Issuu on Google+

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 4. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23278 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

T E M A  „ D N E V N I K A ” : IZAZOV ZAJEDNI^KIH UYBENIKA NA PROSTORU EKS-JU

Mnogobabicaza kilavuistoriju Sredwo{kolci u Nema~koj i Francuskoj imajuistiuybenikistorijetakodaseobrazuju u tradiciji “isprepletenih istorija”.Tojerezultatvi{eodpetnaestgodina zajedni~kogradavelikogbrojastru~wakaistori~ara iz obe dr`ave. No, da bi se uop{te selo i po~elo s wihovim ispisivawem trebalo je da pro|e ~ak 65 godina. Nedavno je iz Evrope stigla preporuka

NASLOVI

biv{im jugoslovenskim dr`avama da krenuputemzajedni~koguybenikaistorije koji bi se koristio u sredwim {kolama Srbije, Hrvatske, BiH, Slovenije i Makedonije. Stoga je u Zagrebu krajem pro{logmesecaodr`annau~niskup~ijaje tema bila – kako u~iti “jednu” istoriju naroda kojima je pro{lost toliko optere}enaratovima? str. 6

I N T E R V J U : ^ASLAV POPOVI], PRVI PREDSEDNIK GRADSKE VLADE „OSLOBO\ENOG” NOVOG SADA 1996. GODINE

Samosmouspelidaudarimo temeqepartitokratije str. 2

„DNEVNIK”SAZNAJE: NAJEZDA OTKUPQIVA^A ZLATA NILS ANEN

Sviputevi vodeuBerlin str. 11

TeofilPan~i}

Iskqu~itizvrj-ma{inu

Porodi~no blagona vagamanakupaca str. 5

BEOGRAD I PRI[TINA POSTIGLI DOGOVOR O UPRAVQAWU ADMINISTRATIVNIM PRELAZIMA

Tadi}:Uskladu snacionalnim interesom str. 2

I N T E R V J U : MI[A BRKI], EKONOMSKI ANALITI^AR

Srpskibuyetpogr~kom scenariju \OR\E RANDEQ

Pre}utani odlazak

str. 5

DrVladimir Medovi}

La`no{arawe crvenihlinija

BoraOti}

Svakojakomiri{i

Prole}e udecembru Najvi{a temperatura 16°S

Poznati novinar i ekonomski analiti~arMi{aBrki},ina~epotpisnikproglasa„Preokret”,oceniojedagapoziv SrbimasaseveraKosovadauklonebarikade,kojijesredinomsedmiceuputio predsednik Boris Tadi}, „podse}a na sli~nepotezekojejeMilo{evi}vukaou

posledwemtrenutku,kadasunamobrazive}bridelioddobijenih{amara”. – Bojim se da je taj poziv okasneo i da smo ve} izgubili priliku da 9. decembra dobijemo status kandidata. Istina,nekakvaminimalnamogu}nost jo{ uvek postoji, ali prema posled-

wim informacijama u igri vi{e nije samouklawawebarikada,negojeupaketuiprimenanekolikova`nihta~akaizdosada{wihpregovoraBeograda i Pri{tine, a pre svega priznavawe kosovskihcarinskihpe~ata–ka`eMi{aBrki}za„Dnevnik”. str. 2

SVIWOKOQ U VOGWU: Iako je pravi sviwokoq u Sremu odvajkada bio polovinom januara, posle Bo`i}a i nakon zavr{enog posta, datum odr`avawa i ovog, devetnaestog po redu „Sremskog sviwokoqa” u Vogwu od vremena socijalizma je pode{en tako da pada prvog vikenda u decembru zbog dana biv{e nam republike. Tako|e, svake godine na ovoj manifestaciji, pored toga {to svi mogu da nau~e ne{to novo, meso i mesne prera|evine se prodaju upola cene. A o tome koliko su poznati govori i to {to ve} tre}u godinu zaredom u zakazano vreme sti`u i gosti iz Slovenije, ka`e za „Dnevnik” predsednik Saveta Mesne zajednice Vogaw, koja je i organizator takmi~ewa, Bo{ko Jeremi}.

str. 8-9


2

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

INTERVJU

BEOGRAD I PRI[TINA POSTIGLI DOGOVOR O UPRAVQAWU ADMINISTRATIVNIM PRELAZIMA

Samo smo uspeli temeqe dana{we

Srpska policija se vra}a na Kosovo DelegacijeBeogradaiPri{tine postigle u Briselu u petak kasno uve~e dogovor o int eg ris an om uprav qaw u na administrativnim prelazima. [ef beogradskog pregovara~kogtimaBorkoStefanovi}je na konferenciji za {tampu u misijiSrbijepriEUrekaoda jenakonzavr{etkarazgovora, kadajeizjaviodadogovornije postignut, beogradska delegacijaume|uvremenudobilagarancijeidetaqeuvezisaprelazima. „Mi nismo izazvali zabunu, u petak uve~e nije bilo dogovora, ali smo u me|uvremenu dobili garancije i detaqe u vezisaprelazimatakodasada mogu da ka`em da je dogovor postignut i stupi}e na snagu kada ga usvoje nadle`ni dr`avni organi i kada primena bude mogu}a”, rekao je Stefanovi}. Dogovorse,kakojeprecizirao, odn os i na int eg ris an u kontroluprelazakoji}ebiti jedinstveni {to zna~i da }e postojati samo jedan kontrolnipunkt,anatompunktubi}e srpska policija, carina, ~inovniciEuleksa,kosovskipo-

licajci i kosovski carinski sved oc i koj i }e obav qat i funkcijuposmatra~a. Stefanovi}jetako|enaglasio da }e suprotno stavovima Pri{tine prelazi 1 i 31 (Jariwe i Brwak) imati poseban status jer na ostalima Euleks nemaizvr{nufunkciju. „Na{iorgani}eraditikao na Rudnici”, rekao je Stefanov i}, mis le} i pri tom na kontrolnipunktkojisenalazi na ter it or ij i cent raln e Srbije pre administrativne linije.Prema wegovim re~i-

ma, car ins ki sved oc i ne} e imat i izv r{ na ovla{ }ewaKao poseban uspeh u ovom sporazumu Stefanovi} je istakaoda}esena{ipolicajci ifinasijskislu`benicivrati na Kosovo i tamo vr{iti svojufunkciju{tojeuskladu saRezolucijom1244.Najedinstvenim prelazima, dodao je on,ne}ebitinikakvihdr`avnih obele`ja na ~emu je Pri{tinapoku{aladainsistira. Dogovor o slobodi kretawa trebalo bi da stupi na snagu 26.decembra.

Tadi}: Re{ewe u skladu sa nacionalnim interesom Preds edn ik Srb ij e Bor is Tadi} izjavio je da je re{ewe do kojeg se do{lo u dijalogu Beograda i Pri{tine uskla|eno sa srpskim nacionalnim interesom, da ne podrazumeva elemente takozvane dr`avnostiKosovaidaodSrbanaseveru Kosova zahteva da ga podr`e. „Re{ewe nije idealno, ali ja~vrstostojimizawega”,istakaojeTadi}. On je rekao da se do{lo do funkc io n aln og, komp rom isnogre{ewa,kojemo`edaopstane i koje je uskla|eno sa srpskim nacionalnim interesomisrpskimustavomudatim okolnostima.

Umereni optimizam oko statusa PredsednikSrbijeBorisTadi}izraziojeusino}uBerlinu umerenioptimizamuvezisa{ansamaSrbijedaposlesporazumaupetakuve~eoadministrativnimprelazimanaSamituEU dobijestatuskandidata. Rekav{i da je „te{ko da se u veoma slo`enim okolnostima praviprognoza”Tadi}jeposleme|unarodnogskupaSocijaldemokratske partije Nema~ke ukazao da se „stvari mewaju iz sekunde u sekund”. Dodao je da su „me|u evropskim politi~arima stvarimogu}eipromenqivedo9.decembra”idatreba„bitioptimista,alinenerealisti~anoptimistaisrqatiuizjavetipa da}eSrbijasigurnodobitikandidaturu”.

„Postigli smo ono {to je u ovom tren utk u bil o mog u} e pos ti} i. Ovim re{ ew em ni jedna strana ne}e biti u potpunosti zadovoqna”, rekao je predsednikTadi}novinarima uBerlinu. Tadi} je istakao da sporazum razu m e isk qu~ iv o kao sporazum o administrativnim prelazima, a nikako kao sporazum o granicama i jo{ jednomponoviodaSrbijanikada ne} e priz nat i nez av is nost Kosova. Onjeuprilogtomenaveoda u postignutom re{ewu nema drz avn ih simb ol a tak oz van e dr`aveKosova,nemanikakvih dr`avnihsimbola,nemacarinika koji bi obavqali svoju carinskudu`nost,ve}bibili samoposmatra~i. „Obezb e| en o je da Srb ij a kroz slu` ben ik e min is tarstva finansija ima zna~ajnu ulogu u kontroli tog procesa na administrativnim prelazima”,nagasiojeTadi}. Stoga,kakojerekao,o~ekujeodSrbasaseveraKosovada podr`e sporazum i da ne blokirajuwegovuprimenu. „Verujem da ho}e. Ja to tra`imizahtevamodwih”,rekao jepredsednikSrbije.

DRAGI[A MILOVI], PREDSEDNIK OP[TINE ZVE^AN

^ekamo original sporazuma ^elnici op{tina severnog Kosova,odborniciisrpskinarod mogu doneti odluku o tome dali}eprihvatitidogovoreiz Brisela tek kad dobiju originalnu verziju sporazuma, izjaviojepredsednikop{tineZve-

~an Dragi{a Milovi}. „Kada dobijemo od Borislava Stefanovi}a originalnu verziju sporazuma,mo`emodadonosimoodluku o prihvatawu sporazuma”, kazaojeMilovi}agencijiBeta. Milovi}jeporu~ioBeograduda

ne}e biti problema ukoliko su sporazumi najboqi za Srbiju, jer to zna~i da su najboqi i za wih. „Ukolio je to najboqe za Srbiju,asobziromdasmoimi gra|ani Srbije, ne}e biti problema”,kazaojeMilovi}.

Stranke hvale i kude Lider Liberalnodemokratske partije^edomirJovanovi}izjaviojedaoddogovorasPri{tinom o integrisanoj kontroli prelaza na Kosovu „nema konkretnekoristi”,osim~iwenice da se time „{minka” politika kako bi se „neve{to zavarala” EUprilikomizja{wavawuostatusukandidata. ^lanica predsedni{tva Ujediwenih regiona Srbije Suzana Grubje{i}ka`edajedobro{to jeuBriselupostignutdogovoro administrativnim prelazima na

azlog zbog kojeg je pre 12 godina napustio funkciju predsednikaIzvr{nogodboraNovogSadaidanas,kaoionda,podjednakoimaprizvukkurioziteta. Demisionirao je bez ikakve pompe, ali s ukusom poraza u ustima, jer je svoju funkciju, ka`e, do`ivqavao iskqu~ivo kao mogu}nostdasene{touradiuinteresugra|ana,odbacuju}ivezivawezafotequkaousudovda{wih politi~ara. Danas ^aslav Popovi}, predsednik novosadske gradskevladeod1996.do1999.aodtadauvodamaadvokature,obja{wavadajeoti{aonesamosfunkcije ve} i iz politike, upravo zbog toga{tojeshvatiodasenalaziu okru`ewu u kojem postoji voqa tekdasemewajuqudi,alidaseu sistemnedira.Idastvarbudegora,napomiwePopovi}uintervjuu „Dnevniku“,takvorazmi{qawei danasopstaje:promeneizobe}awa datih 1996, 2000. i u potowim izborima,nikadanisuostvarene. -Politi~kestrankekojesupobedile na lokalnim izborima 1996.iformiralevlast,me|ukojimajeiNoviSad,udobrojmeri su udarili temeqe dana{we partitokratije. Pobeda demokratskihsnaga,kakosunazivane,nije doveladoo~ekivanerenesansedemokratije,nitisutesnageiniciraleprekopotrebnepromene.To danas od nas tra`i Evropa, a ja sam to jo{ onda tra`io. Umesto promena, nasle|en je manir da se svezavr{avanapersonalnimpromenama.Takosunakqu~nefunkcijeugraduigradskimpreduze}ima do{li qudi koji nisu imali nikakve reference iza sebe, strankesudelilejavnapreduze}a kaoplen,pasupostajalifeudi,a masovno zapo{qavawe u tim predue}ima poprimalo je oblik klijentelizma,boqere}i–korupcije. Ne vidim da se po tom pitawu i{taume|uvremenuuovojzemqi promenilo-navodiPopovi}. l Novi Sad je u periodu od 1996. do 2000. promenio dvojicu gradona~elnika (Mihajla Svilara i Stevana Vrba{kog) i dvojicu predsednika gradske vlade (vas i Predraga Filipova), a tome su, ~ini se, kumovala trvewa unutar Koalicije Zajedno, a ne `eqa da gra|ani

R

Pregovara~i: Edita Tahiri i Borislav Stefanovi}

KosovuiMetohiji,alidasepostavqa pitawe ho}e li ga Srbi naseveruKosovaiMetohijeprihvatiti. AleksandraJerkov,portparol LSVpozdravilajedogovorointegrisanom upravqawu prelazimanaKosovukojijepostignutu Briselu i ocenila da on vodi smirivawu situacije i daqem pribli`avawuSrbijeEvropskoj uniji. Potpredsednik Demokratske strankeSrbijeSlobodanSamarxi}ka`edajedogovoromsPri-

{tinom o integrisanom upravqawuprelazimaSrbijapriznalaKosovo. Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorovi} izjavio je da se dogovor u Briselu o administrativnim prelazimanaKosovuiMetohiji mogao o~ekivati i da }e se predstaviti kao dobra stvar za Srbiju.OnuizjaviTanjugutvrdi da }e taj dogovor trajati kratko „posle ~ega }e Ha{im Ta~i preuzeti prelaze i time zaokru`itinezavisnost”.

^ASLAV POPOVI], PRVI PREDSEDNIK

licija Zajedno predstavqale zapravo poligon na kome su se sukobqavale centrale SPO i DS? Koliko su se lideri tih stranaka me{ali u rad gradske vlade koju ste vodili? - Stvarnih razloga za strana~ke sukobe nije bilo. Gradska vlada sprovodi zakone i odluke, i ako jenadnevnomredupredlog urbanisti~kog plana ili takone{to,tunemamesta zasukobe.Esad,postaoje manir da se jedan predlog neocewujepozitivnozato {togajepredlo`iladruga stranka. To je bio manir SPO, ali i moje Demokratskestranke.^akje i u okviru DS-a dolazilo dotogadasene~ijipredlog apriori osporava, e Svima,paimojimstrana~kim kako toj li~nosti ni slukolegama,jedinojebiova`an ~ajnonebisko~iougledu javnom mnewu. Otuda je i li~niinteres krenulaborbaprotivmog koncepta upravqawa graokuse slast demokratije i smedom.Istinaje,nisamo~ekivaoda wivosti funkcionera. Koliko }etoprihvatitiSPO,alisenije prevlast strana~kih interesamnadaoda}eprotivtogpredlosa u to vreme uzimala maha? gabitiiqudiuDS-u. -Sasvimdovoqnodagraddo|eu Centralestranakanisuuticaopasnost od uvo|ewa prinudnih le na dono{ewe odluka, uvek je mera. Naime, zbog opstrukcije postojalapodr{kazakvalitetne gradona~elnika Vrba{kog, koji predloge. Me|utim, postojala je nije smeo da zakazuje sednicu surevwivost, konkretno u DS-u, Skup{tinegradaustrahuda}emu jer se svaki novi predlog do`ibiti izglasano nepoverewe, No- vqavao kao potencijalna opavomSadujepretilaopasnostda}e snostpopojedince.Aodqudikorepubli~ki organi, dakle re`im jisuutovremeu{liustrukture Slobodana Milo{evi}a, uvesti gradskevlstiuNovomSadu,osim prinude mere. A Beograd je jedva mene niko nije imao nijednu re~ekaodaseuopozicionimsredi- ferencu, nijedan uspeh iza sebe. namapojavinesloga. Jasam,sdrugestrane,natomesto U tome le`i kqu~ni razlog do{ao s funkcije potpredsednizbogkojegsamioti{aoizpoliti- ka Novosadske banke, a pre toga ke.Uveriosamse,naime,dajesvi- sambiozamenikdirektoraNei- mabiova`ansamoli~niinteres mara, tada jo{ mo}ne firme, i –utome~aknemogudaprona|em menaxer u jednoj privatnoj firizuzetakiztogperioda,azapravo mi. U gradskoj vladi sam bio susesvikriliizainteresasvojih okru`en dragim qudima, ali su stranaka.^im je bio ugro`en in- to sve bili privredno i finanteresstranke,bivaojeugro`eni sijski neuki qudi, koji su se tu interespojedinca,pajedolazilo na{lisamozato{tosuihstrandosukobainesporazumaokokojih ketupostavile. nepostojeracionalnirazlozida l Kada ste to shvatili? budusporni. -Poslesedam-osammeseci. l Da li su lokalne samoul Tada niste razmi{qali o prave u koima je vladala Koaostavci?

INTERVJU

RETROVIZOR n Nema~ka kancelarka Angela Merkel poru~ila je poslanicima Bundestaga da Srbija u ovom trenutku ne ispuwava uslove za status kandidata za EU i pozvala Vladu Srbije na promenu kursa. n Predsednik Srbije Boris Tadi} pozvao je predstavnike Kfora da ne pokre}u akcije uklawawa barikada, a politi~ke predstavnike Srba na severu Kosova da pozovu gra|ane da ih uklone. n Srbija je nazadovala na godi{woj listi Transparensi interne{nela i sada se nalazi na 86. mestu sa indeksom percepcije korupcije od 3,3, saop{tila je organizacija Transparentnost Srbija. n U sukobima kod sela Jagwenica povre|eno je oko 40 povre|enih Srba od kojih trojica te`e i 23 pripadnika Kfora, me|u kojima dvojica te`e. n Biv{i Ot po ra{ i s a d a { w i i z v r { n i direktor Centra za primewenu nenasilnu akciju Sr|a Popovi} na{ao se u vrhu liste 100 globalnih mislilaca koju objavquje politi~ki magazin „Forin polisi”.

Srpski oznati novinar i ekonoms ki anal it i~ ar Mi{ a Brk i}, ina~ e potp is nik prog las a „Preo - kret”,oceniojedagapozivSrbimasaseveraKosovadauklone barikade, koji je sredinom sedmiceuputiopredsednikBoris Tadi}, „podse}a na sli~ne poteze koje je Milo{evi} vukaouposledwemtrenutku,kada su nam obrazi ve} brideli od dobijenih{amara”.

P

l Kakve bi bile posledice eventualnog ostavqawa na{e kandidature u fijoci? – Posledice zaista mogu da bududramati~ne,nesamouekonomskomsmislu.Modernizacija srpskog dru{tva po evropskim principima i standardima moglabidabudezaustavqena,ito naistina~inkao{tojezaustavqena ubistvom Zorana \in}i}a12.marta2003.^aksamuveren u to da krajwi ciq „balvaniza-

Politi~keeliteuSrbijisepona{ajuustilu: va`nojedanasvolebira~ijertro{imoparekoje }evra}atinekodrugi.Eistotakosusepona{ale dinastijepoliti~arauGr~kojidovelesudr`avu dovdedoklesujedovele.Toje,naprosto,neodr`iv model –Bojimsedajetajpozivokasneoidasmove}izgubilipriliku da 9. decembra dobijemo statuskandidata.Istina,nekakva minimalna mogu}nost jo{ uvekpostoji,alipremaposledwim informacijama u igri vi{enijesamouklawawebarikada, nego je u paketu i primena nekoliko va`nih ta~aka iz dosada{wih pregovora Beograda i Pri{tine, a pre svega priznavawe kosovskih carinskih pe~ata – ka`e Mi{a Brki} za „Dnevnik”.

cije”severaKosovaijestedase, kao i te 2003 – ovoga puta samo drugim sredstvima – zaustavi putSrbijekaevropskimvrednostima, udaqi nas od Evrope i vratiuru`nupro{lost. l Deo politi~kog establi{menta, me|utim, ve} danima priprema javnost s tezom: „Pa nije smak sveta ako ne dobijemo status kandidata. Uostalom, vidite {ta se doga|a sa Evropom”... –Naravnodajetola`niargument. Ta~no je samo to da se


nedeqa4.decembar2011.

c m y

dnevnik

GRADSKEVLADE„OSLOBO\ENOG”NOVOGSADA

KARMA KOMA

da udarimo partitokratije - Ne, tada sam seo i napisao predlog koncepta upravqawa gradom. Taj predlog je s odu{evqewem prihva}en na Gradskom odboru DS, a o tome sam razgovorao skoro godinu dana s raznim strukturama u gradu, od nau~nih institucija do udru`ewa privrednika. Po tom predlogu, javna preduze}a ne bi trebalo da postoje, barem ne u onda{woj formi, niti da ostvaruju profit. Pa gde to javna preduze}a jo{ ostvaruju profit?! Javna preduze}a treba da postoje kako bi se realizovao javni interes u oblastima u kojima ne postoji interes privatnog sektora za u~e{}em. Hteo sam da prekinem praksu po kojoj se od gra|ana otima novac jer pla}aju neku uslugu vi{e nego {to treba – ali taj novac nije i{ao u buxet, ve} se na kraju godine iskazivao kao profit. Predlagao sam, tako|e, formirawe komunalne banke, u kojoj bi bili deponovani ra~uni svih gradskih javnih preduze}a, pa bi onda gradska vlada odre|ivala {ta s tim novcem finansirati. To su sve bili predlozi koji su imali upori{te u zakonu i sve je to, s te strane, bilo mogu}e realizovati. l Komejeiza{tojebiosporantakavpredlog? - U prvom redu, bila je sporna ideja da javna preduze}a vi{e ne budu strana~ki feudi, jer je wima trebalo da upravqa gradska vlada. Kada skup{tina postavi qude za

direktore tih preduze}a, oni ne slu{aju gradsku vladu, ve} slu{aju svoje stranke, i ja sam `eleo da to potpuno elimini{em. E, onda su odre|eni qudi, u nastojawu da oja~aju svoj polo`aj u stranci, po~eli da zapo{qavaju odbornike, a onda i ostale ~lanove, wih oko stotinu, svejedno da li u upravnom odborima ili u gradskim preduze}ima. Taj koji ih je zaposlio postaje neko ~iji se predlozi ne usvajaju rezonom, ve} korupcijom: ja sam te zaposlio i ti ima{ da glasa{ kako ja odlu~im. ^ist klijentelizam. Kada je DS na po~etku mandata predlagao kandidate za upravne odbore, tu sam imao velikog uticaja, pa su na ta mesta do{li stru~waci i profesionalci iz svojih bran{i. To je trajalo do jeseni 1997. godine kada su svi su promeweni, a na wihova mesta su do{li uglavnom politi~ki poslu{nici. Mene je na funkciju predsednika gradske vlade predlo`io

Ni{taseneradizagra|ane l Da li ste, u me|uvremenu, razmi{qali o tome da se politi~kireaktivirate? - Imao sam takvu ponudu pre izbora 2008. godine, ali sam je odbio. Za mene politika nije profesija, za mene su politika i politi~ka funkcija mogu}nost da se ne{to uradi u interesu gra|ana, uz stalnu te`wu tokom ~itavog mandata da se ispuwavaju ciqevi koji su u interesu gra|ana. U ono vreme ja to nisam mogao da ostvarim jer su protiv mene bili oni koji su se upla{ili za svoje politi~ke ambicije. I zato sam oti{ao, i to bez obja{wewa i bez konferencije za novinare. Me|utim, ni{ta se u me|uvremenu nije po tom pitawu promenilo. Ni{ta nije ura|eno da bi gra|anima bilo su{tinski boqe, sve je i daqe ispolitizovano, zavladala je partitokratija, resursi se dele kao ratni plen stranaka, i nije do{lo do su{tinskih promena. Wih niko i ne `eli. I zato sam odbio ponudu, jer sam procenio da se ni{ta ne}e promeniti, da }u mo`da do}i na nekakvu funkciju, ali da ono {to `elim da uradim, ono {to `elim da promenim, opet ne}u biti u prilici da realizujem.

3

Zoran \in|i}, ali nisam smatrao da je potrebno s wim da se konsultujem oko Koncepta. I to je, ~ini mi se danas, bila moja velika gre{ka. Znate, ja nisam bio optere}en brigom za svoju politi~ku budu}nost, imao sam iza sebe ve} obezbe|enu egzistenciju i imao sam gde da se vratim – u biznis ili, kao sada {to radim, u advokaturu. Takav moj stav je iritirao okru`ewe. Danas, pak, smatram da je trebalo da taj predlog polako trasiram, da budem lukaviji, i mo`da bi u kroz koju godinu taj predlog i bio prihva}en, a Novi Sad bi sigurno izvr{io uticaj na druge gradove, pa mo`da ne bismo `iveli u sistemu u kojem i danas `ivimo. Mo`da je trebalo da se borim, a ne da kukavi~ki dignem ruke od toga. No, kada sam video kolika se hajka di`e i da qude ni{ta ne interesuje do li~nog interesa, povukao sam se i nikad vi{e nisam kro~io ni u Skup{tinu grada, ni u stranku, ~iji sam formalno i daqe ~lan. n DenisKolunyija

Iskqu~itizvrj-ma{inu

J

edna od lep{ih novo- {ta {to bi mog lo imat i sadskih zgrada nahodi ime. se u jednoj od lep{ih Nemavi{enitogsistema, novosadskih aleja, onoj koja nitedr`avenitevojskekovodi od centra ka zapadnom jaimjebajagiimalabitigasta svih zamislivih proveizlazuizgrada,onomizako- rantomopstanka,ovo{toje nijencija ima boqi predlog: jeg vi{e nema poqa ni kuku- preostalo skoro da bi celo dazgradabiv{e„Mar{alke“ ruzanikupusanegonizneka- stalo u tu zgradu u Futou Futo{koj pripadne umetkvih ~udnih nastambi duga- {koj,{tojenemogu}ejerse ni~kojscenigrada,daposta~ak bar deset kilometara, ipakmoraraspr{itinaokone svojevrstan neinstitucinekihsumornih~ardakaniu lo,poovojsme`uranojterionalnikulturnicentar,onagradu ni na selu, pa ~ak ni torijikoju,jeli,~uvaodnekokakosezbilosaMetelkonegde izme|u, nego u nekoj ~ega ~emu isto vi{e nema vom u Qubqani ili „Karlom mutantnoj konstelaciji kojoj uverqivogimena.Zatotamo Rojcom“uPuli,tako|enekanema imena, jer jezik TO ne vojs ke vi{ e nem a, {to je da velikim kasarnama one mo`e ni da obuhvati. A {to kandauredu,alinijeuredu armade koja je jednog dana setekpredBege~omzavr{a- da nema ni bilo koga i ~ega ostala bez dr`ave, a sutrava, za sada; jednog }e dana, drugog.Ine}eseona,vojska, danve}ibezsmisla–ilije netakodalekog,TOdospeti vi{e nikada vratiti u to onoredosledbioobrnut,ko i do hrvatske granice, a on- zdawe jer se ne}e vratiti }e se vi{e setiti. Predlog da nas tav it i da je raz um an, popro`dire prostor {ten, koristan, od pop ut kak ve crn e Takvavamjeimaginacijakapitalizma:ne javnog interesa i rupe. vididaqeodbu|elara,ba{kao{toni ne mnogo skup za Kako god bilo, u imaginacijasocijalizmanijevidelada- javni buxet (pa jo{ toj je zgradi, veliu grad u koji prekoj i proz ra~n oj, qeodideolo{kihbludwi,mesijanizama tenduje na tit ulu imahnitihparanoja,~uvanihod onak voj kak ve je evrops ke pres togradilaDvojnamonicekultureublistvarnostimasivnimvojnim narhija – a ta je skoj bud u}n os ti); ipolicijskimsnagama bar u tome imala sve u svem u, dostila–decenijama voqno jakih razloobitavala golobrada vojska vremena i prilike u kojima gadaodweganebudeni{ta, jugosocijalisti~kih regruta, jebilamogu}aipotrebna.I asveuskladuslokalnimzaaposledwihgodinauwojvi- {ta }emo sad? Eh, da je sve konomentropije,pokojemsu {enestanujeniko,produva- to lepo prodati nekome bineke ideje odvi{e dobre da va je promaja i izjeda r|a, zarn om bog at om pon u| a~ u, bi im se dozvolilo da budu ili{taonove}izjedaku}e koji bi se potom u woj i iz realizovane. Jer bi vaqda koje su qud i nap us til i i we {epurio... A ako sama mog le pos lu` it i kao lo{ oti{li ko zna kuda, ko zna zgrad a nik om e tak vom ne primer,kaoizvormogu}ezaza{to. Neki bi od onih ne- treba,ondajerazrovaticiraze, ~ak mo`da i kao zamapodno{qivo dobrih stili- glu po ciglu, razgraditi cejac pres tank a sis tem ats ke stakakviprenapu~i{eosta- lu jednu istoriju, pa na weidiotizacijeimegakomercitkena{ezaklane{tampega- nom mestu, na ledini usred jalizacijejavnogprostora. rant optu`uju}e rekao kako grad a, izg rad it i luks uz ne Odgovora na inicijativu, zgrada „zvrji prazna“, a ja stanove,gara`e,tr`nicendakle,jo{nema,niodgrada sam taj wihov famozni zvrj tar, hipermarket, ili tako niodvojske.Ume|uvremenu, praznineuvekzami{qaokao ve}neko~udesoizropotarumetn ic i se sprem aju da nekakavosobitzvukkojiis- nice kasnog (~itaj: ve~nog) zgradu skvotiraju, to jest, pu{taprazanprostor,samo kapitalizma.Utomsepravda je zauzmu, da je nasele {tonijesvakomedatodaga cu,reklobise,kre}ema{ta svojim poslovima, sumwama ~uje. nadle`nih i jo{ nadle`nii snovima, {to bi rekao jeJednomsamdavno,unekom jih,jertakvavamjeimaginadan pisac, na{ ~ovek u Berdrugom`ivotu,izjednogda- cija kapitalizma: ne vidi linu,graduskvotova.Daislekog grada dopratio prija- daqe od bu|elara, ba{ kao kqu~e,dakle,onuzvrj-ma{iteqa u vojsku do te zgrade, {toniimaginacijasocijalinukojadanono}noproizvodi do „Mar{alke“ u Futo{koj. zmanijevideladaqeodidenes nos ni jedn ol i~n i Zvuk Gledaosamzawimdokgaje olo{kih bludwi, mesijaniPraznog Prostora. [to se gut al a mas ivn a kap ija tog zama i mahnitih paranoja, meneti~e,tojesasvimureprik up qal i{ ta pac ijen at a ~uvanih od stvarnosti madu. Qudi s deficitom prozaegzercir.Pretogasmose sivnimvojnimipolicijskim storazaslu`ujuzgradusdelepo ozverili u „Zagrebu“ snagama.Pokoraimukaduhu, ficitom smisla, {ta god o koji je sada „Atina“, kaogod kakogodokrene{. tomemisliliqudisasufi{tojei„Mar{alka“postala Grupa (zapravo: grupe) no- citom pohlepe i grabe`nog „Ar~ ib ald Rajs“, pre neg o vosadskih umetnika i vasko- instinkta. n TeofilPan~i} {to je prestala biti bilo likih alternativnih aktivi-

MI[ABRKI],EKONOMSKIANALITI^ARIPOTPISNIKPROGLASA„PREOKRET”

buyet po gr~kom scenariju unutar Unije vodi dijalog o wenom redizajnirawu, ali EU ne}e propasti, jer je to projekat u koji su evropske dr`ave i narodi ulo`ili mnogo, ne samo novca. To je najve}i mirovni projekat u svetskoj istoriji i sva ta zlurada o~ekivawa i radovawa kako }e se Evropska unija raspasti u moru krvi jo{ jedna su srpska besmislica. To se ne}e dogoditi, ali je to {irewe evroskepticizma samo izgovor ovda{wim politi~arima da nastave da vladaju na dosada{wi na~in. Jer oni bi prvi morali da se reformi{u i promene. No najve}i deo srpske politi~ke elite nije spreman da se pona{a po evropskim standardima i zato se svim silama trude da nam ogade EU ili da nas ubede kako }e Unija koliko sutra propasti. l Komejejo{uinteresuda nasdr`ipodaqeodEU? – Najpre delu tzv. intelektualne elite, odnosno parazitima koji odli~no `ive na dr`avnoj sisi i ve} godina nam prodaju nepostoje}u pamet, a zapravo samo u zatvorenom dru{tvu mogu da izigravaju nekakve „veli~ine”. Tu su i „slu`be”, koje se tokom protekle decenije uop{te nisu reformisale i za koje mnogi i daqe misle da su „vladari iz senke”. Evropska unija ne odgovara ni bar tre}ini srpske ekonomije,

koja posluje u tzv. sivoj zoni i ne pla}a porez. Ne odgovara ni onima koji bi da zadr`e poklowene monopole, a EU ne odgovara ni bar jednoj desetini gra|ana, koji samo u dr`avnom uhlebqewu vide svoju budu}nost i egzistenciju. Dolazak evropskih standarda primorao bi ih da poka`u svoju sposobnost i da od we `ive. Mora se biti na~isto s tim da Evropska unija nije nekakva Nedo|ija u kojoj mi spavamo pod {qivom, a neko nas izdr`ava. Tako su decenijama Grci `iveli na grba~i EU u svojevrsnom komunizmu i onda je taj sistem propao. Ali i nije poenta evropeizacije Srbije u modelu „lezi lebe da te jedem”, ve} naprotiv, u transformaciji sistema vrednosti, kao i spre~avawu pqa~ke gra|ana, poreskih obveznika, dr`avne kase i srpske privrede. l Strahuje li deo na{e elite upravo od „hrvatskog scenarija”, kada je pod pritiskom iz Brisela kona~no po~elo da se otpli}e korupciona{kognezdoiizare{etakailipodistragomsena{aosampoliti~kivrh? – Hrvatska je odli~an primer. Naime, ako je hrvatski BDP 40 milijardi evra na godi{wem nivou, tamo{wa politi~ka elita koja je sada na udaru pravosu|a, na ~elu sa eks-

premijerom Ivom Sanaderom, za sebe je uspela da „skloni” jednu ~etvrtinu. E sad, ako je BDP Srbije oko 35 milijardi, da ne spekuli{emo koliki deo ovde za sebe odvaja povla{}ena elita, ali naravno da wima ne odgovara nikakva evropeizacija. I bojim se da }e u tom smislu eventualno odlagawe potvrde kandidature Srbije biti pro sla vqe no u ne kim mi ni starstvima i dr`avnim institucijama. Me|utim, taj interni vatromet }e biti kratkog daha jer }e ubrzo do}i maca na vratanca. Mo`da i odlu~imo kao dr`ava da ne u|emo u EU, ali ne}emo mo}i da izdr`imo alavost politi~ke elite i dr`avne ad mi ni stra ci je. Do }i }e sudbina Gr~ke i na vrata Beograda i onda }emo biti u prilici da posmatramo kako }e jedna gramziva elita – pri tome ne mislim na pojedina~no partije ni trenutnu vlast nego na srpsku politi~ku elitu uop{te – biti po~i{}ena sa scene. l Uvelikosespekuli{eda }eudr`avnojkasibitipara doizbora,aposletoga– vide}emokako}emo. – Nisam uop{te optimista i bojim se da posle izbora uop{te ne}emo znati kako }emo. Imam, naime, utisak da se sada{wa koalicija pona{a kao da

ona mo`da ne}e dobiti te izbore i zato se trudi da svim silama onima koji je naslede maksimalno ote`a `ivot. Jer, ta vrsta rasipni{tva je zastra{uju}a. Pa samo }e obe}awa da }e penzije slede}e godine ostati na ovogodi{wem tempu rasta ko{tati buxet 700 miliona dolara. A podseti}u vas da smo pre dva meseca prodali na me|unarodnom finansijskom tr`i{tu dr`avnih obveznica za milijardu dolara. Dakle, prakti~no }e sve to biti potro{eno na penzije. Uostalom, da napravimo neka pore|ewa: u susednoj Rumuniji premijer obe}ava da }e penzije u 2012. ostati na nivou 2009, a predsednik Vlade Poqske tra`i od tamo{wih sve{tenika da od slede}e godine upla}aju doprinose za penzije. U isto vreme na{ se patrijarh pre neki dan dogovorio sa ministrima i Fondom

PIO da Vlada Srbije od 1. januara 2012. pla}a popovima pola penzije. U situaciji kada ceo svet {tedi, mi se pona{amo kao da `ivimo na Marsu. I ne vidim kako }emo sve te obaveze koje preuzimaju politi~ari mo}i da podmirimo, osim ako dr`ava ne

nastavi da se zadu`uje na finansijskim tr`i{tima – a i to pod uslovom da neko uop{te bude hteo da joj da pare na zajam. l Uskoro}eseprednarodnimposlanicimana}ibuxet za2012.Mo`elionipakbitiotre`wuju}i? – Na`alost, politi~ke elite u Srbiji se pona{aju u stilu: va`no je da nas vole bira~i jer tro{imo pare koje }e vra}ati neko drugi. E isto tako su se pona{ale dinastije politi~ara u Gr~koj i dovele su dr`avu dovde dokle su je dovele. Jer to je, naprosto, neodr`iv model. Ali i pored toga srpski buxet za slede}u godinu bi}e pravqen po gr~kom scenariju. Dakle, koliko god nam para treba da potkupimo bira~e, toliko }emo ih staviti u buxet. To, naravno, ne}e biti razvojni buxet, kao {to nikada do sad nije ni bio, jer u ovoj vlasti niko ni ne razmi{qa o razvoju. Bi}e to klasi~an socijalni buxet, kojim }e se kupovati glasa~ke du{e. Pri tome sam uveren da ~ak ne}e biti ni nekih velikih unutarkoalicionih sva|a, naprotiv, uveren sam da }emo biti svedoci jo{ jedne neprincipijelne finanijske koalicije, u koju }e se svi ugraditi „po `eqama i zaslugama”. I neka nam je Bog u pomo}i. n MiroslavStaji}


4

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

ODJECI:KAKOJEDRAGANUVESELINOVU USPELODAUZBURKAPOLITI^KUSCENU

Spinovawe Vojvodineme| javomime|snom zjava Dragana Veselinova da Vojvodina treba da se na refrendumu izbori za status republike izazvala je pravu politi~ku bu ru pro {e ne de qe u re pu bli~kom parlamentu. Dok su predstavnci opozicione SRS ocenili da takve ini ci ja ti ve pred sta vqa ju atak na suverenitet i integritet Srbije, tezu o Vojvodini republici odbacili su u

I

tom iz Beograda da bi „imitirala regionalnu vlast„. On je kazao i da preure|ena dr`ava u kojoj bi Vojvodina ima la sta tus re pu bli ke ne treba da se zove Srbija, ve} da za tu federalnu zajednicu treba da se prona|e novi naziv. No za takve stavove, koje su u republi~kom parlamentu do~ekali na no`, izgleda nema podr{ku ni od nekih politi~kih aktera u Vojvodini. Zame-

Izasvegastojipoliti~kospinovaweonihsnaga kojeseprotivebilokakvomoblikuautonomije,jer naovajna~inpoku{avajudakodgra|anaizazovu strahodVojvodine (BojanKostre{) naj ve }oj vla da ju }oj stran ci DS-u, gde su ocenili da je takva iz ja va „ne u te me qe na i sme{na„. Ve}ina politi~kih aktera gotovo horski je zakqu~ila i da su takve ideje {tetne, neodgovorne, opasne, a za vicepremijera i lidera SPS one spadaju u domen nau~ne fantastike. Na i me, ne ka da {wi mi ni star u Vladi DOS-a Dragan Veselinov, koji ve} godinama ni je po li ti~ ki ak ti van, na tribini Voj vo|anskog kluba pro{le nedeqe u Novom Sadu, izme|u ostalog, ocenio je da stanovni{tvo Vojvodine ima legitimno pravo da se na referendumu izjasni o tome kakav odnos Vojvodine prema Srbiji `eli. On je kazao da u to pravo spada i to da gra|ani Vojvodine donesu odluku o „dizawu autonomije na rang republike„. - Referendum Vojvo|ana o daqem statusu Vojvodine u odnosu na Srbiju nu`no proisti~e iz nelegitimiteta Ustava Republike Srbije na teritoriji Vojvodine, koji na ustavnom referendumu 2006. godine nije prihva}en, jer nije dobio ve}inu glasova. ^iwenicom da su Vojvo|ani na referendumu rekli {ta od Srbije ne}e, wome su upu}eni da na novom referendumu mogu re}i {ta sa Vojvodinom ho}e - kazao je tom prilikom Veselinov, oceniv{i da bi preko polovine vojvo|anskih Srba glasalo za status republike, te da bi podr{ka nacionalnih mawina bila jo{ ve}a. Pre ma we go vim re ~i ma, smi sao op stan ka auto no mi je Vojvodine u Srbiji je iscrpqen 1988. godine nasilnim od ba ci va wem auto no mi je od strane vlasti u Beogradu. - I aktuelni poku{aj naciona li sti~ ko-uni ta ri sti~ kih partija u Srbiji da na Ustavnom sudu obore pravo Vojvodine na Statut i na redovan priliv minimalnih republi~kih buxetskih sedam odsto u buxet Po kra ji ne, je ste pri log te `wi odbacivawu autonomije, a ne pristanka na wu - ukazao je Veselinov, koji smatra da Vojvodina po Ustavu iz 2006. godine nema autonomiju, ve} samo administraciju pla}enu buxe-

nik predsednika Lige socijalde mo kra ta Voj vo di ne Bo jan Kostre{ sumwa da su ove poruke Dragana Veselinova „politi~ko spinovawe iza kojeg stoje ne oni koji su za autonomiju, ve} we ni pro tiv ni ci„. Ko -

dvojici funkcionera LSV, me|u kojima je bio i lider te stranke Nenad ^anak, na ~ije mesto je, tvrdi Kostre{, Veselinov tad doveo radikala iz Novog Sada Vu~etu To{kovi}a. - Sada tra`iti referendum u Vojvodini vodi antagonizovawu Vojvodine i centralne vlasti i zao{travawu politi~kih odnosa, {to nikako nije u interesu gra|ana Vojvodine - ocewuje Kostre{. On je dodao i da je veoma opasno iznositi ektremne stavove u trenutku kad je situacija u zemqi „polti~ki klimava, kad se ne zna re{ewe za sever Kosova i kad je dovedena u pitawe kandidatura za EU”. Me|utim, predsednik Vojvo|anskog kluba \or|e Suboti} od ba cu je te zu o po li ti~ kom spinovawu. On je za na{ list kazao da je ideja Vojvodina republika stara ideja i ove nevladine organizacije, zatim nekoliko stranaka i nevladinih organizacija, potpisnica 3. Voj vo |an ske ini ci ja ti ve, ali svojevremeno i i programa Lige socijaldemokrata Vojvodine. - Bojim se da je LSV, izgleda odustala od ideje Vojvodina republika, te da ju je zamenila slo ga nom „Sr bi ja ne mo `e imati boqu vladu od ove”, jer ne mo`e da se otrgne iz zagrqa ja De mo krat ske stran ke rekao je Suboti}. On smatra da je krajwe vreme da se redefini{u odnosi u Srbiji i da Vojvodina dobije status federalne jedinice u zajedni~koj dr`avi sa Srbijom. - O~igledno je da je ideja autonomije potro{ena i u tom

FederalizamjelekzaSrbijuizaistro{enui osiroma{enuVojvodinu,kojajenajvi{epqa~aknau posledwedvedecenije.Svejevi{equdi nezadovoqnostatusomPokrajineiodnosom centralnevlasti (\or|eSuboti}) stre{ za „Dnevnik” ka`e da takve sumwe ima zbog ogromne medijske pa`we koju je ta izjava izazvala, ali i zbog toga {to je, kako tvrdi, dok se bavio politikom „Veselinov vi{e puta sabotirao vojvo|ansku ideju”. - ^iwenica jeste da je sve vi{e qudi u Vojvodini nezadovoqno statusom Pokrajine i odnosom centralne vlasti, ali je isto tak jako ~udno da je neko ko je ve} dugo van politike dobio takvu medijsku pa`wu. Posebno zbog toga {to je Veselinov dok se bavio politikom sa mo sa bo ti rao voj vo |an sku autnomiju. Zato mislim da iza svega stoji politi~ko spinovawe iza kojeg su one snage koje se protive bilo kakvom obliku autonomije, jer na ovaj na~in poku{avaju da kod gra|ana izazovu strah od Vojvodine - ka`e Kostre{. On je Veselinovu prebacio da je odgovoran {to je 1997. godine u republi~kom parlamentu oduzet poslani~ki mandat

pogledu stavovi Dragana Veselinova poklapaju se sa stavovima Vojvo|anskog kluba. Naime, svedoci smo katastrofalnog ustavnog polo`aja Vojvodine od Ustava iz 1990. godine, od kada je Pokrajina postala ne do voq no raz vi je ni re gion unutar Srbije od nekad najrazvi je ni jeg pod ru~ ja biv {e SFRJ. Za to je fe de ra li zam lek za Srbiju i za istro{enu i osiroma{enu Vojvodinu, koja je najvi{e pqa~akna u posledwe dve decenije - istakao je Suboti}. Uz opasku da 56 odsto gra|ana Vojvodine pre pet godina nije glasalo za novi Ustav Srbije, on je ocenio da me|u tim gra|anima treba tra`iti podr{ku za ideju federalizacije Srbije. - Problem je {to u Vojvodini ne postoji relevantna politi~ka stranka koja bi artikulisala takvo raspolo`ewe i stavove Vojvo|ana - ocenio je Suboti}. n BrankaDragovi}Savi}

PRAVOJEME\UNARODNO,SAMOSU

La`necrvene Pi{e:Doc.drVladimirMedovi} raspravi koja se vodi na doma}oj politi~koj sceni u vezi sa problemom Kosova i moru optu`bi i kontraoptu`bi, ~esto besmislenih i ispod svakog kulturnog nivoa, izdvaja se ona da vlast svojim pojedinim postupcima ili ne~iwewem pre}utno priznaje nezavisnost samoprogla{ene Republike Kosova. Argumenti koji se iznose u prilog ovoj tvrdwi su uglavnom politi~ke prirode i ve}inom se svode na bacewe kletvi na svaki poku{aj dijaloga sa Pri{tinom. Suo~ena sa takvom optu`bom i sama vlast reaguje prenervozno, sve~ano se zakliwu}i da nikada i ni pod kojim uslovima ne}e priznati nezavisnost Kosova, povla~e}i neke crvene linije preko kojih navodno ne}e pre}i. Problem dodatno komplikuje i to {to zapravo niko ne zna gde su te crvene linije i {to se one mewaju shodno dnevnopoliti~kim potrebama. Tako vlast bez nekog vidqivog kriterijuma ~as bojkotuje, ~as prisustvuje me|unarodnim skupovima na koje su pozvani predstavnici Kosova. Jo{ grotesknije je kada srp-

U

otovo stotinu teretnih brodova svih zastava zarobqeno je na deonici Dunava kod Bezdana i Apatina zbog izuzetno niskog vodostaja reke. Da bi mogli da nastave plovidbu, neophodno je da vodostaj poraste ~ak za oko pola metra, jer se radi o brodovima ko ji pre vo ze te ret ve }i od 1.000 to na. Ka pe ta ni uza lud gle da ju u ne bo – vre men ske prognoze ne najavquju ki{u, a o~ekivani sneg i mraz ne pove}avaju nivo reke pa se strahuje da }e plovidba biti potpuno zaustavqena. Inspektor za vodni saobra}aj u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu Ivan Jovanovi} izjavio je za “Dnevnik” da se zasad ne mo`e u~initi ni{ta {to bi pokrenulo brodove, osim {to se posadama olak{ava situacija, dopremaju im se namirnice i voda i organizuje ~uvarska slu`ba. U me|uvremenu se sastala me|udr`avna komisija Srbije i Hrvatske koja je osnovana lane, zarad projekta ~iji je ciq premo{}ewe niskog vodostaja u tom sektoru hidrogra|evinskom zahvatom. Ali, dok projekat ne za`ivi, brodari stoje. Tako re~ ni Ko ri dor 7 gu bi na atraktivnosti jer se gomilaju tro{kovi zbog stajawa, a to {to pojedini brodari prebacuju teret na druga prevozna sredstva tek neznatno ubla`ava te{ku situaciju. Pomo}nik direktora za Hidrosistem Dunav - Tisa - Dunav u Jav nom vo do pri vred nom preduze}u „Vode Vojvodine”, Stevan Ilin~i}, ka`e da je u posledwih godinu dana donet novi Zakon o plovidbi i lukama na unutra{wim vodama koji je definisao i odvojio dr`avne, me|udr`avne i me|unarodne vodne puteve. Kanali hidrosi ste ma D-T-D pred sta vqa ju dr`avne vodne puteve i, shodno tome, svi planovi za wihov razvoj na teritoriji APV su u nadle`nosti Sekretarijata za privredu, dok preduze}e „Vode Vojvodine” postaje ovla{}eno pravno lice za odr`avawe dr`avnih vodnih puteva. U praksi }e to zna~iti da }e imati ve}u prohodnost prema zna~ajnim projektima, kako dr`avnim, tako i me|unarodnim. U skladu s odlukom Evropske komisije o izradi zajedni~ke sveobuhvatne strategije za zemqe dunavskog sliva, JVP „Vode Vojvodine” je predlo`ilo ukupno 24 projekta vrednosti oko 240 miliona evra. Dunavska strategija se bazira na tri stuba, a Ilin~i} ka`e da je prvi najbitniji za nas. Od-

G

ski zvani~nici na tim skupovima ~ekaju u holu, iza vrata, sve dok iz konferencijske sale ne iza|u kosovski predstavnici, kao da }e sedewem za istim stolom priznati nezavisnost Kosova. A {ta o priznawu dr`ave ka`u pravila me|unarodnog javnog prava, koja gotovo da niko od u~esnika u ovoj raspravi ne pomiwe. Me|unarodno pravo razlikuje priznawe dr`ave

Dr`ava priznata de facto mo`e stupati u odre|ene pravne odnose samo ako na to pristanu druge dr`ave, a ne po sopstvenom pravu. Sam akt priznawa mo`e biti dat izri~ito ili pre}utno. Izri~ito priznawe dr`ave je formalan akt koji se naj~e{}e daje diplomatskom notom ili zvani~nom izjavom vlade ili {efa dr`ave. Ono {to nas u ovoj situaciji posebno zanima jeste pre}utno priznawe. [ta se mo`e a {ta ne mo`e smatrati pre}utnim priznawem po pravilima me|unarodnog javnog prava? Naj~e{}i na~in

Dr`avakojane`elidasezakqu~ivaweugovora ilibilokojidrugiakttuma~ikaopre}utno priznawe,mo`edatiposebnuizjavukakobi otklonilasvakusumwu.Pravilame|unarodnog javnogpravaopriznawudr`avasuprili~nojasna iuzmalodobrevoqesemogusaznati de iure i de facto. Priznawe de iure je potpuno i neopozivo i wime se doti~noj dr`avi priznaju sva prava i obaveze dr`ave. Priznawe de facto je privremeno i ograni~eno samo na neke odnose u koje ta dr`ava mo`e stupati i mo`e se opozvati.

pre}utnog priznawa je uspostavqawe punih diplomatskih odnosa sa novom dr`avom. Me|utim i ovde postoje zna~ajne nijanse. Tako, recimo, otvarawe konzulata i imenovawe konzula u novoj dr`avi ne predstavqa samo po sebi weno prizna-

NIZAKVODOSTAJ DUNAVAONEMOGU]IO

Brodari ki{ui

nosi se na rekonstrukciju kanalske mre`e i prate}e infrastrukture. Zato su i predlo`ili niz projekata koji su osloweni na master plan razvoja unutra{wih plovnih pu-

Banatska Palanka - Novi Be~ej, za koji je potrebno 12 miliona evra. Kqu~no je da se ti kanali prodube na dubinu od 2,5 metra gaza kako bi kanalski putevi dobili me|unarodni zna-

Nanosinaspojevimarekaikanala Na svim spojevima kanala s rekama talo`i se re~ni nanos, pa je neophodno redovno ~i{}ewe kako bi se obezbedile neophodne dubine za plovidbu. U toku je izmuqavawe na u{}u kanala Novi Sad - Savino Selo u Dunav, gde }e se s plovnim bagerom ukloniti oko 17.000 kubika pe{~anog nanosa do polovine decembra. U toku je i ~i{}ewe kanala pored Doroslova (blizu Srpskog Mileti}a) i kanalu pored Kosan~i}a (kod Savinog Sela) kako bi mogli da plove brodovi do 1.000 tona nosivosti. S obzirom na nizak vodostaj Dunava, ugro`en je i dovodni kanal kod Bogojeva i preti mu opasnost da presu{i, pa }e po~etkom idu}e nedeqe plovni bager interventno po~eti ~i{}ewe na u{}u kanala kod crpne stanice u Dunav, kako bi mogla da se zahvata voda iz reke. teva koji je zavr{en pre nekoliko godina. Sagovornik izdvaja dva najzna~ajnija razvojna projekta: rekonstrukciju kanala Be~ej Bogojevo du`ine 90 kilometara, vrednog oko 7,5 miliona evra i 147 kilometara kanala

~aj, jer su oni sada samo regionalni. Wihovom rekonstrukcijom bismo dobili “klasu ~etiri” prema me|unarodnoj klasifikaciji vodnih puteva, koja s dubinom od 2,5 metra omogu}ava prolaz brodovima od 1.000 tona do 1.500 tona nosivosti. Na{e


„DNEVNIK” SAZNAJE

TUMA^EWAZAUNUTRA[WUUPOTREBU

nih ugovora mogu biti i nesamostalne teritorije, ili ~ak federalnejediniceakotodozvoqavaju ustavna pravila slo`ene dr`ave ~iji je ona deo. Bitno je da kod dr`ave ugovornicepostojinameradadruguugovornustranupriznakao dr`avu. Ta namera mo`e pro-

edanodretkihbiznisakojiu posledwihgodinudanado`ivqavapraviprocvatjesteotkupzlatausvimoblicima.Otome svedo~ebrojniistaknutinatpisi

J

Grotesknojekadasrpskizvani~nicina skupovima~ekajuuholu,izavrata,svedokiz konferencijskesaleneiza|ukosovski predstavnici,kaoda}esedewemzaistim stolompriznatinezavisnostKosova tako,prijemnovedr`aveuneku me|unarodnu organizaciju ne zna~i weno pre}utno priznaweodsvihdr`ava~lanice te organizacije. Ipak, glasaweodstranenekedr`ave~lanice za prijem nove dr`ave u ~lanstvome|unarodneorganizacije (recimo UN) smatra se pre}utnimpriznawem.Kaoposebanvidpre}utnogpriznawa ~esto se spomiwe zakqu~ewe me|unarodnog ugovora sa novomdr`avom.Alinesmatrase ni zakqu~ewe svakog ugovora priznawem, s obzirom da ugovorne strane kod me|unarod-

izilaziti iz same sadr`ine ugovora ili iz nekog drugog wenogpona{awa.Dr`avakoja ne`elidaseaktzakqu~ivawa ugovora ili bilo koji drugi akt ili propu{tawe tuma~i kao pre}utno priznawe, mo`e u tom smislu dati posebnu izjavu kako bi otklonila svaku sumwu.Dakle,pravilame|unarodnog javnog prava o priznawudr`avasuprili~nojasnai samo je potrebno malo dobre voqedabiseonaupoznala. (autor predaje pravo EU na Univerzitetu Privredna akademija)

PLOVIDBUODBEZDANAIAPATINA

~ekaju bagere

prevodnice konstruisane {ezdesetih godina pro{log veka ne zadovoqavaju ovu klasu jer nemajudovoqangaz. Be~ej i Bogojevo spajaju DunaviTisuuBa~koj,aBanatska Palanka i Novi Be~ej Tisu i Dunav u Banatu. Prokopavawemtihkanalaomogu}iobise ulazakbrodovasve}imgazomi te`im tovarom. Otud poku{aji da se me|unarodni fondovi ubededajeovarekonstrukcija zna~ajna i za Evropu. Kada }e se i da li }e to biti realizovanote{kojere}i,aliimanade jer je Dunavska strategija planiranado2020. Kompletna kanalska mre`a Vojvodine broji 600 kilometara.Sovadvakanalabiseomogu}io ulazak brodova u kanale izDunava,skra}ivaweipojeftiwewe plovnog puta, posebno kada brodovi plove uzvodno. Me|utim, trenutni problem niskogvodostajakodBezdanai Apatinanebimogaonitimzahvatomdaseubla`i,jerjesektor Apatin uzvodno od postavqene prevodnice na Dunavu gdebrodoviizlazeizKanala.

UovommomentuniskogvodostajaDunava,ukanalimahidrosistemaplovidbate~enesmetanouabrodovedo1.000tona~iji jegaz1,9metara,jerjevodostaj ukanalimadirigovan.KodBezdana i Bogojeva pumpe ubacuju vodu iz Dunava u sve kanale. [to se ti~e problema u samoj reci, pa i sektoru Apatin, za tehni~ko odr`avawe i unapre|ewe transporta nadle`na je Direkcijazavodneputevejerje Dunav me|unarodna reka.  Na tom delu reke postoji potreba za izmuqavawem, {to mora da re{ime|udr`avnakomisija. Ilin~i}obja{wavadasekanalinaslawajunaDunavibrodovinemoguranijedaskrenuu wih. Na spoju kanala Vrbas BezdansDunavompostojiprevodn ic a Bezd an koj a nij e u funkciji vi{e od 20 godina. Tojeprevodnicazabrodoveod 500 tona nosivosti koja je izgra|enajo{1856.godineasada je kao spomenik kulture industrijske ba{tine pod nekom vrstomza{tite. Ta prevodnica bi mogla bi dasesaniraakosedobijusredstva.  Projekat vredan dva miliona evra je ve} ura|en, ali zabrodoveod500tona.Biloje idejadasenatomdelunapravi ve}aprevodnicazabrodovedo 1.000tona,me|utim,odprivredeikorisnikaplovnihputeva nema signala za wenu izgradwu, a zahtevala bi i rekonstrukciju postoje}e kanalske mre`e.Atojekrupnainvesticija, pa se moraju sagledati tro{kovi ulagawa i vremenskog  roka u kome bi se novac vratio. Ina~e, izgradwa  nove prev odn ic e ko{ ta izm e| u {esti10milionaevra–plus osposobqavawekanala. U okviru predlo`enih projek at a Dun avs ke strat eg ij e, VodeVojvodinesupredlo`ile projekat sektorskog ure|ewa Apatina: sre|ivawe nestabilnog re~nog korita i sanaciju Dunava u du`ini od pet kilometara. Time bi se trajno poboq{ali uslovi plovidbe i smawila mogu}nost poplava. Predlog se pokazao opravdanim,aliproblemsufinansije okojimasejo{raspravqa. n Ranka Dautovi}

5

NAJEZDAOTKUPQIVA^AZLATA

Porodi~noblago navagamanakupaca

linije we.Sadrugestrane,davaweegzekvature konzulu nove dr`aveudr`aviprijemasesmatra pre}utnimpriznawem. U~estvovawe na me|unarodnojkonferencijiipotpisivawevi{estranogugovorazajedno sa novom dr`avom, tako|e, samo po sebi, ne predstavqa aktpre}utnogpriznawa.Isto

nedeqa4.decembar2011.

c m y

dnevnik

ootkupu,asve{tojepotrebnoza ovajposaojestepreciznavaga,malokiselinezaproverukvaliteta i dovoqna koli~ina novca. Ovaj biznisserazvionesamozbogkrizeve}izbogkonstantnograstaceneplemenitogmetalaprouzrokovane velikom potra`wom koja se bele`inasvetskomtr`i{tu.Gotovo iz dana u dan ni~u nove otkupne„stanice”,naj~e{}eusklopumewa~nica,prodavnicasatova i nakita, ali sve vi{e je i uli~nih oglasa koji uz broj telefona isti~u i najpovoqnije pla}awe. Pojedini „ogla{iva~i” otkupa odmahsaop{teicenupogramukoja se ovih dana kre}e od 1.500 do 2.000dinara.

Prema re~ima jednog novosadskogzlatara,dobardeotakootkupqenogzlatazavr{avavangranicena{ezemqegdegapreprodavci izSrbijeprodajupoduplovi{oj ceni. -Naravnodanamtomnogoote`avaposao,jerzlatarezbogbrojnihograni~ewanemogudaisprate cene tih nakupaca, a ujedno ostajemoibezsirovinejerseve}ina zlatara najvi{e oslawa na lomqeno zlato od kojeg se pravi novinakit-ka`eon. Zbog ogromne razlike u ceni zlata kod nas i, na primer, u Austriji i Nema~koj, nakupci imaju dosta „prostora” za zaradu {toimomogu}avadauvekpla}aju ponekolikoeuravi{eodzlatara. Osim toga otkupqiva~i imaju i znatnomawetro{koveposlovawa – taj posao rade u sklopu ve} postoje}ihmewa~nicaidrugihrad-

wi (nekima je jedini tro{ak {tampawe par stotina listova i lepqewepogradu),nepla}aseporez,pajejasnoza{touovomtrenutku nakupci dr`e preko 80 odstootkupazlata.Naravno,razvoj ovogbiznisanebibiomogu}bez ponudezlata,alitunakupciimajunajsigurnijegmogu}eg„partnera” – krizu i op{tu nema{tinu zbogkojesegubiionomalopreostalogqudskogponosapadugo~uvane porodi~ne dragocenosti masovnozavr{avajunapreciznimvagama otkupqiva~a zlata gde se mno`esamogramiicena,auproizvodneulazinijednadrugavrednost. Uovimtransakcijamanaj~e{}e se ne kontroli{e poreklo zlata, alijo{jeopasnije{tonemanikakve kontrole ni porekla novca kojimseonootkupquje.Dr`avau ovimslu~ajevimanijepredvidela

Strahodbankrotadi`ecenuzlata Cenazlataizmesecumesecbele`irekordnevrednosti,ana svetskoj berzi ju~e je iznosila oko 1.750 dolara za finu uncu (31,1gram).Stalnistrahdanekeevropskevlademo`dane}euspeti da pribave neophodan novac za vra}awe dugova jedan je od osnovnih generatora rasta cene zlata na globalnom tr`i{tu. Samo u posledwih pet godina cena zlata je pove}ana tri puta, dokjerecimoudecembru2000.godinefinauncazlatanasvetskomtr`i{tuko{talaoko300dolara.Uvremekrizeuekonomiji, zlato naro~ito tra`e investitori, koji ga smatraju pouzdanijomalternativomnestabilnimvalutamaiakcijamakojesu podlo`neozbiqnimkolebawima.Procenesvetskihstru~waka suda}e zlato}eimatikoristiodsvakognegativnogscenarija razvoja u krizi dr`avnih  dugova. Kako je spisak dr`ava pred bankrotomsvedu`i,cenazlataneminovnoidenavi{e.

Udvostru~en izvozizSrbije U zna~ajnom porastu je i zvani~an izvoz zlata iz Srbije, jer je Ministarstvo ekonomijeiregionalnograzvoja u 2011. godini izdalo {est dozvola za izvoz na ukupnukoli~inuod279kilograma,dokje2010.godineizdalo dve dozvole i izvezeno je120kilogramazlata.Zlato ipoluproizvodiodzlatanalaze se na re`imu dozvola {tozna~idasekontroli{e wihov uvoz i izvoz, ali bez koli~inskihograni~ewa. nikakav mehanizam  kontrole i zlato mo`e da otkupquje ko god imadovoqnogotovognovca.Nataj na~in se ukazao ogroman prostor zaprawenelegalnoste~enognovca, i danas kada je kona~no uspostavqensistemzazaplenuimovineste~enekriminalnimposlovima,otkupzlatapredstavqaidealnu alternativu za sve one koji su nasumwivna~indo{lidonovca. Sasli~nimproblemomsesusre}ugotovosvedr`aveuregionu,gde setako|ebele`idrasti~anporast otkupqiva~azlata.SamouZagrebu,mimozlatara,postojinekoliko desetina mesta na kojima se otkupqujezlato,doksuse{iromBiH pojavili otkupqiva~i koji deluju ~akipolokalnimpijacama. n Niko Perkovi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

N

Pre}utaniodlazak

eznamdalivamjeranijepadalona umkolikojeovajnarodvelikihpesnik a, prip ov ed a~ a, nau ~n ik a i stvaralaca ostao uskra}en u jednoj od najva`nijih disciplina qudske misli – ne toliko u nauci o dru{tvu, koliko u filozofiji. Narod koji je imao Crwanskog, Andri}a, Wego{a i Lazu Kosti}a, narodRu|eraBo{kovi}a,Cviji}a,Tesle, Pupina i Milutina Milankovi}a, mo`e dasepodi~isasamodvojicomzaistavelikih i u svetu priznatih filozofa – Branom Petronijevi}em iz Uba i Mihailom \uri}em iz [apca. Ovaj posledwi umro je posledwih dana novembra u Beogradu,aprestoni~ka{tampajedvadajei zabele`ilatajtu`niodlazakiveli~anstveniispra}ajprofesora\uri}a. Ipritomtrebanaro~itonaglasitida uposledwih20godinanikonijeimaoni{ta PROTIV profesora Mihaila \uri}a, ali je zato posledwa isto~wa~ka despotijauEvropisvojepolupismenepodanikelakospre~ilaidabuduZAwega.Zaborav se, ka`u, {iri preko grobqa ba{ kaoila`prekoboji{ta,aonimakojisu na vlast do{li iz {ume „sred pu{aka, bajoneta“nijebilonite{konineobi~no da `ivog sahrane svakog koji se u neka jo{goraiolovnijavremenadrznuoda– barmaloibarponekad–posumwauwihovu~uvenurevolucionarnupravduidijalekti~ko-materijalisti~kuistinu. Pa makar to bio najugledniji profesor Beogradskog univerziteta. Jer profesor\uri}jedopo~etkasedamdesetih godina pro{log veka stekao sva univerzitetska zvawa kao predava~ istorije politi~kih teorija, sociologije, teorije dr`aveipravaimetodologijedru{tvenihradova,objaviodesetakkwiga,me|u wima i epohalno delo „Humanizam kao politi~ki ideal“, a onda je do{la 1971. godina i JAVNA rasprava o ustavnim promenama,nakojojjenana{uveliku`alost i svoju nesre}u u~estvovao i profesor \uri}. I tamo je, ionako ve} sav okrenut svom svetu filozofske misaonostiinau~neskrupuloznosti,vo|enna~elima eti~ke doslednosti i nepotkupqivosti, sociolog koji duboko razume kovitlace istorije i politi~ko uplitawe u wene tokove, o{tro kritikovao amandmane koji }e biti ugra|eni u novi Ustaviz1974.godine. Proro~ki i profetski, kao da je unapred video sve {to }e nam se desiti, profesor\uri}jenajavnojtribiniupozorio da se tim planiranim promenama odbacujesamaidejadr`avezajednicejugoslovenskihnarodaida}emosevratitinaproblemekojesuimalina{io~evi idedovi.

„Treba odmah re}i  da predlo`ena ustavnapromenaizosnovamewakarakter dosada{we dr`avne zajednice jugoslovenskih naroda i da se wom zapravo odbacujesamaidejajednetakvezajednice. Ukoliko od we ne{to i ostaje, to je samozatodabismouslede}oj,tzv.drugojfazipromene,imalijo{{tadaprivedemo kraju. Treba biti na~isto s tim dajeJugoslavijave}danasgotovosamo geografski pojam, budu}i da se na wenomtlu,ilita~nije,nawenimrazvalinama,itopodmaskomdoslednograzvijawaravnopravnostiizme|unarodakoji u woj `ive, uspostavqa nekoliko samostalnih,nezavisnih,pa~akime|usobno suprotstavqenih nacionalnih dr`ava. To je ~iwenica kojoj treba smelo pogledatiuo~i.

Mihailo\uri}

[tosemeneli~noti~e,morampriznatida`alim{tojedotogado{lo.Alimi nepadaninakrajpametidasezala`em zaspasavaweposvakucenune~eg{tose ne mo`e spasti i {to, kako se ispostavqa,uovakvomviduiprividunijenivredelostvarati.Pogotovo`alimzbogtoga {tonasovajprocesvra}adalekonatrag upro{lost,napitawana{iho~evaidedova,napitawakojaistorijskivi{enisu i ne mogu biti na{a. Odbijam da prihvatim nacionalno i dr`avno opredeqewe kaoosnovno,najva`nijeinajsu{tastvenijequdskoopredeqewe.Ninacionalnopitawe ni pitawe osnivawa dr`ave vi{e nemaju epohalnu va`nost. To nisu bitna pitawa na{eg vremena, uprkos tome {to ihjednozlosre}nonastrojewetakoupornopovampirujeuna{emprostoru. Ima ne~eg uvredqivog i nedoli~nog u tome{tosmodanassviuhva}eniumre`enacionalizma“. Posle ovog istupa profesor Mihailo \uri}je–zbogsvojihTEORIJSKIHSTA-

VOVA i zbog „DELIKTA MI[QEWA“ osu|en na dve godine strogog zatvora,adasetopre}utalo. Drugostepeni sud je kaznu posle smawio nadevetmeseci,aprofesor je na sudu rekao da je wegova pravna situacija sasvim jasna:optu`nicajenezakonita!JAVNOIZNETO MI[QEWE jednog stru~waka pozvanogdauzmeu~e{}euJAVNOJDISKUSIJIpovodomustavnihpromena(nakoju su, uostalom, bili pozvani svi gra|ani ove zemqe) ne mo`e se kvalifikovati kaoneprijateqskapropaganda. Tu kaznu je na{ filozof i akademik proveouZabeliu}elijisa50le`ajevai isto toliko kriminalaca, silovateqa i ubica,sviraju}iviolinui~itaju}iMarsela Prusta. ^itao ga je ne (samo) zato {tomuseglavnodelozove„Utragawuza izgubqenim vremenom“, nego i zato {to jetonajobimnijakwigadvadesetogveka. Jedannaslovu12tomova.Svedocika`u da su se i oni besprizornici oko wega, svihonihpedesetakkriminalaca,nekako uozbiqiliiuqudili,adasudokje\uri} ~itao–naprstimaporedwegaprolazili. Izba~enjesaPravnogfakultetaiizlo`enprogonusvedoru{ewaBerlinskog zidaipadakomunizma–svudasemuwegovomzavi~aju.Alijeiovdekodnaskomunisti~kiPotemkinuhva}ennadeluda prstimakradepekmeziznarodnog{paizaive}sejavnoinasavglassmelore}i da je komunisti~ka Baba-Roga imala sabqu od stiropora, bradu i brkove od „cik-cak“ vate i da je wihov Deda Mraz samo lo{a kopija na{eg mnogo starijeg Bo`i} Bate. Na{ najve}i filozof vra}enjenaUniverzitetuBeogradu,alijei wemu bilo ve} skoro 70 godina i tek je slediloono{to{tojesledilo–dvenajcrwedecenijeumodernojsrpskojistoriji. A sred topovske larme za}ute i muze filozofije, razgalame se, a pritom dakakoiuzla`u–samomuzeistorije. Nikoutihposledwih20godinanasnije spre~avao da saznamo bar pone{to o na{emnajve}emfilozofu.Onvi{enije bio zabrawen, on je samo pre}utan. Niti nam zabranio da mu na sahranu odemo. I onajesamopre}utana.Ailakojewimas nama. Ne bi mi to wima dozvolili da je umronekilupe`,recimotajkunneki,peva~iliposlanik,onaj{tojakovolidacaka nogama ili {amara novinare ili onaj {to ma{e pi{toqem pred Skup{tinom Srbije.KojajeucentruBeograda,patamo ponekadbudeipo{tenogsvetaokowe. n \or|eRandeq


6

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

T E M A  „ D N E V N I K A ” :  IZAZOV ZAJEDNI^KIH UYBENIKA NA PROSTORU EKS-JU

I N T E R V J U : JENS NAUJEK, SPECIJALNI PREDSTAVNIK

Mnogobabicaza kilavuistoriju M redwo{kolci u Nema~koj i Francuskoj imaju isti uxbenik istorije i tako da se obrazuju u tradiciji “isprepletenih istorija”. Tri sveske nema~ko-francuskih uxbenika istorije rezultat su vi{e od petnaest godina zajedni~kog rada velikog broja stru~waka - istori~ara iz obe dr`ave. No, da bi se uop{te selo i po~elo s ispisivawem tih uxbenika, trebalo je da pro|e ~ak 65 godina da bi ugledali svetlo dana. Jasno je da mora pro}i mnogo vremena da bi se selo za sto i krenulo u realizaciju jednog takvog projekta, ali je nedavno iz Evrope stigla preporuka biv{im jugoslovenskim dr`avama da krenu putem zajedni~kog uxbenika istorije koji bi se koristio u sredwim {kolama Srbije, Hrvatske, BiH, Slovenije i Makedonije, ali i drugim dr`avama regiona. Stoga je u Zagrebu krajem pro{log meseca odr`an nau~ni skup ~ija je tema bila – kako u~iti “jednu” istoriju naroda kojima je pro{lost toliko optere}ena ratovima? Otvorena je rasprava kako bi trebalo da izgleda i jedan takav uxbenik i da li je to dve decenije nakon po~etka raspada nekada zajedni~ke nam dr`ave, uop{te mogu}e. Dvodnevna rasprava pokazala je da jo{ uvek nije, ali i sna`nu `equ istori~ara iz svih biv{ih jugoslovenskih dr`ava da na tome rade. Do 1990. godine hrvatska istorija bila je uskla|ena s jugoslovenskom, ocenila je Swe`ana Koren iz Zavoda za hrvatsku istoriju u Zagrebu, dodaju}i da od tada po~iwe suprotan proces u kojem se istorija biv{ih sunarodnika u velikoj meri redukuje u korist nacionalne hrvatske, dok se identitet oblikuje nagla{avawem razlika i me|usobnih sukoba. - Mu~ni i krvavi raspad Jugoslavije dodatno je doprineo radikalizaciji stavova: podupirawe procesa izgradwe nacije i dr`ave dobilo je prioritet nad nu`nim pedago{kim reformama nastave istorije, a uxbenici su nudili sna`nu nacionalnu perspektivu koja se gradila na negativnoj slici “drugoga”. Komparativna istra`ivawa sprovedena na regionalnom nivou pokazala su da se brojne teme iz zajedni~ke pro{losti – u rasponu od sredwevekovne do savremene istorije, s te`i{tem na prikazima Drugog svetskog rata – tuma~e na konfliktan na~in. Uxbeni~ki programi i nadaqe su se percipirali kao slu`beni tekstovi iza kojih stoji autoritet dr`ave, kojima se

S

istorije, i pored pionirskih poku{aja da se u regionu postigne saglasnost o zajedni~kom tuma~ewu barem onih istorijskih doga|ajima o kojima postoji pribli`no gledi{te. O{tra polemika se vodi posledwih nekoliko godina oko ratova u 1990-im jasno ilustruje politi~ko zna~ewe koje se i nadaqe pridaje tom predmetu. - Razli~iti regionalni projekti ~iji je ciq bio da se prevladaju ovakve uske nacionalne perspektive i ponudi multiperspektivna vi|ewe zajedni~ke istorije pokazali su da postoji prostor za saradwu ali i sna`an otpor poku{ajima uno{ewa tih tuma~ewa u istoriju. Iako tek ostaje da se vidi kakav }e kona~an uticaj imati ovakve inicijative, one su ipak ubrzale regionalnu kooperaciju ne samo me|u akademskim istori~arima ve} i me|u nastavnicima istorije {to bi u budu}nosti mo-

govor da se do “konsezusne istorijske istine” ne mo`e i ne treba do}i, ve} da osnovni metodolo{ki pristup treba da bude multiperspektivnost odnosno da kwige treba prirediti kao zbirke izvora koje }e prikazati razli~ita razumevawa istih doga|aja u razli~itim zemqama - objasnila je Dubravka Stojanovi}. ^etiri istorijske ~itanke objavqene su 2005. godine na engleskom, podse}a Stojanovi}, a od tada na jo{ osam jezika regiona. Izabrana su ~etiri bolna i sporna razdobqa: Osmansko carstvo, nastanak nacionalnih dr`ava, balkanski ratovi i Drugi svetski rat. - Ideja je bila da se upravo na najosetqivijim periodima poka`e mogu}nost zajedni~kog rada istori~ara, kao i mogu}nost wihovog novog predstavqawa u {kolama. Takav pristup zahteva i no-

glo imati i uticaja na svakodnevnu nastavnu praksu - zakqu~uje Swe`ana Koren. Odgovaraju}i na pitawe da li je perspektiva istorije na ovim prostorima u vi{e-perspektivnosti, istori~arka profesorka Dubravka Stojanovi} sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja je upravo za prou~avawe uxbenika istorije na prostoru biv{e Jugoslavije od 1993. godine dobila Nagradu za mir koju dodequju Centar za mir i razvoj i Centar za kulturnu dekontaminaciju, isti~e da su analize pokazale drasti~ne razlike u tuma~ewu doga|aja i to tolike da one lako mogu dovesti do toga da izgleda kao da se radi o razli~itim doga|ajima. - Razli~ite interpretacije navele su autore uxbenika i na kori{}ewe razli~itih ~iwenica prilikom opisivawa doga|aja, pa

vi odnos ~itavog nastavnog procesa istorije zbog ~ega se organizuju seminari na kojima se nastavnici istorije obu~avaju za kori{}ewe tog zahtevnog materijala - rekla je Dubravka Stojanovi}. Direktor Instituta za istoriju u Sarajevu Husnija Kamberovi} isti~e da su mnogi kada se radi o uxbenicima istorije skloni da tvrde kako bi oni trebalo da budu objektivni i podse}a da u “Smernicama za pisawe uxbenika istorije u BiH” usvojenim jo{ 2005. godine stoji da “uxbenici trebaju biti nau~no utemeqeni, objektivni, te usmereni na stvarawe zajedni~kog razumevawa, pomirewa i mira”. - Me|utim, jo{ uvek nije nastao uxbenik koji bi bio op{te prihva}en za ve}i deo federacije, a o mogu}nosti kori{}ewa uxbenika iz Federacije BiH u Republici Srpskoj, i obrnuto, niko se ne usu|uje ni progovoriti. Ako je tako sa uxbenicima u samoj Bosni i Hercegovini, a jeste, kako je onda uop{te mogu}e zami{qati postojawe nekih zajedni~kih uxbenika za BiH, Hrvatsku i Srbiju? Mislim da je to u ovom trenutku nemogu}a misija, ali to nije rezultat samo nespremnosti i nespretnosti autora uxbenika, pa ~ak ni nastojawa vladaju}ih politi~kih elita, nego i nezrelosti na{ih istoriografija koje jo{ uvek umi{qaju da je wihov zadatak prezentacija istorijske istine (naravno , onako kako je oni vide), a ne samo poku{aj tragawa za obja{wewima istorijskih doga|aja. Za istoriografiju, kao i za pisce uxbenika istorije, bilo bi korisno {to pre odre}i se iluzije o apsolutnoj objektivnosti, ali uz obavezu tragawa za obja{wewima istorijskih doga|aja - smatra Kamberovi}. On ocewuje da je umesto jalovog nastojawa da se do|e do zajedni~kih uxbenika i jedinstvene interpretacije nedavne pro{losti, boqe da se snage usmere na ja~awe komunikacije u regionu. Pri tome ne treba iskqu~iti, kako isti~e, ni saradwu stru~waka izvan regiona a kao dobra polazna osnova mogu biti istorijske ~itanke Centra za demokratiju i pomirewe u jugoisti~noj Evropi iz Soluna. n QubinkaMale{evi}

„Nova svest” – oru`je za osvajawe vlasti U Sloveniji je spor istorije, politike i pam}ewa ve} podu`e vreme izra`en, istako je dr Bo`e Repe, redovni profesor Odseka za istoriju Filozofskog fakulteta u Qubqani, dodaju}i da se to posebno ti~e pitawa osamostaqewa. - Osamostaqewe se, ina~e paradoksalno, prikazuje kao sredi{wa konsenzusna ta~ka slovena~ke istorije, koja je, za razliku od Drugog svetskog rata, ujednila sve Slovence. To je zapravo najve}a ta~ka podele i manipulacija a uzrok se mo`e na}i u tome {to u slovena~koj politici jo{ uvek prevladava generacija istinskih i pretpostavqenih osamostaliteqa, pa se u odnosu na taj ~in defini{e aktuelna “ moralno-politi~ka besprekornost” i zasluge za osamostaqewe vide kao jedan od temeqnih oru`ja za osvajawe vlasti. Temama, izborom istori~ara koji ih interpretiraju, autobiografijama, se}awima i prikazima pojedinih politi~ara, televizijskim prenosima proslava, anga`ovawem lo{e obrazovanih i ideolo{ki usmerenih novinara – u Sloveniji je stvorena specifi~na “istorijska svest” koja se temeqi na antijugoslovenstvu i antikomunizmu. Najvi{e je zastupaju oni koji su u svojim mladim godinama bili vru}i pobornici i po{tovateqi pro{log re`ima i jugoslovenstva, a onda su se istim mentalitetom, ali s promewenim ideolo{kim predznakom, pozicionirali u dana{woj slovena~koj politici - ocenio je Repe. prenose slu`bena tuma~ewa i obavezuju}a zna~ewa pro{losti. Wihova je svrha bila da poslu`e ne samo kao izvor znawa za u~enike i nastavnike, ve} i kao slika “pravilnih” tuma~ewa pro{losti, te kao kqu~no sredstvo za orijentaciju u sada{wosti- ocenila je Koren. Ona dodaje da je mala mogu}nost ispisivawa zajedni~kih uxbenika

se u uxbenicima istorije ~esto ni datumi ne sla`u, jer i oni slu`e dokazivawu razli~itih tema. Takvo stawe nastave istorije navelo je ~lanove projekta da postave pitawe mogu}nosti rada na zajedni~kim nastavnim materijalima koji bi nastali radom istori~ara iz svih 11 zemqa regiona i koji bi se mogli uklopiti u sve nastavne planove. Na~elno je postignut do-

SamoUNMIKna pristupa osetqivoj

e|unarodna policijska organizacija Interpol, po ~ijim poternicama godi{we u svetu biva uhap{eno na stotine, a ponekad i po nekoliko hiqada odbeglih kriminalaca, svojom ogromnom bazom podataka dragocenom za otkrivawe begunaca od zakona, podupire sna`no borbu protiv te{kih krivi~nih dela trgovine drogom i trafikinga qudi, i ostalih delikata organizovanog kriminala. Specijalni predstavnik Interpola za Evropsku uniju Jens Naujek, koji na marginama regionalne konferencije o borbi protiv organizovanog kriminala odr`ane sredinom ove nedeqe u Beogradu, za „Dnevnik“ ukazuje na bazu podataka Interpola kao vrednost u efikasnoj borbi protiv zlo~ina. - Mi nastojimo da do|emo do {to vi{e podataka i da stvorimo {iru globalnu sliku, bilo da je re~ o problemu trgovine qudima, modernom piratstvu ili krijum~arewu droge budu}i da droga dolazi iz celog sveta i svi ti problemi su globalni - ka`e Jens Naujek. l Na konfenciji je iznet policijski podatak da „balkanskom rutom“ kroz region Zapadnog Balkana kriminalne grupe u jednom smeru iz Avganistana krijum~are heroin prema Evropi, ali i da u suprotnom smeru kriminalci krijum~are iz Evrope u Avganistan izvesne supstance koje se koriste za proizvodwu heroina. Kako je to mogu}e? - Ne znam kako je mogu}e. Me|utim, izvesno je da su kriminalne grupe dobro organizovane i dobro rade. Prosto, mi se borimo protiv wih. Interpol poku{ava da na|e na~ine da stopira te puteve droge. Poku{avamo da do|emo do informacija o putevima kojima droga sti`e od Avganistana do Zapadnog Balkana i drugih zemaqa, to je sve {to mo`emo. Kriminalci su veoma inteligentni i oni su uvek korak ispred policije i slu`bi koje pok{avaju da se bore protiv wih. Ipak, mi ne mo`emo zatvoriti granice, ne mo`emo da izgradimo zid. ^inimo sve da saznamo {to vi{e o tom velikom proble-

ako nema ta~nih podataka o finansijskoj dobiti ostvarenoj krijum~arewem i preprodajom narkotika, ona je ogromna i mno`i se s ulagawem u legalne dr`avne i finansijske tokove. UNDCP procewuje da se radi o 500 milijardi ameri~kih dolara godi{we (oko 8% ukupne svetske trgovine) {to prema{uje ukupan bruto nacionalni proizvod ve}ine zemaqa. Primera radi, ukupna vrednost kompanije Majkrosoft procewena je na oko 407 milijardi ameri~kih dolara, a ta kompanija je prema Biznis viku tre-

I

mu, da otkrijemo {to vi{e informacija o tome odakle droga dolazi, preko kojih zemaqa prolazi i sti`e u evropske zemqe Nema~ku, Englesku, koju god. Za to je veoma va`an deo Europola koji ima radna analiti~ka dosijea u vezi s informacijama koje se odnose na kriminalne grupe, porodice iz regiona. Organizovane kriminalne grupe koje rade s kriminalnim grupama iz Avganistana, proizvo|a~ima droge, stacionirane su u regionu kroz koji prolazi „balkanska ruta“ i prebacuju drogu u Evropu. l Da li eventualno nekad posumwate u korupciju? - Naravno da nas brine korupcija, ne samo u tom ili tamo nekom drugom regionu, ili samo u Avganistanu. Zna~i brine nas, bez izuzetka, u svakoj zemqi, svuda, i u mojoj zemqi u Nema~koj, gde tako|e postoji izvesna korupcija, ali na drugom nivou. Bez obzira, to je uvek veliki problem. Tu dajemo mogu}nost na{im ~lanicama {to je 190 zemaqa – zna~i skoro ceo svet, da u~estvuju u antikorupcijskim treninzima i merama. Naravno, to je akademski pristup. Naime, ipak, ono sa ~ime se u stvarnom vremenu susre}emo jeste i mogu}nost da negde na nekoj ta~ki sveta, kamion do|e, recimo, na granicu izme|u Irana i Avganistana, pa voza~ plati ne{to novca grani~a-

nutno jedna od najvrednijih na svetu... Proizvodwa narkotika u skoro svim zemqama sveta je ilegalna i o{tro je sankcionisana. Be~kom konvencijom 1988 god. predvi|ene su mere na suzbijawu nedozvoqene trgovine drogama, ali i obaveza dr`ava da u svojim krivi~nim zakonima uvedu krivi~no delo prawa novca. Trgovina narkoticima odvija se u mre`ama koje funkcioni{u po principu hijerarhije, od proizvo|a~a droga, nakupaca i vlasnika skladi{ta, do transportne mre`e i organizacije za preraspodelu u potro{a~kim podru~jima. Narko-

rima i pre|e bez pretrage. I to je realnost, {to ne mo`emo pore}i. l Policijski i pravosudni organi ukazuju i na problem krijum~arewa kokaina iz Ju`ne Amerike u Zapadnu Evropu, a laiku se, pak, i tu name}e pitawe – kako je to mogu}e, jer je to veoma duga~ak put… -Interpol je zapo~eo veliki projekat koji pod nazivom „Beli tok“ i odnosi se na krijum~arewe kokaina iz Ju`ne Amerike u Severnu Afriku, a odatle u Evropu. Kriminalne grupe koje to rade pronalaze razli~ite na~ine za krijum~arewe i prebacivawe te droge iz Ju`ne Amerike prvo u Severnu Afriku. Neke informacije ukazuju da krijum~ari droge koriste male jahte, jedrewake, pritom izdaju}i se za „obi~nu porodicu na porodi~nom brodi}u“. A, obi~ne porodice na obi~nom brodi}u se mawe - vi{e ne kontroli{u. Ili u Zapadnu Afriku do|e mali avion koji nije pro{ao kontrolu, raspakuju se prokrijum~areni paketi, prepakuju u mawe „obroke“ i na skrivene na~ine se daqe krijum~are, ~ak i u telu – gutawem. Istina, to je zastra{uju}e. Interpul puni bazu podataka informacijama o tome, da do|emo do qudi koji to rade, do prevoznih sredstava koja su ukqu~ena, krijum~arskih ruta, jer obimna baza podataka poma`e da izvr{ioci

tici kojima se naj~e{}e trguje su heroin, kokain, marihuana i sinteti~ke droge – amfitamini, LSD i druge. Heroin se distribuira iz Pakistana, Avganistana, Mjanmara, Burme, Tajlanda i Laosa. Proizvodwa kokaina u Kolumbiji zahvata izme|u 30-70% svetskog ilegalnog tr`i{ta. Krajwi ciq distribucije je Zapadna Evropa, a na pravcu kretawa “robe” je i balkanska ruta. Smatra se da su narkotici deo tr`i{ta organizovanog kriminala u Holandiji sa 80%, [paniji 60%, Belgiji 47%, Finskoj 35% itd. Grupa biv{ih svetskih lidera


c m y

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

7

INTERPOLA ZA EVROPSKU UNIJU

Kosovu bazi podataka krivi~nih dela budu otkriveni i pohap{eni. Drugi na~in bi bio danapravimosna`nemehanizmei zatvorimo granice, {to ne niko ne`eli. l Postoje li procene o prose~noj koli~ini droge, recimo, na godi{wem nivou, koja se krijum~ari prema Evropi? -Neraspola`eminformacijamaotome,alijeverovatnore~o tonama. l Da li postoje neki statisti~ki podaci ili procene broja zavisnika od droge na nivou zemaqa ~lanica EU? - EUima{iruslikuotome, podatke o broju qudi koji koriste drogu ili o broju umrlih od droge…Mitonemamo.Naime,fokus Interpola je na izvr{iocima krivi~nihdela ina prikupqawu podatakakojimogudovestidootkrivawa i hap{ewa grupa i zaustavqawawihovihaktivnosti.

jedo{aooddrogeulaziulegalneprocese. Me|utim,unekimdelovimasveta,akopravimpore|ewe,moderni pirati koji otimaju brodove kod obaleSomalijeiliKenije,uzimajumilionskeotkupedabioslobodilibrod,aondabezikakvihproblemagradehotelenaobaliKenije. Wihov novac je onda dobar, opraninvestiranisvejenamestu. Dakle,izuglaInterpolamipoku{avamo da sve {to se de{ava, a predstavqaglobalniproblem, sagledamonaglobalnomnivou. l Po vi|ewu Interpola, da li se region biv{e SFRJ uspe{no bori protiv organizovanog kriminala? - Interpolimamehanizmekoje koristizasvezemqebiv{eJugoslavijeisvedr`avenastaleodwe nastale su ~lanice Interpola. One imajupristupcentralnojbazi podataka biroa. Ukoliko tra-

Milioni informacija o kriminalcima -Interpol,kaoglobalnapolicijskaorganizacija,imaogromne bazepodataka.Kadjere~oputnimispravamaima30milionapodatakakojemipohrawujemo,takodaohrabrujemosvezemqeda ih koriste.Naime,kakoputujejedankrijum~ardroge,dalikoristisopstvenipaso{,dalikoristisopstveniidentitet?Naravnodane. Zna~i, koristipaso{ekojisuizgubqeniiliukradenioddrugih qudi.Takoputujekrozraznezemqe.Kadgovorimooproblemutrgovinedrogomilidrugimpitawimaorganizovanog kriminala,veomajeva`noustanovitikakopo~iniociovihkrivi~nihdelaputuju,jertektada}emo}idaseprona|u,tektada}eimseu}iutrag. Miimamoodli~nusaradwusEuropolomisve~laniceInterpola dobrosara|uju- ka`e JensNaujek. l Ima li podataka o tome da li se i u EU prqav novac preusmerava u „legalno investirawe“? -Imamomnogopodatkaotome, jerjere~oprawunovca,atoje problemza~ijeotkrivaweisuzbijaweuEUpostojeveomajaki mehanizmi.Naprimer,akozaraditepareoddrogeverovatno}e vambitipametnodakupiteku}e u Berlinu ili Londonu. Banke su,naravno,uobavezidavaspitaju odakle vam pare, a onda izmislite pri~u o istoriji tog novca, poput: umro mi je otac i odwegasamnaslediomilione,a ondakupiteku}uitajnovackoji

nedavnojeproglasilaratprotivtrgovinenarkoticimaneuspe{nim i zatra`ila od svetskihvladadarazmotrelegalizacijumarihuaneidrugihdrogakakobise zadaoudaracorganizovanomkriminaluiza{titilozdravqegra|ana.„Globalni rat protiv trgovine narkoticimajepropaoiimarazorne posqedicenapojedinceizajednice{iromsveta“,navedenoje u izve{taju komisije koja preporu~uje zdravstvene i terapeutske slu`be onima kojima je topotrebno.Komisijasesastojiod19~lanovame|ukojimaje biv{i premijer Gr~ke Jorgos

`iteukradenadokumenta,nestale osobe, mo`ete jednostavno uneti podatakodokumentu,oimenutra`eneosobe – ina}i}eteihubazi podataka Interpola koja je vidqivazasvezemqeregionabiv{e SFRJ.NacionalnicentriInterpolakojeimajusvezemqepru`aju tepodatkeizbazelokalnimpolicijama. Napomenuo bih da specijalnu i razli~itu poziciju ima Kosovo, uodnosunakojemiimamo veomaneutralnuuloguirazmewujemo informacije samo s UNMIK-om. Dakle, samo UNMIK ima pristup Interpolovim informacijama. n Jaska Jakovqevi}

Papandreu, biv{i generalni sekretar UN Kofi Anan, biv{i{efdiplomatijeEUHavijerSolana,biv{ipredsednici Brazila Fernando Kardozo, Kolumbije Cesar Gaviria, MeksikaErnestoZediqo,biv{i dr`avni sekretar SAD Xorx[ulc,kaoipisacMario Vargas Qosa. Oni smatraju da sukaznenemeredoveledopove}awasvetskogtr`i{tanarkotikakojejepodkontrolomorganizovanogkriminala.Dekriminalizacijane}erezultirati zna~ajnimpove}awemupotrebe narkotika, istakli su ~lanovi komisije. E. N. L.

STOTINU „DNEVNIKOVIH” INTERVJUA NEDEQE

Oni govore s ove strane stvarnosti D

ve godine i stotinu sagovornika posle – ni{ta se nije promenilo na papiru i u `ivotu. On i daqe pulsira u ritmu kog nam diktirajuistioniqudikojima je gostovawe u „intervjuu nedeqe” zabraweno. Ionako ih gledamoislu{amosvakidan.Qudiskojimasmosedru`ili`ivesovestranestvarnosti.Na{i sagovornici bili su stari, mladi, Novosa|ani i stranci. Uglavnomsenepoznaju,aligovore istim jezikom. Ponudili su nam razli~ita re{ewa na isti, uqudan na~in. Govorili su iskreno, a istina je s wima uvek imala jedno te isto lice. Uzsmehisuze,jerzbognasvrediiplakatiiradovatise,merilismodu{uipre|enukilometra`u u woj. Umesto 101. intervjua nedeqe, podsetimo se kakosunekiodwihgovorilio nama. l Kako vam fizi~ki izgleda Novi Sad? - Nikako. U centar sela ne idem. Bio je mal og ra| ans ki grad, sada vi{e nema ni toga, ostali su seqaci. Ka`u da se jedna zemqa najboqe mo`e sagledati po arhitekturi, a kada govorimo o ovoj nasobini, koju nekibespravnozovugradom,rezultat je katastrofalan. (PredragVrane{evi},umetnik) l Sla`ete li se da Vojvo|ani previ{e }ute i trpe? - ]utimo, trpimo i dajemo najlep{u umetnost, muziku, poeziju i slikarstvo. Me|utim, NoviSadiVojvodinavi{enisu istog nacionalanog sastava. Onojezgro,inicijalnakapisla -nemaje.Neose}amje.(Du{an Mihalek,muziklog) l Smatra{ da odraslost ubija? -Tojeistina.Odraslostzna~ipristajawenadavqewaigu{ewa koja su ti predodre|ena da bi funkcionisao i uklopio se. (Zor an Jaw et ov, strip autor) l Da mo `e{ ne ko ga da o`ivi{ ti bi...? - Nemam ja {ta koga da o`ivim, ve~ni `ivot treba zaslu`iti. O`iveti onog na zemqi, jebiga, onog {to misli da je `iv, a mrtav je, onog {to  mu `ivotprolaziubescewe...Svakina{napor,na{ejavnodelovawe vodi tome - o`iveti mrtvog ~oveka na zemqi. (Zoran Kosti}Cane,muzi~ar) l Po zna je te li ~o ve ka mirne savesti u politici? - S onima koje poznajem sam na„dobardan”.Nisamsetrudio da upoznam wihov unutra{wi svet, jer mi `ivimo u paralelnim svetovima. (Mihal Rama~, novinar)

l Da li je porast nasiqa posledica ekonomske krize ili je problem dubqi...? -[tajestarije,koko{kaili jaje?Sveto,ukorelaciji,jedovelododana{wegstawa.(Rita Kinka,pijanistkiwa) l Huligani se, pre svega, „dobro zabavqaju”? - To je istina, ali nije samo zabava, ve} pra`wewe agresije i unutra{we olak{awe. Samo, razlika izme|u neuroti~ara i psihopateje{toprvipatisam, asdrugimpateiqudiokowega.(Miklo{Biro,psiholog) l Kqu~ pomirewa eks jugosloveneskih naroda je suo~avawe s pro{lo{}u? -Svisena~elnosla`ustim suo~avawem, samo bi svi otvorili kwigu istorije na nekoj drugojstranici.(GoranMili}, novinar) l Da li gra |a ni Sr bi je mawe ~itaju kwige i novine nego ranije? -Ne~itasebitnomawenego ranije, samo smo pre imali vi{e iluzija o sebi. (Vladislava Gord i} Petk ov i}, teo r et i~arkakwi`evnosti) l [ta vama, „strastvenom po sma tra ~u” naj vi {e pri vla~i pa`wu u na{em dru{tvu? -Priznawenemo}i.Tojesjajno. Lo{e je la`no se predstavqatiidavatila`naobe}awa, bitiube|endatime{tosiodabranmo`e{daspasi{dru{tvo ili sa~uva{ neke vrednosti. Kade prizna{ nemo}, ako si iskren,prera~una}e{seiproveriti koje su ti mogu}nosti. (Ugqe{ a [ajt in ac, drams ki pisac) iz da nak l Naj {tet ni ji dru{tva koje `ivi na kulturi spektakla? - Ne znam odakle da po~nem: odtelevizijesagotovore`iranim vestima, zaglupquju}ih i la` nih rek lam a, atrakt ivn o diz an jir an ih ali uglavn om otrovnih prehrambenih proizvod a, izaz van ih epid em ij a i kontravakcina, poigravawa sa klimatskim promenama do svepristunog rata protiv terorizma.(AndrejTi{ma,umetnik) l [ta vas najlak{e u`asne, a da nisu smrt ili bolest? - Nesporazum me|u qudima. Sopstvenimqudima,mojim.Taj nesporzaumumentalitetimame zaista rastu`i. Nacionalizam je trula, gorka vo}ka koja }e kadtaddaseosveti.(MiraBawac,glumica) l A potreslo? -KadasamuTaxikistanuvideo da se tamo podrazumeva da kaogostnemo`e{pro}ipored ku}e, nego mora{ svratiti, a

onda doma}in pred tebe iznese sve. A nema ni{ta. (Jovan Memedovi},reporter) l Naj du bqa ra na ra to va devedesetih? -To{toqudijo{nemoguda prihvatedanisuuvekbili`rtve, nego i oni koji su ~inili nasiqe,atonemogudaprihvate jer to bitno mewa wihovu autopercpeciju.(@arkoTrebje{anin,psiholog) l Da li je Kosovo najboqa srpska metafora? -Zamnogotogajeste,adali je najboqa – te{ko je re}i. Za pogubqeno – da. (Nikita Milivojevi},rediteq) l Ne mislite da je Memorandum SANU dolio uqe na vatru uo~i raspada SFRJ? - Ni govora. Tamo nema mr`we ni napada na nikoga. (^edomirPopov,akademik) l Sme mo li do zvo li ti gra|anim pravo da mrze, kao u Americi? - U jakim demokratijama takve partije su po prirodi marginalne. Uzmite slu~aj „Obraza„, niko mu ne mo`e osporiti pravodapostoji,alijedinina~in je dijalog s wima, kako bi oni shvatili {ta je su{tina hri{}anstva i moderne demokratije. Kad ih zabranite posta}e, bojim se, ja~i. (Mirko \or|evi},publicista) l Da li se ijedan nacista pokajao? -Odgovorjene.Neverovatno! Pri~amooqudimakojisuzlo~inepo~inilimladi.Posle60 godinamnogosepromenilo,puno se pisalo o holokaustu, pa bistepretpostavilidasuneki shvatili{tasuuradili,rekli „isprali su nam mozak, bili smo glupi...” Ali niko. (EfraimZurof,lovacnanaciste) l Uporedi materijal koji ti da da {wa vlast pru `a svojim radom u odnosu na Milo{evi}ev re`im? - Mirnodopski problemi su minorni u odnosu na rat. Ima puno propusta koje vlast ~ini ali i najgori mir je boqi od najboqegrata.(RamboAmadeus, muzi~ar) l Mogu li Kosovo i EU? - Ne verujem, naro~ito posle nerazumnepolitikena{evlade u posledwe vreme. [to ka`e Predrag Simi}: zamislite da u Generalnojskup{tiniUNizgubimo od Evrope. Ili, jo{ gore, zamislitedauGeneralnojskup{tini pobedimo Evropu ? To nijepametnapolitika.(DubravkaStojanovi},istori~arka) l Estra da je u srp skom zlo~inu veka: a) podstreka~, b) sa u ~e snik, v) pa siv ni opor tu ni sta, g) eg ze ku tor ili d)...?

- Ako govorite o kulturolo{kom sam ou b is tvu - akt ivn i oport un is ta i najr ea ln ij e ogledalo mentaliteta. Kao i vlast. (Marko [eli} Mar~elo, muzi~ar) l Vredi li u Srbiji ra~unati na strah od Boga? - Dok Srbi ne pre|u u hri{}anstvbo-ne.(Gor~inStojanovi},rediteq) l Koliko je pad standarda snizio moral u Srbiji? - Pad standarda je posledica pada morala. (Borka Pavi}evi},dramaturg) l Kako oprostiti politi~arima, kada `ive u paralelnom svetu? -Inetreba,{tobiimoprostili?!Imamprijateqicu,`ivinaDediwu,neznamdokle}e mo}i. Preko puta we, mramor, kameni`eqezo,velelepno.Jedan dr` avn i sek ret ar..... Sekret ar...... Sek ret ar! Isp red policija, dva xipa u gara`i, dva na ulici. Sekretar... I sad vi meni - „@anka”! Jeste li sre}ni {to ste je dobili? Jesam, i treba da mi je ~ast {to samjedobila,ali~astinema.U dru{tvusenevrednuje~astkao kvalitet koji moraju da imaju onikojigavode.Isad,mramor, kamen,`eqezo,atibudisre}na - ima{ „@anku”. Nekom „@anka”, nek om auto, nag radn a igra.....(Mirj an a Kar an ov i}, glumica) l Kako vidite zaplet nakon {ek spi ri jan ske ka mu fla`e napredwaka? -Uveksesetimotrcanefloskule „maske su pale”. Nikad nisupale,niti}e.Nebavimse politikom, ali ako pogledate literaturu,maskesuuvek~inilezloiuveksetragi~nozavr{avakadamaskapobedi~oveka. (Miroslav Radowi}, teatrolog) l Za{to u SANU nema xez muzi~ara? - Akademija smatra da je to neozbiqno. Pre pet godina su htelidamepredlo`e,pajepropalo;rekaosamdajeboqedame ne predl a` u - nem am {ans e. (Vojislav Bubi{a Simi}, xez muzi~ar). l Postoji li danas gerila u muzici? -Danasne.Takvovremejenekadabilo,nekakojeglavabila utorbi.Danasjeradnomestou torb i. (Sal e Ver ud a, lid er „KUDIdijota”) l Ima{ li tvo ja mu zi ka skrivenu poruku? - Nekada sam imao poruku, a sadvi{enemam.Verovatnozvu~ikaodaserem,alisadmislim dasamjaporuka.(LajkoFeliks, violinista) n Igor Mihaqevi}


8

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

[ O R O M

S

B O R O M

Svakojakomiri{i Lo`iloseutomirisno dobauprostepe}ke,sad ihzovuseqa~ke.Toje, ka`u,bilonajzdravije grejawe.Mirisalojena toplo,mirisalaje opaklijaizzape}ka, mirisalajevatra, krompira~a,pe~ena bundevaibundevara, jedarednedeqno fri{aklebacilepiwe akojebilokadgod,svakojakojekodnasmirisalo.Kome nije bio zapu{en nos i koganijestisnobalaban,tajjepo mirisu znao di je, kakvo je vreme, koje je doba dana, {ta }e biti za fru{tuk il za ru~ak, ko {ta u kom{ilukuradipoavliji,kojivetarduva,jelvodavru}ailjeladna, jelmlekofri{kopomu`enoilje od sino}, jelil lubenica zrela i daljediwaslatka,jelkominaradi, kako je na{telovan fi}in motori{takom{ijelo`eupe}.Bilojetujo{mirisaimirisa,alkako godine idu sve mawe na dobro miri{i. Da je kogod teo, mogo bi kadgod vezanih o~iju i zapu{enih u{iju da se sna|e i da zna di je. Atar je miriso druk~ije od sela. Da bude po{tenaigra,trebalobidazapu{iu{i,atariseloimajudruga~ije zvuke. Svaka wiva druk~ije miri{i, detelina na sebe, `ito ima svoj miris, suncokret miri{i ko suncokret, bostan miri{i samo akojekogodnalenijifri{kojeo lubenicuanijeprevrnokorunao- pa~ke. Orawe miri{i najlep{e, tojemirisna{ezemqe. Seloimasvojemirise.Nekodr`isviwe,nekoimamarvu,onitamoimaduovaca,budei`ivine,ze-

T

cova, svega je kadgod bilo i sve je risale na pomazano. Pomazivalo valisutakojekakvazra~ewaizzemirisalopoizobiquizdravqu. se vodom i kravqom balegom. Ne, mqepasukazalidakrozslamariAvlije su bile po~i}ene, pred nijebiloniru`nonisramota,de- ce ni{ta nije od dole prolazilo. ku}omseuve~epolivalo,dasemal- gutantnojo{mawe,bilojetooli- Zato je narod u to doba i bio ~eko ubije pra{ina, tek to je lepo ~eweurednosti,~isto}e,vredno}e stit,divanilisujednisdrugima, mirisalonaa{ikovawe,lakuno} redu{aimirisalisuzemqanipo- nijebiloneispavanihikavgaxija i miran san. U to doba se spavalo dovina~isto.Atek{tosu{ta- spodo~wacima,kodanaske,kadsvi pored otvorenog penxera, neko u firi mirisali, tek to je bilo spavamonadu{ecimaifederima. konku, neko na avliji pod dudom, {togod. [tala je mirisala na kowe, na oni hrabriji su spavali pod oraU jesen, kad se porade poslovi, marvu,nadetelinuizob.U{tali jom.Nijetrebalahrabrostzbogvi- obere kukuruz i kad ga smeste u suspavaliiqudi,tamojeziminala i ve{tica, kadgod ni gusenice ~ardak, do|u na red slamarice. vek bilo toplo. Tek posle mlogo nisu na oraj ’tele, kamoli vile i Stare qu{tike idu na |ubre, a s godinasmislilisulekaridajei ve{tice, nego je pod orajomzdravoladnoimorase dobropokriti,konebida ozebeusredleta.Utodoba,kadnamjesvemirisalo, kere nisu bile ko ove danas, {to ujedadu decu po {kolama i na {oru. Taka keranikomtrebalanije.U to mirisno doba bilo je tri vrste kera: bele, crne i`uteisvetrisubilena{e.One{arenesubiledobrezabostan. Odavlijskihvratapado krajatre}eavlijemirisalojerazli~ito.Kodkapije je mirisalo na kru{ke, tu je jo{ deda posadio kru{ku, pa kad koja zrela otpadne iz vr~ka i bubne o zemqu,miri{iinaulici, dokjenepokupeukominu. Malko daqe mirisalo je cve}e, s prole}a zumbuli, kad no}i budu toplije mirisala je no}na frajla. Mu{katle su i ondak mi- Nijebilonipra{inenisuvogvazduha,nijebilodimaimirisaplina risalesamokadihkogoddira. novim se pune slamarice, perine tolekovito,kadsekogododboleS prole}a je mirisala ku}a na il kako ih je ve} ko zvao. Nikad snikadru`iskowima,tojedanas fri{aklep.Lepjeblatokojimse nisam ~uo da su imale neko drugo terapijaanekadjebiosasvimobiopravqalotamodijeotpalopar- ime kad su ih punili qu{tikama ~an,zdrav`ivot.E,alondakjemi~e il di se malko potklobu~ilo. od kukuruza. Nije to ondak nikom risalo. Lepjemirisaonaplevui`utuze- nibilova`no.Va`nodasumiriKadpadnesnegikadzazimi,prmqu iz jamura~a, imo je i malko salenaplodnugodinu,dasenawi- vo se otopi na |ubretu. \ubre se crnezemqe,daneispucaodsunca. mazdravolepospavaloidasubekadgod pu{ilo cele zime, ko da i Kadseosu{i,uvatiikadmuizve- }arski{u{kale,kadgodsunawiodekodnasimavulkana.Radiloje tri miris, preko wega se potkre- ma vodili rat protiv bele kuge. igorelo,ko{totreba,danarani ~avalo.Ondakjemirisokre~icr- Nisuondakniznalidaimaibele wivudogodine,darodiboqe.Prnafarbai{taniclezamalifr- kuge, to su tek posle izumeli ovi vi te`i paorski poso na zimu je taq,daseneugrudvaakojenepo- {tosupo~elidaspavajunamadra- bio da prevrnu |ubre da jednako tro{e pa ostane za dogodine. Ci- cima s federima i morskom tra- radi,ono{tojebilogoredapregqenabasamkuiokokonkamiri- vom od gore. Posle su stru~waci meste dole. I ondak je mirisalo, salesunacrvenufarbu,swomsu priznali da su slamarice bile navredneruke,uglaisanosapi{te potkre~avane. Konk i sobe su mi- zdravolekoviteidobre,istra`iod vila, staru {ubaru na glavi i

smotanucigaruunovinsku’artiju, zalepqenuvr~komjezika,dasene razi|e.\ubreko|ubre,mirisalo jenasebe. Pu{nica je iz po~etka mirisalanabelilukacisalamuru,posle nafinidimaondaknalepotu,da se nikud ne `uri, lagano da radi bricaidase~eqadradujuzaastalom. Uvajatujemirisalamastizatopqeni ~varci, kiseli kupus, s tavanajevuklapromajamiris`itas gomile koju su ponekad me{ali. Akobiseuvukokojimi{sjeseni, omabigapomirisuosetiliipu{talima~kudajednuno}tuno}i. Sutrabiopetmirisalopostarom. Lo`iloseutomirisno dobauprostepe}ke,sadih zovu seqa~ke. To je, ka`u danas, bilo najzdravije grejawe.Sjednestrane,iz sobe, mirisalo je samo na toplo. Nije bilo ni pra{inenisuvogvazduha,nijebilodimaimirisaplina, mirisala je samo opaklija iz zape}ka, {areni papirokope}ke,kadsejako ugreje i zimski mir i spokoj. S druge strane mirisalajevatra,krompira~a,pe~enabundevaibundevara,jedarednedeqnofri{aklebacilepiwe.Nema lep{eg mirisa od fri{kogumivenoglebaiztakepe}ke. Utre}ojavlijijemirisala kukuruzovina, slama, ogrizine,pleva,{apurike. Ubuxakusepomirisuznalo di je trap, mirisala je zelenunedequzajutra,kad su je vadili za `utu supu. Nikadlep{anijebilanegoonaiz trapa,izpepelaipeska.Koju~eda jeizva|enaizba{te. Danassesvete`eorijenti{emo inanosio~iiu{i.Svemawemiri{i a sve vi{e smrdi oko nas. NoseviimrastukoPinokiju,u{i namrastukomagare}e,nossve}e{}estiskamozbogsmradova,malomalopaza`murimo,danegledamo brukuisramotu.Celuno}namgore sijalica, da vidimo di smo, da ne lutamo. Tako je to kad oko nas vi{eni{tanemiri{ikokadgod, kadsenarodsubotomkupoimirisopo{tenocelenedeqe. n BoraOti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

T

Praznicinamsti`u...

akav ti je ovaj na{ lebac politi~arski. Dok prost, svakodnevnisvet,potpuno nesvestan ozbiqnosti i bremenitostisituacijesvetkujeipraznuje,misekupamouznojusvom. Kakopri|ekrajgodine,ga}emewam po triput dnevno. Prva stvar, {to je na redu buyetirawezanarednugodinu,gdebisvakodaugrabikol’komo`e,aonda brateslatkiiduiovipraznici a zna{ vrlo dobro kakav ti je na{bira~.Tonezasitoive~ito nadrndanonavlas’,paakone{to qudskinapravi{,dre~idamuje skupo,aakopritegne{buyetski kai{–lele~edajeiBogzaboravionana{umaluvaro{. Da ja ne bih slu~ajno pogre{io,zovnemIzvr{niodborna{estrankeizatra`imstav,da re~em,svojemi{qewe.Dalida mi do~ek Nove godine bude ba{ onako...doma}inski,ilidaseu smislu racionalizacije javnih finansijapri{tedimodopredizborne kampawe? Kad i tamo konfuzija!^ekajdavidimo{ta }edabude9.decembra,‘o}emo l’dobititukandidaturu,nijese jo{iskristalisalojesul’nabarikadama jablani ili balvani, jeli’ldrugitalassvetskekrize na{a{ansailiopasnost...isve tako nekako naok olo pa se ti, bralemoj,sna|iinezaribajne{tokod[efali~no. [ta }u, kud }u, pa k’o velim dapodelimeventualnuodgovornosttetijasazovemstrana~koop{tinskikolegijum.Davidimo {tadaseradi,nijemalastvar, da tako re~em, pitawe od milion evra. I proviziju. Ona kowina od mog potpredsednika se samo cereka, briga wega kad je ve} uplatio aran`man u Valdizeru. Kobajagi bi}e za Novu go-

dinunapaneluEvropskogfonda zafarbaweoblaka,{tali,aja treba da se parabo~im sa promrzlimnarodomnatrgu.Azna{ kakijena{narodkadsena{qema kuvanoga vina. Ho}e to i da zvi`di,akoimasnegaga|ajugrudvama-ledewa~ama, bacaju petardezavrat...~udoipokora. Odmah smo se slo`ili da su decana{enajve}eblago,aitre-

po~e{e ovi jawi~ari da mar{irajudalekovidnicom,topoludelozapustimturskim.Dobro,to smo re{ili, ali {ta }emo sa ostalimbira~kimtelom. Elem,kaonajprihvatqivijiiskristalisao se predlog Milke, op{tinske kafe-kuvarice, ~ije smomi{qewezatra`ilikaonajkompetentnijepersonezapitawa naroda. Preko na{ih aktivista

lom svetu, ^ola je u Montenegru,Zmikinesmena‘ladnoda peva, mrznu joj silikoni i okameni botoks, Bora Drqa~a je u Ofenbahu,pasmonekakospali naBorislavaZori}aLi~anina. Pustimo da jedno dva-tri sata sviraju na{i lokalni tambura{i–jerboakone}e,imadaim oduzmemoonu{upuukojojsuse ra{irili–aondakadsenarod

babira~kotelonegovatiodmalijehnogu,teutomsmisluvaqa anga`ovati omladince da u kostimima Deda Mraza pozajmqenim iz Doma kulture tokom pretprazni~nogdanasubjektima na{eg konstantnog politi~kog delovawabesplatnodelebonbone.Ostaonamyaknekihturskih karamelajo{odprepargodina, ondaihnikonijehteo,al’otkad

zaposlenih kao sme}ara i referenata za naplatu parkinga pusti}emo informaciju da smo stupili u pregovore sa Cecom, alijeizobjektivnihrazlogabilaspre~enadaseodazovenau~e{}e na humanitarnom, pa samim tim i besplatnom koncertu. Ne{tojelumbagouhvatio. Kobajagi Joksimovi} je ve} kaparisan, Brega bauqa po be-

na`drqekakuvanogvinairakijesakazana,objavimodajezbog lo{ih meteo-uslova i ovaj renom ir an i estradn i umetn ik morao da otka`e u posledwi momenat.Narodu}e,onakopodnapitom, biti svejedno, a mi }emo honorar ionako uplatiti na ime onog malog Zori}a {to galetoskaouzornogomladinca primismo u komunalnu polici-

ju.Borislav,Vladislav,Branislav,Miroslav...kotepita.Da se na prole}e ima za plakate, bilborde, flajere, liflete i takoto. Taman smo to tako operacionalizovali,kadsejavqaona~avka iz finansija, ka`e nemamo tro{ak za kazane, vino i rakiju iskazan kao buyetsku stavku. Pa ~ekaj,majkumu,jel’stojiubuyetu moj sve~ani prijem i koktel kao pre{jednika op}ine. Stoji! E, pa lepo, {to se tamo popije, popije se, a ostalo u kazan~e, uzeto od vojne po{te, pome{a{ ibogdatevidi.Emme{anobr`eudara,emsiu{parao. Zadovoqan sobom taman mi{qah da raspustim kolegijum, kad mi onaj cmoqavi direktor vodovodapo~ene{tootradicionalnom vatrometu, kao ne mo`e bez toga. Pa naravno da ne mo`eidajeba{onpotegaoovo pirotehni~ko pitawe, kad mu {ogor, penzionisani zastavnik, svake godine uzme lepu paru na onih par kineskih prskalica {toihizpra}keizbacuje.Apri tome nije ni na{ ~lan. Taman sammisliodagaizmu{tram,al’ mi ne{to kvrcnu u glavi. Ipak nam treba taj vatromet, koji sledujenakonmogsve~anoggovora-~estitke na{im dragim i obo`avanim sugra|anima, koji videsavmojtrud,naporibrigu za wihov benefit. Ako ni zbog ~ega,aonodaseiskoristiprilikaidoknarodgledaunebesa dausko~imuslu`benulimuzinu iuteknem.Zna{tinas.Prvose pije,papeva,papuca... n Aleksapl.Adetovi}

Beztambura{asviwokoqanema

TRADICIONAL

Koba kao

akojepravisviwokoquSrem odvajkadabiopolovinomjanu ra,posleBo`i}ainakonzav {enog posta, datum odr`avawa i ovo devetnaestogporedu„Sremskogsviw koqa“uVogwu,paojekaoiposledwi ~etvrtvekanaprvusubotuudecembr To je tekovina socijalizma, ka`u, ka jeuvekbilonekolikoslobodnihdana Danrepublike.Uovomsrema~komsel jedaleke1974.godine`ivelooko1.0 stanovnika,ateistegodinejeizvezen ~ak17hiqadatovqenika.-Ciqnam daodzubavremenaizaboravaotrgnem na{eobi~ajeitradicijuklawasviw Tako|e,svakegodinenaovojmanifest ciji, pored toga {to svi mogu da nau~ ne{to novo, meso i mesne prera|evin seprodajuupolacene.Aotomekolik smopoznatigovoriito{tove}tre} godinu zaredom imamo goste iz Slov nije-ka`epredsednikSavetaMesnez jednice Vogaw, koja je i organizato takmi~ewa,Bo{koJeremi}. Rumenili su se Slovenci na sviw Sremciinazdravqalivru}omrakijo nom. U Rumu su prvi put do{li pre takmi~ewebo}ara,auVogawnasviw -Ovdenamsemnogosvi|aijakosele limo ove sremske kobasice, pe~enu s kupusiovakolepojesamouSremu.P u Sloveniji, ali ovde ima pravi {m svegasuqudiidru`eweisigurno}e laziti-tvrdiSre}koLapawaizKra

I

@ivanNinkovi}izStejanovacajebi zapravqewe~varaka

Anaovogodi{wemtakmi~ewuu~es ekipa sa teritorije celog Srema, a n Sremiceizpetudru`ewa`enakojes kazale da sviwokoq u Sremu ne mo` `enskespretnostiiume{nosti. -@eneusremskomsviwokoqupreu tojekuvawepaprika{a,pravqewesa Srema~kogsviwokoqabezdobrihsal neumeba{svakadoma}icadanaprav doma}icesenehvatajuvarja~e,negon kupe-`aliseSremicaizVogwaMir


dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

U P O T R E B A

@ I V O T A

^estitkasa@itnogtrga arski grad, “majka gradova”, pre neki dan. @itni trg, bez sne- zlatnog jelena”. – “Pogledajte, molim vas... Zar nije divno sre|ena! ga. Ku}e gra|anskog stale`a u difuznoj sumaglici jutra, urav- Novi vlasnik, o ~oveku ne znam ni{ta, obnovu je uradio pod nadzorom note`enih tonova i delikatne figuralnosti, par~adi torti na{eg Zavoda i, vidite, rezultat je sjajan! Savr{en! @itni trg je pro(da ih sada ne imenujem) izlo`enih u staklima be~kih, pe{tanskih i storno-kulturno-istorijska celina i, naravno, vlasnici su du`ni da {aba~kih poslasti~arnica, trgova~ko-zanatlijske ku}e @itnog trga, konsultuju na{ Zavod. Ali, znate, uvek ima poku{aja skrnavqewa...” ili Trga @itna pijaca, ku}e “sun~ane atmosfere”, slepqenih profi“Da”, slo`ih se sa gospo|om Mirjanom. “Neke fasade su ruinirane, la, sraslog zidnog tkiva, kao nekakvi {areni kola`i pore|ani u za- eno, ona ku}a tamo, pa i ona ku}a tamo... Ku}a ]ire Mileki}a zrela je glavqu Save u tri zako{ena bloka nepravilne trouglaste strukture – za obnovu! A vidim i neke metalne izloge. Kako to spre~iti?” s rimskom zaostav{tinom u sredi{tu trga kao s rasporenim trbuhom “Kako? Te{ko. Preko no}i osvane neki metal, plastika... A ako je iz kojeg vire kosti – di{u u svojoj stilskoj komplementarnosti i iz- izlog ili prozor izvorno bio od drveta, takav mora i da ostane, zar ne! globqenosti iz pravouglog “terezijanskog” geometrizma kao jedan E, sad, {to se ti~e zapu{tenih fasada, nema ih mnogo. Znate, qudi treharmoni~ni organizam, srce gospodskog Srema, napajano krvqu grada s ba i razumeti, nemaju para da srede fasade. Lako je nama pri~ati. A, nekoliko uli~nih pristupa, }o{kova. Me|utim, s koje god strane sve- vidite onu zgradu... Secesija! Fantasti~an primerak secesije! I zamita ~ovek izroni na @itni trg, me|u wegove austrijske kov~e`i}e vi- slite kako bi sinuli weni florani ukrasi da se ku}a obnovi.»” sokih i strmih krovova, me|u prozore sa {alukatrama i s obrvama, iz“Kako je istori~arki umetnosti u penziji?” upitah qubaznu i susrebio je s prave strane: prizor je uvek uzbudqiv, ma iz kog ugla vam vizu- tqivu gospo|u @igmundovac. ra trga u{la pod obrve, takav da osetqiviji posmatra~ sa strane – po“Jaoj, da znate kako mi je `ao {to nisam u mojoj kancelariji!” re~e sebno onaj sa “ju`nim” predrasudama! – ako ba{ i ne ostane bez daha `ena sa {akom na prsima. “U mitrova~kom Zavodu radila sam vi{e od (ne treba preterivati), ono se, bar, zagrcne, a svakako se zamisli i dvadeset pet godina. I volela sam svoj posao. Do{la sam iz Subotice preispita, pred kompozicijom kao preslikanom sa nekog varo{kog tr- sedamdeset ~etvrte, pa sam prvo predavala u {kolama, pa upoznala buga u provincijskim dubinama Sredwe Evrope. du}eg mu`a... Moj otac je [ap~anin. Deda mi je u do{ao iz Sopotnice Jelen, skulptura izlivena u gipsu, zavarena na platformi krova po- kod Ni{a i bio je vlasnik ciglane u Bogati}u.” vi{e vrata nekada{we kafane “Kod zlatnog jelena”. I ~etkom na“Kako ste se uklopili u sremski mentalitet?” upitah je na rastan{krabano na vratima: Kineskaprodavnica. ]o{ak “Kod zlatnog jele- ku. “I kako vam je u Mitrovici?” na”, }o{ak kod davno uspavane kafane oven~ane harizmom kultnog ka“Volim je!” re~e gospo|a @igmundovac. “Ovo je mali, slatki grad sa fanskog svetili{ta, ~ija se siva qu{tura, duga~ka prizemna zgrada s prelepom arhitekturom, grad koji se mo`e voleti! Pa, pogledajte, mokrilima na dve ulice, polako raspada, ra~vasti je i, u neku ruku, spo- lim vas, samo ovaj @itni trg. Lep je i po sivom danu, a kad grane sunredni pristup @itnom trgu iz pravca Male crkve (Zanatlijska ulica) i iz pravca gustog kalambura krivudavih i uskih ulica zakovitlanih u {irokom radijusu oko Velike crkve (ulica \ure Jak{i}a). Jedna od wih, uli~ica Pu{kinova, pak, koja izlazi na @itni trg blizu Mileki}eve ku}e, kratka i uska, prose~ena kroz gusti{ mawevi{e trgova~kih ku}a – neka vrsta pre~ice izme|u Solarskog i @itnog trga – zapravo je jedan od onih “orijentalnih” sokaka i prolaza, ~ija je urbanisti~ka matrica, bez qutwe, prekopirana jo{ iz turskih vremena. Aorta @itnog trga, glavna saobra}ajna `ila, napaja trg krvqu i benzinom kroz duboko grlo iz pravca Velike crkve, i oblizuju}i ekscentri~nu fasadu Bogdanovi}eve ku}e s devet prozora zasvo|enih markantnim lu~nim obrvama, izlazi kroz “levak” na visoku obalu Save, nekada{we la|arsko pristani{te, sada betonski nasip i poplo~ani kej s vodoravnim pogledom na gwile, golu`drave desni ma~vanske obale, onostraniSrem i, polulevo, s pogledom na graciozno brvno s pilonima i ~eli~nim {trikovima vise}eg pe{a~kog mosta sv. Foto:S.[u{wevi} Irineja, betonske apstrakcije iz- Mirjana @igmundovac: „@itni trg je kao iz bajke!” nad trome savske supstance (s pe{acima na mostu, koji odozdo, posma- ce, pa kad ozeleni trava, pa ovo drve}e kad olista... Lepota! I znate trani s keja, zamuzgani u difuznoj svetlosti mutnog dana, promi~u iz- kad je jo{ lep, kad zaveje sneg! Onda je @itni trg prava zimska bajka!” nad vode kao utvare). Sneg! Ah, sneg! Iz onih predratnih vremena, bogatih snegom, koja @itni trg! Ko su “privilegovani” koji tu `ive ili su tu, pak, `ive- nam iz dana{weg ugla egzistencijalne jeze, uzrujanosti i nesigurnosti, li? Ku}a broj 13, jednospratna stara dama uglavqena me|u zidove na izgledaju tako prostodu{no, bezazleno i, ~ak, sre}no u svom prividu centralnoj osi trga, s gvozdenom, okamewenom terasom iznad vrata i stabilnosti, kada su jo{ qudi, qudi koji kao da dolaze iz praistorije, ogradicom od okruglih `eleznih cvetova koji miri{u na XIX vek (mi- jedni drugima po{tom slali decembarske ~estitke (s markicama koje su luje ih papirnato li{}e uli~ne breze), odrtavele fasade, s izblede- se lepile jezikom), se}am se motiva – ili se motiv se}a mene – se}am se, lim, okruwenim, ru`i~astim malterskim omota~em, ali o~uvanim, dakle, crte`a, tako infantilnog u svojoj karikaturalnoj dobroti i premda neobojenim i zapu{tenim sun|erastim profilacijama, biq- vickastoj jednozna~nosti novogodi{we propagande, da se pitam, evo, nim lajsnama, medaqonima, grafi~kim akcentima: ogwi{te nekada- sada, dok na prozoru kompijutera, zami{qen u pauzama izme|u dva zare{weg gradona~elnika ]ire plem. Mileki}a! Ku}a broj 33, ku}a Bog- za, prelistavam [ukijev album sa na{eg putovawa u Carski grad, kakve danovi}a, duga~ka prizemna gospodarica @itnog trga (XIX vek), prem- veze imaju austrijskeku}e @itnog trga sa ~estitkom iz mog se}awa na da na wegovom “perifernom” izlazu na vodu (pristani{te), najmar- kojoj se nacrtani pijanac, s fla{om u ruci i {iqatom kartonskom kakantnija gra|anska ku}a u Sremskoj Mitrovici, ekscentri~na kraqi- pom na glavi, pridr`ava za svetiqku oven~anu kro{wom lampiona, zaca @itnog trga, ogrnuta mo}nom fasadom kao sa debelim baldahinom, glavqen u snegu, pod `utim, zamrznutim prozorima nakin|urenih varosva u pastoznim nanosima, s izobiqem detaqa, s an|el~i}ima i glava- {kih ku}a (o~ito u novogodi{woj no}i)? I evo odgovora. ma obraslim gipsanim li{}em kao koraqima, ku}a Bogdanovi}a, visoSve ove prete`no jednospratne (ku}a Mileki}a) i prizemne zgrade ka estetika gra|anske arhitekture koja zvu~i kao simfonija dubokih, (ku}a Bogdanovi}a), stare mawe-vi{e preko sto pedeset godina – svetamnih tonova. A `iveli su na @itnom trgu ili su tu jo{ uvek i Vuja- tlo`ute, oker, bledoplave, roze, azurne, naranxaste, golubije-sive, {kovi}i, Stoj{i}i, Krstono{i}i, Cvetkovi}i, Me|e{ki, Kunclovi, oquskane i okruwene, bezbojne – jedna, pa i ona tamo druga, prebogata Udicki... zidnim nakitom (na ~ijem ajnfortu, nenajavqen, bezuspe{no zvonim), Gospo|a Anica i gospodin Predrag Pe|a Udicki, s uramqenim Pe- tre}a neorenesansna s prozorima obrubqenim sitnom listopadnom |inim slikama u rukama (vidimo se u novogodi{wem broju!), zastali su ~ipkom i lozasto isprepletanim `eleznim `icama, ~etvrta, pak, na @itnom trgu i }askaju sa jednom gospo|om – slu~ajan susret kao po- oblog neobaroknog «zabata sa Svevide}im okom u malom, tajanstvenom tvrda da ni{ta nije slu~ajno, pa ni slu~ajni prolaznik. Mirjana @ig- trouglu s polukru`nim lepezastim zracima, peta, {esta, sedma... svemundovac je istori~ar umetnosti, dokumentator u Zavodu za za{titu dene, nenametqive zidne bi`uterije i kozmetike s ponekom gipsanom spomenika kulture, penzionerka od pre nekoliko godina. Preporu~u- minijaturom, lajsnom i rozetom pod nastre{nicom, s visokim prozoje me kolegama iz Zavoda, ali meni ba{ treba istori~arka umetnosti rima polukru`nih i ravnih obrva i sa {alukatrama, sve te gospodu penziji! Razgledamo u prolazu @itni trg i krivimo vratove s pogle- stvene ku}e na @itnom trgu, ma iz kog ugla ih posmatrali (sa snegom dom na palatu (nekada{we vlasni{tvo Vuja{kovi}evih) koju je obno- ili bez snega), sveobuhvatno uzev, nisu ni{ta drugo do jedna slatka vio mitrova~ki zet, poreklom iz Br~kog... starinska novogodi{wa ~estitka zapra{ena srebrnim ~esticama s “A pogledajte ovu lepoticu! Biv{a {tamparija. I {ta ka`ete?” qupkim “hologramom” u gorwem desnom uglu: malim zlatnim zvon~i}iMirjana @igmundovac okre}e se prema podmla|enoj svetlozelenoj fa- ma na gran~ici. I s crvenim bobicama u li{}u, obavezno! sadi, ugao ulice \ure Jak{i}a, prvi kom{iluk uspavane kafane “Kod n @eqkoMarkovi}

C

NAOPA^KE

uzimaju fini{, a al~i}a i krofni. l~i}a nema, a to vi. Ove dana{we novce u xep i sve ra Vulin.

l АкоНемачканепопусти Србији, Србинеће Србима.

stvovalo je {est nisu izostale ni su pokazale i do`e da pro|e bez

l Какоискоренити корупцијууземљи, кадсукорени уврху?

io zadu`en

Ono {to je ohrabrilo i obradovalo sve prisutne na ovogodi{wem sviwokoqu je broj mladih koji su se prihvatali svakog posla i sa, gotovo istom ume{no{}u, savladavali sve zadate poslove kao matori. Tako su bra}a dvedesettrogodi{wi Milo{ i dvadesetogodi{wi Stevan Maleti} iz Vogwa bili glavni majstori za kobasice. Tvrde da je glavni sastojak quta paprika, a da jedino u srema~ku kobasicu ne ide ni jedno drugo meso sem sviwskog. - Srema~ku kobasicu od svih ostalih razlikuje Sremac, jer niko ne mo`e tako dobro da napravi kobasice kao {to to Sremci umeju. Kobasica mora da bude quta kao sama Sremica, a tu meru samo Sremci znaju. Ovo je jednostavno tradicija i to se voli. @ivan Ninkovi} iz Stejanovaca je bio zadu`en za pravqewe ~varaka i ka`e da je sviwu lako zaklati, ali da je prave ~varke te{ko napraviti jer je tajna u jakoj vatri i neprestanom me{awu napred – nazad. Ne{to daqe je devetnaestogodi{wi Miroslav Krsti} tran`irao meso lakim i ume{nim pokretima. - Mi Sremci smo vrsni majstori jer smo „od svega“ i znamo sva{ta da radimo. Sve {to znam sam od oca Jovana nau~io, ali mi ne radimo po pravilima mesara. Mi mladi imamo i kompjutere, treniramo i kik boks, ali igramo i folklor i trudimo se da sa~uvamo na{u tradiciju – iskren je mla|ani Miroslav. Svo vreme sviwokoqa dva `irija su se motala oko majstora i redu{a. Prvi `iri, u sastavu Spasoje Mar|elo{ki, Qubi{a Jano{evi} i Jovan Adna|evi} ocewivao je mu{ki deo, i tvrde, nije im bilo ni malo lako. Ipak su progla{eni najboqi. Tako je za najboqu amatersku ekipu u klawu sviwa progla{ena bratija iz Stejanovaca. Za najboqu ekipu u tradicionalnom klawu sviwa, koja je podrazumevala obradu sviw~eta bez rama na vratima i {urewe u slami, progla{eni su „Gejaci“ iz Vogwa. Najboqe kobasice napravili su Be{enovci, a najboqe ~varke i xigerwa~e „Ciba“ Svetozara Maleti}a iz Vogwa. Najboqe organizovan nastup imala je ujedno i najmla|a ekipa – Krsti} i sin. Dvo~lani `iri, u sastavu Boro ]ori} i Jovica Doro{ki, zadu`en za `enski deo, tvrdi da je imao mnogo te`i zadatak nego kolege zadu`ene za mu{ki. Ka`u, trebalo je sve te sal~i}e, kola~i}e, paprika{e i ostale {pecije probati i onda jo{ i odlu~iti se za najboqe. I tako, posle poludnevnog mu~ewa, odlu~i{e da su najboqi sviwski paprika{ skuvale `ene iz Jemene. Najboqu etno postavu imale su `ene iz De~a, najboqe kola~e Pe}in~anke, najboqe vino `ene iz ^erevi}a, dok je za najboqu redu{u progla{ena Sremica An|a Debeqa~ki iz [a{inaca. Dugo u no} su, uz zvuke tamburice, ostali Sremci da nazdravqaju i vesele se zbog uspe{no zavr{enog sviwokoqa. Bili su opu{teni jer znaju da im je to jedini dan u godini kad ih `ene ne}e po`urivati ku}i. n JelenaAnti}

l Митологијајенаука омиту.

wokoqu kao da su om i crvenim videset godina na wokoq – pre tri. epo dru`imo. Voslaninu i kiseli Pravi se sve to i mek. Najboqe od emo i ubudu}e doawa.

l Србијарадиштоможе инеможе. Штонеможе, имаприоритет.

Tran`irali meso kao matori

Ilija Markovi}

asicaquta Sremica

l Србису унутрашњипроблемКосова, јерјеКосовоСрбија.

LNI SREMSKI SVIWOKOQ U VOGWU

mu uavrog, woih ru. ada za lu 000 no m je mo wa. ta~e ne ko }u vezaor

9


Rejtinzi bRinu i elitu

N

akon {to je Ma|arskoj spu{ten kreditni rejtingna„BBB”,aBelgijisaAA+naAA,agencija„Modis”upozorilajedasuugro`eniinajvi{ikreditnirejtinzidr`avaevrozone„akonedo|edo mera koje bi u kratkom roku stabilizovale kreditna tr`i{ta”. Naime, najvi{i AAA kreditni rejting u ovom trenutku u`iva 6 zemaqa evrozone: Nema~ka, Francuska,Austrija,Luksemburg,Holandijai[vedska. –„Modis”jeoglasioalarmzaevrozonu.Tojepodsetniknaono{tojeve}ugra|enoucenedeonica:nijedna zemqanijeimunanakrizu–izjaviojezaRojtersSebastijanBartelemi,analiti~ar„LuisKapitalMarketsa”,nezavisnesvetskebrokersko-dilerskeku}e. Premapisawunema~koglista„DiVelt”,pomenutih {estdr`avadogovaraseoizdavawu„elitnihobveznica”,nakojebiprinosbiood2do2,5odsto,odnosnone{to malo vi{e no {to trenutno donose desetogodi{we nema~ke obveznice. Ideja se, navodno, razmatra ve}nekolikosedmica,a„elitneobveznice”su,navodno, i deo koncepta ugovora o novoj monetarnoj uniji, koji bi potpisali samo najboqi. Nema~ko ministarstvofinansijaje,me|utim,iovajputodlu~nodemantovalomedijskenatpise,isti~u}idane}ebitinikakvihevroobveznica,pani„elitnih”. Podsetimo, predsednik Evropske komisije @ose ManuelBarosopredesetakdanaprezentovaojetrimodela evroobveznica, koje bi izdavalo svih 17 zemaqa evrozone, ali je nema~ka kancelarka Angela Merkel odbacilatepredloge.Ona,naime,strahujedabitovodiloposkupqewuzadu`ivawazaNema~ku,aistovre-

menosmawilopritisaknaprezadu`enezemqedakona~nodoveduuredsvojefinansije. Usvakomslu~aju,Organizacijazaekonomskusaradwuirazvoj(OECD)iza{lajesprocenomda}eprivrednirastwenih~lanicasaovogodi{wih1,9postou 2012. godini usporiti na 1,6 procenata, dok bi stopa nezaposlenostitrebalodasezadr`inapostoje}emnivouodokoosamodsto.Prognozesetemeqenascenarijuda}epoliti~aripreduzetiadekvatnemerekakobi sespre~ilinekontrolisanibankrotidr`ava.USjediwenim Dr`avama se o~ekuje da }e slede}e godine rastbitinanivouod2posto,dokbi2013.ubrzaona2,5 procenta;uevrozonise,pak,pla{eda}eso~ekivanih 1,6 posto u ovoj godini u slede}oj rast biti svega 0,2 procenta,dabitek2013.donelamalo`ivostiiskok na1,4indeksnapoena. No,ono{toekonomskimanaliti~arimaulivaodre|enioptimizamiporedkrizeevrozone,jesupodacisa blagajni radwi u SAD. Naime, za vikend nakon Dana zahvalnosti (koji se obele`ava ~etvrtog ~etvrtka u novembru)ameri~kisupotro{a~iistresliizxepova rekordnih52,4milijardidolara.Tihjedanatrgovine ivebstraniceposetilo226milionakupaca,naspram lawskih212miliona,iprose~nosupotro{ilibezmalo400dolara,dokjepro{legodinetajcehiznosio365 dolara.Kakosesli~antrendo~ekujeiEvropitokom predstroje}ihbo`i}no-novogodi{wihpraznika,ekonomistisenadajudajetoipakpreznakdanijesvetakocrno,negodasuupitawuposledwitrzajikojinajavqujukrajkrize. n E. N. L.

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

RumunijajezemqaEvropskeunije snajmawegojaznih,dokgotovo ~etvrtinaBritanacapatiod prekomernete`ine,pokazuju podacikojejekrajemsedmice objavioEvrostat. Zemqekojesu najmawepogo|enetim„velikim problemomjavnogzdravstva”, kakoganazivaEvropski statisti~kizavod,supored Rumunije(8postopretilih`ena, 7,6postopretilihmu{karaca), Italija(9,3i11,3posto), Bugarska(11,3i11,6posto)i Francuska(12,7i11,7posto). Najpogo|enijesu,pak,VelikaBritanija(23,9posto`enai22,1posto mu{karaca),Malta(21,1postoi24,7posto),teMa|arska,Litvanija iEstonija.Utimzemqamabrojkesepribli`avajuonimauSAD-ugdeje 2009.bilo26,8postogojaznih`enai27,6postomu{karaca. Uo~enojedasebukvalnousvimzemqama~lanicamapostotakpretilih `enasmawujekakosedi`enivoobrazovawa,dokjekodmu{karaca tajjetrendmaweuo~qiv.Ina~e,ugojaznesera~unajuoneosobekoje imajuindekstelesnemase(BMI=kg/m2)vi{iod30

I

mali smo, dodu{e, jednu aferu. Otkrili smo prevaru:gra|anima,poreskimobveznicimanapla}ivanesuputarinenajednojkratkojdeonicinaputuodStrazburadoPariza,iakojeonaizgra|enaupravowihovimnovcem.Tojetrajalogodinama, alizahvaquju}ina{imnovinarima,paresuimvra}eneisva{tetajenadokna|ena.... OvakojenovinarimaizSrbijeodgovoriozamenik glavnogurednikafrancuskogregionalnogdnevnoglistaDNAFransoaMonpezatnapitawedaliutimnovinamauop{teimaafera,te{kihpri~ailisebave iskqu~ivolak{im,`ivotnimtemamasvedenimnanivopojedinca,kakose~inipriprvompogledunastazbur{ku {tampu. Bio je francuski novinar zate~en pitawem kolega iz Srbije, taman onoliko koliko je naszbuniloto{tosmoodwega~uli. –Nese}amsedajezadvadesetgodina,kolikoradim uovojku}i,bilojo{afera.Nismo,recimo,nijednog

trudimodaispratimodoga|ajenalokalu.UStrazburujenekolikomesnihzajednicakojesuveomaaktivne, tepratimosve{torade,obave{tavamogra|aneba{o svimde{avawimausvakomdelugradairegiona–ispri~aojena{doma}in. FrankNouchi izpari{kogLeMondatako|eka`eda vlasnicinemajuuticajanaure|iva~kupoltikuoveku}e.Izvu~iuverqivo.Ali,iuovomnovinskomgigantu,usvetujedinstvenompotome{tojezacelogsvog vekabiourukamanovinarakojigastvaraju,lanejedo{lodopromenevlasni{tva.Na{doma}inka`edamu jetodavaloodre{enerukeistatusukojemjeuvekbio nevazisan,paiodDeGola.Pro{legodine,me|utim, do{lojedodokapitalizacijepasusadauigriitri novaakcionara,ali,uveravanasNouchi -toseunovinamaneprimeti.Jo{susvoji. – I daqe smo jedinstveni po tome {to smo jedini listuzemqikojiizlazipopodne.Upodnezavr{ava-

Mediji bez afeRa – i to postoji

zvani~nika,nabilokomnivouvlasti,otkriliunekoj nedozvoqenojradwi,painepi{emootome.Ovde`ivemirniqudikojupo{tujupravilapona{awa,nema incidenata. Mo`da ne{to oko fudbalskog kluba... – ispri~aojeMonpezant,doma}inuDNA,novinarima izSrbijekojisupro{lenedeqeposetilistrazbur{keipari{kemedije,kaoievropskeinstitucije. DNA,DernieresNouvellesd”Alsace, listjesajakodugomtradicijom.Osnovanje1877.godine,kadajeStrazbur,najzna~ajnijigraddvomilonskepokrajineAlzas, pripadaoNema~koj,ade{avaloseuwegovojistoriji daprelaziizfrancuskihunema~kerukeivra}ase.I vlasnici DNA su se, kako ka`e Monpezant, mewali ~esto,asadasunajpoznatijeinaj~itanijealza{kenovine u rukama francuskih bankara. Preko 80 odsto primerakaprodajeseupretplati,a~itaocimaucelom regionu svakoga jutra, pre sedam ~asova, novine sti`unaku}niprag.Uwimanajpremogudapro~itaju vestiizFrancuskeisveta,uzuredni~kikomentar,a jednakova`nesuregionalneilokalneteme. –Imalismomnogovlasnika,alitonijeuticalona ure|iva~kupolitiku.Aonajetakvadasmopoliti~ki neutralni,danepozivamogra|anedaglasajuzaneku politi~kuopciju,ali,akopostojenekaosnovnasmernica,ondajetoopredeqenostkaevropskojpolitici. Ovdenajve}ideostanovni{tvaglasazadesnicu,odnosnozaLePenovNacionalnifront,painas~itaoci do`ivqavaju kao desni centar, ali to nismo, uvek ostajemopristavudabranimodemokratiju.Dogodine, na lokalnim izborima, svaka }e politi~ka partija imatiistiprostoruna{imnovinama.Ali,svojskise

mosa{tampawem,au14~asovaLeMondjenakioscimadiqemFrancuske.Otvorenismopremasvetu,ana{ajeodlikato{tosmoveomaprivr`eniidejamaprava i socijalne pravde. Uz nas uvek ide pridev “levi~arski”,alinismotoutolikojmerikao,recimo,“Liberasion”;mi,zapravo,propagiramolevicentar.To se,recimo,unovinamaviditako{to}e~itaocimau uredni~komkomentarupredizborebitiskrenutapa`wazakogbibilonajboqedaglasaju–objasniojeNouchi. Poprirodiposlasumwi~avi,nau~enidanehvataju prvuloptuiprihvatajusvezdravozagotovo,novinari iz Srbije razmenili su utiske nakon razgovora s francuskimkolegama.Nijedaimneveruju,naopako, aliprosto,do{lisuizzemqeukojojvlasnik,biloda jedr`ava,biloop{tina,biloprivatnik,mo`edaima uticaj na sadr`aj medija koji je u wegovim rukama. Pritom, pod ko`u su im se, kao i svim ~itaocima i gra|anima Srbije uvukle afere, pri~e o korupciji, nasiqu,kojekavimfobijamaizkojekavih„pametnih” glava.Tek,nijepri~aoevropskimnovinamaosiroma{enimzatakvetemekodsrpskihnovinaraodmahpopilavode.Slu{aju}ikolegeizDNAiLeMonda,listaju}i te novine, ipak slo`ili smo se - francuski novinari mnogo vi{e pridaju svakodnevnom `ivotu gra|anaiobja{wavajukakonekeodlukeuti~una`ivotqudi. A, ba{ bismo i mi voleli da otkrivamo „velike” afereopunktovimanadobrimautoputevimanakojimaseneosnovanonapla}ujeputarina. n Sla|ana Glu{~evi}


dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

nema^kanesmedaisPustievroimoradaPreuzmeulogulidera, tvrdiza„dnevnik”Politi^kianaliti^arnilsanen

Poglednauzrokeekonomskekrize

Recesija kaolek Pi{e: Pavle Mihajlovi} akondot-komslomau me reinvestiprole}e2000.godine, raju u pove}aodnosno napada na we ve} postoSvetski trgovinski centar, je}e proizFederalne rezerve SAD vodwe suo~e(FED) spustile su kamatne ne sa rastustopenaveomanizaknivo–1 }om tra`wom procenat. Kreditna ekspan- ini`imtro{kovimafinanzija, uz niz drugih faktora, sirawa. Tra`wa i investislilaseprevashodnoume|u- cije podsti~u zaposlenost narodnifinansijskisektor. zbog ~ega raste potro{wa i Investicije i potro{wa su investicije, kreira se jo{ rasle u ~itavom Svetu a po- radnihmestaiekspanzijadogotovo je eksplozivno raslo sti`esvojvrhunac. hipotekarno tr`i{te u Sve ovo ne bi bilo proSAD. Posle nekoliko godi- blem kada bi ve}e zadu`ivana, u strahu od inflacije, weiinvestirawebilopodrFED je postepeno podizao `ano {tedwom novca i rereferentne kamate. Posle- sursa u privredi. U slu~aju di~no,preteranoipogre{no spu{tawa kamata centralne investirawe vru}eg novca banke de{ava se upravo supostalo je neodr`ivo. Spi- protno. [tedwa u privredi rala propadawa finansij- senepove}avave}sesmawuskih institucija povukla je je.Podstaknutojepreterano za sobom i realni sektor u ipogre{noinvestirawebez dubokuitrajnurecesiju. u{tede resursa - rast zapoUzrokkrizetrebatra`i- {qavawa,asveuprojektima ti u pogre{noj monetarnoj kojisufinansiranive{ta~politici. Kamate su bile ki jeftinim dugom ili preniskepredugperiod.Ka- opravdani samo pri niskim matna stopa ima centralno kamatama. Pove}ano zadu`imes to u kap ital is ti~k oj vaweitro{ewevr{ipritiprivredi zbog svog uticaja saknacene.Dabiseobustanaproizvodwu,{tedwuipo- vila inflacija centralna tro{wu, sada i kroz vreme. banka mora da podigne kamaOna{aqeinformacijeban- tuinatajna~inobuzdadaqe karima o tome z a d u ` i v a w e . kol ik o vrede Pucaju mehuri Mere{tedwe, sreds tva koj a u finansijskom du b qare c e s i j a poz ajmq uj u od sektoru zbog igubitakposlova centralnebannem og u}n os ti jedinisuna~inda refinansirawa ke, od drug ih ban ak a ili seekonomijavrati dugova.Javqase gra|ana i popesimizam u naodr`ivput. tom plasiraju strahu od receTosuu~inile,na u obliku kresije i investiprimer,Estonija, dita.Doma}intori prodaju stva na osnovu Island,Litvanija hartije na fikamatne stope iposlestravi~nog nansijskim trodlu~uju o ku`i{tima {apadasadau`ivaju qu povini na kre}i berze u odr ` ivire l a t iv n o dit i oro~enoj crveno. Lo{e i brzrast {tedwi. Invepreterane institori preko vesticije prokamate ra~ un aj u vredn ost padaju, dolazi do lanca bannovca koji `ele da ulo`e u krotstava, privatni i javni neki projekat ili u pro{i- dug potro{en na kratkoro~rewe proizvodwe. Me|utim, na zadovoqstva postaje neouobarawukamatnihstopaja- dr`iv, gube se radna mesta u vqa se fundamentalna in- naraslim industrijama i naformaciona gre{ka o vred- stupaotre`wewe–recesija. nostiresursauprivredi. [TAMPAWEPARA:MoPOGRE[NA MONETAR- netarnevlastiponovo{tamNA POLITIKA: Kreditna pajuparekaopredesetgodiekspanzija po~iwe sa spu- na. Upumpavawem novca po{tawemreferentnekamatne ku{avajudadaju{ansuzarestope.Onaomogu}avadaban- finansirawe dugova i inveke kratkoro~no pozajmquju sticija.Zbogpadazaposlenood centralne banke uz mawi sti i dohodaka prezadu`ena tro{ak, te na taj na~in lak- doma}instvanisuspremnada {e i jeftinije nude zajmove kupujudobrau~ijuproizvoddrugimbankama,privatnimi wu se preterano ili pogrepravnimlicima.Ovajsignal {no investiralo. Tr`i{ta prviprepoznajefinansijski nisuspremnadapokrenunove sektor koji po~iwe da po- procese zbog rastu}ih cena zajmqujejeftinnovaciula- sirovina, neizvesnosti i ne`euhartijeodvrednosti.To predvidqivosti regulatorprouzrokujerastwihovihce- nogokru`ewa. na {to zamagquje pravu priRecesija je zapravo lek. rodu rizika na tr`i{tu – Ona~inidaseizbri{uposvima se ~ini da neprestano gre{neinvesticijeipretedobijajuida}esetakonastarana potro{wa i oslobode viti. O~ekivawa su optimiresursizanovuproizvodwu. sti~na{topodsti~edodatno Ona tera prezadu`ene drzadu`ivawe i ulagawa. Ne`avenabankrotopomiwu}i prepoznavawe rizika na fiinvestitoredadr`avnidug nansijskim tr`i{tima ponijebezrizika.Refinansisebno se pokazalo pogubno rawe dr`avnog duga mora dr`avno zadu`ivawe, {to prestati kako bi kona~no potvr|uju slu~ajevi Gr~ke i do{lo do smawewa potroItalije. Niske kamate su {we na odr`iv nivo. Mere omogu}ile da vlade jeftino {tedwe, dubqa recesija i ali neodr`ivo finansiraju gubitak poslova jedini su rast potro{we a da se niko na~indaseekonomijavrati nije pitao postoji li rizik naodr`ivput.Tosuu~inioddr`avnogbankrota. le, na prim er, Eston ij a, Istovremeno,jeftinikreIsland, Litvanija i posle ditikodbanakapodsti~upo- stravi~nogpadasadau`ivave}awe investirawa u pri- ju odr`iv i relativno brz vredi.Nekiposlovniprojek- rast. Nas tav ak kred itn e tikojisudelovalineprofi- eksp anz ij e sam o odl a` e tabilno, nakon pada kamat- prilago|avawe privrede do nih stopa postaju primaqi- pov ratk a pov er ew a tr` ivi. Doma}instva su niskim {ta u novo zadu`ivawe i kamatama obeshrabrena da potro{wu–novuserijume{tede a dobijaju jeftinije i hurovakoji}eseraspr{iti povoqnije potro{a~ke i zadesetakgodinaunekojnodugoro~ne kredite i time vojdepresiji. pove}avaju tra`wu za do(autorjeekonomski brima.Sadrugestrane,firanaliti~ar)

N

11

SviputevivodeuBerlin nogi se pitaju da li bi Nema~ka trebalo da pom ogn e u sad a{wojkrizidrugimzemqama,a ja podr`avam stav da je to neizbe`no. Qudi ka`u: mi smo podneli `rtve i postali smo uspe{ni, za{to sada, kad smo ve}pro{likrozsveto,treba dapla}amoonimakojisenisu odricali?Tojestavivladaju}epartijeiopozicijeskojim se mora ra~unati, ali ja mislim da je on pre svega posledica~iwenicedajo{uveknismodovoqnospremnizaulogu da Nema~ka treba da postane lider u sada{woj situaciji, ka`eurazgovoruza„Dnevnik“ Nils Anen, stru~wak Odeqewazame|unarodnupolitikui anal iz e Zad u` bin e Franc Ebertibiv{iposlanikunema~kom parlamentu kao ~lan Socijaldemokratskepartije. Anen smatra da kriza evra uti~e na Nema~ku na poseban na~in:wenaprivredaimasna`anrast,alikakokrizapoga|a wene trgovinske partnere ona ih ne mo`e jednostavno pustitinizvodujerko}eondadakupujewenurobu? –Predesetakgodinabiv{i kancelar Gerhard [reder je doneo reformski paket, u kome je zatra`io odricawe od nem a~k ih gra| an a, pos ebn o onih s malim i sredwim primawima. Skresao je socijalne izdatkezawihizanezaposlene... bila je to „Agenda 2010“. Jasamutovremebiopredsednik Soc ij ald em ok rats ke omladineimismobiliogor~eniprotivnicitihmera.Verovalismodanesmemoodqudismalimprimawimadatra`imo odricawe. Tako|e i da od2postoprebogatihtrebada setra`ivi{e.Imalismoveliki spor i raspravu u dru{tvu{tadaseradi,desetine hiqada qudi je demonstriralo.Alinakraju,sobziromna ono {to se de{avalo tokom protekle decenije, iako i daqe mislim da nije sve bilo u redu, Nema~koj je to pomoglo da se uhvati u ko{tac s aktuelnom krizom. Nije bila dovoqno konkurentna; sada jeste,nema~kiizvozrasteiizu- zetno je jak, a tu su i sna`no obrazovawe i inovacije – ka`eAnen. Ovaj soc ij ald em ok rat a iz Hamburga gde je dugo vremena bilanavlastitzv.„Oslogrupa“ (po norve{koj formuli koalicije levi~ara, socijaldemokratai„zelenih“),imaju}i u vidu ulogu Nema~ke u pro{ los ti i wen u odg ov ornostzadvasvetskarata,holokaust i razarawe Evrope, ka`e da i daqe postoji konsenzus izme|u dve velike partije –SPDiCDUkojitrajeve}60 godina–dajenema~kiinteres najboqe zastupqen u Evropskoj uniji. Ali, postoji konsenzusidasezbogtogazadr`i „nizakprofil“,{tomislida nijedobro. – Mi smo u sredi{tu Evrope,tonijete{koidentifikovati, najmnogoqudnija smo ze-

M

mqa sa preko 80 miliona stanovnika,imamonajja~uekonomiju ~ak i posle dva svetska rata. Istorija je uvek ukazivala na otpor prema Nema~koj. Slabije i mawe zemqe su gradile saveze protiv we i jedna od najva`nijih lekcija zanasjestebiladadefini{emo nac io n aln i int er es kao evropski.Uspelismodastvorimopovereweokoline,qudi nam veruju, a na{a ekonomska snaga je znatna u Evropskoj uniji.Nema~kajedo{laupoziciju kao nikada pre u posledwih60godina,datrebada vodi – ali da nije spremna da zaistato~ini.Tojefakatkoji se ti~e politi~ara, ali i celog naroda i jo{ uvek nam

le u prob lem solv entn os ti. Predsednik Obama zove Merkelovu svakodnevno i tra`i od Berlina da u~ini vi{e za svetski rast, da se anga`uje u borb i prot iv glob aln e finansijske krize, pla{e}i se u susret izborima da }e kriza evrauticatinaameri~kuekonomijuja~enego{tojetobiloposledwihmeseci. DanasodlukeBerlinaimaju u~inakmnogoja~inegoranije a kriza ubrzava taj proces. Fakti~ki, nema~ki partneri i saveznici tra`e od Angele Merkeldapreuzmenasebefiskalnu i finansijsku politikuEU. – Pre izvesnog vremena bio sam u [paniji i gledao mlade

Nema~kapoliti~kaklasanijeuspeladaobjasni NemcimadajesolidarnostneophodnazaEvropsku unijukaopoliti~kiimirovniprojekt,alidase EUnebazirasamonatomenegoinavlastitom ekonomskominteresu~lanica treba vremena da se naviknemonatusituaciju. Anen smatra da je nastupio veomabitantrenutak,nezaposlen ost u Nem a~k oj i daq e opada, rast ekonomije je jak, politi~ko okru`ewe je oblikovano tako da su svi pogledi upereniuBerlin.[ta}ekancel ark a Ang el a Merk el da urad i pos tal o je bitn o jer mnogowihzavisiodNema~ke. – Ako se pogledaju ekonomskipodaci,Nema~kajejedina velika zemqa u Evropi koju nije pogodila kriza evra. Holand ij a, Austrij a, Luks emburg, Danska stoje dobro, ali oninemajudovoqnosnage,dok miimamomogu}nostdapomognemozemqamakao{tosuGr~ka, Portugal, [panija, sposobnost da prevladamo krizu evra–utosamube|en.Tomo`e biti odricawe u kra}em roku za Nema~ku, pa se uveliko o~ekuje da se ona ne}e dr`atisvoguskoginteresa.TradicionalnosuPariziBerlin dva glavn a partn er a, ali francuske banke su zabrazdi-

qude – me|u kojima je nazaposlenostgotovo50posto–kako nose transparente protiv Angele Merkel. Jer ona daje novac, kredite i garancije, ali `eliidavidida}evladedoneti politi~ke mere da prevladaju krizu. Tako i u Gr~koj nosepostereprotivMerkelove i ka`u: OK, Nemci nam bacaju pojas za spasavawe ali tra`eodna{evladedasmawi penzije,otpustiqudeizjavnih slu`bi itd. To je problem za svakuzemqu,pogotovoonukoja je bila pogo|ena razaraju}im ratom koji je krenuo s nema~kogtlapre60godina.Mnogoje predrasuda i mogu}nosti da se mobili{e bes u javnosti protiv Nema~ke. Zato je bitan stav,retorikaipoliti~kakomunikacija,ijali~nonerazumem za{to Merkelova nije oti{la u Gr~ku, da otvori dijalog s drugom stranom i objasni{toradi.Onajetoodbila da u~ini i tako rizikujemo da izgubimo deo veoma pozitivne slikekojusmoizgradiliuposledwih60godina.

Premaizve{tajukojijeobjavqen pre dve nedeqe, vlada uBerlinuimausaveznojkasi vi{eparanego{tojeprojektovala, za razliku od vlada ve}inezemaqauovomtrenutku. Za obrazovawe su zadu`ene pokrajine, i neke od wih nisudovoqnojakedaizdvajaju utusvrhukaoranije,alimladiqudi,ipak,nemorajudadaju vi{e novca za {kolarinu kaounizudrugihzemaqa. – Prema nema~kom ustavu, svi Nemci treba da imaju podjednake uslove bez obzira gde `ive,ukomdeludr`aveikojoj pokrajini. Zato je stvoren sistemdabogatijepokrajinefinansijski doprinose mawe dobrostoje}im. Na primer, HamburgkojijejedanodnajbogatijihregionauEvropiigradbez premcauNema~koj,izdvajadeo svojih para za podr{ku isto~nonema~kim pokrajinama. Za razlikuodtoga,Bavarcika`u daimsenedaje„zalewivcekoji ne brinu dovoqno o svojoj budu}nosti“, ali sama Bavarska je nekada dobijala znatna sredstvanaosnovuregionalne preraspodele kada je bila siroma{na i agrarna zemqa. Danasjeizuzetnobogataine`elidapla}asiroma{ne,aglavna tamo{wa partija, CSU, na svakim izborima predla`e kresawe pomo}i drugima – nastavqaAnen. Itojedobrozapore|ewes onim {to se doga|a u Evropi, dodaje. – Za Nema~ku je veoma va`no {to ima sistem institucionalizovane solidarnosti. Ako dobijate pare, a to je u qudskojprirodi,nijevamba{ doreformekojubistemorali da sprovedete jer }ete dobiti pare u svakom slu~aju. Zato je potrebna odre|ena ravnote`a –danedajetepareniza{ta.I to ne treba da se radi ni u Evropi. S druge strane, jedna odtajninema~koguspehajevelika zavisnost od izvoza, tj. odtogadalisuna{isusedii partneri dovoqno bogati da mogudakupujuna{urobu.Napredak zone EU je na{ najboqi interes, nijedna druga zemqa nije imali vi{e koristi od Nema~ke od Unije tokom posledwe decenije. Ako se ne savladakrizaevra,premalekcijama iz pro{losti, zemqe kao {to su Gr~ka, Portugal, [panija devalvirale bi svoje valute,Gr~kaverovatnoza4050posto,inikotamovi{ene bi mogao da kupuje nema~ke proizvode. Nem a~k a pol it i~k a klas a nije uspela, zakqu~uje Nils Anen, da objasni Nemcima da je solidarnost neophodna za Evropskuunijukaopoliti~ki i mirovni projekt, ali da se EUnebazirasamonatomenegoinavlastitomekonomskom interesu~lanica. – Mi mo`emo da u~imo na svom isk us tvu prer as pod el e pokrajinama,takodaislabije dr`ave u Evropi u~estvuju u nema~komuspehu. n Reqa Kne`evi}

Delor:Evropipotrebnanova „arhitektura” iv{i predsednik Evropske komisije i jedan od tvoracaevra@akDelor ocenio je da je izlazak zajedni~ke valute iz krize mogu}, ali da je za to neizbe`no izgradwa potpuno nove „arhitetkure„, koja podrazumeva ve}u monetarnuintegraciju~lanica evrozone. - Za izlazak evra iz krize potrebno je da se ispune dva uslova. Najpre, vatrogasci morajudaugasevatru.Drugiuslov je izgradwa nove „arhitekture„.Akobi,me|utim,bioispuwensamojedanuslov,tr`i{te bi ostalo sumwi~avo, poru~io je Delor u intervjuu britanskomDejlitelegrafu.

B

- ^lanice evro zone mogu da biraju:ili}eprenetisvojsuverenitetnaEUili}esepovrgnuti dalekoj ve}oj disciplini, dodaojeovajbiv{i~elnikEvropske komisije u periodu od 1985. do 1995. kritikuju}i ~lanice evro zone da su reakcije od nastankakrize2008.dodanasbile „ipreslabeizakasnele”. - Ovaj problem bi bio izbegnutdaseodpo~etkainsisitralo na ekonomskom aspektu ujediwewa, koliko i na monetarnom. Nije bilo dovoqno stvoriti zajedni~kuvalutu,moaloseraditi i na stvarawu zajedni~ke ekonomskepolitikekojabiseoslawalanasaradwudr`ava~lanica Unije,naveojeDelor.


nedeqa4.decembar2011.

c m y

12

HRVATSKADANASBIRANOVISAZIVSABORA

P

cije, predvi|aju prakti~no svi analiti~ari,sada ne}ebitigre{ke. HDZ bi prema p r e d v i | a w i m a trebalodaosvoji dobrih 20 mandata mawe nego 2007. Koalicija HDZ-HGS-DC osvaja23,5posto,{toje46mandata.Tolikosuosvojilii2000.kadasuizgubiliodRa~anovekoalicije i to je najte`i poraz HDZ-a na izborima do danas. [ta }e to zna~itizaHDZ,ostajedasevidi. Gubitni~kiiline,HDZjenapragu unutra{wih promena, koje si-

23.oktobra.Vi{eodsedammiliona glasa~a izabralo je 217 pos lan ik a koj i ~in e ustav otvornu skup{tinu zadu`enu za dono{ewe novog ustava, posle vi{eoddvedecenijediktature svrgn ut og preds edn ik a Ben a Alija. Narodni revolt je po~eo samospaqivawem mladi}a, uli~nog prodavca povr}a Muhameda Boazizija po{to mu je oduzeta roba i onemogu}eno da

~ekivano visoka, oko 70 odsto od ukupnog broja upisanih bira~a.Glasalosepoproporcionalnom sistemu za 1.500 strana~kihinezavisnihkandidata, a izbore je pratio veliki broj stranihidoma}ihizve{ta~a. Kao {to se i o~ekivalo, pobeda je pripala umerenoj islamisti~koj partiji Enahda (Renesansa),kojajeuvremediktature bila zabrawena. Wihov

utakmicu u kojoj bi petrolejske kompanije vodile glavnu re~. Tunis,zemqaukojojsupo~eli socijalni nemiri i kasnije se lan~ano {irili i na druge arapskezemqe,i{aojenaslobodn e vi{ ep art ijs ke izb or e

prehrani porodicu. Taj ~in je bilakapislaza{iribuntnajpreuTunisu,akasnijeuMaroku,Egiptu,Libijiivi{earapskihzemaqanaazijskomkontinentu,gdeborbaprotivdiktatura jo{ traje. Izlaznost na izborimauTunisujebilaneo-

glavni rival sekularna Progresivnapartija(PDP),kojaje tako|ebilausukobusbiv{im diktatorom,priznalajeporaz. Lideri  Enahde obe}ali su da }e stvor it i sek ul arn u, a ne islam is ti~k u vi{ ep art ijs ku dr`avu.

Islamisti

izborima bio vi|en kao SDP-ov kandidatzapremijera,aliseMilanovi} predomislio), te mnogimajakosimpati~andonIvanGrubi{i} (~ija se politi~ka aktivnost ipak nije svidela Kaptolu). Nacionalnim mawinama pripada 8mandata,adijasporitri.

Nemaonogrevolucionarnogpoletakojijepratio glasaweujanuaru2000,iakoanketepokazujuda}ei ovenedeqenaizboreiza}i~akdo76postobira~a gurnoukqu~ujusmenudosada{weg vo|stva, a poneki analiti~ari ~akspomiwuiraspadstranke,zavisno od te`ine poraza na dana{wimizborima. A proporcionalno s ogromnim brojemnovihlistaikandidatana izborima,aliiproporcionalnos razo~arewem i ogor~ewem hrvatskih gra|ana dosada{wim elitnimpolitikama(levimidesnim), izbornipragod5postopro}i}ei dosta „sve`ih“ imena: HDSSB BranimiraGlava{a}e,premaanketiIpsosPulsaosvojiti5mandata, Hrvatski laburisti DragutinaLesara4mandata,potriposlanikadobi}eHSLSiHSS,apo jedanmandatosvajajuiHSP,lista QubeJur~i}a(kojijenapro{lim

PERLHARBUR,SEDAMDESETGODINAKASNIJE

Napadsemogao izbe}i?

storija ima sasvim dovoqno doga|aja na koje nikad nije stavqenakona~nata~ka.Zapravo,samozanekequdejeste,doksu ostalisebinametnuli`ivotnumisijudaopovrgnuzvani~nu verzijunekogdo|agaja,poku{avaju}idatajpe~atdajubaremjednojod bezbrojteorijazavera.TakouSjediwenimDr`avamasamozvaniioni drugi istra`iva~i i daqe poku{avaju da rasvetle okolnosti koje su pratilebrojnepoliti~keatentateuzemqi,odLinkolnovogdoKenedijevog,noizgledadasuposebnofasciniraninadoga|ajekojisu,urazmaku od ta~no 60 godina, dobrano prodrmali temeqe ameri~kog dru{tva,timpre{tosubilipra}enivelikimbrojem`rtava.Dvasutakvadoga|ajaumodernojameri~kojpovesti:napadnaPerlHarburi11. septembar. Jednaodnajrasprostrawenijihteza,krajweo~ekivano,jesteonadasu glave{inenasvakina~intra`ilidaseukqu~euDrugisvetskirat; drugim,arazumqivijimre~ima–PerlHarburje`rtvovankakobise slomiodubokoprisutniizolacionizamnacije.Naime,uo~ijapanskog napada~ak80procenataAmerikanacaseprotiviloulaskuSADurat kojijeuEvropitrajaove}dvegodine.Me|utim,tajdoga|ajjenaprasno promenioose}awagra|ana,papredsednikuRuzveltunijebioproblem dauKongresudobijeogromnupodr{kuzaobjavurataJapanu. Kwiganovinaraiistori~araRobertaStineta„Danprevare”izazvala je burne reakcije nakon objavqivawa 1999. godine. Dugo godina tragaju}ii~itaju}idokumentaizratnearhive,Stinetjeposumwaoda vrhoviameri~kevlastinesamodasuznalidajenapadJapananeizbe`an,ve}sutakavnapadiomogu}ili,sciqemdasepreokreneameri~kojavnomnewepremapitawuukqu~ivawaurat. Usredi{teStinetovehipotezeovladinojzaveri,idanas`estoko osporavaneudelujavnosti,jestepitawedalisuameri~kivojnikriptografirazbili{ifrovaneporukekojejekoristilajapanskamornarica? Ukolikojeodgovor„da”,pi{eStinet,tozna~idasunastotinekwiga,filmova,~lanaka...,kaoisamaameri~kavlada,decenijamaplasiralila`i.Jer,akosu{ifrovaneporukepresretnuteidekriptovanepre napadanaPerlHarbur,todrugimre~imazna~idasuvrhovivlastibiliupoznatiunapredsonim{ta}eJapanu~initi.Uzvani~nuistoriju u{aoje,me|utim,podatakdasukriptografipresrelisamodiplomatskukomunikaciju,dakleneivojnu. Stinet,pak,usvojojkwiziiznosidajekomadantPacifi~keflote SADredovnodobijaoinformacije,dakakoodkriptografa,ajednaod wih je i o veoma `ivoj komunikaciji japanske mornari~ke komande s ratnimbrodovimanaPacifiku.Takvakomunikacijajedatirana26.novembra1941.{toje,ina~e,datumkadasujapanskibrodovikrenuliunapadnaPerlHarbur. ZaStinetaje,tako|e,veomaspornootkri}eizsredine80-tihgodinaotomedanijednaodstotinuhiqadajapanskihvojnihporuka,akoje jepresrelaameri~kaarmijaprenapada,nijerazmatranatokomistrage onapadukojujevodioameri~kiKongresod1941.do1946.Taistraga,dakako,nijeotkrilani{ta{tobikompromitovaloameri~kuvladu,pa niarmiju. AutorjeiskoristioipravoizZakonaoslobodiinformacijaalije odMornariceuprvimgodinamaposledobiosveganekolikodokumenata.Posaomujeumnogomeolak{aloprebacivaweratnegra|eizarhive MornariceuNacionalniarhivSADuVa{ingtonutokom1993.Me|utim,nakonobjavqivawaStinetovekwige„Dansramote”1999.godine, ameri~kaAgencijazanacionalnubezbednostpo~elajedapovla~idokumentacijuizperiodaprenapadanaPerlHarbur.Sveuinteresunacionalnebezbednosti,objasnilisu. n E.N.L.

I

PRVIIZBORIPOSLE

rvi vi{epartijski izbor i pos le obar aw a dikt at ur a u Tun is u, Maroku i Egiptu nisu doneli promenekojesubileuizgledu tokom masovnih pobuna. Podr`av aj u} i tak oz van o araps ko prole}e,Zapadsenadaoda}ei arapskisvetkrenutiputemdemokratije i liberalnog kapitalizma, ali su na izborima ove jeseni, pobedile ili su na putudaosvojevlastpartijeradik aln ij eg ili umer en ij eg islamizma. Time je „arapsko prole}e“ izneverilo o~ekivawa ameri~kih i evropskih boracazademokratijuitr`i{nu

Kukurikuoglasio: P zbogomHDZ rogonoza za vikend: u petakjo{magle,subotamestimi~nosun~ano,bezvetra, u nedequ pada HDZ. Ovaj i jo{ mno{tvo sli~nih viceva na ra~un propasti HDZ-a ovih dana se mogu pro~itati ili ~uti po dru{tvenim mre`ama, onim virtuelniminternetskim,kaoionim konkretnim, kafanskim. ^ini se da~akiHDZzna(kakosupevali pre~etirigodine)danema{anse zaosvajawenovogmandatapatako zavr{ni skup stranke ne}e uop{te biti u Zagrebu, ve} u malom zagorskommestuZlataru,apotom iobli`wojine{tove}ojKrapini. Posledwa anketa agencije IpsosPulskojajezaVe~erwilist, NovuTViMediaservissprovela terensko ispitivawe na 4171. ispitaniku, potvrdila je nadmo}no vo|stvoKukurikukoalicije.Prema ovom istra`ivawu, Kukuriku osvaja79mandata,aHDZ43,odnosno46,akomusedodajutrimandataizdijaspore.Hrvatskiizborni sistemprimewujeDeontovumetodura~unawamandata,abrojglasova (odnosno mandata) zavisi i od izbornih jedinica. Prema svim tim ra~unicama, Ipsos Puls potvrdiojeive}inuostalihanketa –da}eleviblokovogputauspeti da osvoji vlast i to u apsolutnoj ve}ini. Neumoqivi izborni sistemipakjenaposledwimizborimapokopaoSDPiZoranaMilanovi}a,iakosuimanketepredvi|ale pobedu. No, levi blok tada nijeiza{aoukoalicijiiglasovi suimserasulipoizbornimjedinicama.Procentitadanisubili dovoqni za pobedni~ke mandate. Upravo zbog predizborne koali-

dnevnik

Hrvatski gra|ani ve} odavno `ele promenu. Gotovo na svakim izborimaponavqaseisto:bira~i `eleja~aweprivrede,zaposlenosti, nezavisno pravosu|e, borbu protivkorupcije...aupornodobijajuistepoliti~keelitekojenastavqaju lo{ niz korupcije, nesposobnosti i komocije. Stoga za ove izbore nema onog revolucionarnogpoletakojijepratioglasawe u januaru 2000, iako ankete pokazujuda}eiovenedeqenaizboreiza}i~akdo76postobira~a. No,bezobziranaishoddana{wih izbora,hrvatskegra|anetek~eka jedna od najva`nijih odluka od progla{ewa nezavisnosti: referendumoulaskuuEU. n Ana Dasovi}


dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

„ARAPSKOGPROLE]A“UTUNISU,MAROKUIEGIPTU

13

ANDRESBREJVIK:MO@DALUD,ZBUWENNIKAKO

utr~alinateren Pucaouvetrewa~e

I na prvim vi{epartijskim izlaznostjebilaoko62odsto Mohamed el Baradej, uti~e na izborima u Maroku odr`anim i pot vr| en a je pop ul arn ost egip ats ka zbiv aw a i umaw i 25. novembra, pobednici su taislamista koji imaju i boqu {anse islamista, koji su radiko| e islam is ti~k e part ij e. part ijs ku inf ras trukt ur u i kalnijinegouMarokuiTuniUmerena islamisti~ka Partivi{e novca od mladih revolu- su. Izbori u Egiptu se odr`aja pravde i razvoja osvojila je cionarakojisuzapo~eliotvo- vaju u atmosferi stalnih pro107 od 395 mesta u parlamentu, renu borbu protiv diktature. testa u Kairu na kojima je izadrugapobrojuglasovajebila Partijenastaleodmladihde- dejstvovana smena premijera, a konzervativna monarhisti~ka monstranata su nedovoqno po- sadasetra`iidaVrhovnivojpartija–Istikulal.UMaroku znatebira~ima,anemajunovca nisavetpredavlastcivilima. reformesupo~eletako{toje zaefikasnuizbornukampawu. Ako su politi~ke posledice kraq Muh am ed VI inic ir ao Zabunu stvara i  komplikova- „arapskog prole}a“ u regionu odr` av aw e  ref er end um a na ni izborni sistem. Posle tri severne Afrike tek na po~etkojemjeusvojennoku, ekonomske poslevi ustav. Tim e je dicesuvi{enegoviAko su politi~ke posledice „arapskog sa~uvanadinastija, dqive. „Mond“ je nealisupravakraqa prole}a“ u regionu severne Afrike tek na davno objavio, pozidon ek le su` en a. po~etku, ekonomske posledice su vi{e nego vaju}i se na londonKraq  i daqe posku kons ultants ku vidqive i mere se milijardama dolara stav qa prem ij er a ku}uGeopolitika,da iz red ov a part ij e je ekon oms ka cen a koja osvaja najvi{e glasova na kruga glasawa za poslani~ki „arapskogprole}a“bilaoko55 izborima, i ima posledwu re~ dom koji se zavr{avaju 10. ja- milijardi dolara ili 41 milikada su u pitawu religija, vojnuara,po~iweglasawezasena- jarduevra.Uovusumunisuuraska i kontrola sudstva. Na iztore i taj deo izbora traje do ~unati qudski gubici i uniborima u Maroku izlaznost je marta idu}e godine. Kada sve {tavawe infrastrukture. Najbilamnogomawa,jerjeod13,5 to bude gotovo, Vrhovni vojni ve}e gubitke je pretrpela Limiliona upisanih bira~a, glasavet }e imenovati mandatara bija–27milijardidolara,Egisalosamo45odsto. budu}evlade. pat – 10 milijardi, a slede Tunis, Bahrein i Jemen. Prema U Egiptu je svrgnuti predIslam is ti~k e strank e vepisawu „Monda“ gubici Sirije sednikHosniMubarakpredao {to koriste revolucionarno su do sada dostigli 14,2 milivlastVrhovnomsavetugenera- raspolo`ewe mladih i ujedno jardidolara.Egipat}enakrala na ~elu s mar{alom Husei- oprezno sara|uju s vojnim vrju godine imati rast dru{tvenom Tantavijom. Obarawe Mu- hom kako bi se do~epale vlanogproizvodaodnajvi{eod1,2 barakaizdejstvovalisumladi sti.Prognozeposleprvogkruodsto,dokjepro{legodinebio qudi,kojisudanono}noprote- ga glasawa u Egiptu su da bi 5,1 procenata. Zbog  stalnih stvovalinatrgovimaiulica- islamisti~ke stranke Musli{trajkova i nemira turizam je maKaira,Aleksandrijeidru- manskobratstvo(FJP)Nouri gotovozamro.Kadajeupitawu gihgradovaEgipta.Vremenom jo{ nekoliko mawih, mogle da Tunis, bilans privrede }e najsu oni, me| ut im, gurn ut i u osvojedo65odstoglasova.Muverovatnijebitipozitivnanustranu, i primat u vo|ewu po- slim ans ko brats tvo, part ij a la.Ukolikosepoliti~kasitulitike preuzimaju, pored voj- koju predvode intelektualci – acijastabilizuje,zemqezahvaske,  islamisti~ke partije – lekari, in`eweri, u~iteqi – }enetalasomantidiktatorskih ponajvi{eIslamskobratstvo, }e kako se pretpostavqa, do}i pobuna}epremaMMF-uostvakojajeuvremediktaturebilo na vlast posle 83 godina ~ekaritiprivrednirastodnajvi{e u ilegali. Egipatski izbori wauilegali.Zapadsadapoku3,9 odsto – nedovoqan za socisumalokomplikovaniji,orga- {avada,prekosvojihqudikojalnustabilnostutimrelativnizujuseuvi{eetapaitraja- jisuuticajniuEgiptukao{to nosiroma{nimzemqama. }edojanuaraidu}egodine.Na je biv{ i {ef Me| un ar odn e prv om glas aw u 28. nov emb ra agencije za atomsku energiju n Petar Tomi}

Bankevremena ta li je wena svrha, pitali smo se donedavno?Ulo`i{uwune{tovremena,zatimtoistovremepodigne{sakamatom, {to}erecimalovi{eodulo`enog.Itakozara|uje{svremenanavreme.Lepozvu~i,alisvrhaovih banakaokrenutajeupravoprotivpostoje}ebankarskelogike:oneslu`edanasza{titeodhirovabankarstva, podivqalih kamatnih stopa, virtuelne preprodajeiprecewivawailipotcewivawabogatstva.Bankevremenanastalesuzahvaquju}iidejida sevrednujequdskiradiizbegnuspekulacije. Kosedohvatioovetemeubrzojenai{aonasumu podataka koji za~u|uju do neverovatnog.Tolikosmo sviuroweniusvakodnevne finansijske brige da nismonizapazilipostojawe ~itavog jednog paralelanog sveta alternativnog novca (mo`emo ga zvati i lokalnog, komplementarnog,socijalnog–iza|ena isto). Ka`e li vam i{ta dausvetutrenutnopostojioko2.500sistemalokalnihmoneta?Iznaj~uvenijegLETS-a(LocalExchange TradingSystem),nastalogu VankuveruuKanadi,gdeihdelujetridesetak,umno`iloseupreko400verzija{iromsveta,uzemqamakao{tosuUjediwenoKraqevstvo,Ju`naAfrika,Australija,NoviZeland,Indonezija,Francuska,Nema~ka,Italija,[vajcarska... Dapojavanijeodju~esvedo~inamistorijanovca,ukojojprvumodernusistemskuprimenulokalnognovcapodnazivomslobodnabanka,sre}emona teritoriji dana{we Nema~ke jo{ u godinama oko 1.800.Stvorilesujetrgova~kekomoredaza{tite vrednost qudskog rada od propadawa raznoraznih centralnih banaka, izazvanog ratovima ili prirodnimkatastrofama,kadasenaspekulativanna~in otkupquju potcewene vrednosti imovine i stvarajuarmijesirotiwe{iromEvrope. Procesjeekvivalentanidana{wojsvetskojkrizi:do|elidokolapsalikvidnosti,svikoji`ivei zaviseiskqu~ivoodnacionalnevaluterizikujuda osiroma{eprekono}i.Stogaovadopunskamoneta», ograni~enateritorijalnoimasomjedinica,stvara poverewe me|u korisnicima, {tavi{e u~vr{}uje zajednicu. Stru~waci su ve} zapazili nekoliko prednostiovogna~inalokalnefinansijskesamoza{tite:ose}ajizvesnostinadoknadezatrudirad ja~aprotokuslugaitrgovine(qudiose}ajurealnu vrednostplate`nemo}i);pove}avasekori{}ewe lokalnihneiskori{}enihresursa(kao{tojenezaposlenaradnasnaga);ceoprocesfinansijskija~aceluzajednicu(zagra|evinarstvosekoristedominantnolokalnagra|airadzanatlija,napr.);povezujusesli~nezajedniceme|usobom(uJapanu,na

[

primer, pojedinci u gradu u kome rade tokom slobodnog vremena obavqaju usluge za starije osobe, ~ime stvaraju kredit za koji, kao protivuslugu, u wihovom dalekom rodnom gradu wihovim roditeqima« vra}aju j» ednakuuslugunekisli~niwima)... Protivnici alternativnih moneta (kako materijalnihizra`enihubonovima,takoivirtuelnih) sumwaju i vide ograni~avaju}i faktor razvoja i takmi~ewa na vi{im dru{tvenim stepenima nadgradwe. Spomiwu ~ak i fiskalno bekstvo. Me|utim, zna~ajne ustanove kao Institut Instrodi iz Holandije, sna`no podr`avaju lokalnu monetu kaodopingregionalne. Daserazumemo:proces je lokalan, ali se sve vi{e globalizuje. Setimo se argentinske krize iz 2002.godinekadajepomo} paralelnih ograni~enih moneta (ni trampa nije bila iskqu~ena) omogu}ila stanovni{tvu izgubqenomnanivoimanacionalnog ekonomskog nadmetawadapre`ivinanivou regionalnog i lokalnogorganizovawa.Dokdanas Engleska broji ve} preko75banakavremena,u^ileuovoiskustvotek uzimamahaitosfantasti~nimrezultatima. U gradi}u Kvilpuu svaki stanovnik ispri~a}e vamistujednostavnupri~u:2008.godineinstaliranajeBankavremena(BancodelTiempo),sidejomdase nerazmewujemoneta,ve}vremestanovnikauoblikuusluga.Takosusvepotrebegra|anau{leuopticaj,odtreneralokalneekipeufudbalu,prekokroja~aifrizera,kuvaricaiu~iteqa,{oferaivodoinstalatera,notarainastavnikamuzike…donevi|enih usluga potrebnih doma}instvima. Svako imasamojednuobavezu:davremedatowemuiwegovojporodiciionvratidaju}igaonimakojimaje wegovastru~nauslugapotrebna.Jerubancivremenamojevremevredikolikoitvoje,kakvegoddasu namkvalifikacijeiusluge. Naravno, ne treba se zanositi da alternativne bankeovevrstemogudaizgradeinfrastrukturuna nacionalnomnivou.Aliznaju}idaslobodnotr`i{teimasmislasamokadajeuneprestanomrastu,u periodima zastoja i recesije, ono fabrikuje bedu. Nadugirok,globalizacijomsveve}egbrojaalternativnihpla}awarobeiusluga,transnacionalne banke}eneminovnosmawivatirizi~neinvesticijeizadovoqitisefinansirajemrazvoja,umestoizvla~ewemkoristiizsiroma{tva.Nijetopri~ao levi~arskimidealisti~kimpokretimaprotivkapitalizma,kolikoodbrambenanu`dagra|anadau velikimigramasvetskogprofita,unajmawuruku, nebudui`rtveizavisnioduzrokasvojeekonomske n Du{an Simin propasti.

odkrviimesa

asovni ubica Andres Brejvik (32) }e najverovatnije biti poslat u psihijatrijsku bolnicu po{to doktori smatraju da je neura~unqiv. Stru~nu procenu je naredio sud u Oslu i ona sada glasi da je osumwi~eni bio “psihoti~an” 22. julakadajenapaoiizazvaomasakarkojiseuNorve{kojnepamti od Drugog svetskog rata. Zakqu~ak koji je doneo skup forenzi~kihpsihijatarausuprotnostijes komentarima koje je dao {ef istog tog sudsko-medicinskog organadrTarjeRajgnestadposlepokoqa.Onjetadapretpostavioda Brejvikne}ebitiprogla{enneura~unqivimbudu}idajewegovnapadbiotakopa`qivoplanirani preciznoizveden,idatippsihoti~ne osobe ne mo`e da podnese slo`ene zadatke koji podrazumevajutakoopse`nosmi{qeneradwe.Aliiwegovtada{wikomentar bio je oprezan: “Obi~no ne, ali doga|aju se i netipi~ne stvari”. Brejvik je tog dana maskiran kao policajac postavio bombu u automobil koja je eksplodirala poredzgradevladeuOsluiubila 8qudi.Jo{uvekuuniformi,prebaciosenaostrvoUtojagdejepobio69.uglavnomtinejxera,uletwem kampu norve{ke vladaju}e Laburisti~kepartije.Umanifestu koji je objavio na internetu, napisaojedabraniEvropuodmuslimanske invazije koja je omogu}ena “kulturalnim marksizmom” norve{keLaburisti~kepartije,a koji je dominantan i u Evropskoj uniji.Brejvikjetvrdiozasebeda je “najboqi vitez” posle Drugog svetskograta,dajewegovaorganizacija “Vitezovi templari” ustrojena po sredwovekovnom religioznomredu,ada}esamjednog dana biti na ~elu Norve{ke i Starogkontinenta. Stru~wacisusadautvrdilida je Brejvik tokom du`eg perioda patio od mentalnog poreme}aja – paranoidne {izofrenije, kao i „da se nalazi u sopstvenom svetu zavaravawa,ukomesuwegovemisli i dela regulisani tim zabludama”.Tozna~idajeizgubiokontaktsrealno{}udotemeredanijebioustawudakontroli{esvojadela.Izve{tajna243strana}e proveriti i Norve{ki odbor za sudskumedicinu,kojibimogaoda zatra`idodatneinformacije,ai samsudbimogaodazatra`isuperve{ta~ewe. DrRajgnestadjesaop{tiodaje wegovprvikomentarujulubiozasnovanna“informacijamaizdrugeruke”idamentalnostaweosobemo`edabudedefinisanojedinodubinskomanalizom.Psihoti~ari se obi~no bore sa sobom da bimoglidaizveduinajjednostavnijezadatke,poputvo`wekolima. Dva psihijatra su razgovarala s Brejvikom13putaiposmatraliga vi{eod10nedeqa.SamBrejvikje rekao da nije lud i da ne ose}a krivicu,auistrazijeutvr|enoda jezaveruinapadeizvr{iosasvim sam.Su|eweBrejvikubitrebalo da po~ne 16. aprila a wegovo saslu{avawe bi moglo da potraje i 10nedeqaakoseutvrdidajeipak razuman.. Norve`anisu,pak,snevericom do~ekaliizve{tajeksperata:„Ne vidimkakosuBrejvikovomi{qewe razlikuje od stavova ratnih zlo~inaca,kojisunasudupoku{alidasepredstavekaonormalni”, rekaojejedanodwih,aludiraju}i na Brejvikov manifest na 1340 strana. Nekoliko sati pre objavqivawa,medijisugovorilidabi jedna takva procena bila te{ko prihvatqiva,aBrejvikapredstavili kao do samog zlo~ina funkcionalnog ~lana dru{tva. Me|utim,norve{kisudovisepridr`avajuforenzi~kihizve{taja. Jo{ krajem jula je Brejvikov advokat najavio da }e wegova odbrana i}i u pravcu progla{ewa masovnog ubice neura~unqivim. Skorosvakipravnisistemusvetu,osim{vedskog,sadr`iodredbe o zlo~inima po~iwenim u stawu neura~unqivosti,gdeseoptu`eni izuzima od su|ewa ako je lo{eg mentalnogzdravqa.Iukontinen-

M

talnom i anglosaksonskom pravu sledajeupitawuizgovorosumwipostojivi{eelemenatazaodbra- ~enih u poku{aju da izbegnu zanuzadelapo~iwenaustawuludi- tvorioduuustanovuzamentalno lakojisurazvijenitokomgodina. zdravqe,dokseustvaritotoliko Izuze}e od odgovornosti men- retkode{avadajezanemarqivo. talnobolesnihpoznajejo{HamuElem,akosudprihvatizakqu~rabijevzakonik(oko1.700preno- ke eksperata, Brejvik }e ostatak veere).IstaraGr~kaiRimbele- `ivotaprovestiupsihijatrijskoj `e sli~ne kvalifikacije koje ustanovi. „Da je progla{en zdraimaju duga~ku istoriju u svim vim, ra~unao bi se kao jedan od pravnim sistemima. U principu, nas,ibiobikao{tosmoviilija, nedostatak mens rea („prisustva a on je protiv svega iza ~ega mi duha”)oduzimazlo~inuva`anele- stojimo„,reklajezaRojtersjedna mentjerokrivqenimoradaima– Norve`anka, ~ije mi{qewe deli baremnanekomnivou–gri`usa- 36odstoanketiranih.Tabloidisu vesti zbog toga {to je po~inio. objavili i delove izve{taja koji Me|utim,u`adefinicijapokojoj jepodembargom,pokojimajeBrejje neko “isuvi{e lud e da bi bio vikova majka u suzama izjavila odgovoranzabilokojipo~iweni psihijatrimakakowensin„mora zlo~in”variralasei~estomewa- dajelud,imaju}iuvidukolikoje la.Od13.vekaibritanskogkraqa postaodruga~iji„.SamBrejvikje EdvardaII,osobajeopisivanakao odbacio zakqu~ke izve{taja koji suluda ako wen mentalni kapaci- sumusaop{teniu~etvrtak.„^itet nije bio ve}i od “divqe zve- nilo se da ga vre|aju,” rekao je ri”. Posle 1500, sudovi bi neura- Kristijan Hatlo za list Dagbla~unqive prepu{tali kraqu ili det,izpolicijeOslakojiispitikraqici. vao Brejvika. Drugi delovi izve{taja koji su procurili pomiwu Zaodbranukojasepozivalana „do`ivotnuterapiju„i„te{koza ludilojeod1843,britanskiDom le~iti”,aubicajetako|eopisan lordova utvrdio Najtenovo prakaosuicidantip,rizi~anposebe vilo,~ijeva`ewese`esvedodaipookolinu.„Retkokadasampronas.Wimenisupreciziranekon~italatakojasanopisopasnog~okretne norme nego predstavqaju veka”,reklajejednanorve{kavoniz pitawa - smernica kojima se diteqkanaTV2. utvr|uje da li je zbog mentalne Norve{kikaznenisistemjezabolestiosoba(a)uop{teznalada snovanvi{enegoudrugimzemqajewen~inprotivzakonit,i(b)da ma,naprincipurehabilitacijea lirazumeprirodusopstvenog~ineodmazde.Nijepredvi|enasmrtna. Ideja “neodoqivog nagona” je na kazna, a maksimalna kazna zauvedenadabiseNajtenovopravitvoraje21.godinu.Ubicamo`eda lo pro{irilo na “pokrivawe” dobije samo 15, i dodatne godine onih slu~ajeva kada osoba koja ako je naro~ito opasan. Ali, ako shvata da wene akcije nisu isje neko mentalno nezdrav – mo`e pravneipaknemo`edaimsesubitipodnadzoromceo`ivot.Zaprotstavi–mra~niporivisuja~i tojeBrejvikutolikostalodase od wene svesti. Dodatna merila ne klasifikuje kao lud, jer vidi za definisawe pravnog ludila sebekaomu~enikaspremnogdanauvedena su 1950-tih godina i kastaviborbuakoiza|eizzatvorai snije, a posledwi va`an primer u53.godini:onbipotojra~unici ti~eseXonaHinklijaiz1984,kaodslu`io samo oko 3 meseca za da je on oslobo|en krivice zbog svakuosobujeubio.. svoje neura~unqivosti posle poSobziromnatuokolnost,~ini ku{aja atentata na predsednika sedajeopravdanapretpostavkao Regana.

Bezbednostnaklackalici Norve{kajedoBrejvikovihnapadabilajednaodnajbezbednijihzemaqanasvetu:2009.jezabele`eno6ubistavana100.000stanovnika,dokjeuSjediwenimDr`avamatacrnabrojka50–{to zna~i8putavi{e.Na100.000gra|anauNorve{kojjeistegodine 71.bioosu|en,dokuSAD–743.StopapovratnikauNorve{kojje znatnoni`anegouSAD–recidivikrivi~nihdelasekre}uoko 20odsto,dokuistovreme67odstoameri~kihzatvorenikabiva ponovouhap{enoi52odstowihponovozavr{iuzatvoru.Idok mnogiAmerikanciemocionalnoreagujupremazemqikojainajgnusnijeubicetretirahumano,norve{kisistemjeproizveobezbednostkojajebilamnogove}aiakojeuzatvorujebilodaleko mawequdinegouSAD,ilibilokojojdrugojzemqi.Dosad. Iiakoizgledadasvakiputkada ~ovek ukqu~i televizor neko tra`idabudeoslobo|enzbogneura~unqivosti, to zapravo niti je popularan,aniuspe{anna~inda se izbegne zatvor. U Sjediwenim Ameri~kimDr`avamajepredesetak godina Frenk [malecer skupiopodatkeizosamdr`avaipokazalosedajeumaweod1%slu~ajeva odbrana koristila argument neura~unqivosti, a da su u samo 26% procesa oni bili uspe{ni. Takva odbrana bi upalila ako je optu`eni imao odranije dijagnozu. Dakle, iako je kori{}ewe te odbrane zapravo retko, medijski izgledakaodaje~esto.Mo`dazato{tokadodbranaistakneargumentneura~unqivostitopostane zanimqivozajavnostitislu~ajevi zauzimaju ve}u minuta`u u vestima.Alitozavarava:mnogimi-

stavu vlasti da ne}e ostaviti ni teorijsku mogu}nost za tako ne{to,ida}eBrejvikostatak`ivota provesti u zatvorenoj ustanovi. S druge strane, i slu`be bezbednostiuzemqimorajutiho da se presaberu i pretresu svoje redove, jer su zanemarile opasnostoddesni~arskogterorizma. U tome su nalik kolegama u Nema~koj gde su nedavno otkrivene }elije organizovanih ubica koje jetajnapolicija~itavedvedecenije“previdela”–iakosusmaknule u raznim napadima gotovo 200 qudi(najvi{eTuraka-gastarbajtera),{tojebioiBrejvikovnaum. Norve{kim vlastima sada ostajedaotpustioneporedkojih jeBrejvikneometanoobjaviosvoj hejterske proglase, crtao scenarije atentata i kupovao eksplozivnesupstance. n Reqa Kne`evi}


nedeqa4.decembar2011.

T R E N D R A P O R T : STAJLING NA RO^I[TU

Fensikrpice zaestradne tu`balice aznorazni „modni sudovi” odavno vi{e nisu novost ni kod nas, a kamoli u belom svetu. Znate, to vam je ono kada kamera „zabele`i” stajling neke od zvezdica koje danono}no i neumorno jure s jednog na drugi dru{tveni „ivent”, to jest, gradsko de{avawe (od otvarawa birtije, izlo`be ili butika, pa do koncerata i filmskih premijera), a onda sve to komentari{u lokalni modni znalci. Te ova je izabrala pogre{ne cipele, wenoj koleginici ne vaqa haqina, tre}a nije dovoqno doterana… Ukratko, retko koja ume da se obu~e sama i bez pomo}i stilista, koji, gle ~uda, uglavnom i jesu ti koji „stru~no” komentari{u wihove odevne kombinacije. No, to je ve} bajata pri~a i zato prelazim na ne{to potpuno novo, tek nedavno „uvezeno” iz belog sveta, u kojem su ovaj vid medijskog spinovawa, pored ostalih, proslavili Paris Hilton, Britni Spirs, Lindzi Lohan, ^arli [in, Mel Gibson i Sijena Miler. Naime, ne znam da li ste primetili ili vam je kojim slu~ajem u moru nekih drugih de{avawa promaklo, tek na{a je xet set scena u posledwe vreme postala bogatija za jedan novi fenomen, koji bismo mogli nazvati „moda za sud”. U prevodu: doma}a javnost treperi od neiz ve sno sti da ko na~ no sa zna {ta }e neka od brojnih selebriti dama obu}i za prvo, drugo, tre}e i ino ro~i{te na sudu i to u ulozi optu`enog. Tako mo`da neki od nas ne bi sa sigurno{}u mogli da tvrde zbog ~ega se Ceca, posle vi{emese~ne izolacije i dru`ewa s narukvicom, nedavno u svom xipu provozala do suda, ali te{ko da je neko mogao da izbegne iscrpne novinske raporte o wenoj »svedenoj« crno- sivoj odevnoj kombinaciji, koju je potpisao ovih dana najdra`i joj stilista Sa{a Vidi}, velikim tamnim nao~arima i crvenim pramenovi ma, iza ko jih sto ji » v e {ta Buckina ruka«. Sli~no je i sa wenom koleginicom Anom Nikoli}, koju portiri nisu pustili da u|e u zgradu sudnice, jer se pojavila u modnoj kombinaciji zvanoj „»«a ja u {ortsu„«, pri ~emu ovoj na{oj

R

priznatoj estradnoj zvezdi nikako nije jasno kako snage reda nisu prepoznale da je re~ o, kako je posle objasnila nama modnim laicima – »pantalonama«. A kako bi eventualno izbegla ovu vrstu neprijatnosti, peva~ica Maja Nikoli} je pred kamerama izjavila da }e, s obzirom na ozbiqnost situacije, najverovatnije anga`ovati stilistu da joj, ba{ kao i wenoj iskusnijoj koleginici Ceci, odabere dobitnu kombinaciju, zvanu „»i ja sam videla sudiju„«. Iako za sada nije zabele`en sli~an problem kod wihovih kolega, to ne zna~i da je ja~i

pol iznad pravde; pro{etaju se i oni povremeno do sudnice, ali je za sada u wihovom slu~aju akcenat pri~e, ipak, na po~iwenom prekr{aju i eventualno izboru advokata, a ne na modnim kombinatorikama koje bi, vaqda, trebalo da »omek{aju« sudiju i prika`u ih kao nekog

stru~waka za modu i scenski nastup, da prenosi u`ivo. Kakav bi to samo {ou bio! A »dok se Vlasi ne dosete«, pozabavi}emo se jo{ jednim modno-dru{tvenim fenomenom, koji bi u svojoj kona~nici, tako|e, mogao da ima epilog na sudu. O ~emu je zapravo re~? U najkra-

ko, recimo, samo vodu pije, te je i wemu zapravo potpuna misterija kako je uhva}en pijan za vo la nom. O vre |a wu ko le ga/ koleginica, prawu para, prevarama ili, pak, govoru mr`we, za koje ih neretko prozivaju i optu`uju, ovi smerni, lepo upakovani »an|eli«, dru`e sudija, nemaju pojma. Mora biti da im je neko od qubomornih i »mawe

}em, o mukama po mili nam ja~i pol, koji se ve} neko vreme mawe ili vi{e uspe{no bori sa jednim stra{nim isku{ewem. Naime, ~ini se kako su sve stro`iji zakoni o seksualnom iznemiravawu na radnom mestu u potpunom neskladu sa sve kra}im sukwama i dubqim dekolteima mladih, lepih i zategnutih pripravnica. Tako je, recimo, postalo uobi~ajno da pored jedne »prave« sekretarice, koja poput pitbula ne da nikome da pri|e wenom poslodavcu, menaxer koji »dr`i do sebe« obavezno ima jo{ jednu – poga|ate – mla|u, lep{u i nasmejaniju li~nu asistentkiwu, koja }e vas qubazno do~ekati u wegovom kabinetu i ponuditi vam, recimo, neko osve`ewe. Sve }e to ova mlada dama, »upakovana« da se podosta toga vidi, a ostatak jasno naslu}uje i hodaju}i kao da je na modnoj pisti, raditi sa osmehom na usnama i toplo vas gledaju}i, zbog ~ega }e ve}ina frajera poverovati kako se obrela u raju na zemqi. Problem je {to i u ovoj modernoj bajci postoji ono jedno »ali«, koje vrlo lako i za tili ~as mo`e raj da pretvori u stra{ni sud. Dovoqno je samo da mu{karca sva ta mladost i lepota ponesu i da u potpunom bla`enstvu zaboravi na ~uveno pravilo „»gledaj al’ ne diraj«„. E, tad mu sledi pakao ili da objasni supruzi (koja, gle ~uda, uvek sazna sve {to ne treba) kako ga je sna{ao napad amnezije ili da se baci u potragu za stilistom koji }e mu osmisliti najboqu modnu kombinaciju za odlazak na sud u slu~aju da ga lepa, mlada dama, optu`i za seksualno uznemiravawe. Na`alost, tada vam (ba{ kao ni selebritijima) ni dobar advokat, a kamoli pogo|en stajling, ne}e pomo}i... n JasnaBudimirovi}

uspe{nih kolega« to »napakovao«. Kako god bilo, ostaje im da veruju kako }e pravda ili, ako ni{ta drugo, ono dobar stajling, pobediti. U me|uvremenu, ne{to razmi{qam kako bi, mo`da, s obzirom na novonastale trendove, u okviru sudnice trebalo otvoriti i jedan klub u kome bi optu`ene zvezde mogle da zapevaju u humanitarne svrhe, a ne bi bilo lo{e prona}i i mesto za dru`ewe s »vernom publikom«, koju svi oni toliko »cene i po{tuju«. Sve ovo bi, naravno, neka od televizija sa nacionalnom frekvencijom mogla sa komentarima

dnevnik

c m y

14

VJERAN TOMI], LOPOV VELIKOG STILA:

Spajdermenje a volanom sedi suvowavi 1906. godine, a onda s dimu{karac s kapuqa~om na vqewem zastaje ispred glavi. Zbuwen je. ^udi se Modiqanija. „@ena s lepezom” iz {to u muzeju preko puta ne urlaju alarmi. Nema policije, nema ~u- 1919. godine ga je, privara, muk. Na ulici ni psa. Topla zna}e policiji, o~aramajska no} u Parizu. Ajfelov to- la. Krade i to. Ta~no u raw sjaji poput dijamanta u retro- {est sati polako i tiho vizoru automobila parkiranog izlazi iz muzeja i pra}en prvim dnevnim sveiza Muzeja moderne umetnosti. Ta~no je 3 sata i 50 minuta 20. tlom ulazi u automobil. maja pro{le godine. Vjeran To- Za ta~no 50 minuta ~umi}, maskirani ~ovek za volanom, vari }e videti pet praupravo je izveo najve}u pqa~ku znih mesta na zidovima. slika u pariskoj istoriji. Upao je I onda }e kona~no zauru Muzej, zaobi{ao 30 nadzornih lati alarmi. Tomi} je kamera i tri ~uvara i... ni{ta. Ni do tada ve} spavao u Ulaz pariskog muzeja zvuka. Na suvoza~evom sedi{tu svom skrovi{tu u Monnalazi se pet minuta ranije iz treilu, u isto~nom predgra|u Pa- ga ve} godinama. Upravo su mu oni dali nadimak Spajdermen. okvira izva|ena slavna slika riza. Tako je izgledala pqa~ka stoDosad su zabele`ili 30 provaFernanda Legera „Mrtva priroda la i kra|a koje je po~inio, a sums lampom”, naslikana 1922. godi- le}a u Parizu rekonstruisana iz ne. Procewena vrednost: 12 mili- Tomi}evog kasnijeg iskaza i po- waju da ih je po~inio jo{ najmawe toliko. U medije su procurili i ona evra. Na zadwem sedi{tu je licijskih izve{taja. Pqa~ka koja Tomi}eva torba. Unutra su samo- zbog celog niza neverovatnih de- detaqi wegovog spisa koji ~uvaju strel, luk i srela, hrpa u`adi i taqa i slu~ajnosti koji su je pre- u kancelariji BRB-a. Suvowavi tvorili u umetni~ku katastrofu samotwak je lopina bez premca. kop~e. Smatraju ga najtalentovanijim Tomi} je francuskoj policiji postala pravi triler, kao stvoprovalnikom svoje generacije, izpoznat kao “~ovek pauk”. Nema te ren za ekranizaciju. Soderbergov uzetnim atletom i stru~wakom za zgrade na koju se ne mo`e popeti. serijal o “Okeanovih 11” spram visinske kra|e. On se vere po Me|utim, pri upadu u MMU opre- toga je obi~na de~ja igra. Vjeran Tomi} ima 43 godine i pro~eqima pariskih vi{espratma mu nije trebala. Provalio je nica; u stanove ulazi kroz prozopuno lak{e nego {to je o~ekivao, poreklom je Hrvat, ali od rane re i krade samo umetnine u koje je samo s elektri~nim odvija~em i mladosti `ivi u Francuskoj. Meba{ zaqubqen. Ve{tina mu je zakqe{tima za `icu. Sedi jo{ diji ga povezuju sa {irom grupom pawuju}a. Tomi}evo lovi{te, kratko, a onda se odlu~uje na tvrde u BRB-u, je pariski disuludi potez. strikt 16, poznat po otmenim Do|avola, vrati}e se u Muapartmanima, luksuzu i bogazej kad se ve} alarmi nisu upata{ima. lili. Istim putem kojim je Muzej moderne umetnosti provalio malo pre, Tomi} se blizu Ajfelovog torwa bio vra}a u muzej. Nekoliko dana mu je posledwa meta. Oprema pre toga odvrnuo je {rafove vrhunska - luk i strela sa `ina prozoru muzeja sa stra`we cama koje mogu podneti qudstrane, pa se uzverao na balkon sku te`inu. Samostrel. Plai u{ao bez ikakvih problema. ninarska oprema: u`ad i kopKada se vratio u muzej i video ~e raznih veli~ina. Elekda ~uvara uop{te nema, odlutri~ni odvija~i i kqe{ta za ~io je da u miru pro{eta i razmetal i kamen. Crna triko gleda trenutnu postavku. trenerka, kapuqa~a i rukaviPunih 90 minuta i{ao je tace. ko, s noge na nogu, iz prostoriPravi Arsen Lupen. Strele je u prostoriju i birao slike. ispali na krov, a onda se proPoznat kao vrhunski lopov, peling sistemima podi`e na ali i istinski zaqubenik u vrh zgrada. @icu zaka~i za umetnost, posebno u slikarplaninarski remen oko strustvo, razgleda slike starih Ba{ je bio raspolo`en za Pikasa... ka. Deset godina je bio ispod pomajstora. Te ve~eri je ba{ raspo- zlo~inaca s prostora biv{e Jugolicijskog radara, ali od zadweg lo`en za Pikasa. „Golub s gra- slavije koji pariskoj policiji, {kom” iz 1912. stoji ispred wega zbog brojnih pqa~ki i provala, hap{ewa 2000. godine nije obavio ni jedan posao. A onda mu je po~etna zidu kao bombona koju treba navodno zadaju glavoboqe od rakom 2010. pri{ao @an Mi{el K, odmotati. Uzima je. Gleda daqe. nih {ezdesetih godina pro{log veka. Elitni pariski istra`i56-godi{wi propali bogatun i Redom u torbu ubacuje Matisa iz antikvar. Prema policiji, re~ je 1905. godine, Brankuzeovo „Ma- teqski tim iz Brigade d represion du banditizme (BRB) motri o beskrupuloznom pokvarewaku slinovo drvo kraj Estakuea” iz

Z

PUT OKO SVETA

SAVEST:Menayerjedneprodavnice u centru Sijetla nedavno je ostao {okiran kada je izvesni starijimu{karacvratio-sakamatom-novackojijeukraokrajem ~etrdesetihgodinapro{logveka. Mu{karac je, naime, li~no doneo kovertusaporukomukojojpriznajedajeukraoizme|u20i30dolaraizkaseprevi{edecenijaida jesada`eleodavrati100dolara. Zabezeknuti menayer smatra dajeneimenovanogstarcagrizla savest i da je zbog toga odlu~io davratinovac.

QUBITEQ KOLICA: [panska policija uhapsila je lopova koji je iz supermarketaukraonahiqadekolicatako{tomujeu{lautragpomo}u Yi-Pi-Es ure|aja. Ukradena kolica vrednasuukupno290.000evra,alopovihjeprodavaokaostarogvo`|e. Veruje se da je „nestajalo” najmawe potrojekolicadnevno,adajezawih ovaj qubiteq kolica dobijao od 80 do200evrapokomadu.

IDENTITET:Sedinajajima,kqucapodvori{tuidremanapre~kis ostalimkoko{kama.TojeOto,stim {tonijekoko{ka,ve}–zec.Uzto,ne voli da sedi u krilu niti da jede {argarepe kao {to to ~ine wegovi srodnici:vi{evolihranuzakoko{ke.Zbuwenivlasnikzeca,farmer, sumwadajesvepo~eloonogtrenutkakadajeOtonafarmustigaoupaketuskoko{kama.Ko}egaznati...

VREDANKAMEN:Naranyasto-roze kamen, koji je jedna Britanka platilatek20funti,ispostavilo sedajeredakprimerakanakitasa po~etka19.veka.Kamenjeverovatno bio deo neke skupocene ogrlice kojajemo`dakrasilaivratruske carice. Sada }e se na}i u rukama nekogodkolekcionarajerjeprocewenavrednostoko4.000funti.


dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

15

ALARM NIJE RADIO, NIKO GA NIJE GAWAO I DO[AO JE PO JO[

opu{tenobiraoslike muzejske bezbednosti odmah prikoji je bogatstvo po~etkom veka metio kvar i najavio brzu pozaradio kao vlasnik male, ali pravku, no do toga nije do{lo. uspe{ne IT firme. Zara|eni noSvi delovi koje je muzej naru~io vac je ulo`io u antikvarijat “Anda zamene stari alarm nisu stitik Bastiq” u Parizu, ali je ubrgli na vreme. Trideset nadzornih zo propao. Iz o~ajawa je po~eo da kamera lukavo razme{tenih po otkupquje zlato, ali dugove nije prostorijama u muzeju nije bilo mogao da vrati pa se odlu~io na od koristi. Ne samo zato {to ih veliku kra|u. je Tomi} prou~io i znao kako da Prema jednoj verziji pri~e kozaobi|e, nego i zato {to ni jedan ju su istra`ivali francuski nood trojice no}nih ~uvara nije vinari, misteriozni naru~ilac iz Izraela od wega je zatra`io da mu nabavi sliku Fernanda Anrija Legera, francuskog kubiste, vajara i filmskog autora koji je preminuo 1955. godine. Leger je posato poznat jer je dodatno razvio ideju kubizma i modernizovao slikarske tehnike zbog ~ega se danas smatra prete~om Endija Vorhola i pop art pokreta. @an Mi{el je anga`ovao Tomi}a koji se zbog tog posla na^uvari se nisu pojavqivali kratko vratio iz lokontrolisao ekrane. Tako da, zapovske penzije. Dogovor je ubrzo pravo, nije bilo ni genijalnog pao: isplati}e mu 40.000 evra ako plana ni posebne ve{tine. Samo provali u Muzej moderne umetnopuno sre}e i ne{to truda. Filmsti i ukrade tu sliku. Tomi} je ska pqa~ka svela se na odvijawe pristao. Danima je obilazio mutri {arafa, rezawe jedne `i~ane zej i prou~avao sistem za{tite. ograde i strpqewe. Tomi} se, mePosao mu je olak{ala ~iwenica |utim, {okirao kada je shvatio da je pomenuta slika bila postada su kustosi muzeja ciqanu Legevqena na zid odmah do prozora rovu sliku sklonili, i na weno kroz koji je Tomi} lako mogao da mesto na zidu postavili drugu provali. Nekoliko dana pre sliku istog autora, „Mrtvu pripqa~ke tokom no}i Tomi} je odrodu s lampom”. Nije bilo druge: {etao do muzeja sa zadwe strane i ukrao je wu i dao petama vetra s prozora iza kog je visila Legeo~ekuju}i alarm. Me|utim, shvarova slika odvio {rafove koji tio je da od alarma ni{ta. Odlusu ga osiguravali. Na obli`woj ~io je da se vrti u muzej i uzme terasi je ostavio alat za brzinjo{ koju sliku. Na kraju se odvesko va|ewe slike iz okvira i zao s plenom vrednim sto miliokle{ta za `i~anu ogradu koju je na evra. morao da prese~e. No, to }e se pokazati kao Oti{ao je ku}i i ~ekao povoqkqu~na gre{ka zbog koje }e Vjenu priliku. U no}i provale autoran Tomi} biti uhap{en. Dela mobilom je do{ao na obli`we koja je ukrao, Pikasovo, Modiqaparkirali{te. Neverovatan novo i Matisovo (slavna „Pastosplet okolnosti, ali i nemar ~urala”), toliko su poznata da dovarske slu`be zbog ~ega su kasnislovno nema osobe na svetu koja je sigurno letele glave, znatno su bi se usudila da ih kupi. Kada se mu olak{ali posao. Naime, s wima pojavio kod naru~ioca, alarmni sistem zakazao je 30. poludeo je. Naru~enu sliku mu aprila i do trenutka Tomi}eve nije doneo i umesto toga uvalio provale jo{ nije bio popravqen. mu je “vru} krompir” vredan sto Gradona~elnik Bertran Delamiliona evra. @an Mi{el je odno je kasnije potvrdio da je {ef

bio da plati dogovorenih 40.000 evra, {to mu je Tomi} zamerio. Tomi} se pritajio, slika se re{io i u po~etku se ~inilo da mu BRB ne}e u}i u trag. Prolazili su meseci, gotovo godinu dana od kra|e Tomi}u su pred zgradu stigli islednici – nadali su se da }e na}i bilo {ta i nisu pogre{ili. Zatekli su ga s punim vre}ama u kojima je bio plen iz wegovih drugih provala i iz nedavne provale u aveniji Montew: skupoceni nakit i antikvarne kwige. Policija je znala da je re~ o elokventnom ~oveku punom manira koji voli da se hvali i da svoje poduhvate priznaje s mnogo detaqa. Voli da se o wemu pi{e i pri~a, narcisoidno u`iva u svojoj ve{tini. Policajci su ostali u {oku kad su shvatili da je pobegao i onda nije mogao da odoli pa se vratio i opet pobegao, a da to niko nije video. Otkucao je i antikvara delom zato {to mu nikad nije platio 40.000 evra. Policija je odmah krenula po naru~ioca. @an Mi{el uhap{en je u svojoj ku}i u Val D’Ui. U ostavi su na|ene slike ukradene 2009. godine, a i on je ubrzo “propevao” i otkrio da kod wega nisu slike vredne sto miliona evra. Predao ih je, naime, poznatom ~asovni~aru i istori~aru umetnosti, 34-godi{wem Xonatanu B, kojeg bije glas najve}eg stru~waka za umetnine svoje generacije. Tada je po~ela trka s vremenom. Policija je trebalo da uhvatiti sajxiju pre nego {to se re{i vrednih slika. No on je u panici, osetiv{i da mu je potera za vratom, slike zgu`vao, iza{ao na ulicu i – bacio ih u prvi kontejner. Ili je, barem, tako rekao kada je uhva}en. BRB-ovci ni danas ne veruju potpuno u tu pri~u i nadaju se da bi slike negde mogle isplivati. U slu~aju da nije lagao, uni{tene su neke od najvrednijih slika u istoriji, {to je nemerqiv gubitak za slikarstvo. Trojka iz Pariza nije imala dru-

go nego da ih se re{i – na najgori mogu}i na~in. Nisu tra`ili otkupninu od muzeja, a na tr`i{tu su bezvredne. Tu`ila{tvo je podiglo optu`nicu protiv trojke i Tomi}u uskoro po~iwe su|ewe u pariskom sudu. U me|uvremenu su se pojavile i informacije o drugim Tomi}evim poduhvatima. Uhap{en je dvaput. Pre 12 godina se naoru`an samo samostrelom i odvija~em uzverao uz zgradu do rasko{nog apartmana dekana Univerziteta iz Provanse, [arla Deba{a. Dok je poznati pravnik spavao u svojoj sobi, Tomi} se pod okriqem no}i u{etao u wegovu radnu sobu i ukrao slike francuskog ekspresioniste Bernara Bifea i impresioniste Kamija Pisaroa, Brajera... ukupne vrednosti od oko pola miliona evra. Kada je Tomi} uhap{en, kod wega je prona|eno 13 slika iz 17. veka, hrpa nakita i razni vodi~i i magazini za rangirawe umetni~kih dela i procenu wihove vrednosti. Za Tomi}a nije bilo bitno samo da ukrade i preproda, nego da na|e ne{to {to se i wemu jako svi|a i {to i sam ceni. Do slede}e akcije nije trebalo dugo da ~eka: krajem jula 2000. godine, dok je jo{ bio na uslovnoj slobodi, Tomi} uzima opremu i kre}e u jo{ jedan slavni poduhvat. Odabrao je svoj omiqeni 16. arondisman i tokom no}i provalio u luksuzne apartmane bogata{a koji su spavali. Plen: dva Renoara, jedan Utriqo, jedan @or` Brak, Deren i Tomi}eva tiha patwa: Modiqani. Na wegovu `alost, Deren i Modiqani }e se pokazati kao kopije. Tokom akcije je naleteo i na pozama{nu kolekciju nakita iz doba etrur{}anske kolevke ~ove~anstva vrednog 150.000 evra. Uhap{en je, posle ~ega se povla~i sve do akcije u Muzeju pro{le godine. Mediji su posle toga spekulisali da je re~ o Srbinu ili Hrvatu. Zanimqivo, ni hrvatski ni srpski MUP nemaju ga u svojim evidencijama, niti da je dolazio u Hrvatsku ili Srbiju. Francuzi tvrde da je re~ o Hrvatu, ali prema wihovim tvrdwama, samo poreklom. Tomi} u Francuskoj `ivi od ranog detiwstva i na teritoriji biv{e Jugoslavije nije po~inio krivi~na dela. ENL/”Jutarwilist”

Ru~asesve br`eikra}e alo je naroda na svetu u kojih ru~ak predstavqa kqu~ni ritual tokom dana. Englezi se, na primer, ujutru nabokaju ba{ jako, pa bi mogli da oru i kubikaju ceo bogovetni dan. Stoga je kod wih bogat ru~ak rezervisan za imu}niju klasu, onu koja se ba{ ne tro{i mnogo od rada. Francuzi tradicionalno pojedu» ne{to ujutro, koliko i ostali narodi u Evropi, ali zato u podne, ne jedu ni mnogo ni tradicionalno. Va`no je iza}i s nekim na ru~ak. Ako ba{ ho}emo da budemo po{teni do kraja, sve postaje jasnije kada se zna da je svaki drugi brak u Francuskoj razveden, a u samom Parizu –

M

Podne u svetu Oko 48 posto evropskih zaposlenih (me|u wima 58 posto Francuza), praktikuje pauzu za ru~ak. Iza wih su, potom, Azijati sa 46 procenata. Me|u ameri~kim radnim qudima 29 posto ru~a u svojoj kancelariji, e da bi mogli da nastave da rade. Slede ih Kana|ani i Belgijanci. To je navika koju Meksikanci (8%) i Italijani (9%) jedva da podr`avaju. U svetu 7% zaposlenih priznaje da preska~e podnevni obrok, svesno i na {tetu zdravqa. Me|u wima su [panci {ampioni sa 15 posto. Izvor: Barometar Monster 2010 dva od tri. Dakle: ru~ak je za Francuze vreme flerta. O~ijuka se i }aska o svemu, e da bi se zavr{ilo znacima simpatije koji zatim prerastaju (ili ne) u skrivene veze – bez ili sa sasvim slabim obavezama. Utoliko nedavne statistike grupe Malakof Mederi iznena|u-

ju. Prose~an zaposleni Francuz sve mawe vremena posve}uje ru~ku. U posledwih 20 godina vreme ovog rituala se svelo sa sata i 38 minuta na samo 22 minuta. ^ak 30 procenata zaposlenih donosi na posao hranu spremqenu kod ku}e (na na~in da se u vremenu krize u{tedi poneki evro). Wih 20 posto hrani se u kantinama, a 15 posto kupi s nogu sendvi~ koji proguta u par zalogaja. Na ru~ak u restorane i restoran~i}e, onima po kojima je Francuska u svetu na{iroko poznata, odlazi ih samo wih 10 posto. @alosno malo. O~igledno da se zaista famozna francuska kuhiwa svela na one bogatije, i po prirodi posla, u podne slobodnije klijente. Ovima cena obroka ne predstavqa problem. Stoga, kada se pomisli na bogatstvo i raznovrsnost ovda{we kuhiwe, treba da pristanemo na to da u zemqi `derowa Gargantue i Pantagruela – ono {to je najtradicionalnije, otpada na elitu. Posledice skra}ewa pauze za ru~ak treba tra`iti u stalnoj brizi i napetosti. Tre}ina zaposlenih strahuje za zdravqe i radno mesto ({to je spoj dovoqan za trajni stres). Vi{e od tre}ine, u ~e{}im napadima gladi, pose`e za nekoliko zalogaja ~alabrckaju}i koje{ta, tek da sla`e `eludac». To je pra}eno gaziranim osla|enim napicima, naravno. Tako prvi u strahu za zdravqe udaraju na sopstvene `ivce, drugi neposredno na zdravqe – {to zavr{i i po `ivcima. Sve u svemu, Francuska gubi svoju podnevnu etiketu zemqe gastronomije i o~ijukawa. Sve vi{e guta i pri~a kako bi volela vi{e da pazi na ishranu. Kakve }e seksualne posledice ovih promena biti, sazna}emo iz statistika u narednim godinama. n Du{anSimin

U SUSRET OLIMPIJADI U LONDONU GRADI SE PUNOM PAROM

Stadionizaponeti lede}eg leta se odr`avaju Olimpijske igre u Londonu, a zavr{ni radovi u pripremi sportskih objekata u punom su jeku. Doma}ini su poneti iskustvom prethodnih olimpijada bili izuzetno racionalni u planirawu i organizaciji ~itave manifestacije. Novost u odnosu na prethodne „megaprojekte“ najuo~qivija je u pogledu funkcionalnosti objekata po zavr{etku samih igara. Naime, mnoge arene i sportski tereni }e zapravo biti monta`nog tipa za instant upotrebu, i ve} nakon mesec dana }e biti razmontirani kao da ih nikada nije ni bilo. Ko{arka{ka dvorana, na primer, ugosti}e basketa{e ali je namewena i za finale olimpijskog turnira u rukometu. Kapacitet joj je od 10.000 do 12.000 gledalaca, a po zavr{etku Olimpijade ~itava dvorana }e biti rastavqena i preba~ena na drugu lokaciju. Hokeja{ki centar mo}i }e primiti i do 20.000 gledalaca, i u wemu }e se odr`ati olimpijski turnir u hokeju na travi, a po okon~awu Igara oba terena }e biti uklowena i preba~ena u objekat Iton Menor na drugoj lokaciji u gradu. Naravno, Englezi nisu izmislili toplu vodu i ovakvih pri-

S

mera u svetu ima mnogo, a iz godine u godinu sve ih je vi{e. Jedan od sve`ijih je onaj kako su Nemci „sredili“ problem fudbalskih stadiona. Radi se o monta`nom stadionu koji prima 20.000 gledalaca i koji u potpunosti zadovoqava stroge kriterijume Bundeslige. A u to spada i razdvajawe navija~a suparni~kih timova, video kontrola, sanitarni ~vorovi, ugostiteqski objekti, pa ~ak i VIP lo`e, odnosno sve ono ~ime raspola`u i pravi „stalni“ stadioni. S tom razlikom {to privremeni stadion Fortune iz Dizeldorfa stane na 120 nosa~a i te`i „svega“ 2000 tona. Stadion je ve}im delom stigao iz [vajcarske gde je i sedi{te kompanije koja ga je napravila. ^itava ova akcija ko{ta „sitnih“ 2,8 miliona evra. No to se u pore|ewu s prvobitnim re{ewem – sanacijom starog gradskog stadiona, pokazalo kao finansijski mnogo povoqnija solucija.

Re{ewe za kojim je posegao klub iz Dizeldorfa, moglo bi se pokazati kao spasonosno za sve budu}e sportske manifestacije u krajevima u kojima se dugoro~no ne mo`e ra~unati na odanost publike. Jo{ uvek sve` primer za to su i zjape}e prazni stadioni u Ju`noj Africi koji su tokom pro{logodi{weg Svetskog prvenstva u fudbalu poslu`ili svojoj svrsi, a sada vi{e-mawe propadaju. „Ose}am se kao da smo sagradili super-

moderne i atraktivne bazene u kojima se vi{e nikad ne}emo okupati“ – tako je nekoliko meseci nakon zavr{etka svetskog prvenstva u Ju`noj Africi jedan prolaznik u Kejptaunu komentirao (ne)upotrebqivost novih stadiona u godinama koje dolaze. Ju`noafrikanci su, kada je fudbalski cirkus oti{ao iz wihove zemqe, po~eli da razbijaju glavu {ta daqe. Jer, svemirska infrastruktura koja prima desetine hiqada gledalaca

nije previ{e upotrebqiva u zemqi ~ije fudbalsko (ili ragbi) prvenstvo zanima samo wene stanovnike – i vi{e nikog. To bi mogla biti dobra {kola i budu}im organizatorima svetskih i evropskih prvenstava u fudbalu. Pre svega za Rusiju i Katar koji ba{ i ne slove kao zemqe s velikom fudbalskom publikom. Prvi kontakti sa kompanijama koje su se ve} specijalizovale za „instant“ stadione, odavno su ostva-

reni. Neke od ovih kompanija su jo{ tokom evropskog prvenstva u Austriji i [vajcarskoj produ`ile postoje}e betonske tribine svojim metalnim konstrukcijama, pa ih kasnije jednostavno odmontirale. No uprkos svim prednostima monta`nih stadiona, fudbal je, ipak, malo kompleksnija stvar, to nije samo pragmati~an zbir ulo`enog i zara|enog, nego i fenomen u kome emocije igraju veliku ulogu. I to je najve}a prepreka za monta`ne stadione, bar u zemqama s izra`enom sportskom kulturom. „Stadion mora imati du{u. To je navija~ima vrlo va`no. Stadion je mesto gde se oni moraju ose}ati kao kod ku}e. Kod monta`nih stadiona to nije mogu}e„, re}i }e svaki pravi navija~. Vratimo se na Olimpijske igre u Londonu, konkretnije na „fiksne“ objekte koji nemaju mogu}nost demonta`e. Velika ve}ina ovih zgrada i arena }e nakon igara dobiti svoje nove namene – u zgradama Olimpijske centrale trebalo bi da bude sme{ten tehnolo{ki park „Ist London Tek Siti“, Olimpijski park bi}e preure|en u jedan od najve}ih evropskih urbanih parkova i od 2013. }e dobiti i novo ime – „Olimpijski park kraqice Elizabete“. Apartmani u Olimpijskom selu u kojima }e biti sme{teni sportisti bi}e preure|eni u apartmane za stanovawe, a novi univerzitet koji }e se baviti sportskim naukama }e koristiti ve}inu sportskih objekata. n AleksandarDevetak


SPORT

nedeqa4.decembar2011.

REVAN[UTAKMICATRE]EGKOLAKUPAPOBEDNIKAKUPOVA

^udesnanovosadska rukometnano} Vojvodina-JunajtedTongeren33:24(16:11) NOVI SAD: SC Slana bara, gledalaca: 1.200,sudije:Argiridis iMoutas(Kipar).Sedmerci: Vojvodina 7 (5), Junajted Tongeren 1 (1). Iskqu~ewa: Vojvodina 8, Junajted Tongeren 14 minuta. VOJVODINA: Abaxi} (9 odbrana),Radosavqevi}9(5),Vukovi} 5, Damjanovi}, Popov 1, M. Radi{i},Bari{i}2,Veselinov, Stjepanovi}, Suxum 6, Lon~ar, Damwanovi}(12odbrana),B.Radi{i}, ^upkovi}, Marjanac 3, Milo{evi}7. JUNAJTED  TONGEREN: Polfliet1(14odbrana,1sedmerac),T.Bolaers,@ilTak,N.Bolaers, Stulens, Rogeman 4, Burlet2,Lupica,DeBule4,Ta{evski 2, Stijenen, Lujten 2, @ors Tak 5 (1), K. Glesner 3, F. Glesner1. Rukometa{i Vojvodine  uspeli su da nadoknade sedam golova zaostatkaizprvogme~auBelgiji(24:31)idaJunajtedTongrenizbaceizdaqegtakmi~ewauKupu pobednikakupova.Bilajeto~udesna rukometna no}  u Novom Sadu,borbena,zahtevnam,spuno emocija u kojoj su crveno - beli ispisali nove, zlatne stranice klupske istorije plasirav{i se

u4.koloKupakupovaitakoprvi put u istoriji kluba do~eka}e prole}euEvropime|urukometnim kremom, me|u 16 probranih ekipa. Uvodne minute utakmice, obele`ilojeispitivawesnagaipo~etna nervoza. Golovima borbenog i nadahnutog Radosavqevi}a crveno-belisupoveli2:1,dabi Belgijanci uzvratili preko De BuleaiRogemapreokrenuv{ina 4:2.Reagovaojeupravomtrenutku trener ]irkovi} i umesto Abaxi}a, na gol je stao iskusni Damjanovi}itosepokazalokao pravi potez. Vojvodina je u 20. minutu pogotokom Marjanca povela(9:8)iodtogmomenta,stvari su krenule u pravom smeru za crveno -bele. Nakon taj auta gostiju,razigralisuseDraganSuxum i Milo{ Milo{evi}, poga|aliizsvihpozicija.NenadRadosavqevi}obaviojevelikideo posla u odbrani, a i u napadu, a kaonagradazatakvuigruVojvodinajesteklaprednostodtrigola(11:8). Na krilima najvatrenijih pristalica, navija~ke grupe Firma, Novosa|ani su poja~ali ritamufini{uprvogpoluvremena,Radosavqevi}jejednostavnobionere{ivaenigmazagol-

Radostrukometa{aVojvodineposlevelikepobede

Publikaosmiigra~ Nakonferencijizamedijenekolikominutupo okon~awu me~a pojavili su se samo predstavnici Vojvodine,dokBelgijancinisubiliraspolo`eni zabilokakvupri~u.Predsedmomsilompojavili susetrener\or|e]irkovi}ikapitenStevanPopov,kojisuodisalirado{}uzbogprolaskau~etvrtokoloKupakupova. - Drago mi je da posle 120 minuta borbe kako u Tongerenu,takoiuNovomSadu,uspelidaizborimoprolazakme|ukremevropskeeliteudrugompo

reduikvalitetuevropskomtakmi~ewu.Istotako nebibilonezaslu`enodasuuEvropiprezimilii Belgijanci.Naravno,namajedrago{tosmotoba{ mi.Iakosmokrenulilo{enijenasnapu{talastabilnostuigri.Ono{tojenajva`nijejetodaiporedlo{eigreprvopoluvremesmozavr{ilisapet golova prednosti. U drugom poluvremenu uspeli smodaprednostpodignemonadesetgolova{tonam jeibioplanpreutakmice.Svismosre}niizadovoqni {to }e Vojvodina prvi put prezimiti na evropskojsceni-rekaoje{efstru~nog{tabaNovosa|ana\or|e]irkovi}. Kapitencrveno-belihboriosekao lavnacrti.Najpreje~estitaosaigra~imanasjajnojpartiji,apotomdodao. -Sviigra~ikojisuu{liuigruzaslu`uju pohvale za zalagawe, borbenost,htewe.Tokomceleutakmicevodilismo`estokuborbu,nismosrqali, dizali smo postepeno razliku upravo onako kako smo i planirali pripremaju}i se za revan{ utakmicu. Verovalismousebeina{prolaz,{to seiisplatilo.TongenenseiuNovom Sadu pokazao kao ~vrsta ekipa. Ne znam{tasedesilosnamanapo~etku utakmice kada smo u{li boja`qivo. Dragomije{tosutribinenaSlanoj baribilepopuweneipublikajebila na{ osmi igra~ stvoriv{i sjajnu atMilo{Milo{evi}jebionajboqiigra~Vojvodine mosferu-rekaojePopov. J.Gali}

Argentinci smawili Mu{ka teniska reprez ent ac ij a Arg entinesmawilajena2:1 protiv[panijeufinaluDejviskupauSeviqi.Argentincisudoprvogpoenado{li nakon pobede u dublu, po{to su David Nalbandijan i Edua rd o [vank sav lad al i {panski par Felisijano Lopes, Fernando Verdasko sa 6:4, 6:2,6:3. [panija je vodila posle prvogdanasa2:0zahvaquju}iubedqivoj pobedi Rafaela Nadala nadHuanomMonakomod6:1,6:1, 6:2itrijumfuDavidaFererau maratonskom me~u protiv Huana Martina Del Potra od 6:2, 6:7,3:6,6:4,6:3. Me|utim, „crvena furija” je idaqenadomakpetogtrijumfa uDejviskupu,jerjojzaosvajawe „salatare”trebajo{jednapobedaudana{wimduelimaukojima }e se sastati: Rafael Nadal Huan Martin Del Potro i David Ferer - Huan Monako ( DavidNalbandijan).

Foto:F.Baki}

manaPolflieta,inaodmorcrveno - beli su oti{li s predno{}uodpetvelikihgolova. Kako su zavr{ili tako su i po~eli u drugom delu Novosa|ani. Damjanovi} je „skidao„ i nemogu}e {uteve, a Vukovi}, a PopoviRadosavqevi}postizalisu va`ne golove. Ta{evski i Rogeman na drugoj strani nisu mogli dado|udoizra`aja,pajeu35.minutu prednost gostiju anulirana (19:12).Kakosumomciucrvenobelih dresovima igrali u tim trenutcimagovoripodatakdasu gosti prvih pet minuta nastavka nisupostigligol.KadajeMarjanacu48.minutuposlaoloptuiza Polflieta za velikih 27:17, atmosferauhalijedostiglata~ku kqu~awa. Ipak, ni to nije bilo dovoqno za mirnu zavr{nicu. Uporni i borbeni rukometa{i Junajteda predvo|eni bra}om Glesnerzane{tomaweodtriminuta,serijom4-0,smawujuprednost Vojvodine (27:21) koja je na parketubilasa~etiriigra~a. Pet minuta pre kraja susreta sve je bilo re{eno.Milo{ Milo{evi}, sigurno najboqi igra~ na utakmici je s dva gola re{io svedileme(31:22). PosledwimatomimasnageNovosa|anisuuspelidaodolenaletimaekipeizBelgijeinakraju slavevelikupobedu. I.Grubor

SUPERLIGAZAMU[KARCE

Ka}anistaliunastavku Crvenka-Jugovi}Unimet31:21(13:15) CRVENKA: Dvorana „Slobodan Mi{kovi} ^ile”, gledalaca oko300,sudije:Kosanovi}iNikoli}(Pan~evo).Sedmerci:Crvenka4(3),Jugovi}Unimet3(2),iskqu~ewa: Crvenka 10, Jugovi} Unimet 8 minuta. Diskvalifikacija:Holpert,Crvenkau45.minutu. CRVENKA: Mjerima~ka, Tomi}2,@egarac,Radowi},Jolovi} 2, Perovi} 1, Ra~i} 2, Nikoli}, Miri},\urovi}7,Prole4,Gruji~i}5,Vitas(6odbrana,sedmerac), Mili},Holpert3,Stankovi}5. JUGOVI] UNIMET: Kukobat, Lali} 7, Vasi} 1, Kankara{, Radakovi},Vugdragovi}1,Travar 1,Krsman~i}3,Jo{i}5,Crnoglavac, Stejin, Vu~i}evi} 4, Raki}, Perovi}(11odbrana,sedmerac). Kona~nosurukometa{iCrvenkeostvariliidrugupobeduuprvenstvu i to u utakmici koja je imaladvaneverovatnorazli~ita poluvremena.Prvojepripalogostima sa predno{}u od dva gola, dok su u drugom poluvremenu Cr-

ZVEZDAPROTIVRADANAVRA^ARU NAPOPRAVNOMISPITU

Karakterom dopobede Poraz u ve~itom derbijupropisnojeuzdrmao redove Crvene zvezde. Turbulentna nedeqa mo`e se donekle primiriti ako crveno- beli danas savladajuekipuRada. - Idemo na Vra~ar uz nadu da }emosesebarmaloiskupitiza neuspeh u pro{lom kolu. Pobedom bi zadr`ali red u ekipi. @elimo da poka`emo karakter, izborimosesaimpertivomkoji je uvek prisutan u Zvezdi, da

Kapiten Zvezde Nenad Kova~evi} pozabavio se atmosferom uekipikojajenakonderbijabilaprili~noporeme}ana. - Posle tu`ne subote i te{kogporazauspelismodasepovratimo,presvegamaksimalnim radom i trudom na treninzima. Totalni je apsurd da postoje klanoviunutarekipe.Akosabotira{strance,to~ini{esebi, timu.Iakosepri~aosva|amau na{em kolektivu imamo neslomiv duh. Siguran sam da }emo

Sr~anaterenuObili}a

IZJAVEPOSLEUTAKMICE

FINALEDEJVISKUPA

dnevnik

c m y

16

ven~anipostigli~ak17golova,a Ka}anisamo{est. Po~etakutakmicejebiouznakudoma}ina,dabiu11.minutugostiizjedna~ili(6:6),aodtadado odlaskanaodmorimalisustalnu prednostodjednogdotrigolarazlike (6:9, 16. minutu). Crven~ani supotomponovouspelidaizjedna~e (11:11), ali je Jo{i} u posledwimtrenucimaprvogdelaobezbedioprednostza~iniloseJugovi}evmirnijinastavak(13:15). Kadajeizgledalodajenapomolu nova katastrofa Crvenke, usledio je neverovatan preokret. Doma}i igra~i zaigrali su u nastavkumnogo`ustrijeiborbenije i sa tri uzastopna gola (Hol-

pert, Stankovi} i Jolovi}) u 34. minutupoveli(16:15).Uzbodrewe svojihnavija~aonisupoja~avali tempo.Nasuprotwimaigra~iJugovi}adelovalisuneorganizovanoinekolikoputasuizveomapovoqnih prilika {utirali pored iliprekogola.Tosudoma}iiskoristiliiu44.minutugolomHolpertastiglidonajve}eprednosti (23:17). ^ak ni odli~ni golman Bojan Perovi} nije uspeo da zaustavibrodolomsvojeekipe,pajeu 57. minutu bilo osam golova razlike(28:20)advocifrenurazliku u zaslu`enoj pobedi svoga tima u posledwimtrenucimadonosinajmla|i igra~ Crvenke Milorad Perovi}(31:21). T.Jovovi}

Partizando~ekujeAdemarLeon Rukometa{iPartizanadanasod19~asovaigrajuprotivAdemarLeonauPioniru,me~sedmogkolaGrupeDLige{ampiona. Trenersrpskog{ampionaAleksandarBrkovi}izjaviojeda}e ekipa„datisveodsebe”daprotiv{panskogpredstavnikaosvojiprvebodoveuLigi{ampiona.

Teren stadio- na Obil i} a na Vra~ ar u prekriven je sr~om i slomqen im staklom,aekipe naterenusetrude da ga ra{~iste pre utakmice Rad - Crvena zvezda. Duel bi trebalo da po~ne dan as od 13 ~asova. - Razasuto je staklo svuda po terenu, ali }e se igrati. Rad je preuzeosvepotrebnemeredasetoo~isti,anga`ovalisuikomunalneslu`bedapro|uma{inamaiusisajusvusr~u,takoda}e terenbitidovedenuoptimalnostawe-rekaojekomesarzatakmi~ewe Zajednice fudbalskih superliga{a Srbije Branislav Deli}. UpravaRadaodlu~ilajedaseme~14.kolaigranaVra~aruiz bezbednosnihrazloga,anavija~i„gra|evinara”najavilisubojkotzato{toseutakmicaigravanku}e.Deli}je,me|utim,rekaodane}ebitinikakvihkaznijersepo~iniociincidentana Vra~aruneznaju. -Mimo`emodasumwamo,alisenaosnovusumwineka`wava. PosaoMUP-ajedaprona|epo~inioce.Kadasetodesi,onda}emoodlu~itiodaqimkoracima-rekaojeDeli}. UtakmicanaVra~aruigraseod13~asova. osvojimo tri boda. Verujem da smosenapsiholo{komplanudoneklepodigli.Iakosmona„minus sedam“ i daqe je sve mogu}e, verujem da je titula dosti`na. Uslovsvihuslovajedanastavimo sa pobedama- istakao je na pres konferenciji trener Beo- gra|anaRobertProsine~ki. Igra|evinaredrmarezultatskakriza. -Radjedobraekipa,kojadugo nije pobedila, i sigurno da }e protiv nas tra`iti svoju {ansuzaprekidserijeneuspeha.Ipak,mnogotogazavisisamoodnas,pristupame~uianga`mana tima - konstatovao je Prosine~ki.

protiv Rada pokazati karakter dostojanrenomeakluba~ijedresovenosimo. Trener Prosine~ki ima silnihproblemaokosastava,naro~itoudefanzivnomredu.IztimajeudaqenViloti},]osi}se jo{uveknijeoporavio,rovitje i Li Adi. Mogu}a je opcija da {toperskitandem~ineMiki}i Mijailovi} a da se na poziciji desnogbekapojaviVe{ovi}.Kadujeidaqevanstroja,aalternativa}ebitikapitenKova~evi}. Izgledada}esenaklupupreselitineprikosnoveniBorhazbog incidenta posle derbija, a {ansu u {picu napada dobi}e verovatnoMezenga. Z.Rangelov

HAJDUKDOMA]INU@I^ANIMA

Ofanzivom dobodova Ho}eli„hajduci”nadmudriti „ere”zna}esenakonsusreta14. kolaprvenstvaJelensuperlige i odmeravawa snaga Hajduka i SlobodePointizU`ica. - Bi}e to kvalitetna i izjedna~ena ali i borbena utakmicu dveekipekojesuupro{lomkolu zabele`ile lo{ rezultat, ka`e trener Hajduka Petar Kur}ubi}.-O~ekujemofanzivne postavke obe ekipe. Na{e razlogenetrebamposebnoapostrofirati,aSlobodasepokazalakaoizuzetnoopasangosti sve utakmice izuzev u Novom Pazaru su na strani dobro odigrali,imajukvalitet. Ko je u tom sagledavawu o~ekivawai`eqabli`iuspehu? -Li~nomislimdajetopotpuno otvorena utakmica, jer je Sloboda rezultatima pokazala da ima izuzetno dobru ekipu. Opet,mismonadoma}emterenu odigrali u nizu tri-~etiri dobre utakmice i nadam se da mo`emojo{jednu.Kadaigramona doma}em terenu, bez obzira sa kim,tra`i}emoputdopobedei mi }emo sve u~initi da bodovi ostanu u Kuli - jasan je Kur}ubi}. Dakle, o~ekuje se ofanzivna igra i jedne i druge ekipe, pa {tabimoglodapresudi? -Mimoramodobrodaodigramodefanzivu,jerjeSlobodapo-

kazala da ima kvalitet u napada~kojformacijiimoramozaustavitiwihoveofanzivneigra~e,nesmemoimdopustitidase rastr~e.Sdrugestrane,moramo imati mnogo ve}u dozu agresije ufazinapada,kakobimibili opasnipoprotivni~kigol.Zatomislimdamo`edostatogada odlu~i prvi postignuti gol i ekipakojado|edovo|stvamnogotoga}eokrenutinasvojuvodenicu.Naravno,verujemda}emotobitimi-poru~iojestrategHajdukaPetarKur}ubi}. Kadajeigra~kikadarHajduka u pitawu situacija je slede}a: ]ovinmoradapauzirazbog`utih kartona. S druge strane u konkurenciju se vratio Maksimovi}kojijezbogbolestipropustio susret u Ivawici. Vratio se i Ragipovi}, oporavio {toper Jovanovi}, Bubalo je ovesedmicepo~eodatrenira. ^ini se, imaju}i ove podatke u vidu da }e Hajduk susret protivSlobodePointpo~etiusastavu: Bra}, Pauqevi}, Fejsa, Mujdragi}, Lali} ( Jovanovi}), ^ovilo, Vujaklija ( Bubalo), Maksimovi}, Haxibuli}, Novkovi}iAvri}(Ragipovi}). S obzirom da se ovim susretomopra{tajuodsvojihnavija~aKuqanio~ekujudobruposetu (ulazjebesplatan)ivelikupodr{kusatribina. \.Bojani}


SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

17

JELENSUPERLIGA-14.KOLO NOVI SAD: Vojvodina - Borac SUBOTICA: Spartak ZV - BSK BEOGRAD: Partizan - Radni~ki 1923 BEOGRAD: OFK Beograd - Novi Pazar JAGODINA: Jagodina - Metalac IVAWICA: Javor - Smederevo Danas KULA: Hajduk - Sloboda Point BEOGRAD: Rad - Crvena zvezda 1. Partizan 2. Crvena zvezda 3. Vojvodina 4. Radni~ki 1923 5. Sloboda 6. Spartak ZV 7. Jagodina 8. OFK Beograd 9. Hajduk 10. Rad 11. Smederevo 12. Javor 13. BSK Bor~a 14. Novi Pazar 15. Borac 16. Metalac

14 13 14 14 13 14 14 14 13 13 14 14 14 14 14 14

13 9 7 6 6 5 5 6 5 3 4 4 3 2 1 1

3:1 1:0 3:0 3:0 0:2 0:1

(0:0) (1:0) (1:0) (2:0) (0:1) (0:0) (13) (13)

0 2 6 7 4 7 4 1 3 5 2 2 4 4 5 4

1 2 1 1 3 2 5 7 5 5 8 8 7 8 8 9

33:5 25:9 28:9 20:12 18:16 13:12 14:13 17:19 12:16 14:10 9:17 8:16 8:19 9:24 6:20 8:25

39 29 27 25 22 22 19 19 18 14 14 14 13 10 8 7

Aplauzinarastanku Vojvodina-Borac3:1(0:0) NOVISAD: Stadion Kara|or|e, gledalaca 3.500, sudija Jeremi} (Beograd), strelci: Bojovi} u 53. Ili} u 75. i 92. za Vojvodinu, a Radivojevi} u 88. minutu za Borac. @uti kartoni: Masla}, Prodanovi} (Borac). VOJVODINA: Supi} 6, Vuli~evi} 7, Brankovi} 7, Medojevi} 8 (A|uru -), Mojsov 7, Trajkovi} 7, [kuleti} 6 (Stevanovi} 7), Qubinkovi} 7, Mereba{vili 8, Abubakar 8, Bojovi} 7 (Ili} 8).

grane i razdragane igre Novosa|ana. Ispitivawe snaga potrajalo je prakti~no do 38. minuta, kada su ^a~ani imali sjajnu priliku posle centar{uta Jovana Radivojevi}a. Naime, ovaj igra~ `eleo je da centrira sa leve strane, ali je lopta dobila neo~ekivanu putawu i na sre}u doma}ina zavr{ila samo na pre~ki Supi}evog gola. [to se Novosa|ana zabele`en je samo 23. minut kada je Abubakar atraktivnim makazicama poku{ao da ugrozi

ali to kao da je bila najava radosti crveno-belih momaka samo dva minuta kasnije. Sa desne strane centrirao je Mereba{vili golman ^a~ana Nikola Milojevi} je lo{e reagovao kratko odbivio loptu, a za wu se izborio Bojovi} i poslao je u mre`u. Ovaj gol kao da je skinuo kamen sa srca igra~ima trenera Dejana Vuki~evi}a i oni su sve opasnije atakovali ka golu rivala. U 63. minutu posle kontranapada novosadskog superliga{a Mereba{vili je sjajno uposlio Abuba-

U posledwem, 15. kolu (10. decembar) sastaju se - BEOGRAD: Crvena zveda - Vojvodina, SMEDEREVO: Smederevo - Hajduk, ^A^AK: Borac Spartak Zlatibor voda, BOR^A: BSK - Javor, KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 - Rad, LU^ANI: Metalac - Partizan, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Jagodina, U@ICE: Sloboda Point - OFK Beograd.

Vaqakpregazio i|avole Partizan-Radni~ki1923.3:0(1:0) BEOGRAD: Stadion Partizana, gledalaca 8.000, sudija Gogi} (Novi Sad), strelci: Vuki} u 27. Anderson u 48. i Ivanov u 63. minutu. PARTIZAN: Stojkovi} 6, Miqkovi} 7, Anderson 7, Ivanov 7, Vokov 7, Kamara 7, Tomi} 7 (Babi} -), Ili} 6 (Babovi} 6), Vuki} 8, L. Markovi} 7 (Diara 6), [}epovi} 7. RADNI^KI 1923: ^an~arevi} 6, Pavlovi} 5, Nenadi} 5, Tintor 5, Milo{evi} 5, Nedovi} 5 (Krmar -),

ZvonimirVuki}

S. Petrovi} 5, I. Petrovi} 5 (Obrovac 5), Milo{kovi} 5, Kosti} 6 (@ivadinovi} -), Spalevi} 6. Fudbaleri Partizana trijumfalno su se oprostili od svojih navija~a,a semafor „lampa{„ je posledwi put ispisao rezultat na stadionu u Humskoj. [ampion je sa~uvao prednost nad Crvenom zvezdom, a ujedno i naneo prvi poraz Kragujev~anima ove sezone. Na krilima pobede u ve~itom derbiju i no{eni pesmom oko

8.000 navija~a fudbaleri Partizana pru`ili su jednu od boqih jesewih partija i „demolirali” Radni~ki. Vaqak je diktirao tempo, a tek u jednom navratu gosti su, preko prvog strelca lige Spalevi}a bili blizu gola. Zvonimir Vuki} ponovo je odigrao odli~nu partiju. U 27. minutu efektnim golom, s ivice {esnaesterca doneo je vo|stvo Partizanu, time i najavio pobedu. Vezista je imao {ansu i u 6. minutu, posle prodora po levoj strani i ulaska u bekovski prostor, ali je {utirao neprecizno. Ne{to kasnije kreirao je odli~nu akciju, koju je nastavio [}epovi} i Marko vi} ali ni je bi lo pogotka. Jedinu {ansu Radni~ki je imao u 15. minutu, ali je Spalevi} sa sedam-osam metara, iskosa {utirao glavom pored gola. U 31. minutu Partizan je mogao da uve}a vo|stvo. Markovi} je proigrao Volkova,koji je prona{ao [}epovi}a, ~iji {ut je sa deset metara zaustavila pre~ka, da bi odbijenu loptu Ili} poslao pored gola. U 43. minutu {utirao je Tomi}, a ^an~arevi} odbranio. U nastavku, Partizan je rutinski priveo me~ kraju. U strelce se, prvi put u dresu Partizana najpre upisao Anderson, glavom nakon kornera, a na sli~an na~in u 63. minutu isto je u~inio i Ivanov, nakon slobodnog udarca Vuki}a. I.Lazarevi}

Abubakarizpovoqneprilikenijeuspeodapogodimre`uMilojevi}a

BORAC: Milojevi} 5, Mili~i} 6, Mladenovi} 6, Masla} 6, Alve{ 6, Krasi} 6, Prodanovi} 6 (Nikodijevi} -), Kne`evi} 6 (@ivanovi} -), Radivojevi} 7, Zo~evi} 6, Damjanovi} 6. Fudbaleri Vojvodine pobedom su se oprostili od jeseweg dela sezone u Novom Sadu, a ovoga puta bili su boqi od ekipe Borca. Aplauzi na stadionu Kara|or|e obele`ili su zavr{etak utakmice ~ime je novosadska publika nagradila crveno-bele za izdawe u prijatnoj fudbalskoj ve~eri, ali samo u drugom poluvremenu. U prvih 45. minuta malo toga smo videli od najavqivane razi-

gol Milojevi}a, a jedinu kolikotoliko priliku doma}in je imao na samom kraju poluvremena kada je Mereba{vili centrirao, a [kuleti} {utem glavom zamalo bio neprecizan. O tome {ta misle o igri u prvih 45. minuta navija~i su sve rekli `vizducima s kojim su ispratili aktere na odmor. U nastavku smo gledali potpuno druga~iju, dinami~niju i zanimqiviju utakmicu. O~igledno je bilo da su igra~i Vojvodine re{ili da dobiju ovaj me~ i odmah su pritisli goste na wihovu polovinu. Prvu priliku imao je Medojevi} u 51. minutu kada je {utirao preko gola

Javor-Smederevo 0:1(0:0)

SpartakZlatiborvoda–BSK1:0(1:0)

IVAWICA: Stadion Javora, gledalaca 700, sudija Veselinovi} (U`ice), strelac Milosavqevi} u 62. minutu. @uti kartoni: Eliomar (Javor), Boqevi}, Rankovi} (Smederevo). Crveni karton: Kr~marevi} (Smederevo) JAVOR: Glinti}, Milinkovi}, Milovi} (Renduli}), Vla{i}, Mom~ilovi}, Lukovi} (Mi{i}), Ostoji}, Vidi}, Eliomar, Jakimovski (Odita), Veqovi}. SMEDEREVO: Rankovi}, I. Milosavqevi}, Miovi}, Boqevi}, Bra{anac, Kova~evi} (Truji}), M. Milosavqevi}, Stojanovi} (Stani}), Todorov, Kr~marevi}, Ademovi}. Fudbaleri Javora propustili su priliku da na svom terenu zabele`e i drugu pobedu u nizu i odmaknu se od zone ispadawa. U tome su ih spre~ili gosti iz Smedereva, koji su ve~i deo me~a odigrali sa igra~em mawe, po{to je Nikola Kr~marevi} iskqu~en u 8.minutu.

SUB OT IC A: Gradski stadion, gledalaca: oko 500. Sudija: Spasi} (Surdulica), strelac: Miri} u 34. minutu. @uti kartoni: Noskovi}, Milankovi}, Joksimovi} (Spartak Zlatibor voda), Bo{kovi} (BSK). Cr ve ni kar ton: Bo {ko vi} (BSK). ZLATIBOR VODA: Stijakovi} 7, Stevanovi} 7, Brati} 7, Ota{evi} 7, Joksimovi} 7, Simovi} 7, Milankovi} 7, Miri} 7, Torbica 7 (od 90. \ur|evi}), ^ovi} 7 (od 85. [arac), Despotovi} 7 (od 65. Noskovi} 7).

vladali BSK iz Bor~e. Gol vredan tri boda postigao je Marko Miri}, a nadmo} Spartaka mogla je biti izra`ena i s vi{e golova. Utakmica izme|u Spartak Zlatibor vode i BSK-a se odvijalo ba{ onako kako su to iz tabora Suboti~ana najavqivali. Spartak je krenuo od po~etka me~a ofanzivno, dok su gosti postavili bedem ve} na sredini terena, odakle su poku{avali da stignu do gola. Do prve prilike Spartak je do{ao u 20. minutu. Simovi} je

OFKBeograd-NoviPazar3:0(2:0) ju, zapo~etu na gostovawu Metalcu u pro{lom kolu. Prijalo im je lepo vreme i slaba{an protivnik iz Novog Pazara.Biv{i omladinac Partizana Amer Osmanagi} doveo je svoj tim u prednost od 2:0 prvim golovima ove sezone. Prvi je postigao u 8. minutu, drugi u 21, posle sjajne akcije. Petkovi} je izveo aut, proigrao Miji}a, on „dao for” Nikoli Simi}u, koji je izbegao ofsajd zamku, video samog Osmanagi}a na drugoj stativi i asistirao mu za trenutnih 2:0. Pru`ili su doma}i fudbaleri lepu igru i u drugom deli me~a, pa je Mladen Popovi} golom petom u 59. minutu postavio kona~an rezultat i ulep{ao navija~ima OFK Beograda prijatno popodne na Karaburmi.

kara koji je }u{nuo loptu pored golmana ali se neko iz odbrane Borca na{ao na wenom putu ka mre`i otkloniv{i opasnost. U 67. minutu Bojovi} je bio u dobroj poziciji, ali je utisak da je mogao i boqe da {utira. U 71. minutu okliznuo se Trajkovi} i ^a~ani su neo~ekivano do{li do prilike, me|utim Radivojevi} je dodao loptu Damjanovi}u koji je bio u ofsajdu. Ova {ansa kao da je dala dodatni stimulans crveno-belima, pa smo ve} u 73. minutu videli odli~an {ut Abubakara glavom, ali je lopta oti{la preko gola. Odmah potom u {ansi se na{ao i Brana Ili}, koji je prethod-

no zamenio Bojovi}a, ali je i wegov {ut sa {esnaest metara zavr{io iznad pre~ke. A onda je usledio najlep{i trenutak na utakmici. Igralo se 75. minut kada je kapiten Vojvodine Slobodan Medojevi} prvo presekao na svojoj polovini jedan napad ^a~ana, poveo loptu, obi{aoo prepreku za preprekom, do{ao na sedam-osam metara od mre`e i uposlio Ili}a kojem nije bilo te{ko da postigne drugi pogodak. Za ovaj fenomenalan potez, qubiteqi fudbala istinskim ovacijama nagradili su kapitena doma}eg tima. ^inilo se da je pri~a zavr{ena, igralo se 88. minut, kada je golman Vojvodine Nemawa Supi} dobio loptu pred svoj gol, bespotrebano se s wom poigravao, a Radivojevi} mu je, da li uz faul ili ne oduzeo i smawio rezultat. Sudija Jeremi} produ`io je me~ za tri minuta, ali u prvom minutu nadoknade izuzetno zapa`eni Abubakar imao je {ansu, da bi ve} u slede}em napadu isti igra~ oduzeo loptu odbrani Borca, uposlio Branu Ili}a koji je bez razmi{qawa iskoristio sjajan pas i postavio kona~an rezultat. A.Predojevi}

Miri}zalep{izimskisan

Romati~aripazarili BEOGRAD: Stadion na Karaburmi, gledalaca 400, sudija An|elkovski (Beograd), strelci: Osmanagi} u 8. i 21. Popovi} u 58. minutu. @uti kartoni: Popovi}, Kecojevi}, Markovi} (OFK Beograd), Stojanovi}, [arac, [upi} (Novi Pazar). OFK BEOGRAD: Luka~, Rodi}, Petkovi}, Kecojevi}, Markovi}, Nikoli}, Simi}, Osmanagi} (Batioja), Pavlovski (Sin|i}), Miji} (Z|elar), Popovi}. NOVI PAZAR: \ogatovi}, [arac, Lotinac (Markovi}), Ostoji}, Vu{qanin, Stojanovi}, Bogunovi}, Ademovi} (Kecap), [krijeq ([u{wevari}), Haxibuli}, [upi}. Nastavili su fudbaleri Dejana \ur|evi}a pobedni~ku seri-

Foto: R. Hayi}

Navija~i Podr{ka fudbalerima Vojvodine bila je sjajna, a navija~i su po~etkom drugog poluvremena na severnoj tribini istakli parolu „U prole}e boqe i pobede nove nek nose te oni koji te vole”. Isto tako simpatizeri Novosa|ana u po~etku nastavka napravili su bakqadu. U 68. minutu najvatrenije pristalice Vojvodine napustili su severnu tribinu kako bi pomogli rukometa{ima Vojvodine koji su sino} u dvorani na Slanoj bari igrali va`an evropski me~. Me|utim, i kada su najglasniji navija~i oti{li Vojvodina nije bila bez podr{ke, jer je oko 3.000 preosalih gledalaca zdu{no bodrilo doma}i tim.

MarkoMiri}

BSK: Kova~evi} 7, ^elebi} – (od 15. Stankovi} 6), Radulovi} 6, Bo{kovi} 6, Milo{evi} 6, ]esarevi} 6 (od 77. @ivkovi}), Kajevi} 7, Radovi} 6 (od 46. Bulatovi} 7), Krsti} 6, \uki} 6, Bua~ 6. Qubiteqi fudbala u Subotici ima}e lep zimski san. Fudbaleri Spartak Zlatibor vode dominantnom igrom su sa-

dobro proigrao brzog Despotovi}a, ali je napada~ Spartaka i omladinski reprezentativac za deli} sekunde bio sporiji od Kova~evi}a, golmana BSK-a. Prva prilika samo je najavila nove poku{aje Spartak Zlatibor vode. Nastavak me~a doneo je dva poku{aja iz daqine, prvo je dobro {utirao Torbica u 30. minutu, a jo{ boqe Simo-

vi} u 32. minutu, koji je umalo ponovio majstoriju kao protiv Javora. No, bez obzira na to {to su Bor~ani poku{avali da se odupru, Spartak je poentirao. U 34. minutu je ^ovi} pro{ao po levoj strani, prevario je Milo{evi}a, uputio loptu u peterac gostiju, prvo se ~inilo da }e je zahvatiti Milankovi}, ali je ipak do we stigao Miri} kome nije bilo te{ko da zakuca loptu u mre`u Bor~ana. Spartak je i daqe poku{avao da do|e do gola, ^ovi} je {utirao u 36. minutu, a Miri} je u novoj prilici bio u 42. minutu nakon asistencije Torbica, a Kova~evi} jedva je spasio svoj gol. U posledwem minutu Bor~ani su imali jedinu priliku u prvom poluvremenu, Kajevi} je {utirao iz slobodnog udarca, ali pravo u golmana Stijakovi}a. @eleli su gosti da ofanzivnijom igrom stignu do poravnawa, odmah je do{lo i do izmene, ali ni to nije donelo promene u odnosu snaga. Spartak je brzo povratio inicijativu i krenuo sa akcijama koje su mirisale na gol. Mogli su golubovi da poentiraju u 51. minutu kada su se prema golu Kova~evi}a sjurili ^ovi} i Despotovi}, prvi je dobro {utirao, ali je golman gostiju skrenuo loptu u korner, nakon koga je Torbica poku{ao. U 66. minutu, Torbica je izveo slobodan udarac, u {esnastercu je najvi{i bio Brati} kome je malo nedostajalo da posgitne gol. Gosti su imali priliku opet posle prekida. Bilo je to u 81. minutu kada je \uki} odli~no izveo slobodan udarac, ali je Stijakovi} jo{ boqe reagovao. N.Stanti}

Jagodina-Metalac 0:2(0:1) JAGODINA: Stadion Jagodine, gledalaca 800, sudija Vujovi} (Novi Sad), strelci: Svoji} u 14. i Simovi} u 70. minutu. @uti kartoni: Tomi}, Stojkov, Vasiqevi}, Gogi} (Jagodina), Simovi}, @ivkovi}, Krwinac, Stamenkovi} (Metalac). JAGODINA: [imi}, Nasti}, Proti}, Vasiqevi}, Gogi} (Stojkovi}), Tomi}, Stojkov (\eni}), Kosti}, Stojanovi} (Milenkovi}), Arsenijevi}, Mudrinski. METALAC: Kqaji}, Anti}, Stamenkovi}, Mitrovi}, M. @ivkovi}, B. @ivkovi}, Simovi} (Mitru{i}), Isidorovi} (Dopu|), Svoji} (]irkovi}), Krwinac, Gojak.


18

sport

nedeqa4.decembar2011.

dnevnik BUNDESLIGA

PREDDNEVNIKOVTURNIRUMALOMFUBALU

IdealniusloviuSpensu Pripreme za tradicionalni 49. Dnevnikovturnirumalomfudbalusuzavr{ene,ve}jesadasopremnozastart.Atmosfera me|u jubiteqima malog fudbala u Novom Sadu i okoline raste iz dana u dan, ekipe se dogovaraju igraju trening

tvr|uje da pro{le godine nije bilo te`ihozleda,nitiogrebotina,jedinifudbalerkojisepovrediobiojeIli}izGagaplasta,alijeionposleukazanepomo}inastaviodaigra(puklamujearkadau sudaruglavama).

Momenatsajedneodpro{logodi{weutakmice

utakmice,a„prelaznirok”uvelikotraje. One najja~e ekipe ve} su anga`ovale igra~e,amnogijo{~ekajupoja~awa,asve zavisidali}efudbaleriVojviodineove godine dobiti zel~eno svetlo da igraju nana{emturniru.bajazninebitrebalo dabudejermalasalaSPCVojvodinepru`aidealneuslovezatakmi~ewe,{topo-

Piksiju izmakla titula Srpskifudbalskistru~wak Drag an Stojk ov i} Piksinijeuspeoda odbrani titulu u japanskoj Xej ligi. WegovtimNagojapobedio je Albireks Nigatu sa 1:0 na gostovawu, golom Tamadeu54.minutu,alito nije bilo dovoqno. Nagoja je izgubila titulu za jedan bod, jer je wihov direktni suparnik Ka{iva pobedio Uravusa3:1itakoobezbedioprvomestouXejligi. Uprk os tom e {to nij e odbranio titulu, Stojkovi} je zad ov oq an igrom svogtima. - Takav je `ivot. Mislim da smo dali sve od sebe, pobedili smo na {est posledwih utakmica i osvojili 18 bodova– rekaojeStojkovi}. On je naglasio da je ponosannasvojeigra~e. -Imalismote`akstart sezone, ali smo se ubrzo oporavili i pokazali da posedujemo jak timski karakt er – dod ao je pop ularni Piksi, koji je nedavnoizjaviodanijezainteresovan za mesto selektoraSrbije.

Sokrates kriti~no Biv{a brazilska fudbalska zvezdaSokratesukriti~nomje stawuprimqenubolnicuuSao Pauluzbogunutra{wegkrvarewa. U  saop{tewu bolnice Albert Ajn{tajn ka`e se da je 57. godi{wi Sokrates „u kriti~nomstawu”.NavodisedajeSokrates prikqu~en na aparat za ve{ta~kodisaweinadijalizu. Wegovasuprugajenaveladaje Sokrates primqen u bolnicu zbogtrovawahranom.Onjeve} dvaputauposledwa~etirimesecabioubolnici,zbogunutra{wegkrvarewa.Sokratesjeranijeotkriodajeimaoproblema saalkoholom,naro~itouvreme kadajebioaktivniigra~.

Foto:F.Baki}

Ve} nekoliko godina nagradni fond nana{emturnirnajve}ijeuSrbiji,tako}ebitiiovegodine.Najboqitimdobi}e400.000dinara.Jediniuslovje,kao i prethodnih godina, da se prijavi oko stotinak ekipa, u{ta ne sumwamo.Nov~anu nagradu dobi}e i najboqi u konkurencijiveterana,azamla|ekategorije

obezbedi}emorobnenagrade.Turnir}e, prema dogovoru sa Sportskim i poslovnimcentromVojvodina(igra}eseumaloj sali Spensa),  po~eti 18. ili 21. decembra.Ne{tokasnijistartuodnosuna ranijegodinejezbogzauzetostiSpensa. Zbog predstoje}eg Evropskog prvenstva urukometuiradovauvelikojsalinovosadske sportske lepotice, mala sala je preoptere}ena, pa je moralo da do|e do pomerawaterminauodnosunaplanirano. Predvi|amo da se finalni me~evi igraju8.januara,alimogu}ejedaitudo|e do pomerawa ako se prijavi veliki brojekipa. Uovomtrenutkuzapotencijalneu~esnikenajva`nijejetoda}ese igratipo istim pravilima kao i ranijih godina petigra~aupoquigolman,ajednuekipu sa~iwavaju10fudbalera.Ekipezasvaku utakmicu mogu prijaviti novih deset igra~a,stim{to jedanfudbalernemo`edaigrazadveekipe.Igra}eseupet kategorija: seniori, veterani, kadeti, pionioriimla|ipioniri. PrijavezaturnirprimamosvakogradnogdanausportskojrubriciDnevnika( Bulevaroslobo|ewa81,prvisprat,soba 14)od10do14satiina`irora~unbroj 340 – 2511 -60  [ahovskog kluba “Dnevnik”, a kotizacija je slede}a – seniori: 15.000 dinara, veterani 11.000, kadeti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 8.000dinara.Informacijesemogudobitiinatelefonskibroj:021/480-6827. Zakadetemoginastupatiigra~iro|eni1995.imla|i,zapionire1997.imla|i,a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1999. godine. Kod veterana ostajepostarom-naturnirumogunastupiti igra~i koji na dan utakmice imaju 35godina.Pro{legodinesmopoku{ali dapodelimoveterane,alistarijisenisu prijavili. I sada smo voqni da poku{amosastarijomkategorijom(iznad45godina),akoseprijavivi{eodpetekipa uvrsti}emoihutakmi~ewe. G.K.

PREMIJERLIGA

Plavcisru{ilisvrake Fudbaleri ^elzija pobedili suWukaslugostimasa3:0(1:0)u prvojutakmici14.kolaengleske Premijerlige.Uutakmicipunoj prilika na obe strane „plavci” su slavili golovima Didijea Drogbeu38,SalomonaKaluau89. minutuiDanijelaStarixaudrugom minutu nadoknade. ^elzi, za kojije90minutavrlodobroodigraoBranislavIvanovi},sadaje tre}i sa 28 bodova, a Wukasl je ~etvrtisa26bodova.UWukaslu je odigrana jedna od najboqih utakmicasezoneuPremijerligi, akrajwirezultatnepokazujerealno stawe na terenu jer su i „svrake” imale mnogo prilika, ukqu~uju}iidvepre~keprizaostatkuodsamojednoggola.Pobedesuzabele`iliiMan~estersiti, Arsenal i Totenhem, a Blekburnjeuz~etirigolaJakubuadobioSvonsisa4:2.Sitijenasvom terenu deklasirao Nori~ sa 5:1, Totenhem je na Vajt Hart Lejnu bioboqiodBoltona3:0,aArsenal je u gostima savladao Vigan 4:0. Kvinsk park renxers i VBA igralisunere{eno1:1. Sitiseu~vrstiona~elutabele ubedqivim trijumfom nad Nori-

Bajernpobedio Verder Fudbaleri minhenskog Bajerna pobedili suVerdersa4:1u15.kolu Bundeslige, dok je {ampion Borusija iz Dortmunda igrala1:1uMenhengladbahu.^ak ~etirime~a,ukqu~uju}iitajizme|udveBorusije,zavr{enjeremijem, pa su bodove podelili i Hrajburg i Hanover, Kajzerslau- terniHerta,odnosnoVolfsburg iMajnc.Dotrijumfaume~evima odigranimusubotudo{aojejo{ samo Bajer, koji je sa 2:0 slavio protiv Hofenhajma, dok od 17.30 igraju[tutgartiKeln. Bajern je protiv Verdera slaviosa4:1,asamojedangolvi|en jeuprvompoluvremenuitou22.

Rezultati 15.kola: Bajern Minhen - Verder Bremen4:1(1:0)/Riberi22, 77,Roben69p,83p-Rozenberg52/,Frajburg-Hanover 1:1(0:1)/Sise67-Bastians 45 a.g. /, Kajzerslautern Herta 1:1 (1:1) / Hubnik 5 Rafael 14 / Borusija Menhengladbah - Borusija Dortmund1:1/Hanke72-Levandovski 40 / Volfsburg Majnc 2:2 (2:0) / Manyuki} 10, Kirhof 41 a. g. - Ivan{icp,^upoMoting81/

FrankRiberi

minutu,kadajeRiberidoveoBavarce u vo|stvo. Rosenberg je na po~etku drugog dela igre doneo izjedna~eweVerderu,alijetada minhenski tim stvari postavio nasvojemestoitozatomujebilopotrebnosamo15minuta.PrvojeRobenbioprecizansabele ta~ke,dabiRiberipostigaosvoj drugigolname~uinakrajujeholandski reprezentativac ponovo sa penala postavio kona~an rezultat utakmice. U pora`enom timu, Aleksandar Igwovski je odigraosvih90minuta. UdueludveBorusijenijebilo pobednika,po{toje{ampionpoveou40.minutuprekoLevandovskog, da bi Hanke izjedna~io posle ne{to vi{e od 15 minuta u drugom poluvremenu. Neven Suboti} ponovo nije bio u timu Dortmunda po{to se jo{ uvek oporavqa od loma jagodi~ne kosti. Bodove su podelili i Fraj-

burgiHanover,atajme~zavr{en je sa 1:1. Bastijans je autogolom doneo Hanoveru vo|stvo, ali je Frajburgizjedna~ioprekoSisea. Sli~nasituacijajebilaiudueluKajzerslauternaiHerte,ukojem su doma}i poveli autogolom Hubinka, da bi gol berlinskom timudoneoRafael. Volfsburg i Majnc igrali su 2:2, a iako su doma}ini na poluvremenuvodilisa2:0,usledioje preokret.Manxuki}jeudesetom minutu doveo Volfsburg u vo|stvo,dabiu41.Kirhoofautogolom protivnicima postavio rezultatprvogpoluvremena.Majnc jeuzvratioistommeromunastavku pa je smawio na 2:1 preko Ivan{i}a sa penala, dok je kona~ni rezultat postavio ^upoMotingu81.minutu.Bajerjesasvim zaslu`eno slavio protiv Hofenhajma sa 2:0, a strelci su biliDerdijokiSam.

DANASNASPORTSKIMTERENIMA

Ko{arka BaneIvanovi}uvazdu{nomduelusgolmanomWukaslaTimomKrulom

~om – mre`u gostiju „na~eo” je SerhioAguerosvojimdesetimgolom u Premijer ligi, Samir Nasrire{iojepitawepobednika,a dokrajasu„gra|ani”zabele`ili noviubedqivitrijumf.AleksandarKolarovnijebiouprotokolu za ovaj me~, dok je Stefan Savi} celu utakmicu odgledao sa klupe Man~esterSitija.Arsenaltako|enastavqasaodli~nimigrama– sredinom prvog poluvremena Ar-

O’NilnaklupiSanderlenda Engleski premijerliga{ Sanderlend potvrdio je da je Martin O’Nilimenovanzanovogmenaxeratogtima.O’Nilsetakovratiou Premijerliguposleskoro16meseciodsustva,odkadajenapustioklupuAstonVile.IskusnistrategizSeverneIrskepotpisaojetrogodi{wiugovor,anaklupiSanderlendazameni}eStivaBrusa,kojije otpu{tenusredu.Sanderlendjetrenutno16.natabeliiimadvaboda vi{e od klubova koji su u zoni ispadawa. Pedesetdevetogodi{wi O’Niljekaode~aknavijaozaSanderlend,aprenego{tojedo{aona kluputogklubatreniraojeLester,SeltikiAstonVilu,kojujetri putauzastopnodovodiodo{estogmestatabeleuPremijerligi. -Jakojelepose}ajvratitisefudbalu,aibititrenerSanderlenda.Ovojezamenevelikitrenutak.^uosamkolikojeovodobarklub, alikadsamdo{aoovdeivideostadionitrena`nicentar,tomeoborilo-rekaojeO’Nil.

teta i Vermalen su u roku od dva minutadalidvagolaive}tadasu doveli„tobxije”nakorakdotrijumfa nad Viganom. Do kraja su @erviwoiprvistrelacPpremijerligeRobinvanPersipotvrdili pobedu Arsenala, osmu liga{kuovesezone.ITotenhemjelako do{ao do pobede u kojoj su strelcibiliBejl,LenoniDefo, pa su „pevci„ privremeno izbili nadrugupozicijunatabeli.Junak danaipakjeJakubuAjegbeni,koji jeudrugojliga{kojpobediBlekburna dao ~etiri gola Svonsiju. RadosavPetrovi}zameniojeDana u75.minutu. Rezultati:Wukasl-^elzi0:3 (Drogba38,Kalu89,Starix90), Blekburn – Svonsi 4:2 (Jakubu 20,45,57,82(pen)-Lita35,Mur 66),Man~estersiti–Nori~5:1 (Aguero 32, Nasri 51, Ture 68, Baloteli 88, Xonson 90 - Morison 81), KPR – VBA 1:1 (Helguson 20 - Long 81), Totenhem – Bolton3:0(Bejl7,Lenon50.Defo61),Vigan–Arsenal0:4(Arteta 28, Vermalen 29, @erviwo 61,VanPersi78).

PioniriZvezdenajboqiuEvropi Pioniri KK Crvena zvezda osvojili su Kup {ampionapo{tosuufinaluuMoskvipobedili ekipu [arunas Mar~ulijonis sa 73:66. Me|unarodni turnir u Moskvi slovi za nezvani~no prvenstvoEvropezaigra~edo14godina. EkipuMilovanaBulatovi}apredvodilisuRaki}evi}sa28,odnosnoStojanovi}iIladinovi}

sapo11poena.Strelciufinalnomme~uzaZvezdubilisu:Vuliki},Vujadinovi}5,Radanov,Petrovi}9,Nikoli},Stojanovi}11,Kewi}3,Cvetkovi},Raki}evi}28,Dutina,Stankovi}3,Miladinovi}11. Svojemestouidealnojpetorciturnirana{li suRaki}evi}iStankovi}.

ABA mu{ka liga - PODGORICA: Budu}nost - Partizan MTS(17,TVArenasport). M@RKL `enska liga - BAWALUKA: Mladi Kraji{nik Partizangalenika(18). Prva A mu{ka liga - BEOGRAD: Mega Vizura - @elezni~ar(18). Prva A `enska liga - [ABAC:[abac-Proleter(18.30). Prva B mu{ka liga - [ABAC:[abac-Jagodina(12.30). Prva B `enska liga - U@ICE: Plej of - Sivac (14), LAJKOVAC:@elezni~ar-Moravac (17),KRAQEVO:Kraqevo-SrbobranReahem(16). Prva `enska liga KSV - ^ELAREVO:VojvodinaNISMT^elarevo MT (18), KIKINDA: Gimnazija-Kovin(19.30),BA^KA TOPOLA: Topol~anka Proleter(NS)(19). Druga srpska mu{ka liga - Sever - BANATSKO NOVO SELO:BNS-KrajinaGrme~(17). Heba juniorska liga - VR[AC:Hemofarm[tada-Zdravqe09(16),^A^AK:MladostPartizanMTS(16),BEOGRAD: Beovuk 72 - Crvena zvezda BGD (12.30), U@ICE: Sloboda Kwa`evac (16), KRAQEVO: Sloga-MedgaVizura(12). ABS Elektro kadetska liga ^A^AK:Mladost-Nibac(14).

Rukomet Prva mu{ka liga - JAGODINA:Jagodina-BaneRa{ka(19), NOVA PAZOVA: Nova Pazova -Priboj(19).

Prva `enska liga -NI[:Crvenikrst-HalasJo`ef(18). Druga mu{ka liga, sever -JABUKA: Jabuka - Hajduk (19), APATIN: Dalmatinac - Apatin(19.30). Druga `enska liga, sever SREMSKA MITROVICA: Srem-Spartak(S)(16.30),KOVIN:Radni~ki-Pan~evo(18), KIKINDA: Mladost - Temerin(18).

Boks Regionalna liga Vojvodine NOVI SAD: 9. kolo Prve lige sever(14,bokserskasala).

Odbojka Viner {tedi{e `enska superliga - LAZAREVAC:KolubaraRadni~ki(B)(18). Prva `enska liga - LAZAREVAC: Lazarevac - Klek Srbija{ume(15.30). Prva mu{ka liga - NOVI PAZAR: Novi Pazar junior Borac(16),BEOGRAD:SterijaSmederevo(17). Druga `enska liga - sever RUMA: Ruma - NS volej tim (16.30), KIKINDA: Ki 0230 Kikinda(15.30). Druga mu{ka liga - sever IN\IJA:In|ija-Srem(19). Prva vojvo|anska `enska liga - Banat - VR[AC: Banat - MD Zrewanin 2 (13.45), Koral - Vr{ac(14.45). Prva vojvo|anska mu{ka liga - centar - FUTOG:Vojvodina NSseme3-Kulpin(19.45),RUMA: Sloven 2 - Mladost Ekspans2(13).


uZ @ReB ZA eVRoPsKo PRVeNstVo

c m y

SPORT

dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

19

sVetsKi KuP ZA oDBoJKA[e u JAPANu

Orlovipreleteli UEFAzakuvala HolandijiiNema~koj kineskizid @reb za Evropsko prvenstvo u fudbalu, koje se slede}eg leta igrauPoqskojiUkrajini,ukazao je na sve mane sistema koji koristiUEFA.Ve}naprvipogledna prve dve grupe jasna je totalna disproporcijaukvalitetu.Neverovatanjepodatakdajeporankingu FIFA (rezultati u posledwe ~etirigodine)najslabijitimgrupe B (Danska) ispred najja~eg u grupi A (Rusije). Ali, tu su svi {ampioni koje je Stari kontinent dao (devet evropskih i Engleska, koja je bila prvak sveta, alineiEvrope).IpoFIFAlistituje10najboqihekipa,aod14 najboqihnedostajusamo[vajcarci(12.uEvropi,17.nasvetu). Jedini pravi autsajderi su UkrajinaiPoqska(55.i66.nalisti),aliijedniidrugiigrajuna svomterenuiimajuzna~ajnufudbalskutradiciju.Od12ekipakoje naj~e{}eu~estvujunedostajesamo Srbija.UtakmiceAiCgrupebi}eodigranenastadionimauPoq-

Sastavigrupa Grupa A Poqska Gr~ka Rusija ^e{ka Grupa B Holandija Danska Nema~ka Portugal

Grupa C [panija Italija RepublikaIrska Hrvatska Grupa D Ukrajina [vedska Francuska Engleska

tri biv{a prvaka Evrope, dve od tri najsuperiornije ekipe tokom kvalifikacija,apoFIFAranikingusve~etiriselekcijesuuprvih 11 na svetu u ovom trenutku (svi u prvih osam u Evropi). Na ve~noj listi {ampionata Evrope svi su u prvih 10, s tim {to su Nemci i Holan|ani na prva dva mestapobrojupobeda,bodovaidatih golova. Istorija je prepuna wihovih me|usobnih duela: Holan|aniiNemciigra}epetiput

liPortugalcenapro{lomEP,a Portugalci Holandiju na onom pre toga. Portugal i Nema~ka igralisubezgolovaugrupi1984. Odmah po izvla~ewu ova grupa je prozvana katoli~kom, s obziromnasna`nureligioznostusve ~etiri dr`ave. Dve tradicionalne sile svetskog fudbala, koje ukupno imaju tri kontinentalna trofeja,pro{lesuizuzetnouspe{no kroz kvalifikacije, Italijaniunovomusponu,a[pancikoji su totalni vladari svetskog fudbalaibraniociobanajva`nijatrofeja.OsimIraca,sveselekcijesume|u10najboqihnasvetu po listi FIFA, a [panci su na wenom ~elu gotovo sve vreme od leta 2008. Na {ampionatima Evrope ekipe iz ovih zemaqa se nisu pre~esto sastajale: [panija je pobedila Italiju na penale u ~etvrtfinalu pro{log prvenstva,pretogasubiliboqiugrupi1988,aosamgodinaranijeigralisubezgolovaugrupi.Hrvatisu igrali na tri prvenstva Evrope, alinijednomnisunai{linaItalijaneili[pance,ba{kaoniRepublikaIrskanajedinomnastupu dosada(1988). AkojeverovatilistiFIFA, a ona je bazirana na egzaktnim podacima (rezultati u posledwe ~etirisezone,detaqnoobja{wewe u jednom od narednih tekstova),ovagrupajeposnazija~asamo od zaista preslabe grupe A.

Bert van Mavrik (Holandija), Morten Olsen (danska), Joakim Lev (Nema~ka) i Paulo Bento (Portugal)

skoj,aBiDgrupenastadionimau Ukrajini. Na otvarawu fudbalskogprvenstvaEvrope8.juna2012. godineuVar{avisasta}esejedan od suorganizatora Poqska i selekcijaGr~ke. Poqska je kao doma}in prvenstvaimalaprili~nusre}usa`rebom, iako su svi wihovi rivali bili {ampioni Evrope. ^esi i Rusisunaslednicireprezentacija koje su bile prvaci 1976. (^SSR) i 1960. godine (SSSR), dok su Grci osvojili prvenstvo pre sedam godina, ali nijedna od selekcijanijeniblizustarogsjaja. Zapravo, po FIFA rankingu samo u ovoj grupi nema nikog iz prvih10.SamosuGrciimalislabijeg rivala u svom {e{iru ([vedsku),doksuPoqaci,Rusii ^esi bili najslabiji timovi u svojim delovima `reba. Poqska (66) po rezultatima u prethodne ~etiri godine ne bi u{la na EP nidajeduplove}ibroju~esnika, sobziromnatodapostoje32boqe selekcije u Evropi. Ruska selekcijaimaodli~anskorsarivalima iz grupe – pobedila je Grke na prethodnadvaprvenstva(ukqu~uju}iiononakojemsuGrciosvojili titulu), kao i ^ehe 1960, a sa wimasuigrali3:3pre15godina. ^esisudobiliGrke1980,aHeleni im se osvetili u polufinalu 2004.godine.PoqskajenaprvenstvimaEvropedebotivalapretri godine. Bez ikakve dileme grupa B }e narednogletanositinaziv„grupa smrti“,aweni~lanovidominirajuusvakompogledu,ikasada{wostiikaistoriji.Uwoj}esena}i

uistorijiEP,po~emusurekorderi. Me|utim, iako zajedno imaju ~ak11nastupaupolufinalimai7 ufinalima(7-4i6-1zaNema~ku), samosuse1988.sastaliutojfazi,

DelBoske`elifinale Selektor fudbalske reprezentacije[panijeVisentedel Boske zadovoqan je `rebom grupa za Evropsko prvenstvo u Ukrajini i Poqskoj, koji je „crvenojfuriji”dodelioItaliju,IrskuiHrvatskuuBgrupi. -Imamosolidnugrupu,inemasumwedanas~ekajutriizuzetno jake utakmice. Po{tujemo sve rivale, ~im su na zavr{nici zna~i da veoma vrede. Ipak,verujemousvojekvalite-

teiuprolazakunarednufazu takmi~ewa.-rekaojeselektor braniocaevropsketitule. Onseosvrnuoina:grpusmrti”, B, koju ~ine Holandija, Danska,Nema~kaiPortugal. -Tamo}ebiti‘pakleno’na svakojutakmiciipravaje{teta {to }e dve ekipe morati da otpadnu. Iskreno, nadam se reprizi finala iz 2008. godine, Nema~ka - [panija. - rekao je DelBoskepookon~awu`rebau Kijevu.

Levnezadovoqan Selektor fudbalske reprezentacije Nema~ke Joahim Lev nije mogao da bude zadovoqan `rebomkojiihjesmestiougrupu„smrti”saHolandijom,PortugalomiDanskom. Nema sumwe da je ovo najja~a grupa. Holandija i Portugal kadasunagostuju}emtluslavili Holan|ani. Danci su na putu ka tituli1992.upolufinaluizbacili Holandiju, a u finalu Nema~ku,alisuizgubiliodHolandijeu grupi2000.SaPortugalomsubili u kvalifikacionoj grupi, a prethodnoihsreli1996,me~zavr{enbezgolova.Nemcisuizbaci-

imajuigra~esvetskeklase,bi}e veomazanimqivo.-,rekaojeLev i poru~io da Dansku ne treba unapred otpisivati. - Oni su mnogo neugodna selekcija, tradicionalno im le`i turnirski format.Nebojesevelikihimenaitoih~inimnogoopasnim. Me|u10najboqihnakontinentu samo je Engleska, Francuzi i [ve|anisuuslede}ih5,aUkrajinadubokona29.mestume|uselekcijama iz Evrope. Ukrajinci uztonemajuniiskustvasavelikih takmi~ewa, jer jedini nikad nisu igrali EURO (debitovali naSP2006).

RAsPoReD utAKmiCA A grupa 8. juna: Poqska-Gr~ka(18),Rusija-^e{ka(20.45) 12. juna: Gr~ka - ^e{ka (18), Poqska-Rusija(20.45) 16. juna: Gr~ka - Rusija (20.45), ^e{ka-Poqska(20.45)

C grupa 10. juna: [panija-Italija(18), Irska-Hrvatska(20.45) 14. juna: [panija - Irska (18), Italija-Hrvatska(20.45) 18. juna: Hrvatska - [panija (20.45),Italija-Irska(20.45)

B grupa 9. ju na: Hol and ija - Dans ka (17), Nem a~k a - Port ug al (20.45) 13. juna: Danska-Portugal(17), Holandija-Nema~ka(20.45) 17. juna: Danska - Nema~ka (20.45), Portugal - Holandija (20.45)

D grupa 11. juna: Ukrajina - [vedska (18), Francuska - Engleska (20.45) 15. juna: Ukrajina - Francuska (18),[vedska-Engleska(20.45) 19. juna: [vedska - Francuska (20.45), Engleska - Ukrajina (20.45)

^etvrtfinale 21. jun: A/1-B/2(20.45,Var{ava) 22. jun: B/1-A/2(20.45,Gdawsk) 23. jun: C/1-D/2(20.45,Doweck) 24. jun: D/1-C/2(20.45,Kijev) Polufinale 27. jun: Pobednik 1. ~etvrtfinala-pobednik3.~etvrtfinala (20.45,Doweck) 28. jun: Pobednik 2. ~etvrtfinala - pobednik 4. ~etvrtfinala(20.45,Var{ava) 1. jul: finale (20.45, Kijev)

srbija - Kina 3:1 (24:26, 25:18, 25:19, 25:12) TOKIO: Hala Metropoliten, gledalaca: 450, sudije: Tur~i (Brazil),Santi(Italija). SRBIJA: N.Kova~evi}17,U. Kova~evi} 2, Petkovi} 2, Terzi},Stankovi}9,Niki}10,Miti}, Ra{i} 3, Miqkovi} 17,

Propustilisu{ansuizabraniciIgoraKolakovi}adazabele`e maksimalnupobedu.Kinezisuboqeotvorilisusretitokom~itavogprvogsetavodili,alisuSrbi predvo|eniMiqkovi}emiNikolom Kova~evi}em ipak uspeli da izbore neizvesnu zavr{nicu. Tek

zabele`ilisvegajednupobeduna Svetskomkupu. UsvatrisetakojajeSrbijadobila na snazi. A scenario je bio isti. Rana vo|stva koja su do{la kaoposledicagre{akaKineina{e dobre odbrane i kori{}ewa kontri,dr`alisuna{imomcisve

Ivan Miqkovi} ponovo je predvodio na{u reprezentaciju

iZJAVe PosLe utAKmiCe

Naviklisenamatine Na{selektorIgorKolakovi}istakaojedajeSrbijalako mogladomaksimalnepobede. - U prvom setu propustili smo priliku za laganom pobedom,alismoposletoga,korak po korak, set po set, bili sve boqiinakrajutrijumfovali. Drago mi je da su skoro svi igra~inapredovaliposleturnirauOsakii`elimodapobedimo i na posledwem me~u, jer }emotakoispunitiplanzaposledwiturnir.-rekaojeKolakovi}.

Miqkovi}jeponovoprozvao organizatore {to je na{a selekcija bila raspore|ena da igrau11ujutro. -Veomamijedrago{tosmo pobedili, ali jo{ dra`e {to se niko nije povredio. I to je veoma bitno. Ovo nam je bila peta jutarwa utakmica, pa smo se i navikli. Posledwi me~ igramo s Amerikancima i, kako sada stoje stvari, utakmica nemanikakavtakmi~arskizna~ajzaobeekipe-rekaojeMiqkovi}.

Atanasijevi} 2, Podra{~anin 11,Rosi}(l). KINA: Bijan 5, @an, Xuan 19, @ang 9, Liang 8, @ong 9, ^ui, Geng,Li2,Ren(l),Kong,Song. Odbojka{i Srbije pobedili su Kinu u pretposledwem kolu na Svetskomkupuido{lido~etvrtogtrijumfaudesetme~eva.Uprkosizgubqenomprvomsetu,uspelisuorlovidaunastavkudo|udo svoje prepoznatqive igre i da opravdajuulogufavorita.

suna{iodbojka{isvojimgre{akampoguraliKinezeidozvolili imdapovedu. Izgubqensetjeizgledaprobudio na{u reprezentaciju. U nastavkume~aorlovisugospodariliparketom.Kona~nojeproradio servis,ukqu~ilisuseibilimnogo krativniji sredwi blokeri, a razigrani prima~i Niki} i stariji Kova~evi}, uz Miqkovi}a, bilisudovoqnidaseuzmutriboda protiv Kineza koji su do sada

Kli~ko ponovo treninira Svetski {ampion u te{koj kategoriji Ukrajinac Vladimir Kli~ko, koji je primqen u bolnicu zbog problema sakamenomububregu,vratiose treninzima.Kli~kotreniraza me~ protiv Francuza @ana Marka Mormeka 10. decembra u Dizeldorfu. -Kli~kojeprimioodgovaraju}uterapijuzbogbolovakojije izazvao kamen u bubregu i sada mo`edasepripremazame~-rekao je wegov menad`er Klaus PeterDitrih. Onjenaglasiodaje{ampion u tri verzije - VBA, IBF i VBO.moraozbogstoma~nihbolovadazatra`ibolni~kole~eweuInsbruku.Kli~ko,kojidr`i objediwene titule u IBF, IBO, VBO i VBA verziji primqenjeubolnicuuAustrijiu petak. Tridesetpetogodi{wi Ukrajinac }e protiv Mormeka poku{ati da dobije 50. me~ nokautom,odnosno60.pobeduukarijeri.

A grupa

Iran-Rusija Poqska-Brazil Japan-Italija

0:3 2:3 0:3

Srbija-Kina Argentina-Egipat Kuba-SAD

3:1 3:0 2:3

B grupa

1.Rusija 2.Poqska 3.Brazil 4.Italija 5.Kuba 6.SAD 7.Argentina 8.Iran 9.Srbija 10.Japan 11.Kina 12.Egipat

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

9 8 7 7 6 6 4 5 4 2 1 1

1 2 3 3 4 4 6 5 6 8 9 9

27:6 28:12 26:14 25:14 22:18 20:16 18:21 15:22 17:23 12:25 9:27 6:27

27 25 21 21 17 16 13 12 12 8 5 3

Dana{wi program A grupa

Poqska-Rusija Iran-Italija Japan-Brazil

B grupa

(3) (7) (10.20)

Kuba-Egipat Argentina-Kina Srbija-SAD

(3) (6) (9)

dokraja.Tek,kadaseve}znaopobedikme~aikadajebilosigurno da}eSrbijado}idotriboda,Kolakovi}jepru`io{ansuimla|im igra~imadaseiska`u. m. R.

MuhamedAli zavr{ioubolnici Jedan od najboqih boksera svih vremena Muhamed Ali nedavno je u tajnosti primqen u bolnicu u Arizoni,nakon{tose onesvestio u svojoj ku}i, preneli suameri~kimediji.Aliju(69),koji se ve} 27 godina borisaParkinsonovombolesti,po- Muhamed Ali zlilo je i onesvestiosepajewegovasuprugamo- vao sahran i prij ateq a Xoa rala da zatra`i hitnu medi- Frejzera, jo{ jednog boksercinskupomo}. skog velikana, koji je umro 7. On se ve} dugo ne ose}a do- novembraodrakajetre. bro,amedijiprenosedajeopaMediji prenose i da je Ali, ka bolest uhvatila maha, zbog koji se pre prelaska u musli~ega gotovo mesecima ne napu- mansku veru zvao Kasijus Klej, {tasvojeimaweuFiniksu.Po- upetaknapustiobolnicuposle rodica velikog bokserskog asa detaqnih pregleda. anga`ovala je ~itav tim medi- Wegov predstavnik za medije cinskih stru~waka za Parkin- saop{tio je kratko da se „Ali sonovubolest,alijeuprkosto- ose}a dobro, sre}no i zadovomeAlijubilolo{e. qno, nakon {to je boravio u Navodno, stawe mu se pogor- bolnici jer je dehidrirao pre {alo nakon {to je prisustvo- dvenedeqe”.


20

sport

nedeqa4.decembar2011.

dnevnik VINER[TEDI[EMU[KASUPERLIGA

ABALIGA

Vr{~ani pora`eni Tri boda Novosa|ana u La{kom Ribnica-VojvodinaNSseme1:3(25:21,19:25,20:25,21:25)

Zlatorog-Hemofarm[tada76:68(16:16,26:21,18:19,16:12) LA [KO: Dvorana Tri Lilije. Gledalaca: 650, sudije: [utulovi}, Rute{i}, Vojinovi} (Crna Gora). ZLA TO ROG: [ki fi} 7, Brodnik 2, Lapornik 8, Nikoli~ 14, Vujasinovi~ 12 (6sk, 8as), Omi} 4, Lapornik, Dimec, Atanackovi~ 7, Mali 12, ^ohadarevi} 10.

HEMOFARM [TADA: Dangubi} 2, Lambi} 2, Mara{ 11, Krsti}, Mitrovi}, Ota{evi} 8, Gagi}, [utalo 7, Savovi} 19 (8sk), Panti} 4 (5sk), Jeremi} 6, Ne{ovi} 9. Ono ~ega su se ko{arka{i Hemofarma [TADA najvi{e pribojavali u me~u 10. kola ABA lige, koji su u petak igrali protiv „fewera{a“ Zlato-

Aleksej Ne{ovi}

roga u La{kom, na`alost se ostvarilo. Slovena~ki ko{arka{i su do`iveli preobra`ewe promenom trenera, koji je debitovao upravo u duelu sa Vr{~anima, i tako ekipi @eqka Lukaji}a naneli peti poraz u sezoni – 76:68 (16:16, 26:21, 18:19, 16:12). Osim egal igre u prvoj ~etvrtini i kra}eg vo|stva tokom druge deonice, Vr{~ani vi{e nisu imali rezultatsku prednost. Slovenci nisu imali zadovoqavaju}i procenat {uta za tri poena (36 odsto), ali su ukupno ubacili devet trojki, koje su ih i odr`avale u vo|stvu. Jo{ jedan od razloga ovog poraza Hemofarma je i to {to su ih igra~i Zlatoroga nadskakali. Odnos u skokovima je bio 33 za Slovence, naspram 25 Vr{~ana. Najboqi igra~ utakmice bio je Boris Savovi}, sa 19 poena i osam skokova, a uz wega je jedini igra~ sa dvocifrenim u~inkom, u timu Hemofarma, bio Ivan Mara{ sa 11 poena. Najboqi kod Zlatoroga bio je Daniel Vujasinovi~, koji je postigao 12 poena, osam asistencija i {est skokova. Aleksej Ne{ovi} je u nekoliko navrata svojim mini-rolama poku{avao da smawi najvi{ih deset poena zaostatka (70:60, 37. min), ali posledwa tri minuta nisu bila dovoqna da Hemofarm do|e do preokreta. Vr{~ani u slede}em kolu do~ekuju Budu}nost.

Novak je favorit na Australijan openu

Yon Mekinro i Novak \okovi}

predovao?„. Ja sam pogre{io jer sam bio zadovoqan ura|enim i nisam radio na nekim stvarima. Novak je u posledwih par meseci delovao kao da

I Bred Pit je bio Simon~elijev fan Jedan od najpoznatijih holivudskih glumaca Bred Pit ne krije svoju qubav prema motorima, a u jednom intervjuu otkrio je da je bio veliki fan Marka Simon~elija. Simon~eli je izgubio `ivot tokom trke za Veliku nagra du Ma le zi je Mo to GP {am pi o na ta 23. ok to bra i wegova smrt ceo svet automoto sporta je zavila u crno. Pit, koga je magazin „People“ nekoliko puta proglasio za najseksipilnijeg mu{karca na svetu, i ove godine je bio u konkurenciji za ti titulu pa je bio deo specijalnog izdawa objavqenog povodom tog izbora. Jedno od

pitawa bilo je i po ~emu ru`nom }e pamtiti 2011. godinu, a on je odgovorio: - Po gubitku Marka Simon~elija. Bio sam veliki fan i {aqem svoju qubav i po {to va we we go voj po ro dici. Pit je ve} godinama poznat kao ve li ki qu bi teq motociklizma i prisustvovao je brojnim trkama Moto GP {am pi o na ta, po seb no onim ~iji doma}in je fantasti~ na „La gu na Se ka“ u Kaliforniji. Tako|e, vi{e puta je bio gost Valentina Ro si ja u Ita li ji, pa su i odmerili snage jedan protiv drugoga.

ne mo`e da prona|e na~in da pobe|uje, ali to veoma lako iznenada mo`e ponovo da se vrati u 2012. godini - rekao je Amerikanac. TROME^PRVELIGE UKIKINDI

Partizan je favorit Xu do klub Par tizan da nas je na tatamiju kikindske ha le Je ze ro do ma }in ~etvrtog kola Prve lige Srbije (drugi se odr`ava u Pan~evu). Pored doma}ina Partzana u~e stvu ju jo{ Bez bed nost (Novi Sad), Proleter (Zrewanin). Favorit je Partizan koji je kao i Bezbednost obezbedio ve} plasman u plej of, dok to pravo }e nastojati da iz bo re xu di sti iz Zre wa nina. Me~evi su zakazani za 11 ~asova a ulaz je besplatan. M.S.

Marko Ivovi} prima~ servisa Vojvodine

ali za vi{e nisu imali snage. Vojvodina je predvo|ena prima~ima servisa Kati}em i Ivovi}em, te korekorom Veselinovi}em osvojila tri boda. Posle vo|stva gostiju 2:1 u setovima, o~ekivalo se da }e lagano da zakqu~e me~, ali je

doma}a ekipa vodila na startu (5:2, 7:3), ali su Novosa|ani us pe li da iz jed na ~e (11:11). Istakao se i blokovima kapiten Andrija Geri}, a kada su crveno-beli poveli 17:14, odr`ali su tu prednost do kraja susreta. M.R.

ODBOJKA[ICE SPARTAKA I DAQE NEPORA@ENE

Golubicama derbi NIS Spartak –Varadin 3:0(25:15,25:18,25:20) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 500, sudije: Miqkovi} (Beograd), Lazarevi} ([abac). NIS SPARTAK: Memi{evi} (l), Trni} 7 (2 bl), Cveti~anin 10 (1 bl), Heli} 16 (1 bl, 1 as), Vuj~in, D. Radenkovi} 10 (4 bl, 2 as), PLATINITRA@I

MEKINROTVRDI

Legenda tenisa Xon Mekinro smatra da je Novak \okovi} favorit na pr vom Gren slemu u 2012. godini, australijan openu. Mekinro je dodao da }e mnogo zavisiti od fizi~kog sta wa i mo ti va ci je srp skog tenisera. - \o ko vi} je fa vo rit na Australijan openu, ali ne bi me iznenadilo i da se povu~e u ~etvrtfinalu pri vo|stvu od 2:0 u setovima zbog toga {to ne mo`e da di{e. Delovao je kao da je prevazi{ao taj problem, ali u posledwih par meseci mo`da nije igrao i trenirao punom parom. Mo`da je ve} mislio na slede}u godinu. Mekinro je 1984. imao mo`da i najboqu sezonu u istoriji tenisa kada je zabele`io skor 82-3. - Nakon te godine ja mo`da ni sam shva tio ko li ko sam energije potro{io. Kada imate tako dominatnu godinu zapitate se: „Za{to bih jo{ na-

KRAQEVO: Hala sportova, gledalaca: 300, sudije: Balanxi} (Beograd), Petrovi} (U`ice). RIBNICA: Jani}ijevi}, Lisinac 10, Debeqak, Pejovi} 4, Veqovi}, Mi}i} (l2), Jankovi} (l1), Bi}anin 2, Milovanovi} 7, Nikolov 1, Qaftov 15. VOJVODINA NS SEME: N. ^ubrilo, Kolari} (l2), Stefanovi}, Mirosavqevi} 9, Veselinovi} 17, Ivovi} 17, Vrban, Kati} 14, Geri} 13, L. ^ubrilo 3, Stankovi}, Kapur (l1). Odbojka{i Vojvodine NS seme su, uprkos gubitku prvog seta, osvojili tri boda na uvek neugodnom gostovawu kraqeva~koj Ribnici. Geri} i drugovi su boqim blokom i odbranom uspeli da preokrenu svaku te{ku situaciju koja im se ispre~ila, a uvodni set su izgubili zbog svojih gre{aka. O~ekivalo se da }e lak{e Novosa|ani da slave u Kraqevu, jer je Ribnica pretposledwa ekipa na tabeli. Ipak su Kraqev~ani uzeli set favoritu,

U Kataru preko zime Predsednik UEFA Mi{el Platini rekao je da bi Svetsko prvenstvo 2022. godine trebalo da bude odr`ano na zimu, jer su tokom leta ogromne vru}ine u Kataru. - Najva`nije je da Mundijal protekne normalno. Zato bi bilo boqe da se igra kada je hladnije rekao je Platini u Kijevu. Platini je potvrdio da je glasao za to da Katar bude doma}in Mundijala 2022 i dodao da promena kalendara evropskih klupskih takmi~ewa za tu sezonu ne bi predstavqala problem. - Kako qudi da igraju i gledaju fudbal tokom leta u Kataru kada je temperatura 50 stepeni. Ako navija~i ne u`ivaju, onda se gubi poenta fudbala. Takvih problema ne}e biti ako Mundijal bude pomeren za zimu - kazao je on. FIFA je ranije ve} rekla da samo doma}in mo`e da promeni termin turnira. Platini je dodao da mu je drago {to }e se Mundijal 2022. igrati u Kataru, u zemqi koja ranije nije imala priliku da vidi vrhunski svetski fudbal. Otkako je poznato da }e SP 2022. da se igra u prvoj arapskoj zemqi, javili su se brojni predlozi za izbegavawe paklenih vru}ina tokom leta u Kataru. Doma}in je ~ak odlu~io da ulo`i u savremenu tehnologiju i napravi „oblak” koji }e da pravi hlad iznad stadiona. In`eweri klimatizacije su navodno razmatrali mogu}nost da se napravi presedan i igraju tri tre}ine od po 30 minuta, ali je doma}in te navode demantovao. Katar planira da na organizaciju Mundijala potro{i neverovatnih 150 milijardi evra.

Joveti} u Junajtedu? Kako prenosi nema~ki sajt ,,44-2„ crnogorski reprezentativac i nekada{wi fudbaler Partizana Stevan Joveti} (22) na leto bi mogao da postane ~lan Man~ester junajteda. Fudbaler Fiorentine, ima ugovor do 2016. godine. Man}~ester Italijanima spreman da ponudi 18 miliona evra. I.L.

K. Radenkovi}, T. Mati} 8 (1 bl, 2 as), Mrdak 12 (2 bl, 4 as). VARADIN BMG: Mal~i} 6 (1 bl), Radanovi} 12 (3 bl), Iri~anin 2, Ra~i} 2 (1 as), Mihajlovi} 5 (1 as), Babi} 3 (1 bl, 1 as), Peri{i}, Stanimirovi} 6 (1 bl), Jovi~i}, Pu{owa (l1), Kondi}, Gaqak (l2).

U vojvo|anskom derbiju prve i tre}eplasirane ekipe nije bilo iznena|ewa, niti mnogo tenzije. Spartak je do{ao do maksimalne pobede, uprkos ne{to skromnijoj igri, taman koliko je bilo potrebno za pobedu. N.Stanti}

Plu{enko po~eo pripreme za So~i Biv{i olimpijski {ampion u umetni~kom klizawu Rus Jevgenij Plu{enko zapo~eo je pripreme za Zimske olimpijske igre u So~iju 2014. ^lan gradskog parlamenta Sankt Pe-

igre i baviti se politikom - rekao je Plu{enko. Olimpijski {ampion iz Torina 2006. godine suspendovan je 2010, po{to je u~estvovao u re vi ja ma bez do zvo le Ru ske kliza~ke federacije. Me|una-

terburga od 2007. godine odlu~io je da prestane da se bavi politikom kako bi se posvetio pripremama za So~i. - Nemogu}e je istovremeno pripremati se za Olimpijske

rodna kliza~ka unija je u junu vratila Plu{enku status amaterskog kliza~a i time mu dala zeleno svetlo za povratak takmi~ewima i u~e{}e na Olimpijskim igrama.

Gatuzo: Milan prvi do mog povratka Fudbaler Milana \enaro Gatuzo izjavio je da o~ekuje da rosoneri, pre wegovog povratka na teren, preuzmu prvo mesto na tabeli italijanske Serije A. Gatuzu su se problemi sa o~nim nervom pojavili posle me~a prvog kola protiv Lacija, kada se sudario sa saigra~em Alesandrom Nestom. - O~ekujem da Milan bude na vrhu tabele pre mog povratka na

teren. Onda }emo zajdeno da uradimo ono {to smo u~inili i pro{le godine - da osvojimo titulu - rekao je Gatuzo. Fudbaler sredine terena je pro{log meseca po~eo da trenira, ali jo{ nema dozvolu doktora da igra utakmice. Milan je trenutno na prvom mestu na tabeli sa bodom i utakmicom vi{e od Juventusa.


Novosadska

Telefoni:0214806-833,4806-834,421674,528765,faks:6621831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NEUOBI^AJENI PERFORMANS NA TRGU SLOBODE

DAnASUgrADU

Svakomo`ebitivolonter

poZorI[TA pozori{temladihmalasala„BabaJaga”(11).

BIoSKopI Arena: „MisijaspasitiBo`i}”(11.10,13.10,14.2515.10),„Pono}uParizu” (20.30), „Besmrtnici” (16, 22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili „ (13.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (15,17,17.30,19.30,20,22,22.30),„AvantureTintina:tajnajednoroga” (13),„Pqa~kasvrha”(18.10),„Sumraksaga:praskozorje”(15.20,17.40, 20.15, 22.25), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.45, 14, 15.40, 16.30, 17.10, 18.15, 18.45), „Elita ubica” (20.25, 22.45), „Formula uspeha” (20.05, 22.40).

mUZeJI muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju muzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakod9do19sati,subota-nedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine 20.veka”,„Vojvodinaizme|udvasvetskarata-antifa{isti~kaborbauVojvodini1941-1945” muzejskiprostorpokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka20a,4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eodpola vekaza{titeprirodeuVojvodini” petrovaradinskatvr|ava, 6433–145(9–17):podzemnevojnegalerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, SremskaKamenica,TrgJ.J. Zmaja1,462–810:stalnapostavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a16,881-637:postavka„Vezpopismu,pismopovezu”;„[est decenijaodbojka{kogklubauSremskimKarlovcima” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka„LegatdoktoraBrankaIli}a” muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, SremskiKarlovci,MitropolitaStratimirovi}a86,881–071(10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675(15–19)

Neuobi~ajenim performansom na Trgu slobode volonterisuju~epozvaliNovosa|ane na “Sajam volonterizma – Sajamdobrihnamera”,koji}ese odr`atisutrauStudijuM,od 12 do 19 ~asova. Vrednosti i osob in e vol ont er a preds tavqenesuju~era{womakcijom, arazigraniu~esnicisupokazalidasvakomo`edabudevolonter samo je neophodna motivacija. - Volonterizam je najboqi pokazateq da se snagom, voqom i timskim radom mogu mnoge stvari u dru{tvu poboq{ati-kazalajekoordinatorkaprogramaVolonterskog centra Vojvodine Lea ^iko{

dod aj u} i da je Saj am idea ln a pril ik a za sve sugra|ane da se upoz naj u s razli~itim mogu}nos tim a vol onters kog ang a`mana. Na Sajm u }e se preds tav it i vi{eod20organizacijakojedeluj u u  Nov om Sadu, a sara|uju sa volonterima i nud e mog u}nostanga`mana. “Saj am dob rih nam er a” predstavqaiprvikorakupo-

kretawu Lokalnog volonterskog servisa, projekta koji je prek o akc io n e pol it ik e za

mlade,podr`anodstraneGradaiKancelarijezamlade. I. D.

MALI[ANI U GALERIJI MATICE SRPSKE

Nau~ili{taje porodi~nostablo “Moja grana na porodi~nom stablu” naziv je edukativne radionicezadecukojajeprire|enaju~euGalerijiMatice srpske,agdesumali{aniimaliprilikudavidekakosuranije prikazivani porodi~ni portretiiodnosime|u~lanovima porodice. Pri~ali su o porodici,kakvaonamo`ebitii{taonazasvakogpojedina~no predstavqa. Uz pomo} pesmice i kviza saznali su u kakvoj su rodbinskoj vezi sa wimadragimqudima.Slikali suportreteitra`iliwihovo mesto na porodi~nom stabluinakrajusunapravilialbum. U kreirawu i realizaciji ove kreativne radionice  u~e-

De`uraapoteka„Sajmi{te” Apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj 106 de`ura danas od 7.30 do 20.30sati.No}node`urstvojeod20do7satiuapoteci„Bulevar”. OvaapotekanalazisenaBulevaruMihajlaPupina7.

Izlo`baJeleneFu`inato Izlo`ba„Bakinepri~e-slike,objekativideo”autorkeJelene Fu`inatobi}eotvorenauponedeqaku20satiuLikovnomsalonu Kulturnogcentra,itraja}edo16.decembra.SalonovogcentranalaziseuKatoli~kojportibroj5. A. L.

V remeploV

BesediovladikaNikolaj

stvovalisukustosiedukatorii stru~ni saradnici s Odseka za

pedagogiju novosadskog Filozofskogfakulteta.

- U opu{tenoj atmosferi krozrazneaktivnostiima{tovitezadatkedecasedru`e,au istovreme,naosnovuumetni~kih dela, edukuju  o stvarnom `ivotu–kazalajeTijanaPalakovqevi}. Kreativne radionice na temuporodiceipraznikaodr`ava}eseuGalerijisvakesubote od 11 do 12.30 ~asova do 24. decembra,kada}ebitiorganizovanNovogodi{wimaskenbalza decu.Ulaznicazadeteje100dinara,asvakokou~estvujeukreativnim i edukativnim radionicama dobija publikaciju aktuelnog programa i ~lansku kartu De~jeg kluba Galerije Maticesrpske. I. D. Foto:R. Hayi}

SLEDE]EG VIKENDA U GIMNAZIJI „LAZA KOSTI]”

Dramskifestivalnaengleskomjeziku GradskabibliotekauNovomSadu}eusaradwisaBritanskimsavetomizBeogradai ove godine  organizovati dramski festival naengleskomjeziku„LanguageDramaLab“.Festival}ebitiodr`an10.i11.decembraupozori{nojsaliGimnazije„LazaKosti}“.Manifestaciju}esvojimnastupomotvoritidecaiz{koleNewVisionsSchool izNovogSada, a u takmi~arskom programu }e nastupati: Pred{kolskaustanova–de~jivrti}„[koligrica”,[kolaengleskogjezikaLadybird,privatnaO[„MiroslavMikaAnti}“,Rainbow school,O[„VasaStaji}“,Language &Translation Centre,O[„Prvavojvo|anskabrigada“,

O[„KostaTrifkovi}“,O[„SowaMarinkovi}“,O[„IvoLolaRibar“iO[„Jovan Popovi}“ iz Novog Sada. Mali Novosa|ani }eimatiprilikudasedru`e,razmeneiskustvaipoka`usekaodobridoma}inivr{wacima iz O[ „Sveti Sava“ iz Pirota, Blue Moon{koleengleskogjezikaizKule,Spell– Centrazastranejezikeiobukunara~unarimaizNi{a,[koleBusyBee izFutoga,L.A. Language School iz Lazarevca i O[ „Sveti Sava“izNi{a,koji}etako|eu~estvovatina festivalu. -Posebnonasraduje~iwenicada}enamse u realizaciji ovog doga|aja prikqu~iti i

brojneosnovne{kole,{touprethodnojgodininijebioslu~aj-ka`ezana{listdirektorGradskebibliotekeMilo{Pankov. Festival je takmi~arskog karaktera, a osnovno{kolci}eseznawemengleskogjezika i dramskim ume}em takmi~iti za vredne nagradeuvidukwigaiDVD-a,te~lanskekartezaFondbritanskekwigeuBiblioteci. -Najtalentovaniji}edobitimogu}nostbesplatnogpolagawaYoungLearners,KETiliPET ispitaKembrixuniverziteta,shodnosvomuzrastu.Trudnastavnika}e,tako|e,bitinagra|en besplatnim kursevima za profesionalno usavr{avawe–zakqu~iojePankov. Q. Na.

RAZMENA ZIMSKE OPREME

NaSpensposkije, panasneg Foto:R.Hayi}

NaVavedewe,4.decembra1919. u prepunoj Sabornoj crkvi u NovomSadusve~enobogoslu`eweje vodionovoizabraniepiskop`i~ki Nikolaj Velimirovi}. Kwige wegovih beseda „Pod gorom” i „Iznadgrehaismrti”bilesupoznate mnogim Novosa|anima. Zatosudo{liucrkvu,dauvremekadasuraneizPrvogsvetskograta jo{uvelikokrvarile,odglasovitog propovednika ~uju re~ ohrabrewa. A on je govorio o iskustvima ste~enim tokom rata, posebno u Engleskoj i Americi, u kojima je vodio nacionalnu propaganduukoristSrbije. N. C.

c m y

Foto:R.Hayi}

nedeqa4.decembar2011.

hronika

Vreme zimskih ~arolija polako se pribli`ava,pasevaqadobrospremiti ukolikoseplaniraodlazaknaplaninu i skijawe. Ski oprema je skupa, ali  se mo`enabavitiipopovoqnijimcenama naSpesnugdesetradicionalnoodr`ava razmenazimskeopreme.Pancerice,skije,{tapovi…svesemo`ena}ijeftini-

je,anudiseipolovnainovaroba.Premare~imaprodavcaizBeogradazainteresovanostNovosa|anazakupovinuski opreme je velika. U zavisnosti od toga dalijerobapolovnailinova,kre}use i cene. Pancerice, raznih veli~ina, se mogunabavitipoceniod3.000,askije od4.000dinara,panavi{e. I. D.


22

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa4.decembar2011.

dnevnik

VI[ESTRUKIPOZITIVNIEFEKTIPLESA

Igromprotivstresaitrauma Gradska vreva, jurwava oko obaveza u {koli, na fakultetu, poslovni sastanci ili potraga zaposlomkojegnema,panema,i raznidodatnipritisci~ineda u21.vekumnogimorajudatra`e „ventil”krozkoji}eseosloboditi stresa. Po raznim dru{tvenimmre`amavrtesepozivizasalsa,tango,sambailinekodrugoplesnove~e,gdese,poredprovoda,nudirelaksacijai na~in da se izbaci „negativna energija”. -Razli~itisumotivizbogkojih se qudi rekreativno bave plesom-ka`einstruktorplesa i jedan od organizatora salsa ve~eri u „Alegro dens centru„ Radovan Ostoji}. - Svi oni, ipak,imajujednuzajedni~kucrtu,atojedasuutihsatvremena,kojeizdvojezaples,okru`eni pozitivnom energijom, u`ivajuidru`ese.Oniovdedolaze podozupozitivneenergije. Slobodan ples, poput fokstrota,svinga,valcerailatinskihplesova,bezunaprednau~enih koraka, daje najboqe rezultate.Ostoji}ka`edaupravoto {tosumnogiplesovi~istaimprovizacija razvija kreativnost, jer plesawe ukqu~uje kinesteti~ke, racionalne, muzi~ke i emocionalne procese. U plesu,onajkovodiimavi{ekoristi, jer automatski ima i vi{e uloga. Ako mu{karac vodi, `enaneprative}interpretira

Muzikaumestoinjekcija Kubanskineuropsihijatriuterapijitraumakoristemuziku umestoiwekcija,aigruumestoelektro{okova.Tvrdedaklasi~nibaletitemperamentnasalsauspe{nole~etraumati~nastawa.Razvilisuprogramu~ijojrealizacijiu~estvuju,poredpsihijataraipsihologa,inajpoznatijikoreografiiigra~iizKubanskognacionalnogbaleta.Krozkombinacijuigreipsiholo{keterapije,decaspsiholo{kimproblemimarazvijajusamopo{tovawe,sigurnostipovereweuokolinui,uistovreme,navikavajusenadisciplinu,sti~uznawaive{tinu. signale, {to opet zahteva brzo odlu~ivawe, koje je aktivno, a nepasivno. Ples je vrlo popularan u le~ewupsiho-emocionalnihproblema.Prile~ewusepolaziod ~iwenice da se nagon za igrom nalazi u genima svakog ~oveka. Pre nego {to su progovorila, qudskabi}asume|usobnokomu-

niciralapokretima,mimikomi igrom.Svapraistorijska,alii moderna plemena, igraju da bi izrazilaose}awa,dasepripremezarat,dakrenuu`etvuili lov. Kada starimo i sinapse nam postanu slabije, prvo {to nestajesuimenicekao{tosuimena,jerpostojisamojednomesto

gdeseone~uvaju.Akosamojedan neuron oslabi koji povezuje takve informacije, gubimo pristup ka wima. Ples uti~e na pam}ewe, jer se i odre|eni koraci, pokreti koji prate odre|en takt, moraju zapamtiti. Psiholog Aleksandra Mekinda podr`avastavdaplesimapozitivnih efekata na mentalno zdravqe. -Krozrazne{koleplesaqudi zadovoqavaju razne motive u vezisapripadawemgrupi.Toje takozvani afilijativni motiv,potrebapojedincadabudeu dru{tvudrugih,kojijenaro~ito razvijen me|u omladinom obja{wavaMekinda. Porede}i navija~e i plesa~e ka`e da ovo prvo ~esto dovodi do devijantog pona{awa, dok je ples zdravija vrsta aktivnosti. Najpre,onopu{ta~oveka,jerje fizi~ka aktivnost, a muzika imaiterapijskiefekatjerkod ~ovekapodsti~edobreosobine. -Kaovidumetnosti,uti~ena razvoj moralnih vrednosti i eti~kihstavova.Tojesociolo{kifenomen,jer,akoseple{e u grupi, kao na primer u folkloru, gde se pokreti moraju sinhronizovati, uti~e na stvarawe sklada, jedne celine - navelajesagovornicapodse}aju}i dadecitrebadozvoqavatidase vrte,krozples,igruiline{to drugo,jersetimerazvijairavnote`a. A.Jerini}

GRACIOZNEPTICESTIGLEUNA[EKRAJEVE

Labudoviu`ivaju na[trandui[odro{u Labud grbac, kao i svake godine, i ove zime }e mo}i da se vidi na [odro{u i [trandu. Prviparovive}sudoletelina svoje ustaqene destinacije, a gra|ani pohrlili da ovim gracioznim pticama bace po koji zalogaj.

-Tradicionalno mesto zimovawa labudova u Vojvodini je Novi Sad i okolina, a stalno pose}ena mesta su [trand, [odro{, Kamewar, u{}e malog ba~kogkanala,Futog,^erevi}ka`eornitologizZavodazaza{titu prirode Marko Tucakov.

- Izme|u Novog Sada i Ba~ke Palankemogusesrestinadeset lokalitetauve}imjatima.Madasulabudovi,uglavnom,pitomi, pribli`avaju se bez straha iuzimajuhranu,trebazapamtiti da su to ipak divqe ptice. Nije sva hrana koju mi jedemo pogodna za wih, tako da treba da im nudimo samo kukuruz i `itarice.Takoimmo`emopomo}idapre`iveibezbednose vrateugnezdo. Prvi parovi labudova su registrovani u Srbiji krajem sedamdesetihgodina,iodtadasu po~elidase{irenasvapogodna vodena stani{ta. Mo`emo ih~estosrestiziminavodama koje su odle|ene tokom zime, blizunaseqagdeihqudi~esto hrane. Ove jedinke koje zimuju kodnasdolazeizsredweEvrope, Poqske, ^e{ke,Slova~ke, Ma|arske. -To pouzdano znamo po prstenovanimjedinkama.Posmatra~i

mogu na nogama videti metalne ili plasti~ne prstenove, wima su ih ornitolozi obele`ili, kakobipratiliseobu.Akoposmatra~iprimeteprstenipro~itajuoznakuilijefotografi{u, trebalo bi te podatke da proslede Centru za markirawe `ivotiwa, koji time dolazi do informacijaomestuprstenovawaiizvodizakqu~keoselidbenomputuptica-ka`eTucakov. Uprkos svojoj lepoti, labud grbac je invazivna vrsta, brzo se{iriiwegovapopulacijase rapidnopove}ava.Krajemdevedesetoh godina u Vojvodini je bilood50do60parova,aornitolozi procewuju da danas ima od150do200parova.Ovavrsta je veoma agresivna prema drugimpticama,astrogojeza{ti}ena jo{ od 1993. godine, tako da za ekologe predstavqa sve ve}iproblem,asvemawepredmetu`ivawa. A.Varga Foto: N.Stojanovi}

KARLOVCIUSVETLUNOVEODLUKE OKOMUNALNOMURE\EWU

Vi{ereda, aliisankcija Odlukaokomunalnomure|ewu, koja bi trebalo da bude usvojena nasutra{wemzasedawukarlova~kog parlamenta, done}e mnogobrojne novine u ovu oblast u SremskimKarlovcima.Pro{irewenadle`nostiinspektorazaza{titu `ivotne sredine, mogu}nostdaekolo{kiikomunalniinspektor na licu mesta napla}uju mandatnekaznezasvakiprekr{aj, kaoidapodnosezahtevezapokretaweprekr{ajnogikrivi~nogpostupka, samo su neke od novosti. Predlaga~ioveodluketrudilisu se da sve ono  {ta je prime}eno

Kazneod2.000do250.000dinara Premapredloguodlukeokomunalnomure|ewu,inspektorza{tite`ivotnesredinemo}i}enalicumestadanaplatikaznu zasvakiprekr{ajposebnouiznosuod2.000dinara.Rasponkazni zaprekr{ajekre}eseod2.000do250.000dinara.Ovaposledwa predvi|enajezapreduze}akojanakonraskopavawanevratejavnupovr{inuuprvobitnostawe. kaomawkavostukomunalnojoblastinormirajuipropi{uono{to se podrazumeva da dobar doma}in trebadaradi. -Ispu{tawefekalnihvodau otvorene kanale, atmosfersku kanalizaciju,potokeiDunavbilisunamnajve}iproblemsakojimnismomoglidaseizborimoka`e na~elnica Odeqewa inspekcije u karlova~koj op{tini Mirjana[olaja.–Sadasetakvo pona{awe zabrawuje i sankcioni{e, kao i spajawe odvoda oborinskih voda u fekalnu kanalizaciju,zbog~egaucentruprivelikim ki{ama imamo poplavu fekalija. Do sada nismo imali pravniosnovdadelujemouslu~ajevima kada postoji mogu}nost prikqu~ewanafekalnukanalizaciju,atovlasniciku}aneu~ine.Ovomodlukomtojepredvi|enokaoobaveza,aakosegra|ani oglu{eowu,bi}eprinudnoprikqu~eni,aliowihovomtro{ku. Poovojodluciobavezni}ebiti i vlasnici, odnosno zakupci zgrada da odr`avaju fasade. Za-

KAKVETAJNEKRIJUNAJSTARIJENOVOSADSKEKU]E

IzlogRaleti}everadwenajatraktivniji Kadabisenekimslu~ajemprizemqezgradaustaromjezgrugrada,naro~itouZmajJovinojiDunavskoj ulici spustilo za jedan nivo,mnogiNovosa|aniiNovosa|ankenebiprepoznalizgradepored kojih svakodnevno prolaze. Jer,oneseuglavnomprepoznajupo izlozima prodavnica raznih robnih marki i mnogobrojnim lokalima.Retkisuonikojisezapitajukakvajeistorijaovihku}aiza{tosuba{onepodza{titomkao spomenici kulture. Tako ve}ina ne}eznatidajezgradanauglupomenutih Dunavske i Zmaj Jovine ulice, ta~nije u Zmaj Jovinoj 28, najstarijasa~uvanaku}auNovom Sadu. Ku}a pod nazivom „Kod belog lava„ na ovom mestu nalazi se od pre1720.godine.Premapodacima istori~arke umetnosti Donke Stan~i}, te godine pripadala je sapunxiji, Stojanu Maslaku, no smatra se da je sagra|ena i pre. Nakon Maslakove smrti, jedan od vlasnikabiojeiEmanuelJankovi}kojijeotvorioprvunovosadsku{tampariju.Bilajeiuposedu mitropolitaStratimirovi}akao

i veleposednika Lazara Dun|erskog.Gra|enajeubaroknomstilu, a arihtektonski i ambijentalno vredni elementi gradwe koji su pre`iveli stradawe zgrade u Buni 1849. godine, sru{eni su zbog izgradwe tr`nog centra Lupus, kojije,kakoka`eDonkaStan~i}, nelega~no pro{iren na parcelu oveku}e. Odmah preko puta, nalazi se jo{jednaku}akojapripadanajstarijemslojugradwe,naugluulica Zmaj Jovine i Nikole Pa{i}a. Madajegra|ena1751.godine,wena istorija najboqe je zabele`ena u periodu izme|u dva svetska rata kadasuutojku}izajedni~kidr`ali prodavnicu dva poznata novosadska trgovca, Stevan Dun|erov iMilo{M.Raleti}.Dun|erovse ne{to kasnije odvojio, a Raleti} je ostao da razvija posao. Kako je bio uspe{an trgovac, putovao je posvetuipratioaktuelnade{avawaudizajnuidekoraciji,pasu izlozi Raleti}eve trgovine bili najatraktivnijiugradu.Kakoka`eDonkaStan~i},kroviuli~ni izgled sprata ostali su jedini originalnosa~uvanidelovi,jerje

enterijer tokom vremena potpunouni{ten. - To je po~elo jo{ u doba „TrgovineRaleti}”,anastavqeno je posle Drugog svetskograta.Uenterijeruvi{e nemanitragovaarhitektonskih i dekorativnih elemenatakarakteristi~nihza18. vek, a danas je tu moderna prodavnica ode}e - stoji u kwizi„NoviSad-odku}edo ku}e„DonkeStan~i}. Zanimqivajeipri~auvezi sa izgradwom grkokatoli~ke Plebanije, odnosno rimokatoli~kog@upnogdoma u Katoli~koj porti. Ova zgrada,kojapripadanizunajstarijihugradu,delojeprojektanta Georga Efingera. Izgra|ena je 1808. godine u stiluklasicizmazarazliku odprethodnihkojesupripadalebaroknomstilugradwe. Kako obja{wava Donka Stan~i},gradwaPlebanijeiwena dugove~nost vezani su za organizaciju i `ivot novosadske rimokatoli~kezajednicepricrkvi Ime Marijino. Ova crkva sa is-

to~nestranezatvaraPortu,jednu odnajlep{ihinajboqeurbanizovanihpjacetaugradu. - Ovakva organizacija prostora nije nastala spontano ve} je

brawuje se postavqawe klima ure|aja na fasade zgrada koje su pod za{titom kao spomenici kultureiuop{tepropisujedase kodmonta`atakvihaparatamoraregulisatiodvodvodetakose onaneslivanizfasadu,neizlivanajavnupovr{inuineometa prolazpe{aka.Prviputsepropisujumerekojimsenala`evlasnicimaku}asadvori{timakoja se vide s javne povr{ine da ih odr`avaju. -Nastojalismokadajere~oizno{ewu sme}a da sve mere budu usmerenekaseparacijiotpadai

plod onovremene planerske promi{qenosti. Naime, na mestuKatoli~keporte,u18. vekupostojalojegrobqekojejekasnijezatvoreno.Gradskevlastinisudozvolileda se novom gradwom remeti mir pokojnika ve} su nove zgrade postavili na rubove grobqa-obja{wavaona. Nazgradiseidanasnalazeimeprojektantaigodina izgradwe uklesani iznad ulaznihvrata,nalatinskom jeziku. Plebanija predstavqa jedno od najvrednijih arhitektonskihdelaprelazneepoheizbarokauklasicizam, naro~ito zbog toga {tojenakonbombardovawa irazarawagrada1849.godineostaomalibrojpotpuno sa~uvanih objekata iz ovog perioda.Kaonekada,idanas su u prizemqu sme{tene kancelarijeiarhivaRimokatoli~ke op{tine i crkve Imena Marijinog, dok su na spratuspava}esobei`upnikov J.Zdjelarevi} stan. Foto:S.[u{wevi}

utomsmislupropisalitipkontejneraiposuda,{tajedozvoqenodasebacauwih,a{tane-napomiwe[olaja.-Odr`avawu~isto}eiizvo`ewusme}aidrugog otpada posvetili smo najvi{e pa`we.Propisanojedasenesme bacati ku}no sme}e i gra|evinskiotpaduStra`ilovskipotok inaobaluDunava,azabrawenoje i spaqivawe sme}a na bilo kom mestu,s~imsmosevrlo~estosuo~avali,anismoimaliosnovda delujemoprotivtepojave. Odlukom se predvi|a zabrana ispu{tawa vode na ulice, nano{ewablatasasporednihputeva na kolovoz,  nala`e pra`wewe septi~kihjama,odr`avaweoluka...[olajanapomiwedapostoji mogu}nostdaop{tinazaposlii komunalnog inspektora, koji po novom zakonu ima ovla{}ewa i tr`i{nog inspektora, {to bi bilo od velike koristi u borbi protiv takozvanih prodavaca torbara, jer jo{ nije prona|en na~indasewimastanenaput. Z.Milosavqevi}

Karlov~anke uakciji ^lanice sremskokarlova~kog Foruma`enaDemokratskestranke iovegodinesuseukqu~ileuakciju„16danaaktivizmaprotivnasiqanad`enama“,kojaseistovremeno odvija u vi{e od 160 zemaqa u svetu.Ovegodineakcenatuakciji je na ekonomskoj nezavisnosti `ena,kaoviduza{titeodsvihvrsta nasiqa. Iz Foruma `ena DS-a u Karlovcima podse}aju da su 52 sugra|ankedosadapro{leinformati~kuobukupodpokroviteqstvom Pokrajinskogsekretarijatazarad izapo{qavaweida}euskorobitiprilikedaKarlov~ankenau~ei kakosepi{uprojekti. Z.Ml.


dnevnik

oglasi

nedeqa4.decembar2011.

23


24

nedeqa4.decembar2011.

oglasi

KOPAONIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”. Telefoni: 063/301-975, 063/370-787. 41676

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 42525 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 42526 ISKUSAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 42558

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Tel. 021/6399-305. 42527 S PUNO QUBAVI, brinuli bi o penzioneru ili nezbrinutoj osobi, u zamenu za nekretninu. Telefon 021/827-991. 42659

IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 42759 PRAZAN jednoiposoban stan sa ugra|enom kuhiwom i tehnikom, superkomforan, nov, izdajem. Telefon 065/47-48056. 42608 IZDAJEM praznu garsoweru u Branimira ]osi}a. Telefon 063/522-893. 42610 IZDAJEM dvoiposoban stan u Gagarinovoj ulici u Novom Sadu. Stan je delimi~no name{ten. Cena 150E. Telefon 021/455-420. 42675 IZDAJEM prazan klasi~an dvosoban stan 50m2 na Bulevaru oslobo|ewa kod Stadiona za 160e. Telefon 063/540-165. 42706 NAME[TEN dvosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa izdajem. Telefon: 063/601-661. 42065 IZDAJEM odli~an jednosoban stan u ]irpanovoj. Telefon 063/7734-668. 42124 IZDAJEM na du`i period nename{ten nov, dvoiposoban stan, prvi sprat Ul. Danila Ki{a, podesan za advokatsku kancelariju, lekarsku ordinaciju itd. Telefoni: 402-058, 063/549-096. 42346 IZDAJEM stan od 45m2, prazan, II sprat, Pasterova 8. Telefoni: 021/6311-150, 064/8195-048. 42560 IZDAJEM mawi, name{ten, komforan, dvori{ni stan u centru (kablovska, kompletna bela tehnika, centralno grejawe). Telefoni: 021/456-765, 069/4456-765 i 064/138-13-13. 42586

IZDAJEM komfornu garsoweru kod Ribqe pijace, 23m2, CG, telefon, internet, mese~no pla}awe + depozit 120E. Tel.: 063/8841-685. 42666 IZDAJEM prazan komforan dvosoban stan 67m2 trpezarija, Ra{e Radujkova, Novo Naseqe kod crkve, novija zgrada, drugi sprat. Tel.: 021/5237563, 062/1577494. 42668 IZDAJEM trosoban name{ten stan u centru povoqno na du`e. Telefon 021/6431917, 062/160-1529. 42682 GARSOWERA centar, 100e, jednosoban, stanica 110e, dvosoban Sajam 130e. Sve name{teno. Potrebni stanovi, lokali za izdavawe. Telefoni: 021/6215-260, 063/598-463, 021/6621-797. 42730 IZDAJEM jednoiposoban stan samo za studente. ul Mi{e Dimitrijevi}a 43/a na Grbavici. Telefon 062/594558 Novi Sad. 42736 CENTAR grada, super luksuzan, 70m2, izdavawe na du`e. Telefoni: 063/780-99-09, 526622. 550526 IZDAJEM jednoiposoban 30m2, strogi centar, Modene, V sprat sa liftom, kompletno name{ten, renoviran, centralno grejawe, lepa terasa sa pogledom na trg 160 evra. Tel. 063/517-846. 550547 IZDAJEM kod @elezni~ke stanice stan 28m2 name{ten za 90 evra uz dogovor, odmah slobodan. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 550556

HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentatiuvno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000 e. Telefon 063/519-533. 42760 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519533, novisad@stanovi.rs 42761 OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/1616-300. 42645 POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, placeva za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu gde je samo jedan vlasnik.Telefoni: 021/6621797, 063/598-463, 021/6215-260. 42673

KUPUJEM noviju garsoweru od vlasnika. [iri centar, ukwi`ena, prirodna ventilacija u kupatilu. Ni`e spratnosti, za 27.000E. Telefon 064/270-6163. 42642 GOTOVINOM kupujem lep jednoiposoban stan, ukwi`en ili pred ukwi`bom iskqu~ivo od vlasnika za 36.000. Posrednici stop. Telefoni: 021/6618-184, 063/598-463. 42729

KUPUJEMO stanove svih struktura. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 549556 TRA@IMO hitno za poznatog kupca dvoiposoban-troiposoban na svim Limanima. Povoqno!!! Pozovite!!! Telefon 021/6363-307. 550536 KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 550557

PRODAJEM jednosoban stan 44m2 u Petrovaradinu, blok VIII. Telefon 062/9755810. 42618 JEDNOSOBAN 28.5m2, drugi sprat, N. naseqe, brzo useqiv, 32.200e. Telefon 064/2466206. 42756 PRODAJEM jednosoban stan 46m2, 550E po m2 Novi Sad, bulevar Evrope. Telefon 063/105-0105. 42631 PRODAJEM stan u 9. Jugovi}a, 33m2. Telefoni: 063/89-70668 i 065/89-70-668. 42636 PRODAJEM garsoweru 14.500E, kod stanice u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 42629 PRODAJEM garsoweru u {irem centru 26m2, 3. sprat, lift, 31.000e sa stvarima. Telefon 065/33-33-188. 42695 PRODAJEM novu ukwi`enu garsoweru na prvom spratu u J. ^melika za 29.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 42708 MOKRAW^EVA!!! Odli~na preslatka garsowera od 27m2 sa prozorom u kuhiwi, terasom, liftom, ukwi`ena brzo useqiva!!! Telefon 063/86803-35. 550537 NOVI BULEVAR 28m2 III sprat „Zoned” useqivo 33000 evra. Telefoni: 423-208, 063/111-4142. 550764 NOVO NASEQE, prodajem ili mewam 2 garsowere od 29m2 i 27m2 + moja doplata, za 2,5 stan na Novom nasequ i sl... Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 549557 NOVA DETELINARA, zgrada „Budu}nosti” mawa ukwi`ena garsowera, cena 22.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 549558 KOD „MINAKVE”, prodajem noviju ukwi`enu garsoweru, cena 20.600. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 549559 KOD RIBQE PIJACE, noviji stan od 27m2 na III spratu, terasa, lift, kompletno name{ten se prodaje po ceni od 31.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 549560 CARA DU[ANA, ukwi`ena garsowera na III spratu za 29.700. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 549561

BULEVAR, u Bore Prodanovi}a, odli~an noviji ukwi`en stan, 27m2 na I spratu cena 34.000, mogu} dogovor. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 549562 BETANIJA nova GA 25m2, Branimira ]osi}a, I sprat, lift, terasa, odvojena kuhiwa, dvori{na strana, ukwi`ena, mogu}nost kupovine kompletnog name{taja, cena 29.500. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 549547 SOCIJALNO, nova garsowera sa prirodnom ventilacijom u kuhiwi i u kupatilu, sa povratom PDV-a, useqiva, 24m2, cena 34.100 evra, uredna dokumentacija, mogu}nost kredita. Telefoni: 060/018-94-22, 021/520-231, ({ifra:14220), www.solis-nekretnine.com. 549494 EKSKLUZIVNA prodaja ukwi`ene garsowere, Ulica cara Du{ana, uli~no orijentisana, na prvom spratu, sa liftom i terasom, cena 32.000 evra. Pogledajte skicu i fotografije na www.solis-nekretnine.com. ({ifra:21999). Telefoni: 065/20-19-011, 021/520231. 549495 GARSOWERA, 24m2, N. Detelinara, nov stan na 2. spratu, lift, franc. balkon, komunalije pla}ene u celosti, klasi~na gradwa. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58. 549486 CENTAR - 25m2 - odmah useqiva garsowera - ukwi`ena zgrada, terasa, CG, cena 28.500 evra. Tel. 064/823-6621, 021/542-779, www.avenia-nekretnine.com. 549518 NOVA - useqiva garsowera blizu centra - 28m2, 2. sprat, terasa. Cena: 29.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 549519 GARSOWERA od 22m2 - useqiva odmah, ukwi`ena, gradila „Budu}nost”, lepa terasa, dvori{na strana, CG, PTV... Cena: 21.500 evra. Tel. 064/823-6618, 021/6614-200. 549521 HITNO!!! Kraqevi}a Marka - 22m2 - useqiv, ukwi`en, CG, stan u zgradi, visoko prizemqe... Cena: 23.000 evra. Tel. 064/823-6621, 542-779, www.avenia-nekretnine.com. 549522 GARSOWERA u zgradi, ukwi`ena, u blizini @. stanice, odmah useqiva, 22m2, centralno grejawe, cena 23.700E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 550516 NOVA useqiva garsowera, 29m2, VI sprat, zgrada „Zoned”, na Suboti~kom bulevaru. Cena 33.000E. Tel.: 522177, 063/780-99-09. 550529 STARA DETELINARA, Janka ^melika, 19m2-17.500E. Potkrovqe. Name{tena. Preko puta Tozine {kole, VI sprat bez lifta, cg, parket, bez ulagawa. Telefoni: 522177, 064/188-74-91. 550531

dnevnik NOVI BULEVAR, odmah useqiva garsowera, 29m2-27.500E, I sprat. Telefoni: 522-177, 064/188-74-91. 550534 CENTAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 25m2 u novoj zgradi. Povoqno, 17.500E. Tel. 060/621-1685. 549590 SAJAM, Cankareva ulica, nova, odmah useqiva garsowera od 25m2, lift, terasa. Uredni papiri. Cena 27.000E. Tel. 063/692-917. 549591 CENTAR, u neposrednoj blizini Dunavskog parka i pe{a~ke zone, ukwi`ena garsowera 25m2, II sprat, odmah useqivo. Povoqno! Tel. 063/7776233. 549592 GRBAVICA garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici 25950 nova zgrada gleda na dvori{te kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 523-193. 549603 PRODAJEMO novu garsoweru u zgradi koja upravo useqava kod Sajma i Stanice 26m2, lift, terasa, ima povrat PDV-a, cena 30850, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001865. Tel. 451-318, 523-193. 549604 GARSOWERA na uglu Bul. Evrope i Koste Racina uredni papiri ima povrat PDV-a 25m2 cena 26.800. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 549605 GARSOWERA, centar - Wego{eva, 29m2, ~isti papiri, odmah useqiva. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 549554 NA BULEVARU OSLOBO\EWA 44m2, jednosoban stan sa pogledom na stadion Vojvodine i Bulevar. Cena 39900 ukwi`en, lift, terasa. Tel. 451-318, 523-193, ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 549606

UKWI@EN jednosoban stan na Detetlinari, drugi sprat, 31m2, centralno grejawe, cena 25.750E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 550517 PRODAJEM jednosoban stan, mogu}e je prepraviti ga u jednoiposoban. Na Limanu 4, povr{ine 38m2, ukwi`en, dvori{na mirna strana, zelenilo, prvi sprat, Ul. Narodnog fronta, kod Univereksporta. Cena veoma povoqna!!! Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra:21295), www.solisnekretnine.com. 549496 KLASI^AN jednosoban stan na Novom nasequ - [onsi, Ul. Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orijentisan, dve terase, ukwi`en. Mo`e i kreditni kupac. Telefoni: 065/20-19-011, 021/520-231, ({ifra:21121), www.solis-nekretnine.com. 549497 ODMAH USEQIV, ukwi`en jednosoban stan 29m2, pored Satelitske pijace, {kole Ul. S. Mom~ilovi}a, kompletno renoviran. Cena 26.200 evra. Telefoni: 064/112-62-39, 021/520-231, ({ifra:21781), www.solis-nekretnine.com. 549498 DETELINARA, 26m2, jednosoban, terasa, ukwi`en, 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 549531 UKWI@EN, 40m2 - jednosoban - mogu} jednoiposoban, 2. sprat, terasa, CG, useqiv, cena - 33.000 evra. Tel. 064/8236610, 021/542-779,www.avenianekretnine.com. 549528 LIMAN III, fasadna cigla, ukwi`en jednosoban stan 41m2, mogu}nost prepravke u jednoiposoban, u dobrom stawu, povoqno. Telefon 6624218. 550759

U CENTRU kod Ribqe pijace odli~an jednosoban stan 28m2 ukwi`en III sprat, terasa, cena 30000, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002099. Tel. 451-318, 523-193. 549607 KOD LIMANSKOG PARKA i {kole jednosoban stan 28m2 odvojena kuhiwa, ukwi`en, cena 30000. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1001190. 549608 NOVA DETELINARA, jednosoban, 29m2, II sprat, useqiv, nov. Telefoni: 522-177, 064/215-60-90. 550530 UKWI@EN jednosoban stan u mansardi, 32m2, zgrada stara 5 godine u blizini Bulevara oslobo|ewa, lift, centralno gradsko grejawe, cena 30.900E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 550519

STANICA!!! Jednosoban stan zgodan za pregra|ivawe od 40m2, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Telefon 063/86803-35. 550538 NOVO NASEQE lep jednosoban stan 38m2, ukwi`en, ima terasu, u blizini {kole i vrti}a. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 550558 LIMAN DVA 40m2 na petom spratu sa liftom, lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en 42.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 550559 NOVO NASEQE kod robne ku}e, jednosoban stan 36m2 odmah useqiv, ukwi`en, lep raspored za 32.000. Telefon 528137. 550561 DETELINARA klasi~an jednosoban stan 31m2 odmah useqiv, ukwi`en, drugi sprat za 29.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262. 550562


oglasi

dnevnik

PRODAJEM ili mewam stan u Kawi`i za ku}u u Novom Sadu - cena dogovor. Telefon 061/7222928. 38627 JEDNOIPOSOBAN 37.5m2, drugi sprat, N. naseqe, nova zgrada, 42.300E. telefon 064/24-66206. 42757 HITNO prodajem dvosoban stan, 68m2 plus dve terase. Moderno renoviran i opremqen. Beogradski kej. Cena povoqna. Kontakt telefon 021/456-448. 42650 HITNO prodajem dvosoban potpuno nov useqiv stan, 46m2, drugi sprat, {iri centar, 1000e/m2. Telefon 063/528-551. 42689 DVOSOBAN potpuno nov useqiv stan, 46m2, hitno prodajem, na drugom spratu, {iri centar, 1000e/m2. Telefon 063/528-551. 42690 PRODAJEM stan 46m2, bez posrednika u ]irpanovoj ulici, preko puta Futo{ke pijace, 1.200e/m2. Telefon 064/333-28-19. 42591 PRODAJEM jednoiposoban stan u mansardi 450e/m2, brzo gotov na Novom Nasequ u Novom Sadu. Telefon 063/598878. 42630 PETROVARADIN - stan 48m2, nov, useqiv, 3. sprat, lift, terasa, parking, cena 870e/m2. Telefon 063/585-076. 42692 PRODAJEM nov, prazan jednoiposoban stan od 39m2, ugovor sa investitorom, preko puta Dnevnika, 46.500E, hitno. Telefon 065/33-33-188. 42696 HITNO prodajemo jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000. Useqiv odmah. Telefoni: 6447-622, 063/540165. 42705 PRODAJEMO lep jednoiposoban 43m2 stan blizu @. stanice za 46.000 sa PDV, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 42707 DVOSOBAN - mogu} dvoiposoban, 51m2 - Molijerova ulica, sre|en - renovirano kupatilo, ukwi`en - useqiv, 1. sprat, CG. Cena: 42.200 evra. Tel. 064/823-6618, 021/424-963. 549526 GRBAVICA u Tolstojevoj jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 550563 LIMAN TRI lep, klasi~an stan 41m2 lift, terasa, ukwi`en za 39.200. Telefon 528137. 550560 HITNO!!! Novo naseqe originalan jednoiposoban stan 48m2, lift, terasa, ukwi`en za 39.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 550565 BLIZU SAJMA jednoiposoban stan 42m2 na drugom spratu, ima terasu, ukwi`eno. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 550566 STEVANA HRISTI]A ukwi`en stan 48m2, lep raspored, terasa, lift, cena 39.500 uz dogovor. Telefon 063/538-166. 550567 LIMAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2, ni`e spratnosti, okrenut na dvori{te, hitno i povoqno!!! Telefon 063/868-03-35. 550539 NOVIJI jednoiposoban 42m2, {iri centar, Jug Bogdana, IV sprat sa liftom, nije posledwi, lep i funkcionalan stan, gradsko grejawe, ugradni plakari, terasa. Tel. 063/517-846. 550548 JEDNOIPOSOBAN stan 44 m2, ukwi`en, bez ulagawa, cena - 36.000, Novo naseqe. Telefon 6624218. 550761 JOVANA HRANILOVI]A ukwi`en 1.5-soban stan, II sprat, 43.000 evra. Telefoni: 528-599, 063/111-8085. 550767

BULEVAR EVROPE - bli`e Limana - jednoiposoban, 31m2 - perfektan raspored - neprolazne sobe - useqiv, 3. sprat, terasa, CG, cena sa PDV-om: 37.100 evra. Tel. 064/823-6618, 021/424-963. 549517 LIMAN IV, Ive Andri}a, 40m2, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv, 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 549532 \OR\A NIK[I]AJOHANA, 54m2, jednoiposoban stan na prvom spratu, lift, terasa, odmah useqiv, 47.300, slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444107, 633-7853. 549533 STANICA, 40m, jednoiposoban, terasa, ukwi`en, odmah useqiv, renoviran, 41.200. Tel. 444-107, 633-7853. 549534 [IRI CENTAR, ukwi`en 1,5 stan od 41m2. Tel. 063/74221-80, www.bomil.rs. 549563 NOVO NASEQE, 1,5 ukwi`en stan na I spratu, 38m2, cena dogovor. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 549564 NOVA DETELINARA, odli~an, ukwi`en noviji 1,5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 549565 BULEVAR EVROPE, novi 1,5 stanovi od 34-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 549566 NA TELEPU, uz Somborski bulevar, izuzetan mali jednoiposoban stan odli~nog rasporeda, u novoj zgradi, visoko prizemqe, dvori{no orijentisan. Telefoni: 065/20-10013, 021/427-277, ({ifra: 22062), www.solis-nekretnine.com. 549499

PA@WA, na Somborskom bulevaru, odli~an mali jednoiposoban stan 29m2, ukwi`en, 4. sprat, lift, terasa. Odli~an, hitno! Samo 30.000E. Telefoni: 065/201-9010, 021/451570, ({ifra:22131), www.solisnekretnine.com. 549500 JEDNOIPOSOBAN, 39m2, Grbavica - nov stan na izuzetnoj lokaciji, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621. 549483 VI[E STANOVA u centru Novog Sada, garsowere, jednoiposobni i dvosobni name{teni stanovi. Telefon 064/20-19-004, www.solis-nekretnine.com. 549489

PODBARA: Jednoiposoban, nov, useqiv, pred ukwi`bom 27m2, 2. sprat sa liftom, terasa, CG - gradsko... Cena: 31.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/8236618. 549511 LIMAN 52m2 - ukwi`en useqiv - jednoiposoban, terasa, lift, CG, cena - 45.300 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200. 549512 UKWI@EN jednoiposoban stan na Grbavici, 38m2, drugi sprat sprat, terasa, lift, novija kvalitetna zgrada, cena 46.350E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 550518 JEDNOIPOSOBAN odmah useqiv stan na Novom nasequ, 45m2, terasa, centralno grejawe, prizemqe - 4 stepenika podignuto, cena 32.950E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 550520 UKWI@EN jednoiposoban stan u novijoj zgradi, 34m2, prvi sprat, lift, terasa, centralno gradsko grejawe, topla proto~na voda, cena 36.050E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 550521 SOMBORSKI BULEVAR, odli~an jednoiposoban stan, I sprat, 34.000E. Telefoni: 522177, 064/215-60-90. 550527 NOVI BULEVAR, nov, odmah useqiv jednoiposoban, II sprat, terasa, lift, 35m235.900E. Telefoni: 526-622, 064/188-74-91. 550535 U [IREM CENTRU kod Socijalnog prodajem odli~an jednoiposoban stan 42m2 u novijoj ukwi`enoj zgradi 46350, odmah useqiv, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1000221. Tel. 451-318, 523-193. 549609 NA UGLU BUL. EVROPE i Koste Racina 39m2 jednoiposoban stan severoisto~na strana, 39000 ima povrat PDV-a. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 549610 NOVO NASEQE, ukwi`en, odmah useqiv stan od 48m2. Lift, terasa. Hitno i povoqno! Cena 39.500E. Tel. 452-942. 549593 CENTAR, Radni~ka ulica, blizina Suda, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 29m2. Mogu}nost prodaje sa gara`om. Tel. 060/621-1685. 549594 GRBAVICA, „Aleksandar gradwa” odli~an ukwi`en kompletno name{ten noviji 1,5 stan, cena 46.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 549570 LIMAN, ukwi`en 2,0 stan od 55m2 odli~nog rasporeda, IV sprat sa liftom, cena 53.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 549571 DETELINARA, ukwi`en, klasi~an 2,0 stan od 47m2, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 41.200. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 549572 U BLIZINI @elezni~ke stanice na prodaju komforan dvosoban stan od 69m2, I sprat, lepa terasa, novija gradwa. Samo 45.000E. Tel. 063/1088017. 549595 LIMAN IV lep dvosoban stan 54m2 ukwi`en okrenut ka istoku, cena 53500. Tel. 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 549611

nedeqa4.decembar2011.

NOVA DETELINARA, dvosoban 44m2 na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina investitor Moj Dom, pozovite! Cena 44000 ima povrat PDV-a. Tel. 523193, 451-318, www.nekretninemojdom.com. 549612 NOV - odmah useqiv dvosoban stan u blizini centra, cena sa PDV-om, drugi sprat, 49m2, cena 47.800E. Tel.: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 550522 NOVO NASEQE 55m2 na tre}em spratu cena 50500. Tel. 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 549614 U MILETI]EVOJ ulici u zgradi od belog mermera dvosoban stan 63m2 na tre}em spratu, lift, terasa, ukwi`en, prazan, useqiv. Tel. 451318, 523-193 www.nekretninemojdom.com, {ifra 1000193. 549615 DVOSOBAN stan 48m2 na drugom spratu ukwi`en renoviran cena 36500. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 549616 KOD SUP-a u Bra}e Jovandi} dvosoban stan 51m2 sre|en ukwi`en, 49500, {ifra 1000694, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 549617 DVOSOBAN stan u novoj zgradi kod Futo{ke na Bul. oslobo|ewa 56m2 prazan, kqu~ u agenciji, cena 61800. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 549618

PRODAJEM na Novom nasequ dvosoban stan, 53m2, dve terase, odvojena kuhiwa, dvostrano orjentisan. Ukwi`en. ({ifra 10077). Telefoni: 063/772-6845; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 549503 U SLOVA^KOJ ULICI, na prvom spratu, ukwi`en, odmah useqiv, dvosoban stan. ({ifra 21996). Telefoni: 063/772-6845, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 549504 NOVA DETELINARA - odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra. Pozvati! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:21347), www.solis-nekretnine.com. 549501 GRBAVICA, ukwi`en klasi~an 2.0 stan od 48m2 na I spratu, potrebno renovirawe, cena 42.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 549567 CENTAR, 2,0 ukwi`en odli~an klasi~an stan od 51m2, na I spratu, cena 51.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 549568 BETANIJA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2,0 ukwi`en stan, cena 52.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 549569 UKWI@EN - zgrada stara 5 godina - useqiv odmah - dvosoban, 52m2 - 2. sprat, terasa, ekstra raspored, cena - 43.800 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 549527

POVOQNO: 60m2 - Bulevar, kod Lutrije - dvosoban, mogu} dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG... Cena: 51.500 evra - nije fiksno. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 549510 RENOVIRAN, 50m2 - @elezni~ka stanica, dvosoban, dvostrano orjentisan, terasa, CG. Ukw`en, odmah useqiv! Cena - 46.400 evra. Tel. 064/8236621, 021/6614-200. 549523 HITNO i povoqno!!! Novo naseqe: 44m2 - dvosoban useqiv, ukwi`en, terasa, sre|en. Cena - 36.000 evra. Tel. 064/823-6621, 021/661-4200. 549520 NOVO! Brzo useqiv, 49m2 dvosoban, 3. sprat (od 5), lift, terasa, CG, sendvi~ zid, isto~na strana... Cena sa PDVom 47.950 evra. Tel. 021/424963, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com). 549515 DVOSOBAN, 47m2, Grbavica - nov stan na odli~noj lokaciji, vrhunska oprema, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, Merkatora, komunalije pla}ene u celosti, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58. 549485 DVOSOBAN, 53m2, Rumena~ka, stan klasi~nog rasporeda okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, cena povoqno! Telefoni: 021/5577-58, 065/555-77-58. 549487

DVOSOBAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwi`en, mo`e dvoiposoban ekskluzivna prodaja. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 549552 PARISKE KOMUNE, 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv, 47.400, nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 549535 MAKSIMA GORKOG, 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 549536 DETELINARA, 53m2, klasi~an dvosoban, bez ulagawa, dvostran, ukwi`en, dve terase, 38.500. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 6337853. 549537 NOVA DETELINARA, Janka ^melika, 44m2, dvosoban, prvi sprat, terasa, ukwi`en, odmah useqiv, 46.350. Tel. 444-107, 633-7853. 549538 HITNA PRODAJA! Odli~an nov DS 45m2, Salajka, Gunduli}eva, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena 43.000. Telefoni: 021/425-653, 065/55-36212. 549543 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS 47m2, Satelit, II sprat, terasa, dvori{na strana, ukwi`en, cena samo 36.000. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 549544

25

LIMAN I, ukwi`en dvosoban stan 49 m2, cena - 41.200. Telefon 6624-218. 550760 STRA@ILOVSKA dvosoban 49m2, II sprat, odmah useqiv 56.000. Telefoni: 528-599, 063/111-4142. 550765 NOVOSADSKOG SAJMA 47m2, II sprat, ukwi`en, brzo useqiv, zgrada iz 2002. godine. Telefoni: 423-208, 063/1114142. 550766 LIMAN IV, zgrada Budu}nosti, ukwi`en dvosoban stan 54m2. Telefon 6624-218. 550763 HITNO prodajem komforan dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe dvoiposobnog, ukwi`en, 49.000. Tel. 063/517846. 550549 STROGI CENTAR, Katoli~ka porta, noviji dvosoban 43m2m II sprat, u odli~nom stawu bez ulagawa, ukwi`en, kompletno name{ten, 45.000. Tel. 063/517-846. 550550 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 44.000. Tel. 063/517-846. 550551 NOV dvosoban 53m2, ugao Bulevara oslobo|ewa i Novosadskog sajma, „Aleksandar” III sprat, gleda na dvori{te, prvoklasna gradwa i oprema, useqiv, 65.000. Tel. 063/517846. 550552 LIMAN II!!! Dvosoban stan od 62m2 dvostran, prostran, svetao, ukwi`en i brzo useqiv!!! Povoqno!!! Telefon 063/868-03-35. 550540 KOSOVSKA!!! Dvosoban stan od 49m2 ukwi`en u novoj zgradi ni`e spratnosti na mirnoj strani uz mogu}nost kupovine gara`e. Telefon 063/500-213. 550541 DU[ANA VASIQEVA odli~nog rasporeda stan 64m2, odvojena trpezarija kao tre}a soba, dvostrano orjentisan. Telefoni: 528-137, 063/538166. 550568 BULEVAR OSLOBO\EWA na mirnu stranu gleda, kod Lutrije dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 53.500.Telefoni: 528-137, 661-2262. 550569 KOD SUP-a u Kraqa Petra dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwi`en za 46.400. Telefoni: 528-137, 661-2262. 550564

CENTAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/5020-25. 41701 ODLI^AN trosoban stan na 1. spratu, 78m2, Liman IV, 1.300 kaplara 16, vojna zgrada. Telefon 063/524-133. 42711 STROGI CENTAR, 75m2 dvoiposobani, IV sprat bez lifta, 1100e/m2, bez posrednika. Telefon 063/754-3917, izme|u 19-20 ~asova. 42662 PRODAJEMO dvoiposoban stan na Limanu tri na prvom spratu za 68.000. Telefon 6447-622. 42704 BERISLAVABERI]A originalan dvoiposoban stan 64m2 odmah useqiv, potrebna adaptacija, 56.000. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 550571 CARA DU[ANA!!! Odli~an dvoiposoban stan od 53m2 ni`e spratnosti u odli~noj zgradi, ukwi`en gleda na dvori{te. Telefon 063/868-03-35. 550542


26

nedeqa4.decembar2011.

NOVIJI dvoiposoban 42m2, Cara Du{ana, IV sprat sa liftom, predsobqe, dnevna sa kuhiwom i trpezarijom, kupatilo, dve spava}e sobe, terasa, parking mesto u dvori{tu, ukwi`en, prvoklasan 49.500. Tel. 063/517-846. 550553 CENTAR - salonac, I sprat, 60m2, cena 56.000. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 550768 GUNDULI]EVA 2.5-soban odmah useqiv 60m2, ukwi`en 56.500 evra. Telefoni: 528599, 063/111-4142. 550769 EKSTRA raspored: 54m2 dvoiposoban, Bulevar Evrope, 1. sprat, terasa, CG, useqivo. Mo`e na kredit. Cena sa PDV-om: 58.500 evra. Tel. 064/823-6621, 542-779. 549529 HITNA PRODAJA!!! Odli~an dupleks DS (DIS) 63m2, Savina, V.]iri}a, IV sprat, terasa, sre|en, klima, sig. vrata, pvc stolarija, ukwi`en, cena samo 48.500!!! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 549542 ODLI^AN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwi`en, idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit, blizu Bulevara oslobo|ewa. Cena vi{e nego povoqna 42.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:21285), www.solis-nekretnine.com. 549505 ODLI^AN 2.5-soban porodi~an stan 68m2 na 2. spratu, Liman 2, u blizini {etali{ta [trand, Merkatora. Kuhiwa odvojena, sa ostavom, tarasa, svetao, odli~an raspored. Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra:21847), www.solisnekretnine.com. 549506 HITNA PRODAJA, noviji dvoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa. Drugi sprat, terasa, hrastov parket, alu stolarija, ukwi`en, 61m2 - samo 54.100 evra. Telefoni: 065/20-19-010, 021/520-231, ({ifra 10193), www.solis-nekretnine.com. 549507 HITNO!! Nov - neuseqavan dvoiposoban - 62m2, perfektan raspored - ju`na strana odmah useqiv, 3. sprat, terasa, lift, CG. Cena: 63.800 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 549524 HITNO!!!! 60m2 - ukwi`en odmah useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena - 47.400 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 549513 KOD STANICE u novoj, ukwi`enoj, zgradi 61,3m2 na drugom spratu, cena 54500. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001914. 549619 PRODAJEM funkcionalan, dvoiposoban stan, na Grbavici 56m2 na IV spratu, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a. Ukwi`en. Dve ostave. Hitno. Tel. 451318, 523-193, www.nekretnine.mojdom.com, {ifra 1002095. 549620 DVOIPOSOBAN stan na uglu Bul. Evrope i Koste Racina 48m2 gleda na istok cena 48000 ima povrat PDV-a. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 549621 BULEVAR OSLOBO\EWA, vojna zgrada, ukwi`en, odli~an dvoiposoban stan od 71m2. 5 sprat, lift, terasa. Odmah useqiv. Tel. 060/621-1685. 549597 DETELINARA, Rumena~ki put, uredan, ukwi`en dvoiposoban stan od 72m2. I sprat, lift, terasa. Odli~an raspored. Povoqno, 56.700E. Tel. 063/775-9121. 549598

oglasi MAJEVI^KA ulica, nov, odmah useqiv dvoiposoban stan od 61m2. II sprat, terasa. Dvostrano orjentisan. Uredni papiri, 62.000E. Tel. 063/1088017. 549599 UKWI@EN dvoiposoban stan u centru u blizini Futo{ke pijace, novija kvalitetna zgrada, cetvrti sprat, 52m2, lift, cena 51.500E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 550523 NOVI SAD, Du{ana Vasiqeva, odli~an ukwi`en stan, 64m2-63.000E. Telefoni: 063/780-99-09, 522-177. 550528 KOD STANICE Ul. Kraqevi}a Marka 51m2 na III spratu, lift, terasa, ukwi`en, u funkciji dvoiposobnog, cena 46500. Tel. 451-318, 523-193, {ifra1001310, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 549613 GRBAVICA, odli~an nov 2,5 stan ukwi`en, 62.500, mogu}a kupovina i sa gara`om, cena 70.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 549573 „ABC” CENTAR, ukwi`en originalno 2,5 stan od 53m2, odli~nog rasporeda, cena 50.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 549574 GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2,5 stan prodajem po ceni od 78.000. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 549575 PRODAJE se odli~an ukwi`en 2,5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 56.650. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 549577 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 549579 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwi`en 2,5 stan na I od 85m2, sa velikom terasom. Tel. 063/742-21-80. 549580 HITNA PRODAJA - na Limanu, ukwi`en 3,0 stan od 82m2, cena 68.000. Tel. 064/22095-65. 549584 TROSOBAN, {iri centar, nov, bez ulagawa 71,50m2 cena sa kompletnom kuhiwom 62.000E, ekskluzivna prodaja. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87. 549551 @. STANICA, ukwi`en 3,0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 549578 LIMAN, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en, prazan 3,0 od 79m2 stan bez ulagawa. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 549576 HITNO!!! Grbavica, nov, ukwi`en, odmah useqiv stan od 86m2 za samo 51.500E. Pozovite 060/621-1685. 549596 STRA@ILOVSKA ulica, izuzetno komforan trosoban salonski stan od 100m2. I sprat, dva kupatila. Renoviran. Ekstra cena 93.000E! Tel. 063/692917. 549600 ODLI^AN trosoban stan na Limanu III kod Limanskog parka i Merkatora 71m2 na III spratu, lift, terasa cena 69000. Slike na www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1000629. Tel. 451-318, 523-193, 063/532-243. 549622 KLASI^AN trosoban stan kod Stanice 70m2 ukwi`en odvojena kuhiwa cena 57500, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 523-193. 549623 KOD SAJMA ukwi`en stan 73m2 na prvom spratu, lift, terasa ukwi`en posebno kuhiwa dva sanitarna ~vora komplet renoviran prazan useqiv cena 68000. Tel. 451-318, 523193, kompletna ponuda na www.nekrenine-mojdom.com. 549624

EKSTRA!!! Trosoban stan 74m2 - ukwi`en - mo`e kredit - prazan, 1. sprat, komplet renoviran stan, terasa, CG, lift, cena - 69.000 evra. Tel. 064/823-6621, 021/542-779. 549514 TROSOBAN, 94m2, centar - R. pijaca, prodajem ili mewam za mawi do 60m2, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posrednika, vredi kupiti. Telefon 063/7333-621. 549482 GRBAVICA. Odli~an trosoban dupleks od 70m2 - ukwi`en, useqiv, lift, terasa, CG... Cena: 61.300 evra. Tel. 064/823-6604, 021/661-4200, (www.avenia-nekretnine.com). 549525 HITNO!!! Ekstra ponuda! Bulevar oslobo|ewa: 93m2 - nov, ukwi`en, odmah useqiv, trosoban stan, 1. sprat, odvojena kuhiwa sa velikom trpezarijom, 2 kupatila, 2 terase, lift... Mo`e kredit. Cena: 93.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/424-963. 549516 TROSOBAN, 90m2, centar S. Musi}a, stan salonskog tipa, 1. sprat, okrenut na dve strane, idealan za ordinacije, kancelarije, blizina fakulteta, Suda, Spensa… Vredi kupiti. Telefoni: 063/7-333621, 021/55-77-58. 549488 CENTAR - stari grad, brzo useqiv maksimalno funkcionalan trosoban stan 55m2, Vojovode Mi{i}a, visoko prizemqe do Keja i Dunavskog parka. Cena 62.000 evra. ({ifra:22047). Telefoni: 064/112-6239, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 549502 HITNO!!! Odmah useqiv TS 74 m2, centar, IV sprat, lift, dve terase, nov, dva sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa sa prozorom, ukwi`en, mogu}nost kupovine i gara`e od 17m2! Cena 68.600. Telefoni:0 21/425-653, 063/536-212. 549545 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv TS 74m2, Liman II, Bo{ka Buhe, klasi~nog rasporeda, dva san. ~vora, dve terase, dvori{na strana, ukwi`en, cena 68.900!!! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 549546 MAKSIMA GORKOG, odli~an trosoban, kompletno renoviran, ukwi`en, odmah useqiv, dve terase, dvostran, 72.100 nije fiksno. Tel. 444107, 633-7853. 549539 LIMAN kod Doma zdravqa nova zgrada 88m2 stan, cena 91.000. Telefoni: 423-208, 063/111-4142. 550770 BULEVAR EVROPE useqiv trosoban stan 72m2, I sprat, cena 74.000. Telefoni: 528599, 063/111-8085. 550771 STROGI CENTAR, nova zgrada, ukwi`en trosoban stan 60m2, besprekoran raspored, bez ulagawa. Telefon 6624-218. 550762 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwi`en, mogu}e pregraditi u dva stana, 93.000. Tel. 063/517-846. 550554 SEQA^KIH BUNA u zgradi od crvene cigle, stan 76m2 na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefon 528-137. 550572 DIMITRIJA AVRAMOVI]A stan 76m2, dobro stawe, miran deo, za 72.000. Telefoni: 528-137, 661-2262. 550573 LIMAN jako lep, odmah useqiv trosoban stan, odli~nog rasporeda 80m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262. 550570

dnevnik

PRODAJEM ^S dupleks od 96m2, mogu} povrat PDV-a na Novoj detelinari, pred useqewem. Telefon 065/33-33188. 42699 POTREBNI ~etvorosobni i ve}i luks opremqeni stanovi za inostranu kompaniju. Telefon 063/519-533. 42758 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30. 42594 PRODAJEM troiposoban stan 127m2, strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon: 063/8150-622. 42661 LIMAN III, troiposoban, ukwi`en, lift, terasa, odli~an raspored, kod Limanskog parka. Slike www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 549540 HITNO - troiposoban stan u novoj zgradi, brzo useqiv, 70m2, redovan sprat - nije dupleks, terasa, lift, cena sa PDV-om 65.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 550524 BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Tel. 63-66952, www.bomil.rs. 549587 LIMAN 3, prodajem ukwi`en 3,5 stan na I spratu od 77m2, cena povoqna. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 549581 HITNA PRODAJA - Novo naseqe, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en stan od 72m2, cena 52.000. Tel. 063/516-478. 549582 NOVA DETELINARA, nov brzo useqiv 4,0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita... Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 549583 CENTAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 549585 GRBAVICA, prodajem noviji useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 549586 HITNO prodajemo salonski stan u centru 143m2 na prvi spratu ukwi`en cena 105000. Tel. 523-193, 451-318, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 549627 STRA@ILOVSKA, 100m2, prvi sprat, salonski, dobra zgrada, 103.000. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444107, 633-7853. 549541 ^ETVOROSOBAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97. 549548 ^ETVOROSOBAN stan, Ba~ka ulica, 110m2, ekstra luks, odmah useqiv, mo`e sa gara`om. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 549550 POVOQNO! ^etvorosoban stan povr{ine 173m2 na II spratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema. Cena samo 154.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:14647), www.solis-nekretnine.com. 549508 BULEVAR - atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 113.000 evra! Mo`e i na rate! Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 549509 CENTAR u blizini Spens-a kompletno renoviran stan 101m2 na drugom spratu sa liftom u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 550574

LIMAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528137, 661-2262. 550575 NOVIJI ~etvorosoban 90m2, Grbavica, Lasla Gala dva kupatila, odvojena kuhiwa, dupleks, parking mesto u dvori{tu, ukwi`en, useqiv, 85.000. Tel. 063/517-846. 550555 PARK SITI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Telefon 063/500-213. 550543 SALONSKI STAN!!! U blizini Radni~kog univerziteta odli~an ~etvorosoban stan!!! Telefon 063/500-213. 550544 GRBAVICA!!! ^etvorosoban stan na drugom spratu u odli~noj novijoj zgradi, ukwi`en sa gara`om. Telefon 063/500213. 550545 KOD OSNOVNE [KOLE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Telefon 063/500-213. 550546 GRBAVICA 4-soban stan 135m2+terasa ukwi`en, dogovor o prodaji ili zameni. Telefoni: 528-599, 063/111-4124. 550772 CENTAR, nov odmah useqiv dupleks 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna, pozovite 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 549625 HITNO nov, brzo useqiv ~etvorosoban dupleks, 95m2, Nova Detelinara, terasa, lift, centralno grejawe, cena sa PDV-om 72.100E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 550525

NOVI SAD, Nikole Tesle 10, prodaje se ku}a na sprat, mo`e i pola, prizemqe sa pripadaju}im delovima. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75215. 42596 HITNO i povoqno prodajem ku}u, kod @elezni~ke stanice. Mo`e i zemena za stan uz doplatu. Telefon: 064/611-7375. 42774 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419-375, 060/4419-375. 42144 KA] prodajem novu ku}u sa poslovnim prostorom, mo`e zamena za stan. Telefon 064/249-39-22. 42545 PRODAJEM ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu. Telefon 063/105-0-105. 42632 PRODAJEM ku}u mawu u Branka Radi~evi}a. Telefon 065/33-33-177. 42697 PETROVARADIN - stare ukwi`ene ku}e za renovirawe i gotove prazne novije na dobroj lokaciji. telefon 063/152-052-1. 42691 PRODAJEMO lepu ku}u na ^ardaku od 180m2 sa placem od 1.000m2. Ku}a ima gara`u, eta`no grejawe. Telefon 6447622, 063/540-165. 42703 SALA[ sa 5 jutara zemqe, nova ku}a sa dva trosobna stana, radionica, cg, struja, asfalt ispred ku}e. Telefoni: 061/601-9393, 021/6618-184. 42728 KUPUJEMO stanove, ku}e, vikendice, velike parcele za ruske porodice iskqu~ivo od vlasnika, pla}amo gotovinom. Posrednici iskqu~eni. Telefoni: 021/6215260, 021/6621797, 063/598463. 42672 GRA\EVINSKI PLAC, Sr. Kamenica, blizina centra, urbano, 26.000. Telefon 063/1289797. 42679 PRODAJEM 2 ha zemqe na Banstolu blizu raskrsnice 11.000e, jedno jutro na asfaltu, 2 jutra oranice Karlovci. Telefon 064/043-87-02. 42710


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

PRODAJEM zemqu K.O. Novi Sad- 4, Gorwe Sajlovo 15h385- 5.780m2, od Zavoda za urbanizam dobio UTU uslove za izgrdawu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe, zemqa pored puta, struja, gas, voda, zemqa je 5 km od centra grada. Telefoni: 021/66-17-415, 063/811-43-40. 42700 ADAMOVI]EVO NASEQE, ku}a u zoni porodi~nog stanovawa, na placu povr{ine 600m2. Mo`e i gradwa ekskluzivne vile sa 4 stana... za sve potrebne informacije pozovite 064/2003-103. 549491 TELEP, novija ukwi`ena ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na. Tel. 064/2209565, www.bomil.rs. 549589 VILA u okolini Cara Du{ana. Telefoni: 423-208, 065/5727-527. 550773 FUTOG, ukwi`ena ku}a od ~vrstog materijala projekat ~uvenog arhitekte 108m2, cena 72.000, slike na www.bomil.rs. Tel. 063/828-83-77. 549588 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 549530 KU]A, Sremska Kamenica, ukwi`ena, 110m2+60m2 hitno, cena 55000E. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97. 549549 POPOVICA kod Mo{ine vile, odli~na nova ukwi`ena ku}a 130m2, prizemna, tri sobe, gara`a u okviru ku}e, plac 800m2, visok svetao tavan sa prikqu~cima, 200m od Bus stanice. Pun komfor. Telefoni: 064/134-0459,065/2019006, ({ifra:31229), www.solis-nekretnine.com. 549493 KUPUJEMO obradivo zemqi{te od 8-15ha i okolina N. Sada, Temerina, Srbobrana. Telefoni: 526-622, 064/5454-038. 550532 OBRADIVO zemqi{te u Vojvodini - 3,5 jutra - 11.500E, - 23 jutra - 71.300E fiksno, - 15 jutara -40.000E (I-IV klase) sopstveni sistem za navodwavawe. Telefoni: 522-177, 063/1124-911. 550533 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 549490 PLAC, Rakovac, pogled na grad, ravan, 22.000m2, dozvoqena gradwa, cena samo 3,5E/m2. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 549553 GRA\EVINSKI plac, Bocke 10ari, ukwi`en, pogled, infrastruktura, vredi pogledati!!! Telefoni’ 021/450-417; 063/128-97-97. 549555

IZDAJEM uli~ni lokal, 27m2, u Petra Drap{ina 47, kod Bulevara, za sve namene. Telefoni: 021/527-258, 021/6621-791, 064/27-80-303. 41583 IZDAJEM ili prodajem uli~ni lokal 29m2 pogodan i za kancelariju - Ul. Starine Novaka - Detelinara. Telefon: 021/6319-186 ili 064/36278-62. 42524 IZDAJEM lokal, Bulevar Slobodana Jovanovi}a. Telefon 064/348-77-90 ili posle 18h. Tel: 891-754. 42579 IZDAJEM sre|en lokal od 80m2 na Bul. Oslobo|ewa 67, za sve namene. Tel: 063/505257. 41580

KADE SERVIS, obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefoni: 6321-332, 500-155, 065/543-68-96. 41304 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 41654

HITNO, potrebni radnici za vodoinstalaterske i radove na uvo|ewu grejawa, odgovaraju}a stru~na sprema, ne stariji od 40 godina. Tel.: 064/6588610, 021/6624-503. 42582 AGENCIJA poslodavcima u zemqi, inostranstvu nudi sve profile radnika, porodicama nudimo: bebisiterke, gerontonegovateqice, medicinske sestre, sprema~ice, doma}ice ku}e. Telefon 021/400-148. 42701 KU]NA NEGA, gerentolo{ke, medicinske, lekarske usluge, profesionalna nega bolesnih, starih, dece sa posebnim potrebama, usamqenih baka, deka, kurirske usluge. Tel: 021/400-148. 42702

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav po{tovanom zetu

dedaBrki}u

VladimiruBrki}u

od: JasneBok{ani Milice Murga{ki sa porodicama i porodice Vojki}.

KUPUJEM sve vrste automobila novija, starija i havarisana. Maksimalno pla}am. Dolazim po pozivu. Tel.: 021/822714 i 063/7081-939. 42627 POVOQNO prodajem Jugo, 2007. godi{te. Telefon 064/6122580. 42649

PRODAJEM cirkular 3,5 kw punkt aparate, inkubatore 112 jaja - 5.000 din. Mirkovi} \or|e, Kraqa Petra I, broj 57, Be{ka. Tel. 022/570-787. 42671

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 42617 KUPUJEM o~uvan polovan name{taj. Sto i stolice, trosed, dvosed i foteqe i ugaonu garnituru. Isplata odmah. Telefoni: 021/451-032, 063/8626542, Marijana. 42567 STILSKI NAME[TAJ, rasprodaja - komoda, kanabe, sto i stolice, luster... Telefoni: 021/557-330, 063/81-49342. 42523

HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefoni: 021/454157, 063/540-596. 40763

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42450 ROLETAR, popravqam i izra|ujem sve vrste roletni i venecijanera. Telefon 064/1127-141. 42593 IZRADA PVC i alu stolarije, ograda, re{etki, konstrukcija za tende i hale. Uslu`no savijawe, gravirawe i uvrtawe gvo`|a. Tel.: 021/823726, 063/521-750. 42597 VODOVODNE instalacije, zamena cevi ma{insko odgu{ewe i snimawe kanalizacije i sve vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 6393-737, 064/160-47-25. 42611 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 15 -19. 42658 ZIDAR izvodi sve mawe gra|evinske radove kao i popravke krova ako curi i vla`i, dugogodi{we iskustvo. Telefoni: 6434-313, 064/157-1-404. 42693

^ENEJ, sala{, 2 stana i 5 jutara zemqe, Klisa plac 12000, ku}a Rumenka, 2 useqiva stana, 65.000. Telefoni: 063/598463, 021/6215260, 021/6621797. 42670 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/9533-943. 42258 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 064/143-34-09 i 6419-439. 42453 EKSKLUZIVNA garderoba veoma povoqno - firmirana iz inostranstva. Telefon 063/500-155. 42505 PRODAJA svih vrsta ogrevnog drveta: bukva, bagrem, hrast i cer. Mogu}nost rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefon 062/649-000, 021/6413210. 42507 KUPUJEM kwige i stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945002, Mile. 42538 PROFESIONALNI „LTH” {ank du`ine 2,5m, sa dva korita i {poret od rostfraja sa 4 ringle, rernom, sve obnovqeno. Telefon 064/14-16-228. 42680

od: PajeBrzaka i MirkaMa{i}a sa porodicama,sa ^eneja.

OG-5

OG-8

Posledwi pozdrav bratu i dedi

Na{em voqenom te~i

INVESTITOR prodaje lokal na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina, Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, visina 4m. Tel. 021/523-193, 021/451-318, www.nekretninemojdom.com. 549601 NA [ONSIJU razra|en lokal sa kompletnom opremom za hemijsku ~istionicu 55m2 uli~ni, opremu mo`ete videti na sajtu www.nekretninemojdom.com, {ifra 8000012. Tel. 451-318, 523-193. 549602

27

nedeqa4.decembar2011.

VladimiruBrki}u sa zahvalno{}u, posledwi pozdrav od: Svetozara,Nade i IsidoreMaleti} i porodice DaceLatinovi}.

voqenom

VladimiruBrki}u od: sestre Slavice, snaje Dragane, unuka Vladimira i Ivane.

OG-7

OG-4

Posledwi pozdrav po{tovanom {ogoru

Posledwi pozdrav na{oj dragoj drugarici

VladimiruBrki}u

JeleniKajfe{

od: {ogorice Zore i Bate Pla~kovsa porodicom i porodice Gavre i To{iceVlaovi}a.

od wenog razredaZT4sa razrednomEditKurin.

OG-6

OG-1

SE]AWE

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-2514. 42539 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 42540

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 41220

S tugom javqam da je iznenada u 81. godini preminuo moj dragi suprug

5.12.2004-5.12.2011.

VladimirBrki}

SlobodanKrkqu{ Bobe

Sahrana je danas, 4. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}ena supruga Qubinka-Dada.

^uvamo te od zaborava, dragi na{ Bobe. Tvoji: supruga,sin,snaja, unuke Tina i Na|a.

OG-3

S po{tovawem se opra{tamo od Tatuke, na{eg kolege i izuzetnog prijateqa

42583

[ESTOMESE^NI POMEN

IZGUBQENA `enka rotvajlera stara oko 3 godine sterilisana i ~ipovana na ~ardaku (Sun~ani breg kod vodovoda). Telefon 065/501-4477 sledi nagrada. 42681

HITNO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefoni: 021/6624-503, 064/6588-613. 42581 POTREBAN KV-VKV kuvar sa iskustvom za rad u restoranu. Telefon 021/459-686 radnim danom od 12-18h. 42743

Dr@ivanKrnajac

Laho{\er|a

5.6.2011-5.12.2011.

Biv{izaposleni izColor laboratorije.

Mnogo nam nedostaje{... Tvoje: Nada i Zlatica.

OG-2

42614


28

^iTUQe l POMeni

nedeqa4.decembar2011.

POMEN

Sa velikom tugom i nevericom opra{tamo se od

2009 - 2011.

Bez na{e kumice

dnevnik

Preminula je na{a draga Beka.

S po{tovawem se opra{tamo od drage kom{inice

Posledwi pozdrav ujaku

Pro{le su tu`ne dve godine od kada nije vi{e sa nama na{a draga

Beke - Vesne Padrov Angelina Markovi} Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Goga, Vlaja, Mi{ko i Niki.

Vesna Padrov

ni{ta vi{e ne}e biti kao pre. Ostaje zauvek u na{im mislima i na{im srcima.

Vesne Padrov Beke

Petru

Osta}e{ u na{im se}awima i na{im srcima. Stanari Fru{kogorske 25.

od Marinka sa porodicom.

Porodica Fewac.

Nata{a, Tawa, Miwa i Du{ko Vidak.

42782

42797

42798

42776

42800

Posledwi pozdrav dragom i jedinom dedi

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage i voqene

Weni najmiliji: suprug Dobrosav, }erka Mirjana i zet Mirko. 42653

POMEN

Vesne Padrov

Nemamo izbora, opra{tamo se od

Marija Balen - Cvitko

Petra Cveti}a

4. 12. 2010 - 4. 12. 2011. Uvek }e{ biti sa nama. Silvija, Marko, Zoran.

Du{anu Nikoli}u

Vesne Padrov

Aleksandra \aji} Horvat

Tvoji unu~i}i: Du{an, Dejana i Nikola.

Goran, Milica i Nikola.

42781

42793

dragom

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj prijateqici i koleginici

na{eg dede. Uvek }emo te voleti kao {to si ti voleo nas. Tvoji unuci: Maja, Ma{a i Dimitrije Kondi}, zet Dragan i }erka Mira. Po~ivaj u miru!

42623

Posledwi pozdrav velikom ~oveku i dragom prijatequ

Posledwi kom{iji

pozdrav

42804

Na{oj Sa{i posledwi pozdrav od: Nine, Du{ana i Nenada.

42794

Draganu Vukovi}u

DESETOGODI[WI POMEN

Duletu

Vesni - Beki

na{im dragim roditeqima.

Porodica Qubomira Jovandi}a.

od kom{ija Bate i Vere sa porodicom.

Zlatibor Paunov sa porodicom.

42799

42780

42801

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 63. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Petar Cveti} 1929 - 2011. Dragi deda, tvoj osmeh i vedrina osta}e ve~no u na{im srcima. Tvoji: unuci Luka i Uro{, k}erka Dragica i zet Gojko Vujnovi}. Neka ti je ve~na slava i hvala!

Posledwi stricu

pozdrav

42803

Posledwi pozdrav

Preminuo je voqeni otac, deda i pradeda

Jovanka Pena

Petar Cveti} Draganu Vukovi}u

Du{an Nikoli}

Milan Pena

Vesni Padrov

1949 - 2011. od Rade i Mileta Plav{i} sa decom.

Sahrana je danas, 4. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. Tvoji: supruga Bosiqka, sinovi Stanislav i Predrag sa porodicom.

42786

Posledwi pozdrav bratu, stricu

dragom

42779

od porodice Kosanovi}.

1929 - 2011.

Ponosni {to smo Vas imali, a ve~no tu`ni {to smo Vas izgubili. Hvala Vam za sve. Neute{ni: }erke, unu~i}i i praunu~ad.

42778

42802

42754

Posledwi pozdrav

Umrla je na{a draga snaja

Pro{le su tri tu`ne godine.

Draganu Vukovi}u

Dana, 5. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici isprati}emo Petra Cveti}a na wegov ve~ni po~inak. Tugu, qubav i veliko po{tovawe u svom srcu nosi}e k}erke: Dragica Vujnovi}, Rada Popovi} i Mira Kondi} sa porodicama i Milan Milovac sa svojom porodicom.

~ika Mihajlu

Vesna Padrov Beka

Prof. dr Milijan Popovi}

od: Radivoja, Ilije, Bojane i Nikole Vukovi}.

od Mikice i Zvezdana.

42787

42785

Ostaje u se}awima kao veliki ~ovek i srpski radikal. SRPSKA RADIKALNA STRANKA. 42789

Bila je uzorna supruga i majka. Tvoja prerana smrt nanela nam je veliku tugu i bol. Nikad te ne}emo zaboraviti draga snajo. Po~ivaj u miru. Zbogom. Svekar Nikola i svekrva Mara. 42788


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav voqenoj drugarici

na{oj

nedeqa4.decembar2011.

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je preminuo u 70. godini na{ dragi i voqeni suprug, otac, deda i svekar

29

POMEN Na dana{wi dan pre jedanaest godina zauvek nas je napustio voqeni suprug, otac i deda

Petar Cveti} 1929 - 2011.

Radojica Obri}

Vesni Padrov Beki

Posledwi pozdrav voqenom Petru od porodice Milovac: Milana Ane, Maje i Du{ana.

1937 - 2000. Ako je `ivot prolazan, se}awe na Tebe nije. Neka te an|eli ~uvaju u tvom ve~nom snu, a mi }emo u na{im srcima. Tvoji najmiliji: Marinka, Radmila, Milka i Milo{.

Du{ka i Gale.

42805

42724

42809

Beskraj je premali za sve na{e...

\er| Laho{ Petar Cveti}

Petar Cveti}

1929 - 2011.

Dr Aleksandra \aji} Horvat

1929 - 2011. Posledwi pozdrav voqenom dedi od unuka: Sawe, Nata{e i Jovane sa porodicama.

Posledwi pozdrav voqenom tati od Rade Popovi}.

42806

42807

Sahrana milog i dragog nam pokojnika obavi}e se u ponedeqak, 5. 12. 2011. godine, na katoli~kom grobqu u Novom Sadu, u 13 ~asova.

S qubavqu, Mina i Ati}.

42626

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, baka, svekrva

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: supruga Katica, sin Jano{, k}erka Tatjana, unuci Ana, Igor, \or|e, Kosta, snaja Laura i zet Janko.

Posledwi pozdrav dragom Saletu.

na{em

Dr Aleksandra \aji} Horvat

42792

Du{anu Nikoli}u

Kova~ Katica

od kolega iz Poqoprivredne {kole sa domom u~enika Futog.

Sahrana je u ponedeqak, 5. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Tibor, unuk Aleksandar i snaja Qiqana.

373/P

42808

POMEN Pro{le su ~etiri godine od kako nije sa nama supruga i majka

1966 - 2011.

3

1928 - 2011.

Aleksandra \aji} Horvat

POMEN

4. 12. 2005 - 4. 12. 2011.

Maja i Sawa.

Nem od tuge i bola obave{tavam rodbinu i prijateqe da je sahrana moje voqene i mile supruge u ponedeqak, 5. 12. 2011. godine u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoj Oto i mama Ka}a.

42755

Na{a voqena supruga, majka i baka preminula je 25. 11. 2011. godine.

42784

Posledwi pozdrav

Du{an Novakovi} Dujan

Nevenka Petrovi}

Krista Qiqak ro|. Tutwilovi} 1923.

1953 - 2007. Uvek }emo te nositi u svojim srcima. Milanko, Vesna i Vladimir.

Sahrawena je na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

@ivimo i radimo kako si nas Ti nau~io. S ponosom te spomiwemo... Vreme ne mo`e da izbri{e lepe uspomene i se}awe na tebe. Uvek }e{ biti uz nas... Supruga Mira, }erke Biqana i Budimka sa porodicama i unuka Maja.

Neka po~iva u miru.

Aleksandra \aji} Horvat

Aleksandri \aji} Horvat

Posledwi pozdrav Sa{i. Zomba sa familijom. Bojana i Zoran.

Porodica. 42751

42791

42790

42795

GODI[WI POMEN

POMEN navr{ava se jedna godina i dve godine od smrti milih i nepre`aqenih brata sestre

Posledwi pozdrav

42796

3

na{oj dragoj nepre`aqenoj Danas, 4. 12. 2011. godine navr{ava se jedanaest godina od gubitka dragog

Veri Nikoli}

Draganu Vukovi}u

Mile Erdevik Jelena Stojanov Lela iz ^uruga

od Vasilija Vukovi}a sa porodicom. 42810

ro|. Erdevik

Mili moji, Vi niste umrli, Vi ste `ivi, umrli su oni koji su zaboravqeni. Nikad Vas ne}emo pre`aliti i zaboraviti. Va{a sestra Mica sa sinom Draganom i wegovom porodicom Sekuli}. 42378

Hvala ti za sve. @ivi{ u na{im srcima. Tvoji namiliji: suprug Ranko, sin Stevan, }erke Verica i Ru`ica, snaja Karolina, unuci i praunuci. 42387

Lazara Dolovca sudije Tuguje porodica. 42492


tv program

nedeqa4.decembar2011.

08.00 09.00 11.00 13.00

Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић

13.45 14.30 15.30 16.00 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

ТВПродаја Портретпривредника Вишеодоткоса Филмскипрограм:Почетииз почетка Артбокс Ћаскање Војвођанскевести ЗдрављеиВи И-вести Војвођанскевести Уловитрофеј ХроникаОпштинеВрбас Војвођанскевести Лицеснасловнице Војвођанскевести Филм:Оптужујем

Таблоид НС Гости емисије су:Ева Рас, глумица и књижевница, по први пут у једној емисији заједно два Топалка: Милан Топаловић и Добривоје Топаловић, као и Миша Мијатовић, композитор. Гледаоци ће видети и репортажу с хуманитарног концерта који је у Новом Саду организовао прослављени кошаркаш НБА лиге Дарко Миличић. Уредници и водитељи:Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић (РТВ 1,14.00) 07.00 08.00 08.05 08.07 09.20 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.30 15.40 16.05 16.30 17.00 17.30 19.06 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 00.40 02.05

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 10.25 10.45 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.25

ТВБаштина Вести Стањенапутевима Мравпешадинац,филм Цртанифилм Коликосепознајемо–квиз Кадзазвони Знањеимање Вести Верскинедељник Додатиживотгодинама ТаблоидНС Вестизаособесаоштећеним слухом Здравоживо Чаририболова Центарсвета ТВДневник Другополувреме,филм 5.међународнимузичкифестивалзадецу„Шкољкице” ТВДневник Изптичјеперспективе Токшок Војвођанскидневник Спортскахроника Грување Изптичјеперспективе ТаблоидНС Чаририболова

Кухињица(мађ) Српскиекран,емисијаМТВ-а Агромозаик СпортскаВојводина Фаца Музичкифестивал„Шкољкице“ ФЛУОШ2011.Трипрасета, позоришнапредставазадецу Цртанинасловачком Духовка(слов) Емисијазасело(слов) ТВМагазин(рум) Бразда (мађ) Мађарсканароднамузика Однашихсуседа Старизанати,(слов) са титл.насрпском Недељнимагазин(ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинскапанорама Спектар(буњ) Македонскосонце Такмичењепримаша-Чока 2011.(мађ) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Бразда(мађ) ТВМагазин(рус) Широкиплан(рус) ТВСпорт(мађ) Вандомета,филм ТВПродаја

06.05 08.00 09.06 10.58 12.35 13.00 13.15 13.23 14.04 14.47 15.11 15.59 16.59 17.31 18.26 19.00 19.30 20.05 21.07 22.16 00.00 00.19 02.28 03.29 04.03 04.49 05.48

Јутарњипрограм ЈутарњиДневник Жикинашареница ДизнинаРТС 7РТСдана Дневник Спортплус Балканскомулицом Времејезабебе Гастрономад Сат ЦватлипенаБалкану ЗадњакућаСрбија Шљивик Сасвимприродно Слагалица Дневник ЦватлипенаБалкану Јаимамталенат ПоследњашансазаХарвија, филм Дневник Егзит Шљивик Сасвимприродно Сат ЦватлипенаБалкану Верскикалендар

07.00 07.45 08.00 09.00 09.26 09.30 09.45 09.57 10.29 11.00 12.00 12.25 12.55

Аменађес Времеодлуке Дозволите... Тролови Бернард ПоштарПат Занимањедете Играјфудбал, будисрећан Мојљубимац Знањеимање УНХЦР-повратак Е-ТВ Фудбал:Јеленсуперлига: Рад-Црвеназвезда,пренос

Твојепесме, мојиснови

Цртанифилм Спортнетворк Док.програм Сокаче Неонсити Времејенамојојстрани Серија Најбољилек СедамНСдана Врелегуме Личнагрешка Вести ИнспекторМорс Вести Серија Времејенамојојстрани Хранаивино Неонсити Серија Објектив Док.програм Евонаскодвас Серија Објектив ИнспекторМорс

08.00 Евролига:Партизан–Макаби 09.45 Премијерлига: Блекбурн-Свансеа 11.15 Премијерлига: Тотенхем–Болтон 13.00 Дејвискуп,финале: Шпанија–Аргентина 19.00 Холандскалига: Фејенорд–ПСВ 21.00 Премијерлига: Евертон–Стоук 23.00 Премијерлига: Волвс–Сандерленд 01.15 Шкотскалига: ДандиУТД–Селтик

Без цензуре Имамо ли шансу и да ли је могућ нови свет?Појава хемијских трагова у Србији уочена је 2006. године. Гости: Никола Алексић,директор Еколошког покрета у Новом Саду,Љубодраг Дуци Симоновић,филозоф и Дејан Лучић,новинар и публициста. (КТВ,20.00)

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм 08.00Дечији програм,09.00Недељни магазин, 10.00Кухињица,11.00Култура тела,11.30У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина,14.00Бележница,15.00Бибер плус,15.30Спорт,16.30АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 19.00 Филм, 20.30 Бибер плус, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

НевенаРистић

СЕРИЈА

Цватлипе наБалкану Суђења Кораћевих са Грдићима око проблема у заједничком стану стално се понављају, али овај пут, за промену, спор добија Рики. ОнасеспремадаидеуАмерику на операцију кука и после више безуспешних покушаја на Душанову интервенцијудобијапасошивизу. Улоге: Весна Станојевић, Наташа Нинковић, Војин Ћетковић, Слободан Ћустић, Раша Буквић, Паулина Манов, Невена Ристић, ТијанаЧуровић Режија: Иван Стефановић (РТС1,20.05)

Жене Галилео Гас до даске 2 Филм:Временски полицајац Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Филм:Главни Филм:Господар прстенова: Повратак краља 01.00 Досије 02.00 Став Србије 03.00 Топ спид

07.30 08.30 09.30 11.05 14.00 15.00 16.30 19.00 19.15 21.00

06.35Увећање 07.30Водичзародитеље 08.00Знањенапоклон 10.30Кућнемајсторије 11.00 ВестиБ92 11.35 Пријатељи 13.00 Штребери 13.40Филм:Партизанскаескадрила 16.00ВестиБ92 16.35Спортскипреглед 17.00КошаркаАБАлига:Будућност -Партизан,пренос 18.50ВестиБ92 19.30 Штребери 20.00Џетсет 20.30 ВеликаСрбија 21.05Утисакнедеље 23.00ВестиБ92 23.30Спортскипреглед 00.00Филм:Контрола

Контрола

Радмила Хрустановићи ДијанаСтефановић-Срећковић

08.10 08.30 09.00 10.00 10.15 10.30 11.00 12.00 12.30 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.05 17.30 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

dnevnik

c m y

30

Будите и ове недеље са намаузромантичнумузикуи интересантну животну причу наше гошће госпође Радмиле Хрустановић. Откриће вамсвојеснове,остваренеи неостваренежеље,аексклузивно Радмила је отпевела уживо и песме које највише воли-„Рјабинушку” и„Седим уједномпарискомлокалу”. Водитељка: Дијана Стефановић-Срећковић (РТС2,18.19) 14.50 Одбојка(м)-Светскикуп: Србија-САД,снимак 16.02 Трагупростору 16.35 Миинашаземља 17.26 Српскеспортскелегенде 17.53 МагазинЛигешампиона 18.19 Твојепесмемојиснови 19.20 Засвавремена 20.00 Недељомувече 21.00 Датум 21.10 ТВ театар:Кирјања 22.55 Јелентопдесет 23.40 Хроникафестиваланауке 00.26 Одбојка (м):Светскикуп, Србија -САД 01.30 Фудбал-Јеленсуперлига: Рад-Црвеназвезда(р) 03.11 ТВ театар:КирЈања 04.45 Јелентопдесет 05.30 Мојљубимац

06.00ВОА 06.30Сликеживота 07.00Маратон 08.00Универзум 09.00Топшоп 09.30Филм: Председниковаћерка 11.00 Топшоп 11.30 Уловитрофеј 12.00Мајсторски 12.30ЗдрављеиВи 13.00Кефалица 13.15Фуснота 13.30Милица²,специјал 14.00Вести 14.30Сликеживота 15.00Откопчано 16.00Филм: Откаченаплавуша 18.00Вести 18.30Двоугао 18.35Кефалица 19.00Милица²,специјал 19.30Сликеживота 20.00Филм: ФренкииЏони 22.00Откопчано 23.00Филм: Мување 01.00Филм: Откаченаплавуша 03.00Откопчано 04.00Милица²,специјал 04.30Филм: Мување

Ли Реј Оливер је насилни убица и социопата који је осуђен на смрт због неколико убистава. Уместо смртоносне ињекције Лију су убризгани седативи. Неколико сати након инсценираног погубљења он се буди у градској мртвачници. Улоге: Реј Лиота, Мишел Родригез, Виљем Дефо, ПолиВокер Режија: ТимХантер (Б92,00.00)

БериванДајк

Убиство101 Кадалокалниуспешнидиректорбиваубијенуексплозијиусвојојвили,сумњепадајунаатрактивнуновинарку којамујебилаблиска,арадилајенаоткривањупричео корпоративномскандалу.Полиција доводи да помогне у решавању злочина доктора Максвела који има истанчан њух при разрешавању најтежихзлочина. Улоге:ДикванДајк,Бери ван Дајк, Трејси Нидхам, ВилијамАленЈанг Режија:КристијанИ.Ниби (Хепи,16.00и22.00) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00

МишелРодригез

20.00 22.00 00.00 00.30 02.30 04.00

Јутарњипрограм Анђелинабалерина Ноди Мегаминималс МалимедаЧарли Телешоп Вести Барбиидијамантскизамак Срећназвезда –Првисрпскиталенат Пресовање Телешоп Вести СузеБосфора Телешоп Вести Филм:Убиство 101,филм Телемастер Хепимикс Срећназвездица-Пст! Припреме Једнажељаједнапесма Филм:Убиство 101,филм Хепимикс СузеБосфора Граница Једнажељаједнапесма

07.00 Добројутро 10.00 Филм:Љубавник понаруџбини 12.00 Шопингхоличарке 13.30 Грангхитгодине 15.00 Јатотако 16.00 Недељнопоподне саЛеомКиш 18.00 Шоуснова 19.30 Националнидневник 20.00 Папарацолов 21.00 Тренутакистине 22.00 3х ДА 23.30 Филм:Зечицанаколеџу 01.30 Филм:Коначнатрка

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40 Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa4.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пише:РадованПоповић 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Венчаницаизснова Великипројекти Грађевинскеинтервенције Јединственекућезаодмор Дечијирођенданиза памћење Л.А.Инк Богатамлада,сиромашна млада Породилиште Исповестисакупљача животиња Највећигубитник Уштедетикупујући АљаскасаСаромПејлин ПолицајкеокругаБрауард Л.А.Инк Највећигубитник Уштедетикупујући

АфераКаравађо Човековаисторија Хендл,животпопиконе ПолПот–путовањенаПоља смрти Људождерикаменогдоба Заборављениначиниисхране Видеојеубиорадио Дневникскулптура Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац Бизеовимстопама Капијапросвећења БекствоЛујаXВИ Светновца:Малепрљаве тајне Косизаправоти? Библијскезагонетке Дневникскулптура Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац

07.18 08.00 09.00 09.25 10.16 11.07 11.35 12.00 12.28 13.21 14.00 15.00 15.27 16.13 16.44 18.15 19.30 20.11 00.56 01.47 02.25 03.07

МалаТВ Пријатељи Веселетројке Хамтаро Поаро Операбокс Мањинскимозаик Дневник Плодовиземље Ријека:Море Недељомудва Миридобро Азијскисакралниспоменици, док.филм Баштованка Певајмојупесму,музички шоу Избори2011.-емисија Дневник Избори2011.-емисија Поаро Недељомудва Скицазапортрет Баштованка

18.00 20.00 22.00 00.00

ОстрвоКорњача ЗавераРозвел ОстрвоКорњача Дигсвил ЗавераРузвел Путујућеприче Освајањеслободе Пинокио Секс-партијскинепријатељ бројједан Кортез ПричаоЏејн ПотрагазаЈеднооким Џимијем Еротскифилмови

Кортез Овојепричаочовекукоји јеуправиизашаоиздушевне болнице.Биваумешанушемукојадоносиновац,докпокушава да избегне полицију, дилерадрогеиједнуфаталнужену... Улоге: Лу Дајмонд Филипс, Брус Вајс, Глен Пламер Режија:СтивенПурвис (Синеманија,18.00)

ЛуДајмондФилипс

твдод,сатнице,04.дец.(хбо-04) 06.00 Сети се Титана 07.50 Погрешно осуђен 09.20 Љубавници 10.15 Приватни животи Пипе Ли 11.55 Сам у кући 3 13.35 Карта милости 15.15 Моје име је Кан 17.50 Холивуд на снимању 18.20 Викторија:Живот младе краљице 20.05 Вол Стрит:Новац никад не спава 22.15 Права крв 23.10 Оклопни транспортер 00.40 Основно образовање 02.15 Зец без ушију 2 04.20 Ђенова

Закониред Свепозакону Плавекрви Дображена Филм:Удајсезамене Филм:Леденодоба:2012 Филм:Суперерупција Вокер,тексашкиренџер МистеријеХејвена Плавекрви Дображена Филм:БрикЛејн Филм:Синбадиминотаур Филм:Ванконтроле

07.50ПопПикси,цртани 08.45Ружаветрова 10.50Мојепрвобогатство,филм 12.00 Мојепрвобогатство,филм 12.55 Чимпанзеусвемиру 14.25Полицајацизвртића,филм 16.35Преживетидивљину 17.00Ексклузиввикенд 18.30РТЛДанас 19.20Галилео 20.00Ноћодлуке 22.30ЦСИМајами 01.15Астрошоу 02.15РТЛДанас 03.15Момачказабава,филм

Моје прво богатство

ЏесикаВолтер 08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 03.00

Језауноћи Дејв Гарвер је популарни водитељ ноћне емисије на малој радио станици у калифорнијскомградићуКармелу. Једне ноћи назове га нека жена и замоли да јој  пусти популарну музик у. Ускоро схватадаонанијесамообожаватељка... Улоге:  Клинт Иствуд, Џесика Волтер, Дона Милс, ДонСигел,ЏонЛарч Режија:КлинтИствуд (ХРТ2,23.55) 09.03 Златнакинотека:Фрањо Асишки,филм 10.48 Библија 10.58 Крапина:Миса,пренос 12.02 Филмскаматинеја:ТВвести, филм 14.39 Међумурскимеђународни фестивалзабавнемузике, снимак 15.39 е-Хрватска 16.19 Магазинфудбалскелиге првака 16.45 Олимп 17.15 Комбиновани пренос:Хокеј, ЕБЕЛлига:Медвешчак-ЕВ ВијенаКапиталс 17.35 Комбинованипренос:Бивер Крик:Светскискијашкикупвелеслалом(М),пренос1. вожње 20.08 Залагаоница 20.35 Светскискијашкикупвелеслалом(м),пренос2. вожње 21.50 Филмскибутик:Квака,филм 23.55 Језауноћи,филм 01.34 Ноћнимузичкипрограм

05.45 Градбезневинихдуша 07.40 Одбеглекћерке 09.00 Противњеневоље:Прича КериБак 11.00 Јесилиусамљенавечерас 12.30 ПородицаБрејдиуБелојкући 14.10 Блефслепогчовека 15.40 Бенгбенгмртавси 17.10 Упозорење:Строгацензура 18.50 Срцепунокише 20.20 Немаиздаја 22.20 ПовратакнаулицеСан Франциска 23.55 Децасудбине 01.30 Првазабрањенаљубав 03.15 Уименарода 04.50 Бекствосадесетмилиона долара

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.30 20.00 22.00 00.00 02.00

Робокап 3. Ја у љубав верујем Сањала сам праву љубав Дивља вожња Предлог Маyбе Бабy Бубамаре Једина права ствар Сирене Робокап 3. Микалијина хроника Да све пршти 3.

Разочарансвимнаштанаилази у свом послу маркетиншкогстручњакаиосећајућисекаодајеиздаооцарадећи за компанију којој је на уму само профит, Енди Каспердајеотказизапошљава се на новом радном месту. Алитадапроблемитекпочињу... Улоге: Адам Гарсија, Росарио Досон, Енрико колатони,ЏејкБизи Режија:МикЏексон (РТЛ,10.50)

РосариоДосон

10.00 Врхунскоградитељство 10.55 Нафта,знојинафтне платформе 11.50 Прљавипослови 12.45 Опасанлов 13.40 Разоткривањемитова 14.35 Америчкичопери 15.30 Аутомобили 16.25 Моћнибродови 17.20 Водичизбезизлазних ситуација 18.15 Чудовиштаизреке 19.10 Страственириболовци 20.05 Препродавциаутомобила 20.35 Благонаотпаду 21.00 Самудивљини 21.55 Преживљавањеудвоје 22.50 Тренуциужаса 23.45 Какоизвућиживуглаву 00.40 Водичизбезизлазних ситуација 01.40 Самудивљини

08.30 09.45 10.30 11.15 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.45 20.15 20.45 21.45 23.00

Биатлон Нордијско скијање Скијашки скокови Биатлон Крос-кантри скијање Скијашки скокови Биатлон Коњички спорт Крос-кантри скијање Алпско скијање Биатлон Алпско скијање Билијар Карлинг

Угодан посао за сремачку ленштину

Ровињ је Михизова јединствена оаза опуштања и лана, краља Александра – после овога рата примила је разговора с пријатељима, најчешће с Антуном ШољаБроза и словеначког учитеља Кардеља.“ ном и Арсом Јовановићем... Ровињ му је одговарао заБлиски пријатељ Брана Црнчевић је забележио Мито што је био стециште бројних уметника из Београда, хизово реаговање на тврдње да су га и неки блиски Загреба, Новог Сада... па је било бескрајних расправа пријатељи академици издали: о свему и свачему, највише о књижевности и полити„Ти си уверен да сам увређен што нисам изабран у ци. Унијаћење Срба и њихово превођење у католициАкадемију, упркос дугогодишњој владавини ’михизам била му је, у овом периоду, једна од значајних тезовштине’ у српској књижевној критици. Тврдиш да ма. Адвокат и писац, Београђанин Миша Д. Јовановић сам, палећи ватру у другима, гасио ватру у себи. Опије забележио: сујеш ме као кутију шибица која тугује што је празна. „У југословенској држави тражио је, и налазио, поСви су моји пријатељи чије сам необјављене рукописе именце примере унијата, који су били, углавном, Срчитао већ уметнички горели, ја сам читајући туђе руби. Изједначавао је унијатство и југословенство, које кописе дувао у пламен да ватра буде већа и лепша. То се такође више примало код Срба. Шољан, ванредан хрватски писац, био је једини достојан ’противник’ Михизу у истеривању ’мака на конац’ у трактатима који су трајали уз партије преферанса, или, још чешће, кад се одмарало од њих у ровињским летњим ноћима уз умну еквилибристику којој дуго неће бити равне... Хрватско-српско пит ање било је омиљена тема ових расправа. Тонко, као приповедач, лингвиста и познавалац неколико страних језика, али мање реторичан, износио је историјске чињенице као одговор на Михизове филигранске закључке. За обојицу, миран разлаз, уз уважавање разлика, био је једина варијанта помирења.“ Некад се у те расправе укључивао и Антоније Исаковић, рецимо кад је отпочело надгорњавање о српском Стубови “Атељеа 212”Драшкић,Киш,Михиз и Ћирилов хлебу и хрватском круху, или амбаје за сваку ленштину угодан посао. Је ли ме ко терао садор Здравко Печар, који је, са женом Ведом, а обичда читам туђе рукописе и опремам хвалама и примедно по доласку с Бриона, од Тита, препричавао како га бама? Није. Могао сам тај угодно-неугодни посао увек Тито запиткује: „Ти бога, Здравкец, што говори онај отказати. Писци су самородни, нисам их ја правио; кад Микиз и друштво по Ровињу?“ бих кога саветовао да скрати роман или у њему нешто Онда су дошле деведесете. Остаће упамћене и по измени, моја плата је била радост ако то и учини, и Михизовом веома запаженом ангажовању на опозиционако сам се, сремачки, као и ти, курчио што сам, маоној јавној сцени. У Минхену, код кћерке и зета, завркар и мали, саучесник у туђем успеху. Кад сте ти и шава рукопис прве књиге „Аутобиографија о другидруги добронамерни брбљивци, у које и сам спадам, ма„. Писање је почео на наговор зета Миће, коме је почели да причате како станујем у туђим књигама, ако текст диктирао, затим га исправљао, а Мића га је, исје у коме било какве ’михизовштине’, морала је у Акаправљен, наново прекуцавао. демији бити одбачена.“ Михиз износи идеју да се „критички преиспита Михиз је био један од предводника великог митинисторијска улога Јосипа Броза Тита“. Та вест брзо је га опозиције 9. октобра 1991. кад је ухапшен Вук Драпрострујала престоницом и узнемирила политичаре, шковић а на улице Београда не само у Србији. Комунисти изашли тенкови. Био је и на су одмах тражили да се идеја То к ом бо р ав к а на Бри о н  и м а, чувеном балкону Народног посанкционише „како треба“. амбасадораЗдравкаПечара зоришта, с првацима протеста. Михиз, пак, изјављује: Титоје обавезно запиткивао: Постао је посланик ДЕ„Нисам довољно објективан да будем ’судија’ Брозу... О Тибога,Здравкец,штопричају ПОС-а. У Скупштину Србије његовом јавном деловању онајМикизињегово друштво ушао је с надом у победу демократије, али је већ крајем априимам одавно чврсто формирапоРовињу? ла 1992. и заједно с другим нено мишљење. А оно је такво да страначким посланицима подби моја осуда унапред била понео оставку схвативши да се о „судбини земље не резната. Не бих, дакле, могао бити објективан судија и шава ни у српској ни Савезној скупштини, већ у једној свака одбрана би имала пуно право да тражи моје изуканцеларији између њих“. Очита алузија на Милошезеће.“ вића, који је приграбио сву власт у земљи. Те године он је у Одељењу САНУ за језик и књиКад је 1991. Душан Ковачевић оптужио Ћосића да жевност предлаган за дописног члана, али тај предлог је „с две руке гурао српски народ у комунизам, а нина тајном гласању није добио потребан број гласова. једном руком га није из комунизма вадио“, Михиз приМихиз се брани од новинарских ословљавања да је јатеља узима у заштиту: „Није у праву принц српске академик: драматургије. И док је био у владајућој гарнитури, До„Нисам никакав, па ни плебисцитарни академик. брица је учинио много на либерализацији нашег кулНикад нисам био кандидован ни биран. Академија титурног живота. С Брозовог брода није избачен, већ симе није ништа изгубила, а ни ја. Академија је читав шао својом вољом. Више од две деценије је у отворениз деценија била режимски послушничка. Као наној опозицији и никад није дао безрезервну подршку следница Краљевске академије, која је одбила да прибило којој партији, па ни владајућој.“ ми три владара – краља Николу Петровића, краља Ми-

Монографију Радована Поповића „МИХИЗ –ОДГОНЕТАЊЕ ЈЕДНОГ ЖИВОТА” можете у књижари „Службеног гласника”(Јеврејска 13,Нови Сад),уз попуст од 30одсто купити за 630динара или наручити путем телефона 021/6622–609и и-мејла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

nedeqa4.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Можете ујутру дуже спавати и излежавати се, али немојте цео дан да преспавате. Има много тога што морате да урадите, све и да нећете. Вести из несвести или заборављене прошлости. Усамљеност прија.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

4. decembar 2011.

Немирни сте, а недеља је, што упућује на неки вид опуштања. Али, нема шансе да се смирите. Емотивни набој вас подстиче на акцију, фрку и разноразне експресије. Партнер је и даље спокојно свој.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Ништа ново, све је по старом. Функционишете по уходаним навикама, завршавајући започете и већ актуелне послове. Партнерски однос вам је важан па га учврстите и утемељите. Поверење.

Месец је заполовио у ватрени знак Овна, што вас је пробудило и потерало да будете вредни и корисни. Иако је недеља, ви сте емотивно острашћени и нестрпљиви ка реализацији одређених циљева. Слобода!

Имате повољан уплив Месеца и поуздану, искрену подршку одређене женске особе, што ће улепшати овај дан и дати му сврху и смисао. Неће проћи узалудно. Са својом децом се играјте и забављајте.

Веровали или не, вама је време за љубав! А данас је недеља па имате довољно времена које можете посветити драгој особи. Уосталом; од вас се очекује иницијатива. Партнер је у свом свету.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Трошкарите финансијске ресурсе по плану, али и ван њега, да бисте заокружили неке кругове. Љубавни однос је актуелан, буран и помало драматичан. Таман толико колико треба да буде.

Окружени сте особама младог духа и ментално радознале природе, било да су то ваша деца или сарадници, пријатељи, па никада нисте препуштени сами себи. Сем уколико радите важан посао.

Никог новог нећете пустити ни укључити у свој живот. Само добро познати и већ увелико утврђени однос траје и траје. Данас се можете окренути породици, васпитавати децу на педагошки начин. Љубав.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Кажу да Вага вага, а ви сте давно извагали шта и како хоћете па вам преостаје да радите на томе и опстајете упркос свему. Овог викенда можете бити породични и своји, у друштву драге особе.

Још један дан у низу, готово да лети. Али, ви сте увек испред свог времена, испред других, на срећу, па планирате и радите као да је Нова година већ стигла. Иноваторски дух долази до изражаја.

Одморите се данас јер вам је неопходан предах. Неко може вршити притисак на вас, у смислу обавеза које су хитне и битне, али немојте се узбуђивати због тога. Партнер је пожртвоване природе.

TRI^-TRA^

Јакамала V REMENSKA

PROGNOZA

Пролеће

Vojvodina Novi Sad

16

Subotica

14

Sombor

14

Kikinda

15

Vrbas

15

B. Palanka

16

Zreњanin

16

S. Mitrovica 16 Ruma

16

Panчevo

16

Vrшac

16

Srbija Beograd

17

Kragujevac

16

K. Mitrovica 15 Niш

Његовадевојка,којајеполаметра нижа и око 100 килограма лакша од њега! Девојка славног кошаркаша Шекила О’Нила све је изненадила у једном шоуу када је свог драгог без проблемаподигла„накркаче”ипроносала по студију. Малена Никол Александер се у студију појавила у штикламаиО’Нилабезпроблемаподигланалеђа. Никол је висока 1,57, а Шек званично2,16метара.Николизгледакао даима„50киласакреветом”,аШек јетежак147килограма.Нијеничудо штосупосленеколикокорака,наопште одушевљење и публике и водитеља Џимија Кимела - пали. Нико није повређен, а видео је обишао светпутеминтернета.

16

Evropa

у децембру

Madrid

НОВИ САД: Знатно топлије и сунчаније време уз слабу до Rim умерену облачност. Ветар умерен, јужни и југозападни. Притисак око нормале. Минимална температура 5, а максимална до 16 London степени. Cirih ВОЈВОДИНА: Још топлије уз променљиву облачност са сунчаним преиодима. Ветар умерен, јужни и југозападни. Притисак Berlin око нормале. Минимална температура 2, а максимална до 17стеBeч пени на југу Војводине. СРБИЈА: Топло уз дуже сунчане периоде и температуре знатVarшava но изнад просека за ово доба године. Ветар умерен јужни и југоKijev западни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 2, а максимална 19 степени на западу. Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У понедељак топло Oslo за ово доба године уз наоблачење које доноси кишу током дана, прво у северне пределе. У ноћи ка уторку киша се шири и у оста- St. Peterburg ле пределе уз захлађење. У уторак хладније са кишом повремеAtina но, на планинама са снегом. У среду и четвртак суво са слабим јутарњим мразевима уз мањи пораст дневне температуре. Pariz БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Задржавају се релативно повољне биометеоролошке прилике за већину хроничних болесника. Могуће су метеоропатске реакције у благој форми у виду главобоље и реуматских болова.

13 17 10 10 7 7 8

VIC DANA Да ли знате колико има вицева о Лали и Соси? Нема ниједан, то је све истина.

6 3 3 3 18 12

Minhen

12

Budimpeшta

10

Stokholm

4

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-64 (-8)

Slankamen

84 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

-20 (-8)

Zemun

185 (-1)

Bogojevo

-6 (-6)

Panчevo

220 (-8)

Baч. Palanka

33 (-1)

Smederevo

428 (-2)

Novi Sad

2 (-2)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

151 (1)

S. Mitrovica

3 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

222 (0)

Beograd

140 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

73 (-1)

NERA

Hetin

82 (2)

TISA

46 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

38 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 4.decembar 2011.