Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD

SREDA 5. MAJ 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22707 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BENZIN I DIZEL USKORO ]E SE PLA]ATI 120 DINARA

Rekordni udar goriva po voza~ima str. 4

DIREKCIJU ZA UPRAVQAWE ODUZETOM IMOVINOM KRIMINALACA TEK ^EKA ZAMA[AN POSAO

NESVAKIDA[WI EPILOG GRA\EVINSKE RAZMIRICE U NOVOM SADU

Slede velike plenidbe sumwivih firmi

str. 12

NASLOVI

Politika 2 Vreme je da APV dobije kancelariju u Briselu 2 PUPS tra`i da se ne zaboravi Slovenija

Ekonomija 4 Preskupi stanovi za siroma{ne podstanare 5 Rasprodaja radni~kih prava za pe~enog brava

Poqoprivreda 6 Dobra cena nije podmazala suncokret

Novi Sad 8 Lista ~ekawa uskoro kra}a za 700 dece?

Vojvodina 11 Godine je te{ko prekvalifikovati

Crna 12 Osumwi~eni za mu~ewe golog sugra|anina

Dru{tvo 14 Lekarima nekad prqavi i ruke i instrumenti

Vladika Artemije penzionisan str. 14

Foto: G. Jovi}

ARHIJEREJSKI SABOR SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

Inspektoru ku}a pala na glavu str. 9

str. 15 – 21

SPORT

„ TROICKI U DRUGOM KOLU SRBIJA OPENA

„ FUDBALERI ZVEZDE I VOJVODINE IGRAJU ZA PEHAR KUPA

Ve}ina petqa s drogom

str. 13

„ „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Ba{ toplo

„ PODLISTAK: VOJVO\ANSKA ODBOJKA[KA PANORAMA

„DNEVNIK” U POSETI NOVOSADSKOM OKRU@NOM ZATVORU

Najvi{a temperatura 30 °S


2

POLITIKA

sreda5.maj2010.

EVROPSKI PARLAMENT ZAPO^EO PROCEDURU ZA USVAJAWE REZOLUCIJE O KOSOVU

Nu`an dijalog Beograda i Pri{tine (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Sude}i po toku rasprave u mo teren pod nogama, zajedno sa Spoqnopoliti~kom odboru velikim novcem koji tamo ulaEvropskog parlamenta o Nacrtu `emo, a sve zbog nemogu}nosti rezolucije o Kosovu, evroparlada govorimo jednim jezikom o mentarci ovoga puta ne}e pozvaKosovu – rekla je Luna~ekova. ti pet ~lanica EU da priznaju Direktor za Zapadni Balkan nezavisnost Kosova, kao {to je u Evropskoj komisiji Pjer Mito bio slu~aj u pro{logodirel slo`io se sa Luna~ekovom {wem sli~nom dokumentu. Na da je 2010. godina kqu~na za Kodrugoj strani, prvi put u jednoj sovo, ali i oko kritike na ra~un instituciji EU javno je postarada Euleksa i kosovskih vlavqena veza izme|u daqeg nasti u oblasti pravosu|a i u borpretka Srbija na bi protiv korupputu ka ~lanstvu cije. Izvestilac Kritike na ra~un u Uniji i wenom EP Jelko Kacin rada Euleksa i odnosu prema je naglasio da je kosovskih vlasti Pri{tini. pitawe odnosa sa – Budu}i da su Srbijom i daqe regionalna saradwa i dobrosukqu~no za Kosovo, a predsednik sedski odnosi kqu~ni uslovi za Odbora za odbranu EP Arno pribli`avawe ~lanstvu u EU, Dan`an je potencirao potrebu jasno je da postoji direktna pootvarawa dijaloga izme|u Beovezanost izme|u daqeg toka grada i Pri{tine. evropskih integracija Srbije i – Jasno je da je te{ko uspotawenog odnosa prema Kosovu – viti politi~ki dijalog, ali se izjavio je izve{ta~ za Kosovo za zato mo`e razgovarati na tehposlani~ki klub socijalista i ni~ko-operativnom planu {to demokrata u EP Pjer Antonio bi omogu}ilo da se boqe i br`e Panceri, uz napomenu da se o re{avaju prakti~ni problemi. statusu Kosova ne mo`e vi{e Jedan od znakova dobre voqe Bepregovarati. ograda bi moglo da bude i skidaUlrike Luna~ek, autorka nawe rukovodstva Kosova, ukqu~ucrta rezolucije i izestilac EP ju}i i premijera Ha{ima Ta~iza Kosovo, istakla je da je 2010. ja, sa poternica koje je Srbija godina kqu~na za Pri{tinu jer raspisala – rekao je Dan`an. Hod ka usvajawu nove rezoluje „postalo jasno da deklaracija cije o Kosovu, koji je zapo~eo junezavisnosti nije re{ila po~e u Spoqnopolti~kom odboru stoje}e probleme“. EP, trebalo bi da se zavr{i – Veoma sam zabrinuta zbog usvajawem rezolucije na plenarodsustva zajedni~kog stava EU noj sednici Evropskog parlamenprema Kosovu. Taj nedostatak ta u julu. @eqko Panteli} EU ~ini vrlo slabom i mi gubiBEOGRAD PRISTAJE NA DIJALOG S ALBANCIMA, ALI NE KAO PREDSTAVNICIMA NEZAVISNE DR@AVE

Razgovori samo u okvirima 1244 Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} izjavio je da su pregovori o Kosovu i Metohiji mogu}i samo u okvirima Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. „Srbija se oduvek zalagala za re{ewe problema Kosmeta putem mirnog dijaloga, koji bi doveo do komprimisa, zasnovanog na me|unarodnom pravu. Me|utim, okvir za pregovore mo`e biti jedino Rezolucija 1244 i oni moraju biti vo|eni na transparentan na~in, u skladu sa demokratskim mandatom koji je Vlada Srbije dobila od gra|ana”, izjavio je Jeremi} agenciji Tanjug. Po re~ima dr`avnog sekretara u srpskom Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi}, Beograd je u osnovi spreman za tehni~ke razgovore sa Pri{tinom. Iako je upozorio na to da }e tema statusa Kosova uvek ostati otvorena za Srbiju, Ivanovi} obja{wava da tehni~ka pitawa moraju biti re-

{ena jer su su{tinska za normalan `ivot Srba na Kosovu. „Ne treba nam ni Brisel ni Va{ington da bi nam to kazali. Prosto imamo problem sa strujom, imamo problem s telefonijom, problem s povratnicima... Zna~i to su neka pitawa koja se mogu politizovati, ali su u su{tini to ipak tehni~ka pitawa”, rekao je Ivanovi} za Radio „Slobodna Evropa”. On je, me|utim, ocenio i da „Beograd ne}e biti u direktom kontaktu sa predstavnicima kosovskih Albanaca sve dok se oni predstavqaju kao predstavnici nezavisne dr`ave”. „Zato }e nam posrednici biti od velike pomo}i. Beograd je spreman da tehni~ke kontakte na tehni~kom nivou, bez pomiwawa pitawa statusa, ali uz jasnu napomenu da }e pre ili kasnije to pitawe morati da se otvori onda kada obe strane za to budu bile spremne“, poru~io je Oliver Ivanovi}.

DANAS KOLEGIJUM SKUP[TINE SRBIJE O DEKLARACIJI O ZLO^INIMA NAD SRBIMA

PUPS tra`i da se ne zaboravi Slovenija Na dana{woj sednici Kolegijuma Skup{tine Srbije poslani~ke grupe izjasni}e se o ponu|enom tekstu deklaracije o osudi zlo~ina u~iwenih nad pripadnicima srpskog naroda. U nacrtu ovog dokumenta, ~ije usvajawe se najavquje ve} vi{e od mesec dana, najo{trije se osu|uju zlo~ini u~iweni nad dr`avqanima Srbije i svim pripadnicima srpskog naroda tokom oru`anih sukoba u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu i Metohiji i za vreme NATO-ovog bombardovawa 1999. Istovremeno, Skup{tina Srbije u nacrtu deklaracije poziva parlamente drugih zemaqa, pre svega s prostora biv{e Jugoslavije, da tako|e osude te zlo~ine, kao i da jednako, cene}i vrednost svakog qudskog `ivota, izraze po{tovawe prema srpskim `rtvama.

Inicijativa mladih za qudska prava u Hrvatskoj proteklog vikenda izvela je osam akcija ispred zgrade Dr`avnog tu`ila{tva Hrvatske u znak protesta zbog zlo~ina koji se pre}utkuju, a koji su pre 15 godina po~iweni tokom operacije „Bqesak“, u kojima je ubijeno vi{e desetina civila i u vi{e navrata zabele`eno kr{ewe prava i obi~aja ratovawa. Aktivisti su kredom crtali obrise qudskog tela da bi upozorili na ~iwenicu da zlo~ini po~iweni 1. maja 1995. nisu procesuirani. Akcija je, me|utim, vrlo brzo prekinuta a policija je uzela podatke aktivista te ih nakon toga pustila.

U dokumentu o kojem }e se danas izjasniti poslani~ke grupe nema taksativno nabrojanih zlo~ina koji su po~iweni nad srpskim narodom, tako da se, recimo, nijednom re~ju ne pomiwu ni „Bqesak“, ni „Oluja“, ni druga stradawa. Opozicione stranke su mahom protiv ovakvog predloga deklaracije i insistiraju upravo na tome da u woj budu pobrojani svi zlo~ini koji su po~iweni nad srpskim narodom. Tako su Srpska napredna stranka, Nova Srbija i Demokratska stranka Srbije ve} najavile da

}e biti protiv predlo`enog teksta deklaracije. Potpredsednica NS-a Dubravka Filipovski tvrdi da je deklaracija o osudi zlo~ina nad Srbima blaga i nema potrebnu te`inu, pogotovo kada se meri s Deklaracijom o osudi zlo~ina u Srebrenici, ocewuju}i da se time diskrimini{u nevine `rtve a zlo~ini osu|uju selektivno. [ef poslani~ke grupe PUPSa Momo ^olakovi} ka`e za na{ list da su oni spremni da podr`e nacrt deklaracije koji }e danas biti razmatran na Kolegijumu i pored toga {to se u tekstu ne pomiwu poimence zlo~ini nad srpskim narodom, ali da im ne bi smetalno ni da su oni nabrojani. – Mi smo razmatrali nacrt deklaracije i spremni smo da ga podr`imo i tako }emo se danas i izjasniti. Ono na ~emu }emo danas insistirati jeste da u nacrt budu uvr{}eni i zlo~ini iz Slovenije, kada su na po~etku lomova SFRJ ubijeni vojnici JNA. Tada je ubijeno 60 mladi}a i ve}ina stradalih bili su prete`no iz Srbije. Ukoliko na{ zahtev bude odbijen, ponovo }emo razmotriti deklaraciju i tek onda se izjasniti o tome da li je podr`avamo ili ne. No, verujem da }e se vladaju}a koalicija na kraju usaglasiti i doneti pravu odluku – navodi ^olakovi}. Q. Male{evi}

[ANDOR EGERE[I ZA JA^AWE POLO@AJA VOJVODINE U EVROPI

Vreme je da APV dobije kancelariju u Briselu Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i ocenio je da su se, nakon usvajawa novog Statuta APV, stekli uslovi za daqi ekonomski napredak i razvoj Pokrajine, te da je u tom ciqu fomirana i Razvojna banka Vojvodine. U razgovoru sa studentima i profesorima Univerziteta u Be~u, koji su ju~e posetili vojvo|anski parlament, Egere{i je istakao da je time „otvorena i jedna tabu-tema, a to je daqa regionalizacija i decentralizacija dr`ave“.

On je kazao da novi Statut obezbe|uje i vi{i stepen ostvarivawa prava nacionalnih zajednica u oblastima obrazovawa, informisawa i o~uvawa kulturnog i nacionalnog identiteta. Egere{i je napomenuo i da Vojvodina vodi aktivnu me|unarodnu regionalnu saradwu, te da je aktivan u~esnik u izradi Dunavske strategije. On je ukazao i na zna~aj {to skorijeg otvarawa predstavni{tva AP Vojvodine u Briselu jer je, po wegovim re~ima, za svaku evropsku regiju neo-

Srpsko-ma|arska saradwa u okviru dunavske strategije Ambasador Republike Ma|arske u Srbiji Imre Varga pozvao je predsednika Skup{tine APV [andora Egere{ija da na stru~noj konferenciji „Strategija dunavske regije – srpska i ma|arska nastojawa“ odr`i predavawe o {ansama Vojvodine u okviru dunavske strategije. Kako je saop{teno iz Egere{ijevog kabineta, konferencija }e biti odr`ana 19. maja u sklopu 77. me|unarodnog poqoprivrednog sajma u Novom Sadu, na kojem je Republika Ma|arska ove godine zemqa partner. Predsednik pokrajinskog parlamenta prihvatio je poziv, a u ju~era{wem razgovoru s ma|arskim ambasadorom istakao je i ogroman zna~aj srpsko-ma|arske saradwe i u okviru dunavske strategije.

strane“ jer bi to bilo suprotno ideji na kojoj po~iva Unija. „Nije u interesu nijedne zemqe, pa ni Srbije, da u svom susedstvu ima crnu rupu, odnosno nijedna zemqa sebi ne mo`e priu{titi da ima siroma{nog suseda”, rekao je Bringeus, i kao primer naveo [vedsku, koja je, po wegovim re~ima, ulo`ila mnogo napora da pomogne razvoj balti~kih zemaqa, koje su joj u susedstvu.

De`er: Jo{ puno rada na evropskom putu [ef delegacije EU u Srbiji Vensan De`er izjavio je da je Srbija pro{le godine u~inila zna~ajne korake na evropskom putu, ali da je do ~lanstva o~ekuje jo{ mnogo rada. „Ne bih mogao da ka`em koliko dugo }e pregovori za ~lanstvo trajati. U proseku, pregovori traju od tri do sedam godina“, ukazao je De`er. On je dodao da je „kvalitet procesa do formalnog ~lanstva veoma bitan“ i da se u tom

Momo ^olakovi}

Mladi u Hrvatskoj opomiwu zbog „Bqeska”

Bringeus: „Zara}ene strane” ne mogu u Uniju Ambasador [vedske u Beogradu Krister Bringeus izjavio je ju~e da je Srbiji mesto u EU, ali da je neophodan uslov za to, bez kojeg je evropska perspektiva Srbije „zamagqena“, regionalna saradwa Srbije s Kosovom. Bringeus je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije istakao da je EU projekat mira i saradwe i da je zbog toga nezamislivo da primi u ~lanstvo dve „zara}ene

DNEVNIK

procesu ostvaruju mnogi programi Evropske unije pre formalnog u~lawewa. „Svaka zemqa koja prihvata vrednosti EU mo`e biti ~lan“, napomenuo je De`er, posebno ukazav{i na solidarnost kao vrednost Unije, ilustruju}i to podatkom da je od 2007. do 2013. godine planirano da iz buxeta EU slabo razvijenim zemqama bude usmereno ~ak 300 milijardi evra.

[andor Egere{i

phodno da ima svoju l « obi-instituciju» u samom centru Evrope. – @elimo da ja~amo polo`aj Vojvodine u Evropi, a samim tim i da gradimo evropski imix cele Srbije. Jasan ciq pokrajinske administracije jo{ od 2000. godine jeste ubrzavawe procesa evropskih integracija Srbije – obrazlo`io je Egere{i. Predsednik pokrajinskog parlamenta upoznao je goste s

radom i funkcionisawem Skup{tine AP Vojvodine, specifi~nostima Pokrajine, kao i wenim nadle`nostima kroz istoriju. Na kraju, Egere{i je pozvao austrijske studente da u~estvuju na Kampu tolerancije mladih podunavskih gradova i regija, koji }e se i ove godine odr`ati u Ba~koj Topoli od 25. do 31. jula. B. D. S.

Ohrabrewe iz Nema~ke

Ne zaboravite Hrtkovce

lom sudi, izme|u ostalog, i za proterivawe nesrpskog stanovni{tva iz Vojvodine.

Potpredsednika Vlade Bo`idara \eli}a razgovarao je ju~e u Berlinu s nema~ki ministrom za privredu i tehnologiju Rajnerom Briderleom, koji je ohrabrio Srbiju da nastavi politiku pribli`avawa Evropskoj uniji. On je istovremeno ocenio i da }e za daqi tempo pribli`avawa na{e zemqe Uniji od odlu~uju}eg zna~aja biti reformska politika srpske vlade. \eli} se ju~e sreo i sa nema~kom ministarkom za obrazovawe i istra`ivawe Anetom [van, sa kojom je dogovoreno potpisivawe me|udr`avnog sporazuma o nau~noj saradwi dveju zemaqa. „Takve sporazume potpisali smo sa Kinom i SAD”, podsetio je \eli}, isti~u}i da je izuzetno va`no da Srbija veoma brzo takav sporazum potpi{e i sa Nema~kom, „kao najve}om nau~nom silom u Evropi”.

Za proterivawe nesrpskog stanovni{tva iz sremskog sela Hrtkovci ni posle 18 godina niko nije odgovarao, podse}a nevladina organizacija Vojvo|anski klub i tra`i od dr`ave osudu i izviwewe vojvo|anskim Hrvatima. „Insistiramo na tome da se kona~no pred istra`nim i pravosudnim organima Srbije pokrene postupak protiv odgovornih za nasilno proterivawe qudi po nacionalnoj i verskoj osnovi“, navodi se u saop{tewu te organizacije. Vojvo|anski klub je podsetio na to da je 6. maja 1992. godine, u prisustvu lidera SRS-a Vojislava [e{eqa, na zboru gra|ana u Hrtkovcima pro~itan spisak 17 „nepodobnih“ gra|ana hrvatske nacionalnosti, koji su pod pretwama ubrzo morali da se isele, a 20 porodica hrvatske nacionalnosti nasilno je izba~eno iz svojih domova. [e{equ se pred Ha{kim tribuna-

VESTI

Istorijske odluke „Ovih dana donete su dve zna~ajne odluke u vezi s odmazdama protiv Ma|ara 1944. i 1945, koje mo`emo smatrati istorijskim. Re~ je o uredbi Vlade Srbije kojom se dozvoqava pristup arhivskoj gra|i koja se odnosi na masovna ubistva od septembra 1944. Druga odluka je zapravo sudska presuda Vi{eg suda u Novom Sadu kojom se rehabilituju prve ~etiri `rtve partizanske odmazde u [ajka{u, koja ima posebnu zna~aj, imaju}i u vidu da su Ma|ari u ^urugu, @abqu i Mo{orinu kolektivno progla{eni ratnim zlo~incima”, izjavio je za portal „VajdaságMa” publicista Marton Matu{ka, dodav{i da je „ovim odlukama zapravo zapo~eo proces sre|ivawa saznawa o tim doga|ajima”.


POLITIKA

DNEVNIK

Nove pretwe Tadi}u Predsedniku Srbije Borisu Tadi}u ponovo su, po navodima B-92, upu}ene pretwe putem dru{tvene mre`e „Fejsbuk”. Pretwa „Priznaj Kosovo ili }e ti umreti porodica” upu}ena je s „Fejsbuk” profila pod nazivom „Priznaj Kosovo”. Podsetimo, krajem aprila na toj dru{tvenoj mre`i je osnovana grupa “Tadi}u, xaba ti blindirana me~ka, kad otvori{ vrata, snajper te ~eka”, u koju se, po wenom osnivawu, u~lanilo blizu 200 qudi. Nadle`ni su povodom toga najavili ozbiqnu istragu, a ministar policije Ivica Da~i} je rekao da }e u wu biti ukqu~eno

Ministarstvo pravde SAD, budu}i da bez wega nije mogu}e dobiti podatke od kompanije „Fejsbuk”. U svakom slu~aju, kabinet predsednika Srbije nije `eleo da komentari{e navode o novim pretwama posredstvom „Fejsbuka”, uz napomenu da Tadi} nema svoj profil na toj mre`i. Naime, na „Fejsbuku” postoji pet profila s imenom “Boris Tadi}”, i nekoliko profila koji u nazivu sadr`e i ime srpskog predsednika, poput “Boris Tadi} je kraq”, ali je re~ o neoficijelnim profilima, koje kreiraju nepoznati autori.

NI JU^E U „SLU@BENOM GLASNIKU” NIJE OBJAVQENA ODLUKA USTAVNOG SUDA O BLANKO OSTAVKAMA

Odborni~ki mandati ~ekaju redakciju teksta Uprkos o~ekivawima nekih politi~kih partija da }e odmah posle prvomajskih praznika mo}i da pokrenu proceduru za vra}awe odborni~kih mandata oduzetih nakon aktivirawa blanko ostavki, za taj korak ipak jo{ nije ispuwen formalni preduslov. Naime, iako je bilo najavqeno, u ju~era{wem “Slu`benom glasniku” nije bilo odluke Ustavnog suda Srbije, ina~e donete jo{ 21. aprila, kojom su blanko ostavke prakti~no ukinute. Marija Petri} iz Ustavnog suda Srbije izjavila je na{em listu da ne postoje rokovi za objavqivawe odluka USS-a u „Slu`benom glasniku”, ali da

o~ekuje da }e odluka o neustavnosti blanko ostavki biti objavqena vrlo brzo. Ona pri tome napomiwe da svaka odluka USS-a pre objavqivawa prolazi redakcionu komisiju, uz opasku da je publikovawe u ovom slu~aju ne{to sporije i zbog prvomajskih praznika. – U svakom slu~aju, o~ekujemo da ovih dana ta odluka bude objavqena u „Slu`benom glasniku” – kazala je na{a sagovornica, i dodala da USS ne daje tuma~ewa povodom dilema o tome mo`e li se ta odluka primewivati retroaktivno, ili samo na budu}e poku{aje neustavnog oduzimawa odbor-

I karlova~ki napredwaci nadaju se povratku u skup{tinske klupe U Op{tinskom odboru Srpske napredne stranke u Sremskim Karlovicma s rado{}u su do~ekali odluku Ustavnog suda, zato {to im ona pru`a nadu da }e se dvoje odbornika iz wihovih redova ponovo vratiti u skup{tinske klupe. Dok sa zvani~nih mesta jo{ uvek nema tuma~ewa ove odluke i nije poznato ho}e li biti retroaktivno primewivana ili ne, u SNS-u su kategori~ni da }e tra`iti da im se oduzeti mandati vrate. – Tra`i}emo mandate nazad ~im za to do|e vreme – ka`e predsednik OO SNS-a Mijodrag ]irkovi}. – Na sednici Glavnog odbora stranke re~eno nam je da ~ekamo instrukcije i da potom postupimo po wima. Nama ta dva odborni~ka mesta koja smo izgubili pre dve godine mnogo zna~e. S wima bi SNS u karlova~kom parlamentu imao tri odbornika i stekao pravo da formira odborni~ku grupu, {to mewa odnos snaga u Skup{tini. Odbornicima Radmili Bukarici i Nikoli Dr`ai}u mandati su oduzeti 25. novembra 2008. na temequ ostavki koje je u wihovo ime podeo podnosilac izborne liste SRS-a, ~iji su ~lanovi bili na izborima 2008. godine. Kako su Radmila Bukarica i Dr`ai} u me|uvremenu pre{li u SNS, radikali su aktivirali blanko ostavke i wihova mesta u skup{tinskim klupama zauzeli su Jelisavka In|i} i Predrag Dragoqevi} (SRS). Z. Ml.

Predizborne kampawe kandidata za pokrajinskog poslanika u @abqu pri kraju su i ve}ina u~esnika planira da, pre predizborne }utwe, {to glasnije po{aqe zavr{nu poruku bira~ima. Kako to biva na izborima, veliki broj kandidata opredelio se za zavr{ne konvencije ili tribine na kojima }e mo}i da dopru do ve}eg broja gra|ana. Liga socijaldemokrata Vojvodine odr`a}e konvenciju ve~eras u 20 ~asova u `abaqskom bioskopu. Skupu }e prisustvovati visoki funkcioneri LSV: Aleksandra Jerkov, Maja Sedlarevi} i Du{an Jakovqev. Kandidat ove partije Jovan Pani} svoje izborne {anse gradi na uverwu da }e “gra|ani @abqa, Gospo|inaca, \ur|eva i ^uruga ovaj put gledati i glasati za qude, a ne za stranke, i da }e tako zapravo izabrati onu osobu koja }e se na najbqi na~in boriti za wihove interese u Skup{tini Vojvodine”. Kampawu, kao i ostali kandidati, vodi “od vrata do vrata”, a tvrdi da ima program koji }e re{iti problem nezaposlenosti u toj op{tini. – To mislim da radim tako {to }u se boriti za to da se i u republi~kom i u pokrajinskom buxetu, ali i iz me|unarodnih fondova, obezbede pare za otvarawe novih radnih mesta u na{oj op{tini – navodi Pani} za na{ list, dodaju}i da je bira~ima ponudio program s

ni~kih mandata. Ipak, Marija Petri} je ukazala na to da se na osnovu ~lanova 61 i 62 Zakona o Ustavnom sudu, “povra}aj mandata mo`e tra`iti samo od organa koji je mandat dao”. Naime, ~lanom 61 Zakona propisano je da svako kome je povre|eno pravo pojedina~nim aktom donetim na osnovu zakona ili drugog op{teg akta, a za koji je odlukom Ustavnog suda utvr|eno da nije u saglasnosti s Ustavom, ima pravo da tra`i od nadle`nog organa izmenu tog pojedina~nog akta, i to u roku od {est meseci od dana objavqivawa odluke u “Slu`benom glasniku”. A u ~lanu 62 stoji da se u slu~aju da se utvrdi da se izmenom pojedina~nog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene op{teg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvr|eno da nije u saglasnosti s Ustavom, “Ustavni sud mo`e odrediti da se ove posledice otklone povra}ajem u pre|a{we stawe, naknadom {tete ili na drugi na~in”. Podsetimo, posle odluke USS-a o neustavnosti blanko ostavki, u Srpskoj naprednoj stranci o~ekuju povratak u lokalne skup{tine blizu 600 svojih ~lanova, koji su uglavnom iz radikala pre{li u redove SNS-a. Radikali, pak, odluku Ustavnog suda smatraju problemati~nom i {tetnom po funkcionisawe lokalnih samouprava. Ali, i u Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu oceweno je da }e odluka Ustavnog suda otvoriti mogu}nost izvesne nestabilnosti u jedinicama lokalne samouprave. B. D. S.

sreda5.maj2010.

OSNIVA^KA SKUP[TINA NOVE STRANKE, IZA KOJE STOJI G17 PLUS, BI]E ODR@ANA 16. MAJA U BEOGRADU

Dinki} najavio Ujediwene regione Srbije Savez nacionalnih, regionalnih i lokalnih stranaka, grupa gra|ana i pojedinaca, ~iji je inicijator G17 plus, nosi}e naziv Ujediweni regioni Srbije i osniva~ku skup{tinu odr`a}e 16. maja u Beogradu. Istog dana }e biti odr`ana i vanredna izborna skup{tina G17 plus, na kojoj }e se birati predsednik, tri potpredsednika i drugi strana~ki organi. Predsednik G17 plus Mla|an Dinki} izjavio je ju~e, na prvoj konferenciji za novinare URS-a, da }e se ta politi~ka unija „zalagati za su{tinsku politi~ku decentralizaciju i regionalizaciju Srbije”, kao i za hitno vra}awe

imovine lokalnim samoupravama i dekoncentraciju republi~kih institucija. On je pri tome objasnio da dekoncentracija republi~kih institucija ozna~ava izme{tawe pojedinih takvih institucija iz Beograda u druge gradove, dodav{i da }e se sedi{te Republi~kog fonda za razvoj premestiti u Ni{, Republi~ke agencije za regionalni razvoj u Zaje~ar, Agencije za osigurawe i finasirawe izvoza u U`ice, a Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Kragujevac i da }e se to obaviti u narednih nekoliko meseci. Dinki} je kazao i da URS `eli da omogu}i da investitori loci-

Tomica se vra}a na posao Mla|an Dinki} je saop{tio da se ministar zdravqa Tomica Milosavqevi}, nakon {to je operisaon u Nema~koj, vra}a na posao. Kako je rekao lider G17 plus, wegov strana~ki kolega }e „ve} u slede}i ponedeqak biti na svom radnom mestu, u Nemawinoj 26, gde ga ~eka puno posla”.

Kandidati Stanti} i Barjaktarovi} Za mesto predsednika Pokrajinskog odbora G17 plus zainteresovani su Boris Barjaktarovi} iz Novog Sada, ina~e aktuelni potpredsednik Vlade Vojvodine, i Tomislav Stanti} iz Subotice, koji je dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa. Kako saznajemo, Barjaktarovi} i Stanti} su u predvi|enom roku, do nedeqe, 2. maja, sakupili broj potpisa neophodan za kandidaturu, a o tome ko }e od wih dvojica ubudu}e voditi vojvo|ansku organizaciji G17 plus bi}e odlu~eno 9. maja, dakle nedequ dana pre vanredne izborne skup{tine cele stranke. Iako je bilo o~ekivano da se za ~elnu poziciju u Pokrajinskom odboru bori i aktuelni vr{ilac du`nosti predsednika PO G17 plus Goran Kauri}, on ipak ne}e biti me|u kandidatima. U izjavi za “Dnevnik” Kauri} je kazao da se nije kandidovao za ovu poziciju u stranci zbog toga {to je posve}en anga`manu u gradskoj vlasti u Zrewaninu, gde je zamenik gradona~elnika. – Zbog toga sam prethodno podneo ostavku i na funkciju poslanika u Skup{tini Vojvodine jer

Tomislav Stanti}

Boris Barjaktarovi}

`elim u potpunosti da se posvetim gradu Zrewaninu. A iz istog razloga nisam se kandidovao ni na ovim unutarstrana~kim izborima, po{to su mi obaveze u Zrewaninu primarne – rekao nam je Kauri}. On je naveo da je to iskqu~ivi razlog wegove odluke, dodav{i da ne postoje sukobi u pokrajinskoj organizaciji G17 plus zbog predstoje}e izborne skup{tine

Zavr{ne konvencije, tribine i poneka {etwa

pet ta~aka, me|u kojima su, uz re{avawe problema nezaposlenosti, izgradwa kanalizacione i vodovodne mre`e, unapre|ewe poqoprivrede, razvoj sporta i borba protiv narkomanije i uklawawe i ure|ewe deponija.

Kandidat Koalicije „Za evropsku Vojvodinu”«, demokrata Tihomir Ne`i} za „»Dnevnik«” ka`e da ne}e praviti bilo kakve zavr{ne konvencije ili tribine. – Mi smo se ovog puta odlu~ili za kampawu od vrata do vrata

raju svoju proizvodwu, osim Beograda i Novog Sada, i u Ni{, Zaje~ar, Kraqevo, Novi Pazar. Po wegovim re~ima, to podrazumeva i podjednaku dostupnost odgovaraju}e saobra}ajne infrastrukture i da je stoga plan da se glavnina novca koji se dobije od prodaje Telekoma ulo`i u regionalnu saobra}ajnu infrastrukturu, da svaki kraj zemqe bude dobro povezan s Beogradom i da koristi od ulaska u EU ne osete najvi{e i samo Beogra|ani ve} svi koji `ive u Srbiji. – Unija }e se boriti za to da svako u Srbiji ima jednaku {ansu, ma gde da je ro|en, da prona|e posao, da se smawe razlike u nivou razvijenosti u Srbiji i da mladi ne odlaze iz svojih rodnih mesta u potrazi za poslom ka Beogradu, pri ~emu se prazne ~itave teritorije – kazao je Dinki}, dodav{i da }e se zalagati i za promene izbornog sistema, u pravcu da se predsednici op{tina i gradona~elnici ponovo biraju direktno. E. D.

VOJVO\ANSKI G17 PLUS 9. MAJA BIRA NOVOG [EFA

FINI[ KAMPAWE PRED POKRAJINSKE IZBORE U @ABQU

Bilbordi kao podr{ka kampawi od vrata do vrata

3

i wu }emo sprovoditi do kraja kampawe. Smatram da je najboqe da se svakodnevno vi|amo s qudima i da }e nam to doneti najboqe rezultate – rekao je Ne`i}. No, da ova koalicija ne}e sve nade polo`iti samo u obilazak stanovnika op{tine pokazuje i potpisivawe protokola o saradwi na izgradwi kanalizacione mre`e i fabrike vode u @abqu, koje }e biti uprili~eno u Skup{tini op{tine danas u 12 sati. Dokument }e potpisati predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} i prvi ~ovek op{tine Branko Staji}. Ne{to kasnije potpisnici }e obi}i i gradili{te nove {kole i sale za fiskulturu u ^urugu. Kandidat SNS-a Petar Crepuqa najavio je odr`avawe tribine u organizaciji wegove stranke danas u 18 ~asova u `abaqskom bioskopu. Po wegovim re~ima, na tribini }e, izme|u

ostalih, govoriti i predsednik partije Tomislav Nikoli}. I napredwaci su se u @abqu odlu~ili za kampawu od vrata do vrata, a Crepuqa tvrdi da, „za razliku od drugih, SNS nije delio krompir i pakete”.

Podsetimo, Goran Kauri} rukovodi vojvo|anskim odborom stranke od pro{le jeseni, nakon {to je Branimir Mitrovi} podneo ostavku na to mesto. Mitrovi}, koji je i potpredsednik Skup{tine APV, bio je na ~elu PO G17 plus svega {est meseci, a na tu poziciju izabran je u aprilu pro{le godine, nakon povla~ewa Ivane Duli}-Markovi}. B. D. S.

u 20 ~asova, a gra|anima }e se, osim Staparskog, obratiti predsednik PO SPS-a Du{an Bajatovi} i predsednik OO SPS-a @abaq Milo{ [ovqanski. Op{tinu @abaq obilaze i pristalice Srpske radikalne stranke, a zamenik {efa poslani~ke grupe SRS-a u Skup{tini Vojvodine Sa{a Santovac ocenio je da u~estale posete pokrajinskih i republi~kih funkcionera op{tini @abaq podse}aju na nedavne lokalne izbore u Vrbasu i Oxacima. On je ju~e na konferenciji za novinare ocenio da su i tada lako data obe}a-

Osam kandidata Za mandat pokrajinskog poslanika iz op{tine @abaq po ve}inskom modelu bori}e se osam kandidata. Prvi na listi je Dobrosav \elo{evi}, u ime Koalicije DSS–NS-a, sledi Miodrag Zlokolica iz Jedinstvene Srbije, pa Dimitrije Marjanov iz SRS-a, te Mirjana Milivojev kao kandidat Narodne partije i GG “Zajedno”. Na listi su i Tihomir Ne`i} u ime Koalicije “Za evropsku Vojvodinu”, i Jovan Pani} s liste “LSV – Vojvodina na{a ku}a”. Kandidat SPS-a za vojvo|anskog poslanika je Jovica Staparski, a SNS-a Petar Crepuqa. I Socijalisti~ka partija Srbije i kandidat za poslanika Jovica Staparski @abaq~ane i druge stanovnike op{tine ube|uju u okviru obilazaka o » d vrata do vrata«. Me|utim, oni su se odlu~ili i za centralnu promociju kandidata, a odr`a}e je u restoranu „» Evropa” u ^urugu. Promocija }e biti odr`ana ve~eras

wa o boqem `ivotu, re{avawu komunalnih i drugih problema, od kojih posle izbora nije bilo ni{ta. Santovac je zato pozvao bira~e u @abqu da iza|u na izbore i daju glas kandidatu SRS-a Dimitriju Marjanovu, „jer }e se wegovim izborom wihov glas ~uti u vojvo|anskom parlamentu”. P. Klai}


4

EKONOMIJA

sreda5.maj2010.

DNEVNIK

BENZIN I DIZEL USKORO ]E SE PLA]ATI 120 DINARA

Rekordni udar goriva po voza~ima Slede}e nedeqe, gotovo je sigurno, na doma}em tr`i{tu gorivo }e biti skupqe. Iako se jo{ ne mo`e precizno re}i koliko, na osnovu sada{we cene nafte i vrednosti dolara mo`e se o~ekivati da motorni benzini poskupe oko tri dinara, dok bi dizel-goriva mogla biti skupqa oko ~etiri dinara po litru. Da li }e tako i biti zna}e se za koji dan, kada iz Ministarstva rudarstva i energetike, u skladu s Uredbom o cenama naftnih derivata, put nadle`nih minstarstava bude upu}en zahtev za korekciju cene. Ukoliko do promene cene goriva do|e, litar benzina ko{ta}e gotovo 119 dinara, dok bi litar evrodizela trebalo da ko{ta 120. Te cifre su, bez ikakve sumwe, ne samo izuzetno visoke nego i maksimalne ikad dostignute u dinarskom iznosu. Treba re}i da je maksimalna cena goriva, u dinarskom iznosu, dostignuta prakti~no po~etkom godine, kada je litar ben-

zina prema{io cifru od 112 dinara, a litar evrodizela bio iznad 108. To zna~i da je ve} nekoliko meseci svaka nova cena goriva na doma}em tr`i{tu nadma{ivala najvi{u do tada.

Zbog radova na monta`i ~eli~ne vise}e skele na konstrukciji mosta preko Dunava kod Be{ke, koji se nalazi na autoputu E-75 na deonici Novi Sad – Beograd, saobra}aj preko mosta bi}e potpuno obustavqan u na-

redna tri dana, od danas do petka, 7. maja, i to dva puta dnevno: od 9 do 10 ~asova i od 13 do 14 sati, saop{tilo je Javno preduze}e “Putevi Srbije”. Svim u~esnicima u saobra}aju preporu~uje se kori{}ewe alternativnih pravaca: petqe Novi Sad i Kovin ka Beogradu, petqe Be{ka ka Novom Sadu, puta Beograd – Ruma – Novi Sad i magistralnog puta M-22.2 Beograd – Novi Sad. Apeluje se na voza~e da prilagode brzinu kretawa uslovima na putu jer je upravo prekora~ewe brzine me|u naj~e{}im uzrocima saobra}ajnih nesre}a. R. D.

30. 4. 2010.

1.207,70364

Sve skupqe, a plate sve mawe

Treba re}i da je donedavno najvi{a ikad zabele`ena cena litra goriva na doma}em tr`i{tu (u doma}oj valuti) bila ona iz druge polovine 2008. godine, kada je benzin ko{tao 112 dinara, a evrodizel 108. Ako se uporede tada{we i sada{we cene goriva, kao i svi parametri koji uti~u na cenu litra u Srbiji, ra~unica

godine kurs evra bio 78,5 dinara, pa je za litar benzina vaqalo platiti 1,42 evra, a za litar evrodizela 1,37. Uz pretpostavku da }e vrednost evra naredne nedeqe, kad bi gorivo trebalo da poskupi, biti sada{wih 99 dinara, nove, vi{e cene, ra~unate u evrima, bile bi ni`e od onih iz jula 2008. jer bi za litar benzina tre-

Srbiji skupo i sve mawe dostupno potro{a~ima, nedvosmisleno pokazuje pad prometa na pumpama, koji je dostigao i 40 odsto u odnosu na isti period pro{le godine. Tog problema svesni su i u Minstarstvu rudarstva i energetike, pa je polovinom pro{log meseca promewena Uredba o cenama

naftnih derivata. Tako se sada ona mewa svakih mesec dana ukoliko procenat promene bude 3,5 odsto (donedavno je za promenu trebalo 15 dana i 1,5 odsto promene). Me|utim, to je samo odlo`ilo problem, odnosno usporilo (stalan) rast cena. D. Mla|enovi} POMO] SRBIJI U VREME KRIZE

SAMO MASOVNA STANOGRADWA SNI@AVA CENU KVADRATA

Preskupi stanovi za siroma{ne podstanare Uprkos tome {to svaki popis stanovni{tva pokazuje da u Srbiji ima praznih stanova, danas je ogroman broj onih koji nemaju re{eno stambeno pitawe. Iako je jo{ pre nekoliko godina Vlada Srbije poku{ala da kroz subvencionisane dugoro~ne stambene kredite smawi broj podstanara, to je bila tek kap vode u moru stambenih problema, koji se gomilaju zbog velike nezaposlenosti i niskih zarada upravo onih koji su bez krova nad glavom. To je shvatila i sama Vlada, pa je najavila izgradwu jeftinijih stanova, koji bi trebalo da snize jo{ uvek za mnoge nedosti`nu cenu kvadrata. Dr`ava je procenila da bi kvadrat budu}eg jeftinog stana u prvoj novosadskoj zoni trebalo da ko{ta 1.100 evra, u drugoj 895, u beogradskoj drugoj zoni 1.595 evra, a u tre}oj 1.290, u Ni{u i Kragujevcu 900 evra kvadrat u prvoj zoni, a 695 u drugoj, koliko i za stanove izgra|ene u ostalim gradovima i op{tinama u Srbiji. Me|utim, te{ko }e besku}nici do~ekati useqewe u wih jer je projekat tek zapo~eo. Investitori veoma negoduju na ocenu da je danas kvadrat stana u Srbiji skup. Ka`u da su sada{we cene dowa granica po kojoj mogu graditi i ispod toga ne mo`e. Zbog skupog gra|evinskog zemqi{ta i naknade za wegovo ure|ewe lak{e se

Dijaspora ne da pare zbog monopola? dijaspore”, koji je odr`an 28. aprila u Beogradu u organizaciji Ministarstva za dijasporu. “Da smo u~estvovali na skupu, postavili bismo pitawe monopola ’Vestern juniona’ i za{to je dr`ava stala na pola puta da to pitawe re{i”, navodi se u saop{tewu. Jovi~i} je, kako se navodi u saop{tewu, ukazao na to da “Vestern junion” sa svojim zastupnicima pokriva 95 odsto srpskog tr`i{ta, te kao monopolska kompanija diktira sve uslove prilikom transfera novca. - Svetska banka je procenila da je srpska dijaspora u 2009. godini poslala 5,5 milijardi dolara u Srbiju, {to je deset posto vi{e nego godinu ranije – izjavio je na Me|unarodnoj konferenciji ministar za dijasporu Srbije Sr|an Sre}kovi}.

odlu~uju na izgradwu poslovnog prostora, a oni koji se odlu~e na gradwu stambenog, pozivaju gra|ane na predugovarawe, {to zna~i da unapred polo`e deo novca da bi se zapo~ela izgradwa. Me|utim, i stru~waci i gra|ani negoduju na obja{wewa investitora da se ne mo`e graditi jeftinije i pitaju kako je to onda mogu}e u drugim evropskim gradovima, poput Be~a ili Praga. Kolike su trenutno cene stanova na tr`i{tu, vidi se iz oglasa. Za 30 kvadrata u {irem centru Novog Sada tra`i se 40.000 evra, za 34 kvadrata u centru 50.000 evra, a za 40 kvadrata na Grbavici 55.500 evra. Nije jeftinije ni na Novom nasequ: za 43 kvadrata tra`i se 44.300, a za 74 kvadrata na Novoj Detelinari 72.000 evra. U Beogradu se cena kvadrata kre}e od 1.000 do 4.000 evra, u zavisnosti od lokacije. Uprkos velikoj potrebi za krovom nad glavom (procewuje se da samo u Beogradu ima vi{e od 100.000 nere{enih stambenih problema), masovne stanogradwe nema, osim mawih zgrada na privatnim parcelama. Po obja{wewima investitora, razlozi za to su vi{estruki, od visokih komunalnih usluga i problema kod dobijawa gra|evinske dozvole do toga da banke nedovoqno prate ovu vrstu izgradwe. R. Dautovi}

Prevelike kamate Poznavaoci prilika na tr`i{tu nekretnina smatraju da dr`ava mo`e uticati na cene stanova masovnom gradwom i podsticawem stranih banaka da snize kamate na stambene kredite na nivo koji je u mati~nim zemqama. Gra|ani negoduju na obja{wewe banaka da su ovde kamate ve}e zbog ve}eg rizika, i tvrde da on postoji u svakoj zemqi, da su banke krizu najpre osetile upravo u svojoj zemqi, zbog ~ega su i do{le ovde da ostvare ve}i profit. A i cene komunalnih prikqu~aka prevelike su u odnosu na neke susedne zemqe, poput Bugarske. Zbog svega toga, jada se jedna ~itateqka, ni s platom od 500 evra, {to je 1,5 prose~na zarada, ne mo`e da podigne dugoro~ni kredit i ne usu|uje se da uzme stan u predugovarawu, pa je osu|ena na podstanarstvo.

POZIV NA BOJKOT „VESTERN JUNIONA”

Predsednik Srpskog svetskog kongresa dijaspore Zoran Jovi~i} apelovao je na Srbe u svetu da privremeno obustave slawe novca u Srbiju dok se ne ukine monopol kompanije “Vestern junion”. “Od 5,5 milijardi dolara, koliko je dijaspora samo pro{le godine unela u Srbiju, legalnim putem stiglo je tek 40 odsto jer qudi izbegavaju brzi transfer novca zbog visokih provizija i skrivenih tro{kova koji su me|u najve}ima na svetu”, navodi se u saop{tewu te organizacije. Dodaje se da su 60 odsto para doneli “voza~i autobusa, ro|aci ili prijateqi”. Srpski svetski kongres dijaspore je protestovao jer nijedan predstavnik dijaspore nije u~estvovao na prvom me|unarodnom skupu “Nov~ane doznake

balo platiti 1,20 evra, a za litar evrodizela 1,21. Ova ra~unica i{la bi u prilog sada{wim cenama (kao ni`im u odnosu na juli 2008. godine) ukoliko se zanemari jedna i te kako va`na stavka – cena sirove nafte. Tek kada se unese i ovaj, uz dolar najva`niji parametar prilikom formirawa cene goriva, postaje jasno da je gorivo, ~ak i uz sada va`e}e cene, skupqe nego u prethodne dve godine. Naime, 2008. godine cena nafte je zabele`ila maksimum i barel je prema{ivao i 145 dolara, a sada je za istu koli~inu “crnog zlata” potrebno platiti oko 85 dolara, dakle, oko 60 dolara mawe, a za litar benzina oko 20 evro centi mawe. Veliko je pitawe kuda }e daqe i}i cene goriva, ali po{to nafta stalno poskupquje, gotovo je izvesno da }e i gorivo na lokalnim tr`i{tima i}i u tom pravcu. Da je gorivo (i ne samo to) u

Pad prometa na pumpama ne bi trebalo nikog da iznena|uje. Naime, sve je skupqe, samo su primawa sve mawa. Tako je prose~na plata u Srbiji skliznula nekoliko godina unazad jer iznosi oko 300 evra, koliko je zaposlenima ispla}ivano i u prole}e 2007. godine. [to se ti~e sada{wih zarada, one su preko 100 evra ni`e nego polovinom 2008. godine.

DO PETKA NA BE[^ANSKOM MOSTU

Dva puta dnevno bez saobra}aja

ka`e da su potro{a~i na doma}im pumpama pre ne{to mawe od dve godine litar pla}ali vi{e, mereno evropskom valutom, ali i da se sada, uprkos tome, gorivo pla}a mnogo. Naime, u julu 2008.

Od [vedske 12 miliona evra godi{we Ministarka finansija Diana Dragutinovi} i ambasador [vedske Krister Bringeus potpisali su ju~e sporazum o razvojnoj saradwi kojim se obezbe|uje godi{wa pomo} od 12 miliona evra do 2012. godine. Sporazum predvi|a podr{ku [vedske programima i projektima u oblasti demokratizacije dru{tva, za{tite qudskih prava i `ivotne sredine. Tako|e, kao kqu~ne oblasti saradwe Srbije i [vedske, u sporazumu se izdvajaju odr`ivi razvoj, rodna ravnopravnost i evropske integracije. Ministarka Dragutinovi} je posebno naglasila da [vedska, koja je od 2001. do 2009. kroz razvojnu pomo} ulo`ila u Srbiju oko 106 miliona evra, nije smawila pomo} u vreme krize. S druge strane, kako je navela, nastavak podr{ke govori i o zadovoqstvu [vedske na~inom na koji se novac u Srbiji tro{i. Ona je navela da je razvojna pomo} Kraqevine [vedske, izme|u ostalog, ulo`ena u razvoj statistike i uskla|ivawe s metodologijom Evropske unije, napravqen je registar donacija Srbiji, koje su do sada iznosile 3,2 milijarde evra, unapre|en rad sudstva i policije, spovedeni projekti za{tite `ivotne sredine i pomo}i izbeglicama i Romima. Bringeus, koji uskoro odlazi s mesta ambasadora u Srbiji, rekao je da je stav {vedske vlade da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji, i dodao da ta zemqa i sama ula`e napore na ostvarewu tog ciqa. On je istakao da Srbiju o~ekuje te`ak posao na putu ka ~lanstvu u Evropskoj uniji.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Radna `ena a.d. , Beograd

19,96%

1.070

84.530

@itosrem a.d. , In|ija

14,73%

1.900

38.000

Pupin Telekom a.d. , Beograd

8,46%

218

436

Progres a.d. , Beograd

8,33%

195

786.042

1,21% Promena %

670 Cena

215.740 Promet

Planum GP a.d. , Beograd

-11,97%

1.162

5.810

Montinvest a.d. , Beograd

-11,88%

14.100

Putevi a.d. , U`ice

-11,79%

1.032

Globos osigurawe a.d. , Beograd Pet akcija s najve}im padom

BB Minakva a.d. , Novi Sad Sloga a.d. , Novi Pazar Vojvo|anskih top-pet akcija Amb grafika a.d. , Novi Sad Mlekara a.d. , Subotica

BELEH 15 (746,04 -0,50) Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

Naziv kompanije

0,35%

3.412

5.790.244

Agrobanka a.d. , Beograd

-1,99%

9.685

1.657.017

Imlek a.d. , Beograd

-5,87%

1.378

457.610

Privredna banka, Beograd

0,28%

712

349.565

Me{er Tehnogas a.d.

-1,24%

6.617

198.500

Metals banka , Novi Sad

0,00%

6.400

153.600

141.000

Veterinarski zavod Subotica

0,00%

710

142.000

103.200

Komercijalna banka a.d.

0,00%

10.600

63.600

Energoprojekt holding

0,00

940

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

7.099

0,00

Soja protein, Be~ej

0,00

983

0,00 0,00

-11,45%

7.300

73.000

-10,97% Promena %

341 Cena

136.400 Promet

0,00%

190

505.020

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.392

186.000

Tigar, Pirot

0,00

778

0,00

0,00

9.700

0,00

0,00

1.717

0,00

-0,11%

930

Metals banka a.d. , Novi Sad

0,00%

6.400

153.600

Alfa plam, Vrawe

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00%

710

142.000

Telefonija, Beograd

Lu~i} Prigrevica a.d. , Novi Sad

0,00%

250

75.000

Svi iznosi su dati u dinarima


DNEVNIK DIANA DRAGUTINOVI] O DOLASKU MMF-a

Skoro dogovorena sudbina penzija Ministarka finansija je rekla da nansija Diana Draje wen utisak da u gutinovi} rekla je Vladi postoji saju~e da }e glavne teglasnost o pravcu me razgovora s dete reforme. Ne polegacijom Me|unastoji, me|utim, dorodnog monetarnog govor o konkretfonda, koja u Srbinim procentima, ju dolazi 12. maja, niti o tome da li biti reforma pen}e se mawak prihozijskog i poreskog da u buxetu nadosistema Srbije. mestiti pove}aPenzijska rewem nekog drugog forma }e morati da obuhvati poporeza ili smawewem javnih raso{travawe uslova za odlazak u hoda, navela je ona. penziju da bi se smawio broj noDiana Dragutinovi} je rekla vih penzionera, i promenu na~ida se zala`e za to da se porez na na indeksacije penzija. Na~elni zarade smawi s 12 na deset odsto dogovor s predi da se neoporestavnicima MMFzivi deo primawa Ministarka se a je, kako je navela, pove}a na 16.500 da se do aprila zala`e da se porez dinara. S druge 2012. penzije na zaradu smawi s 12 strane, to bi smauskla|uju tri puta prihode buna 10 odsto i da se wilo s rastom zarada u xeta za oko 40 mineoporezivi deo javnom sektoru, ralijardi dinara, primawa pove}a na pa }e jedna od te~unaju}i centralni nivo vlasti, a ma predstoje}ih 16.500 dinara nakon toga se prerazgovora s misilazi na uskla|ivajom MMF-a biti we prema tro{kovima `ivota. model po kojem }e se izgubqeni Odgovaraju}i na pitawe o poprihodi nadomestiti, dodala je reskoj reformi, ministarka fiministarka finansija.

Sporazum s ^e{kom Predstavnici vlada Srbije i ^e{ke potpisali su ju~e u Beogradu Protokol o saradwi u oblasti infrastrukture, kojom }e biti rekonstruisana deonica pruge na Koridoru 10 od Ni{a do Dimitrovgrada. Ministar ekonomije Mla|an Dinki} je nakon potpisivawa protokola rekao novinarima da }e ~e{ka Eksportna banka odobriti Vladi Srbije kredit od 120 milona evra za kompletnu elektrifikaciju i modernizaciju pruge. On je dodao da je Srbija obezbedila garanciju u buxetu za taj kredit, pri ~emu }e kamatna stopa iznositi oko 2,5 posto na godi{wem nivou, a rok otplate deset godina, uz po~ek od godinu dana. – Radovi na prvoj deonici bi trebalo da po~nu do kraja ove godine, u tre}em ili ~etvrtom kvartalu, a da budu najintenzivniji tokom slede}e – rekao je on. Dinki} je kazao da }e radove izvoditi konzorcijum ~e{kih i srpskih firmi, ~ime }e se omogu}iti ve}a zaposlenost i prodaja doma}eg gra|evinskog materijala.

EKONOMIJA

sreda5.maj2010.

5

LICE I NALI^JE PROSLAVE 1. MAJA U SRBIJI

Rasprodaja radni~kih prava za pe~enog brava U svim velikim svetskim gradovima na Me|unarodni praznik rada tesne su bile ulice da na wih stanu ne samo radnici ve} i svi drugi koji su ih podr`ali u nastojawu da u ovim vremenima ekonomske krize sa~uvaju radni~ka prava i dostojanstvo. Francuski seqaci su traktorima blokirali Pariz, ne zato {to su nezadovoqni cenama poqoprivrednih proizvoda ve} zato {to su plate zaposlenima u javnim slu`bama smawene. Mada je na prvi pogled te{ko zakqu~iti kakve to ima veze, logika francuskog seqaka je sasvim jasna: ako se plate zaposlenima smawuju ili ako je ne primaju redovno, wihove proizvode ne}e imati ko da kupi ili }e ih morati prodavati jeftinije pa }e se tako radni~ka nevoqa preliti i na wih, Zato je boqe da ih podr`e sada kada se bore protiv smawewa plata nego da ~ekaju da im xepovi budu prazni. Kod nas na ulicama nije bilo ni radnika ni seqaka. Razmileli se po obli`wim obroncima, parkovima i izleti{tima. Kome je uteklo prase ili jagwe, stigao je do ro{tiqa. U lepom toplom majskom danu te{ko je bilo izmiliti na ulicu i pokazati prazne xepove i ruke. A imalo se {to{ta re}i i tra`iti. ^ini se da nikada kao sada nije bilo razloga da radnici, kako oni koji imaju redovna primawa, tako i oni koji rade bez dinara ili za svoj mukotrpni rad primaju minimalac, zajedni~ki podignu glas i zavape

pred vratima vlasti. Jer, ako su ta~ni podaci da je u protekloj godini, izme|u dva 1. maja, bez posla ostalo oko 140.000

jo{ treba da se dogodi pa da svi oni sami krenu ulicama? Mo`e li iko onima koji danas primaju platu i misle da su u{u{ka-

Protesti za pare Lider UGS "Nezavinost" Branislav ^anak optu`io je radnike da ne}e da protestuju dok im se ne plati honorar u vidu dnevnice za odlazak na protest, a lider Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi} umiruju}im glasom poru~io da nema razloga za izlazak na ulice jer Vlada Srbije ~ini sve da ih za{titi i to radi kako treba. Negde izme|u wih dvojice nestala je radni~ka klasa i osta}e na dnu sve dok neki novi qudi, umesto prvomajske {arade, na Me|unarodni dan rada ne organizuju proteste na koje niko ne}e posebno morati biti pozvan, niti pla}en da na wih do|e, kada nestanu oni koji u}utkuju i za}ute oni koji radni~ku muku koriste samo zarad svojih interesa. Dotle }e pro}i mnogo prvih majeva i poje{}e se jo{ mnogo pe~enih brava. radnika, ako trenutno oko pola miliona prima minimalac od 15.000 dinara, ako je 135.000 onih koji rade a uop{te ne primaju platu i oko 800.000 nezaposlenih na Birou rada, {ta U SRBIJI 720.000 SIROMA[NIH

Beda je na vratima U Srbiji svako 10. dete mla|e od 14 godina `ivi ispod dowe granice siroma{tva, bez mogu}nosti da zadovoqi osnovne `ivotne potrebe, upozorili su ju~e u~esnici Pres-kluba "Medija centra" na tribini "Da li je Srbija gladna: Socijalna karta Srbije". Na tribini je iznet podatak Zavoda za statistiku da je ispod granice siroma{tva 2009. `ivelo 720.000 stanovnika, odnosno 6,9 odsto, i da je taj procenat 0,8

ve}i u odnosu na 2008, odnosno za 60.000 stanovnika. Ekspertkiwa za socijalnu politiku i biv{a ministarka za socijalna pitawa Gordana Matkovi} ocenila je da se siroma{tvo od 2000. smawivalo, ali je od 2007. aktuelan rast. – Siroma{tvo se pove}alo u kategorijama u kojima se ranije smawivalo, prvenstveno me|u onima s ni`im stepenom obrazovawa i me|u onima koji `ive van urbanih centara – rekla je Gordana Matkovi}. Ona je dodala da je poboq{awe sistema obrazovawa prioritet za Srbiju i preduslov za podizawe nivoa zaposlenosti i privrednog razvoja. Profesor Fakulteta politi~kih nauka Zoran Stojiqkovi} ocenio je da se nivo zaposlenosti sigurno ne}e popraviti narednih godinu i po dana. "Tre}ina gra|ana je 'prikovana' za strategiju pre`ivqavawa. Glavni problemi su lo{e nefunkcionalno obrazovawe, nezaposlenost, finansijsko siroma{tvo i lo{ nivo zdravqa", rekao je Stojiqkovi}.

ni u dr`avna i javna preduze}a ili slu`be garantovati da sutra ne}e do}i u istu situaciju u kojoj su danas oni koji su ostali bez radnog mesta? Ne mo`e. Mo`e li iko ovim nesre}nici-

ma koji rade za minimalac garantovati da }e ga i narednog meseca dobiti? Ne mo`e. Mo`e li iko onima s Biroa rada garantovati da }e u skoro vreme dobiti posao? Ne mo`e. Mo`e li... Dakle, najmawe milion radnika i isto toliko razloga, ne ra~unaju}i one koji jo{ uvek pristojne plate dobijaju, imalo je razlog da 1. maj umesto ra`wem, obele`i protestom. O~igledno je radni~ka klasa zamrla i ekonomski, i politi~ki, i socijalno, i ne predstavqa nikakvu snagu ni mo} pa je se, samim tim, niko i ne pla{i jer je pokazala da "puca iz prazne pu{ke" ~ak i onda kada preti. Sva je prilika da je srpski radnik toliko oboleo od "straha od otkaza" da mu je lak{e da na Me|unarodni praznik rada pobegne u {umu nego da poku{a na ulici da poboq{a svoj polo`aj. Poslovi do kojih se danas mo`e do}i postali su sve rizi~niji, te`e se zadr`avaju, radi se najvi{e na crno, ne sme se ni pitati za platu, radni~ka prava niko ne {titi, a u takvoj situaciji solidarnosti i hrabrosti nema. Ako se radni~kom lutawu i tumarawu u kapitalizmu u koji su upali nespremni i nepripremqeni, doda i ~iwenica da su sindikalni lideri podeqeni do te mere da jedan poziva na akciju a drugi na jagewtinu i mir s dr`avom, onda je jo{ jasnije za{to srpskih radnika ni ovog 1. maja nije bilo na mestu na kojem je trebalo da budu. Q. Male{evi}

PREDSEDNIK TADI] U NORVE[KOJ

Srbija pravo mesto za biznis Predsednik Srbije Boris Tadi} pozvao je norve{ke kompanije da investiraju u Srbiju, odakle postoji mogu}nost bescarinskog izvoza na tr`i{te od 800 miliona qudi. – Norve{ki investitori su dobrodo{li u prijateqsku Srbiju, kao i svi gra|ani Norve{ke – rekao je Tadi} na Poslovnom forumu Srbije i Norve{ke. On je podsetio na to da Srbija ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini sa zemqama ~lanicama sporazuma CEFTA, Rusijom, Belorusijom i Turskom, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu s Evropskom unijom. Po wegovim re~ima, to omogu}ava izvoz na tr`i{te od 800 miliona qudi bez carinskih barijera, uz uslov da je 51 odsto proizvoda napravqeno u Srbiji. Tadi} je obavestio norve{ke partnere i zvani~nike da je Srbija pripremila detaqnu strategiju razvoja u narednih deset godina. On je posebno ukazao na to da su tim planom predvi|ene

velike investicije u oblasti infrastrukture, posebno na Koridoru 10. Privredna saradwa izme|u dve zemqe je za Srbiju naglo dobila na zna~aju nakon {to je krajem jula 2006. godine norve{ki mobilni operator "Telenor"kupio ve}inski paket akcija srpske kompanije "Mobi 63", tada u ve}inskom dr`avnom vlasni{tvu, za 1, 513 milijardu evra. Time je "Telenor" postao najve}i strani investitor u srpsku ekonomiju.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,165

99,148

101,428

96,8676

Australija

dolar

1

67,9428

69,3294

70,924

67,7348

Kanada

dolar

1

72,6196

74,1016

75,8059

72,3973

Danska

kruna

1

13,0548

13,3212

13,6276

13,0148

Norve{ka

kruna

1

12,3886

12,6414

12,9322

12,3506

[vedska

kruna

1

10,1236

10,3302

10,5678

10,0926

[vajcarska

franak

1

67,8006

69,1843

70,775

67,5931

V. Britanija

funta

1

112,252

114,543

117,177

111,908

SAD

dolar

1

73,6099

75,1121

76,8397

73,3845

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 5. 2010. godine


6

POQOPRIVREDA

sreda5.maj2010.

ROBNE REZERVE POMA@U STO^ARIMA

Sviwe i junad za kukuruz Republi~ke robne rezerve potpisale su s Unijom poqoprivrednih proizvo|a~a iz Sremske Mitrovice, koja okupqa sto~are iz dvanaest op{tina, ugovor o razmeni utovqenih sviwa i junadi za kukuruz. – Uz garanciju banke, sto~ari }e preuzeti kukuruz za tov. Na{ zahtev je za 15.000 tona, a koli~ina zavisi od kreditne sposobnosti korisnika, kao i lagera kojim raspola`u Robne rezerve – izjavio je za "AgroServis" predsednik Unije Zlatan \uri}.

Po ugovoru, sto~arima }e za kilogram `ive vage tovqenika Robne rezerve dati 13 kilograma kukuruza, a za kilogram `ive junadi 16 kilograma. Prvih 50 korisnika ovog aran`mana od 480 prijavqenih, ugovorene koli~ine kukuruza }e preuzeti

do 15. maja. Ovo je prvi slu~aj da Ministarstvo trgovine, u ~ijem sastavu su Robne rezerve, na ovaj na~in poma`e poqoprivrednike i da tovqa~i imaju sigurnog kupca. Kako je rekao \uri}, ovo je daleko boqi metod za{tite farmera nego interventni otkup "i vaqalo bi ga pro{iriti i na proizvodwu za izvoz mesa, jer na{a Unija ima kupce u inostranstvu i mogli bismo organizovati tov oko 200.000 sviwa i 10.000 junadi".

RASTE IZVOZ POQOPRIVREDNIH PROIZVODA

Najtra`eniji kukuruz, maline, jabuke – U prva tri meseca ove godine poqoprivreda i prehrambena industrija Srbije ostvarile su izvoz od 416,5 miliona dolara, {to je 19,4 posto vi{e nego u istom periodu lane – izjavio je saradnik u Centru Privredne komore Srbije za nau~noistra`iva~ki rad Vojislav Stankovi}. Po wegovim re~ima, ti povoqni rezultati ostvareni su zahvaquju}i pogodnostima koje imamo u preferencijalnom statusu na tr`i{tu EU, ostvarenoj liberalizaciji u razmeni sa zemqama CEFTA i konjunkturi, koja se i daqe odr`ava na svetskom tr`i{tu, istakao je Stankovi}. Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, izvoz poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda u prva tri meseca 2010. godine u~estvovao je u ukupnom robnom izvozu s 20,6 odsto. Vrednost uvoza od 237,1 miliona dolara je 9,7 posto ve}a od onog ostvarenog od januara do marta 2009. godine, s u~e{}em u ukupnom robnom uvozu od 6,3 odsto. Suficit u spoqnotrgovinskoj razmeni poqoprivredno-prehrambenih proizvoda u prva tri ovogodi{wa meseca iznosi 179,4 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti

uvoza izvozom od 175,7 posto. I u ovoj godini kukuruz se pokazao kao na{a izvozna uzdanica. Za prva tri meseca izvezli smo ga za 54,1 miliona dolara. Slede rafinirani {e}er od {e}erne repe s 28,8 miliona dolara, smrznuta malina rolend, bez dodatka {e}era, s 24,8 miliona dolara, malina griz smrznuta (11,9 miliona dolara), jabuke (11,2 miliona dolara)... Kada je o poqoprivrednoj proizvodwi re~, wena vrednost iznosila je 5,9 milijardi dolara, {to je 1,32 posto vi{e nego 2008. – Pad sto~arske proizvodwe u zna~ajnoj meri je doprineo i redukovawu prvobitno procewene stope rasta poqoprivredne proizvodwe u 2009. godini, koja je iznosila 2,58 posto – ukazao je Stankovi}, dodaju}i da je jo{ rano iznositi prognoze o vrednosti ovogodi{we poqoprivredne proizvodwe, ali bi ona mogla biti na nivou iz prethodne godine ukoliko bi bila ostvarena biqna proizvodwa na pro{logodi{wem nivou, uz uslov da sto~arstvo ne ostvari pad zna~ajniji od sada{weg. S. G.

DNEVNIK

Trezor prima zahteve za regres Na {alterima Uprave za trezor u Srbiji ju~e je po~elo podno{ewe zahteva za regresirawe repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodwu u 2010. godini, saop{tilo je Ministarstvo poqoprivrede. Svi registrovani poqoprivredni proizvo|a~i zahteve mogu podneti do 30. juna i od 1. do 30. septembra 2010. godine. Isplate se o~ekuju ve} u toku ovog meseca, {to zna~i da }e novac

biti ispla}ivan i u periodu kada se zahtevi podnose, odnosno da }e novac prvi dobiti oni poqoprivrednici koji prvi podnesu zahtev, nagla{eno je u saop{tewu. Po navodima Ministarstva, para }e biti dovoqno za sve podnete zahteve koji ispuwavaju uslove Uredbe za regresirawe, tako da nema potrebe za stvarawem redova ispred Uprava za trezor.

NAJVE]I PROLE]NI POSAO JO[ TRAJE

Dobra cena nije podmazala suncokret Na wivama se u`urbano radi i setva se privodi kraju, a stru~waci ka`u da se obilne padavine, koje su omele najve}i prole}ni posao u wivama i pomerile neke rokove, ne}e zna~ajnije odraziti na prinose. Optimalni rokovi su iscurili, a mnogi ratari su tek na pola wive, te kaskaju i suncokret i soja i kukuruz... Kako je za "Dnevnik" izjavio upravnik Odeqewa za uqane kulture novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Vladimir Mikli~, dosad je suncokretom posejano oko 85 odsto povr{ina, a ukupno }e biti zasejano oko 150.000 hektara, to jest malo vi{e nego lane. – Setva suncokreta ove godine kasni zbog dosta padavina. Optimalan rok za setvu ove kulture je prva dekada ili prva polovina aprila, a do 25. aprila posao je obavqen na svega 40 odsto povr{ina. Me|utim, s lepim vremenom radovi na wivama su se intenzivirali te se posao privodi kraju – ka`e Mikli~, dodaju}i da je, osim kasne setve, problem pojava insekata i ze~eva na nekim parcelama, kao i to {to se ponegde stvorila pokorica, zbog ~ega }e biti i presejavawa, ali na malim povr{inama. Ina~e, po re~ima na{eg sagovornika, suncokret koji je posejan krajem marta i po~etkom aprila ima sada tri para stalnih listova. Ova se uqarica mo`e sejati i u junu ali, naravno, vaqa voditi ra~una o hibridima – sredwe rani "idu" do polovine maja, a od tada pa do polovine juna samo ultrarani hibridi. Elem, suncokreta ove godine ipak ne}e biti mnogo vi{e nego pro{le, a tada smo zasejali male povr{ine, me|u najmawim u protekloj deceniji. Realno, u Srbiji bi ovu kulturu trebalo sejati na oko 200.000 hektara, vele stru~waci, napomiwu}i da za to imamo uslove, a to pokazuju dobri prinosi koje posti`emo. Ipak, ni sada ne}e biti tako, iako su iz uqara obe}avali

cenu znatno boqu od lawske. Ali, sve su prilike, ova informacija je do paora stigla kasno. Podsetimo, u nekim fabrikama uqa najavili su da }e otkupna cena biti 300 evra po toni, pa ~ak i vi{a, a lane je bila 175.

posao }e okon~ati za pet-{est dana. I on veli da mu je ki{a poprili~no pomrsila konce pa je tek posejao tre}inu suncokreta, ali se nada da se to ne}e odraziti na prinos.

Foto: R. Hayi}

– Poqoprivrednici ne veruju fabrikama, a na`alost, za to imaju razloga jer su ko zna koliko puta bili prevareni. Uvek prera|iva~i na|u neku mustru da nas obrlate, dogovore se na

Osigurawe useva Poqoprivrednim proizvo|a~ima na raspolagawu je regresirawe osigurawa useva, `ivotiwa i plodova u iznosu od 40 odsto od visine premije osigurawa, podse}aju u Ministarstvu poqoprivrede. Ovom merom se, napomiwu, afirmi{e osigurawe i poma`e proizvo|a~ima da na svojim imawima umawe eventualne {tete od ne`eqenih doga|aja. na{u {tetu i obore nam cenu. Na kraju godine cena sa~me stigne cenu na{eg proizvoda – ka`e za na{ list poqoprivrednik Dragi{a Bori} iz Luki}eva, koji }e ovog prole}a suncokretom zasejati 250 hektara, a

Do sada je, po podacima Ministarstva poqoprivrede, zavr{ena setva {e}erne repe na oko 65.000 hektara. Posejano je, kako je saop{teno, oko 112.000 hektara soje, ~ija je setva planirana na ukupnoj povr{ini od 160.000 hektara, dok je kukuruz zasejan na polovini od planiranih 1,35 milion hektara. Rok za ovu kulturu je bio od 15. do 25. aprila, a stru~waci o~ekuju da }e kukuruz biti posejan do 15. maja. Ki{a koje je tokom aprila palo 65 litara po kvadratnom metru, {to je deset puta vi{e nego u istom mesecu pro{le godine, jeste omela setvu, ali bi na krajwi rezultat lo{ije mogla da se odrazi slaba agrotehnika, poru~uju stru~waci. Pomenimo i da je p{enica za sada u dobrom stawu, o~ekuje se boqi rod nego lane, s obzirom na to da su biqke dobile dovoqne koli~ine vlage tokom jeseweg i zimskog perioda, ali za davawe preciznih prognoza roda, kako isti~u u Ministarstvu, ipak treba sa~ekati kraj vegetacionog perioda. S. Glu{~evi}

Hrana zdrava i po propisima Kontrolom prehrambenih proizvoda biqnog porekla u martu i aprilu utvr|eno je da oko jedan odsto ispitanih nije u skladu s pravilnicima, saop{tilo je Ministarstvo poqoprivrede Srbije. Kako se navodi, kontrolisano je oko 140.000 vrsta artikala, od kojih je kod 1.129 proizvoda istekao rok trajawa ili deklaracija nije bila u skladu s propisima. Zbog utvr|enih nepravilnosti izdato je 256 re{ewa o zabrani prometa, dok je podneto 275 zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka i 72 prijave za privredni prestup. Kon-

trola je ra|ena u maloprodajnim objektima u 96 op{tina u Srbiji, a tokom kontrole proveravano je deklarisawe i rokovi trajawa prehrambenih proizvoda kao {to su hleb, pecivo, testenine, `ito, bra{no, {e}er, uqe, margarin, sve`e vo}e i povr}e, vo}ni sokovi, kafa, ~aj, za~ini, kakao, krem i ~okoladni proizvodi, dodaci jelima, supe, sosovi i drugo. Kontrola je sprovedena u ciqu provere bezbednosti namirnica na tr`i{tu, a obavqa se prema novom Zakonu o bezbednosti hrane.

Izlo`ba stoke u Suseku Savet mesne zajednice Susek organizuje petu sto~nu izlo`bu koja }e se odr`ati u subotu, 8. maja, s po~etkom u 10 ~asova. Ove godine u Suseku }e biti prisutno 50 izlaga~a goveda, sviwa i ovaca, 15 izlaga~a sto~ne hrane i nekoliko izlaga~a poqoprivredne mehanizacije i

opreme. Bi}e uprili~en i zabavni program, potom korida i takmi~ewe u {i{awu ovaca, a pred kraj ove manifestacije najuspe{niji u~esnici dobi}e priznawa. Sajam stoke u Suseku ve} tradicionalno okupqa sto~are s teritorije op{tine Beo~in, kao i iz celog Srema, i tom pri-

likom ocewuje se kvalitet grla. Na ovoj izlo`bi mogu}e je videti vi{e od dve stotine grla – goveda, ovaca i sviwa, i to izuzetno kvalitetnih rasa. Susek je selo poznato po sto~arskoj proizvodwi, posebno po uzgoju muznih krava, kojih u selu ima vi{e od hiqadu.


ZAVOD ZA IZGRADWU GRADA NAJAVIO

TONS ODLU^IO

Skejt park sredinom juna? Skejt park, ta~nije poligon za qubiteqe ekstremnih sportova trebalo bi da bude kompletno zavr{en najverovatnije polovinom juna saznajemo u Zavodu za izgradwu grada. U toku je zavr{na faza posla, a do sada je izgra|ena podloga, postavqena je javna rasveta, ograda i klupe. Uskoro treba da usledi postavqawe opreme za ekstremne sportove, izabrani iz-

Grad }e predstavqati 30 suvenira

vo|a~ za postavqawe rekvizita je kompanija „Frik Divi`n“ iz Beograda, a posao }e ko{tati ne{to preko deset miliona dinara. Na ulazu u skejt park nalazi}e se info tabla s pravilima kori{}ewa pomenutog prostora, a postavi}e se i video nadzor kako bi se obezbedila maksimalna bezbednost za sve posetioce. B. M.

Uz tri prvoplasirana suvenira Novog Sada – “Novi Sad za poneti”, sne`nu kuglu i hoklu, u suvenirnicama i kod ostalih zainteresovanih trgovaca planirano je da se prodaje jo{ tridesetak re{ewa koja su predlo`ena na Konkursu za izbor zvani~nog suvenira na{eg grada. Prema re~ima direktorice Turisti~ke organizacije Novog Sada Dragane ]irakovi}, to }e biti ideje za koje su glasali i gra|ani a koje i

Novosadska sreda5.maj2010.

O

Svi odustali Sindikati u Novom Sadu za 1. maj ~ak nisu zakazali ni bilo kakav skup radnika na nekom izleti{tu, da bar poka`u da klasu „koja je nekada bila na vlasti“ odlikuje zajedni{tvo. O zakazivawu nekakvog protesta da i ne govorimo. Ni jedan sindikat se nije prihvatio tog posla o~ito poznavaju}i emotivno stawe ovda{weg radni{tva. Ovogodi{wi 1. maj u na{em gradu pretvorio se, dakle, u splet tinejyerskih `urki po izleti{tima i odlazak starijih generacija u obli`wu prirodu, `eqnih da bar malo stresove gurnu u stranu. Praznovawe prole}a je pro{lo, siva svakodnevica opet je tu. Z. Deli}

Promocija u Matici srpskoj Promocija dva naslova “Ju`noslovenske teme” autora Pera Jakobsena i zbornik radova “U ~ast Pera Jakobsena” iz izdava~ke ku}e “Slovo slavie” bi}e odr`ana danas u 11 ~asova, u Matici srpskoj. U programu u~estvuju profesori Dejan Ajda~i}, Persida Lazarevi} di \akomo, Per Jakobsen i Ivan Negri{orac. N. V.

Koncert „Privrednika” Gala koncert “Privrednikovih” pitomaca bi}e odr`an ve~eras u 19.30 ~asova, u sve~anom holu Vlade AP Vojvodine, na Bulevaru Mihajla Pupina 16. Koncert organizuje Humanitarni fond “Privrednik” Srpskog privrednog dru{tva “Privrednik”. A. V.

V REMEPLOV

hronika

„PUT” PORU^UJE DA JE USKLA\IVAWE S RADOVIMA DRUGIH PREDUZE]A ODLO@ILO PO^ETAK POSLA

Uskoro obnova glavnih raskrsnica Zbog izuzetno lo{eg stawa glavnih novosadskih saobra}ajnica gradona~elnik Igor Pavli~i} je inicirao hitne radove na nekoliko najkriti~nijih raskrsnica i ulica u Novom Sadu i prigradskim naseqima. Trenutno se radi na Bulevaru kraqa Petra prvog, od Gagarinove do raskrsnice sa Rumena~kom, i o~ekuje se da }e ovaj posao biti zavr{en do subote. Ju~e je na ovoj lokaciji ura|ena priprema za postavqawe asfalta, i ako ne bude ki{e asfaltirawe }e po~eti danas. Saobra}aj se u ovom delu grada kre}e u jednoj traci ali u dva smera. Putari su pro{le nedeqe zakrpili nekoliko rupa na raskrsnici kod „Merkatora“, i najavili da }e se presvla~ewe cele raskrsnice raditi od danas do 15. maja. Me|utim, kako samo saznali u „Putu“ do}i }e do pomerawa po~etka radova, koji }e startovati, najverovatnije, tek za nekoliko dana zbog uskla|ivawa sa radovima drugih predu-

Radi}e se na Bulevaru Mihajla Pupina, od Ulice @arka Zrewanina do Jevrejske, sre|iva}e se i raskrsnica Jevrejske, Uspenske i Bulevara Mihajla Pupina, kao i sama Jevrejska ulica, od [afarikove do Uspenske ze}a i pro{irenog obima poslova na drugim lokacijama, kao i ostalih hitnih naloga upu}enih od strane nadzornog organa. Tada }e krenuti da se radi i na

Bulevaru Mihajla Pupina, od Ulice @arka Zrewanina do Jevrejske, sre|iva}e se i raskrsnica Jevrejske, Uspenske i Bulevara Mihajla Pupina, kao i

IZ INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE I „VODOVODA” PORU^UJU

Vi{ak mangana u vodi bio bezopasan

Povodom pri~e koja ve} nekoliko dana kru`i gradom a prema kojoj voda iz gradskog vodovoda nije dobra za pi}e jer u sebi sadr`i pove}anu koncentraciju mangana, u „Vodovodu i kanalizaciji“ ka`u da je istina da su koncentracije mangana u vodi u proteklom periodu bile povi{ene, ali da to ne zna~i da ona nije ispravna. Oni su dodali da je voda ispravna i da nije opasna za upotrebu. Kao i obi~no kada su ovakve delikatne stvari u pitawu sugra|ani se uznemire, a dr Milka Popovi} iz Instituta za javno zdravqe Vojvodine po-

Uvek bilo gastarbajtera Berza rada u Novom Sadu je 5. maja 1939. objavila da ne}e vi{e vrbovati za odlazak u Nema~ku. Pro{le godine je iz Dunavske banovine u ovu zemqu poslato preko 5.000 qudi, pa se u Vojvodini osetio nedostatak radne snege koji su donekle ubla`ili radnici iz Slovenije i Me|u-

Predsednik Saveta za javni red i mir i bezbednost Skup{tine grada Nemawa Starovi} govori}e danas od 18 sati u Novosadskom klubu o stawu bezbednsoti u Novom Sadu. Novosadski klub nalazi se u Zmaj Jovinoj ulici 3/1. Z. Ml.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

d nekada slavqenog i po{tovanog Praznika rada ostala su se}awa. Bilo je parada i mitinga u Novom Sadu, uzvikivale se parole u slavu rada i po{tovawa prava zaposlenih. Sada su ostale samo pri~e i podse}awa kako se praznovalo i koliko je radnik bio cewen. Nekada i nije bilo razloga za protestna prvomajska okupqawa radnog sveta, po{to je rad na crno bio nezamisliv, a jo{ je mawe bilo mogu}e da plate kasne dva tri meseca pa i vi{e. Sada je to na{a svakodnevnica i po{to smo naviknuti na takve pojave niko se vi{e preterano zbog wih ne uzbu|uje.

po mi{qewu ove organizacije zaslu`uju da se na|u u ponudi. Prva postavka prodajnih ukrasa naknadno }e biti dopuwavana novim idejama. Stoga, u TONS-u ka`u da su uvek spremni za nove predloge i ponude. Propozicije konkursa nalagale su da izrada predlo`enog re{ewa ne sme da pre|e 1.000 dinara. Proizvod mora da bude ekolo{i i da odra`ava duh i tradiciju Novog Sada. S. T.

U Novosadskom klubu o bezbednosti

murja. Sada je bilo dozvoqeno da u Nema~ku ode samo 800 radnika koji su tamo radili i pro{le godine. Me|utim, za odlazak se prijavilo wih oko pet stotina, i to uglavnom nema~ke narodnosti. Ostalima se, iz raznih razloga, vi{e nikako nije odlazilo u Nema~ku. N. C.

ru~uje da mesta panici nema. Ona je rekla da je zbog povi{ene temperature i radova na vodovodnom sistemu bilo nekoliko nalaza u kojima se videla povi{ena koncentracija mangana u vodi, ali da to nije ni{ta opasno i ne predstavqa rizik po zdravqe sugra|ana. Po wenim re~ima voda u Novom Sadu je mikrobiolo{ki ispravna vi{e od 98 procenata i dobra je za pi}e. Ona je kazala da je mangan prirodni sastojak vode, i poru~ila sugra|anima da ukoliko primete da im je voda iz slavina mutna, puste pun mlaz i sa~ekaju da se pro~isti i tek onda je koriste. B. M.

Vidovdansko naseqe bez otpada Radnici JKP “^isto}a” danas odnose ba{tenski otpad sa Grbavice, Adica, Avijati~arskog naseqa, Sajlova i iz Rumenke. Sutra su na redu Ledinci, Bukovac i Sremska Kamenica, a u petak }e ba{tenski otpad biti odno{en sa Podbare, Salajke, Detelinare, Adamovi}evog naseqa, sa ^eneja, Peji}evih sala{a, iz Velikog rita i Malog Beograda. Spakovan otpad treba izneti pred ulaz do 6 sati. Od danas do petka krupni otpad bi}e odno{en iz MZ “Vidovdansko naseqe”. Kontejneri }e stajati kod obdani{ta na uglu Ulice Jana Husa i Vidovdanske, kod parkirali{ta na uglu @ivojina ]uluma i Malobeogradske, na uglu ulica Emanuela Jankovi}a i Bore Stankovi}a i u Ulici Majke Jugovi}a u Velikom ritu. I. S.

sama Jevrejska ulica, od [afarikove do Uspenske. Uporedo sa svim navedenim poslovima, sre|iva}e se i o{te}ewa kolovoza na trasama na kojima saobra}aju autobusi javnog prevoza, a doteriva}e se biciklisti~ke i pe{a~ke staze u blizini svih mesta gde se budu obavqali ve}i radovi. Pored toga, zatvara}e se raskopane povr{ine koje su ostale nakon radova drugih izvo|a~a, a popravqa}e se i kolovozi koji su posuti tucanikom u prigradskim naseqima. U „Putu“ ka`u da }e se hitni poslovi raditi u dve smene i da }e na wima biti anga`ovana kompletna operativa pomenutog preduze}a. Posao }e se uskla|ivati sa drugim izvo|a~ima koji na istim lokacijama obavqaju radove, a dinamika }e biti dogovorena sa Zavodom za izgradwu grada. Do eventualnih odstupawa od plana mo`e do}i zbog lo{eg vremena, radova drugih izvo|a~a i hitnih naloga ZIG-a. B. M. PRIPREMA MANIFESTACIJE

„Podbari s qubavqu” Manifestacija „Podbari s qubavqu“, tre}a po redu, bi}e organizovana u nedequ 23. maja od 9 do 18 ~asova, u Ulici \or|a Rajkovi}a. Savet MZ „Podbara“ poziva zanatlije, naro~ito majstore starih zanata i vojvo|anskih motiva, da se prijave na manifestaciju do 15. maja na broj telefona 021/ 529-727. Detaqnije informacije mogu se dobiti od predsednika Saveta MZ „Podbara“ Save Vojnovi}a na broj telefona 063/559-800. B. P. P.


NOVOSADSKA HRONIKA

sreda5.maj2010.

REZULTATI KONKURSA ZA FINANSIRAWE VANBUYETSKE KULTURE

Najvi{e para „Egzitu” i „Sinema sitiju” Prema rezultatu javnog konkursa za finansirawe programa ustanova kulture koje nisu na buxetu grada 104 nosioca projekata dobi}e iz gradske kase gotovo 105 miliona dinara, potvr|eno je “Dnevniku” iz Gradske ku}e. Skoro polovina sume bi}e podeqena izme|u muzi~kog festivala “Egzit” koji }e dobiti 20 miliona dinara, filmskog festivala “Sinema siti” koji dobija 10 miliona, dok }e za programe Muzi~ke omladine Novog Sada biti izdvojeno 17,2 miliona dinara. ^lan gradskog ve}a za kulturu Andrej Bursa} ocenio je za “Dnevnik” da je komisija donela dobre odluke. -Najvi{e se vodilo ra~una da se odr`i i poboq{a raznovrsnost kulturne ponude, {to je ote`ano jer je novac za kulturu mawe za 50 do 60 odsto a pristiglo je 590 projekata- rekao je Bursa}.

Uskoro se o~ekuje i potpisivawe ugovora sa nosiocima programa. Prema re~ima Bursa}a, uplate }e pratiti tempo puwewa gradskog buxeta a strogo }e se voditi ra~una da se ne ugrozi organizacija manifestacija. Prema odluci deveto~lane komisije novac }e jo{ dobiti Zmajeve de~je igre i Centar za kulturnu animaciju i to po pet miliona dinara. Iza wih je centar “@iveti uspravno”, koji }e dobiti3,5 miliona, dok }e 2,5 dobiti Kulturno umetni~ko dru{tvo “Svetozar Markovi}”. Po milion dinara dobi}e Udru`ewe likovnih i primewenih umetnika i dizajnera Vojvodine, Multimedijalni centar “Led art” za godi{wi program “Art klinike”, Centar za likovno vaspitawe dece i omladine Vojvodine, Novosadski otvoreni univerzitet i kulturno umetni~ka dru{tva “Petefi [andor”, “Jo`ef [afarik” i “Sowa Marinkovi}”. N. V.

DANAS U KATOLI^KOJ PORTI

Zagrevawe za „Ritam Evrope” Studentski kulturni centar Novog Sada i ove godine }e manifestacijom “Ritam Evrope” obele`iti 9. maj – Dan pobede nad fa{izmom i Dan Evrope. Ovogodi{wa manifestacija bi}e odr`ana u tri dana na tri lokacije, gde }e nastupiti nekoliko doma}ih i stranih bendova. Danas }e u Katoli~koj porti u 16 ~asova nastupiti “Majoke grup”,”Branimir Rosi} alajv lajv” u 17 i “Frejm orkestra” u 18 ~asova. Drugog dana obele`avawa Dana Evrope bi}e odr`ana svirka novosadskog benda “Generacija bez budu}nosti”, koji u ujedno oble`ava 20 godina postojawa. Centralni deo manifestacije bi}e na Trgu Slobode u nedequ 9. maja, kada }e nastupiti “Novosadski big bend”, “Neozbiqni pesimisti”, “Superhiks”, “Talko” i “Skarfejs”. N. V.

Po~ela gradwa trafo-stanice Izgradwa trafo-stanice “Akademija” na Petrovaradinskoj tvr|avi po~ela je ju~e, a izvo|a~ radova je preduze}e “Best izgradwa”. Tako|e po~ela je i rekonstrukcija trafo-stanice “Tvr|ava”, a ona je trenutno totalno ogoqena. Investitor i nadzor je Zavod za izgradwu grada, a posao je poveren “Elektrovojvodini”. Vrednost posla je 15 miliona dinara, na rekonstrukciju stare trafo-stanice potro{i}e se dva, a na izgradwu nove 13 miliona dinara. Prema najavama u “Elektrovojvodini” zavr{etak radova na obe trafo-stanice o~ekuje se krajem maja.

Na obe trafo-stanice re~ je o specifi~nim radovima, a posebno na “Akademiji”, jer prilikom izgradwe trafo-stanice ne}e smeti da se mewa izgled zgrade. Ovim poslom Petrovaradinska tvr|ava }e dobiti boqe napajawe strujom, {to je svakako tamo potrebno, jer se na Tvr|avi odr`avaju razne manifestacije. Tako|e dobi}e se i boqa bezbednost pri isporuci elektri~ne energije. Sem ovoga na \avi }e se postavqati za{titna ograda, ugradi}e se video nadzor i rekonstruisati toalet u Dugoj kasarni. Q. Na.

Sredwo{kolci u Skup{tini U~enici tre}eg i ~etvrtog razreda Sredwe medicinske {kole “7. april” i Sredwe saobra}ajne {kole “Pinki” posetili su ju~e Skup{tinu grada, gde su s predsednikom gradskog parlamenta Aleksandrom Jovanovi}em razgovarali o funkcionisawu gradske uprave. Poseta sredwo{kolaca Skup{tini grada realizuje se od pro{le godine, a ciq je da se mladi upoznaju s radom i nadle`nostima lokalne samouprave. \aci su imali priliku da iz odborni~kih stolica postavqaju pitawa, sugestije i primedbe. I. D.

DNEVNIK

U PETAK U [ANGAJU SVE^ANO OTVARAWE

Prva romska biblioteka na Balkanu Prva romska biblioteka bi}e sve~ano otvorena u petak 7. maja u 12 ~asova novosadskom prigradskom nasequ [angaj, a nosi}e naziv po ~uvenom romologu i borcu za emancipaciju Roma Trifunu Dimi}u. Biblioteka je mesto za sve i to je pristup kojim se rukovodio direktor Gradske biblioteke Dragan Koji} stvaraju}i ogranak koji }e biti veoma koristan romskoj populaciji, koja ~ini tre-

}inu stanovni{tva [angaja. Ovo je prva i jedina romska biblioteka na Balkanu, koja }e u po~etku raspolagati sa 3.000 kwiga. - Pripreme su trajale vi{e od godinu dana, a veliku pomo} u ostvarivawu ovog kulturnog poduhvata pru`ili su Fond za otvoreno dru{tvo u Beogradu, Matica romska, Narodna biblioteka Srbije i Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnoprav-

nost polova – rekao je Dragan Koji} i dodao da je MZ [angaj obezbedila prostran prostor od 100 kvadratnih metara, gde }e se sakupqati i ~uvati dela na romskom jeziku. U ovoj adaptiranoj i opremqenoj biblioteci radi}e dve Romkiwe, koje su se zaposlile preko konkursa Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova. I. Dragi}

„RADOSNO DETIWSTVO” PREDLA@E

Lista ~ekawa uskoro kra}a za 700 dece? Nadogradwa i dogradwa pet vrti}a u Novom Sadu je gotova, a trenutno se ure|uju dowi delovi objekata. Radovi na ovih vrti}a su jo{ po~etkom godine zavr{ene, ali se useqewe pomerilo zbog odluke da se u odre|enoj meri adaptiraju i prizemqa obdani{ta koja su u vrti}ima u Ulicama Save Kova~evi}a, Dragi{e Bra{ovana i

ce sa liste ~ekawa, odnosno novih zaposlenih. Ukoliko pregovori urode plodom, sagovornik se nada da bi upis dece u vrti}e mogao da bude krajem maja. - Ponudio sam xentlmensko re{ewe gradu. Naime predlo`io sam da se do 20. maja primi 116 novih radnika, koji su nam potrebni zbog prijema nove dece u vrti}e. Ti radnici bi onda

U pred{kolskoj ustanovi bi da zaposle 116 radnika, potrebnih zbog prijema nove dece u vrti}e Janka ^melika. Pro{irewa su pred{kolskoj ustanovi donela oko 4.700 kvadratnih metara prostora vi{e. Bez obzira na sve, jo{ uvek se ne zna kada }e biti upis nove, odnosno dece sa liste ~ekawa. Direktor PU “Radosno detiwstvo” Borislav Samarxi} rekao je ju~e za “Dnevnik” da je trenutno u intenzivnom pregovorima sa gradom oko prijema nove dece i de-

prvu platu dobili tek 1. jula (za deset dana maja i ceo juni), po{to je rebalans buxeta tek u prvoj polovini juna, kada bi trebalo da dobijemo jo{ 36 miliona dinara – ka`e Samarxi}. Tako|e se nada da bi do kraja maja moglo da usledi i upisivawe 700 mali{ana sa liste ~ekawa, a kako ka`e tada }e mo}i da raspi{u i konkurs za prijem nove dece.

^ITAOCI PI[U SMS

NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

c m y

8

- Kada bi upisali decu sa liste ~ekawa, u{li bi “~isti” u upis potpuno nove dece, jer bi se tada znalo sa kolikim brojem slobodnih mesta raspola`emo. Iskreno se nadam da }e moje predloge uva`iti predstavnici grada – ka`e Samarxi}. Jo{ uvek nije po~eo ni upis dece u pred{kolsku grupe, a on }e krenuti tako|e kada se odlu~i kada }e se i da li ranije upi-

sivati deca koja su na list ~ekawa. Samarxi} podse}a da je upis u pred{kolssku grupu zakonska obaveza. Direktor “Radosnog detiwstva” o~ekuje da bi deca koja gostuju po vrti}ima u svoje stare nadogra|ene objekte mogla da se vrate krajem ovog meseca. Kako je rekao ne}e se sva deca vratiti u isto vreme, ve} }e ih vra}ati deo po deo. Q. Nato{evi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Radni Praznik rada Radnici telekoma crpe vodu iz {ahte i rokaju pivo. Ho}u i ja tamo da radim. 063/7244... *** [etaju dve bakice u parku, te }e jedna: „E, kako bih pojela jednu bananu. Kupi}u jednu kad dobijem penziju“. Na to }e druga: “Ma nemoj, ti bi se ba{ luksuzirala!“. 064/2466... *** Dokle vi{e moderno robovlasni{tvo? Sve mawe plate, sve du`i radni dan, nepla}eni prekovremeni sati, rad i za 1. maj praznika rada! Slaba je dr`ava kad se radi i 1.maja! 062/1522... *** Pozivam sve gra|ane Novog Sada i Vojvodine da u sredu 5.maja, na stadionu JNA u Beogradu, podr`e fudbalere na{e Vo{e u pohodu na prvi pehar pobednika Kupa Srbije u na{oj istoriji! Ovi momci zaslu`uju to. Vreme je da slavimo!!! 063/8087... *** Jo{ jednom se javqamo u vezi na{eg kolege lekara, kome je polomqena ruka na de`urstvu sa trajnim posledicama. Jeste tema stara {est meseci ali je ovo prevazi{lo svaku meru. Re~ je, naime, o nejednakoj i nelogi~noj sudskoj praksi! Konkretno, Veqa Ili} je za obi~an {amar dobio 1.500 evra a okrivqeni dve godi-

ne zatvora, dok je na{ doktor dobio 200 evra a okrivqeni {est meseci. Neka Veqa u`iva u wegovim novcima, dobro }e mu do}i na bednu poslani~ku platu, a gde je na{a plata, status slu`benog lica i na{a za{tita? Gradska slu`ba i ministastvo je izgleda samo za fotografisawe! 063/1123... *** Mogao bi ~uveni „biznismen“ M.K. da povede ra~una koga zapo{qava. Sreda 27.04, oko 12 sati,

*** Kredit za primawa do 30.000 uz subvencije dr`ave mi nije odobren. La`u narod, sramota, eto kakva nam je dr`ava. 064/1965... *** Molim pomo}. Ako si bolestan, mora{ imati telefonski broj pa i sre}e dobiti ih... Te{ke gluposti! Mo`da i ozdrav{s dok ih dobije{. Hvala im. 064/8195... *** Ra~une za telefone moramo da platimo, ali bi za to Mobtel(?!)

tri {lepera „Preston“ jure Pezosom i svi voza~i zalepili mobilne na uvo. O presecawu dve pune linije da i ne govorim, a to su „profesionalni“ voza~i. 064/9126... *** Na puno mesta u gradu stoje kutije za izgradwu crkve na Detelinari. Ma to je O.K. ali pogledajte oko crkve i vide}ete razbacanu ciglu, upropa{ten kre~, uni{ten cement itd. Ma mo`da to tako treba. 064/3572... *** [andor Pal bi da stavi veto na ulazak Srbije u Evropsku uniju?! Kada Hrvatska, Austrija, Rumunija, Slova~ka i Ukrajina priznaju te wihove pretenzije, neka im onda i mi damo Vojvodinu! 063/1514...

morao da ima mesto gde se to pla}a bez naknade. Ovako }e po{ta ili banke same odrapiti cenu za tu malu uslugu. 063/8793... *** Gospodo iz ZIG i Vodovoda, mi gra|ani iz ulica D. Vasiqeva i Visarionove molimo vas da nas javno obavestite kako napreduju radovi koji navodno treba da se zavr{e 15 maja? Ote`an nam je svakodnevni `ivot bez vodovodnog pritiska! 064/3978... *** Koliko sam ja razumeo, odbrambeni zid na keju {titi nas od nivoa Dunava koji mo`e da se desi jednom u sto godina i spomenik nije ugro`en. [ta bi na to rekli gra|ani Zaje~ara i okoline, koji su dva puta bili poplavqeni za kratko vreme?! 064/1360...

*** U cirkusu nema `ivotiwa? Ka`u da se ne bi kr{io zakon, odnosno zabraweno je navikavawe istih na aktivnosti koje su za wih neprirodne. Sla`em se. Da li je prirodno da mace i ku~i}i nose odelca, nao~are da ih vlasnici farbaju u omiqene boje? Zapitajte se Prijateqi `ivotiwa, jer zakon je zakon, pa je vaqda isti za sve. 064/1360... *** Molim vas, da objavite gde je po~eo upis dece u vrti}e? Danas sam bio u direkciji RADOSNOG DETIWSTVA i oni POJMA NEMAJU O UPISU. Verovatno je trebalo da idem u Vodovod ili u Elektrovojvodinu, mo`da oni znaju? 064/1400... *** Kako da napravite da nema lista ~ekawa u RADOSNOM DETIWSTVU? Lako, napravite upis u {to kra}em roku i tra`ite gomilu dokumenata za koju sigurno znate da pola zainteresovanih ne}e sti}i da ih nabavi. 064/1400... *** Izgleda da su pojedini ~lanovi Vlade eskivirali svoje obaveze, pa je ceo teret ekonomske krize pao na G 17plus, a ponajvi{e na ministra Tomicu Milosavqevi}a! Epilog svega je diskus hernija lumbalnog dela ki~me, na{eg uva`enog ministra, {to je i bolno i prete}e za dowe ekstremitete. A ovi {to ga prozivaju, boqe bi bilo da se okanu }oravog posla! [ta ako se ministar naquti, pa presavije tabak i podnese tu`bu protiv dr`ave, tra`e}i enormnu od{tetu za pretrpqeni bol, gubitak dela radne sposobnosti, izgubqenu zaradu, du{evnu patwu... itd. Treba li ve} koliko sutra da u svim novinama osvane naslov: PORESKI OBVEZNICI SAMI SEBI SKO^ILI U STOMAK! 063/1050...


c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda5.maj2010.

NESVAKIDA[WI EPILOG GRA\EVINSKE RAZMIRICE ZBOG RADOVA NA SUSEDNOM PLACU

Inspekciji ku}a pala na glavu

Ku}a u ]irpanovoj 11 sru{ila se skoro potpuno prvomajskog popodneva, dok su u woj sedeli stanarka Jasna Srdanov i inspektor Gradske gra|evinske inspekcije, koji je do{ao zbog wene prijave da zbog gra|evinskih radova na susednom placu pucaju zidovi ku}e u kojoj `ivi. Dvoje prisutnih nisu povre|eni, iako im se krov umalo i bukvalno “sru~io na glavu”, a u uru{avawu su zna~ajno o{te}ene i ostale gra|evine du` linije prema gradili{tu preduze}e “Res trejd” - stambeni objekat sa dva stana za izdavawe i pomo}ne prostorije na kraju placa. Sre}a u nesre}i je {to se ru{ewe, za koje tek treba utvrditi pravi uzrok, desilo preko dana i na

Ambroziju }e ove godine kositi "Gradsko zelenilo" po{to je u ~etvrtak zatvoren tender za prikupqawe ponuda. Kako "Dnevnik" saznaje, "Gradsko zelenilo" je jedino konkurisalo i sada predstoji da od Komisije za javne nabavke u Gradskoj upravi za komunalne poslove bude i zvani~no obave{tena o tome. Ova gradska firma se prema izvoru "Dnevnika", jedina odazvala javnom pozivu i ovu biqku trebalo bi da kosi na 700 hektara {to je ve}a povr{ina nego lane. Za to je ponu|ena cena od oko 24,3 miliona dinara bez PDV. Lane je ambroziju kosila "Ciklonizacija" ali ove godine prema re~ima pomo}nika direktora Tihomira Jakovqeva nije se prijavila na konkurs. Mada je

na name{taju i ragastovima od vrata. U dvori{tu je slo`eno ne{to poku}stva koje su stanarka i Jovan Lazar, jedan od suvlasnika ku}e koji je na vest o ru{ewu do{ao iz inostranstva, izneli iz ru{evine. Jasna Srdanov od onda spava u hotelu koji pla}a investitor, preduze}e “Res trejd”. Vlasnici ku}e su zbog prvomajskih praznika te{ko stupali u kontakt sa nadle`nim slu`bama, tako da u

bilo planirano da i ove godine u~estvuje na tenderu, Jakovqev je kazao da je razlog neu~estvovawa unutra{wa stvar preduze}a. Ukoliko se na{a informacija poka`e kao ta~na onda je tome doprinelo i pro{logodi{we pisawe "Dnevnika". Bilo je nelogi~no da posao ko{we pripadne nekom drugom preduze}u, a ne "Zelenilu"pod izgovorom da je potrebna tr`i{na utakmica, kada u statutu preduze}a pi{e, da je "Gradsko zelenilo" osnovano da bi obavqalo gradske poslove. "Zelenilo" je godinama kosilo ambroziju, a lane je zbog ustupawa tog posla privatnom preduze}u "Ciklonizaciji" bilo na velikom gubitku. Z. D.

NA TELEPU I NOVOM NASEQU

utvrditi uzrok ru{ewa i visinu nastale {tete. Me|utim, prema wegovim re~ima postoji, procedura kojom se otklawaju posledice ovakvih nemilih doga|aja.

}instva – kazao je Milutin za na{ list, uz opasku kako je Gra|evinska inspekcija uo~i praznika izlazila na gradili{te koje je otvoreno sredinom aprila, i da je konstatovano kako su

Ku}a u ]irpanovoj 11 sru{ila se dok su u woj sedeli stanarka i gra|evinski inspektor, kome je prijavqeno da zbog radova na susednom placu pucaju zidovi ku}e

]irpanovoj 11 u vazduhu jo{ visi neizgovoreno pitawe “[ta daqe?”. Zamenik generalnog direktora “Res trejda” zadu`en za investicije @ivko Milutin ka`e da je za ovo preduze}e veoma neprijatno to {to se desilo, ali dodaje i da tek treba

„DNEVNIK” NEZVANI^NO SAZNAJE

„Zelenilo” kosi ambroziju?

Foto: G. Jovi}

praznik, kada su podstanari bili na poslu ili se razi{li ku}ama, a niko u izdatim stanovima nije spavao. Ekipa “Dnevnika” je ju~e u ]irpanovoj 11 zatekla haoti~an prizor - u ku}u sru{enog zadweg zida i palog krova ne mo`e se i ne sme u}i, a tavanica “po~iva”

9

- Sve okolne objekte “Res trejd” je osigurao pre po~etka gra|evinskih radova. Svu {tetu nastalu usled radova }emo adekvatno sanirati, nakon {to ovla{}eni ve{tak utvrdi uzrok ru{ewa i proceni visinu nastale {tete. U me|uvremenu, za stanarku sru{ene ku}e tra`imo stan u kom{iluku, kako bi mogla da skloni stvari iz doma-

radovi na obezbe|ivawu kom{ijskih objekata ura|eni po propisima. Suvlasnik ku}e Jovan Lazar ka`e da ve} godinama, otkako je na privremenom radu u inostranstvu, svako leto popravqa i renovira porodi~nu ku}u, te da ni sam ne zna koliko je novca tokom godina u to ulo`io. I. Sabado{

„Ciklonizacija” krenula na komarce Novosadsko preduze}e "Cikolonizacija" po~elo je ju~e da uni{tava komarce, a taj posao prvo je zapo~et na podru~ju Telepa i Novog naseqa. Pre nego {to se krenulo u uni{tavawe krvopija"Ciklonizacija"je dobila nalog od ZIG-a, kazao je Miroslav Crwanski iz ovog preduze}a. Nije mogao da ka`e koliko }e ta~no trebati vremena da se napasti uni{te u ovim novosadskim naseqima, ali je skrenuo pa`wu da }e uni{tavawe larvi komaraca biolo{kim sredstvima trajati sve dok radnici iz "Ciklonizacije" ne budu sigurni da su one

uni{tene. Komarci }e biti uni{tavani i u drugim delovima grada i u okolnim mestima, ali za to treba prvo da se dobije nalog od ZIG-a. -Uni{tavawe komaraca bi}e konstantan posao i osim sa zemqe uni{tava}emo ih i iz vahduha, kada za to do|e vreme - naglasio je Crwanski. "Ciklonizacija"je posao uni{tavawa komaraca dobila na tenderu po{to je Komisija za javne nabavke pri novosadskoj lokalnoj samoupravi ponudu preduze}a ocenila kao najboqu. Z. D.

„Kad student zatrudni...” Kwiga “Kad student zatrudni...” hrvatske lingvistkiwe prof. dr Zriwke Glovacki–Bernardi bi}e predstavqena danas u 17 sati, u sali 30 na Filozofskom fakultetu. O kwizi koja se bavi raspravom o rodnoj perspektivi u jeziku govori}e prof. dr Svenka Savi} sa Filozofskog fakulteta i autorka. I. S.


10

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda5.maj2010.

U KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI

HO]E LI DO]I BOQI DANI ZA DVORSKU BA[TU U KARLOVCIMA

Tri dana za prijavu kandidata Prijavqivawe kandidata za lijanski, {panski, nema~ki, ruski upis u Karlova~ku gimnaziju trai kineski jezik. ja}e ove godine umesto dva, tri daIzu~avawe kineskog jezika je na, od 20 do 22. maja. Do ovog pronovina u istoriji Karlova~ke du`etka roka za podno{ewe prigimnazije i predstavqa konkretijava do{lo je na zaciju sporazuma o zahtev {kole kako Od septembra }e se u saradwi Srbije i bi oni koji dolaze Kine, koji su potgimnaziji izu~avati pisali predsedniiz udaqenih mesta i kineski jezik imali dovoqno ci i resorni minivremena. stri dveju dr`ava. U narednu {kolsku godinu u - Nedavno nas je posetio prvi najstariju srpsku gimnaziju, mada sekretar ambasade Kine u Beograkonkurs jo{ nije objavqen, bi}e du ^en Judong, koji nam je obe}ao upisano kao i do sada, 144 |aka. pomo} u svemu u vezi sa nastavom – Zahtev za uvo|ewe jo{ jednog odeka`e direktor Karlova~ke gimnaqewa nije prihva}en, pa }e tako zije Rade Zejak. – Ambasada je novoupisani u~enici biti raspospremna i da snosi tro{kove bore|eni u {est odeqewa. Najvi{e, ravka jednog profesora iz Kine, 72 |aka, treba da bude na smeru za ~iji zadatak bi bio da poma`e u engleski, a po 12 u odeqewima u nastavi tokom prve godine izu~akojima se izu~avaju klasi~ni, itavawa jezika. Z. Ml.

„Soliter” na dva to~ka Logistika pijace verovatno je mnogima nepoznanica, ali je prodavcima svakodnevica. Deo onoga {ta wu ~ini, ovaj prizor lepo pokazuje. Broj kutija na ovim kolicima svedo~i da to svakako nije nimalo naivan i lak posao, a u ovom slu~aju, i slu`i kao dokaz koliko Novosa|ani u`iFoto: R. Hayi} vaju u bananama. S. K.

Se}awe na akademika Milo{evi}a Kwi`evno ve~e posve}eno akademiku Nikoli Milo{evi}u, koji je pre dve godine preminuo, bi}e odr`ano u petak, 7. maja u sati u Klubu kulture „Karom“ u Sremskim Karlovcima. U okviru kwi`evne ve~eri bi}e predstavqena i kwiga „Buktiwe“ Mila Lompara, u kojoj su {tampani do sada objavqivani i neobjavqeni tekstovi Nikole Milo{evi}a. U programu }e pored Lompara u~estvovati profesor na novosadskom Filozofskom fakultetu Dragan Stani} i glavni urednik Izdava~kog preduze}a „Nolit“ Zoran @ivkovi}. Z. Ml.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Artur i Maltazarova osveta“ (18), „Borba Titana“ (19.30 i 21.30)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Pera Dobrinovi}“: „]elava peva~ica“ (19.30) Novosadsko pozori{te: „^ovekova tragedija“ (19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od petka 30. aprila u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Karmela Blatwicki iz Pivnica (devoj~ice) i (Slavica \urkovi}) iz ^uruga (de~ak i devoj~ica), DEVOJ^ICE: Timea Bosnai, Aleksandra Lovrenski, Branka Vi{wa~ki, Mira Markovi}, Sawa Boji}, Milka Radanovi}, Jelena Vidakovi}, Biqana Markovi}, Dragana Peruni~i}, Vesna Lisica-Rupi}, Sawa Mandi} i Vawa Raki} iz Novog Sada, Stanka Jovanovi} iz Koviqa, Dragana Tomi} iz Rumenke, Jovana Ne{kovi} iz Be{ke, Sandra Petrovi} iz Stepanovi}eva, Gordana \uri} iz Titela, Biqana Gaji} iz Ba~kog Jarka, Svetlana Bawa{ iz Petrovaradina, Melinda Preradovi} iz Ka}a, Tawa Peksijades iz Kisa~a, Ivanka Aleksandrov iz ^uruga, Svetlana Veselinovi} iz Siriga, Gordana Pajovi} iz Srbobrana, Jasna Zlatanovi} iz Beo~ina i Anita Pehli} iz In|ije, DE^AKE: Valentina Murga{ki, Melita ^oli}, Branka Vlahovi}, Aranka Rac, Sawa Poli}, Ivanka Cvijanovi}, Aneta Lalovi}, Zorica Krtini}, Danica [qivo, Nikolina [tula, Aleksandra Ple}a{-\uri}, Mirjana To{i}, Vanina Kaurin, Ksenija Jankovi}, Bojana Joki}, Jelena Trifkovi} i Sne`ana Psodorov iz Novog Sada, Nadica Cari} iz Bege~a, Dijana Markovi}, Zorica Grubi} i Milica Brankovi}-Jele~anin iz Petrovaradina, Dubravka Jovanovi} i Danijela Star~evi} iz Kr~edina, Ksenija Gabri} iz Pali}a, Beti Dudi} i Daliborka [ajin iz ^uruga, Ivana Mijaqkovi}, Jovana Regeqac, Jaroslava Bogojevac, Dragana Rodi} i Bojana Andri} iz Ba~ke Palanke, Mojca Mani} iz Rumenke, Danijela Kondi}-Laki} i Sawa Bo`i} iz Ka}a, Sawa Savi} iz Koviqa, Maja Te{i} iz Ledinaca, Mirjana Mirilov iz Ba~kog Gradi{ta, Nevenka Bogdanovi}, Angelina Vu~anov i Sla|ana Novkovi} iz Futoga, Branka Veli} iz Be~eja, Maja Obrenov iz Gardinovaca, Miqana Vukadinovi} iz Oxaka, Biqana Japunxa iz Zmajeva, Tatjana Mati} iz [apca, Ivana Balog iz Vajske, Jasmina Tomi} iz Kikinde, Dragana Stojanovi} iz Sremske Kamenice, Viktorija Jovanovi} iz Savinog Sela i Maja ^awi iz Ba~kog Petrovca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ferenc Ferenca Pete (1949) u 11.45 ~asova, Dragica Mom~ila Mar~eta (1950) u 12.30, An|a \ure Glogowac (1932) u 13.15, Dragi{a Dobrosava Risti} (1953) u 14, Radivoj Du{ana [eguqev (1986) u 14.45, Zorka Laze Vuji~i} (1931) u 15.30, Qubica Veqka Petrovi} (1932) u 16.15, Grozdana Andrije Svir~evi} (1929) u 17 i Predrag Dragoquba Momirovi} (1941) u 17.45 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Barbara Frawe Kotrba (1921) u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu u Novom Sadu Milan Stojana Qubisavqevi} (1931) u 13, a na Centralnom u Futogu Miqa Jova Obradovi} (1932) u 15 ~asova.

DNEVNIK

Crkva preuzima vrt za koji dan Dvorska ba{ta u Sremskim Karlovcima, prirodni spomenik izuzetne vrednosti, re{ewem republi~ke Direkcije za restituciju 28. decembra pro{le godine vra}ena je prvobitnom vlasniku, Patrijar{iji Srpske pravoslavne crkve. Kako saznajemo u Patrijar{iji, ovih dana se o~ekuje zvani~na primopredaja izme|u crkve i NP “Fru{ka gora”, koji se od 1974. godine (ne)stara o tom parku.

jar{iji Milan Andri} za “Dnevnik” ka`e da crkva nema nameru da mewa namenu ovog prostora i da je ve} anga`ovala stru~wake koji treba da procene stawe u parku. Kada, po Andri}evim re~ima, elaborat bude gotov, bi}e doneta odluka {ta daqe i da li }e i kome Dvorska ba{ta biti poverena na upravqawe. Andri} napomiwe da lagum u Dvorskoj ba{ti, koji je pre nekoliko godina prodat, nije vra}en crkvi, ali da }e se ona

Decenije nebrige Dvorska ba{ta prostire se na oko 7,2 hektara, koje je Karlova~ka mitropolija dala za podizawe parka za odmor gra|ana i nastavu |acima iz botanike. Park je po projektu, pretpostavqa se, vrtnog arhitekte Rudolfa Sibeka iz Be~a, podignut 1849. godine. Ure|ivali su ga doma}i, ali i ba{tovani iz ^e{ke i Italije. Osim kontinentalnih vrsta, imao je tropsku zbirku od oko 2.000 primeraka. O wemu od 1941. do 1953. niko ne brine, 1959. godine je nacionalizovan, a posledwe dve i po decenije rapidno propada. Kakva }e biti sudbina Dvorske ba{te nakon preuzimawa pitawe je koje zanima karlova~ku, a verovatnu i stru~nu javnost. Pravni savetnik u Patri-

boriti da ponovo bude vlasnik i tog dela parka. On je ~iwenicu da je Nacionalni park dozvolio svom radniku da otkupi stan u nakada{woj upravnoj zgradi u

ba{ti, ocenio kao protivzakonitu radwu i najavio pregovore sa karlova~kom op{tinom oko gorweg dela, gde se nalaze sportski tereni (koji su tako|e vra}eni crkvi) i u ~iju je rekonstrukciju proteklih godina lokalna samouprava ulo`ila zna~ajne pare. Dok ne bude doneta kona~na odluka {ta daqe sa ovim, nekada najlep{im parkom u Vojvodini, trava buja, a polomqeno drve}e tokom zime stoji netak-

Bogat program za „No} muzeja” U toku manifestacije “No} muzeja” 15. maja u Sremskim Karlovcima posetioci }e mo}i da pogledaju vi{e desetina programa koje je pripremilo 25 institucija, pojedinaca i vinara. Programi }e se odvijati na petnaestak lokacija u gradu, ukqu~uju}i i centralni trg. Do kraja sedmice program bi trebalo da bude od{tampan i spreman za distribuciju. Za razliku od pro{le godine, ovog puta }e biti napla}ivane ulaznice, ali po simboli~noj ceni. Karta za “No} muzeja” ko{ta}e 50 dinara za odrasle, dok }e deca mo}i besplatno da obilaze objek-

te i prisustvuju programima. Ulaznice }e se prodavati na vi{e mesta i posetioci }e s istom kartom mo}i da u|u u svaki objekat. I ove godine u ponudi je vi{e zanimqivih izlo`bi, koncerata, radionica, a gosti }e te no}i u obilazak Karlovaca mo}i da idu i u pratwi vodi~a Turisti~ke organizacije (TOOSK), volontera KK “Eduko” i Pokreta gorana i Volonterskog centra Vojvodina. Sve informacje mo}i }e da se dobiju u TOOSK-u, koji }e biti otvoren 15. maja od 18 do 2 sata. Z. Ml.

U KWI@ARI „KAIROS”

Promocija kwige Roman „Ako je do mene“ Vawe ^obanova bi}e predstavqena danas u 19 sati u kwi`ari “Kairos” u Sremskim Karlovcima. O kwizi }e govoriti kwi`evni kriti~ar Frawa Petrinovi}, izdava~ Rajko Kosijer i autor, a glumac Aleksandar Mati} ~itati odlomke. Z. Ml.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

nuto. Sli~nu sliku me{tani su proteklih decenija vrlo ~esto vi|ali u Dvorskoj ba{ti, jer Nacionalni park nije imao interes da je ure|uje, iako mu je to bila obaveza. Od pre ~etiri godine, sasvim je druga~ija slika u delu gde su sportski tereni, jer je op{tina obezbedila novac za kompletnu rekonstrukciju i od tada pla}a ~uvare i odr`avawe. Tekst i foto: Z. Milosavqevi}

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK ZBOG NEISPUWAVAWA UGOVORNIH OBAVEZA

Raskid privatizacije „Rasadnika” KIKINDA: Agencija za privatizaciju raskinula je privatizaciju kikindske firme „Rasadnik”. Prema saop{tewu koje je Agencija poslala stoji da je raskid Ugovora o kupoprodaji raskinut usled neispuwavawa ugovorenih obaveza. Zaposleni se ve} neko vreme zala`u za raskid, prema wima {tetnog ugovora. Naime, nekada Dru{teveno preduze}e „Rasadnik”, na aukcijskoj prodaji za 12,5 miliona kupila je Marijana Buri} iz Beograda. Ona je tada kupila 70 procenata dru{tvenog kapitala. Zaposleni su, nakon {to su dva meseca ~ekali na isplatu zarade i doprinosa, osigurawa, pokrenuli tu`be i obratili se nadle`nima u Beogradu. Tek nakon mnogobrojnih pritu`bi, zarade koje su ina~e minimalne su im ispla}ene. Potpredsednik sindikata komunalaca Vojvodine Mi}o Kova~evi} ka`e da je i pona{awe vlasni-

ce dovelo do toga da radnici tra`e raskid kupoprodajnog ugovora: - Za~u|uje to {to je dosada{wa direktorica Marijana Buri} u posledwih nekoliko meseci redovno dolazila, me|utim, nije imala dovoqno hrabrosti da se sastane sa zaposlenima. Sada ona `eli da razgovara sa radnicima, ali mislim da je za to kasno. U narednom periodu svim zaposlenima bi}e predstavqeno ~iweni~no stawe. Tako|e Kova~evi} o~ekuje da Akcijski fond odredi starateqa kapitala koji }e biti zadu`en i za vanrednu skup{tinu akcionara. S druge strane direktor „Rasadnika”, Stanko Kerkez isti~e da su zaposlenima ispla}eni svi zaostali putni tro{kovi, a kupqeni su kotao i dve kosa~ice ~ija je vrednost 30 hiqada evra. Ugovor je raskinut, kako se navodi u obave{tewu, zbog nekontinuirane proizvodwe. A. \.

sreda5.maj2010.

11

PODEQENE FUNKCIJE BEZ BLAGOSLOVA SAVETA NACIONALNIH MAWINA

Odbornici danas na „popravnom” SENTA: Administracija i odbornici Skup{tine op{tine Senta na sednici zakazanoj za danas, primorani su da popiju „gorku pilulu”. Predsednik SO Laslo Rac Sabo je za dnevni red zasedawa op{tinskog parlamenta predlo`io poni{tavawe 14 re{ewa o razre{ewu i imenovawu ~lanova Upravnog odbora i Nadzornog odbora De~ijeg vrti}a „Sne`ana” i {kolskih odbora svih {kola, usvojenih na pro{lom zasedawu. Zakazivawe sednice i poni{tavawe re{ewa zahtevalo je 12 odbornika Saveza vojvo|anskih Ma|ara, odnosno Ma|arske koalicije. [ef te odborni~ke grupe i predsednik Op{tinskog odbora SVM-a Zoltan Na| Abowi ka`e za na{ list da su tek posle odr`avawa sednice na kojoj su re{ewa usvoje-

na uvideli da ne{to ne {tima, odnosno da nije ispo{tovan ~lan 12. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih mawina. On dodaje da je za imanovawe ~lanova {kolskih odbora i organa upravqawa obrazovnih ustanova u kojima su zastu-

li mawkavost u pripremi ovih re{ewa o razre{ewu i imenovawu ~lanova {kolskih odbora i organa De~ijeg vrti}a „Sne`ana”. Samo zahtevamo da se primewuje zakon. O~ekujem da }e sednica trajati veoma kratko i da }e doneta re{ewa

Lider Gra|anskog saveza Ma|ara Laslo Rac Sabo ka`e da re{ewa moraju biti poni{tena zato {to pravnik koji je radio na pripremi „ne zna svoj posao”, a ne odbacuje i mogu}nost da je „sve podmetnuto” pqeni pripadnici nacionalnih mawina neophodno tra`iti mi{qewe i saglasnost nacionalnih saveta, u ovom slu~aju Nacionalnog saveta Ma|ara. - Nikoga ne krivimo za ovaj propust, jer ~ak ni mi nismo primeti-

biti poni{tena jednoglasnim odlukama odbornika - ka`e Zoltan Na| Abowi. Predsednik SO Sente i lider Gra|anskog saveza Ma|ara Laslo Rac Sabo ka`e da re{ewa moraju biti poni{tena zato {to pravnik

koji je radio na pripremi „ne zna svoj posao”, a ne odbacuje i mogu}nost da je „sve podmetnuto”, imaju}i u vidu nedavnu promenu odnosa snaga u op{tinskoj vlasti, ali priznaje i da onaj ko radi mo`e i da gre{i. Pokazalo se da tuma~ewa u pogledu primene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih mawina tek posle izbora novih nacionalnih saveta, na koja se oslonila administracija SO Sente, nisu bila vaqana, tako da je posle zahteva odbornika MK da se doneta re{ewa poni{te tra`eno i dobijeno mi{qewe iz Ministarstva za qudska mawinska prava. - U Op{tinskoj upravi moramo imati kvalitetne stru~ne kadrove, ukoliko `elimo efikasan rad konstatuje Laslo Rac Sabo. M. Mitrovi}

NEZAPOSLENOST GU[I GRAD NA BEGEJU

Godine je te{ko prekvalifikovati ZREWANIN: Ekonomska situacija u Zrewaninu daleko je od dobre, iako nadle`ni iz petnih `ila poku{avaju da uvere gra|ane da se ona popravqa. Mnogi su sa podozrewem do~ekali zvani~ne statisti~ke podatke zrewaninske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe po kojima je ukupan broj nezaposlenih u Sredwobanatskom okrugu krajem pro{le godine bio mawi za oko 700 u odnosu na 2008 godinu. Na kraju 2009. na evidenciji te slu`be bile su 19.842 nezaposlene osobe, od ~ega 12.523 u Zrewaninu. Kao razlog smawewa u slu`bi navode primenu aktivnih mera zapo{qavawa. Mada, ~ini se da tome daleko vi{e doprinosi to {to se, nakon neodazivawa na razgovore i odbijawa lo{e pla}enih poslova, gra|ani bri{u sa zvani~ne evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Zato bi bilo mnogo slikovitije kada bi bili objavqeni podaci o tome koliko zaista qudi radi u ovom trenutku. - Situacija u Zrewaninu, kada je re~ o nezaposlenosti, nije na zavidnom nivou, ali je ipak daleko boqa nego u mnogim vojvo|anskim mestima. Efekti stranih direktnih investicija su vidqivi, pa nekoliko hiqada qudi radi u industrijskim zonama. Na `alost, mnoga mesta nisu ostvarila rast zaposlenosti po ovom osnovu. S druge strane, moramo biti svesni da je veliki broj radnika ostao bez posla u nekada{wim gradskim pri-

vrednim gigantima i oni danas tumaraju izme|u {altera Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Nerealno je o~ekivati da }e neko ko ima preko pedeset godina i poseduje znawe i ve{tine o kori{}ewu prevazi|enih tehnologija lako na-

- Samo prilivom stranih direktnih investicija u industrijskoj zoni „Jugoistok” mogu}e je ozbiqnije zapo{qavawe u Zrewaninu. Dr`ava nastoji da subvencijama podsti~e samozapo{qavawe i registrovawe poqoprivrednih ga-

Nerealno je o~ekivati da }e neko ko ima preko pedeset godina i poseduje znawe i ve{tine o kori{}ewu prevazi|enih tehnologija lako na}i posao (Dalibor Bubwevi}) }i posao – smatra ekonomista Dalibor Bubwevi}, koji je do ovih zakqu~aka do{ao u svom istra`ivawu „Trgovina 21. veka”. Poslodavci se, po wegovim re~ima, prirodno pre opredequju za anga`ovawe mla|ih kadrova kojih je tako|e u zna~ajnom broju na birou.

zdinstava, ali to su samo iskrice koje ne mogu da razbukataju talas zapo{qavawa – isti~e Bubwevi}, uz opasku da Zrewanin treba da se profili{e kao trgovinski centar. Potvrdu da pragove Nacionalne slu`be za zapo{qavawe ~esto

obijaju biv{i radnici propalih privrednih giganata mogli smo prona}i na pro{lonedeqnom Sajmu zapo{qavawa, odr`anom po 12. put u ovda{wem Kulturnom centru. Me|u onima koji su tragali za radnim mestom bile su i Marija Reves (48) i Irena Onodi (50). - Radila sam u fabrici tepiha. Firma je propala, a ja sam ostala bez posla. @alosno je ovo, imam 21 godinu radnog sta`a, a nigde posla. Da sam odstala da radim u tepihari sada bih imala 28 godina radnog sta`a, a ovako... Ponovo sam se {kolovala, za pekara - poslasti~ara, sva{ta sam radila – ka`e Marija Reves. Ireni Onodi ovo nije bio prvi put da dolazi na Sajam zapo{qavawa. - Nema koristi od ovoga. O~ekivala sam da }e mi se bar neko od poslodavaca javiti, ali ni{ta. Tra`im posao od 2007. godine, a trenutno sam doma}ica – jada se Irena. Sr|an Kotarica, hemijski tehni~ar po struci, napomiwe da je do 1993. godine radio u „Naftagasu”. Onda je ostao bez posla. - Od tada sam se snalazio na razne na~ine, radio povremeno kao voza~, sa prekidima. Ne vidim da sada neko tra`i voza~e. Kada sam bio mla|i poslodavci nisu tra`ili pripravnike, a sada su im ba{ oni potrebni – prime}uje Kotarica. @. Balaban

DANAS U IN\IJI

Po~iwu „Majski susreti”

PREMIJERA U NOVOM BE^EJU

„Fali~nom pogodbom” odu{evili publiku NOVI BE^EJ: ^lanovi Amaterskog pozori{ta Novi Be~ej, posle ~etiri godine pauze, odu{evili su sugra|ane premijerom komedije „Fali~na pogodba” kwi`evnika iz Pan~eva Stevana Vasi}a. „Fali~na pogodba” je komi~an prikaz realnosti banatske svakodnevice sa oslikanim naravima mentaliteta ovda{wih paora na razme|u zasterelih shvatawa starog i novog vremena, {to je prava

riznica komi~nih de{avawa, koja su predstavili glunci-veterani Vladeta Sudarski u ulozi Radovana i Sa{a Milenkovi}, kao Svetozar. Re`ija, kostimi, scenografija, muzika, su kolektivni ~in, a saradnik na predstavi bio je poznati pozori{ni radnik Slobodan Preradovi}. Predstava je posve}ena Jeleni Jawi}, nedavno preminuloj glumici novobe~ejskog Amaterskog pozori{ta. M. Kiseli~ki

IN\IJA: Pokrajinska smotra de~ijeg scenskog stvarala{tva dece Vojvodine, 53. „Majski susreti” po~iwe danas i traje naredna dva dana u Kulturnom centru In|ije. Po~etak smotre je u osam ~asova, a u okviru programa bi}e prikazano 14 predstava, od toga 13 u konkurenciji, a jedna revijalno. Ove godine na smotri gostuju dramske sekcije iz Ba~kePalanke, Pivnice, Ba~a, Crvenke, Kule, Temerina, Rume, In|ije, Kova~ice, Srpske Crwe i Kovina, a o~ekuje se da }e biti oko 400-500 u~esnika. Smotru }e istovremeno pratiti dve komisije koje }e svoje mi{qewe, odnosno odluku o plasmanu doneti sedmog maja i saop-

{titi je posledweg dana smotre, na zatvarawu. Prvu komisiju ili stru~ni `iri, koje je delegirao Zavod za kulturu Vojvodine ~ine glumice Olga Vojnovi} i Emilija Mrdakovi} i rediteq Zoltan Fridman, dok drugu komisiju ili de~iji `iri, ~ine u~enici osnovnih {kola sa teritorije op{tine In|ija, }e doneti odluku o najuspe{nijoj predstavi na ovogodi{wim „Majskim susretima”, a izabra}e i 10 najboqih gluma~kih ostvarewa. @iri ~ine Tatjana Tati} iz O[ „Branko Radi~evi}” iz Maradika, Jovana \umi} iz O[ „Jovan Popovi}” iz In|ije i Nenad Milanovi} iz O[ „Petar Ko~i}” iz In|ije. S. Bojevi}

Izbori u Srbobranu SRBOBRAN: - Op{tinska izborna komisija utvrdila je kona~nu listu kandidata za izbor ~lanova saveta mesnih zajednica Srbobran, Turija i Nadaq. Na izborima koji }e se odr`ati devetog maja, pravo glasa ima}e 14.188 punoletnih gra|ana op{tine Srbobran. U bira~ki spasak u Srbobranu upisano je 10.550 bira~a, u Turiji 2.036 stanovnika ovog mesta, dok }e u Nadaqu glasati 1.602 bira~a. Za Savet MZ Srbobran kandidovalo se 38 kandidata. Do mesta u Savetu MZ Turija poku{a}e da do|e 14 kandidata, dok }e se za mesto u MZ Nadaq, koji }e boriti 13 kandidata. U tri izborne jedinice, Srbobran, Turija i Nadaq, bi}e otvoreno ukupno 28 bira~kih mesta koja }e biti otvorena od sedam do 20.00 ~asova. N. P.

NESVAKIDA[WI GEST OP[TINSKE UPRAVE

U~enicima platili karte za teniske me~eve STARA PAZOVA: Op{tina Stara Pazova je, u saradwi sa op{tinom Novi Beograd i kompanijom „Femili sport” omogu}ila u~enicima tri sredwe {kola da, po jedan dan, u`ivo prate me~eve teniskog ATP turnira Srbija open, na terenima sportskog centra „Milan Gale Mu{katirovi}” u Beogradu. Prvog dana turnira, teniske me~eve su pratili u~enici Ekonomsko-trgovinske {kole iz Stare Pazove, koji su tako imali priliku da u`ivaju i u teniskom ume}u svog mladog sugra|anina Du{ana Lajevi}a, koji se, iako je pokazao izvanrednu igru, nije plasirao u drugo kolo turnira. Drugog dana turnira, ovaj izuzetni sportski doga|aj pratilo je preko 150 u~enika iz staropazova~ke Gimnazije „Branko Radi~evi}” i Tehni~ke {kole, a na ovaj sportski u`itak ispratili su ih i predstavnici Op{tine Stara Pazova na ~elu sa potpredsednikom Goranom Vrawe{om. Svakodnevno }e, do 7. maja, po jedna grupa sredwo{kolaca i}i u Beograd, prisustvovati teniskim me~evi-

ma i posle toga jo{ malo obi}i grad, a Op{tina Stara Pazova je platila ovo zadovoqstvo mladih s obzirom na to da kontinuirano promovi{e sport i zdrav na~in `ivota, posebno me|u omladinom. Teniski spektakl u Srbiji je samo prvi takav doga|aj koji }e mladi mo}i da prate, poru~io je predsednik op{tine Goran Jovi} istakav{i da }e, pored daqe popularizacije sporta, prisustvo ovakvom sportskom doga|aju svetskog nivoa predstavqati mladima jedno izuzetno lepo i zna~ajno iskustvo. Op{tina u kojoj se gradi Nacionalna ku}a fudbala, priprema izgradwa staze za Formulu 1, `eli na ovaj na~in i da vaspitava i podi`e sportski duh sugra|ana. Sredwo{kolci su nam, pred polazak, rekli da im je zanimqivo da prisustvuju jednom takmi~ewu svetskog ranga, nekima je najva`nije dru`ewe, dok sa sme{kom, jedan broj mladih ka`e da je najva`nije da nisu u {koli i da su sa svojim drugarima. A. N.

OP[TINI [EST MILIONA DINARA ZA IZBEGLE I RASEQENE

Ku}e dobija deset familija

KIKINDA: Kikindska op{tina dobila je novac za kupovinu deset ku}a za izbegla i interno raseqena lica. Doma}instva sa oku}nicom dobi}e sedam porodica koje imaju izbegli~ki i tri porodice koje imaju status raseqenih osoba. Novac je obezbe|en na osnovu javnog poziva od 15. marta za u~e{}e u projektu „Podr{ka lokalnim akcionim planovima”. Komisija sastavqena od predstavnika Viskog komeserijata Ujediwenih nacija za izbeglice (UNHCR) i Komeserijata za izbeglice Republike Srbije izabrala je trinaest projekata koji }e biti podr`ani sredstvima UNHCR-a. Novac je namewen poboq{awu uslova `ivota i stanovawa interno raseqenih lica i porodica, kao i integraciji izbeglih. Lokalni akcioni plan kikindske op{tine UNHCR ocenio je najvi{im ocenama, te je za kupovinu ku}a sa oku}nicom opredeqeno vi{e od {est miliona dinara. - Lokalni akcioni plan za unapre|ewe raseqenih i izbeglih lica op{tine Kikinda od 2010. do 2014. godine je dokument kojim se lokalna samouprava dugoro~no opredequ-

je za poboq{awe uslova `ivota ovih osoba – ka`e stru~na saradnica u Sekretarijatu za dru{tvene delatnosti Tatjana Barbulov. Najpre }e se na nivou op{tine Kikinda objaviti konkurs, a kona~nu re~ o tome kome }e pripasti ove ku}e da}e Komisija zajedno sa UNHCR-om. - Lokalnim akcionim planom predvi|ena je i pomo} u gra|evinskom materijalu, tako|e za 15 porodica – obja{wava Tatjana Barbulov. - I za ovu pomo} op{tina }e konkurisati kod donatora. A. \.


12

CRNA HRONIKA

sreda5.maj2010.

DNEVNIK

OPTU@NI PREDLOG PROTIV DVOJICE SUROVIH ZLOSTAVQA^A IZ ZREWANINA

Osumwi~eni za mu~ewe golog sugra|anina Zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podnelo je optu`ni predlog protiv Dalibora Z. (27) i Dragana Z. (25), obojica iz Zrewanina, zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo protivpravnog li{ewa slobode i zlostavqawa i mu~ewa. Kako se navodi u optu`nom aktu, wih dvojica su 17. decembra 2009. godine, oko 15.30 ~asova u Zrewaninu, po prethodnom dogovoru, „protivpravno oduzeli slobodu kretawa i primenom sile i pretwe naneli veliki bol i te{ke patwe o{te}enom L. B. iz Zrewanina“. Ovo su u~inili da bi zastra{ili sugra|anina jer je

on, navodno, prijavio Dragana Z. da poseduje i nosi pi{toq za koji nema dozvolu. Okrivqeni su najpre nepozvani do{li u ku}u L. B. i zakqu~ali ulazna vrata, nakon ~ega je Dragan Z. prestra{enom doma}inu zadao vi{e udaraca pesnicama i nogama po glavi i telu, razbiv{i mu tada i mobilni telefon. Zatim je `rtvu bacio na krevet, posle ~ega mu se pridru`io i Dalibor Z. u fizi~kom zlostavqawu L. B. Vi{e puta su ga udarili i onda mu naredili da u|e u wihovo vozilo koje je bilo parkirano ispred ku}e, {to je ovaj iz straha

U OBRA^UNU POZNANIKA U KIKINDI

Ostao bez levog oka Draganu K. (1968) iz Kikinde policija je odredila zadr`avawe do 48 sati zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo nano{ewa te{ke telesne povrede sugra|aninu Jovanu K. (1956). Policija je saop{tila da je prekju~e oko 13.30 ~asova u dvori{tu privatne ku}e u Ulici Veliki bedem 12 u Kikindi, Dragan K. u jako akloholisanom stawu fizi~ki nasrnuo na Jovana K. nanev{i mu te{ke telesne povrede u predelu levog oka. Kako smo saznali, u~esnici nemilog obra~una su poznanici a ne zna se zbog ~ega su se spore~kali. Me|utim, Dragan K. je nezgodno udario Jovana K. tako

da je on ostao bez levog oka. Wemu je pomo} ukazana na O~nom odeqewu kikindske bolnice, a kada je stigao u ovu zdravstvenu ustanovu, oko je, saznajemo, doneto u kutiji. Dragan K. }e uz krivi~nu prijavu biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Kikindi, dok je protiv Jovana K. najavqeno podno{ewe zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog reme}ewa javnog reda i mira vr{ewem nasiqa nad drugim licem. Te{ko povre|eni Jovan K. je posle ukazane pomo}i poslat na O~nu kliniku u Beogradu. A. \. – M. Mr.

PRVI OSNOVNI SUD U BEOGRADU O SLU^AJU BRANKICE STANKOVI]

Obustavqena istraga protiv navija~a Prvi osnovni sud u Beogradu obustavio je istragu protiv petorice navija~a „Partizana“ koji su bili osumwi~eni za ugro`avawa sigurnosti autorke „Insajdera“ Brankice Stankovi} na fudbalskoj utakmici „Partizan“–“[ahtjor“ po{to je Tu`ila{tvo odustalo od krivi~nog gowewa protiv wih, izjavila je ju~e Tanjugu portparolka suda Ivana Rami}.

gurnosti i nasilni~kog pona{awa, ve} krivi~nog dela uvrede, {to se goni po privatnoj tu`bi. Tu`ila{tvo je zbog odbacivawa optu`nice najavilo `albu Apelacionom sudu, a Ministarstvo pravde je iniciralo postupak za utvr|ivawe da li je sudija u tom slu~aju prekr{io zakon. Protiv 11 navija~a je krajem decembra 2009. bila pokrenuta

i u~inio. Tokom vo`we automobilom, kojim je upravqao Dragan Z., drugi okrivqeni, sede}i na zadwem sedi{tu pored L. B., nekoliko puta je bejzbol palicom udario zlostavqanog po levoj nozi, govore}i mu da glasnije peva pesmu koja je u tom trenutku emitovana na radio-stanici. Kada su stigli do periferije grada, u blizini Prvomajske ulice, nasilnici su naredili o{te}enom da iza|e iz vozila i da ide ispred wih, dok su ga oni naizmeni~no udarali metalnim {ipkama po telu. Po dolasku na livadu, zatra`ili su od L. B. da skine svu

ode}u sa sebe, {to je on i u~inio. Nastavili su da ga tuku metalnim {ipkama po celom telu, skinuv{i mu brojanicu s vrata i ruke, i rekav{i mu da je antihrist. Mu~iteqi nisu znali za kraj torture, ve} su tra`ili od L. B. da se obu~e, a onda se Dragan Z. pomokrio po wemu. Krenuv{i prema vozilu, Dalibor i Dragan ponovo su tukli nesre}nog ~oveka, a kada su u{li u auto, Dalibor mu je zadao pesnicom jo{ nekoliko udaraca po glavi i bejzbol palicom po kolenima. Po{to su stigli u Lozni~ku ulicu, zlostavqa~i su naredili

Slede velike plenidbe sumwivih firmi U prvoj godini primene Zakona o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela trajno ili privremeno oduzeta je imovina vredna oko 100 miliona evra. Za godinu dana privremeno je oduzeto 15 ku}a, 27 stanova, osam lokala i ve}i broj automobila. Na ra~unu Direkcije za upravqawe oduzetom imovinom je oko 700.000 evra i oko dva miliona dinara. Jedinica za finansijske istrage MUP-a prona{la je i prikupila dokaze za oko 300 stanova, ku}a, poslovnih prostora i gara`a, oko stotinu vozila, devet miliona evra i ~etiri miliona dinara koji nemaju legalno poreklo. No, o~ekuje se da }e tek oduzimawem firmi koje su kupqene i koje posluju na osnovu nelegalno ste~ene imovine Direkcija za upravqawe oduzetom imovinom imati mogu}nost raspolagawa, {to trajno, {to privremeno, sumom mnogo ve}om od ove koja je prikupqena od nekretnina optu`enih za kriminal. Naime, kako Zakon o oduzimawu imovinske koristi proistekle iz krivi~nog dela predvi|a da celokupna imovina izvr{ioca krivi~nog dela organizovanog kriminala, za koju ne mo`e da doka`e da poti~e iz legalnih izvora, predstavqa imovinu pribavqenu krivi~nim delom, to zna~i da }e i se sve firme u ~i-

Privremeno oduzeta [ari}eva vila na Tatarskom brdu

koje su, i pored toga {to su neki od wih optu`eni za organizovani kriminal, nastavile nesmetano da rade. Jer, kako isti~u i samoj Direkciji za upravqawe privremenom oduzetom imovinom, su{tina zakona nije samo u konfiskovawu stanova i ku}a ve} i u preuzimawu firmi. Oni su ve} oduzeli akcije nekoliko firmi koje su u vlasni{tvu optu`enog Darka [ari}a i wegovih saradnika, kao i drugih za koje se tvrdi da su se bavili organizovanim kriminalom, ali se tek narednih meseci o~ekuje „veliko spremawe“, kada bi mogle biti oduzete mnoge firme koje su ste~ene na sumwiv na~in.

Komisija Direkcije za upravqawe oduzetom imovinom Ministarstva pravde ju~e je zape~atila jo{ tri objekta u Kragujevcu za koje se sumwa da su ste~ena kriminalom. Kako prenosi televizija Kragujevac, zape~a}ena je imovina koja se zvani~no vodi na Mirka Vujanovi}a, oca @eqka Vujanovi}a protiv koga se vodi postupak zbog veze s klanom Darka [ari}a. Dr`avna komisija je privremeno oduzela ku}u i plac na uglu Ulica cara Konstantina i Zelengorske, kao i poslovni prostor od oko 400 kvadratnih metara na Trgu Mala vaga. Zape~a}ena je i mawa pomo}na prostorija u @elezni~koj 13, iza ku}e oduzete od Vujanovi}a u februaru ove godine. (Beta)

– Kako je Tu`ila{tvo odustalo od krivi~nog gowewa Aleksandra K., Aleksandra I., Milo{a @., Dragutina B. i Bojana G. posle sprovodene istrage, istra`ni sudija je doneo re{ewe kojim se protiv wih obustavqa istraga – precizirala je Ivana Rami}. Zbog istog incidenta, kada su navija~i s ju`ne tribine skandirali Stankovi}evoj „Opasna si kao zmija, pro}i }e{ kao ]uruvija“, Tu`ila{tvo je podiglo optu`nicu protiv {estorice osumwi~enih, koju je Prvi osnovni sud me|utim odbacio 22. aprila i oslobodio ih optu`be za ugro`avawe sigurnosti novinarke. Optu`nica je odba~ena kao podneta od neovla{}enog tu`ioca jer, po stavu sudskog ve}a, u radwama optu`enih za koje se terete nema elemenata krivi~nih dela ugro`avawa si-

istraga zbog sumwe da su 16. decembra 2009. godine, na stadionu FK „Partizan“, za vreme odigravawa utakmice „Partizana“ i „[ahtjora“, koja je direktno preno{ena na televiziji B92, s tribina ugrozili sigurnost novinarke Brankice Stankovi}, navodi se u optu`nici. Do incidenta na stadionu do{lo je posle emitovawa vi{e emisija „Insajdera“ koju ure|uje i vodi Stankovi}eva, a koji se u posledwiem serijalu bavio huliganstvom me|u navija~kim grupama. Navija~i fudbalskog kluba „Partizan“ tokom utakmice vre|ali su novinarku B92 i s tribina skandirali „Opasna si kao zmija, pro}i }e{ kao ]uruvija“. Sve je pra}eno {utirawem, udarawem u glavu i probadawem plasti~ne lutke, koja je predstavqala Stankovi}evu.

karsku pomo}, objasni da je pao s bicikla. U protivnom, upozorili su, ubi}e mu celu familiju i silovati sina. @. Balaban

DIREKCIJU ZA UPRAVQAWE ODUZETOM IMOVINOM KRIMINALACA TEK ^EKA ZAMA[AN POSAO

Zape~a}ena jo{ tri objekta u Kragujevcu

Brankica Stankovi}

Palata pravde u Zrewaninu

L. B. da iza|e iz vozila i zapretili mu da ne sme da ovaj doga|aj prijavi policiji. Rekli su mu, tako|e, da u zrewaninskom Urgentnom centru, kada se obrati za le-

joj kupovini su u~estovali biti pod lupom nadle`nih organa i da }e se i one na}i na spisku imovine koju treba do izricawa pravosna`ene odluke oduzeti i wome raspolagati u skladu sa zakonskim mogu}nostima. Pokazalo se, naime, da nijedna sankcija, pa ~ak ni kazna zatvora u veoma dugom trajawu, nije izazvala takve posledice i reakcije kod samih izvr{ilaca krivi~nih dela kao {to je oduzimawe imovine, kako one nepokretne, tako i firmi

Radnici koji su se, ni krivi ni du`ni, tek s primenom ovog zakona na najgori na~in suo~ili s ~iwenicom ko ih je kupio i za koga zapravo rade, po re~ima nadle`nih ne bi trebalo da se brinu jer }e dr`ava u~initi sve da bi im sa~uvala radna mesta i da ne bi ispa{tali zato {to su im firmu kupili oni koji su se bavili kriminalnim delatnostima. Naime, nakon privremenog oduzimawa firmi, Direkcija za upravqawe oduzetom imovinom, odnosno dr`ava,

pokazalo da deo oduzetih firmi ina~e nije redovno ispla}ivao platu i da su radnici, i pre no {to su dobili i zvani~nu potvrdu ko im je gazda, odnosno ko ih je kupio, na svojim le|ima osetili da tu nisu ~ista posla, jer su na wih svi zaboravili. To {to su gazde zaboravile na radnike, ne zna~i da nisu iz daqine nastavile da upropa{}uju preduze}a. Ima najava da su, sve do nedavno, kada je po~elo privremeno oduzimawe firmi, nastojali da preko posrednika iz wih isisaju {to vi{e novca i kapitala, pa se doga|a da sada, kada ih Direkcija preuzima, na wihovim ra~unima nema ni{ta i da su du`ni mnogima s kojima su ranije poslovali. Stru~waci procewuju da su mnoga privatizovana preduze}a u Srbiji postala „ma{ine“ za prawe prqavog kapitala te da }e zbog toga prava pometwa u politi~kim i kriminalnim krugovima nastatiti tek posle okon~awa dela istrage o finansijskim tokovima kroz koje je, kako se ocewuje, preko sistema povezanih

sti~e pravo na upravqawe preduze}em. Slede}i korak je da se upi{e pravo zabrane raspolagawa akcijama tih preduze}a, po{to je u pitawu privremeno oduzimawe. Privremeno oduzimawe obuhvata i zabranu raspolagawa svim pravima, otu|ewa i prava glasa, i traje dok se ne donese odluka o zahtevu za trajno oduzimawe imovine. Kada Direkcija privremeno oduzme firmu, ona saziva skup{tinu i smewuje kompletno rukovodstvo. Neophodno je da se uradi finansijska analiza poslovawa firme, jer se mo`e dogoditi da je ona ve{ta~ki ve} zadu`ena. Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen ocewuje da }e upravo finanijska analiza privremeno oduzetih firmi biti posebno interesantna za nastavak finanZapleweni automobili sijske istrage jer su, kako isti~e, ovakve firme ~esto firmi, oprano vi{e od 1,5 milipovezane i s drugim preduze}ima. jarde evra prqavog novca. Pravi Odredi}e se i ste~ajni upravnik, test za sve bi}e i spremnost da se odnosno direktor, koji }e voditi prizna nimalo prijatna ~iwenipreduze}e i koji }e objaviti kaca da se ve}ina preduze}a o kojikvo je zaista wegovo poslovawe, ma se pri~alo, kao i ova koja su napomiwe Homen. Tek kada sud oduzeta, uplela u mre`u kriminadonese odluku o kona~nom oduzila upravo kroz proces privatizamawu, firma ide u novu privaticije koji je bila du`na da kontrozaciju, odnosno akcije se vra}aju li{e dr`ava, jer je ona ta koja je Akcijskom fondu koji sprovodi organizovala i sprovodila prodaqi postupak. daju srpskih preduze}a a da nije Da bi radnici nesmetano nastavodila dovoqno ra~una o tome kavili da rade u ovakvim preduze}ikvim novcima i ko ih kupuje. Otuma, dr`ava, koja wima privremeno da i sti`u najave da }e ovom israspola`e, mora ispuniti i sve tragom biti obuhva}eni i neki obaveze prema zaposlenima u povisoki funkcioneri biv{e i sagledu redovne isplate plate, poda{we vlasti. reza i doprinosa. Me|utim, ve} se Q. Male{evi}

OKRIVQEN VOZA^ IZ ZREWANINA

Be`ao od policije Na optu`eni~koj klupi zrewaninskog Osnovnog suda na}i }e se Aleksandar P. (30) iz Zrewanina, koji se tereti da je 6. avgusta 2009. oko 19 ~asova ometao ovla{}ena slu`bena lica u obavqawu poslova bezbednosti, saop{teno je ju~e u Osnovnom javnom tu`ila{tvu.

Po podacima iz optu`nog predloga, on se oglu{io o naredbu policajca B. M. da zaustavi vozilo „suzuki maruti“ na raskrsnici Bulevara oslobo|ewa i Ulice cara Du{ana u Zrewaninu. Nastavio je vo`wu i stao naspram benzinske pumpe „Eko“, a kada je saobra}ajac D.

D. iza{ao iz slu`benog vozila i po{ao da legitimi{e okrivqenog, ovaj je ponovo dao gas i pobegao s lica mesta, prema Bulevaru Veqka Vlahovi}a. Wemu se na teret stavqa i da je prilikom bekstva, oko 19.15 ~asova, na parking prostoru kod pomenutog bulevara, a nakon {to ga je

policajac B. M. sustigao i uhvatio za ruku, istog po~eo da odguruje. Zadao mu je i vi{e udaraca rukom u gorwi deo tela, nanev{i mu lake telesne povrede. U pomo} je pritr~ao D. D. i begunca uhvatio za levu ruku, posle ~ega je Aleksandar P. fizi~ki nasrnuo i na ovog policajca. @. B.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda5.maj2010.

13

ZAKAZAN PROCES VLASNIKU „JUGOSKANDIKA”

Gazda Jezda pred sudom 21. maja Vi{i sud u Beogradu zakazao je za 21. maj po~etak su|ewa biv{em vlasniku nekada{we piramidalne {tedionice „Jugoskandik“ Jezdimiru Vasiqevi}u, koji je pre mesec dana izru~en Srbiji iz Holadnije, nakon {to je 4. aprila pro{le godine uhap{en u toj zemqi po poternici srpskog Interpola, raspisanoj radi nastavka sudskog postupka koji se protiv wega vodi u Beogradu. Optu`nica, koju je sada biv{e Okru`no tu`ila{tvo u Beogradu podiglo u junu 2001. godine, sumwi~i Vasiqevi}a i trojicu wegovih

saradnika za zloupotrebu slu`benog polo`aja u saizvr{ila{tvu i {tetu pri~iwenu {tedi{ama „Jugoskandika“, ukupno oko 190 miliona nema~kih maraka. Vasiqevi} se konkretno tereti za nezakonito prisvajawe oko 58 miliona maraka. Nakon propasti „Jugoskandika“ u prvoj polovini devedesetih godina pro{log veka, Vasiqevi}, poznat i kao „gazda Jezda“, bio je u vi{egodi{wem bekstvu, a uhap{en je 22. februara 2001. godine na beogradskom aerodromu. Tada je u pritvoru proveo devet meseci, sve do 22. oktobra, kad je

POSLE NASILNI^KE VO@WE MOTOROM PO NOVOM SADU

Zatvoren, nov~ano i bodovno ka`wen De`urni istra`ni sudija Prekr{ajnog suda odredio je zadr`avawe do 12 sati Radomiru T. (1983) iz Ba~ke Palanke koji je priveden pod sumwom da je u nedequ u Novom Sadu vozio neregistrovan motor bez voza~ke dozvole odgovaraju}e kategorije i da je pri tom u~inio vi{e saobra}anih prekr{aja, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Osumwi~enom se, izme|u ostalog, pripisuje da nije stao na znak saobra}ajaca, pri ~emu je dva puta pro{ao kroz crveno svetlo, a kada

je zaustavqen u Temerinskoj ulici, udario je u uniformisanog pripadnika MUP-a i pri tom mu zadao lake telesne povrde. Radomira je prekju~e de`urni istra`ni sudija Prekr{ajnog suda kaznio s 30 dana zatvora, 35.000 dinara, 15 kaznenih bodova i devet meseci zabrane upravqawa motornim vozilom. Protiv osumwi~enog sledi i krivi~na prijava u redovnom postupku za krivi~no delo ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti. M. V.

ISTRAGA ZBOG KRA\E U ZREWANINU

O~erupan uspavani doma}in Zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo te{ke kra|e, zrewaninsko Osnovano javno tu`ila{tvo podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Mileta M. (32) iz Zrewanina. On se tereti da je 20. aprila ove godine, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, do{ao do ku}e Zrewaninca S. S. i u{ao u sobu u kojoj je doma}in spavao. S natkasne je ukrao dva mobilna telefona, zlatni ru~ni sat, mu{ki prsten i 7.000

dinara, dok je iz kofera, koji je bio ispod kreveta, uzeo 2.000 evra. Osumwi~eni lopov je potom iz zamrziva~a, sme{tenog u kuhiwi, ukrao ~etiri pakovawa mesa, fla{u mineralne vode i kesicu kafe od 100 grama. Ukupna vrednost ukradenih stvari procewena je na 700.000 dinara. Po re{ewu istra`nog sudije Osnovnog suda u Zrewaninu, Mile M. je u pritvoru od 23. aprila. @. B.

UDES UKRADENIM VOZILOM U KIKINDI

Naleteo na stub

Borislav R. (1988) iz Kikinde tereti se da je ju~e, sat posle pono}i, pod dejstvom alkohola, otu|io putni~ko motorno vozilo i wime izazvao udes. Na raskrsnici ulica Milo{a velikog i Stevana Sin|eli}a u Kikindi on je, zbog neprilago|ene brzine, sleteo s kolovoza i udario u reklamni stub. Policija je protiv Borislava R. podnela krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo neovla{}enog kori{}ewa tu|eg vozila. Wemu je odre|eno zadr`avawe zbog vo`we pod dejstvom alkohola i kr{ewa Zakona o bezbednosti saobra}aja. M. Mr.

NA CRNOGORSKO-SRPSKOJ GRANICI

Uhap{en ~lan grupe „Pink panter” Bojan Vu~kovi} (24), osumwi~en da je kao ~lan grupe "Pink panter" u~estvovao u oru`awoj pqa~ki jedne be~ke juvelirnice u novembru 2008. godine, uhap{en je na crnogorsko-srpskoj granici, saop{tio je ju~e Interpol. Vu~kovi}a je uhapsila crnogorska policija posle rutinske kontrole i sada je u pritvoru. – Hap{ewe osumwi~enog ~lana "Pink pantera", me|unarodne bande kradqivaca draguqa, ukazuje na vitalni zna~aj me|upolicijske sa-

radwe i razmene podataka u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala – rekao je jedan visoki zvani~nik Interpola. Vu~kovi} je uhap{en zahvaquju}i saradwi policija Crne Gore, Austrije i Srbije. Procewuje se da su "Pink panteri", od prve pqa~ke u Londonu 2003. godine, izveli 120 napada na luksuzne radwe u dvadesetak zemaqa, me|u kojima su Bahrein, Japan, [panija i Ujediweni Arapski Emirati.. (Tanjug)

POTRAGA ZA OSOBOM S FOTOGRAFIJE

Osumwi~en za razbojni{tva Policija traga za osobom s fotografije koja se dovodi u vezu s vi{e razbojni{tava na podru~ju Novog Sada. Gra|ani, koji mogu dati bilo kakvu informaciju o tom licu, mogu se javiti na telefon Odeqewa kriminalisti~ke policije broj 021/488–4142 ili de`urnoj slu`bi na 92.

sudskim re{ewem prihva}eno jemstvo polo`eno za wegovu odbranu sa slobode – hipoteka na vilu povr{ine 524 kvadratna metara wegovog prijateqa Nikole Kubatlije u nasequ Dediwe, vredna oko milion nema~kih maraka. Nakon {to je u aprilu 2004. su|ewe po~elo a Vasiqevi} se nije pojavqivao na glavnom pretresu, uz obrazlo`ewe da zbog bolesti nije sposoban da prisustvuje, sudija je naredio da se obavi ve{ta~ewe wegovog zdravstvenog stawa. Posle obavqenog medicinskog ve{ta~ewa, komisija lekara ve{taka speci-

jalista je u aprilu 2005. dala mi{qewe da je Vasiqevi} zdravstveno sposoban da u~estvuje u sudskom postupku. Po{to se i posle toga ~etiri puta uzastopno nije pojavio na glavnom pretresu, tako|e pravdaju}i izostanke „bole{}u i neophodno{}u le~ewa posledica nekoliko pretrpqenih mo`danih udara“, Okru`ni sud je u aprilu 2006. godine doneo odluku kojom je jemstvo ogla{eno propalim, a potom je za Vasiqevi}em raspisana i me|unarodna poternica, po kojoj je kasnije i uhap{en. J. J.

Jezdimir Vasiqevi}

„DNEVNIK” U POSETI NOVOSADSKOM OKRU@NOM ZATVORU

Vi{e od pola zatvorenika petqalo s drogom U posledwih nekoliko godina do{lo je do enormnog pove}awa broja lica li{enih slobode koja borave u ustanovama Srbije. Tako je i u novosadskom Okru`nom zatvoru, gde pove}awe broja pritvorenih lica prati rast broja osu|enih. – Prenatrpani smo, ali i uz specifi~nu strukturu zatvorenika nemamo ve}ih ekscesa niti bezbednosnih problema. Optimalni kapacitet ove ustanove je 250 do 300 lica, me|utim u posledwe vreme imamo i po 700 osoba li{enih slobode. Broj pritvorenih i osu|enih je podjednak – ka`e za "Dnevnik" v. d. upravnika Okru`nog zatvora u Novom Sadu dr Aco Bobi}, ~ovek koji je od ovda{weg stra`ara 1992. godine, pa preko desetak godina na~elnika slu`be obezbe|ewa, dospeo do ove funkcije. – Okru`ni zatvor na Klisi je napravqen 1986. godine i bio je prvobitno predvi|en za sme{taj osoba osu|enih na mawe kazne. Tako je i arhitektonski re{avan po {vedskom modelu. Re{ewem Ministarstva pravde iz 2006. godine, ovde kazne izdr`avaju povratnici, i to ne samo s podru~ja Vi{eg suda u Novom Sadu ve} i vi{ih sudova [apca, Sremske Mitrovice, Subotice i Sombora. Radi se o okrivqenima za te`a krivi~na dela, kao {to su trgovine narkoticima, razbojni{tva, te{ke kra|e i protivprirodni blud. Struktura li{enih slobode se drasti~no promenila. U posledwe tri ili ~etiri godine imamo lica s kaznama od pet, pa i sedam godina. Dru{tveni problem s psihoaktivnim supstancama prisutan je i u zatvoru. Mnoge osobe koje dolaze na izdr`avawe kazne su zavisnici ili su povezani s delima u vezi s narkoticima. Ko je koristio droge, ose}a potrebu da to nastavi u zatvoru. - Vi{e od polovine li{enih slobode sme{tenih kod nas imaju vezu s narkoticima, kao u`ivaoci ili po~inioci dela u vezi s trgovinom, proizvodwom i wihovim dr`awem, kao i razbojni{tvima i te{kim kra|ama ili nekim drugim krivi~nim delima – napomiwe Bobi}. – Tim povodom Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija nam je pomogla i pro{le godine obezbedila dvoje detektor-vrata i skener za detekciju psihoaktivnih supstanci. Kontroli{emo pritvorena i osu|ena lica. Obavqamo detaqne pretrese i preglede prostorija u kojima borave, stvari i posetilaca. Postoji {irok spektar poku{aja unosa opijata. Uspevamo da spre~imo uno{ewe tih supstanci, ali sigurno ne{to i pro|e. Posledwi put smo otkrili nedozvoqeni unos kad su psihoaktivne supstance ubacili u "smoki" i zavarili pakovawe da izgleda kao originalo i neotvarano.

Sad je posedovawe mobilnih telefona te`a povreda Pravilnika o ku}nom redu, a doskora je bila lak{a, pa se ni{ta nije gubilo pri poku{aju uno{ewa. Bilo je pro{le godina i poku{aja uno{ewa replika "glok pi{to-

Tako da zati~emo koli~inu samo za jednoktratnu upotrebu, a i to je retko pro{lo. Ipak, garantujem da nema zatvora u svetu gde se ne mo`e uneti. Interesantno je i uno{ewe mobilnih telefona. Pakuju mobilne i sakrivaju u sapunu, kwizi, u patikama u unutra{wem delu ispod pete, i u |onu papu~a. U plasti~nim posudama s duplim dnom poku{avaju da uz uz hranu dostave aparate. Xeksne za puwewe mobilnih pronalazimo u hemijskim olovkama. Poku{avaju na sve na~ine da unesu zabrawene predmete i supstance. Veoma su domi{qati. Me|utim, mi pratimo pona{awe tih lica. Imamo test-trake da utvrdimo da li su koristili psihoaktivne supstance jer one u oragnizmu ostanu od dva do deset dana. Ako ih je neko koristio, kre}e disciplinski postupak. Tada se ostaje bez discilpinskih pogodnosti - nagla{ava v.d. upravnika novosadskog Okru`nog zatvora. Po re~ima Bobi}a, bilo je nekoliko sumwivih smrti po-

vezeno je na obdukciju, i zbog nas i zbog rodbine, da bi se otklonile eventualne sumwe. Nek se jasno zna uzrok smrti, da li je bilo povreda i da li je bilo malteretirawa. Pritvorenici nemaju pravo na upotrebu telefonske govornice. Osu|enici mogu komunicirati telefonom o svom tro{ku, u zavisnosti od toga da li pripadaju otvorenom, poluotvorenom ili zatvorenom odeqewu. Razgovori s advokatom se obavqaju bez prisustva radnika obezbe|ewa. Ti poverqivi razgovori ne smeju se snimati, ve} samo posmatrati. Po Pravilniku o ku}nom redu, za osu|ena lica u poluotvorenom i otvorenom delu, ustajawe je u {est sati, sledi sre|ivawe, doru~ak pa odlazak na radne aktivnosti, mo`da i u grad, ako su radno anga`ovani. Posle radnog dana dolazi se na ru~ak, potom je {etwa dva sata na sve`em vazduhu i sportske aktivnosti, u~e{}e u sekcijama, ve~era, gledawe TV programa i pove~erje.

qa", mesec dana nakon {to su u Centralnom zatvoru kod Legije prona{li tako|e imitaciju pi{toqa. - Kad se prona|u nedozvoqene stvari i suptance, obave{tava

sledwih nekoliko godina. Tako, izvr{ena su dva samoubistva ve{awem u tri godine. Ova lica su bila optu`ena za protivprirodni blud i silovawe. – [to se ti~e nedavne smrti

Sli~no je i sa zatvorenim tretmanom, samo {to tamo ustaju sat kasnije, a sve ostale aktivnosti idu srazmerno tretmanu kojem su raspore|eni. U odeqewu pritvora ustajawe je u 5.30, a specifi~no za pritvor je da ta lica ne izlaze iz sobe, sem u {etwu jedan sat ili zbog poseta advokata. Po Bobi}evim re~ima, ustanova ima i planove. – Po{to nam je video-nadzor zastareo, grad }e finansirati izuzetno moderan video-nadzor, uz koji }e nam biti neuporedivo lak{e da nadziremo de{avawa – ka`e Bobi}. – O~ekujem da bi polovinom godine novi videonadzor mogao po~eti da radi. On }e pokrivati sve {to je bitno: hodnike, krug i okolinu zatvora s upravnom zgradom. Razumevawe grada i Pokrajine o~ekujemo i u vezi s novim kapacitetima u modernom objektu, mo`da i za 300 osoba. O tom pritvoru za 21. vek, u kojem }e u potpunosti biti ispo{tovana qudska prava, ~ekamo saglasnost Ministarstva pravde. M. Vuja~i}

Upravnik dr Aco Bobi}

Foto: B. Lu~i}

Skenirawe {avova – Ima slu~ajeva da rodbina donosi garderobu, a u {av se ubaci mawa koli~ina narkotika. Ali, bitno je da je to kontrolisano i da uno{we opijata ne uhvati maha. ^esto i pri povratku s vikenda zatvorenici poku{avaju da unesu opijate, za sebe ili za drugog. Ponekad se vr{i pritisak na lica koja nisu ovisisnici pa su mawe sumwiva. Na wih sti`u paketi. Me|utim, sad nam skener za detekciju psihoaktivnih supstanci, kakav postoji i na aerodromima, poma`e: ako ih ima, on ih autoamatski ozna~i ili ~ak obele`i. Isto va`i za metal i eksplozivni materijal. Imamo radnike obu~ene za rad na wima – navodi Bobi}. se policija i ona preuzima predmete i podnosi krivi~nu prijavu i proces ide daqe. Ako droga i u|e, konzumira se u trenutku – nema prostora i mogu}nosti da se {tekuje. Ako bi se mogla ostavqati po strani, to bi bio ozbiqan problem za ustanovu. Zna~ilo bi to da imaju dovoqnu koli~inu za unos i za trgovinu.

pritvorenog lica na {etali{tu, obdukcija je pokazala da je re~ o sr~anom bolesniku. Pogotovo u slu~aju ne~ije sumwive smrti, obavezno izlazi uvi|ajna ekipa MUP-a, istra`ni sudija i tu`ilac. Zatvor je specifi~na sredina, bilo {ta da se desi bi}e sumwivo. Stoga, svako lice koje je preminulo u zatvoru pre-


14

DRU[TVO

sreda5.maj2010.

DNEVNIK

PACIJENTI PRE@IVE OPERACIJU, ALI NE I INFEKCIJU U BOLNICI

Lekarima nekad prqavi i ruke i instrumenti Jovanka izostala s Titovog groba Polagawem venaca i odavawem po~asti, u Ku}i cve}a u Beogradu je obele`ena 30. godi{wica smrti do`ivotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, koji je umro 4. maja 1980. u Qubqani u 15.05, a sahrawen ~etiri dana kasnije u prisustvu 209 visokih zvani~nika iz 107 dr`ava. Ju~e su neki mar{alovi saborci salutirali biv{em komandantu, a drugi se samo nemo poklonili senama predsednika za koga do danas nije razja{weno da li je bio veliki dr`avnik ili diktator. Wegov grob obi{le su ju~e hiqade

po{tovalaca, onih koji se rado se}aju Jugoslavije kojom je on vladao, ali i onih koji u Brozovo vreme nisu bili ni ro|eni. Svake godine Titov grob obilaze i ~lanovi wegove porodice i wihovi potomci, a prime}eno je da ove godine nije bila supruga Jovanka. Posle Titove smrti u Muzej je dolazilo dnevno izme|u 10.000 i 15.000 qudi, dok su devedesetih godina pro{log veka posete opale. U posledwoj deceniji sve su masovnije, najvi{e ih je s prostora biv{e SFRJ, ali i iz drugih zemaqa.

^esto se mo`e ~uti da je pacijent uspe{no operisan, ali je le~ewe morao da produ`i zbog infekcije koju je „zaradio“ u bolnici, pa ~ak zbog we i premine. Intrahospitalne infekcije se ne mogu potpuno spre~iti, ali se mogu svesti na najmawu meru. Javqaju se u modernim i starim objektima, u razvijenim zemqama kao i onima u razvoju. U SAD godi{we gotovo dva miliona bolesnika ima ovu infekciju, {to produ`ava wihovo le~ewe u proseku 5,3 dana, a to ukupne tro{kove pove}ava za 4,5 milijarde dolara. U razvijenim zemqama godi{we od pet do deset odsto pacijenata u bolnici „stekne“ jednu ili vi{e infekcija, a u nerazvijenim zemqama ~ak polovina. U Srbiji one nisu retke i po broju inficiranih bli`i smo nerazvijenim dr`avama. Najvi{e, gotovo tre}ina, su postoperativene, a slede urinarne i pneumonije. Osim pacijenata, zahvataju zdravstveno osobqe i posetioce.

Osim vode i sapuna, preporu~uje se i alkohol

Izaziva~i infekcija mogu biti gotovi svi mikroogranizmi: bakterije, virusi, gqivice i paraziti. Problem su rezistentne bakterije, otporne na antibiotike. Neki uzroci se mogu lak{e iskoreniti, drugi ne, a jedan od va`nih je nedo-

voqna higijena ruku zaposlenih u zdravstvu, {to u 21. veku deluje neverovatno. Infekcija se mo`e „zaka~iti“ i zbog prqavih instrumenata i aparata. Zato je razumqivo {to zdravstvene ustanove nerado priznaju, pa i

ARHIJEREJSKI SABOR SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

@ESTOKE KRITIKE PREDLO@ENIH IZMENA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVAWU

Konfuzno i bezbojno „pakovawe” fakulteta Stru~na javnost okupila se ju~e u Skup{tini Vojvodine pod okriqem resornog odbora za nauku, na raspravi o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovawu. Mada su se svi pozvani, od predstavnika pokrajinske administracije, privatnih i dr`avnih fakulteta, preko VANU, SANU, Matice srpske, do studenata i ~lanova nacionalnih saveta za obrazovawe, slo`ili s tim da su intervencije na zakonu neophodne, one koje je predlo`ila radna grupa Ministarstva prosvete ve}ina nije ocenila odgovaraju}im. – Mada smo s reformom visokog {kolstva krenuli 2000, tek joj je 2005. omogu}eno da se prilagodi potrebama na{e zemqe i da postanemo deo evropskog obrazovnog prostora. Ipak, ovaj akt op{teg karaktera nije ulazio u detaqe i praksa je pokazala mnoge nedostatke koje treba otkloniti – rekao je rektor novosadskog Univerziteta i ~lan Radne grupe za izmene i dopune tog zakona dr Miroslav Veskovi}. – Na`alost, Srbija nema strategiju obrazovawa, niti nacionalni okvir kvalifika-

cija iz kojih treba crpsti i zakonska re{ewa. Uz to, prve generacije obrazovane u novom sistemu jo{ nisu na tr`i{tu rada pa nemamo ni prakti~nu proveru. Rektor je ukazao je i na probleme nedovoqno definisanih ingerencija Republike i Pokrajine, polo`aja dr`avnih i privatnih fakulteta, sistema finansirawa

Najboqi privatni fakultet – 5000. u svetu Da su predlo`ene izmene preobimne i da ih treba svesti na neophodne intervencije koje proizlaze iz prakse, smatra dr Radmila Marinkovi}-Nedu~in. Koliko su privatni i dr`avni fakulteti izjedna~eni, dr \ula Me{ter ilustrovao je podatkom da je Beogradski univerzitet me|u prvih 500 na svetskoj rang-listi, novosadski je ne{to iza wega, dok je najboqe rangiran privatni fakultet iz Srbije na oko 5000. mestu. studija i mnoge druge. Ali i na novine, kao {to su novi tipovi studijskih programa, kratki ciklusi, 90 do 120 bodova, master strukovne studije, dva stepena osnovnih akademskih studija koji bi, izme|u be~elor i master zvawa, opet uvele i diplomirane stru~wake, {est ispitnih rokova, rangirawe buxet-

NUNS: Disciplinovawe lokalnih medija Poku{aj disciplinovawa medija se nastavqa, a posebno su na udaru lokalna {tampa i RTV stanice, ocenili su predstavnici Nezavisnog udru`ewa novinara Srbije i lokalnih glasila, koji se susre}u s politi~kim, ekonomskim, ali i sudskim pritiscima. NUNS, te asocijacije nezavisnih elektronskih medija i „Lokal pres“ poku{a}e da naprave strategiju baziranu, pre

svega, na dugoro~noj pomo}i lokalnim medijima. – Imamo pravo da budemo nezadovoqni medijskim slobodama iz mnogo razloga – ka`e predsednik NUNS-a \or|e Vlaji}, obja{wavaju}i da su prestoni~ki mediji ~esto u fokusu pa`we i, kad su u problemu, javnost i struka se lako mobili{u i reaguju, ali su problemi te`i i mawe re{ivi van velikih gradova.

Palma ~asti Rome za \ur|evdan jagawcima Doma}instva Roma Jagodine, i ove godine, kao i posledwih pet, dobi}e jagwe za \ur|evdan iz buxeta Gradske skup{tine, najavio je jagodinski gradona~elnik Dragan Markovi} Palma. – Jeste ekonomska kriza, ali `elimo da svako romsko doma}instvo – a ve}ina je u te{koj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, s mnogo dece, nezaposlenih – \ur|evdan proslavi dostojanstveno kao i svi ostali u Srbiji – kazao je on. – Za razliku od drugih naseqa u gradu, u koje smo ulagali u infrastruk-

skih studenata posle svake godine, ponovno uvo|ewe kategorije vanrednih studenata... – Poku{ali smo da poboq{amo sistem i veoma je zna~ajno {to smo definisali sve {to treba da pre|e u na{u nadle`nost – nagla{ava pokrajinski sekretar za obrazovawe i ~lan Radne grupe dr Zoltan Jege{.

turu, izgradwu domova kulture, igrali{ta... u ona gde su Romi, nismo gradili, oni imaju asfaltirane ulice, kanalizaciju, vodu, struju, telefone, pa im poma`emo na druge na~ine, pa i ovaj. Lane je za \ur|evdan jagawce dobilo oko 450 romskih doma}instava, jer ga gotovo svi slave, a obavezno im u goste do|e rukovodstvo op{tine na ~elu s lordmerom, koji, po pravilu, zajedno s predsednikom mesne skup{tine Ratkom Stevanovi}em, stavi na vatru prvo jagwe.

Dr Zlatko Ahmetovi}a s novosadskog Fakulteta za sport i turizam smatra da obim promena koje radna verzija predvi|a prevazilazi izmene i dopune, dosta je nedefinisan, premalo je vremena pro{lo od novog zakona, a neke od predlo`enih promena, kao {to je uvo|ewe kratkih i vanrednih stu-

dija, degradiraju postoje}e stawe. Konstatuju}i da mnoge predlo`ene odredbe stavqaju privatne fakultete u neravnopravan polo`aj, dr Ilija Babi} s Fakulteta za evropske pravno-politi~ke studije u Sremskoj Kamenici, potkrepio je svoj stav predlo`enim re{ewima po kojima se samo od privatnih fakulteta tra`i da imaju polovinu nepokretnosti u vlasni{tvu, bankarske garancije, ali se istovremeno wihovim diplomcima na medicini, nastavni~kim i pravnim fakultetima onemogu}ava zapo{qavawe u dr`avnoj slu`bi. – Pre neku godinu smo napravili iskorak, ali s ovim predlozima, kojima nedostaje boja, izgleda da je dr`ava ide unazad – smatra dr Kosta Josifidis s Ekonomskog fakultet UNS-a. – Ovakve izmene s miks-varijantama une}e samo konfuziju, a uvo|ewe {est ispitnih rokova, umesto poo{travawa kriterijuma, u dr`avi koja jo{ dugo ne}e imati novca i gde efikasnost studirawa mora biti prioritet, nedopustivo je. D. Deve~erski

skrivaju, slu~ajeve intrahospitalne infekcije. Voda i sapun su i daqe osnovne mere prevencije, ali, ~ini se, vi{e nisu dovoqni da ih spre~e, ve} se preporu~uju sredstava na bazi alkohola. Ruke vaqa prati pre i posle pregleda pacijenta, a aparati za dezinfekciju morali bi da se nalaze gotovo na svakom koraku u zdravstvenim ustanovama. Srbija je lane krenula u kampawu „^iste ruke – bezbedne ruke“, ukqu~iv{i se u program Globalne alijanse za bezbednost pacijenata, koji se sprovodi u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i Klini~kom centru Srbije. Povodom Svetskog dana higijene ruku Institut u Kamenici organizuje me|unarodni seminar „Higijena ruku u zdravstvenim ustanovama“, u okviru kojeg }e doma}i i svetski stru~waci kroz svoja iskustva objasniti zna~aj higijene u prevenciji infekcija. J. Barbuzan

Vladika Artemije penzionisan Na Arhijerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve ju~e je usvojena odluka o umirovqewu (penzionisawu) episkopa ra-

{ko-prizrenskog Artemija, rekao je za agenciju Beta izvor blizak SPC. Izvor nije mogao

da navede vi{e detaqa o raspravi koja se ju~e na Saboru vodila o kanonskoj odgovornosti episkopa Artemija zbog stawa u Ra{ko-prizrenskoj eparhiji. Sinod SPC suspendovao je u februaru vladiku Artemija zbog finansijskih malverzacija unutar Eparhije, a kona~nu odluku o wegovoj sudbini trebalo je da donese Sabor, najvi{e telo SPC. Za privremenog administratora Eparhije ra{ko-prizrenske imenovan je umirovqeni episkop Atanasije (Jevti}). Prema informacijama agencije Beta, vladike su bile podeqene oko stava po pitawu Artemija, a osnovna zamerka bila je na na~in na koji je Sinod suspendovao Artemija, kao i kako je ta odluka delovala na vernike. O~ekuje se da se Sabor, koji je po~eo 26. aprila, zavr{i danas zbog predstoje}eg praznika, \ur|evdana.

ZABORAVQEN DR KORNEL RADULOVI], KOJI JE ZREWANIN IZLE^IO OD TUBERKULOZE

I Amerikanci po{tovali banatskog lekara Navr{ava se ovih dana pet decenija od smrti dr Kornela Radulovi}a, po~etkom dvadesetih godina pro{log veka jednog od vode}ih lekara u Jugoslaviji, koji se uspe{no bavio suzbijawem tuberkuloze. Ali taj datum ne}e biti obele`en kako je `eleo Zrewaninac Dejan \urin, starina koji je odavno prevalio osmu deceniju. @eleo je da na Radulovi}evoj rodnoj ku}i bude postavqena tabla u znak se}awa na stru~waka poznatog po uvo|ewu novih metoda le~ewa, {irewu zdravstvene prosvete, edukovawu mnogih svojih naslednika i borbi za {to boqe uslove sme{taja bolesnika. Deda Dejan, oslawaju}i se na stara~ki {tap, ve} godinama obija pragove svih relevantnih institucija u gradu, bore}i se da iskoreni „bolest“ zaboravqawa velikana iz na{e istorije. Nedavno su odbornici Skup{tine grada izglasali da se ulica Prva proleterska preimenuje u sokak Kornela Radulovi}a, ali \urin, koji je li~no poznavao pokojnog lekara, smatra da to nije

Ratovao je doktor i na Solunskom frontu

dovoqno, ve} da treba postaviti tablu na wegovu rodnu ku}u, u Pa{i}evoj 7, ~ije prostorije danas koristi Klub penzionera. – Doktor Radulovi} je najzaslu`niji {to je na ovim prostorima posle rata iskorewen TBC. On je kao pravi humanista i po`rtvova-

ni lekar organizovao dispanzer, gde je besplatno le~io sve obolele od ove, tada, smrtonosne bolesti – pri~a \urin, povremeno bri{u}i suzne o~i. Veliki doprinos Radulovi}a je i {to je uspeo da 1958. ujedini Antituberkulozni dispanzer, koji je

dotad bio u sklopu Doma zdravqa, i bolni~ko Grudno odeqewe u samostalnu ustanovu. Ona je dugo godina le~ila obolele od TBC-a, a na wenom temequ, po ideji dr Radulovi}a, 1973. nastaje i Zavod za plu}ne bolesti. Radulovi}evi naslednici prvi su u svetu izumeli metod ambulantnog kontrolisanog le~ewa jo{ 1964, a objavili ga svetu dve godine kasnije. ^ak su im i Amerikanci priznali taj doprinos zdravstvu. – Moja je ideja, ako Bog da i to da do`ivim, da uramqenu sliku na{eg velikana odnesem u Klub penzionera i stavim na zid onog dana kad bude postavqana spomen-plo~a na wegovu ku}u – kazuje ovaj penzioner. A ime dr Kornela Radulovi}a je uklesano na plo~i najve}ih dobrotvora Petrovgrada u porti Ruske crkve, na zidu dana{we zgrade [kolske uprave, kao i na spomen-plo~i na predwoj fasadi Uspenske crkve, gde su imena svih u~esnika proboja Solunskog fronta. @. Balaban


SPORT

DNEVNIK SRBIJA OPEN U BEOGRADU

Troicki u drugom kolu Srpski teniser Viktor Troicki savladao je na startu ATP turnira Srbija Open [panca Ivana Navara 2:0, po setovima 6:4, 6:0. Troicki je

Viktor Troicki

do trijumfa protiv 107. igra~a sveta stigao posle 68 minuta igre. On }e u drugom kolu igrati protiv Francuza Florana Sere koji je pobedio Karola Beka 6:3, 6:3.

U prvom setu odluka je pala ve} u tre}em gemu kada je srpski teniser napravio prvi brejk u me~u. Do kraja prvog perioda igre igrao se gem za gemom, {to je Viktoru donelo prednost u setovima posle 40 minuta igre. Drugi set protekao je u znaku 39. tenisera sveta, koji svom rivalu nije dopustio nijedan gem. Filip Krajinovi} pobedio je Rusa Donskoja 5:7, 7:6 i 6:1, dok je Marko \okovi} posle dobijenog prvog seta poklekao u slede}a dva s mnogo iskusnijim Italijanom di Maurom - 7:6, 5:7, 0:6. Rezultati, Singl (1. kolo): Floran Sera (Francuska) - Karol Bek (Slova~ka) 6:3 6:3, Igor Andrejev (Rusija) - Bla` Kav~i~ (Slovenija) 6:3 6:2, Evgenij Korolev (Kazahstan) - Majkl Rasel (SAD) 6:1 6:0, (5) Ivo Karlovi} (Hrvatska) - Dusan Lajovi} (Srbija) 7:6 6:4, (6) Viktor Troicki (SRB) - Ivan Navaro ([panija) 6:4 6:0.

TURNIR U RIMU

Ana pobedila Ana Ivanovi} plasirala se u drugo kolo VTA turnira u Rimu po{to je lako savladala Ruskiwu Jelenu Vesninu sa 6:1, 6:3. Ana }e u drugom kolu igrati protiv beloruskiwe Viktorije Azarenke koja je sa laganih 6:1, 6:4 eliminisala kvalifikantkiwu Sesil Karatan~evu iz Kazahstana. Ivanovi}eva je protivnicu savladala posle ne{to vi{e od sat vremena igre. Odli~nim servisom protivnici nije dozvolila ni jednu brejk loptu. Ana je pro{le godine u Rimu stigla do tre}eg kola, kada je izgubila od Poqakiwe Agwe{ke Radvanske.

Jelena se pomu~ila Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} plasirala se u tre}e kolo VTA turnira u Rimu po{to je u utorak u drugoj rundi pobedila Amerikanku Betani Matek-Sands rezultatom 2:1 (6:3, 3:6, 6:1). Me~ je trajao dva sata i osam minuta. Jankovi}eva nije imala problema u prvom setu. U petom gemu uzela je brejk i potom povela 4:2. Prednost je uspela da sa~uva do kraja seta i povede 1:0. U drugom delu usledili su problemi. Lo{ prvi servis uticao je na wenu igru, {to je Amerikanka

Senta {ampion Stonoteniserke Sente ekipne su prvakiwe Srbije u juniorskoj konkurenciji. One su u svom gradu potvrdile primat pobediv{i u konkurenciji

{est ekipa. Za Sen}anke su igrale Aliz \ur~ik, Aneta Maksuti i Eva Tot. Drugo mesto pripalo je Ba~koj Topoli, a tre}e ^elarevu. U~estvovali su jo{ ^oka, Banat i Beo~in. S. S.

ME^ ZA PRVAKA SVETA

@rtva kvaliteta za remi Po~etak sedme partije obele`en je minutom }utawa za preminulog biv{eg predsednika FIDE Florensa Kampomanesa. Anand je ponovo igrao belim figurama i ponovio Katalonku. Topalov je primenio `rtvu kvaliteta koju je igrao ve} Ivan~uk protiv Geqfanda ove godine na Amber turniru. Izgleda da je Topalovu i{lo sve po analizama jer je za prvih dvadeset poteza potro{io samo 3 minuta, dok je Anand potro{io vi{e od jednog ~asa. Ipak, u 21. potezu Anand je odigrao potez 21.Kh1, koji o~igledno nije bio u ku}noj pripremi Topalova pa se on zamislio preko dvadeset minuta za svoj 21. potez kojeg komentatori smatraju gre{kom. Prema mi{qewu Kasparova, Anand je propustio u 25. potezu da odigra ja~e i stekne {anse na pobedu. Posle vrlo zanimqive igre partija je zavr{ena remi-

jem u 58. potezu. Posle 7. partije skor je 4:3 za Ananda. Anand - Topalov 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 d5 4.g3 Lb4+ 5.Ld2 Le7 6.Lg2 0–0 7.0–0 c6 8.Lf4 d:c4 9.Se5 b5 10.S:c6 S:c6 11.L:c6 Ld7 12.L:a8 D:a8 13.f3 Sd5 14.Ld2 e5 15.e4 Lh3 16.e:d5 L:f1 17.D:f1 e:d4 18.a4 D:d5 19.a:b5 D:b5 20.T:a7 Te8 21.Kh1 Lf8 22.Tc7 d3 23.Lc3 Ld6 24.Ta7 h6 25.Sd2 Lb4! 26.Ta1! L:c3 27.b:c3 Te2 28.Td1 Da4 29.Se4 Dc2 30.Tc1 T:h2+ 31.Kg1 Tg2+ 32.D:g2 D:c1+ 33.Df1 De3+ 34.Df2 Dc1+ 35.Df1 De3+ 36.Kg2 f5 37.Sf2 Kh7 38.Db1 De6 39.Db5 g5 40.g4 f:g4 41.f:g4 Kg6 42.Db7 d2 43.Db1+ Kg7 44.Kf1 De7 45.Kg2 De6 46.Dd1 De3 47.Df3 De6 48.Db7+ Kg6 49.Db1+ Kg7 50.Dd1 De3 51.Dc2 De2 52.Da4 Kg8 53.Dd7 Kf8 54.Dd5 Kg7 55.Kg3 De3+ 56.Df3 De5+ 57.Kg2 De6 58.Dd1 remi. B. D.

15

PRVA LIGA SRBIJE

Koyo za pobedu

Kolubara – Proleter 1:0 (0:0)

Mladost (A) - In|ija 0:2 (0:0) APATIN: Stadion SC “Rade Svilar”, gledalaca 300, sudija: Mi{i} (Zrewanin). Strelci: Isidorovi} u 64. i Vejnovi} (autogol) u 73. minutu. @uti kartoni: Jovanovi} i Kosti} (In|ija). MLADOST: Ru`i} 7, Stjepi} 6, [inik 6 (Brki} 6), Te{i} 6 (Jakovqevi}), Pjevi} 5, Vejnovi} 7, Jeli} 6, Petrovi} 6 (Brdari}), Drakuli} 7, Filipovi} 6, Grabe` 6. IN\IJA: Poleksi}, Novakovi} 7, Joksimovi} 6 (Koxo 8), \urovi} 7, Jovanovi} 6, Goli} 7, Vu~eti} 6, Kosti} 6, Nagli} 6 (Isidorovi} 7), Bubalo 7, Filipovi} 6 (Omi}). Porazom protiv In|ije Apatinci su izgubili sve {anse da ostanu u prvoliga{kom rangu takmi~ewa. Prvo poluvreme bilo je izuzetno lo{e i bez {ansi, jedini zanimqiv momenat je bio u 11. minutu, kada je Joksimovi} povukao Filipovi}a i tako omeo da ne{to vi{e u~ini u realizaciji izgledne {anse. U drugom poluvremenu kod gostiju ulazi Koxo, i preokre}e rezultatski utakmicu. Najpre je stvorio dve dobre prilike za saigra~e, a malo kasnije je do{lo do gre{ke doma}ih, Pjevi}a i golmana Ru`i}a, {to je Isidori} iskoristio i postigao pogodak. Kona~an rezultat postavio je Vejnovi} autogolom, po{to je nespretno reagovao na izvedeni

Banat - Be`anija Novi Sad - Srem Mladost (A) - In|ija Kolubara - Proleter Sloga - ^SK Pivara Radni~ki (N) - Radni~ki (S) Mladost (L) - Novi Pazar Teleoptik - Zemun Dinamo - Sevojno 1. Kolubara 27 2. In|ija 27 3. Be`anija 27 4. Sevojno 27 5. Novi Sad 27 6. Teleoptik 27 7. Banat 27 8. Proleter 27 9. Srem 27 10. Novi Pazar 27 11. Mladost (L) 27 12. Dinamo 27 13. Sloga (K) 27 14. Zemun (-2) 27 15. Radni~ki (S) 27 16. Radni~ki (N) 27 17. ^SK Pivara 27 18. Mladost (A) 27

14 13 11 13 11 11 9 10 10 10 7 9 7 8 8 6 5 6

9 8 10 4 9 8 10 6 6 5 12 6 11 9 7 11 12 7

4 6 6 10 7 8 8 11 11 12 8 12 9 10 12 10 10 14

0:1 (0:0) 2:1 (1:1) 0:2 (0:0) 1:0 (0:0) 2:0 (2:0) 1:0 (0:0) 4:1 (1:0) 0:0 0:1 (0:1) 34:24 51 39:20 47 29:22 43 27:22 43 25:21 42 30:23 41 23:21 37 31:27 36 28:31 36 23:31 35 28:26 33 25:31 33 21:21 32 29:28 31 20:28 31 24:29 29 25:34 27 19:41 25

U slede}em kolu (8/9. maja) sastaju se: ^SK Pivara - Mladost (L), Srem - Sloga (K), In|ija - Novi Sad, Zemun - Mladost (A), Radni~ki (S) - Teleoptik, Proleter - Radni~ki (N), Be`anija Kolubara, Sevojno Point - Banat, Novi Pazar - Dinamo. korner Koxa. Na kraju, gosti su mogli da postignu jo{ jedan pogo-

dak, ali je zamalo neprecizan bio Bubalo. M. Jovi}evi}

Detelinarci u seriji Novi Sad - Srem 2:1 (1:1) NOVI SAD: Stadion na Detelinari, gledalaca 500, sudija An|elkovi} (Kru{evac). Strelci: Bareira u 6. i Filipovi} u 48. minutu za Novi Sad, a Stano-

veoma ve{to koristila i do{la do identi~nog rezultata - 6:3 za izjedna~ewe u setovima. Me|utim, u odlu~uju}em tre}em setu Jankovi}eva je preuzela kontrolu nad me~om i vrlo brzo stigla do vo|stva od 4:0. Do kraja je prepustila protivnici samo jedan gem i plasirala se u narednu rundu. Jelenu Jankovi} u tre}em kolu o~ekuje me~ sa pobednicom duela izme|u Belgijanke Janine Vikmajer i Francuskiwe Aravan Rezai. Nagradni fond turnira u Rimu je dva miliona dolara.

DR@AVNO PRVENSTVO JUNIORKI

sreda5.maj2010.

Detaq s utakmice u Novom Sadu

jevi} u 26. minutu za Srem. @uti kartoni: Filipovi}, Bareira (Novi Sad), Stanojevi}, Jankovi}, Kaizi, Vuka{inovi} (Srem). NOVI SAD: Vesi} 6, Josimov 7, \uki} 7, Paripovi} 7, Filipovi} 7, ^ovilo 8, Bursa} 6 (BoguKUP NA TERITORIJI VOJVODINE

Palan~ani u Senti Danas po~iwe zavr{nica kupa na teritoriji Fudbalskog saveza Vojvodine. Na programu su me~evi pretkola,a sastaju se- SENTA: Senta - Ba~ka (Ba~ka Palanka), BANATSKO KARA\OR\EVO: Jedinstvo - Vr{ac, VETERNIK: Veternik - Pali}, BA^KI JARAK: Mladost - Spartak (Debeqa~a), TEMERIN: Sloga - Kikinda, WEGO[EVO: Proleter Hercegovac (Gajdobra), FUTOG: Metalac - Dowi Srem. Svi me~evi po~iwu u 16.30 sati. G. K. FINALE KUPA FSG NOVI SAD

Cement do~ekuje Klisane Danas se u finalu kupa na teritoriji Fudbalskog saveza grada Novog Sada u Beo~inu sastaju Cement i Borac s Klise. Me~ po~iwe u 16.30 sati.

novi} 7), \orovi} 6 (Kav~i} 7), Bareira 7 (Bajat), Opsenica 7, Batijoja 7. SREM: Raji} 6, Mijanovi} 7, Jovanovi} 6, Tatomirovi} 6 (B. Nikoli} 6), Stanojevi} 7, Milo{evi} 7, Jankovi} 7, Soviq 6 (Vukovi}), Zec 7, Kaizi 7, Vuka{inovi} 7 (@ivkovi}). Nastavili su fudbaleri Novog Sada prole}ni visoki let savladav{i Srem iz Sremske Mitrovice. Krenuli su `uti sna`no od po~etka i `eleli rano vo|stvo, a u tome su uspeli ve} u 3. minutu posle akcije za uxbenike Batijoje Foto: R. Hayi} i Opsenice. Bareiro je sa ivice kaznenog prostora poslao loptu u mre`u, me|utim na intervenciju pomo}nog sudije, glavni arbitar An|elkovi}, po ocenama svih, neopravdano je poni{tio gol. Tri minuta kasnije radovali su se doma}i. Korner je izveo Jo-

simov, a na prvoj stativi na{ao se Bareira i poslao loptu pod pre~ku. Neo~ekivano su Sremci do{li do izjedna~ewa, slobodan udarac sa preko 30 metara izveo je Stanojevi}, a lopta je pored skamewenog Vesi}a zavr{ila u mre`i. Posle izjedna~uju}eg gola {ansu da ponovo dovede doma}e u vo|stvu imao je Batijoja, ali je golman Raji} spre~io najgore. Imali su Novosa|ani sre}e u 31. minutu, Soviq je izveo slobodan udarac, a ~uvar mre`e Vesi} je krajwim naporom loptu uspeo da odbije, na wu je natr~ao Mijanovi}, {utirao je i pogodio stativu. U nastavku su `uti krenuli na sve ili ni{ta, ponovo je na sceni bio Josimov, odli~no je izveo korner, lopta je pro{la nekoliko odbrambenih igra~a gostiju, a na drugoj stativi na{ao se Filipovi} i pogodak je bio neminovan. Do kraja utakmice imali su gosti priliku da izjedna~e, ali je Zec iz idealne prilike {utirao pored gola. Na drugoj starani, posle odli~ne akcije ^ovila \uki} je bio u prilici, na loptu je natr~ao Batijoja, ali je golman Sremaca ponovo bio na mestu. M. Popovi}

Agonija Bana}ana Banat - Be`anija 0:1 (0:0) ZREWANIN: Stadion “Kara|or|ev park”, gledalaca 300, sudija: Maslakovi} (Ni{). Strelac: Mrkaji} u 85. minutu. @uti kartoni: Netua, Radovanovi} i ]ulibrk (Banat), Mrkaji} (Be`anija). Crveni karton: ]ulibrk (Banat). BANAT: Bogunovi} 6, Zowi} 5, Netua 7, ]ulibrk 5, Kompaore 5, V. Radovanovi} 6, Manevski 6, Kosti} 7, M. Radovanovi} 6 (Ane|lkovi} 6), Avramovi} 6, Grumi} 6, Popovi} 5 (Cavri} 7). BE@ANIJA: Ostoji} 6, Markovi} 6, Lekovi} 6, ]iri} 6 (Ivanovi}), Simi} 6, Stanov~i} 7, Pe{i} 6 (Skokna), Mirkovi} 6 (Mrkaji} 6), \eni} 7, Prodanovi} 7, Bo`i~i} 7. Fudbaleri Banata ponovo su pora`eni na svom terenu, a ovoga puta od wih je bila uspe{nija Be`anija. Golom Mrkaji}a u 85. minutu odneli su sva tri boda Beogra|ani iz grada na Begeju. Na startu utakmice boqe su se sna{li gosti, {utirao je \eni} u 11. minutu pored gola, a sli~nu situaciju imao je i

Prodanovi} u 24. minutu kada je lopta oti{la zamalo preko pre~ke. Doma}in je prvi put pripretio u 40. minutu, a udarac Vlade Radovanovi}a uspe{no je odbranio golman Ostoji}. U 45. minutu doma}i tim ostao je sa igra~em mawe, jer je zbog drugog `utog kartona iskqu~en {toper ]ulibrk. U nastavku oba tima pretila su udarcima iz daqine. U 46. minutu Radovanovi} je {utirao pored gola, a u 58. Marko Radovanovi} pogodio golmana Ostoji}a. Najboqu priliku na me~u gosti su propustili u 60. minutu, kada je posle idealnog centar{uta Bo`i~i}a glavom {utirao \eni}, a lopta zavr{ila zamalo pored desne stative. A onda u 85. minutu su do tri boda stigli gosti. Bo`i~i} je centrirao s leve strane, lopta je preletela sve igra~e Banata, do{la do napada~a \eni}a, koji je iz blizine pogodio golmana Bogunovi}a, a na odbijenu loptu je natr~ao Mrkaji} i iz prvog kontakta postigao odlu~uju}i i pobedonosni gol. N. Jowev

LAZAREVAC: Igrali{te Kolubare, gledalaca: 300, sudija: Piper (^a~ak). Strelac: Kali~anin u 72. minutu. @uti kartoni: Ka{i} i ^vorkov (Kolubara), Stamenkovi} i Mojovi} (Proleter). KOLUBARA: Rankovi} 7, Ristanovi} 7, Jovanovi} 7, Ka{i} 7, Zaji} 7, A{kovi} 8, ^vorkov 7, Kali~anin 8 (Savi}), Brajovi} 7 (Obradovi}), Marinkovi} 7 (Radovanovi}), Stojanovi} 7. PROLETER: Jeli} 8, Stamenkovi} 7, Krasi} 7, Dragi} 7, @igi} 7, Ki{ 7 (Mojovi}), Tjeri 7, Lazarevi} 6 (Vislavski 6), Damjanovi} 6, Zuki} 6 (Jovanovi}), Kova~evi} 7. Posle velike borbe zelenocrni su ukwi`ili velika tri boda protiv izvrsnih Novosa|ana. Gol odluke pao je u 72. minutu i napokon slavqe za navija~e Kolubare. Ivan Kali~anin je s dvadeset metra uputio precizan {ut levicom u dowi desni ugao nemo}nog Jeli}a.

Sloga – ^SK Pivara 2:0 (2:0) KRAQEVO: Stadion Sloge, gledalaca: 500, sudija: Obradovi} (Jagodina). Strelci: Mijailovi} u 1. i Gojkovi} u 34. minutu. @uti kartoni: Gojkovi}, \or|evi}, Memedovi} (Sloga), Raca, [arac, Veselinovi} (^SK Pivara). Crveni karton: \or|evi} (Sloga). SLOGA: Uro{evi} 7, Vasili} 8 (Vla{i}), Gojkovi} 8, \or|evi} 6, Pavlovi} 8, Babi} 7, Memedovi} 7 (Peri} 8), Pelivanovi} 7, Mijailovi} 7 (Spasojevi} 7), Ra|enovi} 7, Radovi} 7. ^SK PIVARA: Labus 6, Pandurov 6, Mago~ 5 (Sre}kovi} 6), Gali} 6, Mandi} 6, Raca 5, Jablan 5 (Divjak 5), [arac 5 (Pavlovi} 5), Bo{wakovi} 5, Jankov 6, Veselinovi} 6. Lak{e negom {to su o~ekivali, “beli” su upisali trojku. Jo{ se gledaoci nisu ni smestili, a doma}in je poveo. Brza akcija Vasili}a i Memedovi}a zavr{ila se sjajnim pasom, a Mijailovi} je pocepao mre`u iza nemo}nog Labusa. Jedini dobar {ut gosti su uputili u 9. minutu, ali posle udarca Veselinovi}a lopta je fijuknula pored stative. Doma}ini su, uglavnom, strpqivo gradili akcije i u 34. minutu stigli do drugog gola. Gojkovi}, najboqi igra~ na utakmici, izborio se za loptu na svojoj polovini, usledio je centar{ut na drugu stranu odakle je Ra|enovi} vratio u peterac, a Gojkovi} bio na dobrom mestu za mat. U drugom poluvremenu bilo je obostranih prilika, ali su mre`e ostale netaknute. VELIKA NAGRADA MOSKVE

Hasanovi} najbr`i

Srpski profesionalni biciklista Esad Hasanovi} osvojio je prvo mesto na trci kategorije 1.2 za svetske bodove Velika nagrada Moskve. U konku-

Esad Hasanovi}

renciji blizu 100 biciklista, Hasanovi} je na stazi do 150 kilometra postigao vreme 3:41,46 ~asova (prosek 38,7 km na ~as) i osvojio i 40 bodova za rang listu. - Presre}an sam zbog ove pobede – rekao je Esad Hasanovi}. I Ivan Stevi} se dokopao prvih bodova u sezoni, na trci u Moskvi stigao je sedmi.


SPORT

sreda5.maj2010.

c m y

16

DNEVNIK

VOJVO\ANSKA ODBOJKA[KA PANORAMA (Podlistak OSV) KOMPANIJA „DUNAV OSIGURAWE” UZ OSV

Uspe{ni ruku pod ruku Kompanija “Dunav osigurawe” dugogodi{wim ulagawem u vrhunski sport u Srbiji postala je wegov neizostavni deo, pa nije trebalo mnogo ube|ivawa da se ova uspe{na i ugledna firma podr`i razvoj odbojke u Pokrajini. Odbojka{ki savez Vojvodine i “Dunav osigurawe” potpisali su, na obostrano zadovoqstvo, ~etvorogodi{wi ugovor o generalnom sponzorstvu i jednogodi{wu tehni~ko-poslovnu saradwu sve u ciqu razvoja i omasovqewa odbojka{kog sporta. Uz sponzora kakav je “Dunav osigurawe”, kao i uz pomo} i donatorstvo drugih firmi i kompanija, OSV namerava da pomogne klubovima pod svojom nadle`no{}u osloba|awem dela finansijskih obaveza, {to }e svakako doprineti {irewu baze igra~a, sudija i trenera, a samim tim i jo{ ve}oj popularizaciji ovog atraktivnog sporta. - Planovi OSV su se poklopili sa na{im i kompanija “Dunav osigurawe” je s velikim zadovoqstvom u{la u partnerstvo sa ovom uglednom i brojnom asocijacijom. Ugovor je potpisan na ~etiri godine i nadam se da }e se za to vreme formirati jo{ 80-ak klubova u Vojvodini, {to nam je prevashodni ciq. Na{ motiv je afirmisawe sportske kulture, pre svega kod {kolske dece svih uzrasta, `elimo da animiramo klubove za

Svi zadovoqni: S potpisivawa ugovora o saradwi

jo{ ve}u masovnost i popularizaciju odbojka{kog sporta. Finansijska pomo} je neophodna Savezu, potpisali smo ugovor na obostrano zadovoqstvo i smatram da je ovo na~in za jo{ boqu promociju na{e Kompanije - rekao je regionalni di-

rektor “Dunav osigurawa” Predrag Tomanovi}. Da uspe{ni idu ruku pod ruku potvr|uju saradwa i partenrstvo uspe{ne Kompanije “Dunav osigurawe” u uspe{ne sportske asicijacije kao {to je OSV. M. R.

MILORAD KIJAC, PREDSEDNIK UDRU@EWA ODBOJKA[KIH TRENERA VOJVODINE

Da se i struka pita Izborna skup{tina Udru`ewa odbojka{kih trenera Vojvodine odr`ana je u oktobru 2009. godine, a Predsedni{tvo je konstituisano 19. novembra iste godine. Za predsednika je izabran trofejni trener Milorad Kijac, potpredsednika je Goran Ili}, a ~lanovi prof. dr Milenko Vukovi}, Aleksandar Vladisavqev, Slobodan Gajevi}, Ana [obot i Milan Radosav~ev. Sekretar je Kristijan Horvat. - Trudili smo se da Predsedni{tvo bude sastavqeno od stru~waka sa celog podru~ja Vojvodine. Po konstituisawu odmah smo se dali na posao, jer je trebalo doneti normativne akte ( Poslovnik o radu Predsedni{tva, Pravilnik o stru~no - pedago{kom radu, Pravilnik o statusu trenera u klubu, Milorad Kijac Pravilnik o dozvoli za rad (licenca trenera), kao i braznog sistema rada u {kolama ugovor izme|u kluba i trenera, odbojke. kojim treba da se utvrde me|u- Na{ zadatak je da pomognemo sobne obaveze i da se za{tite u onim sredinama gde odbojkatreneri na kojima po~iva stru{ki sport nije razvijen.Namerka). To smo uradili da se ne bi ni smo da podelimo CD i pridoga|alo da i pored ispuwenih ru~nike svim zainteresovanima obaveza trenera klub ne ispuni pojedincima, pogotovo u sredisvoje. Tu }e se i}i na rigorozne nama gde je odbojka slabije razmere, klubovima se ne}e dozvovijena i gde su treneri entuzijaliti da se takmi~e sve dok ne izsti i nisu dovoqno odbojka{ki mire obaveze prema trenerima. edukovani. Sve smo ovo uradili u koordinaUdru`ewe je oformilo i ciji sa Savezom, a Uprvani odStru~ni odbor koji broji pet bor OSV je usvojio na{a akta. ~lanova. Za predsednika je izaDo{lo je vreme da se i struka bran prof. dr Milenko Vukopita, podrazumeva se u svojoj vi}, a ~lanovi su Milorad Kioblasti delovawa - jasan je Mijac, Goran Ili}, Nikola Salalorad Kijac. ti} i @eqko Krneta. Jedan od programskih zadata- Odbor }e se baviti stru~nim ka Udru`ewa je i izrada jednopitawima i predlagati Predsedni{tvu odre|ene smernice i strategiju za daqu edukaciju zarad prosperiteta odbojke. Ideja je i da se oforme reprezentativne selekcije Vojvodine u pionirskoj, kadetskoj i juniorskoj kategoriji, kao i da se odrede

selektori tih selekcija. Koordinator za `enske selekcije bio bi profesor Vukovi}, a ja za mu{ke. Ciq je da se u ovaj rad ukqu~i {to vi{e trenera, s tim {to se podrazumeva da bi te reprezentacije (selekcije) igrale samo prijateqske utakmice. Kijac se osvrnuo i na odbojka{ke {kole, koje su u posledwe vreme ni~u kao pe~urke posle ki{e. - Nismo u potpunosti zadovoqni wihovim radom, jer se u wima zapostavqa tehnika na kojoj po~iva odbojka{ka igra. Moraju da se utvrde kriterijumi, kao na primer onaj o optimalnom broju dece sa kojom mo`e da se radi u sali. Odredili smo komisiju koja bi trebalo da obilazi te {kole i na osnovu utvr|enih kriterijuma obave{tava ih kako treba da rade. Ciq je da se {kole stave pod kontrolu . Nemamo ni{ta protiv toga da se {to vi{e dece bavi odbojkom, ali ima dosta java{luka u wihovom radu. Ubudu}e ne}e mo}i svako da radi kako ho}e, treneri }e morati da imaju licence, jer ciq nam je i obaveza da se deca nau~e pravilnoj tehnici. Fakultet za fizi~ku kulturu u Novom Sadu dao je materijal o uslovima {kolovawa trenera. - Mi smo podr`ali akciju da trener sa diplomom mo`e da radi. Predvideli smo i da instruktori obilaze regione i demonstriraju pokazne treninge. U programskim zadacima predvi|eni su i trenerski seminari na kojima }e biti anga`ovani iskusni stru~waci iz ovog sporta. Na primer, pred po~etak sezone odr`ao bi se seminar na kojem bi prisustvo bilo obavezno i na kojem bi se dobijala licenca za tu sezonu istakao je Kijac. G. Malenovi}

IZ UDRU@EWA ODBOJKA[KIH KLUBOVA VOJVODINE

Regionalna podela pravi potez Udru`ewe odbojka{kih kluska liga - grupe sever i jug (sebova Vojvodine formirano je niorke, po 10 ekipa), Prva Voj2008. godine i ~ine ga klubovi vo|anska liga - grupe sever, cenkoji se takmi~e u tre}em, ~etvrtar i jug (seniori, po osam ekitom i petom stepenu u Pokrajipa), dok je peti rang takmi~ewa ni. Sastavni je deo OSV, ali je poveren regionalnim savezima. pravno lice sa teku}im ra~u- Regionalna podela je pravi nom. Osnovni zadaci Udru`ewa potez, jer qudi iz regionalnih su sprovo|ewe politike i odlusaveza najboqe poznaju mogu}noka OSV u skladu sa Statutom i uskla|ivawe pitawa od zajedni~kog interesa za klubove. Udru`ewe klubova vodi liga{ka takmi~ewa tre}eg, ~etvrtog i petog ranga na teritoriji Vojvodine i utvr|uje sistem takmi~ewa istih. Zatim, utvr|uje propozicije, kalendar takmi~ewa i raspored takmi~ewa u ligama sa teritorije Vojvodine, vr{i analizu takmi~ewa i preduzima odgovaraju}e mere u ciqu obezbe|ivawa pravednog toka takmi~ewa, stara se o pravilnom i racionalnom tro{ewu sredstava iz fonda za odr`avawe takmi~ewa. Sara|uje sa trenerskim i sudijskim udru`ewima, a obavqa i zadatke i poslove koje mu neposredno povere klubovi sa teritorije Vojvodine. - Klubovi su obavezni da se pridr`avaju postignutih dogovora i izvr{avaju odluke Udru`ewa, Petar Bogunovi} u~estvuju u wegovom radu i u formirawu fonda za odr`asti za formirawe novih klubovawe lige prema finansijskom va na wihovoj teritoriji. U planu, koji, ina~e, donosi Skupovom rangu takmi~ewa mnogo je {tina Udru`ewa u skladu sa ve}a zainteresovanost za `enpropozicijama takmi~ewa - kasku odbojku, pa u nekim regioni`e predsednik Udru`ewa kluma ima ~etiri grupe `enske libova Vojvodine Pera Bogunoge i samo jedna mu{ka. Zbog toga vi}. nastojimo da pove}amo zainteUdru`ewe klubova sastoji od resovanost za mu{ku odbojku. Skup{tine, predsedni{tva, Regionalne lige za devoj~ice Nadzornog odbora, komesara dali smo Ju`nom Banatu (vodi takmi~ewa i disciplinskog suMe|uop{tinski odbojka{ki sadije. Skup{tinu ~ini po jedan vez Kovin), Sremu (vodi Opdelegat iz svakog kluba ~ije se {tinski savez Sremska Mitroekipe takmi~e u ligama koje vovica), Ba~koj Palanci ( vodi di Udru`ewe, {to ranije nije Op{tinski savez Ba~ke Palanbio slu~aj. Pod okriqem udruke) i Subotici (vodi Op{tin`ewa su Druga republi~ka ligaski savez Subotice), dok regiogrupa sever (seniori i seniornalnu ligu za de~ake vodi Gradke, po 10 ekipa), Prva vojvo|anski savez Novog Sada.

Udru`ewe se trudi i da pomogne klubovima koji se zbog finansijske krize nalaze u te{koj situaciji. - Udru`ewe je preko marketinga OSV u{lo u akciju obezbe|ivawa dopunskih sredstava, pa je sklopqen ugovor sa “Dunav osigurawem” o sponzorstvu, uz obavezu klubova da wihovi ~lanovi osiguravaju svoja vozila u ovom osiguravaju}em dru{tvu. Ova akcija je krenula od Nove godine i analizom za prvo tromese~je ne mo`emo biti zadovoqni. ^ini se da klubovi nisu istrajali u dogovoru, pa je mali odziv za osigurawe vozila. Pored toga, Udru`ewe, imaju}i u vidu te{ku finansijsku situaciju u klubovima, besplatno obezbe|uje zapisnike za utakmice i druge formulare i obrasce. Tako|e, Udru`ewe finansijski poma`e klubovima koji su u~estvovali u kvalifikacijama za popunu Prve lige. O tro{ku Udru`ewa organizovani su kvalifikacioni turniri za popunu liga, a klubovi su samo imali obavezu da dovedu ekipe. Ciq je da klubovi imaju {to mawe tro{kova za u~e{}e u takmi~ewima. To, na`alost, ne ide lako, ali od ove namere ne}emo odustati. S tim u vezi Udru`ewe razmi{qa o delewu Prve `enske vojvo|anske lige u tri grupe (kao kod mu{karca) u ciqu pojeftiwewa takmi~ewa. Ali, o tome }e odlu~iti klubovi na Skup{tini Udru`ewa, koja }e se odr`ati pre po~etka naredne takmi~arske sezone. - Predsedni{tvo Udru`ewa je zadovoqno saradwom sa klubovima. Nastojimo da od najni`eg, pa do najvi{eg ranga takmi~ewa primewujemo u potpunosti pravila igre i obezbedimo pripremu svake utakmice sa svim potrebnim rekvizitima, bez bilo kakve improvizacije istakao je Bogunovi}. G. M.


SPORT

c m y

DNEVNIK

sreda5.maj2010.

17

VOJVO\ANSKA ODBOJKA[KA PANORAMA (Podlistak OSV) RAD, PLANOVI I @EQE ^ELNIKA OSV

Da odbojka procveta po celoj ravnici Prema mi{qewu odbojka{kih stru~waka,Pokrajina Vojvodina je tradicionalno pokreta~ka snaga ovog sporta u na{oj zemqi, a u ovom trenutku magi~nom igrom preko mre`e “zatrovane” su 33 od 46 op{tina panonske ravnice.Vojvo|anska odbojka{ka familija sada broji oko pet hiqada ~lanova (4844 registrovanih igra~a i igra~ica, 160 sudija i 120 trenera), ali je neophodna stalna popularizacija ovog sporta kako bi se pro{irila baza i osigurala jo{ lep{a budu}nost. Zato je veliki posao pred ~elnicima Odbojka{kog saveza Vojvodine, koji su sa~inili ~etvorogodi{wi plan i program sa ciqem da gotovo do perfekcije dovedu funkcionisawe Saveza i omaso-

u planu je osnivawe novih, a pitawe je dana kada }e biti oformqeni i s radom po~eti svih 12 regionalnih saveza (sada ih je osam). Za pohvalu je i sklopqen ugovor o poslovno tehni~koj saradwi s generalnim sponzorom “Dunav osigurawem”, a veoma je blizu realizaciji jo{ nekoliko donatorskih i sponzorskih ugovora. - Stvorili su se uslovi da nam poslovna saradwa s “Dunav osigurawem” donese mnogo toga dobrog za prve ~etiri godine, a nadamo se da }e trajati i du`e, na obostranu korist. Realizacija na{eg plana mnogo boqe se odvija u mawim sredinama, jer su mnogobrojni klubovi shvatili da iz toga mogu da do|u do zavidnih finansijskih sredstava.

odbojka{kog sveta u Vojvodini. Formirali smo i preduze}e u okviru OSV koje omogu}uje klubovima da po pristpa~nijim cenama nabave neophodnu sportsku opremu (lopte, antene, mre`e, dresove). Da bi zamisli ~elnika Saveza mogle da daju `eqene rezultate, svi moraju da zasu~u rukave i da deluju u istom smeru, kako bi se {to vi{e novca slilo u odbojku u Vojvodini i kako bismo svi boqe funkcionisali. Ne `elimo da Savez bude na teretu klubovima, ve} da im pomogne i da bude u wihovoj slu`bi, ali je najpre potreban kontinuitet i predanost radu – rekao je predsednik Skup{tine OSV Rajko Kijac i prvi ~ovek zadu`en za marketing.

Spasi}: Sezone bez problema

Jugoslav Spasi}

ve odbojku, da se razapne mre`a svuda gde za to postoje i minimalni uslovi. Za kratko vreme, rad ~elnika Saveza i te kako je vidan. Sa 83 kluba do{lo se do brojke od 94 i

Sekretar OSV Jugoslav Spasi} jedan je od glavnh operativaca i zadovoqan je u~iwenim u prethodnom peridou, kao i ~iwenicom da su sve lige pod okriqem vojvo|anskog Saveza pro{le bez problema. - Za veoma kratko vreme formirano je 11 novih klubova, internet sajt Saveza dobro funkcioni{e i na to smo veoma ponosni, komunikacija s klubovima i sudijama je na visokom nivou i zadovoqan sam funkcionisawem. Bilo je pitawa da li }e se lige uop{te igrati, jer nam je buxet pre sezone umawen za 46 odsto, pa je veliki uspeh to {to su takmi~ewa zavr{ene bez problema - rekao je Spasi} i okrenuo se radu Saveza. - U mla|im kategorijama se ove sezona takmi~ilo 38 odsto vi{e ekipa nego pro{le {to je podatak za svaku pohvalu, a Savez se trudi da snosi skoro sve tro{kove. Drago nam je {to se bude pojedini klubovi bogate tradicije, pre svega Ruma i mu{ki Spartak koji imaju velike ambicije. Sada nam je ciq da se odbojka probudi u sevenrom Banatu i zapadnoj Ba~koj, ali formirawem reguonalnih saveza i taj problem }e biti prevazi|en. Decentralizacijom }emo mnogo dobiti, a onda }e svaki regionalni savez raditi za sebe, {to je put do kvalitetnog rada - istakao je Spasi}. Planiramo saradwu s VIP mobilnom mre`om, gde }e svi klubovi i qudi iz Saveza biti umre`eni i mo}i da razgovaraju besplatno, {to }e doneti boqu komunikaciju izme|u ~itavog

Ide se ka malte ne ultimativnom ~etvorogodi{wem planu po kojem }e se odbojka igrati u 46 op{tina u Pokrajini (u vi{e od 150 naseqenih mesta), gde }e biti vi{e od 160 klubova,

Stanko Uzelac i Rajko Kijac

200 takmi~arskih ekipa, preko 6000 odbojka{a i odbojka{ica, 1000 igra~a i igra~ica bi~-voleja i preko 200 sudija i toliko trenera. - Od vremena izbora, kad smo do{li na ~elo Saveza, maksimalno smo se anga`ovali i ve} se vide plodovi rada. Izmewen je Statut i samo funkcionisawe Saveza u odnosu na raniji period je veoma izemeweno, ranije je to sve bilo u rukama jednog ~oveka, a sada Upravni odbor odlu~uje o gotovo svemu {to se de{ava i zato se o~ekuje veliki uspeh. Odbojka ima povoqan trend, posebno kod devojaka i to treba iskoristiti. Zato `elimo da oformimo {to vi{e klubova, kako bismo pove}ali masovnost iz koje po definiciji mora da proistekne i kvalitet, mada je u dana{we vreme krize veliki uspeh i kada klub opstane. Poznato je da je mu{ki klub

NIS Vojvodina nosilac odbojke u na{oj Pokrajini, ali Novom Sadu fali `enski superliga{ i nadam se da }emo ga uskoro dobiti. Imamo tri kluba u Prvoj `enskoj ligi, ali se nadam da }e u slede}oj sezoni i oni poja~ati kvalitet i uz na{u podr{ku ispuniti `eqe i plasirati se u najelitniji rang nadmetawa – istakao je predsednik UO OSV Stanko Uzelac i nastavio: - Za vreme pauze u takmi~ewima treba ve}u pa`wu posvetiti radu s mladima, organizovati kampove i kvalitetne turnire i stru~an rad usmeriti na takve akcije. Tako|e, `elimo da uspostavimo boqu saradwu sa sudijskom organizacijom, jer je u ovom trenutku gotovo autonomna, a treba da radi u interesu klubova i Saveza, a ne da bude obratno – zakqu~io je Uzelac. M. Risti}

Klubovi pod okriqem OSV Superliga (`) - Spartak (Subotica), Klek Banat (Zrewanin), Dinamo Azotara (Pan~evo). Prva liga (`) - Jedinstvo (Stara Pazova), Vojvodina i Novi Sad Pionir petrol (Novi Sad). Druga liga - sever (`) - Mladost (In|ija), Srem (Sremska Mitrovica), Futog (Futog), Spartak 2 (Subotica), Partizan (Sremski Karlovci), Ruma (Ruma), Varadin BMG gradwa (Petrovaradin), Zrewanin 023 (Zrewanin), Kikinda (Kikinda), VST (Novi Sad). Prva vojvo|anska liga - sever (`) - Novi Sad 2 (Novi Sad), CVS (Sombor), Vrbas (Vrbas), Volej stars (Kqaji}evo), Futog vest (Futog), Merkur (Ba~ka Palanka), Ki 0230 (Kikinda), Blok aut (Ba~ka Palanka), Vojvodina 2 (Novi Sad), Ba~ki zmaj (Ba~ko Dobro Poqe). Prva vojvo|anska liga - jug (`) - Banat Klek 2 (Klek), Maks ([id), Kraji{nik (Kraji{nik), @iti{te (@iti{te), Vr{ac (Vr{ac), Prvi tempo (Sremska Mitrovica), NS volej tim (Novi Sad), Sloga (^alma), NS tim (Novi Sad), Dinamo 2 (pan~evo). Druga vojvo|anska liga - ju`na i sredwa Ba~ka (`) - Beo~in MM (Beo~in), VST 2 (Novi Sad), Hajduk (Kula), Turija (Turija), Mladost (Ba~ki Petrovac), Be~ej (Be~ej), Vojvodina 3 (Novi Sad), Novi Sad 3 (Novi Sad), Fortuna (Temerin), Magli} (Magli}). Druga vojvo|anska liga - Srem (`) - Dunav (Stari Banovci), Mladost Ekspans (Nova Pazova), Jedinstvo 2 (Stara Pazova), Omladinac (Novi Banovci).

Odbojka{ka Vojvodina podeqena po regionima

Druga vojvo|anska liga - sever (`) - Apatin (Apatin), Spartak 3 (Subotica), Zlatica (Padej), ^oka (^oka), Subotica (Subotica), Kikinda 2 (Kikinda). Druga vojvo|anska liga - ju`ni Banat (`) - Banat (Vr{ac), Jasen (Jasenovo), Budu}nost (Gaj), Mla-

dost (Omoqica), M tim (Star~evo). Druga vojvo|anska liga - sredwi Banat (`) - Zrewanin 023 2 (Zrewanin), Klek 3 (Klek), Budu}nost (Banatski Dvor), Hercegovina (Ravni Topolovac), Zrewanin 023 3 (Bagqa{), Kraji-

{nik 2 (Kraji{nik), Zrewanin 023 4 (Se~aw). Superliga (m) - NIS Vojvodina (Novi Sad). Prva liga (m) - Borac (Star~evo), Bavani{te (Bavani{te), GIK Banat (Zrewanin), Jedinstvo (Stara Pazova), Novi Sad DDOR (Novi Sad).

Druga liga - sever (m) - FOK (Futog), Petrovaradin (Petrovaradin), NIS Vojvodina 2 (Novi Sad), In|ija (In|ija), Apatin (Apatin), Mladost Ekspans (Nova Pazova), Srem 2006 (Sremska Mitrovica), RFU (Futog), Dinamo (Pan~evo), Spartak (Subotica). Prva vojvo|anska liga - centar (m) - Mladost (Ba~ki Petrovac), Dubl (Novi Sad), Vo{a (Novi Sad), NS As 2 (Novi Sad), Petrovaradin 2 (Petrovaradin), Stra`ilovo (Sremski Karlovci), [id ([id), Dunav volej (Novi Sad). Prva vojvo|anska liga - sever (m) - Magli} (Magli}), Topola (Ba~ka Topola), Partizan Megal (Ba~), Kikinda (Kikinda), Mladost (Turija), Spartak 2 (Subotica), Vrbas (Vrbas). Prva vojvo|anska liga - jug (m) - Sloven (Ruma), Borac 2 (Star~evo), Plandi{te (Plandi{te), Prvi tempo (Sremska Mitrovica), Banat (Vr{ac), Radni~ki (Kovin), Hercegovina (Ravni Topolovac), Gorwi grad (Pan~evo). Druga vojvo|anska liga - Ba~ka (m) - Mladost Ekspans 2 (Nova Pazova), Botafogo (Novi Sad), Srem 2006 2 (Sremska Mitrovica), In star (In|ija), RFU 2 (Futog), Proleter (Zrewanin), Sirig (Sirig). Klubovi koji u~estvuju samo u liga{kom takmi~ewu mla|ih kategorija - NS volej (Novi Sad), As (Novi Sad), Dubovac (Dubovac), Star (Novi Sad), Grbi} (Ba~ki Jarak), Sme~ (Veternik), SMT Detelinara (Novi Sad), Lavovi 07 (Novi Sad), Skakavci (Pe}inci), Zmaj (Sremska Kamenica), Volej (Novi Sad).

Odbojka{ki dnevnik u „Dnevniku” Nije za raspravu ve~ita nepoznanica koji je sport najlep{i i najatraktivniji, s obzirom da je to stvar ukusa i pre svega li~ne, porodi~ne, kom{ijske ili neke druge pripadnosti, no ~iwenica je da je u zemqi Srbije lep{a polivina trenuno nagla{eno odbojka{ka.Istra`ivawe republi~kog sportskog saveza je pokazalo da najvi{e devoj~ica {kolskog uzrasta trenira i voli odbojku i da je vi{e potencijalnih odbojka{ica nego svih zajedno u ostalim sportovima. Vojvodina predwa~i u broju klubova i broju odbojka{ica i odbojka{a u odnosu na ostali deo dr`ave, a nedavno izabrano rukovodstvo pokrajinskog Saveza ~vrsto je namerilo da trenutno stotinak odbojka{kih klubova u dogledno vreme uve}a bar za jo{ pedestak. Mediji, pisani, radijski, televizijski, prema svojoj ure|iva~koj politici posve}uju prostor, sliku i vreme odbojci, sportu koji posle atletike ima najbrojniju planetarnu porodicu od ~ak 213 ~lanova.U nekim medijima, u zavisnosti od va`nih i mawe va`nih doga|awa u ovom sportu, odbojka ima svoje zaslu`eno i rezultatima i masovno{}u izboreno mesto, u drugima je nema ni u tragovima.List “Dnevnik” ima dugu i bogatu tradiciju u vaqanom pra}ewu odbojka{kog sporta i u nekad{woj Jugoslaviji i u skra}enoj Jugo-

slaviji i sada u Srbiji, a u zajedni{tvu sa Odbojka{kim savezom Vojvodine (OSV) namerni smo da ovaj sport jo{ vi{e pribli`imo pre svega mladimo i u~inimo da se i uslovno re~eno mali klubovi iz mawih sredina na|u na stranicama na{eg lista. I ~elnici OSV i mi u “Dnevniku” i dobronamerni obave{tini o ovom pionirskom poslu verujemo da poku{aj ne}e biti uzaludan i da }e pored odbojka{kog sveta i oni iz drugih sportova i asocijacija podr`ati projekat, a da }e odbojka{ke pri~e, reporta`e, razgovori, zabele{ke biti zanimqivi svim na{im ~itaocima. Krenu}emo sa odbojka{kim dodatkom jednom mese~no, ako bude sre}e, vaqane sarawe i pozitivnog odjeka logi~no da }emo u~estati sa “odbojka{kim dnevnikom “ u “Dnevniku”. Ne sumwamo da }e se broj odbojka{kih klubova i ekipa u Pokrajini uve}avati, kao {to ne sumwamo da }e na{i ~itaoci sa zadovoqstvom prihvatiti ovaj dodatak.I verujemo da }e se odbojka{kim poslenicima pridru`iti i oni iz drugih disciplina sa velikim brojem ~lanova (fudbal, ko{arka, rukomet, borila~ki sportovi...), jer Pokrajina ima ~ime da se di~i i da se poka`e na sportskom poqu.”Dnevnik” je tu da ideje i vaqane projekte zajedni~ki sprovedemo, zbog mladih, sporta i svih nas. B. P.


18

SPORT

sreda5.maj2010.

DNEVNIK

VOJVO\ANSKA ODBOJKA[KA PANORAMA (Podlistak OSV) VARADIN BMG GRADWA PONOVO U PRVOJ LIGI

I U JU@NOBANATSKOM JASENOVU STASAVA UZORAN KLUB

Boqe je osvojiti nego kupiti Novi Sad }e slede}e sezone u Prvoj `enskoj odbojka{koj ligi ponovo imati tri kluba. Pored Vojvodine i Novog Sada, koji su ve} u vi{e navrata opravdali prvoliga{ki status, u drugom rangu takmi~ewa u Srbiji bi}e i Varadin BMG gradwa, po drugi put u svojoj istoriji. Poneseni visokim ambicijama, ~elni

falio samo korak do besprekorne sezone, u pretposledwem kolu izabranice Spasoja Mili}evi}a poklekle su pred Zrewaninom i pretrpele prvi poraz u sezoni. Ipak, toliko su puta do tada pokazale nadmo}nost nad konkurentima i gotovo se pro{etale drugoliga{kim severom.

lilo da zabele`imo i sve pobede - istakao je Milorad Grgurovi} Bado, ~lan uprave i nastavio:- Najbitnije za nas, gledano iz organizacionog ugla, je da smo sve ugovorne obaveze prema devojkama ve} ispunili, {to nam daje za pravo da ve} sada planiramo formirawe ekipe za narednu sezonu i da razmi{qa-

Varadinke s peharom namewenim prvaku Druge lige

qudi Varadina su pre dve sezone na konkursu kupili mesto u Prvoj ligi, ali igra~ki i organizaciono nisu bili spremni da iznesu veliki teret, pa su se brzo vratili u srpskoliga{ko dru{tvo, da bi ve} u slede}oj sezoni prona{li put za ekspresni povratak. Ispunile su Varadinke sve najva`nije ciqeve, ali im je

- Retki su slu~ajevi da se ekipa odmah vrati u rang iz kojeg je prethodne sezone ispala, nama je to po{lo za rukom jer je sve bilo podre|eno povratku u Prvu ligu. Suboti~ki odbojka{ima je isto po{lo za rukom, ali su oni imali veliku podr{ku grada, dok smo mi sami izvojevali uspeh. Trebalo je dobiti sve protivnike u ligi i malo je fa-

mo o novim poja~awima. Kada smo ispali iz lige, ostalo je svega tri igra~ice, ali smo znali {ta `elimo i nadam se da }e grad Novi Sad, po{to }e imati tri ekipe, slaviti promociju jednog od ova tri kluba u Superligu. Koliko je realno da u ovom trenutku razmi{qate o ulasku u vi{i rang?

Jasen ponos sela

- Svaka ~ast svim klubovima u Prvoj ligi, ali mislim da predstoje}a sezona otvara mnogobrojne mogu}nosti za dobar rad, u zdravoj konkurenciji mo`emo da na|emo mesto i u najja~oj ligi. Planiramo dovo|ewe kvalitetnih poja~awa,brojne igra~ice nam se nude {to samo po sebi govori kakav smo klub. Nije nerealno da razmi{qati o ulasku u Superligu, `elimo u vrh prvoliga{ke tabele, a mnogo toga zavisi}e od pri~ama o eventualnom pro{irewu najkvalitetnije lige - istakao je Grgurovi}. Dovo|ewem @eqke Pu{owe i Tijane Ivanovi}, igra~ica sa superliga{kim iskustvom, Varadinke su dobile udarne napada~ke igle, pa ne ~udi wihova nadmo} u Drugoj ligi. - Naporno smo radili za ovakav uspeh. Drago mi je {to smo uspeli da se dr`imo ranije zacrtanog plana, da dominiramo i pobe|ujemo iz kola u kolo i da ~etiri kruga pre kraja obezbedimo prvoliga{ki status. Mo`da je rano pri~ati o planovima za slede}u sezonu, ali }emo razmi{qati o potencijalnim poja~awima i daqim planovima. Ono {to je sigurno jeste da je tendencija kluba da se vi{e aktivira u radu s mla|im kategorijama, jer je to osnov svakog zdravog i uspe{nog kluba - napomenuo je trener Varadin BMG gradwe Spasoje Mili}evi}. M. Risti}

Nepredvidivost `ivota je u~inila da se profesor fiskulture iz rumunske varo{i Karansebe{ Gabrijela zaqubi u Srbina iz ju`nobanatskog sela Jasenovo, uda, zaposli u tamo{woj Osnovnoj {koli "\or|e Maleti}" i u~ini da se za ovo selo ~uje u celoj dr`avi, pa i {ire.Ne zbog toga {to se Rumunka Gabrijela udala u srpsku ku}u Mari}, nego {to je prvo osnovala odbojka{ku sekciju, a onda uz pomo} me{tana, Mesne zajednice, ~inovnika iz op{tine Bela Crkva osnovala i @enski odbojka{ki klub Jasen, koji se trenutno veoma uspe{no takmi~i u Drugoj vojvo|anskoj ligi. Gabrijela je pre deset godina u{etala u ku}u Mari}a, srpski jezik sada govori kao materwi, jasenova~ke osnovce u~i `ivotu, fiskulturi, lepom pona{awu, a devoj~ice i odbojci. Trenutno loptu preko mre`e prebacuje dvadesetak devoj~uraka a prve korake ovog lepog i atraktivnog sporta u~i jo{ petnaestak devoj~ica, {to je za svaku pohvali s obzirom da selo broji oko 1.500 stanovnika a {kola ima oko 200 |aka. Jasenova~ke odbojka{ice su prvi put ozbiqnije skrenule pa`wu na sebe pre tri godine na turniru u Subotici kada je generacija ro|ena 1995. trijumfovala u konkurenciji 36 ekipa.Tada se nametnuo i odbojka{ki biser u liku Aleksandre Milenkovi}, tada, a i na brojnim takmi~ewima kasnije, najboqim igra~icom me|u vr|wakiwama.Usledili su novi uspesi, prva mesta od op{tinskog do okru`nog takmi~ewa, pa sve do tre}eg mesta na Prvenstvu Vojvodine, pa sjajan nastup (drugo mesto) na me|unarodnom turniru u Rumuniji, pa progla{ewe za najboqu ekipu u op{tini, pa priznawe Gabrijeli za najboqeg trenera, pa Aleksandri za najboqu sportiskiwu, pa...

- Mnogo toga je krenulo na boqe i sve je bilo lep{e kada je renovirana {kolska sala i kada su stvoreni uslovi za trening i utakmice, na ~emu smo svi u klubu zahvalni Bogdanu Roga~u, podpresedniku op{tine. Kao i u svim mestima i u Jasenovu devoj~ice obo`avaju odbojku i meni je zaista veliko zadovoqstvo da ih u~im ovom sportu - ka`e tako|e biv{a odbojka{ica. Predsenik Jasena je veliki zaqubqenik u odbojku Sla|ana Milenkovi}, a veliku podr{ku ima od predednika Mesne zajednica, mu`a Sini{e, pa kada se dobije i deo op{tinskog kola~a, koliki god da je, sakupe se sredstva za takmi~ewe i putovawa.Gotovo je izvesno da }e Jasen trijumfovati u svojoj ligi i automatski se plasirati u vi{i rang (Vojvo|anska liga), {to ne zna~i da }e se od jeseni takmi~iti u novom, kvalitetnijem, dru{tvu. - Ne znam nikog ko se ne raduje li~nim i kolektivnim uspesima i ko ne voli da napreduje na bilo kom poqu, u sportu posebno.Podrazumeva se da bismo svi mi iz kluba voleli da igramo u ja~oj ligi, me|utim, realni smo i znamo da za tako ne{to nemamo uslova, konkretno para. Vojvo|anska liga iziskuje mnogo vi{e sredstava, du`a putovawa i sve druge obaveze u odnosu na na{ rang, pa i ako budemo prvaci ne}emo i}i u vi{u ligu - saop{tava Gabrijela. Da li }e se u me|uvremenu, do po~etka nove sezone, ne{to promeniti pre svega oko finasija niko ne mo`e ni da nasluti, tek ne{to je sasvim sigurno i izvesno: profesor Gabrijela Mari} }e, uz podr{ku klupskih ~elnika, mesne zajednice, lokalne samouprave i roditeqa, i ubudu}e jasenova~ke devoj~ice u~iti ovom divno sportu a @OK Jasen biti ponos sela. B. P.

SE^AW BOGATIJI ZA ODBOJKA[KI KLUB

Devoj~ice probile led, de~aci, {ta ~ekate Pri~e o Se~awcima uglavnom po~iwu i zavr{ava se sportom. Decenijama unazad u "vojvo|anskoj Hercegovini" stasavali su vrsni rukometa{i – od Vukoja, preko Rni}a, do Meqanca. A onda se \or|ije Mili}evi} setio da Se~awci

je Se~aw izuzetno pogodan za odbojku. Ispostavilo se da je bio u pravu jer je pilot projekat Odbojka{kog kluba Zrewanin 023, biv{eg Po{tara, o osnivawu wihove sekcije nai{ao na dobar prijem i odziv - podse}a trener novoosnovanog kluba Se~aw

Klupsko rukovodstvo Osniva~ka Skup{tina OK Se~aw odr`ana je 9. aprila ove godine u hotelu "Crveni cvet". Za predsednika je izabran \or|ije Mili}evi}. Na ~elu Upravnog odbora je Aleksandar [apowi}, dok su ~lanovi Milorad Luburi}, Goran Svorcan, Milan Radovanovi} i Zoran Pavlovi}. U Nadzorni odbor izarbarni su Dragan Milo{evi} (predsednik), Zoran Vujovi} i Darko Radovanovi}. vuku geografsko poreklo odakle i Kle~ani i – po~ela je i odbojka{ka pri~a u mestu ponosnih i srda~nih qudi. - Sve je po~elo pre tri godine kada mi je moj profesor sa Fakulteta za sport i fizi~ko vaspitawe dr Milenko Vukovi} sa katedre za odbojku predo~io da

\or|ije Mili}evi}, koji trenutno obavqa i predsedni~ku funkciju. Za samo tri godine sekcija se preto~ila u registrovan klub, u kojem danas sa zadovoqstvo i ushi}ewem ovaj lep i atraktivan sport u~i vi{e od pedesetak devoj~ica, {to ne zna~i da im se u

dogledno vreme ne}e pridru`iti i de~aci. - Krenuli smo sa 12 devoj~ica, a danas s ponosom isti~emo da u na{em klubu ve`ba wih vi{e od 50 uzrasta od prvog do osmog razreda. Ve} na jesen planiramo da u~enice koje poha|aju sedmi i osmi razred ukqu~imo u takmi~ewe u Drugu vojvo|ansku ligu. Jo{ dvadesetak devoj~ica iz prvog i drugog razreda redovno treniraju, {to je izuzetno veliki potencijal, dok }e ove iz petog i {estog za dve godine, dok stasaju, zaigrati u pionirskoj ligi Vojvodine - isti~e Mili}evi}, kome u radu poma`e odbojka{ iz Kleka Zoran Ateqevi}. Se~wcima ne mawakaju ambicije i pored ~iwenice da su tek nedavno zakora~ili na odbojka{ko poqe. - Najva`nije je to {to udaramo dobre klupske temeqe, iz kojih }e za koju godinu stasati fina odbojka{ka gra|evina. Vaqda se podrazumeva da kada se budemo ukqu~ili u takmi~ewe da }emo napredovati i plasirati

Devoj~ice iz Se~wa obo`avaju igru preko mre`e

se u Prvu vojvo|ansku ligu. Ne `urimo nigde, ne smemo da zbog nerealnih ambicija na~inimo gre{ke koje bi nas kasnije skupo ko{tale. Potrebno je prona}i i

stabilne izvore finansirawa. Za sada funkcioni{emo od novca koji dobijemo od Mesne zajednice, Sportskog saveza op{tine i nekolicine sponzora - ka`e

\or|ije Mili}evi}, isti~u}i da imaju veliku podr{ku Odbojka{kog saveza Vojvodine, posebno Kle~anina Rajka Kijaca. J. Gali}

PROFESOR MILENKO VUKOVI] O KAMPOVIMA OSV

Idealni uslovi za u~ewe i usavr{avawe Odbojka{ki savez Vojvodine (OSV) i ove godine nastavqa sa lepom i ve} tradicionalnom akcijom organizovawa letweg kampa za de~ake i devoj~ice uzrasta od deset do 18 godina. [kola odbojke, kao i do sada, odr`a}e se u Be~eju, po~etkom jula u dve sedmodnevne smene: od 1. do 8. jula i od 9. do 16. jula. Ukoliko se deca odlu~e da budu sme{teni u pansionu "BL sportivo", boravak u kampu }e ih ko{tati 13.640 dinara, a ako budu u pansionu "Vila Via" ne{to skupqe, 16.290 dinara. Ono {to je zanimqivo je to da iznos mogu platiti u ratama do po~etka smene. Da se radi o kampu visokog kvaliteta govori i podatak da }e s polaznicima raditi proverena trenerska imena, a za rukovodioce su postavqeni visokoobrazovani diplomirani treneri. Kod mu{karaca za realizaciju plana i programa bi}e zadu`en Milorad Kijac, jedan od najtrofejnijih trenera u zemqi, a

kod devoj~ica dr Milenko Vukovi}, profesor na katedri za odbojku novosadskog Fakulteta za sport i fizi~ko vaspitawe. - @eqa nam je da deci, prvenstveno sa teritorije AP Vojvodine, ali i {ire, omogu}imo da se i tokom letweg raspusta bave odbojkom - ka`e profesor dr Milenko Vukovi}. - U kamp mogu da do|u deca pionirsko-kadetskog uzrasta, s tim {to po 16 najdarovitijih de~aka i devoj~ica (kadetskog uzrasta) borave o tro{ku Saveza. Za ovogodi{wi kamp izborni trening }emo organizovati u maju u Novom Sadu, a na wega mogu da do|u deca iz svih vojvo|anskih klubova. Ona deca koja se ne na|u me|u talentima u kampu mogu da borave kao samofinansiraju}i. Be~ej se pokazao kao izuzetno pogodno mesto za organizaciju odbojka{kog kampa. - Uslovi su izvanredni, po~ev od sme{taja pa do sportske dvorane "Mladost"

Profesor dr Milenko Vukovi}

u kojoj raspola`emo sa tri terena. Trena`ni proces odvija se u prepodnevnim i ve~erwim satima, u grupama ne ve}im od 15 do 20 polaznika, a deca u slobodno vreme mogu da koriste otvoreni i zatvoreni bazen, teretanu, trim kabinet, saunu, kao i da igraju bi~volej. Svi u~esnici kampa su pod stalnim nadzorom lekara. Tako|e, slobodno vreme popuwavamo i drugim aktivnostima, pa tako ~esto ukqu~ujemo pedagoga, psihologa,lekare, sudije, profesora stranog jezika, pose}ujemo znamenitosti sredine u kojoj boravimo... Po dolasku u kamp deca budu testirana i razvrstana u grupe po nivoima znawa. - Za polaznike koji su tek po~eli da se bave odbojkom spremili smo po~etne elemente tehnike, ali i odre|ene igrice da bi deca osetila ~ari ove igre. Dokazano je da je najoptimalnije da se deca s polaskom u {kolu ukqu~e u trena`ni

proces jer se tada najboqe i najlak{e usavr{ava tehnika. S onim koji do|u sa odre|enim predznawem radi}emo na usavr{avawu tehni~ko-takti~kih elemenata. Kada se deca upoznaju s na~inom rada, poku{avamo da unificiramo posebno metodiku obu~avawa i usavr{avawa elemenata odbojka{ke igre. Ponavqam, akcenat rada je na usavr{avawu osnovne odbojka{ke tehnike, usvajawu novih tehnika, otklawawu gre{aka u izvo|ewu elemenata i nadgradwa individualne taktike igre - pojasnio je profesor Vukovi}. OS Vojvodine tako|e daje mogu}nost klubovima da po{aqu svoje trenere u kampove, gde bi imali priliku da se uz prakti~an rad edukuju i pripreme za trena`ni rad u klubu. Imaju}i u vidu da se odbojka {iri velikom brzinom evidentno je da nedostaje trenera specijalista, a kamp je idealna prilika da nadograde svoje znawe. J. G.


SPORT

DNEVNIK

sreda5.maj2010.

19

VOJVO\ANSKA ODBOJKA[KA PANORAMA (Podlistak OSV) NIS VOJVODINA PRIMER VAQANOG RADA I STVARALA[TVA

Nepresu{ni izvor talenata Odbojka{ki klub NIS Vojvodina je kolektiv kojeg }e u Pokrajini u dogledno vreme te{ko ko sti}i u broju osvojenih titula i nacionalnih kupova, s tim {to se u u prvom sportskom reprezentu grada ponose produkcijom kvalitetnih igra~a. Kadetske i juniorske ekipe Vojvodine ve} godinama su neprikosnovene u dr`avi {to je najboqe ogledalo rada s mladima (selektor Igora Kolakovi}a je uvrstio u nacionalni tim ~ak {est izabranika Nikole Salati}a). Iako {kola NIS Vojvodine ne radi kao nekada, o ~emu je nedavno pri~ao i legendarni Vladimir Grbi}, uspeva ovaj kolektiv dovo|ewem talenatovanih de~aka i wihovim usavr{avawem ostanu gotovo nedodirqivi za rivale u mla|im kategorijama. Primera radi, Nikoli Jovovi}u (najboqi tehni~ar pro{logodi{weg Evropskog prvenstva juniora u Holandiji) stru~waci predvi|aju vrhunsku ka-

Predvi|aju mu vrhunsku karijeru: Nikola Jovovi}

rijeru, a sve ~e{}e se spomiwe i talentovani Kati}, koji je nedavno prekomandovan u prvi tim. - Dolaskom Ivovi}a i Mrdaka, uz Jovovi}a, bra}u ^ubrilo i osta-

le mladi}e, ima}emo sigurno kvalitetan sastav, koji }e, uz jedno ili dva iskusna poja~awa, biti spreman za velika dela. Imamo jo{ nekolicinu zanimqivih igra~a u

mla|im kategorijama koji }e biti prikqu~eni prvom timu, a namera nam je da i u budu}e iz sopstvenih redova formiramo prvi tim. S mla|im kategorijama rade Reqi} i stariji Vemi} i u svim takmi~ewima smo prvaci, {to zna~i da se kvalitetno radi sa mladima - istakao je prvi trener seniorskog sastava Nikola Salati}. Hiperprodukcija talenata i prvoliga{kih igra~a dovela je Vojvodinu u situaciju da ne mo`e svima da pru`i {ansu da nose najdra`i dres, pa ih je poslala u druge klubove u okru`ewu gde su oni po pravilu nosioci igre u svojim ekipama. Januzovi}, Basta, Gale{ev, Filipa{ samo su neki od igra~a koji su svojevremeno nosili dres Vojvodine, a sada su nosioci igre u drugim novosadskim klubovima, gde su {efovi struke Milorad Kijac i Slobodan Gale{ev, treneri iza kojih su brojni trofeji osvojeni sa Vojvodinom. M. R.

@OK SPARTAK GODINAMA BELE@I SJAJNE REZULTATE

Golubice sportski brend Subotice U godini proslave 65. ro|endana @enskog odbojka{kog kluba Spartak seniorska ekipa je stigla do najve}eg uspeha u istoriji – zaigrala je u finalu plej-ofa. Po{tovawe zacrtanog plana, koji u prvi plan stavqa stvarawe igra~ica i afirmaciju kroz redove prvog tima, recept je za uspeh. Rad u klubu prepoznali su rukovode}i qudi

Iza takmi~ewa na tri fronta stoji odli~na ekipa, vredna uprava, podr{ka grada, ali pre svega sistem od koga se ne odustaje. – Radimo u kontinuitetu i pojednako napredujemo igra~ki, rezultatski i organizacijski. Tokom proteklih godina dokazali smo se kao prava odbojka{ka sredina kojoj nije problem da proiz-

kriza ozbiqno je pogodila i sportske klubove, ali su u taboru Spartaka prona{li na~in da se izbore sa svim pote{ko}ama. – Sve ove rezultate smo napravili uz dosta pote{ko}a. Nemamo velike sponzore, ali je na{a sre}a {to je grad prepoznao ono {to mi radimo i dao nam maksimalnu podr{ku. Bez gradske podr{ke te{ko da bismo stigli do ovih rezultata – ka`e Olaji}. Uz odli~ne rezultate u doma}im i me|unarodnim takmi~ewima, Spartak je imao svoje odbojka{ice u ve}ini reprezentativnih

niru Srbija obezbedila mesto na Svetskom prvenstvu u Japanu. – Odbojka{i Savez Srbije i u Subotici i u Spartaku prepoznao je ozbiqne partnere u organizaciji velikih takmi~ewa. Uz to, bili smo doma}ini finalnog turnira Prvenstva Srbije za juniorke, me~eva u zavr{nici Kupa, a evo sada i prvi put finala plejofa. Da smo sve to korektno odradili govore nove akcije koje nam je OSS poverio. U Subotici }e se u drugoj polovini juna ponovo igrati dva me~a Evrolige, a `enska seniorska reprezentacija od-

Organizacija za ponos – Dugoro~ni plan je da imamo zaokru`enu stvarala~ku celinu. U klubu se ve} du`i period radi ozbiqno, od {kole odbojke, preko mla|ih kategorija svih uzrasta do seniorki. Kadetkiwe su redovno prvakiwe Vojvodine i u~esnici zavr{nice prvenstva Srbije. Jo{ je ubedqiviji juniorski pogon, dva puta zaredom su juniorke bile najboqe u Srbiji, a i pro{le godine su igrale na finalnom turniru. Tre}i tim Spartaka je osvojio prvo mesto u Drugoj vojvo|anskoj ligi, bez pretrpqenog poraza, a druga ekipa je u vrhu Druge lige Srbije. Godinama smo prisutni u vrhu na{e lige, u Evropi tako|e, {to samo po sebi govori da smo na visokom organizacionom nivo — isti~e Zoran Olaji}.

Ponos Subotice: odbojka{ice Spartaka

Subotice, kao i Odbojka{ki savez Srbije koji je u Spartaku prona{ao ozbiqnog partnera u realizaciji reprezentativnih takmi~ewa @enski odbojka{ki klub Spartak je posledwih nekoliko godina najboqi brend sportske Subotice. U godini jubileja stiglo se do najve}eg klupskog uspeha, golubice su sezonu zavr{ile finalnim turnirom Kupa Srbije, osminom finala ^elenx kupa i kona~no – plasmanom u finale plej-ofa, gde su izgubile od neprikosnovene Zvezde.

vodi igra~e iz sopstvenih redove, te da ih kroz prvi tim afirmi{e. Dobili smo vredna priznawa kao najboqi klub u Subotici, najboqi u Vojvodini i zaista smo me|u retkim kolektivima iz pokrajine koji su ove sezone napravili zna~ajan iskorak u evropskim takmi~ewima – ka`e Zoran Olaji}, direktor @OK Spartak, nekada uspe{an odbojka{, a sada vredan sportski radnik. Naravno, nije bilo lako privesti ovu sezonu kraju. Finansijska

selekcija. Svakako da je veliku pa`wu na sebe skrenula Sara Klisura. Pro{lu godinu zavr{ila je priznawem kao najperspektivnija odbojka{ica Srbije, a dobro se zna da je upravo Sara bila jedna od najzaslu`nijih za sjajan plasman srspke kadetske reprezentacije. – Otprilike od 2000. godine, kada je `enska odbojka po~ela lepu pri~u u kojoj i danas u~estvujemo, dvadesetak odbojka{ica Spartaka je u~estvovalo u raznim akcijama reprezentacija Srbije, od priprema i kampova, preko Balkanijada do prenstva Evrope i prvenstva sveta. To je jo{ jedan pokazateq da se kod nas velika pa`wa poklawa sopstvenom potencijalu. Sem takmi~arskog potencijala, Spartak je prethodne godine pokazao da bez problema mo`e da organizuje i velika odbojka{ka takmi~ewa. Tako je u Subotici pro{log leta po~ela Evroliga , a potom je na kvalifikacionom tur-

igra}e dva me~a sa Bugarskom – pri~a Olaji} o dobrim odnosima sa nacionalnim Savezom. Iako je takmi~arska sezona zavr{ena, posao u Spartaku nije ni izbliza gotovo. Posle male pauze treninzi se nastavqaju do leta, ali tek sada po~iwe velika borba qudi iz uprave da se stvore {to boqi uslovi za narednu sezonu. – Moramo ve} sada da po~nemo sa pripremama za narednu sezonu. Ciq je da zadr`imo postoje}i igra~ki kadar i da se planski poja~amo i da ostanemo u trci za najboqe tri ekipe u Srbiji. Pokazali smo {ta mo`emo i sada se mo`da i nalazimo na prekretnici. Ako `elimo da ovo {to smo na~inili bude izuzetak , vreme je da zaista postanemo ozbiqan klub, sa dobrim partnerima u zna~ajnim privrednim subjektima. Ove sezone smo napali titulu, ciq je da u narednim to bude mnogo sna`nije i da je kona~no i osvojimo– istakao je uspe{ni odbojka{ki radnik Zoran Olaji}. N. Stanti}

KAKO JE PRE@IVEO SREMSKOKARLOVA^KI PARTIZAN

Dogodilo se ~udo Kada se pre nepuna dva meseca Partizan na nekada{we staze diplomirani pravnik, mudar i uspeha.Niti }e to biti lako, niracionalan ~ovek Du{an Teofiti }e biti brzo, s tim {to sam lovi} prihvatio ~elnog mesta uveren da Karlovci, s obzirom na sremskokarlova~kog Partizana, broj zainteresovanih devoj~ica, zapitao je sebe i poprili~no tradiciju i uslove mogu da imaju brojni klupski skup{tinski fino organizovani Partizan, na skup: “Da li sam ja to predodreponos svih nas. U toj mojoj viziji |en da ugasim svetlo u klubu koji lokalna samouprava, bez obzira ima ime i tradiciju od ravno 6o ko je na wenom ~elu, je nezaobigodina?“ lazan ~inilac, jer u Partizanu U tom trenutku, i pored brojse `ivotu i sportu u~e karlova~nih pri~a i usputnih obe}awa veka deca i po svim odrednicama, }ine prisutnih na izbornoj moralnim, eti~kim, lokalpatriSkup{tini poneseni pre svega otskim zaslu`uju pa`wu i pomo} emocijama, pragmati~arima se nas starijih. ~inilo da je {esdesetogodi{wa Teofilovi} je ~vrsto namerio odbojka{ka pri~a o Partizanu da se najesen takmi~e najmawe iz lepih Sremskih Karlovaca zatri a mo`da i ~etiri ekipe Parvr{ena.Od desetak stavki koje tizana, prva, kadetska i dve pio~ine jedan sportski kolektiv nirske. Partizan je imao hrabrog Du{ana Teofilovi}a, mladi}a Aleksandra Marinkovi}a spremnog da bez ikakve nadoknade trenira {est- sedam odbojka{ca voqnih da nose klupski dres i nekoliko neobavezuju}i obe}awa neobavezuju}ih ~lanova ranije klupske Skup{tine da }e pomo}i.^udo se, ipak, dogodilo, Partizan je odigrao sve utakmice u Drugoj ligi i po svemu sude}i igra}e i u narednoj sezoni, istina u ni`em rangu - Vojvo|anskoj ligi, {to, prizna}ete, nije sramota. Du{an Teofilovi} je pokazao hrabrost onog trenutka kada se prihvatio Aleksandar Marinkovi}, trener Partizana mesta predsednika kluba koga je od ga{ewa delila - Kad ima{ bazu, kad ima{ pesamo jedno Teofilovi}evo „da“ desetak devoj~ica koje redovno ili „ne“. Evo {ta on sada ka`e: treniraju i trenere koji daju svoj - Partizan `ivi i `ive}e. I maksimum, onda mo`e klub orgabi}e opet ozbiqno organizovan nizaciono da se unapre|uje, da si klub sa vi{e takmi~arskih ekiprave pomaci u svim segmentima pa, sa nekoliko desetina odbojkai da se veruje da }e se Karlov~a{ica razli~itog uzrasta. ni opet okrenuti svom godinama Pitamo ovog po svim merilii decenijama sportskom miqenma ozbiqnog i odgovornog ~oveka ~etu.Ja znam {ta ho}u i znam {ta da li se to za samo dva meseca sve mogu i zato sam namerio da opet naboqe promenilo i da li je mosazovem klupsku Skup{tinu i da gu}e da su u Partizanu potekli jo{ jednom poku{am da ukqu~im med i mleko. {to vi{e novih qudi. - Sa ushi}ewem isti~em da su Predo~avamo predsedniku i se u klub vratile sve igra~ice usput mu ~estitamo na entuzijakoje su ga iz raznih razloga napuzmu i veri u lep{e sutra i pored stile i za narednu sezonu za prvi silnih neda}a i nevoqa. tim konkurisa}e bar wih dvade- Ozbiqan sam ~ovek, prihvasetak.To je najlep{e {to se u tio sam se predsednikovawa i ovom periodu dogodilo, a bilo je spreman sam da dam sve svoje najtoliko ru`nog i toliko negativboqe za dobrobit ovok kluba.Lonog da umalo s tim nisam po~eo gi~no je da sam ne}u mo}i, {to pri~u o mom predsednikovawu. zna~i da verujem da }u uspeti da Voleo bih kada bi bio u prilici sa~inim tim, ekipu koja }e to moda svim zaslu`nim dodelim zlat}i samomnom na ~elu.Sada bijem na i dijamantska priznawa uz bitku da odblokiram klupski rauslov da samo budu gledaoci, da ~un i `ivim u uverewu da }u se na zamolim neke aktuelne karloklupskoj Skuptini pojaviti dova~ke odbojka{ke radnike da nam bronamerni qudi, spremni da vi{e ne poma`u, da podsetim one stanu uz na{e devoj~ice, uz klub {to su na klupskoj Skup{tini koji je napunio {est decenija pojavno obe}ali da }e uraditi da to stojawa i trajawa. realizuju i da zamilim dobronaDa vas ne pitamo {ta }e se domerne da pri|u klubu, da stanu u goditi ako se ti dobronamerni vrstu sa na{om decom, na{im odne pojave: bojka{icama i da poku{amo, bez - Nemojte da mi oduzimati navelikih re~i i obe}awa, li~nim du, makar do nove Skup{tine - zadoprinosom i odgovorno{}u za vr{io je hrabri Du{an Teofioni ~ega se prihvatimo vratimo lovi}. B. Puno{evac

PROJEKAT DRAGANA SAVI]A DONEO SUBOTICI TURNIR OD PREKO 1.000 U^ESNIKA

Odbojka na ulici pun pogodak Kada je jo{ 2001. godine Dragan Savi}, osniva~ OK Volejbal 2000, po~eo projekat odbojke na ulici ni najve}i optimisti nisu mogli da zamisle da }e za samo nekoliko godina on prerasti u dvodnevni turnir na dva najlep{a suboti~ka trga koji su obgrlili velelpnu Gradsku ku}u i primiti oko 1.200 u~esnika. – Posle dugugodi{weg iskustva u odbojci, prvo kao igra~ i kasnije kao trener, shvatio sam da je deci potrebna i druga vrsta animacije sem klasi~nih treninga. Setio sam se mojih mla|ih dana kada smo odbojku igrali u sali, ali i po dvori{tima, na travi, na ulici. Projekat sam prvo po~eo za decu iz OK Volejbal i lokalne {kole odbojke u `eqi da se {to vi{e produ`i sezone. Prve godine igralo se preko dve odbojka{ke mre`e i u~estvo-

valo je dvadesetak ekipa – pri~a Dragan Savi} o ideji za pokretawe specifi~nog turnira. Turnir je polako rastao, a od 2005. godine poprima masovne oblike. Sada se me~evi igraju na vi{e od dvadeset mre`a, nastupa pedesetak klubova iz cele Srbije, sa oko 200 ekipa i oko 1.200 dece. – Najvi{e dece dolazi iz Beograda, {to je i normalno jer je to na{ najve}i grad. No, ako se gleda po klubovima, onda predwa~i podru~je Vojvodine. Dolaze ekipe iz Vr{aca, Apatina, Sremske Mitrovice, Sombora, Kikinde, Novog Sada, Ba~ke Topole, Futoga, Vrbasa, Ba~kog Jarka, Jasenova, Banatskog Karlovca i In|ije. Posebnu pa`wu zaslu`uju ekipe suboti~kih {kola koji posti`u zna~ajne rezultate u konkurenciji klubova.

Uz promotera \ulu Me{tera, vi{estrukog dr`avnog reprezentativca i glavnog sponzora Mekdonaldsa, po kome turnir posledwih godina i nosi ime, ceo projekat podr`avaju gradsko i pokrajinsko ministarstvo za sport, a pro{le godine je na najavnoj konferenciji projekat je podr`ao i Aleksandar Bori~i}, predsednik Odbojka{kog saveza Srbije. Ovakvi turnir najboqe pokazuju i odnos zastupqenosti odbojke me|u de~ijom populacijom, a devoj~ice daleko predwa~e u odLegendarni \ula Me{ter, promoter odbojke na ulici nosu na de~ake. – @enski turnir je daleko ja~i i uvek me pomalo uspeh. Istovremeno, `enski deo turnira je uvek pla{i mu{ki turnir. I u wega mnogo ula`emo, ali maksimalno popuwen i privu~e i do 180 ekipa – isje poseta zna~ajno skromnija, 40 ekipa je dobar ti~e Savi}. N. S.


20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda5.maj2010.

PRVENSTVO SVETA ZA SLEPE I SLABOVIDE

Srbija tre}a

U rumunskoj bawi Kalimanestra, podno Karpata, odr`ano je od 19-29. aprila {esto po redu Svetsko prvenstvo slepih i slabovidih {ahista. Na{a reprezentacija je prvi put u ovoj “novoj” Srbiji osvojila medaqu a ona je bronzanog sjaja. Ekipa Srbije igrala je u sastavu @iva Markov, Sre}ko Avram, Veso Avram, Milorad Vulin i Pavle Dimi}, a trener i vo|a ekipe bio je Nikola Ivanovi}. Na prvenstvu je u~estvovalo sedam ekipa iako je predvi|eno dvanaest. Razlog nedolaska ostalih ekipa je poznat problem s avio prevozom zbog vulkanske pra{ine. Kona~an plasman: 1. Ukrajina, 2. Poqska, 3. Srbija, 4. [panija, 5. Kazahstan 6. Moldavija, 7. Rumunija.

FINALE KUPA VOJVODINE

Trijumf „Ivana Kurja~kog” Finale Kupa [S Vojvodine za seniore odr`ano je u Vrbasu, u hotelu „Ba~ka“ od 29. aprila do 2. maja. Iako je pravo u~e{}a imalo 30 ekipa, posle mnogobrojnih otkaza, u takmi~arskoj sali na startu se pojavilo 16 ekipa {to je, ipak, zadovoqavaju}e u odnosu na pro{lu godinu kad je u cajtnotu vo|ena akcija za spas takmi~ewa. Takmi~ewe je odr`ano po [vajcarskom sistemu u 5 kola sa tempom igre od 90 minuta po igra~u + 30 sekundi za svaki odigrani potez. Pobedni~ka ekipa “Ivan Kurja~ki” iz Pan~eva nije imala pravu konkurenciju pa je nadmo}no osvojila prvo mesto, pobedniki pehar i zlatne medaqe za svoje ~lanove. ^etiri prvoplasirane ekipe kvalifikovale su se za finale kupa [ahovskog saveza Srbije koje se igra u periodu od 17-23. maja. Rezultati 1. kola: “Ivan Kurja~ki” (Pan~evo) – Kova~ica 3,5:0,5, Polet (Rastina) – Jugovi} (Ka}) 1:3, Srbobran – Banovci Dunav 4:0, “Miqo Vujovi}” (Crvenka) – “Stevica Puzi}” (Irig) 1,5:2,5, Mladost (Nova Pazova) –Napredak (^estereg) 3,5:0,5, Sutjeska (Ba~ko Dobro Poqe) – Hercegovac (Gajdobra) 1,5:2,5, Vrbas – Sivac 0,5:3,5, Karavukovo – „2. oktobar“ (Kumane) 1:3. Rezultati 2. kola: Hercegovac – “Ivan Kurja~ki” 1:3, Jugovi} – Mladost 1,5:2,5, „2. oktobar“ – Srbobran 1:3, “Stevica Puzi}” – Sivac 0:4, “Miqo Vujovi}” – Vrbas 3:1, Kova~ica – Sutjeska 3:1, Napredak – Polet 1:3, Banovci Dunav – Karavukovo 4:0. Rezultati 3. kola: “Ivan Kurja~ki” – Mladost 2:2, Sivac – Srbobran 1:3, Kova~ica – Jugovi} 1,5:2,5, Polet – “Stevica Puzi}” 1,5:2,5, Banovci PREDSEDNI^KI KUP

Pobednik Kramnik

@ENSKI FIDE GRAND PRI

Vodi Tatjana Kozinceva

U Nal~iku je u toku `enski FIDE Grand-pri turnir sa 12 u~esnica. Zanimqivo, iako na{ih igra~ica nema vi{e na tako zna~ajnim turnirima, da je glavni sudija iz Srbije: Sava Stoisavqevi}. Posle 5 kola na turniru ubedqivo vodi, sa ~ak 1,5 poenom prednosti, Tatjana Kozinceva. Plasman posle 4. kola: 1. Tatjana Kozinceva 4,5, 2-6. Nana Xagnidze, Baira Kovanova, Pia Kramling, Jifan Hou, ^en @u 3, 7. Lili Mkr~ijan 2,5, 8-10. Hampi Koneru, ^emre Jildiz, Bakujag Mungultul 2, 11-12. Ksu @ao, Elina Danielian 1 poen. VM TURNIR U PE^UJU

Pobeda Ilin~i}a

U Pe~uju (Ma|arska) odigran je velemajstorski turnir na kojem je pobedio Zlatko Ilin~i} iz Srbije. I drugi na{ predstavnik Balind Na| He|e{i, iako bez me|unartodne titule, visoko se plasirao, na ~etvrto mesto. Plasman: 1. Ilin~i} 6, 2-3. Banus, Kosi} 5,5, 4-6. Na| He|e{i, Horvat, Gaqa{ 5, 7. To Nat 4, 8-10. Pap, Nojbauer, [ipo{ 3 poena. PROBLEM BR. 283

Beli daje mat u dva poteza N. Maximov Schweiz Schach 1902.

Re{ewe problema br. 282 (H. Bartolovi}, 1.n. Unikonzum 1978.) sa pozicijom: beli – Kg2, Df1, Tb7, Tc6, La8, Sd1, Sg7; crni – Ke4, Lh6, Sd4, Se5; je 1.Te7! Na 1...Ke5 sledi 2.Sc3 mat. Na 1...S:c6 sledi 2.Dc4 mat. Na 1...L:g7 sledi 2.Tc4 mat. Na 1...Se6 sledi 2.Tc4 mat. Na 1...Se2 sledi 2.Td6 mat.

U Bakuu (Azerbejxan) odigran je tradicionalni Predsedni~ki kup koji se igra kao kru`ni turnir sa osam u~esnika. Turnir je igran po ubrzanom tempu. Iako je ve} u drugom kolu izgubio od Mame|arova Kramnik je uspeo da nadoknadi taj poraz i sjajnim fini{om dobije tri posledwe partije a na deobi prvog mesta imao je najboqe dodatne kriterijume. Kona~no stawe: Kramnik (Rusija) 5, 2. Mame|arov (Azerbejxan) 5, 3. Kamski (SAD) 5, 4. Raxabov (Azerbejxan) 3,5, 5. Polgar 3, 6. Sutovski (Izrael) 3, Mamedov (Azerbejxan) 2, Guseinov (Azerbejxan) 1,5 poen. EKIPNO PRVENSTVO OSNOVNIH [KOLA SRBIJE

Za titule u Vrwa~koj Bawi [ahovski savez Srbije organizuje 11. ekipno prvenstvo osnovnih {kola Srbije, koje }e se odr`ati u hotelu „Slavija“ u Vrwa~koj Bawi od 7-9. maja. Takmi~ewe se odr`ava u mu{koj i `enskoj konkurenciji. U konkurenciji u~enika ekipa broji 4 ~lana i 2 rezerve a u `enskoj 3 takmi~arke i jedna rezerva. Igra}e se 7 kola po [vajcarskom sistemu. Prvo kolo planirano je za petak 7. maja u 12 ~asova, a posledwe u nedequ 9. maja pre podne. Tempo igre je jedan sat po igra~u za celu partiju. Po tri prvoplasirane ekipe dobijaju pehare i medaqe. Svaka ekipa je obavezna da obezbedi dve {ahovske garniture i dva ispravna {ahovska ~asovnika. Cena jednodnevnog pansiona u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama iznosi 1.650 dinara. Ekipe treba da stignu i prijave se sudiji takmi~ewa do petka 7. maja u 11 ~asova. Sve ostale informacije mogu se dobiti u [ahovskom savezu Srbije.

Dunav – Hercegovac 0:4, Vrbas – Sutjeska 2,5:1,5, Karavukovo – Napredak 1,5:2,5. Rezultati 4. kola: Srbobran – “Ivan Kurja~ki” 1,5:2,5, Mladost – “Stevica Puzi}” 2:2, Jugovi} – Hercegovac 1:3, Sivac – „2. oktobar“ 1,5:2,5, “Miqo Vujovi}” – Kova~ica 3,5:0,5, Napredak – Vrbas 2:2, Polet – Banovci Dunav 3:1, Sutjeska – Karavukovo 3:1. Rezultati 5. kola: “Stevica Puzi}” “Ivan Kurja~ki” 0,5:3,5, Hercegovac – Srbobran 2:2, „2. oktobar“ – Mladost 2:2, “Miqo Vujovi}” – Polet 2:2, Jugovi} – Sivac 4:0, Vrbas – Banovci Dunav 2:2, Sutjeska – Napredak 3:1, Karavukovo – Kova~ica 1:3. Kona~an plasman: 1. “Ivan Kurja~ki” 13 bodova (14,5 poena), 2. Srbobran 10 (13,5), 3. Hercegovac 10 (12,5), 4. Mladost 9 (12), 5. Jugovi} 9 (12), 6. “Miqo Vujovi}” 8 (12), 7. „2. oktobar“ 8 (10,5), 9. 8. Polet 7 (10,5), 9. “Stevica Puzi}” 7 (7,5), 10-11. Sutjeska 6 (10), 12. Kova~ica 6 (8,5), 13. Vrbas 5 (8), 14-15. Banovci Dunav, Napredak 4 (7), 16. Karavukovo 0 (4,5). Za pobedni~ku ekipu Ivana Kurja~kog igrali su: Markovi} 0,5 (1), Radlova~ki 3 (4) N. Pezeq 4 (5), V. Kosti} 3 (5), S. Pezeq 4 (5); za ekipu Srbobrana: Petkovi} 4 (5), Manojlovi} 1,5 (5), Sr|anov 4 (5), Paro{ki 4 (5); za ekipu Hercegovca: M. Braji} 3,5 (5), Zowi} 2 (3), Peceq 3,5 (5), Z. Popovi} 3 (4), Dedijer 0,5 (2), Risti} 0 (1). Za finale kupa Srbije plasirale su se ekipe “Ivan Kurja~ki” RNP Pan~evo, Srbobran, Hercegovac (Gajdobra) i Mladost iz Nove Pazove koja je dobila me}usobni susret protiv ekipe Jugovi}a iz Ka}a. Sudili su Milan Miladinov i Petar Mili~evi}.

SENIORSKO PRVENSTVO SRBIJE

Tri musketara Iako bez trojice najboqih (Vu~kovi}, Ivani{evi}, Marku{), a mo`da ba{ i zbog toga, prvenstvo Srbije je imalo posebnu dra` zbog neizvesnosti ko }e se u wihovoj odsutnosti okititi {ampionskom titulom. Od starta su se na ~elu smewivali Sedlak i Bogosavqevi}, da bi samo u jednom trenutku, zbog povoqnog rasporeda, na vrh isko~io Borko Lajthajm koji je {ampionat zavr{io tek na desetom mestu. Na kraju su Sedlak i Bogosavqevi} pro{li zajedno kroz ciq a za pobednika je progla{en Sedlak zbog boqeg dodatnog kriteriuma (Soneborn). Velemajstor Nikola Sedlak osvojio je prvu {ampionsku titulu u seniorskoj konkurenciji. Nakon 13 odigranih partija osvojio je 9,5 poena, isto koliko i velemajstor Boban Bogosavqevi}. Sedlak je pobedio u 7 partija, 5 je remizirao i pretrpeo je samo jedan poraz. ^lan je [ahovskog kluba „Spartak“ iz Subotice. Drugi, Boban Bogosavqevi} (22 godine) iz Vr{ca, od ove godine ~lan Laste iz Beograda, konstantno posti`e dobre rezultate na {ampionatima. ^etvrti put uzastopno je uspe{an, a ovogodi{wim plasmanom obezbedio je u~e{}e i na petom. Talentovanog Bokija krase pozitivna agresivnost i optimizam u svakoj partiji. I Bogosavqevi} je imao isti skor odlu~enih partija kao i Sedlak. Tre}i je Dragan [olak, ~lan Novosadskog [K DDOR Novi Sad. U prvih deset kola, izuzev pobede protiv Bogosavqevi}a, sve ostale partije je remizirao, pa je va{ izve{ta~ posumwao da je zamor posledica napornih Turbo turnira u wegovoj organizaciji. Ipak, sjajni fini{, sa jo{ tri pobede, doveo je [olaka do bronzane medaqe. Jedini je uz Pikulu zavr{io turnir bez poraza.

^etvrto mesto i obezbe|en nastup na narednom {ampionatu osvojio je Dejan Pikula iz Aran|elovca. Isuvi{e obazriv, i on je zavr{io turnir bez poraza, ali sa malo vi{e agresivnosti mogao je da u~ini i mnogo vi{e. Branko Tadi} je petim mestom postigao svoj najve}i uspeh do sada. Selektor Branko Damqanovi} je igrao svaku partiju sa {titom

Nikola Sedlak

ili na wemu. Dra`i} je postigao solidan plasman, ali daleko je to od wegovih ambicija. Naturalizovani Novosa|anin, Sini{a [ari}, opravdao je debi na {ampionatu a nedavno je opravdano promovisan od komisije FIDE u novog internacionalnog majstora. Od ostalih rezultata vredi pomenuti razo~aravaju}i plasman reprezentativca Milo{a Perunovi}a, ali nadajmo se da je to samo prolazna kriza. Kona~an plasman: 1. Sedlak 9,5, 2. Bogosavqevi} 9,5, 3. [olak 8,5, 4. Pikula 8,5, 5. Tadi} 8, 6. Damqanovi} 7,5, 7. Dra`i} 6,5, 8. Pavlovi} 6, 9. [ari} 5,5, 10. Lajthajm 5,5, 11. Perunovi} 5,5, 12. Savi} 3,3, 13. Krsti} 3,5, 14. Govedarica 3,5 poena. B. Dankovi}

BUBAMARA OPEN

Pehar @eqku Medaru Zavr{en je jo{ jedan rejting turnir“Bubamara open“ koji se igrao u Novom Sadu u prostorijama N[K-a. Pobednik je, zaslu`eno, FIDE majstor @eqko Medar koji je uspeo uspe{no da okon~a psiholo{ku trku sa novim FIDE majstorom i pobednikom grada za ovu godinu Stevanom Jovi}em. U posledwem kolu posle pobede Medara nad Zoranom Milenkovi}em Jovi} je odlu~io da forsira remi pozi}iju protiv Rama Mujagi}a, ali bezuspe{no, pa je partiju ~ak izgubio. @eqko Medar je osvojio pehar u trajno vlasni{tvo kao i prelazni pehar [K Bubamare. Trojica prvoplasiranih dobila su medaqe a prva petorica su osvojila nov~ane nagrade. Sudili su Milan Miladinov i Vladimir Ujfalu{i.

@eqko Medar

Kona~an plasman: 1. @eqko Medar 8, 2. Stevan Jovi} 7, 3-4.

Nenad Dimitrijevi}, Sini{a Drowi} 6,5, 5. Ramo Mujagi} 6, 69. Vladimir Kawuh, Bo{ko Zlatkovi}, Miodrag Dra`i}, Du{an Kavaja 5,5, 10-15. Davorin Vrane{, Bojan Lukaji}, Zoran Milenkovi}, Stevan Mu{icki, Vuk Vrawkovi}, Marko Joci} 5, 16-21. Slobodan Kostadinovski, Vladan Petrovi}, Dragoqub Vojvodi}, Dragan Cveti}, Momir Ilin~i}, Miroslav ^abarkapa 4,5, 22-27. Bo`idar Karli~i}, Jovo Petovi}, Miodrag Milosavac, Miroslav Popr`en, Tomislav [krivanko, Slavko Stanojevi} 4, 2829. Zoran Mutlak, Vlatko Radanovi} 3,5, 30-31. Dejan Vu~kovi}, Jovan Skuban 3, 32. Petar Borba{ 2,5, 33. Petar Pjetlovi} 1,5, 34-35. Sini{a Mikala~ki, Du{an Ilij} 0,5 poena.

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Briqancije Ananda U ~etvrtoj partiji me~a Anand je vodio bele figure i svi smo bili radoznali da li }e Topalov odoleti Svetskom {ampionu u Katalonskom otvarawu. Ovog puta Topalov je izabrao drugu varijantu, ali posle zna~ajne novosti Ananda u 10. potezu, izaziva~ se na{ao pod pritiskom i nije uspeo da prona|e put da na zadovoqavaju}i na~in razvije svoje figure. Anand je igrao perfektno i posle nekoliko mawe-vi{e pogre{nih poteza Topalova, {ampion je prona{ao brzi put za pobedu – 23.S:h6! Brza i zaslu`ena pobeda Ananda u partiji u kojoj su oba igra~a bili spremni za igru. Anand je bio skroman kada je upitan da li su `rtve pripremqene sa wegovim timom. „Ne}u biti u mogu}nosti da Vam to ka`em sve dok se me~ ne zavr{i,“ rekao je Anand, koji je uspeo da zadr`i kao tajnu i identitet nekih svojih pomo}nika.

opcije nisu bile dobre. Na primer: Na 14...De7 ide 15.S:d7! D:d7 16.d5! Td8 17.Dg5! i crni je jo{ uvek nerazvijen i pod te{kim pritiskom. 17...h6 18.Dh5 Sd3 19.b3; Na 14...Dc7 isto 15.S:d7! 15.d5! Sad kad je sve spremno o~ekujemo egzekuciju. 15...Dd6 16.Sg4 Pretwa je e5. 16.d:c6 nije ni{ta, dok crni ne vrati figuru. 16...D:e5 17.a:b5 c3! 18.b:c3 S4:c6 19.b:c6 L:c6 s izjedna~ewem. 16...Dc5 Na prvi mah svideo mi se ovaj potez dok nisam prona{ao daqi put za belog. Ali Vi{i je na{ao jak i jednostavan odgovor. Potez 16...e:d5 17.e:d5 f5! bio je druga opcija ali, wu je prona{la ma{ina. 17.Se3

Anand–Topalov Katalonsko otvarawe 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 d5 4.g3 Ponovo Katalonka, pa hajde da vidimo {ta je Topalov spremio za ovu partiju. 4...d:c4 5.Lg2 Lb4+ 6.Ld2 a5 Omiqena varijanta Kramnika. Po sopstvenim re~ima ima pozitivan skor i belim i crnim figurama. 7.Dc2 Poku{ava da povrati pe{aka {to je mogu}e pre. 7.0–0 je drugi mogu}i potez gde beli `eli prvo da se razvije a poku{aj vra}awa pe{aka ostavqa za kasnije. Moj skor sa ovim potezom je s mnogo lepih pobeda ali posle pregleda ove partije razmotri}u i 7.Dc2. 7...L:d2+ 7...Sc6 je stari pristup. Ideja crnog je 8.D:c4 Dd5! ali izgleda da Topalov nije bio zadovoqan zavr{nicom u drugoj partiji me~a. 8.D:d2!? Na prvi pogled izgleda mnogo logi~nije uzimawe skaka~em, razvijaju}i jo{ jednu figuru, ali beli `eli da izvr{i pritisak na budu}eg b5-pe{aka. 8.Sb:d2 b5 9.a4 c6 10.0–0 0–0 i beli ne mo`e da napadne na b5, mada zadr`ava kompenzaciju sa 11.b3!? 8...c6 Priprema b5. Crni prvo sprema podr{ku za odbranu tog svog b5-pe{aka. Ovaj potez nema ni{ta drugo do odbranu vi{ka pe{aka. 9.a4 Napada b5-pe{aka iako ovaj jo{ nije tamo. 9.Se5 je isuvi{e naivno. 9...b5! 10.S:c6 Dc7! i beli nema ni{ta vi{e osim neke vrste Iks-zra~ewa. 10...Db6?? 11.Se7! Lb7 12.Sc8! bio bi lep i simpati~an poku{aj, ali za ovu klopku obojica igra~a treba da sara|uju. 9...b5 Kako se ka`e, crni je spreman da proburazi svog vlastitog pe{aka. 10.Sa3! Zna~ajna novost. Anand upravo nastavqa razvoj bez vra}awa pe{aka. Sad, u nameri da za{titi pe{aka, crni postavqa svoje figure na nezgrapna mesta. Mislim da je u ovom trenutku Topalov izba~en iz kwi{kih pozicija, a Anand, verovatno, tek zapo~iwe pripremqeno. Ranije, svako je, kao u kolektivnoj hipnozi, poku{avao da vrati pe{aka: 10.a:b5 c:b5 11.Dg5 ali crni posti`e izjedna~ewe posle 11...0–0 12.D:b5 La6. 10...Ld7 Izgleda mi veoma ru`no, ali {ta drugo? Kao {to sam vi{e puta napomenuo crni forsira za{titu svog vi{ka pe{aka. 10...La6 vodi do 11.Se5 Sd5 12.S:c6! S:c6 13.a:b5 i beli dobija pe{aka natrag s ogromnom predno{}u. 11.Se5 Sd5 12.e4! Malo je preciznije od 0–0, dok posle 12.0–0 0–0 13.e4 crni tako|e ima opciju 13...Sb6!? 14.a:b5 c:b5 15.d5 Le8 12...Sb4 13.0–0 0–0 14.Tfd1 14.d5!? je tako|e bilo mogu}e, ali nema neku posebnu snagu. Beli bi morao, u svakom slu~aju, kad-tad da odigra Tfd1. 14...Le8 Trenutak pod pitawem, ali mislim da ni druge

17...S8a6?! Te{ko je ovaj potez nazvati logi~nom gre{kom, ali prosto mislim da je to potez u stilu Topalova! Uzgred, odigrao ga je odmah! Potez 17...Sd3! bio je bez rizika. Ideja poteza crnog je da prebaci skaka~a na poqe e5. 18.d:c6 b:a4 Da budem iskren, bio sam razo~aran pozicijom belog. ^inilo mi se da je crni savladao sve svoje probleme. Za istinu, me|utim, figure crnog su i daqe nezgrapne a pozicija bez harmonije. 18...L:c6 19.a:b5 L:b5 20.Sa:c4! L:c4 21.Tac1 je mnogo boqe za belog. Crni ima glupe kowe i slabog pe{aka na a5. 19.Sa:c4 L:c6 20.Tac1 20...h6?! Pozicija je veoma neprijatna za crnog. Istina je da i nema mnogo korisnih poteza na raspolagawu ali i Topalov je nastavio slabo. U {ali sam rekao da bi samo zajedni~kim snagama uspeli da odr`imo ovu poziciju. Mo`da je 20...De7! bio pravi potez. 21.Sd6 Da7? Odlu~uju}a gre{ka. Dama je spa{ena ali ne i kraq! 21...Dg5! je bio jedini na~in da dama ostane u igri. Me|utim, i tada bi beli imao jak napad. 22.Sg4! Igra brzinom Ananda! Sada je pretwa S:h6 i crni mora to da spre~i. 22...Tad8 Gubi odmah ali se ~ini da je ionako ve} izgubqen. Ukoliko ste qubiteq lepih {ahovskih varijanti savetujem vam da sami prona|ete alternative. 23.S:h6+!! Jednostavno pa jo{ i lepo! Vi{i je to odigrao veoma brzo. Za igra~a wegovog kalibra da prona|e ovaj potez je “ma~ji ka{aq”. 23...g:h6 24.D:h6 f6 Ne poma`e 24...De7 zbog 25.e5 L:g2 26.Td4 s matirawem. 25.e5! Najja~e i najelegantnije! 25...L:g2 26.e:f6 Nema puta za odbranu crnog. 26...T:d6 27.T:d6 Le4 28.T:e6 Sd3 29.Tc2! Ovo je va`no da beli ne dobije kontra-mat! 29...Dh7 30.f7+! D:f7 31.T:e4 Df5 32.Te7

^estitke Anandu na velikoj igri i pobedi. 1–0 [ah–mat lista: Ani{ Giri Prevod: B. Dankovi}


SPORT

DNEVNIK

sreda5.maj2010.

21

VOJVODINA I CRVENA ZVEZDA DANAS IGRAJU FINALNI ME^ LAV KUPA SRBIJE (20.30)

\uri~i} obe}ao pehar Zavr{na predstava u na{em najmasovnijem takmi~ewu, ve~eras u Humskoj, mogla bi da predstavqa istinski sportski do`ivqaj u pravom smislu te re~i. O~ekuje se lep dekor, pune tribine i `estok okr{aj dva kvalitetna sastava, beogradskih i novosadskih crveno- belih. Na talonu je ogroman ulog, pehar Lav Kupa Srbije, ~ije bi osvajawe Vojvodini donelo istorijski uspeh,jer u vitrinama nema ovo odli~je a ujedno bi spasila i sezonu punu proma{aja, dok je za Zvezdu ovo prvi korak ka `eqenoj duploj kruni, koja bi mogla da ozna~i i izlazak iz duboke pro{logodi{we krize. Po ustaqenoj praksi, akteri finala su na zajedni~koj pres konferenciji najavili megdan u kojem bi publika mogla profitira i u`iva u kvalitetnoj, uzbudqivoj i neizvensoj utakmici. - Bi}e to praznik fudbala u Srbiji, duel koji }e ispuniti sve vrhunske kriterijume potrebne za finale. Dolazimo po pehar koji `elimo da ponesemo u Novi Sad. Uz svaku vrstu uva`avawa prema rivalu koji juri{a i na titulu, Vojvodina je spremna za slavqe - poru~io je strateg Vojvodine Milan \uri~i}. U~iteq Beogra|ana Ratko Dostani} bio je diplomatski raspolo`en. - O~ekuje nas te{ka utakmica, velika i zna~ajna za na{ mladi sastav i klub uop{te. Cenimo protivnika, znamo wegove vrednosti, snagu, po{tujemo kvalitet ekipe i trenera. Imamo obavezu da u Kupu presko~imo i po-

Stankovi} na centru BEOGRAD: Stadion Partizana. Po~etak: 20,30 (TV - RTS) Kapacitet: 30.000. Sudija: Stankovi} (Beograd). VOJVODINA: Brki}, Vuli}evi}, Ple~, Karan, Tumbasevi}, A|uru, Medojevi}, Novakovi}, \urovski, Tadi} i Mr|a. CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi}, Ninkov, Igwatijevi}, Viloti}, \or|evi}, Savio, Bogdanovi}, Lazeti}, Kadu, Leki}, Jevti} (Perovi}). mo odustati ni od ofanzivnog koncepta koji forsiramo ovog prole}a.

komparaciji mo`e da isko~i neko iz drugog plana, recimo Mario \urovski bi mogao da bude

ZAJEDNI^KI APEL FINALISTA NAVIJA^IMA

U`ivajmo u fudbalu

Bi}e i danas `estoko: Duel Tumbasevi}a, Perovi}a i Leki}a

sledwu stepenicu, a za to }e nam puno zna~iti i podr{ka navija~a - rekao je Dostani}. Osetio je potrebu Milan \uri~i} da odmah objasni neskrivenu dozu optimizma, osvrne se i na izjavu nakon trijumfa nad Partizanom u polufinalu Kupa kada je poru~io da }e Vojvodina biti boqa i od Zvezde. - Mi smo rekli da }emo savladati Partizan, to smo i u~inili silnom zajedni~kom energijom. A onda su mnogi smatrali da je moja izjava nekorektna, prete}a. Logi~no, ni fudbalski idiot nema pravo da preti ve~itim rivalima, pa to nisam ni ja uradio.

Karte Cene ulaznica za finale su popularne: 200 (sever i jug) i 400 dinara (istok i zapad), a mogu se kupiti i u Novom Sadu. - Procene ka`u da }e stadion biti solidno popuwen, jer dan uo~i me~a prodato je 15.000 karata - saop{tio je portparol FSS Aleksandar Bo{kovi}. Ulaznica za sverenu tribinu na kojoj }e biti sme{teni navija~i Zvezde vi{e nema.

Ali, pravo na nadu niko ne mo`e da nam oduzme. Ja ne znam kako, ali verujem da }emo pobediti, da }emo pehar poneti u Novi Sad. Zvezda je u prvenstvu bila dva puta boqa od Vojvodine, pa joj mo`da pripada i uloga favorita ve~eras. - Nema u ovim me~evima izrazitog favorita. Mo`da }e se sudbina ishoda re{evati i u produ`ecima, ili posle izvo|ewa penala. Iskreno, {panse su 50:50 - smatra Dostani}. Odmah je uzvratio \uri~i}: - Mi smo u povoqnijem polo`aju, jer mo`emo danas da pru-

`imo i 120 procenata svojih mogu}nosti, dok Zvezdu za tri dana ~eka i megdan protiv Partizana za titutlu. To sigurno mo`e da bude ko~nica i zbog toga u procentima je Vojvodina bli`a trijumfu - 51:49. Uostalom, ne mogu se porediti Kup i prvenstvene utakmice, mada smo iz poraza izvukli odre|ene pouke. Dostani} je bez dvoumqewa poru~io da niko na Marakani ne razmi{qa o Partizanu. - Kada u Kupu obavimo posao, okrenu}emo se ve~itom derbiju. Verujem u momke, wihov karakter i ambiciju da trofejima poka`u koliko vrede. Ne}e-

Organizator finala Lav Kupa Srbije, FSS, ula`e ogromne napore da organizacija utakmice bude besprekorna sa primesama svojevrsnog spektakla. Svoj doprinos dali su Vojvodina i Zvezda uputiv{i zajedni~ki, jedinstven apel navija~ima: „Pozivamo navija~e i simpatizere na{ih klubova da ve~eras budu na stadionu u Humskoj ulici kako bi u`ivali u fudbalu i borbi dva stara rivala za presti`an trofej. Da fer i sportski navijaju, civilizovaKadrovskih problema u oba tabora nema, a nisu izgleda mogu}a ni takti~ka iznena|ewa. - Poznajemo se dobro, prevagu mogu doneti detaqi, ali i fudbaleri iz senke. Svi znamo koliko mogu Lazeti} i Ninkov, ili Mr|a i Tadi}, ali u takvoj

no se pona{aju pre, za vreme i posle finalne utakmice. Fudbal je kroz vekove spajao qude, nikada {irio mr`wu i netrpeqivost. Stoga, poka`imo srpskoj, evropskoj i svetskoj javnosti da u Srbiji ima mnogo vi{e navija~a nego huligana i da se na na{im stadionima igra dobar fudbal i bez nasiqa navija. Prvotimci }e na terenu fudbalskim ume}em, vite{tvom poslati pomirqivu poruku fanovima oba kluba i, razumqivo, sve u~initi da pobedi fudbal” - pi{e u saop{tewu. ~ovek odluke - zakqu~io je u svom stilu Milan \uri~i}. Da li }e Zvezda slaviti po 23. put u Kupu ili }e se trofeju premijerno radovati Vojvodina zna}emo nakon, nema dileme, `estokog okr{aja u Humskoj. Zoran Rangelov

KAPITENI MR\A I LAZETI] UGLAS

Bez emocija do trofeja

Pravila U slu~aju nere{enog ishoda tokom 90 minuta igre slede produ`eci, 2 puta po 15 minuta, a ako i tada ne bude pobednika pristupa se izvo|ewu jedanaesteraca. Osvaja~u Lav Kupa Srbije pored pehara i medaqa pripada i ~ek vredan 81.000 evra.

Tri gola po me~u U ovogodi{wem ciklusu Lav Kupa do finala odigrano je 30 utakmica a postignuta su 83 gola, ili u proseku 2,76 po me~u. Na listi strelaca vode Mr|a (Vojvodina), Dijara (Partizan) i Jevti} (C.zvezda) sa po tri pogotka.

Nikola Lazeti}

Kapiteni Zvezde i Vojvodine, Nikola Lazeti} i Dragan Mr|a imaju jedan zajedni~ki element u svojim bogatim karijerama. Obojcia su sa promenqivim uspehom branili boje dva kluba koji ve~eras biju bitku za veliki srebrni pehar. - Lepe uspomene ve`u me za Novi Sad, ali predvodim tim kluba koji smatram mati~nim i emocija nema. Bitna je `eqa da se domognemo prvog trofeja i ispunimo prvi od dva postavqerna ciqa - veli Nikola Lazeti}. Sli~no razmi{qa i Dragan Mr|a. - Nema kod mene nikakvih emocija zbog toga {to sam deo karijere proveo na Marakani. Sve bih dao za trofej koji Vojvodina ~eka 96 godina, da najzad u ~etvrtom poku{aju slavimo - istakao je Mr|a. Impresije uo~i me~a vrednog trofeja.

- Sada treba pokazati maksimum, naplatiti ulo`eni trud tokom ~itave godine. Ima}emo uz sebe navija~e, ostaviti srce na terenu. Nema kalkulacija, nema {tedwe energije jer ho}emo pobedu. Zajedni{tvom koje nas je krasilo u prethodnom periodu mo`emo izgurati i fini{ sezone. Ma, niko se ne obazire na umor, niti misli na Partizan - ka`e Lazeti}. Mr|a smatra da bi repriza izdawa protiv Partizana u polufinalu Kupa bila dovoqna garancija za novi uspeh. - Tada smo pokazli da znamo da igramo va`ne utakmice u kojima nema popravnog ispita. Logi~no, svesni smo kvaliteta i ambicija rivala, ali verujemo i u sopstveni potencijal. Imamo dovoqno snage i ume}a, uostalom, dugo se spremamo za Kup po{to smo u prvenstvu imali puno kikseva, {to je tako|e na{a prednost - zakqu~io je Mr|a.

VLADAN LUKI], PREDSEDNIK ZVEZDE:

TOMISLAV KARAYI], PRVI ^OVEK FSS:

O~ekujem spektakl

Praznik

- Finale Kupa je praznik srpskog klupskog fudbala, najve}i koji u na{oj zemqi imamo. Za slavu, trofej, nagradu i mesto u istoriji bori}e se dva, ove sezone, najuspe{nija kluba- Vojvodina i C.zvezda. Finalni susret je prava prilika da u svet po{aqemo jo{ jednu lepu sliku o na{em dru{tvu i najpopularnijoj igri. Zahvaquju}i kompletnom anga`manu, velikom trudu brojnih pojedinaca i kvalitetu aktera, izra`avam uverewe da }emo i u toj misiji uspeti. U~esnicima finala `elim sre}u, jer je ona sastavni deo fudbala. Boqi neka pobedi i neka se raduje, pora`eni neka ne tuguje i neka nastavi da se bori. U`ivajmo i radujmo se fudbalu, ovaj dan i doga|aj to zaslu`uju.

- Fudbal se igra za golove,pobede i trofeje. Posebno ga unazad 65 godina uspe{no igra Zvezda. O tome svedo~i nekoliko stotina osvojenih trofeja. Zato je nama borba za trofej ustvari borba za ime i prezime Crvene zvezde, za wen grb i za milione navija~a. Finale sa Vojvodinom je prva prilika da na terenu poka`emo da je izlazak iz duboke krize na{eg kluba mogu} i da je po~eo pre godinu dana. O~ekujem spektakl na tribinama i terenu, jer na{ klub izuzetno po{tuje svog rivala iz Novog Sada. Vojvodina je ekipa protiv koje }emo morati da damo vi{e od maksimuma i na to smo spremni. Zvezdini igra~i imaju veliki motiv da osvoje prvi trofej ove sezone. Ujedno, trijumf na takvoj utakmici bio bi sjajna najava ve~itog derbija koji nas o~ekuje na istom stadionu.

Navija~i Navija~i Vojvodine organizovano }e put Beograda danas krenuti vozom i autobusima. Najvatrenije pristalice novosadskog tima, koji }e svoje qubimce bodriti sa ju`ne tribine Partizanovog stadiona, kenu}e vozom sa @elezni~ke stanice u 16 sati. Oni koji su se opredelili da me~ prate sa zapadne ili isto~ne tribine imaju obezbe|en autobuski prevoz, a polazak je ispred ju`ne tribine stadiona “Kara|or|e” u 17 ~asova. Iz Crvene zvezde ju~e su obavestili da ulaznica za severnu tribinu vi{e nema.

Dragan Mr|a

RATKO BUTOROVI], PREDSEDNIK VOJVODINE:

Pehar – san svih generacija

- Vojvodina je ove sezone sve podredila osvajawu Kupa. Na{ klub je ~ak i dr`avno prvenstvo stavio u drugi plan, jer pobedni~ki pehar Kupa nikada do sada nije bio u na{im vitrinama. Najstariji superliga{ki klub u Srbiji }e uskoro obele`iti vek postojawa, ali nije imao sre}u da bude osvaja~ dragocenog pehara. Posle odli~nih igara u ovoj sezoni i eliminacije Partizana pru`a nam se prilika da prvi put u 96 godina postojawa budemo pobednici u najmasovnijem doma}em takmi~ewu. Posle dve titule prvaka dr`ave, osvajawem Lav Kupa Srbije Vojvodina bi se svrstala u malobrojne doma}e klubove kojima je po{lo za rukom da osvoje oba trofeja. Zvezda je veliki rival ~ije ranije i sada{we uspehe ne mo`emo prebrisati gumicom. Nalazimo se pred te{kim i zna~ajnim izazovom. Verujemo u sebe, znamo {ta nas o~ekuje na stadionu Partizana i spremni smo na isku{ewa. Zato }u verovatno prvi put od kako sam na ~elu kluba zajedno sa igra~ima sedeti na klupi i hrabriti ih da ostvare ono {to generacijama Vojvodine pre wih nikada nije po{lo za rukom.

Podr{ka Jovanovi}a Predsednik Skup{tine grada Novog Sada Aleksandar Jovanovi} posetio je ju~e fudbalere Vojvodine u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku. Jovanovi} je po`eleo sre}u novosadskim fudbalerima uo~i ve~era{weg finala Lav kupa Srbije, izraziv{i nadu da }e pehar namewen pobedniku na{eg najmasovnijeg takmi~ewa zavr{iti u Novom Sadu.


22

SVET

sreda5.maj2010.

MA\ARSKA

DNEVNIK

RUSIJA

Premijer predstavio vladu BUDIMPE[TA: Viktor Orban, predsednik Fidesa, pobednika parlamentarnih izbora, zvani~no jo{ nije postao ni mandatar, a ve} je javnosti predstavio budu}e ~lanove vlade. Na to ga je usmeno ovlastio {ef dr`ave Laslo [oqom, koji je najavio da }e Orbana zamoliti da formira vladu na osniva~koj sednici parlamenta u novom sazivu, najverovatnije 14. maja. Lider Fidesa je, kao {to je i obe}ao, u rekordno kratkom roku odredio kandidate za ministre, isti~u}i u „Goblen salonu“ parlamenta da }e wihov zadatak biti da {tite interese naroda, a ne oligarhije, {to je ranije, kako je rekao, bio slu~aj. Ispuwavaju}i obe}awe da }e smawiti broj resora i ukupnu dr`avnu ad-

ministraciju, Orban je imenovao dva potpredsednika vlade i osam ministara, od kojih jedan ima dve funkcije, {to je najmawe u vi{estrana~koj istoriji zemqe. Drugi ~ovek vlade bi}e dosada{wi {ef poslani~ke grupe Fidesa Tibor Navra~i~, koji }e biti istovremeno potpredsednik vlade i ministar dr`avne uprave i pravosu|a. Mesto potpredsednika, koje do sada nije ni postojalo u dr`avnom ustrojstvu, dobi}e i @olt [emjen, predsednik koalicione Hri{}ansko-demokratsne narodne partije, s tim da }e biti zadu`en za nacionalnu politiku i verska pitawa. U neposrednoj blizini premijera bi}e i {ef kabineta u svojstvu dr`avnog sekretara Mihaq Varga i li~ni portparol

predsednika vlade Peter Sijarto. U novoj strukturi resora Ministarstvo nacionalnih izvora vodi}e profesor Miklo{ Retheqi, ina~e najstari u vladi, Ministarstvo privrede pripa{}e \er|u Matol~iju, koji je to bio i u prvoj Orbanovoj vladi (1998-2002), {to je slu~aj i sa [andorom Pinterom, starim-novim ministrom unutra{wih poslova. Na staru funkciju vra}a se i {ef diplomatije Jano{ Martowi, na ~elu Ministarstva za nacionalni razvoj bi}e Tama{ Felegi, Ministarstvo odbrane pripa{}e ^abi Hendeu, a Ministarstvo za razvoj provincije (poqoprivreda) [andoru Fazeka{u. Novi ministri bi trebalo da polo`e zakletvu ve} 17. maja. S. Basi}

Za rasterivawe oblaka vi{e od milion evra MOSKVA: Moskovske vlasti planiraju da na Dan pobede nad fa{izmom 9. maja na rasterivawe oblaka nad Moskvom postro{e 45 miliona rubaqa, odnosno vi{e od milion i sto hiqada evra. Gradska administracija je saop{tila da }e za poboq{awe vremenskih uslova u vreme vojne parade biti kori{}eno 10 aviona An-12 i „iqu{in 18“. Za rasterivawe }e biti kori{}eno 25 tona granulirane ugqene kiseline i 1200 litara te~nog azota, naveli su u moksovskoj upravi. Gradske vlasti }e, tako|e, zbog vojne parade izdvojiti iz buxeta vi{e od 120 miliona rubaqa, odnosno oko tri miliona evra na

MINISTARSKA KONFERENCIJA UN O NE[IREWU NUKLEARNOG ORU@JA

Jeremi}: Srbija za punu primenu sporazuma WUJORK: Srbija podr`ava punu i doslednu primenu Sporazuma o ne{irewu nuklearnog oru`ja (NPT) i zala`e se da sporazum o zabrani nuklearnih proba postane wegov dopunski dokument, izjavio je ju~e u Wujorku ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi}. „Podr`avamo punu i doslednu primenu obaveza iz Sporazuma“, istakao je Jeremi} u govoru na ministarskoj konferenciji u sedi{tu Ujediwenih nacija, posve}enoj tom sporazumu, koji je pre 40 godina stupio na snagu. „Verujemo da sveobuhvatni sporazum o zabrani nukelarnih proba mo`e da bude kqu~ni dopunski dokument NPT-a. Srbija pozdravqa inicijative generalnog sekretara UN Ban Ki-muna da se odr`i ministarski sastanak da bi taj sporazum stupio na snagu {to je mogu}e pre“, naglasio je {ef srpske diplomatije. Ministar je ocenio da je jedna od posledica globalne me|uzavisnosti i sve ve}a spremnost zemaqa da poka`u vi{e po{tovawa prema bezbednosnim interesima drugih.

Vuk Jeremi}

„Posledice oblaka u obliku pe~urke ne}e se zaustaviti na dr`avnoj granici. To va`i i za nedavnu erupciju vulkana na Islandu, sezonu uragana na Karibima, ~ak i za pogoro{awe `ivotne sredine koje doprinosi promenama klime {irom sveta“, istakao je Jeremi}. On je, ipak, ukazao da postoji jedna velika razlika - prirodne katastrofe, bez obzira da li na{e aktivnosti imaju ulogu u wihovoj pojavi, uglavnom su van na{e mo-

gu}nosti kontrole, {to se ne mo`e re}i za nuklearno oru`je. Jeremi} je istakao da se treba dogovoriti o modalitetima ja~awa Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), kao i da ona ne sme biti predmet politizacije. [ef srpske diplomatije je pozdravio nedavno potpisivawe sporazuma o ograni~ewu ofanzivnog strate{kog naoru`awa izme|u Ruske Federacije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, ali je izrazio zabrinutost zbog sporog napretka @enevske konferencije o razoru`awu. Ministar Jeremi} je, govore}i o tre}em kqu~nom ciqu sporazuma - miroqubivom kori{}ewu nuklearne energije – ukazao da je Srbija preduzela odre|eni broj konkretnih koraka da bi oja~ala nuklearnu bezbednost na Zapadnom Balkanu, fokusiraju}i se na sigurnu, civilnu primenu atomske tehnologije na poqima kao {to je medicina.

Jeremi} je podsetio da je u maju 2009. godine, Skup{tina Srbije usvojila zakon o za{titi od jonizuju}eg zra~ewa i nukelarnoj bezbednosti, da bi dovr{ila harmonizaciju doma}eg zakonodavstva sa najstriktnijim me|unarodnim standardima. Taj zakon, tako|e, ustanovqava nezavisnu Nacionalnu nuklearnu agenciju, koja }e sredinom 2010. postati potpuno operabilna i biti odgovorna za kontrolu i sprovo|ewe zakona. „Na{a sigurnost, mo`da i na{ opstanak, je u pitawu i nijedna dr`ava sama to ne mo`e da u~ini. Potrebna je univerzalna globalna vizija, hrabrost lidera i strate{ka vizija. Ono {to nam je potrebno je akcija, a ja verujem da nema skretawa kad se radi o eliminisawu pretwe nuklearnim uni{tewem“, zakqu~io je Jeremi}. Na konferenciji u Wujorku u~estvuju ministri inostarnih poslova svih zemaqa potpisnica Sporazuma iz 1970, koji okupqa sve ~lanice UN, osim Indije, Pakistana, Izraela i Severne Koreje.

Indija tra`i smrtnu kaznu za Kasaba MUMBAJ: Indijsko tu`ilastvo zatra`ilo je ju~e od suda u toj zemqi da osudi na smrt Pakistanca optu`enog za teroristi~ki napad u Mumbaju 2008., opisav{i ga kao „ma{inu za ubijawe proizvedenu u Pakistanu“. Mohamed Axmal Kasab, jedini je napada~ koji je uhva}en `iv u trodnevnoj raciji posle napada u Mumbaju, u kojem je, u novembru 2008. u teroristi~kim napadima na dva hotela, glavnu `elezni~ku stanicu i Jevrejski kvart, ubijeno 166 qudi, podsetile su agencije.

„Na~in na koji je smrt tih qudi izazvana pokazuje potpunu izopa~enost. Nije re~ o obicnom kriminalnom delu. On (optu`eni Pakistanac) predstavqa}e opasnost za drustvo, ukoliko ostane `iv“, rekao je na sudu indijski tu`ilac Ujxval Nikam. Kasab (22), saslu{ao je ovaj govor }utke, pognute glave. Wegov advokat K.P. Pavar, zatra`io je zatim do`ivotnu kaznu zatvora, rekavsi da je Kasab suvi{e mlad i da je bio izlo`en ekstremnom mentalnom i emocional-

nom stresu. Sud u Mumbaju izre}i}e kaznu za Kasaba u ~etvrtak. Isti sud proglasio ga je krivim po 86 ta~aka optu`nice, ukqu~uju}i i ubistvo i raspirivawe rata protiv Indije. Indijski zakoni dozvoqavaju smrtnu kaznu u veoma retkim slu~ajevima, a takvu presudu treba da odobri i vi{i sud. Kasab bi sada mogao da se `ali vi{im sudovima, a da zatim zatra`i pomilovawe od predsednika, {to je proces koji bi mogao da traje godinama. (Tanjug)

Moskva

pripremu i popravku mosta, ulica i Crvenog trga, kao i na osvetqewe i postavqawe javnih toaleta. Dan pobede nad fa{izmom je dan

kada je nacisti~ka Nema~ka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. Naime, 9. maja, sovjetski mar{al Georgij Konstantinovi~ @ukov ratifikovao je ispred saveznika sporazum o nema~koj kapitulaciji, koji je dan ranije u ime Tre}eg rajha potpisao nema~ki feldmar{al Vilhelm Kajtel. Drugi svetski rat kona~no je zavr{en tek nekoliko meseci kasnije bezuslovnom kapitulacijom Japana, po{to su Amerikanci bacili atomske bombe na japanske gradove Hiro{imu i Nagasaki. (Beta)

VELIKA BRITANIJA

Fini{ izborne kampawe LONDON: Lideri britanskih stranaka prove{}e u zavr{nici predizborne kampawe u posledwem poku{avaju da pridobiju bira~e pred parlamentarne izbore 6. maja. Re~ je o izborima koji su po mi{qewu analiti~ara najneizvesniji u posledwih dvadeset godina, na kojim ne samo da nije sigurno da li }e pobediti jedna od dve tradicionalno naja~e stranke, Konzervativna ili Laburisti~ka, ve} i da li }e ijedna imati dovoqno glasova da osvoji ve}i-

nu u parlamentu i samostalno formira vladu. Braun, Kameron i lider liberaldemokrata Nik Kleg u zavr{nici izbora bore se za glasove neopredeqenih bira~a kojih, kako se veruje, ima oko 30 odsto, naveo je Rojters. Stranke koje zajedno naprave ve}inu mogu da formiraju koalicionu ili slabu vladu, {to se u Britaniji retko de{avalo i {to bi, kako strahuju ekonomski stru~waci, moglo negativno da uti~e na oporavak ekonomije. (Tanjug)

ITALIJA

Kazna zbog fereye RIM: Prvi put u Italiji jedna muslimanka je ka`wena zbog no{ewa ferexe na javnom mestu, u severozapadnoj regiji Pijemont. Muslimanki staroj 24 godine prekju~e je predato re{ewe o kazni od 500 evra zbog toga {to je i{la potpuno prekrivenog lica, rekao je agenciji Frans pres Mauro Francineli, zvan~nik gradske policije Novare. On je rekao da ona ima pravo `albe. Muslimanka, po nacionalnosti Tuni`anka, nalazila se na ulici sa suprugom ispred jedne po{te kada je patrola karabiwera tra`ila da se identifikuje.

Suprug je odbio da kontrolu izvr{e mu{kraci pa je pozvana druga patrola gradske policije, u kojoj je bila i `ena policajac. „Gradska vlada je krajem januara usvojila propis po kom se zabrawuje no{ewe burke na javnim mestima i to je ura|eno u skladu sa komentarima Ministarstva unutra{wih poslova kome smo poslali nacrt propisa“, rekao je Francineli. U dnevniku Stampa gradona~elnik Novare Masimo \ordano rekao je da se radi o pitawu bezbednosti i da u „jednom civilizovanom dru{tvu qudi ne mogu da se {etaju potpuno pokriveni“.

IRAK

Razbijena mre`a napada~a BAGDAD: U Iraku su uhap{eni ~lanovi mre`e odgovorne za samoubila~ke napade na strane ambasade u kojima je u aprilu poginulo 46 qudi, saop{tile su ira~ke vlasti. Presudno je bilo zarobqavawe ~oveka koji nije uspeo da izvede samoubila~ki napad 4. aprila u Bagdadu, saop{tila je vojska.

Na meti napada bile su ambasade Nema~ke, Egipta i Irana. ^etvrti napada~ nije uspeo da detonira automobil-bombu, a zatim ga je zarobilo obezbe|ewe. On je kasnije umro u pritvoru, a na osnovu wegovog svedo~ewa 10 dana kasnije uhap{eni su preostali ~lanovi organizacije. (Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BIL KLINTON Biv{i predsednik SAD Bil Klinton izjavio je da ga je }erka ^elsi zamolila da smr{a pred weno ven~awe. „Ona misli da nisam u formi“, rekao je 63-godi{wi Klinton.“Rekla mi je da treba da izgledam dobro. Pitao sam je {ta pod tim podrazumeva i odgovorila mi je ‘oh, pa oko sedam kilograma’“, dodao je biv{i ameri~ki {ef dr`ave.

MIKI RORK Ameri~ki glumac Miki Rork izjavio je da ne zna o ~emu se radi u filmu „Ajron men 2“, u kojem igra negativca. „Da budem iskren, pojma nemam o ~emu se radi u filmu. Pro~itao sam samo tekst mog junaka. Nisam pa`qivo ~itao ostale. Ne `elim da saznam o ~emu se radi“, rekao je 57-godi{wi glumac. Rork je pro{le godine bio nominovan za Oskara za glavnu ulogu u filmu „Rva~“.

KIFER SATERLEND Na kraju osme sezone posledwa epizoda ameri~ke TV serije „24“ bi}e emitovana 24. maja. “Tokom ovih osam godina, ~ini mi se da smo imali 16 ven~awa i 30-ak ro|ewa dece“, izjavio je Kifer Saterlend, koji igra glavnu ulogu, federalnog agenta Xeka Bauera. „Postali smo kao porodica. Te{ko je re}i zbogom“, dodao je glumac. U pripremi je i igrani film „24“.

UHAP[EN OSUMWI^ENI ZA NEUSPELI BOMBA[KI NAPAD U WUJORKU

Nema dokaza o povezanosti s talibanima WUJORK: Osumwi~eni za neuspe{ni poku{aj bomba{kog napada u subotu 1. maja na Tajms skveru u Wujorku uhap{en je ju~e ujutro pri poku{aju da napusti SAD, rekao je za agenciju AP jedan neimenovani zvani~nik pravosu|a. Osumwi~eni je identifikovan kao Fajzal [ahzad, i sme{ten je u pritvor u Wujorku. Zvani~nici ameri~kog pravosu|a naveli su da se radi o Pakistancu koji se nedavno vratio sa puta u Pakistan, a pre tri nedeqe je za gotovinu kupio terensko vozilo tipa „nisan“, koji je kori{}en u neuspelom napadu. Na taj automobil bila je prika~ena propansko-benzinska bomba. Policija je saop{tila da bi, da je eksplodirala, ta bomba mogla da ubije pe{ake i razbije okolne prozore. Auto mobil-bomba bio je parkiran u 45. ulici u kojoj se nalazi ve-

liki broj restorana i brodvejskih bioskopa, i puna je qudi subotom uve~e. Jedan policijac primetio je u subotu uve~e da iz tog terenskog vozila izlazi dim, nakon ~ega su istra`iteqi u xipu prona{li plinske boce, neku vrstu praha, benzin i detonator. Policija je potom evakuisala vi{e stambenih

i poslovnih zgrada i ulice, a naoru`ani policajci su raspore|eni svuda u evakuisanom sektoru grada. Tajms skver je u delu Wujorka u kome je gust saobra}aj i nalazi se na oko {est kilometara od mesta gde je bio Svetski trgovinski centar, koji je sru{en u teroristi~kom napadu 11. septembra 2001. go-

dine. Pakistanski talibani preuzeli su u nedequ 2. maja odgovornost za taj neuspeli napad, {to je objavqeno na jednom islamisti~kom veb sajtu. Talibani su naveli da su napad organizovali u znak odmazde zbog ameri~kih napada bespilotnim letelicama u Pakistanu i nedavnih ubistva dvojice lidera teroristi~ke mre`e Al Kaida u Iraku. Wujor{ka policija je, me|utim, saop{tila da nema dokaza da je autenti~an snimak izjave pakistanskih talibana u kome navode da preuzimaju odgovornost za neuspeli bomba{ki napad u subotu u centru Wujorka. Nije, tako|e, poznato da li je osumwi~eni [ahzad povezan sa talibanima koji su, navodno, preuzeli odgovornost. Sekretar za {tampu Bele ku}e Robert Gibs rekao je preku~e da je taj poku{aj bomba{kog napada bio teroristi~ki akt. (Beta)


BALKAN

DNEVNIK

U GR^KOJ SVE @E[]I [TRAJKOVI PROTIV STEZAWA KAI[A

Demonstranti prekrili Akropoq ATINA: Demonstranti u Atini ju~e su parolama prekrili bedeme Akropoqa, najslavnijeg spomenika zemqe, u znak protesta zbog novih o{trih mera {tedwe koje pokre}u {trajkove {irom Gr~ke. Stotinak demostranata iz Gr~ke komunisti~ke partije probili su u zoru zakqu~ane kapije Akropoqa i na bedeme drevne tvr|ave istakli parole na gr~kom i engleskom sa pokli~em: „Narodi Evrope - Ustajte.“ Gr~ka vlada je objavila nove mere smawena tro{kova do kraja 2012. godine u visini od 30 milijardi evra (40 milijardi dolara) da bi osigurala vitalni paket zajmova od Me|unarodnog monetarnog fonda i drugih 15 dr`ava EU koje koriste evro. Nove mere zna~e nova smawewe penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru, kao i dodatne poreze. Dr`avni ~inovnici, ukqu~uju}i nastavnike u {kolama i bolni~ko osobqe, po~eli su ju~e 48. ~asovni {trajk, sa protestnim mar{evima kasnije ju~e. Radnici u privatnom sektoru traba da im se pridru`e danas u generalnom {trajku koji }e, kako se o~ekuje, zaustaviti sve poslove {irom Gr~ke i paralisati avionski i javni prevoz. Vlasnici prodavnica ka`u da }e tako|e obustaviti rad i zatvoriti radwe na jedan dan. Pod dugom od 300 milijardi evra i buxetskim deficirom od 13,6 odsto bruto doma}eg proizvo-

Bitke s dugovima u evrozoni Postoji rizik da se du`ni~ka kriza, koja je primorala Evropsku uniju i MMF da pomognu Gr~ku s 110 milijardi evra, pro{iri na Portugal i [paniju. Strane banke kreditiraju vlade, banke i privatni sektor Gr~ke, Portugala i [panije s 1,27 trilionom evra (4. kvartal 2009) Nema~ka [vajcarska Ostatak sveta 216 mlrd evra 226 mlrd evra 56 mlrd evra SAD 52 mlrd evra

PORTUGAL

mlrd

GR^KA

mlrd [PANIJA

mlrd Francuska 210 mlrd evra

Britanija 107 mlrd evra Izvori: Bank for International Settlements, The Economist Ostali © GRAPHIC NEWS

u evrozoni 326 mlrd evra

SLOVENIJA I HRVATSKA

O arbitra`i na referendumu QUBQANA: Slovenci }e o arbitra`nom sporazumu o granici sa Hrvatskom odlu~ivati na referendumu zakazanom za 6.juna, odlu~io je slovena~ki parlament. Referendumsko pitawe glasi}e: „Da li ste za to da se realizuje zakon o ratifikaciji arbitra`nog sporazuma izme|u vlade Slovenije i vlade Hrvatske, koji je usvojio Dr`avni zbor (parlament) na sednici od 19.aprila 2010.godine“. Slovena~ki parlament je odluku o referendumu doneo glasawem kasno preksino}. „Za Sloveniju je taj sporazum slab, jer ugro`ava wen pomorski status oduzimaju}i joj pravo

na kori{}ewe ve} progla{enog suverenog pojasa u Jadranskom moru“, rekao je predsednik Slovenske demokratske stranke i biv{i premijer Janez Jan{a. Aktuelni predsednik vlade Borut Pahor je istakao da Slovenija ima mogu}nost koja se retko nudi „da glasamo za sporazum koji donosi po{teno re{ewe u pogledu odre|ivawa granice, uklawa stare te{ko}e i di`e polo`aj i ugled Slovenije“. Inicijativu za raspisivawe referenduma pokrenule su poslani~ke grupe, odnosno parlament Slovenije. Referendumska kampawa po~iwe u petak. (Beta)

CRNA GORA

Za smenu dr`avnog tu`ioca PODGORICA: Podgoricka nevladina organizacija Mre`a za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) zatra`ila je ju~e smenu vrhovnog dr`avnog tu`ioca Crne Gore Ranke ^arapi}. U pismu predsedniku Skup{tine Cen Gore Ranku Krivokapi}u, MANS zahteva zakazivawe „hitne sednice“ parlamenta na kojoj bi Ranka Ccarapi} bila razre{ena funkcije. Kao razlozi za wenu smenu navode se „izno{ewe la`i“ i „obmawivawe poslanika i javnosti“. MANS je ^arapi}evoj najvi{e zamerio to {to je ona nedavno, na sednici Nacionalnog saveta za evropske integracije, navodno rekla da dr`avno tu`ilastvo nije moglo da podnese tu`be za krivi~na

dela protiv vlasnika @elezare u Nik{i}u jer nije raspolagalo informacijama o stawu u toj fabrici. MANS tvrdi da je upravo ta NVO dr`avnom tu`ilastvu dostavila ~lanke iz medija „o mogu}im krivi~nim delima“ u nik{ickoj @eqezari. U saop{tewu MANS-a je navedeno da je Ranka ^arapi} „slagala“ javnost, a woj su na du{u stavqeni i drugi „konkretni primeri“, zbog kojih bi morala da bude smijewena sa funkcije vrhovnog dr`avnog tu`ioca Crne Gore. Ranka ^arapi} je, prema oceni MANSa, „nespremna ili nesposobna da se uhvati u ko{tac sa organizovanim kriminalom“ i zato treba da bude smewena „po hitnom postupku“. (Beta)

^ituqe Josipu Brozu PODGORICA: Nevladina organizacija Generalni konzulat Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, sa sedi{tem u Tivtu, objavila je ju~e ~ituqu povodom 30. godi{wice smrti predsednika biv{e Jugoslavije, Josipa Broza Tita. U ~ituqi, objavqenoj u listovima „Pobjeda“ i „Dan“, pi{e : „trideset... pedeset... vek, ^ovek zauvek“. Nekoliko ~ituqa objavili su i pojedini gra|ani.

[panija 60 mlrd evra Holandija 17 mlrd evra

da, Gr~ka je u mukama da sredi svoje finansije i bila na mawe od tri sedmice od insolventnosti kada su se zemqe evrozone i MMF slo`ili da aktiviraju 110 milijardi evra za spasavawe Atine. Gr~koj je prva tran{a pomo}i neophodna pre 19. maja kada za naplatu dospeva 8,5 milijardi evra wenih desetgodi{wih obveznica.(Beta-AP) Nema~ki ministar finansija Volfgang [ojble je ju~e, posle razgovora sa vode}im bankarima te zemqe, izjavio da nema~ki finansijski sektor `eli da pru`i opipqiv doprinos u podr{ci dugom optere}enoj Gr~koj. [ojble se ju~e sastao u Berlinu sa vode}im rukovodiocima nema~kih komercijalnih banaka, kako bi ih uverio da je Gr~ka na ispravnom putu nakon {to je donela program stroge {tedwe, prenele su agencije. On je pre po~etka razgovora rekao da konsultacije nisu usmerene na razmatrawe restrukturisawa gr~kog duga, ve} na povratak poverewa u Gr~ku po{to se Atina obavezala na sprovo|ewe strogog programa posle razgovora sa evropskim institucijama i Me|unarodnim monetarnim fondom [ojble je ukazao da Gr~koj mo`da ne}e biti potreban ceo iznos paketa od 110 milijardi evra (145,62 milijarde dolara) ukoliko privatni u~esnici finansijskog tr`i{ta povrate poverewe i ponovo po~nu da kupuju gr~ke hartije od vrednosti. (Beta-AP)

Mladenov: Podr{ka Srbiji za EU SOFIJA: Bugarski ministar inostranih poslova Nikolaj Mladenov izjavio je u Va{ingotnu da wegova zemqa tesno sara|uje sa Srbijom i da }e joj pomo}i u pristupawu EU. Mladenov je u govoru u va{ingtonskom Centru za strate{ka i me|unarodna istra`ivawa naglasio da je jedan od glavnih zadatka Sofije pru`awe pomo}i zemqama koje jo{ uvek nisu u{le u NATO i EU da pristupe tim organizacijama. [ef bugarske diplomatije nalazi se u sedmodenvnoj poseti SAD, gde se saastao sa kongresmenima i savetnicima u kabinetu predsednika Baraka Obame. Mladenov je razgovarao sa zamenikom ameri~kog dr`avnog sekretara Xejmsom Stajnbergom, a sastao se i sa generalnim sekretarom UN Ban Ki-munom. Nakon ameri~ke, Mladenov otpo~iwe mini balkansku tur-

neju, u okviru koje }e 7. maja posetiti Beograd, gde }e se sastati sa srpskim dr`avnim vrhom, saop{teno je u Sofiji. Kako je navedeno, bugarski ministar }e u subotu u bugarskom konzulatu u Ni{u razgovarati sa predstavnicima bugarske zajednice u Srbiji. Srpsko-bugarski odnosi posebno su dinamizovani krajem aprila, kada je predsednica parlementa Slavica \uki}-Dejanovi} posetila Sofiju, na poziv {efice bugarskog Sobrawa Cecke Ca~eve, a nastavqeni su samo nedequ dana kasnije posetom bugarskog premijera Bojka Borisova Beogradu. Mladenov je na mesto ministra inostranih poslova do{ao sa pozicije ministra odbrane, nakon {to je Rumjana @eleva podnela ostavku, posle neuspelog poku{aja da bude izabrana za evropskog komesara.

MAKEDONIJA

Skopqe kao raketa SKOPQE: Prema nezvani~nim informacijama ju~e ujutro je iznad Skopqa, posle nesre}e u Makstilu, letela eksplozivna naprava za koju se jo{ ne zna kako je dospela u fabri~ki krug. „Ukoliko je ta naprava letela dva do tri kilometra u visinu, sigurno je imala eksplozivno puwewe“, izjavio je Nove Georgijevski, zamenik generalnog direktora u @elezari, prenosi danas Makfaks. On je precizirao da se svako vozilo sa starim gvo`|em koje u|e u @elezaru kontroli{e pri ulasku i izlasku, ali da ima slu~ajeva da u|e i poneka eksplozivna naprava.

Ina~e, kamioni sa starim gvo`|em u skopski Makstil naj~e{}e dolaze sa teritorije Kosova, iz Srbije i Bugarske. Po najnovijim izve{tajima makedonskih medija u eksploziji u fabrici Makstila, koja se desila oko osam ~asova, povre|ene su dve osobe, od kojih jedna lak{e dok je Dimo Pepequgovi} (33) zadobio te{ke opekotine i `ivotno je ugro`en. O~evidci navode da je lete}e telo, koje je ju~e ujutro preletelo pola Skopqa, izgledalo kao raketa i da je dva puta eksplodiralo - jednom u vazduhu i jednom na (Tanjug) zemqi.

HRVATSKA

Novi ministar pravde ZAGREB: Naslednik aktuelnog ministra pravde Hrvatske Ivana [imonovi}a, koji odlazi na mesto pomo}nika generalnog sekretara UN za qudska prava, bi}e dr`avni sekretar Dra`en Bo{wakovi} iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). Izjavila je to ju~e premijerka Ja-

dranka Kosor, isti~u}i da je do imena budu}eg ministra do{la zajedni~ki s aktuelnim ministrom Ivanom [imonovi}em. Dodala je da to, me|utim, jo{ nije kona~na odluka. Izbor Ivana [imonovi}a za pomo}nika generalnog sekretara UN-a Ban Kimuna za qudska prava. (Beta)

sreda5.maj2010.

23


KULTURA

sreda5.maj2010.

NOVA ZBIRKA PRI^A IRINE HARDI-KOVA^EVI]

POZORI[NE PREMIJERE

(Ne) razumem, sine, da (li), mama Biqana Srbqanovi}: Barbelo, o psima i deci, re`ija i izbor muzike Predrag [trbac, Srpsko narodno pozori{te Kao najzna~ajnija savremena srpska dramati~arka, Biqana Srbqanovi} do~ekala je drugu, po instituciji u kojoj se radi, veliku postavku jednog svog komada. U Srpskom narodnom pozori{tu, u re`iji Predraga [trpca, izbor je pao na "« Barbelo, o psima i deci"», tekst koji se stilski i tematski nastavqa na specifi~nu poetsku i intimnu progresiju pisma Biqane Srbqanovi}. Mo`da boqe re}i regresiju, u paranoi~noironi~nu, dokonu razboritost ne individualizovane, nego na in-

~ist, pa se i Biqana Srbqanovi} ovde, poput Platona, mo`e „optu`iti“ da joj ve}ina likova slu`i kako bi Sokrat rekao svoje. To se najboqe vidi u trenucima dok de~ak Zoran/ Zoza (ponekad Marko) majku voli (priziva kao vrhunski autoritet), da bi je odmah zatim unizio kao sebi~nu (zagledanu u sebe). Zato ga Milan Kova~evi} s pravom, ali ne i pravom merom, igra kao pasivno dominatnog, samim tim, nekako neugro`enog. Zato se Milena, wegova ma}eha, kada ne{to/ nekog dobije (upravo Zo-

DNEVNIK

c m y

24

ponovo jednoj unifikuju}oj op{tosti - on taj prostor vidi kao grobqe (klupe pore|ane poput spomenika u scenografiji Vesne [trbac). Da to grobqe postane unutra{wa slika ~oveka, svakog od likova, sugeri{e visoki zid na dnu scene, na koji se gleda iznutra, gde jedina vrata (ili prozor) otvaraju lik Mame i Lutalice (izvorno psi) u Lutali~inom monologu {eretski potresno izvedenom od strane Radoja ^upi}a – bqesku spoznaje o svetu, vremenu i wegovom kraju za svakoga od

Snovi iz bakinog vrta Irina Hardi Kova~evi}, kwi`evnica koja vi{e od ~etiri i po decenije stvara na rusinskom jeziku, uz podr{ku Gradskog odobora za kulturu Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu objavila je kwigu "Skaske", koja je {tampana na srpskom jeziku (izdava~ Gradska biblioteka, Novi Sad). U tri pripoveda~ke celine odvojene posebnim naslovima, kwiga obuhvata korpus rusinske usmene tradicije, koja je u literarnoj obradi Irine HardiKova~evi} dobila svoju sjajnu umetni~ku nadogradwu. Literarno {tivo koje je autorka ponudila kao interpretaciju lakonski sro~enih mitolo{kih re~i koje ni do danas nisu dobili, kako bi logi~ari rekli obim i zna~ewe svog pojma, autorka je pretvorila u fantasti~ne pri~e, oslowene samo na izraze „divqa devojka iz maka“, “gvozdena baba“, „crni vrabac“, “zakutna baba“. Po~iwu}i od skazki koje su namewene najmla|ima i imaju prepoznatqivo didakti~ko pedago{ke poruke, autorka prelazi sa

fona izrazito fantasti~ne literature na teren pripovedawa koje je izme|u istine i sna, {to je i naslov drugog odeqka zbirke.Oslawaju}i se na osnovnu pri~u usmenog predawa Irina Hardi-Kova~evi} je dramatur{ki ve{to vodila pripovedawe lociraju}i ga u prostor svog detiwstva, u Ruski Krstur, ali je svojom stvarala~kom imaginacijom, prevazi{la naizgled zatvoren duhovni prostor rusinske zajednice hrabro poentiraju}i svoje skaske slikama poput onih kojima obiluje ju`noameri~ka pripoveda~ka tradicija. Potenciraju}i fantasti~ne i mitolo{ke elemente, i dodaju}i im i vlastiti stvarala~ki potencijal, Irina Hardi-Kova~evi} je napravila pionirski iskorak u rusinskoj literaturi pokazuju}i da ona ne mora biti suvo realisti~na. Nije pretenciozno re}i da je autorka u~inila prvi i svojevrsni odijum rusinskom usmenom mitolo{kom nesistematizovanom svetu, daju}i mu veoma slikovit i ma{tovit okvir literar-

ne artikulacije. Zavr{avaju}i kwigu tre}im odeqkom pod naslovom „Sa ruba hronike“autorka je samo delimi~no napustila svet ~udesnih i neobja{wivih doga|aja.Motivisana kratkim hroni~arskim bele{kama, ili pak istinitim doga|ajima, Irina Hardi-Kova~evi} je ispri~ala pet razli~itih pri~a. Junaci tih skaski su neobi~ni, i razli~iti od svog okru`ewa, ~ak i kada je re~ o jednom vuku. Radwa skaski se odvija na obodima Ruskog Krstura, mestima koja zbog konfiguracije panonske ravnice ne retko dobijaju pagansko misti~ni karakter, {to sudbinu literarnih junaka tako|e ~ini misti~nom. Zbirka pri~a „Skaske“ je izvanredan vodi~ za upoznavawe rusinske usmene tradicije ali i indikator novih literarnih pristupa kod stvaralaca ove zajednice koji u spoju tradicije i nove hermenautike otkrivaju mogu}e polivalentnosti skaskovitih ili hroni~arskih kazivawa i zapisivawa. Jelena Perkovi}

DVOJEZI^NO IZDAWE ^ASOPISA „ULAZNICA”

Balkan u re~ima

Foto: B. Lu~i}

stikte i intuiciju subatomizirane rodno osve{}ene jedinke. U tom ~udnovato neutralizovanom progres-regresu, pogotovo od dela «"Skakavci"», autorka se okre}e unutra{wosti svakojake propasti, wenom su{tinskom motivu – smrtnosti kao odumirawu, da bi na dnu dna, u rupi rupinoj (da se poslu`imo wenim jezikom), otvorila prozore, udahnula dramski, ali i filozofski `ivot. U kombinaciji (bar) tri plana – qudi, psi, deca i pripadaju}i im porodi~ni me|uodnosi – koja se tretiraju kao me|usobno isprepletena do neprepoznatqivosti, rediteq [trbac odlu~uje da sve te planove gotovo ~isto oli~avaju glumci. Time se nedvosmisleno `eli svesti metafizi~ka dimenzija dela i u (odraslom) ~oveku videti krajwi izvor i ishodi{te problema n « eutralne arbitrarnosti» - razumnosti, zverstva i nevinosti. Kako to obi~no biva, nijedan od tih oblika u nama ne biva

zu), sme{ta u prazno, u gubitak/ odricawe (povratak majci/ majke). I ostali glumci imaju nevoqu dece, pasa i qudi u wihovim likovima majki, o~eva, sinova i k}erki. Problem diskrepancije vlastitog govora i radwe u kojoj u~estvuju. Te{ko}u da i pored svoje (za)date uposebqenosti, zaposednutosti (u " B « arbelu..."» pojavquju se i govore i mrtvi), komuniciraju bez suvi{e grotesknosti, koja je iskori{}ena samo za epizodu Jednog Doktora, dva puta. Kroz prakti~no post- ili novodramske igrarije Biqane Srbqanovi}, rediteq gubi ritam, orkestraciju, nijanse, primat fine, sugestivne psihodrame, zasewuju}i je isuvi{e („novo“)realisti~nim notama, u kojima se ~ak pote`u i pi{toqi. Tekst koji je pisan sa dosta podteksta (didaskalija), wegovu zanesenost u lepotu jezika, Predrag [trbac na scenski na~in poku{ava da re{i i u prostoru, wegovoj praznini i

nas:" N « iko me nije oterao, niko ni{ta nije u~inio/ Na`ao/ Sam sam oti{ao, sam sve ostavio... Kada je do{lo vreme, u kom je sramota, ne biti uspe{an, ja sam oti{ao/ I poveo mamu/ Sada tako `ivimo, ~ekamo da pro|e/ Nemojte nas `aliti. Za `aqewe nismo. Na protiv/ mogli biste s mirom, `aliti sami sebe".» Taj "«prevratni~ki"» monolog na kraju emanira i svojevrstan hepiend: porodice se ujediwuju, ali krug se pre zatvara, nego od~arava. Glavni likovi zavr{avaju jedni drugima u krilu, in utero, u zagonetnim obrisima metafizi~kog kraja koji je po~etak. Na tragu toga, (suvi{e) optimisti~no bi bilo tvrditi da je predstava u SNP iako drugi, novi po~etak za "«Barbelo, o psima i deci»" Biqane Srbqanovi}. Jer, naravno da se razume o ~emu se tu govori i radi, ali, da li se u svemu tome (i oko wega) "« malo puno"» i podrazumeva? Igor Buri}

NA FESTIVALU „SINEMA SITI” PREMIJERA OMNIBUSA

„Neke druge pri~e” iz biv{e Jugoslavije Organizatori i selektori tre}eg Internacionalnog festivala filma i medija "Sinema siti" koji }e se od 5. do 12. juna odr`ati u Novom Sadu ubrzano popuwavaju programske celine. U "Nacionalnoj klasi ", jednoj od najpopularnijih selekcija na festivalu prethodnih godina, najavqena je premijera omnibusa „Neke druge pri~e“. Re~ je o pri~ama mladih rediteqki iz zemaqa biv{e Jugoslavije objediwenih u jedan film. Svaka govori o maj~instvu po jedne mlade `ene. U realizaciji ovog projekta koji istra`uje na~in `ivota i li~ne istorije pripadnika novih generacija sa teritorije nekada jedne dr`ave, u~estvovale su mlade rediteqke iz pet zemaqa biv{e Jugoslavije: Ana Maria Rosi iz Srbije, Hana Slak iz Slovenije, Ivona Juka iz Hrvatske, Ines Tanovi} iz BiH i Marija Xixeva iz Makedonije. Autor projekta i producent filma je filmski kriti~ar iz

Srbije Nenad Duki}. Glavne uloge u srpskoj pri~i omnibusa tuma~e glumci Sergej Trifunovi}, Nata{a Ninkovi}, Gordan Ki~i} i Svetlana Bojkovi}. Iza projekta stoji produkcijska ku}a SEE Film Pro iz Beograda, a film je ostvaren u saradwi sa ku}ama "Studio Maj" iz Qubqane,

zagreba~kim "4Filmom", "Dokumentom" iz Sarajeva, makedonskim "Skopje Film Studijom", uz zna~ajnu podr{ku ku}a "Octagon Film" i "DIG Productions" iz Irske. Film je podr`ao i Fond evropske koprodukcije “Euroima`”, a nastao je iz potrebe za kulturnom reanimacijom prostora biv{e Jugoslavije. V. C.

Dvojezi~no izdawe kwi`evnog ~asopisa "Ulaznica", na srpskom i ma|arskom jeziku, predstavqeno je u zrewaninskoj Gradskoj narodnoj biblioteci „@arko Zrewanin“, u okviru manifestacije „Dani ma|arske kulture“. Glavni i odgovorni urednik "Ulaznice" Vladimir Arseni} je ukazao da se u posledwem broju ~asopisa nalazi izbor tekstova sa prevodila~ke radionice „Tr{i} 2009“, kada su mladi ma|arski pesnici prevodili radove svojih kolega iz Srbije, i obrnuto. Tako|e u dvojezni~nom delu nalazi se i izbor sa suboti~kog festivala „[inobus“. „Ulaznica“ donosi i savremenu i regionalnu poeziju, zatim modernu prozu, esejistiku i kritiku. - Objavqene su pesme Milana \or|evi}a, Milo{a @ivanovi}a, Jelice Kiso, a u domenu proze odlomak iz romana Sa{e Ili}a, pod nazivom

„Pad Kolumbije“, pri~e mladog pisca iz Sarajeva Muharema Bazduqa, kao i „Pad ku}e Marinkovi}a“ Dragana Radulovi}a iz Budve. Tu je i esej Sr|ana Srdi}a, mladog doktoranta sa katedre za komparativnu kwi`evnost – predstavio je Arseni} sadr`aj posledwe „Ulaznice“ i dodao da je redakcija okupqaju}i autore iz regiona i uspela da napravi zanimqiv balkanski izbor tekstova. ^asopis „Ulaznica“, u izdawu zrewaninske biblioteke, najzna~ajnija je periodika u istoriji i u postiji vi{e od ~etiri decenije. Izlazi pet puta godi{we, a bavi se fenomenom kulture analiziraju}i umetni~ko, prete`no kwi`evno stvarala{tvo i aktuelna dru{tvena pitawa. Objavqivawe dvojezi~nog izdawa pomogla je Ambasada Republike Ma|arske u Srbiji. @. B.


DNEVNIK

OGLASI

sreda5.maj2010.

25


26

OGLASI z ^ITUQE

sreda5.maj2010.

Posledwi kom{iji

DNEVNIK

pozdrav

dragom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85495, 6614-274, 6618846. 105941

Posledwi pozdrav dragoj mami, svekrvi i baki

Sadiku Talovi}u

Biqani ^awi od porodice ^awi: Denis, Maja i Viktor.

od porodica: Slanc i Stani{i}.

Milo{u Baji}u Mi}i

Posledwi pozdrav dragoj ujni

Neizmerno ti hvala za svu qubav i dobrotu koju si nam pru`io.

od Radovana Mihajlovi}a sa porodicom.

K}i Jela sa porodicom.

106436

106428

velikog

Prepuni bola i tuge opra{tamo se od na{eg dragog

106474

106316

Milo{ Baji} Mi}a

Opra{tamo se od ~oveka, oca i dede

Zorka Vuji~i} Draga tetka, hvala ti za svu qubav i pa`wu koju si nam dala.

IZDAJEM name{ten jednosoban stan 31m2, VI sprat, renoviran, Du{ana Vasiqeva kod Ribqe pijace. Telefon 064/253-8458. 105970

PRODAJEM plac povr{ine 2000m2, na Bukova~kom putu br.3, pogodan za izgradwu pogona ili skladi{ta. Telefoni: 063/547782, 021/6392-384, posle 15.30h. 105976 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te, 15050m2 (150ari), put, svi prikqu~ci, lep pogled, 1/1, 5.5m2, hitno. Telefon 069/314-37-14. 106342

PREVOZ putnika Novi Sad - aerodrom, putni~kim automobilom, sigurno i komforno. Telefon 065/238-7737, Dragan. 106119 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 105754

Tvoji: Qiqana, Filip, David i Milan.

od: Mirka, Marije i Milice sa porodicama.

K}i Vesna sa porodicom.

Sin @eqko sa porodicom.

106424

106434

106425

106430

Posledwi pozdrav snahi, ujni i baki

Umro je na{ voqeni

Umor je na{ otac i deda

Posledwi pozdrav

Milo{ Baji} Mi}a

Grozdani Svir~evi} Grozdani Svir~evi}

Bio si nam uzor i podr{ka u `ivotu.

Po~ivaj u miru. Porodica Belan~i}: Julkica, Sa{a, Sowa, Stefan i Milan.

od Vere i Mite.

106427

106411

Uz po{tovawe i zahvalnost opra{tamo se od

Milo{a Baji}a Mi}e

Milo{a Baji}a Mi}e

Milo{a Baji}a Mi}e

Zori Vuji~i}

Milo{ Baji} Mi}a Pamti}emo wegove dobrotu i qubav.

re~i,

K}i Radoslavka sa porodicom.

Sin Du{ko sa porodicom.

106433

106423

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Milo{u Baji}u Mi}i

Zori Vuji~i}

Zauvek }e{ nam nedostajati.

od porodice Bjelobrk.

K}i Danica sa porodicom. Sin @arko sa porodicom.

PRIRODNI preparati protiv hemoroida - {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren. Eliminisawe za 7 dana. Deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/24055-49. 105818

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: tovne pili}e, tovne sviwe. Isporuka na adresu povoqno. Telefoni: 717-058, 063/521-559, 063/539-051. 105737

Posledwi pozdrav dragom i voqenom

na{em

Posledwi pozdrav

Milo{ Baji} Mi}a Hvala ti za svu blagost, plemenitost i dobrotu.

POTREBAN kuvar sa iskustvom i radnice na prawu posu|a za rad u restoranu. Telefon 063/8756436. 105896

106471

106421

106431

K}i Mileva sa porodicom.

106429

Milo{u Baji}u Mi}i Sin Rajko sa porodicom.

106419

Milo{u Baji}u @eqkove koleginice i kolege iz Direkcije za trgovinu elektri~nom energijom.

106468


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav priji

Posledwi pozdrav mami

Predrag Momirovi}

sreda5.maj2010.

27

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon kratke i te{ke bolesti preminula na{a draga i voqena

Miqi Obradovi}

Miqi Obradovi}

Miqa Obradovi} Posledwi pozdrav ~ika Pe|i od porodica Kanazir i Panti}.

od: Save i Dragane Duki} sa porodicom.

od sina Zorana sa porodicom.

1932 - 2010. iz Futoga

106451 106460

Posledwi tati

pozdrav

Gaginom

106452

Posledwi pozdrav Borkinoj mami

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav dragoj na{oj kumi

Sahrana je u sredu, 5. 5. 2010. godine, u 15 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

O`alo{}eni suprug Bora Obradovi} sa porodicom.

106447

Miqi Obradovi}

Predragu Momirovi}u

Mila moja maj~ice,

Miqi Obradovi}

Miqi Obradovi}

od porodice Maksimovi}.

od porodice Panti} iz Futoga.

od prije Jeke Mijatovi}.

od kuma Rakita Qubomira sa porodicom.

106438

106455

106454

106453

na{oj

Posledwi pozdrav na{oj snaji i strini

Posledwi tati

pozdrav

Gaginom

Posledwi pozdrav strini i babi

Miqa Obradovi} Odlazi{ mi zauvek i ostavqa{ veliku prazninu u mojoj du{i. Voli te tvoja }erka Borka i unuk Darijan. 106449

Miqa Obradovi} Predragu Momirovi}u

Miqi Obradovi}

Posledwi pozdrav voqenoj majci

iz Futoga

Miqi Obradovi}

Miqo moja, mnogo }e{ mi nedostajati.

od porodice Radomirovi}.

od: porodica Vuki}evi} i Vukosav.

Mile i Mladen Obradovi} sa porodicom.

106437

106443

106445

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 59. godini preminula na{a majka, sestra i baka

Dragiwa Obradovi} sa porodicom.

106456

Posledwi strini

pozdrav

na{oj

Miqi Obradovi} Tvoja qubav, dobrota i tvoje srce zauvek }e `iveti u nama. ]erka Zora, zet Du{an, unuka Bojana i unuk Vladimir. 106450

Dragi{i

Brata{u

Mirjana Markovi}

Miqi Obradovi}

Sahrana je 6. 5. 2010. godine, na Gradskom grobqu. od: Ice, Pante, Stoleta, Milane, Vece i Tawe.

106439

POMEN

5. 5. 2004 - 5. 5. 2010.

od Goranovih i Zoranovih drugara iz [ajka{a.

106426

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je

O`alo{}eni: }erke Sofija i Sara, unuka Jovana, sestra Jovanka, zet Roberto i sestri} Sa{a.

3 POMEN

od porodice Nikoli}.

106408

6. 5. 2005 - 6. 5. 2010. Na \ur|evdan 2005. godine prerano je preminula na{a draga majka i supruga

106442

3 Draga na{a Jeja, se}awa i ponos na tebe, qubav prema tebi i tuga za tobom su ve~ni!

Miqa Satari} ro|. Tomi}

Pantelija Despotovi}

Pro{lo je pet dugih i bolnih godina, a rana ne zarasta. U ~etvrtak, 6. 5. 2010. godine u 11 sati, okupi}emo se kod wene ve~ne ku}e, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, da se poklonimo wenim senima i molimo za ve~ni mir wenoj du{i.

Dragi{a Risti}

Mrtvi su oni o kojima se ne pri~a i na koje ne mislimo. Sve ove godine `ivi{ u na{im mislima i u na{im pri~ama.

preminuo u 57. godini. Sahrana je danas, 5. 5. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sin Mi{a sa porodicom.

O`alo{}eni sinovi: Goran i Zoran.

106414

106422

Miqa Satari} ro|. Tomi} Ve~no o`alo{}eni: majka Zora, otac Vid i brat Mi{a sa porodicom. 106444

Weni neute{ni: sin Sini{a, }erka Sla|ana i suprug Dragan 106441


28

^ITUQE z POMENI

sreda5.maj2010.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 68. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

Posledwi pozdrav i nek te an|eli uspavquju

DNEVNIK

3

Posledwi pozdrav

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav bratu

Na{a draga

Nevenka Dimi}

Sadiku Talovi}u Satku

Veqku Radi}u

Veqko Radi}

Sahrawena je 3. 5. 2010. godine, u krugu porodice.

Aleksandru - Aci Stefanovi}u

Zorki Vuji~i} ro|. Besla}

Sahrana je danas, 5. 5. 2010. godine, u 15 ~asova, iz kapele, na Pravoslavnom grobqu, u Temerinu.

Supruga Vaja, sin @eqko, sin Vladimir, Marija i ostala rodbina.

O`alo{}ene porodice: Pavlovi}, Dimi}, Drganc, Jovanovi}, ]iri}, Ogorelica i Brankovi}.

od: }erke Jasmine, unuka Uro{a, unuke Jelene i zeta Vojislava Munxi}a.

od: bra}e Jovana i Petra sa porodicama.

Oskar sa porodicom.

O`alo{}ena porodica. 106417

106420

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki, prabaki i ta{ti

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i ta{ti

pozdrav

dragoj

Posledwi strini

pozdrav

dragoj

Margit Ra|enovi}

od: }erke \ur|inke i zeta Du{ana, unuke Tijane sa porodicom i unuke Tatjane sa porodicom.

od: }erke Mirjane i zeta Sini{e, unuka Igora i unuke Ane.

106415

106416

Dana, 3. 5. 2010. godine, posle kra}e bolesti u 84. godini preminula je na{a draga i voqena

ro|. Bujdo{o Sahrana }e biti uprili~ena u ~etvrtak, 6. 5. 2010. godine, u 14.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 106410

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. 5. 2010. godine preminuo na{ voqeni otac, deda i pradeda

Milo{ Baji} Mi}a

106385

Posledwi pozdrav ujni

Zorki Vuji~i}

Zori Vuji~i}

Pamti}emo Vas onakvu kakvu smo Vas znali: blagu, dobru i nasmejanu.

Hvala ti za lepo dru`ewe i dobre savete.

Verica Vuji~i} - Mari} sa porodicom.

od Sime sa porodicom.

Tawa, Savina i Luka.

od: \uke, Vide i An|e sa porodicama.

106395

106401

106357

106358

dragoj

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg dragog kolege

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula moja draga mama

Posledwi strini

Tama{ Marija

Margit Ra|enovi}

Posledwi pozdrav ujni

Zorki Vuji~i}

Zori Vuji~i}

Margit Ra|enovi}

106355

106384

106390

Posledwi strina

pozdrav

Aleksandra Stefanovi}a

Zori Vuji~i}

Ispra}aj je 6. 5. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav dragoj tetki

na{oj

Zori Vuji~i}

od Nikole sa porodicom.

Kolektiv Muzeja Grada Novog Sada.

Weni \ilasi.

106403

813/P

106362

O`alo{}ena }erka Helena Babi} sa porodicom. 106400

Preminuo je otac na{e koleginice Jasmine Munxi}

Posledwi pozdrav profesoru na{e {kole

Biqani Budi{a

Sadik Talovi}

1918 - 2010.

Zaposleni u JP „Zavod za izgradwu grada”.

Sa zahvalno{}u i po{tovawem, Kolektiv Sredwe tehni~ke {kole „Mileva Mari}”, iz Titela.

106418

309-P

307/P

25 godina je dug period. Se}awa na: lepo, dobro, plemenito, ..., ni za nijansu ne blede.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 2. 5. 2010. godine, posle kra}e i te{ke bolesti preminuo na{ dragi

Stojan Pani}

Milan Qubisavqevi}

Sahrana je u ~etvrtak, 6. 5. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sau~estvujemo u wenom bolu.

O`alo{}ena porodica Baji}.

Grozdani Svir~evi}

1931 - 2010.

dipl. pravnik 1928 - 1985.

Sahrana }e se obaviti u sredu, 5. 5. 2010. godine, na Uspenskom grobqu, u 13 ~asova.

Uvek }e{ nam nedostajati.

Posledwi pozdrav na{oj penzionisanoj koleginici

Sawa i Zoran sa porodicama.

O`alo{}eni: }erka Sawa, zet Radovan, unuci Sla|ana i Milan.

106432

106396

Kolektiv JP „Urbanizam”, Zavod za urbanizam, Novi Sad.

308/P


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav drugarici koju sam mnogo volela

Posledwi pozdrav dragoj

S tugom javqamo da je na{a draga majka preminula 2. 5. 2010. godine

29

sreda5.maj2010.

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj majci i baki

POMEN

IN MEMORIAM

5. 5. 2004 - 5. 5. 2010.

Dobrila Gr~i} 22. 12. 1998 - 5. 5. 2010.

Slobodan Gr~i} Biqana ^awi

Biqani

^awi Biqani

od Zolike - ^ema.

od Gabrijele.

Milki Potkowak

Sahrana je u ~etvrtak, 6. 5. 2010. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: sin Denis i }erka Danijela.

106326

Posledwi pozdrav stricu

Sadiku Talovi}u

od: Nakije, Damira i Radovana Markovi}a.

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

na{em

od: }erke Jermine, zeta Zorana, unuka Marka i unuke Zorane.

TU@NO SE]AWE

5. 5. 1987 - 5. 5. 2010.

Posledwi pozdrav stricu

106371

Posledwi prijatequ

pozdrav

dr Krsta Nikoli}

od: }erke Alme, unuka Slavka i unuke Milice.

Supruga Dragoslava.

106372

2001 - 2010. Praznina u du{i i bol u srcu za Tobom. Neizbrisiva se}awa na Tebe.

106379

u

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Zauvek Tvoji: Qubinka, Aleksandar, Petar, Danijela, Jelena, Marko, Milica i tetka Marica. 106406

na

Ivana Hajtla glumca 2005 - 2010.

Uspomena i se}awe na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima.

Predrag Momirovi}

Predragu Momirovi}u

Tvoji: unuke Jelena i Aleksandra, sin Buca, suprug Alojzije i snaja Zorica.

13. 2. 1941 - 3. 5. 2010.

13. 2. 1941 - 3. 5. 2010. Sahrana je danas, 5. 5. 2010., u 17.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

106369

Posledwi pozdrav deveru

\ine i Cana.

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug i otac

Oti{ao si, ali nisi umro. Voqeni ne umiru, ti }e{ uvek u mom srcu `iveti. Voli te i tuguje, tvoja supruga Evica. 106354

106364

Posledwi pozdrav stricu

Posledwi pozdrav stricu

S qubavqu, tvoji: supruga Milica, }erke Gordana, Dragana i Mirjana sa porodicama.

106387

106389

Sadiku Talovi}u

Vreme prolazi, ali qubav i uspomena na Tebe ne prolazi i ne bledi.

TU@NO SE]AWE

Navr{avaju se tri tu`ne godine od kako nije sa nama

Zorica Gani}

na{im

Tvoji: brati}i Behudin i Besalet sa porodicama.

Steva Moqac

106344

2007 - 2010. biti

106402

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN

dragom

Sadiku Talovi}u Ve~no }e{ srcima.

Tvoji najmiliji: supruga Radojka, deca i unu~ad.

106351

DEVETOGODI[WI POMEN

Tvoji najmiliji. 106370

Danas se navr{ava {est godina se}awa na tvoju qubav, dobrotu i pa`wu koju si nam podario.

Mi}o Gvozdenovi}

Sadiku

Sadiku

K}erka Natalija i sin Neboj{a sa porodicama.

106359

106314

106317

Posledwi pozdrav na{em dragom ocu, tastu i dedi

S tugom i po{tovawem, sin Miodrag sa porodicom.

Pantelija Despotovi}

5. 5. 2000 - 5. 5. 2010.

[ESTOMESE^NI POMEN

Sadiku Talovi}u

Sadiku Talovi}u

od snaje Hajrije i wene dece.

od: Aleksandra, Dragane i Aleksandre.

od: Emine, Zorana, Dejana i Aleksandra Radi{i}a.

106367

106381

106380

Posledwi pozdrav na{em ocu, dedi i pradedi

Posledwi pozdrav

Sadik Talovi}

Karoly Wirtz

1936 - 2010. Sahrana je u ~etvrtak, 6. 5. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Hvala ti za sve.

Sadiku Talovi}u Sin Halil, snaha Bela, unu~ad i praun~e.

106365

Tvoji najmiliji: supruga Negoslava, sinovi Halil i Senad i k}eri Jasmina, Jermina i Alma.

106363

Dragi na{, nije pro{ao tren da te nismo osetili me|u nama i da te nismo spomenuli... Kroz suze i smeh, uz bliskost, ja~u nego ikad, svih nas koje si za sobom ostavio...

Tvoji najmiliji: supruga Adela i }erka Ida, unuka Jasna \uki} sa Milowom, Stefanom, Filipom, Sarom i Andrejom, unuka Sandra ]iri} sa Jovanom, sin Karl sa Manuelom, Gabrijelom i Mihaelom.

106377

Sadiku Talovi}u od brata Kasima i snahe Anice. Bol za bolom dolazi. Ali nije bol u suzama, nije bol u pri~ama, ve} je ve~ni bol u na{im srcima. 106382


30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 23.40 00.30 02.10

TV PROGRAM

sreda5.maj2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Izbliza Kuhiwica Vesti Signali Preokret Vesti Zajedno ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Pod obru~em TV Dnevnik Tajna hrane: Jagoda Izlog strast Razglednice TV Dnevnik Hop hop, kviz Sredina Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Vesti - Univerzitet ^ari ribolova Izbliza 5. memorijal Isidor Baji} Pod obru~em Sredina

06.00 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.25 14.50 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 19.05 20.00 20.30 22.00 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Pri~e iz prirode Tin in Zatvori Beli luk i papri~ica Sajam infonet Hronika op{tine @abaq Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Vili `eli da zna Vojvo|anske vesti Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 10.00 10.04 10.34 11.06 12.00 12.15 12.30 12.44 13.30 14.08 15.00 15.07 15.57 16.00 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 19.00 19.30 20.10 22.35 22.40 23.30 23.46 23.51 00.42 02.23 03.00 03.03 04.03 04.32 05.11 05.47

Du{ko Bogdanovi}

Sredina Pre 20 godina na tada{woj TV Novi Sad je postojao tzv. Tre}i kanal. Iako izuzetno gledan, popularni 3P je trajao samo desetak meseci. Sa Vladimirom Pavlovim, jednim od prepoznatqivih lica iz te generacije novinara, u novom izdawu “Sredine” razgovara autor Du{ko Bogdanovi}. (RTV 1, 20.30)

06.35 07.00 08.20 08.35 09.00 09.30 10.15 10.30 11.45 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.05 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.55 23.45

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam-eko Zeleni sat Kad ku}a nije tesna Ru~ak na lepe o~i Porodica Serano ^udesni svet: Lekcija iz geografije Makedonsko sonce Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Praziluk Sumwa Aladinove avanture, crtani Slon Benyamin Bajko kviz Aladinove avanture, crtani Dobro ve~e Vojvodino (rom) Predstavqawe liste za ma|arski Nacionalni savet (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano Sumwa Tarzan

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.45 20.00 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Evo nas kod vas Crtani film Objektiv Tajanstvene pri~e Prizma Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Neon siti Objektiv NS klinci Radionica Objektiv Novosa|anka Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Tajanstvene pri~e Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Crtani film Neon siti Sprint Vitra` Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Tajanstvene pri~e

06.00 Holandska liga: NEC – Ajaks ili NAC – Tvente 09.00 Holandska liga 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Pregled Serije A 12.00 Fudbal mondijal magazin 12.30 Belgijska liga 13.00 Ruska liga 13.30 Insajd Grand Pri 14.00 Barsa TV: Viqareal – Barselona 16.00 [kotska liga: Seltik – Renyers 17.45 Argentinska liga 18.45 Portugalska liga 19.15 MU TV: Sanderlend – Man~ester junajted 20.45 Kopa Italija, finale: Inter – Roma 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Klupske TV

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Rat, revolucija, gerila, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Mu{ki svet, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Stajl, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 O~i u o~i, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sremske pri~e, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Raweni orao Vesti Trag Robna ku}a: Za nekoga sve - za svakog pone{to Grlom u jagode Dnevnik Sport plus U zdravom telu Istra`iteqi iz Majamija Ekskluzivno Tito: Crveno-crno (1943-1980) Vesti Najtoplije mesto na planeti Vesti Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Fudbal - Lav kup: Crvena zvezda - Vojvodina, finale, prenos Vesti Istra`iteqi iz Majamija Dnevnik Evronet Posetioci iz praiskona No}ni bioskop: Divqi bluz, film Ekskluzivno Vesti Najtoplije mesto na planeti Oko Trag TV prodaja Verski kalendar

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije. 06.02 06.15 06.55 07.09 07.15 07.27 07.56 08.20 08.31 08.36 09.10 09.23 09.53 10.10 10.30 11.00 11.27 11.58 12.26 12.57 13.58 14.27 14.39 15.03 15.31 16.00 16.35 16.42 16.55 17.23 17.53 18.02 18.58 19.25 19.36 19.42 20.00 21.30 21.55 22.25 00.15 01.07 01.30 02.28 04.00 05.34

FUDBAL: LAV KUP

Crvena zvezda – Vojvodina (RTS 1, 20.10)

06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 13.00 15.15 15.30 16.20 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 00.30 00.35 01.25 03.26 04.26

Take{i Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Film: Jaguarov skok Film: Moja biv{a super devojka Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} - Moja desna ruka Foks vesti Kviz: Ludi kamen Take{i Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} - Moja desna ruka Film: Mese~eve planine Foks vesti ^ari Film: Velika avantura Ukradena sre}a Srce na dlanu

DNEVNIK

U zdravom telu Koncert za dobro jutro Kuvati srcem: Indira Radi} Datum Verski kalendar Misterije Rima Zverilija Pepa prase Adi u qudskom telu Klinika Vet Likovne tehnike Animalia Enciklopedija Interfejs TV mre`a Eko recept @ivot sa muzikom 40. me|unarodno takmi~ewe muzi~ke omladine ^itawe pozori{ta Trezor Klinika Vet Likovne tehnike Animalia Bunt Tehnologija danas Ovo je Srbija Datum Verski kalendar Preci i potomci Eko recept Enciklopedija Big bend i Biqa Risti}: Parti iz Pompeje Zverilija Pepa prase Datum Verski kalendar Tenis: Srbija open, prenos U svetu Beokult Fudbal - Premijer liga: Man~ester Siti - Totenhem, snimak PG poligon Tehnologija danas Trezor Fudbal: Lav kup, Crvena zvezda - Vojvodina Tenis: Serbia open Big bend i Biqa Krsti}

07.00 Glas Amerike 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 TV {op, TV prodaja 10.00 Za dobar dan 13.00 Korov 13.30 Non-stop 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kenguri ko{arka{i 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Aviwonsko proro~anstvo 22.30 Odeqewe za specijalne `rtve 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Dolazak pauka 03.00 Gor{tak 04.00 Dok. program 05.00 Film: Dolazak pauka

Enyi Everhart

Oblak 9

05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 13.00 13.25 13.55 13.58 15.25 16.05

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Iza neba Presovawe Kvizi} Dingo king Presovawe Vesti @ivot je lep Vinks Film

Sitni prevarant, kockar i zavodnik Bili, `eli da kona~no uradi ne{to od svog `ivota. Jedne no}i dok u striptiz klubu na TV-u gleda `ensku odbojka{ku utakmicu, padne mu na pamet da od striptizeta oformi profesionalni tim za odbojku na pla`i. Uloge: Bert Rejnolds, D. L. Hjuli, Enyi Everhart, Pol Vesli, Ketrin Vinik Re`ija: Heri Bejsil (B92, 22.00) 06.00 07.00 10.00 10.35 11.20 12.10 12.40 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.30

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro 4400 Top{op Oplaneti se Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Potok zla Vesti B92 Stawe nacije Indija Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini s Madagaskara Dolina sunca Indija Film: Oblak 9 Vesti B92 4400 Sve }e biti dobro

Dijego Kadavid

SERIJA

Kartel 07.00 10.00 11.40 11.45 12.00 13.00 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 19.55 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 03.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Mobto Siti kids Daniela Farma - u`ivo Mobto Balkan parti Farma - u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Mobto Farma Paparaco potera Trenutak istine Farma - u`ivo Film: Kad stranac pozove Film: U senci ma~a

(Ko{ava, 00.10) 17.55 18.40 18.55 19.30 20.30 22.00 23.05 23.20 23.55 00.10 01.10 02.45 03.45 04.45

Zakleti na }utawe Skrivena kamera Telemaster Rebelde Film ^asna re~ Skrivena kamera Luda ku}a Telemaster Kartel Film Zakleti na }utawe Dok. program Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud. 08.00 Medikal art, 09.00 Karmelita, 10.00 ABS {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Izazov istine, 12.30 Mini koncert, 13.00 Magije misterije ~uda, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Slavni parovi, 23.00 Radim gradim, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

sreda5.maj2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

NOVI SAD – GRAD BEZ LICA

31 2

Pi{e: Dr Qubinko Pu{i}

Elizabet Benks

Nebeske visine Fotografkiwa Izabel se premi{qa o skorom braku s advokatom Yonatanom. Istoga dana Izabelina majka Dajna saznaje da wen mu` ima novu qubavnicu i preispituje svoje `ivotne odluke i otvoreni brak... Uloge: ^endler Vilijams, Bes Vol, Glen Kloz, Elizabet Benks, Yejms Marsden, Yesi Bredford, Yon Lajt Re`ija: Kris Terio (Nova TV, 03.20) 08.05 08.15 10.15 11.15 12.00 13.01 14.00 16.00 17.00 17.20 18.15 18.50 19.15 20.00 21.00 22.00 23.05 23.20 00.20 00.50 01.20 02.20 03.20

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN magazin Farma, rijaliti {ou Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Upitnik, kviz Dnevnik Najboqe godine Farma, rijaliti {ou Privatna praksa Ve~erwe vesti Nestali Sajnfild Bra~ne vode Za~arani Ezo TV Nebeske visine, film

08.00 Moj dnevnik 09.00 Drevna otkri}a 10.00 Slu~aj Raula Valenberga: Spasilac i `rtva 11.30 Svet novca: Kako se obogatiti u recesiji 12.00 Gerouov zakon 13.00 Iza kulisa Vijetnamskog rata 14.00 Atina: Istina o demokratiji 15.00 Poglavice 16.00 Veliki nau~nici 17.00 Stounheny 18.00 Patrik 19.00 Viktorijino carstvo 20.00 Drevni kineski sportovi 21.00 Indokina 22.00 Mumija koja je do{la iz leda 23.00 Najva`nija utakmica u `ivotu 00.00 Veliki nau~nici 01.00 Stounheny

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.20 Putovawa `eleznicom, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.32 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Re~ i `ivot 15.35 Zadarski barkajoli, dok. film 16.20 Hrvatska u`ivo 17.33 Najslabija karika, kviz 18.16 Kod Ane 18.30 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 A sad u Evropu 21.00 Dosije.hr 21.50 Proces 22.25 Otvoreno 23.55 e-Hrvatska 00.50 Zvezdane staze 01.35 Urednica tabloida 02.20 P. D. Yejms: Varke i ~e`we

Kraq dinosaurusa Skajlend Avanture gusenice Karlosa Kraq dinosaurusa Skajlend Avanture gusenice Karlosa Delikatna ravnote`a Otpisani Mocart i kit Ve~ni sjaj besprekornog uma Uto~i{te Ke{ern Nole {ou U`ivaj [ef nad {efovima

06.00 07.20 08.50 10.25 12.20 13.45 15.30 16.50

Iskustvo Marka Pisa Longford Rambov sin Vatrostalan ^ile to mo`e Zauvek jak Projekat Alhajmer Putovawe u sredi{te zemqe Romulus, moj otac Roker Pacifik Kako uspeti u Americi Janosik, istinita pri~a Gospodari ulice Roker Filmovi i zvezde

18.20 20.05 21.45 22.40 23.35 01.55 03.45 05.25

Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Samo dah Yordan Ne{ Briyis Gardijan Dobra `ena Zakon i red Mirna luka Igra za odbranu Yordan

07.35 09.55 10.25 11.10 11.40 12.10 12.30 13.20 14.10 15.45 16.35 17.05 17.30 18.00 18.55 19.10 20.00 21.00 21.50 22.40 23.50 01.30

RTL ritam zona - Retro Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Wujork Mentalist Put osvete Zaboravqeni slu~aj Vatreni momci Astro {ou

SERIJA

Put osvete Nia Long

Mejd in Amerika Afroameri~ka studentkiwa Zora veruje kako joj je otac umro dok je jo{ bila vrlo mala. Istina je da je Zora za~eta ve{ta~kom oplodwom, ali majka Sara nikad nije smogla snage da joj to prizna. Kad Zora slu~ajno sazna istinu, odmah se baci u potragu... Uloge: Vupi Goldberg, Ted Danson, Vil Smit, Nia Long, Pol Rodrigez, Yenifer Tili, Pegi Rea Re`ija: Ri~ard Bewamin (HRT 2, 20.05) 08.20 08.45 09.05 09.30 10.00 10.45 12.05 12.15 12.45 13.15 13.40 14.00 14.30 15.00 15.20 16.05 17.00 17.25 19.20 19.50 20.05

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

22.10 22.55 00.25

07.00 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.10 21.00 22.00 00.00 01.00

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00

Silvestrove i ^i~ijeve tajne Dvorac igra~aka Daleko od doma Globalno selo Sudija Ejmi Mama, ja }u te ~uvati, film Skica za portret Potro{a~ki kod Poslovni klub Prijateqi Moja `ena i deca Koga briga? TV vrti} Kod Ane Zvezdane staze e-Hrvatska Fudbalski Kup Hrvatske - emisija Fudbalski Kup Hrvatske: [ibenik - Hajduk Fudbalski Kup Hrvatske - emisija Crtani film Proizvedeno u Americi, film Urednica tabloida Ciklus azijskog filma: Raj na zemqi, film P. D. Yejms: Varke i ~e`we

Kanzas Pacifik S vetrom u le|a Saut Park Dr Finli Akapulko Hit S vetrom u le|a Akapulko Hit Najboqi dani 29. ulica Saut Park Voqena Moli Dr Finli Mesec koji uhodi

Izme|u `ivota i smrti Petak posle petka Na te`i na~in Puder Opasni Yoni Mra~ni kristal Deset razloga za{to te mrzim 20.00 Nepobedivi 22.10 Ded Seviy 00.00 Proro~anstvo

Detektivi Krus i Ris istra`uju slu~aj ubijstva mlade `ene, ba~ene kroz prozor. Me|utim, kada je telo prona|eno, na wena le|a su bila privezana krila, pa slu~aj postaje medijska senzacija. Istraga pokazuje da je devojka Ruskiwa, dovedena u Ameriku kao po{tom naru~ena mlada... Uloge: Demijan Luis, Sara Shahi, Brent Sekston, Adam Arkin, Bruk Langton, Donal Log, Robin Vejgert Autor: Rend Ravi~ (RTL, 21.50)

Sara Shahi

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako to radi? Kako se pravi? Mo}ni brodovi Auta po meri 2008. Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Ameri~ke drvose~e Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri 2008. Razotkrivawe mitova Kako to radi? Kako se pravi? Y-ma{ine Protiv elemenata prirode U deli}u sekunde Trenuci u`asa Auta po meri 2008. Prqavi poslovi X-ma{ine

08.30 08.45 08.55 11.00 12.00 19.00 19.10 19.40 19.50 20.50 20.55 21.05 22.45 22.50 23.30

Ekstremni sportovi Fudbal Fudbal Biciklizam Tenis Fudbal Olimpijske igre Svi sportovi Kowi~ki sport Kowi~ki sportovi Svi sportovi Golf Golf klub Jedrewe Bilijar

Pravo na grad eko istra`ivawe verovatno bi potvrdija dobija druga~ija zna~ewa. Danas ti toponimi lo da postoji nemali senzibilitet Novotra`e svoj novi identitet, s obzirom na to da je sa|ana kada je re~ o fizi~kom i duhovnom „rekonstrukcija“ grada, koja je uzela maha od deverastakawu grada. Ali, kako poverovati u tako nedesetih godina pro{log veka, izme|u ostalog, na{to kada u ovom gradu ne postoje dru{tveni pometnula i princip svakovrsnog izjedna~avawa dekreti koji bi, zajedno s wegovim gra|anima, stali lova grada. Izmewena urbanomorfolo{ka slika ispred grada u trenucima kada se on bestijalno rugrada i geometrijski korigovane uli~ne matrice, {i i neznala~ki gradi. Ako je probu|ena i uznepogu{}avawe izgradwe na relativno ujedna~enim mirena gra|anska svest pokazateq toga do koje meurbanisti~kim principima, mukotrpno zatvarare je odre|ena sredina dru{tveno razvijena i ako we gradskih blokova (koji su, u principu, sami po je briga za sopstveno nasle|e ili, pak, budu}nost sebi nosioci mnogih obele`ja ba{ prave gradskopokazateq o kvalitetu ukorewenosti i ose}awu sti), bespolna arhitektura koja s tradicijom nema identiteta, tada se Novi Sad u svemu ovome ne nikakve semanti~ke kontakte, te kompletna proprepoznaje. Proizlazi da je Novosa|anin apati~an do mere koja zabriwava. Mnoge stvari u gradu mu smetaju, ali nikako da im se suprotstavi na neki od onih na~ina koji su poznati u svetu s razvijenom demokratijom. To zna~i da se „buni“, da se organizuje i da zahteva da se wegovo pravo na grad uva`ava – da u~estvuje u urbanom `ivotu grada na na~in koji je primeren o~ekivawima da drugi u wemu prepoznaju odgovornu i gra|anski doraslu li~nost. Umesto toga, Novosa|ani se radije opredequju za ~uvawe obola o mentalitetskoj „fino}i“; o nostalgi~noj predsta- Deo kolektivne memorije s prizvukom nostalgije vi da gra|anski red podrazumeva da se svaka vlast po{tuje. Ni{ta nije pogremena socijalne strukture – u~inili su da je znatan {nije nego verovawe u takvo {to! Ponavqana i do deo grada po~eo da gubi ili je ve} trajno izgubio patologije negovana osobina o ne~emu {to se nije tradicionalni identitet. Grad su naselili mnogi dogodilo dovela je do toga da gra|ani zaista povestanovnici koji su bili primorani da u ove krajeruju da su onakvi kakvi nisu. ve do|u iz nekih drugih sredina za koje su verovaRekosmo, Novosa|ani su izgleda veoma sentimenli da su ba{ wihove. Identifikacija ovih statalno vezani za svoj grad. A {ta, u stvari, predstanovnika s tradicionalnim vrednostima i simbovqa sadr`aj eventualnog urbanog sentimenta? Grali~kim predstavama koje su upisane u pojedine de|evina vrednosti neke sredine sastavqena je od malove grada – ne postoji. I to je prirodno, kao {to terijalnih i duhovnih postignu}a u du`em periodu. nije prirodan na~in na koji su organizaciono, urTo nije ne{to {to je trenutno na delu, ve} sinkrebanisti~ki i arhitektonski preobra`eni ovi tizam velikog broja doga|awa tokom pro{lih vreprostori. mena. Nakon Drugog svetskog rata su gotovo sva doMoglo bi se re}i da od kraja Drugog svetskog bra onih koji su u ranijoj dr`avi umeli da sti~u rata po~iwu drasti~no da se mewaju dru{tvena i pre{la u dr`avne ruke. Na`alost, nakon ponovnog materijalna slika grada. U zbirci kolektivne mevra}awa u kapitalizam morije s prizvucima no(zapravo u jednu od prvih stalgije koja se odnosi na wegovih faza) tokom demewawe lika grada svaNovosa|ani gaje nostalgi~nu vedesetih godina prokako bi se na{lo mesta predstavu da gra|anski red {log veka, kada su se, zaza neke velike gradske podrazumeva da se svaka vlast hvaquju}i (ne)~iwewu poduhvate. Recimo, nepo{tuje. Ni{ta nije vi{e pogre{no stanak Jevrejske ulice. dr`ave, oformili novi nego verovawe u takvo {to velikoposednici, iznova Nije jednostavno odgovose formirao i jedan menriti na pitawe {ta bi talitet otimawa. Zaprazna~ilo weno eventualvo, on je samo iza{ao iz mentalitetske ~aure i prino zadr`avawe u re`imu vaqane i sistematske relagodio se potowim vremenima. konstrukcije i revitalizacije. Mo`da bi to bio U okolnostima koje su ispisale posledwu decesamo jo{ jedan poku{aj da se o~uvawem starog jeniju pro{log veka i prvu deceniju ovog, posednizgra grada u stvari ~uva duh male varo{i s jednoci politi~ke i ekonomske mo}i grabili su u graspratnim, najvi{e dvospratnim, i mahom slabo du sve {to je imalo neku vrednost za koju su verogra|enim, a danas jo{ dodatno provincijski navali da ne pripada nikom. Pri tome je saldo dana{minkanim zgradama. Ono {to jeste nesumwivo, {weg materijalnog otimawa neuporedivo ve}i od to je da je stvoren „Pozori{ni trg“ (koji, u stvasvega onog o ~emu su gradski veleposednici iz prri, i nije nikakav trg, ali tako vaqda nekome lepve polovine 20. veka mogli sawati. Nikome ko se {e zvu~i) sa zgradom pozori{ta za koju svako na ovaj na~in u posledwe vreme domogao bogatiole izve`bano profesionalno oko vidi da nije stva ne pada na pamet da deo ste~enog vrati u grad; na pravom mestu. I sada dolazimo do mo`da najvanema donacija ni zadu`binarstva, nema ~ak ni is`nije stavke u celoj na{oj pri~i. Mogu}e je prekupqivawa, ima samo zagledanosti u sopstvenu komponovati materijalne artefakte nostalgije, korist. ali samo tada kada se umesto „onog {to je bilo“ Kao i kod svakog grada koji u fizi~kom smislu ponudi „ne{to“ {to nije prost supstitut, ve} graraste br`e nego {to je u stawu da „proizvede“ noda dostojan prostor, ambijent, zgrada, sadr`aj – ve kulturne vrednosti, tradicionalna toponimi{ta god. A za tako ne{to treba dorasti.

N

Kwigu profesora dr Qubinka Pu{i}a „GRAD BEZ LICA“ mo`ete naru~iti po promotivnoj ceni od 920 dinara direktno od izdava~a „Mediterran Publishing“, Nikole Pa{i}a 24, 21000 Novi Sad, tel. 021/661–2090, imejl mediterran@neobee.net; www.mediterran.rs (link: kupite kwige – elektronski formular za naru~ivawe kwiga), ili je potra`iti u svim boqim novosadskim kwi`arama

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

sreda5.maj2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Sreda je, pa vam je ostalo jo{ malo vremena do kraja radne sedmice, koja jedva i da po~iwe. Dru{tveni `ivot dolazi do punog izra`aja. Prijateqi vas animiraju i pomalo zbuwuju. Dobar provod.

BIK 20.4-20.5.

U karijeri nailazite na nepradvi|ene uticaje i lako se mo`e desiti da promenite osnovni kurs i pravac svog delovawa i poslovawa. Bunite se protiv la`nih autoriteta. Borbeni ste i pomalo zaqubqeni.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

5. maj 2010.

Venera u va{em znaku doprinosi {armu i lepim manirima koje {irite oko sebe u posledwe vreme. Vi{e osoba je zainteresovano da igra qubavne igrice pa }ete se zabavqati i izlaziti. Put? Mesec prolazi kroz haoti~ni znak Vodolije pa ne}ete znati ni gde ste krenuli, ni gde stigli, pristigli. Iskoristite pravi trenutak jer se propu{tene {anse ne vra}aju. Skrivena i tajna qubav. Karijera vam je veoma va`na u ovom periodu pa }ete se potruditi da date maksimum da biste {to boqe i glamuroznije radili i uradili svoj posao. Dobro je da sara|ujete s drugima jer je tako lak{e. Poslovna situacija zahteva od vas da sve okolnosti uzmete u obzir, i to istovremeno. Nije lako odr`ati dobre komunikativne odnose s kolegama i klijentima, ali ostanite smireni, sebe radi.

VAGA 23.9- 23.10.

Monotonija ne dolazi u obzir, iako vam je ve} dosta istih navika i stvari koje se ponavqaju. Ali, mogu}nosti izbora i zabave mogu vam osve`iti dane. Dru{tvo s kojim imate {ta da razgovarate.

[KORPION 24.10- 23.11.

Va{ Mars se bori protiv Sunca, tamo negde na zvezdanom nebu, {to doprinosi pove}anoj tenziji koju ose}ate ili kojoj ste izlo`eni. Strasti dolaze do izra`aja, pa }ete uloviti svoj plen.

STRELAC 24.11- 21.12.

Le`erno i `ovijalno, spontano i sa stilom mo`ete i umete da kontaktirate s qudima pa ostvarite ono {to `elite i nameravate a da oni to ni ne primete. Dare`qivost se isplati.

JARAC 22.12-20.1.

Dan za danom juri i `uri, ali vam pru`a mogu}nost da iz dana u dan radite i gradite svoje ambiciozne ciqeve. Pomalo izolovani i distancirani, imate realniji pogled i pristup svemu. Tro{kovi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

[ta re}i, a ne preterati? I suvi{e se tro{ite na poslu, pa su neki potezi i sastanci suvi{ni i nepotrebni. Ako smawite tempo, uz dobru organiztaciju vremena, mo`ete boqe i lak{e do ciqa.

RIBE 20.2-20.3.

Potrebno vam je stalno kretawe, plivawe kroz mutne i bistre vode da biste pravilno disali i funkcionisali. Sloboda izbora mo`e vas zavarati pa da izgubite pojam o vremenu. Nemiri u tajnosti.

TRI^-TRA^

Seksi dama V REMENSKA

PROGNOZA

VEOMA

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

28

Sombor

27

Kikinda

28

Vrbas

29

B. Palanka

29

Zrewanin

29

S. Mitrovica 29 Ruma

30

Pan~evo

30

Vr{ac

29

Srbija Beograd

30

Kragujevac

30

K. Mitrovica 29 Ni{

Lepotica s Barbadosa Rijana jo{ jednom je pokazala ko je prava kraqica seksipila. Na svojoj turneji „Last girl on Earth� vru}a Rijana je zapalila nema~ku publiku te im priredila spektakl za pam}ewe. Rijana je na koncertu u Nema~koj pokazala svoje neodoqivo seksi telo. U oskudnim, korsetima peva~ica je na stejxu pripremila pravi seksi performans. Duge noge u mre`astim ~arapama i visoke potpetice davale su joj iimix zlo~este cure koja je tokom celoga koncerta me|u noge gurala mikrofon. Gotovo svaki Rijanin koncert odi{e seksipilom stoga i nosi titulu kraqice seksipila.

30

Evropa

TOPLO

NOVI SAD: Veoma toplo za ovo doba godine uz sun~ane periode. Po podne i uve~e razvoj oblaka i mogu}i re|i lokalni pquskovi. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 17 do 29 stepeni. VOJVODINA: Toplo uz sun~ane periode i letwe temperature. U popodnevnim i ve~erwim satima razvoj oblaka sa pojavom lokalnih pquskova i grmqavinom. Samo }a ne jugu Banata ostati suvo uz jugoisto~ni vetar u poja~awu popodne i uve~e. U ostalim predelima vetar slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak u opadawu. Temperatura od 14 do 30 stepeni. SRBIJA: Vrlo toplo uz sun~ane periode i prave letwe temperature. Ali, u popodnevnim i ve~erwim satima razvoj oblaka sa pojavom lokalnih pquskova. Vetar slab do umeren jugoisto~ni i isto~ni. Pritisak u opadawu. Jutarwa temperatura 11, a maksimalna 31 stepen. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U drugoj polovini sedmice nestabilnije sa ~e{}om ki{om i lokalnim pquskovima uz sve`ije vreme. Bi}e i sun~anih perioda, a najvi{e padavina se o~ekuje u ~etvrtak. Za vikend mawe ki{e, a vi{e sunca uz temperature od 20 do 24 stepena.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike mogu usloviti tegobe kod hroni~nih bolesnika. Zbog vi{ih vrednosti temperature, savetuje se redovna terapija i smawena aktivnost, naro~ito kod starijih i osetqivih osoba. Mogu}i su zamarawe i pad koncentracije.

Madrid

16

Rim

21

London

16

Cirih

10

Berlin

14

Be~

20

Var{ava

16

Kijev

26

Moskva

24

Oslo

11

VIC DANA Perica je za ro|endan dobio digitalni sat. ^im ga je stavio na ruku, zapita{e ga gosti: - Hajde, slavqeni~e, da ~ujemo koliko je sati. - Ne bih znao re}i. - Kako ne bi? - Pa tako! Hajde vi otprve podelite 18 sa 29!

SUDOKU

St. Peterburg 8 Atina

27

Pariz

15

Minhen

15

Budimpe{ta

26

Stokholm

11

6 7

SAVA

136 (3)

Slankamen

310 (-4)

Ja{a Tomi}

Apatin

198 (-3)

Zemun

364 (-11)

Tendencija stagnacije

Senta

320 (-16)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

380 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

524 (-4)

Titel

312 (-12)

NERA

Novi Sad

237 (-7)

Tendencija stagnacije

Hetin

96 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 290 (-22) S. Mitrovica 261 (-19)

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusi}

2

6

4

7 5

4

9 1

4

8

5 3

7 68 (-2)

9

5

311 (-13)

2 6

1

Bezdan

Ba~. Palanka 197 (-5)

106 (2)

TISA

1 7

VODOSTAWE TAMI[

9

3

2 DUNAV

2

5 5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 5

8

3

4

9

1

2

7

6

2

6

7

3

5

8

4

1

9

9

1

4

7

2

6

8

5

3

8

2

5

1

6

9

7

3

4

3

4

9

5

7

2

1

6

8

6

7

1

8

3

4

5

9

2

7

3

6

2

8

5

9

4

1

7

1

9

2

6

4

7

3

8

5

1

4

5

8

9

1

3

6

2

7

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 5.maj 2010.