Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

UTORAK5.JUL2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23126 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NATRIFAKULTETAUNS-aJU^EPO^EOUPISNOVEGENERACIJESTUDENATA

Prviindeksi buyetskimbruco{ima str. 14

Odeplata nagolo pre`ivqavawe

NASLOVI

Politika

str. 4

2 Ambasade i stanovi mewaju stanare

Ekonomija 5 Dug zatvara „Svislajon Takovo”? 5 Niko ne}e „Naftagas monta`u”

Tre}edoba

str. 11

Foto: S. [u{wevi}

Palanka dobila novigrb

NOVI SAD ^EKA HIQADE GOSTIJU

Sti`u egzitovci str. 9

Najvi{a temperatura26 °S

Razvojnabankapoma`e povratakiopstanakSrba

HO]ELI7.JULOPETBITIDANUSTANKA

Zvezdui kokardu nikone}e pomiriti

Dru{tvo 14 Tabletomanija zavladala nacijom

Kultura str. 3

23 Najboqa predstava „Turbo paradizo”

str. 12

str. 16 – 20

n IVAOBRADOVI]DOBILA NOVI^AMAC

Crna

Zvonote{ko 170kilaukradeno sgrobqa

n DEJVISKUPREPREZENTACIJAUHALM[TADU^EKANAJBOQEG

n POLAFUDBALSKIHKLUBOVA PROMENILOTRENERE

Vojvodina 10 Po{tanske marke sa obele`jima Du`ijance 11 Svakodnevno kao na ruskom ruletu

UI\O[U,KODKIKINDE

str. 15

SPORT

NoviSad 7 Hiqadu taksista u protestnoj vo`wi 7 Otvarawe novog bazena krajem jula

13 Ratko Mladi} udaqen iz sudnice Tribunala

PRVASEDNICAAKCIONARATESLABANKEJU^EODR@ANAUZAGREBU

Pquskovis grmqavinom

6 Umeli su sportisti da driblaju i zakon

n NEMAWA^OVI]:NESMEMO DAPOTCENIMOVADUC


POLiTikA

utorak5.jul2011.

PODELADIPLOMATSKO-KONZULARNOG FONDASFRJ

Ambasade istanovi mewajustanare Hrvatska bi do kraja ove godineodSrbijetrebalodapreuzmesedamnekretninaizdiplomatsko-konzularnogfondabiv{eSFRJ,me|ukojimasuizgradeambasadauBe~uiLisabonu, aidu}egodineizgraduambasadeuHagu,re~enojeju~eagenciji Beta u hrvatskom Ministarstvu spoqnih poslova i evropskih integracija. Na osnovu Ugovora o sukcesiji i vremenskog plana primopredaje nekretninaizmajaovegodine,Hr-

vatskabidanastrebalodapreuzmeidvastanauTrstu,dokrajaavgustazgraduambasadeuBe~u,adokrajagodinezgraduambasade u Lisabonu, kao i rezidencijeuMadridu,OsluiHelsinkiju. Portparol Ministarstva spoqnih poslova Hrvatske Berislav @ivkovi} ka`e da }e jo{ tri nekretnine Hrvatskoj bitipredatedo31.avgusta2012, itozgradeambasadeuHaguigeneralnog konzulata u Torontu, kaoirezidencijauStokholmu. Uz to, dogovorena je i primopredaja 116 umetnina iz diplomatsko-konzularnih predstavni{tavabiv{eSFRJ,pri~emu je, navode u hrvatskom ministarstvu, oko 20 umetnina ve} vra}enoHrvatskoj.Powegovim re~ima,vremenskiplanzaprimopredaju nekretnina dogovoren je na sastanku Zajedni~kog odborazasukcesijuumaju2011,

a dogovoreno je da se od jeseni intenziviraju razgovori o predajipreostalihnekretnina.Taj sastanakodr`anje19.majauBeogradu. Rezolucijom Zajedni~kog odborazasukcesijuiz2006.raspodeqena su ukupno 44 objekta iz tzv.regionaOECD-aodkojihje Srbijipripalo20.Od24objekta iz kojih srpske diplomate trebadaseiseledesetjepripaloHrvatskoj,osamBiH,~etiri Makedoniji,advaSloveniji. [ef slovena~ke diplomatijeSamuel@bogar jetokomposeteBeogradu 22. juna izrazio o~ekivaweda}eSlovenijido31.avgustabiti predate rezidencija u Rimu, generalni konzulat u Milanu i dokumentizageneralnikonzulatuKlagenfurtu. Po dogovoru iz 2006. Srbija je dobila ambasadeuHelsinkiju,Pragu,Rimu,Budimpe{tii Meksiku,ambasaduirezidencijuuAtiniirezidencije u Ankari, Londonu,Lisabonu,Va{ingtonu,OtaviiKanberi,kaoizgradegeneralnih konzulata u Sidneju i Solunu, dva stana u Trstu, ku}u u Ankari,placuIstanbulu,konzularnoodeqeweuBudimpe{ti ivojnumisijuuBerlinu. HrvatskojsupripalejugoslovenskeambasadeuBe~u,Hagui Lisabonu,kaoi~etirirezidencije, u Helsinkiju, Madridu, Stokholmu i Oslu, generalni konzulatuTorontuidvastana uTrstu. BosniiHercegovinisupripaleambasadeuAnkari,Madridu,OtaviiOslu,rezidencijeu Budimpe{tiiBe~u,jednaku}a uVa{ingtonuistanuMilanu. Slovenijisu,osimambasadeu Va{ingtonuikonzulatauKlagenfurtu (Celovcu), koje su u wihovom posedu odranije, pripali i rezidencija u Rimu i konzulatuMilanu. Makedonija je dobila ambasaduuKanberi,generalnikonzulat u Cirihu, konzularno odeqeweuAtiniijedanstanu Rimu.

dnevnik

c m y

2

KETRINE[TONODIJALOGUBEOGRADAIPRI[TINE

Nikonegubi,svidobijaju VisokapredstavnicaEvropskeunijezaspoqnupolitikui bezbednost Ketrin E{ton pohvalilajeju~euBriseluBeogradiPri{tinuzbogpostizawa prvih konkretnih rezultatauokvirudijaloga,iistakla daovakvimpristupom„nijedna strana ni{ta ne gubi, a obe mnogodobijaju”. –Dogovoripostignutiusubotu su evropsko re{ewe za neka veoma te{ka, ali veoma va`napitawa–reklajeE{tonova nakon susreta s kosovskim premijerom Ha{imom Ta~ijem. Ona je delegacije Beograda iPri{tinepohvalilaza„liderstvo, hrabrost i naporan rad” koji je pokazan u dosada{wemtokudijalogakojijepod

pokroviteqstvom EU po~eo 8. marta. – Postignuti dogovori su dobri za obe strane. Ne zahtevaju ni od jedne strane da se ne~ega odrekne,aliobestranedobijaju mnogo. Ciq ovog dijaloga je da se obe strane pribli`e EU, da sepoboq{akoordinacijai,{to jenajva`nije,dasepoboq{a`ivot obi~nih qudi – rekla je E{tonova. Onajeizjavilajeda}esenaputuSrbijeka~lanstvuuEU„do}i do razmatrawa politi~kih pitawa”ida}edr`ave~laniceEUodlu~itiotome„kada}eidali}e” Srbijau}iu~lanstvo”Unije.KetrinE{tonjetimeodgovorilana pitawe mo`e li se put Srbije u ~lanstvo EU usloviti priznavawemnezavisnostiKosova.

Da~i}:Dogovornezna~i priznaweKosova Zamenikpremijeraiministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} oceniojeju~edasupregovara~ki timovi Beograda i Pri{tine u Briselu postigli prakti~nare{ewakojimasenedovodi u pitawe principijelan stav SrbijepopitawustatusaKosova iMetohije.Da~i}jerekaonovinarimaidautimre{ewimanema nijednog akta koji bi i{ao u prilogpriznawutakozvanenezavisnedr`aveKosovo.OnjeponoviojedaBeogradiPri{tinanisupotpisalinikakavsporazum. Osvrnuv{isenajedanoddelovapostignutogdogovora,vezanog za mogu}nost kretawa vozila s tablicama KS na podru~ju cen-

tralneSrbije,Da~i}jerekaoda }etopodrazumevatisprovo|ewe dobrih priprema osposobqenostisrpskepolicije. Da~i} je objasnio da bi {ef MisijeEuleksanaKosovuiMetohijitrebalodapo{aqepismo MUP-uSrbijedasusvevoza~ke dozvoleizdateuskladusme|unarodnimstandardima.Onjedodao ida}epotomdogovoruprocedura obavqawa saobra}aja na drumovima biti u skladu s me|unarodnim standardima. Da~i} je ponovioda}euli~nekarteAlbanacasKosovaiMetohijekada prelaze administrativnu liniju policija stavqati odre|ene oznake da je to identifikacio-

ni,anestatusnidokument.Onje rekaoida}eseistotakopostupatiisregistarskimtablicama kojenoseoznakuKS,odnosnokoje su izdale institucije privremenihpri{tinskihvlasti. Da~i}jenaveodasedogovori postignuti u Briselu kre}u u okvirutogakakoprona}ina~in da `ivot qudi bude lak{i, a da se pri tome ni na koji na~in ne zadire u statusna pitawa. On je ponovio i da postignutim dogovoromnemabilokakvogpriznavawa dokumenata privremenih pri{tinskih vlasti, navode}i primer kosovskog paso{a, i dodaodase{iromsvetaprimewuje sli~an model, a da postoje i dr-

`ave koje ne priznaju takozvanu nezavisnost Kosova i Metohije, alidapriznajupaso{takozvane republikeKosovo. Predstavnici Beograda i Pri{tinepostiglisuusubotuu Briselu, tokom pete runde pregovora,prvekonkretnedogovore koji }e stupiti na snagu u {to kra}emrokui~ije}esprovo|ewe nadzirati zajedni~ka radna grupa. Dijalog, koji se vodi pod pokroviteqstvomEvropskeunije,doneojekonkretnerezultate po pitawu slobode kretawa, mati~nih kwiga, a postignut je i na~elandogovorore{avawupitawa priznavawa fakultetskih i{kolskihdiploma.

VojvodinauBriselupredstavqa projekatzapo{qavawa Potpredsednica Skup{tine Vojvodine Maja Sedlarevi} u~estvuje u Briselu u razgovorimaoprojektu„Promocijazapo{qavawamladih”,~ijujerealizacijupodr`ala Evropska komisija, saop{tio je Pokrajinski sekretarijat za informacije. Projekat realizuju Vojvodina, zatim portugalska regija Azori, Krapinsko-zagorska`upanijaizHrvatskeibritanski Hemp{ir.Sviregionisu,kaoiVojvodina, ~lanovi Skup{tine evropskih regija (AER).

Ciqprojektajedasekrozrazmenuiskustavaizme|u~etiriregijeiuzstru~nupodr{kunezavisnogkonsultanta,izradiplan za unapre|ewe politike zapo{qavawa mladih radi smawewa stope nezaposlenosti. Projekat }e se odvijati u ~etri faze, odseptembra2011.domarta2012.godine,a Vojvodina}eprvabitidoma}intimueksperata iz partnerskih regija od 12. do 16. septembra. – Izbor projekta od Evropske komisije jepriznaweregijamakojesuu~estvovaleu

wegovojizradikaoiAER-ukaokoordinatoru,na`eqidaseuhvateuko{tacsaktuelnimproblemomnezaposlenostimladih– kazalajeMajaSedlarevi}nakonzavr{etkaprvogdelasastankakojemsuprisustovalipredstavnicisve~etiriregijeiEvropskekomisije. MajaSedlarevi}~lanicajeBiroaAER-a ipotpredsednicawegovogStalnogkomiteta zajednakemogu}nosti.Skup{tinaVojvodine ~lanica je AER-a od 2002. godine. AER okupqa270regijaiz34evropskezemqe.


politika

dnevnik

utorak5.jul2011.

3

ZAMENIK PREDSEDNIKA SPS-a @ARKO OBRADOVI]

Razdvojitilokalneizbore odparlamentarnih – Socijalisti~ka partija Srbije smatra da lokalne i parlamentarne izbore treba razdvojiti, zato {to u protivnom zna~aj lokalnih izbora ne dolazi do izra`aja – rekao je ju~e u Kraqevu zamenik predsednika te partije i ministar prosvete @arko Obradovi}. – Gra|ani ponekad ni sami nisu svesnitogakolikolokalnasamouprava~inizakvalitetwihovog `ivota jer misle da sve toradidr`ava.

On je podsetio na to da lominirajuglobalneteme–rekalnevlasti,kojeimaju39nadkao je Obradovi}, koji je lole`nosti,gradovipodvevi{e, kalne izbore ocenio kao vaa Beograd i dodatne ~etiri, `nijejerje„dobrodagra|ani brinu o ure|ewu puteva, pro~uju{taimsenudizapoboqstora, toplifikaciji, odr`a{aweuslova`ivota”. vawu{kola. Zamenik pred– Stra{no je sedn ik SPS-a Lo k al n iiz b o r i mnog o pos lov a dodaojeda}eta suva`niji na nivou lokalstranka s Demonesamouprave,a kratskom strandesise,kadaizboriiduisto- kom dogovoriti najboqe revrem en o, da parl am ent arn i {eweuinteresuSrbijeiwe„preklope” lokalne i da do- nihgra|ana.

PRVA SEDNICA AKCIONARA TESLA BANKE JU^E ODR@ANA U ZAGREBU

Razvojnabankapoma`e povratakiopstanakSrba Prvasednicaakcionara»Tesla banke«,prvebankeuHrvatskojkojajeuve}inskomsrpskomvlasni{tvu, odr`ana je ju~e u Zagrebu, ~imejepokrenutadokapitalizacija ove institucije. Ciq ove razvojne banke je da obezbedi osnovneekonomskeuslovedapomogne povratak i opstanak Srba uHrvatskoj.Pore~imapredsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajti}a, ukoliko se ne obezbede elementarni uslovi za opstanak i privre|ivawe Srba u Hrvat-

vam institucije i preduze}a iz Srbije i Hrvatske da ulo`e novac u ovu banku i pridru`e nam seuistorijskompoduhvatu,dau procesu dokapitalizacije postanu deoni~ari da bismo zajedni~ki ostvarili osnovni ciq zbogkojegjebankaosnovana,ali idabismopodstaklirazvojisaradwuizme|uSrbijeiHrvatske

bli~ki fond za razvoj Srbije, privrednici iz Hrvatske. – Za nekoliko meseci bi}e promewena vlasni~kastrukturabankei stoga je va`no da nam se privredniciizcelogregionapridru`edabiova banka bila {to ve}a i

i omogu}ili prekograni~nu saradwu. Po wegovim re~ima, to nije projekat od nacionalnog zna~aja samozaSrbijuve}izaHrvatsku. Pajti} je istakao da je sada otvoren prostor za dokapitalizaciju,iizraziozadovoqstvojer se projektu prikqu~io Repu-

Ove godine poslovnica u Zagrebu PredsednikUpravnogodboraTeslabankeZvonkoAgi~i} rekao je da }e do kraja godine banka otvoriti prvu poslovnicu u Zagrebu,adaqiplanjedaseu{estregionalnihcentarauHrvatskojotvoreposlovnicebanke. Generalnidirektorkompanije»”Vir”«izVirovitice MatoZadro, koji se me|u prvima prikqu~io »Tesla banci,« izjavio je da politi~arimnogopri~aju,alidajedo{lovremedasenastavi saradwa. –Ovabankajedobarfaktorzapovezivawe.Mnogekooperacije koje smo nekada imali prekinute su nasilno. Me|utim, ima mnogo velikih mogu}nosti za zajedni~ki rad u ma{inogradwi, prehrambenojihemijskojindustriji.Mislimda}epredsednik Srpskognarodnogvije}aMiloradPupovacsvojomenergijomovu bankupodi}inanoge–istakaojeZadro.

uspe{nija – naglasio je prvi ~ovekvojvo|anskevlade.Novideo- ni~aribanke,kojajenastalapreuzimawem zagreba~ke A »  {tedne bankemalogpoduzetni{tva«,osim Fonda za razvoj Srbije i Fonda zakapitalneinvesticije,trenutnosui{e}eranaiz@upawe,jedna od kompanija iz sastava koncerna»„Agrokor„«,au~e{}ejenajavila i kompanija „» Matijevi}„« iz Srbije. Pokrajinska vlada je prekoFondazakapitalnaulagawa ulo`ila milion i po evra, s koliko sada u~estvuje i Fond za razvoj Srbije. Pajti} je najavio jo{nizsastanakasprivrednicimaizobezemqe. Ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} naglasiojedajeVladaSrbijeodlukomou~e{}uudokapitalizaciji zna~ajno pove}alakapitalbanke. –VladaSrbije~vrstojeopredeqena za politiku dobrosusedskihodnosairegionalnojsaradwi – rekao je Sre}kovi}. – Sve

zna~ajnija postaje ekonomska saradwa,kojajenauzlaznomnivou kadasuovedvedr`aveupitawu. Me|utim,jo{nijenapotrebnom nivouitojena{tetuobedr`ave. Po wegovim re~ima, banka }e podsta}ipovratakSrbauHrvatsku,aliidoprinetiekonomskom razvojuHrvatske. – Jasno je da}emo, samo ukolikosusvezemqeregionaekonomski razvijene, mo}i u dogledno vreme da ka`emo da smo postali deomoderneEvrope.»Teslabanka« }ebitiipodsticajzaulazaksrpskih kompanija na tr`i{te Hrvatske–istakaojeSre}kovi},uz napomenudasudr`avenaBalkanu usmerene na me|usobnu saradwu. Predsednik Srpskog narodnog MiloradPupovac vije}arekaoje da je sednica Skup{tine akcionara »Tesla banke „drugi korak u formirawubanke„. – Nakon odobrewa Hrvatske narodne banke, napravili smo drugu dokapitalizaciju, da HNB mo`everifikovatisvojuodluku idatakomo`emomodifikovati svojeprograme.Ujeseno~ekujemo novu dokapitalizaciju i nadamo seda}eTeslabankadokrajagodineimatioko120milionakuna kapitala,odnosnone{tovi{eod deset miliona evra. Trenutno banka raspola`e s ne{to mawe odpolovineplaniranesume–naglasio je Pupovac, i pozvao i firmeizdrugihzemaqakojemoguprepoznatikoristizsaradwe srpskeihrvatskeprivrede. P. Klai}

rekli su

Jugovi}: Predsednicadaoda po{tu`andarmima Poslanik i potpredsednikSrpskogpokretaobnoveAleksandarJugovi} smatradabipredsednicaSkup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} trebaloda7. jula, na Dan ustanka 1941. godine, u Beloj Crkvi oda po{tu `andarima koje je togdanaubio@ikicaJovanovi}[panac. –Verovatno}epredsednicaSkup{tinei ovegodine7.julaoti}iuBeluCrkvu.Mnogobiboqebilodatadapolo`ivenacizapali sve}u nevino stradalim `andarmima Bogdanu Lon~aru i Milenku Obradovi}u – rekaojeJugovi}novinarimauDomuNarodneskup{tine. Ovegodinenavr{avase70godinaodsedmojulskogustankanarodaSrbije.Danustanka bi}e obele`en 7. jula u Beloj Crkvi, a obele`ava akciju Ra|eva~ke partizanske ~ete Vaqevskog partizanskog odreda, kada je@ikicaJovanovi}[panacnaseoskomva{aruubiodva`andarma.

Popovi}: Dvecifre naizborima – Demokratska stranka Srbije ostvari}e na izborimadvocifrenbroj–izjaviojepotpredsednikstranke Nenad Popovi}, i istakaodaVojislavKo{tunica i Tomislav Nikoli} imaju redovnu komunikaciju i da su u korektnim odnosima. – Trenutnonaspodr`avaizme|udeveti11odsto. Popovi}jerekaoza„Blic„daDSSsnapredwacimaimadostazajedni~kog:ijednai druga stranka zala`u se za Srbiju koja }e ~uvatiKosovo,kojane}euNATOikoja}e bitiekonomskijaka.NapitawedalijetrenutniodnosDSS-aiSNS-a“qubavizra~una”,Popovi}jerekao:„Na{odnosjekorektan i pun po{tovawa. Ako je to “qubav iz ra~una”,{tabitektrebalodaka`ustranke na vlasti. Pa, tamo imate komuniste i monarhiste,levi~areidesni~are,socijaliste i desne demokrate. One nemaju nikakvu ideolo{kuplatformu,ve}imjeciqiskqu~ivoopstanaknavlasti”.

Glasaweinovistart Poslanici Skup{tine Srbije glasa}e danas o 16 ta~aka dnevnog reda sednicezapo~ete27.juna.Odmah potom zapo~e}e novo, {esto varedno zasedawe, na zahtev122poslanikavladaju}ekoalicije.Nadnevnom redu na}i }e se {est predlogazakonakojejepodnela Vlada – o bibliote~ko-informacionoj delatnosti, o staroj i retkoj bibliote~koj gra|i,oobaveznomprimerkupublikacija,oopti~kimdiskovima,oizmenamaidopunamaZakonaoosnovamasistemaobrazovawa i vaspitawa i o izmenama i dopunamaZakonaodoprinosima za obavezno socijalno osigurawe.Nadnevnomredubi}ei~etirigodi{waizve{tajaoradu: redovan godi{wi izve{taj poverenikazaza{tituravnopravnosti, izve{taj o sprovo|ewu Zakona o slobodnom pristupu informacijamaodjavnogzna~a-

jaiZakonaoza{titipodataka oli~nosti,kaoioraduDr`avne revizorske institucije, svi za 2010. godinu. Poslanici }e razmatratiigodi{wiizve{taj oraduAgencijezaborbuprotiv korupcije. Na dnevnom redu su predlozi odluka o izboru predsednika i ~lanova Komisije za hartije od vrednosti,kojijepodneoOdbor za finansije i izboru ~lanova odbora Narodne skup{tine RepublikeSrbije,napredlogSRS iURS-a.

Taksanataksu

Pokrajinskavladaje prekoFondaza kapitalnaulagawa ulo`ilamilioni poevra,skolikosada u~estvujeiFondza razvojSrbije skoj,oni}epolakonestatispodru~janakojimavekovima`ive. – Uloga »Tesla banke« je da, u finansijskom smislu, podr`ava osnivaweirazvojpoqoprivrednih gazdinstava, malih i sredwih preduze}a, radionica u povratni~kimsredinama–rekaoje Pajti}.–Pokrajinskavladajeu ovom trenutku vlasnik 76 odsto akcija »Tesla banke«. Stoga u na{eimeiuime»Teslabanke«pozi-

PoSLani^ke teme

Tajdi}: Decentralizacija raspar~avazemqu Poslanik Srpske radikalnestrankeuSkup{tini Vojvodine Goran Tajdi} izjavio je ju~e da decentralizacija, koja od gradova i op{tina stvara samostalne gradove-dr`avice poput starogr~kih polisa, vodi raspar~avawu Srbije. Nedavno usvojeni Zakon o finansirawu lokalne samouprave koncentri{evlastinovacugradovimaiop{tinama natakavna~indaodwih„stvarastarogr~ke polise, odnosno samostalne gradove-dr`avice“,rekaojeonnakonferencijizanovinare,ocewuju}ida„tonemavezesdecentralizacijomaliimasraspar~avawemzemqe“. Tajdi}jedodaodarepubli~ka,kaoipokrajinskavlast,„pri~amaootvarawupredstavni{tvaVojvodineuBriselusamoprikrivaju probleme“ kao {to su nezaposlenost, velikipadstandardagra|anai„katastrofalnasituacijauprivrediipoqoprivredina{ezemqe“.

Parlamentarci su ju~e debatovali o amandmanima na zakonske predlogekojiseodnosenaizmene Zakonaoporezunadohodakgra|ana i na republi~ke administrativnetakse. CiqizmenaZakonaoporezuna dohodakgra|anajeosloba|awepoqoprivrednikaodobavezepla}awaporezanaprihodeodpoqoprivredei{umarstvanakatastarski prihodza2012.godinu,{totreba da podstakne investirawe u toj oblasti. Odoporezivawasetako|eizuzimaju i naknade koje ostvaruju osobekojevolontirajuinaknade kojeseispla}ujustudentimavisoko{kolskeustanove,osnovane za ostvarivawe studijskih pro-

grama za potrebe policijskog obrazovawa. Poslanici opozicije protive sepove}awutaksizaizdavawere{ewazastavqaweuprometsredstavazaza{titubiqasa14.000na 80.000 dinara, kao i za re{ewa o upisu u registar sredstava za ishranu biqa i oplemewiva~a zemqi{tasa14.000na45.000dinara. TakosuLDPiSRSamandmanima zatra`ilidaseteodredbebri{u, aNSdadvetaksenebudutoliko pove}aneve}dabudu40.000,odnosno25.000dinara. Resorni ministar Du{an Petrovi} obja{wava da su stru~ne slu`beimaleuvidutro{kovekojedr`avaimaidajere~ojednokratnompla}awu.

Ugledawe Ministar je dobijao od opozicionihposlanikarazli~ite savete o tome kako treba da pomogne poqoprivrednuproizvodwuuSrbiji. TakojenapredwakVeroqub Arsi} predlo`io da na{a dr`ava krene putem zemaqa uokru`ewu. –PogledajteHrvatsku:dajesubvencijezasvakukonzervusardinekojuizveze.Dr`avaseodri~e,alizatonemajuproblemadanapunetajdeobuxetajer imaju zaposlene koji rade u toj industriji–objasniojeArsi}. – Gospodine Petrovi}u, nemojte, molim vas, nikako da se

ugledate na Hrvatsku. I nemojte da pove}avate proizvodwu sardinejer,na`alost,jo{uvek nemamo pod kontrolom nijedno more–poru~iojeZoranKrasi} (SRS).

Metafore PoslanikuDS-aSr|anuMilivojevi}u nijesedopaona~innakoji supojediniopozicioniposlanicigovorilioraduVlade,isti~u}i danepostojeiskrenenameredasezakonpopravi,„ve}sekoristeterminipoputonihdaministritr~epoSrbijikaoguskeumagli“,dabi sedemago{kikritikovalavlast. –Imenise~inidapojediniopozicionilideritr~epoSrbiji,malo{trajkujugla|u,malosuureduzaameri~kuambasadu,paserukuju sambasadorom,malobidastojenabinidagledajukakoameri~kaambasadagori...MislimdasvakoimapravodakritikujeVladu,poslanikevlasti,alitermini,~akimetaforekojekoriste,nisunimaloslikoviti–smatraMilivojevi}.

Zajednoinapapiru Generalnisekretarparlamenta Veqko Odalovi} i generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijani} potpisali su ju~e Ugovor o prenosu skup{tinskih zasedawa na Radio-televiziji Srbije, ~ime je okon~ano vi{emese~no natezaweizme|udr`aveijavnog servisa.Ugovorpredvi|adaseza godinu dana prenosa RTS-u u ra-

tamaisplati80milionadinara, koliko je i izdvojeno iz skup{tinskogbuxeta. Predsednica parlamenta Slavica\uki}-Dejanovi} zahvalila seRTS-unadosada{wojsaradwi, iistakladajejavnosturadurepubli~kogparlamentane{tobez ~egaSkup{tinanemo`eobavqatisvojufunkciju.

Imunitetipodlupom Administrativniodborrazmatra}edanasuo~ipo~etkasednice zahtevepravosudnihorganazadavaweodobrewazakrivi~nogowewepojedinihnarodnihposlanika. To}ebitiprviputuovomsazivu da}eAOraspravqatioukidawu imunitetanekomeodparlamentaraca.Pore~imapredsednikaOdbora Nenada Konstantinovi}a, sedam poslanika se pozvalo na imunitet,aprotivjo{tolikomo-

`e se voditi krivi~ni postupak jernisuiskoristilitopravo. – Postoji jo{ {est ili sedam poslanika koji su se pozvali na imunitetisadautvr|ujemodali su ti postupci jo{ aktivni u Tu`ila{tvu i u sudu. Za sve one za koje se utvrdi da su postupci aktivni,raspravqa}emoopredlogu zaukidaweimuniteta–najavioje Konstantinovi}. S. Stankovi}


4

ekonomija

utorak5.jul2011.

dnevnik

@IVOTNI STANDARD U SRBIJI IZUZETNO NIZAK

Ode plata na golo pre`ivqavawe To {to zvani~na evropska statistika ka`e da je Srbija me|u zemqama najjeftinijim za `ivot jer su cene robe i usluga kod nas 52 odsto od proseka u Evropi, ne zna~i ni{ta {to vaqa. Jeftini jesmo, ali bezmalo sve {to zaradimo potro{imo na goli `ivot. – Prose~no doma}instvo u Srbiji za najnu`nije egzistencijalne potrebe, tro{kove hrane i stanovawa, mora da izdvoji gotovo 60 procenata mese~nih primawa, {to pokazuje da je kupovna mo} stanovni{tva izuzetno niska – izjavio je ju~e saradnik Instituta za istra`ivawe tr`i{ta (IZIT) Sa{a\ogovi}. On je, na konferenciji za novinare, rekao da je ~ak 42,3 odsto raspolo`ivih primawa tro~lano doma}instvo u Srbiji u prvom tromese~ju 2011. izdvajalo za kupovinu hrane i bezalkoholnih pi}a dok je na tro{kove stanovawa, vode, struje i gasa odlazilo 16,9

odsto. Po wegovim re~ima, u prvom kvartalu 2011. godine pove}ani su izdaci za cigarete i alkoholna pi}a sa 4,2 odsto u istom periodu pro{le godine na 4,4 odsto.

`ivotu, koje se potiskuju umiruju}im dejstvom konzumacije alkohola ili cigareta. \ogovi} je dodao da se u prvom kvartalu pro{le godine na kupo-

Najjeftinije radnicima dati otkaz – Poskupqewe kredita i tro{kova poslovawa, ali i nelikvidnost srpske privrede, uticali su na to da stopa nezaposlenosti u Srbiji bude pove}ana tri procenta – ocenio je Sa{a \ogovi}. Podsetiv{i na to da je na kraju aprila 2011. godine stopa nezaposlenosti iznosila 22,2 odsto, a krajem oktobra pro{le godine 19,2 odsto, \ogovi} je upozorio na to da je otpu{tawe radne snage jedan od najlak{ih na~ina da poslodavac smawi tro{kove poslovawa. On je naveo da je stopa nezaposlenosti najvi{a na jugu i istoku zemqe – 24,8 odsto, u Vojvodini – 22,9 odsto, a najmawa u beogradskom regionu – 18,9 odsto. Kako je objasnio, to je posledica poskupqewa duvana i alkoholnih pi}a zbog nivelisawa akcizne politike, ali i sve ve}e nervoze i turbulenacija u svakodnevnom

vinu obu}e i ode}e izdvajalo 5,1 odsto raspolo`ivih prihoda doma}instva, a u istom periodu 2011. godine 4,6 odsto. Taj analiti~ar je istakao da se vrlo malo

izdvaja za kulturu – 3,5 odsto prose~nih mese~nih primawa, obrazovawe 0,9 odsto i zdravstvo 3,9 odsto. \ogovi} je podsetio na to da je u aprilu 2011. godine standardna potro{a~ka korpa u Srbi-

ZAUSTAVQENO URU[AVAWE GRA\EVINARSTVA

U^E[]E OD 30 ODSTO OTE@ALO KUPOVINU VOZILA

@ivnuli zidari i u ju`noj Ba~koj

Lizing uska~e u auto umesto kredita Otkako je Narodna banka Srbije uvela obavezu u~e{}a od 30 odsto za indeksirane zajmove, za kupovnu ve}ih stvari ve} u startu treba odvojiti pozama{nu sumu nov ca. To }e po seb no osetiti kupci automobila. Ali izgleda da oni imaju ale ter na ti vu. Ume sto na kredit, automobil ili druga vrsta vozila mo`e se nabaviti i na lizing. U kompanijama koje se bave finansijskim lizingom smatraju da im je ovo prili~na {ansa. Mogla bi biti i ve}a kada bi dr`ava odlu~ila da ukine propis po kojem se porez na dodatu vrednost pla}a na ceo iznos lizing naknade, a ne samo na osnovnu cenu vozila. Kod nas se dosta govorilo i pisalo o razlikama u nabavci vozila na kredit ili na lizing. Ipak, nije zgoreg podsetiti da, kada se auto kupuje na kredit i kupac ga prosledi prodavcu, on postaje vlasnik vozila, a kod finansijskog lizinga vozilo ostaje u vlasni{tvu te ku}e sve do izmirewa posledwe rate. Nakon toga u pojedinim lizing kompanijama kupcima odmah ustupaju auto, negde treba da se plati simboli~an jedan evro a pojedine tra`e i deset odsto vrednosti. Kod kupovine automobila na lizing nema u~e{}a od 30 odsto, ali je kupac obavezan da uplati 20 odsto vrednosti vozila, ako su obaveze indeksirane u evri-

Kadakreneupotraguzavozilom,kupacnetreba dazaboravinatodasukamatezakredite, iindeksiraneidinarske,ve}eodonezalizing, aliukupantro{aktrebauporediti sasvimizdacima ma. Lizing u dinarima ove ku}e uglavnom nemaju u ponudi. – To pravilo je doneto jo{ pre dve godine, ali NBS ga nije primewivao sve do ove godine – ka`e prvi ~ovek Zastva Istrabenc lizinga„ Bo`idarMiloji~i}. – Mi smo u programu dr`avnih subvencionisanih kredita za „punto„ pa lizing kamata iznosi 4,5 posto, a prilikom zakqu~ewa ugovora pla}a se 0,5 odsto. Najvi{e se na lizing uzima „punto”ba{ iz programa subvencija. S otplatom posledwe

rate kupac postaje vlasnik, a ako `eli da ranije izmiri sve obaveze, ne pla}a posebnu naknadu. U „S-lizingu„ jo{ prave strategiju. Smatraju da im je u~e{}e od 30 odsto za kredite u evrima {ansa da pove}aju promet. Prose~na lizing naknada kod wih je za vozila sedam odsto. Nova pravila centralne banke kao {ansu da pove}aju promet vide i u „VB-lizingu„. Kod wih jer lizing kamata od 6,9 do 7,5 posto godi{we. Po re~ima di-

OD 7. DO 13. JULA NA MOSTU KOD BE[KE

Dva puta dnevno bez saobra}aja Zbog radova na mostu preko Dunava kod Be{ke, koji se nalazi na autoputu E-75 Novi Sad – Beograd, saobra}aj }e biti u prekidu od 7.

preporu~uje se kori{}ewe alternativnih pravaca: petqi „Novi Sad„ i „Kovin„ ka Beogradu, petqe „Be{ka„ ka Novom Sadu, puta Beo-

Pet akcija s najve}im rastom

01. 07. 2011.

1.309,54232

ski okrug – 3,6 odsto, dok se u~e{}e ostalih okruga kre}e od 0,2 do 3,5 odsto. Od velike va`nosti za gra|evinarstvo je i pitawe izvoza, odnosno na~ina podsticawa anga`o-

Na krilima cena Rast koji je u Srbiji bio prisutan pre 2009. zasnivao se prvenstveno na efektima direktnih stranih investicija, uz stalni rast cena nekretnina. Na krilima rasta cena i konstantnog rasta tra`we, do{lo je do preinvestirawa u nove stambene i poslovne objekte koji ne bi bili lako prodati i da nije do{lo do ekonomske krize, koja je u zna~ajnoj meri usporila, a potom i zaustavila aktivnosti u okviru gra|evinskog sektora. zna~ajniji podatak koji se odnosi na vrednost ugovorenih radova gra|evinskih izvo|a~a u prva tri meseca 2011. godine – ona je u odnosu na prvi kvartal 2010. godine porasla 59,4 posto. Rast ugovorenih radova u tom obimu predstavqa realnu osnovu za boqe pokazateqe i u delu izvo|ewa radova do kraja ove godine. Najve}u gra|evinsku aktivnost zabele`ili su izvo|a~i iz Beograda, ~ak 46,7 odsto od ukupne vrednosti izvedenih radova. Slede, po podacima RZS-a, Ju`noba~ki okrug – 9,2 odsto, Ra{ki okrug – 5,6 odsto i Ni{av-

vawa gra|evinskih preduze}a iz Srbije na inostranim tr`i{tima. U prvom kvartalu 2011. vrednost izvedenih radova u zemqi bila je 89,8 odsto, a u inostranstvu 10,2 odsto. Pove}awe izvoza u domenu gra|evinarstva nije mogu}e bez podsticajnih mera jer zbog niske konkurentnosti, kada samostalno nastupaju, gra|evinska preduze}a iz Srbije te{ko ugovaraju poslove izvan granica Srbije. Svetska ekonomska kriza te{ko je pogodila gra|evinsku industriju, a negativni pokazateqi nisu zaobi{li ni Srbiju. E. Dn.

Promena %

Cena

Promet

BELEH 15 (739,87 1,18)

Montinvest a.d. , Beograd

19,94%

14.991

749.550

Izolir a.d. , Zrewanin

19,51%

98

490

Agrobanka a.d. , Beograd

0,37%

7.799

4.032.100

Credy banka a.d. , Kragujevac

15,71%

2.777

16.662

Imlek a.d. , Beograd

-1,44%

2.060

1.404.888

2,67%

77

95.006

AIK banka a.d. , Ni{

-1,60%

3.081

508.403

2,57% Promena %

399 Cena

32.340 Promet

Univerzal banka a.d. , Beograd

1,26%

4.100

180.400

Jubmes banka a.d. , Beograd

0,30%

13.240

132.400

Projektomonta`a a.d. , Beograd

-12,00%

3.168

3.168

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-1,94%

456

127.640

TE - TO a.d. , Senta

-11,98%

2.550

1.570.800

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,67%

902

13.530

BB Minaqua a.d. , Novi Sad

-4,94%

5.000

145.000

NIS a.d., Novi Sad

-0,14%

718

10.679.729

Go{a monta`a , Velika Plana

-3,00%

3.201

67.221

Aerodrom Nikola Tesla

-0,93%

533

1.180.146

-2,01% Promena %

390 Cena

28.080 Promet

Energoprojekt holding a.d.

-4,07%

801

751.690

Soja protein a.d. , Be~ej

-7,96%

833

619.752

-11,98%

2.550

1.570.800

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

780

210.600

0,00

2.788

0,00

Progres a.d. , Beograd

Lasta a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija TE - TO a.d. , Senta

grad – Ruma – Novi Sad, odnosno magistralnog puta Beograd – Novi Sad. Na voza~e se apeluje da prilagode brzinu kretawa postoje}im uslovima. R. D.

rektora prodaje Vladimira Aqinovi}a, glavni problem je slaba kupovna mo} pa se na lizing najvi{e uzimaju veoma skupi i mnogo jeftiniji automobili. Najboqe idu BMW a potom „punto”, „{koda fabija”, mali „{evroleti”. Ukoliko auto-ku}e uz to krenu i na akcije, posao bi se mogao znatnije pove}ati. Osim auto-ku}a koje nude nova vozila, na lizing se kupuju i polovni automobili, kao i oni koje su pre|a{wi vlasnici vratili jer nisu mogli da ispuwavaju kreditne ili lizing obaveze. U lizing ku}ama smatraju da bi promena poreske politike doprinela da se sklopi vi{e ugovora. Samim tim, i prihodi za dr`avnu kasu bi porasli. Kada krene u potragu za vozilom, kupac ne treba da zaboravi na to da su kamate za kredite, i indeksirane i dinarske, ve}e od one za lizing. Ali ukupan tro{ak treba uporediti sa svim izdacima i za kredit i za lizing. Tek onda se dobija realna slika pa svako mo`e odlu~iti {ta mu je povoqnije. D. Vujo{evi}

Investicije koje je u gra|evinarskom sektoru pokrenula dr`ava zaustavile su negativa kretawa u toj privrednoj grani, a pravi efekti primene Zakona o podsticawu gra|evinske industrije mogu se o~ekivati do kraja ove i u prvoj polovini slede}e godine, navodi se u analizi Republi~kog zavoda za statistiku. Po podacima koji su prikupqeni u prvom kvartalu 2011. vrednost izvedenih radova izvo|a~a iz Srbije, u teku}im cenama, pove}ana je 1,6 posto u odnosu na prvi kvartal 2010. godine. Jo{ je

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Privredna banka a.d. , Beograd Pet akcija s najve}im padom

do 13. jula. U tom periodu most }e svakodnevno biti zatvaran od 9 do 10.30 i od 13 do 14.30 sati, saop{teno je iz JP „Putevi Srbije”. Svim u~esnicima u saobra}aju

ji vredela 56.199 dinara dok je minimalna vredela 30.236 dinara. Za pokri}e standardne potro{a~ke korpe trebalo je raspolagati s 1,43 prose~nom neto zaradom, a minimalne 0,77 te zarade.

U decembru 2008. godine za pokri}e standardne potro{a~ke korpe trebalo je raspolagati 1,17 prose~nom neto zaradom, a za podmirewe minimalne s 0,62 prose~nih neto plata, {to pokazuje da se kupovna mo} stanovni{tva nije vratila ni na nivo s po~etaka svetske ekonomske krize, zakqu~io je saradnik IZIT-a. Pomenimo, po evropskoj zvani~noj statistici, cene ni`e od na{ih imaju samo Makedonci sa 44 odsto evropskog proseka, Albanci s 50 i Bugari s 51 odsto, ali wihove zarade su ne{to ni`e ili u na{em rangu. Kada je samo o hrani re~, tu smo na 65 odsto evropskog proseka. U Hrvatskoj su cene hrane lane bile na nivou 92 odsto evropskog proseka, Crnoj Gori 77, dok su u BiH bile 75 odsto. Kada je re~ o 27 zemaqa EU, najvi{i nivo cena hrane je u Norve{koj – 165 posto, a najni`i u Bugarskoj 66 odsto. S. G.

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Jedinstvo a.d. , Kova~ica

0,00%

117

495.261

Razvojna banka Vojvodine a.d.

Centrosrem tekstil S. Pazova

0,00%

360

493.200

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.355

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.175

0,00

Centrosrem promet S. Pazova

0,00%

360

208.080

BB Minaqua a.d. , Novi Sad

-4,94%

5.000

145.000

Svi iznosi su dati u dinarima


ekOnOMiJA

dnevnik BLOKIRANRA^UN^UVENE KOMPANIJE

utorak5.jul2011.

5

NADELUOPSTRUKCIJAUSVAJAWAPROPISAO^I[]EWUNELIKVIDNOSTI

Dug zatvara Svislajon Takovo?

Ra~un konditorske kompanije Svislajon Takovo blokirala je zbog duga ve}eg od 975 miliona dinara (oko 10 miliona evra) Komercijalna banka na osnovu presude Apelacionog suda, izjavio je ju~e vlasnik kompanije Rodoqub Dra{kovi}. Dra{kovi} je kazao da je spor pred sudovima trajao od kada je preuzeo kompaniju 2003. godine, jer Takovo nije priznavalo dug kod Komercijalne banke, napravqen jo{ od po~etka devedesetih godina. Prema wegovim re~ima, dug na osnovu kojeg je u petak blokiran ra~un je 975 miliona dinara plus kamate. On je kazao da nisu priznavali dug jer su postojali „samo fiktivni ugovori” koje je potpisivalo biv{e rukovodstvo i da nije bilo prenosa sredstava sa Komercijalne banke na kompaniju. Kako je dodao, dug koji Takovo priznaje iznosi oko 2,2 miliona evra. „Ovo je politi~ka presuda, do{ao je sudwi dan, xelati su do{li da ubiju kompaniju Takovo”, rekao je Dra{kovi} i dodao da sada u jeku sezone ne mogu da nabave osnovne sirovine, ne mogu da dr`avi pla}aju poreze i zaposlenima zarade. „Oko 700 qudi }e ostati bez posla”, rekao je Dra{kovi} a na pitawe da li se razmi{qa o uvo|ewu ste~aja, o ~emu se {pekuli{e, on je kazao da tu odluku mo`e samo da donese Komercijalna banka. On je najavio da }e se tra`iti reviziju sudskog postupka, da je tim advokata iz [vajcarske ve} u Srbiji, ali i izrazio bojazan da je to uzalud jer je ra~un ve} blokiran i ne mogu da izvr{avaju obaveze.

Dr`ava sapli}e zakon, a dugovi dave Osim da je na delu opstrukcija ne postoji drugo obja{wewe zbog ~ega nikako da se donese zakon koji bi velike du`nike, pre svega Vladu Srbije i javna i javna komunalna preduze}a, prisilio na to da na vreme ispla}uju svoje dugove. A ti dugovi ve} godinama bukvalno dave srpsku privredu i iznose oko tri milijarde evra. Da je ogroman deo srpske privrede prepu{ten na voqu sebi~nim interesima delova vlasti i javnim preduze}ima potvrdila je i nedavna izjava ministra ekonomije Neboj{e ]iri}a. On je, dodu{e, najavio da bi na jesen mogla po~eti primena zakona koji bi obavezao dr`avu i javni sektor na to da u roku pla}aju obaveze, ali je wegova izjava imala i dodatak. – Trenutno se razmatraju opcije da se zakonom odredi rok za pla}awe od 30 ili 60 dana ili da se nakon ka{wewa u pla}awu od, recimo, 15-20 dana oba~unava kamata na taj dug – kazao je ]iri}. On je ocenio da je realnija druga opcija, ali da }e biti te{ko da se ti propisi usvoje jer postoji otpor u delovima dr`ave i javnom sektoru. – Propisi koji bi ograni~ili rokove za izmirivawe obaveza bi imali pozitivan uticaj na prekidawe lanca ka{wewa u pla}awu i u privatnom sektoru – naveo je ]iri}. Dakle, sve je i jasno i nije jasno. Jasno je da najve}i du`nici ne `ele da plate svoje dugove na vreme, kao {to nije jasno zbog

Tusuitajkuni Osim dr`ave i javnih preduze}a, opstrukciju kroz svoj uticaj svakako rade i tajkuni. Pojedini veliki poslovni qudi, pa i oni popularno nazvani tajkuni, nisu u idealnoj poziciji jer duguju bankama, dobavqa~ima i poslovnim partnerima vi{e nego {to vredi imovina koju imaju pa je sasvim logi~no {to tra`e da ih dr`ava ne tera da plate dugove na vreme. Tajkuni, pride, imaju i „adut” u rukavu, a to je pretwa da }e radnici u wihovim firmama morati dobiti otkaze ako ih dr`ava pusti niz led. ~ega ih dr`ava, to jest Vlada, ne natera da pla}aju zakonom, koji, uostalom, sama najavquje ve} mesecima. Koji su to delovi dr`ave i javna preduze}a – to pre svega treba u Vladi Srbije ministri da razjasne s premijerom. O tome koliko ko kome u Srbiji

PROPAODRUGIPOKU[AJPRODAJEZREWANINSKEFIRME

duguje preciznih podataka nema, ali se procewuje da ima oko 70.000 firmi s blokiranim ra~unima, dok je ukupan iznos nominalnih potra`ivawa prema{ivao tri milijarde evra. Ve} nekoliko godina prose~an rok naplate dugovawa u na-

{oj privedi je izme|u 120 i 150 dana, dok u nekim specijalizovanim granama, gde pojedini trgovci imaju apsolutni monopol, proizvo|a~i svoje pare ~ekaju i po godinu-dve. To potpuno ometa razvoj privrede jer se vlasnici kompanija – nesigurni u to da li }e uop{te ikada uspeti da naplate svoja potra`ivawa – ne usu|uju da ula`u u razvoj. Stvar dodatno pogor{ava ~iwenica da dr`ava ne samo {to duguje privredi ve} i PDV napla}uje po obavqenom poslu, a ne po pla}awu. To u praksi izgleda ovako: ako je neka firma, na primer, pru`ila usluge za milion dinara i zaradila 200.000, mora odmah da plati dr`avi 60.000 dinara avansnog PDV-a. S druge strane, firma }e svoju zaradu od 200.000 dobiti tek za ~etiri ili pet meseci. U me|uvremenu, firma mora da radnicima da plate, a dr`avi jo{ i doprinose, plati komunalije i sve ostalo. Kada se sve sabere, jasno je da je na delu pravilo da ti dr`ava i duguje i presu|uje. Pa ko pre`ivi. Kako mi idemo ka EU i wenim standardima, pokazuje i primer re{avawa dugova. U ovom trenutku u Evropskoj uniji postoji direktiva o borbi protiv ka{wewa pla}awa koja sve u lancu potra`ivawa vremenski ograni~ava na rok od 30 dana. Sli~an propis, ~ak i s duplo du`im rokom pla}awa, u Srbiji se, naravno, opstrui{e. D.U.

SRBIJAZADU@ENA 22,7MILIJARDEEVRA

Opet zajmimo pare Spoqni dug Srbije krajem aprila 2011. godine iznosio je 22,73 milijarde evra, {to je 58,4 mi li o na vi {e ne go u prethodnom mesecu, navedeno je u ~asopisu „Konjunkturni trendovi Srbije”, koji izdaje Privredna komora Srbije. U pore|ewu s aprilom prethodne godine, spoqni dug je smawen 407,6 miliona evra. U strukturi ukupnog spoqnog duga Srbije na kraju aprila, dugoro~ne i sredworo~ne obaveze u~estvuju s 21,71 milijardom evra, a kratkoro~ne s 996,9 miliona. Spoqni dug Srbije na kraju pro {le go di ne bio je oko 23,79 milijarde evra, {to zna~i da je u prva ~etiri meseca ove godine smawen oko 1,06 milijardu.

Rastu zalihe Zalihe industrijskih proizvoda u Srbiji pove}ane su u maju jedan posto u pore|ewu s istim mesecom 2010. godine, navodi se u najnovijem izdawu „Konjunkturih trendova Srbije” Privredne komore Srbije. U sektoru rudarstva zabele`eno je neznatno pove}awe zaliha, od svega 0,3 posto, ~emu je doprineo visok rast zaliha nafte i prirodnog gasa i ruda metala.

KAKOSEUSRBIJIPRIMEWUJUSOCIJALNISPORAZUMISVLADOM

Niko ne}e Gazde mu~e porezi, „Naftagas monta`u” a sindikate {trajk Ni drugi poku{aj prodaje zrewaninske “Naftagas monta`e” u ste~aju nije urodio plo dom. Ste ~aj na uprav ni ca ovog preduze}a Jelica Vukoli} potvrdila je da ni mesec dana posle prvog javnog nadmetawa nije bilo zainteresova-

tra`eni depozit. Dodala je da }e na red nu pro da ju imo vi ne ste~ajnog du`nika zakazati za jesen. Ali, jo{ se ne zna da li }e po~etna cena i tada biti pribli`no 107 miliona dinara, koliko je iznosila do sada, ili }e biti umawena da bi, ma-

nih za kupovinu upravne zgrade i druge imovine nekada jedne od najmo}nijih banatskih firmi, od ~i je re or ga ni za ci je, {to je odavno postalo jasno – nema ni{ta. Ona je precizirala da niko nije kupio prodajnu dokumentaciju, niti je uplatio

kar na taj na~in, bio prona|en kupac a poverioci delom namireni. Odluka da se najve}a doma}a firma za proizvodwu i monta`u magistralnih gasovoda proda “na dobo{” usledila je da bi se koliko-toliko namirili we-

ni brojni poverioci. U Privrednom sudu u Zrewaninu krajem oktobra pro{le godine doneto je re{ewe o takozvanom “unov~ewu ste~ajne mase” jer me|u poveriocima nije bilo zainteresovanih za to da kroz postupak reorganizacije spasu propasti “Naftagas monta`u”, u kojoj je ste~ajni postupak otvoren juna 2010. Uspe{no poslovawe ovog preduze}a dovedeno je u pitawe jo{ pre dvadesetak godina, kada su po~eli sukobi izme|u radnika i rukovodstva zbog plata, dnevnica i drugih problema. Usledile su u~estale smene direktora, prekidi rada i {trajkovi, a sve je to kulminiralo lo{im poslovnim rezultatima i gomilawem dugova, od kojih jo{ vi{e zabriwava ~iwenica da su poverioci prosto po~istili ma{inski park i fabri~ki krug, gde danas nema nijedne te{ke ma{ine niti ure|aja za monta`u cevovoda. Osim poslovnih partnera, firmu su napustili i weni radnici, tako da su neki u ~udu kako ovo preduze}e uop{te funkcioni{e. Zapravo, ono zvani~no postoji “na papiru” ali je odavno izgubilo svoju ulogu. @.B.

Za energetiku 11 milijardi KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

98,5294

100,5400

102,8530

98,2278

Australija

dolar

1

72,6779

74,1611

75,8668

72,4554

Kanada

dolar

1

70,6760

72,1184

73,7771

70,4597

Danska

kruna

1

13,2034

13,4729

13,7828

13,1630

Norve{ka

kruna

1

12,6353

12,8932

13,1897

12,5967

[vedska

kruna

1

10,8425

11,0638

11,3183

10,8093

[vajcarska

franak

1

80,0206

81,6537

83,5317

79,7757

V.Britanija

funta

1

109,0530

111,2790

113,8380

108,7190

SAD

dolar

1

67,8671

69,2521

70,8449

67,6593

Kurseviizovelisteprimewujuseod4.7.2611.godine

Savetnik premijera Srbije za energetiku Petar [kundri} izjavio je ju~e u Novom Sadu da vrednost zapo~etih i pla ni ra nih in ve sti ci ja u energetici u Srbiji iznosi 11 milijardi evra, {to su najve}a ulagawa u toj oblasti do sada. [kundri} je na otvarawu 24. me|unarodne konferencije „EKOS 2011” rekao da je pet milijardi evra ve} ulo`eno u projekte koji se realizuju, dve milijarde bi}e ulo`eno u obnovqive izvore ~iste energije, a jo{ toliko u kapitalne projekte u gasnom sektoru.

Sindikati, poslodavci i predstavnici Vlade Srbije sasta}e se u petak, 8. jula, da bi na sednici Socijalno-ekonomskog saveta razmatrali ostvarivawe socijalnog sporazuma za ovu godinu koji je potpisan pre dva meseca. Na Kolegijumu SES-a, pre nekoliko dana, postignut je dogovor o aktivnostima na izradi pojedinih zakonskih re{ewa, ali i da ne postoje razlozi da se `uri s izradom i usvajawem zakona o {trajku. Naime, socijalni partneri su slo`ni u oceni da je potrebno doneti zakon o {trajku, ali smatraju da on mora biti dobro odmeren i da ne sme biti na {tetu ni radnika ni poslodavaca, a ni dr`ave. Zbog toga je dogovoreno da tripartitna radna grupa nastavi rad da bi se do{lo do {to kvalitetnijeg teksta. Radna grupa ima zadatak da u septembru obavesti SES o dogovorenom da bi se utvrdili naredni koraci, uz obavezu da se svi socijalni partneri saglase. Drugim re~ima, dogovoreno je da nacrt zakona o {trajku ne mo`e biti upu}en Vladi ni Narodnoj skup{tini na usvajawe bez pristanka sindikata i poslodavaca. Glavna tema SES-a u petak bi}e, ipak, analiza dvomese~ne primene socijalno-ekonomskog sporazuma za ovu godinu. Prvih mesec dana ~lanovi SES-a ocenili su zadovoqavaju}im, ali i ukazali na probleme koji su se pojavili jer je sindikat istakao da ima kr{ewa sporazuma, dok su poslodavci insistirali na tome da Vlada Srbije usvoji propise koji }e wima doneti olak{ice, kako za proizvodwu, tako i za isplatu zarada. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Neboj{aAtanackovi} podse}a na to da deo dogovora koji se odnosi na pove}awe neoporezovanog dela zarada sa sada{wih 7.310 na 10.000 dinara, {to je trebalo da se dogodi krajem pro{log meseca, nije ispo{tovan i da }e oni u petak tra`iti da se potpisano ispuni. Atanackovi} isti~e da su u me|uvremenu imali niz konsultacija i da je jedan od predloga, koji je za wih neprihvatqiv, da se neoporezivi

deo pove}a na oko 8.000 dinara, odnosno da bude svega 700 dinara vi{e nego {to je sada. – Mi predla`emo kompromisno re{ewe – da se minimalne zarade ne oporezuju, da se zarade izme|u minimalne i prose~ne oporezuju po sada{wem modelu a da se za ve}e zarade pove}a neoporezivi deo – obja{wava Atanackovi}.

`i, pravdaju}i se da za to nemaju novca. U petak treba da se na|e re{ewe i za to kako }e se le~iti radnici bez overenih kwi`ica jer u ovom trenutku takvih je u Srbiji oko 90.000. Naime, i pored obaveze dr`ave da pove`e sta` za ove radnike koje su poslodavci ostavili s rupom u sta`u, ali im i onemogu-

Porodiqepreduzetnice Na kraju, u petak treba i da se stavi ta~ka na problem porodiqa preduzetnica. One }e, po najavama, i daqe pla}ati duple doprinose. Kako obja{wava ministar rada i socijalne politike RasimQaji}, ve}ina porodiqa preduzetnica je ipak redovno pla}ala duple doprinose, ali 500 `ena nije, i to zato {to su poreske uprave razli~ito tuma~ile propise. Samim tim {to to nije gre{ka tih porodiqa ve} dr`ave, korektno je, ukazuje Qaji}, da dr`ava plati svoju gre{ku i odustane od zahteva za retroaktivnim uplatama potra`ivawa. Kako su poslodavci pro{log meseca od Vlade Srbije zatra`ili da se za privatni sektor utvrdi mawa minimalna zarada od one koja va`i za javni sektor, na sednici SES-a bi}e re~i i o tome. Jer, tek ovih dana bi radnici trebalo da dobiju „novi” minimalac, koji od juna iznosi 17.748 dinara, ili 102 dinara po radnom satu. Kako u Srbiji oko 300.000 zaposlenih, i to ve}inom u privatnom sektoru, prima minimalac, narednih dana vide}e se da li gazde po{tuju ovaj deo socijalnog sporazuma ili }e i daqe insistirati na tome da usvojena minimalna zarada za wih ne va-

}ili da overe zdravstvene kwi`ice, to jo{ uvek nije u~iweno. Dr`ava }e ispuniti svoju obavezu, ali dok to ne u~ini, mora se na}i na~in na koji ovi radnici mogu odlaziti kod lekara jer ih sada ne primaju s neoverenom zdravstvenom kwi`icom. Ministarstvo rada i Ministarstvo zdravqa tra`e zajedni~ko re{ewe pa se tako pomiwe mogu}nost da se ovi radnici le~e i bez overene kwi`ice a da Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe juri du`nike, a druga je da se prvo overe zdravstvene kwi`ice a potom teraju du`nici. Q.Male{evi}


6

TRe]e dOBA

utorak5.jul2011.

dnevnik

PENZIONERIMAUOKTOBRUSLEDIPOVI[ICAOD^ETIRIDO[ESTPROCENATA Ako se ostvare prognoze, 1,6 milion penzionera u Srbiji dobi}e u oktobru povi{icu izme|u ~etiri i {est posto. Ta ~an pro ce nat po ve }a wa u narednom redovnom uskla|ivawu, 1. oktobra, odredi}e inflacija. Ako se nastavi dostada{wim tempom, zna~ilo bi to da penzije i plate u javnom sektoru budu pove}ane oko ~etiri posto, odnosno da prose~na penzija koja je sad 23.000 bude 920 dinara ve}a. Ako se, pak, ostvari prognoza vicepremijera JovanaKrkobabi}a, da }e pove}awe biti izme|u pet i {est posto, prose~an ~ek raste 1.100 dinara. Naime, Krkobabi} je pre nekoliko dana izjavio da }e od 1. oktobra penzije biti pove}ane najverovatnije za pet do {est procenata, dodaju}i da bi to, s prethodna dva pove}awa u ovoj godini koja su bila oko devet posto, zna~ilo da penzije u 2011. budu ukupno uve}ane 14 do 15 procenata. – Smawewe ili pove}awe iznosa oktobarskog penzionog ~eka direktno zavisi od rasta tro{kova `ivota u prethodnih {est meseci – objasnio je Krkobabi}. – Nezahvalno je progno-

Krkobabi} diriguje Vladom i inflacijom zirati, ali je evidentno da se u prva dva meseca posmatranog perioda bele`i rast tro{kova `ivota i bruto doma}eg proizvoda pa vaqa o~ekivati i da oktobarski ~ek bude ve}i. Ina ~e, Za ko nom o bu xet skom sistemu predvi|eno je da se penzije i plate u javnom sektoru u oktobru pove}aju za inflaciju u prethodnih {est meseci i za polovinu bruto dru{tvenog proizvoda iz 2010. Dakle, inflacija bi u tom pe-

riodu trebalo da bude oko tri po sto, {to bi uz po lo vi nu BDP-a od 0,9 odsto penzionerima trebalo da uve}a ~ek 3,9 posto. Upravo zato licitirawe ve}im pove}awem mo`e doneti i razo~arewe penzionerima. Naime, nesporno je da }e inflacija biti ve}a od planirane i da wima pripada i pove}awe penzije ve}e od zacrtanog, ali realno za to para nema. No, po{to je ovo predizborna godina, sasvim je mogu}e

Paorimabonusdovoqanzakilomesa Ako povi{ica bude pet-{est posto, najvi{e }e se „opariti” 1,3 milion penzionera biv{eg Fonda zaposlenih jer }e wima ~ek porasti oko 1.100 dinara pa }e dobijati prose~no oko 24.000 dinara. Za koji dinar mawu povi{icu dobilo bi oko 60.000 biv{ih samostalnih delatnika jer bi wihova prose~na penzija bila 23.500 dinara, dok bi najgore, kao i uvek, pro{li penzionisani poqoprivredici. Oko 221.000 biv{ih paora dobila bi svega 450 dinara vi{e pa bi tako wihova uve}ana prose~na penzija iznosila tek 9.700.

Niko se po{taru ne}e radovati

da penzioneri, i pored toga {to realno novca nema, ipak dobiju pove}awe ve}e ~ak i od planiranog i da se za to „vol{ebno” prona|u pare u iovako praznom buxetu. Jer ne treba zaboraviti da je i za april bi-

lo planirano mawe pove}awe pa su penzioneri ipak na kraju dobili 5,5 posto ve}e prinadle`nosti iako su svi na po~etku godine tvrdili da }e se dr`ati plana i na to se ~ak i obavezali MMF-u.

Ve} sad je jasno da se vlast u Srbiji ne pridr`ava obe}awa datog MMF-u, a ni onog {to je zapisano u Zakonu o buxetskom sistemu, jer }e pove}awe penzija i plata u javnom sektoru ove godine biti ve}e od planiranog i mogu}eg. Kako je Fond PIO napravio projekcije svojih prihoda i rashoda za naredne dve godine, po kojoj }e penzije dogodine biti pove}ane ukupno oko 5,5 posto a 2013. oko pet, a nakon toga }e pove}awe biti sve mawe, ovogodi{we odstupawe od plana dove{}e i takvu ra~unicu u pitawe i zahtevati od nove vlasti – bez obzira na to da li }e to biti ova koja sada daje vi{e nego {to je planirala ili neka nova – da tra`i drugi na~in za odr`avawe penzionog sistema koji je iovako na ivici pucawa. No, za penzionere je svakako dobra vest da }e ~ek porasti pet ili {est posto jer je inflacija ve} odavno pojela pove}awe iz aprila. Ako se tome doda da su penzije pro{le i 2009. bi le za mr znu te, sva ki procenat vi{e od ranije najavqenog dobro do|e. Q.M.

FALSIFIKATIKOLEGAZAGOR^ALISTAROSTMNOGIM FOLKLORA[IMA,ESTRADI, SPORTISTIMA INOVINARIMA

Umeli su sportisti da driblaju i zakon Vanredna revizija retroaktivno otkupqenog sta`a u Fondu PIO otkrila je da se u 95 odsto slu~ajeva varalo. Naime, od oko 1.300 pregledanih predmeta na osnovu kojih su biv{i ~lanovi KUD-ova, ali i estradnih, sportskih i novinarskih udru`ewa, dobijali sta` i otkupqivali ga da do|u do penzije, ogroman deo je mutan. Kad je utvr|eno da je vi{e od 1.000 sportista, glumaca, peva~a, igra~a i novinara umirovqeno na osnovu fal{ potvrda i da je kao takvi primaju ve} neko vreme, svi oni su pozvani da je vrate u najkra}em roku ako ne doka`u da su se zaista bavili poslom koji su naveli kao jedini. Jer, pravo na retroaktivan otkup sta`a imaju samo ~lanovi KUD-ova, estradnih, sportskih i novinarskih udru`ewa i u proseku su za godinu sta`a pla}ali oko 40.000 dinara. Evidentno je da su svi koji su iz ove bran{e oti{li u penziju po pravilu kupovali ta~no onoliko sta`a koliko je bilo potrebno za penzionisawe. Svi su morali doneti i vaqan dokaz da su se zaista bavili svojim poslom, potvrdu odgovaraju}ih organizacija. Dakako, svi su ih dostavili i platili potrebne godine sta`a. Po{to Fond PIO nije nadle`an da utvrdi da li je neki prilo`eni dokaz la`an, jer to utvr|uje sud, svima je priznao podnetu dokumentaciju i dodeqivao penziju. Kad je vanredna revizija pokazala da je bilo fal{ potvrda, svi su odjednom su postali sum-

wivi. Na{ ~italac tvrdi da je ovo „hajka” koja se vodi iskqu~ivo protiv penzionera koji su deo sta`a, bez obzira na to da li je on estradni, sportski ili novinarski, regulisali zakonito. On isti~e da niko nema pravo da nakon nekoliko godina poru~uje da }e ovakav sta` biti poni{ten, a penzije ne samo uskra}e-

Mnogima }e lopta postati }o{kasta

ne ve} }e morati i da je vrate. Kako ka`e, ovi osiguranici su po{teno platili svaku godinu sta`a koju su otkupili i doneli sve tra`ene potvrde pa niko nema pravo danas da im to osporava i da tra`i da opet donose celu dokumentaciju. Jer, kako isti~e, mnogo od wih, ~ak i da ho}e, to ne mogu u~initi po{to su nestali mnogi KUD-ovi i esnafaska udru`ewa iz biv{e Jugo-

Paorima sutra ~ekovi Isplata prvog dela junske penzije za penzionisane paore po~iwe sutra, 6. jula, a za biv{e zaposlene u subotu, 9. Svoje prinadle`nosti dobi}e prvo oni koji ih primaju putem teku}ih ra~una, dok }e po{tari na ku}nu adresu krenuti u ~etvrtak, 7. odnosno ponedeqak, 11.jula. Iznos na ~eku je isti kao i prethodni.

Naknada pogrebnih tro{kova Naknada pogrebnih tro{kova koja se ispla}uje porodicama preminulih penzionera, ili onima koji su platili sahranu, u naredna tri meseca – jul, avgust i septembar – iznosi}e 35.163 dinara za biv{e zaposlene, 34.414 za penzionere samo-

slavije. Kao i banke preko kojih im je upla}ivan honorar, a ne postoji ni SDK, koji je svaku uplatu overavao. Tra`iti sada od svih da to dostave je vre|awe qudskog dostojanstva, tvrdi na{ ~italac, a i primena retroaktivnosti jer takve obaveze u trenutku kada su se oni penzionisali nije bilo.

stalnih delatnosti i 13.844 za biv{e poqoprivrednike. Po ~lanu 75 Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu na ime pogrebnih tro{kova ispla}uje se iznos jedne i po prose~ne penzije u prethodnom kvartalu.

Na~elnik Odeqewa za mati~nu evidenciju Fonda PIO @eqkoSimi} objasnio je da je nakon svake izmene Zakona o PIO pove}an broj zahteva za penzionisawe po raznim osnovama, pa tako i po ovom koje daje pravo onima koji obavqaju profesionalnu delatnost – umetnici, novinari, sportisti, manekeni, advokati, sve{tenici i verski slu`benici – da na osnovu po-

tvrda, a ne kao {to je to ranije bilo mogu}e – izjave svedoka, i otkupqenog sta`a do|u do penzije. Ovo iskustvo potvr|eno je i lane, kad je pove}an broj onih koji po osnovu obavqawa profesionalnih delatnosti, naro~ito igra~a folklora, podnose zahteve za penzionisawe. – Ve}inu ovih zahteva podnela su lica koja nisu imala dovoqno sta`a za penziju pa su tra`ili da im se utvrdi svojstvo osiguranika ta~no za onoliko godina, meseci i dana koliko im nedostaje da ispune uslove za starosnu penziju. Zbog pove}anog broja zahteva, pove}an je i broj donetih re{ewa u prvom i drugom stepenu, ali je prilikom dono{ewa drugostepenih uo~eno da dokazi na osnovu kojih je utvr|eno svojstvo osiguranika nisu odgovaraju}i. U jednom slu~aju nam je ~ak kulturno-umetni~ko dru{tvo ~ija potvrda je bila u predmetu, dostavilo novu po kojoj je ranija bila falsifikat jer je nisu izdali oni – ka`e Simi}. Imaju}i u vidu znatno pove}an broj zahteva i uo~ene probleme s dokazima, Fond PIO je odlu~io da sprovede kontrolu donetih re{ewa za ovu kategoriju osiguranika. Zapo~eta je po~etkom februara i wome je obuhva}eno 1.890 re{ewa. Od togam 779 je doneto od 1. januara 2005. do 31. decembra 2009, a 1.111 lane i po~etkom ove godine. Po{to vi{e ni ova kategorija osiguranika ne mo`e otkupqivati sta` izjavama svedoka

Radi}eipolicijanamu}kama – Od 1.111 spornih re{ewa, 991 osiguraniku to je svojstvo omogu}avao folklor, 29 novinarstvo a ostalih 91 filmska, televizijska, sportska, manekenska, likovna, autoprevozni~ka i druga delatnost. U Fondu je vo|en postupak u 712 slu~ajeva da bi se utvrdilo na osnovu kojih dokaza su izdate potvrde. Dopuna postupka je sprovedena u saradwi s KUD-ovima, pojedinim udru`ewima i poslodavcima i tada je ustanovqeno da nisu izdavali potvrde na osnovu evidencije koje su vodili u periodu za koji se utvr|uje svojstvo osiguranika ve} na osnovu li~nog saznawa odgovornih lica, drugih ~lanova dru{tava ili izjava svedoka. Pojedina udru`ewa su te potvrde koristila kao osnov za uvo|ewe u svoje evidencije, retroaktivno i po nekoliko decenija, i za izdavawe svojih uverewa. Neki KUD-ovi su sami obavestili Fond PIO da nisu izdali potvrde, a od bilo je i slu~ajeva da su predate potvrde koje su bile neoverene kopije ugovora o anga`ovawu lica. Zbog sumwe u verodstojnost ovih dokaza ti predmeti su izdvojeni i o wima je pismeno obave{teno MUP – istakao je Simi}. ve} na osnovu zvani~ne evidencije i isprava izdatih po Zakonu o op{tem upravnom postupku, sva re{ewa doneta na osnovu takvih dokaza bi}e poni{tena, kao i sta` ostvaren na osnovu wih. – U postupku koji }e biti sproveden nakon toga osiguranicima }e biti omogu}eno da dostave nove dokaze koji se zasnivaju na javnim ispravama i zvani~nim evidencijama. Licima koja su ovim sta`om ostvarila pravo na penziju a bez wega ne ispuwavaju propisane uslove za wegovo sticawe, re{ewa o pravu na penziju }e biti ukinuta i penzije im se ne}e ispla}ivati od dana ukidawa. Istovremeno, Fond }e im vratiti upla}ene doprinose za penzijsko i inva-

lidsko osigurawe – zakqu~io je Simi}. Dakle, svi koji su dokupqivali sta` proteklih godina, bez obzira na to da li su bili folklora{i, peva~i, sportisti ili novinari, narednih dana mogu o~ekivati poziv za dostavqawe novih dokaza. Ali samo oni ~ije su ve} podnete prijave „sumwive” ili za koje se tra`e dodatni dokazi. Novac koji su uplatili, onih 40.000 dinara po godini sta`a, bi}e im vra}en, ali zato ne}e mo}i na osnovu wega ostvariti penziju. No, preko je potrebno da Fond PIO pro~e{qa i sve druge penzije, posebno jo{ brojnije invalidske, tako|e dobijene na osnovu falsifikata i „buxenih„ dijagnoza. QubinkaMale{evi}

KAKOLEKARKA@E

Bez starca nema udarca Istra`ivawe sprovedeno me|u mu{karcima izme|u 55 i 75 godina u Finskoj pokazalo je da nikako ne bi trebalo da se odri~u redovnog seksa. Rezultati ispitivawa obavqenog na 1.000 mu{karaca, koje je trajalo pet godina, pokazali su da su mu{karci koji su imali redovan seks mawe izlo`eni erektilnoj disfunkciji. A ona nastaje zbog problema s dotokom krvi u polni organ. Nau~nici su zakqu~ili da redovan seks, najmawe dva puta nedeqno, doprinosi odr`avawu krvnih sudova erektilnog trakta u zdravom stawu. Redovan seks tako „imitira” odre|enu ve`bu za mu{karce u sredwim i poznijim godinama. Sve je to, o~igledno, davno znao i Vuk Karaxi}, pa je uvrstio u svoj „Erotikon”, kwigu „Crveni ban”, i narodne poslovice kao {to su: bez starca nema udarca, ili stari paw najboqe gori. Ina~e na na{im prostorima poznati su brojni afrodizijaci. Na wihovoj listi se visoko kotiraju med i orasi, kao i drugo ko{tu-

Ni „vijagra” ne mo`e zameniti med i orase

wavo vo}e, poput badema i le{nika. Kombinacija crnog vina i meda tako|e se pro~ula kao efikasna, a jedno novije istra`ivawe u Americi pokazuje da lubenica mo`e zameniti „vijagru”. Naime, tvrdi se da likopen i beta-karotin koji se nalaze u lubenici {ire krvne `ile i uti~u na libido. Na dvorima starih Asteka i Maja mahuna kakaovca vrede-

la je koliko i novac. Ne ~udi, jer je napitak od kakaovca, koji se pio uve~e, obe}avao uspe{nu no}nu aktivnost. I ~okolada spada u red namirnica vrednih za libido. U starom Rimu, kao i u Gr~koj, jedan od najomiqenijih afrodizijaka je bila ostriga, kao i kozji sir u maslinovom uqu, piwole, gro`|e, miro|ija, puter od bivoqeg mleka... U na{em narodu kao afrodizijaci su poznati beli i crni luk, celer, sok od {argarepe pome{an s medom, suve {qive s orasima, paradajz s medom i limunovim sokom, bamije... Afrodizijaci nisu zna~ajni samo za dobar seks – gotovo svi imaju veliki zna~aj i za celokupno zdravqe. Bogati su vitaminima, proteinima, mineralima... dakle, svim {to je neophodno za dobar rad i funkcionisawe organizma. Nauka nema dokaze da bilo koja namirnica deluje kao seksualni stimulans, ali ponekad mnogo zna~i i sugestija da je neka korisna kao afrodizijak. J.Barbuzan


KO ]E GRADITI CENTRALNU KUHIWU

Tenderseotvaraupetak DirektorPred{kolskeustanove „Radosno detiwstvo” Borislav Samarxi} rekaojeju~ezana{listda }eseupetakznatikojepro{aona tenderu za izgradwu centralne kuhiwe. -Ukolikosvebudeureduodnosno ako se niko ne bude `alio na tender, radovi mogu da po~nu u drugoj polivini jula. Dinamika posla }e

te}i ubrzano, pa o~ekujem da }e na jesen nova kuhiwa ve} pripremati hranu-ka`eSamarxi}. Kadakuhiwabudeizgra|enaima}ekapacitetod20.000obrokadnevno. Pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa koji je i raspisao tender, izdvojio je zaove namene 541 miliondinara. Q. Na.

Kwigeizbiblioteke naku}nuadresu Servisdostavekwiganaku}nu adresu, u okviru projekta „Kwiga za svakog”, koji organizuje Gradskabiblioteka,krenuojeod 1. jula i traja}e do 31. oktobra. Kor is nic i serv is a mog u bit i osobe s invaliditetom, stara i iznemogla lica, te`i hroni~ni bolesnici, trudnice, porodiqe irekonvalescenti.U~laweweza

Novosadska utorak5.jul2011.

Petnaestdana kaosekunda

no, nakon trideset godina, moglidasebu}nuuotvoreni bazen na Spensu, ali }e ipakmoratidasestrpejo{ malo. Iako je bilo najavqenoda}ebazenbitigotovdo po~etkajula,ada}ekupawe po~eti petnaestak dana kasnije, termin je pomeren za posledwunedequovogmeseca,ionjezasadakona~an. Zna~i,akosvebudekakoje najavqeno, premijera dugo

o~ekivanihblokbastera„Novibazenugradu”dogodi}ese usredletakadajeosve`ewe najpotrebnije. Nakon ove vesti neki sigurno }e se ~uti komentaritipa„~impomeraju rokove, ko zna kada }e se bazen otvoriti”, ali sad kada je stvar ve} izvesna izgledadakiksane}ebiti. I jo{ ne{ to. Ako smo otvorenibazenmoglida~ekamo pune tri decenije, ka{wewe od petnaestak dana bi}enamkaosekundica. B. Markovi}

Predavawezadijabeti~are Predavawe „Insulinska terapija i pravilno davawe insulina” bi}e odr`ano sutra u 17 ~asovauSavetovali{tuzadijabetes Doma zdravqa, koje se nalaziuobjektu„JovanJovanovi} Zmaj”,ZmajOgwenaVuka19.

U Savetovali{tu pacijenti svakodnevnodobijajuuputstvao pravilnojishrani,fizi~kojaktivnosti i stilu `ivota uop{te,dnevnompra}ewuglikemijekaoiosamodavawuinsulina. I. D.

TribinaSRS uMZ„Bistrica” Tribina„Pitajtenas...”,koju organizuje Srpska radikalna stranka,odr`a}eseve~erasu18 ~asova u Mesnoj zajednici „Bistrica”,Ulicabra}eDrowak11 i u 20 ~asova u Mesnoj zajedici

„Radni~ki”,Ulicabra}eMogin 2. Govori}e predsednik GradskogodboraSRS-a\ura|Jak{i},potpredsednicaGOSRS-a Sne`anaMu{icki iodbornici uSkup{tiniGrada. I. D.

Odno{ewe ba{tenskogotpada Odno{ewe ba{tenskog otpada zakazano je za danas u Ka}u, sutrauRumenki,Sajlovu,Adicama,Avijati~arskomnasequi Grbavici,au~etvrtakuSremskojKamenici,LedincimaiBukovcu.Gra|anitrebaovosme}edaostaveispredsvojihku}ado 6~asova,upakovanoukese,xakoveilikutije. G. ^.

V remeploV

Smrtozna~enapalicom Osu|enikunasmrt,Lazaru Mirkovi}u, u novosadskojtamnicije5.jula 1819. pro~itan odgovor austrijskogcaranawegovumolbuzapomilovawe. Mirkovi} je bio bogat ~ovek,azvani~nojeutvr|eno da je kriv za smrt jednog, tako|e, bogatog trgovca. Gradski sudija Jozef Baus pro~itao je carev dekret na nema~kom i protuma~io ga na „narodnom” jeziku, da bi zatim nad glavom osu|enika slomio palicu pokazuju}i tako da mu nema vi{e `ivota. Predpogubqewe,Mirkovi}jetestamentom svoje imawe podelio naravnedelovemajci,sestramai

Zbog radova na otklawawu havarije na toplovoduuuliciPajeMarganovi}adanasod07.30~asovabeztoplevode}eostatinaseqestarainova Detelinara.Kakosusaop{tiliuJKP“Novosadskatoplana”,o~ekujeseda}eradovinaotklawawukvarabitizavr{eniutokudana{wegdanai da}esnabdevawetoplomvodombitinormalizovanoukasnimpopodnevnim~asovima. N. P.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovosa|ani su po~eli da N odbrojavajudanedosredine meseca kako bi kona~-

navedenegrupekorisnikajebesplatno,avi{einformacijamogu se dobiti na telefon 063/7500-160. U okviru ovog projekta tokom leta i jeseni bi}e organizovane literarne i kreativne radionice s decom u Sigurnoj `enskoj ku}iCentrazasocijalnirad. G. ^.

Detelinara beztoplevode

dvojicibra}e,dokjenemalusumu novcazave{taonovosadskomproti,obavezuju}iga„dasezaspasenijemojedu{eonamoobratikako onnajboqezna”. N. C.

DANAS OD 11 DO 14 SATI

Hiqadutaksista uprotestnojvo`wi Nov os ads ki taks is ti danasod11do14satiorgan iz uj u tros atn u protestn u vo` wu ulic am a grada. Kako za na{ list ka`epredsednikudru`ewa„Vojvo|ani„Radoslav Krsti} razlog je odluka Skup{tine grada kojom je retroaktivno uvedena obaveza da taksi vozila mor aj u da imaj u motore euro 3 i euro 4. Taks is ti su zat ra` il i ukidaweteodlukeinajavili da }e organizovati protestne vo`we svakog danaisveradikalnijedo ispuwewazahteva. - Oko 1000 kolega iz regularnih udru`ewa }e seprikqu~itiovomprotes tu, jer ukol ik o ne uspemo, od slede}e godinenaulicamagradane}e biti ni 200  automobila. Pitam se ko ima para da pla}a novi motor, kad taksistima kojiradepoceodanneostane ni hiqadu dinara ~iste dobiti-obja{wavaKrsti}. Taksipovorkakre}espoligona za obuku voza~a kod Najlonpijace,zatimidekrozTemerinsku, Jovana Suboti}a i

[af ar ik ov u ulic u. Vo` wu nas tav qaj u kroz Usp ens ku, preko Bulevara Mihajla Pupina do Keja `rtava racija. Nastavqaju preko ulica Maksima Gorkog, Stra`ilovske, @arkaZrewanina,prema@elezni~koj stanici preko Bulev ar a Mih ajl a Pup in a, Jevrejs ke, Bul ev ar a oslob o| e-

wa, Ja{e Tomi}a do potkovice.Nitusekolonanezaustavqa ve} nastavqaju od @elezni~ke stanice prema centru, aprekoBulevaraoslobo|ewa, Jevrejske, Mihajla Pupina do Modene odnosno stajali{ta u centru. Kakoje„Dnevnik”ve}pisao novosadskitaksisti}ese`a-

lit i Ustavn om sud u na odluku po kojoj Grad od wihzahtevadaimajueuro 3 ili euro 4 motore. Nova odluka va`i retroaktivno, od 1. januara ove godine. -Smatramdajeovaodluk a prot iv odl uk e Ustavnog suda, prema kojoj je propisano da taksi vozilateknakon1.marta 2013. god in e mor aj u da imaju ove norme - obja{wavaKrsti}. Ka`edajeUstavnisud ve} oborio sli~nu odluku lokalne samouprave u ^a~ku. -Tozna~idajelokalna samoupravatakvimure|ivawem prekora~ila zakonomutvr|enoovla{}ewe. Tako|euodluciUstavnog suda koja je doneta za ^a~akstojidaje~lanom195.stav 2 Ustava definisano da statuti,odlukeidrugiop{tiakti autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave moraju biti usagla{eni sa zakonom, {tokakopi{euobrazlo`ewu Ustavnog suda u ovom slu~aju nije ura|eno- zakqu~io je Krsti}. Q. Nato{evi}

POSAO NA SPENSU BLI@I SE KRAJU, ALI MALO KASNI

Otvorenibazenotvaravrata krajemjula Premare~imanovogdirektoraSpensa Borisa Barjaktarovi}a radovi na otvorenombazenuCentaidupoplanuitrebalobidabudedostupansugra|animauposledwoj nedeqi ovog meseca. Prostor u kojemjebilanekada{wa„Gradskakafana”jo{nemanovunamenu,jerpregovori koji su vo|eni s kompanijama koje imaju restorane brze hrane, nisu urodili plodom. Ka`e da }e interesenti sa kojima se ranije pregovaralo ponovo biti kontaktirani, kako bi se razgovori nastavili. Donedavni direktor Spensa @ivko Popov ranijejenajavqivaoidapostojeplanovidaseu„Ju`nojulici”,deluCentra od„Stilosa”premaLimanima,otvoriveliki market, a Barjaktarovi} isti~e da je ta ideja dobra i da su zakupci iz toga dela ve} preme{teni na druge lokacije. Dodajedakonkretandogovornisajednim marketomnijepostignut,tedakompanije mogudaihkontaktirajuukolikosuzainteresovanezapomenutulokaciju. B. M.

Foto:S.[u{wevi}

Iskqu~ewastruje NoviSad:od8do9.30~asovaNarodnihheroja1ipothodnik,od8.30 do13.30~asovaulicekapetanaBeri}a, [umska 11 i 14 i Petefi [andoraod142do194iod127do 203, od 10.30 do 12.30 ~asova Katoli~kaporta,LazeTele~kog,Mite Ru`i}a 1, 2 i 3, Muzi~ka {kola „IsidorBaji}“,Wego{evaod1do 7iod2do14,Rimokatoli~kacrkva ImenaMarijinaiTrgslobodeod1 do5.SremskaKamenica:od8do12 ~asovadeonaseqaodUliceNovosadskedoVojvodePutnika,prugei

ulice @elezni~ke, Zmaj Jovina, Matije Gupca, Sedme vojvo|anske brigade, Frawe Kluza, Milice Stojadinovi}SrpkiweiSOSde~jeselo,od12.15do13.30~asova^ardak,deopopoviceodLova~kogdomapremaNovomSadudoParagova od crkve prema Sremskoj Kamenici.Ribwak:od8do12~asovasredwiputideodowegputaodmostado ferijalnog saveza. Budisava: od 9 do14~asovadeonaseqaodcentra premaKa}u.Bukovac:od11.30do13 ~asovadeovikendnaseqaVezirac.

c m y


nOvOSAdSkA HROnikA

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Bele{ke iz inata” na dar Izdava~ka ku}a „Prometej” u saradwi sa „Dnevnikom” daruje ~itaoce na{eg lista sa po jednomkwigom.Dve~itaocakojese prvajaveod15 do15.05 ~asovana broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas po-

klawamo kwigu „Bele{ke iz inata” autora Du{ka Bogdanovi}a. Nagra|eni ~itaoci mogu svojprimerakkwigedapodignu u kwi`ari „Most”, Ulica Zmaj Jovina22,telefon529-899. N. R.

„DNEVNIK” I „STILOS” DARUJU KWIGE

„Gozba la`i” Amina Zauija Izdava~kaku}a„Stilos”usaradwi sa „Dnevnikom” u narednom periodu dariva}e svakog radnog dana na{im ~itaocima po dve kwige. Danas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 14 do14.05~asovanabrojtelefona 528-765 dobiti po primerak kwige „Gozba la`i” autora Amina  Zauija. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari

„Stilos” u Jevrejskoj ulici 28, gdesemoguna}iiostalaizdawa oveizdava~keku}e. Uzabitomduaru,uunutra{wosti al`irske pustiwe, sredinom {ezdesetihgodina20.veka,Kusailin`ivotveomamalonalikuje na`ivotewegovihvr{waka.De~ak, otkriva strast prema kwi`evnosti i telima starijih `ena. A. L.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Krokodilske suze”

Iz¬da¬va~¬keku¬}e„MonoiMawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”,una¬red¬nompe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom.Da¬nas}edva~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬jase prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{brojte¬le¬fo¬na528-765,akoji dosadauovojakcijinisudobijali kwige,do¬bi¬tipopri¬me¬rakromana „Krokodilske suze„ Valerije Kor~olani, uizdawu„MonoiMawane“.

TrinerazdvojnedrugaricedrugariceBeti,GujaiLu~ijastavi}e naprobusvojedugogodi{weprijateqstvo u poku{aju da razre{e misteriozni nestanak neodoqivogzavodnikaRaula,u~ijusequbavnu mre`u uplela jedna od ove trijunakiwe.Dobitnici}ekwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana”i„Alnari”. A. V.

OBRAZOVAWE DECE SA SMETWAMA U RAZVOJU

Saradwa kqu~ uspeha

Predstavnici PU “Radosno detiwstvo” i SO[O “Milan Petrovi}” predstavili su ju~e rezultate saradweovedveinstitucijeuoblastiinkluzivnogobrazovawadecesa smetwama u razvoju. Prema re~ima direktorice {kole “Milan Petrovi}”SlaviceMarkovi} utokupro{le {kolske godine, zajedni~ki stru~ni tim sastavqen od zaposlenihizobeustanove,obezbediojepodr{kuza23decepred{kolskoguzrastakojasuupisanauredovnevrti}e itrojedecekojapoha|ajupred{kolsku ustanovu {kole “Milan Petrovi}”,akojasusepovremenoprikqu~ivalaugruperedovnihvrti}a.

- Na{a saradwa ukqu~uje podr{kuuvaspitawuiobrazovawudece sa smetwama kroz zajedni~ko u~e{}edeceukulturnimirekreativnimaktivnostima-reklajeSlavicaMarkovi}. Prema re~ima direktora PU “Radosnodetiwstvo” BorislavaSamarxi}a saradwa sa {kolom “Milan Petrovi}” je pravi primer za svesli~neustanoveuSrbiji. Premapodacimaiz“Radosnogdetiwstva” u vrti}ima ove ustanove trenutnojeupisano106decesaposebnimpotrebamaisvionipoha|ajunastavniprogramuredovnimgrupama. N. Perkovi}

„Sjaj zar|alih raketa”

dnevnik

\aci generacije u Gradskoj ku}i Za u~enike generacije novosadskih osnovnih i sredwih {kola ju~e je u Gradskoj ku}i bio organizova prijem na kojem su im doma}ini bili gradona~elnikNovogSadaIgorPavli~i} i ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki}. Sve~anomprijemuprisustvovaloje 38u~enikaosnovnih{kolai25 sredwo{kolaca. -Veomamijedragokadavidim mlade qude koji kora~aju putem uspeha i znawem ostvaruju svoje ciqeve. U dana{wem vremenu predmladimajemnogoizazova,a oniokrenutipravimvrednostimabogatstvosuna{eggrada.SigurnojedaNoviSadimamnogo kvalitetnihmladihqudinaoru`anih znawem, koji }e u jednom trenutkupreuzetiva`neulogei omogu}iti daqi razvoj na{eg gradaizemqe-rekaojegradona~elnik Pavli~i} i ~estitao u~enicimapostignutiuspeh.

Foto:R.Hayi}

utorak5.jul2011.

c m y

8

\acisudobilimajicesanatpisom‘’PonosGradaNovogSada’’, a kao i pro{le godine, u

~astu~enikageneracije2010/11. godine,bi}enapravqenpanosa wihovimfotografijamakoji}e

biti postavqen na reprezentativnommestuugradu. A. V.

GRA\EVINSKA INSPEKCIJA STALNO NA TERENU

Stali na rep bespravnoj gradwi Gra|evinskasezonajeupunom jeku, pa za gra|evinski inspekciju nema odmora, jer svak od nevn o kont rol i{ u gradili{tva. Ova kontrola se isplati, jer kako ka`u u Gra|evinskoj inspekciji ove godine je za 30 odsto mawa bespravnagradwauodnosuna pro{lu.

Pro{legodinezapetmeseci imali su 187 predmeta bespravnegradwe,azaistiperiod ovegodine125.Tako|elanejeu ovomperioduinspekcijaimala 64kontrolegradwe,aovegodine58. Dasuseinvestitoripopravili govori i podatak da je pro{le godine za pet meseci

(januar-juni)zatvoreno16gradili{ta,aovegodineuistom periodu devet. Ova inspekcija uklonilajei{estmawihbespravnoizgra|enihobjekata. Sem gra|evinske, gradili{ta kontroli{e i komunalna inspekcija, a wihov zadatak je davodera~unadalisuinvestitori podneli zahteve za zauze-

}ejavnepovr{ine.Tako|ekontroli{udaliseuklawagra|evinskimaterijalisklawa{ut kojistajinanedozvoqenommestu. Zahvaquju}i ovim svakodnevnim kontrolama investitori sve vi{e po{tuju propise, a pla}aju i mandatne kazne koje su jeftinije od prekr{ajnih. Q. Na.

GRADI SE NA MAGAR^EVOM BREGU U KARLOVCIMA

Puca}e vidik s granitnog platoa Radnici „BSD gradwe” po~esa Stupara, druga ekipa radnili su kamenom da obla`u stepekaradiuunutra{wostiobjeknice koje vode do budu}eg vidita, koji }e biti otvorena letkovcanaMagarwaba{tanadva ~evom bregu. Za niv oa. Nak on oblagawe kori- Stepenicekojevodedo {to su u wemu ste granit, a zavr{ili grube vidikovcaobla`u osim stepenigra|evinske rasekamenom {ta plo~ama od doveipostavitogkamenabi}e li vodovodne i prekriveniplatonavrhubrega. elektroinstalacije, malteriKakosaznajemodotehni~kog {u zidove. Po Stuparovim redirektora„BSDgradwe”Bori- ~ima,ceoposaoukqu~uju}ijav-

Promocijakwige„Sjajzar|alihraketa”,autoraVidaVidovi}a,uizdawuEkolo{kogpokretaNovogSada,odr`a}esedanasu19~asovauPokrajinskomzavoduzaza{tituprirode,UlicaRadni~ka20a.Specijalni gostbi}epukovnikZoltanDani komadantraketnejedinice250.brigadePVOkojijeprviusvetuoborioavionSteltF117tokomNATObombardovawaSrbije1999.godine. G. ^.

nu i dekorativnu rasvetu, bi trebalo da bude gotov do 15. septembra. Izgradwa vidikovca na Magar~evom bregu zapo~eta je u septembru 2008. godine. U toj prvoj fazi sagra|ene su stepenice,amfiteatarideoobjekta. Zbog besparice, ta~nije zastoja upla}awuuFonduzakapitalna ulagawa AP Vojvodine, koji je finansijer projekta, nastupila jedvogodi{wapauza.Po~etkom aprilaovegodineradovisuna-

^ITAOCI PI[U  SMS

stavqeni, za {ta je Fond odobrio34.340.000dinara. Sa vrha Magar~evog brega pru`a se  najlep{i pogled na SremskeKarlovce,Dunavideo Ba~ke. Osim {to }e prvenstvenoslu`itikaovidikovacituristi~ka atrakcija, na tom mestu}emo}idaseodr`avajubrojnekulturnemanifestacije,po{toamfiteatarimasedamdesetakmestazasedewe. Z. Milosavqevi} Foto:S. [u{wevi}

065/47-66-452

Ko je kriv za no}ne redove? Komenesre}nigra|aninNovog Sada koji treba da ide u {alter saluSUP-adaseobratiovomporukom?Kojeodgovoranzaovakvu sramotu!?Mamajeustalaoko4~asadabioti{lapobroj,ispostavilo se da je okasnila jer ga nije dobila!Sutraujutrujeporanilai oti{laokojedanigle~udadobila broj! U 13.45 ~asova sam je nazvalamisle}idajeve}stiglana posao, ali na moje zaprepa{}ewe javila mi se iz {alter sale jo{ ~ekaju}i red! Ka`e radi samo jedan {alter! Od tolikih {altera samojedan!Za{tojeuop{tetasala,sa~inimise8{alteraipravqena,dabiod7do14~asovasamo wih30pro{lo!Kogaprozivatigradona~elnika, SUP , Da~i}a... koga?! 064/1789... *** [taovadr`avazami{qa:ostavila je tolike qude bez posla i prepustilanamilostinemilost ulice,dagladujuubediisiroma-

{tvu.Takonijeuna{ojEvropi,u koju svi `elimo. Ne mo`e tamo, jeridaqesamokradeteiotimate odnaroda.Tamonemanarodnihkuhiwa,anikomunalnepolicije,ne maltretiraju se gladni i svi oni kojisuostalibezposlaipoku{avajunauliciprodatinekusitnicu za koricu hleba, a moraju li oniplatitistruju,komunalije? 064/9415...

*** Dobroje,zna~i,nisamjedinakojojidena`ivce{tou„Hlebovoj“ prodavnicinaFuto{kojpijacine dajukese,negodrskodaju„savet”kakotrebaponetitorbuodku}e.Kao dasenemo`euprolazune{toneplaniranopazariti?! 069/2914... *** Trebadajesramotaorganizatore,dr`avu,aliisvekojisukupi-

li kartu za koncert Ejmi Vajnhaus!Datitolikoparejednojnarkomanki i alkoholi~arki, dok kod nas neki qudi nemaju ni za hleb najve}ajesramotazasvekojiimajubilokakvevezesakoncertomi kojisukupilikartezaisti! 061/1408... *** Gradona~elnik o~igledno ne zna{tazna~izonaza{titeizvori{tavodeipravilapona{awau woj,pabidadozvolikampEgzita naizvori{tuvodePetrovaradinskaadai~akdatrajnourediovaj prostorurekreativnuzonu.Akakoidaznakadajepredvegodine „Vodovod“daosaglasnostzaEgzit kamp.Tosamopotvr|uje~iwenicu dasevodommorajubavitistru~ni qudi,bezuplitawapolitike.Izvori{te [trand ne radi ve} par godina,aakoizgubimoiPetrovaradinskuadu,ima}emorestrikcijevode,apla}amonajve}ucenuvodeuSrbiji! 063/587...


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak5.jul2011.

9

GRADPONOVOUZNAKU„EGZITA” POSETIOCIVE]NAPETROVARADINSKOJADI,ZBOGKOJEZAVRZLAMEIDAQETRAJU

Vodaukampu, a„Vodovod”protiv Danasotvarawe suvenirnicenakeju

Foto:S.[u{wevi}

Prvi posetioci ju~e su stigli u Egzitov kamp na Petrovaradinskoj adi, i po re~ima Rajka Bo`i}a iz Egzita, kamp ima vodu koju su prikqu~ili radnici „Vodovoda” i sve se odvija po planu. Me|utim, ju~e smo do{li u posed zvani~nog dokumenta “Vodovoda”, u kojem se tvrdi da ovo preduze}e ne dozvoqava prikqu~ewe kampa na vodu, po{to dokumentacija, koju je Egzit trebalo da dostavi preduze}u ne predstavqa ~ak ni idejno re{ewe, nema pe~at, niti potpis odgovornog projektanta. U dokumentu se daqe navodi da je pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila ^engeri odredio uslove pod kojima se kamp mo`e na}i u u`oj i {iroj zoni za{tite izvori{ta Petrovaradinska ada kojima se propisuje da organiza-

tor festivala mora da dostavi glavni projekat kampa i saglasnost nadle`nih gradskih i pokrajinskih slu`bi, te je „Vodovod” zakqu~io da i „pored najbo-

sno {ta se zapravo de{ava u kampu Egzita. Na{im fotoreporterima onemogu}en je ulaz u kamp, a na fotografijama se vidi da je kamp ogradom odvojen od bunara

U zvani~nom dokumentu „Vodovoda” tvrdi se da ovo preduze}e ne dozvoqava prikqu~ewe kampa na vodu. Po re~ima Rajka Bo`i}a iz „Egzita”, kamp ima vodu koju su prikqu~ili radnici “Vodovoda” qe voqe, ne postoje uslovi da se ispuni bilo koji od zahteva” koje Egzit ima prema „Vodovodu”. U toku ju~era{weg dana niti zvani~nim ni nezvani~nim kanalima nismo uspeli da dobijemo komentar situacije od gradona~elnika IgoraPavli~i}a, niti od {efa komunalne inspekcije Sr|anaJakovqeva. Bilo je neja-

na izvori{tu, ali da se i u wemu nalazi cisterna upravo „Vodovoda i kanalizacije”. U ovom preduze}u ju~e nisu imali komentar na nalaze „Dnevnika”. Evidentno je da je sve u vezi s kampom ura|eno navrat-nanos, i to od trenutka kada je postalo jasno da Vojska Srbije ne}e dozvoliti da kamp bude u kasarni

na Tranxamentu, zbog Egzitovog duga od 18 miliona dinara. Nakon toga je u opticaj do{la Petrovaradinska ada, za {ta „Vodovod” u po~etku nije dao saglasnost, po{to se radi o zoni za{tite izvori{ta, da bi nakon uslova Sekretarijata za zdravstvo, pristao to da u~ini, ukoliko projekat kampa ispuwava postavqene uslove. Jedini validan odgovor {ta se doga|a na Petrovaradinskoj adi sada mogu da daju nadle`ne inspekcije. Vremena za izmene vi{e nema, prvi od desetak hiqada kampera ve} su stigli. Iz Egzita ponavqaju da je wihov projekat kampa ekolo{ki i da ispuwava zadate kriterijume i o~ekuju goste iz preko 50 zemaqa, koji }e u kampu boraviti do 13. jula. S.Krsti}

ODDANASGRADSKIPREVOZNIKVOZIDOSUR^INA

DoaerodromaGSP-om zahiqadudinara Gradski prevoznik od danas uvodi novu autobusku liniju do aerodroma „Nikola Tesla„ u Sur~inu, {to do sada nema nijedan autobuski prevoznik u redu vo`we. Najavquju}i ovu novinu u poslovawu na konferenciji za

GSP }e tokom festivala uvesti liniju @elezni~ka stanica - Egzit kamp i jednu koja }e kru`iti Petrovaradinom novinare, direktor Branislav Bogaro{ki je kazao da }e autobus polaziti s perona MAS-a i da }e karta ko{tati 1.000 dinara u jednom pravcu. Kako je rekao, u prodaji ne}e biti povratna karta do aerodroma, ali }e posle festivala Egzit videti koliko je cena adekvatna. To }e

Tri {altera GSP-a u dabldekeru kod @elezni~ke stanice

proceniti, naveo je, i po broju zainteresovaih putnika za novu destinaciju. Direktor je spomenuo da }e se putnici do Sur~ina prevoziti gradskim autobusima sa ugra|enim klima ure|ajima i

Do{libusevinagas U Gradskom saobra}ajnom preduze}u za sutra su najavili otvarawe gasne punonice i predstavqawe {est solo autobus na gas. Autobusi su u gara`i firme od petka a stigli su iz poqske firme „Solaris”posle sprovedenog tendera. Sutra{wa promocija je zna~ajan doga|aj za preduze}e, jer se posle vi{e bezuspe{nih javnih nabavki i posle duge tri godine najzad ponovilo.

Nelegalna prodajanaudaru Komunalna policija i inspekcija de`ura}e 24 sata za vreme festivala „Egzit”, a wihov zadatak prvenstveno }e biti da sklawaju uli~ne prodavce i da paze na zauze}e javne povr{ine. Osim toga, kontrolisa}e javne povr{ine, a oni koji budu uhva}eni da prave mini deponije sme}a bi}e ka`weni. Na~elnik komunalne policije Neboj{a Radovanac ka`e za „Dnevnik” da }e komunalni inspektori odnosno policajci najvi{e biti oko Varadinskog mosta, na potezu s obe strane keja kod Podgra|a i u Gradi}u, kao i oko samog kampa. - Ka`wava}emo i oduzima}emo robu svima koji je nelegalno budu prodavali. U ovu akciju ukqu~i}e se i tr`i{na inspekcija - ka`e Radovanac i isti~e da }e ove slu`be pored poja~ane kontrole za vreme „Egzita” raditi i uobi~ajene poslove. Q.Na.

30 sedi{ta i da }e u wima biti dovoqno mesta za prtqag, koji se ne}e posebno napla}ivati. - Registrovano je osam polazaka iz Novog Sada i isto toliko iz Sur~ina. Prvi autobus iz Novog Sada kre}e u pet ~asova ujutro, a posledwi iz Sur~ina u 21.15 - naveo je Bogaro{ki. Za goste festivala Egzit, predo~io je direktor, na raspolagawu }e biti nedeqna karta za 585 dinara za neograni~en broj vo`wi na svim gradskim linijama. Va`nost karte po~iwe na dan kada je kupqena i is-

ti~e posle sedam dana. Nedeqne karte, rekao je direktor, posetioci Egzita mo}i }e da kupe na kisocima na MAS-u kod @elezni~ke stanice, gde }e biti otvorena i mewa~nica, a gostima }e na usluzi biti zaposleni iz Gradskog saobrajnog preduze}a koji znaju strane jezike. - Od danas pa do 11. jula na terminalu kod @elezni~ke stanice radi}e tri {altera u autobusu na sprat postavqenom kod lokomotive i to od 5.30 do 21.30. Kiosci na platou kod Spensa, preko puta Robne ku}e „Bazar”i kod fakulteta radi}e od podneva do 20 ~asova - kazao je Bogaro{ki. Gradski prevoznik }e tokom Muzi~kog festivala uvesti dve nove gradske linije. Solo autobusi vozi}e na liniji @elezni~ka stanica -Egzit kamp i prolaziti pored restorana „Trag„, a interval polazaka je 40 minuta tokom 24 ~asa. Druga linija kru`i}e Petrovaradinom, polazi}e od Egzit kampa (pla`a Oficirac) i prolaziti i pored restorana „Trag”. Autobusi }e kretati svakih 20 minuta.Ukoliko bude bilo potrebno u saobra}aj }e biti ukqu~eni i novi polasci. Z.Deli}

„^isto}a”:Redovan posaone}etrpeti I ove, kao i prethodnih godina, „^isto}a” }e odr`avati higijenu na svim lokacijama na kojima }e biti doga|aja vezanih za Egzit. Radnici }e de`urati i kampu, na svim prilaznim pravcima Tvr|avi, u Gradi}u, kao i na Tvr|avi. Preduze}e }e sa poja~anim intenzitetom raditi i u centru. - I prethodnih godina smo odr`avali higijenu tokom festivala i dobijali brojne pohvale. Na{i radnici imaju veliko iskustvo u sanirawu otpada nakon ovako velike manifestacije i verujem da }emo opet kvalitetno uraditi svoje rekao je direktor DaliborNovakovi}. U Kampu radnici }e prazniti mobilne korpe postavqene u prvom delu pred-

vi|enom za prodaju hrane i pi}a, dok su za higijenu i ~isto}u dela kampa u kojem }e biti {atori zadu`eni organizatori festivala. Ispred kampa }e se nalaziti dva kontejnera od pet kubika i prazniti vi{e puta dnevno. Na petrovaradinskom keju, od kampa do Tvr|ave postavqene su monta`ne korpe za otpatke, koje }e tako|e biti pra`wene prema potrebi. Najvi{e posla bi}e na Tvr|avi, gde }e se nakon svakog festivalskog dana sakupqati otpad od 8 do 17 ~asova, naglasio je Novakovi}. Redovni poslovi „^isto}e” ne}e trpeti zbog festivala i bi}e ra|eni po uobi~ajenom rasporedu. Q.Na.

Turisti~ki informativni centar, koji se nalazi preko puta Doma vojske na Beogradskom keju, danas u 10 ~asova }e sve~ano otvoriti ambasadorka SAD u Srbiji Meri Burs Vorlik i gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}. U okviru projekta USAID -a „O`ivqavawe obale Dunava” obezbe|eno je oko 90.000 dolara za otvarawe Centra i postavqawe tabli sa informacijama na objektima i lokacijama od turisti~kog zna-

~aja. Od toga je 20.000 ulo`eno u suvenirnicu, koja je izgra|ena u novembru pro{le godine, a nezvani~no je prodaja suvenira po~ela pre tri nedeqe. Pored suvenira, raznih bro{ura, mape grada, u prodavnici suvenira se mogu na}i i radovi starih zanatlija, a vremenom }e se ponuda dopuwavati. U sklopu suvenirnice postavqen je i bankomat, iako je ranije najavqivano da }e biti i mewa~nica. I.D.

IlustracijeIgoraKordeja Izlo`ba ilustracija IgoraKordeja bi}e otvorena ve~eras u 20 ~asova u Muzeju savremene umetnosti. Organizator je Kreativna radionica „Bunker” u SKCNS. B.M.

PoezijaSini{eTuci}a Poezija Sini{e Tuci}a kroz muziku sastava „Elis in vonder bend”, u sklopu ciklusa „Panonska svetla”, odr`a}e se danas u 21 ~as na Terasi na 2. spratu

Kulturnog centra, Katoli~ka porta 5. Pored autora u~estvova}e Alisa, MarkoNelomi Ana VilovkaDiwa{vilov. G.^.


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

utorak5.jul2011.

ОДРЖАНА 2.ЛИЧКА ОЛИМПИЈАДА

Најбољи „Џимикомерц” АПАТИН: На теренима Бање “Јунаковић” у надметању у девет дисциплина на Другој личкој олимпијаде свеукупни победник је екипа “Џими комерц” из Пригревице. Друго место освојила је екипа “Српски

соко” из Невесиња, а треће место екипа “Стева и див” из Ужица. На овој Другој личкој олимпијади надметало је 16 екипа из Србије и Републике српске. Наступиле су екипе из Пригревице, Бачке Паланке, Ужица, Севојна, Невесиња, Сомбора, Каћа, Пландишта, Будисаве, Београда, Новог Сада, Колута и домаћина Апатина. Такмичење се од-

вијало у традиционалним дисциплинама вучења куке, скоку у даљ из места као и скоку у вис, претезању штапа, ходању по брвну, обарању руке, пењању на стожину , бацању камена с рамена и надвлачење коно-

па које увек има и највише навијача. Након такмичарксог дела са личким песмама и обичајима представили су се бројне групе из места из којих су дошле и такмичарске екипе. Бројне посетиоце и такмичаре, јер из сваког места из којег су стигле екипе стигло је по 30 такмичара и гостију ни повремена киша није могла да омете у добром расположењу.

Новикориснички сервисТелекома СТАРАПАЗОВА: У Старој Пазови је отворен нови, један од најсавременијих у Србији, кориснички сервис Телеком Србије. Поздрављајући присутне колеге и новинаре, нови пословни центар је отворила Марија Божић, шеф службе за продају Телекома у Сремској Митровици, мрежна група 022, изразивши задовољство што је кампања отварања нових пословница, започета лане, настављена и урађен нови кориснички сервис баш у Старој Пазови. Она је истакла да Теле-

ком Србија настроји да обезбеди једнаке услове за све кориснике у земљи, то јест да на једном месту грађани могу да добију све врсте услуга: при-пејд, пост-пејд, фиксне телефоније, АДСЛ и ИПТВ. За отварање новог корисничког центра у Старој Пазови Телеком је обезбедио и посебне повољности при склапању уговора са корисницима које ће важити до до 18. јула. Нова пословница у Старој Пазови ће радити свакодневно од 9 до 15.30 а суботом од 9 до 13 часова. А. Мали

DaNas u NOVOM saDu BioSKoPi Arena: „Su­per­8”­(20.15,­22.25),­„ran­go”­(15.45),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba:­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(15.15­20.10),­„De­ve­ru­{e”­(17.50,­20.20,­22.45),­„rio”­3D­(13),­„Kung­fu­pan­da 2”,­3D­(14.15,­15,­16.15,­18.15),­­„H­Men:­pr­va­kla­sa”­(22.40),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik” (14.20),­„Ma­mur­luk­u­Bang­ko­ku”­(16.30,­18.30,­20.30,­22.30),­„Tran­sfor­mer­si”­(13.10, 16,­17,­19,­20,­22,­23) Jadran:­„Su­ma­su­ma­rum”­(19),­„Bit­ka­za­Los­An­|e­les”­(21.15)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”. Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka­ 20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­ Srem­ska­ Ka­me­ni­ca,­ Trg­ J.­ J.­ Zma­ja­ 1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta­Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: NikolinaMandi} (devoj~ice) i SawaDrini} (de~ake) iz Novog Sada, DEVOJ^ICE: Ivana Sredojevi}, Dragana Vujakovi}- Drageqevi}, MarijaGa}inovi}, MirjanaBojan, MarijaKos i Nata{aJovi} iz Novog Sada, TijanaStojanovi} iz Sremske Kamenice, NadaSubotin iz @abqa, LauraMiqkovi} i SaraOstoji} iz Temerina, ZitaArok iz Ba~a, MarijanaVu~anovi} iz Veternika, OliveraAndesli} iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Kristina Juri{i}, Dragana \or|evi}- Jani~i}, Nives^pajak-Devrwa, DanijelaPeji}, KristinaKova~evi}, @eqka Efendi}, TatjanaUborka, DraganaJoki}, JelenaNikoli}, Angela Sele{ i Aleksandra Gero iz Novog Sada, Sne`ana Kova~evi} iz ^elareva, JelenaKirti} iz Ba~ke Palanke, DanijelaJankovi} iz Turije, JovanaKrajina iz @abqa, \en|iBartok iz Temerina, Tawa Vrbovski, Andrea Macko i Maja @ilaji- ^in~urak iz Ba~kog Petrovca, OksanaNafikova iz Beo~ina, \or|etaBarbu iz Uzdina, TatjanaVukovi} iz Rumenke, Kristina\ur|evi} iz Sremske Kamenice i SenkaMali~evi} iz Veternika.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Stojanka Milovana Domovi} (1928) u 11.15 i Mi}o Vlada Luki} (1931) u 12 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu sahraweni }e biti Qubinka Svetozara Bradi} (1922) u 11 ~asova, Jevrosim Jovana Prgowi} (1927) u13 i Vladmir Jerolima Miler (1953) u 15, a na Dowem starom u Futogu Milka Sima Samaryija (1938) u 16 ~asova.

Друга личка олимпијада почела је надметањем најмлађих који су се такмичили у трци у врећама, а најбољи су осим медаља и диплома добили и сладоледе Фрикома. Најбољи у овој дисциплине био је Драган Узелац, друго место освојио је БошкоБановићатреће ПавлеЗорић. У трчању по деблу дугом 30 метара најбољи је био МаркоЈефтовић који је резултатом 4,38 секунди оборио прошлогодишњи рекорд. Нешто спорији су били Светозар Скочајић и Милан Каљевић. У скоку у даљ из места прво место освојио је Зоран Шуковић, друго Александар Бундало, а треће ЈованЂукић. Најбољи у дисциплини потезање куке био је СашаСтанић, а следе га СтанкоПавловић и БранеВуковић. Камен с рамена најдаље је бацио АлександарБундало, а следе га Дражен Куљић и Бранко Павковић. На стожину се најбрже попео ШтефкоЈанков, а потом Никола Ковачевић и Ненад Радовановић. Победник у скоку у вис с места је Станко Јефтић, а у обарању руке Далибор Станчевић. У надвлачењу конопца прво место освојила је екипа “Српкси соко” из Невесиња, а следе екипа “Џими комерц” из Пригревице и сомборска екипа “Метал електро.” Ј.Прелчец

Радисепуткод СтарогЖедника СУБОТИЦА: Компанија „Војпут„ изводи радове на реконструкцији пута од Суботице до Бачке Тополе. Тренутно се ради на магистралном путу М22 1 од Суботице до Старог Жедника. У овој фази ради се део трасе од Верушића до излаза из Старог Жедника. Деоница је дугачка шест километара. - Поред радова на асфалтирању дуж деонице пута уређујемо аутобуска стајалишта - рекао је Вукослав Вукославовић из Компаније „Вој пут„. Предвиђени рок за завршетак је 20.јул. А. А.

ПРВИМЕЂУНАРДОНИФЕСТИВАЛДУВАЧКИХОРКЕСТАРА

Бриделису длановиБечејаца

БЕЧЕЈ: Имајући у виду дугу традицију овакве врсте музике у нашем граду, јер је први дувачки оркестар формиран далеке 1884. године и с мањим прекидима и променама имена одржао се до данас, ова манифестација могла би да буде почетак једне лепе традиције, рекао је у поздравној беседи приликом отварања Првог међународног фестивала дувачких оркестара у Бечеју председник највеће потиске општине Петер Кнези. „Првенац“ на централном градском тргу имао је, условно речено, два дела. Још током представљања из тамно сивог облака почела је да пада киша, а онда је уследио полусатни прекид. Многи Бечејци су отишли кући. Пар стотина стрпљивих није погрешило. Јер, имали су прилику да уживају у ревијалном наступу дувачких оркестара, управо овим редом, из Бечеја, под диригентском палицом Оливера Пинтера, Сенте (Тибор Маша), Купусине (мр Диенеш Ласло), Аде (Чила Кењвеш) и Бечеју братског града

Заједнички наступучесникабечејскогфестивала

Чонграда из Мађарске (Атила Ковач). У изостанку такмичарске тензије, сваки оркестар је пружио максимум и за такав труд музичари су награђени аплаузом на отвореној сцени. А када је аплауз у питању, највише су бридели дланови Бечејаца током перформанса у оквиру којег су испред Српске православне цркве заједно наступили сви учесници суботњег фестивала у Бечеју. Извели

су укупно пет композиција и приликом сваке нове смењивали су се диригенти. Знајући да ће последњи јулски викенд протећи у знаку Дана Бечеја 1. август, онда је суботња манифестација била прави увод у то славље. Само да се опет не надвије тамно сиви облак, као што је то било у суботу, али и лане приликом саме прославе. В.Јанков

ПОВОДОМ100ГОДИНАЖЕТВЕНИХСВЕЧАНОСТИ

Поштанскемаркеса обележјимаДужијанце СУБОТИЦА: Поводом 100. година од прослављања краја жетвених свечаности “Дужијанце” у Суботици поште Србије пустиле су у промет поштанске марке, коверте и специјалне жигове. Маркице ће се користи у домаћем и међународном поштанском саобраћају, а у Поштама Србије најављују да следи и серија поштанских марака посвећених стогодишњици првог лета Ивана Сарића, као и специјалне серије посвећене стогодишњици завршетка изградње Градске куће. - Желели смо да јубилеј Дужијанце обележимо на специфичан начин. Поштанска марка са круном вреди 55 динара и продаваће се за међународни ПТТ саобраћај, док је маркица са Катедралом за домаћи саобраћај 22 динара. Наредне године у плану је још једна сери-

ја поштанских марака. У плану нам је да издамо марке са мотивима једног од градитељских чуда Србије и административног центра Суботице-Градске куће – рекао је директор ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“ Горан Ћирић. На свечаности уручени су примерци специјалних поштанских маркица градоначелнику Суботице Саши Вучинићу. Поштанске марке осмислила је и пројектовала Надежда Скочајић, академски сликар-графичар, уз стручну сарадњу др Андрије Копиловића и Људевита Вујковић Ламића, а нашле су се Катедрале св. Терезије Авилске израђена од сламе, круне и други обичаји везани за Дужијанцу. А. А.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

Зоранунедостаје 24.000евра дабипроходао БАЧКО ГРАДИШТE: Пре нешто мање од годину дана двадесеттрогодишњи младић из Бачког Градишта Зоран Гужвић,приликом пада са мотора задобио је повреде кичменог стуба због којих је остао непокретан.Како лечење у домаћим институцијама није дало жељене резултате, родитељи овог младића су се обратили стручњацима у немачком граду Бону, који су потврдили да Зоран уз две до три операције има велике шансе да устане из инвалидских колица.Обзиром да је комплетна документација са свим нала-

У БЕЧЕЈСКОЈ ОПШТИНИ ОБЕЛЕЖЕН ДАН БОРЦА

Цвеће наспомен-обележја БЕЧЕЈ: ОпштинскаорганизацијаСУБНОРБечејнатрадиционалан начин, полагањем цвећанаспомен-обележјауБачкомПетровомСелу,БачкомГрадишту и Бечеју, обележила је вреданјубилеј-седамдеценија одкадаједонетаодлукаодизањуустанкапротивфашистичког окупаторауЈугославији. ЦентралнакомеморацијаповодомДанаборцаунајвећојпотиској општини одржана је крај спомен обележја Заједничка гробница на Православном гробљу у Бечеју. Том приликом је предеседник ОО СУБНОР Бечеј Градимир Џигурски пригодном беседом евоцирао успомене на време од пре седам деценија и каснију борбу за ослобођење од фашизма.Накрајусуделегација ООСУБНОР,локалнесамоуправе,ОпштинскогвећаСССБечеји ООСПСположилицвећенаспоменобележје. Бечејски борци ће присуствовати и Седмојулској прослави у организацијиПокрајиснкогодбораСУБНОР,којаћесеодржатиу четвртак,7.јула,наФрушкојгори. Заинтересовани борци Општинске организације СУБНОР Бечејтребадасепријавеуборачкој просторији у Змај Јовиној улици,аполазакједногаутобуса предвиђенјеза осам сатиспаркинга испред оближњег ОСЦ Младост. В. Јанков

зима и извештајима већ прослеђена у Немачку.Зоран би већ сада могао да се запути пут Бона, али је основни проблем обезбедити око 24.000 еура колико је неопходно за операцију у немачкој клиници.Породица,родбина и пријатељи већ су упутили апеле за помоћ на многе адресе,а у плану је и организовање хуманитарне вечери на којој ће се прикупљати прилози за Зораново лечење. За све који желе да дају свој допринос, отворен је девизни рачун у Уникредит банци са бројем Н. П. 170001020459400014.

Обноватенискихтерена ВРБАС: Покрајински секретар за спорт и омладинуМодестДулићпосетиојејучеВрбас какобисапредставницимаопштинаНовиКнежевац,Беочин,КикиндаиВрбаспотписаоУговоросанацијииадаптацијишесттенискихтеренауовимвојвођанскимградовима.ЗаовенаменеПокрајинскисекретаријатзаспортиомладинуиздвојићеоко1.100.000динара,доксуилокалне самоуправе дужне да из својих буџета определеодређенасредствакакобитеренибили штопреоспособљенизатренирањебудућихтенискихзвезда. -ОдсамогпостанканашегСекретаријатаједанодглавнихциљеваиприоритетајебиоуправосанацијаиадаптацијаотворенихтеренаодносноспортскихобјекатакаоосновногпредуслова за стварање спортских резултата. Осим за професионалнеспортисте,надамседаћетеренибити употребљени и за афирмацију рекреативног спорта јер то је веома битно за стварање једне здраве и радно способне популације – рекао је

ДулићинајавиодаћеизПокрајинскогсекретаријатазаспортиомладину,овегодине,битииздвојену близу 100 милиона динара за реконструкцијутеренапоВојводини. ОдабирградоваукојимаћесесредититенискитерениурадиојеТенискисавезВојводине. -Садасмоодабралиовачетириградакојима сунајпотребнијасредствазаобновутерена.Та-

кође,имамонаспискујош11градовакојизахтевају одређену помоћ и њихова реализација је у плануудругојполовиниовегодине–истакаоје председник Тениског савеза Војводине Милан Јеринкић. УВрбасућебитиобновљенитенискитерени којисеналазеуСарајевскојулициизОШ„Братство–јединство“. -Овојепроблемкојипостојидужинизгодинаипокушавалисмонаразненачинедагарешимо.Сада,захваљујућиовимсредствимаобезбедићесеусловидаовајтеренпоновозаживии дарадионакокакојерадиопре15–20година.У светлууспеханашегтенисераНовакаЂоковића, мождаћеовобитипредусловдаВрбасданеког новогтенискогбројаједан–казаојепомоћник председникаопштинеВрбасВукашинВујичић идодаодаћерадовинасанацијитенискихтерена у Врбасу почети чим се спроведе поступак јавненабавкеиизабереизвођачрадоваодносно задвадесетакдана. М. Кековић

Свакодневнокао на руском рулету ЗРЕЊАНИН: Сваки пут када прелазе један од пет критичних пружних прелаза на територији града Зрењанина овдашњи паори ризикују живот. Јер, високо растињеикоровпоредтихпрелазаонемогућавају им да јасно виде када наилазивоз.А,рампенема,каони знаковакојејенекоукраоубрзопоштосуих“ЖелезницеСрбије”поставиле.Наовајпроблемнедавноје указала зрењанинска Земљорадничказадруга“Бегеј”.ЧакјеиЈавномпредузећу“ЖелезницеСрбије” упутиладописукомегаупозорава дасуатарскипутнипрелазинапрузи између Зрењанина и Лукићева апсоултнонебезбедни.И,премдасу надлежниупредузећукојеводирачуна о српским  пругама усмено обећали да ће посећи растиње и омогућитибољупрегледност,тетакопружнепрелазеколико–толико учинитибезбеднима,нидоданасто нијеучињено.Коровби,иначе,требало посећи и уклонити у дужини од десетак до 15 метара, са обе стране,насвакомпрелазу. Поднелисмозахтевјошпредвадесетакдана.Нетражимоникакав одговор, већ да се реши проблем. Одпеткритичнихпружнихпрелаза двасукаорускирулет–увекјепитање да ли ћеш их жив прећи или

Физичкинапад на председника Месногодбора

јенашсуграђанинирекаодаје најбољедасесклоним-прича Давор Бодловић, још преплашен од све чешћих напада на његауродномместу,гдесе,какотврди,неосећауноћнимсатима сигурно и пријатно. ПолицијајеузелаизјавуБодловићаистеноћи. Александар Вулин,  је поводом учесталих напада на активисте странке, одржао конференцију за штампу у Апатину, рекавши да Покрет социјалистаима70одборауСрбијиали да се ни у једном месту није догодило да чланови странке будуфизичкинападани. - Свејепочелокадасмотражилирачунзапотрошених138 милиона од самодоприноса свих грађана. Одговор на ово питање је пребијање, претње, понижавање и малтретирање. Ако се локална власт и председникопштине,неогласеповодом случајева из фебруара и сада,сматраћемодајетоњихова званична политика. У том случају Апатин је мрачно местогдекадијатужиисудикаоу Отоманскомцарству.Легалним средствима заштићемо сваког свог члана, рекао је Вулин, на конференцију за штампу одржанојјуче. Ј. П.

11

МИНИСТАР МОДЕСТ ДУЛИЋ У ВРБАСУ

НЕОБЕЗБЕЂЕНИ ПРУЖНИ ПРЕЛАЗИ ЗАДАЈУ ГЛАВОБОЉУ ЗРЕЊАНИНСКИМ РАТАРИМА

НОВИ НАСРТАЈИ НА АКТИВИСТЕ ПОКРЕТА СОЦИЈАЛИСТА У ПРИГРЕВИЦИ

АПАТИН: На Давора Бодловића, председника Месног одбора Покрета социјалиста у Пригревици, је физички насрнуо Душко Ковачевић, а пре тога га психички малтретирао ДраганЗекић.МаркоКнежевић,председникООПС,тражи дасезбогучесталихнападана активисте странке огласи  владајућакоалцијаСПС-СРСида полицијафизичкизаштитиграђане. Александар Вулин, председникПЈ,уАпатинуизјавиоданападиимајуполитичку позадину јер ова странка подносикрвичнупријавузбог138 милиона динара средстава самодоприноса грађана која су, поњима,ненаменскипотрошена. - У кафани “Код Брице” у једном моменту сам остао сам за столом када ми је пришао Драган Зекић рекавши да је због мене добио прекршајну пријаву, аповодњеговепријаве је напад на мене у фебруару. Сатнаконтога,изапоноћи,док сам пратио девојку пришла су ми  двојица младића, од којих јеједанмојудевојкупољубиоу врат,натајначинпровоцирајући сукоб на који нисам насео. Тадамејегурнодругимладић, ДушкоКовачевић,ипаосамна земљу. У том моменту наишао

utorak5.jul2011.

Не жале се само земљорадници Иранијејебилоречионебезбеднимпружнимпрелазима.Нису сенањихжалилисамопољопривредници,негоидругиграђани, мештаниделоваградагдесетипрелазиналазе.Нарочитојенаглашаванодаихкористеђацинапутуодкућедошколе,инатраг.Неретки су и трагични случајеви у осталим крајевима Србије где, уследнеобезбеђенихпрелазапрекошина,неконастрада. нећеш. Заиста влада велика опасност.Пољопривреднициморајуда изађу из трактора да би видели да ли наилази воз. А када стану на успону,тракторкојивучеприколицуилидвепосленеможедакрене.

Зато неко једноставно и не стаје, већнастављакретањеитакоризикује живот – изјавио је јуче за “Дневник” председник Управног одбора Земљорадничке задруге “Бегеј”ДушанТодоров.

Ратари, по тврдњама Тодорова, воз виде тек када се са пољопривредном механизацијом нађу на шинама.Тадавећможебитикасно. А,дазлобудевеће,нашсаговорник ињеговипознаници,такођепаори, прекоовихпрелазапрођуипочетири – пет пута дневно. Нарочито када је сезона радова, као сада у времежетве,алиинајесенкадаје бербасунцокретаикукуруза,илиу времесетвепшенице. Пунојеимладихпољопривредника,од20–25година,којитерају тракторе. И они су у опасности. Уосталом,свизрењанинскиземљорадницикористетепружнепрелазе.Изатосеподхитноморанешто учинити. Ишао сам у дирекцију “Железница Србије” у Зрењанину, тамосумиреклидазнајузато,али да би требало написати допис. Задруга је званично то и учинила, и факсом и поштом послала допис. Али, ево, још чекамо резултате – истакаојеТодоровизапитаодали биу21.векутребалодасепоузда само у савест машиновође ког, уосталом,иневиди,икојиневиди њега. Уосталом, од буке њихових пољопривредних машина, зрењанинскиратариинечујудобромашиновођиноупозорењесиреном. Ж. Балабан

СЕДНИЦА ЛОКАЛНОГ ПАРЛАМЕНТА У ЗНАКУ ЈП „КОМУНАЛАЦ“

Смењенодвојечланова Управногодбора БЕЧЕЈ: Какосеипретпоставило,двојечлановаУправногодбора ЈП „Комуналац“, председник Драган Митић и члан Магдолна Шлајф, већином су гласова пре временаразрешениинањиховаместаименованисуМаркоЂапић за председника и Бојан Мандић за члана. То је била иницијатива ОО ДСБечеј,којусунајучерашњој37. седници локалног парламента подржали одборници владајуће коа- лиције. Подсећањаради,поменутодвоје разрешених чланова Управног одбораЈП„Комуналац“подржалису иницијативу за разрешење директоркеЕржебетФехер,којусуподнели чланову Управног одбора из редова запослених Нандор Кохајда и Золтан Фејеш. Како су у странци, која их је предложила у Управи одбор ЈП „Комуналац“, Драгану Митићу и Магдолни Шлајф сугерисали да не подрже

иницијативу за разрешење директорке, тиме су прекршили Статут ООДСБечејиуследиојепредлог зањиховусмену,којисуодборници озваничилинајучерачњојседници. Расправљајући о поменутом разрешењу и именовању и разматрајућиизвештајорадупоменутог предузећазаминулугодину,утрошена је два сата, тачно половина времена рада јучерашње седнице. Из редова опозиционара, ВојвођанскепартијеиКоалицијеСрпска слога за Бечеј упућено је низ „отровнихстрелица“нарачундиректорке Ержебет Фехер, која је присуствоваласедници,алиниједномречинијереаговала. -СимптоматичноједајеУправниодборЈП„Комуналац“,међукојима и двоје разрешених чланова, дао позитивно мишљење на извештајорадупредузећа.Акобилоко сматрадајебилоодређенихнеправилности у пословању, шта их

спречава да то и пријаве надлежним институцијама, па ако има елемената нека се све процесуира. Овако, никога не можемо осудити ако кривица није доказана. Иначе, поменути захтев за разрешење директоркеЈП„Комуналац“јестигао идонас,упутилисмогаКадровској комисијиитопитањејеуредовној процедури, па се може очекивати на једној од следећих седница Скупштине општине Бечеј, рекао намјепредседникСОБечејДушан Јовановић. ПредседникопштинеБечејиОО СВМ,чијијеЕржебетФехеркадар, ПетерКнезијеусвомизлагањунагласиодасечекаисходнадлежних органа,докојихсустиглеодређене пријаве, а онда ће неко морати да одговара.Илионикојисудоставилипријавуонезаконитомпословањуупредузећуилидиректоркаако јеималанезаконитихрадњи. В. Јанков

Далиживотзаслободу

МЛАДЕНОВО: ЈучејеуМладеновукодБачке Паланке одржана централна општинска прослава Дана борца. У организацији Општинског одбора СУБНОР-а Бачка Паланка преживели учесници НОБ,гостимеђукојимасубилиипредставнициборачкеорганизацијеОпштинеБач,каоимештаникојисусеприсетили4.јулапре70година,алиисвојих предака,односнорођакакојисутокомДругогсветскогратаизгубилиживотеуборбизаслободу,апротивфашизма.

Војко Лугоња председник борачке организације Младенова, Радослав Милошевић, председник ОО СУБНОР-а Бачка Паланка и Мирослав Родић, председникСкупштинеБачкопаланачкеопштине,посебно суистаклиантифашистичкизначајборбељудиизГламоча,БосанскеКрупеиКупреса.Свечаностјеодржана уцентруселаиспредспоменикадрМладенуСтојановићу,анањемусуиименастрадилихуДругомсветском рату. Споменик је рестауриран средствима Општине. М. Сџ.

Бачка Паланка добила новгрб БАЧКА ПАЛАНКА: Одборници локалног парламента једногласносуусвојилиновгрб ове општине. Прво место на конкурсу освојио  је Желимир Зрнић из Бања Луке, друго место припало је Ненаду Кнежевићу из Бачке Паланке, а треће ЈасминиИлићизЈагодине.Прватрирадасунаграђена,апрво-

пласиранијепостаоновгрбопштине.Тимејеу„пензију“отишао стари грб који је неколико пута мењан, а који је за основу имаоспоменикДунавукојијеу овдашњем приобаљу подигнут после кат астрофалне поплаве 1965.годинепослекојејеподигнутимпозантаннасипкојивише од45годинаштитиовајградод М. Суџум поплава.

Jубиларна „Тера” КИКИНДА: Од1.јуладо31. јула у Кикинди се одржава Интернационалнисимпозијумутеракоти „Тера“. Ове године симпозијумобележавајубилеј30година одржавања. На овогодишњем,усвету јединственомвајарском симпозијуму учествују ИсакАслани и ВладанМартиновић изСрбије,БеáтаРостáсиз Мађарске, Нада Стојици из Румуније,ВалентинаДусавитскаyа иYурyТкацхенкоизРусије. Симпозијумзваничнопочиње 6.јулаотварањемизложберадованасталихпрошлегодине.БићеизложенескулптуреИндијца ПаркашаЧандера, ТајванцаЧина Ченга, Немца Хеле Хормајстера, Румуна Еугена Барзија, Јапанца Коусејија Фујикија и СрбинаСтеванаКојића. Изложбу ће отворити Љиљана Цинкул, историчарка уметностиидиректорицаГрафичког колективауБеограду,покрајински секретар за културу АП ВојводинеМилорадЂурић,као и председник Општине КикиндаИлијаВојиновиц. А. Ђ.


12

CRnA HROnikA

utorak5.jul2011.

UI\O[U,KODKIKINDE

Zvonote{ko170kila ukradenosgrobqa PripadniciPolicijskeuprave u Kikindi intenzivno tragaju za nepoznatim lopovima kojisuuno}iizme|upro{log ~etvrtka i petka, 30. juna i 1.jula,uI|o{uspravoslavnog grobqa ukrali zvono te{ko 170kilograma. Lopovisupodokriqemno}i s postoqa zvonare na grobqu

demontiralizvonoodbronzei odneli ga. Zbog te`ine zvona koje se na{lo na meti lopova, pretpostavqasedajeuwegovoj demonta`i i odno{ewu u~estvovalovi{elica. Prema nazvani~nim saznawima, policija je u{la u trag lopovima. M.Mr.

OSUMWI^ENPREDUZETNIKIZBA^KETOPOLE

Nenamenski potro{iopare Suboti~kapolicijajepodnela krivi~nuprijavuprotivLajo{a P. (1952) iz Ba~ke Topole zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo neosnovanog dobijawa i kori{}ewa kreditaidrugepogodnosti. Osumwi~eni se tereti da je kao vlasnik SZTR „Vo}ar povrtar’’ 200.000 dinara, koje je

odPokrajinskogsekretarijata zazapo{qavaweizNovogSada i Nacionalne slu`be za zapo{qavaweuSuboticidobiopo osnovu ugovora o kori{}ewu besp ov ratn ih pods tic ajn ih sredstava za subvencionisawe novogzapo{qavawanezaposlenih lica, iskoristio za drugu namenu. A.A.

NOVIPROCESOSUMWI^ENOMZAZLO^INENAD VOJNICIMAJNAUTUZLI1992.

Juri{i}sutrapred sudomuBeogradu Ponovqeno su|ewe Iliji Juri{i}u zbog optu`bi za zlo~ine nad vojnicima biv{e JNA u Tuzli 1992. godine po~iwe u sredu,6.jula,predVe}emzaratnezlo~ineOkru`nogsudauBeogradu, izjavio je ju~e wegov branilac\or|eDozet.Advokat je napomenuo da }e Juri{i} do}inasu|eweuBeogradizTuzle. Juri{i}jeposledveipogodine pritvora u oktobru pro{le godine pu{ten da se brani sa slobode, odlukom ApelacionogsudauBeogradu.

`urni operativnog {taba stanice bezbednosti Tuzla naredio napad na kolonu vojnika JNA koja se povla~ila iz kasarne Husinska buna, 15. maja 1992. godine, re~ima „na vatru odgovorivatrom”. UnapadunakolonuJNAuTuzli15.maja1992.godinepoginuo jenajmawe51vojnik,oko50wih je raweno, a uni{ten je i ve}i brojsanitetskihvozila. Apelacionisudjeunaloguza ponavqawe prvostepenog postupka nalo`io sudu da utvrdi

dnevnik

MLADI]IZKOVINAKOJIJEPRE^ETIRIGODINEBIO@RTVAPOLICIJSKETORTURE OSUMWI^ENZAPOKU[AJKRA\E

Momaksasnimkazaboravio daplati~okoladicu? Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da policija nikog ne sme dazlostavqaimu~i,aliisvi oni koj i su po~ in il i nek o krivi~nodelomorajudaodgovaraju. Da~i} je, povodom ju~e objavqenog snimka Roma Danijela Stojanovi}a,kojijepre~etiri godine bio `rtva torture, kako krade ~okoladice u prodavnici,rekaodatestvaritreba odvojitijednuoddruge.

„Imenido|e...” Da~i}, koji je i predsednik Socijalisti~ke partije Srbije, u {aqivom tonu je dodao: „I meni do|e ponek ad da moj e pol it i~k e protivnike(...),alineverbalno.Konemo`edasesuzdr`i, nek ne radi u policiji”,dodaojeon.

– Policija ne sme Stojanovi}, koga su da zlostavqa, vr{i tukli policajci u tort ur u ili mu~ i Vr{cu,{tosevidebilo koga jer je to lo na snimku objazabraweno doma}im vqenom na internezakonima i me|unatu, „vratio starom rodnim konvencijazanatu” jer je uhvama – rekao je Da~i}, }enukra|i~okolaidodaodasudvojica de na benzinskoj policajaca, koji su pumpiuKovinu. 2007. godine zlostaStoj an ov i} je vqala mladog Roma, izazvao veliku mesuspendovani. dijskupa`wu,osvoDa~i} je istakao jio je simp at ij e da policija ne sme mnogihgra|ana,nenikoga da maltretivladinih organizarajerovonije15.ili cija,Tu`ila{tvai 19. vek, naglasiv{i ~eln ik a MUP-a, da niko nema pravo Ministar Da~i} s ocem i sinom Stojanovi} pods et io je pol inidanapadapoliciju.Onjere– Odvojite ta dva pitawa – cijski sindikat. Sindikat u kaoida}emladiRom,ukoliko poru~io je Da~i} novinarima, saop{tewunavodidajemladi} toutvrdenadle`nipravosudni dodav{i da onaj ko radi u potadaobe}aodasevi{ene}ebaorgani,odgovaratizaizvr{eno liciji mora da nau~i da se suvitikriminalom,adaje2.jula krivi~nodelo,iobjasniodaod- zdr`ava. na jednoj benzinskoj pumpi u govornost za izvr{eno krivi~SindikatsrpskepolicijesaKovinu „zaboravio da plati nodelomoradaseodvojiodpi- op{tio je ju~e da se mladi} ’milka’ ~okolade vredne 300 tawapostupakapolicije. romske nacionalnosti Danijel dinara”. (Tanjug–FoNet)

MINISTARKAPRAVDEPOSETILAAPELACIONISUDUNOVOMSADU

Malovi}:Na{areforma pravosu|amodel inekimzemqamaEU Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je ju~e u NovomSadudapravosu|ene}ebiti ko~nica Srbije na putu ka Evropskojuniji,ioceniladasu ciqevi reforme pravosu|a po~elidaseostvaruju. –[tavi{e,imamosadaidruga~iji efekat: da reforme koje susprovedeneupravosu|upredstavqajumodelzanekedrugezemqe,~akiza~laniceEU–izjavilajeministarkaMalovi}novinarima nakon radne posete novosadskomApelacionomsudu, gde je odr`an radni sastanak s predsednicimasvihvi{ihsudo-

Nata Mesarovi}, Slobodan Nadrqanski i Sne`ana Malovi}

Od16.000predmetare{eno9.000 Ilija Juri{i} uo~i pu{tawa iz ranijeg pritvora

Apelacioni sud je 11. oktobra2010.godineukinuopresudu kojomjeJuri{i}bioosu|enna 12godinazatvorazbogkrivi~nog dela nedozvoqena sredstva borbe,odnosnonapadanakolonuJNA1992.godine,inalo`io novosu|ewepredprvostepenim sudomipotpunonovimsudskim ve}em.Wemu}eseponovosuditi zbog optu`be da je kao de-

za{tosetuzlanskigarnizonpovla~ioipo~ijojnaredbi.Tako|e, prvostepeni sud treba da utvrdidalijeJuri{i}znaoza „perfidniplan”kriznog{taba Tuzle na ~elu s Mehmedom Bajri}em. Prema stavu Apelacionogsuda,prvostepenisudtreba da istra`i i utvrdi ulogu kriznih {tabova tokom sukoba u Bosni. (Tanjug)

EVROPSKISUDZAQUDSKAPRAVAODBIO @ALBUSRBIJE

Strazburpresudio ukorist~lana hinduzajednice Evropski sud za qudska prava odbioje`albuSrbijenapresudu u slu~aju kr{ewa prava @ivote Milanovi}a izJagodine,~imeje presudapostalapravosna`na,saop{tila je ju~e nevladina organizacija Inicijativa mladih za qudskaprava. PresudaukoristMilanovi}a, ~lanajedneverskezajednicekoji je pet puta napadan zbog svog religijskog opredeqewa, time je postalaprvakona~napresudasudauStrazburupokojojseSrbija smatraodgovornomzakr{eweodredbe Evropske konvencije o qudskim pravima o zabrani diskriminacije. Evropski sud za qudska prava je 14. decembra 2010. presudio u slu~aju „Milanovi} protiv Srbije„,potu`bikojuje2007.godi-

ne podnela Inicijativa mladih zaqudskaprava. Milanovi}, ~lan hindu vajsnavske verske zajednice od 2001. do 2007. pet puta je napadan zbog religijskog opredeqewa, tvrdi Inicijativa mladih za qudska prava.Napada~isuga,kakojenavedeno,prebijalirukamainogama,bejzbolpalicama,ubadalino`emuruke,noge,stomakigrudi. Juna 2006. godine wemu je no`em urezankrstnaglavi. Inicijativamladihzaqudska prava je podnela tri krivi~ne prijaveOkru`nomtu`ila{tvuu Jagodini,prvuumartu2006,aposledwuujunu2007,aobra}alase i predsedniku Srbije, ministrimapravdeiunutra{wihposlova i Generalnom inspektoratu, ali susenapadinastavqali. E.D.

Od16.423predmeta,uprvojpoloviniovegodineuApelacionomsuduuNovomSadure{enoje9.060.Nere{enojeostalo7.363 predmeta.Utomperiodu,prose~nojeposudijibilo157predmeta,amese~no32. Najvi{e predmeta imalo je Krivi~no odeqewe tog suda – 6.892, od ~ega je ih re{eno 3.665. Sto predmeta mawe bilo je u Gra|anskomodeqewu–6.792(re{eno3.753).Odeqewezaradne sporovere{iloje1.642predmetaodukupno2.739. vaizVojvodineirazmatranpolugodi{wiizve{tajtogsuda. Ministarkajekazaladajezadovoqna predstavqenim rezul-

tatimakoji„govoreuprilogtome da smo ciqeve, koje smo postavili za reformu pravosu|a, po~eli da ostvarujemo”. Ti ci-

qevi su, po wenim re~ima, ubrzawe sudskih postupaka, intenzivirawe borbe protiv organizovanogkriminalaikorupcije, kaoija~aweinvesticija. Napitawenovinaranakojeje zemqeseodnosiwenakonstatacija da je reforma pravosu|a Srbije „model za neke druge zemqe, ~ak i za ~lanice EU”, ministarka je pomenula iskustva izMa|arskeiSAD. –Nedavnosmoimalirazgovore s predstavnicima MinistarstvapravdeMa|arskekojisuse zanimalizakorakekojejeSrbija preduzela u vezi s reformom

pravosu|a i qude koje smo imali,fazepostupka,takodajenama bilo zadovoqstvo da to prezentiramo – navela je Sne`ana Malovi}.–Tako|e,nedavnosmo s predsednicom Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda boravili u SAD, gde smo dobilipozivdawihovompravosu|u prezentiramo iskustva u pogledu primene Zakona o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nogdela. Zajedno s ministarkom, u poseti novosadskom Apelacionom sudu bila je i predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarovi},kojajeoceniladasu sudovi iz Vojvodine „odli~an primer”izaostatakSrbije. Pohvaliv{i te sudije, Nata Mesarovi} je rekla da su re{avali ogroman broj starih predmeta„negovore}iokomeseradi,negojebilozawihbitnozavr{iti i ispraviti propuste onihkojinisubiliizabrani„. Vr{ilac funkcije predsednikaApelacionogsudauNovom Sadu Slobodan Nadrqanski kazao je da o~ekuje da }e podr{ka ministarkepravdeipredsedniceVrhovnogkasacionogsudabiti podsticaj za budu}i rad tog suda. S.Nikoli}

STANKOSUBOTI]]E,NAJVEROVATNIJEVE]PO^ETKOMJESENI,OSTVARITISVOJUNAMERU

Caneprekovideo-bimanatrgu iznosisvojupri~u? PrvostepenipostupakkojesepredSpecijalnimsudomuBeograduvodiprotivbiznismenaStankaSuboti}aCaneta pooptu`bi zazloupotrebuslu`benogpolo`ajauwegovoj firmi „Mia“ iz Uba i {verc cigareta tokom1995.i1996.godine, tejo{~etrnaest osobaosumwi~enihzau~e{}e,mogaobibitizavr{enuseptembru,sobziromnatodaje terminsu|ewaod12.do16. septembraplaniranzazavr{nere~iodbrane,dokjeTu`ila{tvosvojuve}iznelo. Ovih dana se u medijskim krugovima spekuli{eiopitawudalibiSuboti}, komese sudiuodsustvujerjenedostupanna{empravosu|u,eventualnomogaoostvaritisvojunajavu, poslatu nedavno preko tima advokata odbrane,da}e„uskoroputemvideo-bimana nekom od trgova u Beogradu ili u ’Medija centru’“,iznetisvojustranupri~e. „Dnevnikov“ dobro obave{teni izvor iz krugovabliskihSuboti}evojodbrani navodidase„natomeuvelikoradi“ineiskqu~uje da bi se to mo`da moglo desiti nakon sezonegodi{wihodmora.Na{izvorjepodsetionatodajetimadvokataodbraneSubo-

ti}a, nakonferencijizanovinareodr`anoj 25.majauBeogradu,preneoSuboti}evoobja{wewe u vezi s mogu}im obra}awem putem video-bima,da}etomprilikompostojatii mogu}nostdamuneposrednopostavepitawa na koja }e odgovarati i iznositi dokaze, te dase„natajpotez odlu~iopo{tonemadrugu mogu}nostdasebrani odoptu`bi“. Advokatiodbranesu tada,kaoiina~e,istaklidajeuodnosunaSuboti}aodistrage upredmetu„duvanskaafera“2007.godine,na snazipritvorskameraime|unarodnapoternica te da nije prihva}eno jemstvo od pet miliona evra koje je ponudio za odbranu sa slobode, pri ~emu je pokazao spremnost da do|eiz@enevenasu|eweidaizneseodbranupredsudom.Potvrdwamapravnihzastupnika, Suboti} posledwih 12 godina `ivi i radiu[vajcarskoj,ukojoj,kaoiuostalim zemqamaEvropskeunije,krivi~nodelozloupotrebe slu`benog polo`aja ne postoji za pozicijuvlasnikaprivatnefirme. Kako god, su|ewe koje je po~elo 19. maja 2008. godine,stiglojedosamogkraja,iako je formalno po~elo iznova po~etkom pro-

{legodine,zbogtoga{tojeposlereizbora sudija do{lo do promene u sastavu sudskogve}a. Odbranasvihokrivqenihjenegiralaoptu`be. Podsetimo,Tu`ila{tvoje,pretridana, u zavr{noj re~i ocenilo da su izvedeni dokazizanavodeoptu`nicetepredlo`ilo da sud Suboti}a i s wim saoptu`ene oglasi krivimikaznipozakonu,aiznelojeizahtevzaoduzimawekoristi,postavuoptu`be, pribavqenena{tetudr`avnogbuxeta. Ina~e, Specijalni sud je tokom procesa doneo privremenumeruobezbe|ewauodnosu na imovinu koju Suboti} poseduje u Srbiji,kojommujezabrawenootu|eweioptere}ewe ve}eg broja nekretnina: porodi~ne ku}euUbu,ku}eubeogradskomelitnomnasequ Dediwe, poslovnog prostora u Ulici knez Mihailovoj, te ~etiri-pet stanova razli~itekvadratureurazli~itimdelovimaBeograda. U me|uvremenujefirma „Futuraplus“,u kojoj je Suboti} bio suvlasnik, oti{la u ste~aj. J. J.


crna hronika

dnevnik ODLO@ENOSU\EWEDRAGANULAKI]UIZ PETROVARADINAZAMU]KEOKOSTANOVA

Okrivqeni te{kobolestan Ju~era{we su|ewe ve} osu|ivanom ma{inbravaru DraganuLaki}u (1956) iz Petrovaradina, wegovom sinu Neboj{i Laki}u (1980) iz Temerina uz jo{ troje okrivqenih u vezi s mu}akama oko prodaje stanova od 2005. godine do novembra pretpro{le godine u Novom Sadu, pri ~emu je o{te}eno nekoliko desetina kupaca, odlo`eno je na neodre|eno vreme do odluke predsednika Vi{eg suda u Novom Sadu o eventualenom izuze}u postupaju}eg sudije. Ttako da }e ceo postupak preuzeti mo`da sada ve} ~etvrti predsednik ve}a. Po nekim procenama, u predmetu je re~ o gubitku o{te}enih od preko1,6 miliona evra za nezavr{ene ili nezapo~ete nekretnine koji su platili prvookrivqenom. Ju~era{wi glavni pretres je zapo~et procenom sudskog ve{taka na osnovu medicinske dokumentacije da je prvookrivqeni Dragan Laki}, koji je priveden iz pritvora, nesposoban za u~estvovawe u postupku jer je pro{log meseca imao hirur{ku intervenciju zbog veoma ozbiqne bolesti, nakon koje mu rana nije zarasla kao i da stoga te{ko uspostavqa verbalni kontakt. Nakon zarastawa rane wega ~ega dugotrajna terapija, kazao je ve{tak. I advokatica drugookrivqenog SvetlanaGolubovi} prilo`ila je za svog brawenika lekarske nalaze, ali je ve{tak bio mi{qewa da on mo`e u~estvovati u postupku i obrazlo`io specifi~nu situaciju ovog op{tu`enog.

Ve}e kojim je predsedavala sudija ZlataRodi}-Kne`evi}donelo je potom re{ewe da se izdvoji postupak protiv Dragana Laki}a, koga su odmah zatim zatvorski ~uvari odveli. Zbog novonastale procesne situacije napravqena je pauza od 15 minuta za dogovor preostalih optu`enih s advokatima. Ovi okrivqeni, nakon toga, po povratku u sudnicu odlu~ili su da se brane }utawem, smatraju}i da su o{te}eni i zbog nemogu}nosti suo~avawa s prvookrivqenim. Tako|e, uz primedbu punomo}nika 25 o{te}enih, advokata Nenada Maksimovi}a o povredi postupka na taj na~in {to je ranije sklopqen sporazum s okrivqenim o priznawu krivice ostao u spisima prethodnog sudije te ga je novi predsedavaju}i upravo zbog nu`nosti ovog postupka wegovog izvla~ewa i uni{tewa preuzeo i na-

pomenu da je dokazivawe ostalih bez Dragan Laki}a bespredmetno, ve}e je donelo odluku o odlagawu su|ewa. – Imali smo `equ da efikasno sprovedemo glavni pretres. Za to smo predvideli devet uzastopnih dana. Spremala sam se danima za predmet, ali nakon predloga neka predsednik Suda odlu~i o izuze}u. Ta~no je da je sporazum o priznawu krivice prvookrivqenog, koji je skopqen u Tu`ila{tvu, kako je naveo branilac Novakovi}, u spisima – kazala je predsedavaju}a ve}a Zlata Rodi}-Kne`evi}. Naime, prvookrivqeni je ve} prihvatio sporazum s Tu`ila{tvom i visinu kazne, a onda je odustao od wega, dok je sporazum ostao u spisima koje je preuzela predsedavaju}i sudija u ovom postupku. Podsetimo, optu`nica koju zastupa zamenica vi{eg tu`ioca MirjanaVuji~i}, izme|u ostalog, tereti Dragana Laki}a da je od 14. juna 2007. do 18. decembra naredne godine u svojstvu odgovornog lica, osniva~a, vlasnika, direktora i lica ovla{}enog za zastupawe preduze}a „Spid ko” i osniva~a i vlasnika preduzetni~ke radwe – igraonice za decu „Laki lend”, iskoristio svoj polo`aj i ovla{}ewa, a u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist. On je optu`en da je doveo u zabludu vi{e qudi kojima je prodavao stanove u izgradwi, la`no im prikazuju}i da }e investirati u wihovu izgradwu, da je vlasnik ne-

kretnine koja je predmet kupoprodaje i da }e im u ugovorenom roku predati stanove po principu „kqu~ u ruke”, pri ~emu je po~inio duplu prodaju stanova. Nakon toga, novac dobijen prodajom stanova nije uplatio na teku}e ra~une firmi ve} ga je prisvojio, a prodaju nije evidentirao u poslovnim kwigama. Ina~e, Dragan Laki} je postao poznat u javnosti kad je postao `rtva reketirawa trojice izgrednika, a jednog od ovih kriminalaca on poznaje iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, gde je ovaj novosadski biznismen s wim delio }eliju, obajvqeno u nekim medijima nakon wegovog hap{ewa u januaru pro{le godine. On je, naime, pobegao i skrivao se u iznajmqenom stanu na novosadskoj Detlinari, dok ga policajci nisu prona{li. Wegov nestanak prijavio je sin Neboj{a dva meseca ranije. M.V.

NEDEQNIRAPORTNOVOSADSKEPOLICIJE

Iskqu~eno 95pijanihvoza~a

Na podru~ju Policijske uprave u Novom Sadu protekle nedeqe dogodilo se 89 saobra}ajnih nezgoda u kojima je 47 osoba te`e i lak{e povre|eno. Pri~iwena materijalna {teta procewena je na preko pet miliona dinara. Najvi{e soabra}ajki dogodilo se zbog neprilago|ene brzine, neustupawa prvenstva prolaza i nepa`we voza~a. Podnete su 23 prijave zbog krivi~nog dela protiv

bezbednosti javnog saobra}aja, dok su prekr{ajne prijave podnete protiv 447 u~esnika u saobra}aju. Izdata su 1.392 obave{tewa o po~iwnim saobra}ajnim prekr{ajima. Iz saobra}aja je iskqu~eno 95 voza~a zbog upravqawa vozilom pod uticajem alkohola i 54 vozila zbog te`ih tehni~kih neispravnosti, saop{tila je ju~e novosadska policija. E.D.

utorak5.jul2011.

13

BIV[IKOMANDANTVRSUDRUGOMPOJAVQIVAWUPREDHA[KIMSUDOM ODBIODASEIZJASNIOKRIVICIISASLU[ATA^KEOPTU@NICE

RatkoMladi}udaqen izsudniceTribunala Biv{i komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladi} odbio je ju~e u drugom pojavqivawu pred Ha{kim tribunalom da se izjasni o krivici i da saslu{a ta~ke optu`nice koja ga tereti za genocid u BiH i nije `eleo da }uti dok sudija govori pa je po nalogu pretresnog ve}a udaqen iz sudnice. Predsedavaju}i sudija AlfonsOri potom je, po pravilima Tribunala, u odsustvu optu`enog u spis uveo da je Mladi} izjavio da nije kriv.

– Ne, ne}u da slu{am... Ne}u da slu{am ni re~ bez advokata... Dajte da do|e moj advokat [aqi}. Sudija Ori odgovorio mu je da pretresno ve}e nije imalo ni{ta protiv toga da [aqi} bude prisutan u sudnici pored advokata po slu`benoj du`nosti Aleksandra Aleksi}a, ali da je [aqi} u me|uvremenu napustio Hag. Mladi} je uzvratio da sudija „nije u pravu”. Sudija Ori potom je ponovo poku{ao da pro~i-

Po~elo mahawem i osmesima Ratka Mladi}a...

Mladi} je prethodno rekao da ne `eli da se izjasni dok za wegove branioce ne budu imenovani beogradski advokat Milo{ [aqi} i ruski pravnik AleksandarMezjajev, i zatra`io jo{ jedno odlagawe izja{wavawa. Pretresno ve}e je taj zahtev odbilo. Na pitawe sudije Orija `eli li da se izjasni o krivici, Mladi} je odgovorio: – Vi mo`ete da radite {ta god ho}ete – bez [aqi}a i Mezjajeva nema potrebe ni{ta da pri~am, a vi radite {ta ho}ete. Ho}ete da mi nametnete branioca, ne date mi koga ja ho}u. Sudija Ori je optu`enom rekao da Sekretarijat suda razmatra wegov zahtev za postavqawe branioca i da }e odluka biti doneta uskoro, negiraju}i da sud `eli da mu nametne advokata. Predsedavaju}i je potom `eleo da pro~ita ta~ke optu`nice i uvede u spis da je Mladi} izjavio da nije kriv, ali ga je Mladi}, povi{enim glasom, prekinoo re~ima da ne `eli da ~uje „ni jedno slovo optu`nice” zato {to „nema branioce”. – [ta ho}ete od mene? – pitao je Mladi}. Sudija Ori ga je zatim upozorio na to da }e, ukoliko ne prestane da pri~a bez dozvole i prekida ga, biti uklowen iz sudnice. – Udaqite me odmah – uzvratio je Mladi}, sna`nijim glasom i mawe ote`anim govorom nego pre mesec dana. Sudija Ori je zatim ponovo poku{ao da pro~ita prvu ta~ku optu`nice, ali je Mladi} skinuo slu{alice i, iako mu je mikrofon bio iskqu~en, vikao:

ta ta~ke optu`nice, ali optu`eni je vikao: – Ne slu{am... Vi mi ne date pravo da se branim, vi niste sud... Predsedavaju}i sudija zatim je nalo`io obezbe|ewu da Mladi}a izvede iz sudnice, a zastori na staklenom zidu galerije za javnost bili su spu{teni. ^lanice udru`ewa „Majke Srebrenice” to su s galerije propratile uzvicima „ubico!„ i pogrdnim re~ima upu}enim Mladi}u. Posle kratke pauze, zasedawe je nastavqeno u Mladi}evom odustvu, a sudija Ori je pro~itao ta~ke optu`nice i uveo u spis da je Mladi} izjavio da nije kriv. Na po~etku ju~era{weg zasedawa Mladi} je odbijao da skine sivi ka~ket i stavi slu{alice, sede}i poluokrenut od sudskog ve}a, a prema galeriji za posmatra~e. Po nalogu sudija, ka~ket mu je skinula, a slu{alice stavila pripadnica obezbe|ewa. Po ulasku u sudnicu, odeven u isto sivo odelo kao i pre mesec dana, belu ko{uqu s pepita kravatom, Mladi} je u znak pozdrava publici pokazao uzdignuti palac leve ruke, a isti gest ponovio je tokom rasprave jo{ nekoliko puta. Dok mu ka~ket nije uklowen, Mladi} je publiku pozdravio i tako {to ga je, na trenutak, uz blagi naklon sam podigao s glave. Na po~etku zasedawa, sudija Ori je upozorio da ve}e ne}e dozvoliti neverbalnu komunikaciju izme|u optu`enog i publike, koja je, kako je rekao, bila prime}ena tokom Mladi}evog prvog pojavqivawa 3. jula, inicirana s obe strane. Predsedavaju}i sudija je nazna~io da }e mere

biti preduzete bilo protiv optu`enog, bilo protiv posmatra~a, ako ne{to sli~no bude prime}eno. To {to je Mladi} bio poluokrenut od sudskog ve}a i gledao prema publici, sudija Ori je zatim protuma~io kao „komunikaciju s publikom” i pozvao je optu`enog da gleda prema pretresnom ve}u koje mu se obra}a. Mladi} se okrenuo ka sudijama i rekao: – Evo, gledam. Dok je sudija Ori sa`imao {ta se u procesu dogodilo od Mladi}evog prvog pojavqivawa, optu`eni se ponovo vratio u polo`aj poluokrenut ka publici. Kada ga je sudija upozorio, Mladi} je uzvratio: – Pa`qivo vas slu{am, ne}u da vas potcewujem, slabo ~ujem na levo uvo... Dajte mi kapu, hladno mi je, polovinu tela ne ose}am... Ho}ete da mi nametnete nemogu}e uslove... Evo, gleda}u samo u vas. Predsedavaju}i je odbio da optu`enom dozvoli da nosi kapu, rekav{i da nema medicinskog nalaza da je to potrebno. Po re~ima sudije Orija, Mladi} je ve}u uskratio pravo na uvid u wegovu zdravstvenu dokumentaciju iako je u prvom pojavqivawu to

dogovorim se o koncepciji odbrane... Badava vi `elite da mi preko Sekretarijata nametnete advokata – kazao je Mladi}. Mladi}ev branilac po slu`benoj du`nosti Aleksandar Aleksi} izneo je isti zahtev na po~etku zasedawa, ali su sudije oba zahteva odbile. Ve}e je odbilo i Aleksi}ev zahtev da ne bude prisutan u sudnici zato {to to Mladi} ne `eli. Aleksi} je rekao i da je Mladi}a u proteklih mesec dana posetio vi{e od deset puta i da je komunikacija bila normalna do pro{log petka kada mu je Mladi} rekao da se ne}e izjasniti zato {to nisu postavqeni wegovi branioci. Po Aleksi}evim re~ima, Mladi} nije `eleo da ju~e ujutro kontaktira s wim, niti da ga u sudnici zastupa po slu`benoj du`nosti. I Aleksi}eve zahteve sudije su odbile, nalo`iv{i mu da radi „u najboqem interesu optu`enog”. Sudija Ori je na kraju ju~era{weg zasedawa najavio da }e „uskoro” biti zakazana rasprava o stawu u postupku protiv Mladi}a. U dve ta~ke, general Mladi} je optu`en za genocid u Srebrenici i jo{ osam bosanskih op{tina, u ostalih devet na teret

...a zavr{ilo se vikawem i izbacivawem

bio odobrio. Sudija Ori kazao je i da su lekari u sudskom pritvoru utvrdili da nema medicinskih razloga zbog kojih se Mladi} ne bi mogao pojaviti u sudnici i u~estvovati u postupku. Kada mu je sudija Ori dao re~ na po~etku zasedawa, Mladi} je kazao da je „star i bolestan ~ovek”. On je obrazlo`io da advokata [aqi}a `eli za branioca zato {to je on „kompetentan i dugogodi{wi vojni sudija”. Rekao je i da ga je [aqi} posetio i da su razgovarali „~etiri sata”. Za ruskog pravnika Mezjajeva, kog je tako|e predlo`io za branioca, Mladi} je rekao da ga „ne poznaje”. On je izrazio `equ da mu Tribunal omogu}i susret s Mezjajevom, a sekretar Tribunala je odgovorio da }e tom zahtevu biti udovoqeno. – @elim da mi produ`ite jo{ izvesno vreme – mesec dana – da se na|em s advokatima i sinom i

mu se stavqaju progon, istrebqewe, ubistva, deportaciju, prisilno preme{tawe, terorisawe, nezakonite napade na civile i uzimawe talaca. U prvom pojavqivawu pred sudijom Orijem general Mladi} je 3. juna odlo`io izja{wavawe o krivici za mesec dana, na {ta je imao pravo po Statutu suda. Mladi} je tada kazao da `eli da u me|uvremenu sastavi tim za odbranu, a optu`be je nazvao „gnusnim” i „monstruoznim”. Mladi} je u pritvoru Tribunala od 31. maja kada su ga vlasti Srbije prebacile specijalnim avionom u Roterdam i predale sudu. Prvu optu`nicu protiv Mladi}a zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995, ali on je ostao begunac do 26. maja 2011. kada su ga vlasti Srbije uhapsile u Lazarevu kod Zrewanina.

VOJISLAVSTOJI^I]PRIZNAOPOKU[AJTE[KEKRA\EIDR@AWEDROGE

Bayinomsinugodinuipo poslenagodbesTu`ila{tvom Sin ubijenog na~elnika Resora javne bezbednosti i zamenika ministra policije Radovana Stoji~i}a Baxe Vojislav Stoji~i} (31) nagodio se s Prvim osnovnim tu`ila{tvom u Beogradu da za godinu i po dana zatvora prizna da je poku{ao da izvr{i jednu te{ku kra|u i da je neovla{}eno dr`ao drogu. Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je nedavno re{ewe kojim je usvojio taj sporazum o priznawu krivice izme|u Stoji~i}a mla|eg i Tu`ila{tva. Sporazum jo{ nije postao pravosna`an jer o{te}eni u tom slu~aju imaju pravo da ulo`e `albu na re{ewe o priznawu krivice.

Tu`ila{tvo je odustalo od ostalih optu`bi protiv Stoji~i}a iz optu`nice od marta ove godine, kojom ga je teretilo da je s Dragim Mugo{om(51) izvr{io 23 te{ke kra|e na teritoriji Beograda. Sud je usvojio i sporazum o priznawu krivice izme|u Mugo{e i Tu`ila{tva, po kojem je on za ~etiri godine zatvora priznao vi{e pqa~ki ku}a i vila na Dediwu i Sewaku. Istom nagodbom Mugo{a je obavezan da plati nov~anu kaznu od 60.000 dinara, a oduzeti su mu i oru`je i droga koji su kod wega prona|eni. Stoji~i} i Mugo{a uhap{eni su u decembru neposredno po{to su poku{ali da opqa~kaju ku}u u U`i~koj 19 i obojica su u pritvoru.

Vojislav Stoji~i} je sin nekada{weg na~elnika Resora javne bezbednosti i zamenika ministra policije Radovana Stoji~i}a Baxe, ubijenog u Beogradu 11. aprila 1997. godine u restoranu „Mama mia”, u prisustvu svog sina. Vojislav Stoji~i} je odranije poznat po kriminalnim delima. Devedesetih godina pro{log veka, u vreme dok je wegov otac bio na ~elu srpske policije, dru`io se s Markom Milo{evi}em, sinom tada{weg predsednika Slobodana Milo{evi}a. Vojislav Stoji~i} je 2002. godine bio osu|en na osam meseci uslovne kazne zbog nelegalnog posedovawa pi{toqa CZ-99 i okvira sa 14 (Tanjug) metaka.


14

dRU[TvO

utorak5.jul2011.

NA TRI FAKULTETA UNS-a JU^E PO^EO UPIS NOVE GENERACIJE STUDENATA

Prviindeksi buyetskim bruco{ima

Ju~e je na tri fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Tehnolo{kom, Fakultetu tehni~kih nauka i Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa, po~ela zavr{na faza prvog roka za upis studenata u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija – podela indeksa. Studentske kwi`ice svuda su prvo deqene najboqima, onima koji su se na kona~nim rang-listima plasirali u okviru kvote odobrene za studirawe na teret buxeta. Na Tehnolo{kom, gde je konkurs raspisan za 240 mesta, od ~ega 210 na teret buxeta, konkurisalo je 218 kandidata, prijemni polo`ilo 216, a ~ak 211 wih ima dovoqno bodova za buxetski status! Ovde je upis po~eo ve} u 8 sati, a budu}i akademci pohrlili su da {to pre popune neophodne

sno. Marketing tim, prijemna komisija, svaki „~ip” u ovom velikom sistemu anga`ovan je maksimalno da bi se upisni rok realizovao uspe{no i sa {to mawe stresa za kandidate. S obzirom na to da kandidati za indeks FTN-a prilikom konkurisawa mogu da prijave najvi{e tri takozvane `eqe (osnovnu i jo{ dve, po prioritetu), odnosno studijska programa, i da su du`ni i da pola`u odgovaraju}e prijemne za wih, ogroman je posao u pitawu. Ali, predaha nema ni nedeqom, pa je FTN, gde su posledwi prijemni bili u petak, ve} u nedequ istakao i kona~nu rang-listu. Internet-sajt FTN-a „usijao” se od poseta, a mnogi su potegnuli da listu vide u`ivo na fakultetu. Tako|e, Pi-Ar menaxerka FTN-a AleksandraGak uz pomo} nekoliko studenata ovog fakulteta u nedequ je „de`urala„ na „Fejsbuk„ grupi FTNa, koja trenutno ima 2.200 ~lanova! – Osam sati smo odgovarali na pitawa kandidata za indeks FTN-a koji su se uglavnom interesovali {ta zna~i prozivka, koja je kod nas obavezna za svaki studijski program za sve kandidate koji ne pro|u na prvu `equ na buxet. Interesovali su se i za to da li je im je „osiguran” upis na tre}u `equ... - –ka`e za „Dnevnik” Aleksandra Gak dok qubazno odgovara na pitawa kandidata koji su ju~e do{li po indeks. Posve}enost i quFoto:B.Lu~i} baznost na koju je naiformulare, za {ta im je obezbe{ao na FTN-u isti~e i hvali |en pun komoditet u jednoj u~ioRadenko [obi}, iz [ipova u nici, gde su im qudi anga`ovani Republici Srpskoj, koji se kao na upisu pomogli da razre{e buxetski student upisao na areventualne dileme i nesnala`ehitekturu i urbanizam. Od 144 we u rubrikama koje popuwavaju kandidata plasiran je na 38. meprvi put u `ivotu. A da od ju~e sto na kona~noj rang-listi ovog igraju u „dresu” Tehnolo{kog studijskog programa za koji je fakulteta mo}i }e svima da pouvek veliko interesovawe, a ka`u (a da ne pote`u indeks) jer prijemni `estok. Zato se ovde su dobili po majicu s nazivom organizuje vi{emese~na priovog fakulteta. premna nastava za prijemni, koMe|u kandidatima koji su se ju je i Radenko poha|ao jo{ od ju~e upisivali zatekli smo i decembra pro{le godine. ArhiBranislavaApatovi}a, iz Sremtekturu obo`ava i ka`e da je skih Karlovaca, ba{ kad je ponoodu{evqen FTN-om, gde }e biti sno popunio prvu stranu indeksa drugi student iz svoje porodice s kojim }e od oktobra zapo~eti jer je wegova sestra ovde upravo studirawe prehrambene biotehzavr{ila studije in`ewerskog nologije, i to kao buxetski stumenaxmenta. dent. Ovaj momak zaista je odaNa FTN-u jo{ danas, bez probrao pravu struku jer mu se porozivke, upisuju kandidate kojima dica tradicionalno bavi vinoje ispuwena osnovna `eqa za stugradarstvom i vinarstvom, imaju dirawe na teret buxeta, a 6, 7. i 8. svoj podrum u Karlovcima, pa i jula organizuju se prozivke neuBranislav sebe vidi u tome kad pisanih kandididata po rasopostekne diplomu in`ewera tehnoredu utvr|enom za svaki studijlogije. A sada, kad mu je indeks u ski program. Kandidat koji se ne xepu, prvo }e na zaslu`eni odpojavi na prozivci smatra}e se mor, na Crnogorsko primorje. da je odustao od upisa na odre|eIako je za indeks Fakulteta ni program. tehni~kih nauka, gde je i najve}a Danas upis bruco{a po~iwe upisna kvota – ~ak 1.610 mesta na Pedago{kom fakultetu u (1.060 buxetskih) na osnovnim Somboru, a sutra na Filozofakademskim studijama i jo{ 100 skom, Pravnom i Medicinskom u (60 buxetskih) na osnovnim struNovom Sadu, Gra|evinskom u Sukovnim studijama – konkurisalo botici i TF „Mihajlo Pupin” u rekordnih 1.828 kandidata, ovde Zrewaninu. sve funkcioni{e vrlo efikaV. ^eki}

Novi`ivotza desetporodica Donacijom Viktorija grupe od 50.000 evra, deset porodica izbeglica bi}e iseqeno iz kolektivnog centra u Zrewaninu i dobi}e ku}e za novi `ivot, re~eno je prilikom potpisivawa Memoranduma o razumevawu te kompanije i Komesarijata za izbeglice Vlade Srbije. Potpredsednik Vlade Srbije za socijalnu politiku i dru{tvene delatnosti Jovan Krkobabi} istakao je prilikom potpisivawa Memoranduma da

}e na taj na~in kolektivni izbegli~ki centar u Zrewaninu biti kompletno raseqen. Komesar Komesarijata za izbeglice Vladimir Cuci} istakao je, posle potpisivawa Memoranduma, da je preostalo jo{ oko 20 neformalnih kolektivnih centara u Srbiji u kojima `ivi oko 1.500 izbeglih, a da }e ove godine biti zatvoreno 15 kolektivnih centara i obezbe|en krov nad glavom za oko 1.000 qudi.

dnevnik

PODACI REPUBLI^KOG ZAVODA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURAWE GOVORE O SVE VE]OJ POTRO[WI LEKOVA

Tabletomanija zavladalanacijom Vi{e od ~etiri milijarde dinara potro{i se iz zdravstvene kase za medikamente, dok je samo ~etiri godine ranije taj iznos bio upola mawi. Lekove tro{imo sve vi{e. Iza}i iz ordinacije bez bilo kakvog recepta za lek mnogi pacijenti smatraju „izgubqenim vremenom” kod lekara. Naro~ito raste potro{wa antibiotika, kao i lekova za kardiovaskularne bolesti, kojih je za prva tri meseca ove godine propisano 700.000 kutija vi{e nego u istom priodu lane. Da li smo zaista sve bolesnija nacija ili smo postali pomalo hipohondri~ni pa lekove pijemo i kad treba i kad ne treba? Posledwih godina farmaceuti i lekari upozoravaju na sve ve}u potro{wu antibiotika. Ovo su svakako najpopularniji lekovi, koji, po mi{qewu mnogih, le~e sve, pa se ~esto kupuju na svoju ruku, bez recepta i preporuke lekara. Malo ko misli i zna da, ukoliko se nastavi ovako

nekontrolisano uzimawe antibiotika, mo`emo do}i u opasnost da u budu}nosti izgubimo dragoceni lek u borbi s baktri-

opu{tawe, protiv nesanice, reumatskih bolova, glavoboqe, diuretika... Za ove preparate se smatra da su bezopasni

Na listi RZZO-a 238 novih lekova Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe pro{irio je, posle ~etiri godine, listu lekova za 238 medikamenata, me|u kojima je i pet potpuno novih citostatika namewenih le~ewu malignih bolesti. Direktor RZZO-a AleksandarVuksanovi} ka`e da je lista ne samo pro{irena ve} i zna~ajno inovirana u smislu uvo|ewa moderne terapije i da nijedna grupa pacijenata nije favorizovana. On je izrazio nadu da }e u posledwem tromese~ju, u zavisnosti od ostvarenih u{teda, biti mogu}e ponovno pro{irewe liste lekova. Vuksanovi} je ukazao na to da je lista pro{irena uprkos te{koj finansijskoj situaciji u kojoj je zdravstveni sistem, a zahvaquju}i u{tedama koje su postignute u prethodnim mesecima. Vuksanovi} je izjavio da }e se na listi, osim lekova za le~ewe malignih bolesti, na}i i medikamenti za depresiju, epilepsiju, hepatitis B, akutni infarkt miokarda, za le~ewe novoro|en~adi, kao i nova grupa insulina i antibiotika. jama koje }e postati otporne na wihovo delovawe. Tabletomanija vlada i kod uzimawa lekova za smirewe i

po zdravqe i da nema potrebe da se odlazi kod lekara na pregled i po recept. Me|utim, lekari upozoravaju na to da

nekontrolisano uzimawe lekova, pogotovo ako se u isto vreme uzima vi{e preparata, ni je bez o pa sno po zdra vqe. Podatak da pojedini pacijenti svakodnevno uzimaju i po desetak razli~itih lekova dovoqno govori. Veliki je i pritisak pacijenata na svog izabranog lekara da mu propi{u neke od lekova pa ne ~udi {to pojedni propi{u i 7.000 recepata mese~no. Zbog ovakvih primera Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe poja~a}e kontrolu, a najavquje i novi pravilnik o receptima. Uz to, bi}e izdati novi obra sci za iz da va we spe ci fi~ nih le ko va, na pri mer onih koji sadr`e psihoaktivne supstance, a predvi|a se i olak{awe za hroni~ne bolesnike koji jednu terapiju uzimaju godinama, a koji ubudu}e ne}e morati svaka tri meseca da odlaze po recept. J. Barbuzan

OBRAZOVAWE I ZAPO[QAVAWE VOJVO\ANSKIH ROMA

Nijere{eweudeportaciji – Za na{u lokalnu samoupravu od izuzetnog je zna~aja da se sprovedu programi obrazovawa i zapo{qavawa romske populacije i da se weni pripadnici integri{u u celokupno stanovni{tvo – poru~io je gradona~elnik Zrewanina MiletaMihajlov u Melencima, gde su u seoskoj osnovnoj {koli predstavqeni projekti koji se sprovode na nivou Pokrajine, a ti~u se zapo{qavawa i obrazovawa Roma. Mihajlov je izrazio mi{qewe da je u pitawu dug ali izuzetno zna~ajan proces, koji }e za nekoliko godina dovesti do rezultata i re{iti mnoge probleme koji sada mu~e romsku populaciju. Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Du{ko Jovanovi} ukazao je da su Romi najsiroma{nija populacija, a da je su{tinski problem wihova neobrazovanost. Stoga je izuzetno va`no da im se na najcelishodniji na~in predstave mogu}nosti obrazovawa, koriste}i mehanizme koje je dr`ava stvorila.

– U Vojvodini proces obrazovawa traje vi{e od 20 godina. Na fakultetima i visokim {kolama danas imamo preko 250 studenata romske nacionalnosti, a to je najboqi primer `eqe da se pomogne ovoj populaciji. Rezultat politike kakva se vodi jeste i taj {to danas imamo odre|eni broj mladih Roma koji su na postdiplomskim i doktorskim studijama, a Vojvodina u tome predwa~i u Evropi – naglasio je Jovanovi}, i napomenuo da je inicijativa o sastanku s roditeqima dece romske nacionalnosti u Melencima potekla od direktora seoske {kole. Na tom skupu je, izme|u ostalog, bilo re~i i o uvo|ewu romskog jezika s elementima nacionalne kulture kao nastavnog predmeta u melena~koj osnovnoj {koli, kao i mogu}nosti otvarawa novog radnog mesta za u~iteqa romskog jezika, s obzirom na to da u Melencima `ivi zna~ajan broj Roma. Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, koji je tako|e prisustvovao sastanku, kazao je da je Vlada Vojvodine jo{

pre nekoliko godina pokrenula projekte usmerene i namewene Romima, a koji su ih podstakli da razmi{qaju o svom zapo{qavawu. Tada je, uz posebne subvencije, otvoreno oko {ezdeset radwi i preduze}a ~iji su osniva~i Romi. – Pokrenuli smo i nekoliko programa koji su kao prioritet imali Rome, upravo stoga {to su oni {est puta siroma{niji od najsiroma{nije slede}e kategorije stanovni{tva. @eleli smo da im na svaki na~in poka`emo da oni ni po jednoj sposobnosti ne zaostaju za ostalima – objasnio je Vasin, i podsetio na to da je Vojvodina lane prepoznata kao jedna od evropskih regija koja ima najboqi program i koja mo`e poslu`iti kao primer. Pojedine evropske zemqe, kako je primetio, problem s Romima su re{avale tako {to su ih deportovali iz svojih sredina, a Vojvodina je `elela da poka`e upravo suprotno – da nije re{ewe u deportaciji, ve} u inkluziji i prihvatawu, zapo{qavawu i obrazovawu. @. Balaban

KR[EWE QUDSKIH PRAVA PSIHIJATRIJSKIH PACIJENATA U VOJVODINI

Bezjasnihpravilapona{awa Pokrajinski ombudman upozorio je ju~e na kr{ewe qudskih prava u pet psihijatrijskih ustanova u Vojvodini, isti~u}i da postoje nejasno}e u vezi s postupkom „fiksirawa”, odnosno prinudnog vezivawa uznemirenih pacijenata, i zatra`io da se to pitawe zakonski reguli{e. Naime, nakon {to je zamenik pokrajinskog ombudsmana Stevan Aramba{i}tokom maja i juna obi{ao psihijatrijska odeqewa u

bolnicama u Subotici, Vrbasu, Sremskoj Mitovici, Zrewaninu, Somboru, Vr{cu i Novom Kne`evcu, od kojih je pet op{tih i dve specijalizovane, konstatovao je da nedostatak odgovaraju}eg pravnog okvira koji se odnosi na postupawe s pacijentima ote`ava rad zaposlenih, a pogotovo kada se radi o na~inu fiksirawa uznemirenih pacijenata. Jer, kako se konstatuje, ovakvo stawe sa sobom povla~i i pitawe mogu}ih zloupo-

treba tih mera koje mogu dovesti do kr{ewa prava pacijenata koji i ina~e na specifi~an na~in i u ograni~enoj meri ostvaruju neka od svojih osnovnih qudskih prava. Zbog nepostojawa zakonske procedure bolnice su prinu|ene na to da ustanove unutra{wa pravila postupawa na odeqewima psihijatrije, ali ona ne smeju sadr`ati mere kojima se ograni~avaju osnovna prava pacijenata, poput slobode kretawa i prava na

informisani pristanak na pregled i le~ewe. Ozbiqan problem, ukazuje ombudsman, predstavqa i to {to pitawe vezivawa uznemirenih pacijenata u na{oj dr`avi nije regulisano nijednim pravnim aktom, {to samo po sebi zna~i da nisu ni ustanovqena jasna pravila pa ni ovla{}ewa onih koji mogu narediti vezivawe pacijenta i sprovo|ewe i trajawe tog postupka. Q. M.

UPIS U SREDWE [KOLE

@eqejo{danas Jo{ danas u svojim doju~era{wim osnovnim {kolama svr{eni osmaci predava}e liste sa spiskovima od 20 `eqa za nastavak {kolovawa i lekarsko uverewe o ispuwenosti zdravstvenih uslova za te `eqe, osim ukoliko na spisku nisu samo gimnazijski smerovi, za koje ovo uverewe nije potrebno. Pri popuwavawu liste budu}i sredwo{kolci moraju voditi ra~una o tome da im `eqe budu realne, to jest usagla{ene s bodovima koje su sakupili. Orijentacije radi, u Ju`noba~kom okrugu, u kojem je osmi razred ove godine zavr{ilo 6.500 u~enika, wih vi{e od 2.000 ima preko 90 bodova, a od tog broja u {kolama na teritoriji grada Novog Sada ih je vi{e od 1.200. Izme|u 80 i 90 bodova sakupilo je 1.286 svr{enih osmaka u ju`noj Ba~koj, a u Novom Sadu ih je 710. Ne{to preko 1.000 u~enika u ovom okrugu ima

od 70 do 80 bodova, a u Novom Sadu ovakvih je 531. Posle uno{ewa u centralnu bazu podataka, spiskove sa `eqama za nastavak {kolovawa svojih doju~era{wih u~enika osnovne {kole na oglasnim tablama objavi}e u subotu i tog dana bi svi mali maturanti trebalo da provere da li su wihove `eqe ta~no

unete u kompjuter, te ukoliko nisu, podnesu prigovor, da bi se istog dana gre{ka ispravila, a sutradan, u nedequ, 10. jula, objavile kona~ne liste sa `eqama. Posle toga, mali maturanti mora}e da se strpe do 13. jula, kada }e na oglasnim tablama osnovnih {kola biti istaknut raspored u~enika po sredwim {kolama.

Istog dana i sutradan, 14. jula, raspore|eni u~enici }e se i upisivati u svoje nove {kole, a oni koji ostanu bez mesta u prvom upisnom krugu, 13. jula, na oglasnim tablama svojih doju~era{wih osnovnih {kola mo}i }e da vide i koja su mesta u sredwim {kolama ostala slobodna i da, s novim spiskom `eqa, na ova mesta konkuri{u 14. jula. Raspored u~enika po sredwim {kolama u drugom upisnom krugu bi}e objavqen 16. jula, a istog dana i ovi u~enici }e se upisati i time }e ovogodi{wi upis u sredwe {kole biti zavr{en. Da podsetimo, mesta i ove godine u sredwim {kolama ima dovoqno, tako da niko ne}e ostati neupisan jer je osmi razred zavr{ilo oko 75.000 osmaka, a konkurs je raspisan za popunu 86.000 mesta u prvom razredu sredwih {kola u Srbiji. D. Deve~erski


c m y

dnevnik

dRU[TvO

utorak5.jul2011.

15

HO]E LI 7. JUL OPET BITI DAN USTANKA

Zvezdu i kokardu niko ne}e pomiriti Te{ko je u Srbiji postignuti dogovor o novim dr`avnim praznicima, a ovih dana sti`e predlogdasejo{jedandatum–7.juli, nekada{wiDanustankauSrbijiu vreme SFRJ, ponovo uvrsti me|u praznike. Kako ka`e Zakon, dr`avnipraznicisuNovagodina– 1.i2.januar,Dandr`avnosti–15. februar i Praznik rada – 1. i 2.maj. U Srbiji se praznuju i verskipraznici,itoprvidanBo`i-

27.januar,Danpobede–9.majiVidovdan–28.jun. Predsednik Saveza udru`ewa boraca NOR-a Miodrag Ze~evi} najavqujeda}etabora~kaorganizacija pokrenuti inicijativu da se7.julkaoDanustankauSrbiji u Drugom svetskom ratu ponovo uvrsti me|u dr`avne praznike. Tajdatum,obja{wavaZe~evi},mora ponovo biti dr`avni praznik jer dr`ava treba da prizna ono

~uvati se}awe na wega. Doprinos borbi protiv fa{izma, osim u~inkasportista,jedinijekredit kojisavremenadr`avaSrbijaima u me|unarodnim odnosima – istakaojeZe~evi}. Po{toistori~ari,daklestruka~ijijeposaodaoceni{tasezaistazbivalotogleta1941.godine, razli~ito ocewuju ulogu tada{wihakteraipo{toseodpojedinih nau~nih istorijskih radnika posledwih decenija isti~e da 7. jul nije dan ustanka u Srbiji ve} dankadajezapo~eogra|anskirat, te{ko je o~ekivati da odluka o predlogu SUBNOR-a bude doneta lakoibezvelikihpolemika.Jer, suprotnostavuSUNBOR-a,kojije vi{eod{estdecenijava`iokao jedino „ispravan”, savremeni istori~arismatrajudaje“akcija” @ikiceJovanovi}a[panca,koji je progla{en narodnim herojom kao ~ovek koji je prvi ispalio ustani~kupu{ku7.jula1941.godineuBelojCrkvi,ideolo{kiobojena i predstavqena druga~ije od onog {to se zapravo zbilo. Tako istori~arSr|anCvetkovi} sInstitutazasavremenuistorijuobja{wavadaubistvouBelojCrkvi jestesimboli~ko,alinekaootvaraweborbeprotivokupatorave} kaopo~etakgra|anskogratakoji }e se kasnije rasplamsati i biti gotovove}inegosukobsNemcima. –Paralelnosuserazra~unavali partizani i ~etnici, partizaniiqoti}evci,qoti}evcii~etnici–rekaojeCvetkovi}.–Zato je Drugi svetski rat u na{oj zemqibiodruga~ijinegouostalim dr`avama. Ubistvo dvojice nedu`nih`andarmakojisunabiciklu obilaziliseoskiva{ardogodilo sejo{uvremekadajeSrbijabila okupiranaidokjo{nijeusposta-

U Vojvodini 117 `ivih nosilaca Partizanske spomenice Potpredsednica Skup{tine Vojvodine prof. dr Branislava Beli} primila je ju~e, povodom obele`avawa 70 godina od po~etkaantifa{isti~kogustanka,nosiocePartizanskespomeniceiz1941.godineitomprilikomuru~ilapoveqeborcimainarodnimherojimaDrugogsvetskograta. PopodacimaPokrajinskogSUBNOR-a,uVojvodinidanas,sedamdecenijaodpo~etkaustanka,ima117`ivihnosilacaPartizanskespomenice,odkojihje60ju~ebilonasve~anomprijemuu Skup{tiniVojvodine.NakonprijemauvelikojsaliSkup{tine odr`ana je tribina „Neki problemi u tuma~ewima NOR-a”, na kojojsugovoriliakademik^edomirPopov,profesorBorislav \urovi} ipredsednikPOSUNBOR-a SvetomirAtanackovi}, askojejeporu~enodase„`iviuvremenimaobmanaila`iisuo~avawaspoku{ajimaprekrajawaistorije”,tedazbogtogasvi zajednoimajuobavezu“dasesuprotstavebilokakvomprekrajawu istorije i ja~awu profa{isti~kih ideja i odbrani istine kojajezasnovananaistorijskim~iwenicama”. }a kod pravoslavaca i katolika, uskr{wi praznici, po~ev od Velikog petka zakqu~no s Uskrsom, tako|e i kod pravoslavaca i kod katolika.Pravoslavciimajupravoinaprvidankrsneslave,pripadniciislamskezajednicenaprvidanRamazanskogbajramaiprvi danKurbanskogbajrama,apripadnici jevrejske zajednice na prvi danJomKipura.Praznicikojise obele`avajuradnosuSvetiSava–

{to je priznao antifa{isti~ki svetposlezavr{etkarata,atoje doprinosJugoslavijeupobedinad fa{izmom, dodaju}i da Srbija zbogsebeisvogugledanemo`eiskqu~itijedanodkqu~nihdoga|aja–partizanskiustanak1941.godine. –Partizanskiustanak1941.godinejedanjeodnekolikodoga|aja uistorijikojisuopredelilibudu}nostSrbijeizatojeva`nosa-

vqenaNedi}evavlast,ve}jevladala komesarska uprava pod direktnomupravomNemaca.Po{to su oba antifa{isti~ka pokreta izjedna~ena,najboqebibilodase na|edatumkadasuijedniidrugi u~estvovali u zajedni~koj borbi protivokupatora.Mogaobiseodrediti datum osloba|awa pojedinihgradovauSrbijigdesuizvedenezajedni~keakcije. Zaprvog~ovekaSUNBOR-arehabilitacija~etni~kogpokretai ukupne kolaboracije je neprihvatqivaizaposledicumo`eimati todasenaSrbijuuinostranstvu gledakao„prostorgdeserehabilitujefa{isti~kaideologija”. –Imaju}iuvidudajeupori{te ovom sistemu ~etni~ki pokret a ne mi, oni osporavaju na{ rat. Onisunajpre2004.godinedoneli zakon kojim su izjedna~ili prava boracaNOB-ai~etnika,apotom 2006. godine i Zakon o rehabilitaciji, kojim rehabilituju celu izdaju.Ustanak7.jula1941.bioje antifa{isti~ki,anerevolucionarni–tvrdiZe~evi}. Dakle, kada i zvani~no stigne zahtevSUBNOR-adase7.julproglasizadr`avnipraznik,dr`avnim organima ne}e biti nimalo lako jer pomiriti nalaze raznih dr`avnihkomisija,kojeiskopavajumasovnegrobnicezakojeseveruje da su nastale nakon Drugog svetskog rata i da su ih iza sebe ostavili partizani i one koja je skeniralaAduCiganlijuupotrazi za kostima Dra`e Mihailovi}a,iboracaNOR-a,kojijo{uvek veruju da samo zahvaquju}i wima Srbijaimapo~asnomestouantifa{isti~komfrontu,bi}eveoma te{ko. Kao {to je te{ko i odbiti i jedneidruge. Q. Male{evi}

^ITATI ILI GLEDATI, PITAWE JE SAD

Igre prestola – igre recepcije Nedavno okon~ano emitovawe TVserije„Igraprestola”uHBO produkcijiizazvalojevelikointeresovawesvetskejavnosti,{to nije~udnosobziromnatodajeu pitawu „proizvod“ najvi{ih standarda.Scenariojeura|enpo literarnom predlo{ku – prvom romanu u serijalu „Pesma leda i

vatre„ velemajstora Xorxa R. R. Martina. Nominalnojere~ojo{jednom odbezbrojnatr`i{tuprisutnih serijalakojipripadaju`anruepske fantastike. Me|utim, Martinjepisackojisenekre}eustaqenimstazamainepi{ekonfekcijskuliteraturu.Otudajewego-

vasagapromi{qena,konzistentnaiubedqivoispisana,junacisu `ivi, a ne kartonske lutke, zapleti motivisani. Martin je stvoriosvetkojinalikujenasredwivekuEvropiipratisudbine nekoliko velika{kih ku}a uvu~enihusukobeizazvaneborbama zavlastibogatstva.Fantasti~ni segmentiuovomsvetujedvadasu prisutniiwihovuticajnade{avawauglavnomjeposredan. Fanoviepskefantastikebrzo suotkriliiprisvojilisagupaje svaka nova kwiga i{~ekivana sa sveve}imnestrpqewem:prvitom „Igra prestola” pojavio se 1996, drugi „Sudar kraqeva” 1998, „Olujama~eva”2000,ana~etvrtu kwigu„Gozbazavrane”~ekalose do2005.Petideo(odplaniranih

ovi,posteri,majiceiostalexixa-bixe,ana{losemestaizanova izdawa romana, u obi~nom i tvrdom povezu, odnosno u raznim luksuznimidivot-opremama. Na (bez)brojnim internet-forumima, najdinami~nijem obliku fanovske komunikacije, razvile su se raznovrsne diskusije, koje zapo~iwuopaskamaomestimana kojimasutvorciserijepogre{ili,primedbamanaizborglumaca, scenografijuiliodre|enescene; u serioznijim osvrtima pri~a se osu{tini`anraionome{toje Martin promenio u `anrovskoj matrici. ^istunci zameraju na izneveravawu Tolkinovskog obrasca, dok wihovi protivnici upravotosmatrajukaobitankvalitet.

^itaweiline~itawe„Igreprestola”nijeusamqen slu~aj.Re~jeosukobudva`ivotnastava–onoga kojiseiscrpqujeulakim,pomogu}nostiinstant „mentalnim`vakama“,idrugog,kojiimave}a o~ekivawaispremanjenave}enapore sedam), posle nekoliko najava i odlagawa,trebalobidasepojavi utokuovegodine.Recepcijaserijala u {irim, van`anrovskim krugovimatako|enijenegativna, paodlukaHBOkompanijedasnimiserijuoddesetepizodakojima }e se pokriti de{avawa u prvoj kwizinijenimaloslu~ajnairizi~na.Takosumislilii{efovi kompanijejersuserijidodelili izda{anbuxet.Ve}poslepremijere prve epizode, 17 aprila ove godine, bilo je jasno da je serija pravi pogodak: uz visoku gledanost, koja je regrutovala armiju fanova,dobrekritikeiinstantno internet-piratisawe, nikoga nije iznenadila vest da se snima druga sezona. Naravno zahuktala se i prate}a industrija – DVD-

Kakobilodabilo,raspravesu `u~ne,smnogoargumenataikontraargumenata.Znati`eqnomposmatra~u mo`e se u~initi da je okru`en vatrenim qubiteqima literature spremnim da i{~itavajukwigeod400,500ivi{estrana(odlikadelaepskefantastike upravosu„debele“kwige).Me|utim, skora{wa anegdota s jednog od(ovda{wih)sajtova,lako}ega ubediti u suprotno; naime, jedan od„foruma{a“po`aliose,posle emitovawa posledwe epizode prvesezone(19.juna),da}emubiti te{ko da ~eka slede}u godinu i nastavakserije.Natomujelakonski odgovoreno da, ako je toliko nestrpqiv,uzmedrugukwigu(odavnoprevedenunasrpski)i–pro~itaje.Reakcijanestrpqivoggle-

daocabilajedamu~itawenepada na pamet jer je posledwu kwigu pro~itaoutre}emrazreduosnovne {kole! Gledalac uop{te nije smatraodagaovopriznaweimalo diskvalifikuje,prese~inidaje ponosannasvojeizbegavaweupra`wavawave{tine~itawa. Izre~enogzainteresovaniposmatra~lakozakqu~ujedaprisustvuje susretu dva kvalitativno razli~ita koncepta tro{ewa sopstvenogvremena.Sjednestrane su svojevoqni ~itaoci kwiga (kojito`eleanemoraju),asdruge gledaoci (i ostali „ne-~ita~i“). Za nestrpqivog foruma{a „Igra prestola” ne postoji u izvornom obliku – kao roman, ve} samokaoTV-serijakojujevoqan da konzumira i u tu svrhu ulo`i odre|eni napor. Ukoliko, me|utim,konzumirawezahtevaprevi{e napora – a ~itawe svakako trajedu`eoddesetsatigledawa, teranaaktivannaporrazmi{qawa,povezivawaizami{qawa-ma{tawa–ovajfan(imnogiwemu sli~ni)jednostavno}eodustatii pa`wuusmeritinadrugizabavan sadr`ajkoji}e,mo`da,bitislabijegkvalitetaaline}eumarati.

Oni koji prave filmove, TV-serijeiostalezabavneprogrameto svakako znaju i prilago|avaju svoju robu pojednostavquju}i sadr`ajedabiosiguraligledanost – potro{wu i svoj profit. Potro{a~i,sasvojestrane,u`ivaju ulakojzabaviivi{eodweimi netreba. ^itawe ili ne~itawe „Igre prestola” nije usamqen slu~aj. Re~jeosukobudva`ivotnastava –onogakojiseiscrpqujeulakim, po mogu}nosti instant, „mentalnim `vakama“, i drugog koji ima ve}a o~ekivawa i spreman je na ve}enapore.Prvistavjeutrendu,drugijezastareo;prvijeuve}ini, potenciran mo}nom industrijom zabave, drugi je izgubio bitku i lagano nestaje. Ova dva svetasvesere|esre}uarazlike izme|uwihsvesudubqe.Kona~no,unekojvrlobliskojbudu}nostioni}esepotpunorazdvojitia onda }e princip slatkog, {arenogibezbri`nogpobeditidonose}i nesposobnost da se svet zamisli izvan ravni velikih i malihekranailakihporukakojese nawimaserviraju. Ilija Baki}


SPORT

utorak5.jul2011.

dnevnik

c m y

16

PRIPREMEDEJVISKUPREPREZENTACIJEUHALM[TADU

^ekasenajboqi

Dejviskupreprezentacija Srbije nekompletna je stigla u Halm{tad gde od 8. do 10.julaigra~etvrtfinalnime~ Dejvis kupa protiv [vedske.

Halm{tad su stigli Janko Tipsarevi}, Ilija Bozoqac, Viktor Troicki predvo|eni selektorom Bogdanom Obradovi}em. U stru~nom {tabu sui trener BorisBo{wakovi}iJovanLi-

DejvisKupreprezentacijaSrbijeuHalm{tadu

Deona{egtimastigaojeuovaj gradi} i svi su pod jakim utiskompodvigakojijeNovak\okovi}napraviouVimbldonu.U

li}.Pridru`i}eimseiNenad Zimowi}. Svi s nestrpqewem ~ekaju Noletov dolazak. Vimbldonski

pobednik ima jednu slatku obavezu da svoj podvig podeli sa svojim fanovima ispred platoa Narodneskup{tine. Ina~e,na{uselekcijujesa~ekala mala neprijatnost jer su se jednom delu na{e eksp ed ic ij e zag ub il e stvari, pa }e prvi trening odr ad it i sam o JankoiViktor. -Zadovoqansam{to }e ekipa nastupiti u najja~em sastavu – rekao je selektor Obradovi}.-Svismoodu{evqeni Novakovom pobedom i to }e biti dodatnistimulansekipi. Prihvatamo ulogu favorita u ovom me~u i o~ekujemo trijumf koji }e nas pribli`iti odbrani titule. Prijem odstranena{ihzemqakakoji `ive ovde u Halm{tadu je izvanredaninatome smoimposebnozahvalni.

VTALISTA

JelenaiAna zadr`alepozicije Na{e dve najboqe teniserke, Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi}, zadr`ale su pozicije koje su zauzimale i pre dve sedmice na VTA listi. Jankovi}eva je i daqe15.nasvetu,uprkoseliminaciji na samom startu Vimbldona,dokseIvanovi}eva nalazi tri pozicije iza we. S druge strane Bojana Jovanovski jezabele`ilapadod{estmesta isadaje56. Nasamomvrhulistenijebilo promena. I daqe vodi Dankiwa Karolina Voznijacki, ispred Kim Klajsters iz Belgije i rusketeniserkeVereZvonarjove. Nova {ampionka Vimbldona Petra Kvitova napredovala je za samo jedno mesto i sada je sedma. Isti napredak imale su i Beloruskiwa Viktorija Azarenk a i fin al istk iw a VimbldonaMarija[arapovai one sada dr`e ~etvrtu i petu poziciju.Osvaja~icaRolanGarosa pala je za dve pozicije i sada je {esta, a iza we slede Kvitova, Fran~eska Skjavone iz Italije, Francuskiwa Ma-

Zvezda ~estitala „Crv en a zvez da jo{ jednom,odsrca,~estitaNovaku \okovi}unoviuspehukarijeri, sigurno jedan od najve}ih,osvajaweVimbldona. Nole je jo{ jednom pokazaokolikojevelikiikoliko mu pripada sada{wost i budu}nost. Uvereni smo da }einadaqepokazivatidaje najboqitenisernasvetu. Fudbaleri Crvene zvezde su, kao i polufinalni me~ protivConge,finalesaNadalomgledaliusvojimsobamauzpomo}interneta,iputemsms-adobijaliporukeiz domovine. Nakonzavr{nogpoena,hotelom ’Piramida’ prolomili su se veliki aplauz i usklici odu{evqewa”, navodi se u saop{tewu Crvene zvezde.

ATPLISTA

\okovi}izvani~no prvireketsveta Samo nekoliko sati po{to je trijumfovao na Vimbldonu,Novak\okovi}izvani~nojepostao prvitenisersveta.IakoATPsvakogponedeqka objavqujenovulistu,ovogaputaonajeobjavqena nekolikosatiranije,paje\okovi}smenioRafaelaNadalasprvepozicije. Srpskiteniserjenatajna~inpostaotektre}i teniseruposledwihsedamgodinakojijezaseoje na~eloATPliste,aujednosepostaraodanaprvoj poziciji prvi put od 2004. godine ne budu ni NadalniRoxerFederer. \okovi}naprvommestusadaima13.285bodova, ispred Nadala koji ima 11.270, dok je Federertre}isa9.230bodova.ZanimqivojedaNole ima prednost u odnosu na tre}eplasiranog Federara od preko 4.000 poena, a od petoplasiranog[ve|aninaRobinaSoderlingagotovo9.000 poena.

Zarazlikuod\okovi}a,ViktorTroickijedo`iveopadza~etirimestaisadaje16,dokjeJankoTipsarevi}ostao29.Nikola]iri}sadadr`i 192.poziciju,IlijaBozoqacje235,aDu{anLajovi}267.naATPlisti. Me|u prvom desetoricom nije bilo ve}ih promena,zajednomestosunapredovaliFrancuzGael MonfisiMardiFi{izSjediwenihDr`avaisada su sedmi, odnosno osmi. Pad je zabele`io ^eh Toma{Berdih,sasedmepozicijepaojenadevetu. ATP lista za 4. jul 2011: 1.Novak\okovi}(Srbija)13.285,2.RafaelNadal([panija)11.270,3. Roxer Federer ([vajcarska) 9.230, 4. Endi Mari (Velika Britanija) 6.855, 5. Robin Soderling ([vedska) 4.325, 6. David Ferer ([panija) 4.150, 7.GaelMonfis(Francuska)2.780,8.MardiFi{ (SAD) 2.650, 9. Toma{ Berdih (^e{ka) 2.470, 10. EndiRodik(SAD)2.110poenaitd. A.P.

LISTEZARADA

JelenaJankovi}

rion Martoli i Samanta StosurizAustralije. VTA lista za 4. jul: 1. KarolinaVoznijacki(Danska)9.915, 2. Kim Klajsters (Belgija) 7.625, 3. Vera Zvonarjova (Rusija)6.695,4.ViktorijaAzarenka (Belorusija) 6.465, 5. Marija [arapova (Rusija) 6.141, 6. Na

Li(Kina)5.855,7.PetraKvitova (^e{ka) 5.437, 8. Fran~eska Skjavone(Italija)4.860,9.Marion Bartoli (Francuska) 4.230, 10. Samanta Stosur (Australija) 3.405... 15. Jelena Jankovi}2.775...18.AnaIvanovi}2.555...56.BojanaJovanovski 1.043poenaitd.

Serenauprovaliji Amerikanka Serena VilijamsjenaVTAlisti123nedeqedr`alaprvomesto,aposle Vimbldona pala je za 150 mesta i sada je 175, {to je wen najl o{ ij i plas man jo{ od 1997.Serenaserasplakalana startuVimbldonakadajeuprvom kolu nadigrala Aravan Rezai. Ona nije mogla da sakrijesuzenakon{tosevratila tenisu posle skoro godinu dana pauze i tri operativna zahvata. Amerikanka,kojajebranila titulunaVimbldonu,uspelaje

^estitkasazvani~nogsajtaATP-a

da prebrodi tri kola, ali je u ~etvrtompokleklapredFrancuskiwom Marion Bartoli. Nikonijesawaoda}ejetoko{tati `estokog pada na VTA listi, `estoko se survala niz provaliju -  sada je tek 175. igra~icasveta. Teniserkakojajeukarijeri osvojilasva~etirigrendslem trofejausingluidublui~ak 123 nedeqe provela na prvom mestusvetskelistesadajenajlo{ijeplasiranajo{od3.novembra1997.godine,kadajezauzimala304.poziciju.

SerenaVilijams

^ESTITKAIZMILANA

Grandisimo\okovi} Me|ubrojnim~estitkamazaNovaka \okovi}a posle osvajawa Vimbldon i prvog mesta na svetu na{la se i ona koju mu je uputio italijanski fudbalski klub Milan. \okovi} nikada nije krio da navijazaCrvenuzvezduiMilan,a uaktuelnom{ampionuItalijese}ajusevremenaprovedenoguDubaiju sa najboqim srpskim i svetskimteniserom.Unedequuve~eje kao glavna vest na sajtu Milana osvanulatadaje\okovi}osvojio Vimbldon, a samo nekoliko dana ranije obezbedio status prvog reketasveta. „Bilojetoodli~nofinaleprotiv Rafaela Nadala za \okovi}a. Na 125. izdawu najve}eg teniskog turniranasvetu,dvojicanajboqih nasvetuigralisunaCentralnom terenu Vimbldona, pod budnim okom legendi kao {to su, izme|u ostalih,BjornBorg,XonMekinro

iManuelSantana“,ka`esenasajtuMilana. U tekstu se opisuje i detaqan tokme~a,kojijemo`dainajboqiu dosada{wem delu karijere za \okovi}a,po{tojenawemudo{aodo onogao~emujecelog`ivotasawao –trijumfanaVimbldonu.Nakraju seisti~edaje\okovi}nijemogao da sakrije svoje odu{evqewe zbog osvajawa najpresti`nijeg turnira nasvetu,adasusviuMilanupresre}niiponosnizbogwega,uzre~i„Grandisimo\okovi}“.

Noleubedqivovodi Novak \okovi} nalazi se na prvom mestu najnovije liste zarada na ATP turnirima u ovoj godini sa 7.608.673 dolara. Srpski teniserjeukarijeriodigrawanaturnirimazaradio 27.871.630 dolara. Drugu poziciju dr`i [panacRafaelNadal,kojijeuovojgodinizaradio5.250.169dolara.[vajcaracRoxerFedererjetre}isa2.502.919.Drugorangiranisrpski teniser Viktor Troicki se nalazi na 17. mestusa667.013dolara,dokjeJankoTipsare-

vi} tren utn o na 35. poz ic ij i na lis ti sa 448.741dolar. Prvomestonalistizaradau`enskojkonkurenciji dr`i pobednica Vimbldona ^ehiwa Petra Kvitova (3.189.334), ispred Kineskiwe Na Li (3.158.163) i Beloruskiwe Viktorije Azarenke (2.389.184). Jelena Jankovi} je 23. sa zara|enih 529.102 dolara, dok je Ana Ivanovi} 49.sa260.249dolara.BojanaJovanovskije65.sa 188.982.

ENDIMAREJNIJEKLONUODUHOM

MoguijaistokaoNovak Endi Marej ponovo nijeuspeonaVimbldonu. Ali, ka`e da zna kakodabudeboqi.Najboqi.Trebasamodase ugleda na Novaka \okovi}a. DoksuNovak\okovi} i Rafael Nadal igrali finaleVimbldona,Britanac Endi Marej sedeo je u jednom londonskom pabusasvojomdevojkom. OdwegajeBritanijao~ekivala(aidaqe o~ek uj e) da kon a~n o vrati titulu na Vimbodonu, ali za sada je ostal a sam o nad a. Ipak, Marej ne kloni duhom.Aima,ka`e,na kogaidaseugleda.Na svogprijateqaNovaka \okovi}a, koji je na EndiMarej Vimbldon u ubio dve muve jednim udarcem - postao Marej je svestan da ne{to je prvi igra~ sveta i osvojio mor a da prom en i u na~ in u je najpresti`niji turnir na igre, ment aln om pris tup u, svetu. treninzima... - Znam da je mogu}e. Pogle-Imam24god in e.Tosugodajte samo Novaka. Se}am se din e kad a igra~ dos ti` e vrkadsamgagledaoupolufina- hun ac {to se ti~ e spremn olu Vimbldona pro{le godine sti i snag e. Zat o mor am da kad a je izg ub io od Tom a{ a sedn em sa svoj im tim om kak o Berdiha, a potom igrao neizbis mo nap rav il i prio r it et e vesanme~protivRafaelaNauigriitren inz im a-ist ak ao dala u finalu US Opena. Od jeMar ej. tada je mnogo napredovao. Na Wegova igra u prvom setu wegabitrebalodaseugledam protiv Nadala u polufinalu i da poku{am da ga kopiram Vimbldona mo`e da mu bude napisao je Marej u svojoj ko- putokazzadaqe.Marejisti~e lumninasajtuBBC-a. da obo`ava da igra na travi,

pred svojom publikom, koja ga je, ka`e, bodrila fantasti~no. - @ao mi je samo {to nije bilomaloboqezamene.Ali, na meni je da se vratim ja~i negoikadaiho}u!U~ini}uto - poru~io je [kotlan|anin, koga o~ekuje Dejvis kup me~ izm e| u Vel ik e Brit an ij e i LuksemburgauGlazgovu. -Dejviskupjeva`anidobar jeputdapremostimrazo~arawe sa Vimbldona. Nikad nisamigraourodnoj[kotskoji verujem da }e biti zabavno naveojeMarej.


SPORT

dnevnik

utorak5.jul2011.

17

DRUGO KOLO LIGE SRBIJE U MINI-KAJAKU

Podmladak Sintelona najuspe{niji NA KUPU KANADE

Felps najboqi u sezoni Amerikanac Majkl Felps ostvario je na Kupu Kanade vode}i rezultat u svetu ove sezone u disciplini 100 metara leptir stilom, pobediv{i u vremenu 51,32 sekunde. Drugo mesto zauzeo je jo{ jedan Amerikanac Kris Brejdi rezultatom 52,77 sekundi, a tre}e

Kajaka{ki klub Obili} iz Novog Kne`evca bio je doma}in drugog kola Lige Srbije u mini-kajaku, uz u~e{}e preko stotinu najmla|ih takmi~ara iz 17 klubova. Zaveslajima na Tisi najvi{e uspeha u 16 odr`anih trka na 500 i 1.000 metara ostvarili su ~la-

(Val), Igor Milakovi} (Val), Alen \uhi} (Pan~evo). MK-2 500 M: O. Milakovi}-Vrdoqak (Val), I. Milakovi}-@ivanovi} (Val), Filipov-Pavlov (Obili}). Devoj~ice MK-1 1000 m: Tijana Jani}, Katarina Jani}, Ivona Horwa~ek (sve Sintelon).MK-2 500 m: K. Jani}- T. Jani} (Sinte-

vi} (Val), Strahiwa Stefanovi} (Sintelon), Ivan Stojanovi} (Pan~evo). MK-2 500 m: Mlade`i}-Stefanovi} (Sintelon), V. Nedeqkovi}-J. Nedeq ko vi} (Val), Su bo ti}Ke~ke{ (Tisin cvet). Devoj~ice MK-1 1000 m: Biqana Reqi} (Be~ej), Lana Radivojkov (Sintelon), Marija Krivoku-

novi ba~kopalana~kog Sintelona, koji su iza sebe za dobru du`inu ~amca ostavili sremskomitrova~ki Val i Be~ej. Pojedina~ni plasman - de~aci 2001. godi{te MK-1 1000 m: Ogwen Mikovi} (Val), Lazar Reqi} (Be~ej), Nikola Keqevi} (Na vi ga tor, Pan ~e vo). MK-2 500 m de~aci : Soso - Reji} (Be~ej, Jani}-Sauer (Sintelon), O. Odri - S. Odri (Dunav, Bezdan).Devoj~ice MK-1 1000 m: Danka Filipovi} (Zabre` je), Oqa Mi haj lo vi} (Val), Nina Suvi} (Val). MK2 500 m: Mihajlovi}-Vaselek (Val), Vajuk-Suvi} (Val), Filipovi}-Jovi~i} (Zabre`je). De~aci ro|eni 2000. godine MK-1 1000 m: Stefan Vrdoqak

lon), Hor wa ~ek-Ma }e {o} (Sintelon), Barta-^abai (Tisin cvet, Senta). De~aci ro|eni 1999. godine MK-1 1000 m: Armin Kova~ (Be ~ej), Da ni lo @iv ko vi} (Navigator), Ivan sauer (Sintelon). MK-2 500: Stojkov-Kova~ (Be~ej), Reqi}-Tomi}evi} (Be~ej), Sauer-Krha~ (Sintelon). Devoj~ice MK-1 1000 m: Ivana Jani} (Sintelon), Marija Dostani} 8Val), Zorana Do lo vac („Ma ri na Pro gar”, Beograd). MK-2 500 m: I. Jani}-Pet ko vi} (Sin te lon), Poberai-Juhas 8Bratstvo, Kawi `a), Do sta ni}-Ani ~i} (Val). De~aci ro|eni 1998. godine MK-1 1000 m: Marko Mihajlo-

}a (Navigator). MK-2 500 m: Reqi}-Mirilovi} (Be~ej), J. Fewve{i-A. Fewve{i (Tisin cvet), Jo{t-Zori} (Panonija, Apatin). Ekipni plasman: Sintelon (Ba~ ka Pa lan ka) 100, Val (Sremska Mitrovica) 85, Be~ej 81, Tisin cvet (Senta) 75, Bratstvo (Kawi`a) 58, „Mari na Pro gar” (Be o grad) 49, Panonija (Apatin) 43, Navigator (Pan~evo) 42, Zabre`je 41, Dunav (Bezdan) 41, Pan~evo 35, Obili} (Novi Kne`evac) 30, Vojvodina-NIS (Novi Sad) 23, Zmaj (Zemun) 17, Liman (No vi Sad) 4, Ba nov ci (Stari Banovci) 3 i Nauti~ki klub (Beograd) 2 boda. M. Mitrovi}

Kinez Vu Peng - 53,31. Aktuelni osmostruki olimpijski {ampion u~estvova}e na prvenstvu sveta u [angaju, koje se odr`ava od 16. do 31. jula, u slede}im disciplinama - 100 i 200 leptir, 200 metara slobodnim stilom i 4x200 me{ovito, kao i u sve tri {tafete.

NAJAVA NOVOG SPEKTAKLA

Hej i protiv Vitalija Britanski bokser Dejvid Hej najverovatnije ne}e dobiti priliku da se revan{ira

je pobedio Heja na poene jednoglasnom odlukom sudija i tako potvrdio dominaciju u te{koj kategoriji, po{to je titulama u

Bra}aVitalijiVladimirKli~ko

Vladimiru Kli~ku, ve} }e se boriti sa starijim od bra}e -Vitalijem. Mla|i od bra}e Kli~ko

verzijama VBO, IBF i IBO dodao pojas i u VBA verziji. Posle me~a u Hamburgu, obojica

boksera su pri~ali o mogu}em revan{u, a pobednik je istakao nezadovoqstvo {to nije uspeo da do|e do 50. nokauta u karijeri. S druge strane, kao razlog poraza Hej je okrivio polomqen no`ni prst, povredu koju je zadobio na treningu pre nekoliko nedeqa. Ipak, menaxer bra}e Kli~ko Bernd Bente rekao je da }e Vitalij biti taj koji }e se slede}i boriti sa Hejom. - Ne postoji {ansa za revan{, Vladimir sada nastavqa daqe - rekao je Bente. Ali, Vitalij je pomenuo da bi bio zainteresovan da nokautira Heja. Taj me~ bi mogao da se realizuje krajem ove ili po~etkom slede}e godine. Hej je negirao Benteove tvrdwe po povratku u Englesku, insistirawem da bi `eleo da nagovori Vladimira na revan{. - Bori}e se sa mnom iz istog razloga kao {to je to u~inio i prvi put - zbog novca - rekao je Hej.

U POQSKOJ ZAVR[EN EVROBASKET ZA DAME

TRIJUMF BALA[A NA TURNIRU U [IDU: U organizaciji [ahovskog kluba [id odr`an je tradicionalni 19. Vidovdanski turnir. Prvo mesto je pripalo sa {est poena Mi{i Bala{u, drugo tako|e sa {est poena Branislavu Ra{ku, a tre}e sa pet poena Stipi Dermi{eku. Nadmetali su se 28 {ahista iz [ida, Sremske Mitrovice i Hrvatske. Najmla|i takmi~ari, nade {idskog {aha Mihajlo Matovi} (12) i godinu dana stariji Predrag Danilovi} potvrdili su talenat. A sa velikim simpatijama do~ekan je i uva`en 86- godi{wi @ivan La|evi} koji nije se `estoko borio sa kud i kamo mla|im rivalima.[K [id i ovom prilikom se pokazao kao odli~an organizator i dobar doma}in. D. Savi~in

Rusija prvak Evrope Rusija - Turska 59:42 (19:8, 14:15, 13:11, 13:8)

POLUFINALE PRVENSTVA DR@AVE U AMERI^KOM FUDBALU

REVIJALNA UTAKMICA

Vukovi u finalu

Pobeda za jubilej

Vukovi Beograd – Panteri Pan~evo 45:14 (14:0, 13:0, 13:6, 3:8)

Stani{i} – Reprezentacija Podru~ne lige Sombor 2:0 (1:0)

BEOGRAD: Stadion na Adi Beogradski Vukovi su prvi u~eCigalniji. Gledalaca: oko 600. snici ovogodi{weg Srbijan bouKretawe rezultata: 8:0 Brendon la, finalne utakmice Superlige Mekdauel tr~awe 1 jard, Filip Srbije u ameri~kom fudbalu. Oni Stojanovi} pretvarawe za dva posu u polufinalnom duelu protiv ena, 16:0 Mekdauel tr~awe 30 jardi, Aleksandar Lazovi} pretvarawe za dva poena, 22:0 Vini Mirot pas 3 jarde za Marija Lugowu, 29:0 Toni Stabs vra}awe intersepcije 20 jardi, Milan Matovi} PAT, 35:0 Mekdauel tr~awe 15 jardi, 35:6 MomenatsutakmicenaAdiCiganliji Vojislav Milenkovi} pas ka Ivanu Ilijevskom 10 Pantera iz Pan~eva lako pobedijardi, 42:6 Mirot pas ka Dejanu li, ~ak i lak{e nego u prvom ovoCerovcu 35 jardi, Matovi} PAT, sezonskom duelu, na otvarawu tak42:14 Milenkovi} pas ka Milivomi~ewa. ju Vojtehu 10 jardi, Ilijevski preZa razliku od tog me~a, kada su tvarawe za dva poena, 45:14 Matodozvolili Pan~evcima da povedu vi} fild gol 45 jardi. i ponadaju se da mogu da trijumfu-

ju na Adi Ciganliji, ovog puta bili su nemilosrdni i ve} u prvom poluvremenu su re{ili pitawe pobednika. Vrlo raspolo`en bio je raningbek iz SAD Brendon Mekdauel, koji je postigao prva dva ta~dauna, od ukupno tri na ovom me~u. Uspledio je pas kvoterbeka Vinija Mirota za Marija Lugowu, kojom je realizovan jo{ jedan napad ta~daunom. Pan~evci su tek u drugom poluvremenu uspeli da ugroze protivnika napadom, ali je tada ve} bilo kasno. Dva postignuta ta~dauna, oba posle pasa talentovanog kvoterbeka Vojislava Milenkovi}a, poslu`ila su samo za smawewe visokog vo|stva Beogra|ana, koji su sasvim zaslu`eno u{li u finale. Drugi polufinalni me~ igra se tek slede}eg vikenda zbog obaveza Divqih veprova u finalu EFAF kupa (pora`eni od London Bliceva 29:7). Kragujev~anima }e na megdan iza}i An|eoski ratnici iz ^a~ka.

STANI[I]: Igrali{te Stani{i}a, gledalaca 150, sudija: Ivani{evi} (Oxaci). Strelci: Kurixa u 27. minutu (jedanaesterac) i Jawi} u 89. minutu. @uti karton: Jawi} ( Stani{i} ). STANI[I]: Dubravac (Radmanovi}), Vukadinovi} (Babac), Niki} (N. Komazec), Vrani} (Gruji}), Kurid`a, Bobanac, Jagodi} Kurid`a, Jawi}, Terzija (@e`eq), Miji}, Kawo (Jovanovi}). REPREZENTACIJA PODRU^NE LIGE SOMBOR: Pavasovi}, ([}epanovi}), D. Na|, ]u}a (B. Na|), Pelengi}, Te{ovi} (Divjak), Stani} (Luki}), Orsi} (Kne`evi}), Kili} (Cime{a), @egarac ( Vladeti}), Ki{juhas, Stoj{i} (Raci}- Beri}). Prvak Podru~ne lige Sombor Stani{i} savladao je reprezentaciju lige.Ova utakmica odigrana je i u sklopu proslave 90 godina igrawa fudbala u Stani{i}u. M. Jovi}evi}

RUSIJA: Arte{ina 5 (7 sk), Beqakova, Popova 2, Kuzina 6, Danilo~kina 12, Mjasoedova, Korstin 3 (7 sk), Stepanova 18 (12 sk), Osipova 6 (9 sk), Sapova 4, Abrosimova - (5 sk), Vidmer 3. TURSKA: Palazoglu, Erdogan 2, Vardarli 10, Kartaltelpe, Nevlin 5, Akaja 1, Alben 8, Jilmaz 6 (5 sk), N. Ivegin, Horasan, S. Ivegin 7, ^algar 3. Sino} je u poqskom gradu Lo|u zavr{en Evrobasket za dame. U finalu su se sastale reprezentacije Rusije i Turske. Posle boqe igre tokom ~itave utakmice, Ruskiwe su stigle do velikog trijumfa i vratile titulu {ampiona Starog kontinenta u svoju zemqu. Na

kraju je bilo 59:42, a Ruskiwe su dominirale u skoku i, wemu najvi{e zahvaquju}i, re{ile su finalni susret u svoju korist. U borbi za tre}e mesto, selekcija Francuske bila je boqa od ^e{ke i slavila sa 63:56 (15:20, 9:10, 19:13, 20:13) i pripala joj je bronzana medaqa. U duelu za peto mesto igrali su Hrvatska i Crna Gora, a pobeda je pripala reprezentaciji Hr vat ske ko ja je sla vi la sa 73:59 (14:16, 24:19, 17:9, 18:15). U utakmici za sedmo mesto, selekcija Litvanije bila je boqa od Letonije i pobedila sa 75:56 (20:12, 14:6, 1%:23, 26:15). Slede}i Evrobasket igra se u Francuskoj, 2013. godine. A. P.

OKON^ANA BALKANIJADA U TURSKOJ

Orli}ima zlatna medaqa

Srbija – Turska 3:2 (25:17, 21:25, 26:28, 26:24, 15:12) SRBIJA: Medenica, Medi} 25, Ilin~i}, Br|ovi} 7, Kati} 24, Okoli} 11, S. Popovi}, Stankovi}, Panti}, @arkovi} 13, Blagojevi} 4, M. Popovi}. TURSKA: Koraj 6, Nazim, Faik 13, Alperaj, Burak 15, Emre 21, Kan, Gokhan 12, Berke, Samet 3, Murat 1, Ugur. Mu {ka ka det ska od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je osvojila je titulu prvaka Balkanskog prvenstva u Turskoj. „Orli}i” su u Istanbulu, u finalu, savladala Tursku sa 3:2, po sle 129 mi nu ta igre. Izabranici selektora Mila-

na \uri~i}a osvojili su titulu posle prave drame u finalu sa doma}inom. Do ma }i ni su ima li pred nost od 2:1 u setovima, ali je Srbija u fini{u ~etvrtog seta bila smirenija i uspela da izjedna~i na 2:2. Mo glo je pret hod no, po sle tre }eg se ta da bu de 2:1 za Sr bi ju, ali su na {i ka de ti pro koc ka li pred nost od ~e ti ri po e na u za vr {ni ci od 21:17. Peti set je po~eo izjedna~enom borbom, da bi Srbija stekla nedosti`nih pet poena i uspela da odr`i razliku do kraja.


18

sport

utorak5.jul2011.

dnevnik JELENSUPERLIGA

Polaklubova promenilotrenere Od 16 klubova Jelen Superlige Srbije, ukqu~uju}i i novajlije BASK i Radni~ki iz Kragujevca, u novu sezonu }e vi{e od polovine u}i sa novim trenerima. PartizaniCrvenazvezdazadr`alisutrenereizpro{lesezone. Aleksandar Stanojevi} je potp un o opravd ao pov er ew e uprave crno-belih, a i za{to

|evi}) i Metalac (Nenad Milovanovi}). Ostatak lige odlu~io se za promene u stru~nim {tabovima. Ipak, bilo je i iznena|ewa. Dvojica najperspektivnijih trenera - Zoran Milinkovi} i Marko Nikoli} - oti{li su iz Vojvodine, odnosno Rada. Umesto Milinkovi}a Vojvod in a je dov el a Qub om ir a

napraviovelikiuspehsakraguj ev a~k im Radn i~k im, ali ne}e imati tu privilegiju da vodiklubuSuperligi,jernema lic enc u. Umes to weg a upravajemoraladaodredinovog trenera, a to }e, najverovatn ij e, bit i Mil an \ur i~i}.Novogtreneraimaikulski Hajd uk. Drag oq ub a Bekvalc a nas led io je Drag an Lacm an ov i}. Najn ov ij a pro-

Momenat s takmi~ewa u Bugarskoj

SENIORSKABALKANIJADAUBUGARSKOJ

Srbijaosvojila12medaqa Drugi dan Balkanskog atletskog  prvenstva u bugarskom gradu Slievnu obele`ili su znatno lo{iji vremesnki uslovi,hladnovremeijakvetar.Srbijajedrugogdanaosvojila5odli~ja.Ivana[panovi}odnelaje zlato sa rezultatom 6.56m, Predrag Ran|elovi}, posle zlatne medaqena800m,osvojiosrebro na 1500m rezultatom 3:55,57. Sa dvesrebrnemedaqeku}isevraIFFHSLISTA

Partizan72. Fudbalski klub Partizan trenutnosenalazina72.pozicijina najnovijoj listi Me|unarodnog institutazafudbalskuistorijui statistiku (IFFHS). Partizan je napredovao za jednu poziciju u odnosu na pro{lomese~nu listu. Crno-belisusakupili142boda,a ovomestodelesaLevskimizSofije. Drugorangirani srpski klubjesuboti~kiSpartak,kojise nalazi na 336. mestu. Suboti~ani deleovomestosajo{11klubova, asveekipesuosvojilepo68poena. Crvena zvezda je pala na 383. poziciju sa 64 boda. Beogradski klubdeliovomestosajo{sedam klubovasapo64boda. Listaza4.jul:1.(1)Barselona ([panija) 317 bodova, 2. (2) Real ([panija)307,3.(3)Porto(Portugalija) 291,5, 4. (4) Man~ester junajted(Engleska)285,5.(5)Man~ester siti (Engleska) 254, 6. (6) Viqareal ([panija) 250, 7. (7) Inter(Italija)246,8.(10)Velez Sarfild (Argentina) 239, 9. (13) Santos(Brazil)236,10.(8)Dinamo K (Ukrajina) 222,5... 72. (73) Partizan142...336.(331)Spartak 68...383.(376)Crvenazvezda64....

}aiAnaSuboti},kojajetr~ala 5000miosvojiladrugomestorezultatom 17:19.35. Iako povre|en, vice{ampion Balkana postaojeMirkoPetrovi},kojije 3000mistr~aoza8:28,19.Bronzanu medaqu osvojila je Dijana [ef~i}ubacawukuglerezultatom14,46. Srbija je na 64.Balkanskim igrama osvojila 12 medaqa, u ekipnom plasmanu zauzela ~etvrtomestokodseniorkisa122

poenai{estomestokodseniorasaosvojeni111bodova. Ekipno seniori: Gr~ka159,Bugarska 157, Rumunija 154, Turska 129, Moldavija 119, 6, Srbija 111, BosnaiHercegovina87,Makedonija52,CrnaGora30,Albanija30. Ekipno seniorke: Rumunija 170,Gr~ka160,5,Bugarska150,4, Srbija 122,Moldavija86,5,Turska83,5,Makedonija75,5,Bosna i Hercegovina 67, Albanija 36, CrnaGora29.

NOVOSTIIZ^ELSIJA

KoliMaludaostaju Fudb al er i ^els ij a E{li Kol i Floran Maluda objavilisudaostajuuredovimaplavaca, koje je nedavno preuzeo trener Andre Viqa{-Boa{.

E{li Kol (desno)

Portugalac (33) je na klupi lond ons kog klub a zam en io Karla An}elotija,pa iako se misliloda}ezatodvojicaiskus nih igra~ a nap us tit i Stamford Brix, oni su objavilivernostklubu.

NA NOVOSADSKOM VIDOVDANSKOM NASEQU FUDBALSKI PRAZNIK MALI[ANA: U organizaciji novosadske Crvene zvezde i [F Bolesnikov odigran je me|unarodni fudbalski turnir(Vidovdanski) na kome su se nadmetale 34 ekipe malih fudbalera u ~etiri godi{ta: 2003. 2002. 2001. i 2000. U kategoriji 2003. u finalu ma|arska ekipa Kozarmislan sa 2:1 pobedila

Koljepro{logletapovezivansmadridskimRealomkoji vod i weg ov biv{ i men ax er @oze Muriwo, ali sada ka`e dasigurnoostajeuLondonu. - Nisam razmi{qaootome -rekaojeKolo eventualnoj selidbi u Madrid. - Bilo je nekih problema, ali je ove sezonesvebilo u redu, bio sam naodmoruini{ta nisam pro~itao. Maludajerekao da je spreman da preuzme svoju ulogu pod vo|s tvom Viq a { - B o a { a , koji je radio u ^elsiju kao Muriwovasistent. -Imamdobarodnosstrenerom. Ugovor mi isti~e 2013. godine, ali ja `elim da ostanem bar do 2014. godine - naglasiojeMaluda.

Robert Prosine~ki i Aleksandar Stanojevi}

mew at i uspe{ nog mlad og stru~wakakojijeuveoPartizanuLigu{ampionaiosvojio duplu krunu? Robert Prosine~ki je u Zvezdu doveden na du`estazeiodwegaseo~ekuje da napravi tim i igru koji }eve}odovesezonedatikonkretnerezultate.Trenerenisu mewali ni OFK Beograd (Dej an \ur| ev i}), Slob od a Sevojno (Qubi{a Stamenkovi}),Smederevo(Dragan\or-

RistovskogizSpartaka,aRad jeanga`ovaoSlavkaPetrovi}a, dosada{weg stratega ~a~anskogBorca. Dakle,promeneiuSpartaku i u Borcu. Umesto Ristovskog Spartak je doveo Zorana Wegu{a, dosada{weg trenera Javora.Simo Kruni} u narednoj sez on i vod i} e Jag od in u (preuzeo je In|iju na prole}e,alinijeuspeodaobezbedi opstanak). Vlada ^apqi} je

mena dogodila se u BSK-u iz Bor~e. Umesto Milenka Kikovi}a za novog {efa stru~nog {taba imenovan je Na|i [ensoj,kojijetrenerskoime pravio u Turskoj, Bugarskoj i Azerbejxanu. Poreklom je iz Prizrena. Nejasno je {ta }e biti sa BASK-om. Ako zai s ta bud e igrao u Superligi u narednoj sezoni Blagoje Paunovi} }e, verovatno,ostatitrener.

ISTRA@IVAWEUENGLESKOMFUDBALU

Tamnoputitreneri bezposlazbograsizma Rasizamjeglavnirazlogzbog kojeguengleskomfudbalunema tamnoputih menaxera, pokazala jeanketaukojojsuu~estvovali navija~i, aktuelni i biv{i igra~i. Rezultati ankete, koju susproveliprofesoriUniverziteta Staford{ajer, pokazuju da 56 odsto ispitanika smatra kako rasizam ima velikog uticajanafudbal.

je Olimpik iz Apatina (najboqi igra~ Re|i}, golman Horvat, oba iz Kozarmislana, najboqi strelac Markovi} iz Radni~kog -Zrewanin). U 2002. godi{tu Bolesnikov je sa 3:0 u finalu pobedio Indeks (najboqi igra~ Nemet, golman Musa,strelac Vuruna, svi iz ekipe Bolesnikov). U 2001. godi{tu (na slici) [kola fudbala Lola iz Batajnice sa 6:1 savaladala je u finalu Radni~ki iz Zrewa-

Profesori Ka{mor i Klilend kao jedan od razloga za takvo stawe navode oblik nesves nog i ins tit uc io n aln og rasizma,ukojempostojiuvre`eno mi{qewe o ograni~enim intelektualnim kapacitetimatamnoputihqudi. - Broj crnih i mawinskih etni~kihmenaxerauengleskomfudbalu je konstantan u posledwih

desetgodinaikre}eseizme|udva i ~etiri od mogu}ih 92. S druge strane,tamnoputiigra~i~inevi{eod~etvrtinesvakogprofesionalnogtima-poru~ujuautoriistra`ivawa.-Fudbaljeposledwih godina postao industrija zabave. Igra~i tamnije puti su glavna atrakcija, kao lavovi u cirkusu, pa oni retko kada dobijaju ulogu ukrotiteqalavova.

nina (najboqi igra~ Lelik iz ekipe Bolesnikov, strelac Ili} iz Lole, a golman Makrovi} iz Radni~kog).U 2000. godi{tu u finalu Radni~ki iz Sombora i Vojvodina igrali su 0:0, da bi Somborci bili uspe{niji sa penal -3:2 (najboqi igra~ Man~i},golman Antoni} iz Radni~kog, a strelac Pavlovi} iz Siti kluba Beograd). D.Ivani}


SPORT

dnevnik

utorak5.jul2011.

PARTIZANSEVRATIOIZSLOVENIJE

NEMAWA^OVI]USPE[NODEBITOVAOUDRESUVOJVODINE

Ja~i nego lane

Ne smemo da potcenimo Vaduc

Fudbaleri Partizana zavr{ilisupripremeuSlovenijii dana{wim popodnevnim treningomnastavi}eglazuruzaprvizvani~nime~unovojsezoni, protiv [kendije (13. jul) u okvirudrugogkolakvalifikacija za Ligu {ampiona. U Pohorju crno – beli su ostvarili dobre rezultate, odigrav{i sa Olimpijom (2:2), Metalistom (1:0),Rozenborgom(0:0)iPetr`alkom(6:0).Ra~unaju}iiduel saRabotni~kimuBeogradu(5:1) {ampionSrbijepripremejezaokru`iosatripobedeidvaremija,uzgolrazliku14:3.

su dosta vremena provodila na poloviniprotivnikaiisticala se dobrim centar{utevima, alisuikasnilidasevra}ajuu defanzivu. Na sredini Partizannijemnogotogamewao.Medo Kamara, Stefan Babovi}, Sa{a Ili}, Nemawa Tomi} i Zvonimr Vuki} su stari znanci, a mladi Ninkovi} i novajlija Babi} pokazali su da se i na wih mo`e ra~unati. Ovaj drugiisticaose,presvega,{utevima iz daqine, a wegov kolega igrom iz drugog plana. Najvi{e je Partizan dobio u napadu. Brazilac Eduardo u

Fudbaleri Vojvodine odigrali su pripremnu utakmicu s osvaja~em Kupa Ma|arske Ke~kemetom i najavili lepa izdawa u narednoj sezoni. PobedilisuNovosa|anisa2:1(2:0),a igrom u prvom poluvremenu trener Qubomir Ristovski je bio posebnozadovoqan. Golove za Vojvodinu postigli suBranaIli}inovajlijaNemawa ^ovi}, 20-godi{wak koji je me|u crveno-bele stigao iz italijanskeParme.Onikojipa`qivo prate novosadsku fudbalsku scenu znaju da je ^ovi} ro|eni Novosa|anin,da`iviuBeo~inu idajeuParmuoti{aokaoigra~ ProleterasaSlanebare.

Kao ocewujete igra~ki kadar crveno-belih? -Imamodobruekipukojamo`e da se bori za sam vrh u srpskom fudbalu-kategori~anje^ovi}.Svesutoodli~nimomciifudbaleri, tako da je pravo zadovoqstvotreniratiiigratiswima. U Ke~kemetu ste sara|ivali u igrisBranomIli}emipokazalo se da ste ostvarili odli~no komunikaciju na terenu, {to  je potvrdioisamIli}?

Nestorovi} u Rudaru Pre oko godinu i po dana levi bek Du{an Nestorovi} (25)stigaojeuredoveVojvodine iz redova Rudara iz Pqevaqa. Nije uspeo da se nametne u proteklomperioduipostane standardni prvotimac, pa je odlu~eno da se vrati u Crnu GoruinarednusezonuprovedenapozajmiciuRudaru.

Katai se oprostio

Objektivno, crno – beli su prave provere imali samo sa UkrajincimaiNorve`animai obaispitasupolo`ili.Raduje ipodatakdajemre`aVladimira Stojkovi}a ostala netaknuta,iakojeodbranaufazirenovirawa. Bugarski reprezentativac Ivan Ivanov, koji stilom igre podse}a na Nemawu Vidi}a, za sada se pokazao kao dobrore{ewenapozicijicentralnog {topera, pa u slu~aju daprotiv[kendijezaigrauparusaStefanomSavi}em(pred prelaskom u Man~ester siti) crno – beli ne bi trebalo da imajuproblemauduelimasaalbanskim{ampionom. Bekovski tandem Rankovi} – Volkov pokazao se opasnim u napadu, ali obojica moraju da poprave defanzivu. Shodno ofanzivnojigriekipeobojica

startu se nametnuo kao gol igra~, dejstvuju}i dobro obema nogama, a u sli~nom svetlu pokazao se i novajlija Jovan~i}, pokazav{idagaMladenKrstaji} nije xabe doveo u Humsku. Stefan [}epovi} popravio je pristup igri, aspekt na kojem mu je zamerao trener Stanojevi},dokjedobarutisakostavio i Dijara i posle povrede duge sedam meseci. Golovima i asistencijama isticao se i mladi Lazar Markovi}, pa je jasno da }ecrno–beliunapaduovesezoneimatikonkurencijukakvu skoronisuimali. U Pohorju su na probi bili defanzivci Ota{evi} (Metalac) i Frimpong (omladinac Vi}ence), ali najverovatnije }e ostati samo ovaj drugi i to nakaqewuuTeleoptiku. I.Lazarevi}

Aleksandar Katai (20), izuzetno talentovani doju~era{wi napada~ Vojvodine, i zvani~no se oprostio od klups kih drug ov a pre utakm ic e s Ke~k em et om. On je, kao {to je poznato, potp is ao vi{ eg od i{ wi ugovor s ekipom OlimpijakosaizAtine,aju~esupo~elepripremeovogtimaza novusezonu. -Kolikoznam,uprvovreme}emotreniratiuGr~koj, a onda idemo na pripreme u Austriju - rekao je Katai. @elimdasenametnemunovom klubu i iskoristi}u pripremedatoipostignem, odnosnodaopravdampoverewe qudi iz Olimpijakosa kojisumeanga`ovali. - U tom klubu sam godinu i po dana sara|ivao s trenerom Ristovskim,takodadobropoznajem wegov na~in rada i zahteve koje stavqapredigra~e-rekaoje^ovi}.-Oti{aosampotomuParmu itamosamproveogodinuipodana.Treniraosamsprvimtimom, udru{tvuvelikihzvezdaisvet-

Nemawa^ovi}

ski poznatih fudbalskih imena, ali, na`alost, nisam uspeo da se izborim za status prvotimca. U svakom slu~aju, bilo je to dragocenoiskustvozameneinadamse da}ugakoristitisada,kadasam postaoigra~Vojvodine. Rekosmo,debijeprotekaokako sesamopo`eletimoglo.VojvodinajesavaladalaKe~kemet,viste bili ~lan startne postave i postiglistegol.

-Jeste,bilajetomojauspe{na premijera-zadovoqanje^ovi}.Zaista sam sre}an {to sam ve} u prvojutakmicizanovitimzatresaomre`urivala.Bi}emitopodsticajdajo{boqetreniramiizborimsezastatusstandardnogprvotimca, mada sam svestan da to ne}ebitilako.UVojvodinijejaka konkurencija za svako mesto u timu,alisamspremandasenametnemidobrimradomipona{awem.

Generalka s Proleterom IakojebiloplaniranodaVojvodinageneralnuprobuzame~ s Vaducom odradi kroz terning utakmicu s ma|arskim Debecinom, do toga ne}e do}i. Ju~e su klupski operativci, `ele}i da ispo{tuju`equ{efastrukeQubomiraRistovskogzajo{jednom proverom pre puta u Lihten{tajn, uspostavili kontakt s qudima iz novosadskog Proletera, pa }e generalku odraditi upravoprotivovogtima. Utakmicaseigrau~etvrtak,aostalojedasedvaklubadogovoreoterminuimestuodigravawa.

-Formacijskismonajbli`ijedandrugomizaistasmoostvarili odli~nu komunikaciju - slo`iose^ovi}.-Re~jeoodli~nom fudbaleruitojerazlogvi{eda nastavimouistompravcuidatu saradwujo{produbimo. Ve}14.julasledivamzvani~ni po~etak sezone. U prvom me~u 2. kola kvalifikacija za Ligu Evrope Vojvodina gostuje u Lihten{tajnu, gde je o~ekuje duel s ekipom Vaduca. Kakva su va{a o~ekivawa, kada se zna da vam pripadaulogafavorita? -Mislimdasmokvalitetnijai boqaekipa,alitonikakonezna~i da treba da potcenimo rivala iz Lihten{tajna - objasnio je napada~ Vojvodine i dodao: - Treba presvegadarazmi{qamoona{oj igriizamislimatreneraRistovskog i, ako bude tako, ube|en sam da ne}emo imati ve}ih problema da se plasiramo u narednu rundu kvalifikacija. A.Predojevi}

STARTOVALISLANOBARCI

KULSKISUPERLIGA[PO^EOPRIPREME

Govedarica najavio o{tar ritam

Temeq za jubilej

Pripreme za novu sezonu po~eo je i novosadski Proleter. Prozivkujeobavionovitrener ZoranGovedaricainajavio`estokritamrada.Naprozivcije bilo preko 30 igra~a: golmani \or|eJeli},BorisIvanovi}i

NemawaJorgi}(SpartakZlatiborvoda),MladenGali}(Sloga, Temerin) i Goran Tanasin (Cement, Beo~in), kao i ~etvorica talentovanih omladinaca: Vladimir Mili}, Nikola Cveti}, BojanVukovi}iDu{anPjevi}.

koji }e poja~ati konkurenciju: golmanNemawaJogri},najboqi strelac tre}eliga{kog severa Mladen Gali} i talentovani bekGoranTanasin.Izporodi~nih razloga u stru~nom {tabu vi{e nije Ugqea Prodanovi}. Ovo nije kona~an spisak poja~awa, bi}e i iznena|ewa -najaviojeAnti}. Novi trener zahvalioseupravina ukazanojprilici. - Velika mi je ~ast {to }u raditi uovakoorganizovanom klubu i trenirati kvalitetne igra~e. Dobro vas znam i siguran sam da mo`emo da ispunimo`eqenoiplanirano. @elim vam puno sre}e i zdravqaaverujemda}emodanapravimodobar rezultat. Bi}e Slanobarcisepripremajuzanovusezonu Foto:D.Ivani} verovatno jo{ noMiroslav^ovi},igra~i:NebojSpotski direktor Goran Anvajlija,alisamisaovimigra~{aDesnica,NemawaLazarevi}, ti} igra~ima je predstavio nokim kadrom zadovoqan. Ne voHalil Asani, Stefan \or|e- vogtreneraipomo}nikeNikolim mnogo da pri~am, ali zato vi}, Milo{ Stambenkovi}, lu Matijevi}a i Gorana ]urka, volimdaradimnaterenu.KonBranko @igi}, Novak Buqi}, koji}euzdoktoraJakicuitehkurencija }e biti `estoka, Sekula Ra{iovan, Bojan Josi- ni~kog direktora Vuki~evi}a igra}esamoonikojitobuduramovi}, Miroslav Vislavski, predstavqatistru~ni{tab. domizalagawemzaslu`ili-isNemawa \ori}, Boris Gostoje- Na{ ciq u prvenstvu je vitakaojeZoranGovedarica. vi}, Ogwan Damwanovi}, Bori- sok plasman me|u prvoliga{iGotovo kompletne pripreme voj Filipovi}, Marko Vukaso- ma. Za sada niko nije oti{ao, obavi}e se u Novom Sadu i ^evi}, Ogwen Krasi}, Mladen imaponudazapojedineigra~e,a neju, uz mogu}nosti odlaska u Zeqkovi} i Marko Mojonekima }emo se zahvaliti. Do SlovenijuiliAdu. vi},trojica novajlija: golman sada su stigli trojica igra~a M.Popovi}

19

Fudbaleri Hajduka iz Kule po~eli su pripreme za narednu prvenstvenu sezonu, jubilarnu dvadesetuuelitnojligi.Iako je bilo o~ekivano  da prozivku obavi{efstru~nog{tabaDraganLacmanovi}tosenijedesilo,ve}suigra~enatreningodvelitreneriRankoDeli}iRadovan Drin~i}. Razlog za Lacmanovi}ev izostanak je analiza iraspravanasedniciUpravnog odbora u vezi sa licencirawem za narednu sezonu. U kriterijumima za licencirawe je neophodnoispo{tovatipravilniko stru~no-pedago{komradukojim je definisana obaveza da {ef stru~nog{tabamoraimatiprofi licencu. O tom pitawu }e Upravni odbor ponovo raspravqatijer,iakojeprenekoliko danaDraganLacmanovi}promovisan kao novi {ef struke u Hajduku, on nema profi licencu, ve} je na listi za weno sticawe,prikrajujealievidentno nije na listi onih koji imaju profilicencu.

FudbaleriHajdukanatreningu

strukture kluba. Odlu~eno je dapredsednikSkup{tinekluba bud e afirm is an i predu - zetnik Zor an Osmaj i}. Ova odluk a je usag la{ en a i sa Upravnim odborom, odborom poverilaca i licem za nadzor

Na prozivci 30 momaka Prvomtreninguodazvalisuse30momaka:Bra},Latinovi}, Fejsa, Pauqevi}, Kova~evi}, Lali}, Top~agi}, Lalevi}, Rexi}, Ki{, Maksimovi}, Bo{kovi}, Vojisavqevi}, Mi{i}, ]ovin, Bagi}, [arenac, Mara{, Vorkapi}, Dokni}, Varga, Veselinovi}, Resanovi}, Kaurin, Baleti}, Markovi}, Fatu{i},Josovi},[}epanovi}iBakovi}. Vaqa re}i da je proteklih nekoliko dana u Hajduku bilo veo m a `iv o. Uprav qa~k e strukture su bile mobilne i donele su odluku da se oja~aju ruk ov od e} e i uprav qa~k e

kojeg je u Hajduk postavio ste~ajnisud. Upravni odbor }e koliko danaszasedatiijo{jednomrazmotriti pitawe struke, kao i nekih drugih kadrovskih re{ewa,

jerjeklubostaoibezdirektora po{to je Aleksandar Vla{kali} podneo ostavku. Tako|e, iako su brojni igra~i najavili odlazak, a neki poput Aleksandra Jovanovi}a, Nikole Komazeca, Nikole Bogi}a, Milo{a @ivanovi}a, Filipa Kasalice, Aleksandra Petrovi}a, Petra Mudre{e i Vladimira Kova~evi}a i uzeli brisovnice, stav klupskih~elnikajedaseponovoobavirazgovorsasvimakoji su proletos odli~nim igrama sa~uvali superliga{ki status. Ono{tohrabrijesaznawedase svim ovim pitawima prilazi krajwe ozbiqno i odgovorno, {to je samo pokazateq da qudi koji vode klub `ele da stvore ~vrstetemeqezaproslavuvrednog jubileja - dvedecenijskog igrawaufudbalskojeliti. \.Bojani}


20

sport

utorak5.jul2011.

UVESLA^KOMKLUBUDANUBIJUS1885PRAZNIK

SVETSKOJUNIORSKOPRVENSTVOULETONIJI(19)

Ubedqivporaz orli}a

Srbija-Litvanija54:71(8:19,13:14,22:15,11:23) RIGA: Gradska dvorana, gledalaca: 1.000, sudije: Bulto ([panija), Vaskez (Portoriko) i Udagava(Japan). SRBIJA:Cvetkovi}15,Vujo{evi}, Lambi} 10 (12 sk), Krsti}3,Bogdanovi}5(7sk),Mitrovi}4,Gujani~i},Sila|i5(7 sk),Be{ovi}10(7sk),Drenovac 2,Igrutinovi},Dangubi}. LITVANIJA: Simanavi~ijus4,Pukis,Mockevi~ijus,Ula-

Duel Be{ovi}a i Valan~ijunasa

novas 6, Redikas 17 (5 sk), Giedraitis, Butevi~ijus, Sabonis 3,Skucas5,Cizauskas10(8sk,7 as),Jaktas8(5sk),Valan~ijunas18(13sk). IzabraniciselektoraDejana Mijatovi}alo{esupo~elime~. Prvepoenepostiglisuteku4. minutu, dozvolili su raspolo`enomrivaludapovedenastartu7:0,akrajemprve~etvrtinei saogromnih26:8.Ne{toboqom igromufini{uprvogpoluvre-

GrupaF Srbija-Litvanija Hrvatska-Egipat SAD-Kanada 1.SAD 4 2.Litvanija 4 3.Hrvatska 4 4.Srbija 4 5.Kanada 4 6.Egipat 4

4 3 3 2 1 1

0 1 1 2 3 3

54:71 83:81 83:54 360:258 8 374:274 7 330:315 7 295:291 6 315:375 5 308:379 5

mena Srbija je uspela da smawi veliku prednost protivnika i odenaodmorsne{tomawimzaostatkom-21:33. Drugo poluvreme po~elo je sjajno za na{ mladitim.Serijom9:1 zaostatak je smawen na ohrabruju}ih 30:34. Uspostavqena je ravnote`a igre i rezultata i ~iniloseda}edo}ido velikogpreokreta.Optimizam je porastao u 34.minutukadjepoenima  Luke Mitrovi}a Srbija uspela da izjedna~ina48:48.Me|utim, tada je na{ tim prakti~no stao. Litvanci su napravili seriju od 23:3 i na kraju stigli doubedqivepobede. Selektor Dejan Mijatovi} analizirao je uzrokeporazana{eselekcije u duelu s reprezentacijom Litvanije: - Lo{e smo po~eli utakmicu, nedovoqno anga`ovano u odbrani, {tojeprotivnikumeo dakazniistekneveliku prednost. Ono {to meradujejeste~iwenicadasumomcipokazali karakter, uspeli da se vrate u igru i stignu do izjedna~ewa. Imali smo nekoliko napada da preuzmemovo|stvo,alismosvojim gre{kama i nerezonskim {utevima dozvolili Litvancimadodo|udopobede. Reprezentacija Srbije danas od 11.15 ~asova igra protiv selekcije Hrvatske, koja je posle uzbudqivezavr{nicesavladala Egipat83:81. Pripremio:A.P.

@REBZAEVROLIGU7.JULAUBARSELONI

Partizanutre}em {e{iru ^elniciko{arka{keEvroligeodredilisurasporedtimova na predstoje}em `rebu za narednu sezonu presti`nog takmi~ewa,koje}eseodr`artiuBarseloni,u~etvrtak,7.jula. Uobzir suuzetirezultatipostignutiuprethodnetrisezone. Timovisuraspore|ewiu{est{e{iraitoposlede}emrasporedu: 1. {e{ir: Barselona, Olimpijakos, Panatinaikos, Real Madrid. 2.{e{ir: Montepaski,KahaLaboral,Makabi,CSKA. 3.{e{ir: Partizan,UNIKS,Unikaha,Fenerbah~eUlker. 4.{e{ir: Prokom,Bilbao,AnadoluEfes,@algiris. 5.{e{ir: Armanixins,Olimpija,BroseBaskets,Kantu. 6.{e{ir: Nansi,Zagreb,kvalifikant1,kvalifikant2. Dvatimaizistezemqenemogusena}iuistojgrupiuprvoj faziEvrolige,izuzetakje[panijakojaima~akpetekipa. Uistovremesuodre|eniinosiociukvalifikacijama:1.{e{ir:Alba,Asvel.2.{e{ir:Himki,LijetuvosRitas.3.{e{ir: Cibona, Nimburk. 4. {e{ir: PAOK, Spiru Basket. 5. {e{ir: Doweck,Galatasaraj.6.{e{ir:[ole,Banvit.7.{e{ir:Budu}nost,Turov.8.{e{ir:Gravelin,Riga.

ZAUNIVERZIJADU

Ko{arka{ipo~eli pripreme Mu{ka univerzitetska reprezentacijaSrbijeotputovala je na desetodnevne pripreme na Zlatibor. Reprezentacija Srbije brani}e u [enzenu zlatnu medaqu iz Beograda. 2009.Univerzitetskeigrenaprogramusu od12.do23.avgusta. Naspiskukandidataselektora Luke Pavi}evi}a nalazi se 16 igra~a koji }e konkurasiati zau~e{~eu[enzenu.Uro{Nikoli} i Andrija Milutinovi} suzbogpovredabiliprimorani daotka`u. Kand id at i za Univ erz ij adu: Marko Qubi~i}, Stefan

Sinovec, Stefan Bir~evi}, Du{ ko Bun i} (Met al ac), Slob od an Dun| ers ki (OKK Beo g rad), Mlad en Jer em i} (Hemofarm), Milo{ Dimi}, Stef an @iv an ov i},(FMP), Vladimir Lu~i} (Partizan), Luka Dr~a, Sava Le{i}(Crvena zvezda), Nikola Male{vi} (Univerzitet Roud Ajlend, SAD), Nikola Dragovi} (St. Peterburg, Rusija), Nikola Cvetinovi} (Akron univ erz it et), Vlad im ir [tim ac (Nimb urk, ^e{ ka), \or| e Gag i} (Morn ar Bar, CrnaGora).

dnevnik

Ivadobilanov~amac UVesla~komklubuDanubijus 1885odr`anajekonferencijaza medijePokrajinskogsekretarijata za sport i omladinu i Olimpijskog komiteta Srbije povodom nastavka saradwe na programu - London 2012. Tom prilikom je Ivi Obradovi}, ~laniciDanubiusa1885iolimpijskom kandidatu dodeqen na kori{}ewe novi ~amac - skif. Zahvaquju}i novom ~amcu Iva Obradovi} }e mo}i da nastavi sa pripremama za predstoje}a takmi~ewaiizboriolimpijsku vizu.^amacjeitalijanskemarke„Filipi�,jednaodtrinajja~efiremzaproizvodwuvesla~kih ~amaca. ^amac ko{ta oko 8.000 evra, a sa prate}om opremomiveslimaokodesethiqada.

^estitke Noletu @arko Paspaq, Modest Duli}, Zoran Pan~i} i Iva Obradovi}pridru`ilisuse ~estitkama Novaku \okovi}u na fantasti~nom uspehu, osvajawu najpresti`nijeg turnira u Vimbldonu i prvogmestanaATPlisti. Potpredsednik Olimpijskog komiteta Srb ij e @ark o Paspaq je naglasio da je OKS zadovoqan saradwom sa Pokrajins kim sek retar ij atom za sportiomladinu. -Ovojepredivnaakcija.Nadam se da }e Ivi Obradovi} ovaj~amacpomo}iupostizawu jo{boqihrezultata.Ovaakcija je produkt na{e saradwe sa Pokrajinskim sekretarijatom za sport i omladinu, koji su Olimpijski komitet prepoznali kao pouz dan og partn er a. Ovakva akcija ne}e ostati usamqena,pogotovo{tosenalazimo u predolimpijskoj godini. Bi}eihjo{vi{e,asveu`eqi da sportistima omogu}imo naj-

Iva Obradovi}, @arko Paspaq i Modest Duli}

boqe mogu}e uslove da ispune normei{toboqesepripreme zaOlimpijskeigreuLondonurekaoje@erkoPaspaq. Pok raj ins ki sek retar za sport i omladinu Modest Duli} je naglasio da partnerski odnossaOKStrajejo{od2006. godine. - U saradwi sa Olimpijskim komitetompoma`emosportiste iz Vojvodine, koji su kategorizacijom prepoznati kao olimpijski kandidati. Tako im omugu}avamodasenamiruusredsredenatreningeitakmi~ewa,ada ne moraju da brinu o opremi i uslovima.Zaove~etiriipogodinesmove}uokvirutesaradweizdvojilioko30milionadinara. Pored ove pomo}i, trudimo se da ukqu~imo i privredne subjekte, pa smo tako sa RazvojnombankomVojvodine20milionadinaraizdvojiliza16vrhunskihsportista.Dokrajaovebu-

xetskegodinejo{jednutran{u novca}emouputitiOKSzanabavku opreme i odlazak na takmi~ewa - rekao je Modest Duli}. Jedan od potpredsednika Vesla~kog saveza Srbije Zoran Pan~i}jeistakaodajetojedan od retkih Saveza koji ima potencijalda15takmi~araostvariolimpijskenorme. -Imamopetmu{kihposadai na{u Ivu Obradovi} u skifu kojimogudanaSvetskomprvenstvunaBledu(od28.avgustado 4.septembra)izboreolimpijske norme. To su sve veoma kvalitetne posade, koje su ve} ostvarivale odli~ne rezultate. Dobrerezultateodwiho~ekujemo i na regati u Lucernu (od 8. do 10. jula), koja }e biti posledwa proverapredSvestkoprvenstvo na Bledu. Nadamo se da }emo u Londonuimatiodtridopetposada-rekaojePan~i}idodaoda

Foto:B.Lu~i}

Savez ima odli~nu saradwu sa OKS i Pokrajinskim sekretarijatomzasportiomladinu. Iva Obradovi} je status olimpijskogkandidatazavredila osvajawem {estog mesta na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu i zahvalila se Pokrajiskom sekretarijatu i OlimpijskomkomitetuSrbijenapomo}i. -Samoonikojiznajukolikoje va`navesla~kaopremaikoliko onako{taondaznakolikojeovo ogromnoulagawenesamoumene, jer}eovaj~amacostatiizadruge vesla~e. Dobiti novu opremu jeveomauzbudqivoijedva~ekam da se u novom ~amcu takmi~im ve} narednog vikenda. Nadam se da}uostvarivatidobrerezultateuwemuida}eseovadobrasaradwa nastaviti i daqe - rekla je Obradovi}eva i odmah ~amac isprobalauDunavu. G.Malenovi}

Divac otputovaou Durban Predsednik OKS Vlade DivacotputovaojezaDurbanuJu`nojAfricinasastanakIzvr{nog odbora Asocijacije nacionalnih olimpijskih komiteta (ANOK). To je je prvi sastanak Izvr{nog odbora ANOK od kada je predsednik OKS Vlade Divac izabran za ~lana u novembru pro{le godine u Beogradu, za vreme Generalne skup{tine Evropskiholimpijskihkomiteta(EOK). UDurbanupo~iwei123.sesija Me|unarodnog olimpijskog komiteta(MOK),kojoj}epredsednik OKS prisustvovati kao ~lan Izvr{nog odbora ANOK. Najva`nijepitaweokojem}ese odlu~ivatinatojsesijiMOKje ko }e biti doma}in Zimskih olimpijskih igara 2018. Kandidatu si Ansi u Francuskoj, MinhenuNema~kojiPjong~angauJu`nojKoreji. PredsednikOKSjezaDurban otputovao iz Atine gde je bio gostnaSpecijalnojOlimpijadi ipru`aopodr{kusportistima izSrbije.

Milorad ^avi}

EVROPSKOJUNIORSKOPRVENSTVOUBEOGRADU

Prihodudobrotvorne svrhe

Karte za 38. Evropsko juniorsko prvenstvo u plivawu (EJP)naTa{majdanu,koje}eseodr`atiod6.do10.julau Beogradu,  mogu se kupiti po ceni od 100 dinara za dan. Ulazzadecudosedamgodinajebesplatan.PrihododprodatihulaznicaEJPideudobrotvorniFondMilorada^avi}a. -SavprihododprodatihulaznicazaEvropskojuniorskoprvenstvouplivawu,~ijacenajevi{enegosimboli~na,ideudobrotvorniFondna{egnajboqegpliva~aMilorada^avi}a.Koristimovu prilikudapozovemsvequbiteqesporta,plivawa,dado|uipodr`ena{ih17najboqihjuniorakoji}eplivatipodzastavomSrbije -istakaojeVladimirAnu{i},generalnisekretarPliva~kogsavezaSrbije. Dnevne karte za EJP u plivawu mogu se kupiti na samom ulazu otvorenogplivali{taTa{majdanuBeogradu.Postojimogu}nosti onlinekupovineputemvebsajtawww.belgrade2011.rs.

FORMULAJEDAN

UMeklarenuverujuuHamiltonovostanak TimMeklarenauverenjeda}eLuisHamiltonostatideoekipeu godinamakojedolaze,uprkosspekulacijamaowegovojbudu}nostiu Formuli1.Izve{tajiumedijimatokomvikendanagovestilisumogu}nostdaHamiltonaktiviraklauzuluuugovoruinapustitimiz Vokinganakrajuovegodineakoneosvojititulu.Ipak,{efMeklarena Martin Vitmar{ rekao je da postoje izgledne indicije da je Hamiltonupotpunostibudeposve}enbritanskojekipi,zakojujei debitovaouFormuli12007.godine. -Luisvoliovajtimiznadajeuna{embolidumo`edado|edopobeda.Sedeojesamnomuproteklihdesetdanaiobjasniosvojustrast, entuzijazami`equdaostanedeotima.Znamgaodkadajeimao11godina,neverujemdabimirekaone{totako,adatonemisli-rekaoje Vitmar{.  Vitmar{ je, tako|e, ponovo stao u Hamiltonovu odbranu zbogkritikakojejedobiozbogudesanatrkamauMonakuiKanadi.

-Pravitrka~moradanapada.Ako`elitenekogadapretekneteuFormuli1,morateidarizikuje-naglasiojeVitmar{i osvrnuosenakomentareNikijaLaudeiEmersonaFitipaldija popitawuHamiltona.-Tosuqudikojivolidapri~aju,aneke stvarika`uiuafektu.ZnamNikijaidragmijeiprihvatamda postojequdikojika`une{todabinapravilikontroverzu.Nikijeutojkategoriji.Znate,biojefantasti~ansusretizme|u XekijaStjuartaiAertonaSeneionisuimaliistirazgovor, aAertonovodgovorjebiodajeontudabisetrkao.DaliLuis `ali zbog tih udesa? Naravno. Da li ja `elim da on promeni stil? S punim po{tovawem prema velikanima, mi `ivimo u ovomtrenutku. Ovogodi{wi{ampionatFormule1nastavqasepredstoje}egvikendaVelikomnagradomBritanije.


Svet poznatih

dnevnik

utorak5.jul2011.

21

У Мо на ку че ка ју при но ву

Ц

рквено венчање принца Алберта Другог од Монака и његове изабранице Шарлин Витсток уприличено је помало нетрадиционал-

но -у палати.Међутим,листа званица на којој су били принчеви, принцезе, председници држава и људи из џет-сета, потврђује да је то ипак био

највећи догађај у малој кнежевини. На другом делу венчања, пред свештеником, било је 450званица. Млада је носила венчаницу без рукава, са дугим белим велом, а са потписом Ђорђа Арманија, који је и сам био гост на церемонији. Такође, били су присутни и Карл Лагерфелд, затим Роџер Мур, манекенке Наоми Кемпбел, Каролина Куркова и Викторија Силверстад. Своје место међу 450 гостију имали су и супруга некадашњег француског председника Жака Ширака, затим Никола Саркози, Жан Мишел Жар, који је наступао на првом делу венчања, а био је присутан и престолонаследник Александар Карађорђевић.

Небо над Монаком је три дана красио неописиво узбудљив ватромет у част младенаца. Грађани те земље надају се, након велелепног венчања да ће ускоро стићи и

принова у породици Грималди. Тај захтев народа никога не чуди, с обзиром на то да принц Алберт има 53године и ниједног законитог наследника. Алберта су неколико пута

чак проглашавали хомосексуалцем, без обзира на то што је он врло лако изградио имиџ великог плејбоја, излазећи са бројним светским лепотицама.

П р и н ц е з а Ш а рл и н н а ј т у ж н и ј а м л а д а ова принцеза од МоН нака Шарлин покушала је чак три пута да по-

Други покушај бекства, како извор близак принцези тврди, био је за време одржавања трке Формуле 1у Монаку. Коначно, прошле недеље,само неколико дана пред венчање,њој су одузета документа на аеродрому у Ници. Тако је,понесена емоцијама, усред церемоније венчања, несрећна Шарлин заплакала, на шта је њен супруг Алберт био потпуно равнодушан.

бегне од уговореног брака за Јужну Африку, што јој није пошло за руком,објављено је након венчања у француским медијима. Тридесеттрогодишња Шарлин први пут је покушала да побегне у мају, када је била у Паризу на проби венчанице. Током боравка у француској престоници, уточиште је пронашла у амбасади своје земље.

Нови тест очинства за Алберта од Монака а венчање принца Алберта Другог од Монака и некадашње Н олимпијске пливачице Шарлин Вит-

сток, само дан касније сенку је бацио нови скандал -Алберт ће морати на барем још један тест за утврђивање очинства. Алберт (53) већ има двоје ванбрачне деце с две различите жене, Александра (6) и Јасмин (19). Наводно, ново,треће дете има већ 18 месеци, а његова мајка је Италијанка. Принчеви адвокати тврде да дете сигурно није његово, али то исто су

причали и претходна два пута. С друге стране,чак и да се утврди да је беба Албертова,неће имати право на наследство. Венчање је требало да донекле скрене пажњу са бројних скандала који су потресали везу између принца Алберта и Шарлин Витсток. Међутим, десило се управо супротно па ће новопечена принцеза морати већ у првим данима брака да покаже да је уз свог мужа.Очекује се да она пружи пуну подршку Алберту када буде радио још један тест за утврђивање очинства.

Прелепа рођака Шарлот а принчевском венчању у Монаку све очи биле су упрте у НШарлот прелепу Албертову нећаку Шарлот Казираги. је ћерка Албертове старије сестре Каролине,прин-

цезе од Хановера.Течно говори италијански,француски и енглески,воли сноубординг и пливање,али омиљени хоби јој је ипак јахање, у којем је освојила неколико медаља. Шарлот се бави и моделингом,те је била заштитно лице модне куће „Шанел„,а протекле две године је заштитно лице италијанске марке „Гуцци„.Она заправо промовише спортску гардеробу овог бренда,и то првенствено ону у коњичком спорту. Осим моделингом,Шарлот се бави и писањем.Она је признати писац и била је уредник неколико магазина.Године 2009. је покренула бесплатан модни магазин „Евер Манифесто„. Шарлот је скоро четири године у вези са Алексом Делајом унуком једног од најбогатијих енглеских инвеститора Џека Делаја кога цела Британија због љубави према коцкању познаје под надимком Блек Џек.Алекс је заправо власник познате арт глаерије у Њујорку. Франуцуски медији су прошле године спекулисали да би њих двоје већ ове године могли да стану на луди камен с обзиром да су веома везани једно за друго.

Гл а м у р  Гр е ј с  К ел и

Афричкипринц иЏемсБонд

еначење су увеличале В многезваницеизсветамоде,филма,спорта,крунисане

едији плавокосу Шарлин већ упоређујусаГрејсКели,чувеномхолиМ вудском глумицом и мајком Алберта

Другог. Она се венчала са Ренијеом Трећим 18.априла1956.Луксузновенчањекоме је присуствовало преко 600 званица,међукојимасуАваГарднериФренк Синатра, пратило је преко телевизије за то време невероватних 30 милиона људи. Грејс је осим Алберта родила две ћерке, принцезу Каролину и принцезу Стефани. Када се Алберт родио, испаљен је 101 плутон из топа, а на дворусеслужиобесплатаншампањац. Грејс, која је донела гламур у Монако, преминулаје14.септембра,данпослије тешке саобраћајне несреће коју је доживелауследможданог ударатоком вожње по сепертинама у близини Монака.Грејсјеуаутомобилубиласанајмлађом ћерком, која је преживела несрећу. Сахрану је преко ТВ-а пратило 100милионаљуди.ПринцРенијеникадасенијепоновоожениоисахрањенје поредсупругекадајеумро2005.

главе...Међуњимасуинајбогатији човек Француске БернардАрно,афричкипринц Леруо Молотлеги из краљевине Бакофенг у Јужној Африци, Карл Лагерфелд, Наоми Кембел, некадашњи Џемс Бонд Роџер Мур, Жак Рог из Међународног олимпијског комитета, шведски краљ Густав, францускипредседникНикола Саркози као и председници ЛибанаиИрске.

Францускикувари јужнофричкавина

Ч Престолонаследник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина присуствовали су венчању принца Алберта и Шарлин Витсток.

увени француски кувар Ален Дикас је сервирао јела на гала вечери за око 500званица. Дикас, који има невероватних 19 Мишелин звездица, надгледао је припрему локалних специјалитете који су били послужени уз шампањац и јужноафричка вина.

ПородицаГрималди

П

ородицаГрималди,једнаоднајстаријихевропскихдинастија,билајечестопредметљубавнихскандала. Принцеза Каролина, настарије од троје деце ГрејсиРенијеа,развеласесамонакондвегодинебракасафранцускимплејбојемФилипомЖиноом. Након што је њен други супруг погинуо у бродскојнесрећиудаласезанемачкогпринцаодХано-

вера, познатог по напрасном карактеру и склоностикаалкохолу. Албертова млађа сестра Стефани има троје ванбрачнедеце,одкојихдвојесасвојимбившим телохранитељем.Билајекраткоубракуисаједнимпортугалскимциркуснимакробатом. Алберт и двадесет година млађа Шарлин Витстокчине,помишљењумногих,гламурозанискладанпар.


22

kultura

utorak5.jul2011.

КОНЦЕРТИИЗЦИКЛУСА„НОВЕУШИЗАНОВУМУЗИКУ”

Композицијеевропских минималиста У наставку концертног циклуса „Нове уши за нову музику“,покренутогсациљемдасе публиципредставеактуелнитоковиминимализма,уНовомСаду, сутра ће се одржати два несвакидашњеатрактивнаконцертадомаћихистранихмузичара.

ногстилскогусмерења,накојем ћесеновосадскојпублиципрви путпредставитимладиивисоко интернационално афирмисани француски композитор и контрабасиста Флоран Гис. Овај францускиауторјесвојиминовативним ауторским трагањима

тричненаправеиапарате,каои компјутер и миди-контролере, којима комбинује разноврсне семплове и сопствено соло извођење на контрабасу. Концерт ФлоранаГисасанасловом„Музиказаконтрабасилаптоп“почеће у 22 часа. После овог на-

dnevnik УВОДНИПРОГРАМФЕСТИВАЛАЕВРОПСКОГФИЛМАНАПАЛИЋУ

Како је почео рат на мом Балканском (полу)отоку? У биоскопу Отвореног универзитета у Суботици од 6. до 10.јула биће приказан филмски циклус под називом „Како је почео рат на мом Балканском (полу)отоку?”,један од уводних програма 18. фестивала европског филма Палић. Програм обухвата филмове „Вуковар, једна прича„ у режији Бора Драшковића (1994), „Пре кише„МилчaМанчевског(1994), „Андерграунд„Емира Кустурице (1995),„Како је почео рат на мом отоку„ Винка Брешана (1995), „Лепа села лепо горе„ Срђана Драгојевића (1996) и „Аутсајдер„ Андреја Кошака (1997). Биће приказани и филмови „Држава мртвих„Живојина Павловића и Динка Туцаковића (2002),„Циркус Колумбија„ Даниса Тановића (2010), „Караула„Рајка Грлића (2006)и „Грбавица„ Јасмиле Жбанић (2006). Филмови ће се приказивати у биоскопу „Еуросинема„ на Отвореном универзитету,а улаз на про-

јекције је слободан,саопштили су организатори. Циклус „Како је почео рат на мом Балканском (полу)отоку?” тематски је повезан с округлим столом који ће бити одр-

жан 21.и 22.јула као део дебатног програма палићког фестивала Један од повода за дебату „Како је почео рат на мом Балканском (полу)отоку?” јесте двадесетогодишњица почетка распада СФРЈ и отпочињања рата на простору Балкана. У дебати ће учествовати око двадесет интелектуалаца разних професионалних усмерења:социолога, историчара, књижевника, филозофа, филмолога и филмских редитеља који су својим филмовима трагали за позадином ратних збивања на простору бивше Југославије. Дебатни програм Фестивала европског филма Палић обухвата и округле столове „Екоиновације: Зелена привреда пријатељ природе„, „Домети српске кинематографије у 2011. години„и „Лифка и Лифке”. Фестивал европског филма Палић биће одржан од 16.до 22.јула. На фестивалу ће бити приказано 95 филмова у десет програмских селекција.

СТУДИЈА О ЗНАЧАЈНОМ ХРВАТСКОМ И ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ВАЈАРУ

Милан Врсајков

Бранка Парлић

У среду, 6. јула, у Синагоги, са развио особени музички стил, почеткому21час,бићеодржан којиповезујеиукрштаискуства концерт истакнуте новосадске иизражајнасредствасавремене пијанисткиње Бранке Парлић, уметничкемузикеипоп-музике, уз коју ће том приликом насту- користећипритомиразнеелекпити и наш реномирани виолончелиста МиланВрсајков,који тренутно живи и делује у Словенији. У оквиру овог програма, насловљеног „Скупљачи шишарки“,БранкаПарлићи Милан Врс ајков ће известиизборкомпозиција значајних европских минималиста: Грејема Фиткина,ХауардаСкемптона,АрвоПарта,Јакоба Тер Велдхиуса (ТВ-ја) и других, као и композиција зачетника минимализма, америчког композитораФилипаГласа. УСинагогићеисте вечери бити приређен још један концертни догађај слич- Флоран Гис

ступа, Флорaн Гис ће следеће вечери,7.јула,садонеклеизмењeним програмом наступити и наСубастејџу,нафестивалуЕгзит. Циклус „Нове уши за нову музику“представљазаправонаставак Арт-сцене која од 2006. постоји при фестивалу Егзит, а чија је сврха упознавање младе публикесастваралаштвомаутораминимализмаипостминимализма, као и новог, такозваног „музичкогтотализма“, којипревазилази и укида све разлике и границе између уметничке музикеидругихмузичкихжанрова.Стогајевећпосталоуобичајено,дасеуочиЕгзитавећгодинама приређују концерти нове музике,каоштојетоипоменутипрограмуСинагоги,ановину представља настојање организатора да се убудуће слични реситали приређују и у другим терминима током редовне музичке сезоне. Организовање овог концерта финансијски је подржао Покрајински секретаријатзакултуруијавноинформисање. Б. Хложан

Монографија о Ивану Рендићу У својој едицији “Брачки либар”, издавачка кућа “Бревијар” објавила је монографску студију Душка Кечкемета “Иван Рендић” (Сплит,2010).Још је прва Кечкеметова књига о вајару Рендићу (Супетар, 1969) у историчарскоуметничким круговима прихваћена као узорно научно дело у коме је поред биографије уметника приказан широк контекст његовог деловања и стваралачког пута. У новој студији о значајном хрватском и југословенском вајару изостао је драгоцени научни апарат (детаљни каталог дела, прецизне белешке уз текст, списак литературе) који монографи-

ру и Корчули, увек била жива. Она датира још од античких времена када се у брачким каменоломима вадио и обрађивао камен за градњу Диоклецијанове палате,преко романичких,готичких и ренесансних градитеља далматинских катедрала, па све до каснијих управних зграда,палата и летњиковаца.Стога није необично да су и Рендић, Кршинић и Палавичини потекли управо из тих клесарских средина, где се традиција обраде камена наслеђивала.Врло брзо је уочен таленат младог Рендића, па му је захваљујући финансијској помоћи бродовласника Станислава Фло-

јализованог у првој половини 19. века. Аутор је великог броја јавних споменика, портретних биста,олтара и црквене скулптуре, сепулкралне пластике, гробних капела и породичних маузолеја. Иако је четири деценије имао атеље у Трсту,радио је скулптуре и споменике у Загребу,Београду, Ђакову,као и низу градова и места у Далмацији.Оставио је значајан траг у портретној скулптури (Петар Прерадовић, Људевит Гај,Аугуст Шеноа),али и у низу јавних споменика (Иван Гундулић у Дубровнику). Дела му се налазе у бројним збиркама Глиптотеци ХАЗУ,Народном му-

рија омогућено школовање у Трсту, а касније и на Уметничкој академији у Венецији и атељеу вајара Ђованија Дипреа у Фиренци. Након студија једно време је деловао у Загребу,да би се 1880. преселио у Трст где ће провести већи део живота и најплодније раздобље стваралаштва. Школован у традицији академизма и неокласицизма венецијанског и фирентинског отоћента,Рендић у раздобљу историцизма постаје утемељивач и обновитељ вајарства на тлу Банске Хрватске и Далмације, замрлог и провинци-

зеју у Београду,Музеју за умјетност и обрт у Загребу, Галерији умјетнина у Сплиту, Галерији “Иван Рендић” у Супетру. Иван Рендић није био авангардни уметник,али је као један од првих вајара грађанског друштва поставио темеље скулпторима који ће га следити и на свој начин развијати креативно обликовање материјала (Мештровић, Росандић, Кршинић). У време објављивања прве монографије (1969), историцизам и сецесија ни издалека нису били валоризовани као данас и Душко Кечкемет је својом књигом представљао својеврсни преседан у струци. Ауторово одлично познавање Рендићевог опуса и животописа имали су утемељење у тада још живим сећањима на уметника у Супетру и Сплиту. Уместо надоградње постојећег, ново издање је прилагођено широј публици као и читаоцима у иностранству, с обзиром да је цео текст паралелно штампан и на енглеском језику. Новом монографијом отргнут је од заборава значајан уметник, али ће за сваки озбиљнији рад истраживач морати да посегне за старим издањем студије која се још може наћи у неколицини већих библиотека. Синиша Ковачевић

СИНОЋУБEОГРАДУПОЧЕО8.ЧЕЛОФЕСТ

Одбарокадорока Осми Београдски међународни чело фест под мотом „Од барока до рока”синоћје у Коларчевој задужбини свечано отворио Београдски гудачки оркестар „Душан Сковран” и солисти виолончелисти Иштван Варга, Милан Карановић и Немања Станковић. Отварање 8.чело феста протеклоје у знаку италијанске музике за виолончело,од барокних мајстора Томаза Албинонија,Луиђија Бокеринија и Доменика Скарлатија,преко романтичара Ђакома Пучинија до савременог композитора и виолончелисте Ђованија Солиме.

Уметничкадиректоркафестивалаје угледна српска челисткиња и педагог Сандра Белић. До 10.јула публику у Коларчевој задужбини,Сава центру, Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић„ и Скупштини града Београда, очекују бројни концерти на којима ће виолончело бити представљен у свој ширини израза које нуди, стилски и жанровски разноврсно. Улаз на све концерте је слободан,осим на концерт затварања 8.чела феста у Сава центру,за који се карте продају по ценама од 1.200до 2.400динара.

НАФЕСТИВАЛУУКАРЛОВИМВАРИМА

Бреговићев бенд одушевиопублику Горан Бреговић дигао је у недељу увече Карлове Вари на ноге, концертом свог Оркестра за свадбе и сахране,главним музичким пратећим догађајем Међународног филмског фестивала који се одржава у тој чешкој бањи од 1.до 9.јула.Бреговићу је на концерту глумац Јиржи Бартошка уручио награду којудодељује као председник фестивала,а због неизбрисивог доприноса Бреговићеве музике у филмовима Емира Кустурице одлучио је да првипут та награда сасвим ванредно оде у руке музичара.„Мислим да је добро да та награда није само за глумце и режисере, већ да оде и ауторима филмске музике„,рекао је Бартошка. Најбољи могући избор за увод у Бреговићев концерт у обновљеном Летњем биоскопу капаците-

та 3.500 места био је чешки познати и врло популарни хип хоп етно ромски бенд Џипси.цз. Бреговић је у Карловим варима са својим Оркестром свирао у добротворне сврхе а прикупљени приход помоћи ће 12 пројеката фондације бивше мис света,Чехиње Татјане Кухаржове. „Није често да се добротворне активности споје са лепотом,Татјана јето успела„, поиграо се Бреговић именом фондације Лепота помоћи. Кухаржова се за разлику од већине других манекенки и крунисаних чешких лепотица посветила помоћи старима,јер сматра да су они у великој мери искључени из друштва а да спонзори радо дају новац у добротворне сврхе за децу и хендикепиране али да је у чешком друштву све већи број старих без помоћи.

На фестивалу током кога се приказује 199 филмова, од тога 179играних, недељаувечеје била изузетно у знаку Балкана,пошто је у другој најважнијој такмичарској секцији На исток од Запада приказан македонско-српски филм Владимира Блажевског „Панк није мртав„. Критика дневника Право, који као медијски партнер фестивала додељује награду публике, означила је тај филм као могући хит у гласању. У јучерашњем програму је приказан преостали,други филм рађен у копродукцији са Србијом,холандски филм „Путветра“ (Hi) у скецији Нови хоризонти. Реч је о играном дебитантском остварењу Новосађанина, режисера Саше Матијевића који живи у Холандији.

Иван Рендић, Херцеговка

ју чини корисном сваком будућем читаоцу и истраживачу. Иако је приступ уредника и издавача 1969. био стручно утемељенији, репрезентативно обликована нова студија обрадовала је многе историчаре уметности и проучаваоце скулптуре, којима некадашња монографија није доступна. Завичај вајара Ивана Рендића (1849-1932)је Супетар на острву Брачу. Иако се у њему није родио,у њему је провео младост и старост, а духом је у њему увек био присутан. Клесарска традиција је на средњодалматинским острвима,посебно на Брачу,Хва-

Прекршен закон Дубровачке републике Споменик Ивану Гундулићу у Дубровнику,рад академског вајара Ивана Рендића,подигнут је 1892.поводом 300.годишњице рођења барокног писца.У време Дубровачке републике установљено је правило да се у старом градском језгру не може подизати споменик неком властелину,јер би на тај начин он био “уздигнут више од племића из других породица”.Ово правило није важило за Орландов стуб и двадесетак скулптура св.Влаха који се налазе на фасадама палата и градским зидинама. Случај споменика Гундулићу сматрао се изузетком,а он се могао тумачити као израз тада пробуђене националне свести током аустро-угарске владавине.Занимљиво је да се ово правило није прекршило ни у доба комунизма.Уз велико негодовање великог броја Дубровчана да традиција мора бити поштована, 2008. је са Бабиног кука у град премештен споменик Марину Држићу,рад вајара Ивана Мештровића.


kULTURA

dnevnik УБИБЛИОТЕЦИМАТИЦЕСРПСКЕ

Изложбао ЂорђуЈовановићу У знак сећања на вајара Ђорђа Јовановића, од чијег се рођења ове године навршaва 150 година, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, која се може погледати до 21. јула у јавном каталогу Библиотеке, обухвата избор из дела Ђорђа Јовановића и литературе о његовом животу и раду. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе, уз каталоге претходно постављених електронских изложби - о Рабиндранату Тагори, Сави Текелији, Руђеру Бошковићу, Емилу Сиорану, Катарини Ивановић и Францу Листу, трајно се чувају и доступни су на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заједно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, могу се погледати на сајту www.bms.rs. Ђорђе Јовановић је рођен у Новом Саду 1861. Вајарство је сту-

дирао у Бечу, Минхену и Паризу. На Светској изложби у Паризу 1889. године добио је бронзану, а 1900. златну медаљу. Радио је као професор и директор Уметничкозанатске школе у Београду, професор Четврте београдске гимназије и инспектор Министарства грађевине. Био је један од оснивача сликарског друштва „Лада” и УЛУС-а. Године 1920. постао је члан Српске краљевске академије. Умро је у Београду 1953. године. Аутор је великог броја споменика (Споменик косовским јунацима у Крушевцу, Јосифу Панчићу у Београду, Милошу Обреновићу у Пожаревцу, Сими Матавуљу у Београду, Сави Текелији у Сремским Карловцима и др.), скулптура (Гуслар, Косачица, Туга, Наука и уметност, Историја српске књижевности и др.), бисти, рељефа, плакета, медаља и минијатура. Део његових радова чува се у Галерији Матице српске у Новом Саду.

КЊИЖЕВНАПЕРИОДИКА: БЕОГРАДСКИКЊИЖЕВНИЧАСOПИС

Спонарумунске исрпскекултуре И најновија, летња свеска Београдског књижевног часописа стигла је на време, као и претходних шест година. Уреднику вероватно није лако да у свеопштој беспарици (за књижевну периодику) одржи континуитет излажења, као и квалитет садржаја. БКЧ отвара најновија поезија Јелене Ленголд, Енеса Халиловића и Милета Стојића, а приповедну прозу су објавили Боривој Герзић, Александар Прокопиев и Оливера Недељковић. Рубрика СВЕТларник посвећена је савременој јапанској књижевности, кроз текстове пет аутора, а у преводу Кајоко Јамасаки( поезија) и Далибора Кличковића (проза). Поезију су објавили Казуко Шираиши, Хироја Такагаи, Муцуро Такахаши, а прозу, Сакагући Анго и Икезава Нацуки. Тумачења доносе два занимљива мини есеја. Први- „Записи подчовека са жутом звездом“ Лешека Колаковског, са пољског је превела Бисерка Рајчић. Реч је о предговору за књигу „Дневници“ Виктора Клемперера. Други, насловљен као „Непоуздани приповедач у постмодерној књижевности“, написала је Мирјана Кнежевић, поводом педесетогодишњице настанка теоријског концепта непоузданог приповедача, који је у теорију књижевности увео Вејн Бут. Рубрику Животи песника и даље испуњава животопис Виктора Игоа, који је написао Грејем Роб.

А рубрику Поводи овога пута испуњава смрт песника. БКЧ је објавио песму Петру Крдуа (19522011) „Дан одласка“, а Васа Павковић, емотивно сећање на њихово дружење „Пријатељ Петру“. - Петру Крду је спајао српску и румунску културу и читав живот уложио у књижевност, у поезију пре свега - наводи Павковић. - Овај песник, издавач, преводилац, интелектуалац- стамена и вансеријска појава, имао је, међутим, невеселу судбину човека који је много чинио за друге, а мало за себе. Своје песничке књиге није пратио с пажњом коју је посвећивао издањима КОВ-а , тако да као лиричар скоро и није награђиван, нити су о његовим књигама довољно писали важни критичари. Неки су се одазвали тек у смрти- што је људски и што је последица прошлости. У рубрици Београдски свемир може се прочитати шта је стари Београд мислио о Мирославу Крлежи, а из пера Станислава Винавера. О недавно завршеним Миксер фестивалу и Београдској недељи дизајна пише Слободан Јовановић ( „Југо-носталгија и „креативност“), а о утисцима са 56. Стеријиног позорја („Истине које боле“) Александар Милосављевић. У последњем поглављу су осврти на најновију књижевну продукцију, а летњи број БКЧ илустрован је радовима са 6. миксер фестивала. Р.Лотина

utorak5.jul2011.

23

ЗАВРШЕН38.ИНТЕРНАЦИОНАЛНИФЕСТИВАЛАЛТЕРНАТИВНОГИНОВОГТЕАТРА–ИНФАНТ

Најбољапредстава „Турбопарадизо” Представа „Турбо парадизо“ у режији Андраша Урбана и продукцији позоришта „Костолањи Деже“ из Суботице, проглашена је за најбољу на управо завршеном 38. Интернационалном фестивалу алтернативног и новог театра Инфант. Овој представи је припала награда за најуспешнији експеримент, односно представу у целини. Награда за најоригиналније истраживање једног од сегмената позоришног језика, додељена је перформансу „Алеж“, у продукцији компаније „Јавно у приватном“, Немачка/Француска, чуји је аутор и извођач Клеман Ле. Награда за изузетну експресивност на граничном подручју између позоришта и осталих уметности, или стваралаштва у најширем смислу, додељена је инсталацији /перформансу „Рефлекторка“ Наоко Танаке из Немачке / Јапана. Ове награде једногласно је доделио жири 38. Инфанта, у којем су били: писац Андраш Вишки из Румуније, глумица Каролина Печењи из Француске и наш сценограф и кореограф Борис Чакширан. Признања су уручена одмах након проглашења, на затварању Инфанта у недељу увече. Након тога су полазници радионица „Путеви маште“, „Простор око тела“ и „Саундпејтинг“, које су током овогодишњег Инфанта водили Мишел Матје, Хени Варга и Лоран Рошел, приказали свој рад у заједничком програму. За „Тубро парадизо“ и редитеља Андраша Урбана жири је у образложењу навео да је „Великодушна и одважна фреска о савременом позоришту и свевременом позоришту, субверзивни и одговорни чин одличне трупе и редитеља. Користећи веома савремене и експерименталне форме, овај редитељ не намеће сопствену персоналност представи, него отвара простор за разиграно, па ипак, болно разумевање људског постојања на веома конкретан и широк начин“. Перформанс „Алеж“ по мишљењу жирија, „вешто деконструише удаљени и елитистички

Из представe „Турбопарадизо”

Перформанс „Алеж”

НаокоТанакауперформансу „Рефлекторка”

Фото:Б. Лучић

језик друштвених наука, нудећи могућност људског, духовитог и топлог разумевања сложености политичког дискурса и медијске манипулације. Перформанс нас подстиче, на оригиналан начин, да помоћу ироније разумевамо суптилне аспекте стања човека“. Наоко Танака, ауторка перформанса „Рефлекторка“, како жири сматра, „комбинује, на оригиналан начин уметност инсталације, позоришта сенки и живог перформанса. Она отвара широк дијапазон могућности даљих трагања како у театру за одрасле, тако и у дечијем театру. Њена интимна и лична прича, другим речима, један интимни микрокосмос, трансформише се у универзални космос, позивајући нас да учествујемо у акцији, не само у визуелном смислу него са дубоким позоришним значењем.“ На овогодишњем Инфанту је током девет дана изведено двадесет представа, у селекцији нашег кореографа, глумца и редитеља Денеша Дебреија. Њихови аутори су били из дванаест земаља у иностранству: из Хрватске, Грчке, Холандије, Словеније, Бугарске, Немачке,

Француске, Мађарске, Јапана, САД, и Македоније, као и из Србије. Поред представа, изведених у мање или више уобичајеним позоришним формама на које смо навикли, без обзира да ли је плесни или драмски театар у питању, на овогодишњем Инфанту смо имали прилике и да присуствујемо онима за које би се пре, односно тачније, могло рећи да су у смислу форме више налик изложби, или лавиринту кроз који се пролази и тражи излаз. Поред ове различитости у формама, постоји наравно и тематска различитост, која обухвата и оно што је опште, историјско, као наша заједничка прошлост, што је један од мотива неких представа, док се друге баве појединачним, односно личним и интимним. Неке представе користе савремену технологију и ослањају се на њу, а неке се фокусирају на сопствене извођачке снаге и своја тела (плес) и психу. Још једна доминатна карактеристика овогодишњег фестивала је укључивање публике у саму представу, брисање границе између извођача и гледалаца у појединим представама. Поред представа у званичној селекцији, у пратећим фестивалским програмима биле су организоване и изложбе, концерти, већ поменуте радионице, и неколико презентација филмова о неким позоришним трупама. Програми Инфанта су се одржавали у просторима Културног центра Новог Сада, Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз, Позоришту младих и Гимназији Лаза Костић. Две представе су изведене и на отвореном, код Пољопривреног факултета, и у Дунавском парку и просторима око Музеја Војводине и Музеја савремене уметности Војводине. Н.Пејчић

УМАДЛЕНИJАНУМУ

УИЗДАЊУ„СТУБОВАКУЛТУРЕ”

Јавна читања нових драма

„Рио Бар”Иване Сајко

Опера и театар Мадлениjанум приредиће од сутра до 8. јула јавна читања три нова драмска текста - „Зое„, „Коначна истина„ и „Тајна Грете Гарбо„, које ће интерпретирати познати глумци. Представљајући ове комаде гледаоцима и љубитељима драмске литературе управа Мадленианума жели да ослушне расположење публике о насловима који су озбиљни кандидати за продукцију представе у наредној сезони. Јавна читања одржаваће са на сцени „Бел етаж„. Улаз је слободан, а публика ће после сваког јавног читања бити анкетирана. Промоција нових драма почиње 6. јула текстом „Зое„ Моме Капора. Према истоименом роману, објављеном 1974. године,

млада драмска списатељица Вања Николић написала је драматизацију. Популарни писац јој је лично, за живота, дао подршку да је уради, а пројекат јавног читања сада је подржала Задужбина Момчило Момо Капор. Љубавну причу између принцезе у изгнанству Зое и младог дисидента представиће Ивана Жигон, Никола Булатовић, Коста Бунушевац, Михаило Лађевац, Младен Андрејевић и други. За 7. јул у плану је концертно извођење, уз музичку пратњу, драме Верослава Ранчића „Коначна истина„, с поднасловом „Олга и Павле Карађорђевић између истине и судбине„. Овај комад почиње тамо где се завршава драма „Кнез Павле„

Слободана Селенића, дакле у време почетка Другог светског рата, а завршава се погибијом сина кнеза Павла и кнегиње Олге - Николе Карађорђевића 1954. у Лондону. Ранчић је користио ексклузивне изворе података, пре свега сећања кнегиње Јелисавете Карађорђевић, кћерке кнеза Павла и кнегиње Олге. Публика ће бити упозната са занемареним, заборављеним и скриваним моментима српске историје. Куриозитет вечери биће присуство кнегиње Јелисавете на сцени и њено читање делова улоге која је написана према њеној личности. У великом глумачком ансамблу кнежевски пар представиће Тихомир Станић и Вања Мила-

чић, а учествују и Милош Тимотијевић, Милица Јанкетић, Свјетлана Кнежевић, Дејан Ђуровић, Драган Вујић и други. Последњи у низу, 8. јула биће представљен текст еминентног хрватског аутора Мира Гаврана „Тајна Грете Гарбо„, коју је овај плодни драмски писац и романописац посветио великој холивудској глумици. Интригантну звезду аутор приказује 14 година по напуштању филмске каријере, стварајући узбудљиву причу у интимним околностима. Главне јунакиње драме су сама Грета и млада докторка - психијатар која је лечи у тајности. У улози Грете Гарбо појавиће се Тања Бошковић, а као њен психијатар Јована Балашевић. (Танјуг)

Издавачка кућа „Стубови културе„ објавила је прво српско издање романа хрватске књижевнице Иване Сајко „Рио Бар“, који из женске перспективе и „са друге стране“ говори о ужасима ратних сукоба крајем XX века и њиховим последицама у Хрватској данас. Према речима уредника Ивана Радисављевића, „Рио Бар“ је „полифонијска слагалица која из различитих временских перспектива проговара о деформацијама и аномалијама рата у Хрватској„. „Злочини, криминал, ксенофобија, слом државе, општа бесперспективност и сваковрсна запуштеност, мафијашки обрачуни, судбине прогнаних и несталих, само су неке од тема

које Ивана Сајко у роману дотиче„, навео је Радисављевић. Гласови женских приповедача, према његовим речима, у овом роману деле исту горчину, тескобу, мучнину и разочарање али у тексту има и изразито лирски обојених фрагмената. Ауторка често наглашава хаотичност, свесно занемарујући граматичка правила, а снажан емоционални набој постиже употребом вулгаризама и сленга. Ивана Сајко је најуспешнија драмска и прозна списатељица млађе генерације, драматург, цењена позоришна редитељка, предавач на Академији драмске умјетности и уредница два часописа, а нашој публици до сада је позната по драми „Жена - бомба”. (Танјуг)


24

svet

utorak5.jul2011.

dnevnik

UPOZOREWESTARIJEGSINALIBIJSKOGPREDSEDNIKA

UKRATKO

Specijalcistigliu TripolidaubijuGadafija

Stanovnici naulicama AMAN: Sirijske snage upale su ju~e u ku}e u Hami, a vi{e hiqada stanovnika iza{lo je na ulice uzvikuju}i „Bog je najve}i” u znak protesta zbog vladinog slamawa velikih protesta, ispri~ali su Rojtersu stanovnici. „Najmawe 30 autobusa punih vojnika i policije u{lo je ju~e ujutro u Hamu i ~ula se nasumi~na pucwava u rezidencijalnom kvartu u predgra|u”, rekao je telefonom jedan stanovnik ovoga mesta koji se predstavio kao Ahmad.On je dodao da je video vi{e desetina vojnika kako opkoqavaju jednu ku}u u predgra|u Ma{a i hapse qude.

HranaSevernoj Koreji BRISEL: Evropska Komisija saop{tila je ju~e da }e dati 10 miliona evra pomo}i u hrani Severnoj Koreji, kako bi se pomoglo smawewu gladi stanovnika te izolovane zemqe u kojoj vi{e od pola miliona qudi gladuje. „Ciq ovog paketa pomo}i je da se spasu `ivoti najmawe 650.000 qudi, koji bi u suprotnom mogli da umru zbog nedostatka hrane”, rekla je u saop{tewu komesar za humanitarnu pomo} EU Kristalina Georgieva. „Na{i stru~waci su videli veoma neuhrawenu decu u bolnicama i internatima gde nemaju nikakve uslove nege”. Pomo} je namewena upravo deci mla|oj od pet godina koja su sme{tena u bolnice sa znacima te{ke neuhrawenosti, rekla je ona. Po izve{taju Ujediwenih nacija iz marta meseca, vi{e od {est miliona qudi u Severnoj Koreji treba hitnu inostranu pomo} u hrani. Distribucija pomo}i EU bi}e striktno kontrolisana od trenutka dostavqawa u zemqu do podele najugro`enijima, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

TRIPOLI, MOSKVA: Sta- wegovog oca Moamera Gadafija”, riji sin libijskog lidera Moa- rekao je telefonom Iqum`inov, mera el Gadafija, Muhamed tvrdi koji je ju~e stigao u Libiju. da su u glavni grad Libije Tripoli stigle grupe specijalnih jedinica nekoliko zapadnih zemaqa kako bi ubile wegovog oca, izjavio je ju~e predsednik Me|unarodne {ahovske federacije (FIDE) Kirsan Iqum`inov agenciji Interfaks. „Sreo sam se s predsednikom nacionalnog olimpijskog komiteta Libije Muhamedom Gadafijem koji mi je rekao da su u glavni grad MoamerelGadafi Po re~ima Iqum`inova, MuLibije, Tripoli, uba~ene grupe hamed Gadafi tvrdi da se u Trispecijalnih jedinica nekoliko poliju sada nalaze tri grupe zazapadnih zemaqa radi uklawawa

DIJALOGMOSKVEIALIJANSEO[TITU

NATOiRusija spremninasaradwu SO^I: Rusija i Severnoatlantski savez (NATO) potvrdili su spremnost da sara|uju oko protivraketne odbrane (PRO), izjavio je ju~e generalni sekre-

Taksinza peto~lanu koal  iciju BANGKOK: Pobednica na parlamentarnim izborima odr`anim u nedequ na Tajlandu, lider opozicione Pueu Tai, sestra odbeglog biv{eg premijera Taksina [inavatre, Jingluk [inavatra, najavila je formirawe koalicione vlade sa ~etiri mawe partije. Puea Tai je na izborima osvojila apsolutnu ve}inu od 265 od ukupno 500 poslani~kih mesta, dok je do sada vladaju}im demokratama pripalo 159 mesto, saop{tila je dr`avna izborna komisija, prenose agencije. Izbori su odr`ani godinu dana posle nasilnih antivladinih protesta, na kojima su demonstranti tra`ili nove izbore i optu`ivali vladu premijera Apisita Vexaxive da nema legitimitet.

padnih specijalaca. „On smatra da je Zapad sav ulog stavio na jednu kartu„, rekao je predsednik FIDE, dodaju}i da sin Gadafija uverava da je wegov otac dobro i „ne namerava da napusti svoju zemqu, koju voli vi{e od `ivota”. Iqum`inov se ve} sredinom juna sretao s Gadafijem, saop{tavaju}i potom da su mnogo razgovarali i igrali {ah. Ruskim medijima je po povratku u Rusiju Iqum`inov preneo izjavu Gadafija da je u no}i 1. maja, nekoliko minuta pred po~etak NATO bombardovawa, napustio ku}u u kojoj su ostali i poginuli wegov sin Saif al-Arab i troje unu~adi.

AndersFogRasmusen

tar NATO-a Anders Fog Rasmusen na pres konferenciji u So~iju, gde se odr`ava sednica Saveta Rusija-NATO na nivou stalnih predstavnika. „Danas smo jo{ jednom potvrdili na{u privr`enost u obla-

sti saradwe oko PRO. ^uli smo mi{qewe ruske strane i mi{qewe NATO-a, koji su razjasnili neke va`ne momente u razvoju na{ih snaga i sredstava“, rekao je Rasmusen a prenela je agencija RIA Novosti. Generalni sekretar NATO-a je kazao da Alijansa ra~una da }e se za godinu dana dogovoriti sa Rusijom oko formirawa evropskog sistema protivraketne odbrane. „Nadam se da }emo se svi sresti za mawe od godinu dana na samitu NATO-a u ^ikagu i uspeti da se dogovorimo o re{ewu za oblast PRO, koji }e osigurati bezbednost teritorije zemaqa NATO-a i Rusije. I u~initi taj sistem efikasnijim“, rekao je Rasmusen. Prema wegovim re~ima, ne mo`e se stvoriti sistem za jedan dan ili za nekoliko meseci. „ Ranije ju~e je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov konstatovao da dijalog Moskve i Alijanse o PRO te~e sporo i komplikovano. „Dijalog ne te~e tako brzo, tako lako, kako su se mnogi nadali posle Lisabonskog samita, ali se nastavqa, kako bi-

lateralnim kanalima, tako i u okviru Saveta Rusija-NATO“, rekao je Lavrov. Rusija i NATO dogovorili su se o saradwi pri formirawu evrop-

Neodustajemo odgradwelinije brzogvoza RIM: Italijanski ministar unutra{wih poslova Roberto Maroni izjavio je ju~e da }e izgradwa linije brzog voza koja }e spajati Italiju sa Francuskom biti nastavqena uprkos `estokim protestima na tom lokalitetu. Policija se ju~e sukobila sa vi{e hiqada demonstranata i oko 400 osoba je povre|eno, a zvani~nici su rekli da su se anarhisti infiltrirali u mir-

ne proteste stanovni{tva, prenosi AP. Maroni je naglasio da }e „radovi biti dovr{eni i da }e biti zagarantovane bezbednosne mere”. Brojni stanovnici mesta izme|u Torina i granice sa Francuskom tvrde da }e linija brzog voza naneti {tetu ovom regionu i protive se probijawu tunela tokom kojeg po wima mo`e do}i do curewa opasnih materija.

FRANCUSKA

Socijalistine}e Stros-Kana zakandidata PARIZ: Socijalisti~ka partija Francuske objavila je ju~e da biv{i direktor MMF-a i funkcioner te partije Dominik Stros-Kan ne}e biti kandidat na predstoje}im predsedni~kim izborima 2012. iako ga je sud u Wujorku oslobodio ku}nog pritvora posle hap{ewa na osnovu optu`be za seksualni napad. Portparol stranke Benoa Hamon je na konferenciji za novinare kazao da je „ideja da Stros-Kan mo`e da se kandiduje za predsednika Francuske naslabija od svih scenarija o budu}nosti biv{eg {efa MMF-a” prenosi Rojters. „Nisam dobio nalog da tra`im prodru`ewe roka za prija-

vu“, rekao je poslanik @an-Kristof Kambadelis, ina~e blizak Stros-Kanu. On je radiju „Frans kultur“ rekao da Stros-Kan sada, pre svega, `eli da se bori protiv nepravde koja mu je u~iwena. Stros-Kan je pre afere sa sobaricom smatran glavnim kandidatom Socijalisti~ke partije protiv predsednika Nikole Sarkozija na izborima u Francuskoj 2012. godine. Ina~e, {efica francuskih socijalista Martin Obri je pre par dana saop{tila da }e se ona kan di do va ti is pred ove stranke na predsedni~kim izborima. (Tanjug)

BELORUSIJA

Uhap{enooko 300demonstranata SergejLavrov

skog sistema PRO na samitu u Lisabonu, novembra 2010. godine. Za Moskvu principijelan zna~aj imaju pravne garancije da protivraktna odbrana u Evropi ne}e biti usmerena protiv Rusije, podse}a RIA Novosti.

Turskanijeprekinula diplomatskeodnosesLibijom ANKARA: Informacija da je „Turska prekinula diplomatske odnose sa re`imom Moamera Gadafija u Libiji” je neta~na, saop{tio je Rojters. Povla~e}i ju~e objavqenu vest, Rojters je naveo da je preneo informaciju koja se tokom vikenda pojavila u slu`benom listu Turske da je Ankara prekinula diplomatske odnose sa libijskom vladom Moa-

ITALIJA

mera Gadafija i povukla svog ambasadora iz Tripolija. Britanska agencija navodi da je turska „Gazeta” objavila jedino da je turski ambasador u Tripoliju dobio novo postavqewe u Istanbulu i nije bilo ikakvog pomena o prekidu diplomatskih veza. Turski ambasador je, u stvari, povu~en iz Tripolija pre dva meseca iz bezbednosnih razloga.

MINSK: U Belorusiji je uhap{eno gotovo 300 u~esnika masovnih antivladinih demonstracija {irom zemqe tokom obele`vawa Dana nezavisnosti, saop{tile su ju~e grupe za za{titu qudskih prava. Beloruska Grupa za za{titu qudskih prava „Vjasna” navela je da je 200 qudi uhap{eno u Minsku tokom ju~era{weg protesta, dok je jo{ oko 80 uhap{eno u drugim delovima zemqe, ukqu~uju}i regionalne beloruske centre Grodno, Gomel i Mogiqev, prenela je agencija AFP. Ve}inu hap{ewa obavila je beloruska policija u civilu, koja se ju~e pome{ala sa demonstrantima i dojavqivali pripadnicima snaga bezbednosti.

Agenti su grubo ubacivali demonstrante u policijske kombije, poznate kao „avtozaki” kojima su odvezeni u obli`we pritvorske jedinice. Privedeni demostranti bi trebalo da se pojave na sudu u Minsku, a prete im petnaestodnevne zatvorske kazne pod optu`bom za huliganstvo. Beloruska policija je suzavcem, pendrecima i hap{ewem razbila proteste u prestonici Minsku i drugim delovima zemqe na obele`avwu Dana nezavisnosti. Demonstranti su poku{ali da nezadovoqstvo re`imom predsednika Aleksandra Luka{enka izraze tap{awem rukama, ali je policija uhapsila sve koji su se pridru`ili masovnom aplauzu.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI DEJVIDPETREUS Glavnokomanduju}i ameri~kih trupa u Avganistanu Dejvid Petreus obele`io je 4. jul - Dan dr`avnosti SAD, u uniformi obra}awem ameri~kim vojnicima u Avganistanu. On je najpre u Kandaharu ocenio da su ameri~ke trupe postigle napredak na rati{tu, ali da ostaje jo{ mnogo posla da se obavi. Petreus je nedavno imenovan za direktora CIA.

ZINEELABIDINEBENALI U Tunisu je po~elo drugo su|ewe biv{em predsedniku Zine el Abidine Ben Aliju, ovaj put zbog optu`bi vezanih za drogu i oru`je. Ben Ali i wegova supruga Leila Trabelsi su pobegli u Saudijsku Arabiju, nakon januarskih demonstracija. Oni su, u odsustvu, ve} osu|eni na 35 godina zatvora zbog malverzacija s javnim sredstavima.

DANIJELRADKLIF Britanski glumac Danijel Radklif, zvezda serijala o de~aku-~arobwaku Hariju Poteru, ispri~ao je da je bio zavisnik od alkohola. Radklif (21) je u jednom intervjuu rekao da je wegov `ivot izmakao kontroli kada je navr{io 18 godina. „Nekoliko godina sam bio zaqubqen u ideju {to mogu da `ivim poput neke slavne li~nosti, ali takav `ivota mi nije pristajao”, naveo je glumac.

ZLOUPOTREBAINTERNETASVE^E[]A

Hakerina„Tviteru”Fokswuza objavilidajeubijenObama VA[INGTON: Hakeri su preuzeli rano ju~e ujutro profil na „Tviteru” ameri~ke televizije Foks wuz i objavili da je ubijen ameri~ki predsednik Barak Obama.

jedinac koji se naziva „The Script Kiddies”. Ina~e, na profilu Foks wuza ove poruke su po~ele da se pojavquju u sedam sati ujutru i to 4. jula, na dan nezavisnosti Amerike.

Pokazalosedaoko20odstodecemla|e od13godinaimaotvorenprofilnadru{tvenoj internetmre`i„Fejsbuk”,kojatrenutnobroji 700miliona~lanova Na Tviteru su hakeri napisali „Najnovije vesti: Predsednik Barak Obama je ubijen, dve prostrelne rane su smrtonosne”. Zlonamerna dezinformacija nije uklowena ni dva sata nakon {to su je hakeri postavili, a odgovornost je preuzela grupa ili po-

Hakeri su napisali da je Obama ubijen u Ajovi i da se ne zna ko je pucao, prenose agencije. Ovaj Tviter Foks wuza prati vi{e od 34.000 qudi pa se ova la`na vest pronela brzinom muwe. Zloupotreba interneta je sve ~e{}a. Tako je grupa hakera „An-

tiSek” objavila je da je piratizovala jedan od „Eplovih” servera. Radi se o napadu na identifikacije i „pasvorde” najmawe 30 naloga vezanih za jedan od servera koji se koristi za „onlajn” istra`ivawa, odnosno za tehni~ku podr{ku koju pru`a „Epl”, preneli su ju~e francuski elektronski mediji. Istra`ivawe koje je obavila kompanija „TNS Sofres” je, istovremeno, pokazalo da oko 20 odsto dece mla|e od 13 godina imaju otvoren profil na dru{tvenoj internet mre`i „Fejsbuk” koja trenutno ima 700 miliona ~lanova.

Iako je pristup „Fejsbuku” zabrawen deci mla|oj od 13 godina (datum ro|ewa se tra`i prilikom otvarawa profila), deca starosti od osam do 12 godina nisu ni{ta mawe prisutna na toj dru{tvenoj mre`i od ostalih.


BALkAn

dnevnik

POLITI^ARI I EKSPERTI 14 PODUNAVSKIH ZEMAQA

PlovnostDunava prioritetza Dunavskustrategiju BE^: Evropski komesar za regionalni razvoj Johanes Han ukazao je ju~e da bi za kori{}ewe ogromnih plovnih potencijala Dunava trebalo prona}i re{ewe koje bi ukqu~ivalo i `eleznicu i drumski saobra}aj. Podsetiv{i da se danas koristi samo desetina plovnih mogu}nosti Dunava, Han je kao mogu}u oblast saradwe identifikovao i za{titu od poplava, te pozvao na zajedni~ko delovawe i razvoj korisnih re{ewa. Istovremeno je apelovao na dr`ave Evropske unije da ve} sada zapo~nu rad na projektima za slede}i finansijski period EU 2014-2020. Austrijske vlasti su ju~e u Be~u organizovale konferenciju o primeni nedavno usvojene Dunavske strategije, na kojoj politi~ari i eksperti 14 podunavskih zemaqa koji razmatraju mogu}nosti saradwe. „Od dr`ava koje u~estvuju u Dunavskoj strategiji zavisi {ta }e biti od strategije”, poru~io je Han. Austrijski {ef diplomatije Mihael [pindeleger rekao je na konferenciji da je Dunav-

RUMUNIJA Polovinapala namaturi BUKURE[T: Obrazovawe u Rumuniji suo~eno je sa najgorim rezultatom u posledwe dve decenije, po{to vi{e od polovine rumunskih maturanata nije polo`ilo maturu. Samo 44,45 odsto od ukupno oko 200.000 maturanata je uspe{no pro{lo ispite, prenosi novinska agencija „Mediafaks“.Najni`a kvota prolaznosti od 32 posto zabele`ena je u okrugu Timis, a u glavnom gradu tog okruga Temi{varu, u ~ak ~etiri {kole pali su svi kandidati.U zapadnom okrugu Arad na vi{e {kola pro{ao je samo po jedan kandidat, a i i Bukure{tu je svega 42 odsto maturanata polo`ilo maturu. Okrug Su~eava, na severu zemqe, imao je najboqi rezultat sa 65 posto u~enika koji su polo`ili maturu. Ovogodi{wi rezultati su daleko lo{iji od pro{logodi{wih, kada je maturu polo`ilo 67,4 posto |aka, a do 2000. uvek je vi{e od 75 odsto maturanata polo`ilo ispit.

Maturanti u Rumuniji proteklih godina sve su lo{iji na ispitu, a to je posebno vidqivo u godinama kada je svaki novi ministar obrazovawa sprovodio svoje reforme obrazovawa. Lo{i rezultati se obja{wavaju i zbog poja~anog nadzora na ispitu, koji ukqu~uje i video-nadzor. Tako je 661 |ak uhva}en u poku{aju varawa i iskqu~en sa ispita, duplo vi{e nego pro{le godine. Po radiju „Radio Romania Aktualitati“, u pojedinim slu~ajevima u akcijama varawa u~estvovalo je i nastavno i nadzorno osobqe. S tim u vezi su sindikati nastavnog osobqa, udru`ewa roditeqa i opozicija zatra`ili ostavku ministra obrazovawa Daniela Funeriua. Predsedavaju}a udru`ewa roditeqa Mihaela Guna je optu`ila Funeriua da „`eli da uni{ti ~itavu jednu generaciju“. Ministar je na to odgovorio da se raduje da „se u Rumuniju kona~no vratila odre|ena normalnost“.

JohanesHan

ska strategija projekat budu}nosti i dodao da je potrebno da se konkretizuje. [pindeleger je naglasio da saradwa podunavskih zemaqa mo`e da funkcioni{e samo putem sistema fi nan si ra wa EU i iz ra zio uverewe da }e uslediti „trka za sredstvima”. Ministar ino-

stranih poslova Rumunije Teodor Bakon{i je istakao da je prioritet Dunavske strategije da Dunav postane plovan tokom ~itave godine i da treba najpre krenuti sa lako primenqivim projektima saradwe. „Moramo na{im gra|anima pokazati da je ova saradwa dina-

mi~na i da mo`e da daje rezultate“, rekao je on, konkretno navode}i stvarawe mre`e muzeja i berzi u Podunavqu. Dr`avni sekretar u Ministarstvu spoqnih poslova Ma|arske Gergeli Prele je ocenio Dunavsku strategiju revolucionarnom promenom, zato {to ukqu~uje i {est zemaqa koje nisu ~lanice EU. Zbog „Gvozdene zavese”, rekao je Prele, Ma|arska je opreznija u vezi izgradwe plovnog puta Dunava, nego {to su Be~ i Bukure{t. [efovi dr`ava i vlada zemaqa ~lanica Evropske unije prihvatili su 24. juna Dunavsku strategiju o razvoju dunavske regije i ja~awu teritorijalne saradwe me|u dunavskim zemqama. U strategiju je ukqu~eno je 14 podunavskih dr`ava, me|u kojima je osam ~lanica EU - Austrija, Bugarska, ^e{ka, Nema~ka, Ma|arska, Rumunija, Slova~ka i Slovenija, kao i {est zemaqa koje nisu u EU - Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Moldavija, Crna Gora i Ukrajina.

U VREME KOMUNISTI^KOG RE@IMA

Bugarskiteoloziradili zaDr`avnubezbednost SOFIJA, BEOGRAD: Bu{titu profesor Dimitrov koji garska Komisija za dosijee, ko„u`iva op{tu me|unarodnu reja nastoji da utvrdi ko su bili putaciju”, navodi VIA. saradnici Dr`avne bezbednoMitropolit Slivena Joanisti u vreme komunisti~kog rekije Nedel~ev, koji rukovodi `ima, saop{tila je da su me|u zvani~nim informativnim sajsaradnicima bili i dekani bo- tom Bugarske patrijar{ije, goslovskog fakulteta, prenela `ustro je reagovao zato {to je je ju~e Verska informativna agencija (VIA). Me|u saradnicima bugarske Dr`avne bezbednosti bili su biv{i dekan Bogoslovskog fakulteta Sofijskog univerzizeta i Ivan Zelev Dimitrov i biv{i dekan Bogoslovskog fakulteta u Velikom Trnovu Kazimir Popkonstantinov. Dimitrov, koji je bio i Direktor direkcije za veroispovesti, ranije najvi{eg dr`avnog organa za vere, sara|ivao je s Dr`avnom bezbedno{}u od 1973. pod pseudonimom „Angelov”, dok je istori~ar Popkonstanti- BogoslovskifakultetuSofiji nov od 1986. pod pseudonim „Me- na sajtu crkve glavna urednica todije” bio saradnik „{estog Desislava Panajotov objavila odeqewa Dr`avne bezbedno- te podatke „bez wegovog znawa” sti”. Dok su mla|i teolozi po- i zatra`io od Sinoda da ona zdravili „lustraciju u crkvi”, bude „strogo ka`wena”. „Vi ste stariji smatraju da to „nije od mnogo mladi i niste pre`ivezna~aja”, a posebno je uzet u za- li ona zla vremena kada su se

otrovni pipci Dr`avne bezbednosti uvukli u sve strukture, tako|e i crkve. Mnogi nisu mogli da izdr`e pritisak, nisu oni sara|ivali dobrovoqno ve} su na to bili prinu|eni, kako ih ne bi zadesila ve}a tragedija u wihovom `ivotu”,

rekao je Nedel~ev. On je dodao da su biv{i dekani, optu`eni za saradwu s Dr`avnom bezbedno{}u, „dostojni uva`avawa me|u pravoslavnim hri{}anima” i da se nisu ni prema kome „ogre{ili”.

CRNA GORA

Otacubiosinaposlesva|e PODGORICA: @arko Daki} (61) iz Podgorice ubio je hicima iz pi{toqa sina Nikolu (24) prekju~e oko 12.30 sati u porodi~noj ku}i na Koni ku. Po ro di~ noj tra ge di ji pret ho di la je sva |a ko ju je otac prekratio potezawem pi{toqa. Direktor Urgentnog centra Vladimir Dobri~anin kazao je da je Nikola Daki} dovezen sa te{kim povredama glave i grudnog ko{a. - Dovezen je bez znakova `ivota. Poku{ali smo reanimaciju, ali poku{aji su ostali

bezuspe{ni - rekao je Dobri~anin. V. D, brat Nikole Daki}a, obavestio je policiju oko 12.30 sati da je u ku}i do{lo do pucwave, odnosno da je wegov otac pucao u wegovog brata. Policija je u ku}i, u Pri{tinskoj ulici, zatekla @arka Daki}a. Kako je saop{teno, imao je vidne povrede po glavi. To ukazuje da je pucwavi, verovatno, prethodio fizi~ki obra~un izme|u oca i sina. - Sumwa se da je @. D. u sina N. D. ispalio vi{e hitaca iz

pi{toqa CZ, kalibra 7,65 milimetara, od kojih su ga pogodila dva - jedan u potiqak, a drugi u grudni ko{ - saop{tila je Uprava policije. Navodi se da se pucwava dogodila u dnevnoj sobi, nao~igled ~itave porodice. Tu su bili majka ubijenog mladi}a i wegova tri brata. Pi{toq je policija na{la u dvori{tu ku}e i on }e biti poslat Forenzi~kom centru na ve{ta~ewe. @arko Daki} je uhap{en, a tu`ilac }e odlu~iti o kvalifikaciji krivi~nog dela.

utorak5. jul2011.

25

BOSNA I HERCEGOVINA

Povratak konstruktivnoj politici SARAJEVO: Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko izjavio je ju~e da politi~ari u Bosni i Hercegovini treba da se vrate konstruktivnoj politici, kako bi se okon~ala ekonomska kriza i zemqa vratila na evropski put. Incko smatra da ve}ina gra|ana BiH o~ekuje da se okon~a devetomese~ni period bez vlasti u BiH. „^ini se da lideri stranaka nemaju ose}aj hitnosti, a hitno je, jer qudi trpe posledice”, naglasio je visoki predstavnik na konferenciji za novinare u okviru javne sesije predstavnika civilnog dru{tva i vlasti BiH o temi „Podr{ka sektoru rada i zapo{qavawa u BiH - u susret EU integracijama”. Po wegovim re~ima, gra|ani u BiH, bez obzira u kojem se entitetu nalaze, samo `ele da rade. „Oni tra`e pristojne plate i pristojne uslove za rad da bi sebi mogli da obezbede pristojan `ivot”, naglasio je Incko. Navode}i da gra|ani o~ekuju konkretne predloge o otvarawu novih radnih mesta, on je poru~io

da su ekonomske reforme, koje mogu da pomognu otvarawu radnih mesta, utvr|ene u Sporazumu o stabilizaciji i pridru`ivawu i evropskom partnerstvu.

ValentinIncko

„Vreme je da se okon~a politi~ki zastoj i da se zemqa vrati sprovo|ewu ovih reformi kao najve}ih politi~kih prioriteta”, naglasio je Incko. Predstavnici civilnog dru{tva najavili su da }e na ovoj sesiji izneti preporuke vlastima za br`i put ka EU u sektoru rada i zapo{qavawa.


26

iz drugog ugla

utorak5.jul2011.

dnevnik

Незавидан положај собарицауСАД Glas Amerike

Д

ва истакнута банкара су протеклих недеља ухапшена у Њујорку, под оптужбамадасусексуалнонапали хотелскесобарице.Тислучајеви скрећу пажњу на опасности са којима су суочене собарице, од којихсевећинасматрарањивим, сиромашним и анонимним женама. Дестине хотелских собарица изашле су прошле недеље на улицууЊујорку,дајавноизвргну руглу бившег извршног директора Медјународног монетарногфонда,ДоминикаСтросКана, испред улаза у суд у који је доведен да би се изјаснио о оптужби за сексуални напад. Док је излазио из суда, жене су скандирале: „Срам те било!“ Собарице су дошле из солидарностисанаводномжртвом.Једнаодњих,БивианаВаскез,каже дасудошледасеборезаосновноправо.

наосновучестихсусретасаженамаизГвинеје. „Акојетипична,ондаонаизузетнонапорноради,чинисведа бииздржаваласебеићеркуивероватно шаље новац члановима породицеуГвинејидабиимпомогла.“ Саветница у Прибежишту за породице, Маријама Диало, истичеданасилницичестокористе страхсобарицаизиностранства даћеизгубитипосаоакопријаве напад. „Криминалац тако и размишља: ‘ако је повредим, она мождаинезнакакотодапријави полицији, можда нема документа и неће ништа пријавити због свог имигрантског статуса. Или јемождаутоликојоскудици,да ћемиједноставнодопуститида тоучиним’.“ Рањивостсобарицаизазатворенихвратајепроблемкојимпочињу да се баве синдикати хотелскихрадника,дабиимпомоглидасеодбранеодзлостављањаинападагостију.Специјали-

Законпогодујемакроима Doj~e vele

Н

емачкапедантностиуређеностневажи заједнуобласт–проституцију.Широм земље,уградовимаинаселу,мушкарци плаћајузасекс.Упослукојидоносимилијардскепрофите,женесунајчешћежртвеизрабљивања. Посебносупогођенемигранткиње.Куплерај можедаотворисвако,чакиакојепретходнокажњаванзбогтрговинељудима.АлитосадаНемачкажелидапромени.Новизаконбитребало да сузбије принудну проституцију постојањем обавезнедозволезаотварањејавнихкућаиправавластидаконтролишурадтихбордела.

Продатамакроу

„Потребнисунампоштовање иправда.Тојесвештотражимо, јер радимо да бисмо преживеле каоисвидруги.“ Ексклузивни њујоршки хотел „Пјер“,29.мајајебиопоприште још једног наводног сексуалног напада,укојијеумешанбивши председник египатске Александријскебанке,МахмудАбелСалам Омар. И он је ухапшен под оптужбомдајезлостављаособарицу.Многехотелскесобарицеу Америци су имигранткиње. Жена која је оптужила Строс-Кана је32-огодишњаудовицаизГвинеје, која подиже 15-огодишњу ћерку. Дорчен Лајдхолд, из Прибежиштазапородице,организације која помаже злостављаним женама, описује наводну жртву

Ш

трајк запослених у Поштитрајеод14.јуна,стимдасупретогабиленасназиротирајућеобуставе рада представника Синдикатапоштанскихрадника. Недељуданадананаконтога јеминистарказарадЛисаРеит поднелапредлогзаконакојиби требалоданатеразапосленеда се врате на посао за плату ма-

стазабезбедност,ЕнтониРоман, указуједахотелскауправаможе дапредузмемередапомогнесобарицама. „То обухвата технологију, вођење поступака и протокола и добар безбедносни менаџмент. Тосустваризакојесиндикатможедасебориуинтересухотелскихрадникаидругихврстапослуге.“ Једноодпредложенихтехничких решења је дугме за панику, електронскиуредјајкојибиупутио аларм у случају невоље. Шта год суд буде одлучио, случајеви Строс-Кана и Омара, скренули су пажњу на невоље хотелских собарица, које се надајудаћетодовестидобољезаштитеодопаснихгостију. ПитерФедински

Олга је одрасла у једном дечјем дому у Бугарској.Са16годинаотишлајемајцикојајује продалаједноммакроукојијујепрокријумчариоуНемачку:„Рођенамајкамејеслагала,рекламиједаћемепослатикодујака.Алионаме јепродалаиондасаммораладасепроституишем.“ Онајесадругимдевојчицамабилазатворена у малој просторији, тучена и дрогирана. Када би зарадила недовољно новца, не би добила храну.ТосесведешавалоуједномвеликомнемачкомградучијеимеОлганежелидаоткрије, башкаонисвојеправоиме.Онасебоји,иакоју је полиција пре неколико година избавила из миљеацрвенезоне.„Јошувексебојимдаћеме мојмакропронаћи,јертосеједномдесило.И тадасампоновомораладасепроституишем“, причаона.

Жртвесвечешће РумункеиБугарке ХајдемариРалбависесличнимслучајевима уцелојНемачкој.ОнасебавислучајевиматрговинељудимаприСавезномуредузасузбијање криминалауВизбадену.Уредсвакегодиненаводибројокончанихпроцеса:„Трговинаљудимаисексуалноискоришћавањепоправилупо-

гађају жене. Прошле године регистровано је око800жртаватрговинељудима,алитојесамо врхледеногбрега.Бројјесигурномноговећи.“ МногежртвепотичуизисточнеЕвропе,упоследње време доста је жена из нових земаљачланицаЕУ,РумунијеиБугарске.Свевишеженајенеобразованоилиснискимнивоомобразовања,авећинањихнеговоринемачки. Лаура је млада мама из Румуније која тамо није нашла посао. Она је добила примамљиву понудударадикаокелнерицауНемачкој.Али у једном малом немачком граду наводна посредница у тражењу посла показала је своје праволице:„Обукласамкелнерскуодећу,али она је рекла. Не, ти радиш у куплерају. Рекла самдатонећу,јернисампроститутка.Алиона менијепустиладаодем.“ СводницајепретиладаћеучинитинештонажаоЛауринојдециуРумунији.„Уништићутвојудецуитвојупородицу,реклаје.Апотомитебе.Плашиласамсеизатосампочеладарадим уборделу.“ Лаурајепосленеколикоданамогладапобегнеизбордела.Уточиштеје,каоиОлга,пронашла у једном стану хуманитарне организације Солводи.Запосленеутојорганизацијипомажу женамауневољиу15немачкихградова.Хелга Таух,шефицацентралеуСевернојРајниВестфалији,прихватаженеизцрвенезоне:„Виђала сам тешко истрауматизоване особе, без одеће, изгладњене,жедне,промрзле,уништене.“ Многе хуманитарне раднице и полицајке сматрајудајенемачкизаконопроституцијииз 2002.годиненанеоштетуборбипротивтрговине људима. Проституција је легализована, алинисуусвојениобавезујућипрописизаборделе.ХелгаТауххитнозахтевапроменезакона:„Желимодаженакојарадиупроституцији, може сасвим нормално да докаже да има пријављено место боравка, дозволу боравка, да плаћа здравствено осигурање. Желимо да онанеманикогакојеугњетаваикосањомзарађујеновац.“ Детлеф Убен је шеф одељења полицијске службеуХамбургукојесеборипротивкрими-

налногискоришћавањапроститутки.„Тренутно свакинасилниксакривичнимдосијеомможеда отвори бордел. Тиме постоји и потенцијална опасностзапроститутке“,кажеУбен. Жене у борделима плаћају власницима бордела100до130еврадневнозасобу,алии макрои захтевају новац. Женама не остаје многозањиховеосновнепотребе.Оненемајуздравственоосигурање.Притомсумноге болесне,имајухепатитисилисифилис.УНемачкој више нема обавезних здравствених контрола. Малосемуштеријаинтересујекакосежене осећају.ТојеискусилаиОлга:„Многисурекли,башмебригакојепроблемеимаш.Платио самитоћешурадити.“Олгајебилау9.месецу трудноћекадајујеједанмушкарациспребијао иизбационоћуусредшумеизаутајернијехтеладарадибезкондома.Муштеријенеморајуда сеприбојавајуказнезатоштоплаћајусексулане услугеженамаувученимупринуднупроституцију. ИпакЛаурајеуспеладабаремњенмакрозавршиузатвору.Онајесведочилауједномпроцесу, а према закону је изјава сведока једина шанса да се трговци људима изведу пред суд. Ипакмногеженесенеусуђујунатаконешто.

Новиживот ОлгажелидаузпомоћорганизацијеСолводи започненовиживот:„Могудасезахвалимтој организацијикојамијепомогладанађемместо застручнуобуку,ускороћудобитисертификат. Послежелимдаучимзакувара,тојемојпосао изснова.“ МногојегодинапрошлодокОлганијеуспеладасебавионимштожели.Многимженама тоникаданепођезаруком.Алибићебоље,сматрајухуманитарнерадницеиполицајке,кадасе установејаснаправилазаборделе.Правилакојаспречавајудаженепротивсвојевољеподпонижавајућим условима испуњавају мушкарцимањиховесексуалнежеље,докпритомтрећа странакасиравеликидеоновца. АндреаГрунау/ИванаИвановић

Канадскипоштаринепопуштају Otava san њу од оне коју је у споразуму корпорација предложила преговарачима. Министарка Реит је истакла да је влада морала да се умеша зато што се овај

спорнегативноодражаванаканадску привреду, али и на све грађане. НДП је спремна да искористисвамогућасредствадаодложиусвајањеовогзакона,какобиомогућилазапосленимау

Пошти да постигну споразум са руководством. Федерална влада,сасвојестране,пак,неће избегавати аргументацију, али ће урадити све да закон што пре буде усвојен. ПредставникзавладинапитањаПи-

тер Ван Лоун верује да би све могло бити завршено до четвртка или петка, уколико би била постигнута одговарајућа сарадња. Парламент би требало у четвртак да оде на летњи одмор, алисусвестранкепоказале вољу да остану и током викенда какобизавршилипосаоокозакона. Наглашаваседасу сеопозиционестранке практично нашле у процепу између жељедасеизбореза права запослених и сазнања да милиони Канађана жели да поштанске услуге поново профункционишу. Док посланици расправљају о закону,преговориизмеђу Поште и синдиката запосленихпрекинути су, када и после 72 сата нису успели дадођудодоговора. У саопштењу се истиче да неслагање

постоји у неколико сегмената. Представници синдиката кажу да корпорација није учинила довољно да испуни десет најважнијихзахтева. Какосесазнаје,засаданема најаваопродужеткупреговора између државне корпорације и синдикатазапослених,штоповећава вероватноћу да ће бити усвојен закон о обавези повратканапосао. Основно питање обичног грађанина је када би се могло очекивати да се поново успоставипоштанскисаобраћај. УколикопосланициуПарламенту дају зелено светло, закон иде у Сенат на усвајање, где би процедура у најбољем случајумогладасесведенаједандан.Но,ичлановиСената одлазенаодмор,алисуобећали да ће остати на својим местимаитокомвикенда,акобудепотребно. ПослеусвајањауСенату,закон се односи генералном гувернеру на потпис и ступа на снагу24сатапослетога. Узаконустојидабипоштанскеуслугетребалопотомдасе успоставебезодлагања.


GLOBUS

dnevnik

Н

Т

ГолаћизаГиниса

ачно400нудистајеунедељу на једној плажи у Великој Британији поставило нови светски рекорд у масовномкупањубезодеће. Њихов циљ је био да оборе досадашњирекордод250купача, али и да прикупе 12.000 фунтиухуманитарнесврхе. Масовно купање за Гиниса одржанојенаплажиРосилина

О

самхоботницатакмичићесе за ласкаву титулу наследника„видовитог”Пола. ОктоподПолдоспеојенанасловне стране новина широм света након што је успешно предвидеоисходеседамутакмица немачке репрезентације и ко ћебитипрваксветанаМундијалу. Пред сваку утакмицу пред његабибилапостављенадвепосуде са храном, претходно умотане у заставе супротстављених тимова,апосудаизкојебиПол јео сматрана је његовим коначнимизбором.

којајепокушавалада заведе ред на улицама, након што су навијачи ванкуверског хокејашког тима, изреволтирани поразом свогтима,направили хаосуграду. Ау с т р а л и ј а н а ц Скот Џонс и његова девојка, Канађанка

Алекс Томас случајно су се нашли у хаосу, а према речима његовог оца, полиција је билавеомагрубаи Алекссу,никриву ни дужну, оборили... „Она се у тренуткунашлаизмеђудвакордонаполиција и када су

полуострвуГауер,најугуВелса, а да би поставили нови рекордкупачисуморалидаостанунајмање10минутауводи. „Време је било лепо, тек би се повремено наоблачило, али моренијебилоуопштехладно. Билојебожанствено”,изјавила је организаторка ове „голишаве” акције Алисон Пауел. „Никоодпријављенихнијеот-

казао долазак. Једно или двоје је ушло у воду нешто касније. То су они који су дошли само каопратња,алисуодлучилида се свуку и придруже се осталима.” Пауелјеобјасниладајеизабрала плажу Росили због изолованости: „Нисмо желели да се шетачи ранораниоци морају дацрвенезбогнас.

Ружнихаковалисајт залепе

ајт„Прелепиљуди”јехакован, пасуионимањелепимоглина кварно да се учлане, пише „Телеграф”. Дабистебилидеозаједнице„BeautifulPeople.com”,непоходноједа прођете строгу проверу, односно постојећичлановигласајудалије неко довољно привлачан да би отворио профил. Међутим, хакери су успели да сруше безбедоносне мерепајечланствоповећанозаде-

Најружнијипас насвету етрнаестогодишња Јода проглашена је за најружнијег пса на свету. На годишњем такмичењу на северу Калифорније, Јода, мешанац чиваве и кинескогкукмастогпса,крунисана је за „краљицу” међу ружнимпсима. Када је власница Никол ШумахерпрвипутвиделаЈодукао штенекоједрхтиизаконтејнера

сетине хиљада „ружних”. Власници сајта, након што су успели да систем поново оспособе, упутили су извињење на више од 30.000 адресаљудикојисугрешкомпосталичланови. „Чим смо приметили вирус, одмахсмореаговали.Жаонамјешто сусвитинесрећниљудиобманути дасулепи(!?).Сигурансамдаим јепријалоданековремепроведуу друштвупрелепих,алиоткрићеда

М

уједнојуличици,побеглајејер је мислила да је реч о пацову. Кадасесажалилаивратила,затеклајештенекојејујечекало, икакокаже,„тујесвепочело”. На такмичењу су поносни власници показивали своје љубимце којима фале очи или уши, или имају необичне фалинке као што је неспособност даувукујезикууста.

Давриснешод смеха…илистраха Момцима из једне фирме је биломалчицедосаднозавреме радног времена па су решили дасвогколегу„насмрт”испрепадају.

Једина његова срећа у целом догађају је што има здраво срце, иначе ово не би преживео. За шалу која је могла да се завршиифатално,инспирација им је била маска из филма „Врисак”.

супреваренијеморалодазаболи”, изјавио је директор портала Грег Џорџ. Сајт тренутно има око 700.000 чланова, већина су Американци и Французи,аупросекуједанодседамкандидатабудеприхваћен.Највише одбијених захтева долази из Велике Британије, Русије и Пољске,павласницисумњајудајемождахакеризједнеодовихземаља илинекоодбившихрадникасајта.

Венчањеуназад

лада цепа слике са венчања, бацабурмуивраћасеукућу својихродитеља… Овако изгледа када Кинескиња ЈуанЛиславиразводнакон27годинабрака. Церемонијаучастразводаодржана је у граду Таијуану. Звезда церемоније била је срећна „млада” Јуан Ли која је организовала свечаностуједномексклузивном хотелу.Јуанињенотроједецеје првопокупилалимузинакојајује одвела до куће њених родитеља,

аннапослуможедасепреД твориухорорфилм,аовом човекусетодесило–буквално!

Поштоје„видовити”Полугинуо 26. октобра прошле године, предЖенскосветскопрвенствоу фудбалу биће одабран његов наследник. Осам немачких акваријума „Морскиживот”одабраћепоједногкандидата,којићеистомметодомкаоПолбиратипобеднике мечева, а мекушац са највећим бројем погодака биће званично „крунисан”каоњеговнаследник. Женско светско првенство почиње 26. јуна у Берлину, док ће осталимечевибитииграниујош осамнемачкихградова.

кренулидасеповлачеоборили су и њу. Скот је притрчао дајојпомогнеинежнојепољубио”, испричао је Брет Џонслокалниммедијима. Алекс се тренутно опорављаодповреденоге,апарнастојидасе„сакрије”одмедија јер су њихове фотографије обишлесветсанасловом„Водитељубаванерат”исвижеледаодњихдвојесазнајуимпресије.

С

Ч

27

Тражисенаследник октоподаПола

Докградгори,ониводе љубавнасредулице

а дивљање хулигана у центру Ванкувера један заљубљени пар је одговорио на крајње романтичан начин - страсним пољупцима док су лежали насредулице. Овај несвакидашњи догађај, забележио је фотограф Ричард Лем који се налазио између два кордона полиције

utorak5.jul2011.

супротнотрадиционалномобичају доласка младожење у кућу родитеља по будућу жену, након чегајеповела„сватове”нажурку у оближњи хотел где је одржала говор. „Церемонија развода ме чини срећном и то је опроштај од прошлости”, рекла је Јуан обучена у венчаницу.Онајетокомцеремонија изговарала „завете развода”, а наконтогајепредгостимапоцепала слике са венчања и бацила прстенуакваријум.


28

utorak5.jul2011.

oglasi

dnevnik

+ 9<89?> D6+8+ '+598+ 9 =;*3B=> 2+;=34+ 9. ?;/.89<=3 3 .;>132 038+8<34<532 38<=;>7/8+=+ E#6>*,/83 16+<835 "#F ,; 3 D6+8+ !;+?36835+ 9 <+.;*383 3 8+D38> 3A?/B=+?+84+ 4+?832 .;>B=+?+ 3 9,+?/B=+ ?+84> 9 :9</.9?+84> +5-34+ <+ :;+?97 16+<+ E#6>*,/83 16+<835F ,; % $

"

!($ !

1. Skra}eni naziv 2. Adresa # #

„AGROBA^KA” AD Ba~ka Topola, M.Tita 8

'& ($

'

% # #$

AKTIVA A. STALNA IMOVINA

1. Neupla}eni upis. kapital 2. Goodwill 3. Nematerijalna ulaganja 4. Nekretnine, postrojenja,

>

2009

2010

469.880

447.882

3. Mati~ni broj 4. PIB

08056749 101443807

.38

PASIVA A. KAPITAL 1. Osnovni kapital

2009

2010

674.769 461.135

675.893 461.135

2. Neupla}eni upisani kapital 3. Rezerve 429.026

450.896

4. Revalorizacione rezerve

75.142

75.142

287.999

227.746

oprema i biolo{ka sredstva

5. Dugoro~ni finansijski plasmani

18.984

18.856

B. OBRTNA IMOVINA 1. Zalihe 2. Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 3. Kratk. potra`ivanja, plasmani i gotovina V. Odlo`ena poreska sredstva G. POSLOVNA IMOVINA D. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA \. UKUPNA AKTIVA E. VANBILANSNA AKTIVA

280.996 189.818

267.144 112.847

'& ($

$

&

5. Neraspore|eni dobitak

91.178

154.297

5.267 756.143

715.026

756.143

715.026

$ &

81.374

34.826

1. Dugoro~na rezervisanja

4.717

4.149

2. Dugoro~ne obaveze 3. Kratkoro~ne obaveze V. ODLO@ENE PORESKE OBAVEZE G. UKUPNA PASIVA D. VANBILANSNA PASIVA

6.712 69.945

6.712 23.965 4.307

756.143

715.026

# %#!

2009

2010

1. Priliv got. iz poslovnih aktiv. 2. Odliv got.iz poslovnih aktiv. 3. Neto priliv/odliv gotovine

314.858

375.073

315.338

301.989

-480

73.084

B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA 1. Poslovni prihodi

2009

2010 290.767

2. Poslovni rashodi

326.375

291.078

3. Poslovni dobitak/gubitak

-119.438

- 311

2.781

2.320

52.361

348

111.700

6. Ostali prihodi

11

-59.339

7. Ostali rashodi

0

1. Priliv got.izaktiv.finansiranja 8

2. Odliv got.iz aktiv.finansiranja

0

-8

0

G. SVEGA PRILIVI GOTOVINE D. SVEGA ODLIVI GOTOVINE \. NETO PRILIVI/ODLIVI GOT. E. GOTOVINA NA PO^ETKU OBRA^UNSKOG PERIODA @. POZIT./NEGAT.KURSNE RAZL. PO OSNOVU PRERA^.GOTOVINE

315.217 315.694 -477 2.854

427.434 413.689 13.745 2.377

Z. GOTOVINA NA KRAJU OBRA^. PERIODA

2.377

16.122

3. Neto priliv/odliv gotovine

!$

% >

5. Finansijski rashodi

8. Dobit./gubit. iz redovnog poslovnja pre oporezivanja 9. NETO dobitak/gubitak poslovanja koje se obustavlja B. DOBITAK/GUBITAK PRE OPOREZIVANJA V. POREZ NA DOBIT G. Odlo`. poreski rashod.perioda Odlo`. poreski prihod perioda D. NETO DOBITAK/GUBITAK \. Neto dobitak koji pripada manjinskim ulaga~ima E. Neto dobitak koji pripada vlasnicima mati~nog pravnog lica @. ZARADA PO AKCIJI

Osnovni kapital Ostali kapital Neupl.upis.kapital Emisiona premija Rezerve Revaloriz. rezerve Nerealiz. dobici po osnovu HOV Nerealiz. gubici po osnovu HOV Neraspore|. dobitak Gubitak do vis.kapit. Otkup.sopstv. akcije UKUPNO Gubitak iznad visine kapitala

Pove}anje tokom g.

75.142 295.905

607

413

2.179

15.873

88.438

6.768

-203.523

10.701

-203.523

10.701

963 -204.486

2.800 13.501

.38

2009 St. na po~. god. 452.474 8.661

.38

206.937

359

V. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

Opis

>

4. Finansijski prihodi

1. Priliv got. iz aktiv. investiranja 2. Odliv got. iz aktiv.investiranja 3. Neto priliv/odliv gotovine

!"

116.355 204.485

.38

A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

'& ($

54.978 204.485

6. Gubitak 7. Otkupljene sopstvene akcije B. DUGORO^NA REZERVISANJA I OBAVEZE

2010 Smanjenje tokom g.

7.906

St. na kraju g. 452.474 8.661

St. na po~. god. 452.474 8.661

75.142 287.999

75.142 287.999

Pove}anje tokom g.

Smanjenje tokom g.

60.253

51.710

7.898 204.485

4.630

54.978 204.485

54.978 204.485

61.377

883.892

196.587

12.536

674.769

674.769

61.377

St. na kraju g. 452.474 8.661

75.142 227.746

116.355 204.485 60.253

675.893

' %) ( " &' " E F /91;+. >6/?+; 32+46+ !>:38+ # # '& ($ ' 19. E!9 8+B/7 73B64/84> 038+8<34<53 3A?/B=+43 :95+A>4> 3<=383=9 3 9,4/5=3?89 :9 <?37 7+=/;34+689 A8+D+4837 :3 =+8437+ 038+8<34<53 :969*+4 ;>B=?+ 8+ .+8 ./-/7,;+ 19.38/ 5+9 3 ;/A>6=+=/ 84/19?91 :9<69?+84+ 3 =959?/ 19=9?38/ A+ 19.38> 594+ </ A+?;B+?+ 8+ =+4 .+8 > <56+.> <+ ;+D>89?9.<=?/837 :;9:3<37+ "/:> ,635/ #;,34/F &' ) !" !" & # # ! "%($& "% & !" ! $ # " #% % !" #! $% ' ' & # !" #! $% ' " ' & $" & "$ &" #$ & #$ &" # '&"( $ %& % # # '& ($ '& ($ " & ' " %?3. > 038+8<34<5/ 3A?/B=+4/ A+ 19.38> 3 3A?/B=+4 ;/?3A9;+ A+ 19.38> </ 79*/ 3A?;B3=3 :/=597 9. .9 D+<9?+ > </.3B=> ;>B=?+ +D5+ $9:96+ $3=+ 5+9 3 8+ @/, <+4= > &&& ! # +D5+ $9:96+

3;/5=9; 3:6 381 !;/.;+1 64+53C


OGLASi l ^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom tati LETUJTE jeftinije od boravka ku}i. Vazdu{na bawa Brze}e - Kopaonik. Sedam dana samo 79 eura, udoban sme{taj. Telefon 064/28731806 6224. Nenad. SOBE IAPARTMANI Utjeha kod Bara, blizu mora. Telefoni: 31863 021/6363-291 i 064/316-2303. APARTMANI luks sa bazenom (15h5m), hidromasa`ni bazen, Radovi}i Crna Gora, Plavi horizonti. Klima, TV, kuhiwa, parking, blizu mora. strahiwa.freshcreator.com. Tele32022 fon +38269399886.

U BUDISAVI prodajem staru ku}u sa 42 ara, Vojvo|anska 35. Telefon 32236 064/1150866.

S tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog dede i svekra

Posledwi pozdrav dragom dedi

na{em

JevrosimaPrgowi}a

Sa{aSubotin Suba

od: }erke Suzane, zeta Mirka, unuka Marine i Julije.

IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan sa CG, telefonom, kablovskom i terasom kod sajma. Telefon 32295 060/5474478.

POMEN Pro{lo je devet godina od kada nije sa nama na{ dragi

Radomiru A}imovi}u

29

utorak5.jul2011.

1927-2011.

Tu`ni smo... bolni... u svakom trenutku jako nam nedostaje{ zvezdice na{a. Tvoji najmiliji: tata Dule, mama Julka i sestra Naca.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana danas, 5. 7. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

JevrosimuPrgowi}u od porodice Jozanovi}. Ante,Zorani Marijana.

O`alo{}ena porodica Prgowi}.

32342

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

32332

32330

32376

Posledwi pozdrav

POMEN

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Radomiru A}imovi}u od porodice Milovac.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 32086

32379

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. jula 2011. godine preminuo

Sa{aSubotin Suba

Jaci

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe 7 dana i recept za pra`wewe. Telefon: 064/240-55-49. 32256

od: Sta{e,Ene,Sawe i Koleta.

Toliko godina pro|e, a koliko li `ivota u godinama be{e.

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495. 32331

od Krste i Dragice.

od porodice Barcal.

32339

32338

Bratko. 32340

HITNO potreban kuvar KV, VKV sa iskustvom, stalni radni odnos za rad u kuhiwi. Telefon 459-686 rad32364 nim danom.

Mi}iLuki}u

Mi}iLuki}u

RadomirA}imovi}

Posledwi {ogoru

pozdrav

dragom

32333

Posledwi pozdrav dragom

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi suprug, otac i deda

Sahrana je danas, 5. 7. 2011. godine, u 14.30 sati, na Starom grobqu u Futogu. O`alo{}eni: supruga Qubica, }erka Suzana i sin Sa{a sa porodicama. 32375

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Radomiru A}imovi}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. godini preminuo

MilerVladimiru -[vabi

Mi}i od Laze i Marije sa decom.

od porodice Zori}.

Sahrana je danas, 5. jula 2011. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. Porodica Srem~evi}.

Mi}aLuki} ro|en1931. preminuo u 81. godini. Sahrana pokojnika je danas, 5. 7. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica. 32337

32362

32378

Dragoqub Milankovi}

Posledwi pozdrav ocu

Posledwi pozdrav mom bratu

32327

Posledwi pozdrav mom bratu

kapetan I klase

Obavje{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Sahrana }e se obaviti na seoskom grobqu u Liparu, kod Kule, 5. 7. 2011. godine, u 16.30 sati. O`alo{}ena supruga Jasminka. 32369

U Londonu je 17. juna preminula

BogdanuDu{ana Egeqi}u

MilerVladimiru

od sina Dejana.

Wegova sestra Lila.

Brat Zdravko, snaja Ankica, sinovka Nata{ai sinovci Du{an i Milo{.

32356

32355

drMjurielHepel 32381

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. jula u 71. godini preminuo na{ dragi otac i deda

dugogodi{walektorkana Katedrizaengleskijezik ikwi`evnost Filozofskogfakulteta uNovomSadu

Posledwi pozdrav od Odsekazaanglistiku Filozofskogfakulteta uNovomSadu.

MiloradUgren Sahrana je danas, 5. 7. 2011. godine, u 16 sati, u ^ortanovcima. O`alo{}eni: sin Sa{a, }erka Dragana, unuke Milica, Jovana i Tijana, snaja Marija, zet Branislav i ostalarodbina. 32383

BogdanEgeqi} Sahrana je danas, 5. 7. 2011. godine, u 15 ~asova, u Sirigu. O`alo{}eni: sinovi @eqko i Darko, supruga \ujka,snaje i unu~ad. 32353

Posledwi pozdrav mom bratu

BogdanuDu{ana Egeqi}u Sestra Du{anka, sestri} Radoslav i sestri~ina Sun~ica.

59956/P

BogdanuDu{ana Egeqi}u

32358

voqenom

[ESTOGODI[WI POMEN

JevrosimuPrgowi}u

MiroslavaHemon

Posledwi pozdrav suprugu i ocu

Tvoji: supruga, }erka Radmila, zet Gero i sin Braco.

Ima te dokle god mi se du{a prostire, kao {to ima `ivota, i me|u hiqadu smrti toliko ima tebe moje snage nevidqive, i neka svi pri~aju kako sawam, i da te sa mnom ve} dugo nema, ima te! Porodice: Hemon,Milo{ev i Hegedu{.

32354

32344

Na{e srce te `eli zadr`ati, na{a qubav zagrliti, na{ razum te mora pustiti, tvoja snaga je bila na kraju, tvoj odlazak tvoj spas, neka te Bog ~uva.

[est tu`nih godina je pro{lo bez tebe. Hvala za sve.

Nikola Kostadinovi} Najmiliji.

32352


30

06.30 09.00 09.30 10.05 10.08 10.35 11.20 11.30 11.55

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Стање на путевима Живопис:Косо моја, косо бренована Октобарско вече Хроника Инфанта Кухињица Десило се

Inmemoriam: Оливера Марковић Српска је уметност сиромашнија за једну од најмаркантнијих уметничких личности раскошног и свестраног талента,али и човека ретког дара:својим карактером,темпераментом, духом и посебном топлином освајала је све око себе, она се једноставно морала волети. У Београду је у 87. години преминула глумица Оливера Марковић. Тим поводом вечерас ћемо емитовати специјалну емисију „Вече са звездама“,аутора Ранка Мунитића. (РТВ 1,20.55) 12.00 12.15 13.45 14.00 14.05 14.30 15.10 15.55 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.25 20.55 22.00 22.30 22.35 23.00 23.30 00.55

06.25 06.50 07.40 08.00 09.15 10.00 10.30 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.25 14.45 15.15 16.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.07 23.50

tv program

utorak5.jul2011.

Вести Нови таблоид Музички програм Вести Чији је то салаш,мађ. са титл.на српском На трагу природе КонцертФ.А.„Вила” Октобарско вече Десило се ТВ Дневник Тајна хране:Ослић Кухињица Разгледнице ТВ Дневник Концерт:НедаУкраден Агромозаик Inmemoriam: ОливераМарковић Војвођански дневник Страначка хроника Изблиза:Металци из Вајске Чему...Сликање? Рики,филм 15.фестивалтамбурашких оркестараСрбије2004.

Кухињица –мађ. Најлепше бајке света Позоришна представа за децу Слободна тема Тамбурицафест-Дероње 2011.хроника Стара Паланка-Врата бескраја Новосадскиџезфестивал 2010. Знање Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Циганско срце Здраво живо Десило се Бајко квиз Наши дани (мађ) Омладинска ем.(мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник на мађ. Спортске вести на мађ. Кухињица –мађ Добро вече,Војводино (ром) Драм,филм Циганско срце Десило се

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.20 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

07.00 07.05 08.00 08.05 09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

06.30 10.00 11.00 19.00 19.30 20.00 22.15 23.00 00.00 01.30 02.00 02.30 03.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Е ТВ Била једном једна недеља Простор Без цензуре Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Наш гост Војвођанске вести Наша земља Лице с насловнице Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм

Вести Тајанствене приче Вести Река наде Вести Храна и вино Спортнетворк Вести Авантуре Шерлока Холмса Вести Тајанствене приче Вести Агро дан Спринт Неон сити Одељење за убиства Вести Ево нас код Вас Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Другидругачији Неон сити НС поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Шестопитање Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

ВТА Фул Тилт покер ВТА Бастад Вести Фудбал,студио Украјински Супер куп: Шактар –Динамо Кијев Вести Фул Тилт покер НХЛ награде Вести Вимблдон Студио Вимблдон Преглед дана Светска Лига -Бокс

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени,10.30Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Контранапад,16.00Инфо К9,16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00Лек из природе,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.45Бибер,20.15Травел клуб,21.15Отворени екран, 22.15Бибер,22.35Инфо К9,23.00Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм 07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Суботом поподне,14.00Живети свој живот,15.00Спортски преглед,16.00Освета,17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00Ток шоу,22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,00.30Ток шоу

15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.24 19.00 19.30 20.05 21.02 23.00 23.05 23.35 00.35 00.50 00.56 01.07 01.27 03.00 03.05 03.35 04.08 04.54 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Улица липа Вести Квадратура круга Путопис Дизни на РТС Егзит у покрету Дневник Спорт плус Евронет Тихи сведок Средњошколски мјузикл 2, филм Ово је Србија Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Разгледница Слагалица,квиз Дневник Горки плодови Рекеташ,филм Вести Око Тихи сведок Дневник Евронет Егзит у покрету Распуштени Гари Ноћни биоскоп:Јахачи,филм Вести Путопис Око Квадратура круга Горки плодови Верски календар

05.30 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.05 21.15 21.10 23.30 01.00 01.15 02.00

Бандини Експлозив Ексклузив Трачара Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм:Апсолутна моћ Аурора Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Трачара Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Лото Када лишће пада Филм:Гремлини 2 Ја волим Србију Ексклузив Експлозив Ја волим Србију

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.50 09.54 10.21 10.52 11.52 12.00 12.15 12.25 12.32 13.36

Блејк Лајвли

СЕРИЈА

Трачара Богати тинејџери са Менхетна стрепе од мистериозне трачаре која их будно прати и пикантерије о њиховом животу објавјује на свом блогу.Серија прати бурни живот групе средњошколаца из богатих породица који похађају приватну школу у елитној њујоршкој четврти на Менхетну... Улоге: Блејк Лајвли, Лејтон Мистер, Пен Баџли,Чејс Крафорд, Ед Вествик,Кристен Бел (Прва,16.45)

dnevnik

НАПОМЕНА:НаРТС2 у14.00часовамогућје преносседницеСкупштине РепубликеСрбије 06.55 07.30 07.35 07.40 07.54 08.17 08.29 08.43 09.13

Слагалица,квиз Зелено светло Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари Рецепт за игру Енциклопедија за радознале Корак ка физици

Бунт Ова година је изузетно успешна за један од најбољих српских рок бендова Дарквуд Даб. Након боравка у Паризу, крајем јуна и два занимљива наступа у оквиру обележавања Светског дана музике, почетком јула изашао је нови, осми студијски албум „Видимо се” каоиздањеonlineetikete Exitmusic. Ауторка: Бранка Главоњић (РТС2,20.29) 09.29 09.48 09.55 10.01 10.30 11.00 11.30 12.00 12.35 13.04 14.00 14.14 14.43 15.00 15.19 15.29

00.42 02.45

Математика у срцу Енциклопедија Егзит у покрету Све боје живота Мера за музику Траг Грађанин АлександарСердар,клавир Здравствени водич Трезор Рецепт за игру Енциклопедија за радознале Корак ка физици Математика у срцу Енциклопедија Срби и Српска православна црква у расејању Верскикалендар Егзитупокрету Бициклизам: Тур де Франс,пренос Ружна Бети Еколошка будућност Музика моје младости Пливање-ЕП:Синхроно пливањеискоковиуводу Стонитенис:Балканскикуп Егзит у покрету ТВ мрежа Бунт Ружна Бети Образовноогледало Научна репортажа Другивек Бициклизам:Тур де Франс Концерт Радета Радивојевића Егзит интерактив Трезор

06.30 07.00 08.00 09.00 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

Иза вести Маратон Милица² Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм:Заштитник Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Вести Љубав у залеђу Инфо Отворени студио Вести Чист рачун Милица² Без трага Филм:Ход по ивици Доктор Хаус Вести Милица² Филм:Мамбо италијано Друга страна Србије

15.57 16.06 16.15 17.17 17.59 18.29 19.00 19.15 19.48 20.00 20.29 21.00 21.48 22.23 22.43 23.18 23.44

09.00 10.00 10.35 11.00 11.30 11.45 12.35 13.30 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.00 23.35 23.40 00.00 01.35 02.20

Вести Б92 Док.серија: Све о животињама Пингвини с Мадагаскара Трнавччевићиудивљини Топ шоп Најбоље године Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Филм:За љубав или отаџбину Вести Б92 Спортски преглед Доме,слатки доме СунђерБобкоцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм:Дивљи бес Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? Спортски преглед Филм:Принц Валијант Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме,слатки доме

КетринХигл

Принц Валијант У време витезова округлог стола, велики краљ Артур влада у легендарном дворцу Камелоту. Његови витезови одлазе у смеле подухвате и проводе слободно време у борбама на витешким турнирима, на велико задовољство локалног становништва, а посебно принцезе Илене, која гостује у Камелоту. Улоге: Стивен Мојер, Кетрин Хигл, Томас Кречман, УдоКјер,ЕдвардФокс Режија: ЕнтониХикокс (Б92,00.00)

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.10 17.30 18.30 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 02.15 04.00

Хорсленд Цртана серија која прати групу деце која посећују Хорсленд,ранч за коње,кроз низ авантура у јахању, учењу и великом напору да са својим коњима уђу у свет такмичења... (Хепи,10.35) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.55 20.00 21.00 23.30 23.55 01.00 02.30 03.30 04.30

Јутарњи програм Вести Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво,Кити Мали тигар Телешоп Вести Здраво,Кити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Вести Други светски рат,док.програм Изгубљене године Телемастер Изгубљене године Вести На звезданом путу Сунчане скале –уживо Изгубљене године Вести Филм Истраживачка јединица Империја Ћин На звезданом путу

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Усусретизбору заМисСрбије2011. Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Мењам жену Добро вече,Србијо Наслеђе једне даме Лас Вегас Филм:Ролербол Филм:Завет ћутања Филм:Надзор

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05Фокус,13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем,16.40Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај,01.30Фокус

08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм

12.00Срем на длану:Шид,13.00Џубокс,14.30 Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Док.програм,21.15Ток шоу:Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

utorak5.jul2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

ТАЈНЕМИКРОКОСМОСАНИКОЛЕТЕСЛЕ

Пише:дрИванНастовић 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.50 17.15 18.10 19.05 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40 02.40 03.35

Л.А.Инк Мајамиинк Великипројекти Спасавањеоронулих грађевина Обрачунпосластичара Малиљуди,великисвет Венчаницаизснова Штанетребаобући Свеопсима:Пекинезер Спасавањеоронулих грађевина Џон,Кејтиосмородеце Девојчицеидијадеме Штанетребаобући Обрачунпосластичара Кејтиосмородеце ДрЏи:Форензичнипатолог Л.А.Инк Мајамиинк Потомство Кејтиосмородеце Свеопсима Обрачунпосластичара

08.00 Великинаучници 09.00 ИзгубљенитоповиКраљице Елизабете 10.00 ВанГог–комплетнаприча 11.00 Царствомора 12.00 Римнијеизграђензаједан дан 13.00 Ловцинанацисте 14.00 Косизаправоти? 15.00 Ратници 16.00 Колонија 17.00 Причаопољопривреди: Блато,знојитрактори 18.00 Распућин,ђавоуљудском облику 19.00 Древнипластичнихирурзи 20.00 Героуовзакон 21.00 Ловцинанацисте 22.00 Тајмтимгодина 23.00 Ратници 00.00 Колонија 01.00 Причаопољопривреди: Блато,знојитрактори

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

ИваниИвана Дигсвил ОзиБу Крајкозијебраде Дигсвил Заштитник Заоставштинабеса Саблазан ВреднијеодРубина Чикаго Председниковчовек2 Еротскифилм Еротскифилм Мејбибејби

Чикаго Раскошна и фантастична прича о Чикагу двадесетих гдесвиволезвезде,алисамо једнаможебитиправалегенда.Роксисањаокаријерипевачице и плесачице, али јој тоникаконеполазизаруком већдужевреме.Онаседиви великојзвездиВелми,којаје ухапшена због двоструког убиствасестреимужа... Улоге: Ричард Гир, Рене Зелвегер,КетринЗитаЏонс Режија:РобМаршал (Синеманија,20.00)

07.00 09.07 10.11 11.01 11.15 12.00 12.30 13.17 14.21 14.52 15.41 16.01 17.00 17.35 18.19 18.28 18.40 19.30 20.12 21.10 22.55 23.35 00.01 00.56

06.00 07.25 09.00 10.30 13.30 15.10 17.00 18.15 20.05 21.35 22.30 00.30 02.20 03.55

Натали Холовеј Љубавни џекпот Свадбена торта Буденброкови Ноћза памћење Чаробњаков шегрт Ноћна мора пре Божића Алиса у земљи чуда 2010 Живети пуним плућима (2009) Борџије -Маор Пера „Ранавејси„ Проклети Јунајтед Селин:Кроз очи света

00.00 02.00 03.50 06.20 07.20 09.20 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 00.50 01.50

Медијум Иетоње УбиствауМидсамеру Дијагноза:Убиство СудијаЕјмии Кругобмане Вокер,тексашкиренџер НешБриџис Иетоње УбиствауМидсамеру Дијагноза:Убиство НешБриџис Вокер,тексашкиренџер Медијум Узбуђењеубиства Браћаисестре Медијум Филм:Нестала

07.00 07.50 08.15 09.30 10.10 11.05 12.00 12.55 13.50 15.40 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.50 23.35 00.25 00.40 01.25 02.25 03.10

Аурора ДрагонБолЗ Езел ЕксклузивТаблоид Вечераза5 Аурора Наследници Вратараја Кобра11 1001ноћ Недајсе,Нина! ЕксклузивТаблоид РТЛДанас Вечераза5 Езел Менталист Уводуанатомију ЦСИ:Њујорк РТЛВести Налицуместа Астрошоу Налицуместа РТЛДанас

СЕРИЈА

Уводуанатомију ЛЕГЕНДЕАМЕРИЧКОГСНА

ЛевиСтраус: Милијардеу фармерицама Постојилииједноместона светугдениконеносифармерице?Маловероватно.Узизум фармерицавежусенебројени митови и легенде, од којих су неке у јавност намерно пустили рекламни стратези компаније Леви Страус & Цо. Па ипак,животнаЛевиСтраусаје једнаоднајузбудљивијихимигрантскихпричауисторији... Режија:ИраБетз (ХРТ2,20.46) 08.19 08.47 09.09 09.19 09.34 09.59 10.42 11.22 12.05 12.29 12.57 13.19 14.09 15.25 16.10 16.43 17.15 18.01 18.52 19.26 20.00 20.46 21.44 22.35 23.35 23.35 23.59 00.42 01.04 01.25

КетринЗитаЏонс

Добројутро,Хрватска ХотелдворацОрт Живот,док.серија КодАне Опрашоу Дневник Господарицатвогасрца ОдЛаркРајса��о Кендлфорда ПустоловинауХрватској,док. серија ПредседникФрањоТуђманСтварањехрватскедржаве, док.серија Културнабаштина Алиса,слушајсвојесрце Хрватскауживо Свећебитидобро Дневникплавуше КодАне Летњаслагалица Дневник ОдЛаркРајсадо Кендлфорда Циклускомедија:Луда партијаголфа,филм Дневник3 Краткисусрети Мостизмеђудвасвеју светова Бубњевипрекореке,филм

Жутокљунац Конорнатајномзадатку Наврхјезика Уздравомтелуздравдух Обичнаклинка Алиса,слушајсвојесрце Твојасамсудбина ВероникаМарс Шаолинскипажеви Жутокљунац ЏониБраво ЛагодниживотЗекаиКодија Бубњевипрекореке,филм РужнаБети 4зида Директ Бостонскоправо Шаптачпсима Позориштеукући Гаража.Рамирез Браћаисестре Легендеамеричкогсна: ЛевиСтраус,док.серија Завршниударац ДрХаус Дневникплавуше Холивудскашквадра Шаптачицадуховима Пријатељи Дваипомушкарца Правииграчи

06.00 08.00 10.30 11.10 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 19.00 21.15 22.00 00.00 01.50

Знакјастреба Повратакубудућност ХарииХендерсонови Нацистинападају Невероватнеприче ВеликабитканаВолги Повратакубудућност ХарииХендерсонови Трава Невероватнеприче Великапревара Траваеп.07 РакетаИкс-Ем Боксер Аутостопер

06.10 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10

Прва лига Зашто се будале заљубљују? Гуниси Првалига2 Пирати из Пензанса Сјај Клуб отмичара У ноћи Дилери Бејб

Пошто је довршено спајање болница Сијетл Грејс и Мрси Вест, цело болничко особљесетрудидасепредстави у што бољем светлу како не би били укључени у бројчане редукције изазване нужношћу смањивања финансијскихтрошкова... Улоге:ЕленПомпео,СандраОх,ПатрикДемпси,Џастин Чејмберс, Чандра Вилсон, Џејмс Пикенс Џуниор, Сара Рамирез, Ерик Дејн,ЧилерЛи (РТЛ,21.50)

СараРамирез

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Врхунскоградитељство Америчкичопери Генералка Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Грађевинскеинтервенције Преживљавање ПограничнаполицијаСАД Какосеправи? Какотораде? Деконструкција Врхунскоградитељство X-машине БорнаколабраћеХау Америчкичопери Генералка Деконструкција

08.30 09.30 11.00 12.30 14.00 17.30 18.00 18.15 20.15 20.45 22.45 23.00 00.15 00.45 01.15

Бициклизам Фудбал Фудбал Бициклизам Бициклизам Фудбал Светскикуп Фудбал Фудбал Фудбал Светскикуп Бициклизам Аутомобилизам Аутомобилизам Светскикуп

Јеретик без заштите

„Сваки нови случај готово да је био нова теорија нпр., има професора чија се целокупна индивидуза мене“, говорио је Јунг, али многи психијатри, алност исцрпљује у „бити професор“, док се иза често из незнања, готово потпуно занемарују инди- њихове фасаде, које се грчевито држе, не може навидуални приступ. Слично анализирају и „велике ћи ништа, осим сујете. појединце“, као што је Тесла, чија веома комплекЈунг сматра да је у самим појмовима нормалност сна и вишеслојна личност изискује готово нову те- и адаптација садржана редукција на просечност а орију, која ће моћи да обухвати и открије оно архе- нормалност је „идеални циљ за људе без успеха, типско у њему, што је енергетско језгро његове који су на општем адаптивном нивоу, док је онима, личности и стваралаштва. Многи елементи Тесли- који могу ићи даље од просечног човека, прихватаног живота су били далеко изван и изнад оног што се у свакодневном животу сматра нормалним, па су га људи често доживљавали као „чудака“ и „ненормалног“, а у негативним оценама неки били још оштрији. Јунг истиче да је „’нормалан човек’ идеалан циљ за безуспешне и све оне који су испод општег нивоа прилагођавања. За људе, пак, који далеко више могу од просечног човека и никад им не пада тешко да постигну успех, идеал или морални притисак да се не мора бити ништа него нормалан, појам Прокрустове постеље је смртно досадан, стерилни пакао“. Отуда, „величина историјских личности није у безусловном потчињавању конвенцијама, већ, напротив, у ослобађању од њих. Они као врхови планина штрче из масе, која се чврсто држала колективних страхова, уверења, закона и метода. И увек се обичном човеку чинило чудно кад би неко утабаним путевима с познатим циљевима претпоставио стрму и узану стазу, која води у непознато. Зато се увек мислило да је такав човек, ако не луд, онда, ипак, да је у њему неки демон или Бог; јер се ово чудо могло објаснити само на основу обдарености демонском снагом или божанским духом“. Присуство такве снаге било је евидентно и у Теслиној личности. Појмови нормалности и абнормалности, посебно у психијатрији, нису сасвим јасно разграничени. Алфред Адлер каже да се „код неуротичара нема ниједна потпуно нова карактерна особина, нити ка„Нормални”људи не разумеју божански дух рактерна црта која се не може срести и код нормалног човека“, а Фројд да „не постоји ниједно нор- ње нормалности препрека за даљи развој“, односно мално стање у којем се не би могло доказати при- за њихов процес индивидуације, што је случај и с суство неуротских црта“. Теслом. Отуда Ерих Фром тврди да „особа која је Нормалност се дефинише као способности чове- нормална, с обзиром на своју добру прилагођеност, ка да се адаптира па је модеран став да се особа често мање здрава од неуротичне, с обзиром на њеозначава нормалном кад је потпуно адаптирана на не људске вредности. Она се често добро прилагосвоју средину. Међутим, по Јунговом мишљењу, ђава једино по цену одступања од свог личног Ја, бити социјално и адаптирано биће нема никакве да би мање-више постала онаква каква треба да будражи за онога коме то пада лако, као нека дечја де. С друге стране, неуротичара можемо означити игра. Отуда се, барем са станокао особу неспремну да се потвишта дубинске психологије, пуно ангажује у борби за своје Има професора чија се способност спољашње адапталично Ја. Свакако да њен покуцелокупна индивидуалност шај да спасе своје појединачно ције не сме поистовети с појмом нормалности јер једна Ја није успео, те је она уместо исцрпљује у титули особа може бити споља адапда своје лично Ја стваралачки професора,док се иза тирана, а да то не гарантује њеизрази, потражила спас у неу- њихове фасаде,које се ну нормалност. То потврђују, ротичним симптомима, повлагрчевито држе,не може рецимо, ратни злочинци, попут чећи се у своје фантазме. Уз то, Ајхмана и Хесеа, који су, као она је са становишта људских наћи ништа,осим сујете што истиче Игор Каруз, били вредности мање осакаћена од човечуљка достојног личности ванредно „прилагооне врсте нормалних особа косажаљења ђене“ свом друштву, што нам је су потпуно изгубиле своју ништа не допушта да код њих индивидуалност.“ претпоставимо присуство садизама веће него код Све ово иде у прилог Биндеровој тврдњи да „не безброј других грађана и функционера који су има- може само адаптација на средину, која је, додуше, ли срећу да нађу своје место у другим условима и нужна у људском друштву али често конзервативна на мање упадљивим положајима. и стерилна, бити одлучујући критеријум при одреПотврду да спољашња адаптација не значи оба- ђивању нормалности“ јер и „унутрашња нужност везно и присуство нормалности налазимо и код нормалног психичког живота може једној особи даособа које су постигле адаптацију тоталним иден- ти повода да се од своје средине окрене или енертификације са својом маском, односно установом у гично супротстави“ у циљу „тражења нових друкојој раде или положајем у друштву који заузимају, штвених форми и животних вредности. Погрешно тачније, својом социјалном улогом. По Јунгу, уза- је означити такве особе абнормалним, само зато лудно је иза њихове маске тражити личност јер та- што се по својим убеђењима и понашању разликуда „редовно наилазимо на човечуљка достојног са- ју од владајућих социјалних норми“. Отуда су они жаљења“. Стога је за такве особе неодољиво при- који им се супротстављају често заправо „напредни влачан „лов на титуле“ јер су оне јефтина компен- јеретици“, у које се, несумњиво, може сврстати и зација за осећање властите недовољности. Тако, Тесла.

КњигуИванаНастовића„АРХЕТИПСКИСВЕТНИКОЛЕТЕСЛЕ” уиздању„Прометеја”можетеузпопустод20одстокупитиза540 динара уновосадскојкњижари„Мост”(ЗмајЈовина22,тел.021/529–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

utorak5.jul2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Уторак ће бити напоран, већ самим тим што вас свакодневна ситуација и околности не подржавају. Имајте у виду ограничења у каријери због више силе.Шефови су непопустљиви,а извршиоци непоуздани.

BIK 20.4-20.5.

Ваша Венера управо мења зодијачки знак, попут лепе хаљине или интересовања, што ће утицати на одређену, можда не довољно уочљиву промену код вас, на унутрашњем,али и на спољашњем нивоу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

5. jul 2011.

Будите активни и иницијатор свега што се дешава јер се то од вас и очекује. Будите конкретни колико год можете. Уколико сте окружени захтевним особама, реците им јасно и гласно оно што мислите.

Месец данас и сутра плови кроз земљани знак Девице па ћете засукати рукаве и бацити се на посао. Веома сте практични и реални,али не морате много анализирати разне ситуације.Добро здравље.

На млађима свет остаје, али им старији дају узор и путоказ.Тако је и код вас сада, да они радознали уче од искуснијих.Било да сте с ове или оне стране, имате добар капацитет за рад и напредак.

Променљивог сте расположења и можете бити хронично незадовољни.Уколико препознате тај вид перфекционизма код себе, ипак прихватите и околности на које не можете утицати.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Остварујете чврсту везу са својом децом и пријатељима у које имате поверења.У каријери је неко заблистао па ако не можете да их победите, а ви им се придружите. Нећете ништа битно изгубити.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Рачунајте на непланиране утицаје и ситуације у каријери.Није време за пословне преговоре и састанке, поготово с претпостављенима који данас имају своје проблеме. Подршка пријатеља.

Љубавни однос је све бољи и бољи.Тек сада наступа прави провод, шлаг на торту, вишњица на врху. Уживајте док траје јер,све је у времену, и све је пролазно. Неко из прошлости вам се враћа.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не верујте свима које познајете јер туђа колебљивост и слабост може лоше утицати на вашу опредељеност и снагу, управо кроз подршку коју им пружате.Трошите се на више страна истовремено.

Пословна ситуација је под велом недефинисаних односа и ситуација. Све је неизвесно.Путовање ће вам донети нове могућности, на којима конкретно морате да радите.Одлуке у кући.

Уколико пливате у мору, онда је све у реду.Уколико не,крените већ једном! Радни елан вам слаби из дана у дан. Али зато машта и љубавни однос све више бујају у својој романтичној форми.

TRI^-TRA^

Сви глумци су геј? V REMENSKA

ПљуСкови

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

25

Sombor

25

Kikinda

26

Vrbas

26

B. Palanka

25

Zrewanin

26

S. Mitrovica 26 Ruma

25

Pan~evo

26

Vr{ac

25

Srbija Beograd

25

Kragujevac

27

K. Mitrovica 28 Ni{

Звезда филма „Икс мен” Хју Џекмен готовојеодустаоодглумачкекаријерејер себојаодаћењеговаоколинасигурномислитидајехомосексуалац. Упамћењему сеурезалокадмујебратрекаодајеплес захомосексуалцеиодтадајебиоустраху дапокаже својусклоностглумииплесу. -Татамејеподупираокадсамснеких 11годинарекаодабиххтеодаплешем,а сећамседајемојбраттадарекаодајето такогеј.Томисеурезалоупамћењеидугосаммислиокакојеплеснештоштонијезамомке- рекаојеЏекмен. Истибрат,којијескоросрушиоХјуове снове,каснијемусеизвинио кадјепогледаоједанодњеговихфилмова,атојејако разнежилоЏекмена.

PROGNOZA

28

VIC DANA

Evropa

С грмљавином

Madrid НОВИ САД: Променљиво време уз честу појаву кише и пљусковасагрмљавином.ВетарслабдоумерензападниисеRim верозападни.Притисакисподнормале.МинималнатемператуLondon ра16,амаксималнаоко25степени. ВОЈВОДИНА: НаоблачењеузчеступојавукишеипљускоCirih васагрмљавином.ВетарслабдоумерензападниисеверозаBerlin падни.Притисакисподнормале.Минималнатемпература14,а максимална26степени. Be~ СРБИЈА: Релативно топло, пре подне наоблачење са киVar{ava шомипљусковиманасеверуземље,атокомданаиуосталим крајевима.Ветарслабзападниисеверозападни.ПритисакисKijev под нормале. Минимална температура од 11 до 18, а максиMoskva малнаод25насеверудо29степенинајугуиуТимочкојКраOslo јини. Прогноза за Србију у наредним данима:ОдсредесунчаниSt. Peterburg јеисветоплије.УдругојполовиниседмицеврућинаитемпераAtina турепреко30степени,азавикендпонегдеидо35степени.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Хроничниболесницимогуосећатитегобеуследочекиванихбиометеоролошких прилика, па им се препоручује придржавање саветалекара.Могућисуглавобоља,замарањеинервоза.

33 29 22 26 25 24 23

Возеседвасвештениканамотору, кадихзауставиполиција. -Попе,заштостепрекорачили брзину? -Сине,журимонаслужбу. Неплашимосе, знамодајеБогснама. -Тројицанамотору! Колега,пишиказну!

23 24 22 25 30

Pariz

26

Minhen

25

Budimpe{ta

25

Stokholm

22

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

159 (16)

Slankamen

234 (-6)

Ja{a Tomi}

Apatin

217 (-1)

Zemun

274 (-3)

Bogojevo

197 (-13)

Pan~evo

296 (-2)

Smederevo

468 (2)

Ba~. Palanka 210 (-13) Novi Sad

190 (-14)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

202 (2)

S. Mitrovica

84 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

267 (2)

Beograd

226 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

226 (-3)

NERA

Hetin

110 (18)

SAVA

0 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

Kusi}

60 (-18)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 5.jul 2011.