Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 5. JUL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22768 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PREMA NAJAVAMA IZ KABINETA MLA\ANA DINKI]A

Bonusi za zaposlene, penzioneri na ~ekawu

str. 4

NASLOVI

Politika 3 Hap{ewe zbog izbora u Boru

Ekonomija 4 Bogati najte`e vade bu|elar 4 Op{tine negde zaturile jeftine stanove 5 Kako su „bananica” i „smoki” oti{li odavde 5 Statistika: kraj recesije

Protivnici EU ne}e dobiti krila

Novi Sad 7 Rad na crno, ili nema posla

str. 2

9 Skupo da skupqe ne mo`e biti

Vojvodina 10 Vi{we trunu ~ekaju}i berbu 11 Banatu 4,2 miliona dinara

Tadi} ne bi trebalo da sumwa str. 2

VREME @ETVE: Ovih julskih dana p{enica se bori sa svakodnevnom ki{om, gromovima i olujom, ali seqaci veruju da }e sunca biti dovoqno da bi mogli da `awu i kona~no

saznaju po{to je wihovo `ito. Svi se zajedno nadamo da ne}e nevreme pokositi letinu, a objektiv Jaroslava Papa zabele`io je borbu oblaka i sunca na vojvo|anskim poqima.

Crna 12 Motorom ubio pe{aka

Dru{tvo U^ESTALI NAPADI NA POLICIJU U JU@NOJ BA^KOJ

Saobra}ajce psuju i grebu, na ostale nasr}u

13 U osmoj deceniji braka Radoni}a 13 Od danas kompjuter na potezu

Reporta`e 14 I krmak ho}e lepo, kao stoka, da `ivi 14 Tolstojev rod gost Novog Be~eja

str. 12

Toplo

PUCWAVA U BEGE^U

Ubrzo osuda zlo~ina nad Srbima str. 3

Rawen iz pi{toqa Milan P. (1978) iz Bege~a uhap{en je pod sumwom da je ju~e oko 13 sati u tom mestu poku{ao da ubije Cvetina C. (1964) iz Beograda. Prema nezvani~nim saznawimam, re~ je o obra~unu biv{eg i sada{weg zeta vlasnika poznate ~arde u Bege~u, u Ulici

kraqa Petra Prvog, kod po{te. Obojica u~esnika u obra~unu su poznata odranije policiji. Pretpostavqa se da je jedan od wih u momentu pucwave bio u automobilu. Povre|eni je zadobio lak{e telesne povrede u stomak i zbrinut je u Klini~kom

SPORT

„ NADAL KRAQ VIMBLDONA

centru Vojvodine. Osumwi~eni za poku{aj te{kog ubistva bi}e priveden de`urnom istra`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda. Zvani~no saop{tewe o ovom doga|aju o~ekujemo danas iz novosadske Policijske uprave. M. V.

str. 16 – 20

„ KARAYI] NIJE PROTIV ANTI]A

„ KRAH BRAZILSKE FILOZOFIJE FUDBALA

„ SUDIJE ZACRNILE MUNDIJAL

Najvi{a temperatura 29° S


2

POLITIKA

ponedeqak5.jul2010.

INTERVJU

DNEVNIK

LASLO VARGA, PREDSEDNIK ODBORA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

Protivnici Evropske unije ne}e dobiti krila – Ukoliko nakon ulaska Hrvatske u EU do|e do pauze u prijemu drugih zemaqa, dakle i Sr-

bije, ne mislim da }e time rasti rejting antievropskih snaga u zemqi, niti da bi one mogle do-

S Tomom samo u parlamentu zDa li SVM, ~iji je DS partner, tako eventualno vidi SNS? ^ini se kao da tu postoji neko pribli`avawe napredwaka s SVM i ma|arskom zajednicom? – Mi u ovom trenutku imamo jasno definisane koalicione partnere i na republi~kom i na pokrajinskom, a i na lokalnom nivou. To ne sme iskqu~iti mogu}nost ili potrebu da razgovaramo sa svim zna~ajnim politi~kim strankama u zemqi. O tome kako }e se vlast ili vlada formirati nakon nekih budu}ih izbora sigurno ne}emo odlu~ivati mi, ve} pripadnici ve}inskog naroda u Srbiji. Mi moramo uvek da budemo u situaciji da komuniciramo s nekom budu}om vladom, ako bude neke druge vlade. Tako vidimo u ovom trenutku na{u poziciju. z Da li je bilo nekih skorih kontakta s Tomislavom Nikoli}em? – [to se mene li~no ti~e ne, sem onih redovnih u parlamentu, a za druge iz stranke ne znam, mada u ovom trenutku nema takvih naznaka.

Nisam video novi zakon o strankama zInteresantno je pitawe vezano za novi tekst zakona o strankama, za koji se ka`e da je gotov. Ho}ete li podr`ati da se produ`i rok zastarevawa za one prekr{aje koji su propisani antikorupcijskim propisima? – Iskreno, ne znam koji je rok zastarevawa ni u ovom trenutku. Bila je o tome jedna rasprava na Odboru za pravosu|e i bili su jaki stru~ni razlozi, koje je saop{tilo i Ministarstvo pravde, pa je do{lo do sada{wih re{ewa. Predstavnici tog ministarstva su naveli razloge za{to to s pravne strane ne bi bilo korektno. Mi smo za to da se, ako mo`e, na|e pravna konstrukcija da se zastarevawe onda uskladi s drugim zakonima i onda nije problem produ`etka. zJeste li videli nov tekst zakona; ka`u da je oti{ao na javnu raspravu? – Jo{ uvek ne.

EKSKLUZIVNO

}i na vlast. Ukoliko se to desi, samo }e dovesti do razo~arewa gra|ana i mogu}eg rasta evroskepticizma – ka`e u razgovoru za „Dnevnik“ predsednik Odbora za evropske integracije Skup{tine Srbije i funkcioner Saveza vojvo|anskih Ma|ara Laslo Varga. Parlamentarna delegacija Narodne skup{tine krajem maja je boravila u Berlinu i Varga za na{ list otkriva {ta su nema~ki zvani~nici saop{tili Srbiji, a u svetlu najnovijih spekulacija o tome da Nema~ka svojim koalicionim sporazumom za formirawe vlade nakon prijema Hrvatske zatvara vrata EU. – Ne mislim da je ova konstatacija u ovoj gruboj formi ta~na. Pre nekoliko nedeqa smo u Berlinu razgovarali s odgovornim politi~arima u MIP-u i Bundestagu i nijedan nije rekao da je Nema~ka protiv daqeg pro{irewa EU. z [ta ako bude usledila du`a pauza u prijemu novih ~lanica? – Pauza }e sigurno uslediti, ali ne zato {to bilo ko blokira ovaj proces, nego zato {to u dinamici na{ih integracija i hrvatskih ima razlike. Sa zavr{etkom pregovora mi jo{ nismo stigli do prihvatawa na{e kandidature za ~lanstvo u EU. To }e samo po sebi dovesti do pauze u pro{irewu, koja }e tra-

jati godinama, ali ona ne}e nastati zbog toga {to bilo ko `eli da blokira pro{irewe EU, ve} su dr`avama koje nameravaju da u|u u Uniju, pa time i Srbiji, potrebne godine da bi stigle do te faze u kojoj je danas Hrvatska. z Ho}e li ovo dati „krila“ snagama koje su protiv evropskih integracija? – Ne mislim da }e se to dogoditi, jer su gra|ani Srbije prepoznali {ta zna~e evropske in-

tegracije. Naravno da }e opasti podr{ka evropskim integracijama jer }e qudi biti razo~arani tempom i produ`ewem datuma ulaska, ali to ne}e zna~iti da }e podr`ati one koji su protiv EU. z Zna~i, o~ekujete porast evroskeptika me|u gra|anima? – Bi}e ih vi{e ukoliko do razo~arewa do|e, ali ne u smislu da budu protiv prikqu~ewa EU, ve} zbog datuma kada }e do toga do}i. Usporavawe procesa prikqu~ewa EU }e izazvati pad podr{ke, ali ne i odustajawe od ideje da Srbija postane punopravna ~lanica EU i da se integri{e, na primer, s nekim isto~nim zemqama, kao {to su bile ideje u nekim proteklim vremenima. z Mo`e li dug rok do prijema, ako i kada nam bude saop{ten iz Brisela, zaustaviti reforme u zemqi? – Ne mislim da }e to dovesti do toga, jer je ogromna gre{ka raditi reforme zbog evropskih integracija po{to su one potrebne zbog nas samih. Ukoliko je ciq reformi da Srbija postane moderna dr`ava, onda usporewe evropskog integrisa-

PREDSEDNIK EVROPSKOG SAVETA HERMAN VAN ROMPEJ PRED DANA[WI DOLAZAK U BEOGRAD

Tadi} ne bi trebalo da sumwa da EU `eli Srbiju (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej u ekskluzivnom intervjuu za “Dnevnik”, pred po~etak dvodnevne turneje u regionu, u okviru koje }e posetiti Qubqanu, Zagreb, Beograd i Pri{tinu, istakao je da EU jedinstveno i nedvosmisleno podr`ava pribli`avawe Srbije i svih drugih dr`ava Zapadnog Balkana Uniji. U prvom intervju za jedan srpski medij, Van Rompej je prokomentarisao i izjavu srpskog predsednika Borisa Tadi}a koji je nedavno zatra`io da se EU izjasni da li `eli zemqe Zapadnog Balkana i da li je spremna da pomogne i da radi sa zapadnobalkanskim zemqama na ispuwavawu uslova za ~lanstvo u Uniji. - EU jedinstveno i bez ikakavih dvosmislenosti podr`ava evropsku perspektivu celog Zapadnog Balkana. To je nekoliko puta potvr|eno u raznim prilika, a to je ponovqeno i na nedavnoj Sarajevskoj konferenciji. Sa sastanka u Sarajevu i zatim sa posledweg sastanka ministara spoqnih poslova EU poslata je sna`na poruka podr{ke nastavku procesa pro{irewa EU. Unija je tako|e spremna da nastavi da poma`e dr`ave regi-

Jeli} ponovo vodi SPO u Novom Sadu Vladimir Jeli} je ponovo izabran za predsednika Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove u Novom Sadu, odlu~eno je na vanrednoj izbornoj Skup{tini te stranke. Skupu, odr`anom prekju~e u SPC "Vojvodina", prisustvovalo je 867 delegata, a dosada{wi predsednik GO SPO dobio je vi{e od 95 odsto glasova. Jeli} }e, u skladu sa Statutom SPO, uskoro imenovati sastav Gradskog odbora.

ona u procesu reformi. Svi mi `elimo da vidimo napredak na put ka EU dr`ava regiona. Ipak, Zapadni Balkan, sa svoje strane, mora da nastavi i da poja~a napore da dostigne postavqene kriterijume i uslove. z Za{to onda, po Vama, srpski predsednik ima sumwe u tu posve}enost EU evropskoj budu}nosti Zapadnog Balkana? - Ne bi trebalo da ima nikakvih sumwi. Kao {to sam pomenuo, nema nikakvih dvosmislenosti po ovom pitawu. To bi moglo da bude pita-

we ako neko `eli jo{ br`e da napreduje ka ~lanstvu u EU. z Da li vi vidite neko re{ewe za Kosovo koje bi zadovoqilo i Beograd i Pri{tinu i pribli`ilo Uniji i Srbiju i Kosovo, uprkos ~iwenici da za 22 dr`ave EU Kosovo nije deo Srbije, a za pet jeste? - Svih 27 dr`ava ~lanica EU je jasno opredeqeno za evropsku perspektivu regiona Zapadnog Balkana. U tom smislu, ali i kao op{ti princip, EU je uvek ohrabrivala dijalog, kao jedini na~in da se

stvari pokre}u, i da se pona|u prakti~na re{ewa koja bi poboq{ala svakodnevni `ivog qudi koji `ive na tom prostoru. Dobri kom{ijski odnosi i funkcionalna regionalna saradwa ima su{tinski zna~aj za evropsku perspektivu regiona. Oboje, Pri{tina i Beograd, imaju sve {anse da budu zadovoqni ako se kre}u u pomenutom smeru. z Kakve su {anse da srpska aplikacija za ~lanstvo u EU bude prosle|ena Evropskoj komisiji na izradu mi{qewa tokom belgijskog predsedni{tva EU? - To je pitawe za belgijsko predsedni{tvo EU koje treba da otvori to pitawe, a dr`ave ~lanice EU da o tome odlu~e. Li~no podr`avam ohrabruju}e poruke pro{irewa EU na Zapadni Balkan, i `elim da vidim da ceo region napreduje. Ostajem i daqe optimista po tom pitawu. z [ta je najve}a prepreka za br`i napredak Srbije ka EU: izostanak hap{ewa Ratka Mladi}a, politika prema Kosovu ili borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i generalno uspostavqa-

we funkcionalne pravne dr`ave? - Uvek je postojalo sna`no uslovqavawe od strane EU, za ceo Zapadni Balkan, vezano za punu saradwu sa Ha{kim tribunalom. Puna saradwa je od su{tinskog zna~aja kako bi se kompletirao proces pomirewa u regionu. Hap{ewe i izru~ivawe preostalih begunaca su presudni elementi za stabilnost i pomirewe. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, primena ekonomskih i politi~kih reformi, kao i uskla|ivawe sa evropskim standardima su kqu~ni elementi za ostvarivawe evropske budu}nosti Srbije. Taj posao }emo obavqati u procesu partnerskog odnosa i procesu stabilizacije i pridru`ivawa. Kao {to sam prethodno rekao, dobrosusedski odnosi i funkcionalna regionalna saradwa su od fundamentalne va`nosti za evropsku perspektivu regiona. U EU je sve zasnovano na regionalnoj saradwi i zato bih ohrabrio sve zapadnobalkanske prestonice da re{avaju me|usobne sporove u evropskom duhu. @eqko Panteli}

wa ne bi trebalo da se odrazi na wih. z Kako misilite da bi dr`ava i vlast trebalo da se pona{aju nakon odluke MSPa u Hagu o jednostrano progla{enoj nezavisnosti Kosova? – Ne bi trebalo da se dovede u pitawe nastavak evropskih integracija. To od Srbije o~ekuju mnoge dr`ave EU. U ovom trenutku mislim da je to najprikladnija formulacija, {to, naravno, ne treba da podrazumeva kr{ewe na{eg Ustava, priznavawe nezavisnosti i sli~no. Odluka MSP-a podrazumeva pona{awe ili poteze koji ne kvare {anse nastavka evropskih integracija. z Da li su vam u Nema~koj saop{tili ne{to zna~ajno vezano za Srbiju i status Kosova? – Da o~ekuju da reakcije budu upravo ovakve kakve sam nazna~io. U Berlinu o~ekuju barem neko privremeno re{ewe za odnose Beograda i Pri{tine, i to u nekom kratkom roku, pre svega razgovor o nekim tehni~kim pitawima, a do prikqu~ewa EU – i neko kona~no re{ewe. Ovaj problem EU, s obzirom na brojne okolnosti, ne}e vi{e `eleti da ima u tom trenutku, odnosno da prihvati Srbiju kao ~lanicu s problemom bez re{ewa. Dragan Milivojevi}

Ko{tunica: Ta~ka na pogre{nu politiku Nigde u Evropi ne mo`e se na}i da imate toliko neuspe{nu vlast kao {to je ovda{wa, koja poku{ava da opstaje ube|ivawem gra|ana da je prethodna vlada bila lo{a, izjavio predsednik DSS-a i biv{i premijer Vojislav Ko{tunica. Ko{tunica je rekao da se DSS zala`e za ponovno uspostavqawe nacionalnog jedinstva i za novu nacionalnu politiku koja stavqa ta~ku na pogre{nu i povr{nu politiku da EU nema alternativu. "Bori}emo se na izborima za na{u politiku nacionalnog jedinstva koja Srbiju i interese na{ih gra|ana stavqa na prvo mesto, a me|unarodne integracije procewuje prema tome da li su i koliko u na{em interesu", istakao je on. "Smisao na{e nove nacionalne politike je da se upravo mewa takav pristup i da, pre svega, sve svoje snage usmerimo na unutra{wu obnovu Srbije. To zna~i da ne prizivamo stalno pomo} spoqa nego da na partnerskim odnosima sara|ujemo sa drugim dr`avama, kao i sa EU, i da gradimo ekonomske odnose koji }e biti obostrano korisni", objasnio je Ko{tunica, preneo je Fonet.

KOSOVSKA UDRU@EWA @ENA OSUDILA NAPAD U MITROVICI

Dosta nam je bombi i vlastoqubaca Udru`ewe poslovnih `ena "Avenija" iz Lapqeg Sela i Savez udru`ewa `ena sa sedi{tem u Gra~anici ju~e su o{tro osudili bomba{ki napad na Srbe u severnom delu Kosovske Mitrovice i apelovali na nadle`ne institucije da se zauzmu za vladavinu prava i re{avawe osnovnih `ivotnih pitawa srpskog naroda na Kosovu. "Ovakav gnusan ~in u kome je jedno lice poginulo, a 11 povre|eno je jo{ jedan u nizu u

prethodnih 11 godina koji predstavqa ozbiqnu pretwu po `ivot i opstanak srpskog i nealbanskog stanovni{tva na Kosmetu", saop{tila je "Avenija". Upozoreno je da se ovim i daqe ugro`ava sloboda miroqubivih qudi koji `ele normalan `ivot na svojim ogwi{tima. "Sloboda govora, izra`avawa i mi{qewa se ponovo uskra}uje oru`jem. Protiv civila se ponovo ide najgorim

sredstvima. Dosta nam je vi{e toga, mi `elimo normalan `ivot, u kome ne}emo strahovati od bombi, ili bilo kog drugog oru`ja, u kome ne}emo biti mete koje }e se koristiti zarad ne~ijih vlastoqubivih pobuda", istaknuto je u saop{tewu. Udru`ewe je apelovalo na nadle`ne institucije da hitno budu prona|eni i ka`weni po~inioci tog zlo~ina i da se zauzmu za vladavinu prava i re{avawe osnovnih `ivotnih

pitawa i problema koja mu~e srpski narod na KiM. Savez udru`ewa `ena ocewuje da ovakav ~in "upu}uje neprijateqsku poruku srpskom stanovni{tvu koje `ivi na Kosovu i jo{ jedan je u nizu koji opet unosi nemir u srpske domove i ne dozvoqava normalan `ivot bez tenzija". "@ivot u ovakvom neprijateqskom okru`ewu je pravo mu~ewe i mi upu}ujemo apel svim nadle`nim institucijama i organizacijama da se od-

govorno pona{aju i zauzmu za vladavinu prava i re{avawe osnovnih `ivotnih pitawa srpskog naroda na Kosovu", istakao je Savez udru`ewa `ena. Eksplozija u severnom delu Kosovske Mitrovice dogodila se u petak, dok je vi{e stotina Srba mirno protestovalo zbog najavqenog otvarawa "Kancelarije za civilne usluge pri Ministarstvu za lokalnu samoupravu Vlade Kosova" u tom nasequ.


ponedeqak5.jul2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

BORBA NAPREDWAKA I RADIKALA OKO ODBORNI^KIH MANDATA

3

INTERVJU

Tomini u Somboru dobili Vrlo brzo bitku, ali ne i rat osuda zlo~ina \OR\E MILI]EVI], PORTPAROL SPS-a

Kao i u ve}ini srpskih lokalnih parlamenata i u Somboru je odluka Ustavnog suda Srbije, po kojoj su odbornici suvereni vlasnici svojih mandata, a blanko ostavke nedemokratski institut ograni~avawa prava gra|ana na slobodan izbor politi~kih predstavnika, dodatno zao{trila pre svega odnose nekada{wih partijskih drugova iz Srpske radikalne stranke, sada ogor~enih protivnika. Svojevremena odluka 16 somborskih odbornika iz SRS da se prikqu~e stranci Tomislava Nikoli}a, ostavqaju}i preostalih sedam tvrdokornih radikala u skup{tinskim skamijama, gotovo je ekspresno re{ena odlukom Okru`nog suda u Somboru, koji je po tada va`e}oj legislativi doneo pravosna`nu presudu kojom su blanko ostavke progla{ene validnim pa su, imaju}i dovoqno "duga~ku klupu" odnosno strana~ku izbornu listu "drugopozivaca", radikali lako nadomestili odbegle kolege i ponovo do{li na kotu 23 od 61 mesta u Skup{tini grada Sombora. Novope~eni somborski SNS-ovci, predvo|eni svojim pravnim ekspertom, srpsko-ameri~kim advokatom ^edomirom Backovi}em, uzvratili su zahtevom za ocenu ustavnosti USS, na osnovu koga je ovaj ultimativni pravni arbitar i doneo odluku o neustavnosti blanko ostavki, pa samim tim i do-

brog dela seta izbornih zakona. Zadovoqna odlukom USS, somborska filijala SNS je podnela zahtev Skup{tini grada da na prvoj slede}oj sednici donese odluku o vra}awu mandata odmetnutim radikalima, dok su wihovi oponenti iz SRS zapretili da }e sada spornih

vrate sporne mandate SNS - ka`e {ef pravnog tima SNS Backovi}. - Ustavni sud je doneo jasnu odluku, a po{to je najvi{i organ jedne od tri grane vlasti, wegove odluke se moraju bespogovorno izvr{avati. Obaveza je bila da se na{ zahtev re{i na prvoj sednici, koja je odr-

16 radikalskih odbornika biti mogu}e ukloniti iz skup{tinske sale jedino fizi~kom silom. Skup{tina grada, pak, oli~ena pre svega u predvodniku vladaju}e ve}ine i predsedniku asembleje, Sini{i Lazi}u, odgovorila je tako {to je skrojila dnevni red bez `eqe da bilo {ta mewa u sazivu parlamenta. - U pitawu je arogancija gradskih pravnih slu`bi koje odbijaju da sprovedu odluku Ustavnog suda i

`ana, ali zahtev nije stavqen ni na dnevni red. Qudski re~eno, treba da ih je sramota - ne krije ogor~ewe Backovi}. Wegov suparnik iz SRS, advokat Miodrag-Mi}a Sekuli}, tako|e slu~aj svodi na iskqu~ivo pravnu osnovu. - Kao pravnik i advokat nemam problem da ~estitam gospodinu Backovi}u na izvojevanoj odluci USS, ali bojim se da su u SNS-u ispoqili klasi~an srpski sindrom

da ne{to zapo~nu, ali ne dovedu do kraja. Naime, odlukom USS osporen je op{ti pravni akt, ali da bi se 16 nekada{wih radikala, sada kao napredwaci, vratilo u Skup{tinu grada, to jest da bi se osporio i pojedina~ni pravni akt, morali su u predvi|enom zakonskom roku od 30 dana od dana objavqivawa odluke USS u "Slu`benom glasniku RS" da kod somborskog Okru`nog suda, koji je ve} jednom pravosna`no presudio po istoj stvari u pojedina~nom pravnom aktu, ulo`e po tom osnovu zahtev za ponavqawe postupka - tvrdi Sekuli}. - Zakonski rok je 24. juna istekao, zahtev za ponavqawe postupka nije ulo`en na vreme i Skup{tina nema drugog izbora do da se rukovodi jedinim postoje}im pojedina~nim pravnim aktom, a to je pravosna`na odluka Okru`nog suda koja ka`e da su sva 23 mandata vlasni{tvo aktuelnih odbornika SRS - ube|en je Sekuli}. Dok se iz SRS-a i SNS-a nadgorwavaju o tome ~iji su zapravo mandati i kako ih zadr`ati, odnosno ponovo preuzeti, preostali deo aktivnih u~esnika parlamentarnog `ivota u Somboru okupqenih oko najja~e, Demokratske stranke (26 mandata), opu{teno je do~ekao letwu pauzu, pa }e se za nastavak cele sage morati sa~ekati jesen i prva septembarska sednica Skup{tine grada Sombora. M. Miqenovi}

Sve rokade zrewaninske skup{tine Ako biv{i odbornici Skup{tine grada Zrewanina zatra`e primenu odluke Ustavnog suda Srbije kojom su stavqene van snage zakonske odredbe o blanko ostavkama, u lokalnom parlamentu moglo bi do}i do potpune preraspodele partijskih snaga. Jer, u ovom sazivu dogodio se niz politi~kih transfera. Bez mandata su svojevremeno ostali Du{an Ivkovi} i Stanislav Vasiqevi} kada su odlu~ili da napuste SRS i priklone se SNS-u. Odborni~ku klupu napustio je i Vasa Jovanov jer je pre{ao iz G17 plus u DS. Stranka Mla|ana Dinki}a aktivirala je blanko ostavke i kada su weni doskora{wi odbornici Jelena Kova~i} i Sr|an \or|evi} promenili partijski dres i u~lanili se u LSV. Jo{ jedan transfer dogodio se na posledwoj sednici Skup{tine

grada kada je Miroslav Ili} obavestio predsednika parlamenta Aleksandra Martona i odbornike da }e ubudu}e, umesto SRS-a, predstavqati SNS. Iako je ovakva odluka izazvala burne reakcije wegovih doju~era{wih partijskih kolega, Ili} }e zadr`ati mandat jer je partiju promenio nakon {to je na snagu stupila odluka Ustavnog suda koja, u su{tini, odbornicima daje pravo da ga zadr`e i kad pre|u u drugi politi~ki tabor. Tako }e napredwaci od sada, „ni krivi – ni du`ni“, imati dva predstavnika u lokalnom parlamentu, s obzirom na to da je ranije i odbornik Borislav Niki} pre{ao u stranku Tomislava Nikoli}a, napustiv{i prethodno DSS. Niki} je, posle toga, zadr`ao mandat jer DSS nije imao wegovu blanko ostavku.

Da li }e ostali tra`iti vra}awe odborni~kih mandata? Napredwaci su najavili da }e podneti krivi~ne prijave protiv Skup{tine grada jer je odbila da ih vrati Du{anu Ivkovi}u i Stanislavu Vasiqevi}u. [ef odborni~ke grupe SRS-a Sa{a Santovac ka`e da je za Vasiqevi}a ova stranka skup{tinskoj mandatnoj komisiji svojevremeno podnela wegovu overenu blanko ostavku i da bi on mogao tra`iti vra}awe mandata. Ali, Ivkovi} je prilikom prelaska u SNS, tvrdi Santovac, sam tra`io da li~no podnese ostavku, a to se nije dogodilo samo zato {to su radikali ionako imali spremne i overene blanko ostavke. – Da li pod pritiskom ili iz drugih razloga, sada je promenio mi{qewe, {to samo potvr|uje da je SRS u pravu kada ka`e da }e odluka

ZBOG LA@NIH UPLATNICA UO^I IZBORA U BORU

Uhap{en zamenik generalnog direktora PTT-a Pripadnici MUP-a priveli su na informativni razgovor Petra Komnenovi}a iz Beograda, lice za koje postoji sumwa da je organizovalo distribuciju la`nih uplatnica u Boru, i Milo{a Mi{~evi}a, zamenika generalnog direktora JP PTT Srbije, saop{tio je sino} MUP. Iskazi ovih lica bi}e dostavqeni na daqe postupawe nadle`nom tu`ila{tvu. Policija nastavqa istragu o ovom slu~aju, u okviru koje su

do sada podnete krivi~ne prijave zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja protiv tri lica: Suzane Stojanovi}, Nemawe Nikoli}a i Dragana Terzi}a, svih iz Bora, navedeno je u saop{tewu. Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} ranije je najavio da }e danas po~eti {trajk gla|u i `e|u ispred zgrade Vlade Sr-

bije, ukoliko do tada SNS ne dobije odgovor od nadle`nih organa ko je NN lice koje je odgovorno za distribuciju la`nih uplatnica sa logom napredwaka u Boru. Tim uplatnicama, distribuiranim 19. juna, od gra|ana je tra`eno da za ra~un SNS uplate 1.860 dinara, zbog pove}anih tro{kova predizborne kampawe za lokalne izbore u Boru, koji su odr`ani 20. juna. (Tanjug)

Preko interneta do bira~a Poslanici Skup{tine Srbije, {to im vi{e odmi~e mandat, sve vi{e shvataju zna~aj kontakta s bira~ima. Tako je i poslanici iz redova G17 plus Sne`ana Stojanovi}-Plav{i} otvorila veb-sajt (www.snezanastojanovicplavsic.com) i tim povodom obratila se javnosti, pozivaju}i gra|ane da i na taj na~in prate wen rad. – Da bih unapredila prezentaciju svog rada u Narodnoj skup{tini i komunikaciju s gra|anima, pokrenula sam veb-sajt. Mii{qewa

sam da uspe{no bavqewe politikom po~iva na naposrednom odnosu s gra|anima, uva`avawu razli~itih mi{qewa i prihvatawu kon-

struktivnih kritika, te sam, uz otvarawe poslani~ke kancelarije, odlu~ila da pokrenem veb-sajt kao vid komunikacije s javno{}u – obja{wava Sne`ana Stojanovi}Plav{i}.

Ona isti~e da }e posetioci sajta mo}i u potpunosti da se upoznaju s wenim dosada{wim govorima, amandmanima koje je podnela, aktivnostima kojima je posve}ena, kao i s radom u odborima parlamenta, ~iji je ~lan. – Uverena sam u to da }u ovakvim korakom poboq{ati zastupawe interesa onih grupa koje ~ine fokus mog rada, kao i da }u javnosti na transparentniji na~in u~initi dostupnim svoj rad – procewuje ova poslanica, koja je ~lanica Odbora za prosvetu i za smawewe siroma{tva. S. St.

Ustavnog suda od Skup{tine napraviti pijacu – poru~uje Santovac. U G17 plus vele da su zate~eni najavama da bi Vasa Jovanov sada mogao zatra`iti nazad odborni~ki mandat. Portparol zrewaninskog G17 plus Endre Dorogi podse}a na to da je Jovanov sam dao ostavku i da u wegovom slu~aju nije bila aktivirana blanko ostavka. Predsedniku Skup{tine grada Aleksandru Martonu (LSV) nije poznato da li }e se u odborni~ke klupe vratiti i wegove sada{we strana~ke kolege Jelena Kova~i} i Sr|an \or|evi}. – Svaki odbornik koji je promenio stranku i ostao bez mandata sam odlu~uje o tome da li }e tra`iti da mu on bude vra}en – dodaje Marton. @. Balaban

nad Srbima

– Deklaracija o osudi zlo~ina nad Srbima na}i }e se pred poslanicima ~im bude postignut dogovor poslani~kih grupa. To je ne{to {to je potpuno logi~no jer to je dokument koji je nerazdvojiv od Deklaracije o Srebrenici, koju smo usvojili, i oni za nas zapravo predstavqaju politi~ku celinu – tvrdi za „Dnevnik“ portparol SPS-a

– Ne bih uzimao nijedan datum kao ne{to {to se dovodi u vezu s ovim procesima. Prosto, nema razloga da me{amo datume sa samim na~inom na koji treba da do|emo do jednog jedinstvenog teksta deklaracije koji }e se na}i pred republi~kim poslanicima. Dakle, on }e sti}i pre parlamentarce onog trenutka kada bude usagla{en i kada se

i narodni poslanik \or|e Mipostigne op{ta saglasnost, konli}evi}. – Ta rezolucija je vasenzus {efova poslani~kih gru`na i zato }e se vrlo brzo na}i pa u razgovoru s predsednicom na dnevnom redu. Narodne skup{tine Slavicom z Kako o~ekujete da to bude \uki}-Dejanovi}. I ponavqam, vrlo brzo, kada opozicija nito je ne{to {to o~ekujemo da }e je dostavila nijednu sugestise vrlo brzo desiti. z Verujete li da }e za Srju predsednici skup{tine Slavici \uki}-Dejanovi}? bijom i parlamenti susednih – Nadam se da }e i opozicija zemaqa krenuti u osudu zlosagledati odgovornost koju ima~ina nad Srbima? mo i ozbiqnost ovakve deklara– Veoma je va`no da se i to docije, koliko je va`no da repugodi. Mi to i o~ekujemo, na isti bli~ki parlana~in kao {to je ment usvoji oba u~iweno u Skupdokumenta koji{tini Srbije Nadam se da }e i ma osu|uje zlopovodom Sreopozicija sagledati ~ine u Srebrebrenice i kao odgovornost koju imamo nici i one po~i{to }emo usvoi ozbiqnost ovakve wene nad Srbijiti i ovu drugu ma. Jer oni zaideklaraciju. Vedeklaracije sta predstavqarujemo da }e i ju celinu, poliparlamenti ti~ku osudu svih zlo~ina koji su ostalih dr`ava na prostoru bivpo~iweni na prostoru biv{e {e SFRJ usvojiti sli~ne deklaSFRJ. Zbog toga je i bitno da racije. Potpuno je jasno da Srbija postignemo politi~ki konsen`eli da vodi politiku mira i stazus o osudi svih tih zlo~ina. bilnosti, dobrosusedskih odnosa. z Bli`i se 11. juli, Dan Zato je i dobro {to smo usvojili se}awa na `rtve Srebreni- Deklaraciju o Srebrenici i {to ce. Mo`e li to, zbog nekih }emo imati uskoro na dnevnom repoliti~kih razloga, pomedu i ovu drugu, tako da }e Srbija riti usvajawe deklaracije sa svoje strane u~initi ~in polio osudi zlo~ina nad Srbi- ti~ke osude svih zlo~ina. ma? S. Stankovi}

REKLI SU

Popovi}: Premijer da podnese ostavku Potpredsednik DSS-a Nenad Popovi} pozvao je ju~e premijera Mirka Cvetkovi}a da podnese ostavku "i tako omogu}i da na ~elo dr`ave do|e nova vlada koja }e raditi u najboqem interesu Srbije, wene privrede i gra|ana". "Rezultati rada va{e Vlade su porazni", ocenio je Popovi} u u otvorenom pismu povodom dvogodi{wice predstavqawa programa aktuelne vlade, i primetio da bi Srbija, da je taj program sproveden, danas bele`ila porast privrede, a

bruto nacionalni proizvod bi rastao po stopi sedam odsto godi{we. On smatra da odgovornost za lo{e rezultate rada Vlade snosi upravo premijer, jer je "uporno odbijao svaki razuman predlog opozicije i stru~ne javnosti". Po Popovi}u, srpska vlada "`ivi od danas do sutra, bez plana i ne deli sudbinu privrede i gra|ana koji jedva sastavqaju kraj sa krajem".

Bati}: Anketni odbor o atentatu Predsednik DHSS i samostalni poslanik Vladan Bati} saop{tio je ju~e da }e Narodnoj skup{tini predlo`iti formirawe Anketnog odbora za utvr|ivawe politi~ke pozadine ubistva premijera Zorana \in|i}a. Bati} }e Skup{tini podneti takav predlog odluke, ne upu{taju}i se u krivi~nopravne aspekte tog slu~aja. On }e predlo`iti da budu ispitani svi doga|aji koji su prethodili

atentatu i sve li~nosti koje su sa tim doga|ajima imale veze. "Predlo`i}u da se pred anketnim odborom saslu{a ~itav niz tada{wih dr`avnih zvani~nika od Vojislava Ko{tunice (svojevremenog predsednika SRJ i \in|i}evog naslednika na mestu premijera) i ~lanova wegovog kabineta pa redom, ukqu~uju}i i neke ~lanove DOS-a, zatim {efovi raznih slu`bi, da budu pribavqeni svi relevantni dokumenti i siguran sam da }e zakqu~ak biti nedvosmislen" rekao je Bati}.

REAGOVAWE Povodom teksta koji je u na{em listu objavqen 1. jula pod nazivom “Ne}e da budu licemerni”, Omladina LSV-a je u svom reagovawu na komentar predsednika Omladine SPS-a u Novom Sadu Aleksandra Tkaleca saop{tila: “Komentar Tkaleca da mladi socijalisti nemaju problem sa svojim identitetom, i ~iwenica da nam zamera na ’retorici devedesetih’ samo nas je jo{ jednom uverio u to

da Omladina SPS-a nastavqa tradiciju svojih strana~kih mentora ~ija zla ne blede i koja oni na taj na~in podr`avaju.” “Tkalec ka`e i da je na{a odluka (o povla~ewu iz kampa ’Nedeqa socijaldemokretije 2010’ u Vaqevu, a zbog u~e{}a socijalista, prim. red.) ’neprimerena jer je LSV sa SPS-om u koalicionom odnosu na raznim nivoima’. Opet gre{i. Liga je u koaliciji s DS-om i

jedini razlog zbog kojeg u tome trpi Milo{evi}evu partiju jeste taj {to bi ona u suprotnom tako|e bila u vlasti, ali s Ko{tunicom i radikalima, {to bi Srbiju odvelo nazad, u mrak. Dakle, to {to trpimo ne zna~i da smo zaboravili ili da }emo zaboraviti. Vide}emo se kada se upristoje”, navodi se u reagovawu predsednice Omladine LSV-a Dragane Duki} upu}enom na{oj redakciji.


4

EKONOMIJA

ponedeqak5.jul2010.

SVE VI[E DU@NIKA ZA ELEKTRI^NU ENERGIJU

Bogati najte`e vade bu|elar

Ra~une za elektri~nu energiju u Srbiji najurednije pla}aju oni koji najmawe imaju, a to su penzioneri i radnici koji primaju kakvu-takvu platu. Me|u neplati{ama, na`alost, najvi{e je bogatih, koji bez problema mogu platiti i vi{emilionske iznose. Po izve{taju Direkcije Elektroprivrede Srbije za distribuciju, 31. marta ove godine od ukupno dva miliona du`nika u kategoriji „doma}instva“ bilo je vi{e od 64.000 onih koji su dugovali po

Po Markovi}evim re~ima, EPS je spreman na to da preduze}ima koja proizvode i rade obezbedi popuste i da na taj na~in pomogne privredi da stane na noge. – Pravedno je da proizvodne firme dobiju olak{ice i u pla}awu elektri~ne energije i da se izdvoje od banaka i drugih finansijskih, pa i trgovinskih institucija i firmi, jer su sada svi s istom cenom. To bi se, me|utim, moglo uraditi jedino u saradwi s odgova-

DNEVNIK

PREMA NAJAVAMA IZ VLADE SRBIJE

Bonusi za zaposlene, penzioneri na ~ekawu Na sednici Vlade Srbije naredne sedmice bi}e donete odluke kojima }e, u skladu sa dogovorom postignutim sa Me|unarodnim monetarnim fondom, lokalnim samoupravama odmah biti pove}ani transferi za jednu milijardu dinara, re~eno je ju~e Tanjugu u kabinetu potpredsednika vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mla|ana Dinki}a. Pri tome, 46 najsiroma{nijih op{tina dobi}e polovinu

tog iznosa, 500 miliona dinara, a sve druge op{tine drugu polovinu, re~eno je u kabinetu ministra Dinki}a. Na sednici }e biti doneta odluka da se dodatnih dve milijarde dinara, u vidu regresa za godi{wi odmor, od po 5.000 dinara neto, isplati do 15. jula, svim zaposlenima u zdravstvu, prosveti, institucijama kulture i socijalne za{tite, vojsci, policiji i pravosu|u. Regres ne bi dobili zaposleni u dr`avnoj administra-

ciji, javnim preduze}ima i agencijama, osim onih ~ija je neto plata mawa od 30.000 dinara, re~eno je u kabinetu ministra Dinki}a, koji je na sastanku koalicije odr`anom u petak 2. jula izneo ove predloge i koji su prihva}eni. Na sastanku je dogovoreno da se kona~na odluka o predlo`enoj isplati regresa za godi{we odmore donese do ~etvrtka, posle konsultacija sa reprezentativnim sindikatima.

Tako|e, na sednici vlade bi}e doneta odluka da se 1,5 milijardi dinara dodatnih sredstava do kraja godine usmeri ka socijalno najugro`enijim kategorijama stanovni{tva, u skladu sa programom Ministarstva rada i socijalne politike. Dogovoreno je i da potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} do jeseni vladi predlo`i kriterijume za isplatu posebnih naknada penzionerima sa najni`im primawima, za {ta }e biti izdvojeno jo{ najmawe dve milijarde dinara.

MASOVNA STANOGRADWA ZA SADA SAMO NA PAPIRU

Op{tine negde zaturile jeftine stanove vi{e od sto hiqada dinara. U privredi, vi{e od deset miliona dinara dugovalo je 280 firmi. Krajem maja doma}instva su dugovala ukupno 34,5 milijarde dinara, a privreda 32,7 milijarde. Ukupna nenapla}ena potra`ivawa EPS-a za isporu~enu elektri~nu energiju iznosila su 67,2 milijardi dinara! Nedavno je generalni direktor EPS-a Dragomir Markovi} novinarima rekao da su ova potra`ivawa 12 posto ve}a nego {to su bila na kraju protekle godine. Wihov rast mo`e

raju}im ministarstvima, kao {to se priprema i baza podataka za socijalne karte gra|ana – ka`e prvi ~ovek EPS-a. Pomo}nik direktora u Direkciji EPS-a za distribuciju Radovan Stani} deli mi{qewe distributera da je ve} sada stawe naplate alarmantno i da }e biti sve te`e. On skre}e pa`wu na to da aktuelno opadawe stepena naplate treba posmatrati i u kontekstu finansijske krize, koja je zahvatila mnoge privredne subjekte u zemqi, a koja se direktno preli-

Cena struje ostaje ista U ovom trenutku struja ne}e poskupeti, ka`e ministar energetike Petar [kundri}. On obja{wava da je veoma bitno da cena struje u na{oj zemqi bude bar pribli`na onoj u Evropi pre svega zbog razvojnih projekata i kapitalnih rekonstrukcija koje su u planu. I kada do|e do poskupqewa, [kundri} uverava da ono u prvo vreme ne}e zna~iti pribli`avawe realnim cenama elektri~ne energije na tr`i{tu Evrope. "U ovom trenutku ne}e biti promene cene elektri~ne energije, jer postupak jo{ nije pokrenut. Ono {to EPS sa pravom tra`i je da se razmotri realna cena elektri~ne energije s obzirom na ~iwenicu da je elektri~na energija kod nas najjeftinija u regionu i celoj Evropi", obja{wava ministar energetike. se sagledavati i pore|ewem stepena naplate, koji je, recimo, za prvih pet meseci ove godine iznosio 89,9 odsto, a u istom periodu pro{le 91,27 odsto. Na nivou cele pro{le godine naplata je ostvarena s 93,9 odsto. – Na{a kompanija nije protiv toga da se pro{iri broj korisnika i zna~ajnijih popusta na ra~une za utro{enu struju. Neka ih bude i milion. Neka popust bude i 20 odsto. To }e EPS izdr`ati. Ali, to podrazumeva da svi ostali uredno izmiruju svoje obaveze – rekao je direktor Markovi}, i dodao da je to jedan vid olak{ica koje EPS mo`e obezbediti, a da se drugi odnosi na proizvodne firme.

va i u doma}instva. Tako ni jedni ni drugi ne mogu uredno da pla}aju ra~une za struju. [to se bogatih ti~e, zasada, EPS-u jedino preostaje da du`nike utu`uje, a tim u~inkom distributeri se jedva mogu pohvaliti. Tu`be pqu{te, ali naplata jedva da se ostvaruje, mo`e pro}i i nekoliko godina posle utu`ewa, pa tek onda sti`u pare! Elektroprivredi Srbije najvi{e duguje preduze}e RTB "Bor", i to 3,2 milijarde dinara, slede @TP "Beograd", "Zastava energetika" i "Petrohemija", a me|u du`nicima su i preduze}e "Petar Drap{in", fabrika stakla „Para}in", "Jumko" iz Vrawa ... A. Brzak

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,227

104,313

106,712

101,914

Australija

dolar

1

69,1609

70,5723

72,1955

68,9491

Kanada

dolar

1

77,1289

78,703

80,5132

76,8928

Danska

kruna

1

13,7183

13,9983

14,3203

13,6763

Norve{ka

kruna

1

12,7173

12,9768

13,2753

12,6783

[vedska

kruna

1

10,6329

10,8499

11,0994

10,6004

[vajcarska

franak

1

77,0185

78,5903

80,3979

76,7827

V. Britanija

funta

1

123,941

126,471

129,379

123,562

SAD

dolar

1

81,6833

83,3503

85,2674

81,4332

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 7. 2010. godine

Dugo najavqivana izgradwa jeftinih stanova u vi{e gradova Srbije jo{ uvek je tema o kojoj se vi{e pri~a nego {to se radi, izuzimaju}i Beograd, gde bi izgradwa mogla po~eti ve} u avgustu ili septembru. Sekretar Udru`ewa gra|evinarstva i industrije gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi} izjavio je za na{ list da CIP ve} radi projekte naseqa od 5.200 stanova na mestu nekada{we beogradske kasarne "4. juli", ministar za prostorno planirawe i `ivotnu sredinu Oliver Duli} ve} je

Kada bi ih bilo, jeftini stanovi u prvoj zoni Novog Sada ne bi mogli biti skupqi od 1.100 evra, a u drugoj od 895 evra po kvadratu najavio da }e u tom bloku kupiti stan da ne bi bio podstanar u glavnom gradu. U ostalim sredinama {irom Srbije op{tine i gradovi kao da su negde zaturili masovnu stanogradwu jeftinih ili, boqe re}i, jeftinijih kvadrata. Pomo}nica direktora za gra|evinsko zemqi{te u Zavodu za izgradwu grada Novog Sada Tatjana Ga{ovi} izjavila je za na{ list da postoji masterplan o otu|ewu vojne imovine, koja obuhvata i neke lokacije u Novom Sadu. Grad je, ka`e, iskazao zainteresovanost za kasarnu na Tranxamentu, Mornaricu i zgradu Vojnog odseka u Futo{koj 26, me|utim, pregovori jo{ uvek traju. – Lokacije na kojima je ukwi`en grad i koje su pode-

Masovna stanogradwa po~ela samo u Beogradu

sne za izgradwu takozvanih jeftinih stanova su u Veterniku, u Ulici Milana Tepi}a – oko 5.000 kvadrata, te dve u Novom Sadu: oko 8.000 kvadrata u Ulici \ule Molnara na Detelinari i 12.000 kvadrata u Ulici Mom~ila Tapavice – ka`e Tatjana Ga{ovi}.

Srbiji treba mre`a puteva Srbiju je potrebno premre`iti regionalnim autoputevima i brzim saobra}ajnicama, izjavila je ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi}. Wihov nedostatak zna~ajno usporava ravnomeran privredni razvoj na{e, smatra ministarka. Ona je dodala da je u idu}oj godini, u okviru realizacije programa predvi|enih NIP - om, najva`nija izgradwa modernih puteva na relaciji Pojate - Preqina, Para}in - Zaje~ar, Ruma - [abac i Kragujevac - Bato~ina. "Na koridoru 10 su Subotica, Novi Sad, Beograd, Ni{, Leskovac, Vrawe i Pirot. Me|utim, Kru{evac, Kraqevo, [abac, Loznica i Zaje~ar su daleko od autoputeva. Ovaj projekat treba da pru`i {ansu tim gradovima", istakla je Kalanovi}eva, uz napomenu da samo na pravcu Pojate Preqina `ivi oko pola miliona qudi.

Kalanovi}eva je kazala da }e ti moderni putevi, kojima treba povezati Koridor 10 i budu}i autoput Beograd - Ju`ni Jadran (Koridor 11), imati razli~ite profile. Od Pojata do Preqine bi}e klasi~an autoput sa ukupno {est traka, na pravcu Para}in - Zaje~ar brza saobra}ajnica sa po dve trake, kao i od Rume do [apca i Kragujevca do Bato~ine, rekla je ministarka. "Ako to zadovoqava Kragujevac, koji }e u narednom periodu da proizvodi izme|u 200 ili 300 hiqada automobila (godi{we), mislim da }e to biti dobra mera i za Zaje~ar i za [abac", navela je Kalanovi}eva. Kalanovi}eva je rekla da su trenutno prioriteti deo od Pojata do kraja obilaznice oko Kru{evca i od ^a~ka do Mr~ajevaca, jer je tu spoj sa putem koji ide prema Kragujevcu.

Sagovornica obja{wava da su preduslovi za realizaciju projekta jeftinog stanovawa po Zakonu o socijalnom stanovawu da grad ima formiranu lokalnu stambenu agenciju, kao i usvojen strate{ki dokument u kojem su iskazane potrebe za socijalnim stanovi-

ma. Me|utim, kako tvrdi, trenutno grad nije ostvario nijedan od tih uslova. Novi Sad je grad brojnih besku}nika, od kojih mnogi `ive u nehumanim uslovima, dvori{nim {upama, napu{tenim kamp-prikolicama ili vla`nim podrumima, mnogi su podstanari u sku~enim uslovima ili stanuju kod roditeqa, gde se u jednom stanu gu`vaju i dve porodice i dve generacije. Mnogi od wih kupili bi socijalni stan pod uslovima povoqnijim od tr`i{nih, zbog ~ega bi i glavni vojvo|anski grad morao da, po uzoru na Beograd, stvori preduslove za izgradwu jeftinih stanova. Uredbom o finansirawu jeftinih stanova utvr|ene su maksimalne cene stanova po zonama u svim gradovima, tako da kvadrat stana u prvoj zoni Novog Sada ne mo`e biti skupqi od 1.100 evra, u drugoj 895, dakle, sve zavisi od lokacije, {to zna~i da }e stanovi biti sve jeftiniji {to su udaqeniji. Utvr|ena cena kvadrata stana za beogradsku drugu zonu iznosi 1.595 evra, tre}u 1.290, ~etvrtu 945, a u ostalim zonama 695 evra. U Ni{u i Kragujevcu prva zona ko{ta}e 900, a druga 695 evra. Stanovi ~ija }e gradwa uskoro po~eti na beogradskom Vo`dovcu prodava}e se po 1.200 evra i mo}i }e da se kupuju ve} od septembra, a bi}e useqivi krajem slede}e godine. Goran Rodi} ka`e da je u planu izgradwa 20.000 jeftinih stanova u Srbiji, {to zna~i i vojvo|anskim gradovima, me|utim, podstanari od planova ne poboq{avaju stambeni status. R. Dautovi}

Ka Jadranu za desetak dana Radovi na deonici Ub-Lajkovac autoputa Beograd-ju`ni Jadran po~e}e za deset dana, izjavio je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi}. Vrednost posla iznosi oko 73 miliona evra, a na izgradwi deonice radi}e konzorcijum doma}ih firmi u kojem su Preduze}e za puteve "Beograd", beogradski "Planum" i "Putevi U`ice". Prema re~ima ministra infrastrukture Milutina Mrkowi}a, na toj deonici }e biti izgra|eno 12 mostova, za {ta }e biti anga`ovano vi{e od 1.000 radnika. “Du`ina je kao {to znate 12,5 kilometara, ukupna vrednost radova je negde oko 73 miliona evra. Konzorcijum na{ih preduze}a ~ine sva na{a preduze}a i lokalna preduze}a koja rade u ovom kraju ovde”, podsetio je on. “I ono

{to je mo`da jo{ va`nije, spremnost gra|ana ovog kraja da u realizaciji tog projekta u~estvuju maksimalno korektno, pre svega u pru`awu usluga onima koji rade eksproprijaciju. Ja se zato zahvaqujem gra|anima {to su razumeli ono {to mi sada ovde radimo i {to su pru`ili maksimalnu pomo} qudima koji su na terenu radili. Na ovom mestu gra|ewe po~iwe u toku idu}e nedeqe, ta~an termin }ete znati”, rekao je Mrkowi}. Ta lokacija je, prema re~ima dr`avnog sekretara Ministarstva za infrastrukturu Jovice Zarkule, izabrana za po~etak radova jer je tu eksproprijacija zemqi{ta bila najjednostavnija. Zarkula je dodao da }e konzorcijum kao podizvo|a~e radova ukqu~iti lokalna preduze}a, {to }e doprineti o`ivqavawu tog kraja.


Statistika ka`e: kraj recesije Direktor Republi~kog zavoda za statistiku (RZS) Dragan Vukmirovi} ka`e da i najnoviji statisti~ki podaci potvr|uju da je Srbija iza{la iz recesije. On navodi da je rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine, u pore|ewu sa istim lawskim periodom, iznosio 0,6 odsto, a u odnosu na posledwe tromese~je 2009. 0,8 procenata. "BDP raste jer je i industrijska proizvodwa u prvih pet meseci ove godine uve}ana za 5,4 odsto, u odnosu na isti lawski period", naveo je Vukmirovi}. Da je Srbija na putu oporavka pokazuje i spoqno-trgovinska razmena, rekao je direktor RZS i precizirao da je u prvih pet meseci ove godine trgovina sa inostransvom pove}ana 9,3 odsto, izra`eno u dolarima, a u evrima sedam procenata, pri ~emu je izvoz porastao 20 odsto (u dolarima), dok je uvoz uve}an po stopi od ~etiri odsto. "To je dovelo do smawewa deficita spoqne trgovine za 11,4 odsto u ovom periodu i do ve}e pokrivenosti uvoza izvozom", naglasio je Vukmirovi}. Posmatrano po sektorima, u maju je va|ewe rude i kamena uve}ano 10 odsto, a poslovna aktivnost u prera|iva~koj industriji je bila u porastu za bezmalo osam procenata. "Proizvodwa i distribucija elektri~ne energije je porasla 1,8 odsto, iako obi~no vi{e raste u ovom periodu godine, a jedan od razloga {to se to nije dogodilo su i nepovoqne vremenske prilike za rad hidrocentrala", naveo je Vukmirovi}. Najve}i pad je zabele`en u gra|evinarstvu, zatim u ugostiteqstvu i hotelijerskim uslugama, a najmawi u trgovini, kazao je Vukmirovi} i predo~io da je osnovni razlog za to mala tra`wa. "I stopa nezaposlenosti pove}ana je u prvih pet meseci za 3,6 odsto u odnosu na po{lu godinu i sada iznosi 19,2 odsto", rekao je.

PRODAJA „DROGE KOLINSKE” UZNEMIRILA ^ITAV BALKAN

Kako su „bananica” i „smoki” oti{li odavde Mo`da se nikada do sada oko jedne investicije nije na celom prostoru biv{e Jugoslavije diglo toliko buke, kao {to je to slu~aj ovih dana oko kupovine slovena~kog prehrambenog konzorcijuma "Droga Kolinska" od strane hrvatske "Atlantik grupe". Razlog nije cena, iako bi i ona sama bila dovoqna da se ova akvizicija proglasi "istorijskom": bilo je do sada na ovim prostorima ve}ih investicija od ove koja vredi 382 miliona evra, ali nikada ranije nije za tolike pare jedna regionalna kompanija kupila drugu. Sada su, me|utim, na povr{inu isplivali i neekonomski razlozi, pa se u Sloveniji digla pra{ina jer je tamo{wu najve}u prehrambenu kompaniju kupilo hrvatsko preduze}e. Kako slovena~ka kompanija vi{e od polovine svojih prihoda ostvaruje u Srbiji i vi{e od polovine wenih zaposlenih radi u Srbiji, ovde se digla jo{ ve}a graja a deo doma}e javnosti sve je do`iveo kao da su se "smoki" i "bananica" - neki od srpskih brendova u "Droginom" portfequ - bukvalno odselili u Hrvatsku. Hrvatska "Atlantik grupa" kupila je pr{le nedeqe najve}u slovena~ku prehrambenu kompaniju "Droga Kolinsku" za 382 miliona evra, od ~ega se oko 150 miliona odnosi na preuzimawe dugova slovena~ke firme. Time je hrvatska kompanija postala vlasnik poznatih prehrambenih brendova kakvi su "kokta", pa{teta "argeta" i "bar kafa", ali i pomenutih "smokija", "bananice", zatim "grand kafe", "prima {tapi-

}a", vode "kara|or|e", ~okoladice "najlep{e `eqe"... Predsednik uprave "Droge Kolinske" Slobodan Vu~i}evi} izjavio je da je zadovoqan ovom prodajom te da veruje da }e kompanijski brendovi "kod novog vlasnika biti u dobrim ruka-

Pomogli bankari

ma", kao i da }e tako imati mogu}nost daqeg razvoja i jo{ ve}e internacionalizacije. Podsetimo, Vu~i}evi} je svoje srpske kompanije "Grand kafe" i "Soko {tarka" integrisao u "Drogu", a nekoliko godina ka-

Tr`i{te se osvaja dijalogom

tome kako se razvija ova delatnost generalni direktor "Egzekjutiv grupe", agencije koja je tre}i put zaredom progla{ena za najboqu u Srbiji, Darko Matija{evi} ka`e: – U Srbiji je ova delatnost po~ela da se razvija pre deset godina. U odnosu na svet to je dosta kasno. Ali je zato sve i{lo dosta brzo i agencije koje posluju na srpskom tr`i{tu mogu se pohvaliti brojnim i veoma uspe{nim kampawama – navodi na{ sagovornik. – Mada se mora priznati da razlike izme|u Pi-Ara, marektinga i re-

klame nisu kod nas mnogima najjasnije. Kod svake od ovih delatnosi strate{ki princip komunikacija je druga~iji. Reklame na TV-stanicama, bilbordima ili oglasi u novinama omogu}uju kompanijama i svim drugim pravnim licima da korisnicima ka`u i poru~e ono {to `ele. Pi-Ar je strate{ko komunicirawe. Ciq je da se uspostavi dijalog izme|u medija i svih zainteresovanih strana, a da bi se javnosti pravovremeno prenele ta~ne informacije. Matija{evi} obja{wava da kod nas ova oblast nije jo{ regulisana zakonom, ali da se delovi Zakona o ogla{avawu odnose i na wih, i to u oblasti slobode ogla{avawa, istinitosti oglasne poruke, kao i na~elo zabrane zloupotrebe. Posebno je od toga za{ti}ena farmaceutska industrija. Ovih dana mnogo se govorilo o Zakonu o elektronskim komunikacijama, koji je nedavno donet. On je uskla|en s regulativom u EU, a to }e omogu}iti inovativni pristup tr`i{tu ove delatnosti. O poslovima Agencije koji nisu upu}eni naj{irem krugu potro{a~a Matija{evi} ka`e: – Od 2002. izdajemo dnevni elektronski bilten "Egzekjutiv wuzleter". Tu su na engleskom sa`ete najva`nije dnevne vesti iz oblasti politike, ekonomije. Predstavnici mnogih kompanija, ukqu~uju}i i strane investitore, po~iwu dan ~ita-

snije i do{ao na ~elo slovena~kog koncerna. ^iwenicu da }e neke od omiqenih srpskih grickalica od sada biti u vlasni{tvu hrvatske kompanije, deo ovda{we javnosti primio je veoma te{ko. Internet forume preplavile su

Pored "ekonomsko-patriotskih" razloga, slovena~ku javnost je uzbudila i ~iwenica da je wihovu najve}u prehrambenu kompaniju kupila firma koja je mawa od "Droge Kolinske". Taj problem "Atlantik grupa" - ina~e u vlasni{tvu drugog na listi najbogatijih Hrvata Emila Tedeskija - re{ila uz pomo} banaka. Evropska banka za obnovu i razvoj je saop{tila da razmatra odobravawe kredita "Atlantik grupi" ba{ za ovu akviziciju, a spremnost da to u~ine pokazale su i dve mo}ne evropske bankarske grupacije, italijanska Unikredit i austrijska Rajfajzen.

DARKO MATIJA[EVI], DIREKTOR „EGZEKJUTIV GRUPE”

Pi-Ar – zna~ewe ove skra}enice je ve} du`e poznato svima nama, mada bismo te{ko precizno objasnili {ta je to. Mnogi odnose s javo{}u izjedna~avaju s reklamom, mada izme|u ove dve delatnosti postoji koliko sli~nosti toliko i razlika. O

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

ju}i ga. To nas ohrabruje da nastavimo razvoj tr`i{nih komunikacija. Osim stranih ku}a koje rade kod nas, prime}ujemo da posledwu godinu raste interesovawe doma}ih kompanija za predstavqawe putem Pi-Ar aktivnosti. Nadam se da }e akteri na doma}em tr`i{tu sve vi{e tra`iti usluge ovog tipa. Za nas bi bio veliki izazov rad s politi~kim strankama – veli Matija{evi}. – Budu}i klijenti su i lokalne samouprave. Sve ve}i broj op{tinskih funkcionera shvata koliko je zna~aj PiAra u privla~ewu novih investicija, ali i turista. Bilo bi

Sve ve}i broj op{tina shvata koliko je zna~aj Pi-Ara u privla~ewu novih investicija, ali i turista dobro kada bi i Vlada Srbije vi{e obratila pa`wu na ovu delatnost. Lo{a slika o nama iz devedesetih godina pro{log veka te{ko se ispravqa. Na{e prednosti su slabo prepoznatqive u svetu, a to je velika prepreka za daqi razvoj privrede. Pi-Ar aktivnosti umnogome pospe{uju delatnost – to pokazuje i na{ rad na volonterskim projektima. Kada ih biramo, vodimo ra~una o tome da su usmereni ka podizawu gra|anske svesti o pravim vrednostima u dru{tvu, bilo da se radi o humanitarnim akcijama, projektima iz oblasti ekologije, edukacije ili socijalne svesti. Na nedavnom konkursu Dru{tva Srbije za odnose s javno{}u osvojili smo priznawa i za ~etiri projekta. Dva su vezana ba{ za poslove s neprivrednim organizacijama. Veoma dobra bila je saradwa s Fondom "Ana i Vlade Divac" na projektu "Mo`e{ i ti". D. Vujo{evi}

najave besnih potro{a~a da ove proizvode vi{e nikada ne}e kupovati, a pojedine senzacionalisti~ki nastrojene novine po`urile su da proglase "ekonomsku okupaciju" Srbije od strane zapadnih kom{ija. Tome je vero-

vatno kumovalo i to {to je nekoliko dana ranije najve}i hrvatski tajkun Ivica Todori} otvorio neke pogone u Srbiji, pridodav{i ih svojim ranijim ovda{wim akvizicijama ("Frikom", "Dijamant", lanac trgovina...). Ipak, stru~waci obja{wavaju da je i daqe najve}i deo doma}e konditorske industrije, preko 60 odsto, u srpskom vlasni{tvu. Drugo i jo{ va`nije je da je u kapitalisti~koj tr`i{noj privredi vlasni{tvo veoma promenqiva stvar i da se za samo nekoliko godina mo`e desiti da ovi brendovi dobiju novog vlasnika. Dodu{e, i sada se, po svemu sude}i, moglo desiti da neke srpske kompanije postanu vlasnici "Droge Kolinske", ali izgleda da jednostavno nisu imale dovoqno novca za tako veliku akviziciju. Naime, u javnosti se spekuli{e da je nekoliko poznatih srpskih biznismena `elelo "Drogu" za sebe, a jedini koji je o tome javno govorio je generalni direktor "Centroproizvoda" Nemawa Popov. On je ~estitao "Atlantik grupi", navode}i da je kompanija na ~ijem je ~elu pre godinu i po dana bila zainteresovana za tu kupovinu u konzorcijumu sa jednim fondom i jednom multinacionalnom kompanijom. Kona~no, srpska privreda bi od ove akvizije mogla imati i jednu direktnu korist. Ovo }e verovatno zna~iti da }e proizvodi iz Srbije, koji su do sada izgleda nailazili na odre|ene barijere, sada imati otvorena vrata za ulazak na rafove u hrvatskim samoposlugama. V. ^vorkov

ponedeqak5.jul2010.

5

Smawena inflaciona o~ekivawa U naredna tri meseca industrijska preduze}a u Srbiji ulaze sa smawenim inflacionim o~ekivawima, {to je najverovatnije rezultat uticaja sezone, pokazala je anketa Instituta za tr`i{na istra`ivawa (IZIT), sprovedena me|u srpskim preduze}ima krajem maja i po~etkom juna. Tako samo devet odsto anketiranih o~ekuje rast cena u naredna tri meseca, dok je pre mesec dana to o~ekivalo 24 odsto preduze}a. Me|utim, polugodi{we prognoze su pesimisti~ne jer ~ak 29 odsto anketiranih ra~una sa rastom cena svojih proizvoda. Na rast cena u tom periodu prete`no ra~unaju proizvo|a~i sirovina i repromaterijala, na {ta je ukazalo ~ak wih 53 odsto. Razloge za ovakvo nepovoqne prognoze u vezi sa kretawem cenovnih pritisaka u narednih {est meseci treba tra`iti u neizvesnosti oko daqe poreske politike, nedoumica oko dodatnog poskupqewa struje ili gasa, kao i turbulencija deviznog kursa dinara, navode analiti~ari IZIT-a. Uz to, usled lo{ih vremenskih prilika, o~ekuje se slabiji poqoprivredni rod, {to bi cene poqoprivrednih sirovina moglo pogurati navi{e, a samim tim i cene proizvo|a~a iz poqoprivredno-prehrambenog sektora, pre svega. Tromese~ne i {estomese~ne prognoze ukazuju na pozitivne tendencije u pogledu dinamike fizi~kog obima industrijske proizvodwe. Tako u naredna tri meseca ~ak polovina anketiranih preduze}a, a u narednih pola godine wih 80 odsto, ra~una sa pove}awem proizvodnih aktivnosti. I tromese~ne i {estomese~ne prognoze ukazuju na o~ekivanu pozitivnu dinamiku priliva kako doma}ih, tako i izvoznih poruxbina. Istovremeno ra~una se sa spla{wavawem dosada{weg intenziteta rasta doma}e i inostrane tra`we.

Nismo pred bankrotom Srbiji ne preti bankrot, ka`e ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec. On, ipak, upozorava da je spoqni dug - privatni i javni - blizu 70 odsto BDP-a. Statisti~ki podaci nagove{tavaju blagi oporavak doma}e privrede - proizvodwa i izvoz rastu, dok je rast cena na malo zau-

Izvozimo gvo`|e Prvo mesto na izvoznoj listi Srbije u maju zauzimaju toplo vaqani proizvodi - gvo`|e i ner|aju}i ~elik - sa 45 miliona dolara, dok je sirova nafta, sa vredno{}u od 82 miliona dolara, prva prema ostvarenom uvozu, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Na drugom mestu izvozne liste je elektri~na energija sa 24 miliona dolara, na tre}em ostala nafta i prera|evine i uqa od bituminoznih minerala sa 17 miliona dolara, a sledi izvoz vaqanih proizvoda prevu~enih kalajem.

stavqen. Bajeca, me|utim, brine {to to nije dovelo do rasta broja zaposlenih. “To je najve}i problem. U tom kontekstu treba razumeti i mere Vlade kojima se doma}im i stranim investitorima daju olak{ice prilikom novog zapo{qavawa”, ka`e on. Iako pojedini doma}i privrednici najavquju

da Srbiji preti sudbina Gr~ke, Bajec je uveren da do toga ne}e do}i. "Gr~ka je svoj javni dug pove}ala na preko 300 milijardi evra, a teku}i fiskalni deficit - raskorak izme|u mawih javnih prihoda u odnosu na prevelike javne rashode - dostigao je 13 odsto bruto doma}eg proizvoda", podse}a on.


6

BERZA

ponedeqak5.jul2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Pad cena akcija, najgore pro{ao „Sojaprotein” Vrednost akcija na Beogradskoj berzi nastavila je da pada i u sedmici za nama, a pravi slom cene do`ivela je jedna od najlikvidnijih akcija iz realnog sektora, be~ejski “Sojaprotein”. Reperna korpa doma}ih hartija od vrednosti Beleks 15 je izgubila 3,29 odsto na vrednosti, dok je op{ti indeks Beleks lajn smawen za 3,23 procenta. Be~ejska sojara pala je za ~ak 20,5 odsto: na po~etku nedeqe jedna akcija ove kompanije vredela je 975, da nakon pet dana i trgovawa vrednog 4,4 miliona dinara wena cena bila tek 775 dinara! Pored cena, u padu je i promet: trgovalo se za 224 miliona dinara, {to je skoro dvostruko mawe u odnosu na nedequ dana ranije. Jedina akcija ~iji je

promet skrenuo pa`wu bio je vrawanski “Alfa plam” - 86 miliona dinara. Ipak, i ova vrednosna hartija do`ivela je veliki pad cene, od skoro 14 procenata. Podsetimo, ova kompanija je u utorak akcionarima isplatila deo dividende za ovu godinu. Pored “Soja” i “Alfe”, veliki pad cene zabele`ili su i Univerzal banka, “Lasta” i BIP. Pojedina~no posmatrano najve}i nedeqni rast cene protekle sedmice ostvarili su “Putevi” U`ice (20 odsto), Komercijalna banka (7,08 odsto) i Meser Tehnogas (5,53 odsto). Zna~ajnije promete od ostalih akcija na umrtvqenom tr`i{tu ostvarili su i AIK banka (22 miliona) i Energoprojekt holding (17 miliona dinara).

Akcija

Brokeri kao na bitan doga|aj ukazuju i na otvarawe ponude za preuzimawe 10,88 odsto akcija “Koka-kole” po ceni od 4.500 dinara. Akcijama Koka-

Posledwa cena

kole tokom nedeqe trgovano je u rasponu od 4.300 do 4.448 dinara, a ponuda za preuzimawe akcija otvorena je do 26. jula. E. D.

Vrednost prometa (din)

Alfa plam, Vrawe

7.753

85.964.981

AIK banka, Ni{

2.785

21.865.787

Energoprojekt holding, Beograd

829

17.479.206

Agrobanka, Beograd

7.679

6.734.603

Komercijalna banka, Beograd

26.094

6.012.390

ALKOHOL IZAZVAO POREME]AJ NA SVETSKIM ROBNIM TR@I[TIMA

Pijani broker zapalio naftne berze Mo`da i nije neobi~no da se slu`benici brokerskih ku}a, posle burne no}i provedene u gradu, pitaju gde su potro{ili sav novac, ali je slu~aj 34-godi{weg Stiva Perkinsa iz brokerske ku}e “PVM Oil fju~ers” sigurno jedinstven, jer je on uspeo da, kupovawem 520 miliona dolara vredne nafte u pijanom stawu, izazove vrtoglavi rast globalnog tr`i{ta najva`nije svetske sirovine. Doga|aj je iz juna pro{le godine, ali je danas u{ao u `i`u javnosti, jer je otkriven tokom istrage koju je ameri~ka Uprava za finansijske usluge sprovela u toj brokerskoj ku}i, prenele su agencije. Perkins, koji je ina~e imao dozvolu da daje naloge samo u ime svojih klijenata, u jednoj je pijanoj no}i uspeo da na Wujor{kog robnoj berzi kupi sedam miliona barela nafte i time podstakne vrtoglavi rast svetskog tr`i{ta “crnog zlata”, u kojem je cena te sirovine u samo pola sata sko~ila 1,5 dolara za barel i dostigla najvi{u vrednost u osam meseci, a

Pod dejstvom alkohola, ameri~ki broker kupio naftu za 520 miliona dolara, a kada su ga tokom istrage ispitivali {ta se dogodilo, se}ao se samo maweg dela doga|aja, dok je ve}i deo te no}i izbrisan iz wegove memorije obim trgovine udeseterostru~en je u odnosu na uobi~ajeno trgovawe.

Tokom no}i, Perkins je postepeno pove}avao cenu nafte svakim novim nalogom, pa je

sam odgovoran za skok od 69 centi po barelu. Za ostatak rasta odgovoran je posredno, jer cenu, svojom kupovinom, dizali i ostali trejderi. Da ne{to nije u redu prvi je, tek u 10 sati ujutro, uo~io stariji partner u PVM, koji je pozvao Perkinsa i pitao ga za{to je tokom no}i kupio sedam miliona barela nafte. Perkins je isprva tvrdio da je nastupao po nalogu klijenta, ali se ispostavilo da je u stvari trgovao novcem PVM-a. Rezultat je bio gubitak od 9,8 miliona dolara, zbog ~ega je PVM pro{lu godinu zavr{io s gubitkom od 7,6 miliona. Perkinsu je ukinuta dozvola, zabraweno mu je trgovawe na pet godina i ka`wen je isprva sa 150.000 dolara, ali mu je kazna, zbog lo{eg finansijskog stawa, smawena za pola. Kada su ga nadzornici Uprave tokom istrage ispitivali {ta se dogodilo, Perkins se se}ao samo maweg dela doga|aja, dok je ve}i deo te no}i izbrisan iz wegove memorije.

Stajawe u avionima? Putnici niskotarifne aviokompanije Rajaner mogli bi da putuju i za samo ~etiri funte (4,8 evra), uz malu specifi~nost - morali bi da stoje. Umesto klasi~nih sedi{ta, stajali bi nasloweni na uspravni tapacirani naslon i bili bi vezani sigurnosnim pojasom, ali je to u suprotnosti sa propisima za bezbednost u avionima. [ef Rajanera Majkl O’ Liri je rekao da firma planira da skloni deset posledwih redova sedi{ta u avionima za 250 putnika i da na wihovo mesto stavi 15 redova “uspravnih sedi{ta”. Razmatra se i uklawawe dva toaleta u zadwem delu aviona. Te promene bi omogu}ile da se na svakom letu preveze 50 putnika vi{e. O’ Liri je rekao da }e testovi bezbednosti projekta po~eti naredne godine, kada }e po~eti da va`i i taksa od jedne funte za kori{}ewe toaleta u Rajanerovim avionima. Taj prihod bi mogao da pomogne da se program finansira. Rajaner planira da za po~etak “letewe stoje}i” uvede na kratkim linijama, koje ne traju vi{e od jednog sata. Kona~nu odluku o tome

da li }e putnici mo}i da lete stoje}i ima}e Evropska agencija za bezbednost vazdu{nog saobra}aja, a portparolka te agencije je plan okarakterisala kao “kaskaderstvo”. “Ne znamo ni jednu aviokompaniju koja je tra`ila ‘stoje}a sedi{ta’, to {to predla`u je bez presedana i ne postoji verovatno}a da bi u dogledno vreme moglo da bude odobreno”, dodala je. Ona je objasnila da bi revolucionarno postavqawe sedi{ta zahtevalo izmenu evropskih pravila o sertifikaciji aviona.

Sada{wa pravila ka`u da putnik mora da ima na raspolagawu “sedi{te” ili - ako je nepokretan - “le`aj”, a to {to se predla`e nije ni jedno od ta dva. Britanski sajt “Mejl onlajn” izra`ava sumwu da novi planovi u stvari treba da odvrate pa`wu od druge kontroverzne mere Rajanera, koji je od 1. jula pove}ao taksu za prekomerni prtqag. Na osnovu ove mere, putnik za kofer mo`e da plati ~ak 80 funti (97 evra).

DNEVNIK

Barel blago pojeftinio Sirovom naftom se na berzi u Wujorku trguje po ceni od oko 73 dolara za barel, posle ju~era{weg naglog pojeftiwewa, dok investitori i{~ekuju mese~ni izve{taj o nezaposlenosti u SAD kako bi im to pomoglo da procene stawe globalne tra`we “te~nog zlata”. Cena ameri~ke “lake” nafte za terminsku isporuku u avgustu je na Wujor{koj robnoj berzi pala za deset centi, na 72,85 dolara za barel, dok je u isto vreme evropska “brent” nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela za 12 centi, na 72,46 dolara za barel, prenela je agencija AP.

Zvani~ni Va{ington je saop{tio da je pro{le sedmice broj Amerikanaca koji su po prvi put zatra`ili pomo} za nezaposlene porastao vi{e nego {to se o~ekivalo, potro{wa u gra|evinarstvu je pala u maju, a broj kupaca koji su tog meseci sklopili ugovor o kupovini nekretnine za stanovawe je bio najni`i otkad je 2001. po~ela da se vodi evidencija. “Tr`i{te sirovina je zabrinuto zbog trenda usporewa rasta kojeg uo~avamo u ve}em broju zemaqa, a posebno zbog slabijih podataka iz ameri~kih sektora”, izjavio je analiti~ar konsultantske firme “MF Global” Edvard Mejer.

Evro znatno oja~ao prema dolaru Evro je na evropskom deviznom tr`i{tu na kraju sedmice blago pojeftinio, ali se odr`ao iznad granice od 1,25 dolara, nakon {to je prethodno napredovao u odnosu na ameri~kog takmaca vi{e od dva odsto, {to je bio najve}i dnevni rast od sredine marta minule godine. Cene akcija u Evropi su tokom dana{we trgovine blago uve}ane, posle o{trog pada u prethodnih nekoliko dana, izazvanog poja~anim pesimizmom oko izgleda za budu}i rast globalne privrede.

Analiti~ari na deviznoj berzi u Londonu isti~u da je ja~awe evra usledilo nakon {to je Evropska centralna banka polovinom ove sedmice odobrila nove, kratkoro~ne i obilne pozajmice bankama, ali i zbog ~iwenice da je [panija ju~e uspe{no plasirala svoje dr`avne obveznice. U proteklom delu ove sedmice evro je, prema podacima agencije Rojters, oja~ao oko 1,2 odsto prema dolaru, iako su na po~etku tog perioda mnogi eksperti o~ekivali stagnaciju ili pad zajedni~ke valute 16 ~lanica Evropske unije.

VESTI U penziju sa 70 godina Evropska komisija preporu~ila je kasniji odlazak u penziju, kao deo re{ewa za problem sve starijeg stanovni{tva i nezaposlenosti koji potresa celu Evropu. Tako bi zaposleni 2060. i{li u penziju kada navr{e 70 godina `ivota. Du`i radni sta` je i jedan od zvani~nih ciqeva privredne i socijalne strategije EU do 2020. “Najmawe 75 odsto stanovnika u Evropskoj uniji, starosti izme|u 18 i 64 godine, trebalo bi da bude zaposleno”, izjavio je predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo. To je ciq do 2020. godine, od kojeg je EU veoma udaqena. Prose~ni gra|anin EU u penziju odlazi kada napuni 60 godina, a to je bitno ranije nego u mnogim zemqama sveta. Godine za odlazak u penziju postale su va`na zajedni~ka tema kada je izbila finansijska kriza u Gr~koj i tada su po~ela pore|ewa me|u zemqama. [vedski ministar finansija Anders Borg o{tro je kritikovao kada je objavqeno kakve privilegije imaju zaposleni u javnoj slu`bi u Gr~koj za odlazak u penziju. “Jasno je da na{e poreske plati{e nisu spremne da pla}aju za Gr~ku, kada u toj zemqi qudi sa ~etrdeset i pedeset godina odlaze u penziju”, rekao je Borg.

Visoka nezaposlenost u zoni evra Stopa nezaposlenosti u zoni evra je, tre}i mesec uzastopce, u maju zadr`ana na stabilnom nivou od 10 odsto, najvi{em za 12 godina. Nivo je ostao stabilan zahvaquju}i tome {to je poboq{awe na nema~kom tr`i{tu rada nadoknadilo pad u perifernim ~lanicama koje su pretrpele posledice duboke recesije. Stopa nezaposlenosti u aprilu revidirana je nani`e, na 10 odsto, sa ranije procewenih 10,1 odsto, pokazali su podaci statisti~ke agencije Evropske unije, Evrostat. Podaci Evrostata, me|utim, govore da je u maju broj nezaposlenosti u tom regionu pove}an za 35.000, ali i da je u aprilu, posle revidirawa procene, opao za 6.000, {to je bilo prvo smawewe za dve godine.

Rudari izbegli porez Vlada Australije je odustala od plana da se rudarskoj indu-

striji nametne porez od 40 odsto na rastu}e profite, ~ime je smiren sukob sa velikim biznisom. Rudarske kompanije su se `estoko protivile predlo`enom porezu, {to je bio kqu~ni ~inilac u iznenadnom padu popularnosti premijera Kevina Ruda. Saop{tewe nove predsednice vlade, \ulije Xirald, skinulo je problem sa politi~ke liste. Takozvani “porez na super profite” od 40 procenata zamewen je porezom na zakup rudnog bogatstva od 30 odsto. Novi plan zna~i 1,5 milijardu australijskih dolara mawe za dr`avnu kasu od dodatnih poreskih prihoda, po{to }e novi porez donosti 10,5 milijardi dolara godi{we umesto oko 12 milijardi.

Turska rasla 12 posto Bruto doma}i proizvod (BDP) Turske porastao je u prvom tromese~ju ove godine za 11,7 posto na godi{wem nivou, objavqeno je u Ankari. Rast je pre svega rezultat niske osnove za pore|ewe, odnosno slabe privredne aktivnosti u prva tri meseca lane. U pore|ewu sa prethodnim tromese~jem, BDP je porastao samo za 0,1 odsto. Tursko ministarstvo industrije i trgovine prognozira privredni rast u drugom tomese~ju na nivou {est do osam odsto, a za celu godinu na vi{e od {est odsto. Zemqa o~ekuje sna`an privredni rast, po{to je pro{le godine BDP pao za 4,7 odsto, a samo u prvom tromese~ju 2009. za 14,5 procenata.

Kina ne spu{ta gas Vlada Kine pove}ala je procenu ekonomskog rasta zemqe u 2009. sa 8,7 na 9,1 odsto, mada je i ona predstavqala ve}i rast od bilo koje druge velike ekonomije. Nova procena govori da se Kina oporavila od globalne recesije ja~e nego {to se ranije mislilo. Kina je, me|utim, postavila i vi{i standard za pore|ewe koji bi ovogodi{wi rast mogao da u~ini naizgled slabijim i podstakne zabrinutost da ekonomska ekspanzija Kine jewava. Analiti~ari grupe “Goldman Saks” su istovremeno pogor{ali prognozu rasta kineskog realnog bruto doma}eg proizvoda (BDP) u 2010. na 10,1 odsto, s ranije o~ekivanih 11,4 procenta, obja{wavaju}i to vladinim ograni~ewima u oblastima kreditirawa i nekretnina.


Otvarawe ponuda za Bulevar Evrope Ponude pristigle na tenderu za pro{irewe Bulevara Evrope od Ulice bra}e Grulovi} do Futo{ke ulice danas }e biti otvorene u Zavodu za izgradwu grada, saop{teno je iz preduze}a. Kako se navodi, ta~an datum po~etka radova bi}e poznat kada se okon~a postupak javne nabavke, odnosno bude izabran najpovoqniji ponu|a~. S. K.

OD DANAS

Jo{ 100 parkinga u centru Parking kod "Erste banke", preko puta Glavne po{te u ulici Narodnih heroja, od danas }e ponovo biti u funkciji. Ovaj privremeni parking pripada}e plavoj zoni, a za prvo vreme }e se ulaziti samo sa Trga galerija. Prvobitno }e mo}i da se koristi samo 100 od ukupno 150 mesta, a radni-

Novosadska ponedeqak5.jul2010.

Prvi {trajk u privatnom sektoru

B

A Srbi su, tog jula 1990. donosili ustav. U Novom Sadu ve}ina je iza{la na izbore, a apsolutni rekord postavili su Ledin~ani koji su samo do 12 sati prvog dana referenduma iza{li u neverovatnom procentu od 97 odsto. Vrelina se prenela i na prirodu (i dru{tvo?) i na [trandu je jednog dana do podneva prodato 3.500. Iako je temperatura debelo prelazila 30 stepeni, Kamenica i Bukovac bili bez vode, dok je Budisava bele`ila svoj tre}i po`ar u isto toliko dana. Grad je imao 40 puta mawe taksista nego Beograd, ali je zato po~eo sa radom biciklisti~ki servis BK “Vojvodine” (popravka, prodaja, zamena, kupovina). Na kraju je, kao {to to obi~no biva, stigao i hladan tu{: nevreme je sru{ilo jablan visok 20 metara koji je prepolovio gara`u u Milo{a Baji}a. Sugra|anin Fernc [. jo{ jula 1988. preko wujor{ke agencije Jugobanke primio je 8.000 dolara namewenih kupovini nekretnine za ro|aka. Vrlo brzo na ra~un je stigla jo{ jedna uplata s istim iznosom. Po{teni sugra|anin [. uvideo je gre{ku, slu~aj prijavio banci i “izvr{io prenos sredstava”. E, onda je na svojoj grba~i osetio kako se u dr`avi ~iji se nesre}ni ustav upravo donosio nikako ne isplati biti po{ten. Banka mu je i naredne godine sra~unala suludu kamatu na nepostoje}u svotu. Kamatu je Ferenc ipak platio, me|utim, ni 1990. nije imao sre}e i ponovo mu je isporu~en ra~un. Bila je to godina kada su se pla}ale kamate na kamate. D. Apro

V REMEPLOV

Nema~ko-srpska trgova~ka alijansa Na sastanku udru`ewa Srba trgovaca 5. jula 1852. godine odlu~eno je da se udru`ewu Nemaca trgovaca predlo`i stvarawe zajedni~ke poslovne organizacije. Tri dana kasnije oni su

Radnici “Zelenila” danas }e dezinfikovati poplavqene kabine na [trandu, zbog ~ega }e deo kupali{ta, levo od centralnog platoa, biti zatvoren za posetioce od 6 do 14 ~asova. Zakupci kabina su bilo zamoqeni da ih do danas isprazne, ili da radnicima obezbe|ewa ostave kqu~eve kabina, kako bi omogu}ili ~i{}ewe. N. V.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

rigadiri iz Kosovog Poqa kopaju kanale za vodovod u Budisavi! Tih dana po~ela je ORA “Novi Sad 90”, a glavni zadaci akcija{a, osim kopawa i postavqawa cevi, bili su ure|ewe Petrovaradina i Beogradskog keja. Za zna~ku se borilo oko 200 omladinaca iz Kosovog Poqa, Prilepa, Po`arevca, Mladenovca, kao i pripadnici jedne brigade iz Lewingrada... Ipak, tog jula 1990. godine, neki su radili i za pare. Ili su bar imali takvu nameru. Zabele`en je prvi {trajk u privatnom sektoru u Novom Sadu. Zbog neispla}ene majske plate, rad je prekinulo 14 kroja~ica iz radionice “Bodeleon”, me|utim, vlasnik Milorad S. vrlo brzo obezbedio je novac i premijerni {trajk je uspeo! Na svom posledwem Svetskom kupu “Velika” Jugoslavija (nesre}no?) je posle {utirawa penala izgubila od kasnijeg finaliste Italije ’90 – Argentine 2:3 (0:0, 0:0). Kao “hajlajtsi” me~a zabele`eni su [abanagovi}ev crveni karton, Piksijev proma{aj i Ivkovi}evo odbrawen penal Maradoni. Na “svetskom prvenstvu” u politi~koj sferi, padali su favoriti. Izve{ta~i su javqali kako je “Perestrojka” na prelomnoj ta~ki i kongres KPSS otvoren je uvodnim referatom Mihaila Gorba~ova – “Biti ili ne biti za Sovjetski savez”. U nadi da }e se ogrebati za zapadne kredite, Kinezi su oslobodili poznatog disidenta Fang Ligija, a japanski premijer To{iki Kaifu obe}ao je pomo} ekonomskom razvoju Perua.

ci “Parking servisa” u narednim danima }e srediti i drugi deo parkinga. Po zavr{etku svih radova, na parking }e se ulaziti i iz ulice Narodnih heroja. Parkirawe u plavoj zoni nema vremensko ograni~ewe i napla}uje se 35 dinara za sat. N. V.

Umivawe kabina na [trandu

prihvatili predlog. Ubrzo je i zvani~no osnovano “Kupe~esko sodru`stvo Novog Sada”, koje je na pe~atu imalo ime udru`ewa napisano na srpskom i nema~kom jeziku. Tako su doskora{wi quti suparnici odjednom postali priqe`ni saradnici. Morali su tako da rade, da bi se odr`ali u onovremenim te{kim posleratnim prilikama. N. V.

SOCIJALNI VENTIL VA@NIJI OD ZAKONA

Rad na crno, ili nema posla Nema dr`ave gde nema rada na crno. Neprijavqeni rad je veliki udar na svaku ekonomiju, ali je taj problem druga~iji u ure|enim zemqama. Gra|ani pristojnije `ive, rad nije u velikom obimu i dr`ave se `estoko bore uvo|ewem visokih kazni za poslovdavce. I kod nas su velike kazne za neprijavqeni rad, od 800. 000 do miliona dinara za pravna lica ili 400.000 do pola miliona za preduzetnike. Ali u svega 35 odsto slu~aja, prema podacima sindikata, doneta je odgovaraju}a sudska presuda. Ovde je standard ispod socijalnog minimumna, vlast ne `eli da u|e u obra~un s radom na crno jer je on socijalni ventil u uslovima kada se svakodnevno ostaje bez posla. Neprijavqeni radnici ne}e da potra`e inspekciju rada po{to im je takav posao jedini

Neprijavqeni radnici ne}e da potra`e inspekciju rada po{to im je rad na crno jedini izvor prihoda. Zato ne treba da ~udi izjava jedne od radnica sa Futo{ke pijace koja ka`e da je glavno da ima posao i da mo`e da pre`ivi izvor prihoda. Zato ne treba da ~udi izjava jedne od radnica sa Futo{ke pijace koja ka`e da je glavno da ima posao i da mo`e da pre`ivi. Wena koleginica je prijavqna, ali se `ali da je na pijaci crna ovca i da joj kom{ije zavide jer ju je gazda prijavio. Sre}emo i radnicu koja ima 41 godinu, osam godina radnog sta`a i 12 godina neprijavqenog rada u ugostiteqstvu. Ka`e da je za to vreme promenila ~etiri gazde, od kojih joj je jedom gazdarica bila i tetka. - Da poludi{, radi{ tri, ~etiri godine i ode{ kod novog gazde, a on isto obe}ava, da se strpim, tako mi je opet pro-

{lo tri, ~etiri godine, a od ne~ega moram da `ivim. Ako gazdu prijavim, to }e se ~uti i ko }e me onda primiti na posao. Plate nema, ve} dnevnica od 700 do 900 dinara, a radi{ sve, da bi pre`iveo. Bori{ se za `ivot, a o starosti ni ne misli{. Pijaca je barometar rada na crno i sive ekonomije. U na{em gradu na osam registrovanih pijaca ima 5.807 prodajnih mesta, a procewuje se, da je bar 70 odsto radnika iza tezgi neprijavqeno. Poslodavci za wih ne samo {to ne pla}aju porez i doprinos ve} su i nelojalna konkurencija onima koji posluju legalno.

Rada na crno ima i u trgovinama, ugostiteqstvu, gra|evini, zanatskim radwama. Primetan je i u drugim delatnostima u vidu takozvanog probnog rada, pod izgovorom poslodavca da mora navodno pre zakqu~ivawa ugovora o radu da se uveri da li radnik zadovoqava wegove kriterijume.

Nikakva osuda javnosti na ovako pona{awe poslodavaca i vlasti je kqu~na karika u lancu koja doprinosi ovakvoj situaciji. Ako se trend nastavi ima}emo ve}i broj radnika koji rade na crno od onih koji u ruci dr`e ugovor o radu. Z. Deli}

VI[AK RADNIKA „EPIDEMIJA” U GRADSKIM PREDUZE]IMA

I na Spensu prekobrojni tawe plate Posle javno-komunalnih preduze}a "Stan" i "Gradsko zelenilo," gde je najavqeno otpu{tawe radne snage, na red je stigao i Sportsko-poslovni centar "Vojvodina". I ova gradska firma, uz ova dva pomenuta, grca u dugovima a izlaz iz negativnog salda je zato po mnogima smawewe radne snage.

Kako saznajemo od vrha vlasti u gradu, ovo gradsko preduze}e, kojim sada gazduje G17 plus ( u prethodnom sazivu Skup{tine grada, to je ~inio DSS) ne mo`e vi{e krivce da tra`i u zakupcima i wihovoj neposlovnosti zbog ka{wewa u pla}awu kirije. Izgleda da su problemi mnogo dubqi i nije samo eko-

nomska kriza uticala na to da se gubici gomilaju. Izdavawe lokala u zakup uvek je bio dobar biznis bez obzira na ekonomske prilike. Samo treba znati kako gazdovati. Na Spensu je nekada radilo 180 radnika, a sada u red za plate ~eka ih duplo,odnosno 360. Upravo taj broj doveo je toga da se minus

preduze}a svakog meseca iskazuje. Jer tro{kovi za plate su sada dvostruko ve}i, a uz zarade, koje treba namiriti, treba platititi i druge tro{kove, za struju, grejawe, vodu, doprinose, poreze. A firma nije kao nekada bure bez dna. Z. D.

Iskqu~ewe struje Novi Sad - od 8 do 11 sati Ulica Dositejeva od broja 1 do broja 23 i Ulica Kara|or|eva od broja 2 do 8; od 8.30 do 13 Ulica Vojvo|anskih brigada 24; od 8 do 9.30 Bulevar kraqa Petra Prvog od 28 do 36, Bulavar oslobo|ewa od 16 do 22, Gagarinova od 2 do 4, Sremska Kamenica od 8 do 13 Kameni~ki put i Tranxament; Sremski Karlovci - od 8.30 do 13 E{ikovac i Stra`ilovo.

c m y


8

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak5.jul2010.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Kozma, Damjan i poneki Nemawa Trojke Nikola, Uro{ i Awa - Marine @ige Savi} i Danila Savi}a

Blizanci Lazar i Lena - Nata{e i Dejana Markova, Ivan i Ivana - Qiqane i Milana Vidovi}a.

Devoj~ice Ina - Tatjane Leki} i Aleksandra Cvetkovi}a, Sofija - Sla|ane i Milana Kondi}a, Anastasija - Sne`ane i Maria Andreate, Maja - Biqane Pavlov i Dejana Stanisavqevi}a, An|ela - Milene Mihajilo i Milana Mihajla, Teodora - Biqane i Tibora ^ome, Aleksandra - Dajane Ran~i} i Stevana @ivan~eva, Nevena - Jelene i Miroslava Marinkovi}a, Milica Radmile i Emila Mi{kovi}a, Sta{a - Tatjane i Neboj{e Buhe, Mia - Ivane i Sr|ana Trivi}a, Na|a - Tijane i Budimira Srdi}a, Samira - [eherezade Asani i Ramadana Hasanija, Katarina - Slavice i Branislava Radanovi}a, Nina - Jelene Kova~evi}-Sudarov i Nenada Sudarova, Bogdana - Danice i Branislava Alimpi}a, Duwa - Sla|ane Carin i Aleksandra Staki}a, Milica - Mire i \or|a Suboti}a, Jelena - Tamare \ur|evi} i Milo{a Jelovca, Marta - Svetlane i Borisa Ercega, Marija - Milene i Milivoja Cupa}a, Lejla - Olge Paringina i Edina Mehmedovi}a, Lila Helene Petrin i Milorada Grubora, Iris Spomenke Jovi} Zagor~i} i Danka Zagor~i}a, Jiao Ju - Zhufenge Ju i Jina Jonga Lija, Katarina -

Milice i Milana Ostoji}a, Duwa - Marije i Dejana Velkovskog, An|ela - Bojane i Dragana Miji}a, Marina - Ivane Grujin i Dalibora Kalawo{a, Hasima - Hanuma{ahe Seqmani i Nehata Marolija, Lenka - Marijane Aleksi}Soviq i Emila Sovoqa, Milica - Tawe [imunovi} i Dragoslava Dragojlovi}a, Jovana Milene i Du{ana Paji}a, Lea - Vesne Stani}Seder i Marka Sedera, Tamara - Sanele i Gorana Gola, Tea - Tine Poznaovi}-Ris i Dragana Risa, An|ela - Slavice i Neboj{e Zlatanova, Jana - Biqane i Gorana Jawi}a, Na|a - Biqane i Vuka Tripunovi}a, Lara - Eve i Darka Feldvarija, Milica - Anice i Predraga Male{evi}a, Elena - Qiqane i @eqka Kerezovi}a, Aleksandra - Svetlane ]ur~i} i Dragana [vowe, Miroslava - Tawe Luki} i Miroslava Babi}a, Milana - Marije i Milana Novkovi}a, Nikolina - Ivane i Aleksandra Fabrija, An|elija - Marije i Stanislava Bastaje, Lana - Mileve i Slavena Brbori}a, Awa @eqke i Matije Kqaji}a, Lana - Qiqane i Dra`ena Cvjetkovi}a, Vawa - Marije i Bo{ka Peji}a, Milica - Jelene i Milo{a Jaukovi}a.

De~aci Nemawa - Sowe i Nenada Markovi}a, Maksim - Branke i Milana Skenxi}a, Lazar - Tamare i Nikole Stevan~evi}a, Andrija - Milijane i Predraga Konatara, Teodor - Antonije Mato{evi}-Milanov i Dragana Milanova, Danilo - Sofije i Aleksandra Vujakovi}a, Nikola - Zorice i Milana Detara, Nikola - Biqane i Milana Jandri}a, Nemawa Brankice Gardinova~ki i Ilije Maxarevi}a, Aleksa - Belinde i Dejana Popovi}a, Ivan - Vere i Ferenca Nana{ija, Aleksa Vere i Dejana Ivankovi}a, Jago{ - Andrijane Nenadovi}-Pani} i Mladena Pani}a, Andrej - Vjerke i Milana \or|evi}a, David Anite i Nenada Turana, Milan - Radoslave i Bo`a Vujakovi}a, Dragan - Nade`de i Vladimira Kuzmanovi}a, Luka - Marije i Dragana Ba{kala, Danilo - Sla|ane i Vladimira Deli}a, Nemawa - Svetlane i Nenada Spasojevi}a, Dimitrije - Mirjane i Bo{ka Radivojevi}a, Boris - Tawe Baj~i} Tadi} i Ma-

ria Tadi}a, Du{an - Aleksandre i Aleksandra Petrovi}a, Luka - Milene i Sa{e Mili}a, Mihajlo - Sla|ane i Nikole Kne`evi}a, Mihajlo - Dragan Kuzmanovi}-Leki} i Ivana Leki}a, Vasa - Tawe Lu~i}-Kozarev i Branislava Kozareva, Luka - Marijane Josipovi}-Mirkovi} i Dragana Mirkovi}a, Bojan - Aleksandre i Luke Pavlice, Kozma Marije i Radivoja Dragina, Uro{ - Aleksandre i Ivana Milosavqevi}a, Ilija - Bojane i Dragana [u{e, Nikola - Sowe Kne`evi} Galetin i Jovana Galetina, Jovan - Milojke Dragi~evi} i Danijela Jovanovi}a, Dragan Maje i Dragana Stambolije, Dragan - Dragane i Dragoslava Grubora, Petar - Nede i Milenka Joki}a, Marko - Danijele i Gorana Mili~i}a, Viktor - Ane i Ivana Guti}a, Teodor - Nine i Radomira Konstantinidisa, Mladen - Rade Miki} i Stanislava @arkovi}a, Damjan - Marijane i Vladimira Jeki}a, Rastko - Du{anke i Aleksandara Petri}a.

Olga Grkovi} i Milan Mandi}

Ven~ani Olga Grkovi} i Milan Mandi}, Silvija Klinovski i Dra{ko Kova~evi}, Suzana Bere~evi} i Boris Petrovi}, Jelena Ivanovi} i Nikola @ivkovi}, Ana Kari{ik i Borivoj \urovi}, Jovana Perinovi} i Filip Jakovqevi}, Melinda Slovak i Ervin Na~a, Sawa Kne`evi} i @ivko Radi}, Mirjana Vujnovi} i Du{an Brwa{evi}, Nata{a Gogi} i Milo{ Paripovi}, Maja Pilovi} i Bora Sokolovi}, Zorica

Miladinovi} i Radovan Samo~eta, Tamara Urban i Damir Strugar, Jelena Bugar~i} i Bojan Frajzman, Sofija Vasiqevi} i Igor Mladenovi}, Marija Poqak i Bojan Nikoli}, Dragana Kne`evi} i Marko Gaji}, Gorica Jaki} i Sini{a Todori}, Tamara Filipovi} i Darko Popadi}, Qubica \or|evi} i Marko Bala}, Nata{a Ru`i} i Goran Jefti}, Mirjana Kru{kowa i Vladimir Prodanov.

Umrli Slavica [omo|i ro|. Smu|a (1948), Dragan Mijailovi} (1954), Verica Jung ro|. Bor|in (1934), Zuzana O`vat ro|. Orgovan (1924), Qubomir Repac (1957), Jovan Aleksandrovi} (1943), Milan Buzarski (1927), Miqan Qubenovi} (1992), Rada Mi{kov (1960),Stana Saxak ro|. Grabe` (1952), Milorad Veselinovi} (1924), Mladen Baji} (1949), Zoran Popovi} (1949), Karlo [tefanides (1920), Endre Si~ (1953), \ura| Radulovi} (1934), Mihajlo Varga (1938), Pavle Peji} (1931), Mita Aradski (1926), Ana Ga{par ro|. Makovnik (1927), Milovan Kanazir (1931), Stevan Fekete (1930), Andrija Mar}i{ (1924), Jelena Aqi ro|. Kosanovi} (1929), Bojana Radakovi} ro|. Veqki} (1937), Milan Berowa (1939), Jo`ef Tot (1943), Rade [iqegovi} (1927), Karlo Lavi~ka (1927), Jelena Forkapi} ro|. Pu{i} (1925), Milenko @iji} (1933), Sredoje Nikin (1951), Katica Veliov ro|. Pala{ti (1930), Pantelej Janu{i} (1931), Ne|a Trivunovi} s bebom Teodorom, suprugom Gordanom i sinom Markom

Elizabeta Krempaski (1934), Trivuna Karanovi} ro|. Pra{talo (1927), Sofija Vukobrad ro|. Avramovi} (1933), Svetislav Gr~i} (1924), Bo`ena-Marija Plav{i} ro|. Poqac (1941), Desanka Ke`i} ro|. Mileti} (1951), Lazo Petri} (1952), Jelena \uran (1938), Dimitrije Joci} (1927), Nedeqka Kova~evi} ro|. Bawac (1958), Olga Dragosavqevi} ro|. Greda (1953), Jovan Jovanovi} (1959), Gospava Vujkovi} ro|. Stankovi} (1929), Rada Popovi} ro|. Teodorovi} (1956), Darko Kokanov (1930), Vukica Miterbaher ro|. Ze~evi} (1961), Stoja Smoli} ro|. Kurixa (1960), Tomka Ra{uo ro|. Jankovi}(1940), Aleksandar Kostadinov (1950), Nestor [ovqanski (1923), Kostadin Mi}ovi} (1935), \ura| Oreq (1934), \or|e Kne`evi} (1938), Sava Juri{i} (1947), Trivun \uri} (1930), Josip Bali (1937), Edit ^ehak (1952), Zlata Ili} ro|. An`ur (1952), Manda Tankosi} ro|. Zelenbaba (1938).


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak5.jul2010.

USKORO URE\EWE GROBA BRANKA RADI^EVI]A NA STRA@ILOVU

PROVERILI SMO KOLIKO KO[TA PROVOD NA [TRANDU I BAZENIMA

Novi dar profesora Radulova~kog

Skupo da skupqe ne mo`e biti Nakon uporne ki{e i poplava, kona~no se ugejao gradski asfalt, a spas od vru}ina Novosa|ani su potra`ili na [trandu i na bazenu na Sajmi{tu. Me|utim, qubiteqi gradske pla`e su neprijatno iznena|eni odlukama o poskupqewu, najpre zakupa kabina i ulaznica, a potom i cenama u kafi}ima i restoranima, koji su u okviru kupali{ta. Prema novom cenovniku zakup male kabine je 10.300, velike 12.000, a ulaznica ko{ta 50 dinara. - Bezobrazno su skupi, pa iz principa ovde ni{ta ne kupujem, nego nosim od ku}e – rekla je Marina F. , koja svakog leta provodi dane na [trandu s decom. sata golfa 100 dinara. Tu su i besplatne pewalice s toboganom i ko{arka{ki teren. Proizvod

Cena na [trandu

Koka–kola 0, 25 To~eno pivo 0,3 Nes kafa Pica par~e Mekika

Ka`e da se preterivawe u cenama ogleda u pore|ewu s cenama u supermarketima i trafikama po gradu.

123-125 70 95-100 100 90

ja je u`ivala u le`aqci, a dru{tvo joj je pravila }erka, drugarica i weno dete. – Ako ho}e{ da se opusti{, kako smo izra~unale, sigurno }e nam trebati 1.500 dinara, a ako ne mo`e{ sebi da priu{ti{ takvu komociju, re{ewe je ru~ak kod ku}e, a sladoled i voda su neizbe`ni po ovoj vru}ini – zakqu~ila je Marina. Tri dame su vrlo prakti~no re{ile problem visokih cena, pa su ponele od ku}e sendvi~e, kola~e i tre{we i zadovoqno u`ivale u hladovini. - Starijima treba mawe, a mla|i su malo zahtevniji, pa je wima potrebno vi{e novca – rekla je Jovana B. i dodala da je verna posetiteqka gradske pla`e i da joj je mnogo drago {to Novi Sad ima [trand. Cena na bazenu 100 110 90 / 80

Cena u gradu 50 75 90 100-120 40

je Vasa cenu ru~ka. De~ju `equ za igrawem roditeqi uglavnom re{avaju tako {to ponesu od ku}e lopati-

– Bezobrazno su skupi, pa iz principa ovde ni{ta ne kupujem, nego nosim od ku}e – rekla je Marina F., koja svakog leta provodi dane na [trandu s decom Ukoliko ~etvero~lana porodica `eli da provede dan na [trandu i da svako od wih pojede jedan obrok, popije pi}e i rashladi se sladoledom, potrebno je izdvojiti oko 1.500 dinara. Prema ovogodi{wem cenovniku, najtra`enija mekika ko{ta 90 dinara, pqeskavica 150, pica par~e 100 dinara, sokovi su 120, voda 70, nes kafa 95, doma}a 55 dinara, a najeftiniji sladoled mo`e se kupiti za 30 dinara. Ipak, cene variraju, pa se vaqa pro{etati i izabrati one najpristupa~nije za svoj xep. - Ovde dnevno potro{im 250 dinara, ni mawe ni vi{e – rekao je ~ika Vasa, koji se hladio pivom i opu{teno }askao s drugarima. – Kod mene u kabini ima vi{e pi}a nego u kafani, a za ru~ak su obavezni {kembi}i od 200 dinara ili pasuq po istoj ceni – pohvalio

ce, kantice ili badminton, jer i zabava za decu ko{ta. Deset minuta skakawa na trambolini ko{ta 100 dinara, pet minuta na banxiju 150, a pola

- Ovde smo prvi dan ove letwe sezone i za sada nismo primetili neki zna~ajni porast cena – rekla je Marina G., ko-

9

Cene ne zaostaju ni na bazenu, gde samo ulaznica ko{ta 120 za decu, 180 za odrasle. Cena sezonske karte za decu je 3.000, za odrasle 5.000 dinara. Milena J., koja je do{la sa suprugom i sinovima, ka`e da nose od ku}e sendvi~e ili pqeskavice, ali deci nikad dosta, pa je u`ina neophodna. Vesela dru`ina od pet devoj~ica koje su sedele u kafi}u i ~ekale mekike, koje ko{taju 80 dinara slo`ile su se da su cene visoke, naro~ito sokova, pa tako koka – kola ko{ta 100 dinara, dok je u prodavnici 50. - Potrebno mi je 600 dinara dnevno i smatram da je to mnogo, kad se sabere koliko letwi period ima dana – rekla je Teodora M. I. Dragi} Foto: R. Hayi}

- Narednih dana, prema na{im o~ekivawima, radnici Nacionalnog parka “Fru{ka gora”, trebalo bi da po~nu da ~iste `buwe i prizemnu vegetaciju na starom vidikovcu na Stra`ilovu u neposrednoj blizini groba i spomenika pesnika Branka Radi~evi}a, {to predstavqa uvod u opse`nu zajedni~ku akciju ure|ewa tog spomeni~kog kompleksa i prilaza. Najdu`e za mesec dana trebalo bi da otpo~ne i obnova bedema i stepeni{ta oko groba, a do tada se nadamo da }e sve saglasnosti za to biti pribavqene - ka`e potpredsednik Pokreta gorana i Volonterskog centra Vojvodine Aleksa Jefti}. U ovom projektu u~estvuju Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj, Sekretarijat za kulturu, Sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu AP Vojvodine, Nacionalni park “Fru{ka gora”, karlova~ka op{tina, karlova~ka Turisti~ka organizacija, Pokrajinski zavod za za{titu prirode, Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture, Dru{tvo za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca i Pokret gorana i VCV. Ne pamti se kad se u Karlovcima okupilo toliko organizacija i institucija oko jednog posla. A sve je po~elo zahvaquju}i dobro znanom karlova~kom donatoru, nekada{wem |aku Karlova~ke gimnazije, prof. dr Miodragu Radulovo~kom sa Univerziteta Ilinois u ^ikagu. Rukovo|en narodnom izrekom “ Ne daje onaj ko ima, nego onaj ko ho}e”, profesor Radulova~ki je nakon finansirawa obnove najpoznatije karlova~ke ~esme “^etiri lava” i fasade Ekolo{kog centra, odlu~io da grad svoje mladosti jo{ ne~im daruje.

Izbor je pao na spomenik Branka Radi~evi}a na Stra`ilovu, za koji ga ve`u brojne uspomene, a wegovoj `eqi da se tom kompleksu vrati nekada{wi izgled, pridru`ili su se i mnogi drugi. Zbog toga je ta wegova inicijativa dobila obrise velike akcije, u kojoj Pokret gorana i VCV ima ulogu koordinatora.

Duga~ak spisak radova U popisu posla koje treba obaviti na stazi do Brankovog groba i oko wega, stoji osim biolo{kih radova i zidawe stubova i ograde, postavqawe drvene ograde, izrada drvenih pletera za za{titu od erozije, izrada i monta`a klupa, {umskih garnitura, korpi za sme}e, rekonstrukcija drvenih mosti}a, amfiteatra, informativnih tabli. - Na sastanku triju pokrajinskih sekretarijata u maju, kom je prisustvovao i professor Radulova~ki, odlu~eno je da do kraja jula Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine obezbedi pare za sre|ivawe staze od podno`ja Stra`ilova do Brankovog groba i okoli{a, a da za to Nacionalni park pripremi projekat biolo{kih radova, {to je i u~iweno – obja{wava Jefti}. - Zadatak Sekretarijata za kulturu je da da novac za izradu projektne dokumentacije i ure|ewe prostora oko spomenika. Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture zadu`en je za izradu tog projekta, a dogovor je da profesor Radulova~ki finansira obnovu spomenika. Tekst i foto: Z. Milosavqevi}

DANAS NA [TRANDU

Turnir u tenisu glavom Na ko{arka{kom terenu na [trandu, danas u 16 sati po~iwe “Adidas prvensvo [tranda” u tenisu glavom za seniore. Na {ampionatu u~estvuje 10 ekipa raspore|enih u dve grupe, koje }e danas i sutra igrati kvalifikacione me~eve, dok je finale zakazano za sredu u 19.30 sati. “Adidas prvensvo [tranda” je prvi turnir u tenisu glavom na ~vrstoj podlozi koje se odr`ava na sportskim terenima [tranda, a namera je da preraste u tradicionalno takmi~ewe. I. S.

DA LETOVAWE NE PRESEDNE

Ru~na apoteka spas u pravi ~as Stiglo je leto, a mnogi Novosa|ani uveliko planiraju da otputuju na more ili neku planinu. Me|utim, letovawe, koje svi `eqno i{~ekuju, mo`e da se pretvori u pravu no}nu moru, pogotovo ako se ide s decom. Mali{ani su ~esto nepredvidivi, pa sitne povrede ili viroze mogu da se iskomplikuju ukoliko se ne reaguje na vreme i na pravi na~in. Zato pedijatar u Domu zdravqa ”Novi Sad” dr Slavica Ra{ajski savetuje da se na vreme pripremi ru~na apoteka koja }e se poneti na put.

- Ru~na apoteka treba da sadr`i: toplomer, sirup ili ~epi}e za sni`avawe povi{ene temperature (eferalgan, paracetamol, febricet, brufen...). To su ujedno i analgetici koji se mogu koristiti kod ve}e dece za bol u uhu, zuboboqu ili glavoboqu, kao i za bol od opekotina ili povrede – navodi Ra{ajski. Potrebno je poneti kapi za nos (adrianol P, operil) u slu~aju prehlade i pumpicu, kao i antibiotik u obliku spreja (embecin) ili masti za povrede ko`e (ogrebotine, oguqotine), kao i za lokalne infekcije na ko`i.

- Nije na odmet u torbu spakovati i troprocenti hidrogen za ispirawe ranica, antisepti~ka sredstva (rivanol, povidon jod) za previjawe rana i fiziolo{ki rastvor za ispirawe sluznice o~iju, kao i troprocentni rastvor borne kiseline, antibiotksa mast za o~i i sterilnu gazu, zavoj i hanzaplast – navodi sagovornica. Za decu koja su sklona alergijama, treba poneti antihistaminik u obliku sirupa (presing, aerius), dok za mali{ane koji imaju burnije reakcije na ujed insekata treba ku-

piti fenistil gel za lokalnu aplikaciju, koja se stavqa samo uve~e. Naravno putna apoteka bi trebalo da sadr`i i probiotik za slu~aj proliva, putni~ke prolive, dok je orosol - rastvor za nadoknadu te~nosti potreban u slu~aju proliva ili povra}awa. - Ako deca koriste du`e neku terapiju, obavezno poneti lekove koje koriste. Naravno, nikako se ne sme zaboraviti da se na put kre}e odmoran i naspavani. Neophodno je praviti ~este pauze u hladovini, a deci bi trebalo davati dovoqno te~nosti to-

I bezazlena igra mo`e da se otme kontroli

kom puta. I nikako ne zaboravite kreme za za{titu ko`e sa visokim UV faktorom, {e{iri-

}e, kape i sun~ane nao~are – predo~ava pedijatar Slavica Ra{ajski. Q. Na.


ponedeqak5.jul2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

SUSRET BAJKERA NA TISI

DOK GAZDE RATUJU, BERA^I GUBE DNEVNICE

Bu~ni motori, muzika i bajkerski pasuq NOVI BE^EJ: Protekli turisti~ki vikend u Novom Be~eju bio je posve}en mladima. Na platou Tiskog keja, omiqenog

Runners”, organizovan je tre}i susret bajkerista na obali Tise, koji je okupio preko 400 u~esnika. Susret je po~eo u petak, a u~esnike su osve`avale doma}e rok grupe „Destroyers”, „Dan 6” i „Laky Kech”. Naj`ivqe je bilo kada su bajkeri na platou Tiskog keja vozili sporu trku, birali najglasniji motor, nadvla~ili konopac i prikazali neke od vratolomija na motoru. Doma}ini su u~esnike susreta ponudili takozvanim bajkerskim pasuqem, a zatim su rok notama dru`ewe za~inile grupe „Sveti gral” i „Night shift”. Da sve ne bude kako je planirano i ovog puta se pobrinula ki{a. Ba{ kad su bajkeri zavr{ili takmi~Podmladak spreman za vratolomnu vo`wu wa i {ou programe, Novi Be~ej je zahvatio veliki {etali{ta Novobe~ejaca, pod pqusak, koji je poremetio plapokroviteqstvom op{tine Nonirani ve~erwi program. vi Be~ej, prvi put u organizaciM. K. ji ovda{weg Moto-kluba „Road

Vi{we trunu ~ekaju}i berbu TOMA[EVAC: Ba{ kada su u preduze}u „Brazda grup” iz Sremskih Karlovaca pomislili da }e izvr{ewem sudskog re{ewa i ulaskom wihovih predstavnika u posed vi{wika u Toma{evcu, situacija u jednom od najve}ih vo}waka u ovom delu Evrope biti stabilizovana, pokazalo se suprotno. Firme „[eri JJ” iz Crepaje i „APTG Junajted” iz Beograda, koje se spore sa „Brazda grupom” oko prava nad rodom vi{awa, anga`ovale su pripadnike obezbe|ewa, obu~ene u trenerke i majice bez ikakvih oznaka, koji su u ~etvrtak, u ranim jutarwim satima, upali na posed i udaqili {estoricu ~uvara „Brazda grupe”. Bera~ima koji su 25. juna zapo~eli berbu vi{awa za „Brazda grupu” zabrawen je ulazak. - Nismo se sukobili sa nepoznatim licima koja su upala u

vi{wik, jer smo imali takav nalog od poslodavca. Policija je o svemu obave{tena i stalno se nalazi u blizini. Mi kontroli{emo situaciju i pazimo {ta ko radi u vo}waku. Izno{ewe vi{awa mo`emo da tretiramo kao kra|u – rekli su u zrewaninskoj agenciji za obezbe|ewe „Polar sekjuriti”, koju je prethodno anga`ovala „Brazda grupa”. Trojica policajaca samo su pa`qivo posmatrala de{avawa na ulazu u vi{wik. U zrewaninskoj Policijskoj upravi ka`u da im je zadatak da odr`e javni red i mir, odnosno spre~e eventualne sukobe. - Ovo je nevi|ena samovoqa i ne znam za{to policija dozvoqava da nas nepoznate osobe maltretiraju – izjavio je pravni zastupnik „Brazda grupe” Mla|an Simi}, dodaju}i da se ovo

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Dadiqa Makfi i veliki prasak“ (18), "Besa" (19.45),"Vojska palih an|ela“ (21.30)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: do 3. jula "Infant"

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35-37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a", Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka "Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka"; stalna postavka: Srpska umetnost "Teme i ideje" (1900–1941); stalna postavka "Qudi i doga|aji – slika pro{losti"; Izlo`ba studenata zavr{ne godine akademije umetnosti Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka"

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Qubomir Dragutina \or|evi} (1923) u 11.45 sati (urna), Mileva Bo`idara Spasi} (1938) u 12.30, Anica Slavka Stojanovi} (1927) u 13.15, Qubica Vlade Avramov (1925) u 14, Verica \or|a [ipo{ (1956) u 14.45 i Branislav Radovana Miju~i} (1929) u 15.30 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu u 12 sati bi}e sahrawena Jelena Mata Forkapi} (urna). Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahraweni Mirjana Spasenije Krsti} (1927) u 15 i Novica Du{ka ]ulum (1935) u 17 sati.

Bera~i ~ekaju na ulazu u vi{wik

preduze}e obratilo Vi{em javnom tu`iocu u Zrewaninu i zatra`ilo hitno uspostavqawe zakonitosti na vo}waku. I dok firme vode vlasni~ki rat, najdebqi kraj izvla~e bera-

Mu`qe. Wegova zemqakiwa Sne`ana Nani} dodaje da se ova pri~a u Toma{evcu ponavqa ve} godinama i da najgore prolaze bera~i. Gazde ih svake godine prevare i ostanu im du`ne. Sne`ana veli

Zakonom na nasiqe - Podneli smo krivi~ne prijave Osnovnom i Vi{em javnom tu`ila{tvu u Zrewaninu, ali i policiji. Tvrdimo da su preduze}a „[eri JJ” i „APTG Junajted” i wihovi vlasnici i suvlasnici Jelena Bokun, Jovan Vesin, Dragica i Dragoqub Mili}, uz pomo} nepoznatih lica, po~inili nekoliko krivi~nih dela. Upadom u vi{wik, osim prinude, ugrozili su sigurnost, po~inili kra|u i protivpravno zauzeli zemqi{te. Nismo hteli na nasiqe da odgovorimo istom merom, nego }emo se boriti pravnim putem – poru~io je Simi}, uz napomenu da su sve sudske instance potvrdile da je vi{wik u posedu „Brazda grupe” i da jedina ima pravo da ubire rod.

Javni toalet posle sedam godina

KIKINDA: Javni toalet koji se nalazi u zgradi „Partizana” u centru grada, do jeseni bi, posle sedam godina opet trebalo da bude otvoren. Do tada }e se firma „Hrast”, pobrinuti za adaptaciju, za koju }e biti izdvojeno milion i 600 hiqada dinara. Rekonstrukcija bi trebalo da zapo~ne u drugoj polovini jula. Direktorica JP „Direkcija za izgradwu grada” Edita Divkovi} ka`e da }e radovi obuhvatiti kompletnu obnovu oba toaleta i `enskog i mu{kog, instalacija i opreme. Uredi}e se i prilazne staze do objekta, zelenilo, fasada, postavi}e se i javna rasveta. Prema wenim re~ima odr`avawe objekta bi trebalo da bude povereno JKP „6. oktobar”. A. \.

DNEVNIK

c m y

10

~i. ^ekaju}i da im se omogu}i ponovni ulazak u vi{wik, pr`ili su se na suncu, gube}i dan i dnevnicu. Mla|i i dovitqiviji sezonski radnici sna{li su se tako {to su se rashladili u obli`wem kanalu. - Sramota je {ta se doga|a. Banda nam ne dozvoqava da radimo i zaradimo koji dinar, kako bi se prehranili – ogor~en je [aban Arimovi}, predradnik iz

Mladi se sna{li

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

da nikada nije naplatila 130.000 dinara. Brala je za „Brazda grupu”, pla}alo se 140 dinara za gajbicu od 12 kilograma. Sada je sa kolegama u nedoumici da li da bere za „nove” gazde. Posla ima za jo{ nekoliko dana. Me|utim, zbog nemilih de{avawa preti opasnost da vi{we istrunu na granama, a ~vorci se ve} uveliko slade. @. Balaban

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK PODR[KA RAZVOJU MALIH I SREDWIH PREDUZE]A

Banatu 4,2 miliona dinara ZREWANIN: Nacionalna agencija za regionalni razvoj odobrila je oko 4,2 miliona dinara za 24 firme u Banatu, u okviru programa podr{ke razvoju konkurentnosti malih i sredwih preduze}a, saop{tio je Regionalni centar za dru{tveno – ekonomski razvoj „Banat” iz Zrewanina. Program je realizovan u saradwi sa regionalnim agencijama, kroz finansirawe tro{kova konsultantskih usluga. Najvi{e sredstava, 2,3 miliona dinara, odobreno je za 12 aplikanata u ju`nobanatskom okrugu, na teritoriji severnog Banata deset preduze}a }e raspolagati bespovratnim sredstvima u iznosu od 1,6 miliona dinara, dok je za dva

preduze}a u sredwobanatskom okrugu izdvojeno 238.000 dinara. -Najvi{e zahteva pristiglo je iz sektora prehrambene proizvodwe, trgovine i odre|enih uslu`nih delatnosti. Prema nameni sredstava, najbrojniji su zahtevi za projekte sertifikacije, odnosno resertifikacije me|unarodno priznatih standarda kvaliteta (ISO i HACCP), izradu ili uvo|ewe specijalizovanih softvera za unapre|ewe procesa poslovawa i edukacije - re~eno je u Regionalnom centru „Banat”. Krajwi rok za sprovo|ewe u delo odobrenih projekata je 1. septembar, odnosno 30. novembar, u zavisnosti od vrste aktivnosti. @. B.

ponedeqak5.jul2010.

PREDSTAVQENA MOGU]NOST FINANSIRAWA PUTEM FONDOVA EU

Prilike se ne smeju propu{tati VRBAS: Predstavnici Kancelarije za evropske poslove Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine Andrija Aleksi} i Dra`en Lovri} predstavili su u Vrbasu mogu}nost finansirawa projekata putem EU fondova, namewenih razvoju lokalnih zajednica. -Ve} sada treba po~eti pripreme projekata za narednu godinu. Trenutno su otvoreni programi prekograni~ne saradwe i programi za regionalni i socioekonomski razvoj. Prema pravilima, odobreni projekat EU finansira sa 80 odsto sredstava, i to avansno, 10 odsto obezbe|uje aplikant, dok preostalih 10 odsto ide tako|e na teret EU, ali nakon zavr{etka projekta. Na konkursima mogu u~estvovati i privatna preduze}a, ali u partnerstvu sa nekim iz javnog sektora - rekao je Lovri}. Predsednik op{tine Vrbas dr

@eqko Vidovi} izrazio je `aqewe {to lokalna samouprava nije u posledwih pet godina nijednom konkurisala kod evropskih fondova za sprovo|ewe raznih projekata. - Za to vreme gradovima, ustanovama, organizacijama i preduze}ima doniran je veoma velik novac, oko 200 miliona evra na godi{wem nivou. Nismo konkurisali jer nismo imali strategiju lokalnog ekonomskog razvoja, bez ~ega se ne mo`e konkurisati. Pokrajinski i republi~ki organi vlasti nisu jedino mesto na kom se mogu tra`iti nov~ana sredstva i zato se spremamo da se obratimo IPA fondovima. U septembru usvajamo strategiju lokalnog ekonomskog razvoja i otvaramo Kancelariju za ekonomski razvoj, {to su preduslovi za pokretawe projekate - rekao je Vidovi}, i dodao da

su dve osobe iz lokalne administracije po~ele sa obukom za ovu vrstu posla. Ove osobe }e, nakon obuke, raditi u lokalnoj Kancelariji za ekonomski razvoj. Vidovi} je izrazio nezadovoqstvo {to se predstavnici nekih ustanova, mesnih zajednica, preduze}a i nevladinih organizacija nisu pojavili na prezentaciji, iako su svi bili na vreme obave{teni i pozvani. -Oni koji tra`e novac iz op{tinskog bud`eta moraju da shvate da postoje neki drugi putevi za finansirawe i mnogi ve}i novac na nekom drugom mestu, ali moraju imate projekte i qude koji }e ih pisati. Prestaje vreme kada se novac jednostavno dobijao i tro{io se bez mnogo plana. EU i fondovi tra`e jasne projekte i rezultate wihovog sprovo|ewa - rekao je Vidovi}. N. Perkovi}

SLU^AJ U BE^EJSKOJ O[ „ZDRAVKO GLO@ANSKI” (NI)JE DOBIO EPILOG

Tra`i}e se odgovornost sekretara za obrazovawe

S ju~era{we sve~anosti povodom Dana borca u Be~eju

DAN BORACA OBELE@AN U BE^EJSKOJ OP[TINI

Cve}e na zajedni~koj grobnici BE^EJ: Tradicionalnim polagawem venaca i cve}a na spomen obele`ja u Ba~kom Gradi{tu, Ba~kom Petrovom Selu i Be~eju obele`en je Dan boraca u najve}oj potiskoj op{tini. Centralnoj sve~anosti kraj spomenika Zajedni~ke grobnice na Pravoslavnom grobqu, pored ~lanova Saveza boraca, prisustvovala je i delegacija lokalne samouprave u najvi{em sastavu, predsednik op{tine Peter Knezi, wegov zamenik Budislav Meduri}, predsednik SO Be~ej Du{an Jovanovi} i ~lan Op{tinskog ve}a Du{an Radivojevi}. Predsednik Op{tinskog odbora Saveza boraca Gradimir

Xigurski je prigodnim govorom asocirao uspomene na de{avawa iz Drugog svetskog rata i naglasio zadovoqstvo {to je pre 65 godina pobe|eno najve}e zlo ~ove~anstva fa{izam. Be~ejski borci prikqu~i}e se Sedmojulskoj proslavi u organizaciji Pokrajinskog odbora Saveza boraca, koja }e se odr`ati u sredu na Fru{koj gori. Svi zainteresovani treba da se prijave u prostorijama Op{tinskog odbora Saveza boraca, a polazak na Sedmojulsku sve~anost predvi|en je za 8,30 sati ispred prostorija Saveza u Zmaj Jovinoj ulici. V. Jankov

Promocija Dana op{tine BE^EJ: Subotwe popodne bila je najava i promocija Dana op{tine, manifestacije koja }e se odr`ati od 30. jula do 1. avgusta. Najmla|i su po~eli svoj he-

gde je stotinak sugra|ana razli~ite uzrasne dobi uzjahalo svoje dvoto~ka{e i siboli~nom dvokilometarskom gradskom vo`wom dokazalo da ne mora uvek

BE^EJ: Re{ewem pokrajinskog sekretara za obrazovawe dr Zoltana Jege{a ovih dana je direktorka be~ejske O[ „Zdravko Glo`anski” Suzana \uki} razre{ena funkcije. U obrazlo`ewu pi{e da se Sekretarijat na ovakav korak odlu~io „zato {to direktorica nije postupila po nalogu prosvetnog savetnika u vezi sa otklawawem nepravilnosti u {koli, konkretno odeqewu drugog A razreda i {to je nezakonito realizovala zamenu u~iteqica”. - Razmatrali smo pristiglo Re{ewe i utvrdili niz nepravilnosti. Kao prvo, direktor bilo koje {kole nema obavezu da postupi po nalogu prosvetnog savetnika, ~ija je obaveza da savetuje, a prosvetni inspektor nala`e odre|ene mere. Drugo, zamenu u~iteqica je inicirao, upravo, pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{ s ciqem „ga{ewa po`ara”, nastalog u pomenutom odeqewu. Uz to, postoji i pravno-formalni razlog nezakonitosti Re{ewa, jer je dr Zoltan Jege{ morao da sa~eka da inspektor inicira takav predlog, pa da ga [kolski odbor, eventualno, odbije. Ali, toga nije bilo i Re{ewe je nezakonito - mi{qewe je predsednika Saveta roditeqa {kole i uglednog be~ejskog advokata Sr|ana Gligori}a. ^lanica op{tinske Vlade zadu`ena za obrazovawe Ilona Varwu je na pres konferenciji u O[ „Zdravko Glo`anski” potvrdila da je, upravo, pokrajinski sekretar za obrazovawe predlo`io lokalnoj samoupravi da se obavi zamena u~iteqica. - Poku{aj da se podmetne pri~a o nasiqu, zlostavqawu i diskriminaciji jednog deteta u drugom A odeqewu nastave na ma|arskom jeziku je propala, jer su izve{taji svih inspekcija potvrdili da toga nije bilo u O[ „Zdravko Glo`anski”. Sve ovo nije bilo potrebno {koli, pa }emo kroz upravni spor pokrenuti inicijativu pitawa odgovornosti pokrajinskog sekretara za obrazovawe dr Zoltana Jege-

Gra|evinski materijal za izbeglice

Veliki skup be~ejskih dvoto~ka{a

pening pecawem u fontani na centralnom gradskom trgu, ~lanovi USR „[aran“ su pekli i delili sugra|anima ribu, najavquju}i da }e se 31. jula odr`ati „Tiski dani” i takmi~ewe kulinara „Zlatni kotli}”, a orkestar „Ba~ki be}ari“ je muzikom doprineo da svaki zalogaj i dru`ewe budu prijatniji. U predve~erje je odr`ana manifestacija „Grad bicikala”,

da se startuju automobili da bi se ne{to u gradu obavilo. Vo`wa biciklom je bezbednija, ekolo{ki ~istija i, {to je najva`nije, zdravija. Glavni sponzor ove manifestacije firma „Kapriolo” je, pored tehni~ke podr{ke, u~esnicima manifestacije podelila pedesetak nagrada, od kojih je glavna bila bicikl. V. J.

ZREWANIN: Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov potpisao je ugovore o dodeli pomo}i u gra|evinskom materijalu za poboq{awe uslova stanovawa 15 izbeglih i interno raseqenih porodica na podru~ju grada. Bespovratna sredstva za taj projekat, u iznosu od 2.625.000 dinara, obezbedio je Komesarijat za izbeglice Srbije, dok je gradska uprava izdvojila 200.000 dinara. Na oglas za dodelu gra|evinskog materijala javile su se 94 porodice. Komisija za dodelu pomo}i odlu~ila je da 13 porodica dobije pomo} za adaptaciju ku}a a dve za zavr{etak zapo~ete gradwe. U proteklih godinu dana na teritoriji Gada Zrewanina, za poboq{awe uslova stanovawa izbeglih i raseqenih lica, Komesarijat za izbeglice dodelio je u dva konkursa, ukupno 4.125.000 dinara. @. B.

11

VESTI Tre}ina projekata Subotici SUBOTICA: Od 71 IPA projekta u Srbiji koji se ti~u regionalne saradwe, Subotici je ove godine odobreno 24, {to predstavqa vi{e od jedne tre}ine ukupno odobrenih projekata. Ove podatke saop{tio je predsednik Skup{tine grada Slavko Para}, dodaju}i kako je, bar kada je re~ o Subotici, regionalna saradwa u stalnom usponu, pre svega sa Segedinom i Osijekom. - Vrednost tih 24 projekta je oko 2,5 miliona evra i time se Subotica pribli`ava nekim ozbiqnijim projektima i brojkama, jer se na taj na~in vremenom gradi poverewe tako da slede}ih godina mo`emo o~ekivati ve}e vrednosti, ~ak i do milion evra po projektu» - ka`e Slavko Para}. Kako navodi, odobreni projekti odnose se na infrastrukturu, kulturu, za{titu `ivotne okoline, obrazovawe, saradwu zoolo{kih vrtova, posete dece i druge oblasti. On ka`e kako se odobreni projekti ne odnose samo na slu`bena tela lokalne samouprave, nego i na druge organizacije, pre svega one iz tzv. nevladinog sektora. Z. R.

Kredit za Drugu kasarnu

Pres-konferencija u O[ „Zdravko Glo`anski”

{a, zbog zloupotrebe polo`aja. Ispada da [kolski odbor i ne treba da postoji, da je ovo dr`ava u kojoj neko iz foteqe u Novom Sadu raspore|uje qude po op{tinama kao {ahovske figure. Najgore od svega je {to su inicijatori navodnog slu~aja oni koji se deklari{u za za{titnike dece i wihovih prava, a u stvari poku{avaju da ostvare li~ne interese - isti~e predsednik [kolskog odbora Zvonimir Stankov. U~iteqice Valerija Bor i Julija ^esak-Bezeg su predstavnicima medija detaqno pojasnile de{avawa u pomenutom odeqewu od oktobra do kraja {kolske godine i da su na zamenu pristale u interesu dece. - S obzirom na to da je majka Erna Molnar svakodnevno optu`ivala u~iteqicu Valeriju Bor da joj je dete zlostavqano, poku{ali smo da smirimo situaciju tako {to smo u okviru postoje}ih resursa u {koli anga`ovali koleginicu Izabelu [ormaz da radi u tom odeqewu. Ona je koordinator LPA za decu op{tine Be~ej i saradnica UNICEF, te je pro{la najvi{e obuka i smatrali smo da je stru~na da razre{i, navodni, problem. Me|utim, posle tri dana rada u odeqewu, Izabela [or-

maz je oti{la na bolovawe, a u {kolu je poslala advokata i preko prosvetnog inspektora i lokalne samouprave, vr{ila pritisak da se vrati u svoje odeqewe. Prihvatila sam predlog lokalne samouprave, koji je inicirao pokrajinski sekretar za obrazovawe, i iz O[ „Petefi [andor” stigla je iskusna u~iteqica Julijana ^esak-Bezeg, a Viktorija Bor je oti{la na svoje mesto u istureno odeqewe u Drqanu. I kada je izgledalo da je do{lo do pomaka, sti`e novo pismo od ombudsmana u kom se govori o zlostavqawu deteta. Ispostavilo se da ovo pismo nije poslala majka deteta, ve} Izabela [ormaz kao lokalna koordinatorka LPA za decu op{tine Be~ej. Tada je isplivala na povr{inu istina da su se, na `alost, deca koristila za ostvarewe li~nih ciqeva. Problem i daqe nije re{en, mada su sve inspekcije potvrdile da nema zlostavqawa u odeqewu. Roditeqi ostale dece su se oprostili od u~iteqice Valerije Bor i rekli da }e decu da prebace u drugu {kolu, {to zna~i da }e, ako se to i obistini, odeqewe drugo A u na{oj {koli nestati - rekla je smewena direktorka Suzana \uki}. V. Jankov

Pobednik Milo{ ^u~ulovi}

PRIGREVICA: U kvalifikacijama za „Zlatni kotli}” Apatinskih ribarskih ve~eri u Prigrevici se takmi~ilo 38 kuvara, a stru~ni `iri je ocenio da je najboqi ribqi paprika{ skuvao Mi-

lo{ ^u~ulovi}, drugo mesto je osvojilo Udru`ewe Banijaca, a tre}i je bio Miodrag Ostoji}. Priznawa najboqim kuvarima uru~io je predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani}. J. P.

SUBOTICA: KBC banka u Beogradu dala je najboqu ponudu za kredit kojim }e se otkupiti vojna imovina u Subotici. Tender je zavr{en pro{le nedeqe, a `albi nije bilo ka`u u Komisiji za javnu nabavku kredita za kupovinu vojne imovine i weno infrastrukturno opremawe. Grad i predstavnici Vojske dogovorili su se o kupovini i preuzimawu prostora Druge kasarne, poligona Radanovac. Po odluci Skup{tine grada, bi}e uzet kredit za pla}awe vojne imovine koja }e biti iskori{tena za industrijski park i privla~ewe investitora. - Kredit je odobren na sedam godina, sa dve godine grejs perioda u iznosu od 225 miliona dinara. S tim da }emo 180 miliona izdvojeno za kupovinu Druge kasarne i poligona Radanovac, a 45 miliona dinara za infrastrukturno opremawe - ka`e predsednik Komisije za javnu nabavku za odobravawe kredita za kupovinu vojne imovine Du{ko Guslov. A. A.

Led tukao useve i vo}e APATIN: Podru~je apatinske op{tine ponovo je tukao led. Nakon velikih ki{a i visokih podzemnih voda, ovo je drugi put u roku od nepune dve sedmice kako je u ve~erwim ~asovima padao led. Za sada je te{ko proceniti {tetu, jer su komisije na terenu, me|utim, led i obilne padavine najvi{e {tete nanele su usevima, ~ija `etva je upravo zapo~ela pre nekoliko dana. J. P.

Dve izlo`be ZREWANIN: U Salonu Narodnog muzeja Zrewanin ve~eras }e, u 20 ~asova, biti otvorena izlo`ba radova Zorana Te{anovi}a. Izlo`ba, koja obele`ava 25 godina umetni~kog rada ovog slikara, obuhvata oko 45 dela nastalih od 1985. do 2010. godine i traja}e do kraja jula. Tako|e, u Salonu Savremene galerije u Zrewaninu, u 19 sati, bi}e otvorena izlo`ba radova ma|arskog umetnika Jano{a Wistora, pod nazivom „Nove grafike posle 1, 2, 3, 4”. Izlo`ba }e biti otvorena do 17. jula. @. B.


CRNA HRONIKA

ponedeqak5.jul2010.

NESRE]A U NOVOM SLANKAMENU, KOD IN\IJE

Motorom ubio pe{aka

Posle te{ke saobra}ajne nesre}e, koja se dogodila u Ulici cara Du{ana u Novom Slankamenu, smrtno je stradao pe{ak Jakov B.(49), dok je voza~ motocikla Stanko P.(30), obojica iz Novog Slankamena, zadobio te{ke telesne povrede i prevezen na le~ewe u Klini~ki centar u Novom Sadu. Do ove te{ke saobra}ajne nesre}e do{lo je u trenutku kada je Jakov B. poku{ao da pre|e ulicu, a na wega je motociklom naleteo Stanko P. od siline udara i pe{ak i voza~ motocikla zavr{ili su u kanalu. Osnovano se sumwa da je do ove nesre}e do{lo zbog neprilago|ene brzine kretawa

uslovima i stawu puta, pa motociklista nije mogao da zaustavi vozilo, niti da manevrom izbegne da direktno udari pe{aka. Odmah posle nesre}e, dok je Jakov B. davao znake `ivota, obojica u~esnika u ovoj nesre}i su kolima hitne pomo}i odvezeni u Klini~ki centar u Novi Sad. Me|utim, Jakov B. je preminuo tokom transporta. Uvi|aj o ovoj te{koj saobra}ajnoj nesre}u u Novom Slankamenu obavio je istra`ni sudija osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici u prisustvu zamenika tu`ioca i policijskih slu`benika Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici. S. B.

HRVATSKA NE O^EKUJE TE[KO]E OKO IZRU^EWA KALINI]A

Srpsko tu`ila{tvo ~eka iskaz

Sretko Kalini} u hrvatskom zatvoru

Hrvatska ne o~ekuje posebne te{ko}e u vezi s izru~ewem Sretka Kalini}a, rekao je minstar unutra{wih poslova Hrvatske Tomislav Karamarko. Ministar Karamarko je u ranijem razgovoru sa srpskim kolegom Ivicom Da~i}em, koji je ocenio saradwu s policijama u regionu dobrom i sveobuhvatnom, rekao da se hrvatska policija, izme|u ostalog, "vrlo intenzivno bavi utvr|ivawem postoje li pomaga~i pripadnicima „zemunskog klana" u Hrvatskoj, odnosno, jesu li i ~iju su pomo} Kalini} i Simovi} imali u Hrvatskoj. Sretko Kalini} se u zatvorskoj bolnici u Zagrebu le~i od posledica rawavawa u obra~uju sa Milo{em Simovi}em i daje op{irne iskaze o ume{anosti u brutalna ubistva, pa tako i ono Milana Juri{i}a i Ninoslava Konstantinovi}a. Ispitivawe }e trajati jo{ nekoliko dana, a onda }e iskaz biti prosle|en tu`iocima u Srbiji. Tamo{wim forenzi~arima dostavqeni su i DNK na-

lazi Sretka Kalini}a, pa su ve} sada re{ena dva ubistva, a o~ekuje se da }e wegov iskaz pokrenuti i nove istrage. Nakon potpisanog sporazuma o izru~ewu izme|u Hrvatske i Srbije, o~ekuje se da }e Kalini} biti prvi koji }e na osnovu toga biti izru~en Srbiji koja je ve} ranije tra`ila wegovo izru~ewe. Kalini} nije mogao biti izru~en, jer je bio i dr`avqanin Hrvatske ~iji ustav je pre nedavnih izmena onemogu}avao izru~ewe svojih dr`avqana drugim zemqama, a jedini izuzetak je Ha{ki sud. Kalini} je istra`iocima otkrio kako je 11. avgusta 2008. trebalo da likvidira Ivana Deli}a, kuma Brane Mi}unovi}a, u budvanskom kafeu Palma. Umesto Deli}a ubio je mladi}a iz Pqevaqa koji je sedeo za stolom, a `ivota ga je stajalo to {to je nosio istu majicu kao Deli}, pi{e list. Kalini}a, koji je osu|en za u~e{}e u atentatu na premijera Zorana \ini|i}a o~ekuje 40 godina zatvora.

U LONDONU PO^IWE RASPRAVA O IZRU^EWU GANI]A

Vuk~evi} o~ekuje izru~ewe

Pred ve}em Suda za ekstradicije u Londonu sutra }e po~eti glavna rasprava provodom zahteva Srbije za izru~ewe biv{eg ~lana ratnog Predsedni{tva BiH Ejupa Gani}a, najavio je srpski tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi}. Na tom ro~i{tu koje je predvi|eno da traje naredne dve sedmice, od 5. do 14. jula, raspravqa}e se o zahtevu za Gani}evo izru~ewe kako bi se u Srbiji okon~ao postupak protiv wega koji je u fazi istrage, izjavio je Vuk~evi}. On je rekao da o~ekuje da }e sud pozitivno re{iti na{ zahtev "u kratkom roku, ako ne i odmah po zavr{etku rasprave", isti~u}i da su engleskom sudu dostavqeni svi spisi i dokumetacija koja je bila zatra`ena. - Mi smo im ponudili iskqu~ivo pravnu argumentaciju, na osnovu koje smatramo da postoji odre|ena koli~ina sumwe da je Gani} izvr{ilac krivi~nog dela ratnog zlo~ina u Dobrovoqa~koj ulici, kako smo naveli u zahtevu za ekstrradiciju - naglasio je Vuk~evi}. On je napomenuo da je bosanska strana ovom slu~aju dala izuzetno veliki medijski publicitet i da je u nedostatku pravnih argumenata oti{la na teren politike.

- Koliko sam ja obave{ten, u bosanskim mediijima je dat ogroman publicitet ovom ro~i{tu. ^ujem da se sprema vi{e televizijskih ekipa u London. Mi tome nismo dali nikakav publicitet. Normalno se pona{amo i normalno postupamo. To je zahtev za ekstradiciju, a oni od toga prave kompletnu predstavu - rekao je tu`ilac. On je istakao da ne `eli da zalazi na politi~ki teren u tom slu~aju kao i da je suprotnoj strani "jo{ u Londonu rekao, da u nedostatku pravne argumentacije prelaze na politi~ku". Tu`ilac je ocenio da su to "diskvalifikacije", pomiwu}i kao primer navod "Srbi su agresori, Milo{evi} je agresor". - Mi smo prekinuli sa Milo{evi}em i mislim da je te pri~e dosta - naglasio je Vuk~evi}. Gani} je 1. marta uhap{en na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pu{ten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napu{tawa Velike Britanije do odluke suda o wegovoj ekstradikciji. (Tanjug)

DNEVNIK

c m y

12

ZAKON O ODUZIMAWU IMOVINE PRVI PUT ZAPLENIO VREDNOSNE PAPIRE

Uskokovi} ostao bez miliona u akcijama Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu izdalo je naredbu o privremenom oduzimawu vi{emilionske vrednosti akcija od vlasnika fabrike u ~a~ku "Slap grup" Sini{e Puri}a i ciglane "Na{a sloga" u Kovinu koje se vodi na ro|ake biv{eg direktora EDB-a Branislava Uskokovi}a, izjavio je ju~e dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. On je naveo da je re~ o prvoj naredbi te vrste od po~etka primene Zakona o oduzimawu

imovine proistekle iz krivi~nog dela jer postoji bojazan da }e vlasnici prodati akcije, ili umawiti wihovu vrednost, do odluke suda o privremenom oduzimawu imovine. Od Puri}a je privremeno zapleweno 10.613 akcija, ukupne vrednosti preko 124 miliona dinara, odnosno oko 1,2 miliona evra, a od Uskokovi}evih ro|aka i saradnika 93.573 akcije. Na nepo{tovawe odluke tu`ila{tva o zabrani ras-

polagawa akcijama u pomenutim preduze}ima, koje su donete jo{ u januaru, tu`ila{tvo i Agenciju za privatizaciju upozorili su radnici tih firmi, naveo je dr`avni sekretar i dodao da su oni su podneli tu`ila{tvu i krivi~ne prijave protiv aktuelnih direktora tih preduze}a. Prema Homenovim re~ima, Direkcija za upravqawe oduzetom imovinom sutra }e postaviti privremene upravnike u ovim preduze}ima do odluke

suda o privrenenom oduzimawu imovine kako bi se spre~ila prodaja imovine i umawewe vrednosti akcija. Naredbu tu`ila{tva o privreneom oduzimawu akcija sprovodi}e organizaciona jedinica za finansijsku istragu. Protiv Puri}a i Uskokovi}a se vode krivi~ni postupci zbog sumwe da su zloupotrebom slu`benog polo`aja sticali protivpravnu imovinsku korist. (Tanjug)

U^ESTALI NAPADI NA POLICIJU U JU@NOJ BA^KOJ

Saobra}ajce psuju i grebu, na ostale nasr}u Dok je novosadski saobra}avi{e uslovnih osuda za ova dejac pisao voza~u prijavu za sitla.Sti~e se utisak da je situaciniji prekr{aj, voza~eva seja ozbiqna, ako se toliko qudi stra na mestu suvoza~a je zariusudi na nasrne na ~uvare reda. la nokte u wegovu ruku i nane- U ovoj godini primetno je la mu ogrebotinu od lakta do pove}awe dela ometawa, spre{ake i pri tom nije htela da poka`e svoja dokumenta. Pro{le godine voza~ je namerno naleteo automobilom na saobra}ajca, a bilo je slu~ajeva rawavawa no`em i pi{toqem, dok je jedan saobra}ajac ubijen na zadatku. Krajem pro{log meseca policija je uhapsila mladi}a iz Ba~ke Palanke pod sumwom da je udario nogom dva policajca i poku{ao da udari tre}eg. Ovom osumwi~enom se pripisuje da je ve} ~inio sli~na dela vi{e puta pa i u samoj policijskoj stanici i da je zaradio dvocifren broj prijava za nasilni~ko pona{awe. Tako|e, jedan Futo`anin; koji je odbio alkotestirawe je u isto vreme osumwi~en za ometawe policije. Mladi} kojeg je u aprilu Miroqub Joji} potera pratila od ma|arske do hrvatske granice izuda~avawa i napada na policiske rao je svojim automobilom sluslu`benike. Zbog toga, do po`bena vozila i naletao na pri~etka pro{log meseca podnete padnike MUP -a. Napada na posu 73 krivi~ne prijave, od ~ega licajce sve je vi{e, a ve}inom osam za napad na policajce i se de{avaju u lokalima, na ulijedna za spre~avawe oval{a}eci i utakmicama. Sre}om, nog slu`benog lica u obavqawu obi~nio je re~ samo o ometawu posla. Pri tome 11 policajaca odnosno vre|awu, ipak u ovim je zadobilo lake telesne povrincidentima sve su brojnije de - ka`e za "Dnevnik" {ef odpovrede pripadnika MUP - a. seka u odeqewu novosadske poU policiji ~esto ukazuju na licije, glavni policijski inblagu kaznenu politiku i na prespektor Miroqub Joji}. - Naj-

RADIKALI NAJAVQUJU TU@BE PROTIV SVIH KOJI BI DA NAUDE [E[EQU

Vu~i} „{pijunirao� Nikoli}a i Tadi}a [ef pravnog tima za odbranu Vojislava [e{eqa Zoran Krasi} izjavio je da }e 6. i 7. jula biti nastavqen pretres u Ha{kom tribunalu u predmetu za ratne zlo~ine protiv lidera radikala saslu{awem verovatno posledweg svedoka tu`ila{tva i suda. Iako je ha{ko ve}e najavilo da u septembru predstoji razmatrawe dosada{wih dokaza tu`ila{tva, ~ime se otvara i mogu}nost dono{ewa osloba|aju}e presude, u Ha{kom tribunalu ima najava da bi okon~awe prvostepenog postupka protiv [e{eqa moglo da se odlo`i i do 2012. godine, rekao je Krasi}. - Zbog toga se vodi medijska kampawa protiv [e{eqa, ~iji je ciq da se lideru radikala uskrati mogu}nost kvalitetne odbrane i odlo`i wegov povratak u Srbiju - rekao je Krasi} na konferenciji za novinare.

[e{eq i SRS pokrenu}e krivi~ne postupke protiv svih koji nastoje da naude lideru radikala i sprove{}e ih do kraja, najavio je Krasi}, isti~u}i da je [e{eq, koji je ve} osmu godinu u pritvorskoj jedinici Ha{kog tribunala, pod stalnim nadzorom i da ga je nemogu}e posetiti, a da to ne bude snimqeno od Uprave pritvorske jedinice. Krasi} je spomenuo i nekada{weg funkcionera SRS, koji je sada zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vu~i}a, za koga je rekao da je donosio transkripte tajnih razgovora izme|u predsednika Demokratske stranke Borisa Tadi}a i nekada{weg funkcionera SRS, koji je sada lider SNS Tomislava Nikoli}a, u pritvorsku jedinicu Ha{kog tribunala, u kojoj je zato~en [e{eq.

~e{}e se ta dela ~ine prilikom uspostavqawa javnog reda i mira. Ima slu~ajeva i da se neko, usred kom{ijske sva|e neko odjednom ustremi na policiju. Slede napadi prema pripadni-

skim objektima, na ulicama i sportskim manifestacijama. - Mi uspe{no izlazimo na kraj s naslnicima i pi{emo krivi~ne prijave, za osatalo je nadle`an sud. Pro{le godine smo podneli krivi~ne prijave protiv 149 osoba za 126 ovakvih krivi~nih dela - obja{wava na{ sagovornik. Podsetimo, lane je jedan pripadnik novosadske Policijske uprave poginuo, a lak{e je povre|eno 30. U sve`em se}awu ostali su mnogi slu~ajevi, ali tri su najvi{e uznemirila javnost. Krajem marta pro{le godine rawen je pripadnik novosadske kriminalisti~ke policije Darko Vuli}. Osumwi~eni za krivi~no delo ucene je ubo ovog policajca ispod slezine kad je ovaj krenuo da ga uhapsi. Desetatak dana kasnije na zadatku na autoputu kod Novog Sada ubijen je saobra}ajac Vladimir Grandi}. Wega je posle pqa~ke usmrtio osamnestogodi{wi begunac iz Foto: B. Lu~i} Padinske skele, saop{tila je tada policija. Inacima saobra}ajne policije u ~e, Vladimirov otac je tako|e jednoj tre}ini. Napada na prikao saobra}ajni policajac popadnike kriminalisti~ke poginuo na zadatku 1986 godine. licije ima mnogo mawe. Dve U septermbru pro{le godine tre}ine napada po~iweno je u rawen je iz pi{toqa pripadNovom Sadu. Kao i ranije od nik kriminalisti~ke policiostalih 11 op{tina najvi{e je je u novosadskoj Policijskoj je zabele`eno napada u Vrbasu upravi Vladimir Plav{i}. - pet, dok slede sa po tri dela On je poku{ao da spre~i kraprijave u Ba~koj Palanci, Sr|u automobila, a tom prilibobranu, Be~eju i @abqu. kom ga je upucao maloletnik. Joji} ka`e da se ekscesi naj~e{}e doga|aju u ugostiteqM. Vuja~i}

DANAS PRESUDA DRA[KOVI]U I GOLUBOVI]U

Ima li zatvora posle ~etvrtog su|ewa Sudsko ve}e sudije Zorane Trajkovi} zakazalo je izricawe ~etvrte prvostepene presude Andriji Dra{kovi}u i Aleksandru Golubovi}u Batanku zbog ubistva pripadnika "sur~inskog klana" Zvonka Ple}i}a, za danas u 9 sati u Palati pravde u Beogradu. Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu predlo`ilo je u petak, u zavr{noj re~i na su|ewu, da Dra{kovi} i wegov kum Golubovi} budu osu|eni na maksimalne zatvorske kazne od 15 godina zatvora zbog ubistva Ple}i}a, kao i da im bude odre|en pritvor. Odbrana Dra{kovi}a i Golubovi}a zatra`ila je da oni budu oslobo|eni optu`be, tvrde}i da su u restoranu "Rojal Knez" u Beogradu u septembru 2000. na Ple}i}a pucali u samoodbrani, odnosno krajwoj nu`di. Preciziranom optu`nicom od 17. maja ove godine Dra{kovi} i Golubovi} se terete da su nakon prepirke s Ple}i}em, koji je do{ao za wihov sto dok su ru~ali, izvadili pi{toqe i ispalili ve}i broj hitaca u wega. Prethodnom optu`nicom, na osnovu koje su dva puta osu|eni na

vi{egodi{we kazne zatvora, a jednom oslobo|eni, izba~ena je formulacija da je Ple}i} u jednom trenutku ustao i desnom rukom krenuo prema pojasu. Zamenik vi{eg tu`ioca u Beogradu Vera Stani} je, obra}aju}i se u zavr{noj re~i sudskom ve}u, tvrdila da ne postoji nijedan podatak me|u izvedenim dokazima da je Ple}i} na bilo kom mestu i u bilo kom momentu upotrebio vatreno oru`je. Zamenica tu`ioca je navela da su okrivqeni bili nepoverqivi prema svakome i, bez obzira na pretwe, oni su izvadili pi{toqe i pucali na Ple}i}a, koji je bio okrenut le|ima, a Dra{kovi} ga je "overio" u glavu sa 10 do 15 centimtara udaqenosti. Obrazla`u}i predlog za maksimalne kazne i pritvor optu`enima jer, kako je navela, postoji opasnost da }e se "dati u bekstvo", Stani}eva je detaqno podsetila na prethodno izre~ene presude, tvrde}i da je tim povodom bilo odre|enih opstrukcija. Punomo}nik Ple}i}eve porodice Goran Krasi} podr`ao je zavr{nu re~ tu`ioca i zatra`io da se osude po zakonu. (Tanjug)


DRU[TVO

DNEVNIK

REAGOVAWA POVODOM FORMIRAWA SKUP[TINE DIJASPORE

Srbi pod jednom kapom Predsednik Skup{tine dijaspore i Srba u regionu Slavomir Gvozdenovi} izjavio je ju~e da je formirawe tog tela u subotu istorijski dan za Srbiju -“za nas, wenu decu, rasejanu {irom sveta“. Gvozdenovi} je u izjavi novinarima ispred hrama Svetog Save istakao da je wihov ciq da naprave strategiju i zajedni~ki plan daqih aktivnosti i siguran je da mogu bar malo pomo}i matici, a wima matica mo`e pomo}i da odr`imo retke srpske institucije. Ministar dijaspore Sr|an Sre}kovi} rekao je ju~e da se Srbi iz dijaspore o de{avawima u matici mogu informisati iz vi{e od 90 {tampanih, elektronskih i internet-izdawa u 25 zemaqa {irom sveta. Otvaraju}i konferenciju medija iz dijaspore i Srba u regionu, ministar je naglasio da su mediji oduvek bili va`an ~inilac socijalnog, ekonomskog i kulturnog `ivota

i znatno uticali na sveukupnu sliku o Srbiji u svetu. “Mediji, odnosno, izgubqeni medijski rat, jedan su od kqu~nih razloga za{to smo pro{li vek zavr{ili na marginama savremene civilizacije. Put oporavka i popravqawa slike o nama je dug i mukotrpan i ni{ta se ne mo`e

u~initi preko no}i – poru~io je Sre}kovi}. Povodom formirawa Skup{tine, Patrijarh srpski Irinej poru~io je danas Srbima koji `ive u regionu i dijaspori da ne zaborave svoje poreklo i korene i da vezu sa Srbijom osna`uju i odr`avaju.

- Ne bi trebalo zaboraviti da reka, ako nije u vezi sa izvorom, brzo presahne. Da ne bi presahla, odr`avajte veze sa svojim korenima, sa svojim zajedni~kim domom i otaxbinom - istakao je patrijarh na prijemu za delegate Skup{tine dijaspore i Srba u regionu. Ministar Sre}kovi} zahvalio je patrijarhu Irineju, koji je blagoslovio rad Skup{tine dijaspore i Srba u regionu. „Na taj na~in {aqemo sna`nu poruku da }e dr`ava i crkva u budu}nosti zajedno raditi na o~uvawu na{eg zajedni~kog kulturnog, jezi~kog i verskog identiteta“, poru~io je Sre}kovi}. Ministar vera Srbije Bogoqub [ijakovi} je istakao da je dijaspora „naj~istije i najplemenitije rasejano seme na{eg naroda... sa~uvana od bole{tina koje je na{ narod imao ovde u otaxbini“. Patrijarh je u hramu Svetog Save slu`io liturgiju u prisustvu delegata Skup{tine dijaspore i Srba u regionu.

ponedeqak5.jul2010.

UPIS U SREDWE [KOLE

Od danas kompjuter na potezu Upisni rok u sredwim {kolama bli`i se kraju. Na oglasnim tablama osnovnih {kola danas su osvanule kona~ne liste u~eni~kih `eqa, koje }e se do srede „kr~kati“ u kompjuterima Ministarstva prosvete da bi se usaglasile s brojem bodova s kojim u~enici konkuri{u za upis i brojem raspolo`ivih mesta u sredwim {kolama. Rezultat tog usagla{avawa na oglasnim tablama osnovnih {kola koje su osmaci zavr{ili, na}i }e se u sredu, kada }e biti objavqen raspored doju~era{wih osmaka po sredwim {kolama i smerovima. Ovaj raspored je kona~an i svi raspore|eni u~enici u sredu i ~etvrtak }e se i upisivati u svoje nove {kole. Oni koji u ovom krugu ne zauzmu neku od sredwo{kol-

Da li jedna lasta ~ini prole}e Uzrok raskid bio je neredovno pla}awe, a sada smo uspostavili direktnu saradwu s „Pres-internacionalom“. „Nedeqne novine“ prvi put su se pojavile na kioscima 1. januara 1965. godine, a do sada je iza{lo

na koji su gra|ani Ba~ke Palanke i 13 sela u op{tini decenijama navikli – isti~e Kele~. – Nastojimo da na kvalitetniji i moderniji na~in pru`imo ~itaocima informacije iz `ivota. Uveli smo potro{a~ki vodi~ i flajere,

Ba~kopalana~ka institucija Ovde lokalni nedeqnik predstavqa vi{e od informativnog glasila, a ~esto se svrstava u svojevrsne „institucije“ Ba~ke Palanke. Za vi{e od 45 godina postojawa u novinama su radili i pisali brojni novinari koji su kasnije odlazili u velike redakcije u Novom Sadu i Beogradu. I danas se stariji se}aju, izme|u ostalih, tekstova Zdravka To{kovi}a, Slavka Obradovi}a, [}epana Rabrenovi}a, Raje Vasiqevi}a, Du{ana Bu}ana, Slavka Mari}a, Svetozara Karanovi}a, Jovana Smederevca, Petra Tomi}a, Radovana Vujovi}a, Svetozara Tomi}a, Marte Tir, dole potpisanog... 2.295 brojeva. Trenutno je u stalnom radnom odnosu devet zaposlenih, a prose~an nedeqni tira` je ne{to vi{e od 3.000 primeraka. – Novinama smo ovih dana vratili stari, prepoznatqiv izgled,

koji su za ogla{iva~e jeftiniji od klasi~nih reklama. Ciq i zadatak „Nedeqnih novina“ i danas, kao i kada su bile javno preduze}e, je isti. I mi smo servis gra|ana iako za to ne dobijamo novac iz

op{tinskog buxeta. Zna~i, na{i tekstovi nisu uslovqeni pla}awem ve} de{avawima. Lokalne novine su privatizovane po sili zakona, a ostali lokalni mediji, navodno zbog informisawa na jezicima nacionalnih mawina, nisu. „Nedeqne novine“ su i pre, kao i danas, imale strane posve}ene informisawu na jezicima nacionalnih mawina. Danas je to na slova~kom, ma|arskom i romskom, a tro{kove {tampawa pla}amo sami, i pored toga {to smo privatne novine. Danas Redakciju ~ini podmla|en, ve}inski `enski tim u sastavu Neboj{a Kele~ Nada Dedijer, Nada [ijakov, Jovana Vojnovi} i Dragica pola“ brane Mirko Agi} i Dragan Nikoli}, a novinarsku ~ast „ja~eg Zori}. M. Suyum

[E[EQ OSUMWI^EN ZA ATENTAT NA DEJANA ANASTASIJEVI]A

Biv{i telohraniteq obezbedio bomba{a Novinar nedeqnika Vreme Dejan Anastasijevi}, koji skoro dve godine `ivi u inostranstvu, izjavio je da ima razloga da veruje da lider radikala i ha{ki optu`enik Vojislav [e{eq stoji iza bomba{kog napada na wega i wegovu porodicu u aprilu 2007. godine, pi{e danaju~era{wi “Blic”. On je u intervjuu za taj beogradski dnevnik istakao da je saznao kome je Jadranka [e{eq, po povratku iz Sheveningena u Beograd, predala spisak koji je sastavio wen suprug, a na kome su imena potencijalnih svedoka koje bi trebalo eliminisati ili zastra{iti. Taj spisak je, navodi Anastasijevi}, do{ao u ruke „jednom biv{em [e{eqevom telohranitequ, vi{ekratno osu|ivanom zbog raznih krivi~nih dela, sa dobrim vezama u podzemqu i politici“ i on je trebalo da na|e izvr{ioce. On ukazuje da je na-

skih klupa, ima}e jo{ jednu {ansu ve} u ~etvrtak, kada }e se na oglasnim tablama wihovih doju~era{wih osnovnih {kola na}i spisak preostalih mesta u sredwim {kolama. Na ova mesta mo}i }e da konkuri{u samo neraspore|eni petnaestogodi{waci, i to u petak, podno{ewem novih lista `eqa, ali ovaj put ograni~enih samo na preostala mesta. Raspored u~enika po sredwim {kolama u drugom upisnom krugu bi}e na oglasnim tablama osnovnih {kola istaknut u nedequ, 11. jula, a sutradan, u ponedeqak, 12. jula, u~enici raspore|eni u ovom krugu }e se i upisivati u svoje nove {kole, ~ime }e biti i zavr{en ovogodi{wi upisni rok u sredwim {kolama. D. D.

VESTI

I PRIVATIZOVANE NOVINE SU SERVIS GRA\ANA

U Ba~koj Palanci, kao i celoj Srbiji, ispalo je da je od cele pri~e o privatizaciji lokalnih medija privatnog gazdu dobio samo lokalni list „Nedeqne novine“, a da su elektronski mediji – Radio BAP i TV BAP – ostali u vlasni{tvu lokalne samouprave i na buxetu op{tine. Novine su privatizovane aprila 2007. godine, a danas je ve}inski vlasnik s gotovo 70 odsto Miodrag Niki} kao privatno lice. – Na funkciju direktora do{ao sam pre nepuna dva meseca i zatekao sam nimalo ru`i~asto stawe – ka`e mr Neboj{a Kele~. – Kao i u ve}ini medija, posebno lokalnim novinama, finansijska situacija je veoma te{ka, a re~ je o neprofitabilnoj delatnosti. Glavni zadatak mi je finansijska konsolidacija „Nedeqnih novina“, a u tom ciqu prekinuta je saradwa s grupacijom „Vojvodina-info“, koja je u prethodnom periodu vodila ra~una o reklamama i tira`u.

13

kon wegovog teksta u “Vremenu” o saznawima o pozadini tog atentata, u oktobru 2007. godine, „taj ~ovek bio napadnut i jedva je ostao `iv“ i da je „sada invalid“. Na pitawe kada su ga posledwi put kontaktirali dr`avni organi i obavestili dokle se stiglo sa resvetqavawem tog slu~aja, on je rekao da je to bio formalni kontakt sa policijom u oktobru 2007. godine, nakon {to je u “Vremenu” objavio svoja saznawa o pozadini atentata „Neformalno sam se raspitivao kod nekih kontakata kad sam posledwi put bio u Srbiji i re~eno mi je da ni MUP ni BIA ni{ta novo nisu saznali“, izjavio je on, dodav{i da nimalo ne iznena|uju}e {to se niko od na{ih vrlih poslanika nije setio da pita {ta je s tom istragom.

Francusko priznawe srpskom oficiru Ambasador Francuske u Beogradu @an-Fransoa Teral uru~io je vojnom izaslaniku Srbije u Parizu od 2005. do 2009. godine pukovniku Slavoqubu Dabi}u visoko priznawe kojim ga je imenovao u rang oficira Nacionalnog reda za zasluge, saop{tilo je Ministarstvo odbrane. Teral je istakao da je pukovnik Dabi} bio glavni pokreta~ obnove odnosa izme|u Srbije i Francuske u oblasti odbrane, „pokazuju}i da uvek stoji na raspolagawu prilikom izvr{avawa brojnih i te{kih zadataka“.

Stigli evri za „Gradimo zajedno“ – U razvoj lokalne i regionalne infrastrukture u Srbiji u naredne dve godine }e biti ulo`eno 150 miliona evra, u okviru programa „Gradimo zajedno“, a polovina potrebnih para bi}e obezbe|ena iz zajma Evropske investicione banke – najavila je ju~e ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi}. Predstavqaju}i 14 projekata iz prve faze programa, ministarka je rekla da realizacija „po~iwe ve} danas“ i da obuhvata ulagawa u lokalne i regionalne saobra}ajnice, objekte kulture i zdravstva, {kole, vrti}e i fiskulturne sale.

HODNICI VREMENA

U osmoj deceniji braka Radoni}a Da imamo grama cinizma vi{ka, rekli bismo da su oni normalan balkanski par. Wihovu izuzetnost i surov `ivot kojeg nisu provocirali, u drugim kulturama smatrali bi za ~udo. Tamo gde brak traje koliko i kilo soli, a rat postoji samo na televiziji, Milka i Branislav Radoni} zaslu`ili bi kwigu. Mo`da i film, samo kad bi dozvolili belosvetskim re`iserima da im kapricima kroje sudbinu, onu za koju je i najlu|a ma{ta pretesna. Milka danas broji 92, a Brane 96. Kao da to nije dosta, 74 leta su u braku, samo potomaka nemaju jer

privrednik, s velikom i dobrom zemqom u ataru kraj Tovari{eva. Majka Sofija, doma}ica koja je to birala, rodila je i starijeg brata Milenka. Imao je visoko obrazovawe, lepe manire, samo sre}e nije, pa je stradao na drumu dok je obilazio kanalsku mre`u u Vojvodini. Brane je, kako biva, ostao na zemqi s brojnim pomo}nicima, ocem i majkom. Ne znaju ovi {to se danas hvale brzim `ivotom da je Brane slobodan bio samo nedeqom, mada je i to bio ziher samo zimi. Tada se lumpovalo dawu, na popodnevnim igrankama, kada su lole i cure ki-

[to je ostalo na sala{u, be{e otkucano, ni mawe ni vi{e no od doma}ih izdajnika, u vreme kad su i susedi sala{ari Nemci, kod Mladenova, gledali svoja posla mali im je sin~i} umro pred rat, a posle – posle takvog zla te{ko biva {ta normalno. Branetov otac Stevan bio je ugledan poqo-

bicovale i {mekale iskqu~ivo pre ve~ere jer znalo se ko no}u ide po qubav. Mladi k’o mladi, wih obi~aji te{ko ~uvaju pa su morali

i roditeqi de`urati. A onda je u „kolo“ do{la i Milka Stoj{i} iz Parabu}a, dana{weg Ratkova. Zapravo je i{la kod sestre Evice, udate u Tovari{evu, pa je tu u kolu igrom istog tog surovog i lepog `ivota upoznala Branislava. Ven~ali su se 1936. Posle {ta se dogodilo svi znamo. Uniformisani skotovi „Kul-

turbunda“ i „Hitlerjugenda“ rade {ta su ve} radili, usledila je okupacija, bespravqe, hap{ewa, terawa u logor, zastra{ivawa... Da zlo bude ve}e, ~ika Steva je bio dobrovoqac iz Prvog velikog rata, i to ne bilo koji, no onaj {to su ga mobilisali Austrougari pa je pobegao kod Rusa da se bije protiv „svojih“. To nije moglo pro}i bez sankcija, pamte oni – samo pitajte Turke danas, kad zakucaju na evropska vrata – koliko pamte. Gazde Brane i Milka preko no}i posta{e sluge na ro|enoj zemqi. Kako biva, uz fa{iste su stigli i ilegalci, \urica Jojki}, Geza Tikvicki i ekipa. Seqake politika zanimala nije, a okupatora jeste, kao i rodoslov, te su i nedu`ni Radoni}i osetili bol. Silna zastra{ivawa i redovna javqawa u policiju u~inila su da im se organizovani otpor okupatoru u~ini zanimqivim. Stupili su u vezu s qudima koji su na{li da je wihov sala{ pogodna baza za okupqawe dela rukovodstva NOB-a u ju`noj Ba~koj – kolo vodi{e nare-

~eni Jojki} i Tikvicki, 1943. be{e – a na sala{ su vremenom dolazili sve sami aduti: Dorowski, Alimpi}, Stojakovi}, Veli~kov... ^ika Steva i Milka obezbe|ivali su hranu i garderobu, ~uvali zapise i deo opreme i oru`ja. Akcije koje su pomogli stvarale su nemir u glavama zlikovaca: se~ewe telefonskih stubova, razarawa pruga i malih mostova, likvidacije `andarma i SS dobrovoqaca. Dok su snaja i tast pru`ali logistiku partizanima, Brane se ~esto kretao i slao izve{taje s terena kao kakav {pijun. Dobar je bio, sve dok ga nisu oterali u munka{e, da dirin~i na odbrambenim sistemima koji, slabe li vajde, imaju zaustaviti Ruse. [to je ostalo na sla{u, be{e „otkucano“, ni mawe ni vi{e no od doma}ih izdajnika, u vreme kad su i susedi sala{ari Nemci, kod Mladenova, gledali svoja posla. Stevu i Milku je uhapsilo, mu~ilo i bez priznawa prebacivalo iz zatvora u zatvor, a sve u Ma|arskoj. Do{lo je najr|avije od svih

doba i skon~ali su u Nema~koj, u logoru Dahau. Svi znamo kakav je `ivot gde Jevreji, Sloveni i Romi rintaju i ginu, a Jozef Mengele glumi doktora. ^ika Steva nije do`iveo kraj rata ali jeste Milka, kad su wu i ostale nesre}nike oslobodili Amerikanci. Brane je, vrag, pobegao iz munka{a, a potom se na{ao u 51. vojvo|anskoj diviziji, gde je po Pravilu slu`be odvojevao svoje. Preko Batine, do kraja rata. Vaqda samo oni znaju kako to izgleda kad ni~eg vi{e nema, a ti prona|e{ voqenu osobu kod ku}e pa i ne tra`i{ vi{e. Samo decu nisu imali, a to jedno im, ironije, |ubre rat nije odneo, no `ivot. Kada su se cevi ohladile, poveravane su im razne du`nosti, sve do direktora preduze}a, a fukara je raja doma}a u svim re`imima, pa su ih tako i tada, malo-malo neke budale sumwi~ili da su kulaci. A Radoni}i ne bi bili {to jesu da i wima, i ovima posle, le|a ne odgleda{e. Zajedno. Ig. Mihaqevi}


REPORTA@E

ponedeqak5.jul2010.

c m y

14

DNEVNIK

ELEMIRCI MODERNIZOVALI SVOJU FE[TU HUMORA I SATIRE PA „SREM^EVE DANE” U@IVO LANSIRALI I U INTERNET PROSTOR

I krmak ho}e lepo, kao stoka, da `ivi Okon~a se i peta zaredom elemirska kulturno-zabavna manifestacija "Srem~evi dani", posve}ena velikanu srpske kwi`evnosti Stevanu Sremcu, ro|enom u Senti, koji je deo `ivota proveo u ovom banatskom selu, gde je napisao i delo „Bal u Elemiru“. Jedan od prvih Srem~evih radova sa-

vi put je dvodnevna manifestacija u organizaciji mesne zajednice Elemir preno{ena u`ivo na internetu, putem vebkamere, te je ceo svet mogao videti kako derne~i banatska raja. A, imao je, bogami, i {ta da gleda. Uprkos lo{em i ki{ovitom vremenu, program je ispo{tovan, a nije mawkalo ni publike. Sjatili se ovde i gosti iz obli`wih mesta da bi zajedno s doma}inima, Elemircima, ~uli neki stih, dobru pesmu, pogledali izlo`bu i sve to, je l’ te, zalili pivom ili nekom qutom. Bio je jo{ jedan povod za slavqe. Predsednik `irija kwi`evnog konkursa “Bal u Elemiru” Ra{a Popov napunio je 77 godina, eto ba{ u vreme “Srem~evih dana”. Burnim aplauzom, za vreme dodele priznawa autorima nagra|enih dela, publika je po`elela Ra{i odli~no zdravqe i da ih jo{ godinama Selo koje je inspirisalo Stevana Sremca uveseqava svojim ~uvan je i u originalnom rukodosetkama. pisu s nekoliko pi{~evih crSve je, ina~e, po~elo minute`a-ilustracija. Elemirci log petka, 25. juna, na centraltvrde da je i pri stvarawu svog noj bini, nastupima Kwi`evpoznatog dela “Pop ]ira i pop nog kluba “Tiski cvetovi” i Spira” ovaj znameniti pisac Kulturno-umetni~kog dru{tva bio inspirisan de{avawima u “Mladost” iz Elemira, s omawihovom selu. E, ba{ zato, `em ske~eva i folklora mla|e ravno pre pet godina, odlu~igrupe. Ne{to kasnije, u pro{e ovda{wi `iteqi da mu se storijama mesne zajednice, odu`e i u wegovu ~ast upriliotvorena je izlo`ba Istorij~e svetkovinu. Ove godine prskog arhiva Zrewanina „@ene

Banata u 19. veku“ i izlo`ba slika Senke Vlahovi} pod nazivom „Golubice“. Usledilo je sve~ano uru~ewe „Srem~eve nagrade“ za kwi`evna dela humoristi~no-satiri~nog `anra.

Publika naro~ito nije krila osmehe slu{aju}i stihove Slavka Surle. Kao basnopisac, pesmom „Sviwe nisu qudi“ on je oslikao `ivot krda sviwa kao izbirqivih i priprostih stvorewa. U oboru jednog doma}ina izbila je pobuna krmadi. Ona tra`e prava... @iri, u sastavu Ra{a Popov (predsednik), Zorica Davidov i Radovan Vlahovi} (~lanovi), jednoglasno je odlu~io da ovog leta prva nagrada pripadne Nadi Srdi} iz Novog Sada, za trilogiju pri~a i eseja o Ele-

Crna roda ne `ivi samo u de~joj ma{ti

prirodom i problemima koje ~ovek stvara u woj i da uka`emo na to koliko otpad mo`e da {teti, posebno u rezervatu – ka`e Radmila [aki}. Svakoj ~etvrtoj vrsti sisara na Zemqi preti istrebqewe, a pred izumirawem je i 50 odsto biqaka. Najve}u opasnost po

`ivotiwski i biqni svet predstavqaju krivolov i trgovina `ivotiwama, {to onima koji to ~ine donosi godi{we do osam miliona dolara prihoda, ali se istovremeno uni{ti vi{e od 350 miliona biqaka i `ivotiwa. J. Prel~ec

Biciklisti dosadio posao u vladi Kana|anin Majk Bols pre godinu dana po{ao je na put oko sveta biciklom, a nedavno je stigao u ^a~ak dana. Namera mu je da za tri godine, ako bude imao dovoqno novca, biciklom stigne do Novog Zelanda, a zatim prekookeanskim brodom do Ju`ne Amerike. Na zahtevno i izazovno putovawe uputio se jer je dugo `eleo da drasti~no promeni svoj `ivot. Shvatio je da mu posao u kanadskoj vladi i jednoli~an `ivot ne donose radost i mir. @eleo je da upozna nove meridijane i qude. – Radio sam posao koji mi se nije dopadao i bio sam nesre}an. Onda sam odlu~io da `elim da se bavim stvarima koje me ~ine sre}nim, a to su putovawa i vo`wa biciklom. I tako sam oti{ao i rekao

„Dan kada je umro Elvis Prisli“, i Slavko Surla iz Elemira, za poetsko delo „Sviwe nisu qudi“. Tre}e mesto pripalo je Aleksandru Bjelogrli}u iz Zrewanina, za pri~u „Dijadema zapadnog kraqevstva“, i

Slavko Surla – pesnik-{eret

RETKE @IVOTIWE I BIQKE U REZERVATU PRIRODE GORWE PODUNAVQE

Povodom Me|unarodne godine biolo{ke raznovrsnosti `ivih bi}a, JP „Vojvodina{ume“ organizovalo je akciju „Da svako dete vidi Gorwe Podunavqe“, u kojoj je u~estvovalo 700 somborske dece i oko hiqadu apatinske. – U~enici su u za{ti}enom prirodnom dobru upoznali veliki broj endemi~nih, ugro`enih i za{ti}enih biqnih i `ivotiwskih vrsta koje zbog qudskog nemara nestaju – ka`e in`ewer {umarstva u „Vojvodina{umama“ Radmila [aki}. Mali{ani su, obilaze}i specijalni rezervat Gorwe Podunavqe, bili radosni kada su ugledali retke ptice, kao {to su orao belorepan, crna roda, a tako|e su u`ivali kada su se u wihovoj blizini pojavile barske korwa~e, rebranice i borak, vrste retke ne samo kod nas nego i u svetu. – Na ovaj na~in mladi najboqe mogu shvatiti koliko je va`no o~uvati prirodu. @elimo da decu i daqe upoznajemo s

miru pro{log veka pod nazivom „]o{kovi i rogqevi Elemira kao informacioni centri“. Drugu nagradu ravnopravno su podelili \uro Stanojevi} iz ^oke, za prozu i poeziju

zbogom – izjavio je Majk, koji je do sada pre{ao na biciklu 5.000 kilometara. – Pre godinu dana po{ao sam sa severoistoka Kanade i do sada sam pro{ao celu Severnu Ameriku i celu Zapadnu Evropu i stigao na Balkan. Majku su prijateqi govorili da u Hrvatskoj ima jo{ minskih poqa, a naprotiv, nije imao nikakve probleme i upoznao je, ka`e, divne qude. – U Bosni sam o~ekivao probleme, a opet umesto jednog popodneva u Sarajevu, ostao sam tri dana. I na kraju Srbija. Rekao sam sebi da mora biti nekih problema, jer ne mo`e nigde biti sve bez problema. A ispostavilo se da je ovde kod vas najboqe do sad – ka`e avanturista Bols.

Nadi Srdi} prva nagrada

Vladimiru Bulatovi}u – Bu~iju iz Beograda, za pri~e „Svet opere“, „Osu|enik Prhlplot“ i „[kolska slava“. Publika naro~ito nije krila osmehe slu{aju}i stihove Slavka Surle, za koga su u `iriju rekli da je pesnik-{eret. Kao basnopisac, pesmom „Sviwe nisu qudi“ on je oslikao `ivot krda sviwa kao izbirqivih i priprostih stvorewa. U oboru jednog doma}ina izbila je pobuna krmadi. Ona tra`e prava, a jedan krmak ka`e: „Ho}u lepo kao stoka da `ivim ...“ „U izlivu sviwske ezoteri~nosti, junaci ove basne iskazuju verovawe u seobu du{a: ’Sviwa ~eka da umre pa vaskrsne, ra|a se u qudskom telu. To sviwsku zajednicu u`asava. Lepa parafraza Orvelove ’@ivotiwske farme’“, primetio je `iri. Kada su podeqene i nagrade, neki su po{li ka glavnoj bini, s koje je tambura{ki orkestar “Melem” uveseqavao okupqene, dok su se zvanice, me|u wi-

ma i gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov, na~elnica Sredwobanatskog okruga Tawa Dulovi}, narodna poslanica Branka Qiqak, glumac Jovica Ja{in, zaputile u lova~ki dom na ve~eru. Nije ovog puta bilo gula{a, ali su se zato gosti po~astili ro{tiqskim pe~ewem. Druge ve~eri ki{a je padala u inat, poku{avaju}i da rastera Elemirce i wihove goste sa seoskog trga. Qudi su, ipak, dokazali da su prkosniji. Stajali su postojano kano klisurine, dru`e}i se i vesele}i. Imali su priliku da pogledaju retrospektivnu izlo`bu radova s Kolonije karikaturista, prisustvuju promociji nove kwige Zorice Davidov „Imati pa nemati“ u izdawu Banatskog kulturnog centra iz Novog Milo{eva i nastupu glumca zrewaninskog Jovice Ja{ina. Ta~ka na ovaj, peti elemirski hepening, stavqena je koncertom „OK benda“. Zapravo, tri ta~ke… Do idu}e godine. @. Balaban

POTOMCI SLAVNOG RUSKOG PISCA SVAKIH PET GODINA OBILAZE SRBIJU

Tolstojev rod po srpskoj liniji gost Novog Be~eja Potomci slavnog ruskog pisca Lava Nikolajevi~a Tolstoja (1828–1910), tzv. srpske rodoslovne linije, boravili su nedavno u Novom Be~eju. Oni su tamo gostovali 29. i 30. juna, neposredno pre nego {to su se uputili na sve~anost „Tolstojevi o Tolstoju“ u Ruskom domu u Beogradu. Dru{tvo za o~uvawe spomena na Ruse u Srbiji podse}a na to da se u novembru ove godine navr{ava 100 godina od smrti velikana ruske i svetske kwi`evnosti i da je cela 2010. posve}ena velikom piscu. Tim povodom je i poseta Tolstojevih Srbiji. U Novom Be~eju su bili praunuci Vladimir (direktor muzeja Jasna Poqana), Ilija (novinar), Natalija (akademski slikar), Marfa (filolog), Vjokla (novinar i filolog) i Petar (novinar), koji su prvi u rodu Tolstojevih, kao i Svetlana Mihajlovna Tolstoj, udovica Nikite Tolstoja, akademika i ~lana Srpske akademije nauka i umetnosti. Svi su u Srbiju do{li s porodicama, wih petnaestak, koji su osim u Beogradu, boravili i u Novom Be~eju, gde je od 1930. do 1945. godine `iveo i radio jedan od Tolstojevih unuka, Vladimir. Predsednik Dru{tva za o~uvawe spomena na Ruse u Srbiji Andrej Tarasjev podsetio je na to da su Lav Tolstoj i wegova supruga Sofija Andrejevna imali trinaestoro dece. Jedan od sinova, Sergej, umro je u SAD 1933. godine i wegovi mu{ki potomci ~ine osnovnu naslednu liniju Lava Tolstoja. Wihove sinove Andreja i Mihaila odneo je gra-

|anski rat u Rusiji, dok su Ilija i Vladimir emigrirali u Srbiju. Do 1945. godine Ilija je `iveo u Vr{cu i Beogradu, a Vladimir kao agronom u Novom Be~eju. Ilija je imao sina Nikitu, ro|enog u Vr{cu 1923. godine, ~uvenog slavistu, akademi-

Potomci Lava Tolstoja boravili su dva dana u hotelu „Tiski cvet“ i bili gosti novobe~ejske lokalne samouprave. U obli`woj pravoslavnoj crkvi sv. Nikolaja odr`an je parastos Iliji Tolstoju, gde su stare{ini crkve Tolstojevi uru~ili prilog za obnovu hrama koja je u toku.

Dva unuka Lava Tolstoja, Vladimir i Ilija, iz Amerike emigrirali u Srbiju i do kraja Drugog svetskog rata `iveli u Novom Be~eju i Vr{cu ka nekoliko akademija u svetu, me|u kojima i SANU. Ilija i Vladimir su se posle Drugog svetskog rata vratili u Rusiju.

Posetili su obli`wu ku}u u kojoj je `iveo Vladimir Tolstoj, kao i manastir na Tisi, poznat i kao Ruska crkva, koji su Novobe-

Pi{~evi praunuci: novinari, filozofi, akademici

Tako je nastala tzv. srpska rodoslovna linija Lava Tolstoja, na koju se wegovi potomci i wihovi doma}ini podse}aju svake pete godine.

~ejci neko vreme ustupili Rusima za bogoslu`ewa. Organizovana je i vo`wa brodi}em po Tisi, a poneko se prikqu~io prvim kupa~ima na reci. M. Kiseli~ki


STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak5.jul2010.

SOWI PISAROV PROSEK 9,90 NA EKONOMIJI I NAU^NO-STRU^NI RADOVI OTVORILI MNOGA VRATA

Orguqa{ki koncert u Katedrali

Po master-diplomu u Bern – Va`no je dobro se organizovati i biti uporan pri ostvarewu svojih planova – kqu~ je uspeha studentkiwe ekonomije Sowe Pisarov, koja je primqena na master studije na Fakultetu za ekonomiju i dru{tvene nauke presti`nog Univerziteta u Bernu, glavnom gradu [vajcarske. Za nepune tri godine zavr{ila je (trogodi{we) osnovne studije na Ekonomskom fakultetu, a prosek 9, 90 i nau~no-stru~ni radovi obezbedili su joj {kolovawe u inostranstvu, na ~iji je finansijski aspekat uticalo nekoliko zna~ajnih stipendija i nagrada. Osim {to je dobitnica stipendije Fonda za mlade talente, wene radove na temu „Nezavisnost centralnih banaka u zemqama u tranziciji“ Univerzitet u Novom Sadu nagra|ivao je dve {kolske godine zaredom. Znawe iz oblasti me|unarodne ekonomije, za koju se Sowa opredelila, pro{irila je zahvaquju}i razmeni studenata u Be~u, gde je provela jedan semestar na drugoj godini studija. – Vreme provedeno u Be~u do`ivqavam kao veoma pou~no jer mi je pomoglo da dobijem jasnu sliku o inostranstvu i razbijem mnoge predrasude o `ivotu van Srbije. Uvidela sam da su tamo mladi qudi samostalniji i zreliji od ovda{wih – ka`e Sowa, i dodaje da je i sama tamo postala samostalnija jer je bi-

studenta i dodelili joj stipendiju od hiqadu evra mese~no. – Kako se bli`i septembar, vreme mog odlaska u Bern, uzbu|ewe raste – priznaje je Sowa.– O~ekivawa su mi velika i nadam se da }e se ostvariti kao i sve {to sam do sada zamislila! Odu{evqena je odnosom stranih zemaqa prema srpskim stu-

la prisiqena na to da se snalazi sama. Be~ pamti i po dru`ewu i kvalitetno provedenom vremenu s austrijskim studentima, s kojima i daqe odr`ava kontakt. Upoznala je i mnogo na{ih qudi, studenata i onih koji rade u Be~u, {to ju je posebno odu{evilo. Upravo ovo iskustvo motivisalo je Sowu da za master studije aplicira u inostranstvu. [vajcarska, poznata po razvijenoj ekonomiji i bankarstvu, u~inila joj se kao idealna prilika za daqe obrazovawe i usavr{avawe u wenoj struci, a o~ito su i [vajcarci prepoznali wene kvalitete i dobre rezultate ~im su je primili kao redovnog

Kontradres kod na Pravnom Pre izvesnog vremena na ulaznim vratima novosadskog Pravnog fakulteta osvanulo je obave{tewe kojim se zabrawuje da studenti na ovu visoko{kolsku ustanovu dolaze neprikladno i nedoli~no odeveni. Svojevrsni kontradres kod, koji je potpisao Sekretarijat fakulteta, detaqno navodi

{ta nije dozvoqeno: gola ramena i stomaci, {ortsevi i bermude, papu~e za pla`u... Odavno su pro{la (klasi~na) vremena kada su profesori vra}ali s ispita studente koji nisu stavili kravatu i studentkiwe obu~ene u pantalone, ali vremenom kao da se me|u pojedinim studentkiwama i studentima izgubila elementarna svest o tome da je fakultet specifi~na ustanova gde se neguje formalni, akademski stil opho|ewa, pona{awa, pa i odevawa. Kako se leto bli`i, aule i amfiteatri ponekad neodoqivo nalikuju na revije garderobe za pla`u, a po hodnicima se mogu sresti studenti koji kao da su po potpis ili skriptu do{li pravo s turnira u bi~-voleju. Ako se tome doda da poslovi~no kuburimo s elementarnim bontonom te se pojam “imati stila i ukusa” ~esto svodi na formulu “kratko, skupo i {qa{te}e”, ovakvi i sli~ni pravilnici su krajwe dobrodo{li. Pa ipak, kao da je vi{e studenata zate~enih zabranom neprimerene i nedoli~ne ode}e na Pravnom nego {to je onih koji su je do~ekali s odobravawem. I. S.

Lepe uspomene iz Be~a

dentima, smatra da su prili~no otvorene i spremne da im pru`e finansijsku i profesionalnu podr{ku, koja ukqu~uje sme{taj,

15

Muzi~ki departman Akademije umetnosti u Novom Sadu danas u 16 sati organizuje orguqa{ki koncert u crkvi Imena Marijina. Nastupi}e studentkiwe tre}e godine orguqa u klasi docenta Zorana Borbeqa Milica Debelnogi} i Marija Radomirovi}, violinistkiwa Nada Miti} i sopran Milica Kova~evi}. Na programu }e, izme|u ostalog, biti dela Mendelsona, Baha, SenSansa i Hendla. Ulaz na koncert je besplatan. I. S.

stipendiju i dobre radne uslove da bi se mogli maksimalno posvetiti nauci i istra`ivawu. O ostanku u [vajcarskoj ne razmi{qa, ve} smatra da }e joj to biti samo odsko~na daska i mogu}nost za usavr{avawe u makroekonomskoj oblasti. – Na{a dr`ava je tako|e posve}ena mladima, talentovanima i uspe{nima, i nudi nam zna~ajne prilike, poput pripravni~kog programa, stipendirawa, a mene je posebno zainteresovala mogu}nost prakse u Narodnoj banci – isti~e ova mlada i ambiciozna studentkiwa. Isti~e da joj je mnogo zna~ila i podr{ka profesora i mentora dr Koste Josifidisa, koja se, pored sjajno organizovanih stru~nih ekskurzija za studente ekonomije po evropskim zemqama, ogleda i u wegovoj posve}enosti mentorskom radu: usmeravawu i savetima prilikom pisawa diplomskog rada, te pismima preporuke. – Imam `equ da posle master studija odem i na doktorske, ali o tom potom. Prvo se nadam nekom radnom iskustvu, jer ne bih `elela samo da “teoreti{em” – obja{wava Sowa. I. Dragi}

POVOQAN ARAN@MAN NA ZLATIBORU ^AMI ^EKAJU]I

Kriza o~epila i studentski yep U Zdravstveno-potpornom udru`ewu, koje organizuje povoqna putovawa za studente, sazanajemo da jo{ uvek ima mesta za aran`mane na Zlatiboru. – U odmarali{tu “Ratko Mitrovi}” jo{ uvek ima mesta u {est smena koje su otpo~ele danas – ka`e za “Dnevnik” Jelena Ili} iz ZPU-a. – U pitawu je odmarali{te s ~etiri zvezdice, a u ceni od 7.500 dinara je deset punih pansiona, a prirodne ~ari Zlatibora su besplatne. Potrebno je da su studenti na buxetu, a mogu se prijaviti kod nas u kancelariji u @elezni~koj 9 uz indeks. Smene se mewaju na svakih deset dana po~ev{i od danas, {to zna~i da }e slede}a smena biti 15. jula. Ona jo{ isti~e da je u odnosu na pro{lu godinu znatno opalo interesovawe studenata:

– Mislim da je kriza dosta zaka~ila studentski xep, ta~nije, wihove finansije. Zaista bele`imo slabo interesovawe, a ponuda je i te kako povoqna i primamqiva.

Iz Zdravstveno-potpornog udru`ewa poru~uju da }e mo`da biti jo{ ponuda za letovawa na drugim destinacijama, a o tome }e se vi{e znati krajem ove sedmice. Lane su bila organizovana i putovawa u Egipat i Gr~ku. N. V.

ANKETA

„Ponekad previ{e razgoli}eno i za ulicu”

Milena U{}ebrka

Pitali smo i studente kako komentari{u pomenutu zabranu: Milena U{}ebrka: – Ne bi trebalo da bude tako rigorozno, naro~ito kad su velike vru}ine. Nije u redu da tako dolaze na ispit i predavawa, ali ako idu samo do ~itaonice,

Aleksandra Lugowa

za{to da ne. Ima devojaka koje se obuku provokativno, ali nisam primetila da je to ne{to stra{no. Dok su momci uvek u redu obu~eni. Aleksandra Lugowa: – Ne treba da dolaze na fakultet neprikladno obu~eni, ponekad

Svetlana Kova~evi}

je to previ{e razgoli}eno i za ulicu. Svetlana Kova~evi}: – Kada je vru}e, dovoqne su majice kratkih rukava, ali vi|ala sam devojke u kratkim {ortsevima i s dubokim dekolteom, a ipak nisu iza{le u grad, nego na fa-

Aleksandar Toma{evi}

kultet i zato treba da postoji “dres-kod”. Aleksandar Toma{evi}: – Sla`em se s ovakvim pravilnikom. Ipak je u pitawu visokoobrazovna ustanova i treba da se poka`e po{tovawe prema takvoj instituciji. I. D.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


ponedeqak5.jul2010.

SPORT ARBITRI U GLAVNOJ ULOZI NA MUNDIJALU U JU@NOJ AFRICI

I sre}a i tuga

c m y

16

DNEVNIK


SPORT

c m y

DNEVNIK

ponedeqak5.jul2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI STAWE [OKA I NEVERICE U BRAZILU JO[ TRAJE

DAVID VIQA, HEROJ [PANIJE

Pora`ena i fudbalska filozofija karioka Brazil je paralizovan! Ni{ta fudbalske navija~e u ovoj zemqi ne mo`e da potrese kao poraz wihove reprezentacije, a ako je uz to pora`ena i brazilska fudbalska filozofija, stvari poprimaju drasti~ne razmere. Jedan navija~ u zemqi sambe i fudbala se ubio, Felipeu Melu, koji je iskqu~en posle bru-

brazilski fudbal. Svojevremeno ovaj momak je i slu`beno bio izabran za najgoreg defanzivca u italijanskoj Seriji A, pa se ~ini da je upravo Melo prvi na "listi za odrstrel". A ko }e da zameni Dungu? Osim adekvatne za{tite, naime, Dungi se ve} uveliko tra`i naslednik u selektorskoj foteqi. Iako je logi~no da se u raz-

Na „listi za odstrel�: Felipe Melo posle starta nad Robenom

talnog starta na Robenu, preti se da za praznike nije po`eqan u otaxbini, a sada ve} biv{i selektor Dunga }e mo`da morati da zatra`i i du`u policijsku za{titu. Brazilu je le|a okrenuo i svet: stru~waci razapiwu wegove igra~e, navija~i {irom sveta su razo~arani, a Melu poru~uju da bi trebao da ga bude sram zbog na~ina na koji predstavqa

mi{qawima prvo spomene wegovo ime, Luis Felipe Skolari nema trenutno u planu povratak na klupu Brazila, pa je na povr{inu isplivalo ime biv{eg ~lana selekcije karioka Leonarda. - Fokusiran sam na Palmeiras s kojim imam ugovor za slede}e dve godine. Ipak, bilo bi divno da zavr{im trenersku karijeru na klupi nacionalnog

tima, na Svetskom prvenstvu u Brazilu - rekao je tim povodom iskusni trenerski vuk Skolari. Da li je to, ipak, nagove{taj da }e Skolari da razmisli? Kopka li ga ideja o jo{ jednoj tituli, nakon {to je selekciju Brazila 2002. godine predvodio do titule prvaka? Mnogo je pitawa bez odgovora, jer Brazilci ne samo da su pora`eni od Holandije u ~etrvtfinalu Mundijala, ve} im se dogodilo i to da je koncepcija wihovog fudbala ozbiqno poquqana. Sada se tra`e spasioci, qudi koji }e se uhvatiti uko{tac s budu}no{}u, po{to je postalo o~igledno da se ne{to mora promeniti u brazilskom shvatawu fudbala. Konstatovano je ve} mnogo puta kako se ova igra danas voli u ~itavom svetu, da vi{e nema podela na male i velike reprezentacije. Upravo zbog toga i najomiqenija igra u Brazilu mora}e da do`ivi ozbiqne promene, pre svega u shvatawu da se najboqi igra~i ra|aju na peskovitim pla`ama Kopakabane. Danas se, to je fakat, najboqi igra~i stvaraju dugim, upornim i napornim radom, a nesporni uro|eni talenat Brazilaca donosi im mo`da samo desetak procenata na putu ka odrastawu u fudbalske superstarove. Sve ostalo donosi krvavi rad, u kojem prolaze samo najizdr`qiviji i najja~i. Pripremio:A. P.

POSLE NAMERNOG IGRAWA RUKOM PROTIV GANE

Suarezu samo me~ pauze Luis Suarez je namernim igrawem rukom spasao gol u posledwim sekundama utakmice s Ganom i pogurao Urugvaj u polufinale Svetskog prvenstva. Pretpostavqalo se da }e dobiti suspenziju od dve utakmice neigrawa zbog nesportskog poteza, ali je FIFA bila blagonaklona, pa }e napada~ propustiti samo polufinalni duel s Holandijom. Disciplinska komisija FIFA je, posle vi{e puta odgledanog TV snimka, procenila da nema osnova da se Suaezu udvostru~i kazna i, utisak je, ipak napravila gre{ku.

Pitala se stativa

Suarez rukom spre~ava gol Gane

Penali, sudijske gre{ke i jo{ mnogo toga }e se zaboraviti, a pamti}e se da je David Viqa odveo [paniju me|u ~etiri najboqe reprezentacije na planeti. - Utakmica je bila te{ka, neprijatna, ali to je mawe-vi{e ono {to sam o~ekivao. Nikada nam nije bilo te`e da igramo sa loptom u posedu i zato ~estitam Paragvajcima - rekao je selektor [panije Visente del Boske.

On je tokom drugog poluvremena poja~ao vezni red uvo|ewem Seska Fabregasa umesto napada~a Fernanda Toresa, ali je u 75. minutu na teren poslao i Pedra, {to je jasno ukazivalo da `eli pobedu u regularnom toku utakmice. - @eleo sam da osve`im tim. Nismo bili ba{ dobri sa loptom i hteo sam vi{e qudi u sredini terena, tako da bismo boqe kontrolisali loptu - zakqu~io je Del Boske.

JU@NA KOREJA 1

SAD GANA

0

HOLANDIJA 2

PARAGVAJ

BRAZIL

[PANIJA

HOLANDIJA

1

ZA TRE]E MESTO 10. jul, 20.30

PARAGVAJ

29. jun, 16 (0) 3

3 0

ENGLESKA

(0) 5

2. jul, 16

^ILE

1

1

28. jun, 20.30

NEMA^KA

27. jun, 16

NEMA^KA

2

28. jun, 16

BRAZIL

4

7. jul, 20.30

6. jul, 20.30

SLOVA^KA

MEKSIKO

4

11. jul 20.30

GANA

2 (1)

HOLANDIJA

27. jun, 20.30

3. jul, 16

NEMA^KA

FINALE

1 (1)

26. jun, 20.30

ARGENTINA

1 URUGVAJ

Me|utim, ovaj rezultat nije pravo merilo stawa na terenu. Oni su pogodili {to su mogli, ali i mi smo imali nekoliko odli~nih prilika rekao je Dijego posle utakmice. Bio je to drugi najgori poraz gau~osa u istoriji svetskih prvenstava. Te`e su izgubili samo 1958. u [vedskoj, kada ih je sa 6:1 deklasirala ^ehoslova~ka u posledwoj utakmici grupi. Na Svetskom prvenstvu 1974. u Nema~koj Holandija je tako|e razbila Argentinu 4:0.

LISTA STRELACA

0 ARGENTINA

2. jul, 20.30

obe ekipe. Mnogo smo ih pritiskali tokom me~a. Nekada smo se povla~ili, ali pretili smo im koliko god je bilo mogu}e ocenio je Martino. Gol Nelsona Valdesa u 41. minutu nije priznat zato {to je Oskar Kardozo bio u ofsajdu. Bila je to prva u nizu velikih gre{aka sudija. - Taj gol je trebalo da se prizna. Ali, FIFA }e se sutra izviniti i sve }e biti u redu - rekao je Martino sarkasti~no.

Ne pla~i za mnom, Argentino

3 URUGVAJ

te{ko na Svetskom prvenstvu. Paragvaj je igrao dobro, zagor~avao nam je `ivot... Hvala Bogu na plasmanu u polufinale. Nalazimo se me|u ~etiri najboqa tima na svetu, {to je zaista sjajno - istakao je Inijesta. Naredni rival evropskom {ampionu bi}e Nema~ka. - Nevezano za rezultate koje su postigli, Nemci igraju briqantno, o~igledno je da su silno motivisani. Bi}e to duel ekipa koje vole da imaju loptu u posedu i mislim da }e utakmica

Dijego Maradona nije uspeo da objedini titule prvaka sveta kao fudbaler i kao selektor. Bi}e dosta analize u Argentini kako je nacionalni tim dozvolio sebi bruku protiv Nema~ke (0:4), za{to Maradona nije vodio Havijera Zanetija i Estebana Kambijasa... Ali, sada je vreme za tugu. Odmah posle me~a sa Nemcima, Marado- Dijego Maradona posle utakmice s Nema~kom na je zagrlio }erku Dalmu, poqu- Bio je ovo klasi~an nokaut. bio je, a potom je ~ak poku{ao da Ose}am se kao da sam dobio udase obra~una sa grupom nema~kih rac od Muhameda Alija. U ovom navija~a, koja ga je provocirala. trenutku nemam snage ni za {ta.

2

26. jun, 16

biti lepa, ali ne}e imati veze sa onom od pre dve godine (u finalu Evropskog prvenstva [panija pobedila 1:0) - dodao je Inijesta. Selektor Paragvaja Herardo Martino smatra da ne bi bilo nepravedno da je wegov tim pro{ao u polufinale. - Bili smo ravnopravan riva~. [panci su oti{li u polufinale, a mogli smo i mi. Takav utisak imam kada pogledam talenat i sposobnost

Vodi na listi strelaca: David Viqa

[EMA ZAVR[NICE MONDIJALA URUGVAJ

Heroj [panije David Viqa, strelac pobedonosnog gola, sve je rekao na terenu. Posle utakmice nije bio re~it, samo je prokomentarisao: - Stativa je htela da lopta u|e u gol. FIFA je izabrala Andreasa Inijestu za najboqeg igra~a utakmice. - To je sekundarno. Mislim, sre}an sam, ali to jezasluga tima. Znali smo da }e biti

JAPAN

3. jul, 20.30 [PANIJA 1

[PANIJA

29. jun, 20.30 PORTUGAL

Viqa na ~elu Pet golova: Viqa ([panija). ^etiri gola: Iguain (Argentina), Vitek (Slova~ka), Miler, Klose (Nema~ka). Tri gola: Suarez (Urugvaj), Gijan (Gana), Luis Fabijano (Brazil), Forlan (Urugvaj), Snajder (Holandija). Dva gola: Elano (Brazil), Tijago (Portugal), U~e (Nigerija), Holman (Australija), Honda (Japan), Eto (Kamerun), Donovan (SAD), Fridrih i Podolski (Nema~ka), Tevez (Argentina), Hernandez (Meksiko), Robiwo (Brazil). Jedan gol: ^abalala, Kumalo, Mfela (Ju`na Afrika), Markez, Blanko (Meksiko), Lung So, Sung Park, ^ung Li, Jung Li, ^ung Park, ^ung Jong (Ju`na Koreja), Hajnce, Demikelis, Palermo (Argentina), Xerard, Defo, Apson (Engleska), Dempsi, Bredli (SAD), Koren, Birsa, Qubijanki~ (Slovenija), Kakau, Ezil (Nema~-

ka), Kujt, Van Persi, Huntelar, Roben ( Holandija), Endo, Okazaki (Japan), Alkaraz, Vera, Riveros (Paragvaj), De Rosi, Jakvinta, Di Natale, Kvaqarela (Italija), Vitek, [melc (Slova~ka), Rid, [melc (Novi Zeland), Majkon, @uan, (Brazil), Nam Jun Si (S. Koreja), Buse`ur, Gonzales, Milar (^ile), Fernandez ([vajcarska), A. Pereira (Urugvaj), Ajegbeni (Nigerija), Torosidis, Salpingidis (Gr~ka), Jovanovi}, Panteli} (Srbija), Bendtner, Romedal, Tomason (Danska), Mereire{, Simao, Almeida, Leidson, Ronaldo (Portugal), Maluda (Francuska), Kejhil (Australija), Kopunek (Slova~ka), Drogba, Jaja Ture, Romarik, Kalu (O. Slonova~e), Muntari (Gana). Autogolovi: Ager (Danska), ^u Jong (J. Koreja), Melo (Brazil). Autogolovi: Ager (Danska), ^u Jong (J. Koreja), Melo (Brazil)...


18

SPORT

ponedeqak5.jul2010.

TOMISLAV KARAYI], PREDSEDNIK FSS

DNEVNIK

ARBITRI U GLAVNOJ ULOZI NA MUNDIJALU U JU@NOJ AFRICI

Anti} da nastavi Pet gre{aka koje su gde je (za)stao {okirale svet Izme|u predsednika Fudbalskog saveza Srbije Tomislava Karaxi}a i selektora reprezentcije Radomira Anti}a "qubav i daqe cveta". Sude}i prema izjavi prvog ~oveka srpskog fudbala... Posle eliminacije sa Mundijala posle tri utakmice, Karaxi} je ocenio da je to fijasko, pre svega u finansijskom smislu, a mnogi su tu wegovu izjavu protuma~ili kao najavu svo|ewa ra~una sa Anti}em. Ipak, velikih potresa nije bilo. Odbor za hitna pitawa FSS saop{tio je da Anti} i daqe ima poverewe, elektor je u svom stilu poru~io da }e "Radomir posle svega iza}i jo{ ja~i".

- Nema tu mnogo pri~e i mi iz Saveza nemamo {ta da krijemo. Razgovarali smo dva dana i o selektoru, posledwi put 10 sati, razmatrali svaki segment na{e mundijalske pri~e. I svi mislimo isto, morali smo i boqe i daqe. Ne mo`e se pri~ati o uspehu ove sjajne generacije posle dva poraza od, svakako, slabijih rivala. To je ono {to nas progawa. S druge strane, doneli smo zakqu~ak da nema potrebe da donosimo ishitrena re{ewa i bilo {ta mewamo. Jer, apsolutno je jasno da je Anti} najboqe re{ewe i da treba da nastavi tamo gde je (za)stao - rekao je Karaxi}.

bili onaj entuzijazam koji ih je nosio kroz kvalifikacije, ne znam za{to su spustili gas. Mo`da je ta tenzija Mundijala, taj pritisak bio prejak za na{e momke, mo`da... Vaqda oni to najboqe znaju. Ali, ja i daqe verujem u wih, jer se zaista radi o sjajnoj grupi koja zaslu`uje svu pa`wu. Zato verujem da }emo zajedno daqe, u nove pobede rekao je Karaxi}. Prvi ~ovek FSS nezadovoqan je rezultatom na Mundijalu jer smatra da je bilo uslova za mnogo, mnogo vi{e. - Izgubili smo mnogo na takmi~arskom planu, kao i na finansijskom. I to je ono {to me posebno

Tomislav Karayi}, Slavica i Radomir Anti}

Karaxi} je ponovio da ostaje pri oceni da je Srbija na Mundijalu do`ivela neuspeh, ali i da Anti}a i daqe smatra najboqim re{ewem. - Mi{qewe mewam samo u retkim prilikama, u ovom slu~aju svakako ne, pa samo mogu da ponovim ono {to sam rekao: na Mundijalu smo do`iveli neuspeh! Ali, tako|e, ne mewam mi{qewe ni kada je Radomir Anti} u pitawu, smatram da je na{ najboqi trener i da }e svoje znawe, ume}e i energiju usmeriti ka evropskom prvenstvu i ve} u kvalifikacijama za Poqsku i Ukrajinu dokazati da mu je mesto na klupi Srbije - rekao je Karaxi}. Prema wegovim re~ima, o selektoru se razgovaralo ~ak dva dana.

On je demantovao i glasine da sa Anti}em ne razgovara. - Nema tu istine, pri~ao sam naravno sa Anti}em i po povratku u Srbiju. Predsednik FSS je negirao i da je u taboru orlova vladala lo{a atmosfera i da je navodno bilo sukoba. - Jednostavno, to nije ta~no. Me|utim, i danas o tome svakodnevno razmi{qam a ne mogu da doku~im {ta je to {to se promenilo u odnosu na zajedni~ki `ivot kroz kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Tvrdim, la` je da je bilo podela i nesportskih ispada, ali, mislim da se ne{to promenilo u pona{awu igra~a. Kao da je nestao onaj adrenalin, kao da nisu vi{e bili toliko sre}ni, `eqni borbe, dokazivawa. ^inilo mi se da su izgu-

pe~e i boli. Jer, kada je reprezentacija u pitawu, mi nemamo neke probleme i godinu }emo zavr{iti uspe{no. Me|utim, prolaskom u ~etvrtfinale, a da ne govorim daqe, dobili bismo takvu finansijsku iwekciju koja bi na{ doma}i fudbal vratila u `ivot. Ne}u kazati ni{ta novo ako ponovim da su finansije krucijalni problem na{ih klubova i da se trudimo svim silama da im pomognemo. Na mnogo na~ina. Zato me je ovaj neuspeh i dodatno pogodio jer smo planirali da svaki zara|eni dinar koji nam ostane posle podele premija igra~ima i stru~nom {tabu razdelimo klubovima. Koliko bi to novca bilo sada je iluzorno govoriti, ali je svakako jasno da bi im svaka svota mnogo pomogla - otkrio je Karaxi}.

GDE ]E VLADIMIR STOJKOVI] NASTAVITI KARIJERU

Olimpijakos mogu}e odredi{te Vladimir Stojkovi}, golman fudbalske reprezentacije Srbije, kao i mnogo puta do sada i u ovom prelaznom roku mora}e da potra`i novi klub. Engleski Vigan, ~iji je ~lan bio, odlu~io je da ne otkupi ugovor koji Stojkovi} ima sa Sportingom, a kako Portugalci ne ra~unaju na wegove usluge predstoji mu nova pozajmica ili prelazak u neki drugi klub ako se ekipe dogovore oko obe{te}ewa. Me|utim, za usluge na{eg reprezentativca velikog interesovawa nema, pa je potpuno neizvesno gde bi mogao da nastavi karijeru. Aleksandar Kolarov

TRENER MAN^ESTER SITIJA POTVRDIO

godilo tri minuta pre kraja susreta kada je Edu poentirao nakon slobodwaka i gu`ve u {esnaestercu Slovenije. Ve} je bilo po~elo slavqe Amerikanaca kada je sudija Koman Kulibali iz Malija poni{tio sasvim regularan gol. On je video prekr{aj. Video ga je, vaqda jedini na planeti. 2. Italija - Novi Zeland Neko }e re}i da svetski prvaci Italijani nisu ni zaslu`ili ni{ta vi{e nego da ispadnu u prvom krugu. Jedno su zasluge i utisak, a druNepriznati pogodak Lamparda go bodovni saldo. ^iwenica koja ostaje je da je poonda (uh, taj Larionda...) i wegodak Novog Zelanda u utamici gov pomo}nik Espinoza to nisu grupe F koji je Novozelan|anivideli. [okirani Englezi su do ma doneo bod, a Italijanima kraja utakmice potu~eni do nouzeo dva, postignut iz ofsajda. gu, ali ostaje nedoumica da li je Simon Eliot je nabacio, lopta upravo sudijski previd prelose u gu`vi odbila od glave jo{ mio utakmicu na stranu Elfa. jednog igra~a Novog Zelanda, ja4. Argentina - Meksiko sno stavqaju}i strelca [melca Argentinci su boqi od Meku nedopu{tenu poziciju. Gol je sikanaca, to je nesporno. Uprpriznat, sudije nisu videle ofkos toj ~iwenici, po~etak me~a sajd, a bledi Italijani nisu usosmine finala izme|u ove dve peli da preokrenu tok susreta. selekcije proticao je u prili~3. Engleska - Nema~ka no izjedna~enom tonu, a Mesi i Dugo o~ekivani okr{aj veliwegovi saigra~i nisu uspevali kih rivala Nemaca i Engleza da na~nu meksi~ku obranu. I ostavio je mnogo repova za soonda se dogodio nevi|eni prebom. ^ak ni najzagri`eniji quvid linijskog arbitra koji je biteqi Gordog Albiona ne pogau~osima poklonio prvi gol i ri~u da su Nemci bili boqi i dao zalet za kona~ni slom Meksikanaca. Nikada ne}emo saznati da li bi tok utakmice bio isti da je linijski sudija mahao ofsajd Teveza kod prvog pogotka. Napada~ Man~ester sitija je, u trenutku kada mu je Mesi asistirao, bio sigurno dva metra u nedopu{tenoj poziciji, ali, iako je ponovqeni snimak na stadionu (koji su videli svi igra~i i sudije) jasno pokazao neregularnost gola, sudija Roseti pokazao je na - centar. I posle ovog dvoboja ostao je gorak ukus u ustima. 5. [panija - Portugal Danas retko ko i spomiwe da je David Viqa svoj ~etvrti gol na Svetskom prvenstvu postigao iz ofsajda. Mo`da zato {to je furija bila boqa od Ronalda i Ofsajd Davida Viqe protiv Portugala ekipe, ali, posmatraju}i na 1. SAD - Slovenija zaslu`eno slavili visoku pobeesencijalnom nivou, da li je to Slovenci su savr{eno u{li u du. Ipak, utakmicu je obele`ila uop{e bitno? ^iwenice govore dvoboj grupe C protiv opravdaneshvatqiva sudijska gre{ka da su [panci pobedili zahvaquno favorizovanih Amerikanakoja je Englezima oduzela ~ist ju}i jo{ jednoj krucijalnoj suca. [okirali su Donovana i gol, a mo`da i potpuno druga~idijskoj gre{ci. Mo`da linijski dru{tvo ve} u 13. minutu preko ju utakmicu. Nakon "blickriga" arbitar i nije mogao da vidi Birse, da bi svoju boqu igru i po~etnih 2:0, Levove snage su ]avijev briqantni dodir petom krunisali krajem prvog polukrajem prvog poluvremena upale koji je Viqu gurnuo u {ansu, ali vremena drugim golom. Uporni u crnu rupu. Obrambeni tragizar ba{ to ne ide u prilog uvoi hrabri Amerikanci zaigrali ~ar Apson uspeo je donekle da se |ewu tehnologije u fudbal? Visu puno boqe u drugom delu. Doiskupi pogotkom za smawewe qa je u trenutku upu}ivawa lopnovan je smawio u 48. minutu, a vo|stva rivala, a samo nekoliko te bio 30 santimetara u nedopuBredli vratio stvari na po~eminuta kasnije Lampard je sjaj{tenoj poziciji. Premalo za tak u 82. minutu. Slovence je nim udarcem izjedna~io na 2:2. qudsko oko, ali ne i za kamere uhvatila panika i utisak je bio Ili, mo`da - nije? Iako se lopkoje o~igledno jo{ uvek ne odgokako je selekcija SAD na pragu ta od pre~ke odbila gotovo mevaraju qudima koji drmaju svetpotpunog preokreta. To se i dotar iza gol linije, sudija Lariskim fudbalom.

POSLE PORAZA PARAGVAJA OD [PANIJE

Kolarov interesantan Man}iniju

Roberto Man}ini, menaxer engleskog premijerliga{a Man~ester sitija, potvrdio je vest o kojoj se ve} danima pi{e i govori.To da "gra|ani" navodno `ele da dovedu Aleksandra Kolarova vi{e nije vest, ali jeste da je wihov trener potvrdio interesovawe za reprezentativca Srbije. - Kolarov je kvalitetan i jak igra~ koji je dobar na nekoliko pozicija u timu - rekao je Man}ini. Man~ester siti je ve} izbrojao 19 miliona evra koje bi platio Laciju na ime obe{te}ewa, ali rimski klub tra`i tri miliona vi{e.

Ka`u stru~waci, u velikoj meri sla`u se i navija~i, da kvalitet fudbala i nije na najvi{em nivou u Ju`noj Africi, da najboqi igra~i sveta ne pru`aju ono {to se od wih o~ekivalo i, da sumiramo, da na Mundijalu ne gledamo ono {to bismo trebali i {to smo o~ekivali da vidimo. Dobro, ako su najboqi svetski fudbaleri podbacili ( s retkim izuzecima poput, recimo, Davida Viqe), {ta bismo onda trebali da ka`emo za Fifu i wene sudije? Iza Mesija, Ronalda ili Runija su duge i naporne klupske sezone, a kratke pripreme nisu uspele da ih osve`e u dovoqnoj meri da bi pru`ili ono {to smo `eleli od wih da vidimo. Koja su opravdawa za katastrofalne sudijske previde? Za poni{tene golove koji to nisu trebali da budu, za priznate koji su postignuti iz ofsajda ili za crvene kartone koje je samo sudija video? I u dva posledwa susreta osmine finala videli smo dve krucijalne gre{ke arbiatara. Najpre je u posledwim trenucima utakmice izme|u Holandije i Slova~ke dosu|en nepostoje}i kazneni udarac za Slovake koji, na sre}u, nije uticao na kona~ni ishod utakmice, a zatim sudije nisu videle ofsajd u odmeravawu snaga izme|u [panije i Portugala iz kojeg je postignut jedini pogodak na utakmici. Me|u ~itavim nizom sudijskih nepravdi, kojima smo bili svedoci u Ju`noj Africi, izdvojili smo pet najve}ih, pet koje su direktno uticale na ishod utakmica, a mo`da i na ~itav tok Svetskog prvenstva.

Martino nezadovoqan su|ewem

Vladimir Stojkovi}

Jedan od timova koji se pomiwu kao novo odredi{te Stojkovi}a je Olimpijakos. Kako gr~ki mediji tvrde, Atiwani tra`e naslednika za legendarnog Nikopolidisa, ali uz Stojkovi}a na spisku potencijalnih novajlija je jo{ nekoliko ~uvara mre`e. S obzirom na to da finansijska situacija u klubu iz Pireja nije sjajna, presudan faktor mogla bi da bude cena. A. P.

Herardo Martino, selektor paragvajske fudbalske reprezentacije, bio je razo~aran i ogor~en posle poraza od [panije (0:1) u ~etvrtfinalu Svetskog prvenstva. - Gol Valdesa u prvom poluvremenu mo`da nije trebalo da bude poni{ten, a po meni je veliko pitawe da li je bio penal protiv nas. Ako je bilo faula nad Viqom, onda je Alkaraz morao da dobije crveni karton. Ko zna, mo`da }e se i nama FIFA izviniti kao {to je to u~inila Meksiku i Engleskoj. Imali smo veliku priliku i nisam ni sre}an, ni zadovoqan iako je ovo najboqi rezultat paragvajskog fudbala - izjavio je argentinski stru~wak.

Herardo Martino


VELIKA NAGRADA KATALUWE

c m y

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak5.jul2010.

19

ZAVR[ENO OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE

Nezaustavqivi Lorenco Nadal kraq Vimbldona [panac Horhe Lorenco na Jamahi zabele`io je petu pobedu ove sezone u kraqevskoj klasi u [ampionatu sveta u motociklizmu. [panac je slavio na Velikoj nagradi Kataluwe ispred sunarodnika Danija Pedrose na Hondi i Australijanca Kejsija Stonera na Dukatiju. Lorenco je ovom pobedom pove}ao liderstvo u generalnom plasmanu nad Pedrosom na 52 boda i postao prvi voza~ Jamahe koji je osvojio tri uzastopne tr-

cu Tomasu Lutiju na Morivakiju, a tre}e [pancu Hulijanu Simonu na Suteru. Ve} na startu je do{lo do velikog sudara u kojem je u~estvovalo devet voza~a. Istovremeno su se Luti, Elias, Takahe{i, Janone i Simon borili za vrh. I dok je `uta zastavica bila podignuta Janone je napao Takahe{ija i zbog tog poteza zaradio kaznu prolaza kroz boks i na kraju zavr{io tek kao 13. I dok su se Luti i Simon nadmetali za drugo mesto Takaha{ijeva pobeda je ve} bila osigurana. Vode}i

Dukati) +4,956, 4. De Punije (Francuska, Honda) +18,057, 5. Bautista ([panija, Suzuki) +21,361 itd. Generalni plasman: 1. Lorenco ([panija) 165, 2. Pedrosa ([panija) 113, 3. Daviciozo (Italija) 91, 4. Hajden (SAD) 69, 5. De Punije (Francuska) 69 itd. Moto2: 1. Takaha{i (Japan, Tek 3) 41:42,451, 2. Luti ([vajcarska, Morivaki) +5,037, 3. Simon ([panija, Suter) +5,200, 4. Abraham (^e{ka, FTR) +6,706, 5. Elias ([panija, Morivaki) +7,369 itd. Generalni plasman:

Dani Pedrosa, Horhe Lorenco i Kejsi Stoner

ke sa pol pozicije jo{ od Edija Losona kojem je to po{lo za rukom 1986. Pedrosa i Stoner su i pored gre{aka u prvom delu trke uspeli na kraju da se bore za drugu poziciju, a u ciqu je za dlaku uspe{niji bio [panac. U Moto 2 klasi, u dramati~noj trci, svalio je Japanac Juki Takaha{i (Tek 3). To je Japancu prva pobeda od 2006. godine, a do we je do{ao profitiraju}i zbog gre{ke Italijana Andree Janonea, koji je dobio kaznu jer je preticao pod `utom zastavom. Drgo mesto pripalo je [vajcar-

u generalnom plasmanu Toni Elijas zavr{io je kao peti. U klasi do 125 kubika prvo mesto u Kataquwi pripalo doma}em voza~u Marku Markezu na Derbiju ispred Britanca Bredlija Smita na Apriliji i sunarodnika Pola Espargara na Derbiju. Markez (17 godina) je tako postao najmla|i voza~ u istoriji koji je zabele`io ~etiri uzastopne pobede. Rezultati, Moto GP: 1. Lorenco ([panija, Jamaha) 43:22,805, 2. Pedrosa ([panija, Honda) +4,754, 3. Stoner (Australija,

1. Elijas ([panija) 111, 2. Luti ([vajcarska) 94, 3. Simon ([panija) 77, 4. Tomizava (Japan) 76, 5. Janone (Italija) 70 itd. Klasa do 125 kubika: 1. Markez ([panija, Derbi) 40:46,315, 2. Smit (V. Britanija) +4,638, 3. Espargaro ([panija, Derbi) +4,996, 4. Kortese (Nema~ka, Derbi) +45,366, 5. Vaskez ([panija, Derbi) +45,433 itd. Generalni plasman: 1. Markez ([panija) 132, 2. Espargaro ([panija) 131, 3. Terol ([panija) 118, 4. Smit (V. Britanija) 94, 5. Vaskez ([panija) 60 itd. G. M.

Prvi teniser sveta, [panac Rafael Nadal osvojio je drugi put u karijeri titulu na presti`nom Vimbldonu po{to je u u finalu pobedio 13. igra~a sveta, ^eha Toma{a Berdiha rezultatom 3:0, po setovima 6:3, 7:5, 6:4 za samo 132 minuta igre. Nadalu je ovo, posle pet titula na Rolan Garasu (41. u karijeri) i po jedne na Australijan Openu (2009) i Vimbldonu (2008), osmi grend slem trofej u karijeri. Osmi put dobio je Berdiha, koji je nije imao na~ina da na londonskoj travi po ~etvrti put u karijeri dobije sjajnog [panca. Nadal je, posle Bjerna Borga (1980.), postao prvi ~ovek koji je za redom dobio GS na {qaci i travi. Sa druge stranee, Berdih je igrao svoje prvo GS finale i propustio je priliku da izjedna~i uspeh Jana Kode{a, kao jedinog ^eha koji je slavio na Vimbldonu (1973.) Nadal je malo pasivnije u{ao u me~, ali kako se prvi set pribli`ao kraju on je podizao ritam igre i agresivnije udarao loptice. Berdiha nije slu`io prvi servis kao u prethodnim me~evima protiv Roxera Federera i Novaka \okovi}a, tako da je Nadal u sedmom gemu stigao do prvog brejka. Terao je Nadal na gre{ke ^eha i u nastavku i jo{ jednom mu oduzeo servis sa kona~nih 6:3. U drugom setu su oba tenisera ~uvala svoje servise, ali je prvi igra~ sveta, koji je u prethodna 32 me~a izgubio samo jedan duel, jo{ jednom pritisnuo Berdiha iu 12 gemu napravio brejk i vrlo brzo stigao 2:0 u setovima. Na startu tre}eg seta Berdih je do{ao do prve brejk {anse, ali se Nadal is~upao posle ~ega se samo ~ekala situacija kada }e ^eh biti kona~no slomqen i kada }e [panac napasti jo{ ja~e i zadati kona~an udarac. Ka i svi veliki igra~i,

Rafael Nadal posle Rolan Garosa trijumfovao i na Vibldonu

Nadal je najvi{e koncentracije imao u trenutku kada je ^eh servirao za opstanak u me~u. Berdih nije izdr`ao pritisak i Nadal je sasvim zaslu`eno jo{ jednom postao kraq

Vimbldona. Za titulu na Vimbldonu Nadalu je pripala suma od ravno milion funti, dok je pora`enom Berdihu na ra~un upla}eno upola mawe novca.

ZAVR[EN SVETSKI KUP U BEOGRADU

Srbija bez odli~ja Posledwi, ~etvrti, Svetski kup u streqa{tvu, koji se prethodne nedeqe odr`avao na streli{tu Kovilovo kraj Beograda, zar{en je. Ovo takmi~ewe bilo je prilika da strelci provere formu pred Svetsko prvenstvo, koje }e se od 29. jula do 11. avgusta odr`ati u nema~kom gradu Minhenu. Na{i strelci na doma}em terenu nisu uspeli da se domognu odli~ja. I dok su neki pucali u domenu svojih rezultata neki su i podbacili, pa je selektor Zoran Stojiqkovi} rekao da }e biti dosta promena. - Nismo o~ekivali da nam najslabija disciplina u Beogradu bude MK pu{ka trostav za dame. Te{ki uslovi na ovom streli{tu i jak vetar ne smeju da budu opravdawe za lo{e rezultate. U ostalim disciplinama imali smo lepih rezultata i plasmana, pa mislim da su nam skoro sve ekipe spremne. Do [ampionata sveta planiramo jo{ dva jaka takmi~ewa, oba u Novom Sadu, a to su Prvenstvo Srbije MK oru`jem 14. i 15. jula i Velika nagrada Novog Sada od 16. do 18. jula. U Novom Sadu }emo ostati na pripremama do 21. jula, kada }e uslediti kra}i odmor pa put u Minhen. Spisak reprezentativaca saop{ti}u po~etkom idu}e sedmice, bi}e novih imena i mladih strelaca, jer se pokazalo da je potrebno podmla|ivawe - rekao je Stojiqkovi}. Srpski strelci su na posledwem Svetskom kupu u Beogradu

ga|ali u pet finala. Jasna [ekari} bila je ~etvrta MK pitoqem, Damir Mikec peti vazdu{nim i sedmi MK pi{toqem, Andrija Zlati} {esti MK pi{toqem, Ivana Maksimovi} osma vazdu{nom pu{kom i Stevan Pletikosi} osmi MK pu{kom 60 le`e}i. Predsednik Organizacionog komiteta Svetskog kupa Obrad Stevanovi} je istakao da ipak moramo da budemo zadovoqni, jer su na{i strelci u konkurenciji takmi~ara iz mnogo bogatijih i streqa~ki razvijenijih zemaqa osvetlali obraz. - Beograd se upisao me|u gradove gde su oboreni svetski rekordi. Nemica Sowa Fajl{ifter je vazdu{nom pu{kom postigla apsolutni svetski rekord od 400 krugova. Drago nam je {to su gosti iz 60 zemaqa oti{li zadovoqni iz Beograda i to nam je najve}a nagrada. Zahvaqujemo se predsediku Me|unarodne federacije streqa~kih sportova Olegariju Vaskezu Rawi na ukazanom poverewu da organizujemo najmasovniji Svetski kup ove godine. Opravdali smo ga dobrom organizacijom, a veliku pomo} su nam u tome pru`ili Ministarstvo omladine i sporta Srbije, Olimpijski komitet Srbije, Grad Beograd, Uprava pograni~ne policije i druge resorne institucije, kao i sponzori i prijateqi na{eg sporta - rekao je Stevanovi}. G. M.

USKORO U NOVOM SADU

Yet-ski trka Od 16. do 18. jula u Novom Sadu, na jednoj od najlep{ih pla`a na Dunavu, [trandu, odr`a}e se prva me|unarodna xet-ski trka. Doma}in i organizator je Xet-ski klub Moto jet iz Novog Sada, koji je ~lan Motonauti~kog saveza Srbije i Me|unarodne motonauti~ke unije prepoznate od MOK-a. O~ekuje se u~e{}e oko 50 takmi~ara iz Hrvatske, Ma|arske, Slovenije, Austrije, Srbije... - Na trci }e se pojaviti takmi~ari koji su u~estvovali u najja~em regionalnom prvenstvu Alpe Adrija kupu, a prisustvo je potvrdio i svetski prvak u svim klasama Kevin Rajterer iz Austrije - predo~ava predsednik Xet-ski kluba Moto jet, koji je ujedno i takmi~ar, Aleksandar Kreve{i}. - Nedavno sam bio u Ba{kim vodama gde sam, pored toga {to sam se takmi~io, uradio i prezentaciju

na{e trke, {to je nai{lo na veliko interesovawe i odobravawe, pa su ve} tom prilikom nastup najavili takmi~ari visokog rejtinga, pa o~ekujem da }e trka u Novom Sadu biti kvalitetna. Takmi~ewe }e se odvijati u tri klase - ski (skuteri koji se vode stoje}i), fri stajl (vo`wa skutera sa akrobacijama) i ranobaut (skuteri koji se voze sede}i). - Trke se voze oko plutaju}ih bova, koje u zavisnosti od boja ozna~avaju krivine. Takmi~ewe je prili~no atraktivno, a posebno je zanimqivo to {to publika sve vreme sa obale mo`e da vidi celu trku. Imaju}i u vidu da to jo{ nije vi|eno u Novom Sadu, o~ekujem da to bude pravi spektakl i da }e ova trka privu}i brojne gledaoce, pogotovo {to Novi Sad ima kulturu trka. Na`alost, na

Mi{eluku se vi{e ne odr`avaju auto i moto trke. Prema Kreve{i}evim re~ima, ciq organizatora je da promovi{e bezbednu vo`wu jer qudi jo{ uvek ne razlikuju {ta je takmi~arska disciplina, a {ta rekreativna vo`wa. - Sliku o ovom sportu kvare bahati rekreativci i s takvim pona{awem prave qudima probleme - rekao je Kreve{i} i dodao: Generalni pokroviteq trke je Grad Novi Sad, koji je prepoznao ovu manifestaciju. Zahvalio bih se posebno ~lanu Gradskog ve}a za privredu i turizam mr Marku Naran~i}u, direktoru Turisti~ke organizacije Novog Sada Dragani ]irakovi}, i gradskom zelenilu, koji su imali sluha za ovakvu manifestaciju, koja na najlep{i na~in promovi{e grad Novi Sad, Srbiju, bezbednu vo`wu i podi`e turisti~ku ponudu grada.

Kreve{i} je na kraju pozvao sve na{e voza~e skutera sa vi{kom adrenalina, bez obzira da li su se do sada takmi~ili, da do|u i da se oprobaju. - Ciq nam je da ve} slede}e godine organizujemo trku koja se boduje za evropski {ampionat - nada se Aleksandar Kreve{i}. J. Gali}

Andrija Zlati} i Damir Mikec na streli{tu u Kovilovu


20

SPORT

ponedeqak5.jul2010.

DNEVNIK

SVETSKO KADETSKO PRVENSTVO U NEMA^KOJ

SPARTAK SE POJA^AO

Samo dobar po~etak Srbija–Kina 71:74 (24:15, 12:21, 15:18, 20:20)

SRBIJA: Cvetkovi} 6 (4 as), Radi~evi} 7 (4 as), Radowi}, Danbugi}, ^vorovi}, Mitrovi} 1 (5 sk), Miqenovi} 22 (5 as), Krsti}, Jankovi} (6 sk), Milo{evi} 11, Bezbradica 12 (5 sk), ]irovi} 12 (5 sk). KINA: Bi 1, Lu, Vang 6, Gu 25, Ma, P. Vang, Zai 16, Vei, Zu 14, Ksu 3, Jan 5, Z. Vang 4. Kadetska ko{arka{ka reprezentacija Srbije pretrpela je poraz u 2. kolu Svetskog prvenstva u ko{arci koje se odr`ava u Nema~koj. Boqi od izabranika selektora Nenada Truni}a bili su Kinezi, koji su pobedili rezultatom 74:71. Po~etak utakmice nije nagove{tavao rasplet koji se kasnije dogodio. Posle po~etnog vo|stva rivala od 6:2, na{i mladi igra~i su serijom od 15:0 stigli do prve dvocifrene prednosti (17:6). Do kraja prvog perioda orli}i su igrali bez gre{ke i ~inilo se da sve dr`e pod kontrlom. Me|utim, usledio je veliki pad u igri Momenat s utakmice Srbija–Kina srpskog tima. Kinezi su svaku gre{ku Truni}evih ci boqe sna{li wihovi rivaizabranika ka`wavali i do li. Nenad Miqenovi} je pokukraja prvog poluvremena sa{ao da u posledwim trenucima svim se vratili u igru. U natrojkom donese produ`etak, stavku, na`alost, Kina je bila ali wegov {ut bio je izveden iz ekipa koja je kontrolisala veoma te{ke pozicije i mladi utakmicu i diktirala tempo i bek nije bio uspe{an. ve} tada je moglo da se nasluti Selektor Nenad Truni} poda }e kona~ni ishod biti nesle utakmice je ta~no znao povoqan za na{e mladi}e. {ta je to ko{atalo pobede naOni, dodu{e, nisu odustaja{u reprezentaciju. li, odr`avali su korak s riva- ^estitam Kinezima na polom, ali su se u penal zavr{nibedi i moram da ka`em da su

Poverewe mladima Mu{ki ko{arka{ki klub Spartak re{en je da izdr`i do kraja u nameri da se vrati u najja~u srpsku ko{arka{ku ligu, ali i da to uradi sa mladim igra~ima uglavnom iz regiona.Prvi korak u tom pravcu bilo je ozvani~ewe saradwe MKK Spartak sa Omladinskim ko{arka{kim klubom Spartak, a ugovor su potpisali predsednici klubova Slavko Imri} i Jovo Sirovina. – Pre godinu dana smo zacrtali ciqeve, sada smo u Prvoj B ligi, a imamo ~vrstu nameru da daqe nastavimo, oslawaju}i se na sopstvene snage. I ranije smo sara|ivali sa OKK Spartak, dobar deo na{ih sada{wih igra~a je ponikao u tom klubu, a sada i zvani~no idemo daqe istim putem – istakao je Imri}. Jovo Sirovina, predsednik OKK Spartak, nakon potpisivawa ugovora je istakao:

– Na ovaj dan smo ~ekali jako dugo, iako je saradwe bilo i ranije. Uz mlade snage koje MKK Spartak ve} ima i perspektivne de~ake iz na{eg kluba, te u saradwu sa trenerom Blagojem Ivi}em sigurno }emo mo}i da se borimo ravnopravno u takmi~ewima mla|ih kategorija, ali i da ove momke uskoro gledao u prvom timu – kazao je Sirovina. MKK Spartak potom predstavio {est novih igra~a, mladi}a koji }e, nadamo se, vrlo brzo zaigrati u prvoj postavi.Novi ~lanovi Spartaka su: Dejan Stefanovi} (1993. godi{te, krilni centar iz Para}ina), Petar Potkowak (1995, krilni centar iz Sombora), Kemal Karahoxi} (1989, centar iz Ba~ke Topole), Kenan Karahoxi} (1996, krilo iz Ba~ke Topole), Strahiwa Pribi} (1994, bek {uter iz Sombora) i Vladimir Bo{kovi} (1993, krilni centar iz Para}ina). N. S.

SKUP[TINA RK VRBAS

Ciq plasman u elitu Izborna skup{tina Rukometnog kluba Vrbas protekla je u kvalitetnoj atmosferi gde je sve bilo podre|eno stvarawu boqih uslova za rad kako bio se ekipa {to pre vratila u superliga{ko dru{tvo. Za novog predsednika izabran je Milutin Perunovi}, uspe{ni privrednik iz Vrbasa, koji je i do sada pomagao klubu i

vawima nego {to ih danas ima na tribinama na{e dvorane. Kada je u pitawu seniorka ekipa, Perunovi} je istakao da }e se klub i daqe oslawati na sopstveni kadar i da je povratak u elitnu ligu jedini i osnovni ciq u narednoj sezoni. Dodao je da }e i obaveze koje su ostale prema igra~ima i trenerima od prethodnog rukovodstva, a sa kojima je novo bilo na vreme upoznato, bi-

Karneks umesto Vitala Kako smo nezvani~no saznali, Rukometni klub Vrbas bi u narednoj sezoni trebalo da u Industriji mesa Karneks dobije jakog partnera u vidu generalnog sponzora. Potpisivawe ugovora o sponzorstvu se o~ekuje uskoro pa }e se u narednoj sezoni vrba{ki rukometa{i takmi~iti u prvoliga{kom dru{tvu pod imenom – Vrbas Karneks. odigrali veoma dobru utakmicu. Otvorili smo me~ na najboqi mogu}i na~in, ba{ onako kako smo se dogovorili pred wegov po~etak. Zahvaquju}i ~vrstoj odbrani i kontranapadima, polovinom prvog perioda poveli smo s 12 poena razlike. Me|utim, od tog trenutka vi{e nismo igrali agresivno. Nismo dobro odgovorili na wihovu zonsku odbranu. Zavr{nica je bila na

jednu loptu, ali nismo dobro odigrali odbranu na najboqim igra~ima Kine, pre svih na Gou. Idemo daqe. Slobodan dan }emo iskoristiti da se {to boqe pripremimo za utakmicu protiv Argentine. @elimo da ispunimo ciq, a to je plasman u ~etvrtfinale. Dana{wi susret Srbije i Argentine po~iwe u 14.30 ~asova. A. Predojevi}

bio jedan od sigurnih oslonaca kada je bilo neophodno. - Strategiju daqeg razvoja kluba i rukometnog sporta u na{em gradu vidim kroz rad sa mladima, koji je i do sada davao odli~ne rezultate, kao istvarawe nove sekcije – mini rukomet, da bi se ukqu~ili i oni najmla|i u trena`ni proces – naglasio je po izboru na ~elo kluba Milutin Perunovi}. - Posebnu pa`wu posveti}emo povratku navija~a na tribine, jer vrba{kih navija~a je nekada vi{e bilo na gosto-

ti uskoro u potpunosti izmirene. U formirawu Upravnog odbora, koji Skup{tina jednoglasno prihvatila, Perunovi} se oslonio na privrednike Obrada Ra{kovi}a, Slobodana Perovi}a, Darka Me|edovi}a i Oliveru Markovi} ispred industrije mesa Karneks. U UO su jo{: dr Milan Milovi}, Milotin [i} i Jovica Elezovi}. Adekvatnu pomo} u daqem radu ispred lokalne samouprave obe}ao je i Vuka{in Vuji~i}, pomo}nik predsednika op{tine. J. Len|er

IZ RADA APATINSKE PANONIJE

ZBOG ODLUKE DA IGOKEA IGRA U REGIONALNOJ LIGI

Bosna kivna na NLB

Odluka rukovodstva NLB lige da pozivnicu za slede}u sezonu u regionalnom takmi~ewu uputi ekipi Igokee iz Aleksandrovca izazvala je razo~arawe vode}ih qudi sarajevske Bosne koja }e propustiti slede}e izdawe ovog nadmetawa. - Dana 14. juna, KK Bosna dobio je zvani~no obave{tewe da je dobitnik pozivnice za igrawe u NLB ligi, a u ~etvrtak dolazi do saznawa da }e vajld-kard dobiti KK Igokea iz Aleksandrovca. Bosna jo{ uvek ima va`e}u pozivnicu za sezonu 2010./2011. i, ukoliko se kao ta~nim poka`u insinuacije o promeni zvani~nog stava od 14. juna, to mo`e da izazove {tetne posledice po ugled i poslovawe kluba. Bosna je ve} zatra`ila od NLB lige zvani~nu odluku i adekvatno obrazlo`ewe, temeqeno na propisima lige u vezi vajld-kard pozivom za predstavnika BiH u NLB ligi za sezonu 2010./2011 - ka`e se u zvani~nom saop{tewu sarajevskog kluba. A. P.

Ni{ta bez dobrotvora Dok se aktuelni reprezentativac Srbije u kajaku na 200 metara Jovo Mandi} priprema za Svetsko prvenstvo (namera mu je da osvoji prvo mesto na Otvorenom prvenstvu Vojvodine koje }e se 16. i 17. jula odr`ati u Apatinu) dvadesetak mladih kajaka{a vesla Dunava sa `eqom da uskoro i oni u~estvuju na velikim takim~ewima.

ran sport, pa se deca takmi~e uglavnom uz roditeqsku pomo} ka`e Zoran Dubaji}, potpredsednik kluba. Upis dece u kajak klub je po~eo . Sve vi}i broj dece potvr|uje da je kajak u Apatinu. Me|u najmla|im kajaka{ima isti~u se Andrej Wari ( osvojio u Mini kajak ligi srebrnu medaqu), sestre Blanka i Vawa Zori} sa bronzanom medqom u kajaku dvo-

za najmla|e kupili smo pre dve godine. Reprezentativci sami sebi kupuju kajake, koji ko{taju i do 6.000 evra, jer na svetskam prvenstvima sa na{im kajacima nema {anse za uspeh - isti~e Dubaji}. Teretana, neohodna u zmimskom periodu, adaptirana je sredstvima entuzijasta. Kajakaki Dom po projektu Pere Risti}a nije izgra|en.

-U Francuskoj i Ma|arskoj nisam uspeo da za deli} sekunde pobedim konkurenciju na 200 metara. ^ini mi se da sam se uhodao na ovoj stazi i o~ekujem pobedu na Prvenstvu Vojvodine {to bi me odvelo na Svetsko prvenstvo u Poqskoj - nada se Jovo Mandi}. Bez dobrotvora, bez sponzorstva privatnika, poput firmi „Port kompani“, „Tesla“ i „El-

sedu, Uro{ Bjeli} i Bogdan Beli}, tako|e sa bronzom, kao i najmla|i Tomislav Jort i Bogdan Cveti}anin sa bronzanim odli~jima. -Finansije su posledwih godina bile klju~ koji je odre|ivao kajak sport. Bez jakih sponzora, kakve na primer imaju kajaka{i u Ba~koj Palanci (Sintelon) te{ko je ostvariti svetske rezultate. Posledwe kajake

- Sami krpimo dotrajle kajake.Ima najava da bi prstor mogli da dobijemo u zgradi Carine koja je izme{tena na drugu lokaciju. Trenutno nemamo u kjaka{kom klubu kanalizaciju ni vodu, a za struju jedva skrpimo da platimo - navodi Dubaji}. Uprkos svim problemima kajaka{i Apatina ne posustaju, nego se pripremaju za Otvoreno prvenstvo Vojvodine.

ba“ ,apatinski kajaka{ki sport bi mo`da u ovom gradu i nestao.Nekada{wi kajaka{i svakodnevno dolaze na treninge mali{ana da bi ih podr`ali da ostanu u ovom sportu. -Kada na obali vidim graditeqa kajaka Marasa, kajaka{kog sudiju Bogi}a, Dubaji}a, Sla|u i druge sve mi je lak{e i lep{e - napomiwe talentovani Andrej Wari. J .P.

EVROPSKA LIGA ZA DAME

O~ekivani trijumf Velika Britanija–Srbija 0:3 (15:25, 11:25, 20:25) [EFILD: Hala „Paunds forx“, gledalaca 130, sudije: Van der Velden (Holandija) i Pont (Andora). VELIKA BRITANIJA: Viks, Ozborn, Lejburn 3, Tejlor, Berte-

Bri`itka Molnar

1. Bugarska 8 2. Rumunija 10 3. Srbija 7 4. V. Britanija 9

7 4 6 0

1 6 1 9

23:5 13:19 19:5 1:27

15 14 13 9

li, Breg 2, Morgan, Biti 1, Rid 5, O’Konor, Sendel 8, Karter 5. SRBIJA: Brako~evi} 10, @ivkovi}, Krsmanovi} 9, Majstorovi}, Molnar 16, Vesovi} 9, Ognjenovi} 5, Veljkovi} 12, Bjelica, Ra{i}, Popovi}, Klisura 2. Odbojka{ice Srbije lako i ubedljivo savladale su Veliku Britaniju u [efildu. Prva dva seta Srbija je re{ila u svoju korist, svaki posle 20 minuta igre, dok je samo u tre}em setu doma}in pru`io dostojan otpor. Bilo je izjedna~eno sve do fini{a, kada je na servis liniju stala Bri`itka Molnar i od 20:20, Srbija je stigla do 25:20, za kona~nih 3:0 u setovima. Velika Britanija i Srbija }e drugu utakmicu 4. vikenda A grupe Evropske lige odigrati danas od 18.30 ~asova po na{em vremenu u [efildu.

S treninga apatinskih kajaka{a

Trener apatinske Panonije Sla|ana Horti-Vemer (do{la iz Bezdana) najavquje da }e apatinski kajaka{i napredovati vi{e od o~ekivanog. -U dva protekla kola Mini kajak lige u Srbiji bili smo na ~etvrtoj poziciji, iza Ba~ke Palanke, Sremske Mitrovice i Pan~eva. Oskudne finanisije uticale su i na ovaj me|u Apatincima tradicionalno popula-


c m y

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

ponedeqak5.jul2010.

21

Kontroverzna reklamna kampawa Glas Amerike meri~ke organizacije za za{titu prirodne sredine po~ele su reklamnu kampawu za prelazak na alternativne izvore eneregije. Jedna od wih je za to iskoristila lik iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinexada. Neke organizacije ameri~kih dr`avqana iranskog porekla negativno su reagovale na taj potez. Reklame se mogu videti u velikim ameri~kim gradovima, kao {to su Va{ington i Majami. Na wima se vidi nasmejano lice Mahmuda Ahmadinexada i bure nafte puno dolarskih nov~anica, pored koga se vidi natpis „Iran gomila pare vr{e}i ubistva“. Mawim slovima ispisano je upozorewe da ka{wewe sa prelaskom na novu vrstu energije pogubno uti~e na ~ist vazduh i klimatske promene. Ali mnogima se ta reklama nije dopala. „Razumem poentu, ali neke stvari ne treba stavqati na reklame“, ka`e Xamal Abdi, politi~ki direktor neprofitne iransko-ameri~ke interesne grupe Iransko-ameri~ki nacionalni komitet, u Va{ingtonu. On ka`e da reklama poistove}uje iranski narod sa negativnom karikaturom Ahmadinexada. „Ni jedna druga zajednica ne mora da se nosi sa ovakvom vrstom uvrede. Ne bi trebalo da se nalazimo u takvoj situaciji da

A

Nove imigracione mere u Britaniji Bi-Bi-Si skoro bi trebalo da bude uvedeno privremeno ograni~ewe broja stranih radnika iz zemaqa van EU kojima }e biti dozvoqen ulazak u Britaniju. Ministarka unutra{wih poslova Tereza Mej ograni~i}e broj stranih radnika na 24.100 smawewe od oko 5 posto - do aprila 2011, kada bi trebalo da bude uvedeno trajno ograni~ewe. Re~ je o jednom od glavnih izbornih obe}awa Konzervativne stranke, koje je pre`ivelo koalicioni sporazum s liberal-demokratama. Neki konzervativni ministri, zajedno s poslovnim liderima, smatraju me|utim da bi rigidno ograni~ewe moglo da nanese {tetu britanskoj pri-

U

vredi, jer bi moglo da onemogu}i dolazak nekih od najtelentovanijih stranih radnika i stru~waka u Britaniju. Ciq najavqenog privremenog ograni~ewa je da se spre~i talas aplikacija za ulazak u Britaniju, uo~i uvo|ewa trajnog ograni~ewa idu}eg aprila. Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je da `eli da smawi godi{wi broj novih imigranata sa stotina hiqada na desetine hiqada. Laburisti ka`u da je re~ o PR meri, jer samo mali broj radnika dolazi van EU; liberal-demokrate se se protivile ograni~ewu broja stranih radnika, ali su pristale na ovu meru u sklopu koalicionog dogovora s konzervativcima, mada su izdejstvovali meru kojom se zabrawuje dr`awe dece u zatvorenim imigrantskim centrima.

Preokret u „Loreal skandalu” Vol strit xurnal u|ewe ~oveku optu`enom za ucewivawe i zloupotrebu najbogatije `ene u Evropi, naslednice imperije “Loreal” Lilijan Betenkor, odlo`eno je zbog novih dokaza koje su pokrenule lavinu kritika na ra~un nadle`nog ministarstva. Jedina }erka Lilijan Betenkor, Fransoaz Beetenkor-Mejers, tu`ila je pre tri godina prijateqa fotografa svoje 87godi{we majke Fransoa-Mari Banijea. K}i je u tu`bi rekla da je gospodin Banije zloupotrebio maj~inu mentalnu i fizi~ku slabost i iznudio vi{e od

S

blema za francuskog predsednika Nikolu Sarkozija, jer se u wima naslu}uju finanskijske malverzacije Lilijan Betenkor, kao i bliske veze izme|u we i ministra rada Erika Verta. Razgovori na tajnim snimcima izme|u Lilijan i wenog finansijskog savetnika Patrisa de Metra, aludiraju na of{or ra~une, fiskalne prevare i politi~ki uticaj – a tako|e su raspravqali i o mogu}im donacijama ministru Vertu. Ministar rada koji je vo|a promena u penzionom sistemu, demantuje da je u~inio bilo {ta lo{e. On je rekao da je Lilijan Betenkor donirala novac Sarkozijevoj partiji u okviru dozvoqenih granica, {to dobro

nas je sramota dok prolazimo ulicom i vi|amo autobuse sa ovakvom uvredqivom reklamom“, ka`e Abdi. Me|utim, Erik Sep, iz neprofitne hri{}anske organizacije „Mre`a ameri~kih vrednosti“, koja je finansirala reklamu, ima druga~ije mi{qewe.

|u hri{}anskim organizacijama, koje pronalaze vezu izme|u vere i za{tite prirodne sredine – odnosno, kako to hri{}anski evangelisti nazivaju - „za{tite ono {to je Bog stvorio“. „Jedna od prvih Bo`jih zapovesti u Kwizi o postawu je obra|ivawe zemqe i briga o woj.

„Posledwa stvar koju smo `eleli je da neko bude iznerviran ili qut zbog ovoga“, ka`e on. Sepova grupa podr`ava tradicionalnu liberalnu politiku, ukqu~uju}i akcije za spre~avawe klimatskih promena i sprovo|ewe socijalno-ekonomske pravde. On i wegovi sledbenici su deo rastu}eg trenda me-

Svuda u Bibliji, ~ak u Kwizi o otkrivewu, provla~i se tema da nam je stavqeno u zadatak da dobro upravqamo Bo`jim delom“, ka`e Erik Sep. On daqe navodi da je wegova organizacija `elela originalnu reklamu koja bi se obra}ala javnosti jezikom konzervativizma. Reklamu koja bi pomogla

wegovoj, tradicionalno progresivnoj organizaciji u izgradwi umerenije koalicije za za{titu prirodne sredine, kako bi osigurali da Kongres usvoji novi zakon o ~istoj energiji. Me|utim, Ameri~ko-iranski nacionalni komitet smatra da je reklama bezobzirna, jer ne pravi razliku izme|u iranskog naroda i iranskih vladara. Komitet je udru`io snage sa drugim iransko-ameri~kim grupama u lobirawu svojih ~lanova i zahtevawu od sponzora da povuku reklamu. Organizacija „Mre`a ameri~kih vrednosti“ je u me|uvremenu odlu~ila da povu~e reklamu sa likom Ahmadinexada. Tim povodom, politi~ki direktor Iransko-ameri~kog nacionalnog komiteta je rekao: „Ovo je zna~ajan trenutak za iransku zajednicu u Americi, jer smo do{li do nivoa da mo`emo da reagujemo kada se pojave ovakve stvari i ka`emo da je to neprihvatqivo. Stvoren je presedan koji ka`e da se ne mo`e demonizovati iransko porkelo radi sticaja poena ili ispuwavawa ne~ije agende. To sada ko{ta politi~ki“, ka`e Abdi. „Mre`a ameri~kih vrednosti“ }e ovih dana pustiti u promet novu reklamu koja se zasniva na gnevu Amerikanca zbog nafte koja se izliva u Meksi~kom zalivu posle eksplozije platforme kompanije BP. Nova reklama nosi natpis - „Bi-pi gomila pare vr{e}i ubistvo“.

Kome smeta nema~ka zastava Doj~e vele okom fudbalskog prvenstva gra|ani Nema~ke ukrasili su fasade ku}a, automobile i ulice zastavama svoje zemqe. Ipak, isticawe nacionalnog ponosa ni ovoga puta ne proti~e bez neprijatnih situacija.

T

Poreklo boja dana{we zastave Nema~ke nije istorijski utvr|eno. U Muzeju nema~ke istorije u Berlinu vezuje se za boje na grbu Nema~kog carstva.

Ima i onih istori~ara koji smatraju da su tri boje preuzete iz vremena revolucije 1848. godine sa uniformi nema~kih unionista. Tu istu zastavu koju na svojim „uniformama“ nose fudbaleri nema~ke reprezentacije u Ju`noj Africi, mo`ete videti na svakom koraku u gradovima Nema~ke. Naoko monotone stambene zgrade u Berlinu, sada su ukra{ene platnima obojenim u crno, crveno i zlatno. Glavno obele`je jedne dr`ave, u ovom slu~aju Nema~ke, mo`e se videti i u pokretu. Zastavice oka~ene na krovovima i prozorima automobila vijore se pri velikim brzinama. A, svaki pogled unazad – u retrovizor, tako|e je obojen u te boje, jer su spoqni i unutra{wi retrovizori ukra{eni nema~kom trobojkom. Ta slika govori o svojevrsnom olak{awu koje je nema~ka nacija do`ivela, imaju}i u vidu ne tako davnu, bolnu, pro{lost, kada je mahawe nema~kom trobojkom uglavnom imalo negativnu konotaciju. U Nema~koj `ivi veliki broj imigranata, koji tako|e koriste ovu priliku da iska`u svoj nacionalni identitet. Libanac Badr Muhamed i wegov ro|ak oka~ili su zastavu Nema~ke na fasadu zgrade u ~ijem prizemqu

dr`e i malu piqarnicu. Ludi su za fudbalom i zdu{no podr`avaju „pancere“. „Smatrali smo da bi bilo lepo da u znak podr{ke nema~kom timu postavimo zastavu na fasadu zgrade. Ona simbolizuje i na{u podr{ku dr`avi sa kojom smo se identifikovali.“ Ipak, isticawe nacionalnog ose}awa na takav na~in i daqe nije oslobo|eno tenzija. Badr Muhamed ka`e da je zbog zastave koju je oka~io na fasadi ku}e u naletu patriotizma, u imigrantskom distriktu Berlina, izlo`en stalnim pretwama levi~arskih aktivista koji su poku{ali da „ogole“ fasadu wegove ku}e.

„Oni smatraju da ne bi trebalo to da radimo jer ih podse}a na eru nacizma. Odbijam takva razmi{qawa jer ova zastava zna~i da mi stojimo iza dr`ave u kojoj smo ro|eni i gde smo odrasli. Mi smo nema~ki dr`avqani i samo `elimo da damo podr{ku na{em timu.“ Da ove re~i ne bi odneo vetar na kome se zastava vijori, ~lanovi porodice re{eni su da svake ve~eri stra`are i sa~uvaju to par~e platna do kraja prvenstva. Ne mare za nesanicu – nadaju se da }e to biti do finala u kome }e Nemci pobediti. Reqa Bo`i} / Uve Hesler

U slavu nacionalne trpeze Toronto star eneralna guvernerka Mi{el @an dodelila je ove nedeqe po prvi put nagrade “U slavu nacionalne trpeze”, koja se mo`e ozna~iti kao jedan od legata porodice @an - Lefond. Nagrada, koju je od 2006. godine osmi{qavao i potom osnovao wen suprug @an-Danijel Lafond, osmi{qena je da se oda priznawe onima koji ~ine izuzetne napore za poboq{awe kvaliteta, raznovrsnosti i odr`ivosti kanadske hrane, vina i sastojaka koji se koriste. Lafond obja{wava da se ne radi samo o gastronomiji i umetnosti pripremawa hrane, od du{e do stola, ve} i o slavqewu prava na hranu.

G

milijardu evra u poklonima, ukqu~uju}i i remek dela Matisa i Pikasa, kao i polise `ivotnog osigurawa. Su|ewe je trebalo da po~ne pro{log ~etvrtka, ali je sudija pariskog predgra|a Nanter, gde je su|ewe zakazano, odlo`io parnicu kako bi ispitao novi dokaz – 21 sat tajno snimqenih razgovora koje je snimio batler Lilijan Betenkor izme|u maja 2009. i maja 2010. godine, koji su objavqeni pro{log meseca. Ovi snimci izazvali su gomilu pro-

zna jer je u to vreme bio blagajnik partije. S druge strane, Lilijan Betenkor odbila je da se podvrgne medicinskim testovima koje je nalo`io sud, i preko advokata poru~ila da je sre}na {to je bila dare`qiva prema Banijeu. Ipak, tajni zapisi govore druga~ije. U brojnim prilikama Lilijan se uop{te nije se}ala da je Banijea imenovala za jedinog naslednika svog imawa, niti da mu je poklonila ostrvo na Sej{elima.

U konkurenciji je ove godine bilo vi{e od stotinu nominovanih, za {est razli~itih kategorija. Na listi dobitnika su proslavqeni kuvari Xejmi Kenedi i Majkl Statlender, za kategoriju liderstva, Xon Bi{op, vlasnik Bi{opovog restorana, za podizawe svesti i promovisawe lokalnih organskih proizvoda, Xejms i Linda Gorlej, iz Bedforda, Nova Sko{ija, za svoj ~asopis Saltscapes i za sajam Saltscapes East Coast Expo. Kristijan Bartomef je nagra|en za kreativnost i inovaciju u proizvodwi prve ledene jabukova~e. Nagrade su dobila i dvojica nau~nika, Alfred Alinkard, sa Univerziteta Saska~uan,

i Robert Meklaflin, iz Gvelfa, za svoj doprinos u u uzgajawu nekih vrsta povr}a i prou~avawe kanadske kulture ishrane.

U kategoriji mentorstva i obrazovawa priznawe je dodeqeno vlasniku restorana Le Saint-

Amour iz Kvebek Sitija, @anuLiku Bolou, i Sinkleru i Frederiku Filipu iz Suka, Britanska Kolumbija, dok su za upravqawe i odr`ivost nagra|eni Kulturni institut Avatak iz Nanavika, Kvebek, za pet biqnih ~ajeva, kojima se aktivira privre|ivawe inuitske zajednice i ~uva tradicija u poznavawu lekovitog biqa, i Dejvid Kolmejer, kolumnista, farmer i osniva~ Toronto Culinary Guild-a. Kao mlada nada u ovoj oblasti, nagra|en je student sa Univerziteta Saska~uan Riki [e Ho Lam za svoju studiju o jestivim uqima i mastima. Narednih godina predloge }e davati gra|ani.


22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak5.jul2010.

DNEVNIK

FILM MLADENA \OR\EVI]A NA SVETSKOJ SCENI

„@ivot i smrt porno-bande” na stranim festivalima Srpski igrani film autora Mladena \or|evi}a „@ivot i smrt porno-bande“, koji na me|unarodnom tr`i{tu zastupa nova distributerska ku}a „Soul Food“, dobio je poziv za u~e{}e na fe-

stivalu u Sithesu, u [paniji, u oktobru ove godine. Film }e se na}i u takmi~arskoj selekciji „Nove vizije“. Festival u Sithesu je jedna od najve}ih svetskih manifestacija posve}enih

fantazi-`anru i uop{te inovativnim filmovima koji pomeraju granice. „@ivot i smrt porno-bande“ je jedan od filmova iz kataloga kompanije „Soul Food“, koja od

svog prvog pojavqivawa na marketu ovogodi{weg Kanskog festivala posti`e zna~ajne rezultate u prodaji prava, kao i zna~ajnu festivalsku aktivnost filmova koje zastupa.

PO^ELO SNIMAWE NOVOG DOMA]EG FILMA „CRNA ZORICA”

Mitovi i legende Balkana Srpsko-gr~ki rediteqski dvojac Radoslav Pavkovi} i Hristina Haxiharalambus po~eo je u Beogradu snimawe filma „Crna Zorica“, u kome naslovnu uloge igra mlada glumica Quma Penov, a partner joj je Branislav Trifunovi}. Producentska ku}a „Super films“ saop{tila je da je prva klapa „crne komedije sa avanturisti~kim zapletima“ pala na lokacijama na Ta{majdanu, a snimawe }e trajati tokom leta u Beogradu i u selima izme|u Avale i Kosmaja. Premijera „Crne Zorice“ je predvi|ena za maj 2011. „Film je putovawe u bajkovito srce Balkana, gde mitovi i legende jo{ `ive. Zorica je devojka nad kojom visi nesvakida{wa kletva. Svako ko se u wu zaqubi nastrada. Naravno, tu se pojavquje uobra`eni beogradski policajac Mane (Tri-

funovi}), koji ne veruje u te „bapske pri~e“, saop{tio je „Super films“. Radwa „Crne Zorice“ sme{tena je u savremenu isto~nu Srbiju, koja je i daqe urowena u prazoverja i predrasude, a ostale uloge igraju Mirjana Karanovi}, Zoran Cvijanovi}, Mi{a Janketi}, Nikola Pejakovi}, Olga Odanovi} i drugi. Hristina Haxiharalambus je snimila nekoliko kratkih filmova u Gr~koj, dok je Pavkovi} radio na nekim epizodama de~ije serije „Pazi sve`e obojeno“ (1996) Radio-televizije Srbije i „TV manijake“ B92. Scenarista filma je Goran Mojsin, polovina radio i tv dvojca „TV manijaci“ i scenarista serije „Mile protiv tranzicije“. Producenti su saop{tili da je film dobio podr{ku Ministarstva kulture Srbije.

„Soul Food“ je najavio u~e{}e filma „@ivot i smrt pornobande“ na jo{ sedam svetskih festivala tokom narednih meseci.U julu }e ovaj film biti prikazan u takmi~arskoj selekciji Fantasia festivala u Montrealu, kao i u posebnom programu Subversive Serbia.Taj program je centralni doga|aj ovogodi{weg festivala, koji je posve}en novim i starijim provokativnim filmovima iz Srbije. Glavni programer tog festivala i kriti~ar ~asopisa „Rue Morgue“ Mi~ Dejvis objavio je po~etkom ove godine listu najboqih filmova 2009. gde se „@ivot i smrt porno bande“ na{ao na petom mestu, a Dejvis je film uporedio sa „Paklenom pomoranxom“ Stenlija Kjubrika. Tako|e u julu „@ivot i smrt porno-bande“ u~estvova}e i u takmi~arskim programima festivala Fantaspoa u Porto Alegru (Brazil), zatim fantazi festivala Grosman (Slovenija), kao i u selekciji festivala Philadelphia Danger After Dark. U decembru }e se ovaj film pojaviti na programu 13. festivala Clair-obscur Filmfestival u Bazelu.Film je pozvan i na dva gej-lezbijan festivala. Jedan od wih TLV fest je nedavno zavr{en u Tel Avivu i \or|evi} je dobio nagradu za najboqi dugometra`ni igrani film, a drugi }e biti odr`an u septembru u Lisabonu. „@ivot i smrt porno-bande“, koji je imao premijeru u februaru 2009. na beogradskom Festu, do sada je pozvan na vi{e od 25 stranih festivala.Dobio je mnogobrojne pozitivne kritike, a nagra|en je na festivalima u Raveni, Kanadi i Bostonu. Od oktobra ga o~ekuje i DVD distribucija u Severnoj Americi. Zastupa}e ga distributerska ku}a „Synapse“. U PRIPREMI DVA FILMA PO ROMANU „HOBIT”

Yekson pregovara o re`iji Novozelandski re`iser Piter Xekson pregovara o re`irawu dva filma „Hobit“ po romanu X. R. R. Tolkina, objavio je Holivud riporter.Filmove je trebalo da snimi Giqermo del Toro ali je krajem maja odustao zbog ka{wewa s po~etkom produkcije. Pregovori ulaze u zavr{nu fazu i upu}eni izvori veruju da postoji mogu}nost da Xekson prihvati ponudu. Giqermo Del Toro se posvetio pripremama za snimawe i usko je sara|ivao sa Piterom Xeksonom. Zajedno su napisali scenario za film „Hobit“. Studiju Vorner/Wulajn Xekson se u~inio kao logi~an izbor posle Del Tora, po{to je snimio trilogiju „Gospodar prstenova“ po istoimenom Tolkinovom romanu `anra epske fantastike. Za film „Gospodar prstenova: Povratak kraqa“ dobio je tri Oskara 2004. godine.

PRIZNAWA ZA FILMOVE NAU^NE FANTASTIKE

Trijumf „Avatara” na dodeli nagrada Saturn Filmski hit „Avatar“ Xejmsa Kamerona dobio je deset nagrada Saturn na sve~anoj dodeli priznawa Akademije za filmove `anra nau~ne fantastike, fantazije i horora, objavio je list Varajeti. „Avatar“ je progla{en za najboqi nau~nofantasti~ni film, a Kameron je dobio nagrade za re`iju i scenario. Nagrade su pripale i junacima filma, Semu Vordingtonu i Zoi Saldani; kao i Stivenu Langu i Sigorni Viver za epizodne uloge. Za najboqi film `anra fantazije progla{eni su „Nadzira~i“, dok je „Distrikt 9“ dobio nagradu za najboqi strani film. „Vuci me u pakao“ nagra|en je kao najboqi horor, a „^udovi{ta

protiv vanzemaqaca“ kao najboqi animirani film. „Prokletnici“ su pobedili u kategoriji

najboqi film `anra akcije/avanture. Nagrade Saturn dodeqene su u Berbanku.

U DOMA]IM BIOSKOPIMA

Tre}i nastavak sage „Sumrak” Tre}i nastavak svetski popularne filmske sage „Sumrak“ - „Pomra~ewe“ (The Twilight saga: Eclipse) po~eo je da se prikazuje u doma}im bioskopima. Ovoga puta re`iju potpisuje Dejvid Slejd, a u gluma~koj ekipi su ponovo okupqeni Kristen Stjuart, Robert Patinson, Tejlor Lautner, E{li Grin, Bili Burk, Piter Fasineli, Elizabet Rizer, Niki Rid, Dakota Fening. Ovo je tre}i nastavak vampirske sage, ra|ene po bestselerima Stefani Majer, a doma}i distributer je „Tak“. U nastavku pri~e o strastvenoj i neo~ekivanoj romansi izme|u jedne tinejxerke i tajanstvenog neodoqivog vampira, Bela je ponovo u opasnosti, jer se u Sijetlu dogodio niz misterioznih ubistava iza kojih najverovatnije stoje vampiri koji tra`e osvetu. Pored toga, ona jo{ jednom biva prinu|ena da bira izme|u qubavi prema Edvardu i prijateqstva sa Xejkobom, svesna da wen izbor mo`e ponovo da rasplamsa vi{evekovnu borbu izme|u vampira i vukodlaka. Tre}i nastavak filmske sage „Sumrak“ - „Pomra~ewe“ za jedno ve~e prikazivawa u ame-

Iz filma „Pomra~ewe”

ri~kim bioskopima, tokom pono}nih projekcija za fanove, ostvario je do sada nezabele`enu zaradu od vi{e od 30 miliona dolara, saop{tio je doma}i distributer „Tak“. Film koji je odu{evio i beogradsku publiku na premijeri u Centru „Sava“, prema{io je prethodno ostvarenu rekordnu zaradu od 26,3 miliona dolara koju je na pono}nim projekcijama ostvario drugi deo iste fran{ize - „Mlad mesec“. Novembra pro{le godine „Mlad

mesec“ je za samo {est dana inkasirao 178 miliona dolara, stoga kompanija „Summit Entertainment“ o~ekuje da film „Pomra~ewe“ prema{i cifru od 150 miliona dolara prvog vikenda prikazivawa. Tre}i nastvak, ra|en po istoimenom bestseleru Stefani Majer i u re`iji Dejvida Slejda, koji okupqa istu gluma~ku ekipu, predvo|enu mladim zvezdama Kristen Stjuart, Robertom Patinsonom i Tejlorom Lautnerom.

Un Certain Regard na kanskom festivalu. Od Horten je 67-godi{wak koji treba da se penzioni{e

jednu od posledwih vo`wi u vozu do Bergena. U momentu kada voz napu{ta stanicu bez ma{inovo|e Oda Hortena u wemu, on shvata da na putovawu koje sledi nema od{tampanog rasporeda i dobro poznatih stanica. Horten je morao da se penzioni{e posle 40 godina rada na `eleznici i ona mu vi{e ne izgleda kao sigurno mesto. Wegov isplaniran i povu~en `ivotni stil iznenada postaje druga~iji i pred wim se se otvoriti niz dilema. Da li }e ikada putovati avionom? Da li }e prodati svoj brod? Kako je zavr{io u paru `enskih crvenih cipela sa visokom potpeticom? Da li }e pre`iveti vo`wu sa ~ovekom sa povezom preko o~iju? On }e postati primer da i u starosti mo`e biti humora, smeha i u`ivawa u svim ~arima `ivota. “O’Horten” daje divan pogled da qudsko postojawe, ponekad apsurdnu viziju sa puno topline, pomalo melanholije i univerzalnosti.

Norve{ka komedija „Horten” Komedija “Horten” (O’Horten) scenariste i rediteqa Benta Hamera na redovnom je repertoaru beogradskog bioskopa Kolosej Multipleks. „O’Horten“ je norve{ki film u re`iji proslavqenog rediteqa Benta Hamera. Glavni junak Od Horten je ma{inovo|a, godinama navikut na svoj posao, koji treba da se penzioni{e. Tokom jednog penzionerskog dana on }e se na}i u neo~ekivanim situacijama i bi}e prisiqen na ponovo promisli o `ivotu. Kao i u drugim Hamerovim filmovima, teme su usamqenost i starost, hrabrost da se prihvati izazov. Film nema jaku strukturu i jasnu hronologiju. Glavnu gluma~ku postavu ~ine ve}inom stariji danski i norve{ki glumci, ukqu~uji}i Barda Ovea, Espen Skjonberg, Gitu Norbi. Film odlikuju pozitivne kritike, a bio je izabran za

posle 40 godina rada kao ma{inovo|a na pruzi izme|u Osla i Bergena. Kroz pedantnu dnevnu rutinu, priprema se za

ENGLESKI REDITEQ PRIPREMA SCENARIO O SLAVNOM VITEZU

Nolan planira tre}eg Betmena Engleski re`iser Kristofer Nolan otkrio je da razmi{qa o tre}em filmu o Betmenu koji bi re`irao. Nolan, koji je radio ostvarewe „Betmen po~iwe“ i „Mra~ni vitez“, rekao je da je plan da „Betmen 3“ u bioskope stigne 2012. „Tek radimo na scenariju. Moj brat Xona Nolan ve} dosta dugo puno radi na tome. Scenario se zasniva na pri~i koju smo napisali Dejvid Gojer i ja“, rekao je re`iser za Em-Ti-Vi wuz. Nolan je i ranije sporadi~no pomiwao tre}i film o Betmenu: rekao je da se lik Xokera ne}e pojaviti ~ime je okon~ao spekulacije da bi neko drugi mogao da preuzme rolu za koju je pokojni Hit Lexer dobio Oskara. Re`iser, me|utim, nije `eleo da detaqnije govori o slede}em projektu dok ne zavr{i posao na

ostvarewu „Inception“, psiholo{kom trileru. „Holivudski glumac Leonardo Dikaprio je izuzetno ozbiqan i promi{qen glumac, izjavio je rediteq Kristofer Nolan u ~ijem novom filmu Dikaprio tuma~i glavnu ulogu. U nau~nofantasti~nom trileru „Inception“, koji u bioskope SAD sti`e 16. jula, Dikaprio tuma~i kradqivca tajni. „Za Dikaprija je slu~ajnost ili mu je mo`da plus, to {to spada u najharizmati~nije i najprivla~nije glumce“, naveo je rediteqa a prenosi magazin OK. Prema re~ima Nolana, kada nije ispred kamere Dikaprio je „veoma opu{ten, zabavan i smiren, i odli~an je timski igra~“. Film „Inception“ 16. jula sti`e u severnoameri~ke bioskope.

NOVE ULOGE JUNAKIWE „SUMRAKA”

E{li Grin u komediji Junakiwa vampirske sage „Sumrak“ E{li Grin igra}e sa Majli Sajrus i Demi Mur u rimejku francuske komedije „LOL“, objavio je Holivud riporter.Pored glumice koja u „Sumraku“ igra Alis Kalen, o ulozi u toj komediji pregovara i Tomas Xejn.U gluma~koj postavi bi}e i E{li Hin{o i Xorx Fin.Liza Azuelos, koja je snimila originalni film iz 2008, re`ira}e i wegov rimejk. Film je pri~a o tinejxerki (Majli Sajrus), koju napu{ta momak (Fin), dok wena majkla (Demi Mur) poku{ava da sredi `ivot posle razvoda. E{li Grin igra}e wenu drugaricu iz {kole, a Xejn oca. Qubiteqi filma vide}e uskoro E{li Grin u natprirodnom trileru „Apparition“. Glumica je nedavno dovr{ila snimawe komedije „Butter“, u kojoj igraju i Xenifer Garner i Hju Xekmen.


c m y

KULTURA

DNEVNIK

ponedeqak5.jul2010.

23

U OKTOBRU NA BEOGRADSKOM SAJMU KWIGA

IZLO@BA SOMBORSKOG „STUDIJA MS” U GALERIJI „PLATONEUM”

Projekat „Glasovi [vedske”

Pomak protiv arhitektonskog divqawa

U Ambasadi [vedske u Beogradu preksino} je predstavqen projekat “Glasovi [vedske” kojim }e se, kao zemqa po~asni gost, predstaviti na ovogodi{wem Beogradskom sajmu kwiga. Projekat „Glasovi [vedske“, plod je saradwe ~etiri {vedska partnera, ambasade [vedske i kompanije IKEA u Srbiji i Saveta za kulturu i [vedskog instituta iz [vedske, rekla je ata{e za kulturu Helen Lar{on. „Beogradski sajam kwiga je izvanredna prilika za [vedsku da predstavi savremenu {vedsku kwi`evnost. Pripremamo selekciju od 800 naslova, od kojih je jedan broj preveden na srpski jezik, i to iz `anrova beletristike, dokumentarne i de~je kwi`evnosti, objavqenih od 2004. do 2010. godine.”, kazala je ata{e Lar{on. Na Sajam kwiga u Beogradu od 25. do 31. oktobra, pozvano je 25 veoma poznatih kwi`evnika iz [vedske, koji }e u~estvovati i u

javnim tribinama sa kolegama iz Srbije na kojima }e biti re~ o aktuelnim temama koje su vezane za demokratiju u {irem smislu.Zahvaquju}i Eriku Titusonu, direktoru Memorijalne nagrade Astrid Lindgren, najve}e

svetske nagrade za kwi`evnost za decu, prvi put u posetu Beogradskom sajmu kwiga do}i }e ovogodi{wa dobitnica te presti`ne nagrade, Kiti Krauter, belgijska spisateqica i ilustratorka. [vedski paviqon na sajmu kwiga bi}e izgra|en u saradwi sa kompanijom IKEA. i treba da odra`ava vrednosti savremenog

{vedskog dru{tva, poput otvorenosti, napretka, transparentnosti i tolerancije. Lar{onova se obratila pozvanim izdava~ima sa molbom da daju sugestije oko organizacije programa na sajamskom {tandu, ali i za one koji bi trebalo da budu odr`ani u kulturnim institucijama {irom grada (Biblioteke grada Beogrda, Centar za kulturnu dekontaminaciju, bioskop Reks...). Organizatori {vedskog nastupa na Sajmu kwiga planirali su da omogu}e u~enicima {kola iz unutra{wosti da budu wihovi gosti jedan dan tokom trajawa sajma, jedino {to nisu u mogu}nosti da im organizuju prevoz.Lar{onova je istakla da je koncept celokopne prezentacije [vedske na Sajmu kwiga usmeren pre svega na decu i omladinu i tako }e na {tandu, tokom trajawa sajma, biti organizovani mnogi programi nameweni najmla|im ~itaocima. (Tanjug)

IZLO@BA FOTOGRAFIJA U BRISELU

Put kulture – tvr|ave na Dunavu Izlo`ba fotografija “Put kulture - tvr|ave na Dunavu” bi}e otvorena danas u zgradi Evropske komisije u Briselu, najavqeno je iz Ministarstva kulture Srbije. Na fotografijama je predstavqeno sedam sredwovekovnih tvr|ava na Dunavu u Srbiji, koje svedo~e o intenzivnom toku istorije i wegovom uticaju na oblikovawe kulturnog nasle|a, navodi se u saop{tewu. Razvojni projekat “Put kulture -tvr|ave na Dunavu” pokrenut

je u junu, u sedam gradova i op{tina na Dunavu u kojima se nalaze reprezentativne tvr|ave - Ba~, Novi Sad, Beograd, Smederevo, Veliko Gradi{te, Golubac i Kladovo. Re~ je o nastavku pilot projekta Ministarstva kulture “Tvr|ave na Dunavu” koji je tokom pro{le godine sproveden kao deo Uneskovog regionalnog programa za kulturno nasle|e Jugoisto~ne Evrope. Razvojni projekat “Put kulture - Tvr|ave na Dunavu” ima

za ciq da sedam dunavskih tvr|ava pove`e u jedinstvenu celinu i da omogu}i da wihov ekonomski i socijalni potencijal bude iskori{}en za razvoj lokalnih sredina u kojima se ti objekti nalaze. Izlo`bu }e danas u podne otvoriti komesar Evropske unije za pro{irewe [tefan File, komesar Evropske unije za regionalnu politiku Johanes Han, potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} i ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi}.

Na izmaku juna kao meseca arhitekture, u Galeriji “Platoneum” Ogranka SANU u Novom Sadu otvorena je izlo`ba radova Milana Stojkova i wegovih saradnika okupqenih oko projektnog biroa “Studio MS” u Somboru. Na izlo`bi koju je organizovao Centar za kulturnu animaciju predstavqeni su raznorodni projekti iz dvadesetogodi{weg opusa somborskih arhitekata, od onih kojima se idejno ure|uju trgovi, preko re{ewa za rekonstrukcije postoje}ih, do predloga i izgradwe potpuno novih javnih i privatnih objekata razli~ite namene. Me|u atraktivnijima, izdvajaju se idejna re{ewa za projekat skejt parka, aerodromskog kompleksa i podzemne gara`e sa parternim ure|ewem trga. - Potrebno je da nekada svoja dela skupite na jedno mesto i izlo`ite ih sudu javnosti, kako bi videli gde se nalazite u savremenoj arhitekturi. A ura|eno je mnogo toga, dodirnuli smo mnoge oblasti arhitekture, vo|eni ne samo slu~ajno{}u zahteva tr`i{ta i investitorskim potrebama, ve} i unutra{wim motivima, potrebom da u~inimo pomak u svom okru`ewu - ka`e Milan Stojkov. Izlo`ba u “Platoneumu” predstavqa dvadesetak projekata Milana Stojkova i wegovog tima “Studija MS”. Koncipirana je tako da se radovi pribli`e {iroj publici, zbog ~ega u okviru prezentacije svakog objekta stoji obrazlo`ewe o okolnostima u kojima je nastao, nameni i logici kojom su se autori rukovodili tokom projektovawa. - Va`no mi je da ova izlo`ba ostavi trag i izazove reakcije kod posmatra~a koji sada imaju prilike da se upoznaju sa autorima velikih promena u svom okru`ewu. Ne smemo zaboravi-

DONICETIJEVA „LU^IJA OD LAMERMURA” NA SCENI BEOGRADSKOG NARODNOG POZORI[TA

Apsolutni vrhunac operske sezone Sezonu 2009/10, Beogradska opera obele`ila je, pored uspe{ne praizvedbe doma}e opere „Hasanaginica“ Rastislava Kambaskovi}a, naro~ito premijera Donicetijeve „Lu~ije od Lamermura”, koju, zahvaquju}i visokom interpretativnom rezultatu i uspe{noj realizaciji svih komponenti predstave, do`ivqavamo i kao wen apsolutni vrhunac. Pa i ako nekim „~istuncima” preme{tawe romanti~ne radwe iz 17, u prve decenije 20. veka, kao i slobodnija

vom redu isti~emo izuzetnu uve`banost i visoki profesionalizam maksimalno anga`ovanih protagonista i ansambla u celini, jer su upravo tako pripremqeni izvo|a~i mogli bezpogovorno odgovoriti svim zahtevima autorskog tima i sopstvenih interpretativnih zamisli. Ono {to najpre upada u o~i jeste da je re`ija vratila u punom smislu delo iz domena kostimiranog koncerta u teatarske vode, s gotovo naturalisti~kim dramskim postupcima i slo-

nije na na{oj sceni predstavqenim stawem pomra~enog uma. Savr{eno spajaju}i glumu (hodawe na kolenima, vaqawe i prevrtawe) i pevawe, najnovija beogradska Lu~ija duboko potresa najemotivnijim du{evnim i dinami~kim nijansama, plene}i i besprekornom intonacijom i dikcijom, ali i prostudiranim odnosima s bratom, vaspita~em i nesu|enim mu`em. Uklapaju}i se s wom u svim ose}ajnim valerima, kao i kompatibilnim spojem sopstvenog

Sawa Kerkez u naslovnoj ulozi Donicetijeve opere

manipulacija likovima (uz uvo|ewe novih, koji boqe opravdavaju neke postupke lorda Enrika, glave porodice A{ton) deluje mo`da ne kao svetogr|e, ali u svakom slu~aju isuvi{e modernizovano, neosporno je da su svi rediteqski postupci gosta iz Engleske, Xona Ramstera, bili u funkciji takvog inoviranog koncepta. Dakle u potpunosti opravdani, a s wima u saglasju ostvarena je i efektna scenografija Borisa Maksimovi}a, s mnogo „zraka“, svetlosnih nijansi i video projekcijama (Petra Antonovi}a), i vremenu primereni, veoma lepi kostimi Marine Vukasovi} Medenice. U pr-

`eno osvetqenim i vanredno obra|enim karakterima. Povereni najboqim solistima u odgovaraju}im fahovima, glavni likovi su sna`no i kao retko kada upe~atqivo profilisani i u dramskom i muzi~kom aspektu, po~ev od koloraturne sopranistkiwe Sawe Kerkez, u naslovnoj ulozi - tuma~ewe kakvo prili~i umetnici na vrhuncu zrelosti, s naznakama du{evne poreme}enosti ve} u sceni maj~inog pogreba i prvoj ariji kojom pri~a legendu o fontani, a zatim saware}i o qubavnoj sre}i s Edgardom u drugoj, najzad, posle otkri}a wegovog tobo`weg neverstva, s najmaestral-

gluma~kog dara i lepote svog (premda i nedovoqno voluminoznog, pa zbog toga na momente i preglasnog) baritona, briqirao je Vladimir Andri} kao beskrupulozni, nemilosrdni i osvetoqubivi brat Enriko, a zatim i bas Ivan Toma{ev, najkvalitetnijeg glasa i odmerenog scenskog pokreta, u partiji dostojanstvenog i toplog vaspita~a i sve{tenika Rajmonda, bezuspe{nog u nastojawu da spre~i porodi~nu tragediju. Tenor Dejan Maksimovi}, u veoma zapa`enom peva~kom usponu, dostigao je u partiji Edgarda svoj trenutni maksimum, pronalaze}i u sebi novu ekspresivnost, poka-

zuju}i i da pored sceni~nosti i muzikalnosti poseduje i snagu i uverqivost do`ivqaja. [iroku lepezu likova perfektno je dopunio Darko \or|evi} kao Lu~ijin mu` lord Arturo koji se {epuri i razme}e, istovremeno izazivaju}i strah, ali i ose}aj groteske, u vokalnom pogledu tako|e prevazilaze}i nekada{we standarde u dono{ewu ovog lika na na{im pozornicama. Sporedne uloge (Iva Profaca i Igor Matvejev) odli~na su dopuna zbivawu, a scenskoj dinami~nosti posebno doprinose veoma spremni, upe~atqivi i dinami~ki, ~ak i psiholo{ki iznijansirani nastupi vokalno i gluma~ki razigranog, mestimice i „koreografiranog“ hora (rad \or|a Stankovi}a). Da je nova postavka „Lu~ije od Lamermura“ na sceni Beogradske opere, posle na{e novosadske, pre nekoliko godina tako|e „moderno“ re`irane i muzi~ki optimalno realizovane iste tragi~ne pri~e, proizvod savremenog, nekonvencionalnog pozori{ta, ali i visokog interpretativnog nivoa, koji }e publika i u novoj sezoni, kao i sve tri junske predstave, pratiti s interesovawem i uzbu|ewem, potvr|uje i suvereno vo|stvo Zorice Minov Vojnovi}, koja sve niti izvo|ewa ~vrsto dr`i u sigurnim dirigentskim rukama. Prvenstveno, nastudiran orkestar koji na pravi na~in (veoma dobro i u solima harfe, flaute, horne) i s punom merom podr`ava i razvija raznovrsne kontrastne teme i emocije, kulminiraju}i snagom i pregnantno{}u u ~uvenom sekstetu u sceni ven~awa, ali i u kod nas prvi put predstavqenoj slici „Vu~ja jazbina“ (koja se i na drugim scenama obi~no izostavqa), s gotovo programski oslikanom olujnom no}i. Marija Adamov

ti da je na{a profesija u funkciji dru{tva, a ne umetnost za sebe. Estetika objekta naj~e{}i je predmet rasprave, ali krajwu presudu o uspe{nosti i prihva-

stil `ivota name}e i nove izazove. Za “Studio MS” ti izazovi su prvenstveno potrebe periferija velikih gradova za tr`nim centrima, industrijskim

Milan Stojkov

}enosti dela arhitekata donosi vreme - obja{wava Stojkov i dodaje da je najva`nije da se qudi ose}aju prijatno dok u objektu rade ili `ive, odnosno dok ga svakodnevno gledaju spoqa ili iznutra. - Nit koja se provla~i kroz sve moje projekte je, pre svega, po{tovawe prema okru`ewu, takozvana kontekstualnost. Logika “prst u oko” nije moj izbor! To je {amar graditeqskom nasle|u ovih prostora. Arhitekta Milan Stojkov i pored toga {to mu je omiqena “disciplina” projektovawe u starim jezgrima vojvo|anskih gradova, navodi da savremeni

i poslovnim zgradama koje ne sadr`e diktat prilago|avawa okru`ewu i arhitektama pru`aju ve}u slobodu. Povodom izlo`be u Novom Sadu i “Meseca arhitekture”, somborski tim izrazio je nadu da }e sli~ne manifestacije i okupqawe stru~waka kroz rad Dru{tva arhitekata Novog Sada i aktivirawe Saveza arhitekata Vojvodine uspostaviti zna~ajniji uticaj na tendencije u planirawu i izgradwi koje vrlo ~esto i simboli~ki i stvarno znaju da podivqaju, kako se to u `argonu ka`e. I. Buri}

KONKURS SNP ZA STUDENTE UMETNI^KIH FAKULTETA I AKADEMIJA

Vizuelni identitet za jubilej Srpsko narodno pozori{te objavilo je konkurs za vizuelni identitet s kojim bi slede}e godine obele`ilo jubilarnih 150 godina od osnivawa, na kojem pravo u~e{}a imaju studenti umetni~kih fakulteta i akademija, kao i oni koji su ih zavr{ili. U ciqu afirmacije i podr{ke mladim budu}im profesionalcima u domenu kreativnosti, kako je navedeno, SNP je ponudilo priliku studentima grafi~kog oblikovawa (pravo u~e{}a na konkursu imaju i svr{eni studenti, kao i studenti master ili specijalisti~kih studija iz ove oblasti) da svojim predlozima-idejnim re{ewima, samostalno ili u sklopu nastavnog zadatka, konkuri{u i predlo`e izgled kompletnog vizuelnog identiteta. Taj identitet obuhvata set idejnih re{ewa, publikacija, plakata, predmeta... U wemu su: znak-logo jubileja (na simboli~an-piktogramski ili tipografski na~in treba da simbolizuje vek i po (150 godina) postojawa SNP-a (1861-2011); predlog fonta (}irilica / latinica) maksimalno ~itqiv u svim veli~inama i formama (normal, bold, italik, verzal-kurent); predlog boje (2-3 boje koje }e se provla~iti kao stajling celovitog identiteta); plakat (100 x 70 cm) uspravno, kolor 4/0 (kreacija treba da simboli~no nagovesti, pre svega: umetni~ko-scenski karakter institucije - Drama, Opera, Balet vek i po kontinuiteta postojawa, wen zna~aj, kako u o~uvawu tradicije i op{te kulture tako i na poqu modernih tendencija). Obavezni sadr`aj na re{ewu za plakat: Srpsko narodno pozori{te, postoje}i znak pozori{ta, logo i godine jubileja (ako to znak - logo ne sadr`i).

U setu su jo{ i bilbord (300 x 400 cm, polo`enom formatu prilago|eno re{ewe plakata); zastava (200 x 100 cm) uspravno (da sadr`i znak-logo jubileja, znak SNP-a, osnovne boje identiteta); godi{wi repertoar-katalog, korice (18 x 18 cm), (prilago|eno re{ewe plakata); me-

Rok do po~etka septembra Radovi treba da stignu najkasnije do 1. septembra ove godine, u elektronskom JPG ili PDF formatu (svaki element na posebnom A4 print formatu), sa osnovnim biografskim podacima, kontakt telefonom i i-mejl adresom, kao i nazivom fakulteta i godinom studija. I-mejl adresa za slawe radova je: gordana.novkov@snp.org.rs. se~ni repertoar, korice (10,5 x 21 cm) polo`eno (prilago|eno re{ewe plakata), sa predvi|enom pozicijom izmene naziva meseca. Op{te informacije o Srpskom narodnom pozori{tu (istorijat, organizaciona struktura itd.) mogu se preuzeti na veb adresi: www.snp.org. Radovi koji budu zadovoqili uslove konkursa bi}e prikazani na revijalnoj izlo`bi tokom sezone 2010 / 2011, uz prate}i katalog, a odabrano idejno re{ewe sti~e pravo na realizaciju u {tampi, dok autor dobija priliku da u toku naredne sezone uradi celoviti identitet jedne predstave SNP-a, koji }e se realizovati u {tampi. N. P-j.


24

SVET

ponedeqak5.jul2010.

SAD I AVGANISTAN

DNEVNIK

IZRAEL

Petreus zvani~no preuzeo komandu KABUL: Ameri~ki general Dejvid Petreus ju~e je zvani~no preuzeo komandu nad 130.000 pripadnika me|unarodnih snaga u Avganistanu. General Petreus je preuzeo komandu nad ameri~kim snagama i snagama NATO na ceremoniji u {tabu Alijanse u Kabulu, kojoj je prisustvovalo vi{e stotina avganistanskih i stranih zvani~nika, javio je AP. "Ovde smo da bismo pobedili", rekao je Petreus, koji je na tom polo`aju zamenio generala Stenlija Mekristala. Mekristal je pro{log meseca smewen po{to je

~asopis "Rolingstoun" objavio ~lanak u kojem su on i wegovi pomo}nici kritikovali neke visoke ameri~ke zvani~nike. "@elim da uka`em na ogroman doprinos mog prethodnika, generala Stenlija Mekristala", rekao je Petreus, pohvaliv{i Mekristala zbog wegove "vizije, energije i na~ina rukovo|ewa". Petreus je doputovao u Avganistan dva dana po{to je ameri~ki Senat jednoglasno potvrdio wegovo imenovawe i nekoliko sati po{to je Predstavni~ki dom ameri~kog Kongresa odo-

Nema alternative za direktne pregovore

brio 33 milijarde dolara za pove}awe broja vojnika u toj zemqi, u kojoj sukobi traju skoro devet godina. Izazovi s kojima se suo~ava Petreus postali su o~igledni samo nekoliko sati po wegovom dolasku u zemqu po{to su talibanski bomba{i samoubice izveli napad na prostorije USAID-a u Kunduzu, u kojem je ubijeno pet, a rawene najmawe 24 osobe. Jun je, po broju ubijenih stranih vojnika (102), bio najgori mesec otkad su koalicione snage u oktobru 2001. izvr{ile invaziju na Avganistan.

JERUSALIM: Premijer Izraela Bewamin Netawahu izjavio je ju~e da }e glavni ciq wegove predstoje}e posete Beloj ku}i biti prelazak na direktne pregovore sa Palestincima, bez posredovawa SAD, {to je do sada bio slu~aj, jer za to ne postoji alternativa. "Svako ko `eli mir mora direktno pregovarati o miru. Nadam se da }e to biti jedan od rezultata moje posete Va{ingtonu", rekao je izraelski premijer na nedeqnom zasedawu vlade, naveo je AP. SAD od maja poku{avaju da ubede Izraelce i Palestince da

Kome trebaju {pijuni, a kome wihovo hap{ewe

do~e o fascinaciji tom igrom sa velikim ulozima, o tome kako je igra tekla i {ta je igra~e navodilo da ulaze u rizike. Ovoga puta, Ana ^epmen, osumwi~ena da je radila kao ruski agent, postala je tabloidna senzacija, uz podse}awa na devojke iz filmova o Xemsu Bondu. Nostalgiju na stranu, situacija postaje, ipak, mnogo slo`enija kada se procewuju sporedne posledice takve akcije Federalnog istra`nog biroa (FBI) i wen potencijal da pokvari godine diplomatskog rada. Da li je bila samo koincidencija da su navodni ruski agenti uhva}eni tako malo vremena posle srda~ne posete ruskog predsed-

nika Dmitrija Medvedeva Va{ingtonu? Bela ku}a je saop{tila da je Obama znao za istragu, ali da nije znao kada }e do}i do hap{ewa. Nije iznena|ewe da su i Obama i ruski lideri ocenili da je taj slu~aj samo sitni incident u odnosima. Obama namerava da nastavi sa resetovawem odnosa, dok Rusi `ele da modernizuju privredu i izjedna~e se na teholo{kom planu, {to ne mogu bez pomo}i SAD. Da li je navodne {pijune trebalo hapsiti? Jedan biv{i ameri~ki zvani~nik, upoznat sa diplomatskim i obave{tajnim operacijama u Rusiji, ka`e da bi wegov savet bio ne. On je, govore}i iz sopstvenog iskustva, rekao da ciqevi spoqne politike lako nadja~avaju koristi od hap{ewa, posebno kao u ovom slu~aju, kada uhap{eni nisu ni optu`eni za {pijuna`u. Isti zvani~nik, koji je `eleo da ostane anoniman, rekao je za AP da ni ameri~ke ruke u tom poslu nisu ba{ ~iste. SAD rade to isto, dodao je on. Za{to onda skretati pa`wu? Za{to sve ne re{iti mirno i isterati ih iz zemqe? FBI se o~igledno nada da }e istraga pru`iti neku informaciju o opasnijim operacijama, iako su dosada{wi dokazi dosta skromni. AP postavqa i pitawe {ta je Kremq o~ekivao od ovog anga`mana?

EU pomera godine za penziju BRISEL: Evropu potresa problem sve starijeg stanovni{tva i nezaposlenosti, a kao deo re{ewa Evropska komisija preporu~uje kasniji odlazak u penziju, tako {to bi zaposleni 2060. godine i{li u penziju kada navr{e 70 godina `ivota. Du`i radni sta` je jedan od zvani~nih ciqeva privredne i socijalne strategije Evropske unije do 2020. Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo izneo je slede}e podatke: „Najmawe 75 od-

sto stanovnika u Evropskoj uniji, starosti izme|u 18 i 64 godine, trebalo bi da bude zaposleno.“ To je ciq do 2020. godine, od kojeg je Evropska unija veoma udaqena. Prose~ni gra|anin EU u penziju odlazi kada napuni 60 godina, a to je bitno ranije nego u mnogim zemqama sveta, preneo je Doj~e vele. Godine za odlazak u penziju postale su va`na zajedni~ka tema kada je izbila finansijska kriza u Gr~koj. Po~ela su da se vr{e pore|ewa. [vedski ministar fi-

nansija Anders Borg o{tro je kritikovao kada je objavqeno kakve privilegije imaju zaposleni u javnoj slu`bi u Gr~koj, za odlazak u penziju. „Jasno je da na{e poreske plati{e nisu spremne da pla}aju za Gr~ku, kada u toj zemqi qudi sa ~etrdeset i pedeset godina odlaze u penziju. To uop{te ne dolazi u obzir!“ Ni Francuskoj situacija nije ni{ta boqa. Prose~no, mu{karac u Francuskoj odlazi u penziju u 59 godini `ivota.

stio koje je ustupke spreman da u~ini Palestincima. Palestinci su tra`ili od Izraela da prestane sa gradwom naseqa na Zapadnoj obali i u isto~nom Jerusalimu, po{to su to teritorije na kojima `ele da izgrade budu}u dr`avu.Izrael je odbio da zaustavi izgradwu, ali je usporio gra|evinske radove u obe oblasti, podsetio je AP. Palestinci, tako|e, `ele da se pregovori nastave tamo gde su prekinuti za vreme Netawahuovog prethodnika Ehuda Olmerta koji im je ponudio velikodu{ne ustupke.

POQSKA

VRA]AWE NA VREME KADA JE NEPRIJATEQ BIO SKRIVEN

VA[INGTON: Hvatawe navodnih ruskih agenata na tlu SAD vratilo je za trenutak Amerikance u vreme kada su znali da im je neprijateq skriven, ali poznat, sme{ten u Kremqu, iza zidina od crvenih cigli. Tokom hladnog rata, SAD su se psiholo{ki navikle na te lo{e momke, zavedene antikapitalisti~ke Evropqane, koji, ipak, sede u Ujediwenim nacijama, imaju diplomate u svetskim prestonicama sa kojima se, ~ak, mo`e posti}i dogovor na samitima. Takav neprijateq nije mogao nastati u prostranstvima stranih pustiwa, ili u nedosti`nim skrovi{tima u nekim od najvi{ih i naudaqenijih planina na svetu, isti~e Aso{ijeted pres. Sovjeti nisu nikada uputili pilote samoubice na najpoznatije ameri~ke oblakodere. ^lanovi wihovog Politbiroa nisu nastojali da ubiju nevernike. Oni nisu verovali ni u jednog boga, jedina religija bila im je splet teorija Marksa i Lewina. Hap{ewe se dogodilo pred 4.jul, ameri~ki Dan nezavisnosti, praznik patriotizma, povratak u vreme, kada su vladini agenti hapsili grupe ruskih {pijuna skrivenih, uspavanih agenata, koji li~e na prose~ne Amerikance i `ive wihovim `ivotom predgra|a. Police u kwi`arama koje se povijaju pod naslovima o {pijunima iz hladnog rata sve-

do jeseni po~nu direktne pregovore, me|utim, Palestinci na to do sada nisu pristajali, pla{e}i se da time ne}e ni{ta dobiti. Netawahu dolazi u Va{ington danas, a sa ameri~kim predsednikom Barakom Obamom razgovara}e narednog dana. Zvani~nici Bele ku}e su u petak saop{tili da }e Obama tom prilikom poku{ati da ubedi sagovornika da {to pre po~ne direktno da pregovara sa palestinskom stranom. Iako je pristao na direktne pregovore, Netawahu do sada ni na koji na~in nije nagove-

Predsednik Nikola Sarkozi namerava da godine za odlazak u penziju podigne sa 60 na 62. Francuska je time daleko od Nema~ke gde se u penziju odlazi sa 65 godina, a ciq je da se u penziju ide sa 67. [panija je sebi postavila sli~ne ciqeve. I u Velikoj Britaniji nova vlada planira kasniji odlazak u penziju, naro~ito za `ene koje bi kroz koju godinu, kao i mu{karci, morale da rade do 65 godine `ivota.

Ka~iwski ili Komorovski VAR[AVA: Poqaci su ju~e glasali u drugom krugu vanrednih predsedni~kih izbora izme|u biv{eg premijera Jaroslava Ka~iwskog, brata blizanca nedavno poginulog predsednika Leha Ka~iwskog i vr{ioca du`nosti {efa dr`ave i predsednika parlamenta Browislava Komorovskog.U prvom krugu glasawa, odr`anom 20. ju-

na, nijedan kandidat nije dobio apsolutnu ve}inu po{to je od 10 kandidata, 41,5 odsto glasa~a podr`alo Komorovskog, dok je Ka~iwski osvojio 36,5 odsto glasova. Komorovski je kandidat vladaju}e Gra|anske platforme, a Ka~iwski konzervativne opozicione stranke Pravo i Pravda.

KOLUMBIJA

Fudbalski trofej pun kokaina BOGOTA: Kolumbijska policija zaplenila je repliku trofeja Svetskog prvenstva u fudbalu napravqenu od 11 kilograma kokaina. Trideset i {est centimetara visok trofej obojen u zlatnu boju i izra|en od 11 kilograma kokaina prona|en je tokom rutinske kontrole na aerodromu u Bogoti. „Trofej“ je iz Bogote trebalo da "poleti" za [paniju. Kokain je

bio pome{an sa acetonom ili benzinom radi lak{e izrade trofeja, a zatim je premazan zlatnom bojom. U susednom Ekvadoru, policija je nedavno zaplenila podmornicu koju je sagradila banda narko dilera. Kamuflirano plovilo, dugo 31 metar, prona|eno je u jednoj reci nedaleko od granice sa Kolumbijom. Podmornica ima kulu, periskop i rashladni sistem, a mo`e da preveze nekoliko tona kokaina.

KONGO

@rtve nesre}e u masovnim grobnicama KIN[ASA: Od najmawe 230 qudi poginulih u eksploziji cisterne na istoku Demokratske Republike Kongo, ve}ina je sahrawena u dvema masovnim grobnicama, javqa Bi-Bi-Si. Naftna cisterna se u no}i izme|u petka i subote prevrnula u blizini sela San` i eksplodirala dok su qudi poku{avali da prikupe gorivo koje je curelo. U po`aru koji je izbio posle eksplozije izgoreo je ve}i broj ku}a, sagra|enih od blata i slame. Marselen Kisambo, guverner regiona Ju`ni Kivu, rekao je

Rojtersu da su neke od `rtava poku{avale da ukradu gorivo, ali da je ve}ina stradala u po`aru koji je zahvatio wihove ku}e dok su gledali utakmicu Svetskog kupa. Portparol Ujediwenih nacija Madno|e Munubai izjavio je da je `ivot izgubila najmawe 231 osoba, dok je 195 wih povre|eno. Prema podacima Crvenog krsta, me|u poginulima je 61 dete i 36 `ena, prenela je ameri~ka novinska agencija Aso{iejtid pres (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MOHAMED HUSEIN FADLALAH Veliki ajatolah Mohamed Husein Fadlalah, umro je u bolnici u Bejrutu u 74. godini, od posledica unutra{weg krvarewa. Bio je jedan od najuticajnijih {iitskih sve{tenika pridobio je veliki broj pristalica u Libanu, Iraku i {irom regiona zbog svog verskog vo|stva, dok ga SAD vide kao ideologa terorizma.Bio je nepomirqiv kriti~ar SAD.

ILHAM ALIJEV Azerbejxanski predsednik Ilham Alijev pozvao je ju~e SAD da pomognu u re{avawu dugogodi{weg spora oko Nagorno-Karabaha, regiona na ju`nom Kavkazu sa ve}inski jermenskim stanovni{tvom, koji se otcepio od Azerbejxana. "To je za nas jedan od glavnih problema i najve}u opasnost po regionalnu bezbednost, izjavio je Alijev tokom susreta sa ameri~kim dr`avnim sekretarom Hilari Klinton.

SILVIO BERLUSKONI Zvani~nu posetu Brazilu italijanski premijer je „za~inio" privatnom zabavom u hotelskoj sobi. Silvio Berluskoni(73) je anga`ovao ~ak {est devojaka, za erotski ples, specijalizovane za ples u krilu i oko {ipke. Za to su dobile honorar od preko 1.000 dolara. Berluskoni je rekao da se, otkada je wegova `ena zatra`ila razvod, formirao red devojaka koje `ele da se udaju za wega.

HIQADE QUDI NA GEJ PARADAMA

Dugine boje na ulicama Be~a i Rima BE^, RIM: Vi{e hiqada qudi u~estvovalo je Povorkama ponosa minulog vikenda u Rimu i Be~u, javile su agencije.U Be~u je odr`ana 15. parada homoseksualaca, koja je u centru glavnog grada Austrije okupila preko 100 000 qudi. Ovogodi{wa "Parada duginih boja", kojom se homoseksualci bore protiv diskriminacije, okupila je, prema organizatorima, oko 110 000 u~esnika. "Ludo" obu~eni u~esnici parade, kao i svake godine, prodefilovali su centralnom be~kom ulicom - Ringom, i to, po tradiji, u suprotnom smeru od kretawa saobra}aja. Ovogodi- Povorka ponosa u Be~u {wi moto parade bio je "Mi smo porodidelove tela prekrivale samo kratke crne ca", ~ime su u~esnici zahtevali ujedna~atrake, ili pak samo boja. Paradu je predvovawe prava homoseksualaca sa heteroseksudilo {est motora u bojama duge. Iza wih alcima kada je re~ o usvajawu dece. Mnogi mar{iralo je {est aktivista u duginim bou~esnici bili su veoma lako obu~eni, pa su jama, a iza wih je bilo ukupno 40 prikolica

na kojima se igralo uz glasnu muziku. Me|u u~esnicima bilo je odevenih u policijske uniforme, u ko`ne korsete, perje, ven~anice i kostime `ivotiwa. Na kraju parade prisutnima su se obratili i brojni politi~ari, me|u kojima i ministarka za integraciju i diverzitet pokrajine Be~ Sandra Frauenberger, kao i {efica poslani~kog kluba stranke Zelenih Marija Vasilaku. U~esnici manifestacije u Rimu, koji se zala`u se za prava homoseksualaca, nosili su transparente na kojima je, izme|u ostalog, pisalo "Zatvorite Vatikan, mentalni Gvantanamo". Agencija Ansa je javila da su nedaleko od mesta okupqawa homoseksulaca u Rimu ba~ene patarde i da je u incidentu lak{e povre|eno nekoliko osoba.


BALKAN

DNEVNIK

ponedeqak5.jul2010.

25

BUGARSKI MINISTAR ODBRANE AWU ANGELOV NAKON POSETE AMERICI

Raketni {tit posle 2015. godine SOFIJA: Bugarski ministar odbrane Awu Angelov izjavio je da je wegova zemqa spremna da u~estvuje u ameri~kom odbrambenom {titu koji }e biti postavqen u nekoliko evropskih zemaqa i na Mediteranu. „Za nas je va`no da u~estvujemo u razgovorima sa ameri~kim partnerima kako Bugarska mo`e doprineti postavqawu raketnog odbrambenog {tita u Evropi…Na{a zemqa }e primiti rakete posle 2015. godine“, izjavio je Angelov bugarskom nacionalnom radiju posle povratka iz vi{ednevne posete SAD. On je objasnio da }e taj ameri~ki projekat, kako se planira, biti kompletiran u narednih deset godina. Angelov je dodao da }e u prvoj fazi delovi odmbrambenog si-

Sofija

stema biti postavqeni na Mediteranu, a u drugoj fazi, najverovatnije, u Bugarskoj i Rumuniji. U Bukure{tu je, tako|e, prihva}ena

ta ameri~ka inicijativa, s tim {to o tome kona~nu odluku treba da donese parlament. Vlada Braka Obame je odustala od planova

prethodne administracije da {tit postavi u Poqskoj i ^e{koj. U Va{ingtonu se isti~e da novi raketni sistem nije pretwa Moskvi, ve} odbrana od zemaqa kao {to je Iran. Ministar odbrane je potvrdio da su SAD zainteresovane za locirawe svojih jedinica za brze intervencije u Bugarskoj i Rumuniji. U tom ciqu Amerikanci }e mo}i, zajedno sa bugarskom armijom, pod odre|enim uslovima, da koriste ~etiri vojne baze na bugarskoj teritoriji, potvrdio je on.Angelov je u izjavi radiju istakao da wegova zemqa, zajedno sa Rumunijom, planira da pozove Srbiju da u~estvuje u zajedni~kom obu~avawu vojnika i oficira u trening centru u Novom Selu, kod Slivena.

RUMUNIJA

Na ra~un Nacionalne banke sti`e peta tran{a BUKURE[T: Me|unarodni monetarni fond odobrio je Rumuniji petu tran{u kredita u vrednosti od 900 miliona evra, saop{teno je iz kancelarije MMF-a u toj zemqi. Novac bi na ra~un Nacionalne banke Rumunije (BNR) trebao da bude pre-

ba~en danas ili sutra. MMF je prethodno odlo`io isplatu Rumuniji pete tran{e jer je vlada Emila Boka bila obavezna da odustane od dogovorenog smawewa penzija za 15 odsto zbog odluke Ustavnog suda o neustavnosti te mere.

Prvi paket mera {tedwe koji je MMF prihvatio predvideo je smawewe plata iz javnog sektora za 25 odsto i smawewe penzija za 15 odsto. Vlada je zato morala da pored smawewe plata za 25 odsto prona|e drugo re{ewe kojim }e pokriti deficit, tako da se odlu~ila za pove}awe PDV sa 19 na 24 odsto, {to je MMF prihvatio. Dogovor sa MMF-om predvi|a da ove godine Rumunija mora da smawi buxetski deficit sa 8 ili 9 na 6,8 odsto. Zvani~nik MMF-a Xon Lipski je saop{tio da su „rumunske vlasti i pored znatnog ekonomskog pada, uspele da u~ine zna~ajne korake u obnovi makroekonomske stabilnosti“. Lipski je naveo da su rumunske vlasti preuzele „ambiciozne mere“ u vezi sa slabqewem fiskalnosti , radi „odr`ivog poboq{awa javne finansije“.

Predstavnik Rumunije u MMF-a Mihaj Tanase{ku je izjavio agenciji Agerpres da je odluka MMF-a jedan „dobar signal za spoqno tr`i{te i znak poverewa, a peta tran{a zajma je zna~ajna za konsolidovawe me|unarodnih rezervi centralne banke“. Tanase{ku je dodao da }e sada Ministarstvo finansija lak{e dobiti zajam na unutra{wem i spoqnom tr`i{tu kako bi se pokrio buxetski deficit. Rumunija ima dogovorene aran`mane za kredit u vrednosti od 20 milijarde evra od kojih 12,9 milijarde evra od MMF, pet milijardi od Evropske unije, milijardu evra od Svetske banke a ostatak od jo{ nekih me|unarodnih finansijskih institucija. Do sada je Rumunija dobila 9,3 milijarde evra od MMF-a, 2,5 milijarde od Evropske komisije i 300 miliona evra od Svetske banke.

TURIZAM

BAWALUKA: U po`aru u ^itluku izgorele su zgrada vinarije, Fabrika PVC ambala`e i skladi{ta frimi „Odiseja 97“ i „AMG Rol“ u samom centru grada. U po`aru, kako su javili sarajevski mediji, nije bilo povre|enih, ali je nastala ogromna materijalna {teta, a bez posla je ostalo najmawe 70 qudi. U ga{ewu po`ara u tom zapadnohercegova~kom mestu u~estvovale su ekipe vatrogasaca iz ^itluka, Mostara i ^apqine, a uzrok po`ara jo{ nije poznat.

CRNA GORA

^etvoro mrtvih, ne zna se uzrok PODGORICA: U posledwih mesec i po dana u Crnoj Gori preminule su ~etiri starije osobe sa stoma~nim tegobama i te{kom klini~kom slikom, a lekari nisu sigurni u uzrok smrti. Jedan pacijent iz Herceg Novog le~en od zapaqewa creva, preminuo je prekju~e. Kako se navodi, zajedni~ko za sve preminule pacijente je da su starije dobi i da su le~eni antibioticima zbog stoma~nih tegoba u bolnici „Vaso ^ukovi}“ u Risnu. Nijedan od pacijenata nije preminuo u risanskoj bolnici, ve} u bolnicama u Kotoru i Podgorici, gde su preba~eni nakon pogor{awa zdravstvenog stawa. Lekari risanske bolnice smatraju da su pacijenti preminuli od posledica le~ewa jakim antibiotikom „cefalosporinom“, navodi {tampa.

Direktor Op{te bolnice u Kotoru Neboj{a Bjelica je u izjavi za list „Vijesti“ rekao da lekari „ne znaju protiv ~ega se bore“. Bjelica je naveo da se kao posledica terapije antibioticima javqa te{ko zapaqewe creva „koje bi moglo biti uzrok smrti kod starijih i slabih pacijenata“. U risanskoj bolnici je od kraja aprila do sredine maja 27 operisanih pacijenata le~eno antiobiotikom „cefalosporin“, a me|u wima su ~etiri osobe preminule. Ministarstvo zdravqa istra`uje uzroke te{kih stoma~nih tegoba kod pacijenata le~enih u risanskoj bolnici. ^lan skup{tinskog odbora za zdravstvo i direktor bolnice u Baru Zoran Srzenti} u izjavi za list „Dan“ ocenio je da se „ne radi o infekciji unutar bolnice, ve} o klasi~noj posledici uzimawa antibiotika“.

HRVATSKA

Sveti Stefan se otvara 5. jula BUDVA: Posle vi{e od tri godine, koliko je „proveo u mraku“, grad hotel Sveti Stefan, za{titni znak crnogorskog turizma, primi}e prve goste 5. jula, a grad hotel trebalo bi do kraja avgusta da bude kompletno rekonstruisan. Investitor „Restis grupa“ i zakupac „Adrijatik propertis“ nameravaju da 13. jula organizuju veliki spektakl, proslavu 50 godina od kada je nekada{we ribarsko mesto pretvoreno u grad hotel. Nakon {to su pre devet meseci preuzeli na sebe rekonstrukciju grada hotela, iz gr~ke kompanije je u vi{e navrata isticano da }e i daqe menaxment nad crnogorskim najekskluzivnijim hotelom imati hotelski brend „Aman rizorts“. „Restis grupa“ je od „Aman rizortsa“ preuzela ulogu investitora u projektu, kao {to je preuzela i upravqawe kompanijom „Adrijatik propertis“ koja je formalno zakupac Svetog Stefana na 30 godina. Aman }e upravqati gradom hotelom, kao i vilom „Milo~er” i budu}im hotelom Kraqi~ina pla`a, koji tek treba da se izgradi. Iz „Adrijatik propertisa“ potvrdili su „Vijestima“ da je deset apartmana zavr{eno, svi radovi izvan grada hotela zavr{eni, te da se priprema teren. - Imamo rezeravcije za prve goste od 5. jula, a svih deset vila su ve} rezervisane od 9. jula. U me|uvremenu }emo nastaviti pripreme ostalih objekata, pa je sada ve} izvesno da }emo do

Izgorelo nekoliko fabrika u ^itluku

kraja jula imati ukupno 31 vilu u potpunosti spremnu za prihvat gostiju, dok }e preostalih 18 biti spremno do kraja leta kazali su u „Adrijatiku“. Uo~i velike proslave zakazane za Dan dr`avnosti, iz „Adrijatika“ su pre dva dana uprili~ili i sve~ano otvara-

we restorana „Kraqi~ina stolica“, koji se nalazi iznad nekada{weg hotela „Kraqi~ina pla`a“, koji je ve} tre}u godinu zatvoren i pretvoren u poslovne prostorije i sme{taja radnika i tehni~kog osobqa. Restoran je zadr`ao kompletan spoqa{wi izgled, te svakome

Kupali{ta otvorena, ali }e se pla}ati Kada je re~ o pla`ama koje su proteklih godina bile „zakqu~ane“ za javnost, iz „Adriatik propertisa“ saop{tavaju da }e kupali{ta na Svetom Stefanu biti otvorena za javnost, ali }e se pristup wima pla}ati, osim za goste hotela. - Milo~erska pla`a }e tako|e biti otvorena i pristup }e se pla}ati, ali sa ograni~enim i mawim brojem le`aqki i suncobrana. Va`no je napomenuti da }e svi gosti na pla`ama biti slu`eni po izuzetno visokim Amanovim standardima. „Adriatin properties“ }e ove godine upravqati pla`ama kako bi garantovali visok nivo usluge koje zahteva Aman – naveli su u Adriatiku.

ko je ranije dolazio izgleda kao da se ni{ta nije izmenilo. Kako ka`e vlasnik „Restis grupe“ Viktor Restis, otvarawe „Kraqi~ijne stolice“ je uo~i velikog otvarawa. - Sveti Stefan }e biti otvoren deo po deo uskoro, po~ev{i od 10. jula, pa do kraja avgusta. Ovo je bio veliki maraton, da se pripremi za ovu sezonu. Planiramo da svakog leta dovodimo velike i poznate umetnike i poznate li~nosti i da u~inimo Crnu Goru posebnim mestom za sve koji do|u da posete va{u prelepu zemqu – naveo je Restis. Ju~e zaustavqena izgradwa pomo}nih prostorija u masliwaku iza {oping centra. Izgradawa dva objekta ukupne povr{ine oko 1.600 kvadrata, koja je zapo~eta mimo plana i dozvole, da bi potom bio prona|en model da se legalizuje. Pod pritiskom Ministarstva ure|ewa prostora, Op{tina Budva je morala da donese izmene i dopune programa privremenih lokacija i time omogu}i investitorima da nastave izgradwu Nakon burne rasprave u lokalnom parlamentu, te najave lokalnog SNP-a da }e podneti krivi~ne prijave protiv stranog investitora zbog divqe gradwe, Skup{tina op{tine je pre mesec i po donela odluku kojom se legalizuje, uz opravdawe vladaju}e koalicije DPS–SDP da oni ne `ele da budu okrivqeni da su ti koji su spre~ili otvarawe grada hotela.

Premijerkinom kabinetu dva plus ZAGREB: Hrvatska vlada na ~elu sa Jadrankom Kosor dobila je od gra|ana ocenu 2,62, {to je zna~ajan pad u odnosu na februarski vrhunac podr{ke - 3,42, pokazalo je istra`ivawe koje je sprovela agencija Promocija plus. Vlada je po~etkom ove godine za svoju politiku imala podr{ku 57,1 odsto gra|ana, dok sada ta podr{ka iznosi tek 29,8 odsto i za sada je najni`a u ovoj godini. Najvi{e ocene vladi su dali gra|ani koji glasaju za HDZ, dok su najslabije dali glasa~i opozicionih stranaka. HDZ i opoziciona Socijaldemokratska partija i daqe su na vrhu politi~kih stranaka, ali s pove}anom predno{}u SDP-a od 31,5 odsto glasova, {to je za devet odsto glasova vi{e nego za HDZ, koji ima 22,5 odsto glasova. To istra`ivawe je potvrdilo rezultate nedavnog istra`ivawa agencije Ipsos plus po kome SDP „be`i“ HDZ-u za oko 10 odsto glasova. Opoziciona Hrvatska narodna stranke ima 5,9 odsto, Hrvatska seqa~ka stranka 5,1 odsto glasova podr{ke, dok ostale stranke ne prelaze izborni prag. Da je predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} najpopularniji politi~ar smatra 44,1 odsto gra|ana, {to je ve} {esti mesec za redom. Daleko za wim su premijerka Jadranka Kosor (8,3 odsto), {ef SDP-a Zoran Milanovi} ({est odsto), funkcionerka HNS-a Ve-

sna Pusi} i guverner Hrvatske narodne banke @eqko Rohatinski, sa po 4,3 odsto glasova. Slede ih biv{i predsednik Stjepan Mesi} s 2,5 odsto, predsednik Hrvatske privreden komore Nadan Vido{evi} s 1,6 odsto i vi{e opozicionih politi~ara.

Biv{i premijer Ivo Sanader i daqe je najnegativniji politi~ar Hrvatske, koga negativno do`ivqava 23,2 odsto ispitanih, {to je ipak mawe nego ranijih meseci. Slede ga premijerka jadranka Kosor sa 12,5 odsto, a onda i „svi politi~ari“ koje negativno do`ivqava 10,4 odsto gra|ana. Potpredsednik Sabora iz HDZ-a Vladimir [eks ima 8,5 odsto glasova, {ef SDP-a Zoran Milanovi} pet odsto, minisatr finansija Ivan [uker 4,5 odsto, {ef Sabora Luka Bebi} 4,5 odsto, rukovodilac HDZ-a Andrija Hebrang 3,8 odsto, gradona~elnik Zagreba Milan Bandi} 3,5 odsto i ministar zdravqa Darko Milinovi} 1,9 odsto.


DE^JI DNEVNIK

ponedeqak5.jul2010.

DNEVNIK

c m y

26

Nije lako odrastati D

„Sve je u meni razapeto, sve okrenuto naopa~ke”

a, upravo se ose}am kako je rekao na{ veliki pesnik Miroslav Anti}. U jednom kutku moje sobe usamqeno ~u~i kutija, pra{wava i stara. Kad god je pogledam, `elim da zauvek ostanem dete, ali onda mi pogled odluta na drugu stranu gde stoje kwige za odrasle, mobilni i mnoge druge stvari i onda ne znam {ta }u, ose}am se... pa... razapeto. Kao da stojim na nekoj ~udnoj stazi i ne znam na koju }u stranu. Ponekad, ako smognem dovoqno snage, kri{om zavi-

rim u tu istu kutiju i iz we mi se primamqivo sme{e sve moje lutke, slikovnice i {arene bojice. Tada po`elim da se ponovo poigram s wima, ali ba{ u tom trenutku telefon zvoni. Drugarica me zove napoqe. Onda lepo ne znam {ta }u. To je kao kada ode{ u poslasti~arnicu i bira{ izme|u dva sladoleda. Jedan je tvoj omiqeni, tebi poznati, vrlo prijatan ukus, a drugi je {aren, potpuno nov, i neodoqivo te mami. Tu onda stane{ i razmi{qa{ kakav izbor napraviti, prepire{ se sa samim

sobom, a opet ako predugo ~eka{, sladoled se otopi i ostane{ bez wega. Stojim tako razapeta izme|u maminog toplog krila i tatinog {apata i dru{tva s livade koji o~ekuju da budem ba{ kao i oni. S jedne strane kwige i saveti, a sa druge hiqadu tinejxerskih gluposti u koje bih, ali ne smem da se upustim, jer me ona krila i onaj {apat podse}aju na svu toplinu i sigurnost koju su mi pru`ili. Milica Gle|a, VI-4 O[ „Kosta Trifkovi}” Novi Sad

Milica Vukeli}, III razred, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Ki{ni dan pored reke

Jestiva komedija

esen je. Oblaci se namr{tili, a plavi~asta magla spuJstila se po reci. Vetar qutito

nosi `uto uvelo li{}e. [etam pored reke, ~vrsto dr`e}i ki{obran . Reka zabrinuta, ne skaku}e, ne `ubori. Kao da nekuda `uri. Vetar savija grane zgrbqenih vrba, kida im li{}e ,ono pliva rekom i odlazi zauvek. Ki{a, koja ve} danima pada, zamutila je reku. U mutnoj vodi ne ogledaju se ni obli`wa {uma, ni velike stare topole. Ne ~uje se kreket `aba. Sigurno su se sakrile u muqu. Prelazim preko mokrog drvenog mosta prekrivenog `utim li{}em. Sve mi je to pomalo tu`no,ali i lepo - jesen, ki{ni dan i reka.

Ka`u meni: "Mina, jedi malo {unke!" Ja da probam ne}u, ne}u ma ni trunke! Ka`u meni: "Jedi, jedi - bar salatu!" Ne}u, ne}e mo}i, rasla je u blatu! Ka`u meni: "Hajde, probaj lepe ~orbe!" Opet sam ih odbila, posle duge borbe! Ka`u meni: "]ero, evo lepog gra{ka!" Ne}u ni da probam, pre bih jela pra{ka!

Nikola Radakovi}, IV-1 O[ „Aleksa [anti}” Vajska

Ka`u meni: "Hajde, ku{aj barem kupus!" Kad sam za to ~ula, napravim im xumbus!

Qubav

Ka`u meni: "Sipaj mal~ice boranije!" Eh da ste mi rekli samo malo ranije! Ka`u meni: "Dete, uzmi crnog hleba!" Crna Mina - razmisli: Da li ti to treba?!

Tra`im qubav svuda oko sebe, ali we nigde nema i ja pu{tam suze snene.

Ne volim da jedem, {ta tu da se radi? Jo{ da nije "Meka" - svisla bih od gladi!

Kako da je na|em, gde se sakrila ta qubav sada, to pita moja neumorna nada. Qubav raste kao klasje, cveta svakog leta, tra`i}u je, shvati}u kako da je primim u srce svoje i prenesem u srce tvoje.

Mina Popovi}, III-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Ivana Fodor, I-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

K

Kristina [orowa, I-3, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

oliko mogu re}i, koliko znam re~ima da otkrijem svoje misli i ose}awa, toliki je moj svet. Vremenom postaje sve ve}i i {areniji, ako ga prona|em. Bez pravog sveta `ivim u iluziji, me|u la`nim re~ima, na nesigurnim i nepohodnim putevima. Zahvalna sam Gospodu {to mi je podario najve}e darove - da mogu da vidim, ~ujem i govorim. Trudim se da ih koristim na pravi na~in i tako pro{irim i obogatim svoj svet. Svaku lepu re~ i misao podelim s drugima. Sre}na sam {to qudima koje volim mogu re}i koliko ih stvarno volim i to ne znam da krijem jer mislim da i oni to isto ose}aju. Qubav i poverewe im do-

Sawa Debeqa~ki, V razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Ti{ina re~i kazujem tako {to ne {tedim re~i. Dajem im savete i trudim se da pro{irim i wihov svet. Oni su mi zahvalni i to mi puno zna~i, jer verujem wihovim re~ima. Nastavqam da budem prijateq koji zna da ute{i, zapla~e i pomogne. To je moja mo}, ali ponekad i ja izgubim snagu i pokleknem. Tada razgovaram saNebom, u wemu tra`im spas. Slo`im svoju molitvu iskrenim re~ima, koje su mi uvek pomagale, ali sada ne! Ne gubim nadu i ~ekam da me ogreje sunce jer znam da sam pomagala drugima i da bi to trebalo da mi se vrati ba{ u ovom trenutku, Bila sam podr{ka svima i nisam se {tedela, rizikovala sam zarad drugih.

^ekam da moj spasiteq do|e i izvu~e me iz ovog vrtloga koji mi je oduzeo glas, re~ i mo}. Odvukao me je u tamu i ti{inu. Sve je zagu{qivo, ne mogu da di{em. Vi{e ne vidim nebo, i svet mi je siv. Gubim se u tmini. Vreme prolazi. Ponestaje mi snage, sve je mawe nade. Odustajem. Suze mi se pretvaraju u led i srce se gr~i. Tek sada vidim da sam mnogo gre{ila. Verovala sam la`qivim qudima, la`nim maskama iskrenosti, a zaboravila da ne treba da verujem re~ima ve} o~ima, jer samo su one ogledalo du{e. Nisam primetila da izme|u tih re~i, koje su bile slatke, a zapravo gorke, postoje prazni redovi, ti{ina, neiskrenost i pred-

rasude. Sve je bilo la`no, jedna velika prevara i to me jako boli. Sada je kasno za sve. Ja sam rawena, iskori{}ena i odba~ena. Vi{e i ne `elim da `ivim u tom svetu. Sre}nija bih bila da sam `ivela u ti{ini, ne progovaraju}i ni sa kim, nego {to su me prevarili i ponizili. Ne mogu opisati koliko `elim da nestanem. @eqa mi se ispuwava. Srce mi puca od hladno}e, bola, uvre|enosti i... vi{e me nema. Odlazim. Tra`i}u novi svet negde, daleko od ovog la`nog, sku~enog i nepoznatog, koji me je izneverio! Marija Hristov, VIII-2 O[ „Vasa ^arapi}” Beli Potok


MU[KA POSLA

DNEVNIK

ponedeqak5.jul2010.

27

Najboqa hrana za rast mi{i}a ta mislite, koja je hrana najboqa za rast mi{i}a: ora{asti plodovi ili riba? Do sada ve}ina qudi razume kolika je va`nost proteina u izgradwi mi{i}a. Prilikom treninga i napora, tegovi i optere}ewe prouzrokuju o{te}ewa mi{i}nih vlakana. Ta o{te}ewa aktiviraju proces oporavka koji dovodi do rasta }elija mi{i}a. Da bi moglo do}i do rasta potrebne su aminokiseline (proteini su gra|eni od aminokiselina), a one su osnovni gra|evinski blokovi `ivota. Da bi do{lo do rasta, mi{i}ima treba jo{ ne{to osim proteina. Dizawe tegova i napori tro{e energiju koja je sa~uvana u obliku mi{i}nog glikogena, zato u ishranu treba ukqu~iti zdrave porcije ugqenih hidrata za obnavqawe zaliha mi{i}nog glikogena i pove}awe insulina, hormona koji poma`e dopremawu aminokiselina u mi{i}e. Dakle, potrebno je jesti hranu koja je bogata proteinima, a evo namirnice koja imaju puno proteina u sebi.

[

dobre za srce, kao i magnezijuma. Magnezijum je mineral koji se koristi u vi{e od 300 biohemijskih reakcija u telu, a poznato je da je ukqu~en i u sintezu proteina.

mineral koji je neophodan za sintezu proteina, {to svrstava ostrige u vrh hrane za izgradwu mi{i}a.

Posni sir

Dok ste bili mali, verovatno su vam govorili kako je mleko dobro za rast. Ako sad kad ste odrasli mleko je i daqe jednako va`no. Budu}i da je mleko hrana `ivotiwskog porekla,

Verovatno ne postoji bodibilder koje ne jede posni sir. Samo pro~itajte etiketu nutritivnih vrednosti

^okoladno mleko

Jaja Brza i jednostavna za pripremu, ukusna, jaja su kqu~na prehrambena komponenta svakoga ko `eli da izgradi mi{i}e. Svako jaje ima 5 do 6 grama proteina u samo 60 kalorija. Ali, nije samo koli~ina proteina to {to ga ~ini tako posebnim. Protein iz jaja smatra se najlak{e iskoristivim proteinom sa najvi{om biolo{kom vredno{}u od bilo koje druge hrane. To zna~i da se protein iz jaja najefikasnije koristi za rast mi{i}a.

Piletina i }uretina

ono pru`a sve bitne aminokiseline, a istovremeno nudi vrlo malo masno}a, posebno obrano mleko.

[ta mo`emo re}i o piletini a da ve} nije re~eno? Piletina je sa razlogom na gotovo samom vrhu hrane pogodne za rast mi{i}a. Sto grama ~istih belih pile}ih prsa sadr`i gotovo 31 gram proteina i samo 4 grama masti. Dakle, {to se ti~e razmere proteina i masti, piletina je pun pogodak.

Nemasna govedina

Riba

Crveno meso kao {to je govedina odli~an je izvor proteina, tako da bi izbegavawe takvog mesa bila gre{ka. Samo sto grama govedine sadr`i vi{e od 27 grama proteina. Iako takva porcija sadr`i i 11 grama masti i oko 200 kalorija, ono {to izdvaja ovo meso od ostalih konkurenata su dodatni vitamini i minerali koje sadr`i. Govedina je prepuna vitamina B12, cinka i gvo`|a, materija koje su va`ne za rast i razvoj mi{i}a.

Kada je u pitawu izgradwa mi{i}a, riba je ta koja pobe|uje konkurenciju. Uzmimo losos za primer. Ne samo da je pun proteina od oko 25 grama po stogramskoj porciji, nego sadr`i i mnogo drugih zdravih hranqivih matereija. Losos sadr`i za srce korisne nezasi}ene masno}e i omega-3 masne kiseline. On je tako|e odli~an izvor vitamina D. Sve u svemu, riba, kao {to su tuwevina ili losos, jednostavno je najboqa.

Kinoa Ne jedu svi qudi meso, ali kako do dragocenih proteina ako ne jedete meso? Odgovor na to pitawe je kinoa. @itarica koja raste u Ju`noj Americi i koja je puna proteina i to doslovce, jer sadr`i svih devet esencijalnih aminokiselina. Kinoa ne sadr`i gluten, lako je svarqiva i puna je vlakana, magnezijuma i gvo`|a. Zato ne ~udi {to su Inke nazivale kinou majkom svih `itarica.

Bademi Bademi su druga biqna hrana koja je puna proteina. Samo ~etvrt {oqice badema sadr`i skoro osam grama proteina, {to je skoro dva grama vi{e od jajeta. Bademi su tako|e izvrstan izvor nezasi}enih masti, koje su

i vide}ete za{to je tako. Samo pola {oqice posnog sve`eg sira sadr`i 14 grama proteina u samo 80 kalorija sa mawe od dva grama masti. Ubacite u blender posni sir, omiqeno vo}e, vodu i imate obrok prepun proteina.

Ostrige Iako nisu poznate kao hrana koja poma`e u rastu mi{i}a, ostrige su jo{ jedan tajni specijalitet koji koriste bodibilderi. Sto grama kuvanih pacifi~kih ostriga sadr`i vi{e od 20 grama proteina i samo pet grama masti. Ostrige tako|e imaju vi{e cinka od bilo koje druge hrane. Kao i magnezijum, cink je jo{ jedan

Ukrotite prqavo rubqe oderan mu{karac nikada ne sme zavisiti od suprotnog pola, kada su u pitawu osnovni ku}ni poslovi. Nau~ite ne{to o prawu rubqa i `ene u va{em `ivotu posmatra}e vas drugim o~ima. Ovaj posao je ne samo lak, ve} ima i dvostruku korist: `ivot va{e lep{e polovine bi}e barem za nijansu lak{i, a mo`da }ete kona~no i pobediti u nekoj od stalnih rasprava o to-

M

me ko vi{e radi po ku}i. Lekcija broj jedan: ne dozvolite da vam se prqava ode}a nagomila do te mere da vi{e nemate apsolutno {ta da obu~ete.

Organizaciona nauka Prawu rubqa trebalo bi da pristupite kao zabavnoj matematici. To je pitawe logi~ke organizacije, i dok pratite

Soja Bilo da je poslu`ena kao tofu ili sojino mleko prednosti soje ne mogu se porediti ni sa jednom hranom biqnog porekla {to se ti~e izgradwe mi{i}a. Jedna {oqica kuvane soje sadr`i oko 20 grama aminokiselina. Soja je tako|e puna vitamina i minerala, {to je ~ini najboqom alternativom mesu.

ove korake, mo`ete sve obaviti veoma brzo!

Sortirawe rubqa Odvajawe svetlih od obojenih delova garderobe bitno je ako va{a lep{a polovina ima mnogo crvenih ili ru`i~astih odevnih predmeta. Ako niste spremni da nosite bledoru`i~aste bokserice na posao, ili jo{ gore u teretanu,

obavite ovaj jednostavan zadatak pre nego {to stvari zavr{e u ma{ini za ve{. Ali, tu nije kraj. Morate pa`qivo ~itati {ta pi{e na etiketama ode}e. Ne mo`ete prati na visokoj temperaturi wen seksi ~ipkasti `enski grudwak zajedno sa svojim belim ~arapama za fudbal – osim ako ne `elite da budete etikitirani da ste nesposobni.

Prawe rubqa Zapamtite da poklopac od deterxenta obi~no slu`i i kao mera. Nije bitno da li }ete u mililitar pogoditi koli~inu – posle nekoliko prawa ste}i }ete neophodno iskustvo u ovoj radwi i nau~i}ete kako da pogodite pravu meru. Vodite ra~una o temperaturi vode. Pra{ak za ve{ u granulama obi~no ima plasti~ni dozer, a i na ma{inama je sve lepo nacrtano. Ako `elite da u{tedite energiju, perite uvek hladnom vodom tako }ete i sa~uvati boju ode}e, a i smawiti skupqawe (u ovom slu~aju ne va`i ono dobro poznato mu{ko pravilo o hladnoj vodi i smawivawu). Topla voda se jedino preporu~uje pri prawu belog rubqa. Ako primetite neku nezgodnu mrqu (od kafe ili trave), istrqajte je nekim od sredstava za uklawawe mrqa. Koristite izbeqiva~ samo sa belim rubqem, bez obzira na to koliko lo{e mrqa izgleda. Vodite ra~una {ta pi{e na etiketi. Slobodno sortirajte rubqe tek pred samo prawe. Obavezno ~itajte {ta pi{e na etiketi u vezi sa na~inom prawa rubqa. Zimi slobodno koristite ma{inu za su{ewe ako je imate, jer samo retki delikatni materijali, kao {to je svila, moraju da se su{e prirodnim putem. Zapamtite, i na ovoj ma{ini nacrtana su jednostavna uputstva.

Za zdravo i jako srce a{e srce se ubraja u najva`nije organe na{eg tela. Na wegovo zdravstveno stawe uti~e genetski faktor, ali najvi{e na{ na~in `ivota, odr`avaju}i ga zdravim i jakim. Donosimo savete kako da va{e srce kuca uravnote`eno, zdravo i sre}no. Svakodnevno kretawe smawuje krvni pritisak, trenira mi{i} srca i ja~a krvne sudove. Stru~waci savetuju kretawe ~etiri do pet puta nedeqno po 30 do 45 minuta. Pripazite na holesterol. Proveravajte ga svakih pet godina. Pove}an holesterol ujedno pove}ava rizik sr~anih bolesti. Unosite mawu koli~inu soli. Ne bi trebalo da konzumirate vi{e od {est grama soli dnevno, ra~unaju}i i skrivenu so u gotovim jelima. Izbegavajte stres. Negujte svoja prijateqstva i okru`ite se qudima pored kojih se dobro ose}ate. Jedite mediteransku kuhiwu. Svaki dan jedite sve`e vo}e, povr}e, maslinovo uqe, ribu, biqne za~ine i ora{aste plodove. Boravite ~e{}e u prirodi. ^ist i sve` vazduh pozitivno uti~e na na{e srce. Mazite se. Jedno istra`ivawe sprovedeno na Univerzitetu Severna Karolina pokazalo je da deset minuta izmewivawa we`nosti smawuje krvni pritisak. Idite ~e{}e na godi{wi odmor. Jedna dugogodi{wa studija provedena u Wujorku pokazala je da mu{karci koji vi{e puta godi{we idu na odmor imaju za ~ak 29 posto smawen rizik oboqevawa od sr~anih bolesti.

N

Kako zavesti devojku na pla`i N emojte ~ekati ve~e, zapo~nite sa zavo|ewem ve} na pla`i.

Lokacija je sve Pre nego se stacionirate na jednom delu pla`e, budite lukavi i prou~ite {ta se gde nudi. Uvek postoje mesta gde rado idu bakice, porodice s malom decom, ali i zgodne devojke. Nemojte svoj pe{kir spustiti na prvo slobodno mesto. Savet – gde su dobri i urbani kafi}i, ve}inom su tu i devojke. Tobogani, igrali{ta, fast fud kiosci i sli~na mesta vi{e su meta porodica. Ve}ina `ena }e svoje pe{kire staviti direktno na sunce, jer `ele da pocrne. Ako `elite direktan pogled na zgodna tela, u~inite to i vi. Samo se opskrbite dobrom kremom za sun~awe.

Izvidite situaciju Kada se napokon ponosno legnete na svoj pe{kir, budite lukavi i prvo izvidite situaciju oko sebe. A to }ete najboqe uraditi uz pomo} sun~anih nao~ara, niko ne}e znati gde ta~no gledate.

Svakako su najboqa meta ekipe od dve do ~etiri devojke u dru{tvu. Bez mu{karaca. Naravno, ne mora zna~iti da su sve zauzete ako su u dru{tvu drugih momaka, ali za to postoji velika verovatno}a. Uz to je lak{e pri}i samo `enskom dru{tvu,

spremni za nova poznanstva. Ako le`ite tik pored devojaka koje `elite da upoznate, neko vreme pa`qivo posmatrajte {ta rade – uvek mo`ete pitati za upaqa~, kremu za sun~awe, novine koje trenutno ne ~itaju, da li `ele da s vama zaigraju odbojku na pesku, jer vam stvarno nedostaje jo{ koja osoba. Kada napravite taj korak, obavezno komentari{ite ne{to kako biste ostali u pri~i. Najlak{e je komentarisati pretrpanu pla`u, pitawa o tome kad su do{le, odakle su do{le i sli~ne teme. Lako je, zar ne?

Vodene igrice

jer verovatno i one tra`e neko zgodno mu{ko dru{tvo.

A kako pri}i? Leti je veoma lako uspostaviti kontakt sa suprotnim polom. Svi smo otvoreniji i

Iskoristite more u svojoj igri zavo|ewa. Pli}ak je za to idealan. Dok oboje ulazite oprezno, jer je nekako more hladno, samo je pogledajte i nasme{ite se. „Brrr, more je ledeno!“ i sli~ni komentari uspostavi}e prvi kontakt. Pa makar vam i nije hladno. Nipo{to nemojte ga|ati devojke loptama i prskati ih vodom u pli}aku – to je tako detiwasto, a vi ste ipak frajer. Uvek se mo`ete „slu~ajno“ okrznuti o wu ili wen du{ek. Zatra`iti pi}e za pretrpqenu du{evnu bol.


28

ponedeqak5.jul2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

SOBE i apartmani na moru, Utjeha, Bar, blizu mora, povoqno. Telefon: 021/6363-291, od 18 do 20 ~asova. 3541

OBAVE[TAVAMO ~lanove Skup{tine Kud �Svetozar Markovi}� da }e se Skup{tina Dru{tva odr`ati

5. 7. 2010. u 19 ~asova.

^lanovi dru{tva. 4243

IZDAJEM novu name{tenu garsoweru 32m2, CG, prvi sprat, lift, ul. Kisa~ka, cena dogovor, mo}e na du`i period. Telefon 064/155-7510. 4002 IZDAJEM 1, 5 soban na 3. spratu, lepo name{ten, novija zgrada, u Novom Sadu, ul. Toplice Milana 4125 19. Telefon 064/926-9541.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 3878 ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno. Telefon 063/842-24-716, 063/842-26848, 021/500-612. 4004

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846. 3973

Pet punih godina od kada nisi sa nama.

Nikola Kostadinovi} Volimo te. Tvoji najmiliji. 4233

Umro je moj dragi dever i drug iz detiwstva

prof. dr Dejan Jan~a

Tvoja Mira Jan~a.

4226


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

Posledwi pozdrav dragom kolegi

29

ponedeqak5.jul2010.

Posledwi pozdrav na{em dragom i nikad pre`aqenom sinu, suprugu, ocu i dedi

^uvamo te u na{im srcima od zaborava.

Svetozaru Mihajlovi}u Tozi

Sa{a Subotin

Pamti}emo wegov vedar duh i nasmejan lik. Sofija, Buba, Jelena, Mirjana i Vesna.

Kolege sa posla. 4225

4119

Posledwi pozdrav drugu i kom{iji

Posledwi pozdrav

Svetozaru Mihajlovi}u Tozi

Svetozaru Mihajlovi}u Tozi od: Braneta i Danke Milinkov sa porodicom. 4227

1954 - 2010. Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 5. 7. 2010. godine, u 15 ~asova, na seoskom grobqu u Suseku.

Posledwi pozdrav na{em voqenom bratu

Ve~no o`alo{}eni: majka Dobrila, supruga Jadranka, sinovi \or|e, Nikola, \or|e, unuk Svetozar i unuka Svetlana.

prof. dr Dejanu Jan~i od Igora Pavli~i}a gradona~elnika Novog Sada.

4228

4223

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 2. 7. 2010. godine u 75. godini preminuo na{ dragi mu`, otac i deda

Posledwi pozdrav dragom Bati

Posledwi pozdrav dragom Bati

Posledwi pozdrav dragom Bati

na{em

Iliji Cviji}u

od sestara i bra}e sa porodicama.

Svetozaru Mihajlovi}u

Novica ]ulum Vicko Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 5. 7. 2010. godine, u 17 sati, na grobqu u Sremskoj Kamenici. Supruga Nade`da, sinovi Gordan i Dragan, snaja Sawa, unuke Sara i Sta{a.

Sahrana je danas, 5. 7. 2010. godine, u Rumenki, iz kapele, u 14 ~asova.

Svetozaru Mihajlovi}u

od: tetke Jeje, te~e Jano{a i brata Sa{e sa suprugom Qiqom i }erkom Andreom. Voleli smo te.

4224

4244

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Svetozaru Mihajlovi}u

od: tetke Sowe, te~e Lacike i sestre Verke sa suprugom Zoranom i sinom Viktorom.

od: tetice Danke, te~e Dragana i sestre Tawe sa suprugom Vladom i }erkama Adom i Tarom.

4234

4232

4235

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj supruzi i baki

Mirjani Krsti}

Svetozaru Mihajlovi}u Bati

ro|. 1927. god. iz Sremske Kamenice Ispra}aj drage nam pokojnice }e se obaviti u ponedeqak, 5. 7. 2010. u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: suprug Svetislav, snaja Du{a, unuk Svetislav sa suprugom Sne`anom.

Svetozaru Mihajlovi}u Tozi

Svetozaru Mihajlovi}u Tozi

O`alo{}ena sestra Nada, zet Mirko, Marija, Qiqana sa porodicama.

Nikoline kolege i koleginice.

od porodice Vasiqevi}.

od kuma Miroslava sa porodicom.

4231

4240

4241

4242

Neka te an|eli ~uvaju moj matori.

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od dragog prijateqa

Posledwi pozdrav dragom i iskrenom prijatequ

Posledwi pozdrav najboqem suprugu

Tozi

Svetozaru

4237

Posledwi pozdrav strini

Svetozar

Mirjani Krsti}

Svetozaru Mihajlovi}u Tozi

Toze

Hvala ti na lepom zajedni~kom `ivotu. Po~ivaj u miru.

od Slavka i Zorke Jovanovi} sa decom.

Tvoji: Nikola i \or|e.

od drugova iz "Rokija". Porodica ^an~ar. Tvoja Jaca.

4238

4229

4239

4222

4230


06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 17.00 17.20 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.40 00.35 02.20

TV PROGRAM

ponedeqak5.jul2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Znawe imawe Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Svetkovine ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Elizina k}i TV Dnevnik Tajna hrane: P{enica Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Kolumbo Duel struna Vojvo|anski dnevnik Vesti iz Matice Kosmos Koncert grupe Legende Elizina k}i Svetkovine

Svet poqoprivrede (Panonija, 14.30) 07.30 08.00 08.10 09.00 10.20 11.00 12.30 14.00 14.30 15.20 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.30 22.40 00.25

Glas Amerike Jutarwi program U ogledalu Fip komerc - Vitafon Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Putopisi Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Hronika op{tine Vrbas Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Barometar Pri~e iz prirode Glas Amerike

Nina Martinovi}

Kosmos Tema novog izdawa emisije je “Sunce: energija i hrana”. [ta sve znamo, a {ta smo zaboravili o Suncu? Kako je mogu}e `iveti samo od Sun~eve svetlosti, bave}i se solarnom jogom? Gosti: Hira Ratan Manek iz Indije, ~ovek koji je o`iveo drevnu tradiciju solarne joge i Miroslav Ki{, instruktor solarne joge. Autorka i voditeqka: Nina Martinovi} (RTV 1, 22.40)

06.30 07.00 08.20 08.30 08.55 09.30 10.00 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 22.45 23.30 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Crtani film Brazda (ma|) Ma|arska muzika Orkestar 100 cigana (ma|) Ma|arska narodna muzika Lepel, film Trio-Evroregionalni magazin Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Surutka ^ari ribolova [iroki plan (rus) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Igra Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Porodica Serano Kop~eva tajna Igra TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.15

Hrana i vino Bez vize 7 NS dana Moja porodica Misterije KGB Lenija Objektiv Smrt {pijunima Buntovnici Dokumentarni program Vitra` Sofa Neon siti Objektiv (slov) Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Radionica Moja Amerika Smrt {pijunima Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

09.00 10.00 11.00 11.30 13.00

Svetski Sport magazin Ful Tilt poker Surfing [kotska NHL nagrade Grend Slem Vimbldon, finale (dubl) Moto GP Kataluwa – Trka 125 cc Moto GP Kataluwa – Trka Moto 2 Pregled Grend Slem Vimbldon Pregled Moto GP Kataluwa Ful Tilt poker Grend Slem Vimbldon, finale

17.30 18.45 21.30 22.30 23.00 00.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 02.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.02 10.03 10.34 11.05 12.00 12.15 12.25 12.40 13.25 15.00 15.07 16.00 16.03 17.00 17.20

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sala{ u Malom ritu Lov i ribolov Eko karavan Izvo|a~i Dnevnik Sport plus U zdravom telu Mesto zlo~ina Popaj, film Vesti Visoki napon, kviz Vesti Policajac sa Petlovog brda Dnevnik Evronet

Tra`e}i Beograd Gde su u Severnoj Americi gradovi koji nose ime srpske prestonice? Ko ih je osnovao? Da li tamo danas ima Srba? Kako `ive „ameri~ki Beogra|ani“ i da li znaju odakle poti~e ime wihovog grada? (RTS 1, 18.25) 17.33 18.25 18.57 19.30 20.08 21.05 23.00 23.05 00.00 00.15 00.24 01.07 03.04 03.08 03.39

Beogradska hronika Tra`e}i Beograd Slagalica, kviz Dnevnik Policajac sa Petlovog brda Pesma i bingo Vesti Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet Posrednik Isku{avawe |avola, film Vesti Eko karavan Tra`e}i Beograd

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 12.30 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.00 01.00 01.05 03.00 04.00 05.00

Ninya ratnici Opasne igre Srce na dlanu ^ari Seks i grad Banzuke Film: Crna ma~ka beli ma~or Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Adrenalin Film: Zemqa slepih Foks vesti Film: Bumerang 1. deo Opasne igre Srce na dlanu Film: Bumerang 1. deo

06.02 Koncert za dobro jutro 06.47 U zdravom telu 07.01 Kuvati srcem: Dr DejanMilutinovi} 07.33 Gomboce 07.57 Mali medved Mi{a 08.21 Ozi bu 08.28 Palete 08.58 Obrazovna reporta`a 09.29 Stvarawe istorije 09.53 Enciklopedija 10.00 Vrele gume 10.30 Total tenis 10.45 Reli 11.01 Nau~ni intervju 11.31 Rodna ravnopravnost 12.03 Operska galaksija 12.34 Libela - Reaguase, Srpske crkve u Dubrovniku 13.03 Trezor ju~e 14.00 Palete 14.30 ^arolija koja traje 14.57 Stvarawe istorije 15.26 Tehnologija danas 15.49 Enciklopedija 16.00 Ovo je Srbija 16.34 Biciklizam: Tur d Frans 17.22 Preci i potomci 18.14 Razglednica 18.47 Generacija 5 19.11 Gomboce 19.36 Mladi medved Mi{a 20.05 Baba Jagina ku}a 21.05 Izvo|a~i 21.52 Hrabrost na isku{ewu, film 23.55 Biciklizam: Tur d Frans 00.22 Spomenici yez tradicije 01.02 Egzit interaktiv 02.59 Tehnologija danas

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Dok. serija: Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.30 Za dobar dan 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. serija: Gledajte sad ovo 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Denis napast 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Neprijateq pred vratima 23.30 Svemirska krstarica Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Vatra na nebu

Rej~el Vajz

Neprijateq pred vratima Prekretnica u istoriji ratovawa 20. veka bila je bitka za Staqingrad u kojoj su Rusi u najkrvavijim okr{ajima tokom Drugog svetskog rata uspeli da poraze nema~ke snage. U centru pa`we su Vasili, vrsni strelac sa Urala i major Koning, vrhunski nema~ki snajperista. Uloge: Yad Lou, Ed Haris, Yozef Fajns, Rej~el Vajz, Bob Hoskins Re`ija: @an @ak Ano (Avala, 21.30)

08.50 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Zdravqe i Vi, 13.05 Bawe Srbije, 13.45 NS Indeks, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.20 Sport puls, 21.30 Maksimalno opu{teno, 22.40 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 00.00 Info puls, 00.30 Eks - JU vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Svetiwama u pohode, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Opra {ou, 11.00 Digitalni svet, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Dobro ti ve~e, 22.00 Objektiv, 22.30 Mra~ne strane digitalnog sveta, 23.00 Vip slede}i, 00.30 Slavi parovi

DNEVNIK

c m y

30

07.00 08.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30 14.05 16.00 16.35 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.35 01.30 02.30

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Utisak nedeqe Vesti B92 Nacionalna geografija Otvorena vrata Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Otvorena vrata Reakcija Ros Kemp Vesti B92 Indija Nacionalna geografija Ukqu~ewe u B92 Info

Reakcija: Sve je lako kad si mlad Da li svet u kome `ive mladi odgovara i wihovim potrebama – ili ipak moraju da ~ekaju na tu obe}anu budu}nost? Du{an je talentovan za matematiku – da li }e

Sandra Mandi}

da dobije stipendiju sa presti`nih fakulteta u svetu? Sabina ne `eli da se uda iako se to od we o~ekuje… Autorka: Sandra Mandi} (B92, 22.00)

07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 23.00 00.45 01.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Film: Lager Ni{ Siti kids Pali an|eo Siti Silikonske lepotice Balkan parti Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Lola Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Paparaco potera Film: Boqi `ivot Film: Jedini Siti Film: Obogati se ili umri poku{avaju}i 03.00 Jedini 04.45 Film: Obogati se ili umri poku{avaju}i

Ekstremni sport (Ko{ava, 22.30) 06.00 Jutarwi program 08.00 @irko Hrasti} 08.10 U~imo engleski sa Nodijem 08.20 Nodi 08.45 Mala princeza 09.00 Pokojo 09.10 Meda Rupert 09.45 Tele{op 10.00 Presovawe 10.15 Dork hanters 10.35 Ble~ 11.00 Zakumi 11.20 Yem 11.45 Presovawe 12.00 Dino king 12.30 Kvizi} 13.25 Presovawe 13.40 Tele{op 13.55 Vesti 15.00 Rebelde 15.45 Tele{op 16.00 Leto na Adi 18.00 Tajanstvene pri~e 18.55 Telemaster 19.30 Zakumi 20.00 Akvantura 21.00 ]irilica 22.30 Ekstremni sport 23.05 Luda ku}a 23.55 Telemaster 00.10 Film 02.00 Tajanstvene pri~e 03.00 Muzi~ki program 04.00 Dokumentarni program 04.55 Vremenska prognoza 05.00 Kineski dokumentarni program

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

ponedeqak5.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TITO U LOVU, LOV U POLITICI

31 5

Pi{e: Danilo Todorovi}

Yoan Kolins

Stari komadi Iako su se zaklele da vi{e nikada ne}e sara|ivati, wihovo {okantno okupqawe di`e pra{inu, puni novinske strane i tera producente u pla~! Tri filmske zvezde u godinama imaju priliku da u~estvuju na koncertu... Uloge: [irli Meklejn, Elizabet Tejlor, Debi Rejnolds, Yoan Kolins, Yonatan Silverman Re`ija: Metju Dejmond (Nova TV, 03.30) 08.10 08.30 10.30 11.30 12.30 13.10 14.10 16.10 18.25 19.15 20.05 21.25 23.35 00.35 01.05 01.35 02.35 03.30

Pepa, crtani Dona Barbara U ime qubavi Na{a mala klinika IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan Bqesak, film Gotov~evi, rijaliti {ou Sajnfild Bra~ne vode Ezo TV Heroji Stari komadi, film

08.00 Van Gog – kompletna pri~a 09.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 10.00 Raspu}in, |avo u qudskom obliku 11.00 Otmica 12.00 Elizabet Dejvid: @ivot u receptima 13.30 Svet novca: Svet po Guglu 14.00 Ko si zapravo ti? 15.00 Kolonija 16.00 Moj dnevnik 16.30 Misterije istorije 17.00 Zaboravqene poplave 18.00 Prerafaelitsko bratstvo: Viktorijanski revolucionari 18.30 Sudwi dan: Slike raja i pakla 19.00 Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori 20.00 Najve}i vitez 21.00 Iza kulisa Vijetnamskog rata 22.00 Besmrtna qubav 23.00 Ovo je civilizacija 00.00 Moj dnevnik 00.30 Misterije istorije 01.00 Zaboravqene poplave

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 08.20 10.00 11.30 13.05 14.55 16.55 20.05 22.10 23.40 01.55 03.30

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Beograd 011 Volim te do smrti Samo dospite vodu Kako se pripremiti za prvog unuka Plivati uzvodno Gwurac Seksi fudbalerke Prvi skok

Dan nezavisnosti Vegas za dvoje Trenutak prednosti Tomi i mazga Dvadeset sedam haqina za ven~awe Indijana Youns i Kraqevstvo kristalne lobawe Titanik Umri mu{ki 4 Fido An|eli i demoni Neuhvatqivi ^ist i trezan

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.15 Put oko sveta u 80 vrtova: Meksiko i Kuba, dok. serija 11.14 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.35 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Diana Kral specijal 15.00 Ne}ak, film 16.55 Hrvatska u`ivo 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Dok. film 21.25 Potro{a~ki kod 22.05 Dnevnik 3 22.55 Dr Haus 23.40 Bra}a Wuton, film 01.40 Zvezdane staze 02.20 Sutra je novi dan

Metju Mekonahi

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Sudija Ejmi Meklove }erke Fojlov rat Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Fojlov rat [trajk Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Selin Igra za opstanak Plavu{a Plavu{a Ne{ Briyis

07.25 09.40 10.30 11.00 11.30 12.20 12.50 13.20 14.55 15.45 16.40 17.05 17.30 18.00 18.55 19.10 20.00

RTL ritam zona Ve~era za 5 Kraq Kvinsa Rejmond Ekskluziv Punom parom K.T. 2 Najlep{i urok Los Viktorinos Nestala Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Ve~era za 5 Ekskluziv Ne daj se, Nina Diskaveri: Pustolovine Okean straha 21.45 Duboko modro more, film 23.45 Diskaveri: Pustolovine Okean straha

Bra}a Wuton

Duboko modro more

Godine 1919, po povratku iz zatvora, gde je navodno nedu`an slu`io kaznu, Teksa{anin Vilis Wuton sastaje se sa svoja tri brata i stru~wakom za eksplozive Brentvudom i sastavqa bandu za pqa~ku banaka. Do 1923. opqa~kali su osamdesetak banaka, a onda se nakratko povukli... Uloge: Metju Mekonahi, Itan Houk, Skit Ulrih, Vinsent D’Onofrio, Dvajt Joakam, Yulijana Margulis, Kloi Veb, ^arls Guninig, Bo Hopkins Re`ija: Ri~ard Linklater (HRT 1, 23.40)

Grupa istra`iva~a i nau~nika radi na udaqenoj podmornici i na pragu je otkri}a nervnog stimulansa koji bi mogao uspe{no da le~i Alchajmerovu bolest, a pravi se od ekstrakta mozga morskih pasa... Uloge: Tomas Yejn, Safron Barous, LL Kul Yej, Majkl Rapaport, Stelan Skarsgerd, Samuel L. Yekson, @aklin Mekenzi, Aida Turturo Re`ija: Reni Harlin (RTL, 21.45)

08.15 Brlog 08.30 Garfild i prijateqi 08.50 Igrajmo se 09.20 San o slavi 09.45 Kod Ane 10.00 Tri Hil 10.40 Genijalci.com, film 12.15 Ritam nedeqe 13210Crveni patuqak 13.50 Simpsonovi 14.15 Koga briga? 14.45 Normalan `ivot 15.45 Skrivena Azija: @ivotiwski instinkt, dok. serija 16.40 Zvezdane staze 17.20 Sutra je novi dan 18.10 Yivs i Vuster 19.05 Metropola, dok. film 20.00 Afrovizija - emisija 21.10 Tra~erica 23.35 Prqavi seksi novac 00.20 [apta~ica duhovima

06.40 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.35

An|eo i bitanga Intermeco 1 S vetrom u le|a Gospodari horora Intermeco 2 @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Otkupnina Intermeco 3 Kabina Gospodari horora Luda ambasada @ene fudbalera ^ovek iz Holivuda 39 stepenika

06.00 [ta da radi{ u Denveru kad si mrtav 08.00 Bilo jednom na Sredwem zapadu 10.00 Jutarwi klub 12.00 Hotel Splendid 14.00 Mra~ni kristal 16.00 Pobuna na vojnoj akademiji 18.00 Qubav u Houp Springsu 20.00 Bra}a Bluz 2000 22.00 Zavijawe 00.00 Pravqeno u SAD 02.00 Lovac na stare koke

Safron Barous

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako se pravi? Megagraditeqi Auta po meri Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Megagraditeqi Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi? Ameri~ke drvose~e Ameri~ka luka Crno zlato U deli}u sekunde Auta po meri: Berlin Prqavi poslovi Ameri~ke drvose~e

09.00 09.15 10.15 11.00 11.30 12.45 13.15 17.30 18.00 19.00 20.00 20.05 20.40 20.45 21.00 22.25 22.30 23.00 00.00

Motosportovi Automobilizam Biciklizam Fudbal Kanuing Fudbal Biciklizam Fudbal Kanuing Biciklizam Vesti Fudbal Vesti Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Biciklizam Kanuing

Lovi{ta napreduju gde politi~ari pucaju omenu}u i Edvarda Kardeqa, jednog od najvqa~i ve} i prema kowima, koje je ~esto znao da pomibli`ih, ako ne i najbli`eg Titovog saradluje, a naro~ito je voleo pse. Za Titove pudlice, a nanika. Retko je dolazio u lov, i to samo kada ro~ito wegovog qubimca Bila, znao je ceo svet. je i Tito bio u lovu. Nenametqiv, tih ~ovek, s maniGovore}i o lovi{tima, interesantno je primetirima koji imponuju. Navodim samo jedan primer koji ti da su ona najvi{e napredovala tamo gde su i polito ilustruje. Vreme je bilo toplo, a on je bio u sakou. ti~ki funkcioneri bili lovci. Najtipi~niji priPre nego {to ga je skinuo, obratio se Titu za dozvomeri za to bili su Lazar Koli{evski u Makedoniji, lu. U lovu mu nije bilo stalo do jakih trofeja. Zadokoji je sistematski nastawivao Makedoniju s divqavoqavao se time da u lovu u~estvuje. Nije tu bio zbog hijerarhije niti `eqe da lovi nego verovatno zbog Titovog poziva koji nije mogao da odbije, odnosno u lovu je bio „po slu`benoj du`nosti“. Uvek je bio zami{qen, ~esto je delovao odsutno u odnosu na temu razgovora ako ga ona nije interesovala. Usu|ujem se re}i da ga je interesovala samo politika, kojoj je, za razlku od ostalih, bio potpuno posve}en. Brawe gqiva bilo je jedna od retkih aktivnosti koje su se uklapale u wegov temperament i koje su ga odmarale od politike. Ako bismo ipak Kardeqa svrstali u lovce, i on je bio s Titom „na ti“, ali ga je retko tako oslovqavao, a jo{ mawe pokazivao tu intimnost. Tito je o~igledno znao da koristi sve one objekte s dugom tradicijom koje su pre wega koristili i prethodni vladari. To su pre svega bili Brioni, Kara|or|evo, lovi{ta pod upravom „Jelena“, gde je tada spadao i Dobanova~ki zabran. Osim ovih, postojala su i lovi{ta koja su bila pod ingerencijom republika i pokrajina, od kojih navodim najpoznatije: Brdo kod Krawa, Triglavski nacionalni park, „Kozorog“ kod Kamnika, lovi{te „Plavna“ u Vojvodini i Bugojno u Bosni i [ta pokloniti ~oveku koji sve ima Hercegovini, ali i mnoga druga. Naravno, uz mnogo {ta drugo, i ovaj Titov hobi bio je zloupotre~i, i Branko Mikuli}, koji je boqom organizacijom bqavan. U `eqi da se dodvore Titu, znaju}i za ovaj doveo do svetskog nivoa ona lovi{ta u kojima je diwegov hobi, neki politi~ari osnivali su nova lovivqa~ ve} postojala (Bugojno). Ovo pravilo, me|utim, {ta po republikama i pokrajinama, gradili lova~ke nije va`ilo za Srbiju, gde su lovci bili tako|e viku}e, pre svega zbog li~ne afirmacije. Sve su to ~isoki funkcioneri, od kojih navodim samo Stambolinili u Titovo ime i bez wegovog znawa i tako oprav}a i Mini}a. Oni nisu ni{ta u~inili za razvoj lovdavali tro{kove u svojim buxetima. Tako se ~esto stva iako su prirodni uslovi to dozvoqavali. I u i{lo u krajnost. Bilo je, me|utim, i koristi od toga Srbiji je ne{to ura|eno (Duba{nica), ali ne zasluza ukupan razvoj ili embrion razvoja lovstva u tim regom politi~ara. Ne znam razloge zbog kojih, za razpublikama i pokrajinama. liku od drugih funkcionera, ni{ta nisu ~inili za Kako je Tito, i ne samo on, koristio Brione, op{te razvoj lovstva u Srbiji. Pretpostavqam da su izije poznato. S obzrom na funkcionere koji su tamo bogravali puritance i nisu `eleli da „zloupotrebe“ ravili, sigurno je da je i tamo vo|ena politika, a ne svoje pozicije i pomognu razvoj lovstva u Srbiji kao samo u lovi{tima, kako to Dobrica ]osi} ka`e. Ka{to su to drugi u svojim republikama ~inili i, nada je re~ o Brionima i politici, najpoznatiji je takoravno, kao pragmati~ni qudi – koristili. To ~izvani Brionski plenum. Zato se mo`e re}i da je polistunstvo im, me|utim, nije smetalo da i sami love u tika vo|ena svuda gde je bio Tito. [to se ti~e prima„Titovim lovi{tima“. To je ~ak i{lo dotle da je wa gostiju, od dr`avnika Stamboli}, koji je s Tido drugih poznatih li~notom ~esto dolazio u lov, Brawe gqiva bilo je retka aktivnost sti iz javnog `ivota, to je zamerio Branku Mikuli}u koja se uklapala u Kardeqev ~inio imaju}i u vidu wikad je Titu dao pu{ku na hove afinitete. U zavi- temperament i koja ga je odmarala od poklon (kao da ju je kupio snosti od toga, primao ih politike. I on je bio s Titom na „ti“, od svojih para), a naro~ito je i slao na Brione ili u mu je zamerao {to je ~esto ali ga je retko tako oslovqavao, lovi{ta. Koliko mi je poTita pozivao u Bugojno. a jo{ mawe pokazivao tu intimnost Istine radi, treba re}i znato, Brioni se, kao i Brdo kod Krawa, i danas koda su Titu poklawali puriste u iste svrhe, dok s lovi{tima to nije slu~aj. Da {ke i mnogi drugi, {to se mo`e videti iz publikali je razlog tome {to su ranije pomenuti objekti zacije “Zbirka oru`ja Josipa Broza Tita”. Poznavaodr`ali visok nivo a lovi{ta nisu, ili, pak, nedostaci oru`ja znaju da svaka pu{ka ima neke specifi~tak poznavawa lovstva, odnosno mogu}nosti koje ono nosti, na {ta se ~esto, ako se pu{ke mewaju u lovu, mo`e pru`iti, ne znam. Ali znam da je nivo i najpozaboravqa, i zbog ~ega ne do|e do pucawa u pravom znatijih lovi{ta, a pre svega mislim na ona kojima je trenutku. To se de{avalo i Titu. Ja sam mu savetovao upravqao „Jelen“ – Kara|or|evo i Bugojno, daleko isda u lovu upotrebqava samo jednu pu{ku na koju trepod Titovog vremena. Me|utim, i kada su Brioni u piba da se navikne. To {to je moj otac bio pu{kar nije tawu, kao i na Brdu kod Krawa, divqa~ je uvek bila moralo da zna~i da sam i ja stru~wak, ali se podrazuprisutna – ne za lov, ali je bila u wegovoj blizini. To mevalo, i ja sam taj adut savetuju}i Tita iskoristio. nesporno govori o wegovoj qubavi prema `ivotiwaPosle ovog saveta Tito je naj~e{}e koristio pu{ku ma. Ta qubav se nije manifestovala samo prema dikoju mu je poklonio Emerik Blum.

P

Kwigu Danila Todorovi}a „TITO - LOV - POLITIKA” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 380 dinara mo`ete naru~iti preko telefona 011/ 36- 444-52 ili mejla prodaja@slglasnik.com, www.slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

ponedeqak5.jul2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

5. jul 2010.

Ponedeqak je, i svi vi koji radite, mo`ete zapo~eti posao od po~etka. Vreme je godi{wih odmora pa je samo pitawe kada }ete “zapaliti” ka moru, da se osve`ite i odmorite, na aktivan na~in.

BIK 20.4-20.5.

Dr`ite do stila i glamura pa ste pomalo opu{teni i skloni zabavi, u`ivawu i hedonizmu. Qubavni odnos poprima zanos i romantiku pa zavodite dragu osobu na svoj senzualan na~in.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

Poslovna situacija iziskuje od vas maksimalno anga`ovawe pa se aktivirajte na vi{e strana istovremeno. Ostvarujete uspeh kroz dobru saradwu sa svima. Imate podr{ku pretpostavqenih. Sre}an ro|endan! Tokom prepodneva se potrudite da zavr{ite zapo~ete aktivnosti, a popodne se mo`ete opustiti i u`ivati. Zaslu`ili ste! Sami sebe }ete iznenaditi, u onom pozitivnom smislu.

LAV 23.7-22.8.

Velikodu{ni ste i {armantni pa nije ni ~udo {to ste u centru pa`we gde god da se na|ete. Prijaju vam sve situacije koje se de{avaju u javnosti jer vam idu naruku. U qubavi – ples i zavo|ewe.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ozbiqni ste i radni pa slu`ite kao primer svim kolegama i klijentima. Ostvarujete svoje planove, samostalno i sve po redu, tako da idete sigurnim putem, uz dozu kontrole. Ali, partner luta.

VAGA 23.9- 23.10.

Po~etak nove radne sedmice i ne}e biti preterano radan. Skloni ste u`ivawu i doterivawu, pa i opu{tenosti. Uostalom, vreme je za odmor i putovawa. Imate povoqan upliv i uticaj `enske osobe.

[KORPION 24.10- 23.11.

Bavite se sitnicama koje `ivot zna~e, uslu`nim delatnostima i naprosto nemate vremena od silnih obaveza. To, naravno, ne mora biti tako, ali ipak je boqe da iskoristite sve raspolo`ive {anse.

STRELAC 24.11- 21.12.

Putujete, u mislima ili fakti~ki. Mo`ete mewati svoj dom, mesto boravka, seliti se ili ure|ivati `ivotni prostor. Mogu}nosti su neograni~ene, ali morate delovati sada i odmah.

JARAC 22.12-20.1.

Nova radne obaveze s novim radnim danom vra}aju vas u staru poziciju, koju treba privesti nekom kraju. Vreme do godi{weg odmora vam ne}e doneti bitnije pomake. Slobodno putujte.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Dinamika u komunikaciji prevazilazi sva va{a o~ekivawa. Nije da vam ne prija, ali naprosto ne znate kuda }ete pre i s kim }ete radije. Qubavni odnos zaslu`uje svu va{u ma{tu i pa`wu.

RIBE 20.2-20.3.

Ukoliko ste ve} zaronili u slano i bistro more, onda ste u svojoj prirodnoj sredini, i tu nema {ta da se doda ili oduzme. Naprosto, u`ivate plivaju}i! Ali ako to jo{ uvek niste u~inili, onda ve} kasnite!

TRI^-TRA^

Monogamija nije za wu V REMENSKA

PROGNOZA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

28

Subotica

27

Sombor

27

Kikinda

27

Vrbas

27

B. Palanka

28

Zrewanin

28

S. Mitrovica 28 Ruma

29

Pan~evo

29

Vr{ac

27

Srbija Beograd

28

Kragujevac

28

K. Mitrovica 28 Ni{

Holivudska glumica Kameron Dijaz nedavno je u jednom intervjuu otkrila da brak smatra „zastarelom institucijom” i da ne veruje u monogamiju. - Sve je to neki zastareli koncept. Ne mogu da zamislim da do kraja `ivota delim krevet sa jednom osobom. Veze mogu da traju dve, pet, dvadeset godina, ali ne verujem u to da bilo ko mo`e da deli krevet samo sa jednom osobom. Za neke je to verovatno realnost, ali ne i moja - bila je iskrena Kameron. Dijazova, koja se trenutno zabavqa sa bejzbol igra~em Aleksom Rodrigezom ipak veruje u qubav. - Pravu qubav ne mo`e{ da na|e{, ona na|e tebe. Tamo negde postoji neko sa kim mo`e{ da podeli{ sve, a na{e dru{tvo nas u~i da je OK da se zaqubi{ sa 18 godina, da se uda{ par godina kasnije, rodi{ decu i provede{ `ivot sa jednom osobom. To je sra.e! - rekla je Kameron Dijaz.

28

Evropa

NOVI SAD: Toplo, bez vru}ine uz du`e sun~ane periode. Popodne lokalni razvoj oblaka sa malom {ansom za kratkotrajne pquskove. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak oko normale. Temperatura od 15 do 28 stepeni. VOJVODINA: Prijatno toplo sa du`im sun~anim periodima. U toku dana lokalni razvoj oblaka sa malom {ansom za re|u pojavu kratkotrajnih lokalnih pquskova popodne. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Jutarwa temperatura od 14 do 16, a maksimalna od 27 do 29 stepeni. SRBIJA: Prijatno toplo sa du`im sun~anim periodima. U toku dana lokalni razvoj oblaka i vrlo retka pojava kratkotrajnih lokalnih pquskova na zapadu i severu Srbije. Vetar slab severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Jutarwa temperatura od 12 do 17, a maksimalna od 26 do 30 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak sun~ani periodi, ali nestabilno sa pojavom lokalnih pquskova popodne. U sredu sve`ije i promenqivo obla~no uz kratkotrajnu ki{u ponegde. U ~etvrtak su mogu}i lokalni pquskovi popodne. U petak i za vikend sve toplije i sun~ano uz temperature preko 30 stepeni u subotu i nedequ.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Promenqivo vreme mo`e imati uticaja na sr~ane bolesnike, asmati~are i meteoropate. Potrebno je prilagoditi fizi~ke aktivnosti i pridr`avati se saveta lekara. Mogu}i su reumatski bolovi i pad koncentracije. U saobra}aju se preporu~uje opreznost.

Madrid

37

Rim

31

London

23

Cirih

25

Berlin

28

Be~

28

Var{ava

27

Kijev

29

Moskva

28

Oslo

20

VIC DANA Pita mama Pericu: - Za{to sad ne jede{? Rekao si da si gladan kao vuk! - A kad si ti videla vuka da jede boraniju?

SUDOKU

St. Peterburg 29 Atina

34

Pariz

24

Minhen

24

Budimpe{ta

27

Stokholm

25

6 2

2 7

9

5 6

8

7

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

341 (-32)

Slankamen

648 (-17)

Ja{a Tomi}

Apatin

444 (-36)

Zemun

654 (-15)

Bogojevo

442 (-39)

Pan~evo

648 (-12)

Smederevo

710 (-10)

Ba~. Palanka 473 (-32) Novi Sad

545 (-23)

Tendencija opadawa

760 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

754 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

646 (-8)

Tendencija opadawa

Titel

675 (-15)

NERA

145 (-7)

Tendencija stagnacije

2

SAVA

N. Kne`evac

Hetin

324 (-8)

TISA

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 510 (-34) Beograd

Kusi}

9

6

608 (-18)

108 (-16)

9

2

3

4

5

2

5

7

9

2

6

4

1

8

4

9

1

3

5

8

7

2

6

8

8

2

6

4

7

1

3

9

5

6

8

3

1

9

4

2

5

7

2

4

9

5

3

7

6

8

1

7

1

5

8

6

2

9

3

4

1

6

8

2

4

9

5

7

3

9

3

4

7

1

5

8

6

2

5

7

2

6

8

3

1

4

9

2 4

1

3

3

5

2 6

6

8

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

1

7

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 5.jul 2010.