Page 1

c m y

NOVI SAD *

6. I 7. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23309 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Virus za uzbunu iz Onkolo{kog dispanzera? str. 6

Hristos se rodi

OGROMNA VOJNA IMOVINA SE PRODAJE SPORADI^NO I NA PAR^E

Svo­jim­~i­ta­o­ci­ma­~e­sti­ta­mo­Bo­`i}­i­po­kla­wa­mo­ spe­ci­ja­lan­do­da­tak­na­osam­ko­lor­nih­stra­na.­ Sle­de­}i­broj­„Dnev­ni­ka”­iz­la­zi­u­nedequ,­8.­ja­nu­a­ra. NASLOVI

LOKALNA SAMOUPRAVA ZREWANINA TVRDI DA FABRIKA VODE NIJE PREDIZBORNI MARKETING

Politika

U k a s a r n a m a Mnogi piju t r u n e otrovnu m i l i j a r d a e v r a ~esmova~u

2 Referendum kao magnet za jo{ ve}e probleme 3 Novac nikako da stigne na dnevni red

Ekonomija 4 Jeftiniji bra{no, {e}er, jogurt... 4 I besplatna legalizacija gra|anima preskupa

Dru{tvo 6 U jubilarnoj godini rekordan broj darovitih

s tr . 5

str. 11

Novi Sad

ZADRUGARI „AGROMIKSA” U[LI U POSED WIVA

9 Javna preduze}a te{ka 11,4 milijardi 9 Kad nema leka, tu je zamena

Zaobi{li blokadu i zauzeli oranice

Crna 12 Osumwi~eni za ubistvo u Novom Sadu uhap{en u Frankfurtu? 12 Kilometri pruge oti{li u staro gvo`|e

Lov 23 Kalorije, qu{tika i oprez zbog leda

Foto: M. Kekovi}

Foto: N. Stojanovi}

U SENTI BROJ OBOLELIH OD HEPATITISA B VE]I OD PRVOBITNO POTVR\ENOG

str. 11

str. 16 – 21

SPORT

n POZNATI ^ETVRTFINALISTI „DNEVNIKOVOG” TURNIRA

n FUDBALSKI KLUB „VOJVODINA” INICIRAO POKRETAWE AKCIJE PROTIV MANIPULACIJA MLADIM IGRA^IMA

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Zahla|ewe

Najvi{a temperatura 6 °S


2

POLiTikA

6.i7.januar2012.

LIDERSPS-aIVICADA^I]

Brineme srpskanesloga Vicepremijer Ivica Da~i} ocenio je ju~e da se kosovski problemmora{toprere{iti jer}e,usuprotnom,ishodkrizeutojpokrajinibitilo{po sveweneaktere. – Ukoliko me|unarodna zajednica, Pri{tina i Beograd nastave da dr`e glavu u pesku, mislimda}ekrizadugotrajati i da }e se lo{e zavr{iti. Po bilo koju stranu – upozorio je vicepremijer u izjavi Tanjugu. Onjeobjasniodatajmogu}i lo{ scenario podrazumeva da }e Evropa stalno imati nestabilnost,Albancine}edo}idosvogciqa,aliniSrbija,jerse,ukazaoje,mo`edogoditi da Srbi budu proterani sa severa Kosova ili iz enklav a. Stog a, smat ra, treb a {topreposti}idogovorkoji

pri~e. Re~ je o vi{evekovnom problemu na koji niko ne mo`eimatitapijuda}eprona}i najboqe re{ewe – tvrdi Da~i}. Wega, me|utim, brine „tradicionalna srpska nesloga”, {to,kakoka`e,mo`ebitifatalnoukolikovlastuBeogradu, ili bilo koji drugi predstavnici srpskog naroda koji `ive na Kosovu, u nekim drugim krajevima... ~ak i van Srbije...imajurazli~itestavove, ikaoprimerenavodiRepublikuSrpskuKrajinu. Uz savet Srbima sa severa Kosovadasvakisvojpotezkoji se ti~e va`nih pitawa, poput raspisivawa referenduma, koordiniraju s Beogradom da ~itava akcija ne bi bila {tetna zasrpskenacionalneidr`avne interese, Da~i} se zala`e

dnevnik

SRPSKEOP[TINENASEVERUKOSOVASLO@NEOIZJA[WAVAWUGRA\ANA

Referendumkaomagnet zajo{ve}eprobleme OdborniciSOLeposavi} sa 16 glasova „za„ usvojili su odlukudaseiuovojop{tini15. februara odr`i referendum na kojem }e se stanovni{tvo izjasnitiotomedaliprihvata ins tit uc ij e Rep ublik e Kos ov o. Ovim ~inom i Leposavi} se prid ru` io Kos ovs koj Mitrovici, Zve~anu i Zubinom Potoku, koji sutuodlukudoneliranije. Sednici na kojoj je donetaovaodlukanije prisustvovao predsednik op{ tin e Brank o Nini} iz DS-a, kao ni odb orn ic i te stranke. Nini} je ponovio svoj stav da je protiv odr`avawareferenduma jer su gra|ani suprotstavqawem snagama spec ij aln e kos ovskepolicijejo{letos pokazali da su protiv institucija Pri{tine na severu. Ukazuju}i na zakone i druga akta na osnovu kojih je referendum raspisan, predsednik op{tine Krstimir Panti} je objasnio da }e se gra|ani na op{tinskom referendumu izjasniti zaokru`ivawem odgovora„da”ili„ne”napitaweo

tome da li prihvataju „institucijeRepublikeKosovo”. – Formirana je i op{tinska komisija koja }e, preko svojih glasa~kihodborakoje}eformirati,pratititokiregularnost

jativa za referendum potekla od gra|ana koji ne `ele da se integri{u u kosovsku dr`avu. Na~elnik Kosovskomitrova~kog Okruga Radenko Nedeqkovi} jerekaodajeidejaorefe-

glasawa.Pozavr{etkureferenduma, komisija }e dostaviti izve{taj SO – rekao je Panti}, i dodaodajesvetodogovoreno25. decembrauZve~anunakonsultaciji~elnika~etiriop{tinesevernogKosovasna~elnikomKosovskomitrova~kogokruga. OdbornikDSS-aMarkoJak{i} jeukazaonatodajeinci-

rendumu nastala kada se shvatilodaseciqnemo`eostvaritisamobarikadama. – Dog ov or i pos tign ut i u Briselu izme|u pregovara~a Srbije i Kosova su {tetni i ote`ali su `ivot na Kosovu – oceniojeNedeqkovi}. Politi~ki analiti~ar Du{an Jawi} za „Dnevnik” ka`e da je ideja referenduma o~igledno nikla iz mobilizacije Srba koja je dovela i do barikada. –Odpo~etkajebilojasnoda sebarikadenepostavqajuzbog tehni~kihpregovoranegozbog strahaSrbasKosovada}eiza le|a pregovora biti odlu~eno daoniu|uukosovskeinstitucije – ka`e Jawi}. – Referendumspitawem„dali`eliteda u|ete u kosovske institucije” o~igledanjenastavaktepoliti~kemobilizacije. Jawi} tvrdi da je i Beograd neko vreme verovao da mo`e do}idorazgovoraostatususevera Kosova, a neki su verovalidamogudo}iidopodele. – Referendumom }e ponovo krenutiraspravaopodeliKosova i kosovskim institucija-

Politi~kastrukturaseveraKosova bi bio u interesu i srpske i albanskestrane,odnosnokompromis u kojem }e „svako dobitipomaloodonoga{tonije `el eo”. Po{ to kos ovs ki problemvidiuosnovikaoterit or ij aln i suk ob, Da~ i} ostajepristavudajere{ewe u prav edn om razg ran i~ ew u ili kor ekc ij i adm in is trativnelinijeiligranica. Lider Socijalisti~ke partije Srbije podse}a na to da jo{odod2006.tvrdidanijednasrpskavlastuistorijinije bilaodgovornazastawenatoj teritoriji vi{e od albanskog separatizma, nacionalizma i terorizama. –Za{to?Zato{tojetobio osnovniciqAlbanacanaKosovu. Albanci su jo{ od Prizrenske lige, pa i pre toga, imal i kao svoj jed in i ciq stvarawe albanske dr`ave i nisu prihvatili Srbiju kao svoju dr`avu. U skladu s tim, veoma je te{ko re}i kakav }e bitikona~niepilogkosovske

zamudrupolitikukoja}esa~uvatina{narodnaKosovu. –Samoutomslu~ajuSrbija mo`e polagati i odre|ene tapijenaPokrajinu–jasanjeDa~i}. Zarazli~itestavoveobarikadama,odnospremaEuleksui Kforu,dijalogukojisevodiu Briselu, referendum smatra da su na odre|eni na~in i odrazna{eme|ustrana~keborbe i da nisu dr`avotvorna politika. –SrbijaiSrbitrebadavode dr` av ot vorn u pol it ik u. Svaki potez se mora meriti ciqemkoji`elitedaostvarite.Ovdenikonegovoriotome daliSrbiimajupravoiline, ovde je re~ samo o tome {ta je svrha i {ta se time `eli posti}i.Akose`eliposti}ida se poka`e da Srbi ne prihvataju pri{tinsku vlast, ja mislimdajetodanasjasnosvima, pa ~ak i Ha{imu Ta~iju – zakqu~ uj e Da~ i} deo pri~ e o problemimaseveraKosova.

NesuglasiceSrbasasevereKosovasBeogradomzbogodlukeo raspisivawu referenduma jasnije su kada se imaju u vidu politi~kestrukturekojeihpredvode. Na~eluop{tineKosovskaMitrovicajeKrstimirPanti}iz SNS-a.Ovojstranci,kojajenaizborimaosvojilasedammandata,kolikoiDSSskojim~inevlast,upomo}supritekladvaodbornikaSDPS-aRasimaQaji}a. Op{tinom Zve~an upravqaju SRS, DSS i SNV. Radikali su ovdeosvojilidevetmandata,DSSsedam,dokjeSNVvlasnik~etiristoliceulokalnojskup{tini. UZubinomPotokuDSSimadevetodbornika,~imejestekao natpolovi~nuve}inu.Zapredsednikaoveop{tineudvamandatabiranjeSlavi{aRisti}. U Leposavi}u je na vlasti koaliciji DS–SPS–JS–PUPS-a. Demokratesuovdeosvojile12odborni~kihmesta,{tojeuz~etiriizkoalicijeokoSPS-abilodovoqnozaformirawevlasti.Iakosepredsednikop{tineBrankoNini}protivioreferendumu, odluku su izglasale opozicione partije s koalicijom SPS–JS–PUPS-a.

Jo{{atl diplomatije [eficapri{tinskedelegacije u razgovorima s Beogradom Edita Tahiri je rekla kosovskimmedijamadajeuputila poruku posredniku Evropske unijeRobertuKuperu iodwega zatra`ila sastanak ekspertskih grupa o ukidawu visokih tarifa za osigurawe vozila koja s Kosova ulaze u Srbiju i obratno. Ona je predo`ila da se na|e komercijalno re{ewe izme|u osiguravaju}ih kompanija Kosova i Srbije da bi se izbeglo dodatno pla}awe osigurawa,javilaje“EpokaeRe”. –Upismusamzatra`ilada se hitn o saz ov e sas tan ak stru~waka, odnosno predstavnika biroa za osigurawe KosovaiSrbijedabisenastavili razgovori o pronala`ewu komercijalnogre{ewakoje}e omogu}itigra|animadakoriste redovne polise osigurawa –izjavilajeEditaTahiri. Navisokecene`alilisuse iSrbiiAlbanci,tvrde}ida mese~no moraju da pla}aju vi{e od 100 evra ako `ele svojimvozilimadaprelazepreko administrativne linije izme|uKosovaiSrbije.

Referendumjei deokalkulacije opozicionihstranaka kojeznajuda}eTadi} moratiovegodine daraspi{ei predsedni~keizbore (Du{anJawi}) |unarodnompravuureduisledi ono {to su ranije uradili Albanci–ka`eJawi}. On ipak napomiwe da }e takvo {ta te{ko uspeti bez podr{ke,presvegaizBeograda. –Tepomo}iizBeogradanema. Mora da postoji i spremnost naroda da u|e u oru`anu pobunu, ~ega tako|e nema. Bojim se da }e ovog puta biti „treslasegora,rodiosemi{„, uzmnogonegativnihposledica i za Srbe ju`no od Ibra i za Beograd, a pla{im se da }e to biti zloupotrebqeno od najglasnijih vo|a da na kraju napuste sever Kosova. Odluka o referendumudonosimnogovi{e problema nego {to mo`e garantovati nekakav uspeh – upozoravaJawi}. P.Klai}

Trajkovi}: Lo{e re{ewe

KADA]ESENASTAVITIDIJALOGBEOGRADA IPRI[TINE

Glavni pregovara~ Beograda u dijalogu s Pri{tinom BorislavStefanovi} izjavio je ju~e da su navodi pojedinih medija o datumu nastavka pregovorasamospekulacije. – Dijalog }e se nastaviti, to je sigurno, ali je potrebno jo{ neko vreme {atl-diplomatijeizme|uBeogradaiBrisela, jo{ uticaja na Pri{tinudaodustaneodtvrdogstava o regionalnom predstavqawu, {to}ebitiglavnatemaunastavkudijaloga–rekaojeStefanovi}zaTanjug. Pri{tinska{tampaprenela je ju~e da se dijalog najverovatnije nastavqa 23. januara.Pozivaju}isenaneimenovane visoke zvani~nike EU kojiu~estvujuudijalogu,pri{tinski dnevnik „Zeri” pi{e da su u toku intenzivni razgovori s predstavnicima dvejustranadabiseodredili datum nastavka pregovora i teme o kojima }e se raspravqati. I po tom izvoru glavna tema naredne runde razgovora bi}e u~e{}e pri{tinskih vlasti na regionalnim skupovima.

ma, {to }e imati vi{e vrsta posledica. Pitawe Kosova }e ostat i akt ue ln o do izb or a, {to odgovara opoziciji, a ne DS-u,adrugaposledicajeda}e me|unarodnazajednicasnovom nervozom pritisnuti Borisa Tadi}a –smatraJawi}. Po wegovim re~ima, referendum je i deo kalkulacije opoz ic io n ih stran ak a koj e znaju da }e Tadi} morati ove godine da raspi{e i predsedni~keizbore. – Idej a pod el e Kos ov a je odavnopothrawivanakodSrba na Kosovu pa oni posledwih god in a nis u del il i sudb in u Srba ju`no od Ibra. S druge strane, bez referenduma oni ne mogu doneti deklaraciju o odvajawu od Kosova. Stoga mislimdajereferendumprvikorak,nakonkojegsledideklaracijaootcepqewu.Tojepome-

Tadi}danasnaKosmetu PredsednikSrbijeBorisTadi} prove{}ebo`i}nepraznikenaKosovuiMetohiji,potvr|enou kabinetupredsednikadr`ave.Tadi}}edanasposetitiVisokeDe~ane,gde}esutra,prvogdanaBo`i}a,prisustvovatiliturgiji.

Ku}i:Posetaje verskogkaraktera Zamenik kosovskog premijera Hajredin Ku}i izjaviojeju~edajeposetapredsednikaSrbijeBorisa Tadi}a Visokim De~anima „iskqu~ivo verskogkaraktera”. –Jedanodna{ihzahtevajedaseovaposetatretira kao verska i da nema politi~ki karakter – rekaojeKu}inovinarima.–Dobilismome|una-

rodnegarancijeuvezistim,kaoidamujena{a porukapreneta.Kosovskavladajesaop{iladaje posredstvom Kancelarija Evropske komisije u Beogradu i Pri{tini dobila zahtev srpskog predsednika da poseti Kosovo, i navela da je ta „poseta iskqu~ivo verskog karaktera”, preneli supri{tinskielektronskimediji.

Predsednica nevladine org an iz ac ij e „Evrops ki pokretSrba„RadaTrajkovi} izjavila je ju~e da je odr` av aw e ref er end um a me| u Srb im a na sev er u Kosovalo{ere{ewe,koje }e usporiti pribli`avawe Beo g rad a Evrops koj uniji i ugroziti opstanak srps kih ins tit uc ij a na Kosovu. – Ukoliko lokalna samouprava na severu, koriste}i novac Beograda, organ iz uj e ref er end um, to }e jo{ vi{e uticati na me|unarodne predstavnikedapoja~ajupritisakna Beograd,usmisluprestanka finansirawa tih institucija – rekla je Rada Trajkovi}. Onajeocenilada}ereferendumsu{tinskiusporitipribli`avaweSrbijeEUistvoritisituaciju kojom bi se kompromitovala kandidatura Srbije za ~lans tvo u EU. Rad a Trajkovi} je KiM radiju izjaviladabireferendum na severu Kosova najve}u {tetu naneo Srbima ju`noodIbra. – Odr`avawe referenduma je nepotrebno jer je stav Srba jasan – svi smo protiv nezavisnog Kosova i za o~uvawe institucionalnihvezasBeogradom– reklajeRadaTrajkovi}.


c m y

politika

dnevnik

U POKRAJINI BEZ KONSENZUSA O DONO[EWU ZAKONA O FINANSIRAWU APV

Novacnikakoda stignenadnevnired Uprkoso~ekivawimapredsednika Skup{tine Vojvodine [andoraEgere{ija,upokrajinskoj vlasti nema politi~kog konsenzusa o na~inu dono{ewa zakona o finansirawu AP Vojvodine.Egere{ijeuo~inovogodi{wih praznika pozvao predstavnike pokrajinskih organa vlasti, te poslani~ke grupe u Skup{tini APV da sa~ine taj zakonski predlog i upute ga republi~kom parlamentu na usvajawe. Me|utim, ne dele svi koalicioni partneri u Pokrajini takav stav. U najve}oj, Demokratskojstranci,~ijifunkcio- neri tako|e javno negoduju zbog nedefinisanog modela puwewa pokrajinskekase,smatrajudatakav potez ne bio racionalan zbognegativnogiskustvasranijim zakonodavnim inicijativamaizVojvodine. Pokrajinski sekretar za finansijeJovica\uki},kojisejavno zala`e za dono{ewe ovog zakona,paizatodaRepublikaPokrajiniustupiodre|eneporezei prepusti joj wihovo ubirawe, smatradatajpropisipakmorada se sa~ini u Vladi Srbiji, ali u dogovoruspokrajinskomadministracijom. – Zna se {ta je ~ija obaveza. Ovojesistemskizakoniontreba da se pripremi u Republi~koj vladi, ali, naravno, u konsultacijamasPokrajinom.Kao{toje Zakon o finansirawu lokalnih

vornostpokrajinskevlastiutom procesu”. Egere{ijeva inicijativa stiglaje,me|utim,zato{toizRepubli~ke vlade i parlamenta, uprkosustavnojobavezidasetajakt

[ta misli opozicija Ustranakamaopozicionimuvojvo|anskomparlamentusklonisudazaproblemesprilivomiodlivomnovcaupokrajinskoj kasi optu`uju Demokratsku stranku. U Srpskoj radikalnoj strancismatraju,tako,dasuupozadinisvegapromenqiviodnosi izme|u Pokrajinskog odbora i partijske centrale DS-a. Sli~neoceneiznoseinapredwaci,kojisu,pak,isamipokretaliinicijativudaseuokvirupokrajinskogparlamentapostignekompromisomodelufinansirawaVojvodine,alizatonisu dobilipodr{kudrugihposlani~kihgrupa. samoupravapripremanusaradwi sa Stalnom konferencijom gradovaiop{tina–kazaoje\uki} za„Dnevnik”. On je ocenio i da bi svi bili zadovoqnijikadbisetopitawe zakonski re{ilo, i to na na~in kojijenaveo,jerbisetimepostigla„mnogove}amotivacijazasakupqawe poreza, ali i ve} odgo-

usvoji do kraja 2008. godine, jo{ nema nikakvih nagove{taja o tome da se to pitawe stavqa na dnevnired. Podsetimo,uprvojverzijiZakonaonadle`nostimaAPV,koji je sa~iwen u pokrajinskoj administraciji,postojaojeodeqak ofinansirawu,alijeupotpunostiizbrisanukona~nojverziji,

kojujepripremilaVladaSrbije pre wegovog usvajawa u republi~kom parlamentu. Zakon o nadle`nostimausvojenjepredve godine, kada je iz Nemawine 11 obe}ano da }e uskoro na dnevni red sti}i i pitawe finansirawa, ali kao materija posebnog zakona. Me|utim, do danas ta ustavnaobavezapremaVojvodini nijeispo{tovana. Predsednikpokrajinskogparlamentasmatradasetakavodnos „vi{e ne mo`e i ne sme tolerisati”,tedajepreduslovzatouspostavqawe jasnog politi~kog konsenzusa, pre svega u Vojvodini,opitawimakojasuUstavomi zakonimazagarantovanakaopravaAPV. –Zbogtogajemojaobavezaiodgovornost,kaopredsednikaSkup{tine Vojvodine, da pozovem VladuVojvodine,pokrajinskeposlanike,predstavnikesvihpoliti~kihpartijaidrugestru~nei zainteresovane pojedince, da u {to kra}em roku izrade predlog zakonaofinansirawuVojvodine i dostavimo ga, kao ovla{}eni

predlaga~, Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Vojvodina i wenigra|anivi{enemajuvremenaza~ekawe.Akobudemo~ekali, do~eka}emo samo to da nam od Vojvodineostanesamose}awe.Da se wena posebnost zatre a neop- hodna{irokaautonomijapretvoriudubokosiroma{tvo–ocenio jeEgere{i. PrethodnojeifunkcionerDemokratske stranke Goran Je{i}, ina~epredsednikop{tineIn|ija, pozvao Pokrajinsku vladu i Skup{tinudasa~inepredlogzakonaofinansirawuAPViupute ga u proceduru republi~kog parlamenta.Onjeocenioidapokrajinska administracija ne mo`e samone{totra`itiodBeograda, ve}dabiisamamoraladapokre}einicijative. Za aktivniju ulogu Pokrajinske vlade u re{avawu ovog pitawazala`eseiLigasocijaldemokrata Vojvodine. Predsednik te stranke Nenad ^anak nedavno je za„Dnevnik”oceniodaaktuelna pokrajinskavlastnemapoliti~kih i zakonodavnih incijativa, te da je kqu~ni problem ~elnih qudi vojvo|anske vlade, ina~e funkcionera DS-a, u partijskim stegama koje ih ograni~avaju. On smatradajezakonodavnainicijativa pokrajinskog parlamenta neophodna bez obzira na to kako takvipredloziprolaziliurepubli~kom. Naime,upravonegativnoiskustvosranijimzakonodavniminicijativama iz Pokrajine u republi~komparlamentu~elniciaktuelnevlastiuBanovininavode ikaorazlogizostankatakvihpoku{ajauovomsazivu.Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti} izjaviojeprethodnona{emlistu datakveinicijativeizpokrajinskogparlamentanisuracionalne. –Tonebibiloracionalnoni sa zakonom o finansirawu jer imamo negativno iskustvo s takvimpoku{ajima–kazaojePajti},dodav{idapitawezbog~ega predloziizVojvodinenedolaze na dnevni red republi~kog parlamenta nije za pokrajinsku ve} za republi~ku vlast. – Svakako bi i nama i Republi~koj vladi `ivotbiolagodnijidajetajzakondonet.Ijao~ekujemdaseto pitawere{i. B. D. Savi}

Mir~i}:Spre~itiizmenuUstava Potp reds edn ik Srps ke rad ik aln e strankeMiloradMir~i} izjaviojeju~e da je maksimalisti~ki ciq radikala da na izborima osvoje apsolutnu ve}inu, a minimalisti~ki da imaju 84 poslanika, „kakobispre~ilinameruBriselaiVa{ingtonadaprekoDemokratskestranke iSrpskenaprednestrankemewajuUstav Srbije. Osnovna namera je da preko ove dve politi~ke partije posle odr`anih izbora Brisel i Va{ington promene Ustavinatajna~inomogu}edaqwepar~awe i otcepqivawe teritorije ili delova teritorije Srbije”, rekao je Mir~i}. On je na konferenciji za novinare rekaodaSRS`elidanaizborimaosvojimaksimalanbrojposlani~kihmestada bi mogla da realizuje svoja programska

opred el ew a. Prem a weg ov im re~ im a, SRS}euizbornojkampawiinsistirati naekonomskimpitawima,zapo{qavawu, razvojuprivrede,aprioritetjeo~uvawe ter it or ij aln e cel ov it os ti dr` av e i borbaprotivkriminalaikorupcije.Radikali, kako je rekao Mir~i}, upozoravajudajeciqistra`ivawaagencijadase manipuli{e javnim mwewem i dodao da su rezultati, kada je u pitawu glasa~ko telo SRS, pogre{ni. On je naveo da je SRS sprovela istra`ivawe javnog mwewakojepokazujedaje„rejtingSRSubira~komteluSrbijeblizu20odsto”,kao i da ima „tendenciju rasta”. Mir~i} je upozorio da {to pre treba zaustaviti „pogubnu i pora`avaju}u politiku koju sprovodi Boris Tadi}” i dodao da }e

SRS u~initi sve da zaustavi tu politiku,navode}idajeipolitikadrugihpoliti~kihstranaka~ijijeslogan„Evropa nema alternativu” osu|ena na propast.On je rekao da je izlaz iz ekonomske,politi~ke,socijalneiduhovnekrize da se Srbija okrene sebi, da sara|uje saprijateqskimzemqamakao{tosuRusija,Brazil,Indija,Kina.Premawegovimre~ima,SRSinsistiranatomedase {toprespre~inameraTadi}adapovu~e tu`bu protiv Hrvatske. „Realizacija te odluke bila bi pogubna za srpski narod.Na taj na~in bi se direktno legalizovalavojnaakcijaOlujaioprostiogenocidkojijeizvr{ennadsrpskimnarodom”,rekaojeMir~i}idodaodajeutoj „pogubnojodluci”Tadi}upomoglaSNS.

REKLI SU Jerkov:Pajti}danaspodr`i – Vojvo|anska administracija trebalo bi, po logici stvari, da bude prva u borbi za interese Vojvodine,alijepraksapokazaladajeonaostajalanemainezainteresovanasvakiputkadasuti interesi ugro`eni – izjavila je portparolka LSV-aAleksandraJerkov.–MislimtuinaVladuVojvodineinaPokrajinskuskup{tinu,kojaje iz nepoznatih razloga, otkako je na wenom ~elu gospodin[andorEgere{i,prestaladapredla`e zakoneiamandmane.[toseti~epokrajinskogpremijeraBojana Pajti}a,mogudarazumemdanemorabitiuprvimredovimaborbe za autonomiju ako bi mu to pri~inilo probleme u wegovoj stranci, ali bi bilo lepo da nas makar podr`i u borbi u Skup{tiniSrbije.OvakopetposlanikaLSV-asdesetodstopodr{ke gra|anaVojvodineve}godinamazastupainterese100odstoVojvo|anai~inizawihvi{enegocelaVladaVojvodine,{togovorio wenomraduistavovima.

Yeletovi}:Hitnaostavkaiizbori ^lanEkonomskogtimaSrpskenaprednestranke MilenkoXeletovi} zatra`iojeju~edaVladaSrbije hitno podnese ostavku posle izjave premijera Mirka Cvetkovi}a da Srbija nema paket antikriznihmera.Xeletovi}je,nakonferencijizanovinare,oceniodasuizborijedinina~indaSrbijadobije kredibilnu i socijalno odgovornu vladu. Po wegovimre~ima,pro{legodineSrbijajezadu`ivana9,4milionaevradnevnoili390.000evranasat. OnjerekaodaSNSpozdravqameruograni~ewatrgovinskihmar`i, alijeupitaoza{tojetameraograni~enana{estmeseciidalije onave}uticalanasmawewecenaosnovnihnamirnica. Xeletovi}jerekaodaSNSpredla`eantikriznemerekojebise ogledaleufiskalnomrastere}ewuprivrede,ograni~ewurokanaplate,re{avawuproblemasiveekonomije,usvajawunovogzakonao javnimnabavkama,ukidawubrojnihagencijaiformirawurazvojne banke.

6.i7.januar2012.

3

SRPSKA POLITI^KA SCENA OPHRVANA KOMBINATORIKOM IZBORNIH POBEDA

Mogu}ebirawe ipredsednika Kako„Dnevniku“tvrdeizvori u vladaju}oj koaliciji, predsednik Boris Tadi} }e izbore raspisatiposledwegdanazakonskog roka, 11. marta, a na birali{ta }e se iza}i tako|e u posledwem tajmingu,6.maja.Tozna~idabismo opet imali odlu~ivawa gra|ana na nekog sveca: na primer, za Ustav su to 2006. godine bila mitrovdanska prazovawa, a ovaj put,akoseovetvrdweobistine– |ur|evdanska.

wegaupostizbornimpresabirawimaboritizao~uvawevladaju}epozicije,zasadadaqeodjavnosti dr`i strategiju i svoje kombinacije za pobedu. [efica poslani~kogklubaDS-auSkup{tini Srbije Nada Kolunxija iza{la je, dodu{e, s listom mogu}ih partnera koji bi s demokratamaiza{lizajednopredbira~e,alio~itojedasejo{uvek praveprora~uniotomekoukojim od kolona bi zna~io i izve-

SDPS-u ponuda PUPS-a Kako saznaje „Dnevnik“, jedan od najpo`eqnijih igra~a, SDPSsasvojimlideromRasimomQaji}em,dobiojeneformalnuponuduPUPS-adasena|euistojkoalicijiukojojsujo{i SPSiJS. –Timebiovaizbornakolona,ukojojsustrankesasli~nim socijalnim programima, bila sigurno tek ne{to ispod drugoplasiranog–obja{wavajuizvorina{eglista,uzopaskudatakvore{ewezavisipresvegaodDS-aisamogpredsednikaTadi}a,kojiSDPSipakvidikaopartnerasvojeliste. U kuloarima vladaju}ih stranaka ne iskqu~uje se mogu}nost da se nakon parlamentarnih izborane}eformiratinovavlada Srbije, {to }e produ`iti vek aktuelnoj,ida}esetadasponovqenim izlaskom na birali{ta zaparlamentodigratiipredsedni~kiizbori. –Tojejedanodscenarijakoji serazmatra,itobipribli`ilo predsedni~ke izbore koji bi se odr`ali s ponovqenim parlamentarnim–tvrdnena{iizvori. Predsedni~kiizboriina~ebi trebalo da budu odr`ani krajem godine,odnosnourazdobquod15. decembraovegodinedo3.jaunara 2013,kadatrebadaseokon~aju. –Uigrijeira~unicadaSNS TomislavaNikoli}aspartnerima iz predizborne koalicije, i za slu~aj da osvoji najve}i broj mandata,ne}emo}idasedogovori s ostalim igra~ima u postizbornoj igri, {to bi stvorilo pat-pozicijuitimeotvoriloput wihovog ponavqawa i odr`avawa s predsedni~kim. Posebno ako bi takvo formirawe vlade zavisiloodradikala–obja{wavaju izvori „Dnevnika“, uz opaskudabitadaDSutrcipove}ao svoj rejting onim koji nosi sam Tadi}. Iakoseumesecimapredkraj 2011.godinetvrdilodajevlast obezbedilanovacizaparlamentarne i za predsedni~ke izbore uminutdo12,uusvojenombuxetu stavkazatrkuzamesto{efadr`ava nije predvi|ena. Neki su tvrdilidabiseonamoglana}i u rebalansu, ali je dr`avni sekretarMinistarstvafinansija Du{an Nikezi} pojasnio da bi se novca crpio iz rezervi dr`avnekase. Sam predsednik Tadi} u posledwemobra}awujavnostipred Novugodinunajavioda}euovoj, izbornojgodini,bitiodr`anii jedniidrugiizbori. –PoUstavuSrbijejenemogu}e dapredsedni~kiizboribuduodr`ani2013.godinenegomorajuda bududokraja2012.–rekaojeTadi}nakonferencijizanovinare, ukazuju}inatoda}eufokusuove godine biti `ivotni standard i smawewenezaposlenosti.Timeje daoiparametrekampawekoju}e voditidemokrate. Sam DS, kao sto`er aktuelne vlasti, ali i one koja }e se oko

snu pobedu. Svi su najavqivali da }e nakon praznika otpo~eti dijalog, ali je, kako „Dnevnik“ saznaje,onipreNovegodinezapo~et izme|u SPS-a i PUPS-a, sastankomlideraIviceDa~i}a i Jovana Krkobabi}a. Za minikoaliciju SPS–PUPS–JS-a, ali i onu koja bi formirala vlast, zna~ajno je bilo „premi{qawe“ PUPS-a, koji se ~inio

Bitka za sindikate Bitka partnera dva glavna bloka, onog oko DS-a, i onog okoSNS-a,vodiseiokosindikata, posebno najve}eg. Sa pa`womseo~ekujeiizja{wavawe predsednika SSSS-a QubisavaOrbovi}a. da bi mogao na}i zajedni~ki interes i s drugom stranom, odnosnonapredwacima.Upu}enitvrdedajepenzionerskastrankaod posebnog zna~aja za socijaliste bila zbog Beograda, gde Da~i} s Krkobabi}em ima formulu dobrog uspeha, ali ne i bez wega. [tajesvedogovorenoiobe}ano PUPS-uu„novogodi{wempaketi}u“, ostalo je iza zatvorenih vrata,alije~iwenicadaseliderovestranke,nakonodustvasa skupaJedinstveneSrbijenaKopaoniku,potompojaviokaogost nasedniciGOSPS-aodr`anoju NovomSadu. Kakvi}esvefrontovi–anajavquju se „{iroki“ – osvanuti napredstoje}imizborimaidali }e se sve odigrati u scenariju „xabestekre~ili“–ostajedase vidi,aizvesnije}esigurnobiti ve}sastartompraveivrloneobi~nekampawekojajeprednama. Dragan Milivojevi}


4

ekonomija

6.i7.januar2012.

dnevnik

KADA ]E BITI UKWI@ENI BESPRAVNO IZGRA\ENI OBJEKTI

Ibesplatna legalizacija gra|animapreskupa Ministarza`ivotnusredinu i pros torn o plan ir aw e OliverDuli} izraziojezadovoqstvo rezultatima legalizacije bespravno izgra|enih objekata zato {to je u posledwih nekoliko meseci legali-

vestitora i veliki nameti za neophodnu dokumentaciju ispre~ilisusepredlegalizacijom,kojaidesporijeodo~ekivawa, tako da je u ve}ini op{tin a re{ en o tek des et ak procenatazahteva.

Slaba vajda od popusta Velikipopustnaku}edo100kvadrataodnosisesamozaure|ewegra|evinskogzemqi{ta,aostalitro{koviprelaze30.000 dinara,ukolikosure{eniimovinskopravniodnosi.Dabiubrzaleproceslegalizacijeipomoglegra|animafinansijski,nekeop{tinesuodlu~iledakreditirajudeotro{kova,kao{toje geodetskosnimawaisli~no.Me|utim,gra|anisutolikosiroma{nidate{kopreuzimajukredit~ijaratakre}eodmah,aimalo je op{tina koje mogu podneti kreditirawe. S druge, pak, strane, izdavawem upotrebne dozvole posao jo{ nije zavr{en. Investitoritadatrebadaupi{ulegalizovanunekretninuukatastarnepokretnosti–{toimjekona~niciq,{totako|eko{ta.Sveusvemu,slabavajdaod„jeftine”legalizacije. zovano vi{e objekata nego u posledwihdesetgodina.Uresornom ministarstvu o~ekuju da }e se najve}i broj zahteva re{iti ove godine jer su gra|aniohrabrenivelikimpopustom za legalizaciju. ^ak je biloprocenadabiseovajprocesmogaookon~atipolovinom 2012, me|utim, besparica in-

S obzirom na to da u nekim gradovima jo{ uvek sporo izdaju gra|evinske dozvole, ministarDuli}ka`edatovi{e nije problem Vlade i Ministarstva ve} lokalnih samou- prav a koj e nem aj u pot rebn u plansku dokumentaciju, {to, tako|e,moradasere{i.Me|utim,imaproblemakodsvojin-

TRGOVCI OBORILI I MAR@E I CENE

Jeftinijibra{no, {e}er,jogurt... Ve}ina trgovina u Srbiji snizilajemar`ezaosnovne`ivotne namirnicenadesetpostopasuti proizvodisadajeftinijiidostotinudinara. Kompanija„DelezSrbija„saop{tilajedasuodju~eusvimobjektima tog trgovinskog lanca primeweninovicenovnici,uskladu s uredbom Vlade Srbije o ograni~ewu mar`inadesetprocenata za osnovne namirnice. Nova cena p{eni~nog bra{na tip-400 iznosi od 43,20 do 51,08 dinara kilogram.Staracena usupermarektimabilajeod44,90do70,90 dinara i u hipermarketima od 45,90 do 68,90 dinara. Bra{no tip 500 sada staje od 37,20dinarakilogram do38,11dinara,dokse taj proizavod ranije prodavao od 48,90 do 50,90 dinara u supermarketima i od 42,90 do47,90uhipermarketima. [e}er je jeftiniji oko {est dinara i nova cena je 92,50 dinara kilogram, dok se ranije kretalaod94,90do98,90dinarau oba trgovinska formata. Suncokretovouqesadako{taod117,69 do123,90dinaralitar,aranijese prodavalo po 109,90 do 125,90 dinarausupermarketimaiod119,90 do 122,90 u hipermarketima. Litar jogurta ko{ta od 53,06 do 86 dinara,aranijacenasekretalaod 64,90 do 88,90 dinara, dok je nova cenalitramlekaod54,13do94,38 a stara je bila od 58,90 do 102,90 dinara. Kilogram piletine sada ko{ta 223,28 dinara, ranije je

i{lo od 249 ,90 do 264,90 dinara. June}ibutsadako{ta577,11dinarakilogram,dokjestaracenate vrstemesabilaod589,90do599,90. June}emlevenosadako{ta532,73 kilogram umesto 559,90 do 569,90 dinara,dokjekilogramsomovine 330,73 dinara, a pre uskla|ivawa jebiodo411,90dinara.

skih odnosa: mnogi su gradili natu|ojzemqi,nekiimajuugovore koji nisu overeni u sudu, {to komplikuje legalizaciju. Ipak,ve}inaslu`bikojerade poslovelegalizacijesla`ese da je od usvajawa izmena i dopunaZakonaoplanirawuiizgradwi posao koliko-toliko krenuojersumnogestvarirazja{wenepajemogu}ailegalizacijanaodre|enimjavnimpovr{inamauzsaglasnostnadle`nihorganailiorganizacija. UMinistarstvuisti~udau primeni Zakona o planirawu i izgradwi koji reguli{e ovu materiju vi{e nema uskih grla. Planira se da se gu`ve u kat as trim a re{ e elekt ronskimzakazivawem,auvo|ewem elektronskog pla}awa, elektronskimputemdobi}eseneophodna uverewa, poput kopije plana i sli~no. U Beogradu je procedura sakupqawa dokumenata iz katastra ve} pojednostavqenaiubrzana,zahvaquju}i protokolu Gradskog sekretarijata za legalizaciju s Republi~kim geodetskim zavodomjersekoristibazapodatakaRGZ-apagra|aninemoraju dadonosetudokumentaciju. Otkako je jo{ 2003. po~ela legalizacija, ukupno je podnetooko700.000zahteva–odtoga oko 155.000 u Vojvodini, a uveksekaoglavnirazlogwene spore realizacije isti~e nedostatak novca, posebno danas uvremevelikeekonomskekrize.Dr`avajeposledwimizmenama i dopunama Zakona omogu}ila da ~etvoro~lana porodica koristi popust od 99 odstozalegalizaciju100kvadratastambenogprostora,azanarednih 100 kvadrata umawewe od 60 odsto, koliko iznosi i naknada za vlasnike objekata koji nisu ispunili socijalne uslov e, ali su rez ult at i skromni. R. Dautovi}

NBS UVEO PRINUDNU UPRAVA U JO[ JEDNU FINANSIJSKU KU]U

Agrobankapostaje srpskarazvojnabanka? Novogodi{wiprazniciiprili~no burna de{avawa u na{em politi~kom `ivotu gotovo su ostavilapostranivestdajeNarodnabankaSrbijeuvelaprivremene mere u Agrobanku. U saop{tewu na{e centralne monetarneinstitucijeka`esedajeupostupku kontrole poslovawa ove ku}e utvr|eno da kapital kojim raspola`eneodgovaranivourizika koji je preuzela na sebe. Istovremeno, kontrola NBS-a utvrdila je zadovoqavaju}i nivo likvidnosti.Ne{tosli~noimalismoprenekolikogodinauMetalsbanci,kojaje,kadasestawe konsolidovalo, postala Razvojna banka Vojvodine. Ho}e li po sli~nomscenarijuiSrbijadobitifinasijskuku}utogtipa?Na odgovor}emojo{pri~ekati. A{taseovegodinepromenilo u Agrobanci? Slu`be redovno rade po prazni~nom rasporedu, krediti se otpla}uju. Najvi{e promena je u kabinetima upravqa~kih struktura. Za prinudne upravnike imenovani su dosada{widirektorAgencijezaosigurawe depozita Milorad Xambi} ibiv{i{efUpravezaspre~avawe prawa novca Julije Miladinovi}. Nakon wihovog imenovawa prestale su funkcije dosada{wih ~lanova Upravnog i Izvr{nogodbora. Naimenovawajeprvoreagovalofinansijskotr`i{teiakcije

Agrobanke na Beogradskoj berzi palesunakraju2011.godine11,92 odsto, na 2.999 dinara. Najvi{u vrednost imale su po~etkom februarapro{legodine–9.100dinara.Nakraju2010.Agrobankaje imala profit od dve milijarde

vodstva.Ho}elisetadauimenu na}ii„razvojnasrpska„?Otome da bi to mogla postati jedna od bankakojajejo{uvekudoma}em vlasni{tvu,dugosepri~a.Me|utim, kao siguran kandidat pomiwalaseSrpskabanka,drugijebi-

Spre~en ulazak kapitala iseqenika Vlasni~ka struktura Agrobanke bila je ve} pod prili~nom pa`womjavnostisredinom2010.godine.Tadajeovabankatrebalodapostanefinansijskaku}azasrpskudijasporu.Ulazakkapitalasrpskihiseqenikaspre~ilajeslovena~kagrupaakcionara–onajeminiralaSkup{tinu,aprikqu~ilisuimseidoma}imawivlasnici. dinara. Za prvih devet meseci pro{lenemajeme|uprvihpetpo dobiti ali nije ni me|u onima kojesuostvarilegubitak. [ta na sve ka`u vlasnici Agrobanke i ko ve} od po~etka ovegodineimarazlogazanervirawe?Pojedina~no,najve}ijedr`avaSrbijasvlasni~kimudelom od20,11857odsto,drugikrupniji gazdajeHipoAlpe-Adrijabanka kastodi, s vlasni~kim udelom od 6,92odsto.Me|umawimakcionarimajejo{nekolikostranihbanaka poput Erste, Unikredit, Rajfajzen – one su akcije uglavnom kupovale u svoje ime ali za tu|ra~un. Kada se sve sagleda, sledi naredni korak. To je ukidawe prinudneupraveiizbornovogruko-

la Privredna banka Beograd, a tre}i ba{ Agrobanka. Jedan od stru~wakakojiradinaprogramu srpske razvojne ka`e daje pre drugog talasa krize i Evropska unija bila spremna da iz svojih fondova pomogne osnivawe ovakve ku}e. Evropa se danas vi{e bavisvojimte{ko}amanego{to joj je do razvijawa zemaqa koje jo{ nisu dobile status kandidata. Osnivawe nove banke tra`i dosta novca, a kada se na pomo}, sem mo`da simboli~nu, ne mo`e ra~unati, i ne{to s iskustvom mo`edaposlu`i. Kadaiakodotogado|e,sigurnoda}esepitatiimaliakcio- nariaho}elitadabiti„minirawa”?Pa,trebasa~ekatiivideti. D. Vujo{evi}

Ombudsman uprivredi Nacionalnaalijansazalokalni ekonomski razvoj predlo`ila je uvo|ewe stalnog konsultativnog mehanizam Vlade i privrede, ili osnivaweombudsmanazaprivredu. „Tobiosiguralodanovare{ewa, propisi, formulari i procedure budu stimulativni za poslovawe”,reklajeizvr{nadirektorkaNALED-aVioletaJovanovi}. Premawenimre~ima,uvremenu krize, kad je Srbija izgubila vi{eod200.000radnihmesta,neophodno je da dr`ava da jasan signal i podr{ku preduze}ima kroz ukidawenepotrebnihprocedurai stvarawe povoqnog ambijenta za rastposlovawa

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Cena

6,46

2.900

14.500

Imlek, Beograd

5,78

2.433

365.000

Telefonija, Beograd

5,45

580

4.060

[ajka{ka {e}erana, @abaq

5,26

1.000

103.000

1,56 Promena %

326 Cena

36.838 Promet

-11,92

1.012

171.079

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

BELEX 15 (490,93 -0,07)

Promet

Agrobanka, Beograd

Veterinarski zavod, Subotica Pet akcija s najve}im padom

VladaSrbijeje30.decembradonela uredbu kojom se najvi{a ukupna stopa mar`e u prometu osnovnih namirnica ograni~ava nadesetpostoitraja}e{estmeseci. U„MerkatoruS„suistaklida su u skladu s Vladinom uredbom primenilipropisanumar`uinivelisalicene.„Kodznatnogbroja osnovnihnamirnicanismomewalicenejersumar`eidosadabileni`eovihpropisanihuredbom Vlade,{tojeuskladusna{omcenovnompolitikomibrigomopotro{a~ima”,re~enojeutojkompaniji.

Promena %

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-2,37

1.563

450.008

NIS, Novi Sad

-0,33

602

2.078.934

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.695

0,00

Imlek, Beograd

5,78

2.433

365.000

Soja protein, Be~ej

-2,75

530

364.586

Energoprojekt holding, Beograd

0,79

385

7.700

Agrobanka, Beograd

Filip Moris Operej{ns, Ni{

-8,53

901

13.515

6,46

2.900

14.500

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-3,19

4.700

206.800

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,22

485

71.780

Soja protein, Be~ej

-2,75

530

364.586

Jubmes banka, Beograd

0,00

13.444

0,00

-2,37 Promena %

1.563 Cena

450.008 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.306

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,79

385

7.700

NIS, Novi Sad

-0,33

602

2.078.934

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-3,19

4.700

206.800

Soja protein, Be~ej

-2,75

530

364.586

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

144.000

-11,92

1.012

171.079

Tigar, Pirot

0,00

505

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,56

326

36.838

AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Mlekara, Subotica

0,00

1.250

156.250

Danubius, Novi Sad

0,00

10.600

106.000

Svi iznosi su dati u dinarima


c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

6.i7.januar2012.

5

OGROMNAVOJNAIMOVINASEPRODAJESPORADI^NOINAPAR^E

Ukasarnamatrune milijardaevra YULIAN^I,SAVETNIK UKINESKOJAMBASADI

Kinezibi dagrade poSrbiji

– Kineske kompanije zainteresovane su za gradwu mostova, hidroelektrana, autoputevai`elezni~kihkoridora u Srbiji – izjavio je ekonoms ko-trg ovins ki savetn ik ambasadeKineuBeograduXu Lian~i. Uintervjuuza„Balkanmagazin„(www.balkanmagazin.net),Xu jekazaodaotakvimnovimprojektima nije bilo zvani~nih pregovora, ali se intenzivno razgovara i da je s tim u vezi planirano da srpski ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} posetiKinu. – Kineske kompanije jesu zainteresovane da investiraju u Srbiji i celom regionu Balkana, ali investirawe nije jednostavno. Brojni dogovori izme|u kineskih i srpskih firmi su u toku. Detaqenemoguotkrivatijer suposlovnatajnadokseugovorinepotpi{u–kazaojeXu. On je istakao i da je za po~etak realizacije novih projekata neophodan dogovor o tome kako }e se oni finansirati, i dodao da je Srbija ve} stigla do limita zadu`ivawa, tako da srpska vladamoradare{ikako}eti projektibitifinansirani.

Dok Ministarstvo odbrane smatradajepro{la,2011.godina,najuspe{nijapopitawurazmene vojne imovine, „raport” s terena pru`a druga~iju sliku. Najve}ideovi{kavojneimovineustupqenjeop{tinamaigradovimauSrbiji–zastanove.To je u~iweno u Jagodini, Subotici, Vr{cu, Gorwem Milanovcu. To }e se dogoditi i u Vaqevu, U`icu,Para}inu... Ovenekretnine~inesamomali deo spiska vi{ka vojne imo-

Iako je Vojska odavno napustila kasarne, ostala je obaveza da ih ~uva dok ne na|u novog gazdu i to je dodatni, nepotreban tro{ak vine koja od 2006. godine ~eka prodaju ili razmenu. Ovaj skromni bilanas, me|utim, pokazuje i da je za najve}i deo vi{ka vojne imovine budu}nost i daqe neizvesna. To potvr|uje podatakdajeodukupno480kompleksa iz vi{ka vojnih dobara dosada”oti{lo”–svega23.Na spisku kompleksa koji ~ekaju novevlasnikenajvi{ejekasarni,alisu”prekobrojni”iaerodromi, klubovi i komande Vojske, zemqi{te, sportski centri... Vojna imovina vredna je najmawemilijarduevra,avojskaje od prodaje kvadrata do sada zaradilasvega–desetmiliona.

Ministarstvo odbrane je jo{ ranijih godina uputilo poziv gradovimaiop{tinamadaseizjasne o zainteresovanosti za preuzimawe vojnih nepokretnosti na svojoj teritoriji. Od 79 op{tina interesovawe za najatraktivnijevojnekomplekseiskazalo je wih 55, a ozbiqne ponudejedostavilosvega20. Iako je Vojska odavno napustilakasarne,ostalajeobaveza daih~uvadoknena|unovoggazdu.Itojedodatni,nepotreban tro{ak.Predvegodinejejedan visoki vojni zvani~nik izneo podatakdaVojskasamona~uvawe napu{tenih objekata godiUMinistarstvuka`uida}e slikudapopraviprodajaobjekatauBeogradu,kojisunajskupqi. Vojni kompleksi u prestonici su na najatraktivnijim lokacijamaiprocewenisunavi{emilionske iznose. To je slu~aj s poslovnim zgradama u Savskoj, Balkanskoj ili Katani}evoj ulici, biv{im kasarnama u Zemunu, ili kompleksima u Ruzveltovojili\u{inojulici. – Interesovawe postoji, ali kupacajo{nema–ka`uuMinistarstvu. – Prema wima nije ravnodu{an grad Beograd, kao niprivatniinvestitori,alije kriza u~inila da su izuzetno vredniobjektiidaqeprazni. Zasporuprodajuvojnihnepokretnosti okrivquje se veoma slo`enaprocedura.Potrebnoje pribaviti mnogo dokumenata, nu`na je saglasnost mnogih institucija. To je, po svemu sude-

POSTOJIZA[TITAODDEVIZNOGRIZIKA,ALI...

Kukajunapaddinara, aheyovawe nekoriste I pored o~igledne potrebe za instrumentima za{tite od deviznogrizika,wihovokori{}eweje u praksi nedovoqno zastupqeno, navedeno je u izve{taju Narodne banke Srbije o dinarizaciji finansijskogsistema. Od po~etka 2010. godine banke gotovo da nisu zabele`ile transakcije terminske kupovine deviza od klijenata, dok je bilo terminske prodaje deviza klijentima – zakqu~no sa septembrom 2011. banke su prodale795,5milionaevras rokom dospe}a du`im od sedamdana,{topredstavqau~e{}eod4,3odstouukupnojprodajidevizaklijentimaodpo~etka2010. Ipak, u narednom periodu na tomsegmentutr`i{taNBSo~ekujeaktivnijeu~e{}edoma}ihpreduze}a,presvegazahvaquju}i~iwenicidasunadoma}emdeviznomtr`i{tu, osim ve}e likvidnosti,

primetne i znatnije oscilacije kursadinarapremaevruuobasmera,objavqenojenasajtuNBS-a. Od 2010. godine NBS sprovodi intenzivnu kampawu usmerenu na promociju tr`i{nih instrumena-

taza{tititeod rizika promene deviznogkursadoma}ih preduze}a (deviznihexing).Uokvirukampawe, doma}im privrednicima se bli`epoja{wavajukarakteristike i funkcije instrumenata koji

sutrenutnodostupninana{emtr`i{tu,akoje~ineterminskiugovori o kupovini, odnosno prodaji deviza, pokriveni terminski ugovoriokupovinidevizaidevizni svopovi. Aktivnosti NBS-a na unapre|ewu instrumenata za za{titu od deviznogrizikamogusegrupisati u promotivne i edukativne, regulatorne i tr`i{ne aktivnosti. Regulatornim aktivnostima NBS nastojidaunaprediipojednostavi zakone i propise koji reguli{u poslovesinstrumentimaza{tite od deviznog rizika. S tim ciqem seodpo~etkadecembra2011.godine primewuje nova odluka o obavqawuposlovasfinansijskimderivatima, koja omogu}ava slobodno devizno pla}awe i napla}ivawepoosnovuposlovasisporu~ivim finansijskim derivatima radiza{titeodrizikapromenedeviznog kursa i drugih tr`i{nih rizika. POZIVIZAPR-a

Podneti izve{taje

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

103,7520

105,8694

108,3044

103,4344

Australija

dolar

1

82,8822

84,5737

86,5189

82,6285

Kanada

dolar

1

79,1577

80,7732

82,6310

78,9154

Danska

kruna

1

13,9442

14,2288

14,5561

13,9015

Norve{ka

kruna

1

13,4974

13,7729

14,0897

13,4561

[vedska

kruna

1

11,7430

11,9827

12,2583

11,7071

[vajcarska

franak

1

85,1683

86,9064

88,9052

84,9076

V.Britanija

funta

1

125,2439

127,7999

130,7393

124,8605

SAD

dolar

1

80,2972

81,9359

83,8204

80,0514

Kurseviizovelisteprimewujuseod5.1.2012.godine

Direktor Agencije za privredne registre (APR) Zvonko Obradovi} podsetio je ju~e pravna lica i preduzetnike na todasuobaveznidadokrajafebrura predaju godi{we finansijskeizve{tajeza2011.godinu. – Rezultati poslovawa privredeu2011.godinibi}epoznatisredinom2012.godine,posle obrade podataka iz godi{wih finansijskihizve{taja–rekao jeObradovi}. Onjenajavioda}eprocedure u APR-u za registraciju pravnihlicaipreduzetnikau 2012. godini biti dodatno skra}ene,apravniokvirkojim se ure|uje korporativno poslovawe doma}e privrede zna~ajnounapre|en.

[ta~ekajuuNovomSadu Me|uop{tinamakojenisudostavilenijednuponuduzapreuzimawevojnihnepokretnostiilokacijajeiNoviSad,uprkos tome{tounajve}emvojvo|anskomgraduimavi{epraznihvojnihnepokretnosti.Kasarne„Janko^melik“naTranxamentu,zatimuBeogradskojuliciuPetrovaradinu,ulicamaVojvodeBojovi}aiJosipaRuwanina,kaoideokasarne„Du{anVukasovi} Diogen“naLimanu4uNovomSadusunaveomaatraktivnimlokacijama,adosadanisuna{lekupce. To se odnosi i na kasarnu „Dr Ar~ibald Rajs” (nekada{wu „Mar{alTito”)uFuto{kojulici.Uprkosizuzetnojlokaciji, takasarnajeve}~etirigodinepotpunopraznaisvakimdanom sve vi{e popada. Proletos je po~eo da otpada malter s fasade kodglavnogulaza,lopovisupokreliolukepaposleki{evoda kvasizidove... }i, glavni razlog {to ve}ina op{tina ote`e s dono{ewem odluka o prihvatawu nepokretnostiuzodgovaraju}unaknadui tako blokira prodaju najatraktivnijih lokacija i objekata.

{we tro{i oko dva miliona evra. Da nije toga, taj novac bi semogaoupotrebitizare{avawe nagomilanih problema oru`anihsnagabezpritiskanabuxetSrbije. M.Bozokin

OLIVERREGL IZRAJFAJZENBANKE

Krizasepo kreditima poznaje Predsednik Izvr{nog odboraRajfajzenbankeOliverRegl izjavio je da je celokupni bankarskisektorSrbijeidaqeveomastabilan,alidasesvevi{e vidiefekatkriznihgodina,kakopogubicimanemalogdelabanaka,takoiponivouproblemati~nihkredita. –Kadagledamonagubitke,tu, naravno,svevi{eivi{ebanaka mora da se pita kako daqe – ve} nekoliko godina rade s gubitkom, sada sti`e drugi talas krizeipogotovotemalebanke, kojesadaimajudvadotriodsto tr`i{nog udela, moraju da se veomadobrozapitajukako}edaqepristupiti–istakaojeRegl uizjaviTanjugu. Po wemu, nivo problemati~nih kredita na nivou bankarskogsektoraSrbijejeveomavisok–vi{eod19odsto,azaprivreduvi{eod22odsto,{tozna~idajesvaki~etvrti-petikreditprivrediproblemati~an. –Tojesteproblem,itojeste i materijalni problem jer na taj na~in Srbija stoji u istoj kategoriji sa zemqama kao {to su Ukrajina, Litvanija, Crna Gora – zna~i, veoma visok stepen problemati~nih kredita – smatraRegl.

MALOSEPREDUZE]AOSNIVA,ASVEVI[EZATVARA

Katanaclane stavqenna 35.000radwi U Srbiji je 2011. registrovano 8.470novihpreduze}a,{tojedeset odstomawenego2010.godine,saop{tilajeAgencijazaprivredneregistre.Kakoka`uuAPR-u,u2011. je otvoreno i 32.240 novih preduzetni~kihradwi,odnosno8,7procenatamawenegogodinuranije. Iz APR-a navode da je pro{le godine registrovano zatvarawe 13.580 preduze}a i 35.290 predzetni~kihradwi. Teritorijalno posmatrano, u pro{loj godini najvi{e privrednih dru{tava osnovano je u beo- gradskimop{tinama,NovomSadu, Subotici, Kragujevcu i Pan~evu, dokihjenajvi{eobrisanosteritorije Borskog i Brani~evskog okruga – u Boru, Kladovu, Majdanpeku, Negotinu, Golupcu, Ku~evu, Malom Crni}u. Najvi{e osnovanih,aliiobrisanihpreduzetnika registrovano je sa sedi{tem u op{tinamaNoviBeogradiNoviSad.

I u pro{loj godini je, kao i 2010, APR po podnetim zahtevima za brisawe, registrovala brisawe oko3.400privrednihdru{tava,ali je, zahvaquju}i sprovo|ewu automatskogste~aja,{tojenasnazive} dve godine, ukupan broj obrisanih privrednihdru{tavaznatnove}i.

Najboqa2007. Najuspe{nijagodinauAPR-u,kakosuistakli,bilaje2007,kada jeregistrovano12.000novihpreduze}ai48.000novoosnovanihradwi.Me|utim,od2009.godinepo~eojedaopadabrojnovoosnovanih privrednihsubjekataitojetrendkojisenastavioiu2011.godini. Za sedam godina, od kada se u APR-u sprovode procedure registracije i vodi elektronski registar privrednih subjekata, registrovanojeukupno65.110novih privrednih dru{tava. Tokom 2005. i 2006. godine u proseku je godi{weregistrovanooko11.000 novih dru{tava i 40.000 preduzetnika. Govore}iobrisawupreduze}ai radwi,izAPR-asunavelidasupodacioprivrednimdru{tvimakoja suobrisanaizregistraposlesprovedenog redovnog postupka ste~aja ililikvidacijegotovoistovetnis brojkamaiz2010.godine.

Kako je obja{weno u APR-u, u 2011.jenaosnovuZakonaoste~aju obrisano 13.580 privrednih dru{tava,ili~etiriputavi{euodnosu na broj privrednih dru{tava koja su obrisana u redovnim postupcima likvidacije ili ste~aja. Re~jeooko10.000privrednihdru{tavakojasuobrisanaizRegistra privrednihsubjekataposlu`benoj du`nosti,naosnovupravosna`nih sudskihre{ewaosprovedenimpostupcimaautomatskogste~aja. Direktor APR-a Zvonko Obradovi} ocenio je da je veliki broj privrednihdru{tavakojasuuprotekledvegodineobrisanaizRegi-

stra privrednih subjekata „rezultatdugoro~nenelikvidnostidoma}eprivredeineodgovornogposlovawapojedinacainisuiskqu~iva posledicauticajasvetskeekonomskekrizenadoma}uprivredu”. –Kodpreduzetnikajelanezabele`eno 35.290 obrisanih radwi,

{est odsto mawe u pore|ewu s pretpro{lom godinom, pa ovaj podatakmo`damo`ebitiohrabruju}iznakdasepreduzetnicikojiposlujunana{emtr`i{tuipakrelativnodobroborestrenutnomkrizomidaneizlazeizbiznisave}se prilago|avajutra`winatr`i{tu tako{to~estomewajudelatnost– kazaojeon. Obradovi}jenaveoda,posmatrano po delatnostima, me|u novootvorenim, ali i kod zatvorenih privrednih dru{tava, preovla|uju idaqetrgovinanaveliko,konsultantske usluge u oblasti poslovawaiizgradwa. –Ugostiteqskeuslugeitrgovinanamalosudelatnostikojepreo- vla|uju kod novoosnovanih predu- zetnika,alisutoidelatnostikoje obrnutim redom dominiraju i kodonihpreduzetnikakojisuprotekle godine iza{li iz biznisa i zatvorilisvojeradwe–rekaojeon. E.Dn.


6

dru[tvo

6.i7.januar2012.

Bo`i}ne ~estitke Preds edn ik Srb ij e Bo ris Tadi} ~estitao je Bo`i} Srpskoj pravoslavnoj crkviisvimvernicimakojitajpraznikslavepojulijanskomkalendaru: „^estitam vam Bo`i} i `elimdagaprovedeteudobrom zdravqu, blagostawu, toleranciji, razumevawu i mir u. Nek a vam praz nik Hristovog ro|ewa donese radost u krugu porodice i prij at eq a. Mir Bo` ij i, Hristosserodi!„ U svojoj ~estitki predsedn ik Vlad e Auton omn e PokrajineVojvodineBojan Pajti} po`eleojedapred-

stoje}i dani najsve~anijeg hri{ }ans kog praz nik a, u koj im a se slav i ro| ew e HristaSpasiteqa,proteknu radosno i u miru, ispuweni qubavqu, spokojem i veromusre}nijuiboqubudu}nost. Bo`i}ne~estitkeuputili su, izm e| u ostal ih, i preds edn ik Vlad e Srb ij e Mirko Cvetkovi}, predsednic a rep ub li~k og parl amentaSlavica \uki}-Dejano vi}, preds edn ik Skup{tin e Vojv od in e [an dor Egere{i, ministar vera i dijaspore u Vladi Srbije Sr|an Sre}kovi}...

TURISTI^KAINSPEKCIJAIMALAPUNERUKEPOSLA

Agencije vra}ale milione izneverenim turistima Turisti~ka inspekcija je u protekloj godini primila 529 prijava gra|ana na rad turisti~kih agencija i oko polovina ih je bila osnovana. Glavni turisti~ki inspektor Stojan Arizanovi} izjaviojedasu274 prijavebileosnovanejerturisti~ke agencije nisu izvr{ile sveugovoreneinapla}eneusluge. On ka`e da su u 186 slu~aja turisti~keagencijeo{te}enim putnicima vratile iznos srazmeranneizvr{enimuslugama,u ukupnojvrednostiodgotovo11,9

kontrola delatnosti turisti~kih agencija, 15.606 kontrola ugostiteqske delatnosti, 118 kontrola usluga turisti~ke profesije, 94 kontrola usluga skijali{ta, 14 kontrola nau- ti~ke delatnosti i {est kontrolaiznajmqivawavozila. Arizanovi} je naglasio i da suturisti~kiinspektoriupro{loj godini obavili i 4.732 kontroleizvr{eware{ewa. On jenaveoidasuinspektoridoneli5.790upravnihmera,odkojih se 1.187 re{ewa odnosilo na

dnevnik

USENTIBROJOBOLELIHODHEPATITISABVE]IODPRVOBITNOPOTVR\ENOG

Virus za uzbunu iz Onkolo{kog dispanzera? U epidemiji hepatitisa B, registrovanojme|upacijentimakoji terapiju primaju u Onkolo{komdispanzeruOp{tebolnice u Senti, do sada je devetoro obolelih,asumwasedajebrojobolelih i inficiranih ve}i. Na~elnik Odeqewa epidemiologije u ZavoduzajavnozdravqeuKikindidrMirko Tomkovi} izjavioje zana{listdaudrugimzdravstvenim ustanovama na podru~ju Severnobanatskog okruga koje po-

ve}kadajebilopetobolelihtoje bio znak za uzbunu. Kako vreme prolazi,ainkubacijakodhepatitisaBjedu`a,otkrivajuseinovi slu~ajevi kod lica koja su bila u nekom kontaktu ili su boravila ili primala terapiju u Onkolo{kom dispanzeru. Precizne podatkeobrojuobolelihzasadanemamo,alisumwasedajeobolelo 20do25lica. Tomkovi}ukazujenatoda}ese broj inficiranih opasnim viru-

Preciznepodatkeobrojuobolelihzasadanemamo, alisumwasedajeobolelih20do25osoba (DrMirkoTomkovi},na~elnikOdeqewa epidemiologijeuZavoduzajavnozdravqeuKikindi) kriva Zavod nema registrovanih slu~ajevaobolelihodhepatitisa B, a da je broj obolelih od bezazlenije zarazne `utice (hepatitisA)uobi~ajen. Pore~imadrTomkovi}a,zvono zauzbunuusledilojekadajeme|u pacijentimaOnkolo{kogdispanzerauSenti,~ijesuprostorijeu zgradi Doma zdravqa ali organizacionopripadaOp{tojbolnici, registrovano pet lica obolelih od hepatitisa B i taj broj se kasnijepove}ao. – U Onkolo{ki dispanzer u Senti pacijenti dolaze radi dopunskecitostatsketerapijepaje verovatnouslednepravilnemanipulacijedo{lodoinfekcije–rekaojeTomkovi}.–Epidemijusmo prijavili s devet slu~ajeva, ali

som i obolelih od hepatitisa B znatikadasezavr{esvaepidemiolo{kaispitivawakojasuutoku. – Epidemiolo{ka ispitivawa se sprovode i o~ekujemo da 11. januara ekspertska ekipa Instituta za javno zdravqe Vojvodine iz Novog Sada, koja }e boraviti u Senti,pomognedaseustanoviizvorzaraze.Epidemiolo{kaispitivawasesprovodeusvimsegmentima, pa i kod hurur{kih ekipa koje su operisale pacijente koji su oboleli od hepatitisa B. Tra`esesvekarikeulancukojemogu ukazato na izvor infekcije – ka`eTomkovi}. Nadirektnopitaweomogu}em izvoru zaraze, Tomkovi} je odgovoriodasepretpostavqadajeon uOnkolo{komdispanzeruidaje

ZgradaDomazdravqa„Senta”

mogu}e da je upravo tu do{lo do infekcije, u samim prostorijama dispanzera koje su u sklopu Doma zdravqauSenti. –Onkolo{kidispanzerjesme{ten u dve male prostorije koje nisu prilago|ene uslovima rada. Prostor je sku~en, dinamika i frekvencija pacijenata je velika pajeutimkontaktimavrlomogu}edado|edoinfekcije.Upogleduizvorainfekcijezasadanemo`emo ni{ta definitivno potvrditidoksenesagledajusvaepidemiolo{ka ispitivawa koja su u toku–napomiweTomkovi} Kakojezana{listprekju~erekao direktor Op{te bolnice u Senti dr Mihaq Va{a{, a to je potvrdio i na~elnik Odeqewa

Foto:M.Mitrovi}

epidemiologije Zavoda za javno zdravqe Kikinda Mirko Tomkovi},ispitivawima}eseobuhvatitioko300pacijenatakojaterapijuprimajuuOnkolo{komdispanzeruuSenti,stim{to}eseona popotrebipro{iritiina~lanovenekihporodicaobolelihpacijenata. Posle `albe jednog pacijenta koji se u sredu obratio redakciji „Dnevnika”, u Op{toj bolniciuSentiuprvimahpotvr|enojedajeodhepatitisaBobolelo pet pacijenata, ali se ispostavilo da je taj broj ipak ve}i. Koliko je pacijenata obolelo i gde je izvor zaraze utvrdi}e se epidemiolo{kim ispitivawima nadle`nihinstitucija. M.Mitrovi}

USRBIJIVI[EOD600.000OBOLELIHOD[E]ERNEBOLESTI

Savetovali{ta pri domovima zdravqa

Umestoletovawaizbajke, spavaweu{upama Najve}ideonovcaodpla}eniharan`manapro{legodinemoralajedavratiagencija„Viktoritrevel”izBeograda.Onajeo{te}enimturistima,kojisuu~estvovalina„16.susretimazdravqa“na Krfu,isplatila6,6milionadinara. Govore}ioneugodnomiskustvusKrfa,penzionisaninovinarS. @. jepopovratkuizjaviodaimjeobe}anoletovaweizbajke,odmor uluksuzunaKrfu,alisuumestotogasme{teniu{upama.Powegovimre~ima,pansionisubiliudaqeniidodesetkilometarajedanoddrugog,ade{avalosedaostanuibezru~kaive~ere. DirektoragencijeBudimir Markovi} izjaviojetadadakrivicanijenawegovojagencijive}nagr~kompartneru. –Problemjenastaozato{tona{ipartneriizGr~ke,agencija„Islandturs”,nisuispuniliugovor.Mismouplatilisvena vremeipougovoru,alinismodobiliono{tojedogovoreno.U prilog ovoj tvrdwi mogu da dostavim sve neophodne uplatnice. Tako|e,oovomesamobavestioNacionalnuasocijacijuturisti~kihagencijaJUTA,kaoiMinistarstvoekonomijeiregionalnog razvoja–izjaviojetadaMarkovi}. milionadinara.Zaostaleprijavepodnetisuzahtevezapokretaweprekr{ajnogpostupka. Arizanovi} je naglasio da su u2011.godini,napredlogTuristi~ke inspekcije, dve turisti~keagencijeizgubilelicencuzarad,ito„Klioputovawa” izBeogradai„Sportturist”iz NovogPazara,apostupcizadve agencije su u toku. U Srbiji trenutno, kako je kazao Arizanovi},popodacimaAgencijeza privredne registre, rade 523 agencijekojesuaktivniorganizatoriputovawa. Uz pritu`be na rad agencija, pro{le godine inspekcija je primila ~ak 1.258 prijava gra|ana,kojesuseodnosilenaugostiteqstvo. Tokom2011.godineinspektori Sektora turisti~ke inspekcije sproveli su ukupno 22.359 kontrola,odkojihje1.676bilo

privremenu zabranu obavqawa delatnosti, a 33 na zabranu ogla{avawa. –Inspektorisuupro{lojgodini podneli i 4.454 zahteva za pokretaweprekr{ajnogpostupka, devet prijava za privredni prestup,dveprijaveSudu~asti ijednuprijavuzakrivi~nadela –kazaojeArizanovi}. Uove`albenijeura~unatoi 105prijavaprotivagencije„Junajted trevel interne{enel“, koja je pro{log novembra u Egiptu ostavila oko 250 turistabezsme{tajaipovratnogletazaBeograd.Dapodsetimo,na~elnica Turisti~ke inspekcije Brankica Bulat je nakon skandalas„Junajtedtrevelinterne{enelom„ najavila oduzimawe licence toj agenciji, i istakla da je podneta krivi~na prijava zbogosnovanesumwedajere~o prevari. P.Klai}

USrbiji,popodacimaInstituta za javno zdravqe, ima oko 600.000 osoba, ili 8,2 odsto stanovni{tva,sdijabetesom.Svake godinedijabetessedijagnostikujeuprosekukodoko16.000osoba. Procewujesedaje78.000obolelihnainsulinu,a552.000naterapiji tabletama. Ovi podaci ukazujunatodajedijabetesjedna od naj~e{}ih bolesti savremenogdobajerbrojobolelihraste neverovatnombrzinom. Ministarstvo zdravqa ovih dana radi na dono{ewu pravilnikakojimbitrebalobli`eda se uredi rad savetovali{ta za dijabetes u domovima zdravqa. Kadaovajaktbudedonet,uradi}e se i stru~no-metodolo{ko upu-

Povu~enlekzadijabetes Ministarstvo zdravqa Srbije povuklo je s tr`i{ta dve serije lekovazadijabeti~are„glukofaz”proizvo|a~a„Merk”d.o.o.jerje ustanovqenodajeprilikomproizvodwedo{lodogre{ke.Ovajmedikamentjedinojepovu~enuSrbiji,dokuEvropiidaqemo`eda sena|euapotekama.Lekjepovu~enstr`i{tapredNovugodinuuz obrazlo`eweAgencijezalekoveimedicinskasredstvadakvalitet nekolikoserijaovoglekanijeodgovaraozahtevimaodobrenespecifikacijeubrziniosloba|awaaktivnesupstance.Sdrugestrane, „Merk”tvrdidasuonijo{tokomproizvodweuo~iliproblemida sugaprijavilifrancuskojagencijizalekovekojajetoispitalai ustanoviladajemedikamentbezopasanzapacijente. tstvokojim}esebli`edefinisati organizacija savetovali{ta za dijabetes u domovima zdravqa. O~ekuje se da do marta

onapo~nudarade,avodi}eihinternisti ili specijalisti op{te medicine. Ina~e, savetovali{ta za dijabetes su i ranije

postojala, ali su ukinuta 2005. godinejersenisuuklapalaunovi koncept zdravstvene za{tite po tada{wem Zakonu o zdravstvenoj za{titi. Po{o se pokazalo da su potrebna i da mnogo zna~e,kakozave}obolele,tako izaonekojijo{nisuotkrilii prepoznali dijabetes, odlu~eno jedasevratepodokriqedomova zdravqa. Kada bude napravqen plan mre`e savetovali{ta pri domovomazdravqauSrbiji,specijalisti ili lekari op{te prakse dava}e potrebne informacije pacijentima. Tako|e, u tim ustanovama postoja}e trake zapra}ewenivoaglukozeukrvi, a vi{e }e se znati i o primeni novihlekova. Q.Male{evi}

KONA^NAODLUKAODODELISTIPENDIJAFONDAUNS-a16.JANUARA

U jubilarnoj godini rekordan broj darovitih Savet Fonda Univerziteta u Novom Sadu za stipendirawe i podsticawe napredovawa darovitihstudenataimladihnau~nikai umetnika,nasednicizakazanojza 16.januar,done}ekona~nuodluku o dodeli stipendija za akademsku 2011/12.godinu,saop{tenojesjedinog dr`avnog univerziteta u Vojvodini ~ija fondacija za stipendirawenajtalentovanijihstudenata upravo ove godine zaokru`uje prvu deceniju postojawa. Ovaj jubilej obele`ava se na najprikladnijina~injerjeomogu}eno,zahvaquju}i~lanovimaFonda, kojihjesvevi{e(osimfakulteta

usastavuUNS-a,ve}godinamato suidrugapravnaifizi~kalica kojaobezbe|ujunovaczafunkcionisaweovefondacije),daovegodine bude obezbe|en najve}i broj stipendija–64,dokihjeu2010/11. bilo48.Tako|e,pore~imaTatjane Vrawe{evi} sUniverzitetau Novom Sadu, oboren je jo{ jedan rekord: za stipendiju u 2011/12. prijavilo se ~ak 365 kandidata, dokihlanebilo222. Za mogu}nost prijavqivawa za ovu stipendiju „lestvica” je podignuta zaista visoko, te student moraimatiprose~nuocenunastudijama devet. Mora biti student

Mese~nopo15.000dinara,itoredovno TatjanaVrawe{evi}podse}ainatodasestipendijeovogfondaNovosadskoguniverzitetadodequjuzasvih12kalendarskihmeseci,{tojepravaretkostjerjeuobi~ajenodasedajusprambroja meseci{kolskegodine.Tako|e,{tomogupotvrditiiprethodni stipendisti,mese~naratasti`eta~nokao{vajcarskisat.Kakoje odlu~io Savet Fonda u 2011/12, mese~ni iznos po studentu bi}e 15.000dinara,dokjeprethodnegodineiznosio14.000.

ovog univerziteta od upisa, a od ove godine pravo da konkuri{u imaju samo „bolowci”, odnosno studentikojistudirajupoZakonu o visokom obrazovawu, i to: oni nazavr{nojgodinitrogodi{wih osnovnih akademskih studija, studenti tre}e i ~etvrte godine ~etvorogodi{wih akademskih studija,masterstudenti(ukolikonisuzaposleni),testudentiposledwetrigodineintegrisanihstudija(medicina,stomatologija,farmacija, veterina...). Od ukupno 64 stipendije,55ihjeutzv.prvojgrupi, namewenih studentima pri-

rodno-matemati~kih i tehni~kih nauka, poqoprivrednih, tehnolo{kih, medicinskih, ekonomskih, pravnih i humanisti~kih nauka, umetnosti i sporta, te interdisciplinarnih studija (ACIMSI). U drugoj grupi planirana je dodela devet stipendija, ali iskqu~ivo za odre|ene podoblasti. Tako su dve stipendije namewene za kandidate s Naftno-petrohemijskog in`ewerstva (Tehnolo{ki fakultet); pet za studente Fakultetatehni~kihnaukaopredeqeneza:gasnuinaftnutehniku, instrumentaciju i merewe, in`ewerstvoza{tite`ivotnesredine (po jedna stipendija) i gra|evinarstvo(dve),tedvestipendijeza studentePoqoprivrednogfakulteta, i to na programu Ure|ewe, kori{}ewe i za{tita voda. Prose~naocenakandidataizovegrupemorabitinajmawe8,5.Preliminaranalistaovogodi{wihkandidataobjavqenajepolovinomdecembranaoglasnojtabliUniverziteta. V.^eki}


PAQEWE BADWAKA U CENTRU KARLOVACA

NA TRGU SLOBODE 6. JANUARA

Hiqaduosve}enihsnopovagra|anima Zajedni~ko polagawe i paqewe badwaka u centru Sremskih Karlovaca ne}e ni ove godine izostati. Po dugogodi{woj tradiciji ovaj ~in usledi}e nakon ve~erweg bogoslu`ewa u Sabornoj crkvi, koje }e od 17 sati slu`iti episkop sremski Vasilije sa karlova~kim sve{tenicima. Za razliku od prethodnih godina, vladika Vasilije i predsednik karlova~ke op{tine Milenko Filipo-

vi} }e bo`i}ne poruke, odnosno ~estitke uputiti u crkvi, a potom kod ~esme „^etiri lava“ prisustvovati polagawu i paqewu Badwaka. Karlova~ka op{tina je i ove godine obezbedila jabuke, pomoranxe i kuvano vino, koji }e biti deqeni na centralnom gradskom trgu. Novina u ovogodi{wem obele`avawu Badweg dana u Karlovcima jeste besplatna podela takozvanih ku}nih badwa-

ka, kao izraz te`we za o~uvawem `ivotne sredine. Naime, Nacionalni park „Fru{ka gora“, pored drva za paqewe zajedni~kog badwaka, ovog puta je pripremio 1.000 komada malih badwaka. Osve}ene snopove radnici Nacionalnog parka }e na Badwi dan oko 11.30 sati deliti u porti Saborne crkve, a od 16.30 sati to isto }e raditi ~lanice Kola srpskih sestara. Z. Ml.

Delesebesplatni badwaci Preduze}e Nacionali park “Fru{ka gora” organizuje akciju u okviru koje }e 6. januara u 12 ~asova na Trgu slobode biti podeqeno hiqade besplatnih badwaka. Isto sledi u svim centrima op{tina i uprava ove firme, a za podelu

Novosadska 6.i7.januar2012.

je ukupno obezbe|eno 9.000 badwaka. Gra|anima }e na trgu badwake deliti gradona~elnik IgorPavli~i} i direktor Nacionalnog parka „Fru{ka gora” DobrivojeAntoni}. A. J.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NEIMARI ZAVR[AVAJU FASADU HOTELA

„Holidejin”skorogotov

Oko 200 dece ulice pro{lo je kroz “Svrati{te” za dve godine wegovog postojawa, a dnevno ga poseti izme|u 20 i 40 dece. Wih je u ~etvrtak, 5. januara, obradovala nevladina organizacija “Asocijacija novih umetni~kohumanitarnih stvaralaca” koja im je uru~ila paketi}e. - @eleli smo da ovim podr`imo rad „Svrati{ta” i pomognemo deci. Kroz ~etiri humanitarne disko-pank ve~eri smo prikupili slatki{e, igra~ke, obu}u, {kolski pribor i ode}u - ka`e za ANUHS \or|eKolarski. Vaspita~ica u „Svrati{tu” MarijaPerinovi} ka`e da se deca uvek obraduju paketi}ima, bez

obzira na wihovu koli~inu ili ko ih daruje. - Wima je drago kad vide da su prepoznati i da qudi `ele da im pomognu. Ovih godina nas poma`e dosta organizacija, ali i svaki dan dobijamo slatki{e ili ode}u od pojedinaca koji do|u kod nas. U „Svrati{tu za decu ulice”, pored toga {to mogu da se okupaju, mali{ani dobiju ~istu ode}u, obrok, {kolski pribor ili pomo} volontera da urade doma}i, mogu da dobiju i psiholo{ke i medicinske intervencije koje su im potrebne s ciqem da se oni na neki na~in vrate u sistem. A. Va.

Svepijace uznaku praznika

Stratimirovi}evere~i putokazMu{ickom

Mali{anima paketi}iikwige

Delegacija Gradskog odbora Srpske radikalne stranke posetila je ju~e Sigurnu de~ju ku}u i {ti}enicima ove ustanove podelila bo`i}ne paketi}e i kwige. Predsednica saveta za socijalnu i de~ju za{titu i brigu o porodici SRS- a Jelena Mandari} rekla je da ovim gestom sigurno ne mogu ostvariti sve `eqe i snove mali{a-

nima, ali im mogu pomo}i da se ose}aju boqe u prazni~nim danima. - Kroz Sigurnu ku}u, oformqenu dok je na{a stranka bila na vlasti, pro{lo je do sada ve} ne ko li ko sto ti na de ce, ali, na`a lost, ka pa ci te ti i daqe ne zadovoqavaju stvarnu potrebu - izjavila je predstavnica SRS-a. A. L.

Humanitarni fudbalski turnir, od koga sav prihod ide deci iz De~ijeg sela u Sremskoj Kamenici, odr`a}e se 10. i 11. januara u velikoj sali Spensa. Takmi~ewe se igra u okviru turnira Spensova liga malih {ampiona za generaciju 2003. i mla|e. Po~etak turnira je 10. januara u 9 sati. B. M.

Te{ko je bilo provu}i se pored novosadskih pijaca; svuda su uli~ni prodavaca nudili badwake i `ito. Prazni~na atmosfera prepoznavala se i po gu`vi oko pijaca i me|u pija~nim tezgama. Pripremaju}i se za Badwi dan i Bo`i} na kraju pazara kupovalo se ono nezaobilazno, bez ~ega ne mo`e da pro|e veliki praznik. Z. D.

V remeploV

RADIKALI POSETILI SIGURNU DE^JU KU]U

Turnir naSpensu

BADWACI I @ITO ^EKALI PROLAZNIKE

Na sam Badwi rovi} je 7. januara dan, 6.januara1945, 1791. prvi put dokraj Mileti}evog {ao u Novi Sad. spomenika sahraweGovorio je pred vina su ~etvorica cr|enijim Novosa|avenoarmejaca poginima, a kraj wih su nula u borbama na bili i polaznici podru~ju Novog Satakozvane latinda. Me|u wima je ske {kole, uglavbio Aleksandar nom Srbi. Wegove Dudkin, pilot heroj re~i ostavile su Sovjetskog Saveza, sna`an utisak na koji je od po~etka de~aka koji je bio rata oborio stoti- Mitropolitkarlova~ki najboqi u~enik, na nak neprijateqskih StefanStratimirovi} Luku Jemu{ickog. letilica. Kraj weOn se daqe {kologa polo`ena su tela dvojice ~la- vao zahvaquju}i materijalnoj ponova posade wegovog aviona. ^e- mo}i Stratimirovi}a. Zakalutvrti sahraweni bio je devetnae- |erio se i poneo ime Lukijan stogodi{wi mitraqezac u avio- Mu{icki. Bio je arhimandrit nu oborenom u bici za Beograd, manastira [i{atovac i episkop gorwokarlova~ke eparhije. SteVasilij Petru{kin. Tek ustoli~eni mitropolit kao je veliki ugled kao pesnik i karlova~ki Stefan Stratimi- mislilac. N. C.

USKORO IZLO@BA Foto:B.Lu~i}

Ude~je„Svrati{te” stiglipokloni

Fasada novog hotela „Holidej in” na uglu Bulevara Evrope i Futo{kog puta, skoro da je gotova. U to se mogu uveriti prolaznici, jer neimari ovih dana rade na spoqwem izgledu hotela. Renomirani hotel iz svetski poznatog lanca Internacional hotels grup (IHG) je doma}a investicija. Gradi ga novosadsko gra|evinsko preduze}e „Aleksandar gradwa”, koje prema ranijim najavama treba da ulo`i oko 11 miliona evra. Objekat je po~eo da se zida odmah posle potpisivawa ugovora o gradwi s IHG u aprilu 2010. godine, a tokom pro{le godine na gradil{tu se uveliko radilo. Primetno je da „Aleksandar” po{tuje rokove, pa su svi izgledi da }e hotel biti i zavr{en, kako je pre nepune dve godine i re~eno, u martu 2012. godine. „Holidej in„ je drugi hotel iz lanca IHG u Srbiji. Prvi hotel je izgra|en jo{ 2007. godine na Novom Beogradu. Hotel je namewen prvenstveno bizmismenima iz inostranstva, jer }e imati takozvanu ponudu „du`eg boravka”.To zna~i da bi stranim poslovnim qudima hotel trebao da bude druga ku}a. Z. Deli} Foto:S. [u{wevi}

Iskqu~ewa struje 6. januar - Rakovac: od 8.30 do 13 sati deo naseqa Salaksije prema Rakovcu.

Predpublikom dogradwa biblioteke Javna izlo`ba radova pristiglih na konkurs za izradu idej nog re {e wa do grad we Gradske biblioteke u Novom Sadu otvara se u utorak u 18 ~asova. Izlo`ba se otvara u Dru{tvu arhitekata Novog Sada u Ulici Svetozara Mileti}a 20. B. M.

U GRADSKOJ KU]I PRIJEM VOLONTERA ZA EVROPSKO PRVENSTVO U RUKOMETU

Doma}inicelojEvropi ^lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Aleksandar Kravi} primio je ju~e u Gradskoj ku}i dvadesetak volontera koji }e raditi na Evropskom prvenstva u rukometu, koje po~iwe za nekoliko dana. Mladim qudima po`eleo je sre}u

i siguran sam da }emo to pokazati celoj Evropi i svetu. Ovo je tako|e prava prilika da se rukomet vrati na velika vrata u Srbiju, po{to je posledwih godina bio pomalo zapostavqen - rekao je Kravi}.

i izrazio nadu da }e u najboqem svetlu predstaviti Novi Sad. - Ukqu~eni ste u veoma lep posao i nadam se da }e te u`ivati, ali i nau~iti mnogo. Kada se prvenstvo zavr{i ima}ete lepu pri~u za svoje prijateqe. Svi `elimo da na{ grad bude odli~an doma}in

Evropsko prvenstvo u rukometu odr`a}e se od 15. do 29. januara, a osim u na{em gradu utakmice }e se igrati i u Beogradu, Ni{u i Vr{cu. Novi Sad }e ugostiti reprezentacije Francuske, [panije, Rusije i Ma|arske. G. ^.

c m y


8

6.i7.januar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

De`urstva za bo`i}ne praznike Dom zdravqa: Za vreme praznika, 7. i 8. januara, od 7 do 20 sati de`ura}e lekari Slu`be op{te medicine i medicine rada u ambulanti „Jovan Jovanovi} Zmaj”, koja se nalazi u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19, a sugra|ani se mogu informisati na broj telefona 021/ 4879- 594. Tako|e, odrasli sugra|ani iz Veternika, Rumenke, Ka}a i Petrovaradina u svojim ambulantama mo}i }e da se le~e od 7 do 10 sati. Pedijatrija i stomatologija Novosa|anima }e biti na raspolagawu u ambulanti „Rumena~ka” u Rumena~koj ulici 102. Broj telefona pedijatrije je 021/ 4879-360, a stomatologije 021/ 4879301. Pa tro na `ne se stre i eki pe Slu`be ku}nog le~ewa de`ura}e tokom ovih prazni~nih dana od 7 do 20 sati, a kol centar ne}e raditi. Apoteke: Tokom prazni~nih dana radi}e de`urne apoteke. U petak 6. januara sve apoteke, osim apoteke „Bulevar”, bi}e otvorene do 18 sati. Za Bo`i} 7. januara ceo dan de`ura}e apoteke „Sajmi{te” u Rumena~koj ulici 106, ~iji je broj telefona 021/ 4770-464 i 063/ 643-088 i „Bulevar” na Bulevaru Mihajla Pupina 7,

021/ 4720-756 i 063/ 643-072. U nedequ 8. ja nu a ra de `u ra }e apo te ka „Sajmi{te”, a no}no de`urstvo tokom ovih prazni~nih dana je u apoteci „Bulevar”. Po{te: Poslovnica Po{te, koja se nalazi u megamarketu „Roda” u

marketu u Novosadskoj 142 u Temerinu. Ove poslovnice ne}e raditi 7. januara. Marketi: Maloprodajni objekti „Merkator - S” u petak 6. januara radi}e do 19 sati, dok je 7. januar neradni dan za tr`ne centre, “Roda”

U Karlovcima neradno za Bo`i} Na Badwi dan Slu`ba op{te medicine u Domu zdravqa u Sremskim Karlovcima radi}e uobi~ajeno, a sutradan na Bo`i}, pacijenti pomo} lekara mogu potra`iti u Petrovaradinu od 7 do 10 sati ili u ambulanti u Zmaj Ogwena Vuka, gde de`urstvo traje do 20 ~asova. Apoteka u Domu zdravqa na Badwi dan radi do 18 sati, a na Bo`i} }e biti zatvorena. Apoteka „Apolonija“ na Badwi dan bi}e otvorena do 19.30, dok }e apoteka u Tr`nom centru raditi do 17 ~asova. Na Bo`i} }e obe biti zatvorene. Karlova~ka po{ta na Badwi dan radi do 16, Erste banka do 14, Inteza banka do 15 sati. Na Bo`i} obe banke i po{ta ne}e biti otvorene. Z. Ml. Temerinskoj bb, 6. januara radi}e od 8 do 18 sati, a 7. januara ne}e raditi. Tako|e, 6. januara od 7 do 16 sati bi}e otvorene i po{te u „Univereksportu” u supermarketu „021”, Ulica Teodora Mandi}a 23, „Alba” na Futo{kom putu 93, supermarketu u Na rod nog fron ta 73a, su per -

megamarkete i veleprodajne objekte, a maloprodajni objekti, “Roda” supermarketi i marketi radi}e do 10 sati. Maloprodaja „Univereksporta” 6. januara radi}e do 17 sati, a 7. januara ne}e raditi. Od nedeqe 8. januara svi maloprodajni objekti „Univereksporta” radi}e po usta-

qenom radnom vremenu. Sve „Idea” prodavnice 6. januara radi}e do 18 sati, a 7. januara ne}e raditi. GSP: autobusi gradskog prevoznika na Badwi dan saobra}aju po redu vo`we koji va`i za radni dan. Na Bo`i}, 7.januara autobusi }e i}i po prazni~nom redu vo`we, kao nedeqom. „^isto}a”: Javno preduze}e „^isto}a” }e tokom praznika raditi poja~anim intezitetom na poslovima sakupqawa i odno{ewa sme}a, kao i na odr`avawu javne higijene, jer se tokom praznika o~ekuju ve}e koli~ine sme}a. Pra`wewe kontejnera i kanti obavqa}e se redovno, bez ikakvih izmena. Spens: petak, 6. januar gra|anske smene na bazenu: od 9 do11 sati, od 11.45 do 13.45, od14.30 do16.30, od17.15 do19.15 sati, ledena dvorana: 9.30 do 11 sati, od 11.30 do 13 sati, od16.30 do18 i od 18.30 do 20 sati. Subota, 7. januar gra|anske smene bazeni: od 9 do11 sati, od11.45 do13.45, od 14.30 do16.30, od 17.15 do 19.15 sati, ledena dvorana: od 9.30 do11 sati, od11.30 do13, od13.30 do15 sati, od16 do 17.30 i od 18 do19.30 sati.

RASPORED BOGOSLU@EWA NA BADWI DAN Sabornacrkva: jutrewe u 7 ~asova, Carski ~asovi u 10, liturgija u 13.30 ~asova. Uspenskacrkva: jutrewe u 7.30 ~asova. CrkvasvetogSavenaNovomnasequ: jutrewe u 7.30 ~asova, u produ`etku Carski ~asovi. Crkvasvetebra}e]irilai Metodija: jutrewe u 8 ~asova. Uspenska, Alma{ka, Nikolajevska crkva i

hramnaKlisi: Carski ~asovi u 10 ~asova. Uspenska, Nikolajevska crkva i crkva svete bra}e]irilaiMetodija, naTelepu: liturgija u 13 ~asova. Alma{kaicrkvasvetogSavenaNovomnasequ: liturgija u 12.30, u Alma{koj crkvi u pono} slu`i se liturgija. CrkvanaKlisi: liturgija u 12 ~asova.

RASPORED BOGOSLU@EWA NA BO@I] Saborna crkva: pove~erje sa jutrewem u 6.30 ~asova, u produ`etku se slu`i liturgija. Uspenska, Alma{ka, crkve na Klisi, svete bra}e ]irila i Metodija na Telepu i crkva svetog Save na Novom nasequ: liturgija u 9 ~asova.

Nikolajevska: jutrewe u 5 ~asova, u produ`etku liturgija. Alma{kakapela: liturgija u 8 ~asova. U svim novosadskim crkvama bdenije po~iwe u 17 ~asova, osim u Nikolajevskoj crkvi, gde se slu`i u 18 ~asova.

BOGOSLU@EWA U KARLOVCIMA NA BADWI DAN I BO@I] BADWIDAN(petak,6.januar) Saborna crkva: sveta liturgija u 9.30 sati, ve~erwe u 17 sati, bo`i}we jutrewe u 24 sata. Gorwacrkva: sveta liturgija u 8 sati, ve~erwe u 16 ~asova. BO@I](subota,7.januar) Saborna crkva: sveta arhijerejska liturgija u 9.30 sati, prazni~no ve~erwe u 18 sati.

Gorwacrkva: jutrewe u 6.30 sati, sveta liturgija u 7 ~asova. Dowacrkva:sveta liturgija u 1.30 sati. BO@I],II DAN(nedeqa,8.januar) Saborna crkva: sveta liturgija u 9.30 sati, akatist svetom Arseniju u 18 sati. Gorwacrkva: sveta liturgija u 9 sati. Dowacrkva: sveta liturgija u 9.30 sati.

BESPLATAN PARKING: Javno komunalno preduze}e „Parking servis” ne}e ni za Bo`i}, kao {to je bio slu~aj i sa Novom godinom, napla}ivati parking. Parkirawe u svim zonama }e 7. januara biti besplatno. A. Va.

NA RASPUSTILI[TU

Maraton crtanih filmova Na „Raspustili{tu” }e se u okviru druge nedeqe aktivnosti 6. januara u 10 ~a so va odr `a ti ma ra ton cr ta nih fil mo va, kao i dramska, likovna i sportska radionica. U 11.30 ~aso va po ~i we po zo ri {na predstava „[trikamo pri~u”. U 12 ~asova }e se mali{ani dru`iti sa Mister Tvisterom i upoznati sa svetom ~arobnih balona. U ponedeqak 9. januara u 10 sati se nastavqa maraton crta}a, kao i programi u kra tiv nim ra di o ni ca ma.U 12 sati po~iwe pozori{na predstava “Ko se boji vuka jo{“ u iz vo |e wu Po zo ri {ta iz kofera. A. Va.


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

KOLIKOVREDEGLAVNIADUTIGRADA

Javnapreduze}ate{ka 11,4milijardi U poslovnim kwigama Grada odnosno bilansu stawa za 2010. godinu nije evidentirano u~e{}e u kapitalu javnih preduze}a ~iji je osniva~ Novi Sad, pa je vrednost finansijske imovine i kapitala iskazana tada za ~ak 11,4 milijarde dinara mawe, saop{tila je Dr`avna revizorska institucija (DRI). Re~ je o preduze}ima koja nemaju status indirektnog korisnika buxeta. Takav status imaju samo Zavod za izgradwu grada i „Poslovni prostor”. Tako je onda finansijska imovina grada za pretpro{lu godinu procewena na ~etiri milijarde dinara. Uvidom u godi{we finansijske izve{taje javnih preduze}a od 31. decembra 2009. godine utvr|ena je vrednost kapitala javnih preduze}a, ukupno na 11,4 milijarde dinara. Najvi{e vrede „Vodovod i kanalizacija” i „Toplana” sa 6,5 odnosno 2,4 milijarde dinara. Potom sledi GSP sa 722,2 miliona dinara, Spens sa 632, „Tr`nica” sa 441,9 i „^isto}a” sa 313,1 miliona dinara. „Informatika”, „Lisje”, „Put”, „Parking servis”, „Stan”, „Apolo”, SNSUPOZORAVA

Sti`e poskupqewe komunalija Korekciju cena navi{e najavilo je nekoliko novosadskih komunalnih preduze}a, i to je ono novo {to donosi gradska vlast gra|anima s po~etka 2012, ka`u u saop{tewu Gradskog odbora Srpske napredne stranke. „Toplana„, „Vodovod i kanalizacija„, „Lisje„, JGSP „Novi Sad” i „^isto}a„ podi`u cene za procenat projektovane inflacije na godi{wem nivou od 3,5 posto, {to su odbornici bez pogovora, na posledwoj skup{tinskoj sednici prihvatili, saop{tava SNS. Napredwaci poskupqewa tuma~e kao neprimereno i zlurado puwewe gradskog buxeta pred nastupaju}e izbore na svim nivoima, a sve preko le|a poreskih obveznika. A.L.

Toplanaudecembru2009.vredela 2,4milijardedinara

„Gradsko zelenilo” i „Urbanizam” su proceweni na mawe od 100 miliona dinara. Od ~etiri milijarde dinara finansijske imovine, tri se odnose na novac, plemenite metale, hartije od vrednosti, potra`ivawa i kratkoro~ne plasmane. U odnosu na po~etak i kraj 2010. godine finansijska imovina je umawena za 477,1 miliona dinara. Grad je tri ugovora o oro~avawu zakqu~io tokom 2000. godine na ukupan iznos od 750 miliona dinara. Kad je re~ o ostalom kapitalu, grad poseduje 242 miliona dinara od ~ega je 188,7 iskazano na ra~unu izvr{ewa buxeta, a ostatak kod ZIG-a i „Poslovnog prostora”. U~e{}e u kapitalu po osnovu akcija i osniva~kog uloga grad ima kod {est preduze}a i institucija. To su „Novosadski sajam” sa 174,5 miliona dinara, „Dnevnik holding” sa 13,6 miliona dinara, „Energija Novi Sad” sa 560.000 dinara, „Parking servis” sa 52.000, „Alma Mons” sa 34.000 i „Poslovni inkubator” sa 30.000 dinara. D.Igwi}

UAPOTEKARSKOJUSTANOVI“NOVISAD”BEZALARMANTNENESTA[ICE

Kadlekanema, tujezamena

Redakciji na{eg lista javila se Kako smo saznali u ovoj ustano- lek potreban pacijentu i mi mu zabrinuta sugra|anka, koja u apote- vi trenutno od lekova nedostaju preporu~imo zamenu iz direktne kama nije mogla da prona|e lek citostatik „metotraksat” i kapi terapijske paralele od drugog prostreptomicin, prepisan za le~ewe za o~i „travatan”, koji se o~ekuju u izvo|a~a - ka`e farmaceut specistoma~nog virusa. Iz Odelewa za narednom periodu. jalista iz Odeleqa za informaciinformacije Apoteje o lekovima pri Apokarske ustanove tekarskoj ustanovi ZlaTrenutnonedostajucitostatik „Novi Sad” ka`u da taNa|. Dodaje da ukoli„metotraksat”ikapizao~i„travatan”. je za ovaj lek, koji se ko se desi da lek nema zadaje ubrizgavawem u menu, onda po{aqu paciStreptomicinazastoma~nivirus,koji mi{i}, zadu`en Dom jenta ponovo kod lekara nisuobaveznidanabave, zdravqa i da apoteda mu prepi{e drugi lek. imauprigradskimnaseqima ke, koje ga povremeU privatnim apotekano imaju, nisu u obama ka`u da streptomivezi da ga nabavqaju i prodaju. Me- Nema alarmantne nesta{ice cin, koji se izdaje jedino na recept, |utim, ovog leka ima u objektima lekova, a lekovi koji trenutno ne- trenutno nemaju i da su ga posledApotekarske ustanove u prigrad- dostaju o~ekuju se u narednom peri- wi put dobili u septembru pro{le skim naseqima. odu. De{ava se da trenutno nemamo godine. N.R.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Arena: „Parada” (15.20, 17.50, 22.30, 22.20), „najmra~niji sat” (18, 20.30, 22.25), „Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom” (12.20, 14.15, 16), „nova godina u Wujorku” (17.15, 20.10, 22.40), „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 15.10), „[erlok Holms: igra senki” (17.15, 20, 22.35), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.10, 14.10 13.45, 15.30, 16.20), „nemogu}a misija: protokol duh” (19.45, 22.15), „Sumrak saga: praskozorje” (18.10), „Pono} u Parizu” (17.45), „kung fu panda 2” (14.30), „vinks: ~arobna avantura” (12.30), „deda Mrazov mali pomo}nik” (13.15), „Hepi fit 2” (11.15,12.10 13.10, 16.10), „Mu{karci koji mrze `ene” (19.30, 22.20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941-1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: MilicaStanojevi}, HristinaDragosavac, Nata{aXogaz, QiqanaBaqak, Nata{aMeki}, AfroditaBajramovska i TatjanaDanilovi} iz Novog Sada, DoraTot-Bo~kovi} iz Temerina, AleksandraNovak iz Ba~kog Gradi{ta i Sla|anaDejanov iz Be~eja, DE^AKE: MilanaNikoli}, BeatriksIvan, TawaMini}, Mina Kalaba, MarijaZari} i Sun~ica\urovi} iz Novog Sada, Isidora Popov iz Titela i NadaDimi}iz Gospo|inaca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu 6. januara: Marko Milovanovi} (1991) u 9.45 ~asova, Qubomir Stevana Stefanovi} (1950) u 10.30, Dragica Mila Nikoli} (1927) u 11.15, Dragan Milo{a Sr|anov (1974) u 12, Miodrag Branka Bajagi} (1941) u 12.45, Tomislav Adama Jeli} (1953) u 13.30, Jovan Jovana Jerkovi}a (1924) u 14.15 iFranci{ka Ferenca Kubik (1925) u 15 ~asova.

no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

9

^ESTITKEZABO@I] POJULIJANSKOMKALENDARU

Pavli~i}:Sloga irazumevawe Gradona~elnik Igor Pavli~i} ~estitao je Bo`i} svim Novosa|anima koji praznik slave po julijanskom kalendaru. „@elim vam dobro zdravqe, li~nu sre}u, uspeh u radu i da Bo`i}

provedete spokojno, ispuweni rado{}u i duhovnim mirom u krugu porodice. Neka u ovoj godini bude vi{e sloge, me|usobnog uva`avawa, razumevawa i tolerancije”, stoji u ~estitki.

Jovanovi}:Radost zajedni~kog`ivqewa Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} uputio je ~estitku svim sugra|anima koji slave Bo`i} po julijanskom kalendaru, u nadi da }e im bo`i}ne sve~anosti prote}i u radosti i ispuniti ih qubavqu. „@elim vam da bo`i}ni

praznici budu nadahnu}e za veru u sre}niju i lep{u budu}nost, u radost zajedni~kog `ivqewa i uzajamnu toleranciju zasnovanu na po{tovawu drugih, {to je jedna od najve}ih vrlina Novosa|ana„, navedeno je u ~estitki.

SNS:Praznikmira iqubavi Svim vernicima koji najve}i hri{}anski praznik, dan Hristovog ro|ewa, slave po julijanskom kalendaru Gradski odbor Srpske napredne stranke upu}uje najiskrenije ~estike, uz `equ da ovaj praznik mira i qubavi, sloge i jedinstva i pra{tawa i mirewa, proslave u zdravqu, sre}i i porodi~noj toplini. Neka i ovaj Bo`i} u svaku porodicu donese obnovu vere i nade u va`nost me|usobnog uva`avawa, tolerancije, poverewa i razumevawa me|u svim qudima dobre voqe, na zajedni~kom putu qubavi, mira, blagostawa i vere u `ivot. A.L.

UNEDEQU

Bo`i}nikoncert uSinagogi Hor Saborne crkve Sveti Georgije odr`a}e 8. januara u Sinagogi petnaesti po redu Bo`i}ni koncert „Posjetil ni jest, svi{e Spas”. Osim hora Saborne crkve na koncertu, koji po~iwe u 20 ~asova, }e u~estvovati i hor Vox Slavicum iz Beograda. Dirigenti su Bogdan \akovi} i Svetlana Krsti}. Na programu su: Qadev, Gardner, E{ton, gruzijske liturgijske pesme, Hurko, Larin... Z.D.

VODI^

APOtEKE

RO\ENI

6.i7.januar2012.

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs O^NICENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZAMALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVODDOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vOJvOdinA

6.i7.januar2012.

dnevnik

c m y

10

ЛЕПОВРЕМЕИДЕНАРУКУНЕИМАРИМАУПРОЗИВЦИ

Базенсегради пуномпаром СУБОТИЦА: Најбитнија инвестиција у Суботици је завршетак радова на градњи базена у насељу Прозивка. На градилишту је постављен бројач који показује колико је још дана, са-

мењеним за подстицање грађевинске индустрије са 530 милиона динара. Извођачи радова су конзорцијум СМБ градња и „Експрес сервис” из Суботице и „Јединство” из Севојна.

јашњава директор Дирекције за изградњу града Јосип Ковач Стрико. Будући комплекс ће имати око 3.800 квадратних метара корисне површине са два базена. Велики

- Земљани радови на изградњи базена су завршени, као и прикључивање на водоводну и канализациону мрежу. Изливање плоче за велики базен је завршено и сада се изливају плоче за мали базен. Постављају се носећи стубови и средином месеца очекује се да буду постављена и два главна носача - об-

базен димензија 33,33 x 25 метара, дубине два метра, намењен је како суботичким спортистима тако и рекреативном пливању, а мали базен, величине 8 x 12,5 метара и дубине од 1,2 метра деци и школи пливања. Поред тога, из градског буџета је издвојено за одржавање постојеће и изградњу нове инфраструктуре 1,9 мили-

јарди динара. У плану је градња нових путева, ревитализација атарских, реконструкција четири фасаде и многи други пројекти којим ће се побољшати изглед и инфраструктура града. У насељу

ПРИНОВАУ ЗООЛОШКОМ ВРТУНА ПАЛИЋУ

Снегуљица заНовугодину

СУБОТИЦА: Зоолошки врт на Палићу је постао богатији за једну животињу. Мала Снегуљица, бела лама, рођена је у току новогодишње ноћи. Поносни тата, пореклом из Београдског Зоо-врта, и мама, на слици са белом главом, будно чувају малу ламу. Осим родитеља, о малим ламама се старају и тетке, које подједнако воде бригу о разиграним малишанима и не праве проблем ако које лане ламе залута код тетке да ручка, уместо да сиса маму. За ламу важи правило да уме да пљуне, али то раде само у случају крајње нужде и крајњег страха, или пак када се два мужјака озбиљно потуку. На-

супрот веровањима, главно оружје ламе су врло јаки и шиљати папци, којима може одраслу особу да повреди, али захваљујући својој љупкој природи биљоједа, то се ретко дешава. - Снегуљица је са нама тек недељу дана, али је добила потребне вакцине и већ након првих пола сата је трчкарала са својим старијим Батом, који је такође бео и рођен је пре свега месец дана. Нажалост, Бата ће, кад порасте, морати да иде у други Зоо-врт, али Снегуљица ће још дуго забављати публику на Палићу - рекао је за „Дневник“ биолог Зоолошког врта на Палићу КристијанОвари. С.И.

ПрезентацијаСајмавина ТЕМЕРИН: Припреме за 15. Међународни јанурски сајам вина у Темерину су у пуном јеку. Организатор, Друштво пријатеља баште и Туристичка организација општине Темерин, презентовали су јуче ову манифестацију, која по броју винара и виноградара и међународним жиријем - превазила-

зи све остале. Очекује се више од 700 узорака вина, које ће се примати 11. и 12. јануара у Дому омладине. Централна манифестација је 21. јануара у спортској хали, када ће бити проглашени најбољи винари, истиче секретар Друштва љубитеља баште у Темерину ШандорШнајдер. М. М.

Градњабазенанапредује

ти и минута остало до завршетка радова. Директор ЈП Дирекције за изградњу града Јосип Ковач Стрико за „Дневник” објашњава да грађевинци раде нон-стоп, често и иза поноћи. Лепо време им иде наруку, па се труде да га искористе до максимума. Радови се финансирају из републичког буџета новцем на-

МаликорзодоДудовешуме

Прозивка у току је и изградња шеталишта. Инвестиција је вредна 34 милиона динара, укључујући и расвету, а извођач радова је компанија „Војпут”. Биће то мали корзо од Дудове шуме, преко Радијалца, улице Димитрија Туцовића и центра до парка Прозивка. С.Иршевић

ПољациуКикинди

Шпанци у „Моџо клубу”

СЕНТА: Познати шпански састав „Nu Niles” на првом гостовању у Србији наступиће у „Моџо клубу” у Сенти сутра од 22.30 сати. Гости из Барселоне управо су издали свој шести албум, па ће како најављује Виктор Лучић из „Моџо клуба”, окосница наступа бити промоција најновијег албума. Шпанци уживају репутацију једног од најатрактивнијих клупских бендова, а њихова свирка је мешавина аутентичног рокенрола, свинга, панка и попа. Цена улазнице је 200 динара. М.Мр.

Јела натргу БЕЧЕЈ: Атрактивна јелка, окићена украсима која су деца неколико дана правила, у оквиру креативне радионице у Народној библиотеци, поносно је дочекала Нову годину, заједно с бројним Бечејцима, на централном градском тргу. Сви су јој се дивили, а многи се сликали испод ње. - Нисмо нашли јелку висине преко пет метара у Бечеју, па смо је донели с Фрушке Горе. Деца из креативне радионице су је одмах назвала Јела и с тим именом ће наставити да живи овде крај Тисе. Јер, дрво је с бусеном и с платоа испред Градске куће пренећемо га и засадити у овдашњем Горанском парку. Исто ће бити наредне године и оних које долазе, па ћемо временом у атрактивном Горанском парку крај Тисе имати пуно новогодишњих јелки - рекла је координаторка овогодишњег организованог новогодишњег дочека у Бечеју Миомира Машић-Остојић. В.Ј.

КИКИНДА: Током празника у кикиндској општини боравила је трочлана делегација из пољског града Пјекошун. Представници ове општине, познате по екстремним спортовима, на челу са градоначелником Тадеушом Домбровим, заинтересовани су за културну и сарадњу са спортским клубовима. - Интересује ме Балкан, по себно Србија и ваша култура. На препоруку познаника по сећујемо Кикинду као званична делегација Пољске и циљ нам је да успоставимо сарадњу и пријатељске односе између наше две општине. Људи у Пољској мало знају о Србији и ми желимо то да исправимо. Кикинда нам се веома допада и надамо се да ће наредно дружење културних друштава, младих и ученика бити организовано у Пољској - рекао је Домбров. Домаћин делегацији из Пољске био је заменик председника Општине МилошЛатиновић, који је додао да ће делегација деце из Кикинде, узраста 12 и 13, година бо-

равити у Пјекошуну у фебруару. Договорено је и да узвратна посета пољских ђака Кикинди буде организована у септембру за време трајања „Мамут феста”. Пјекошун је град који се налази између Варшаве и Кракова на југоистоку Пољске. У овом месту већина се бави планинарењем за шта постоје и специјализовани центри, а познат је и по мото-кросу. А.Ђ.

ПЕТА ИЗЛОЖБА КРЕАТИВНЕ РАДИОНИЦЕ

Уметностуслободновреме

АПАТИН: У Галерији „Меандер“ је последњег викенда прошле године отворена изложба радова полазника Ликовне креативне радионице која у организацији локалне самоуправе и Културног центра покренута пре пет година и кроз њу је до сада прошло неколико десетина оних којима је ликовно стваралаштво посебно прирасло срцу и који се овом уметношћу баве у своје слободно време, или су с њом почели након одласка у пензију. - Пред нама се појављује плејада нових ликовних стваралаца са различитим ликовним рукописима који својим талентом и упорношћу стваљају пред нас своје вишегодишње стваралаштво у раду кроз најбоља ликовна остварења из овогодишње продук- УчеснициКреативнерадионице ције. А напредак се итекако види, јер сада су ово они протеклих година постигли, поготово онима који озбиљни радови на сликарском платну. Ова изложба су истрајали протеклих пет година - рекла је водитељ даје могућност да оценимо изложене радове, али је Ликовне креативне радионице ЉиљанаПавковић. Своје радове на изложби су показали: Бара Доистовремено и прилика да и сами пожелимо да будемо део Ликовне креативне радионице и можда откри- браш,Виолета Крнета,Миријана Мандић,Зоран јемо у себи жељу да и сами стварамо - истакла је ви- Медић, Љиљана Нерловић, Андреа Јакшић-Баши кустос Галерије Радмила Савчић, на отварању лажа, Драгана Опбрадовић, Нада Ћопић, Радомир Дрча-Прле, Љиљана Дукић, Миријана Груизложбе, коју посетиоци могу видети до12. јануара. - Задовољна сам, како одзивом грађана, учесника бачевић,Марија Јакшић-Балажа и Миријана КоЈ.П. Ликовне креативне радионице, тако и оним што су раћ.


vojvodina

dnevnik НЕМА САГЛАСНОСТИ У КУЛИ

Привремениорган усвојиобуџет КУЛА:Буџет кулске општине за ову годину, пројектован на скоро 1,3 милијарде динара, уместо Скупштине усвојио је Привремени орган који од пре неколико дана врши власт у овој општини. Три члана Привременог органа, председник Жељко Ковач (ДС), као и чланови Славојка Перић (ДС) и Дамјан Миљанић (ДСС) подржали су одлуку о буџету, док Тихомир Ђуричић (СРС) није хтео ни да присуствује овој седници, а пети члан Зоран Војновић (СПС) гласао је против ове одлуке. Главне замерке чланова Привременог органа из редова СРС и СПС су што им је материјал достављен ноћ уочи седнице. - Није у реду да за тако озбиљну одлуку као што је буџет имамо

тако мало времена да се припремимо и зато нисам желео да присуствујем тој седници. Предлагао сам да донесемо одлуку о привременом финансирању док се не обезбеде услови за расправу о буџету, али нису прихватили - рекао је Ђуричић. Осим одлуке о буџету Привремени орган је усвојио и одлуку о ребалансу буџета за прошлу годину, као и Програм коришћења средстава буџетског фонда за заштиту и унапређење животне средине за 2012. годину и решења о давању сагласности на Програм пословања ЈКП „Комуналац” за текућу годину, као и на Програм пословања ЈП „Завод за изградњу” Кула. М. Кк.

6.i7.januar2012.

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ТВРДИ ДА ФАБРИКА ВОДЕ НИЈЕ ПРЕДИЗБОРНИ МАРКЕТИНГ

Многипијуотровнучесмовачу ЗРЕЊАНИН: Изградња фабрике воде поново је топ тема у граду на Бегеју и то осам година након што је Покрајинска санитарна инспекција забранила за пиће, али и припремање хране, воду из зрењанинског водовода, због вишеструко повећане концентрације канцерогеног арсена. Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов рекао је да је расписан тендер за фабрику воде и да је локална самоуправа добила подршку Покрајине и Републике. -Очекујем да ћемо на пролеће положити камен темељац. Са нашим планом сам упознао и председника Владе Војводине Бојана Пајтића и премијера Србије Мирка Цветковића, знају каква су интересовања инвеститора, и оба премијерска кабинета су се сложила са тим

де за Зрењанин темељ за све друге планове. Директор ЈКП “Водовод и канализација” Милорад Бјелогрлић објаснио је да ће постројење за прераду пијаће воде морати да има довољан капацитет за потребе града и неких околних места. Услов је и да вода на “излазу” из фабрике буде потпуно исправна, хемијски и бактериолошки, у складу са европским стандардима. О условима под којима би се фабрика градила, Бјелогрлић каже да је идеја да се градња одобри неком поузданом инвеститору, који

Зрењанинци осам година чекају на фабрику воде

Пропали ранији тендери Нерешено питање воде за пиће у Зрењанину датира још од 2004. године, када је инспекција забранила употребу воде из зрењанинског водовода за пиће и припрему хране. Формални разлог била је промена правилника о квалитету воде и много строжи прописи, а суштински то што зрењанинска вода има вишеструко виши садржај арсена, амонијака, гвожђа, хуминских материја... Од тада је било више најава изградње фабрике воде, испробано је неколико пилот постројења, расписиване су јавне набавке, али од пречистача ништа. Прича је утихнула после неуспелог тендера у 2009. години, да би сада поново оживела.

Поклониза прворођенебебе ВРБАС: Мајци прворођене девојчице у овој години Сабини Кечкеш, јуче је у просторијама Опште болнице председник општине Врбас др Жељко Видовић уручио поклон-честитку, у висини од 80.000 динара. Породиљи СофијиПоупов из Фекетића, која је родила другу бебу у 2012. години 50.000 динара уручио је директор Регионалне развојне агенције Бачка Срђан Везмар, док је директор ЈП „Дирекција за изградњу“ ЉубинкоЖугић, уручио 30.000 динара ЈованиДејановићиз Врбаса, породиљи која је на свет донела трећу бебу у 2012. години.

о сарадњи требало би да се отвори процес успостављања ефикасних и оперативних процедура које обезбеђују брз и координисан поступак у ситуацијама насиља у породици. Активисткиња Удружења Рома Марија Ковачев каже да је ово врло значајан тренутак у борби против породичног насиља у општини Нови Бечеј и да су споразумом прецизиране одговорности и начин сарадње његових потписника. Ж. Б.

Подела бадњака Јавно предузеће Национални парк „Фрушка гора” ће, као и прошле године у свим општинама на подручју НП, организовано, за предстојећи Божић, делити бадњаке. Бадњаци ће се делити у Сремској Каменици, Лежимиру, Ердевику и Врднику данас у 12 часова. Биће укупно подељено 9.000 бадњака, који су припремљени у оквиру редовног газдовања храстовим шумама. Д. М.

Ускороизнајмљивање бицикала СУБОТИЦА: Суботица ће највероватније бити други град у Србији у коме ће заживети пројекат рент - а бајк У плану је да се на четири локације поставе станице за бицикле. Из градског буџета за ову намену је издвојено пет милиона динара. - Планирамо да поставимо станице на четири локације: у центру града, Дудодовј шуми, Прозивци и Палићу. Нови Сад је иначе први град у Србији који је омогућио овај вид превоза. Грађани ће моћи да изнајме бицикле и након завршетка да их врате на

да је наша рачуница добра и да би требало ући у ту причу. Има много процедуралних питања која могу да закоче овај план, али ћу дати све од себе да их превазиђемо – изјавио је Михајлов и нагласио да је фабрика во-

би неколико година експлоатисао улагање. После тога фабрика би прешла у својину града, односно “Водовода и канализације”. -Има добрих понуђача који могу да дају воду врхунског

квалитета, али је цена таквог производа осам евроценти по кубном метру, што је за наше грађане много. Мислим да ћемо успети да дођемо до понуде која ће имати добру технологију, са ценом приближно 35 евроценти, што би било прихватљиво – вели Бјелогрлић и наглашава да је квалитетна вода осим за грађане важна и због привлачења нових инвеститора, нарочито у прехрамбеној индустрији. Грађани још једну најаву градње фабрике воде примају са неверицом. Многи кажу - опет предизборна прича, јер је градња фабрике покретана још од првих дана забране, а није се стигло ни до првог ашова. Градоначелник Михајлов, међутим, одбацује те сумње и наводи да

ова инвестиција никако није у служби предизборне кампање. - Да бисмо дошли до тога да кажемо да ће бити расписан тендер за градњу фабрике, морали смо јако дуго и много да радимо, тако да то никако не може бити предизборни пројекат – подвукао је зрењанински лордмер. За свих ових осам година, иначе, Зрењанинци су се сналазили како знају и умеју. Многи због беспарице троше чесмовачу и за пиће и за припрему хране, али нерадо причају о томе. Добар део житеља купује амбалажирану воду, углавном на балоне, због ниже цене. Све више њих одлази и до насеља у околини, која су поставила пречистаче на своју мрежу, као што су Клек или Елемир. Ж. Балабан

Уз новчане поклоне, породиље су добиле поклоне и од приватних предузећа из Врбаса, тако да је СЗР „Сања МБИ“ обезбедила постељину за свих седам беба које су до јуче рођене у Општој болници Врбас, док је Апотека „Ива“ за прве три бебе рођене у 2012. години обезбедила поклон честитке вредне 5.000 динара. Директор Опште болнице Петар Грегорински изразио је задовољство што су локална самоуправа, предузећа и друге организације издвојили средства за помоћ бебама рођеним у првим данима 2012. године. М. Кк.

Споразум о борби против насиља НОВИ БЕЧЕЈ: На иницијативу Удружења Рома и СОС телефона, у свечаној сали општине Нови Бечеј потписан је споразум о међусобној сарадњи на превенцији, откривању и сузбијању породичног насиља, заштити жртви и процесуирању насилника. Овај споразум потписан је између општинског Центра за социјални рад, Полицијске управе Нови Бечеј, Дома здравља и СОС телефона на језицима националних мањина. Потписивањем споразума

11

било коју станицу. Поред тога, чувамо околину, јер ће бити мање загађења у ваздуху, У почетку ћемо за изнајмљивање имати 50 бицикала, а цена изнајмљивања ће бити симболична - рекао је директор ЈКП „Паркинг” Милорад Слијепчевић. Сав новац ће се уплатити на посебан рачун и користиће се у хуманитарне сврхе. Поред тога, град планира да се изгради више бициклистичких стаза, како би се љубитељи бицикла могли рекреирати и уживати у околини. С. И.

Блокада на мосту

Омеђене оранице

ЗАДРУГАРИ „АГРОМИКСА” УШЛИ У ПОСЕД ОРАНИЦА

Заобишлиблокадуизаузели оранице

ВРБАС: Након вишемесечних неуспелих покушаја, јуче су радници и кооперанти Земљорадничке задруге „Агромикс” из Савиног Села ушли у посед 158 хектара ораница, које је протеклих година обрађивала месна индустрија „Карнекс”. Представници „Агромикса” и општинске управе нису одмах успели да дођу до спорних њива, јер су, као и раније војни мост на прилазу атару блокирали радници „Карнекса” својом механизацијом. Међутим, задругари су околним путем из суседног села ипак дошли до ораница, које су затим омеђене, а надлежни из Општине издали су закључак о извршењу решења њиховог увођења у посед. У седам судских поступака везаних за овај спор, донета је одлука да ових 158 хектара земље припада ЗЗ „Агромикс”, али се на захтев „Карнекса” сада води обновљени

судски поступак пред Управним судом. Ипак, овај управни спор не одлаже извршење решења о увођењу „Агромикса” у посед, кажу правни заступници задруге. - Коначно смо дошли до ораница које припадају задрузи. „Карнекс” је земљу преорао и нађубрио, а „Агромикс” је спреман то да плати након поравнања међусобних дуговања. Од претходног директора „Карнекса” Хју Мек Рејнолдса, представника бившег већинског власника Инвестиционог фонда „Ашмор” имали смо обећање да ће нам платити ренту за прошлу годину уколико суд донесе пресуду у нашу корист - рекао је МаркоФемић, директор ЗЗ „Агромикс”. Чак и након увођења задругара у посед, „Карнексова” механизација је остала на мосту. Блокаду нису уклонили ни полицајци, који су дошли по позиву, већ су само направили записник. М. Кековић

Паљењебадњакау15сати

БЕЧЕЈ: Најрадоснији хришћански празник Божић, посвећен Христовом рођењу, обележиће верници Српске православне вероисповести на традиционалан начин у три храма бечејске општине у Бачком Градишту, Бачком Петровом Селу и Бечеју. Богослужења почињу данашњим јутрењем у 7 сати, наставиће се Царским часовима у 9 сати, а Света литургија ће се служити у 11 сати. У једином бечејском православном храму посвећеном Светом великомученику Георгију, освећење и паљење бадњака заказано је за 15 сати

у црквеној порти иза олтара, где ће се послуживати и кувано вино. Најсвечаније ће бити током Божићног јутрења у поноћ. Тада се унутрашњост храма испуни верницима, као и на дан Христовог рођења, током Свете литургије у 9 сати када у цркву долазe и децa. Божићна богослужења настављају се Бденијем у 18 сати. Сабор Пресвете Богородице обележиће се прекосутра Светом литургијом у 9 и Бденијем у 18 сати. У истим терминима обавиће се иста богослужења и трећег дана божићног славља, на дан Светог архиђакона Стефана. В. Ј.

Марко Фемић, директор ЗЗ „Агромикс”

Бадњевече натргу РУМА: На румском Градском тргу ће вечерас у 20 часова, у оквиру манифестације „Божићна улица“, бити уприличено свечано паљење бадњака. Догађају ће присуствовати свештенство, председник општине Рума ГоранВуковић, као и остали представници локалне самоуправе и јавног и културног живота. Паљење бадњака биће тардиционално одржано и у свим православним румским храмовима, након послеподневних богослужења. Ј. А.


6.i7.januar2012.

c m y

12

crna hronika

„DNEVNIK”SAZNAJE

NAKONUBISTVAALEKSANDRADAMWANOVI]AKRAJEMDECEMBRAUNOVOMSADU

SudijaMajaKova~evi}-Tomi} odlaziizSpecijalnogsuda Maja Kova~evi}-Tomi}, sudija Specijalnog suda – Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu,wegovapartparolkaodosnivawa2003.godinedoovihdanai predsedavaju}ajednomod~etiri sudska ve}a, odlazi iz tog suda, saznaje„Dnevnik“. Poinformacijamana{eglistaizpouzdanihizvora,oodluci sudije Maje Kova~evi}-Tomi} ve} se uveliko pri~a u Vi{em sudu u Beogradu, ali se s tim u vezi ne pomiwu bilo kakvi konkretni razlozi. Navodno je po~ela da pakuje li~ne stvariusvomkabinetuuzgradi Specijalnog suda u Ustani~koj uliciuBeogradu. Podsetimo,sudijaMajaKova~evi}-Tomi} je na op{tem

MajaKova~evi}-Tomi}

(re)izboru sudija u decembru 2009.godineizabranauVrhovni kasacioni sud, kao i sudija Biqana Sinanovi},dokjesedmoro wihovihkolegaizabranouapelacionesudove. Poslepostupkaop{teg izbora, ve}ina od ukupno devetoro sudijakojisuizabraniusudove vi{enadle`nosti,me|ukojima isudijaMajaKova~evi}-Tomo}, potpisalisusaglasnostdabudu ponovo upu}eni u Specijalni sudnagodinudanadabinastavilizapo~etasu|ewa,o~emuje13. januara 2010. usledila i odluka Visokog saveta sudstva. Tako je bilo i 13. januara 2011. kad su odlukom VSS-a sudije jo{ jednomupu}eneuSpecijalnisudna godinudana. J.J.

MINISTARZORANSTANKOVI]POTPISAORE[EWE

Razre{en Milanovi} Ministar zdravqa Zoran protiv korupcije, kao i da to Stankovi} izjavio je ju~e da je o~ekuje i od nadle`nih dr`avuva`ioodlukusvogspecijalnog nihorganaiinstitucija. savetnika za borbu protiv koU kabinetu predsednika SrrupcijeQubi{e Milanovi}a da bije su negirali tvrdwu specinapusti Ministarstvo zdravqa jalnog savetnika za borbu proidajepotpisaore{eweowegotiv korupcije u Ministarstvu vomrazre{ewu. –Milanovi}asam ja pos tav io za savetn ik a za borb u protiv korupcije, a iz prekju~era{wih izjava u sredstavima javnog informisawa saznao sam da je nap us tio Min istarstvo zdravqa i da je sve predmete iz del ok rug a svog radaostavionastolupomo}nikaministraidane`elida se vrat i u Min istarstvo – izjavio je Stankovi} Tanjugu,dodaju}idajena osnovu tih ~iweni- Qubi{aMilanovi} ca i prihvatio Milanovi}evu zdravqa Qubi{e Milanovi}a odluku. dajewegovusmenustefunkcije Stankovi} je istakao da je tra`io {ef dr`ave Boris TaMilanovi} sam odlu~io da nadi}. pusti Ministarstvo zdravqa, i –Najlak{ejeoptu`itipredporu~io da }e to ministarstvo, sednika, {to danas svi rade. uz podr{ku nadle`nih dr`avPotpuna je neistina ono {to nihorganaiinstitucija,nastaMilanovi}govori–re~enojeu vitidadajepundoprinosborbi Predsedni{tvuSrbije.

NAKON[TOJEAPELACIONISUDUBEOGRADU UKINUOPRVOSTEPENUPRESUDU

Novosu|ewe gwilanskojgrupi Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu kojom je devet prip adn ik a gwil ans ke grupe OVK-a bilo osu|eno na 101 godinu zatvora zbog ubi-

Ostali optu`eni su krajem 2010.godinepu{teniizpritvora,aliimjeprodu`enamerazabrane napu{tawa prebivali{tauPre{evu.

Hap{ewepripadnikagwilanskegrupe

stvaimu~ewadosmrtinajmawe 32 civila u Gwilanu 1999. godine, i nalo`ilo da im se ponovosudi. Istom odlukom osu|enima Agu{u Memi{iju, Fatonu Hajdariju, Sametu Hajdariju i Sadiku Selimonu,Apelacionisud jedodaqegprodu`iopritvoru kojem su od 26. decembra 2008. godineuPre{evu,objavqenoje nasajtutogsuda.

Izjavqenim `albama se osnovanoosporavaprvostepenapresuda zbog bitne povrede odredaba krivi~nogpostupkasobziromna to da je izreka nejasna i protivre~narazlozimadatimuobrazlo`ewu,kaoidauobrazlo`ewunemarazlogaoodlu~nim~iwenicama,aonikojisudatisuuznatnoj merinejasniiprotivre~ni,navodiseuobrazlo`ewupresudeApelacionogsuda. (Tanjug)

dnevnik

Osumwi~enizaubistvo uhap{enuFrankfurtu? Gebharda Kavina Heika (1980), bokseraosumwi~enogdajepredve nedeqe, 24. decembra, na novosadskomTelepuubiobiv{egpolicajca, taksistu Aleksandra Damwanovi}a(1971),uhapsilajeju~eujutro nema~ka policija u Frankfurtu, saop{tila je Novosadska TV.Jo{nisupoznatidetaqihap{ewa,sobziromnatodagainema~kevlastitra`ezbogpoku{aja ubistvaalbanskognarkobosa2007. godine. Damwanovi}evo telo na|eno je ustanuuUliciPolgarAndra{a 12.Potomje,zbogsumwedajeposredovala u prostituciji u tom stanu, uhap{ena Marijana R. (1985)izNovogSada. Gebhard Kavin Heiko iz Hamburga, koji ima prebivali{te u

Mestoubistva

Kraqevu,uNema~kojseprofesionalno bavio boksom. Wemu se pripisujedajenabrutalanna~in, golim rukama, nasmrt prebio Damwanovi}a, rodom iz Nadaqa, kodSrbobrana.

Osumwi~eni je u Novom Sadu bio instruktor u nekoliko klubova,aradiojeikaoizbaciva~u lokalima,saop{tilajenaosnovu nezvani~nih saznawa NovosadskaTV.

@ELEZNICUGODINAMA^ERUPAJULOPOVI

Kilometriprugeoti{li ustarogvo`|e Somborska policija rasvetlilajeovihdanaserijute{kihkra|a,u~iwenihna{tetuJP„@eleznice Srbije”. Osnovano se sumwadasuD. P. (22)izStapara,D. B. (23)izKupusine,S. T. (21),A. J. (27)imaloletniM. D. izSombora, od septembra do novembra pro{le godine, na `elezni~koj staniciuSomboruskidaliiprodavali delove teretnih kola od aluminijuma i gvo`|a, o{tetiv{i JP „@eleznice Srbije” za 24.800.000 dinara. Kako je saop{teno,ovapetorkaseteretidaje s vagona na glavnoj somborskoj staniciotu|ilaukupno133dela, takozvane rasporednike koji postojenasvakomvagonuislu`eza brzoko~ewe. Ovo je samo jo{ jedna u nizu kra|a po~iwenih nad vlasni{tvom srpske „@eleznice„ kojima se, osim velike {tete, naru{ava i bezbednost `elezni~kog saobra}aja.Uovompreduze}uka-

}akadasepridodajuipenalikojepla}ajuzbogka{wewaisporukerobedokojihdolaziusledkra|a na prugama. Ukoliko se svemu

Mladi}auBe~ejuubile{ine Kra|a {ina i druge `elezni~ke opreme ume da bude i vrlo opasanbiznis.Takojepretriipogodine,upravouvremekada seujavnostipojavilapri~aopokradenojpruziVrbas–Be~ej,u okoliniBe~ejapoginuomladi}iztogmestakojijejesumwi~en dajesdvojicomsau~esnikapoku{aodaukradedeopruge.Wemu sunaglavupale~eli~ne{ine,dugepetmetaraite{kenekolikostotinakilograma,kojesumunanelesmrtnosnepovrede. `u da su tokom 2011. godine zbog kra|e opreme imali direktnu {tetuodoko200milionadinara, adajestvarna{tetaidalekove-

tomedodai{tetakojutrpeputnici, jasno je da ovaj problem ozbiqno naru{ava poslovawe „@eleznica„.

Dastvarbudegora,{tetakoja senanesejeipostotinuputave}aodkoristikojuostvarelopovi jer sve delove koje pokradu prodaju otpadima na kilo, pa tako, na primer, kra|om takozvane prigu{nice, `eleznica trpi {tetuodoko6.000evra,dokkradqivci za bakar, od kojeg je napravqena,naotpadunaplatesvegapedesetakevra.Sli~najerazlikaikoddrugihmetalakojise kradu s pruga, vagona i drugih objekata. Jedan od najdrasti~nijih primerajeuga{enaprugaVrbas–Be~ej s koje je prethodnih godina ukradeno oko sedam kilometara {ina.Kilometrioveprugezavr{ilisunaotpadimauokolini,a direktna{tetave}ajeodmilion

evra.Soveprugenisuodnetesamo {ine ve} velikim delom i pragovi,pa~akitucanikkojise nasipaispodwih.Ponekimprocenama, izgradwa jednog kilometrakompletnepruge,~akiuvojvo|anskojravnici,ko{taizme|u 500.000i600.000evra. Posebno zabriwava drskost lopova jer se kra|e `elezni~ke opreme~estode{avajuusredbela dana. Po svedo~ewima vrbaskih lovacaipecaro{a,kojisekre}u u blizini napu{tene pruge, kra|u{inasuizvodiledobroopremqenegrupekojezatili~asiseku{ine,utovarenakamioninestanu pre nego {to stigne policija. Kra|e delova s vagona, skretnica i drugih mesta izvode se uglavnom no}u i tako|e muwevitom brzinom jer lopovi ta~no znaju{tatra`eikakodado|udo toga.^akikadaihnadeluzateknenekood`elezni~ara,onisene zaustavqaju, a bilo je slu~ajeva kada su lopovi napali radnike „@eleznice„kojisupoku{alida ihspre~eukra|i. Kao i u drugim slu~ajevima kra|a raznih cevi, oluka, elektro-kablova pa ~ak i bronzanih bista, veliki problem predstavqajunesavesniotpadikojiotkupquju sve redom, ne pitaju}i za poreklo.Nekadajezaprodajubilo koje vrste `elezni~kog materijala bila neophodna pismena saglasnost „@eleznice„, a sada vlasnike otpada zanima samo vrstametalaite`ina. N.Perkovi}

DOBRIREZULTATIPOLICIJSKEUPRAVEKIKINDA

Rasvetqenasvate`a krivi~nadela – Zaposleni u Policijskoj upravi Kikinda protekle godine bila su anga`ovani na zadacima vanpodru~jakojempripadaju,{to nije bila karakteristika prethodnihgodina–istakaojena~elnik Dragan Jovi}, i dodao da je 2011.godinabilaveomate{kaza zaposlene u policiji. – Karakteristi~nisubilibrojni{trajkoviipolicijskihslu`benika,ali i poqoprivrednika. I u 2011. godinipostiglismodobrerezultate: sva te`a krivi~na dela su rasvetqena, mawe je prekr{aja javnogredaimira,anajmawesmozadovoqnibezbedno{}uusaobra}ajusobziromnatodasuposledice saobra}ajnih nesre}a te`e i poredsmawewabrojanezgoda.Uovoj godini vi{e }emo raditi na preventividabismouticalinasmawewebrojakrivi~nihdela. Pro{le godine od ukupnog broja migranata u Srbiji, oko 6.000, na teritoriji kikindske Policijske uprave uhva}ena je tre}ina. Velik broj akcija

DraganJovi}

preduzetjenasuzbijawuilegalnih migracija tako da su zbog krijum~arewaqudi44osobeli{eneslobode. Na~elnikSaobra}ajnepolicijeBranko Petrov rekaojeda

BrankoPetrov

se tokom praznika dogodilo osam saobra}ajnih nezgoda. U dve nesre}e ima te{ko povre|enih, a ~etiri osobe zadr`anesuzbogvo`weualkoholisanomstawu.

–U2011.godinibrojsaobra}ajnihnezgodasmawenje11odstouodnosunaranijiperiod– kazaojePetrov.–Me|utim,pove}an je broj povre|enih i poginulih.Tokomovegodinebi}e jo{vi{epreventivnogradasaobra}ajne policije. Apelovao bihnagra|anedatokompraznikanevozeualkoholisanomstawuidaobratepa`wunasvesaobra}ajnepropise. Saradwa Saobra}ajne policijeilokalnesamoupravebila jeveomadobrauprethodnomperiodu,dodaojeon,iistakaoda je na sastanku op{tinskog Savetazabezbednostdonetaodluka o postavqawu kamera na osamraskrsnicaugradui~etiri na ulazu u grad. Kamere }e snimati najte`e saobra}ajne prekr{aje: prekora~ewe brzine, prolazak na crveno svetlo, agra|ani}ebitiobave{tenio tomegdejevideo-nadzorikoji seprekr{ajisnimaju. A.\.


dnevnik

6.i7.januar2012.

13


kWiGA

6.и7.januar2012.

ВАСИЛИЈУЂ.КРЕСТИЋУУРУЧЕНА„ПРОМЕТЕЈЕВА”НАГРАДА„ДЕЈАНМЕДАКОВИЋ”

Пријатељствозанезаборав

KWIGA ZAUVEK

ИЗБАНАТСКОГКУЛТУРНОГЦЕНТРА

вештеност Василија Ђ. Крестића „изпрверуке,анаучнипроседезаслужујеизузетнопоштовање“. Зоран Колунџија је подсетио на плодоноснусарадњу„Прометеја“са Крестићем, који је, између осталог, био један од приређивача сабраних делаЈашеТомића. -Изкњиге„Историчарувремену преломних и судбоносних одлука“ јаснојекакојевеликиисторичарВасилијеЂ.Крестићпоказивао,какоје опомињао, како је држао до нашег националног достојанства, како је слагаомозаик,одразмеђа17.и18.

векадоовихданаикакоје,нажалост,усвемубиоуправу,рекаоје, измеђуосталог,Колунџија.Крестић јечетвртидобитникпризнања„Дејан Медаковић“, а први коме је „Прометеј“ штампао награђену књигу. У уметничком програму наступилисуМартаБалаж-сопран,ФлоријанБалаж-виолинаиНинаАранђеловић- клавир. Јучерашња свечаност одржана је у склопу обележавања22.годишњицеуспешнограда ИКА„Пртометеј“. Радмила Лотина

СТЕВАН БРАДИЋ, КОМПАРАТИСТА

Песничкигласустварности

З

бирка песама „Цвеће зла“ (1857) француског песника ШарлаБодлера,премасхватањубројнихкњижевникаикњижевних критичара, прва је књига модернепоезије.Оноштојесасобом донеламожесеописатикаокомбинација нових естетских и онтолошких захтева (естетика ружног, слом свих вредности, нихилизам), критике традиције и изражене свестиоместупесништваумодерном друштву,којегајесвевишеприморавалонатржишнулогику. Збирка је подељена у шест циклуса(Сплиниидеал,Парискеслике,Вино,Цвећезла,ПобунаиСмрт) исадржиокостотинупесама(прво издањејеималотачностопесама). Увремекадајеобјављенаизазвала је приличан шок међу читаоцима будућидасе,измеђуосталог,бавила темама насиља, сексуалности, лезбијанизмаидајеотвореноговорила о дијалектиктици љубави и мржње,усликамачијијеинтензитетпревазилазиотадашњеморалне конвенције. Она је због тога завршилаинасуду,накончегајепесник био приморан да у наредном издању изостави шест песама које су сматране посебно увредљивим (занимљиво је и то да је ова пресуда повученатек1949.године).Бодлер је,иначе,биовеликимајсторјезика

и форме, а „Цвеће зла“ једна је од најстрожијеструктуриранихзбирки учитавомевропскомпесништву.То значидасвакањенапесма,иакоможедасечитасамазасебе,текуконтексту целине добија своје пуно значење.Пореднаведних„неморалних“тема,песниксебавиоидалеко широм проблематиком, тако да у њојможемодаишчитамочитавживот једног велеграда, наиме, Париза,његовепорокеиврлине,његову бедуисјај. Пред нашим очима промиче градска гомила сачињена од доколичара-фланера, сиротиње, бескућника, пијанаца, проститутки, емиграната,лопова,убицаипреступникасвихврста,насталихупроцесимарадикалнеиндустријализацијеи урбанизације Европе, крајем 18. и почетком19.века.Пишућиоњима, Бодлер,заразликуодвећинесвоји савременика, није заузимао позу моралног судије, што му је омогућило да покаже како су вредносне категорије његовог времена више служиледаоправдајунасиљекојеје вршиодруштвенипоредак,негода сачувају„чистоту“појединца. Његовиставовиоуметностиједнакосупроницљиви.Упознатојпесми„Албатрос“оннампоручуједа је поред садржаја и форме, од суштинскеважностизаопстанакпое-

KWI@EVNA BA[TINA

Месечник оцрквеномживоту Ч

1.“Речникопсценихречииизраза”, ДанкоШипка-„Прометеј” 2.“Заштосекаже”,МиланШипка -„Прометеј” 3. „Београде,добројутро”, ДушанРадовић -„Маском” 4. „СмирајдананаБалкану”, ГорданаКуић-„Алнари” 5.„Култураговора“, МиланШипка -„Прометеј” 6.„Знаковипоредпута”, ИвоАндрић -„Сезамбук” 7. „Оволичинакрај“,ЏулијанБарнс -„Геопоетика” 8. “Зашто?“, УлеБјерке-„Прометеј” 9. „Продавацснова”, АугустоКури -„Глосаријум” 10. „ИмеипрезимеНовиСад“, групааутора-„Прометеј”

српском северу, академик Василије Ђ.Крестић(1932)заслуженоиправедноусвакомпогледустекаојеово признање, нагласио је председник жиријаДрашкоРеђеп,аистогсумишљењабилииосталичланови-ЈованЋириловиРадованПоповић. Крестић,нашзнаменитиисторичар и хроничар, у ауторизованој књизи својих нтервјуа и изјава од 1985.до2010.године,оствариојејединствено сведочанство о дугом и честонапонекимстранамазаборављеномиисхитреномдугомпамћењу српског национа, наводи се, измеђуосталог,уобразложењуовенаграде.Наглашенојетакођедајеоба-

-СматраосамисматрамдајеДејанМедаковићвансеријскаличностнашегвремена,рекаоје,измеђуосталог,ВасилијеКрестићнаконуручењанаграде.Онјебиоврстанисторичаруметности,интелектуалацраскошногзнања,широкогобразовањаиизузетнодоброг,рекаобих,компјутерскогпамћења.Онјетакођебиописацзапаженихлитерарнихдела,човекреткерадне дисциплине,врцавихидеја,великихкреативнихподухватаимогућности. Дејанјебиоособакојајезналадапленисаговорнике,дананајбољиначинпредстависебеалиидарепрезентујеустановекојимајеруководио.Такав,интелектуалномоћан,онјеобележиовремеукојемјеживеоидруштво укојемјерадио. НагласившидаганаградакојаносиимевишедеценијскогпријатељаДејанаМедаковића,јошвишевезујезањега,Крестићједодао:-Онамеподсећанамногенашестручне,дневнополитичкеипријатељскеразговореинаводиназакључакдајеДејановимнестанкомнасталаненадокнадивапразнинаумомдруштвеномокружењу.ТакођемечвршћујеууверењудајеДејан Медаковићбиојединственугенерацијикојојјеприпадао.

асопис за православну богословску науку и црквени живот „Богословски гласник“, излазиојемес ечноод1902.до 1914.године,уСремскимКарловцима. Власници и чланови уређивачког одбора били су Јован Живковић, Иларион Зеремски, Душан Јакшић, Милутин Јакшић,ГеоргијеЛетић,ИванМашир ев ић и Јоа к им Чуп ић. Главни уредник био је ИларионЗеремски,аодговорниуредник Владан Максимовић. Од 1911. уредник је Владан Максимовић. У Библиотеци Матицесрпскепостојиовајчасопис ионјеобрађенуелект ронском кат алогуБиблиотеке.

TOP-LISTA Најтраженијинасловиукњижари „Мост”

Фото.Б.Лучић

У

Мозаиквекова задугопамћење

годиникадајепреминуоДејан Медаковић (1922- 2008), ИКА „Прометеј“ је, у знак поштовањаисећањанасвогауторазнаменитог научника,  књижевника иакадемика,основаланаградукоја носињеговоиме.Овимпризнањем сваке године се издваја мемоарски списнасрпскомјезику,аза2011.то јебилакњига„Историчарувремену преломних и судбоносних одлука“ академика Василија Ђ. Крестића у издању „Прометеја“. Аутору је наградујучеуручиоМедаковићевсин Павле. Блиско комплементаран са темамаидилемамаДејанаМедаковићао

dnevnik

c m y

14

зијеиместосакоганамсеонаобраћа.Уовојсепесмипесникпореди са албатросом, који је слетео на бродскупалубуипокојојсекреће насмешан,гротесканначин.Албатросзбогтогатрпипоругуморнара, којимањеговопонижењеслужиготово као извор забаве. За Бодлера,

ова „протераност“ са неба, измештеностиз„природног“окружења, нијенекаслучајнапозиција,којаби се једноставним узлетом инспирације могла превладати, напротив, она осликава суштинску позицију песништванаЗападу.Другимречи-

ма,оннамјепопрвипутотворено поручиоданемавише„неба“накојесусе,донедавно,ослањалиалбатроси-песници и на основу кога је њихова делатност била саморазумљива.Уметностјеудобумодерностипосталасувишна,смешнаипонижена,илијепаксведенанапуку забаву.Будућидаона,какосечини, данаспроговараниоткуда,долазиу опасност да се не обраћа никоме. Разлози за ово су свакако многоструки,алибезобзиракакоприступимодатомпроблему,наконБодлерасевишенеможемопретваратида оннепостоји. За мене је „Цвеће зла“ представљало неку врсту откровења. Са њом сам први пут схватио да песничкигласнеморабитиодвојенод стварности,затворенујезичкеигре, празну апстракцију или проблеме којинассенебитицали.Њенхладанидепресонализовантон,лишен патетике и сентименталности, лишен сувишности које је са собом носио романтизам, видео сам као суштинску одлику песништва које претендујенаопстанак.Побунакоја је у њој изражена, непристајање намитовесавременецивилизације, било да нам они долазе из теолошког, политичког или холивудског дискурса, чини је у пуном смислу релевантномиданас.

Жанровска свежинаилиричност

К

њигаспецифичногииндикативног наслова, „Кофер заизлизанекрпеиподеранереченице“МилошаЛатиновића,уиздањуБанатскогкултурног центра из Новог Милошева,  јестезбиркакраткихпричакојеза читаоцеимајудвострукунамену навођењанаразмишљањеипрепуштањауживању. Кроз девет прича сврстанихучетирициклуса, Латиновић приповеда истим, наративним тоном водећи чит аоце у својзавичајикрозживот проведентамо.Такођеих упознајесаљудимакоји, у овој збирци, представљају плејаду уобичајних ликова војвођанске провинције. Уколико сепричепрочитајууједном даху, што је изводљиво због њихове полетности, може се приметитикакорадњуводи један протагониста који, са малим алтернацима, успевадасепојавипред читаоцемнаскоросвакој страницизбирке. Као места радње приказују се и урбана и рурална средина, већином Војводине,алиистраних земаља, кроз искуства којејесамауторвероватнодонеосасобомсасличнихпутовања,носећикоферзаизлизане крпе.ЗбиркатакођедоносиивисокнивоинтертекстуалностикојесеоткривакрозепиграфепричагдесуцитираниМилорадПавић,ЛазаКостић,ДанилоКиши други,крозспомињањеделатих и других аутора (нпр. Пекића, Маркес а и Шекспира), али и филмова,митоваимузике.Користећи та три поступка, Латиновићстварамрежуалузијаиповезује своју збирку са рукописима које наводи мање или више експлицитно.Оноштојезанимљивојестеначиннакојиауторуспева да помери границе жанра, те су његови текстови каткад слични поезији у прози. Поетичност писања успешно испуњава своју

улогу и доноси алтернативу обичнојнарацији. Циклус који отвара збирку, „Двепричеизграданачијемтргу се укрштају ветрови“, доноси две приче о књижевности и њеномодносусаауторимаињиховимоколинамаиживотима.Кроз три приче циклуса „Чудне љуба-

ви“, Латиновић представља вечнутемуљубав,наразличитеформално-техничке начине. Лиричност је снажно изражена, а нит којаводинехронолошкијепредстављена. „Путни трошкови“ су трећацелинаијединачијеприче одлазеванграницапостављених упретходнимциклусимаинапуштајумиљеВојводине,тесечитаоци воде у Берлин и Јужну Америку. Циклус „Мале тајне“ рекапитулира збирку и идеје представљенеуранијимпричама.Најпоетичнији,тестогаинајближипоетско-прозној жанровској одредници напоменутој раније, овај циклус,крозсвојадвадела,кулминирасвепретходне,каоињиховулиричност. Д. Б.

Бициклкаочиталачканаграда

С

едмогодишњи Америк анац Џек Териоволидачита,итонесамо зато што може да освоји нови бицикл. „Читање књига је увек забавно.Читаосамкадидемнаспавање,и свакидансампонештопрочитао”,рекао је мали Џек. „Књиге вас воде на места на којима ник ада нисте били раније.” ЏекТериосигурнознаочемуприча. Његов отац је Мајк Терио, 38, који је започео програм за постицање читања, назван „Бицикл за књиге“. Овај програм се у организацији Слободних зидараспроводиулок алнимшколама уСједињенимАмеричкимДржавама. ПрограмнијепочеоусавезнојдржавиМејнсведокТерио2006.овуидеју није предочио Еуклид масонској ложи број194уМадисону,укојојјемајстор. Послеприкупљањановцаодлок алних команија,ложаједала10бицик алаза најагилније читаоце Основне школе

Медисон. Велик а ложа слободних зидарауМејну је,иначе непрофитнаорганизације која често учествује у пројектима заразвојлок алнезаједнице. Од тада, програм се снажно раширио по читавој држави, јер су масони предс тав љал и пројек ат „Биц икл за књигу“ у својим заједницама. Либек, Карибу,ФортКент,Обурн,Кингфилди Вашингтон. Око 30 општина у Мејну данас је укључено у овај програм, а најбољималичитаоциоднелисукућамавишеод500бицик ала. ПрошлогпролећамасониуМедисону поклонили су 36 бицик ала за ђаке основних школа у Атени и Мадисону, као и у Медисонској гимназији.„То је самомали примероногаштољудимогу да направе уз мало добре воље„, рек аојеКитБлеквел,Мадисон,којије члан мас онске ложе 50 година.„Ми смо успели да од личне иницијативе овајпројек атразвијемоуприличнове-

[E O ] T лики покрет за до- N E бробитзаједнице.” У прог рам у, дец а читају књиге прилагођене свом узрасту у задато време. После прочитаног, попуњавају извештај о прочитаном, који одобравајуњиховиучитељиикачена огласне табле. Постоје две кутије за свакиразред–једназадечаке,адруга за девојчице, а победници добијају бицикл,кацигуимајицу.Штовишечитају, веће су шансе да освоје главну награду. Овај програм, поред љубави према књизи,развијаиљубавпремаспорту, дајући спортске реквизите највреднијимчитаоцима.МасониизМејсонанадајуседаћесеовајпрогрампроширити на више заједница и изван ове савезнеамеричкедржаве,каоидаћесе уњегаукључитијошнепрофитнихорганизација. Ивана Вујанов


kultura

dnevnik ПРИЗНАЊАЗАВРХУНСКИДОПРИНОСНАЦИОНАЛНОЈКУЛТУРИ

6.i7.januar2012.

15

ПОЗОРИШНИЧАСОПИСИ:„СЦЕНА“

Одабрана43добитника Фестивали,фестивали... Лист „Службени гласник„јуче је објавио имена 43 добитника признања за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина. Популарно назване „националне пензије„ добили су књижевник Ратко Адамовић, телевизијски и позоришни редитељ и сценариста Тимоти Џон Бајфорд, књижевник и сатиричар Александар Баљак, социолог културе Радосав Божовић, џез музичарка Бисера Велетанлић, музички педагог Јанош Врабел, графички дизајнер Радомир Вуковић. Међу добитницима су и глумица Мирјана Вукојчић,композитор Радослав Граић, џез музичар Стјепко Гут, сликарка Марија Драгојловић, глумица Љиљана Ђурић, диригент Бранко Ђурковић, модна дизајнерка Вања Жижић,филмски монтажер Андрија Зафрановић, филмски костимограф Лепосава Јаковљевић Куља-

ча, драмска уметница Соња Јауковић. Признање је припало и филмском архивисти Стевану Јовичићу, вокалном солисти Николи Каровићу,архитекти Рељи Костићу, естрадној уметницу Лепој Лукић, књижевном преводиоцу Ксенији Марицки Гађански,певачу духовне музике Владу Микићу,глумици Тамари Милетић,вајарки Лидији Мишић,књижевнику Драгану Мраовићу, историчару уметности Димитрију Пекићу. На списку су и филмски и позоришни теоретичар Владимир Петрић, илустратор, дизајнер и карикатуриста Душан Петричић, директор фотографије Предраг Поповић, естрадна уметница Уснија Реџепова Шешић, књижевник Милисав Савић,књижевник Радомир Смиљанић, директор фотографије Милан Спасић, диригент Имре Топлак. Национална пензија је додељена и сликару Хилмији Ћатовићу, филм-

ском сценаристи и редитељу Зорану Чалићу,архитекти и конзерватору Милки Чанак Медић, библиотекару Лазару Чурчићу, драмском уметнику Гојку Шантићу, драматургу Миладину Шеварлићу, диригенту и пијанисти Станку Шепићу и дипломираном организатору позоришне делатности Донки Шпичек. За националне пензије конкурисало је 366 уметника, а о добитницима је одлучивала комисија у чијем саставу су:тетролог Петар Волк, композитор Рајко Максимовић, архитекта Зоран Булајић, археолог Марко Поповић, режисер Андраш Урбан, књижевник Братислав Р. Милановић и филмски критичар и театролог Божидар Зечевић. Признање се додељује и исплаћује уметнику, односно стручњаку у култури у виду доживотног месечног новчаног примања у нето износу од 50.000динара.

Новиброј(3)часописазапозоришнууметност„Сцена“отварају странице посвећене фестивалима. Ту је осврт на Стеријино позорје,изпераТамареБарачков, каоиВањеНиколић,којаконстатуједајеовоусвакомсмислуби-

кимименитељем–ентузијазами радостигре“. ЛукаКурјачкипишеоиБитефу, утекстусиндикативнимнасловом „КакојеФранкКасторфспојиоЧехова, водвиљ и Бекета“. Такође и Тамара Барачков нуди своје виђе-

ло редитељско Стеријино позорје. ОовомфестивалупишуиЛука Курјачки, осврћући се појединачнонапредставеовогодишњег фестивала,доксеНиколаСтепић бави Позорјем младих и указује да је у том програму било „једанаест представа различитих професорскихипедагошкихконцепција и естетика, али са заједнич-

њеБитефаинапомињедајепосебности овогодишњегфестиваладопринела одлука селектора да се у главномпрограмунађуидомаћеи представе из земаља бивше Југославије. УсвомосвртунаБитеф,Вања Николићкоментаришеидасежири међу мноштвом ангажованих, иновативних и провокативних

ПОСЛЕЈАНУАРСКЕПРАЗНИЧНЕПАУЗЕ

Петпремијерау београдскимпозориштима ЉубитељипозориштауБеоградуовихданамогудагледајупредставе само у Народном позоришту,доксуосталитеатринакраћој или дужој празничној паузи, али ће у другој половини месеца битиизведеночакпетпремијера. Од9.јануаравратазапублику отварају Атеље 212 и Југословенскодрамскопозориште,а11.јануара и Битеф театар. Београдско драмско позориште имаће прву представууовојгодини14.јанаура,аданкаснијеиЗвездаратеатар. Међу позориштима чији је оснивачградБеограднапродуженојпаузисуипозориштазадецу,каои обично за време школског распу-

ста. Приватно позориште „Славија„дижезавесу8.јануара,аОпера итеатарМадленианум19.јануара. Првапремијерауовојгодини биће одржана на сцени „Раша Плаовић„ Народног позоришта 14.јануара.КомадОскараВајлда „ВажнојезватисеЕрнест„режираНиколаЗавишић.Национални театарнајавиојеза23.јанаурна великојсценипремијеру„Живот је сан„ Педра Калдерона де ла БаркеурежијиСлободанаУнковског. Атеље 212 такође ће имати две премијере - драму младе ауторке ТањеШљивар„Поштопаштета„у режијиСнежанеТришић15.јануа-

рауТеатрууподрумуипредставу „Плеј Поповић„, по делима Александра Поповића у режији Иване Вујић17.јануаранавеликојсцени. Својеврснапремијерабићеизвођење представе „Матица„, почев од 30. јанура у Театру у подруму. У тој драми бриљирао је Петар Краљ, који је јесенас преминуо. Глумци и аутори одлучилисудакаопосветуњемунаставесапредставом,аулогузаставника Гавровића играће Михајло Јанкетић. Звездара театар припремакомад„Кумови„,потексту иурежијиДушанаКовачевића,а премијерајеуплануза21.јануар насцени„БатаСтојковић„.

представа, одлучио да награди „Елијаховустолицу“урежијиБориса Лијешевића, представу која садржисвеелементекласичногтеатра.„Мождатакваодлукасугерише потребу преиспитивања (неких) савремених (или помодних) трендоваутеатру.Утомслучају, велики део селекције овогодишњег Битефа морао бида‘седне’ уЕлијаховустолицу“,пише ВањаНиколић. Од фестивалских рубрика у „Сцени“, ту је још и осврт на „Инфант“, затим бечки „Фествохен“, „Прашки квадријенале“, и„Шумес“Породицебистрихпотока. „Сцена“подсећаинадвадесет година „Дах“ театра. „Белешке о позоришној сезони 1900 – 2000“ у петом наставку исписује Светислав Јованов, чији је део докторске дисертације „Субјект и жанр у романтичарскојдрами“такођеобјављен уовомброју.Уновојрубрици„Рифреш“укојојћебити објављиваниизабрани антологијски текстовиизстарих бројева, овог пута је пред читаоцимаесеј“Чемутрагедија“ЈованаХристића.Урубрици „Дискурс“ објављен је текст „Ресетовање сцене“ недавнопреминулог театролога ДраганаКлаића. Уовомбројучасописа„Сцена“ у целости су објављене драме Shocking shopping“ Матјажа Зупанчичаи„Дневназаповест“ВладимираЂурђевића. Н. Пејчић

УНАРОДНОММУЗЕЈУУЗРЕЊАНИНУ

Изложбаикона

У Малом салону Народног музеја уЗрењанинусиноћјеотворена изложба 35икона из приватне колекције једног зрењанинског колекционара,а према одабиру Милана Граховца,кустоса музеја. Иконе које суизложененаовојмузејскојпоставци настале су у периоду

од 17.до 20.века.Најстарија датира из 1649.године,а преовлађују иконе рађене на дрвету.Изложене су и иконе рађене на стаклу и на лиму.Поред српских,ту су и румунске и руске иконе различитих школа и третмана. Изложба ће трајати до 19.јануара

ШТАНАСОЧЕКУЈЕУДОМАЋОЈКИНЕМАТОГРАФСКОЈ 2012.

ФилмовиСкерлића,Голубовића,Туцаковића... Судећипобројудомаћихфилмова који се налазе у фази постпрoдукције, има их шеснаест (укључујућиједнукопродукцију)ијош четири,чије јеснимањеутоку,барпоквантитетудомаћафилмскагодинакојајепред наманебитребалодабудеоскудна. На то указују подаци Филмског центра Србије, а вероватно ћедогледалацаубиоскопе стићи десет,додванаестнаслова наших аутора.Тојеинекипросек,уназадвећнизгодина. Ако у постпродукцији све буде ишло како треба, предстоје нам нова остварења редитеља Слободана Скерлића,СрданаГолубовића, редитељски филмски деби Никите Миливојевића, затим и нови филмови Душана Милића, Саше Радојевића... као филмови нових нешто млађих редитеља, као што су Маја Милош,ФилипМилошевић,БојанВукКосовчевић... Првапремијерадомаћегфилмауовојгодинибићепројекција мрачне, црнохуморне бајке „Црна Зорица” 17. јануара у „Сава центру”. Режију заједно потписују дебитанти у дугометражном играном филму Радослав Павковић и Кристина Хађихараламбоус. Она је са Гораном Мојсином и коаутор сценарија,докјеПавковићпродуцент. Глумачкуекипучине Бранислав Трифуновић,ЉумаПенов,Мирјана Карановић, Никола Пејаковић, Михајло Јанкетић, Олга Одановић, Зоран Цвијановић, Милош Самолов и други. У филму са елементима црне комедијенасловнајунакињаједевојка са села над којом виси страшнаклетва-одкадасењена прва љубав удавила у реци, мушкарци око ње умиру на несвакидашњиначин... Према најавама у овој години би наФесту,крајемфебруараили почеткоммарта,требалодавидимо, филм Динка Туцаковића „ДокторРејиђаволи“.Поречима

ауторафилма,сценаристеиредитељаТуцаковића постоји нека врста „црне рупе“ у биографији славног Холивудског редитеља Николаса Реја у периоду између 1963. и 1967. године. Након два неуспела пројекта изненада је уследио позив Ратка Дражевића, директора Авала филма из Београда,Рејјенапустио своју младу супругу и ћерку и дошао у Југославију.Поред тога што је био

нић, Јана Милић, Миодраг Крстовић,Слободан Ћустић,Павле Пекић, Марко Гверо, Бојан Димитријевић,Гордон Марејидруги. Слободан Скерлић („До коске“,1997)јесценаристаиредитељфилма„Топјебиоврео“.Тема филма је одрастање, сазревање дечака у опкољеном,бомбардованом Сарајеву,почетком деведесетих. Граната са брда убија

цама са школским другом, где прерано и пребрзо пролази кроз процес одрастања.Одраста укриво. Дечаков водич у свет одраслих је његов бивши школски друг, док је школе било. Он га упознаје са светом криминала, алкохола,дроге,отимања,злочина,силовања,смрти,безобзирности, бескрупулозности... У филмуглуме: Анита Манчић,Станислав Ручнов, Славко Штимац,

Из Туцаковићевог филма „Доктор Реј и ђаволи”

талентован и генијалан редитељ, Реј је био и комуниста и зависник од дрога...Како се очекује та филмскапричакојанеговорисамо о култном редитељу, већ и о неким од најзанимљивијих страница историје филма на овим просторима. Глумачкуекипучине: Пол Мареј,Драган Бјелогрлић,Лена Богдановић, Светозар Цветковић, Ана Софреновић, Тихомир Ста-

родитеље десетогодишњака током опсаде Сарајева 1994.Дечак престаје да говори. Прихвата га комшиница и негује као свог сина.Сарајево је под опсадом и гранатама, решетано снајперима. У граду расте нервоза, цвета безакоње. Цивилизацијски ниво се срозава све ближе елементарној егзистенцији.Када дечака локални насилници избаце из девастираног стана,почиње да луња ули-

Никола Ђуричко, Мира Бањац, Бојана Маљевић,Ивица Видовић идруги. Филм „Кругови“ по сценарију СрђанаКољевићаиМелинеПоте КољевићрежираојеСрданГолубовић. То је савремена прича о једномхеројскомделу,ињеговим позитивним последицама. Три паралелнепричеодвијајусеуБеограду, Немачкој и Требињу, данас, пратећи ликове који су, као

сведоци догађаја из прошлости, мотивисанидадоносеодлукекоје ће им променити животе. Небојша, сведок догађаја у ком је страдаоњеговнајбољипријатељ, превазилази грижу савести суочавајућисесаубицомсвогпријатеља;Харис,животдугујејунаку којисежртвоваозањега,дугвраћа ризикујући све и помажући угроженој жени; а син једног од убица у сусрету са оцем страдалогхеројаотварапутзапревазилажење трагичне прошлости. Овајфилм,премаречимааутора, поставља питање да ли је херојскоделоузалуднажртва,или,као камен бачен на површину воде производи кругове који се шире крозвремеипросторподстичући нас да чинимо нова добра дела? У глумачкој екипи су: Небојша Глоговац, Алекс андар Берчек, Христина Поповић Мијин, Леон Лучев, Борис Исаковић, Вук Костић,НиколаРакочевићиМарко Јанкетић. Познати позоришни редитељ НикитаМиливојевићпотписујеи својупрвуфилмскурежију.Онје заједно са Душаном Микљом и косценаристафилма„Јелена,Катарина, Марија“ у којем играју: Јелена Ступљанин, Борка Томовић, Милица Зарић, Доминик Маркус,Л.ЏејМејер,МекиКарпентер,МатеУгрин....Тримладе девојкеизБеограда,Јелена,КатаринаиМаријаслучајносесрећу уЊујорку.Свакаодњихјенапустила Београд из неког свог разлога:Катарина,средином90-тих употразизабољимживотом,Јелена је крајем 90-тих побегла од бомбардовања. Марији је током ратапогинуодечкозакојегјежелеладасеуда,збогтогајеодлучиладазаувекодеизземље... Млада сценаристкиња и редитељка Маја Милош је снимила свој први дугометражни играни филм „Клип“ у којем наступају: Исидора Симијоновић, Катарина Пешић,СоњаЈаничић,МоњаСавић, Јована Стојиљковић, Вука-

шин Јаснић, Владимир Гвојић. Реч је о драми у чијем је средишту живот једне београдске тинејџеркекојасесуочавасавеликим животним искушењима: тешком болешћу оца, првом љубавиинесналажењуусвемутоме. Поред наведених у постпродукцијијеидрамаосрпскомселу1970–их„Лед“урежијиЈелене Бајић – Јочић а по сценарију Радоша Бајића са Момчилом Оташевићем, Велимиром Батом Живојиновићем, Даниелом Михајловић,НенадомЈездићем,Олгом Одановић, Радославом Миленковићем и Биљана Мишић у главнимулогама. Ту су и „Мамарош“, комедија по сценарију и у режији Моме Мрдаковића,саБогданомДиклићам, Миром Бањац и Сергејем Тифуновићемуглавнимулогама, „Револт“ драма сценаристе и редитеља Алекс андра Рајковића, „Скопје ремикс“ омнибус групе аутора, затим акциони трилер „Бог“сценаристеиредитељаФилипа Милошевића, па акциона драма„Травелетор“посценарију иурежијиДушанаМилића,трилер „Устаничка улица“ у режији дебитанта Мирослава Терзића, а посценаријуЂорђаМилосављевићаиНиколеПејаковића.Филм бајку „Вилењакова прича“ понудиће нам сценариста и редитељ СтеванЂорђевић.Тујејошједан дебитант: сценариста и редитељ Бојан–ВукКосовчићкојијеснимиодраму„Вир“. Филмски критичар, публициста, сценариста и редитељ Саша Радојевић ће нам понудити свој нови, други играни филм, драму озамениидентитета„Жигосана“. Кандидати за овогодишње домаћефилмскепремијересуичетири остварења која су у фази снимања: „Фалсификатор“ Горана Марковића, „Апофанија“ Марина Малешевића, „Нигде“ ПредрагаВелиновићаи„Обубицама ихеројима“ПетраПашића. Владимир Црњански


SPORT

6.i7.januar2012.

TURNIRUBRIZBEJNU

Jelenaproma{ila pobedu Jelena Jankovi} u ~etvrtfinalu turnira uBrzbejnupora`ena je od Fran~eske Skjavone po{to nije iskoristila dve me~lpte-7:5,6:7(2:7),3:6. Sli~noAniIvanovi}ume~u sKimKlajsters,XejXejnijeuspela da napravi posledwih korak-dvanaputukapobedi.Usva

1:0usetovimai2:1ugemovima, JelenajeoduzelaservisItalijanki bez izgubqenog poena i ondanasvojservispovisilana 4:1, odnosno 5:2. Me|utim, kada je servirala za me~, nije izdr`alapritisak. Skjavonejeizjedna~ilana5:5, dabiprirezultatu6:5zaJankovi}evu spasila dve me~ lopte i onda ubedqivo dobila taj-brejk. Po~etkomtre}egseta se ~inilo da propu{tene{ansene}eimativelikoguticajanaJelenu, sobziromnatodajepovela sa 3:1 i opet preuzela kontrolu nad zbivawima na terenu.Na`alost, taj gem bio je i posledwikojijeosvojila, Italijanka je nanizala slede}ih pet gemova i pro{la u polufinale,gde}esesastatisa EstonkomKajomKanepi (iznenadila Andreu Petkovi}-6:1,7:6). Bio je to tre}i uzastopni me~ Jankovi} Ispustilapolufinale:JelenaJankovi} Skjavonekojijeoti{ao trisetajeprvastizaladobrej- u tre}i set, ali prvi u kojem je ka, ali je Skjavone u drugom i do{lodopreokretaod0:1na2:1. tre}em pokazala fanati~nu Italijanka je slavila proletos borbenostiuspevaladasevra- naRolanGarosu,aJelenasedva ti u ravnote`u, zatim i da na- meseca kasnije revan{irala u pravipreokret.Privo|stvuod Sinsinatiju.

TURNIRUDOHI

Zimowi}eliminisan NenadZimowi}iwegovdublpartnerRusDmitrijTursunoveliminisanisuupolufinaluturnirauDohi.Srpsko-ruskitandemizgubio jeodSlovakaFilipaPola{ekai^ehaLukasaRosolasa6:2,3:6,13:11.

UO^IEVROPSKOGPRVENSTVARUKOMETA[AUSRBIJI(15–29.JANUAR) SELEKTORVESELINVUKOVI]^EKAZORANA@IVKOVI]A

Manojlovi}neizvestan Selektorrukometne reprezentacije Srbije Veselin Vukovi} izjaviojedaseIvanStankovi}oporavioodpovrede.SituacijasaNikolomManojlovi}em bi}e poznata kada se vrati sa kontrolnog lekarskog pregledaizSlovenije. -Najve}iproblemjesaManojlovi}em, jer je odradio samo jedan trening i ponovo se povredio.Onnijedvamesecatrenirao izato}umoratiswimdarazgovaramdabihznaodalimo`eda igraovoEP-rekaojeVukovi}. Prema wegovim re~ima,jo{ nekoliko igra~a ima probleme, ali tojeuobi~ajenasituacijanapripremama. Na pitawe kada }e do}i

biv{iselektorZoran@ivkovi}, Vukovi}jeodgovoriodagao~ekuje slede}e nedeqe, kada ekipa bude po~elasatreninzimauKovilovu. -Odwegao~ekujemprijateqsku pomo}. Zna~e mi wegova zapa`awa sa strane, jer sli~no razmi{qamo. ReprezentacijaSrbijeigra}e u nedequ u Smederevu kontrolnuutakmicusaMakedonijom. -Nisampristalicaskrivawa dabismonekogaiznenadili.Va`no je da svaki igra~ zna {ta treba da radi. Moramo da igramo kao {to }emo igrati prvi me~ na Evropskom prvenstvu sa Poqskom. Selektorjeistakaodauovom trenutkuzna94odstoekipekoja

PETARNENADI][IRIOPTIMIZAM

Nadamose polufinalu Petar Nenadi} izjavio je dasamoukolikosepojedina~nikvalitetigra~apreto~iu dobar kolektiv, ekipa mo`e daleko da dogura na predstoje}emEPurukometu. - Na{a reprezentacija je sastavqena od kvalitetnih rukometa{a koji igraju u najboqim ligama i imaju zavidne uloge u svojim klubovima. Taj pojedina~nikvalitettrebadasepreto~iukolektivkojimo`edalekodadogura-rekaojeNenadi}.

-Mislimdasuve}sviigra~i rekli da }e nam se, ako tu prvu utakmicu zavr{imo kakopri`eqkujemo,mnogestvariotvoriti.Sigurnojeda}emo imati motiv vi{e i ve}e samopouzdawe za naredne me~eve. Premawegovimre~ima,pojedinac mo`e da re{i jednu utakmicu, ali ne i ceo turnir. - O~ekujem da svi podredimosvekolektivuidadi{emo

Onjedodaodajesportjedini donosio radost narodu u pos ledw ih nek ol ik o god in a kadasemnogotogaru`nogdoga|aloidajeposleko{arke, odbojke,fudbalaivaterpola do{aoredinarukometdaga obraduje. - Mi se spremamo za polufinale i potajno mu se nadamo. Ako stign em o do (beo gradske) Arene mo`e sva{ta da se dogodi, u dva dane mo`e sva{tadasere{i. Nenadi}znadaputdopolufinala ne}e biti lak, ali i da }e mnogo toga zavisiti od prvogme~asaPoqskom.

kao jedan. Ako se budemo dr`al i kao ekip a, kao qud i, kao drugari, mo`emo da uradimo ne{to. Ne `elim da se ja ili bilo ko drugi isti~e, da{tr~i. Onjenaglasiodajezadovoqan kako je odigrao prvi deo sezone u Danskoj, jer je wegova ekipa napravila dobar rezultat i trenutno je ~etvrta natabeli. - Ove godine liga u Danskoj veomajejaka,mislimdajeja~a samo u Nema~koj. Zadovoqan sam,trenutnosampetistrelac lige - rekao je Nenadi}, koji igrauHolstebrou. (Mondo)

TURNIRU^ENAJU

Tipsarevi}lako do~etvrtfinala Srpski teniser Janko Tipsarevi} plasirao se u ~etvrtfinale ATPturnirau^enaju,po{tojeu drugomkolulakosavladaoIndijcaJukijaBambrijasa6:1,6:3.Me~ je trajao sat i dva minuta, a Bambri ni u jednom trenutku nije delovaokaonekokomo`edapru`i iole ozbiqniji otpor devetom igra~usveta.

Tipsarevi}, koji je postavqen zaprvognosiocanaturniru,u~etvrtfinalu}eigratiprotivBelgijanca Davida Gofina. Srpski i belgijski teniser nisu se sastajalidosada. Turniru^enajuigrasezaukupninagradnifondod400.000dolara.Pobedniku}epripasti~ekna 71.900dolarai250ATPbodova.

Nolepo~eoda trenirauMelburnu Najboqi teniser sveta Novak \okovi} posle pobede na egzibicionomturniruuAbuDabijupreselio se u Australiju, gde je ve} treniraoinagovestioda}eiove

sezone biti prvi favorit za trofej. „Zdravo svima! U Melburnu je rano jutro”, napisao je Novak na svojojTviterstraniciiobjavioda se ve} nalazi na pripremama u Australiji.Dasrpskiteniserima

igruizapobedeu2012.godinipokazaojepro{lenedeqeuEmiratima,atosuobjaviliiorganizatori Australijan opena, uz Novakovu fotografijusatreninga.

„Novakjeizgledaoba{dobrona treningu, a vreme }e pokazati koliko je to”, pi{e na stranici Australijanopena. Prvigrendslemsezoneodr`ava seod16.do29.januarauAustraliji,a\okovi}branititulu.

dnevnik

c m y

16

UBANATSKOMKARLOVCUSVEUZNAKURUKOMETA: I Banatski Karlovac je u znaku Evropskog prvenstva rukometa{a, koje }e u na{oj zemqi po~eti 15. janura. Jedna od grupa nadmeta}e se u Vr{cu ( Danska, Hrvatska, Norve{ka i Island), a treninzi }e se odr`avati i u hali u Karlovcu, pa su sportisti i `iteqi ovog mesta prionuli na posao oko ure|erwa prostora oko hale, a majstori privode kraju zavr{ne radove na ovom novom i lepom objektu. - Zavr{etak hale je za nas najzna~ajniji doga|aj u novijoj istoriji mesta. Kona~no }e na{ klub (drugoliga{) utakmice igrati u svom mestu, po{to smo godinama bili doma}ini u Vr{cu, Ka~arevu, Jabuci i Banatskom Novom Selu. Kako smo imali prvilegiju da u neku ruku budemo me|u doma}inima Evropskog {ampionata prionuli smo na posao oko ure|ewa prostora oko hale, u kome u~estvuju sportisti , mladi i stariji `iteqi na{eg mesta - rekao je sportski direktor RK Banatski Karlovac Aleksandar Kutle{i}. - Ovo je istorijski doga|aj za sport u Banatskom Karlovcu. Radovi na hali po~eli su jo{ oktobra 2003. godine i eto do~ekasmo da se povodom EP toliko ~ekana dvorana zavr{i.Uverena sam da }emo biti dobri doma}ini selekcijama koje }e kod nas trenirati, kao {to sam uveren da }e sport u na{em mestu napredovati - sa zadovoqstvom je istako nekada{wi vrsni golman Mileta Ili}. R.Jovanovi}

VeselinVukovi}

}e igrati na predstoje}em takmi~ewu.

-Mnogozavisiodtoga{ta}ebiti saManojlovi}em-rekaojeVukovi}.

GOLMANDARKOSTANI]SENERAZME]EOBE]AWIMA

Energijustribina moramoda zaslu`imo

U Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi, gde se najboqi rukometa{i Srbije pripremaju za Evropsko prvensto, sve pr{tiodoptimizmaivereuodli~an rezultata na predstoje}em {ampionatu(15.janura-29. januar).Zarazlikuodostalih, Mojkov~anin Darko Stani} ne razme}e se bombasti~nim izjavama, ali to nezna~idaravnodu{ando~ekujeprvenstvo. -^inimisedanimine znamo {ta da o~ekujemo od Evropskog prvenstva. Moramo da iskoristimo maksimalnoperioddopo~etka {ampionata,daseposvetimoprvosebi,daispravimo individualne gre{ke i da se {to boqe uigramo - rekao je za Mondo 33-godi{wi~uvarmre`eskopskog Matalurga. DalekoodtogadaStani} nijeoptimista,aline`eli da se bavi prognozama, ve} da se maksimalno posveti utakmici sa Poqskom - od kojesvezavisi,kakoka`e. -Ne`elimdaseoptere}ujemnekimkrajwimrezultatom.Taprvautakmica}e dostadaodlu~iimislimda }eonaimativelikiuticaj za daqi tok {ampionata kadajere~oSrbiji.Eventualnapobedabinamdonela neophodno samopouzdawe, a siguran sam da bi u tom slu~aju publika i javnost po~eli sa vi{e euforije dagledajunanas. Uprvao bi navija~i mogli da budu ti koji bi svojom podr{kom mogli da dopune nedostatakkvalitetauodnosunanajboqeselekcijeEvrope. -Stvarnonamjepotrebnajedna prava energija sa tribina, ali wu moramo da zaslu`imo, a dotogamo`emodado|emouprvojutakmici. SvestanjeStani}dajedopo~etkaprvenstvaostalovrloma-

lovremena,nedovoqnodaseispravesvinedostaciuigri. - Jednostavno nema dovoqno vremena da bismo postali idealni. Ali, o~ekujem da budemo namnogove}emnivou,dadeluje-

mokaotimidanapravimokomunikacijusapublikom.Onao~ekujedajojsene{toda,atosusrceizajedni{tvo. Onka`edajezadovoqanuslovimauStarojPazoviidaigra~imaodgovaraizolovanost. - Odgovara nam ovakav na~in rada. Moramo da se izolujemo i da skupimo snage i energije za ono{tonaso~ekuje-istakaoje Darko Stani}, najstariji i sa najvi{e iskustva u reprezentacijiodtrojicegolmana.


SPORTSKI DIREKTOR VOJVODINE MIODRAG PANTELI]

Milovi} se vra}a iz Javora? Prelazni fudbalski rok po~iwe9.januara,auVojvodinije ve}du`iperiodveoma`ivo. -Usredusmostavilita~kuna prelazak Medojevi}a u nema~ki Volfsburg – rekao je sportski direktor Vojvodine Miodrag Panteli}.-Postojivelikointeresovawezajo{nekena{eigra~e, pre svih za Gruzina Mereba{vilija koji `eli karijeru da nastavi u Dinamu iz Tbilisija.

- Trajkovi} i Mojsov imaju kartoneimora}emodaihpazimo zbogva`nihme~evakojinaso~ekuju tokom prole}a.Upravo zbog toga`elimodaimamo~etvoricu igra~a na ovoj poziciji, a najrealnijejedadovedemona{egigra~aMilovi}a,kojijenapozajmiciuJavoru. Koliko je realna pri~a o povratku Danijela Aleksi}a u crveno-belidres?

MiodragPanteli}

Pregovori su u toku i ostalo je jo{ da se dogovorimo na nivou klubova o vrednosti tog transfera. Postoji i spisak igra~a koji bi trebali da odu na pozajmice, ali ~ekamo dolazak {efa stru~nog {taba Dejana Vuki}evi}a 10. januara, da donesemo, u dogovoruswim,konkretneodluke. Kada je re~ o dolascima igra~a, za sada je jedino Aleksandar Katainovi(stari)igra~crvenobelih,kojijestigaona{estomese~nu pozajmicu iz atinskog Olimpijakosa. -DosadajesamoKataistigao una{eredove.Onijestebiojednaodna{ih`eqaiswim}emo punodobitinaja~iniikreativnosti u napadu. Kao {to je ve} poznato,tra`imocentralnogveznogigra~a,ajedanodkandidata zatomestojeAlmamiMoreira, mada pregovaramo s jo{ nekim fudbalerima. To mora da bude igra~koji}epostaticentralna figura na{eg budu}eg tima i zbogtogapa`qivobiramo. Panteli} je zatim nagovestio imejo{jednogpoja~awa.Re~jeo iskusnom {toperu Milovanu Milovi}uizJavora.

- Aleksi}ev povratak je te`e izvodqiv,jeronimaugovors\enovom. PosledolaskaMedojevi}a,name}e se i pitawe zadweg veznog igra~a… - Upravo zbog toga sam naglasio da, osim s Moreirom, pregovaramo s jo{ nekim igra~ima sredineterena. Postoji li interesovawe za jo{nekeigra~eVojvodine? -Frimpongjeve}pre{aouredove Napretka, a interesovawe pojedini klubovi pokazuju za Branu Ili}a, Vuli}evi}a, Pavlovi}a i Mojosva, ali konkretnih ponuda jo{ nema. Sa svima onimakojimanaletougovoriisti~u obavili smo razgovore, a ostalojejo{dazavr{imoIli}a, MojsovaiQubinkovi}a.Mojsova }emo ~ekati do 20. januara, kada }esvebitijasnije. Da li je istinita cifra od 2,5 milionaevrazaprelazakMedojevi}a u Volfsburg i koja je vrednostevetualnogtransferaMereba{vilijauDinamoTbilisi? -Jeste,Medojevi}evtransfer jeupravotolikovredan,aMereba{vilijeviznosi300.000evra– nakrajujerekaoPanteli}. A. P.

MENAYER MAN^ESTER SITIJA ROBERTO MAN]INI

Prodaja prioritet

TrenerMan~estersitijaRoberto Man}ini rekao je da je engleskomklubuuzimskomprelaznomrokuprodajaigra~ava`nijaodkupovine.Onjedodao da su napada~ Karlos Teves i levi bek Vejn Brix najbli`i

RobertoMan}ini

odlasku iz vode}eg tima engleskePremijerlige. -Potrebnonamjedaprodamo tri ili ~etiri igra~a. TransferiKarlosa(Tevesa)iVejna (Brixa)moglibidabududogovoreniunarednihnekolikodana, a onda mo`emo da razmi{qamo daqe. Mo`da mo`emo nek og a da doved emo, ali potrebnonamjedaprodajemo-kazaojeMan}ini. OdlazakTevesaizSitijaaktuelanjeodseptembra2011.godine,kadajeArgentinacume~u Lige {ampiona protiv Bajern

SPORT

c m y

dnevnik

Minhenaodbiodau|euigrusa klupezarezerve. -Nemo`emodaimamoigra~e kojimisledasubitnijiodkluba.Mo`daTevesmislitako,ne znam. Znam samo da klub uvek mora da bude na prvom mestu. Ispredmeneiigra~a. Man}ini je dodao da su za Tevesa zainteresovan a tri tima iz Italije,jedanizFrancuske i jo{ jedan, za koji nije naveo iz koje jezemqe.Napitaweda li }e Man~ester siti anga`ovati Danijelea de Rosija iz Rome, kojem na kraju sezone isti~e ugovor, Man}ini jerekaodanijesiguran da }e on napustiti Romu. - De Rosi je sjajan igra~,aliigrazaRomu kojajesjajanklub.Onje ro|en u Rimu i ne znam da li `elidaodeodande. Ital ij ans ki stru~w ak je, ipak, ocenio da je wegovom timu mo`da potreban jedan fudbalersredineterena. -Imamotrojicunapada~a,uz Sam ir a (Nas rij a), Dav id a (Silv u) i Adam a (Xons on a). Mo`da nam je potreban jedan vezista-kazaojeMan}ini. Man~ester siti se posle 20 utakmicauprvenstvuEngleske nalazi na prvom mestu tabele sa48bodova,trivi{eodgradskogrivalaJunajteda.

6.i7.januar2012.

17

FK VOJVODINA INICIRALA POKRETAWE AKCIJE PROTIV MANIPULACIJA MLADIM IGRA^IMA

Stop robovlasni~kim ugovorima Moderni sport odavno je po{koluirazvojmla|ihnara{tamabrzopostajuno}namorazatu stao unosni biznis. Uz veliki ja.Me|utim,agencijesklapajus decu i wihove roditeqe. Da bubroj onih koji pronalaze inte- tim de~acima i roditeqima demo jasni: maloletni~ki tranres po{tuju}i sve wegove zako- praverobovlasni~keugovorena sferi ne postoje, osim u posebnitosti, postoji i odre|eni po15ili~ak20godina.Poodnimslu~ajevimakada~itavapobroj agencija i menaxera koji, redbama tih ugovora, ako neko rodica mewa mesto ili dr`avu zaobilaze}i pravne regulative, deteuspeukarijeri,du`nojada stanovawa,alijeiutimslu~apronalaze sumwive puteve za pla}aprocenatmenaxeruzasve jevima re~ o dugim procesima. ostvarivawevelikedobiti,po- vreme trajawa ugovora. Pri toAgentila`urediteqeiswima sebno kada su u pitawu mla|i me,akosammenaxerprocenida potpisujugra|anskeugovorekonara{taji, s kojima se sklapaju munekiigra~vi{enetreba,za je FIFA ne priznaje. Naime, izuzetnonepovoqniugovoripo raskidugovoraispla}ujemuoko svaki ugovor mora da se na~ini ovemladi}eiwihoveroditeqe. 2.000evra,aliakosenekifudnaposebnomformularusvetske S ovim problemom suo~avaju se baleropredelidaonjednostraku}efudbala,{toovdenijeslugotovosvi,aproblemjenajuo~- noraskineugovormoradaplati ~aj.Menaxeri,opet,pri~ajuroqivijiinajve}iufudbalu,kao menaxeru ~itavih 500.000 evra. diteqima kako su stipendijski jednom od globalno najpopular- Uz to, ti menaxeri nikada nisu ugovori koje imaju s klubovima nijihsportova.Bave}isestudi- odradili ni jedan jedini tranni{tavniilakoibrzooborivi, oznoanalizomradaiuspehasvo- sfer nekom od tih klinaca iz u{tasamimaoprilikuili~no jih mla|ih kategrorija, stru~ne slu`be FK Vojvodina do{le su do zapawuju}ih podataka o kojimasu,shodnozakqu~cima Upravog odbora kluba i predsednika Ratka Butorovi}a, re{ili da javno uka`unanekefrapantne podatake. Ciqsvegajedaklubne `elivi{edadopustitrgovinu svojom decom, ali idaza{titiintereseporodica,roditeqa,igra~a isrpskogfudbalaucelini. Uz to, FK Vojvodina je o svemu obavestio FSS, Zajednicu klubova Superlige,organeUEFA iFIFA,FS[vajcarske iTu`ila{tvoRepublike Srbije, kojem je podneo krivi~ne prijave protiv Mihaela Stankovi}a iz Vojvodinaseponosiradomsmla|imkategorijamaigra~a [vajcarske i wegovog saradnikaMi}eVrawe{a,kojije na{egkluba,pajekaodanjasno da se uverim. Agenti, dakle, zanekadaigraozaVojvodinu,zbog da je re~ o klasi~nim robovlakqu~uju nakaradne ugovore koji osnovane sumwe da su sklapali sni~kim ugovorima koji prete nisu u skladu s pravilnikom {tetneugovoreposvojeklijen- da uru{e i ono malo fudbala u FIFA i FK Vojvodina }e pote,igra~ecrveno-belih,auci- Srbiji. O na{im saznawima krenuti akciju preko FS Srbiqu pridobijawa li~ne materi- obavesti}emo i sve nadle`ne je,FS[vajcarskeisameFIFA jalne koristi. Na adresu FS fudbalske i dr`avne organe, sciqemdasevidikakosei{ta [vajcarskejeposlanakomplet- bez~ijegpunoganaga`ovawanesesveradi.Svetskaku}afudbanadokumentacija,uzzahtevdase }ebitiuspehauakcijikojupola, uz to, ne priznaje ni jedan pomenutojagenciji,odnosnowe- kre}emo. Ne}emo da dozvolimo gra|anski ugovor i gra|anski nom vlasniku Mihaelu Stanko- da o sudbinama na{e dece odlusud,{tosenajboqevidelouslavi}uoduzmelicencazarad. ~ujumenaxeriiponudi}emode~aju ka`wavawa {vajcarskog ci i wihovim roditeqima svu klubaSiona.Ijo{ne{to:svaki Menayeri najve}e zlo pravnupomo}kakowihovekariugovor se zakqu~uje u ~etiri Ju~e su o saznawima do kojih jerenebibileupropa{tene. primerka od kojih jedan obavesu do{li u novosadskom superznoideuFIFA,{touslu~ajeMaloletni~ki liga{ugovorilipotpredsednik vimaokojimagovorimonijeistransferi ne postoje UOklubaDu{anVlaovi},genepo{tovano i na to `elimo da ralni sekretar Radisav RabreNovinari su na uvid dobili uka`emo.Izigravaju}isvepozinovi}, sportski direktor Mioprimerke potpisanih ugovora tivnepropiseFIFA,menaxerdragPanteli}iadvokat\or|e pojedinihmladihigra~aimenaskaagencijaogavnoostvarujedoNedeqkov. xera Mihaela Stankovi}a iz bit kroz neupu}ene roditeqe s -@eqanamjedajavnostupo[vajcarskeizkojihsejasnovikojimapotpisujeugovore.Posle znamo s ovom pojavom o kojoj se de odredbe o kojima je Vlaovi} akcije koju pokre}emo, nadamo do sada govorilo tiho i nezvagovorio. Generalni sekretar se,deca}eubudu}esara|ivatis ni~no–rekaojeVlaovi}.–PoFKVojvodinaRadisavRabrenoovla{}enimagencijamainataj slesvegana{tasmonai{li,javi}jenasvedodao: na~in}emostatinaputovomnesnojedasumenaxerinajve}ezlo -FIFAimasvojpravilniko gativnomtrendu.Bi}etoujedno usrpskomfudbalu,zloizkojeg agentima za igra~e, sve federai doprinos FK Vojvodina boprosti~u sve nevoqe. To tvrdicije du`ne su da ga po{tuju. A qitku u srpskom fudbalu - namo mi iz FK Vojvodina posle veomasustrogapravilakojamoglasiojeRabrenovi}. uvida u {okantne ugovore koje rajudaispuneagentikakobidoUgovori zelena{ki takozvani agenti sklapaju s tabililicencubezkojenemoguda i ni{tavni lentovanom decom i wihovim rade.Uslu~ajevimanakojeukaroditeqima. Na{ klub ula`e zujemo, re~ je o klasi~noj maniO pravnim aspektima ovih ogromna sredstva u omladinsku pulacijiukojojtiugovoriveo- slu~ajevagovoriojepoznatino-

I Bajern u redu za Krasi}a Srpski fudbaler i ~lan Juventusa Milo{ Krasi} sve je tra`enijinaevropskomtr`i-

Milo{Krasi}

{tu pa je tako u red stao i minh ens ki Baj ern. Nem a~k i vel ik an, ta~n ij e tren er Jup

Hajnkes,`elidadodatnopoja~a konk ur enc ij u na kriln im poz ic ij am a i smat ra da bi Krasi} bio idealnore{ewe. Sa druge strane, prel az ak Mil o{ a Krasi}au^elsije sve mawe izvestan jer engleski mediji inf orm i{ u o tome da je menaxer Andre Viqa{-Boa{ sada preokupiran `eqom da doved e Stiv en a N’ZonzijaizVigana. Tako|e, na listi `eqa kluba iz Lond on a je i defanz iv ac Gar i KejhilizBoltonaipitaweje koliko}enovcaostati^elsijuzakupovinuKrasi}a.

vosadskiadvokat\or|eNedeqkov: -Menaxerikoristelicenceu predstavqawuigra~imairoditeqima,aondaswimazakqu~uju gra|anske ugovore koji su zelena{kiini{tavniiusuprotnosti su i krivi~nom zakoniku iUstavu.Toroditeqineznaju, pasmodoneliodre|enezakqu~kekojesmove}po~elidasprovodimo. Ugovori o kojima pri~amo se neverovatno osmi{qeni, s bezna~ajnim ulagawem  i ostvarivawem ogromne dobiti. Po wima, dete ne sme ni{ta da potpi{e bez saglasnosti ulaga~a.AkcijaFKVojvodinainicira}e,verujem,daiostaliklubo-

viiFSSpodr`ena{naporna putukaiskorewivawuovepojave. Iskoristi}emo sve pravne mogu}nosti za poni{tewe tih ugovora i pokrenu}emo krivi~ni postupak protiv takozvanih ulaga~a.Ciqnamjedaspre~imo potpunu zavisnost mladih qudi od tih kvazimenaxera koji prikazuju licence, a sklapaju gra|anskeugovore.Gre{kejesunapravqene,alimogudaseisprave i radi}emo na re{ewu tog problema.Presvega,imamomaterijaleidokazekoje}emoprosleditiuFS[vajcarskeoradu wihovog agenta. O svemu }emo, naravno,obavestitiiFIFA,a pokrenu}emo i zahtev za ni{tavnost ugovora i krivi~ni postupakprotivdoti~nogmenaxera. Prati}emo situaciju i utvrditi da li ima jo{ takvih ugovora, prikupqaju}i dodatnu dokumentaciju bitnu za razre{ewe slu~aja - rekao je Nedeqkov. Konfeneciju za medije okon~aojeDu{anVlaovi}re~ima: - O~ekujemo da nadle`ne dr`avneinstitucijesveovoshvateveomaozbiqno,dasveprovereipo~nudaradesvojposao.U suprotnom,nekanamjebogupomo}i. A. Predojevi}

IN MEMORIAM

Milorad Samaryija (1949 – 2012) Napo~etkuovegodineiznenada je umro Milorad Samarxija (62), biv{i fudbaler Vojvodine. Samar, kako su ga svizvali,ponikaojeuredovima novosadskih crveno - belih,jednovremejebioprvotimac,apotomjekarijerunastavio u Osijeku, Radni~kom iz Sombora i Tekstilcu iz Oxaka. Igrao je na mestu centarhalfa,biojeo{taribeskompromisan borac, ali je uz to imao prefiwenu tehniku. Po zavr{etku igra~ke karijere otisnuo se me|u trenere, vodio je Tekstilac, temerinsku Sloguinekolikonovosadskih klubova. Samarxijajezapa`enapartijepru`aoinatradicionalnom„Dnevnikovom„turniruu

malom fudbalu, s ekipama Gra|evinski sportski centar i Foliranti osvojio je prva mesta.


20

sport

6.i7.januar2012.

dnevnik

POMO]KLADIONI^ARIMA ITALIJA–SERIJAA Subota Sijena-Lacio Inter-Parma Nedeqa Udineze-]ezena Atalanta-Milan Bolowa-Katanija Kaqari-\enova Le}e-Juventus Novara-Fior  entina Roma-Kjevo Palermo-Napoli 1.Milan 2.Juventus 3.Udineze 4.Lacio 5.Inter 6.Napoli 7.Roma 8.Katanija 9.Palermo 10.\enova 11.Atalanta 12.Kjevo 13.Parma 14.Fiorent. 15.Kaqari 16.Sijena 17.Bolowa 18.Novara 19.]esena 20.Le}e

16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16

10 9 9 8 8 6 7 5 6 6 6 5 5 4 4 3 4 2 3 2

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

4 2 35:16 34 7 0 27:11 34 5 2 20:9 32 6 2 24:13 30 2 6 22:19 26 6 4 29:18 24 3 6 21:19 24 7 4 20:23 22 3 7 18:20 21 3 7 19:24 21 8 2 23:19 20 5 6 13:18 20 4 7 21:26 19 6 6 15:15 18 6 6 12:17 18 6 7 14:16 15 3 9 14:24 15 6 8 17:29 12 3 10 8:20 12 3 11 17:33 9

ITALIJA–SERIJAB Danas

Torino-Albinolefe Askoli-Padova Bre{a-Krotone Citadela-Empoli Gubio-Bari No}erina-Peskara Sampdorija-Vareze Sasuolo-JuveStabia Vi}enca-Re|ina Verona-Modena Groseto-Livorno 1.Torino 2.Verona 3.Sasuolo 4.Peskara 5.Padova 6.Re|ina 7.Vareze 8.JuveStab. 9.Groseto 10.Sampdor. 11.Citadela 12.Bari 13.Vi}enca 14.Krotone 15.Bre{a 16.Empoli 17.Albinol. 18.Modena 19.Livorno 20.Gubio 21.No}erina 22.Askoli

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (18) (20.45)

12 5 3 25:13 41 11 5 4 27:19 38 10 7 3 25:14 37 11 3 6 41:31 36 10 5 5 29:22 35 8 6 6 34:24 30 7 7 6 25:20 28 9 5 6 29:25 28 7 7 6 24:26 28 5 11 4 26:18 26 7 4 9 24:29 25 7 6 7 21:23 25 6 7 7 25:26 25 6 7 7 20:22 24 5 7 8 19:26 22 6 4 10 26:31 22 5 6 9 25:34 21 4 8 8 19:32 20 5 5 10 19:21 20 4 6 10 16:30 18 3 7 10 28:36 16 6 4 10 23:28 15

KUPFRANCUSKE

Danas RenTA-Kvevli (20) LeMan72-Valensijen (20.30) Subota Versaj78-Di`on (14) Limo`-Bulow (15) Mark-Nica (16.30) Bur`Peron-Montso (17) [ambli-Okser (17) Avr-Lorijen (18) Kompew-Montawan (18) [able-Sedan (18) VendiLukon-Avren{ez (18) Vitre-Tur (18) [amoa-Brest (18) Orlean-Klermon (19) [erbun-Beri{on (19.30) Freju{-Aja~io (20) Valans-Laval (20) Bastija-So{o (20.45) Kaen-Troa (20.45) RedStar-Olimpik (20.45) Ren-Nansi (20.45) SentEtjen-Bordo (20.45) [antli-Lil (20.45) Nedeqa Dransi-RasingStrazbur (14.30) GazelekAja~io-Tuluz (15) LionDu{er-Lion (15) Mec-Evijan (15) Miluz-Kretej (15) SentKolomban-PS@ (17.30) Priks-Monpeqe (20.30) Ponedeqak An`e-Monako (20.45)

[PANIJA –PRIMERA

NA[PREDLOG

Subota Rasing-Saragosa Levante-Majorka Sosijedad-Osasuna Real(M)-Granada Malaga-Atletiko(M) Nedeqa R.Vaqekano-Seviqa Hetafe-Bilbao Viqareal-Valensija Betis-Hihon Espawol-Barselona

Novi fudbalski rat u Man~esteru (2.30)Man~estersiti(3.10)Man~ester junajted(2.60)

1.Real(M) 16 12 2.Barselona 16 11 3.Valensija 16 10 16 9 4.Levante 16 6 5.Osasuna 16 6 6.Seviqa 7.Malaga 16 7 8.Espawol 16 7 9.Bilbao 16 5 10.Atlet.(M) 16 5 16 6 11.Betis 16 5 12.Hetafe 16 5 13.Granada 14.Majorka 16 4 15.Sosijedad 16 4 16.R.Vaqekano16 4 17.Viqareal 16 3 18.Hihon 16 4 16 2 19.Rasing 20.Saragosa 16 2

Gradski rivali iz Man~estera ovog puta sasta}e se u Fa kupu. Nijednimanidrugima uposledwevremenecvetajuru`e,paimjesvakapobedaizuzetno va`na. Naravno, trofeji su onikojiulivajunovusnagu,aposle nedeqnog me~a od Fa kupa mora}e se oprostiti Siti ili junajted. Posledwi duel dva tima u velikom stilu dobili su gra|ani,kojisusa~ak{estgolovaispra{ilikom{ije. Na{ predlog: 3 +

(2.70)Palermo-(3.00) Napoli(2.40) Najzanimqiviji duel 17.kola italijanskog prvenstva igra se na stadionu Renco Barbera, gde }e snage odmeriti Palermo i Napoli. Uo~i zimske pauze Sicilijanci su remizirali u No-

Stoi~kov novi trener Liteksa

Duel Hernandeza (Man~ester junajted) i Kompanija (Man~ester siti)

vari (2:2), nanizav{i i ~etvrtu utakmicuunizubezslavqa,dok suNapolitancidovrhanapunili mre`u \enove (6:1), ~ime su prekinuli seriju od dva kola bezslavqa. Na{ predlog: 3

(3.10)Viqareal-(3.10) Valensija(2.20) U 18.kolu {panske Primere najzanimqiviji duel odigra}e senastadionuElMadrigal,gde }esnageodmeritipotonula`uta podmornica i tre}eplasirani slepi mi{evi iz Valensije. Fudbaleri Viqareala koje predvoditrenerGaridonikako daprona|upravuformuluizaigraju na visokom nivou. @uta podmornicakodku}eigramnogo boqenegonastrani,o~emusve-

do~isamojedanporaznaElMadrigalu.Upro{lomkolupora`eni su od Osasune 2:1.  Valensijana~elusatreneromEmerijem pru`a dobre partije, a posledwa ekipa koja je osetila snaguslepihmi{evabilajeMalaga(2:0). Na{ predlog: 2

(1.90)Betis-(3.30) Hihon(3.90) Zeleno - beli ovog vikenda ugosti}e na Benito ViqamarinuekipuHihonakojasenalaziu opasnojzoniikojojposvemusude}i preti gr~evita borba za o~uvawestatusa.TrenerBetisa PepeMelsvenadepola`eujaku odbranu i tandem napada~a Kastra(5golova)-SantaKruz(3). Pro{lesezoneobaduelapripa-

Bent prelazi u Liverpul, Drogba u Aston Vilu

Bugarska fudbalska legenda Hristo Stoi~kov imenovan je danaszatreneraLiteksaizLove~a. On }e zameniti Atanasa Xambazkija, kome je uru~en otkazpo{tosedvostrukiuzastopni {ampion Bugarske posle prvog dela {ampionata nalazi na sedmojpozicijisa11bodovamaweodlideraLudogoreca. Stoi~kova,kojijenajsjajnijedane u karijeri proveo u Barseloni nakonferencijizanovinarepredstavio je vlasnik kluba Gri{a Gran~ev.PreLiteksa,Stoi~kov je sedeo na klupi ju`noafri~kog Memelodi Sandaunsa, Selte,abiojeiselektornacionalnogtimasvojezemqe.

FudbalskiklubAstonVila poku{a}eujanuarskomprelaznomrokudaanga`ujenapada~a londonskog ^elsija DidijeaDrogbu,ukolikoseodlu~i daprodaDarenaBentaLiverpulu. Liverpul u narednom periodu ne mo`e da ra~una na suspend ov an og Lui s a Sua r ez a, dok je potpuno nezadovoqan u~ink om pres kup o pla} en og (35 mil io n a funt i) End ij a Kerola, pa tako razmi{qa o novomnapada~u,aprvinalisti `eqa je Daren Bent iz Aston Vile. U Birmingem je

ve} pos lata ponuda sa „Enfilda”. Sadrugestrane,`eqamenaxeraVileAleksaMekli{aje veteran iz Obale Slonova~e Didije Drogba, koji ima sve maweprilikeu^elsiju.Problemmo`edabudevisokaplata Drogbe u Londonu, 120.000 funtinedeqno,kaoi~iwenica da ga `ele bogati kineski klubovikojine`alenovac. Didije Drogba bi}e odsutan iz Premijer lige tokom janua- ra i februara zbog obaveza u reprezentaciji Obale Slonova~enaAfri~komkupunacija.

TURSKA

GR^KA

PORTUGAL

Subota Bursa-Mersin Istanbul-Trabzon Samsun-Galatasraj Nedeqa Karabuk-Gen~lerbirligi Manisa-Ordunspor Antalija-Kajzeri Eski{ehir-Sivas Ankaragu~u-Be{ikta{ Ponedeqak Fenerbah~e-Gaziantep 1.Galatasaraj18 12 4 2 2.Fenerbah~e18 10 6 2 3.Be{ikta{ 18 10 5 3 4.Eski{ehir 18 9 3 6 5.Gen~ler. 18 8 5 5 6.Trabzon 18 7 6 5 7.Mersin 18 7 6 5 8.Sivas 18 7 6 5 9.Kajzeri 18 8 1 9 10.Manisa 18 6 6 6 11.Istanbul 18 6 6 6 12.Bursa 18 5 7 6 13.Antalija 18 5 6 7 14.Gaziantep 18 4 7 7 15.Ordunspor 18 4 6 8 16.Samsun 18 2 7 9 17.Karabuk 18 3 3 12 18.Ankaragu~u 18 2 4 12

(12) (15) (18) (12) (12) (15) (15) (18) (19) 31:12 40 25:15 36 27:17 35 19:17 30 26:21 29 26:22 27 21:18 27 29:29 27 21:19 25 17:18 24 22:24 24 20:18 22 13:17 21 15:18 19 15:22 17 13:23 13 18:30 12 17:35 10

(12) (16) (18) (19.45) (21.30)

1 2 4 1 3 3 2 5 7 3 6 4 3 6 2 7 7 4 4 7 1 9 4 7 4 7 6 6 5 7 4 8 6 7 3 9 8 6 4 10

56:15 40 50:8 37 26:16 33 25:19 29 21:28 25 18:17 24 20:22 24 17:20 23 23:19 22 23:27 19 17:22 19 17:23 19 10:16 19 15:22 18 16:23 17 17:25 16 13:23 15 16:27 15 11:21 14 13:31 10

[PANIJA –SEGUNDA

(4.55)Atalanta-(3.10) Milan(1.70) Branilac titule i lider Serije A, ekipa Milana gostuje u Bergamu na stadionu Atleti Azuri. Doma}in je u dosada{wihosamduelauBergamuupisao~etiripobeda,~etiriremijaijednasuodretkihekipakoja nija pora`ena na svom buwi{tu.IzabranicitreneraKolauntona u posledwoj utakmici u 2011.godini slavila je protiv ]ezene4:1,{toimjebilasedma utakmica bez kiksa. Na drugoj strani aktuelni prvak Milan pobedom na gostovawu u Kaqariju (2:0) ostao je u trci sa Juventusom za novi skudeto.Puleni trenera Alegrija poku{a}e danastaveserijuod~etiriduelabezporazauduelimasaplavo-crnima. Na{ predlog: 2

(18) (18) (18) (20) (22)

Subota Asteras-Panaitalikos Ergoletis-Panionios Levadiakos-AEK Nedeqa Ksanti-PAOK Aris-Jawina Atromitos-OFI Panatinaikos-Kerkira Drama-Olimpijakos 1.Olimpijak. 15 2.Panatinaik.13 3.AEK 15 4.PAOK 15 5.Ksanti 15 6.Atromitos 14 7.OFI 15 8.Ergotelis 14 9.Panionios 15 10.Panaitol. 13 11.Aris 14 12.Tripolis 13 13.PAS 13 14.Levadiakos 9 15.Kerkira 13 16.Drama 9

11 9 9 7 7 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 0

3 3 2 4 3 5 5 3 4 4 5 3 5 3 4 2

(16.15) (16.15) (18.30) (14) (14) (14) (16.15) (18.30) 1 1 4 4 5 3 5 6 7 5 6 7 6 4 8 7

36:12 36 30:15 30 22:16 29 23:14 25 22:16 23 14:14 23 16:14 20 15:18 18 14:17 16 11:15 16 11:14 14 7:17 12 12:18 11 6:12 9 8:19 7 1:16 2

10 10 8 7 6 5 4 3 4 3 3 3 4 3 3 2

3 3 3 4 4 2 4 6 2 5 5 4 0 3 2 2

(3.00)Espawol-(5.00)Barselona(1.40) U gradskom derbiju snage }e odmeritiEspawoliBarselona. Mesiidrugovisuapsolutnifavoriti, me|utim Espawol je mnogo puta do sada uspeo da iznenadifudbaleresaKampnoa. Ipak,  bilo bi pravo ~udo da Barsa izgubi, bez obzira {to Gvariola ne mo`e da ra~una na povre|{enogViqu. Na{ predlog: 2 I.G.

Debakl Junajteda u Wukaslu FudbaleriMan~esterjunajteda do`iveli su drugi uzastopniporazuPremijerligi. TimAleksaFergusonajeume~u20.kolapora`ennagostovawu od Wukasla rezultatom 3:0(1:0). Ba je doveo doma}e u vo|stvou33.minutu,na2:0jepovisio Kabaj iz slobodnog udarca. Kona~an rezu~tat postaio jeXouns,autogolomuposledwemminutu. Udrugomme~ukojijebiona programuEvertonjekodku}e izgubio od Boltona sa 2:1 (0:0). KUP[KOTSKE

Danas V.Setubal-Akademika Subota Sporting(L)-Porto Nedeqa Maritimo-Olhanense RioAve-P.Fereira @ilVisente-Nacional Leirija-Benfika Gimarae{-Feirense Ponedeqak BeiraMar-Braga 1.Porto 13 2.Benfika 13 3.Sporting 13 4.Braga 13 5.Maritimo 13 6.Akademika 13 7.BairaMar 13 8.@.Visente 13 9.Gimarae{ 13 10.Olhanense 13 11.Feirense 13 12.V.Setubal 13 13.Leirija 13 14.Nacional 13 15.RioAve 13 16.P.Fereira 13

la su ~eti iz Betisa (2:0 i 2:1), ~ime su doma}i nastavili tradiciju kada je re~ o duelima s Hihonom. Slavili su zeleni na sva ~etiri dosada{wa odmeravawasnaga. Na{ predlog: 1

(21.15)

Subota

(21.15) (17) (17) (17) (19.15) (21.15) (21.15) 0 0 2 2 3 6 5 4 7 5 5 6 9 7 8 9

32:8 33 30:11 33 26:12 27 24:12 25 18:16 22 17:17 17 11:8 16 13:20 15 18:16 14 14:17 14 11:19 14 9:19 13 14:23 12 9:24 12 12:19 11 13:30 8

Dandi-Kilmarnok (13.30) RosKaunti-Stenhausemur (16) Livingston-Erjunajted (16) Kavdenbet-Hibernijan (16) Harts-Talbot (16) Erdri-DandiJ. (16) Invernes-Danfermlajn (16) Falkirk-IstFajf (16) Partik-KvinofSaut (16) Rajt-Morton (16) ST.Yonston-Bre{in (16) Forfar-Aberdin (16) Madervel-KvinsPark (16) ST.Miren-Hamilton (16) Nedeqa Arbrot-Renyers Piterhed-Seltik

(13.45) (16)

Danas Alkojano-Selta Subota BarselonaB-Numansija Himnastik-Mursija Gvadalahara-El~e Sabadeq-Vaqadolid Herkules-LasPalmas Deportivo-Kserez Kartagena-Hueska Rekreativo-Viqareal Nedeqa Alkorkon-Almerija Kordoba-Hirona 1.El~e 18 10 2.Deportivo 18 10 3.Herkules 18 10 4.Vaqadolid 18 8 5.Almerija 18 8 18 9 6.Selta 7.Kordoba 18 9 8.Mursija 18 7 9.Gvadalah. 18 7 10.Numansija 18 6 11.Alkorkon 18 7 12.LasPalmas 18 6 13.Sabadeq 18 6 14.BarselonaB18 6 15.Rekreativo 18 5 16.Herez 18 5 17.Alkojano 18 4 18.ViqarealB18 4 18 4 19.Hueska 20.Hirona 18 3 21.Himnastik 18 2 22.Kartagena 18 2

4 3 3 8 7 3 6 5 5 7 4 6 6 5 5 5 7 6 6 7 7 7

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) B(18) (12) (16) 4 5 5 2 3 6 4 6 6 5 7 6 6 7 8 8 7 8 8 8 9 9

32:16 34 29:22 33 19:13 33 25:16 32 27:18 31 31:19 30 19:13 30 23:23 26 20:24 26 21:19 25 19:19 25 22:22 24 22:32 24 28:26 23 19:21 20 19:23 20 19:26 19 26:32 18 22:28 18 22:30 16 16:24 13 9:23 13

ENGLESKA–FAKUP

Danas Liverpul-Oldham Subota Birmingem-Vulvs Dagenham-Milvol Barnsli-Svonsi Koventri-Sauthempton Kravli-Bristol Derbi-Kristalpalas Donkaster-Notskaunti Everton-Tamvort Flitvud-Blekpul Fulam-Karltonat. Gilingam-Stok Hal-Ipsvi~ Maklesfild-Bolton Midlsbro-[ruzberi Milton-Kvinspark Wukasl-Blekburn Nori~-Barnli Notingem-Lester Reding-Stevena| [efildj.-Salisberi Svidon-Vigan Totenhem-^eltenham Vatford-Bradford VBA-Kardif Bristol-Astonvila Nedeqa M.siti-M.junajted ^elzi-Portsmut [efildv.-Vesthem Piterboro-Sanderland

(21) (13.30) (14) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30 (14) (16) (16) (16)

Inter spremio 22 miliona funti za Teveza Milanski Inter spreman je da ponudi Man~ester sitiju 22 miliona funti za napada~a Karlosa Teveza. Prema pisawu lista„San”,~elniciIntera}e u Londonu imati sastanak sa predstavnicimaSitija,kakobi poku{alidasedogovoreuvezi transfera problemati~nog argentinskogfudbalera. Podsetimo,Tevezjevantima Man~ester sitija jo{ od septembra, kada je odbio da u|e u igru sa klupe u susretu Lige {ampiona protiv Bajerna u Minhenu.


SPORT

c m y

dnevnik

ABALIGA

PrvapobedaZvezde ugostima Hemofarm-Crvenazvezda73:81(23:13,23:23,13:19,14:26) VR[AC: Hala Milenijum,gledalaca1500, sudije: Mari~io} (Srbija), Kolar (Slovenija),Radojkovi}(Hrvatska).Rezultat po ~etvrtinama: 23:13, 23:23, 13:19,14:26). HEMOFARM: Dangubi} 7, Lambi} 2, Mara{ 5, Krsti}, Mitrovi}2,Ota{evi},Gagi}2,[utalo 3, Savovi} 17, Panti} 7, Jeremi}21,Ne{ovi}7. CRVENA ZVEZDA: ^ovi} 2, Cvetkovi} 0, Ili} 6, Lazi}, Le{i}9,Suboti}2,Nikoli},Vasi} 11, Tomas 11, Milutinovi} 10, B. Popovi}14,P.Popovi}16. Bez Nemawe Nedovi}a, Zvezda jeuspeladanadoknadiminusod15 poena,kolikojeHemofarmvodio uprvomdeluizabele`iprvupobedu na gostovawima u ovoj sezoni.Crveno-belisuprviputpoveli na me~u u 34. minutu me~a. Do tadasubiliuglavnomudvocifrenom zaostatku. Zahvaquju}i raspolo`enomBojanuPopovi}ukoji jepogodiodveva`netrojkeuposledwoj~etvrtini,Zvezdajezabele`ila~etvrtitrijumfusezoni. Hemofarm je nastavio lo{ niz. Ovomuje{estiuzastopniporaz. Uvr{a~kom„Milenijumu”kao da su igrale dve razli~ite Zvezde.Uprvompoluvremenu,bleda igra gostiju, u drugom je na par-

ketiza{aotimsapotpunodruga~ijim pristupom. Hemofarm je vodioodstartado34.minuta.U prvom delu, nezaustavqiv je bio

BojanPopovi}

BorisSavovi},kojijepokrenuo svojtimdonajve}eprednostina me~u-38:23(u15.minutu).Zvezda je bila potpuno izgubqena u prvom poluvremenu, ali je uspela nekako da spusti prednost doma}inana10poena(46:36). ^vr{}om i agresivnijom odbranom, Zvezda je u prvim minu-

Ubedqivi Majami Ko{arka{i Majamija, ^ikaga i Los An|eles Klipersa ostvarili su ubedqive trijumfeuutakmicamaNBA lige, dok je Va{ington i daqe jedini tim u {ampionatu bez trijumfa. Vizardsi su pretrpeli ubedqiv porazodOrlanda105:83,aJanVeseli nije proveo ni sekund na parketu. Utakmicu je obele`io fenomenalniDvajtHauardsa28poena i 20 skokova, dok je kod Va{ingtonaNikJangubacio17ko{eva.^ikagojeslaviouDetroitu99:83,uz19poenaKarlosaBuzera, dok je Derik Rouz dodao 17 ko{evai10dodavawa.GregMonrojepredvodiodoma}esa19poenai13skokova. Klipersi su bez ve}ih pote{ko}a pregazili Hjuston 117:89,

uznovuodli~nuigrutandemaPol -Grifin.BlejkGrifinjeubacio 22 ko{a, uz devet skokova, dok je Poldodao20poenaisaigra~ima 10putaasistirao.[ampionDalas je vezao tre}i trijumf, protiv Finiksa 98:89, uz 20 poena Dirka Novickog,dokjeMajamisavladao Indijanu 118:83. Lebron Xejms je postigao33poena,uzosamskokova i13asistencija,dokjeKrisBo{ ubacio22pogotka. Rezultati: Orlando - Va{ington 103:85, Toronto - Klivlend 92:77,Boston-WuXersi89:70,Detroit-^ikago83:99,Majami-Indijana 118:83, Wujork - [arlot 110:118,WuOrleans-Filadelfija 93:101, Minesota - Memfis 86:90, Dalas - Finiks 98:89, San Antonio - Golden Stejt 101:95, Denver - Sakramento 110:83, LA Klipers-Hjuston117:89.

TURNIRUDOHI

Troickibez polufinala Srpski teniser Viktor Troicki nije uspeo daseplasiraupolufinaleATPturnirauDohipo{tojeu~etvrtfinaluizgubio od Francuza Gaela Monfisa sa2:0usetovima-6:2,6:3.Troicki nijeimaore{ewaudueluprotiv raspolo`enog Francuza. Posle lako izgubqenog prvog seta, zaigrao je ne{to sigurnije u nastavku, ali je to bilo nedovoqno da uhvatiodgovaraju}iritamieventuelnodo|edopreokreta. Monfis je mnogo lak{e nego {toseo~ekivalosru{iootpor

tre}egreketaSrbijeipotpuno zaslu`eno izborio drugu pobedu u isto toliko dosada{wim me| us obn ih okr{ aj a. Franc uz }e u borbi za finale igrati protiv [panca Rafaela Nadala,kojijesavladaoRusaMihaila Ju`wog sa 6:4, 6:4. Drugi polufinalni par ~ine [vajcarac Roxer Federer i Francuz @oVilfred Conga. Federer je ranijedanasu~etvrtfinalupobedioItalijanaAndreasaSepija sa 6:3, 5:7, 6:4, dok je Conga bio boqiod[pancaAlbertaRamosa-6:2,6:1.

ZAVR[EN NOVOGODI[WI FESTIVALODBOJKEUNOVOMSADU: Trodnevni Novogodi{wi odbojka{ki festival u Novom Sadu ju~e je zavr{en i u svemujeopravdaoo~ekivawaorganizatora.Odbojka{isavezVojvodine,OSNovog SadaiTuristi~kaorganizacijagradaokupili su odbojka{ku mladost iz Srbije i okolnihzemaqaiprema{ilibroju~esnikapro{logodi{wegfestivala. U~estvovalioje144ekipaukonkurencijipionirki,pionira,kadetkiwaikadetaiizvesnojeda}eseunarednimgodinama ispuniti `eqa organizatora i dafestivalprerasteunezvani~noprvenstvo Evrope. Kod pionirki prvak je Ruma,kodpiniraASizBeograda,akod kadetkiwaOsijekikodkadetaVojvodinaNSseme. M.R. Foto: F.Baki}

tima tre}e ~etvrtine smawila razliku,alijeHemofarmpotom ponovo oti{ao na dvocifrenu prednost - 53:42. Novim naletom crveno-belisusepribli`ilina -2(55:57),akqu~nitrenucime~a dogodili su se sredinom posledwe~etvrtine. Mladen Jeremi} je pogodio trojku ~ime je Hemofarm oti{aona64:57.Ali,ve}uslede}em napadu Nikola Vasi} je vratio trojku,apotomjeiBojanPopovi} pogodio „nemogu}” {ut za tri,uzzvuksirene.Serijom10-0, Zvezda je preuzela stvar u svoje ruke. Od vo|stva 65:64 (5,55 minuta pre kraja) gosti nisu ispu{taliprednost.Zanimqivojeda suBojanPopovi}iOmarTomas jedinipostizaliko{evezaZvezdu iz igre do kraja me~a. Poga|ao je i Andreja Milutinovi} alisapenala. Hemofarmu su se ponovile gre{ke iz nekih prethodnih me~eva. Ve}i deo utakmice odigra odli~no ili vrlo dobro, a onda padne u zavr{nici. Nisu imali re{ewaVr{~aniunapadu,~esto susrqali,nerezonski{utirali, poklawali lopte protivniku i proma{ivali sa linije slobodnih bacawa...Kad se sve to skupi na jednom mestu dolazi se do logi~nogepiloga-poraza.

Tripkovi} napu{ta Unikahu O tome se ve} dugo pri~alo, alikona~nosedogodilo.Uro{ Tripkovi}iUnikahadogovorili su sporazumni raskid saradwe. Srpski bek ve} dugo ima problemasakukomimora}ena operaciju. Prema procenama, o~ekuje ga pauza od pet meseci, takodanemoradasebrineoko tra`ewanoveekipe. Klub iz Malage je napustio jo{jedanspoqniigra~.Re~jeu Saul Blanku, koji se vratio u Fuenlabradu.

6.i7.januar2012.

21

REPREZENTACIJADANASZAVR[AVAPRIPREME

Delfiniunedequ leteuGr~ku Vaterpolo reprezentacija Srbije danas zavr{avapripremeuBeogradu za Evropsko prvenstvo.SledikratkapauzazaBo`i}, zatim 8. januara sledi okupqaweiistogdanaputujunagr~koostrvoHios,gde}eu~estvovatinapripremnomturniru.Reprezentativcisunedavnobilina~etvorodnevnim pripremama u Aj-

Na Hiosu }e Srbija odigrati me~eve sa [panijom, Crnom Goromidoma}inomGr~kom.Delfini}euAjndhovenuugrupibitisa [pancimaiCrnogorcima. -Turnirjeugovorenjo{prenego{tojeobavqen`rebzaEvropskoprvenstvo,alitoni{tanemewa.Iako}emoimiionipoku{ati ne{to i da sakrijemo, ipak se misvidobropoznajemo,aitosu

je. Mi na svako takmi~ewe idemo sapobedni~kimambicijama,pa}a tako biti i u Ajndhovenu. Prvu utakmicu}emoodigratisa[pancima,asvakiprviduelnatakmi~ewujete`aksamposebi.Imamo vema jaku grupu, tako da nemamo ba{ puno vremena da se posebno spremamo za rivale. Zato smo to odra|ivali sada na pripremama istakaojeStanojevi}.

DejanStanojevi}me|ureprezentativcima

ndhovenu,gde}eseiodr`atiPrvenstvoStarogkontinentaod16. do29.januara. - Imali smo kratke pripreme, sre}omutokujetakmi~arskasezonapasuigra~iukorektnojfizi~kojspremi.Zbogzgusnutogkalendara od po~etka priprema smo krenulisa`estokimradom.Unedequ }emo otputovati na turnir naHios,gde}emoodigratitriveoma jake utakmice, {to }e biti posledwa provera pred Evropsko prvenstvoiprilikadaseisprave uo~ene gre{ke - ka`e pomo}ni trenerreprezentacijeDejanStanojevi}.

svejakereprezentacije,takoda}e nam ti susreti dobro do}i, jer su nam pred Evropsko prvenstvo potrebniozbiqnime~eviirivali. Srbija}euAjndhovenuigratiu B grupi sa [panijom, Crnom Gorom,Hrvatskom,RumunijomiNema~kom. Grupa je veoma te{ka i madaseutaborudelfinaovotakmi~ewe smatra generalnom probom pred najzna~ajniji ispit ove generacije - Olimpijske igre u Londonu, na{a reprezentacija }e iuHolandijii}inanajvi{iplasman. - Svi znaju kakvi su stavovi i ciqevi vaterpolo reprezentaci-

Prvobitno je bilo planirano da18igra~aidunaHios,alipostojiiopcijapokojoj}eputovati 14 igra~a koji }e i}i na Evropsko prvenstvo. Na pripremama su bili: Slobodan Soro, Marko Avramovi}, @ivko Goci}, Vawa Udovi~i}, Milo{ ]uk, Du{ko Pijetlovi}, Slobodan Niki}, Milan Aleksi}, Nikola Ra|en, Filip Filipovi}, Andrija Prlainovi}, Stefan Mitrovi}, Gojko Pijetlovi}, Branislav Mitrovi}, Luka [apowi}, Du{an Mandi}, Nemawa Ubovi}iAleksa[apowi}. G.Malenovi}

SAVATEKLUBVOJVODINANAJBOQIUSRBIJI

Uspesiukontinuitetu Savate klub „Vojvodina” godinama zna samo za uspehe, a treneri su Miroslav Oxi} i Maja Oxi}. Momci i devojke, de~ ac i i dev oj~ ic e iz ovog skromn og kol ekt iv a osvaj aj u medaqenanajve}imme|unarodnim smot ram a i na dom a} im takmi~ewima. U protekloj godini klub progla{en za najboqi u Srbiji, a jo{ nekoliko putaponeojetajnaziv.Trenutno u Vojvodini ve`ba pedese ~lanovaraznihuzrasta,azanimqivojeitodajetrenerMiroslav Oxi} osvaja~ bronze na prv ens tvu Evrop e. Na Svetskom prvenstvu protekle godinesavatistisuosvojilipojedno zlatno, srebrno i bronzano odli~je. Na evropskoj smotri imali su jedno zlato i po dva srebraibronze. -Najuspe{niji~lanovisuSini{a Zeqkovi}, Branislav

Plav{i} i Milica Nedeqkovi}-rekaojeOxi}.-Tikuzwih su Ile{ Pap, Jovan Niki}, Igor Bagowa i Lazar Vujovi}. Tosubudu}iasovi. Od2004.godinenijednome|unarodnoprvenstvonijepro{lo a da na wemu predstavnici Vojvodine nisu osvojili medaqu, ve}inomzlatneisrebrne. - @eli jo{ vi{e, a veliku pa`wuposve}ujemona{irewe saradwe sa inostranim asocijacijama. Odli~no sara|ujemo s Francuzima, koji su svetska velesila u ovom sportu. Bili su kod nas u vreme novogodi{wih praznika, odradili smo inekolikoborbi,{tojebitnozana{emladeborce.Podr`alisunasizgradskihstruktura.Po~eli smo da radimo i dve nov e dis cip lin e, borb e {tap ov im a (kan) i sav at e forme.

^lanoviSavatekluba„Vojvodina”

Ima Vojvodina finansijskih problema, a ne{to posebno mu~itrenera. - Ne mogu da verujem da i to mo`e da se dogodi. Naime, po-

{to sam  kao takmi~ar reprezentacije osvojio evropsku bronzu,nemogudabudemkategorisan kao trener - ~udi se MiroslavOxi}. M.Pavlovi}


22

svet/balkan

6.i7.januar2012.

dnevnik

Te{konevremezahvatilo severnuicentralnuEvropu AMSTERDAM, PRAG: Sna`no nevreme izazvano ciklonom „Ulli” zahvatilo je severne i centralne delove Evrope, gde su zabele`eni udari vetra i do 120 kilometara na ~as, koje prate jake padavine. Jaka ki{a i oluja ote`ale su ju~e aktivnosti u luci u Roterdamu, koja je najve}a u Evropi a vi{e od 100.000 qudi je prksino} ostalo bez struje u Britaniji. Za{titna brana koja {titi Holandiju od poplava, a kojom bi luka u Roterdamu bila zatvorena, jo{ nije aktivirana, iako je zabele`en porast nivoa mora. U provinciji Groningem, na severu Holandije, evakuisano je 100 qudi, a neki farmeri su odbili evakuaciju u `eqi da prvo sklone `ivotiwe na sigurno. „Postoji {ansa da zbog ekstremnog nevremena za{titna brana pukne”, rekao je predsedavaju}i komiteta za sigurnost regije Gro-

Jankovi} mandatar

ningen Peter Rehwinkel, prenela je agencija Rojters. Dve unapred odre|ene oblasti bi}e poplavqene kako bi bio smawen pritisak vode na gradove Groningen, Hooge-

|ane da se pripreme za oluju drugog stepena. U Poqskoj udari vetra u pojedinim gradovima obaraju rampe i semafore, dok je saobra}aj u pla-

Amsterdam

zand i Vens}oten. Meteorolozi predvi|aju da }e oluja nastaviti ka Skandinaviji i posebno [vedskoj, gde su vlasti ve} pozvale gra-

ninskim delovima ^e{ke i Slova~ke ote`an ili u prekidu. Od siline vetra sru{io se zid na ulazu u crkvu svetog Petra i Pa-

vla i zatrpao ulaz. Vernici nisu bili u bogomoqi u tom trenutku. Vatrogasna spasila~ka slu`ba u Poqskoj prebukirana je pozivima da interveni{u zbog pokidanih kablova i oborenog drve}a, prenose agencije. Upozorewem se oglasio slova~ki hidrometeorolo{ki zavod, koji tvrdi da su udari vetra na planinskim grebenima opasni po `ivot, kao i da }e vetar skoro sigurno izazvati ve}u materijalnu {tetu u zemqi. Na severnim granicama ^e{ke do{lo je do zastoja u saobra}aju jer kamioni na carini ne mogu da nastave put po zale|enim uzbrdicama. U prestonicama na Skandinavskom poluostrvu - Helsinkiju, Stokholmu i Oslu - ju~e je zabele`ena temperatura do 3 stepena Celzijusa, dok se u Madridu, Atini i Rimu kretala do prijatnih 15 stepeni. (Tanjug)

BO@I]NI PRIJEM SRPSKOG NARODNOG VIJE]A

Hrvatskanebibila ono{tojestebezSrba

QUBQANA: Predsednik Slovenije Danilo Tirk poverio je mandat za sastav vlade Zoranu Jankovi}u, lideru nedavno osnovane stranke Pozitivna Slovenija. Jankovi}, dugogodi{wi uspe{an privrednik i po|edanko uspe{an gradona~elnik Qubqane je na decembarskim izborima u Sloveniji dobio relativnu ve}inu od 28, 5 odsto glasova, odnosno 28 poslani~kih mandata u skup{tini te zemqe. Krajem decembra bilo je neizvesno da li }e Jankovi}u biti mandatar, jer je slovena~ki parlament izabrao prof. dr Gregora Viranta, iz protivni~kog tabora, za novog predsednika Skup{tine, i to u tre}em poku{aju, nakon {to u prethodna dva kruga glasawa nije pro{la Ma{a Kociper, kandidatkiwa Pozitivne Slovenije, a socijaldemokrata, biv{i premijer, Borut Pahor odustao od kandidature. Iako su predizborne ankete izvesnu prednost davale Slovenskoj demokratskoj stranci Janeza Jan{e, Jankovi}eva stranka „Pozitivna Slovenija” iako osnovana u drugoj polovini oktobra 2011. godine dobila je ve}u podr{ku gra|ana Slovenije. Podr{ku wegovoj stranci dao je tokom predizborne kampawe i prvi predsednik Slovenije posle wenog osamostaqewa, Milan Ku~an. Jankovi} je ro|en je na samom po~etku januara 1953. u selu Saraorci, nedaleko od Smedereva, gde je proveo rano detiwstvo. Osnovnu {kolu, gimnaziju i Ekonomski fakultet zavr{io je u Qubqani. Jankovi} je predizbornim programom obe}ao smawivawe javnog sektora, administrativnog osobqa i uop{te racionalnije pona{awe vlasti. (Tanjug)

ZAGREB: Hrvatska danas ne bi dru{tvo”, istakao je u govoru na bila ono {to jeste da nije bilo do- prijemu SNV-a premijer Zoran prinosa Srba u svim podru~jima Milanovi}, rekav{i da je za dopriwenog razvoja, rekao je hrvatski nos takvoj politici koja vodi prepredsednik Ivo Josipovi} na ju~e- ma zajedni~kom evropskom ciqu ra{wem tradicionalnom bo`i}nom prijemu koje organizuje Srpsko narodno vije}a (SNV) kao najvi{i organ mawinske samouprave u Hrvatskoj. Podsetiv{i na izjavu Nikole Tesle datu uo~i Drugog svetskog rata da bi „mr`wa, kad bi se pretvorila u elektri~nu energiju, osvetlila sve na{e gradove i sela”, Josipovi} je rekao da mr`wa ne sme biti pogonsko gorivo ve} to mora biti poTradicion  alnibo`i}niprijemuSNV {tovawe, razumevawe i gra|ewe zajedni~ke budu}nosti. svako dobrodo{ao. „Mi moramo Ukazuju}i na srpski doprinos razgovarati, a ne mudrovati i stvaistoriji i sada{wosti Hrvatske, ri o kojim se raspravqa ne lomiti Josipovi} je naglasio da se on mo- preko kolena”, rekao je novi hrvat-

Priznawe Tadi}u i Josipovi} Nagrada „Svetozar Pribi~evi}” za unapre|ewe hrvatsko-srpskih odnosa i razvoj multietni~nosti i multikulturalnosti dodeqena je predsednicima Hrvatske i Srbije, Ivi Josipovi}u i Borisu Tadi}u.

`e videti {etwom ulicama, ~itawem kwiga i zborki pesama ili {etwom arkadama na centralnom grobqu Mirogoj gde su sahrawen istaknuti umovi oba naroda. „Moramo graditi zajedni~ko gra|ansko

ski premijer i dodao da je zadatak vlade kojoj je na ~elu stvarawe dr`ave u kojoj se niko ne pla{i. „Tolerancija je pregruba re~ da bi se koristila za odnos izme|u Srba i Hrvata jer to podrazumeva

otpornost na ne{to sa strane, ali ni re~ su`ivot nije dovoqno dobra, je je pojam `ivot ono ~emu treba te`iti”, rekao je i dodao da bi voleo da za`ivi Teslina re~enica: „Ponosan sam srpskim rodom i hrvatskom domovinom”. Prijemu, na kojem su istaknutim pojedincima podeqene nagrade za razvoj odnosa dvaju naroda, o~uvawe tekovina antifa{izma, humanost i razvoj srpskih institucija, prisustvovao je kompletan dr`avni vrh. Uz Josipovi}a i Milanovi}a, i predsednik SNV-a Milorad Pupovac, {ef Sabora Boris [prem, gradona~elnik Zagreba Milan Bandi}. Prema re~ima Pupovca, ova je godine sli~na 1990. i 2000, kad su u~iwene politike promene, ali u 2012. „ulazimo s mnogo mawe energije, vere i o~ekivawa jer smo energiju potro{ili u 20 godina, a mnogo smo puta bili iznevereni, pogotovo kad smo imali nerealna o~ekivawa”. “Ni nakon 22 godine nismo se oslobodili straha i mr`we, qudi jo{ ne mogu re}i {ta su, a mnogi poti~u podele i koriste govor mr`we. Zbog toga bi danas trebalo govoriti o onima koji se pla{e, onima koji promovi{u podele i koriste govor mr`we, ali i onih nekoliko desetina hiqada koji jo{ `ive u izbegli{tvu bez re{enih elementarnih prava”, rekao je Pupovac. (Tanjug)

^ESTITKE PRAVOSLAVNIM VERNICIMA

Dr`avnivrhHrvatske ~estitaoBo`i} ZAGREB:Hrvatski dr`avni vrh ~estitao je ju~e Bo`i} po julijanskom kalendaru arhijerejima, sve{tenstvu, mona{tvu i vernicima Srpske pravoslavne crkve i drugih verskih zajednica. Ivo Josipovi} je u ~estitki mitropolitu zagreba~ko-qubqanskom i cele Italije Jovanu je , izme|u ostalog napisao :„Bo`i}nim pozdravom Hristos se rodi! upu}ujem srda~nu ~estitku i najboqe `eqe Vama li~no,

svim episkopima, sve{tenstvu i vernicima SPC u Hrvatskoj uz `equ za svakim dobrom u Novoj, 2012. godini!”. Predsednik je uputio bo`i}ne ~estitke i sve{tenstvu i vernicima Makedonske pravoslavne crkve u Hrvatskoj, predsedniku Nacionalne zajednice Bugara u Hrvatskoj Ra{ku Ivanovu i vernicima Bugarske pravoslavne crkve, saop{teno je iz Josipovi}evog kabineta. (Tanjug)

Amfilohije: Otimawenikome nijedonelodobro PODGORICA: Mitropolit SPC crnogorsko-primorski Amfilohije poru~io je ju~e da otimawe od Boga i qudi nikome nije donelo dobro i ukazao na neprolaznost na~ela „{to ne `eli{ sebi, ne ~ini drugome”. On je, u bo`i}noj poruci predo~io da se pokazalo da je egoizam podjednako u prirodi kako kapitalizma tako i komunizma, kao i da je savremeni liberalni kapitalizam, sa wegovom surovom tr`i{nom ekonomijom, utemeqen na „vu~jem samoqubqu”. Zato, smatra on, nije nikakvo ~udo {to su doju~era{wi komunisti postali preko no}i kapitalisti, jer su oni i u komunizmu otimali tu|e radi - op{teg dobra.

U kapitalizmu nastavqaju to isto, privatizuju}i ono {to je ranije drugima oteto, uz to bogate}i se na tu| ra~un, koriste}i pritom vlast kao {to su to i ranije ~inili, zakidaju}i sirotiwski rad i trud, naveo je mitropolit SPC. (Tanjug)

Mihailo:BezCPCnema opstankaCrneGore PODGORICA:Poglavar kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) Mihailo kazao je ju~e da bez opstanka te crkve nema ni opstanka Crne Gore.

U bo`i}noj poruci upu}enoj Crnogorcima i Crnogorkama, on ih je pozvao da „~uvaju zavete predaka, odnosno ne zaborave wihove `rtve na oltar crkve domovine i slobode”. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI INASIOLULADASILVA Biv{i brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva podvrgnut je prvom tretmanu zra~ewa zbog raka grla. Tretman u bolnici Sirio Libanes u Sao Paulu trajao je {est sati, a Silva }e radi zra~ewa odlaziti u bolnicu od ponedeqka do petka, narednih {est do sedam nedeqa. Prema lekarima, tumor je sada, zahvaquju}i terapiji, mawi za 75 odsto.

DEMIMUR Holivudska glumica Demi Mur, koja je nedavno okon~ala svoj brak sa kolegom E{tonom Ku~erom, rekala je da strahuje da „nije dostojna da bude voqena”. „Ono {to me zaista pla{i je to {to }u na kraju `ivota otkriti da nisam bila voqena, da nisam dostojna toga. Postoji ne{to fundamentalno pogre{no u vezi sa mnom”, ocenila je 49-godi{wa glumica u intervjuu za „Harpers bazar’’.

EHUDOLMERT Protiv biv{eg izraelskog premijera Ehuda Olmerta podignuta je optu`nica zbog korupcije u takozvanoj aferi Holilend, saop{tilo je ju~e izraelsko Ministarstvo pravde. Olmert je optu`en da je primio mito, kako bi promovisao gra|evinske projekte, ukqu~uju}i i jedan luksuzan pod imenom Holilend, dok je bio gradona~elnik Jerusalima, a pre nego {to je postao premijer.

NAPADNA[IITSKEHODO^ASNIKEUIRAKU

Strahodraspadazemqe BAGDAD: U eksploziji bombe na putu, ju~e je poginulo 30 {iitskih hodo~asnika, a 72 raweno u predgra|u grada Nasirija na jugu Iraka, izjavili su zvani~nici u toj provinciji. Hodo~asnici su pe{a~ili ka, za {iite, svetom gradu Karbali, gde je, prema muslimanskom verovawu, ubijen imam Husein.U seriji eksplozija koje su ju~e potresle delove Bagdada nastawene {iitima poginulo je 29 qudi, a vi{e od 60 je raweno, izjavili su ira~ki zvani~nici. Odnosi izme|u {iita i sunita u Iraku zao{treni su nakon {to je premijer Nuri al Maliki ({iit) optu`io potpredsednika Iraka Tarika al Ha{emija (sunit) da je planirao i organizovao ubistva politi~ara i policajaca u Bagdadu. Potpresednik Iraka sada se nalazi u oblasti na severu Iraka kojom

upravqaju Kurdi i odbija da se vrati u Bagdad gde bi mu bilo su|eno. Predsednik Iraka Xalal Talabani poku{ava da pomiri zava|ene {iite i sunite,

podse}aju agencije. Premijer al Maliki zahtevao je u sredu da se wegov zamenik Saleh al Mutlak (sunit) razre{i du`nosti, jer je nazvao premijera diktatorom

gorim od Sadama Huseina. Irak se suo~io s dubokim sekta{kim podelama i novim krvoproli}em, {to izazva veliku zabrinutost u SAD, Turskoj i drugim zemqama u regionu. Svakodnevno podmetawe bombi i rivalstvo izme|u dve verske frakcije - ve}inskih {iita i mawinskih sunita - izbilo je u prvi plan ~im su oti{li Amerikanci, {to bi moglo da dovede do jo{ dubqih podela i gra|anskog rata. Lider Ira~kih Kurda Masud Barzani, koji su se na severu zemqe izborili za autonomiju, inicirao je odr`avawe nacionalne konferencije na kojoj bi se re{ili otvoreni problemi u zemqi. Barzani se zala`e za „dobrovoqnu uniju Arapa i Kurda i za federalni sistem u Iraku”, prenose agencije wegovu izjavu. (Tanjug)


lov

c m y

dnevnik

6.i7.januar2012.

23

PRI^ASTAROGLOVCA

LOVSAPSIMATOKOMZIME

Al’senekad dobrolovilo

Kalorije,qu{tika ioprezzbogleda

Uspe{ ni lov ov i na sitn u divqa~upro{lostinisubili retki pa je normalno da se ne mo`e ba{ svaki takav pamtiti. Me|utim, ponekad, uspe{anlovsepamtidokraja`ivota, naro~ito ako je lovac emotivno vezan za lovi{te u kojem se odigrao. Jedan od takvihlovova,odr`anjepredesetakgodinauBajmoku,naseveruBa~ke. Loviti zeca po snegu pravi jelova~kido`ivqaj.Ali,loviti zeca po poqima prek riv en im tank im sne`nim pokriva~em, do`ivqaj je koji }e se uvek prep ri~ av at i u lov a~k im krug ov im a. Tako je bilo i tog decembarskog dana 2002. godine.Odazivaju}ise navi{eputaponovqeni poziv predsednika LD „Zec” u Bajm ok u MilaBulata,sti`emo u zak az an o vrem e na zborno mesto kod `elez ni~k e stan ic e. Sledi kratak dogovor u malom bifeu, uz kafu i pel ink ov ac, pa kre}emo na lovne terene s dva traktora i prik ol ic am a. Lov om }e ruk ov od it i Mil e li~no,dvegrupelovacaspojene su da love zajendo, ukupno tridesetaklovaca. Posle kratke vo`we, sti`emo na lovni teren koji je pok riv en tank im sne` nim prek riv a~ em. Preds edn ik se dogovara s dvojicom iskusnijihlovaca,koji}evoditikrila. Polako se formira prvo „potkovica”,dabisezatimzatvorio krug kraj jednog napu{tenogsala{a.Za~uoseprvi pucawizlova~kepu{keuzkomentar:„Opetjeproma{io”,a bio je namewen Feriki, koga jetihdanaba{pratiomaleru

lovu.Hodamodobroznanimterenima, na kojima smo lovili duginizgodinaudru{tvulovacakojidanasvi{enisusnamajersusepreseliliuve~na lovi{ta.Naviruse}awa–nema vi{e Stoleta, Bolte, [ime,\ureArbezaidrugih.Bilo je mnogo {ala i dogodovi{tina u tim lovovima. Najsme{nije je bilo kada su, jednom prilikom, [ime i Bolto u isti mah ga|ali zeca pa se posleprepiralikojigajepogodio.Boltoseume|uvremenu dosetio i zatra`io da [ime otvori pu{ku. Naravno, u cevima su bile obe neispaqene patronepajezecpripaoBolti. \ura je, opet, svakog lepo odstreqewenog fazanskog petla tra`io da preparira, ali je divqa~ uvek zavr{avala u loncu. A Stole? Eh, Stole je legendaBajmoka.Kozaweganije znaoulova~kimkrugovimana ovim pros tor im a! Mnog o je daovojvo|anskomlovstvu,aiz na{ ih red ov a prer an o oti{ao.Osamdesetihgodinapro{logveka,kadajelovniturizam u Vojvodini bio u usponu,

Bajmokjebiojedanodcentara gde se odstreqivalo najvi{e grlica.Takoje,samojednegodine, odstreqeno oko 18.000 primerakaovepernatedivqa~i,{tosedanasneodstreliu Vojvodini tokom cele godine. Mo`esesamozamislitikakva je tu organizacija lova bila potrebna! Do~ekati i ugostititolikibrojino-lovaca,koji su dolazi autobusima posreds tvom „Lov ot urs ov e„ agenc ij e za lovn i tur iz am

ovom krugu odstreqeno 17 ze~eva, ali da ih je bar dvaput vi{epobeglo. Pauza za doru~ak trajala je kratkozboghladno}e,teseodmah formirao tre}i krug za odstrel jo{ nekoliko ze~eva, da bi se namirili svi u~esniciulovu.[tr~enahorizontu grani~ne osmatra~nice prema susednojMa|arskoj,audaqini sevidiTavankut,nekakousnuo u ovoj sne`noj belini. Tre}i krug je bio pri~a za sebe. Ze-

„Quatro cervi”, a da sve uvek protekne bez i jednog incidenta. Te{ko bi to bilo ostvarqivodanijebiloStoleta, koji je sa svojim saradnicima obavqao taj posao do perfekcije.Stoletavi{enema,akao {to re~ e Mitk e u Bor in oj „Ko{tani„: „Toj vreme vi{e ne dojde”. No, `ivot te~e daqe,agdejeStolestao,nastavili su wegovi drugovi. Nisu dozvolili da uspomena na wegaiwegovadelaodeuzaborav. Smatram da pri~a o Bajmoku ne bi bila kompletna bez se}awanaprohujaledane.

~evajebilokaou„dobrastara vremena”.Verujemodabimnoga dru{tva bila zadovoqana kada bi u svojim lovi{tima imala ovoliki broj ze~eva na po~etku lovne sezone kao {to ih je tada bilo u Bajmoku na wenom kraju. Imali smo priliku da vidimo kako je Borin Blek, kratk od lak i nem a~k i pti~ar, uhvatio i doneo vlasniku`ivogzeca.Fazanisuse dizaliizsvakogneobranogkukuruzailikorova.Lepetaloje po dvadesetak ptica odjednom, pa smo zakqu~ili da je brojnost ove divqa~i u osetnom pove}awu. Bilo je i prom a{ aj a ~is tih „zicera”, na veliku rad ost pos mat ra~ a, ali i ze~eva koji su pobegli, u{iju poleglih uz telo, van dom a{ aj a lov a~k ih sa~marica. Po zavr{etku tre}eg kruga lovjeokon~anjerje odstreqen dovoqan broj ze~ ev a za sve u~esnike. Okup qam o se u prijatnom ambijentulova~keku}e,izgra|ene u lovi{tu sops tven im par am a i dobrovoqnim radombajmo~kihlovaca, koju krasi paorska furuna ozidana na starinski na~in, koj a odl i~n o grej e prostoriju.Urazgovoruslovcimasaznajemodaje snamaloviojedanodnajstarijih bajm o~k ih lov ac a, ~ik a DimitrijeBabi}.Lovacjepunih55godina,alijeloviosva tri kruga ravnopravno s mla|im lovcima. Pri~ao nam je ~iliveterankakoje,uzpomo} oca, na svom sala{u, za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu, zakopao lova~ku pu{ku „hamerlesku”, dobro podmazanu i omotanu u krpe. Po povratku iz konc-logora otkopaojepu{kukojajeidaqebilauodli~nomstwu,takodaga jo{ i danas dobro slu`i. Lova~ki gula{ „~obanac”, koji su pripremili Marko i Vaja, prija nam u toploj prostoriji posle hladnog dana. De`ika, Gojko, Zlatko, Boro i ostali lovciiznosesvojazapa`awai dogovaraju se ve} za slede}u nedequ,kada}eselovitisamo fazani. Napustili smo Bajmok kada suuli~nesvetiqkeve}uveliko bile upaqene, a zakqu~ak smo zdu{no izveli u dve re~i –bravo,Bajmo~ani! DejanMilkov Foto:J.Pap

Prvi krug je zavr{en uspe{no. Odstreqeno je nekoliko ze~eva, tek da se lovci malo zagreju.AlipredsednikMile, ovoga puta u ulozi grupovo|e, nije ba{ zadovoqan. Predla`e da se prebacimo do jedne pove}e parcele zasejane p{enicom koja je dobro nabujala, tedatupoku{amolov.Scenario je isti: {ire se krilni lovci te polako opkoqavamo celuparcelu. [kripi sneg pod nogama pa sepokojizecdi`enapristojnom rastojawu. Brojni su tragovi divqa~i, a ~uju se i sve u~estalijipucwikojinagove{tavaju dobar ulov. U vetroza{titnom pojasu, koji se sastojiod{estredovabagremovih stabala, vidimo solidno nap rav qen a hran il i{ ta za zimskuprehranudivqa~i. Po tragovima se vidi da ih div qa~ red ovn o pos e} uj e i konzumira ponu|enu hranu, a isp red nas se di` u faz an i. Nekoliko krda srne}e divqa~ipotra`ilojemirudrugim delovima lovi{ta. Po zavr{etku drugog kruga, Mile, uz pomo}Igora,zakqu~ujedajeu

Stigla je zima, za sada bez snega, ali prema najavama meteorologa, i on uskoro sti`e. Za „sne`ne” lovove va`e druga~iji uslovi pripreme pasa jer su sigurno mnogo te`i i zahtevniji od letwih, prvenstveno zbog potrebe za mnogo vi{e energije koja se tro{i, {to zbog same hladno}e, {to zbog kretawa kroz sneg. Upravo zbog toga na{a prva briga treba da je poja~ana ishrana psakalori~nijomhranom,koje }e mu dobro do}i da se lak{e izboriprvenstvenosastalnom hladno}om, ne samo za vreme lova nego i dok je u boksu ili svojojku}ici.Usvaku ku}icu gde pas spava treba uneti prostirku koja }e pomo}i da mu bude toplije. Svejedno da li se radi o nekim dekama, slami, senu ili qu{tikama od kukuruza (za koje mnogi ka`u da su i najtoplije), prostirkajeobaveznaiveoma je va`no da se mewa {to ~e{}e da bi pas boravionasuvom. Uishranuobavezno ubaciti, kao dodatak, gove|i loj ili sviwsku mast jer su masti najboqi izvor energije,naravnosamokao mali dodatak redovnojishranipsa.Upravozbogpoja~aneikalori~nijeishranepas }e imati potrebu za uno{ewem vi{e vode pa posebno treba povesti ra~una o tome dajepasimadovoqno, a kad a nap oq u bud u temperature u minusu –danebudezale|ena. Zavremelova,bilo daselovizecpooranicama, fazan, lisica, div qa sviw a po trsci ili {umi, pas }e morati da ulo`i mnogo vi{esnageiznawausvojradjer sedivqa~mnogoslabijekre}e, vi{e miruje, a samim tim ima slabiji miris. Naravno da }e psi kojima je markirawe stil rada imati mnogo vi{e {anse dapoka`usvulepotumarkirawa, upravo zbog ~iwenice da divqa~ nije aktivna i ~eka na mestu do posledweg trenutka kadamoradatra`ispasubekstvu. To se odnosi pogotovo na lov fazana u trsci, gde se on zavu~e ispod sru{ene trske i nanosa snega tra`e}i spas {uwawempozemqi,alitokretawejeusporenopapasimavi{e {ansedagaprona|eipodigne. Ba{ zbog snega fazane, osim u trsci,trebatra`itipogusti{ima, bagrewacima, {umicama,jertamoimamawesnegate ova divqa~ tamo lak{e hoda i dolazidohrane.

Lov sa psima zimi na divqe patkejeposebnointeresantan, ali je ma~ s dve o{trice: ujedno je i opasan zbog posledica smrz av aw a psa, mog u}n os ti propadawakrozledinemogu}nostiizlaskaizwegaidobijawa upale plu}a pa je posebna molba svim lovcima da povedu ra~unaopsukadabudunarekama,kanalima,gdesesvenalaze patke, da mu posle lova pru`e odgovaraju}uza{tituuviduistr~avawa da bi se mogao {to pre osu{iti i ugrejati. Potrebnoje,kadagodsetomo`e, psabrisatipe{kirima,uz{to br`eutopqavawe.

divqa~i,itoautomatskidovodi psa u problem kod pra}ewa traga.Naravnodajebarkodlovanadivqesviwepsimaolak{avaju}aokolnostto{toimaju mnogo boqu preglednost pa se~estonedostatakja~egmirisanadokna|ujeo~imajersedivqa~mnogolak{euo~ava. Svakarasaimasvojedobrei lo{estrane,azalovuzimskim uslov im a su sig urn o mnog o prakti~niji psi s du`om, gu{}om i o{trij om dlak om (o{trodlaki nemac, labrador retriver, o{trodlaka ma|arska vi`la), a nezahvalniji psi s kra}om dlakom (kratkodlaki

U lovu na lisice pas zimi pru`a svoj maksimum. Zbog poja~anog mirisa lisice, psu je mnogolak{edajeoseti,prati i istera na lovca. Vrlo ~esto sede{ava,akoihjevi{eunekojtrsci,daje~akimiosetimo zbog jakog mirisa u vreme parewa. Lovovi s psima na lisice se vrlo ~esto organizuju kaogrupnilovuzvo|eweve}eg brojapasa,prvenstvenonema~kih lovnih terijera i o{trodlakihnemaca,{todajedodatni motiv psima za rad, a i poma`e da se lisica lak{e istera.Sli~nolovunalisiceodvijaseilovnadivqesviwe.Psima je ipak definitivno te`e da prate trag po snegu koji se topi,zbogvelikekoli~inevodekoja“razvodni”miris,ajo{ te`ejepozale|enomsneguili po zale|enom orawu jer tada gotovodaineostajemirisiza

nem ac, poe nt er, kratk od lak a ma|arska vi`la), {to ipak ne zna~idasujednitolikosuperiornijiinezamenqivi,adrugi neupotrebqivi – razlike su u ve}im ili mawim nijansama i svakipas,bilokojerase,akoje dobar lova~ki ker, sigurno je koristan,bezobziranavreme. Rasa koja kod nas nije zastupqena je nema~ki prepeli~ar, kojijeveomavredan,koristani upotrebqivpas,pogotovozaove lovove u zimskim uslovima, sa {irokimspektaromupotrebqivostipagajevrednospomenuti. Svaki pas zimi tra`i malo vi{e nege i pa`we, nama nije te{kodaimtopru`imo,aoni }enam,zauzvrat,uvekvratiti desetostruko. Sini{aVukanovi}, me|unarodni kinolo{kisudija Foto: J.Pap


24

OGLASi l ^iTUQe

6.i7.januar2012.

OD VLASNIKA kupujem ukwi`enu garsoweru sa terasom ili jednosoban stan na Detelinari u prizemqu ili prvom spratu. Telefoni: 021/621-5260, 063/598463. 44746

BEOGRAD, Dor}ol, 53m2, drugi sprat, CG, lift u izgradwi, direktno od investitora. Telefon 063/1071111. 44012 KOD RIBQE PIJACE, noviji stan od 27m2 na III spratu, terasa, lift, kompletno name{ten se prodaje po ceni od 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15001 LIMAN, ukwi`en odli~an stan od 64m2 u korektnom stawu, IV sprat sa liftom, cena 59.500. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15002

^ASOVE osnova elektrotehnike dr`i profesor sa velikim uspehom i iskustvom u nastavi. Telefon 401-293. 44553

IZDAJEM sobu za jednu devojku, nova zgrada i name{taj, dobri uslovi za u~ewe, ul. Novosadskog sajma. Telefoni: 021/633-1033, 064/2234-770. 44755

SREMSKI KARLOVCI nov dvosoban stan u centru mewam za ve}i u Novom Sadu uz moju doplatu. Telefon: 063/548906. 44796

IZDAJEM u centru blizu fakulteta dvosoban name{ten stan. Telefon 063/669292. 44002 IZDAJEM lepo name{ten jednosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 7. Telefon: 063/765-3632. 44521 IZDAJEM lepo name{ten jednoiposoban stan u Ul. Novosadskog sajma. Telefon: 063/765-3632. 44522

SAJAM - izdajem novu dvokrevetnu name{tenu garsoweru I sp. cg, tv. Zaposlenim samcima, studentima, 100eura+ depozit+ 40eura re`ije. Telefoni: 063/16-128-73 i 064/596-58-74. 44576 IZDAJEM komfornu garsoweru, centar, [afarikova, telefon, kablovska, centralno, ve{ ma{ina. Telefon: 021/552-270 i 064/11-36-076. 44603 IZDAJEM troiposoban stan, komforan, name{ten, Liman 4, uz Dom zdravqa. Telefon 064/128-95-94. 44665 IZDAJEM stan dvosoban, Milenka Gr~i}a, 2. sprat, komplet renoviran, name{ten samo sa kuhiwom, na du`e vreme. Telefon 062/543-816. 44727 IZDAJEM dupleks u Cara Du{ana kompletno name{ten na du`e vreme. Telefon: 062/643816. 44728 IZDAJEM komforan jednosoban stan, Novo naseqe, Ul. Stevana Hristi}a br. 29, drugi sprat, lift, terasa. Telefon: 060/6395-877. 44745 IZDAJEM name{ten stan u Novom Sadu u Ul. Danila Ki{a, 53 m2, cena po dogovoru. Telefon: 062/491-984 i 062/221-004. 44793

KUPUJEMO stanove, ku}e, sala{e, zemqu na ^eneju, lokaciju za zgradu gde je iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 063/598-463, 021/621-5260, 021-66-21-797. 44413

GARSOWERA, Valentina Vodnika, 1. sprat, 25.000E, jednosoban, Temerinska, visoko prizemqe, idealan za lokal, 28.000E, Cviji}eva, 36m2, 29.000. Telefoni: 061/601-9393, 021/6621-797. 44401 WEGO[EVA 30m2, ukwi`en, prizemqe. Telefon 062/645869. 44730 NOVO NASEQE, prodajem ili mewam 2 garsowere od 29m2 i 27m2 + moja doplata, za 2.5 stan na Novom nasequ i sl... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15003 N. DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2 na I spratu, cena 26.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15004

PRODAJEM dvosoban stan 59m2 na IV spratu. Liman. [ekspirova ul. Telefon 021/372-587. 44081 JANKA ^MELIKA Avijati~arsko naseqe, prvi sprat, ukwi`eno, hitno prodajem. Telefon 062/8901199. 44729 SLOBODANA BAJI]A 46m2 sa gara`om, prvi sprat, prodaja. Telefon:062/890-1199. 44734 BULEVAR, kod @elezni~ke stanice, ukwi`en 2.0 stan od 41m2 po ceni od 36.000. Teleon 063/742-21-80, www.bomil.rs. 15005 NOVA DETELINARA, odli~an, ukwi`en noviji 1.5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15006

LIMAN u novoj zgradi „Budu}nost” gradwa, odmah useqiv i ukwi`en odli~an 1.5 stan, cena 52.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15007 BULEVAR EVROPE, novi 1.5 stanovi od 31-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15008 GRBAVICA, Gogoqeva ul. 1.5 stan, odli~an, ukwi`en, noviji od 41m2. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15009 BETANIJA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2.0 ukwi`en stan, cena 50.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15010 CENTAR, kod Suda i Spensa, odli~an, klasi~an 2.0 stan, bez ulagawa, 57m2, cena 59.800. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15011 NOVA DETELINARA, odli~an kvalitet gradwe „Dinamika„, nov ukwi`en 2.0 stan sa odvojenom kuhiwom od 49m2, cena 49.500. Telefoni: 636-8429, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15012

GRBAVICA, odli~an nov 2.5 stan ukwi`en, 62.500, mogu}a kupovina i sa gara`om, cena 70.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15013 GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15014 LIMAN, odli~an ukwi`en, prazan, renoviran 2.5 stan za 77.250. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15015 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15016 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwi`en 2.5 stan od 85m2, sa velikom terasom. Telefon 063/742-2180. 15017

LIMAN, prodajem ukwi`en 3.5 stan odli~nog rasporeda, od 88m2. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15018 GRBAVCA, prodajem nov useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 15019 BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15020

OBRATITE PA@WU!!! Ekstra sala{ ^enej uz asfalt+pet jutara zemqe, dva trosobna stana, cg, trofazna struja, radionica. Telefoni: 021/66-21-797, 021/6215-260, 063/598-463. 44415 UZIMAM zemqu u arendu, potez Futog, Veternik, Bege~, Rumenka, Kisa~. Pla}am po{teno. Telefon 0642921329. 44429 KLISA, nova okretnica, dva spojena placa po 12.000E, Rumenka, ekstra novija spratna ku}a, dva stana+lokal, 65.000E. Telefoni: 021/62152-60, 063/598-463. 44402

dnevnik KU]A u Sremskoj Kamenici, bez ulagawa oko 300m2, plac oko 700m2, na prodaju, mo`e jedan stan + doplata. Telefon 062/890-11-99. 44735 TATARSKO BRDO 600m2 za individualnu gradwu sa svim papirima. Telefon 062/89011-99. 44731

POMEN

Prim. dr Ivan Sveti} 2000 - 2012. Uvek }e{ ostati deo na{ih lepih se}awa. Porodica. 44666

SE]AWE

HITNO lokal u Danila Ki{a, uli~ni ukwi`en, prodajem. Telefon: 062 890-11-99. 44733

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 44430

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44672

HITNO potreban samostalan KV - VKV kuvar sa iskustvom, za rad u restoranu. Telefon 021/459-686, radnim danom od 12-18 sati. 44776

Zoran Ili~i} 7. 1. 2002 - 7. 1. 2012.

Pro{lo je deset godina a kao da je bilo ju~e, se}awa ne blede. Neka ti je ve~na slava i veliko hvala.

Tvoji Sa{a i Ivana.

44748

Posledwi prijatequ

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 44309 PA@WA - besplatna struja, napravite sami male elektrocentrale na vetar uz pomo} na{ih planova za samo 1500dinara. Telefon: 021/836-153. 44499

pozdrav

dragom

Peji ^i~ku Prijateqi Mirko i Joka Radoja.

44826

Posledwi pozdrav na{em dragom dedi i pradedi

Borivoju Kuzmanovu 1924 - 2012. O`alo{}eni: Jelena, Melita i Vuk.

44828

Posledwi pozdrav na{em dragom ocu, dedi i tastu

Borivoju Kuzmanovu 1924 - 2012. O`alo{}ena porodica [ogorov: }erka Mira, unuci Milan i Jelena i zet Stevan. 44827


^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE

6.i7.januar2012.

SE]AWE

25

Dana, 5. januara preminuo je na{ dragi suprug, deda i pradeda

Bo`i} je, deset godina od kako nije sa nama na{

Felde`di Eva Borivoj N. Dra`i} 8. 1. 1908 - 6. 1. 1942.

Nikola K. Dra`i} 22. 10. 1887 - 6. 1. 1942.

Pla~em i tiho jecam, setim se sumornog dana kada je zaspala. Bezbroj puta mi se ~ini kada ~ujem vetar kako tiho jeca da mi ona ne{to pri~a.

Du{an Stejin

Ban ^eli}

Brana, Sr|an, Vladica i Vlada.

Sin Oskar, sestra Judit, Bogdan, Tawa i Voja.

44786 44671

70 godina i najmawe 1.200 bolnih, jo{ nezaceqenih rana - svim na{im ^uru`anima stradalim u raciji.

1931 - 2012.

S qubavqu i tugom na godine koje smo proveli zajedno.

Ispra}aj }e se odr`ati u subotu, 7. 1. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

O`alo{}eni: supruga Slobodanka, unuka Marina i praunuk Andrej.

Porodica Dra`i}. 44771 44627

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

\uro ]uk

Franci{ka Kubik

Posledwi pozdrav dragoj

1925 - 2012. Sahrana je 6. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sada{wost prelazi u se}awe. Hvala na saznawu {ta je ~ovek.

O`alo{}eni: }erke Rozalija i Gizela, unuka Melinda, unuci Robert, Danijel i Atila.

Rosa. 44804

44821

Posledwi kom{iji

Banetu ^eli}u

pozdrav

na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug otac i deda

\uro ]uk

Ani Radovanovi}

Porodice: Stoji} i \uri~in.

od porodice Kulpinski.

Neka Vas an|eli ~uvaju kao {to ste Vi nas!

44770

Posledwi pozdrav dragom

Banetu ^eli}u

44818

Mika Martinov

1

Sahrana }e se obaviti u subotu, 7. 1. 2012. u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. januara preminula na{a draga majka

Duwa i Ru`a.

O`alo{}eni: supruga Sofija, sin Zoran, }erka Sne`ana sa porodicama.

od stanara zgrade Du{ana Vasiqeva 20.

44809 44803

44772

Tu`nim srcem javqamo da je

Posledwi pozdrav voqenom ocu i dedi

Janku

SE]AWE

9. 1. 2004 - 9. 1. 2012.

Ana Radovanovi}

od porodice \or|evi}.

44814

Posledwi pozdrav voqenom ocu i dedi

Janko [ranka

\uro ]uk

1937 - 2012.

Vojislav Zekovi}

Miki

preminuo u 75. godini. Sahrana je 7. 1. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav dragom ~ika \uri od porodice Jankovi}.

od: }erke Sne`ane, zeta Mi{e, unuka @arka i Nemawe.

O`alo{}ena supruga Desanka sa porodicom. 44813

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

Samo mi znamo koliko je tuge i bola ostalo za tobom. Na{a se}awa su tu`na, na{a tuga je stvarnost, a na{a qubav prema tebi je do`ivotna.

Ispra}aj je u subotu, 7. 1. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Mila majko, zauvek }e{ biti u na{im srcima.

]erka Qupka i sin Boris.

Tvoji najmiliji. 44806

44811

na{em

44808

Posledwi pozdrav Bajaginom tati

Posledwi pozdrav voqenom suprugu i ocu

44816

Posledwi pozdrav

Miki

od: sina Zorana, snaje @eqke i unuka Darka.

\uri ]uku

Qubomir Stefanovi}

pukovniku JNA u penziji

Uvek }emo pamtiti tvoje {ale. Po~ivaj u miru. Porodica Cari}. 44812

44822

Miodragu Bajagi}u

Veliko ti hvala za svu tvoju qubav i dobrotu koju si nam pru`io. S qubavqu, supruga Mirjana, }erke Milica i Slobodanka. Sahrana je 9. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

44801

~ika Vasi

od porodica: Vrba{ki, Mesaro{, Jeri}, Kalu|erski i Todorovi}.

od Marjanovih drugara: [eboje, \apeta, Vase i Svete.

44823

44810


26

^iTUQe l POMeni

6.i7.januar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 59. godini preminuo na{ dragi dragi brat

Tomislav Jeli}

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

dnevnik

Posledwi pozdrav na{em drugu

POMEN Pro{lo je pola godine kao beskona~no dug niz trenutaka u kojima nam nedostaje{, a opet svaki dan, kao da po prvi put poku{avamo da razumemo da te nema.

Tomislavu Jeli}u

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se danas, 6. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

Milan Mili~i}

Qubi od stanara iz Sterijine 5.

Ako bol ikad po~ne da jewava qubav sigurno ne}e. Marija, Ana i Lela.

Ve~na mu slava.

44778

44732 44777

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Posledwi pozdrav dragom

drugovi iz „Pera”: Brica, \eram, Pane, Joka, Draga, Igor, Laki, Ne{a, Vasa, Marica, Dagan i Buca.

TU@NO SE]AWE

POMEN ^etrnaest godina nije sa nama na{

44768

Bolno je se}awe na Bo`i} 1942. godine, na raciju kada su ma|arski fa{isti uni{tili moje roditeqe, moju porodicu, nedu`ne qude u mom @abqu i moje detiwstvo.

Svetozar Vrsajkov deda Banetu

1932 - 2012. Sahrana je u petak, 6. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, u Paragama. O`alo{}eni: supruga Zlatica, sin Danilo i snaja Dragana.

od Nikole Jovanovi}a.

44788 44792

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav ocu, dedi i tastu

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Radoslav Uzelac Zagorka Uzelac Milan Uzelac Desanka Uzelac Dr Slavko Uzelac Nan~ika Uzelac Vlada Uzelac

Moja se}awa i qubav su ve~na.

~ika Banetu

Svetozaru Biqana, Stefan i Milan.

Porodica [iqegovi}.

pozdrav

Milan Birovqev

6. 1. 2008 - 6. 1. 2012. S po{tovawem i qubavqu, uspomenu ~uvaju, sin Miodrag i snaha Svetlana.

Bio si na{ ponos, ~uva}emo te ve~no u na{im srcima. Tvoje: supruga Milica, unuka Jelena i k}i Du{anka. 44700

44743

POMEN Dana, 8. 1. 2012. godine navr{ava se deset godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

DVOGODI[WI POMEN

Branislava Dobi} 1960 - 2010.

Svetozaru

Posledwi tati

Spasoje Jergi}

44789

44790

Da~inom

Dana, 6. januara se navr{ava godina od kako nije sa nama na{ mili tata

od: Slobodana, Tawe i Du{ana Jovanovi}a.

Brana sa porodicom.

44791

Posledwi pozdrav dragoj

Tewi Frawa

Ima ne{to te`e od smrti, to je `iveti bez tebe. Neka te an|eli ~uvaju, a mi }emo te ve~no ~uvati od zaborava. Suprug Branislav, }erke Tijana i Marijana sa porodicom.

Sa ponosom i qubavqu ~uva}emo te od zaborava.

44775

44698

44784

Posledwi pozdrav

8. 1. 2002 - 8. 1. 2012.

Tvoji: supruga, sinovi, snaja, unuk i unuka.

2 POMEN

6. 1. 2009 - 6. 1. 2012.

Mirko Veselinovi} Svetozaru Vrsajkovu

Cuka i Dule Nikoli}.

Ne postoje re~i i dela koja su mogla da umawe na{u bol i tugu. Ti si znao koliko smo te voleli, ta qubav je ve~na. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Ani Radovanovi}

Jovanu Jerkovi}u

od kolega i koleginica iz Temerinske 59.

od Cece sa porodicom.

44807

44774

Tvoji: Goran, Sne`ana i Uro{. 44794

44799

Posledwi pozdrav dragoj

S qubavqu i po{tovawem se opra{tamo od voqene tetke

GODI[WI POMEN

Draganu

Ani Radovanovi}

Mojim o~ima i mojim rukama, koje }e te uvek voleti - nedostaje{.

od porodice Buhmiler.

Isidora. 44766

Milo{ @dero Voqeni Milo{e, „jo{ na srcu suze le`e, s godinama sve su te`e”. Zauvek sa tobom u mislima i srcu, supruga Qiqa. 44769

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Prof. dr Mitar Govedarica

Vasi Babi}u

Ru`e Kle~ina

SE]AWE

7. 1. 2003 - 7. 1. 2012.

Weni: Qiqa Juri{i}, Ivanka Filcer i Nena Majdanxi} sa porodicama.

od: Moma Bulaji}a sa suprugom Senkom, }erkom Dajanom i unukom Enom.

Vreme neumitno te~e, ali ja sa mnogo qubavi, ponosa i tuge ~uvam uspomenu na Tvoju plemenitost, dobrotu i qubav koju si mi podario. Tvoja supruga Verica.

44805

44787

44781

44767


^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE

3

7. 1. 2005 - 7. 1. 2012.

TU@NO SE]AWE

6.i7.januar2012.

27

POMEN

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

6. 1. 1970 - 6. 1. 2012.

Sava ]iri} Rajko Tucakov

Ksenija Popovi} Kikica

Uvek u na{im mislima, Vera, Emil i Nata{a.

Pro{lo je sedamnaest godina od kako si nas napustio. Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Pejo ^i~ak 1937 - 2012.

Na{a si ve~na qubav i ponos. Najmiliji. 44696

44690

[ESTOMESE^NI POMEN na{em voqenom suprugu i ocu obele`i}e se 8. 1. 2012. godine, u 11 sati, u Hramu Vaznesewa Gospodweg na Klisi.

Tvoji najmiliji.

Sahrana }e se obaviti danas, 6. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, na Ka}kom grobqu. Trenutke koje smo proveli sa tobom osta}e ve~no u na{im uspomenama.

Prof. Bo`idar Nikoli} Bole 2001 - 2012. Volimo te, Tvoji: Zorica, Mi{a, Tijana i David.

44556

44761

Danas, 6. 1. 2012. godine navr{ava se sedamnaest tu`nih godina od kako nas je napustio na{ dragi

Dana, 14. 1. 2012. godine navr{ava se tu`nih {est meseci od smrti na{eg dragog sina, brata, strica i dede

Tvoji najmiliji: supruga Iva, sinovi Jozo, Ilija, }erka Marija sa porodicama.

44825

2

Mihailo Koji} Mika Dragi na{ Miko, qubav koju do`ivesmo, se}awe na `ivot koji pro`ivesmo, tuga zbog rastanka, ne prolaze... S qubavqu tvoji, supruga Olga, sin @arko i }erka Biqana.

Dragi{e [ip~i}a

Sava ]iri}

TROGODI[WI POMEN

Uvek }emo te se se}ati sa qubavqu i tugom.

na{em dragom ocu.

Tvoji najmiliji: sin, snaja i unuci.

44710

3

Dana, 17. 1. 2012. godine navr{ava se trinaest tu`nih godina od kako nije sa nama suprug, otac i deda

6. 1. 2010 - 6. 1. 2012. Jedina, mila moja sestrice, osta}e{ mi najve}i draguq za `ivota. Iskrala si se iz mog naru~ja tiho, da na{ rastanak mawe boli...

Milo{ @dero 1950 - 2009.

Tra`imo te u svetlim uspomenama i `ivimo bez tebe kao biqka bez sunca. Svakoga trenutka u na{im `ivotima i ti si `iv, jer ~ovek umire dva puta. Drugi put kad ga zaborave. @ivog, nasmejanog, voqenog nosimo te u svojim srcima. Zauvek Dragane. S po{tovawem, Milka.

Hvala ti za sve {to si u~inio za nas.

Nestor Geri} Tvoje }erke Jelica i Zorica sa majkom An|om.

Miletu Bajagi}u od: Mi{e, Biqe i Sekane sa porodicom.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Jo{ uvek `ivi{ u na{im srcima.

Ne}emo te zaboraviti.

Supruga Donka, }erka Beba i unuka Sowa.

85-P

44760

Posledwi pozdrav na{em zetu i te~i

SEDMODNEVNI POMEN voqenom ocu i suprugu

Najtu`nija istina da se dana 7. 1. 2012. godine navr{ava godina dana na{e neizmerne tuge i bola za voqenim.

Prim. dr Mirjana Gaji} - Anoj~i}

Suzama za ve~nost, zlatom ispisujem ime za qubav, dobrotu i humanost ^oveka i ~asnog lekara. Neka moja tuga bude beskrajni mir tvojoj plemenitoj du{i u svetlosti nebeskoj...

tetka Bosi

44149

Pro{lo je devet tu`nih godina od kada nas je napustila na{a sestra i }erka

Nada Kalaba 7. 1. 2003 - 7. 1. 2012.

Miloradu Samarxiji Dragan Kujunxi}

Cecki, Jaca, Cane i Klaudio.

44754

44146

44557

Bio si svetlo i qubav

Dragane

O`alo{}ena porodica: majka Mileva, brat Radomir, snaja Mila, sinovac Du{an s porodicom i sinovice Sne`ana i Jelena sa porodicama.

44753

Dana, 7. 1. 2012. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kad te nema.

Spomenka.

Nikola, Vladimir i Tatjana.

44764

SEDMODNEVNI POMEN dragom bratu

Bo`o Lojanica Bo{ko Dani prolaze, ali ni jedan bez se}awa na tebe. S qubavqu te ~uvamo u na{im srcima i nikada te ne}emo zaboraviti. Uvek }e te voleti tvoji: supruga Rada, }erke Zorica i Goca, zet Uro{, unuci Bojana, Milo{, Bo`a i Milica.

Miloradu Samarxiji

44759

44763

Dana, 6. 1. 2012. u 10 ~asova poseti}emo tvoju ve~nu ku}u, polo`iti cve}e i zaliti ga suzama. Beskrajno ti hvala na velikoj qubavi koju si nam nesebi~no poklawao u svom kratkom `ivotu na ovom svetu. Ti }e{ uvek `iveti sa nama u na{im srcima, zato voqeni ne umiru dok ima `ivih koji ih vole. A ti voqeni Dragane, ve~ito mirno spavaj obasjan svetlo{}u i neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji: mama, tata, brat, supruga, snaja i ta{ta. Radovan sa porodicom.

44687

Toga dana poseti}emo wenu ve~nu ku}u, zaliti je suzama. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Tvoji: bra}a, sestre, tata i Sne`ana. 44667

44642

TU@NO SE]AWE

Dragan Kujunxi} Dana, 7. 1. 2012. navr{ava se godina od kada smo te iznenada izgubili dragi na{ Gagac. Dok smo `ivi tugova}emo za tobom i nositi te u na{im srcima.

Velimir Rati} 6. 1. 2009 - 6. 1. 2012. Vreme prolazi a mi te nikad ne}emo zaboraviti.

Tvoji: tetka Mika, tetak Goran, sestre Ines i Gorana i jaran Beko.

Tvoji: Boja, Brane, Sne`ana, Milo{, Ivana.

44686

44669


28

6.i7.januar2012.

oglasi

dnevnik


tv program

dnevnik

6.i7.januar2012.

29

PETAK, 6. JANUAR

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.10 10.35 11.30 12.00 12.10 13.25 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.40 16.50 17.00 17.20

Добро јутро,Војводино Један на један-компилација Фолдер култура Вести Стање на путевима Питам се питам се Из птичје перспективе Кухињица Вести Концерт:Рождество твоје Плавикруг Вести Дуниветре,док.програм живопис:Задужбинари Вести за особе са оштећеним слухом С ветром у леђа,филм Цртани филм Временска прогноза ТВ Дневник Један на један,компилација 3.

06.30 07.30 08.00 08.30 10.00 12.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Вести Аналија Здравље је лек

Панонскојутро (Панонија,08.00)

БожИћНоЈУТРење:

Преносиз Алмашкецркве уНовомСаду

12.30 13.00 13.45 14.45 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Портретпривредника Кибиц фенстер Арт-бокс Белилукипапричица Војвођанске вести Панонскојутро Дискавери Војвођанске вести Аналија Акција Војвођанске вести Хало,председниче Војвођанске вести Филм:Наша земља Глас Америке

06.30 08.30 09.00 09.05 10.00 11.00 11.10 12.00 12.45 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Вести Девојкеизбутика ево нас код вас Вести Серијскипрограм МаркоПоло Неонсити Вести Серијскипрограм Витраж Документарнипрограм Вести РобинХуд објектив (слов) објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне објектив објектив (слов) објектив (мађ) ИнтервјусаИринејем Девојкеизбутика објектив МаркоПоло Неон сити РобинХуд

(РТВ1,00.00) 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.40 00.00 01.30

Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Исус-прваверзијамладости, док.серија Вратаспаса-Бадњевече Војвођански дневник Петказање Божићни концерт Дивне Љубојевић Божићно јутрење,пренос из Алмашке цркве у Новом Саду Пропастимперије-Византијскалекција,док.филм

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Српски екран,емисија МТВ-а на српском 07.25 Плави круг 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик 10.50 Концерт Звонка Богдана -избор из новогодишњег 12.30 Вести (мађ) 12.40 Салаши,(слов) 13.10 Добро јутро,мајсторе 13.40 Боготражитељи:Човек,сенка, икона,истина 14.10 Новогодишњикораци-шоу кловнаВеселог 14.35 ДочекДедаМраза,балетска дечијапредстава 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Новогодишњаемисија(слов) 17.15 емисија запензионере(слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо (мађ) 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече,Војводино (слов) 21.30 Из стране продукције (слов) 22.30 То се дешава другима,филм 00.00 ТВпродаја

07.30 Копа дел Реј: Кордоба –еспанyол 09.45 Копа дел Реј: Валенсија –Севиља 11.30 Премијер лига,магазин 12.00 НБА акција 12.30 АТП Ченај 1/4финале 16.30 НБА уживо 16.45 Фудбал мондијал магазин 17.15 Интервју –Дан Тана 17.45 Најава Фа куп 19.00 Руска кошарка: УНИКС –Спартак СПБ 20.45 Преглед Премијер лиге 21.45 АТП Ченај 1/4Финале 00.00 Хопман куп:Чешка/Немачка –УСА/Бугарска

08.00 08.15 09.05 10.00 10.09 10.37 11.06 13.00 13.15 13.32 15.02 15.25 16.12 17.00 17.20 17.45 18.28 18.56 19.30 20.05 20.15 21.08 23.30 00.00 02.37 03.34 03.57 04.27 04.55 05.47

Јутарњи дневник Јутарњи програм Неки нови клинци Вести Разгледница На скривено те водим место План за тату,филм Дневник Спорт Твоја,моја и наша,филм Ијаимамталенат ово је Србија Село гори,а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Срећна нова 2012 Слагалица Дневник Божићна посланица партијарха српског господина Иринеја Село гори,а баба се чешља Рањени орао,филм Дневник Поноћна Божићна литургија, пренос из храма Христа спаситеља(БањаЛука) Неки нови клинци Наскривенотеводимместо Срећна нова 2012 Разгледница Село гори,а баба се чешља Верски календар

ИванБосиљчићи СлободаМићаловић-Ћетковић

Рањениорао Главниликјемладаправница Анђелка Бојанић, која се удаје за колегу Тому Ђуровића. На почетку се све чини идеално,алисамосечини,јер Анђелкакријесвојупрвувелику љубав, размаженог и лажљивогбогаташкогсинаГојка. Улоге: Слобода Мићаловић-Ћетковић, Иван Босиљчић,НенадЈездић,Маринко Маџгаљ, Данијела Штајнфелд,НелаМихаиловић,ДраганНиколић,НаташаНинковић,ВојинЋетковић, Јасмина Аврамовић, ДаницаМаксимовић Режија:ЗдравкоШотра (РТС1,21.08)

07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.00 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.00 20.20 21.15 22.50 23.55 00.30

Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси 1001ноћ Тачно у један ексклузив експлозив Кобра Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста ексклузив експлозив Вести Аси Лото Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Певај,брате експлозив ексклузив

Претпразнично вече

06.00 08.30 08.37 09.10 10.00 10.40 11.00 11.25 11.45 12.15 12.40 13.10 14.50 15.00 16.00

Индија Вести Топшоп Долина сунца Вести Топшоп Пингвини с Мадагаскара Тим и Џери Сунђер Боб Коцкалоне Породица Кременко Штрумфови Филм:Времеплов Топшоп Премотавање 5 Вести

ИнституцијапразникауСрбији веома је важна и данас. Низзанимљивихобичаја,који започињупреБожића,наБадњидан,показаћенаммештаниселаКаоник. Најстаријагенерација,уовомдокументарномфилму,сведочиукаквом сусеобликутиобичајизадржалиуселимаСрбије.Колико семењауобичајениритамживота у породици у празничне дане. (РТС2,18.05) 06.02 07.06 07.24 07.31 07.41 07.47 07.53 08.15 08.37 09.04 09.29 09.44

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи ози бу Вич Јинг Јанг Јо На слово на слово Плава птица Може и другачије Лоте из измграда,анимирани филм за децу 11.02 живот и стандарди 11.26 Бичеви са Белог језера 12.05 ХорМелоди 12.34 Изанаслова 12.42 Датум 12.49 Верскикалендар 13.00 Трезор 13.58 Плава птица 14.24 Наша планета 15.14 Сендмениизгубљенипесак снова,филм 16.35 екорецептзаздравживот 17.10 Млади таленти Србије 17.38 Летњадуховнаакадемија 18.05 Претпразнично вече 18.38 Игралеседелије 19.26Изанаслова 19.34 Датум 19.41 Верскикалендар 19.55 Поглед-последњаодбрана 20.25 Лов и риболов 21.00 Уметност на тлу Русије 21.52 Пролећенајезеру, филм 23.33 Рели:Дакар серија Аргентина -Чиле,преглед 23.59 Ијаимамталенат 00.19 Наша планета 01.10 Трезор 02.04 еко рецепт 02.37 Претпразнично вече 03.09 ХорМелоди 03.43 Млади таленти Србије 04.09 Поглед-последњаодбрана 04.41 Игралеседелије 05.29 Лов и риболов

06.30Инфо специјал 07.00Маратоон 08.00Чаролије чар на дар 09.00Игра живота 11.00 Топ шоп 11.30 Филм:Црни Божић 14.00Доктор Хаус 15.00Милица²,специјал 15.30Породица Серано 17.00Ред и закон 18.00НЦИС 19.00Доктор Хаус 20.00Филм:Бруцоши у фрци 2 22.30Милица²,специјал 23.00НЦИС 00.00Милица²,специјал 00.30Филм:Неколико дана у септембру

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00Ветар у леђа,16.00Љубав на продају,17.00У међувремену,18.00Године пролазе,19.00објектив,19.30Цртани филм,20.00Скарлетина видовчица,21.00Топ 10,22.00објектив,22.30жива ватра,00.00објектив,01.00 одељење за убиства

08.45Тандем,08.55Ски Јахорина,09.25Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.50Инфо Пулс,21.10 Туристичке разгледнице,21.30Инфо клуб,22.15НС Индекс,22.30Бање Србије,23.00Фокус,23.40Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.35Фокус,01.00Ски Јахорина

08.00Дечији програм,09.00Кухињица,09.30Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00Репризе вечерњих емисија,14.30Инфо К9, 15.00Забавни програм,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Дечији програм,18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15Срем на длану:С.Митровица,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30 Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Срем арт,21.15Зоо хоби,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

Чарлтон Хестон

БенХур

05.00 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.25 09.40 09.55 10.00 11.30 12.00 12.25 12.45 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 19.30 20.30 21.55 22.00 22.50 23.35 03.45 04.30 06.00

Јутарњи програм Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу,мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Вести Барби –Принцеза и просјакиња Винкс Хунтик Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови подне Телешоп Вести Сузе Босфора Тајна нечисте крви Телемастер Насловна страна -квиз Парови –преглед дана Парови –Бадње вече –вечера обичаји Граница –Бадње вече Вести Тајна нечисте крви Сузе Босфора Парови -ноћ Звездана капија -Атлантик Граница –Бадње вече Филм

Јеврејски принц Јуда БенХур добар је господар својим робовима, поносан човек достојан титуле коју носи на почетку новог миленијума. Међутим, стижу тешка времена за њега и његову породицу. Улоге: Чарлтон Хестон, Стивен Бојд,Кети О’Донел, Марта Скот, Хаја Харерет, Хју Грифин Режија:Вилијам Вајлер (Б92,20.00) 16.30 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 23.40 00.15 00.20

Спортски преглед Два и по мушкарца Сунђер Боб Коцкалоне Вести Пријатељи Штребери Филм:Бен Хур Вести Шта да обучем? Филм:Љубавне чаролије

05.45 10.00 11.30 12.00 12.15 14.00 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.15 23.00 00.00 01.00 02.00 02.30 02.45 04.45

Добро јутро Тренутак истине Тајна љубав Градске вести Филм:Предигразабрак Петком у два Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Мирис пролећа Наслеђе једне даме Гранд шоу Шопингхоличарке Мирис пролећа Наслеђеједнедаме Витезови из блата Сити Филм:Звездана прашина Филм:Алиби

Јелена Хелц

Граница Поводом Бадњег дана, у емисији „Граница”,чућете колико се у Србији данас поштује традиција и колико смо променили неке веома старе обичаје. Праштање, љубав, даривање... Који су мотиви актуелни? Водитељка: Јелена Хелц (Хепи,20.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00образовни програм,09.00Преглед штампе,09.30Пролог,10.00Преглед штампе,10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти,14.15Забавни програм,16.00Акценти,16.30Писмо глава,18.00Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30Акценти дана,23.00Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


tv program

6.i7.januar2012.

dnevnik

c m y

30

SUBOTA, 7. JANUAR

БОЖИЋНАЛИТУРГИЈА:

06.00 07.30 08.00 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.00

Музичко свитање Глас Америке ТВ Продаја Спасила ме животиња Концерт Е-ТВ Зелена патрола Хало,председниче Простор Бели лук и папричица Војвођанске вести Здравље је лек Дискавери Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Божићни програм

Преносиз Саборнецркве уНовомСаду (РТВ 1,08.30) 07.00 08.05 08.10 08.30 11.00 11.30 11.45 12.00 12.10 12.50 13.05 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.30 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 00.00 00.15

01.05 01.10 02.03 02.28 03.03 03.32

Кухињица Стање на путевима Новогодишњеноте Божићна литургија,пренос из Саборне цркве у Новом Саду Божићнипрограм БожићнапосланицаСрпске православнецркве БожићниконцертДивне ЉубојевићиМелоди Вести Зелени сат Мир божији-Српска православна црква Без упута Исус-прваверзијамладости, док.серија Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Живопис:Задужбинари ТВ Дневник Нојева барка,филм Хајде са мном у обданиште ТВ Дневник Исус-Прваверзијамисија, док.серија Вратаспаса-Христоссе роди, емисија за Божић Војвођански дневник Божићна романса,филм Концерт Павла Аксентијевића Концерт групе „Легенде“

Ћаскање (Панонија,20.30)

Божићнакутија

МаркоПоло Цртанифилм Сокаче Документарни програм Витраж Арарат Филм:Додир НСвертикале Божићниинтервјуса епископомбачкимИринејом 14.00 Инспектор Морс 16.00 Филм:Краљевагарда

Мери Стинбурген

Нојева барка

Божићни интервју са епископом бачким Иринејом (Новосадска ТВ,13.00)

08.30 Чијијетосалаш?,емисија на мађ.са титл.на српском 09.00 Кухињица (мађ) 10.00 Добро вече,Војводино(слов) 11.30 Из стране продукције (слов) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Португал,позоришна представа Новосадског позоришта 1.и 2.део 14.40 Музичабезграница 15.30 С ветром у леђа,филм 17.00 Свет тишине (мађионичар Орландо) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече,Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин (мађ) 21.30 Трноружица,позоришна представа (мађ) 22.30 Рождество твоје –14. Божићни концерт хора „Свети Георгије“

04.03 04.15 04.53

Јутарњи дневник Јутарњи програм Жикина шареница Вести Дизни на РТС Мали полажајник Дневник Спорт плус Гастрономад Ексклузивно Вести ТВ лица:НемањаРадуловић Вести Непобедиво срце Божићнакутија,филм Квадратура круга Слагалица Дневник Непобедиво срце Зона Замфирова,филм Вести КрађаБожића,филм Ексклузивно-Јелисавета Карађорђевић Вести ТВ лица:НемањаРадуловић Квадратура круга Моја лепа Србија Легенде Хиландарскеприче: Хиландарскихлеб Гастрономад Лети,лети песмо моја мила Непобедивосрце

Нанесрећувољенеиодане супруге Кери, Ричард Еванс заокупљен је успехом својемалефирме. Керипроналазиогласкојитражинеговатељицу у старачком дому и наговара Ричарда да иде сањомнаразговор. Улоге: Анет О‘Тул, РичардТомас,МоринО‘ Хара Режија: МаркусКол (РТС1,16.55)

06.30 08.30 08.50 09.00 10.00 10.30 11.00 12.30 13.00

Екранизација бибилијске приче о спасавању света после великог потопа, и легендарној,џиновској барци,у коју је Ноје укрцао своју породицу...Овај филм описује легенду о потопу, Нојеву барку и спасавање парног броја свих врста животиња. Улоге:Џон Војт,Мери Стинбурген,Ф.Мјуреј Абрахам Режија: Џон Ирвин (РТВ1,17.30)

08.00 08.15 09.06 11.00 11.05 12.40 13.15 13.30 13.45 14.05 14.55 15.05 15.52 15.55 16.55 18.30 19.00 19.30 20.05 21.00 22.45 22.50 00.20

16.05 Божићниконцерт-Латино момента 17.30 Седам НС дана 17.55 Божићниконцерт-А.Дујин 19.00 Објектив 19.30 НСвертикале 20.00 Најбољи лек 20.30 Седам НС дана 21.00 Серијски програм 22.00 Објектив 22.30 Лична грешка 23.00 Инспектор Морс

09.45 10.15 10.45 11.45 12.30 16.00 18.30 20.20 21.15 23.15 04.00

Ускијавање Најава Фа куп Преглед Премијер лиге Прави НБА АТП Ченај 1/2финале ФА Куп:Флитвуд –Блекпул ФА Куп:Бристол Роверс –Астон Вила НБА акција Португалска лига: Спортинг –Порто Хопман Куп:финале Вести

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда,09.00Жива ватра,10.00Шоу -Парови,12.00Зрно по зрно,13.30У међувремену,14.00Топ 10,15.00Пипи шоу,17.00Суботом поподне,20.00Филмски програм,22.00Ретроспектива недеље,23.00Фешн стори,01.00Суботом поподне,04.00Освета 08.00 Дечији програм, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00Филм,13.00Филм,14.30Водич кроз уметност и науку,15.00Филм,16.30Бибер,17.00Дечији програм,18.00У нашем атару,18.30Бибер,19.00Кад порастем бићу..., 20.00Прес пресек ,21.00Филм,22.30Бибер,23.15Филм,00.15Бибер,00.30 Ноћни програм

07.15 07.20 07.41 07.45 08.07 08.15 08.40 08.50 08.55

Звездасезасја Ајрон мен Бернард Срећниклинци Блеја Руске бајке Вилењаци Родинамседевачиста Божићна литургија,пренос изСаборнецрквеуБеограду

23.15 23.55 00.15

О,радосневести

11.00 11.45 12.15 12.55 13.00 14.05 14.32 15.05 16.20 17.10 17.45 18.00 18.10 18.40 19.10 20.00 20.30 21.00 21.55 22.25 23.55

ВерскимозаикСрбије Моја лепа Србије Музички програм Роди нам се дева чиста СветланаЗахарова ипријатељи Лети,лети песмо моја мила Јеванђеље проповедају бојом КорњачаФренклиниострво саблагом,филмзадецу Наша планета Вреле гуме Рукометна фантазија Инмемориам: МаркоМарковић Божићни датум Хиландарске приче Празник у Каонику БожићниБеокулт О,радосневести Уметност на тлу Русије Ловириболов Концерт Рели:Дакар серија Аргентина-Чиле Вреле гуме Наша планета Празник у Каонику БожићниБеокулт

АнетО‘Тул

СЕРИЈА

Фолк Како се постаје фолк звезда у Србији?У новој домаћој серији пратимо успон младе музичке наде,од сеоске девојчице до прелепе певачице, звезде сплавова коју ће живот водити трновитим стазама успеха.На том путу суочиће се са разнимизазовима... Улоге: Катарина Богићевић,Борис Исаковић,Наташа Нинковић, Никола Којо, Јасна Ђуричић, Милић Вукашиновић, Милутин Поповић Захар Режија:Душан Милић (Прва,21.00)

Катарина Богићевић

01.30 03.00 04.35

Индија Цртани филмови Вести Б92 Пријатељи Џетсет Бен Хур Вести Филм:Роде у магли,1.део Вести Пријатљи Штребери Филм:ТуђаАмерика Филм:Полицијска академија 5-Мисија Мајами Бич Вести Б92 Спортски преглед Филм:Скоро сасвим обична прича Саут Парк Филм:Сан зимске ноћи УкључењеуБ92Инфо

Поводом Божића - најрадоснијег хришћанског празника, Општеобразовна редакција Културно-образовногпрограма, реализовалајеуМанастируСв. архангела у Ковиљу и у цркви Св. Архангела Гаврила у Београду документарно-играну божићнуемисију. (РТС2,20.30)

00.25 00.55 01.45 02.30

06.30 Домаћин 07.30 Концерт:Дечија филхармонија 09.00 Филм:Хари Потер и Дворана тајни 12.00 Домаћине,ожени се 13.00 Паклена кухиња 14.00 Радна акција 15.00 Жене 16.00 Жене са Дедиња 17.00 Певај,брате 18.00 Галилео 19.00 Вести 19.15 Аси 20.00 Кад лишће пада 21.00 Фолк 22.00 Филм:Последњи самурај 01.30 Топ спид

05.30 08.00 11.00 11.35 12.40 13.00 16.00 17.00 18.30 19.05 19.35 20.00 21.40

Марина Сиртис

Звездане стазе: Немезис На брачном путовању Вилијама Рикера и Деане Трој, на њеној планети Бетазед,капетан Жан-Лук Пикард и посада „Ентерпрајза“идентификују енергетску форму идентичну оној коју емитује поститронички Датин нервни систем. Током истраге они откривају делове растављеног Б4,раније верзије андроида... Улоге:Џонатан Фрејкс,Марина Сиртис, Патрик Стјуарт,БрентСпинер Режија: Стјуарт Баирд (Авала,20.00) 06.45Мајсторски 07.00Маратон 09.00Сваштарица 09.30Филм:Све што желим за Божић 11.30 Улови трофеј 12.00Здравље и Ви 12.30Злочиначке намере 13.30Прљави полицајци 14.30 Шарено 16.00Филм:Ортаци 18.00Лажи ме 19.00Универзум 20.00Филм:Звездане стазе -Немезис 22.00Филм:Заточеништво 00.00Фринџ 01.00Филм:Звездане стазе –Немезис 03.00 Шарено 04.30Филм:Заточеништво

Христина Поповић

Скоро сасвим обична прича После три и по године везе,Ирена и Влада долазе до преломне тачке свог односа, када се у Београд врати Марија,девојка с којом је Влада студирао и у коју је некада био заљубљен. Тај тренутак је прави испит за тувезу... Улоге:Вук Тошковић,Милица Зарић, Стефан Капичић,Христина Поповић Режија: Милош Петричић (Б92,00.15)

06.45 Сити 07.00 Добро јутро 10.00 Викендвизија -Божић са Леом Киш 12.00 Филм:Овог Божића 14.00 Живот у тренду 15.00 Голд музички магазин 16.00 Мала невеста 18.00 Божићни магазин ин 19.30 Национални дневник 20.00 Божићне курсаџије 21.00 Звезде гранда специјал 00.00 Филм:Лоши момци 02.00 Филм:Окрутне намера 03.45 Сити 04.00 Филм:ОвогБожића

Барби: Савршени Божић Наконштоавионукомесу Барбиињенесестрезахвати великаснежнаолуја,почиње авантура! Барби и њене сестреуместоуЊујоркслећуу градићТаненбаум.Захваљујући невероватним гласовним способностима оне спасавају Божић, дозивајући предивнедогађајенаодушевљењесвихстановника! (Хепи,10.00) 07.30 08.00 09.30 09.40 09.55 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00

Мали меда Чарли Меда Чарли не говори,али његова моћ да замисли све што пожели је невероватна! Веома је забаван и добар,са њим наши најмлађи уче да препознају добро и лоше, срећу и љутњу... (Хепи,09.30) 17.00 17.55 18.30 19.00 19.30 20.30 22.00 22.50 02.30 04.00

ВилСмит

Лоши момци

Божићна честитка Плишани зека,филм Мали меда Чарли Телешоп Вести Барби –Савршени Божић Хорсленд Магична чигра Фантастично путовање Срећна звезда –Први српски таленат –најлепши делови у сезони,1.део Пресовање Телешоп Вести Филм Телешоп Вести Парови -уживо - Божићни ручак

05.25 05.50

Тајна нечисте крви Телемастер Моја Србија Парови -преглед дана Парови -уживо –Божићна вечера Једна жеља,једна песма -Божићна Тајна нечисте крви Парови -ноћ Филм Једна жеља,једна песма -Божићна Моја Србија Филм

Маркус и Мајк су два детектива на трагу лопова који су украли сто милиона долара вредан хероин из полицијског надзора. Када Џули види осумњиченог нарко дилера како убија њену најбољу другарицу проститутку, она постаје заштићени сведок. Улоге: Вил Смит, Мартин Лоренс, Џо Пантолиано, ЛизаБојл Режија: МајклБеј (Пинк,00.00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30Кућни видео,13.45Топ шоп,16.00НС Индекс,16.25Фокус,17.05Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.45 Инфо Пулс,21.20Филм,23.00Бање Србије,23.30Фокус,00.00Инфо Пулс, 00.30Туристичке разгледнице,00.40Ауто шоп,00.45Фокус,01.15Ски Јахорина,01.45Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30Дечија серија,10.05Икс арт,11.20Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00Акценти,14.10Пун гас,15.00Презент,16.00Акценти,16.30Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи,21.30Изазови истине,22.00Сајам Инфо нет,22.30Акценти дана,23.00Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови,00.50Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30Храна и вино,20.00Панорама општине Житиште,20.30Филм,2.део, 22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

6 .i7 .januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00

ОстрвоКорњача Старлаијахачидрагуља ОстрвоКорњача Дигсвил Старлаијахачидрагуља Филм:Ејнџел Филм:ЕјсВентура3 Филм:Легионар Филм:Триамигоса Филм:Медитеранео Филм:БилоједномуКини1

08.19 08.45 09.28 10.00 10.45

Медитеранео Други светски рат. Италијанскибродостављанеколико војника на окупирано грчко острво. Становници схватедасувојницибезопасни... Улоге: Клаудио Биђали, Ђузепе Седерна, Дијего Абант уоно, Вана Браба, УгоКонти Режија: Габриеле Салваторес (Синеманија,20.00)

19.39 20.00 21.55 23.55 01.25 02.15 02.45 03.25

Беглукавоглисца Мерлин ИстрагеМладогМесеца Алиса,слушајсвојесрце ОбрачуннаЦрвенојреци, филм Цртанифилм Божићнаприча,филм Мерлин ИвоГамулинЂанииДион Ворик,снимакконцерета Стормбреакер,филм Бриљантин Регионалнидневник Жупанијскапанорама СкијашкискоковиБисхофсхофен,снимак Музика,музика... Добрагодина,филм Нарубутаме,филм УбиствауМидсамеру Пепеопепелу Травазелена Завршниударац Времејезаџез

10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.10 22.10 00.00

Првалига ПрвалигаII Замишљенизлочини Момакостајенафилму Свеилиништа Плависомот Слушкињинаприча Врућеевро-лезбејке

07.45 09.20 10.40 12.20

Засебанмир Правилаопсесије Диванчовек Противњеневоље:Прича КериБак ИдругипутбиједваБожић… ДокторкаКвин Прошловреме Каданђелинавратеуград Божићнипоклон Трислепамиша Наивици

12.13 12.28 13.48 14.30 15.45 17.15 18.00 18.20 18.36

ВанаБраба

07.00 Добројутро,Хрватска 08.59 Лудиодљубави 10.14 Меркатскадинастија,док. серија 11.05 Свећебитидобро 12.00 Дневник 12.31 Кадзаволим,времестане 13.15 ДрОз,токшоу 14.12 Другомишљење 14.41 ЗубањеуДубици 15.14 ПоносРаткајевих 16.01 Алиса,слушајсвојесрце 16.50 Хрватскауживо 18.00 Изаекрана 18.29 Путемевропскихфондова

14.20 15.50 17.15 18.45 20.15 22.15 23.55

Оставка без драме

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.50 01.50 03.50 04.50

Вокер,тексашкиренџер НешБриџис УбиствауМидсамеру Вокер,тексашкиренџер Ургентницентар Видовњак Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствауМидсамеру Ургентницентар Монк Видовњак Филм:ОперацијаГрејсленд Филм:Факторстраха Филм:Америчкиодметници Меклаудовећерке ДомаћицеизокругаОранџ

07.55ПопПикси 08.10Ексклузивтаблоид 08.50ПринцоткриваАмерику,филм 10.55Емператриз 12.40Оток 13.35Крвнијевода 14.30Врућирод,филм 16.05Бетовен4,филм 16.55РТЛ5до5 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Бетлехемсказвезда,филм 21.50Путослобођења,филм 23.55ПоследњеКристово искушење,филм 02.35Одметнутапорота,филм

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 01.40

Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Генералка Петабрзина Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? Разоткривањемитова ФредиФлинтоф СуперљудиСтенаЛија Успоренснимак Разоткривањемитова ФредиФлинтоф

SUBOTA, 7. JANUAR

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00

Острвокорњача Старлаијахачидрагуља Острвокорњача Дигсвил Старлаијахачидрагуља Путујућеприче Филм:ЕјсВентура3 Филм:Медитеранео Филм:Горкидеореке Филм:БилоједномуКини1 Филм:Поновогангстер Филм:Мрачнедуше

08.00 Кинотека-циклускласичног вестерна:Белиратник,филм 09.25 Хрватскаглагољица,док. филм 10.14 Кућниљубимци 10.46 Азијскеразгледнице 11.15 Нормаланживот 12.00 Дневник 12.30 Ветеранимира 13.15 Духовниизазови 13.45 Призма 14.30 Мањинскимозаик 14.50 Екозона 15.20 Прапочециживота,док.серија 16.25 Потрошачкикод 17.20 Репортери 18.25 Лепомнашом 19.30 Дневник 20.04 Звездепевају 21.50 Најмоћнијеженесвета:Коко Шанел,док.серија 22.45 Дневник3 23.10 Вечерњапремијера: Миленијум:Мушкарцикоји мрзежене,филм 01.40 Филмскимаратон:Једноруки ратник,филм 03.35 Филмскимаратон:Фани,филм

08.30 Девојчицаизбудућности 08.55 МалаТВ 09.25 Загреб:Божићнаархијерејска литургија,преносиз православногхрама ПреображењаГосподњег 11.25 Четвртикраљ 11.50 Тролови 12.25 МагазинУЕФАЕУРО2012. 12.55 Аделбоден:Светскискијашки куп-велеслалом(М),снимак1. вожње 13.25 Аделбоден:Светскискијашки куп-велеслалом(М),пренос 2.вожње 14.15 Добрагодина,филм

16.15 16.45 17.15 17.50 19.30 20.00 22.05 00.00 00.45 01.40 02.55

КСАутомагазин Мењамсвет 4зида Осијек:РукометниХрватски куп:Хрватска-Словачка, пренос Музика,музика... ЦиклусМајклаМура:Кугалње заКолумбину Фениксовлет,филм Љубавнице Фринге-наивици Концерткласичнемузике Ноћнимузичкипрограм

08.00 Момакостајенафилму 10.00 ПрвалигаII 12.00 ПрвалигаIII:повратаку друголигаше 14.00 Слушкињинаприча 16.00 ЏуванаМан 18.00 Сенкеимагла 20.00 Журба 22.00 Инкогнито 00.00 Пунерукепосла14

07.50 09.15 11.15 13.00 14.30 16.10 17.50 19.50 21.30 23.00 00.45 02.40 04.10

06.00 10.00 15.00 20.00 21.00 23.00 01.30 03.20 04.20

Кад анђели наврате у град Божићни поклон Три слепа миша На ивици Засебан мир Диван човек Против њене воље:Прича Кери Бак Деца судбине Моја ужасна година Живот пијанице Опседнута Кад анђели наврате у град Божићни поклон

УбиствауМидсамеру Ургентницентар Монк МистеријеХејвена Филм:ЕјсВентура:Детектив закућнељубимце Филм:Јауљубавверујем Филм:Метеорскаолуја Чињеницеилажи:Досијеио паранормалном Филм:Злочинипрошлости

08.10ПопПикси 08.45Училица 09.20Најбољаобрана,филм

СТЕВАН ДОРОЊСКИ ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу:РанкоКончари ДимитријеБоаров

PETAK, 6. JANUAR 18.45 Одморисе,заслужиоси 19.30 Дневник 20.02 Десетнајбољихфотографија, док.филм 20.55 Циклусхрватскекинотеке: Животсастрицем 22.45 Дневник3 23.20 Нарубунауке 00.11 Филмскимаратон:Усамљени Џим,филм 01.40 Филмскимаратон:Момциза историју,филм

29

31

Мерил Стрип

Манџуријски кандидат Мајор Бенет Марко и водник Рејмонд Шо служили су у истој војној јединици за време операције Пустињска олуја.После рата њихови путеви су се раздвојили... Улоге: Дензел Вошингтон, Ли Шрајбер, Мерил Стрип, Џон Војт,Мигуел Ферер (РТЛ,23.45) 11.10Бетовен4,филм 12.55Бетлејемсказвезда,филм 14.50Годинапса,филм 16.40Њенипокрети,филм 18.30РТЛДанас 19.10Галилео 20.00Пчелинфилм,филм 21.50ФоррестГумп,филм 23.45Манџуријскикандидат,филм 02.05Годинапса,филм 03.40Најбољаодбрана,филм

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Људских руку дело –Азије Невероватна брзина Велике селидбе Потрага за природним гасом Браћа из мочваре Мегаградитељи У потрази за забавом Како се прави? Како се то прави Људских руку дело –Азије Врхунско градитељство Велике селидбе Како се прави? Преживљавање Позадина авионских несрећа Обнова Њујорка Велике селидбе Човек,жена,дивљина

Д

ороњски себе сматра искључивим кривцем болић Петром, кад су се нашли у Срему. Ја немам за случај Ласла Рехака. За састанак Савезне ни трунке зле намере према Дороњском. Ја сам уставне комисије овластио је Рехака да га увек био добар према њему и наше куће добро су замени и рекао му „да ништа не предлаже јер смо се слагале. Спреман сам да пресечем све што сам се договорили да ће другови из Републике форму- радио“. лисати заједничке предлоге. Но, није се догодило Шоти је оценио да је критика Веселинова оправтако. Предлози нису поднети, а Рехак је предложио дана и да је и сам у дискусијама о аутономији жиформулације које су искључиво његове. Касније вео „у опсесији“ – даће, ако се Савезним уставом сам у два маха одлазио код друга Веселинова и об- не регулишу права аутономије, она бити сужена; јаснио ствар. Живео сам у уверењу да је случај није видео никакав разлог да се то не уради. Конокончан. Али, ја вас уверавам да нисам хтео да статује да је у гледањима на аутономију износио увлачим поново на ’мала врата’ дискусију о ауто- своје мишљење и да није имао никаквих задњих номији.“ намера, нити патио од амбиција. Најмање је имао У вези с примедбом зашто није обележен Дан ра- намеру да оклеветава друге. „Давао сам глупе изјације у Новом Саду, Дороњски је одговорио да не ве. Последице сам спреман да сносим.“ зна, иако се то сваке године обележавало. То се не сме заташкавати. „Нису људи убијани само зато што су Срби. У Шајкашкој је то био облик фашистичке одмазде“. Закључио је да себе сматра одговорним и свој мандат секретара ПК-а ставља на расположење, без икакве драматизације. „Већина нас дуго година се зна и повремено смо радили заједно. Ствари су ишле добро, без обзира на разлике. Ми смо их акцијом пригушивали. Последњих осам-десет месеци, у време уставне дискусије, просто је све ово еруптирало“. Сложио се да Ђурица Јојкић дође за председника Извршног Исплативија целулоза из Митровице него Костолца већа уместо Гезе Тиквицког. Дискусија Ђорђа Никшића имала је карактер саПосебно је констатовао да није осетио да се мамокритичности, али и критике војвођанског руко- ђарски кадрови запостављају. „Никада нисам живодства, посебно Дороњског, и признаје да је уче- вео у уверењу, нисам се декларисао да аутономија ствовао у супротстављању политици коју је водио. обезбеђује мањинска права“. Оценио је да проблеми не потичу од дискусија о Оценио је да су се прилике у Војводини погораутономији – она их је само избацила на површи- шале после Пленума ПК-а о омладини. „Атмосфену. „Много сам размишљао о свему. Био сам демо- ра се загадила, ми, неки, мрзимо један другог. Трералисан. Није ми се радило. Упадао сам у грешке, ба искористити ове промене да се помиримо, слогу данима и ноћима анализирао. Дошао сам на то да повратимо”, иако не верује да ће бити као некад. све ово потиче одраније. Никад нисам био у тако „Ја се много бојим национализма. Шта сам говорио тешкој ситуацији као сада.“ Осетио је да се ствара- на омладинској конфернецији, не знам“, али тврди ју проблеми од онога што да су се мађарски кадрови они нису и ствара неповереувек борили против мађарДо р оњ с ки ни ј е знао за ш тони ј е ње према ЦК-у. „Слуш ао ског шовинизма. „Ја сам обележенДанрацијеуНовом сам о свађама у руководству. имун, али се бојим да се Нисам учествовао.“ Истицаоживи тај национализам.“ Саду,иако је то годинама ло се да је полазна база за Душ ан Богдан ов смат ра рађено.„Тосеникако несме укидање аутономије шовида сарадњу с републичким за т а ш ка в а т и.Ни с уљу д и нистичка, српска и потиче органима и спорове о екоод ЦК-а. „Кад сам видео чи- убијанисамозатоштосуСрби. номским питањима треба саме се оперише, морао сам да гледавати објективније. „Све УШајкашкојјетобиооблик подв ргн ем рев из ији наш е органе и ресоре упућивали фашистичкеодмазде” ставове, да ли ми нисмо консмо на сарадњу“, али у томе трашовинисти. Шоти је госе није увек успело. Посебворио о српском шовинизму и да код мађарске но у банкарском финансирању модернизације поомладине нема шовинизма“. јединих предузећа у Војводини. „Тад се од нас траДо промене у његовим ставовима дошло је по жило, од републичких органа и, конкретно, Михајповратку из Америке, кад је у почетку прихватио ла Швабића, да не форсирамо банкарска решења војвођанске ставове, али му је „после два-три дана јер су и предузећа из уже Србије аспиранти. То пукло пред очима“ да се политички иде „на једин- одуговлачење нисмо могли прихватити“. Ми биствену Југославију“. Тада је у разговору с Тиквиц- смо изгубили корак, а од тога не би имали никакве ким и Дороњским почео инсистирати на томе да се користи колективи у другим крајевима Републике. ови проблеми расправе с ЦК-ом и да треба јачати „Ипак су другови из Извршног већа Србије интервезе с ЦК-ом. венисали у банци, да се не решавају наши елабораОдбацио је оцене да је ишао у срезове да агитује ти. Последица је да се за целулозу расписао конпротив војвођанских ставова о аутономији; али је курс, али уз обавезно учешће инвеститора од 20 Шоти три пута звао срески комитет у Митровици и одсто, што раније није било предвиђено. Јавили су инсистирао на томе да се поставе питања о аутоно- се Костолац и Сремска Митровица. Показало се да мији. Информисао је Дороњског о томе, али је он су економске предности на страни Митровице, али прешао „преко тога. Више никад ме није звао, мада сад Република мора да нађе око 25 милијарди, а госмо били најприснији. Рекли су ми да сам шовини- вори се да је Републички инвестициони фонд мали ста, док је Шоти направио ’велику ствар’ са Стам- и преангажован.

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕВАН ДОРОЊСКИ –ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” може се за 1.000динара купити код издавача,Музеја Војводине (Дунавска 35,тел.021/525–059,бр.рачуна 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

6.i7.januar2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Бадње вече и Божић ћете провести онако како то доликује. Породица је основни и главни сегмент свега што се дешава, а ваша домаћинска особина долази до пуног изражаја. Спокој и задовољство.

BIK 20.4-20.5.

Имате много обавеза које треба да испуните. Домаћински сте оријентисани, али и даље присутни у пословним сферама. Трошите новац на ситнице које живот значе, и то вас нервира. Уживајте у празницима.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

Још увек је ваш Меркур у знаку Стрелца, који вас води путем којим треба ићи. Уз пуно поверење можете се ослонити на партнера или изабрано друштво. Склони сте променама договора.

Неко или нешто вас узнемирава, мада то нећете јавно да признате себи и другима. Заштитите се својим оклопом рака и сачувајте меко ткиво у његовом оквиру. Буран и значајан дан за породицу.

Љубавни однос функционише на спонтан начин, без много оптерећења и тензије. Можете спојити лепо с корисним, драгу особу и успех у пословању. У сваком случају, доминирате у свом краљевству.

На радном месту сте одговорни и озбиљни, као и сваког обичног дана. Делом због озбиљности самог посла, а делом и због чврсте сарадње с претпостављенима. Завршите раније и појурите породици.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Понашате се све у складу с обичајима и очекиваним. На видику ништа ново. Лепоту и љубав потражићете у свом дому, и наћи ћете је. Шира родбина и пријатељи воле да се друже и проводе с вама.

Неки послови вам напросто не дају мира. Обавезе се надовезују једне на друге. Ипак, нећете их олако схватити. Пријатељи вас анимирају. Бавите се ситницама па немате довољно времена.

У вашем знаку је несташни и помало ослабљени Меркур, што упућује на послове, планове, путовања и партнерски однос. Изгледа да се драга особа прилично ослања на вас, очекујући иницијативу.

Доследни сте себи, смирени, верни и пожртвовани у љубави. Дакле, ово је леп период за вас и партнерски однос. У свом дому имате одређене обавезе па будите присутни и доследни више него обично.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Данас будите пажљиви у комуникацији с другима, а посебно с особама које вам се допадају. Могли бисте се лоше или погрешно разумети. Не држите до традиције, али сте толерантни према партнеру.

Уживајте у празницима, медитирајте. Немојте се обесхрабрити због лоше финансијске ситуације. Новац лако дође, лако оде. Препустите се низ ток догађаја, пливајући по својој интуицији и жељама.

VIC DANA Муж пита жену: - Драга, јеси ли ти то променила лозинку на рачунару? - Јесам, душо. - Која је? - Датум када смо се упознали. - Уфффф, кокошка...

V REMENSKA

PROGNOZA

Захлађење

Vojvodina Novi Sad

6

Subotica

3

Sombor

6

Kikinda

5

Vrbas

5

B. Palanka

6

Zreњanin

5

S. Mitrovica

5

Ruma

5

Panчevo

6

Vrшac

4

Srbija Beograd

5

Kragujevac

5

K. Mitrovica

3

Niш

6

Evropa Madrid

НОВИСАД: У петак захлађење са кишом, која на Фрушкој гори прелази у суснежицу и влажан снег. Ветар умерен до појачан севеRim розападни. Јутарња температура 4, а максимална 6 степени. London У суботу суво уз слаб јутарњи мраз и сунчане периоде током дана. ВОЈВОДИНА: У петак ветровито уз захлађење са кишом која Cirih прелази у суснежицу и влажан снег само на Фрушкој гори и ВршачBerlin ком брегу. На северу Војводине престанак падавина, а поподне и у осталим пределима. Ветар појачан северозападни. Температура од Beч 0 до 6 степени. Varшava СРБИЈА: У петак ветровито, уз захлађење са кишом која понеKijev где прелази у суснежицу и влажан снег и у нижим пределима. Јутро ће бити топлије од поподнева и вечери услед пада температуре у Moskva току дана. Ветар појачан северни и северозападни. Температура од Oslo 0 до 7 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У недељу и понеде- St. Peterburg љак облачније време са повременом кишом, суснежицом и влажним Atina снегом У уторак престанак падавина. Од среде суво са јутарњим мразевима и порастом температуре. Pariz

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Опрез се саветује астматичарима и реуматичарима. Од метеоропатских реакција могуће су несаница и нерасположење. Опрезно у саобраћају!

16 14 9 3 6 7 4 4 3 -1 2 17 9

Minhen

2

Budimpeшta

5

Stokholm

0

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

74 (26)

Slankamen

150 (-5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

115 (19)

Zemun

215 (-10)

Bogojevo

92 (10)

Panчevo

248 (-6)

Baч. Palanka

102 (0)

Smederevo

434 (-6)

Novi Sad

87 (-4)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

165 (0)

S. Mitrovica

74 (-5)

Tendencija stagnacije

Senta

229 (-1)

Beograd

169 (-9)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

140 (-8)

NERA

Hetin

76 (4)

TISA

58 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

38 0)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 6.-7.januar 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you