Puno razmi{qam o budu}nosti. I tek su sada po~eli moji strahovi. Tek sada sam po~ela da se bojim. Strahujem da }e mi neko ukrasti torbicu na ulici. Strah me je da }e me neko opet oteti. Strah me je od starosti. Sve mi je sivo u sivom. Jer strahovi nisu nimalo lepi“. n MiroslavStaji}

SLEDE]E NEDEQE PO^IWE SVETSKI [AMPIONAT U RELIJU

Ludavo`wapo {vedskomsnegu lede}e nedeqe po~iwe Svetski {ampionat u reliju (WRC) na radost svih qubiteqa ovog sporta. Pred nama je jo{ jedna izuzetno zanimqiva sezona u kojoj }emo imati priliku da u`ivamo u odli~nim nastupima majstora volana. Nekada je sezonu u Svetskom {ampionatu otvarao ~uveni Monte Karlo reli, koji je ove sezone proslavio stogodi{wicu. Zbog nesuglasica izme|u organizatora relija i Svetske automobilske federacije (FIA), legendarni Monte Karlo reli otvorio je u januaru novoformirani {ampionat IRC (IntercontinentalRallyChalange) iza koga stoji Evrrosport. Zato }e se prvo takmi~ewe u Svetskom reli {ampionatu odr`ati po sne`nim putevima [vedske (11 - 13. februar), sa 130 posada. Prvi [vedski reli odr`an je jo{ 1950. godine. Ovo nadmetawe je u svetu steklo dosta poklonika i, pored Norve{kog relija, jedini se odr`ava na putevima prekrivenim snegom. Bi}e ovo nova prilika za dvoboj voza~a iz [vedske i Finske s najuspe{nijim relistom sveta Francuzom Sebastijanom Lebom. Od 1950, pa sve do 2004, na ovom zimskom reliju pobe|ivali su iskqu~ivo voza~i iz [vedske i Finske. Tek 2004. tradicija je prekinuta kada je slavio Sebastijan Leb u sitroenu C4. Pune 33 godine na [vedskom reliju su slavili doma}i voza~i, a od wih najvi{e, sedam puta, Stig Blomkvist, dok se pet puta na najvi{i deo podijuma pewao Bjern Valdegard. Prvi stranac koji je osvojio [vedski reli bio je Finac Hanu Mikola 1984. Zatim su se re|ali i ostali asovi iz Finske: Vatanen, Kankunen, Salonen, Makinen, Gronholm, Rovanpera i Hirvonen, a onda je 2005. najboqi bio Norve`anin Peter Solberg. Gronholm je, kao i Valdegard, pet puta osvajao ovaj reli. Ova sezona trebalo bi da bude veoma zanimqiva zbog nekoliko novina, a najpre zbog novih modela automobila koje }e dva rivala Citreon (DS3) i Ford (fiesta) da koriste ove godine. To je ura|eno zbog novih pravila FIA, a najva`nije izmene su smawewe snage motora na 1,6 litara, zatim prelazak

S

KALENDAR [vedska, Karlstad Feb 10-13 Meksiko, Leon Mar 3-6 Portugal, Algarve Mar 24-27 Jordan, Mrtvo more Apr 14-16 Italija, Olbija Maj 5-8 Argentina, Kordoba Maj 26-29 Gr~ka, Lutraki Jun 16-19 Finska, Jivaskila Jul 28-31 Nema~ka, Trijer Avg 18-21 Australija, K. Harbur Sep 8-11 Francuska, Alzas Sep 29-Okt 2 [panija, Kosta Dorada Okt 20-23 V. Britanija, Kardif Nov 10-13

na sekvencijalni mewa~ umesto dosada{weg polu-automatskog sa “klackalicama” na volanu, te zabrana kori{}ewa centralnog diferencijala koji raspore|uje snagu na predwu i zadwu osovinu auta. Ove promene }e ote`ati upravqawe vozilima i pove}a}e buku motora, {to }e, za o~ekivati je, biti daleko zanimqivije po-

Aleksandar Jeremi} i Milo{ Komqenovi}

Komqenovi} probio led Prvi put u istoriji na{eg auto sporta Srbija je 2007. imala predstavnika u Svetskom reli {ampionatu. Milo{ Komqenovi} u~estvovao je u kategoriji Junior WRC (za voza~e do 28 godina) sa suvoza~em Aleksandrom Jeremi}em na {est relija (Portugal, Italija, Finska, Nema~ka, [panija, Francuska) za beogradski tim Interspid rejsing u vozilu reno klio sport R3. I naredne 2008. Komqenovi} je sa suvoza~em Jeremi}em vozio u juniorskom Svetskom reli {ampionatu i to na ~etiri takmi~ewa (Meksiko, Jordan, Sardinija i Finska). Na Jordanskom reliju bio je osmi u generalnom plasmanu i tako osvojio istorijski prvi bod za Srbiju. Ina~e, u staroj Jugoslaviji istorijski uspeh je ostvario Jovica Palikovi}, kada je 1971. sa suvoza~em Nenadom Jurani}em pobedio na Monte Karlo reliju u klasi 1.300 kubika grupe 2. U generalnom plasmanu bili su 28. smatra~ima kraj staze. Novina je i pojavqivawe novog proizvo|a~a. Naime, nema~ki BMV potvrdio je da }e na {est relija ove sezone u~estvovati sa automobilom MiniCountrymanWRC. Za wih }e voziti Danijel Sordo i Kris Meke. Bodovni sistem ostao je, pak, isti, s tim {to }e pobednik najve}eg broja etapa sada dobiti tri bonus poena, drugoplasirani dva, a tre}eplasirani jedan. Sedmostruki svetski prvak Sebstijan Leb u sitroenu trebalo bi da ima dostojne rivale u Fordovim voza~ima Miku Hirvonenu i Jari-Mati Latvali. Uz Leba, u sitroenu }e biti jo{ jedan odli~ni voza~ Sebastijan O`ije. Ne treba smetnuti s uma ni Kimija Raikonena, svetskog prvaka u Formuli jedan iz 2007, koji }e, tako|e, braniti Sitroenove boje, kao i Peter Solberg. Dakle, sezona po~iwe 11. februara u [vedskoj i posle 13 relija zavr{i}e se 10. novembra u Velikoj Britaniji. Italijanski i Argentinski reli vratili su se u kalendar po{to su pro{le godine vo`eni u okviru IRC-a i zameni}e Bugarski i Japanski reli. Akropolis reli mewa Turski reli, dok Australijski reli dolazi umesto Novog Zelanda. n GordanaMalenovi}


22

nedeqa6.februar2011.

oglasi

dnevnik


oglasi

dnevnik

AGENCIJA iskqu~ivo za bra~no posredovawe u zemqi i inostranstvu. Organizujemo proslavu 8. marta za ~lanove i sve slobodne. Telefon: 021/496-382. 21199

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 20899 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 20900 ISKUSAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika. Priprema prijemnih i mature. Povoqno, veoma uspe{no. Telefon 021/6367482, 063/471-644. 21231

NUDIMO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdravstvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Tel. 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 428325 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 20901

IZDAJEM sobu u ku}i `enskoj osobi sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Centar Novog Sada. Telefoni: 064/820-58-32, 064/820-58-40. 21240

VELIKA ponuda stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Tel. 065/2019-004, 021/6624-325, www.so428321 lis-nekretnine.com. IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru u ]irpanovoj ulici, sa terasom, cena 160-eur + depozit! Tel. 063/855-7109 ({ifra: 10877), www.solis-nekretnine.com. 428322 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru od 28m2, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a. Cena 150E. Tel. 021/6618-222. 428457 IZDAJEM na Grbavici stan 100m2 ~etvorosoban dupleks, prazan ili name{ten po dogovoru, odmah useqiv. Telefon 528-137. 428494

IZDAJEM kompletno name{ten stan u ulici Novosadskog sajma 7 9. Telefon 064/169-0948. 21067 IZDAJEM stan, 40m2 name{ten Bulevar oslobo|ewa 28. Telefon 400-650, 064/418-12-94. 21098 IZDAJEM jednosoban 50m2, ku}a poseban ulaz, cena 120E na du`e vreme. Vr{a~ka 29. Novi Sad. Telefon 021/6392-768, 064/447-500-4. 21141 IZNAJMQUJEM name{ten dvosoban stan kod Instituta, Sremskoj Kamenici, nename{ten trosoban stan ugao Novosadskog sajma i Bulevara oslobo|ewa. Telefoni: 021/465-815, 064/204-4331. 20113 IZDAJEM lokal u centru 64m2, u izuzetno prometnoj ulici, Laze Kosti}a, dve telefonske linije, dva sanitarna ~vora. Telefon: 063/506-506. 20427 IZDAJEM luksuzan stan u centru Novog Sada 118m2, polusuteren. Telefoni: 063/516-685, 021/426762. 20465

IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Limanu IV. Telefon 20468 064/150-35-80. ODMAH useqiv dvosoban stan na Limanu III, name{ten. Telefoni: 20821 064/275-57-31, 036/841-667. LIMAN 2, trosoban 85m2, superkomforan, TV, DVD, klima, ve{ ma{ina, telefon, kablovska - internet za poslovne qude na du`e vreme.Telefon: 063/823-7164. 20832 IZDAJEM name{ten deluks stan, 50m2, sa ostavom, dve terase, klima, telefon, centralno grejawe, lift, gara`a 25m2. Telefoni: 064/317-64/10, 064/467-99-09. 20843 IZDAJEM prazan dvosoban stan na du`i period, Liman 1, cena 200E. Telefon 021/465-130. 20928 BRA^NOM paru izdajemo dvosoban 60m2 prazan stan, ima kuhiwske elemente, Novo naseqe, lift, telefon, kablovska, CG, klima. Telefon 021/827-038. 20980

IZDAJEM klasi~an, konforan (CG, Tf, KTV, klima) kompletno name{ten jednosoban stan kod Dnevnika od 1. marta, cena: 160E. Telefon 021/454-545. 21035 U \OR\ARAJKOVI]Aizdajem name{ten jednoiposoban stan 45m2. Telefoni: 454-093, 063/504508. 21038 IZDAJEM name{ten stan, 32m2, Sr. Kamenica, 80E, telefon, TA pe}. Telefoni: 401-814, 063/713-0314. 21048 IZDAJEM komfornu name{tenu garsoweru. Telefon 064/888-1035. 21053

IZDAJEM nename{ten jednoiposoban stan 40m2, Ul. Stevana Musi}a, visoki parter, studenti ne dolaze u obzir. Telefon: 063/534276. 21060 IZDAJEM name{tenu garsoweru kod Spensa. Telefon 064/203-1625. 21085 LIMAN III, jednoiposoban stan, 44m2, Narodnog fronta 28, prazan, sa kuhiwskim elementima, klima, ktv, terasa, cena 160E. Telefoni: 062/1662041, 021/6417165. 21110 IZDAJEM u strogom centru 3 kancelarije sa telefonima, parkinzima, ~ajna kuhiwa, grejawe, klima. Cena 220E. Telefoni: 063/535-944, 021/66-12-600. 21126 IZDAJEM kompletno name{ten stan 33m2 u blizini Medicinskog fakulteta. Telefoni: 021/451-211, 063/560-087.

21129 IZDAJEM dvosoban stan u Novom Sadu kod `elezni~ke stanice (toplane), prazan, I sprat, centralno grejawe. Telefon 021/423-386. 21153 U CARA DU[ANA dvosoban komplet name{ten izdaje se na du`e vreme. Telefon 062/890-1199. 21186 IZDAJEM lep, jednosoban, name{ten stan, 36m2 u centru, Ul. Stra`ilovska br. 7, cena 170E. Telefon: 021/6500-758 i 064/422-2235. 21193 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 54m2, opremqen, Ul. Marka Kraqevi}a. Telefon: 6330-891 i 062/8586-667. 21194

nedeqa6.februar2011.

IZDAJEM dvosoban name{ten stan sa odvojenim sobama, kablovskom, centralnim grejawem, ve{ ma{inom, blizu Sajmi{ta i Med. fakulteta. Telefon 063/749-5586. 21196 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru kod Futo{ke pijace ulica ]irpanova, cena 150E. Telefon 064/460-1133. 21210 IZDAJEM nov name{ten, jednosoban stan 34m2, Rumena~ka br. 51, prvi sprat, dvori{no orjentisan, parking u dvori{tu, 140E, Telefon: 021/544-540, 063/517-290.21222 IZDAJEM novu garsoweru 28m2, ]irpanova 25 name{tena novim name{tejam i svim aparatima, tra}i sprat, lift. Cena 160E. Telefon 021/544-540, 063/517-290 21223 IZDAJEM mawi jednosoban name{ten stan u Mi~urinovoj ulici, 21m2, odvojena kuhiwa, mali tro{kovi, cena povoqna: 130E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 21224 IZDAJEM nov jednoiposoban kompleno name{ten stan 39m2, Pu{kinova 13. nov name{taj, ve{ ma{ina, terasa, Cena 210E. Telefon 021/544-540 063/517-290. 21226 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100-150, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 21227

KUPUJEMO za potrebe raseqavawa stanove u Novom Sadu svih struktura, isplata u ke{u. Tel. 636-6952. 428401

KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 428496

23

KUPUJEMO stan u Novom Sadu, brza isplata. Tel. 444-107, 6337853. 428549

PRODAJEM ukwi`en name{ten stan, 32m2, Sr. Kamenica Vojvode Mi{i}a, telefon, TA pe}, visoko prizemqe. Telefoni: 401-814, 063/713-0-314. 21047 VRWA^KA BAWA - luks apartmani! Pet minuta od centra bawe, useqivi, ukwi`ena zgrada! Tel. 063/527-459 ({ifra: 14310), www.solis-nekretnine.com. 428349 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25 m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna. 20701

JEDNOSOBAN stan 36,4 m2, 900 evra/m2, visoko prizemqe, odmah useqiv, na Detelinari, pored Osnovne {kole. Bez posrednika. Telefon: 060/5111-934. 20114 NOVA GARSOWERA 17m2, ukwi`ena 16.200. Tel. 444-107, 633-7853. 428551 NOVA DETELINARA 28m2, odli~na garsowera, lift, terasa 31.000. Tel. 444-107, 633-7853. 428552 KISA^KA 25m2 ukwi`ena garsowera 25.500. Tel. 444-107, 633-7853. 428553 MAWA GARSOWERA, N. Detelinara, 18m2, Janka Veselinovi}a, 4. sprat, cg, terasa, ukwi`en, Budu}nost cena 22.650 evra. Tel. 063/745-1344. 428519 PRODAJEM garsoweru od 26m2 sa odvojenom kuhiwom kod Futo{ke pijace sa ura~unatim PDV-om. Povoqno. Tel. 021/654-6609, 064/1500867. 428543


24

nedeqa6.februar2011.

BEOGRADSKI KEJ garsowera 29m2 ukwi`ena, ima terasu, dvori{no orjentisana, cena dogovor. Telefon 661-2262; 063/538-166. 428500 GARSOWERA, Grbavica 25m2, hitno, povoqno, odli~na za izdavawe. 28.000 evra, Dalton zgrada. Tel. 021/450-417;063/128-97-97. 428491 GARSOWERA, centar, blizu Matice srpske, 18m2 odli~na za izdavawe, 19.000 evra, nije fiksno! Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 428492 GARSOWERA, Novo naseqe, Bra}e Drowak, 22.5m2, IV sprat od ukupno VI, ostaje klima, kuhiwa. 24.000 evra. Tel. 021/450428493 417;063/128-97-97. PRODAJEM useqivu garsoweru od 22m2, prvi sprat, gradsko grejawe, centar. Cena: 20.500E. Tel. 064/935-4559, 021/6618-222. 428454 SOMBORSKI BULEVAR - 21m2 ukwi`ena garsowera, odvojena kuhiwa, grejawe, lift, novija zgrada. Cena: 26.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601. 428421 BRZO USEQIVA garsowera od 24 m2 - Socijalno, 3. sprat, CG. Cena: 29.800 evra sa PDV-om. Tel. 021/542-779, 064/823-6607. 428426 NA BULEVARU Evropa investitor "Moj dom" prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom, uredni papiri. Cena 28.000 evra.Telefoni: 451-318, 523-193. 428462 PRODAJEM odli~nu garsoweru na prvom spratukod Ribqe pijace, useqivu, novu praznu, cena 29.000 evra. Hitno. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-44094. 428463

PRODAJEM ukwi`enu garsoweru od 23m2, na Novom nasequ. Cena: 23.700E. Tel. 065/276-9594, 428448 021/6622-677. PRODAJEM novu, useqivu garsoweru od 32m2, prvi sprat, kod Sajma. Cena 36.500E. Tel. 066/5021984, 021/66-22-677. 428450 GRBAVICA (Do`a \er|a) - 25m2 – ukwi`ena odmah useqiva garsowera, CG, komplet name{tena. Cena: 33.500 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6604. 428431 DEVET JUGOVI]A: 26m2 - garsowera, 1. sprat, lift, terasa, uli~na strana, odvojena kuhiwa... Cena: 33.500 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6604. 428438 GARSOWERA 27m2 – Bulevar kod Futo{ke pijace, lift, terasa, CG, Upotrebna dozvola, name{tena... Cena: 34.000 evra (nije fiksno) Tel. 021/542-779, 064/823-6606. 428441 PRODAJEM garsoweru na Novoj Detelinari, 33m2, cena 37.400 evra, za dogovor! Tel. 065/2019004, 021/520-231 ({ifra: 13656), www.solis-nekretnine.com. 428337 HITNO prodajem ukwi`enu garsoweru od 15m2 na petom spratu u Ul. Do`a \er|a! Cena 21.000 evra. Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ({ifra: 14382), www.solis-nekretnine.com. 428338 PRODAJEM novu garsoweru na Grbavici, 25m2, odmah useqiva, Tolstojeva ulica, prelepa zgrada, hitno, zbog odlaska u inostranstvo! Tel. 064/134-0459, 021/520231 ({ifra: 10105), www.solis-nekretnine.com. 428339 GARSOWERA na Grbavici, 24m2 na drugom spratu, pred useqewem, povrat PDV-a. Tel. 063/855-7109, 021/520-231 ({ifra: 14387), www.solis-nekretnine.com. 428340 GARSOWERA u centru, Ulica Pap Pavla, 20m2 na prvom spratu, mo`e i sa name{tajem, odmah useqiva, hitna prodaja, cena samo 21.000 evra. Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ({ifra: 12702), www.solis-nekretnine.com. 428341 PRODAJEM ukwi`enu odli~nu garsoweru na izuzetnoj lokaciji! Cena dogovor... Tel. 066/9355-942, 021/520-231 ({ifra: 19119), www.solis-nekretnine.com. 428342

ODLI^NA komforna garsowera na Podbari, 33m2 na prvom spratu, ukwi`ena 1/1, kvalitetna gradwa, sa ugradnom kuhiwom i plakarima, klimom, samo 36.600 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011, 021/520231 ({ifra: 14644), www.solis-ne428343 kretnine.com. NOVA DETELINARA - Kopernikova ulica, mawa garsowera na tre}em spratu, uredna dokumentacija, gradsko grejawe. Odli~na ponuda, samo 16.500 evra! Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ({ifra: 14452), www.solis-nekretnine.com. 428344 GARSOWERA na Podbari, prvi sprat, 25m2, terasa, sa novom ugradnom kuhiwom, Upotrebna dozvola, samo 36.000 evra. Tel. 065/2019-011, 021/427-277 ({ifra: 10637), www.solis-nekretnine.com. 428345 CENTAR - ukwi`ena i odmah useqiva garsowera od 27m2, cena 36.300 evra. Tel. 065/2019-010, ({ifra: 10495), 021/520-231 www.solis-nekretnine.com. 428346 STAN od 29m2 sa terasom, ukwi`en i odmah useqiv, na atraktivnoj lokaciji, Bul. oslobo|ewa, u blizini stanice... Tel. 063/7161744, 021/520-231 ({ifra: 14715), 428347 www.solis-nekretnine.com. PRAVA garsowera sa terasom i ostavom na terasi, ukupno 25m2, tre}i sprat, prazna i odmah useqiva. Cena samo 31.000 evra! Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ({ifra: 16664), www.solis-nekretnine.com. 428348 GARSOWERA, 23m2, centar okolina Bul. oslobo|ewa, novija garsowera na 5. spratu, lift, terasa, kompletno name{tena, odmah useqiva, cena 27.000 evra. Tel. 021/55-77-58, 065/555-38-23. 428317 NOVO NASEQE, nova, useqiva, garsowera, ima upotrebnu dozvolu i uredne papire, III sprat, lift, terasa, 27.300. Tel. 421-185. 428305 CENTAR, V. Vodnika, garsowera, 22m2, 26.800, lift, terasa, novije. Tel. 422-149. 428306 PRODAJEM garsoweru 23m2, terasa, 3. sprat, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505. 428299 STAN u izgradwi, u blizini Bulevara, kod "Dnevnika", 26m2 odli~an raspored, terasa, prvi sprat, useqiv u avgustu 2011. godine. Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 10407), www.solis-nekretnine.com. 428350 CENTAR - Barawska ulica, jednosoban dvori{ni stan od 22m2, renoviran, kablovska, ukwi`en, cena 15.000 evra! Tel. 063/761-6364, 021/427-277 ({ifra: 50328), www.solis-nekretnine.com. 428351 SOCIJALNO - Arse Teodorovi}a, jednosoban od 32m2, CG, prizemqe, nov, cena 27.000 evra. Tel. 063/761-63-64, 021/520-231 ({ifra: 10443), www.solis-nekretnine.com. 428352 [IRI CENTAR, jednosoban, 29m2 + 10m2 galerija, novije, ukwi`eno, samo 25.250. Tel. 4721661. 428307 SATELIT, iza Bul. Evrope, noviji jednosoban stan, 33m2, ukwi`en, 29.870. Tel. 472-1660. 428308 NOVO NASEQE: Jednosoban – 37m2 - funkcioni{e kao jednoiposoban, ukwi`en - useqiv, 3. sprat, terasa, CG, PTV... Cena: 37.100 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614200. 428443

oglasi

NOVO NASEQE. Jednosoban – mogu} jednoiposoban, 36m2, bez ulagawa, 4. sprat, lift, CG, ukwi`en – useqiv. Cena: 36.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6607. 428436 LIMAN: 29m2 – jednosoban, odli~an, lift, terasa, CG. Mo`e kredit! Cena: 30.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6604. 428446 PRODAJEM kod Stanice, Pariske komune jednosoban-jednoiposoban stan, 38m2 ukwi`en! Cena 39.700 evra. Telefoni: 021/451428464 318, 523-193. EKSTRA PONUDA - prodajem odli~an jednosoban stan, Ul. Omladinskog pokreta, 30m2, III sprat, useqiv. Ukwi`en. Cena 34.000 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-45417. 428465 JEDNOSOBAN, 42m2, BGD kej, stan u zgradi od `ute fasadne cigle, ukwi`en i odmah useqiv, blizina {kole, vrti}a, Dunava, klimatizovan, lift, terasa, mo`e i putem kredita, vredi kupiti. Tel. 021/55-77-58, 063/7-333-621. 428316 @. STANICA, odli~an ukwi`en klasi~an 1,0 stan 30m2 cena 34.000 nije fiksno. Tel. 636-6952. 428403 CENTAR, Bul. Mihajla Pupina odli~na zgrada, ukwi`en odli~an stan 30m2 cena 36.000. Tel. 6366952. 428404 LIMAN 2, odli~an ukwi`en i kompletno renoviran stan od 428405 27m2. Tel. 636-8429.

FUTO[KA ulica “Prezident”, prodajem nov odmah useqiv odli~an stan od 27m2. Tel. 063/828-8377. 428406 JEDNOSOBAN, novo naseqe, 34m2, II sprat, ~isti papiri, hitno. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 428486 LIMAN u zgradi od fasadne cigle 34m2 jednosoban stan, dvori{no orjentisan za 36.500 nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538166. 428501 @ELEZNI^KA STANICA u zgradi od fasadne cigle, stan 39m2, ~etvri sprat, lift 37.700, odmah useqiv, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 428502 KEJ!!! Jednosoban stan od 42m2, ni`e spratnosti, ukwi`en, useqiv. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 428529 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposoban, 39m2, kod Futo{ke pijace, Gajeva, 2. sprat, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en 41.200 evra. Tel. 063/745-1344. 428520 NOVIJI jednosoban 27m2, centar, Sowe Marinkovi}, III sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa, ukwi`en, 36.000. Tel. 063/517-846. 428524 BULEVAR OSLOBO\EWA 42m2, jednosoban, ukwi`en, lift, terasa 37.100. Tel. 444-107, 6337853. 428554

NOVO NASEQE 45m2, jednosoban sa odvojenom trpezarijom, drugi sprat, lift, terasa 41.200. Tel. 428555 444-107, 633-7853. CENTAR - Barawska ulica, jednosoban dvori{ni stan od 22m2, renoviran, kablovska, ukwi`en, cena 15.000 evra! Tel. 063/761-6364, 021/427-277 ({ifra: 50328), 428351 www.solis-nekretnine.com. SOCIJALNO - Arse Teodorovi}a, jednosoban od 32m2, CG, prizemqe, nov, cena 27.000 evra. Tel. 063/761-63-64, 021/520-231 ({ifra: 10443), www.solis-nekretnine.com. 428352 [IRI CENTAR, jednosoban, 29m2 + 10m2 galerija, novije, ukwi`eno, samo 25.250. Tel. 4721661. 428307 SATELIT, iza Bul. Evrope, noviji jednosoban stan, 33m2, ukwi`en, 29.870. Tel. 472-1660. 428308 NOVO NASEQE: Jednosoban – 37m2 - funkcioni{e kao jednoiposoban, ukwi`en - useqiv, 3. sprat, terasa, CG, PTV... Cena: 37.100 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614428443 200. NOVO NASEQE. Jednosoban – mogu} jednoiposoban, 36m2, bez ulagawa, 4. sprat, lift, CG, ukwi`en – useqiv. Cena: 36.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6607. 428436 LIMAN: 29m2 – jednosoban, odli~an, lift, terasa, CG. Mo`e kredit! Cena: 30.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6604. 428446 PRODAJEM kod Stanice, Pariske komune jednosoban-jednoiposoban stan, 38m2 ukwi`en! Cena 39.700 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193. 428464 EKSTRA PONUDA - prodajem odli~an jednosoban stan, Ul. Omladinskog pokreta, 30m2, III sprat, useqiv. Ukwi`en. Cena 34.000 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-45417. 428465 JEDNOSOBAN, 42m2, BGD kej, stan u zgradi od `ute fasadne cigle, ukwi`en i odmah useqiv, blizina {kole, vrti}a, Dunava, klimatizovan, lift, terasa, mo`e i putem kredita, vredi kupiti. Tel. 021/55-77-58, 063/7-333-621. 428316 @. STANICA, odli~an ukwi`en klasi~an 1,0 stan 30m2 cena 34.000 nije fiksno. Tel. 636-6952. 428403

dnevnik

CENTAR, Bul. Mihajla Pupina odli~na zgrada, ukwi`en odli~an stan 30m2 cena 36.000. Tel. 636428404 6952. LIMAN 2, odli~an ukwi`en i kompletno renoviran stan od 27m2. Tel. 636-8429. 428405 FUTO[KA ULICA “Prezident”, prodajem nov odmah useqiv odli~an stan od 27m2. Tel. 063/828-83-77. 428406 JEDNOSOBAN, novo naseqe, 34m2, II sprat, ~isti papiri, hitno. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 428486 064/189-38-87. LIMAN u zgradi od fasadne cigle 34m2 jednosoban stan, dvori{no orjentisan za 36.500 nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538428501 166. @ELEZNI^KA STANICA u zgradi od fasadne cigle, stan 39m2, ~etvri sprat, lift 37.700, odmah useqiv, ukwi`en. Telefo428502 ni: 528-137, 063/538-166. KEJ!!! Jednosoban stan od 42m2, ni`e spratnosti, ukwi`en, useqiv. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 428529 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposoban, 39m2, kod Futo{ke pijace, Gajeva, 2. sprat, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en 41.200 evra. Tel. 063/745-1344. 428520 NOVIJI jednosoban 27m2, centar, Sowe Marinkovi}, III sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa, ukwi`en, 36.000. Tel. 063/517-846. 428524 OSLOBO\EWA BULEVAR 42m2, jednosoban, ukwi`en, lift, terasa 37.100. Tel. 444-107, 6337853. 428554 NOVO NASEQE 45m2, jednosoban sa odvojenom trpezarijom, drugi sprat, lift, terasa 41.200. 428555 Tel. 444-107, 633-7853. [IRI CENTAR, garsowera, 25, 50m2 po 1150E/m2. Mo`e povrat PDV-a. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 21201 PRODAJEMO garsoweru u Petra Drap{ina ulici za 26.000, useqiva. Telefon: 6447-622 i 063/540165. 21214 GARSOWERA 24m2 sa name{tajem, novija grada, Podbara, lift, terasa, odmah useqiva. Telefon 6624-218. 21217 PRODAJA - Liman II, ~etvrti sprat jednosoban stan, 40m2, ukwi`en, pogled na park, odvojeni kuhiwa i trpezarija. Telefon 063/857-21-45. 21128 NOVO NASEQE, ukwi`en, 37m2, 3. sprat, terasa, 40.200E, mo`e zamena za mawi. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 061/301-3484. Hitno! 21202 PRODAJEMO stan od 32m2 u Kosan~i} Ivana na drugom spratu za 38.000E. Telefon: 6447 - 622 i 063/540-165. 21211 HITNO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, odvojena kuhiwa, lift, terasa, cena 29.500E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 21228

PRODAJEM nove jednoiposobne stanove od 43 i 33m2 kod Futo{ke pijace. Cena sa ura~unatim PDVom. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 428542 PRODAJEM dvosoban stan, kod Socijalnog, 50 m2, delimi~no renoviran, sedmi sprat, lift, CG, sigurnosna vrata. Cena 55.000 evra. Tel. 060/616-77-59. 20013

PRODAJEM nov, ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2 kod Sajma. Cena 43.300 evra. ({-16636) Tel. 021/654-6609; 063/582-164. 428546 JEDNOIPOSOBAN, 38m2, Pariske komune, 4. sprat, lift, cg, ukwi`en za 39.150 evra. Tel. 063/745-1344. 428516 POVOQNO! Jednoiposoban, 46m2, Liman 2, Bul. Despota Stefana, vi{a spratnost, lift, terasa, cg, ukw`en 41.200 evra. Tel. 428517 063/745-1344. GUNDULI]EVA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2 ima terasu, cg, za 39.200. Telefoni: 528-137, 661-2262. 428507 PETRA DRAP[INA jednoiposoban stan dvori{no orjentisan, parking mesto, ukwi`en odmah useqiv 39.200 uz dogovor. Telefo428509 ni: 528-137, 063/538-166. LIMAN II!!! Jednoiposoban stan, na prvom spratu, gleda na isto~nu stranu, useqiv. Pozovite!!! 063/500-213, 063/868-03-35. 428530 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43m2 na Limanu 4, ukwi`en, u zgradi od fasadne cigle, prazan, odmah useqiv, bez ikakvih ulagawa, povoqno. ({-16531) Tel. 021/654-6609, 063/581-997. 428539 JEDNOIPOSOBAN 40m2, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, dupleks, 4. sprat, lift, cg, nov, useqiv, ukwi`en za 38.150 evra. Tel. 063/745-1344. 428523

PRODAJEM nov, useqiv jednoiposoban stan od 36m2, Nova Detelinara. Cena: 42.650E sa PDV-om. Tel. 060/3112-082, 021/6618-222. 428460 KOD CARA DU[ANA 41m2, prvi sprat, prazan, nov, useqiv stan, kqu~evi u agenciji. Telefoni: 451-318, 523-193. 428475 NOVA DETELINARA, odli~an ukwi`en nov 1,5 stan, cena 41.200. 428407 Tel. 636-8429. LIMAN, odli~na zgrada od fasadne cigle, ukwi`en, odli~an stan 43m2. Tel. 063/828-8377. 428408 CENTAR: Nov, neuseqavan – 42m2 - jednoiposoban, 1. sprat, terasa, lift, CG... Cena sa PDV-om : 47.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 428427 NOVO NASEQE - 49m2 – jednoiposoban. Ukwi`en - useqiv, terasa, lift, mogu}nost pro{irewa za 25m2. Cena: 39.200 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6606. 428424 BETANIJA, prodajem odli~an ukwi`en nov 1,5 stan sa odvojenom kuhiwom, cena 48.200. Tel. 6368429. 428410 PRODAJEM lep, jednoiposoban stan, 43m2 u Cara Du{ana, I sprat, ima terasu, sa dvori{ne strane, cena 46.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 060/0767-607 . 428466


oglasi

dnevnik

NA LIMANU 2 kod Spens-a u blizini fakulteta novija ukwi`ena zgrada, prvi sprat 41m2 ekstra sre|en, halogena rasveta, gipsarki radovi, jasenov parket. Telefoni: 523-193, 060/0767-607. 428467 NA NOVOM NASEQU Mileve Mari} 44m2 sa terasom, prizemqe 37.000. Telefoni: 451-318, 063/10428468 88-993. NA GRBAVICI zgradu zidao "Aleksandar" 34m2 mawi jednoiposoban, ukwi`en stan, tre}i sprat. Telefoni: 451-318, 523-193. 428469 PRODAJEM odmah useqiv i ukwi`en, jednoiposoban stan, u Slova~koj ulici, 46m2, dvosoban, terasa. Hitno. Telefoni: 021/523193, 060/07-305-77. 428470 PRODAJEM nov, useqiv jednoiposoban stan na prvom spratu, 37m2, Nova Detelinara. Cena: 41.400E. Tel. 066/502-1984, 021/6618-222. 428449 PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 44m2, prvi sprat, Ul. Svetozara ]orovi}a. Cena: 45.350E. Tel. 064/346-6802, 021/6618-222. 428451 PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 33m2, prvi sprat, Ul. Svetozara ]orovi}a. Cena: 34.000E. Tel. 064/346-6802, 021/6618-222. 428452

NOVA DETELINARA: 37m2-jednoiposoban, odmah useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG, PTV. Mo`e kredit. cena-41.500 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6607. 428445 EKSTRA: Dupleks 39m2 - jednoiposoban, ukwi`en - odmah useqiv, CG, lift, ju`na strana, kose betonske plo~e. Cena – 36.100 evra Tel. 021/542-779, 064/823-6601. 428439 KOD MASTER CENTRA, jednoiposoban, ukwi`en, nov, neuseqavan, I sprat, lift, terasa, odli~an, cena 37.100. Tel. 472-1661. 428309 GRBAVICA, jednoiposoban, 35m2, cg, ostava 4m2, ukwi`en, mo`e kredit, 36.050. Tel. 422-149. 428310 JEDNOIPOSOBAN, 30m2, centar - okolina Izvr{nog ve}a, stan u visokom parteru, okrenut na dvori{nu stranu, idealan za ordinaciju, kancelariju, vredi kupiti. Tel. 021/55-77-58, 063/7-333-621. 428319

PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 36m2 na ~etvrtom spratu, Somborski bulevar, centralno gradsko grejawe, proto~na topla voda, povrat PDV-om, odli~an! hitna prodaja! Mogu} kredit! cena 1.120 evra/m2! Useqiva na prole}e, vredi videti... Tel. 064/1340459, 021/451-570 ({ifra: 13105), www.solis-nekretnine.com. 428353 LIMAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu. Odmah useqiv, 52m2, cena 55.000 evra. Tel. 063/527-459, 021/520-231 ({ifra: 11666), www.solis-nekretnine.com. 428354 PRODAJEM stan u strogom centru grada, blizu Trga slobode, jednoiposoban od 43m2, bez ulagawa, ukwi`en! Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ({ifra: 13588), www.solis-nekretnine.com. 428355 EKSKLUZIVNO! Odli~an jednoiposoban, nov, neuseqavan stan u ekstra kvalitetnoj zgradi kod Socijalnog, 42m2. Fotografije i skica rasporeda na na{em sajtu...! Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 14764), www.solis-nekretnine.com. 428356

GRBAVICA - Nov, odmah useqiv jednoiposoban stan na ekskluzivnoj lokaciji, u mirnoj ulici na uglu sa Bul. oslobo|ewa. Zgrada vrhunskog kvaliteta, cena sa poratom PDV-a 54.300 evra, uredna dokumentacija! Tel. 060/018-9422, ({ifra: 10180), 021/427-277 428357 www.solis-nekretnine.com. ODLI^AN jednoiposoban stan od 40m2 na drugom spratu, Bul. cara Lazara, ukwi`en, cena 51.500 evra. Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ({ifra: 14790), www.solis-nekretnine.com. 428358 ATRAKTIVAN mawi jednoiposoban stan u blizini centra, deo kod Ribqe pijace, 35m2 na prvom spratu, u novijoj zgradi, odmah useqiv, cena 43.500 evra. Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 10385), www.solis-nekretnine.com. 428359 PRODAJEM nov jednoiposoban stan kod Sajma, oko cene je mogu} Tel. 066/9355-942, dogovor... 021/427-277 ({ifra: 11810), www.solis-nekretnine.com. 428360 [ONSI - Odli~an stan u zgradi od fasadne cigle, bez ulagawa. Veliki dnevni boravak, odvojena kuhiwa, mawa spava}a soba, lepa terasa. Slike na na{em sajtu... Tel. 065/2019-010, 021/520-231 ({ifra: 10410), www.solis-nekretnine.com. 428361

NOV jednoiposoban stan na super lokaciji! Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 14136), www.solis-nekretnine.com. 428362 STAN u vili na Grbavici, jednoiposoban, trostrano orjentisan! Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 16023), www.solis-nekretnine.com . 428363 IZUZETNA PONUDA - nov jednoiposoban stan od 35m2, mala zgrada, {iri centar. Veoma povoqno! Tel. 065/2019-010, 021/427277 ({ifra: 12145), www.solis-nekretnine.com. 428364 PRODAJEM ili mewam - jednoiposoban stan od 39m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan, na Novoj Detelinari, cena 44.200 evra, za trosoban stan uz doplatu! Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ({ifra: 12817), www.solis-nekretnine.com. 428365 HITNA PRODAJA! Ukwi`en jednoiposoban stan u najstro`em centru grada, prizemqe, 40m2, cena 27.000 evra. Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 11133), www.solis-nekretnine.com. 428366 FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Cena 47.000 evra! Vlasnik. Tel. 063/7726-845 ({ifra: 10077), www.solis-nekretnine.com. 428367 KLISA - Klisanski put, ukwi`en dvori{ni stan, dvosoban od 43m2, cena 12.800 evra! Tel. 063/761-63-64 ({ifra: 14334),, www.solis-nekretnine.com. 428368

HITNO prodajem dvosoban stan 71m2 + 30m2 terasa, Somborska ulica, ukwi`en, useqiv, fasadna cigla, samo 62.000 evra! Nije fiksno! Tel. 064/134-0459, 021/520-231 ({ifra: 14651), www.solis-nekretnine.com. 428369 NOVA DETELINARA - Odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. 45m2. Spava}a soba 10m2, kuhiwa sa prozorom, cena 53.000 evra! Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 10408), www.solis-nekretnine.com. 428370 PRODAJEM odli~an luksuzan dvosoban stan na Limanu III, cena izuzetno povoqna zbog hitnosti prodaje! Tel. 066/9355-942, 021/520231 ({ifra: 12704), www.solis-nekretnine.com. 428371 KLASI^AN dvosoban stan, dvostrano orjentisan! Tel. 063/433738, 021/427-277 ({ifra: 12856), www.solis-nekretnine.com. 428372 STAN na Limanu II, dvostrano orjentisan sa ulagawem! Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 10111), www.solis-nekretnine.com. 428373 KVALITETAN dvosoban stan na lokaciji Limanske pijace, sve prostorije sa prirodnom ventilacijom, eta`a visokog partera, stan ukwi`en na 51m2, useqiv po isplati. Po~etna cena 56.500 evra. Za vi{e pozovite... Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 10459), www.solis-nekretnine.com. 428374 DVOSOBAN stan u ulici S. Novakovi}a na Novom nasequ. Tel. 063/7726-845, 021/520-231 ({ifra: 13236), www.solis-nekretnine.com. 428375 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u Ulici Pariskih komuna, cena dogovor... Tel. 066/9355-942, 021/427-277 ({ifra: 10764), www.solis-nekretnine.com. 428376 ODLI^AN dvosoban stan, nov, u jo{ boqoj zgradi! Tel. 063/433738, 021/520-231 ({ifra: 10154), www.solis-nekretnine.com. 428377 BUL. OSLOBO\EWA - nov, ukwi`en stan, dvosoban od 42m2, cena 42.500 evra. Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 10748), www.solis-nekretnine.com. 428378 IZUZETNA PONUDA! Dvosoban stan izvanrednog rasporeda, 56m2 na drugom spratu, u najstro`em centru grada! Tel. 065/2019013, 021/520-231 ({ifra: 10544), www.solis-nekretnine.com. 428379

GRBAVICA - 65m2 dupleks, dodatno opreman, ostaje ugradna kuhiwa, cena 69.500 evra. Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 14009), www.solis-nekretnine.com. 428380 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 428300

LIMAN, dvosoban stan, III sprat, cg, lift, terasa, ukwi`en, cena 59.750 za 64m2. Tel. 422-149. 428311 CENTAR, noviji dvosoban stan, luks opremqen, III sprat, cena 50.990. Tel. 421-185. 428312 [IRI CENTAR, direktno od investitora, dobra gradwa, povrat PDV-a, trosoban stan, 57m2, cena samo 55.000. Tel.472-1660. 428313 NOVO NASEQE – Bra}e Drowak - 48m2, dvosoban, ukwi`en - useqiv, terasa, lift, CG, mo`e kredit. Cena-48.500 evra. Tel. 021/661-4200, 064/823-6607. 428435 @. STANICA: 54m2 - dvosoban, ukwi`en, odmah useqiv, komplet renoviran, 1. sprat, terasa, lift... Cena: 52.000 evra. Tel. 021/542-779, 428444 064/823-6606. DVOSOBAN, prazan, odmah useqiv stan u Cara Du{ana - 51m2, 2. sprat, terasa, lift, ju`na strana... Cena: 46.500 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6601. 428437 DVOSOBAN - 60 m2 – @el. stanica, useqiv odmah - ukwi`en, 4. sprat - nije zadwi, odli~an raspored, terasa, CG... Cena: 51.500 evra. Tel. 021/424-963, 064/823428423 6610. HITNO prodajem renoviran, ukwi`en dvosoban stan od 40m2, centar. Cena: 27.000E. Tel. 021/6618-222. 428453

PRODAJEM lep dvosoban stan 45m2, miran kraj, Grbavica, Ul. \. Servickog, I sprat, ukwi`en, odvojena kuhiwa, 50.500 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-45177. 428471 PRODAJEM u novoj zgradi, 55m2, dvosoban stan, prazan. Useqiv. Odli~na lokacija kod Fut. pijace, povoqno!! Ima povrat PDV-a. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-45154. 428472 PRODAJEM dobar mawi dvosoban stan,39m2,V sprat, stan je u dobrom stawu, cena 29.000 evra. Hitno. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-41395. 428473 PRODAJEM dvosoban stan, 49m2, I sprat, Ul. M. ^ipli}a, odr`avan stan. Ukwi`en. Cena 39.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. 428474 [ifra-44370. NOVA DETELINARA, u Ulici Janka Veselinovi}a prodajem nov i odli~an 2,0 stan od 50m2, povoqno. Tel. 064/220-95-65. 428411 BLOK 8 – 50m2 – dvosoban, ukwi`en, useqiv, 2. sprat, terasa, lift, CG... Mo`e kredit! Cena – 46.400 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610. 428425

BULEVAR, ukwi`en stan 58m2 odli~nog rasporeda, IV sprat, terasa, lift, cena 51.500. Tel. 6366952. 428409 SPECIJALNA PONUDA! Tri posebne dvosobne stambene jedinice na jednom ulazu, 130m2 ultra povoqno! Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 14751), www.solis-nekretnine.com. 428400 PRODAJEM nov, ukwi`en dvosoban stan, drugi sprat, 44m2, Grbavica. Cena: 49.450E. Tel. 064/9354559, 021/6618-222. 428458 KOD @ELEZNI^KE STANICE dvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada, ukwi`en, terasa. Telefon 6612262; 063/538-166. 428503 NOVA DETELINARA - hitno nov odmah useqiv stan 49m2 za 45.500, ima upotrebnu dozvolu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 428504 NOVO NASEQE odli~an komplet renoviran stan 48m2 u zgradi sa liftom povoqno..... Telefoni: 528-137, 661-2262. 428505

nedeqa6.februar2011.

KA]E DEJANOVI] odli~nog rasporeda dvosoban stan 59m2, na ~etvrtom spratu sa liftom za 57.700. Telefoni: 528-137, 063/538428506 166. DVOSOBAN, 47m2, Grbavica, Bra}e Ribnikar, 4. sprat, cg, nov, ukwi`en, name{ten, cena 51500 evra. Tel. 063/745-1344. 428515 DVA DVOSOBNA stana, Liman, Balzakova, 3. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`eni, 41m2 sa cenom od 49.450 evra i 48m2 sa cenom od 54.650 evra. Tel. 063/745-1344. 428522 PRODAJEM hitno ukwi`en klasi~an dvosoban stan od 52m2 blizu Socijalnog, lift, terasa. Cena 49.400 evra. ({-16564) Tel. 021/654-6609; 064/254-4383. 428544 PRODAJEM dvosoban stan od 52m2 salonskog tipa u strogom centru, I sprat. Hitno!! Povoqno. Tel. 021/654-6609, ({-16626) 063/581-997. 428545 LIMAN!!! Klasi~an dvosoban stan na tre}em spratu od 58m2, kuhiwa odvojena!!! Povoqno. Pozovite 021/6363-307, 063/868-03-35. 428531 LIMAN!!! Dvosoban stan na prvom spratu, isto~na strana od 49m2, ukwi`en, odmah useqiv. Povoqno. Pozovite!!! Tel. 021/6363307, 063/868-03-35. 428532 MAJEVI^KA!!! Ju`na strana, mali dvosoban stan od 39m2, ukwi`en, useqiv. Pozovite!!! Tel. 063/868-03-35, 063/500-213. 428533 DETELINARA - Filipa Filipovi}a klasi~an dvosoban stan 53m2 ukwi`en, odmah useqiv za 46.400. Telefoni: 528-137, 6612262. 428510 STEVANA MUSI]A dvosoban stan 56m2 klasi~na gradwa na drugom spratu, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262. 428508 DVOSOBAN, Liman I i Liman II, odli~na ponuda. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 428490 DVA DVOSOBNA stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 56.650 evra i 53m2, 4. sprat, sa cenom od 56.650 evra. Tel. 063/745-1344. 428518 BULEVAR Cara Lazara 53m2, odmah useqiv 56.700 nije fiksno. Tel. 444-107, 633-7853. 428556 STANICA 60m2, dvosoban, lift, terasa, ukwi`en 51.500. Tel. 444107, 633-7853. 428557 LIMAN II 63m2, klasi~an dvosoban, dve terase, lift 58.700. Tel. 444-107, 633-7853. 428558 DVOSOBAN 55m2 preko puta `elezni~ke stanice, drugi sprat, vlasnik, bez posrednika, ukwi`eno. Hitno! Telefon 063/518-781. 21034 AVIJATI^ARSKO NASEQE, 50m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 062/8901199. 21157 DVOSOBAN stan, 60m2 ugao Bulevara kraqa Petra i Pariske komune, drugi sprat, ukwi`en. Hitno. Telefon 062/890-11-99. 21160 BULEVAR, kod Futo{ke pijce, nov, useqiv, 56m2 po 1.235e/m2. Mo`e povrat PDV-a. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30232. 21203

25

KOD @. STANICE, ukwi`en 60m2, 4. sprat, lift, terasa, 51.500E. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232. 21204 PRODAJEM dvosoban stan 44m2, Ul. Stevena Musi}a, centar, IV sprat, nema lift, ukwi`en. Telefon: 6624-218. 21219 CARA DU[ANA potpuno nov 1, 5 soban stan 40, 17m2 sa terasom na II spratu. Telefon 063/562-411 20974 vlasnik. 1.400 eura/m2.

CARA DU[ANA potpuno nov ekstra 1, 5 soban stan 64, 39m2 sa terasom na II spratu. Telefon 063/562-411 vlasnik. 1400Eur./m2. 20975 PETROVARADIN - stan 48m2, 3 sprat, lift, nov useqiv, 42.000E i 40m2 - 36.000E blok 8. Telefon 20988 063/152-052-1. TURGEWEVA 44.5 m2, drugi sprat, ukwi`en i Bra}e Krkqu{, drugi sprat, ukwi`en. Telefon 062/8901199. 21159 ZLATNE GREDE, jednoiposoban 40m2 ukwi`en, nova gradwa, hit21185 no. Telefon 062/890-1199. PRODAJEMO kod Sajma jednoiposoban stan od 39m2 za 35.000, odmah useqiv i ukwi`en. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 21213 PRODAJEMO jednoiposoban stan na Limanu za 54.500. Stan je na tre}em spratu sa liftom. Telefon: 6447-622. 21215

CARA DU[ANA 63m2, dvoiposoban, terasa, cg, dvori{na strana, ukwi`en 68.200. mogu}nost kupovine gara`e u istoj zgradi. Tel. 444-107, 633-7853. 428559 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en 76.300. mo`e zamena za mawi. Tel. 444-107, 633-7853. 428561 DVOIPOSOBAN, 65m2 plus 6m2 terasa, Liman 3, Balzakova, 2. sprat, lift, cg, ukwi`en 68.000 evra. Tel.063/745-1344. 428521 NOVO NASEQE dvoiposoban stan 63m2 plus terasa 24m2, odli~an raspored za 61.800 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262. 428512 KOD MERKATORA, Limanske pijace i Limanskog parka na perfektnom mestu dvoiposoban stan od 67m2 ni`e spratnosti. Hitno i povoqno! Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 428534 PRODAJEM neuseqavan dvoiposoban stan na drugom spratu, sa terasom, Podbara, Cena: 54.900E sa PDV-om. Tel. 064/197-2102, 021/6618-222. 428455 BULEVAR, u Ul. Novosadskog sajma prodajem odli~an nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2 po ekstra ceni. Tel. 063/516-478. 428413 GRBAVICA: 62m2 - dvoiposoban, odmah useqiv, CG, terasa. Lift, legalan. Cena: 59.800 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6606. 428429 BULEVAR - 68m2- useqiv, ukwi`en, 2. sprat, terasa, CG, 2 lifta, dvostrano orjentisan. Cena – 62.850E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601. 428430


26

nedeqa6.februar2011.

[IRI CENTAR, direktno od investitora, brzo useqivo, povrat PDV-a, cena 61.800. Tel. 472-1661. 428314 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437, 428303 063/534-505. DVOIPOSOBAN, 74m2, BGD kej - D. Vasiqeva, stan u zgradi od `ute fasadne cigle, blizina vrti}a, {kole, Dunava, pijace, parka, vredi kupiti. Tel. 065/555-77-58, 428318 021/55-77-58. PRODAJEM nov dvoiposoban stan od 51m2, odvojena kuhiwa, visoki parter, neuseqavan i odli~an! Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ({ifra: 10278), www.solis-nekretni428381 ne.com. JOZEFA MAR^OKA - Liman IV, velik stan u mirnom delu! Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 18002), www.solis-nekretnine.com. 428382 PETROVARADIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en. 87m2 po ceni od 73.000 evra! Tel. 063/527-459, 021/427-277 ({ifra: 14664), www.solis-nekretnine.com. 428383

TROSOBAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Tel. 064/4491270, 021/520-231 ({ifra: 14735), www.solis-nekretnine.com. 428384 NOV neuseqavan, ukwi`en trosoban stan, dupleks. Mo`e kredit! Cena 72.100 evra, povrat PDV-a! Tel. 065/2019-004, 021/520-231 ({ifra: 14776), www.solis-nekretnine.com. 428385 PRODAJEM odli~an ukwi`en trosoban stan na Novoj Detelinari! Izuzetno povoqno! Tel. 066/9355-942, 021/427-277 ({ifra: 19840), www.solis-nekretnine.com. 428386 LIMAN IV - trosoban stan od 80m2 na {estom spratu, zahteva ulagawa, dobar raspored, ukwi`en, cena 74.500 evra. Tel. 064/4491270, 021/520-231 ({ifra: 14645), www.solis-nekretnine.com. 428387 LIMAN IV - trosoban stan od 80m2 na ~etvrtom spratu, odli~an raspored, mo`e biti i ~etvorosoban, ukwi`en, cena 82.400 evra! Tel. 064/449-1270, 021/427-277 ({ifra: 19381), www.solis-nekretnine.com. 428388 TROSOBAN, 85m2, centar - okolina "Z. Jovine" gimnazije, stan salonskog tipa na 1. spratu, u izuzetnom stawu, okrenut na dve strane, pogodno i za ordinacije, kancelarije… Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58. 428320 TROSOBAN, 94m2, centar - R. pijaca, prodajem ili mewam za mawi, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posrednika. Tel. 063/7-333-621. 428315 DETELINARA, nov odmah useqiv i ukwi`en funkcionalan 3,0 lako preuredqiv u 3,5, II sprat, terasa, lift. Tel. 636-8429. 428414 PETROVARADIN, u Bloku 8 prodajem odli~an 3,0 stan od 74m2 po ceni od 61.800. Tel. 636-6952. 428412 PRODAJEM nov, ukwi`en trosoban stan od 81m2, u blizini sajma. Cena: 71.000E. Tel. 064/197-2102, 021/6622-677. 428456 PRODAJEM odli~an nov, useqiv trosoban stan od 61m2, prvi sprat, Nova Detelinara. Cena: 62.850E. Tel. 060/3112-082, 021/66-22677. 428459 INVESTITOR prodaje trosoban stan 75m2 u L. Kosti}a-centar, IV spratu. Useqiv do kraja meseca. Projektno finansirawe. Mo`e i subvencija. Telefoni: 021/451-318, 523-193. 428476

PRODAJEM dobar i renoviran stan na Grbavici, 69m2, useqiv po dogovoru. Ukwi`en. Terasa. Cena 61.800 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-45176. 428477 DOBRA PONUDA - prodajem stan na Limanu, 80m2, sa terasom i liftom. Useqiv. Ukwi`en. Cena 74.000 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193. 428478 PRODAJEM dobar i komforan trosoban stan na N. nasequ, 90m2, na IV spratu. Useqiv. Ukwi`en. Stan je u dobrom stawu i sre|en. Lift. Terasa. 80.000!! Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-43703. 428479 PRODAJEM na Rumena~kom putu stan 90m2, trosoban, useqiv. Ukwi`en, I sprat, lift. Terasa. Povoqno, cena 77.250 evra. Tele021/451-318, 523-193, foni: 060/0767-607. [ifra-45405. 428480 TROSOBAN, Liman II - Bo{ka Buhe, 73m2 peti sprat, lift, ukwi`en, mirna lokacija, dobra gradwa, cena 78.000 evra. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 428487 KEJ!!! Trosoban stan. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 428535

PRODAJEM odli~an trosoban stan od 74m2 blizu Spensa, ukwi`en, bez ulagawa, prazan odmah useqiv, lift, terasa. Cena 72.000 evra. ({-16548) Tel. 021/654-6609, 063/885-6290. 428540 BALZAKOVA renoviran, odmah useqiv, trosoban stan 80m2 ima terasu, ni`e spratnosti za 82.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 428513 KLASI^AN trosoban 81m2, Liman I, Fru{kogorska prema [trandu, I sprat, dvori{no, mogu}e ~etvorosoban, ukwi`en, 83.000. Tel. 063/517-846. 428525 KOMPLETNO renoviran trosoban 86m2, Kej - centar, Visarionova kod "Porcelanose", fasadna cigla, IV sprat lift, ukwi`en, 99.000. Tel. 063/517-846. 428526

KLASI^AN trosoban 80m2, Liman IV, Narodnog fronta, IV sprat sa liftom, odvojena trpezarija, dve terase, ukwi`en, useqiv, 74.000. Tel. 063/517-846. 428527 TROSOBAN 62m2, Liman IV, Banovi} Strahiwe, IV sprat sa liftom, nije posledwi, terasa, ukwi`en, brzo useqiv, 65.000. Tel. 063/517-846. 428528 CENTAR, Radni~ka, 78m2 trosoban stan na prvom spratu, lift, odli~an raspored 90.000. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 6337853. 428562

oglasi

LIMAN II 77m2, trosoban, ukwi`en, odmah useqiv, lift, terasa 72.000. Tel. 444-107, 633-7853. 428560 BUL. CARALAZARA- MG gradwa, ukwi`en dvoiposoban stan 65m2. Parking mesto. Cena 68.000E. Hitno. Telefon 063/502526. 21037 PRODAJEM dvoiposoban ukwi`en stan na Detelinari, 64m2 (61, 5m2 ukw.)- 51.000E, IV sprat, staro vlasni{tvo. Telefon 063/501-671. 21079 PRODAJEM ukwi`en dvoiposoban stan od 67m2 na Beogradskom keju za 67.000. Telefon: 6447-622. 21212 PRODAJEM dvoiposoban stan 70m2, Ul. Seqa~kih buna, III sprat, dvostrano orjentisan, cena 65.000E. Telefon 6624-218. 21218 PRODAJEM ukwi`en stan u ul. Lov}enskoj 3 na prvom spratu od 70 m2 (novogradwa), sa parking mestom. Telefon 063/219-763. 20933 PODGRA\E tvr|ave salonski trosoban 90m2. sa podrumom 90m2. Visoko prizemqe. Telefon 063/562411 vlasnik. 1.600 eura/m2. 20977 PRODAJEM trosoban stan, Liman II, drugi sprat, 83.000E, Bulevar oslobo|ewa 139. Telefon 20981 063/547-451. HITNO u Ba~kom Jarku prodajem plac 354m2, temeq, projekat. Pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin. Telefon 6363-723, 21188 062/8-170-802. VLASNIK, prodajem odli~an 3.0 stan, Liman IV, prvi sprat, 78m2, ukwi`en. Telefon 6363-723, 062/8170-802. 21189 PRODAJEM klasi~an trosoban stan 78m2 na Limanu II u Bo{ka Buhe - 82.000, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622 i 063/540-165. 21209

TROIPOSOBAN, Novi bulevar, 80m2, II sprat, lift, potpuno nov odmah useqiv, ekstra povoqno, hitno. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 428489 U TOPLICE MILANA prazan useqiv mawi troiposoban stan 71m2, cena 69.800. Telefoni: 451318, 060/0767-607. 428481 U LAZE KOSTI]A useqewe do kraja meseca 95m2, investitor "Moj dom". Telefoni: 451-318, 523-193. 428482 NA SUBOTI^KOM BULEVARU troiposoban stan 85m2 na prvom spratu prazan nov useqiv 78.700 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451-318, 523-193. 428483 NA SUBOTI^KOM BULEVARU troiposoban stan 85m2 na prvom spratu prazan nov useqiv 78.700 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451-318, 523-193. 428485 LIMAN, 80m2 - troiposoban, ukwi`en - useqiv, CG, lift, sre|en, cena: 74.200 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604. 428422 NOVO NASEQE u Ulici Ka}e Dejanovi} prodajem odli~an ukwi`en 3,5 stan od 87m2 po ceni od 82.500. Tel. 636-6952. 428415 BULEVAR, kod Dnevnika, odli~an ukwi`en funkcionalan 3,5 stan, odmah useqiv, noviji, mogu}nost kupovine i gara`e, cena 75.000. Tel. 063/828-8377. 428416 @ELEZNI^KA ulica, nov 3,5 odmah useqiv stan na II spratu, cena 90.000. Tel. 636-6952. 428417

GRBAVICA – 81m2 - perfektan troiposoban, ukwi`en, lift, terasa, CG, novija zgrada, Cena: 74.500 evra. Tel. 021/6614-200, 428433 064/823-6607. UKWI@EN, useqiv odmah, 90m2, dvostrano orijentisan, 1. sprat, 2 terase, lift, CG, PTV... Cena: 77.250 evra. Tel. 021/661-4200, 428442 064/823-6604. NOV kvalitetan troiposoban dupleks na Podbari, lift, terasa, kvalitetna gradwa, 83m2, cena 75.000 evra sa PDV-om. Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ({ifra: 14225), www.solis-nekretnine.com. 428389 TROIPOSOBAN stan od 102m2, ukwi`en, prazan, tre}i sprat, ekstra lokacija, Maksima Gorkog, potrebno sre|ivawe! Tel. 064/1340459, 021/520-231 ({ifra: 17933), www.solis-nekretnine.com. 428390 PRODAJEM odli~an troiposoban stan u Pu{kinovoj ulici. Tel. 063/7726-845, 021/520-231 ({ifra: 12694), www.solis-nekretnine.com. 428391 VASE STAJI]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 13867), www.solis-nekretnine.com. 428392

GRBAVICA - Komforan ~etvorosoban stan u dva nivoa bez kosina. 106m2 cena 121.100 evra! Ekskluzivna lokacija, mirna ulica na uglu Bul. oslobo|ewa. Zgrada izuzetnog kvaliteta. Mogu}nost kupovine gara`e. Cena sa povratom PDV-a! Novo, odmah useqivo, uredna dokumentacija - izuzetna ponuda! Tel. 060/018-9422, 021/427277 ({ifra: 10270), www.solis-nekretnine.com. 428393 GRBAVICA - Liman, ~etvorosoban stan od 102m2, noviji ukwi`en dupleks, odli~an raspored, cena 88.600 evra! Tel. 064/449-1270, ({ifra: 11661), 021/520-231 428394 www.solis-nekretnine.com. PRODAJEM stan u blizini Ribqe pijace, salonskog tipa od 123m2, na prvom spratu, mogu}e pretvarawe u dve stambene jedinice! Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ({ifra: 10818), www.solis-nekretnine.com. 428395 ^ETVOROSOBAN stan kod Sajma, klasi~an raspored, sa odvojenim spava}im delom, kuhiwa sa prozorom i veliki dnevno - trpezarijski prostor. Cena samo 110.000 evra. Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 12712), www.solis-nekretnine.com . 428396 SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 13868), www.solis-nekretnine.com. 428397

dnevnik IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Cena 206.000 evra! Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 12034), www.solis-nekretni428398 ne.com. ODLI^AN dupleks na Grbavici, u ceni ful name{taj, bela tehnika i gara`a! Ukwi`en! U dvori{tu zgrade igrali{te za decu, 108m2. Za vi{e informacija pozovite... Vredi videti! Tel. 064/1571297, 021/520-231 ({ifra: 14711), www.solis-nekretnine.com. 428399

^ETVOROSOBAN 95m2 - nov neuseqavan, Vojvode [upqikca, perfektan raspored, terasa, CG. Cena: 83.000 evra. Tel. 021/424-963, 428440 064/823-6606. BULEVAR (kod Kan-kana) – 100m2 - ~etvorosoban, 4. sprat, perfektan raspored, sre|en, terasa, lift, CG, ukwi`en, odmah useqiv! Cena: 98.000 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6604. 428434 PRODAJEM nov ~etvorosoban stan od 84m2, prvi sprat, Somborski bulevar. Cena sa PDV-om: 73.500E. Tel. 065/276-9594, 428447 021/6618-222. LIMAN, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an 4,0 stan od 428418 95m2. Tel. 636-6952. GRBAVICA, Ul. Alekse [anti}a, noviji ukwi`en 4,5 stan (nije dupleks) + gara`a, cena 130.000. Tel. 064/220-9565. 428419 CENTAR, u @elezni~koj ulici ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) pogodni i za poslovni prostor. Tel. 063/82-88-377. 428420 PRODAJEM u C. Du{ana, 90m2, ~etvorosoban ukwi`en stan. Lift. Terasa, bez ulagawa!! Stan je dvostran, cena 97.000 evra. Vredi videti!! Telefoni: 021/451-318, 428484 523-193. [ifra-43694. PASTEROVA odli~an ~etvorosoban stan 97m2 zidala Budu}nost, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 6612262. 428514

VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 428511 528-137; 063/811-7331. PRODAJEM ~etvoroiposoban stan od 106m2, centar, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`en, II sprat, odli~nog rasporeda. Cena dogovor. Tel. 021/654-6609, ({-15573) 428541 063/581-997. KOD \okine {kole!!! Odli~an ~etvorosoban stan, dvostran, ni`e spratnosti u ekstra stawu, ukwi`en useqiv po dogovoru. Tel. 063/500-213, 063/868-03-35. 428538 DUNAVSKI PARK!!! je u blizini ovog salonskog stana na prvom spratu od 106m2. Pozovite!!! Tel. 063/500-213, 063/868-03-35. 428536 STRA@ILOVSKA 3, salonski 140m2 ~etvorosoban III sprat adaptiran. Pogled, lokacija, cena izuzetni. Nema lift. Telefon 063/562-411 vlasnik. 1.600 eur./m2 20976 STAN Somborski bulevar, 82m2, drugi sprat, 4 sobe, dvostrano orjentisan, bez ulagawa, ukwi`en. 21124 Telefon 063/574030.

SALONSKI 145m2, pogodan za poslovni prostor kod Jodne bawe. Telefoni: 6546-976, Hitno! 21205 065/3333-177, 061/301-3484. PRODAJEM {estosobni dupleks, 144m2, sa dva ulaza ili mewam za mawi stan u Novom Sadu ili Zlatiboru. Telefon 063/501-671. 21080 DUPLEKS oko 100m2 Rumena~ka ulica, ukwi`en + gara`a u dvori{tu, hitno. Telefon 062/8901199. 21158 PRODAJEM 3, 5 sobni stan 72 m2 na prvom spratu u Vojvo|anskoj br.2. Cena 75.000 E. Telefon 021/551-638 i 063/502-492, nije agencija. 21109 GRBAVICA!!! Odli~an ~etvorosoban dupleks stan, ukwi`en, odmah useqiv!!! Ekstra povoqno!!! Tel. 063/500-213. 428537

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 428323 PRODAJEM plac, 800 m2, Paragovo, 12.000 evra (bez posrednika). Tel. 065/66-333-68, 064/08596-66. 20012 ATRAKTIVNA porodi~na vila reprezentativan objekat, moderno opremqen, ukupno deset soba u tri eta`e, cca 300m2 stambenog prostora, gara`a za dva auta. Za vi{e informacija pozovite... Tel. 064/2003-103 ({ifra: 30924), www.solis-nekretnine.com. 428335


oglasi l ^ituqe

dnevnik

UKWI@ENA prizemna ku}a od 64m2 na placu od 291m2, nus prostorija od 30m2, svi prikqu~ci, kolskiulaz,naugludveasfaltirane ulice, lepa lokacija, blizu Najlon pijace, cena 55.000 evra! Tel.065/2019-011,021/427-277({ifra: 30965), www.solis-nekretni428336 ne.com. JODNA BAWA ku}a 220m2 na placuoko400m2.Telefon063/538428497 166. TELEP kodMinakveodli~naku}a oko 300m2 na placu 610m2, ukwi`ena,zacenupozovite.Telefon063/538-166. 428498 KU]A, Sr. Kamenica, blizina centra,ukwi`ena,odmahuseqiva, najpovoqnija ponuda u Kamenici. „Kvart“.Tel.021/450-417;064/189428488 38-87. PRODAJEM hitno i povoqno spratnuukwi`enuku}upovr{ine 124m2 na placu 500m2 u Sremskoj Kamenici, grejawe eta`no na gas za 55.000 evra. ({-444) Tel. 021/654-6609,063/581-997. 428547 SREM. KAMENICA - Vojnovo, odli~na spratna porodi~na ku}a od220m2naplacuod700m2.Cena 115.000 evra ili zamena za mawi stan u N. Sadu. Tel. 063/527-459, 021/520-231 ({ifra: 30151), 428330 www.solis-nekretnine.com. PRODAJEM odli~nu ku}u od 140m2 kod Mo{ine vile, plac 1.400m2, ravan, ukwi`eno! Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ({ifra: 30846),www.solis-nekretnine.com. 428334 SREMSKA KAMENICA, 94m2, 1.spratku}e-eta`iran1/1–sre|en, bez ulagawa, trosoban, eta`nogrejawenagas,terasa,useqivoodmah...Cena–40.000evra.Telefoni:021/6614-200,064/823-6601. 428428 KU]A u Bockama-Sr. Kamenica, 70m2-stambeno,plac1.500m2blagonagnut,poglednaDunaviNovi Sad.Ukwi`ena!Cena:80.000evra - nije fiksna. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601. 428432 NA LIPOVOMGAJUekstrasre|ena ku}a 134m2 sa lepim dvori{tem,gara`om,ukwi`ena,~uvarskomslu`bom,cena145.000.Telefoni:523-193,451-318. 428461 LIPOV GAJ,odli~naku}aunizu, ukwi`ena 106m2+gara`a+dvori{te.Tel.060/750-55-70. 428402

LIPOV GAJ ku}a oko 150m2 sa svojim samostalnim dvori{tem, gara`a,triparkigmesta.....Telefon063/811-7331. 428499 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}uuBockama,nalepom,ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena,cena79.000evrailizamena za mawi stan! Tel. 063/527-459, 021/520-231 ({ifra: 30334), www.solis-nekretnine.com. 428331 HITNA prodajaku}eod113m2sa nusprostorijom od 82m2 na placu od 1.000m2, Bukova~ki put, cena 50.000 evra. Nije fiksno! Tel. 065/2019-004, 021/427-277 ({ifra: 30942),www.solis-nekretnine.com. 428332 NOVI SAD -parceleucentrugradazaveliketr`neobjekteihotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na Auto-putu Novi Sad-Beograd kod "Rodi}a". UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 428326 ATRAKTIVNE gra|evinske parcele na Novom bulevaru, kod kasarne "Majevica", povr{ine 2.500m2, {irina do bulevara cca 80mi10.000m2safrontomodcca 100m, pogodno za vi{e vrsta poslovnihdelatnosti.Tel.064/2003103 ({ifra: 70310), www.solis-nekretnine.com. 428327 KA] -triminutaudaqenodcentra, plac 11.500m2 sa izgra|enim objektima. U blizini predvi|ena izgradwa hotelskog kompleksa... Tel.063/7726-845,021/427-277({ifra: 80357), www.solis-nekretnine.com. 428328 ^ORTANOVCI - Vikendica od 60m2naplacuod3.800m2,ukwi`ena, struja...cena 9.500 evra. Tel. 063/761-63-64 ({ifra: 30875), www.solis-nekretnine.com. 428333

PRODAJEM ukwi`en lokal, 40m2 preko puta gara`a Spensa /kodSuda/lokalod110m2uNovosadskog sajma 23 ukwi`en. Telefon063/219-763 20935 PRODAJEM uli~ni lokal od 20m2, strogi centar, Laze Tele~kog ili mewam za stan + doplata. 21081 Telefon063/501-671.

BULEVAR -Sajam,ku}asarestoranom 135m2, autoperionicom 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa. UTU, cg, 20m front. Novo. Povoqno. Telefoni:063/161-28-73,064/596-58-74. 20838 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni:419-375,060/4419-375. 21117 SALAJKA,B.Radi~evi}a,prodajem mawu uli~nu, renoviranu ku}u, povoqno. Telefon 6546-976, 21206 065/3333-177.

PETROVARADIN - ku}e za ru{ewenaekstralokacijamaizavr{ene useqive, jeftine. Telefon 063/152-052-1. 20989 SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura,plac836m2,bezposrednika. Telefoni: 063/546-739, 063/500-833posle16. 21093 PRODAJEM porodi~nu ku}u na sprat u Sremskim Karlovcima Dudara 240m2, plac 430m2. Tele19578 fon021/881-066. PRODAJEM ku}u u Bockama 95m2, plac 650m2, mogu}e pove}awe stambenog prostora do 150m2. Telefon062/289-600. 20818 GRA\EVINSKI plac od 27 ari naTranxamentu-NoviSad.Mogu}a podela na 2. Telefon 064/22877-31 21118 PARAGOVO plac 800m2 preko puta pe~eware Katun. Telefon 062/8901199. 21156 SADOVI, plac 900m2, do asfalta, cena 20.000E. Telefoni: 6546976,065/3333-177,063/10-30-232. 21200 PRODAJEM zemqu, K.O. Novi Sad, 4, Gorwe Sajlovo, 15x385 5780m2. Od Zavoda za urbanizam dobio zahtev za izdavawe urbanisti~kih uslova za lokacijsku dozvolu za izgradwu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe. Zemqa pored puta, struja, gas. Telefoni: 021/66-17-415, 063/811-43-40. 20553 SAJLOVO 5ariplaca,struja,voda, plin, telefon 1/1. Hitno. Telefon063/83-63-213 20959 PLAC prema ^eneju, 2.200m2, objekat od 50m2 + gara`a za malu privredu. Hitno!!! Telefon 062/8901199. 21154 VI[E placeva izme|u Novog naseqaiVeternika,cenapojednom placu 13.000E. Telefon 6546-976, 065/3333-177,063/10-30-232. 21207 PRODAJEM placsamawimlegalizovanim objektom kod Mo{ine vile na Popovici, struja, voda, asvalt, gradska zona. Telefon: 060/5008-408. 21136 ALIBEGOVAC, plac 1300m2, zapo~eta ku}a od oko 100 m2, sve na placu.Telefon:062/8901199. 21155 HITNO prodajemjednosobanbrzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a,26m2,odvojenakuhiwa,lift,terasa,cena29.500E.Telefon021/544-540,063/517-290. 21229 EKSTRA! Vikendku}a90/1500m2, ukwi`ena, name{ten, odr`avana, svainfrasturuktura,300modDunava, spratna, vo}wak, potok, Bano{tor, 22000E, vlasnik. Telefon:064/2564716.. 21195

NOVI SAD - RUMENKA prodajem plac sa svom infrastrukturom, iz pravca N. Sada, blizina glavnog puta, 16000m2. Telefon 062/8953133. 21289

PRODAJEM uli~ni lokal od 38m2 kod Futo{ke pijace, PDV ura~unatucenu.Tel.021/654-6609, 428548 063/582-164. LOKAL naGrbavici-uprizemqu nove zgrade, na uglu dve ulice, 265m2 i dve gara`e u suterenu i 150m2skloni{tasapravomkori{}ewa,cena280.000evra.Mo`ei zamenazastambenekvadrateuzdoplatu,amo`eizaizdavawe!Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 80250),www.solis-nekretnine.com. 428324 SAJAM -bulevarizdajempovoqno, odli~no razra|en restoran piceriju, 135m2 sa inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 20839 IZDAJEM lokal 60m2 u Branimira]osi}a8..Telefon063/505198. 20897 IZDAJEMO luksuzni lokal oko 170m2, na Bulevaru oslobo|ewa, Novi Sad, kafi}i i kladionice iskqu~eni. Telefon 061/633-9987. 20943

PRODAJEM

lokal 25m2, nov, ukwi`en, prvi sprat, sa pogledom na dvori{te, Katoli~ka porta, sa zakupninom do 2013. godine. Mese~ni zakup 250E, cena 50.000E. Telefoni: 063/50-40-85, 069/50-40-850, 021/55-77-30. 21077

IZDAJEM povoqno super sre|enu halu 270m2 u Ka}u pogodnu za razne delatnosti, kompletna infrastruktura, dobar prilaz. Telefon063/500-576. 21054

USTUPAM dva uli~na lokala i veliki dvori{ni lokal u ekstra zoniNovogSada.Telefon063/3970-89. 21148 IZDAJEM lokal,20m2,Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266lokal266. 21208 IZDAJEM lokal30m2upe{a~koj zoni, Svetozara Mileti}a 6, cg, telefon, sanitarni ~vor. Cena povoqna 130 evra. Telefoni: 021/544-540,063/517-290. 21225 LOKAL 52m2,centarNovogSada, mestoekskluzivno,pe{a~kazona, opremqen za butik, ukwi`en, cena povoqna. Telefon 063/89-23168. 20352 PRODAJEM ukwi`enelokale,od 117m2,74m2i42m2naNovombulevaru.Telefon063/219-763. 20934

IZDAJEM ili prodajem proizvodnuhaluuNovomSadu,1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Tel. 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 428329 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovniprostor,naatraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 428304 ili063/534-505. IZDAJEM kod Suda i Spensa stan33m2navisokomprizemqu,u novoj zgradi za kancelariju 150 evra.Telefon528-137. 428495

PAP PAVLA ukwi`ena gara`a 15m2, daqinsko otvarawe, struja, prirodna ventilacija 6.000. Tel. 428550 444-107,633-7853. PRODAJEM suterensku gara`u, 16m2,u@elezni~koj46,sadaqinskim.Telefon064/14-63-505.20827 PRODAJEM ukwi`enugara`u21 m2 ul. Kraqevi}a Marka. Mo`e kompenzacijazaautomobil.Tele21007 fon064/157-0304.

KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim po pozivu, pla}am maksimum odmah. Telefoni:064/33-77-695,824-611. 21131 KUPUJEM auta ispravna, neispravna,havarisana,novija,starija na na{im tablicama. Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni:822-714,063/708-19-39. 21162 LADA110, 16w, zlatno srebrna, 2003god,42.600km,o~uvana,gara`irana,ekstra,novegume.Telefoni: 062/1662041,021/6417165. 21108 PASAT karavan 1996 god. Tele21233 fon521-408.

STALNA rasprodaja {poreta, fri`idera, zamrziva~a, ve{ ma{ina, televizora, usisiva~a, mikrotalasnih, ugradnih rerni, uqni radijatori i pe}i na drva. Telefon021/528-822. 21150

DIHTOVAWE drvenih prozora aluminijumskim fleksibilnim lajsnama, za{tita od promaje, bukeipra{ine,cena150din/m.Telefoni: 021/500-612, 063/8426-848 i063/8424-716. 20371 ZIDAR izvodisvegra|evinskeradove(temeqe,zidawe,renovirawe, krovoveakocuriisli~no).Telefon6434-313,064/157-1404. 21104 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnijeugradu,Temerinska 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612570,od9-12i15-19. 21132 IZRADA PVC i aluminijskih prozoraivratauboji.Izrada:kovane ograde, tendi, konstrukcije za stepeni{ta i hale. Telefon 063/521-750. 21170 KADA SERVIS obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna,(nebu|a).Dugogodi{weiskustvo, garancija. Telefon 6321332,6513-039,065/543-68-96. 21177

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! non - stop. Mladen! Telefon421-516,064/157-25-14. 20911 NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine,E37,E55,E72,povoqnodostavqamnaadresu!non-stop. Mladen! Telefoni: 421-516, 064/157-25-14. 20912 TELEVIZOR sony 72 ekran, 100 programa, teletekst, dva skarta, ravan ekran, daqinski, moderan 45E, nakupci iskqu~eni prevoz besplatan.Telefon:064/214-25-24. 21220

POTREBAN pekarski radnik sa iskustvom. Telefon 505-813 ili 062/107-4325. 21138

nedeqa6.februar2011.

RADIO bih kao no}ni ~uvar, imam A i B voza~ku dozvolu. Telefon:061/804-14-83,Milan. 20116 POTREBAN voza~.Pismenemolbe8-20,do11.2.2011.godine.Kisa~ka43. 21242 PEREM -PEGLAM ve{,odnosim - donosim, spremam stanove i lokale. Telefon: 064/6833-875 od 9 do19sati. 21167 AGENCIJA KU]NE NEGE, bolesnih,starih,nudimovamgerentonegovateqice, medicinske sestre,doma}iceku}euNovomSadu i inostranstvu. Telefon 021/40021198 148. RADNIKA zaodr`avawename{taja, stolarije i voza~a sa praksom u lokalimaistanovima.Telefonradnimdanom021/423-386. 21151 RADNICU za op{te poslove i kwigovodstveneposlovesanajmawe sredwom ekonomskom {kolom saiskustvom.Telefonradnimdanom021/423-386. 21152

PRODAJEM ugostiteqsku opremuvi{e{atorazasvadbeihladwa~e - Ka}, Zoran. Telefoni: 069/551-3583,021/6212-241. 20866 PRODAJEM {iva}u ma{inu Bagat, model Slavica, dobro o~uvanu.Tel.061/804-14-83. 20115 HRANA za papagaje, glodare, golubove, zebe suncokret 60, suncokret {areni krupan 80, kokice 120, p{enica 50. Futo{ka pijaca tezga189. 21183 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Tel ef on i: 063/351-531, 021/661-09-16. 18878 OZBIQNA `ena 45 godina sa `enskimdetetomnegovalabistariju osobu, mo`e i nepokretnu za nekretninu u Novom Sadu. Telefon064/50628-24. 20733 PRODAJEM bukova drva mogu}a rezawa i cepawa prevoz gratis. Telefon063/77-19-142,061/617-2220902 19. ^IS TIM pod rum e,tav an e,dvori{ ta, odn os im {ut, kup uj em star o gvo` |e, ve{ ma{ in e, {por et e, kar os er ij e, prod aj em ugaq. Tel ef on i: 6618-846, 063/8485495. 21095

27

Preminuo je u 57. godini na{ dragisuprugiotac

StojanBorojevi} pukovnikupenziji Sahranajeuponedeqak,7.2.2011. godine,u14.15sati,naGradskom grobquuNovomSadu. O`alo{}eni: suprugaRu`a,sinoviPredrag iNenad. 21352

S E ] A W E nana{edrageroditeqe

VasiqkuVlaovi} -\or|evi} 1930-2008.

Milana-Mila \or|evi} 1921-1982. iz@abqa @ive u na{im uspomenama, pri~amaisnovima.

Wihovi:Sava,Smiqka, Nikola,Nata{aiSne`ana.

21147

Dragi

Mi}o qubavimoja,zbogom, nekaTean|eli~uvaju. TvojaIsidora. OG-1

Javqamotu`nuvest,dajena{zet

MiroslavStojanovi} tragi~nopreminuo4.2.2011.godine. Sahrana je 6. 2. 2011. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobquuBajinojBa{ti. PorodicaAcin. OG-2


28

^iTUQe l POMeni

nedeqa6.februar2011.

3

Posledwipozdravdragombratu, {ogoruideveru

Posledwipozdravdragojtetki

Wegovi:Qubica,Toma, Pera,Neboj{a,Milan, Drago,TinitaiSne`ana.

Tetu`neve~erikadajeprestalodakucatvojeplemenito srceizgubiosamnajve}egprijateqa,drugai`ivotnog saputnika. Bo`ijomvoqomsmorastavqeni,onajeja~aod`ivota alineiodqubaviiose}awakojanosimudu{iprematebi. Mi{a. 21305

21321

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav najboqem suprugu,tatiidedi

1947-2011.

PorodicaKova~evi}.

Wegovi:Qubica,Bogdanka, Marija,Vladimir,Nikola, Milica iTeodora. Sahranajeu^erevi}u,6.2.2011. godine,u14sati. Polazakjeizku}e`alosti.

21334

Najboqemdedinasvetu

P O M E N

Du{anA}imovi}

Du{anA}imovi}

Osamgodinaodsmrtimogjedinog brata. Ka`udavremele~isve. Mojeranevremenijeizle~ilo. Mog jedinog i najdra`eg brata nikoini{ta ne mo`e izbrisati iz rawene du{e.

Dragi i jedini sine, da li si mogaodasa~eka{? [tonasnisisa~ekao?

SestraNada saporodicom.

21336

Nema re~i za utehu, nema sre}e kojapostojibeztebe. Vole}emoteuvek. Roditeqi,Milutin iDragiwa. 20931

20932

21337

Posledwi pozdrav dragom te~i i{ogoru

P O M E N

P O M E N

Radoslavu Veqkovi}u Radoslavu Veqkovi}u

P O M E N

mojojvoqenoj

ro|.Val 6.2.2009-6.2.2011.

Po~ivajumiru. Brati}GavriloZ.Jovanovi} saporodicom.

IN MEMORIAM

MarijiVlasov

Radoslavu Veqkovi}u

An|elkiJovanovi}

dnevnik

Du{anA}imovi}

MarijaVlasov

Radoslavu Veqkovi}u

2003-2011.

Stugomiqubavqunavelikogi nezboravqenogprijateqa.

od: Mirka,Mi}e iSeje.

21339

S tugom obave{tavamo rodbinu iprijateqedajepreminuona{ dragiivoqeni

1927-2011.

Mili na{, neizmerno nam nedostaje{.

Nada.

Tvoji:sinoviMarko iMilan isuprugaMarija.

21307

21140

Posledwipozdravdragomkumu

Du{anJovanovi}

P O M E N

Ispra}ajjeuponedeqak,7.2.2011. godine,u10.30sati,naGradskom grobqu. O`alo{}eni:suprugaMica, }erkaGordana,zetRade, unukIvan,unukaSawa saporodicom. 21317

Posledwipozdravocu

6.2.1991-6.2.2011.

3 P E T O G O D I [ W I  P O M E N 9.2.2006-9.2.2011.

Radoslavu Veqkovi}u

Radoslavu Veqkovi}u

Nikada te ne}emo zaboraviti. @ive}e{ve~nouna{imsrcima.

Porodice: @ivki} i Pejovi}.

Tvojiunuci: Nikola, Milica iTeodora. 21335

Posledwipozdravna{emte~i

dipl.ekonomistainformatike 1967-2006.

Ve~no}e{ostatisanama.

Sve {to Gospod mo`e darivati qudskom bi}u, tebi je dao,jedina,najmilija,lepa,dobra,pametna,vredna,sve {tosmoimalinaovomsvetu,bilasinamti. O~ipla~u,srcaidu{etuguju,mitejo{uvek~ekamo. Ve~noneute{nitata imama.

Pro{lojedvadesetgodinabez dragemajke. ]erkaGordana izetRade. Wenisinovi.

20924

21342

Du{anuJovanovi}u

BobaPle{e

TatjanaTasi}

Posledwipozdravdragom

20887

Mojtata,mojnajboqidrugar

21318

Dragina{te~o,

Danasjetvojtridesetiro|endan

Radoslavu Veqkovi}u

Radoslavu Veqkovi}u

Tvojvedarduhiosmesinalicu ve~no}enasse}atinatebe.

Milovan^onki}

GavraRadovanovLale 1981-2011.

ne}emotenikadzaboraviti.

Ve~no}e{ostatisanama. Porodice: Marunki} iMaras.

TvojiMilinkovi}i. 21330

Do~ekujemogasave~nimbolomitugom. Tvojinajmiliji: mama,tataibratBoba saporodicom.

Wegovsin inajboqi drugarDu{ko.

Porodice:[ipin i [ipka.

20820

21332

21165

21343

Radoslave

[estgodina...

S E ] A W E

Dana, 4. 2. 2011. godine navr{ila se godina od smrti na{evoqene

Pro{lesu~etirigodineodkadanijesanamana{dragi, nikadpre`aqeni

6.2.2007-6.2.2011.

Predrag Radosavqevi}Pe|a 18.12.1975-8.2.2000.

Neboj{aKoji}

drAn|elkeNe}ak-Kora}

Neboj{aKoji}

trgovac 6.2.2007-6.2.2011.

1957-2010. Weni:suprugMile,}erkeNada iJovana itetkaMilena. 21074

Sadu`nimpo{tovawem, porodica \ureStanojevi}a.

Namaostajedatugujemoispomiwemotebe. LazarMu{icki saporodicom. 21235

21232

Nekucasrcetvoje, ~ujemoga. Nematevi{e, vidimote. Ne}e{sevratiti, ~ekamote. Sabeskrajnomqubavquivelikom tugom,~uvamoteodzaborava. Tvojaporodica. 20984


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Z A H V A L N O S T Izra`avamoneizmernuzahvalnost prijateqima, kom{ijama, qudima dobre voqe koji se na|o{e u odsudnom trenutku na{e tuge i bolazana{omdragompokojnicom, svojim prisustvom, prilo`enim cve}em, sa ose}awem neskrivenih emocija u velikom mimohodu isprati{ena{udragu

Pro{lo je pet godina od smrti mojedrugarice

D V O G O D I [ W I  P O M E N

TatjaneTasi}

nedeqa6.februar2011.

Dana, 2. 2. 2011. godine, u 62. godini, preminula je na{a majka, sestra,tetkaibaka

29

Dana,4.februarapreminulajeu93.godinina{adraga

izNovogSada Iposletolikovremenamijako nedostaje{. TvojdrugSlobodanGaxuri}. 21333

P O M E N

@eqkoGa}a

Milamojasestro,

6.2.2009-6.2.2011. Usrcimasqubavquve~no~uvamo uspomenunaTebe. KumoviMi{a, Radica,Ksenija iBoki.

Jasnu doweneve~neku}e. Wen kratak `ivot, pun duha i qubavi prema svojoj Na|i, prekinut je te kobne no}i, ostaviv{i Na|u da doziva mrtvumajkukojasenikadavi{e ne}ejaviti. Posebnozahvalni: RafinerijiNoviSad, de~ijojustanovi, kom{ijamaiMUP-u. Porodica.

Vi{eslava Privrodski Dok trajem, qubav i se}awe na tebene}eizbledeti. TvojaNata{a.

21127

21331

Navr{ava se tu`na godina mome bratu

Obave{tavamorodbinu,prijateqe ipoznanikedajepreminuo

izSremskeKamenice

Vreme prolazi, tuga ostaje, suze tekuzamojimro|enimbratom.

profesor ro|.1919.

Uro{uDra`i}u

Sahranajeuponedeqak,7.2.2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu. SestraBela izFrancuske.

O`alo{}enaporodica iprijateqi.

21326

21320

Posledwi pozdrav drugu i prijatequ

Satugomjavqamodajepreminuo u51.godinina{sin,otacibrat

odsinaVladimira saporodicom. 21346

Posledwipozdravdragomocu

21323

BranislavPeri}

@ivkuPauni}u dipl.ma{inskomin`eweru prof.vi{e{kole

SvetoKe{eq Dragibrate,dani,meseci,godine dolazeiprolaze.Se}awenatebe nikad ne}e nestati. Voqeni na{,po~ivajumiru.

Sahrana je danas, 6. 2. 2011. godine, u 13 sati, na Bukova~kom grobqu.

odporodice VojislavaVulanovi}a.

O`alo{}eni:otacMirko, sinNikola samajkom, bra}aPetar,Du{an isestra Du{anka sadecom.

21328

21338

Danas,6.2.2011.godinenavr{ava sepetgodinaodkadanijesanama na{adraga

Pro{lo je pet godina od kada nisisanama

Uro{uDra`i}u odsinaZlatomira saporodicom. 21345

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e i te{ke bolesti u 71. godini preminuo na{ dragi otac, dedaipradeda

SestraDobrila,Miki saporodicom itvojiuku}ani.

21288

Danas, 6. februara 2011. godine, u11sati,naGradskomgrobquu Novom Sadu, dajemo trogodi{wi pomen na{oj dragoj i nikad zaboravqenoj

Posledwipozdravdragomocu

Tvojive~no neute{niroditeqi.

21315

SuprugaSlavica, sinVeselin i}erkaSowa saporodicama.

21351

Trigodinetinisisanama,ana na{em srcu sve je vi{e rana. Na{a sre}a, sine, bio si ti, se}awenatebe,ponosnismomi.

PET  O G O D I [ W I  P O M E N

QubomirBoti} Braca

SinZlatoje,snahaSvetlana, unuciVladimir i \or|e saporodicom.

@ivkoPauni}

MitarKolarski

Porodice: Popov i Gligori}.

Polagaweurneobavi}eseukruguporodice.

KokolaMilo{u

S E ] A W E

Posle {et godina tuga i bol ne prolaze. Ostajepo{tovaweiuspomene.

ro|.Driwovski bankarskislu`benikupenziji

Ovim putem se najiskrenije zahvaqujemo svim ro|acima, prijateqima,kom{ijamaikolegama koji su uputili re~i podr{ke i ispratili Milicu na wenom posledwomputu. Porodice:Medan iGaxuri}.

21086

na voqenog jedinog nezaboravnog sina. Dana,  9. 2. 2011. godine, navr{avajusetritu`negodine.

RadovanPopov

[arlotaVasiqevi}

iz^elareva

profesorkwi`evnosti

21234

P O M E N

MilicaMedan

21324

Stojanka\ur|evi}

S E ] A W E nadrageroditeqe.

Dani i godine prolaze, ali ni jednabezse}awanatebe.Mnogo je uspomena da o tebi sa ponom pri~amo.

MilanMilinkov

Stojanka\ur|evi} Ni{tasenemewa,ostajutugai drageuspomene.Uvek}e{bitiu na{im mislima, voqena i nepre`aqena.

Tvoji:suprugMarko, }erkaDragana isinDragan saporodicom.

TvojasestraDraga saporodicom.

21340

21341

1989-2011.

Dana,5.2.2011.godinepreminula jeu85.godinina{avoqena

SavkaMilinkov

DragicaPekarovi}

Posledwipozdravprijatequ

Uro{Dra`i} Sahranajeuponedeqak,7.2.2011.godine,u15~asova,na Veterni~kom grobqu. Polazak je iz ku}e `alosti u 14. 30~asovaul.[kolska28,Veternik. O`alo{}eni:sinoviZlatomir iVladimir saporodicama. 21344

Posledwipozdravsuprugu

Posledwipozdravdedi

QubiKova~evi}

2007-2011. Zauvekjeusrcima wenihnajmilijih.

21266

Godineprolaze,atugaiuspomene ostaju.

Uro{uDra`i}u

Sahranajeuponedeqak,7.2.2011. godine, u 13 sati, na Uspenskom grobquuNovomSadu.

Uro{uDra`i}u

Uro{uDra`i}u

Va{a}erkaMira,zetPera i unu~ad Milan,DraganiJelena.

O`alo{}eni: }erkaQiqana,unuciGoran, Geza izetGeza. Nekajojjeve~naslavaihvala.

odprijateqa Steve i DragicePandurov.

odsuprugeGospave.

od:unukeDanijele, zeta Dra`e ipraunukaUne i Uro{a.

21325

21327

21347

21348

21349


30

07.00 08.00 08.05 09.35 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.00 15.10

tv program

nedeqa6.februar2011.

ТВ Баштина Вести Пинг,филм Тролови Та дивна створења Кад зазвони: Припреме за пријемни Бразде Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид Вести На турнеји с Московским циркусом

06.00 06.05 08.00 09.00 08.15 09.06 11.05 11.10 12.44 13.00 13.15 13.40

Вино и виноградарство (Панонија,21.30)

СашкаКаран

Таблоид Како су настајали највећи хитови домаће забавне музике, како срцепарајуће песме настају у обичним животним ситуацијама.Да ли су постојали много бољи дани на нашој естради? Гости: Лео Мартин, певач,БорисБизетић, мултимедијална личност, Светислав Вуковић, новинарипесник,СашкаКаран, фолкпевачица. Аутор и водитељ: Александар Филиповић (РТВ1,14.00) 16.05 17.00 17.22 17.30 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 23.50 00.45 01.35

06.30 07.30 08.00 08.30 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.55

Штикла папуча ТВ Дневник Тајна хране:Паштрнак Сералонга,филм Пресент ТВ Дневник Полако па сигурно -квиз Микијева кујна Грување Војвођански дневник Спортска хроника Ноћна смена Класик рок Најважнија адреса Штикла папуча Ноћна смена

Кухињица (мађ) Агро мозаик Црно бели свет Излог страсти Програм за децу (слов) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно Судбинасалашаисалашара, емисија на на слов.језику са титл.на срп. Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Ручнирадови-Накит(украј) Спектар (буњ) Македонско сонце Мађарскагалеријаисторијскихликова(мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Широк план (рус) ТВ Спорт (мађ) Кинси,филм ТВ Продаја

07.30 Глас Америке 08.30 Мрачна страна дигиталног света 10.30 Травел 11.00 Тојотин свет природе 12.00 Филмски програм 13.45 Арт бокс 14.20 Хало председниче 15.30 Војвођанске вести 16.00 Путоманија 16.30 Музичка емисија 17.30 Војвођанске вести 18.30 Улови трофеј 19.00 Хроника општине Жабаљ 19.30 Вреле гуме 20.00 Војвођанске вести 20.30 Седми дан 21.00 Арена инфо 21.30 Вино и виноградарство 22.00 Војвођанске вести 22.30 Музички пограм 00.15 Глас Америке 00.45 Ноћни програм

15.59 16.53 17.23 17.49 18.27 19.01 19.30 20.05 20.56 22.53 22.58 23.40 23.55 00.48 01.03 02.55 03.00 03.47 04.15 04.29 05.14 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Вести Јутарњипрограм Жикина шареница Вести Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Тенис: Фед купСрбија -Канада,пренос Мој рођак са села Роковник Задња кућа Србија Луд,збуњен,нормалан Сасвим природно Слагалица,квиз Дневник Мој рођак са села Браћа Блум,филм Вести Увиђај Дневник Љубавнице ТВпродаја Егзит Вести Мој рођак са села Задња кућа Србија Гастрономад Сасвим природно ТВ продаја Верски календар

Ненад Стекић

Српске спортске легенде: Ненад Стекић Легенда српске атлетике, Ненад Стекић, после дуго времена, у јавности говори о својим некадашњим успесима, славним временима „краљице спортова”,о клубу сто,о томе шта му недостаје данас. Аутор: Добросав Гајић (РТС2,17.56) 06.02 06.55 07.37 07.45 08.00 09.00 09.25 09.39 09.57 10.27 11.00 12.00 12.16 12.25 13.00 13.24 13.30 14.00 14.24 14.33 15.02 16.01 17.00 17.56

ДубравкаМијатовић

СЕРИЈА

Мојрођаксасела 09.00 11.00 11.30 12.00 12.30 14.20 14.30 15.00 16.00 16.50 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Филм:Френк и Џеси НС клинци 7НС дана Друм Филм:Краљеви самоубице Неон сити Азбука родитељства Московска сага Разоткривени Неон сити Објектив Препознај Европу Храна и вино Јована суботом Објектив Прес клуб Ево нас код вас Московска сага Објектив Разоткривени Оловне приче

10.15 НБА:Финикс –Оклахома Сити 12.00 АТПЈоханесбург,финале 14.30 Премијер лига: Вест Хем –Бирмингем 16.39 Најавадербија 17.00 Премијер лига: Челси –Ливерпул 19.00 Холандска лига:Утрехт – Твенте 20.30 НБА:Бостон –Орландо 23.00 Шампионат:Свансеа –Кардиф 00.45 Португалска лига: Сетубал –Бенфика 02.30 Премијер лига: Вест Хем –Бирмингем

У шетњи са генералом Барбуловићем, Вранић сазнаје информације о новом шпијунском војном возилу. У Шарчевићевојкућијеполиција.БисадолазиуВрњачкуБањудапроверикакосеДракче снашаосаРајном,алигазатиче депресивног и усамљеногкакозаливабашту. Улоге: Војин Ћетковић, ДраганЈовановић,ДубравкаМијатовић,ТанасијеУзуновић, Љубинка Кларић, ВераЧукић,СузанаЛукић Режија: Марко Маринковић (РТС1,20.05)

06.30 07.50 10.50 11.20 12.35 14.50 18.00 18.15 19.00 19.30 20.00 21.00 23.25 00.40 01.40 02.30

Домаћин Филм:Хиљаду и једна ноћ Галилео Вече са Иваном Ивановићем Оскар популарности Филм:Д‘Артањан и три мускетара Вести Експлозив -најбоље Галилео Улица смеха Квиз:Желите ли да постанете милионер ? Филм:Случајно заљубљени Фајронт република Досије Америчко рвање -До коске Топ спид

18.21 19.19 19.47 20.00 21.03 21.35 22.07 22.54 23.39 00.03 00.35 05.31

06.00 06.30 07.30 08.15 09.02 09.30 10.00 10.10 10.30 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 03.30 04.30

Музиказадобројутро Културакоаресипе Верскикалендар Време одлуке Дозволите... Артур Венчање,ЕБУ драма Населу,ЕБУ драма Играј фудбал,буди срећан Мој љубимац Бразде УНХЦР-повратак:Косово Верскикалендар Е-ТВ Пут око света Датум Културако аресипе Српски источници Верскикалендар Другивек:ЕваРас Играле се делије на сред земље Србије В...као Вавилон Парни ваљак Српскеспортскелегенде: НенадСтекић Твојепесме,мојиснови Контекст Верскикалендар Недељом увече Забоављени умови Србије Метрополис Јелен топ десет Велика руска колекција Викенд евронет ТВпродаја Тенис -Фед куп: Србија -Канада Мој љубимац

ВОА Маратон Улови трофеј Спреми сарму да те цео свет разуме Коферче Топ шоп Вести Кефалица Филм:Гарфилд 2 Вести Милица² Топ шоп Инфо Списак мојих бивших Вести Слике живота Инфо Док.серија: Универзум Вести Филм:Голи пиштољ 3 Вести Човек од закона Породица Серано Филм:Моћно срце Последњи час Вести Милица² Филм:Исток-запад Филм:Голи пиштољ 3 Док.серија Филм:Моћно срце

08.00Дечији програм,09.00Недељни магазин, 10.00Кухињица,11.00Култура тела,11.30У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина,14.00Бележница,15.00Дечији програм,15.30Спорт,16.30АБС шоу ,17.00Недељни магазин,18.00Дечији програм,19.00Оф Роад авантура,19.30Доказ стварања,20.30Оф Роад,21.00Филм,22.30Недељни магазин,23.00Филм,00.30Ноћни програм

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40 Веб џанк

04.00Љубав на продају,07.00Уз кафу,08.00 Мини концерт,10.00Смех терапија,11.00Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 13.30 У међувремену,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу,19.00 Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену

10.00 Ши-Ра, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30Филм,16.30ЗОО Хоби,17.00Без тамбуре нема песме, 18.30 Неми сведок, 19.30 Док. програм, 20.00 Филм, 22.00 Е-ТВ, 22.30 Више од игре, 23.00 Неми сведок, 00.30Џубокс

dnevnik

Филм:Имаш пријатеља Знање на поклон ВестиБ92 Филм:Страх у срцу Вратиће се роде Између редова Топ гир Вести Б92 Филм:Наташа Двоугао Вести Б92 Наша мала клиника Идеалан профил,ТВ шоу Утисак недеље Вести Б92 Потрага Филм:Нисам ту: Прича о Бобу Дилану 02.15 Хиторама 03.05 УкључењеуБ92Инфо 06.40 08.30 11.00 11.35 13.05 14.00 15.15 16.00 16.30 18.25 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 00.05

Измеђуредова Паралелно са маестралним тријумфом Новака Ђоковића на аустралијском Грен слему,дешавалисусе великипотресиприликомизбора новог (старог) руководства ТС Србије. Југослав Ћосић разговара са Срђаном Ђоковићем, бившим кандидатом за председника ТенискогсавезаСрбије. (Б92,14.00)

СрђанЂоковић

07.00 Добро јутро 10.00 Двор 11.45 Сити 12.00 Гранд хитови 13.00 Двор 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне Лее Киш 18.00 Двор 19.30Национални дневник 20.00 Двор -избацивање 22.30 Двор -изборкраљаикраљице 23.00 Филм:Маћеха 01.45 Сити 02.00 Филм:Крв и вино 04.00 Филм:Маћеха

ЏесикаЛукас

СЕРИЈА

Мелроуз плејс Нови серијал прати причу младих људи који живе у апартманским комплексима у Западном Холивуду, у Калифорнији. Улоге: Кети Кесиди, Стефани Џејкобсон, Џесика Лукас,КолинЕгсфилд (Хепи,15.00) 06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 10.20 10.40 11.00 11.20 11.40 12.10 13.40 13.55 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 23.50 03.00 03.30 05.30

Јутарњи програм Парови,недељни преглед Ноди Мегаминималс Мала принцеза Здраво,Кити Телешоп Ангелина балерина Винкс Сирене Бакуган Југио Пресовање Динотопија 1 Телешоп Парови,уживо Мелроуз плејс Телешоп Вести Изнајми звезду Парови,уживо Телемастер Пут ка ватреном рингу Мелроуз плејс Парови,преглед дана Парови,избацивање ТНТ Парови,уживо Мелроуз плејс Забавни програм Пут ка ватреном рингу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм 08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa6.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

31

SlavNiStRaNcigoStiSRbiJe

Pi{e:RadovanPopovi} 07.15 08.05 09.00 09.40 10.10 11.40 12.00 12.25 13.20 14.00 15.05 15.50 17.15 17.40 18.15 19.20 19.30 20.10 21.05 21.55 23.50

ЏениМекарти

Необични заштитник

Шериф из мал ог града присуствује отмици жене. Крећедајеспасе,ууверењу да ради праву ствар. Испостави се да су отмичари агентиФБИ-акојимајезадатак да заштите ту жену и да једоведууЧикагонавелико суђење... Улоге: Лери Д Кејбл Гај, ЏениМекарти,РичардБул, Дејвид Моелер, Вил Клингер,ОмарДјукс Режија: Чарле Роберт Карнер (НоваТВ,21.15) 08.15 09.10 10.05 10.25 10.40 11.05 11.20 11.45 12.15 12.45 13.15 14.15 15.15 17.00 17.10 19.15 20.05 21.15 23.00 00.25 00.55

08.00 09.00 10.00 11.00

Кашмирскамафија Уседмомнебу Пепа ТимиТим Винкс Чугингтон БенТен Аутомотив Новац Телевизијскапосла Фрикови Уседмомнебу Нараскрснициживота,филм Вести Војничине,филм Дневник Надлипом35 Необичанзаштитник,филм Редкарпет,шоубиз СвимрзеКриса Универзалнивојник: Повратак,филм

01.00

Вивалдијевимстопама Апсолутнанула Дикенсоватајнаљубавница 1989-1990.Последњагодина ИсточнеНемачке Египат Викторијанскаапотека Генијефотографије Тајниратови УпотразизаШерлоком Холмсом Путовањаиоткрића Вампирскапринцеза Суђењенацистимау Нирнбергу Хамбуршкаћелија Косизаправоти? Изгубљенакрсташкатврђава УпотразизаШерлоком Холмсом Путовањаиоткрића

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Књигаоџунгли МалиТарзан Фантастичначетворка Путописнаемисија Магија,мистеријеичуда Црнамачкабелимачор МР73 БановићСтрахиња Жена мафије Грађанскапресуда Карнера.планинакојахода Ф.С.И. Врућанација

06.00 07.40 09.30 10.00 11.30 12.50 14.25 16.20 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.25 01.05 02.40

ХанаМонтана МисијанаМарс Филмови и звезде: НикиНора Леденодоба ДалистечулизаМорганове Претходни ангажман Тркадовештичјепланине Холивуднаснимању Како украсти младу Голаистина Царствопорока-Анастазија Правакрв -Злосенаставља Очух Голаистина Анаконда 4:Траг крви

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00

01.30 02.45 03.20 03.50

МалаТВ Пријатељи НораФора ТВкалендар ШерифуЊујорку Мањинскимозаик Дневник Плодовиземље Море Недељомудва Миридобро Напутукући:Невероватно путовање,филм Јеловнициизгубљеног времена Глобалносело Лепомнашом Дора-идемонаЕвросонг Дневник 1против100,квиз Верујемуанђеле Путлубеница,филм Циклусевропскогфилма: Довиђења,децо,филм ШерифуЊујорку Скицазапортрет Глобалносело Лепомнашом

08.15 Златнакинотека-циклус КеријаГранта:Сумња,филм 09.55 Хинтерстодер:Светски скијашкикуп-велеслалом (М),пренос1.вожње 10.55 Миса,пренос 12.00 Библија 12.55 Хинтерстодер:Светски скијашкикуп-велеслалом (М),пренос2.вожње 14.10 Филиповебебе 14.45 АТПЗагребИндорс,снимак другогполуфиналногмеча 15.30 Олимп,спортскаемисија 16.00 АТПЗагребИндорс,пренос финала 18.00 Хокеј,ЕБЕЛлига:Медвешчак -Лиенз,пренос 20.50 Коса,филм 22.50 Посебнидодаци 23.25 Филмскибутик:Немаме, филм 01.35 Гаража 02.05 Ноћнимузичкипрограм

ТритВилијамс

Коса Клод ХуперБуковскинапуштароднидомуОклахомии одлази у Њујорк, како би се пријавио у војску и борио у Вијетнамском рату. У њујоршкомЦентралпаркуонсретне групицу хипија који живе њему посве непознатим начиномживота... Улоге:  Џон Севиџ, Трит Вилијамс, Беверли Ди Анђело,НиколасРеј,ЕниГолден,ДорсиРајт Режија:МилошФорман (ХРТ2,20.50)

06.00 Светромулеђа 13.00Живипесак 15.00Управопредноћ 17.10 Укрштенисветови 19.00 Повратакубудућност3. 21.15 Привиђења 23.10 Празнина 01.00 Пако

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Независни ДониДарко Рударевакћи Смртјојлепостоји Икаубојкеплачу Прдоња Гуниси Тојемојживот ПиратиизПензанса Независни Лезбејке4.–еротскидневник Приче

04.30 НешБриџис 07.00 Филм:Ева 09.10 Филм:Двострукиживот ЕленорКендал 11.20 Браћаисестре 13.20 Филм:Злочинипрошлости 15.10 Филм:Отетаусредбеладана 17.00 УбиствауМидсамеру 19.00 Дображена 21.00 Триреке 23.00 Филм:Уврнута наука 00.50 Дализнатекосте? 01.50 Медијум 02.50 Филм:Отета:Бегунац љубави 04.40 Ерика

ЛораФрејзер

ЛетећиШкот

ГрејемОбри,славнишкотскиас,срушиојесветскибициклистички рекорд у преваљеној удаљености у једном сату,набициклукојијеизрадио према свом личном револуционарномдизајну.ПратимоОбријевживоткрозњеговепоразеипобеде... Улоге: Џони Ли Милер, Лора Фрејзер, Брајан Кокс, БилиБојд Режија:ДагласМекинон (РТЛ,23.20) 08.302глупапса 09.50Школазавампире 10.35Љубавјенаселу,док.серија 11.40Заводник,филм 13.05П.Ц.У.,филм 14.25Мадагаскар,филм, 15.45Самонебозна,филм 17.35Дангерман-Савршенаолуја, док.серија 18.30РТЛДанас 19.05ЕксклузивсТатјаномЈурић 20.00Најтраженији,филм 21.40ЦСИМајами 23.20ЛетећиШкот,филм 01.00Астрошоу 02.00РТЛДанас 02.30Валадавина:Преистеривача ђавола,филм

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35

23.45 00.40

Уделићусекунде Преживљавање Чудовиштаизреке Човек,жена,дивљина Страственириболовци Разоткривањемитова Ексцентричнаборбена возила Оружјебудућности Градмотора Додајгас Петабрзина Америчкичопери Разоткривањемитова ПовратакуАвганистанса РосомКемпом Невољеурају Спасавањечилеанских рудара Какопреживетикатастрофу Тачкапуцања

08.30 10.00 10.45 12.30 13.00 13.45 15.30 16.00 16.45 18.40 18.45 19.30 23.00 00.00 01.00

Биатлон Алпскоскијање Крос-кантрискијање Скијашки скокови Алпскоскијање Скијашки скокови Крос-кантрискијање Биатлон Билијар Зимскиспортови Скијашки скокови Билијар Скијашки скокови Биатлон Крос-кантрискијање

15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50

Шљивовицанајљубазнија југословенскаустанова

С

лавни пољски редитељ Анджеј Вајда дошао тропол’ собе једва да су раскошне, телефони су исје у Југославију 1961. „’Авала филм’ има иде- кључени, светла нас непрестано остављају на цедију екранизује једну приповетку Николаја Ље- лу, кваке с врата и писаћих столова испадају на најскова, а ја сам о томе размишљао сам пре више го- мањи трзај, а собарицама треба два сата и више да дина“, објаснио је. дођу. Вода је још озбиљнији проблем, увек је врела, Сам је рекао да о Југославији до тад није знао ап- а тече само неколико непредвидљивих тренутака на солутно ништа. Казао је то свом новом пријатељу, дан. Скупљамо је у кади, као сакупљачи кише, и есејисти и критичару Свети Лукићу: градимо жлебове покушавајући да пустимо воду у „Тражио сам нове теме и могућности. Били су ми нужник, па нам страдају прсти и поквасе се одела. потребни сусрети с људима који ме неће третирати „Осим нас, у хотелу има Француза, Италијана и површно као што ми се то код нас дешавало, с љу- америчких филмских компанија, чије лучоноше – дима који сатима седе за столом и друже се, певају Грегори Пек, Мел Ферер, Џон Баримур млађи – гонеке песме и увек имају страшно много да кажу. Ју- тово не излазе из бара, вероватно због језичких погославија је на мене оставила фантастичан утисак и тешкоћа, као и недостатка забаве“. београдски период је просто излечио моју душу“. За филм „Сибирска леди Магбет“ сценарио је Лукић написао по Љесковљевој новели. Миомир Денић, сценограф филма, је записао: „Радили смо на теренима око Опова, и ту сазидали целу сибирску паланку: куће, цркву (причало се да је, чак, већа од оне Руске у Београду), дворишта и цео домазлук. Толико је све озбиљно рађено да је Вајда буквално спавао на објекту. Ни са ким ми се то никад није десило, бар дотле“. Вајда је за свог сарадника режије узео младог београдског позоришног и филмског режисера Бору Драшковића, који је потом отишао на усавршавање код познатог пољског режисера Јиржија Кавалеровича. У својој књизи „Филм звани жеља“, Вајда се сећао рада у Београду: „Живот у Београду ми се веома Млади Пољак Вајда осетљив на балканске теме допао јер иако је Пољска већ била преживела своју У наставку детаљно описује појединости свог не1957. и отварање према свету, прве године Гомулки- задовољства: не владе опет су донеле затварање. Београд је изгле„Језик: Собарице, конобари и носачи знају тек недао као фантастичан европски град повезан са све- колико речи немачког или италијанског, али већина том. Долазили су амерички глумци, стално се не- службеног особља с којима долазимо у додир говошто дешавало, било је пуно ри само домаћи језик. (Мополета, наде и много више гао је Стравински следити „ДојадилисумиуПољској слободе, или се бар тако мемисао преко речи заједнични чинило. Важан додир с површниљудикојисатимаседе ког словенског порекла, али другом културом доживео се жалио да су му ти „етизастоломиувекимајустрашно сам посетивши нобеловца молошки разговори“ крајмногодакажу.Југославијајеод Андрића, по чијим припоње досадни). таквихпростоизлечиламоју веткама сам желео да напра„Људи: Дебеле жене, вим филм. душу“,записаојеславниредитељ црнке и плавуше. Мушкара„Касније смо Света Луци – у капама и радним одеАнджејВајда кић и ја путовали у Босну, лима – имају широке кости тражећи места која је Ани тешке су телесне грађе. дрић описао у приповеткама. Желео сам да напра- Сви којима нас представљају – музичари, играчи, вим филм од ’Приче о везировом слону’ и ’Маре позоришни и службеници за културу – крајње су гомилоснице’, приповедака које су ме бескрајно оду- стољубиви. шевиле. Од југословенских тема понео сам и идеју „Политика: Ни у једном киоску нема ни трага каза филм о младићима који су 1914. извршили атен- квом америчком или западноевропском часопису, а тат на Фердинанда. Мислим да сам ту тему и мла- чини се да је Италија, од које их дели само мало модиће разумео. Ти су ликови веома блиски пољској ре, далеко као Непал. Али увек смо свесни постојалитератури и давној, наивној фантазији да се дру- ња Русије. У Београду главни хотел се зове „Моштво може излечити племенитошћу и тоталним да- сква“, а главни Трг Маркса и Енгелса. Као и у друвањем себе за праву ствар. Нажалост, ни тај филм гим комунистичким земљама, кажу да се напојнице нисам успео да снимим“. одбијају. Али овде постоји домаћа изрека да се ’ни*** кад не дају, али се увек примају’. На измаку 1961, гост Београда био је Игор Фјодо„Новац: Југословенска валута је ’лагана’ и без рович Стравински, руски емигрант, натурализовани вредности ван земље. Француз, један од најзначајнијих музичара и компо„Храна: Немачка и италијанска јела, грубо зитора 20. века. Дочекан је с изузетном пажњом и припремљена. Домаћа вина и сиреви су добри цео уметнички Београд опчинио је својом појавом. али недорађени: одржавамо се већином на бадеВелики уметник у својим мемоарима пише: мима, баклави, турској кави и славној српској ов„Скупљају пасоше и декларације о валути пре не- четини. Шљивовица се пије свуда и у свако доба. го што нам дају одобрење да напустимо авион. Вру- То је најт рајнија и најљубазнија југословенска ћа, ветровита ноћ, улице пуне људи. У хотелу ’Ме- установа„. KwiguRadovanaPopovi}a„SLAVNIGOSTISRBIJEXX VEKA” mo`etekupitiukwi`ari „Slu`benogglasnika”(Jevrejska13,NoviSad),uzpopustod30odsto,po910dinara,ilinaru~itiputemtelefona021/6622–609ilii-mejla knjizara4@slglasnik.com.

Prvibroj Slobodnevojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazavojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. od1.januara1953. Slobodnavojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSvetoZaRMaRKovi]toZapogubqenodokupatora9.februara1943. izdava~„Dnevnikvojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,bulevaroslobo|ewa81.telefaksredakcije021/423-761. elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, internet:www.dnevnik.rs. glavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).generalnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqaMaksimovi}(480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarDe|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,421-674,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), PetarTomi} (svet480-6882),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6820),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.besplatnimalioglasizaoglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Dnevnik-[tamparija”,NoviSad;Direktor021/6613-495. @irora~uni:aiKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


32

monitor

nedeqa6.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Очекујте неочекивана изненађења.Поведитевишерачунаосвом здрављу, о притиску, шетајте се и дишитепунимплућима. Друштвои децавасанимирају,свевишеивише.Уживајтеусвојојслободи.

BIK 20.4-20.5.

Уозбиљили сте се на свим сегментима.Мириодморћевампријати токомовенедеље.Паисамоћа. Али,телепатскистевезанизадрагу особу.Шаљитеенергијуљубави,из свогсрца,ибићевамвраћена.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

6. februar 2011.

Растрзанистеинемирни,амогли биste бити и нервозни. Коцкице се тешкослажуиуклапају,алитоније разлогдасеидаљенетрудитеда одсвогживотастворитештобољу изанимљивијуигру.Самопаметно! МесецједанасузнакуРиба,али подутицајем неконтролисаногУрана,пасупроменеситуацијаиоколности сасвим нормалне. Оно што планирате неће се реализовати. Изненаднисусрет. Недеља је ваш дан, дан Сунца, паћебитикаковикажете. Уосновистенемирнииактивни пасеможедеситидарадитевишепослова уистовреме.Друштвенисте.Пазитеданедођедопропуста. Иматемогућностидастабилизујетељубавниоднос,билодаузмете ствари у своје руке и покажете ко је главни, или да се повучете у свој свет. У сваком случају, за вас немамира.Друштво.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

У свом дому можете квалитетно порадитинаономештовасзанима. Можете се поштено одморити, чак ивишедана,дабисте сакупилиизгубљенуенергију.Унутрашњаемотивнатрансформација.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Финансијска ситуација изискује штедњу и враћање дугова у било којемправцу,убилокојемсмислу. Растрзанистеизмеђупотреба,жељаимогућности.Штавамјечинити?Будитеактивни. Нештоседешаваисподповршинесмиреностиисамоконтролекојомзрачите,атосуфаталнаосећања,којанеможетеизбећитаколако.Вољенаособажелисвеилиништа.Самиодлучите.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Сталноиувекнешторадите,паи недељом.Одлучилистедазаћутите о својим осећањима и пословним плановима, што управо значи да се припремате за битне подухвате.Веселиукућани.

Нијевамлакоувртлогумогућности и шанси које вам се пружају. Све бисте хтели, истовремено, сада и одмах, ако може. Будите активни на свим пољима и немојте таколакоодустати. Коначно недеља, с Месецом у вашем знаку. Револуционарни дух ибунтћеваспокренутииподстаћи на активност. Усмерите енергију и адреналинупозитивномсмеру,себиукористидобробит.

TRI^-TRA^

Захтевна улога V REMENSKA

АустралијскиглумацХју Џекмен ћезбог понављањеулогеВолверина у идућем наставку „Икс-мена”, морати да једе чак шест хиљада калоријадневно. - Редитељ Дарен Аронофски ми јерекаодасамупоследњемнаставкуизгледаосупер,алисампревише висок, а Волверин није такав. Он је набијенимишићавиврломоћан.То мијесадациљ,надамсесамоданећу добити срчани удар док покушавам да надувам мишиће - рекао је Хју. Хју ће зато уместо нормалних 2.550калорија, дневно уноситишест хиљада, штоје око двадесетчизбургера или 76 тврдо куваних јаја или 109палачинки.

PROGNOZA

SUN~ANO

Vojvodina NoviSad

8

Subotica

7

Sombor

9

Kikinda

6

Vrbas

8

B.Palanka

8

Zrewanin

7

S.Mitrovica 10 Ruma

10

Pan~evo

9

Vr{ac

7

Srbija Beograd

10

Kragujevac

12

K.Mitrovica

9

Ni{

12

VIC DANA

Evropa

I MALO TOPLIJE

Madrid NOVI SAD: Sun~ano i jo{ malo toplije vreme. Vetar slab ju`nihpravaca.Pritisakiznadnormale.Minimalnatemperatura-4, Rim amaksimalnaoko8 stepeni. London VOJVODINA: Ujutruslabmraziponegdemagla.Tokomdanasun~anoirelativnotoplovreme.Vetarslabpromenqivogpravca.PriCirih tisakiznadnormale.Minimalna temperatura -6,amaksimalna 10 Berlin stepeni. SRBIJA: Ujutruslabmraziponegdemagla.Tokomdanasun~ano Be~ itoplijevremeuztemperatureiznadnormalezapo~etakfebruara. Var{ava Vetarslabzapadniilipromenqivogpravca.Pritisakiznadnormale.Minimalna temperatura-6,amaksimalna14stepeni. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po~etkomnarednesedMoskva mice sun~ano i jo{ toplije vreme. Maksimalne temperature }e u mnogimmestimabitipreko10stepeni,aponegdeipreko15stepeOslo ni. Maglajemogu}asamoponegdeujutarwimsatima.Udrugojpolovinisedmicepostepenohladnije. St.Peterburg

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike mogu imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike,paimsepreporu~ujedasepridr`avajusvojeterapijeismawefizi~kenapore.Mogu}isuglavoboqa,nervozaizamarawe. Savetuje se i adekvatno odevawe u skladu sa o~ekivanimdnevnimtemperaturamaipove}anoprezusaobra}aju.

14 17 12 7 9 10 7

ШетаЦрногорацсадевојком поредједногмоста,пајојприча: - Знашти,јадна,дајеједна ђевојкаскочиласаовогамоста збогмене! - Издепресије? -питадевојка. - Не,негоизНикшића! -одговараЦрногорац.

4 -2 0 -5

Atina

16

Pariz

12

Minhen

12

Budimpe{ta

7

Stokholm

3

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

216(-12)

Slankamen

394(-26)

Ja{aTomi}

Apatin

287(-17)

Zemun

408(-17)

Tendencijastagnacije

Senta

406(-38)

Bogojevo

260(-20)

Pan~evo

412(-14)

STARI BEGEJ

NoviBe~ej

349(-30)

Tendencijaopadawa

Smederevo

538(-10)

Titel

414(-26)

NERA

Ba~.Palanka 278(-21) NoviSad

313(-24)

Tendencijaopadawa

Hetin

124(-2)

100(-4)

Tendencijastagnacije

N.Kne`evac 393(-48) S.Mitrovica

Tendencijaopadawa

Beograd

Kusi}

238(-4) 354(-16)

50(0)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 6.februar 2011.  

Elekronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you