Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

SREDA 5. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22949 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SNEG ZAUSTAVIO IZGRADWU SEVERNOG KRAKA KORIDORA 10

Horgo{ – Novi Sad pomeren do 1. marta str. 4

NASLOVI

Politika 3 Umesto imovine i novca, op{tine ~ekaju milostiwu

Ekonomija 5 Plate }e na kraju porasti sedam posto

Poqoprivreda 6 U silosima dovoqno p{enice za doma}i hleb

Novi Sad 9 Doberman u stanu uz kom{ijsko „da”

Paklica iz Ni{a skupqa 20 dinara

Vojvodina 11 Ne tra`e milostiwu, ve} posao za decu

str. 4

Crna 13 Veselinu Vukoti}u ponovqeno su|ewe?

Dru{tvo 14 Mala matura obavezna za sve

Reporta`e

Voza~ki ispit uskoro 500 evra str. 14

15 Dribler [eki dolazio folcikom na paprika{

FRI[KI [ARANI ZA BO@I]: Pred bo`i}ne praznike radnici „Ribni~arstva” u Sremskoj Kamenici izlovqavali su ribu u zimovniku u Ruskom Krsturu. Kako izgleda ribarewe na minus ~etiri stepena Celzijusa, mo`e se videti na fotografijama Jaroslava Papa, dok rukovodilac izlova Zlatimir Rama~ ka`e da je ono najsli~nije {nirawu cipela. „Na svakih {est-sedam metara bu{imo rupu u ledu, vezujemo kanap za motku odgovaraju}e du`ine i provla~imo je od rupe do rupe. Po{to je hladno, ovo je jedini na~in, ina~e bi se mre`e zaledile”, ka`e Rama~. Iz ribwaka u Ruskom Krsturu na bo`i}ne trpeze sti}i }e {aran i tolstolobik. S. K.

Maglovito

Najvi{a temperatura -1 °S

„ D N E V N I K O V A ” T E M A : NOVI ZAKON O FINANSIRAWU STRANAKA KRITIKUJE I SAVET EVROPE

Stranke prave nevladine organizacije za dodatno finansirawe

str. 2

SPORT

Foto: A. Erski

str. 16 – 21

„ DOBAR FUDBAL NA „DNEVNIKOVOM” TURNIRU

NA „RASPUSTILI[TU” UVEK ZANIMQIVO

„ ANA I NOLE BLISTAJU U AUSTRALIJI

„ PARTIZAN S MONTEPASKIJEM, REALOM I EFESOM

„ „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

U~ewe kroz igrawe

str. 8


POLITIKA

sreda5.januar2011.

„DNEVNIKOVA” TEMA

DNEVNIK

c m y

2

NOVI ZAKON O FINANSIRAWU STRANAKA KRITIKUJE I SAVET EVROPE

Stranke prave NVO za dodatno finansirawe Nacrt zakona o finansirawu zakonski imati pravo da osnivapoliti~kih stranaka na vratiju nevladine organizacije. One, ma je Vlade Srbije, do izglasapak, finansijki funkcioni{u vawa u Skup{tini ima jo{ mnopo zasebnom zakonu pa su mogu}e go, ali ve} izaziva kontroverze. malverzacije jer }e stranke Opozicione partije SRS i DSS kroz wih mo}i dodatno da izvlanisu u~estvovale u wegovoj iz~e novac iz, ionako jadnog, repuradi, dok LDP jebli~kog buxeta. ste, ali kao i da Na ovu okol[est stranaka nije po{to wihonost ve} je, s u Parlamentu ima ve primedbe nisu pravom, upozosamo jednog uzete u obzir. rila grupa zemapredstavnika, koji qa Saveta EvroStranke na vlasti, a pre svepe za borbu prosvakog meseca u ga Demokratska tiv korupcije stranku iz buyeta stranka, obe}avaGREKO. Na wiunese po milion ju ve}u transpahovo upozorewe dinara rentnost u tropoziva se i zame{ewu novca iz nik {efa poslabuxeta koji odlazi strankama, ni~ke grupe DSS-a Radojko kao i ve}u kontrolu od “nezaviObradovi} i ka`e da to stvara snih” tela, poput Agencije za mawkavosti u zakonu, kojih, [ef poslani~ke grupe SRS-a ju“ Nadi Kolunxiji. Ona smatra borbu protiv korupcije. Radna kako je ocenio, ima mnogo. On Dragan Todorovi} smatra da se da, ako u zakonu postoji nedefigrupa za izradu zakona re{ila je istakao da je potrebno da zabrojne zloupotrebe lako mogu nisan prostor koji se mo`e zloje da novac iz buxeta mogu dobikon obuhvati i funkcionisaspre~iti rigoroznim ka`wavaupotrebiti, treba ga definisti ti koalicije, a da partije koje we nevladinih organizacija wem. i otkloniti. ih ~ine moraju same da se dogokoje su u okviru stranaka, pa Mogu}nost da partije osniva– Nevladine organizacije vore o raspodeli jer je to sav no}e tek onda taj sistem biti ju NVO ne smeta {efici poslaimaju jasno utvr|ene ciqeve i vac iz buxeta koji im sleduje. transparentan. ni~ke grupe „Za evropsku Srbimogu prikupqati pare iskqu~iDodatnog novca za stranke koje u|u u parlament, a iza|u iz koalicije – ne}e biti. Budu}i da u Republi~koj skup{tini trenutno sede predstavSrbija je u 2011. godinu u{la sa 75 regisedi{te ima u Jagodini, Boru, Tutinu, Prijenici ~ak 20 stranaka, od ~ega je strovanih politi~kih stranaka, od kojih depoqu, Dimitrovgradu, Bosilegradu, In|iji, ve}ina tu dospela zahvaquju}i vet ima sedi{te u Novom Sadu, osam u Novom Senti, Be~eju, Sremskoj Mitrovici, Svrqikoalicijama, iz buxeta na wihov Pazaru, a {est u Subotici. Od ukupnog broja gu, Negotinu, Kova~ici, Temerinu, Ba~kom ra~un svakog meseca legne vi{e stranaka, 42 su osnovale nacionalne mawine. Petrovcu i Padini kod Pan~eva. Sedi{te od 55 miliona dinara. ^ak {est ^ak {est politi~kih partija ima sedi{te u preostale 21 partije je u Beogradu. stranaka ima samo jednog predPre{evu ili Bujanovcu, op{tinama koje su, Posledwe tri stranke upisane u Registar stavnika, koji svakog meseca u po podacima s prethodnog popisa, imale ukuppoliti~kih partija koji se vodi u Ministarstranku iz buxeta unese po mino 78.000 stanovnika. Za registraciju stranstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu lion dinara. Ukoliko takvo reke potrebno je 10.000 sudski overenih potpisu „Puls Srbije“ iz Kraqeva, Politi~ka {ewe ostane u zakonu, vide}e se sa, a za partije mawina 1.000. Sedi{te u Nistranka“Nijedan od ponu|enih odgovora“ iz i u{teda. {u imaju dve stranke, koliko ih je i iz KraguBeograda i Ujediwena seqa~ka stranka iz Nevoqa s novim zakonom lejevca, Kraqeva i Zaje~ara. Po jedna partija Svrqiga. `i na drugoj strani. Partije }e

U Srbiji 75 stranaka

vo za te ciqeve – kazala je Nada Kolunxija, i istakla da se ta siva zona u zakonu mo`e na vreme ispraviti. Nemawa Nenadi} iz “Transparentnosti Srbija”, koji u~estvuje u izradi zakona, ranije je upozoravao na to da bi Agencija za borbu protiv korupcije, koja je umesto RIK zadu`ena za ovaj posao, morala raspolagati sna`nijim ovla{}ewima i sredstvima za prikupqawe podataka o kr{ewu pravila, ali da bi bilo korisno sada{wu radnu verziju dopuniti precizirawem du`nosti Agencije. Bez stroge kontrole pona{awa stranaka u finansijskoj zoni, ni ovaj zakon, kao ni prethodni, ne}e doneti bilo kakav boqitak u otvorenosti partijskih finansija. Nenadi}, tako|e, ka`e da ni gra|anima ni strankama nije u interesu nepostojawe limita potro{we u izbornoj kampawi. – Ma koliko bila na~elno ispravna ideja da stranke budu slobodne da svoj legalno prikupqen novac tro{e u neograni~enim koli~inama u ovu svrhu, to nu`no dovodi do stvarawa spirale tro{kova i enormnog pove}awa rizika korupcije. Ako neka stranka ulo`i ogroman novac u kampawu, druge, koje pretenduju na isto bira~ko telo, poku{a}e da pariraju i radije }e zloupotrebiti javne resurse ili obe}ati finansijerima zloupotrebu politi~kog uticaja u bu-

du}nosti nego se suo~iti s politi~kom propa{}u – smatra Nenadi}. Opozicija nije zadovoqna ni ~iwenicom da partije na vlasti zloupotrebqavaju dr`avne funkcije u predizbornoj kam-

LDP tra`i ~iste ra~une Poslanik LDP-a Zoran Ostoji} pozvao se na upozorewe GREKO- a. On ka`e da pisci zakona o finansirawu politi~kih stranka o~igledno nisu `eleli da ra{~iste tu „sivu zonu“. – Odavno LDP tra`i ~iste i jasne ra~une o finansirawu stranaka. Mi smo u~estvovali u pisawu zakona, ali na{e primedbe nisu usvojene, nijedna – kazao je Ostoji}, i dodao da LDP nije osnivao nevladine organizacije. pawi, i tvrde da se novi zakon donosi jer je uslov za evropsku integracije, a ne iz `eqe da se na celovit na~in uredi oblast finansirawa politi~kih stranaka. I na kraju, ukoliko su primedbe opozicije i Saveta Evrope utemeqene i postojane, dodatno pla{i izjava direktorke Agencije za borbu protiv korupcije Zorane Markovi} da ne o~ekuje veliku raspravu u Skup{tini Srbije. Ona je krajem protekle godine medijima izjavila da je radna verzija novog zakona usagla{ena s primedbama stranaka. P. Klai}


POLITIKA

DNEVNIK

DR@AVA NASTAVQA POLITIKU [TEDWE PREKO LE\A LOKALNIH SAMOUPRAVA

Umesto imovine i novca, op{tine ~ekaju milostiwu Iako je drasti~no smawewe sledovawa op{tinama i gradovima u republi~kom buxetu pre gotovo dve godine bilo najavqeno kao ad hok varijanta da bi se prebrodio prvi talas krize, iz buxeta za 2011. godinu jasno je da }e kr{ewe zakona kojim se reguli{e finansirawe lokalnih samouprava biti nastavqeno i u narednoj godini. I dok su zvani~nicima u Vladi Srbije puna usta decentralizacije, centralna vlast bez mnogo zazora nastavqa politiku {tedwe preko le|a najni`eg nivoa vlasti, kojem ni u ovoj godini ne}e proslediti zakonsko sledovawe. Tako problemi provincije nisu bili u prvom planu ni u javnoj polemici o projektovanom buxetu Srbije za narednu godinu. ^elnici vojvo|anskih op{tina, me|utim, ne kriju nezadovoqstvo takvim odnosom centralne vlasti prema lokalu. Ipak, smatraju da nemaju mehanizme kojima bi mogli izdejstvovati po{tivawe Zakona o finansirawu lokalnih samouprava. Predsednik op{tine Sremski Karlovci demokrata Milenko Filipovi} smatra da smawewe transefra lokalnim samoupravama nije opravdano te da je u kreirawu dr`avnog buxeta za 2011. godinu bilo prostora da se op{tinama vrate transferna sredstva u punom iznosu.

bleme. – Ne mo`e centralna vlast zadr`ati te pare za sebe i onda ih raspore|ivati po svojoj milosti, a da lokalne samouprave trpe. Dodao je da niko nije protiv politike {tedwe, ali je ukazao i na to da dr`ava ne mo`e {tedeti uvek i samo na ra~un lokalnih vlasti. – Na`alost, politika koja se vodi prema lokalu dovela je do toga da smo od gradova napravili sela. ^iwenica je da su brojne lokalne samouprave u veoma te{kom stawu i u situaciji da ne mogu da obavqaju osnovne funkcije, nekima je ra~un ve} blokiran – naveo je Filipovi}, dodav{i da su najvi{e pogo|ene mawe op{tine. Po re~ima predsednika op{tine Novi Be~ej Milivoja Vrebalova, ina~e funkcionera Liberalno-demokratske partije, velika ve}ina op{tina u Srbiji ve} danas ima ogromne probleme u obavqawu osnovih funkcija. Wegova op{tina, dodao je, „za sada redovno pla}a ra~une, ali s ka{wewem, koje bi u 2011. godini moglo biti jo{ ve}e“. Vrebalov za na{ list ka`e da }e najavqeno pove}awe transfera od 25 posto, u toj op{tini biti zapravo na

On je ukazao na to da je re~ o parama koje slu`e za finansirawe redovnih potreba lokalnih samouprava, odnosno za pred{kolske ustanove, socijalne ustanove... – Bez decentralizacije, pre svega fiskalne, lokalna vlast je obesmi{qena – podvukao je Gajin. On je naveo da je u susednoj Ma|arskoj, gde Srbobran ima grada pobratima, op{tinama ostaje 60 odsto para ostvarenih na wihovoj teritoriji, dok u Srbiji op{tine nemaju ni uvid u to koliko se para oprihoduje niti koliko im se od toga vra}a sku krizu reagovale tako {to u lokalni buxet. su maksimalno upumpavale no– Nemamo uop{te uvid u tovac lokalnim samoupravama, kove novca. Posledwi put smo dok se kod nas radi suprotno – imali neke podatke o tome za upozorio je Vrebalov. 2008. godinu, kada je na teritoOn je istakao da je najva`niriji op{tine Srbobran oprije da se u ovoj godini re{i pitahodovano 1,6 milijarda dinara we vra}awa imovine lokalnim po osnovu razlisamoupravama da ~itih poreza i bi op{tine i gradovi u Srbiji Centralna vlast ne}e PDV-a. Nama je mogli funkcio- mo}i jo{ dugo be`ati od toga bilo vranisati. od decentralizacije }eno oko 120 miliona. Katastro– Na{a dr`ava jer o~igledno je da falno – rekao je se o~igledno ne dr`ava ovako vi{e Gajin. vlada ekonomne mo`e da On je kazao da skim postulatiop{tine treba ma, ve} se brine funkcioni{e iskqu~ivo za to (@ivorad Smiqani}) da budu centri autnomije, a da kako da {to du`e statisti~ki reodr`i pozicije gioni predstavqaju „obmanu i vlasti – kazao je Vrebalov, i bacawe pra{ine u o~i“ te da su dodao da je ipak optimista i da „sra~unati za oduzimawe i ovo veruje da }e morati da se otvori malo autnomije Vojvodini“. i pitawe imovine i fiskalne ^elnik op{tine Apatin, sodecentralizacije jer je to i deo cijalista @ivorad Smiqani} procesa evrointegracija. – SrFilipovi}: Dr`ava kontroli{e sve ka`e da zbog zakidawe na tranbija mora odgovoriti na pitaPrvi ~ovek Sremskih Karlovaca Milenko Filipovi} ozlojesferima lokalnim samoupravawe 21. veka, a to je svakako de|en je time {to lokalnim samoupravama jo{ uvek nije vra}ena ma najvi{e trpe investicije u centralizacija. imovina oduzeta famoznim „[e{eqevim zakonom“ sredinom dePredsednik op{tine Srboop{tinama i gradovima, a povedesetih godina pro{log veka. On je rekao da to ukazuje na vibran Branko Gajin iz Koalitom i korisnici lokalnih busok nivo centralizacije. cije „Za evropsku Vojvodinu“ xeta. – Preko imovine kojom raspola`e, dr`ava kontroli{e sve, i ocenio je u izjavi za „Dnevnik“ – Mi smo ranije imali zna~ajPokrajinu i sve lokalne samouprave. I krajwe vreme je da se to pida ne treba da se polemi{e o ne investicije u infrastruktutawe kona~no re{i i da se op{tinama dozvoli da u okviru svojih procentima uve}awa transferu. Me|utim, sad je to nemogu}e prava i ovla{}ewa raspola`u svojom imovinom, a ne da za sve mora u odnosu na teku}u godinu, jer moramo da vodimo ra~una o ra da se tra`i saglasnost centralne vlasti – rekao je Filipovi}. ve} da lokalnim samoupravama obavezama prema de~jim vrti}iUkazao je i na to da je to jedan od preduslova da bi se obezbetreba transfere vratiti u cema, {kolama i ostalim buxetdio investicioni ambijent, „a koji }e omogu}iti i da se kao zelosti. skim korisnicima – naveo Smimqa pribli`imo Evropi, odnsono wenim standardima“. qani} za na{ list. – Svesni smo – Sve drugo je kr{ewe propitoga da para u buxetu nema dosa, koje je je najpre izvr{eno voqno jer dok se privreda ne ponavodno samo jednokratno. Mekrene nema odakle da se uzme. |utim, to stawe, po starom srp– Ovde se postavqa pitawe nivou od osam do devet odsto, Ali, o~igledno se nije pronaskom obi~aju, traje ve} poprikoga ovim centralna vlast, odkoliko }e se pove}ati plate i {la prava mera, na {ta ukazuje i li~no dugo, bez ikakve namere nosno republi~ki buxet, kapenzije, dok }e ostatak oti}i najavqeno pove}awe poreza ugoda se to uskoro promeni. Ono `wava – istakao je Filipovi} na inflaciju. stiteqskim objektima i bawa{to je op{tinama oteto, mora u izjavi za „Dnevnik“, i upozo– Vrlo mi je `ao {to aktuelma, koji ionako te{ko posluju. da se vrati i kad je re~ o novcu, rio na to da se ovim zapravo kana vlast u Srbiji nema sluha za ali i imovini – istakao je GaSmiqani} veruje da central`wavaju gra|ani koji na lokallokalne samouprave. U Evropi jin. na vlast ne}e mo}i jo{ dugo benom nivou re{avaju svoje prosu dr`avne vlasti na ekonom`ati od decentralizacije jer „o~igledno je da dr`ava ovako vi{e ne mo`e funkcionisati“. – Lokalnim vlastima su preneta neka ovla{}ewa, ali ne i pare. Mi u op{tini Apatin na Narodni poslanik DSS Milan Lap~evi} podza oko 37 milijardi dinara, a da }e s umewewem osnovu toga otvorimo, na prineo je ju~e Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Ni{u u 2011. godini biti o{te}ene za oko 58 milimer, kancelariju za mlade, ili krivi~nu prijavu protiv predsednika Vlade jardi. za inkluziju Roma, ali kad traMirka Cvetkovi}a i ministarke finansija Dia– Zakonom o lokalnoj samoupravi predvi|eno `imo saglasnost Ministarstva ne Dragutinovi} zbog umawewa transfera lokalje da transferi lokalnim samoupravama iz buxefinansija da nam odobri novac nim samoupravama u prethodne dve godine. ta budu u visini od 1,7 odsto bruto dru{tvenog za plate u tim kancelarijama, Lap~evi} je rekao novinarima da su lokalne proizvoda, a iznosili su oko jedan odsto – naveo oni nam ne daju. To je apsurdno! samouprave u prethodne dve godine o{te}ene je Lap~evi}. – zakqu~io je Smiqani}. B. D. Savi}

Ni{: Krivi~na prijava protiv premijera i ministarke

REKLI SU Petkovi}: Veliki apetiti

Da~i}: DS i SNS su na vezi

Galu~i: Zemqe kvinte su znale

Portparol Demokratske stranke Srbije Petar Petkovi} izjavio je ju~e FoNetu da se iz izjava lidera vladaju}ih partija „vidi da nema ni{ta“ od rekonstrukcije Vlade Srbije jer „wihovi partijski apetiti ne dozvoqavaju da se smawi broj ministarstava“. Petkovi} je rekao da je „u izgladneloj 2010. godini sada{wa vlast proizvela jo{ jednu novu temu – rekonstrukciju Vlade Srbije“. „Da je `elela da bude socijalno odgovorna, vlast bi tu temu mnogo ranije dovela na dnevni red, a ne sada kada je gotovo tri godine na vlasti“, kazao je on. Po wegovim re~ima, i da se Vlada smawi na 15 ministarstava, to ni{ta dobro ne bi donelo Srbiji, „jer je politika ‘Evropa nema alternativu’ apsolutno pogubna“. Petkovi} je istakao da su „Srbiji potrebni vanredni parlamentarni izbori da bi, uspostavqawem dr`avotvorne politike, Srbija ponovo po~ela da se razvija i ekonomski i politi~ki“.

Lider SPS-a Ivica Da~i} smatra da kontakti DS-a i SNS-a ne bi trebalo da budu tajna. „Ja sam iskusan politi~ar i znam da ukoliko SNS ili DS ne budu mogli formirati ve}inu u Skup{tini Srbije sa svojim postoje}im partnerima, mo}i }e ili da idu na ponovqene izbore ili da prave zajedni~ku vladu. Da idu na nove izbore? Ne verujem u to. Alternativa }e biti koalicija DS-a i SNS-a“. Jasno je da se o tome ne govori javno jer, ukazuje Da~i}, ako bi o postizbornoj koaliciji demokrata i napredwaka po~elo ozbiqno da se govori, onda bi potencijalni bira~i i jedne i druge stranke mogli da se zapitaju za{to da onda glasaju za wih. „Ja samo govorim ono {to je realno. I govorim ono {to znam. A znam da izme|u qudi iz tih stranaka postoji komunikacija. ^ak ponekad ~e{}a nego sa mnom“, rekao je Da~i} i zakqu~io da ne pristaje da bude „kolateralna {teta odnosa, i mo`da dogovora, DS-a i SNS-a“.

– Zemqe kvinte – SAD, Velika Britanija, Nema~ka, Francuska i Italija – gotovo sigurno su znale za ono {to je navedeno u izve{taju Dika Martija o Kosovu jer su imale informacije, sredstva i dugu istoriju rada s OVKom – izjavio je biv{i ameri~ki diplomata i regionalni predstavnik UN za sever Kosova Xerard Galu~i u intervjuu „Politici“. – I bez obzira na to {ta je istina o trgovini organima, svi znaju da se postavqalo pitawe ume{anosti nekih od najvi{ih lidera u me|unarodni kriminal i korupciju... Me|unarodni zvani~nici su prelazili preko problema da ne bi izazivali Albance. Udovoqavali su im da ne bi pravili ve}e probleme. Primera radi, po wegovim re~ima, „op{te je poznato da su sa svojim te`wama za stvarawe velike Albanije, Albanci ~esto bili pretwa regionalnoj stabilnosti – sve dok nisu dobili svoj put na Kosovu“.

sreda5.januar2011.

3

DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE U NOVOM SADU BEZ ODBORNI^KE GRUPE

Ili}: Nema zaokreta u politici DSS-a Demokratska stranka Srbije litiku i tu nema nikakvog zaokreo~ekuje da joj budu vra}ena dva odta – rekao je Ili}. borni~ka mandata u novosadskoj On je kazao da se mewaju qudi, a skup{tini, nakon {to su na prone politika DSS-a, komentari{loj sednici gradskog parlamen{u}i tako ranije navode wihovih ta dvojica wihovih odbornika biv{ih ~lanova i odbornika u Bepre{la u klub “Za evropski Novi loj Crkvi i Sremskoj Mitrovici Sad – Boris Tadi}”. o razlozima odlaska iz DSS-a. – Podneli smo blanko ostavke Naime, u Beloj Crkvi je letos za dvojicu odbornika i o~ekujemo biv{i predsednik op{tine i odda ti mandati budu vra}eni onome bornik DSS-a Boris \ur|ev kao kome i pripadaju, a to je DSS koji razlog istupawa iz te stranke ih je na izborima i kandidovao – “skoro celog op{tinskog ogrankazao je ju~e za “Dnevnik” predsedka” naveo neslagawe s politikom nik Gradskog odbora DSS-a u Novom Sadu Borko Ili}. Na pitawe o blanko ostavkama koje je Ustavni sud osporio posle rascepa Srpske radikalne stranke i nastanka Srpske napredne stranke, Ili} je kazao da su radikalima u Skup{tini grada Novog Sada ostali odborni~ki mandati i da nisu vra}eni odbornicima koji su oti{li u SNS. Biv{i odbornici DSSa @eqko Travica i Slobodan Veselinovi} saop{tili su da su pristupili grupi DS-a, navode}i da su dugo u politici i da su se “uvek zalagali za vo|ewe Borko Ili} odgovorne nacionalne politike, DSS-a koja je “oti{la previ{e ali istovremeno i za vrednosti desno”, smatra ovaj danas partner koje dele moderne evropske zeUjediwenih regiona Srbije. mqe”. Ranije je u Sremskoj Mitrovici “Takvu politiku prepoznajemo gradona~elnik Branislav Nediu onome {to radi predsednik Removi}, izabran 2008. kao kandidat publike, za koga smo glasali na DSS-a, osnovao grupu gra|ana, a predsedni~kim izborima, a takvu pre nekoliko dana najavqeno je da politiku prepoznajemo i u gradu je pristupio DS-u. Ta sve~anost u Novom Sadu, pa smo mi i u pretDS-u, dodu{e, iznenadno je otkazahodne dve godine nekoliko puta na, ali }e je biti, ka`u, samo dok glasali za predloge odborni~ke se predsednik Boris Tadi}, koji grupe kojoj pristupamo”, pi{e u }e ga li~no primiti, oporavi powihovom saopsle operacije. {tewu. Borko Ili}, meKada neko pre|e iz |utim, ka`e da u Posle ovog preDSS-a u DS jasno je Beloj Crkvi nije laska, DSS je u Novom Sadu ostao oti{ao “skoro ceo da tu nema re~i o bez odborni~ke op{tinski odbor” ideologiji grupe i sada ima DSS-a, nego odbordva odbornika. nici. Dodao je da je – Kada neko pre|e iz DSS-a u stranka u Sremskoj Mitrovici, DS, imaju}i u vidu sve programske izuzev Nedimovi}a, ostala jedini ideolo{ke razlike koje izme|u stvena i da je pre ~etiri nedeqe nas postoje, jasno je da tu nema reodr`ala skup{tinu s oko 720 ~la~i o ideologiji – smatra predsednova i izabrala novo rukovodstvo. nik GO DSS-a Borko Ili}. – I u Novom Sadu nastavqamo. On je rekao da wihove razloge Ja se i daqe borim za politiku ne zna i, kako ka`e, ne vidi kako DSS-a i mislim da je ispravna, neko mo`e da “preko no}i” posta{to se i pokazalo u vezi sa svim ne ~lan DS-a. {to smo govorili o Vladi Srbije, – Ne vidim nijedan razlog zakatastrofalnoj ekonomskoj poli{to su oti{li jer su oni tu goditici, korupciji, Kosovu – kazao je nama, a DSS godinama ima istu poIli}. S. Nikoli} EGERE[I I PASTOR S KOMISIJOM ZA TAJNE GROBNICE

Popisano oko 20.000 ubijenih posle septembra 1944. godine

Predstavnici Dr`avne komisije za tajne grobnice ubijenih posle septembra 1944. godine obavestili su ju~e predsednika Skup{tine Vojvodine [andora Egere{ija i potpredsednika Pokrajinske vlade I{tvana Pastora da je do sada popisano oko 20.000 `rtava sa svim podacima, saop{tio je Pokrajinski sekretarijat za informacije. Egere{i i Pastor su podr`ali rad Dr`avne komisije, kao i inicijativu za formirawe pokrajinskog pododbora te komisije, navedeno je u saop{tewu. U razgovoru s predstavnicima Komisije Egere{i je podsetio na to da je Skup{tina Vojvodine bila prva institucija koja je donela Rezoluciju o nepriznavawu kolektivne krivice, ~ime se jasno odredila prema nemilim doga|ajima iz pro{losti. – O svemu {to nam se doga|alo tokom proteklih decenija moramo govoriti potpuno otvoreno i iskreno jer samo tako mo`emo napredovati i zatvoriti bolna istorijska poglavqa, koja su se, neospor-

no, dogodila – istakao je Egere{i. Naglasiv{i da se ne sme dozvoliti da taj period iz pro{losti naru{i na{u evropsku budu}nost, on je dodao da je zbog toga „neophodno naglasiti da su za sve zlo~ine krivi konkretni pojedinci, a nikako narodi u celosti“. Egere{i je rekao i da je Skup{tina Vojvodine spremna na saradwu da bi doprinela nesmetanom radu Komisije. Pastor je naglasio da prevashodni ciq rada Dr`avne komisije za tajne grobnice ne treba da bude utvr|ivawe krivice, nego odavawe po~asti svim nevino stradalim `rtvama. Egere{i i Pastor su podr`ali i inicijativu da se formira pokrajinski pododbor Komisije za tajne grobnice koji bi imao zadatak da napravi presek dosada{wih istra`ivawa, usavr{i postoje}e rezultate popisa i „mapira“ Vojvodinu po pitawu tajnih grobnica iz perioda nakon Drugog svetskog rata, navedeno je u saop{tewu.


4

EKONOMIJA

sreda5.januar2011.

POREZI U SRBIJI I EVROPI

PDV nam nije najve}i Op{ta stopa poreza na dodatu vrednost u Srbiji, od 18 procenata, po vrednosti je u sredini kada se poredi sa stopama u regionu, ali i u zemqama Evropske unije, gde se kre}e izme|u 15 i 25 odsto. U EU najni`u stopu PDV-a imaju Kipar i Luksemburg – 15 odsto, a najvi{u skandinavske zemqe [vedska i Danska – 25 procenata. U regionu Zapadnog Balkana, najvi{i PDV ima Hrvatska – 23 odsto, dok je ta stopa najni`a u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori – 17 procenata. Op{ta stopa PDV-a u Srbiji iznosi 18 odsto, dok se po posebnoj stopi od osam odsto oporezuju osnovne `ivotne namirnice, lekovi, kwige, novine, ra~unari...

CIGARETE KOMPANIJE „FILIP MORIS” OD JU^E SKUPQE ZBOG AKCIZA

Zadimilo se poskupqewe od 20 dinara po paklici

Za po~etak ove godine najavqivana su Da li }e ovo poskupqewe cigareta ti da }e i cigarete ovih proizvo|a~a poskupqewa razli~itih proizvoda i uticati na pove}awe broja onih koji }e uskoro biti skupqe. kao {to to obi~no biva, najave su se i ove godine ostaviti pu{ewe te{ko je Kako smo saznali u kompaniji JTI, ostvarile. Naime, od ju~e su skupqe cire}i, ali u kompaniji „Filip Moris“ nove cene cigareta ovog proizvo|a~a garete iz ni{ke Fabrike duvana „Filip navode da bi neo~ekivan i nagli rast akva`i}e od 10. januara, a paklica }e biMoris“, a iz ove kompanije sati skupqa oko 20 dinara. Umeop{tavaju da je cena pove}ana sto 130 dinara, koliko ko{ta oko 20 dinara po paklici zbog Umesto dosada{wih 150 dinara, za „marlboro“ sada, paklica „kamela“ kopove}awa akciza. treba platiti 170 dinara, a kutija „besta plus“ {ta}e 150, „vinston 100 s“ }e Iz ove kompanije ukazuju na umesto 125 ko{tati 145 dinai „klasika plus“ ko{ta 100 dinara to da je promena cene odraz ra, „vinston klasik“ }e umepromena u poslovnom okru`esto 110 biti 130 dinara, a pawu, a naro~ito zna~ajnog ukupnog poveciza mogao zna~ajno ugroziti napredak u klica cigareta „monte karlo“ }e ko}awa specifi~ne akcize na cigarete, efektima poreske politike koji je po{tati 105 dinara, umesto jo{ pet dana koja je 1. januara 2011. pove}ana sa 17,27 stignut prethodnih sedam godina. Inava`e}ih 95. Da podsetimo, da }e cigarete biti na 26 dinara po paklici. Umesto dosada~e, ju~e u toku dana iz „Briti{-Ameriskupqe najavqeno je jo{ polovinom po{wih 150 dinara za „marlboro“ sada ken tobaka“ i „Japan tobako internesledweg meseca pro{le godine, kada je treba platiti 170, a kutija „besta plus“ {enla“ u trafike nisu bili upu}eni noVlada Srbije usvojila izmene Zakona o i „klasika plus“ ko{ta 100 dinara. vi cenovnici, ali se mo`e pretpostavi-

MINISTAR ENERGETIKE PETAR [KUNDRI]

NIS bi mogao vaditi naftu u Iraku

– Naftna industrija Srbije ima mogu}nost da pro{iri posao istra`ivawa i eksploatacije nafte u regionu i Iraku – kazao je ministar energetike Srbije i predsednik Skup{tine akcionara NIS-a Petar [kundri}.

tor nafte i gasa, i naglasio da je o tome ima ozbiqne razgovore s ira~kim abasadorom u Beogradu Falahom Abdulsadom. Radi se o mogu}nostima istra`ivawa i sticawa prava eksploatacije nafte, naglasio je [kundri}. Srpski ministar enegetike je kazao da sli~ne ponude postoje i iz nekoliko drugih zemaqa. – Verovatno }u zajedno s predstavnicima naftne indsutrije u februaru 2011. godine putovati u Teheran, gde }emo razgovarati o sli~nim mogu}nostima – kazao je [kundri}. On je naglasio da je NIS pove}ao investicije u istra`ivawu i eksploataciji nalazi{ta nafte. [kundri} je naveo da su u 2010. godini zavr{eni gra|evinski radovi za modernizaciju Rafinerije nafte u Pan~evu i da bi u toku 2011. godine trabalo da se montira oprema za hidrokreking i fabrika za proizvodwu vodonika.

NIS sada ima nalazi{ta nafte u Srbiji i Angoli, a postoji mogu}nost da se posebni aran`mani naprave u Rumuniji, nekim biv{im republikama Sovjetskog Saveza i Iraku On je rekao da NIS sada ima nala`i{ta nafte u Srbiji i Angoli, a da postoji mogu}nost da se posebni aran`mani naprave u Rumuniji, nekim biv{im republikama Sovjetskog Saveza i Iraku. [kundri} je kazao da je Irak ponudio ozbiqnu saradwu Srbiji i srpskim kompanijama u oblasti energetike, ukqu~uju}i sek-

– Investicije u to }e biti vi{e od 400 miliona evra i to }e omogu}iti NIS-u da proizvodi derivate najvi{eg evropskog kvaliteta, da pove}a proizvodwu i postane regionalno najva`nija naftna industrija – kazao je ministar. [kundri} je naveo da bi taj projekat trebalo da se zavr{i do kraja 2012. godine.

Tri na{e firme u finalu Tri predloga iz Srbije su u{la u naju`i izbor – beogradska preduze}a „Hemi Eko“ s projektom „Oblikovani betonski blok“, „Milinkovi} kompani – MC sistem“ s projektom „Objekti od specijalnih prefabrikovanih ferocementnih elemenata“ i „Kvatro konstrak{n“ s projektom „Panelni sistem gradwe s neprekidnom internom izolacijom“. Tri najboqa predloga }e biti nagra|ena s po 20.000 evra, a svaki dobitnik ima}e podr{ku „Lafar`a“ za kreirawe akcionog plana razvoja svog projekta, kao i mogu}nost zasnivawa partnerstva, navedeno je u saop{tewu.

akcizama i pove}ala akcize na cigarete bez dogovora s duvanskim kompanijama. Pove}awem akciza na cigarete planirano je da se ove godine u republi~ki buxet slije dodatne tri milijarde dinara. D. Mla|enovi}

SNEG ZAUSTAVIO IZGRADWU SEVERNOG KRAKA KORIDORA 10

Horgo{ – Novi Sad pomeren do 1. marta Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je da }e severni krak Koridora 10 od Horgo{a do Novog Sada biti zavr{en do 1. marta 2011. To je tre}i datum kojim se kalkuli{e o roku izgradwe ovog autoputa: najpre je ministar najavqivao da }e biti gotov pre roka – do kraja pro{le godine, zatim u ugovorenom roku – do 1. februara, zatim mesec dana kasnije. Jo{ po~etkom decembra, prilikom pu{tawa u saobra}aj autoputa u zoni Novog Sada, ministar Mrkowi} je najavio da }e se na severnom kraku Koridora pu{tati deonica po deonica da bi se olak{ao saobra}aj i da je u pripremi da se pusti 55 kilometara autoputa. Ali od toga ni{ta nije realizovano u decembru. On je tada najavio i mogu}nost pomerawa roka zavr{etka „ipsilon-kraka“ zbog pomerawa dalekovoda, maksimalno za {est meseci. Ugovoreni rok izgradwe severnog kraka Koridora 10 nesre}no je pao u sredinu zime, izgradwa je po~ela u ki{no prole}e. Rok od devet meseci realtivno je kratak za tako veliki projekat jer obuhvata samo jednu gra|evinsku sezonu od nekoliko meseci. Radove je najpre usporilo ki{ovito vreme, a potom ih prekinuo sneg i zima. [ef gradili{ta PZP „Beograd“ Jordan Petrovi} izjavio je ju~e za na{ list da „zimski uslovi, odnosno niske temperature i obilne sne`ne padavine, ote`avaju rad na trasi. Ote`an je i prilaz kamenolomima pa samim tim i dinamika dopremawa materi-

ME\UNARODNI KONKURS ZA INOVACIJU U GRA\EVINARSTVU

U Lionu }e sutra biti predstavqeni finalisti konkursa „Lafar` grupe“ za najboqu inovaciju u Evropi u 2010. u oblasti odr`ive gradwe, na kojem su od deset najboqih projekata tri iz Srbije, najavqeno je iz Privredne komore Srbije. Kandidati iz Srbije predstavi}e projekte pred me|unarodnim `irijem sastavqenim od stru~waka iz „Lafar`a“ i uglednih nau~nika i ekonomista, a imena pobednika bi}e objavqena sredinom januara. Na konkurs je bilo prijavqeno vi{e od 1.000 projekata i me|u 104 koja su odabrana iz cele Evrope, deset je iz Srbije.

DNEVNIK

Obe}ana petica Na osnovu analize Globalnog ekonomskog foruma, Srbija je po stawu infrastrukture na 93. mestu od 139 zemaqa, a pre dve godine bila je 129. Na osnovu studije Me|unarodne organizacije IRAP, glavni putni pravac na Koridoru 10 kroz Srbiju (Beograd – Novi Sad, Beograd–[id i Beograd–Leskovac) ocewen je ~etvorkom. Ministar Mrkowi} ka`e da bi zavr{etkom punog profila autoputa od Horgo{a do Novog Sada ta deonica mogla dobiti peticu, a trojka je najvi{a ocena ako nije zavr{en pun profil autoputa. jala. ^im se poboq{aju vremenski uslovi, radovi se nastavqa punom parom. Doma}i konzorcijum gradi oko 100 kilometara autoputa, a na deonici koju gradi PZP „Beograd“

ura|eno je 15 kilometara asfalta“. Direktor Gra|evinske firme „Planum“, koja je jedan od izvo|a~a radova, Ratomir Todorovi} ka`e za na{ list da su ra-

dovi i na wihovoj deonici u zastoju, a nastavi}e se posle praznika, ~im to vremenski uslovi dozvole. On je jo{ ranije upozoravao na problem s nedovoqnim koli~inama tucanika, {to je zna~ajno usporilo radove. Mrkowi} je na godi{woj konferenciji za medije ponovio da }e se 2011. zavr{iti izgradwa 170 kilometara autoputa na Koridoru 10, a ceo Koridor do maja 2012. Finansijska konstrukcija je, po ministrovim re~ima, kompletno obezbe|ena novcem iz Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj u ukupnom iznosu od oko 1,1 milijardu evra. R. Dautovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Vo}ar, Beograd

Promena %

Cena

19,75

194

116.400

Energoprojekt Entel, Beograd

3,81

1.090

119.900

AIK banka, Ni{

0,45

3.338

2.646.790

DIN fabrika Duvana, Ni{

0,29

2.100

31.500

0,02 Promena %

16.498 Cena

164.980 Promet

Jubmes banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom FPM Agromehanika, Boqevac

-12,18

PD Vojvodina, Novo Milo{evo

-11,86

1.375

97.625

Go{a monta`a, Velika Plana

-11,26

3.105

21.735

Pupin Telekom, Beograd Nama, [abac Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Soja protein, Be~ej Razvojna banka Vojvodine, N. Sad PD Vojvodina, Novo Milo{evo Inter{ped, Subotica

-10,43 -10,00 Promena % 0,00 -1,41 -5,82

137 103.100.720

103 270 Cena 475 838 3.091

BELEX 15 (649,26 -0,39)

Promet

Naziv kompanije

12.809.571 202.020 139.108

-11,86

1.375

97.625

0,00

370

37.000

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,45

3.338

2.646.790

Komercijalna banka, Beograd

0,00

26.046

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

900

720.100

Agrobanka, Beograd

-1,07

7.125

4.025.651

Imlek, Beograd

0,00

1.900

254.600

Soja protein, Be~ej

-1,41

838

202.020

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.200

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,09

2.148

6.762.900

Privredna banka, Beograd

0,00

615

0,00

Tigar, Pirot

-3,86

673

202.022

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-5,82

3.091

139.108

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.860

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.145

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

580

0,00

206.000 24.840 Promet

Promena %

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK PORUKA IZ UNIKREDIT BANKE

ZAPOSLENI U JAVNOM SEKTORU DOBIJAJU POVI[ICU

Plate }e na kraju porasti sedam posto

Dr`avni krediti nepotrebni Predsednik Izvr{nog odbora Unikredit banke u Srbiji Klaus Priver{ek ocenio je da bi dr`ava u 2011. trebalo da odustane od subvencionisawa kredita. – S obzirom na to da efekti krize polako prestaju i da je zemqa po~ela da bele`i ekonomski rast, bila bi gre{ka da se privreda i stanovni{tvo trajno naviknu na dr`avne subvencije. Iz perspektive banaka tako|e je vreme

da se odustane od ove antikrizne mere – rekao je on za januarski broj beogradskog mese~nika „Bankar“. Da bi poslovale odr`ivo, neophodno je da banke ostvare profit, a, kako je istakao Priver{ek, subvencije tokom 2010. nisu vi{e obezbe|ivale profitne margine. Na pitawe {ta o~ekuje u 2011, prvi ~ovek Unikredita u Srbiji ocenio je da jo{ ima mnogo kompanija koje imaju probleme, kojima }e morati intenzivno da se posvete i u 2011. godini. – U Srbiji, me|utim, postoji i veliki broj kompanija koje su dovoqno fleksibilne, fokusirane i imaju prednost u odnosu na konkurenciju. To, u kombinaciji s dobrim izgledima da se Srbija vrati na mnogo vi{i nivo direktnih stranih investicija, podstaklo nas je na to da i za 2011. predlo`imo veoma ambiciozan buxet – rekao je on.

Plate u javnom sektoru ove godine trebalo bi da budu pove}ane za ne{to vi{e od sedam posto. Prvo pove}awe od dva posto usledi}e ve} ovog meseca, slede}e je u aprilu i iznosi}e tri procenta, dok }e oktobarsko zavisiti od inflacije i rasta bruto dru{tvenog proizvoda i procewuje se da }e biti dva posto. Iznos pove}awa izvestan je samo u januaru, dok }e procenat u aprilu i oktobru mo`da biti i druga~iji, pod uslovom da inflacija bude mawa a rast bruto dru{tvenog proizvoda ve}i. Me|utim, to {to se na kraju pro{le godine govorilo i {to je nekim zakonskim aktom ve} utvr|eno, nikako ne zna~i da ne mo`e i ne}e biti druga~ije, pogotovo {to je ovo predizborna godina kada je vlast uvek spremna da odre{i kesu i pored svih zakliwawa da to ne}e u~initi. Naime, da se lako mo`e dogoditi da pove}awe plata u javnom sektoru u aprilu i oktobru bude ve}e nego {to se na po~etku godine najavquje u neku ruku nagove{tava i sama ~iwenica da su nadle`ni odlu~ili da januarsko odmrzavawe plata, koje se zvani~no zove pove}awe a zapravo je prva povi{ica od oktobra 2008. godine kada su zarade i penzije zbog ekonomske krize zamrznute, bude dva a ne {est posto, koliko bi trebalo da su primewea va`e}a zakonska pravila. Dakle, proceweno je da je za dr`avu boqe da prvo ovogodi{we pove}awe, na koje su zaposleni u javnom sektoru toliko ~ekali, bude ~etiri procenta

Mo`da }e se popraviti Resorni ministri zaposlenih u javnom sektoru tvrde da }e plate biti pove}ane samo onoliko koliko realno srpski buxet to mo`e u ovoj godini izdr`ati, uz opasku da }e se mo`da ekonomska situacija popraviti i BDP porasti vi{e nego {to je planirano pa }e, samim tim, biti dodatnog prostora za ve}e zarade. S druge strane, ekonomisti su skloniji stavu da }e prodajom Telekoma dr`ava dobiti preko potreban novac za umirivawe strasti i nezadovoqstva zaposlenih u javnom sektoru barem u ovoj i do polovine naredne godine, a nakon toga }e ve} biti nova vlast pa }e se ona morati uhvatiti u ko{tac s novim problemima i zahtevima za ve}im zaradama.

DIREKTOR AGENCIJE ZA STRANA ULAGAWA BO@IDAR LAGANIN

Sti`u velike evropske firme

Direktor Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA) Bo`idar Laganin nagovestio je da su u 2011. godini u izgledu dolazak u Srbiju jednog od najve}ih turisti~kih operatera iz Evropske unije, priliv stranih investicija od oko ~etiri milijarde dolara i realizacija velikog broja projekata sredwe veli~ine, ~im na prole}e po~ne gra|evinska sezona. U izjavi Tanjugu, Laganin je naveo da je SIEPA u 2010. godini s oko 150 miliona evra podr`ala realizaciju 38 investicionih projekata, kreirala oko 6.700 novih radnih mesta i organizovala odlazak i u~e{}e na{ih firmi na 12 me|unarodnih sajmova. Ukupna vrednost ugovora sklopqenih za vreme i posle tih sajamskih manifestacija je oko 400 miliona evra. Iznose}i o~ekivawa za 2011. godinu, Laganin je rekao da je

realno o~ekivati strane investicije od oko ~etiri milijarde dolara, jer je ve} sada izvestan priliv od oko dve milijarde, i nagovestio da je u izgledu dolazak u Srbiju jednog od najve}ih turisti~kih operatera

iz Evropske unije. On, me|utim, nije `eleo da precizira o kojoj je kompaniji re~ i kolika je veli~ina projekta. S druge strane, postoji dosta veliki broj projekata sredwe veli~ine koji su izgledni i ~ija realizacija se o~ekuje u 2011. godini,

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

najverovatnije s po~etkom gra|evinske sezone, najavio je Laganin. Odgovaraju}i na pitawe u kojim sektorima se o~ekuje najve}i broj stranih investicija u 2011. godini, Laganin je naveo da su to prvenstveno automobilska i elektronska industrija. – Ne mislim ovde, naravno, samo na predstoje}u privatizaciju Telekoma, mislim i na realizaciju projekata iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija o kojima ve} du`e razgovaramo – rekao je direktor SIEPA-e, i najavio da „ve} od 1. januara ove godine, ’Panasonik’ startuje u Svilajncu“. – Mislim da }e na{a poslovna zajednica da dobije dobre, nove ~lanove – rekao je Laganin, poru~iv{i da „svima `eli poslovni uspeh“.

Odlasci iz „Zastave”

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

sreda5.januar2011.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,8950

106,0160

108,4540

103,5770

Australija

dolar

1

78,5657

80,1691

82,0130

78,3252

Kanada

dolar

1

78,3406

79,9394

81,7780

78,1008

Danska

kruna

1

13,9321

14,2164

14,5434

13,8894

Norve{ka

kruna

1

13,3370

13,6092

13,9222

13,2962

[vedska

kruna

1

11,6145

11,8515

12,1241

11,5789

[vajcarska

franak

1

83,0431

84,7379

86,6869

82,7889

V. Britanija

funta

1

120,4160

122,8740

125,7000

120,0480

SAD

dolar

1

77,8650

79,4541

81,2815

77,6267

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 1. 2011. godine

– Radnicima kragujeva~ke fabrike „Zastava automobili“ danas prestaje radni odnos u toj firmi i oni danas potpisuju re{ewa o prestanku radnog odnosa – rekao je Tanjug u zamenik predsednika Samostalnog sindikata fabrike Zoran Markovi}. Po wegovim re~ima, grupa od 910 radnika, koja }e u narednom periodu biti na tr`i{tu rada, istovremeno se izja{wava o tome da li prihvata da za to vreme pro|e kroz obuku za prekvalifikaciju.

mawe od zakonskog da bi se, navodno, ispo{tovao Zakon o buxetskom sistemu koji je usvojen tri mesece nakon {to je s MMF-om dogovoreno januarsko odmrzavawe plata u javnom sektoru i penzija. Ekonomisti upravo u takvom potezu dr`ave naslu}uju da }e ona kasnije, kako godina bude odmicala i kako se bude zahuktavala predizborna kampawa, biti spremnija da pove}ava plate zaposlenima u prosveti, zdravstvu, Vojsci, policiji jer kao wihov poslodavac zna da ih mora namiriti da bi joj uzvratili ponovnim poverewem. Da }e biti problema zbog pove}awa plate od samo dva posto tokom ovog meseca ve} pri kraju pro{le godine nagovestili su i prosvetari i zdravstvo: svi oni tra`e mnogo ve}e plate jer imaju na umu koliko su one realno iznosile u trenutku kada su zamrznute, oktobra 2008. godine, a koliko sada. Pri tome, podse}aju na to da je prose~na plata u prosveti bila preko 500 evra, a da je sada tre}inu mawa jer je evro u me|uvremenu prosto “samleo” dinar. Pove}awe od dva posto na osnovicu koja je 27 meseci bila ista po wihovoj oceni je poni`avaju}e i zato tra`e da se sa svim zaposlenima u javnom sektoru potpi{u posebni kolektivni ugovori u kojima bi se utana~ila druga~ija dinamika pove}awa plata i gde bi to pove}awe bilo mnogo ve}e od ovog projektovanog na nivou od sedam posto za celu 2011. godinu. Q. Male{evi}

5

SOSIJETE @ENERAL BANKA

Nova radna mesta

– Banke u Srbiji nisu bile ugro`ene u krizi zahvaquju}i visokom stepenu regulacije, vi{em nego u drugim zemqama u okru`ewu. Novo „pravilo“ nameweno bankarima, koje }e stupiti na snagu ako bude usvojen zakon o za{titi korisnika finansijskih usluga, veoma je dobra ideja, ali je primena zakona lo{e osmi{qena – ka`e predsednik Upravnog odbora Sosijete `eneral banke Antoan Tusan za magazin „Bankar“.

Sosijete `eneral banka u 2011. planira da sumu kredita pove}a za petinu. Tusan nagla{ava da je u planu i otvarawe do 20 filijala, {to zna~i vi{e od 100 novih radnih mesta. Ciq dodatnih investicija je, po re~ima prvog ~oveka banke, da se jo{ vi{e pribli`e klijentima, da bi i privredi i stanovni{tvu {to lak{e ponudili nove usluge. [to ne zna~i da je kriza pro{la jer Tusan smatra da ni slede}a godina ne}e biti laka. – O~ekuju nas zna~ajne turbulencije na svetskom tr`i{tu, ~iji se uticaji po principu domino-efekta moraju osetiti i na doma}em tr`i{tu. Spremni smo da se nosimo i s doma}im izazovima, kao {to su borba s inflacijom, nestabilno{}u kursa i dinarske kamatne stope, novi kapitalni zahtevi i izazovi deevroizacije – ka`e on.

SRBIJA EVROPSKI [AMPION U INFLACIJI I NEZAPOSLENOSTI

Krizu iskoristili da budemo lideri u bedi skoj 19,5, a u Crnoj Gori 20,6 poeInflacija i nezaposlenost su ^iwenica da je stopa nezapona. Indeks bede u Albaniji doseekonomski pokazateqi koji se slenosti zemaqa u regionu ne`e 16,3 poena, u Makedoniji 33,9, najvi{e ti~u `ivota obi~nih {to sli~nija na{oj ne mo`e nas a u BiH 29,5. Dakle, ra~unica poqudi. Stopa nezaposlenosti nam ute{iti: procewuje se da je od kazuje da se u Evropi `ivi lo{ipokazuje koliko gra|ana zapravo po~etka globalne ekonomske je samo u Makedoniji, a da su oni ne prihoduje ni{ta, a stopa inkrize posao u Srbiji izgubilo s kojima se najradije upore|ujeflacije koliko nam rast cena oko 200.000 radnika. Tako je domo – Hrvati i Crnogorci – odma“pojede” ono {to zaradimo. Kada ma}a stopa nezaposlenosti dokli daleko od nas. se ta dva pokazateqa saberu, dosegla dvadesetak procenata, dok bija se ono {to ekonomisti naje u Hrvatskoj 18,3 odsto, u CrNaravno, u ujediwenoj Evropi zivaju indeksom bede. Taj inindeks bede je daleko ni`i, deks nam govori ne samo da se u ~ak i kada se uzimaju podaci za Srbiji `ivi gotovo najlo{ije svih 27 ~lanica, a ne samo za u Evropi ve} i da se stvari saone u zoni evra. Stopa nezapomo pogor{avaju. slenosti u EU 27 se tokom Indeks bede nije zvani~ni krize popela na 9,6 odsto, dok statisti~ki pokazateq, ali o se godi{wa stopa inflacije wegovoj ozbiqnosti dovoqno trenutno procewuje na 1,9 pogovori ~iwenica da su ga sto. Indeks bede, dakle, iznoosmislili savetnici ameri~si 11,5 poena, {to je gotovo kih predsednika, kao i da se triput mawe nego u Srbiji. ~elnici najve}e svetske sile Slika postaje jo{ mra~nija wime rukovode kada ra~unaju ako se uzmu u obzir prognoze da kakve su im {anse na slede}e inflacija na prole}e dose}im izborima. }i ~ak i vi{e od 14 procenata. Srbija tu stoji veoma loTako|e, ekonomisti upozora{e: inflacija nam je najvi{a vaju na to da u dogledno vreme, u Evropi, a stopa nezaposles obzirom na nizak nivo stranosti raste iz menih investiseca u mesec. Procija koje priKada se sve sabere i prera~una u indeks bede, cena je da je godisti`u, nema{wa stopa inflamo {anse da ispostavqa se da on u Srbiji iznosi ~ak 31, cije na kraju deozbiqnije u Hrvatskoj 19,5, a u Crnoj Gori 20,6 poena. cembra iznosila smawimo stoIndeks bede u Albaniji dose`e 16,3 poena, oko 11 posto. To je pu nezaposleu Makedoniji 33,9, a u BiH 29,5 neuporedivo vi{e nosti. nego u bilo kojoj Podaci o zemqi u regionu, prose~nim zaa prakti~no je neuporedivo sa radama u regionu uop{te ne ponoj Gori 19,8, a u Albaniji 13,5 ~lanicama Evropske unije. U pravqaju ovakvu sliku, naproodsto. Stopa nezaposlenosti u susednoj Hrvatskoj trenutna gotiv. Kod nas je prose~na plata Makedoniji i Bosni i Hercegodi{wa stopa inflacije je, na oko 320 evra, dok je u Makedoniji vini je znatno vi{a – 27,2, odnoprimer, tek 1,2 posto, u Bosni i 330. Sledi BiH s prose~nom plasno 31 odsto, mada ovako visoke Hercegovini 2,3, a u Crnoj Gotom od blizu 400 evra, Crna Gora cifre imaju veze i s neuskla|eri za nas nezamislivih 0,8 pos 450 evra i Hrvatska sa 720 evra. no{}u wihovih statisti~kih sto. Ni druge zemqe Jugoisto~Kada se ovome doda podatak da u podataka s pravilima Me|unane Evrope ne zaostaju mnogo, pa Srbiji ~ak oko 130.000 qudi radi rodne organizacije rada. su cene u Albaniji u protekloj Kada se ove cifre saberu u ina da ne dobija platu, jasno je da godini rasle 2,8 posto, a u Madeks bede, ispostavqa se da on u smo u regionu i Evropi lideri kedoniji 2,9. Srbiji iznosi ~ak 31, u Hrvatsamo po bedi. V. ^vorkov


6

POQOPRIVREDA

sreda5.januar2011.

NA[E VO]E TRA@ENO NA SVETSKOJ PIJACI

Rusi ipak vole srpske jabuke Srbija je u Rusiju izvezla vi{e od 70.000 tona sve`ih jabuka za prvih 11 meseci pro{le godine, {to je 415 posto vi{e u odnosu na godinu dana ranije, re~eno je Tanjugu u Privrednoj komori Srbije. Vrednost izvoza sve`ih jabuka iz Srbije na rusko tr`i{te bila je 33,2 miliona dolara, dok je u istom periodu 2009. bio svega 7,9 miliona dolara.

„Ne{vil frut M i M” Po`arevac, suboti~ke kompanije „Agroprom”, „Botuwac”, „Asocijacija”, „Makbel Subotica”, „Stefan trejd” Parcane, PKB „Metohijavino” Beograd. Za prvih jedanaest meseci 2010. godine ukupna robna razmena Srbije i Rusije iznosila je 2,5 milijarde dolara, {to je pove}awe od oko 19 posto u od-

nosu na isti period 2009. godiSve`e jabuke su posle pokrine. Srbija je u Rusiju izvezla za va~a podova drugi proizvod u 486,3 miliona dolara, {to je srpskom izvozu na rusko tr`ipove}awe od oko {te, slede olovni akumulatori, pod- Izvoz jabuka u Rusiju 53 posto, a uvezla za dve miline plo~e, lekovi, za 415 posto ve}i jarde dolara, ili {ipke i profili u odnosu na godinu 13 posto vi{e od bakra. Ukupno dana ranije nego 2009. 93 kompanije iz Negativan salSrbije izvozilo do u trgovini Srbije s Rusijom je sve`e jabuke u Rusiju, a sredwa je 1,5 milijardu dolara. Rusija je cena kilograma iznosila je 0,47 {esti partner Srbije kod izvodolara. za, s u~e{}em od 5,48 odsto, a prNajve}i izvoznici su PIK vi u uvozu, s u~e{}em od 13,17 „Ju`ni Banat” iz Bele Crkve, odsto, dok je pokrivenost uvoza „EvroAgroKoop” Smederevo, izvozom oko 24 odsto. „Mexik fruts lend” [abac,

Dobra pro|a paorskih kredita Ministarstvo poqoprivrede nastavilo je i u 2010. godini da ostvaruje pozitivne rezultate u pru`awu kreditne podr{ke poqoprivrednim proizvo|a~ima. Osim kratkoro~nog i dugoro~nog kreditirawa u 2010. godini, u odnosu na prethodnu godinu, pojavila su se i dva nova vida kreditne podr{ke Ministarstva, i to preko lokalnih samouprava i Fonda za razvoj Vojvodine. U 2010. godini oko 11.500 poqoprivrednika preuzelo je kratko-

ro~ne i dugoro~ne kredite koje subvencioni{e Ministarstvo poqoprivrede u ukupnom iznosu od 76,8 miliona evra, {to je 40 posto vi{e nego u 2009. godini, kada je iznos datih kratkoro~nih i dugoro~nih kredita bio 45,9 miliona evra. Kod dugoro~nog kreditirawa veoma je uo~qiv pozitivan trend odobravawa kredita – pro{le godine odobreno je 43,2 miliona evra, {to je u odnosu na 23,4 miliona evra koji su dati u celoj 2009. godini gotovo 50 posto vi{e.

DNEVNIK U KIKINDSKIM SELIMA

Pojeftinili prasi}i Za novogodi{we praznike u okolini Kikinde bio je primetan pad cena prasadi. Sa 180 dinara po kilogramu cena `ive vage pala je na 150. Pred novogodi{we praznike pala je i cena tovqenika za klawe. Sviwe te`ine od 100 do 130 kilograma umesto 130 dinara sada ko{taju 115.

Cene osnovnih komponenti za ishranu sviwa i junadi tako|e je pala, sa 165 na 150 dinara kilogram. S druge strane, cena kukuruza i lucerke je sko~ila. Umesto 18 dinara kilogram, kukuruz sada ko{ta 20, a lucerka, koja je bila 13 dinara, dostigla je 16 dinara za kilogram. A. \.

ZA SADA BEZ TAKSE ZA IZVOZ HLEBNOG @ITA

U silosima dovoqno p{enice za doma}i hleb Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin izjavio je ju~e da u ovom trenutku u skladi{tima u Srbiji ima oko 700.000 tona p{enice i da nema bojazni od nesta{ice. Dragin je rekao da je setva u 2010. godini pro{la izuzetno dobro, da sneg ~uva p{enicu od velikog mraza i da we za sada ima dovoqno. „Ne postoji nikakva bojazan od nesta{ice. Najbitnije je da na legeru trenutno ima 700.000 tona p{enice, da je p{enica posejana od oktobra u dobrom stawu i da o~ekujemo dobar rod i dobru cenu“, rekao je Dragin. Podse}aju}i da je Ministarstvo pre nekoliko meseci podnelo inicijativu da se uvede taksa na izvoz p{enice u slu~aju da zapreti wena nesta{ica, Dragin je istakao da se stawe prati i da }e ta mera biti preduzeta ukoliko bude bilo potrebe. On je naveo da je Ministarstvo podnelo i inicijativu za dono{ewe zakona o Agenciji za stabilizaciju poqoprivrednih prozvoda, koja se u zemqama EU zove Agencija za intervencije. Ona bi trebalo da omogu}i da gra|ani imaju dovoqno poqoprivrednih proizvoda, po prihvatqivim cenama, ali i da poqoprivrednici budu zadovoqni cenama, koje ne bi i{le ispod minimuma cene proizvodwe. Bilo kako bilo od nesta{ice mo`da je zaista mnogo ve}i problem cena . Sve ukazuje na to da }emo u ovoj i u slede}oj godini imati problem s cenom hlebnog `ita, koja je sada prema{ila 25 dinara kilogram, a berzanski stru~waci o~ekuju da }e ve} narednog meseca opet po~eti da raste. Samim tim, mogu se o~ekivati i nove cene hleba.

Kako god bilo, uvo|ewe izvozne takse jedna je od mera iz „radne verzije“ predloga Ministarstva trgovine, koja bi, po procenama resornih ministar-

carine, ne{to bi se i uradilo. Ovako... – Uvo|ewe takse na izvoz ne}e mnogo uzdrmati na{e tr`i{te, tim pre {to se i aktuelna cena

stava, obezbedila doma}e tr`i{te, odnosno destimulisala prodaju p{enice na svetskoj pijaci. Me|utim, kada bi pred Vladom pro{ao predlog da se, uz izvozne takse, skinu i uvozne

p{enice kod nas, sva mawe-vi{e realizuje na doma}em tr`i{tu. S druge strane, gledaju}i svetske berze, po dospe}u fju~ersa u aprilu i maju, o~ekuje se vi{a cena – ka`e za „Dnevnik“ direk-

Bez podsticaja nema fer borbe Slobodan uvoz p{enice zagovaraju i vojvo|anska poqoprivredna udru`ewa. – Ali, u tom slu~aju mo`emo biti konkurenti poqoprivrednicima u okru`ewu pod uslovom da dobijemo subvencije koje imaju oni. Tada bismo u~estvovali u ravnopravnoj tr`i{noj utakmici – ka`e za na{ list @arko Kobilarov iz Kluba 100P plus. Iste poruke sti`u i iz Udru`ewa poqoprivrednika Subotice. Predsednik ove paorske organizacije Pavle Kujunxi} nagla{ava da nema fer borbe bez pove}awa dr`avnih podsticaja. Carine na uvoz p{enice svakako treba ukinuti, ali i bez obzira na te barijere, mogli bismo biti konkurentniji da je dr`avna pomo} ratarima izda{nija, veli on.

tor Produktne berze u Novom Sadu @arko Galetin. – O~igledno se ~eka kona~an izve{taj o zasejanim povr{inama, kada }e se konstatovati da }e one biti mawe i u Evropi i u Rusiji, a kod nas je to izvesno. Na{ sagovornik ocewuje da }e taksa mo`da doprineti tome da se tr`i{te privremeno smiri u smislu frekvencije trgovawa, ali ne i kada je o ceni re~. Ona }e mirovati mo`da nekoliko nedeqa, ali u februaru bi vrlo lako mogla oti}i navi{e, veli on. Direktor udru`ewa „@ita Srbije“ Vukosav Sakovi} ukazuje na to da uvo|ewe izvoznih da`bina ne mo`e biti kompletno re{ewe. – Da bi rast cene hlebnog `ita bio zaustavqen, tu meru mora pratiti i ukidawe carine na uvoz p{enice i samim tim stavqawe na{e p{enice u konkurentski odnos prema onoj iz okru`ewa – nagla{ava on, dodaju}i da je to {to je cena doma}e p{enice „oti{la“ iznad cene hlebnog `ita na me|unarodnom tr`i{tu ve} dovelo do zastoja izvoza `ita, pa je tako u novembru iz Srbije izvezeno samo 6.000 tona p{enice, dok je prosek od jula do kraja oktobra bio oko 80.000 tona mese~no. Ina~e, kompletni podaci o izvozu u prvoj polovini pro{le ekonomske godine za p{enicu (jul–decembar) bi}e raspolo`ivi ovih dana. Kada je zavr{ena lawska `etva, proceweno je da, zajedno s prelaznim zalihama, u zemqi ima 2,1 milion tona p{enice. Ukupne doma}e potrebe iznose 1,6 milion tona. S. Glu{~evi}

DR@AVA DAJE VI[E PARA ZA ZDRAVU HRANU

Organsku proizvodwu ~eka dvadeset miliona – Ministarstvo poqoprivrede je u 2010. subvencionisalo proizvo|a~e organske hrane s ukupno deset miliona dinara, a planirano je da svota za subvencije u organskoj proizvodwi u ovoj godini bude duplirana – izjavila je dr`avna sekretarka Ministarstva poqoprivrede Mirjana Milo{evi}. Uslovi i iznos subvencija po „stavkama“ u 2011. godini bi}e ta~no definisani uredbom, kazala je ona, napomiwu}i da su subvencije za organsku proizvodwu, uop{teno gledano, pro{le godine bile dvostruko ve}e u odnosu na konvencionalnu proizvodwu. – Subvencije po hektaru za ratarsku proizvodwu iznosile su 25.000 dinara, za povrtarsku 35.000 dinara, a za vo}arsku i vinogradarsku proizvodwu 45.000 dinara – precizirala je Mirjana Milo{evi}, dodaju}i da su davawa po grlu stoke bila 15.000 dinara za krupnu stoku, 5.000 dinara za sitnu, 500 dinara po komadu `ivine i 2.000 dinara po ko{nici za p~ele. Ukupna povr{ina pod organskom proizvodwom u 2009. iznosila je 2.876 hektara, od ~ega

je sertifikacija obavqena na 488 hektara, a povr{ina od 2.388 hektara bila je u periodu konverzije. Ina~e, najve}e po-

vr{ine su pod vo}em, pre svega malinom, koja se uglavnom izvozi, i to ne samo na tr`i{te Evropske unije, nego i u Japan, SAD i druge zemqe, a postoje izvesne povr{ine pod jabukom, {qivom i kupinom, ukazala je Mirjana Milo{evi}. Tako|e je zastupqena i proizvodwa

povr}a ({argarepa, kupus, paradajz, paprika), kao i specifi~ne vrste povr}a kao {to je dajkon.

- Ne mo`emo biti zadovoqni povr{inama pod organskom proizvodwom, niti obimom proizvodwe, ali se mo`e primetiti trend porasta interesovawa za bavqewe tom proizvodwom i povr{ina. Postoji vi{e razloga {to organska proizvodwa u Srbiji nije raz-

vijenija – to {to je do sada bila neorganizovana, nije bilo interesa dr`ave da se ona vi{e podr`i i razvije, nije prepoznata {ansa za male proizvo|a~e, nije se vodilo dovoqno ra~una o za{titi `ivotne sredine i zdravqu potro{a~a u Srbiji... – kazala je Mirjana Milo{evi}. Prioritet Ministarstva poqoprivrede u posledwe dve godine upravo je bio razvoj organske proizvodwe u Srbiji, naglasila je ona, dodaju}i da je zavr{en i zakonodavni i institucionalni okvir, ~ime su „postavqene zdrave osnove i obezbe|eni preduslovi za bavqewe na{ih poqoprivrednika organskom proizvodwom“. Dr`avna sekretarka je podsetila na to da je 1.januara na snagu stupio Zakon o organskoj proizvodwi, koji prate dva pravilnika – jedan koji reguli{e op{te uslove bavqewa organskom proizvodwom i drugi, koji se prvi put donosi u Srbiji, a koji reguli{e pitawe uvoza organskih proizvoda. Formirano je i Odeqewe za organsku proizvodwu pri Nacionalnoj laboratoriji za kontrolu hrane u Batajnici,

Pomo} iz Nema~ke Uz pomo} Nema~ke organizacije za tehni~ku saradwu GTZ, sa~iwen je Nacionalni akcioni plan kojim se planira i usmerava razvoj organske proizvodwe do 2014. godine i aplikacija koju je Ministarstvo poqoprivrede podnelo EU za ukqu~ivawe Srbije na Listu tre}ih zemaqa u Uniji. – Ukqu~ivawem na Listu tre}ih zemaqa, na{i proizvo|a~i }e mo}i da prodaju svoje proizvode na teritoriji EU pod istim uslovima kao i proizvo|a~i koji proizvode na teritoriji EU. Formirana su i ~etiri nacionalna centra za organsku proizvodwu, i to u Selen~i – za ratarsko-povrtarsku proizvodwu, u Leskovcu – za sakupqawe plodova prirode, u Vaqevu – za vo}arsku proizvodwu i u Svilajncu – za sto~arsku proizvodwu – podsetila je Mirjana Milo{evi}, dodaju}i da }e se broj tih centara pove}avati, u zavisnosti od potreba i zahteva regiona. kao nadle`ni organ za organsku proizvodwu, a uz pomo} Ministarstva poqoprivrede formirana je Nacionalna asocijacija organskih proizvo|a~a „Serbia organica“, koja uspe{no radi ve} vi{e od godinu dana, predo~ila je ona. Po zakonu, u okviru Ministarstva treba da se formira savet za organsku proizvodwu koji }e planirati i predlagati mere za razvoj organske poqoprivrede i brinuti o stru~nim kadrovima i planovima u oblasti organske proizvodwe. Predvi|a se i da se

proizvodi proizvedeni na taj na~in ozna~avaju nacionalnim znakom i kodom kontrolne organizacije koja je uradila sertifikaciju proizvoda, odnosno oznakom „organski proizvod“. Organski proizvodi }e, po novom zakonu, mo}i da se skladi{te i prevoze samo u posebnim prostorijama, odnosno vozilima, osim ako nisu upakovani i obele`eni. Tako|e, mo}i }e da se prodaju zajedno s proizvodima iz konvencionalne proizvodwe samo ako su S. G. upakovani.


Bo`i}ni koncert u Sinagogi

Daju krv na Badwi dan

U prodaji markice za prevoz

Bo`i}ni koncert odr`a}e se ve~eras u 20 sati u Sinagogi, Jevrejska 11. Su{tina hri{}anstva opevana recitalima i melodijama bi}e prikazana posetiocima kroz bogat repertoar. Ulaz je besplatan.

Crveni krst Sremskih Karlovaca i novosadski Zavod za transfuziju krvi organizuju sutra akciju dobrovoqnog davawa krvi u Sremskim Karlovcima. Dobrovoqni davaoci treba da do|u tog dana od 9 do 12 sati u Osnovnu {kolu “23. oktobar”, gde }e de`urati ekipa Zavoda za transfuziju krvi. Z. Ml.

Gradski prevoznik prodaje mese~ne markice za januar na vi{e mesta u gradu. Kiosci na Futo{koj pijaci, kod @elezni~ke stanice, na terminalima u [afarikovoj ulici, na Bistirci i na Studenskom trgu, otvoreni su od 5.30 do 19.30 ~asova. Od 10 do 17 ~asova rade kiosci kod nekada{we Lutrije Vojvodine, preko puta Limanske pijace, plato Spensa , preko puta Robne ku}e „Bazar“ i na uglu Bulevara oslobo|ewa i ulice Maksima Gorkog. Z. D.

Novosadska sreda5.januar2011.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Dinar kao ku}a Mraz, u liku gradD eda skih ~elnika, iz gradske

kase je izvadio oko 39 miliona neutro{enih buyetskih dinara, koji }e oti}i kao jednokratna pomo} za oko osam hiqada najugro`enijih sugra|ana i dece. Gest je, bez govora, vredan pa`we, jer u vremenima kada je mnogima dinar kao ku}a, svaka pomo} je dobrodo{la. Kako je saop{teno, po pet hiqada dobi}e penzioneri sa malim penzijama, porodice sa troje ili ~etvoro dece, koje imaju pravo na de~ji dodatak, porodice sa decom sa te{ko}ama u razvoju, sugra|ani sa cerebralnom paralizom, kao i jo{ mnogo ugro-

`enih kategorija. Ovom prilikom nisu zaboravqena ni deca sme{tena u hraniteqskim porodicama, klinci iz de~ijeg sela kao i mali{ani iz vrti}a za Rome, a wima }e oti}i po dve i po hiqade dinara. Kada se sve pare razdele na ravne ~asti sume su, gledaju}i koliko danas ko{ta svakodnevni `ivot, skromne, ali kada se u obzir uzme da pomenute kategorije uglavnom sklapaju kraj sa krajem, mislimo da je daqe obja{wavawe izli{no. Onom ko ima pet hiqada je sme{no, ali onom ko nema to }e biti pravo malo bogatstvo. B. Markovi}

U NOVOSADSKOM KLUBU

Ve~e duhovne i ruske muzike Hor “Sveti Roman Slatkopojac” nastupi}e danas u 18 sati u Novosadskom klubu, Zmaj Jovina 3/1. Na repertoaru su duhovne i

Foto: N. Stojanovi}

PIJACA I VREME BO@I]NIH PRAZNIKA

Tezge badwaka pune Bo`i}na ponuda na pijacama u gradu je bogata, a cene variraju u zavisnosti od vrste proizvoda i koli~ine. Za Badwe ve~e pro-

davci su aran`irali badwake ~ije se cene kre}u od 40 do 80 dinara, dok su bogatiji aran`mani u obliku venca, ili korpe od 200

ruske kompozicije, a horom }e dirigovati Evgenija Vladimirovna Koji} i |akon Petar Koji}. Z. Ml.

do 800 dinara. Prodaja badwaka ide dobro a prodavci ka`u da najvi{e posla o~ekuju danas i sutra. Kao nezaobilazan dodatak bo`i}noj trpezi na pijacama mo`e da se na|e `ito po ceni od 50 do 100, dok je slama 20 dinara. Iako neki od trgovaca tvrde da je kupovna mo} gra|ana opala, is-

orahe potrebno izdvojiti i do 800 dinara po kilogramu. Cena meda je u zavisnosti od vrste od 300 do 390, dok su kore za ~esnicu 70 dinara. U ribarnicama najvi{e tra`e {arana, ~ija cena se kre}e od 250 do 450 dinara, zavisno od toga da li je o~i{}en, ili ne i da li je ise~en. Osli} ko-

Badwaci staju od 40 do 80 dinara, dok su bogatiji aran`mani, u obliku venca ili korpe od 200 do 800 dinara. Suve {qive ko{taju 220 dinara, smokve 300, suvo gro`|e od 30 do 40 dinara za 100 grama

Iskqu~ewa struje Petrovaradin: od 9 do 12 sati deo naseqa Alibegovac.

pred tezgi gde se prodaje suvo i ko{tuni~avo vo}e prili~na je gu`va. -Malo je `ivnuo posao, ali dokle }e ne znam. Da li }e pokleknuti posle praznika vide}emo - ka`e prodavac na Futo{koj pijaci Dragan Veselica. Suve {qive se prodaju po ceni od 220 dinara, smokve su 300, suvo gro`|e od 30 do 40 dinara za 100 grama, dok je za le{nike i

V REMEPLOV

USKORO PRVI PUT U GRADU

Sti`e „No} reklamo`dera” Propala ideja o {koli Jovan Kamber, advokat i gradona~elnik novosadski, predlo`io je Magistratu 5. januara 1838. kada je jo{ bio gradski kapetan policije da otvori {kolu tehni~kog crtawa. Naglasio je da je ovakva {kola potrebna svakom kulturnom mladi}u i da ona mo`e

da doprinese razvoju industrije u gradu. Magistrat je, ne ba{ odmah, odgovorio da ovakvu {kolu treba zajedni~ki da osnuju pravoslavna i rimokatoli~ka op{tina. One to, me|utim, nisu nikada ni poku{ale da u~ine. N. C.

„No} reklamo`dera“ odr`a}e se prvi put u na{em gradu, u Spensu 13. januara u 20.30 ~asova, a celove~erwi doga|aj koji }e ponuditi film, karneval i dobru muziku traja}e {est sati. „Novogodi{wa The best of no} reklamo`dera“ naziv je no}i ~iji je organizator Turisti~ka organizacija Grada a pred Novosa|anima }e biti selekcija spektakularnih reklama iz celog sveta snimqenih u proteklih 30 godina po izboru @an-Mari Bursikoa,

vlasnika najve}e globalne fondacije reklamnih spotova. To su reklame koje nemaju za ciq prodaju brendova, ve} proslavu kreativnosti i ma{te, ~iji se jezik ~esto razume i bez teksta. Tema No}i reklamo`dera „Za moj grad“ bi}e u znaku Novog Sada, promocije wegovih gra|ana i svih vrednosti koje oni ~uvaju, i u tu svrhu dodeli}e se priznawe za „Naj gra|anina“. Muzi~ka podr{ka tokom ve~eri su Rambo Amadeus i

Mutant Dance Quintet kao i Global warming Orchestra, a Respect DJS kroz ~itavu no} stvara}e muzi~ku podlogu. Kako organizatori najavquju tokom no}i posetiteqe o~ekuju brojna iznena|ewa koja spremaju wihovi pokroviteqi i plan je da u budu}nosti Novi Sad po broju publike stane uz rame Beogradu. No} reklamo`dera odr`ava se u 50 zemaqa i preko 140 gradova a ceo spektakl krenuo je pre 30 godina iz Pariza. A. L.

{ta od 265 do 280 dinara, a qubiteqi morskih plodova za 250 grama mora}e da izdvoje 259 dinara, a za ligwe u koluti}ima 355 dinara za pola kilograma. I supermarketi prilagodili su svoju ponudu predstoje}im praznicima, a cene proizvoda su povoqnije nego na pijacama. Q. Na. - N. R.

Kamp razigrava de~ju ma{tu De~ji kulturni centar organizovao je Zimski kreativni kamp, koji nudi niz razli~itih kreativnih radionica za decu na raspustu.Mali{ane }e posetiti i gosti razli~itih profesija, kwi`ari, ~lanovi hip-hop udru`ewa, predava~i, {ahovski velemajstori. Kreativni kamp je otvoren do 14. januara, svakog radnog dana od 10 do 13 sati. Badwe ve~e i Bo`i} su porodi~ni praznici, pa De~ji kulturni centar ne}e raditi. Dnevno „kampovawe“ ko{ta 250 dinara, za drugo dete 200 dinara, a za tre}e dete je besplatno. Deca za tu cenu dobijaju i u`inu. De~ji kulturni centar nalazi se u Ulici Mite Ru`i}a 1 (Katoli~ka porta), u prostorijama Eduka centra. N. H.

O zna~aju fizi~ke aktivnosti Predavawe na temu “Fizi~ka aktivnost – lek protiv povi{enog {e}era u krvi” bi}e odr`ano danas u 16.30 ~asova u Savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa, u objektu “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Zmaj Ogwena Vuka 19. U Savetovali{tu pacijenti svakodnevno dobijaju uputstva o pravilnoj ishrani, fizi~koj aktivnosti

i stilu `ivota, dnevnom pra}ewu glikemije kao i o samodavawu insulina. Dva puta mese~no se organizuje rad s dijabeti~arima u maloj grupi, a predavawa o dijabetesu se odr`avaju jednom nedeqno. Telefon za informacije u Savetovali{tu je 4879 – 437. I. D.


NOVOSADSKA HRONIKA

sreda5.januar2011.

Bitka protiv izolacije psiholozi, pedagozi, efektolog i porodi~ni terapeut, kao i pravnik. U~e{}e u Savetovali{te mo`e se dogovoriti preko telefona 424 – 291, a adresa Centra je Ise Baji}a 6. Naj~e{}i razlozi obra}awa do sada su u vezi s upisom u {kolu. Jedanaestoro dece, posredstvom Savetovali{ta, krenulo je u redovnu {kolu, u {est {kola na podru~ju Ju`noba~kog okruga organizovana je pedago{ka asistencija, troje mladih korisnika i petoro roditeqa aktivno su se ukqu~ili u aktivnosti Centra i pokreta osoba s inavliditetom. Organizovane su dve obuke za osobe s intelektualnim invaliditetom i wihove porodice u ciqu razvijawa ve{tine samozastupawa. I. D.

„Veliko srce” kutak za dru`ewe Klub za unapre|ewe polo`aja osoba ometenih u razvoju „Veliko srce“ ju~e je sve~ano otvorila ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci dr Sawa Stojanovi}, u Ulici Bate Brki}a 12. Klub je namewen aktivnostima Saveza organizacija za pomo} osobama ometenim u razvoju, koji ~ine Dru{tvo za pomo} osobama sa autizmom, Udru`ewe roditeqa dece o{te}enog sluha „Urdos“ i Dru{tvo za pomo} osobama s Daunovim sindromom. - To je pozitivan primer kako razli~itosti mogu da idu zajedno - rekla je dr Sawa Stojanovi}, dodaju}i da }e i roditeqi mo}i da razmewuju iskustva i razgovaraju o svojim problemima.

„Iza Boga” Ratka Adamovi}a

telefona 528-765, dobiti po primerak romana “Iza Boga” Ratka Adamovi}a. Re~ izdava~a: Profesor Andrija Toma{evi}, ~ovek u najboqim godinama, `ivotno i profesionalno uspe{an, ugledan i uticajan, na pragu sumwe i na kraju smisla koji polako isti~e iz wegovog postojawa, kre}e u

Klizawe u pet smena Klizali{te kod Sokolskog doma narednih dana radi}e od 10. 30 do 20 sati, u pet smena. Ulaznice se pla}aju, po osobi, 160 dinara, a iznajmqivawe klizaqki 100 dinara. Za organizovane posete klizali{tu, kao i grupe sa 20 i vi{e posetilaca, ulaznice je 110 dinara. U PETAK U CK13

Svira Andre Vilijams Andre Vilijams i bend “Goldstars” odr`a}e koncert u Omladinskom centru CK13 u petak, 7. januara, u 22 ~asa. Ovaj, kako ga nazivaju neuni{tivi sin soula, otac fanka, deda gara` roka i pradeda repa, svira prvi put u Novom Sadu, a karte se prodaju po ceni od 700 dinara, dok }e na dan koncerta biti 1.000 dinara. U pretprodaji karte se mogu kupiti u prostorijama kluba CK13, u kafeu “Grafiti” i kafeu “Dablin”. J. Z.

smeru svog de~a~kog se}awa – ka gradu Crne kraqice. Iako sluti gde je krenuo, sve na tom putu je nepoznanica, qudi koje sre}e, hoteli i kafane u kojima se zaustavqa, `ivotne pri~e i usudi koji se ispre~uju na putu… Ovaj neobi~ni hodo~asnik izgubqenog smisla sve ~e{}e postavqa sebi pitawe: da li je svrha put, a ne ciq? O ~emu mu govori ~ovek koji hoda autoputem ili biv{i legionar iz ^ada? Kakav je to hotel “Ropa” u kome se sakupqaju neobi~ni gosti? Za{to tajne drevnih {uma, panova i drevne vere opsedaju veru Andrije Toma{evi}a? Ho}e li brod koji pristaje kod zidina grada Crne kraqice sa~ekati svog putnika?.Ovo je pri~a o ve~noj snazi qubavi, mo}i dobrog i kontinuitetu zla, povest o iskonskoj potrebi da se ~ovek vrati sebi, drevnom bi}u sakrivenom negde u tamnim predelima svesti koja, pretrajavaju}i vekovima, ~uva dramati~nost na{eg postojawa, istine i identiteta. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. A. V.

Portparolka [OSO „Milan Petrovi}“, ujedno i koordinatorka ovog projekta Jasmina An|eli} prepoznala je potrebu osoba ometenih u razvoju za aktivnostima kojima bi ispunile vreme kada nisu u {koli. - Problem im je slobodno vreme, jer nisu u mogu}nosti da rade {to i wihovi vr{waci, zato smo obezbedili za wih jedan kutak za dru`ewe i razne kreativne sadr`aje - rekla je koordinatorka projekta. Dodala je da su im organizovani ~asovi terapijskog jahawa, plivawa, kulinarske radionice, {kola plesa, slu{awe muzike, gledawe filmova i razne druge aktivnosti za koje }e mo}i da se opredele u skladu s interesovawima.

Foto: B. Lu~i}

U Klubu „Veliko srce“ od 8 do 14 ~asova predvi|eno je savetovali{te za roditeqe, a od 16 do 21

~as bi}e radionice za osobe ometene u razvoju s kojima }e raditi {est edukatora. I. D.

NA „RASPUSTILI[TU” UVEK ZANIMQIVO

U~ewe kroz igrawe

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj

DNEVNIK

OTVOREN KLUB ZA UNAPRE\EWE POLO@AJA OMETENIH U RAZVOJU

SAVETOVALI[TE ZA DECU I MLADE S INVALIDITETOM

Centar “@iveti uspravno” pokrenuo je marta pro{le godine vr{wa~ko Savetovali{te za decu i mlade s invaliditetom, wihove roditeqe i starateqe. Ciq Savetovali{ta je podsticawe socijalnih kapaciteta, razvijawe odgovornosti prema vlastitom `ivotu i zajednici, a isto tako i prevencija izolacije dece i mladih s invaliditetom i wihovih porodica. Aktivnosti se odvijaju radnim danima od 9 do 18 ~asova i obuhvataju grupni i individualni rad, ku}ne posete korisnicima i savetno – edukativne aktivnosti u {kolama koje poha|aju deca i mladi s invaliditetom i druge marginalizovane grupe. U Savetovali{tu rade vr{wa~ki edukatori, omladinski radnici,

c m y

8

U toku zimskog raspusta, kada se {kole zatvore i kwige sklone u stranu, „Raspustili{te“ otvara vrata iza kojih su de~je igre, kreativnost i u~ewe kroz igru. Iz godine u godinu sadr`aji se mewaju, dopuwuju i uvode novine koje }e deci biti interesantne. Ove godine, pored {kole salse, projekcija filmova i raznih kreativnih radionica, odr`a}e se slagalica i mozgalica „Doris“ koja je progla{ena za najboqu de~ju igru ovog tipa u 2009. godini. Tako|e, novina je i radionica „Zemqi poma`i u recikla`i“ ~iji je pokroviteq „Green tech“, a u okviru koje }e deca u~iti sve o reciklirawu. U ovogodi-

te je to glavna svrha programa koji se nude. - „Raspustili{te“postoji 27 godina i ne treba pri~ati koliko je ono zna~ajno za decu. Ona ovde imaju u ponudi kvalitetan sadr`aj koji im istovremeno pru`a i mogu}nost igre i mogu}nost u~ewa. To je manifestacija kulture i obrazovawa, ne{to {to }e decu odvojiti od monitora, televizije i kompjuterskih igricarekla je Dadi}. Ova pedago{kiwa procenila je da, u toku raspusta, izme|u

di{wi Mihajlo napravio je sliku novoogdi{weg slavqa, jer, kako ka`e, dolazi Nova godina i to je sad popularno. Programi rezervisani za decu traja}e tokom raspusta, dakle, sve do 14. januara, kada su predvi|ene izlo`be radova polaznika, novinarska radionica, predstave, kao i koncert rok en rol grupe „Jokers“ sastavqene od mladih muzi~ara, a ~iji je pokroviteq Fond za razvoj muzi~ke kreativnosti „Amajlija“.

3.000 i 3.500 dece pro|e kroz program „Raspustili{ta“. Dodala je da su umetni~ke radionice vitra`a i kola`a jedne od najpopularnijih. Dvanaestogodi{wa Awa poha|a ovaj program ve} nekoliko godina. - Volim da dolazim ovde, da crtam, slikam, pravim figure. Najvi{e mi se dopadaju predstave kada do|u pravi glumci- ka`e ova devoj~ica. Wen mla|i kolega sa ~asa vitra`a, petogo-

„Raspustili{te“ je organizovano na Novosadskom ovorenom univerzitetu, Ulica Radni~ka 20, radnim danima od 9.30 do 13 ~asova. Sve informacije mogu se dobiti na brojeve telefona 021/ 529- 861 i 021/ 521866, kao i na sajtu www.nou.edu.rs. Pokroviteqi ovog programa su gradske uprave za sport i omladinu i za zdravstvo i za kulturu. A. Jerini}

Foto: A. Erski

{wi program uvr{tena je i {kola maketarstva. Prema re~ima pedago{kiwe i portparolke ovog projekta Olivere Dadi} socijalizacija dece je danas na niskom nivou,

DANAS NA PROGRAMU

Radionice, predavawa, karaoke Program “Raspustili{ta” u okviru Novosadskog otvorenog univerziteta, ulica Radni~ka 20, po~iwe u 9.30 projekcijom crtanih filmova. Potom slede radionice gde }e deca mo}i da prave figure od `ice, gradove od lego kockica i u~e o novinarstvu. Na sceni }e u 11.10 ~asova nastupiti devoj~ica koja je osvojila tre}e mesto na De~ijoj evroviziji Sowa [kori} i pesnik Sa{a Bo`ovi}. Predstava “Dindi, mali dinosaurus” bi}e prikazana u 11.40. Go{}e iz Centra za devijantno pona{awe “Target” kriminolog Biqana Gruji} i psiholog Qubica Risti} u 12.20 ~asova dr`a}e predavawe o nasiqu na Internetu. Nakon karaoka u 13 ~asova predvi|ena je projekcija filma “Bo`i}na bajka”. Samo za starije razrede osnovne {kole od 11 do 12 ~asova bi}e organizovana i radionica Muzeja Vojvodine “Otkud {lemovi u babinoj ba{ti”. A. J.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Papren gas pazari firme Bajatovi} kupuje nemilice i {to treba i {to ne treba, vi{e ovo drugo, pa dug sad treba da se namiri. Zato }e gas morati da poskupi, nemojte se qutiti. 064/2195... *** U zemqi ~uda „Srbijagas” dere svoje potro{a~e i od te love kupuje „Agro`iv”. 064/2170... *** Odbornici su tap{awem odobrili novi namet raji! Bravo za odbornike, a bravo i za raju... 064/4276... *** Nazovem u petak i pitam kolika je cena snimawa cele vilice ka`e teta 900 dinara. Do|em ju~e, snimim, kad ~ika ka`e 1.500 dinara! Sve u redu, ali u vreme besparice niko ne kontroli{e deriko`e?! 064/6124... *** Dok na{i gra|ani sede ku}i bez para za Novu godinu ispred narodne Skup{tine, o na{em tro{ku se zabavqaju Hrvati i Slovenci. Ako nemaju para da se zabavqaju ispred svoje Skup{tine, da im po{aqemo na{e

politi~are da im poprave stawe. 064/2086... *** Svim dobrim qudima `elim sre}nu Novu godinu i bo`i}ne praznike, a ~elnicima Novog Sada i ostalih gradova poru~ujem da otka`u proslave nove godine na trgovima dok god u Srbija ima i jedan gladan stanovnik i da te pare preusmere u humanitarne svrhe! 064/0179...

*** U ~etvrtak 30.12.2010 u 16.45 sam do`iveo neprijatnost u autobusu 789 na liniji 11a kada sam zamolio voza~a da sa~eka moju drugaricu koja je tr~ala za autobusom. On je rekao da jako `uri i po~eo da kre}e, a ona je bila na vratima jedva joj je stao. Bio je qut i namrgo|en. Pitam direktora GSP-a gde je ta qubaznost voza~a o ~emu oni pri~aju

vi{e od godinu dana? Ina~e, i{le su dve 11a zaredom. 063/8153... * * * Svaka ~ast televiziji Novi Sad program solidan, bez reklama, jednostavan izbor, gledawe bez napora, a ~ovek vi{e ni ne tra`i za takav program (bez derwave) treba pla}ati pretplatu ! 060/0227... * * * U ovom na{em Balkanskom trouglu vanbra~ne zajednice, Srbije, Hrvatske i Crne Gore, primetili smo jednu zaraznu pojavu: ode Milo \ukanovi}, uhapsise Sanadera... I ko je sada na redu od wihovih kolega? Ostaje nam da vidimo! 063/5230... * * * Du{an Bajatovi} je novi predsednik Odbora Skup{tine Srbije za odbranu i bezbednost! Bome udarna vest! Za{to? Pa, taj isti nas socijalista obavqa nekoliko bitnih funkcija u Srbiji, dodu{e za tamo neku „si}u“. Pa to treba i sa~uvati. Ako ni{ta drugo, a ono i mestom predsednika pomenutog odbora. 063/5230...

* * * Molim vas objasnite preciznije adresu ,, Svrati{te za decu,, bila sam na toj adresi (bar mislim da je to ta adresa) i nikako nisam mogla da ih na|em. Objavite bar broj telefona, da bi mogla da se dogovorim kad da donesem ode}u. 064/6103... * * * Da li stvarno za ovaj grad postoje samo deca koja idu u dr`avne vrti}e pa se drugoj deci koja idu u privatne, sve to {to grad daruje wima uskra}uje. Sva su deca jednaka i ne sme se praviti takva vrsta diskriminacije. A uostalom mi odrasli vrlo dobro znamo da nas grad pla}a za svako dete dr`vnog vrti}a 80 odsto od ukupne cene. Pa vi sad vidite koje su to sve povlastice. 063/8044... * * * Dobri Lalo{i, Novosa|ani, uporno glasaju za \or|a, a on ne}e da ih udostoji i makar primi nagradu. Pitajte se po ~emu je najuspe{niji, izgleda samo za sebe. 064/2952...


OVA GODINA DONOSI STRATE[KOG PARTNERA

Ciq da TE-TO jeftinije greje Do februara bi trebalo da bude zavr{en predtenderski postupak za uvo|ewe strate{kog partnera u TE-TO „Novi Sad“, odnosno u zajedni~ko preduze}e Grada i EPS-a – „Energija Novi Sad“, ka`e za „Dnevnik“ predsednik upravnog odbora ENS-a i pomo}nik gradona~elnika Vitomir Vu~kovi}. Do leta se o~ekuje da investitori dostave obavezne ponude, a zatim po~iwu pregovori sa svakim investitorom, navodi Vu~kovi}. - Nadamo se da bi strate{ki partner mogao da preuzme postoje}a postrojewa TE-TO na jesen ove godine, odnosno na po~etku grejne sezone 2011/2012. U postupku izbora ne}emo slediti iskqu~ivo ekonomsku logiku, ve} }e mnogo toga zavisiti od ocena tehni~kih slu`bi. Jedini uslov grada jeste da cena toplotne energije iz TE-TO bude znatno jeftinija od postoje}e - rekao je Vu~kovi}.

Za sada, po Vu~kovi}evim re~ima, potencijalni investitori, wih devet, imaju pristup svim podacima u vezi sa TE-TO

Pare za vatrogasce – rebus Novi Sad vi{e nema Fond za protivpo`arnu za{titu, po{to u skladu sa novim Zakonom o za{titi od po`ara mo`e postojati samo jedan – republi~ki, saznaje Radio televizija Vojvodine. Mada je gradski buxet usvojen pre nedequ dana, novosadski vatrogasci jo{ ne znaju kojim sredstvima }e raspolagati u ovoj godini. Komandant Vatrogasno-spasila~ke jedinice za Ju`noba~ki okrug Dragoslav Klisura za RTV ka`e da je ta jedinica jo{ u septembru napravila spisak potreba i `eqa i uputila ga lokalnim sa-

moupravama, me|utim odgovor jo{ nisu dobili. On ka`e da im je za nabavku i odr`avawe opreme, kao i za odr`avawe objekata potrebno oko 30 miliona dinara. Do sada je materijalne i druge uslove za protivpo`arnu za{titu u Novom Sadu obezbe|ivao Fond koji je pro{le godine raspolagao sa skoro 16 miliona dinara. Fond je prestao da postoji 31. decembra, a wegove poslove su, u skladu sa novim Zakonom o za{titi od po`ara, preuzele profesionalne vatrogasne jedinice pri Ministarstvu unutra{wih poslova.

SIROMA[NI U KARLOVCIMA NISU SAMI

Dobro~instvo jo{ `ivi U sremskokarlova~kom Crvenom krstu nedavno su se, kada im je do{ao Dimitrije Piha i ponudio 16.000 dinara za narodnu kuhiwu, uverili da dobro~instvo nije izumrlo. Ova pojava rasprostrawena u Karlovcima u 19. veku, danas je svedena na minimum meru, ali sporadi~ni slu~ajevi potvr|uju da nije nestala. - Svi smo bili prijatno iznena|eni kada nam je gospodin Piha objasnio zbog ~ega je do{ao – ka`e sekretar Crvenog krsta u Sremskim Karlovcima Dragana Kqaji}. – Naime, na sahrani wegove sestre An|elke Piha - Frej u [vajcarskoj umesto venaca i cve}a po{tovaoci pokojnice su davali nov~ani prilog. Obi~aj je da se taj novac da u dobrotvorne svrhe i on je po povratku u Karlovce, odlu~io da ih pokloni Crvenom krstu.

Dimitrije Piha, me|utim, nije jedini donator narodne kuhiwe. Pre izvesnog vremena to je postao i ~ovek iz Beograda koji `eli da ostane anoniman. On je odabrao sedam organizacija Crvenog krsta u Vojvodini, me|u wima je i karlova~ki, kojima u decembru, januaru i februaru kupuje namirnice. Zahvaquju}i wemu za 200 korisnika narodne kuhiwe u Karlovcima nabavqeno je {est artikala za pripremu obroka ili 1.200 kilograma namirnica. Ne treba zaboraviti ni Visoku {kolu strukovnih studija za menaxment i poslovne komunikacije iz Karlovaca, koja se obavezala da, po~ev od novembra, {est meseci daje po 50.000 dinara za kuhiwu. Uz redovna mese~na izdvajawa lokalne samouprave i ovih darodavaca, rad narodne kuhiwe je osiguran nekoliko narednih meseci. Z. Ml.

i vode razgovore s aktuelnim menaxmentom oko na~ina funkcionisawa ovog postrojewa. Na prvoj investitorskoj konferen-

Vi{egodi{wi komunalni problemi naj~e{}i su razlog dolaska gra|ana Sremskih Karlovaca kod predsednika op{tinske Skup{tine Rajka Marinkovi}a, koji je od polovine 2009. godine svakog ~etvrtka od 18 do 19 sati na raspolagawu sugra|anima za savete, primedbe i sugestije. U vi{e navrata prvom ~oveku karlova~ke skup{tine gra|ani su se obra}ali s molbom da im se pomogne u sanaciji klizi{ta. Visoka cena autobuske karte do Novog Sada bila je tako|e jedan od razloga zbog kojih su se Karlov~ani obra}ali predsedniku Skup{tine posledwih godinu i po. Gra|ani iz naseqa koje je u Karlovcima poznato pod imenom Belilo dolazili su s molbom da se do wega uvede autobuska linija. Bilo je slu~ajeva da je tra`ena nov~ana pomo} za izgradwu ivi~waka, podno{ene su molbe za ure|ewe zelenih povr{ina oko zgrada. Dolazili su i s

pritu`bama {to na katoli~kom grobqu na Doki nema kapele, kao i zbog toga {to imaju probleme sa kom{ijama. Kako saznajemo u skup{tinskoj slu`bi, deo wihovih zahteva u saradwi sa Op{tinskom upravom je re{en, a neki su ostali nere{eni zbog toga {to su izvan nadle`nosti Sku{tine. U takvim slu~ajevima gra|ani su upu}ivani na nadle`ne institucije i slu`be. U skup{tinskoj slu`bi isti~u da se vrlo ~esto de{avalo da gra|ani do|u kod predsednika Skup{tine misle}i da je on predsednik Op{tine, ili wegov zamenik. Tako|e ovaj vid neposredne komunikacije sa op{tinskim organima neki gra|ani poistove}uju sa besplatnom pravnom pomo}i, pa dolaze o~ekuju}i da }e dobiti savet, ili uputstva za re{avawe sudskih sporova i ostvarivawe nekih prava. Z. Ml.

sreda5.januar2011.

9

AMBICIOZNI PLANOVI „PARKING SERVISA”

Bicikli na rentakar U ovoj godini „Parking servis“ planira da od svog novca pazari novu opremu, rekonstrui{e parkirali{ta i jo{ dosta toga, ali mo`da najzanimqivija stavka za sugra|ane jeste postavqawe nove monta`ne gara`e u gradu za koju }e biti izdvojeno 15 miliona dinara. Jo{ zanimqiviji su planovi koji se ti~u kori{}ewa novca od kapitalnih subvencija, od koga treba da se razvije sistem za iznajmqivawe bicikala, za koji je predvi|eno 8.5 miliona, i izrada projektno tehni~ke dokumentacije za podzemnu gara`u za {ta je predvi|eno 15 miliona dinara. U programu investicija ovog preduze}a stoji da sistem javnih gradskih bicikala treba da funkcioni{e tako {to bi sugra|ani na najbli`oj „stanici“ zadu`ivali dvoto~ka{e, vozili se wima do `eqenog mesta a potom ih razdu`ivali, za {ta bi u zavisnosti od vremena kori{}ewa pla}ali odre|enu cenu. Ovaj sistem podrazumeva izgradwu „stanica“ za parkirawe bicikala s prate}om opremom, bicikle s kontrolnim softverom, i pra}ewe i upravqawe celim projektom. B. M.

GRAD IZA[AO U SUSRET PREDUZETNICIMA: KOMUNALNE TAKSE KAO LANE

Radio {timung pravi besplatno Mali privrednici }e komunalane takse pla}ati po istom cenovniku kao i lane. Skup{tina grada im je ove godine iza{la u susret i nije ih povisila ni za godi{wu inflaciju {to se ina~e ~ini pri formirawu novog cenovnika. U Odluci o lokalnim taksama nema vi{e one za dr`awe muzi~kih ure|aja u kafi}ima ( 5.000 dinara godi{we), a {to je lane najvi{e naqutulo ugostiteqe. Dodu{e ima i novih taksi koje ranije nisu postojale. Uvedena je za isticawe reklama u zavisnosti od zone i veli~ine. U posledwoj ~etvrtoj zoni u prigradskim naseqima

ta taksa ko{ta pet dinara za reklamu povr{ine do 12 kvadratnih metara. Za prvu zonu reklama te veli~ine staje 20 dinara, za drugu 15 dinara i za tre}u deset dinara. U 2011. godini, pla}a}e se taksa za postavqawe bilborda. Dnevno u prvoj zoni je 220 dinara. Najjeftinija je u ~etvrtoj zoni, 110 dinara na dan. Male preduzetnike }e ko{tati i mesto za postavqawe plakata, pla}a}e 3.000 dinara godi-

Skup zakup kioska Vlasnici kioska i monta`nih objekata ju~e su nam se javili `ale}i se na visoke takse za zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta, koje je odredila gradska Uprava za komunalne poslove. Predstavnik ovih zakupaca Vojislav [kori} kazao je da je uvedena stavka, renta za godinu dana, ~iji je iznos isti kao stavka za godi{wi zakup, koji se pla}a tromese~no. Ugovori o zakupu istekli su posle pet godina va`ewa, te sada sledi wihova obnova. Vlasnike kioska i monta`nih objekata koji obnavqaju ugovore, ka`e [kori}, brine i to {to se izjedna~avaju s novim zakupcima. Naime, kao i novi zakupci moraju ponovo da podnose dokumentaciju, koju su ranije ve} ishodovali. U gradskoj Upravi za komunalne poslove nismo ju~e uspeli da ~ujemo wihov deo ove pri~e, ali nam je poznato da je u planu da izdavawe u zakup kioska bude na konkursu.

NA [TA SE @ALE @ITEQI KARLOVACA

Pritisle komunalne muke

ciji pro{le godine devet preduze}a iz Kanade, Gr~ke, Italije, Rusije, Slova~ke, Slovenije i ameri~ko-poqsko preduze}e, pokazalo je zanimawe za ulazak u zatvoreno akcionarsko dru{tvo ENS i investirawe oko 200 miliona evra u izgradwu novog parogasnog bloka u TE-TO „Novi Sad“. Iako je ranije najavqeno da bi do 2012. godine trebalo da bude zavr{en, parogasni blok od 450 megavata i 300 termi~kih megavata namewenih za gradski sistem daqinskog grejawa, evidentno je da }e biti zavr{en kasnije. Novi rok bi}e preciziran u ugovoru s strate{kim partnerom, a Novi Sad o~ekuje da }e na osnovu jeftinije energije {tedeti godi{we izme|u 200 i 400 miliona dinara. Novo postrojewe bi}e mnogo efikasnije od postoje}eg i proizvodi}e i struju i toplotnu energiju. S. K.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

{we, i to je nova taksa. Ranije nije bila. Za isticawe firme kao i pro{le godine preduzetnici treba godi{we da plate od 15.000 dinara do 8.500 dinara u zavisnosti od toga u kojoj zoni posluju. Zanatlije koje se bave retkim zanatima plati}e svega 1.500 dinara godi{we za isticawe firme, a u Odluci o lokalnim taksama precizno je po {irfama navedeno koji se zanati smatraju retkim. Ista cena je ostala i za zauze}e javnih povr{ina za letwe i zimske ba{te, za

postavqawe rashladnih ure|aja, za kisoke i barake, perde. Na primer kafexije }e ukoliko posluju u ekstra zoni ba{tu p la}ati 32 dinara dnevno. Sekretar Udru`ewa zanatlija Novog Sada Veqko An|eli} ka`e da su cene taksi sada realne i da su uspeli s gradskim ~elnicima da pomire interes i jednih i drugih. Lane je bilo dosta buke zbog cenovnika, koji nije bio uskla|en s esnafskim udru`ewima Z. Deli}

NOVA GRADSKA ODLUKA O DR@AWU @IVOTIWA

Doberman u stanu uz kom{ijsko „da” Na osnovu Zakona o dobrobiti `ivotiwa, usvojena je nova gradska odluka o dr`awu doma}ih `ivotiwa. To zna~i da je vlasnik doma}e `ivotiwe odgovoran za weno zdravqe, `ivot i dobrobit, te mora preuzeti sve mere kako se `ivotiwi ne bi nanosio bol, patwa, strah i stres odnosno povreda, kao i da se dr`awem doma}ih `ivotiwa ne ugro`avaju qudi i okolina. U stanovima se smeju dr`ati psi, ma~ke, ukrasne ptice, mali glodari, terarijumske i akvarijumske `ivotiwe, dok se u pojedinim prigradskim naseqima mogu dr`ati kopitari do tri grla, a wihov podmladak do ~etiri meseca starosti.

U doma}instvima u prigradvima mogu da se dr`e nema~ki skim naseqima, mo`e se dr`aov~ar, belgijski ov~ar, rotvajti do tri papkara s podmlatler, doberman, nema~ki bokser, kom do ~etiri meseca, tako|e veliki {naucer, crni terijer, dozvoqeno je dr`awe do {est argentiski pas, bul mastif, nakuni}a i do 80 p~ela. Dr`awe puqski mastif, pirinejski maovih `ivotiwa stif, {arplanistrogo je zabraPosle ~etiri meseca nac, kavkaski weno u centru i ov~ar, erdel tepodmladak mora kvartovskim derijer, ameri~ki napustiti dom lovima grada, safordterijer, kao i u Sremskoj bul terijer norKamenici izuzev naseqa Bocke malne veli~ine i ostale ukri to zapadno od Jorgovanske i {tene rase pasa. Javorove ulice. U vi{espratVlasnici pasa i daqe su dunicama mogu se dr`ati najvi{e `ni da na ulici pse vode s povojedan pas i jedna ma~ka, a wihov cem i korpom, a ukoliko se pas podmladak najdu`e do ~etiri zatekne na ulici bez ovih remeseca. Po ovoj odluci, pod kvizita, a pri tome da nema ni uslovom da vlasnik dobije sagazde pored wega, smatra se naglasnost svih stanara u stanopu{tenim. U stanovima mo`e

da se dr`i najvi{e pet ukrasnih ptica, ali pod uslovom da ne ometaju i uznemiravaju kom{ije. Ina~e, u vi{espratnicama je zabraweno dr`awe i hrawewe golubova – pismono{a, visokoleta~a i ukrasnih golubova. Kada je u pitawu `ivina, ona se mo`e dr`ati u prigradskim naseqima u ku}ama koje imaju dvori{rta. Koko{ke i ostale pernate `ivotiwe mogu se dr`ati samo u kavezima i pod uslovom da ne ometaju kom{iluk. Napu{tene, oduzete od vlanika i `ivotiwe koje su u opasnosti stavqaju se u prihvatili{te. Za nepo{tovawe nove gradske odluke kazne su od 50.000 do milion dinara. Q. Nato{evi}


VOJVODINA / NOVI SAD

sreda5.januar2011.

DNEVNIK

c m y

10

VELIKI PLANOVI DIREKCIJE ZA IZGRADWU GRADA

Obnovqeni putevi, dovr{ava se kanalizacija

Podela prazni~nih paketi}a u sen}anskom Domu kulture

NAJSIROMA[NIJOJ DECI U SENTI

Podeqeno 550 prazni~nih paketi}a SENTA: Centar za socijalni rad u Senti je na izmaku stare i uo~i do~eka nove godine podelio 550 prazni~nih paketi}a za socijalno ugro`ene porodice u ovoj op{tini. Deda Mraz je paketi}e u Senti podelio na priredbi u Domu kulture, a obi{ao je i naseqa Gorwi Breg, Bogara{, Torwo{ i Kevi. Paketi}e su obezbedili i Crveni krst Sente, Pokrajinski sekretarijat za socijalnu

politiku i demografiju AP Vojvodine i vi{e sen}anskih firmi, a program u Domu kulture uprili~ili su ~lanovi sen}anske Kamerne scene „Miroslav Anti}” i A|anske pozori{ne grupe. Direktorka Centra za socijalni Milijana Popovi} ukazuje da je kao i prethodne godine u ovoj humanitarnoj akciji izostalo u~e{}e najboqe stoje}ih preduze}a u gradu. Tekst i foto: M. Mitrovi}

Prodaja pecaro{kih dozvola BE^EJ: Udru`ewe sportskih ribolovaca „[aran” u Be~eju po~elo je s prodajom dozvola Ribolova~kog saveza Vojvodine za tek zapo~etu 2011. godinu. Cena ribolova~ke dozvole za odrasle pecaro{e iznosi 4.600 dinara. Ovome treba dodati i 500 dinara godi{we ~lanarine u pomenuto Udru`ewe. Mladi izme|u 14 i 18 godina, `ene i penzioneri preko 65 godina starosti pla}aju dozvolu 2.300 dinara. Osobe s invaliditetom preko 80 procenata telesnog o{te}ewa pla}aju dozvolu simboli~nih 100 dinara. Dozvola koju prodaju u USR „[aran“ va`i za sve vode Srbije, izuzev revira, i u dogovoru s sindikatima mogu}a je prodaja na {est mese~nih rata. Vi{e informacija o ovom pitawu mogu se dobiti putem telefona: 063/7006653. V. J.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Arena sinepleks: sala 5: „Montevideo, Bog te video!“ (14.30, 17.15, 20, 22.40), sala 3: „Guliverova „putovawa 3D“ (12, 14, 16), „Letopisi Narnije: Putovawe namernika zore” 3D (18), „Tron: Legat” 3D (20.30, 23). Sutra i u nedequ bioskop ne radi. Jadran „Artur 3 - rat dva sveta“ (18), „[i{awe“ (19.45), „Grad lopova“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Vjerujem u an|ele“ (19), „Beli, beli svet“ (21)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od petka, 31. decembra 2010, do 4. januara 2011, rodile su: DEVOJ^ICE: Jelena Jakovqev, Vera Jovanovi}, Ivana Ilijin, Gordana [tral, Biqana Korompi}, Marija Vidakovi}, Sabina Itaj, Brankica Paraviwa, Vesna Papi}-Zelenovi}, Aleksandra Miki}, Dragana Dobijevi}, Biqana Prole, Ksenija Mirkovi}, Jovanka Milutinovi}, Marijana Ubiparip, Milijana Lon~ar i Jelena Samarxa iz Novog Sada, Svetlana Milovanovi} iz Rakovca, Marijana ]ulum iz Ba~kog Jarka, Du{anka Velicki iz Turije, Ana Ivani} i Jovanka Vukmirovi} iz Iriga, Slavica Nikoli}, Jelena Krivoku}a i Sawa Trifunov iz Ba~ke Palanke, Bo`ana Tomi} iz Ka}a, Bojana Radulovi} iz Kr~edina, Milica Radovanovi} iz Maradika, Milica Duli} iz Bukovca, Sne`ana Ble~i} iz In|ije, Brigita Milinkovi} iz Beo~ina, Tamara Zlatkovi} iz ^elareva i Dragana Petrovi} iz [ajka{a, DE^AKE: \u|a Babi}, Vukosava Petri}, Danijela Vrba{ki, Vesna Rilke, Deana Gligori}, Ivana Tadi}, Lidija [trbac, Du{ica Milosavqevi}, Mia \urikin, Dejana Brusin, Olgica Bjelica, Oqa Kuzmanovi}-Kuruc, Maja Raji}, Vasilija Todorovi} i Milica Polovina iz Novog Sada, Sandra Sewi iz Petrovaradina, Milena Jovanovi} iz Sremskih Karlovaca, Jana Na| iz Kisa~a, Jelena Jovanovi} iz ^ortanovaca, Jasmina [odolovi} i Renata Jockovi} iz Mo{orina, Swe`ana E{pek iz Veternika, Izabela Jankovi} iz Bezdana, Danijela Rimar iz Srbobrana, Anastazia Talo{ iz Be~eja, Danijela Taba~ki iz Zrewanina i Timea Halapi iz Ba~kog Petrovog Sela.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Krsta Du{ana Vesi} (1932) u 9.45 sati, Jaroslav Blagoja Vugrin~i} (1930) (ispra}aj) u 10.30, Konstantin Mili}a Mitrov~an (1933) u 11.15, Oto Francija Miler (1930) u 12, Mirjana Milo{a Stipi} (1928) u 12.45, Zdravka Gojka Savanovi} (1948) u 13.30, Dobrivoje Radenka Marinovi} (1937) u 14.15 i Mihajlo Jovgena Sabado{ (1933) u 15 sati. Na grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Milo{ @ivana Kati} (1937) u 13 sati. Na grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Rade Milovana Crepuqa (1958) u 13 sati.

KIKINDA: Javnom preduze}u „Direkcija za izgradwu grada” u ovoj godini opredeqeno je 273 miliona dinara, a dosada je realizovano 220 miliona, tako da }e u narednoj godini biti preneto oko 30 miliona duga. Radi se o sredstvima koja se dobijaju izradom urbanisti~ke dokumentacije. Iz drugih izvora, Fonda za kapitalna ulagawa, ostvarena su 220 miliona, a najve}i deo sredstava utro{en je za put od I|o{a do mosta na Tisi kod Ade. Iz pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo upla}eno je 1,3 miliona dinara za po{umqavawe Simi}evog sala{a, istakla je direktorica JP Direkcija za izgradwu grada Edita Divkovi}. - Oko 10 miliona dinara utro{eno je za obnovu objekata zdravstva, kulture i obrazovawe. Sportskom centru „Jezero” upla}eno je milion dinara, dok je za rekonstrukciju zgrade Narodne biblioteke „Jovan Popovi}” utro{eno 3,8 miliona dinara. Kompletno su rekonstruisane Radni~ka i Sin|eli}eva ulica, za

{ta je izdvojeno 5,2 miliona dinara. Izgra|eno je i novo grobno poqe na Mokrinskom grobqu, a 17 miliona utro{eno je za mesne zajednice. Ve}ina novca namewenog selima u kikindskoj op{tini iskori{}ena je za sanaciju od poplava, dok je u Ruskom Selu ura|ena stolarija za obe kapele, a u Novim Kozarcima je o~i{}eno nema~ko grobqe. Zapo~eti su i radovi na dva gradili{tima izgradwa atmosferske kanalizacije i sanacija kolovoza u Moravskoj ulici, kao i izgradwa fekalne kanalizacije u ulicama: Wego{evoj, Kosovskoj i Sin|eli}evoj. Izgradwa fekalne kanalizacije u slivu Nikole Francuskog tako|e su upla}ena, ali radovi idu sporo. Za narednu godinu iz buxeta op{tine za „Direkciji za izgradwu grada” nameweno je 450 miliona dinara. U 2011. godini planira se izgradwa fekalne kanalizacije u Velikom bedemu i delu ~etvrtog rejona za {ta je ima 40 miliona dinara iz samodoprinosa i 20 miliona obezbedi}e se iz buxeta.

Edita Divkovi}

Za mesne zajednice predvi|eno je 35 miliona dinara, 12 miliona za objekte obrazovawa, 7,5 zdravstva, po milion dinara za rekonstrukciju objekata na fudbalskim stadionima @AK-a i OFK Kikinde, ~etiri miliona za verske objekte u Ba{aidu, I|o{u i Banatskom Velikom Selu, koliko je predvi|eno i za objekte na Sportskom centru „Jezero”. Za zgradu Kurije planirana su dva miliona,

Informator za mlade BE^EJ: Projekta Informator za mlade op{tine Be~ej, koji su finansirali Ministarstvo omladine i sporta i lokalna samouprave preko Kancelarije za mlade, zavr{en je i informator na srpskom i ma|arskom jeziku, {tampanog i elektronskoj formi (www.infokzm.tk) predstavqen je u Centru za decu i mlade. Koordinator projekta je Vojislav Prkosova~ki, asistent je Zavi{a Lu~i}, a u realizaciji ~itavog posla u~estvovali su u~enici sve tri be~ejske sredwe {kole. Ciq projekta je da mladi dobiju mogu}nost da se na jednom mestu informi{u o za

wih bitnim pitawima. A u informatoru se nalaze informacije o aktivizmu, informisanosti i mobilnosti mladih, zdravstvu i socijalnoj za{titi, obrazovawu, zapo{qavawu, preduzetni{tvu, ekologiji i `ivotnoj sredini, zabavi, kulturi, sportu, turizmu... Pored {tampane bro{ure i internet stranice, koja }e biti redovno a`urirana, tri be~ejske sredwe {kole, Gimnazija, Ekonomsko-trgovinska i Tehni~ka, dobile su oglasne table na kojima biti dostupne sve informacije vezane za mlade. V. J.

Novi broj op{tinske centrale BE^EJ: Zahvaquju}i prelasku na ISDN vezu i promeni telefonske centrale, komunikacija s Op{tinskom upravom Be~ej ubudu}e }e biti daleko boqa. Novi broj centrale Skup{tine op{tine Be~ej sada je 6811-888 i ima}e stotinak lokala. Sada }e gra|ani mo}i direktno da pozivaju `eqenu slu`bu tako {to }e birati broj 6811 i onda broj lokala. Znaju}i da je dosada{wa centrala raspolagala s upola mawe lokala, te da }e novi na~in komunicirawa biti br`i i jeftiniji, onda je o~ito da su u be~ejskoj Gradskoj ku}i startovali s promenom na boqe u 2011. godini. V. J.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

za Narodnu biblioteku „Jovan Popovi}” osam miliona, dok }e 12 miliona dinara biti utro{eno za sanaciju pre~ista~a otpadnih voda i crpne stanice. Za novo grobno poqe u narednoj godini planirano je 7,5 miliona, a za ogradu oko Mokrinskog grobqa sedam miliona dinara. Za u~e{}e u sanaciji i za rekonstrukciji elektro objekata u gradu planirano je pet miliona dinara. A. \uran

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK PETICIJA ME[TANA PRIGREVICE

Tra`e da laboratorija radi svakodnevno APATIN: Me{tani Prigrevice peticijom tra`e da se vrati staro radno vreme laboratorije u seoskoj zdravstvenoj stanici. Naime, zbog {tedwe laboratorija u selu radi samo utorkom, a ne svakodnevno kako je to bilo ranije. Nezadovoqni su i Son}ani jer laboratorija u zdravstvenoj stanici tako|e radi samo jednom sedmi~no i to ~etvrtkom. Oni se jo{ nisu odlu~ili da organizuju peticiju ali nezadovoqstvo je sve ve}e, jer zbog analiza krvi moraju do Apatina gde su gu`ve sve ve}e. - Pretpro{le godine smo imali 240.000 analiza, a do kraja pro{le broj je uve}an za 40.000. Mese~ni prosek je iznad 23.000 ana-

Izgradwa podzemnog kontejnera RUMA: U Gerontolo{kom centru „Srem” u Rumi po~ela je izgradwa podzemnog hidrauli~nog kontejnera. Ruma }e biti tre}i grad u Srbiji posle Beograda i Novog Sada, koji imaju takav kontejner. Za ovaj projekat rumska op{tina je dobila oko 1,9 miliona dinara od Pokrajinskog sekretarijata za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj. Od istog Sekretarijata dobijeno je jo{ oko 1,1 milion dinara za sufinansirawe drugog projekta primarne selekcije otpada na mestu nastanka, a oba projekta, po uslovila konkursa, trebalo bi da se realizuju u ovoj godini. S. B.

Novi stipendisti APATIN: Od Nove godine jo{ 37 studenata sa prose~nom ocenom iznad 8,27 dobija}e od op{tine mese~nu stipendiju od 7.000 dinara. Ugovor sa studentima potpisao je predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani} posledweg dana pro{le godine. Sa ovim novim stipendijama apatinska op{tina stipendira 170 studenata na fakultetima u Srbiji. J. P.

liza {to je posao koji treba da uradi osam laboranata - rekla je {ef Laboratorije u Domu zdravqa u Apatinu Klara Lakovi}. Dom zdravqa je zatra`io od Komisije za racionalizaciju kadrova da izmeni plan i odobri prijem jo{ ~etiri laboratorijskih tehni~ara koliko je i potrebno po va`e}im normativima. - Nadamo se pozitivnom odgovoru Ministarstva iako se mawak kadrova ve} dugo vu~e bez rezultata i konkretnih odgovora. Zavod za javno zdravqe u Somboru ocenio je na{ zahtev opravdanim - rekao je direktor Doma zdravqa dr Milan Basta. J. P.

Jednoglasni za snimawe sednica KAWI@A: Odbornici Skup{tine op{tine Kawi`a jednoglasno su na posledwem zasedawu, vanredno kao prvu ta~ku, uvrstili u dnevni red dono{ewe odluke o snimawu sednica. Prema usvojenoj odluci snimci }e se sutradan po odr`avawu sednice u celosti bez monta`e i skra}ivawa prikazivati na lokalnom kanalu kablovske televizije „Info TV”. Snimawe i emitovawe }e se obavqati bez obezbe|ewa dodatnih sredstava OKU „Knesa” u okviru koje je „Info TV”, a kako je nagla{eno, na ovaj na~in }e se doprineti objektivnijem i svestranijem informisawu gra|ana kawi{ke op{tine.

Glasovima vladaju}e Ma|arske koalicije (MK) usvojen je buxet op{tine az 2011. godinu u iznosu od 800 miliona dinara, a protiv su glasali opozicioni odbornici Demokratske stranke. Oni su kritikovali da je predlo`eni buxet preteran i imali primedbe na pojedine pozicije koje se odnose na kredit za kupovinu kasarne, velike izdatke za proslave i manifestacije, smawewa nekih socijalna davawa, tro{ewa sredstava naftne rente i drugo. Predsednik op{tine Mihaq Qila{, na~elnik Odeqewa za buxet i finansije i lokalnu poresku administraciju Tibor Domonko{ i predstav-

nici odborni~ke grupe MK su odbacili kritike opozicije ocewuju}i ih kao neosnovane. - Ne odstupamo od vi{egodi{we prakse, a ostvarewe buxeta za 2010. godinu od oko 87 odsto je poboq{ano u odnosu na prethodne - rekao je Wila{. On je ukazao da je stawe u op{tinskoj kasi 2009. i 2010. godine bilo {kakqivije zbog politike Vlade Srbije, jer su pozivaju}i se na krizu zna~ajno smawena transferna sredstva, tako da su prihodi po tom osnovu godi{we umaweni za 50 miliona dinara. Osvr}u}i se na kritike zbog ve}ih izataka za op{tinske manifestacije i proslave Wila{ je rekao da

sada{we rukovodstvo kvalitetno druga~ije pristupa proslavama Svetostefanskog praznika novog hleba i Dana op{tine, da su one mnogo masovnije, ne samo za takozvanu elitu, nego za gra|ane. Izdvajawe ve}ih sredstava obrazla`e se i namenskim donacijama za kulturne sadr`aje, poput onih ostvarenih od NIS-a. Odbornici su usvojili predlog Strate{kog plana op{tine Kawi`a 2011-2020. godine, koji }e se doraditi u postupku rasprave u naredna ~etiri meseca, a usvojen je akcioni plan zapo{qavawa u op{tini Kawi`a za 2011. godinu. M. Mitrovi}

Parastos `rtvama racije

RASIM QAJI] U POSETI NAJMNOGOBROJNIJOJ KIKINDSKOJ PORODICI

Ne tra`e milostiwu, ve} posao za decu KIKINDA: Ministar za rad i socijalna pitawa Rasim Qaji} posetio je danas najmnogobrojniju porodicu u kikindskoj op{tini, porodicu Mijin iz I|o{a. Veselin i Milana Mijin imaju desetoro dece od kojih devetoro `ivi sa wima jer je najstarija }erka zasnovala porodicu. Nakon razgovara sa glavom porodice, ministar Qaji} istakao je da bi trebalo da im pomognu svi i pojedinici i privredna dru{tva. - O~ekujem da }emo zajedno pokrenuti akciju kako bi obezbedili odgovaraju}u ku}u sa oku}nicom za porodicu Mijin. Interesantno je i to da ova porodica ne `eli da `ivi od socijalne pomo}i i ne tra`e je – rekao je Qaji}. - Wihov zahtev jeste da se wihovim sinovima obezbedi zaposlewe. Ukoliko bi uspeli da prona|emo donatore i uz pomo} ministartsva trebalo bi prona}i ku}u za ovo doma}instvimo, kako bi mogli da `ive i od poqoprivrede. Poseta I|o{u ujedno i po~etak realizacije velikog socijalnog paketa pomo}i za najugro`enije kategorije stanovni-

{tva u Srbiji. Vlada Republike Srbije izdvojila je 880 miliona dinara za pomo} siroma{nim op{tinama i najugro`enijim porodicama. - Nastojimo da u Srbiji ne bude gladnih – obja{wava Rasim Qaji} - To je ne{to {to Srbija mo`e da u~ini. Nismo toliko siroma{ni kao dr`ava i kao dru{tvo da to ne mo`emo u~initi. Va`no je dopremo do svih onih kojima je pomo} potrebna. Veselin Mijin ka`e da {e-

Stipendije za studente i sredwo{kolce

we za pojedine nau~ne oblasti i umetnost. Stipendije ih motivi{u da budu najboqi i da svoja saznawa i energiju utkaju u razvoj zajednice. Vaqa ista}i da u prvoj kategoriji su deca uposlenih u „Hemofarmu”, a uslov je da su upisali drugu godinu studija. Druga se odnosi na one koji imaju prosek iznad 8,5 i lo{ije materijalno stawe. U tre}oj grupi su sredwo{kolci koji, osim petica u kwi`ici, imaju sklonosti ka nau~nim disci-

11

UZ PROTIVQEWE OPOZICIJE, SO KAWI@A USVOJILA BUYET ZA 2011.

NA NOVOGODI[WOJ SVE^ANOSTI U FONDACIJI „HEMOFARM”

VR[AC: Glavni doga|aj u bogatim donatorskim aktivnostima Fondacije „Hemofarm” uo~i novogodi{wih i bo`i}nih praznika dugi niz godina je sve~anost na kojoj se progla{avaju pobednici konkursa za stipendirawe studenata i sredwo{kolaca za narednu {kolsku godinu. Budu}im stipendistima su se obratili izvr{na direktorica Upravnog odbora Fondacije Sne`ana Rado~aj i ~lan UO Fondacije Rastko Ogrizovi}, koji je u vili „Breg” ugovore o stipendirawu , moglo bi se re}i sre}nicima, i uru~io na sve~an na~in . Re~eno je da se na ovaj 17. konkurs za stipendije studenata i sredwo{kolaca pristiglo 142 molbe, a izabrano je 40 najboqih u~enika iz vr{a~kih sredwih {kola i deset studenata iz brojnih univerzitetskih centara {irom Srbije. Za sredwo{kolce stipendija iznosi devet, a za studente 13 hiqada dinara mese~no. Fondacija godi{we za stipendije izdvaja pola miliona evra. Uporedo sa kadrovskim, ve} tre}u godinu u okviru akcije SPK „Privrednik” Hemofarm stipendira po deset studenata i to ne podrazumeva obavezu stipendista da rade u ovoj kompaniji. Od 1994. godine do danas dodeqeno je 1.321 stipendija, a trenutno ima 301 stipendistu. ^ulo se da ulagawe u obrazovawe Fondacija Hemofarm smatra va`nim da se oni koji su u redovnom {kolovawu, osim visokih ocena, pokazali veliko interesova-

sreda5.januar2011.

plinama i umetnosti, kako bi mogli ,neoptere}eni finansijskom stranom, da se tome posvete. Istaknuto je i to da hemofarmovi sredwo{kolci imaju prose~ne ocene 4,89 a studenti 9,4. Od ve}ine novih stipendista, koji su se ve} pokazali kao vrsni poznavaoci nau~nih oblasti iz nastavnih programa, ~ulo se da su im planovi da se svojim budu}im zanimawima bave u na{oj zemqi. R. Jovanovi}

storo dece ide u {kolu i da mu je neophodna jo{ jedna plata. Kao zaposlen u Metanolsko-sir}etnom kompleksu on mese~no ima platu od 32 do 36 hiqada dinara: - ^isto dobijem izme|u 17 i 20 hiqada dinara mese~no jer kupujem hranu i ostale potrep{tine na rate. Porodici Mijin povremeno upu}ivana jednokratna nov~ana pomo}, kada su se za wu obra}ali. Ova porodica dobija i {est lan~ paketa Narodne kuhiwe

svaka dva meseca. Ministarstvo rada i socijalne politike obezbedilo je jednokratnu nov~anu pomo} od 60 hiqada dinara: - Polovina novca utro{ena je za kupovinu obu}e za maloletnu decu. Za drugu polovinu kupili smo hranu – istakla je direktorka Centra za socijalni rad u Kikindi Mirjana Baro{evi} - Porodica Mijin nije najugro`enije porodica u na{oj op{tini samim tim {to je otac u radnom odnosu, ali s obzirom na to da on jedini ima platu to nije dovoqno. U na{oj op{tini ima porodica koje `ive i te`e od porodice Mijin i nadam se da }emo svima pomo}i. Veselin i Milana Mijin u braku su 22 godine i sa wima trenutno `ivi devetoro dece: Branislav koji ima 21 godinu, Miroslav 19, Selena 12, Dragana 10, Milena osam, Miodrag sedam, Milenko {est, Sne`ana pet i najmla|a Vojislava tri godine. Ova porodica je 2008. godine dobila na poklon ku}u od Demokratske stranke Srbije u kojoj i danas `ive. A. \uran

^URUG: Mesna zajednica ^urug organizuje Komemoraciju i Parastos `rtvama ~uru{ke racije. Pomen }e se odr`ati na Badwi dan u 10 ~asova na Tre}oj rampi, mestu gde su ~uru{ke `rtve bacane pod led reke Tise. Komemoracije }e biti odr`ane i u ostalim mestima op{tine @abaq. A Memorijalno Dru{tvo „Racija 942” organizuje Prvi istorijski parastos `rtvama ~uru{ke racije u Topalovom magacinu (magacinu smrti). Parastos }e biti odr`an tako|e 6. januara u 14.30 ~asova, posle Svete liturgije u ~uru{koj crkvi. Bi}e prikazan film „Spomenik” Mike Anti}a i emitovana radio drama „Racija 1942” Radio Novog Sada iz 1986. godine. L. K

Vertep u ^urugu ^URUG: U okviru tradicionalnih Bo`i}nih sve~anosti, u ^urugu }e biti odr`an Vertep koji zajedno organizuje Mesna Zajednica ^urug, O[ „\ura Jak{i}” i Pravoslava crkvena op{tina. Svim u~esnicima bi}e uru~eni tradicionalni Bo`i}ni paketi}i. Vertep }e se odr`ati na prvi dan Bo`i}a u centru sela. L. K.

PO^AST SOMBORSKIM DOBROVOQNIM DAVAOCIMA KRVI

Humanost i u sedmoj deceniji `ivota

SOMBOR: U gradskoj Skup{tini Sombora povodom novogodi{wih praznika uprili~ena je sve~anost na kojoj su dobrovoqnim davaocima krvi dodeqene nagrade. Gradona~elnik Nemawa Deli} je zahvalio svima koji su tokom ove godine dali krv jubilarni 35, 50, 75. i 100. put i tako humanost iskazali na ovaj na~in i spasili ne~iji `ivot, pozivaju}i na {to vi{e sli~nih primera. - U Srbiji je svakih sto sekundi potrebna jedna doza krvi, dok je za operaciju srca potrebno ~ak stotinu davalaca. Ovaj podatak dovoqno govori da je dobrovoqno davawe krvi od prioritetnog zna~aja, a ciq somborskog Crvenog krsta je podizawe nivoa svesti i solidarnosti kada je u pitawu ova humana aktivnost - istakao je predsednik Skup{tine organizacije Crvenog krsta Sombora primarijus dr Milan Zobenica, organizacije koja naj~e{}e promovi{e i sprovodi akcije dobrovoqnog davala{tva krvi. On je dodao da su u CK zadovoqni odzivom mladih, i izrazio nadu da je obezbe|ena gene-

Dobrovoqni davaoci krvi na prijemu

racija koja }e nastaviti stopama tradicionalnih davawa. Dobrovoqnim davaocima se zahvalila i dr Sowa Jankovi} iz Slu`be za transfuziju Op{te bolnice. Ove godine jubilarni 35. put krv je dalo 13 davalaca, dok su dva davaoca ostvarila 75 dobrovoqnih davawa, ali je bez premca bio Somborac Aleksandar Cvejin (61) koji je, iako na pragu sedme decenije `ivota, dao krv ~ak 104 puta, a kako ka`e,

namerava da i daqe poma`e onima kojima je krv potrebna da bi pre`iveli. Na ovoj sve~anosti su nagra|ene i „najhumanije sredine”, pa su tako prigodne zahvalnice i nagrade oti{le u preduze}a i ustanove u kojima je preko 30 odsto zaposlenih dalo krv. To su somborska „Unikredit banka”, „Betowerka”, JKP „Vodokanal” i „Brodoremont” iz Ba~kog Mono{tora. M. Miqenovi}

Do~ek s de`urnim slu`bama IN\IJA: U novogodi{woj no}i na teritoriji op{tine In|ija zamenik predsednika Op{tine Sini{a Filipovi} obi{ao je sve de`urne slu`be uo~i Nove godine, i u ime Op{tine odneo im ve~eru i po`eleo im mirnu novogodi{wu no}, kao i {to mawe posla tokom cele godine.

- Red i obi~aj je da svake godine uo~i do~eka Nove godine, kada ve}ina qudi proslavqa, obi|emo one ~iji je posao da de`uraju i da se postaraju da no} pro|e mirno. Do sada je ovu tradiciju dr`ao predsednik Op{tine, a ove godine ovaj posao je pripao meni, jer je on odsutan. @eleli smo da im donesemo bar

malo prazni~ne atmosfere, te smo im uprili~ili jednu novogodi{wu ve~eru. Ja bih im svima po`eleo zdravqe i sre}u za wih i wihove porodice i da imaju {to mawe posla u narednoj godini - rekao je tokom obilaska de`urnih slu`bi, zamenik predsednika Op{tine Sini{a Filipovi}. S. B.


12

CRNA HRONIKA

sreda5.januar2011.

NESRE]A NA DUNAVCU KOD KUPUSINE

Propao kroz led i utopio se U ponedeqak ujutro na kupusinskom Dunavcu, preko puta ~arde „Brunaj“, na delu koji se zove Kamen, I{tvan Erde{ (1954) je s D. M. (1986) i J. E. (1952) propao kroz led. Dvojica su se spasla, dok je telo I{tvana Erde{ija izvu~eno iz vode i poslato na obdukciju u Novi Sad da bi

se ustanovio uzrok smrti. Nije poznato da li su wih trojica i{li po drva na drugu stranu obale ili su `eleli da love ribu u ledu. Istraga je u toku, kako smo saznali u Policijskoj upravi u Somboru, a zvani~na informacija o ovoj nesre}i danas }e biti saop{tena javnosti. J. P.

DNEVNIK

NAKON HAP[EWA MILOJKA NIKOLI]A U CRNOJ GORI

Pripadniku „[akala” ekstradicioni pritvor Osumwi~enom za ratne zlo~ine u selu ]u{ka na Kosovu i Metohiji Milojku Nikoli}u (47), koji je uhap{en u Crnoj Gori, odre|en je ekstradicioni pritvor, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije. Nikoli}, ro|en u mestu Ranilovi} kraj Aran|elovca, uhap{en je na osnovu me|unarodne poternice Interpola raspisane po naredbi Vi{eg suda u Beogradu – Ve}a za ratne zlo~ine, navedeno je u

saop{tewu. Me|unarodna poternica bila je raspisana „radi dovr{ewa krivi~nog postupka zbog krivi~nog dela ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva“. Krajem pro{le godine u Beogradu je saop{teno da je, po nalogu srpskog Tu`ioca za ratne zlo~ine Vladimira Vuk~evi}a, u Crnoj Gori uhap{en Milojko Nikoli}. Tada je navedeno da je Nikoli} pripadnik paravojne jedinice „[aka-

li“, koji se sumwi~i za u~e{}e u ratnom zlo~inu protiv civila u selu ]u{ka na Kosovu i Metohiji 1999. godine. U saop{tewu srpskog Tu`ila{tva navedeno je da se o~ekuje da }e Nikoli} biti izru~en Beogradu na osnovu Sporazuma o izru~ewu Srbije i Crne Gore. Pred Odeqewem za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu u toku je su|ewe grupi pripadnika jedinice „[akali“ koje optu`nica tereti da su 14. ma-

ja 1999. u selu ]u{ka ubili najmawe 44 albanska civila. Oni se terete i da su uni{tili i zapalili vi{e od 40 ku}a, a da su oko 400 albanskih civila, `ena, dece i staraca, proterali i opqa~kali. U decembru pro{le godine u Nema~koj je uhap{en Zoran Obradovi}, zvani Bubica, jedan od vi{e od deset osumwi~enih za taj zlo~in za kojima se jo{ uvek traga jer su nedostupni srpskim vlastima. (Tanjug)

SPECIJALNI TU@ILAC ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL MIQKO RADISAVQEVI] NAJAVQUJE:

Uskoro kraj istrage o pobuni JSO-a – Specijalno tu`ila{tvo za organizovani kriminal zavr{ava pretkrivi~ni postupak o pobuni biv{e Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. godine – izjavio je specijalni tu`ilac Miqko Radisavqevi}, i najavio da }e Tu`ila{tvo uskoro dati krivi~nopravnu ocenu te pobune. – U ovoj fazi postupka bi}e saslu{ani svi oni koji o tom doga|aju ne{to znaju. Da li }e neko od wih imati i status osumwi~enog, zna}e se kada Tu`ila{tvo bude donelo odluku o tome da li ima osnova za podno{ewe zahteva za sprovo|ewe istrage.

„Crvene beretke” u Beogradu tokom pobune

Bi}e prelomqeno preko kolena

U NOVOGODI[WOJ NO]I U BA^KOJ TOPOLI

Opqa~kana katoli~ka crkva Suboti~ka policija li{ila je slobode Dalibora [. (28) i Karoqa B. (29) iz Ba~ke Topole zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~na dela te{ke kra|e u poku{aju i uni{tewa i o{te}ewa tu|e stvari. U saop{tewu se navodi da se sumwa da su Dalibor [. i Karoq B. u novogodi{woj no}i

provalili u rimokatoli~ku crkvu u Ba~koj Topoli. O{tetili su wenu unutra{wost i iz kutija za dobrovoqni prilog uzeli mawu koli~inu novca. Dalibor [. i Karoq B. su uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici, koji im je odredio pritvor do 30 dana. A. A.

Advokat Sr|a Popovi}, koji je u ime porodice \in|i} podneo krivi~nu prijavu u vezi sa pobunom JSO, misli da jo{ ne postoji politi~ka `eqa da se istra`i politi~ka pozadina ubistva premijera. “Mislim da nisu imali vremena da ispitaju sve {to je u prijavi, niti da izvedu dokaze. Po{to ne postoji ni~ija naro~ita politi~ka `eqa da se ovo otvori, mislim da }e biti prelomqeno preko kolena”, smatra Popovi}. Ovo nije prvi put da iz tu`ila{tva sti`u obe}awa o istrazi pobune “crvenih beretki”. Prvo je stiglo od Radisavqevi}evog prethodnika, Slobodana Radovanovi}a jo{ u junu 2007, ali do danas ni{ta zvani~no nije preduzeto. (B92) – Nove informacije do kojih dolazimo, pored ostalog, name}u potrebu da se ponovo analizira i sistem obezbe|ewa zgrade Vlade, koji, kako je to utvr|eno i nalazom posebne komisije, nije funkcionisao na propisan na~in. @elimo da utvrdimo {ta je dovelo do toga, da li je i od ka-

BIV[I PRIPADNICI BEOGRADSKOG CENTRA DB-a NE]E ODGOVARATI ZA ZLOSTAVQAWE KOLEGE

Optu`ba odbijena zbog zastarelosti Zbog nastupawa apsolutne zastarelosti krivi~nog gowewa, Apelacioni sud u Beogradu odbio je optu`bu protiv nekada{weg {efa beogradskog centra Dra`avne bezbednosti Milana Radowi}a i wegovog saradnika Stevana Baste da su 1999. godine nezakonito uhapsili tada{weg kolegu Vladimira Nikoli}a. Presuda, kojom je Radowi} bio osu|en na {est, a Basta na pet meseci zatvora, preina~ena je zbog nastupawa apsolutne zastarelosti krivi~nog gowewa jer je od izvr{ewa krivi~nog dela proteklo vi{e od deset godina, navodi se u obrazlo`ewu presude koja je objavqena na sajtu Apelacionog suda. Na prvostepenu presudu `alila se odbrana, ali ne i Tu`ila{tvo. Optu`ba je odbijena i protiv nekada{weg na~elnika za bezbednost Jedinice za specijalne operacije Veselina Le~i}a, koji je prvostepenom presudom bio oslo-

bo|en optu`be zbog istog krivi~nog dela – protivzakonitog li{ewa slobode, mada je wegov branilac ulo`io `albu na tu presudu. Biv{i zamenik direktora BIA-e Goran @ivaqevi} je tokom prvostepenog postupka oslobo|en optu`be za iznudu iskaza od Nikoli}a da je odao slu`benu tajnu i, kako se nije `alio na presudu, Apelacioni sud o wemu nije odlu~ivao. Apsolutna zastarelost krivi~nog gowewa u ovom predmetu nastupila je jo{ 4. oktobra 2009. godine, po{to je optu`nica podignuta sedam godina od Nikoli}evog hap{ewa, 19. septembra 2006. Biv{i Drugi op{tinski sud (sada Prvi osnovni) na{ao je u septembru pro{le godine da su Radowi} i Basta krivi {to su, zloupotrebom slu`benog polo`aja, neosnovano li{ili slobode Nikoli}a i nezakonito doneli re{ewa o zadr`a-

vawu i odre|ivawu pritvora. Nikoli} je zato proveo u pritvoru pritvorske jedinice DB-a od 1. do 5. oktobra 1999. godine, kada je izveden pred istra`nog sudiju, iako je po zakonu to trebalo da se dogodi dan ranije, 4. oktobra. Nikoli} je uhap{en 1. oktobra 1999. godine zbog sumwe da je odao dr`avnu tajnu, a wegovo saslu{awe u prostorijama DB-a obavio je @ivaqevi}. On je, potom, optu`en za krivi~no delo odavawe dr`avne tajne, ali je 24. juna 2001. godine tada{wi Okru`ni tu`ilac Rade Terzi} odustao od krivi~nog gowewa protiv wega, posle odluke Saveznog suda da se su|ewe Nikoli}u ponovi. U pritvoru je proveo 13 meseci. Posle napu{tawa DB-a, Nikoli} je radio kao direktor marketinga Direkcije za gra|evinsko zemqi{te Beograda, a potom kao generalni konzul u Trstu. (Tanjug)

kvog uticaja to bilo na sam ~in atentata na premijera Zorana \in|i}a – naglasio je specijalni tu`ilac. On je istakao da se uloga Tu`ila{tva ne zavr{ava pokretawem krivi~nih postupaka. – Na{ zadatak je i da pokrenuti krivi~ni postupci budu efi-

kasno sprovedeni i uspe{no okon~ani osu|uju}im presudama – objasnio je Radosavqevi}. Kada je re~ o odbeglom narkobosu Darku [ari}i, Radosavqevi} je rekao da o~ekuje da }e on uskoro biti uhap{en, „imaju}i u vidu da se krug oko wega su`ava i da mu je ograni~en prostor za delovawe“. – Veliki broj wegovih saradnika i pripadnika grupe je uhap{en u Srbiji i u inostranstvu, pa je time smawen i broj qudi u mre`i koji mu poma`u u skrivawu. Veoma je va`no {to je, osim u Srbiji, za wim raspisana poternica i u Italiji, ~ime je sigurno dodatno ote`ano wegovo skrivawe – kazao je specijalni tu`ilac. Po wegovim re~ima, istraga povodom prawa novca zara|enog krijum~arewem kokaina jo{ nije zavr{ena, niti je trenutni broj osumwi~enih kona~an.

– O~ekujem da }emo vrlo brzo postoje}e postupke pro{iriti i istragama obuhvatiti jo{ neke osobe. Za nas je od primarnog zna~aja da prikupimo {to vi{e kvalitetnih dokaza jer }emo se jedino wima rukovoditi prilikom dono{ewa kona~nih odluka – rekao je on. – Istraga }e pokazati i da li postoji, i u kojoj meri, povezanost osoba iz dr`avnih institucija i drugih organizacija sa [ari}evim klanom. Ogromna imovina koju je on stekao, a koja je sada privremeno oduzeta, poti~e iz ilegalnog prometa narkotika. Povodom tvrdwi Stanka Suboti}a, Radisavqevi} je rekao da se, koliko god da je wegov kredibilitet osporen, pre svega zbog ~iwenice da se u ovom trenutku protiv wega vodi krivi~ni postupak, proveravaju „izjave koje je dao u vezi s privatizacijom ‘Ve~erwih novosti’, i to konkretno, u vezi s pla}awem iznosa od 500.000 evra na ra~un Dragog Mi}ovi}a“. – Neki od wegovih javnih istupa mogu se oceniti i kao poku{aj pritiska i uticaja na rad nadle`nih pravosudnih organa i unapred stvarawa alibija za osporavawe sudske odluke koja }e, nadamo se, uskoro biti doneta – rekao je specijalni tu`ilac, i dodao da „Tu`ila{tvo za organizovani kriminal i u ovom slu~aju postupa u okviru svojih nadle`nosti, profesionalno i efikasno“. (Tanjug)

IZGREDI U ^OKI I HORGO[U

Ispred „@drepca” napao policajce Protiv Radoslava V. (1988) iz Ostoji}eva, op{tina ^oka, policija je podnela krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo napada na slu`beno lice u vr{ewu slu`bene du`nosti. On se tereti da je u subotu, 1. januara ove godine, oko 22.20 sata u ^oki ispred restorana „@drebac“, u pripitom stawu vre|ao i napao

patrolu policije koja je bila na du`nosti. Istog dana oko 1.20 sat na ulici u Horgo{u, op{tina Kawi`a, do{lo je do reme}ewa javnog reda i mira i ometawa patrole policije u obavqawu poslova bezbednosti od Atile K. (1987) iz Horgo{a. Wemu je odre|eno zadr`avawe zbog po~iwenih prekr{aja i zbog

osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo ometawa slo`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti ili odr`avawa javnog reda i mira. Osumwi~eni Atila K. je sa zahtevom za pokretawe prekr{ajnog postupka privreden sudiji za prekr{aje koji mu je izrekao nov~anu kaznu od 16.000 dinara. M. Mr.

PRITVOR MLADI]U IZ VRWA^KE BAWE ZBOG ORU@JA

S pi{toqem na do~ek Nove godine Milovanu V. (30) iz mesta Lipova kod Vrwa~ke Bawe, istra`ni sudija Vi{eg suda u Kraqevu odredio je ju~e jednomese~ni pritvor zbog sumwe da je izvr{io krivi~na dela nedozvoqenog dr`awa oru`ja i eksplozivnih materija i neovla{}ene

proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. Kraqeva~ka policija u saop{tewu navodi da je u Vrwa~koj Bawi, u Sportskoj hali „Vlade Divac“, 1. januara, pola sata posle pono}i, prilikom do~eka Nove godine, kod Milovana V.

policija prona{la pi{toq, za koji nije imao dozvolu, s dva metka. Prilikom pretresa stana i drugih wegovih prostorija, prona|eno je 211,4 grama marihuane, 104 semenke te biqke i dva metka za pi{toq. (FoNet)


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda5.januar2011.

13

DO 13. JANUARA ODLUKA VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Specijalni sud (ne) dobija nove sudije luku o tome da li }e svih sedmoro sudija vratiti u sudove vi{e nadle`nosti u koje izabrani ili }e ih ponovo uputiti u Posebno odeqewe za organizovani kriminal Vi{eg suda u Beogradu, poznato kao Specijalni sud, u kojem postupaju u brojnim predmetima. Portparolka Specijalnog suda sudija Maja Kova~evi}Tomi}, koja je kao i sudija Biqana Sinanovi} izabrana u Vrhovni kasacioni sud, dok su petoro wihovih kolega izabrani u apelacione sudove, potvrdila je ju~e u izjavi za

Srpski Specijalni sud za organizovani kriminal mogao bi u toku slede}e nedeqe dobiti nekoliko novih sudija, odnosno ostati bez sedmoro dosada{wih sudija koji su prilikom op{teg (re)izbora u decembru 2009. izabrani u apelacione sudove i Vrhovni kasacioni sud, a potom su, odlukom Visokog saveta sudstva od 13. januara 2010, na godinu dana upu}eni na stara radna mesta – do istog datuma ove godine. Kako saznaje „Dnevnik“, o~ekuje se da Visoki savet sudstva do 13. januara donese od-

KOD LEDINACA

Prona|en le{ Be`ivotno telo starijeg mu{karca, bez vidqivih tragova nasiqa, prona|eno je ju~e u vikend-nasequ Torine kod Ledinaca. Le{ je zate~en oko dva kilometra od puta izme|u Ledinaca i Rakovca. Mogu}e je da se radi o takozvanoj zadesnoj smrti, odnosno da je ~ovek preminuo tokom {etwe. Telo je upu}eno u Institut za sudsku medicinu radi utvr|ivawa uzroka smrti. M. V.

NOVI ZAKON DEFINI[E DELOKRUG RADA PRIVATNIH DETEKTIVA

Tajni agenti bez maske

Nacrt zakona o detektivskim poslovima uvodi niz novina, ukqu~uju}i i definisawe oblasti u kojima detektivi mogu prikupqati podatke i obave{tewa pri ~emu ne smeju ometati rad nadle`nih dr`avnih organa. Uz ure|ewe rada pravnih i fizi~kih lica registrovanih za detektivsku delatnost, nacrtom tog zakona se ure|uju i uslovi za wihovo osnivawe, na~in poslovawa i ostvarivawe nadzora nad wihovim radom.

Predvi|eno je i da agencija za poslove privatnog obezbe|ewa, koja treba da bude osnovana po nacrtu zakona o privatnom obezbe|ewu, izdaje licence pravnim subjektima i odobrewa fizi~kim licima za bavqewe detektivskom delatno{}u. Detektivi, kako je planirano, ne mogu obavqati poslove koji su u nadle`nosti dr`avnih organa, a zabraweno im je i primewivawe operativnih metoda i sredstava koje dr`avni organi koriste na osnovu posebnih ovla{}ewa. Iskqu~ivo, kako je navedeno u nacrtu tog zakona, mogu

prikupqati podatke i obave{tewa o nestalim osobama ili onima koji se kriju, kao i o osobama koje su onome ko je anga`ovao detektiva pri~inili {tetu. Detektivi mogu prikupqati podatke i obave{tewa radi za{tite intelektualne i industrijske svojine, kao i radi provere uspe{nosti poslovawa pravnih lica i samostalnih preduzetnika. Te mere se mogu primeniti i protiv osoba koje anonimnim postupawima naru{avaju privatnost osobe koja je anga`ovala detektiva, kao i u pronala`ewu predmeta koji su ukradeni ili izgubqeni. Nacrtom zakona predvi|eno je i da detektiv mo`e dobiti dozvolu za no{ewe vatrenog oru`ja za samoodbranu, a koja se izdaje na pet godina, s tim {to se mo`e produ`iti, u skladu sa Zakonom o oru`ju i municiji. Pravno lice koje se bavi detektivskom delatno{}u, predvi|eno je u nacrtu tog pravnog akta, ne mo`e posedovati oru`je. Detektiv mo`e prikupqati podatke samo od osobe koja na to dobrovoqno pristane a du`an je i da, na zahtev osobe s kojom razgovara, poka`e legitimaciju. Obavezan je i da, kada tokom prikupqawa podataka i obave{tewa, do|e do saznawa da je izvr{eno krivi~no delo koje se goni po slu`benoj du`nosti, to odmah prijavi nadle`nim organima. Na zahtev policije, detektiv je du`an da omogu}i uvid u sve prikupqewe podatke i dokaze kojima raspola`e, a organi dr`avne uprave mogu detektivu, na wegov zahtev, dostaviti podatke o prebivali{tu osobe, polisi oigurawa, poreskoj prijavi, motornim vozilima... Nadzor nad radom pravnih subjekata i fizi~kih lica koji se bave detektivskom delatno{}u, kako je predvi|eno u nacrtu tog zakona, sprovodi MUP. (Tanjug)

„Dnevnik“ da 13. januara isti~e godina, na koliko su, posle formirawa nove sudske mre`e, ponovo upu}eni u taj sud. – Do 13. januara Visoki svet sudstva trebalo bi da odlu~i o tome da li }emo i daqe biti deo Specijalnog suda. Svi smo dali saglasnost da ostanemo u Specijalnom sudu. Li~no sam bez ikakve rezerve dala takvu saglasnost i moja `eqa je da i daqe ostanem deo Specijalnog suda – ka`e sudija Kova~evi}Tomi}. U odgovoru na pitawa u koliko nepresu|enih predmeta

postupaju „delegirane“ sudije, te {ta }e se desiti s postupcima u kojima trenutno sude ukoliko ne budu ponovo upu}ene u Specijalni sud, sudija Maja Kova~evi}-Tomi} je precizirala da svaki sude}i sudija tog suda kao predsednik ve}a postupa u tri-~etiri predmeta, a kao ~lan ve}a u jo{ sedam-osam. – Po zakonu, u slu~aju promene predsednika sude}eg ve}a ili promene u sastavu ve}a, su|ewe po~iwe iznova – precizirala je sudija Kova~evi}Tomi}. J. J.

VANRASPRAVNO VE]E NOVOSADSKOG VI[EG SUDA ODLU^UJE O STATUSU OSU\ENOG ZA UBISTVO U CRNOJ GORI

Veselinu Vukoti}u uskoro ponovqeno su|ewe? Vanraspravno ve}e Vi{eg suda u Novom Sadu }e verovatno do kraja nedeqe odlu~iti o tome da li }e Veselin – Vesko Vukoti} (51), Novosa|anin rodom iz Nik{i}a, okrivqen zbog vi{e te{kih dela, nakon pu{tawa na slobodu u ~etvrtak posle saslu{awa kod istra`nog sudije, ostati u takvom statusu. Hap{ewe, na osnovu Interepolove poternice, koje je privuklo veliku medijsku pa`wu, usledilo je 30. decembra oko 17 sati, posle re- Veselin Vukoti} dovne kontrole policije u prekinuto je izdra`avawe kajednom novosadskom restorazne u novosadskom Okru`nom nu na Dunavu dok je bio u druzatvoru, najverovatnije uz od{tvu s prijateqicom i dvojiluku Ministarstva pravde i com prijateqa. On je, po svoj odobrewe Vrhovnog suda do prilici uz blagoslov MUP-a odre|nog datuma ove godine. u Beogradu, priveden sudiji s Po izlasku iz zatvora u avguobimnim spisima ve} oko 20 stu ili septembru 2009. godi~asova. Saslu{awe je trajalo ne operisan je na Institutu vi{e sati i sudija je doneo za kardiovaskularne bolesti.

vo|en u wegovom odsustvu. Nije iskqu~eno da je pomenutio hap{ewe posledica lo{e komunikacije izme|u bliskih ministarstava pravde i unutra{wih poslova, narodski re~eno, po sistemu: „ne zna leva {ta radi desna“, s obzirom na to da je li{ewe slobode bilo po va`e}em nalogu me|unarodne poternice Crne Gore za poku{aj ubistva, a nije ni razmatrano odre|ivawe ekstradicionog pritvora jer je predmet preuzet, a kako je pomenuto, prekinuto mu je izdr`avawe kazne i dve nedeqe ranije doneta odluka o ponovnom su|ewu po optu`nici za ubistvo iz 1997. godine, zbog kojeg je u Crnoj Go-

Vukoti} je zbog presude u Crnoj Gori u decembru pretpro{le godine iz Belgije izru~en Srbiji. U to vreme je prestala da postoji zajednica SCG pa Srbija nije mogla da ga izru~i Crnoj Gori. Godinu dana kasnije mu je prekinuta zatvorska kazna zbog zdravstvenih problema, navode u novosadskom Vi{em sudu. Vukoti}, koga neki mediji dovode u vezu sa srpskom tajnom policijom devedesetih, u Belgiji je bio okrivqen za ubistvo Envera Hadrija, po jednima – politi~kog emigranta i saradnika CIA-e, a po drugima – humanitarnog radnika, odnosno kosovskog disidenta i borca za qudska prava. Tako|e, Vukoti} se dovodio u vezu s likvidacijom

Dadin posledwi tekst o – Vesku Ina~e, ime Veselina Vukoti}a ~ulo se i u ha{koj sudnici. Na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, on je pomenut kao vlasnik novosadskog kazina “MP Rojal”, u kome su organizovani tajni sastanci mafije i tada{wih politi~ara, kao i da je bio blizak i s decom pokojnog predsednika Srbije, Markom i Marijom Milo{evi}. O wemu je 1994. godine pisala i novinarka “Duge” Dada Vujasinovi}, koja je ubijena 8. aprila 1994. Dadi je to bio posledwi objavqeni tekst. odluku da ne postoji zakonski osnov da se okrivqenom odredi pritvor, na {ta se Tu`ila{tvo `alilo. Naime, Veselinu Vukoti}u, koji ima srpsko i crnogorsko dr`avqanstvo (li~nu kartu je dobio u januaru pro{le godine u novosadskoj policiji, saznajemo nezvani~no), zbog te{kog zdravstvenog stawa

U oktobru je podnet zahtev za ponavqawe postupka, a potom je pravosna`no usvojeno da mu se ponovo sudi. Ve} je odre|eno ve}e koje }e voditi ovaj pretres. Po tuma~ewu suda, nema zakonskih uslova za izru~ewe Crnoj Gori jer je on prakti~no ovde na izdr`avawu kazne, a sledi ponavqawe postupka koji je prethodno

Novosadski Vi{i sud

ri osu|en na 20 godina robije. Od crnogorskog pravosu|a preuzeti su spisi na osnovu kojih je doneta odluka da se Vukoti}u po mesnoj nadle`nosti odobri ponavqawe postupka.

Andrije Lakoni}a – Lakija u beogradskom klubu „Nana“ i okrivqen je za ubistvo zapovednika broda Du{ka Bo{kovi}a 1997. godine u Crnoj Gori u Pr~wu kod Kotora. E. D.

KOD NOVOSADSKOG ZAVODA ZA TRANSFUZIOLOGIJU

Tri `ene povre|ene u „korsi” Tri osobe su povre|ene, od kojih jedna te`e, u trostrukom sudaru ju~e oko 14 sati na raskrsnici kod Zavoda za transfuziologiju u Novom Sadu. Sudarili su se „opel korsa“ novosadskih registarskih oznaka, koji se kretao od hotela „Sajam“ ka Bulevaru oslobo|ewa, i xip „folksvagen“ beogradskih registracija, koji je i{ao od Klini~kog centra Vojvodine ka Detelinari. Tom prilikom je o{te}en i „jugo“ zate~en na licu mesta. U „opelu“ su povre|ene tri `ene iz Novog Sada, ^erevi}a i Beo~ina. Jedna od wih, ^. D.

zadobila je te{ke telesne povrede i u besvesnom stawu je prevezena na Institut za plu}ne bolesti u Sremskoj Kamenici. Wu su sa zadweg sedi{ta izvla~ili vatrogasci po{to je bila prikqe{tena. Ostale dve putnice, R. M. (1949) i K. Z. (1968) su pro{le s lak{im povredama i posle lekarskog pregleda pu{tene su ku}i, saznajemo nezvani~no. Uvi|aj }e utvrditi kako je do{lo do nezgode, a nije iskqu~eno da je „opel“ ostao u raskrsnici i da je xip na svoje zeleno svetlo naleteo na wega. M. V.


14

DRU[TVO

sreda5.januar2011.

DR@AVA ]E OVE GODINE BITI SOCIJALNO ODGOVORNIJA

Pomo} za ve}i broj siroma{nih Tokom ove godine socijalna davawa bi}e redovna, tvrdi dr`avi sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Zoran Martinovi}, dodaju}i da je ve} na po~etku 2011. za oko 15 odsto porastao broj korisnika socijalne pomo}i. Redovna isplata roditeqskih i de~ijih dodataka, naknada za porodiqsko odustvo, invalidnina, kao i socijalna pomo} za ugro`ene omogu}ene su izdvojenim sredstvima iz buxeta za ovu godinu. Me|utim, ni ove godine roditeqski dodatak, koji se dodequje jednokratno za prvo, a u 24 rate za drugo, tre}e i ~etvrto dete, ni ove godine ne}e se ubrzano ispla}ivati ve} }e se na wega ipak morati neko vreme ~ekati. Kako obja{wava Martinovi}, jednokratna isplata svih

de ~ak ni privremeno ili povremeno kako bi sa~uvali socijalnu pomo}. Sada se to mewa i vi{e materijalna pomo} jednom dodeqena ne}e biti trajna ve} }e se stawe stalno proveravati i dr`ati pod kontrolom: onaj ko odbije posao da bi sa~uvao materijalnu pomo} osta}e bez we, a ona }e biti dodeqivana onima koji iz raznoraznih razloga zaista ne mogu da rade. Ina~e, prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, materijalnu pomo} i obezbe|ewe 2004. godine dobijale su 47.354 porodice, a pro{le godine taj broj je porastao za ~ak 20.000 porodica koje nisu imale od ~ega da `ive. Me|utim, u resornom ministarstvu utvrdili su da me|u svim tim porodicama za koje dr`ava izdvaja

DNEVNIK

OVOGODI[WI OSMACI UMESTO KVALIFIKACIONOG ISPITA POLAGA]E ZAVR[NI ISPIT

Mala matura obavezna za sve Na kraju osnovnog {kolovawa ovogodi{wi osmaci, umesto kvalifikacionog, polaga}e zavr{ni ispit koji }e se sastojati iz testa iz materweg jezika i matematike i na kojem }e polovina pitawa biti iz zbirki za ve`bawe, ~etvrtina, tako|e iz tih zbirki, ali s promewenim vrednostima u zadacima iz matematike, ili redosledom ponu|enih odgovora kod materweg jezika, a ~etvrtina zadata-

gawa zavr{nog ispita nije kona~an i prakti~no on va`i samo za ovogodi{we osmake, a svoj kona~ni oblik ovaj ispit dobija}e postepeno do 2014. godine. - Ispit }emo postupno mewati i to tako {to }e se pove}avati procenat nepoznatih pitawa u testovima, pa }e 2011/12. {kolske godine biti po ~etvrtina poznatih i delimi~no poznatih pitawa, a polovina nepoznatih, 2012/13.

Zbirke do kraja meseca I zavr{ni ispit u~enici }e mo}i da pola`u na svim nastavnim jezicima u Srbiji, a bi}e prilago|en i onima sa smetwama u razvoju. Za ovogodi{wi, prvi zavr{ni ispit, u pripremi su i zbirke zadataka za pripremu koje bi pred |acima trebalo da budu do kraja ovog meseca. ka bi}e potpuno nepoznata. Za razliku od kvalifikacionog ispita, koji su polagali samo oni koji su `eleli na ~etvorogodi{we {kolovawe, zavr{ni ispit }e polagati svi u~enici na kraju osmog razreda i on }e se bodovati pri upisu u sve smerove sredwih {kola. Prema re~ima ministra prosvete, ovogodi{wi na~in pola-

bi}e ~etvrtina delimi~no poznatih pitawa, a tri ~etvrtine potpuno nepoznatih, a kona~an oblik ovaj ispit dobi}e 2013/14. godine, kada }e svi zadaci na wemu biti |acima nepoznati - rekao je jesenas, predstavqaju}i zavr{ni ispit, profesor dr @arko Obradovi}. - Jo{ ove i naredne dve godine na zavr{nom ispitu }e

se polagati samo testovi iz materweg jezika i matematike, a na kraju 2013/14. {kolske godine, kada sada{wi petaci budu na kraju osnovnog {kolovawa, pored ova dva testa, na zavr{nom ispitu ima}e i tre}i, u kojem }e biti pitawa iz istorije, geografije, biologije, fizike i hemije.

Zavr{ni ispit ne}e imati dowi prag bodova, to jest na wemu niko ne}e pasti, ali }e i daqe maksimalan broj bodova po testu biti 20, tako da }e pri upisu u sredwu {kolu ovaj ispit biti bodovan s maksimalnih 40, a uspeh iz {estog, sedmog i osmog razreda osnovne {kole s jo{ maksimalno 60 bodova. D. Deve~erski

SVIWSKI GRIP STIGAO U HRVATSKU

roditeqskih dodataka bio bi veliki udar na buxet. Dodaje da }e se upravo zbog ka{wewa roditeqski dodatak uskla|ivati sa tro{kovima `ivota, ali da se to pove}awe ne}e zna~ajno odraziti na popravqawe kvaliteta `ivota. Kako je Vlada Srbije pred sam kraj pro{le godine usvojila predlog novog zakona o socijalnoj za{titi, koji poslanici Skup{tine Srbije treba uskoro

materijalnu pomo} ima najmawe 34 odsto potpuno sposobnih za rad, ali i konstatovala da oni ne}e da prihvate nikakav posao ve} se iskqu~ivo oslawaju na pomo} dr`ave. U narednih godinu dana ova }e se praksa izmeniti i mnogi }e ostati bez pomo}i i biti primorani da se sami snalaze, dok }e u isto vreme ona oti}i onima koji ne mogu da dobiju posao ili nisu sposobni za bilo kakav rad.

Dodatne pare ugro`enima Nerazvijene op{tine u Srbiji dobi}e ove godine {ansu da olak{aju `ivot svojim najsiroma{nijim stanovnicima. Na predlog Ministarstva rada i socijalne pomo}i ove godine u buxetu Srbije za urgentne pakete socijalne pomo}i izdvojeno je 850 miliona dinara, {to je najve}a suma do sada izdvojena u te svrhe. Za sprovo|ewe novog zakona o socijalnoj za{titi izdvojeno je dodatnih 2,7 milijardi dinara, {to je zna~ajana svota u godini ekonomske krize, koja }e omogu}iti da pravo na socijalnu pomo} ostvari ve}i broj gra|ana ali i da se postoje}i iznosi pove}aju.

da usvoje, o~ekuje se da }e pored ve} prido{lih socijalnih korisnika on doneti nove, te da }e u 2011. godini broj onih koji dobijaju i tra`e pomo} dr`ave porasti za 40 do 60 odsto. U buxetu za ovu godinu se ve} ra~unalo na to da }e biti usvojen nov zakon koji donosi ve}i broj korisnika socijalne pomo}i te su upravo zbog toga i izdvojena ve}a buxetska sredstva za tu namenu. Me|utim, socijalna pomo} mora}e ubudu}e da se „zaradi“. Naime, novi zakon o socijalnoj za{titi u potpunosti mewa na~in na koji se novac dodequje a u obzir }e se uzimati ~ak i to da li potencijalni korisnik mo`e na drugi na~in da se obezbedi recimo tako {to }e zasukati rukave i raditi bilo {ta - ili je zaista nesposoban pa mu je pomo} dr`ave preko potrebna. Do sada je va`ilo pravilo da oni koje se zaposle izgube pravo na materijalnu pomo} i obezbe|ewe, pa je zapravo na taj na~in stimulisao korisnike da ne ra-

Od ove godine, nakon usvajawa zakona, sve ustanove socijalne za{tite, kao i stru~ni radnici, mo}i }e da rade samo uz licencu. Licencu }e morati imati i oni koji rade u domovima za sme{taj starih osoba, dece ometene u razvoju, ustanovama socijalne za{tite ali i svi stru~ni radnici koji imaju bilo kakve veze sa ovim institucijama. Licencirawe struke i pravnih lica traja}e tokom cele ove godine kako bi oni dogodine bili akreditovani. Pored toga, stru~ni radnici centra za socijalni rad ima}e slu`benu legitimaciju kojom }e dokazivati svojstvo slu`benog lica. Wih }e izdavati ali i ukidati Komora u kojoj }e ~lanstvo biti obavezno. U ovoj instituciji, ~iji }e se rad uglavnom finansirati iz buxeta, vodi}e se registar o izdatim, obnovqenim i oduzetim licencama profesionalaca u socijalnoj za{titi. Licencirawem ustanova bavi}e se dr`ava. Q. Male{evi}

Ne o~ekuje se (nova) pandemija u Srbiji Virus pandemijskog ili sviwskog gripa registrovan je u Hrvatskoj, ta~nije u Dalmaciji. U Splitu je obolelo dvadesetak osoba kod kojih je laboratorijski potvr|en virus H1N1, a zbog komlikacija nastalih kod jednog {ezdesetogodi{waka nastupila je smrt. Prvi oboleli od pandemisjkog gripa kasno jesenas su registrovani u Engleskoj gde je do sada virus odneo desetak `ivota u proteklih {est nedeqa. U drugim delovima Evrope tek po~iwe da se prime}uju prvi znaci aktivnosti virusa. Ni jedna laboratorija jo{ nije potvrdila da li je virus mutirao ili ne, a ni Svetska zdravstvena organizacija se nije zvani~no izjasnila po tom pitawu. Po re~ima na{ih epidemiologa ne o~ekuje se pojava nove pandemije virusa H1N1 u Srbiji. Kako nemamo potvr|enih slu~ajeva obolelih od gripa nije moglo do}i ni do mutacije

Pove}awe broja obolelih od gripa obi~no nastupi kada se {kolarci vrate sa raspusta. Nagle promene temperature, kojima smo svedoci proteklih nedeqa a koje se predvi|aju i za narednu nedequ, pogoduju gripu i {irewu zaraze virusa. Uz to rezultati istra`ivawa u Srbiji, u kojem je proveravana proku`enost sta-

NOVI PRAVILNIK O AUTO-[KOLAMA DO 15. JANUARA

Voza~ki ispit 500 evra Iako su mnogi gra|ani jo{ krajem 2009. `urili da {to pre upi{u auto-{kolu i polo`e voza~ki, kako ih ne bi zahvatio program koji propisuje novi Zakon o bezbednosti saobra}aja, novi pravilnik o polagawu voza~kog ispita i auto-{kolama jo{ nije

Dr`ava poma`e Nasti}ima Ambasador Srbije u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama Vladimir Petrovi} izjavio je da dr`ava Srbija preduzima sve {to je u wenoj nadle`nosti da pomogne porodici Nasti} iz SAD, kojoj su pre vi{e od pola godine oduzeta deca. - Nadam se da }e na slede}em ro~i{tu, koje }e biti odr`ano oko 20. januara, biti pozitivnog pomaka i da }e se na}i najpovoqnije re{ewe po decu, koja su vi{e od {est meseci bez roditeqa - rekao je Petrovi}.

Ameri~ka Agencija za za{titu dece, pre pola godine, bra~nom paru Vuku i Verici Nasti} oduzela je sina Damjana (8) i }erku Nastasju (5), po{to su u slu`benom laptopu oca prona|ene fotografije nage dece. Petrovi} je podsetio da su u SAD zakonodavna, izvr{na i sudska vlast odvojene, zbog ~ega se direktno kontaktira sa kabinetom guvernera Kalifornije, jer je u toj dr`avi sedi{te agencije koja je Nasti}ima oduzela decu.

novni{tva od novog gripa, pokazuju da je izme|u ~etvrtine i tre}ine stanovni{tva proku-

`eno {to zna~i da je steklo odre|enu otpornost na virus pandemijskog gripa. Gra|anima se ipak, savetuje vakcinacija protiv sezonskog gripa, kao mera predostro`nosti. Epidemiolozi podse}aju da je pro{logodi{wa pandemija, iako je bila blaga, odnela je 137 `ivota u Srbiji. U Vojvodini je hospitalizovano 1591 osoba, a umrlo je 32 osobe. Kako grip kod nas jo{ nije registrovan, jo{ uvek nije kasno za vakcinaciju. Glavni talas ovosezonskog gripa u Srbiji mo`e se o~ekivati krajem januara. Pove}awe broja obolelih od gripa obi~no nastupi kada se {kolarci vrate sa raspusta. Nagle promene temperature kojima smo svedoci proteklih nedeqa, a koje se predvi|aju i za narednu nedequ, pogoduju gripu i {irewu zaraze. Ovogodi{wa vakcina je trovalentna i sadr`i viruse koji trenutno cirkuli{u u Evropi. J. Barbuzan

donet. Wegovo usvajawe iz MUP-a najavquju do 15. januara ove godine. Branislav Pejovi} iz Saobra}ajne policije MUP-a Srbije obja{wava da jo{ uvek svi koji sada upi{u voza~ki imaju vremena da do|u do dozvole po starim propisima. A to zna~i po starom {kolskom programu i upola cene. Kandidati }e od momenta objavqivawa pravilnika imati

jo{ pet meseci da pola`u obuku po starim propisima. Po novome }e, prema sada{woj ra~unici, auto-{kole morati da pove}aju cenu obuke sa 200 - 300 evra na vi{e od 500, mo`da ~ak i 800 - ukoliko polaznik ne polo`i od prve i mora da uzme dodatne ~asove. Razlika u ceni je prevelika, a vremena do dana D malo, tako da mnogi budu}i voza~i poku{avaju ovih dana da prona|u neku od auto-{kola i upi{u voza~ki po starome. Zakonodavac je po novom propisu predvideo 40 ~asova prakti~ne obuke i isto toliko sati teorije, licencirawe predava~a u roku od jedne godine, nova nastavna u~ila, trena`ere pre sedawa za volan, u~ewe motoristike i prve pomo}i. Kako se tro{kovi obuke zna~ajno uve}avaju, uve}ava se i ukupna cena i to najmawe dvostruko. Damir Okanovi} iz Komiteta za bezbednost saobra}aja poru~uje budu}im voza~ima da ne `ale ukoliko ne uspeju da zavr{e obuku po starom, jer „sada{wi sistem ne fabrikuje bezbedne voza~e“. On to potkrepquje statisti~kim podacima prema kojima

upravo mladi voza~i u prve ~etiri godine izazivaju najve}i broj udesa i najvi{e ginu. Budu}i voza~i burno reaguju na ovakve poruke i ka`u da je nova obuka sa pove}anim brojem ~asova besmislena, jer nesre}e nisu posledica obuke, ve} nepo{tivawa propisa, lo{ih puteva... Navode primer Italije,

Pusta `eqa Brojni kandidati za voza~ki ka`u da bi o bezbednosti trebalo brinuti ve}om kontrolom saobra}aja, ka`wavawem svakog prolaska kroz crveno ili preticawa na mestima gde je zabraweno, a ne da bogati roditeqi zaglade po `ivot opasne brqotine svojih sinova - i nikome ni{ta. Budu}i voza~i pitaju da li oni koji donose propise znaju od koliko novca `ivi ve}ina gra|ana u Srbiji i da li }e za wih voza~ki biti tek pusta `eqa. koja je poznata po dobrim voza~ima, iako nije propisano koliko obuka mora da traje, ve} se vodi ra~una o tome da li kandidat zna ili ne zna da vozi. Kako nekome treba vi{e, a nekome mawe vremena da savlada ve{tinu vo`we, kandidatu bi trebalo prepustiti da sam odlu~i kada }e iza}i na ispit, tada ga dobro pro~e{qati, a ne uzimati hara~ za obuku. R. Dautovi}


REPORTA@E

c m y

DNEVNIK

sreda5.januar2011.

15

AGILNI [I\ANI NOSTALGI^NO PAMTE TITA I @ELE DA VASKRSNU BAR DEO LEPOTE STARE SFRJ

Izvi|a~ki duh na srema~ki na~in nogi u~esnici formirawa izvi|a~kog odreda „Lazar Bibi}“ iz {idske varo{i ka`u da se to dogodilo u Titovo vreme, kada je dr`ava u onda{wem vaspitawu i obrazovawu mlade generacije videla svoje sledbenike. Ni u sada{woj dr`avi izvi|a~i se ne predaju, naprotiv. Do|o{e neki novi klinci, ne daju da zamre duh spretnih i dovitqivih qubiteqa prirode, jer Srbija pamti prva izvi|a~ka okupqawa jo{ davne 1907. godine.

M

Tito, pa je prestao da radi i odred. A 12. aprila svake godine, po~ev od 1972. izvi|a~i iz svih {est biv{ih republika sastajali su se u [idu na liniji proboja sremskog fronta, pri~a nam tada{wi komandant Tihomir-Tile Ranisavqevi}. Takva be{e pro{lost, ali ne miruju ni dan danas, kada su izvi|a~e, kao relikt SFRJ, mnogi zaboravili. U Ada{evicima, Erdeviku i Morovi}u ve} su formirani novi izvi|a~ki odredi. Mla|arija ovih

Stari izvi|a~ki asovi sada rukovodioci

Za dan op{tine 6. decembar izvi|a~ki odred „Lazar Bibi}“ dobio je od lokalne samouprave prostorije u Kara|or|evoj ulici na kori{}ewe zauvek. To im je dodelio zamenik predsednika op{tine Sr|an Male{evi}. Rad ovog odreda 2002. godine pokrenuo je biv{i komandant 15. brigada izvi|a~a koje su se formirale davne 1972. godine i trajale punih osam. Onda je umro drug

sela je tra`ila da se organizuje u jednu izvi|a~ku organizaciju, a rukovodstvo „Lazar Bibi} - a“ je to prihvatilo. Lokalna samouprava je zadovoqna da mlade na ovaj na~in skloni sa ulice i obezbedi im mesto gde }e pored zabave i dru`ewa imati prilike da {to-{ta korisno nau~e. Danas odred „Lazar Bibi}“, a sutra Savez izvi|a~a op{tine [id koji ve} sada broji 600 ~lanova, u Kara-

|or|evoj ulici je ve} napravio streqanu sa {est puca~kih mesta. Izvi|a~i, wih oko 200 su nedavno u~estvovali u radnoj akciji „O~istimo Srbiju“, a 120 strelaca se priprema za veliko takmi~ewe koji }e ih dovesti do prvenstva dr`ave, dok se ostali ~lanovi zabavqaju po sekcijama koje rade sa stru~nim timom koga je postavio Tihomir Tile Ranisavqevi}. Uprava izvi|a~a u [idu pored po~asnog predsednika i stare{ine Tileta ~ine i stare{ina Dragan Lazi}, na~elnik Dragan Kova~, pomo}nik na~elnika Voja Star~evi} i generalna sekretarica Mirjana @rebi}. Kqu~ni ~ovek izvi|a~a {idske varo{i svakako je Ranisavqevi}. U Titovo doba ovaj qubiteq izvi|a~kog zanata uspe{no je vodio 15 brigada iz biv{e Jugoslavije. [idski izvi|a~i pokupili su brojna priznawa, pehare i medaqe, a me|u wima je bio i Tihomir. Dr`ava je bila ponosna na svoje sledbenike koji su svoju budu}nost gradili na wenim temeqima - spomen obele`ju proboja Sremskog fronta od koga je zavisio uspe{an prodor savezni~ke vojske do kona~nog sloma fa{izma. Evo kratke ispovesti prvog i posledweg komandanta 15 brigada formiranih u {est biv{ih republika SFRJ, Tileta Ranisavqevi}a. - Izvi|a~ki odred „Lazar Bibi}“ formiran je 1952. godine. Wega je formirao Du{an Orli}, po ugledu na izvi|a~ke odrede u zemqi. Ja sam se u izvi|a~e u~lanio 1970. godine u Novom Sadu. Dolaskom u [id odmah sam se ukqu~io u odred.

Dao sam ideju da sa granicom sa Hrvatskom zasadimo park mira, {to smo i u~inili. Svake godine tamo smo i{li 12. aprila i dr`ali miting sa susedima iz Hrvatske i BiH, u spomen Sremskog fronta. Nakon dve-tri godine digli smo to na republi~ki, pa na dr`avni nivo. Predlo`ili smo da se u svi{ {est biv{ih repulika SFRJ od sitnih izvi|a~kih odreda formiraju brigade, {to je i u~iweno. Krajem 1972. godine formirano je 15 brigada sa 1.500, pa 4.000, da bi za godinu Ponovno formiran odred 2002. godine dana u wima bilo 6.000 ~lanova. U saradwi sa JNA po`avawa proboja Sremskog zvali smo svih 15 brigada u fronta u [idu za komandanta [id, a zborno mesto je bilo vaove parade izabrali su mene {ari{te. Dva dana pre obeleka`e Tihomir. - Moj {tab samnom je ve} imao raspored sme{taja svih 6.000 qudi. Smestili smo ih u sela, Ada{evci, Morovi}, Va{ica, Ilinci, Batrovci, Vi{wi}evo. Tu su imali preno}i{te i hranu, a u ve~erwim satima omladina sela priredila im je zabavu i igranku. Na dan proboja Sremskog fronta, svake godine sve brigade izvi|a~a krenule su u jutarwim satima pe{ke do spomen obele`ja. Tamo generalu za vezu, kada su stigle sve brigade, ja sam predao raport, a zastavu moj zamenik prof. \oka Karanfilovi}. Na spomen obele`ju pored politi~ara, vojske i nas bili su u prvom redu generali i ambasade ~lanica u~esnika proboja Sremskog Predaja raporta i zastave – tako nekad be{e fronta, porodice poginulih

^ARDU U PALANCI ZBOG RIBE VOLELE SU I FUDBALSKE LEGENDE

Dribler [eki dolazio folcikom po paprika{ tara ~arda“ u Ba~koj Palanstu“ radilu su, uglavnom konobari Srci, sme{tana ba{ izme|u jebijanci koje je {kolovala „slu`ba“ zera „Tikvara“ i Dunava, vikoliko zbog zanata toliko i zbog ~i{e od dve godine je zatvorena, a newenice {to je u ove krajeve, a rezikada je va`ila za kultno mesto. I dencija „Kara|or|evo“ je par kilomedanas ovda{wi qudi pri~aju da su tara odavde, Josip Broz znao i nenajwihovi preci tvrdila da onaj ko je vqen da svrati. U takvim situacijama bio u Palanci, a nije jeo ribqi ~ori konobar u najzaba~enijem bifeu bu ili parpirka{ iz kotli}a kod ovoga grada morao je da zna kako da postarog skelskog prelaza, kao da i slu`i goste iz svetske elite. To jesu nije bio u varo{i. Tu je skela nekabili najboqi konobari koji su mogli da povezivala Palanku i Ilok u Hrda rade u Palanci, beogradskom „Mevatskoj, a sada su ostale uspomeno i tropolu“, Wujorku, Tokiju, Moskvi... pogled na drugu dr`avu. Skoro dve Danas su penzioneri i „in“ ugostitedecenije od „razvoda“ ovde nije priqima mogu da dr`e predavawa. metno da je nekada{wa dr`ava podeqena. ^ak je i most specifi~an, jer se iz zadwih ulica Palanke ulazi u prve u Iloku ili obratno, pa ispada da su dve dr`ave povezane }uprijom. ^arda koja je nekada bila najpose}enije mesto u varo{i, jer su svi putevi vodili na vodu i preko we, danas izgleda tu`no. Predmet je sudskog spora, jer je svojevremeno privatizovana, a prodata je u sklopu Dru{tvenog turisti~kog predize}e „Turist“. Kasnije se ispostavilo da onaj ko je prodavao nije bio vlasnik, pa je sve vra}eno dr`avi, zakupci su tu`ili i sve je jo{ na sudu, a simbol Palanke ostao je zatvoren ispod stoletnih platana. Nekada, od 1974. do pu{tawa u saobra}aj mosta koji se propeo preko velike reke oko dva kilometra nizvodno Na terenu je „jeo loptu”, a ribu u Palanci od ~arde, prestala je da saobra}a skeAli, cela pri~a, kao i `ivot u la „Medved“ koja je ~ardi pravila najovoj varo{i treba da se vrati na obave}i promet. Bile su kilometarske lu Dunava, a tamo je zbog qudi, parakolone koje su ~ekale da sa na{e stragrafa, tranzicije i krize zatvorena ne pre|u u Hrvatsku ili iz Iloka u stara ~arda. Sedamdesetih godina Ba~ku. Tada je ~arda va`ila za mesto pro{log veka ova ~arda sa iskidanim koje se danas zove „in“. Mnogi svetski ribarskim mre`ama na na malo vi{e priznati glumci poput Jul Brinera, ~a|avim zidovima, kotli}ima, vrLiz Tejlor, Ri~arda Bartona, Virne {kama, sa~mama, bu}kama... li~ila je Lizi, te ruskih kosmonauta i tada pona svoje ime. Nakada su ovde kuvali i znatih svetskih i doma}ih estradnih jeli pravi majstori ne samo kulinarzvezda dolazile su ovde, jele ~estit stva, ve} i fudbala, legende koje i dapaprika{ i slu{ale tambura{ke bannas `ive me|u onima koji se se}aju de ~ika Mi{e i.... U tada{wem „Turikada je reprezentativni jugosloven-

S

ski fudbal ne{to zna~io. Ne|oMilanovi}, legendarni poslovo|a nekada{we ~arde kod i danas pri~a kako je nekada Dragoslav [ekularac telefonom iz Beograda naru~ivao ribqi paprika{ i dok bi ga Cana zgotovila, on bi sa svojim „folcikom“ doleteo i u ru~kono{ama (niz {erpica) odneo u veliki grad ~orbu, jer [eki nikada nije voleo {picere i tamburaa{e. Jednom smo pri~ali i ispalo je da je na{a legenda odigrla „samo“ 41 utakmicu za reprezentaciju Juge i postigao samo 6 golova. Al’ nije bilo boqeg driblera. Bobi Jankovi}, poznati novinar, prvi put je doveo Miqana Miqani}a na ~ardu u Palanci i on je tamo delio kravate, zna~ke FSJ i malo su svirali palana~ki tambura{i. Nije bio, za razliku od [ekija veliki fudbaler, ali i Miqan je jeo palana~ki ribqi paprika{ i podse}ao da je sa Zvezdom osvojio 10 titula, vodio reprezentaciju Jugoslavije na dva svetska prvenstva i ni{ta nije uradio, ali je ostao zapam}en kao jedan od na{ih najve}ih teoreti~ara fudbala. I Vlatko Markovi}, predsednik Fedbalskog saveza Hrvatske, svojevremeno, dok je Joza bio `iv, voleo je svoje ekipe ( napr. Dinamo) da dovede na pripreme u Ilok (s one strane Dunava, a i tamo ima ~arda). Kada bi u sobe tamo{weg sredwovekovnog dvorca smestio svoje igra~e, znao je da do|e za {ank palana~ke ~arde. S ove strane Dunava to~io se „rubinov“ ili „navipov“, a s one strane „cezar“ ili „kornako“. Nije bio problem u viwaku i ~a{ama ve} u dru{tvu, {anku, tambura{ima i ambijentu. Na ovim prostorima popularni i po toleranciji poznat Markovi} voleo je da pri~a sa obi~nim qudima o `ivotu, ali ne o fudbalu. I danas ovde qudi pri~aju o svemu samo ne o fudbalu, ali svi s ove i s one strane Dunava konstatuju da je velika greota {to je ovda{wa ~arda zatvorena. M. Suyum

boraca, narod iz {idske i susednih op{tina – nostalgi~no se prise}a Tile Ranisavqevi}. Pored ove ozbiqne ispovesti ima i ona druga. Svi prisutni izvi|a~i iz {est biv{ih republika stizali su vozovima na {idsku stanicu, a vozovi behu puni bezbri`nosti i qubavi. Mla|arija je `ivela svoju slatku mladost, a {eretski pogledi mladi}a zbuwivale su zarumenele devojke. Zato nije bilo ~udo {to su ove brigade i daqe sve do 1980. godine, kada je umro “najve}i sin na{ih naroda i narodnosti” ipak ostale na broju. - Sada su druga vremena, imamo druga~ije programe, razne sekcije, razne sadr`aje, ali nemamo stare prijateqe. Trudimo se da uspostavimo nekada{we veze, da nam srce bude puno – pri`eqkuje Tile. D. Savi~in

ASURYIJE PRAVA RETKOST U SRBIJI

Mla|arija ne}e mo~vare da gazi S

tari asurdxijski zanat u Vojvodini |e ho}e da nastave tradiciju. Sve se radi i Srbiji gotovo da je izumro. Majkao proizvod ku}ne radinosti retkog stastori koji od barske biqke rogoza rog zanata. ili {evara izra|uju asure retko se sre}u, - Ja sam odrasla sa majstorima i nau~ipoput Dobrile Petrovi} iz sela Majur la posoa, pa tako i moja deca i unuci u~e kraj Jagodine. Asurdxije su nekada imale uz mene i supruga koji mi pomaxe - pri~a svoje radionice i ku}e pored mo~vara gde Dobrila. - U Majuru i Jagodini nema ronije mawkalo {evara koji im je bio na goza, pa je samim tim i nama texe, jer po dohvat ruke, a da pri~a bude zanimqivija, sirovine moramo u udaqenije krajeve, tamajstorica Dobrila rogoza nema u svom mo gde ga ima u mo~varama kraj Dunava i selu, nego po sirovine mora ~ak do Srebrnog jezera kod Velikog Gradi{ta na Dunavu ili neke vojvo|anske destinacije. Od rogoza Dobrila i ~lanovi wene familije pletu razne vrste asura, zembiqe i ukrasne predmete za doma}instvo, prilago|avaju}i se koliko mogu potrebama i zahtevima probirqivih kupaca. Izradi asura prethodi mukotrpan posao se~e rogoza na mo~varnom zemqi{tu, posle ~ega listove treba odvo- Dobrilinim torbicama dame te{ko odole Foto: M. Mitrovi} jiti i osu{iti na suncu, a tek posle dolazi pletewe i {iKni}kom jezeru. [evar nije skup, ali je vewe asura. Zbog jeftine radne snage i mukotrpan i te`ak posao da se obezbedi, sirovine, poput druge robe, i asure nam mora u vodu da se zagazi da bi se posekao sti`u iz Kine, koje i mu{terije kod nas u odre|eno vreme, a zatim osu{io i prikupuju za prostirke, da se za{tite od sunpremio za pletewe. Ima vi{e vrste {eca ili za izle`avawa na pla`i. vara, pa se od jednog samo prave ru~ice za - Asurxijski zanat je jedan od najstarita{ne, cegere i zembiqe. Mla|e je te{ko jih, jer su qudi od pamtiveka koristili naterati da zagaze u mo~varu, pa mo`da i rogoz za pravqewe prostirki. Moji stari zbog toga asurdxijski zanat izumire. Sasu se bavili time vi{e generacija, pa da ma ne bih mogla, pa mi poma`e suprug sve ne bi palo u zaborav, sa ~lanovima Mom~ilo. familije nastavili smo da se bavimo Iz moje prve proizvo|a~ke ruke cene ovim zanatom, a ja sam od Regionalne priproizvoda su prikladne za sva~iji xep. vredne komore u Ni{u svoje ume}e ozvaSvakoj gospo|i kad pogleda asuru, torbini~ila i majstorskim pismom. Jo{ samo cu ili ceger, svidi joj se, ne mogu da ododvoje-troje starih qudi u Srbiji koji le, a samo kod mene mo`e da ga kupi. Torprave samo asure, a ja sam od {evara usabice i cegeri su 500 dinara, ima robe povr{ila izradu torbi, cegera i druge robe godne za poklone za 200 ili 300 dinara, - kaxe Dobrila. nema jeftinije ni iz kineske manifaktuUnazad pet generacija predaka iz Dore. Mo`e da se obezbedi egzistencija, a briline familije bavilo se asurdxijvolimo i dru`ewe i `elimo da o~uvamo skim zanatom, a wene }erke i unuci takoasurdxijski zanat. M. Mitrovi}


SPORT

sreda5.januar2011.

NEMAWA VIDI], KAPITEN MAN^ESTER JUNAJTEDA

DNEVNIK

c m y

16

FOTO-PRI^A S NOVOSADSKOG SAJMI[TA

Moramo igrati boqe Kome smeta Ajaks

Kapiten Man~ester junajteda Nemawa Vidi} rekao je da je iznena|en lo{im rezultatima ^elsija, ali i nekonstantnom igrom svog tima. Vidi} je istakao da upravo zato Junajted nije uspeo da ostvari ve}u prednost na ~elu tabele Premijer lige. - Moramo da igramo boqe. Verujem da mo`emo da osvojimo titulu i pokazali smo da mo`emo da budemo solidni, ali je ova sezona veoma ~udna - rekao je Vidi} i dodao:- Ne bih verovao da mi je neko pre pet Nemawa Vidi} nedeqa rekao da ^elsi ne}e poda ne}emo osvojiti titulu, ali bediti na pet ili {est me~eva. smo prvi, jo{ uvek nismo poraSvi su mislili da je ^elsi najja`eni, a da smo pobedili na po~i tim i da }e osvojiti titulu, lovini utakmica na gostovawiali odjednom su prestali da poma koje smo odigrali nere{eno be|uju. To pokazuju koliko je jado sada bismo bili nezaustavqika i konkurentna Premijer livi. ga. Uz to, pogledajte koliko smo Vidi} isti~e da mu se ne svibodova mi izgubili ove sezone. |a to {to je Junajted ostvario Da sam znao da }emo izgubiti samo dve pobede na devet gostoovoliki broj bodova rekao bih vawa ove sezone.

- Na{ skor sa gostovawa nije ne{to na {ta smo ponosni, ali moramo da nastavimo daqe i nadamo se da }emo ga promeniti. Te{ko je to objasniti, definitivno na nekim utakmicama nismo odigrali dobro, ali smo izvukli dobar rezultat za nas, a opet bilo je me~eva na kojima smo bili dobri, a rezultat nije do{ao. I zbog toga smo veoma nekonstantni - naglasio je Vidi}.

^elsi ho}e Suboti}a

Yeko na korak od Sitija

^elnici ^elsija zainteresovani su za fudbalera Borusije iz Dortmunda i srpskog reprezentativca Nevena Suboti}a. Menaxer londonskog kluba Karlo An}eloti ima problema u odbrambenoj liniji, po{to su Aleks i Xon Teri van terena zbog povreda. An}eloti `eli da na du`e vreme anga`uje mladog i Neven Suboti} kvalitetnog igra~a, a Suboti} za srpskog fudbalera tra`io odgovara tim karakteristikaobe{te}ewe izme|u 15 i 20 mima. Srpski reprezentativac je liona evra. Suboti} (22) je u visok i sna`an, a odli~an je u Dortmund stigao 2008. godine iz skok igri. Majnca, a za lidera Bundeslige Suboti} ima ugovor s nema~odigrao je 101 me~ i postigao 12 kim klubom do juna 2014. godine, golova. Za reprezentaciju Srbia procewuje se da bi Dortmund je nastupio je na 20 utakmica.

Menaxer Man~ester Sitija Roberto Man}ini potvrdio je da je klub pristao na transfer Edina Xeka iz Volfsburga. Reprezentativac Bosne se nalazio u pregovorima sa Sitijem u posledwih desetak dana, a Man}ini je rekao da je sve skoro gotovo. - Pristali smo na sve uslove. Xeko je dobar igra~ i svi timovi u Evropi ga `ele. Mi imamo va`nu utakmicu sa Arsenalom pred nama i posle we }u razgovarati sa wim - rekao je Man}ini. Italijanski stru~wak nije otkrio kolika je visina transfera, a pojedini izvori tvrde da ona iznosi do 40 miliona evra. U posledwih godinu i po dana Xeko je povezivan sa velikim brojem evropskih klubova posle odli~nog niza od 26 golova kojima je pomogao da se Volfsburg dokopa titule u Bundesligi. Od tada bosanski reprezentativac nije bio toliko efikasan, ali je ove sezone ve} postigao deset golova na 17 me~eva.

De Bur u Ajaksu Dosada{wi pomo}nik selektora Holandije Berta van Marvajka Frank de Bur imenovan je za trenera Ajaksa do leta 2014. godine. Biv{i reprezentativac lala na klupi vi{estrukog prvaka Evrope i Holandije nasledio je Martina Jola, koji je pro{log meseca napustio klub. U dugoj igra~koj karijeri De Bur je, osim Ajaksa, nosio dresove Barselone, Galatasaraja, Glazgov Rend`ersa i katarskog Al-Rajana, a najve}i uspeh postigao je 1995. godine kada je sa klubom iz Amsterdama osvojio titulu {ampiona Evrope. Za reprezentaciju Holandije De Bur je nastupao punih 14 godina, odigrao 112 utakmica i postigao 13 pogodaka.

IZ PARTIZANA

Birmingem `eli Petrovi}a Engleski Premijerliga{ Birmingem ukqu~io se (ponovo) u trku za zadweg veznog Partizana Radosava Petrovi}a. Ekipa u kojoj igra Nikola @igi} `eli da poja~a konkurenciju na poziciji defanzivnog veziste i povremenog srpskog reprezentativca vidi kao najboqe re{ewe. Trener Birmingema Aleks Mekli{ ceni igra~e sa ovih prostora. O~ekuje se da Englezi ovih dana stupe u kontakt sa crno – belima, ~ime bi obnovili pregovore zapo~ete leta pro{le godine. Podsetimo, Fiorentina je tako|e pokazala interesovawe za Radosava Petrovi}a. Odmah posle Bo`i}a o~ekuje se i rasplet pregovora Monaka i Partizana oko transfera Marka Jovanovi}a u ovaj francuski klub. Kontakt je, saznajemo, ve} uspostavqen, a dve strane su blizu dogovora. Kne`evi su spremni da na defanzivca crno – belih potro{e tra`enih 1,3 miliona evra. Igra~ koji sigurno ne}e nastupati za Partizan na prole}e je Predrag Miji}. Napada~ koji jesenas nije bio licenciran za takmi~arske utakmice u razgovoru sa koordinatorom za sportska pitawa vaqka Albertom Na|om izrazio je `equ da napusti Humsku i otisne se u inostranstvo. Sli~na situacija je i sa Aleksandrom Davidovim na koga stru~ni {tab Beogra|ana tako|e ne ra~una. I. L.

Nekada lep i rado pose}eni Sportski centar Sajmi{te u drugoj polovini 90-ih bio je totalno zapu{ten. Se}awa na fudbalske klubove Grafi~ar, Polet i Trgova~ki, koji su tu nekada igrali, odavno su izbledela, a teren je vremenom postao ruina. Trave je bilo sve mawe, po utabanom terenu vo`eni su bicikli i odr`avane izlo`be pasa... Objekat namewen za klupske prostorije tako|e je bio totalno zapu{ten, dok, po ugovoru sa JP SPC “Vojvodina”, svla~ionice i teren 2000. godine nisu bili dodeqeni na kori{}ewe FK Ajaks. Idejni tvorac novosadskog Ajaksa, fudbalski trener Svetozar ^i~a sa saradnicima, uz pomo} Gradskog zelenila, krenuo je u rekonstrukciju klupskih prostorija i terena. Opravqen je krov, ure|ene prostorije, a fudbalski teren dobio je potpuno druga~iju sliku: prvo je obnovqena atletska staza za rekreativce, a potom je teren uzoran, ura|ena drena`a, posejana trava, postavqena ograda, za{titna mre`a iza golova i ku}ice za rezervne igra~e. Teren je redovno zalivan i ko{en, pa je ubrzo postao omiqeno sastajali{te mladih iz ovog dela grada. U me|uvremenu je po ugovoru sa JP SPC “Vojvodina” 2002. godine FK Ajaks omogu}eno da pronalazi investitore i predla`e idejna re{ewa tribinskog prostora uz teren do ulice Hajduk Veqka, kako je, uostalom, Skup{tina Grada Novog Sada to i usvojila na redovnoj sednici 3. aprila 2000. godine. Evo kako je taj tribinski prostor prema idejnom re{ewu trebalo da izgleda, {to je zavedeno i overeno u slu`bi JP SPC “Vojvodina”, o ~emu postoji uredna dokumentacija. Na osnovu ugovora iz 2007. godine, FK Ajaks nametnuto je pla}awe zakupa, {to je uz redovne tro{kove mese~no prelazilo i 100.000 dinara. Ovakav primer bio je jedinstven u gradu, da onaj ko je ulagao i odr`avao teren morao je i skupo da pla}a wegovo kori{}ewe. Dug Ajaksa vremenom je narastao do nepunih 700.000 dinara i protiv kluba je JP SPC “Vojvodina” pokrenulo sudski postupak, ~iji je epilog bio iselewe kluba iz prostorija uo~i Nove godine.

Nemawa Mati} dobio Yajin dres Nije bomba prelaznog roka, mada bi kvaliteti reprezentativca Srbije i fudbalera ^elsija na privremenom radu u Viteseu dobro do{li na{em klubu. Nemawa Mati} je stigao u Crvenu zvezdu, ali navija~ki. Ipak, dobio je dres sa brojem „11“.

Nemawa Mati} na Marakani

- Da se ne naquti Xaji} {to mu uzimam dres – kroz osmeh je prokomentarisao Mati} i dodao – Ajde sad neka bude ovaj, a u junu, zdravqe Bo`e, onaj pravi. [to da ne, Crvenoj zvezdi bi dobro do{lo jo{ jedno weno dete koje voli i ose}a klub na pravi na~in. Nemawa Mati} je gotovo pet godina proveo u omladinskoj {koli na{eg kluba da bi se zatim otisnuo daqe, po Evropi i stigao do Lamparda, Terija, Drogbe, Kola, Ivanovi}a... - ^elsi je veliki klub ali nema Zvezdine trofeje, istoriju i atmosferu. Ipak, u ovom trenutku je ispred moje Zvezde, ali sre{}emo se jednog dana – bez zadr{ke ka`e Mati}. Talentovani vezista isti~e da redovno prati sva de{avawa na Marakani i raspituje se o kvalitetu novajlija. - Nadam se tituli i naravno uspehu u Evropi. Bodri}u sa tribina i pored televizora, makar do leta, a onda ko zna – optimista je Nemawa Mati}.

Mnogi gra|ani, sportisti, sportske legende i javnost uop{te ne mire se s ovom ~iwenicom. Pitawa se ni`u i name}u sama po sebi: zbog ~ega FK Ajaks nije tretiran kao i ostali klubovi u gradu s obzirom da je osnovan kao udru`ewe gra|ana? Za{to je prema Ajaksu primewena politika dvostrukih ar{ina? Da li i kome smeta fudbalsko stvarala{tvo? Za{to su zanemarena zna~ajna finansijska ulagawa u ovaj centar (100.000 evra) i na kraju, {ta }e biti s ovim klubom i gde }e igrati wegovi fudbaleri? Pitawa je mnogo, odgovora nema, a gradske vlasti ne haju za Ajaksovu sudbinu. S. Savi}


SPORT

DNEVNIK

sreda5.januar2011.

17

48. „DNEVNIKOV“ TURNIR U MALOM FUDBALU U NOVOM SADU

Muzeju prijaju penali Ju~era{wi program 48. Dnevnikovog tradicionalnog turnira u malom fudbalu obele`ile su eleminacione utakmice u konkurenciji seniora i pionira, kao i bara` susreti u kadetskoj konkurenciji. Tenzija se osetila u vazduhu male dvorane Spensa, gde su silno motivisani ~arobwanica sa bubamarom kr~ili prve prepreke ka tronu Dnevnikovog pobedni~kog postoqa. U konkurenciji kadeta igrale su se dve bara` utakmice za prolaz u ~etvrtfinale. Bez kapi znoja, ekipa Kanarinaca je to pravo izborila za zelenim stolom po{to se kadeti Iris farma nisu pojavili u predvi|eno vreme, pa su Kanarinci dobili susret slu`benim rezultatom 3:0. U duelu ^SK Pivare i Novel 2 bilo je mnogo uzbu|ewa, a pobeda je posle rezultatskog preokreta pripala ekipi Novela 2:1. Nakon stative Stani}a, pivari su uspeli da povedu sa penala golom Ogwanovi}a, da bi u fini{u prvog poluvremena Novelovci uzvratili pogotkom Kova}evi}a za 1:1. Nere{ ishod nakon 15 minuta obe}avao je uzbudqiv nastavak, a pobedu i prolaz u ~etvrtfinale Novelu doneo je Kov~evi} iz penala u samom fini{u susreta. Najvi{e uzbuqewa i drame vi|eno je kada su na red do{le eliminacione utakmice u seniorskoj

konkurenciji. Penali su odlu~ivali prvog ~etvrtfinalistu turnira, nakon 30 minuta duela Makijato Liman Vinarija Mr|anin (1:1). Nakon sedam serija penala, slavili su vinari 7:6. Epitet junaka me~a pripao je Mariju Masla}u koji je nakon proma{aja Ivana Roga~a, bio siguran i doneo pobedu Vinariji Mr|anin. Strelci u regularnom toku susreta bili su Mili}evi} za Makijato i Masla} za Vinariju Mr|anin, a treba spomenuti da su oba tima imala priliku da slave u regu- Momenat s utakmice Makijato Liman – Vinarija larnom toku susreta, ali su Mr|anije iskoristio kazneni udarac nin sa jedne i Roga~ sa druge strasredinom drugog dela igre. Uprane bili neprecizni pri izvo|ewu vo }e Popovi} transport i Vinakaznenog udarca. rija Mr|anin odmeriti snage u ~ePopovi} transport, predvo|en tvrtfinalu turnira, pa treba reprezentativcima u malom fudo~ekivati zanimqivu fudbalsku balu Raki}em i ^izmarom, lagano predstavu. su slavili u duelu protiv IM BeEkipa Grand tursa hrabro se drmarka 2:0 golovima Milosavca i `ala protiv Kofi Hausa, nakon ^izmara jo{ u prvom poluvremeprvog poluvremena rezultat je nu, a priliku za ubedqiviju pobeglasio 0:0. Ipak u nastavku susredu propustio je upravo Raki}, koji ta uporniji i za nijansu sre}niji igra~i Kofi Hausa slomili su otpor grandovaca i slavili pogodcima Mi}i}a i evrogolom Prentovi}a 2:0. Priliku za ubedqiviji Mla|i pioniri trijumf svoje ekipe propustio je Autooprema - MZ Sava Kova~evi} 5:1 da unov~i Uzelac u fini{u drugog poluvrema, ali je golman Grand Kadeti – bara` tursa zaustavio wegov udarac sa Novi Sad - Iris farm 3:0 pf. linije penala, ali to nije omelo ^SK - Novel 2 1:2 ekipu Kofi Hausa u zaslu`enom Veterani slavqu. Promist - Maj frend 2:6 U ~etvrtini finala Kofi haus Klaris – STR Banana 2:1 za rivala }e imati ekipu MlinoAgencija Sabqar – Fortuna 39 0:1 stepa iz Stepanovi}eva. StepaSeniori nov}ani su ubedqivo 4:1 pobedili Makijato Liman - Vinarija Mr|anin 6:7 (1:1) Vitorog promet, ekipu koja je Kofi Haus - Indeksova tribina 2:0 prethodno eliminisala pro{loPopovi} transport - IM Bemark 2:0 godi{weg pobednika Dnevnikovog Mlinostep – Vitorog promet 4:1 turnira sportski klub MeridijaRimski oil – Klaris 0:5 na. Zanimqivo je to da su igra~i Klub Muzej – Davna vremena 3:1 (0:0) Vitoroga poveli 1:0 golom VladiAK Sekuli} – HK Andrija{evi} 3:5 mira Sila|ija i bili za nijansu Kanamera – Mildok 3:4 (0:0) dominantniji u prvom poluvremenu od svog rivala. Me|utim, nasta-

Rezultati

Carigrad

2

Mapod NS

1

Konoba Orkus

4

Soko sistem

1

3

Agromarket

1

12.20: Novel 1 – Autolimar @ika (kadeti, bara`) 12.55: Podunavqe – Agromarket (kadeti, bara`) 13.30: Veterani, prvo ~etvrtfinale : Klaris – Agencija Sabqar 14.05: Veterani, drugo ~etvrtfinale: Maj frend – S. Erste bank

Osmina finala, seniori 14.40: Indeksova tribina – Gaga plast 15.15: Albatros - Vuves 15.40: HK Andrija{evi} – Mildok 16.15: Klaris – Klub Muzej 16.50: [kolska kwiga – Evropska internacionala 17.25: Popovi} transport – Vinarija Mr|anin 18.00: Carigrad – Konoba Orkus 18.35: Kofi haus – Mlinostep 19.10: veterani , STR Banana- Fortuna 39 19.45: veterani , Promist – Vitorog promet

^etvrtak, 6. januar

Mr|anin

vak susreta u potpunosti je pripao igra~ima iz Stepanovi}eva koji su zaigrali anga`ovanije i potpuno preokrenuli situaciju na terenu, a golove su postigli Tomislav Samarxi}, Nemawa Kajtes, Jovica Peri} i Jovo Pupovac. Kod rezultata 3:1 {ansu da smawi zaostatak imao je Aleksandar Jovanovi}, ali je proma{io penal. Me|u osam najboqih ekipa na Dnenvikovom turniru plasirali su se Klaris i Klub Muzej. Upravo ove dve ekipe odmeri}e snage u ~etvrtfinalu. Klasir je ubedqivo bio boqi od ekipe Rimski oil (5:0). Golove su postigli Du{an Trivunovi} dva, a Stojan Filipovi}, Bojan Deliba{i} i Milorad Balabanovi} po jedan. Kod rezultata 2:0 u prvom poluvremenu Nikoli} je prokockao {ansu iz penala da bar malo pomuti nadu Klarisa, ali ga je proma{io. Za razliku od Klarisa, Klub Muzej do ~etvrtfinala je do{ao eliminisav{i ekipu Davna vremena posle boqeg izvo|ewa penala. U regularnom delu bilo je 0:0, a do izra`aja su do{li golmani obe ekipe. Milo{ Tegeltija golman Klub Muzeja odbranio je dva penala, @eqku A~anskom i Slobodanu Milovi}u, dok je ~uvar mre`e davnih vremena Zoran Nikitovi} zaustavio udarac sa sedam metara Nemawi

8.00: prvo ~etvrtfinale: Alf - Novosa|ani(mp) 8.35: drugo ~etvrtfinale : Strit fudbal - P. Bolesnikov( mp) 9.10: tre}e ~etvrtfinale: FK Sini{a Mihajlovi} - Radio Planeta(mp) 9.45: ~etvrto ~etvrtfinale: Auto oprema - Mewa~nica Ris (mp) 10.20: prvo ~etvrtfinale: Klaris - SNG parket (p) 10.55: drugo ~etvrtfinale: Mladi lavovi - Indeks bojsi(p) 11.30: tre}e ~etvrtfinale: Lavovi - NS 021 (p) 12.05: ~etvrto ~etvrtfinale: Promist - Kanarinci ( p) 12.40: prvo ~etvrtfinale: Ofset print - Kanarinci (k) 13.15: drugo ~etvrtfinale: Lemiks - Novel (k) 13.50: tre}e ~etvrtfinale: Novi Sad 94 - Novel 1 ili Autolimar @ika (k) 14.25: ~etvrto ~etvrtfinale: Kao nekad - Podunavqe ili Agromarket (k) Petriki. Pobedu Klub Muzeju nakon penala doneli su Nemawa Petrika, Marko Xogovi} i Miodrag Petrika. Za ekipu Davna vremena @eqko A~anski je {utirao visoko preko gola, dok je Igor Mi}unovi} bio siguran, ali je to bilo nedovoqno da wegova ekipa izbori plasman u nastavak takmi~ewa. Ekipe Holding kompanija Andrija{evi} i Mildok bi}e rivali u ~etvrtfinalu. HK Andrija{evi} je u osmini finala bio boqi od Auto ku}e Sekuli} pobediv{i ih 5:3. Igra~i AK Sekuli} dobro su se borili tokom prvog poluvremena i pru`ili dostojan otpor Andrija{evi}ima. U tom periodu istakli su se golmani Eganovi} i Jeli}. Gol „Sekuli}a“ na~eo je Milan ^i~i} sa dva pogotka i Stefan Tomi} sa jednim, da bi Sami Haxi uspeo da smawi na 3:1. Me|utim, Andrija{evi}evi se nisu

Carigrad

Popovi} transport 0 IM Bemark 5. januar

5. januar

Vinarija Mr|anin

Konoba Orkus

4 (3)

Vuves

5 (3)

8. januar 2 Kofi haus

Albatros

Vuves

5

Tehnomer

1 Indeksova tribina 5. januar 4 Gaga plast

Das Bad

Kofi haus 5. januar

0 Grand turs

Mlinostep

4 Mlinostep 1 Vitorog promet

9. januar

Indeksova tribina

Gaga plast

0 Rimski Oil Klaris 5. januar Klub Muzej

0

3

STR Bla`in

2

Goldskor

2

Evropska inter.

3

5 Klaris 3 (0) Klub Muzej 1 (0) Davna vremena

8. januar [kolska kwiga

6 (1) Makijato Liman 7 (1) Vinarija Mr|anin

5. januar Mewa~nica Ris

predavali, usledila su dva gola Strahiwe Sekuli}a i Milana ^i~i}a, a Marko Miqawac i Vladimir Lon~ar iz penala uspeli su samo da smawe wihovu prednost. Kao i Klub Muzej ekipa Mildoka je me|u osam najboqih ekipa na 48. Dnevnikov turniru u malom fudbalu u seniorskoj konkurenciji do{ao posle izvo|ewa penala. Tokom celog susreta mre`e su mirovale a zanimqivo je da je jedini korner zabele`en {est sekundi pre isteka regularnog dela utakmice. Sa linije sedam metara boqe su se pokazali igra~i Mildoka, a strelci su bili Nemawa Miqanovi}, Borislav Pavlovi}, Borislav Paji} i Bojan Babi}. Za Parameru golove su postigli Dragan Kva~i}, Nemawa \or|evi} i Milan Latinovi}, dok je Predragu Koci}u golman Mildoka odbranio penal. I. Grubor, J. Gali}

2 Popovi} transport

8. januar Albatros

Sreda, 5. januar

8. januar 3 AK Sekuli}

[kolska kwiga 5. januar Evropska inter.

HK Andrija{evi} 5. januar Mildok

5 HK Andrija{evi} 3 (0) Kanamera 4 (0) Mildok


18

SPORT

sreda5.januar2011.

IZBOR IFFHS

Kasiqas bez konkurencije Iker Kasiqas je tre}i put zaredom progla{en za najboqeg golmana sveta u izboru IFFHS (Me|unarodno udru`ewe za istoriju i statistiku fudbala). U glasawu su u~estvovali stru~waci iz 86 zemaqa, a golman Real Madrida i reprezentacije [panije dobio je ~ak 304 boda. Za razliku od prethodne dve godine kada je iza Kasiqasa bio \anlui|i Bufon, ovaj put je drugo mesto zauzeo Brazilac iz Intera @ulio Cezar sa 124 poena, tre}i je ~uvar mre`e ^elsija Peter ^eh sa 56... Ovo je najubedqivija pobeda Kasiqasa. Bufon je u 2010. mu~io muku sa povredama, pa se na{ao tek na devetoj poziciji. Rezultati glasawa: 1. Iker Kasiqas ([panija, Real Madrid) 304 boda, 2. @ulio Cesar (Brazil, Inter) 124, 3. Peter ^eh (^e{ka, ^elsi) 56, 4. Manuel Nojer (Nema~ka, [alke) 53, 5. Marten Stekelen-

Iker Kasiqas (Real Madrid)

burg (Holandija, Ajaks) 48, 6. Viktor Valdez ([panija, Barselona) 38, 7. Fernando Muslera (Urugvaj, Lacio) 37, 8. Edvin van der Sar (Holandija, Man~ester junajted) 32, 9. \anlui|i Bufon (Italija, Juventus) 28, 10. Timoti Hauard (SAD, Everton) 15, 11. Vinsent Eweama (Nigerija, Hapoel Tel Aviv) 10, 12. Eduardo dos Reis Karvaqo (Portugal,

\enova) 9, 12. Ri~ard Kingson (Gana, Blekpul) 9, 14. Ugo Loris (Francuska, Lion) 8, 15. Igor Akinfejev (Rusija, CSKA Moskva) 7, 16. \usto Viqar (Paragvaj, Real Vaqadolid) 6, 17. David De Gea ([panija, Atletiko Madrid) 5, 17. Hoze Manuel Reina ([panija, Liverpul) 5, 17. Mark [varcer (Australija, Fulham) 5.

UGQE[A RADINOVI] IGRA^ ZBROJOVKE IZ BRNA

U ^e{ku u posledwi ~as Ugqe{e Radinovi}a Novosa|ani se se}aju kao lepu{kastog plavu{ana koji je kao de~a~i} s lako}om osvajao najsjajnija odli~ja na dr`avnim prvenstvima u karateu. Uporedo je, povukav{i fudbalske gene na oca Manojla, pikao loptu u RMR Vojvodini, Ajaksu, Olimpiku, Partizanu i Vojvodini, a dobre igre nisu promakle selektorima mla|ih kategorija, te je tako

sreo sam se s nekada{wim direktorom omladinske {kole FK Vojvodina Zoranom Mari}em, koji je tada bio {ef stru~nog {taba bawalu~kog Borca, a danas je selektor omladinske selekcije Srbije. Iznenadio se kada me je video, a naro~ito kada je saznao da sam postao ~lan ovog ~e{kog prvoliga{a. Pobedili smo ih u prijateqskoj utakmici 2:1, kao i jo{ nekoliko ekipa, a uspeo sam da se u pobedi nad bugarskim Pirinom upi{em i u strelce. Ipak, na debi u ~e{kom prvenstvu jo{ uvek ~ekam.

o~vrsnuo, unapredio neke elemente, pre svega na psihofizi~kom planu i tek sada uvi|am koliko su mi nekada zna~ili treninzi kod karate majstora Du{ana Da~i}a – veli Ugqe{a. Kada mu se ukazala {ansa da karijeru nastavi u ^e{koj nije se mnogo dvoumio. A da se lomio zajedno s roditeqima verovatno bi se jo{ na~ekao odlaska preko granice. - Nekoliko dana po potpisu ugovora iza{ao je zakon po kom igra~i mla|i od 18 godina, koji nisu iz EU, ne mogu da pre|u u

„Dnevnikov” turnir Ugqe{a Radinovi} je zimsku pauzu iskoristio da se dru`i s prijateqima u Novom Sadu, ali i da odigra jedan me~ na „Dnevnikovom” turniru. - Igrao sam za Makijato Liman i pobedili smo 4:2, pa mi je `ao {to nisam mogao da ostanem s ekipom u nastavku takmi~ewa – po`alio se Ugqe{a.

Ugqe{a Radinovi}

stekao i dres reprezentativca u mla|im selekcijama. Ugqe{a je danas prava mom~ina (184 cm, 72 kg), igra fudbal u Republici ^e{koj i mada jo{ nema 18 godina (ro|en 25. avgusta 1993. godine) u Zbrojovki iz Brna va`i za talenta od koga se u perspektivi mnogo o~ekuje. - Pro{le zime na pripremama prvog tima u Alaniji, u Turskoj,

Za sada sam dva puta sedeo na klupi, a o~ekujem da na prole}e ukwi`im prve minute za seniorski tim u me~evima za bodove – ispri~ao je Ugqe{a Radinovi}, koji se pre nekoliko dana vratio u Brno, koji ga, veli, mnogo podse}a na Novi Sad. Redovno igra za omladince, a trener mu je Rene Vagner, nekada iskusni strelac be~kog Rapida, koji ga nevoqno, kada se uka`e potreba, ustupa prvom timu. - Za razliku od prvog tima koji se bori za opstanak, omladinci, za koje standardno igram, nadme}u se sa pra{kom Slavijom za titulu. U ^e{koj sam

inostrani klub. Ja sam to u~inio na vreme, na predlog menaxera Mladena Furtule koji je, izme|u ostalog, poznat i po transferu Adema Qaji}a u Fiorentinu. Svako ko misli da mi je lako vara se. Proveo sam u kampu Zbrojovke pet dana dok nisu odlu~ili da me anga`uju. Sada mi preostaje da budem uporan, do~ekam da zaigram za prvi tim, a potom kroz koju godinu poku{am da karijeru gradim u nekoj jo{ poznatijoj fudbalskoj zemqi, poput, recimo, Nema~ke – otkrio je deo planova Ugqe{a Radinovi}. S. Savi}

DNEVNIK EVROLIGA

Olimpijakos dolazi u Beograd Vaterpolisti Partizana, po svemu sude}i, }e ugostiti Olimpijakos u nedequ, 9. januara u 4. kolu Grupe C Evrolige. Pred Novu godinu igra~i Olimpijakosa su stupili u {trajk, nezadovoqni te{kom materijalnom situacijom i neispla}enim zaradama. [trajk je usledio samo nekoliko dana posle me~a sa Partizanom u Atini (srpski {ampion je dobio 9:7), a bilo je pod znakom pitawa da li }e atinski crveno-beli do}i u Beograd. Prema posledwim novinskim izve{tajima iz Gr~ke, igra~i su odlu~ili da nastave da treniraju i igraju, jer im je uprava obe}ala izlazak iz krize i ponudila re{ewe problema, koje bi trebalo da bude predstavqeno javnosti u narednih nekoliko dana. Igra~ima je obe}ano da }e im biti ispla}ene zarade, ali s obzirom na koli~inu duga (a duguje se i nekim biv{im igra~ima Olimpijakosa) pretpostavqa se da }e to biti u ratama. Ipak, nijedan igra~ Olimpijakosa se nije jo{ oglasio tim povodom i zato ove vesti treba uzeti sa rezervom. Igra~i Olimpijakosa su ve} jednom zamrzli {trajk i to zbog duela sa Pana-

Parovi 4. kola Grupa A: Primorac - Seged (8. januar), Va{a{ - Jadran Herceg Novi (8. januar, 18 ~asova). Tabela: Primorac 6, Jadran 6, Va{a{ 4, Seged 1. Grupa B: Spartak Volgograd - Vojvodina (9. januar), Budva - Pro Reko (9. januar, 18). Tabela: Pro Reko 9, Spartak 4, Budva 3, Vojvodina 1. Grupa C: Barselona - Mladost (8. januar, 11.45), Partizan - Olimpijakos (9. januar, 20). Tabela: Mladost 9, Partizan 4, Barselona 4, Olimpijakos 0. Grupa D: Barseloneta - Jug (8. januar, 13.15), Primorje - Eger (8. januar, 15.45). Tabela: Jug 9, Primorje 6, Barseloneta 3, Eger 0. tinaikosom krajem godine. Tada su odlu~ili da igraju (i pobedili), a potom su nastavili protest.

NOVOGODI[WI CIKLO KROS U NOVOM SADU

Pobedio Marko ]ur~i} Marko ]ur~i}, biciklista beogradskog Progresiva, pobedio je u kategoriji elita u drugoj trci Novogodi{weg ciklo krosa, koji je na snegom pokrivenoj stazi u Novom Sadu organizovao klub Velo, u saradwi sa BS Vojvodine i BS Novog Sada. ]ur~i} je stazu od 20 km pre{ao prose~nom brzinom od 26,3 km na ~as i zabele`io vreme 45,30 minuta. Drugo mesto u kategoriji elita pripalo je Stevi Klisuri}u iz Jednote u vremenu 46,44 minuta i on je bio i najboqi voza~ do 23 godine, a tre}e Oliveru [trbcu iz novosadskog Fanatika u vremenu 47,50 minuta. U generlanom plasmanu u eliti vodi ]ur~i} sa 59 bodova, drugi je [trbac sa 42, a tre}i Bojan Te{evi} iz Fanatika sa 35 poena. Dva sjajna mastersa, selektor reprezentacije u planinskom biciklizmu Ivan Davosir (Fanatik) i legendarni kragujeva~anin Zoran @ivkovi} osvojili su prvo i drugo emsto u ovoj kategoriji, odnosno drugo i tre}e mesto u apsolutnoj konkurencniji. Tre}i masters bio je Branislav Mati} (Fanatik). U generalnom plasmanu vodi @ivkovi}, drugi je Mati}, a tre}i Dejan Jojki}. Najboqi vo-

za~ do 23 godine bio je Steva Klisuri} (Jednota), drugi je Bojan Te{evi}, a tre}i Nemawa Kraqi}. Najboqi u ukupnom plasmanu je Te{evi} sa 35 poena, drugi je pobednik prvog krosa Aleksa Mari} iz Crvene zvezde sa 30, a tre}i Kraqi} iz Fanatika sa 27 bodova.

sa 15 bodova. Najboqa juniorka bila je Nevena Davosir iz Fanatika koja vodi u generalnom plasmanu. Kod kadeta, pobedio je Slobodan Babi} iz Fanatika, koji je i najboqi u generalnom poretku. Mla|i kadet Milo{ Havrli~ak iz Jednote trijumfovao je u drugoj

Sa starta trke u Novom Sadu

U juniorskoj trci pobedio je Vladan Travi~i} (Fanatik), ispred Marka Bogdanovi}a iz Ris sajklinga i Branislava Vran~i}a iz Fanatika. Bogdanovi} vodi u ukupnom plasmanu sa 20 bodova, drugi je Travi~i} sa 16, tre}i Aleksandar Bukvi} (Vojvodina)

trci i u~vrstio vo|stvo u generalnom plasmanu. U trci hobista, Damir Kav~i} (individualac) je slavio u drugom krosu i vodi u ukupnom plasmanu. Posledwa trka Novogodi{weg ciklo krosa odr`a}e se 9. januara u organizaciji kluba Elit iz Novog Sada.

DAKAR RELI

Etapa Despreu i Saincu Branioci titule na Dakaru Siril Despre kod motociklista i automobilista Karlos Sainc trijumfovali su na drugoj etapi, od Kordobe do San Mikel de Tukumana. Despre je 300 kilometara dug special kompletirao u vremenu od 3:19.11 sata, s predno{}u od skoro dva minuta u odnosu na velikog rivala Marka Komu iz [panije. Francuz je tako preuzeo vo|stvo u generalnom plasmanu od pobednika prve etape Rubena Farije iz Portugala. Tre}e mesto na brzincu zauzeo je Francuz David Kastu. Srpski motociklista Gabor Sagmajster special je zavr{io kao 86. u vremenu od

4:01.38 sati i posle dve etape zauzima 73. mesto u generalnom plasmanu. Kod automobilista Sainc je do druge etapne pobede do{ao u vremenu od 3:11:28 sata posle pre|enih 324 kilometra. Drugo mesto sa ne{to vi{e od minuta zaostatka zauzeo je Saincov timski kolega iz Folksvagena Naser Al-Atijah iz Katara, dok je tre}e vreme ostvario Francuz Stefan Peterhansel. Legendarni svetski reli {ampion je tom pobedom zadr`ao prvo mesto u generalnom plasmanu, s predno{}u od tri minuta u odnosu na Peterhansela.

BA^KOPALAN^ANI RE[ILI PITAWE TRENERA

Ratkovi} za vi{i rang

Iako prelazni rok jo{ nije po~eo, ba~kopalana~ka Ba~ka je dobila prvo, reklo bi se, najve}e poja~awe. Naime, biv{i igra~ i Ba~ke, potom ^SK Pivare, Pali}a, Kabela, Ba~ke iz Subotice, Hercegovca i Sokola, a posle uspe{ni trener u nekoliko klubova i majstor za uvo|ewe u vi{i rang, Zoran Ratkovi} dogovorio se sa klupskim ~elnicima da vodi Ba~ku u prole}noj polusezoni u Vojvo|anskoj ligi zapad. Ba~ka je ispala iz Srpske lige na malo neobi~an na~in, propustom klupske administracije izgubila je nekoliko bodova pa je jesenas startovala u Vojvo|anskoj ligi. Ali, u novom dru{tvu ne cvetaju joj ru`e, na kraju jeseni zauzela je ~etvrto mesto sa sedam bodova mawe od lidera Borca iz

Novog Sada i {est od Dunava iz Starih Banovaca. Promenulo se nekoliko trenera da bi sezonu zavr{io Dragan [kori} koji se u me|uvremenu preselio u Vijetnam. Upra`weno mesto trenera zauzeo je Zoran Ratkovi}. - Ba~ku sam pratio jesenas i dobro poznajem sve igra~e. Zaostatak za vode}ima je velik ali nije nedosti`an, a povoqnost je {to drugo mesto vodi u bara` - ka`e Ratkovi}. - Sa pripremama }emo po~eti 15. januara, ima}emo dva meseca rada, a realno je da se poja~amo. Ratkovi} je pet-{est timova uvodio u vi{i rang od podru~ne, pa poklonici fudbala u Ba~koj Palanci veruju da je Ba~ka na dobrom putu da se jo{ ove godine vrati u Srpsku ligu. V. Vu.

IZABRANI NAJBOQI SPORTISTI OP[TINE PLANDI[TE: Pre 15 godina lokalni list „Oktobar“ je prvi put birao najboqe sportiste Plandi{te,a za prethodnu godinu izbor je sa~inio Sportski savez.@iri (Jovica Selakovi}, Du{an Donevski, Miodrag Bre`i~anin, Radoslav Stefanovski, Miodrag Stoilkovski i Milenko Ivan~evi}) je za najboqu seniorku izabrao karatiskiwu Agrobanata Ana Radovi}, a seniora fudbaleracSloge \uru Vukmanovi}a. U konkurenciji juniora najboqi su odbojka{ica Plan-

di{ta Jovana Soilkovski i fudbaler Sloge Ivan Nedimovi}. Za najboqeg trenera izabran je Dragan [ipka (FK Sloga),najboqi sportski radnik je Vladimir Majler (FK Hajdu~ica). Najperspektivniji sportisti su fudbaler Ivan Cvetkovi}, karatistkiwa Lea \orda, odbojka{ica Marina Akbaba, ko{arka{ica Marija Hohbah i strelac Nenad Fol|an. Najboqa {kolska ekipa je iz O[ „Dositej Obradovi}“, a specijalno priznawe je dobila `enska fudbalska ekipa O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“ iz Hajdu~ice. R. J.


SPORT

DNEVNIK

sreda5.januar2011.

19

U BARSELONI OBAVQEN @REB ZA TOP 16 FAZU EVROLIGE KO[ARKA[A

Partizan s Montepaskijem, Realom i Efesom @rebom u Barseloni za Top 16 fazu i zvani~no je ju~e po~ela nova godina u ko{arka{koj Evroligi. Najboqih 16 timova Evrope su sa zebwom i{~ekivali `reb, jer na sceni su ostali zaista najboqi i lake grupe nije moglo da bude. Kako je neko duhovito primetio, `reb je mogao da vam donese te{ke, te`e i najte`e rivale, pa su predstavnici klubova sedeli kao na vatri i ~ekali da saznaju koliko }e im sre}a biti naklowena. Elem, ekipa Partizana MTS bila je u ~etvrtom {e{iru, {to je zna~ilo da ne mo`e da igra s ekipama iz A grupe u prvoj fazi, a to su bili Makabi, Kaha Laboral i @algiris. Naravno, rivali crno-belih nisu mogli da budu ni klubovi iz istog {e{ira, a to su Valensija, Lijetuvos Ritas i Lotomatika. U predvi|awi- Ko{arka{i Partizana MTS ma pred ju~era{wi `reb, ve}i^iwenica je da }e srpski prna medija u na{oj zemqi videla vak imati strahovito te`ak poje Beogra|ane u grupi s Panatisao sa svakim od rivala, jer re~ naikosom, Fenerbah~eom i je o izuzetno kvalitetnim, Unikahom, ali je rasplet bio igra~ki jakim i bogatim klubo-

Raspored Partizana MTS 1. 2. 3. 4. 5. 6.

kolo: kolo: kolo: kolo: kolo: kolo:

Real - Partizan MTS Partizan MTS - Montepaski Efes Pilsen - Partizan MTS Partizan MTS - Efes Pilsen Partizan MTS - Real Montepaski - Partizan MTS

potpuno druga~iji. Partizan MTS igra}e u G grupi, a rivali }e mu biti Montepaski iz Sijene (Italija), Real iz Madrida ([panija) i Efes Pilsen iz Istanbula (Turska).

vima, ~ije ambicije se`u do fajnal-fora u Barseloni. Montepaski je ve} godinama u samom vrhu, Real je najve}e ime u evropskoj ko{arci, a Efes Pilsen u ovoj sezoni ciqa F4 turnir i stvo-

E grupa Panatinaikos Kaha Laboral Unikaha Lijetuvos Ritas

G grupa Montepaski Real Madrid Efes Pilsen Partizan MTS

rio je ekipu koja ima potencijal da stigne do Barselone. Poslovni direktor Partizana MTS Mla|an [ilobad istakao je po okon~awu `reba da su u najtrofejnijem srpskom klubu sre}ni {to }e ponovo mo}i da ugoste velike protivnike. - Sam plasman u drugu fazu elitnog takmi~ewa za nas predstavqa veliki uspeh - ocenio je [ilobad i podsetio da su crnobeli tokom leta ostali bez trenera Du{ka Vujo{evi}a i nekoliko nosilaca igre iz prethodne sezone. On je napomenuo da svi Partizanovi rivali u G grupi imaju po nekog igra~a koji je tokom karijere nosio dres beogradskog kluba i dodao da }e biti veoma zanimqivo gledati okr{aje s wima. Zanimqivo je da }e publika u Beogradskoj areni, po{to }e

Danas na ko{arka{kim terenima NLB mu{ka liga - BEOGRAD: Crvena zvezda Nimburk (TV Arena sport, 20), ZAGREB: Cibona - Hemofarm (18), ALEKSANDROVAC: Igokea - Olimpija (17), NOVO MESTO: Krka - [iroki (20), ZADAR: Zadar - Cedevita (20.15), Petak - PODGORICA: Budu}nost - Partizan (17).

KRAGUJEVAC: Radni~ki - Zagreb (19. januara). IVBL `enska liga - NOVI SAD: Vojvodina NIS - Radivoj Kora} (20.30), BEOGRAD: Partizan - Maribor (20.30), Vo`dovac - ^elik (20.30), CEQE: Ceqe - Lupa Promou{n (19.30), [IBENIK: [ibenik - Jedinstvo (18).

IGRANE UTAKMICE U NBA LIGI

Mili~i} solidan, Minesota pora`ena Ekipe Majami Hita i Orlando Mexika zabele`ile su nove pobede u utakmicama NBA lige, ~ime su nastavile uspe{an niz od po {est vezanih trijumfa. Od srpskih igra~a na terenima bili su Darko Mili~i} i Vladimir Radmanovi}. Minesota je pora`ena od Bostona 96:93, a Mili~i} je ubacio 14 poena, uz {est skokova i tri asistencije. Golden stejt je izgubio od Orlanda 110:90, a Radmanovi} je imao u~inak od 9 poena, 6 skokova i dve blokade. Ko{arka{i Majamija pobedili su [arlot sa 96:82 i ostvarili jedanaestu uzastopnu pobedu na gostovawima. Jo{ jednom sjajan u~inak imali su Lebron Xejms s 38 poena, devet skokova i pet asistencija i Dvejn Vejd s 31 poenom i 11 skokova. Dvocifren broj poena u pobedni~kom timu postigao je i Kris Bo{ - 11. U ekipi [arlota, koja je imala 15 izgubqenih lopti, najefikasniji je bio Stiven Xekson s 22 poena, a Di Xej Augustin dodao je 16.

Darko Mili~i} (Minesota)

To je bila 18. pobeda Hita na posledwih 19 utakmica. Orlando je pobedio Golden Stejt rezulttom 110:90 i ostvario {estu uzastopnu pobedu. Hidajet Turkoglu zavr{io je utakmicu s tripl-dabl u~inkom od 10 poena, 14 skokova i 10 asistencija, a imao je i pet ukradenih lopti. Istakao se i

Dvajt Hauard s 22 poena i 17 skokova. U pora`enom timu Monta Elis je postigao 20 poena, a Dorel Rajt dodao je 17 poena. Ko{arka{i Bostona pobedili su Minesotu sa 96:93. Pol Pirs postigao je 23 poena, Rej Alen tri mawe, dok je Rexon Rondo ubacio {est, ali je imao ~ak 16 asistencija. U ekipi Minesote, koja nije pobedila Seltikse od 2007. godine, Majkl Bizli zavr{io je utakmicu s 19 poena, dok je Kevin Lav ubacio 12 , uz ~ak 24 skoka. Zanimqivo je da je Luk Ridnaur imao {ut za pobedu, ali je na putu ka otvorenom ko{u napravio trokorak, a da od ko{a ne bude ni{ta postarao se Rej Alen, koji je blokirao {ut. U ostalim utakmicama Denver je pobedio Hjuston sa 113:106 i ostvario ~etvrtu uzastopnu pobedu, Wu Orleans je bio boqi od Filadelfije sa 84:77, dok je Juta pobedila Detroit sa 102:97 i ostvarila 11. uzastopnu pobedu u me|usobnim duelima.

crno-beli sve me~eve igrati u najve}oj dvorani na Balkanu, mo}i ponovo da na delu vidi biv{e igra~e crno-belih, idole navija~a, poput Boa Mekejleba (Montepaski), Lorensa Robertsa (Efes Pilsen) i Novice Veli~kovi}a (Real). Uz to, Milovan Rakovi} nosi dres italijanskog predstavnika, u Realu su Hrvat Ante Tomi} i Crnogorac Nikola Miroti}, dok u Efesu nastupaju i Igor Rako~evi}, Nikola Vuj~i} i, ukoliko se oporavi od povrede, Miroslav Raduqica. Dakle, puno je igra~a s ovih prostora koji }e se suprotstaviti Beogra|anima, {to sigurno donosi dodatnu dozu dra`i me~evima u G grupi. Po dve najboqe ekipe, posle {est utakmica u grupi (po jedna sa svakim rivalom, kao doma}in i gost), plasira}e se u ~etvrt-

finale, a ukr{ta}e grupe E i F, odnosno G i H. Zna~i, ukoliko bi na{ {ampion pro{ao i Top 16 fazu ({to bi bio fantasti~an rezultat), za rivala bi dobio jednu od ekipa iz H grupe u kojoj igraju Olimpijakos, Fanerbah~e Ulker, @algiris i Valensija. Top 16 faza po~iwe 19. januara i traja}e do 3. marta. ^etvrfinalni me~evi (igra se do tri pobede u seriji) na programu su od 22. marta do 6. aprila, a wihovi pobednici igra}e na F4 turniru u Barseloni, koji je naprogramu od 6. do 8. maja. Predsednik Montepaskija Fernando Minu~i ovako je ocenio `reb: - Grupa je veoma ujedna~ena i bi}e te{ko osvojiti jedno od prva dva mesta, a to jeste na{ ciq. Ipak, verujem u svoj tim, jer je u prvoj fazi pokazao i dokazao kvalitet, uprkos ~iwenici da smo doveli dosta novih igra~a kojima je trebalo vremena da se uigraju. Sve ~etiri

F grupa Makabi Elektra Union Olimpija Barselona Lotomatika

H grupa Olimpijakos Fenerbah~e Ulker @algiris Valensija

ekipe imaju {ansu za prolaz u ~etvrtfinale. Direktor Reala Alberto Ereros je rekao: - U na{oj grupi su se na{le ~etiri odli~ne ekipe. Sijena je izuzetno kvalitetna, isto se mo`e re}i i za Efes Pilsen, a Partizan je ekipa koju je skoro nemogu}e pobediti pred wegovim sjajnim navija~ima. Ipak, na{ ciq je plasman na F4 turnir u Barseloni i ulo`i}emo maksimalan napor da to i ostvarimo. Kona~no, sportski direktor Efes Pilsena Alper Jilmaz je, utisak je, bio zadovoqan ishodom `reba i kratko ga je prokomentarisao: - U Top 16 fazi su se na{le zaista najboqe ekipe u Evropi. Na{ ciq je da odigramo najboqe {to mo`emo i da se prvo plasiramo u osminu finala, a posle toga i na fajnal-for u Barseloni. A. Predojevi}

TRENER PARTIZANA MTS VLADE JOVANOVI]

Nije pametno pretiti Prve impresije o novoj fazi takmi~ewa u Evroligi, kao i komentar grupe u kojoj }e igrati Partizan MTS, dao je {ef stru~nog {taba {ampiona Srbije Vlade Jovanovi}: - Ne mogu da ne budem subjektivan, ~ini mi se da je na{a grupa najte`a. Sijena se svake godine trudi da ode na fajnalfor, svi znamo kakvu je prethodnu sezonu imao Real, a o Efesu da i ne govorimo. Svi su maksimalno motivisani. Oni su ove godine napravili boqe timove, imaju boqe rostere i imaju mnogo ve}e ambicije nego prethodnih sezona. Real jo{ uvek tra`i pravu formi, ali su Madri|ani i ovako jako opasni. Sijena tako|e, pogotovu {to tamo igra biv{i Partizanovac Bo Mekejleb, koji pru`a fantasti~ne partije. Efes Pilsen s novim trenerom poku{a}e da prona|e svoje mesto u ~etvrtfinalu. Jednostavno, u Top 16 dru{tvu nalazi se 16 najboqih klubova u Evropi, sigurno je da ima odli~nih i samo malo mawe dobrih klubova, ali su svi tu apsolutno zaslu`eno. Ni sada nema lake grupe, a subjektivno nam se uvek ~ini da je ona na{a najte`a. Svaka ekipa koja je u{la u Top 16 zaslu`uje potpuni respekt i tako }emo se odnosti prema svim ekipama s kojima }emo igrati u narednom periodu takmi~ewa u Evroligi. Jovanovi} nije `eleo da prognozira {anse wegovog tima u narednoj fazi takmi~ewa: - Sada ne bih `eleo ni{ta da obe}avam, jer u ovakvoj grupi ne bi bilo pametno to raditi.

Du{an Kecman i Vlade Jovanovi}

Trudi}emo se da na na{em terenu pru`imo dostojan otpor najboqim evropskim ekipama, a ova tri tima svakako spadaju u red najja~ih ekipa na kontinentu u ovom trenutku. Partizanova publika je najboqa u Evropi i ponovo }e imati {ansu da podr`i svoj tim u najve}oj hali na Balkanu: - Igra}emo u Areni i voleo bih da ponovo do|e po 20 000 qudi, pa da uz pomo} publike

odigramo na nivou i pru`imo jak otpor timovima koji dolaze. Pomo} publike }e nam biti potrebna, o~ekujemo je i siguno }emo je dobiti, a na nama je da tu podr{ku opravdamo. Ovaj period do po~etka Top 16 }emo koristiti da se spremimo i da poku{amo da budemo {to boqi u nastavku takmi~ewa. Nije preterano pametno pretiti nikome u Top 16 fazi, a pogotovu u na{oj grupi.


20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda5.januar2011.

JANUARSKA REJTING LISTA

FESTIVAL MLADIH

Prilika za dokazivawe U Novom Sadu }e se, u hotelu “Novi Sad” (preko puta autobuske i `elezni~ke stanice), od 9-13. januara odr`ati 18. vojvo|anski {ahovski festival mladih. U sklopu Festivala odr`a}e se prvenstvo Vojvodine po uzrastima i to: de~aci i devoj~ice do 8, 10, 12, 14, 16 i do 18 godina. Igra se 9 kola po [vajcarskom sistemu sa tempom od 40 poteza za 90 minuta igre i po 15 minuta za svakog igra~a do kraja partije. Svaki u~esnik je obavezan da ponese jednu preglednu {ahovsku garnituru standardne veli~ine i ispravan {ahovski ~asovnik. Po 10 najuspe{nijih u svakoj kategoriji sti~u pravo igrawa na Festivalu Srbije a za pobednike u svim kategorijama [ahovski savez Vojvodine snosi tro{kove pansiona na tom prvenstvu. Pobednici u svim kategorijama dobijaju pehar a tri prvoplasirana medaqe, dok pet prvoplasiranih dobijaju i diplome. Svi takmi~ari treba da se jave sudiji turnira u nedequ u turnirskoj dvorani najkasnije do 15 ~asova. Prvo kolo igra se istog dana od 16 ~asova. Sve informacije u vezi sme{taja i rezervacija mogu se dobiti na telefone [SV: 021/572-238 ili 021/420-378. VESTI IZ SENTE

Godi{wa skup{tina U nedequ, 16. januara, u prostorijama [ah kluba Senta, u Senti, s po~etkom u 9 ~asova, odr`a}e se godi{wa Skup{tina kluba. Pozivaju se svi zainteresovani i prijateqi kluba da prisustvuju. Po zavr{etku skup{tine odigra}e se cuger turnir. Upisnina je 100 dinara.

Prvenstvo Sente [K Senta organizuje od 21. januara do 13. februara, u prostorijama [ahovskog kluba (A|anska br. 7), otvoreno prvenstvo Sente u {ahu pod nazivom „Open Senta 2011“. Igra se 9 kola po [vajcarskom sistemu. Tempo igre je 90 minuta za celu partiju i 30 sekundi za svaki odigrani potez. Organizator obezbe}uje digitalne satove i {ahovske garniture. Upisnina iznosi 500 dinara a turnir se rejtinguje kod FIDE. Nagradni fond iznosi 29.000 dinara. Ima osam redovnih nagrada (prva je 7.000 dinara), i tri specijalne (pionirska, omladiniska i veteranska). Glavni sudija turnira je I{tvan Brindza a wegov pomo}nik je Laslo Novak. Otvarawe turnira je 21.januara (petak) u 17 sati. Prijave se podnose na e-mail kluba sentachess@gmail.com sa naznakom imena, rejtinga, kategorije i datuma ro|ewa igra~a. Ostale informacije o turniru mogu se dobiti na mob/tel: 063 534 821 (Laslo Novak). PROBLEM BR. 318

Beli daje mat u dva poteza Marsel Se`er, 1933. 1. nagrada „Schackspelaren”

Re{ewe problema br. 317 (J. Fulpius, “Tribune de Geneve” 1968.) sa pozicijom: beli – Kc4, De4, Lh4; crni – Kf1; je 1.Dg6! Na 1...Ke2 sledi 2.Dd3 mat.

Karlsen ponovo na ~elu Objavqena je nova rejting lista za januar 2011. Na ~elo svetske liste ponovo se vratio Magnus Karlsen sa 2814 poena ispred svetskog prvaka Ananda koji ima 2810, kojem je ovo, kako je sam izjavio, do sada, i najvi{i li~ni rejting. “O~igledno da bih ja `eleo da budem na mestu broj 1 u svetu, ali mislim da je glavna stvar da se posmatra rangirawe na prvo mesto u svetlu kao motivacijski ciq, a ne kao krajwi ciq” ka`e Anand. Tre}i i jedini, uz ovu dvojicu, koji je prema{io 2800 poena je Levon Arowan. Za mnoge igra~e je i 2700 poena visoka barijera jer se u toj grupi konstantno nalazi oko 40-tak igra~a. Top lista dvadeset seniora: 1. Karlsen 2814, 2. Anand 2810, 3. Arowan 2805, 4. Kramnik 2784, 5. Karjakin 2776, 6. Topalov 2775, 7. Gri{~uk 2773, 8. Mame|arov 2772, 9. Ivan~uk 2764, 10. Nakamura 2751, 11. Ponomarjov 2744, 12. Raxabov 2744, 13. Ga{imov 2736, 14. J. Vang 2734, 15. Nepomnia{~i 2733, 16. Geqfand 2733, 17.H. Vang 2731, 18. Svidler 2730, 19. Kamski 2730, 20. Vojtasek 2726. Barijera za srpske igra~e je 2600 poena i samo ~etvorica su pre{la tu granicu, a svega 24 igra~a je iznad 2500 poena. Evo i liste 20 najja~ih igra~a u Srbiji: 1. Ivani{evi} 2630, 2. Vu~kovi} 2623, 3. Marku{ 2617, 4. Kova~evi} 2617, 5. [olak 2581, 6. M. Stojanovi} 2572, 7. Qubojevi}

2571, 8. Strikovi} 2570, 9. Perunovi} 2565, 10. Bogosavqevi} 2561, 11. D. Popovi} 2557, 12-13. Sedlak, Miladinovi} 2556, 14. Damqanovi} 2555, 15-16. Pikula, M. Pavlovi} 2537, 17. Brewo 2521, 18. Jeremi} 2519, 19. Tadi} 2518, 20. Milanovi} 2517. Top lista `ena: 1. J. Polgar 2686, 2. Koneru 2607, 3. Jou 2602, 4. T. Kozinceva 2570, 5. N. Kozinceva 2552, 6. Xagnidze 2550, 7. Stefanova 2550, 8. A. Muzi~uk 2529, 9. ^milite 2526, 10. Harika 2520, 11. Lahno 2518, 12. Kramling 2516, 13. Ju 2516, 14. ^iburdanidze 2502, 15. Kostewuk 2498, 16. Gaqamova 2497, 17. @ao 2496, 18. @u 2495, 19. Zatonski 2493, 20. So}ko 2489. Srbija: 1. A. Mari} 2387, 2. Bojkovi} 2379, 3. Manakova 2366, 4. Prudwikova 2349, 5. A. Stojanovi} 2318, 6. ^oqu{kina 2317, 7. Raki} 2309, 8. Bendera} 2305, 9. Drqevi} 2295, 10. Beli} 2285, 11. M. Mari} 2283, 12. G. Markovi} 2257, 13. Br~i} 2244, 14. Vuksanovi} 2234, 15. Eri} 2230, 16. Fon Vantoh (@arkovi}) 2229, 17. V. Nedeqkovi} 2215, 18. Maksimovi} 2206, 1920. M. Petrovi}, Stri`ak 2197. Najzad je Karlsen prepustio prvo mesto na omladinskoj listi. Razlog su godine – pre{ao je u seniore! Omladinci: 1. Karuana 2721, 2. Giri 2686, 3. So 2673, 4. Le 2664, 5. Feler 2657, 6. Kovaqov 2629, 7. Safarli 2629, 8. Salgado Lopez 2626, 9. Sjugirov 2626, 10. Matlakov 2616.

Magnus Karlsen

Omladinci Srbije: 1. Roganovi} 2476, 2. Stankovi} 2364, 3. L. Nestorovi} 2323, 4. A. In|i} 2293, 5. Radusinovi} 2290, 6. D. @ivkovi} 2289, 7. Dudukovi} 2251, 8. Savanovi} 2243, 9. Lukovi} 2234, 10. J. Eri} 2230. Omladinke: 1. Hou 2602, 2. Harika 2520, 3. Ju 2514, 4. M. Muzi~uk 2476, 5. Paikidze 2455, 6. Giria 2429, 7. Tan 2428, 9. Savina 2397, 10. Kori 2386. Omladinke Srbije: 1. Eri} 2230, 2. Vince 2122, 3. Miladinovi} 2072, 4. @arkovi} 1998, 5. Dragojevi} Dragojevi} 1985, 6. Milovanovi} 1955, 7. Dizdarevi} 1937, 8. Marija Milosavqevi} 1933, 9. Nedeqkovi} 1881, 10. Tomin 1879. Upore|ivawem rejting lista nije te{ko dobiti odgovor na pitawe “Kuda ide srpski {ah?”. Ali, kako bi to rekao Sre}ko [oji}: “Polako s’ upore|ivawe!” B. D.

NAJNOVIJI VELEMAJSTOR

Iqa Ni`nik opravdao o~ekivawa Nedavno je, debom prvog mesta na turniru u Groningenu u Holandiji Iqa Ni`nik, 14-godi{wi Ukrajinac, osvojio i tre}i bal i tako postao novi velemajstor. Ni`nik je prvi put privukao pa`wu pre vi{e od tri godine kada je kao desetogodi{wak pobedio u “B” grupi Moskovskog opena osvojiv{i 8,5 poena iz 9 partija. Od tada je bilo samo pitawe vremena kada }e osvojiti najve}u {ahovsku titulu. Potpisnik ovih redova imao je priliku da pre dve godine sudi Ni`niku, u Hercegnovom, na kadetskom prvenstvu Evrope kada

Dankovi} sudio Ni`niku u Herceg Novom

je kao dvanaestogodi{wak lako pobedio u grupi do 16 godina. Impresivna je bila lako}a igrawa protiv mnogo starijih de~aka. Iqa je dvadeseti {ahista koji je postao velemajstor pre nego {to je napunio 15 godina i 11ti je najmla|i velemajstor u istoriji {aha. Bobi Fi{er je dugo dr`ao rekord najmla|eg velemajstora (titulu je osvojio sa 15 godina i 6 meseci). Taj rekord je oboren posle 33 godine. Rekord je dr`ao od 1958. do 1991, kada je rekord oborila Judit Polgar iz Ma|arske. B. D.

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA

Dublet kurioziteti Verovatno}a da }e (i to, pazite, ne u otvarawu, nego u dalekoj zavr{nici) u dve partije na istom turniru sasvim isti potez, i to istom figurom (damom) iste strane (crnog), zbog `rtve iste figure (topa), smesta imati iste (katastrofalne) posledice – jednaka je, otprilike, mogu}nosti da se ista kombinacija brojeva ponovi u dva uzastopna kola lotoa (kako glasi wegov drugi pade` - prema praksi onih koji u wemu tra`e li~ni izlaz iz zajedni~kih te{ko}a (odnosno lota) kako vaqa re}i, u genitivu – prema teoriji materijalno neanga`ovanih jezikoslovaca). Pa ipak, upravo do takve vi{estruke tematske, odnosno takti~ke, podudarnosti, uprkos svim ra~unima verovatno}e, do{lo je na jednom me|unarodnom turniru u Bilu. Taj “dublet”, me|utim, nema samo svojstvo kurioziteta, nego i obele`ja baletskih pirueta, i zato ne videti ga – bila bi {teta! (Rima vam, vaqda, ne smeta? Pa ~ak ni ova, peta?) U oba slu~aja, “golovi” su pali iz poprili~ne gu`ve. Najpre, ne{to malo mawe komplikovano, iz partije Hort–Roxers:

Posledwi potez crnog bio je tu De7-g5 (?). Izlo`en pritisku, crni veruje da je na{ao duhovit izlaz iz wih, jer, istovremeno spre~ava mat na g7 – i, prepu{taju}i sudbini svog nedovoqno brawenog kowa na d7, postavqa malu klopku: halapqivost bi belog preskupo ko{tala posle: 1.T:d7?? L:d7 2.D:d7 Tbd8 ili Ted8. Ali beli ne samo da nije halapqiv, nego je vrlo dare`qiv (na danajski na~in): 1.Tg6! … i crni smesta gubi apetit za daqu igru. Drugi je slu~aj, iz partije Rajninghaus – Fri~i, jo{ {okantniji, a gu`va jo{ ve}a – otprilike kao nekad na stajawu kad je bio derbi.

I ovde je, eto, posledwi potez crnog bio De7-g5 (?). Isto tako, i sada beli `rtvom topa zape~a}uje sudbinu crnog, i stavqa je u trezore na{e pro-pacerske {kole: 1.Tg4!! Pa neka nas i optu`e za senzaciolizam – {ta mo`emo kad ovaj potez odista jeste senzacionalan: top se potura pod ~etvorostruki udar – dveju crnih figura i dva crna pe{aka – a (opet) gine crna kraqica! Toliko, od nas, za ovu prvu ovogodi{wu sredu. Apropo na{eg uvoda: {ta radite utorkom uve~e? Ja - uvek isto. Cepam listi}e od lotoa. Ili od lota. Kako kad, priznaje nam Dragoslav Andri}, svima znanu pri~u o lotou, u dana{woj lekciji “[kole za male i velike pacere”.

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Kineski zid Ne tako davne, 1991. godine po~ela je {ahovska invazija kineskiwa. Ksi Jun je u me~u za izaziva~a svetske prvakiwe pobedila Alisu Mari}, a nakon toga preuzela je i titulu od Maje ^iburdanidze. Te godine na Me|uzonskom turniru u Subotici igrale su, pored ostalih, tri kineskiwe i na{ih sedam gracija. Sve kineskiwe, u toku turnira, igrale su me|usobno, isto kao i sve na{e. I sve partije zavr{ene su remijem! Ali u tom remizirawu postojala je ogromna razlika. Dok su na{e remizirale u svega 10-12 poteza, kineskiwe su igrale “do golih kraqeva” a ulazile su i u drugu seansu (partije preko 40 poteza). Ne treba biti analiti~ki stru~wak pa prosuditi o kakvom se tu odnosu prema {ahovskoj igri radi. Onda se ne treba ~uditi {to Kineskiwe, posledwe dve decenije, s kratkim prekidima, dominiraju i danas. [ampionke su bile: Ksi Jun (1991–1996 i 1999–2001), @u ^en (2001–2004), Ksu Juhua (2006–2008), Jifan Hou (2010-?).

Finale! Vra}aju}i jednog piona Hou {kolski sti`e da postavi topa iza svog piona. 47.K:f5 Ta5+ 48.Kg6 Ta6+ 49.Kh7 Tb6 50.Tf4+ Ke7 51.Tf1 b3 52.Kg7 b2 53.Tb1 Ke6 54.K:h6 Kf5+ 55.Kg7 Kg5 56.Kf7 Ni 56.h6 Tb7+ 57.Kf8 K:h6 58.Ke8 Kg5 59.Kd8 Kf4 60.Kc8 Tb3 ne bi ni{ta mewalo u krajwem rezultatu. 56...K:h5 57.Ke7 Kg4 58.Kd7 Kf3 0:1. Dragocena pobeda “kineskog ~uda”.

Ruan – Hou Sicilijanka (4. partija) 1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 d6 6.g4 Keresov napad! Hrabra ali ispravna odluka Ruan. Ovu partiju ona apsolutno mora da dobije. 7.h4 Sc6 8.Tg1 d5!? 8...h5 9.g:h5 S:h5 10.Lg5 Sf6 11.Dd2 je glavna varijanta. Pozicija je sli~na kao u otvarawu ^etiri skaka~a. 9.e:d5 S:d5 10.S:d5 D:d5 11.Lg2 De5+ 11...D:d4?? gubi zbog 12.L:c6+. 12.Le3 Dh2 13.f4

Lifei Ruan – Jifan Hou Sicilijanka (2. partija) 1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 d6 6.Le2 Le7 7.0–0 Sc6 8.Le3 0–0 9.f4 e5!? Neobi~an izbor. Ovaj potez uveo je u modu biv{i svetski {ampion Boris Spaski. 10.S:c6 Na 10.Sb3 ide 10...a5 11.a4 Sb4 12.Lf3 Le6 13.Kh1 Dc7 14.Tf2 Tfd8 15.Td2 Lc4 (Karpov – Spaski, Lewingrad 1974, Turnir kandidata) s veoma bogatom igrom i neophodnim razumevawem od strane oba igra~a. 10...b:c6 11.Kh1 e:f4 12.L:f4 Le6 13.Lf3 Db8 Oprezan, ali bezbedan izbor. Db6 je ne{to boqe od riskantnog De1 ili Sd5. 14.b3 Db4 15.De1

15...a5 16.Td1 Tfe8 17.e5 d:e5 18.L:e5 Tac8 19.Dg3 g6 20.Sa4?! Kako bi ~ovek ovo nazvao? Decentralizacija? Ekscentri~nost? Ne mogu da na|em pogodnu re~ da to opi{em. 20.Ld4 c5 21.L:f6 L:f6 22.Sd5 Dh4 23.S:f6+ D:f6 24.Ld5 De7 stvari bi bile pote`e za Hou. 20...Sd5 21.L:d5 c:d5 22.Lc3 Dg4 23.D:g4 L:g4 24.T:d5 Lb4 25.L:b4 a:b4 26.Td2 (26.h3) 26...Lf5 27.Kg1?! Druga nepreciznost koju je u~inila kineska fajterka. 27...T:c2 28.T:c2 L:c2 29.Kf2 Ld3 Bela bi mogla da zadr`i {anse na pobedu izmenom pe{aka na daminoj strani jer na kraqevoj odnos pe{aka 2-3 nije problem. 30.Te1 Tc8 31.Ke3 Lb5 32.Td1? Odlu~uju}a gre{aka koju Jifan ne opra{ta! 32.Tb1! Ta8 33.Tb2 L:a4 34.b:a4 T:a4 35.Kd3=. 32...Te8+! Ovaj obi~an {ah ~ini za Ruan jedan sumoran dan. 33.Kf4 Te2 34.g4 L:a4 35.b:a4 T:a2 36.Td4 T:a4 37.h4 Koncentracija sto posto - ostalo je prosto, odnosno stvar tehnike. 37...Kf8 38.Te4 f6 39.Tc4 Ke7 40.Td4 Ke6 41.Ke4 Ke7 42.Kf4 h6 43.h5 g:h5 44.g:h5 Kf7 45.Te4 Kf8 46.Kg4 f5+!

13...Ld7? Jifan nije izgubila zbog ovog poteza ali on je omogu}io beloj dug napad. Umesto toga Hou je imala 13...S:d4 14.D:d4 D:h4+ 15.Lf2 Dd8 posle ~ega bi crna mogla da odr`i poziciju. 14.Dd2 S:d4? Jo{ jedna gre{ka i sada je prednost bele odlu~uju}a. 15.0-0-0! Lc5 16.L:d4 L:d4 17.D:d4 0-0-0 18.Dc4+? A za{to ne 18.D:a7 D:f4+ 19.Kb1 Db8 20.Da3 i crni kraq za dugo ostaje rawiv. 18...Kb8 19.De4 Lc8 20.h5 Ka8 21.a4!? Plan je jasan, me|utim, napad bele je ograni~en zbog slabog 18-g poteza. 21...Td5 22.Tdf1?! Hrabro ali preduzimqivo. 22.Th1 Dg3 23.T:d5 e:d5 24.Df3 D:g4 25.D:g4 L:g4 26.L:d5 Tf8 27.Te1 Le6 28.Lf3 Kb8 bila bi izjedna~ila pozicija; 22...Dh4 Ekscentri~no! 23.Dc4 Td7 24.a5 Dd8 25.a6 Da5 Obe rivalke slede svoje planove. U stvari, manevar damom Houove od h2 do a5 je vi{e estetski! 26.Kb1 Kb8 27.a:b7 L:b7 28.L:b7 T:b7 29.Dd4 Ka8 30.Tf3! Potez razli~itih namena: prvo i najva`nije brani pe{aka na b3 spre~avaju}i aktivnost crne prema kraqu bele; drugo, priprema upad topa preko c ili d-linije. 30...Thb8 31.b3 f6 Sada bela mo`e da koristi Kapablankino pravilo o dve slabosti: boqa pe{a~ka struktura i slab protivni~ki kraq! 32.Td1 Db4 33.De3 Tb6 34.Td4 De7 35.Dd3 T6b7 36.Te3 Ruan majstorski priprema napad. Odlu~no i bez gre{ke pretvara prednost u ceo poen. 36...Te8 37.Td6 e5 38.f:e5 f:e5 39.Te4!

Bela je prikazala klasu u stilu Petrosjana. Spre~ila je kontra igru crne. Ovog puta Ruan nije `urila. 39...Dc7 40.Td5 Db8 41.Tc4 Tf8 42.Kb2 De8 43.Tdc5 De6 44.De4 Kb8 45.T:e5 Df6 46.Tc6 Df7 47.Tf5 Posle De8 ili Dg8, Df4+ bela dobija topa. 1:0 Komentar: El{an Moradijabadi Pripremio: B. Dankovi}


SPORT

DNEVNIK

REPREZENTATIVAC NENAD VU^KOVI] UO^I SVETSKOG PRVENSTVA U [VEDSKOJ

Drugi krug primarni ciq Posledwu fazu priprema za Svetsko prvenstvo u [vedskoj reprezentacija Srbije je do~ekala kompletna. Me|u posledwima, zbog obaveza u nema~koj Bundesligi, stigao je i levi bek Melsungena Nenad Vu~kovi}. Prvo pitawe, logi~no, bilo je vezano za turbulentnu sezonu stabilnog ~lana najja~e lige na svetu, koji je od fewera{a ponovo na{ao mesto u sredini tabele. - Posle ki{e do|e sunce. Drago mi je da smo se stabilizovali. Sada smo blizu ciqa, koji je bio zacrtan pre po~et-

Pro{le godine ste bili jedan od najspremnijih igra~a Srbije na EURO 2010. - Ja se nadam da }e tako biti i ove godine. Kako iz ove perspektive gledate na debakl u Austriji? - Mislim da smo imali prevelika o~ekivawa. Krenuli smo sa bodom protiv Islanda, a zavr{ili debaklom od Austrije. I tada sam rekao ko zna za{to je to dobro. Neke stvari su nam se obile o glavu, ali to je iskustvo vi{e. Iako je negativno, mislim da }e nam puno zna~iti ve} sada u [vedskoj.

Spreman za nadmetawe: Nenad Vu~kovi}

ka sezone. Za sve nas je bio {ok da posle 12 kola budemo bez boda. Na pauzu smo oti{li sa 12 bodova, a ~etrnaesti smo na tabeli. Plan da budemo deseti ove godine sada je na samo jedan bod od nas. U igri smo, a u nastavku sezone }emo poku{ati da napravimo i neko iznena|ewe i ostvarimo {to boqi rezultat, jer Melsungen, kao klub, to zaslu`uje - ka`e Vu~kovi}. Podneli ste dobar teret klupske polusezone. Koliko ste odmorni za reprezentaciju? - Nije to ni{ta novo. Ve} mi je tre}a sezona u Bundesligi, tako da sam se navikao. Oni u dve nedeqe pred zimsku pauzu naprave raspored da odigra{ pet, {est utakmica. Dolazi do ve}eg optere}ewa, ali sada sam imao par dana odmora, tako da 100 posto spreman do~ekujem reprezentativne obaveze.

Posle tog iskustva niko od reprezentativaca vi{e ne `eli da se bavi prognozama? - Nezahvalno je. Na{ primarni ciq je da se plasiramo u drugi krug takmi~ewa. Naravno da bi sa bodovima bilo lak{e igrati nastavak. Vide}emo da li }emo u tome i uspeti. Igra}emo maksimalno, truditi se da di`emo formu iz utakmice u utakmicu, a da li }e to biti dovoqno da se pobedi Hrvatska ili Danska, ko zna. Va`no je da nam svaka naredna utakmica bude najbitnija. Ko }e biti svetski {ampion? - I daqe tipujem na Francuze. Oduvek su bili moji favoriti. Individualni kvalitet oja~an je timskim, koji je na prethodna tri velika takmi~ewa do{ao do izra`aja. Oni su favoriti broj jedan, bez obzira na probleme sa povredama - smatra Vu~kovi}.

sreda5.januar2011.

21

HOPMAN KUP U AUSTRALIJI

Srbija na pragu finala U drugom kolu A grupe Hopman kupa reprezentacija Srbije je pobedila selekciju Australije rezultatom 3:0 i tako stigla nadomak plasmana u finale. U posledwem duelu tog me~a Ana Ivanovi} i Novak \okovi} su u me{ovitom dublu savladali Ali{u Molik i Lejtona Hjuita sa 6:7 (5:7), 7:5, 10:6 i na taj na~in eliminisali doma}ine iz borbe za finale. U posledwem kolu Srbija }e u ~etvrtak od 10 ~asova igrati protiv Belgije, a za osvajawe prvog mesta u A grupi i plasman u fina-

A grupa 1. Srbija 2. Belgija 3. Australija 4. Kazahstan

2 2 2 2

2 1 1 0

0 1 1 2

6:0 4:2 2:4 0:6

le bi}e joj dovoqan i poraz od 1:2. Novak \okovi} pobedio je Lejtona Hjuita i tako doneo drugi bod Srbiji. \okovi} je do trijumfa nad Hjuitom do{ao u dva seta, sa 6:2, 6:4. Na po~etku me~a i \okovi} i Hjuit su bili sigurni na svojim servisima, ali je u petom gemu Australijanac imao ~ak tri prilike za brejk. Tre}i teniser sveta je, ipak, uspeo da ih spase i osvoji taj gem, potom napravi brejk, a onda i osvoji jo{ dva gema zaredom i lako do|e do 1:0 u setovima. U drugom setu je bila malo druga~ija pri~a jer je Hjuit pru`io malo ve}i otpor. \okovi} je vrlo lako poveo sa 2:0, ali je Australijanac odmah uspeo da izjedna~i, a usledila je velika borba sve do desetog gema kada je srpski napravio brejk i do{ao do trijumfa. - Igrao sam izvanredno, posebno po~etkom drugog seta. Mislim da je to bila moja najboqa igra u posledwih mo`da i godinu i po dana - rekao je \okovi}. Tre}i teniser sveta dodao je da svi u duelima protiv Hjuita poku{avaju da daju maksimum.

Iz me~a u me~ sve boqa: Ana Ivanovi}

- Svi mi imamo veliki respekt kada se sastajemo sa Lejtonom, jer je re~ o velikom borcu, koji uvek radi sve {to mo`e da se vrati u me~ kada gubi. Osvajao je sve, gren slem, Dejvis kup i prvo mesto na ATP listi, a `eli jo{ trofeja, pa je jasno da svi protiv wega moramo da igramo maksimalno anga`ovano - rekao je \okovi}. Ana Ivanovi} je prili~no lako pobedila Ali{u Molik sa

2:0, po setovima 6:4 i 6:0. Ana se prili~no mu~ila na svom servisu, dok to Molikovoj nije bio problem, ali je Ivanovi}eva mnogo boqim kretwama uspela da neutrali{e napade Ali{e Molik. Mada Ivanovi}eva nije briqirala pri forhendu, Molikova je napravila nekoliko neiznu|enih gre{aka i posle sedam izjedna~ewa i 13 minuta igre srpska teniserka pravi

Belgija pobedila Kazahstan Belgijanci @istin Enan i Ruben Bemelman{ doneli su svojoj zemqi prvi poen na Hopman kupu u Pertu pobedom nad Kazahstanom. Reprezentacija Belgije je u prvom me~u drugog kola grupe A slavila rezultatom 3:0, posle poraza od Australije na startu takmi~ewa. Enanova je pobedila Sesil Karatan~evu sa 6:4, 6:3 i to joj je bio prvi trijumf posle {estomese~ne pauze zbog povrede, a potom je Bemelman{ savladao Andreja Golubjeva rezultatom 6:4, 6:4. Belgijski dvojac je potom kompletirao trijumf nad Kazahstanom pobedom u dublu sa 4:6, 6:2, 7:6 (10:8). Belgijance u tre}em kolu o~ekuje susret sa reprezentacijom Srbije.

brejk i slede}em gemu je osvojila prvi set. Ve} na po~etku narednog seta na{a teniserka je napravila brejk i povela sa 1:0. Odmah zatim povela je sa 2:0 i u tre}em gemu iskoristila novu {ansu za brejk. Na servis na{e reprezentativke Molikova je imala 15:40, ali Ivanovi}eva nije dozvolila brejk. Pri rezultatu 5:0 Ana je tra`ila lekarsku pomo}, {to nije uticalo na wenu igru, pa je drugi set ekspresno zavr{ila sa 6:0. - Mislim da sam odigrala vrhunski tenis, ako se zna da smo tek na samom po~etku sezone. Presudio je dobijen prvi set, kada sam posle brejka Molikove za 4:4 uspela da joj oduzmem servis. Posle toga sve je bilo lako - izjavila je srpska teniserka i dodala: - U drugom setu sam se u jednom momentu spustila prenisko i u sekundi sam osetila o{tar bol u kolenu. Odlu~ila sam da pozovem doktora, koji mi je rekao da je sve u redu.

TURNIR U ^ENAJU

TURNIR U BRIZBEJNU

Tipsarevi} i Boleli u drugom kolu Poraz Srpski teniser Janko TipsaBojane revi} i Italijan Simon Boleli plasirali su se u drugo kolo Jovanovski takmi~ewa u dublu u indijskom Srpska teniserka Bojana Jovanovski nije uspela da se plasira za daqe takmi~ewe na VTA turniru, koji se u australijskom gradu Brizbejnu igra za nagradni fond od 220.000 dolara. U me~u drugog kola Jovanovski je izgubila od Ruskiwe Anastasije Pavqu~enkove rezultatom 2:6, 5:7.

Janko Tipsarevi}

^enaju. Tipsarevi} i Boleli su na startu turnira pobedili doma}e tenisera Divija [arana i Vi{na Verdana rezultatom 6:2, 6:2. Tipsarevi} se plasirao i u drugo kolo u singlu pobedom nad Argentincem Eduardom [vankom. Turnir u ^enaju igra se za nagradni fond od 398.250 dolara.

NAJBOQI TENISERI VOJVODINE NA JEDNOM MESTU: U poslani~kom klubu Skup{tine AP Vojvodina, Teniski savez Vojvodine je, neposredno pred Novu godinu, proglasio svoje najboqe predstavnike u svim kategorijama. Na jednom mestu su se na{li svi igra~i i igra~ice, treneri, stru~waci, funkcioneri, brojni gosti. Kod mu{karaca priznawa su pripala - do 10 godina: Kristijanu Juhasu (Spartak, Subotica), do 12 godina: Aleksandru Nedeqkovi}u (TK Spens, Novi Sad), do 14 godina: Filipu Grbi}u (TK Elit, Novi Sad), do 16 godina: Laslu \ere (TK Senta), do 18 godina: Strahiwi Tre}akovu (TK Kikinda). U konkurenciji seniora najboqi je Filip Krajinovi} (TK @AK, Sombor). Kod dama priznawa su pripala - do 10 godina: Isidori Smiqni} (TK Zmaj), do 12 godina: Rebeki Farka{ (TK Spin), Ivani Jorovi} (TK Elit), do 16 godina: Marijani A}imovi} (TK Meridiana), do 18 godina: Sa{ki Gavrilovskoj (TK Polet). Kod seniorki najboqa je Marina Ka~ar (TK Vojvodina). A. P.


22

SVET POZNATIH

sreda5.januar2011.

DNEVNIK

Majka `eli bebu nazad J

edna od vesti koja je {okirala javnost pro{le godine, svakako je ona da je Kristijano Ronaldo postao otac. ^udan je bio i „anga`man” kojim je postao jedini starateq - platio je majci deset miliona funti da se odrekne Kristijana Juniora i „}uti”, a sada se ona predomislila… Sada se oglasila studentkiwa iz Velike Britanije koja je rodila Kristijana mla|eg i koja se, iako je potpisala milionski ugovor da ne}e otkrivati svoj identitet, na neki na~in predomislila. - Ose}a se u`asno i ho}e dete nazad. O~ajna je {to `ivi bez deteta i ose}a se prazno jer ne sme da otkrije da je majka Ronaldovog sina. Spremna je da vrati sve pare koje je dobila kao nadoknadu za {ansu da bude sa svojim detetom - rekli su prijateqi za sada neimenovane studentkiwe (20), pi{e britanski „Miror”. Majka je sa Kristijanom pre ro|ewa deteta potpisala ugovor da nikome, pa ni ~lanovima svoje porodice ne}e otkriti identitet oca, a nakon ro|ewa i usvajawa svoj identitet medijima, a sada poku{ava na sve na~ine da stupi u kontakt sa detetom.

S

- Ona ~esto zove Ronalda i moli ga da joj dozvoli da vidi dete, ali on je zavla~i. Stalno govori kako }e razmisliti da

li je to dobro - rekli su prijateqi studentkiwe koja o~igledno nije ispo{tovala sve klauzule ugovora.

Kilmer u dugovima P

osle Veslija Snajpsa i Marka Entonija, i „Svetac” Val Kilmer (51) du`an je pola miliona dolara na ime federalnog poreza. Kilmer, koji `ivi u Wu Meksiku ve} dve decenije, prodao je svoj tamo{wi ran~ ali nije uplatio porez u skladu sa zakonom. On je sada dr`avi du`an oko 498.000 dolara. Protiv glumca poznatog po ulogama u filmovima „Svetac”, „Top gan” i „Doors” pokrenut je sudski postupak, a Kilmer }e se vaqda opametiti i platiti da ne bi pro{ao kao Snajps, koji trenutno slu`i trogodi{wu zatvorsku kaznu upravo zbog nepla}enog poreza.

Elton planira drugo dete

er Elton Yon (63) i Dejvid Furni{ (48) pro{le nedeqe su postali roditeqi de~aka putem surogat majke, a ve} planiraju drugo dete.

PAPARACO

Po{to je dolazak Zakarija na svet bio pa`qivo planiran dve i po godine unazad, Yon i Furni{ nadaju se da }e 2013. godine pro{iriti svoju porodicu. - Dejvid naro~ito `eli jo{ dece, po{to dolazi iz velike porodice. On i Elton misle da bi bilo lepo da mali Zakari ima brata ili sestru - rekao je izvor blizak paru. Ro|ewe de~aka izvedeno je uz pomo} Centra za surogat roditeqstvo (CSP) u Ensinu u Kaliforniji, i navodno je ko{talo oko milion dolara. Zakari je za~et semenom i jajnom }elijom nepoznatih donatora, tako da surogat majka nije i biolo{ka majka. Verovatno }e i za slede}e dete koristiti isti metod.

IN

Zoi Saldana

Paris Hilton je ovekove~ila svoje novogodi{we dru`ewe sa kamilom.

Demi kod Sandre D

emi Mur i A{ton Ku~er krstarili su Karibima sa nekada{wom ~lanicom grupe „Models” i wenim suprugom, milijarderom Andrejem Meqni~enkom. Holivudski bra~ni par proveo je novogodi{we praznike u dru{tvu Sandre i Andreja Meqni~enka na wihovoj luksuznoj jahti „A” na ostrvu Sv. Bart na Karibima. Demi Mur i A{ton Ku~er su Novu godinu slavili kod Romana Abramovi~a, tako|e na Karibima, a Abramovi~ je zamolio svoje bo-

gate prijateqe Meqni~enkove da se stave na raspolagawe wegovim gostima. Tako su mnogi poznati me|u kojima i Salma Hajek, Gven Stefani, Bijonse, Yejson Stetam, Orlando Blum, Kanije Vest, mogli da biraju da li `ele da odsednu na Abramovi~evom imawu na ostrvu ili na nekoj od jahti wegovih prijateqa. E{ton i Demi su odabrali Sandru i Andreja. Nakon lude no}i na zabavi koja je ko{tala pet miliona dolara, gluma~ki par je dan proveo sa nekada{wom ~lanicom grupe Models i milijarderom.

BISERI

Ako bih po`eleo da postanem predsednik SAD, sigurno bih u tome uspeo

Vil Smit, glumac

OUT

Yeni ima novog momka

Dajen Kruger

A

meri~ki tabloidi pi{u da je Yenifer Aniston u vezi sa zvezdom filma „Pijanista” Ejdrijenom Brodijem. Par je, navodno, po~eo da se zabavqa krajem pro{le godine, a ameri~ki tabloidi pi{u da su zajedno proveli i Novu godinu. Zvezda filmova „Lov na biv{u `enu” i „Marli i ja” bila je udata za Breda Pita, a nakon razvoda se zabavqala sa glumcem Vinsom Vonom i muzi~arem Yonom Majerom.


KULTURA

DNEVNIK

sreda5.januar2011.

23

NOVI ROMAN NOBELOVCA YONA M. KUCIJA „LETWE DOBA”

FILMSKI I MUZI^KI FESTIVAL U DRVENGRADU, NA MOKROJ GORI

Scene iz provincijskog `ivota

Po~iwe ~etvrti Kustendorf

Izdava~ka ku}a „Paideja“ objavila je najnoviji roman nobelovca Xona M.Kucija „Letwe doba“ koji sa dva prethodna „De~a{tvo“ i „ Mladost“ ~ini trilogiju „Scene iz provincijskog `ivota“. Kuci (1940, Kejptaun) je pored Nobela ( 2003) i dvostruki laureat Bukerove nagrade, za romane „@ivot i vremena Majkla K“ i „Sramota“.Diplomirao je matematiku i anglistiku u Kejptaunu kada je imao samo 21 godinu, zatim je radio kao programer u londonskom IBM-u, da bi 1968. doktorirao u Teksasu na prozi Samjuela Beketa.Predavao je komparativnu kwi`evnost na Wujor{kom univerzitetu (1968-1971), a po{to Amerikanci nisu hteli da mu produ`e vizu, jer je sa studentima u~estvovao u protestima zbog vijetnamskog rata, vratio se u zavi~aj i predavao na Univerzitetu u Kejptaunu (1972-2000). Sve vreme je bio gostuju}i profesor na Harvardu, Stanfordu i ^ika{kom univerzitetu, a od 2002. `ivi u Australiji. Kako je rekla prevodilac Arijana Bo`ovi}, koja li~no

poznaje Kucija, „Letwe doba“ je autobiografska fikcija kao i dva prethodna romana. Prema wenim re~ima, najvi{e autobiografskog bilo je u „De~a{tvu“ u kome je opisao svoj `ivot do 12 godine u Ju`noafri~koj republici koja je uvela aparthejd 1948. kada je Kuci imao osam godina. Slede}i roman obuhvata onaj period Kucijevog `ivota od povratka iz „velikog sveta“, u kome je proveo deceniju, pa na-

NA SCENI JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORI[TA

Preminuo slikar i grafi~ar @ivko \ak

Gostuje zagreba~ki teatar Ansambl Zagreba~kog kazali{ta mladih gostova}e tokom januara na sceni Jugoslovenskog dramskog pozori{ta (JDP) u Beogradu, gde }e izvesti tri predstave. Na sceni Teatra „Bojan Stupica“ 28. januara bi}e izvedena predstava „Generacija ‘91/95.“, nastala po motivima romana „J..o sad hiqadu dinara“ splitskog novinara i pisca Borisa De`ulovi}a, u re`iji Boruta [eparovi}a, najavilo je JDP. Okosnica romana je apsurdna situacija koja nastaje susretom dve grupe preru{enih vojnika na tajnom zadatku - pripadnika HVO i Armije BiH, u leto 1993. Gosti iz Zagreba izve{}e 29. januara na Velikoj sceni „Quba Tadi}“ predstavu „Bu|ewe prole}a“ Franka Vedekinda, u re`iji Olivera Frqi}a. Ta predstava je na ovogodi{wem Jugoslovenskom pozori{nom festivalu u U`icu progla{ena za najboqu. Za 30. januar na sceni Teatra „Bojan Stupica“ najavqena je predstava „Gara`a“ - koprodukcija Zagreba~kog kazali{ta mladih i wujor{kog teatra „La MaMa“. Predstava je nastala prema istoimenom romanu Zdenka Mesari}a, u re`iji Ivice Buqana, a tema je porodi~no nasiqe, eksploatacija dece i socijalna zapu{tenost.

rednih nekoliko godina u Kejptaunu koji mu je bio potpuno stran i ose}ao se izop{tenim. U tre}em je romansijer Kuci umro, a povest o wegovom `ivotu preuzima mladi biograf Vinsent. Zainteresovan za rane uticaje, Vinsent intervjui{e osobe koje su ga poznavale u danima „kada se jo{ tra`io kao pisac“.O tridesetogodi{wem Xonu govore: susetka Xulija koja je s wim varala mu`a, wegova ro|aka Margo, plesa~ica Adrijana kojoj se bezuspe{no udvarao, Sofi, koleginica i qubavnica, tako|e udata i rezervisani kolega Martin. Bo`ovi}eva je ukazala na veoma ru`nu sliku koju autor stvara o samome sebi, jer je prema „svedo~ewu“ imaginarnih likova bio hladan, nezgrapan i uobra`en. Dr`ao se apsurdnih principa i slabo brinuo o bolesnom ocu. Nije umeo da igra, brada mu je bila suvi{e retka, kosa preduga. „@enski tra~evi“, ka`e jedini mu{karac od ~etvoro „intervjuisanih“. Pri~e ovih jakih `ena, toliko su ubedqive, da pisac, silom prilika, zavr{ava u sporednoj ulozi u sopstvenom `ivotopisu, istakla je Bo`ovi}eva. (Tanjug)

Udru`ewe likovnih umetnika Srbije (ULUS) je saop{tilo da je istaknuti wegov ~lan, slikar i grafi~ar, @ivko \ak, preminuo 2. januara u Novom Sadu. \ak je ro|en 1942. godine u Beogradu, gde je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Bo{ka Karanovi}a 1968. i magistrirao 1970. godine. Usavr{avao se na Central skol arts u Londonu. Izlagao je na velikom broju samostalnih i grupnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu. Dela @ivka \aka ~uvaju se u Muzeju savremene umetnosti, Naronom muzeju i Muzeju grada Beograda, Zbirci Albertina u Be~u, Kraqevskoj biblioteci u Briselu, Viktorija i Albert muzeju u Londonu, Muzeju moderne umetnosti u Wujorku, Modernoj galeriji u Qubqani, Kabinetu grafike JAZU u Zagrebu i mnogim drugim javnim i privatnim kolekcijama. @ivko \ak se u na{em umetni~kom prostoru , krajem sedme decenije, pojavio naglo i autoritativno. Odmah po zavr{etku Akademije izlagao je u Grafi~kom kolektivu. Od tada je grafike i slike izlagao zajedno, ali je bio okrenut vi{e grafici kao svojoj osnovnoj vokaciji.

Bio je tipi~an predstavnik svoje generacije koja je otvorila put ne samo novoj figuraciji ve} i mnogim drugim idejama i procesim koje su bile prisutne na likovnoj sceni od sedamdesetih godina pro{log veka.Kao posebna, autenti~na pojava, \ak }e ostati upam}en kao prefiweni crta~ fine poetske opservacije, duhovit i blago ironi~an. Svoje grafike i slike svodio je na humorne komponente kazivawa koje slave radost `ivqewa. Od {esdesetih godina pro{log veka \ak je u~estvovao u stvarawu originalnih semanti~kih modela u okviru nove figuracije- modaliteta pop arta, {to ga ~ini jednim od najmarkatnijih stvaralaca beogradskog grafi~kog kruga druge polovine pro{log veka. Do penzionisawa bio je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Dobitnik je niza zna~ajnih nagrada i priznawa kao {to su Zlatna medaqa na Bijenalu grafike u Trstu, Zlatna igla ULUS-a, Gran pri na Trijenalu jugoslovenskog crte`a u Somboru...Dobitnik je posebnog priznawa za doprinos umetnosti i kulturi Srbije. Mesto i vreme sahrane bi}e naknadno objavqeni.

Me|unarodni filmski i muzi~ki festival Kustendorf, ~iji je osniva~ i selektor na{ proslavqeni rediteq Emir Kusturica, po~e}e danas u Drvengradu, na Mokroj Gori, a gost festivala u okviru „Retrospektive velikana“ bi}e jedan od najzna~ajnijih filmskih autora dana{wice, iranski re`iser Abas Kjarostami. Prvog dana Kustendorfa, koji je kao i prethodnih godina posve}en budu}im filmskim stvaraocima i velikanima savremenog autorskog filma, bi}e prikazana druga epizoda dokumentarnog serijala „Zlatne {ezdesete“ posve}ena poznatom ~e{kom reditequ i pedagogu Otakaru Vavri.Ovaj umetnik, koji u februaru puni 100 godina, bi}e specijalni gost festivala, a na programu Kustendorfa bi}e i Vavrini filmovi „Romansa za trubu“ iz 1966. godine i „^eki} za ve{tice“ (1969). Nakon sve~anog otvarawa, kome }e, kako je najavqeno, prisustvovati minitar kulture Srbije Neboj{a Bradi}, bi}e prikazana komedija „^e{ki mir“ mladih autora Filipa Remunde i Vita Klusaka, o gradona~elniku malog ~e{kog sela i wegovim poku{ajima da osujeti ameri~ki plan za izgradwu 762. vojne baze. Za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmi~i}e se 20 filmova iz 13 zemaqa: Bugarske, Italije, Libana, Makedonije, Poqske, Rusije, SAD, Slova~ke, Srbije, Turske, Hrvatske, [vajcarske i [vedske. Najboqa ostvarewa izabra}e me|unarodni `iri koji ~ine Vensan Maraval (producent i jedan od osniva~a kompanije „Wild Bunch“), Ri~ard Brik (producent i profesor na Univerzitetu Kolumbija) i prof.

dr Iva Dra{ki}-Vi}anovi}. U okviru programa „Retrospektiva velikana“ bi}e prikazani Kjarostamijevi filmovi „Gde je ku}a moga prijateqa?“ iz 1987. godine, „Krupni plan“ (1990), „Kroz masliwake“ (1994) i „Ukus tre{awa“, koji je osvojio Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu 1997. godine, a Kjarostami }e kao gost festivala odr`ati nekoliko radionica za mlade autore. Program „Savremene tedencije“ predstavi}e neke od najboqih filmova pro{logodi{we produkcije i wihove autore, koji }e nakon projekcija filmova odr`ati radionice. U sedam festivalskih dana bi}e prikazana ostvarewa: „Varqivo sunce 2 - Egzodus“ poznatog i nagradama oven~anog ruskog re`isera Nikite Mihalkova, koji je po drugi put gost Kustendorfa, norve{ki film „Nemirna voda“ rediteqa Erika Popea, „Pismo Eliji“svojevrstan oma` kultnom re`iseru Eliji Kazanu, koji su zajedno re`irali Martin Skorseze i Kent Xouns, i najnoviji film Kjarostamija „Overena Kopija“. U ovom programu se nalazi i ~e{ki kandidat za najboqi strani film na 83. dodeli Oskara, „Kavasakijeva ru`a“, re`isera Jana Hrebejka. Rediteq i glumac Gael Garsija Bernal, jedan od desetoro rediteqa okupqenih oko filma „Revolucija“, kao gost festivala, upozna}e mlade autore sa te-

mom Meksi~ke revolucije i wenim posledicama 100 godina kasnije.Prate}i program, pored Vavrinih ostvarewa, obuhvati}e i restauriranu kopiju filma „Rim“, kultnog autora Federika Felinija, i nezaboravni ameri~ki filmski hit iz 1955. godine, „Isto~no od raja“ Elije Kazana.Na repertoaru je i ostvarewe „Dovi|ewa, kako ste?“ srpskog rediteqa Borisa

Miti}a i film „Marilena iz P7“ rumunskog rediteqa Kristijana Nemeskua. Muzi~ki program otvori}e grupa „Beogradski sindikat“, a do 11. januara nastupi}e „Ngoma Afrika bend“ iz Tanzanije, „Manu{ka orkestar“ iz Francuske, legenda soula, fanka i roka Andre Vilijams (SAD) i „Farmers Market“ - norve{ki sastav koji svira balkansku muziku. (Tanjug)

POVODOM DVE DECENIJE OD SMRTI

Vasko Popa u KOV-u Pod geslom „Vasko Popa - prvih dvadeset godina u ve~nosti“, Kwi`evna op{tina Vr{ac (KOV) odu`i}e se neobi~nim pesni~kim

performansom svom prvom predsedniku Vasku Popi (1922-1991). Redakcija KOV-a bi}e otvorena od podneva do pono}i, a po{tovaoci }e mo}i da slu{aju stihove Vaska Pope koje interpetira sam autor,a snimqeni su na magnetofonske trake. Po izboru, svaki posetilac ima}e priliku da se odlu~i koja je za wega najboqa pesma Vaska Pope i da je pro~ita glasno na srpskom ili nekom drugom jeziku. O pesni~kom opusu Vaska Pope povodom dve decenije od smrti govori}e sada{wi predsednik KOV-a Petru Krdu i kwi`evni kriti~ar Dejan Tadi}, dok }e moderator ovog jedinstvenog performansa biti studentkiwa kwi`evnosti Sawa Vukeli}.

REPERTOAR

Film

Montevideo, Bog te video

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Re`ija: Dragan Bjelogrli} Scenario: Sr|an Dragojevi} i Ranko Bo`i} po motivima kwige Vladimira Stankovi}a „Montevideo, Bog te video“ Uloge: Milo{ Bikovi}, Petar Strugar, Viktor Savi}, Nina Jankovi}, Danina Jefti}, Predrag Vasi}, Gordana \ur|evi} Dimi}, Andrija Kuzmanovi}, Aleksandar Radoji~i}, Uro{ Jovi~i}, Nenad Herakovi}, Ivan Zeki}, Bojan Krivokapi}, Rade ]osi}, Milan Nikitovi}, Aleksandar Filmonovi}, Vojin ]etkovi}, Nikola \uri~ko, Neboj{a Ili}, Milutin Karaxi}, Branislav Brstina, Anita Man~i}, Sergej Trifunovi}, Slobodan Boda Ninkovi} Direktor fotografije: Goran Volarevi}; monta`a: Marko Glu{ac; scenografija: Nemawa Petrovi}; kostim: Dragica Lau{evi}; muzika: „Magnifico“; produkcija: „Inetermedianetwork“

Negde s prole}a 1930, na adresu Fudbalskog saveza u Beograd sti`e poziv za u~e{}e fudbalske reprezentacije na prvom Svetskom prvenstvu koje }e se tog leta odr`ati u Montevideu, u Urugvaju. Fudbalski radnici, prakti~no entuzijasti, me|u kojima su vi|eniji Beogra|ani, doktori i in`iweri, poku{avaju da sastave dr`avni tim, ali nailaze na bojkot iz Zagreba. Paralelno se odvija pri~a o tada{wim beogradskim fudbalskim asovima Aleksandru Tirnani}u Tirketu, Blagoju Mo{i Marjanovi}u, Milutinu Ivkovi}u Milutincu i drugima legendama iz vremena kada su „fudbal igrali siroma{ni, a gledali bogati, dok ga sad igraju bogati, a gledaju siroma{ni“ (~uvena posleratna re~enica Aleksandra Tirnani}a). Dok u timu „Jugoslavije“ i BSKa te~e klupski `ivot ispuwen rivalstvima i drugarstvima, qudi u Fudbalskom savezu gledaju kako }e skupiti pare za put u Urugvaj. Ne da pare kraq, a ne daju ni srpski bogata{i...

Rediteqski prvenac glumca Dragana Bjelogrli}a „Montevideo, Bog te video“, je film koji nam nudi boqu pro{lost, i makar ideju o tome kako bismo mogli da zamislimo boqu budu}nost. U svakom filmu koji uspeva da dopre do {iroke publike, posredno se, pored ostalog, govori i o sada{wosti. A ona je, sasvim druga~ija od one u Srbiji i Jugoslaviji 1930. godine. Ako je suditi po ovom filmu, neskriveno pravqenom da bude „ve}i i boqi od `ivota“, ovde su ve} dugo mimo glavnog koloseka, zaboravqeni: po{tewe, dobrota, po`rtvovanost i solidarnost i jo{ mnogo toga, {to svakodnevicu dugoro~nije mo`e u~initi lep{om i smislenijom, u nikada idealnim okolnostima. Dakle, re~ je o ~istom eskapizmu s doma}om aromom, koji nam nudi retko dobro spakovan, za na{e prilike visokobuxetni film epohe, sa vrlo dobro raspisanom i doma{tanom pri~om, precizno postavqenim i razvijanim brojnim likovima zaokupqenim ujediwuju}om i uvek visokotira`nom sportskom temom. U rukama tandema Bjelogrli} - Dragojevi}, istinita pri~a o odlasku fudbalske reprezentacije i wenom uspehu u Montevideu (o tome }e biti re~i u drugom delu ove filmske pri~e) je dobila brojne rukavce - digresije, od onih politi~kih, socijalnih do qubavno erotskih, da bi prerasla u dramsku sagu, u su{tini pitku i laganu, i kada govori o onom najtu`nijem doga|aju u `ivotu legendarnog Tirketa, sina palog srpskog vojnika. Tako, brojni detaqi u svakom segmentu „Montevidea“ upotpuwuju ve}u sliku jednog filmski idealizovanog vremena. Da bi ona bila tako razigrana i jasna, doprinela je talentovana i sve`a ekipa odli~no iskori{}enih mladih glumaca, ve} sjajnih profesionalaca sa kojom je dobro sara|ivala sredwa generacija ovda{weg glumi{ta. U najkra}em, „Montevideo“ nudi vi{e od [otrinih, ali i mawe od filmova \uzepea Tornatorea, kao prepoznatqivih uzora. V. Crwanski


24

SVET

sreda5.januar2011.

POLICIJA BELORUSIJE OSLOBODILA LIDERE OPOZICIJE

EU preti Luka{enku novim sankcijama MINSK: Svi uhap{eni na nedozvoqenom mitingu opozicije posle predsedni~kih izbora u Belorusiji pu{teni su na slobodu, izuzev onih protiv kojih je pokrenut krivi~ni postupak, saop{tio je ruskoj agenciji RIA Novosti predstavnik beloruskog Ministarstva unutra{wih poslova. Prema informacijama MUP-a, 22 uhap{ena sumwi~e se za organizovawe i izazivawe masovnih nere-

diplomatije Karla Bilta da bi Evropska unija mogla da reaktivira zabranu ulaska u zemqe Unije Luka{enku i grupi beloruskih dr`avnih slu`benika koji, po mi{qewu Brisela, imaju glavnu odgovornost za nasilno delovawe i hap{ewe aktivista beloruske opozicije. „Mi treba da pratimo logiku na{e prethodne politike. Pro{log puta, kada vi{e nije bilo

Demonstracije u Minsku posle glasawa 19. decembra 2010.

da, a optu`nice protiv wih bi trebalo da budu podignute krajem ove sedmice. Beloruska opozicija 19. decembra uve~e organizovala je zabrawenu akciju protesta u Minsku, nakon prvih informacija o pobedi predsednika Belorusije Aleksandra Luka{enka i na ovim izborima. Prilikom rasturawa protesta privedeno je vi{e od 600 osoba, izme|u ostalog {est kandidata na predsedni~kim izborima, podse}aju RIA Novosti. Ruska informativna agencija iz Brisela je prenela i izjavu {efa {vedske

politi~kih zatvorenika (u Belorusiji), mi (Savet ministara inostranih poslova EU) doneli smo pozitivne mere. Sada, kada je zatvorenih mnogo vi{e, one koji su u~estvovali u akcijama (protiv opozicije), i one koji su sara|ivali sa wima, treba vratiti na spisak (onih kojima je zabrawen ulazak u EU)“, rekao je Bilt internet portalu „EU obzerver“ . Odgovaraju}i na pitawe da li }e Luka{enko biti me|u osobama na koje bi se primewivala zabrana ulaska u EU, {ef {vedske diplomatije je rekao da je, po wegovom

mi{qewu, beloruski predsednik „sasvim verovatno bio ukqu~en u akcije koje su se desile“. Prema re~ima jednog izvora iz EU, nacrt liste sadr`i ve} vi{e od 100 imena, naveo je EUobzerver. Dok neke ~lanice EU, kao {to je ^e{ka, `ele da {to pre preduzmu mere i pozivaju na odr`avawe hitnog sastanka ministara spoqnih poslova slede}e sedmice, Nema~ka i [vedska bi radije sa~ekale redovan ministarski sastanak, zakazan za 31. januar. Litvanija koja je od 1. januara preuzela jednogodi{we predsedavawe Organizacijom za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) po~ela je konsultacije u nastojawu da spre~i zatvarawe kancelarije OEBS-a u Minsku, u Belorusiji, saop{tio je ju~e OEBS. „Po~eli smo neformalne konsultacije da poku{amo da na|emo sporazum prihvaqiv „ za sve strane, rekao je litvanski ministar spoqnih poslova Audronijus Azubalis. OEBS, ~ije je sedi{te u Be~u, okupqa 56 zemaqa ~lanica. Belorusija je odlu~ila da zatvori kancelariju OEBS-a u Minsku posle kritika koje je ta organizacija uputila vlastina nakon spornih predsedni~kih izbora od 19. decembra na kojima je predsednik Aleksandar Luka{enko osvojio ~etvrti uzastopni mandat u prvom krugu. Luka{enko, na vlasti u toj zemqi u posledwih 16 godina, osvojio je 80 odsto glasova bira~a prema zvani~noj izbornoj komisiji, u trci sa devet kandidata opozicije. Opozicija je optu`ila vlast za masovnu kra|u. (Tanjug)

UKRAJINA

Timo{enkovoj sud ograni~io kretawe KIJEV: Biv{a premijerka a sada{wi lider ukrajinske opozicije Julija Timo{enko, kojoj je zbog istrage ograni~eno kretawe, saop{tila je ju~e da ne namerava da napusti Ukrajinu, {to je ranije htela da zatra`i od pravosudnih organa radi posete Briselu, prenele su ruske novinske agencije. „Viktor Janukovi~ (predsednik Ukrajine) ~ak ni kao novogodi{wi poklon ne}e do~ekati da ja nekuda otputujem“, rekla je Timo{enkova novinarima u Kijevu, odgovaraju}i na pitawe da li namerava da napusti zemqu, prenela je agencija RIA Novosti. Timo{enkova je ranije rekla da }e prihvatiti poziv Evropske narodne partije (ENP) da doputuje u Brisel, podse}a ruska agencija. Generalni sekretar evropskih „narodwaka“ Antonio Lopes-Is-

turis je u telefonskom razgovoru sa biv{om premijerkom izrazio zabrinutost zbog krivi~ne istrage protiv Timo{enkove i pru`io joj podr{ku, pozivaju}i je da u januaru poseti Brisel radi susreta sa vode}im evropskim politi~arima i koordinacije zajedni~kih aktivnosti podr{ke demokratiji u Ukrajini. Partija Timo{enkove „Otaxbina“ je ~lan ENP, podse}a RIA Novosti. Agencija „Interfaks“ izve{tava da je biv{a premijer-

DNEVNIK OPOZICIJA PAKISTANA DALA ULTIMATUM VLADI

Ubijen guverner vladaju}e stranke ISLAMABAD: Lider glavne opozicione stranke u Pakistanu, Navaz [arif iz Pakistanske muslimanske lige N, postavio je vladi u Islamabadu trodnevni ultimatum da prihvati listu zahteva ili }e se suo~iti sa svrgavawem s vlasti. [arif je ju~e od vlade zatra`io da u roku od 72 sata povu~e nedavno pove}awe cena goriva, smawi za 30 odsto vladine tro{kove i sprovede u delo seriju sudskih presuda protiv funkcionera vladaju}e stranke koji su osu|eni zbog korupcije, prenela je agencija AP. U protivnom, kako je zapretio, ova grupa }e se pridru`iti ostalim opozicionim partijama u Pakistanu u akciji ru{ewa vlade. Guverner pakistanske provincije Panxab i ~lan vladaju}e partije Salan Taser ubijen je ju~e u Islamabadu, saop{tila je policija. Zvani~nik policije Mohamed Iftikar je izjavio da je Ta-

Jusuf Raza Gilani

sera ubio wegov telohraniteq, pripadnik elitne jedinice snaga bezbednosti. Drugi telohraniteqi su odgovorili na napad, a u oru`anom sukobu je raweno pet osoba, prenela je agencija AP. Taser je visokorangirani ~lan vladaju}e Pakistanske narodne

Iran: poseta nuklearnim postrojewima

DR@AVA OTPU[TA VI[AK RADNIKA

Na Kubi 500.000 nezaposlenih HAVANA: Na Kubi su po~ela prva otpu{tawa u sklopu programa vlade u Havani za smawewe brojnosti zaposlenih u dr`avnom sektoru za ukupno 500.000 qudi, izjavio je ju~e ~elnik Kubanske konfederacije radnika Salvador Valdes. On je naveo da su prvi otkazi podeqeni u industriji {e}era, poqoprivredi, turizmu, zdravstvu

i gra|evinarstvu, prenela je agencija AP. Planirani otkazi, koji su deo ekonomskih reformi ~iji je ciq smawewe dr`avne potro{we, rezultova}e smawewem radne snage u dr`avnom sektoru za ukupno deset odsto i bi}e realizovani do marta, naveo je Valdes na sastanku sa predstavnicima radnika. (Tanjug )

U Kremqu za petinu administracije mawe

ka pozvala sve Ukrajince da do|u na Trg nezavisnosti u centru Kijeva i proslave Dan sabornosti, 22. januar. „Nadam se da }e me podr`ati politi~ari (opozicioni) i pozvati sve qude dobre voqe i proslaviti Dan sabornosti na mestu gde se mi i vi uvek okupqamo. To je Majdan“, rekla je Timo{enkova. Protiv Timo{enkove su u Ukrajini pokrenuta dva krivi~na postupka, od kojih je jedan u vezi sa nenamenskim tro{ewem novca dobijenog u okviru Protokola iz Kjota, a drugi sa nabavkom hiqadu vozila za slu`bu hitne pomo}i po vi{oj ceni. Timo{enkova ne mo`e da napusti zemqu, niti da se kre}e po Ukrajini, u kojoj mora da bude na adresi na kojoj fakti~ki `ivi, u ku}i kod Kijeva, podse}a RIA Novosti. (Tanjug)

MOSKVA: Broj dr`avnih slu`benika u Rusiji }e se do 2013. godine smawiti za 20 odsto, predvi|eno je dekretom koji je potpisao ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Prema potpisanom dekretu, smawewe broja zaposlenih u dr`avnoj administraciji }e se sprovoditi postepeno, a po~e}e ve} ove godine. Tokom 2011. i 2012. godini predvi|eno je otpu{tawe po pet, a 2013. godine deset odsto dr`avnog aparata, prenela je agencija Interfaks. Rusko ministarstvo finansija je u junu pro{le godine predlo`ilo smawewe dr`avnog aparata, ukazuju}i

stranke, koja se trenutno suo~ava sa mogu}no{}u destabilizacije vlade.Najve}a pakistanska opoziciona partija ne}e vr{i pritisak da se izglasa nepoverewe Vladi premijera Jusufa Raza Gilanija jer bi zahtev takve vrste pogor{ao nestabilnost zemqe, saop{teno je ju~e iz Pakistanske muslimanske lige (PML). Partija biv{eg pakistanskog premijera Navaza [arifa veruje da bi izglasavawe nepoverewa Gilanijevoj Vladi „{tetilo celoj zemqi“, rekao je predstavnik PML Raxa Zafar-ul Hak za agenciju Rojters. Pakistanski predsednik Asif Ali Zardari dao je ju~e punu podr{ku premijeru Gilaniju kako bi spre~io da vlada padne posle povla~ewa kqu~nog partnera iz pakistanske koalicione vlade. (Tanjug)

da }e otpu{tawe oko 20 odsto dr`avnih ~inovnika (vi{e od 120.000 qudi) doneti godi{wu u{tedu od oko 43,4 milijarde rubaqa (oko 1,4 milijarde dolara). Kako bi doprinelo uspehu smawewa broja zaposlenih u ministarstima i dr`avnim institucijama, ministatstvo finansija je predlo`ilo pove}awe zarada slu`benicima, a za te namene planirano je da se izdvoji polovina u{te|enog novca. Prema podacima Interfaksa, u septembru 2010. godine ruske federalne institucije (ukqu~uju}i sudstvo) su zapo{qavale oko 510.000 radnika. (Tanjug)

TEHERAN: Zvani~ni Teheran potvrdio je ju~e da je pozvao neke ambasadore akreditovane pri Me|unarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) u Be~u da posete iranska nuklearna postrojewa 15. i 16. januara, pre planiranih pregovora sa {est velikih sila u Istanbulu. Me|u pozvanima su predstavnici nekih od {est velikih sila ukqu~enih u diplomatske napore za re{ewe spora oko iranskog nuklearnog programa, potvrdio je portparol iranskog ministarstva spoqnih poslova Ramin Mehmanparast na konferenciji za novinare. „Oni }e verovatno posetiti Iran i na{a nuklearna postojewa 15. i 16. januara“, precizirao je Mehmanparast, prenela je agencija Rojters. Zvani~ni Peking je potvrdio da je primio poziv Teherana za posetu iranskih nuklearnih postrojewa, ali se „nisu odmah izjasnili da li }e nekoga poslati“, saop{tio je portparol kineskog ministarstva spoqnih poslova Hung Lej, navela je agencija AP. Lej je na redovnom brifingu za novinare rekao da je Pekingu na vezi sa Teheranom. Iranski izaslanik IAEA Ali Asgar Soltanijeh izjavio je ju~e da su neki ambasadori pri toj Agenciji u Be~u pozvani da posete dva kqu~na postrojewa koja su predmet spora sa Zapadom - Natanz gde se vr{i oboga}ivawa urana i Arak gde se nalazi reaktor sa te{kom vodom. „To je na liniji na{e transparetne nuklearne politike“, potvrdio je Soltanijeh. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN Premijer Kirgizije Almazbek Atambajev otpisao je ukaz po kom }e jedan od vrhova planinskog sistema Tjan{an u toj zemqi nositi ubudu}e ime ruskog premijera Vladimira Putina, javile su ju~e ruske novinske agencije. Savetnik kirgistanskog premijera Farid Nijazov rekao je da se do sada bezimeni vrh na visini od 4.500 metara nadmorske visine nalzi u oblasti basena reke Ak Su.

ARNOLD [VARCENEGER Doju~era{wi guverner Kalifornije i proslavqeni glumac Arnold [varceneger zahvalio je u svom blogu na internet mre`i “Tviter” predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu, koji mu je u svom blogu na istoj internet mre`i po`eleo uspehe u „novom `ivotu“ i predlo`io Medvedevu ponovni susret i zajedni~ko skijawe. Medvedev i [varceneger sreli su se dva puta pro{le godine.

ARIJEL [ARON Ju~e je bilo pet godina od kako se biv{i izraelski premijer Arijel [aron nalazi u komi posle mo`danog udara 4. januara 2006, ali godi{wici tog doga|aja, kojim je okon~ana wegova politi~ka i vojna karijera, posve}eno je malo pa`we u Izraelu, {to se smatra nagove{tajem da je biv{i general postepeno zaboravqen. [aron le`i u Medicinskom centru Haim [eba kraj Tel Aviva.

REGIONALNE SILE GUBE BITKU S NEVREMENOM

Rusija bez struje, Kina okovana ledom MOSKVA, PEKING, ROKHEMPTON: Blizu 40.000 `iteqa Moskovske, Tverske i Smoqenske oblasti i daqe su bez struje zbog prekida elektri~nih vodova, izazvanih padom grawa sa drve}a, sne`nim nanosima i sna`nim vetrom, javile su ruske novinske agencije. Ministarstvo za vanredne situacije i civilnu odbranu tvrdo da je bez elektri~ne energije u te tri oblasti 15.087 ku}a i 40.511 `iteqa. Od toga je ve}ina u Podmoskovqu, gde je bez struje 277 naseqenih mesta, u kojima `ivi vi{e od 37.700 qudi, precizirano je u Ruska Ministarstvu. Ruski brodari imaju ozbiqnih problema i sa ledom u Ohotskom moru. Ledolomac poku{ava da se probije kroz jak vetar i sne`nu oluju do ruskih brodova zarobqenih ledom u Ohotskom moru, na kojima ima vi{e od 500 mornara. Tri broda su od petka zarobqena u ledu debqine oko dva metra. Ruska novinska agencija RIA Novosti javila je da su se ju~e u ledu u toj oblasti zglavila jo{ dva broda.Ohotsko more je deo severnog Pacifika zapadno

zima

od Kam~atke. Ledena ki{a je okovala ju`ne i juzozapadne provincije Kine i blokirala `ivot u mnogim naseqima i saobra}aj na putevima. Zbog leda i magle je bilo v{e udesa na putevima i problema sa snabedvawem elektri~nom energijom, gasom i vodom u naseqima, javila je agencija Rojters pozivaju}i se na kineska sredstva informisawa.Na hiqade autobusa, kamiona i automobila je blokirano na putevima u provincijama Guangsi, Guidzou i Hunan. Tako|e su ledom i maglom okovani i neki aero-

dromu u ovom delu Kine, {to je dovelo do otkazivawa brojnih letova. U Australiji vi{e od 200.000 qudi je evakusano u privremena skloni{ta zbog nezapam}ene poplave. Uvedeno je stawe elementarne nepogode u vi{e gradova i manih naseqa na teritoriji veli~ine koliko zajedno zahvataju Francuska i Nema~ka, kako je izjavio premijer australijske dr`ave Kvinslend. Obilne padavine u posledwe dve sedmice su izazvale bujawe re~nih tokova i podizawe nivoa podzemne vode, pred kojima su evakuisani qudi i stoka i preduzete sve mere da se spre~i {irewe poplavnog talasa duboko u naseqa. Na Filipinima broj `rtava od klizi{ta i poplava na Filipinima izazvanih vi{ednevnim jakim ki{ama, popeo se na 13, saop{tili su ju~e filipinski zvani~nici. Me|u poginulima je i {estoro dece. Oko 13.000 qudi potra`ilo da se skloni u {kole i fiskulturne sale koje su pretvorene u centre za evakuaciju u 12 provincija na isto~noj obali Filipina. (Tanjug)


BALKAN

DNEVNIK

Lopovi ukrali bistu Kidri~a QUBQANA: U Kidri~evu su lopovi sa spomenika odneli bistu ponatog slovena~kog politi~ara Borisa Kidri~a. Neki me{tani smatraju da je re~ o obi~noj kra|i bronze od koje je izlivena bista, dok drugi misle da je re~ o gestu protivnika biv{e i sada{we levice.Gradona~elnik Anton Leskovar, koji je ~lan opozicione Slovenske demokratske stranke, ka`e da

kra|a nije politi~ki motivisana i da li~no nikada nije razmi{qao o tome da spomenik skloni. Spomenik, koji je pre tri decenije izradio akademski vajar Viktor Gojkovi} iz Ptuja otkriven je 1973. godine i simoblizovao je grad Kidri~evo, a ime Kidri~a su svojevremeno nosile jedna fabrika i osnovna {kola.

Ameri~ki Albanci tra`e jednu dr`avu PODGORICA: Predstavnici albanske dijaspore u ameri~kom gradu Detroitu najavili su osnivawe udru`ewa koje bi se borilo za stvarawe jedinstvene albanske dr`ave, preneo je ju~e podgori~ki list „Vijesti“. Inicijativni odbor za osnivawe tog udru`ewa, kako je navedeno, formiran je krajem decembra, a zahtev za jednom albanskom dr`avom bi}e upu}en

RUMUNIJA

Premijer o~ekuje ekonomski oporavak BUKURE[T: Rumunski premijer Emil Bok izneo je uverewe da }e mere {tedwe koje je vlada preduzimala tokom pro{le godine doneti ekonomski oporavak u 2011. godini. „Uveren sam da }e 2011. godina po~eti da daje rezultate o{trih, ali neophodnih mera {tedwe koje smo morali da preduzimamo“, izjavio je premijer Bok, prenela je novinska agencija A|erpres. Rumunija se suo~ila sa ekonomskom krizom kakva se ne pamti u posledwih nekoliko decenija. Vlada je zbog toga bila prisiqena da preduzima mere {tedwe, {to je izazvalo proteste gra|ana. Plate su u javnom sektoru smawene za 25 odsto, PDV pove}an za pet procenata,

Bukure{t: Sedi{te vlade

a broj zaposlenih u javnom sektoru je smawen za vi{e od 100.000 radnika i slu`benika. To je bio preduslov da se dobiju zajmovi od Me|unarodnog monetarnog fonda i evropskih finansijskih institucija u iz-

nosu od 20 milijardi evra. Rumunija, koja je 2007. postala ~lanica Evropske unije, o~ekuje da }e ove godine, zajedno sa Bugarskom, biti primqena u {engensku zonu. (Tanjug)

Uvijena pretwa blokadom integracije Hrvatske BRISEL: Bukure{t je zapretio da }e ote`ati prikqu~ewe Hrvatske Evropskoj uniji ukoliko neke ~lanice evropskog bloka budu blokirale ulazak Rumunije u {engensku zonu. [ef rumunske diplomatije Teodor Bakonski kritikovao je, u

sku zonu ~im ispuni „~isto tehni~ke“ zahteve. „Hajde da vidimo situaciju u kojoj se nalazi Hrvatska. Mi podr`avamo pro{irewe EU na Zapadni Balkan, ali ne mo`emo prihvatiti da to bude u~iweno bez Mehanizma za saradwu

Teodor Bakonski

intervjuu rumunskom dnevniku „Adevarul“, Nema~ku i Francusku zbog povezivawa te`we Bukure{ta da u|e u {engensku zonu sa napretkom u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. „Ista pravila trebalo bi da se odnose na svako pro{irewe {engenske zone i moraju se po{tovati“, rekao je Bakonski, isti~u}i da je Rumuniji bio obe}an ulazak u {engen-

i verifikaciju, sve dok je ovaj mehanizam na snazi u na{em slu~aju“, rekao je on, iznev{i uvijenu pretwu Zagrebu i ucenu Francuskoj i Nema~koj. Takozvani Mehanizam za saradwu i verifikaciju nametnut je Rumuniji i Bugarskoj 2007. zbog toga {to su Evropska komisija i neke ~lanice Unije `elele da izvr{e pritisak na ove dve zemqe da nastave sa antikorupcijskim na-

sreda5.januar2011.

porima i nakon zvani~nog ulaska u EU. ^etiri godine kasnije, ovaj mehanizam je i daqe na snazi, a Rumunija se i daqe kotira kao jedna od najkorumpiranijih evropskih dr`ava. Kako prenosi „Euobzerver“, u pismu koje su pro{log meseca uputili Evropskoj komisiji nema~ki i francuski ministri unutra{wih poslova, Rumunija i Bugarska moraju na~initi „nepovratni napredak“ u odnosu na Mehanizam za saradwu i verifikaciju kako bi mogle da se prikqu~e {engenskoj zoni. Iako pro{irewe {engenske zone nema nikakve pravne veze sa Mehanizmom, ideju Nema~ke i Francuske podr`avaju i Holandija i nordijske zemqe, koje veruju da bi brz ulazak u {engensku zonu smawio motivisanost ove dve zemqe da unaprede reforme i omogu}io kriminalnim organizacijama iz wih da se pro{ire na druge evropske zemqe. Pretwa Rumunije upu}ena je vi{e Nema~koj, glavnom pristalici hrvatskog prikqu~ewa Uniji, nego Zagrebu, ali bi, ukoliko se Bukure{t zaista odlu~i za ovako ne{to, usporila prikqu~ewe Hrvatske evropskom bloku. (Tanjug)

najvi{im dr`avnim institucijama SAD. Budu}a jedinstvena albanska dr`ava, kako su zamislili weni zagovornici, trebalo bi da obuhvati, pored Albanije i Kosova, i delove Makedonije, Gr~ke, Crne Gore i Pre{evsku dolinu u Srbiji. Ideju o takozvanoj prirodnoj Albaniji pro{le jeseni izneo je istori~ar u Tirani Ko~o Danaj.

qa, sru{ile sve ograde i po~ele „krasti“ travu i vodu ovcama na ostrvima. Potpuno su se odoma}ile i razmno`avale. Jedna divqa sviwa dva puta godi{we na svet donese od pet do osam mladih.

Divqe sviwe se hrane ovcama, `abama, zmijama i korwa~ama, ru{e obore za stoku, prekopavaju endemske pa{wake i uni{tavaju masliwake. Jelen lopatar jede koru stabala nakon ~ega ona propadaju, isto kao i mladice staba-

Umro Fadil Hayi} ZAGREB: U Zagrebu je u ponedeqak, u 89 godini preminuo poznati komediograf Fadil Haxi}. Tokom duge karijere Haxi} je osnovao satiri~no po`ori{te „Jazavac“, na ~ijem je ~elu bio dvadeset godina i pozori{ta „Vidra“ i „Komedija“. Bio je i urednik ~asopisa „Kerempuh“ i plodan filmski radnik gde se dokazao kao uspe{an scenarista i rediteq. Tokom rasko{ne pozori{ne karijere napisao je 60 komedija od kojih je prva izvedena 1952 godine a posledwe wegovo delo „Prevaranti“ po~etkom 2010. godine.

Novi grip po drugi put me|u Hrvatima ZAGREB: Hrvatska se, drugu sezonu zaredom, suo~ava s virusom novog gripa H1N1, ali je ovu godinu do~ekala spremnije i s mawe panike. Prvi slu~ajevi gripa javili su se lane u prole}e i leto kod sredwo{kolaca koji su i{li na putovawa po Evropi i svetu. Po grafikonu koji je izradio epidemiolog Mladen Smoqanovi}, „{pic“ sedmi~nih prijava bolesti sli~nih gripu (13.960), ali i „{pic“ smrtnih ishoda po sedmici (devet), bio je u novembru 2009. i uop{te do momenta stizawa vakcine po~etkom decembra, da bi onda po~eo da pada i zavr{io se krajem meseca, iako su i kasnije bele`eni slu~ajevi gripa tog tipa.U toj epidemiji zabele`ena su 32 smrtna ishoda, i to me|u onima koji su bolovali od nekih drugih hroni~nih bolesti. Novom vakcinom pristalo je da se vakcini{e tek 20.000 qudi, pre svega zbog stvarawa atmosfere nepoverewa, ~emu je doprineo i ministar zdravqa Darko Milinovi} odbijawem da se vakcini{e s obrazlo`ewem da ne `eli da uzima ni~iju dozu vakcine. Ministar Milinovi} prvi je primio vakcinu protiv sezonskog gripa, a, iako je ta vakcina razgrabqena, epidemije gripa

koju uzrokuje neki dotada{wi virus nije bilo. Izostajawe klasi~nog sezonskog gripa Smoqanovi} obja{wava time {to se grip H1N1 po svim obele`jima pona{ao kao obi~an sezonski grip. „Ove godine virus novog gripa nije pravio probleme kod vakcinacije. On je bio jedan od tri komponente ovogodi{we vakcine koju su pacijenti otkako je po~etkom novembra po~ela vakcinacija prihvatili bez velikog ustezawa. Ve} u novembru iskori{}en je zna~ajan deo od ukupno 650.000 nabavqenih doza, s tim da su mnogi, kad se grip pojavio, krenuli da se vakcini{u, izme|u ostalog, i na poziv lekara, koji su ocenili da }e ~ak i vakcinacija u decembru i po~etkom januara dati imunitet do kraja sezone gripa. Zbog panike su pro{le sezone skoro sve zemqe kupile enormne koli~ine nove vakcine, kao i lekova „tamiflu“ i „relenza“, ali zbog straha to je ostalo na zalihama. Neke zemqe, me|u wima i Hrvatska, uspele su da zamene staru vakcinu za novu, ali su odre|eni materijalni gubici pretrpqeni. Grip je bolest koja svake godine zimi poseti stanovnike severne hemisfere, pa tako i Hr-

vatsku. Ove godine je do{la mo`da petnaestak dana pre nego {to bi bilo uobi~ajeno, ali to umnogome zavisi i od meteorolo{kih prilika“, rekao je {ef odeqewa za akutne respiratorne probleme na klinici Ilija Kuzman.On o~ekuje prose~nu epidemiju u trajawu od pet-{est sedmica, sa oko 100.000 obolelih. Do sada se bele`i oko 200 potvr|enih slu~ejeva te bolesti, najvi{e u Zagrebu i okolini, ali i u Dalmaciji, pre svega u Splitu, sa 19 potvr|enih slu~ajeva. U Splitu i {irem rejonu i pro{le sezone bilo je jedno od `ari{ta gripa, pa se o~ekuje da }e se to desiti i ove sezone. Do sada je zabele`ena jedna `rtva i dve hospitalizacije, pre svega zbog komplikacija bolesti. Jedan 60-godi{wak je umro od upale plu}a i sepse, i to nekoliko sati nakon {to su ga doveli u zagreba~ku bolnicu, dok su 25-godi{wak i 16-godi{wak hospitalizovani zbog komplikacija, ali su kasnije i pu{teni. Ipak, epidemiolozi pretpostavqaju da }e se epidemija gripa pro{iriti kad po~ne polugo|e u {kolama, ali i kad se sa skijawa vrati 100.000 Hrvata, od kojih }e bar deo sa sobom, uz lepa se}awa, kao suvenir doneti i virus H1N1. (Tanjug)

Bugarska ne}e izru~iti vladiku Jovana Makedoniji SOFIJA: Sofijski Apelacioni sud odbacio je ju~e re{ewe Okru`nog suda o izru~ewu Makedoniji pogrlavara Pravoslavne ohridske arhijepiskopije vladiku Jovana i ukinuo mu zabranu napu{tawa Bugarske. Odluka suda u Sofiji je kona~na i vladika Jovan je slobodan da napusti Bugarsku. Prema advokatu vladike Jovana, wegov povratak u Makedoniju predstavqao bi realnu opasnost za wega i wegove sledbenike.U svojstvu svedoka iskaze pred sofijskim sudom dali su wegovi sledbenici David Ninov i Olimpijada Mi{imarkovska, koji su izjavili da je vladika Jovan “`rtva problema koji ima sa vla-

Divqe sviwe i jeleni ugro`avaju hrvatska ostrva ZAGREB: Na kvarnerskim ostrvima Cresu, Lo{iwu i Krku „uvezene“ `ivotiwe toliko su se posqedwih godina namno`ile da napadaju tamo{wu stoku i naru{avaju ekosistem. Nekontrolisano razmno`avawe divqih sviwa i jelena lopatara preti ekosistemu, ali i tradicionalnom ov~arstvu, turizmu i poqoprivredi, pi{e zagreba~ki „Vjesnik“. Problemi su se pojavili zbog lovnog turizma pre 24 godine. Da bi se lovcima obogatila ponuda pokretnih meta, iz Kara|or|eva je dopremqeno 30 divqih sviwa, a sa Briona 30 jelena lopatara. Alohtona (koja nije sa tih prostora) divqa~ prvo je bila ogra|ena, ali ne zadugo, jer su te `ivotiwe, koje nemaju prirodnog neprijate-

25

la vo}ki, maslina i hrastova. Za svaku ubijenu `ivotiwu lovci dobiju 200 kuna od @upanije, a lovci s Lo{iwa jo{ 300 kuna iz gradskog buxeta. Samo u 2009. ubijeno je 1200 divqih sviwa i jelena lopatara na Cresu i Krku, a u me|uvremenu jo{ hiqadu grla. Me|utim, stru~waci smatraju da to nije re{ewe. Biolog Goran Su{i}, {ef Ekocentra „Caput Insulae“ u Belom, ve} niz godina upozorava da bi uklawawe divqih sviwa i ostale alohtone divqa~i moglo potrajati i 30 godina, ali da o tome ne treba da odlu~uju politi~ari, sem kada treba odobriti novac, nego stru~ne slu`be za za{titu prirode. On dodaje da lokalna zajednica mora da zaposli profesionalonu ekipu lovaca kojima }e to biti posao 24 sata dnevno. (Tanjug)

stima u Makedoniji” gde je wegova crkva progla{ena raskolni~kom. Vladiku Jovana, ~ije je svetovno ime Zoran Vrani{kovski izjavio je, da je proces, koji je vo|en protiv wega politi~ki montiran. Bugarska policija je zadr`ala vladiku Jovana na prelazu “Kalotina” na granici sa Srbijom, 17. novembra pro{le godine na osnovu me|unarodne poternice koju je za wim raspisao Osnovni sud u Bitoqu, koji ga je osudio na dvoipogodi{wu zatvorsku kaznu za proneveru 250.000 evra crkvenih para u vreme dok je bio na ~elu od makedonskih vlasti nepriznate Pravoslavne ohridske Arhijepiskopije. (Tanjug)

Glava{ nema privilegije u Zenici SARAJEVO: Biv{i hrvatski general Branimir Glava{, osu|en za ratne zlo~ine nad srpskim civilima u Osijeku 1991, ima isti tretman u zatvoru u Zenici kao i svi drugi zatvorenici i ne u`iva nikakve privilegije, izjavio je upravnik zatvora Nihad Spahi}. „Glava{ ima isti tretman kao i svi zatvorenici“, izjavio je Spahi}, odgovaraju}i na navodne pritu`be nekih zatvorenika da Glava{ ima sme{taj kao u hotelu. Neimenovani zatvorenici tvrdili su da Glava{u u zatvorskoj }eliji ima posebne pogodnosti, kao {to su grejalice i televizor, prenose bosanski mediji. „Grejalicu nema, jer je ona zabrawena, a televizor imaju svi, tako da ne vidim u ~emu je problem“, kazao je Spahi}. Glava{ je pre dve sedmice preba~en iz pritvorske jedinice Suda Bosne i Hercegovine u za-

tvor u Zenici, gde }e izdr`avati osmogodi{wu kaznu zatvora. On se trenutno nalazi u prijemnom odeqewu, dok se ne izvr{i stru~na procena radi dono{ewa odluke u kom }e osu|eni~kom kolektivu slu`iti kaznu. Osim Glava{a, u Zenici je na izdr`avawu kazne zbog ratnih zlo~ina jo{ 17 osu|enika, od kojih su 10 Bo{waci, trojica Hrvati i ~etiri Srbina. Gava{ izdr`ava kaznu u Bosni i Hercegovini jer je pro{log maja pobegao u tu dr`avu, koriste}i dvojno dr`avqanstvo, po{to je osu|en u Zagrebu, a sud BiH je nedavno potvrdio presudu hrvatskog suda. Osu|en je po komandnoj odgovornosti, jer je @upanijski sud u Zagrebu utvrdio da je naredio hap{ewa, mu~ewa i ubistva sedmoro srpskih civila, ~ija su tela ba~ena u Dravu. (Tanjug)


26

sreda5.januar2011.

OGLASI

DNEVNIK


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

sreda5.januar2011.

27

Posledwi pozdrav na{em radniku Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Vlado Kokanovi} 1944 - 2011. Sahrana je 5. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, u Turiji. Brat Dragan sa porodicom. 18854

Posledwi pozdrav

Nikoli Pavi}u

Vladu Kokanovi}u od zaposlenih u JKP „^isto}a� Novi Sad. od oca Du{ana i brata Qubomira. 398/P 18855

Posledwi pozdrav suprugu i ocu

dragom

Posledwi pozdrav bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je premino na{

Vladu Kokanovi}u 1944 - 2011. O`alo{}eni: supruga Dragica, }erka Katja i sin Mom~ilo. 18879

Posledwi pozdrav kumu

Radi Crepuqi

Krsta Vesi}

od sestre Qubice i zeta Zvonka.

Sahrana je danas, 5. 1. 2011. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

18869

Posledwi pozdrav bratu

18871

Posledwi pozdrav dragom kumu

Nikoli Pavi}u

na{em

od porodice ]iri}.

18880

Posledwi pozdrav Nadinom ocu

Radi Crepuqi Radi Crepuqi od brata Dragana Crepuqe sa porodicom.

od: wegovih kumova Jove, Marka i Marije Rakita.

18867

18866

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 53. godini preminuo na{

Posledwi pozdrav bratu

Krsti Mi}i}u

Sawa i Pe|a.

18882

Posledwi prijatequ

pomen

najdra`em

Rade Crepuqa

Radi Crepuqi

Sahrana je 5. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Veterniku. od brata Pere Crepuqe sa porodicom.

O`alo{}ena porodica: supruga Dara, }erke Nata{a i Bojana Crepuqa. 18864

18865

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, ekstra kvalitet. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/539-051, 063/521-559. 18552 IZDAJE se povoqno lokal 100m2 plus 100m2 magacin Partizanska 40. Telefoni: 021/444206, 063/540-510. 18495

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 18757

PRODAJEM drva bukvu, bagrem i jasen, Mogu}a usluga rezawa, cepawa, prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19. 18582 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 18650

Posledwi pozdrav

Milo{u Kati}u

BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30. 18712 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 066/950-5246, 063/835-98-16, 063/835-98-14. 18713

Milena Rado{evi} Qubi{a, Miroslav, Neboj{a i Buba.

18891

1928 - 2011. Sahrana je u ~etvrtak, 6. 1. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Gavri Aleksi}u

O`alo{}eni: sestra Qubica, porodice Rado{evi}, Isakovi} i Milinkovi}.

od Voje.

18887

18852


28

^ITUQE z POMENI

sreda5.januar2011.

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe, kolege i sugra|ane da je 3. 1. 2011. godine posle kra}e i veoma te{ke bolesti preminuo na{ voqeni otac i suprug

Milo{ Kati} Iznenada si nas napustio, sru{ili smo se i u bolu zbli`ili ja~e nego ikad. Svakim trenutkom otkrivamo koliko si bio velik.

Dr Dragoslav Joji}

dr Dragoslav Joji}

specijalista internista

specijalista internista

Tvoji voqeni: supruga Kornelija, sin @ivojin, }erke Branka i Mirjana, zet Zoran, snaja Danijela, unuci Lazar i Matija, unuke Milica, Kristina, Lana, Angelina i bratanica Milica.

Sahrana je odr`ana 4. 1. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu u naju`em porodi~nom krugu po `eqi pokojnika. O`alo{}ene: supruga Sun~ica i }erka Olga sa porodicom.

18851

18808

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav sestri}u

Miloradu Plav{i}u

Miloradu Plav{i}u

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i po{tovaoce da je 1. 1. 2011. godine iznenada preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

1943 - 2011. od: ujaka Vida, ujne Jele Laki} sa porodicom.

od: sestre Ru`e, {ogora Te{ana Midanovi}a sa porodicom.

18863

18862

Posledwi pozdrav mom bratu

Posledwi pozdrav bratu

TATA moj, Grad je ovaj izgubio dobrog ~oveka koji je voleo qude. Tiha je no} u ~asu odlaska na drugu stranu. Sa`ima se nebo i pulsira blaga svetlost, blaga, skromna, plemenita kao du{a tvoja. Tiho je jutro i ulice voqenog grada, kojima si postojano hodio nose}i qudima olak{awe. Mali - veliki doktor, neki su te zvali. Ovaj grad je izgubio jedan umiruju}i pogled i strpqivog slu{aoca, stalo`enog i hrabrog ~oveka, sa nemerqivim dostojanstvom, moralom i etikom dostojnom Hipokrata. Uvek si govorio: „Slu{aj ~oveka, vidi ~oveka, pomozi ~oveku ako mo`e{.“ Spasao si mnoge, i hiqade `ivotvornih priona zahvaquje ti Bo`anskom silom. Neka te ta sila utka u stazu kojom sveci mar{iraju, dragi moj tata. Tihi je dan u gradu voqenom. Neka ti je ve~na slava, i hvala ti za sve {to si meni i mami pru`io.

Milo{ Kati}

]erka Olga i supruga Sun~ica.

akademik SAIN-a 1937 - 2011. Komemoracija }e biti odr`ana u Sve~anoj sali FTN-a u sredu, 5. 1. 2011. godine, u 11 sati, a sahrana }e se odr`ati istog dana, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

18805

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

O`alo{}ena porodica Kati} i Akademija SAIN-a.

18850

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom zetu

Dobrivoju Marinovi}u

Miloradu Plav{i}u

Miloradu Plav{i}u

od: sestre Mire, zeta Nikice Gligori} sa decom.

od sestre Marije Srdi} sa decom.

od: Kike i Tomislava Gligi}a i Olivere i Anete sa porodicama.

od: Svetlane i Borisa sa porodicama.

18859

18861

18831

18832

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav bratu

Dobrivoju Marinovi}u

Posledwi pozdrav dragom zetu

Milanu Miladinovi}u

Mili moj

Savi

Ve~ni pomen na{em ~lanu. Zahvalni aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

od: svastike Qiqane, Ivana, Ivice, Danijele i Borne Kati}.

59210/P

Miloradu Plav{i}u

POMEN

Miloradu Plav{i}u 1943 - 2011.

Sale

18847

Savi

Dragom ocu i suprugu

od ujne Bose @ivkovi} sa decom.

od sestre Branke i zeta Joce Strajni}.

od svastike Marije Xaja.

18857

18858

18846

bio si qubav mog `ivota i ceo moj svet. Ne znam kako }u daqe sama bez tebe. Neka te an|eli ~uvaju i daju mir tvojoj du{i. Neute{ni tvoji: Verka, Oliver i Tijana.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ tata

18845

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. 1. 2011. godine u 54. godini preminuo ma{ mili suprug, otac, sin i brat

Milo{u @deru Dana 6. 1. 2011. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{eg oca i supruga. U se}awu i mislima uvek si prisutan.

Milorad Plav{i}

Savo Olivera Slijep~evi}

1943 - 2011. Sahrana dragog nam pokojnika je 5. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ka}u.

]erke Zorka i Jelica sa majkom An|om i suprugom Qiqanom.

Wegova deca: k}eri Radmila i Rajka, sinovi Rajko i Branislav sa porodicama. 18856

18848

ro|. 20. 7. 1957. Sahrana je u ~etvrtak, 6. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, u Novoj Crvenki. O`alo{}eni: supruga Verica, sin Oliver, }erka Tijana, majka Nada i sestra Du{ica sa porodicom. 18844


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Dana, 3. 1. 2011. godine preminuo je posle te{ke bolesti na{ dragi i voqeni

Posledwi pozdrav najboqem i najmilijem tati Nixi od wegove bele golubice Ivane.

sreda5.januar2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

SE]AWE

5. 1. 1991 - 5. 1. 2011.

Sne`ana \ur|evi} Nikola Pavi}

Nikola Pavi}

ro|. 1954. Sahrana }e se obaviti 5. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}eni: supruga, }erka, zet i sestra sa porodicom.

Vole}u te zauvek, i ti nisi umro, ti sada odmara{ i uvek }emo biti zajedno...

18841

18842

Pro{lo je dugih 20 godina od kako nije sa nama na{a draga }erka i sestra. @ive}e ve~no u na{im srcima i mislima. Tuguju za wom: majka Terezija Pinta~ i sestra Ru`ica Josi} sa porodicom.

Nedostaje{ mi...

29

Jovan Luki} Danas ti je ro|endan, s tugom u du{i i pogledom na nebo {aqem ti ro|endanske poqupce. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav ja~a od zaborava.

Tvoja supruga Vesna. 18763

18721

POMEN Navr{avaju se dve godine od smrti dragog prijateqa

Dana, 3. 1. 2011. godine napustio nas je u 79. godini na{ otac, suprug i tast

POMEN

Mihajlo Sabado{ 1933 - 2011.

Krsta Mi}i} Sahrana je u ~etvrtak, 6. 1. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Hvala ti za svu qubav i pa`wu koju si nam pru`io.

Sahrana je danas, 5. 1. 2011. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji: }erka Nada, supruga Cvijeta i zet Du{an.

Branimira Ostoji}a Branka Danas, 5. 1. 2011. godine, u 11 ~asova, poseti}emo wegov grob i polo`iti cve}e. Sa qubavqu ~uvamo uspomenu na wega. Nada Lasica sa porodicom.

18827

David Mati} 1930 - 1994. iz Titela Uvek si sa nama, tvoji najmiliji, porodica Mati}.

18795

O`alo{}eni: supruga Slavica, }erke Slavica i Tawa, zetovi @ivko i Teodor i unuci Vladimir, Du{an, Igor i Sara.

Na{oj dragoj nani,

Mirjani Stipi}

Posledwi pozdrav

18546

Posledwi pozdrav

posledwi pozdrav od porodica: Krnajac i Moholi.

Krsta Mi}i}

Sa tugom javqamo da je preminula

Mirku [kundri}u

18816

18829

Mirku [kundri}u

1943 - 2010.

Tvoja Nada.

Tvoje postojawe bilo je na{ ponos. Tuga za tobom osta}e ve~na, a praznina nenadoknadiva. Tvoji: brat Ilija, snaja Jovanka, bratanica Sawa, zet Ra{a sa decom.

Ostala je jedna velika praznina, se}awe koje ne bledi, dobrota koja se pamti i tuga koje ne prestaje. Ve~no }e te u srcu nositi i od zaborava ~uvati: tvoja supruga Marta, sin I}ko, }erka Qiqana, snajka Maca, zet Dejan, unu~i}i Milan~e, Teica, Taja i Nixa i svastika Bo{ka.

18828

18794

18792

Posledwi pozdrav

Pro{lo je dvadeset godina od kako nije sa nama na{a voqena

Tata, moju du{u si poneo sa sobom, a tvoja du{a u meni je. Ostajemo zajedno, uvek i zauvek.

Posledwi pozdrav dragom te~i

Milka Kockarevi} u 74. godini. Sahrana }e se obaviti 6. 1. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Sr|an, snaja Oqa i unuci Bojan i Jovan.

Posledwi pozdrav svom sinu

Stevi

Voqeni ne umiru. @ive}e{ ve~no u na{im srcima. Suprug sa decom i unukama.

18814

3

Krsti Mi}i}u

DVOGODI[WI POMEN Danas, 5. januara 2011. pro{le su dve tu`ne godine od kada nije vi{e sa nama na{a najdra`a, mila mama i baka

18802

Sa tugom se opra{tamo od na{eg kolege i prijateqa, priznatog umetnika i pedagoga

Hegedi{ Stevanu

Hegedi{ Stevanu

od oca Pi{te.

od: Lacike i snaje Qiqe sa decom.

18836

18804

18806

dragom

Posledwi pozdrav voqenom ocu i tastu

Sa tugom javqamo da je preminuo na{ otac

Konstantinu Mitrov~anu

Hegedi{ Stevan

Vesna i Ozren.

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

Sne`ana \ur|evi}

od: Gulike, Mi}e, Mileta i Qubice.

18843

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav svom bratu

@ivka \aka

Gavri Aleksi}u Du{ica Anteqevi} 5. 1. 2009 - 5. 1. 2011. velikom ~oveku, prijatequ, majstoru i u~itequ od kolega iz salona.

Krsti Mi}i}u Hvala ti za dugogodi{we dru`ewe i prijateqstvo.

Zauvek tuguju i `alosni za wom ostaju: }erka Seka, sin Aleksandar, unuci Nikola i Milo{.

Porodica Stani{i}. 18835

Pomen najmilijoj nam, obele`i}emo danas, 5. januara, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

18819

18815

Kolege sa Katedre za grafiku: Slobodan Kne`evi} Zvonko Tili} Zoran Todovi} Radovan Jandri} Anica Rado{evi} Aleksandar Boti} Jozef Kla}ik Zoran Grma{ Jelena Sredanovi} Milo{ Stanojev.

18824

1933 - 2011.

1950 - 2011.

Sahrana je danas, 5. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sahrana je u ~etvrtak, 6. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

]erka Stanka i zet Mimika.

Sinovi Pi{ta i Atila.

18807

18803


30

06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00

Jutarwi program Mikijeva kujna Trolovi Magna Aura Bajko kviz Vesti Ples no stres Izbliza: Lov lovio Kuhiwica Desilo se Vesti

Fejrija Deliba

Nuredina Al`irska porodica, koja se preselila u Francusku i `ivi u Parizu, ponela je sa sobom svoje obi~aje i verovawa. Da bi udovoqila mu`u supruga je slagala mu`a rekav{i da mu je rodila sina, a ne }erku. U po~etku, to se moglo sakriti, me|utim u {koli stvari su po~ele da se komplikuju... Uloge: Rajan Azug @amon, Fejrija Deliba, Sabrina Uazani, Tahidir Uazine, Yonatan Yo{ Re`ija: Dejvid Delrio (RTV 1, 15.10) 12.10 Po{tar sa Himalaja, dok. film 13.05 Preokret 14.00 Vesti 14.05 Zajedno 14.30 Magna Aura 15.00 Vesti 15.10 Nuredina, film 16.48 Desilo se 17.00 TV Dnevnik 17.22 Tajna hrane 17.30 Kuhiwica 18.00 Razglednice 19.30 TV Dnevnik 20.05 TV Fonija – kviz 20.30 Iz na{eg sokaka 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Akademskih 5 minuta 22.35 Plavi krug 23.00 Matica (vesti iz Matice) 23.05 ^ari ribolova 23.35 Mikijeva kujna 23.45 Ulica Santa Fe, dok. film 02.30 Egzit ’09 – Koncert Ateist rep

06.30 07.00 08.00 08.25 08.50 09.35 10.00 10.15 12.00 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 00.05

TV PROGRAM

sreda5.januar2011.

Kuhiwica (ma|) Novogodi{wi program za decu Novogodi{wi zvrk Kad zazvoni Kad ku}a nije tesna Present Ru~ak na lepe o~i Otka~ene klinke i qubav, film 2. deo Dokolica Vesti (ma|) Makedonsko sonce Najlep{e bajke sveta: Sne{ko Beli} Fortepiano Bajko kviz Hajde sa mnom u obdani{te Dobro ve~e Vojvodino (rom) Su~eqavwe (ma|) Muzi~ki program - ma|arska muzika TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Bul Bulaja, film TV Prodaja

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 13.30 14.00 14.10 15.00 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Vesti ukratko U ogledalu Tin in Vesti ukratko Qubav na prodaju Tojotin svet prirode Vesti ukratko Bila jednom jedna nedeqa Hedonist Travel Sajam infonet Vesti ukratko Beli luk i papri~ica Hronika op{tine Vrbas Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Zelena patrola Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost: FIP Komerc Putomanija Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Glas Amerike No}ni program-reprize

09.00 09.30 10.20 10.30 11.00 11.10 12.00 12.59 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.10 17.15 17.30 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Put za Ejvonli Agro dan NS klinci Objektiv Nemi svedok [esto pitawe Kursna lista Objektiv Izme|u redova Razglednice Objektiv Put za Ejvonli Kvadrat varo{i Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti NS popodne Azbuka roditeqstva Objektiv Prepoznaj Evropu Hrana i vino Drum Koncert Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok

09.00 10.00 15.30 16.15

Ful Tilt poker Hopman Kup: Great Britain Fudbal mondijal magazin Premijer liga: Blekpul – Birmingem Premijer liga, vesti Kopa del Rej: Malaga – Seviqa Premijer liga: Arsenal – Man~ester siti Ful Tilt poker Kopa del Rej: Atletik Bilbao – Barselona Premijer liga: Volvs – ^elsi

17.45 18.00 20.45 23.00 00.00 01.30

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Kontranapad, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.00 Film, 01.00 Biber 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Portret, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Abs {ou, 10.30 Veze, 11.30 Travel, 12.00 Drecun, 12.30 Mini koncert, 13.00 Puls +, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Vip, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni, 23.00 Modus vivendi, 00.30 Slavni parovi

06.05 08.00 09.01 09.44 10.05 10.35 11.10 12.00 12.15 12.35 12.48 13.42

03.30 04.03 04.33 05.10 05.48

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Boqi `ivot U zdravom telu Trag Rokovnik O~ajne doma}ice Dnevnik Sport plus Gastronomad Prevaranti Zimski bioskop: Inspektor Geyet, film 48 sati-svadba Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Bela la|a 48 sati svadba Pqa~ka Tre}eg rajha, film Dnevnik Prevaranti Sjaj trulog novca No}ni bioskop: Bo`i}na pri~a, film Rokovnik Oko Trag TV prodaja Verski kalendar

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 12.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.00 00.00 00.30 01.30 02.30 03.30

Eksploziv Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Survajver-bez cenzure Cena sre}e Film: Velika avantura Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Gumu{ Kada li{}e pada Survajver, finale Eksploziv Ekskluziv Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil ^ari

15.10 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.06 21.55 23.40 23.55 01.00 01.43

Survajver – finale U finale je u{la ~etvorka: Toni, Andrej, Goca i Katarina. Jo{ je preostalo da saznamo ko }e pobediti. I vi mo`ete glasati za pobednika putem SMS-a. (Prva, 21.00)

07.22 07.53 08.05 08.17 08.38 08.46 09.17

DNEVNIK

Kuvati srcem [umska {kola Metro Erni Spajdermen Aleks i muzika Klinika Vet Beograd u muzi~kim zbivawima 20. veka

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.35 11.50 13.50 15.05 16.00 16.35 16.50 18.00 18.30 19.15 19.35 20.00 21.00 23.30 00.05 01.35

EKO RECEPT:

Somborski sala{i Sala{i i etno ku}e u Somboru i okolini ~uvaju tradiciju kroz ruralni turizam i festivale hrane i starih zanata, a za sve koji `ele da u`ivaju u prirodi tu je Mono{torski rit - nedirnuta divqina. Vodimo vas i u privatni ZOO vrt - Kolut, koji ima oko 100 razli~itih `ivotiwa... Urednik: Aleksandra [arkovi} (RTS 2, 17.38) 09.46 10.23 11.03 11.30 11.59 12.23

01.21

Prizori iz Kine Kroz godinu TV mre`a Eko fajl @ivot sa muzikom Beogradski guda~ki orkestar „Du{an Skovran“ Trezor Klinika Vet Beograd u muzi~kim zbivawima Prizori iz Kine Dejvis kup novogodi{wi Ovo je Srbija Liturgija Kraqica Natalija Obrneovi} Eko recept ^arobna no} Stranac u Beogradu ^ang Jimoova 2008. Lov i ribolov U svetu Vreme fresaka O~ajne doma}ice Novogodi{wi metropolis Dvostruka istraga, film Evergrin Reli: Dakar serija Argentina- ^ile Trezor

06.30 07.15 07.30 07.45 08.00 09.02 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 12.40 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 17.00 17.55 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Crtana serija Alter Top {op Vesti Otvoreni studio Info Otvoreni studio Vesti Rej~el Rej Info Qubav u zale|u Vesti Kopaonik Top {op Info Otvoreni studio Vesti Milica na kvadrat, Specijal Info Slike `ivota Dok. serija: Tajne tela Vesti Qubav u zale|u Gor{tak Otvoreni studio Vesti Info, specijal Porodica Serano Film: Svedok 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Zabraweni izbor

13.01 14.01 14.32 15.01 15.31 16.00 16.37 17.08 17.38 18.08 18.39 19.07 19.32 20.15 20.35 21.17 21.54 22.39 00.07 00.55

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti za osobe o{te}enog sluha Kviz: Super genije Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija Top {op Film: Zabrawena dolina Drugi svetski rat u boji Ostrvo ajkula Najyela Marvena Vesti B92 Sportski pregled Ostrvo ajkula Najyela Marvena Kviz: Super genije Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini sa Madagaskara Drugi svetski rat u boji Film: Englez Vesti B92 Film: Misterije pravog [erloka Holmsa: Mracni poceci Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija

Englez Vilson je profesionalni kriminalac iz Engleske, koji izlazi na slobodu posle 9 godina provedenih u zatvoru. U me|uvremenu je saznao, da je wegova }erka Yeni oti{la da `ivi u Los An|eles i da je tamo umrla pod sumwivim okolnostima. Uloge: Terens Stamp, Piter Fonda, Luis Guzman, Lesli En Voren Re`ija: Stiven Soderberg (B92, 21.00)

Lesli En Voren

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 14.00 15.45 16.00 16.50 17.00 18.00 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 22.30 00.30 02.15 02.30 04.00

Valentina Dobro jutro Film: Kuduz Siti kids Zabrawena qubav Balkan parti Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Tereza U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma-specijal Grand parada Film: Smrtonosna razdaqina Film: Fanatik Siti Film: Smrtonosna razdaqina Film: Fanatik

Katarina Radivojevi}

SERIJA

Dangube Uloge: Milorad Mandi} Manda, Slobodan Ninkovi} Boda, Milenko Zabla}anski, Sr|an Mileti}, Katarina Radivojevi}, Zorana Ble~i}, Qubinka Klari}, Dejan Mati} (Hepi, 17.20) 05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.55 14.00 15.30 16.30 17.20 17.55 18.25 20.00 21.00 21.55 22.00 23.00 00.30 01.25 03.00 04.00

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Boom u avanturu Megaminimals Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Zdravo, Kiti Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Vesti Parovi Jelena TNT Dangube Telemaster Parovi Iznajmi zvezdu TNT Vesti Parovi, pregled dana Parovi TNT Parovi Iznajmi zvezdu Jelena

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

sreda5.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

7

31

SENTIMENTALNO PUTOVAWE JEDNOG YEZERA

Pi{e: Vojislav – Bubi{a Simi}

Gvinet Paltrou

Savr{eno ubistvo Milioner i industrijalac Stiven Tejlor je ~ovek koji ima sve, ali ono {to najvi{e `eli je qubav i vernost wegove supruge. Tejlor smatra da je wegova supruga wegova najvrednija investicija. Me|utim, ispod Tejlorove kontrolisane ugla|enosti, on voli svoju `enu, ~ak mu je i potrebna – iako joj nikad ne bi mogao re}i koliko. Uloge: Majkl Daglas, Gvinet Paltrou, Vigo Mortensen, Dejvid Sa~et Re`ija: Endrju Dejvis (Nova TV, 22.10) 07.15 07.35 08.00 08.15 08.30 09.30 10.20 11.50 13.10 13.50 14.45 15.40 16.40 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 00.35 02.10 02.35 03.20 04.20 05.45

Na{i najboqi dani Gospodin Magu, crtani Bumba, crtani Graditeq Bob, crtani Roari, crtani Slomqeno srce Gumus Asi IN R Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Najboqe godine Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Asi Savr{eno ubistvo, film [mokqani na faksu, film Bra~ne vode Na rubu zakona Ezo TV Transmorfers, film Bra~ne vode

08.00 Qubavni problemi 08.30 Misterije istorije 09.00 Izgubqeni gusarski brod Crnobradog 10.00 Bler 11.00 Veliko bekstvo: Neispri~ana pri~a 12.00 Yingis Kan 13.00 Lovci na naciste 14.00 Misterija neurednih ratnika 15.00 Tajm tim godina 16.00 Sikert protiv Saryenta 17.00 Prvi qudi u svemiru 18.00 Gospodari rata 19.00 Pol Pot – putovawe na Poqa smrti 20.00 Impresionisti 21.00 1066. 22.00 Biblijske zagonetke 23.00 Tajm tim godina 00.00 Sikert protiv Saryenta 01.00 Prvi qudi u svemiru

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.07 Lugarnica 10.10 Bikini - ostrva iz snova u zabrawenom podru~ju, dok. film 11.00 Kod Ane 11.10 Debi Trevis preure|uje 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.27 More qubavi 12.32 More qubavi 13.20 Hitna slu`ba 14.20 Re~ i `ivot 15.00 Moja porodica 15.25 Indeks 16.00 @upanijska panorama 16.15 Hrvatska u`ivo 17.20 8. sprat, tok {ou 18.30 Tvoja sam sudbina 18.03 Kod Ane 18.23 Tvoja sam sudbina 19.30 Dnevnik 19.56 Sport 20.10 Igrani film 22.05 Policijske pri~e 22.40 Dnevnik 3 23.20 Drugi format 00.10 Kraqevi 00.50 Ksena - princeza ratnica 01.35 Dragi Yone 01.55 CSI: Majami

14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 08.00 08.30 10.10 11.45 13.15 14.50 16.15 18.10 20.05 22.50 23.40

Crvenkapa Kudrava kuca Pepequga Putuju}e pri~e 10. Name{taqka Povratak na ~arobnu planetu Gaja Zvezda vodiqa Veliko drve}e Aleksandar [ti}enik Tamo gde je istina Lepotice i tirani Neverovatne devojke Ameri~ka imperija

Sedam `ivota Holivud na snimawu An|eli DOO Ajn{tajn i Edington Na kraju sveta Bo`i}na pri~a Kardiofitnes @ivot sa Helen Gran Torino 2012 Prava krv Spartak: Krv i pesak – Legende 00.35 Gordost i slava

15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00

07.35 09.45 10.50 11.15 12.10 13.45 14.35 16.10 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 23.05 01.25 02.25

Zakon i red Film: Mre`a i la`i (2009) Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Meklaudove }erke Erika Sudija Ejmi Ne{ Briyiz Film: Dvostruki `ivot Elenor Kendal Film: Ubistva u Midsameru: Neznan~eva smrt Zakon i red Ne{ Briyiz Zakon i red Misterija Hejvena Film: Mre`a la`i (2009)

RTL ritam zona U dobru i zlu Ekskluziv Tabloid Ezel. serija Klon An|eo i |avo Majmunska posla, film Vru}e igre, film Ekskluziv Tabloid RTL Danas U dobru i zlu Ezel Istiniti zlo~in, film Pisci slobode, film Astro {ou Rat za gradona~elnika, film

Pisci slobode

Samanta Matis

Slomqena strela Avijati~arski major Vil Dikins i kapetan Rili Hejl su partneri i prijateqi. Ali, dok Dikins ima psihoti~an karakter koji dolazi do izra`aja jer mu je uskra}eno napredovawe u slu`bi, Hejl je uravnote`eni i nepokolebqivi po{tewak kom prepotentni Dikins i wegova dominacija ve} poprili~no idu na `ivce. Uloge: Yon Travolta, Kristijan Slejter, Samanta Matis, Delroj Lindo, Bob Ganton Re`ija: Yon Vu (HRT 2, 20.40) 07.55 08.25 08.50 09.20 09.35 10.00 10.55 12.20 12.50 13.20 14.15 14.50 16.30 17.15 17.35 17.55 18.45 18.50 19.30

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15

00.40 01.40 03.30 06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10

20.00 20.40 22.35 23.15 23.25

Mala TV Lagodan `ivot Zeka i Kodija Jelenko Crtani film Paulino leto Tvoja sam sudbina Program za{tite za princeze, film Proces Paralele U istom loncu Mala TV 29. ulica, film Dok. film Hana Montana Dva i po mu{karca Hitna slu`ba @reb: Skijawe Svetski Kup - Sne`na kraqica Sqeme, emisija @reb: Skijawe Svetski Kup - Sne`na kraqica Sqeme, prenos @reb: Skijawe Svetski Kup - Sne`na kraqica Sqeme, emisija Dobra `ena Ciklus akcionih filmova: Slomqena strela, film CSI: Majami Dnevnik plavu{e 29. ulica, film

06.40 10.30 13.00 15.10 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

Misteriozni ~ovek Kamionyije ponovo voze Pra{ina Vizantijsko plavo ^ovek bomba Ameri~ki vukodlak u Parizu [erlok Otima~i potopqenog blaga Pruga 29

08.00 10.00 12.00 13.45 16.00 17.40 19.50 22.00 00.00 02.00

Lepi i blesavi Pobuna u {koli Zajedni~ka tu`ba 11’09’’01 – 11. septembar Mo}ne patke 3 Do|i da vidi{ raj Slovo srama Yejson Iks Lovac na stare koke Iskonska `eqa

Erin Gravel napu{ta svoj rodni grad Wuport Bi~ i preuzima posao profesorke engleskog u sredwoj {koli u Long Bi~u. Wen entuzijazam ubrzo splasne jer shvati da ima problemati~ne u~enike, a ne `eqne znawa kakve je pri`eqkivala. Razred je podeqen prema rasnoj pripadnosti, tu~e su uobi~ajena pojava, a neki u~enici ~ak odbijaju da dolaze na ~asove. Uloge: Hilari Svonk, Patrik Dempsi, Skot Glen, Imelda Stenton Re`ija: Ri~ard la Gravenes (RTL, 23.05)

Patrik Dempsi

07.35 09.45 10.50 11.15 12.10 13.45 14.35 16.10 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 23.05 01.25 02.25

RTL ritam zona U dobru i zlu Ekskluziv Tabloid Ezel. serija Klon An|eo i |avo Majmunska posla, film Vru}e igre, film Ekskluziv Tabloid RTL Danas U dobru i zlu Ezel Istiniti zlo~in, film Pisci slobode, film Astro {ou Rat za gradona~elnika, film

08.30 08.45 09.15 10.00 10.45 11.30 11.45 12.45 13.45 14.15 15.45 17.15 19.00 20.15 20.45 20.55 21.55 22.55 23.00 23.05 23.20 23.45 00.15 01.00

Ekstremni sportovi Reli Alpsko skijawe Svi sportovi Sankawe Svi sportovi Sankawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Biatlon Pikado Reli Svi sportovi Kowi~ki sport Kowi~ki sport Kowi~ki sportovi Golf Jedrewe Reli Olimpijske igre Skija{ki skokovi Reli

Gospoda smatrala boks prosta~kim sportom eto u Vrwa~koj bawi 1940, posledwe pred jer nismo imali pravih terena. Igrao se i tenis, i rat, bilo je divno, sjatilo se pola Beograda. to u duga~kim pantalonama, ali je to bio vi{e monUdarna trojka mla|eg dru{tva bili smo Bodenski sport. Moji roditeqi, koji nisu bili ba{ ra, Kne`a i ja. Tog leta smo upoznali i bra}u Todosportski nastrojeni, voleli su da idu na kowske trrovi}, Mitu i Miju, koji bi povremeno „ukrali“ od ke na Hipodromu, gde je svet bio vrlo elegantno obsvog oca automobil, vozikali se po bawi i okolini, u~en. Na{ pravi Askot. Zato sam se ~udio za{to prave}i se va`ni. Kad je Bora morao nazad u Beomoji roditeqi i wihovi prijateqi, sa `enama – dograd, ispratili smo ga kolima, a kad je voz krenuo, laze na rva~ke turnire. Smatrali su da je rvawe ne produ`ili putem koji je i{ao paralelno s prugom i samo sportska nego i anti~ko-vite{ka borila~ka mahali mu. Prestigli smo voz, a Kne`a je izvadio ve{tina, gde je sve ~isto i pamet pobe|uje snagu, za prazan fotoaparat i tobo` slikao Boru i putnike. razliku od boksa, koji su smatrali prosta~kim i Kad se voz udaqio, ~uli smo iza sebe uzvik: „Stoj, ne mrdaj!“ i, na na{e zaprepa{}ewe, videli vojnika s uperenom pu{kom. Tad se iz stra`arske ku}ice (za koju smo mislili da je `elezni~arska) pojavio i jedan podoficir i telefonom pozvao policiju koja nas je sprovela u bawsku policijsku stanicu. Privo|ewe je izazvalo uzbu|ewe okolnog sveta i ja sam iskoristio priliku i jednom de~ku rekao da javi mom ocu. Doveli su nas pred stare{inu, policijskog pisara, koji je li~io na Jerotija iz Nu{i}evog “Sumwivog lica”. Rekao je da smo privedeni jer smo slikali voz, koji je vojni objekat. „Danas kad Sumwiva lica u mondenskoj Vrwa~koj bawi se svakojaki {pijuni motaju po na{oj zemqi, moramo biti na oprezu i svakog sumgrubim sportom. Jednom sam i ja oti{ao i shvatio wivog proveriti“. „Kakvi {pijuni – po~eli smo da da je to bio samo dobro re`iran {ou. Nekad je lise smejemo – ta pratili smo na{eg druga!“ On se na~ilo ~ak i na cirkus, gde bi se nekoliko nesimpaqutio i naredio `andaru da iz fotoaparata izvadi ti~nih, ru`nih, crnomawastih grmaqa borilo profilm. @andar ga je poslu{ao i zbuweno rekao: tiv plavokosih, simpati~nih i lepo razvijenih mo„[efe, nema filma, aparat je prazan“. Mi smo se maka. U po~etku bi obi~no vodio odvratni grmaq i opet kikotali, a {ef se stvarno razgnevio jer mu je publika bi negodovala, ali bi na kraju jednim veizmakao glavni dokaz. Naredio je da nas pretresu, a {tim zahvatom onaj ne`niji takmi~ar pobe|ivao. kad ni{ta nisu na{li, upitao je Kne`u: „Pa za{to Negde pred rat u posledwoj trupi je bio i jedan si slikao praznim aparatom?“ „Onako, iz {ale“, ogroman dobro}udni xin, crni Arapin, visok skoro rekao je Kne`a, na {ta je {ef na~isto poludeo. Vidva metra i te`ak najmawe 120 kila. Zvao se Ali kao je da je sramota {to takve mangupe kao {to smo ben Abdu, vrlo se fer borio i svima bio simpatimi uop{te dr`e u {koli, da nas treba poslati u po~an. Kad je wegova grupa oti{la, on je ostao u Beopravni dom. Ko zna dokle gradu. Bio je svojevrsna bi sve to trajalo da nije naatrakcija jer je pored Rize, Posle gostovawa trupe rva~a, i{ao moj otac i ro|ak, vi~ista~a cipela, bio jedini ostao je u Beogradu Ali ben Abdu, crnac u Beogradu. Uvek je {i inspektor Ministarstva unutra{wih poslova. i{ao u kao sneg belom burdobro}udni yin, crni Arapin, Tata je rekao pisaru da je nusu i stalno dolazio u povisok skoro dva metra i te`ak to samo jedna neslana deslasti~arnicu „Alhambra“. bar 120 kila. Pred sam rat ~a~ka {ala i, kad smo izaOsim arapskog, govorio je uhap{en je i streqan kao {li, propisno nas je izgrturski i prili~no dobro dio. Kne`u i mene su drugosrpski, pa mi bismo nekad s nema~ki {pijun vi nadaqe u {ali zvali wim pri~ali o rvawu. Po„nema~kim {pijunima“. sle potpisivawa Trojnog Posle rata sam ~itao da su Nemci po dolasku Hipakta s Nema~kom, nestao je. ^uli smo uhap{en i tlera na vlast zaveli tzv. totalnu {pijuna`u. Svastreqan kao nema~ki {pijun. ki nema~ki gra|anin koji bi putovao u stranu zePosle rata rvawe nije vi{e bilo u modi kod mqu bio je du`an da napravi izve{taj o svom putu s nas. Svi mi mladi obo`avali smo boks. Svi najbofotografijama. Obi~an turisti~ki dnevnik. Poqi bokseri bili su na{i prijateqi i dolazili na sle bi specijalne slu`be izdvajale va`ne podatke i igranke, a mi na wihove me~eve. Me|u mla|im svesklapale celinu. Na kraju bi imali sliku stranih tom ve}ina su bili mu{karci, ali su i neke devojgradova tako detaqno snimqenu kao da su ih pravike vatreno navijale. Jedanput se videla i jedna li profesionalni {pijuni. Zato nije ~udo {to smo starija beogradska gospo|a pedesetih godina koja preterano revnosnom policajcu iz bawe bili sumje bodrila Mi{u Lazarevi}a. To je bila moja majwivi. ka koja je posle mnogih Mi{inih poziva pristala da do|e na wegov me~ jer je on stanovao kod nas. *** U drugoj polovini tridesetih godina po~ele su u Mnogo ga je volela jer je rano ostao bez majke. Kad Beograd da sti`u grupe rva~a iz inostranstva i je 1949. polazio na turneju po Austriji s klubom prire|uju male turnire, koji su izazivali veliko „Milicioner“, sa svima nama se izqubio i dugo interesovawe gra|anske publike sredwih godina. U nas grlio, zahvaquju}i za svu pa`wu i gostoprimto vreme najpopularniji sport je bio fudbal, laka stvo koje smo mu pru`ili. Znali smo da se vi{e atletika, odbojka (za ko{arku jo{ nismo znali), a ne}e vratiti. Na`alost, u inostranstvu nije prood zimskih sportova klizawe, pa tek onda skijawe, du`io svoju boksersku karijeru.

L

Kwigu Vojislava Simi}a „Sentimentalno putovawe” mo`ete naru~iti po ceni od 1.080 dinara od izdava~a „KLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili i-mejla info@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

sreda5.januar2011.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Do{la je nova godina, koja }e pre svega za vas biti nova u svakom pogledu, a u pozitivnom smislu. Zapo~e}ete nov posao, na nov na~in, upoznati nove osobe, putovati vi{e i `iveti punim plu}ima.

BIK 20.4-20.5.

Odmorite se od odmora jer nemate s kim da radite kada niko nije voqan za posao. Mnogi su i odsutni. Zato se usredsredite na neki plan koji ~eka dovoqno dobru koncentraciju i du`e vreme.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

5. januar 2011.

Krenuli ste novim putem koji vas nekud i vodi. Mo`ete imati poverewa u partnera, u onoj meri u kojoj vam to i odgovara. Prisutni ste u javnosti, slu{ani i respektovani, po`eqni. Budite diplomata. Porodi~no ogwi{te vam pru`a pravo toplo uto~i{te ovih zimskih i hladnih dana. Nisu dani toliko ni hladni koliko ste `eqni da se priklonite porodici, u`oj i {iroj. Poka`ite se i u`ivajte u kulinarstvu. Divni dani za vas! S dragom osobom, qubav znana ili neka nova, provod u javnosti, sve vam to pa{e i odgovara. Poklonima i zlatu, na sebi ili u paketu, ne}ete odoleti. Dr`ite do nivoa. Ako iko mora da radi, onda ste to vi. Onako po nare|ewu, red i disciplina su vam pali na le|a. Nemojte se previ{e truditi jer to niko ne}e evidentirati. Naprosto, praznici i daqe traju.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Dobar provod je zagarantovan, bilo da idete negde ili ne. Finansijski tro{kovi, tako|e. Vaqda to ide jedno s drugim. Uostalom, dijeta i {tedwa uvek po~iwu od ponedeqka, a danas je sreda!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Sreda je, i to vam ba{ ni{ta ne zna~i. Niti }ete prekinuti putovawe i dru`ewe, niti }ete stvarno i ozbiqno po~eti da radite. A i za{to biste? Kada je bal, neka bude maskenbal. Dolaze gosti. Imate potrebu da budete fizi~ki aktivni pa se bavite nekom vrstom sporta ili samo tr~ite, u pauzama izme|u obroka i televizije. Dominantni ste u svom okru`ewu jer je zimsko vreme – va{e.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Zaslu`eni odmor i prazni~ni spektakl vam ba{ prija, priznali vi to ili ne. Partner se zaista trudi da doprinese dobrim odnosima i atmosferi. Zadovoqstvo raste, svakim danom sve vi{e.

Kreativni ste, negde izme|u jave i sna, pa se mo`ete posvetiti umetnosti, stvarala{tvu, putovawu ili iskazivawu svog individualizma na bilo koji na~in. Rad u zatvorenom je uspe{an. Mnogo pri~a, malo realizacije. Zato se nemojte dogovarati i pregovarati ve} budite svoji, nemi i daleki. Dru{tvo vas preokupira, ali pitawe je da li vredi. Budite nezavisni, slobodni i zaqubqeni.

TRI^-TRA^

Voli, ne voli V REMENSKA

PROGNOZA

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

Nakon {to je svog biv{eg de~ka Luka Vorala na Tviteru optu`ila da joj je iza le|a spavao sa stotinu devojaka i momaka, peva~ica Keli Ozborn sada tvrdi da ga stra{no voli. - Jo{ toliko toga moramo da nau~imo o `ivotu. Dosta gre{aka je napravqeno, dosta lo{ih stvari re~eno. Moramo neko vreme da provedemo rade}i sami na sebi, ali to ne mo`e izbrisati ~iwenicu da sam luda od qubavi za wim - rekla je Keli u intervjuu za Kosmopolitan. Naime, pre samo nedequ dana k}i Ozija Ozborna ogovarala je svog qubqenog na Tviteru. - Luk Voral je najve}i serowa na svetu. Zbog wega sam do{la ku}i, da ga vidim i da poku{amo da sredimo stvari. Ali, on je u me|uvremenu meni iza le|a spavao sa stotinu devojaka i momaka - napisala je Keli na Tviteru i nedequ dana kasnije promenila plo~u.

-2

Subotica

-3

Sombor

-2

Kikinda

-3

Vrbas

-2

B. Palanka

-2

Zrewanin

-1

S. Mitrovica -2 Ruma

-2

Pan~evo

-1

Vr{ac

-1

Srbija Beograd

0

Kragujevac

1

K. Mitrovica

2

Ni{

2

VIC DANA

Evropa

I MAGLOVITO

NOVI SAD: Ujutru jak mraz uz sumaglicu i maglu. Tokom dana hladno uz povremene sun~ane periode. Vetar slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od -9 do -2 stepena. VOJVODINA: Ujutru magla uz jak mraz. Tokom dana hladno, obla~no i ponegde maglovito, u Banatu sun~ani periodi. Vetar slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura -10, a maksimalna -1 stepen. SRBIJA: Ujutru mraz. Tokom dana na severu i daqe hladno uz sumaglicu i maglu ponegde, u centralnim i ju`nim predelima sun~ani periodi uz par stepeni vi{e temperature nego prethodnih dana. Vetar slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura -10, a maksimalna 3 stepena na jugu. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak ujutru mraz. Tokom dana sun~ani periodi uz blagi porast temperature. Zna~ajnije otopqewe sti`e za Bo`i} uz temperature znatno iznad nule u petak i za vikend kada }e u mnogim krajevima biti oko 10 stepeni u toku dana.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenski uslovi relativno nepovoqno uti~u na ve}inu hroni~nih bolesnika. Izvesna opreznost se savetuje svim osetqivim osobama, a naro~ito kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima kao i astmati~arima. Mogu}i su glavoboqa i nervoza. Preporu~uje se pove}an oprez u saobra}aju.

Madrid

11

Rim

10

London

5

Cirih

1

Berlin

-6

Be~

-3

Var{ava

-5

Kijev

-4

Moskva

-10

Oslo

-5

St. Peterburg -5 Atina

12

Pariz

4

Minhen

1

Budimpe{ta

-4

Stokholm

-1

Sretnu se crnogorski vrabac i crnogorski crv. Ka`e crv: - \e si sokole sivi? A vrabac odgovara: - \e si gujo quta?

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

252 (-21)

Slankamen

506 (-10)

Apatin

330 (-22)

Zemun

536 (-4)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

530 (-6)

Ba~. Palanka

- (-)

Smederevo

610 (-4)

Novi Sad

398 (-12)

Tendencija opadawa

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

672 (-3)

Tendencija opadawa

Senta

659 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

541 (-4)

Tendencija opadawa

Titel

544 (-8)

NERA

Hetin

190 (-28)

TISA

130 (-10)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 516 (-20) Beograd

Kusi}

489 (-8)

70 (-10)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 5.januar 2011.