Page 1

c m y

NOVISAD*

PONEDEQAK5.DECEMBAR2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23279 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MODERNIZACIJARAFINERIJEUPAN^EVUOTVARANOVAVRATA

NIS`elidaosvoji Balkan

str. 5

Tekstsporazuma Beograda iPri{tine str. 2

TADI]IDA^I]UBERLINUNAKONGRESU SOCIJALDEMOKRATSKEPARTIJE

Nemislesvi Nemcikao Merkelova

str. 3

INTERVJU

NoviSadje uspavana lepotica str. 3

Foto: B. Lu~i}

MILO[VU^EVI],KANDIDATSNS-a ZAGRADONA^ELNIKA

NOVEMBARSKOSUNCE: Zbogtemperaturakoje nisu uobi~ajene za ovo doba godine, mno{tvo Novosa|ana odlu~ilo je da ju~era{wi lep dan provede na [trandu, {etaju}i pored Dunava. Vremejenatrenutakprevarilomnogekojisuiz

NASLOVI

Politika 2 Stefanovi}: Barikade ispunile ciq 2 Ko{tunica: Srbija da zaboravi ~lanstvo u EU

Ekonomija 4 Promene u vlasni{tvu i menaymentu „Viktorija grupe” 5 Ratko Filipovi}: Samo poqoprivreda mo`e da nas spase

Dru{tvo

NoviSad 7 Dobra izolacija smawuje ra~une za grejawe

Vojvodina 11 Bolesti zavisnosti ra|aju nasilnike 12 Ukusi i mirisi doma}e kuhiwe

Reporta`e 13 Mama koja je i Avganistan razminirala

Kultura

6 Na pripreme za popravni 23 Ildiko Lova{: Umetni~ke vrednosti ne podle`u modi i maturu

zimskih jakni usko~ili u yempere i majice, kao da je prole}e sve bli`e. Ipak, na pragu je zima, te ne bi trebalo nikog da iznenadi ukoliko se uskoroulicezabele,adaniopetpostanutmurni ihladni. Q.Na.

BURNANO]UNOVOMSADU

Mladi}iizbodenina „Spensu”iDetelinari KAKODAZAPADNIBALKANNEBUDE^VORI[TETRGOVINEDROGOM

Me|unarodnapolicijska

saradwaru{inarkobande str. 15

str. 16 – 19

SPORT

Toploski{ompopodne Najvi{atemperatura16°S

n EVROPSKOPROLE]EOBASJALONOVISAD

n NAJLEP[APARTIJA ZAKRAJ

n DAMEIMU[KARCI SCRNOMGOROM


2

ponedeqak5.decembar2011.

poslani^ke teme

Svinaokupu Skup{tina Srbije glasa}e danas o ta~kama dnevnog reda sednice zapo~ete 22. novembra. Parlamentarci }e se danas izja{wavati o predlogu zakona o rehablitaciji, o izmenama zakona o dr`avnim praznicima, o policiji, o platama u javnim slu`bama… Vladaju}a

koalicija trebalo bi danas da bude na okupu sa celih – 128 parlamentaraca. Nakon {to izglasaju dnevni red, po~e}e novu sednicu, na kojoj treba da bude izabran poverenik za informacije od javnog zna~aja. Odbor za kulturu i informisawe

predlo`io je samo jednog kandidata – Rodoquba[abi}a, koji je od samog starta na ~elu ove institucije. Nakon {to se za wega izjasni najmawe 126 parlamentaraca, [abi} }e se “brinuti” o informisawu javnosti jo{ narednih sedam godina. U parlamentu Srbije jo{ uvek nije okon~ana vanredna septembrarska sednica, po{to su kvorum za glasawe uskratila ~etiri poslanika SVM-a, nezadovoqni re{ewima u predlogu zakona o `eleznici. Nije se glasalo ni o mi{qewu Vlade o interpelaciji radikala, kojom je zatra`ena odgovornost ministra dijaspore Sr|anaSre}kovi}a, po{to je sam SPO, ~iji je on predstavnik u Vladi, nagovestio mogu}nost da ~etiri poslanika te stranke ne budu u sali. Po najavi predsednice Skup{tine, Sre}kovi} bi mogao ponovo “do}i” na dnevni red polovinom decembra.

Rehabilitacijailiborba zaimovinu? Parlamentarci }e danas glasati o predlo`enom zakonu o rehabilitaciji, o kojem je bilo sporewa na vi{e relacija. Zamerke na prvobitni predlog Vlade imali su SPS, SPO, SVM i SDP. Posledwom verzijom zadovoqni su svi, osim SDP-a, ~iji poslanik je imao 16 predloga, od kojih je Vlada prihvatila samo jedan, kako je rekao “trik-amandman”. Na na{e pitawe kako }e glasati, poslanik SDP-a Meho Omerovi} ka`e za “Dnevnik” da }e to zavisiti od toga da li }e “neki od amandmana koje sam podneo biti usvojen na samom glasawu”. – Te{ko da mogu glasati ako ostane odredba kojom se potomcima saradnika okupatora i drugim vezanim licima iz buxeta daje polovina mese~ne plate. Odakle

siroma{noj Srbiji novac za to? Bezobrazno je od gra|na uzimati novac da bi oni koji }e naslediti imovinu svojih predaka sada jo{ zbog du{evne boli dobili plus i mese~ni nov~ani dodatak. To je sramno jer stotine hiqada gra|ana koji su ostali bez posla zbog sumwivih privatizacija, tako|e imaju du{u, ili bi neko i to da im uzme? – poru~uje Omerovi}. Ujedno, on kao primer uzima i eventualno poni{tavawe presuda vlasnicima fabrika koji su osu|eni zato {to su proizvodili oru`je za Nemce. – To bi bilo ponovno ubijawe na hiqade Srba koji su tim oru`jem ubijani – smatra Omerovi}, uz napomenu “da to nije rehabilitacija, to je samo borba za imovinu”.

„Ispalo”dvojno dr`avqanstvo Od {ezdeset tra`enih izmena Zakona o policiji, Vlada je prihvatila desetak. Izme|u ostalog, “zeleno svetlo” je dobio amandman \or|aMili}evi}a (SPS), koji je vezan za uslove koje mora da ispuni neko lice da bi se zaposlilo u policiji. Potrebno je da ima prebivali{te u Srbiji, najmawe sredwe obrazovawe, godine `ivota da je fizi~ki sposobno da ispuwava uslove za pojedina radna mesta i da je bezbednosnim proverama utvr|eno da ne postoje bezbednosne smetwe. Za pojedina radna

mesta mo`e se propisati i da lice ima samo dr`avqanstvo Srbije. U prvobitnom predlogu Vlade stajalo je, osim prebivali{ta, da to lice mora biti dr`avqanin Srbije i da ne sme imati dvojno dr`avqanstvo. Mili}evi} je u obrazlo`ewu kao razlog za ove izmene naveo “propise o policiji u zemqama u okru`ewu i na{e aktivnosti vezane za evropske integracije, ali i na~in funkcionisawa MUP-a i uslove potrebne za obavqawe pojedinih policijskih poslova”.

Obe}aoDa~i} Poslanik SVM-a Balint Pastor rekao je da je prihvatawe ovog amandmana plod dogovora te stranke i ministra policije i {efa socijalista IviceDa~i}a. – Time {to }e i oni koji imaju dvojno dr`avqanstvo mo}i da rade u MUP-u bi}e izmewen jo{ jedan diskriminatorski zakon – istakao je Pastor. – Ovo re{ewa promeni}e stawe, koje za nas nije logi~no. Kako to da neko s dvojnim dr`avqanstvom ne mo`e biti saobra}ajni policajac, a nema takvih smetwi za predsednika dr`ave, premijera ministra, poslanika, na~elnika general{taba? Iako imaju dvojno dr`avqanstvo, mogu obavqati funkcije mnogo odgo-

vornije od radnog mesta saobra}ajnog policajca. Imali smo guvernera NBS-a koji je imao dvojno dr`avqanstvo, {to za mene nije sporno. Pretpostavqamo da su i do sada u praksi neki dvojni dr`avqani mogli da rade, po{to svi poznajemo policajce koji poseduju dr`avqanstvo BiH, ili Hrvatske, ali, s druge strane, u odnosu na dr`avqanstva nekih drugih dr`ava to je bilo zabraweno. Ovim re{ewem pripadnici mawina onemogu}avani da se se zaposle u MUP-u. Ako je namera da {to vi{e pripadnika mawina radi u policiji, nije korektno stavqati ih pred izbor: `ele li radno mesto, ili dr`avqanstvo neke druge dr`ave.

^asnipenzioner Opozicija u parlamentu neprekidno ima primedbe na rad {efa pregovara~kog tima BorislavaStefanovi}a. Tako je funkcioner Nove Srbije MiroslavMarki}evi} pitao da li su ta~na pisawa pojedinih medija “da je bilo fizi~kih obra~una izme|u ministra spoqnih poslova VukaJeremi}a i Stefanovi}a i da li je ta~no da je jedan od funkcionera Ministarstva spoqnih poslova Stefanovi}ev otac”. Predsedavaju}i NikolaNovakovi} (URS) odgovorio je samo na jednu Marki}evi}evu dilemu: – Ono {to mogu da uradim u ovom trenutku je da vam ka`em da je otac gospodina Borka, VasilijeStefanovi}, ~asni novosadski penzioner. S.Stankovi}

POLiTikA

dnevnik

Sporazum oadministrativnim prelazima Tekst sporazuma Beograda i Pri{tine, u koji su mediji imali uvid, naslovqen je s „Dogovoreni zakqu~ci o integrisanom upravqawu prelazima (IBM)”(1), i u celini glasi: 1. U skladu s Lisabon skim spo ra zu mom, re le vant nim propisima Evropske unije (2), a s obzirom na to da su obe stra ne deo agen de Evrop ske uni je za Zapadni Balkan, od wih se zahteva da postepeno harmonizuju svoje zakone s pravnim te ko vi na ma Unije, a naro~ito da pri me wu ju kon cept IBM-a. 2. U interesu br`eg i efi ka sni jeg postupawa, obe strane, pod sveobuhvatnim ru ko vo |e wem Evropske unije, prime ni }e kon cept IBM-a. 3. Obe strane nameravaju da postepeno ustanove zajedni~ke integrisane punktove na svim wihovim zajedni~kim IBM prelazima. Ova saradwa }e slediti najboqu evropsku praksu, {to }e nadaqe postepeno razvijati Evropska komisija. Ovaj posao dobi}e visok prioritet; projekti }e biti identifikovani zajedni~ki i biti implementirani {to je pre mogu}e u praksi.

4. Zajedni~ki, integrisani, jedinstveni i bezbedni punktovi nalazi}e se u sklopu „zajedni~ke zone IBM prelaza”, zajedni~ki markiranih, gde }e zvani~nici svake od strana sprovoditi relevantnu

kontrolu. Iskqu~ivo i ograni~eno na zajedni~ke IBM zone, strane ne}e isticati simbole svojih jurisdikcija. 5. Sporazumi }e ukqu~ivati, u skladu sa zahtevima, izbalansirano prisustvo svih pri pa da ju }ih slu `bi obe ju strana kao {to su carina, policija itd., i pokriva}e

materiju kao {to su lokacija pre la za, svoj stvo obje ka ta, radno vreme, itd. U skladu sa svojim mandatom (3) na prelazima Jariwe/Rudnica i Tabavije/Brwak, ovo prisustvo }e ukqu ~i va ti zva ni~ ni ke

Euleksa. Euleks }e tako|e biti prisutan na prelazima Deu i Bard/Kon~uq, Merdare/Merdar, Mutivode/Mutivoda i Dep~e/Mu~ibaba. 6. U sr`i sporazuma bi}e jasno preno{ewe zakonskih odgovornosti i du`nosti koje mogu da se primene po jurisdikcijama obe strane.

7. Tripartitna implementaciona grupa, kojom predsedava Evropska unija, bi}e ustanovqena radi sprove|ewa gorenavedenog sporazuma {to je pre mogu}e u praksi. U tom ciqu, bi}e sa~iwen i potpisan tehni~ki protokol – odvojeno s Evropskom unijom ako bude trebalo – koji }e uzeti u obzir razli~ite poglede strana u vezi s pitawem statusa. Implikacije ovih zakqu~aka tako|e }e biti uzeti u obzir prilikom implementacije slobode kretawa. 8. Ovaj sporazum ne pokriva nikakva op{ta ili posebna pitawa koja se odnose na prihode i poreze. FUSNOTE: (1) Jed na stra na priznaje liniju kao granicu; druga strana pri zna je li ni ju kao administrativnu grani~nu liniju. (2) Kao {to je definisano naro~ito u [engenskom grani~nom zakoniku, Fronteks propisom, Propisom o lokalnom pograni~ nom sa o bra }a ju, VIS propisu i Zajedni~kom zakonu o vizama. (3) Kao {to je definisano Savetom za zajedni~ku akciju 2008/124 CEFSP, ~lan 3, stav a.

BORISLAVSTEFANOVI]

Barikade ispunileciq [ef beogradskog tima u dijalogu sa Pri{tinom Borislav Stef an ov i} po zvao je ju ~e predsednike op{tina i gra|ane severa Kosova da budu uz dr`avu i podr`e sporazum o zajed ni~ koj kon tro li ad mi ni strativnih prelaza i izrazio nadu da }e barikade biti uklowene. „Nadam se da barikade ne}e ostati, jer su one ispunile svoj ciq. Bile su neophodne da bi se spre~ile jednostrane akcije specijalne jedinice kosovske policije Rosu, i one su ispunile svoje funkciju“, rekao je on. Stefanovi} je istakao da su „barikade bile sredstvo a ne svrha”. „Gra|ani i predsednici op{tina treba da budu uz dr`avu, da razumeju da je ovo dobro re{ewe i da nam otvara put da

ostvarimo na{e interese”, naglasio je on na konferenciji za {tampu. U suprotnom, dodao je, imali bismo status kvo, a Srbija iz takve pozicije ne mo`e da brani svoje gra|ane. Ste fa no vi} je oce nio da predsednici op{tina ne treba da manipuli{u gra|anima i da je potrebno jedinstvo kosovskih Srba i dr`ave, jer suprotna situacija odgovara iskqu~ivo Pri{tini. Na pitawe kako }e privoliti gra|ane da uklone barikade, kada su oni ve} negativno ocenili sporazum postignut u Briselu Stefanovi} je kazao da ~ak i da Srbi sa severa ne poslu{aju dr`avu, „dr`ava ih ne}e ostaviti na cedilu”.Oni ne treba da brinu za svoju egzistenciju, ali ne treba ni da se odvajaju od svoje dr`ave, istakao je on.

Stefanovi} je rekao da postoji odre|eni fenomen kod opozicionih partija, koje tvrde da ne uti~u na svoje kadrove na terenu, dok politi~ki lideri na severu i te kako imaju svoje mi{qewe i ka`u da su svi postignuti dogovori lo{i i da ih ne treba primewivati „ma kar i po ce nu `i vo ta”. „Nema tragi~nije re~enice u ovom trenutku u Srbiji. Niko ne sme da izgubi `ivot. Dr`ava ima ciq da ne dozvoli {irewe pri{tinskih institucija na severu i da opstane na KiM“, zakqu~io je on. Stefano vi} je re kao da ba ri ka de predstavqaju „izlagawe opasnosti gra|ana da ponovo budu napadnuti”. On je pozvao i Kfor da bude uzdr`an, i istakao da incidenti samo odgovaraju Pri{tini.

Ko{tunica:Srbija dazaboravi~lanstvouEU – U interesu je Srbije da zaboravi ~lanstvo u Evropskoj uniji i da se razvija kao samostalna, ekonomski stabilna, politi~ki i vojno neutralna dr`ava – izjavio je ju~e predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica na sed ni ci Glav nog od bo ra DSS-a u beogradskom Centru „Sava”, uz ocenu da EU namerava da Srbiji otme Kosovo. – Ako Brisel, posle svih pretwi, ne dodeli Srbiji status kandidata za ~lanstvo u EU, takva odluka ne bi smela da zna~i produbqivawe iovako prevelikih podela i jaza u politi~kom `ivotu Srbije, ve} bi izostanak kandidature mogao biti dobar povod za ozbi-

qu raspravu kojim putem zemqa treba da ide. Ko{tunica je poru~io i da nacionalne i dr`avne interese Srbije ne bi trebalo podrediti voqi Brisela. – Brisel nije na{ glavni grad. Mi imamo svoju dr`avu i weno ime je Srbija – kazao je on, i istakao da ciq DSS-a nije izolacija zemqe ve} ekonomska i razvojna saradwa sa svim zemqama EU. – Ova na{a nova dr`avna politika i ovaj novi nacionalni ciq koji pitawe u~lawewa Srbije u EU skidaju s dnevnog reda, prirod na je po sle di ca na me re Evropske unije da Srbiji otme Kosova. Vlast je spremna da celu Srbiju, sve na{e dr-

`avne i nacionalne interese `rtvuje da bi dobila status kandidata. Sada{wa vlast ho}e da `ivot Srbije podredi novoj, nerazumnoj i povr{noj dogmi da EU nema alternativu. Li der DSS-a je ka zao da vlast ne brine to {to je dr`ava ugro `e na, na rod gla dan, privreda propala ve} to „da li }e EU posle svih ucena i pret wi ko ji ma je iz lo `i la Srbiju, ipak da se umilostivi i dati Srbiji status kandidata”. – Zarad bezna~ajne nagrade vlast se upustila da bude protiv svog naroda. Nagrada je kandidatura za EU – kazao je Ko{tunica.

Risti}: Zabrinutismo Predsednik op{tine Zubin Potok Slavi{a Risti} tvrdi da je „narod na severu Kosova i Metohije zabrinut i razo~aran” postignutim dogovorom izme|u Beograda i Pri{tine i da ga tuma~i kao kona~no priznavawe Kosova od vlasti u Beogradu. – To }emo raditi mirnim i gra|anskim otporom, iako se sve ovo vreme poku{ava da se taj otpor predstavi kao neko nasiqe. Ne radi se ni o kakvom nasiqu Srba na severu Kosova, ve} se radi o nasiqu nad Srbima kojima se `eli na silu nametnuti nezavisno Kosovo kao vlast – kazao je Risti}. On je dodao da Srbi na severu Kosova `ele da po{tuju dr`avu Srbiju, wene zakone, Ustav i institucije, ali se, kako je napomenuo, ne mogu povinovati dogovorima koji kr{e Ustav Srbije. – Ne mo`emo se povinovati dogovoru koji }e zna~iti da }emo ostariti u nekoj drugoj dr`avi koju ne `elimo i na taj na~in izgubiti dr`avqanstvo Srbije, koji smo stekli ro|ewem – zakqu~io je Risti}.

Panti}:Ostajemo nabarikadama Predsednik Op{tine Kosovska Mitrovica KrstimirPanti} izjavio je ju~e da Srbi sa severa Kosova ostaju na barikadama, uprkos apelu predsednika Srbije Borisa Tadi}a da se povuku. Panti} je rekao da }e barikade biti uklowene ako to zatra`i Skup{tina Srbije. – Sude}i po reakcijama gra|ana s kojima sam razgovarao, raspolo`ewe je da se dogovor ne prihvati sve dok Skup{tina Srbije i Ustavni sud ne daju ocenu ustavnosti i zakonitosti tih sporazuma – izjavio je Panti} Radio Beogradu.


c m y

politika

dnevnik

TADI] I DA^I] U BERLINU NA KONGRESU SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE

NemislesviNemci kaoMerkelova Predsednik Srbije Boris Tadi} izamenikpremijeraiministarpolicijeIvicaDa~i} prisustvovali su ju~e u Berlinu kongresu Socijaldemokratske partije, najstarije i najja~e nema~ke opozicione stranke. Kongres je otvorio biv{i nema~ki kancelar Helmut [mit, upozorewemdaEvropipretiopasnost da bude marginalizovana ukoliko u narednih deset godina unutar Evropske unije ne bude saradwe. –Evropskaunijanesmedapostanepukaalijansadr`ava.Onatreba da bude mnogo vi{e od toga. Ona trebadabudealijansadr`avakoje se dinami~no mewaju, a socijaldemokratskesnagetrebadapomognu daEUiskoristisvojepotencijale –rekaoje[mit. – Rukovodstvo SDP-a Nema~ke smatra da Srbija treba da dobije status kandidata. Predsednik poslani~kogklubasocijaldemokrata u Evropskom parlamentu Martin [ulc, kojibitrebaloodNovegodine da bude i predsednik Evropskog parlamenta, obavestio nas je da }e razgovarati s kancelarkom AngelomMerkel dabijo{jednom uticao i razmotrio zajedni~ki stav koji se priprema za sednicu Saveta EU 9. decembra – rekao je Da~i}.

Onjeistakaoidajewegovzakqu~ak da „o~igledno na nema~koj politi~koj sceni postoje razli~ita gledi{ta na pitawe

–Stimuvezi,sigurnoda}ei u narednim danima biti neizvestankona~niishodkadajere~o stavu Nema~ke. Iz izjave kanca-

O~iglednonanema~kojpoliti~kojscenipostoje razli~itagledi{tanapitawepro{irewaEU (IvicaDa~i}) pro{irewa EU, pa samim tim i na pitawa odobravawa ili neodobravawa kandidature za ~lanstvouEU”.

larke Angele Merkel mo`e se videtidajetajstavtrenutnonegativan–oceniojevicepremijer Srbije.

Onjedodaoda„usvakomslu~aju Srbijatrebaidaqedarazvijadobreodnosesnema~kimpoliti~kim faktorima”. Da~i} je na kraju te posete Nema~koj razgovarao i s predstavnicima Ministarstva policije Nema~keitimpovodomistakaodaje saradwa s nema~kom policijom na veomavisokomnivou. –Uskoro}emopotpisatisporazumopolicijskojsaradwi,tako|e zajedni~kiradimonasmawewuvelikog broja azilanata koji dolaze izSrbije–podsetiojeon. Uz podse}awe na to da je SPS, prvi put posle dugog niza godina pozvannakongresSDP-aNema~ke, Da~i} je istakao da je ta partija dala podr{ku evropskom putu SPS-a i ~lanstvu u Evropskoj socijalisti~koj internacionali i Partijievropskihsocijalista. Onjenaveodasesusreoisdrugim liderima socijalista, poput predsednikaEvropskihsocijalista i predsednika Bugarske socijalisti~kepartije,skojimajerazgovarao o me|usobnim odnosima, ali i perspektivamabudu}esaradwe.Da~i}jeoceniodajeKongresSDP-a bio veoma uspe{an jer su srpske partijekoje~inesocijaldemokratskuopcijuuSrbijinai{lenapuno razumevawe po pitawu stavova o evropskojintegracijiSrbije.

PastorkodOrbanaiMartowija Premijer Ma|arske Viktor Orban i ministarspoqnihposlovaJano{Martowi razgovaralisuusubotuuBudimpe{tipovodomzakona orehabilitacijiSrbijespredsednikomSaveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvanom Pastorom o mogu}nostimadodelestatusakandidataEvropskeunijeSrbiji. Kak ojeusao p{ tew uzaagenc ij uMTI ist ak aoportp ar olprem ij er aPet erSi-

jart o,tok omrazg ov or ajeizr a` en anad a da predl og zak on a Srb ij e o reh ab il it acij i ne} e bit i su{ tins ki prom ew en pril ik om glas aw a o wem u u Skup{ tin i Srb ij eupon ed eq ak.Smat ase,nai m e,da zak ons kitekstusad a{ wojform inesadr` iprinc ipkol ekt ivn eodg ov orn os ti, asam imtimMa| ars kane} eimat irazl oga da ulo` i vet o pril ik om glas aw a o

Srb ij ipov od omdod el estat us ukand id ataEU. Premijer i ministar spoqnih poslova Ma|arskeipredsednikSavezavojvo|anskihMa|ara slo`ili su se da je pribli`avawe Srbije EvropskojunijiuinteresuMa|arauVojvodini iMa|arske.Jano{MartowijeponoviodaMa|arskanevidirazlogdaseprotividodelistatusakandidatazbogsituacijenaseveruKosova.

IzboriuCrnogorskojpartiji Izborna skup{tina Crnogorskepartijejezapredsednika u~etvorogodi{wemmandatugotovojednoglasnoizabraladosada{weg lidera stranke Nenada Stevovi}a, koji je bio jedini kandidat.Skup{tinaCP-aodr`ana je u subotu u novosadskom hotelu„Park”.Izabranasui23 ~lanaGlavnogodboraiusvojena Programska rezolucija, kojim su utvr|eni pravci delovawa partije u narednom mandatnom periodu.Nasednicisupro~itanapozdravnapismapredsednika Demokratske partije socijalista Mila \ukanovi}a i predsednika Socijaldemokratske partije Ranka Krivokapi}a, a me|u gostima skupa bili su predstavnici Demokratskog saveza Bugara, Saveza Vojvo|anskih Ma|ara i Vojvo|anskog kluba. AmbasadorCrneGoreuBeograduIgorJovovi} izjaviojeda senadada}edosedniceSaveta

Evrope biti postignut kompromis koji }e omogu}itidaSrbijadobijestatus kandidata, i da se jo{ sna`nije ubrza „evropeizacija Balkana”. Pozdravqaju}i u~esnike skup{tine,Jovovi}jerekaoda „svimiuregionutrebada Srbiji pomognemo i pru`imorukusaradweirazumevawa” da se situacija okoKosovaprevazi|e. –TojeneophodnoiCrnoj Gori, koja o~ekuje datumzapregovore–rekaoje Jovovi}, i naglasio da ni gra|anima te zemqe ne Nenad Stevovi} mo`ebitidobroakonijedobro prema aktuelnim ~lanicama, gra|anima Srbije i svih osta- zbogslo`enihproblemaskojilihzemaqauokru`ewu. maseUnijasuo~avauovimvreNaglasiv{idabrzinanapremenimakrize. dovawa Crne Gore i Srbije ka Isti~u}i da je CP zna~ajan EU najvi{e zavisi od wih sa- most saradwe izme|u Srbije i mih, Jovovi} je istakao da }e Crne Gore, ambasador Jovovi} zahteviutomprocesubitijo{ jerekaodajetapartijaodsvog stro`i jer se poo{travaju i osnivawa opredeqena za demo-

kratske vrednosti i protiv nacionalizma, naro~itoonogekstremnog. Mnoge etni~ke partije u ovom delu Evrope,kojenisupoliti~ki na pravi na~in usmerene, ne doprinose ~esto na pravi na~in smirivawu situacije nastale posle vremena kriza i ratova na ovim prostorima,nego„poku{avaju, pa negde i uspevaju, da zao{treme|unacionalne odnose”, kazao je Jovovi}. – CP je uspeo da izbegne te zamke nacionalizma, ne samo svojim programom nego i delovawem,kaoidaposleprvihizboranakojimajeu~estvovaopostanedeolokalnevlastiuMalomI|o{u,zajednospartijama ma|arske nacionalne mawine – istakaojeJovovi}.

REKLI SU

Markovi}:Ako Srbija nepolo`isada, popravniumartu Predsednik Jedinstvene SrbijeDraganMarkovi} izjaviojeju~edabiEUtrebalodakonstatujedajeSrbija ispunila uslove za sticawe kandidataza~lanstvouEU. – EU treba da konstatuje i5.i9.decembradajeSrbija ispunila sve uslove za sticawe kandidata za ulazak u Evropsku uniju.Toposebnonakondogovorapostignutog u Briselu, u dijalogu Beograda i Pri{tine,kojimnijeprekr{enUstavSrbije– rekaojeMarkovi}naskupuJS-auVrwa~koj Bawi. Onjenaveoda}eSrbija,akoudecembru ne dobije status kandidata, kao dobar studentkogprofesornevoli,ponovoiza}ina ispitumartuslede}egodineipolo`iti.

Vu~i}:JaTomu volim,ali...

Petrovi}:Nikonije zadovoqan

–JaTomuNikoli}a jako volim.Ali,nisambogme nemo`enateratidabudem deovlastikoju}epodr`avati SPS – ka`e zamenik predsednika SNS-a AleksandarVu~i}. Ondodajedaidaqestojiizasvega{tojerekaoo Socijalisti~koj partiji Srbije. Pri tome, poznato je da je u proteklom periodu najvi{e kritika Vu~i} uputio upravo na ra~un lidera socijalista Ivice Da~i}a, kogajeizvre|aotvrde}idaje“osvedo~eni la`ovilopov”. -Idaqestojimizasvega{tosamrekao. AukolikoformiramokoalicijusaSPSom, ja sigurno ne}u biti gradona~elnik, bi}e to Neboj{a Stefanovi} ili neko drugi–obja{wavadrugi~oveknapredwaka.

Potp reds edn ik Dem okrats ke strank e Du{ an Petrovi} izjavio je ju~e dare{eweoadministrativn im prel az im a nij e na {tet u nac io n aln ih interesa, niti interesa Srba na Kosovu i Metohiji Petrovi} je Tanjugu rekao da je svestandaSrbinaKosovunemoguupotpunosti biti zadovoqni ovim re{ewem, alidatrebadaimajuuvidudanijezadovoqnanialbanskastrana. - O~ek uj em da preds tavn ic i Srb a sagled aj u sit ua c ij u, pres tan u da vod e ra~un a o int er es im a svoj ih part ijs kih cent ral a i da vod e ra~ un a o gra| an im a koj i su im pov er il i odg ov orn ost da zastup aj u wih ov e int er es e – zak qu~ io je Pet rov i}.

ponedeqak5.decembar2011.

3

INTERVJU MILO[ VU^EVI], KANDIDAT SNS-a ZA GRADONA^ELNIKA

NoviSadje uspavanalepotica maikakodapomognemo. l ^iju podr{ku o~ekujete na izborima? –O~ekujempodr{kuodsvihgra|anaNovogSada.Nebihihdelio nipojednomkriterijumu.Novosa|ani su razo~arani i prirodno je dao~ekujupromenenaboqe.Pa,za triipogodinesamojedaninvestitorjedo{aouevropskiNoviSad! Ne mogu da razumem da onda neko o~ekuje da dobije podr{ku za jo{ jedanmandat. l Da li je prednost ili mana to {to }ete imati konkurente koji su ve} bili gradona~elnici, Igora Pavli~i}a i Maju Gojkovi}? –Akoimjetoprednost,nekaje odmah iskoriste. Cenim i po{tujem gospo|u Gojkovi} i gospodina Pavli~i}a, kolege advokate, nemamni{taprotivdaseoku{amou politi~koj utakmici. Ne smatram dasamniute`emniuboqempolo`aju.O~ekujemizasebejakupoliti~ku stranku, ali i da }e, iznad svega, Novosa|ani prepoznati to {to}uzastupatizagrad. Akonebudeneverovatnihdoga|aja,gradona~elnika}edatijedna oddvenajja~estranke,{tojerealno i demokratski u sistemu kakav imamo. l Mogu li te „dve najja~e” stranke da sara|uju i u Novom Sadu, kako se to, ina~e, naga|a za republi~ki nivo vlasti? –Menijete{koizamislivo,a imala ve}inu u Skup{tini grada kamoliostvarivodasenapravikojersetafunkcijabiraizredaodalicijaizme|uSNS-aiDS-a.Tabornika–ka`eVu~evi}. kvuvestplasirajukrugovibliski IzbornalistaSNS-a,powegoDS-u.Mismoalternativaiopozivim re~ima, jo{ nije zatvorena, a cija ovakvoj vlasti i jedini koji strana~ki aktivisti se jo{ dokamogudajepromene,uzpodr{kugrazujunaterenu,ukontaktusgra|a|ana.Sveostalojeba~englas. nima u akciji „od vrata do vrata” l Jesu li vam bliske ideje koja traje, dodao je on, ve} ~etiri decentralizacije Maje Gojkomeseca. vi} i Dinki}a? l Koji program nudite Novo– Vidimo dodirne ta~ke sa svisa|anima? ma,paiswenomNarodnomparti–Tojeprogramrealnogi`ivotjom, tj. koalicijom URS, u smislu nogodr`ivograzvojagrada,koji}e ciqevakojimogudoprinetiboqem jasnopredo~itistvarnusituaciju `ivotuNovosa|ana.SNSjeusvom u Novom Sadu i biti zasnovan na programu istakao razvoj i ja~awe ekonomsko-socijalnom dijalogu sa op{tinaigradova.Tonijesporno. sindikatima, zaposlenima u JKPZanasMajaGojkovi}iwenastranima i, iznad svega, na pozitivno ka nisu neko ko je nepo`eqan kao agresivnoj politici ka potencipotencijalnikoalicionipartner. jalnim investitorima. Gradska Neiskqu~ujemoto. uprava mora pokazati da je Novi l Jeste li ve} razgovarali o Sadpraviambijentzaradizaulatome? gawe,anedasepona{akaouspava–Sgotovosvimstrankamarazna lepotica i da nas neuporedivo govaramo, osim s LSV-om. Naravmaweop{tinepoSremuiokolini no, s DS-om kao pobe|ujuupoglenajve}im poliduinvesticija. Akonebude ti~kim protivl [ta podrazumeva ta agreneverovatnihdoga|aja, nicima ne razsivna politi- gradona~elnika}edati govaramo u smislu tih na~elka? jednaoddvenajja~e nih razgovora. – Nema spavastranke,{tojerealno SNSve}sadmowa, le`ernog odidemokratski `e poru~iti da nosa i skrivawa iza nenadle`nousistemukakavimamo }e, ako bude nosilac vlasti u sti, to nikog ne NovomSadu,nainteresuje. Grakon slede}ih izbora sigurno dona~elnik, Gradsko ve}e, uprava, ukqu~itivanstrana~keli~nosti, Skup{tina,morajudavodera~una to decidirano tvrdim. Ne mo`e otomedasegradrazvija.Nijerazsvepostrana~komkqu~u. voj grada samo u izgradwi jednog l Ho}e li gra|ani u to povebulevarailiupoplo~avawuKeja. rovati, kada danas te{ko mo`e To je odli~no, ali ni pribli`no bez strana~ke kwi`ice? dovoqno. –To}emovidetiposleizbora. l U redu, ali {ta vi mo`ete l I vlast u Novom Sadu smada uradite za razvoj grada? tra da ima vi{ka zaposlenih u –DapitamoqudekojiradeuNojavnim preduze}ima. Kakvu bivom Sadu {ta su im problemi: da ste politiku vi tu vodili? li neverovatno komplikovana ad–Izvesnojedaihimavi{ka,a ministracija,daliihnekokrade izvesnije je da ih ima jo{ vi{e u kadatra`edozvole,dalisutovipokrajinskojpaigradskojadminisoke nadoknade pa teraju investistraciji.Alinijetorak-ranaJPtore u druge op{tine, da pitamo aiJKP-ave}lopovlukkrozjavne {tamu~ipreduzetnike,maleporonabavke.SistemJP-aiJKP-abi}e di~nefirme... utvr|en kroz dijalog sa sindikal Zar to niste ve} saznali u tom i zaposlenima, javno i ne kad akciji od vrata do vrata? nastanu problemi nego odmah, ne –Mo`emodapojednostavimosve kaddo|uda{trajkujuispredGrad{to je u nadle`nosti grada u poskeku}e,{tosePavli~i}udesilo. gledu administrativnih poslova, l I u vlasti pre ove je bilo danpr.smawimonaknade.Jel’ho}e problema u vezi s javnom naneko da nam ka`e da je ekonomski bavkom, recimo, afera nabavke isplativovisokacenacenazakupplo~ica „behatona„? ninekojajerezultiralaogormnim – Prvo, SNS tada nije ni poneiznajmqenim prostorom? Grad stojao. Mo`da su to neki pojemora da poka`e liberalizam u dinci,aliakojebilonekenezasmisludajepogodnotlodaseradi. konitosti, tu su Tu`ila{tvo i Tonijedemagogija. policija. Centar grada je lep za Mo`emodapitamokojeprivaNovosa|ane i nemaju lo{e mitizovaovelikeprivrednesubjekte {qewe.Ajanemogudavu~emhiu Novom Sadu. [ta je s „Jugoalapotekuzaperiod2004–2008.ine tom„, „Jugodentom„, „Pobedom„? prihvatamdanamsetovezuje. Znamodajetoprivatno,alipitaS. Nikoli} moza{tonerade,imajuliproble-

Predsednik Gradskog odbora SNS-auNovomSaduMilo{Vu~evi} potvrdiojeju~e„Dnevniku”da je kandidat za novosadskog gradona~elnika. On je u intervjuu za na{listnaveodaizawegovekandidaturestojijakastranka,alida podr{kuo~ekujeodsvihNovosa|ana,kojene`elidadelinipokojm kriterijumu. –Izvesnojeda}ubitinosilac na{eizbornelistezaNoviSad.I po tome o~ekujem i ube|en sam da }udobitipodr{kuGradskogodbora da budem kandidat za gradona~elnika u slu~aju da SNS bude


4

ekonomija

ponedeqak5.decembar2011.

„DNEVNIK” SAZNAJE:

dnevnik

UZDRMANPOSLOVNISISTEMDOMA]EGPREHRAMBENOGGIGANTA

Promeneuvlasni{tvuimenaymetu „Viktorijagrupe” U „Viktorija grupi”, jednoj od vode}ih agroindustrijskih kompanija u Srbiji i regionu, do{lo je do promena u vlasni~kim odnosima i top-menaxmentu, saznaje “Dnevnik”. Po nezvani~nim informacijama, jedan od suvlasnika “Viktorija grupe” StankoPopovi} iza{ao je iz vlasni~ke strukture i napustio kompaniju. Kako saznajemo, ubudu}e se baviti “poslovima s cementom” u [apcu. Tako|e, ni generalni direktor “Viktorija grupe” Nikola Vuja~i} ne}e ostati na toj funkciji. On ju~e nije mogao da nam potvrdi tu informaciju, ali je rekao da u kompaniji dolazi do promena, o kojima }e javnost biti obave{tena danas ili sutra. Vuja~i} nije mogao ni da navede razloge zbog kojih se uzdrmao “Viktorijin” poslovni sistem.

Pomenimo, “Viktorija grupa” je ve}im delom u rukama doma}ih biznismena, ali udeo u vlasni{tvu imaju i stranci. Naime, 64 odsto vlasni{tva imaju Stanko Popovi}, MilijaBabovi} i Zoran Mitrovi}. Udeo u kapitalu ima i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja “dr`i” 24 odsto, dok 12 odsto kapitala ima biznismen Nandi Ahuja. Udeo u kapitalu EBRD je dobio dokapitalizacijom “Viktorija grupe” za 40 miliona evra u aprilu 2009. godine. Kao razlog sada{wih previrawa u kompaniji nezvani~no se pomiwe to da EBRD i drugi strani vlasnik nisu zadovoqni poslovawem sistema. Promene u vlasni~koj i menaxerskoj strukturi mo`da i ne bi bile toliko bitne da ne nose i realnu mogu}nost radikalne

KRETAWANADOMA]EMFINANSIJSKOMTR@I[TU

Optimizamovde nestanuje

Sna`an optimizam ulaga~a na svetskim tr`i{tima kapitala tek se neznatno prelio na Beogradsku berzu koja je potkraj nedeqe uspela da prekine vi{ednevni silazni trend. Uprkos zaustavqawu pada, reperni indeks tr`i{ta, Beleks 15, sedmicu je okon~ao u minusu od 2,2 odsto, ispod psiholo{ke granice od 500 poena, navodi se u analizi „Sinteza invest grupe”.

Uprkos ne{to relaksiranijoj atmosferi na tr`i{tu, investitori i daqe nisu bili spremni za preuzimawe ve}eg rizika na tr`i{tu akcija. Prve dve hartije po prometu bile su kompanije sa aukcijskog tr`i{ta i u oba slu~aja re~ je nastavku konsolidacije vlasni{tva, odnosno o jednokratnoj trgovini. Najprometnija hartija bio je autobuski prevoznik Ni{ ekspres koji je zabele`io promet od 72,9 miliona dinara u procesu krajwe konsolidacije vlasni{tva od strane

kompanije „Delta Ril Estejt Odli~an promet od 65,3 miliona dinara protekle sedmice je zabele`ilo preduze}e „Go{a FOM„ iz Smederevske Palanke, a verovatno se na strani prodaje i ovde na{ao dr`avni Akcionarski fond. Ve}inski vlasnik ove kompanije je Konzorcijum fizi~kih i pravnih lica na ~elu sa strate{kim partnerom iz Ruske Federacije koji je ovo preduze}e

preuzeo 2005. godine za iznos od 4 miliona evra. Od standardno najlikvidnijih hartija, Naftna industrija Srbije je bila najprometnija sa realizacijom od 30,4 miliona dinara, a cena je uglavnom oscilirala oko nivoa od 620 dinara. Aerodrom „Nikola Tesla“je uglavnom oscilirao u rasponu 480-490 dinara uz skroman promet, dok je be~ejski „Sojaprotein„ tako|e sa malom realizacijom pao na psiholo{ku granicu od 500 dinara, navode „Sintezini” analiti~ari.

seme, |ubrivo, pesticide… “Viktorija” ulagala oko 150 miliona evra, te da sara|uje s 25.000 poqoprivrednika koji proizvode soju, suncokret, kukuruz, uqanu repicu, p{enicu… Po informacijama iz kompanije,

finisana i sirova uqa, biodizel i proteinsku sa~mu; “Viktorija logistik” sa sedi{tem u Novom Sadu, koji organizuje primarnu proizvodwu `itarica i uqarica, kao i distribuciju repromaterijala. Tako|e, i fabrika mi-

Kao razlog previrawa u kompaniji nezvani~no se pomiwe to da EBRD i drugi strani vlasnik nisu zadovoqni poslovawem sistema

promene poslovne politike “Viktorija grupe” prema srpskom agraru. Naime, kada je re~ o primarnoj poqoprivrednoj pro-

izvodwi, uloga ove kompanije je od velikog zna~aja. Dovoqno je re}i da je godi{we, organizuju}i primarnu proizvodwu, samo kroz

u posledwe dve godine “Viktorija grupa” je postala najve}i pojedina~ni otkupqiva~ p{enice i kukuruza u Srbiji, ali i najve}i izvoznik `itarica. ^lanice “Viktorija grupe” su be~ejski “Sojaprotein”, jedna od najzna~ajnijih fabrika za preradu soje u Evropi; “Viktorija oil” u [idu, koji proizvodi ra-

neralnih |ubriva “Fertil” u Ba~koj Palanci; Luka „Ba~ka Palanka„; Veterinarski zavod “Subotica”; SP laboratorija u Be~eju; {aba~ka “Viktorija Zorka – Mineralna |ubriva”; “Viktorija fosfat” sa sedi{tem u Beogradu; “Viktorija star~” u Zrewaninu; kao i “Riboteks” iz Qubovije. S.Glu{~evi}

IMALIKORISTIODMINISTARSKIHOBE]AWAPOMO]IGRA\EVINSKOJINDUSTRIJI

Krizaizalihegase pe}iciglara Ministar `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa OliverDuli} najavio je da }e biti produ`eno va`ewe Zakona o pomo}i gra|evinskoj industriji Srbije u uslovima svetske ekonomske krize, budu}i da dolazi te{ka godina u kojoj postoji mogu}nost da bude problema s anga`ovawe doma}ih gra|evinara. Ministar Duli} ocewuje da }e se doma}a gra|evinska industrija te{ko zaposliti ukoliko se ne obezbede pare uz pomo} kojih bi i u slede}oj godini zapo~eli gra|evinski projekti. On podse}a na to da je u okviru pomo}i za podr{ku gra|evinarima u uslovima krize bilo prepoznato oko 250 projekata na kojima je uposlena doma}a operativa. Proizvo|a~i gra|evinskog materijala ka`u da im se isto pi{e s produ`etkom Zakona ili bez wega jer krpqewem fasada i sitnim popravkama na zgradama ne mogu zaposle sve svoje kapacitete.

Predsednik Grupacije industrije gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Qubodrag Kne`evi}, koji je ujedno i direktor ciglane „Igma” u Uqmi, izjavio je za na{ list da je obe}awe ministra Duli}a onoliko ohrabruju}e koliko je ove godine Za-

Nadauu{u{kavawe Sagovornik ka`e da nije dovoqna izgradwa dve-tri zgrade na mestu nekada{we kasarne u Beogradu pa da se zaposli industrija gra|evinskog materijala Srbije. A daqe od toga se nije krenulo. To {to se radi {irom Srbije na obnovi fasada {kola, domova zdravqa... je krpqewe koje ne mo`e zaposliti ni gra|evinare ni industriju gra|evinskog materijala. On jedinu {ansu vidi u obnovi individualne stambene gradwe, koja je u funkciji energetske efikasnosti objekata. Samo, u krizna vremena je i to slaba nada.

kon pomogao gra|evinskoj industriji. A pomogao je toliko da je proizvodwa mawa nego lane! – Slaba je vajda od Duli}evih obe}awa – ka`e Kne`evi}. – Ukoliko dr`ava ne napravi reprogram stvorenih obaveza prema preduze}ima koja su po{tovala vaqane zakonske propise i u{la u ozbiqne probleme nelikvidnosti i blokade ra~una, na`alost, ne}e biti spasa jer }e ih do~ekati Zakon o ste~aju i druge nevoqe. Po{to ve} sada imamo oko 65.000 blokiranih preduze}a, ako jo{ 30.000 firmi u|e u ste~aj, treba}e nam jo{ 30.000 ste~ajnih upravnika. Mislim da se na tome zasniva propast srpske privrede. Niskogradwa je, istina, imala svoje

efekte ove godine, ali visokogradwa i industrija gra|evinskog materijala su stagnirale. Sagovornik obja{wava da je s velikim padom tra`we gra|evinskog materijala i radom na crno do{lo do pada cena, a to je uslovilo veliku nelikvidnost, uprkos po{tovawu svih zakonskih propisa. – Ove godine uop{te nismo osetili dejstvo Zakona o pomo}i gra|evinskoj industriji, nismo prodali vi{e proizvoda nego lane, naprotiv, realizacija je bila mawa, iskori{}enost kapaciteta je prepolovqena, s tim {to na zalihama imamo 2,5-mese~nu proizvodwu – pri~a Kne`evi}. – Prva tri meseca nismo ni radili, lane uga{ena pe} ove godine uop{te nije potpaqena, a i ova {to gori mogla bi se ugasiti za dva-tri dana. Zalihe su prevelike, tra`we nema, dolazi zimski period i moramo nezaposleni da ~ekamo prole}e pa da vidimo {ta }emo i kako }emo. ^ak ni remont ne mo`emo uraditi kao {to smo nekada radili jer za ozbiqan posao treba para. U ovako beznade`noj situaciji Kne`evi} najavquje da }e svim radnicima koji rade na odre|eno vreme biti prekinut radni odnos, ostali }e na 60 odsto primawa, a posle toga }e se videti, krajem marta – po~etkom aprila. Ako se pove}a likvidnost i nekim ~udom krene prodaja, proizvodwa }e se pokrenuti. R.Dautovi}

U^E[]EZAVODAZAURBANIZAMVOJVODINEUIPASARADWI

Evropskiprojektispajajupograni~nasela Zahvaquju}i evropskim projektima koji se ostvaruju kroz prekograni~nu saradwu, zemqe u~esnice ostvaruju zna~ajne prednosti jer se u velikoj meri poboq{ava kvalitet `ivota gra|ana, a udru`ivawem novca zemaqa u~esnica, kao i Evropske unije, lak{e i br`e se sti`e od ciqa. Upravo to se u Vojvodni ostvaruje kroz IPA prekograni~ni program Ma|arske i Srbije, koji je planiran u buxetskom periodu od 2007. do 2013. godine. Osnovan je da bi dr`ave u~esnice uspostavile program zajedni~kog upravqawa i ima za ciq unapre|ewe dobrosusedskih odnosa, stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta od obostranog interesa, kao i podsticawe wihovog harmoni~nog, uravnote`enog i odr`ivog razvoja. U okviru ove saradwe Zavod za urbanizam Vojvodine je sproveo dva IPA-projekta prekograni~ne saradwe s Ma|arskom. Posao je zapo~et polovinom 2010. godine, a zav{en u planiranom roku, krajem pro{log meseca. Po re-

VladimirZelenovi}

~ima direktora Zavoda VladimiraZelenovi}a, re~ je o izradi glavnih projekata rehabilitacije prekograni~nih prikqu~nih puteva Ba~alma{–Bajmok i Tisasiget–\ala. Oba projekta su zavr{ena u ugovorenom roku predajom dokumentacije Zavodu. Kompletna dokumentacija }e biti predata, kao poklon, op{tinama u kojima su ti putevi, a one }e na osnovu toga mo}i da tra`e novac za izvo|ewe radova. Zelenovi} isti~e da Zavod uspe{no sprovodi jo{ dva me|unarodna

projekta, koji bi trebalo da budu zavr{eni u februaru slede}e godine. Zavod je, u ciqu nastavka u~estvovawe na me|unarodnim projektima, ovih dana predao dokumentaciju za jo{ tri me|unarodna projekta, za koje o~ekuje da }e biti prihva}eni. – Konkurs za dobijawe novca preko IPA prekograni~ne saradwe za ova dva zavr{ena projekta objavqen je u drugoj polovini 2009. godine i u konsultacijama s grupom mladih stru~waka Zavoda, koji nose aktivnosti na svim me|unarodnim projektima, menaxment je odlu~io da se pripreme predlozi projekata iz ponu|enih programskih oblasti – ka`e Zelenovi}. Zahvaquju}i tome, prona|en je partner u Ma|arskoj, koji je i vode}i partner u ovom projektu – Nemzeti infrastruktúra fejlesztö ZRT (preduze}e za razvoj nacionalne infrastrukture Ma|arske) iz Budimpe{te. Izbor partnera je bio veoma dobar, ukazuje Zelenovi}, jer je re~ o kompaniji koja zapo{qava

stru~wake s velikim iskustvom na me|unarodnim projektima, koji dobro poznaju materiju, procedure i pravila i koji su spremni da pomognu. Prvim projektom bila je predvi|ena izrada glavnog pro-

jekta s dozvolom za izvo|ewe radova na rehabilitaciji postoje}eg putnog pravca du`ine 45 kilometra (od grani~nog prelaza„Bajmok„ preko naseqenog mesta Bajmok do Ba~ke Topole), kao i lokalnog puta koji povezu-

Pionirskiposao U radu na projektu bilo je re~i zna~ajnim nov~anim svotama, a i to je posao koji pre nije ra|en, te je, ka`e Zelenovi}, ulo`eno mnogo truda, ali je sve uspe{no zavr{eno. – Ukqu~ivawe u poslove s kojima se prvi put susre}e nosi dosta nejasno}a, a i procedura sprovo|ewa javne nabavke izbora izvo|a~a radova po PRAG pravilima EU bila je novina za nas. Izazovi su bili veliki jer je trebalo obezbediti u~e{}a od 15 odsto i ispuniti obavezu zemqe koja nije ~lanica EU i obezbediti pretfinansirawe celokupne vrednosti projekta, ali smo uspeli i na taj na~in pokazali onima koji u budu}nosti `ele da se prijave za dobijawe novca iz IPA-projekata da je to mogu}e i da treba konkurisati. Nije bilo lako jer je trebalo na}i na~in da se pare obezbede uz {to mawe tro{kove. Nakon konsultacija s Vladom Vojvodine re{ewe je prona|eno veoma brzo tako {to su u ovogodi{wem pokrajinskom buxetu obezbe|ene pare i za sufinansirawe i pretfinansirawe svih aktivnosti za oba projekta. Tako je Vlada APV, na nedvosmislen na~in, pokazala da u potpunosti i bez rezerve podr`ava realizaciju me|unarodnih projekata koji su u interesu razvoja na{e pokrajine – ka`e Zelenovi}.

je naseqena mesta Bajmok i Madara{. Po Zelenovi}evim re~ima, ukupna vrednost projekta je 558.605 evra, od kojih vode}em partneru NIF ZRT-u pripada 158.480 evra, a Zavodu, kao nosiocu projektnih aktivnosti iz Srbije, 400.125. Drugim projektom bilo je predvi|eno da se izradi glavni projekat s dozvolom za izvo|ewe radova koji podrazumevaju rehabilitaciju postoje}eg putnog pravca du`ine 47,8 kilometara, od grani~nog prelaza „\ala”, preko \ale i Novog Kne`evca do ^oke, kao i krak puta od Novog Kne`evca preko naseqenih mesta Banatsko Aran|elovo, Majdan i Raba, do trome|e Srbije, Ma|arske i Rumunije. Ukupna vrednost projekta je 536.742 evra – NIFZRT-u pripada 113.380 evra, a Zavodu 432.362. Po pravilima ovog programa, Zavod je morao da obezbedi 15 odsto sopstvenih para, dok je ostatak bila obaveza EU, {to zna~i da je APV dobila od EU ~istu donaciju od od oko 700.000 evra. D.Mla|enovi}


c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

MODERNIZACIJA RAFINERIJE U PAN^EVU OTVARA NOVA VRATA

VESTI

NIS`elidaosvoji Balkan

Austrijaglavni partner Austrija, zemqa partner 79. Me|unarodnog poqoprivrednog sajmauNovomSadu,me|uvode}im je investitorima u privredu Vojvodine, saop{tio je Novosadski sajam.PremapodacimaPrivredne komoreSrbije,Austrijajenaprvom mestu me|u stranim investitorimausrpskuprivredu,jerjeod 2000.do2010.investiralaoko3,1 milijardedolara.Austrijajeina devetom mestu po ostvarenom izvozuiuvozuuSrbiju,u~emuu~estvujesaokotriodsto,navodiseu saop{tewu i dodaje da u Srbiji posluje 280 predstavni{tava austrijskih firmi i poslovnih banaka. Prema informacijama Fonda za podr{ku investicija u Vojvodini (VIP fond), u toj pokrajini trenutno posluje 16 kompanijaizAustrije,kojesuod2003. godine ulo`ile 252,85 miliona evraizaposlile3.480radnika.

„Jat”dajepopust Aviokarte„Jatervejza”moguse kupitiposni`enojcenido15.decembra, a cene povratnih karata su od 99 do 199 evra u zavisnosti od destinacije. Popust se odnosi naputovawaizBeogradauperioduod16.do31.decembra,kao iod 16.januarado15.marta,sapovratkomod1.januarado15.marta.Novogodi{wom promotivnom akcijom nacionalna aviokompanija pru`amogu}nostsvojimputnicima daponi`imcenamaputujutokom bo`i}nih i novogodi{wih praznika, saop{tio je „Jat ervejz”. Cena povratne karte od 99 evraobuhvataputovawanalinijama za Solun, Be~, Dizeldorf, Podgoricu, Tivat, Sarajevo i Skopqe.Destinacijezakojecena povratnekarteko{taod129evra suAtina,Istanbul,Rim,Milano, Cirih, Berlin, Frankfurt, Kopenhagen, Stokholm i Geteborg. CenakartenalinijamadoPariza,Londona,AmsterdamailiBriselajeod159evra.

Naftna industrija Srbije, izvesnoje,poslene{tovi{eoddve godineotkakojeve}inskivlasnik postala ruska kompanija „Gaspromweft”,imaplan,aliirealnu {ansu, da promeni svoju poziciju i postane zna~ajan igra~ na regionalnomtr`i{tu,steknelidersku poziciju u Jugoisto~noj Evropi i bude ozbiqan igra~ u Sredwoj Evropi. Naime, prilikomposetepredsednikaUpravnog odbora „Gasproma” Alekseja Milera RafinerijinafteuPan~evu ukazano je na to da }e, posle modernizacijeovogpostrojewa,{to seo~ekujeutre}emkvartalu2012. godineiu{ta}ebitiinvestiranooko550milionaevra,bitipove}an wen kapacitet, odnosno da

Bosna, Bugarska, Rumunija... NaftnaindustrijaSrbijejezaprvihdevetmeseciovegodine poslovalajeboqenegouistomperiodulane,atomesudoprineli rast koli~ina doma}e nafte, rast cene nafte i pove}ana efikasnost poslovawa. Ostvarena dobit pre kursnih razlika iznosilaje22,7milijardedinaraive}aje71postouodnosuna prvihdevetmeseci2010.godine,akadasetomedodajupozitivne kursnerazlike,netodobitje27,1milijardidinara.Prihodod prodaje,bezakciza,bioje133milijardedinara,{toje18,8postovi{enegouprvihdevetmeseciprethodnegodine. TokomovegodineNISjekrenuonaregionalnotr`itetesu usklopuovekomapnijesadaNIS„Petrol„d.o.o.uRepublici Srpskoj,NIS„Petrol„EOODuBugarskoj,NIS„Petrol„S.R. L.uRumuniji,te„PanonNaftagas„uMa|arskoj. }eseuwojgodi{weproizvoditi 4,8milionatonanaftnihderivata – goriva evropskog kvaliteta. Uzto,generalnidirektorNIS-a KirilKrav~enko rekaojeda}eiz pogonaoverafinerije2014.godinebitimogu}eizSrbijeizvoziti derivateuvrednostive}ojodmi-

„Bo{”gradi odmarta Gradwa „Bo{ove” fabrike sistema brisa~a za vozila u Pe}incimapo~e}eumartu slede}e godine i trebalo bi da bude zavr{ena na prole}e 2013.Generalnadirektorka firme „Robert Bo{”uSrbijiJovanka Jovanovi}, ka`e da je vrednost investicije ve}a od 70 miliona evra,autojfabricibidokraja 2019.godinetrebalodabudezaposlenovi{eod600radnika. „Probnaproizvodwatrebalo bidapo~nenaprole}e2013.godinenakonzavr{etkaizgradwe prvefazefabrike.Uprvojfazi o~ekujemo zapo{qavawe 60 qudi”, kazala je Jovanovi}eva. Pogon}eseuprvojfazi,kakoje navela, prostirati na 22.000 kvadratnih metara, dok }e do 2019. godine biti pro{iren na 40.000kvadratnihmetara. „Tr`i{te za proizvode iz Pe}inacabi}ecelaEvropa,odnosnoproizvo|aciautomobila.

Zasadanepostojepodacioplaniranom obimu proizvodwe, a trebalo bi da se znaju za {est meseci”,kazalajeJovankaJovanovi}. Zasadaseplaniradasecela proizvodwaizfabrikeuSrbijiizvozi,alitonezna~idakasnijejedandeoproizvodwene}e biti namewen srpskom tr`i{tu, po{to je Fijat, koji ima pogonuKragujevcu,jedanodnajve}ih „Bo{ovih” kupaca, istakla je Jovanovi}. Prema wenim re~ima,o~ekujeseda}enagradwifabrikenajve}imdelombitianga`ovanekompanijeizSrbije,asanekimasuve}inapravqenikontakti.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

101,8050

103,8827

106,2720

101,4934

Australija

dolar

1

77,2713

78,8483

80,6618

77,0348

Kanada

dolar

1

74,5278

76,0488

77,7979

74,2997

Danska

kruna

1

13,6866

13,9659

14,2871

13,6447

Norve{ka

kruna

1

13,0132

13,2788

13,5842

12,9734

[vedska

kruna

1

11,1756

11,4037

11,6660

11,1414

[vajcarska

franak

1

82,4533

84,1360

86,0711

82,2009

V. Britanija

funta

1

118,5572

120,9767

123,7592

118,1942

SAD

dolar

1

75,6015

77,1444

78,9187

75,3701

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 12. 2011. godine

lijarduevra. Naravno,dali}esetoistvarno desiti treba sa~ekati do planiranogroka,alijeizvesnodasu u NIS-u preduzeli korake koji ovu kompaniju vode ka tom ciqu. Naime,modernizacijarafinerijskihpostrojewajeutoku,pove}a-

INTERVJU

najeproizvodwanaftesdoma}ih poqa, a poslovni rezultati u prvihdevetmeseciovegodineboqi sunegolane. Dakle, s re~i se i zaista pre{lo na delovawe, a po re~ima uredniceinternet-~asopisa„Balkanmagazin” Jelice Putnikovi}, izvesnojeda}e,pove}awemkapaciteta Rafinerije u Pan~evu na 4,8milionatonasirovenaftegodi{we,bitiobezbe|enodovoqno gorivazasrpskotr`i{teidaje izvoz u zemqe regiona normalan korak. – Posle modernizacije pan~eva~ke rafinerije i pove}awa kapaciteta, doma}e tr`i{te ne}e biti dovoqno za plasman prozvedenihderivata–ka`eJelicaPutnikovi}.–Zatojeio~ekivanoda seoniizvozeuzemqeregiona,pre svega u susedne. Da u NIS-u ozbiqnorazmi{qajuotomepokazujeikupovinabenzinskihpumpi uRepubliciSrpskoj,kao,kakogo-

vore inforamcije iz bugarskih medija,iutojzemqi. Onaukazujenatodatakvastaregija poslovawa NIS-a ne teba da ~udi jer sli~no ~ine i druge naftne kompanije. Tako, recimo, MOL,kojiposlujenasrpskomtr`i{tu,nasvojimbenzinskimpumpama prodaje gorivo proizvedeno usvojojrafinerijiuMa|arskoj,a isto~iniiOMV,kojiimarefinerije u Austriji i Rumuniji, iz kojihsnabdevasvojepumpeuregionu,pa,naravno,iSrbiji. Jelica Putnikovi} ukazuje na todajeplanNIS-adagorivoproizvedeno u Srbiji plasira u zemqama regiona, pa i u zemqe Evropske unije, veoma zna~ajan i za ovda{we voza~e jer garantuje kvalitet derivata po evrostandardima. –Osimtoga,tajplanNIS-adobarjeizasrpskuprivredujersu naftni derivati finalni proizvod pa }e Srbija, osim pove}ane proizvodwenafteizdoma}ihizvora,uvozitivi{esirovenafte, a izvozom }e se ostvarivati profit–navodiJelicaPutnikovi}. Slobodno se mo`e re}i da je borbazatr`i{tenaftnihderivatauregionuodavnopo~elaida }e joj se uskoro prikqu~iti i NIS.Dopraveutakmicesnaftnimkompanijamakojesuve}u{le nana{etr`i{te,aliionauregionu,NIS-upredstojijo{neko vreme,tokomkojeg}emodernizovati svoje prera|iva~ke kapacitete. Tada }e borba biti ravnopravna,akonkurenicijanatr`i{tu omogu}iti potro{a~ima da izaberukompanijukojaimanajboqiponudu. D. Mla|enovi}

Jo{}emo ~ekati svetske lance Natr`i{tuSrbijedominiraju regionalnitrgovinskilancidok seulazakvelikihsvetskihkompanija mo`e o~ekivati tek sa oporavkomprivredei`ivotnogstandarda. „Osimbelgijskog’Deleza’koji je od nedavno prisutan u Srbiji kroz preuzimawe ’Delta Maksi Grupe’, nema~kog lanca ’Metro ke{endkeri’ifrancuskog’Intermar{’,natr`i{tuSrbijedominiraju regionalni trgovci sa ne toliko zna~ajnim tr`i{nim u~e{}em”, navela je Gordana Ha{imbegovi} iz Privredne komoreSrbije.

Ha{imbegovi},kojajesekretar Udru`ewaPKSzatrgovinu,objasnila je da u Srbiji, trenutno, zna~ajno tr`i{no u~e{}e imaju tri najve}a lanca - „Delez Maksi”, „Merkator-S” i „Idea”, dok doma}ilanci„Dis”i„Univereksport”,kaoi„Metroke{endkeri”zaostaju. „Ostaliigra~iimajuprete`no regionalnikarakterinisuvelikapretwavode}emtrojcu”,dodala je. Ha{imbegovi} je rekla da se o~ekuje dolazak na tr`i{te Srbijevelikogtrgovinskoglancaiz Nema~ke “Lidl” ~ija je poslovna politika da u jednom trenutku otvara 20-ak prodavnica na dobrimlokacijama.

RATKO FILIPOVI], PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE VOJVODINE

Samopoqoprivreda mo`edanasspase Vojvo|anskaprivredajeorganskideoprivredeuSrbijipatako vojvo|anskapreduze}aionauceloj zemqi dele jednaku sudbinu. UkupnaprivredauSrbiji,pasamimtimiuVojvodini,nijezadovoqna ekonomskom politikom ovezemqe,odnosnoza{titomkojuoddr`avemo`edobiti,ukazuje u razgovoru za „Dnevnik” novoi- zabrani predsednik Privredne komoreVojvodineRatkoFilipovi} odgovaraju}i na pitawe zbog ~ega Vojvodina po gotovo svim ekonomskim pokazateqima zaostajezaBeogradom,paicentralnomSrbijom. – Naravno, svesni smo toga da Srbijanemaprevi{epotencijala imogu}nostida{titina{uprivredu u celoj ovoj situaciji ekonomskekrize,alismatramodapojedine mere mogu biti druk~ije i boqeidajeneophodnodaseglas privrede~uje.AkadajeoVojvodinire~,posebnoisti~emoproblem agrara,tojestproblemproizvodwehranejertojena{auzdanica. Tojena{epoqenakojemnajvi{e dobijamo i na kojem najvi{e mo`emodati.Tupo~ivana{razvoj, paiindustrijski... l A da li je uloga poqoprivrede ipak prenagla{ena s obzirom na wene rezultate (nedopustivo mali izvoz po hektaru, nekonkurentnost...) i mo`e li ona biti nosilac razvoja privrede ako nemamo i razvijenu industriju? - Mo`emo je posmatrati kao osnovutrajnosti,~vrstine,abr`irazvojmo`emodobijatikroz novetehnologije,izme|uostalog iuproizvodwihrane,krozosvajawanovihtr`i{ta.Potencijalazatoimamojersuna{iagrarni proizvodi prisutni u EU, podle`ukonkurencijiipobe|uju.Imajukvalitet,tojesigurno, aliproblemjeutome{tonemamodovoqnekoli~ineniekonom-

5

ski potencijal. Pri tom, nismo za{ti}eniipra}eniodVladeda osvojimo nova, zapravo velika tr`i{ta kakva su Belorusija, Ukrajina... l [ta to Vlada ne ~ini, a mo`e zarad boqih privrednih rezultata? - Pre svega, to je stabilna agrarna politika. Danas imamo situacijudaseagrarnapolitika

Imamosituacijudase agrarnapolitikamewa odvladedovlade,od ministradoministra. Topoqoprivredane mo`edapodnese mewaodvladedovlade,odministra do ministra. To poqoprivreda ne mo`e podneti. Agrar organizovan u PKV-u se zala`e za to da se donese strategija agrarnograzvojaovezemqe,koju }eusvojitiRepubli~kaskup{tinaikoja}ebititrajnaiva`e}a zasvevlade,nezaministre.Oni su samo du`ni da sprovode tu strategiju,awendeomoradabudeznatnove}eizdvajaweuagrarnibuxetipodsticajagrarneproizvodwe.

l Koliko je radnih mesta u Vojvodini zatvoreno zbog krize? -Podatkeoradnimmestimajeu ovomtrenutkute{kodobiti.Na`alost, Zavod za statistiku jo{ uvekbaratamartovskimpodacima i mi u svojoj posledwoj analizi nismohtelidaiznosimoocenevezane za radna mesta u Vojvodini bezoktobarskogpodatkakojizvani~nastatistikazasadnedaje. l Je li privatizacija upropastila vojvo|anska preduze}a? -Velikijebrojpreduze}akoja sukrozprivatizacijupro{lavrlo lo{e. Na`alost, malo je dobrih primera, i to je ono {to umnogome obeshrabruje napore da se ide ka privatizaciji, a bez we nema novog, sve`eg kapitala, pa samimtimnemo`ebitinirazvoja. Vlada Vojvodine poku{ava da pomogne preduze}ima koja su nastradalautomprocesu,ali,na`alost,tojeaktivnostpostfestum. Zamnogapreduze}aonajezakasnila i mnoga }e, zahvaquju}i lo{oj privatizaciji,krozste~ajoti}iu likvidaciju. l [ta pokrajinsku privredu ~eka slede}e godine, ima li naznaka oporavka? - Procene su uglavnom katastrofi~ne,globalnogledano.Me|utim,natemequdevetomese~nih informacijakojeimamoipouzdanih podataka, ne bih se usudio da ka`emdaidemokakatastrofijer to,jednostavno,tiindikatorine pokazuju. To ne zna~i da mogu da damoptimisti~kuprognozu.Ali, vaqaista}idapojedinapoqa,kao {tosuizvoziproizvodwahrane, pokazuju veliku `ilavost i istrajnost na tr`i{tu. O~igledno, hranakaoresursukriznimvremenima najmawe oseti udar, mnogo vi{epadaprometdrugihproizvoda,itojeono{tona{epokazateqedr`inadobromnivou.

l Da li ste zadovoqni reformisawem komorskog sistema u Srbiji i zakonskom regulativom u toj oblasti? -PKVjedeokomorskogsistema Srbije koji je, opet, ustrojen kao deo komorskog sistema nekada{we SFRJ. Sve institucije u ovomdru{tvu,odSFRJdoSrbije, paiPKV,prostomorajudapro|u kroztranzicijuiprilagodesenovimuslovima.Imamopredlognovog zakona o rekstrukturirawu komorskogsistemakojismoizradili ove godine, ali postoje tendencijedaseutepromeneidemnogo br`e. To nije dobro. Time se provalija preska~e troskokom, a bolesnikle~itakodaumre.Pla{imosedatendencijekojevodeka br`impromenamazapravodovode do toga da ova institucija nestane.Atonijeopasnozbogsameinstuticije privredne komore ve} zbog vo|ewa ekonomske politike zemqe. U vreme ekonomske krize svakako ne treba previ{e obja{wavatikolikojevo|ewetepolitikezna~ajnozanekuzemqu.I zemqe sa ~vrstim komorskim sistemoiobaveznim~lanstvomimaju muke da naprave ravnote`u izme|uinteresadru{tvaucelinii interesabiznismena.Ukolikonastavimodapravimopogre{nepoteze,dove{}emodotogadakomorskisistemuSrbiji,zna~iiuVojvodini,buderaspar~annadelove, nainteresnegrupe… l Koji su to pogre{ni i brzopleti potezi? -Va`e}izakonokomorama,jer onuzemqukojajeuokru`ewucentralnoevropskogkomorskogsistemauvodianglosaksonskisistem,a to je potpuno drugo, za nas neprihvatqivoure|ewe.Tostavqana{e privredne subjekte u poziciju da nema ko da ih {titi na tr`i{tu, presvegaEU,istvarapreprekeu na{emprilazuEvropskojuniji. S. Glu{~evi}


6

ponedeqak5.decembar2011.

dru[tvo

„HLADNOPIVO“UBEOGRADU

^istaanarhija svetaglamura Godine 1988, na jezeru Jarun u Zagrebu, trebalo je da nastupi „Hladno pivo“, mla|ani pank bend s mnogo energije, jo{ uvek bez demo-snimka i s tek nekoliko svojih autorskih pesama. Da je kojim slu~ajem do svirke uop{te do{lo, bio bi to wihov drugi javni nastup. No, svirke nije bilo po{to je bubwar benda koji je svirao pre wih glatko odbio da im ustupi bubweve, te su HP-ovci pokupili svoje instrumente i poja~alo, i uhvatili prvi slede}i tramvaj do ku}e, do zagreba~kog naseqa Gajnice.

([teta samo {to tramvaj nije i{ao do Gajnica, prokomentarisao je gitarista Zoki kasnije). Zaista, ovaj drugi nastup nikako se po uspe{nosti nije mogao meriti s prvom svirkom „Hladnog piva“, 21. maja 1988. u Kumrovcu, na sletu izvi|a~a, kada je u publici izbila sveop{ta tu~a. Za dvadeset i koju godinu koje su pro{le od tih herojskih prvih dana, „Hladno pivo“ je iz lokalnog pank benda sjajne energije preraslo u gotovo mejnstrim pank-rok sastav, popularan i slu{an {irom prostora nekada{we SFRJ. Zapravo, toliko popularan da su dvadesetogodi{wicu postojawa proslavili na istom onom Jarunu, na Otoku mladosti, uz gotovo 30.000 qudi i direktan prenos nacionalne televizije. Iako

im poneki stari fanovi po internet-forumima zapaqeno prebacuju da su se „prodali i komercijalizovali”, pre bi se reklo da je „Hladno pivo“ sa zrelo{}u muzi~ara postalo otvorenije za druge muzi~ke uticaje i spremnije na `anrovska poigravawa. Ova osve`ena kreativnost Mileta i ekipe dovela je do odli~nog albuma „Svijet glamura“ koji upravo i promovi{u na koncertnoj turneji „Kud pivo tud i ja“. I {ta god u neuni{tivom maniru dvojice deda s Mape-

tovskog balkona dobacivali poslovi~no kriti~ni foruma{i, dva vezana koncerta u be o grad skoj Ha li spor to va koje je „Pivo“ odr`alo pro{log petka i subote svedo~e da je ve}ina ipak druga~ijeg mi{qewa. Da nisu ba{ ni{ta izgubili od stare `estoke energije pokazali su i prve ve~eri, u petak, na dvoiposatnom koncertu u Beogradu. Ono {to je ovaj koncert u~inilo posebnim, poput neke sulude i vi{e nego vesele `urke, bila je upravo sposobnost muzi~ara da, smewuju}i stare i nove pesme, neprekidno preme}u op{tu atmosferu iz dobro osmi{qenog i stilizovanog rok koncerta u ~istu anarhiju i radosnu spontanost pankerske svirke. N.Pisarev

VREMESVIWOKOQA–VREMETRIHINELOZE

Prejelameso obaveznonaproveru Po{to se najve}i broj zara`enih trihenelom registruje u decembru, januaru, februaru i martu, kada je vreme sviwokoqa, Institut za javno zdravqe Srbije podse}a na to da se u Srbiji svake godine registruje izme|u 100 i 200 slu~ajeva trihineloze. Rizik zaraze trihinelom imaju svi koji jedu sirovo ili nedovoqno termi~ki obra|eno sviwsko meso ili prera|evine od wega, mada se mo`e dobiti i od zara`enog kowskog mesa ili mesa divqa~i. Prvi simtpomi bolesti su proliv, povi{ena temperatura i slabost, a zatim se javqa otok o~nih kapaka i sna`ni bolovi u mi{i}ima. Umor, slabost i proliv nekada traju vi{e meseci. Inkubacija mo`e varirati od pet do 45 dana, {to zavisi od broja parazita u mesu. Obavezno se mora obratiti ordiniraju}em lekaru koji }e uraditi potrebne analize i pristupiti odgovaraju}em le~ewu jer kod najte`ih oblika infekcija mo`e do}i do smrtnog ishoda zbog o{te}ewa sr~anog mi{i}a. Kod bla`ih oblika infekcije ve}ina simptoma povla~i se nakon nekoliko meseci. Va`no je napomenuti da ponekad blagi oblici trihineloze mogu biti neprepoznati i dijagnostifikovani kao grip ili prehlada, pa zato svi oni koji su jeli nepregledano sviwsko meso moraju biti oprezni i obazrivi i dobro proveriti da li je zai-

sta upitawu sezonski grip ili zaraza. Da bi se izbegla trihineloza, lekari i veterinari savetuju da se svi koji koqu sviwe van klanice u periodu sviwokoqa jave lokalnim veterinarima i obave kontrolu mesa i da ga tek posle potvrde da nema larve paratiza trihinele koriste za ishranu.

Kao mere prevencije trihineloze Institut za javno zdravqe preporu~uje dobru termi~ku obradu mesa na temperaturi iznad 71 stepen i dovoqno dugo, tako da se boja mesa promeni iz ru`i~aste u sivu. Zatim, da se ma{ina za mlevewe mesa temeqno opere i o~isti nakon svake upotrebe. Podse}aju na to da postupci usoqavawa, dimqewa, su{ewa ili stavqawa mesa u mikrotalasnu pe}nicu ne uni{tavaju larve trihinele. Tako|e ni zamrzavawe mesa divqa~i nije efikasno za uni{tavawe trihinele jer je otporna na niske temperature. Q.Male{evi}

dnevnik

USREDWE[KOLEUSKOROSTI@ENOVIZAKON

Napripremeza popravniimaturu Od naredne {kolske godine sredwo{kolci koji padnu na popravni ispit ima}e pre wega pripremne ~asove, i to u trajawu od najmawe deset odsto ~asova koje su imali u toku {kolske godine iz predmeta iz kojeg idu na popravni – tek je jedna od novina koje donosi novi zakon o sredwem obrazovawu. Ovaj zakon trebalo bi da bude usvojen do kraja godine, a me|u novinama koje donosi je i obaveza sredwo{kolskih nastavnika da posebno pripremaju sve u~enike i za sve vrste mature i zavr{nog ispita na kraju {kolovawa. Me|u novim zakonskim re{ewima je i uvo|ewe op{te mature, koja }e biti i ulaznica za odgovaraju}u visoko{kolsku ustanovu, mada }e i daqe na odre|enim fakultetima ostati i ispiti za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti. Op{ta matura bi}e obavezna na kraju gimnazijskog {kolovawa, ali }e, ukoliko `ele, mo}i da je pola`u i svr{eni u~enici ~etvorogodi{wih sredwih stru~nih i umetni~kih {kola da bi se bez prijemnog upisivali na odre|ene fakultete. Ina~e, u tim {kolama polaga}e se stru~na ili umetni~ka matura, ali i zavr{ni ispit na kraju sredweg stru~nog obrazovawa, specijalisti~ki ili majstorski ispit. Sredwo{kolci }e ubudu}e imati i zakonsko pravo da prelaze iz {kole u {kolu i iz smera u smer, bez obzira na wihovo trajawe, to jest i u~enici iz trogodi{wih smerova mo}i }e da se prebacuju na ~etvorogodi-

{we, dok su do sada samo s oni s ~etvorogodi{wih mogli bez problema da se prebace na trogodi{we, a ne i obrnuto. Novi zakon uvodi i posebnu komisiju za versku nastavu, a propisuje i wen sastav, mandat i delokrug rada, a detaqno }e urediti i oblast koja se ti~e vo|ewa evidencije o u~enicima i za{tite ovih podataka. Po re~ima pomo}nika ministra prosvete i nauke za {kolske uprave, stru~no pedago{ki nadzor i sredwe obrazovawe i vaspitawe mr Zorana Kosti}a, posle dve decenije mewawa i dopuwavawa zakona donetog 1992. godine, dono{ewe novog bilo je neophodno da bi se u wega ugradila re{ewa koja }e obezbediti efikasno sprovo|ewe principa

Zamerke Na javnoj raspravi o ovom zakonu, zavr{enoj pro{log meseca, sindikati prosvetnih radika izneli su niz primedbi, izme|u ostalog i na to da nacrtom nije predvi|eno da sredwa {kola bude obavezna, da polagawe stru~ne i op{te mature nije jasno definisano, nije odgovaraju}e regulisan na~in sprovo|ewa inkluzije za decu ometenu u razvoju, nisu predvi|eni op{ti ciqevi obrazovawa u sredwoj {koli, niti regulisan status nastavnika koji predaju izborne predmete. Sindikati smatraju i da novi zakon zaposlenima u {koli prakti~no zabrawuje pravo na {trajk. Nacionalni prosvetni savet sugerisao je da se usvajawe zakona o sredwoj {koli, kao i zakona o osnovnom obrazovawu i o obrazovawu odraslih, odlo`i dok ne bude usvojena Strategija obrazovawa, {to su podr`ali i neki sindikati. obrazovawa i vaspitawa, uspostaviti vezu s, u me|uvremenu donetim, strategijama i definisati delatnosti ovog nivoa

{kolovawa. Osim toga, novi zakon bi}e usagla{en sa Zakonom o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, Zakonom o za{ti-

ti podataka o li~nosti, Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih mawina i Zakonom o utvr|ivawu nadle`nosti autonomne pokrajine. Ipak, i u novom dokumentu osta}e dosta toga iz starog, po~ev od nedeqnog optere}ewa u~enika, pa }e tako i daqe za gimnazijalce to biti 31 ~as, a za u~enike u stru~nim i umetni~kim {kolama do 33, dok }e u~enici u baletskim {kolama maksimalno mo}i da imaju 41 ~as nedeqno. I daqe }e teorijski ~asovi trajati 45 minuta, a prakti~ni sat. Kao i do sada, i ubudu}e }e u razredu mo}i da bude najvi{e 30 u~enika, a novina je da }e se taj broj smawivati ukoliko u odeqewu postoji u~enik s posebnim potrebama. D.Deve~erski

SPECIJALIZOVANIUYBENICIZA\AKEUDIJASPORI

SvakiSrbinznasrpski Ministarstvo vera i dijaspore, u okviru projekta “Svaki Srbin zna srpski”, obezbedilo je multidisciplinarne specijalizovane uxbenike za osnovnu {kolu namewene u~enicima iz dijaspore, koji su od sada dostupni putem internet-stranice Ministarstva www.mvd.gov.rs. Ministar vera i dijaspore Sr|an Sre}kovi} istakao je da je o~uvawe srpskog jezika i }irili~nog pisma me|u na{im iseqenicima strate{ki va`no za o~uvawe nacionalnog identiteta na{eg celokupnog nacionalnog korpusa:

– S namerom da popularizujemo, olak{amo i u~inimo dostupnijim u~ewe srpskog jezika i }irili~nog pisma {to ve}em broju, pre svega, dece u na{oj dijaspori, omogu}ili smo preuzimawe specijalizovanih kwiga u elektronskom izdawu s na{eg sajta – naveo je ministar. Uxbenici, pripremqeni u saradwi sa Zavodom za uxbenike, omogu}avaju pripadnicima na{e dijaspore u celom svetu preuzimawe bukvara i ~itanki za sve uzraste osnovnih {kola. Podeqeni su u tri grupacije: od prvog do tre}eg, od ~etvrtog

do {estog razreda i uxbenici za sedmi i osmi razred. Uxbenici obra|uju i razne kulturne sadr`aje, tradiciju i obi~aje srpskog naroda. Osim institucionalizovanih vidova u~ewa srpskog jezika u dijaspori, regulisanih zakonima zemaqa u kojima na{i qudi `ive, poput Austrije, Australije, Kanade i Makedonije, naju~estaliji oblik u~ewa srpskog jezika je pri crkveno-{kolskim op{tinama u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Ju`noafri~koj Republici ili Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

[TAMU^IOSOBESINVALIDITETOMUGRADUZREWANINU

Barijerenaputudo radnihmesta Savet za unapre|ewe polo`a ja oso ba s in va li di te tom grada Zrewanina postigao je dogovor s preduze}em “Net bus” da se u narednih pet godina zapo~ ne uvo |e we ni sko pod nih autobusa na linijama gradskog i prigradskog saobra}aja, a ve} su uvedene dve linije s pristupa~nim vozilima. Na sve~anoj sednici Saveta, odr`anoj povodom Svetskog dana osoba s invaliditetom i godi{wice od osni va wa ovog te la, we gov predsednik StevicaRadu kazao je da je, tako|e, u saradwi s novo sad skim cen trom “@i ve ti uspravno”, organizovana obuka o pristupa~nosti za predstavnike svih javnih preduze}a, kao i da je podr`ana inicijativa Gradske uprave Zrewanina da se zvani~an sajt grada ozvu~i jer }e time internet biti dostupan svima. Govore}i o dosada{wem u~inku, Radu je napomenuo i da je Savet pribavio stru~no mi{qewe zrewaninskog Zavoda za za{titu spomenika kulture o mogu}nostima postavqawa lifta u Gradskoj ku}i. @eqa je, naime, da se to-

kom neke od narednih adaptacija zgrade u wu ugradi i lift za sve one koji nisu u mogu}nosti da savladaju barijere u kretawu. – Ciq nam je da u rad Saveta ukqu~imo {to vi{e udru`ewa

imati u vidu kada budu planirali i usvajali buxet za slede}u godinu jer imamo mnogo ciqeva i treba}e nam podr{ka svih. Povodom Svetskog dana osoba s invaliditetom gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov i

Rampezainvalide Asocijacija mesnih zajednica grada Zrewanina saop{tila je da, u saradwi s ovda{wom Gradskom upravom i op{tinom @iti{te, a uz pomo} Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, zapo~iwe akciju uklawawa barijera i izgradwu pristupnih rampi za lica s posebnim potrebama u institucije mesnih samouprava. „Plan je da se u narednih {est meseci izgradi deset pristupnih rampi, a namera nam je da ovim projektom podstaknemo i druge odgovorne pojedince, institucije i privredna dru{tva da razmi{qaju o velikom problemu s kojima se susre}u osobe s posebnim potrebama„, saop{tila je Asocijacija mesnih zajednica. Rampe }e biti izgra|ene na najfrekventnijim lokacijama u gradu Zrewaninu, okolnim selima i u op{tini @iti{te. i pojedinaca da bismo ~uli sve ideje i predloge i da bismo na{im radom obuhvatili {to {iri krug pitawa – zakqu~io je Radu. – Nadamo se da }e i lokalna samouprava imati razumevawa za na{e potrebe i da }e nas

wegova pomo}nica ZoricaDenda uprili~ili su prijem za ~lanove Udru`ewa gluvih i nagluvih. Ova organizacija broji 110 ~lanova na podru~ju grada, a okupqa jo{ oko 500 qudi koji su nagluvi, a koji redovno koriste

pomo} Udru`ewa prilikom kupovine baterija za slu{ne aparate, popravke i nabavke novih ure|aja te vrste i sli~nog. Mihajlov je poru~io da lokalna samouprava s posebnom pa`wom prati rad svih nevladinih organizacija, a posebno udru`ewa gluvih i nagluvih, slepih i slabovidih, i paraplegi~ara, koji su direktno na gradskom buxetu, dok je predsednica dru{tva gluvih i nagluvih ZlataFrenc kao najve}i problem apostrofirala zapo{qavawe. Osobe s o{te}enim sluhom, dodala je ona, nadu vide u novom Zakonu o zapo{qavawu invalida. Zorica Denda je podsetila na to da deset odsto ukupnog broja stanovnika u svetu ~ine osobe s nekim oblikom invaliditeta, a da ih u Srbiji ima oko 800.000. – Oni su ugro`ena kategorija qudi koja se suo~ava uglavnom s problemom zapo{qavawa i prikrivene ili otvorene diskriminacije, a zadatak dr`ave i dru{tva jeste da im poboq{a uslove `ivota – navela je Zorica Denda. @.Balanab


StripoTesli Izlo`ba stripa “Energija i svetlost”VladimiraNedeqkovi}a bi}e otvorena sutra u 17 ~asova u Spomen zbirci “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Sremskoj Kamenici. Autor }e pored predstavqawasvogstripaoTesli,pokazati publici i repliku neonske lampe u obliku }irili~nih slova “Zmaj”kojijeTeslaosmislioinamenio svom omiqenom pesniku, a u ~ast obele`avawa178godinaodro|ewaJovanaJovanovi}aZmaja. I. D.

[kolaklizawa naSpensu Upis u novi ciklus {kole klizawa i umetni~kogklizawanaSpensupo~iwedanas.Cenakursakojistartujesutraje2.000 dinara.^asovi}eseodr`avatiutorkomi ~etvrtkomod16do17~asovaisubotomi nedeqom od 8.30 do 9.15 ~asova. Instruktorka je Svetlana Tre{wi}, a organizatorje,poredSpensa,Kliza~kiklub„Vojvodina”. UpisjenablagajniSpensasvakogradnogdanaod15do20~asova. A. J.

HUMANITARNI KONCERT U SINAGOGI

Verskezajedniceumisiji „Bitkazabebe” Vel ik i human itarn i konc ert {est tradicionalnih verskih zajednicabi}eodr`anve~erasu19~asova u Sinagogi. Verske zajednice su po svomizboruodabraleizvo|a~e.Ulaz u Sinagogu je besplatan, ali }e ispredzgradebitikutija,ukoju}eposetiocimo}idastavenovac,koji}e

Novosadska ponedeqak5.decembar2011.

„Vikinzi”nadar Predstavaodivqemnarodusa severa koji se u svojim brzim brodovimaiznenadapojavqivao na morima i rekamadabipqa~kaoiuni{tavao, veoma je jednostrana. Vikinzi su,zapravo,bili hrabri istra`iva~i novih predela, spretne zanatlije i dobri trgovci, zemqoradnici, ratnici i politi~ari kojisuveomave{toumelidaiskoriste prilike kojesuimsepru`ale. Jedna od tajni wihovog uspeha bili su brzibrodovi,legendarnidrakari. Ta tehni~ka prednost i spretnostVikinganapravilisu od wih najmo}niju moreplova~kusilusvogdoba. N. R.

Iskqu~ewastruje NoviSad:od7.30do13.30~asovapovremenoiupojedinimulicamanaseqaPodbaraiSalajka. Rakovac:od8.30do13 ~asovadeonaseqaSalaksijaodTSprema Ledincima. Ka}:od8do16 ~asovapovremenoipopotrebiupojedinimulicamanaseqa;od11do13 ~asovadeonaseqaodUliceJNAdokrajapremaBudisavi. Budisava:od11do13 ~asovadeonaseqaodcentradokrajaprema Ka}uipreduze}a„Volan”,„Agronatali”,„@ivinarstvo”,„Telesonik”,„Vrani}-farm”i„Kokta”. SremskiKarlovci:od11do13~asovadeonaseqaodUlicebra}e An|eli}aprema^eratuiDoka.

V remeploV

hronika TOPLOTA LAK[E „BE@I” IZ STARIH ZGRADA

Dobraizolacijasmawuje ra~unezagrejawe Dana{wi propisi u gradwi promenom stolarije u{tedi od zgrada dozvoqavaju gubitak to15do20odstoenergije. plotneenergijeod100do110vaSrbija je prema potpisanom tipokvadratnommetru,a nekaSporazumu o stabilizaciji i da je to bilo i do 150 vati po pridru`ivawu sa Evropskom kvadratu. Zato su gubici to- unijomobaveznadado2014.goplotneenergijeustarijimzgradine prilagodi svoje propise dama,kojesugra|eneporanijim EU,{toukqu~ujeiDirektivu propisimaido50odstove}iu oenergetskojefikasnotizgraodnosu na one koje se grade po da,kojapodrazumevadaseurasada{wim propisima, ka`u u di kompletna kontrola ener„Novosadskojtoplani”. getskih tokova gra|evine - od U{tedaenergijeuzagrevawu projektovawadoprijemaobjekstambenogprostoraposti`e se ta.Investitor}e,dabidobio upravo dobrom toplotnom izogra|evinskudozvolu,moratiuz lacijom. Tro{kovi grejawa su dokumentaciju da prilo`i i jedna od najveelaborat o }ih stavki ree n e r g e t s k o j Promenomizolacije `ijskih troefikasnosti,a {kova u ku}- zidanazgradamamo`e na kraju }e nenom buxetu, te daseostvariu{teda zavisni eksse onda isplaod20do30odsto,dok pert biti dutiuraditikva`an da obavi sepromenom stolarije me litetnu izolarewa i da u{tedi od15do20 ciju kojom se izda sertifiodstoenergije osim spre~avakat o energetwa gubitka toskoj efikasnoplotne energisti zgrade, koje, produ`ava i vek gra|evine. ji }e se zvati energetski paPromenom izolacije zida na so{. zgradama mo`e da se ostvari „Paso{„ rangirazgradeuseu{tedaod20do30odsto,dokse dam kategorija–odAdoG.Ka-

„Funta” umesto„oke” su da primewuju samo turski podanici. Izuzetno, kori{}ewe oke u doma}oj trgovini dozvoqeno je samo u prometu ribe. Tek posle Bune 1848 - 49. vlasti su uspostavile jedinstveni sistem mera za te`inu, va`e}iucelojmonarhiji. N. C.

tegorija A }e predstavqati energetski najefikasniju, a G najmawe energetski efikasnu grupuobjekata,pa}etakoistepen efikasnosti i diktirati vrednostsamogobjekta. „Novosadskatoplana„ je2009. i2010.godine pripremaju}i novi sistem obra~una i naplate grejawa prema potro{wi, uradilaanalizeuokvirukojihje meren gubitak topolotne energijeuzgradama. Dobijenipoda-

ciukazujudabi82 odsto potro{a~a imalo daleko mawe ra~une, a 18 odsto potro{a~a bi imalora~uneuve}anezaoko10 procenata, kada se uvede novi sistemobra~unainaplateprema potro{wi. Ve}e ra~une bi pla}alionikojistanujuuzgradama koje su imale prose~nu temperaturu u stanovima oko 23, 24i25stepeni iuonimzgradamakojesulo{eizolovane. B. Markovi}

I SKUP[TINE STANARA PORESKI OBVEZNICI

Ceokom{ilukpla}aakosevnekazna Zakon o odr`avawu stambenih zgrada svrstava zgrade u pravna lica, {to zna~i da moraju imati skup{tinu stanara, predsednika skup{tine,ra~unubanciipe~at. Me|utim, stambene zgrade nisu kao klasi~na pravna lica u privredi,ve}senazivajudrugapravna lica. Zgrade postaju pravna lica registracijom, a wihova pravna formajeusu{tiniudru`ewe. Vlasnik jedne kwigovodstvene firme Igor [. ka`e za „Dnevnik” da u Novom Sadu ima vi{e od3.000skup{tinastanara,mada smatradarealnacifraprema{uje brojku od 4.000, jer dosta wih nije registrovano, a pogotovo je

to slu~aj kod novih zgrada koje imajudvegodinegarancijuodinvestitora. -Stambene zgrade zakonski mogu,{todostawihipraktikuje,da izdaju u zakup zajedni~ke prostorije, napla}uju postavqawe repetitora mobilnih operatera, reklama na zgradu i sli~no. Tako ostvarujuprihodeiimajuobavezu da poreskoj upravi dostave poreski bilans i poresku prijavu do 10. marta teku}e godine za prethodnugodinu.Poreskastopaiznosi 10 odsto na poresku osnovicu, odnosnorazlikuizme|uprihodai rashoda, koja je neoporeziva do 400.000 dinara na godi{wem ni-

POVODOM ME\UNARODNOG DANA VOLONTERA

Namesni~ko ve}e u Po`unu, dana{wojBratislavi,kojejeu ime mon arh a vlad al o Ugarskom, delom Austrijske carevine, naredilo je 5. decembra 1749.daseubudu}ekaomeraza te`inuutrgovinikoristisamo „funta” (0,5 kg), a starinsku meru „oku” (1,25 kg) smeli

Udru`ewe “Joga za savremenog ~oveka”izNovogSadaupisujenove polaznikenakursjogezapo~etnike. ^asovi }e se odr`avati ponedeqkomisredomod20do21.30~asova u vrti}u “^uperak” u Ulici SaveKova~evi}a7.Telefonzadodatneinformacijeje066/423–211. I. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ t a¬ o ¬ c e na¬ { eg li¬sta sa po dve k w i ¬ g e po¬ne¬deq¬kom, sre¬ d om i pet¬ k om. Da¬ n as }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na na{ broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528765 od 13 do 13.05 ~a¬ s o¬ v a, a do sada nisu dobij al a kwig e u ovoj akc ij i, do¬ b i¬ t i po pri¬ m er ak del a „Vik inz i” koj e je nap is ao Arnulf Krau c e. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari“Laguna”,u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

biti namewen prevremeno ro|enim bebama. Koncert zajedni~ki organizuju Srpskapravoslavnacrkva,Rimokatoli~kacrkva,Hri{}ansko-reformatska, Jevrejska op{tina, Islamska zajednica i Slova~ka evangeli~ka crkva. Z. D.

Upisna kursjoge

Sajamdobrihnamera

“Sajamvolonterizma–sajam dobrihnamera”uorganizaciji VolonterskogcentraVojvodine bi}e odr`an danas od12 do 19~asovauStudijuM,uUlici IgwataPavlasa3.NaSajmu}e se predstaviti organizacije kojedelujuuNovomSadu,asara|uju sa volonterima i nude mogu}nost volonterskog anga-

`mana. U okviru Sajma bi}e predstavqene i fotografije prikupqeneuokvirukampawe Ujediwenihnacija,kaoide~ji radovi od recikla`nog materijala. Posetioci }e imati priliku da u~estvuju u velikombrojukreativnihradionica za sve uzraste. Ulaz je besplatan. I. D.

vou,alipoduslovomdanijebilo isplata,ave}inapredsednikauzimasra~unazaplatuipritomne pla}aju porez i doprinos na ovaj prihod.^akiskup{tinestanara kojenemajuprihodeimajuobavezu da poreskoj upravi dostave izve{taj-objasniojeIgor. Na{sagovorniknapomiwedau NovomSadumaksimalnodopetodstoskup{tinastanarapo{tujezakonitouglavnomvelikezgradena Bulevaru oslobo|ewa, jer skoro sveizdajuzajedni~keprostorije. -Retkokontroli{emoskup{tinestanarajersufiskalnoneizda{ne-kratkojeza„Dnevnik”prokomentarisaodirektorRegional-

nog centra Poreske uprave u NovomSaduZoranRadoman. SlabukontroluIgorjeocenio kao~uvawesocijalnogmira.Onje istakaodabiprimenazakonazna~ila i o~uvawe imovine gra|ana, jer sume novca koje se obr}u uop{tenisumale. -Institucijesuskloneslobodnom tuma~ewu propisa. Zavr{ni ra~unkaoobavezapremaporeskoj upravijeujednoimogu}nostipravo stanara da imaju uvid u kori{}ewezajedni~kihpara.Uslu~ajukazne,pla}ajepredsednikskup{tine stanara kao odgovorno lice,aliisvistanari-zakqu~ioje Igor. D. Igwi}

U KLUBU „FABRIKA”

Fotografijesamuzi~kescene Izl o` ba fot og raf ij a “M.M.V. Nova generacija” DobrivojaDejanovi}aDaletabi}e otvorenadanasu19~asovauklubu „Fabrika„, na Bulevaru despotaStefana5.Re~jeoseriji fotografija koje bele`e `ivopisnu muzi~ku scenu Vojvodine, kakove}sadanekihveteranatako i novih talenata. Posetioci

}e mo}i da vide postavku do 14. decembra. Posle zvani~nog otvarawa, u 20 ~asova nastupi}e bend “Generacijabezbudu}nosti”,au20.45 ~asovasvira“Prole}e”.Posledwinaprogramujesastav“KiloKiloBanda”kojipo~iwedasvirau21.30~asova.. I. D.

c m y


8

ponedeqak5.decembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

De~aci uubedqivoj prednosti Blizanci Anitai Sofia- Adriane i Karoqa ^orda{a, Jovanai Petar- Maje i Rajka Bla`i}a.

Devoj~ice Tara - Aleksandre i Nikole Milankovi}, Duwa- Amele i \or|a Gruji}a, Marina- Ane i Miroslava Stracinskog, Virag- Andree i ^abe Androckog, Sara- Bojane i Dejana Petri}a, Mila - Bojane i Miladina Vojvodi}a, Ma{a Vere i Nemawe Luki}a, Jelena- Gordane i Dejana Pavkova, Mila- Danijele i Dragoquba Kutawca, Nevena - Dijane i Dalibora Jovanova, Teodora- Dragane Kusi}, Mia- Dragane Laskovi}-Brestovac i Sa{e Brestovca, Neda - Ivone i Borislava Gwati}a, Hana- Izabele i Milorada Vrceqa, Elena- Jelene Erak i Gorana Muli}a, Ana- Jelene i Aleksandra Dragojlovi}a, Milka - Jelene i Miroslava Luka~a, Kalina Jovane ]ojanovi}-Krivoku}e i Lazara Krivoku}e, Katarina- Kristine i Miroslava Stani}a, Duwa- Maje i @eqka Gavri}a, Sara- Maje i Qubomira Ivankovi}a, Sofija- Marije Raki} i Mi{e Mirkovi}a, Ma{a - Marike Varge i Neboj{e Priji}a, Na|a - Milanke Brkqa~Marko i Branislava Marka, Milica- Milene i

Vladimira Pani}a, Ana- Miqane i Velimira Kotlaje, Lena- Mirjane i Roberta Arve, LenaNata{e i Jovice Petkovi}a, Lucia- Olge Novakovi} i Alekseja [pindlera, Danica - Olivere Bokan i Pere \ukanovi}a, Ma{a- Oqe i Borisava Vrba{kog, Zina - Pauline i Zdena \ur~janskog, Adrijana- Radmile i Sa{e Suzi}a, Sofija- Roksande i Nenada Trajkovi}a, Bojana- Sandre i Ranka Grbe, Kristina- Sandre Nikoli} i Kristijana Jovanova, Lana- Sawe i Sa{e Anti}a, Tawa - Sawe Nedeqkovi} i Aleksandra Ardali}a, Petra- Silvije i Lasla Farago, Stefani- Slavice i Milana Radakovi}a, An|elka- Sla|ane i Ilije Paj~ina, Helena - Sne`ane i Dragana Pavlovi}a, Sara - Sowe Aleksandrov, Dragana- Sofije Miodragovi} i Predraga [a{i}a, Nikolina- Tamare Dejanovi} i Slobodana Popovi}a, Nikolina- Tamare i Uro{a [krbi}a, Dragana - Tawe i Zorana Novakovi}a, Milica- Tijane i Gorana [}epanovi}a.

Ven~ani StojankaSimeunovi}iRadoslavSavi},AnitaBe}irovi}iMiroslavDinki},Biqana HelciBojanPetrova~ki,MarijanaHusariSr|anKova~i},JelenaPati}iStanislavVulovi},DanijelaBilaiBorkoRa~i},MirjanaPa{i}iDejanKeglovi},Ana\or|evi}iNandorSi~,MilicaDimi}iBranislav\uki},TijanaKristi}iDraganBojani},MilicaVeselinovi}iSlobodanVu~kovi},ZoricaMikola{iBorisZe~evi},SowaSimonovi}iBorisDumni},DraganaAleksi}iVladimirStefanovi},MilanaPavlovi~iStevanDori}, Na|aKova~evi}iNovakBuqi},NinaMarinkovi}iLazoCico,JelenaTomanovi}iDarko Pavlovi},SawaVuku{i}iSr|an^ampri}.

AleksandarVeselinovi}i Nata{aJovanovi}-Veselinovi}smalomNa|om

De~aci DE^ACI: Petar - Aleksandre Arsenin@muki} i Aleksandra Arsenina, Stefan Aleksandre i Radivoja Gajinova, Sa{a - Aleksandre Spasi} i Sr|ana Raja~i}a, Stefan- Andree i Stevana Vidakovi}a, Milo{ - Bojane i Milana Stankovi}a, Stefan- Verice i @eqka Nenadova, Marko - Verice i Samira Agi}a, Strahiwa- Vesne Gruji~i}-Mi}i} i Jovice Mi}i}a, Majk- Vesne Marti}, Martin- Gabriele I{panovi} i [andora Kova~a, Petar- Danijele Zinai} i Milana Ostoji}a, Marko - Dijane Radakovi}, Marko - Dragane i Gorana Popovskog, Nikola - Dragane i Dejana Radovanovi}a, Teodor - Dragane i @eqka Turbi}a, Milan Dragane i Jovana Mileti}a, Du{an- Dragane i Nikole Stojisavqevi}a, Mihajlo- Elvire i Tomislava Rati}a, Andrej- Elene i Janka ^apeqe, Zlatko- Zorice Zori} i Zlatka Korena, Andrej - Zorice i \or|a Milovanovi}a, Radovan- Ivane i Milana Te{i}a, Danilo- Ivane i Miomira Mandi}a, Balint- Izabele i Atile Mesaro{a, Milijan- Izabele i Lorensa [eri}a, Bojan - Jasne i Miroslava Pani}a, Mihajlo- Jelene i Branislava Jovi}a, Stefan- Jelene i Darka Nili}a, Ivan- Jelene i Dejana Markovi}a, VojinJelene i Dejana Martinovi}a, Jovan - Jelene i Petra Kosti}a, Vasilije- Jelene i Save @ivanovi}a, Uro{ - Jelene i Slobodana Stevi}a, Darko- Jovanke Kolakovi} i Sa{e Balango, Sa-

{a - Katarine i Mirka Marki}a, Vladimir Kristine i Dragana Titelca, Filip - Maje i Igora Jakovqevskog, Vuk- Maje i Milomira Jocovi}a, Mateja - Marine Brankov i Qubomira Miti}a, Zoran - Marice Mari} i Miodraga Stani}a, Milo{ - Milene Kanazir i Lazara Gruji}a, Du{an- Milene i Nenada Stojanovi}a, Luka- Milice i Aleksandra Vlahovi}a, Aleksa - Milice i Mladena Niki}a, Novak - Miwe i Milo{a Vujovi}a, Matija - Mirjane i Nenada Nikoli}a, Nikola- Mirke i Dragana Kopestenskog, Aleksa - Miroslave i Nenada Karla{a, Gabriel- Monike i Tibora Lasla, Ogwen- Nata{e i Igora Tati}a, DimitriXon- Nata{e i Sajmona Tomasa Xona Grina, Leonardo- Nensi i Dragana Luki}a, Aleksa- Nikoline i Neboj{e Ili}a, Mom~ilo - Olivere i Milo{a Popova, Pavle - Petre i Javora Matijevi}a, Mateo Sandre i Damira Gra~anina, Lazar- Sawe i Qubi{e Muratovi}a, Milan- Svetlane i Aleksandra Subi}a, Vojin- Svetlane i ^edomira Cvetkovi}a, Andrej - Sla|ane i Du{ana Kuvaqe, Aleksa - Sla|ane Nevajdi} i Du{ka ^ortana, Aleksa- Sne`ane i Vladimira @ivkovi}a, Mihajlo - Suzane Male~i} i \or|a Jovanovi}a, Andrija- Tamare i Borisa Zelenovi}a, DavidTawe Dragi{i} i I{tvana Bagia, Dario- Tawe Nikoli} i \or|a Jovanovi}a, Bane- Tawe Pro{i} i Petra Borbeqa.

Umrli

MarinaVere{ i DejanVinyanovi}

Radmila Jefti} ro|. Malinovi} (1937), Qubica Jovanovi} ro|. Nikolin (1922), Dragoqub Jovanovi} (1922), Krista Qiqak ro|. Tutwilovi} (1923), Miroslava Belanovi} ro|. Simeti} (1937), Smiqa Bo`ovi} ro|. Koci} (1956), Vladimir Brankov (1919), Ivan Brenesel (1944), Cecilija Brundza ro|. Balint (1930), Milanko Vola{ (1935), Marija Volf ro|. [inka (1930), Nada Vujnovi} ro|. @igi} (1948), Milenko Vujo{evi} (1953), Ilija Vukmirovi} (1947), Svetlana Vukovi} ro|. Jovanovi} (1941), Branka Gaji} (1963), Mita Gaborov (1924), Karlo Grizeq (1941), Alek san dra Devi} ro|. @i ki} (1929), Ana Dufek ro|. Klajn (1925), An|elija Zoksimovska ro|. Nikoloska (1947), Jovica Iwac (1981), Simo Kalini} (1933), Jovan Karapanxin (1955), Petar Koledin (1934), Lidija Kolesar (1956), [andor Laluja (1949), Bo`o Lojanica (1937), Du{an Maletin (1926), Vojin Mar~eta (1939), Vidosava Mili}evi} ro|. Popadi} (1926), Slobodan Milovanovi} (1943), Milka Milosavqevi} (1932), Eva Molnar ro|. Varga (1933), Verica Mu{icki ro|. Mikovi}

(1935), Petra Nikola{evi} ro|. Mili~evi} (1932), Ana Pai} ro|. Zoroje (1929), Nikola Radakovi} (1986), \uro Radovanovi} (1946), Etelka Sele{i ro|. Fi{te{ (1938), Ru`a Sivel ro|. Vojni} Pur~ar (1959), Ru`ica Stani} ro|. Pala~ ko vi} (1925), Alek san dar Stano jevi} (1976), Boja Stojanovi} ro|. Dobri} (1923), Bo`ana Tawevi} ro|. Jankovi} (1932), Dragomir Tadi} (1957), Ilija Terzi} (1932), \or|e Francisti (1928), Tomislav ^e{qevi} (1935), Veqko Stanisavqevi} (1946), Katica Prica ro|. Milivojev (1930), ]iro Ilijevski (1920), Ilija Jovani} (1948), Darinka Bjeli} ro|. Vukobrat (1940), Ante Bani} (1930), Verica Bla`i} ro|. Levi} (1935), Zlata Bo{kovi} ro|. Tinkovi} (1921), Olgica Vujovi} ro|. Kurjak (1952), Ratomir Dragovi} (1942), Vladimir Dubenko (1941), Ivan Eremi} (1934), Kata @ivanovi} ro|. Mihalek (1931), Janko Ki{ (1936), Du{anka Pavlov ro|. Krajnovi} (1928), Jovanka Rako~evi}-Kobiqski ro|. Rako~evi} (1931), Milan Risti} (1953), Rade Te{evi} (1940), Du{an Todorovi} (1939).


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

9

BOGATSTVO MANIFESTACIJA TURISTI^KA PREDNOST NOVOG SADA

Uzboqimarketing, „ijade”mamacizastrance Sa sala{ima i Fru{kom gorom u neposrednoj okolini, atraktivnim starim jezgrom, presti`nim Poqoprivrednim sajmom i kao doma}in brojnih poznatih manifestacija i festivala, Novi Sad ispuwava sve preduslove da ostvari zapa`enije mesto na turisti~koj mapi sveta. Manifestacije posve}ene raznim gastronomskim specijalitetima, takozvane „ijade“, privla~e brojne posetioce i qubiteqe poslastica koje se satima kr~kaju u kotli}ima. Direktorka Turisti~ke organizacije Novog Sada Jadranka Beqan Balaban obja{wava da je zna~aj ovakvih manifestacija koje se prave u ~ast nekom jelu ili pi}u pre svega u brendirawu nekog kraja. Tu se gosti mogu upoznati sa multinacionalnim specifi~nostima i bogatom gastronomskom ponudom, po kojoj je ovo podru~je ~uveno, istakla je Beqan Balaban. U okolini Novog Sada odr`avaju se tri „ijade“, koviqska „Rakijada“, rumena~ka „Pihtijada“ i ~uvena futo{ka „Kupusijada“. Ciq organizatora, lokalnih uprava, je promocija proizvoda koji su karakteristi~ni za

Foto:N.Stojanovi}

taj kraj. Koviqska „Rakijada“ organizuje se ve} 16 godina, s namerom da promovi{e tradicionalni na~in proizvodwe rakije. Prva „Rakijada” u Koviqu odr`ana je 6. jula 1966. godine, u `eqi da se promovi{e prava, istinska rakija od vo}a i da se sa~uva dud, simbol ovog naseqa. Zato se manifestacija tradicionalno odr`ava pod sloganom „Parastos dudu”. Dud je ina~e ravni~arsko sveto drvo. U pro-

{losti gotovo da nije bilo druma, ku}e, ulice bez duda. Tvorac ove manifstacije SavaGraorac u svom dvori{tu je posadio oko 150 stabala duda u nadi da }e wegova deca nastaviti da skupqaju ovu vo}ku i da peku rakiju dudaru. Futo{ka „Kupusijada” se odr`ava u novembru u centru tog mesta, a u okviru koje se predstavqaju uzgajiva~i kupusa i organizuje takmi~ewe u kuvawu

sarmi i slatkog kupusa, kao i izbor najte`e glavice. Proizvo|a~i futo{kog kupusa i qubiteqi sarme iz Futoga postali su i zvani~ni Ginisovi rekorderi po koli~ini skuvane sarme u jednoj posudi. Turisti~ko - privredna manifestacija rumena~ka „Pihtijada”, koja se odr`ava zimi kada je sezona pihtija, tako|e je oborila rekord u pravqewu najdu`e pihtije od 19 metara. Direktorka TONS-a smatra da uz boqu organizaciju, marketing, ali i tajming ovakve manifestacije mogu da privuku ve}i broj posetilaca sa strane. Dodaje da bi bilo po`eqno kada bi se ovakve manifestacije prire|ivale u isto vreme kad i neka druga gradska, koja je poznata po velikom broju publike. - Ovakve manifestacije su prvenstveno zna~ajne za same sredine u kojima se odvijaju, u smislu okupqawa qudi i negovawu sopstvene tradicije. [to se ti~e doprinosa turisti~koj ponudi grada, ogleda se u promociji i razvoju gastronomske ponude i specifi~ne ishrane za na{e podnebqe – obja{wava Beqan Balaban. I. Dragi}

U PRODU@ETKU SOMBORSKOG BULEVARA

Deponijadeponijususti`e Kako nadle`ni u gradu uklone neku deponiju, na wenom mestu posle izvesnog vremena ponovo po~ne da se nagomilava sme}e. Sa ovim problemom du`e vreme bore se stanovnici Telepa. Naime, u

produ`etku Somborskog bulevara, u delu koji jo{ uvek nije asfaltiran, na vi{e mesta mogu se videti brda otpada razli~itog porekla, naj~e{}e gra|evinskog {uta. Kako stanovnici tog dela gra-

da ka`u, do|e kamion, izabere mesto, istovari prikolicu i ode. - Ne mogu da iza|em iz dvori{ta, a da ne preska~em preko cigli, armatura i koje ~ega. Prvo moram da sklonim sve to s puta

kako ne bih polomio noge, pa tek onda izlazim napoqe. Kako sklonim, tako opet neko do|e i zatrpa mi izlaz iz dvori{ta ka`e stanovnik ovog naseqa BorivojeI.

Deponije gra|evinskog materijala nisu jedini problem. Privatnici koji imaju cisterne i ~iste septi~ke jame, tako|e dolaze ovde kako bi ispraznili kamione. Na{a sugra|anka Anica J. ka`e da kamion do|e, voza~ otvori {aht i pra`wewe po~iwe. - Kada radim u ba{ti i setim smrad kao da mi je septi~ka jama u dvori{tu, odmah znam {ta je u pitawu. Vi{e puta sam ih videla i na Somborskom bulevaru gde na sred parkinga prazne cisterne. Vaqda su videli da nema ko da ih kazni, pa se vi{e i ne zavla~e u neasfaltiran deo ulice. Na~elnik Komunalne policije u Novom Sadu, koja ka`wava ovakve prekr{aje, Neboj{a Radovanac ka`e da su oni uo~ili na vi{e mesta da pojedini preduzetnici, ali i gra|ani bacaju fekalije i drugi otpad u gradsku kanalizaciju. - Prekr{ioci naj~e{}e to rade u Futogu, u Ulici Rade Kondi}a bb, preko puta grobqa, u Novom Sadu u Ulici Josifa Pan~i}a, kod Alma{kog grobqa, u Sremskoj Kamenici na Mi{elu-

ku i na drugim mestima. Prema zakonu je zabraweno ispu{tawe sadr`aja septi~kih jama u javnu kanalizaciju, kao i odlagawe bilo koje vrste otpada na javnu povr{inu - ka`e Radovanac i dodaje da je zbog kr{ewa navedenih propisa Komunalna policija izrekla 22 mandatne kazne. One za gra|ane i odgovornu osobu u preduze}ima iznose 5. 000, a za pravna lica 20.000 dinara. U gradu, naravno, postoje mesta na kojima gra|ani mogu legalno odlo`iti sve vrste otpada. U „^isto}i” je mogu}e iznajmiti kontejner za krupan i gra|evinski otpad po ceni od 2.290 dinara po danu, a usluga odlagawa otpada na gradskoj deponiji gra|anima se ne napla}uje ukoliko ga donesu sami, dok u „Vodovodu i kanalizaciji” gra|ani mogu podneti zahtev za pra`wewe septi~ke jame bez nadoknade. Me|utim, i pored toga oni anga`uju privatnike koji kamionima odnose wihovo sme}e. A gde to sme}e zavr{i, znaju samo voza~ kamiona i ~ovek koji zatekne deponiju ispred svog dvori{ta. I. Jovanovi}

IZLAZ IZ ZA^ARANOG KRUGA ALKOHOLIZMA DUG, ALI MOGU]

Uzpomo}stru~wakainajbli`ih lak{edoizle~ewa Nasuprot uvre`enom mi{qewu u Srbiji da je konzumirawe alkohola ne{to {to je normalno i {to se podrazumeva, pogotovo kod mu{ke populacije, alkoholizam predstavqa bolest koju je te{ko izle~iti bez podr{ke stru~nih lica, ali i prijateqa i okru`ewa. Qudi koji su upali u taj za~arani krug te{ko izlaze iz wega i vra}aju normalnom `ivotu. Klub le~enih alkoholi~ara „Grbavica” postoji ve} 43 godine i okupqa one koji ho}e da se izbore sa ovim problemom. ^lanovi jedni drugima pru`aju podr{ku i daju motivaciju za nastavak borbe za zdraviji `ivot. Predsednik kluba Zoran Manojlovi}, sa dvanaestogodi{wim ~lanstvom u „Grbavici”, ka`e da mu je dru`ewe i razgovor sa qudima koji su tako|e imali isti problem mnogo pomoglo, jer je ranije poku{avao da ostavi alkohol, ali sam nije uspevao.

- Ovo je borba koja se vodi do kraja `ivota i zato za sebe ka`em da sam zale~en, a ne izle~en. Porodica, pogotovo deca bili su razlog zbog kog sam odlu~io da se odreknem takvog `ivota. Sin i k}erka su me vi|ali pijanog i naravno da im se to nije svidelo. Prijavio sam

Navodi da klub trenutno ima oko 50 ~lanova, ali da je 20 do 25 qudi radovno na sastancima i da ima veoma malo mladih koji se odlu~uju za ovu vrstu terapije. - Vi{e ne postoje, moglo bi se re}i, klasi~ni alkoholi~ari me|u mla|om populacijom, odnosno danas mladi uglavnom pored alko-

SOS telefon za alkoholi~are „Halo alko SOS“ telefon je 021/496-145, a mo`e se nazvati svakog utorka i ~etvrtka od 16 do 20 ~asova, pri tome je anonimnost zagarantovana. Klub le~enih alkoholi~ara se nalazi u Ulici Seqa~kih buna 85. se na Kliniku za bolesti zavisnosti i tamo proveo mesec dana. Tamo sam shvatio da sam dotako dno i da do kraja `ivota moram da ostanem potpuno trezan, jer u toj situaciji umerenost vi{e ne postoji - ka`e Manojlovi}

hola konzumiraju i drogu - ka`e Manojlovi}. Tridesetpetogodi{wa M. P. koja je i najmla|i ~lan u klubu, od onih je koji su kombinovali drogu i alkohol. - Kada sam imala 21 godinu probala sam heroin i sa prekidima

sam bila zavisnik gotovo 11 godina. Posledwih godina drogu sam zamenila alkoholom, samo da bih nekako promenila stawe svesti. Najgore od svega toga je {to sam radila kao prosvetni radnik i predavala pod uticajem droge ili alkohola. Kasnije sam gledala svoje |ake kako upadaju u iste probleme i poku{avala da im pomognem da ne do|u do tog stadijuma u kom sam i ja bila. Posle odre|enog vremena sam dala otkaz, jer nisam mogla to vi{e da gledam ka`e M. P. Ka`e da je „~ista„ ~etiri meseca i da joj je bilo potrebno da podeli iskustva i da iskreno razgovara sa nekim koji je tako ne{to ve} osetio na svojoj ko`i. - Treba shvatiti da se neke stvari ne mogu promeniti, ali da zato mo`ete promeniti sebe. Sigruna sam da }u dolaziti na sastanke dokle god budem mogla - ka`e M. P. G. ^etnik

DANAS ZASEDA KARLOVA^KA SKUP[TINA

Rasprava ogrobqimai komunalnomredu Posledwa u ovoj godini, 25. sednica Skup{tine op{tine Sremski Karlovci bi}e odr`ana danas u 17 sati u sve~anoj sali Magistrata. Pred odbornicima }e se na}i 12 ta~aka dnevnog reda me|u kojima i nekoliko vrlo va`nih predloga odluka. Jedna od wih je odluka o sahrawivawu i grobqima, kojom bi preciznije trebalo da se reguli{e ta oblast u Karlovcima. S druge strane tom odlukom bi trebalo da odr`avawe grobaqa i sahrawivawe budu povereni JKP „Belilu”. Na dnevnom redu su i predlozi odluka o komunalnom ure|ewu, o pribavqawu gra|evinskog zemqi{ta u javnu

svojinu op{tine, o izmenama i dopunama Plana za odbranu od poplava, kao i o organizaciji i funkcionisawu civilne za{tite na teritoriji op{tine. Skup{tina treba da raspravqa i o predlogu godi{weg programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta, te izve{taju o devetomese~nom utro{ku para iz buxeta. Na sednici }e biti re~i i o izmenama odluke o prevozu u drumskom saobra}aju, o predlogu odluke o prolasku magistralnog puta kroz Karlovce i promeni wegovog imena. Skup{tina treba danas da donese i re{ewe o imenovawu Komisije za planove. Z. Ml.

U UDRU@EWIMA PENZIONERA VODE RA^UNA O SVOM ^LANSTVU

Dru`ewe „produ`ava”`ivot Odlazak u penziju neki qudi te{ko prihvataju, najvi{e zbog toga {to su navikli da im svaki dan bude ispuwen poslom i iz straha da }e kao penzioneri imati „previ{e” slobodnog vremena. Neki se u „tre}em” dobu okre}u hobijima, unucima i putovawima, ali je ipak velika ve}ina onih koji ostaju kod ku}e, u stolici ispred televizora. Jedan od na~ina kako penzioneri mogu prekratiti vreme jeste u~lawewe u penzionerske klubove, koji se trude da im organizuju {to vi{e dru{tvenih i kulturnih doga|aja. U Novom Sadu penzioneri su dobro organizovani i pru`aju mno{tvo usluga svojim ~lanovima, od frizera i besplatnih medicinskih pregleda, do izleta i igranki. Potpredsednik Udru`ewe penzionera Novog Sada Sini{a Brankov ka`e da se trude da qudima stare dane u~ine lak{im i ispuwenijim. - Svake subote organizujemo dru`ewa i igranke za na{e ~la-

nove, na kojima su oni sa svojim vr{wacima i gde upoznaju nove qude, a neretko se desi da se razvije i qubav. Tako|e svake druge subote idemo na dnevne izlete u Vrdnik, a ciq nam je da penzionere {to vi{e izvu~emo iz ku}a i stanova kako bi napunili baterije i kako bi bar malo zaboravili na svakodnevne probleme - ka`e Brankov. Ka`e da u sklopu udru`ewa radi i Kulturno - umetni~ko dru{tvo „Isidor Baji}”, koje ima horsku, literarnu i folklornu sekciju, a wegovi ~lanovi nastupaju na priredbama. - Qudima puno zna~i to {to su u dru{tvu i mislim ~ak da im to donekle produ`i `ivot. Neki ~ak ka`u da se boqe zbavqamo nego mladi. Ove godine }emo opet organizovati takozvanu „Penzionersku novu godinu„ u lokalu „Oaza” 30. decembra. Mislim da bi jo{ vi{e aktivnosti imali u ponudi da nema finansijskih problema, jer se finansiramo velikim delom od ~lanarina ka`e Brankov. G. ^.

„Parada”nagradila GinuBala}

U „Areni sinepleks” u subotu je izvu~en 200.000. gledalac filma Sr|ana Dragojevi}a, „Parada”. Dobitnica nagrade je GinaBala} koja je od turisti~e agencije „Xambo travel” dobila vau~er vredan 30.000 dinara, ko-

ji mo`e da iskoristi na putovawe, na destinaciji koju `eli. Izvla~ewu su prisustvovali predstavnici turisti~ke agencije, kao i dva glavna glumca iz filma , Nikola Kojo i Milo{ Samolov.


VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak5.decembar2011.

ТАРАШКИВИНОГРАДАРИДОБИЛИПОКЛОНОДГРАДАЗРЕЊАНИНА

ПРОЈЕКАТНАМЕЊЕНСТАРИМАУПЛАНДИШТУ

Муљараза квалитетнијавина

Даздравији дочекамостоту

ПЛАНДИШТЕ:Локална самоуправа Пландишта са Домом здравља у циљу повећања доступности здравствене заштите становништва старијег од 65 година реализује једногодишњи пројекат „Да што здравији дочекамо стоту”. Уз подршку Министарства здравља са десет хиљада евра у оквиру пројекта „Пружање и унапређење услуга на локалном нивоу” - ДИЛС који се финансира из кредита Светске банке, пројекат се реализује од фебруара ове и траје до истог месеца наредне године. Представљајући на конференцији за новинаре ток пројекта, директор Дома здравља Јосиф Муста, председник општине Зоран Воркапић и представник пројекта из Министарства здравља Милорад Станојевић истакли су да је циљ пројекта „Да здравији дочекамо стоту” сагледавање здравственог стања популације од 65. године и старијих, затим, рано откривање масовних незаразних болести, као и популаризација режима дијететске исхране. Укључене су три екипе лекара и 14 медицинских сестара са опремом за мерење притиска, шећера, триглицерида и холестерола у крви и три ЕКГ апарата. Они су у минулих девет месеци прегледали 412 становника у малим сеоским срединама Маргити, Милетићеву, Марковићеву, Дужинама и Барицама. Код

њих 63 шећер је био повећан, код 118 повишен холестерол, 111 је имало повећане триглицериде, 81 виши крвни притисак од нормале за те године старости, а деветоро је имало срчане аритмије. Сви су добили одговарајуће лекове и савете за дијететску исхрану, добили су упуте за анализе и контроле код специјалиста. Акција траје још три месеца и свакако ће допринети мењању слике здраствене заштите старијих у овој општини. Представник Министарства здравља Милорад Станаревић је обавестио јавност да је у овој општини у току реализација пројекта на информатизацији свих амбуланти у јединствени систем са циљем да се за сваког пацијента формира јединствени електронски здравствени картон пацијената, који ће им омогућити брзу проходност у лечењу од примарне заштите у амбулантама, Дому здравља до болница и врхунских здравствених клиника у земљи. Министарство је у овај пројекат за општину Пландиште уложило 29.300 евра и набављена су два сервера, 20 рачунара, 16 бар-код скенера 10 бар-код читача и исто толико штампача. Предстоји обука радника у Дому здравља о коришћењу ове опреме, чиме ће се у великој мери побољшати основна здравствена заштита становништва овог краја. Р.Јовановић

Пројекти прекограничне сарадње ТЕМЕРИН:Туристичка организација општине Темерин и друштва која негују културу, традицију и манифестационо-спортски туризам припремају више појеката прекограничне сарадње. Заједно са општином Бачки Петровац, припремљен је пројекат „Панонски паркови”, у оквиру сарадње Србија-Хрватска. Очекивана средства биће усмерена за ревитализацију и уређење старог парка у Темерину и фасаде Каштела. У припреми је пројекат сарадње у области културе насеља Сириг и Szőrega из околине Сегедина. - На Сајму етно хране и пића, минулог викенда у Београду, презентована је понуда Повртарске задруге „Екоадут”, винарије „Виндуло” и „Аџић”, посластичарнице „Хофи Цуки” из Темерина и ресторана „Троглав” из Бачког Јарка, рекао нам је директор Туристичке организације општине Темерин ЗоранГоведарица. М.М.

Danas U nOVOM saDU POZORI[TA Srpskonarodnopozori{te: scena „Pera Dobrinovi}” drama „Timon Atiwanin” (19.30) Novosadskopozori{te„Folk i sving” (19)

BIOSKOPI Arena: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10,14.30, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (16, 22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili „ (13.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (15,17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (13), „Pqa~ka s vrha” (18.10), „Sumrak saga: praskozorje” (15.20, 17.40, 20.15, 22.25), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.45, 14, 15.40, 16.30, 17.10, 18.15, 18.45), „Elita ubica” (20.25, 22.45), „Formula uspeha” (20.05, 22.40)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkinavinskaku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Katica \er| Kova~ (1928) u 11.15 ~asova, Vesna Borislava Padrov (1947) u 12 i Aleksandra \aji} Horvat (1966) u 12.45, Marija Cvija Ninkov (1953) u 13.30 i Pane Mirka \uki} (1920) u 14.15 sati. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen \er| \er|a Laho{ (1942) u 13 ~asova. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Petar Milo{a Cveti} (1929) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Josipa (Pavao) Gaji{in (1938) u 15 sati.

DNEVNIK

c m y

10

ТАРАШ:Локална самоуправа у Зрењанину поклонила је Удружењу виноградара и љубитеља вина „Тарашки виногради“ нови апарат – муљару, који ће им убудуће омогућити лакшу, бржу и квалитетнију обраду грожђа и производњу вина. У име града Зрењанина, уређај су тарашким виноградарима свечано уручили сарадници на пословима ЛЕР-а за пољопривреду, шумарство и водопривреду у Градској управи ВојиславСубин и СтојанКраљ. -Локална самоуправа је протеклих година помагала пољопривредницима, колико је то била у могућности. Учествовала је у разним акцијама, а такође улаже у репарацију атарских путева, канала за одводњавање, у озелењавање и подизање ветрозаштитних појасева, као и у опремање пољочуварске службе – навео је Субин и додао да ће се град трудити да и убудуће учеству-

Новамуљараизазвалаинтересовање

је у сличним акцијама, као и да се овдашњи пољопривредници својим предлозима и сугестијама могу обратити пометој служби. Председник Удружења виноградара из Тараша Слободан Лудо-

шки казао је да ће им поклоњена муљара за грожђе значити много и да ће допринети производњи још квалитетнијих вина. Како је објаснио, ово удружење броји близу педесетак чланова. Немају сви вино-

граде, али их спаја једно - љубав према вину. -Тараш има око двадесет хектара винограда. Појединачне парцеле су мале, сорте су углавном старе традиционалне, али се у последње време уводе и нове. Комплетну производњу, морам признати, потрошимо ми у селу, врло мале количине вина и ракије изађу из Тараша – навео је Лудошки и подсетио да производња вина у овом средњобанатском месту има дугу традицију. Раније је свака кућа у Тарашу имала свој виноград, али су у једном периоду многи повадили винограде. Последњих неколико година поново их саде, овог пута стварајући модерне плантаже. -Контактирамо бројне стручњаке који су учинили много на нашој едукацији, тако да све више напредујемо – напоменуо је Лудошки. Ж.Б.

ИЗУЗЕТНАПРОХОДНОСТБЕЧЕЈСКИХГИМНАЗИЈАЛАЦА

Знањемотварајусваврата

БЕЧЕЈ: Чак 90 одсто матураната Гимназије у Бечеју наставило је школовање на некој од виших школа или факултета, а око 70 одсто ће се, захваљујући показаном знању на пријемним испитима, школовати средствима буџета - саопштио је директор ове установе мр Миодраг Басарић. И по ранијем искуству, већина бечејских студената нема већих проблема у наставку школовања, јер су стекли добру основу. - Трудимо се да кроз четворогодишње школовање наше ученике „поткујемо” добрим знањем, али и да их тематским предавањима упознамо о факултетима и образовним установама у нашој земљи, о томе како треба да бирају занимања, о стању на тржишту рада... Све у циљу да им олакшамо избор факултета. Додала бих да су, готово, сви наши матуранти који су завршили одличним и врло добрим успехом остварили наставак школовања на буџету - рекла је психолог Гимназије Маја Прпа.

Сваки индекс у рукама сада већ бившег матуранта радује све у Гимназији. Ипак, има оних с којима се посебно поносе, јер су показаним знањем на пријемном испиту потврдили квалитетан рад у школи. - Не бих сада о именима, али бих истакла да су наши ученици на неколико факултета у Новом Саду били, чак, прворангирани. То је случај с Академијом уметности – група Драматургија, Правним факултетом, Технолошким – група Прехрамбено инжењерство и група Фитомедицина... Имамо Ваљана основа за високо образовање –Бечејскагимназија уписаних студената на Факултету техничких наука (архитектура, графички Природно-математичком, Филозофском... Желидизајн, заштита животне средине, рачунар- мо им свима да наставе успешно школовање, заство...), затим Медицинском, Пољопривредном, кључила је Маја Прпа. В.Ј.

TELEfONI

VODI^

VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENASLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik ВАЖНЕ ОДЛУКЕ ГРАДСКЕ ВЛАСТИ

Општина продајеземљу Апатинскојпивари АПАТИН: Чланови Општинског већа подржали су предлог да општина Апатинској пивари прода 1,60 хектара градског грађевинског земљишта, по цени од 56.320.000 динара, како би на тој површини изградила пречистач отпадних вода и пратеће инфраструктуре, везане за изградњу градског пречистача опадних вода и друмског терминала. -У почетку су били разговори да Апатинска Пивара и град изграде фабрику за пречишћавање отпадних вода, међутим, од тога се одустало јер Пивара има више отпадних вода, него цео град. Ипак, Пивара ће помоћи, плаћајући грађевинско земљиште по непосредној погодби, више од тржишне цене, а такође и у самој изградњу пратеће инфраструктуре, коју ће користити обе фабрике реако је председник општине др Живорад Смиљаниоћ.

Одлуку о продају грађевинског земљишта треба да донесу одборници на децембарској седници Скупштине општине. Општинско веће такође је на ванредној седници усвојила предлог одлуке да се физичким лицима и предузетницима који поседују или су закупци пословних постора, накнада за коришћење грађевинског земљишта предвиђена за ову и наредну годину умањи за 60 одсто, чиме би им годишња накнада била као и у претходне две године. Накнада за поставаљање летње баште умањиће се за 20 одсто, у односу на предвиђену накнаду за 2011. годину, па би и она била на нивоу 2010. године. Разлог за смањење накнаде, како је речено, уследило је због економске кризе која је у великој мери отежала пословање предуетницима. И овај предлог наћи ће се у дневном реду наредне седнице Скупштине општине. Ј. П.

Народнипосланици уКикинди КИКИНДА: Народна скупштина, у сарадњи са мисијом ОЕБС-а у Србији, спроводи од 2004. године програме, чији је циљ приближавање парламената грађанима и упознавање са свим сегментима његовог рада. У оквиру програма „Мобилни парламент“, у Кикинди је боравило шест народних посланика. Тројица: ОтоКишмартон из Кикинде посланик Српске напредне странке, Радован Радовановић из Бачке Тополе , посланик Лиге социјалдемократа Војводине и др Драгомир Цимеша из Сомбора, посланик Демократске странке, током преподнева разговарали су са ђацима Гимназије „Душан Васиљев“. -На овај начин грађанима ћемо приближити рад парламента, а који

не могу видети на телевизији док су скупштинска заседања. Упознаћемо их са радом одбора и свим другим стварима које чине Републичку скупштину - рекао је Ото Кишмартон. Драгомир Цимеша је додао да је рад Народне скупштине другачији од онога што се може видети на телевизији. Већина посланика коректно сарађује, без обзира на то из које су странке. У свечаној Сали Скупштине општине одржана је и трибина, којој су поред поменутих народних посланика, присутни и Арпад Фремонт из Савеза војвођанских Мађара, Жика Гојковић из Српског покрета обнове и ЗлатаЂерићиз Нове Србије. А.Ђуран

НА БЕЛОЦРКВАНСКОМ ЈЕЗЕРУ

Ниченово викенд-насеље БЕЛАЦРКВА: Поред постојећег викенд-насеља са ауто-кампом на Градском језеру гради се ново. Постојеће насеље, са свом потреб-

сада изведених радова је око 850 хиљада динара На овом простору до сада су продата три плаца, један објекат са четири апартмана је изграђен, а остали ће бити понуђени тржишту. Површина плацева на којим ће се градити нови туристички објекти је 141 и 77 квадратних метара, а на овим објектима ће за разлику од претходних бити дозвољена градња подрума, јер је утврђено да нема подземних вода. Постојеће језерце које Белоцрквани знају као Југопетрол биће проширено тако да ће ова Земљиште очишћено од растиња изузетна локација излазином инфраструктуром, простире се ти на два језера. Како је рекао Милан на четири хектара, а ново је планиРадојев, директор ЈП Фонд за грађерано на три. Сада је овај простор винско земљиште и путну привреду, очишћен од растиња, насипа се зена овом терену потребно је урадити мљом са плаже Врачевгајског језера канализациону мрежу и уредити прикако би се санирала депресија терелазе, а посао ће се одвијати у завина, а урађена је и водоводна мрежа у сности од прилива средстава. Како се дужини од 350 метара са два хиплацеви буду продавали тако ће надрантска прикључка. Вредност до предовати радови. М. В

Сарадња Дома здравља и Црвеног крста ЗРЕЊАНИН: Дом здравља „Др Бошко Вребалов” и Црвени крст Зрењанина потписали су уговор о пословној сарадњи. Потписе на уговоре, у име тих установа, ставили су директор Дома здравља др Борислав Ђорђевић и секретарка Црвеног крста Александра Танасијевић. Овим је изражена заједничка жеља и спремност да се оствари потпуна и дефинисана сарадња, првенствено у примени закона у области обуке из прве помоћи. Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов који је, уз председника Црвеног крста Војводине др Боришу Вуковића, присуствовао озваничењу сарадње, истакао је да локална самоуправа има изванред-

ну сарадњу са Црвеним крстом Зрењанина и Војводине. - Идуће године желимо да начинимо додатни искорак према Црвеном крсту и да зграду у којој је смештен, изграђену 1936. године, а која се налази у изузетно лошем стању, приведемо намени. Наравно, по пројекту и по потребама Црвеног крста. Следеће године биће урађен пројекат и кренућемо са адаптацијом објекта - обећао је Михајлов. Александра Танасијевић информисала је јавност о донацији Црвеног крста Горње Аустрије, вредној пола милиона динара, а која је намењена за санацију санитарног чвора у згради зреЖ. Б. њанинског Црвеног крста.

ponedeqak5.decembar2011.

11

ЖРТВЕ НАСИЉА СТИЧУ ПОВЕРЕЊЕ У ИНСТИТУЦИЈЕ

Болестизависности рађајунасилнике ВРБАС: У оквиру међународне капмање „16 дана активизма против насиља у породици“, у Врбасу је одржан округли сто на ову тему, на којем се могло чути да жртве породичног наУчесници округлог стола сиља стичу поверење у институције, јер су, само годишњи подаци кажу да је приу току ове године, у врбаском Суду метно је да се пријављивало насиизречене 22 пресуде насилницима. ље које се понављало више пута, Такође, када је реч о насиљу у пода су жртве углавном од 1963. до родици у овдашњој средини, ово1980. годишта, средњег образова-

ња, а да је починилац бивши, или тренутни партнер. Оно што је охрабрило представнике свих институција, које се боре против насиља, је то што су у већини случајева тужбу поднеле саме жртве. Директор врбаског Центра за социјални рад НадаБатрићевић је истакла да је у случајевима где постоји насиље увек најважнија безбедност жртве. - Упућујемо им поруку да је насилник увек и једино он крив за насиље, јер се често наводи да је жртва сама крива за то што јој се дешава. Такође, морамо увек подржати жртву у њеним одлукама и увек јој морамо помоћи, без обзира на то колико пута се пута већ враћала насилнику – истакла је Батрићевић.

Центар за социјални рад може да реагује само када се ради о високом степену насиља, тако што ће сместити жртву у сигурну кућу, а све до тада, зависи од тада зависи од саме жртве, да ли ће пријавити злостављање или не. На округлом столу се чуло да, поред супружника, међу породичним насилницима има и деце, која, углавном под дејством алкохола, малтретирају своје родитеље. Психотерапеут у врбаском Дому здравља Цвита Павловић истиче да је у већини породица, где постоји болест зависности, има и насиља. - Морамо бити свесни да деца која су одрастала уз породично насиље и сами касније буду насилници или жртве – подвукла је Павловић. М. Кековић

НОВИ ПРОЗОРИ ЗА ДРУШТВО МНРЛ

Донираноигралиште уништилихулигани БЕЛАЦРКВА: Друштво за помоћ ментално недовољно развијеним лицима средствима добијеним од Основног јавног тужилаштва као дотацију хуманитарним организацијама, ових дана променило је шест прозора на згради, у којој се налази и уредило улазни простор, како би уштедели на грејању. Вредност радова је 350 хиљада динара. - Друштво је основано пре тринаест година и од тада се налази у згради на углу Партизанске и улице Саве Мунћана. Зграда је стара око 150 година и стално је у њу потребно улагати - рекла је председнца Друштва СлађанаМиленковић. -Реновирана је више пута, одмах је уложено пуно захваљујући канадској организацији „Адра”, али је у њу и сада потребно инвестирати. Приликом вађења старих прозора у једној од просторија напукли су зид и плафон, па се на томе мора хитно радити. У оквиру Друштва је и библиотека играчака „Пинокио” где они свакодневно организују разна

С мало новца се мало шта може урадити

дешавањa и радионице сходно интересовањима чланова којих има око четрдесет. Често организују путовања и разне програме. Сваке године у сарадњи са белоцркванским школама обележе 3. децембар Дан инвалида, али ове године због посла око уређења објекта тога неће бити.

У сарадњи са британском организацијом „Save the children”, из Европског фонда добили су средства којима су отворили и једно инклузивно игралиште са разним реквизитима, намењено деци са посебним потребама. То игралиште сада, нажалост, није употребљиво, јер су га, како је Слађана рекла, хулигани уништили.

Истим средствима постављене су и три рампе за лакши прилаз инвалидним лицима на приоритетним локацијама, једна код Дома здравља, друга на улазу у Центар за социјални рад и трећа на улазу у зграду Друштва. Финансирају се средствима Министарства за рад и социјалну политику, за програме које раде, а општина Бела Црква плаћа једну особу која је стално запослена. Од велике помоћи би им било, како је нагласила Слађана Миленковић, ако би добили из буџета још нешто средстава за материјалне трошкове, јер често имају проблем са плаћањем месечних рачуна. Скромним средствима којима располажу, купили су клима уређај, који у старту није био употребљив. Уложили су рекламацију у продавници у којој се уређај купљен, по њиховом налогу добили помоћ овлашћеног сервиса, али клима и даље не ради. Гаранцију им више не признају, а они немају пара да купе нов уређај. Сада не знају како ће се грејати ове зиме. М. Витомиров

ДАНАС У БЕЧЕЈСКОЈ ГИМНАЗИЈИ ПОЧИЊУ „ДАНИ НАУКЕ И ЗНАЊА“

Менса –НТЦ систем учења

БЕЧЕЈ: Гимназија у Бечеју данашњим предавањем председника Комитета светске Менсе за даровиту децу др Ранка Рајовића премијерно стартује с организовањем манифестације „Дани науке и знања“. - Убудуће би ово требало да буде традиционална манифестација наше школе и одржаваће се увек прве децембарске недеље - рекао је директор бечејске Гимназије мр Миодраг Басарић. - Предавање заказано је за 16 сати и одржаће се у свечаној сали школске зграде. Путем предавања по имену „Менса – НТЦ систем учења“ реномирани неурохирург др Ранко Рајовић презентираће значај новог начина учења. Јер, сувопарном учењу и репродуковању градива је „одзвонило“, па би деца на време морала да науче како боље и ефикасније да уче и лакше да памте. Уосталом, овај акредитовани програм за стручно усавршавање Министарства просвете примењује се, већ, у 12 европских држава. Преостале две активности у оквиру поменуте манифестације одржаће се прекосутра. Прва, по имену „Занимљива наука“, на програму је тачно у подне и у оквиру школског часа „осмаци“ с територије бечејске оп-

штине присуствоваће демонстрацији кратких експеримената из биологије, физике и хемије. Најзад последња активност у оквиру овогодишње манифестације је „Квиз знања“, који ће се одржати у свечаној сали с почетком у 12,45 и где ће четворочлане екипе малих матуранта шест основних школа највеће потиске општине одговарати на питања из области опште културе. - Квиз се састоји из две игре. У првој су питања прилагођена узрасту учесника и заснивају се на градиву од петог до осмог разреда из српског и мађарског језика и књижевности, због чега свака екипа мора имати, бар, једног ученика коме је наставни језик мађарски, затим биологије, географије, историје, ликовне и музичке културе, физике и хемије. Друга игра су асоцијације. Сви учесници квиза знања добиће поклоне, а победничка екипа добија комплет уџбеника за први разред гимназије - појаснио је професор Александар Егић. Организовањем манифестације „Дани науке и знања“, бечејски гимназијалци добијају прилику да се кроз ваннанставну активност докажу и као интерпретатори знања и као организатори одређених активности. В. Ј.

КњигапоезијеБорисаСтапарца БЕЛА ЦРКВА: Малобројним љубитељима поезије у Народној библиотеци представио се БорисСтапарац, са књигом поезије „Два космичка зрна“. Борис Стапарац је писац поезије, кратких прича и романа, а и веома успешан вајар. Његова скулптура познатог филмског боксе-

ра Рокија Балбое, постављена у Житишту постала је светски позната. Стапарац је и аутор филам „Људи од сламе“. Стихове из књиге поезије „Два космичка зрна „ говорили су књижевнице из Вршца Јадранка Ћулим и НадаБранков и сам Борис Стапарац. М. В.

Насипу додата устава

КОД РУДИНЕ ЉУТОВО, У НОВОМ БЕЧЕЈУ

Изграђенпробијени деонасипа НОВИБЕЧЕЈ: Завршени су радови на „зечијем насипу”, око рудине Љутово, у Новом Бечеју, који штити чак 1.200 хектара обрадиве површине. Прошле године тај насип је пробијен услед високог водостаја Тисе и деловања великих количина атмосферских вода. Настала је штета на око хиљаду хектара на Љутову, чија је вредност процењена на око 70 милиона динара, у шта нису урачунати трошкови изградње насипа. Међутим, пробијени део насипа, у дужини од 400 метара, поново је изграђен, а овог пута му је додата и устава за упуштање и испуштање воде, како не би, приликом сваког високог водостаја, долазило до оштећења и поновног санирања. Радници су током трајања радова преконтролисали цео насип укупне дужине девет километара, како би на местима где је то неопходно поправили настала оштећења. Вредност пројекта је 24 милион динара, а инвеститори су општина Нови Бечеј и ЈП „Воде Војводине”. Од тога, локална самоуправа је обез-

бедила 13,5 милиона из средстава прикупљених давањем у закуп државног пољопривредног земљишта, а „Воде Војводине” су издвојиле 10,5 милиона. Извођач радова било је Водопривредно предузеће „Горњи Банат” из Кикинде, подизвођач Грађевинско предузеће Нови Бечеј, а радови су трајали три месеца. Ж. Б.


ponedeqak5.decembar2011.

vojvodina

dnevnik

c m y

12

САРАДЊАЛОКАЛНЕСАМОУПРАВЕИМЕСНЕЗАЈЕДНИЦЕ

Новиасфалтушестулица

БиљанаГлигићпоредновихконтејнера

„ЧИСТОЋАИЗЕЛЕНИЛО”И„ЗРЕЊАНИНКА” ПОСТАВИЛИКОНТЕЈНЕРЕНАИСТИММЕСТИМА

Борбаза ПЕТ-амбалажу

ЗРЕЊАНИН: ЈКП “Чистоћа и зеленило” из Зрењанина поставило је ових дана контејнере за пластичну амбалажу на истим локацијама у граду, на којима се налазе и они у власништву Еколошке задруге “Зрењанинка”. Тиме градско предузеће представља директну конкуренцију задрузи, која упошљава искључиво избеглице и чији је рад, у сарадњи са УНХЦР-ом, омогућила управо овдашња локална самоуправа. Прецизније, две фирме под ингеренцијама градске управе, међусобно се боре за ПЕТ амбалажу, коју затим обрађују и продају онима који се баве откупом ових секундарних сировина. За сада није јасно коме је ово у интересу и зашто “Чистоћа и зеленило” или “Зрењанинка” своје контејнере нису поставили на другим, “непокривеним” локацијама у граду. -Познато је да смо међу првим јавним предузећима у земљи, још 2006. године, започели посао одвајања ПЕТ амбалаже од осталог комуналног отпада, у циљу његове рециклаже. На наше велико задовољство, грађани Зрењанина су препо-

знали добробит селектовања ПЕТ амбалаже, што је за резултат имало пуне контејнере пластичних боца. Што због интензивног коришћења, што због несавесног поступања извесних грађана, временом је дошло до оштећења великог броја контејнера, због чега је “Чистоћа и зеленило“ набавила 120 нових контејнера за ПЕТ амбалажу – објашњава директорка овог комуналног предузећа Биљана Глигић. Новац за набавку контејнера, у висини од близу два милиона динара, обезбедио је Фонд за заштиту животне средине. Контејнери су, по речима Глигићеве, постављени на местима где су се и раније налазили, а Зрењанинци ће поново моћи да селектују отпад, као што су то чинили и последњих година. -Сви знамо колико је битно одвајање ПЕТ амбалаже од осталог комуналног отпада и рециклажа исте, поготово ако имамо у виду чињеницу да разградња једне пластичне флаше у природи траје више стотина година – подвукла је Глигићева. Ж.Б.

Дружењеудневном боравку

АПАТИН: Чланови Удружења за дечију и церебралну парализу заједничким дружењем у просторијама Дневног боравка обележили су Међународни дан особа са инвалидитетом. Окупили су се они који у овом дневном боравку у различитим радионицама проводе часове изван својих

кућа и породица, што особама са инвалидитетом, посебно младима, живот чини садржајнијим. Иако су и сами у ситуацији да им је потребна помоћ они се укључују у све хуманитарне акције у граду и продавајући своје радове настале у радионицама помажу другима. Ј.П.

Фасадаодотпадногматеријала

Мозаик на белоблатски начин

БЕЛО БЛАТО: Да би грађевински посао био јефтин, али и добро урађен, потребно је доста сналажљивости и мајсторске маште. Тако је мештанин Белог Блата Јанош Шимон осмислио како да употреби отпадни материјал, а заузврат добије лепу фасаду. Од старог бибер црепа, са мало малтера и доста стрпљења, он и мајстор Петер Ковач, успели су да направе прави мозаик на зидовима породичне куће Шимонових. Маштовит и захтеван посао донео је и знатну новчану уштеду за домаћина и свакако леп визуелни ужитак за бу-

дуће госте пансиона „Белоблатски рај”. Иако су ово тек почеци туристичких активности ове породице, њихови гости већ су осетили све чари белоблатског гостопримства, а ускоро ће моћи да уживају и у необичном мозаичком призору, одмарајући се у дворишном сенику. Па, ко хоће да поједе добар белоблатски гулаш, и да се заслади најбољом штрудлом од мака, а да притом осети и уметничко-архаичну грађевинску креацију, нека дође у Бело Блато, село крај Царске баре, надомак Зрењанина. Ж.Б.

КАЊИЖА: У оквирун програма изградње и реконструкције путева који реализује локална самоуправа општине Кањижа и месне заједнице кањишке општине, симболичним пресецањем врпце председници Општине и Месне заједнице Кањижа Михаљ Њилаш и Ференц Дукаи предали су на употребу обновљени пут у Сенћанској улици у Кањижи. Поред новог асфалтног коловоза у овој улици асфалтни коловоз добиле су улице Лајоша Зилахија, Арнолда Коха и Ђорђа Крстића. Радови за путеве у ове четири улице финансирани из општин-

У Сенћанској улици у Кањижи:пресецање врпце за нови асфалт

ске касе стајали су око 12 милиона динара. МЗ Кањижа је ове јесени је из сопствених средстава асфалтирала Војвођанску и Уску улицу, тако да су путеви изграђени и обновљени у шест улица, а изграђен је и нови тротоар у Алеји екстенова. Председник МЗ Кањижа Ференц Дукаи истакао је добру сарадњу са локалном самоуправом очекујући да се она настави и у наредном периоду, а најавио је да је у идућој години у плану асфалтирање путева у улицама у врендости 46 милиона динара. М.Мр. Фото:М.Митровић

НАФЕСТИВАЛУЛОКАЛНЕХРАНЕИПИЋАУБАНАТСКОМКАРЛОВЦУ

Укусиимириси домаћекухиње БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ: У четири павиљона, белих попут чадора, гужва и радост уживања у укусима и мирисима хране и пића домаће кухиње из бројних места јужног Баната. Више хиљада посетилаца Првог дводневног фестивала локалне хране, пића и традиционалних производа у Банатском Карловцу, било је у прилици минуле суботе и недеље да се добро наједе. На свечаном отварању Фестивала председник општине Алибунар Душан Јовановић је рекао да је ово прилика да се покаже побуна проти масовне индустријске хране и да на локалном нивоу још увек има здраве и укусне хране, без хемикалија и адитива. На Фестивалу, своје локалне производе, понудило је више стотина удружења и појединаца, све у оквиру једногодишњег пројекта „Укуси и мириси Делиблатске пешчаре“, који у прекограничној сарадњи заједнички реализују општина Алибунар и Асоцијација „Еруоланд Банат“ из Решице, у оквиру ИПА фондова Европске уније. О значају овог пројекта бројним посетиоцима приредбе на стадиону „Пролетера“ говорио је и његов главни менаџер професор Небојша Менковић. -У ери инстат хране ово прилика да се вратимо припремању хране и пића која се у домаћинствима Ср-

ба, Румуна и Словака, на обронцима Делиблатске пешчаре, од вајкада припремала. Све то, уз научну идентификацију и брендирање као здрави производи, треба понудити и потрошачима широм Европе рекао је Менковић.. Пријатељ Фестивала Рамбо Амадеус честитао је организаторима, али признао да је дошао да за своју децу напуни гепек домаћом здравом храном, које нема у београдским трговинама. Гледаоци су уживали у програму фолклорног ансамбла Културног центра, бројних вокалних и интрументалних солиста изворне Народне музике. У првом од четири павиљона били су штандови бројних удружења жена са храном својом рукотворинама Уљме, Јаношика, Алибунара, Селеуша, Долова, Уздина, Ечке. Удружење „Чари природе“ нудило је лековито и ароматично биље, други опет накит ручне израде, хладно цеђено уље, домаћи сапун, разне врсте пецива, пита, колача, пекмеза, сокова. Било је ту и ручно плетених и хекланих предмета за одевање, везену постељину, сувенире. На платоу кувари Удружења „Ново јутро“ „Банатски опанак“ и риболовци домаћег удружења „Пешчара“ нудили су бесплатно пилећи и јунећи гулаш, пасуљ са кобасицама и сланином и шкембиће и рибљу чорбу великих казана.

Павиљон хране и сувенира

Напосећенији је био други павиљон у којем су били призвођачи домаћих врста вина и ракије.Ту су се предствили бројни подруми из ближе и даље оклолине, а љубитељи добре капљице били су у прилици да пробају домаћавина и ракију из Шушаре, Долова, Алибунара, Вршца, Беле Цркве и других места, све без динара. У једном од павиљона били су смештени пчелари из удружења овог места, Алибунара, Беле Цркве, Пландишта, Вршца, Шида са бројним врстама меда и роизвода за здраву исхрану , опремом за пчеларење. Уз изложбу слика наиве у Сали Месне за-

ТРЕЋИ„RAVANGRADWINEFEST“УСОМБОРУ

Фестивалвина,уздобру хрануимузику СОМБОР: У суботу поподне Сомбор је био престоница, не само, српског винарства. Наиме, у великој Кристалној Сали хотела „ИнтерНацион“ одржан је трећи по реду „Ravangrad Wine Fest“, фестивал посвећен вину, али и ономе што уз вино иде храни. Ове године своје производе представило је педесетак излагача, а како је манифестације почела у 14 сати, све до њеног затварања, владала је готово неописива гужва коју су правили ГостиизсвихкрајеваСрбије колико Сомборци жељни упозна- вина, обједињеном понудом, навања са тајнама производње до- ступили и наши пријатељи из брог вина, толико и њихови гости Апатина, у организацији тамокоје је фестивал вина и хране шње Туристичке установе, а по„довукао“ из готово свих крајева ред самих произвођача посетиоСрбије. ци су имали прилику да се, по-Поред чињенице да су на „Ra- средством увозника и дистирбуvangrad Wine Festu“ заступљени тера упознају и са најквалитетнинајреномиранији српски винари, јим винима Италије, Шпаније, поносни смо и на прилику да бу- Француске, Грчке - сумирала је демо домаћини мањим винарија- Туркићева. ма које тек траже своје место на Да у Сомбору, када је реч о витржишту којим господари једино ну и храни, „знају реда“ који наквалитет - не без разлога је била меће неписано правило да се ово поносна на ову манифестацију двоје не раздваја од добре музидиректорица Туристичке устано- ке, показала је и тамбурашка ве Града Сомбора, која је и орга- „банда“ Ђуре Парчетића, уз чинизатор раванградских винар- је звуке је вино и храна, као што ских светковина Наташа Тур- то пева Ђорђе Балашевић, „сакић.- Први пут су на фестивалу мо клизила“. Поред дегустације

вина и хране посетиоци су имали прилику да присуствују и додатним едукативно-винарским предавањима и програмима као што је оно Љубице Радан, са Пољопривредног факултета у Новом Саду посвећено сортама погодним за узгој у Бачкој или слово о „Сензорики“ председника Удружења сомелиера Војводине Игора Луковића. Ипак, највишие пажње је привукла промоција „Туристичког и гастрономског водича Апатина“ аутора Мирослава Божина, који је, намеран да помогне у интегрисању туристичке понуде целог овог краја, представљање ове публикације „увезао“ и са промоцијом пројекта „Стапар-село за сећање“. -Има неког смисла да ова два пројекта буду заједно представљена, ако не због чињенице да су Стапар и Апатин и данас блиски, а оно због тога што су Стапарци, пре него што их је Хабзбуршка монархија присилно преселила на тло данашњег села, живели тик до Апатина - казао је Божин, према чијим речима сарадња посленика туризма Сомбора и Апатина, као и обједињавање понуде у низу различитих програма, има више него лепу перспективу. М.Миљеновић

једнице, падинско удружење „Смад“ је на тротоару поставило штафлерај и пролазницима показивали процес настајања слике. Наравно, увече је на платоу трга испред школе за младе био рок концерт и тако весеље потрајало до дубоко у ноћ, а све то се поновило и у недељу, наредног дана Фестивала. Лепо време је ишло на руку организатора и све је било много боље од оног што је првобитно планирано, а већ сада се размишља о припреми манифестације за наредну годину, па то треба да постане туристичка атракција за овај крај. Р. Јовановић

Кинески инвеститори уАпатину АПАТИН: Представници Кинеске развојне банке разговарали су у Апатину са председником општине о развојној стратегији општине која, како је истакао др Живорад Смиљанић, своју шансу види у оквиру Дунавске стратегије. Гости су посетили простор будућег Робно-транспротног центра, бању „Јунаковић“, са велнес центром у изградњи, марину и пристан. Кинеска развојна банка у Европи послује три године и до сада је у разне пројекте уложила 850 милиона долара. Банка форсира модел пословања по коме у разним инвестиционим аранжманима, по избору локалне самоуправе, или државе, инсистирају да извођачи буду кинеске фирме, са кооперантима које они одаберу. Ј.П.

Пројекти осанацији сметлишта АПАТИН: У Апатину је потписан Уговор о изради пројекта санације и рекултивације депоније сетлишта у Апатину и Пројекта трансфер станице са које ће се смеће одвозити на регионалну депонију у Сомбор.Средства у висини од 800.000 динара обезбедио је Фонд за заштиту животне средине АП Војводине а део који недостје биће финансиран из општинског буџета. Уговор су потписали председник општинбе др Живорад Смиљанић и директор АЕ пројекта центра Д.О.О. У Сомбору Александар Драгић. Ј.П.


reporta@e

dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

13

OTrESITA HErCEGOVKA DANICA \IKOV BAVI SE POSlOM KOJIM NI VE]INA MU[KArACA NI U lUDIlU NE BI

MamakojajeiAvganistan deminirala ada se posle 14 meseci vratila iz Avganistanasvisujeposmatrali kaonovosvetsko~udo.Zdravai saglavomnaramenimaizazivala je podozrewe i divqewe u isto vrem e. Jedn im a je bil o ~udno{tosevratila,kaodasu

K

koji sa psom otkriva eksplozivnenaprave.Apri~usmozapo~ele... -De{’ mebonatopitat,jesi l‘ normalna?! - podi`e glas Danica odska~u}i od stolice, k‘odasepredwomna{aobomba{samoubica.

UspomenaizAvganistana:DanicaiAleks

o~ekivali wenu pogibiju; jer zabogauratusegine,adrugima je bilo drago {to se rodnog Trebiwa dokopala jo{ lu|a i otresitija nego {to je bila. Danica \ikov jedina je `ena koja je bila na prvoj borbenoj linijiuAvganistanu,`enakoja je iza{la van `ice. Ona i wen pas Aleks uvek su bili za korak ispred svih, takav im je posao,jerDadajeuNATOsnage stupila kao hendler - ~ovek

Postavilasamjojobi~nopitawe.Zameneobi~no,zawute`eododlaskauAvganistan.A samomejeinteresovalokakoje tokadakao`enahendlerpolaziuratiostavqasina,kakose pozdravisawim,{tamuka`e? -[tamumogure}i?Znadijetegdjeidem,velikije,nemo{’ toodwegasakriti-pri~audahu i pali ko zna koju cigaretu poredu.-Imaevoskoro12godina kako radim sa psom i mi-

nama. Stefan mi je imao ~etiri meseca kada sam 2000. sa 21 krenula po rati{tima i minskimpoqima.PrvonaKupresu, slede Sarajevo, cela Hrvatska i granica sa Srbijom, Kipar, Makedonija, Turska i na kraju Avganistan, tako da je dijete odrastalo s mojim poslom - govoriDanica,kaodanabrajamestaukojimajeletovala. Aiposaohendleranijeizabrala iz ~iste obesti, muka ju jenaterala.Pretogabavilase odgojem pasa. Mo`da bi i istrajalautomedaseume|uvremenu nije zaqubila i ostala trudna. Umesto podr{ke, koju jeo~ekivalaodocasvogdeteta, ostalajesama.Nijesepokolebala.Rodilajesinaiodlu~ila da}ekroz`ivoti}iuzdignute glave, da nikoga nikada ne}e molitiida}esamapodi}idete. Olak{ av aj u} a okoln ost ovojsamohranojmajcijevelika podr{ka oca, biv{eg oficira vojskeJNA. - Majka mi je poginula kad samimala18godina,takodami jestaribioiotacimajka.Kada sam zatrudnela rekao mi je

boju, a lice sija od zad ov oqs tva {to zna da je sve u `iv ot u sam a postigla. Kako u Trebiwu nije bilo posla za wu zav r{il a je kurs, prij av il a se da radi kao hendler i oti{la na Kupres. Taj prv i put kada je oti{la na ter en Stefan je ostao sa |ed om. Bez strahamujepoverila dete od ~etir i mes ec a, a pazio ga je boqe neg o bil o koj a `ena. - Brz o mi je proteklo tih 12 godina.Terenisu se re|ali, nisam osjetilanistrah ni bol. Ni{ ta. Maloporodi~nognezdo-DadasasinomStefanom SamosampoStefanuprimetinina{ta.Stalasamkoukopalakolikovremeleti.Kadasam nai~ekalapomo}.[ta}u!?Od po~ela bio je beba, sada je ve} panike nema ni{ta. Nisam ni na Stefana mislila. Mo`da smatra{dasamluda,al’dasam pomislila na wega uspani~ila ratnik, a ne doma}ica bihseitobibiokraj-pravdaRo|ena je u Trebiwu 1978. Od 2000. radi kao hendler (vodi~ lase. psakojiotkrivaeksplozivnenaprave),aposedujeisertifikat Avganistan. Nervira je prizademineraitrenerapasa.Danicajevelikaenigmazamu{kar~aoose}awima.Nematuose}ace.Ve}inawihkadajeupoznaop~iwenajewenommanekenskom wa,samoakcija,adrenalin,lugra|om,dugomcrnomkosom,prodornimcrnimo~imaitetova`adilokojeteuhvati,zbogkogzama iznad u{iju. Odu{evi ih svojim izgledom, a razo~ara ratoboravi{ da si `ena. Izgubi{ bornim„svemogusama”stavom.Ubrzoshvatedaporedsebeimapojamovremenu,alinezaboraju„TombRajder”,aneono{tobi`eleli-doma}icu.Ipakjeovo vi{ da si majka. Kako da zaboBalkan,aDanicanijeAn|elina@oli. ravi{? - Kako? [ta misli{ kako je majcikadtrimesecane~ujededaganeinteresuje{to}emoje predpubertetom. te? - za~u|eno me upita i pridijete biti ro|eno u vanbra~Pogledah je popreko kad re- znajedajedolazakuAvganistan nojvezi,tojewegovounu~eiza ~e da nije osetila ni strah ni i privremena zabrana komuninas}euwegovojku}iuvekbiti bol. Znam da je tri puta pas kacijesaspoqnimsvetombilo mesta.Idanassammuzahvalna prevario i da je isto toliko ne{to najte`e u dotada{wem na tim rije~ima - sa prkosom putazavr{ilanamini. radu. Izdr`ala je, ali se slopri~ a otres it a Herc eg ovk a, - Jes te, bon a, al se nis am milakadjeposledu`egvremedok joj glas dobija neku novu upla{ila. Ma, nisam mislila na preko skajpa ~ula glas sina.

DA lI JE BA^KOPAlANA^KO JEzErO TESNO zA BElE lEPOTANE

Labudoviboqiribolovci odpecaro{a K

adasuseprepardeceni- okovezovaza~amce,odnosnoisja u priobaqu Dunava podpontonaubliziniobalena kodBa~kePalanke,ali kojoj su Dom sportova na vodi, i zalivnom jezeru „Tikvara“, u ali i dom Udru`ewa pecaro{a neposrednojblizinicentragra- „[aran“. Zbog toga je na ovom da, pojavili prvi parovi belih delusadanasnazizabranapecalabudovatojebilapravaatrak- wa.Ovavodaseubrajaunajve}e cija. Qudi su se organizovali, zimovnikebeleribeutokuDu{titili ih, deca i penzioneri navakrozSrbiju,aliovegodine hranili, ~uvari uni{tavali ribe je mawe, jer nije mogla da wihove prirodne nepriqateqe i svi se radovali sivim labudi}imakojisuplovilizamajkomsvakog prole}a. Labud je u{ao i u grbBa~kePalanke, a skoro da se nepamtidajeneko povredio ili ubio belu pticu. Vremenom su se ra{iri uz razu|enuobaluuovom delu Dunava i jezera, pa ih ima skroz nizvodno doNe{tinaisuseka, pa uzvodno doMladenova... Ovegodine,odnosno ove jeseni iovdejenivoDu- Gu`vanaTikvarinikadve}a nava ekstremno nizak, a u jezeru pojavila su se u|e, pa je svoj nov dom na{la u ostrva. ^ak je i prekinuta veza zalivnom dunavcu „Bager“ koji izme|u Dunava i „Tikvare“, a jene{tonizvodnije. ribolovci i ribo~uvare tvrde Interesantan je razlog gruda je ova godina bila izuzetno pisawaribaispodpontonaujelo{apopecaro{e.^uvarika`u zeru – ~uvari i pecaro{i ka`u da se u jezeru sa po~etkom zime da je razlog u vremenu kada se kompletanribqifondgrupi{e „Tikvara“ zamrzne, jer jedino

poredpontonaimavazduha.Vlasnici ~amaca lome led kako se ne bi desila havarija na plovilima,atojespaszaribekojena tajna~indolazedovazduha,jeru pli}imdelovimavodaznaskroz dasepretvoriuled.Zapecaro{eovdenemaposla,alilabudovimajeovopravabogatatrpeza. O~evicika`udabeleribeima

tolikodalabudoviznajudaubijuive}eprimerkekojezbogveli~inenemogudaprogutaju. Pogrubojproceni~uvaradanas u ovom delu jezera i obale Dunava ima oko 250 labudova. Qudi ih vole, udru`ewa za za{titu,paisamzakonih{titi,

aprirodnihneprijateqauovom urbanizovanomdelugradagotovo i da nemaju. ^ak i pojedini za{titnici konstatuju da prevelik broj labudova na malom prosotorunijedobarnizawih, alinizaprirodu.Upozoravase da laboduvi nisu autohtona vrsta u ovom delu ba~kog podunavqa, pa da wihov prevelik broj mo`e da dovede do naru{avawa prirodne ravnote`e, odnosno izumirawapojedinihvrstaflore i faune. Zbog niskog vodostajaovogletaijesenividqivo je da su pla`e i obale previ{e prqave od izmeta i perja belih ptica.Tojenajvi{esmetalolotoskupa~ima,alimalosukivni i pecaro{i, jer tvrde da pri ovako maloj vodi, kada je riba skoro kao u kavezu labudovi i kormorani, a i oni su za{ti}enizakonom,praveogromne{teteribqemfondu.Ili}esena}i ravnote`a, vele oni koji se malo qute, ili }e prole}ne velikevodevratiti`ivot,augasiti nervozu na obala Dunava i „Tikvare“ – ka`u za{titnici `ivotiwa. Ina~e, ovaj ovaj deo barsko–mo~varnih i {umskih podru~ja podunavqa je zakonom za{ti}en i tretira se kao Park prirode. Ovo prirodno dobro predstavqa kompaktan ritski kompleks sa dominacijom ~uma mekih li{}ara, ali i ispresecanmre`omdunavskihrukavaca i bara. Prostire se sa na 508 hektaraod~ega{ume~ine397,a vodenepovr{ine42hektara. M. Suyum

Drhtala je kao dete prvi put u `ivotu,nijemoglanidaprogovori.Tadsujoj,kakoka`e,pred o~imabileslikesveonenedu`nedecekojuuAvganistanutalibani `rtvuju zarad „vi{eg ciqa”. Wen odnos sa sinom je uvek bio„mu{ki”,strog,alipravedan i pun qubavi. A Stefan? On je, razumno dete, svesno situacijeina~inanakojiwegova majka zara|uje novac. Skroman je, odli~an |ak, trenira dva sprotaisviragitaru.Dali~i na majku dokaz je i velika qubavpremapsima. - Ne pri~a ti on puno, ali znamdajejakoponosannamene. Usvomsastavujenapisao„omojoj majci ne mogu da pi{em, wu morate upoznati”. Kad sam kretalauAvganistanostaviomije porukunafejsbuku„majko~uvaj se”... zorica Dragojevi}

HOBI APATINSKE VASPITA^ICE

De~jama{tana {arenomzidu miqana Karamarkovi}, dvadesetdevetogodi{wa Apatinka, vaspita~ica po struci, ima neobi~an hobi u kojem je spojila svoju i de~iju ma{tukakobisvetoprenelana zidove.

S

radova junaci crtanih filmova i sportski grbovi koji krase de~je sobe, igraonice. To je moj hobikojimejakoispuwava.Kada slikam i ja se vratim u moje detiwstvo, a i deca se obraduju kadvideto{toradim,wimase

-Odmalenasamvoleladacrtam, a samouka sam, nikada mi nikonijepokazaonijedanpotez ~etkicom. Oslikavawem zidova po~ela sam da se bavim pre otprilike dve godine, kada sam kodmaminihkoleginicauDomu zdravqa oslikala de~iju ordinaciju-ka`eSmiqana. Crta bez {ablona, gleda sa slikaioslikavazidove.Radisa postojanim bojama koje su ne{kodqive za zdravqe. ^esto uzmebojei~etkicuicrtapozidovima de~ije sobe svojih sinova - osmogodi{weg Arsenija  i dvogodi{wegMilo{a. -Naj~e{}e su motivi mojih

todopadaimenijetonajva`nije, odatle i crpim inspiraciju zanoveradove-ka`eSmiqana. I tako zidovi zahvaquju}i ~etkicama i boji o`ive, a dok stvara slike Smiqana zaboravqanasveokosebe,paseneretkobojana|enawenomlicu. -Zaista, kao da sam u nekom drugom svetu dok nanosim boju nazid,atajsvetmeispuwavai dragomijedato{toradimizaziva osmehe na licima ne samo mali{ana nego i odraslih, a smehjeono{tonamuovimvremenima najvi{e treba- govori SmiqanaKaramarkovi}. J. Prel~ec


ponedeqak5.decembar2011.

UBISTVOUSELUKODKLADOVA

Osumwi~endaje zadaviomajku Mi}a P. (36) iz Manastirice kod Kladova osumwi~en je da je ubio svoju majku Jelisavetu P. (73), s kojom je `iveo zajedno u porodi~noj ku}i u tom selu, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Boru. Osumwi~eni je pre tri dana prijavio de`urnoj policijskoj stanici u Kladovu da je u hodniku ku}e prona{ao be`ivotno telo svoje majke. Obdukcijom je

utvr|eno da je `ena umrla nasilnom smr}u, a wen sin je priznao da je, posle kra}e rasprave, ubio majku tako {to joj je {akama stezao vrat dok nije izdahnula. Mi}a P. je uhap{en i odre|ena mu je mera policijskog zadr`avawa do 48 sati, posle ~ega }e biti upu}en na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda u Negotinu. (Tanjug)

MALIBROJPODNETIHPRIJAVAZAKRIVI^NA DELAIZEKOLOGIJE

Blagekazne nepla{e prekr{ioce

Procenat podnetih prijava za krivi~na dela iz oblasti `ivotne sredine i podizawa optu`nice za ekolo{ke prekr{aje je zanemarqiv u odnosu na ostala krivi~na dela, a naj~e{}e su prijave u vezi sa se~om {uma i ribolovom, re~eno je ju~e na predstavqawu istra`ivawa o prekr{ajima i kaznenopravnoj za{titi u toj oblasti u Srbiji. Znatno je mawe prijava koja imaju veze sa zaga|ewem vazduha i drugih oblasti `ivotne sredine. Za me nik {e fa Mi si je OEBS-a u Srbiji Tomas Mur izjavio je prilikom predstavqawa podataka da su istra`ivawa doprinela da se stekne uvid u to kako se sprovodi

ukupnog broja predmeta, u 861 predmetu donete su osloba|aju}e presude i re{ewa o obustavi prekr{ajnog postupka, u 2.857 predmeta, ta~nije u 50,01 odsto, donete su osu|uju}e presu de, a osta lo je ne re {e no 1.837 predmeta, ili 31,95 odsto. – Mawi broj odba~enih zahteva u odnosu na broj podnetih pokazuje da podnosioci zahteva dobro rade svoj posao – kazala je Milanka Dimitrijevi}. Ona je, me|utim, dodala da se naj~e{}e izri~u minimalne kazne, da su one ubla`ene ili se izri~u opomene. Isto istra`ivawe pokazalo je da se najvi{e ka`wavaju

Naj~e{}eprijavezbogbespravnese~e{uma

set ekolo{kih zakona i kakvo je stawe na terenu posle wihovog usvajawa polovinom 2009. godine. – Srbija je na~inila napredak u pogledu uskla|ivawa s evropskom regulativom, ali su oni efikasni oniko koliko su primenqivi – kazao je Mur. Po wegovim re~ima, istra`ivawe prekr{aja iz oblasti za{tite `ivotne sredine od 1. januara 2009. do 31. decembra 2010, koje je sprovelo Udru`ewe sudija prekr{ajnih sudova i „Analize statisti~kih podataka o kaznenopravnoj za{titi `ivotne sredine u Srbi ji„, ko ju je re a li zo va lo Udru`ewe javnih tu`ilaca i zamenika javnih tu`ilaca Srbije, pokazalo je da se u 80 odsto slu~ajeva u prekr{ajnim sudovima dela koja su u vezi sa za{titom {uma i ribolova. Mawe je slu~ajeva koji su procesuirani protiv kompanija, budu}i da, kako je kazao, ne treba zanemariti problem s toksi~nim otpadom i zaga|ewem vazduha. Sudija Vi{eg prekr{ajnog suda – Odeqewe u Kragujevcu Milanka Dimitrijevi} kazala je da je istra`ivawe pokazalo da su, od po~etka 2009. do po ~et ka 2011. go di ne, ovla {}e ni in spek to ri pod ne li 5.748 zah te va za po kre ta we prekr{ajnog postupka, kojima je obuhva}eno 6.393 osoba. Po wenim re~ima, odba~eno je 168 zah te va, ili 2,92 od sto od

fizi~ka lica, potom odgovorna i pravna lica, a u najmawem broju preduzetnici. Predsednik Udru`ewa javnih tu`ilaca i zamenika javnih tu`ilaca Srbije Goran Ili} kazao je da je primetno da u tu`ila{tvima nisu procesuirana prava krivi~na dela iz oblasti `ivotne sredine i da je jedan od razloga – nedo sta tak sa zna wa o si stem skim pro pi si ma ko ji pra te ekologiju. Pred sed nik Vi {eg pre kr {ajnog suda Zoran Pa{ali} slo`io se s tim da nije problem visina kazne ve} izvesnost ka`wavawa, jer gra|ani unapred o~ekuju da }e izbe}i kaznu za neko delo koje se ti~e ugro`avawa ekologije. Analiza statisti~kih podataka o kaznenopravnoj za{titi pokazala je da je procenat podnetih prijava za krivi~na dela iz oblasti `ivotne sredine i podizawa optu`nice i daqe zanemarqiv u odnosu na ostala krivi~na dela. Naj~e{}e se sre}u prijave za krivi~na dela pusto{ewa {uma, {umske kra|e, nezakonit lov i ribolov i ubijawe i zlostavqawe `ivotiwa, dok je krivi~no gowewe za prava krivi~na dela protiv `ivotne sredine zanemarqivo. Primetna je i blaga kaznena politika, {to je, kako se navodi u zakqu~cima, normalna posledica po~etne primene ekolo{kih zakona. (Tanjug)

crna hronika

dnevnik

c m y

14

MINISTARKAPRAVDEPREDSTAVILAREZULTATEPRAVOSU\AUBORBIPROTIVORGANIZOVANOG KRIMINALA

Ovegodineosu|eno99 ~lanovakriminalnihgrupa

Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je da je Tu`ila{tvo za organizovani kriminal samo ove godine podnelo 240 krivi~nih prijava i podiglo 160 optu`nica, dok je pred Posebnim odeqewem Vi{eg suda u Beogradu osu|eno 99 ~lanova organizovanih kriminalnih grupa. – Od osnivawa specijalizovanog tu`ila{tva i posebnog sudskog odeqewa pokrenuto je 140 slu~ajeva, a pred sudom se na{lo 1.320 optu`enih – rekla je Sne`ana Malovi} na pro{lonedeqnoj me|unarodnoj konferenciji „Izazovi i dostignu}a regionalne i transnacionalne saradwe u borbi protiv organizovanog kriminala na podru~ju Jugoisto~ne Evrope”.

Iz no se }i po dat ke o ra du pravosudnih organa u oblasti bor be pro tiv or ga ni zo va nog kriminala, ministarka Malovi} je rekla da je doneto 630 presuda, od ~ega 91 odsto osu|uju}ih, i da su gotovo svi osu|eni dobili vi{egodi{we kazne zatvora. Tokom posledwe tri godine 2.965 osoba osu|eno je za korupci ju na te ri to ri ji Sr bi je, ukqu~uju}i i presude pred Posebnim odeqewem koje se odnose na visoku korupciju. Tu`ila{tva su podigla 6.500 optu`nica za krivi~na dela korupcije, a me|u optu`enima su sudije, tu`ioci, policajci i osobe ozna~ene kao lica s posebnom odgovorno{}u.

Sne`anaMalovi}

Za posledwa dva meseca, po wenim re~ima, Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podnelo je 32 krivi~ne prijave, 56 zah-

teva za sprovo|ewe istraga i 47 optu`nica samo za koruptivna krivi~na dela. Sne`ana Malovi} je precizirala da ukupna vrednost oduzete imovine u Srbiji iznosi vi{e od 350 miliona evra, dok Direkcija trenutno upravqa s 96 stanova, 34 ku}e, 50 preduze}a na koje je odlukama suda i Tu`ila{tva stavqena zabrana raspolagawa. – Rentirawem nepokretnosti mese~no se u buxet Direkcije slije 20.000 evra, a novac se koristi za podr{ku radu dr`avnih organa koji se bore protiv organizovanog kriminala, ali i u humanitarne svrhe – rekla je Sne`ana Malovi}. E.D.

POVRATAKNOTARAUSRBIJUPOSLE70GODINA

Javnibele`nici –garantpravne sigurnostiiefikasnosti O`ivqavawem javnog bele`ni{tva u pravnom sistemu Srbije, shodno nedavno usvojenom zako nu, bi }e us po stavqena pravna sigurnost, naro~ito u prometu nekretnina, skra}eno trajawe postupaka koji su sada u nadle`nosti suda, onemogu}eno prawe novca, a dr`ava }e mo}i efikasnije da sprovodi naplatu poreza. Predsednik radne grupe za implementaciju Zakona o javnim bele`nicima Dragor Hiber rekao je Tanjugu da }e javni bele`nici od sredine 2012. godine preuzeti brojne poslove od suda i rasteretiti ih postupaka koji po svojoj prirodi nisu takvi da ih mora obavqati sud. To se, pre svega, odnosi na razne overe ugovora, sa~iwavawe i ~uvawe testamenta, nesporne ostavinske posupke, ukazao je Hiber, koji je bio i na ~elu radne grupe za izradu tog zakona koji je usvojen u septembru. Javni bele`nici, poznati i kao notari, tako|e }e izdavati potvrde, kao {to su one o imenu, `ivotu, izjavama voqe, a prima}e na ~uvawe u depozit isprave i dragocenosti s ciqem da ih predaju odre|enom licu nakon odre|enog roka ili ispuwewa nekog uslova. – Na primer, ~uva}e testament do smrti ostavioca, ugovor koji treba da deluje za slu~aj smrti do smrti, ili ugovor koji treba da deluje povodom ven~awa, do ven~awa – ukazao je Hi ber, ko ji je i pro fesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Najzna~ajnije za gra|ane je, kako je istakao, to {to }e javni bele`nici od sudova preuzeti nadle`nost za ugovore o prometu nepokretnosti i garantovati wihovu ta~nost, odnosno odgovarati za wihovu ispravnost. Oni }e te ugovore sastavqati li~no, ili }e overavati ugovore koji su sastavile stranke, ali u tom slu~aju ne overavaju samo

DragorHiber

potpis stranaka, kao {to to danas radi sud, nego i sadr`inu ugovora, naglasio je profesor. – ^iwenica da javni bele`nik mora sve da proveri, da mora da odbije da sastavi ili overi ugovor koji je nezakonit daje mnogo ve}u sigurnost pravnom pometu – naveo je Hiber, i istakao da je upravo pravna sigurnost prvi razlog zbog kojih se javni bele`nici u Srbiji vra}aju posle 70 godina. Po Zakonu, odgovornost notara za {tetu koja nastane wegovim postupawem }e biti pokri ve na oba ve znim osi gu ra wem. Notari }e ubrzati i skratiti trajawe ostavinskog postupka koji bi, kada nema spora, trebalo da bude zavr{en u najkra}em mogu}em roku. – Javno bele`ni{tvo }e u zna~ajnoj meri umawiti mogu}nost prawa novca jer }e transakcije i}i kroz ugovore i druge poslove kojima formu daju javni bele`nici, a pla}awa }e se odvijati preko ra~una, ne u ke{u – naglasio je Hiber. – Javni bele`nici }e na sebe vremenom preuzimati ~itav niz radwi koje prethode naplati poreza i tako doneti i korist za dr-

`avu jer }e omogu}iti efikasnu poresku kontrolu i naplatu poreza. On je napomenuo da }e tarife za wihov rad propisati Ministarstvo pravde, koje }e im odrediti i radno vreme. Profesor Hiber je daqe ukazao na to da je javni bele`nik pravni~ka profesija koja u sebi, na prvi pogled, nosi dve protivre~ne osobine. – Oni su nezavisni pravnici, poput advokata, a u isto vreme su i poverenici dr`ave jer svoju delatnost obavqaju u ime dr`ave po po seb nim dr `avnim ovla{}ewima, {to se odra`ava u na~inu izbora i u na~inu wihovog rada – napomenuo je profesor. Za javnog bele`nika u Srbiji, shodno zakonu, mo`e biti imenovan pravnik s polo`enim

zanimawa, odnosno funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu s ugledom, nezavisno{}u, samostalno{}u i javnim poverewem. No tari ma je zabraweno da u~estvuju u aktivnostima politi~kih stranaka i da budu ~lanovi wihovih organa. Srbija je jedna od dr`ava u Evropi koja me|u posledwima uvode javnobele`ni~ki sistem, a koji je, po Hiberovim re~ima, mo}na, profesionalna organizacija, koja me|usobno sara|uje u razli~itim dr`avama i stvara nove me|unarodne pravne instrumente koji olak{avaju pravni promet. Tako su javni bele`nici stvorili ustanovu pod nazivom „Eurohipoteka„ – hipoteku koja je efikasna na celom evropskom prostoru, naveo je Hiber, i napomenuo da je u to-

Konkurssredinommeseca Po Hiberovoj proceni, prvih 100 javnih bele`nika, koji treba da budu raspore|eni po celoj Srbiji s koncetracijom u velikim gradovima gde se o~ekuje vi{e posla, mogli bi po~eti da rade u punom kapacitetu u drugoj polovini 2012. godine, dok bi cela mre`a mogla biti uspostavqena najkasnije u prvom kvartalu 2013. godine. – Poziv za prijavu radi polagawa javnobele`ni~kog ispita trebalo bi da bude objavqen sredinom decembra, dok }e ve} u januaru 2012. kandidati po~eti da ih pola`u – rekao je Tanjugu dr`avni sekretar Ministarstva pravde SlobodanHomen. Nakon toga, kako je naveo, Ministarstvo }e raspisati konkurs za imenovawe prvih 100 javnih bele`nika, posle ~ega }e biti formirana komora javnih bele`nika koja }e daqe sprovoditi postupak za popuwavawe predvi|enih javnobele`ni~kih mesta. – Za teritoriju svake op{tine bi}e imenovan po jedan javni bele`nik, a za op{tine s ve}im brojem stanovnika – jedan na svakih 25.000 stanovnika – dodao je dr`avni sekretar. pravosudnim ispitom i najmawe dve godine sta`a, koji polo`i dr`avni – javnobele`ni~ki ispit. Bele`nike imenuje ministar pravde i u ime dr`ave im poverava javna ovla{}ewa. Zvawe javnog bele`nika nespojivo je s obavqawem advokature, bilo kojeg drugog pla}enog

ku oblikovawe „javnobele`ni~kog evropskog platnog naloga”. – Sve to }e biti od koristi i za na{e na{e gra|ane i pravna lica, ako u|emo u taj sistem, makar i ne bili u sistemu EU, jer }e pravni, a time i ekonomski promet, biti br`i, efikasniji i jeftiniji – istakao je Hiber.

[EFPRAVNOGTIMAZAODBRANULIDERASRS-aZORANKRASI]OCEWUJE:

DvostrukistandardiTribunala [ef pravnog tima za odbranu predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa ZoranKrasi} izjavio je ju~e da Ha{ki tribunal sprovodi dvostruke standarde, da je pristrasan, selektivan i uvek na {tetu svakog optu`enog Srbina. Krasi} je na konferenciji za novinare upitao ~ime se mo`e opravdati du`ina trajawa pritvora [e{eqa, koji je ve} devet

godina u pritvorskoj jedinici Ha{kog tribunala. On je uporedio primer [e{eqa sa slu~ajevima biv{e portparolke tu`ila{tva Ha{kog tribunala Florens Artman i ha{kog optu`enika Ramu{aHaradinaja. – Artmanova, koja je ka`wena za nepo{tovawe suda, nije platila nov~anu kaznu od sedam hiqada evra, zbog ~ega su sudije odlu~ile da joj se kazna zameni za-

tvorskom u trajawu od samo sedam dana, dok je Haradinaj, koji nije po{tovao nalog suda, ~ak pu{ten i na privremenu slobodu – naveo je Krasi}. – Ha{ki tribunal je smi{qen da bi se ka`wavali i ubijali Srbi, jer su u o~ima tog suda Srbi mali Rusi, a Evropska unija je krvni neprijateq srpskog naroda. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti, povrede rat-

nog prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine. [e{eq je odvojeno ve} dva puta – pravosna`no na 15 meseci i nepravosna`no na osam meseci zatvora, osu|en zbog nepo{tovawa suda, odnosno zbog objavqivawa podataka o za{ti}enim svedocima, a protiv wega se iz istog razloga vodi i tre}i postupak. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

UDESNAPUTUSUBOTICA–HORGO[

BURNANO]UNOVOMSADU

Dvoje poginulo u „opelu”

Mladi}i izbodeni na „Spensu” i Detelinari

U te{koj saobra}ajnoj nesre}ikojaseju~eujutrodogodilanamagistralnomputuM22 Subotica–Horgo{ poginulisuvoza~putni~kogautomobila Tibor [. (1974) iz Malih Pijaca i suvoza~ KorneliaG.(1978)izHorgo{a. Saobra}ajna nesre}a se dogodila kada je „opel” kojim je upravqao Tibor [. usled neprilago|ene brzine sleteo s

kolovoza i vi{e puta se prevrnuo. Od zadobijenih povreda Tibor [. i Kornelia G. su preminuli na licu mesta. Po naloguistra`nogsudijetelapoginulihsuradiobdukcijeprevezena na Institut za sudsku medicinuuNoviSad,dokjeza vozilo izdat nalog za tehni~ki pregled, saop{teno je iz PUKikinda. M.Mr.

DANASUVI[EMSUDUUBEOGRADU

[esti poku{aj su|ewa gazda-Jezdi Su| ew e vlas nik u pir am idalne {tedionice „Jugoskandik” Jezdimiru Vasiqevi}u i wegovim saradnicima zbog optu`bizaprevaruukojojjepo~etk om dev ed es et ih god in a pro{log veka o{te}eno vi{e hiqada gra|ana Srbije, trebalobidapo~nedanasiz{estog poku{aja pred Vi{im sudom u Beogradu.

Jezdimir Vasiqevi}

Sudutrebadabudedostavqeno ve{ta~ewe Vasiqevi}eve procesne sposobnosti, koje je uradioInstitutzasudskumedicinu,{tojenalo`enojo{umaju. Institut treba da oceni da li je Vasiqevi} sposoban i dovoqno zdrav da mu se sudi, sposobandaizneseodbranuiprati su|ewe. Po nalogu Vi{eg suda, pregled Vasiqevi}a trebalo je da obave radiolog, neurolog i psihijatar,kaoidabudepregledannamagnetnojrezonanci. Vasiqevi}a, poznatog i kao „gazdaJezda”,nasu|ewedovodi sudska stra`a iz pritvora Okru`nog zatvora u Beogradu, gdeboraviod26.marta2010.godine. Pre toga je godinu dana

proveo u ekstradicinom pritvoruuHolandiji,ukojemjezavr{ioposlebekstvaizSrbije 2006.Hodauzpomo}dve{take, auvi{enavratasesudupo`alio na lo{ tretman lekara u zatvoru. Na vi{e su|ewa izostao je prvooptu`eni u tom procesu Milorad Vukoti}, iako je slu~aj „Jugoskandik” poznat po Vasiqevi}u. Vukoti}, koji je crnogorski dr`avqanini`iviiradi u Crnoj Gori, pred sudomseprviputpojavionapretresu30.maja ove godine, posle tri odlagawa zbog wegovihizostanaka. Zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja, prevareiutajeuvezis piramidalnom {tedwom u „Jugoskandiku” po~etkom devedesetih, osim Vasiqevi}a i Vukoti}a,optu`enisu i Qubivoje [undi}, Dragan Antonijevi} i advokat Stevan Proti}. To su|ewe je prekinuto 2006. zbog Vasiqevi}evog bekstva izzemqe. Potvrdwamawegovogranijeg branioca Dragoquba \or|evi}a,naodlazakizzemqese odl u~ io zbog zdravs tven ih razlogajermutada{wesudsko ve}ebiv{egsudijeBojanaMi{i}a nije dozvolilo odgovaraju}ele~ewe.Zbogtogamuje propalo i jemstvo od oko milion evra na ku}i u nasequ Dediwe, koju je za wega zalo`io prijateq, preminuli NikolaKubatlija. Vasiqevi}jeuhap{enuHolandijiuaprilu2009.posrpskoj poternici, a izru~en je 26. mart a pro{ le god in e i upu}en u pritvor Okru`nog zatvorauBeogradu. (Tanjug)

Tri osobe s te`im povredama nanetim se~ivom, po svoj prilici no`em, primqene su u toku no}i izme|usuboteinedeqeuKlini~kicentarVojvodineuNovomSadu gdesuzadr`ane.Onenisuu`ivotnoj opasnosti, izjavila je ju~e JelenaJuri{in, portparoloveustanove. Po prvim saznawima, oko pono}inatrilokacijebiloje~etvoro povre|enih, a policija je ju~e intezivno radila na rasvetqavawu doga|aja, za koje makar u prvi mah nije bilo jasno da li imaju me|usobneveze. Naime,kakonezvani~nosazanjemo, nak on konc ert a odr` an og preksino} u maloj sali „Spensa„, vi{estrukeubodezadobioje N.X. (1981) iz Fut og a, dok je B. M. (1982) iz Novog Sada zbog jednog ubodapreba~enposleintervencijelekaranaOdeqeweurologije. Q.J.(1981)vi{eputajeuboden odnaprediotpozadinastarojDetelinari,uUliciKalmanaLanga, kod vrti}a, gde ga je oko jedan sat zateklaulokvikrviekipaHitne pomo}i. On, navodno, stanuje veomablizumestagdejena|en.

OdmahpotomNovosa|aninB.K. (1986)zate~enjespovredamaglave stotinak metara daqe uz ivi~wak na raskrsnici Ulice Kornelija Stank ov i} a i Mil enk a Gr~ i} a. Uvi|aj,kojijeodjedanujutrotrajao nekoliko sati, obavila je de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Tatjana \ura{kovi}. Vi{e detaqa o ovome bi}e poznatopozavr{etkuistrage. Qudi koje smo ju~e zatekli kod lica mesta u Solunskoj ulici nadomakvrti}aka`udaneznaju{ta je uzrok obra~una ve} samo da su naknadno~ulizawega. – Ne znam zbog ~ega je izboden na{ kom{ija. Ali znam da je ovde situacija kriti~na. Ujutro i preko dana odrasli piju pred radwama, a uve~e se omladina drogira – ka`e mu{karac, koji je `eleo da ostaneanoniman. –Moja}erkicajezatekla{pric zaboden u drvo i limuntus ispod wega–predo~avazabrinutamajka. – U ogra|enom dvori{tu obdani{tasvakojutro~ista~icenalaze {priceve – upozorava `ena iz kom{iluka. M.V.

U Ulici Kalmana Langa ju~e su bili krvavi tragovi

KAKODAZAPADNIBALKANNEBUDE^VORI[TETRGOVINEDROGOM

Me|unarodna policijska saradwa ru{i narkobande Borba protiv organizovanog kriminala – trgovine narkoticimaitrgovinequdima – svevi{e postaje globalna, a me|unarodne bezbednosno-obave{tajne i policijske asocijacije koje okupqaju ogroman broj zemaqa sveta,nanekina~inobjediwavajuikoordini{ustalneaktivnosti nacionalnih policija usmerene na suzbijawe i uni{tewe kriminalnihtokova.

gionu je, kako je naveo, tako|e pristutan i trend proizvodwe sintenti~kih droga, uglavnom amfetaminskih. –Brojjedanme|uspecifi~nim problemimajeume{anostkriminalnih grupa i pojedinaca iz ovogregionaukrijum~arewe kokaina iz Ju`ne Amerike prema zemqama EU – kazao je Miodrag Lakovi}.–Tajproblemjespecifi~an i zato {to se u najve}em

jekte na spre~avawu krijuma~arawanarkotika. – Europol ima 24 slu`be za razmenupodataka,zaobave{tajnepodatkeistrate{kuanalizu. Osim toga, Europol je spreman dapru`iipodr{kunalicumestajerimasvojumobilnukancelariju – naveo je on. – Podaci pokazujudajekrijum~arewenarkotika veoma organizovana aktivnost, te da postoji i preko-

NAPRELAZUBATROVCISPRE^EN[VERC

U kolima dve kile nakita Nema~ki dr`avqanin u ~ijem je voz il u na gran i~n om prelazu Batrovci prona|eno vi{eoddvakilogramanakita bi}epredatistra`nomsudiji

zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo krij um~ ar ew a, sao p{ ten o je ju~eizMUP-a. Prilikom kontrole kombivozila „ford tranzit” na iz-

lazu iz Srbije, u torbi u tovarnomprostorujeotkriveno 2.100 gram a nak it a, najv erovatnije srebrnog. Vozilom je uprav qao nem a~k i dr` a-

vqanin Ibrahim A. (56), koga }e pol ic ijs ki slu` ben ic i Region aln og cent ra prem a Hrvatskoj predati Osnovnom suduuSremskojMitrovici. (Tanjug)

15

[verc kokaina iz Ju`ne Amerike je veliki problem

– Me|unarodna policijska saradwajednajeodokosnicauradu MUP-a Srbije u borbi protiv organizovavanogkriminala –kazao je direktor srpske policije Milorad Veqovi} na regionalnoj konferenciji odr`anoj pro{lenedeqeuBeogradupodnazivom„Izazoviidostignu}aregionalneitransnacionalnesaradweuborbiprotivorganizovanog kriminala na podru~ju Jugoi- sto~neEvrope“. S kakvim se novim specifi~nimizazovimaitrendovimasuo~ava region Zapadnog Balkana ukazao je Miodrag Lakovi} iz Direktorata policije Crne Gore, tako|e isti~u}i dobru me|usobnu saradwu policija regiona kao i s oficirma za vezu evropskih zemaqa, {to je doprinelo uspe{nostiuborbiprotivorganizovanogkriminala. Lakovi}jenaveodasejedanod specifi~nih problema zemaqa regiona odnosi na pojavu „krijum~arewa preko wihovog podru~jakanabisakojisedominantnoproizvodiuAlbaniji“.Ure-

obimu ova krivi~na dela vr{e vanpodru~jana{ihzemaqa.Ali, miprepoznajemointeresdasena najefikasniji na~in suprotstavimotomvidukriminala jer seu najve}em broju slu~ajeva novac ste~en kroz ta krivi~na dela vra}a na na{e podru~je, i ima osnova za sumwe da se naj~e{}e koristi za ja~awe kriminalnih struktura, za ulagawe u kriminalnibiznisizadaqeorganizovawekrivi~nihdela. Iznose}i mi{qewe da su zemqeregionauprethodnomperiodu pokazale posve}enost borbi protiv trgovine narkoticima, Lakovi}jeposebnoistakaovelike uspehe koje su postigle policijeSrbijeiHrvatske. Predstavnik Europola Stiv Harvi jekaoprioritetteasocijacijeistakaoborbuprotivnarkotika, naglasiv{i da efikasna globalnaborbapodrazumevasna`anodgovor~itavogdru{tva. PoHarvijevim re~ima,Europolpru`apodr{kusvojim~lanicama, aliisvimpartnerimau aktivnostima kroz razne pro-

Europol je, kako je naglasio Harvi,usna`nojpodr{ciborbi protiv organizovanog kriminalaovegodinepodr`aonekoliko velikih operacija usmerenih na suzbijawekrijum~arewa. – Te aktivnosti su dovele do zaplene 37 tona hemikalije koja sekoristizaproizvodwudroge, takozvanog prekursora, koja je trebalo da zavr{i u Avganistanu.Tezaplenesuime|unajve}im nasvetskomnivou,aakcijekoju sudowihdovelesudobarprimer kakodr`averegionadobrosara|uju.Veomasuva`neimultinacionalneprekograni~neistrage kojezadajuvelikiudaracorganizovanimkrminalnimgrupamajer takvezemqepredstavqajuneprijateqskookru`ewezawih –izjaviojeStivHarvi. Po mi{qewu Stiva Robinsona izVelikeBritanije,osnovni kqu~ uspeha u borbi protiv organizovanog kriminala je u me|unarodnoj saradwi policija, kojapodrazumevarazmenuoperativnihpodataka,pri~emujepresudnova`naekspeditivnost. – Ponekad kompletne istrage zavise od jednog izve{taja od partnera iz inostranstva – naveo je Stiv Robinson. – Dobra policijska saradwa u inostranstvu doprinela je i zatvarawu u Turskoj velikog broja kqu~nih kriminalacakojisuu~estvovali utrgoviniheroinomikrijum~a-

Dvasmera„balkanskerute” PredstavnikEuropolaStivHarvinavodidakrijum~arska„balkanskaruta“,kojaprolazikrozpodru~jeZapadnogBalkana, funkcioni{eudvasmera. –JedansmervodiodAvganistana, iwimesekrijum~ariheroin premaEvropi,asuprotna„balkanskaruta“vodiodEvropskeunijei wome kriminalcikrijum~aredoAvganistanahemijskesupstance – prekursoreneophodnezaproizvodwuheroina.Kadjere~oprekursorima,tojejednauobi~ajenaindustrijskahemikalijakojasekoristizafarbe,zaplastikui, uop{te, zaproizvodeutojprera|iva~koj industriji. Ta jediwewa se ne prozvode u Avganistanu pa zato kriminalnegrupe,ukqu~uju}iitalibane,nastojedautuzemquprokrijum~aretuhemikalijuzbogvelikogprofita.Krijum~arinarkotikasutako|eveomaorganizvovanegrupeizme|uEvropeiAvganistanakojeomogu}avajupretovaritransferovehemikalijekaAvganistanu –izneojeStivHarvi. grani~no krijum~arewe narkotika bez u~e{}a organizovanog kriminalaidatogaimasvevi{e.Tako|evidimodajesvevi{eorganizovanihkriminalaca. Europoljenapravioanalizuza 2011. godinu i procene su da }e mo`da Zapadni Balkan biti ~vori{te trgovine drogom za ZapadnuEvropu.

rewuzaEvropuiVelikuBritaniju.Tako|e,smatramodapra}eweosu|enihkriminalacatokom celogwihovog`ivotaobezbe|uje da ih spre~imo da u budu}nosti,kadiza|uizzatvora,nastave dasebavekriminalom.Mikoristimo takve naloge za pra}ewe dabismoprekinulitakveaktivnosti. J. Jakovqevi}


SPORT

ponedeqak5.decembar2011.

c m y

16

dnevnik

UZ ISTORIJSKI PLASMAN RUKOMETA[A VOJVODINE U ^ETVRTO KOLO KUPA KUPOVA

Evropskoprole}e obasjaloNoviSad

Rukometa{i Vojvodine plasmanom u ~etvrto kolu Kupa evropskih kupova ostvarli su istorijski klupski uspeh.Savladalisuurevan{me~utre}eg kola belgijskog predstavnika Junajted Tongeren 33:24, nadoknadili minus iz prvog me~a od sedam golova i plasi-

metnoprole}e,{toseuovom, nek ad a trof ejn om sport u, odavnonijedesilo. Na pitawe kome je bilo te`e, igra~ima na parketu ili upravi na tribinama, na ~elu satemperamentnimpredsednikom Milanom \uki}em, prvi ~ovekklubajerekao:

Top16KPK Plasmanme|u16najboqihekipaukupupobednikakupova (KPK) izb or il i su: Kau s tik (Rus ij a), [park as e (Austrija)/Pore~(Slovenija),Aragon([panija),Benfika (Portugal),Gumersbah(Nema~ka),Arhus(Danska),Me{kov Brest (Belorusija), Kera (Estonija)/Ceqe Pivovarna La{ko (Slov en ij a), Energ ij a Turg u` i (Rum un ij a), Lug i ([vedska), Flensburg (Nema~ka), Vojvodina (Srbija), Motor ZAS Zaporo`je (Ukrajina), OIF Arendal (Norve{ka), Bern Muri ([vajcarska) i Evropski univerzitet (Kipar)/FTCPlejer(Ma|arska). rali se me|u 16 najboqih ekipa u drugom po zna~aju evropskomklupskomtakmi~ewu.Rukometni Novi Sad i celu Srbijuobasjalojeevropskoruko-

-Kaobiv{isportistaznam da je lak{e igra~ima na terenu, s obzirom da oni u datom trenutku dr`e konce u svojim rukama,uprilicisudavlada-

jusituacijomnaterenuiodlu~ujuosvemu.Svimanamaostalimanepreostajeni{tadrugo osim da navijamo i nadamo se najboqem ishodu. To su slatke muke po nas, a time je i uspeh igra~a i trenera, koji su logi~no u centru zbivawa, jo{ ve}i-kazaoje\uki}. Da li }e ovaj veliki uspeh bitiadekvatnoinagra|en? - Naravno, u skladu sa mogu}nostimakluba.Upravniodbor }e doneti odluku o tome.Ovo je veliki uspeh Vojvodine, a najve}e zasluge idu na ra~un stru~nog {taba i igra~a, oni su na{i heroji - istakao\uki}a. [ef stru~n og {tab a mr \or| e ]irk ov i} prez ad ov oqanjeu~inkomsvojimpulena. -Kadasesvesumira,dvome~ sa Junajtedom smo dobili snagomkolektiva.Ponosansamna igra~e koji su bili odli~ni, nisunijednogmomentapokazaliznakenervoze,naprotivbilisusamouvereni,ispo{tovalisusve{tosmosedogorili

i strpqivom i pre svega borbenom igrom uspeli da izvojevajuvelikupobedu.Usvla~ionici sam im kroz jedan slikovitprimerobjasniokakotreba da igramo: ako stavimo `abu u kqu~alu vodu ona }e sko~iti pola metra, a ako je ubacimouvodukojupolakozagre-

Podr{kaprijateqa PraznikurukometanaSlanojbariprisustvovaojevelikibrojpoznatihiuspe{nihsportista.Podr{kuVo{ina wenom evropskom putu dali su @RK Vojvodina, RK Metalac,RKRadni~kiizNovogSada,KikboksklubVojvodina, RKRadni~kiiz[ida...

Atmosferazadesetku Organizacija utakmica bila je na izuzetnom nivou, {to jezaslugaklupskih~elnika,aigra~i,strukainavija~isu to za~inili plasmanom u naredni krug ovog eminentnog takmi~ewa. Najvatrenije pristalice, okupqewe oko navija~kegrupu„Firma�,bilisuosmiigra~doma}egsastava. Nisu{tedeligrlaidlanove,ferikorektnimnavijawem pokazalisudajeNovomSaduzaistamestonaevropskojrukometnojmapi. vamoona}eseskuvati.Upravo to se desilo i Belgijancima. Igra~i su pokazali karakter, od situacije kada smo gubili dva razlike (ukupno devet golovaminusa),strqivosmolomilirivalaiuspelidado|emo u jednom momentu do +10. Ponavqam,ovajdvome~smodo-

bilizahvaquju}isnazikolektiva i jedinstvom koje krasi klub-rekaoje]irkovi}. Kogabistevoleodaizbegnetena`rebawu? - Nemci, [panci, Danci i Norve`ani, wihovi predstavniciuKupukupovasuzaklasu ispredsvih.Akobihmogaoda

biram, voleo bi da nam narednirivalbudenekaodekipaiz okru`ewa, Pore~, Turgu`iju ili ma|arski Plejer i da revan{igramopredsvojimnavija~ima-rekaojemladitrener. Epitet junaka utakmice poneo je Mil o{ Mil o{ ev i}, strelacsedamgolova. -Lo{eizdaweizBelgijeispostavilosekaona{lo{dani ni{ta vi{e od toga. I pored ubedqivog poraza znali smo da mo`emo da izborimo prolaz u narednu rundu. Publika nam je dalakrila,nismogledalinasemafor,strqivomigromlomili smo rivala i bili ube|eni da }emo se na kraju mi i na{i navija~iradovati-istakaojeMilo{evi}. Ilija Grubor Foto:Filip Baki}


SPORT

c m y

dnevnik

Nesre}niKuqani Hajduk – Sloboda Point 1:2 ( 1:0) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 1000. Sudija: Karaxi} ( Beograd ). Strelci: Paunovi} u 4. za Hajduk, a Jovanovi} u 86. i Pauqevi} u 90+3 ( oba autogola) za Slobodu Point. @uti kartoni: Lali}, Maksimovi}, ^ovilo i Novkovi} ( Hajduk), Vasili}, Kasalica, Alamadin i Tiago ( Sloboda Point). HAKDUK: Bra} 7, Pauqevi} 6, Mujdragi} 7, ( Jovanovi} 6), Lali} 7, Fejsa 7, Maksimovi} 7 ( Ragipovi} 6 ), ^ovilo 7, Vujaklija 6, Novkovi} 6, Paunovi} 7 ( Bubalo -) i Haxibuli} 7. SLOBODAPOINT: Bo`ovi} 7, Vasili} 6, Maksimovi} 6, Mari} 7, Kasalica 7, Golo~evac 6 ( Pejovi} 6 ), Pilipovi} 6 ( Alamadin -), Tiago 7, Prtewak 7, Kova~evi} 6, ( Stevan~evi} 6 ) i ]ulibrk 6. Velika tuga u Kuli. Kako i ne bi bila kada je fudbalere Hajduka tek nekoliko minuta delilo od zaslu`ene pobede, od radosnog opro{taja od svojih pristalica, da bi se ba{ u tih posledwih pet- {est minuta sve sru{ilo i to sa dva autogola, pa umesto radosti tuga. Sjajno su Kuqani otvorili utakmicu. Novkovi} je lepo uo~io Paunovi}a, uposlio ga, ovaj je primi loptu pred {esnaestercem gostiju i ne SUBOTI^ANI DOBRI U FINI[U SEZONE

Iu^a~ak pobodove Atmosfera u FK Saprtak Zlatibor vode je sve boqa. Vi{e se ne govori o seriji me~eva bez pobede u Subotici, Spartak osvaja bodove, a ukoliko to nastavi i u posle|em me~u u ^a~ku, golubovi se mogu nadati i palsmanu me|u prvih pet ekipa u Srbiji. Svemu ovome prili~no je doprinela i pobeda protiv BSK Bor~e. – Ova utakmica je bila izuzetno zna~ajna za nas, stigli smo do va`nih bodova, u zaista kvalitetnoj takmi~arskoj igri. Pogotovo mogu biti zadovoqan igrom u prvom poluvremenu, u kome smo imali apsolutnu kontrolu doga|awa na terenu. Nije bilo lako nositi se sa vrlo pokretqivom ekipom BSK-a, ali smo uspeli da ih pobedimo. Bilo je mo`da situacija, pogotovo u drugom poluvremenu, kada smo se nesvesno povukli, ali smo uspeli da se ponovo vratimo i kontroli{emo igru – kazao je posle utakmice trener Suboti~ana Zoran Wegu{. Junak utakmice bio je Marko Miri} koji je golom potvrdio da se vra}a u prepoznatqivu formu. – Uspeli smo da postignemo gol u ranoj fazi me~a, a imao sam sre}u da ba{ ja budem strelac. Bili smo boqi rival u ve}em delu utakmice, kontorlisali smo igru i imali jo{ dve tri izgledne {anse. Ukoliko ponovimo ovakvu igru u ^a~ku, realno je da se nadamo novim bodovima – kazao je Miri}. N. S.

oklevaju}i {utirao i pogodio dowi desi ugao nemo}nog Bo`ovi}a- 1:0. Nastavili su fudbaleri Hajduka sa dobrom igrom i stvarali prilike:u 12.i 25. minutu Vujaklija je glavom {utirao prvo preko gola, a zatim u dobro postavqenog Bo`ovi}a, u 42. minutu sa oko 25 metara oprobao se Pauqevi}, a u 45. visoki ^ovilo iz peterca gostiju {utirao je glavom za malo kraj gola, pa se na odmor oti{lo sa minimalnom predno{}u Hajduka. U drugom poluvrmenu igra~i iz U`ica su krenuli na sve ili ni{ta. I ni{ta ne bi uradili da nije bilo autogolova, dok doma}in mogu da `ale za nekoliko veoma izglednih {ansi (Hacibuli}, Paunovi}, Vujaklija...). A onda kre}e nesre}a po doma}ina:u 86. minutu Mari} je uputio centar{ut pred gol Kuqana, u `eqi da loptu izbije u korner nespretno je intervensao Jovanovi} i pogodio sopstvenu mre`u za 1:1. Ovaj autogol je potpuno obezglavio ekipu Hajduka i kazna je stigla u tre}em minutu sudijske nadoknade, opet autogol. Pauqevi} u `eqi da izbije loptu u korner nspretno ju je zahvata i sa petnaestak metara lobovao svog golmana Bra}a za nesre}nih 1:2 za goste. Tuga u Kuli, U`i~ni odo{e ku}i pevaju}i. I to je fudbal! \. Bojani}

Kalu|erovi}unadoknadi Rad – Crvena zvezda 1:2 (1:0) BEOGRAD:Stadion na Vra~aru, gledalaca: 3000. Sudija: Krsti} (Beograd). Strelci: Roga~ u 39. za Rad, a Evandro u 59. i Kalu|erovi} u 90 +3. minutu za C.zvezdu. @uti kartoni: Roga~, Jovanovi} i Andri} (Rad). RAD: Danilovi} 6, Ocokoqi} 6, Roga~ 7 (Stanojevi}), Raspopovi} 6, Lekovi} 6, Mitrovi} 7, Bo`i~i} 6 (Andri}), Jovanovi} 6, Milivojevi} 6, Luka 7, Koji} 6 (Perovi}). CRVENAZVEZDA: Bajkovi} 6, Miki} 7, Petkovi} 6, Li Adi 6, Mijailovi} 6, Kova~evi} 6, Ve{ovi} 6 (Dimitrijevi}), Evandro 7, Lazovi} 7, Borha 6, Mezenga 6 (Kalu|erovi} 7). Fudbaleri Crvene zvezde, pogotkom Kalu|erovi}a tek u tre}em minutu sudijske nadoknade, uspeli su da is~upaju zlata vredne bodove sa Vra~ara. Zna~ajan trijumf protiv Rada (1:2) donekle bi mogao da

AndrijaKalu|erovi}

motivisanih gra|evinara remi je bio sigurno najrealniji ishod. Uz dosta sportske sre}e gost je preokretom izborio tesan trijumf. Depresivno je bilo prvo poluvreme, sporo i bez ritma, bez izglednih prilika i uzbu|ewa pred

Slu~ajno je jedna odbijena lopta zavr{ila u posedu Borhe u kaznenom prostoru, a ovaj je lepo asistirao Evandru koji je odmerenim {utem bio precizan (59. minut).^inilo se da }e se borba rasplamsati, ali doma}in je primirio atake Zvezde i susret opet uveo u monotoniju. Sve je mirisalo na podelu plena, jer Rad je bio obazriv zadovoqan remijem, a Zvezda bez dovoqno snage i ideje da ozbiqnije zapreti. Xoker crveno- belih bio je Andrija Kalu|erovi}, koji je me~ po~eo sa klupe, a priliku dobio u fini{u umesto indisponiranog Mezenge. U tre}em minutu sudijske nadoknade vremena Petkovi} je iz o~aja poku{ao sa levog boka udarcem po zemqi, loptu je spretno zahvatio centarfor gostiju, promenio joj pravac i matirao veoma sigurnog golmana Danilovi}a. Tako

Uvertira

Yaji}

Nije bila nimalo prijatna uvertira uo~i malog gradskog derbija. Rad i Zajednica Superliga{a procenili su da je zbog bezbednosti boqe me~ organizovati na Vra~aru nego na Bawici. To se nije dopalo pristalicama gra|evinara, a u no}i izme|u petka i subote na teren je uba~ena velika koli~ina slomqenog stakla. Doma}in je ulo`io silne napore da se to sve o~isti uz pomo} gradskih komunalnih slu`bi. Kako- tako stvoreni su uslovi za noramlno odigravawe utakmice, koji su navija~i Rada bojkotovali.

Zvezda je imala na Vra~aru sjajnu podr{ku preko 2000 svojih navija~a. Na specifi~an na~in oni su ponudili i kadrovsko re{ewe za prevazila`ewe krize. Sve vreme skandirali su ime Dragana Xaji}a, koji je potvrdio da ima zvani~nu ponudu kluba za povratak i da je spreman da pomogne. Tokom poluvremena i koreografijom su navija~i potvrdili svoj stav. Ra{irili su crveno- bele kartone, a u sredini tribine razvili i ogroman transparent sa Xajinim portretom.

amortizuje silne turbulencije kroz koje prolazi na{ najtrofejniji klub, a posebno u periodu nakon poraza u ve~itom derbiju. Ipak, bledo izdawe izabranika Roberta Prosine~kog ne uliva nadu da sti`u boqi dani, jer protiv

oba gola. Zvezda je imala loptu u svom posedu, ali bilaje to jalova inicijativa, bez ikakvih re|ewa u fazi napada.Rad je neo~ekivano do{ao u vo|stvo golom Roga~a. U nastavku Zvezda je napravila pritisak i veoma brzo izjedna~ila.

su crveno- beli obezbedili bodove, koje prema prikaznoj igri nisu zaslu`ili. Ali, ako se uzme u obzir nezavidna situacija u kojoj se nalazi Zvezda, potom i razvoj me~a onda je ekipa pokazala karakter i `equ za pobedom. Z. Rangelov

17

ponedeqak5.decembar2011.

JELEN SUPERLIGA – 14. KOLO KULA:Hajduk-SlobodaPoint BEOGRAD:Rad-Crvenazvezda NOVISAD:Vojvodina-Borac SUBOTICA:SpartakZV-BSK BEOGRAD:Partizan-Radni~ki1923 BEOGRAD:OFKBeograd-NoviPazar JAGODINA:Jagodina-Metalac IVAWICA:Javor-Smederevo 1.Partizan 2.Crvenazvezda 3.Vojvodina 4.Radni~ki1923 5.Sloboda 6.SpartakZV 7.Jagodina 8.OFKBeograd 9.Hajduk 10.Rad 11.Smederevo 12.Javor 13.BSKBor~a 14.NoviPazar 15.Borac 16.Metalac

14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14

13 10 7 6 7 5 5 6 5 3 4 4 3 2 1 1

1:2(1:0) 1:2(1:0) 3:1(0:0) 1:0(1:0) 3:0(1:0) 3:0(2:0) 0:2(0:1) 0:1(0:0) 0 2 6 7 4 7 4 1 3 5 2 2 4 4 5 4

1 2 1 1 3 2 5 7 6 6 8 8 7 8 8 9

33:5 27:10 28:9 20:12 20:17 13:12 14:13 17:19 13:18 15:12 9:17 8:16 8:19 9:24 6:20 8:25

39 32 27 25 25 22 19 19 18 14 14 14 13 10 8 7

Uposledwem,15.kolu(10.decembar)sastajuse-BEOGRAD: Crvena zvezda - Vojvodina, SMEDEREVO: Smederevo - Hajduk, ^A^AK: Borac Spartak Zlatibor voda, BOR^A: BSK - Javor, KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 - Rad, LU^ANI: Metalac - Partizan,NOVIPAZAR:NoviPazar-Jagodina,U@ICE:SlobodaPoint-OFKBeograd.

PARTIZAN SILAN I PROTIV RADNI^KOG

Vaqakupravomritmu U derbiju 14. kola Jelen superlige fudbaleri Partizana savladali su Radni~ki sa 3:0 (1:0) i pokazali mu gde je u odnosu na {ampiona. Crno - beli su igrali sjajno i razgalili srca 8.000 navija~a. Junak me~a, strelac i asistent bio je Zvonimir Vuki} i izazvao molbu navija~a da ostane i na prole}e. Sa tribina se ~ulo: ,,Zvone, ostani”. [anse za to postoje jer je on nedavno istakao da je spreman za razgovore oko produ`etka saradwe. Srca navija~a osvojili su i {toperi Ivanov i Anderson. Iako se prvi ve} ustalio u startnih jedanaest, drugi je bio nepoznanica i na pravi na~in se predstavio publici. Anderson je bio presre}an posle debija u liga{kim me~evima. - Isplatilo se ~ekawe. Nakon te{ke povrede dobio sam {ansu i na sre}u iskoristio je. Sve je bilo super, idemo daqe, a bi}u jo{ boqi kada se potpuno uigram. Nedostaju mi utakmice za tako ne{to rekao je Anderson. Brazilac se za gol zahvalio Tomi}u. - Odli~no je centrirao, a ja sam uradio ono {to mi je uvek bio kva-

Anderson

litet, dobro sko~io, zaka~io loptu glavom i poslao je u mre`u. Grobari su klicali i treneru Stanojevi}u. On se zahvalio na podr{ci i najavio jo{ zajedni~kih radosti. - Srcem i glavom sam u Partizanu. Postoje ponude nekih jakih klubova, ali pod ugovorom sam u Humskoj i `elim da ga zavr{im. Nisam jo{ ostvario sve ambicije i kada to uspem onda }u oti}i - rekao je Stanojevi}. I. Lazarevi}

POBEDOM NAD BORCEM (3:1) VOJVODINA ISPUNILA PLAN

Ovacijeza~inilenovosadskujesen Ovojesewa fudbalska saga fudbalera Vojvodine, barem kada je re~ o nastupima na wihovom stadionu, zavr{ena je na vaqan na~in u lepoj subotwoj fudbalskoj ve~eri. U gotovo idealnim vremenskim uslovima, pred lepo popuwenim tribinama na „Kara|or|u”, Novosa|ani su savladali ekipu Borca sa 3:1, pokazuju}i jo{ jednom da su u{li u `eqeni ritam pobeda. [teta je samo {to se polusezona zavr{ava idu}e sedmice, ali su za navija~e novosadskog kluba, ba{ kao i za trenera crveno-belih Dejana Vuki}evi}a, izdawa

puno interesovalo da eventualno poku{a da iskoristi slabu igru Novosa|ana. Sve ovo, me|utim, nije obeshrabrivalo navija~e, koji su bili najupe~atqiviji akteri u prvih 45 minuta i koji su uporno i strpqivo poku{avali da podignu svoje miqenike i nateraju ih na boqu igru. I uspeli su! U drugom poluvremenu na terenu je postojala samo probu|ena, motivisana i razigrana ~eta iz Novog Sada. Re|ale su se prilike, smewivali su se aplauzi i uzdasi, a ~itavim crveno-belim orkestrom

}a Vuki}evi} u igru uveo raspolo`enog Branu Ili}a, bilo je jasno da ^a~ani nemaju {ta da tra`e u Novom Sadu. I daqe su aplauzi odjekivali „Kara|or|em”, navija~i su u`ivali u predstavi, a fudbalere u crveno-belim dresovima to je o~igledno motivisalo i ono su uporno pritiskali sve nemo}nijeg suparnika. I u izve{taju smo opisali majstoriju Slobodana Medojevi}a iz 75. minuta, ali wegova akcija koje je prethodila prvom golu Ili}a (za vo|stvo od 2:0), za-

Prava je {teta {to je Nemawa Supi} zabrqao u 88. minutu, kada je poku{ao da dribla rivala. Umesto da jednu povratnu loptu ispuca daleko u poqe, on je poku{ao da uradi ono {to golmani ne smeju da ~ine i to mu se `estoko obilo o glavu. Nije vi{e ni bitno da li je bilo prekr{aja u tom duelu, jer da je Supi} reagovao kako se to ~ini po nepisanim golmanskim pravilima, ~itava ~arlama ne bi mu se ni dogodila. Tandem Abubakar Ili}, me|utim, nedugo potom udario je pe~at na

MajstorijaSlobodanaMedojevi}a:Kapitenjenapravioslalomkrozodbranu^a~ana(prvaslika), iza{aopredMilojevi}a(drugaslika),nesebi~nouposlioBranuIli}akojijepostigaodrugigol (tre}aslika)izaslu`iosve~estitkesaigra~ainavija~a(~etvrtaslika) Foto:R.Hayi}

poput onog u Bor~i i u drugom poluvremenu utakmice s ^a~anima, ohrabrewe i nagove{taj mnogo lep{eg i uspe{nijeg prole}a. Ne, nije bilo ni lepo, ni atraktivno, a najmawe kvalitetno izdawe Vojvodine iz prvog poluvremena me~a s Borcem. Malo toga su raspolo`eni gledaoci imali da vide, a ~inilo se da doma}in ko zna zbog ~ega igra u gr~u. Nije bilo ni osmi{qenih akcija, ni prilika, dok se gost orijentisao na odbranu i nije ga

dirigovao je tercet Medojevi}-Mereba{vili-Abubakar. Kapiten je, ipak, bio istinski pokreta~ svega dobrog u organizaciji igre, Gruzin Mereba{vili je to sjajno pratio, a tamnoputi miqenik publike Abubakar je kao osica napadao i prostor i rivale, ne dopu{taju}i odbrani Borca ni sekund opu{tawa. Uz wih, Milan Bojovi} je, na svoj na~in, ponovo bio xoker koji je na~eo rivala i {irom otvorio vrata svojim saigra~ima ka pobedi. Jo{ kada je umesto Bojovi-

slu`uje da je se jo{ jednom prisetimo. Mladi reprezentativac Srbije je vodio loptu nekih 60-70 metara, kao u slalomu je prelazio prepreku za preprekom i onda, kada je izbio ispred golmana Milojevi}a, nesebi~no je uposlio Ili}a kojem zaista nije bilo te{ko da pogodi mre`u. Bila je to velemajstorska akcija 21godi{weg kapitena, dostojna ume}a najve}ih svetskih majstora. Uostalom, ovacije koje Medojevi} zaslu`io s tribina sve su najboqe rekle.

pobedu, pa golmanova gre{ka nije uticala na krawi ishod. Kada se podvu~e crta na posledwe ovojesewe izdawe Vojvodine u Novom Sadu, ostaju kao potpis re~i koje je izgovorio trener Borca Slavko Petrovi}, koji je rekao: - Pobedila je boqa ekipa. Nadigrani smo od Vojvodine u drugom poluvremenu i ~estitam rivalu na igri i pobedi. A. Predojevi}


18

sport

ponedeqak5.decembar2011.

PRVA@ENSKALIGA

ABALIGA

Crvena zvezda - Makabi Helios - Radni~ki Zlatorog - Hemofarm Olimpija - [iroki Cedevita - Cibona Zagreb - Krka Danas Budu}nost - Partizan 1. Cedevita 2. Makabi 3. Olimpija 4. Partizan 5. [iroki 6. Zagreb 7. Cibona 8. Budu}nost 9. Radni~ki 10. Hemofarm 11. C.zvezda 12. Krka 13. Helios 14. Zlatorog

10 9 10 9 10 10 10 9 10 9 10 10 10 10

8 9 7 7 5 5 6 5 4 4 2 2 2 2

2 0 3 2 5 5 4 4 6 5 8 8 8 8

76:83 90:98 76:68 50:78 95:69 85:80 (17)

889:734 770:648 793:778 708:612 775:749 792:825 796:836 680:673 802:831 684:716 847:856 735:791 722:818 714:840

18 18 17 16 15 15 14 14 14 13 12 12 12 12

REGIONALNA@ENSKALIGA

R. Kora} - Hemofarm Sloboda - Budu}nost ^elik - Vojvodina Ceqe - Vo`dovac Danas M. Kraji{nik - Partizan 1. Partizan G. 2. Hemofarm 3. R. Kora} 4. ^elik 5. Ceqe 6. Vo`dovac 7. Budu}nost 8. M. Kraji{nik 9. Vojvodina 10. Sloboda

7 9 9 8 9 9 9 8 9 9

7 6 6 6 5 5 5 2 1 0

0 3 3 2 4 4 4 6 8 9

76:75 77:80 73:62 67:59 (18)

611:442 641:544 660:647 576:527 661:634 608:608 609:639 559:664 564:631 545:817

14 15 15 14 14 14 14 10 10 9

PRVAMU[KALIGA

Sloboda - Tami{ BKK Radni~ki - Radn. FMP Sloga - Vojvodina Borac - Napredak Metalac - OKK Beograd Smederevo - Proleter

70:71 81:66 84:76 92:80 75:81 97:79

PRVA@ENSKALIGA

^elarevo - Stara Pazova Crvena zvezda - Spartak Loznica - Jagodina Beo~in - Radni~ki Vrbas Medela - Student

69:62 74:47 65:64 61:70 62:54

SUPERLIGA(@)

NIS Spartak - Varadin Vizura - Vojvodina Jedinstvo - TENT C. zvezda - Dinamo (P) Kolubara - Radni~ki (B) 1. Spartak 9 9 0 2. TENT 9 6 3 3. Varadin 9 5 4 4. Vizura 8 4 4 5. C. zvezda 6 4 2 6. Kolubara 7 4 3 7. Jedinstvo 8 3 5 8. Dinamo 9 2 7 9. Radni~ki 8 3 5 10. Vojvodina 9 1 8

3:0 3:0 0:3 2:3 (danas) 27:9 24 21:11 19 17:16 14 18:15 14 15:8 13 16:11 13 15:19 9 14:24 7 11:21 6 5:25 3

SUPERLIGA(M)

Klek - Partizan 0:3 M. radnik - Radni~ki (K) 1:3 1:3 Ribnica - Vojvodina Spartak (Q) - Jedinstvo (SP) 3:2 C. zvezda - @elezni~ar odgo|eno 1. Radni~ki 9 7 2 24:10 22 2. Vojvodina 8 6 2 21:10 19 3. M. radnik 9 6 3 21:16 17 4. C. zvezda 6 6 0 18:7 16 5. Partizan 7 4 3 15:11 11 6. Spartak 9 4 5 16:20 11 7. Jedinstvo 8 3 5 14:17 10 8. Klek 9 2 7 10:22 7 9. Ribnica 7 2 5 10:16 6 10. @elezni~ar 8 0 8 3:24 1

PRVALIGA(@)

Po{tar - Novi Sad MD Zrewanin - @elez. (L) Radni~ki (K) - Sme~ 5 Student - Crnokosa Jedinstvo (SP) - Gimnazijalac

PRVALIGA(M)

Spartak (S) - \erdap Ni{ - Obili} Jagodina - VGSK Novi Sad - Dunav volej

3:0 0:3 3:0 0:3 3:1 3:1 1:3 3:1 3:1

OTVORENOPRVENSTVO HOLANDIJE

Srebro za^avi}a

Posle bronzane medaqe na 100 delfin, srpski pliva~ Milorad ^avi} osvojio je srebrno odli~je na duplo kra}oj deonici na Otvorenom prvenstvu Holandije u Ajndhovenu. On je 50 metara delfin stilom isplivao za23,93 sekunde. Samo 0,02 sekunde ga je delilo od zlata, koje je pripalo Rusu Sergeju Fesikovu (23,91), bronzu je uzeo jo{ jedan Rus Evgeni Koroti{kin (23,95).U ovom finalu Ivan Len|er osvojio je peto mesto sa 24,16 sekunde. Na{i pliva~i su ovo takmi~ewe iskoristili za pripreme za Olimpijske igre u Londonu. I dok }e ^avi} od 16. do 18. decembra u~estvovati na Otvorenok prvenstvu Italije, Len|er }e na kra}i odmor. G.M.

Pobeda ~istakao suza

^elarevo–Stara Pazova 69:62(22:23, 16:13,17:15,14:11) ^ELAREVO: Sala O[ ’’Zdravko ^elar’’, gledalaca 100, sudije: Z. Maksimovi} i M. Dr~a (Beograd), Z. Kresta (Novi Sad). ^ELAREVO: Vasi} 21 (8-7), Miq. Rado{evi}, [trbac 2 (2-0), Ninkovi}, Mar.Rado{evi}11 (63), Lalovi} 2, M.Terzi} 6(2-2), Milutin, Grbi}, Mari} 27 (10-9). STARAPAZOVA: Nikoli} 2, Domuizin, ^kovri} 5, [ormaz 6, I.Terzi} 12, Filipovi} 6 (2-1), [piki} 20 (1-0), Devi} 11 (2-2), Urban, Vukovi}, Adamovi}. Mladi sastav ^elareva uspeo je da nadigra ambiciozni tim Stare Pazove. Svojim odlukama protiv doma}eg tima sudije su izazivale buru negodovawa, vi{e se wima zvi`dalo nego {to se radovalo ko{evima doma}eg tima. Sem u prvoj deonici, kada su go{}e na kraju imale prednost od pola ko{a, sve ostalo pripalo je doma}im ko{arka{icama, predvo|enim iskusnom Sowom Mari}, koja je bila najefikasnija sa 27 poena i sa odavno nezabele`enim koeficijentom korisnosti od 41. Dobro joj je asistirala Swe`ana Vasi} koja je postigla i 21 poen. Kada se sve sabere i oduzme doma}i tim je apsolutno zaslu`eno trijumfovao i pobeda je ~ista kao suza. V.Vu.

V R B A [ A N I N A G R A D I L I NAJU S PE[ NIJ E REK REA T IVC E: Na sve ~a no sti uprili~enoj u sve~anom salonu CFK „Drago Jovovovi}“ u Vr ba su, uru ~e na su priznawa najaktivnijim i najuspe{ni jim ~la no vi ma pilatesa, aerobika i fitnesa. Priznawa su dobili: Mira Perovi}, Vesna Kolesar, Sowa Perovi}, Sne`ana Aleksi}, Ole na Un gar, Sowa Karali}, Milena Ratkov, i Miodrag Vu ka ni}. Po seb na pri zna wa pripala su Danici Vlahovi} za ~etiri decenije rada u rekreativnom sportu, kao i Miloradu Peri{i}u, predsedniku Saveza sport za sve Voj vo di ne (na fotografijama). Or ga ni za tor ovog lepog i veselog dru`ewa bio je Fitnes klub Inoko, na ~elu s Pe trom Pe ro vi }em. Ina~e, na sve~anosti i dru`ewu u~e stvo va le su i ~lanice rekreativnih klubova iz Srbo bra na, Ku cu re i okoline Vrbasa, koje u svojim sredinama ne ma ju ova kve centre i klubove.

FAJNAL-FORKUPA SRBIJEUBEOGRADU

CrvenazvezdaVojvodina8:3 (1:0,2:1,3:0,2:2) BEOGRAD: Bazen Bawica. Gledalaca: 500, sudije Wegovan i ]iri} (Beograd). Peterci: Crvena zvezda 1 (1), Vojvodina 1 (0). CRVENA ZVEZDA: Pijetlovi}, S. Ra{ovi} 2, Stoj~i} 1, Ivo{evi} 1, Kqajevi}, Anastasijevi} 1, Avramovi} 1, V. Ra{ovi}, Ran|elovi}, Miqanovi}, Vasovi}, Draksimovi}, Aksentijevi} 2. VOJVODINA: Marinkovi}, Bosan~i}, Rou~, Vuksanovi}, Mili~i}, Vapenski, Matovi}, Ovuka, Ran|i} 1, Ubovi} 1, Basara 1, Cuki}, Vasi}.

Partizan Rajfajzen –Beograd16:3 (4:1,3:1,6:0,3:1) BEOGRAD:Bazen Bawica. Gledalaca: 500. Sudije: Stefanovi} i Putnikovi} (Beograd). Igra~ vi{e: Partizan 11 (6), Beograd 8 (1). Peterci: Partizan 2 (2). PARTIZAN RAJFAZEN: Soro, Dedovi}, Mandi} 1, Korolija 2, Aleksi} 2, [urawi 1, ]uk, Radovi} 2, ^u~kovi} 1, Mitrovi} 2, Vujasinovi} 1, Vuki}evi} 2, Stankovi} 2. BEOGRAD: Aleksi}, Wegovan, Cvetkovi}, Rusov, Mili}evi} 1, E{ket 1, Ten`era, Parezanovi}, Nikoli} 1, Lon~evi}, ]irkovi}, Vang, ^andor.

MILANPIPERSKISESPREMAZANOVOSADSKISPEKTAKL

O~ekujepetuprofi pobedu Zrewaninskog boksera Milana Piperskog krajem godine o~ekuje i peti profesionalni me~ u karijeri. Na bokserskom spektaklu, koji }e biti odr`an

nastupi}e Piperski, koji }e rukavice ukrstiti sa Marselom Girkeom, tako|e iz Nema~ke. Tridesetogodi{wi Piperski, koji je u dosada{woj karijeri ubele`io ~etiri profesionalna me~a i isto toliko pobeda, o~ekuje da }e i ovog puta iz ringa iza}i kao pobednik. - Nadam se pobedi. Ovih dana trebalo bi da pregledam snimke borbi protivnika, kako bih, uz pomo} svog stru~nog saradnika Sr|ana Ev|eni}a, koji je zadu`en za takti~ki i tehni~ki deo, utvrdio taktiku za MilanPiperskiiNenadBorov~anin predstoje}i me~ – 23. decembra u velikoj hali novo- izjavio je Piperski. sadskog Spensa, a na kom }e najboJe dan od naj bo qih zre wa qi srpski bokser Nenad Borov~a- nin skih spor ti sta deo pri nin braniti titulu evropskog pr- premama proveo je na Mokroj vaka u verziji VBO protiv Nemca gori, kod rediteqa Emira KuLarsa Buholca, u uvodnoj borbi sturice.

- On je na{ veliki prijateq i qubiteq boksa koji podr`ava ovu plemenitu ve{tinu – rekao je Piperski, kome je `eqa da nastupi i pred svojim sugra|anima, u Kristalnoj dvorani. Dok taj trenutak ne do|e, on o~ekuje prijateqe, sugra|ane Zrewanince i qubiteqe boksa da se 23. decembra zapute u Novi Sad i podr`e ga u pohodu na petu pobedu u profi karijeri. Optimista pred me~ je i Sr|an Ev|eni}, koji isti~e da se Milan odli~no ose}a i da je kvalitetno odradio pripreme. Ev|eni} je dodao da zrewaninski takmi~ar radi u odli~nim uslovima, u dru{tvu Nenada Borov~anina. - Dve nedeqe je bio na Jahorini, posle je usledila Vrwa~ka Bawa, a sada ga o~ekuje finalno bru{ewe forme – naglasio je Ev|eni}. Ro|en 16. decembra 1981. godine i visok 175 centimetara, popularni Piper je u amaterskoj karijeri nastupio u 250 me~eva, bio je vi{estruki {ampion Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, naposletku i Srbije, a osvojio je i srebrnu medaqu na Mediteranskim igrama. @.Balaban

PRVENSTVOVOJVODINEUSAMBOUZANADEIJUNIORE

Smiqana@ivkovi} ekspresno Kao i pro{le godine, doma}in juniorskog prvenstva za nade i juniore bio je Sambo klub LSK iz La}arka. La}ar~ani su i ove godine bili odli~ni doma}ini, ali i ostvarili dobre takmi~arske rezultate, koji su ih svrstali u red najzapa`enijih klubova u ovom uzrastu u Pokrajini. Mo`da se o~ekivao ve}i broj u~esnika, a bilo ih je oko stotinak iz osam klubova, prikazani kvalitet me~eva bio je na visokom nivou, pa su i gledaoci mogli da u`ivaju. Takmi~ewu u La}arku prisustvovali su i predsednici savaza Vojvodine Dane Miokovi} i Srbije Jovan Smederevac, koji su na otvarawu pozdravili u~esnike, a kasnije i uru~ili medaqe najuspe{nijima. Od takmi~ara vaqa ista}i sigurnu pobedu mlade ~lanice LSK-a Valentinu [}urk i Temerinku Smiqanu @ivkovi}, juni-

dnevnik

orsku prvakiwu Evrope i vice{ampionku sveta, koja je finalnu borbu re{ila za desetak sekundi izvla~ewem poluge. Svoje vrednosti potvrdili su i Marko @ivanovi}, Blagoje Sedlarevi}, Nikola Vorkapi}, Ana Bosni}, Nada Pani} i sigurno je da su to imena od kojih u godinama pred nama treba o~ekivati dobre rezultate i na me|unarodnoj sceni. Prvaci na Prvenstvu Vojvpdine – kadetkiwe – do 44 kg: Jovana Jovan~evi} (LSK, La}arak), do 48: Ana Bosni} (TSK, Temerin), do 52: Ivana Obrat (LSK), do 56: Valentina [}urk (LSK), do 60: Dajana Marinkov (LSK), do 65: Nada Pani} (LSK), kadeti – do 48: Mladen Bjelica (Proleter, Zrewanin), do 52: Nikola Vorkapi} (LSK), do 56: Ogwen Furdulovi} (Vojvodina, Novi Sad), do 60: Marko @ivanovi} (LSK), do 65: Blagoje Sedlarevi} (LSK), do 70:

Ilija Tomi} (TSK), do 75: Mirko Drobac (TSK), preko 87: Kristijan Karan (TSK). Juniorke – do 44: Jovana Jovan~evi} (LSK), Ana Bosni} (TSK), do 52: Smiqana @ivkovi} (TSK), do 56: Valentina [}urk (LSK), do 60: Dajana Marinkov (LSK), do 65: Nada Pani} (LSK), do, juniori – do 48: Mladen Bjelica (Proleter), do 52: Dejan Nikolin (Proleter), do 57: Ogwen Furdulovi} (Vojvodina), do 62: Marko @ivanovi} (LSK), do 68: Blagoje Sedlarevi} (LSK), do 74: Mirko Drobac (TSK), do 90: Kristijan Karan (TSK), do 100: Bo`idar Dobrilovi} (Vojvodina), preko 100: Ilija Gramzov (Vojvodina). Sve me~eve u La}arku sudili su Branko Savi} i Tatjana Trivi} (oboje iz Novog Sada). Po zavr{etku takmi~ewa doma}ini su priredili ru~ak za sve u~esnike prvenstva. S.J.

MU[KASUPERLIGA

Silni Kikin|ani

KikindaBuskompjuters -Obili}(NK)4:0 KIKINDA: Sala O[ „Jovan Popovi}”, gledalaca 50, sudija Vadleve (Kikinda). Rezultati: Pete - Halas 3:0 (6, 6, 6), Radoni} - Na|nemeti 3:1 (3, -6, 2, 4), Kati} - Karvak 3:0 (5, 4, 6), Pete - Na|nemeti 3:0, (10, 2, 5). Kom{ijski derbi mu{ke superlige izme|u kikindskih i novokne`eva~kih stonotenisera zavr{en je ubedqivom pobedom doma}ina. U me~u koji je trajao nepunih sat vremena istakao se Zoltan Pete sa dve pobede, kao i mladi Idvor Kati}. M.S.

PRVAMU[KALIGA

Ubedqivi In|ijci @elezni~ar-Crvena zvezda31:26(13:11) IN\IJA: Sportska hala, gledalaca: 300. Sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad). Sedmerci: @elezni~ar 3 (3), Crvena zvezda 2(2). Iskqu~ewa: @elezni~ar 8, Crvena zvezda 14 minuta. Diskvaliifikacija: Pe{i} (@elezni~ar) i Toki} (Crvena zvezda) u 33. minutu. @ELEZNI^AR: Tavri} 9 (1), Savi}, Radisavqevi} 5 (1), Slijep~evi}, [jakini} (3 odbrane), Bali} 3, Andesili} 5, Kri`anovski, Pavlovi} 3, Plav{i}, Pe{i} 3 (1), Jezdimirovi} (9 odbrana), Pili} 3, Pernar. CRVENA ZVEZDA: Lazi} 2, Komarek, Mitreski, Dukatarov 6, Veki} 5, Jovanovi}, Toki}, Kewalo, Krspoga~in, Stepanov, Goli} 3, Mi{kov (13 odbrana), Pa{i} 7 (2), Babi} 3. Rukometa{i Crvene zvezde iz Mokrina prvi su dali gol, ali je to bilo sve {to su u~inili protiv kvalitetweg sastava @elezni~ra, koji je odmah posle toga pre{ao u vo}stvo i zadr`ao ga do kraja susreta. Crveno beli su, istina, po~etkom drugog poluvremena dva puta stigli do minus jedan (13:12 i 14:13), ali su zelenobeli podigli kvalitet igre, opet pove}avali razliku i stigli do kona~nih 31:26. Da.Vi}enti}

KUPEHF

Zvezda eliminisana Rukometa{i Crvene zvezde eliminisani su u tre}em kolu Kupa EHF, po{to su u revan{ me~u izgubili od doma}eg Porta sa 31:21 (15:12). U prvoj utakmici koja je odigrana pro{log vikenda u Beogradu, crveno-beli su slavili sa 28:25.

MU[KASUPERLIGA 31:21 Crvenka J. - Jugovi} U. Smederevo - Obili} 25:17 27:25 Metaloplastika - PKB Napredak - Dinamo 32:25 (6.decembar) Rudar - C. zvezda Po`ar. - Partizan (7.decembar) Radni~ki - Kolubara odgo|eno Naisus - Vojvodina odgo|eno 1. Partizan 10 10 2. Vojvodina 10 8 3. Metalopl. 11 7 4. C.zvezda 10 6 5. Radni~ki 9 6 6. Jugovi} 11 5 7. Napredak 11 5 8. Kolubara 9 5 9. PKB 11 5 10. Naisus 9 4 11. Dinamo 10 3 12. Po`arevac10 3 13. Smederevo11 3 14. Rudar 10 2 15. Crvenka 11 2 16. Obili} 11 2

0 2 1 1 1 2 2 1 1 0 0 0 0 1 0 0

0 0 3 3 2 4 4 3 5 5 7 7 8 7 9 9

325:264 20 295:249 18 324:289 15 268:242 13 247:222 13 276:276 12 312:315 12 246:229 11 293:291 11 269:297 8 276:295 6 259:284 6 246:278 6 232:262 5 289:316 4 299:337 4

PRVAMU[KALIGA Mladost TSK - Vojput Zaje~ar - Vrbas Karneks Zlatar - Proleter A. Novi Beograd - Novi Pazar @elezni~ar - C. zvezda

21:27 40:25 23:23 31:30 31:26

Danas Jagodina - Bane Ra{ka (19) Nova Pazova - Priboj (19) Mokra Gora - Vrawe (odgo|eno)

PRVA@ENSKALIGA Radni~ki - Ku~evo Metalac - BMS Milenium Proleter - Vojvodina

33:36 16:35 24:20

Danas Crveni krst - Halas Jo`ef (18) Radn. R. - Metal. AD (10.decembar) Napredak - ORK Beog. (10.decembar)


SPORT

c m y

dnevnik

@REB KVALIFIKACIJA ZA EVROBASKET 2013. GODINE

Idameimu{karci sCrnomGorom Reprezentacija Srbije takmi~i}e se u grupi A kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Sloveniji 2013. godine. Rivali na{oj najboqoj selekciji bi}e reprezentacije Izraela, Crne Gore, Estonije, Slova~ke i Islanda, odlu~eno je `rebom koji je odr`an u Frajzingu (Nema~ka), a kojim je rukovodio Nar Zanolin, generalni sekretar FIBA

grupa. Direktan plasman na Evropsko prvenstvo obezbedili su do ma }in {am pi o na ta Slovenija, [panija, Francuska, Rusija, Makedonija, Litvanija, Gr~ka i Velika Britanija. Ko{arka{ki savez Srbije na `rebu u Frajzingu predstavqali su potpredsednici Dejan Bodiroga i Ana Jokovi}, kao i generalni sekretar Andrija Kleut.

prvenstvo jo{ ranije su osigurale, pored doma}ina Francuske, selekcije Rusije, Turske, ^e{ke, Hrvatske i Velike Britanije. Na{a mlada mu{ka reprezentacija do 18 godina igra}e u grupi A na EP 2012. godine sa selekcijama [panije, Nema~ke i Ukrajine, odlu~eno je na `rebawu u Frajzingu, u blizini Minhena. U grupi B }e igrati Italija, Litvanija, Gr~ka i

ponedeqak5.decembar2011.

19

SVETSKI KUP ZA ODBOJKA[E U JAPANU

Najlep{apartija zakraj Srbija – SAD 3:0 (25:23, 29:17, 25:19) TOKIO: Hala Metropolitan, gledalaca: 900, sudije: Alenzi (Kuvajt), Hobor (Ma|arska): SRBIJA: N. Kova~evi} 9, U. Kova~evi}, Petkovi}, Terzi}, Stankovi} 9, Niki} 11, Miti} A grupa Poqska-Rusija Iran-Italija Japan-Brazil

2:3 1:3 0:3

B grupa Kuba-Egipat Argentina-Kina Srbija-SAD

3:1 3:0 3:0

1.Rusija 2.Poqska 3.Brazil 4.Italija 5.Kuba 6.SAD 7.Argentina 8.Srbija 9.Iran 10.Japan 11.Kina 12.Egipat

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

10 8 8 8 7 6 5 5 5 2 1 1

1 3 3 3 4 5 6 6 6 9 10 10

30:8 30:15 29:14 28:15 25:19 20:19 21:21 20:23 16:25 12:28 9:30 7:30

29 26 24 24 20 16 16 15 12 8 5 3

Sa Svetskog kupa na Olimpijske igre plasirali su se odbojka{i Rusije, Poqske i Brazila.

Detaqsa`rebauNema~koj

Evropa. Grupa A u kojoj je na{a selekcija jedina ima {est timova, tako da se u kona~nom plasmanu ne}e ra~unati rezultati ostvareni protiv posledweplasirane reprezentacije. U kvalfikacijama koje }e se igrati od 15. avgusta do 11. septembra slede}e godine u~estvo va }e 31 re pre zen ta ci ja,

@enska seniorska reprezentacija Srbije igra}e u B grupi kvalifikacija za EP 2013. godine u Francuskoj. Rivali na{oj selekciji bi}e reprezentacije Crne Gore, Poqske, Estonije i [vajcarske. U kvalfikacijama, koje }e se igrati od 13. juna do 14. jula slede}e godine, u~estvova}e 25

Danska. Grupu C ~ine Turska, Francuska, Bugarska i Letonija. U grupi D igra}e Hrvatska, Rusija, Poqska i Slovenija. Istovremeno su i ko{arka{i do 20 godina dobili svoje pro tiv ni ke za pr ven stvo Evrope. Srbija je u A grupi s Francuskom, Nema~kom i Crnom Go-

Senioriiseniorke Mu{karci GRUPA A: SRBIJA,Izrael,CrnaGora,Estonija,Slova~ka,Island. GRUPA B: Nema~ka,Bugarska,[vedska,Azerbejxan,Luksemburg. GRUPA C: Hrvatska,Ukrajina,Ma|arska,Austrija,Kipar. GRUPA D: Gruzija,BIH,Letonija,Holandija,Rumunija. GRUPA E: Finska,Poqska,Belgija,[vajcarska,Albanija. GRUPA F: Turska,Italija,Portugal,^e{ka,Belorusija.

Dame GRUPA GRUPA GRUPA GRUPA GRUPA

A: Belorusija,Izrael,Ma|arska,Ukrajina,Portugal. B: CrnaGora,Poqska,SRBIJA,Estonija,[vajcarska. C: Litvanija,Slova~ka,Holandija,Belgija,Slovenija. D: [panija,Nema~ka,Bugarska,Rumunija,[vedska. E: Letonija,Gr~ka,Italija,Finska,Luksemburg.

koje }e biti svrstane u {est grupa, a u~e{}e na Evrobasketu 2013. u Sloveniji obezbedi}e po dve najboqe ekipe, plus ~e ti ri naj u spe {ni je tre }e plasirane selekcije iz svih

selekcija podeqenih u pet kvalifikacionih grupa, a plasman na Evrobasket 2013. obezbedi}e samo po dve prvoplasirane ekipe iz svake grupe. Direktan plasman na Evropsko

rom. B grupu ~ine Rusija, Gr~ka, Ukrajina i Etonija. U grupi C }e igrati Letonija, Gruzija, [panija i Turska, a u grupi D Litvanija, Slovenija, Italija i [vedska.

1, Ra{i}, Miqkovi} 20, Atanasijevi}, Podra{~anin 7, Rosi} (l). SAD: Anderson 6, Runi 10, Patak 6, Li 9, Lotman 3, Pridi 5, Salmon (l), Holms 3, Hensen, Tornton 2, Holt 1. Odbojka{i Srbije s tri uzastopna trijumfa zavr{ili su nastup na Svetskom kupu u Japanu. U posledwem me~u orlovi su zabele`ili prvu maksimalnu pobedu na turniru protiv SADa, {to je bilo dovoqno za osmo mesto od 12 ekipa. Odavno su na{i momci izgubili {anse za plasman na Olimpijadu iz prvog poku{aja, ali su u me~evima posledwe runde, kao i protiv Vrazila ne{to ranije, pokazali igre vredne evropskog {ampiona. Raspolo`eni Miqkovi}, sjajni servis, blok i napad bili su vi{e nego dovoqni da se lak{e od o~ekivanog savlada aktuelni olimpijski {ampion. Jedino je prvi set bio neizvestan. Sna`no su krenule obe reprezentacije, ali jer Srbija ipak kontrolisala rezultat. Ostajali su Amerikanci u egal igri, pre svega zbog solidnog napada, ali tek kada je proigrao Miqkovi}, na{a reprezentacija je do{la do odlu~uju}e prednosti (20:18). Aktivirao se i Niki} i lagano su na{i momci uvodni set priveli kraju. U drugom setu je Amerika imala snage samo za egal u ranoj fazi ovog perioda igre (do 10:10), a onda su blokovi Podra-

MarkoPodra{~aninunapadu

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Sistemmoradasepromeni - Iako smo sa Amerikom odigrali posledwi me~ na turniru, veoma sam ponosan na moje saigra~e i drago mi je {to se niko nije povredio. Uvek je inspirativno igrati sa Amerikancima, a pobedili smo zahvaquju}i boqem servisu - rekao je Miqkovi}. Upitan je na{ kapiten za mi{qewe o turniru. - Nadam se da }e neko jednog dana da se zapita da li je normalno odigrati 11 utakmica za 15 dana. To je mo`da dobro za nekoga, ali nije dobro za igra~e. Apelujem na organizatore, mislim da mora sistem da se promeni, jer na ovim turnirima postoji velika verovatno}a da se igra~i ispovre|uju - upozorio je Miqkovi}. Selektor Igor Kolakovi} bio je zadovoqan pobedom u posledwem me~u Svetskog kupa. - Kona~no smo na posledwoj utakmici u Tokiju odigrali odli~an susret i veoma sam zadovoqan pobedom. Slu`ili su nas servis, blok i odbrana. Drago mi je {to smo imali priliku da razigramo mladog tehni~ara Miti}a i sre}an sam {to smo Svetski kup zavr{ili pobedom. [to se ti~e Svetskog kupa, delim mi{qewe s Miqkovi}em - istakao je Kolakovi}. {~anina i poeni Miqkovi}a odlepili na{u selekciju na 17:13, ali nisu se orlovi tu zaustavili. Nastavili su s topovskim servisima, blok je bio veoma dobar, a procenat iskori{}enih kontra napada veoma visok, pa je Srbije ubedqivo do{la do dva seta vi{ka. Iako je Amerika povela 5:1 na startu tre}eg seta, uspela je Srbija da preokrene na 6:5 posle

minijature Nikole Kova~evi}a, a to je bila inicijalna kapisla za nastavak dobre igre na{e reprezentacije. Uz nekoliko gre{aka Amerike, a uz na{e sjajne servise, Srbije je povela 15:10 i do{la nadomak maksimalne pobede. Predvo|eni Miqkovi}em, uz dobru partiju mladog tehni~ara Miti}a, kao i Niki}em, Srbija je bez ve}ih problema do{la do tri boda. M. R.

PRED „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUBALU

Trofej„SlobodanJovovi}”najboqemstrelcu I ove go di ne naj bo qi strelac Dnevnikovog turnira u malom fudbalu dobi}e specijalnu nagradu „Trofej Jovovi}„ , u znak se}awa na legendarnog igra~a malog fudbala Slobodana Jovovi}a, koji je svojim atrak tiv nim po te zi ma i go lo vi ma obele`io sedamdesete i osamdesete godine pro{log veka na na{em turniru. Ve} ne ko li ko go di na na grad ni fond na na{em turnir najve}i je u Srbiji, tako }e biti i ove godine. Najboqi tim dobi}e 400.000 dinara, naravno, pod uslovom da se prijavi oko stotinak ekipa, u{ta ne sumwamo. Nov~anu nagradu dobi}e i najboqi u konkurenciji veterana. Tur nir }e, pre ma do go vo ru sa Sportskim i poslovnim centrom Vojvodina( igra}e se u maloj sali Spensa), po~eti 18. ili 21. decembra. Ne{to kasniji start u odnosu na ranije

godine je zbog zauzetosti Spensa. Zbog predstoje}eg Evropskog prvenstva u rukometu i radova u velikoj sali novosadske sportske lepotice, mala sala je preoptere}ena, pa je moralo da do|e do pomerawa termina u odnosu na planirano. Predvi|amo da se finalni me~evi igraju 8. januara, ali mogu}e je da i tu do|e do pomerawa ako se prijavi veliki broj ekipa. U ovom trenutku za potencijalne u~e sni ke naj va `ni je je to da }e se igrati po istim pravilima kao i ranijih godina - pet igra~a u poqu i golman ,a jednu ekipu sa~iwavaju 10 fudbalera. Ekipe za svaku utakmicu mogu prijaviti novih deset igra~a, s tim {to jedan fudbaler ne mo`e da igra za dve ekipe. Igra}e se u pet kategorija: seniori, veterani, kadeti, pioniori i mla|i pioniri. Prijave za turnir primamo svakog radnog dana u sportskoj rubrici Dnevnika ( Bulevar oslobo|ewa 81,

Trenutakspro{logodi{wegturnira

Foto:F.Baki}

prvi sprat, soba 14) od 10 do 14 sati i na `iro ra~un broj 340 – 2511 -60 [ahovskog kluba “Dnevnik”, a kotizacija je slede}a – seniori: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 8.000 dinara. Informacije se mogu dobiti i na telefonski broj: 021/480 - 6827. Za kadete mogi nastupati igra~i ro|eni 1995. i mla|i, za pionire 1997. i mla|i,a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1999. godine. Kod veterana ostaje po starom - na turniru mogu nastupiti igra~i koji na dan utakmice imaju 35 godina. Pro{le godine smo poku{ali da podelimo veterane, ali stariji se nisu prijavili. I sada smo voqni da poku{amo sa starijom kategorijom (iznad 45 godina), ako se prijavi vi{e od pet ekipa uvrsti}emo ih u takmi~ewe. G. K.


20

AkCiJA

ponedeqak5.decembar2011.

dnevnik

„ K A K O  D A . . .  Z E L E N O  ( P R E ) V A S P I T A V A W E  O D R A S L I H ”

Poukeza lep{ubudu}nost

radska uprava za za{ tit u `iv otn e sredine Novog Sada pokren ul a je pro{ le godineprojekat„Kako da... Zel en o ( p r e ) v a s p i t a v a w e odraslih“ kroz koji su |ac i eduk ov al i odrasleozna~ajuzelen il a u o~uv aw u zdrave `ivotne sredine. Realizovan je tok om {kols ke 2010/2011. godine i u wemu je u~estvovalo 170u~enikaizdevet novosadskihsredwih {kol a: Med ic ins ke {kol e „7. april”, P o q o p r i v r e d n e {kolesadomomu~enikaizFutoga,Tehni~ke {kole „MilevaMari}Ajn{tajn”, Karl ov a~k e gimn azij e, Ekon oms ke {kol e „Svet oz ar Mileti}”, Tehni~ke {kol e „Pav le Savi}„i gimn az ij a „Isidora Sekuli}”, „Jov an Jov an ov i} Zmaj„i „Svet oz ar Markovi}”. -Idejadasemladi anga`ujuuedukaciji odr as lih je nov a i originalna. \acima suutomepomo}pru`ili profesori u {kolama, ali i prir u~n ik „Zel en o (pre)vasp it av aw e odr as lih“ koji je Uprava osmislila za wih – istakla je na~elnica Grads ke uprav e za za{ tit u `ivotne sredine dr Aleksandra Jo va no vi}-Ga lo vi}. – Imalisumogu}nostdanaprave prez ent ac ij u, pos tav e

G

”ZELENITEST„U^ENIKAT[„PAVLESAVI]„

Sredwo{kolci „pobedili„ studente Kako bi proverili koliko odrasli znaju o ekologiji, za{titi`ivotnesredineiozelewavawu, u~enici Tehni~ke {kole „Pavle Savi}„organizovali su, u okviru projekta „Kako da...  Zeleno (pre)vaspitaweodraslih”,anketu„Zeleni test”, ~iji su rezultati, ipak, stali na stranu mla|ih generacija. Naime, u~enici ove {kole pitawa su postavili svojim kolegama iz {kole, u~enicima gimnazije „Jovan Jovanovi}Zmaj„istudentimaTehno-

kru`ilaodgovordajeupitawuveli~inako{arka{kogterena,{tonijebilota~no. -Praviodgovorjeveli~ina SAD-otkrionamjeSurla. Kako su naveli sagovornici, malo je bilo onih koji su imalimaksimalnih20bodova, a najvi{e onih koji su ostvarili izme|u devet i 15 poena, {tozna~idaznajudostaoekologiji, ali da moraju da rade napro{irewusvogznawa. Grupu od pet u~enika koji su se potrudili oko ovog zadatka, koordinirala je profesorica stru~nih predmeta pomen ut og smer a, Tatjana Jovi}. -Mogli smo da biramo da li }emo se prikazati kroz film, fotog raf ij u, test ili predstavu. S obzirom na to da smostru~na{kola, odlu~ili smo se da napravimo test- kaz al a je Jovi}. [to se ti~ e rad a na ekol o{kim tem am a, prof es or ic a je objasnila da se u {kol i od drug e god in e slu{ aj u stru~n i predm eti i da se sve ~etiri godine radi prakti~na nastava u laboratorilo{ kog i Med ic ins kog fa- ji,{tosvakakoomogu}avau~ekulteta (op{teg smera i sme- nicima da se boqe pribli`e ra za farmaciju). Rezultati materiji. Ona se osvrnula na su pok az al i da su sredw o- jednodevni izlet u Zasavici, {kolci osve{}enijih {to se kojim su nagra|eni u~esnici ti~e „zelenih pitawa”. Jedan projekta,akojijeopisanuwiod u~esnika projekta, u~enik hov om {kols kom ~as op is u drugog razreda, smera tehni- „Alhemi~ar”. Tako|e, u ~aso~arza{tite`ivotnesredine, pis u je nav ed en o i u~e{ }e {kole u aktivnostim a pov od om obele`avawa DaNajve}ibrojpitawanatestu temeqiosenagradskomzelenilu, na za{tite `ivotne sredine, 4. kolikoqudiznajuozelenim juna. Tada su u~epovr{inamauVojvodini,ali nici ovog smera postojalasuiop{tapitawa sa prof es or im a ~istili {kolsko dvori{te, sportBranko Radi~evi} naveojeda sketereneitribine,aakciju se najve}i broj pitawa bazi- su podr`ali Grad, Uprava za raonagradskomzelenilu,ko- obrazovaweiZavodzaizgradlikoqudiznajuozelenimpo- wugrada. vr{ina u Vojvodini, ali poPoredpomeutihsredwo{kostojalasuiop{tapitawa. laca, u realizaciji projekta -Onona~emusuqudinajvi- u~estvovalajeiDragana Ajdu{e gre{ili bila su pitawa u kovi} sa tre}e godne, i dvoje vezi sa razlagawem plasti~- u~enika koji su maturirali nih kesa, recimo koliko dugo 2010, Eleni Pop~anski i Jatrebadaseonarazlo`i,iliu smina Drki}. Ovo troje sredvezisazaga|ewemmora.Mali wo{kolaca trenutno imaju u brojwihznaojeodgovornapi- planu da upi{u Prirodno-matawe koja koli~ina {tetnih temati~ki fakultet, gde pomaterijaseispustigodi{weu stojismerkojisebaviza{tiokean-kazaojeRadi~evi}. tom `ivotne sredine, kako bi Drug i ~lan tim a Bog dan nastavilisvojradnaeko-temaSurla objasniojedaje,{tose mai{irewusvestiowihovom ti~eovogpitawa,ve}inazao- zna~aju.

kratku pozori{nu predstavu, napi{uliteraranirad,osmisleradionicu,sproveduanketu, sas tav e test znaw a ili prirede foto izlo`bu i na taj na~in animiraju odrasle. Mi smo im, kroz priru~nik, pru`ili savete i preporuke, aonisupustilima{tinavoqu.

„U decenijama koje slede, nauka i tehnologija }e se sve vi{e okretati ka nama samima da bi poboq{ale zdravqe i sre}u qudske rase, kao i zdravqe planete na kojoj je na{a vrsta ro|ena i od koje i daqe u potpunosti zavisi.“ Edvard O. Vilson profesor Univerziteta Harvard

O zna~aju zelenila u urbanim sredinama se sve vi{e pri~a. Biqke na zelenim povr{inama, svojim oblikom i `ivotnimosobinamapredstavqaju nezamenqive elemente

formiraju nove zelene povr{ine, uop{te da se `ivotna sred in a o~uv a za slede}enara{taje. - Mladi qudi poseduju izuzetnu snagu i ent uz ij az am, imaju mo} da iniciraju promene u dru{tvu – nag la{ av a Aleksandra Jovanovi}-Gal ov i}. – Budu}nostpripadawima,aposlediceonoga {to mi danas radimo, wih }e do~ekatikadabuduodrasliqudi,stogaimaju moralno pravo da uti~ u na „zel en o“ vasp it av aw e odr aslih. Meni je drago {to je projekat sa vel ik im int er es ovawem prihva}en od stran e sredw o{ kolacaiwihovihprofesora. Priru~nikkojisu sredw o{ kolc i koris til i jed ins tven jeiveomazanimqiv. Za svaku predlo`enu temu, u posebnim kor ic am a, nar avn o zelenim, |aci su dobili detaqna uputstva, savete, preporuke,kakodasepripreme,odaberutemu, prikupe materijal, analizirajuura|eno,komedaseobrate za pomo}, uz navedene internet adrese na kojima mogu na} i dod atn e inf orm ac ij e. U~en ic i su, po sops tven im

”Najve}u gre{ku je napravio onaj koji nije uradio ni{ta, zato {to je mogao da uradi samo malo.“ Edmund Burke prirode. One uti~u pozitivno na okolinu, tako {to smawuju visoke temperature vazduha, pove}avaju stepen vla`nosti, reguli{u ja~inu vetra, pre~ i{ }av aj u vaz duh, smawuju i ubla`avaju ja~inugradskebuke. Mladisu,pokazaloseshvatilizna~ajo~uvawazelenila,aliipotrebuda seugradusadenovidrvoredi,

afinitetima birali izme|u kratke pozori{ne predstave, literarnih radova, prezentacije, testa znawa, ankete, radionice ili foto izlo`be. Prir u~n ik po~ iw e fil oz ofijom ameri~kih Indijanaca „Planeta Zemqa ne pripada nama,negomipripadamowoj“ . Uz ovu mis ao stru~w ac i Uprave preporu~ili su |acima da idej e i predl og e iz uputstva mogu koristiti za rad sa odraslima i vr{wacima, kako bi uspe{no mewali wihovstavina~inpona{awa premaPlaneti.„Prevaspitavawe“ mogli su sprovesti u raznimprilikama–na{kolskim prir edb am a, rod it eqskimsastancima,usvojimmesnimzajednicama... Povodim obele`avawa DanaplaneteZemqe,21.aprila ovegodine,uamfiteatruPokrajinskog zavoda za za{titu prirode,sve~anosudodeqene zahvalnice nakon zavr{etka projekta „Kako da... Zeleno (pre)vaspitavaweodraslih“. Finalnu fazu projekta pod sloganom „MI SMO SHVATIL I, SAD A JE RED NA VAS! ZAT O DO\ IT E DA GLED AT E NA[ IM O^IMA... „predstavqali su kreativni nastupi sredwo{kolaca. Timovi u~enika su na nov na~in, kroz zabavu i neformalno u~ewe edukovali odrasleozna~ajuzelenihpovr{inaidrve}austvarawuzdrave `ivotnesredine. Svimu~esnicimaprojekata Grad Nov i Sad i Grads ka uprav a za za{ tit u `iv otn e sredineporu~ilaje : „21. vek je va{ vek. Imate pravo da se borite za boqu Planetu. Po~nite odmah. Svaki korakjekoraknapred”


AkCiJA

c m y

dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

21

„ K A K O  D A . . .  Z E L E N O  ( P R E ) V A S P I T A V A W E  O D R A S L I H ” ISIDORINAGIMNAZIJANAPRAVILAZANIMQIVUPREDSTAVU

„Zelenirazum” ru{isivilo

PREDSTAVA„DOBRODRVO“MEDICINSKE[KOLE„7.APRIL“

Pri~aoprijateqstvu de~akaidrveta Predstavom„Dobrodrvo“u~e- {te“ukojemsuobjasniliwihov profesoriceSla|anaZdjelar i niciSredwemedicinske{kole zna~aj, te kako je samo malo ze- GordanaRaleti}. „7. april“ predstavili su svoje lenila(elementdrvo)usaksijaSagovornica je navela da su vi|ewe kako treba ekolo{ki masposobnodatransformi{ei u~enici imali razne aktivnoosvestitiodrasleuokvirupro- najsuroviji beton. Poseban ak- sti, da je u~estvovalo oko 30 jekta„Kakoda...Zeleno(pre)vas- cenat dat je i na foto-izlo`bu wih,tejetakoeko-pesmunapisapitawe odraslih“. Kako je obja- kojusuu~esnicipodeliliudva la Milica [ormaz, literarni snilau~enicasmerafiziotera- segmenta. rad Na|a Maksi}, a u stvarawu peustkitehni~arijednaodu~eKakojeobjasnilajednaodko- predstave pored pomenutih u~esnicaprojektaMinaLaki},ciq ordinatorki u~enika, profeso- nica, u~estvovali su i Nenad jebiodakrozigranuformuime- rica bilogije Dragica Kopilo- Novakovi}, Dejan Joksimovi} i taforupubliciobjasnedajedr- vi}Mijatov,u~enicisunaputu Nemawa Sekuli}. U akciji su ve}e ~ovekov prijateq i da to od {kole do ku}e fotografisa- u~e{}euzeliiprofesori,koji prijateqstvotrebanegovati. li sve ono {to su videli i {to suanimiraliu~enikedadonose -Toje,takore}i,qubavnapri- imseu~inilizna~ajnimzateme cve}eusaksijama,kakobiople~a iz ekolo{kog menili prostor, odaspekta.Drvopostanosno {kolu u kojoj je najboqi prijateq provode najvi{e vreU~enicisunapravilii~asopis de~aku koji je zaqumena tokom radnih oekolo{kojsvesti,kojisupodelili bqenujednudevoj~idana. Ipak, Dragica zaposlenimau{koli cu, te mu daje savete Kopilovi} Mijatov kako da je osvoji, se nada da ne}e sada {tadajojka`e,kako sve stati i da }e dasepona{a.Nakrajupri~aima ekolo{ki nepo`eqnih detaqa, Gradska uprava za za{titu `isre}ankraj-kazalajeLaki}. tesutefotografije~inilepr- votne sredine pokrenuti jo{ Drugau~esnica,wenakolegivi deo izlo`be, a fotografije projekata,aliida“zelenoosvenica iz razreda, Sowa Adamoeko-detaqakojiulep{avajugrad, {}ivawe„ne}e biti samo jedan vi}, navela je da su pored predu{le su u drugi segment. Ona je tren,ve}da}esenatomeraditi stave,praviliianketukojomsu navela da su imali posetili 365danaugodini. testirali profesore, kako bi Ka}kirit,gdesuzasadilitopo-Ovakavprojekatbitrebaoda saznali koliko znaju o ekolole. sesprovodistalnoidaseuvode {kim pojmovima. Nakon toga, -U~enicina{e{koleuveksu novi sadr`aji. Stalna akrtivanketiranisuradiliitest~ispremnidasara|uju,kakonana- nost je neophodna, a u~enicima jisurezultatipokazalizlatnu stavi,takoiuvannastavnimak- Upravatrebadadajepredlogei sredinu-nekisuznalidosta,a tivnostima,tejebilolakoizve- podsticaj, kako bi se {to vi{e neki su na~inili dosta gre{a- stiovajprojekat,jersusesvine- wih anga`ovalo. Problem je ka. Kako bi jo{ vi{e poradili kako prona{li u tome. Kako bi {tosvionitrebaparalelnoda na osve{}ivawu anketiranih, organizacija bila lak{a, mi, rade na projektu, idu u {kolu, u~enicisunapravilii~asopis profesoripodelilismozadatke poha|ajunastavu,u~e…Smatram oekolo{kojsvestikojisupode- isvakojeuzeojednugrupuu~eni- dabiovakveaktivnostitrebale lili zaposlenima u {koli. Ta- ka sa kojima je radio- objasnila dasepro{ireinamesnezajedniko|e, posebno su se istakli i u je Kopilovi} Mijatov dodaju}i ce,gdebisigurnoimaleveliki pravqewu filma „Krovne ba- da su pored we u~estvovale i uticaj.

U~enici gimnazije „Isido- uzela u~e{}e i anketirawu i neti o~uvawu `ivotne sredira Sekuli}„u predstavi „Ze- pis aw u lit er arn og rad a ne-naveojeSimi}. U~enicisusproveliiankelenirazum„prikazalisuaktu- „Energetska efikasnost i potu me|u odraslima, kojom su elnetemeoozelewivawuina tro{wa”. - Ekologija je bitna tema i `eleli da saznaju koliko oni poprili~no zanimqiv na~in odlu~ili da ih pribli`e qu- tonijesamofraza,ve}ne{to zapravoznajuoekologijiiobdima u okviru projekta „Kako ~ime se svako mora baviti, novqivim izvorima energije. da... Zel en o (pre)vasp it aw e ukolikosebrinezasopstvenu Tako|e,pitalisuihiovrsti odraslih”. U projektu je anga- budu}nost. Rad se bavi sli~- goriva i dezodoransa koju ko`ovanooko20u~enikakojisu nomtematikomkaoipredsta- riste, kakve kese upotrebqavajuprikupovini,dalikoripisalieseje,literarneraove, va. Nije toliko akcenat bio ste{tedqivesijalice.Niovpravili razne prezentacije i naumetni~komdo`ivqaju,ve} organizovali izlo`bu foto- na to da ekologija mora da se de se odrasli nisu pokazali grafija.Kakojeobjasniou~e- najprepromovi{ekrozmarke- najboqe, te im je obezbe|eno uputstvo kako energiju mogu nik ~etvrte godine prirodno- ting, pa da se radi i ne{to mat em at i~k og smera i scenarista predstave Vidak Rai~ev i}, nis u `eleli da naprav e kli{ e, ve}dadruga~ije objasne qudim a kak o {tit it i `ivotn u sred in u i u~es tvov at i u{irewuzelenila. - Nij e nam bilo bitno da pok rij em o temekojeseti~u glob aln og zagrev aw a i da li }e sve nestatiza50ili ve} koliko godina, ve} da je bil o bitn o prikazati svakod nevn e boqitk e ozel ewivawa-kazaojeRai~evi}. konkretno - navela je Danica u{tedeti,kaonaprimerkroz Prema wegovim re~ima, Despotovi}. tu{irawe, kori{}ewem odreglavnilikjeurbanistai~itaU~esnicima je bio ciq da |enihzavesaisli~no. vapredstavadatajeizwegovog kroz svoj anga`man u projektu Koordinatorka u~enika biugla. On konkuri{e za posao uti~u na svest publike, kao la je profesorica biologije kod jednog investitora iz Ne- oninebiimalipredrsudakoje JovankaTerzi}kojajeobjasnima~ke, ali investiciju ne do- seti~uinovacijakojpotpoma- la da u okviru {kole postoji bija, jer wegov projekat nije `u o~uvawe `ivotn sredine. biolo{kasekcija~ijisejedan ispunio odre|ene standarde. Takojeusvojojprezentacijito deo „Isidorini ekolozi”, poBesan je jer gubi sebno interesuje za kredibilitet,aliu eko-teme. Ona je naUprojektujeanga`ovanooko20u~enika razgovorusa`enom, vela da postoji sashvata prednosti radwa i sa udru`ekojisupisalieseje,literarneradove, zelenihpovr{inau pravilirazneprezentacijeiorganizovali wem „Kom{ija„uz odnosunabeton. pomo} kojih separizlo`bufotografija -@enagapodse}a ti{uotpad.Tako|e, da je i wihov prvi gimnazija je organipoq ub ac bio pod zovalai„Eko-ve~e”, drvetomkojegvi{enema,zbog pokazaoiu~enikdrugegodine susret~etvrtkom,gdesuserazzgrada-krozosmehobja{wava RadeSimi} kojiseosvrnuona matrale „zelene„teme, a svojesagovorniknavode}idaupred- zna~ajzelenihkrovova. vremeno prikazali i rezultastaviporedozbiqnostiimai -Govoriosamone~emuo~e- tiprojekta. romanti~nihihumoristi~kih mu svi treba da razmi{qaju. momenata. Bilojere~iotome~emusluRe` is erk a „Zel en og raz u- `e ove vrste krovova, za{to AleksandraBrzak ma„bilajeDanicaDespotovi} suenergetskiefikasniikako AndreaJerini} koja je pored ovog anga`mana, malimstvaimamo`emodopri-

U`ivaweuSremskojMitroviciiZasavici Nak on  uspe{ no rea l iz ov an og proj ekt a „Kak o da... - Zel en o (pre)vaspitavawe odraslih”, novosadski sredwo{kolci su nagra|eni jednodnevnim izletom u Specijalni rezervat prirode Zasavica. Osim u prelepom maskom danu u`ivali su u obilaskuSremskeMitroviceiSpecijalnog rezervata prirode Zasavica. U~enici iz devet novosadskih sredwih{kolasuuSremskojMirovici obi{li Carsku palatu, gde su mogli da saznaju vi{e informacija o anti~kom gradu Sirmijumu. Kako im jere~eno, grad je bio za{ti}en mo}nimbedemima,asnabdevaosevodom preko akvadukta sa izvora fru{kogorskogpotokaVrawa{a.Ulice suimaleportike,kanalizacijuibilesupoplo~anekamenom.Ugraduje tadaradilakovnicanovca,radionicezaizraduraznihpredmetaodplemenitihmetala,stakla,keramike,a proizvodilesuseiopeke. Kompleks Carska palata jedan je odnajva`nijiharheolo{kihnalazi{ta u Sremskoj Mitrovici. PodignutjekrajemIII ilipo~etkomIV vekaujugoisto~nom,elitnomdelugrada,  uz reku Savu. Na lokalitetu se sada mo`e videti jedan deo imperijalnogkompleksa.Zidoviipodoviu

ve}em delu predstavqaju stambeni deopalate.Oluksuznojunutra{woj dekoraciji svedo~e fragmenti fresaka, mozai~ki podovi, arhitektonskadekoracijaodraznovrsnogkamenakojijedopremansaraznih strana sveta. Instalacije za zagrevawe toplim vazduhom otk riv en e su isp od skor o svakogpodaprostorijapalate. Sredw o{ kolc i su imal i prilikudaseupoznajusajo{ nekimznamenitostimaSremske Mitrovice, kao {to su stari @itni trg na kojem se nalazila pijaca u anti~kom periodu, velike bedeme starog grada ali i park u kojem se nalazi  130 godina staro drvo ginko bilobe. Ovo stablo je za{ti}eno i spada u vrednespomenikeprirode. \aci su obi{li i Zasavicu, se nalazi na podru~ju ju`neVojvodineiseverneMa~ve,isto~noodrekeDrinei ju`no od reke Save, na teritorijiop{tinaSremskaMitrov ic a i Bog at i}. Ovim prostorom dominira re~ni biotop,koga~inire~icaZa-

savicaipritokaBataruukupnojdu`ini od 33,1 kilometara. U ekolo{kom nizu smewuju se vodeni i mo~varni ekosistemi sa fragmentima poplavnihlivadai{uma.

Rezervatobezbe|ujeopstanakbrojnog i raznovrsnog biqnog i `ivotiwskog sveta. Da bi taj svet bio o~uvan sama Zasavica i weno priobaqe stavqeno je pod za{titu 1997.

godine,kaoprirodnodobroIkategorijeodizuzetnogzna~aja. Nag ra| en i u~es nic i „Zel en og (pre)vaspitavawa odraslih„su turisti~kim brodom obi{li najlep{i deo rezervata od Vaqevca ka {umarevoj }upriji u du`ini od sedam kilometara.Moglisuu`ivatiupreletupticamo~varica,raznih{umskih vrstapticaaliiposmatratiraznovrsnost i lepotu bogate flore. Gostisuposetiliipa{waknakojemse nalazi veliki broj magaraca, grla podolskoggove~etaamoglisudavide i najve}u znamenitost rezervata Zasavica–mangulicu.Rasumangulica predstavqa debeli tip sviwe sa visokim kvalitetom masti i mesa, kojajeskoroizumrlanana{improstorima a ponovo je vra}ena u ovom rezervatu. Svi u~esnici na ovom projektu su se, uz pomo} stru~nih vodi~a, upoznali sa ovim rezervatom, saznali vi{e o bogatstvu biodiverziteta, kao i o neophodnosti  za{tite prirodnihdobaraaliiprovelidanpun dobre zabave i zanimqivog dru`ewa. Izlet je organizovala Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine Grada Novog Sada u saradwi sa PokretomgoranaNovogSada.


22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak5.decembar2011.

dnevnik

ПРОГЛАШЕНЕНАГРАДЕЕВРОПСКЕФИЛМСКЕАКАДЕМИЈЕ

НАФЕСТИВАЛУАУТОРСКОГФИЛМА

„Меланхолија” филмгодине

Стил филмског сценарија

Европска филмска академија прогласила је за најбољи филм 2011. године „Меланхолију„ данског редитеља Ларса фон Трира. Европске филмске награде у 17 категорија уручене су 24. пут на свечаности одржаној прексиноћ у Берлину, након гласања 2.500 чланова Академије. Признање за најбољу режију добила је Сузана Бир за филм „У бољем свету”. Најбољи глумци су Тилда Свинтон („Морамо да разговарамо о Кевину„) и Колин Фирт („Краљев говор”). Сценаизфилма„Меланхолија“ У категорији сценарија награђени су Жан-Пјер и Лик Дар- реографкињи Пини Бауш, који наден („Дечак са бициклом”).Најбо- ша публика управо гледа у оквиру љи сниматељ је Мануел Алберто Ауторског фестивала у Београду. Кларо („Меланхолија), сценограф Награда публике припала је „КраЏет Леман („Меланхолија„), мон- љевом говору“. тажер Тарик Анвар („Краљев гоФилм „Меланхолија” приказан вор„), композитор Лудовик Бурс је на Филмском фестивалу у Кану, („Артист”). а главна глумица Кирстен Данст је Награду Европско откриће до- добила награду за најбољу глумибио је дебитант Ханс Ван Нуфел за цу на том фестивалу. Међутим, белгијскохоландски филм овогодишњи кански фестивал је „Адем„. У тој категорији био је но- остао упамћен и по скандалу и захминован и млади српски редитељ теву организатора да познати данНикола Лежаић за филм „Тилва ски редитељ напусти ту филмску Рош”.Европску филмску награду смотру јер је постао „персона нон за најбољи документарац добио је грата”. Фон Трир је изазвао велико Вим Вендерс за филм „Пина„ о ко- незадовољство јавности када је

представљајући свој филм на конференцији за новинаре изјавио да иако Хитлер „није добар момак”, ипак има „има мало” разумевања за њега, као и да нема никаквих проблема с Јеврејима, али да је Израел „давеж”. Дански редитељ није се прексиноћ појавио на церемонији у Берлину већ је уместо њега награду преузела његова супруга Бенте Фрог. „Ларс ми није ништа поручио шта да вам кажем, његова одлука је да не даје изјаве, заиста не знам зашто... Рекао је, ипак, да вас поздравим на леп и пријатан начин”, рекла је Бенте Фрог.

ДОДЕЉЕНЕГОТАМНАГРАДЕ

Најбољи„Дрвоживота“ и„Почетници“ Филм Теренса Малика „The Tree of Life” (Дрво живота) и комедија „Beginners” (Почетници) проглашени су најбољим филмовима на додели Готам награда, једног од најважнијих догађаја за независни филм у САД.

Пре уручења главне награде, чланица жирија Натали Портман објаснила је да је жири имао велику дилему и да није могао да се одлучи за једног победника, те су „донели смелу и независну одлуку да изаберу два”. Маликов филм у коме глуме Бред Пит и Шон Пен добио је “Златну палму“ на овогоди-

шњем Канском фестивалу. Филм „Почетници” у коме Јуан Мекгрегор глуми човека чији отац (Кристофер Пламер) објављује да је хомосексуалац режирао је новајлија Мајк Мајлс и осим главне, добио је у Њујор-

ку и награду за најбољи глумачки састав. Доделу награда водили су глумци Еди Фалко и Оливер Плат, а награде су додељивали Алек Болдвин, Мелиса Лио, Тилда Свинтон, пренеле су агенције. Награда за најбољи документарни филм додељена је остварењу „Better This World” (Побољ-

шај свет) о двојици пријатеља из Тексаса који су оптужени да су планирали бомбашки напад на скуп републиканаца 2008. године. Награде Готам сваке године додељује Независни филмски пројекат, непрофитна организација основана 1979. године са циљем пружања подршке независном филму. Фелисити Џоунс проглашена је најбољом младом глумицом за своју улогу у филму „Like Crazy” (До лудила) у коме глуми Британку која је принуђена да се растане од свог америчког момка када јој истекне виза. Награда за најбољег младог режисера додељена је Ди Рис за њен деби документарац „Pariah” (Парија) о афричко-америчкој тинејџерки из Њујорка која тражи свој сексуални идентитет. Награда публике припала је филму „Girlfriend” (Девојка) док је прича о човеку који се жали на казну доживотног затвора „Scenes of a Crime” (Сцене злочина) проглашена најбољим филмом без уговора о дистрибуцији. Почасне награде додељене су глумцима Шарлиз Терон и Герију Олдману, као и редитељу Дејвиду Кроненбергу и извршном директору „Фокс филмс ентертејнмента” Тому Ротману. (Танјуг)

Преминуо аутор „Кртека” Чешки илустратор Зденек Милер, аутор светски познатог лика „Кртек” - кртице из популарних цртаних филмова, умро је у 90. години, јавили су чешки медији. Милер је продуцирао 50 филмова са Кртеком и његовим пријатељима животињама и илустровао више од 40 дечјих књига које су продате у више од 5 милиона примерака. „Волт Дизни је искористио готово све животиње за своје цртаће, са изузетком једне - оне коју сам ја изабрао”, рекао је Милер о свом јунаку кога је створио када је током једне шетње 1956. налетео на кртичњак. Касније те године, први филм са Кртеком „Како је кртица добила своје панталоне” освојио је Сребрног лава на Филмском фестивалу у Венецији и тако постао популаран ван граница тадашње Чехоловачке.

Филмови са Кртеком приказивали су догодовштине главног лика и били су емитовани у 80-ак земаља. Кртек је постао универзални херој када је амерички астрона-

ут Ендру Фојстел - чија је супруга чешког порекла - однео у свемир лутку Кртека свемирским шатлом „Ендевор” у мају ове године. (Танјуг)

У пратећем програму 17. Фестивала ауторског филма, одржаном у Београду, представљена је књига „Стил филмског сценарија” босанске ауторке Елме Татарагић. На промоцији у Дому омладине Београда учествовали су, поред ауторке, представник издавача „Универзити прес” из Сарајева Драган Марковић, као и српски редитељ и сценариста Срђан Кољевић и филмски критичар Срђан Вучинић. Према речима Елме Татарагић (35), филм је један од најсавршенијих начина комуникације и приповедања прича. ”Природа мог посла је таква да сам станло окружена филмовима и

разговорима о њима”, истиче ауторка која је дипломирала драматургију на Академији сценских уметности, где је сада доцент, а прошле године је магистрирала на Филозофском факултету у Сарајеву. Она је и селектор Сарајево филм фестивала, активан члан босанскохерцеговачке филмске сцене, косценариста и продуцент награђиваног филма „Снијег” (2008.). ”Питам се зашто људи генерално воле филм. Одговор је у вечитој људској потреби за опонашањем живота, за ликовима који ће нас провести кроз још једну авантуру својом причом. Када говоримо о причи то нас доводи до филмског

сценарија и питања шта он јесте”, записала је она у уводу своје књиге. Кољевић је оценио да је реч о веома озбиљној студији. „Ово издање је важно јер и у свету мало књига о филмском сценарију а да нису приручници, док их код нас готово уопште нема”, истакао је он. У књизи се утврђују опште законитости стила филмског сценарија, типови, жанр и својства која га чине специфичним, као и питање да ли је то занат или уметност, да ли је сценарио само писани предложак будућег филма или може имати и вредности као књижевно дело... (Танјуг)

Џулија Робертс глуми и продуцира Холивудска глумица Џулија Робертс вероватно ће глумити и продуцирати комедију „Second Act”, пренeo je „Холивуд рипортер”. Филм, који је тек у повоју и још нема ни режисера ни сценаристу, бави се женом која никада није радила и која је принуђена да пронађе посао. Робертсова, која је добила Оскара за улогу у филму „Ерин Брокович”, ове године се појавила у филму „Larry Crown” са Томом Хенксом, а глумиће и злу краљицу у филму о Снежани „Mirror Mirror” који ће се у биоскопима појавити у марту.

Мајкл Фасбендер следећи Џејмс Бонд? Премда је снимање нових авантура најпознатијег филмског шпијуна тек почело, већ се увелико при-

та, коју је пре њега тумачио Џон Клиз, а пре тога незаборавни Дезмонд Луелин.

ча о следећем глумцу који ће тумачити лик Џејмса Бонда, пишу сајтови који се баве филмом. Наиме, Данијел Крејг ће последњи пут играти фамозног „007” у филму „Skyfall”, 23. опусу популарне франшизе, у којем је већ направљена измена са младим Беном Вишоуом у улози Кјуа, мајстора гаџе-

У следећем, 24. наставку и Бонд ће променити лице. За ту улогу, о којој машта већина глумаца, кандидата је на претек, али се највише спомиње име ирског глумца немачког порекла Мајка Фасбендера. Они који још не знају ко је овај млади глумац врло брзо ће га упо-

знати. Фасбендерово име се налази на шпици филмова „Shame” Стива Меквина, „A Dangerous Method” Дејвида Кроненберга и „Prometeja” Ридлија Скота који би ускоро требало да стигну на бисоксопске репертоаре. ”Ко није опонашао Џејмса Бонда, стојећи уза зид са имагинарним пиштољем у руци и певајући песму са шпице”, каже Фасбендер, додајући да би био одушевљен да глуми „007”. Међу потенцијалним кандидатима је и Хенри Кавил, звезда серије „Тјудорови” с којим су продуценти преговарали још 2005, али су одустали од њега јер је тада био „превише млад”, као и црнопути Идрис Елба с којим Фасбендер глуми у „Prometeju”. „Да ли Џејмс Бонд може уопште да буде црнац? Уколико будем глумио, не желим да ме памте као црног Џејмса Бонда”, коментарише Елба. (Танјуг)

УИЗБОРУЊУЈОРШКИХ ФИЛМСКИХ КРИТИЧАРА

Најуспешнији неми филм „Уметник” Круг њујоршких филмских критичара прогласио је неми филм „The Artist” (Уметник) најбољим филмом године, док је Бреду Питу и Мерил Стрип доделио награде за најбоље глумце, пренеле су агенције. Филм „Уметник” донео је Мајклу Хазанавицијусу награду за најбољег редитеља. Тај црно-бели филм говори о прелазу са немих на звучне филмове крајем 1920-их година у Холивуду и о томе какве је то последице имало по глумачке каријере. Остварење је добило одличне критике, а после награде удружења њујоршких критичара већ су почели да се помињу и могући Оскари, награда Америчке филмске академије. Мерил Стрип проглашена је за најбољу глумицу за свој портрет британске премијерке Маргарет Тачер у филму „Челична лејди”, док је Бред Пит нагађен за своје улоге у филмовима „Формула успеха” и „Дрво живота”. Ово је четврти пут да је Мерил Стрип добила награду критичара и прва за Пита. Награду за најбољу епизодну улогу добила је Џесика Частејн за филмове „Дрво живота”, „Служавке” и „У заклон”. У мушкој категорији награђен је ветеран Алберт Брукс за улогу сит-

ног криминалца у трилеру „Вози”. Награда за најбољи сценарио додељена је Стивену Заилијану и Ерону Соркину за „Формулу успеха”. Председавајући групе, критичар

1935. године и чине га критичари дневних листова, недељника, магазина и појединих интернет публикација. Њихове награде често утичу на то који ће се филмови, глум-

Сценаизфилма“TheArtist”(Уметник)

Џон Андерсон рекао је да је за сваког победника било потребно више гласања, осим за филм „Уметник”. „То је филм о филму тако да је одговарао сензибилитету критичара. То је филм који слави филм”, рекао је он. „Истовремено је одлично урађен. Весео је и тешко му је одолети”. Удружење њујоршких филмских критичара основано је

ци или редитељи такмичити за награду Оскар. Награда за најбољи документарац отишла је Вернеру Херцогу за његов 3Д филм о пећини у јужној Француској „Пећина заборављених снова”, док је за најбољи страни филм проглашен ирански „Одвајање” о породици која одлучује да ли да напусти земљу или не.


kULTURA

c m y

dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

НОВАКЊИГАСАБРАНИХДЕЛАЗНАМЕНИТОГПИСЦА

НАКОНЦЕРТУУСРЕДУ,7.ДЕЦЕМБРА,УСТУДИЈУ„М“

Драме Милоша Црњанског

Свирапијаниста ФолкерБертелман

Књига „Драме Милоша Црњанског„ приређивача проф. др Зорице Несторовић представљена је у оквиру циклуса „Промоције“у Музеју Народног позоришта.Ово веома значајно издање, које обухвата драме „Маска“, „Конак“и „Тесла“објавила је Задужбина „Милош Црњански“као седми том Сабраних дела Милоша Црњанског а о књизи су говорили театролог Радомир Путник, управник Задужбине Мило Ломпар и приређивач ЗорицаНесторовић.. Према Путниковим речима, критичко издање драма Милоша Црњанског је изузетан издавачки подухват Задужбине,издање које обухвата и постојећа,осам издања драме „Маска„ и по четири издања остале две драме, коју је приредила научник млађе генерације ЗорицаНесторовић на основу највиших научних принципа стандардних за овај тип издања. Путник је истакао да је мање интересовање читалачке јавности за драме Црњанског него за његове романе али да то не треба везивати за лошији квалитет његових драма већ да су романи однели превагу у читалачкој перцепцији. Црњански је и сам у више наврата помињао да је написао или започео рад на неколико драма, неке су изгубљене још за пишчева живота тако да његов драмски опус чине три драме које су у ви-

ше наврата објављиване - „Маска„ први пут објављена 1918, „Конак„1958.и „Тесла„1966.године. „Драме Црњанског нису сачуване у рукописним верзијама,рад на критичком издању увелико је одређен том чињеницом„,казала је приређивач књиге драма и додала да су његове драме имале више издања, посебно „Маска„, да је сва издања третирала као потенцијалне варијанте дела.

Све варијанте су упоређене са основним издањем а разлике су забележене у критичком издању тако да према речима Несторовићеве, можемо да пратимо како је Црњански радио на својим драмама, шта је мењао, избацивао, преправљао, што може послужити будућим редитељима. „Основно издање текста донето је у складу са оним што би се могло назвати пишчевом последњом вољом, тако је издање „Маске„ дато према њеном последњем издању из 1973. зато што је Црњански текст своје драме посебно редиговао за ту прилику„,казала је Несторовићева. Текст „Конака„ и „Тесле„ донет је према издању ових драма у сабраним делима из 1966. јер је то њихово последње објављивање за пишчева живота.Поред критичког издања три драме у књизи су први пут објављени драмски текстови Црњанског из рукописне заоставштине која се чува у Народној библиотеци Србије. Они су штампани као додаци критичког издања и чине половину овог обимног издања. (Taнјуг)

ЧЕТВРТИ„ТЕАТАРФЕСТ”УРАКОВИЦИ

Фестивалфестивала Позоришни фестивал „Театар фест„ биће одржан од 10. до 14. децембра у Културном центру Раковица.Фестивал који четврту годину за редом окупља најбоље представе са фестивала широм Србије, ове године ће због лоше финансијске ситуације трајати само пет дана -један дан краће у односу на прошлу годину, рекао је оснивач фестивала и један од селектора Слободан Вељковић. Под већ препознатљивим слоганом „Цела Србија у Београду цео Београд у Раковици„,фестивал ће 10.децембра отворити театролог Радомир Путник, након чега ће ансамбл Народног позоришта из Суботице извести представу „Кукавичлук„ ауторски пројекат Оливера Фрљића.

Селектор проф. Предраг Перишић је нагласио да је овогодишњи избор представа нека врста компромиса између жеља и могућности. „Позоришни живот Србије је веома богат,ту је на десетине добрих представа и било је веома тешко изабрати најбоље, а моћи их финансијски подржати„,рекао је Перишић и најавио да ће београдска публика имати прилику да погледа победнике Стеријиног позорја, крагујевачког „Јоакимфеста„, најбољи комад Фестивала професионалних позоришта Војводине. На репертоару ће бити представа Народног позоришта из Сомбора - „Женидба„ Николаја Васиљевича Гогоља , у режији

Ане Ђорђевић, затим Нушићева „Ожалошћена породица„у режији Андраша Урбана и извођењу ансамбла Нишког народног позоришта.Шабачко позориште ће се представити драмом Бертолда Брехта „Бубњеви у ноћи„у режији Александра Саше Лукача,док ће ансамбл Позоришта Тимочке крајине извести комедију „Свашта„у адаптацији и режији Милана Ланета Гутовића. Првог дана фестивала у Културном центру Раковица драмски уметник Гојко Балетић отвориће изложбу „Трибал ритам„ костимографа Анеле Такач која живи и ради у Лондону,док ће на затварању бити представљена књига Радомира Путника „Слике минулог времена„.

INTERVJU

У среду7.децембрау 20часовау Студију„М“наступићепијаниста и композитор Фолкер Бертелман из Дизелдорфа, чијејеуметничкоиме Хаушка. Његов наступ је седми у циклусу„Новеушизановумузику“, којијепокренуланашапијанисткињаБранкаПарлић.Улазјеслободан. Хаушкин рад се заснива на истраживању могућности „препарираног клавира“- разигране, слободне интервенције на клавиру који је одувек важио као инструмент чистог звука. -Фолкер истражује и утиче на исход новог звука стављајући у инструмент смотуљке од коже,филц и гуму између жица; облаже чекиће алуминијумском фолијом или неким грубим материјалом;ставља металне запушаче на жице, обмотава гитарске жице око жица клавира,или их причвршћује лепљивом траком. Овакве модификације доводе до низа необичних шумова, бубњања, стругања,вибрирања,резонирајућег звука који усмери пажњу на сам комад или пак на интиригантну,помало необичну структуру објашњава нашапијанисткињаБранкаПарлић. Уместо да тежи за неком чистом академском перфекцијом, Фолкерово извођење је, по речима Бранке Парлић, инспирисано, колико модерном електроником или индонежанским Гамеланом, толико и класичним приступом.Уз интервенције на самом инструменту, клавир постаје машина која производи ритмове једнако колико и мелодије.Понекад,својим композицијама додаје и неклавирске звуке, као што су синтисајзер,ритам машине,електрични бас или акустичне инструменте,вибрафон, гудаче или дуваче, на пример. -Његови комади изгледају као мале ритмичко- мелодијске вињете или какве тихе баладе које имају своје корене у источноазијским хармонијама, потом у минимализму Рајха,Гласа,Најмана идругих,затиму музици Сатија и Равела,у делима композитора 20.века Кауела,Кејџа,

Перта,Денисова,као и уметника из радикалне групе „Флуксус“ која је била активна ’60-тих година прошлог века-указујеБранкаПарлић.Пратећи Хаушкин развојни пут,видимо да се интересовао за Бартоковог савременика Хенрија Кауела,који је третирао жице на клавиру као да је у питању цитра.Кауел,композитор из Калифорније,утицао је на Џона Кејџа који је кроз своје сопствене експерименте редефинисао правила клавирског звука и извођења.Уметао је шрафове и вијке између жица,делове пластике или гуме и све то ради обликовања новог звука.

23

На тај начин добио је ефекат удараљки.Оно што се постављало као питање у вези клавира са чекићима од времена када је конструисан,односно да ли је жичани или ударачки инструмент –Кејџ то питање поново дефинише. Са разиграном елеганцијом решио је проблем удараљки и добио нове одговоре,чија форма и звук веома подсећају на индонежански Гамелан оркестар. Хаушка је објавио два албума за издавачку кућу „Караоке Калк“: „Substantial“(2004)и „ThePrepared Piano“(2005). Н. П-ј.

УИЗДАЊУ„ПРОМЕТЕЈА“

Нове књиге Лингвистичке едиције Новосадскa издавачка кућа „Прометеј“ представиће сутрау Вуковој задужбини у Београду,пет нових књига своје Лингвистичке едиције „Популарна лингвистика“. Објављена су дела Ивана Клајна и Милана Шипке „Име моје и твоје“,Загорке Вавић Грос „Презимена су чувари нашег језика“, Милорада Телебака „Како се каже“ и „Правоговор“и Данка Шипке “Речник опсцених речи“.

На промоцији ће говорити др Миодраг Матицки,академик Иван Клајн,Јован Ћирилов,др Вељко Брборић, мр Павле Ћосић,Загорка Вавић Грос и директор и главни уредник „Прометеја“Зоран Колунџија. Раније објављене књиге у тој популарној едицији „Приче о речима“, „Зашто се каже“, „Речник језичких недоумица“ и друге наишле су на веома добар пријем код читалаца.

ИЛДИКОЛОВАШ,КЊИЖЕВНИЦА ИПРЕВОДИЛАЦ

Уметничкевредностинеподлежумоди Добри познаваоци књижевних прилика на мађарском говорном подручјутврдедајесуботичкасписатељицаИлдикоЛоваш(1967),једаноднајбољихсавременихаутора урегиону.Утосусемоглиуверити ичитаоцинасрпскомјезику,јерсу њенепричеобјављиванеукњижевној периодици. Потом је београдски издавач „Фабрика књига“ у преводуАрпадаВицка,издаоњену приповедачку збирку „Via del Corso“(2005) и роман „Шпанска невеста“(2009),којијестекаовеликупопуларност међу читаоцима.Њена прозајенаграђиванаиуМађарској

професорка, преводила неколико књигасасрпскогихрватскогнамађарскијезик,билаје главна уредница часописазауметностикултуру.Неке одовихпослова радила је паралелно. Све је то утицало на њен књижевни рад, али као искуство ипонекаднадахнуће,каженаша саговoрница, коју смо питали чиме ће ускоро обрадовати читаоце-инамађарскоминасрпскомјезику? -У току је превођење на српски језикмогнајновијегромана„Камичак“,којијеобјављенпрошлегодинеуБудимпешти.Имамтучастда

Битиписацнијерадноместо -Битиписац,менинезначирадноместонегоначингледањанасвет -објашњаваИлдикоЛоваш.-Испредсвегаподразумевакреативности конструктивност.Никаднисамсебезамишљалатакокаковидимописцеуамеричкимфилмовима,ониживеодписања,миживимозаписање. Увремекадсампредавалаушколинисамбилатоликопозната,али мојимученицимајеитопунозначилодаимамнекеобјављенекњиге. Самачињеницадаимајуписцазапрофесора,било имје самопосеби интересантно.Ализнатекакојесапопуларношћу:ДенБраунјемоноговишепознатнегоСелинџер...Битипознатмеђумладиманезначи обавезноивисокоестетскодостигнуће,ајатежимкатоме. иуСрбији,апреведенајеинанемачки, бугарски, италијански, словеначкиихрватски. ИлдикоЛовашсадајесаветница закултуруНационалногсаветамађарскенационалнемањине.Радила је као новинарка, библиотекарка,

је све моје књиге на српски језик превео Арпад Вицко, чији је таленат веома редак и ко је изузетно сензибиланисвестранпреводилац књижевних дела. Сада не пишем роман него текстове чији је заједничкинаслов„Before/after“.Основа

овихтекстовасумојеновелеписане у задњих петнаест-двадесет година. Практично „расписујем“старе са новим текстовима (и искуствима). l Ваш сјајни роман „Шпанска невеста“ на српском језику не може се више наћи у новосадским књижарама. Знате ли зашто? -Заинтересованост књижара, не само у Новом Саду него свугде у светувишенагињепремакомерцијалнијим насловима и садржајима. Ја то нисам. Али као и на сваком пољуживотаиштосетичедистрибуцијекњижевнихдела,имавише алтернатива. Велике књижаре су једна. Али на пример из Београда сумидонелиједнудивнукњижицу којасезове„Читалачкиклуб–чланскакарта“иукојојсунаведенепрепорученекњигеод,измеђуосталих Алмира Алића, Аготе Криштоф, Алека Попова, Дубравке Угрешић, Џералда Дарела, Ј.Д. Селинџера, ИсмаилкеДарић,СветиславаБасареитд.Ијакаоауторка „Шпанске невесте“ сам међу горе наведеним писцима.Убеђенасамдабиблиотеке,библиотекариитаквакреативна и интерактивна издања као ова књижица значе више што се тиче пропагирањасавременекњижевностинегоштожелеимогуурадити великекњижаре. l Шта сте желели да да нагласите, или можда да сакријете поднасловом Девојачки ро-

ман у „Шпанској невести“, јер је тај роман далеко више?

-У „Политикином Забавнику“, акоседобросећам,крајем седамдесетих прочитала сам чланак о Џејмсу Дину „бунтовнику без разлога“. Кад је феминистичка проза

постала мода и код нас, читајући текстовесталносамсесећалаовог насловајерсамсеосећалаијакао „бунтовникбезразлога“.Штахоћу стимедакажем?Неверујемумоду,верујемискључивоууметничку вредност.Џендерпроза,акописци

ставеидеологијеиспредуметности, претворићесеуједносмернуулицу. Са „Шпанском невестом“ сам желеладасе поставимкритичкипрема џендер идеологији и да напишемтрадиционални,класични али у исто време, у поетичком смислу модеран роман. У овом контексту поднаслов има ироничан нагласак. Илисамбунтовникбезразлога? l Колико је културно стваралаштво војвођанских Мађара видљиво у војвођанском мултикултуралном окружењу? -Не знам тачно у 21. веку шта значи мултикултурално окружење. Знамштајетозначилозавременашегдетињства,папослеудеведесетимгодинама.Алимислимдаби садтребало наћиадекватанодговор нато:далимултикултуралностзначи да у вишејезичним срединама људиразумејујезикедругих;дали је интеркултуралност само синоним мултикултуралности,  како то коднаснајчешћемисле,илијекомплекснија формула. Да ли мултикултурално окружење значи жељу за разумевањем других и отвореност? Али ако мултикултуралност значиотвореност,ондатоподразумева прихватање сваке културне сцене уместо шематских облика. Узимајућиуобзирсваоваколебања можемо закључити да је културно стваралаштвовојвођанскихМађара јасно видљиво и конструктивни је деовојвођанскекултуре. Радмила Лотина


24

svet

ponedeqak5.decembar2011.

NEMA^KA

Koblencopetstrepi odbombi KOBLENC: Vlasti nema~kog grada Koblenca objavile su da je, u najve}oj posleratnoj evakuaciji, 45.000 stanovnika ovog grada na zapadu Nema~ke preba~eno na sigurno, dok se stru~waci spremaju da deaktiviraju bombu iz Drugog svetskog rata, koja je pro-

na|ena na dnu Rajne. Iseqeni su svi stanovnici koji se nalaze u pre~niku od dva kilometra od mesta na kojem se nalazi bomba, prenela je agencija AP. Na sigurno je preba~eno i 700 pacijenata i celokupno osobqe dve bolnice, kao i zatvorenici i ~uvari iz lokalnog zatvora.

Glavna `elezni~ka stanica i nekoliko hotela u wenoj blizini zatvorena su za saobra}aj. Ovo je najve}a evakuacija u nema~koj posleratnoj istoriji. Nadle`ni su oko bombe izgradili privremenu branu, sa~iwenu od 350 vre}a sa peskom. Do popodneva bi voda oko bombe trebalo da bude ispumpana i specijalizovani timovi bi trebalo da po~nu sa demontirawem. Bomba, te{ka 1,8 tona, jedna od najve}ih iz ratnog arsenala britanske kraqevske avijacije, otkrivena je posle 65 godina, zahvaquju}i padu vodostaja tokom rekordno su{nog novembra. Zbog niskog vodostaja, pored ove, prona|ene su jo{ ~etiri neekslodirane bombe iz Drugog svetskog rata Koblenc je bio sedi{te operativnog centra nema~ke vojske tokom Drugog svetskog rata i vi{e puta je bio meta napada britanskih i ameri~kih bombardera. U vazdu{nim napadima uni{teno je 87 odsto grada.

Maoistiubili 11osoba PATNA: Maoisti~ki pobuwenici ubili su najmawe 11 osoba - deset policajaca i jednog de~aka, u indijskoj dr`avi Bihar. Sukob se desio nakon {to je wihov lider poginuo u okr{aju sa snagama bezbednosti. Pobuwenici su policijski konvoj koji je pratio dr`avnog poslanika napali eksplozivom i vatrenim oru`jem, navodi agencija AP dodaju}i da je u tom napadu jedan policajac rawen, a da je Inder Sing Namdari, biv{i predsednik skup{tine dr`ave Xarkand, ju`no od Bihara, nepovre|en. Pobuwenici protestuju zbog ubistva wihovog lidera Kote{vara Raoa, zvanog Ki{an|i, 24. novembra u susednom Zapadnom Bengalu. Agencija podse}a da se pobuwenici, nadahnuti kineskim revolucionarnim vo|om Mao Cetungom, bore du`e od tri decenije u nekoliko indijskih dr`ava, zahtevaju}i zemqu i posao za zemqoradnike i siroma{ne. Pro{log meseca snage bezbednosti po~ele su potragu za Ki{an|ijem i drugim pobuweni~kim vo|ama u xunglama Zapadnog Bengala, ubiv{i ga na kraju u okr{aju i zapleniv{i velike koli~ine oru`ja i municije.

dnevnik IZRAELSKIMINISTARODBRANEEHUDBARAK

SankcijeIranubitrebalo dabudubrzeio{tre TEL AVIV: Izraelski ministar odbrane Ehud Barak izjavio je da se Iran pribli`ava trenutku kada }e imati nuklearnu bombu i predlo`io da se Teheranu uvedu nove „parali{u}e” sankcije, po{to se „ne mo`e ~ekati da proizvedu bombu. Govore}i na izraelskoj televiziji, Barak je nastojao da ubla`i spekulacije da Izrael i SAD ve} vode tajni rat protiv Islamske Republike, naglasiv{i da su sankcije i pretwa vojnom akcijom jo{ uvek na~in da se nuklearni program „omete”. Na pitawe da li su dve nedavne eksplozije u Iranu znak da je rat ve} po~eo kroz sabota`e, Barak je odgovorio negativno. Mini-

IranoboriobespilotnuletelicuSAD TEHERAN: Iranska vojska ju~e je oborila ameri~ku bespilotnu letelicu za izvi|awe, koja je na istoku zemqe bez dozvole u{la u iranski vazdu{ni prostor. Letelica RQ170, koja nije mnogo o{te}ena, sada je u rukama iranskih oru`anih snaga, prenela je iranska agencija Fars. Ameri~ka letelica je oborena u vreme kada je Teheran u napetim odnosima s Va{ingtonom i wegovim zapadnim saveznicima zbog spora oko iranskog nuklearnog programa.

MILIONIRUSAJU^EIZA[LINAIZBOREZADR@AVNUDUMU

Samo~etiripartije unovomsazivu MOSKVA: Gra|ani Rusije iza{li su ju~e na izbore za dr`avnu Dumu, a ve} je poznato, kako su pokazali rezultati ispitivawa javnog mwewa, da kandidati iz samo ~etiri partije mogu da ra~unaju na neko od 450 mesta u novom sazivu parlamenta Prema podacima Centralne izborne komisije odziv do 13 ~asova po moskovskom vremenu bio je oko 25,5 odsto, {to je za nekoliko procenata vi{e nego na prethodnim izborima 2007. godine. Premijer Rusije Vladimir Putin i predsednik Dmitrij Medvedev glasali su na svojim bira~kim mestima. Po izve{tajima ruskih agencija, premijer Putin je svoju gra|ansku du-

Dmitrij Medvedev sa suprugom Svetlanom

[okantnakampawakomunista Komunisti Genadija Zjuganova skrenuli su tokom proteklih nedeqa pa`wu javnosti i bira~a svojim predizbornim plakatima sa likovima legendrarnih istorijskih li~nosti. Josif Visarionovi~ Staqin, Ernesto ^e Gevera i Mihail Kala{wikov, koji sa predizbornih plakata komunista „pozivaju” na smenu aktuelne vlasti, izazvali su buru negodovawa javnosti i Kala{wikova koji je tu`io komuniste zbog neovla{}ene upotrebe wegovog lika.

`nost obavio u veoma dobrom raspolo`ewu i posle kra}eg neobaveznog razgovora sa znati`eqnim novinarima i gra|anima napustio birali{te. Ranije ju~e na birali{te u Moskvi je u pratwi supruge iza{ao i ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Pravo glasa ima 110 miliona bira~a, od kojih je 108 miliona registrovano u Rusiji. Izbori su po~eli preksino} u 21 ~as po sredweevropskom vre-

star odbrane, me|utim, nije ni porekao, ni potvrdio da zapadne sile i Izrael poku{avaju sabota`ama da odlo`e razvoj iranskog nuklearnog programa, ali je,

menu, otvarawem bira~kih mesta na Kam~atki, ^ukotki, u Magadanu i Jakutiji na krajwem istoku zemqe, po{to se Rusija prostire na devet vremenskih zona. Prema anketama, izborni cenzus od sedam odsto pre}i }e Jedinstvena Rusija (JR), Komunisti~ka partija, Liberalno-demokratska partija (LDP) i Pravi~na Rusija, dok su partije Jablo ko, Pa tri o te Rusije i Pravo delo daleko ispod procenta glasova potrebnih za ulazak parlament. Ankete pokazuju da je favorit vladaju}a Jedinstvena Rusija koja pri`eqkuje da zadr`i sa da {wu dvo tre }in sku ve}inu koju je osvojila na prethodnim izborima 2007. godine, ali re zul ta ti pred iz bor nog raspolo`ewa gra|ana pokazuju da bi wihov domet, ipak, trebalo da bude ne{to ni`i, za oko 10 odsto.

ipak, rekao da sumwa u dugoro~nu efikasnost takve taktike. „Iran se pribli`ava bombi i sankcije bi trebalo da budu brze, usredsre|ene i o{tre. Ne mo`emo ~ekati i re}i - vide}emo ako imaju bombu i onda delovati. [ta ako tada ne budemo u stawu da delujemo”, rekao je ministar odbrane. Osvr}u}i se na apel ameri~kog serektara za odbranu Leona Panete na Izrael da ne deluje sam protiv Irana, Barak je rekao da su izraelski lideri u stalnim razgovorima s Amerikancima, ali da je Izrael odgovoran za svoju bezbednost. Govore}i o pobedi islamskih partija na egipatskim izborima, Barak je rekao da je proces islamizacije u arapskim zemqama „veoma uznemiruju}i”. „Rano je re}i kako }e te promene uticati na region. Nadam se da }e svaka vlada koja se formira u Egiptu shvatiti da nema izbora, ve} da se dr`i okvira me|unarodnih sporazuma koji ukqu~uje i sporazum o miru s Izraelom”, istakao je Barak.

UKRATKO Decaumrla odujeda slepihmi{eva KITO: Najmawe osmoro dece u amazonskoj oblasti Ekvadora umrlo je po{to su ih ujeli besni slepi mi{evi, saop{tili su zvani~nici. ”Do sada je potvr|ena smrt osmoro dece”, izjavio je ministar zdravqa Ekvadora Dejvid Xiriboga posle razgovora sa predsednikom Rafaelom Koreom. Prvi smrtni slu~aj prijavqen je 17. novembra u izolovanoj domoroda~koj zajednici u provinciji Morona Santjago, prenela je agencija AFP. Korea je rekao da vlasti poku{avaju da ubede lokalno stanovni{tvo da se „ne pla{e moderne medicine” jer se oni ve}inom obra}aju isceliteqima, a ne doktorima.

Eksplozijapored ambasade MANAMA: Unutar praznog autobusa parkiranog pored britanske ambasade u Bahreinu do{lo je do mawe eksplozije, a nema podataka o povre|enima. Eksplozija se dogodila u predwem delu autobusa, koji je bio u diplomatskoj ~etvrti Maname, Ras Ruman”, navelo je ministarstvo, prenosi AFP. „Slu`be bezbednosti su na licu mesta i preduzimaju neophodne mere”, ka`e se u saop{tewu. Zvani~nik pres slu`be u britanskoj ambasadi potvrdio je da

je do{lo do eksplozije, ali nije mogao da ka`e da li je meta bila ambasada. Bahrein potresaju nemiri i prodemokratski protesti, a vlasti u kojima dominiraju suniti za to optu`uju {iite.

Gola}i{tite `ivotiwe MADRID: Vi{e od 100 boraca za prava `ivotiwa su goli i premazani crvenom bojom protestovali u centru Madrida zbog ubijawa `ivotiwa zarad uzimawa wihovog krzna. Mu{karci i `ene premazani crvenom bojom, koja asocira na krv, legli su i sklup~ali se jedni uz druge na sred [panskog trga, gde se nalazi vi{e kafea i restorana. Oni su ostali u tom polo`aju oko pola sata uprkos hladnom vremenu i temperaturi od oko 7 stepeni Celzijusa. Nakon protesta, demonstrantima je poslu`ena topla supa da se ugreju. „@elimo da potro{a~i budu svesni u`asnih patwi `ivotiwa u ovoj surovoj industriji,” rekao je Serhio Garsia Tores, portparol {panskog ogranka organizacije „Animal naturalis”, koja je organizovala protest. [panija je uz Gr~ku, Nema~ku i Italiju jedan od glavnih proizvo|a~a ode}e od krzna, navodi ta grupa. Ovo je sedma godina za redom da „Animal nautralis” organizuje ovakve demonstracije protiv industrije bundi.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI @ANETBUGRAB Francuska ministarka al`irskog porekla @anet Bugrab izjavila je da umereni islam ne postoji, i istakla da je zabrinuta zbog uspeha islamskih partija na nedavnim izborima u Egiptu, Maroku i Tunisu. Zakonodavstvo zasnovano na islamskom {erijatskom zakonu „neminovno” name}e ograni~ewa prava i sloboda, ocenila je Bugrab. Wen otac se borio na strani francuskih kolonijalnih vlasti.

HERMANKEJN Republikanski kandidat za predsedni~ku nominaciju Herman Kejn saop{tio je da obustavqa kampawu za izbore 2012. godine, tokom koje je bio optu`ivan za seksualno uznemiravawe i bra~no neverstvo. Kejn je pristalicama na skupu u Atlanti rekao da su optu`be, iznete protiv wega u proteklih nekoliko sedmica, „la`ne i nepotvr|ene”, ali da su uzele danak, kada je re~ o wemu i wegovoj supruzi.

FRENKLINRUZVELT Ta~no 70 godina od napada japanske vojske na ameri~ku bazu Perl Harbur, i daqe postoji teorija po kojoj je ameri~ki predsednik bio upozoren o namerama Japanaca. Navodno je predsednik Frenklin Ruzvelt (1933-45) odlu~io da }uti i iskoristi {okiranost svojih sunarodnika da ih ubedi da u|u u rat.Ta ameri~ka pomorska baza na Pacifiku 7. decembra 1941. potpuno je uni{tila japanska vojska.

PRE 50 GODINA IV SEN LORAN OSNOVAO SVOJU MODNU KU]U

Carstvo visoke mode, ekstravagancije i glamura Mo`da najradikalnije {to je ikada PARIZ: Ove godine obele`ava se uradio je wegov ~uveni kostim, odno50 godina od nastanka „Iv Sen Lorasno smoking za `ene, nastao 1968. na”, jedne od najpoznatijih modnih kuOd princeze Grejs od Monaka, do }a. Uz Koko [anel i Kristijana Diglumice Katrin Denev, Sen Loranove ora, Iv Sen Loran, koji je umro u jumodele nosile su mnoge slavne `ene, a nu 2008, napravio je od Pariza svetdivili su mu se svi. „Koko [anel je dasku modnu prestonicu. „Ostalo je mnogo Sen Loranovih la `enama slobodu. Iv Sen Loran im je stvari. Najva`nije su one koje se modao mo}”, izjavio je posle kreatorove `da i najmawe vide”, izjavio je Sen Losmrti Pjer Ber`e. „Ono {to sam ja raranov dugogodi{wi poslovni partner dio sa ode}om svakako je mawe va`no Pjer Ber`e, koji danas vodi brigu o od muzike, arhitekture, slikarstva i fondaciji osnovanoj u ~ast velikog drugih umetnosti, ali sam `eleo da bumodnog kreatora. Sen Loran je potpudem u slu`bi `ena, odnosno da slu`im no oblikovao epohu u kojoj je `iveo. wihovim telima, wihovim stavovima i Svi imaju ne{to od Sen Lorana, a da to `ivotima”, rekao je jednom prilikom i ne znaju. Izumeo je ceo mu{ki unimodni kreator. verzum i preneo ga na `ene: smoking, Uvek prisutan na crvenom tepihu: Kejt Vinslet, Penelope Slavni kreator se 2002. zbog bolesafari jakne”, rekao je Ber`e. Krea- Kruz i Yenifer Lopez u haqinama Iv Sen Lorana sti povukao iz javnog `ivota. U decemtor je bio veliki qubiteq umetnosti i ~esto sijom i [ekspirovim dramama. Wegove probru 2007. nagra|en je ordenom Legije ~asti. je kreirao modele inspirisan slikama Pika- vidne bluze u~inile su skoro potpunu obnaPromet wegove modne marke je pro{le godisa i Van Goga, kao i pop artom, Afrikom, Ru- `enost prihvatqivom u visokom dru{tvu. ne iznosio blizu 270 miliona evra.


BALkAn

dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

25

UHRVATSKOJISLOVENIJIJU^EBIODANZAGLASAWE

Poverewestrankama Aktuelnavlada desnepoliti~ke odlaziuopoziciju ZAGREB: U Hrvatskoj su gra|ani ju~e za sedmi saziv Sabora birali 140 poslanika u 10 teritorijalnih jedinica i osam poslanika nacionalnih mawina. Do 16 sati, po preliminarnim podacima, glasalo 48,5o odsto upisanih u bira~ke spiskove. U 10 teritorijalnih izbornih jedinica ukupno je 3.717.523 bira~a po proporcionalnom na~inu glasawa sa strana~kih i nezavisnih lista biralo po 14 kandidata - ukupno 140 poslanika, dok je u 12. izbornoj jedinici za nacionalne mawine na prostoru cele zemqe evidentirano 374.800 bira~a koji ve}inskim sistemom biraju osam poslanika nacionalnih mawina, od toga tri srpska. Za tri srpska mandata konkuri{e 13 kandidata iz dve stranke, jedne koalcije i jedne nezavisne liste, prijavqen je i jedan nezavisni kandidat. Ankete i analiti~ari se sla`u u prognozi da }e na ovim izborima pobediti opoziciona Kukuriku koalicija koju ~ine Socijaldemokratska partija (SDP) koju vodi Zoran Milanovi}, Hrvatska narodna stranka (HNS) koju vodi Radimir ^a~i}, Istarski demokratski sabor (IDS) koji vodi Ivan

u opoziciju. Ostaje pitawe da li }e Kukuriku koalicija osvojiti natprose~nu ve}inu od 76 mandata, ili }e im za postizawe ve}ine trebati neki koalicioni partner, najverovatnije iz redova poslanika nacionalnih mawina.

Ivo Josipovi} ju~e na glasawu

Premijerka Jadranka Kosor je nakon glasawa izjavila novinarima da veruje da }e, zbog rezultata u borbi protiv korupcije i ekonomske krize, kao i zasluga u procesu evrointegracija, gra|ani ponovo odlu~iti da poverewe poklone proverenim qudima. Osvr}u}i se

USrbijiglasalosamo264 U 52 zemqe sveta ju~e , na kraju prvog dana izbora za hrvatski Sabor, od ukupno 411.758 bira~a koji imaju pravo glasa u dijaspori, iza{lo je wih 9.342. Najvi{e glasa~a je iza{lo u BiH, saop{tila je Dr`avna izborna komisija. Do 17 ~asova u Srbiji je na {est bira~kih mesta u Beogradu i Subotici glasalo ukupno 264 bira~a od upisanih 35.000. Na 30 bira~kih mesta u Bosni i Hercegovini, u Mostaru, Sarajevu, Tuzli i Bawaluci, ju~e je do 19 sati glasalo ukupno 5.643 od ukupno 264.000 bira~a. U Nema~koj, gde je 19 bira~kih mesta, glasala su 2.402 bira~a, dok su u Australiji ,bez Melburna, glasala 473 bira~a. U ostalim zemqama za koje postoje podaci glasalo je vi{e desetina dr`avqana. Jakov~i} i Hrvatska stranka umirovqenika (penzionera) (HSU) koju vodi Silvano Hreqa. Prema tim predvi|awima, sada vode}i HDZ, na ~elu sa aktuelnom premijerkom Jadrankom Kosor, oti}i }e

te stavove kako treba voditi dr`avu i po{tovati ustav i odredbe o ovla{}ewima, odnosno kakva ovla{}ewa predsednik ima ili nema”, rekla je ona. Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} je bio uzdr`aniji kada je, u izjavi novina-

na saradwu sa predsednikom Ivom Josipovi}em u protekle ~etiri godine, Kosor je izrazila o~ekivawe da }e u budu}nosti weni odnosi sa predsednikom biti boqi. „Mi u mnogo ~emu imamo razli~i-

rima posle glasawa, prokomentarisao odnose sa premijerkom. „Saradwa sa vladom je nekad bila dobra, nekad malo lo{ija. Nadam se da }e saradwa sa novom vladom, ma koje boje ona bila, biti jo{ boqa”, rekao je Josipovi}. Prema wegovim re~ima, Hrvatskoj je potrebna vlada koja }e preduzeti odlu~ne korake protiv ekonomske krize i re{iti druge nagomilane probleme. Lider Socijaldemokratske partije i kandidat za premijera opozicione Kukuriku koalicije Zoran Milanovi}, posle glasawa izrazio je uverewe da }e pobediti na ovim izborima, i najavio da }e izborni dan provesti uz porodicu. Ankete pokazuju da bi Kukuriku koalicija mogla dobiti 79 do 85 poslanika, dakle apsolutnu ve}inu od 151 mesta u hrvatskom parlamentu. Wen glavni konkurent Hrvatska demokratska zajednica, prema istim istra`ivawima, mo`e da ra~una na 38 do 45 mesta, i ako se istra`ivawa obistine, bi}e to najte`i poraz te stranke u wenoj dvodecenijskoj istoriji.

Zabrawena}irilicanaplakatima ZAGREB: Mediji su javili da je vi{e od 20 autobusa s bira~ima iz Srbije koji su prekju~e i ju~e stigli u Devetu izbornu jedinicu koja obuhvata Li~ko-sewsku `upaniju, Zadarsku `upaniju, [ibensko-kninsku `upaniju i severni deo Splitsko-dalmatinske `upanije. Ve}ina autobusa stigla je u Obrovac, Benkovac, Zadar, Knin i Gospi}. Ipak, i pored „poja~awa” iz Srbije, u toj izbornoj jedinici do 11 ~asova glasalo je tek 14,46 odsto bira-

~a, odnosno 57.795 od ukupno 426.431 bira~a. O ratu najve}ih stranaka svedo~i i podatak da je Dr`avna izborna komisija (DIK) naredila da se uklone plakati ispisani }irilicom na kojima je {tampan logo Saveza komunista Hrvatske - Stranka demokratskih promena, koji je bio kori{}en na prvim vi{estrana~kim izborima u Hrvatskoj 1990. godine uz natpis „Za miran i sre}an `ivot u suverenoj i demokratskoj Hrvatskoj, SKH Stranka demokratskih promena”.

orijentacije

QUBQANA: U Sloveniji su ju~e odr`ani prvi vanredni parlamentarni izbori u istoriji ove dr`ave, a o~ekuje se pobeda stranke desnog centra Janeza Jan{e. Nakon {to je levi~arska vlada, koju je vodio premijer Borut Pahor zauzela prvo mesto u EU kao vlada sa najmawom podr{kom gra|ana, a podr`avalo ju je samo 18 odsto ispitanih. Ju~era{we izbore mnogi ocewuju kao istorijske i prelomne, ne samo zato {to se o~ekuje da }e ubedqivo pobediti stranka desnog centra, Slovena~ka demokratska stranka, koju vodi Janez Jan{a, ve} i zato {to }e najverovatnije van parlamenta ostati tri do sada parlamentarne stranke. Cenzus od 4 odsto }e te{ko dose}i Slovena~ka nacionalna stranka, ali i Liberalne demokrate Slovenije i stranka Zares. Ove dve stranke su za-

Politi~kipragmatizamumestoemocija Ona je istakla da, ako bude ministarka spoqnih poslova, ne}e zagovarati emotivni pristup, odnosno insistirawe na srpsko-hrvatskom prijateqstvu ili neprijateqstvu, ve} na politi~kom pragmatizmu. Odgovaraju}i na pitawe o ulozi poslanika mawina u budu}em sastavu parlamenta, u kojem bi Kukuriku koalicija, prema istra`ivawima javnog mwewa, mogla da ima i natpolovi~nu ve}inu, Pusi} je rekla da mawine treba da se pridru`e vladaju}oj ve}ini. jedan od spoqnopoliti~kih prioriteta Hrvatske. Aktivna uloga u regionalnoj politici bi}e, kako je najavila,

ga malo zaustaviti, izgurati neko re{ewe koje se vama ~ini prihvatqivim, ali na kraju mnogo izgubite na mogu}nosti uticaja i vla-

stitoj politi~koj ulozi u regionu, tako da to sigurno ne}e biti politika koju }e hrvatska voditi”, uverena je Pusi}. Hrvatska }e, kako je istakla, predano raditi na tome da se proces pro{irewa EU ne zaustavi wenim ulaskom, a dr`avama regiona, pa i Srbiji, nastoja}e da {to vi{e pomogne svojim iskustvima. Kada je re~ o tu`bi i kontratu`bi koje su Hrvatska i Srbija podnele jedna protiv druge pred Me|unarodnim sudom pravde, Pusi} je rekla da postoje dve mogu}nosti: da se stvar re{i pred sudom i druga, po wenom mi{qewu mnogo boqa, re{avawe spornih pitawa dogovorom. „Mogu}nost koja je bli`a zdravoj pameti jeste da poku{amo da pobrojimo sve stvari koje su sporne izme|u nas a relevantne su za `ivot koji je pred nama. To su, na primer, pitawa nestalih, opqa~kanih umetnina i dobara za vreme rata, pitawe su|ewa za ratne zlo~ine i saradwe pravosu|a. Ako uspemo da postignemo, a mislim da bi morali biti u stawu, me|udr`avni sporazum u kojem bi bilo definisano kako }e se to re{avati, treba staviti na dnevni red povla~awe tu`bi za genocid”, rekla je Pusi}.

nijom vladala posledwih 20 godina. Novost na politi~koj sceni Slovenije je i stranka koja bi mogla da zauzme visoko drugo mesto, levi~arska Pozitivna

Tirk:Slovenijadobijastabilnuvladu Predsednik Slovenije Danilo Tirk je, posle glasawa na vanrednim parlamentarnim izborima, izrazio uverewe da }e Slovenija dobiti novu stabilnu vladu, a sli~nog uverewa je i glavni favorit na ovim izborima, lider Slovena~ke demokratske stranke Janez Jan{a . Po Tirkovim o~ekivawima, prvi prioritet nove vlade bi}e o`ivqavawe ekonomije, a sa malo napora novi premijer bi mogao biti imenovan krajem meseca, prenela je slovena~ka novinska agencija STA. Tirk je izrazio uverewe da }e nova stabilna vlada brzo po~eti da se bavi najhitnijim pitawima, pre svega finansijskom konsolidacijom zemqe i ekonomskim razvojem. Da bi vlada bila stabilna i efikasna, izlaznost na ovim izborima mora da bude velika, rekao je Tirk. Predsednik Slovena~ke demokratske stranke i biv{i premijer Janez Jan{a ju~e je posle glasawa izrazio nadu da }e izlaznost na izborima biti velika i da }e Slovenija brzo dobiti „jaku novu vladu”, prenela je STA. pravo nastale cepawem Liberalno demokratske stranke Slovenije koju je nekada vodio Janez Drnov{ek, a koja je Slove-

Najni`inivo Dunava uBugarskoj SOFIJA: Nivo reke Dunav kroz bugarsku teritoriju najni`i je u posledwih 50 godina, a prema predvi|awima stru~waka vodostaj }e i

Pusi}eva:Neucewujemo Srbiju ZAGREB:  Hrvatska ne}e ucewivati Srbiju na putu ka EU i u~ini}e sve da se bilateralni odnosi {to vi{e relaksiraju, poru~ila je Vesna Pusi}, iz Hrvatske narodne stranke. To zna~i i da se pitawe tu`be i kontratu`be za genocid, ako je to mogu}e, re{i dogovorom. Ona }e , u slu~aju pobede Kukuriku koalicije parlamentarnim izborima, najverovatnije biti nova ministarka spoqnih po- Vesna Pusi} slova Hrvatske. Pusi} je u interna~in da Hrvatska ostvari i ve}i vjuu agenciji Tanjug poru~ila da politi~ki uticaj unutar EU. }e, ukoliko ona bude na ~elu hr„Zemqa koja ucewuje drugu ne vatske diplomatije, Srbija biti mo`e da profitira, mo`ete neko-

Danilo Tirk

daqe opadati. Direktor bugarske agencije za odr`avawe plovidbe Georgi Georgiev izjavio je da je nivo vode izmeren kod mesta Ruse minus 28 santimetara u odnosu na uslovnu nulu i da }e tokom narednih dana pasti za jo{ jednan centimetar. „Situacija na Dunavu je kriti~na i ne treba o~ekivati pove}awe i u uslovima padavina, jer }e one biti sne`ne i nedovoqne da napune korito reke”, naglasio je on u izjavi za bugarske medije. Po re~ima predstavnika direkcije Morska administracija Rangela Nikiforova, na Dunavu kroz bugarsku teritoriju trenutno nema blokiranih plovila, ali se rekom ne mogu kretati brodovi koji imaju gaz ve}i od 1,50 metara. Nikiforov je dodao je plovidba Dunavom kroz bugarsku teritoriju posebno kriti~na na 30 mesta. Reka Dunav je duga~ka 2.860 kilometara, a wena du`ina kroz Bugarsku iznosi 471 kilometar.

Slovenija, koju vodi gradona~elnik Qubqane, Zoran Jankovi}. Sva dosada{wa istra`ivawa pokazuju da }e stranka Janeza

Jan{e dobiti oko 32 odsto, a stranka Zorana Jankovi}a oko 22 odsto glasova. Stranka dosada{weg premijera, Boruta Pahora }e dobiti tek oko 12 odsto glasova. Od toga ko }e uspeti da pre|e cenzus i koliko glasova }e dobiti zavisi i koja politi~ka opcija }e uspeti da napravi novu vladaju}u koaliciju. Sude}i prema najavama, mo`e se o~ekivati da u Sloveniji vlast preuzmu stranke desne politi~ke orjentacije. Mnogi strani mediji su predizbornu kampawu u Sloveniji nazvali „odli~nim trilerom”, punim svakodnevnog otkrivawa afera vezanih za politi~ke aktere. Pomenute afere su mahom bile vezane za imovinu i poslovawa lidera politi~kih stranaka. Gra|ani Slovenije }e, zbog ekonomske krize, prema anketama, „kazniti” doskora{weg premijera Boruta Pahora, koji }e osvojiti izme|u 12 i 13 odsto glasova. Ekonomska i du`ni~ka kriza, koja je u posledwe vreme pogodila Sloveniju, dovela je do pada Pahorove vlade.

CRNA GORA

Luk{i}iRo}en: Nemamonikakveveze sa[ari}em PODGORICA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} i {ef diplomatije Milan Ro}en odbacili su medijske navode o navodnim kontaktima sa Du{kom [ari}em, optu`enim za {verc kokaina. Oni su takve navode okvalifikovali ih kao poku{aj diskreditacije. – Apsolutno odbacujem da sam imao bilo kakvu posrednu ili neposrednu komunikaciju sa [ari}em – kazao je Luk{i} na vanrednoj konferenciji za novinare, i ocenio da je re~ o poku{aju diskreditacije wega li~no i {efa diplomatije u terenutku va`nom za Crnu Goru kada ona o~ekuje odluku Evropskog saveta u vezi sa zahtevom za pristupne pregovore o ~lanstvu u EU. Podgori~ki „Dan” objavio je da je [ari} u vi{e navrata telefonom kontaktirao s Luk{i}em i Ro}enom tokom 2008. godine, kada su oni bili na du`nostima ministara finansija, odnosno inostranih poslova. List navodi da te kontakte potvr|uju listinzi prislu{kivanih telefonskih razgovora koje je policiji dostavio crnogorski mobilni operater radi istrage srpskog tu`ila{tva, koje je 2010. godine podiglo optu`nicu protiv [ari}a. Luk{i} je kazao da se natpisima u dnevnom listu „Dan” poku{ava pokazati da u Crnoj Gori niko nije imun od komunikacije s kriminalcima. Crnogorski premijer je rekao da je neophodno sprovest hitnu tu`ila~ku istragu jer veruje da je list „Dan” koji je to objavio – predmet zloupotrebe, te da su mu listinzi navodnih telefonskih razgovora podmetnuti. Luk{i} je konstatovao da je „neophodno utvrditi izvor ovog podmetawa”, i saop{tio da o~ekuje }e „Dan” sara|ivati u istrazi. Ministar inostranih poslova i {ef diplomatije

Crne Gore Milan Ro}en je na zajedni~koj konferenciji za {tampu tako|e negirao da je imao bilo kakve kontakte sa [ari}em. Uprava policije Crne Gore ju~e je saop{tila da su listinzi prislu{kivanih telefonskih razgovora koje povezuju premijera Igora Luk{i}a i {efa crnogorske diplomatije s Darkom [ari}em, grubi falsifikat. „Uprava policije je, sprovode}i mere i radwe, utvrdila da je dokument, koji je nazvan listingom i objavqen u dnevnim listu ’Dan’, a

Igor Luk{i}

gde se pomiwu imena predsednika Vlade i ministra spoqnih poslova, grubi falsifikat i nije dokument Uprave policije”, navodi se u saop{tewu koje je potpisao pomo}nik direktora Uprave policije Milan Tomi}. U saop{tewu se navodi da je Upravi policije „u kontaktu s operaterom mobilne telefonije potvr|eno da dokument objavqen u ’Danu’, a za koji se tvrdi da je listing, nije dokument koji su oni bilo kome izdali, niti kao takav predstavqa formu koju operater koristi pri dostavaqawu zadr`anih podataka nadle`nim organima”. Dodaje se da }e Uprava policije „o svemu obavestiti nadle`no dr`avno tu`ila{tvo, radi utvr|ivawa svih ~iwenica i okolnosti u vezi s izradom i objavqivawem ovog falsifikata”.


de^Ji dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

dnevnik

c m y

26

^udesansvet detiwstva

Prole}e Prole}e je lepo, i veoma svetlo. Ptice se vesele, a {umice zelene.

adaserodi{-nezna{ba{ sasvimnikosi,ni{tasi, K ni~ijisi...

Prelepo sunce, zlati i vrhunce. Tamo u svetnoj livadi, p~elica }e med da izvadi. Prole}u se raduju svi, radujte se i vi. Adriana Dragovi}, III-1 O[ „Vuk Karaxi}” Novi Sad

Vremenom, kada odraste{, po~iwe{ da prepoznaje{ one najbli`e koji su pored tebe: najpre mamu, tatu, brata, sestru,aondaiostalekojisuti bliski. Kako vreme prolazi svevi{eodrasta{(prolazi{ krozvrti}i{kolu)ipo~iwe{

da razmi{qa{ kako bi bilo lepoda{topreporaste{ipostane{svoj...,alidoktonedo|e-mnogotogalepogiru`nog tisedesiinepomi{qa{daje upravototvojenajlep{edoba~udesansvetdetiwstvakojise vi{enikadne}eponoviti. MinaPopovi},V-3 O[„\uraDani~i}” NoviSad

Stefan Be~eli}, I 5, O[ „Du{an Radovi}”,Novi Sad

Vredna p~ela Ja sam mala p~elica, svi me zovu vrednica. Kada stigne prole}e, tada sle}em na cve}e. Vredno skupqam polen~i}, da napravim slatki medi}. Hej, ovamo de~ice, zaronite u med va{e ka{ikice. I ja bih sa vama jo{ komadi}, ali mene mnogo boli stoma~i}. Tijana Bako~, III-c O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Lara Touati, I razred, O[ „Tulip”, Tunis

U{kolskomdvori{tu

ednesubotesmoi{liu{kolu.Moralismoda~istimo{kolskodvori{te. J Kupilismoli{}eistavqaligauzdrve-

ijasmosejakolepozabavili.Ovojekratakizve{tajo{kolskomdvori{tu. Marina\oki},II-6 O[„JovanGr~i}Milenko” ^erevi}

}e.Svisuna{lisvojedrvo.Mojidrugari

Li~nostkoju}u pamtiti

Dnevnik „De~ji Dnevnik”mi volimo svi, gledamo na{e radove i boravak se veseli!

L

Vredno radimo, crtamo i stvaramo, na{e radove „Dnevnik„ objavi i time nas nagradi! U „Dnevniku„ ima po ne{to za sve za u~iteqice, tate, mame i nas vesele mali{ane! Boravak O[ „Sowa Marinkovi}” Novi Sad Sawa Suji}, II 3, O[ „Svetozar Markovi} Toza”, Novi Sad

i~nosti koje iza sebe ostavqajudobrestvari i dobre trenutke sepamte.Takveli~nostinikad ne}e oti}i i ostaviti onogkoihvoli. Li~nostkoju}upamtitije mojujakMiroslavPavlovi}. On ima trideset sedam godina. Na listovima ove ve`bankenemogudanapi{em sve wegove vrline, kojima sedivim,ali}unekeprobati da izdvojim. On radi u {tampariji, pored toga zna da popravqa kompjutere. Menijepopravkakompjutera ~estopotrebna,amojujakto uvek re{i i kompjuter bude kaonov.Miroslavimakosu crnu kao mrak, sme|e o~i, poputbisera.Svetlogjetenainosinao~are.Mojujakje

Jesenumojoj ulici

StefanRadi},IV-2 O[„IsidoraSekuli}” [ajka{

Mojanajboqa drugarica

odi{wedobazlatnihbojakona~nojestigloiu GSumojkraj. ve grane drve}a ostale su bez svog zelenog

dostjeobasipa,tugajenapu{ta.Tevedre RVeao~itre perekaousnu.Prelepprizor. drainasmejana,mojanajboqadrugaricase

odela.Onoseosu{ilo,dobilozlatnubojuiopalo. Suvoli{}eigran~ice{u{kajuipuckajupodnogamaistvarajuveomaprijatanzvuk.Laste,krozguste oblake, odlaze u toplije krajeve i polako nas napu{taju. Zraci sunca sve te`e i te`e prodiru krozoblake,te{keodkapqicaki{e.Nadplodnim prostranstvima, kao gusti dim, nadvila se gusta magla ,od koje je zlatni pokriva~ postao vla`an. Tu`nocve}eseoprostiloodsvojihlaticaiutonulouzimskisan.Hladnako{avaskidapreostalo li{}eipodvori{timaiulicama,kaoklikere,kotrqa krupne orahe. Drve}e se wi{e, a preostali listovi padaju kao suze sa grane  koja pla~e zato {touskorodolazihladnideogodine. Sve smo bli`e i bli`e zimskoj monotoniji i ostalo je jo{ malo vremena da u`ivamo u jesewoj paletiboja.

KristinaTapavica,VII-5 O[„\uraJak{i}” Ka}

dobar jer uvek izdvoji vremezaonekojigatra`e.Human je jer je rado jednu staricu, kada joj je bio potreban prevoz do ambulante, odvezao. Najvi{e volim kadado|edagazagrlim,aonda da wegovog mla|eg sina u~imdalepocrta.Okowega susvalicanasmejana.Onje iskren i me nikad nije slagao.Se}amsekadajeslu~ajnostaonaigra~kusvogsina, rekao mu je da je on to uradio. Najvi{eganasvetuvolim zato{tojetuzamene,aiza sve druge kojima je potreban.

Gordana Nenadovi}, II 1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

zoveJovanaMari}.Onaimasladaksmeh,koji obasjavaceosvet.Sme|eo~ijojuno}itrepere kaosvetla,akosajojjemekakaosvila.Nijevisoka.Rukesujojmekeine`ne.Punajeradosti i sre}e i naravno, najboqa mi je drugarica. Prelepvedarduhjeobasipa.Dobrajeivolim s wom da se dru`im. Znamo se od zabavi{ta. Uveksmoselepodru`ile.Onajeveomaiskrena,jermijereklada}emozajednoi}iuredu, kada budemo i{li na izlet. To obe}awe je ostvarilaizbogtogajeiskrena.Humanostjojje glavnaosobina.Stalnonekompoma`euu~ewu iokodrugihstvari,kaonaprimer,okou`ine. Danekomeu`inuiu~inidobrodelo.Volimtu vedruosobu,jerumeniizazivaradostisre}u. Urazredujesvivoleipo{tujujerjetoizaslu`ila.Jovanadobroilepou~i. Jovaninosrceradosnoletidonebailebdi ilebdi.Sadajesrceveselo,veselo! JelenaTrivunovi},IV-2 O[„IsidoraSekuli}” [ajka{


STUdenTSki dnevnik

dnevnik

Praviasuekstremnom biciklizmu

Najboqi radJelene Potkowak osvojila je Andrea Merwik radom „Zaustavimo nasiqe nad `enama”, dok je za tre}e mesto s 5.000 dinara nagra|ena Dragana Kne`evi} i wen rad

Nagra|eniplakatiJelene,AndreeiDragane

izabran je za najboqi me|u 18 prijavqenih na temu borbe protiv nasiqa nad `enama. Woj je ujedno pripala i nagrada od 15.000 dinara. Drugo mesto i nagradu od 10.000 dinara

„Ne trenirajte na `enama”. Svi u~esnici konkursa studenti su novosadske Akademije umetnosti, a wihovi radovi bili su izlo`eni u pet vojvo|anskih gradova, Pan~evu, Ru-

mi, Zrewaninu, Be~eju i Kikindi, gde su posetioci glasali za najboqe. Izlo`ba ovih plakata trenutno je postavqena u centru Novog Sada, u Ulici kraqa Aleksandra, gde }e mo}i da se razgleda do 10. decembra, kada se zavr{ava kampawa „16 dana aktivizma protiv nasiqa nad `enama”. Zavod za ravnopravnost polova je pro{log decembra, na dvadesetogodi{wicu obele`avawa ove me|unarodne kampawe, objavio konkurs na kojem su studenti mogli izraziti svoje ideje i poruke o borbi protiv rodno zasnovanog nasiqa u formi plakata i radijskih reporta`a. U sklopu kampawe studenti `urnalistike na Filozofskom fakultetu uradili su {est radijskih reporta`a koje }e se emitovati na 21 radio-stanici u Vojvodini. A.J.

ATRAKTIVNOPREDAVAWENAFTN-u

Ostrate{komkonsaltingu izprveruke Mr Milan Babi} odr`a}e predavawe pod nazivom “Strate{ki konsalting” u sredu u 17 ~asova na Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu (u Zbornici, u F bloku, na prvom spratu). Milan Babi} je ro|en 1980. godine u Novom Sadu. Magistrirao je na Fakultetu tehni~kih nauka, na Departma nu za in du strij sko in `e werstvo i menaxment i progla{en za najboqeg studenta Univerziteta u Novom Sadu. Studirao je i radio u {est zemaqa u kompanijama kao {to su “Metro Cash&Carry”, “Procter&Gamb le” i “Hilt i Corp or ation”. Od maja 2007. godine radi u najve}oj svetskoj kompaniji

za stra te {ki kon sal ting, “McKinsey&Company”. Trenutno radi kao menaxer projekta u Americi i zadu`en je za vo|ewe projekata vezanih za re{avawe kqu~nih problema “top menaxmenta” velikih kompanija u farmaceutskoj i potro{a~koj industriji. Aktivno je ukqu~en u regrutovawe konsultanata s presti`nih ame ri~ kih uni ver zi te ta i mentorski rad sa studentima po slov ne {ko le “Har vard”. Do sada je boravio u oko 70 zemaqa sveta. Ciq predavawa je da se studenti upoznaju sa strate{kim konsaltingom, koji je kod nas u fazi razvoja, kao i da se

omogu}i potencijalnim uspe{nim kandidatima povezivawe s najve}im konsultantskim ku}ama u ovoj oblasti. Pre da va we }e tre ti ra ti strate{ki konsalting, svrhu i modele funkcionisawa kompanija koje se wime bave, strate{ki konsalting u Srbiji danas i sutra, kriterijume izbora kandidata, mogu}nost li~nog napretka i razvoja karijere u okvi ri ma stra te {kog konsaltinga i van wih, kao i time kako aplicirati i dobiti posao u najve}im konsultantskim ku}ama. Predavawe je otvoreno za sve studente. A.Va.

Radionicezapravilnopisawe dokumenata Kancelarija za me|unarodnu saradwu Novosadskog univerziteta i ove, kao i pro{le, godine organizuje niz radionica vezanih za pisawe motivacionog pisma, CV-a i ugovora o u~ewu da bi pomogla studetima da se boqe pripreme za pisawe dokumenata koji su naj~e{}e tra`eni u aplikacijama za sti-

pendije, ali i u poslovnom kontekstu. Sve radionice }e biti odr`ane u Centru za razvoj karijere, Ulica dr Ilije \uri~i}a 3, u 14 ~asova, a traja}e sat i po i ima}e i prakti~an deo (ve`be). Radionice vezane za ugovor o u~ewu }e se odr`ati 8. i 15. decembra, pisawe CV-a }e se u~i-

27

STUDENTMA[INSTVANEMAWAKRAQI]VIRTUOZNADVATO^KA

NAGRA\ENIPLAKATISKONKURSA ZAVODAZARAVNOPRAVNOSTPOLOVA

Studentkiwa Akademije umetnosti u Novom Sadu Jelena Potkowak osvojila je prvo mesto na konkursu Zavoda za ravnopravnost polova, za rad, plakat, pod nazivom „Zaustavi ga dok mo`e{„. Ovaj plakat

ponedeqak5.decembar2011.

ti 9. i 16. decembra, a pisawe motivacionog pisma 12. i 13. decembra. Prijava za odre|enu radionicu i datumom odr`avawa treba da se po{aqe na adresu iro@uns.ac.rs. Prijavqivawe je obavezno jer je broj mesta u prosto rijama ograni~en (maksimalno 20). A.Va.

Zamislite brzinu od 80 kilometara na ~as, i to na biciklu, po nezgodnom terenu, na uskim stazama, gde jedna gre{ka mo`e skupo da vas ko{ta. – Ka`u da je pravi biciklista onaj koji je po se tio ur gent no – „crnohumorno” govori za „Dnev nik” stu dent dru ge go di ne De part mana za proizvodno ma{in stvo Fa kul te ta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu Nemawa Kraqi}. Nemawa je ~lan Bici kli sti~ kog klu ba „Fa na tik” iz No vog Sada i vodi se kao dr`avni prvak i najbr`i vo za~ ovog pod ru~ ja. Le tos je po be dio na takmi~ewu u ekstremnom bi ci kli zmu odr `anom u Bukovcu. Na nadmetawu u Sarajevu je, i pored peha kad mu je u finalu pukla guma, ostao zapam}en kao peti na kvalifikacijama ukupno 200 voza~a! S 13 godina po~eo je da se ba vi bi ci kli zmom i, kako ka`e, najpre je to bila de~a~ka `eqa i strast. – Od tre}e godine, kad sam nau~io da vozim bicikl na dva to~ka, nisam se „odlepqivao” od wega. Disciplina koju najvi{e forsiram je, kako ka`u, najekstremnija grana bicikli-

zma. Obuhvata spust kroz {umu preko veoma tehni~ki te{kih delova {to ve}om brzinom. Kamewe, korewe, krivine, skokovi, dropovi... Ciq je savladati

ih {to boqe i {to br`e – obja{wava Kraqi}. I pored zahtevnih treninga, na koje ide pet do sedam puta nedeqno, nekad ~ak i dva puta dnevno, uspeva da na|e vremena za

Voqasvepokre}e [to se ti~e planova na poqu sporta, tokom naredne godine namerava da se poka`e {to boqe na trkama u inostranstvu i na svetskom prvenstvu, krajem avgusta u Austriji. Naravno, ka`e, ne}e dozvoliti da fakultet „trpi” jer sebe vidi i kao dobrog in`ewera SUS-motora, ~ime je zalu|en odmalena. – Mnogi me pitaju kako sve to uspevam da postignem, a odgovor je jednostavan: voqom. Sve {to ~ovek treba da ima je voqa za `ivotom da bi ga maksimalno iskoristio – obja{wava Nemawa Kraqi}.

Individualni saveti zakarijeru Tim Centra za razvoj karijere i savetovawe studenata organizuje individualno karijerno savetavawe koje }e trajati do kraja decembra. Karijerno savetovawe je proces koji omogu}uje pojedincu da prepozna i iskoristi svoje resurse da bi doneo pravilnu odluku u vezi s karijerom i da uspe{no razre{i probleme koji mu stoje na putu realizacije profesionalnih ciqeva. Kroz saradwu sa savetnikom studenti prolaze kroz test profesionalnih opredeqewa, obavqaju konsultacije i dobijaju povratne informacije na napisan Si-Vi i motivaciono pismo. Tako|e, organizuju se i pripreme za budu}i intervju pomo}u softvera koji simulira razgovor izme|u kandidata i poslodavca. Razgovor se mo`e zakazati slawem zahteva na mejl karijerauns@gmail.com sa naznakom „individualno savetovawe”. A.J.

prijateqe i kolege, ali i za naporne studije. Wegov dan uglavnom po~iwe vo`wom po planini, gde provede oko tri sata, potom odlazi na fakultet. Nakon predavawa, put ga odvodi na ekstremnu stazu, gde ve`ba vo`wu po zahtevnim uslovima, skokove i trikove. Po wegovim re~ima, nije osoba koji tra`i prikladan i pogodan teren, nego gleda da se prilagodi prostoru oko sebe jer „izvoqevawem ne}e ni{ta posti}i”. – Kako je zazimilo, mawe vozim bajs, ali sam se prebacio na bazen i tr~awe. Previ{e obaveza zahteva da isplaniram dan u minut da bih ih sve ispunio kako treba. Najve}i problem mi predstavqaju uslovi u kojima `ivim. Ne `elim da se bunim, jer znam da ima i onih koji `ive daleko gore, ali sport je nekako politizovan, {to nije dobro – govori ovaj biciklista koji se nada da }e jednog dana uspeti, negde napoqu, da pobedi u nekoj jakoj trci, po{to bi mu to bila velika odsko~na daska za budu}nost. Go vo re }i o opa sno sti ma sporta i povredama, Nemawa Kraqi} ka`e da su mu one „na kraju pameti”. – Svako ko voli adrenalin i opasnost, treba da se oproba u ovom sportu jer je ose}aj neverovatan i na~ini od vas zavisnika. Ali, jednostavno, koliko god to zvu~alo opasno i rizi~no, adrenalin, satisfakcija koju do`ivqavam, opravdavaju sve – ubedqiv i nepokolebqiv je na{ sagovornik. A.Jerini}

KONKURSFONDACIJE„NIKOLATESLA”

Nagradeza stvarala{tvou2011. Konkurs za dodelu „Teslinih na gra da” za stva ra la {tvo u 2011. godini, raspisan je u okvi ru pro gra ma Fondacije „Nikola Tesla” s ciqem da se podstaknu nau~na is tra `i va wa, stva ra la {tvo i privredni razvoj. Oblasti koje konkurs pokriva su: nau~na ostvarewa u pri rod nim i teh ni~ kim naukama, vrhunska in`ewerska teh ni~ ko-teh no lo {ka ostva re wa, pro na la za {tvo–novatorstvo–racionali za tor stvo, ostva ri va we ciqeva Fondacije u organiza ci ja ma i stva ra la {tvo mladih. Za prve tri oblasti dodequje se po jedna nagrada za po je din ca ili tim, za ~e tvrtu oblast planirane su dve nagrade, a za stvarala-

{tvo mladih pet. Predloge mogu podneti dr`avni organi, usta no ve, pred u ze }a i registrovane dru{tvene organizacije – ~lanovi Kluba darodavaca i sponzora Fondacije. Pra vil nik za do de lu i uputstva za prijavu nalaze se u kancelariji Fondacije u In sti tu tu „Ni ko la Te sla”, Ulica Koste Gavran~i}a 8a u Beogradu. Informacije se mogu dobiti na telefon 011/369–1–447 ili putem i-mejla: fondacija.nikola.tesla@gmail.com i ematurkovic@yahoo.com. Rok za dostavqawe predloga za nagrade je 30. januar 2012. godine. Podr{ku pru`a Centar za razvoj nauke Republike Srbije. A.J.

VA@NITELEFONI UniverzitetuNovomSadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultettehni~kihnauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivrednifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofskifakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinskifakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademijaumetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{kifakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~kifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravnifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultetsportaifizi~kogvaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{kifakultet,Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinskifakultet,Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomskifakultet,Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF„MihajloPupin”,Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavodzaza{tituzdravqastudenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentskicentar„NoviSad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentskidomovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentskemenze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


ponedeqak5.decembar2011.

GLOBUS

c m y

28

dnevnik

Џејмс Бонд из Републике Српске

С

Шта сте ставили у питу

Н

ећете веровати који су све састојци на списку рецептазаједнуоднајскупљихпитанасвету. Традиционална слатка пита самесомједнојеодомиљених јела које Британци праве уочи Божића, а у Лондону је представљенанајскупљатаквапита насвету. Рецепт за ову „посластицу” датирајошиз17.века,иобичносадржимлевеномесо,маст, кору поморанџе, шљиве, као и циметимускатниорашчић. У питу се традиционално ставља и новчић, а у овој ћете наћи кованицу од чисте платине.Питајезачињенаваниломи циметомсаисточњачкихтржи-

шта, и посута скупоценим амбергри шећером који се добија одизлучевинакитова. Замешењетестаупотребљена је света водица из Лурда, а пита је умотана у фолију од платине. Шара која се обично цртаножемнагорњојкоридело је врхунских дизајнера, и урезанајенакоруузпомоћласера. Можда сте помислили да је ова пита довољна да прехрани целу породицу на празничној вечери, али преварили сте се величине је омање јабуке, таманзадвазалогаја. Цена пите процењује се на око 3.000 фунти, а ова скупоцена посластицабићепродатанааукцији.

нимање новог филма о авантурама тајног агента007јепочело,афанови из Републике Српске су снимили своју, кратку, верзију популарногфилма. ИгорЂенићињеговидругари, Милан Ђукић и Горан Тривић и „Бонд девојка” Бранка Турудић, великиљубитељифилмоваоЏејмсуБонду,одалисупочастомиљеном јунаку клипом у којем су приказаликакобифилмизгледао у аутентичном „домаћем” окружењу. У њиховом филму, који траје нештовишеод13минута,Џејмс Бонд добија специјални задатак одДоктораЈес-требадауништи свогзлогклонакојисекријенегдеуРепублициСрпској. Заразликуодоногправог,домаћиБондјеуизбледеломџинсу и мајици, са дугом косом, вози Пасат караван... Погледајте домаћегагента007иновуБонддевојку.

Гра тис груп на те ра пи ја Сло бе и Пан те ле

У

познајте ауторе концептуалних профила БратПантелаиСлоба Милошевић, који свакодневно засмејавају Твитер заједницу и чије се форе препричавају. „Решавао Жигара речи методом укрштене каже ћепи РимљанастаростиврлочетирисловарекоМожеаКолара кома”. „Берлускони: Након оставке ћу се посветити стварима које волим. Сад извините, овај џак вијагре се неће сам попити”. „БацаСтанкеласаопштењеу видуес-ем-есадалимпамахинуиправацМиланоначимора се изорганизује нека скромна забаваревијалногкарактера”. „Јасецкамконфете,Фрањо дува балоне а Алија качи за-

пабијеженуивиченадецу,а ја пишем те кратке мисли и доскочице,честосаркастичне и оштре. Заправо, што се менетиче,штооштрије-тобоље”, испричао нам је Београђанинкојистојиизапрофила СлобеМилошевића. „Временом је све то мало еволуирало, број обожавалацајепорастаоалијесуштина и даље иста - сатирична критикасвегаштојелоше,глупо, назадно,бесмислено...таквих стваринамнемањкапајезаживела идеја да тај Твитер налогбудемаливентилзасве оно се мени а и свима нама скупља у току дана. Гратис групна терапија”, додаје момак који се иначе бави израдомреклама. Онистичедамеђувишеод 7.500пратилацаимаивећину

мику на други начин - ко је оригинални аутор оваквог сленга и да ли је прави профилнаТвитеруилиФејсбуку. „Многи ће рећи да је профил плагијат, али то заиста није истина. Само сам усвојио стил писања и унео неке својефореуто.Свејеустварипотеклоодаутораподалијасом „Пантела10” са Вукајлије.Идејамисечинилаизузетно занимљивом и вођен тиме отворио сам поменути Твитерпрофил.Нисамочекивао да ће профил доживети толики успех”, каже аутор Пантелиногпрофила,којидобро влада материјом с обзиром да од малих ногу прати фудбалидругеспортове. Иако је и у самом опису профила напоменуто да је он шаљиве природе „из пошто-

средчитањавестиједнарускаводитељакнијемогладаискулиранапоменименаамеричкогпредседникаБаракаОбаме,и да„неодреагује”... ТатјанаЛиманова,водитељкадневниканарускојтелевизијијенајвљујућисамитлидераАПЕЦ-анаХавајимакомећеприсуствоватии америчкипредседник-подигла,упрограмууживо,средњипрст(?!). Инеподигавшипоглед,мртвахладнанаставилаједачитавести. Далијеводитељкуиспровоцираоамеричкипредседникилијесредњипрстбионамењеннекомеодколегаизакамере-нисмосигурни.У свакомслучају,виделогајеполасвета.

Мама, ми смо све поспремили

Ш

тајерецептзапотпуни хаос?Потребнасувам два дечака и један џак брашна.Мамаовадваслаткадечакаотишлајесамодокупатила, штојењимадвојицибилосасвим довољновременадакући„рено-

вирају”одподадоплафона.Наиме,дечацисуседочепалиџакаса брашномиизменилиличниопис собеукојојсусеиграли.Одједном је све постало бело...а они срећникаоникадараније! Када је изашла из купатила имала је шта и да види. Шо-

Ј

кирана призором само је изнова и изнова понављала „О мојбоже...” „Момци,далистевитонашли брашно,далистеиспарзнилицелуврећу?!”,билојејединоштоје женаупиталамалишане.

Мајцинакрајунијепреостало ништадругонегодаузмекамеру и сними ремек - дело својих синова.Снимаккојијепресвегачетири дана поставила на Јутјуб погледалојевишеод600.000људи.Дечацисуочитоурадили„добарпосао”.

У

хапшенипарискористио непажњу полицајаца и посветио пажњу једно другоме… Хауард Виндхам и Тина Мари ухапшени су због поседовања сумњивих таблета, али су, доксустиглидостанице,зарадилииказнузанепристојнопонашањеујавности. Поштоимјеполицијапронашла таблете ставила их је на задње седиште аутомобила, а ондаоставилабезнадзоранеколикоминута…довољнодамла-

дић и девојка скину панталоне и„бацесенапосао”. Једанодполицајацаје,идући ка аутомобилу, приметио да се ауто помера и да кроз прозор видисамоглавуухапшеног.Девојка је била испод линије вида… Мушкарац је оптужен за поседовање дроге, девојка за испоруку, заједно за јавну непристојност, али им је обома било лепо.

Шта ово би?!

У

Секс у лисицама

ставице. Изгледа да нам стижеГадафи”. То су само неки од многобројних твитова иза којих су потписани Брат Пантела и СлобаМилошевић. Међубројнимлажнимпрофилима на друштвеним мрежаманаТвиттрусусеиздвојила два за које знамо да иза њих не стоје заиста те особе, али понекад им се обраћају као фудбалеру Марку Пантелићу,односнопокојномпредседнику државе Слободану Милошевићу. „Почео сам да пишем да бихсенанекиначинослободиосвакодневнихфрустрацијакојествараживотуСрбији. Свакосесапроблемиманоси другачије - неко пије у кафани, неко са посла дође кући

политичких партија у Србији и да се „неки понекад мало љуте”,алидајењемутооки даникаданијеимаоозбиљнијепроблеме. „Често се дешава да људи једноставно забораве о чему серадиидазапочнуотворену комуникацијуса,каоштознамо, одавно покојним Слободаном Милошевићем. Жале му се на „ове данас”, постављајупитања,хвалегаивређају. Наравно, он никада не одговараичујесамооношто се њему допада. Али, очигледно ми је да људи имају потребу да се обрате некоме ко је за њих ауторитет или кривац, у стварности или имагинарно. Интересантан феномен, у сваком случају”. Брат Пантела изазива поле-

вања према Марку Пантелићу”, овај начин комуникације прихватиле су и бројне личности из јавног живота, тако да се Брат Пантела путем Твитера дописује и са НовакомЂоковићем,ИваномИвановићем... Међу више од шестхиљадапратилацатусу и Ненад Крстић, Марко Кешељ,ОливерДулић,МајаОгњеновић, Стефан Капичић, ДимитријеВојновидруги. „На томе што је Брат Пантелапостаосвеопштеприхваћен треба захвалити делом оригиналном аутору од кога јетајначинговораисленгпотекао,аделоммени.Јанисам урадио ништа специјално, већсамгаусуштинисамопопуларизовао”, додаје Брат Пантела.

Крокодил у салону лепоте

едансалонуАустралијирекламира се на необичан начин-бикинидепилацијоми педикиромурађенимкрокодилу. Салон„Парап”уДарвинусвоје услуге рекламира уз помоћ необичне „клијенткиње”, женке крокодилаизлокалногрезервата зарептиле. „Муштерији” је урађен педикир,релаксмасажаидепилација бикини зоне, што су запослени овековечилиипоставилинаИнтернет.

„Сезона парења је практично иза ћошка, и желели смо да је учинимо неодољивом пре повратка у резерват”, рекла је власницасалонаЛуенГрасмедер. Наравно, нису мучили сироту женку крокодила да би је улепшали, већ је то само рекламни трикзањиховновитретманкоји би омекшао „чак и кожу рептила”.


dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak5.decembar2011.

29

Preminuo je

IZDAJEM name{tenu garsoweru u Ulici Alekse [anti}a od 1. 1. 2012. godine. Cena 150 evra. Telefon 063/545-904. 42531

Pane \uki} 1920 - 2011.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42450 VODOVODNE instalacije zamena cevi ma{insko odugu{ewe i snimawe, kanalizacije i sve vodoinstalaterske usluge. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 42611

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 42258 PRODAJA svih vrsta ogrevnog drveta: bukva, bagrem, hrast i cer. Mogu}nost rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefon 062/649-000, 021/6413-210. 42507 KUPUJEM kwige i stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945002 Mile. 42538

Sahrana je danas, 5. 12. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: Qiqana, Borivoj, Kristina, Aleksandra, Eva i Slavko. 42820

Posledwi pozdrav dragom kuma{inu

na{em

TU@NO SE]AWE

5. 12. 1994 - 5. 12. 2011.

Vladimiru Brki}u od porodice Brzak.

Du{an Popovi} Vreme }e i daqe prolaziti, a mi }emo ~uvati na{u qubav i se}awe na tebe. Tvoji: Mila, \or|e i Jelena. 42656

42811

Posledwi pozdrav na{oj mami, baki i prabaki

Stani Davidovac

od porodice Mi{kov.

Nikada ne}emo zaboraviti tvoj plemeniti lik.

Vladimir Brki}

Zauvek u srcima. Kumovi Nikola, Dragan i Ivana Brzak.

Posledwi pozdrav voqenom bratu i ujaku

mom

Laho{ \uri od: sestre Er`ike sa }erkama Valikom i Jolikom, Nikolom, Aleksom, Saletom i Robertom. ^uva}emo te u srcima.

42812

42815

dragoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj

42819

Posledwi koleginici

Preminula je na{a voqena

pozdrav

Stana Davidovac 1926 - 2011.

Vesni Padrov

Vesni Padrov

Sahrana }e se obaviti u utorak, 6. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

od: Qubinke Jeli} i Stevana Todorovi}a.

Sawa ^ipli} sa porodicom.

42813

42816

O`alo{}ena porodica Davidovac. 42818

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je u 58. godini, posle te{ke bolesti, preminula na{a draga i voqena

SE]AWE

Radmila Duki} Dada

Rade [aki}

iz Stepanovi}eva

2006 - 2011.

Marija Ninkov Sahrana je danas, 5. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena }erka Daliborka. 42814

Pet tu`nih godina bez tebe, a uvek sa nama.

Danas je tvoj ro|endan, umesto nas an|eli neka ti ~estitaju.

Tvoji najmiliji.

Nikada te ne}e zaboraviti: Jelica, Dragan, Nikola i Nata{a [uput.

42585

42537


06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.05 16.10 16.15 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.45 22.00 22.30 23.00 00.45 01.10 02.45

tv program

ponedeqak5.decembar2011.

Добројутро, Војводино Једаннаједан Зеленисат Вести Стањенапутевима Чаририболова Балканекспрес Кухињица Вести Додатиживотгодинама Знањеимање Вести Чему...Сликање? Путевинаде Вестизаособесаоштећеним слухом Трећедоба Кратакчаспрофесора Аркадија Имемогсокака Заувекмлад Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Временскапрогноза Разгледнице ТВДневник СудијаМастранђело ТВминијатуре Војвођанскидневник Дунавзаувек Мађионичари,филм Једаннаједан СудијаМастранђело Музичкипрограм

Кратакчас професора Аркадија

06.05 08.00 09.05 09.40 10.05 10.35 11.06 12.00 12.15 12.38 13.21

Немам шта да обучем (Панонија,22.30) 08.00 08.30 09.00 10.00 12.35 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Јутарњипрограм Вестиукратко Уогледалу Аналија Будиродитељ Уловитрофеј ХроникаОпштинеВрбас Војвођанскевести Уогледалу ЕТВ Војвођанскевести Аналија Разговориоздрављу Војвођанскевести Безцензуре Војвођанскевести Немамштаобучем

Професор Аркадије је живописан лик који из своје лабораторије у емисијама у трајању до 5 минута говори о свакодневним али и бизарним темама,и то бизарном логиком.Од цењеног професора гледаоци ће штошта чути о науци,спорту, економији, мушко-женским односима... (РТВ 1,16.05)

06.40 07.05 08.20 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.06 00.00

Кухињица(мађ) Мравпешадинац,луткафилм Цртанифилм Верскинедељник Путевинаде Бразда(мађ) Мађарсканароднамузика Португал,позоришнапредстава(мађ) Концертпримаша -Чока2011.(мађ) Вести(мађ) Заједно Живопис Широкоплан(рус) Добровече, Војводино(мађ) Културнимагазин(мађ) (Јелен-лет) ТВМагазин(рум) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица(мађ) Нашидани(мађ) Омладинскаемисија(мађ) Другополувреме,филм ТВБаштина ТВПродаја

06.30 08.30 09.05 10.00 10.30 11.05 12.00 12.30 13.00 13.05 14.00 15.05 16.00 16.15 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадскојутро Хранаивино Интернаистрага Човеклав Ленија Крајњасила Годинепролазе Цртанифилм Вести Интернаистрага Евонаскодвас Крајњасила Објектив(слов) Објектив(мађ) Објектив(мађ) Витраж Хранаивино Новосадскопоподне Неонсити Објектив(слов) Објектив(мађ) Спринт Истрага Интернаистрага Неонсити Објектив Крајњасила Неонсити Годинепролазе

10.00 Дејвискуп,финале: Шпанија–Аргентина 15.15 ФАкуп:СатонУТД –НотсКаунти 17.15 Белгијска лига 18.40 Премијерлига,вести 19.00 Нивеаформен:Вожњаживота 19.10 ПрегледФАкупа 19.45 ПрегледПремијерлиге 21.00 Премијерлига: Фулам–Ливерпул 23.15 Прегледхоландскелиге 00.30 ПрегледПремијерлиге

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00  Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре 08.00Дечији програм,09.00Кухињица,10.00Дечији програм,12.00Отворени екран,13.00Спорт из другог угла,14.30Инфо К9,15.00Рат,револуција, герила,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Дечији програм,18.30Инфо К9,19.00 Кухињица,19.30Бибер,20.15Отворени екран -Ретроспектива,21.15Бележница, 22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

14.49 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.05 23.30 00.20 00.43 01.46

06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 21.10 22.05 00.30 01.30 02.00

Јутарњипрограм Јутарњидневник Отворенаврата Гастрономад Лов и риболов Екокараван Велика жетва на земљи Дневник Рукометнафантазија Местозлочина Џејн Доу:Садгавидиш, садганевидиш,филм Ијаимамталенат ОвојеСрбија Породичноблаго ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Породичноблаго Песма без граница Шпијунирајмушки,филм Местозлочина Дневник Садамова кућа Ноћнибиоскоп:Џејн Доу: Садгавидиш, садганвидиш,филм

Експлозив Аурора Тајнастарогмоста Дођинавечеру Бандини Забрањеновоће 1001ноћ ЕКСклузив Вести Експлозив Вампирскидневници Срећневести Дођинавечеру Кадлишћепада Тајнастарогмоста Ексклузив Експлозив Вести Забрањеновоће Кадлишћепада ЖенесаДедиња Филм:Атентатори Вампирскидневници Експлозив Ексклузив

НАПОМЕНА:НаРТС2 у10.00могућјепренос СкупштинеРепубликеСрбије 08.11 08.33 08.43 09.07 09.24 09.52 10.05 10.12 10.43 11.07

Попај Томасидругари Интересантнозанимање Очима физике Вечнисјајдетињства Једна слика једна прича Како су се волели наши преци Врелегуме МагазинЛигешампиона КлиникаВет

МорицБлајбтру

Случај Бадер-Мајнхоф Угледна левичарска новинарка Улрике Мајнхоф шокиранајеберлинскимизвештајима о проблематичним демонстрацијама, током којих је полицајацубиоједногодучесника.ОдлазиуБерлиндабиподржаластудентскипокрет,али убрзо схвата да извештавање о протестима није довољно и желиданаправинештоштоће продрмати заједницу и направитиправупромену. Улоге: Мартина Гедек, МорицБлајбтру,ЏоанаВокалек,НађаУл Режија: УлиЕдел (РТС2,22.03) 11.38 12.04 12.19 12.36 13.06 14.06 14.46 15.14 15.21 15.56 16.41 17.11 17.18 18.10 18.46 19.13 20.00 20.35 20.56

Животсамузиком Душан Радић Марко Тајчевић Емисијаизекологије Трезор Интересантнозанимање Вечнисјајдетињства Како су се волели наши преци МетрополисуКањижи Сат Свебојеживота Заједнички програм за инклузију ПородицаСопрано Драгољуб Ђуричићи пријатељи Мера за музику ВерскимозаикСрбије Бинго Наука2011 Заједнички програм за инклузију 21.03 ПородицаСопрано 22.03 Случај Бадер-Мајнхоф,филм 00.37 Ијаимамталенат

Лена Богдановић

СЕРИЈА

Жене са Дедиња Главне јунакиње су четири даме из високог друштва које наизглед имају све:Чарна је супруга поп-певача Мартина Малбаше који је постао славан после победе на „Беовизији”,Клара је гневна адвокатица из старе београдске породице, Валерија искомплексирана домаћица,док је Алиса промискуитетна вајарка која има ћерку из првог брака с Тољом. Улоге: Драган Мићановић, Анђелка Прпић, Маја Новељић, Ирена Мичијевић, Лена Богдановић, МилутинМилошевић Режија:Душан Лазаревић (Прва,21.10)

07.00Маратон 08.05Кефалица 08.10Двоугао 08.15Изавести 08.45Милица² 09.00ЗдрављеиВи 09.30Отворенистудио 11.30 Милица² 11.45 Филм: ФренкииЏони 14.00Вести 14.30Изавести 15.00 Шарено 16.30Редизакон 17.30Чистрачун 18.00Вести 18.30Двоугао 18.45 Милица² 19.00Монк 20.00С.О.С. 20.30Милица² 21.00Филм: Италијанскипосао 23.20НЦИС 00.00Вести 00.30С.О.С 01.00Милица² 01.25Филм: Нуланула

dnevnik

c m y

30

06.15Долинасунца 07.00ВестиБ92 07.05СунђерБобКоцкалоне 07.30ПингвинисМадагаскара 08.00ВестиБ92 08.15Топшоп 08.30Долинасунца 09.30Хоћудазнам 10.00ВестиБ92 10.40Топшоп 11.05 СунђерБобКоцкалоне 11.35 ПингвинисМадагаскара 11.55 Нашамалаклиника 13.50ИстражитељиизМајамија 14.45Топшоп 15.00Доме,слаткидоме 16.00ВестиБ92 16.35Спортскипреглед 17.00Измеђудвеватре 17.30Свепосписку 18.00СунђерБобКоцкалоне 18.30ВестиБ92 19.05Пријатељи 19.35 Штребери 20.05ИстражитељиизМајамија 21.00Инсајдер 22.00Вишеодживота 23.00ВестиБ92 23.40Спортскипреглед 00.00Штадаобучем? 00.05Измеђудвеватре 00.35Доушници 01.35СаутПарк

Бурсу Кара

СЕРИЈА

Сузе Босфора Снажна прича о трагичној судбини Лале, докторке, која након сазнања да има тумор на мозгу,напушта своју породицу.Бригу о своје две девојчице препушта васпитачици из обданишта, прелепој Зејнеп,коју је сматрала прикладном заменом у свом дому. Улоге:Еце Услу,СинанСумер,Бурсу Кара,ГоканТепе Режија: ХилалСарал (Хепи,22.00) 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25

Доме,слатки доме Многи могу да вам реновирају кућу, али само најбољи од ње праве топли дом! И оно што је најлепше у читавој причи, увек и одговарајућа породица уз одговарајући простор. Екстремна трансформација. (Б92,15.00)

05.45Добројутро 10.00Скривенакамера 10.10Путокосветабај ДулеиРадојка 10.30Свезаљубав 12.00Тајнаљубав 12.50Сити 13.00Двострукиживот 14.00Сестре 14.45Квиз,породичниобрачун 15.15Гојковићи 15.50Чаролија 16.00Ноћујуну 16.50Националнидневник 17.15Сити 17.30Маланевеста 18.30Наслеђеједнедаме 19.30 Националнидневник 20.00Путокосветабај ДулеиРадојка 20.30Витезовиизблата 21.00Гранднародпита 22.30Амиџишоу 23.30Јавнатајна 00.30Наслеђеједнедаме 01.30Ноћујуну 02.30Филм: Слепасрџба 04.00Филм:КактусЏек

09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55

МалимедаЧарли Повратакмалогтигра БобаиБиба БајкаоТибету Метеоримоћникамиони Андјелинабалерина Срећназвезда–Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио АвантуремалогПере Метеоримоћникамиони Ноди МалимедаЧарли Торк Срећназвезда–Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести ЗвезданакапијаСГ1 Неочекиваниживот Телешоп Вести Главнаулога Телемастер Насловнастрана,квиз Неочекиваниживот Вести Ћирилица Вести СузеБосфора ЗвезданакапијаСГ1 Вести Неочекиваниживот СузеБосфора

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

12.00Срем на длану: С. Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника: Срем на длану: Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak5.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

15

31

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пише:РадованПоповић 07.10 Венчаницаизснова 07.40 Штанетребаобући 08.35 Фризерзаживотињеса БеверлиХилса 09.30 Грађевинскеинтервенције 10.25 Џон,Кејтиосмородеце 11.20 Малиљуди,великисвет 12.15 Л.А.Инк 13.10 Стручњакзаторте 14.05 Обрачунпосластичара 15.00 Краљпосластичаракаокувар 15.25 Џон,Кејтиосмородеце 15.55 Венчаницаизснова 16.20 Штанетребаобући 17.15 Свеопсима 18.10 Грађевинскеинтервенције 19.05 Мајамиинк 20.00 Лепотапосвакуцену 20.55 Тајнатрудноћа 21.50 Гојазнитинејџери 22.45 ДрЏи 23.40 Л.А.Инк 00.40 Лепотапосвакуцену

08.00Дневникскулптура 09.00Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац 10.00Бизеовимстопама 11.00 Капијапросвећења 12.00БекствоЛујаXVI 13.30Светновца.малепрљаве тајне 14.00Косизаправоти? 15.00Библијскезагонетке 16.00Најгорипословиуисторији 17.00Гигантиготике–погледу небо 18.00Петамеричкихгиганата 19.00Царствомора 20.00Жутакућа 21.30Великебританскевојсковође 22.00Косизаправоти? 23.00Библијскезагонетке 00.00Најгорипословиуисторији 01.00Гигантиготике–погледу небо

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

ОстрвоКорњача ЗавераРозвел ОстрвоКорњача Дигсвил ЗавераРузвел НапутузаСантаФе Сеx партијскинепријатељ бројједан ПотрагазаЈеднооким Џимијем ПричаоЏејн Слепихоризонт Осека Еротскифилмови

ПричаоЏејн ЏејнОстинверујеуљубав. Њени родитељи желе да се она уда за имућног господина,аликадаупозназаносног ИрцаТомаЛефроја,интригирана његовим интелектом и ароганцијом, њен свет је пољуљан... Улоге: Ен Хатавеј, Џејм Мекавој,ЏулиВолтерс Режија:ЏулијанЏаролд (Синеманија,20.00)

07.00 09.09 10.12 11.05 11.23 12.00 12.34 13.19 14.17 14.50 15.34 16.05 16.25 17.40 18.31 19.30 22.05 22.50 23.25 00.36 01.18 02.01 02.49

06.00 08.35 10.35 12.40 14.50 16.30 18.20 20.05 21.00 22.00 23.35 00.05 02.00 03.40 05.30

Моје име је Кан Феномен Дволичност Вол Стрит:Новац никад не спава Ледена стаза Горко-слатко Поштена игра Камелот Царство порока Тилт Досадно на смрт 22метка Игра смрти Последња кућа са леве стране Холивуд на снимању

НешБриџис Закониред УбиствоуМидсамеру Дијагноза:Убиство Ургентницентар Закониред Вокер,тексашкиренџер НешБриџис УбиствоуМидсамеру Дијагноза:Убиство Ургентницентар Закониред:Злочиначке намере 23.20 Филм:Суперерупција 01.20 Поморскапатрола 02.20 Ерика

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20

07.50Кобра11 10.00Ексклузиввикенд 10.45Вечераза5 11.35 Емператриз 13.15Ружаветрова 14.10Крвнијевода 15.00Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.05Вечераза5 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00Ступовиземље,филм 22.05Змајевпољубац,филм 02.00РТЛВести 03.30ЦСИМајами

МИНИ-СЕРИЈА

Стубовиземље ОливијаВајлд

СЕРИЈА

ДрХаус ТимпреузимаслучајВалери,атрактивнежененаположају која повремено трпи великеболове.ХаусзбогВалеријиногизгледапристајепреузетислучај... Улоге:  Хју Лори, Лиза Еделштајн,РобертШонЛеонард, Омар Епс, Џенифер Морисон,ОливијаВајлд (ХРТ1,00.36)

07.58 08.28 08.50 09.35 09.59 10.44 12.10 12.36 13.09 14.40 15.05 15.28 15.58 16.13 16.24 16.54 17.09 18.00 18.20 18.33 19.04 19.30 20.05 20.55 21.45 22.30 22.49 00.29 01.09 01.59 02.40

ЕнХатавеј

Добројутро,Хрватска Краљвинограда Наводеномпуту,док.серија КодАне Благосветскихпијаца,док. серија Дневник Кадзаволим,времестане Свећебитидобро Треће доба Алиса,слушајсвојесрце Гласдомовине Културнабаштина Хрватскауживо 8.спрат,токшоу ОдЛаркРајсадо Кендлфорда Дневник Проводииспроводи Дневник3 Безтрагова-диригент КарлосКлејбер ДрХаус ЦСИ:ЛасВегас Шаптачпсима Скицазапортрет

МалаТВ Конорнатајномзадатку Школскисат Црнопророчанство Алиса,слушајсвојесрце Певајмојупесму,музички шоу Баштованка Јеловнициизгубљеног времена Моглијевапрвапустоловина, филм Х2ОУзмаловоде! Еџмонт Школскисат Тонитон Руперт МалаТВ Цртанасерија Шаптачпсима Регионалнидневник Жупанијскапанорама Мењамсвет Цртанифилм Музичкиспецијал Животидедаље ДрХаус ЦСИ:ЛасВегас Путемевропскихфондова Светскорукометнопрвенство (Ж):Хрватска-Уругвај, пренос Закониред Травазелена Безтрага Ноћнимузичкипрограм

06.25 Немаиздаја 08.30 ПовратакнаулицеСан Франциска 10.00 Децасудбине 11.40 Првазабрањенаљубав 13.20 Уименарода 15.00 Одбеглекћерке 16.20 Противњеневоље:Прича КериБак 18.20 Јесилиусамљенавечерас 19.50 Дубокоупрерији 21.30 НеобузданаАјрис 23.00 Окрутнажеља 00.40 Упозорење:Строгацензура 02.20 Срцепунокише

08.00Бубамаре 10.00Маyбе Бабy 11.50 Једина права ствар 14.00Сјај 16.00Пронађени рај 18.00Прича о сексу 19.40Булевар звезда 22.00Инкогнито 00.00Подешена 02.00Микалијина хроника

У сумњивим околностима, близу нормандијске обале, 25. децембра 1120. потонуо јеБелиброд.Самоједанпутник је преживео, а међу жртвама је и Вилијам Аделин, јединипризнатисин,наследниккраљаХенријаI... Улоге:КлајвВуд,ТониКуран,АлисонПил,МатДевере, Хајли Атвел, Доналд Садерленд, Руфус Севел, ЈанМекшејн Режија: Серђо Мимиц а Гезан (РТЛ,21.00)

ХајлиАтвел

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Аутапомери Генералка Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? Преживљавањеудвоје Опасанлов Угаљ Земљотрескојијеразорио Јапан 23.45 Разоткривањемитова 00.40 Преживљавањеудвоје 01.40 Опасанлов

08.30 09.00 12.00 13.00 13.30 17.30 18.30 20.00 20.45 21.00 21.30 22.25 23.00 00.00

Биатлон Карлинг Скијашки скокови Биатлон Билијар Фудбал Карлинг Скијашки скокови Сви спортови Рвање Рвање Сви спортови Фудбал Билијар

Човек који је стварао академике

М

ихиз је био одани симпатизер СПО-а – импоДруга књига „Аутобиографије о другима„ излази новао му је Драшковић, који је, по њему, у 1993, али је опхрван малодушношћу: разочаран је време општег бунта деведесетих година хасвим што се догађа у Србији и око Србије: ризматска личност. Зато га је Крунски савет, чији је „За последње три године, не решивши ништа, почлан, овластио да поздрави учеснике Сабора СПО-а и трошили смо три рата, десетак избора и референдума, тад је изразио наду „да ће Србија увести уставну мопетнаестак републичких и савезних влада и бар толинархију“. ко донетих и промењених устава за пет фантомских У „Нину„ ће 5. јула 1991. објавити и „Предлог за разсрпских држава. Све сами светски рекорди. Окрњили мишљање у десет тачака“, а поводом актуелне полисмо углед Цркве, Универзитета, САНУ, Француске 7 и тичке ситуације у земљи, посебно Србији. Он предлаже да се одмах образује коалициона и концентрациона влада, да се дозволи мирно осамостаљење Словеније, да се то дозволи и Хрватској, под условом да се српском народу призна аутономија на вековној територији где Срби већином живе; да се то право на осамостаљење призна и Македонији, а Црна Гора ако хоће нека остане са Србијом, док житељи БиХ треба да се договоре како ће живети. Овај разумни предлог наишао је на широк одјек и у свету, једино политичари за њега нису имали довољно слуха – наставили су своје кавге и ратне игре. Види Огњеновић представио је себе овако: „Ја сам вам паћеник. Једна од мојих патњи је да врло брзо схватам. Зато они спораћи мисле да сам површан јер, пошто брзо схватам, немам потребе за расправом о стварима које су очигледне. Друга мука ми је што сам дубоко сентименталан човек и целога живота борим се против те болећивости. Не бих хтео да је покажем, а она је јача од мене. И треће – имам потребу да будем окружен паметним људима, а то није увек лако.“ Јован Ћирилов о томе зашто Михиз није кандидован за САНУ пише: „Није му пријем у Академију ни био потребан јер он је био творац академика – нема од оних који су жиПола века пријатељства Ћосића и Михајловића ви, писаца, или неких који су мртви, који нису тражили његов савет као од врхунског ауторитета, зналца, готово свих јавних личности које су нешто значиле. пријатеља који уме да каже праву реч, тако да је био у Спискали смо народну привреду, проћердали државу много чему и над њима.“ и стандард становништва, а српски народ обесрамили На свечаном обележавању дана Матице српске на рубу света. Владајуће режимске гарнитуре које су 1992, Михиз је с носталгијом говорио и о сусретима с довеле до тог катастрофалног биланса без премца су.“ Исидором Секулић: Иначе, сматра да је српска душа подељена „између „У свом салону госпођа Исидора саветовала ми је, налога херојске традиције, српско-епске погибељомашта саветовала – наређивала на свој набусит начин: није и здраворазумских цивилизацијских захтева, па ’Кажете, младићу, забринути сте шта ће бити с уметбуридански и магарећи просечног Србина упућује час ношћу, филозофијом и религијом у социјализму? Не на једну, час на другу страну и с њом заједно ударају брините се ви за њих, оне трају вековима и трајаће. главом о кавез у који их је затворио савремени свет, Брините се шта ће бити са сонемоћни да се одупру, а нецијализмом. А још је најбоље вољни да се покоре“. да ви, млади човече, уместо Све чешће се повлачи у сеЉутећисенасвогпријатеља што скрштених руку бринете бе. Бежи у усамљеност, потиЋосићаштосеприхватио богзна шта, радите, запните и штеност. Повучен, у свом доположајапредседника научите нешто. Учите шпанму прима само најближе приСРЈугославије, Михизмује ски. Јер на том језику ускоро ће јатеље. Неговала га је и пазила почети да стиже у Европу висестра Вера. Ћосић ће 9. фепослаописмоукојем сока литература. Али неће добруара 1995. у свој дневник му поручуједаостају ћи из Шпаније, већ Латинске записати: при ј а т е љ и,алинеже л иви ш е Америке. Тамо су већ осетили „Посетио сам Михиза. Тај никаквеполитичкеконтакте да је Бог ставио руку на њих и најбистрији мој вршњак, пода је дошао њихов ред.’“ вукао се. У кревету је пред теУ лето 1992. умро је његов пријатељ Ратко Дражелевизором. Гуши га емфизем. Данас смо сабирали свовић, за кога је Жика Павловић говорио да је „гангстер, је велике животне грешке. Највећа моја, по његовом полицајац, изузетан тип“, а који је, као дугогодишњи мишљењу, је она коју и ја сматрам великом: требало је директор „Авала филма“, пружио руку многим вели1989. да оснујем Социјалдемократску партију и стаканима српског филма а и писцима. И Михиза је довео нем на чело опозиције. Михиз верује да би данас Срза уметничког саветника. бија била нешто друго.“ Михиз се исцрпљује у активностима удружене деУ постељи је највећи део дана. Ретко се брије. Дане мократске опозиције и предано подржава Коштуницу, проводи у пиџами, окружен иконама из завичаја и драДрашковића, Ђинђића... тврдећи да је Депос дужан гим књигама пријатеља. Не одриче се пушења – то му „да покаже земљи и свету једно друго лице Србије и је једино задовољство. А онда, у понедељак 15. децемЦрне Горе, неизнакажено гримасом рата и разарања“. бра 1997, у 75. години, угасио се живот Борислава МиЉутиће се на свог пријатеља Ћосића што се прихвахајловића. Сахрањен је у породичној гробници изнад тио положаја председника СР Југославије – написаће Ирига. му и писмо, у којем каже да остају пријатељи, али не KРАЈ жели никакве политичке контакте.

Одсутрановифељтон

СТЕВАНДОРОЊСКИ ОДБРАНААУТОНОМИЈЕВОЈВОДИНЕ Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

ponedeqak5.decembar2011.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

Месец пролази кроз ваш знак и доноси вам немире и промене на унутрашњем и спољашњем нивоу. Можетебитии сувишеимпулсивни, отвореног срца, па повређени због тога.Покушајтедасеконтролишете. Од овог понедељка немојте очекивати превише на личном плану. Учините све што можете, планирајући наредне активности. Постижете добар договор с одређеним мушкимауторитетом. Састанци.

BLIZANCI Ништабитноновосенедешава, 21.5-21.6. иакојепочетакраднихдана.Засве постојиправовремепабудитестрпљиви. Иск ористите предах да утврдитеградиво, анедатапкатеу месту.Партнердоминира. RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

NenaRadaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

5.decembar2011.

Одлучнистеутомедареализујетесвојециљевеижељепаћетето учинити, макар ишли главом кроз зид, штоуопштенијеувашемстилу. Адреналин ради пуним интензитетом. Немојте претеривати ако не морате. Имате много посла, и то оног практичног, одкојегсеживи.Сасарадницимасумогућисукобиаконе будетедовољнотолерантни.Једна енергична женска особа вас подржава, обожаваипомаже. ЗбогприсустваборбеногМарсау вашем знаку имате пуно енергије, снагеииницијативедарадитеибудетеуспешни.СвејетоОК, алинемојтепретериватиакобашнеморате.Вишеодмора!

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Упослуостварујетедобрусарадњуспретпостављенимаисарадницима, штојесвакакопозитивно. Повећање прихода вас весели јер се празници приближавају па новца никаддовољно.

Срећанвамарођендан, овојевашихпетминута.Немојтетозаборавити! Прославите га с особом која вас воли, на кјоју сте се већ навикли.Учинитеватрометжељаиславља!Путујтезаједно. Уљубавииналичномпланусте доминантни. Али у послу нисте јер независисвеодвас.Неможетесе ослонити на сараднике па будите самостални, каоштостевећинавиклидарадите.Гости.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Финансијска ситуација је стабилна, докздравственаније.Подложни сте упалама и погоршању хроничнихтегобапапронађитемеруусвему. То је нешто што ви можете и умете. Тајнестрасти.

Радо бисте се дружили, одмарали, спавали, алиморатерадитијер су позиције у каријери недовољно стабилнезавашевеликеплановеи идеале.Будитесонимакојисувам интересантни. Краћипут.

Tрошите новац и пре но што га зарадите. Тако је то ових дана, и свевише, свечешћејерсувремена бурна. Радите више ствари истовремено, итојеОК.Будитекампањацураду, ализавршитезапочето.

TRI^-TRA^

Опседнута изгледом V REMENSKA

PROGNOZA

ТОплО

Vojvodina Novi Sad

15

Subotica

12

Sombor

12

Kikinda

14

Vrbas

14

B. Palanka

15

Zreњanin

16

S. Mitrovica 14 Ruma

14

Panчevo

16

Vrшac

17

Srbija Beograd

15

Kragujevac

15

K. Mitrovica 14 Niш

16

С једне стране долазе вести да ЏениферАнистон и ЏастинТеру планирају да се венчају, а с друге стране процурела је прича да је глумац тек сад открио колико тешка може бити његова драга. Наводно Џенифер излуђује Џастина кукњавом о свом изгледу. Наиме глумица се удебљала јер је престала да пуши како би повећала шансе да затрудни, али свој облији изглед никако не може да прихвати и стално кука због тога. Џастин наводно није одушевљен ни њиховим сексуалним животом, односно тиме што секс упражњавају само када су њени плодни дани. - Џастин заиста не може да верује колико је Џенифер ташта. Пожалио се и да њихов сексуални живот подсећа на научни експеримент и већ му је доста тога. Заиста му је тешко да прихвати њену неуротичну страну - открио је упућени извор.

Evropa

с кишОм пОпОдне

Madrid NOVI SAD: Toplo za ovo doba godine uz naobla~ewe sa ki{om popodne i uve~e. Vetar umeren do poja~an ju`ni. Pritisak ispod normale. Minimalna Rim temperatura 12, a maksimalna oko 15 stepeni. VOJVODINA: Toplo za ovo doba godine uz naobla~ewe koje donosi ki{u London od sredine dana u severne predele, a popodne i u ostale krajeve. Vetar umeCirih ren do poja~an ju`ni i jugozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 6 do 12 stepeni, a maksimalne od 12 na severu Ba~ke do 18 steBerlin pena na jugu Banata. Beч SRBIJA: Toplo za ovo doba godine uz naobla~ewe koje donosi ki{u tokom popodneva, prvo u severne predele. Uve~e se ki{a {iri i u ostale predele Varшava uz zahla|ewe u toku no}i ka utorku. Vetar umeren do poja~an ju`ni i jugozaKijev padni. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 0 do 12 stepeni, a maksimalne od 12 na severu do 18 stepeni u centralnoj i ju`noj Srbiji. Moskva PrognozazaSrbijuunarednimdanima: U utorak hladnije sa ki{om poOslo vremeno, na planinama sa snegom. U sredu i ~etvrtak suvo sa slabim jutarwim mrazevima uz mawi porast dnevne temperature. U petak toplije i novo St. Peterburg naobla~ewe tokom dana. U subotu hladnije sa ki{om, u planinama sa snegom. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Pogor{awe biometeorolo{ke Pariz situacije nepovoqno }e uticati na ve}inu osoba sa hroni~nim tegobama. Minhen Oprez se najvi{e savetuje cerebrovaskularnim i sr~anim bolesnicima, a u drugom delu dana i tokom no}i i astmati~arima. Kod osetqivih osoba Budimpeшta o~ekuju se glavoboqa, nemir i rematski bolovi. Neophodna je maksimalna pa`wa u saobra}aju. Stokholm

15 19 7 7 6 12 7

VIC DANA Питаједанстудентдругог: -Хоћемолинакафу илинапредавање? Другикаже: -Бацићемоновчић,акоостанеу ваздуху,идемонапредавање.

12

SUDOKU

4 1 3 19

5

10

5

Bezdan

-69 (-5)

Slankamen

83 (-1)

Jaшa Tomiћ

Apatin

-30 (-10)

Zemun

186 (1)

Bogojevo

-14 (-8)

Panчevo

232 (12)

Baч. Palanka

34 (1)

Smederevo

430 (2)

151 (0)

S. Mitrovica

1 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

222 (0)

Beograd

146 (4)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

72 (-1)

NERA

Novi Sad

-2 (-4)

Tendencija stagnacije

48 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

9

6

9

6

3

SAVA

N. Kneжevac

Hetin

82 (0)

TISA

4

3

VODOSTAњE TAMI[

4

9 11

4 DUNAV

1

6

7 1

8 2

5 38 (0)

2

2

4 8

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

5

4 4

5

4

3

1

9

3

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 5.decembar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"